Википедија srwiki https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.19 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Википедија Разговор о Википедији Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Портал Разговор о порталу Нацрт Разговор о нацрту TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 0 1258 25114935 24554946 2022-07-19T22:16:20Z WallStDesigner 153879 /* Рођења */ wikitext text/x-wiki '''19. мај''' (19.5.) је 139. [[дан]] [[година|године]] по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]] (140. у [[преступна година|преступној години]]). До краја године има још 226 дана. == Догађаји == {{МесецМај | commonscat = 19 May }} * [[530]] — Краља [[Вандали|Вандала]] и [[Алани|Алана]] [[Хилдерих]]а свргнуо његов синовац [[Гелимер]] чиме је изазвана [[византијско царство|византијска]] војна интервенција и освајање северне [[Африка (провинција)|Африке]] од стране [[Јустинијан I|Јустинијановог]] војсковође [[Велизар (војсковођа)|Велизара]] 534. године. * [[1635]] — [[Француска]] у [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњем рату]] објавила рат Шпанији. * [[1649]] — [[Дуги парламент]] је усвојио закон којим је [[Енглеска]] проглашена [[Комонвелт Енглеска|комонвелтом]] и остаће [[република]] наредних 11 година. * [[1802]] — [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]] установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге. * [[1866]] — Срушена [[Стамбол капија (Београд)|Стамбол капија]] у Београду * [[1871]]. [[Србин]], Петар Манојловић послао из [[Беч]]а свом ујаку, адвокату Деметрију Манојловићу у [[Сомбор]], најстарију познату поштанску [[разгледница|разгледницу]]. Разгледница је потом враћена у Беч. Написана је на [[српски језик|српском језику]], [[ћирилица|ћириличним писмом]]. * [[1930]] — Белкиње у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]] добиле [[право гласа]]. * [[1934]] — [[Звено]] и бугарска војска су извели [[државни удар у Бугарској 1934.|државни удар]] у Бугарској и поставили [[Кимон Георгијев|Кимона Георгијева]] за новог премијера Бугарске. * [[1945]] — Више од 40 америчких [[бомбардерски авион|бомбардера]] напало [[Токио]] у Другом светском рату. * [[1961]] — [[Венера 1]] је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред [[Венера|Венере]]. * [[1974]] — Тесном већином [[Валери Жискар Д'Естен]] победио [[Франсоа Митеран]]а на председничким изборима у Француској. * [[1989]] — Током [[Протести на Тјенамену 1989.|студентских демонстрација]] у [[Пекинг]]у смењен генерални секретар [[Комунистичка партија Кине|Комунистичке партије Кине]] [[Џао Цијанг]] јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената. * [[1991]] — Упркос бојкота локалних [[Срби у Хрватској|Срба]], гласачи су на [[Референдум о независности Хрватске|референдуму]] подржали независност [[Хрватска|Хрватске]] од [[СФРЈ]]. * [[1997]] — У [[Бангладеш]]у у снажном [[циклон]]у живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа. * [[1998]] — Индонежански студенти упали у зграду [[Скупштина|Парламента]] у [[Џакарта|Џакарти]], захтевајући оставку шефа државе Сухарта. * [[2000]] — Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у [[Светска трговинска организација|Светску трговинску организацију]]. Кина наредне године примљена у СТО. * [[2001]] — На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом [[Израел]]а до престанка оружаних напада Израела на Палестинце. * [[2021]] — У Белорусији на западу земље, срушио се [[војни авион]], где су погинула оба пилота. * [[2022]] — „Литургија помирења” између [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|Македонске православне цркве — Охридске архиепископије]], коју су предводили [[патријарх српски Порфирије]] и [[Стефан Вељановски|архиепископ македонско-охридски Стефан]], одржана је у [[Храм Светог Саве у Београду|Саборноме храму Светога Саве у Београду]]. == Рођења == * [[1762]] — [[Јохан Готлиб Фихте]], немачки филозоф. (прем. [[1814]]) * [[1890]] — [[Хо Ши Мин]], вијетнамски револуционар и политичар. (прем. [[1969]]) * [[1890]] — [[Пјер Крижанић|Петар Пјер Крижанић]], југословенски карикатуриста, писац и есејиста, познат и као један од оснивача листа ''[[Ошишани јеж]]''. (прем. [[1962]]) * [[1925]] — [[Малколм Икс]], амерички борац за грађанска права. (прем. [[1965]]) * [[1928]] — [[Пол Пот]], камбоџански револуционар и политичар. (прем. [[1998]]) * [[1939]] — [[Џејмс Фокс]], енглески глумац. * [[1940]] — [[Јан Јансен]], холандски бициклиста. * [[1941]] — [[Нора Ефрон]], америчка новинарка, списатељица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња. (прем. [[2012]]) * [[1941]] — [[Тања Малет]], енглески модел и глумица. (прем. [[2019]]) * [[1944]] — [[Питер Мејхју]], енглеско-амерички глумац. (прем. [[2019]]) * [[1945]] — [[Пит Таунсенд]], енглески музичар, најпознатији као суоснивач, фронтмен, певач и гитариста групе -{[[The Who]]}-. * [[1946]] — [[Микеле Плачидо]], италијански глумац и редитељ. * [[1948]] — [[Грејс Џоунс]], јамајканско-америчка музичарка, глумица и модел. * [[1949]] — [[Дасти Хил]], амерички музичар, најпознатији као басиста и певач групе -{[[ZZ Top]]}-. (прем. [[2021]]) * [[1954]] — [[Фил Рад]], аустралијски музичар, најпознатији као бубњар групе -{[[AC/DC]]}-. * [[1959]] — [[Слободан Антонић]], српски политиколог, социолог и политички аналитичар. * [[1964]] — [[Милослав Мечирж]], чехословачки тенисер. * [[1969]] — [[Томас Винтерберг]], дански редитељ, сценариста, продуцент и глумац. * [[1976]] — [[Кевин Гарнет]], амерички кошаркаш. * [[1977]] — [[Мухарем Баздуљ]], књижевник, есејиста и преводилац. * [[1977]] — [[Мануел Алмунија]], шпански фудбалски голман. * [[1979]] — [[Андреа Пирло]], италијански фудбалер. * [[1979]] — [[Дијего Форлан]], уругвајски фудбалер. * [[1980]] — [[Дру Фулер]], амерички глумац. * [[1981]] — [[Сани Бечирович]], словеначки кошаркаш. * [[1983]] — [[Вивика Рај]], америчка порнографска глумица и модел. * [[1992]] — [[Маршмело]], амерички продуцент електронске музике и ди-џеј.<ref>{{cite web|url=https://www.allmusic.com/artist/marshmello-mn0001374210/biography|title=Marshmello – Biography & History|last=Collar|first=Matt|website=[[AllMusic]]|access-date=May 19, 2019}}</ref> * [[1992]] — [[Сем Смит]], енглески музичар. * [[1996]] — [[Чунг Хјон]], јужнокорејски тенисер. == Смрти == * [[1536]] — [[Ана Болен]] прва маркиза од Пембрука и краљица Енглеске * [[1859]] — [[Јосип Јелачић]] бан хрватско-далматинско-славонски. * [[1895]] — [[Hose Marti|Хосе Марти]], кубански револуционар и књижевик. * [[1898]] — [[Вилијам Јуерт Гледстон]], енглески државник. * [[1929]] — [[Драгомир Кранчевић]], српски виолиниста и концертмајстор Пештанске опере. * [[1935]] — [[Томас Едвард Лоренс]], енглески [[пуковник]] археолог и писац, познат као [[Томас Едвард Лоренс|Лоренс од Арабије]]. * [[1994]] — [[Џеклин Кенеди Оназис|Жаклина Кенеди Оназис]], супруга председника САД [[Џон Кенеди|Џона Кенедија]] и грчког бродовласника, милијардера [[Аристотел Оназис|Аристотела Оназиса]]. == Празници и дани сећања == * [[Српска православна црква]] слави: ** [[Јов|Светог праведног и многострадалног Јова]] ** [[Пренос моштију Светог Саве Српског|Пренос моштију светог Саве Српског]] ** [[Варвар Војник|Светог мученика Варвара]] ** [[Варвар Разбојник|Светог Варвара разбојника]] * Дан независности, омладине и спорта у [[Турска|Турској]] {{ХронологијаДно}} lf1tun7z844oaup9fhzv98y9ekcts4n 0 8150 25114673 25113830 2022-07-19T19:29:16Z ADprom 185465 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/93.87.123.49|93.87.123.49]] ([[User talk:93.87.123.49|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Dungodung|Dungodung]] wikitext text/x-wiki {{Друге употребе}} {{bez_inlajn_referenci}} [[Датотека:History of Yugoslavia (tall).svg|мини|250п|Позиција и величина Југославије кроз године:<br /> 1918—1941 — {{застава|Краљевина Југославија}}<br />1945—1992 — {{застава|СФР Југославија}}<br />1992—2003 — {{застава|СР Југославија}}]] '''Југославија''' је била назив за три сукцесивне [[Држава|државе]] у [[Југоисток|југоисточној]] [[Европа|Европи]], које су носиле тај назив од [[1929]]. до [[2003]]. године. [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]] је основана [[1918]]. године, а 1929. званично преименована у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] (позната и као прва Југославија). Земљу су током [[Други светски рат|Другог светског рата]] окупирале силе Осовине. Током [[1945]]. године, накратко је постојала [[Демократска Федеративна Југославија]], формално монархија, али већ са доминантним републиканским уређењем, да би [[29. новембар|29. новембра]] исте године била проглашена [[Федеративна Народна Република Југославија]] - федерација са 6 [[република]] и 2 [[Аутономна покрајина|аутономне покрајине]] (позната и као друга Југославија). [[1963]]. године, донет је нови устав, којим је земља преименована у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичку Федеративну Републику Југославију]]. Почетком [[1990е|1990-их]] година, СФРЈ се [[Распад СФРЈ|распала у грађанском рату]], али су две бивше републике, [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] и [[Република Црна Гора (1992—2006)|Црна Гора]], одлучиле да наставе југословенску идеју, па је [[27. април]]а [[1992]]. године проглашена [[Савезна Република Југославија]] (трећа Југославија). [[3. фебруар]]а 2003. године, донета је уставна повеља [[Србија и Црна Гора|државне заједнице Србија и Црна Гора]], којим су ове две републике наставиле постојање заједничке државе још три године (до проглашења [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|независности Црне Горе]] у мају 2006. године), али је назив „Југославија“ формално укинут. Сам назив Југославија изведен је од кованице ''Југословен'', која је настала у 19. веку, а њен творац је био [[Дубровачка република|дубровачки]] Србин католик [[Матија Бан]].<ref>{{Cite web |url=http://www.politika.rs/articles/details/448374 |title=Култ Светог Саве у Дубровнику |author=Мирјана Сретеновић |publisher=Политика Online}}</ref> == Историја == {{главни чланак|Југословенство}} [[Датотека:Илија Гарашанин.jpg|мини|[[Илија Гарашанин]]]] Идеја о стварању заједничке државе свих [[Јужни Словени|Јужних Словена]] развијала се кроз [[19. век|19]]. и почетак [[20. век]]а. Слабост [[Османско царство|Турске]] и јачање [[Краљевина Србија|Србије]], [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] и [[Краљевина Грчка|Грчке]] после [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] унеле су наду код [[Словени|словенских народа]] под [[Аустроугарска|Аустроугарском]], али и суревњивост аустроугарске и [[Краљевина Италија|италијанске]] власти. У Србији су постојале три идеје о уједињењу. Прва је приповедала о уједињењу Србије и Бугарске, друга је била изражена у „[[Начертаније|Начертанију]]” [[Илија Гарашанин|Илије Гарашанина]] и односила се на стварање југословенске државе, док је трећу заступао [[Светозар Милетић]] и односила се на стварање [[Балканска федерација|Балканске федерације]]. Код Јужних Словена у Аустроугарској су постојале две идеје. Прва је заступала стварање југословенске јединице у оквиру Аустроугарске ([[Тријализам у Аустроугарској|тријалистичка монархија]]), а друга је била за стварање независне југословенске државе. Главни противници стварања државе Јужних Словена били су спољни чиниоци. === Стварање нове државе === {{Главни чланак|Стварање Југославије}} Предуслов за стварање југословенске државе било је избијање [[Први светски рат|Првог светског рата]]. [[Српска народна скупштина у Нишу 1914—1915.|Српска народна скупштина]] је у [[Ниш]]у [[7. децембар|7. децембра]] [[1914]]. године усвојила [[Нишка декларација|Нишку декларацију]] којом се залаже за „ослобођење и уједињење све неослобођене браће”. У [[Париз]]у је у пролеће 1915. године аустроугарски емигранти су формирали [[Југословенски одбор]]. За председника је изабран [[Анте Трумбић]]. Савезници су са Србијом незванично преговарали, нудећи [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]], [[Славонија|Славонију]], [[Срем]], [[Бачка|Бачку]], јужну [[Краљевина Далмација|Далмацију]] и северну [[Албанија|Албанију]], али без [[Македонија|Македоније]] и дела [[Банат]]а. За улазак у рат Савезници су [[Краљевина Италија|Италији]] претходно, тајним [[Лондонски споразум (1915)|Лондонским уговором]] обећали [[Истра|Истру]] и већи део Далмације, док је у исто време у незваничним преговорима [[Краљевина Румунија|Румунији]] је нуђен Банат, а [[Краљевина Бугарска|Бугарској]] Македонија. Србија је одбацила овакав договор пошто није била спремна да се одрекне Македоније. Компромис између ставова српске владе на челу са [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] и Југословенског одбора чинила је [[Крфска декларација]] од [[20. јул]]а 1917. године. Договорено је да име будуће државе буде Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, да ће бити уставна, демократска и парламентарна [[монархија]] на челу са династијом [[Карађорђевићи|Карађорђевић]] и да су [[Срби]], [[Хрвати]] и [[Словенци]] један народ са три имена. У октобру [[1918]]. године у [[Загреб]]у је створено [[Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба]] са циљем да се образује независна држава на јужнословенским просторима [[Аустроугарска|Аустроугарске]] — названа је [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба]]. Таква држава би се касније ујединила са [[Краљевина Србија|Краљевином Србијом]]. Дана [[29. октобар|29. октобра]] 1918. године [[Хрватски сабор]] је раскинуо све државно-правне везе са [[Беч]]ом и [[Будимпешта|Будимпештом]]. Пошто нова држава није била способна да се брани од италијанских претензија, позвала је српску војску да заштити „националне територије Југословена”. [[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи|Велика народна скупштина]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] је [[25. новембар|25. новембра]] донела одлуку о присаједињењу [[Банат, Бачка и Барања|Баната, Бачке и Барање]] Србији. Дан пре тога [[24. новембар|24. новембра]] је [[Велики народни збор у Руми|збор посланика народних већа]] Срема у [[Рума|Руми]] донео одлуку о присаједињењу Срема Србији. [[Подгоричка скупштина|Велика народна скупштина]] у [[Подгорица|Подгорици]] је [[26. новембар|26. новембра]] одлучила да се [[Петровићи Његоши]] збаце са престола [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]] те да се присаједини Србији. Вијеће народних првака и посланика [[28. новембар|28. новембра]] је донело одлуку да се [[Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу|Босна и Херцеговина]] припоји Србији. Народно вијеће из Загреба је 25. новембра донело одлуку да се југословенско подручје Аустроугарске (Држава Словенаца, Хрвата и Срба) уједини са Србијом у нову државу. Дана [[1. децембар|1. децембра]] 1918. године основано је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. === Краљевина СХС и Краљевина Југославија === {{главни чланак|Краљевина Југославија}} [[Датотека:Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|ивица|Застава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије.]] [[Датотека:Coat of arms of the Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|ивица|Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије.]] [[Датотека:Kralj aleksandar1.jpg|мини|Краљ Александар Карађорђевић]] Дана [[20. децембар|20. децембра]] 1918. године формирана је прва влада на челу са [[Стојан Протић|Стојаном Протићем]]. Потпредседник је био [[Словенци|Словенац]] [[Антон Корошец]], министар унутрашњих послова [[Срби]]н [[Светозар Прибићевић]], а министар спољних послова [[Хрвати|Хрват]] [[Анте Трумбић]]. Највеће странке су биле [[Народна радикална странка|Народна радикална]] (НРС) и [[Демократска странка (Југославија)|Демократска]] (ДС). Такође су деловале и [[Хрватска сељачка странка|Хрватска републиканска сељачка странка]] (ХРСС) [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]], [[Словеначка народна странка (историјска)|Словеначка народна странка]] (СНС) Антона Корошеца и [[Југословенска муслиманска организација]] (ЈМО). Држава је била подељена на 33 области, округе, срезове и општине. На челу области је био велики жупан кога је постављао [[краљ]]. Грађани су уживали сва демократска права. ХРСС је тражила да држава постане федерална [[република]], али се потом измирила са двором и из свог назива избацила реч републиканска. Врх државе је почео да спроводи политику помирења. Тако су у нову војску примани бивши аустроугарски официри, укључујући и оне који су извршили злочине над Србима. Дана [[28. јун]]а [[1921]]. донет је [[Видовдански устав]]. Устав је прогласио концепт државног и народног јединства. Владар је сазивао редовна и ванредна заседања Народне скупштине, могао ју је распустити, потврђивао је и проглашавао законе, био је врховни заповедник војске и заступао је државу у иностранству. [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] је основана априла [[1919]]. године. Њене вође су се залагале за револуцију и долазак на власт насиљем. Њихов рад је суспендован [[Обзнана|Обзнаном]] (владином уредбом). На [[Четврти конгрес КПЈ|Четвртом конгресу]] КПЈ предвиђено је стварање независних држава Хрватске, Црне Горе, Македоније и Словеније, док би Мађари и Албанци имали право да се одвоје. [[Датотека:Kingdom of Yugoslavia (1929-1939)-sr.svg|мини|десно|Краљевина Југославија са Бановинама (1929−1939)]] Непрестана полемика између радикала и хрватских посланика је дошла до критичне тачке. После увреда које је изнео на рачун Срба, радикалски посланик [[Пуниша Рачић]] је убио [[Павле Радић|Павла Радића]] и [[Ђуро Басаричек|Ђуру Басаричека]] и тешко ранио [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]], који је касније подлегао повредама. Нови вођа ХСС је постао [[Влатко Мачек]]. Краљ је размишљао о мирном разилажењу Срба и Хрвата. Линија разграничења би била: [[Вировитица]], [[Пакрац]], [[Уна]], [[Крка (Хрватска)|Крка]], [[Шибеник]] и [[Задар]]. Краљ Александар је завео диктатуру [[6. јануар]]а 1929. године. Дана 3. октобра је преименовао државу у [[Краљевина Југославија]]. Део посланика [[Хрватска странка права (1919)|Хрватске странке права]] ([[Анте Павелић]]) одлази у иностранство и ствара [[усташе|усташку организацију]]. У Македонији јачају пробугарски елементи. Држава је подељена на девет бановина и град Београд. Краљ је донео „[[Септембарски устав]]” [[1931]]. године. === Пад Краљевине Југославије === Како би се спречиле ревизионистичке снаге [[Краљевина Мађарска|Мађарске]] и Бугарске, створени су нови савези, [[Мала Антанта]] (Југославија, Чехословачка и Румунија) и [[Балкански савез]] (Југославија, Румунија, [[Турска]] и Грчка). Под заштитом Италије, [[Трећи рајх|Немачке]] и Мађарске, хрватске [[усташе]] и [[Унутрашња македонска револуционарна организација]] су извршили атентат на краља Александра Карађорђевића у [[Марсељ]]у у Француској, [[9. октобар|9. октобра]] [[1934]]. године. Убијен је и министар спољних послова Француске, [[Луј Барту]]. Уместо малолетног краљевића [[Петар II Карађорђевић|Петра II]], државом је управљало тројно намесништво, чији је најистакнутији члан био кнез [[Павле Карађорђевић|Павле]]. На изборима маја [[1935]]. године је победио [[Милан Стојадиновић]], оснивач [[Српска радикална странка (Милан Стојадиновић)|Српске радикалне странке]]. Потписао је конкордат са [[Ватикан]]ом и радио на зближавању са Италијом и Немачком. Под британским утицајем Стојадиновић је дао оставку, нови председник владе је постао [[Драгиша Цветковић]], а потпредседник [[Влатко Мачек]]. [[Споразум Цветковић—Мачек|Споразумом Цветковић—Мачек]] створена је [[Бановина Хрватска]] [[26. август]]а [[1939]]. године. === Југославија у Другом светском рату === {{главни чланак|Југославија у Другом светском рату}} {{Посебан чланак|Априлски рат|Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату}} [[Датотека:Fascist genocide in yugoslavia-sr.png|мини|лево|200п|Мапа окупационе поделе Југославије и подручја на којем су фашисти починили геноцид над грађанима Југославије у току Другог светског рата]] [[Друга влада Драгише Цветковића|Влада Цветковић—Мачек]] је 25. марта 1941. године, у замку Белведере у Бечу, потписала протокол о приступању [[Тројни пакт|Тројном пакту]]. 26. и 27. марта је извршен државни удар, свргнута је влада и намесништво. У јутро 27. марта је постављена нова влада на челу са генералом Душаном Симовићем. У Београду су одржане велике демонстрације против савезништва са Немачком. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је издао директиву да се Југославија жестоко нападне. Бомбардовањем Београда 6. априла, Југославија се нашла у Другом светском рату. Краљевска војска је капитулирала 17. априла. На територији Бановине Хрватске, без делова које је присвојила Италија (Сплит, Шибеник, већина острва) и Мађарска (Међумурје, Барања и Бачка), Босне и Херцеговине и Срема створена је усташка [[Независна Држава Хрватска]] (НДХ). Словенија је подељена између Италије, Немачке и Мађарске. Бугари су окупирали Македонију и југоисточну Србију. Црну Гору је окупирала Италија. Континуитет Краљевине Југославије је наставила њена влада у емиграцији (Лондон). Призната је као званичан члан Савезника. У Другом светском рату, у српском народу, су постојала два покрета отпора. 11. маја 1941. године је на Равној гори основана [[Југословенска војска у отаџбини]] (четници) пуковника, потом генерала, [[Драгољуб Михаиловић]]. 27. јуна је основан [[Партизански одреди Југославије]], [[Народноослободилачка војска Југославије]], команданта [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. Основне разлике ова два покрета се огледају у државном уређењу нове Југославије. Четнички покрет је био [[национализам|националистички]] и [[ројализам|ројалистички]], а партизански [[комунизам|комунистички]] и [[републиканизам|републикански]]. У Србији су постојале две војне квислиншке организације: [[Српска државна стража]] генерала [[Милан Недић|Милана Недића]] и [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српски добровољачки корпус]] [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]]. Током рата Срби су у НДХ страдали највише у логорима [[Логор Јасеновац|Јасеновац]] (по немачким подацима тамо је убијено 500.000 Срба, Јевреја и Рома), [[Логор Стара Градишка|Стара Градишка]] (75.000), [[Логор Даница|Даница]], [[Логор Јастребарско|Јастребарско]], [[Логор Доња Градина|Доња Градина]]. Посебна специфичност су били логори за децу ([[Дечји логор у Сиску). Убијено их је око 55.000. До 1945. године више од 100.000 Срба је напустило [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]] пред албанским терором. Под притиском Британаца краљ Петар II је позвао Србе, Хрвате и Словенце да приступе у [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] Јосипа Броза Тита. Југославија је ослобођена пробијањем [[Сремски фронт|Сремског фронта]] [[12. април]]а [[1945]]. године. Рат је у Југославији однео 1.706.000 жртава. === Друга Југославија === {{главни чланак|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Датотека:Flag of SFR Yugoslavia.svg|мини|ивица|Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.]] [[Датотека:Emblem of SFR Yugoslavia.svg|мини|ивица|Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.]] [[Датотека:Yugoslavia map sr.svg|мини|десно|Југославија]] На [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] [[29. новембар|29. новембра]] [[1943]]. године збачена је [[монархија]] и проглашена [[република]]. Нови [[Устав Федеративне Народне Републике Југославије|устав]] је донет [[31. јануар]]а [[1946]]. године, када држава мења име у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративна Народна Република Југославија]]. Устав је именовао пет [[нација]], шест република и две аутономне покрајине. Републике: [[Социјалистичка Република Словенија|Словенија]], [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватска]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Босна и Херцеговина]], [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црна Гора]] и [[Социјалистичка Република Македонија|Македонија]] и [[Социјалистичка Република Србија|Србија]] са [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Аутономном Покрајином Војводином]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Аутономном Покрајином Косовом]]. Иако федерална, Југославијом је владала централизована КПЈ на челу са Јосипом Брозом Титом. Извршена је [[национализација]] имовине. [[1948]]. године Тито није прихватио мешање [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] у унутрашње ствари Југославије, те до Стаљинове смрти наступа ера хладних односа са [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетским Савезом]]. Стаљинови симпатизери у Југославији су слани у [[логор]]е. Године [[1950]]. уведено је [[радничко самоуправљање]]. Земља 1963. мења назив у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Југославија је један од оснивача [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]] [[1961]]. године и била је његов први домаћин. Творци овог покрета су били Тито, [[Џавахарлал Нехру|Нехру]] и [[Гамал Абдел Насер|Насер]]. Следећи [[Устав Југославије од 1963. године|устав]] је донет [[1963]]. године. === Корени распада Југославије === [[Датотека:Former Yugoslavia wartime.png|мини|десно|[[Распад СФРЈ]] и ратни сукоби 1991—1999. године.]] Почели су захтеви да Косово постане република. Године 1971. је дошло до провале [[хрватски национализам|хрватског национализма]], [[Хрватско прољеће]]. Протерана је либерална струја политичара у Србији. Нови [[Устав Југославије из 1974. године|устав]] је донесен 1974. године. Омогућено је даље јачање самосталности република и покрајина. Аутономне Покрајине Војводина и Косово и Метохија су де јуре биле у Србији, а дефакто самосталне републике. После Титове смрти 4. маја 1980. године, почиње југословенски суноврат, прво у привредном па политичком смислу. Дана 25. јуна 1991. године Словенија и Хрватска су прогласиле [[независност]], Македонија 8. септембра 1991, а Босна и Херцеговина 1. марта 1992. године. === Грађански рат === {{Посебан чланак|Распад СФР Југославије}} Након што је Словенија прогласила независност дошло је до краткотрајних сукоба [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА) и [[Територијална одбрана Републике Словеније|Територијалне одбране Републике Словеније]] (ТОРС). [[Рат у Хрватској]] (1991—1995) је вођен између Хрвата и Срба. Срби су се бунили што су по новом хрватском [[Устав Републике Хрватске|Уставу]] изгубили статус конститутивног народа, а Хрвати су се желели да створе националну државу. Хрватска не сматра овај рат грађанским, већ агресијом Србије на њену територију и назива га „домовинским ратом”. Рат је завршен акцијама хрватске војске против српског становништва и падом [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] у операцијама хрватске војске [[Операција Бљесак|Бљесак]] и [[Операција Олуја|Олуја]]. Протерано је преко 300.000 Срба. [[Рат у Босни и Херцеговини]] је био национални и верски рат. Ратовали су Срби, Хрвати и [[Муслимани (народ)|Муслимани]]. Муслимани сматрају да су Савезна Република Југославија и Хрватска извршили агресију на БиХ. Срби сматрају да је био грађански рат. Хрвати заступају тезу да је по среди агресија СРЈ на БиХ и грађански рат када су Хрвати у питању. Године 1993. Хрвати и Муслимани су се удружили. Рат је завршен [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонским мировним споразумом]] [[21. новембар|21. новембра]] [[1995]]. године. БиХ је подељена је на два ентитета: [[Федерација Босне и Херцеговине]] и [[Република Српска]]. === СР Југославија === {{главни чланак|СР Југославија}} [[Датотека:Flag of FR Yugoslavia.svg|200п|мини|Застава Савезне Републике Југославије]] [[Датотека:Coat of arms of Serbia and Montenegro.svg|200п|мини|Грб Савезне Републике Југославије]] [[Датотека:MapaSrbijeiCrneGore.JPG|мини|лево|200п|Подела Савезне републике Југославије]] [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] и [[Република Црна Гора (1992—2006)|Црна Гора]] су остале у заједничкој држави. Створена је [[Савезна Република Југославија]] (СРЈ) 27. априла 1992. године. Први председник је био [[Добрица Ћосић]]. Она се сматрао сукцесором, али је 2001. године потписан споразум којим су за сукцесора одређене бивше југословенске републике. Одлуком [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генералне скупштине Организација уједињених нација]] уведене су опште санкције СРЈ под оптужбом да је крива за [[рат у Босни и Херцеговини]]. Највећа инфлација на свету обележила је 1993. годину у СРЈ. Албанска [[Ослободилачка војска Косова]] је крајем деведесетих почела са нападима на Србе на Косову и Метохији. Умешале су се западне силе помажући албанску страну. После неуспелих [[Преговори у Рамбујеу|преговора у Рамбујеу]], Организација Северноатлантски споразума — [[НАТО]] је извршио [[НАТО бомбардовање СРЈ|агресију на СРЈ]] која је трајала од [[24. март]]а до [[10. јун]]а [[1999]]. године. Погинуло је 1.200—2.500 цивила, а рањено 5000 људи. Незванична штета је процењена на 30 милијарди долара. Дана 9. јуна је потписан [[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановски споразум]] о прекиду ратног дејства. [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|Резолуцијом Савета безбедности ОУН 1244]] Косово и Метохија је стављена под управу [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]], где су [[УНМИК]] и [[КФОР]] били задужени за одржавање јавног реда и мира и гарантована је целовитост Југославије. Дана 24. септембра 2000. године су одржани избори. На изборима за председника СРЈ изабран је кандидат коалиције [[Демократска опозиција Србије|Демократске опозиције Србије]] (ДОС) [[Војислав Коштуница]]. Због непризнавања резултата дошло је до протеста у Београду [[демонстрације 5. октобра 2000.|5. октобра]], на којима се окупило више стотина хиљада људи. [[Слободан Милошевић]], председник СРЈ, морао је да призна победу Војислава Коштунице. На парламентарним изборима у Србији победио је ДОС, а нови председник владе Србије је постао [[Зоран Ђинђић]]. Дана 4. фебруара 2003. године је усвојена [[Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године|Уставна повеља]]. Створена је Државна заједница [[Србија и Црна Гора]]. Административни центар заједнице је био [[Београд]], а центар Врховног суда је био у [[Подгорица|Подгорици]]. Дана [[21. мај]]а [[2006]]. године, после [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдума у Црној Гори]], државна заједница се распала и [[Србија]] и [[Црна Гора]] су постале независне републике. == Уметност у Југославији == Западна сфера била је наклоњена више струјањима са запада и везује се за предроманику и [[Романика|романску]], [[Готика|готску]] и за [[Ренесанса|ренесансну]] и [[барок]]ну уметност. Источни крајеви су више ослоњени на [[Византијска уметност|византијску уметност]]. Ове границе нису прецизно одређене и често су прелажене, на Деченима се може видети утицај са запада који се овде запажа преко [[Дубровник]]а а могу се утврдити и неки обрнути правци. Касније се заснивају наше школе и радове често изводе наши домаћи мајстори који одлазе и на запад те се одатле враћају а исто тако су присутни и страни мајстори који су радили на подручју Југославије ([[Микелоцо|Микелоцо Микелоци]] на кули Минчети у Дубровнику или [[Ђорђо Орсини|Јурај Далматинац]] – видети [[Цвито Фисковић|Фисковића]] за ове податке). Византијска уметност даје свој печат у Далмацији (Дубровник) и иконе из Византије кадо су куповане и поштоване су код нас и штоване као посебна светиња. У сликарству се јавља понеки византизам а постојале су и радионице које су радиле на „византијски начин“. Старохрватска пластика није везана за етничку припадност и [[Словени]] су донели ову уметност резања у дрвету. Постоји тврђење да се уметност на тлу Југославије развијала као провинцијална уметност и да се јавља са извесним закашњењем у односу на остали свет. Но ова уметност није спутана официјелним оквирима. Фолклорни елементи дају јој многе вредности. Дела су инспирисана зооморфним и геоморфним облицима. Романска уметност- Радованов портал има поетичну страну Христовог рођења. Рана Рашка држава није могла формирати стабилну политику и лукаво се приклања час истоку час западу. Рашка школа у архитектури се може пратити већ на цркви Богородице Љевишке (манастир). Под утицајем Византије се излучује скулптура и опека постаје једини украс у архитектури - [[манастир Каленић]]. Сликарство немамо сачувано изузев нешто мало у Двиграду и нешто у Црвеном отоку код Ровиња што сведочи да је постојао континуитет развоја између [[4. век]]а и [[12. век]]а, али је то толико фрагментално да се не може створити слика што се заправо дешавало. Од 12. века до [[14. век]]а пратимо развој сликарства које има средњовековни карактер, иако се овај касни датум супротставља официјелној категоризацији. У Дубровнику се може уочити стварање које се може назвати школом која његује ренесансни стил. Суседна Италија је имала велики утицај, утицај једног [[Ђото ди Бондоне|Ђота]] може се препознати у неким делима а и утицај Византије који струји и обухвата и [[Истра|Истру]], али не постоји у [[Словенија|Словенији]]. У Рашкој је остао став у сликарству о једној истини која је за свагда дата, али је утицај са запада био јако слаб. Структура слике у [[Српска уметност|Србији]] и [[Северна Македонија|Северној Македонији]] је монументална, и композиције су великих размера. Слика је плитка и архитектонски облик тече тако да затвара плитак простор. Фигура је често сучелице постављена и суздржана у покрету. Промене се дешавају у [[13. век]]у почев од [[10. век]]а. У [[западна Европа|западној Европи]] је уништена зидна слика појавом витража. У Италији постоје извесни квалитети. У овом добу наша уметност је свакако на највишем нивоу. Фигура добија у пластичности. У композицији се јавља вишесложеност, појављује се више лица и остварује се дубљи простор. Од раније наша уметност познаје а у 13. веку долази до изражаја обрнута перспектива која поседује иреална својства извлачи га из реалног сликарског простора и подређује га композицији и законитостима слике. Простор је повезан зидом који тече заједно са посматрачем. У току [[15. век]]а монументалност која је карактеристична за 13. век постепено опада. Потенцира се драматички моменат. Драперија која се развија између елемената се узнемирује и учествује у композицији слике. Сликарство [[Моравски стил|Моравске школе]] стара се о детаљу и допадљивом колориту слике. Међу споменицима изузетак чини и сликарство и архитектура [[Рашки стил|Рашке школе]] и манасијско сликарство који теже ка једном ретком и траженом колористичком сазвучју. У време Турака ограниченим мерама око [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] покушава се повратити ниво на коме је било сликарство у 13. веку. Мајстори који су израђивали фреске већином су непознати и ако се потпишу они то учине на месту које се тешко може уочити као Макарије у Љубостињи, Јован у Раваници и др. Они су радили за славу у другоме свету. == Референце == {{извори}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|last2=Štrbac|first2=Čedomir|authorlink2=Чедомир Штрбац|title=Istorija socijalističke Jugoslavije|volume=1|year=1977|location=Beograd|publisher=Radnička štampa|url=https://books.google.com/books?id=Ut-3AAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|last2=Štrbac|first2=Čedomir|authorlink2=Чедомир Штрбац|title=Istorija socijalističke Jugoslavije|volume=2|year=1977|location=Beograd|publisher=Radnička štampa|url=https://books.google.com/books?id=_UCzSAAACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|last2=Štrbac|first2=Čedomir|authorlink2=Чедомир Штрбац|title=Istorija socijalističke Jugoslavije|volume=3|year=1977|location=Beograd|publisher=Radnička štampa|url=https://books.google.com/books?id=WkuatwAACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1978|year=1980|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1988|volume=1|year=1988|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|year=1988|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1988|volume=2|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=gYwUDQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1988|volume=3|year=1988|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=gkEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Андрић|first=Александар|title=Историја Срба од 1918. до 2012|url=http://www.docfoc.com/istorija-srba-1918-2012|year=2015|location=Београд|isbn=978-86-6289-051-1|accessdate=19. 5. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160617110449/http://www.docfoc.com/istorija-srba-1918-2012|archive-date=17. 6. 2016|url-status=dead}} == Спољашње везе == *[https://www.youtube.com/watch?v=ahSM_ou6LLo Трибина „Југославија – реализација националне идеје или напуштање српског мита“] {{Други пројекти | commons = Yugoslavia | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Југославија }} {{порталбар|Историја|Краљевина Југославија|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Југославија| ]] [[Категорија:Бивше државе на Балканском полуострву]] ipmun3j6jlabgtna0p5kojdu0ab9r9w 0 11435 25113951 24501370 2022-07-19T12:09:07Z Sadko 25741 /* Младост */ допуна + реф. wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Глумац | име = Раде Шербеџија | слика = Rade Serbedzija.jpg | опис_слике = Раде Шербеџија, 2007. године | датум_рођења = {{датум рођења|1946|7|27|год=да}} | место_рођења = [[Бунић]], [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | awards = [[Стеријино позорје|Три награде на Стеријином позорју]]<br />[[Златна арена]]<br />[[Филмски фестивал у Пули|Награда „Владимир Назор“]]<br />[[Награда „Дубравко Дујшин“]]<br />[[Награда „Орландо“]] | супружник = [[Ленка Удовички]] | партнер = | оскар = | еми = | златни глобус = | сатурн = | имдб = 0784884 }} '''Раде Шербеџија''' ([[Бунић]], [[27. јул]] [[1946]]) [[Срби|српски]] и [[Хрватска|хрватски]] је [[филм]]ски, [[телевизија|телевизијски]] и [[позориште|позоришни]] глумац.<ref>{{cite web |title=Rade Serbedzija |url=https://www.imdb.com/name/nm0784884/ |website=imdb.com |access-date=3. 2. 2022}}</ref> Ожењен је [[Ленка Удовички|Ленком Удовички]], са којом има ћерке Нину, Милицу Алму и Вању. Из првог брака има ћерку [[Луција Шербеџија|Луцију]] и сина Данила. == Младост == [[Датотека:Stevan Kragujevic, Rade Serbedzija, Fabijan Sovagovic.jpg|мини|250п|Као Ивица Кичмановић у серији „У регистратури” (1974)]] Рођен је [[27. јул]]а [[1946]]. године у [[Срби у Хрватској|српској]] породици у [[Лика|личком]] селу Бунић, код [[Кореница|Титове Коренице]] у данашњој [[Хрватска|Републици Хрватској]]. Отац му се звао Данило (1913—2017), а мајка Стана.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:646193-PREMINUO-OTAC-RADETA-SERBEDzIJE-Iz-protesta-nikada-nije-pogledao-film-u-kome-je-glumio-njegov-sin Преминуо отац Радета Шербеџије („Вечерње новости”, 23. јануар 2017)]</ref> Дане (надимак Данилу) је пред [[распад Југославије]] био шеф [[УДБА|Удбе]] у [[Винковци|Винковцима]],<ref>Раде Шербеџија": "Послије кише", Београд-Подгорица 2017.</ref> одакле се са супругом склонио у Србију 1991. године. За себе је изјавио да је ''Крајишник, човек, Србин из Хрватске'' као и да се ''поноси својим српским родом и хрватском домовином''.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/serbedzija-kao-tesla-ja-se-ponosim-svojim-srpskim-rodom-i-hrvatskom-domovinom/|title=Šerbedžija: Kao Tesla, ja se ponosim svojim srpskim rodom i hrvatskom domovinom|date=2022-07-19|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref> Раде је одрастао у [[Славонија|Славонији]], у Винковцима. Матурирао је у винковачкој гимназији. Дипломирао је 1969. године на Академији за позориште, филм и телевизију у [[Загреб]]у, након чега је убрзо ангажован у загребачком драмском казалишту [[Гавела]]. Након тога наизменично ради као слободни уметник, с ангажманом у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|ХНК Загреб]], те поновно у „Гавели“. Надарен, посебне глумачке технике, и рационалан и темпераментан, сугестиван, врсне дикције, с лакоћом изводећи и физички најтеже сцене, показао се подједнако уверљив у улогама класичног (нпр. [[Вилијам Шекспир|Шекспирови]] [[Хамлет]] и [[Ричард III Јорк|Ричард III]]) и модерног репертоара (нпр. [[Henrik Ibsen|Ибзенов]] [[Пер Гинт]]) — у разним [[žanr|жанровима]], и у позитивним и у негативним ликовима. Добитник је многих признања (трипут награђен на Стеријином позорју, Награда „[[Владимир Назор]]“, Награда „Дубравко Дујшин“, Награда „Орландо“ на Дубровачким љетним играма). На филму је дебитовао споредном улогом у Илузији (1967) [[Крсто Папић|Крсте Папића]], док прву главну — младића на животној прекретници — тумачи у Гравитацији или фантастичној младости чиновника Бориса Хорвата (1968) Б. Иванде. == Раст популарности == Од тада све чешће наступа у главним улогама, ушавши у круг најбољих југословенских глумаца и глумећи у филмовима разних жанрова — од ратних драма до савремене тематике. Почетком ’70-их запажене су му улоге комунистичког активисте дезоријентисаног у приватном животу у ''[[Црвено класје|Црвеном класју]]'' ([[1970]]) [[Живојин Павловић|Живојина Павловића]] те сеоског младића суоченог с неправдом у ''[[Представа „Хамлета“ у Мрдуши Доњој|Представи „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња]]'' (1973) [[Крсто Папић|Крсте Папића]]. У то време истиче се и у филмовима који критички осликавају југословенску савременост: као каријеристички композитор (што потврђује његову способност карактеризације морално амбивалентних особа) у филму ''[[Браво маестро]]'' (1978) [[Рајко Грлић|Рајка Грлића]] ([[Златна арена]] у Пули) и као новинар у ''[[Новинар|истоименом филму]]'' ([[1979]]) [[Фадил Хаџић|Фадила Хаџића]]. По драмском писцу [[Душан Јовановић|Душану Јовановићу]], Шербеџија је био: ''Популаран и уздизан до неба у свим републикама бивше државе. Посвуда је имао пријатеље, обожаватеље, заштитнике. Глумио је у најугледнијим казалишним институцијама, на елитним фестивалима, а такођер и у провокативним алтернативним пројектима. Радио је с режијским легендама Крстом Спајићем, Живојином Павловићем, Љубишом Ристићем. Дружио се с Крлежом, с политичким дисидентима и наступао на забавама предсједника Јосипа Броза Тита. Раде Шербеџија био је култна икона југославенског културног простора. Гламурозан и амбивалентан, заводљив и контроверзан.''<ref>Раде Шербеџија, наведено дело</ref> == На врхунцу славе == Најуспешнија филмска година за Шербеџију је вероватно била [[1986]], када му две улоге у филмовима добијају титулу најуспешнијих на Пулском фестивалу: револуционара који се не сналази у поратном времену у ''Вечерњим звонима'' [[Лордан Зафрановић|Лордана Зафрановића]] (Златна арена) и радника огорченог сиромаштвом и животним недаћама у ''Сну о ружи'' Ж. Тадића (Велика повеља у Нишу). Великог радног потенцијала, с успехом глуми и на телевизији: у ТВ серијама ''У регистратури'', ''Никола Тесла'' (у насловној улози), ''[[Просјаци и синови]]'' и ''[[Бомбашки процес (филм)|Бомбашки процес]]'' (као [[Јосип Броз Тито]]). Године 1982. добио је годишњу награду аустралијске телевизије Сами за главну улогу у аустралијској телевизијској екранизацији драме ''[[Ослобођење Скопља (филм из 1981)|Ослобођење Скопља]]'' Д. Јовановића. Објавио је 2 збирке песама: ''Промјенљиви'' и ''Црно, црвено''. Био је предавач сценског говора и глуме на Академији за казалиште, филм и телевизију у Загребу те као ванредни професор глуме на Академији уметности у Новом Саду. == Одлазак у емиграцију == Године 1992. одлази у свет, где се такође пробио како сјајан глумац. Прво је кратко живео у Љубљани, а затим прелази у Америку. Упркос томе што је већ глумио у 80-ак филмова дистрибуисаних углавном на подручју бивше Југославије, пробој у светске воде задобио је филмом ''Ханин рат'' (1988) и филмом ''[[Пре кише]]'' (1994) [[Милчо Манчевски|Милча Манчевског]]. Године 1996, Шербеџија је играо оца избеглице у филму ''Белма'' и новозеландског имигранта у филму ''Broken English''. Потом су уследиле улоге у водећим холивудским филмским остварењима у филмовима ''[[Свемирски каубоји]]'', ''[[Немогућа мисија 2]]'', ''[[Моћни Џо Јанг]]'', ''[[Снеч]]'' итд. Познат је и по читању поезије, а и по позоришним представама. Покренуо је и нови театар „Улисис“ у Пули који је премијеру доживио с представом „Краљ Лир“ на Брионима под редитељском палицом његове супруге [[Ленка Удовички|Ленке]]. Радио је с многим великим именима као што су [[Ванеса Редгрејв]], Филип Нојс или [[Том Круз]], [[Стенли Кјубрик]] и [[Клинт Иствуд]]. == Награде и признања == * У јануару 2011. године уврштен у Прес Магазинову листу „100 најпознатијих Срба у свету“.<ref name="Вирус тероризма">[http://www.in4s.net/index.php/mozaik/zabava/4395-100-najpoznatijih-srba-u-svetu ИН4С: 100 најпознатијих Срба у свету 16. јануар 2011.] {{Wayback|url=http://www.in4s.net/index.php/mozaik/zabava/4395-100-najpoznatijih-srba-u-svetu |date=20110119015959 }} {{ср}}</ref> * У јуну 2018. године додељена му је [[награда Александар Лифка]] за допринос европској кинематографији.<ref name="раде">[http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=411536 Radetu Šerbedžiji nagrada "Aleksandar Lifka" 5. јун 2018] {{ср}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1966. || [[Прикупљање храбрости]] ||Скалпер |- | 1966. || [[Седам сати и петнаест минута]] ||Томица |- | 1967. || [[Илузија (филм из 1967)|Илузија]] || |- | 1967. || [[Црне птице]] || |- | 1968. || [[Освета (кратки филм)|Освета]] Кратки филм|| |- | 1968. || [[Сеанса (ТВ филм)|Сеанса]] (ТВ) || |- | 1968. || [[Маратонци (ТВ серија)|Маратонци]] (серија) || |- | 1968. || [[Гравитација или фантастична младост чиновника Бориса Хорвата]] || Борис Хорват |- | 1969. || [[Метеор (ТВ филм)|Метеор]] || |- | 1969. || [[Чамац за крон-принца]] || |- | 1969. || -{[[Dio è con noi]]}- || |- | 1969. || [[Седмина (филм)|Седмина]] || Нико |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1970. || [[Каинов знак]] || Милан |- | 1970. || [[Сам човјек]] (ТВ филм)|| |- | 1970. || [[Сам човјек (ТВ серија)|Сам човјек]] ТВ серија || |- | 1970. || [[Папагај (ТВ филм)|Папагај]] || Младић |- | 1970. || [[Иду дани]] || Редитељ |- | 1970. || [[Црвено класје]] || Јужек Хедл |- | 1971. || [[Путовање на мјесто несреће]] || Влатко |- | 1971. || [[У гори расте зелен бор]] || Домобран кицош |- | 1972. || [[Просјаци и синови]] || Матан Потрка |- | 1972. || [[Послијеподне једног фазана]] || Обијесни младић |- | 1972. || [[Рођендан мале Мире]] || |- | 1972. || [[Звезде су очи ратника]] || Учитељ Раде |- | 1973. || [[Пеликани (филм)|Пеликани]] || |- | 1973. || [[Живјети од љубави]] || Давор |- | 1973. || [[Бегунац]] || Иван |- | 1974. || [[Ноктурно (филм из 1974)|Ноктурно]] || Лучио Кларић |- | 1974. || [[Тојота Корола 1000]] || |- | 1974. || [[Обешењак (ТВ филм)|Обешењак]] || |- | 1974. || [[У регистратури (ТВ серија)|У регистратури]] (ТВ серија)|| Ивица Кичмановић |- | 1974. || [[Представа „Хамлета“ у Мрдуши Доњој]] || Јоцо Шкокић/Хамлет |- | 1974. || [[Ужичка република (филм)|Ужичка република]] || Мајор Коста Барац |- | 1975. || [[Песма (ТВ серија)|Песма]] || Мића Рановић |- | 1976. || [[Ужичка република (серија)|Ужичка република]] || Мајор Коста Барац |- | 1976. || [[Ноћна скела]] || |- | 1977. || [[Хајка (филм)|Хајка]] || Ладо |- | 1977. || [[Никола Тесла (ТВ серија)|Никола Тесла]] (ТВ серија)|| [[Никола Тесла]] |- | 1978. || [[Бомбашки процес (филм)|Бомбашки процес]] || [[Јосип Броз Тито]] |- | 1978. || [[Браво маестро]] || Витомир Безјак |- | 1979. || [[Новинар]] || Владо Ковач |- | 1979. || [[Живи били па видјели]] || |- | 1979. || [[Повратак (филм из 1979)|Повратак]] || Полицијски командир |- | 1979. || [[Усијање]] || Томо |- | 1979. || [[Иван Горан Ковачић (филм)|Иван Горан Ковачић]] || [[Иван Горан Ковацић]] |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Седам плус седам]] || Раде |- | 1980. || [[Госпођица (филм)|Госпођица]] || |- | 1981. || [[Ослобођење Скопља (филм из 1981)|Ослобођење Скопља]] || Георгиј Потевски |- | 1981. || [[Туга (филм из 1981)|Туга]] || милиционер |- | 1981. || [[Непокорени град]] || |- | 1982. || [[13. јул (филм)|13. јул]] || Капетан Митровић |- | 1982. || [[Киклоп (филм)|Киклоп]] || Уго |- | 1982. || [[Тамбураши]] ||Стипе Бабур |- | 1982. || [[Variola vera (film)|Вариола вера]] || Доктор Грујић |- | 1982. || [[Живот и прича]] || |- | 1983. || [[Киклоп (ТВ серија)|Киклоп]] (ТВ серија)||Уго |- | 1983. || [[Задах тела]] || [[Панчо Виља]] |- | 1983. || [[Квит посао]] || Јозо |- | 1983. || [[Бановић Страхиња (филм)|Бановић Страхиња]] || Абдулах |- | 1983. || [[Ноћ послије смрти]] || Луцио Кларић |- | 1984. || [[Штефица Цвек у раљама живота]] || |- | 1984. || [[Пејзажи у магли]] || Лелин отац |- | 1984. || [[У раљама живота]] || Интелектуалац |- | 1984. || [[Уна (филм)|Уна]] || Професор Мисел Бабић |- | 1985. || [[Хрватски народни препород (ТВ серија)|Хрватски народни препород]] (ТВ серија) ||Глумац |- | 1985. || [[Хорватов избор]] || Крешимир Хорват |- | 1985. || [[Живот је леп (филм из 1985)|Живот је леп]] || Хармоникаш |- | 1986. || [[Сан о ружи]] || Валент |- | 1986. || [[Путовање у Вучјак]] || Крешимир Хорват |- | 1986. || [[Вечерња звона]] || Томислав К. Бурбонски |- | 1987. || [[Осуђени (филм)|Осуђени]] || Раде |- | 1987. || [[Човек у сребрној јакни]] (ТВ серија)|| |- | 1987. || [[Заљубљени]] || Душан |- | 1987. || [[Waitapu]] || Инспектор Марковић |- | 1987. || [[Криминалци (филм из 1987)|Криминалци]] || Друг Рака |- | 1988. || [[Вечерња звона (ТВ серија)|Вечерња звона]] (ТВ серија)|| Томислав К. Бурбонски |- | 1988. || [[Загрљај (серија)|Загрљај]] || |- | 1988. || [[Вечерња звона]] || Томислав Ковач |- | 1988. || [[Манифесто]] || Емиле |- | 1988. || [[Ханин рат]] || Капетан Иван |- | 1989. || [[Повратак Арсена Лупена]] || Херлок Шолмс |- | 1989. || [[Човјек који је волио спроводе]] || Хинко |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1990. || [[Карневал, анђео и прах]] || |- | 1990. || [[Мајстори мрака]] || Адем Соколовић |- | 1992. || [[Дезертер (филм из 1992)|Дезертер]] || Павле Трусић |- | 1993. || [[Контеса Дора]] || Карло Армано |- | 1994. || [[Магареће године (филм)|Магареће године]] || Наратор |- | 1994. || [[Пре кише]] || Александар |- | 1995. || [[Урнебесна трагедија]] || Коста |- | 1995. || -{[[Two Deaths]]}- || Пуковник Џорџ Лападус |- | 1995. || [[Белма]] || Јосип Папац |- | 1996. || [[Мементо]] || Официр |- | 1996. || [[Нечиста крв (филм)|Нечиста крв]] || Марко |- | 1996. || -{[[Broken English]]}- || Иван |- | 1997. || [[Светац (филм)|Светац]] || Иван Третјак |- | 1997. || [[Трегуа, Ла]] || Грк |- | 1998. || -{[[Mare largo]]}- || Франсоа Рифо |- | 1998. || -{[[Polish Wedding]]}- || Роман |- | 1998. || [[Прашки дует]] || Јири Колмар |- | 1998. || [[Моћни Џо Јанг]] || Андреј Страсер |- | 1999. || [[Широм затворених очију]] || Господин Милич |- | 1999. || -{[[Il Dolce rumore della vita]]}- || Бруно Мајер |- | 1999. || [[Стигмата (филм)|Стигмата]] || Марион Петроцели |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2000. || [[Немогућа мисија 2]] || Доктор Некорович |- | 2000. || [[Свемирски каубоји]] || Генерал Востов |- | 2000. || [[Снеч]] || Борис „Оштрица“ Јуринов |- | 2000. || [[Је ли јасно, пријатељу?]] || Милан Рајић |- | 2001. || [[Јужни Пацифик]] || Емил де Бек |- | 2002. || -{[[Ilaria Alpi - Il più crudele dei giorni]]}- || Миран Хроватин |- | 2002. || [[Тихи Американац]] || Инспектор Вигот |- | 2003. || -{[[Quicksand]]}- || Олег Бутраскаја |- | 2003. || -{[[Spooks]]}- || Виктор Швиткој |- | 2004. || -{[[Eurotrip]]}- || Тибор |- | 2004. || [[Големата вода]] || Олд Лем |- | 2004. || -{[[The Fever]]}- || Дипломата |- | 2005. || -{[[The Keeper: The Legend of Omar Khayyam]]}- || Имам Муафак |- | 2005. || -{[[Short Order]]}- || Пауло |- | 2005. || [[Бетмен почиње]] || бескућник |- | 2005. || -{[[Go West (филм из 2005)|Go West]]}- || Љубо |- | 2005. || -{[[The Fog]]}- || Капетан Блејк |- | 2005. || -{[[Surface]]}- || Доктор Александар Цирко |- | 2006. || -{[[Moscow Zero]]}- || Сергеј |- | 2006. || -{[[The Elder Son]]}- || Макс |- | 2007. || [[Балкански синдром]] || Олд Ален |- | 2007. || [[Брат (филм)|Брат]] || Карлос Авиледа |- | 2007. || [[Тесла (филм)|Тесла]] || Наратор |- | 2007. || -{[[Shooter]]}- || Михаел Сандор |- | 2007. || [[24 (серија)|24]] || Дмитриј Греденко |- | 2007. || -{[[Say It in Russian]]}- || Раф Ларин |- | 2007. || [[Л... кот љубезен]] || |- | 2007. || [[Право чудо]] || |- | 2007. || -{[[Fallen (2007 film)|Fallen]]}- || Др Лукас Грасић |- | 2007. || -{[[Fugitive Pieces]]}- || Атос |- | 2007. || [[Битка у Сијетлу]] || Др Марић |- | 2007. || -{[[Liebeskeben]]}- || Арие |- | 2008. || -{[[The Eye]]}- || Сајмон Макалоу |- | 2008. || -{[[Карантин (филм)|Карантин]]}- || Јуриј Иванов |- | 2008. || -{[[My Own Worst Enemy]]}- || Јуриј Волкалов |- | 2009. || -{[[Thick as Thieves]]}- || Ники Петрович/Виктор Короленко |- | 2009. || -{[[Middle Men]]}- || Никита Соколов |- | 2009. || [[Истражитељи из Мајамија]] || Александар Шарова |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2010. || [[Као рани мраз]] || Стари Васа Ладачки |- | 2010. || [[72 дана|Седамдесет и два дана]] || Мане Париповић |- | 2010. || [[Хари Потер и реликвије Смрти: Први део]] || Грегорович |- | 2011. || -{[[5 Days of War]]}- || Александар Шарова |- | 2011. || [[Татанка]] || Винко |- | 2011. || -{[[Икс-људи: Прва класа|X-Men: First Class]]}- || генерал Волков |- | 2011. || [[У земљи крви и меда]] || Небојша Вукојевић |- | 2011. || -{[[Blossom]]}- || Реј |- | 2012. || [[Балкан није мртав]] || |- | 2012. || -{[[The Fourth State]]}- || |- | 2012. || [[Устаничка улица]] || главни тужилац |- | 2012. || [[96 сати: Истанбул]] || Мурад Хоџа |- | 2012. || [[Треће полувреме]] || |- | 2013. || -{[[Red Widow]]}- || |- | 2014. || -{[[Даунтонска опатија]]}- (ТВ серија) || Принц Игор Курагин |- | 2016. || [[Прваци света]] || стари Штукало |- | 2016. || [[Ослобођење Скопља (филм из 2016)|Ослобођење Скопља]] || Георгије |} == Фестивали == * 1982. Загреб - ''Да се разумијемо'' (Вече шансона), победничка песма * 1989. Загреб - ''Балада о трњу'', награда за најзагребачкију песму фестивала == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Rade Šerbedžija | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Раде Шербеџија }} * {{ИМДб име|id=nm0784884|name=Раде Шербеџија}} * {{PORT.rs-person|6067|Раде Шербеџија}} * [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2013&mm=08&dd=17&nav_id=743351 Шербеџија: Било би нам боље да нисмо у Европи (Б92, 17. август 2013)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/432081/Moja-tajna-veza-sa-srpskom-publikom Моја тајна веза са српском публиком („Политика”, 19. јун 2019)] {{Златна арена за најбољег глумца}} {{Награда Зоран Радмиловић}} {{Награда Александар Лифка}} {{Награда Владимир Назор за филм}} {{Гран при награда — Наиса}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Југославија|Хрватска|Србија|САД}} {{DEFAULTSORT:Шербеџија, Раде}} [[Категорија:Рођени 1946.]] [[Категорија:Кореничани]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Хрватски глумци]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Добитници награде Златна арена]] [[Категорија:Добитници награде Зоран Радмиловић]] [[Категорија:Добитници награде Порин]] [[Категорија:Добитници Гран при награде Наиса]] [[Категорија:Срби у Хрватској]] 5mvdrq61hezbovu620mpfso0ybxkmcj 25113952 25113951 2022-07-19T12:10:54Z Sadko 25741 DAB fiks wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Глумац | име = Раде Шербеџија | слика = Rade Serbedzija.jpg | опис_слике = Раде Шербеџија, 2007. године | датум_рођења = {{датум рођења|1946|7|27|год=да}} | место_рођења = [[Бунић]], [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | awards = [[Стеријино позорје|Три награде на Стеријином позорју]]<br />[[Златна арена]]<br />[[Филмски фестивал у Пули|Награда „Владимир Назор“]]<br />[[Награда „Дубравко Дујшин“]]<br />[[Награда „Орландо“]] | супружник = [[Ленка Удовички]] | партнер = | оскар = | еми = | златни глобус = | сатурн = | имдб = 0784884 }} '''Раде Шербеџија''' ([[Бунић]], [[27. јул]] [[1946]]) [[Срби|српски]] и [[Хрватска|хрватски]] је [[филм]]ски, [[телевизија|телевизијски]] и [[позориште|позоришни]] глумац.<ref>{{cite web |title=Rade Serbedzija |url=https://www.imdb.com/name/nm0784884/ |website=imdb.com |access-date=3. 2. 2022}}</ref> Ожењен је [[Ленка Удовички|Ленком Удовички]], са којом има ћерке Нину, Милицу Алму и Вању. Из првог брака има ћерку [[Луција Шербеџија|Луцију]] и сина Данила. == Младост == [[Датотека:Stevan Kragujevic, Rade Serbedzija, Fabijan Sovagovic.jpg|мини|250п|Као Ивица Кичмановић у серији „У регистратури” (1974)]] Рођен је [[27. јул]]а [[1946]]. године у [[Срби у Хрватској|српској]] породици у [[Лика|личком]] селу Бунић, код [[Кореница|Титове Коренице]] у данашњој [[Хрватска|Републици Хрватској]]. Отац му се звао Данило (1913—2017), а мајка Стана.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:646193-PREMINUO-OTAC-RADETA-SERBEDzIJE-Iz-protesta-nikada-nije-pogledao-film-u-kome-je-glumio-njegov-sin Преминуо отац Радета Шербеџије („Вечерње новости”, 23. јануар 2017)]</ref> Дане (надимак Данилу) је пред [[распад Југославије]] био шеф [[УДБА|Удбе]] у [[Винковци|Винковцима]],<ref>Раде Шербеџија": "Послије кише", Београд-Подгорица 2017.</ref> одакле се са супругом склонио у Србију 1991. године. За себе је изјавио да је ''Крајишник, човек, Србин из Хрватске'' као и да се ''поноси својим српским родом и хрватском домовином''.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/serbedzija-kao-tesla-ja-se-ponosim-svojim-srpskim-rodom-i-hrvatskom-domovinom/|title=Šerbedžija: Kao Tesla, ja se ponosim svojim srpskim rodom i hrvatskom domovinom|date=2022-07-19|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref> Раде је одрастао у [[Славонија|Славонији]], у Винковцима. Матурирао је у винковачкој гимназији. Дипломирао је 1969. године на Академији за позориште, филм и телевизију у [[Загреб]]у, након чега је убрзо ангажован у загребачком драмском казалишту [[Гавела]]. Након тога наизменично ради као слободни уметник, с ангажманом у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|ХНК Загреб]], те поновно у „Гавели“. Надарен, посебне глумачке технике, и рационалан и темпераментан, сугестиван, врсне дикције, с лакоћом изводећи и физички најтеже сцене, показао се подједнако уверљив у улогама класичног (нпр. [[Вилијам Шекспир|Шекспирови]] [[Хамлет]] и [[Ричард III Јорк|Ричард III]]) и модерног репертоара (нпр. [[Henrik Ibsen|Ибзенов]] [[Пер Гинт]]) — у разним [[žanr|жанровима]], и у позитивним и у негативним ликовима. Добитник је многих признања (трипут награђен на Стеријином позорју, Награда „[[Владимир Назор]]“, Награда „Дубравко Дујшин“, Награда „Орландо“ на Дубровачким љетним играма). На филму је дебитовао споредном улогом у Илузији (1967) [[Крсто Папић|Крсте Папића]], док прву главну — младића на животној прекретници — тумачи у Гравитацији или фантастичној младости чиновника Бориса Хорвата (1968) Б. Иванде. == Раст популарности == Од тада све чешће наступа у главним улогама, ушавши у круг најбољих југословенских глумаца и глумећи у филмовима разних жанрова — од ратних драма до савремене тематике. Почетком ’70-их запажене су му улоге комунистичког активисте дезоријентисаног у приватном животу у ''[[Црвено класје|Црвеном класју]]'' ([[1970]]) [[Живојин Павловић|Живојина Павловића]] те сеоског младића суоченог с неправдом у ''[[Представа „Хамлета“ у Мрдуши Доњој|Представи „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња]]'' (1973) [[Крсто Папић|Крсте Папића]]. У то време истиче се и у филмовима који критички осликавају југословенску савременост: као каријеристички композитор (што потврђује његову способност карактеризације морално амбивалентних особа) у филму ''[[Браво маестро]]'' (1978) [[Рајко Грлић|Рајка Грлића]] ([[Златна арена за најбољу главну мушку улогу|Златна арена]] у Пули) и као новинар у ''[[Новинар|истоименом филму]]'' ([[1979]]) [[Фадил Хаџић|Фадила Хаџића]]. По драмском писцу [[Душан Јовановић|Душану Јовановићу]], Шербеџија је био: ''Популаран и уздизан до неба у свим републикама бивше државе. Посвуда је имао пријатеље, обожаватеље, заштитнике. Глумио је у најугледнијим казалишним институцијама, на елитним фестивалима, а такођер и у провокативним алтернативним пројектима. Радио је с режијским легендама Крстом Спајићем, Живојином Павловићем, Љубишом Ристићем. Дружио се с Крлежом, с политичким дисидентима и наступао на забавама предсједника Јосипа Броза Тита. Раде Шербеџија био је култна икона југославенског културног простора. Гламурозан и амбивалентан, заводљив и контроверзан.''<ref>Раде Шербеџија, наведено дело</ref> == На врхунцу славе == Најуспешнија филмска година за Шербеџију је вероватно била [[1986]], када му две улоге у филмовима добијају титулу најуспешнијих на Пулском фестивалу: револуционара који се не сналази у поратном времену у ''Вечерњим звонима'' [[Лордан Зафрановић|Лордана Зафрановића]] (Златна арена) и радника огорченог сиромаштвом и животним недаћама у ''Сну о ружи'' Ж. Тадића (Велика повеља у Нишу). Великог радног потенцијала, с успехом глуми и на телевизији: у ТВ серијама ''У регистратури'', ''Никола Тесла'' (у насловној улози), ''[[Просјаци и синови]]'' и ''[[Бомбашки процес (филм)|Бомбашки процес]]'' (као [[Јосип Броз Тито]]). Године 1982. добио је годишњу награду аустралијске телевизије Сами за главну улогу у аустралијској телевизијској екранизацији драме ''[[Ослобођење Скопља (филм из 1981)|Ослобођење Скопља]]'' Д. Јовановића. Објавио је 2 збирке песама: ''Промјенљиви'' и ''Црно, црвено''. Био је предавач сценског говора и глуме на Академији за казалиште, филм и телевизију у Загребу те као ванредни професор глуме на Академији уметности у Новом Саду. == Одлазак у емиграцију == Године 1992. одлази у свет, где се такође пробио како сјајан глумац. Прво је кратко живео у Љубљани, а затим прелази у Америку. Упркос томе што је већ глумио у 80-ак филмова дистрибуисаних углавном на подручју бивше Југославије, пробој у светске воде задобио је филмом ''Ханин рат'' (1988) и филмом ''[[Пре кише]]'' (1994) [[Милчо Манчевски|Милча Манчевског]]. Године 1996, Шербеџија је играо оца избеглице у филму ''Белма'' и новозеландског имигранта у филму ''Broken English''. Потом су уследиле улоге у водећим холивудским филмским остварењима у филмовима ''[[Свемирски каубоји]]'', ''[[Немогућа мисија 2]]'', ''[[Моћни Џо Јанг]]'', ''[[Снеч]]'' итд. Познат је и по читању поезије, а и по позоришним представама. Покренуо је и нови театар „Улисис“ у Пули који је премијеру доживио с представом „Краљ Лир“ на Брионима под редитељском палицом његове супруге [[Ленка Удовички|Ленке]]. Радио је с многим великим именима као што су [[Ванеса Редгрејв]], Филип Нојс или [[Том Круз]], [[Стенли Кјубрик]] и [[Клинт Иствуд]]. == Награде и признања == * У јануару 2011. године уврштен у Прес Магазинову листу „100 најпознатијих Срба у свету“.<ref name="Вирус тероризма">[http://www.in4s.net/index.php/mozaik/zabava/4395-100-najpoznatijih-srba-u-svetu ИН4С: 100 најпознатијих Срба у свету 16. јануар 2011.] {{Wayback|url=http://www.in4s.net/index.php/mozaik/zabava/4395-100-najpoznatijih-srba-u-svetu |date=20110119015959 }} {{ср}}</ref> * У јуну 2018. године додељена му је [[награда Александар Лифка]] за допринос европској кинематографији.<ref name="раде">[http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=411536 Radetu Šerbedžiji nagrada "Aleksandar Lifka" 5. јун 2018] {{ср}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1966. || [[Прикупљање храбрости]] ||Скалпер |- | 1966. || [[Седам сати и петнаест минута]] ||Томица |- | 1967. || [[Илузија (филм из 1967)|Илузија]] || |- | 1967. || [[Црне птице]] || |- | 1968. || [[Освета (кратки филм)|Освета]] Кратки филм|| |- | 1968. || [[Сеанса (ТВ филм)|Сеанса]] (ТВ) || |- | 1968. || [[Маратонци (ТВ серија)|Маратонци]] (серија) || |- | 1968. || [[Гравитација или фантастична младост чиновника Бориса Хорвата]] || Борис Хорват |- | 1969. || [[Метеор (ТВ филм)|Метеор]] || |- | 1969. || [[Чамац за крон-принца]] || |- | 1969. || -{[[Dio è con noi]]}- || |- | 1969. || [[Седмина (филм)|Седмина]] || Нико |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1970. || [[Каинов знак]] || Милан |- | 1970. || [[Сам човјек]] (ТВ филм)|| |- | 1970. || [[Сам човјек (ТВ серија)|Сам човјек]] ТВ серија || |- | 1970. || [[Папагај (ТВ филм)|Папагај]] || Младић |- | 1970. || [[Иду дани]] || Редитељ |- | 1970. || [[Црвено класје]] || Јужек Хедл |- | 1971. || [[Путовање на мјесто несреће]] || Влатко |- | 1971. || [[У гори расте зелен бор]] || Домобран кицош |- | 1972. || [[Просјаци и синови]] || Матан Потрка |- | 1972. || [[Послијеподне једног фазана]] || Обијесни младић |- | 1972. || [[Рођендан мале Мире]] || |- | 1972. || [[Звезде су очи ратника]] || Учитељ Раде |- | 1973. || [[Пеликани (филм)|Пеликани]] || |- | 1973. || [[Живјети од љубави]] || Давор |- | 1973. || [[Бегунац]] || Иван |- | 1974. || [[Ноктурно (филм из 1974)|Ноктурно]] || Лучио Кларић |- | 1974. || [[Тојота Корола 1000]] || |- | 1974. || [[Обешењак (ТВ филм)|Обешењак]] || |- | 1974. || [[У регистратури (ТВ серија)|У регистратури]] (ТВ серија)|| Ивица Кичмановић |- | 1974. || [[Представа „Хамлета“ у Мрдуши Доњој]] || Јоцо Шкокић/Хамлет |- | 1974. || [[Ужичка република (филм)|Ужичка република]] || Мајор Коста Барац |- | 1975. || [[Песма (ТВ серија)|Песма]] || Мића Рановић |- | 1976. || [[Ужичка република (серија)|Ужичка република]] || Мајор Коста Барац |- | 1976. || [[Ноћна скела]] || |- | 1977. || [[Хајка (филм)|Хајка]] || Ладо |- | 1977. || [[Никола Тесла (ТВ серија)|Никола Тесла]] (ТВ серија)|| [[Никола Тесла]] |- | 1978. || [[Бомбашки процес (филм)|Бомбашки процес]] || [[Јосип Броз Тито]] |- | 1978. || [[Браво маестро]] || Витомир Безјак |- | 1979. || [[Новинар]] || Владо Ковач |- | 1979. || [[Живи били па видјели]] || |- | 1979. || [[Повратак (филм из 1979)|Повратак]] || Полицијски командир |- | 1979. || [[Усијање]] || Томо |- | 1979. || [[Иван Горан Ковачић (филм)|Иван Горан Ковачић]] || [[Иван Горан Ковацић]] |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Седам плус седам]] || Раде |- | 1980. || [[Госпођица (филм)|Госпођица]] || |- | 1981. || [[Ослобођење Скопља (филм из 1981)|Ослобођење Скопља]] || Георгиј Потевски |- | 1981. || [[Туга (филм из 1981)|Туга]] || милиционер |- | 1981. || [[Непокорени град]] || |- | 1982. || [[13. јул (филм)|13. јул]] || Капетан Митровић |- | 1982. || [[Киклоп (филм)|Киклоп]] || Уго |- | 1982. || [[Тамбураши]] ||Стипе Бабур |- | 1982. || [[Variola vera (film)|Вариола вера]] || Доктор Грујић |- | 1982. || [[Живот и прича]] || |- | 1983. || [[Киклоп (ТВ серија)|Киклоп]] (ТВ серија)||Уго |- | 1983. || [[Задах тела]] || [[Панчо Виља]] |- | 1983. || [[Квит посао]] || Јозо |- | 1983. || [[Бановић Страхиња (филм)|Бановић Страхиња]] || Абдулах |- | 1983. || [[Ноћ послије смрти]] || Луцио Кларић |- | 1984. || [[Штефица Цвек у раљама живота]] || |- | 1984. || [[Пејзажи у магли]] || Лелин отац |- | 1984. || [[У раљама живота]] || Интелектуалац |- | 1984. || [[Уна (филм)|Уна]] || Професор Мисел Бабић |- | 1985. || [[Хрватски народни препород (ТВ серија)|Хрватски народни препород]] (ТВ серија) ||Глумац |- | 1985. || [[Хорватов избор]] || Крешимир Хорват |- | 1985. || [[Живот је леп (филм из 1985)|Живот је леп]] || Хармоникаш |- | 1986. || [[Сан о ружи]] || Валент |- | 1986. || [[Путовање у Вучјак]] || Крешимир Хорват |- | 1986. || [[Вечерња звона]] || Томислав К. Бурбонски |- | 1987. || [[Осуђени (филм)|Осуђени]] || Раде |- | 1987. || [[Човек у сребрној јакни]] (ТВ серија)|| |- | 1987. || [[Заљубљени]] || Душан |- | 1987. || [[Waitapu]] || Инспектор Марковић |- | 1987. || [[Криминалци (филм из 1987)|Криминалци]] || Друг Рака |- | 1988. || [[Вечерња звона (ТВ серија)|Вечерња звона]] (ТВ серија)|| Томислав К. Бурбонски |- | 1988. || [[Загрљај (серија)|Загрљај]] || |- | 1988. || [[Вечерња звона]] || Томислав Ковач |- | 1988. || [[Манифесто]] || Емиле |- | 1988. || [[Ханин рат]] || Капетан Иван |- | 1989. || [[Повратак Арсена Лупена]] || Херлок Шолмс |- | 1989. || [[Човјек који је волио спроводе]] || Хинко |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1990. || [[Карневал, анђео и прах]] || |- | 1990. || [[Мајстори мрака]] || Адем Соколовић |- | 1992. || [[Дезертер (филм из 1992)|Дезертер]] || Павле Трусић |- | 1993. || [[Контеса Дора]] || Карло Армано |- | 1994. || [[Магареће године (филм)|Магареће године]] || Наратор |- | 1994. || [[Пре кише]] || Александар |- | 1995. || [[Урнебесна трагедија]] || Коста |- | 1995. || -{[[Two Deaths]]}- || Пуковник Џорџ Лападус |- | 1995. || [[Белма]] || Јосип Папац |- | 1996. || [[Мементо]] || Официр |- | 1996. || [[Нечиста крв (филм)|Нечиста крв]] || Марко |- | 1996. || -{[[Broken English]]}- || Иван |- | 1997. || [[Светац (филм)|Светац]] || Иван Третјак |- | 1997. || [[Трегуа, Ла]] || Грк |- | 1998. || -{[[Mare largo]]}- || Франсоа Рифо |- | 1998. || -{[[Polish Wedding]]}- || Роман |- | 1998. || [[Прашки дует]] || Јири Колмар |- | 1998. || [[Моћни Џо Јанг]] || Андреј Страсер |- | 1999. || [[Широм затворених очију]] || Господин Милич |- | 1999. || -{[[Il Dolce rumore della vita]]}- || Бруно Мајер |- | 1999. || [[Стигмата (филм)|Стигмата]] || Марион Петроцели |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2000. || [[Немогућа мисија 2]] || Доктор Некорович |- | 2000. || [[Свемирски каубоји]] || Генерал Востов |- | 2000. || [[Снеч]] || Борис „Оштрица“ Јуринов |- | 2000. || [[Је ли јасно, пријатељу?]] || Милан Рајић |- | 2001. || [[Јужни Пацифик]] || Емил де Бек |- | 2002. || -{[[Ilaria Alpi - Il più crudele dei giorni]]}- || Миран Хроватин |- | 2002. || [[Тихи Американац]] || Инспектор Вигот |- | 2003. || -{[[Quicksand]]}- || Олег Бутраскаја |- | 2003. || -{[[Spooks]]}- || Виктор Швиткој |- | 2004. || -{[[Eurotrip]]}- || Тибор |- | 2004. || [[Големата вода]] || Олд Лем |- | 2004. || -{[[The Fever]]}- || Дипломата |- | 2005. || -{[[The Keeper: The Legend of Omar Khayyam]]}- || Имам Муафак |- | 2005. || -{[[Short Order]]}- || Пауло |- | 2005. || [[Бетмен почиње]] || бескућник |- | 2005. || -{[[Go West (филм из 2005)|Go West]]}- || Љубо |- | 2005. || -{[[The Fog]]}- || Капетан Блејк |- | 2005. || -{[[Surface]]}- || Доктор Александар Цирко |- | 2006. || -{[[Moscow Zero]]}- || Сергеј |- | 2006. || -{[[The Elder Son]]}- || Макс |- | 2007. || [[Балкански синдром]] || Олд Ален |- | 2007. || [[Брат (филм)|Брат]] || Карлос Авиледа |- | 2007. || [[Тесла (филм)|Тесла]] || Наратор |- | 2007. || -{[[Shooter]]}- || Михаел Сандор |- | 2007. || [[24 (серија)|24]] || Дмитриј Греденко |- | 2007. || -{[[Say It in Russian]]}- || Раф Ларин |- | 2007. || [[Л... кот љубезен]] || |- | 2007. || [[Право чудо]] || |- | 2007. || -{[[Fallen (2007 film)|Fallen]]}- || Др Лукас Грасић |- | 2007. || -{[[Fugitive Pieces]]}- || Атос |- | 2007. || [[Битка у Сијетлу]] || Др Марић |- | 2007. || -{[[Liebeskeben]]}- || Арие |- | 2008. || -{[[The Eye]]}- || Сајмон Макалоу |- | 2008. || -{[[Карантин (филм)|Карантин]]}- || Јуриј Иванов |- | 2008. || -{[[My Own Worst Enemy]]}- || Јуриј Волкалов |- | 2009. || -{[[Thick as Thieves]]}- || Ники Петрович/Виктор Короленко |- | 2009. || -{[[Middle Men]]}- || Никита Соколов |- | 2009. || [[Истражитељи из Мајамија]] || Александар Шарова |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2010. || [[Као рани мраз]] || Стари Васа Ладачки |- | 2010. || [[72 дана|Седамдесет и два дана]] || Мане Париповић |- | 2010. || [[Хари Потер и реликвије Смрти: Први део]] || Грегорович |- | 2011. || -{[[5 Days of War]]}- || Александар Шарова |- | 2011. || [[Татанка]] || Винко |- | 2011. || -{[[Икс-људи: Прва класа|X-Men: First Class]]}- || генерал Волков |- | 2011. || [[У земљи крви и меда]] || Небојша Вукојевић |- | 2011. || -{[[Blossom]]}- || Реј |- | 2012. || [[Балкан није мртав]] || |- | 2012. || -{[[The Fourth State]]}- || |- | 2012. || [[Устаничка улица]] || главни тужилац |- | 2012. || [[96 сати: Истанбул]] || Мурад Хоџа |- | 2012. || [[Треће полувреме]] || |- | 2013. || -{[[Red Widow]]}- || |- | 2014. || -{[[Даунтонска опатија]]}- (ТВ серија) || Принц Игор Курагин |- | 2016. || [[Прваци света]] || стари Штукало |- | 2016. || [[Ослобођење Скопља (филм из 2016)|Ослобођење Скопља]] || Георгије |} == Фестивали == * 1982. Загреб - ''Да се разумијемо'' (Вече шансона), победничка песма * 1989. Загреб - ''Балада о трњу'', награда за најзагребачкију песму фестивала == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Rade Šerbedžija | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Раде Шербеџија }} * {{ИМДб име|id=nm0784884|name=Раде Шербеџија}} * {{PORT.rs-person|6067|Раде Шербеџија}} * [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2013&mm=08&dd=17&nav_id=743351 Шербеџија: Било би нам боље да нисмо у Европи (Б92, 17. август 2013)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/432081/Moja-tajna-veza-sa-srpskom-publikom Моја тајна веза са српском публиком („Политика”, 19. јун 2019)] {{Златна арена за најбољег глумца}} {{Награда Зоран Радмиловић}} {{Награда Александар Лифка}} {{Награда Владимир Назор за филм}} {{Гран при награда — Наиса}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Југославија|Хрватска|Србија|САД}} {{DEFAULTSORT:Шербеџија, Раде}} [[Категорија:Рођени 1946.]] [[Категорија:Кореничани]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Хрватски глумци]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Добитници награде Златна арена]] [[Категорија:Добитници награде Зоран Радмиловић]] [[Категорија:Добитници награде Порин]] [[Категорија:Добитници Гран при награде Наиса]] [[Категорија:Срби у Хрватској]] hgxuxst790w4j5sj3o6h6bm3el74oaq 25113956 25113952 2022-07-19T12:13:12Z Sadko 25741 сређујем wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Глумац | име = Раде Шербеџија | слика = Rade Serbedzija.jpg | опис_слике = Раде Шербеџија, 2007. године | датум_рођења = {{датум рођења|1946|7|27|год=да}} | место_рођења = [[Бунић]], [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | awards = [[Стеријино позорје|Три награде на Стеријином позорју]]<br />[[Златна арена]]<br />[[Филмски фестивал у Пули|Награда „Владимир Назор“]]<br />[[Награда „Дубравко Дујшин“]]<br />[[Награда „Орландо“]] | супружник = [[Ленка Удовички]] | партнер = | оскар = | еми = | златни глобус = | сатурн = | имдб = 0784884 }} '''Раде Шербеџија''' ([[Бунић]], [[27. јул]] [[1946]]) [[Срби|српски]] и [[Хрватска|хрватски]] је [[филм]]ски, [[телевизија|телевизијски]] и [[позориште|позоришни]] глумац.<ref>{{cite web |title=Rade Serbedzija |url=https://www.imdb.com/name/nm0784884/ |website=imdb.com |access-date=3. 2. 2022}}</ref> == Младост == [[Датотека:Stevan Kragujevic, Rade Serbedzija, Fabijan Sovagovic.jpg|мини|250п|Као Ивица Кичмановић у серији „У регистратури” (1974)]] Рођен је [[27. јул]]а [[1946]]. године у [[Срби у Хрватској|српској]] породици у [[Лика|личком]] селу Бунић, код [[Кореница|Титове Коренице]] у данашњој [[Хрватска|Републици Хрватској]]. Отац му се звао Данило (1913—2017), а мајка Стана.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:646193-PREMINUO-OTAC-RADETA-SERBEDzIJE-Iz-protesta-nikada-nije-pogledao-film-u-kome-je-glumio-njegov-sin Преминуо отац Радета Шербеџије („Вечерње новости”, 23. јануар 2017)]</ref> Дане (надимак Данилу) је пред [[распад Југославије]] био шеф [[УДБА|Удбе]] у [[Винковци|Винковцима]],<ref>Раде Шербеџија": "Послије кише", Београд-Подгорица 2017.</ref> одакле се са супругом склонио у Србију 1991. године. За себе је изјавио да је ''Крајишник, човек, Србин из Хрватске'' као и да се ''поноси својим српским родом и хрватском домовином''.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/serbedzija-kao-tesla-ja-se-ponosim-svojim-srpskim-rodom-i-hrvatskom-domovinom/|title=Šerbedžija: Kao Tesla, ja se ponosim svojim srpskim rodom i hrvatskom domovinom|date=2022-07-19|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref> Раде је одрастао у [[Славонија|Славонији]], у Винковцима. Матурирао је у винковачкој гимназији. Дипломирао је 1969. године на Академији за позориште, филм и телевизију у [[Загреб]]у, након чега је убрзо ангажован у загребачком драмском казалишту [[Гавела]]. Након тога наизменично ради као слободни уметник, с ангажманом у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|ХНК Загреб]], те поновно у „Гавели“. Надарен, посебне глумачке технике, и рационалан и темпераментан, сугестиван, врсне дикције, с лакоћом изводећи и физички најтеже сцене, показао се подједнако уверљив у улогама класичног (нпр. [[Вилијам Шекспир|Шекспирови]] [[Хамлет]] и [[Ричард III Јорк|Ричард III]]) и модерног репертоара (нпр. [[Henrik Ibsen|Ибзенов]] [[Пер Гинт]]) — у разним [[žanr|жанровима]], и у позитивним и у негативним ликовима. Добитник је многих признања (трипут награђен на Стеријином позорју, Награда „[[Владимир Назор]]“, Награда „Дубравко Дујшин“, Награда „Орландо“ на Дубровачким љетним играма). На филму је дебитовао споредном улогом у Илузији (1967) [[Крсто Папић|Крсте Папића]], док прву главну — младића на животној прекретници — тумачи у Гравитацији или фантастичној младости чиновника Бориса Хорвата (1968) Б. Иванде. == Раст популарности == Од тада све чешће наступа у главним улогама, ушавши у круг најбољих југословенских глумаца и глумећи у филмовима разних жанрова — од ратних драма до савремене тематике. Почетком ’70-их запажене су му улоге комунистичког активисте дезоријентисаног у приватном животу у ''[[Црвено класје|Црвеном класју]]'' ([[1970]]) [[Живојин Павловић|Живојина Павловића]] те сеоског младића суоченог с неправдом у ''[[Представа „Хамлета“ у Мрдуши Доњој|Представи „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња]]'' (1973) [[Крсто Папић|Крсте Папића]]. У то време истиче се и у филмовима који критички осликавају југословенску савременост: као каријеристички композитор (што потврђује његову способност карактеризације морално амбивалентних особа) у филму ''[[Браво маестро]]'' (1978) [[Рајко Грлић|Рајка Грлића]] ([[Златна арена за најбољу главну мушку улогу|Златна арена]] у Пули) и као новинар у ''[[Новинар|истоименом филму]]'' ([[1979]]) [[Фадил Хаџић|Фадила Хаџића]]. По драмском писцу [[Душан Јовановић|Душану Јовановићу]], Шербеџија је био: ''Популаран и уздизан до неба у свим републикама бивше државе. Посвуда је имао пријатеље, обожаватеље, заштитнике. Глумио је у најугледнијим казалишним институцијама, на елитним фестивалима, а такођер и у провокативним алтернативним пројектима. Радио је с режијским легендама Крстом Спајићем, Живојином Павловићем, Љубишом Ристићем. Дружио се с Крлежом, с политичким дисидентима и наступао на забавама предсједника Јосипа Броза Тита. Раде Шербеџија био је култна икона југославенског културног простора. Гламурозан и амбивалентан, заводљив и контроверзан.''<ref>Раде Шербеџија, наведено дело</ref> == На врхунцу славе == Најуспешнија филмска година за Шербеџију је вероватно била [[1986]], када му две улоге у филмовима добијају титулу најуспешнијих на Пулском фестивалу: револуционара који се не сналази у поратном времену у ''Вечерњим звонима'' [[Лордан Зафрановић|Лордана Зафрановића]] (Златна арена) и радника огорченог сиромаштвом и животним недаћама у ''Сну о ружи'' Ж. Тадића (Велика повеља у Нишу). Великог радног потенцијала, с успехом глуми и на телевизији: у ТВ серијама ''У регистратури'', ''Никола Тесла'' (у насловној улози), ''[[Просјаци и синови]]'' и ''[[Бомбашки процес (филм)|Бомбашки процес]]'' (као [[Јосип Броз Тито]]). Године 1982. добио је годишњу награду аустралијске телевизије Сами за главну улогу у аустралијској телевизијској екранизацији драме ''[[Ослобођење Скопља (филм из 1981)|Ослобођење Скопља]]'' Д. Јовановића. Објавио је 2 збирке песама: ''Промјенљиви'' и ''Црно, црвено''. Био је предавач сценског говора и глуме на Академији за казалиште, филм и телевизију у Загребу те као ванредни професор глуме на Академији уметности у Новом Саду. == Одлазак у емиграцију == Године 1992. одлази у свет, где се такође пробио како сјајан глумац. Прво је кратко живео у Љубљани, а затим прелази у Америку. Упркос томе што је већ глумио у 80-ак филмова дистрибуисаних углавном на подручју бивше Југославије, пробој у светске воде задобио је филмом ''Ханин рат'' (1988) и филмом ''[[Пре кише]]'' (1994) [[Милчо Манчевски|Милча Манчевског]]. Године 1996, Шербеџија је играо оца избеглице у филму ''Белма'' и новозеландског имигранта у филму ''Broken English''. Потом су уследиле улоге у водећим холивудским филмским остварењима у филмовима ''[[Свемирски каубоји]]'', ''[[Немогућа мисија 2]]'', ''[[Моћни Џо Јанг]]'', ''[[Снеч]]'' итд. Познат је и по читању поезије, а и по позоришним представама. Покренуо је и нови театар „Улисис“ у Пули који је премијеру доживио с представом „Краљ Лир“ на Брионима под редитељском палицом његове супруге [[Ленка Удовички|Ленке]]. Радио је с многим великим именима као што су [[Ванеса Редгрејв]], Филип Нојс или [[Том Круз]], [[Стенли Кјубрик]] и [[Клинт Иствуд]]. == Фестивали == * 1982. Загреб - ''Да се разумијемо'' (Вече шансона), победничка песма * 1989. Загреб - ''Балада о трњу'', награда за најзагребачкију песму фестивала == Лични живот == Ожењен је [[Ленка Удовички|Ленком Удовички]], са којом има ћерке Нину, Милицу Алму и Вању. Из првог брака има ћерку [[Луција Шербеџија|Луцију]] и сина Данила. == Награде и признања == * У јануару 2011. године уврштен у Прес Магазинову листу „100 најпознатијих Срба у свету“.<ref name="Вирус тероризма">[http://www.in4s.net/index.php/mozaik/zabava/4395-100-najpoznatijih-srba-u-svetu ИН4С: 100 најпознатијих Срба у свету 16. јануар 2011.] {{Wayback|url=http://www.in4s.net/index.php/mozaik/zabava/4395-100-najpoznatijih-srba-u-svetu |date=20110119015959 }} {{ср}}</ref> * У јуну 2018. године додељена му је [[награда Александар Лифка]] за допринос европској кинематографији.<ref name="раде">[http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=411536 Radetu Šerbedžiji nagrada "Aleksandar Lifka" 5. јун 2018] {{ср}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1966. || [[Прикупљање храбрости]] ||Скалпер |- | 1966. || [[Седам сати и петнаест минута]] ||Томица |- | 1967. || [[Илузија (филм из 1967)|Илузија]] || |- | 1967. || [[Црне птице]] || |- | 1968. || [[Освета (кратки филм)|Освета]] Кратки филм|| |- | 1968. || [[Сеанса (ТВ филм)|Сеанса]] (ТВ) || |- | 1968. || [[Маратонци (ТВ серија)|Маратонци]] (серија) || |- | 1968. || [[Гравитација или фантастична младост чиновника Бориса Хорвата]] || Борис Хорват |- | 1969. || [[Метеор (ТВ филм)|Метеор]] || |- | 1969. || [[Чамац за крон-принца]] || |- | 1969. || -{[[Dio è con noi]]}- || |- | 1969. || [[Седмина (филм)|Седмина]] || Нико |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1970. || [[Каинов знак]] || Милан |- | 1970. || [[Сам човјек]] (ТВ филм)|| |- | 1970. || [[Сам човјек (ТВ серија)|Сам човјек]] ТВ серија || |- | 1970. || [[Папагај (ТВ филм)|Папагај]] || Младић |- | 1970. || [[Иду дани]] || Редитељ |- | 1970. || [[Црвено класје]] || Јужек Хедл |- | 1971. || [[Путовање на мјесто несреће]] || Влатко |- | 1971. || [[У гори расте зелен бор]] || Домобран кицош |- | 1972. || [[Просјаци и синови]] || Матан Потрка |- | 1972. || [[Послијеподне једног фазана]] || Обијесни младић |- | 1972. || [[Рођендан мале Мире]] || |- | 1972. || [[Звезде су очи ратника]] || Учитељ Раде |- | 1973. || [[Пеликани (филм)|Пеликани]] || |- | 1973. || [[Живјети од љубави]] || Давор |- | 1973. || [[Бегунац]] || Иван |- | 1974. || [[Ноктурно (филм из 1974)|Ноктурно]] || Лучио Кларић |- | 1974. || [[Тојота Корола 1000]] || |- | 1974. || [[Обешењак (ТВ филм)|Обешењак]] || |- | 1974. || [[У регистратури (ТВ серија)|У регистратури]] (ТВ серија)|| Ивица Кичмановић |- | 1974. || [[Представа „Хамлета“ у Мрдуши Доњој]] || Јоцо Шкокић/Хамлет |- | 1974. || [[Ужичка република (филм)|Ужичка република]] || Мајор Коста Барац |- | 1975. || [[Песма (ТВ серија)|Песма]] || Мића Рановић |- | 1976. || [[Ужичка република (серија)|Ужичка република]] || Мајор Коста Барац |- | 1976. || [[Ноћна скела]] || |- | 1977. || [[Хајка (филм)|Хајка]] || Ладо |- | 1977. || [[Никола Тесла (ТВ серија)|Никола Тесла]] (ТВ серија)|| [[Никола Тесла]] |- | 1978. || [[Бомбашки процес (филм)|Бомбашки процес]] || [[Јосип Броз Тито]] |- | 1978. || [[Браво маестро]] || Витомир Безјак |- | 1979. || [[Новинар]] || Владо Ковач |- | 1979. || [[Живи били па видјели]] || |- | 1979. || [[Повратак (филм из 1979)|Повратак]] || Полицијски командир |- | 1979. || [[Усијање]] || Томо |- | 1979. || [[Иван Горан Ковачић (филм)|Иван Горан Ковачић]] || [[Иван Горан Ковацић]] |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Седам плус седам]] || Раде |- | 1980. || [[Госпођица (филм)|Госпођица]] || |- | 1981. || [[Ослобођење Скопља (филм из 1981)|Ослобођење Скопља]] || Георгиј Потевски |- | 1981. || [[Туга (филм из 1981)|Туга]] || милиционер |- | 1981. || [[Непокорени град]] || |- | 1982. || [[13. јул (филм)|13. јул]] || Капетан Митровић |- | 1982. || [[Киклоп (филм)|Киклоп]] || Уго |- | 1982. || [[Тамбураши]] ||Стипе Бабур |- | 1982. || [[Variola vera (film)|Вариола вера]] || Доктор Грујић |- | 1982. || [[Живот и прича]] || |- | 1983. || [[Киклоп (ТВ серија)|Киклоп]] (ТВ серија)||Уго |- | 1983. || [[Задах тела]] || [[Панчо Виља]] |- | 1983. || [[Квит посао]] || Јозо |- | 1983. || [[Бановић Страхиња (филм)|Бановић Страхиња]] || Абдулах |- | 1983. || [[Ноћ послије смрти]] || Луцио Кларић |- | 1984. || [[Штефица Цвек у раљама живота]] || |- | 1984. || [[Пејзажи у магли]] || Лелин отац |- | 1984. || [[У раљама живота]] || Интелектуалац |- | 1984. || [[Уна (филм)|Уна]] || Професор Мисел Бабић |- | 1985. || [[Хрватски народни препород (ТВ серија)|Хрватски народни препород]] (ТВ серија) ||Глумац |- | 1985. || [[Хорватов избор]] || Крешимир Хорват |- | 1985. || [[Живот је леп (филм из 1985)|Живот је леп]] || Хармоникаш |- | 1986. || [[Сан о ружи]] || Валент |- | 1986. || [[Путовање у Вучјак]] || Крешимир Хорват |- | 1986. || [[Вечерња звона]] || Томислав К. Бурбонски |- | 1987. || [[Осуђени (филм)|Осуђени]] || Раде |- | 1987. || [[Човек у сребрној јакни]] (ТВ серија)|| |- | 1987. || [[Заљубљени]] || Душан |- | 1987. || [[Waitapu]] || Инспектор Марковић |- | 1987. || [[Криминалци (филм из 1987)|Криминалци]] || Друг Рака |- | 1988. || [[Вечерња звона (ТВ серија)|Вечерња звона]] (ТВ серија)|| Томислав К. Бурбонски |- | 1988. || [[Загрљај (серија)|Загрљај]] || |- | 1988. || [[Вечерња звона]] || Томислав Ковач |- | 1988. || [[Манифесто]] || Емиле |- | 1988. || [[Ханин рат]] || Капетан Иван |- | 1989. || [[Повратак Арсена Лупена]] || Херлок Шолмс |- | 1989. || [[Човјек који је волио спроводе]] || Хинко |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1990. || [[Карневал, анђео и прах]] || |- | 1990. || [[Мајстори мрака]] || Адем Соколовић |- | 1992. || [[Дезертер (филм из 1992)|Дезертер]] || Павле Трусић |- | 1993. || [[Контеса Дора]] || Карло Армано |- | 1994. || [[Магареће године (филм)|Магареће године]] || Наратор |- | 1994. || [[Пре кише]] || Александар |- | 1995. || [[Урнебесна трагедија]] || Коста |- | 1995. || -{[[Two Deaths]]}- || Пуковник Џорџ Лападус |- | 1995. || [[Белма]] || Јосип Папац |- | 1996. || [[Мементо]] || Официр |- | 1996. || [[Нечиста крв (филм)|Нечиста крв]] || Марко |- | 1996. || -{[[Broken English]]}- || Иван |- | 1997. || [[Светац (филм)|Светац]] || Иван Третјак |- | 1997. || [[Трегуа, Ла]] || Грк |- | 1998. || -{[[Mare largo]]}- || Франсоа Рифо |- | 1998. || -{[[Polish Wedding]]}- || Роман |- | 1998. || [[Прашки дует]] || Јири Колмар |- | 1998. || [[Моћни Џо Јанг]] || Андреј Страсер |- | 1999. || [[Широм затворених очију]] || Господин Милич |- | 1999. || -{[[Il Dolce rumore della vita]]}- || Бруно Мајер |- | 1999. || [[Стигмата (филм)|Стигмата]] || Марион Петроцели |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2000. || [[Немогућа мисија 2]] || Доктор Некорович |- | 2000. || [[Свемирски каубоји]] || Генерал Востов |- | 2000. || [[Снеч]] || Борис „Оштрица“ Јуринов |- | 2000. || [[Је ли јасно, пријатељу?]] || Милан Рајић |- | 2001. || [[Јужни Пацифик]] || Емил де Бек |- | 2002. || -{[[Ilaria Alpi - Il più crudele dei giorni]]}- || Миран Хроватин |- | 2002. || [[Тихи Американац]] || Инспектор Вигот |- | 2003. || -{[[Quicksand]]}- || Олег Бутраскаја |- | 2003. || -{[[Spooks]]}- || Виктор Швиткој |- | 2004. || -{[[Eurotrip]]}- || Тибор |- | 2004. || [[Големата вода]] || Олд Лем |- | 2004. || -{[[The Fever]]}- || Дипломата |- | 2005. || -{[[The Keeper: The Legend of Omar Khayyam]]}- || Имам Муафак |- | 2005. || -{[[Short Order]]}- || Пауло |- | 2005. || [[Бетмен почиње]] || бескућник |- | 2005. || -{[[Go West (филм из 2005)|Go West]]}- || Љубо |- | 2005. || -{[[The Fog]]}- || Капетан Блејк |- | 2005. || -{[[Surface]]}- || Доктор Александар Цирко |- | 2006. || -{[[Moscow Zero]]}- || Сергеј |- | 2006. || -{[[The Elder Son]]}- || Макс |- | 2007. || [[Балкански синдром]] || Олд Ален |- | 2007. || [[Брат (филм)|Брат]] || Карлос Авиледа |- | 2007. || [[Тесла (филм)|Тесла]] || Наратор |- | 2007. || -{[[Shooter]]}- || Михаел Сандор |- | 2007. || [[24 (серија)|24]] || Дмитриј Греденко |- | 2007. || -{[[Say It in Russian]]}- || Раф Ларин |- | 2007. || [[Л... кот љубезен]] || |- | 2007. || [[Право чудо]] || |- | 2007. || -{[[Fallen (2007 film)|Fallen]]}- || Др Лукас Грасић |- | 2007. || -{[[Fugitive Pieces]]}- || Атос |- | 2007. || [[Битка у Сијетлу]] || Др Марић |- | 2007. || -{[[Liebeskeben]]}- || Арие |- | 2008. || -{[[The Eye]]}- || Сајмон Макалоу |- | 2008. || -{[[Карантин (филм)|Карантин]]}- || Јуриј Иванов |- | 2008. || -{[[My Own Worst Enemy]]}- || Јуриј Волкалов |- | 2009. || -{[[Thick as Thieves]]}- || Ники Петрович/Виктор Короленко |- | 2009. || -{[[Middle Men]]}- || Никита Соколов |- | 2009. || [[Истражитељи из Мајамија]] || Александар Шарова |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2010. || [[Као рани мраз]] || Стари Васа Ладачки |- | 2010. || [[72 дана|Седамдесет и два дана]] || Мане Париповић |- | 2010. || [[Хари Потер и реликвије Смрти: Први део]] || Грегорович |- | 2011. || -{[[5 Days of War]]}- || Александар Шарова |- | 2011. || [[Татанка]] || Винко |- | 2011. || -{[[Икс-људи: Прва класа|X-Men: First Class]]}- || генерал Волков |- | 2011. || [[У земљи крви и меда]] || Небојша Вукојевић |- | 2011. || -{[[Blossom]]}- || Реј |- | 2012. || [[Балкан није мртав]] || |- | 2012. || -{[[The Fourth State]]}- || |- | 2012. || [[Устаничка улица]] || главни тужилац |- | 2012. || [[96 сати: Истанбул]] || Мурад Хоџа |- | 2012. || [[Треће полувреме]] || |- | 2013. || -{[[Red Widow]]}- || |- | 2014. || -{[[Даунтонска опатија]]}- (ТВ серија) || Принц Игор Курагин |- | 2016. || [[Прваци света]] || стари Штукало |- | 2016. || [[Ослобођење Скопља (филм из 2016)|Ослобођење Скопља]] || Георгије |} == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Rade Šerbedžija | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Раде Шербеџија }} * {{ИМДб име|id=nm0784884|name=Раде Шербеџија}} * {{PORT.rs-person|6067|Раде Шербеџија}} * [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2013&mm=08&dd=17&nav_id=743351 Шербеџија: Било би нам боље да нисмо у Европи (Б92, 17. август 2013)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/432081/Moja-tajna-veza-sa-srpskom-publikom Моја тајна веза са српском публиком („Политика”, 19. јун 2019)] {{Златна арена за најбољег глумца}} {{Награда Зоран Радмиловић}} {{Награда Александар Лифка}} {{Награда Владимир Назор за филм}} {{Гран при награда — Наиса}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Југославија|Хрватска|Србија|САД}} {{DEFAULTSORT:Шербеџија, Раде}} [[Категорија:Рођени 1946.]] [[Категорија:Кореничани]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Хрватски глумци]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Добитници награде Златна арена]] [[Категорија:Добитници награде Зоран Радмиловић]] [[Категорија:Добитници награде Порин]] [[Категорија:Добитници Гран при награде Наиса]] [[Категорија:Срби у Хрватској]] f5bn3imv5ai3huwy1alxd0jv4aimbt5 0 14872 25114474 23716703 2022-07-19T17:47:43Z 176.65.112.177 https://ru.wikipedia.org/wiki/Ярилово_(Вологодская_область) wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} [[Датотека:Donetsk step 04 kudlaenko.jpg|мини|Јарилов кип у Украјини.]] '''Јарило''' (негде '''Јаро''' и '''Јаровид''') је у [[стара словенска вера|митологији старих Словена]] бог<ref>[[Велесова књига]], превод др. Р. Пешић</ref> [[пролеће|пролећне]] [[вегетација|вегетације]] и [[плодност]]и, а понекад је био повезиван и са [[рат]]ом. Замишљан је као изузетно леп младић, који јаше на белом [[коњи|коњу]], у белој одећи, босоног, окићен пољским цвећем и са свежњем [[клас]]ја у рукама. Због тога су у различитим пролећним обредима, девојке одевене у бело и овенчане цвећем, јахале на белим [[коњи]]ма. У његову славу су прављене и лутке од сламе, које су називане именом овог божанства.<br>Његово име долази од корена „јар"-"сила“, „сировост“, и корена „вид“, што значи „господин“.<ref>{{Citation|title=Ярилово (Вологодская область)|url=https://ru.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%AF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE_(%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%8C)&oldid=118034917|date=2021-11-22|accessdate=2022-07-19|language=ru}}</ref> == Извори == Једини историјски извор који помиње ово божанство је биографија [[Ото од Бамберга|Отоа од Бамберга]], немачког бискупа, који је током својих мисија на покрштавању паганских племена [[Лужички Срби|Лужичких Срба]] и [[Полапски Словени|Полапских Словена]], наишао на фестивале у част бога рата ''Геровита'' у градовима [[Волгаст]] и [[Хафелберг]]. Геровит је највероватније немачки израз за словенско име ''Јаровид''. Обожавање овог бога је ипак преживели у словенском народном веровању много времена након [[покрштавање|покрштавања]]. У [[Русија|Русији]], [[Белорусија|Белорусији]] и [[Србија|Србији]] су све до 19. века одржавани народнe свечаности по имену Јарило крајем пролећа или почетком лета. Ове светковине су у потпуности били нехришћанског порекла, а чак и најранији истраживачи словенске митологије су у њима лако препознавали у њима остатке паганаских светковина у част бога пролећа. У северној [[Хрватска|Хрватској]] и јужној [[Словенија|Словенији]] одржаване су сличне свечаности по имену ''Јурјево'', ''Зелени Јурај'' или ''Зелени Јуриј''. По имену се ово су били светковине у част [[свети Георгије|светог Ђорђа]], али скоро сви елементи прославе су били паганског порекла и изузетно слични Јарилима код других словенских народа. Сви ови пролећни фестивали су у основи били слични: поворка мештана би ишла у шетњу око села или кроз село на овај дан. Нешто или неко би представљао Јарила или Јураја. То је могла бити лутка од [[slama|сламе]], човек или дете украшен са зеленим гранчицама или девојка обучена у мушкарца која јаше на коњу. Певале су се песме које су алудурале на Јарилов повратак из далеке земље преко мора, повратак пролећа, благослове, плодност и богату жетву која ће доћи. Јаровит је [[Перун]]ов син. Кад се родио, [[Велес (бог)|Велес]] га је отео и одвео у подземни свет и тамо проводи детињство са Велесовим ћеркама. У пролеће, већ као јак младић, враћа се [[Перун]]у, своме оцу. Како су [[стари Словени]] замишљали свет као огромно стабло, Јаровит се у подземном свету налазио у самом корењу стабла. Да би дошао до врха, морао је проћи кроз крошњу, односно свет људи и тако он доноси [[пролеће]]. Јаровит затим упознаје [[Морана|Морану]], своју сестру, [[Перун]]ову кћи и они се заљубљују. Њихова љубав доноси храну и житарице кроз целу годину. Због невере, [[Перун]] убија Јаровита [[гром]]ом, а [[Морана]] постаје бела старица — зима, умире и одлази у подземље. У свет људи долази хладна зима. Затим се Јаровит поново рађа и све се понавља из почетка. У хришћанству су ови митски догађаји обележени празницима. Рођење Јаровита је [[Ђурђевдан]], на пролеће, свадба Јаровита и Моране на [[Ивањдан]], земља је већ оплођена, почиње лето. == Литература == * [[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд. * Словенска митологија енциклопедијски речник // Редактори Светлана M. Толстој Љубинко Раденковић — Zepter book world, Beograd, 2001. * Ненад Гајић, Словенска митологија, Лагуна, Београд, 2011. * Веселин Чајкановић, Стара српска религија и митологија, Београд, 1994. * Сретен Петровић, Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу, Београд, 2015. * Спасоје Васиљев, Српска митологија, Србобран, 1928. * Др Јосип Мал, Историја словенског народа, Љубљана 1939. * Тимар Мерсебуршки, Хроника, 1012.-1018. * Хелмолд, Хроника Словена, 1171. * Повест минулих лета или Нестрова, XI век. {{commonscat|Yarilo}} == Извори == {{reflist}} == Види још == * [[Јаровид|Жаровит]] * [[Весна]] {{клица-мит}} {{Словенска митологија}} [[Категорија:Словенска митологија]] b45odkfjikr5ni2de4ek9e99ghu4jgh 25114764 25114474 2022-07-19T20:18:52Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/176.65.112.177|176.65.112.177]] ([[User talk:176.65.112.177|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:SrpskiAnonimac|SrpskiAnonimac]] wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} [[Датотека:Donetsk step 04 kudlaenko.jpg|мини|Јарилов кип у Украјини.]] '''Јарило''' (негде '''Јаро''' и '''Јаровид''') је у [[стара словенска вера|митологији старих Словена]] бог<ref>[[Велесова књига]], превод др. Р. Пешић</ref> [[пролеће|пролећне]] [[вегетација|вегетације]] и [[плодност]]и, а понекад је био повезиван и са [[рат]]ом. Замишљан је као изузетно леп младић, који јаше на белом [[коњи|коњу]], у белој одећи, босоног, окићен пољским цвећем и са свежњем [[клас]]ја у рукама. Због тога су у различитим пролећним обредима, девојке одевене у бело и овенчане цвећем, јахале на белим [[коњи]]ма. У његову славу су прављене и лутке од сламе, које су називане именом овог божанства.<br>Његово име долази од корена „јар"-"сила“, „сировост“, и корена „вид“, што значи „господин“. == Извори == Једини историјски извор који помиње ово божанство је биографија [[Ото од Бамберга|Отоа од Бамберга]], немачког бискупа, који је током својих мисија на покрштавању паганских племена [[Лужички Срби|Лужичких Срба]] и [[Полапски Словени|Полапских Словена]], наишао на фестивале у част бога рата ''Геровита'' у градовима [[Волгаст]] и [[Хафелберг]]. Геровит је највероватније немачки израз за словенско име ''Јаровид''. Обожавање овог бога је ипак преживели у словенском народном веровању много времена након [[покрштавање|покрштавања]]. У [[Русија|Русији]], [[Белорусија|Белорусији]] и [[Србија|Србији]] су све до 19. века одржавани народнe свечаности по имену Јарило крајем пролећа или почетком лета. Ове светковине су у потпуности били нехришћанског порекла, а чак и најранији истраживачи словенске митологије су у њима лако препознавали у њима остатке паганаских светковина у част бога пролећа. У северној [[Хрватска|Хрватској]] и јужној [[Словенија|Словенији]] одржаване су сличне свечаности по имену ''Јурјево'', ''Зелени Јурај'' или ''Зелени Јуриј''. По имену се ово су били светковине у част [[свети Георгије|светог Ђорђа]], али скоро сви елементи прославе су били паганског порекла и изузетно слични Јарилима код других словенских народа. Сви ови пролећни фестивали су у основи били слични: поворка мештана би ишла у шетњу око села или кроз село на овај дан. Нешто или неко би представљао Јарила или Јураја. То је могла бити лутка од [[slama|сламе]], човек или дете украшен са зеленим гранчицама или девојка обучена у мушкарца која јаше на коњу. Певале су се песме које су алудурале на Јарилов повратак из далеке земље преко мора, повратак пролећа, благослове, плодност и богату жетву која ће доћи. Јаровит је [[Перун]]ов син. Кад се родио, [[Велес (бог)|Велес]] га је отео и одвео у подземни свет и тамо проводи детињство са Велесовим ћеркама. У пролеће, већ као јак младић, враћа се [[Перун]]у, своме оцу. Како су [[стари Словени]] замишљали свет као огромно стабло, Јаровит се у подземном свету налазио у самом корењу стабла. Да би дошао до врха, морао је проћи кроз крошњу, односно свет људи и тако он доноси [[пролеће]]. Јаровит затим упознаје [[Морана|Морану]], своју сестру, [[Перун]]ову кћи и они се заљубљују. Њихова љубав доноси храну и житарице кроз целу годину. Због невере, [[Перун]] убија Јаровита [[гром]]ом, а [[Морана]] постаје бела старица — зима, умире и одлази у подземље. У свет људи долази хладна зима. Затим се Јаровит поново рађа и све се понавља из почетка. У хришћанству су ови митски догађаји обележени празницима. Рођење Јаровита је [[Ђурђевдан]], на пролеће, свадба Јаровита и Моране на [[Ивањдан]], земља је већ оплођена, почиње лето. == Литература == * [[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд. * Словенска митологија енциклопедијски речник // Редактори Светлана M. Толстој Љубинко Раденковић — Zepter book world, Beograd, 2001. * Ненад Гајић, Словенска митологија, Лагуна, Београд, 2011. * Веселин Чајкановић, Стара српска религија и митологија, Београд, 1994. * Сретен Петровић, Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу, Београд, 2015. * Спасоје Васиљев, Српска митологија, Србобран, 1928. * Др Јосип Мал, Историја словенског народа, Љубљана 1939. * Тимар Мерсебуршки, Хроника, 1012.-1018. * Хелмолд, Хроника Словена, 1171. * Повест минулих лета или Нестрова, XI век. {{commonscat|Yarilo}} == Извори == {{reflist}} == Види још == * [[Јаровид|Жаровит]] * [[Весна]] {{клица-мит}} {{Словенска митологија}} [[Категорија:Словенска митологија]] t7whi7a6unmwgelwpddczm6p9on14t5 0 15324 25114066 22693464 2022-07-19T13:46:24Z SrpskiAnonimac 140342 /* Насеља */ wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}} {{општина у Србији | име=Општина Косовска Каменица | грб= | опис_грба= | слика= | површина= | пољопривредна= | шуме= | становништво= | прираштај= | насеља= | покрајина={{зас|Србија}} [[Косово и Метохија]] | округ=[[Косовскопоморавски управни округ|Косовскопоморавски округ]] | седиште=[[Косовска Каменица]] | путеви = | председник_општине = | странка = | владајуће_странке = | запослени= | ошколе= | оученици= | сшколе= | сученици = | регистарска_ознака = ГЛ | интернет = }} '''Општина Косовска Каменица''' је најисточнија [[Општине у Србији|општина]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], [[Србија]]. У административној организацији Републике Србије ова општина припада [[Косовскопоморавски управни округ|Косовскопоморавском округу]], док га локалне албанске власти, према подели [[УНМИК]]-а сматрају делом [[Гњилански округ (УНМИК)|Гњиланског округа]]. Општина обухвата површину од 523 -{[[km²]]}- на којој има 76 [[село|села]]. Становништво општине се процењује на 63.000, од чега су 82% [[Албанци]], 17% [[Срби]] и око 500 [[Роми|Рома]]. [[Датотека:Kosovo i Metohija and Republika Kosovo.pdf|мини|десно| ---- {{legend|#FF0000|Општине [[Косово и Метохија|Аутономне покрајине Косово и Метохија]] по законима [[Србија|Републике Србије]]}} {{legend|#00BFFF|Општине Косова по законима самопроглашене [[Република Косово|Републике Косово]]}}]] == Насеља == {| |- valign=top | * [[Ајновце]] * [[Беривојце]] * [[Блато (Косовска Каменица)|Блато]] * [[Бољевце]] * [[Босце]] * [[Божевце]] * [[Братиловце]] * [[Бусовата]] * [[Бушинце]] * [[Ваганеш]] * [[Велико Ропотово]] * [[Вељеглава]] * [[Врућевце]] * [[Глоговце]] * [[Гминце]] * [[Горња Шипашница]] * [[Горње Карачево]] * [[Горње Кормињане]] | * [[Грађеник]] * [[Гризиме]] * [[Дајковце]] * [[Даждинце]] * [[Десивојце]] * [[Доморовце]] * [[Доња Шипашница]] * [[Доње Карачево]] * [[Доње Кормињане]] * [[Дреновце]] * [[Ђуришевце]] * [[Жуја]] * [[Зајчевце]] * [[Кололеч]] * [[Коретин]] * '''[[Косовска Каменица]]''' * [[Костадинце]] * [[Крајнидел]] | * [[Кремената]] * [[Криљево]] * [[Лисоцка]] * [[Љајчић]] * [[Љештар]] * [[Мало Ропотово]] * [[Маревце]] * [[Мешина (насеље)|Мешина]] * [[Мигановце]] * [[Мочаре]] * [[Мучиврце]] * [[Ново Село (Косовска Каменица)|Ново Село]] * [[Одановце]] * [[Одевце]] * [[Огоште]] * [[Ораовица (Косовска Каменица)|Ораовица]] * [[Панчело]] * [[Поличка (Косовска Каменица)|Поличка]] | * [[Рајановце]] * [[Ранилуг]] * [[Робовац]] * [[Рогачица (Косовска Каменица)|Рогачица]] * [[Седларе (Косовска Каменица)|Седларе]] * [[Стрелица (Косовска Каменица)|Стрелица]] * [[Стрезовце (Косовска Каменица)|Стрезовце]] * [[Свирце (Косовска Каменица)|Свирце]] * [[Тиринце]] * [[Томанце]] * [[Топоница (Косовска Каменица)|Топоница]] * [[Трстена (Косовска Каменица)|Трстена]] * [[Туђевце]] * [[Фирићеје]] * [[Царевце]] * [[Чараковце]] * [[Шајић]] |} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20180401100414/http://www.kamenica-komuna.org/ Интернет презентација локалне управе] {{Општина Косовска Каменица}} {{Косовскопоморавски округ}} {{Окрузи и општине}} {{DEFAULTSORT:Косовска Каменица}} [[Категорија:Општина Косовска Каменица|*]] [[Категорија:Косовскопоморавски управни округ]] [[Категорија:Гњилански округ]] [[Категорија:Општине Косова и Метохије]] sm12kstabtad0yqkq6dk6amz3k6iz1i 0 16398 25114499 25113718 2022-07-19T18:00:46Z HoneymoonAve27 204002 /* Становништво */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|град у Србији}} {{Кандидат за добар — расправа}} {{Град у Србији | назив = Приштина | име генитив = Приштине | покрајина = [[Косово и Метохија]] | округ = [[Косовски управни округ|Косовски]] | град = [[Град Приштина|Приштина]] | слика = {{multiple image | border = infobox | total_width = 277 | image_style = border:1; | perrow = 1/2/2 | image1 = Prishtina ne mbremje Wiki Academy II.jpg | image2 = Goddess on throne.JPG | image3 = Pallati i Rinis dhe Sporteve, Prishtine, Kosove.jpg | image4 = Muzeu_i_Kosovës.JPG | image5 = 2011 Prisztina, Wieża zegarowa.JPG | image6 = Government of Republic of Kosovo.jpg | image7 = Kisha Ortodokse Serbe.jpg}} | опис_слике = '''Одозго, слева надесно''': панорама Приштине, [[Богиња на трону]], [[Палата омладине и спорта]], [[Музеј Косова и Метохије]], [[Сахат-кула у Приштини|Сахат-кула]], [[Административна кула Дом штампе]] и [[Саборна црква у Приштини|Саборна црква Христа Спаса]] | грб = [[Датотека:Stema e Komunës Prishtinë.svg|60п]] | опис_грба = Грб | градска_застава = [[Датотека:Flag of Pristina.svg|115п]] | опис_заставе = Застава | стара_имена = Вицијанум | надморска_висина = 625 | становништво = 145.149 | година_становништво = 2011 | агломерација = 198.897 | година_агломерација = 2011 | површина = 572 | поштански_код = 10000 | позивни_број = +383 (0)38 | регистарска_ознака = -{PR}-/-{ПР}- <small>([[Србија|Република Србија]])</small> </br> -{01}- <small>([[Република Косово]])</small> | веб-страна = {{url|https://prishtinaonline.com/sr/naslovna|www.prishtinaonline.com}} | градоначелник = [[Перпарим Рама]] | странка = [[Демократска лига Косова|ДЛК]] | гшир = 42.66444 | гдуж = 21.16511 }} '''Приштина''' је највећи град и административни центар [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], као и [[Косовски управни округ|Косовског управног округа]]. Пети је град у [[Србија|Србији]] по површини, а четврти по броју становника у ширем подручју. Налази се у непосредној близини планине [[Гољак (планина)|Гољак]], на североистоку [[Косово|Косова]]. Насељено људима од праисторије, подручје Приштине је било дом неколико [[Илири|илирских народа]]. [[Дарданци|Дардански]] краљ [[Бардил]] је окупио разна племена у 4. веку п. н. е. и успоставио [[Краљевина Дарданија|Краљевину Дарданију]]. Наслеђе класичног доба представља насеље [[Улпијана]], које се сматрало једним од најутицајнијих римских градова на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Након поделе [[Римско царство|Римског царства]], ова област је између 5. и 9. века била део [[Византија|Византије]]. Средином 9. века уступљена је [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]], пре него што је почетком 11. века поново пала под окупацију Византије, а затим крајем 11. века постала део [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]]. Касније у средњем веку, Приштина је била важан град у [[Историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]] и краљевски посед српских краљева. Након што је [[Османско царство]] освојило Балкан, Приштина је постала значајан рударски и трговински центар због свог стратешког положаја у близини богатог рударског града, [[Општина Ново Брдо|Новог Брда]]. Град је био познат по пијацама и предметима којима се тргује, као што су козја кожа и длака, поред барута. Приштина је привредни, финансијски, политички и трговински центар Косова и Метохије, највише захваљујући свом положају. Такође је једно од најважнијих транспортних чворишта у Србији за ваздушни, железнички и друмски саобраћај. [[Аеродром Приштина]] је међу највећима у региону. Низ брзих пруга и ауто-путева повезују град са суседном [[Албанија|Албанијом]] и [[Северна Македонија|Северном Македонијом]]. == Етимологија == Порекло имена града је непознато. Назив града могуће да је изведен од речи ''-{pryskati}-'' дијалекта [[Прасловенски језик|прасловенског језика]] која означава [[извор]] (воде) што је такође потврђено на моравским дијалектима [[Чешки језик|чешког]]; изводи се из глагола ''-{pryskati}-'', који значи „прскати” или „прскање”.<ref name="loma">{{Citation|last=Loma|first=Aleksandar|authorlink=Aleksandar Loma|year=2013|title=Топонимија Бањске хрисовуље|trans-title=Toponymy of the Banjska Chrysobull|publisher=Serbian Academy of Sciences and Arts|place=Belgrade|language=Serbian|issn=0351-9171|page=181}}</ref> Назив Приштина се појављује и као засеок у близини [[Теслић]]а у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Ерик П. Хамп је повезао данашњи назив са индоевропском изведеницом -{pṛ-tu-}- + -{stein}- на протоалбанском језику који се говорио у региону пре владавине римског цара Трајана (1—2. век).<ref>{{cite web |last1=Mehmeti |first1=Col |title=This Time In Linguistics History: Eric Hamp and Albanian Linguistics |url=https://www.linguisticsociety.org/content/time-linguistics-history-eric-hamp-and-albanian-linguistics |publisher=Linguistic Society of America}}</ref> Тиме се претпоставља да је назив настао пре [[Словенско насељавање Балканског полуострва|доласка Словена на Балканско полуострво]].<ref>{{cite book |last1=Curtis |first1=Matthew |title=Slavic-Albanian Language Contact, Convergence, and Coexistence |page=42 |date=2012 |publisher=Ohio State University |isbn=978-1-2675-8033-7 |url=https://eric.ed.gov/?id=ED546136 }}</ref> Ернст Ајхлер увидео је везу са [[Римски цар|царем]] [[Јустинијан I|Примусом Јустинијаном]] за кога се сматра да је саградио град, док термин „Приштина” види као назив који је настао од његовог имена.<ref>{{Cite book |url=https://www.worldcat.org/oclc/435630850 |title=Namenforschung : ein internationales Handbuch zur Onomastik. 1. Teilband |date=1995 |publisher=De Gruyter |others=Ernst Eichler |isbn=978-3-11-020342-4 |location=Berlin |oclc=435630850}}</ref> Марко Сној предлаже извођење из словенског облика ''-{Prišьčь}-'', посесивни придев личног имена ''-{Prišьkъ}-'' и деривативни суфикс -ина. Назив је највероватније патронима личног имена ''-{Prišь}-'', сачувано као презиме [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпског]] ''-{Priš}-'' и [[Пољски језик|пољског]] ''-{Przybysz}-'', хипокористички словенског личног имена ''-{Pribyslavъ}-''.<ref>SNOJ, Marko. 2007. Origjina e emrit të vendit Prishtinë. In: BOKSHI, Besim (ed.). ''Studime filologjike shqiptare: konferencë shkencore'', 21—22 nëntor 2007. Prishtinë: Akademia e Shkencave dhe e Arteve e Kosovës. {{page|year=2008|id=|pages=277–281}}</ref> Према [[Александар Лома|Александру Лома]], Марково тумачење имена представља ретки и релативно касни процес формирања речи. Погрешно тумачење имена Приштина повезује се са српском речи „[[пришт]]”. Ово објашњење не може бити тачно, јер су словенски називи места који се завршавају на -ина никада не потичу од заједничке именице. Становници овог града себе називају Приштевци на локалном српском дијалекту.<ref>{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=YUdJAAAAYAAJ&q=prishtina+prishtinali |title=The Linguist: Journal of the Institute of Linguists |date=2003 |publisher=The Institute |pages=101 |language=en}}</ref> == Географија == [[Датотека:Prishtina the capital city of Kosova.jpg|мини|270п|лево|Поглед на Приштину са југа ка северу]] Приштина се простире преко [[Лабско поље|Лабског]] и [[Косово поље|Косова поља]] до планине [[Гољак (планина)|Гољак]] на североистоку [[Косово|Косова]].<ref name="Environment">{{cite web |publisher=Komuna e Prishtinës |title=Plani Zhvillimor Komunal i Prishtinës 2012–2022 |url=https://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210830214734/https://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf |archive-date=30 August 2021 |pages=10–18 |language=sq |url-status=live}}</ref> Водене површине обухватају [[Грачаничко језеро|Грачаничко]] и [[Батлавско језеро]], као и реку [[Лаб]].<ref name="Environment"/> Парк [[Парк природе Грмија|Грмија]] лежи на истоку Приштине и простире се на северу од села [[Лукаре (Приштина)|Лукаре]] и [[Којловица]] до југа код села [[Бадовац]]. Приштина је једно од урбаних подручја са највећом несташицом воде на Косову и Метохији.<ref name="balkaninsight">{{cite web |publisher=Balkan Insight |title=Winter Drought Threatens Kosovo Capital's Water |date=21 February 2014 |url=http://www.balkaninsight.com/en/article/kosovo-capital-faces-harsh-water-reductions |access-date=2 March 2014}}</ref> Становништво се свакодневним нови са ограничењима воде због недостатка кише и снежних падавина, због чега је градско водоснабдевање у веома лошем стању.<ref name="balkaninsight"/> Два главна резервоара за водоснабдевање су [[Батлавско језеро|Батлавско]] и [[Грачаничко језеро]].<ref name="balkaninsight" /> Међутим, постоје многи проблеми са водоснабдевањем које долази из ова два резервоара који снабдевају 92% становништва Приштине.<ref name="annual per">{{cite web|title=ANNUAL PERFORMANCE REPORT OF WATER SERVICE PROVIDERS IN KOSOVO,IN 2012|url=http://www.wwro-ks.org/English/Publications/AnnualPerfor/RAPORTIMI_i_PERFORMANCES_2012.pdf|publisher=Water and Waste Regulatory Office|access-date=2 March 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140306191507/http://www.wwro-ks.org/English/Publications/AnnualPerfor/RAPORTIMI_i_PERFORMANCES_2012.pdf|archive-date=6 March 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Због ових проблема, власти су појачале свој труд да поправе ситуацију и да се постарају да овакве кризе више не погоде град.<ref>{{cite web|last=Zogjani|first=Nektar|title=Uji Për Prishtinën Në Dorë Të Zotit|url=http://www.gazetajnk.com/?cid=1,1018,7309|publisher=Gazeta Jeta në Kosovë|access-date=2 March 2014|date=2014-01-08}}</ref> === Клима === Према [[Кепенова класификација климе|Кепеновој класификацији климе]], Приштина спада под периферију [[Океанска клима|океанске климатске]] зоне са просечном годишњом температуром од 10,6 °-{C}-.<ref name="Climate-data">{{cite web |publisher=Climate-Data |title=Climate: Pristina |url=https://en.climate-data.org/europe/republic-of-kosovo/prishtina/prishtina-912068/ |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211002154459/https://en.climate-data.org/europe/republic-of-kosovo/prishtina/prishtina-912068/ |archive-date=2 October 2021 |url-status=live}}</ref> Најтоплији месец је август са просечном температуром која се достиже 21,8 °-{C}-, док је најхладнији јануар са просечном температуром која иде до −0,6 °-{C}-.<ref name="Climate-data"/> Приштина има умерену климу са просечно 2909,69 сунчаних сати годишње.<ref name="Climate-data"/> Јул је најсунчанији месец у години са просечно око 11,5 сунчаних сати дневно, а за разлику од њега, просечни сунчани сати су мањи од 4,5 сати дневно у јануару.<ref name="Climate-data"/> {{Weather box | name = Climate of Pristina | width = 100% | metric first = yes | single line = yes | location = Приштине | Jan high C = 3.3 | Feb high C = 5.4 | Mar high C = 10.1 | Apr high C = 15.3 | May high C = 19.8 | Jun high C = 24.1 | Jul high C = 26.8 | Aug high C = 27.4 | Sep high C = 21.6 | Oct high C = 16.2 | Nov high C = 10.3 | Dec high C = 4.4 | year high C = | Jan low C = -3.7 | Feb low C = -2.5 | Mar low C = 0.6 | Apr low C = 4.9 | May low C = 9.7 | Jun low C = 13.8 | Jul low C = 16.1 | Aug low C = 16.3 | Sep low C = 11.8 | Oct low C = 7 | Nov low C = 2.5 | Dec low C = -2 | year low C = | Jan mean C = -0.6 | Feb mean C = 1.1 | Mar mean C = 5.1 | Apr mean C = 10.1 | May mean C = 14.8 | Jun mean C = 18.9 | Jul mean C = 21.5 | Aug mean C = 21.8 | Sep mean C = 16.5 | Oct mean C = 11.2 | Nov mean C = 5.9 | Dec mean C = 0.8 | year mean C = | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 47 | Feb precipitation mm = 45 | Mar precipitation mm = 62 | Apr precipitation mm = 73 | May precipitation mm = 80 | Jun precipitation mm = 67 | Jul precipitation mm = 54 | Aug precipitation mm = 40 | Sep precipitation mm = 49 | Oct precipitation mm = 48 | Nov precipitation mm = 50 | Dec precipitation mm = 60 | year precipitation mm = | Jan precipitation days = 7 | Feb precipitation days = 6 | Mar precipitation days = 8 | Apr precipitation days = 9 | May precipitation days = 10 | Jun precipitation days = 9 | Jul precipitation days = 7 | Aug precipitation days = 6 | Sep precipitation days = 6 | Oct precipitation days = 6 | Nov precipitation days = 7 | Dec precipitation days = 8 | year precipitation days = | Jand sun = 4.7 | Febd sun = 5.3 | Mard sun = 7.1 | Aprd sun = 9.1 | Mayd sun = 10.1 | Jund sun = 11.2 | Juld sun = 11.5 | Augd sun = 11.0 | Sepd sun = 8.6 | Octd sun = 6.7 | Novd sun = 5.7 | Decd sun = 4.5 | yeard sun = | source = <ref name="Climate-data"/> }} {{Weather box | name = Climate of Pristina | width = 100% | collapsed = y | metric first = yes | single line = yes | location = Приштине (1961—1990) | Jan record high C = 15.8 | Feb record high C = 20.2 | Mar record high C = 26.0 | Apr record high C = 29.0 | May record high C = 32.3 | Jun record high C = 36.3 | Jul record high C = 39.2 | Aug record high C = 36.8 | Sep record high C = 34.4 | Oct record high C = 29.3 | Nov record high C = 22.0 | Dec record high C = 15.6 | year record high C = 39.2 | Jan high C = 2.4 | Feb high C = 5.5 | Mar high C = 10.5 | Apr high C = 15.7 | May high C = 20.7 | Jun high C = 23.9 | Jul high C = 26.4 | Aug high C = 26.7 | Sep high C = 23.1 | Oct high C = 17.1 | Nov high C = 10.1 | Dec high C = 4.1 | year high C = 15.5 | Jan mean C = -1.3 | Feb mean C = 1.1 | Mar mean C = 5.0 | Apr mean C = 9.9 | May mean C = 14.7 | Jun mean C = 17.8 | Jul mean C = 19.7 | Aug mean C = 19.5 | Sep mean C = 15.9 | Oct mean C = 10.6 | Nov mean C = 5.1 | Dec mean C = 0.4 | year mean C = 9.8 | Jan low C = -4.9 | Feb low C = -2.8 | Mar low C = 0.2 | Apr low C = 4.2 | May low C = 8.5 | Jun low C = 11.4 | Jul low C = 12.5 | Aug low C = 12.3 | Sep low C = 9.4 | Oct low C = 5.0 | Nov low C = 0.9 | Dec low C = -3.1 | year low C = 4.4 | Jan record low C = -27.2 | Feb record low C = -24.5 | Mar record low C = -14.2 | Apr record low C = -5.3 | May record low C = -1.8 | Jun record low C = 0.5 | Jul record low C = 3.9 | Aug record low C = 4.4 | Sep record low C = -4.0 | Oct record low C = -8.0 | Nov record low C = -17.6 | Dec record low C = -20.6 | year record low C = -27.2 | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 38.9 | Feb precipitation mm = 36.1 | Mar precipitation mm = 38.8 | Apr precipitation mm = 48.8 | May precipitation mm = 68.2 | Jun precipitation mm = 60.3 | Jul precipitation mm = 51.6 | Aug precipitation mm = 44.0 | Sep precipitation mm = 42.1 | Oct precipitation mm = 45.4 | Nov precipitation mm = 68.2 | Dec precipitation mm = 55.5 | year precipitation mm = 597.9 | Jan humidity = 83 | Feb humidity = 77 | Mar humidity = 70 | Apr humidity = 65 | May humidity = 67 | Jun humidity = 67 | Jul humidity = 63 | Aug humidity = 62 | Sep humidity = 68 | Oct humidity = 74 | Nov humidity = 80 | Dec humidity = 83 | year humidity = 71 | unit precipitation days = 0.1 mm | Jan precipitation days = 13.6 | Feb precipitation days = 12.3 | Mar precipitation days = 11.4 | Apr precipitation days = 12.1 | May precipitation days = 12.8 | Jun precipitation days = 11.9 | Jul precipitation days = 8.3 | Aug precipitation days = 7.9 | Sep precipitation days = 7.5 | Oct precipitation days = 8.6 | Nov precipitation days = 12.3 | Dec precipitation days = 14.5 | year precipitation days = 133.2 | Jan snow days = 10.2 | Feb snow days = 8.3 | Mar snow days = 6.2 | Apr snow days = 1.5 | May snow days = 0.0 | Jun snow days = 0.0 | Jul snow days = 0.0 | Aug snow days = 0.0 | Sep snow days = 0.0 | Oct snow days = 0.5 | Nov snow days = 3.4 | Dec snow days = 8.1 | year snow days = 38.2 | Jan sun = 70.8 | Feb sun = 96.0 | Mar sun = 143.0 | Apr sun = 184.0 | May sun = 227.9 | Jun sun = 246.3 | Jul sun = 299.3 | Aug sun = 289.6 | Sep sun = 225.8 | Oct sun = 173.5 | Nov sun = 96.9 | Dec sun = 70.2 | year sun = 2123.3 | source = [[Републички хидрометеоролошки завод Србије]]<ref>{{cite web |publisher=[[Republic Hydrometeorological Service of Serbia]] |title=Pristina: Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961–1990 |url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13481 |access-date=9 September 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200728154013/http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13481 |archive-date=28 July 2020 |url-status=live}}</ref> }} == Историја == === Праисторија и стари век === [[Датотека:ULPIANA foto Arben Llapashtica 2016.jpg|мини|лево|230п|Рушевине Улпијане у југоисточној Приштини. Град је одиграо битну улогу у развоју неких од најзначајнијих градова [[Дарданија (римска провинција)|Дарданије]].]] Подручје Приштине је од праисторије насељено људима неколико [[неолит]]ских култура. Значајније културе које су настањивале ову област су [[Старчевачка култура|Старчевачка]], [[Винчанска култура|Винчанска]], [[Бубањ Салкуца Криводол комплекс|Бубањ-Хум]] и [[Баденска култура]].<ref name="Authors 1975, pp. 43">{{citation |title= Ferizaj dhe rrethina |first= Sh. |last=Ajdini |first2= Q. |last2=Bytyqi |first3= H. |last3=Bycinca |first4= I. |last4=Dema |first5= S. |last5=Zeqa |first6= As. |last6=Iseni |first7= J. |last7=Mitroviq |displayauthors= 4 |location= Beograd |year=1975 |pp= 43–45 |ref= {{SfnRef|Ajdini et al.|1975}} }}</ref> Област на којој се налази Приштина била је насељена дуги низ година.<ref name="Warrander">{{Cite book|title=Kosovo: The Bradt Travel Guide|last=Warrander |first=Gail |year=2007 |publisher= The Globe Pequot Press Inc. |location= Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England |isbn=978-1-84162-199-9 |url= https://books.google.com/books?id=GCRjKdrmqqEC|accessdate=18. 5. 2013|pages=85—88}}</ref> Налази ранијих култура пронађени су у насељима око Приштине — [[Предионица (Приштина)|Предионица]], [[Каљаја (Тенеш До)|Каљаја]], [[Поље урни (Доња Брњица)|Поље урни]] и [[Гладнице (Грачаница)|Гладнице]].<ref name="Warrander" /><ref name="Chapman 2000 p. 239">{{harvnb|Chapman|2000|p=239}}</ref> У 4. веку п. н. е. краљ [[Бардил]] је окупио разна [[Илири|илирска]] племена и створио [[Краљевина Дарданија|Краљевину Дарданију]]. Након што је [[Римско царство]] освојило Илирију 168. године п. н. е, Римљани су колонизовали и основали неколико градова у овој области. [[Датотека:Ulpiana1.JPG|мини|десно|250п|Остаци насеља Улпијане.]] Улпијана је била један од најзначајнијих римских градова на Балкану, а у 2. веку п. н. е. постала је [[муниципијум]]. Године 518. град је претрпео огромну штету од земљотреса. За време Римљана насеље се звало Вицијанум, а под садашњим именом спомиње се од 13. века у српским изворима.<ref name="Justiniana">[http://www.mkrs-ks.org/repository/docs/drafti_i_guides_-anglisht_final.pdf Archaeological Guide of Kosovo] Ministry of Culture, Youth and Sport, Archaeological Institute of Kosovo, Pristina 2012</ref> Након што је Римско царство подељено на Западно и Источно, ова област је наредних векова била у власти [[Византија|Византије]]. Цар [[Јустинијан I|Јустинијан -{I}-]] обновио је град и преименовао га у „Јустинијана Секунда”, али са доласком словенских племена у 6. веку град је поново почео да пропада.<ref name="Justiniana"/> Средином 9. века уступљен је [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]]. === Средњи век === [[Датотека:Gračanica - Flickr - quinn.anya (6).jpg|мини|лево|230п|[[Манастир Грачаница]] саграђен је 1321. у близини града.]] Почетком 11. века након што је град пао под власт [[Византија|Византије]], област је била део провинције под називом [[Бугарска (тема)|Бугарска]]. Између 11. и средине 13. века више пута је била део [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]]. Приштина пуни просперитет постиже у зрелом средњем веку када је била део [[Краљевина Србија (1217—1345)|Краљевине Србије]] и касније [[Српско царство|Српског царства]], а њоме владали краљеви [[Стефан Милутин]], [[Стефан Урош III|Стефан Урош -{III}-]], [[Стефан Душан]], [[Стефан Урош V|Стефан Урош -{V}-]] и [[Вук Бранковић]].<ref name="Izdanja">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=vyVaAAAAYAAJ |page=265 |title=Izdanja|last1=Zadruga|first1=Srpska Književna|year=1913}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=BIFpAAAAMAAJ|page=22|title=Kosovo i metohija tokom vekova: Zublja|last1=Lekić|first1=Đorđe|year=1995}}</ref> Оближњи [[Манастир Грачаница]] саграђен је 1321. године, у време владавине краља Милутина.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wgMIAAAAMAAJ|title=Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia|author=Panić-Surep|first=Milorad|year=1965|pages=167}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Dx4qAQAAMAAJ|title=Serbia: The country, people, life, customs|isbn=9788678910319|author=Vlahović|first=Petar|year=2004|page=392}}</ref> Први историјски податак који помиње Приштину под овим именом долази из 1342. године, када ју је византијски цар [[Јован VI Кантакузин|Јован -{VI}- Кантакузин]] назвао „селом”.<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | page = 71| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> Приштина је била позната по својим пијацама и производима од козје коже и длаке. Већ 1485. године локалне занатлије су почеле производити барут. Прва џамија је изграђена крајем 14. века, док је област била под српском влашћу. [[Датотека:Kosovo Polje sized.jpg|мини|десно|250п|Споменик јунацима [[Косовска битка|Косовске битке]] на [[Газиместан]]у.]] [[Косовска битка]], вођена 15. јуна 1989. недалеко од Приштине, није много утицала на сам град, али је убијен велики број становништва уз кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]]. У близини Приштине подигнут је споменик на [[Газиместан]]у (висок 25 -{m}-) који обележава место на коме је вођена Косовска битка. Османлије су овде отворили путеве за даље освајачке походе у Европи. Будући да се налази на путу између [[Дубровник]]а и [[Цариград]]а, Приштина у 14. и 15. веку доживљава процват као трговачки центар, захваљујући оближњем граду [[Општина Ново Брдо|Ново Брдо]] и рудницима [[Јањево]] и [[Трепча (средњовековни рудник)|Трепча]].<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | pages = 45–46| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> На прелазу из 15. века, у време [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], Приштина је била позната по трговини [[сребро]]м, са многим трговцима пореклом из [[Дубровачка република|Дубровачке републике]].<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | page = 66| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> [[Османско царство]] први пут заузима Приштину 1396. године, али је заједно са делом [[Земља Бранковића|земље Бранковића]] уступа [[Стефан Лазаревић|Стефану Лазаревићу]] који је њоме владао све до 1402. године, када се измирио са својим рођацима и препустио им власт. У каснијим сукобима између Бранковића и Лазаревића, трупе [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Краљевине Угарске]], које су помагале деспоту Стефану, спалиле су Приштину 1409. године, а тада су страдали и дубровачки грађани. Привредно слабљење Приштине почело је 1448. године, када су на Османслије поразиле војску Угарске [[Јанош Хуњади|Јанка Хуњадија]].<ref name="Warrander" /> [[Пад Новог Брда (1441)|Падом Новог Брда]] 1441. године, Приштином су управљале Османлије, под чијом је власти била пуна четири и по века. Дефтер из 1487. године забележио је 412 хришћанских и 94 муслиманских породица у Приштини, која је у то време била административни део [[Вучитрнски санџак|Вучитрнског санџака]].<ref name="Warrander" /> За време Османлија, српске власти су у Приштини имале [[Српски конзулат у Приштини|конзулат]], у коме су извесно време радили [[Милан Ракић]] и [[Бранислав Нушић]]. У ово време, подручје Приштине било је подлежно великом процесу [[Исламизација|исламизације]].<ref name="Warrander" /> [[Датотека:Old Pristina.jpg|мини|лево|250п|Чаршија у Приштини с краја 19. или почетка 20. века]] Током [[Велики турски рат|Великог турског рата]] крајем 17. века, грађани Приштине под вођством католичког свештеника [[Петар Богдани|Петара Богданија]] обећали су лојалност аустријској војсци и снабдевали њене трупе. Богдани је уложио снаге од 6.000 бораца аустријској војсци која је стигла у Приштину. Под аустријском окупацијом, [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] је накратко претворена у [[Исусовци|језуитску]] цркву.<ref name="Warrander" /> После аустријског пораза у јануару 1690. године, становници Приштине били су препуштени османским и [[Татари|татарским]] трупама које су се светиле локалном становништву као казну за сарадњу са Аустријанцима. Француски официр који је путовао у Приштину приметио је убрзо након тога „Приштина из даљине изгледала импресивно, али изблиза је била маса блатњавих улица и кућа од земље”.<ref name="Warrander" /> Година 1874. била је прекретница. Те године је почела са радом железничка пруга између [[Солун]]а и [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]], док је седиште призренског вилајета пресељено у Приштину. Ова привилегована позиција главног града османског вилајета кратко је трајала. Од јануара до августа 1912. године Приштина је ослобођена од османлијске власти албанским побуњеничким снагама на челу са [[Хасан Приштина|Хасаном Приштином]]. Међутим, [[Краљевина Србија]] се успротивила плану за [[Велика Албанија|Велику Албанију]], залагавши се за поделу европске територије [[Османско царство|Османског царства]] међу четири [[Балкански савез|балканске савезнице]].<ref>{{cite book | last = Bogdanović | first = Dimitrije | authorlink = Dimitrije Bogdanović | editor = Antonije Isaković | title = Knjiga o Kosovu | url = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/index.html| accessdate=9. 1. 2011 | volume = 2 | origyear = 1984 | date = новембар 2000. | publisher = [[Serbian Academy of Sciences and Arts]] | location = Belgrade | language = Serbian | chapter = Albanski pokreti 1908—1912. | trans-chapter= | chapterurl = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html | quote =...&nbsp;ustanici su uspeli da&nbsp;... ovladaju celim kosovskim vilajetom do polovine avgusta 1912, što znači da su tada imali u svojim rukama Prištinu, Novi Pazar, Sjenicu pa čak i Skoplje&nbsp;... U srednjoj i južnoj Albaniji ustanici su držali Permet, Leskoviku, Konicu, Elbasan, a u Makedoniji Debar&nbsp;... }}</ref><ref name="report">{{cite web | url = https://archive.org/stream/reportofinternat00inteuoft#page/46/mode/2up/search/47 | title = Report of the International Commission to Inquire into the Causes and the Conduct of the Balkan Wars |author=Josef Redlich, Baron d'Estournelles, M. Justin Godart, Walter Shucking, [[Francis W. Hirst]], [[H. N. Brailsford]], Paul Milioukov, Samuel T. Dutton | year = 1914 | publisher = Carnegie Endowment for International Piece | location = Washington D.C. |page=47|accessdate=10. 1. 2011|quote = This demonstration of Turkish weakness encouraged new allies, the more so that the promises of Albanian autonomy, covering the four vilayets of Macedonia and Old Servia, directly threatened the Christian nationalities with extermination. }}</ref> Српске снаге су 22. октобра 1912. године заузеле Приштину. Међутим, незадовољна својим уделом у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]], Бугарска је 1915. године окупирала Косово и Метохију, заузевши Приштину.<ref name="E">{{cite book|title=Historical Dictionary of Kosovo |last=Elsie |first=Robert |year=2010 |publisher= Scarecrow Press, Inc. |location= estover road plymouth PL6 7PY, United Kingdom|isbn=978-0-8108-7231-8 |url= https://books.google.com/books?id=Pg-aeA-nUeAC&printsec=frontcover&dq=Historical+Dictionary+of+Kosovo&hl=en&sa=X&ei=5BuXUcGIK-PoiAfJkYDgAg&ved=0CDEQ6AEwAA#v=snippet&q=Prishtina&f=false |accessdate=18. 5. 2013|pages=xxxiv}}</ref> Крајем октобра 1918. године 11. француска колонијална дивизија преузела је Приштину, а 1. децембра 1918. вратила је град назад ономе што је тада постало „прва [[Југославија]]”. === Југославија и модернизација === [[Датотека:Okružno načelstvo u Prištini.jpg|мини|десно|250п|Окружно начелство у Приштини, 1913.]] Септембра 1920. Декрет о [[Колонизација Косова и Метохије у Краљевини Југославији|колонизацији нових јужних земаља]] омогућио је српским колонистима преузимање великих османских поседа у Приштини. У међуратном периоду дошло је до првог одласка албанског и турског говорног становништва.<ref name="Warrander" /><ref name="E"/> Између 1929. и 1941. године Приштина је била део [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]] [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Град је погодила велика поплава 11. маја 1938. године.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/05/13?pageIndex=00007 "Политика", 13. мај 1938]</ref> Дана 17. априла 1941. Југославија се безусловно предала [[Силе Осовине|Силама осовине]]. [[Бенито Мусолини]] је 29. јуна прогласио [[Историја Албаније у Другом светском рату|Велику Албанију]], са већином Косова и Метохије под италијанском окупацијом уз своју савезницу, Албанију. Уследило је масовно убијање Срба, посебно колониста, као и одлазак десетина хиљада српског становништва.<ref name="books.google.com">Sabrina P. Ramet [https://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC&pg=PA141&dq=Mithat+Frasheri&hl=en&ei=BNYMTfydL4qycOb_idsK&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CDUQ6AEwBA#v=onepage&q=Mithat%20Frasheri&f=false ''The three Yugoslavias: state-building and legitimation''], 1918—2005</ref> Након капитулације Италије, [[Нацистичка Немачка]] је преузела контролу над градом. У мају 1944. године 281 локалних Јевреја било је ухапшено у јединицама [[21. СС брдска дивизија Скендербег (1. албанска)|21. СС брдске дивизије Скендербег]], коју су чинили углавном муслимански Албанаци. Јевреји су касније депортовани у Немачку, где су многи убијени.<ref>{{cite book|last=Fischer|first = Bernd Jürgen|authorlink = Bernd Jürgen Fischer|year=1999|title = Albania at War, 1939—1945|publisher = Purdue Research Foundation|location = [[West Lafayette, Indiana]]|isbn=978-1-55753-141-4|url = https://books.google.com/books?id=vTZnAAAAMAAJ|pages=187}}</ref><ref>{{cite book|last=Mojzes|first = Paul|title = Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century|year=2011| publisher = Rowman & Littlefield|location = [[Lanham, Maryland]]|isbn=978-1-4422-0665-6|url = https://books.google.com/books?id=KwW2O7v7CUcC|p=94–95}}</ref> Неколико преживелих јеврејских породица у Приштини на крају је отишло у [[Израел]] 1949. године. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] и присилних миграција, број становника у Приштини пао је за 9.631 становника. [[Датотека:Unity-Brotherhood Monument Prishtina7.jpg|мини|лево|190п|[[Споменик братства и јединства]] [[Миодраг Живковић (вајар)|Миодрага Живковића]] у центру града. „[[Братство и јединство]]” је била популарна парола [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].]] Године 1945. основана је [[Федеративна Народна Република Југославија]], која је 1947. одлучила да Приштина постане главни град [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Аутономне Косовско-Метохијске Области]], а тиме је отпочео период убрзаног развоја града и читавог региона.<ref name="Warrander" /> [[Устав Југославије из 1963.|Уставом Југославије из 1963.]] АКМО је уздигнута на степен покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Први Статут АПКМ усвојен је 10. априла 1963. године.<ref>[https://books.google.com/books?id=1L5NNQEACAAJ "Статут Аутономне Покрајине Косова и Метохије", Приштина: Службени лист, 1963.]</ref> Покрајина је добила шира овлашћења у области судства, привреде и социјалне политике. Иако је тиме био остварен виши степен аутономије, албански део покрајинског руководства није био задовољан новим уставним решењима као ни самим именом, те је 1968. године оно промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. [[Датотека:Pristina apartment house.jpg|мини|десно|250п|Комплекс станова из комунистичког доба у Приштини.]] Као главни град и седиште владе, Приштина је преузела велики део југословенских развојних фондова усмерених на Косово и Метохију. Тиме се становништво и привреда брзо променила. Године 1966. у Приштини је било неколико асфалтираних путева, старе куће су имале текућу воду, али је [[колера]] и даље представља проблем. [[Призрен]] је и даље био највећи град на Косову и Метохији. Огромна улагања у државне институције, као што је новоосновани [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]], изградња нових стамбених блокова високих зграда и нова индустријска зона на периферији Приштине, привукла је велики број миграната. Тиме је окончан дуг период када је институција вођена као испостава [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и дала велики подстицај образовању и култури на албанском језику на Косову и Метохији. Албанцима је такође било дозвољено да користе заставу Албаније.<ref name="Warrander" /> У року од једне деценије, Приштина је скоро удвостручила своје становништво са око 69.514 (1971) на 109.208 (1981).<ref name="Warrander" /> Ово златно доба екстерно финансираног брзог раста прекинуто је економским колапсом Југославије и [[Немири на Косову 1981.|студентским побунама 1981.]] године. Приштина је, као и остатак Косова, ишла је ка све већој привредној и социјалној кризи. Године 1989. укинута је аутономија Косова под владом [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], након које су уследили пораст [[Српски национализам|српског национализма]] и масовно напуштање града од стране етничких Албанаца.<ref name="Warrander" /> === Рат на Косову и Метохији и скорашња историја === {{детаљније|Рат на Косову и Метохији}} [[Датотека:089 albanian graves kosovo.jpg|лево|мини|230п|Гробови умрлих током [[Рат на Косову и Метохији|Рата на Косову и Метохији]] у Приштини.]] Године 1989. Влада Југославије, на челу са председником Слободаном Милошевићем, смањила је аутономију Покрајине, те наметнула оштро репресивни режим широм Косова и Метохије, док су Албанци већином били избачени из државних предузећа и индустрија.<ref name="Warrander" /> У овом периоду основана је [[Ослободилачка војска Косова]] која се борила против српских и југословенских снага. У марту 1999. немири су ескалирали у [[Рат на Косову и Метохији]], а Приштина је била поштеђена великих разарања у поређењу са градовима као што су [[Ђаковица]] или [[Пећ (град)|Пећ]]. Међутим, због свог стратешког значаја, одређени број војних циљева погођен је у Приштини током ваздушне кампање [[НАТО|НАТО-а]], укључујући пошту, полицијски штаб и војне касарне. У Приштини је касније дошло до распрострањеног насиља. Српске и југословенске снаге гранатирале су неколико делова и, у сарадњи са паравојним формацијама, спровеле су протеривања етничких Албанаца које је пратила широко распрострањена пљачка и уништавање имовине Албанаца. Многи од протераних упућени су ка возовима који су довезени до главне станице у Приштини са експлицитном сврхом депортовања на границу са [[Северна Македонија|Северном Македонијом]], где су били приморани да оду у изгнанство.<ref name="bbc_1999">{{cite news |publisher=[[British Broadcasting Corporation]] (BBC) |title=Kosovo Albanians 'driven into history' |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/310092.stm |access-date=1 February 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210327041339/http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/310092.stm |archive-date=27 March 2021 |date=1 April 1999 |url-status=live}}</ref> [[Датотека:Street Scene on Pedestrian Mall at Sundown - Pristina - Kosovo.jpg|десно|мини|270п|Реновирани центар Приштине.]] Већина албанског становништва побегла је из града да би избегли политику Србије и њене паравојне јединице. Прве трупе НАТО-а које су почетком јуна 1999. године ушле у Приштину биле су [[Норвешка|норвешке]] специјалне снаге и војници [[Уједињено Краљевство|британске]] [[Специјална ваздушна служба|Специјалне ваздушне службе]].<ref>{{cite web|url=http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=1085065&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Krigere og diplomater |publisher=norli.no |accessdate=17. 11. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160307042943/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/productdisplay?catalogid=10051&categoryid=&errorviewname=productdisplayerrorview&langid=-101&parent_category_rn=&productid=1085065&storeid=10651&top_category=&urllangid=-101&urlrequesttype=base |archive-date=7. 3. 2016. |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Tittel |publisher=norli.no |accessdate=17. 11. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140421051414/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |archive-date=21. 4. 2014 |url-status=dead }}</ref> Незаконито су заузети станови, а ромске четврти иза градског парка су запаљене. На крају Рата, Срби су постали жртве насиља које су починили албански екстремисти. У више наврата Србе су убијале гомиле екстремиста зато што су само говорили српски у јавности или се изјашњавали као Срби.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/1999/nov/30/balkans |title=Serbs shot in mob attack |publisher=The Guardian |accessdate=17. 8. 2018}}</ref> Насиље је достигло врхунац [[Мартовски погром 2004.|Мартовским погромом 2004.]] године, када су албански екстремисти протерали велики број Срба из Приштине, али и читавог Косова и Метохије.<ref>{{cite web|url=https://www.hrw.org/reports/2004/kosovo0704/7.htm |title=The Violence: Ethnic Albanian Attacks on Serbs and Roma |publisher=Human Rights Watch |accessdate=17. 8. 2018}}</ref> Због континуираног насиља скоро 45.000 српског становништва побегло је са Косова и Метохије, док је данас само неколико десетина њих остало у граду.<ref name="euronews.net">{{cite web |url=http://www.euronews.com/2008/02/03/serbs-in-kosovo-vote-in-gracanica-and-mitrovica/ |title=EuroNews Serbs in Kosovo vote in Gracanica and Mitrovica published February 3, 2008 accessed February 3, 2008 |publisher=Euronews.net |accessdate=4. 7. 2010 |archive-date=04. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304104533/http://www.euronews.com/2008/02/03/serbs-in-kosovo-vote-in-gracanica-and-mitrovica/ |url-status=dead }}</ref> Као главни град и седиште администрације [[Уједињене нације|Уједињених нација]] ([[УНМИК]]), Приштина је имала велике користи од високе концентрације међународног особља са расположивим приходима и међународних организација са значајним буџетима. Многа средстава за обнову од донатора, међународних организација и албанске дијаспоре подстакла је привредни процват, али краткотрајан.<ref>{{cite web |publisher=Road Traffic Technology |title=Albania{{spaced ndash}}Kosovo Highway Project |url=https://www.roadtraffic-technology.com/projects/albaniakosovohighway/ |access-date=18 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210127165303/https://www.roadtraffic-technology.com/projects/albaniakosovohighway/ |archive-date=27 January 2021 |url-status=live}}</ref> Мноштво нових кафића, ресторана и приватних предузећа отворено је да задовољи потребу за почетком новог доба за Приштину. == Становништво == {{детаљније|Демографија Приштине}} {{Historical populations |title = Становништво [[Град Приштина|града Приштине]] |align = right |direction = horizontal |percentages = pagr | 1948 | 44.089 | 1953 | 51.457 | 1961 | 69.810 | 1971 | 105.273 | 1981 | 148.656 | 1991 | 199.654 | 2011 | 198.897 | 2021 | 218.782 | source = <ref>{{cite web |publisher=Population statistics of Eastern Europe and former USSR |title=Division of Kosovo |url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-division.htm |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211002163533/http://pop-stat.mashke.org/kosovo-division.htm |archive-date=2 October 2021 |url-status=live}}</ref>}} Према попису из 2011. године, [[Град Приштина|град Приштина]] има 198.897 становника, што га чини [[Територијална организација Србије#Општине у Аутономној покрајини Косово и Метохија|најнасељенијим местом]] на Косову и Метохији.<ref name="Census 2011">{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] |title=Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011 – Rezultatet Përfundimtare: Të Dhënat Demografike sipas Komunave |url=http://ask.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te_dhenat_kryesore_demografike_sipas_komunave.pdf |access-date=4 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304081103/http://ask.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te%20dhenat%20kryesore%20demografike%20sipas%20komunave.pdf |archive-date=4 March 2016 |page=14 |language=sq |url-status=dead}}</ref> Урбано становништво Приштине је било око 160.000, а рурално око 37.000.<ref name="Census 2011"/> Такође је трећи најгушће насељен град на Косову и Метохији.<ref>{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] (KAS) |title=Kosovo Census Atlas |url=https://ask.rks-gov.net/media/2009/kosovo-census-atlas-2011.pdf |access-date=7 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210517072507/https://ask.rks-gov.net/media/2009/kosovo-census-atlas-2011.pdf |archive-date=17 May 2021 |page=10 |url-status=live}}</ref> У погледу етничке припадности, становнике Приштине чинило је 97,77% [[Албанци|Албанаца]], 1,08% [[Турци|Турака]], 0,28% [[Ашкалије|Ашкалија]], 0,22% [[Срби|Срба]], 0,2% [[Бошњаци|Бошњака]], 0,1% [[Горанци|Горанаца]] и 0,03% [[Роми|Рома]].<ref name="2011 Census Ethnicity and Language">{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] (KAS) |title=Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011–Rezultatet përfundimtare |url=https://ask.rks-gov.net/media/2074/te-dhenat-kryesore.pdf |access-date=2 October 2021 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20200110085827/https://ask.rks-gov.net/media/2074/te-dhenat-kryesore.pdf |archive-date=10 January 2020 |pages=143–149 |language=sq |url-status=live}}</ref> Од укупног броја, 98,09% становника говорило је [[Албански језик|албански]] као матерњи језик. Остали говорни језици у Приштини били су [[Турски језик|турски]] (1,04%), [[Српски језик|српски]] (0,25%) и [[Ромски језик|ромски]] (0,03%).<ref name="2011 Census Ethnicity and Language"/> По вероисповести је било 193.474 (97,27%) [[Ислам|муслимана]], 1.170 (0,59%) [[Католичка црква|католика]], 480 (0,24%) [[Православље|православаца]], 344 (0,17%) других вероисповести и 660 (0,33%) [[Нерелигиозност|нерелигиозних]].<ref name="2011 Census Ethnicity and Language"/><ref name="Religion 2011">{{cite web |title=Religious composition of Kosovo 2011 |url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-religion-loc2011.htm |website=pop-stat.mashke.org |language=sq}}</ref> [[Србија]] је секуларна држава без [[Државна религија|службене религије]]. Слобода мисли, савести, уверења и веросиповести загарантована је [[Устав Србије из 2006.|Уставом Србије]]. [[Ислам]] и [[хришћанство]] су најраспрострањеније религије међу грађанима Приштине.<ref name="Religion 2011"/> Преосталих 1,9% становништва изјаснило се нерелигиозно, припадницима друге религије или није дало адекватан одговор. {{multiple image | align = center | total_width = 800 | image_style = border:none; | image1 = Manastiri i Graçanicës 02.JPG | caption1 = [[Манастир Грачаница]] | image2 = Sultan Mehmet Fatih Xhamia.jpg | caption2 = [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] | image3 = Cathedral Mother Theresa in Prishtina.jpeg | caption3 = [[Катедрала Мајке Терезе у Приштини|Катедрала Мајке Терезе]] | image4 = Çarshia Mosque.JPG | caption4 = [[Чаршијска џамија]] | image5 = Christ the Savior Cathedral in Pristina, 9 February 2014.jpg | caption5 = [[Саборна црква у Приштини|Саборна црква Христа Спаса]] }} {{рашчисти}} == Привреда == [[Датотека:Prishtina_nga_Katedrala_1.jpg|мини|десно|Приштина је дом највећих предузећа на Косову и Метохији.]] Приштина представља срце привреде [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и од виталног је значаја за стабилност покрајине. Терцијарни сектор је најважнији за [[Привреда|привреду]] града и запошљава више од 75% радне снаге Приштине.<ref name="Economy">{{cite web |title=Bizneset dhe rrethina e biznesit |url=https://kk-arkiva.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Ekonomi-dhe-Zhvillim-Lokal/Ekonomia.aspx |website=kk-arkiva.rks-gov.net |language=sq}}</ref> 20% радно способног становништва чини секундарни сектор, а следи примарни сектор са само 5%.<ref name="Economy"/> Приштина је примарна туристичка дестинација на Косову и Метохији.<ref>{{cite web|url=http://www.tourist-destinations.com/2012/08/kosovo-travel-guide-and-travel-info.html|title=Kosovo|author=+Jugoslav Spasevski|work=Tourist Destinations|access-date=17 November 2015}}</ref> Позната је као универзитетски град, а прима студенате из суседних земаља као што су [[Албанија]], [[Северна Македонија]] и [[Црна Гора]]. Туризам у Приштини је 2012. године привукао око 100.000 страних посетилаца,<ref>{{cite web | title=Hotel Statistics in Q3 2013 (Alb. Statistikat e hotelierisë TM3 2013) | page=9 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> што представља 74,2% туризма читавог Косова и Метохије.<ref>{{cite web | title=Kosovo Agency of Statistics, 'Hotel Statistics in Q3 2013' | page=9 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> Највише страних туриста долази из [[Албанија|Албаније]], [[Турска|Турске]], [[Немачка|Немачке]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], [[Словенија|Словеније]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Северна Македонија|Северне Македоније]], а сваке године расте број посетилаца из других земаља.<ref>{{cite web | title=Kosovo Agency of Statistics, 'Statistikat e hotelierisë TM3 2013' | page=13 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> Има велики број луксузних хотела, модерних ресторана, барова, пабова и веома великих ноћних клубова, док је највише позната по великом броју кафе-барова. Највећи хотели су -{[[Swiss Diamond Prishtina|Swiss Diamond]]}- и -{[[Grand Hotel Prishtina|Grand Hotel]]}- који се налазе у центру града.<ref>{{citation|url=http://gazetajnk.com/?cid=1,1026,791| publisher = Gazeta Jeta në Kosovë|date=December 4, 2011| last1=Hajdini|first1=Florina|language=Albanian| title=Luksi Zviceran Arrin në Prishtinë (Swiss luxury arrives in Pristina)|accessdate=2013-08-27}}</ref> Други велики хотели су -{Emerald Hotel}-, -{Sirius Hotel}- и -{Hotel Garden}-. Неке од најпосећенијих знаменитости у близини града су [[Батлавско језеро]] и [[Мермерна пећина]], које су такође међу најпосећенијим местима у покрајини.<ref>{{cite web| title=12 thousand foreign tourists visited Kosovo (alb. 12 mijë turistë të huaj e vizituan Kosovën)| url=http://www.fermaime.com/?id=14&l=1001| year=2013| access-date=2014-03-06| archive-url=https://web.archive.org/web/20181203055526/http://www.fermaime.com/?id=14&l=1001| archive-date=2018-12-03| url-status=dead}}</ref> Приштина је одиграла веома важну улогу током Другог светског рата, јер је била склониште за Јевреје, чија се гробља сада могу посетити.<ref>{{cite web|url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/vjw/Kosovo.html|title=Kosovo Virtual Jewish History Tour|website=www.jewishvirtuallibrary.org|access-date=28 May 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.huffingtonpost.com/2011/06/24/kosovo-jewish-cemetery-restored-university-students_n_884244.html#s297878|title=Kosovo's Jewish Cemetery Restored By University Students (PHOTOS)|work=The Huffington Post|access-date=17 November 2015}}</ref><ref>Material Culture and the history of the city of Prishtina (Alb. Kultura materiale dhe historia e qytetit të Prishtinës), [http://www.yllpress.com/12452/kultura-materiale-dhe-historia-e-qytetit-te-prishtines.html]</ref> {{рашчисти}} == Инфраструктура == === Саобраћај === [[Датотека:Prishtina International Airport "Adem Jashari" Limak Kosovo.jpg|мини|десно|230п|Терминал [[Аеродром Приштина|Аеродрома Приштина]].]] [[Датотека:Prishtina traffic.jpg|мини|лево|170п|Саобраћај у Приштини током ноћи.]] Приштина представља економско и финансијско срце Косова и Метохије, делимично због великог броја становника, модерне инфраструктуре и географског положаја. У последњих неколико година доживела је значајна побољшања и развој који је у великој мери модернизовао и побољшао [[Привреда|привреду]], инфраструктуру и пре свега [[Ваздухопловство|ваздушни]], [[Железнички саобраћај|железнички]] и [[друмски саобраћај]].<ref>[http://kk.rks-gov.net/prishtina/Projects/Buxheti/Infrastrukture.aspx Komuna e Prishtinës: Investime të mëdha në infrastrukturë] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100727162721/http://kk.rks-gov.net/prishtina/Projects/Buxheti/Infrastrukture.aspx |date=2010-07-27 }}.</ref> Приштина је најважнија и најфреквентнија путна раскрсница на Косову и Метохији јер све главне брзе железнице и ауто-путеви пролазе кроз град. Већина ауто-путева на Косову и Метохији је у великој мери завршена, делимично у изградњи или у процесу планирања. Ауто-путем 6 Приштина је повезана са [[Скопље]]м,<ref>{{cite web |title=ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE |url=http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |website=kfos.org |pages=29–35 |language=en |date=2015 |access-date=2019-01-02 |archive-date=2016-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322043415/http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |url-status=dead }}</ref> док је Ауто-пут 7 повезује са [[Драч]]ом и [[Паневропски коридор 10|паневропским коридором 10]].<ref>{{cite web |title=ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE |url=http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |website=kfos.org |pages=13–28 |language=en |date=2015 |access-date=2019-01-02 |archive-date=2016-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322043415/http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |url-status=dead }}</ref> [[Аеродром Приштина]] је главна капија покрајине, а превози скоро два милиона путника годишње са везама за многе дестинације широм различитих земаља и градова Европе, са најчешћим линијама за [[Аустрија|Аустрију]], [[Немачка|Немачку]], [[Швајцарска|Швајцарску]], као и за [[Словенија|Словенију]], [[Турска|Турској]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref>{{cite web |publisher=[[Civil Aviation Authority of Kosovo]] |title=Statistics on passengers and flights at PIA Adem Jashari 2016 |url=http://caa-ks.org/wp-content/uploads/2017/01/Statistikat-e-udhetareve-2016-8.pdf |website=caa-ks.org |archive-url=https://web.archive.org/web/20170205100130/http://caa-ks.org/wp-content/uploads/2017/01/Statistikat-e-udhetareve-2016-8.pdf |archive-date=5 February 2017 |page=7 |language=en |date=2 January 2019}}</ref> Приштина је чвориште друмског, железничког и ваздушног саобраћаја. Градски аутобуси, возови и авиони заједно раде на одржавању високог нивоа повезаности међу местима на Косову и Метохији, али и шире. Анализа Саобраћајне полиције показала је да је од 240.000 аутомобила регистрованих на Косову и Метохији, око 100.000 (41%) из области Приштине.<ref name="indeksonline">{{cite web|url=http://www.arkivalajmeve.com/240-mije-vetura-ne-ldquorksrdquo-100-mije-vetem-ne-Prishtine.1047418855/|title=240 mijë vetura në "rks", 100 mijë vetëm në Prishtinë|author=Arber Sylejmani |first=|date=2013-08-05|website=Info Arkiva |accessdate=2019-07-17}}</ref> Град има две железничке станице. [[Железничка станица Приштина]] се налази западно од центра, док је [[Железничка станица Косово Поље]] главно железничко чвориште Косова и Метохије.<ref name="inyourpocket2">{{cite web|url=http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/arrival-transport/trains|title=Trains - Arrival & Transport in Pristina - In Your Pocket city guide - essential travel guides to cities in Kosovo|publisher=inyourpocket.com|access-date=2014-03-02|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302175702/http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/arrival-transport/trains|archive-date=2014-03-02}}</ref> {{рашчисти}} === Образовање === [[Датотека:National Public Library Pristina Qiv Owned Image 30 August 2008.jpg|230п|мини|[[Народна библиотека Косова]]]] Приштина је центар [[Образовање|образовања]] у покрајини и дом многих јавних и приватних основних и средњих школа, факултета, академија и универзитета, који се налазе у различитим деловима града. [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]] је највећи и најстарији универзитет у граду, основан у 20. веку.<ref name="Republika">{{cite news |first=Slađana |last=Đurić |author-link=Slađana Đurić |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |title=Izmesteni univerzitet |work=[[Republika (Serbian magazine)|Republika]] magazine, No. 240-241 |year=2000}}</ref> Међутим, због политичких преокрета, дошло је до две неповезане институције које користе исто име. Активности на албанском језику се обављају на првобитној локацији ([[Универзитет у Приштини (албански)|Универзитет у Приштини]]), док се [[Универзитет у Приштини (српски)|Универзитет у Приштини]] на српском језику преселио у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]]. Финансије, уметност, новинарство, медицина, стоматологија, фармација, ветеринарски програми и инжењеринг су међу најпопуларнијим областима у којима странци могу да се баве у граду. Ово доводи многе младе студенте из других градова и земаља у Приштину. Град је познат по неколико образовних институција као што су Универзитет у Приштини, Факултет уметности Универзитета у Приштини и [[Академија наука и уметности Косова]].<ref>{{Cite web|url=https://www.osce.org/kosovo/36978|title=Kosovo non-majority communities within the primary and secondary educational systems|website=www.osce.org}}</ref> Међу првим познатим школама у граду биле су оне отворене током османског периода.<ref name="history-culture-refworld">[http://www.refworld.org/docid/3ae6a80c0.html "The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo"], Immigration and Refugee Board of Canada, ''The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo'', 1 May 1997,accessed 23 February 2014.</ref> Становницима је било дозвољено да похађају ове школе, од којих су већина биле верске, док је само неколико њих било секуларне.<ref name="history-culture-refworld" /> Град има више [[библиотека]], од којих неколико садржи значајне збирке историјских и културних докумената. Најважнија библиотека у погледу збирки историјских докумената је [[Народна библиотека Косова]].<ref>{{cite web|last=kultplus|title=BKUK shënoi 69-të vjetorin e themelimit|url=http://www.kultplus.com/?id=5&l=1131|year=2013}}</ref><ref>{{cite journal|last=BKUK|title=65-vjet të Biblotekës Kombëtare dhe Universitare të Kosovës|url=http://www.biblioteka-ks.org/Biblioteka_Botime/Viti6Nr22009.pdf|journal=Bibloletra|year=2009|volume=2|page=10|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140501032049/http://www.biblioteka-ks.org/Biblioteka_Botime/Viti6Nr22009.pdf|archivedate=2014-05-01}}</ref> === Медији === Медије у Приштини чине неке од најважнијих новина, највећих издавачких кућа и најгледанијих телевизијскх станица на Косову и Метохији. Такође је највећи комуникациони центар медија у покрајини. Скоро све главне медијске организације на Косову и Метохији имају седиште у Приштини.<ref name="Kosovo Media Institute">[http://www.mc.rs/upload/documents/razno/KMI_e-directory-media.pdf Kosovo Media Institute] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190717183241/http://www.mc.rs/upload/documents/razno/KMI_e-directory-media.pdf |date=2019-07-17 }} Major media organizations in Kosovo and their addresses.</ref> Телевизијска индустрија је значајан послодавац у привреди града, док своја седишта у Приштини имају четири главне радиодифузне мреже на Косову и Метохији: -{[[RTV21]]}-, -{[[Kohavision]]}-, -{[[Klan Kosova]]}-, као и јавни медијски сервис грађана Косова и Метохије — [[Радио-телевизија Косова]] (РТК). Све дневне новине у Приштини имају читалачку публику широм покрајине.<ref name="OSCE">{{cite web|url=http://www.osce.org/kosovo|title=OSCE|access-date=17 November 2015}}</ref> Важан догађај који је утицао на развој медија био је 2005. године када је [[Универзитет у Приштини (албански)|Универзитет у Приштини]] основао Факултет новинарства у оквиру Филолошког факултета у који је уписан велики број младих.<ref name="Fakulteti i Filologjisë - Ballina">{{cite web|url=http://filologjia.uni-pr.edu/|title=Fakulteti i Filologjisë - Ballina|access-date=17 November 2015}}</ref> {{рашчисти}} == Култура == [[Датотека:Muzeu i Kosovës.JPG|230п|мини|десно|[[Музеј Косова и Метохије]] је прва институција културног наслеђа на Косову и Метохији, основана са циљем очувања, рестаурације-конзервације и презентације покретног културног добра.]] Као главни град Аутономне Покрајине Косова и Метохије, Приштина је центар културног и уметничког развоја свих [[Срби|Срба]] и [[Албанци|Албанаца]] који живе на овом подручју. Дом је највећих културних институција покрајине, као што су [[Народно позориште у Приштини]] и [[Музеј Косова и Метохије]]. [[Народна библиотека Косова]] има више од 1,8 милиона књига, часописа, мапа, атласа, микрофилмова и других материјала. У Приштини ради много страних културних институција, укључујући албански Албанолошки институт, француски [[Алијанс франсез]],<ref>{{cite web|url=http://www.af-pristina.com/|title=Alliance Française de Prishtina|access-date=28 May 2017}}</ref> Британски савет,<ref>{{cite web|url=https://kosovo.britishcouncil.org/en|title=British Council - Kosovo|website=kosovo.britishcouncil.org|access-date=28 May 2017}}</ref> немачки [[Гете институт]]<ref>{{cite web|url=http://www.slzprishtina.org/haus/menu/prufungen/goethe-institut/|title=Sprachlernzentrum in Prishtina|website=www.slzprishtina.org|access-date=28 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170525233359/http://slzprishtina.org/haus/menu/prufungen/goethe-institut/|archive-date=25 May 2017|url-status=dead}}</ref> и Фондацију Фридриха Еберта.<ref>{{cite web|url=http://www.fes-prishtina.org/wb/pages/english/home.php|title=Welcome, Office Prishtina, Friedrich-Ebert-Stiftung e.V. - Home|website=www.fes-prishtina.org|access-date=28 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626142423/http://www.fes-prishtina.org/wb/pages/english/home.php|archive-date=26 June 2017|url-status=dead}}</ref> У Приштини је такође основана информативна канцеларија [[Савет Европе|Савета Европе]].<ref>{{cite web|url=http://www.coe.int/en/web/pristina/home|title=Home|website=Council of Europe Office in Pristina|access-date=28 May 2017}}</ref> === Знаменитости === [[Датотека:Hyjnesha ne fron.JPG|лево|мини|140п|[[Богиња на трону]] је један од најдрагоценијих археолошких артефаката Србије, а усвојен је као симбол Приштине.]] {{multiple image |align = right |total_width = 240 |image1 = Clock Tower-Sahat Kulla.JPG |width1 = 222 |height1 = |image2 = Ethnographic Museum in Prishtina.jpg |width2 = 502 |height2 = |footer = [[Сахат-кула у Приштини|Сахат-кула]] је била средство информисања грађана како би знали када да се моле, као и трговци када да затворе своје продавнице <small>'''(лево)'''</small> [[Музеј Косова и Метохије|Етнолошки музеј]] <small>'''(десно)'''</small>}} Од 426 заштићених историјских споменика на Косову и Метохији, 21 се налази у Приштини.<ref name=KSI.9>{{cite web|title=Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës|url=http://www.esiweb.org/pdf/esi_future_of_pristina%20booklet_albanian.pdf|publisher=Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative|access-date=23 February 2014|page=9|language=sq}}</ref> Велики број ових споменика долази из [[Византијско царство|византијског]] и [[Османско царство|османског]] доба.<ref name="Kulla.jeta">{{cite web |last=Limani |first=Jeta |title=Kulla of Mazrekaj family in Dranoc |url= http://www.lth.se/fileadmin/hdm/alumni/papers/CMHB_2007/Kosova___Jeta_Limani_-_Kulla_of_Mazrekaj_Family.pdf |page=2}}</ref> Почевши од 1945. године, власти [[Југославија|Југославије]] су почеле да граде модерну Приштину.<ref name=K.3>{{cite book|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=[[Bradt Travel Guides]] Ltd., UK|isbn=978-1-84162-331-3|pages=3|url=http://www.bradtguides.com/|author2=Verena Knaus|year=2010}}</ref> Ова модернизација довела је до великих промена у структури зграда, њиховој функцији и околини.<ref name="coe.3">{{cite web |title=CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf |page=3 |language=en, sq, sr |date=December 2012}}</ref> Међутим, сачувани су бројни типови споменика, укључујући четири џамије, обновљену православну цркву, [[Велики хамам у Приштини|турско купатило]], јавну чесму, [[Сахат-кула у Приштини|сахат-кулу]], неколико традиционалних кућа, као и грађевине архитектуре под европским утицајем, попут Музеја Косова и Метохије.<ref name="coe.16">{{cite web |title=Conservation Basis for the "historic Centre" of Prishtinë |language=en, sq, sr |page=16 |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf |date=December 2012}}</ref> Ове знаменитости симболизују историјски и културни карактер Приштине, јер су развијени током векова у духу освајачких империја ([[Римско царство|Римско]], [[Византијско царство|Византијско]], [[Османско царство|Османско]] и [[Аустроугарска|Аустро-угарско царство]]).<ref name="Kulla.jeta"/> Библиотека „Хивзи Сулејмани” основана је пре 70 година и једна је од највећих библиотека по броју књига у свом инвентару који износи близу 100.000. Све те књиге су у служби за регистроване читаоце библиотеке.<ref name="Municipality of Prishtina">[http://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Kultures,Rinise,Sportit/Kulture.aspx Letërnjoftim i shkurtër për kulturën e kryeqytetit] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150405061301/https://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Kultures,Rinise,Sportit/Kulture.aspx |date=5. 4. 2015 }} Short notice of capital culture. Приступљено 25 February 2014.</ref> Дарданска дама и Богиња на трону су артефакти који је пронађени током ископавања 1955.<ref>[http://www.esiweb.org/index.php?lang=en&id=178 'Tjerrtorja' Archaeological Site (listed since 1955).] Retrieved 1 March 2014</ref> у близини [[Улпијана|Улпијане]],<ref>{{cite book|title=The Roman army as a community|first1=Adrian Keith|last1=Goldsworthy|first2=Ian|last2=Haynes|first3=Colin E. P.|last3=Adams|isbn=1887829342|year=1997|publisher= Journal of Roman Archaeology|page=100}} Retrieved 2 March 2014.</ref> предграђа Приштине. Направљени су од глине око 3500. године п. н. е. у неолитском периоду.<ref>[https://archive.is/20130407182037/http://www.balkanweb.com/kultur%EB/2691/idhulli-i-dardanise-apo-hyjnesha-ne-fron-56278.html Idhulli i Dardanisë apo Hyjnesha në fron] Dardanian idol or Goddess on the Throne. Приступљено 22 February 2014.</ref> У Приштини се налази [[Велики хамам у Приштини|Велики хамам]] и кућа Емина Ђикуа која је постала Етнографски музеј. Приштина такође има свој Градски архив који је основан 1950-их година и чува сву евиденцију града и региона.<ref name="Municipality of Prishtina" /> {{рашчисти}} === Музика === [[Датотека:DuaLipaO2020522 (5 of 110) (52051427672).jpg|десно|мини|250п|Позната певачица [[Дуа Липа]] ћерка је родитеља пореклом из Приштине.]] [[Српска музика]] се сматра веома богатом жанровима и њиховим развојем током времена. Али пре развоја жанрова, кључна тачка је богат [[фолклор]] Косова и Метохије, од којих већина нажалост није дигитализована и сачувана у архивама. Значај фолклора огледа се у две главне категорије: сматра се ризницом културног наслеђа Србије и помаже у расветљавању [[Историја Србије|њене историје]].<ref>{{cite book|last=Rudi|first=Rafet|title=Sprova Estetike - Muzika e shekullit XX (''Esthetical Challenges" - Music of the 20th Century'')|year=2002|publisher=Dukagjini|page=135}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.shqiperia.com/Folklori-dhe-folkloristika.360/ |title=Portali Shqiperia}}</ref> Фолклор је такође послужио као инспирација и утицај у многим областима, укључујући композицију музике у наредним генерацијама.<ref>{{cite web|url=http://gazetajnk.com/?cid=1,3,4787/|title=Gazeta Jeta në Kosovë - Kosovë - Gazeta Jeta në Kosovë|work=Gazeta Jeta në Kosovë}}</ref> Неки међународно познати извођачи који су рођени или одрастали у Приштини су [[Рита Ора]], [[Дуа Липа]] и [[Ера Истрефи]]. === Фестивали === [[Датотека:Peter Donohoe plays in %27Diar Hall%27 2013.jpg|мини|лево|230п|Питер Донохо за клавиром у Приштини, 2013.]] Фестивали и свечани догађаји су једна од ствари које становништво Приштине посећује у великом броју. Упркос генерално малој површини, Приштина има знатан број фестивала и свечаних догађаја. Разноликост фестивала омогућава људима различитих укуса да се нађу у овом граду. Домаћин је само три активна позоришта, од којих је најзначајније [[Народно позориште у Приштини|Народно позориште]], које се налази у центру града, а основано је 1946.<ref>{{cite web|title=The National theatre of Kosovo |url=https://www.theguardian.com/stage/theatreblog/2012/jun/22/unrestricted-views-national-theatre-kosovo}}</ref> Народно позориште је такође највиши рангирани позоришни институт на Косову и Метохији који има највећи број продукција. Приказало је више од 400 представа које је гледало више од три милиона гледалаца.<ref>{{cite web|url=http://www.mkrs-ks.org/?page=1,134|title=Profili|publisher=|accessdate=17. 11. 2015}}</ref> [[Филмски фестивал у Приштини]] приказује значајне међународне филмове произведене на Балкану и шире, али и скреће пажњу на сопствену [[Филмска индустрија|филмску индустрију]]. Настао је 2008. године као начин промовисања сопствене културе. Један од највећих фестивала је Клавирски фестивал Шопен који је основан 2010. године поводом 200. годишњице рођења [[Фредерик Шопен|Фредерика Шопена]].<ref name="Wordpress">{{cite web|last=Luzha|first=Besa|title=Chopin Piano Fest Prishtina|url=http://chopinkosova.com/|publisher=WordPress|accessdate=23. 2. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140110103010/http://chopinkosova.com/|archive-date=10. 1. 2014|url-status=dead}}</ref> Временом је постао традиционални клавирски фестивал који се одржава током пролећа сваке године. Сматра се националним благом.<ref name="Selmani">{{cite web|last=Selmani|first=Arber|title='Chopin Fest' eshte pasuri shteterore|url=http://www.zeri.info/artikulli/4084/pula-chopin-fest-eshte-pasuri-shteterore|accessdate=1. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302144418/http://www.zeri.info/artikulli/4084/pula-chopin-fest-eshte-pasuri-shteterore|archive-date=2. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> Током првих пет година рада, понудио је интерпретације светски познатих пијаниста као што су Питер Донохо, Јанина Фјалковска, али и локалних уметника.<ref name="Selmani" /><ref name="Verdi">{{cite web|title="Chopin Piano Fest", në kujtim të Verdit|url=http://www.koha.net/arkiva/?page=1,5,141223|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302144355/http://www.koha.net/arkiva/?page=1,5,141223|url-status=dead|archive-date=2. 3. 2014|publisher=Koha Net|accessdate=23. 2. 2014}}</ref> Настоји да промовише уметност интерпретације, као вредност музике. Фестивал ДАМ један је од најзначајнијих културних догађаја у Приштини. Музички је фестивал који се одржава једном годишње и окупља младе и талентоване домаће и иностране музичаре из целог света. Ради на обогаћивању културне сцене спајањем традиционалног и савременог. Основао га је тадашњи студент уметности, сада познати телевизијски продуцент, музичар, новинар и менаџер Филхармонијског оркестра Косова и Метохије, Дардан Селимај.<ref name="Consti">{{cite web|title=DAM Festival-KadMusArts|url=http://kadmusarts.com/festivals/1857.html|access-date=30. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302202213/http://kadmusarts.com/festivals/1857.html|archive-date=2. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> У августу 2018. одржан је први -{[[Sunny Hill Festival]]}- у градском парку [[Парк природе Грмија|Грмија]] који се од тада одржава сваке године, а организује га певачица [[Дуа Липа]] заједно са својим оцем, Дукађином Липом. На фестивалу наступају истакнути међународни и локални извођачи, а сам фестивал је убрзо постао један од симбола града.<ref>{{Cite news|last=Marshall|first=Alex|date=2018-08-17|title=Can a Music Festival Make Kosovo Cool?|language=en-US|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/2018/08/17/arts/music/dua-lipa-kosovo-festival-action-bronson.html|access-date=2021-05-08|issn=0362-4331|archive-date=2018-08-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20180817120117/https://www.nytimes.com/2018/08/17/arts/music/dua-lipa-kosovo-festival-action-bronson.html|url-status=live}}</ref> Сав остварени приход од фестивала намењен је хуманитарној организацији -{Sunny Hill Foundation}-.<ref>{{Cite web|title=How Dua Lipa went from aspiring singer to one of today's top global female pop stars|url=https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|access-date=2021-05-08|website=ABC News|language=en|archive-date=2018-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20181011015440/https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|url-status=live}}</ref> === Спорт === [[Датотека:Street-eu3.jpg|десно|мини|230п|Играчи [[Улична кошарка|уличне кошаркаше]] у [[Парк природе Грмија|Грмији]].]] Приштина је центар спорта на Косову и Метохији, где су активности организоване на аматерским и професионалним нивоима.<ref name="shega">{{cite web|title=Departamenti i Sportit:Profili|url=http://www.mkrs-ks.org/?page=1,48|accessdate=1. 3. 2014}}</ref> Фудбал је најпопуларнији спорт у граду. Представља га [[ФК Приштина]], која игра своје домаће утакмице на [[Градски стадион Приштина|Градском стадиону]]. Кошарка је такође један од популарнијих спортова у Приштини, а представља је [[КК Приштина]],<ref>{{cite web|title=Sigal Prishtina hap etapën e re në basketboll|url=http://www.koha.net/arkiva/?page=1,18,121113|accessdate=1. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140908021533/http://koha.net/arkiva/?page=1,18,121113|archive-date=8. 9. 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> која је најуспешнији кошаркашки клуб на Косову и Метохији и део [[Балканска лига у кошарци|Балканске лиге у кошарци]]. Суперлиги се касније придружио још један тим из Приштине — РТВ 21.<ref>{{cite web|title=ETC SUPERLIGA|url=http://www.basketbolli.com/sq/league/etc-superliga|accessdate=1. 3. 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140402174016/http://www.basketbolli.com/sq/league/etc-superliga|archivedate=2. 4. 2014}}</ref> [[Улична кошарка]] је од 2000. године традиционално организовани спортски и културни догађај у [[Парк природе Грмија|Парку природе Грмија]]. Поред успеха у дворанској кошарци, екипа Че Бара освојила је титулу шампиона државног првенства 2013.<ref>{{cite web|title=Che Bar kampione e Kosovës në Streetball|url=http://www.kosovastreetball.org/|accessdate=1. 3. 2014|archive-date=14. 07. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190714185353/http://kosovastreetball.org/|url-status=dead}}</ref> [[Рукомет]] је такође веома популаран. Представници Приштине признати су на међународном нивоу и играју међународне утакмице. {{рашчисти}} == Познати Приштевци == Неки од најпознатијих Приштеваца су: * [[Сава Петровић Грмија]] (1882—1914); српски официр и четнички војвода * [[Хајдар Души]] (1916—1944); народни херој Југославије и Албаније * [[Зоран Радосављевић]] (1965—1999); српски мајор и пилот * [[Бехђет Пацоли]] (1951); албански политичар и сепаратиста * [[Драган Томић (политичар)|Драган Томић]] (1936—2022); српски политичар * [[Ђани]] (1973); српски поп-фолк и турбо-фолк певач * [[Јана (певачица)|Јана]] (1974); српска фолк певачица * [[Рита Ора]] (1990); британска певачица, текстописац и глумица * [[Енвер Петровци]] (1954); југословенски и албански глумац * [[Горан Ђоровић]] (1971); југословенски и српски фудбалер * [[Зуфер Авдија]] (1959); југословенски и српски кошаркаш * [[Марко Симоновић]] (1986); српски кошаркаш * [[Кенан Сипахи]] (1995); турски кошаркаш * [[Милена Рашић]] (1990); српска одбојкашица == Партнерски градови == * {{зас|ТУР}} [[Анкара]], [[Турска]]<ref>{{cite web |title=Sister Cities of Ankara|url=https://www.ankara.bel.tr/en/foreign-relations-department/sister-cities-of-ankara|website=ankara.bel.tr|publisher=Ankara|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ТУР}} [[Бурса]], [[Турска]]<ref>{{cite web |title=Kardeş Şehirler|url=https://www.bursa.bel.tr/sayfa/kardes-sehirler-261|website=bursa.bel.tr|publisher=Bursa|language=tr|access-date=2022-01-06}}</ref> * {{зас|САД}} [[Де Мојн]], [[Сједињене Америчке Државе]]<ref>{{cite web |title=Des Moines to Become Sister Cities with Pristina, Kosovo|url=https://www.dsmpartnership.com/news-media/blog/des-moines-to-become-sister-cities-with-pristina-kosovo|website=dsmpartnership.com|publisher=Greater Des Moines Partnership|date=2018-11-09|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ХРВ}} [[Загреб]], [[Хрватска]]<ref>{{cite web |title=Statistical Yearbook of the City of Zagreb 2018|url=https://www.zagreb.hr/UserDocsImages/arhiva/statistika/SYCZ_2018%2023%2004%202019%20links.pdf|website=zagreb.hr|publisher=Zagreb|page=33|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ПАК}} [[Карачи]], [[Пакистан]]<ref name=dawn>{{cite web |title=Islamabad to get new sister city|url=https://www.dawn.com/news/1230842|website=dawn.com|publisher=Dawn|date=2016-01-05|access-date=2021-10-13}}</ref> * {{зас|БЕЛ}} [[Намир]], [[Белгија]]<ref>{{cite web |title=Relations Internationales|url=https://www.namurinternational.be/|website=namurinternational.be|publisher=Namur|language=fr|access-date=2020-05-11}}</ref> == Референце == {{извори}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Edwards|first=Iorwerth Eiddon Stephen|last2=Gadd|first2=Cyril John|last3=Boardman|first3=John|others=D. M. Lewis, Nicholas Geoffrey Lemprière Hammond, Simon Hornblower, M. Ostwald, Frank William Walbank, A. E. Astin, Andrew William Lintott, John Anthony Crook, Alan K. Bowman, Elizabeth Rawson, Edward Champlin, Peter Garnsey, Averil Cameron, Dominic Rathbone, Bryan Ward-Perkins, Michael Whitby|title=The Cambridge Ancient History|url=https://books.google.com/books?id=vx251bK988gC|date=13. 10. 1994|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-23348-4|pages=428}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=wgMIAAAAMAAJ|title=Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia|author=Panić-Surep|first=Milorad|year=1965|pages=167}} * {{Cite book| ref=harv|title=Kosovo: The Bradt Travel Guide|last=Warrander |first=Gail |year=2007 |publisher= The Globe Pequot Press Inc. |location= Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England |isbn=978-1-84162-199-9 |url= https://books.google.com/books?id=GCRjKdrmqqEC|accessdate=18. 5. 2013|pages=85—88}} * {{Cite book| ref=harv|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=Bradt Travel Guides Ltd, UK|isbn=978-1-84162-331-3|url=http://www.bradtguides.com/|last2=Knaus|first2=Verena|pages=86}} * {{Cite book| ref=harv|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=Bradt Travel Guides Ltd, UK|isbn=978-1-84162-331-3|url=http://www.bradtguides.com/|last2=Knaus|first2=Verena|pages=85}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=vyVaAAAAYAAJ|title=Izdanja| author = Zadruga |first=Srpska Književna|year=1913|pages=265}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wilson|first=Nigel Guy|title=Encyclopedia Of Ancient Greece|year=2006|publisher=Taylor & Francis Group|isbn=978-0-415-97334-2|url=https://books.google.com/books?id=BCZsPgAACAAJ|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Adams|first=Douglas Q.|title=Encyclopedia of Indo-European Culture|year=1997|publisher=Fitzroy Dearborn|isbn=978-1-884964-98-5|url=https://books.google.com/books?id=tzU3RIV2BWIC|editor=James P. Mallory}} * {{Cite book| ref=harv|last=Evans|first=John Arthur|title=Antiquarian Risearches in Illiricum, Pars III, Archeologia or miscellaneons tracts to antiqity. Vol XLIX|year=1885|pages=72—78}} * {{Cite book| ref=harv|title=Гласник Музеја Косова и Метохије|year=1956|location=Приштина|pages=207—215}} * {{Cite book| ref=harv|last=Урошевић|first=Атанасије|title=Косово|year=1965|location=Београд|publisher=Научно дело}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ивановић|first=Милан|title=Црквени споменици XIII — XX века|year=1987|location=Београд — Призрен|publisher=Задужбине Косова}} * {{Cite book| ref=harv|last=Самарџић|first=Радован|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878—1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912)|year=2009|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Нови крајеви Србије (1912—1915)|year=2013|location=Београд|publisher=Филозофски факултет}} * {{Cite book| ref={{harvid|Акциони план|2009}}|title=Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013.|year=2009|publisher=Комесаријат за избеглице и миграције|location=Приштина - Грачаница|url=http://www.kirs.gov.rs/docs/lap/lap_pristina_gracanica.pdf|accessdate=4. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171205194725/http://www.kirs.gov.rs/docs/lap/lap_pristina_gracanica.pdf|archive-date=5. 12. 2017|url-status=dead}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Pristina | wikispecies = | wiktionary = Приштина | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Приштина }} * {{званични веб-сајт|http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/}} * [[Коста Костић|Костић, Коста]] (1922). ''[[s:Наши нови градови на југу#ПРИШТИНА|Наши нови градови на југу]]''. Београд. * [http://pristina.theater/ Народно позориште Приштина] * [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pristina-od-osmeha-do-suza.sr.html Приштина од смеха до суза (''Политика'', 1. април 2013)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:577896-Pristina-Svi-Srbi-stanu-u-tri-sobe Приштина: Сви Срби стану у три собе (''Вечерње новости'', 22. новембар 2015)] * [http://gracanicaonline.info/2017/03/15/pristina-grad-u-koji-srbi-odlaze-na-rad-u-soping-ali-izbegavaju-da-tu-zive/ Приштина, град у који Срби одлазе на рад и у шопинг, али избегавају да ту живе (''Грачаница онлајн'', 15. март 2017)] {{Град Приштина}} {{Косовски округ}} {{Списак градова у Србији}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Географија|Србија}} [[Категорија:Приштина| ]] [[Категорија:Градови у Србији]] [[Категорија:Град Приштина]] [[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]] nr5zdeifrqk2l3i8y4mb0fh895myvc1 25114578 25114499 2022-07-19T18:22:13Z HoneymoonAve27 204002 /* Рат на Косову и Метохији и скорашња историја */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|град у Србији}} {{Кандидат за добар — расправа}} {{Град у Србији | назив = Приштина | име генитив = Приштине | покрајина = [[Косово и Метохија]] | округ = [[Косовски управни округ|Косовски]] | град = [[Град Приштина|Приштина]] | слика = {{multiple image | border = infobox | total_width = 277 | image_style = border:1; | perrow = 1/2/2 | image1 = Prishtina ne mbremje Wiki Academy II.jpg | image2 = Goddess on throne.JPG | image3 = Pallati i Rinis dhe Sporteve, Prishtine, Kosove.jpg | image4 = Muzeu_i_Kosovës.JPG | image5 = 2011 Prisztina, Wieża zegarowa.JPG | image6 = Government of Republic of Kosovo.jpg | image7 = Kisha Ortodokse Serbe.jpg}} | опис_слике = '''Одозго, слева надесно''': панорама Приштине, [[Богиња на трону]], [[Палата омладине и спорта]], [[Музеј Косова и Метохије]], [[Сахат-кула у Приштини|Сахат-кула]], [[Административна кула Дом штампе]] и [[Саборна црква у Приштини|Саборна црква Христа Спаса]] | грб = [[Датотека:Stema e Komunës Prishtinë.svg|60п]] | опис_грба = Грб | градска_застава = [[Датотека:Flag of Pristina.svg|115п]] | опис_заставе = Застава | стара_имена = Вицијанум | надморска_висина = 625 | становништво = 145.149 | година_становништво = 2011 | агломерација = 198.897 | година_агломерација = 2011 | површина = 572 | поштански_код = 10000 | позивни_број = +383 (0)38 | регистарска_ознака = -{PR}-/-{ПР}- <small>([[Србија|Република Србија]])</small> </br> -{01}- <small>([[Република Косово]])</small> | веб-страна = {{url|https://prishtinaonline.com/sr/naslovna|www.prishtinaonline.com}} | градоначелник = [[Перпарим Рама]] | странка = [[Демократска лига Косова|ДЛК]] | гшир = 42.66444 | гдуж = 21.16511 }} '''Приштина''' је највећи град и административни центар [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], као и [[Косовски управни округ|Косовског управног округа]]. Пети је град у [[Србија|Србији]] по површини, а четврти по броју становника у ширем подручју. Налази се у непосредној близини планине [[Гољак (планина)|Гољак]], на североистоку [[Косово|Косова]]. Насељено људима од праисторије, подручје Приштине је било дом неколико [[Илири|илирских народа]]. [[Дарданци|Дардански]] краљ [[Бардил]] је окупио разна племена у 4. веку п. н. е. и успоставио [[Краљевина Дарданија|Краљевину Дарданију]]. Наслеђе класичног доба представља насеље [[Улпијана]], које се сматрало једним од најутицајнијих римских градова на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Након поделе [[Римско царство|Римског царства]], ова област је између 5. и 9. века била део [[Византија|Византије]]. Средином 9. века уступљена је [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]], пре него што је почетком 11. века поново пала под окупацију Византије, а затим крајем 11. века постала део [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]]. Касније у средњем веку, Приштина је била важан град у [[Историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]] и краљевски посед српских краљева. Након што је [[Османско царство]] освојило Балкан, Приштина је постала значајан рударски и трговински центар због свог стратешког положаја у близини богатог рударског града, [[Општина Ново Брдо|Новог Брда]]. Град је био познат по пијацама и предметима којима се тргује, као што су козја кожа и длака, поред барута. Приштина је привредни, финансијски, политички и трговински центар Косова и Метохије, највише захваљујући свом положају. Такође је једно од најважнијих транспортних чворишта у Србији за ваздушни, железнички и друмски саобраћај. [[Аеродром Приштина]] је међу највећима у региону. Низ брзих пруга и ауто-путева повезују град са суседном [[Албанија|Албанијом]] и [[Северна Македонија|Северном Македонијом]]. == Етимологија == Порекло имена града је непознато. Назив града могуће да је изведен од речи ''-{pryskati}-'' дијалекта [[Прасловенски језик|прасловенског језика]] која означава [[извор]] (воде) што је такође потврђено на моравским дијалектима [[Чешки језик|чешког]]; изводи се из глагола ''-{pryskati}-'', који значи „прскати” или „прскање”.<ref name="loma">{{Citation|last=Loma|first=Aleksandar|authorlink=Aleksandar Loma|year=2013|title=Топонимија Бањске хрисовуље|trans-title=Toponymy of the Banjska Chrysobull|publisher=Serbian Academy of Sciences and Arts|place=Belgrade|language=Serbian|issn=0351-9171|page=181}}</ref> Назив Приштина се појављује и као засеок у близини [[Теслић]]а у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Ерик П. Хамп је повезао данашњи назив са индоевропском изведеницом -{pṛ-tu-}- + -{stein}- на протоалбанском језику који се говорио у региону пре владавине римског цара Трајана (1—2. век).<ref>{{cite web |last1=Mehmeti |first1=Col |title=This Time In Linguistics History: Eric Hamp and Albanian Linguistics |url=https://www.linguisticsociety.org/content/time-linguistics-history-eric-hamp-and-albanian-linguistics |publisher=Linguistic Society of America}}</ref> Тиме се претпоставља да је назив настао пре [[Словенско насељавање Балканског полуострва|доласка Словена на Балканско полуострво]].<ref>{{cite book |last1=Curtis |first1=Matthew |title=Slavic-Albanian Language Contact, Convergence, and Coexistence |page=42 |date=2012 |publisher=Ohio State University |isbn=978-1-2675-8033-7 |url=https://eric.ed.gov/?id=ED546136 }}</ref> Ернст Ајхлер увидео је везу са [[Римски цар|царем]] [[Јустинијан I|Примусом Јустинијаном]] за кога се сматра да је саградио град, док термин „Приштина” види као назив који је настао од његовог имена.<ref>{{Cite book |url=https://www.worldcat.org/oclc/435630850 |title=Namenforschung : ein internationales Handbuch zur Onomastik. 1. Teilband |date=1995 |publisher=De Gruyter |others=Ernst Eichler |isbn=978-3-11-020342-4 |location=Berlin |oclc=435630850}}</ref> Марко Сној предлаже извођење из словенског облика ''-{Prišьčь}-'', посесивни придев личног имена ''-{Prišьkъ}-'' и деривативни суфикс -ина. Назив је највероватније патронима личног имена ''-{Prišь}-'', сачувано као презиме [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпског]] ''-{Priš}-'' и [[Пољски језик|пољског]] ''-{Przybysz}-'', хипокористички словенског личног имена ''-{Pribyslavъ}-''.<ref>SNOJ, Marko. 2007. Origjina e emrit të vendit Prishtinë. In: BOKSHI, Besim (ed.). ''Studime filologjike shqiptare: konferencë shkencore'', 21—22 nëntor 2007. Prishtinë: Akademia e Shkencave dhe e Arteve e Kosovës. {{page|year=2008|id=|pages=277–281}}</ref> Према [[Александар Лома|Александру Лома]], Марково тумачење имена представља ретки и релативно касни процес формирања речи. Погрешно тумачење имена Приштина повезује се са српском речи „[[пришт]]”. Ово објашњење не може бити тачно, јер су словенски називи места који се завршавају на -ина никада не потичу од заједничке именице. Становници овог града себе називају Приштевци на локалном српском дијалекту.<ref>{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=YUdJAAAAYAAJ&q=prishtina+prishtinali |title=The Linguist: Journal of the Institute of Linguists |date=2003 |publisher=The Institute |pages=101 |language=en}}</ref> == Географија == [[Датотека:Prishtina the capital city of Kosova.jpg|мини|270п|лево|Поглед на Приштину са југа ка северу]] Приштина се простире преко [[Лабско поље|Лабског]] и [[Косово поље|Косова поља]] до планине [[Гољак (планина)|Гољак]] на североистоку [[Косово|Косова]].<ref name="Environment">{{cite web |publisher=Komuna e Prishtinës |title=Plani Zhvillimor Komunal i Prishtinës 2012–2022 |url=https://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210830214734/https://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf |archive-date=30 August 2021 |pages=10–18 |language=sq |url-status=live}}</ref> Водене површине обухватају [[Грачаничко језеро|Грачаничко]] и [[Батлавско језеро]], као и реку [[Лаб]].<ref name="Environment"/> Парк [[Парк природе Грмија|Грмија]] лежи на истоку Приштине и простире се на северу од села [[Лукаре (Приштина)|Лукаре]] и [[Којловица]] до југа код села [[Бадовац]]. Приштина је једно од урбаних подручја са највећом несташицом воде на Косову и Метохији.<ref name="balkaninsight">{{cite web |publisher=Balkan Insight |title=Winter Drought Threatens Kosovo Capital's Water |date=21 February 2014 |url=http://www.balkaninsight.com/en/article/kosovo-capital-faces-harsh-water-reductions |access-date=2 March 2014}}</ref> Становништво се свакодневним нови са ограничењима воде због недостатка кише и снежних падавина, због чега је градско водоснабдевање у веома лошем стању.<ref name="balkaninsight"/> Два главна резервоара за водоснабдевање су [[Батлавско језеро|Батлавско]] и [[Грачаничко језеро]].<ref name="balkaninsight" /> Међутим, постоје многи проблеми са водоснабдевањем које долази из ова два резервоара који снабдевају 92% становништва Приштине.<ref name="annual per">{{cite web|title=ANNUAL PERFORMANCE REPORT OF WATER SERVICE PROVIDERS IN KOSOVO,IN 2012|url=http://www.wwro-ks.org/English/Publications/AnnualPerfor/RAPORTIMI_i_PERFORMANCES_2012.pdf|publisher=Water and Waste Regulatory Office|access-date=2 March 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140306191507/http://www.wwro-ks.org/English/Publications/AnnualPerfor/RAPORTIMI_i_PERFORMANCES_2012.pdf|archive-date=6 March 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Због ових проблема, власти су појачале свој труд да поправе ситуацију и да се постарају да овакве кризе више не погоде град.<ref>{{cite web|last=Zogjani|first=Nektar|title=Uji Për Prishtinën Në Dorë Të Zotit|url=http://www.gazetajnk.com/?cid=1,1018,7309|publisher=Gazeta Jeta në Kosovë|access-date=2 March 2014|date=2014-01-08}}</ref> === Клима === Према [[Кепенова класификација климе|Кепеновој класификацији климе]], Приштина спада под периферију [[Океанска клима|океанске климатске]] зоне са просечном годишњом температуром од 10,6 °-{C}-.<ref name="Climate-data">{{cite web |publisher=Climate-Data |title=Climate: Pristina |url=https://en.climate-data.org/europe/republic-of-kosovo/prishtina/prishtina-912068/ |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211002154459/https://en.climate-data.org/europe/republic-of-kosovo/prishtina/prishtina-912068/ |archive-date=2 October 2021 |url-status=live}}</ref> Најтоплији месец је август са просечном температуром која се достиже 21,8 °-{C}-, док је најхладнији јануар са просечном температуром која иде до −0,6 °-{C}-.<ref name="Climate-data"/> Приштина има умерену климу са просечно 2909,69 сунчаних сати годишње.<ref name="Climate-data"/> Јул је најсунчанији месец у години са просечно око 11,5 сунчаних сати дневно, а за разлику од њега, просечни сунчани сати су мањи од 4,5 сати дневно у јануару.<ref name="Climate-data"/> {{Weather box | name = Climate of Pristina | width = 100% | metric first = yes | single line = yes | location = Приштине | Jan high C = 3.3 | Feb high C = 5.4 | Mar high C = 10.1 | Apr high C = 15.3 | May high C = 19.8 | Jun high C = 24.1 | Jul high C = 26.8 | Aug high C = 27.4 | Sep high C = 21.6 | Oct high C = 16.2 | Nov high C = 10.3 | Dec high C = 4.4 | year high C = | Jan low C = -3.7 | Feb low C = -2.5 | Mar low C = 0.6 | Apr low C = 4.9 | May low C = 9.7 | Jun low C = 13.8 | Jul low C = 16.1 | Aug low C = 16.3 | Sep low C = 11.8 | Oct low C = 7 | Nov low C = 2.5 | Dec low C = -2 | year low C = | Jan mean C = -0.6 | Feb mean C = 1.1 | Mar mean C = 5.1 | Apr mean C = 10.1 | May mean C = 14.8 | Jun mean C = 18.9 | Jul mean C = 21.5 | Aug mean C = 21.8 | Sep mean C = 16.5 | Oct mean C = 11.2 | Nov mean C = 5.9 | Dec mean C = 0.8 | year mean C = | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 47 | Feb precipitation mm = 45 | Mar precipitation mm = 62 | Apr precipitation mm = 73 | May precipitation mm = 80 | Jun precipitation mm = 67 | Jul precipitation mm = 54 | Aug precipitation mm = 40 | Sep precipitation mm = 49 | Oct precipitation mm = 48 | Nov precipitation mm = 50 | Dec precipitation mm = 60 | year precipitation mm = | Jan precipitation days = 7 | Feb precipitation days = 6 | Mar precipitation days = 8 | Apr precipitation days = 9 | May precipitation days = 10 | Jun precipitation days = 9 | Jul precipitation days = 7 | Aug precipitation days = 6 | Sep precipitation days = 6 | Oct precipitation days = 6 | Nov precipitation days = 7 | Dec precipitation days = 8 | year precipitation days = | Jand sun = 4.7 | Febd sun = 5.3 | Mard sun = 7.1 | Aprd sun = 9.1 | Mayd sun = 10.1 | Jund sun = 11.2 | Juld sun = 11.5 | Augd sun = 11.0 | Sepd sun = 8.6 | Octd sun = 6.7 | Novd sun = 5.7 | Decd sun = 4.5 | yeard sun = | source = <ref name="Climate-data"/> }} {{Weather box | name = Climate of Pristina | width = 100% | collapsed = y | metric first = yes | single line = yes | location = Приштине (1961—1990) | Jan record high C = 15.8 | Feb record high C = 20.2 | Mar record high C = 26.0 | Apr record high C = 29.0 | May record high C = 32.3 | Jun record high C = 36.3 | Jul record high C = 39.2 | Aug record high C = 36.8 | Sep record high C = 34.4 | Oct record high C = 29.3 | Nov record high C = 22.0 | Dec record high C = 15.6 | year record high C = 39.2 | Jan high C = 2.4 | Feb high C = 5.5 | Mar high C = 10.5 | Apr high C = 15.7 | May high C = 20.7 | Jun high C = 23.9 | Jul high C = 26.4 | Aug high C = 26.7 | Sep high C = 23.1 | Oct high C = 17.1 | Nov high C = 10.1 | Dec high C = 4.1 | year high C = 15.5 | Jan mean C = -1.3 | Feb mean C = 1.1 | Mar mean C = 5.0 | Apr mean C = 9.9 | May mean C = 14.7 | Jun mean C = 17.8 | Jul mean C = 19.7 | Aug mean C = 19.5 | Sep mean C = 15.9 | Oct mean C = 10.6 | Nov mean C = 5.1 | Dec mean C = 0.4 | year mean C = 9.8 | Jan low C = -4.9 | Feb low C = -2.8 | Mar low C = 0.2 | Apr low C = 4.2 | May low C = 8.5 | Jun low C = 11.4 | Jul low C = 12.5 | Aug low C = 12.3 | Sep low C = 9.4 | Oct low C = 5.0 | Nov low C = 0.9 | Dec low C = -3.1 | year low C = 4.4 | Jan record low C = -27.2 | Feb record low C = -24.5 | Mar record low C = -14.2 | Apr record low C = -5.3 | May record low C = -1.8 | Jun record low C = 0.5 | Jul record low C = 3.9 | Aug record low C = 4.4 | Sep record low C = -4.0 | Oct record low C = -8.0 | Nov record low C = -17.6 | Dec record low C = -20.6 | year record low C = -27.2 | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 38.9 | Feb precipitation mm = 36.1 | Mar precipitation mm = 38.8 | Apr precipitation mm = 48.8 | May precipitation mm = 68.2 | Jun precipitation mm = 60.3 | Jul precipitation mm = 51.6 | Aug precipitation mm = 44.0 | Sep precipitation mm = 42.1 | Oct precipitation mm = 45.4 | Nov precipitation mm = 68.2 | Dec precipitation mm = 55.5 | year precipitation mm = 597.9 | Jan humidity = 83 | Feb humidity = 77 | Mar humidity = 70 | Apr humidity = 65 | May humidity = 67 | Jun humidity = 67 | Jul humidity = 63 | Aug humidity = 62 | Sep humidity = 68 | Oct humidity = 74 | Nov humidity = 80 | Dec humidity = 83 | year humidity = 71 | unit precipitation days = 0.1 mm | Jan precipitation days = 13.6 | Feb precipitation days = 12.3 | Mar precipitation days = 11.4 | Apr precipitation days = 12.1 | May precipitation days = 12.8 | Jun precipitation days = 11.9 | Jul precipitation days = 8.3 | Aug precipitation days = 7.9 | Sep precipitation days = 7.5 | Oct precipitation days = 8.6 | Nov precipitation days = 12.3 | Dec precipitation days = 14.5 | year precipitation days = 133.2 | Jan snow days = 10.2 | Feb snow days = 8.3 | Mar snow days = 6.2 | Apr snow days = 1.5 | May snow days = 0.0 | Jun snow days = 0.0 | Jul snow days = 0.0 | Aug snow days = 0.0 | Sep snow days = 0.0 | Oct snow days = 0.5 | Nov snow days = 3.4 | Dec snow days = 8.1 | year snow days = 38.2 | Jan sun = 70.8 | Feb sun = 96.0 | Mar sun = 143.0 | Apr sun = 184.0 | May sun = 227.9 | Jun sun = 246.3 | Jul sun = 299.3 | Aug sun = 289.6 | Sep sun = 225.8 | Oct sun = 173.5 | Nov sun = 96.9 | Dec sun = 70.2 | year sun = 2123.3 | source = [[Републички хидрометеоролошки завод Србије]]<ref>{{cite web |publisher=[[Republic Hydrometeorological Service of Serbia]] |title=Pristina: Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961–1990 |url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13481 |access-date=9 September 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200728154013/http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13481 |archive-date=28 July 2020 |url-status=live}}</ref> }} == Историја == === Праисторија и стари век === [[Датотека:ULPIANA foto Arben Llapashtica 2016.jpg|мини|лево|230п|Рушевине Улпијане у југоисточној Приштини. Град је одиграо битну улогу у развоју неких од најзначајнијих градова [[Дарданија (римска провинција)|Дарданије]].]] Подручје Приштине је од праисторије насељено људима неколико [[неолит]]ских култура. Значајније културе које су настањивале ову област су [[Старчевачка култура|Старчевачка]], [[Винчанска култура|Винчанска]], [[Бубањ Салкуца Криводол комплекс|Бубањ-Хум]] и [[Баденска култура]].<ref name="Authors 1975, pp. 43">{{citation |title= Ferizaj dhe rrethina |first= Sh. |last=Ajdini |first2= Q. |last2=Bytyqi |first3= H. |last3=Bycinca |first4= I. |last4=Dema |first5= S. |last5=Zeqa |first6= As. |last6=Iseni |first7= J. |last7=Mitroviq |displayauthors= 4 |location= Beograd |year=1975 |pp= 43–45 |ref= {{SfnRef|Ajdini et al.|1975}} }}</ref> Област на којој се налази Приштина била је насељена дуги низ година.<ref name="Warrander">{{Cite book|title=Kosovo: The Bradt Travel Guide|last=Warrander |first=Gail |year=2007 |publisher= The Globe Pequot Press Inc. |location= Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England |isbn=978-1-84162-199-9 |url= https://books.google.com/books?id=GCRjKdrmqqEC|accessdate=18. 5. 2013|pages=85—88}}</ref> Налази ранијих култура пронађени су у насељима око Приштине — [[Предионица (Приштина)|Предионица]], [[Каљаја (Тенеш До)|Каљаја]], [[Поље урни (Доња Брњица)|Поље урни]] и [[Гладнице (Грачаница)|Гладнице]].<ref name="Warrander" /><ref name="Chapman 2000 p. 239">{{harvnb|Chapman|2000|p=239}}</ref> У 4. веку п. н. е. краљ [[Бардил]] је окупио разна [[Илири|илирска]] племена и створио [[Краљевина Дарданија|Краљевину Дарданију]]. Након што је [[Римско царство]] освојило Илирију 168. године п. н. е, Римљани су колонизовали и основали неколико градова у овој области. [[Датотека:Ulpiana1.JPG|мини|десно|250п|Остаци насеља Улпијане.]] Улпијана је била један од најзначајнијих римских градова на Балкану, а у 2. веку п. н. е. постала је [[муниципијум]]. Године 518. град је претрпео огромну штету од земљотреса. За време Римљана насеље се звало Вицијанум, а под садашњим именом спомиње се од 13. века у српским изворима.<ref name="Justiniana">[http://www.mkrs-ks.org/repository/docs/drafti_i_guides_-anglisht_final.pdf Archaeological Guide of Kosovo] Ministry of Culture, Youth and Sport, Archaeological Institute of Kosovo, Pristina 2012</ref> Након што је Римско царство подељено на Западно и Источно, ова област је наредних векова била у власти [[Византија|Византије]]. Цар [[Јустинијан I|Јустинијан -{I}-]] обновио је град и преименовао га у „Јустинијана Секунда”, али са доласком словенских племена у 6. веку град је поново почео да пропада.<ref name="Justiniana"/> Средином 9. века уступљен је [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]]. === Средњи век === [[Датотека:Gračanica - Flickr - quinn.anya (6).jpg|мини|лево|230п|[[Манастир Грачаница]] саграђен је 1321. у близини града.]] Почетком 11. века након што је град пао под власт [[Византија|Византије]], област је била део провинције под називом [[Бугарска (тема)|Бугарска]]. Између 11. и средине 13. века више пута је била део [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]]. Приштина пуни просперитет постиже у зрелом средњем веку када је била део [[Краљевина Србија (1217—1345)|Краљевине Србије]] и касније [[Српско царство|Српског царства]], а њоме владали краљеви [[Стефан Милутин]], [[Стефан Урош III|Стефан Урош -{III}-]], [[Стефан Душан]], [[Стефан Урош V|Стефан Урош -{V}-]] и [[Вук Бранковић]].<ref name="Izdanja">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=vyVaAAAAYAAJ |page=265 |title=Izdanja|last1=Zadruga|first1=Srpska Književna|year=1913}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=BIFpAAAAMAAJ|page=22|title=Kosovo i metohija tokom vekova: Zublja|last1=Lekić|first1=Đorđe|year=1995}}</ref> Оближњи [[Манастир Грачаница]] саграђен је 1321. године, у време владавине краља Милутина.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wgMIAAAAMAAJ|title=Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia|author=Panić-Surep|first=Milorad|year=1965|pages=167}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Dx4qAQAAMAAJ|title=Serbia: The country, people, life, customs|isbn=9788678910319|author=Vlahović|first=Petar|year=2004|page=392}}</ref> Први историјски податак који помиње Приштину под овим именом долази из 1342. године, када ју је византијски цар [[Јован VI Кантакузин|Јован -{VI}- Кантакузин]] назвао „селом”.<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | page = 71| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> Приштина је била позната по својим пијацама и производима од козје коже и длаке. Већ 1485. године локалне занатлије су почеле производити барут. Прва џамија је изграђена крајем 14. века, док је област била под српском влашћу. [[Датотека:Kosovo Polje sized.jpg|мини|десно|250п|Споменик јунацима [[Косовска битка|Косовске битке]] на [[Газиместан]]у.]] [[Косовска битка]], вођена 15. јуна 1989. недалеко од Приштине, није много утицала на сам град, али је убијен велики број становништва уз кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]]. У близини Приштине подигнут је споменик на [[Газиместан]]у (висок 25 -{m}-) који обележава место на коме је вођена Косовска битка. Османлије су овде отворили путеве за даље освајачке походе у Европи. Будући да се налази на путу између [[Дубровник]]а и [[Цариград]]а, Приштина у 14. и 15. веку доживљава процват као трговачки центар, захваљујући оближњем граду [[Општина Ново Брдо|Ново Брдо]] и рудницима [[Јањево]] и [[Трепча (средњовековни рудник)|Трепча]].<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | pages = 45–46| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> На прелазу из 15. века, у време [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], Приштина је била позната по трговини [[сребро]]м, са многим трговцима пореклом из [[Дубровачка република|Дубровачке републике]].<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | page = 66| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> [[Османско царство]] први пут заузима Приштину 1396. године, али је заједно са делом [[Земља Бранковића|земље Бранковића]] уступа [[Стефан Лазаревић|Стефану Лазаревићу]] који је њоме владао све до 1402. године, када се измирио са својим рођацима и препустио им власт. У каснијим сукобима између Бранковића и Лазаревића, трупе [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Краљевине Угарске]], које су помагале деспоту Стефану, спалиле су Приштину 1409. године, а тада су страдали и дубровачки грађани. Привредно слабљење Приштине почело је 1448. године, када су на Османслије поразиле војску Угарске [[Јанош Хуњади|Јанка Хуњадија]].<ref name="Warrander" /> [[Пад Новог Брда (1441)|Падом Новог Брда]] 1441. године, Приштином су управљале Османлије, под чијом је власти била пуна четири и по века. Дефтер из 1487. године забележио је 412 хришћанских и 94 муслиманских породица у Приштини, која је у то време била административни део [[Вучитрнски санџак|Вучитрнског санџака]].<ref name="Warrander" /> За време Османлија, српске власти су у Приштини имале [[Српски конзулат у Приштини|конзулат]], у коме су извесно време радили [[Милан Ракић]] и [[Бранислав Нушић]]. У ово време, подручје Приштине било је подлежно великом процесу [[Исламизација|исламизације]].<ref name="Warrander" /> [[Датотека:Old Pristina.jpg|мини|лево|250п|Чаршија у Приштини с краја 19. или почетка 20. века]] Током [[Велики турски рат|Великог турског рата]] крајем 17. века, грађани Приштине под вођством католичког свештеника [[Петар Богдани|Петара Богданија]] обећали су лојалност аустријској војсци и снабдевали њене трупе. Богдани је уложио снаге од 6.000 бораца аустријској војсци која је стигла у Приштину. Под аустријском окупацијом, [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] је накратко претворена у [[Исусовци|језуитску]] цркву.<ref name="Warrander" /> После аустријског пораза у јануару 1690. године, становници Приштине били су препуштени османским и [[Татари|татарским]] трупама које су се светиле локалном становништву као казну за сарадњу са Аустријанцима. Француски официр који је путовао у Приштину приметио је убрзо након тога „Приштина из даљине изгледала импресивно, али изблиза је била маса блатњавих улица и кућа од земље”.<ref name="Warrander" /> Година 1874. била је прекретница. Те године је почела са радом железничка пруга између [[Солун]]а и [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]], док је седиште призренског вилајета пресељено у Приштину. Ова привилегована позиција главног града османског вилајета кратко је трајала. Од јануара до августа 1912. године Приштина је ослобођена од османлијске власти албанским побуњеничким снагама на челу са [[Хасан Приштина|Хасаном Приштином]]. Међутим, [[Краљевина Србија]] се успротивила плану за [[Велика Албанија|Велику Албанију]], залагавши се за поделу европске територије [[Османско царство|Османског царства]] међу четири [[Балкански савез|балканске савезнице]].<ref>{{cite book | last = Bogdanović | first = Dimitrije | authorlink = Dimitrije Bogdanović | editor = Antonije Isaković | title = Knjiga o Kosovu | url = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/index.html| accessdate=9. 1. 2011 | volume = 2 | origyear = 1984 | date = новембар 2000. | publisher = [[Serbian Academy of Sciences and Arts]] | location = Belgrade | language = Serbian | chapter = Albanski pokreti 1908—1912. | trans-chapter= | chapterurl = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html | quote =...&nbsp;ustanici su uspeli da&nbsp;... ovladaju celim kosovskim vilajetom do polovine avgusta 1912, što znači da su tada imali u svojim rukama Prištinu, Novi Pazar, Sjenicu pa čak i Skoplje&nbsp;... U srednjoj i južnoj Albaniji ustanici su držali Permet, Leskoviku, Konicu, Elbasan, a u Makedoniji Debar&nbsp;... }}</ref><ref name="report">{{cite web | url = https://archive.org/stream/reportofinternat00inteuoft#page/46/mode/2up/search/47 | title = Report of the International Commission to Inquire into the Causes and the Conduct of the Balkan Wars |author=Josef Redlich, Baron d'Estournelles, M. Justin Godart, Walter Shucking, [[Francis W. Hirst]], [[H. N. Brailsford]], Paul Milioukov, Samuel T. Dutton | year = 1914 | publisher = Carnegie Endowment for International Piece | location = Washington D.C. |page=47|accessdate=10. 1. 2011|quote = This demonstration of Turkish weakness encouraged new allies, the more so that the promises of Albanian autonomy, covering the four vilayets of Macedonia and Old Servia, directly threatened the Christian nationalities with extermination. }}</ref> Српске снаге су 22. октобра 1912. године заузеле Приштину. Међутим, незадовољна својим уделом у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]], Бугарска је 1915. године окупирала Косово и Метохију, заузевши Приштину.<ref name="E">{{cite book|title=Historical Dictionary of Kosovo |last=Elsie |first=Robert |year=2010 |publisher= Scarecrow Press, Inc. |location= estover road plymouth PL6 7PY, United Kingdom|isbn=978-0-8108-7231-8 |url= https://books.google.com/books?id=Pg-aeA-nUeAC&printsec=frontcover&dq=Historical+Dictionary+of+Kosovo&hl=en&sa=X&ei=5BuXUcGIK-PoiAfJkYDgAg&ved=0CDEQ6AEwAA#v=snippet&q=Prishtina&f=false |accessdate=18. 5. 2013|pages=xxxiv}}</ref> Крајем октобра 1918. године 11. француска колонијална дивизија преузела је Приштину, а 1. децембра 1918. вратила је град назад ономе што је тада постало „прва [[Југославија]]”. === Југославија и модернизација === [[Датотека:Okružno načelstvo u Prištini.jpg|мини|десно|250п|Окружно начелство у Приштини, 1913.]] Септембра 1920. Декрет о [[Колонизација Косова и Метохије у Краљевини Југославији|колонизацији нових јужних земаља]] омогућио је српским колонистима преузимање великих османских поседа у Приштини. У међуратном периоду дошло је до првог одласка албанског и турског говорног становништва.<ref name="Warrander" /><ref name="E"/> Између 1929. и 1941. године Приштина је била део [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]] [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Град је погодила велика поплава 11. маја 1938. године.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/05/13?pageIndex=00007 "Политика", 13. мај 1938]</ref> Дана 17. априла 1941. Југославија се безусловно предала [[Силе Осовине|Силама осовине]]. [[Бенито Мусолини]] је 29. јуна прогласио [[Историја Албаније у Другом светском рату|Велику Албанију]], са већином Косова и Метохије под италијанском окупацијом уз своју савезницу, Албанију. Уследило је масовно убијање Срба, посебно колониста, као и одлазак десетина хиљада српског становништва.<ref name="books.google.com">Sabrina P. Ramet [https://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC&pg=PA141&dq=Mithat+Frasheri&hl=en&ei=BNYMTfydL4qycOb_idsK&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CDUQ6AEwBA#v=onepage&q=Mithat%20Frasheri&f=false ''The three Yugoslavias: state-building and legitimation''], 1918—2005</ref> Након капитулације Италије, [[Нацистичка Немачка]] је преузела контролу над градом. У мају 1944. године 281 локалних Јевреја било је ухапшено у јединицама [[21. СС брдска дивизија Скендербег (1. албанска)|21. СС брдске дивизије Скендербег]], коју су чинили углавном муслимански Албанаци. Јевреји су касније депортовани у Немачку, где су многи убијени.<ref>{{cite book|last=Fischer|first = Bernd Jürgen|authorlink = Bernd Jürgen Fischer|year=1999|title = Albania at War, 1939—1945|publisher = Purdue Research Foundation|location = [[West Lafayette, Indiana]]|isbn=978-1-55753-141-4|url = https://books.google.com/books?id=vTZnAAAAMAAJ|pages=187}}</ref><ref>{{cite book|last=Mojzes|first = Paul|title = Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century|year=2011| publisher = Rowman & Littlefield|location = [[Lanham, Maryland]]|isbn=978-1-4422-0665-6|url = https://books.google.com/books?id=KwW2O7v7CUcC|p=94–95}}</ref> Неколико преживелих јеврејских породица у Приштини на крају је отишло у [[Израел]] 1949. године. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] и присилних миграција, број становника у Приштини пао је за 9.631 становника. [[Датотека:Unity-Brotherhood Monument Prishtina7.jpg|мини|лево|190п|[[Споменик братства и јединства]] [[Миодраг Живковић (вајар)|Миодрага Живковића]] у центру града. „[[Братство и јединство]]” је била популарна парола [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].]] Године 1945. основана је [[Федеративна Народна Република Југославија]], која је 1947. одлучила да Приштина постане главни град [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Аутономне Косовско-Метохијске Области]], а тиме је отпочео период убрзаног развоја града и читавог региона.<ref name="Warrander" /> [[Устав Југославије из 1963.|Уставом Југославије из 1963.]] АКМО је уздигнута на степен покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Први Статут АПКМ усвојен је 10. априла 1963. године.<ref>[https://books.google.com/books?id=1L5NNQEACAAJ "Статут Аутономне Покрајине Косова и Метохије", Приштина: Службени лист, 1963.]</ref> Покрајина је добила шира овлашћења у области судства, привреде и социјалне политике. Иако је тиме био остварен виши степен аутономије, албански део покрајинског руководства није био задовољан новим уставним решењима као ни самим именом, те је 1968. године оно промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. [[Датотека:Pristina apartment house.jpg|мини|десно|250п|Комплекс станова из комунистичког доба у Приштини.]] Као главни град и седиште владе, Приштина је преузела велики део југословенских развојних фондова усмерених на Косово и Метохију. Тиме се становништво и привреда брзо променила. Године 1966. у Приштини је било неколико асфалтираних путева, старе куће су имале текућу воду, али је [[колера]] и даље представља проблем. [[Призрен]] је и даље био највећи град на Косову и Метохији. Огромна улагања у државне институције, као што је новоосновани [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]], изградња нових стамбених блокова високих зграда и нова индустријска зона на периферији Приштине, привукла је велики број миграната. Тиме је окончан дуг период када је институција вођена као испостава [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и дала велики подстицај образовању и култури на албанском језику на Косову и Метохији. Албанцима је такође било дозвољено да користе заставу Албаније.<ref name="Warrander" /> У року од једне деценије, Приштина је скоро удвостручила своје становништво са око 69.514 (1971) на 109.208 (1981).<ref name="Warrander" /> Ово златно доба екстерно финансираног брзог раста прекинуто је економским колапсом Југославије и [[Немири на Косову 1981.|студентским побунама 1981.]] године. Приштина је, као и остатак Косова, ишла је ка све већој привредној и социјалној кризи. Године 1989. укинута је аутономија Косова под владом [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], након које су уследили пораст [[Српски национализам|српског национализма]] и масовно напуштање града од стране етничких Албанаца.<ref name="Warrander" /> === Рат на Косову и Метохији и скорашња историја === {{детаљније|Рат на Косову и Метохији}} [[Датотека:089 albanian graves kosovo.jpg|лево|мини|230п|Гробови умрлих током [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] у Приштини.]] Године 1989. Влада Југославије, на челу са председником Слободаном Милошевићем, смањила је аутономију Покрајине, те наметнула оштро репресивни режим широм Косова и Метохије, док су Албанци већином били избачени из државних предузећа и индустрија.<ref name="Warrander" /> У овом периоду основана је [[Ослободилачка војска Косова]] која се борила против српских и југословенских снага. У марту 1999. немири су ескалирали у [[рат на Косову и Метохији]], а Приштина је била поштеђена великих разарања у поређењу са градовима као што су [[Ђаковица]] или [[Пећ (град)|Пећ]]. Међутим, због свог стратешког значаја, одређени број војних циљева погођен је у Приштини током ваздушне кампање [[НАТО|НАТО-а]], укључујући пошту, полицијски штаб и војне касарне. У Приштини је касније дошло до распрострањеног насиља. Српске и југословенске снаге гранатирале су неколико делова и, у сарадњи са паравојним формацијама, спровеле су протеривања етничких Албанаца које је пратила широко распрострањена пљачка и уништавање имовине Албанаца. Многи од протераних упућени су ка возовима који су довезени до главне станице у Приштини са експлицитном сврхом депортовања на границу са [[Северна Македонија|Северном Македонијом]], где су били приморани да оду у изгнанство.<ref name="bbc_1999">{{cite news |publisher=[[British Broadcasting Corporation]] (BBC) |title=Kosovo Albanians 'driven into history' |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/310092.stm |access-date=1 February 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210327041339/http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/310092.stm |archive-date=27 March 2021 |date=1 April 1999 |url-status=live}}</ref> [[Датотека:Street Scene on Pedestrian Mall at Sundown - Pristina - Kosovo.jpg|десно|мини|270п|Реновирани центар Приштине.]] Већина албанског становништва побегла је из града да би избегли политику Србије и њене паравојне јединице. Прве трупе НАТО-а које су почетком јуна 1999. године ушле у Приштину биле су [[Норвешка|норвешке]] специјалне снаге и војници [[Уједињено Краљевство|британске]] [[Специјална ваздушна служба|Специјалне ваздушне службе]].<ref>{{cite web|url=http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=1085065&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Krigere og diplomater |publisher=norli.no |accessdate=17. 11. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160307042943/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/productdisplay?catalogid=10051&categoryid=&errorviewname=productdisplayerrorview&langid=-101&parent_category_rn=&productid=1085065&storeid=10651&top_category=&urllangid=-101&urlrequesttype=base |archive-date=7. 3. 2016. |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Tittel |publisher=norli.no |accessdate=17. 11. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140421051414/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |archive-date=21. 4. 2014 |url-status=dead }}</ref> Незаконито су заузети станови, а ромске четврти иза градског парка су запаљене. На крају рата, Срби су постали жртве насиља које су починили албански екстремисти. У више наврата Србе су убијале гомиле екстремиста зато што су само говорили српски у јавности или се изјашњавали као Срби.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/1999/nov/30/balkans |title=Serbs shot in mob attack |publisher=The Guardian |accessdate=17. 8. 2018}}</ref> Насиље је достигло врхунац [[Мартовски погром 2004.|Мартовским погромом 2004.]] године, када су албански екстремисти протерали велики број Срба из Приштине, али и читавог Косова и Метохије.<ref>{{cite web|url=https://www.hrw.org/reports/2004/kosovo0704/7.htm |title=The Violence: Ethnic Albanian Attacks on Serbs and Roma |publisher=Human Rights Watch |accessdate=17. 8. 2018}}</ref> Због континуираног насиља скоро 45.000 српског становништва побегло је са Косова и Метохије, док је данас само неколико десетина њих остало у граду.<ref name="euronews.net">{{cite web |url=http://www.euronews.com/2008/02/03/serbs-in-kosovo-vote-in-gracanica-and-mitrovica/ |title=EuroNews Serbs in Kosovo vote in Gracanica and Mitrovica published February 3, 2008 accessed February 3, 2008 |publisher=Euronews.net |accessdate=4. 7. 2010 |archive-date=04. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304104533/http://www.euronews.com/2008/02/03/serbs-in-kosovo-vote-in-gracanica-and-mitrovica/ |url-status=dead }}</ref> Као главни град и седиште администрације [[Уједињене нације|Уједињених нација]] ([[УНМИК]]), Приштина је имала велике користи од високе концентрације међународног особља са расположивим приходима и међународних организација са значајним буџетима. Многа средстава за обнову од донатора, међународних организација и албанске дијаспоре подстакла је привредни процват, али краткотрајан.<ref>{{cite web |publisher=Road Traffic Technology |title=Albania{{spaced ndash}}Kosovo Highway Project |url=https://www.roadtraffic-technology.com/projects/albaniakosovohighway/ |access-date=18 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210127165303/https://www.roadtraffic-technology.com/projects/albaniakosovohighway/ |archive-date=27 January 2021 |url-status=live}}</ref> Мноштво нових кафића, ресторана и приватних предузећа отворено је да задовољи потребу за почетком новог доба за Приштину. == Становништво == {{детаљније|Демографија Приштине}} {{Historical populations |title = Становништво [[Град Приштина|града Приштине]] |align = right |direction = horizontal |percentages = pagr | 1948 | 44.089 | 1953 | 51.457 | 1961 | 69.810 | 1971 | 105.273 | 1981 | 148.656 | 1991 | 199.654 | 2011 | 198.897 | 2021 | 218.782 | source = <ref>{{cite web |publisher=Population statistics of Eastern Europe and former USSR |title=Division of Kosovo |url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-division.htm |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211002163533/http://pop-stat.mashke.org/kosovo-division.htm |archive-date=2 October 2021 |url-status=live}}</ref>}} Према попису из 2011. године, [[Град Приштина|град Приштина]] има 198.897 становника, што га чини [[Територијална организација Србије#Општине у Аутономној покрајини Косово и Метохија|најнасељенијим местом]] на Косову и Метохији.<ref name="Census 2011">{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] |title=Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011 – Rezultatet Përfundimtare: Të Dhënat Demografike sipas Komunave |url=http://ask.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te_dhenat_kryesore_demografike_sipas_komunave.pdf |access-date=4 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304081103/http://ask.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te%20dhenat%20kryesore%20demografike%20sipas%20komunave.pdf |archive-date=4 March 2016 |page=14 |language=sq |url-status=dead}}</ref> Урбано становништво Приштине је било око 160.000, а рурално око 37.000.<ref name="Census 2011"/> Такође је трећи најгушће насељен град на Косову и Метохији.<ref>{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] (KAS) |title=Kosovo Census Atlas |url=https://ask.rks-gov.net/media/2009/kosovo-census-atlas-2011.pdf |access-date=7 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210517072507/https://ask.rks-gov.net/media/2009/kosovo-census-atlas-2011.pdf |archive-date=17 May 2021 |page=10 |url-status=live}}</ref> У погледу етничке припадности, становнике Приштине чинило је 97,77% [[Албанци|Албанаца]], 1,08% [[Турци|Турака]], 0,28% [[Ашкалије|Ашкалија]], 0,22% [[Срби|Срба]], 0,2% [[Бошњаци|Бошњака]], 0,1% [[Горанци|Горанаца]] и 0,03% [[Роми|Рома]].<ref name="2011 Census Ethnicity and Language">{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] (KAS) |title=Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011–Rezultatet përfundimtare |url=https://ask.rks-gov.net/media/2074/te-dhenat-kryesore.pdf |access-date=2 October 2021 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20200110085827/https://ask.rks-gov.net/media/2074/te-dhenat-kryesore.pdf |archive-date=10 January 2020 |pages=143–149 |language=sq |url-status=live}}</ref> Од укупног броја, 98,09% становника говорило је [[Албански језик|албански]] као матерњи језик. Остали говорни језици у Приштини били су [[Турски језик|турски]] (1,04%), [[Српски језик|српски]] (0,25%) и [[Ромски језик|ромски]] (0,03%).<ref name="2011 Census Ethnicity and Language"/> По вероисповести је било 193.474 (97,27%) [[Ислам|муслимана]], 1.170 (0,59%) [[Католичка црква|католика]], 480 (0,24%) [[Православље|православаца]], 344 (0,17%) других вероисповести и 660 (0,33%) [[Нерелигиозност|нерелигиозних]].<ref name="2011 Census Ethnicity and Language"/><ref name="Religion 2011">{{cite web |title=Religious composition of Kosovo 2011 |url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-religion-loc2011.htm |website=pop-stat.mashke.org |language=sq}}</ref> [[Србија]] је секуларна држава без [[Државна религија|службене религије]]. Слобода мисли, савести, уверења и веросиповести загарантована је [[Устав Србије из 2006.|Уставом Србије]]. [[Ислам]] и [[хришћанство]] су најраспрострањеније религије међу грађанима Приштине.<ref name="Religion 2011"/> Преосталих 1,9% становништва изјаснило се нерелигиозно, припадницима друге религије или није дало адекватан одговор. {{multiple image | align = center | total_width = 800 | image_style = border:none; | image1 = Manastiri i Graçanicës 02.JPG | caption1 = [[Манастир Грачаница]] | image2 = Sultan Mehmet Fatih Xhamia.jpg | caption2 = [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] | image3 = Cathedral Mother Theresa in Prishtina.jpeg | caption3 = [[Катедрала Мајке Терезе у Приштини|Катедрала Мајке Терезе]] | image4 = Çarshia Mosque.JPG | caption4 = [[Чаршијска џамија]] | image5 = Christ the Savior Cathedral in Pristina, 9 February 2014.jpg | caption5 = [[Саборна црква у Приштини|Саборна црква Христа Спаса]] }} {{рашчисти}} == Привреда == [[Датотека:Prishtina_nga_Katedrala_1.jpg|мини|десно|Приштина је дом највећих предузећа на Косову и Метохији.]] Приштина представља срце привреде [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и од виталног је значаја за стабилност покрајине. Терцијарни сектор је најважнији за [[Привреда|привреду]] града и запошљава више од 75% радне снаге Приштине.<ref name="Economy">{{cite web |title=Bizneset dhe rrethina e biznesit |url=https://kk-arkiva.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Ekonomi-dhe-Zhvillim-Lokal/Ekonomia.aspx |website=kk-arkiva.rks-gov.net |language=sq}}</ref> 20% радно способног становништва чини секундарни сектор, а следи примарни сектор са само 5%.<ref name="Economy"/> Приштина је примарна туристичка дестинација на Косову и Метохији.<ref>{{cite web|url=http://www.tourist-destinations.com/2012/08/kosovo-travel-guide-and-travel-info.html|title=Kosovo|author=+Jugoslav Spasevski|work=Tourist Destinations|access-date=17 November 2015}}</ref> Позната је као универзитетски град, а прима студенате из суседних земаља као што су [[Албанија]], [[Северна Македонија]] и [[Црна Гора]]. Туризам у Приштини је 2012. године привукао око 100.000 страних посетилаца,<ref>{{cite web | title=Hotel Statistics in Q3 2013 (Alb. Statistikat e hotelierisë TM3 2013) | page=9 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> што представља 74,2% туризма читавог Косова и Метохије.<ref>{{cite web | title=Kosovo Agency of Statistics, 'Hotel Statistics in Q3 2013' | page=9 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> Највише страних туриста долази из [[Албанија|Албаније]], [[Турска|Турске]], [[Немачка|Немачке]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], [[Словенија|Словеније]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Северна Македонија|Северне Македоније]], а сваке године расте број посетилаца из других земаља.<ref>{{cite web | title=Kosovo Agency of Statistics, 'Statistikat e hotelierisë TM3 2013' | page=13 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> Има велики број луксузних хотела, модерних ресторана, барова, пабова и веома великих ноћних клубова, док је највише позната по великом броју кафе-барова. Највећи хотели су -{[[Swiss Diamond Prishtina|Swiss Diamond]]}- и -{[[Grand Hotel Prishtina|Grand Hotel]]}- који се налазе у центру града.<ref>{{citation|url=http://gazetajnk.com/?cid=1,1026,791| publisher = Gazeta Jeta në Kosovë|date=December 4, 2011| last1=Hajdini|first1=Florina|language=Albanian| title=Luksi Zviceran Arrin në Prishtinë (Swiss luxury arrives in Pristina)|accessdate=2013-08-27}}</ref> Други велики хотели су -{Emerald Hotel}-, -{Sirius Hotel}- и -{Hotel Garden}-. Неке од најпосећенијих знаменитости у близини града су [[Батлавско језеро]] и [[Мермерна пећина]], које су такође међу најпосећенијим местима у покрајини.<ref>{{cite web| title=12 thousand foreign tourists visited Kosovo (alb. 12 mijë turistë të huaj e vizituan Kosovën)| url=http://www.fermaime.com/?id=14&l=1001| year=2013| access-date=2014-03-06| archive-url=https://web.archive.org/web/20181203055526/http://www.fermaime.com/?id=14&l=1001| archive-date=2018-12-03| url-status=dead}}</ref> Приштина је одиграла веома важну улогу током Другог светског рата, јер је била склониште за Јевреје, чија се гробља сада могу посетити.<ref>{{cite web|url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/vjw/Kosovo.html|title=Kosovo Virtual Jewish History Tour|website=www.jewishvirtuallibrary.org|access-date=28 May 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.huffingtonpost.com/2011/06/24/kosovo-jewish-cemetery-restored-university-students_n_884244.html#s297878|title=Kosovo's Jewish Cemetery Restored By University Students (PHOTOS)|work=The Huffington Post|access-date=17 November 2015}}</ref><ref>Material Culture and the history of the city of Prishtina (Alb. Kultura materiale dhe historia e qytetit të Prishtinës), [http://www.yllpress.com/12452/kultura-materiale-dhe-historia-e-qytetit-te-prishtines.html]</ref> {{рашчисти}} == Инфраструктура == === Саобраћај === [[Датотека:Prishtina International Airport "Adem Jashari" Limak Kosovo.jpg|мини|десно|230п|Терминал [[Аеродром Приштина|Аеродрома Приштина]].]] [[Датотека:Prishtina traffic.jpg|мини|лево|170п|Саобраћај у Приштини током ноћи.]] Приштина представља економско и финансијско срце Косова и Метохије, делимично због великог броја становника, модерне инфраструктуре и географског положаја. У последњих неколико година доживела је значајна побољшања и развој који је у великој мери модернизовао и побољшао [[Привреда|привреду]], инфраструктуру и пре свега [[Ваздухопловство|ваздушни]], [[Железнички саобраћај|железнички]] и [[друмски саобраћај]].<ref>[http://kk.rks-gov.net/prishtina/Projects/Buxheti/Infrastrukture.aspx Komuna e Prishtinës: Investime të mëdha në infrastrukturë] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100727162721/http://kk.rks-gov.net/prishtina/Projects/Buxheti/Infrastrukture.aspx |date=2010-07-27 }}.</ref> Приштина је најважнија и најфреквентнија путна раскрсница на Косову и Метохији јер све главне брзе железнице и ауто-путеви пролазе кроз град. Већина ауто-путева на Косову и Метохији је у великој мери завршена, делимично у изградњи или у процесу планирања. Ауто-путем 6 Приштина је повезана са [[Скопље]]м,<ref>{{cite web |title=ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE |url=http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |website=kfos.org |pages=29–35 |language=en |date=2015 |access-date=2019-01-02 |archive-date=2016-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322043415/http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |url-status=dead }}</ref> док је Ауто-пут 7 повезује са [[Драч]]ом и [[Паневропски коридор 10|паневропским коридором 10]].<ref>{{cite web |title=ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE |url=http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |website=kfos.org |pages=13–28 |language=en |date=2015 |access-date=2019-01-02 |archive-date=2016-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322043415/http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |url-status=dead }}</ref> [[Аеродром Приштина]] је главна капија покрајине, а превози скоро два милиона путника годишње са везама за многе дестинације широм различитих земаља и градова Европе, са најчешћим линијама за [[Аустрија|Аустрију]], [[Немачка|Немачку]], [[Швајцарска|Швајцарску]], као и за [[Словенија|Словенију]], [[Турска|Турској]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref>{{cite web |publisher=[[Civil Aviation Authority of Kosovo]] |title=Statistics on passengers and flights at PIA Adem Jashari 2016 |url=http://caa-ks.org/wp-content/uploads/2017/01/Statistikat-e-udhetareve-2016-8.pdf |website=caa-ks.org |archive-url=https://web.archive.org/web/20170205100130/http://caa-ks.org/wp-content/uploads/2017/01/Statistikat-e-udhetareve-2016-8.pdf |archive-date=5 February 2017 |page=7 |language=en |date=2 January 2019}}</ref> Приштина је чвориште друмског, железничког и ваздушног саобраћаја. Градски аутобуси, возови и авиони заједно раде на одржавању високог нивоа повезаности међу местима на Косову и Метохији, али и шире. Анализа Саобраћајне полиције показала је да је од 240.000 аутомобила регистрованих на Косову и Метохији, око 100.000 (41%) из области Приштине.<ref name="indeksonline">{{cite web|url=http://www.arkivalajmeve.com/240-mije-vetura-ne-ldquorksrdquo-100-mije-vetem-ne-Prishtine.1047418855/|title=240 mijë vetura në "rks", 100 mijë vetëm në Prishtinë|author=Arber Sylejmani |first=|date=2013-08-05|website=Info Arkiva |accessdate=2019-07-17}}</ref> Град има две железничке станице. [[Железничка станица Приштина]] се налази западно од центра, док је [[Железничка станица Косово Поље]] главно железничко чвориште Косова и Метохије.<ref name="inyourpocket2">{{cite web|url=http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/arrival-transport/trains|title=Trains - Arrival & Transport in Pristina - In Your Pocket city guide - essential travel guides to cities in Kosovo|publisher=inyourpocket.com|access-date=2014-03-02|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302175702/http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/arrival-transport/trains|archive-date=2014-03-02}}</ref> {{рашчисти}} === Образовање === [[Датотека:National Public Library Pristina Qiv Owned Image 30 August 2008.jpg|230п|мини|[[Народна библиотека Косова]]]] Приштина је центар [[Образовање|образовања]] у покрајини и дом многих јавних и приватних основних и средњих школа, факултета, академија и универзитета, који се налазе у различитим деловима града. [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]] је највећи и најстарији универзитет у граду, основан у 20. веку.<ref name="Republika">{{cite news |first=Slađana |last=Đurić |author-link=Slađana Đurić |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |title=Izmesteni univerzitet |work=[[Republika (Serbian magazine)|Republika]] magazine, No. 240-241 |year=2000}}</ref> Међутим, због политичких преокрета, дошло је до две неповезане институције које користе исто име. Активности на албанском језику се обављају на првобитној локацији ([[Универзитет у Приштини (албански)|Универзитет у Приштини]]), док се [[Универзитет у Приштини (српски)|Универзитет у Приштини]] на српском језику преселио у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]]. Финансије, уметност, новинарство, медицина, стоматологија, фармација, ветеринарски програми и инжењеринг су међу најпопуларнијим областима у којима странци могу да се баве у граду. Ово доводи многе младе студенте из других градова и земаља у Приштину. Град је познат по неколико образовних институција као што су Универзитет у Приштини, Факултет уметности Универзитета у Приштини и [[Академија наука и уметности Косова]].<ref>{{Cite web|url=https://www.osce.org/kosovo/36978|title=Kosovo non-majority communities within the primary and secondary educational systems|website=www.osce.org}}</ref> Међу првим познатим школама у граду биле су оне отворене током османског периода.<ref name="history-culture-refworld">[http://www.refworld.org/docid/3ae6a80c0.html "The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo"], Immigration and Refugee Board of Canada, ''The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo'', 1 May 1997,accessed 23 February 2014.</ref> Становницима је било дозвољено да похађају ове школе, од којих су већина биле верске, док је само неколико њих било секуларне.<ref name="history-culture-refworld" /> Град има више [[библиотека]], од којих неколико садржи значајне збирке историјских и културних докумената. Најважнија библиотека у погледу збирки историјских докумената је [[Народна библиотека Косова]].<ref>{{cite web|last=kultplus|title=BKUK shënoi 69-të vjetorin e themelimit|url=http://www.kultplus.com/?id=5&l=1131|year=2013}}</ref><ref>{{cite journal|last=BKUK|title=65-vjet të Biblotekës Kombëtare dhe Universitare të Kosovës|url=http://www.biblioteka-ks.org/Biblioteka_Botime/Viti6Nr22009.pdf|journal=Bibloletra|year=2009|volume=2|page=10|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140501032049/http://www.biblioteka-ks.org/Biblioteka_Botime/Viti6Nr22009.pdf|archivedate=2014-05-01}}</ref> === Медији === Медије у Приштини чине неке од најважнијих новина, највећих издавачких кућа и најгледанијих телевизијскх станица на Косову и Метохији. Такође је највећи комуникациони центар медија у покрајини. Скоро све главне медијске организације на Косову и Метохији имају седиште у Приштини.<ref name="Kosovo Media Institute">[http://www.mc.rs/upload/documents/razno/KMI_e-directory-media.pdf Kosovo Media Institute] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190717183241/http://www.mc.rs/upload/documents/razno/KMI_e-directory-media.pdf |date=2019-07-17 }} Major media organizations in Kosovo and their addresses.</ref> Телевизијска индустрија је значајан послодавац у привреди града, док своја седишта у Приштини имају четири главне радиодифузне мреже на Косову и Метохији: -{[[RTV21]]}-, -{[[Kohavision]]}-, -{[[Klan Kosova]]}-, као и јавни медијски сервис грађана Косова и Метохије — [[Радио-телевизија Косова]] (РТК). Све дневне новине у Приштини имају читалачку публику широм покрајине.<ref name="OSCE">{{cite web|url=http://www.osce.org/kosovo|title=OSCE|access-date=17 November 2015}}</ref> Важан догађај који је утицао на развој медија био је 2005. године када је [[Универзитет у Приштини (албански)|Универзитет у Приштини]] основао Факултет новинарства у оквиру Филолошког факултета у који је уписан велики број младих.<ref name="Fakulteti i Filologjisë - Ballina">{{cite web|url=http://filologjia.uni-pr.edu/|title=Fakulteti i Filologjisë - Ballina|access-date=17 November 2015}}</ref> {{рашчисти}} == Култура == [[Датотека:Muzeu i Kosovës.JPG|230п|мини|десно|[[Музеј Косова и Метохије]] је прва институција културног наслеђа на Косову и Метохији, основана са циљем очувања, рестаурације-конзервације и презентације покретног културног добра.]] Као главни град Аутономне Покрајине Косова и Метохије, Приштина је центар културног и уметничког развоја свих [[Срби|Срба]] и [[Албанци|Албанаца]] који живе на овом подручју. Дом је највећих културних институција покрајине, као што су [[Народно позориште у Приштини]] и [[Музеј Косова и Метохије]]. [[Народна библиотека Косова]] има више од 1,8 милиона књига, часописа, мапа, атласа, микрофилмова и других материјала. У Приштини ради много страних културних институција, укључујући албански Албанолошки институт, француски [[Алијанс франсез]],<ref>{{cite web|url=http://www.af-pristina.com/|title=Alliance Française de Prishtina|access-date=28 May 2017}}</ref> Британски савет,<ref>{{cite web|url=https://kosovo.britishcouncil.org/en|title=British Council - Kosovo|website=kosovo.britishcouncil.org|access-date=28 May 2017}}</ref> немачки [[Гете институт]]<ref>{{cite web|url=http://www.slzprishtina.org/haus/menu/prufungen/goethe-institut/|title=Sprachlernzentrum in Prishtina|website=www.slzprishtina.org|access-date=28 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170525233359/http://slzprishtina.org/haus/menu/prufungen/goethe-institut/|archive-date=25 May 2017|url-status=dead}}</ref> и Фондацију Фридриха Еберта.<ref>{{cite web|url=http://www.fes-prishtina.org/wb/pages/english/home.php|title=Welcome, Office Prishtina, Friedrich-Ebert-Stiftung e.V. - Home|website=www.fes-prishtina.org|access-date=28 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626142423/http://www.fes-prishtina.org/wb/pages/english/home.php|archive-date=26 June 2017|url-status=dead}}</ref> У Приштини је такође основана информативна канцеларија [[Савет Европе|Савета Европе]].<ref>{{cite web|url=http://www.coe.int/en/web/pristina/home|title=Home|website=Council of Europe Office in Pristina|access-date=28 May 2017}}</ref> === Знаменитости === [[Датотека:Hyjnesha ne fron.JPG|лево|мини|140п|[[Богиња на трону]] је један од најдрагоценијих археолошких артефаката Србије, а усвојен је као симбол Приштине.]] {{multiple image |align = right |total_width = 240 |image1 = Clock Tower-Sahat Kulla.JPG |width1 = 222 |height1 = |image2 = Ethnographic Museum in Prishtina.jpg |width2 = 502 |height2 = |footer = [[Сахат-кула у Приштини|Сахат-кула]] је била средство информисања грађана како би знали када да се моле, као и трговци када да затворе своје продавнице <small>'''(лево)'''</small> [[Музеј Косова и Метохије|Етнолошки музеј]] <small>'''(десно)'''</small>}} Од 426 заштићених историјских споменика на Косову и Метохији, 21 се налази у Приштини.<ref name=KSI.9>{{cite web|title=Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës|url=http://www.esiweb.org/pdf/esi_future_of_pristina%20booklet_albanian.pdf|publisher=Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative|access-date=23 February 2014|page=9|language=sq}}</ref> Велики број ових споменика долази из [[Византијско царство|византијског]] и [[Османско царство|османског]] доба.<ref name="Kulla.jeta">{{cite web |last=Limani |first=Jeta |title=Kulla of Mazrekaj family in Dranoc |url= http://www.lth.se/fileadmin/hdm/alumni/papers/CMHB_2007/Kosova___Jeta_Limani_-_Kulla_of_Mazrekaj_Family.pdf |page=2}}</ref> Почевши од 1945. године, власти [[Југославија|Југославије]] су почеле да граде модерну Приштину.<ref name=K.3>{{cite book|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=[[Bradt Travel Guides]] Ltd., UK|isbn=978-1-84162-331-3|pages=3|url=http://www.bradtguides.com/|author2=Verena Knaus|year=2010}}</ref> Ова модернизација довела је до великих промена у структури зграда, њиховој функцији и околини.<ref name="coe.3">{{cite web |title=CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf |page=3 |language=en, sq, sr |date=December 2012}}</ref> Међутим, сачувани су бројни типови споменика, укључујући четири џамије, обновљену православну цркву, [[Велики хамам у Приштини|турско купатило]], јавну чесму, [[Сахат-кула у Приштини|сахат-кулу]], неколико традиционалних кућа, као и грађевине архитектуре под европским утицајем, попут Музеја Косова и Метохије.<ref name="coe.16">{{cite web |title=Conservation Basis for the "historic Centre" of Prishtinë |language=en, sq, sr |page=16 |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf |date=December 2012}}</ref> Ове знаменитости симболизују историјски и културни карактер Приштине, јер су развијени током векова у духу освајачких империја ([[Римско царство|Римско]], [[Византијско царство|Византијско]], [[Османско царство|Османско]] и [[Аустроугарска|Аустро-угарско царство]]).<ref name="Kulla.jeta"/> Библиотека „Хивзи Сулејмани” основана је пре 70 година и једна је од највећих библиотека по броју књига у свом инвентару који износи близу 100.000. Све те књиге су у служби за регистроване читаоце библиотеке.<ref name="Municipality of Prishtina">[http://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Kultures,Rinise,Sportit/Kulture.aspx Letërnjoftim i shkurtër për kulturën e kryeqytetit] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150405061301/https://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Kultures,Rinise,Sportit/Kulture.aspx |date=5. 4. 2015 }} Short notice of capital culture. Приступљено 25 February 2014.</ref> Дарданска дама и Богиња на трону су артефакти који је пронађени током ископавања 1955.<ref>[http://www.esiweb.org/index.php?lang=en&id=178 'Tjerrtorja' Archaeological Site (listed since 1955).] Retrieved 1 March 2014</ref> у близини [[Улпијана|Улпијане]],<ref>{{cite book|title=The Roman army as a community|first1=Adrian Keith|last1=Goldsworthy|first2=Ian|last2=Haynes|first3=Colin E. P.|last3=Adams|isbn=1887829342|year=1997|publisher= Journal of Roman Archaeology|page=100}} Retrieved 2 March 2014.</ref> предграђа Приштине. Направљени су од глине око 3500. године п. н. е. у неолитском периоду.<ref>[https://archive.is/20130407182037/http://www.balkanweb.com/kultur%EB/2691/idhulli-i-dardanise-apo-hyjnesha-ne-fron-56278.html Idhulli i Dardanisë apo Hyjnesha në fron] Dardanian idol or Goddess on the Throne. Приступљено 22 February 2014.</ref> У Приштини се налази [[Велики хамам у Приштини|Велики хамам]] и кућа Емина Ђикуа која је постала Етнографски музеј. Приштина такође има свој Градски архив који је основан 1950-их година и чува сву евиденцију града и региона.<ref name="Municipality of Prishtina" /> {{рашчисти}} === Музика === [[Датотека:DuaLipaO2020522 (5 of 110) (52051427672).jpg|десно|мини|250п|Позната певачица [[Дуа Липа]] ћерка је родитеља пореклом из Приштине.]] [[Српска музика]] се сматра веома богатом жанровима и њиховим развојем током времена. Али пре развоја жанрова, кључна тачка је богат [[фолклор]] Косова и Метохије, од којих већина нажалост није дигитализована и сачувана у архивама. Значај фолклора огледа се у две главне категорије: сматра се ризницом културног наслеђа Србије и помаже у расветљавању [[Историја Србије|њене историје]].<ref>{{cite book|last=Rudi|first=Rafet|title=Sprova Estetike - Muzika e shekullit XX (''Esthetical Challenges" - Music of the 20th Century'')|year=2002|publisher=Dukagjini|page=135}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.shqiperia.com/Folklori-dhe-folkloristika.360/ |title=Portali Shqiperia}}</ref> Фолклор је такође послужио као инспирација и утицај у многим областима, укључујући композицију музике у наредним генерацијама.<ref>{{cite web|url=http://gazetajnk.com/?cid=1,3,4787/|title=Gazeta Jeta në Kosovë - Kosovë - Gazeta Jeta në Kosovë|work=Gazeta Jeta në Kosovë}}</ref> Неки међународно познати извођачи који су рођени или одрастали у Приштини су [[Рита Ора]], [[Дуа Липа]] и [[Ера Истрефи]]. === Фестивали === [[Датотека:Peter Donohoe plays in %27Diar Hall%27 2013.jpg|мини|лево|230п|Питер Донохо за клавиром у Приштини, 2013.]] Фестивали и свечани догађаји су једна од ствари које становништво Приштине посећује у великом броју. Упркос генерално малој површини, Приштина има знатан број фестивала и свечаних догађаја. Разноликост фестивала омогућава људима различитих укуса да се нађу у овом граду. Домаћин је само три активна позоришта, од којих је најзначајније [[Народно позориште у Приштини|Народно позориште]], које се налази у центру града, а основано је 1946.<ref>{{cite web|title=The National theatre of Kosovo |url=https://www.theguardian.com/stage/theatreblog/2012/jun/22/unrestricted-views-national-theatre-kosovo}}</ref> Народно позориште је такође највиши рангирани позоришни институт на Косову и Метохији који има највећи број продукција. Приказало је више од 400 представа које је гледало више од три милиона гледалаца.<ref>{{cite web|url=http://www.mkrs-ks.org/?page=1,134|title=Profili|publisher=|accessdate=17. 11. 2015}}</ref> [[Филмски фестивал у Приштини]] приказује значајне међународне филмове произведене на Балкану и шире, али и скреће пажњу на сопствену [[Филмска индустрија|филмску индустрију]]. Настао је 2008. године као начин промовисања сопствене културе. Један од највећих фестивала је Клавирски фестивал Шопен који је основан 2010. године поводом 200. годишњице рођења [[Фредерик Шопен|Фредерика Шопена]].<ref name="Wordpress">{{cite web|last=Luzha|first=Besa|title=Chopin Piano Fest Prishtina|url=http://chopinkosova.com/|publisher=WordPress|accessdate=23. 2. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140110103010/http://chopinkosova.com/|archive-date=10. 1. 2014|url-status=dead}}</ref> Временом је постао традиционални клавирски фестивал који се одржава током пролећа сваке године. Сматра се националним благом.<ref name="Selmani">{{cite web|last=Selmani|first=Arber|title='Chopin Fest' eshte pasuri shteterore|url=http://www.zeri.info/artikulli/4084/pula-chopin-fest-eshte-pasuri-shteterore|accessdate=1. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302144418/http://www.zeri.info/artikulli/4084/pula-chopin-fest-eshte-pasuri-shteterore|archive-date=2. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> Током првих пет година рада, понудио је интерпретације светски познатих пијаниста као што су Питер Донохо, Јанина Фјалковска, али и локалних уметника.<ref name="Selmani" /><ref name="Verdi">{{cite web|title="Chopin Piano Fest", në kujtim të Verdit|url=http://www.koha.net/arkiva/?page=1,5,141223|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302144355/http://www.koha.net/arkiva/?page=1,5,141223|url-status=dead|archive-date=2. 3. 2014|publisher=Koha Net|accessdate=23. 2. 2014}}</ref> Настоји да промовише уметност интерпретације, као вредност музике. Фестивал ДАМ један је од најзначајнијих културних догађаја у Приштини. Музички је фестивал који се одржава једном годишње и окупља младе и талентоване домаће и иностране музичаре из целог света. Ради на обогаћивању културне сцене спајањем традиционалног и савременог. Основао га је тадашњи студент уметности, сада познати телевизијски продуцент, музичар, новинар и менаџер Филхармонијског оркестра Косова и Метохије, Дардан Селимај.<ref name="Consti">{{cite web|title=DAM Festival-KadMusArts|url=http://kadmusarts.com/festivals/1857.html|access-date=30. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302202213/http://kadmusarts.com/festivals/1857.html|archive-date=2. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> У августу 2018. одржан је први -{[[Sunny Hill Festival]]}- у градском парку [[Парк природе Грмија|Грмија]] који се од тада одржава сваке године, а организује га певачица [[Дуа Липа]] заједно са својим оцем, Дукађином Липом. На фестивалу наступају истакнути међународни и локални извођачи, а сам фестивал је убрзо постао један од симбола града.<ref>{{Cite news|last=Marshall|first=Alex|date=2018-08-17|title=Can a Music Festival Make Kosovo Cool?|language=en-US|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/2018/08/17/arts/music/dua-lipa-kosovo-festival-action-bronson.html|access-date=2021-05-08|issn=0362-4331|archive-date=2018-08-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20180817120117/https://www.nytimes.com/2018/08/17/arts/music/dua-lipa-kosovo-festival-action-bronson.html|url-status=live}}</ref> Сав остварени приход од фестивала намењен је хуманитарној организацији -{Sunny Hill Foundation}-.<ref>{{Cite web|title=How Dua Lipa went from aspiring singer to one of today's top global female pop stars|url=https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|access-date=2021-05-08|website=ABC News|language=en|archive-date=2018-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20181011015440/https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|url-status=live}}</ref> === Спорт === [[Датотека:Street-eu3.jpg|десно|мини|230п|Играчи [[Улична кошарка|уличне кошаркаше]] у [[Парк природе Грмија|Грмији]].]] Приштина је центар спорта на Косову и Метохији, где су активности организоване на аматерским и професионалним нивоима.<ref name="shega">{{cite web|title=Departamenti i Sportit:Profili|url=http://www.mkrs-ks.org/?page=1,48|accessdate=1. 3. 2014}}</ref> Фудбал је најпопуларнији спорт у граду. Представља га [[ФК Приштина]], која игра своје домаће утакмице на [[Градски стадион Приштина|Градском стадиону]]. Кошарка је такође један од популарнијих спортова у Приштини, а представља је [[КК Приштина]],<ref>{{cite web|title=Sigal Prishtina hap etapën e re në basketboll|url=http://www.koha.net/arkiva/?page=1,18,121113|accessdate=1. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140908021533/http://koha.net/arkiva/?page=1,18,121113|archive-date=8. 9. 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> која је најуспешнији кошаркашки клуб на Косову и Метохији и део [[Балканска лига у кошарци|Балканске лиге у кошарци]]. Суперлиги се касније придружио још један тим из Приштине — РТВ 21.<ref>{{cite web|title=ETC SUPERLIGA|url=http://www.basketbolli.com/sq/league/etc-superliga|accessdate=1. 3. 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140402174016/http://www.basketbolli.com/sq/league/etc-superliga|archivedate=2. 4. 2014}}</ref> [[Улична кошарка]] је од 2000. године традиционално организовани спортски и културни догађај у [[Парк природе Грмија|Парку природе Грмија]]. Поред успеха у дворанској кошарци, екипа Че Бара освојила је титулу шампиона државног првенства 2013.<ref>{{cite web|title=Che Bar kampione e Kosovës në Streetball|url=http://www.kosovastreetball.org/|accessdate=1. 3. 2014|archive-date=14. 07. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190714185353/http://kosovastreetball.org/|url-status=dead}}</ref> [[Рукомет]] је такође веома популаран. Представници Приштине признати су на међународном нивоу и играју међународне утакмице. {{рашчисти}} == Познати Приштевци == Неки од најпознатијих Приштеваца су: * [[Сава Петровић Грмија]] (1882—1914); српски официр и четнички војвода * [[Хајдар Души]] (1916—1944); народни херој Југославије и Албаније * [[Зоран Радосављевић]] (1965—1999); српски мајор и пилот * [[Бехђет Пацоли]] (1951); албански политичар и сепаратиста * [[Драган Томић (политичар)|Драган Томић]] (1936—2022); српски политичар * [[Ђани]] (1973); српски поп-фолк и турбо-фолк певач * [[Јана (певачица)|Јана]] (1974); српска фолк певачица * [[Рита Ора]] (1990); британска певачица, текстописац и глумица * [[Енвер Петровци]] (1954); југословенски и албански глумац * [[Горан Ђоровић]] (1971); југословенски и српски фудбалер * [[Зуфер Авдија]] (1959); југословенски и српски кошаркаш * [[Марко Симоновић]] (1986); српски кошаркаш * [[Кенан Сипахи]] (1995); турски кошаркаш * [[Милена Рашић]] (1990); српска одбојкашица == Партнерски градови == * {{зас|ТУР}} [[Анкара]], [[Турска]]<ref>{{cite web |title=Sister Cities of Ankara|url=https://www.ankara.bel.tr/en/foreign-relations-department/sister-cities-of-ankara|website=ankara.bel.tr|publisher=Ankara|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ТУР}} [[Бурса]], [[Турска]]<ref>{{cite web |title=Kardeş Şehirler|url=https://www.bursa.bel.tr/sayfa/kardes-sehirler-261|website=bursa.bel.tr|publisher=Bursa|language=tr|access-date=2022-01-06}}</ref> * {{зас|САД}} [[Де Мојн]], [[Сједињене Америчке Државе]]<ref>{{cite web |title=Des Moines to Become Sister Cities with Pristina, Kosovo|url=https://www.dsmpartnership.com/news-media/blog/des-moines-to-become-sister-cities-with-pristina-kosovo|website=dsmpartnership.com|publisher=Greater Des Moines Partnership|date=2018-11-09|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ХРВ}} [[Загреб]], [[Хрватска]]<ref>{{cite web |title=Statistical Yearbook of the City of Zagreb 2018|url=https://www.zagreb.hr/UserDocsImages/arhiva/statistika/SYCZ_2018%2023%2004%202019%20links.pdf|website=zagreb.hr|publisher=Zagreb|page=33|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ПАК}} [[Карачи]], [[Пакистан]]<ref name=dawn>{{cite web |title=Islamabad to get new sister city|url=https://www.dawn.com/news/1230842|website=dawn.com|publisher=Dawn|date=2016-01-05|access-date=2021-10-13}}</ref> * {{зас|БЕЛ}} [[Намир]], [[Белгија]]<ref>{{cite web |title=Relations Internationales|url=https://www.namurinternational.be/|website=namurinternational.be|publisher=Namur|language=fr|access-date=2020-05-11}}</ref> == Референце == {{извори}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Edwards|first=Iorwerth Eiddon Stephen|last2=Gadd|first2=Cyril John|last3=Boardman|first3=John|others=D. M. Lewis, Nicholas Geoffrey Lemprière Hammond, Simon Hornblower, M. Ostwald, Frank William Walbank, A. E. Astin, Andrew William Lintott, John Anthony Crook, Alan K. Bowman, Elizabeth Rawson, Edward Champlin, Peter Garnsey, Averil Cameron, Dominic Rathbone, Bryan Ward-Perkins, Michael Whitby|title=The Cambridge Ancient History|url=https://books.google.com/books?id=vx251bK988gC|date=13. 10. 1994|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-23348-4|pages=428}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=wgMIAAAAMAAJ|title=Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia|author=Panić-Surep|first=Milorad|year=1965|pages=167}} * {{Cite book| ref=harv|title=Kosovo: The Bradt Travel Guide|last=Warrander |first=Gail |year=2007 |publisher= The Globe Pequot Press Inc. |location= Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England |isbn=978-1-84162-199-9 |url= https://books.google.com/books?id=GCRjKdrmqqEC|accessdate=18. 5. 2013|pages=85—88}} * {{Cite book| ref=harv|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=Bradt Travel Guides Ltd, UK|isbn=978-1-84162-331-3|url=http://www.bradtguides.com/|last2=Knaus|first2=Verena|pages=86}} * {{Cite book| ref=harv|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=Bradt Travel Guides Ltd, UK|isbn=978-1-84162-331-3|url=http://www.bradtguides.com/|last2=Knaus|first2=Verena|pages=85}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=vyVaAAAAYAAJ|title=Izdanja| author = Zadruga |first=Srpska Književna|year=1913|pages=265}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wilson|first=Nigel Guy|title=Encyclopedia Of Ancient Greece|year=2006|publisher=Taylor & Francis Group|isbn=978-0-415-97334-2|url=https://books.google.com/books?id=BCZsPgAACAAJ|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Adams|first=Douglas Q.|title=Encyclopedia of Indo-European Culture|year=1997|publisher=Fitzroy Dearborn|isbn=978-1-884964-98-5|url=https://books.google.com/books?id=tzU3RIV2BWIC|editor=James P. Mallory}} * {{Cite book| ref=harv|last=Evans|first=John Arthur|title=Antiquarian Risearches in Illiricum, Pars III, Archeologia or miscellaneons tracts to antiqity. Vol XLIX|year=1885|pages=72—78}} * {{Cite book| ref=harv|title=Гласник Музеја Косова и Метохије|year=1956|location=Приштина|pages=207—215}} * {{Cite book| ref=harv|last=Урошевић|first=Атанасије|title=Косово|year=1965|location=Београд|publisher=Научно дело}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ивановић|first=Милан|title=Црквени споменици XIII — XX века|year=1987|location=Београд — Призрен|publisher=Задужбине Косова}} * {{Cite book| ref=harv|last=Самарџић|first=Радован|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878—1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912)|year=2009|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Нови крајеви Србије (1912—1915)|year=2013|location=Београд|publisher=Филозофски факултет}} * {{Cite book| ref={{harvid|Акциони план|2009}}|title=Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013.|year=2009|publisher=Комесаријат за избеглице и миграције|location=Приштина - Грачаница|url=http://www.kirs.gov.rs/docs/lap/lap_pristina_gracanica.pdf|accessdate=4. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171205194725/http://www.kirs.gov.rs/docs/lap/lap_pristina_gracanica.pdf|archive-date=5. 12. 2017|url-status=dead}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Pristina | wikispecies = | wiktionary = Приштина | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Приштина }} * {{званични веб-сајт|http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/}} * [[Коста Костић|Костић, Коста]] (1922). ''[[s:Наши нови градови на југу#ПРИШТИНА|Наши нови градови на југу]]''. Београд. * [http://pristina.theater/ Народно позориште Приштина] * [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pristina-od-osmeha-do-suza.sr.html Приштина од смеха до суза (''Политика'', 1. април 2013)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:577896-Pristina-Svi-Srbi-stanu-u-tri-sobe Приштина: Сви Срби стану у три собе (''Вечерње новости'', 22. новембар 2015)] * [http://gracanicaonline.info/2017/03/15/pristina-grad-u-koji-srbi-odlaze-na-rad-u-soping-ali-izbegavaju-da-tu-zive/ Приштина, град у који Срби одлазе на рад и у шопинг, али избегавају да ту живе (''Грачаница онлајн'', 15. март 2017)] {{Град Приштина}} {{Косовски округ}} {{Списак градова у Србији}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Географија|Србија}} [[Категорија:Приштина| ]] [[Категорија:Градови у Србији]] [[Категорија:Град Приштина]] [[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]] bcgs5abp67222d72rubdyyvw06jzk7p 25114599 25114578 2022-07-19T18:53:55Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|град у Србији}} {{Кандидат за добар — гласање}} {{Град у Србији | назив = Приштина | име генитив = Приштине | покрајина = [[Косово и Метохија]] | округ = [[Косовски управни округ|Косовски]] | град = [[Град Приштина|Приштина]] | слика = {{multiple image | border = infobox | total_width = 277 | image_style = border:1; | perrow = 1/2/2 | image1 = Prishtina ne mbremje Wiki Academy II.jpg | image2 = Goddess on throne.JPG | image3 = Pallati i Rinis dhe Sporteve, Prishtine, Kosove.jpg | image4 = Muzeu_i_Kosovës.JPG | image5 = 2011 Prisztina, Wieża zegarowa.JPG | image6 = Government of Republic of Kosovo.jpg | image7 = Kisha Ortodokse Serbe.jpg}} | опис_слике = '''Одозго, слева надесно''': панорама Приштине, [[Богиња на трону]], [[Палата омладине и спорта]], [[Музеј Косова и Метохије]], [[Сахат-кула у Приштини|Сахат-кула]], [[Административна кула Дом штампе]] и [[Саборна црква у Приштини|Саборна црква Христа Спаса]] | грб = [[Датотека:Stema e Komunës Prishtinë.svg|60п]] | опис_грба = Грб | градска_застава = [[Датотека:Flag of Pristina.svg|115п]] | опис_заставе = Застава | стара_имена = Вицијанум | надморска_висина = 625 | становништво = 145.149 | година_становништво = 2011 | агломерација = 198.897 | година_агломерација = 2011 | површина = 572 | поштански_код = 10000 | позивни_број = +383 (0)38 | регистарска_ознака = -{PR}-/-{ПР}- <small>([[Србија|Република Србија]])</small> </br> -{01}- <small>([[Република Косово]])</small> | веб-страна = {{url|https://prishtinaonline.com/sr/naslovna|www.prishtinaonline.com}} | градоначелник = [[Перпарим Рама]] | странка = [[Демократска лига Косова|ДЛК]] | гшир = 42.66444 | гдуж = 21.16511 }} '''Приштина''' је највећи град и административни центар [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], као и [[Косовски управни округ|Косовског управног округа]]. Пети је град у [[Србија|Србији]] по површини, а четврти по броју становника у ширем подручју. Налази се у непосредној близини планине [[Гољак (планина)|Гољак]], на североистоку [[Косово|Косова]]. Насељено људима од праисторије, подручје Приштине је било дом неколико [[Илири|илирских народа]]. [[Дарданци|Дардански]] краљ [[Бардил]] је окупио разна племена у 4. веку п. н. е. и успоставио [[Краљевина Дарданија|Краљевину Дарданију]]. Наслеђе класичног доба представља насеље [[Улпијана]], које се сматрало једним од најутицајнијих римских градова на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Након поделе [[Римско царство|Римског царства]], ова област је између 5. и 9. века била део [[Византија|Византије]]. Средином 9. века уступљена је [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]], пре него што је почетком 11. века поново пала под окупацију Византије, а затим крајем 11. века постала део [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]]. Касније у средњем веку, Приштина је била важан град у [[Историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]] и краљевски посед српских краљева. Након што је [[Османско царство]] освојило Балкан, Приштина је постала значајан рударски и трговински центар због свог стратешког положаја у близини богатог рударског града, [[Општина Ново Брдо|Новог Брда]]. Град је био познат по пијацама и предметима којима се тргује, као што су козја кожа и длака, поред барута. Приштина је привредни, финансијски, политички и трговински центар Косова и Метохије, највише захваљујући свом положају. Такође је једно од најважнијих транспортних чворишта у Србији за ваздушни, железнички и друмски саобраћај. [[Аеродром Приштина]] је међу највећима у региону. Низ брзих пруга и ауто-путева повезују град са суседном [[Албанија|Албанијом]] и [[Северна Македонија|Северном Македонијом]]. == Етимологија == Порекло имена града је непознато. Назив града могуће да је изведен од речи ''-{pryskati}-'' дијалекта [[Прасловенски језик|прасловенског језика]] која означава [[извор]] (воде) што је такође потврђено на моравским дијалектима [[Чешки језик|чешког]]; изводи се из глагола ''-{pryskati}-'', који значи „прскати” или „прскање”.<ref name="loma">{{Citation|last=Loma|first=Aleksandar|authorlink=Aleksandar Loma|year=2013|title=Топонимија Бањске хрисовуље|trans-title=Toponymy of the Banjska Chrysobull|publisher=Serbian Academy of Sciences and Arts|place=Belgrade|language=Serbian|issn=0351-9171|page=181}}</ref> Назив Приштина се појављује и као засеок у близини [[Теслић]]а у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Ерик П. Хамп је повезао данашњи назив са индоевропском изведеницом -{pṛ-tu-}- + -{stein}- на протоалбанском језику који се говорио у региону пре владавине римског цара Трајана (1—2. век).<ref>{{cite web |last1=Mehmeti |first1=Col |title=This Time In Linguistics History: Eric Hamp and Albanian Linguistics |url=https://www.linguisticsociety.org/content/time-linguistics-history-eric-hamp-and-albanian-linguistics |publisher=Linguistic Society of America}}</ref> Тиме се претпоставља да је назив настао пре [[Словенско насељавање Балканског полуострва|доласка Словена на Балканско полуострво]].<ref>{{cite book |last1=Curtis |first1=Matthew |title=Slavic-Albanian Language Contact, Convergence, and Coexistence |page=42 |date=2012 |publisher=Ohio State University |isbn=978-1-2675-8033-7 |url=https://eric.ed.gov/?id=ED546136 }}</ref> Ернст Ајхлер увидео је везу са [[Римски цар|царем]] [[Јустинијан I|Примусом Јустинијаном]] за кога се сматра да је саградио град, док термин „Приштина” види као назив који је настао од његовог имена.<ref>{{Cite book |url=https://www.worldcat.org/oclc/435630850 |title=Namenforschung : ein internationales Handbuch zur Onomastik. 1. Teilband |date=1995 |publisher=De Gruyter |others=Ernst Eichler |isbn=978-3-11-020342-4 |location=Berlin |oclc=435630850}}</ref> Марко Сној предлаже извођење из словенског облика ''-{Prišьčь}-'', посесивни придев личног имена ''-{Prišьkъ}-'' и деривативни суфикс -ина. Назив је највероватније патронима личног имена ''-{Prišь}-'', сачувано као презиме [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпског]] ''-{Priš}-'' и [[Пољски језик|пољског]] ''-{Przybysz}-'', хипокористички словенског личног имена ''-{Pribyslavъ}-''.<ref>SNOJ, Marko. 2007. Origjina e emrit të vendit Prishtinë. In: BOKSHI, Besim (ed.). ''Studime filologjike shqiptare: konferencë shkencore'', 21—22 nëntor 2007. Prishtinë: Akademia e Shkencave dhe e Arteve e Kosovës. {{page|year=2008|id=|pages=277–281}}</ref> Према [[Александар Лома|Александру Лома]], Марково тумачење имена представља ретки и релативно касни процес формирања речи. Погрешно тумачење имена Приштина повезује се са српском речи „[[пришт]]”. Ово објашњење не може бити тачно, јер су словенски називи места који се завршавају на -ина никада не потичу од заједничке именице. Становници овог града себе називају Приштевци на локалном српском дијалекту.<ref>{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=YUdJAAAAYAAJ&q=prishtina+prishtinali |title=The Linguist: Journal of the Institute of Linguists |date=2003 |publisher=The Institute |pages=101 |language=en}}</ref> == Географија == [[Датотека:Prishtina the capital city of Kosova.jpg|мини|270п|лево|Поглед на Приштину са југа ка северу]] Приштина се простире преко [[Лабско поље|Лабског]] и [[Косово поље|Косова поља]] до планине [[Гољак (планина)|Гољак]] на североистоку [[Косово|Косова]].<ref name="Environment">{{cite web |publisher=Komuna e Prishtinës |title=Plani Zhvillimor Komunal i Prishtinës 2012–2022 |url=https://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210830214734/https://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf |archive-date=30 August 2021 |pages=10–18 |language=sq |url-status=live}}</ref> Водене површине обухватају [[Грачаничко језеро|Грачаничко]] и [[Батлавско језеро]], као и реку [[Лаб]].<ref name="Environment"/> Парк [[Парк природе Грмија|Грмија]] лежи на истоку Приштине и простире се на северу од села [[Лукаре (Приштина)|Лукаре]] и [[Којловица]] до југа код села [[Бадовац]]. Приштина је једно од урбаних подручја са највећом несташицом воде на Косову и Метохији.<ref name="balkaninsight">{{cite web |publisher=Balkan Insight |title=Winter Drought Threatens Kosovo Capital's Water |date=21 February 2014 |url=http://www.balkaninsight.com/en/article/kosovo-capital-faces-harsh-water-reductions |access-date=2 March 2014}}</ref> Становништво се свакодневним нови са ограничењима воде због недостатка кише и снежних падавина, због чега је градско водоснабдевање у веома лошем стању.<ref name="balkaninsight"/> Два главна резервоара за водоснабдевање су [[Батлавско језеро|Батлавско]] и [[Грачаничко језеро]].<ref name="balkaninsight" /> Међутим, постоје многи проблеми са водоснабдевањем које долази из ова два резервоара који снабдевају 92% становништва Приштине.<ref name="annual per">{{cite web|title=ANNUAL PERFORMANCE REPORT OF WATER SERVICE PROVIDERS IN KOSOVO,IN 2012|url=http://www.wwro-ks.org/English/Publications/AnnualPerfor/RAPORTIMI_i_PERFORMANCES_2012.pdf|publisher=Water and Waste Regulatory Office|access-date=2 March 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140306191507/http://www.wwro-ks.org/English/Publications/AnnualPerfor/RAPORTIMI_i_PERFORMANCES_2012.pdf|archive-date=6 March 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Због ових проблема, власти су појачале свој труд да поправе ситуацију и да се постарају да овакве кризе више не погоде град.<ref>{{cite web|last=Zogjani|first=Nektar|title=Uji Për Prishtinën Në Dorë Të Zotit|url=http://www.gazetajnk.com/?cid=1,1018,7309|publisher=Gazeta Jeta në Kosovë|access-date=2 March 2014|date=2014-01-08}}</ref> === Клима === Према [[Кепенова класификација климе|Кепеновој класификацији климе]], Приштина спада под периферију [[Океанска клима|океанске климатске]] зоне са просечном годишњом температуром од 10,6 °-{C}-.<ref name="Climate-data">{{cite web |publisher=Climate-Data |title=Climate: Pristina |url=https://en.climate-data.org/europe/republic-of-kosovo/prishtina/prishtina-912068/ |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211002154459/https://en.climate-data.org/europe/republic-of-kosovo/prishtina/prishtina-912068/ |archive-date=2 October 2021 |url-status=live}}</ref> Најтоплији месец је август са просечном температуром која се достиже 21,8 °-{C}-, док је најхладнији јануар са просечном температуром која иде до −0,6 °-{C}-.<ref name="Climate-data"/> Приштина има умерену климу са просечно 2909,69 сунчаних сати годишње.<ref name="Climate-data"/> Јул је најсунчанији месец у години са просечно око 11,5 сунчаних сати дневно, а за разлику од њега, просечни сунчани сати су мањи од 4,5 сати дневно у јануару.<ref name="Climate-data"/> {{Weather box | name = Climate of Pristina | width = 100% | metric first = yes | single line = yes | location = Приштине | Jan high C = 3.3 | Feb high C = 5.4 | Mar high C = 10.1 | Apr high C = 15.3 | May high C = 19.8 | Jun high C = 24.1 | Jul high C = 26.8 | Aug high C = 27.4 | Sep high C = 21.6 | Oct high C = 16.2 | Nov high C = 10.3 | Dec high C = 4.4 | year high C = | Jan low C = -3.7 | Feb low C = -2.5 | Mar low C = 0.6 | Apr low C = 4.9 | May low C = 9.7 | Jun low C = 13.8 | Jul low C = 16.1 | Aug low C = 16.3 | Sep low C = 11.8 | Oct low C = 7 | Nov low C = 2.5 | Dec low C = -2 | year low C = | Jan mean C = -0.6 | Feb mean C = 1.1 | Mar mean C = 5.1 | Apr mean C = 10.1 | May mean C = 14.8 | Jun mean C = 18.9 | Jul mean C = 21.5 | Aug mean C = 21.8 | Sep mean C = 16.5 | Oct mean C = 11.2 | Nov mean C = 5.9 | Dec mean C = 0.8 | year mean C = | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 47 | Feb precipitation mm = 45 | Mar precipitation mm = 62 | Apr precipitation mm = 73 | May precipitation mm = 80 | Jun precipitation mm = 67 | Jul precipitation mm = 54 | Aug precipitation mm = 40 | Sep precipitation mm = 49 | Oct precipitation mm = 48 | Nov precipitation mm = 50 | Dec precipitation mm = 60 | year precipitation mm = | Jan precipitation days = 7 | Feb precipitation days = 6 | Mar precipitation days = 8 | Apr precipitation days = 9 | May precipitation days = 10 | Jun precipitation days = 9 | Jul precipitation days = 7 | Aug precipitation days = 6 | Sep precipitation days = 6 | Oct precipitation days = 6 | Nov precipitation days = 7 | Dec precipitation days = 8 | year precipitation days = | Jand sun = 4.7 | Febd sun = 5.3 | Mard sun = 7.1 | Aprd sun = 9.1 | Mayd sun = 10.1 | Jund sun = 11.2 | Juld sun = 11.5 | Augd sun = 11.0 | Sepd sun = 8.6 | Octd sun = 6.7 | Novd sun = 5.7 | Decd sun = 4.5 | yeard sun = | source = <ref name="Climate-data"/> }} {{Weather box | name = Climate of Pristina | width = 100% | collapsed = y | metric first = yes | single line = yes | location = Приштине (1961—1990) | Jan record high C = 15.8 | Feb record high C = 20.2 | Mar record high C = 26.0 | Apr record high C = 29.0 | May record high C = 32.3 | Jun record high C = 36.3 | Jul record high C = 39.2 | Aug record high C = 36.8 | Sep record high C = 34.4 | Oct record high C = 29.3 | Nov record high C = 22.0 | Dec record high C = 15.6 | year record high C = 39.2 | Jan high C = 2.4 | Feb high C = 5.5 | Mar high C = 10.5 | Apr high C = 15.7 | May high C = 20.7 | Jun high C = 23.9 | Jul high C = 26.4 | Aug high C = 26.7 | Sep high C = 23.1 | Oct high C = 17.1 | Nov high C = 10.1 | Dec high C = 4.1 | year high C = 15.5 | Jan mean C = -1.3 | Feb mean C = 1.1 | Mar mean C = 5.0 | Apr mean C = 9.9 | May mean C = 14.7 | Jun mean C = 17.8 | Jul mean C = 19.7 | Aug mean C = 19.5 | Sep mean C = 15.9 | Oct mean C = 10.6 | Nov mean C = 5.1 | Dec mean C = 0.4 | year mean C = 9.8 | Jan low C = -4.9 | Feb low C = -2.8 | Mar low C = 0.2 | Apr low C = 4.2 | May low C = 8.5 | Jun low C = 11.4 | Jul low C = 12.5 | Aug low C = 12.3 | Sep low C = 9.4 | Oct low C = 5.0 | Nov low C = 0.9 | Dec low C = -3.1 | year low C = 4.4 | Jan record low C = -27.2 | Feb record low C = -24.5 | Mar record low C = -14.2 | Apr record low C = -5.3 | May record low C = -1.8 | Jun record low C = 0.5 | Jul record low C = 3.9 | Aug record low C = 4.4 | Sep record low C = -4.0 | Oct record low C = -8.0 | Nov record low C = -17.6 | Dec record low C = -20.6 | year record low C = -27.2 | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 38.9 | Feb precipitation mm = 36.1 | Mar precipitation mm = 38.8 | Apr precipitation mm = 48.8 | May precipitation mm = 68.2 | Jun precipitation mm = 60.3 | Jul precipitation mm = 51.6 | Aug precipitation mm = 44.0 | Sep precipitation mm = 42.1 | Oct precipitation mm = 45.4 | Nov precipitation mm = 68.2 | Dec precipitation mm = 55.5 | year precipitation mm = 597.9 | Jan humidity = 83 | Feb humidity = 77 | Mar humidity = 70 | Apr humidity = 65 | May humidity = 67 | Jun humidity = 67 | Jul humidity = 63 | Aug humidity = 62 | Sep humidity = 68 | Oct humidity = 74 | Nov humidity = 80 | Dec humidity = 83 | year humidity = 71 | unit precipitation days = 0.1 mm | Jan precipitation days = 13.6 | Feb precipitation days = 12.3 | Mar precipitation days = 11.4 | Apr precipitation days = 12.1 | May precipitation days = 12.8 | Jun precipitation days = 11.9 | Jul precipitation days = 8.3 | Aug precipitation days = 7.9 | Sep precipitation days = 7.5 | Oct precipitation days = 8.6 | Nov precipitation days = 12.3 | Dec precipitation days = 14.5 | year precipitation days = 133.2 | Jan snow days = 10.2 | Feb snow days = 8.3 | Mar snow days = 6.2 | Apr snow days = 1.5 | May snow days = 0.0 | Jun snow days = 0.0 | Jul snow days = 0.0 | Aug snow days = 0.0 | Sep snow days = 0.0 | Oct snow days = 0.5 | Nov snow days = 3.4 | Dec snow days = 8.1 | year snow days = 38.2 | Jan sun = 70.8 | Feb sun = 96.0 | Mar sun = 143.0 | Apr sun = 184.0 | May sun = 227.9 | Jun sun = 246.3 | Jul sun = 299.3 | Aug sun = 289.6 | Sep sun = 225.8 | Oct sun = 173.5 | Nov sun = 96.9 | Dec sun = 70.2 | year sun = 2123.3 | source = [[Републички хидрометеоролошки завод Србије]]<ref>{{cite web |publisher=[[Republic Hydrometeorological Service of Serbia]] |title=Pristina: Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961–1990 |url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13481 |access-date=9 September 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200728154013/http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13481 |archive-date=28 July 2020 |url-status=live}}</ref> }} == Историја == === Праисторија и стари век === [[Датотека:ULPIANA foto Arben Llapashtica 2016.jpg|мини|лево|230п|Рушевине Улпијане у југоисточној Приштини. Град је одиграо битну улогу у развоју неких од најзначајнијих градова [[Дарданија (римска провинција)|Дарданије]].]] Подручје Приштине је од праисторије насељено људима неколико [[неолит]]ских култура. Значајније културе које су настањивале ову област су [[Старчевачка култура|Старчевачка]], [[Винчанска култура|Винчанска]], [[Бубањ Салкуца Криводол комплекс|Бубањ-Хум]] и [[Баденска култура]].<ref name="Authors 1975, pp. 43">{{citation |title= Ferizaj dhe rrethina |first= Sh. |last=Ajdini |first2= Q. |last2=Bytyqi |first3= H. |last3=Bycinca |first4= I. |last4=Dema |first5= S. |last5=Zeqa |first6= As. |last6=Iseni |first7= J. |last7=Mitroviq |displayauthors= 4 |location= Beograd |year=1975 |pp= 43–45 |ref= {{SfnRef|Ajdini et al.|1975}} }}</ref> Област на којој се налази Приштина била је насељена дуги низ година.<ref name="Warrander">{{Cite book|title=Kosovo: The Bradt Travel Guide|last=Warrander |first=Gail |year=2007 |publisher= The Globe Pequot Press Inc. |location= Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England |isbn=978-1-84162-199-9 |url= https://books.google.com/books?id=GCRjKdrmqqEC|accessdate=18. 5. 2013|pages=85—88}}</ref> Налази ранијих култура пронађени су у насељима око Приштине — [[Предионица (Приштина)|Предионица]], [[Каљаја (Тенеш До)|Каљаја]], [[Поље урни (Доња Брњица)|Поље урни]] и [[Гладнице (Грачаница)|Гладнице]].<ref name="Warrander" /><ref name="Chapman 2000 p. 239">{{harvnb|Chapman|2000|p=239}}</ref> У 4. веку п. н. е. краљ [[Бардил]] је окупио разна [[Илири|илирска]] племена и створио [[Краљевина Дарданија|Краљевину Дарданију]]. Након што је [[Римско царство]] освојило Илирију 168. године п. н. е, Римљани су колонизовали и основали неколико градова у овој области. [[Датотека:Ulpiana1.JPG|мини|десно|250п|Остаци насеља Улпијане.]] Улпијана је била један од најзначајнијих римских градова на Балкану, а у 2. веку п. н. е. постала је [[муниципијум]]. Године 518. град је претрпео огромну штету од земљотреса. За време Римљана насеље се звало Вицијанум, а под садашњим именом спомиње се од 13. века у српским изворима.<ref name="Justiniana">[http://www.mkrs-ks.org/repository/docs/drafti_i_guides_-anglisht_final.pdf Archaeological Guide of Kosovo] Ministry of Culture, Youth and Sport, Archaeological Institute of Kosovo, Pristina 2012</ref> Након што је Римско царство подељено на Западно и Источно, ова област је наредних векова била у власти [[Византија|Византије]]. Цар [[Јустинијан I|Јустинијан -{I}-]] обновио је град и преименовао га у „Јустинијана Секунда”, али са доласком словенских племена у 6. веку град је поново почео да пропада.<ref name="Justiniana"/> Средином 9. века уступљен је [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]]. === Средњи век === [[Датотека:Gračanica - Flickr - quinn.anya (6).jpg|мини|лево|230п|[[Манастир Грачаница]] саграђен је 1321. у близини града.]] Почетком 11. века након што је град пао под власт [[Византија|Византије]], област је била део провинције под називом [[Бугарска (тема)|Бугарска]]. Између 11. и средине 13. века више пута је била део [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]]. Приштина пуни просперитет постиже у зрелом средњем веку када је била део [[Краљевина Србија (1217—1345)|Краљевине Србије]] и касније [[Српско царство|Српског царства]], а њоме владали краљеви [[Стефан Милутин]], [[Стефан Урош III|Стефан Урош -{III}-]], [[Стефан Душан]], [[Стефан Урош V|Стефан Урош -{V}-]] и [[Вук Бранковић]].<ref name="Izdanja">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=vyVaAAAAYAAJ |page=265 |title=Izdanja|last1=Zadruga|first1=Srpska Književna|year=1913}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=BIFpAAAAMAAJ|page=22|title=Kosovo i metohija tokom vekova: Zublja|last1=Lekić|first1=Đorđe|year=1995}}</ref> Оближњи [[Манастир Грачаница]] саграђен је 1321. године, у време владавине краља Милутина.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wgMIAAAAMAAJ|title=Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia|author=Panić-Surep|first=Milorad|year=1965|pages=167}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Dx4qAQAAMAAJ|title=Serbia: The country, people, life, customs|isbn=9788678910319|author=Vlahović|first=Petar|year=2004|page=392}}</ref> Први историјски податак који помиње Приштину под овим именом долази из 1342. године, када ју је византијски цар [[Јован VI Кантакузин|Јован -{VI}- Кантакузин]] назвао „селом”.<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | page = 71| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> Приштина је била позната по својим пијацама и производима од козје коже и длаке. Већ 1485. године локалне занатлије су почеле производити барут. Прва џамија је изграђена крајем 14. века, док је област била под српском влашћу. [[Датотека:Kosovo Polje sized.jpg|мини|десно|250п|Споменик јунацима [[Косовска битка|Косовске битке]] на [[Газиместан]]у.]] [[Косовска битка]], вођена 15. јуна 1989. недалеко од Приштине, није много утицала на сам град, али је убијен велики број становништва уз кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]]. У близини Приштине подигнут је споменик на [[Газиместан]]у (висок 25 -{m}-) који обележава место на коме је вођена Косовска битка. Османлије су овде отворили путеве за даље освајачке походе у Европи. Будући да се налази на путу између [[Дубровник]]а и [[Цариград]]а, Приштина у 14. и 15. веку доживљава процват као трговачки центар, захваљујући оближњем граду [[Општина Ново Брдо|Ново Брдо]] и рудницима [[Јањево]] и [[Трепча (средњовековни рудник)|Трепча]].<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | pages = 45–46| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> На прелазу из 15. века, у време [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], Приштина је била позната по трговини [[сребро]]м, са многим трговцима пореклом из [[Дубровачка република|Дубровачке републике]].<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | page = 66| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> [[Османско царство]] први пут заузима Приштину 1396. године, али је заједно са делом [[Земља Бранковића|земље Бранковића]] уступа [[Стефан Лазаревић|Стефану Лазаревићу]] који је њоме владао све до 1402. године, када се измирио са својим рођацима и препустио им власт. У каснијим сукобима између Бранковића и Лазаревића, трупе [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Краљевине Угарске]], које су помагале деспоту Стефану, спалиле су Приштину 1409. године, а тада су страдали и дубровачки грађани. Привредно слабљење Приштине почело је 1448. године, када су на Османслије поразиле војску Угарске [[Јанош Хуњади|Јанка Хуњадија]].<ref name="Warrander" /> [[Пад Новог Брда (1441)|Падом Новог Брда]] 1441. године, Приштином су управљале Османлије, под чијом је власти била пуна четири и по века. Дефтер из 1487. године забележио је 412 хришћанских и 94 муслиманских породица у Приштини, која је у то време била административни део [[Вучитрнски санџак|Вучитрнског санџака]].<ref name="Warrander" /> За време Османлија, српске власти су у Приштини имале [[Српски конзулат у Приштини|конзулат]], у коме су извесно време радили [[Милан Ракић]] и [[Бранислав Нушић]]. У ово време, подручје Приштине било је подлежно великом процесу [[Исламизација|исламизације]].<ref name="Warrander" /> [[Датотека:Old Pristina.jpg|мини|лево|250п|Чаршија у Приштини с краја 19. или почетка 20. века]] Током [[Велики турски рат|Великог турског рата]] крајем 17. века, грађани Приштине под вођством католичког свештеника [[Петар Богдани|Петара Богданија]] обећали су лојалност аустријској војсци и снабдевали њене трупе. Богдани је уложио снаге од 6.000 бораца аустријској војсци која је стигла у Приштину. Под аустријском окупацијом, [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] је накратко претворена у [[Исусовци|језуитску]] цркву.<ref name="Warrander" /> После аустријског пораза у јануару 1690. године, становници Приштине били су препуштени османским и [[Татари|татарским]] трупама које су се светиле локалном становништву као казну за сарадњу са Аустријанцима. Француски официр који је путовао у Приштину приметио је убрзо након тога „Приштина из даљине изгледала импресивно, али изблиза је била маса блатњавих улица и кућа од земље”.<ref name="Warrander" /> Година 1874. била је прекретница. Те године је почела са радом железничка пруга између [[Солун]]а и [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]], док је седиште призренског вилајета пресељено у Приштину. Ова привилегована позиција главног града османског вилајета кратко је трајала. Од јануара до августа 1912. године Приштина је ослобођена од османлијске власти албанским побуњеничким снагама на челу са [[Хасан Приштина|Хасаном Приштином]]. Међутим, [[Краљевина Србија]] се успротивила плану за [[Велика Албанија|Велику Албанију]], залагавши се за поделу европске територије [[Османско царство|Османског царства]] међу четири [[Балкански савез|балканске савезнице]].<ref>{{cite book | last = Bogdanović | first = Dimitrije | authorlink = Dimitrije Bogdanović | editor = Antonije Isaković | title = Knjiga o Kosovu | url = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/index.html| accessdate=9. 1. 2011 | volume = 2 | origyear = 1984 | date = новембар 2000. | publisher = [[Serbian Academy of Sciences and Arts]] | location = Belgrade | language = Serbian | chapter = Albanski pokreti 1908—1912. | trans-chapter= | chapterurl = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html | quote =...&nbsp;ustanici su uspeli da&nbsp;... ovladaju celim kosovskim vilajetom do polovine avgusta 1912, što znači da su tada imali u svojim rukama Prištinu, Novi Pazar, Sjenicu pa čak i Skoplje&nbsp;... U srednjoj i južnoj Albaniji ustanici su držali Permet, Leskoviku, Konicu, Elbasan, a u Makedoniji Debar&nbsp;... }}</ref><ref name="report">{{cite web | url = https://archive.org/stream/reportofinternat00inteuoft#page/46/mode/2up/search/47 | title = Report of the International Commission to Inquire into the Causes and the Conduct of the Balkan Wars |author=Josef Redlich, Baron d'Estournelles, M. Justin Godart, Walter Shucking, [[Francis W. Hirst]], [[H. N. Brailsford]], Paul Milioukov, Samuel T. Dutton | year = 1914 | publisher = Carnegie Endowment for International Piece | location = Washington D.C. |page=47|accessdate=10. 1. 2011|quote = This demonstration of Turkish weakness encouraged new allies, the more so that the promises of Albanian autonomy, covering the four vilayets of Macedonia and Old Servia, directly threatened the Christian nationalities with extermination. }}</ref> Српске снаге су 22. октобра 1912. године заузеле Приштину. Међутим, незадовољна својим уделом у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]], Бугарска је 1915. године окупирала Косово и Метохију, заузевши Приштину.<ref name="E">{{cite book|title=Historical Dictionary of Kosovo |last=Elsie |first=Robert |year=2010 |publisher= Scarecrow Press, Inc. |location= estover road plymouth PL6 7PY, United Kingdom|isbn=978-0-8108-7231-8 |url= https://books.google.com/books?id=Pg-aeA-nUeAC&printsec=frontcover&dq=Historical+Dictionary+of+Kosovo&hl=en&sa=X&ei=5BuXUcGIK-PoiAfJkYDgAg&ved=0CDEQ6AEwAA#v=snippet&q=Prishtina&f=false |accessdate=18. 5. 2013|pages=xxxiv}}</ref> Крајем октобра 1918. године 11. француска колонијална дивизија преузела је Приштину, а 1. децембра 1918. вратила је град назад ономе што је тада постало „прва [[Југославија]]”. === Југославија и модернизација === [[Датотека:Okružno načelstvo u Prištini.jpg|мини|десно|250п|Окружно начелство у Приштини, 1913.]] Септембра 1920. Декрет о [[Колонизација Косова и Метохије у Краљевини Југославији|колонизацији нових јужних земаља]] омогућио је српским колонистима преузимање великих османских поседа у Приштини. У међуратном периоду дошло је до првог одласка албанског и турског говорног становништва.<ref name="Warrander" /><ref name="E"/> Између 1929. и 1941. године Приштина је била део [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]] [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Град је погодила велика поплава 11. маја 1938. године.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/05/13?pageIndex=00007 "Политика", 13. мај 1938]</ref> Дана 17. априла 1941. Југославија се безусловно предала [[Силе Осовине|Силама осовине]]. [[Бенито Мусолини]] је 29. јуна прогласио [[Историја Албаније у Другом светском рату|Велику Албанију]], са већином Косова и Метохије под италијанском окупацијом уз своју савезницу, Албанију. Уследило је масовно убијање Срба, посебно колониста, као и одлазак десетина хиљада српског становништва.<ref name="books.google.com">Sabrina P. Ramet [https://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC&pg=PA141&dq=Mithat+Frasheri&hl=en&ei=BNYMTfydL4qycOb_idsK&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CDUQ6AEwBA#v=onepage&q=Mithat%20Frasheri&f=false ''The three Yugoslavias: state-building and legitimation''], 1918—2005</ref> Након капитулације Италије, [[Нацистичка Немачка]] је преузела контролу над градом. У мају 1944. године 281 локалних Јевреја било је ухапшено у јединицама [[21. СС брдска дивизија Скендербег (1. албанска)|21. СС брдске дивизије Скендербег]], коју су чинили углавном муслимански Албанаци. Јевреји су касније депортовани у Немачку, где су многи убијени.<ref>{{cite book|last=Fischer|first = Bernd Jürgen|authorlink = Bernd Jürgen Fischer|year=1999|title = Albania at War, 1939—1945|publisher = Purdue Research Foundation|location = [[West Lafayette, Indiana]]|isbn=978-1-55753-141-4|url = https://books.google.com/books?id=vTZnAAAAMAAJ|pages=187}}</ref><ref>{{cite book|last=Mojzes|first = Paul|title = Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century|year=2011| publisher = Rowman & Littlefield|location = [[Lanham, Maryland]]|isbn=978-1-4422-0665-6|url = https://books.google.com/books?id=KwW2O7v7CUcC|p=94–95}}</ref> Неколико преживелих јеврејских породица у Приштини на крају је отишло у [[Израел]] 1949. године. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] и присилних миграција, број становника у Приштини пао је за 9.631 становника. [[Датотека:Unity-Brotherhood Monument Prishtina7.jpg|мини|лево|190п|[[Споменик братства и јединства]] [[Миодраг Живковић (вајар)|Миодрага Живковића]] у центру града. „[[Братство и јединство]]” је била популарна парола [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].]] Године 1945. основана је [[Федеративна Народна Република Југославија]], која је 1947. одлучила да Приштина постане главни град [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Аутономне Косовско-Метохијске Области]], а тиме је отпочео период убрзаног развоја града и читавог региона.<ref name="Warrander" /> [[Устав Југославије из 1963.|Уставом Југославије из 1963.]] АКМО је уздигнута на степен покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Први Статут АПКМ усвојен је 10. априла 1963. године.<ref>[https://books.google.com/books?id=1L5NNQEACAAJ "Статут Аутономне Покрајине Косова и Метохије", Приштина: Службени лист, 1963.]</ref> Покрајина је добила шира овлашћења у области судства, привреде и социјалне политике. Иако је тиме био остварен виши степен аутономије, албански део покрајинског руководства није био задовољан новим уставним решењима као ни самим именом, те је 1968. године оно промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. [[Датотека:Pristina apartment house.jpg|мини|десно|250п|Комплекс станова из комунистичког доба у Приштини.]] Као главни град и седиште владе, Приштина је преузела велики део југословенских развојних фондова усмерених на Косово и Метохију. Тиме се становништво и привреда брзо променила. Године 1966. у Приштини је било неколико асфалтираних путева, старе куће су имале текућу воду, али је [[колера]] и даље представља проблем. [[Призрен]] је и даље био највећи град на Косову и Метохији. Огромна улагања у државне институције, као што је новоосновани [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]], изградња нових стамбених блокова високих зграда и нова индустријска зона на периферији Приштине, привукла је велики број миграната. Тиме је окончан дуг период када је институција вођена као испостава [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и дала велики подстицај образовању и култури на албанском језику на Косову и Метохији. Албанцима је такође било дозвољено да користе заставу Албаније.<ref name="Warrander" /> У року од једне деценије, Приштина је скоро удвостручила своје становништво са око 69.514 (1971) на 109.208 (1981).<ref name="Warrander" /> Ово златно доба екстерно финансираног брзог раста прекинуто је економским колапсом Југославије и [[Немири на Косову 1981.|студентским побунама 1981.]] године. Приштина је, као и остатак Косова, ишла је ка све већој привредној и социјалној кризи. Године 1989. укинута је аутономија Косова под владом [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], након које су уследили пораст [[Српски национализам|српског национализма]] и масовно напуштање града од стране етничких Албанаца.<ref name="Warrander" /> === Рат на Косову и Метохији и скорашња историја === {{детаљније|Рат на Косову и Метохији}} [[Датотека:089 albanian graves kosovo.jpg|лево|мини|230п|Гробови умрлих током [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] у Приштини.]] Године 1989. Влада Југославије, на челу са председником Слободаном Милошевићем, смањила је аутономију Покрајине, те наметнула оштро репресивни режим широм Косова и Метохије, док су Албанци већином били избачени из државних предузећа и индустрија.<ref name="Warrander" /> У овом периоду основана је [[Ослободилачка војска Косова]] која се борила против српских и југословенских снага. У марту 1999. немири су ескалирали у [[рат на Косову и Метохији]], а Приштина је била поштеђена великих разарања у поређењу са градовима као што су [[Ђаковица]] или [[Пећ (град)|Пећ]]. Међутим, због свог стратешког значаја, одређени број војних циљева погођен је у Приштини током ваздушне кампање [[НАТО|НАТО-а]], укључујући пошту, полицијски штаб и војне касарне. У Приштини је касније дошло до распрострањеног насиља. Српске и југословенске снаге гранатирале су неколико делова и, у сарадњи са паравојним формацијама, спровеле су протеривања етничких Албанаца које је пратила широко распрострањена пљачка и уништавање имовине Албанаца. Многи од протераних упућени су ка возовима који су довезени до главне станице у Приштини са експлицитном сврхом депортовања на границу са [[Северна Македонија|Северном Македонијом]], где су били приморани да оду у изгнанство.<ref name="bbc_1999">{{cite news |publisher=[[British Broadcasting Corporation]] (BBC) |title=Kosovo Albanians 'driven into history' |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/310092.stm |access-date=1 February 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210327041339/http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/310092.stm |archive-date=27 March 2021 |date=1 April 1999 |url-status=live}}</ref> [[Датотека:Street Scene on Pedestrian Mall at Sundown - Pristina - Kosovo.jpg|десно|мини|270п|Реновирани центар Приштине.]] Већина албанског становништва побегла је из града да би избегли политику Србије и њене паравојне јединице. Прве трупе НАТО-а које су почетком јуна 1999. године ушле у Приштину биле су [[Норвешка|норвешке]] специјалне снаге и војници [[Уједињено Краљевство|британске]] [[Специјална ваздушна служба|Специјалне ваздушне службе]].<ref>{{cite web|url=http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=1085065&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Krigere og diplomater |publisher=norli.no |accessdate=17. 11. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160307042943/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/productdisplay?catalogid=10051&categoryid=&errorviewname=productdisplayerrorview&langid=-101&parent_category_rn=&productid=1085065&storeid=10651&top_category=&urllangid=-101&urlrequesttype=base |archive-date=7. 3. 2016. |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Tittel |publisher=norli.no |accessdate=17. 11. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140421051414/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |archive-date=21. 4. 2014 |url-status=dead }}</ref> Незаконито су заузети станови, а ромске четврти иза градског парка су запаљене. На крају рата, Срби су постали жртве насиља које су починили албански екстремисти. У више наврата Србе су убијале гомиле екстремиста зато што су само говорили српски у јавности или се изјашњавали као Срби.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/1999/nov/30/balkans |title=Serbs shot in mob attack |publisher=The Guardian |accessdate=17. 8. 2018}}</ref> Насиље је достигло врхунац [[Мартовски погром 2004.|Мартовским погромом 2004.]] године, када су албански екстремисти протерали велики број Срба из Приштине, али и читавог Косова и Метохије.<ref>{{cite web|url=https://www.hrw.org/reports/2004/kosovo0704/7.htm |title=The Violence: Ethnic Albanian Attacks on Serbs and Roma |publisher=Human Rights Watch |accessdate=17. 8. 2018}}</ref> Због континуираног насиља скоро 45.000 српског становништва побегло је са Косова и Метохије, док је данас само неколико десетина њих остало у граду.<ref name="euronews.net">{{cite web |url=http://www.euronews.com/2008/02/03/serbs-in-kosovo-vote-in-gracanica-and-mitrovica/ |title=EuroNews Serbs in Kosovo vote in Gracanica and Mitrovica published February 3, 2008 accessed February 3, 2008 |publisher=Euronews.net |accessdate=4. 7. 2010 |archive-date=04. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304104533/http://www.euronews.com/2008/02/03/serbs-in-kosovo-vote-in-gracanica-and-mitrovica/ |url-status=dead }}</ref> Као главни град и седиште администрације [[Уједињене нације|Уједињених нација]] ([[УНМИК]]), Приштина је имала велике користи од високе концентрације међународног особља са расположивим приходима и међународних организација са значајним буџетима. Многа средстава за обнову од донатора, међународних организација и албанске дијаспоре подстакла је привредни процват, али краткотрајан.<ref>{{cite web |publisher=Road Traffic Technology |title=Albania{{spaced ndash}}Kosovo Highway Project |url=https://www.roadtraffic-technology.com/projects/albaniakosovohighway/ |access-date=18 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210127165303/https://www.roadtraffic-technology.com/projects/albaniakosovohighway/ |archive-date=27 January 2021 |url-status=live}}</ref> Мноштво нових кафића, ресторана и приватних предузећа отворено је да задовољи потребу за почетком новог доба за Приштину. == Становништво == {{детаљније|Демографија Приштине}} {{Historical populations |title = Становништво [[Град Приштина|града Приштине]] |align = right |direction = horizontal |percentages = pagr | 1948 | 44.089 | 1953 | 51.457 | 1961 | 69.810 | 1971 | 105.273 | 1981 | 148.656 | 1991 | 199.654 | 2011 | 198.897 | 2021 | 218.782 | source = <ref>{{cite web |publisher=Population statistics of Eastern Europe and former USSR |title=Division of Kosovo |url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-division.htm |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211002163533/http://pop-stat.mashke.org/kosovo-division.htm |archive-date=2 October 2021 |url-status=live}}</ref>}} Према попису из 2011. године, [[Град Приштина|град Приштина]] има 198.897 становника, што га чини [[Територијална организација Србије#Општине у Аутономној покрајини Косово и Метохија|најнасељенијим местом]] на Косову и Метохији.<ref name="Census 2011">{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] |title=Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011 – Rezultatet Përfundimtare: Të Dhënat Demografike sipas Komunave |url=http://ask.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te_dhenat_kryesore_demografike_sipas_komunave.pdf |access-date=4 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304081103/http://ask.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te%20dhenat%20kryesore%20demografike%20sipas%20komunave.pdf |archive-date=4 March 2016 |page=14 |language=sq |url-status=dead}}</ref> Урбано становништво Приштине је било око 160.000, а рурално око 37.000.<ref name="Census 2011"/> Такође је трећи најгушће насељен град на Косову и Метохији.<ref>{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] (KAS) |title=Kosovo Census Atlas |url=https://ask.rks-gov.net/media/2009/kosovo-census-atlas-2011.pdf |access-date=7 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210517072507/https://ask.rks-gov.net/media/2009/kosovo-census-atlas-2011.pdf |archive-date=17 May 2021 |page=10 |url-status=live}}</ref> У погледу етничке припадности, становнике Приштине чинило је 97,77% [[Албанци|Албанаца]], 1,08% [[Турци|Турака]], 0,28% [[Ашкалије|Ашкалија]], 0,22% [[Срби|Срба]], 0,2% [[Бошњаци|Бошњака]], 0,1% [[Горанци|Горанаца]] и 0,03% [[Роми|Рома]].<ref name="2011 Census Ethnicity and Language">{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] (KAS) |title=Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011–Rezultatet përfundimtare |url=https://ask.rks-gov.net/media/2074/te-dhenat-kryesore.pdf |access-date=2 October 2021 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20200110085827/https://ask.rks-gov.net/media/2074/te-dhenat-kryesore.pdf |archive-date=10 January 2020 |pages=143–149 |language=sq |url-status=live}}</ref> Од укупног броја, 98,09% становника говорило је [[Албански језик|албански]] као матерњи језик. Остали говорни језици у Приштини били су [[Турски језик|турски]] (1,04%), [[Српски језик|српски]] (0,25%) и [[Ромски језик|ромски]] (0,03%).<ref name="2011 Census Ethnicity and Language"/> По вероисповести је било 193.474 (97,27%) [[Ислам|муслимана]], 1.170 (0,59%) [[Католичка црква|католика]], 480 (0,24%) [[Православље|православаца]], 344 (0,17%) других вероисповести и 660 (0,33%) [[Нерелигиозност|нерелигиозних]].<ref name="2011 Census Ethnicity and Language"/><ref name="Religion 2011">{{cite web |title=Religious composition of Kosovo 2011 |url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-religion-loc2011.htm |website=pop-stat.mashke.org |language=sq}}</ref> [[Србија]] је секуларна држава без [[Државна религија|службене религије]]. Слобода мисли, савести, уверења и веросиповести загарантована је [[Устав Србије из 2006.|Уставом Србије]]. [[Ислам]] и [[хришћанство]] су најраспрострањеније религије међу грађанима Приштине.<ref name="Religion 2011"/> Преосталих 1,9% становништва изјаснило се нерелигиозно, припадницима друге религије или није дало адекватан одговор. {{multiple image | align = center | total_width = 800 | image_style = border:none; | image1 = Manastiri i Graçanicës 02.JPG | caption1 = [[Манастир Грачаница]] | image2 = Sultan Mehmet Fatih Xhamia.jpg | caption2 = [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] | image3 = Cathedral Mother Theresa in Prishtina.jpeg | caption3 = [[Катедрала Мајке Терезе у Приштини|Катедрала Мајке Терезе]] | image4 = Çarshia Mosque.JPG | caption4 = [[Чаршијска џамија]] | image5 = Christ the Savior Cathedral in Pristina, 9 February 2014.jpg | caption5 = [[Саборна црква у Приштини|Саборна црква Христа Спаса]] }} {{рашчисти}} == Привреда == [[Датотека:Prishtina_nga_Katedrala_1.jpg|мини|десно|Приштина је дом највећих предузећа на Косову и Метохији.]] Приштина представља срце привреде [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и од виталног је значаја за стабилност покрајине. Терцијарни сектор је најважнији за [[Привреда|привреду]] града и запошљава више од 75% радне снаге Приштине.<ref name="Economy">{{cite web |title=Bizneset dhe rrethina e biznesit |url=https://kk-arkiva.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Ekonomi-dhe-Zhvillim-Lokal/Ekonomia.aspx |website=kk-arkiva.rks-gov.net |language=sq}}</ref> 20% радно способног становништва чини секундарни сектор, а следи примарни сектор са само 5%.<ref name="Economy"/> Приштина је примарна туристичка дестинација на Косову и Метохији.<ref>{{cite web|url=http://www.tourist-destinations.com/2012/08/kosovo-travel-guide-and-travel-info.html|title=Kosovo|author=+Jugoslav Spasevski|work=Tourist Destinations|access-date=17 November 2015}}</ref> Позната је као универзитетски град, а прима студенате из суседних земаља као што су [[Албанија]], [[Северна Македонија]] и [[Црна Гора]]. Туризам у Приштини је 2012. године привукао око 100.000 страних посетилаца,<ref>{{cite web | title=Hotel Statistics in Q3 2013 (Alb. Statistikat e hotelierisë TM3 2013) | page=9 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> што представља 74,2% туризма читавог Косова и Метохије.<ref>{{cite web | title=Kosovo Agency of Statistics, 'Hotel Statistics in Q3 2013' | page=9 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> Највише страних туриста долази из [[Албанија|Албаније]], [[Турска|Турске]], [[Немачка|Немачке]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], [[Словенија|Словеније]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Северна Македонија|Северне Македоније]], а сваке године расте број посетилаца из других земаља.<ref>{{cite web | title=Kosovo Agency of Statistics, 'Statistikat e hotelierisë TM3 2013' | page=13 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> Има велики број луксузних хотела, модерних ресторана, барова, пабова и веома великих ноћних клубова, док је највише позната по великом броју кафе-барова. Највећи хотели су -{[[Swiss Diamond Prishtina|Swiss Diamond]]}- и -{[[Grand Hotel Prishtina|Grand Hotel]]}- који се налазе у центру града.<ref>{{citation|url=http://gazetajnk.com/?cid=1,1026,791| publisher = Gazeta Jeta në Kosovë|date=December 4, 2011| last1=Hajdini|first1=Florina|language=Albanian| title=Luksi Zviceran Arrin në Prishtinë (Swiss luxury arrives in Pristina)|accessdate=2013-08-27}}</ref> Други велики хотели су -{Emerald Hotel}-, -{Sirius Hotel}- и -{Hotel Garden}-. Неке од најпосећенијих знаменитости у близини града су [[Батлавско језеро]] и [[Мермерна пећина]], које су такође међу најпосећенијим местима у покрајини.<ref>{{cite web| title=12 thousand foreign tourists visited Kosovo (alb. 12 mijë turistë të huaj e vizituan Kosovën)| url=http://www.fermaime.com/?id=14&l=1001| year=2013| access-date=2014-03-06| archive-url=https://web.archive.org/web/20181203055526/http://www.fermaime.com/?id=14&l=1001| archive-date=2018-12-03| url-status=dead}}</ref> Приштина је одиграла веома важну улогу током Другог светског рата, јер је била склониште за Јевреје, чија се гробља сада могу посетити.<ref>{{cite web|url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/vjw/Kosovo.html|title=Kosovo Virtual Jewish History Tour|website=www.jewishvirtuallibrary.org|access-date=28 May 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.huffingtonpost.com/2011/06/24/kosovo-jewish-cemetery-restored-university-students_n_884244.html#s297878|title=Kosovo's Jewish Cemetery Restored By University Students (PHOTOS)|work=The Huffington Post|access-date=17 November 2015}}</ref><ref>Material Culture and the history of the city of Prishtina (Alb. Kultura materiale dhe historia e qytetit të Prishtinës), [http://www.yllpress.com/12452/kultura-materiale-dhe-historia-e-qytetit-te-prishtines.html]</ref> {{рашчисти}} == Инфраструктура == === Саобраћај === [[Датотека:Prishtina International Airport "Adem Jashari" Limak Kosovo.jpg|мини|десно|230п|Терминал [[Аеродром Приштина|Аеродрома Приштина]].]] [[Датотека:Prishtina traffic.jpg|мини|лево|170п|Саобраћај у Приштини током ноћи.]] Приштина представља економско и финансијско срце Косова и Метохије, делимично због великог броја становника, модерне инфраструктуре и географског положаја. У последњих неколико година доживела је значајна побољшања и развој који је у великој мери модернизовао и побољшао [[Привреда|привреду]], инфраструктуру и пре свега [[Ваздухопловство|ваздушни]], [[Железнички саобраћај|железнички]] и [[друмски саобраћај]].<ref>[http://kk.rks-gov.net/prishtina/Projects/Buxheti/Infrastrukture.aspx Komuna e Prishtinës: Investime të mëdha në infrastrukturë] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100727162721/http://kk.rks-gov.net/prishtina/Projects/Buxheti/Infrastrukture.aspx |date=2010-07-27 }}.</ref> Приштина је најважнија и најфреквентнија путна раскрсница на Косову и Метохији јер све главне брзе железнице и ауто-путеви пролазе кроз град. Већина ауто-путева на Косову и Метохији је у великој мери завршена, делимично у изградњи или у процесу планирања. Ауто-путем 6 Приштина је повезана са [[Скопље]]м,<ref>{{cite web |title=ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE |url=http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |website=kfos.org |pages=29–35 |language=en |date=2015 |access-date=2019-01-02 |archive-date=2016-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322043415/http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |url-status=dead }}</ref> док је Ауто-пут 7 повезује са [[Драч]]ом и [[Паневропски коридор 10|паневропским коридором 10]].<ref>{{cite web |title=ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE |url=http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |website=kfos.org |pages=13–28 |language=en |date=2015 |access-date=2019-01-02 |archive-date=2016-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322043415/http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |url-status=dead }}</ref> [[Аеродром Приштина]] је главна капија покрајине, а превози скоро два милиона путника годишње са везама за многе дестинације широм различитих земаља и градова Европе, са најчешћим линијама за [[Аустрија|Аустрију]], [[Немачка|Немачку]], [[Швајцарска|Швајцарску]], као и за [[Словенија|Словенију]], [[Турска|Турској]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref>{{cite web |publisher=[[Civil Aviation Authority of Kosovo]] |title=Statistics on passengers and flights at PIA Adem Jashari 2016 |url=http://caa-ks.org/wp-content/uploads/2017/01/Statistikat-e-udhetareve-2016-8.pdf |website=caa-ks.org |archive-url=https://web.archive.org/web/20170205100130/http://caa-ks.org/wp-content/uploads/2017/01/Statistikat-e-udhetareve-2016-8.pdf |archive-date=5 February 2017 |page=7 |language=en |date=2 January 2019}}</ref> Приштина је чвориште друмског, железничког и ваздушног саобраћаја. Градски аутобуси, возови и авиони заједно раде на одржавању високог нивоа повезаности међу местима на Косову и Метохији, али и шире. Анализа Саобраћајне полиције показала је да је од 240.000 аутомобила регистрованих на Косову и Метохији, око 100.000 (41%) из области Приштине.<ref name="indeksonline">{{cite web|url=http://www.arkivalajmeve.com/240-mije-vetura-ne-ldquorksrdquo-100-mije-vetem-ne-Prishtine.1047418855/|title=240 mijë vetura në "rks", 100 mijë vetëm në Prishtinë|author=Arber Sylejmani |first=|date=2013-08-05|website=Info Arkiva |accessdate=2019-07-17}}</ref> Град има две железничке станице. [[Железничка станица Приштина]] се налази западно од центра, док је [[Железничка станица Косово Поље]] главно железничко чвориште Косова и Метохије.<ref name="inyourpocket2">{{cite web|url=http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/arrival-transport/trains|title=Trains - Arrival & Transport in Pristina - In Your Pocket city guide - essential travel guides to cities in Kosovo|publisher=inyourpocket.com|access-date=2014-03-02|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302175702/http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/arrival-transport/trains|archive-date=2014-03-02}}</ref> {{рашчисти}} === Образовање === [[Датотека:National Public Library Pristina Qiv Owned Image 30 August 2008.jpg|230п|мини|[[Народна библиотека Косова]]]] Приштина је центар [[Образовање|образовања]] у покрајини и дом многих јавних и приватних основних и средњих школа, факултета, академија и универзитета, који се налазе у различитим деловима града. [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]] је највећи и најстарији универзитет у граду, основан у 20. веку.<ref name="Republika">{{cite news |first=Slađana |last=Đurić |author-link=Slađana Đurić |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |title=Izmesteni univerzitet |work=[[Republika (Serbian magazine)|Republika]] magazine, No. 240-241 |year=2000}}</ref> Међутим, због политичких преокрета, дошло је до две неповезане институције које користе исто име. Активности на албанском језику се обављају на првобитној локацији ([[Универзитет у Приштини (албански)|Универзитет у Приштини]]), док се [[Универзитет у Приштини (српски)|Универзитет у Приштини]] на српском језику преселио у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]]. Финансије, уметност, новинарство, медицина, стоматологија, фармација, ветеринарски програми и инжењеринг су међу најпопуларнијим областима у којима странци могу да се баве у граду. Ово доводи многе младе студенте из других градова и земаља у Приштину. Град је познат по неколико образовних институција као што су Универзитет у Приштини, Факултет уметности Универзитета у Приштини и [[Академија наука и уметности Косова]].<ref>{{Cite web|url=https://www.osce.org/kosovo/36978|title=Kosovo non-majority communities within the primary and secondary educational systems|website=www.osce.org}}</ref> Међу првим познатим школама у граду биле су оне отворене током османског периода.<ref name="history-culture-refworld">[http://www.refworld.org/docid/3ae6a80c0.html "The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo"], Immigration and Refugee Board of Canada, ''The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo'', 1 May 1997,accessed 23 February 2014.</ref> Становницима је било дозвољено да похађају ове школе, од којих су већина биле верске, док је само неколико њих било секуларне.<ref name="history-culture-refworld" /> Град има више [[библиотека]], од којих неколико садржи значајне збирке историјских и културних докумената. Најважнија библиотека у погледу збирки историјских докумената је [[Народна библиотека Косова]].<ref>{{cite web|last=kultplus|title=BKUK shënoi 69-të vjetorin e themelimit|url=http://www.kultplus.com/?id=5&l=1131|year=2013}}</ref><ref>{{cite journal|last=BKUK|title=65-vjet të Biblotekës Kombëtare dhe Universitare të Kosovës|url=http://www.biblioteka-ks.org/Biblioteka_Botime/Viti6Nr22009.pdf|journal=Bibloletra|year=2009|volume=2|page=10|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140501032049/http://www.biblioteka-ks.org/Biblioteka_Botime/Viti6Nr22009.pdf|archivedate=2014-05-01}}</ref> === Медији === Медије у Приштини чине неке од најважнијих новина, највећих издавачких кућа и најгледанијих телевизијскх станица на Косову и Метохији. Такође је највећи комуникациони центар медија у покрајини. Скоро све главне медијске организације на Косову и Метохији имају седиште у Приштини.<ref name="Kosovo Media Institute">[http://www.mc.rs/upload/documents/razno/KMI_e-directory-media.pdf Kosovo Media Institute] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190717183241/http://www.mc.rs/upload/documents/razno/KMI_e-directory-media.pdf |date=2019-07-17 }} Major media organizations in Kosovo and their addresses.</ref> Телевизијска индустрија је значајан послодавац у привреди града, док своја седишта у Приштини имају четири главне радиодифузне мреже на Косову и Метохији: -{[[RTV21]]}-, -{[[Kohavision]]}-, -{[[Klan Kosova]]}-, као и јавни медијски сервис грађана Косова и Метохије — [[Радио-телевизија Косова]] (РТК). Све дневне новине у Приштини имају читалачку публику широм покрајине.<ref name="OSCE">{{cite web|url=http://www.osce.org/kosovo|title=OSCE|access-date=17 November 2015}}</ref> Важан догађај који је утицао на развој медија био је 2005. године када је [[Универзитет у Приштини (албански)|Универзитет у Приштини]] основао Факултет новинарства у оквиру Филолошког факултета у који је уписан велики број младих.<ref name="Fakulteti i Filologjisë - Ballina">{{cite web|url=http://filologjia.uni-pr.edu/|title=Fakulteti i Filologjisë - Ballina|access-date=17 November 2015}}</ref> {{рашчисти}} == Култура == [[Датотека:Muzeu i Kosovës.JPG|230п|мини|десно|[[Музеј Косова и Метохије]] је прва институција културног наслеђа на Косову и Метохији, основана са циљем очувања, рестаурације-конзервације и презентације покретног културног добра.]] Као главни град Аутономне Покрајине Косова и Метохије, Приштина је центар културног и уметничког развоја свих [[Срби|Срба]] и [[Албанци|Албанаца]] који живе на овом подручју. Дом је највећих културних институција покрајине, као што су [[Народно позориште у Приштини]] и [[Музеј Косова и Метохије]]. [[Народна библиотека Косова]] има више од 1,8 милиона књига, часописа, мапа, атласа, микрофилмова и других материјала. У Приштини ради много страних културних институција, укључујући албански Албанолошки институт, француски [[Алијанс франсез]],<ref>{{cite web|url=http://www.af-pristina.com/|title=Alliance Française de Prishtina|access-date=28 May 2017}}</ref> Британски савет,<ref>{{cite web|url=https://kosovo.britishcouncil.org/en|title=British Council - Kosovo|website=kosovo.britishcouncil.org|access-date=28 May 2017}}</ref> немачки [[Гете институт]]<ref>{{cite web|url=http://www.slzprishtina.org/haus/menu/prufungen/goethe-institut/|title=Sprachlernzentrum in Prishtina|website=www.slzprishtina.org|access-date=28 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170525233359/http://slzprishtina.org/haus/menu/prufungen/goethe-institut/|archive-date=25 May 2017|url-status=dead}}</ref> и Фондацију Фридриха Еберта.<ref>{{cite web|url=http://www.fes-prishtina.org/wb/pages/english/home.php|title=Welcome, Office Prishtina, Friedrich-Ebert-Stiftung e.V. - Home|website=www.fes-prishtina.org|access-date=28 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626142423/http://www.fes-prishtina.org/wb/pages/english/home.php|archive-date=26 June 2017|url-status=dead}}</ref> У Приштини је такође основана информативна канцеларија [[Савет Европе|Савета Европе]].<ref>{{cite web|url=http://www.coe.int/en/web/pristina/home|title=Home|website=Council of Europe Office in Pristina|access-date=28 May 2017}}</ref> === Знаменитости === [[Датотека:Hyjnesha ne fron.JPG|лево|мини|140п|[[Богиња на трону]] је један од најдрагоценијих археолошких артефаката Србије, а усвојен је као симбол Приштине.]] {{multiple image |align = right |total_width = 240 |image1 = Clock Tower-Sahat Kulla.JPG |width1 = 222 |height1 = |image2 = Ethnographic Museum in Prishtina.jpg |width2 = 502 |height2 = |footer = [[Сахат-кула у Приштини|Сахат-кула]] је била средство информисања грађана како би знали када да се моле, као и трговци када да затворе своје продавнице <small>'''(лево)'''</small> [[Музеј Косова и Метохије|Етнолошки музеј]] <small>'''(десно)'''</small>}} Од 426 заштићених историјских споменика на Косову и Метохији, 21 се налази у Приштини.<ref name=KSI.9>{{cite web|title=Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës|url=http://www.esiweb.org/pdf/esi_future_of_pristina%20booklet_albanian.pdf|publisher=Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative|access-date=23 February 2014|page=9|language=sq}}</ref> Велики број ових споменика долази из [[Византијско царство|византијског]] и [[Османско царство|османског]] доба.<ref name="Kulla.jeta">{{cite web |last=Limani |first=Jeta |title=Kulla of Mazrekaj family in Dranoc |url= http://www.lth.se/fileadmin/hdm/alumni/papers/CMHB_2007/Kosova___Jeta_Limani_-_Kulla_of_Mazrekaj_Family.pdf |page=2}}</ref> Почевши од 1945. године, власти [[Југославија|Југославије]] су почеле да граде модерну Приштину.<ref name=K.3>{{cite book|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=[[Bradt Travel Guides]] Ltd., UK|isbn=978-1-84162-331-3|pages=3|url=http://www.bradtguides.com/|author2=Verena Knaus|year=2010}}</ref> Ова модернизација довела је до великих промена у структури зграда, њиховој функцији и околини.<ref name="coe.3">{{cite web |title=CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf |page=3 |language=en, sq, sr |date=December 2012}}</ref> Међутим, сачувани су бројни типови споменика, укључујући четири џамије, обновљену православну цркву, [[Велики хамам у Приштини|турско купатило]], јавну чесму, [[Сахат-кула у Приштини|сахат-кулу]], неколико традиционалних кућа, као и грађевине архитектуре под европским утицајем, попут Музеја Косова и Метохије.<ref name="coe.16">{{cite web |title=Conservation Basis for the "historic Centre" of Prishtinë |language=en, sq, sr |page=16 |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf |date=December 2012}}</ref> Ове знаменитости симболизују историјски и културни карактер Приштине, јер су развијени током векова у духу освајачких империја ([[Римско царство|Римско]], [[Византијско царство|Византијско]], [[Османско царство|Османско]] и [[Аустроугарска|Аустро-угарско царство]]).<ref name="Kulla.jeta"/> Библиотека „Хивзи Сулејмани” основана је пре 70 година и једна је од највећих библиотека по броју књига у свом инвентару који износи близу 100.000. Све те књиге су у служби за регистроване читаоце библиотеке.<ref name="Municipality of Prishtina">[http://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Kultures,Rinise,Sportit/Kulture.aspx Letërnjoftim i shkurtër për kulturën e kryeqytetit] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150405061301/https://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Kultures,Rinise,Sportit/Kulture.aspx |date=5. 4. 2015 }} Short notice of capital culture. Приступљено 25 February 2014.</ref> Дарданска дама и Богиња на трону су артефакти који је пронађени током ископавања 1955.<ref>[http://www.esiweb.org/index.php?lang=en&id=178 'Tjerrtorja' Archaeological Site (listed since 1955).] Retrieved 1 March 2014</ref> у близини [[Улпијана|Улпијане]],<ref>{{cite book|title=The Roman army as a community|first1=Adrian Keith|last1=Goldsworthy|first2=Ian|last2=Haynes|first3=Colin E. P.|last3=Adams|isbn=1887829342|year=1997|publisher= Journal of Roman Archaeology|page=100}} Retrieved 2 March 2014.</ref> предграђа Приштине. Направљени су од глине око 3500. године п. н. е. у неолитском периоду.<ref>[https://archive.is/20130407182037/http://www.balkanweb.com/kultur%EB/2691/idhulli-i-dardanise-apo-hyjnesha-ne-fron-56278.html Idhulli i Dardanisë apo Hyjnesha në fron] Dardanian idol or Goddess on the Throne. Приступљено 22 February 2014.</ref> У Приштини се налази [[Велики хамам у Приштини|Велики хамам]] и кућа Емина Ђикуа која је постала Етнографски музеј. Приштина такође има свој Градски архив који је основан 1950-их година и чува сву евиденцију града и региона.<ref name="Municipality of Prishtina" /> {{рашчисти}} === Музика === [[Датотека:DuaLipaO2020522 (5 of 110) (52051427672).jpg|десно|мини|250п|Позната певачица [[Дуа Липа]] ћерка је родитеља пореклом из Приштине.]] [[Српска музика]] се сматра веома богатом жанровима и њиховим развојем током времена. Али пре развоја жанрова, кључна тачка је богат [[фолклор]] Косова и Метохије, од којих већина нажалост није дигитализована и сачувана у архивама. Значај фолклора огледа се у две главне категорије: сматра се ризницом културног наслеђа Србије и помаже у расветљавању [[Историја Србије|њене историје]].<ref>{{cite book|last=Rudi|first=Rafet|title=Sprova Estetike - Muzika e shekullit XX (''Esthetical Challenges" - Music of the 20th Century'')|year=2002|publisher=Dukagjini|page=135}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.shqiperia.com/Folklori-dhe-folkloristika.360/ |title=Portali Shqiperia}}</ref> Фолклор је такође послужио као инспирација и утицај у многим областима, укључујући композицију музике у наредним генерацијама.<ref>{{cite web|url=http://gazetajnk.com/?cid=1,3,4787/|title=Gazeta Jeta në Kosovë - Kosovë - Gazeta Jeta në Kosovë|work=Gazeta Jeta në Kosovë}}</ref> Неки међународно познати извођачи који су рођени или одрастали у Приштини су [[Рита Ора]], [[Дуа Липа]] и [[Ера Истрефи]]. === Фестивали === [[Датотека:Peter Donohoe plays in %27Diar Hall%27 2013.jpg|мини|лево|230п|Питер Донохо за клавиром у Приштини, 2013.]] Фестивали и свечани догађаји су једна од ствари које становништво Приштине посећује у великом броју. Упркос генерално малој површини, Приштина има знатан број фестивала и свечаних догађаја. Разноликост фестивала омогућава људима различитих укуса да се нађу у овом граду. Домаћин је само три активна позоришта, од којих је најзначајније [[Народно позориште у Приштини|Народно позориште]], које се налази у центру града, а основано је 1946.<ref>{{cite web|title=The National theatre of Kosovo |url=https://www.theguardian.com/stage/theatreblog/2012/jun/22/unrestricted-views-national-theatre-kosovo}}</ref> Народно позориште је такође највиши рангирани позоришни институт на Косову и Метохији који има највећи број продукција. Приказало је више од 400 представа које је гледало више од три милиона гледалаца.<ref>{{cite web|url=http://www.mkrs-ks.org/?page=1,134|title=Profili|publisher=|accessdate=17. 11. 2015}}</ref> [[Филмски фестивал у Приштини]] приказује значајне међународне филмове произведене на Балкану и шире, али и скреће пажњу на сопствену [[Филмска индустрија|филмску индустрију]]. Настао је 2008. године као начин промовисања сопствене културе. Један од највећих фестивала је Клавирски фестивал Шопен који је основан 2010. године поводом 200. годишњице рођења [[Фредерик Шопен|Фредерика Шопена]].<ref name="Wordpress">{{cite web|last=Luzha|first=Besa|title=Chopin Piano Fest Prishtina|url=http://chopinkosova.com/|publisher=WordPress|accessdate=23. 2. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140110103010/http://chopinkosova.com/|archive-date=10. 1. 2014|url-status=dead}}</ref> Временом је постао традиционални клавирски фестивал који се одржава током пролећа сваке године. Сматра се националним благом.<ref name="Selmani">{{cite web|last=Selmani|first=Arber|title='Chopin Fest' eshte pasuri shteterore|url=http://www.zeri.info/artikulli/4084/pula-chopin-fest-eshte-pasuri-shteterore|accessdate=1. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302144418/http://www.zeri.info/artikulli/4084/pula-chopin-fest-eshte-pasuri-shteterore|archive-date=2. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> Током првих пет година рада, понудио је интерпретације светски познатих пијаниста као што су Питер Донохо, Јанина Фјалковска, али и локалних уметника.<ref name="Selmani" /><ref name="Verdi">{{cite web|title="Chopin Piano Fest", në kujtim të Verdit|url=http://www.koha.net/arkiva/?page=1,5,141223|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302144355/http://www.koha.net/arkiva/?page=1,5,141223|url-status=dead|archive-date=2. 3. 2014|publisher=Koha Net|accessdate=23. 2. 2014}}</ref> Настоји да промовише уметност интерпретације, као вредност музике. Фестивал ДАМ један је од најзначајнијих културних догађаја у Приштини. Музички је фестивал који се одржава једном годишње и окупља младе и талентоване домаће и иностране музичаре из целог света. Ради на обогаћивању културне сцене спајањем традиционалног и савременог. Основао га је тадашњи студент уметности, сада познати телевизијски продуцент, музичар, новинар и менаџер Филхармонијског оркестра Косова и Метохије, Дардан Селимај.<ref name="Consti">{{cite web|title=DAM Festival-KadMusArts|url=http://kadmusarts.com/festivals/1857.html|access-date=30. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302202213/http://kadmusarts.com/festivals/1857.html|archive-date=2. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> У августу 2018. одржан је први -{[[Sunny Hill Festival]]}- у градском парку [[Парк природе Грмија|Грмија]] који се од тада одржава сваке године, а организује га певачица [[Дуа Липа]] заједно са својим оцем, Дукађином Липом. На фестивалу наступају истакнути међународни и локални извођачи, а сам фестивал је убрзо постао један од симбола града.<ref>{{Cite news|last=Marshall|first=Alex|date=2018-08-17|title=Can a Music Festival Make Kosovo Cool?|language=en-US|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/2018/08/17/arts/music/dua-lipa-kosovo-festival-action-bronson.html|access-date=2021-05-08|issn=0362-4331|archive-date=2018-08-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20180817120117/https://www.nytimes.com/2018/08/17/arts/music/dua-lipa-kosovo-festival-action-bronson.html|url-status=live}}</ref> Сав остварени приход од фестивала намењен је хуманитарној организацији -{Sunny Hill Foundation}-.<ref>{{Cite web|title=How Dua Lipa went from aspiring singer to one of today's top global female pop stars|url=https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|access-date=2021-05-08|website=ABC News|language=en|archive-date=2018-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20181011015440/https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|url-status=live}}</ref> === Спорт === [[Датотека:Street-eu3.jpg|десно|мини|230п|Играчи [[Улична кошарка|уличне кошаркаше]] у [[Парк природе Грмија|Грмији]].]] Приштина је центар спорта на Косову и Метохији, где су активности организоване на аматерским и професионалним нивоима.<ref name="shega">{{cite web|title=Departamenti i Sportit:Profili|url=http://www.mkrs-ks.org/?page=1,48|accessdate=1. 3. 2014}}</ref> Фудбал је најпопуларнији спорт у граду. Представља га [[ФК Приштина]], која игра своје домаће утакмице на [[Градски стадион Приштина|Градском стадиону]]. Кошарка је такође један од популарнијих спортова у Приштини, а представља је [[КК Приштина]],<ref>{{cite web|title=Sigal Prishtina hap etapën e re në basketboll|url=http://www.koha.net/arkiva/?page=1,18,121113|accessdate=1. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140908021533/http://koha.net/arkiva/?page=1,18,121113|archive-date=8. 9. 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> која је најуспешнији кошаркашки клуб на Косову и Метохији и део [[Балканска лига у кошарци|Балканске лиге у кошарци]]. Суперлиги се касније придружио још један тим из Приштине — РТВ 21.<ref>{{cite web|title=ETC SUPERLIGA|url=http://www.basketbolli.com/sq/league/etc-superliga|accessdate=1. 3. 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140402174016/http://www.basketbolli.com/sq/league/etc-superliga|archivedate=2. 4. 2014}}</ref> [[Улична кошарка]] је од 2000. године традиционално организовани спортски и културни догађај у [[Парк природе Грмија|Парку природе Грмија]]. Поред успеха у дворанској кошарци, екипа Че Бара освојила је титулу шампиона државног првенства 2013.<ref>{{cite web|title=Che Bar kampione e Kosovës në Streetball|url=http://www.kosovastreetball.org/|accessdate=1. 3. 2014|archive-date=14. 07. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190714185353/http://kosovastreetball.org/|url-status=dead}}</ref> [[Рукомет]] је такође веома популаран. Представници Приштине признати су на међународном нивоу и играју међународне утакмице. {{рашчисти}} == Познати Приштевци == Неки од најпознатијих Приштеваца су: * [[Сава Петровић Грмија]] (1882—1914); српски официр и четнички војвода * [[Хајдар Души]] (1916—1944); народни херој Југославије и Албаније * [[Зоран Радосављевић]] (1965—1999); српски мајор и пилот * [[Бехђет Пацоли]] (1951); албански политичар и сепаратиста * [[Драган Томић (политичар)|Драган Томић]] (1936—2022); српски политичар * [[Ђани]] (1973); српски поп-фолк и турбо-фолк певач * [[Јана (певачица)|Јана]] (1974); српска фолк певачица * [[Рита Ора]] (1990); британска певачица, текстописац и глумица * [[Енвер Петровци]] (1954); југословенски и албански глумац * [[Горан Ђоровић]] (1971); југословенски и српски фудбалер * [[Зуфер Авдија]] (1959); југословенски и српски кошаркаш * [[Марко Симоновић]] (1986); српски кошаркаш * [[Кенан Сипахи]] (1995); турски кошаркаш * [[Милена Рашић]] (1990); српска одбојкашица == Партнерски градови == * {{зас|ТУР}} [[Анкара]], [[Турска]]<ref>{{cite web |title=Sister Cities of Ankara|url=https://www.ankara.bel.tr/en/foreign-relations-department/sister-cities-of-ankara|website=ankara.bel.tr|publisher=Ankara|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ТУР}} [[Бурса]], [[Турска]]<ref>{{cite web |title=Kardeş Şehirler|url=https://www.bursa.bel.tr/sayfa/kardes-sehirler-261|website=bursa.bel.tr|publisher=Bursa|language=tr|access-date=2022-01-06}}</ref> * {{зас|САД}} [[Де Мојн]], [[Сједињене Америчке Државе]]<ref>{{cite web |title=Des Moines to Become Sister Cities with Pristina, Kosovo|url=https://www.dsmpartnership.com/news-media/blog/des-moines-to-become-sister-cities-with-pristina-kosovo|website=dsmpartnership.com|publisher=Greater Des Moines Partnership|date=2018-11-09|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ХРВ}} [[Загреб]], [[Хрватска]]<ref>{{cite web |title=Statistical Yearbook of the City of Zagreb 2018|url=https://www.zagreb.hr/UserDocsImages/arhiva/statistika/SYCZ_2018%2023%2004%202019%20links.pdf|website=zagreb.hr|publisher=Zagreb|page=33|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ПАК}} [[Карачи]], [[Пакистан]]<ref name=dawn>{{cite web |title=Islamabad to get new sister city|url=https://www.dawn.com/news/1230842|website=dawn.com|publisher=Dawn|date=2016-01-05|access-date=2021-10-13}}</ref> * {{зас|БЕЛ}} [[Намир]], [[Белгија]]<ref>{{cite web |title=Relations Internationales|url=https://www.namurinternational.be/|website=namurinternational.be|publisher=Namur|language=fr|access-date=2020-05-11}}</ref> == Референце == {{извори}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Edwards|first=Iorwerth Eiddon Stephen|last2=Gadd|first2=Cyril John|last3=Boardman|first3=John|others=D. M. Lewis, Nicholas Geoffrey Lemprière Hammond, Simon Hornblower, M. Ostwald, Frank William Walbank, A. E. Astin, Andrew William Lintott, John Anthony Crook, Alan K. Bowman, Elizabeth Rawson, Edward Champlin, Peter Garnsey, Averil Cameron, Dominic Rathbone, Bryan Ward-Perkins, Michael Whitby|title=The Cambridge Ancient History|url=https://books.google.com/books?id=vx251bK988gC|date=13. 10. 1994|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-23348-4|pages=428}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=wgMIAAAAMAAJ|title=Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia|author=Panić-Surep|first=Milorad|year=1965|pages=167}} * {{Cite book| ref=harv|title=Kosovo: The Bradt Travel Guide|last=Warrander |first=Gail |year=2007 |publisher= The Globe Pequot Press Inc. |location= Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England |isbn=978-1-84162-199-9 |url= https://books.google.com/books?id=GCRjKdrmqqEC|accessdate=18. 5. 2013|pages=85—88}} * {{Cite book| ref=harv|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=Bradt Travel Guides Ltd, UK|isbn=978-1-84162-331-3|url=http://www.bradtguides.com/|last2=Knaus|first2=Verena|pages=86}} * {{Cite book| ref=harv|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=Bradt Travel Guides Ltd, UK|isbn=978-1-84162-331-3|url=http://www.bradtguides.com/|last2=Knaus|first2=Verena|pages=85}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=vyVaAAAAYAAJ|title=Izdanja| author = Zadruga |first=Srpska Književna|year=1913|pages=265}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wilson|first=Nigel Guy|title=Encyclopedia Of Ancient Greece|year=2006|publisher=Taylor & Francis Group|isbn=978-0-415-97334-2|url=https://books.google.com/books?id=BCZsPgAACAAJ|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Adams|first=Douglas Q.|title=Encyclopedia of Indo-European Culture|year=1997|publisher=Fitzroy Dearborn|isbn=978-1-884964-98-5|url=https://books.google.com/books?id=tzU3RIV2BWIC|editor=James P. Mallory}} * {{Cite book| ref=harv|last=Evans|first=John Arthur|title=Antiquarian Risearches in Illiricum, Pars III, Archeologia or miscellaneons tracts to antiqity. Vol XLIX|year=1885|pages=72—78}} * {{Cite book| ref=harv|title=Гласник Музеја Косова и Метохије|year=1956|location=Приштина|pages=207—215}} * {{Cite book| ref=harv|last=Урошевић|first=Атанасије|title=Косово|year=1965|location=Београд|publisher=Научно дело}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ивановић|first=Милан|title=Црквени споменици XIII — XX века|year=1987|location=Београд — Призрен|publisher=Задужбине Косова}} * {{Cite book| ref=harv|last=Самарџић|first=Радован|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878—1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912)|year=2009|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Нови крајеви Србије (1912—1915)|year=2013|location=Београд|publisher=Филозофски факултет}} * {{Cite book| ref={{harvid|Акциони план|2009}}|title=Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013.|year=2009|publisher=Комесаријат за избеглице и миграције|location=Приштина - Грачаница|url=http://www.kirs.gov.rs/docs/lap/lap_pristina_gracanica.pdf|accessdate=4. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171205194725/http://www.kirs.gov.rs/docs/lap/lap_pristina_gracanica.pdf|archive-date=5. 12. 2017|url-status=dead}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Pristina | wikispecies = | wiktionary = Приштина | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Приштина }} * {{званични веб-сајт|http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/}} * [[Коста Костић|Костић, Коста]] (1922). ''[[s:Наши нови градови на југу#ПРИШТИНА|Наши нови градови на југу]]''. Београд. * [http://pristina.theater/ Народно позориште Приштина] * [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pristina-od-osmeha-do-suza.sr.html Приштина од смеха до суза (''Политика'', 1. април 2013)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:577896-Pristina-Svi-Srbi-stanu-u-tri-sobe Приштина: Сви Срби стану у три собе (''Вечерње новости'', 22. новембар 2015)] * [http://gracanicaonline.info/2017/03/15/pristina-grad-u-koji-srbi-odlaze-na-rad-u-soping-ali-izbegavaju-da-tu-zive/ Приштина, град у који Срби одлазе на рад и у шопинг, али избегавају да ту живе (''Грачаница онлајн'', 15. март 2017)] {{Град Приштина}} {{Косовски округ}} {{Списак градова у Србији}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Географија|Србија}} [[Категорија:Приштина| ]] [[Категорија:Градови у Србији]] [[Категорија:Град Приштина]] [[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]] euvwropwv9kky4ki8huk6c5ek9w6ftc 1 16405 25113945 25113896 2022-07-19T12:01:38Z Sadko 25741 /* Кандидат за добар чланак на расправи */ wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{тражи референце}} {{Archive |archiveheader = {{страница-архива}} |maxarchivesize = 100K |counter = 1 |minthreadsleft = 4 |algo = old(30d) |archive = Разговор:Приштина/Архива %(counter)d }} == Кандидат за добар чланак на расправи == С обзиром да и [[Београд]] и [[Нови Сад]] имају статус сјајног/доброг чланка, било би лепо када би и овај значајан град био сврстан у ту групу. Све критике су добродошле и свако може самостално дорадити чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=19|сат=18|минут=50|крај=}} [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:50, 12. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} У лиги изузетних чланака нам је и [[Ниш]]. Нека се спреми [[Суботица]]! # Чланак јесте добар; порадио сам на стилским проблемчићима, им их још али није непремостиво. Већи проблем је недостатак референци за сегмент ''Образовање'', као и по реченицу у сегментима ''Привреда'' и ''Саобраћај'' те посљедњи пасус у дјелу ''Рат на Косову и Метохији и скорашња историја''. # Када је рјеч о двије етимолошке теорије, прво бих навео словенску. # Хронолошки гледано на чланку ми се приказује фотографија која представља џамију прије него споменик косовским јунацима. Требало би обрнуто. # Надам се да ћеш мало средити чланак и на ен.вики, који се у тренутном стању реферише на имагинарну [[Operacija Potkovica|операцију Потковицу]]. # Добар посао, хвала ти колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:10, 12. јул 2022. (CEST) :Тек сада видим да и Ниш има статус, свакако заслужено — чланак је одлично написан. Хвала на указаним грешкама, не могу да верујем да су ми се јавили такви пропусти. Надам се да ће неко у скорије време порадити на чланку о Суботици који је и сада у солидном стању. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:34, 13. јул 2022. (CEST) У првој реченици се износе неистине. Ово је НПОВ чланак а не за изабрани. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:57, 16. јул 2022. (CEST) :Да ли можеш да ми образложиш зашто сматраш да чланак није неутралан и која је то неистина изнесена у првој реченици? Као што сам горе написао, желим да чујем све критике о овом мени значајном граду. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 04:01, 16. јул 2022. (CEST) ::Ево и мене живо занима. НПОВ иначе означава да је чланак неутралан... — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:06, 16. јул 2022. (CEST) Vas dvojica se ponašate kao da ne živite u Srbiji ili ne pratite situaciju oko Kosova zadnjih godina pa kao da se obraćam Čileancu. U prvoj rečenici trvditi da je Priština grad u Srbiji a ne navesti da Srbija nema nikakvu vlast nad tim gradom/teritorijom. I mislite da ovo potonje nije enciklopedijski relevantna tema. I kao šta je sporno ovde. Ne nameravam uopšte dalje da komentarišem. Kao što rekoh ovo je članak osporene neutralnosti, a kamoli da je za zvezdicu. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:32, 18. јул 2022. (CEST) ::Прво бих напоменуо да нема потребе за банализацијом, ни [[Корисник:Садко|Садко]] ни ја нисмо Чилеанци, додуше не бих имао ништа против и да јесам. Твој разлог за глас против ме асоцира на то као када би неко, хипотетички, био против да чланак [[Google]] добије статус јер ето сматра да је писање изворном графијом безвезно. Да ме не разумеш погрешно, скроз је у реду уколико сматраш да би о Приштини требало да пишемо као главном граду РК уместо КиМ али, побогу, о томе се води расправа на Тргу а не на сзр. Недавно сам и покренуо [[Википедија:Трг/Википолитика#Називи установа на КиМ|расправу]] на тему која је слична овој, па слободно можеш изнети свој став. ::Додао бих да сам се разочарао у корисника који пише изванредне чланке, док истовремено друге ниподиштава јер се држе актуелних смерница. Свакако сам очекивао боље образложење, а да не кажем и културније. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:38, 18. јул 2022. (CEST) :::Чиленаска вина и култура имају шта да понуде, подршка за Чилеанце. :::Вербални одливи замишљених ''шамара раеалности'' ка људима који базично поштују устав и законе своје државе те моралну хипотеку предака и завјета, са свог високореалног твитер пиједестала свемудрих откровења кафића испред друштва за уљепшавање Врачара ме не интересују нити ће ме интересовати. Особени изолат политички ставови и политикантска откривања Атлантиде се могу вршити руку под руку са слатким Добрицом у раљама ровова скупштинских клупа града Београда и не могу бити изражена односно сакривена иза наводног (не)поштовања правила и постулата Википедије. Чланку су једино недостаје поједине референце, што је успјешно рјешено. :::Колега Хани, можеш додати напомену на први помен Косова*. Иста пракса је засупљена на свим чланцима на западноцентричној ен.вики. Немај превелика очекивања и нећеш се разочарати. Лијеп поздрав са високих Анда, одакле се ''булшит-тезе'' (изразита импресија) добро виде. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:19, 18. јул 2022. (CEST) ''. Да ме не разумеш погрешно, скроз је у реду уколико сматраш да би о Приштини требало да пишемо као главном граду РК уместо КиМ али, побогу, о томе се води расправа на Тргу..'' Ne, o činjenicama/proverenim referencama se ne vodi rasprava. Činjenice nisu predmet rasprave kad se piše enciklopedija, to rade naučnici. Jedino o čemu se vodi rasprava je da li je neka referenca kredibilna ili ne. Dakle, ne ti treba da pišeš članak kakav ti daju reference koje imaš ispred sebe. A kad pišeš članak za zvezdicu tema mora iscrpno da se obradi. Ovlaš čitajući članak to nisi uradio. Počev od uvoda gde se iznose opšte stvari. Činjenica da Srbija nema suverenitet nad Prištinom nije stvar ''strane'' ili ''dogovora'', nego činjenica, ako se zna šta znači suverenitet. Od toga pa na dalje. Zato sam i rekao gore. Na političke stavove drugog učesnika u debati ne želim ni da se osvrćem, one se ne tiču merituma članka. Samo pokazuju da postoji jarka želja da se ovde od enciklopedije napravi telegram grupa ili krindž forum. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:08, 18. јул 2022. (CEST) :Чини ми се да ме ниси разумео. Хтео ја то или не, не могу писати о Приштини као главном граду РК, ставити мапу РК и остало, јер бих тиме одступао од актуелног писања чланака на тему КиМ. Та измена би моментално била враћена а ја бих вероватно био упозорен, што је и логично јер не знам колико има смисла да само Приштина стоји као део РК док се за [[:Категорија:Насељена места на Косову и Метохији|1.400+ места на КиМ]] говори да су део Србије. Позивам [[Корисник:Садко|Садка]] да, уколико жели и има слободног времена, покрене гласање о смерницама за писање чланака везаних за КиМ/РК јер се полемике око овог питања могу често јављати. :На шта мислиш када кажеш да се „у уводу износе опште ствари”? Зар то није и читава поента — само најважније „ствари” написане у кратким цртама, док се за више детаља прави посебан одељак или чланак, у зависности од обима теме. Занима ме и да ли сматраш да овом чланку не треба доделити статус због овог питања око КиМ/РК или просто сматраш да тема није адекватно обрађена. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 08:14, 19. јул 2022. (CEST) ::Замолио бих колеге да адекватно означе коментаре двотачком или их одвоје на други начин да бисмо имали низ у разговору, умјесто прекида на сваком трећем одговору. ::Дато питање ја као огледало. Људи који се позивају на ''реалност на терену'' и ''фактографску неутралност'' не могу да узмем за нарочито озбиљно, без обзира колико се текст истоварило лопатом. :Нема потребе да се покреће формална расправа па гласање јер не видим о чему има да се дискутује. Тема јесте адекватно обрађена и није на нама да скачемо на било чије узвике ''Неправда, ненеутралност''. За косовскометохијско питање имамо напомену/ноут каква се користи код нас и на неколико других пројеката, тако да релаксирај се колега Хани, нема ништа спорно у чланку нити на пројекту. Велики поздрав са позиције кринџ форума, базираног у високим Андима. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:18, 19. јул 2022. (CEST) == Питање градских обележја == @[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]], пошто постоје две паралеле структуре власти, Републике Косово и Републике Србије, велики број градова има паралелна обележја две сукобљене политичке стране. Сматрам да је исправно ставити обадва грба, да би се равномерно приказало тренутно административно-политичко стање у граду Приштини, као и у другим градовима који имају у исто време градске симболе Републике Србије и Републике Косово. — [[Корисник:Smiroje|Smiroje]] ([[Разговор са корисником:Smiroje|разговор]]) 19:09, 17. јул 2022. (CEST) :Потпуно се слажем да би оба грба требала бити део инфокутије за градове на КиМ, али овде је реч о граду који има и своју заставу, па када се додају оба грба за њу више нема места јер би у супротном инфокутија изгледа рогобатно. Да не помињем чињеницу да претходног грба нема чак ни на званичном сајту Републике Србије о градским обележјима свих градова, него сам га лично уредио и објавио. Видећу да кроз пар дана направим засебан чланак о приштинским грбовима, а за то време се можеш и изјаснити и на [[Википедија:Трг/Википолитика#Називи установа на КиМ|тему]] о сличној проблематици. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:09, 17. јул 2022. (CEST) 83jrto9ptwservq9vzn5aa6lagh83di 25113946 25113945 2022-07-19T12:01:52Z Sadko 25741 : wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{тражи референце}} {{Archive |archiveheader = {{страница-архива}} |maxarchivesize = 100K |counter = 1 |minthreadsleft = 4 |algo = old(30d) |archive = Разговор:Приштина/Архива %(counter)d }} == Кандидат за добар чланак на расправи == С обзиром да и [[Београд]] и [[Нови Сад]] имају статус сјајног/доброг чланка, било би лепо када би и овај значајан град био сврстан у ту групу. Све критике су добродошле и свако може самостално дорадити чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=19|сат=18|минут=50|крај=}} [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:50, 12. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} У лиги изузетних чланака нам је и [[Ниш]]. Нека се спреми [[Суботица]]! # Чланак јесте добар; порадио сам на стилским проблемчићима, им их још али није непремостиво. Већи проблем је недостатак референци за сегмент ''Образовање'', као и по реченицу у сегментима ''Привреда'' и ''Саобраћај'' те посљедњи пасус у дјелу ''Рат на Косову и Метохији и скорашња историја''. # Када је рјеч о двије етимолошке теорије, прво бих навео словенску. # Хронолошки гледано на чланку ми се приказује фотографија која представља џамију прије него споменик косовским јунацима. Требало би обрнуто. # Надам се да ћеш мало средити чланак и на ен.вики, који се у тренутном стању реферише на имагинарну [[Operacija Potkovica|операцију Потковицу]]. # Добар посао, хвала ти колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:10, 12. јул 2022. (CEST) :Тек сада видим да и Ниш има статус, свакако заслужено — чланак је одлично написан. Хвала на указаним грешкама, не могу да верујем да су ми се јавили такви пропусти. Надам се да ће неко у скорије време порадити на чланку о Суботици који је и сада у солидном стању. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:34, 13. јул 2022. (CEST) У првој реченици се износе неистине. Ово је НПОВ чланак а не за изабрани. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:57, 16. јул 2022. (CEST) :Да ли можеш да ми образложиш зашто сматраш да чланак није неутралан и која је то неистина изнесена у првој реченици? Као што сам горе написао, желим да чујем све критике о овом мени значајном граду. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 04:01, 16. јул 2022. (CEST) ::Ево и мене живо занима. НПОВ иначе означава да је чланак неутралан... — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:06, 16. јул 2022. (CEST) Vas dvojica se ponašate kao da ne živite u Srbiji ili ne pratite situaciju oko Kosova zadnjih godina pa kao da se obraćam Čileancu. U prvoj rečenici trvditi da je Priština grad u Srbiji a ne navesti da Srbija nema nikakvu vlast nad tim gradom/teritorijom. I mislite da ovo potonje nije enciklopedijski relevantna tema. I kao šta je sporno ovde. Ne nameravam uopšte dalje da komentarišem. Kao što rekoh ovo je članak osporene neutralnosti, a kamoli da je za zvezdicu. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:32, 18. јул 2022. (CEST) ::Прво бих напоменуо да нема потребе за банализацијом, ни [[Корисник:Садко|Садко]] ни ја нисмо Чилеанци, додуше не бих имао ништа против и да јесам. Твој разлог за глас против ме асоцира на то као када би неко, хипотетички, био против да чланак [[Google]] добије статус јер ето сматра да је писање изворном графијом безвезно. Да ме не разумеш погрешно, скроз је у реду уколико сматраш да би о Приштини требало да пишемо као главном граду РК уместо КиМ али, побогу, о томе се води расправа на Тргу а не на сзр. Недавно сам и покренуо [[Википедија:Трг/Википолитика#Називи установа на КиМ|расправу]] на тему која је слична овој, па слободно можеш изнети свој став. ::Додао бих да сам се разочарао у корисника који пише изванредне чланке, док истовремено друге ниподиштава јер се држе актуелних смерница. Свакако сам очекивао боље образложење, а да не кажем и културније. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:38, 18. јул 2022. (CEST) :::Чиленаска вина и култура имају шта да понуде, подршка за Чилеанце. :::Вербални одливи замишљених ''шамара раеалности'' ка људима који базично поштују устав и законе своје државе те моралну хипотеку предака и завјета, са свог високореалног твитер пиједестала свемудрих откровења кафића испред друштва за уљепшавање Врачара ме не интересују нити ће ме интересовати. Особени изолат политички ставови и политикантска откривања Атлантиде се могу вршити руку под руку са слатким Добрицом у раљама ровова скупштинских клупа града Београда и не могу бити изражена односно сакривена иза наводног (не)поштовања правила и постулата Википедије. Чланку су једино недостаје поједине референце, што је успјешно рјешено. :::Колега Хани, можеш додати напомену на први помен Косова*. Иста пракса је засупљена на свим чланцима на западноцентричној ен.вики. Немај превелика очекивања и нећеш се разочарати. Лијеп поздрав са високих Анда, одакле се ''булшит-тезе'' (изразита импресија) добро виде. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:19, 18. јул 2022. (CEST) ''. Да ме не разумеш погрешно, скроз је у реду уколико сматраш да би о Приштини требало да пишемо као главном граду РК уместо КиМ али, побогу, о томе се води расправа на Тргу..'' Ne, o činjenicama/proverenim referencama se ne vodi rasprava. Činjenice nisu predmet rasprave kad se piše enciklopedija, to rade naučnici. Jedino o čemu se vodi rasprava je da li je neka referenca kredibilna ili ne. Dakle, ne ti treba da pišeš članak kakav ti daju reference koje imaš ispred sebe. A kad pišeš članak za zvezdicu tema mora iscrpno da se obradi. Ovlaš čitajući članak to nisi uradio. Počev od uvoda gde se iznose opšte stvari. Činjenica da Srbija nema suverenitet nad Prištinom nije stvar ''strane'' ili ''dogovora'', nego činjenica, ako se zna šta znači suverenitet. Od toga pa na dalje. Zato sam i rekao gore. Na političke stavove drugog učesnika u debati ne želim ni da se osvrćem, one se ne tiču merituma članka. Samo pokazuju da postoji jarka želja da se ovde od enciklopedije napravi telegram grupa ili krindž forum. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:08, 18. јул 2022. (CEST) :Чини ми се да ме ниси разумео. Хтео ја то или не, не могу писати о Приштини као главном граду РК, ставити мапу РК и остало, јер бих тиме одступао од актуелног писања чланака на тему КиМ. Та измена би моментално била враћена а ја бих вероватно био упозорен, што је и логично јер не знам колико има смисла да само Приштина стоји као део РК док се за [[:Категорија:Насељена места на Косову и Метохији|1.400+ места на КиМ]] говори да су део Србије. Позивам [[Корисник:Садко|Садка]] да, уколико жели и има слободног времена, покрене гласање о смерницама за писање чланака везаних за КиМ/РК јер се полемике око овог питања могу често јављати. :На шта мислиш када кажеш да се „у уводу износе опште ствари”? Зар то није и читава поента — само најважније „ствари” написане у кратким цртама, док се за више детаља прави посебан одељак или чланак, у зависности од обима теме. Занима ме и да ли сматраш да овом чланку не треба доделити статус због овог питања око КиМ/РК или просто сматраш да тема није адекватно обрађена. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 08:14, 19. јул 2022. (CEST) ::Замолио бих колеге да адекватно означе коментаре двотачком или их одвоје на други начин да бисмо имали низ у разговору, умјесто прекида на сваком трећем одговору. ::Дато питање ја као огледало. Људи који се позивају на ''реалност на терену'' и ''фактографску неутралност'' не могу да узмем за нарочито озбиљно, без обзира колико се текст истоварило лопатом. ::Нема потребе да се покреће формална расправа па гласање јер не видим о чему има да се дискутује. Тема јесте адекватно обрађена и није на нама да скачемо на било чије узвике ''Неправда, ненеутралност''. За косовскометохијско питање имамо напомену/ноут каква се користи код нас и на неколико других пројеката, тако да релаксирај се колега Хани, нема ништа спорно у чланку нити на пројекту. Велики поздрав са позиције кринџ форума, базираног у високим Андима. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:18, 19. јул 2022. (CEST) == Питање градских обележја == @[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]], пошто постоје две паралеле структуре власти, Републике Косово и Републике Србије, велики број градова има паралелна обележја две сукобљене политичке стране. Сматрам да је исправно ставити обадва грба, да би се равномерно приказало тренутно административно-политичко стање у граду Приштини, као и у другим градовима који имају у исто време градске симболе Републике Србије и Републике Косово. — [[Корисник:Smiroje|Smiroje]] ([[Разговор са корисником:Smiroje|разговор]]) 19:09, 17. јул 2022. (CEST) :Потпуно се слажем да би оба грба требала бити део инфокутије за градове на КиМ, али овде је реч о граду који има и своју заставу, па када се додају оба грба за њу више нема места јер би у супротном инфокутија изгледа рогобатно. Да не помињем чињеницу да претходног грба нема чак ни на званичном сајту Републике Србије о градским обележјима свих градова, него сам га лично уредио и објавио. Видећу да кроз пар дана направим засебан чланак о приштинским грбовима, а за то време се можеш и изјаснити и на [[Википедија:Трг/Википолитика#Називи установа на КиМ|тему]] о сличној проблематици. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:09, 17. јул 2022. (CEST) 853ur36cofoviupwri4ci4bqrl6z2w8 25114067 25113946 2022-07-19T13:46:44Z Ivan VA 80882 /* Кандидат за добар чланак на расправи */ wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{тражи референце}} {{Archive |archiveheader = {{страница-архива}} |maxarchivesize = 100K |counter = 1 |minthreadsleft = 4 |algo = old(30d) |archive = Разговор:Приштина/Архива %(counter)d }} == Кандидат за добар чланак на расправи == С обзиром да и [[Београд]] и [[Нови Сад]] имају статус сјајног/доброг чланка, било би лепо када би и овај значајан град био сврстан у ту групу. Све критике су добродошле и свако може самостално дорадити чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=19|сат=18|минут=50|крај=}} [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:50, 12. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} У лиги изузетних чланака нам је и [[Ниш]]. Нека се спреми [[Суботица]]! # Чланак јесте добар; порадио сам на стилским проблемчићима, им их још али није непремостиво. Већи проблем је недостатак референци за сегмент ''Образовање'', као и по реченицу у сегментима ''Привреда'' и ''Саобраћај'' те посљедњи пасус у дјелу ''Рат на Косову и Метохији и скорашња историја''. # Када је рјеч о двије етимолошке теорије, прво бих навео словенску. # Хронолошки гледано на чланку ми се приказује фотографија која представља џамију прије него споменик косовским јунацима. Требало би обрнуто. # Надам се да ћеш мало средити чланак и на ен.вики, који се у тренутном стању реферише на имагинарну [[Operacija Potkovica|операцију Потковицу]]. # Добар посао, хвала ти колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:10, 12. јул 2022. (CEST) :Тек сада видим да и Ниш има статус, свакако заслужено — чланак је одлично написан. Хвала на указаним грешкама, не могу да верујем да су ми се јавили такви пропусти. Надам се да ће неко у скорије време порадити на чланку о Суботици који је и сада у солидном стању. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:34, 13. јул 2022. (CEST) У првој реченици се износе неистине. Ово је НПОВ чланак а не за изабрани. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:57, 16. јул 2022. (CEST) :Да ли можеш да ми образложиш зашто сматраш да чланак није неутралан и која је то неистина изнесена у првој реченици? Као што сам горе написао, желим да чујем све критике о овом мени значајном граду. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 04:01, 16. јул 2022. (CEST) ::Ево и мене живо занима. НПОВ иначе означава да је чланак неутралан... — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:06, 16. јул 2022. (CEST) Vas dvojica se ponašate kao da ne živite u Srbiji ili ne pratite situaciju oko Kosova zadnjih godina pa kao da se obraćam Čileancu. U prvoj rečenici trvditi da je Priština grad u Srbiji a ne navesti da Srbija nema nikakvu vlast nad tim gradom/teritorijom. I mislite da ovo potonje nije enciklopedijski relevantna tema. I kao šta je sporno ovde. Ne nameravam uopšte dalje da komentarišem. Kao što rekoh ovo je članak osporene neutralnosti, a kamoli da je za zvezdicu. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:32, 18. јул 2022. (CEST) ::Прво бих напоменуо да нема потребе за банализацијом, ни [[Корисник:Садко|Садко]] ни ја нисмо Чилеанци, додуше не бих имао ништа против и да јесам. Твој разлог за глас против ме асоцира на то као када би неко, хипотетички, био против да чланак [[Google]] добије статус јер ето сматра да је писање изворном графијом безвезно. Да ме не разумеш погрешно, скроз је у реду уколико сматраш да би о Приштини требало да пишемо као главном граду РК уместо КиМ али, побогу, о томе се води расправа на Тргу а не на сзр. Недавно сам и покренуо [[Википедија:Трг/Википолитика#Називи установа на КиМ|расправу]] на тему која је слична овој, па слободно можеш изнети свој став. ::Додао бих да сам се разочарао у корисника који пише изванредне чланке, док истовремено друге ниподиштава јер се држе актуелних смерница. Свакако сам очекивао боље образложење, а да не кажем и културније. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:38, 18. јул 2022. (CEST) :::Чиленаска вина и култура имају шта да понуде, подршка за Чилеанце. :::Вербални одливи замишљених ''шамара раеалности'' ка људима који базично поштују устав и законе своје државе те моралну хипотеку предака и завјета, са свог високореалног твитер пиједестала свемудрих откровења кафића испред друштва за уљепшавање Врачара ме не интересују нити ће ме интересовати. Особени изолат политички ставови и политикантска откривања Атлантиде се могу вршити руку под руку са слатким Добрицом у раљама ровова скупштинских клупа града Београда и не могу бити изражена односно сакривена иза наводног (не)поштовања правила и постулата Википедије. Чланку су једино недостаје поједине референце, што је успјешно рјешено. :::Колега Хани, можеш додати напомену на први помен Косова*. Иста пракса је засупљена на свим чланцима на западноцентричној ен.вики. Немај превелика очекивања и нећеш се разочарати. Лијеп поздрав са високих Анда, одакле се ''булшит-тезе'' (изразита импресија) добро виде. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:19, 18. јул 2022. (CEST) ''. Да ме не разумеш погрешно, скроз је у реду уколико сматраш да би о Приштини требало да пишемо као главном граду РК уместо КиМ али, побогу, о томе се води расправа на Тргу..'' Ne, o činjenicama/proverenim referencama se ne vodi rasprava. Činjenice nisu predmet rasprave kad se piše enciklopedija, to rade naučnici. Jedino o čemu se vodi rasprava je da li je neka referenca kredibilna ili ne. Dakle, ne ti treba da pišeš članak kakav ti daju reference koje imaš ispred sebe. A kad pišeš članak za zvezdicu tema mora iscrpno da se obradi. Ovlaš čitajući članak to nisi uradio. Počev od uvoda gde se iznose opšte stvari. Činjenica da Srbija nema suverenitet nad Prištinom nije stvar ''strane'' ili ''dogovora'', nego činjenica, ako se zna šta znači suverenitet. Od toga pa na dalje. Zato sam i rekao gore. Na političke stavove drugog učesnika u debati ne želim ni da se osvrćem, one se ne tiču merituma članka. Samo pokazuju da postoji jarka želja da se ovde od enciklopedije napravi telegram grupa ili krindž forum. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:08, 18. јул 2022. (CEST) :Чини ми се да ме ниси разумео. Хтео ја то или не, не могу писати о Приштини као главном граду РК, ставити мапу РК и остало, јер бих тиме одступао од актуелног писања чланака на тему КиМ. Та измена би моментално била враћена а ја бих вероватно био упозорен, што је и логично јер не знам колико има смисла да само Приштина стоји као део РК док се за [[:Категорија:Насељена места на Косову и Метохији|1.400+ места на КиМ]] говори да су део Србије. Позивам [[Корисник:Садко|Садка]] да, уколико жели и има слободног времена, покрене гласање о смерницама за писање чланака везаних за КиМ/РК јер се полемике око овог питања могу често јављати. :На шта мислиш када кажеш да се „у уводу износе опште ствари”? Зар то није и читава поента — само најважније „ствари” написане у кратким цртама, док се за више детаља прави посебан одељак или чланак, у зависности од обима теме. Занима ме и да ли сматраш да овом чланку не треба доделити статус због овог питања око КиМ/РК или просто сматраш да тема није адекватно обрађена. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 08:14, 19. јул 2022. (CEST) ::Замолио бих колеге да адекватно означе коментаре двотачком или их одвоје на други начин да бисмо имали низ у разговору, умјесто прекида на сваком трећем одговору. ::Дато питање ја као огледало. Људи који се позивају на ''реалност на терену'' и ''фактографску неутралност'' не могу да узмем за нарочито озбиљно, без обзира колико се текст истоварило лопатом. ::Нема потребе да се покреће формална расправа па гласање јер не видим о чему има да се дискутује. Тема јесте адекватно обрађена и није на нама да скачемо на било чије узвике ''Неправда, ненеутралност''. За косовскометохијско питање имамо напомену/ноут каква се користи код нас и на неколико других пројеката, тако да релаксирај се колега Хани, нема ништа спорно у чланку нити на пројекту. Велики поздрав са позиције кринџ форума, базираног у високим Андима. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:18, 19. јул 2022. (CEST) {{ping|HoneymoonAve27}} Ne govorim o kutijici, nego tekstu. Kutijica i ta priča sa mapama, iskreno to može i da se izgustira, to je pitanje zajednice. Tekst ne. Pišeš istoriju ovog grada i njegovu istoriju zadnjih 20 godina, možeš u uvod da staviš da je to glavni grad RKS, i da ga kosovski Albanci vide kao svoj privredni, kulturni i politički centar. I to je bitnije od toga kog je on središte upravnog okruga u Srbiji, jer nije. Te zgrada kosovskog upravnog okruga gde sedi taj načelnik okruga je fikcija. Možeš da napišeš da zvanična politika Srbije vidi Prištinu kao... i ddodaš gde su ti organi danas (ja iskreno nemam pojma, valjda u Kraljevu ili tako nešto). Dakle, govorim ti o tekstu, ne o kutijici. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:46, 19. јул 2022. (CEST) == Питање градских обележја == @[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]], пошто постоје две паралеле структуре власти, Републике Косово и Републике Србије, велики број градова има паралелна обележја две сукобљене политичке стране. Сматрам да је исправно ставити обадва грба, да би се равномерно приказало тренутно административно-политичко стање у граду Приштини, као и у другим градовима који имају у исто време градске симболе Републике Србије и Републике Косово. — [[Корисник:Smiroje|Smiroje]] ([[Разговор са корисником:Smiroje|разговор]]) 19:09, 17. јул 2022. (CEST) :Потпуно се слажем да би оба грба требала бити део инфокутије за градове на КиМ, али овде је реч о граду који има и своју заставу, па када се додају оба грба за њу више нема места јер би у супротном инфокутија изгледа рогобатно. Да не помињем чињеницу да претходног грба нема чак ни на званичном сајту Републике Србије о градским обележјима свих градова, него сам га лично уредио и објавио. Видећу да кроз пар дана направим засебан чланак о приштинским грбовима, а за то време се можеш и изјаснити и на [[Википедија:Трг/Википолитика#Називи установа на КиМ|тему]] о сличној проблематици. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:09, 17. јул 2022. (CEST) 1vlp28xvecxir6vlgw9bdp1adywi5cc 0 18305 25114244 24962849 2022-07-19T16:16:20Z Sorabino 182257 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Бискупија |име = Барска надбискупија |слика2 = Bar, Montenegro - panoramio (34).jpg |текст_слике2 = Катедрала Светог Петра у Бару |држава = [[Црна Гора]] |површина = око 10.000 km |седиште = [[Бар (Црна Гора)|Бар]] |надбискупија = |бискупије = |датум = [[11. век]] |поглавар = Рок Ђонлешај |становништво = |бр_католика = 11,227 (2012) |проц_католика = 1.8% |бр_цркава = |катедрала = |карта = }} '''Барска надбискупија''' ({{јез-лат|Archidioecesis Antibarensis}}) је [[Католичка црква|католичка]] надбискупија са сједиштем у граду [[Бар (Црна Гора)|Бару]], у данашњој [[Црна Гора|Црној Гори]].<ref>[https://www.catholic-hierarchy.org/diocese/dbary.html Catholic Hierarchy: Archdiocese of Bar (Antivari)]</ref> Надлежни надбискуп је монсињор Рок Ђонлешај.<ref>[https://www.catholic-hierarchy.org/bishop/bgjonl.html Catholic Hierarchy: Archbishop Rok Đonlešaj]</ref> == Предисторија == Иако се појава [[рано хришћанство|раног хришћанства]] на источној обали [[Јадранско море|Јадрана]] везује се за прве вијекове [[историја хришћанства|хришћанске историје]], најранија поуздана свједочанства о успостављању црквеног поретка на подручју данашње [[Црна Гора|Црне Горе]] потичу из позног [[антика|античког]] периода. Тада се у најзначајнијим градовима провинције [[Превалитана|Превалитене]] развијају прве локалне епископије. Почевши од [[535]]. године, све епископије у поменутој провинцији потпадале су под надлежност новоустановљене [[Архиепископија Прва Јустинијана|Архиепископије Прве Јустинијане]] (данашњи локалитет ''[[Царичин Град]]'' код [[Лебане|Лебана]] у [[Србија|Србији]]). Тадашња [[Доклеја|Дукљанска]] епископија, која је посвједочена у изворима из [[599]]. године, била је под врховном јурисдикцијом Римске цркве, али је у политичком смислу потпадала под власт [[Византија|Византијског царства]], усљед чега су се на том подручју и током наредних вијекова укрштали утицаји западног и источног хришћанства.{{sfn|Драгојловић|1989|p=211-226}}{{sfn|Dragojlović|1990|p=201-209}} == Историја == [[Датотека:Map of the Catholic dioceses in Montenegro.svg|мини|десно|260п|Католичка црква у Црној Гори:<br>Барска надбискупија и Которска бискупија]] {{Посебан чланак|Историја Барске надбискупије}} У [[11. век|11. вијеку]] основана је [[надбискупија]] у [[Бар (Црна Гора)|Бару]] (-{''Antibarum''}-), и надбискуп јој се назива -{''archiepiscopus diocliensis atque antibarensis ecclesiae''}-. Његова се митрополитска власт, према [[була|були]] папе [[Папа Александар II|Александра II]] од [[18. март]]а [[1067]]. ширила по Дукљанској, Которској, Палачкој, Свачкој, Скадарској, Дриваској, Пилотској, Српској или [[Рашка|Рашкој]], [[Босна|Босанској]] и [[Травунија|Травунској]] бискупији. Не зна се сигурно када су дукљанско-барски надбискупи постали [[Срби|српски]] [[примас]]и. Утврђено је да се од [[16. век|16. вијека]] несметано називају -{''Serbiae primas''}- (примас Србије) и -{''totius regni Serviae primas''}- (примас свег краљевства српског). На молбу дукљанско-барског надбискупа Милиновића, [[папа Лав XIII]] му је [[7. март]]а [[1902]]. изричито одобрио да се тим називом и даље служи. Почетком [[20. век|20. вијека]], Дукљанско-барска надбискупија бројала је око 18.000 [[католицизам|католичких]] душа, 18 [[жупа]], 16 свештеника (7 свјетовних и 9 [[фрањевци|фрањеваца]]). == Питање статуса == Иако у данашњој Црној Гори поред Барске надбискупије постоји и [[Которска бискупија]], Ватикан још увек није решио питање о оснивању католичке [[Метрополија|метрополије]] за подручје Црне Горе, пошто домаћа Которска бискупија и даље потпада под надлежност стране [[Сплитско-макарска надбискупија|Сплитско-макарске надбискупије]], чији се центар налази у суседној [[Хрватска|Хрватској]], а изостанак позитивних решења је последица одлуке црногорских државних власти (2011) да се Католичкој цркви призна потпуна самосталност по питању устројства локалних бискупија и надбискупија.<ref>[https://www.kotorskabiskupija.me/biskupija/temeljni-ugovor-crne-gore-i-svete-stolice Temeljni ugovor Crne Gore i Svete Stolice (2011)]</ref> == Барски надбискупи == {{главни|Списак надбискупа Бара}} Током историје, на положају барских надбискупа налазило се неколико истакнутих личности, међу којима су били: [[Андрија Змајевић]] (1671-1694) и [[Вицко Змајевић]] (1701—1713). == Види још == {{div col}} * [[Историја Барске надбискупије]] * [[Списак надбискупа Бара]] {{div col end}} == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=Потискивање православља|title=Историја српског народа|volume=2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=278-288|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|last=Драгојловић|first=Драгољуб|title=Црквене прилике у Далмацији од разарања Салоне до обнове Сплитске надбискупије|journal=Balcanica|year=1989|volume=20|pages=211-226|url=https://books.google.com/books?id=8yFpAAAAMAAJ&pg=PA211}} * {{Cite journal|last=Dragojlović|first=Dragoljub|title=Dyrrachium et les Évéchés de Doclea jusqu'a la fondation de l'Archevéche de Bar|journal=Balcanica|year=1990|volume=21|pages=201-209|url=https://books.google.com/books?id=9CFpAAAAMAAJ&pg=PA201}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|authorlink=Атанасије Јевтић|title=О унијаћењу на територији Српске православне цркве|journal=Теолошки погледи|year=1991|volume=24|issue=1-4|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1991/1-4/131-146.pdf|pages=131-146|access-date=29. 01. 2019|archive-date=01. 10. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201001055044/https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1991/1-4/131-146.pdf|url-status=dead}} * {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Сукоб барског архиепископа и которског епископа око јурисдикције над католичким парохијама у средњовековној Србији|title=Споменица академика Симе Ћирковића|year=2011|location=Београд|publisher=Историјски институт|pages=289-305|chapter-url=https://books.google.com/books?id=t_ZCCwAAQBAJ&pg=PA289}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|title=Култ светог арханђела Михаила међу бенедиктинцима на подручју Барске митрополије и Которске епископије: Oдраз друштвених и културних прилика (9-13. век)|journal=Култура: Часопис за теорију и социологију културе и културну политику|year=2014|volume=143|pages=219-229|url=https://www.casopiskultura.rs/wp-content/uploads/2021/publikacije/143_13.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Katarina|title=Benediktinci na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije (9. stoljeće-1571)|year=2015|location=Cetinje|publisher=Ministarstvo kulture Crne Gore|url=https://books.google.com/books?id=Ja5MvwEACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља|title=Српска краљевства у средњем веку|year=2017|location=Краљево|publisher=Град Краљево|pages=47-83|chapter-url=https://www.academia.edu/37269919}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|title=Барска (архи)епископија у држави Бодинових наследника|journal=Црквене студије|year=2019|volume=16|number=2|pages=477-499|url=http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/download/667/613}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|title=Помени бенедиктинских опатија на подручју Барске архиепископије у Латеранским регистрима папе Иноћентија VII (1404-1406)|journal=Београдски историјски гласник|year=2019|volume=10|pages=59-76|url=https://www.academia.edu/41793214}} * {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Барска архиепископија у Латеранским регистрима папе Иноћентија VII (1404-1406)|title=Између Подунавља и Средоземља|year=2021|location=Ниш|publisher=Центар за црквене студије|pages=241-262|chapter-url=https://www.academia.edu/53290917}} * {{Cite book| ref=harv|last=Радонић|first=Јован|authorlink=Јован Радонић|title=Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века|year=1950|location=Београд|publisher=Научна књига|url=https://books.google.com/books?id=uQ5nAQAACAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Archiepiscopus Craynensis|journal=Историјски записи|year=2000|volume=73|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=La9pAAAAMAAJ|pages=47-54}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Roman Catholic Archdiocese of Bar}} * [https://barinfo.me/tag/barska-nadbiskupija Barinfo: Barska nadbiskupija] [[Категорија:Барска надбискупија| ]] 5ie6m6lz02z5rg58ks4ygv946fksmcl 0 24570 25114503 24922212 2022-07-19T18:03:08Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=КОЧА ПОПОВИЋ | слика = Koča Popović (1).jpg | опис_слике= Константин Коча Поповић | надимак= Коча | датум_рођења = {{Датум рођења|1908|3|14}} | место_рођења =[[Београд]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1992|10|20|1908|3|14}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[СР Југославија]] | професија=филозоф, песник, официр,<br /> политичар и дипломата | супруга=[[Вероника Бакотић]]; <br />[[Лепа Перовић|Лепосава Перовић]] | КПЈ=[[1933]]. | рат=[[Шпански грађански рат]]<br />[[Априлски рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Југословенска војска]]<br />[[Интернационалне бригаде]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] | НОБ=командант [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]]<br />командант [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]]<br />командант [[Друга југословенска армија|Друге армије ЈА]] | чин=[[поручник]] у резерви [[Југословенска војска|ЈВ]] <br />[[поручник]] [[Народна републиканска армија|НРА]]<br />[[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] | године службе=[[1926]] — [[1927]]. <br />[[1937]] — [[1939]]. <br />[[1941]] — [[1953]]. | функција='''[[Начелници Генералштаба Војске Југославије#Начелници Генералштаба ЈНА (1945—1992)|Начелник Генералштаба ЈНА]]''' | мандат=[[1945]] — [[1953]]. | претходник=[[Арсо Јовановић]] | наследник=[[Пеко Дапчевић]] | функција2='''[[Списак министара иностраних послова Југославије#Савезни секретар за иностране послове ФНРЈ/СФРЈ (1953—1992)|Савезни секретар<br /> за иностране послове СФРЈ]]''' | мандат2=[[1953]] — [[1965]]. | претходник2=[[Едвард Кардељ]] | наследник2=[[Марко Никезић]] | функција3='''[[Потпредседник СФРЈ]]''' | мандат3=[[1966]] — [[1967]]. | претходник3=[[Александар Ранковић]] | наследник3=''Функција укинута'' | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СФРЈ|одликовања СФР Југославије]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}}{{Орден слободе}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}- {{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден југословенске заставе(СФРЈ)1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден Републике}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''одликовања Краљевине Југославије:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}}[[Датотека:Ordre de la Couronne de Yougoslavie (Royaume).png|ивица|50п|Орден Југословенске круне петог реда|link=https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5]] {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''инострана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Суворова1}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова2}} {{!}}{{!}} [[Датотека:Order of the Leader (1922-1973).gif|50п| Највиши орден вође|link=https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD_%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5_(%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD)]] {{!}}- {{!}}[[Датотека:MEX Order of the Aztec Eagle 1Class BAR.png|50п|Орден Астешког орла]] {{!}}{{!}} [[Датотека:GRE Order of George I - Grand Cross BAR.png|50п|Велики крст - Орден Ђорђа I (Грчка)|link= https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B0_I]] {{!}}{{!}} [[Датотека:ETH Order of Menelik II - Grand Cross BAR.png|50п|Велики крст - Орден Менелика II (Етиопија)]] {{!}}- {{!}}[[Датотека:ISL Icelandic Order of the Falcon - Grand Cross BAR.png|50п|Велики крст - Орден Сокола (Исланд)]]{{!}}{{!}}[[Датотека:St Olavs Orden storkors stripe.svg|50п|Велики крст - Орден Светог Олафа (Норвешка)]]{{!}}{{!}}[[Датотека:FIN Order of the White Rose Grand Cross BAR.png|50п|Велики крст - Орден Беле руже (Финска)]] {{!}}- {{!}}[[Датотека:NLD Order of Orange-Nassau - Knight Grand Cross BAR.png|50п|Велики крст - Орден Оранско-Насавског дома (Холандија)]]{{!}}{{!}} [[Датотека:Legion Honneur GC ribbon.svg|50п|link=Национални Орден Легије части]] {{!}}{{!}} [[Датотека:ESP Laureada de Madrid pasador.svg|50п|Официр - Орден Ослобођења (Шпанска република)]] {{!}}} }} '''Константин Коча Поповић''' ([[Београд]], [[14. март]] [[1908]] — [[Београд]], [[20. октобар]] [[1992]]) био је учесник [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], српски и југословенски комуниста, [[филозоф]], [[песник]] [[Надреализам|надреалиста]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], [[Дипломатија|дипломата]] и друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[Орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. У периоду од [[1945]]. до [[1953]]. обављао је функцију [[Начелници Генералштаба Војске Југославије#Начелници Генералштаба ЈНА (1945—1992)|Начелника Генералштаба ЈНА]], од 1953. до [[1965]]. функцију [[Списак министара иностраних послова Југославије#Савезни секретар за иностране послове ФНРЈ/СФРЈ (1953—1992)|Савезног секретара за иностране послове СФРЈ]], a од [[1966]]. до [[1967]]. функцију [[Потпредседник СФРЈ|Потпредседника СФРЈ]]. == Биографија == Рођен је [[14. март]]а [[1908]]. године у [[Београд]]у, од оца Александра, богатог индустријалца, и мајке Руже, рођене Здравковић. Његов деда по мајци је био [[генерал]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] и [[Академија|академик]] [[Стеван Здравковић]].{{sfn|Чкребић|2012|p=19}} Као дечак једно време је са породицом живео у [[Швајцарска|Швајцарској]] (занимљиво је да је због тога најпре научио [[Француски језик|француски]], па тек онда [[српски језик]]). Гимназију је завршио [[1926]]. године, матуриравши у [[Друга београдска гимназија|Другој мушкој гимназији]] у Београду, а затим је отишао на одслужење војног рока.<ref>[https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf Одликовања];''arhiv-beograda.org'', 2015</ref> После завршетка служења војске поново одлази у Швајцарску, па затим у [[Трећа француска република|Француску]], где на париској [[Сорбона|Сорбони]] студира [[Филозофија|филозофију]] и дипломира [[1932]]. године. Тамо се прикључује [[Надреализам|надреалистичким]] круговима и постаје близак пријатељ [[Андре Бретон|Андреа Бретона]] и [[Жан Кокто|Жана Коктоа]].<ref>[https://dipos.rs/en/blog/famous-serbian-diplomats-konstantin-koca-popovic/ Famous Serbian diplomats – Konstantin Koča Popović], приступљено 27. октобра 2021.</ref> Од тада па до рата [[1941]]. године бавио се писањем поезије, књижевном публицистиком и филмском критиком. Од своје ране младости усвојио је [[Марксизам|марксистички]] поглед на свет и пружао подршку [[Раднички покрет|радничком покрету]], иако је потицао из богате буржоаске породице. У војсци је због тога био прогањан од стране монархистичког режима. Иначе, Коча Поповић је завршио Школу резервних артиљеријских официра [[Југословенска војска|Војске Краљевине Југославије]] у [[Сарајево|Сарајеву]] [[1927]]. године, а исте године произведен је у чин резервног [[Артиљерија|артиљеријског]] [[потпоручник]]а. У [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1933]]. године, после чега је још интензивније наставио своју револуционарну делатност, због чега је стално био изложен прогонима полиције, а више пута је био и хапшен. === Шпански грађански рат === {{Главни чланак|Шпански грађански рат|Југословенски Шпанци}} Од јула [[1937]]. године борио се у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]], прво као борац, затим као начелник Штаба, па командант артиљеријског дивизиона, када је добио чин [[поручник]]а [[Народна републиканска армија|Шпанске републиканске армије]]. Око две године учествовао је у свим борбама артиљеријских јединица [[Интернационалне бригаде|Интернационалних бригада]], на свим бојиштима републиканске [[Друга шпанска република|Шпаније]], до њене последње битке — битке за [[Мадрид]]. После слома Шпанске републиканске армије, Коча Поповић, заједно са осталим борцима Интернационалних бригада, прелази у [[Француска|Француску]]. Због учешћа у Шпанском грађанском рату интерниран је, па март и април [[1939]]. године проводи у логору Сен Сипријен ({{Јез-фра|Saint Cyprien}}). Једно време радио је у Комитету за шпанске борце у [[Париз]]у. Септембра 1939. преко партијских веза враћа се из Француске у [[Краљевина Југославија|Југославију]], где је наставио своју револуционарну активност, извршавајући задатке које му је постављала [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]]. === Народноослободилачка борба === {{Главни чланак|Народноослободилачка борба народа Југославије|Устанак у Србији 1941.}} Оружану борбу против [[Фашизам|фашизма]] започету у [[Друга шпанска република|Шпанији]] наставља у редовима [[Југословенска војска|Војске Краљевине Југославије]] као командант трупе пуковске коморе. Заробљен је код [[Ивањица|Ивањице]] у априлу [[1941]]. године, али је одмах побегао из заробљеништва. Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] од јула 1941. године. Био је командант [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]]. Након тога је командант [[Посавски партизански одред (Србија)|Посавског партизанског одреда]]. Под његовом командом ови одреди су водили бројне битке и извојевали многе успехе у лето и јесен 1941. године. Са дужности команданта Посавског одреда постављен је за команданта групе одреда у [[Шумадија|Шумадији]] и западној [[Србија|Србији]]. Новембра 1941. командовао је заштитницом која је обезбеђивала повлачење [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОПОЈ-а]] и главнине партизанских снага према [[Санџак (област)|Санџаку]], у време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]]. Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], прве регуларне јединице НОВ и ПОЈ, у [[Рудо]]м [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године Коча Поповић је постављен за првог команданта. За време читавог рата брижљиво је водио свој дневник који је изашао након рата под именом „''Дневник о ратном путу Прве пролетерске бригаде''“. Под његовом командом бригада је водила борбе у источној Босни, извршила чувени [[Игмански марш]] да би избегла уништење. Под његовом командом, бригада је извршила [[поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|поход у Босанску крајину]]. Првог новембра [[1942]]. Коча Поповић је постављен за команданта [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]] и на тој дужности је остао до [[5. октобар|5. октобра]] [[1943]]. године. Дивизија се нарочито истакла у [[Битка на Неретви|Четвртој непријатељској офанзиви]]: борбама које је водила на Иван-планини; противударом Главе оперативне групе код [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег Вакуфа]] и у заштитници Групе и [[Централна болница НОВЈ|Централне болнице]] затварајући правце: [[Бугојно]]–[[Прозор]] и [[Купрес]]–Шујица–Прозор. У овој офанзиви му је пала непријатна улога да буде један од партизанских преговарача са [[Трећи рајх|Немцима]] у Горњем Вакуфу о прекиду непријатељства и размени заробљеника. Ови [[Мартовски преговори]] су остали забележени и по томе што је једино Коча преговарао под пуним именом и презименом, док су [[Милован Ђилас]] и [[Владимир Велебит]] користили лажна имена. У [[Битка на Сутјесци|Петој непријатељској офанзиви]] [[9. јун|9]]. и [[10. јун]]а 1943. године [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прва пролетерска дивизија]] пробила је обруч [[369. легионарска дивизија|369. немачке дивизије]] код Билановаца, [[12. јун]]а на комуникацији [[Фоча]]-[[Калиновик]] и [[17. јун]]а Прача-Реновица, чиме је отворила пут оперативној групи дивизија [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] на [[Сутјеска (река)|Сутјесци]]. Али, овакав маневар стајао је великих људских губитака. После пробоја Коча је скоро стигао до војног суда, јер је пробој учинио самоиницијативно, изгубивши комуникацију са [[Врховни штаб НОВЈ|Врховним штабом]]. За моменат се то сматрало кукавичлуком, тј. пробој из обруча је протумачен „као бежанија“. Када су [[1. мај]]а 1943. године уведени први [[официрски чинови НОВЈ|официрски чинови у НОВЈ]], Коча Поповић, [[Коста Нађ]] и [[Пеко Дапчевић]] су тада постали [[генерал-мајор]]и, а [[1. новембар|1. новембра]], [[Генерал-потпуковник|генерал-лајтнанти]]. Петог октобра 1943. године, Коча је постављен за команданта [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Првог пролетерског корпуса]] и на тој дужности остао је до краја јула 1944. године. За то време Корпус се нарочито истакао против немачког 15. брдског армијског корпуса у централној Босни; у првој бањалучкој операцији; дрварској операцији и у другим борбама. Јула 1944. године постављен за команданта [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОВ и ПО за Србију]]. То је било време када се тежиште борбених дејстава НОВЈ и свих других зараћених страна, преносило на [[Србија|Србију]], пред одлучујућим биткама за њено ослобођење. Једно време био је командант Јужне групе дивизија, а јануара [[1945]]. године постављен је за команданта [[Друга југословенска армија|Друге армије]]. У Штаб Друге армије су ушли још и [[генерал-мајор]] [[Радован Вукановић]], као помоћник генерала Коче Поповића, [[пуковник]] [[Блажо Ломпар]], као [[политички комесар]] армије и генерал-мајор [[Љубо Вучковић]], као начелник Штаба армије. Армија се истакла у завршним операцијама за ослобођење [[Југославија|Југославије]], својим дејством у правцу: [[Ужице]]–[[Сарајево]]–[[Бања Лука|Бањалука]]–[[Карловац]]–[[Загреб]]. Заједно са генералом Пеком Дапчевићем руководио је операцијом ослобођења југословенске престонице Београда октобра 1944. године. За време Народноослободилачког рата (НОР), био је члан највиших политичких представништава Нове Југославије. Био је члан [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а од [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првог заседања]] (1942. године), а [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]] од [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања]], новембра 1943. године. === Послератни период === [[File:Postcards of Koča Popović 02.jpg|десно|мини|288п|Разгледнице Коче Поповића; налазе се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „[[Адлигат]]” у Београду.]] После ослобођења [[Југославија|Југославије]], остао је у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА) и од [[15. септембар|15. септембра]] [[1945]]. до [[27. јануар]]а [[1953]]. године обављао дужност [[Начелници Генералштаба Војске Југославије#Начелници Генералштаба ЈНА (1945—1992)|Начелника Генералштаба ЈНА]]. Чин [[генерал-пуковник]]а добио је [[2. август]]а [[1947]]. године. Активна војна служба му се завршила [[27. април]]а 1953. и преведен је у резерву. Положај Начелника Генералштаба ЈНА препустио је још једном прослављеном партизанском генералу, [[Пеко Дапчевић|Пеки Дапчевићу]]. После завршетка војног службовања највише се посветио политичким пословима. Био је посланик Уставотворне скупштине [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] и посланик Привремене народне скупштине Југославије. Од [[1945]]. године непрекидно је биран за народног посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]] и [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине]] [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]]. Од [[15. јануар]]а 1953. до [[23. април]]а [[1965]]. године био је члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (СИВ) и [[Списак министара иностраних послова Југославије#Савезни секретар за иностране послове ФНРЈ/СФРЈ (1953—1992)|Савезни секретар за иностране послове СФРЈ]]. Као секретар за иностране послове учествовао је у свим преговорима Југославије са многим земљама света. Коча Поповић је учествовао као шеф југословенских делегација на заседањима [[Генерална скупштина Уједињених нација|Генералне скупштине]] [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] (ОУН). Својом запаженом активношћу у ОУН-у и залагањем за принципе активне и мирољубиве коегзистенције много је допринео повећању угледа и афирмацији Југославије у свету. Заједно са [[Петар Стамболић|Петром Стамболићем]] и амбасадором у САД [[Вељко Мићуновић|Вељком Мићуновићем]] је био члан делегације Југославије на сахрани [[Џон Ф. Кенеди|Џона Ф. Кенедија]] 25. новембра 1963. године.<ref>{{cite web |url=https://www.jfklibrary.org/asset-viewer/archives/JFKWHP/1963/Month%2011/Day%2025/JFKWHP-1963-11-25-C?image_identifier=JFKWHP-KN-C30695 |title=STATE FUNERAL OF PRESIDENT KENNEDY: WHITE HOUSE, POST FUNERAL RECEPTION |author=<!--Not stated--> |date=25. новембар 1963. |website=jfklibrary.org |publisher=JFK library |access-date=12. март 2022.}}</ref> Током [[1966]]. и [[1967]]. години обављао је функцију [[Потпредседник СФРЈ|Потпредседника Републике]]. За члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] биран је на [[Шести конгрес КПЈ|Шестом]], [[Седми конгрес СКЈ|Седмом]] и [[Осми конгрес СКЈ|Осмом конгресу СКЈ]], а члан [[Председништво ЦК СКЈ|Председништва ЦК СКЈ]] постао је октобра 1966. године. Био је члан првог [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Србије|КП Србије]], а на [[Девети конгрес СКЈ|Деветом конгресу]] изабран је за члана Сталног дела Конференције СКЈ. Био је члан Савезног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]], од 1966. до [[1982]]. године, Извршног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]], [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]] и [[Савет народне одбране СФРЈ|Савета народне одбране]]. Из политичког живота се дефинитивно повукао [[3. новембар|3. новембра]] [[1972]]. године, после догађаја у [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватској]] и [[Социјалистичка Република Србија|Србији]], тзв. [[Чистка либерала у Србији|чистке либерала]]. [[Парада 85|Приликом прославе дана победе]] [[9. маја]] [[1985]]. године, [[Председништво СФРЈ]] је изнело предлог да се Коча Поповић и [[Пеко Дапчевић]] унапреде у чин [[Генерал-армије|генерала-армије]]. Ово унапређење је била награда за њихово изузетно командовање армијским јединицама у [[Завршне операције за ослобођење Југославије 1945.|завршним операцијама за ослобођење Југославије]], међутим обојица су овај предлог одбила. Био је у браку са Вероником Вером Бакотић и од ње се развео после рата. Од [[1946]]. године, живео је невенчано са [[Лепа Перовић|Лепосавом Лепом Перовић]], [[Партизанска споменица 1941.|првоборцем]] из [[Бања Лука|Бања Луке]]. Деце није имао. До краја живота живео је у [[Београд]]у, где је и преминуо [[20. октобар|20. октобра]] [[1992]]. године. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Поводом обележавања 70. годишњице [[Београдска операција|ослобођења Београда]], одлуком Скупштине града Београда, Загребачка улица у општини [[Градска општина Савски венац|Савски венац]] од [[18. септембар|18. септембра]] [[2014]]. носи име Коче Поповића.<ref>[http://www.kurir-info.rs/vesti/beograd/od-danas-zvanicno-koca-popovic-i-peko-dapcevic-dobili-svoju-ulicu-clanak-1561139 Од данас званично: Коча Поповић и Пеко Дапчевић добили своју улицу], приступљено 24. септембра 2014.</ref> == Књижевност и публицистика == Мање је познато да се Коча Поповић, за време студија у [[Париз]]у, прикључио [[Надреализам|надреалистичком покрету]]. Познавао је уметнике из Бретоновог круга и одржавао комуникацију између београдске и француске групе надреалиста. Са [[Стеван Живадиновић|Ваном Бором]], [[Робер Деснос|Робером Десносом]] и другим уметницима окупљеним око париског часописа ''Revue Du Cinéma'' (бр. 3). Године [[1929]]. потписао је протест „Човек од укуса“. Писао је филмске критике и за лист ''Paris Soir''. Био је сарадник београдског часописа ''50'' у Европи. Био је члан групе београдских надреалиста и један је од потписника манифеста. Године [[1931]]. са [[Марко Ристић|Марком Ристићем]] објавио је књигу „''Нацрт за једну феноменологију ирационалног''“. А од 1931. до [[1932]]. сарађивао је у часопису „''Надреализам данас и овде''“. Тада је добио псеудоним ''Гроф'' који је касније користио у партизанима и током рата то му је било шифровано име.{{sfn|Чкребић|2012|p=217}} Као публициста написао је више дела, међу којима су најзначајнија: * „''Дневник о ратном путу Прве пролетерске бригаде''“, [[1946]]. * „''За правилну оцену ослободилачког рата народа Југославије''“, [[1949]]. и * „''Белешке уз ратовање''“, [[1988]]. == Одликовања == Одликован је бројним високим [[Ордени и медаље СФРЈ|одликовањима СФР Југославије]]: {{columns-list|3| * [[Орден слободе|Орденом слободе]], * [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]], којим је одликован [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. * [[Орден јунака социјалистичког рада|Орденом јунака социјалистичког рада]], * [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]], * [[Орден ратне заставе|Орденом ратне заставе]], * [[Орден југословенске заставе|Орденом југословенске заставе са лентом]], * [[Орден партизанске звезде|Орденом партизанске звезде са златним венцем]] (два пута), * [[Орден Републике|Орденом Републике са златним венцем]], * [[Орден заслуга за народ|Орденом заслуга за народ за златном звездом]], * [[Орден братства и јединства|Орденом братства и јединства са златним венцем]], * [[Орден за храброст|Орденом за храброст]], * [[Партизанска споменица 1941.|Партизанском споменицом 1941.]] }} Одликовањем [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]: * [[Орден Круне|Орденом Југословенске круне петог реда]]. Такође је одликован са многобројним иностраним одликовањима, а међу њима се истичу:<ref>{{Cite journal|last=Гачић|first=Драган| year=2015|title=Одликовања из легата историјског архива Београда|url=|journal=|publisher=Историјски архив Београда|volume=|pages=|via=}}</ref><ref>{{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|title=Слава и част: Одликовања међу Србима, Срби међу одликовањима|year=2012|location=Београд|publisher=Службени гласник РС|pages=351–353}}</ref> {{columns-list|3| * [[Орден Астечког орла]] првог реда, [[Мексико]] * [[Орден финске беле руже]] првог реда, [[Финска]] * [[Орден Бурмаске Уније|Орден Бурманске уније]] првог реда, [[Бурма]] * [[Орден вође (Авганистан)|Орден Вође првог реда]], [[Авганистан]] * [[Орден Два Нила]] првог реда, [[Судан]] * [[Краљевски орден Ђорђа I]] првог реда, [[Краљевина Грчка]] * [[Орден за заслуге (Аргентина)|Орден за заслуге]] првог реда, [[Аргентина]] * [[Орден за заслуге (Чиле)|Орден за заслуге]] првог реда, [[Чиле]] * [[Орден за заслуге за Републику Италију]] првог реда, [[Италија]] * [[Велики крст националног ордена јужног крста]] првог реда, [[Бразил]] * [[Орден Кондора Анда]] првог реда, [[Боливија]] * [[Орден Ослобођења (Шпанска република)|Командирски крст ослобођења Шпаније]], Шпанска републиканска влада у егзилу * [[Легија части|Орден Легије части]] првог и трећег реда, [[Француска]] * [[Орден Мађарске заставе]] првог реда, [[Народна Република Мађарска|НР Мађарска]] * [[Орден Манелика II]] првог реда, [[Етиопско царство|Етиопија]] * [[Орден Народне слободе]] првог реда, [[Народна Република Бугарска|НР Бугарска]] * [[Орден Оранско-Насавског дома]] првог реда, [[Холандија]] * [[Орден Републике (УАР)|Орден Републике]] првог реда, [[Египат]] * Велика лента [[Орден Републике (Тунис)|Орден Републике]] првог реда, [[Тунис]] * [[Орден Светог Олафа]] првог реда, [[Норвешка]] * [[Орден соватаре]] првог реда, [[Камбоџа]] * [[Орден исландског сокола]] првог реда, [[Исланд]] * [[Орден Суворова]] првог и другог реда, [[Совјетски Савез]] * [[Орден белог лава|Орден Белог лава]] другог реда, [[Чехословачка Социјалистичка Република|Чехословачка]] * [[Орден Гринвалдског крста]] другог реда, * [[Орден Ослобођења]] четвртог реда, * Златна звезда [[Чехословачки војни орден "За Слободу"|Чехословачког војног ордена "За Слободу"]], * Златна медаља части града Атине, * [[Чехословачки ратни крст 1939]], [[Чехословачка]] * Споменица крунисања краљице Елизабете друге, 1953, [[Уједињено Краљевство]] * Споменица 20-годишњице победе у великом отаџбинском рату 1941—1945, Совјетски Савез }} == Фото галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Koča Popović uniforma kraljevske vojske.jpg|[[Поручник]] Коча Поповић у униформи [[Југословенска војска|Југословенске војске]] Датотека:Jugoslovenski artiljerci u Španiji.jpg|Коча Поповић (четврти здесна, средњи ред) са артиљерцима батерије „[[Карл Либкнехт]]“ у Шпанији, 1937. Датотека:Koča Popović.jpg|Генерал Коча Поповић у [[Дрвар]]у, [[1944]]. Датотека:Popović and Lekić 1943.jpg|Коча Поповић и [[Данило Лекић Шпанац|Данило Лекић]] после [[битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] Датотека:Koča Popović and Tito, photo by Stevan Kragujević.jpg|Коча Поповић са Титом Датотека:Koča Popović UN.jpg|Коча Поповић на заседању [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генералне скупштине ОУН]] Датотека:Stevan Kragujevic, Koca Popovic, 15. janua .JPG|Коча Поповић у позним годинама Датотека:Grob Koče Popovića.jpg|Гроб Коче Поповића у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана на Новом гробљу]] Датотека:Orden narodnog heroja (izlozba IAB).jpg|Орден народног хероја, Коче Поповића на изложби у [[Историјски архив Београда|Историјском архиву града Београда]] </div></gallery></center> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * '''[[Војна енциклопедија]]''' (књига седма). Београд 1974. година. * {{cite encyclopedia|year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Чкребић|first=Душан|authorlink =Душан Чкребић |year=2012|title=Коча Поповић — Дубока људска тајна |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1616-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink =Драгомир Ацовић |year=2013|title=Слава и част — Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Марић|first=Миломир|authorlink =Миломир Марић |year=1987|title=Деца комунизма |publisher=Просвета | location = Београд|isbn=978-86-7159-007-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Иветић|first=Велимир|authorlink = |year=2000|title=Начелници генералштаба 1876—2000|publisher=Новинско-информативни центар ВОЈСКА | location = Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Koča Popović | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Koča Popović | wikinews = }} * {{Јутјуб|6hS61KVBbmI|title=Титова соба тајни: Константин Коча Поповић}} * [https://web.archive.org/web/20060624003701/http://www.serbiansurrealism.com/ Надреалистички покрет у Србији] * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/jderetic_knjiz/jderetic-knjiz_10.html#_Toc412464113 Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности (Надреализам)] * [http://www.arhiv-beograda.org/index.php/rs/legat-koca Легат Константина-Коче Поповића и Лепосаве-Лепе Перовић (Историјски архив Београда)] * [http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/jugoslovenski_komunisti_na_zapadnoj_strani.26.html?news_id=122765 Југословенски комунисти на западној страни („Данас“, 22. септембар 2007)] * [http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/538981/Svetska-premijera-Dokumentarac-Gorana-Markovica-o-Koci-Popovicu Светска премијера: Документарац Горана Марковића о Кочи Поповићу („Блиц“, 2. март 2015)] * [https://www.blic.rs/vesti/drustvo/intervju-sa-kocom-popovicem-iz-1989-milosevic-je-bio-obican-bankarski-pacov-zbog/8cgwmrh ИНТЕРВЈУ СА КОЧОМ ПОПОВИЋЕМ ИЗ 1989. "Милошевић је био обичан банкарски пацов, због њега ће бити крви до колена" („Блиц”, 2. фебруар 2018)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:727022-ZAOSTAVSTINA-NAJBOLjEG-TITOVOG-KOMANDANTA-Koca-ostavio-zlatni-orden-sa-61-brilijantom Коча оставио златни орден са 61 брилијантом („Вечерње новости”, 13. мај 2018)] * [https://www.youtube.com/watch?v=K5VP8u-b2Rg Трибина „Коча Поповић — гроф комунистичке Југославије”] * [https://www.novosti.rs/drustvo/vesti/1119498/istorijski-dodatak-tito-hteo-strelja-kocu-neverovatni-zivotni-zapleti-najslavnijeg-ratnog-komandanta ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО ЈЕ ХТЕО ДА СТРЕЉА КОЧУ: Невероватни животни заплети најславнијег ратног команданта („Вечерње новости”, 25. мај 2022)] {{1. пролетерска дивизија}} {{Народни хероји-Београд}} {{Савезни секретари иностраних послова СФРЈ}} {{Команданти и комесари ГШ Србије}} {{Команданти ЈНА}} {{портал бар|Биографија|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Поповић, Коча}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1992.]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Чланови ЦК КП/СК Србије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Јунаци социјалистичког рада]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Одликовани Легијом части (Србија)]] [[Категорија:Генерал-пуковници ЈНА]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Српски надреалисти]] [[Категорија:Југословенски књижевници]] [[Категорија:Југословенски песници]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Министри СФР Југославије]] [[Категорија:Чланови Председништва СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета народне одбране СФРЈ]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] [[Категорија:Политичари из Београда]] [[Категорија:Носиоци Ордена белог лава]] [[Категорија:Официри из Београда]] [[Категорија:Књижевници из Београда]] ep6imesof8wmtsbk572vfw2fmaw2m05 0 24770 25114572 24359774 2022-07-19T18:20:36Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИЛОШ МИНИЋ | слика = Minic MIlos.jpg | опис_слике=Милош Минић | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|8|28}} | место_рођења =[[Прељина]], код [[Чачак|Чачка]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2003|9|5|1914|8|28}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[Србија и Црна Гора]] | супруга=[[Милка Минић]] | професија=[[Право|правник]] | КПЈ=[[1936]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] | године службе=[[1941]]—[[1946]]. | чин=[[генерал-мајор]] у резерви | функција='''[[Градоначелник Београда|Председник<br />Градског народног одбора Београда]]''' | мандат=[[1955]] — [[1957]]. | претходник=[[Ђурица Јојкић]] | наследник=Ђурица Јојкић | функција2='''Председник [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа]]'''<br />'''[[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]]''' | мандат2=[[6. април]]а [[1957]] — [[9. јун]]а [[1962]]. | претходник2=[[Јован Веселинов]] | наследник2=[[Слободан Пенезић Крцун]] | функција3 = '''Председник [[Скупштина СР Србије|Скупштине СР Србије]]''' | мандат3 = [[6. мај]]а [[1967]]. — [[25. април]]а [[1969]]. | претходник3 = [[Душан Петровић Шане]] | наследник3 = [[Драгослав Марковић]] | функција4='''[[Списак министара иностраних послова Југославије#Савезни секретар за иностране послове ФНРЈ/СФРЈ (1953—1992)|Савезни секретар<br />за иностране послове СФРЈ]]''' | мандат4=[[16. децембар|16. децембра]] [[1972]] — [[17. мај]]а [[1978]]. | претходник4=[[Јакша Петрић]] в.д. | наследник4=[[Јосип Врховец]] | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Милош Минић''' ([[Прељина]], код [[Чачак|Чачка]], [[28. август]] [[1914]] — [[Београд]], [[5. септембар]] [[2003]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[Право|правник]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]], [[Орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. Као ученик [[Гимназија Чачак|Чачанске гимназије]], приступио је револуционарном омладинском покрету, а по доласку на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]], прикључио се [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету Београдског универзитета]]. Као студент, [[1935]]. је постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а [[1936]]. је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Убрзо потом бива изабран у партијско руководство на Правном факултету и ангажује се на решавању економских проблема студената, те руководио бројним студентским удружењима и учествовао у организовању великих студентских [[демонстрација]] од [[4. април]]а [[1936]]. године, а две године касније написао је са [[Мома Марковић|Момом Марковићем]] брошуру „''Ко има право да говори у име Београда?''“. Исте године је дипломирао, након чега се вратио у Чачак, где је радио као [[адвокат]]ски приправник и био члан Окружног комитета КПЈ. По [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупацији Краљевине Југославије]], био је један од организатора устанка у [[Ваљево|ваљевском]] крају, и од лета [[1941]]. водио је преговоре са [[Драгољуб Михаиловић|Дражом Михаиловићем]] и његовим сарадницима о могућностима заједничке борбе против окупатора, чиме је успостављен први контакт [[Народноослободилачки покрет|Народноослободилачког покрета]] (НОП) и [[Југословенска војска у отаџбини|Четничког покрета]]. Такође је учествовао и у преговорима у [[Струганик]]у, [[19. септембар|19. септембра]] [[1941]]. Током читаве [[1942]]. године, био је ангажован у јако тешким условима по НОП и активно радио на јачању јединства народа [[Србија|Србије]], као и на омасовљењу покрета и организовања борбе против окупаторских и квислиншких снага. Као секретар Окружног комитета КПЈ за Чачак, радио је у том крају и у току [[1943]]. и [[1944]]. године, да би након [[Београдска операција|Београдске операције]] и ослобођења Београда, био упућен на рад у [[Одељење за заштиту народа]] (ОЗНА), обављајући дужност начелника ОЗНЕ за град Београд. Био је посланик [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС). У априлу [[1945]]. године именован за јавног тужиоца [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]], у чину [[пуковник]]а [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] (ЈА) и његов најзначајнији случај био је тзв. „[[Београдски процес]]“, где је иступио као главни тужилац. Потом је преведен у резерву и имао је чин резервног [[генерал-мајор]]а ЈНА. Током свог друштвено-политичког рада, налазио се на највишим републичким и савезним функцијама. Од [[1955]]. до [[1957]]. је био [[Градоначелник Београда|председник Градског народног одбора Београда]], од [[1957]]. до [[1962]]. председник [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа СР Србије]], потом се налазио на дужности председника [[Скупштина СР Србије|Скупштине СР Србије]], од [[1967]]. до [[1969]]. године. У периоду од [[1972]]. до [[1978]]. године обављао је функцију [[Списак министара иностраних послова Југославије#Савезни секретар за иностране послове ФНРЈ/СФРЈ (1953—1992)|Савезног секретара за иностране послове СФРЈ]]. Преминуо је [[5. септембар|5. септембра]] [[2003]]. године у Београду, а сахрањен је у Чачку. == Биографија == Рођен је [[28. август]]а [[1914]]. године у селу [[Прељина|Прељини]], код [[Чачак|Чачка]]. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Чачку, [[1933]]. године. Потом је студирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету]] у [[Београд]]у, где је дипломирао [[1938]]. године. Још за време школовања, као ученик виших разреда [[Гимназија Чачак|Чачанске гимназије]], приступио је револуционарном омладинском покрету, али је револуционарним радом почео активније да се бави по доласку на [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]], 1933. године. Учествовао је у демонстрацијама и другим акцијама које је на [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|Универзитету]] организовала [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ). Године [[1935]]. је ступио у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а [[1936]]. и у чланство КПЈ. Убрзо потом био је изабран у партијско руководство на Правном факултету. У то време радио је на решавању економских проблема студената и руководио радом студентске „Самопомоћи“. Био је председник Опште студентске мензе, секретар Потпорног удружења студената, члан Акционог одбора стручних студентских удружења и један од најактивнијих организатора студентских [[демонстрације|демонстрација]] и [[штрајк]]ова. Учествовао је и у организовању великих студентских демонстрација, [[4. април]]а 1936. године. Године 1938. Милош Минић је био изабран за члана Универзитетског комитета КПЈ у Београду, али убрзо затим одлази на рад у Покрајински комитет СКОЈ-а за Србију, а онда у [[Чачак]] као члан Окружног комитета КПЈ. Због активног политичког рада био је прогањан и хапшен неколико пута. Минић је после општинских избора 1938. године, заједно са [[Мома Марковић|Момом Марковићем]] написао брошуру — „''Ко има право да говори у име Београда?''“. У њој је извршена анализа избора, приказан терор који је Влада предузимала против [[Комунизам|комунистичких]] симпатизера и најзад њен политички пораз. Ова брошура, илегално штампана у [[Крагујевац|Крагујевцу]], је одмах откривена, а Милош Минић и [[Мома Марковић]] су били прогоњени. У Београду је Минић завршио [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] 1938. године и вратио се у Чачак, где је радио као [[адвокат]]ски приправник и члан Окружног комитета КПЈ. Због његовог политичког деловања, тадашње Министарство унутрашњих послова је у мају [[1940]]. године донело решење да се Милош Минић интернира у [[Сабирни логор|концентрациони логор]] у [[Билећа|Билећи]], због чега је поново прешао у илегалност. [[Савез комуниста Србије|Покрајински комитет КПЈ за Србију]] упутио га је у [[Крушевац|Крушевачки]] округ на рад. Партијска организација Крушевачког округа била је разбијена после две велике провале (1935. и [[1937]]). Требало је хитно обновити и развити партијску организацију. У условима појачаних полицијских претњи био је то тежак задатак, али и велико искушење. Непосредно пред [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пету земаљску конференцију КПЈ]] одржана је окружна партијска конференција, на којој је Милош Минић био изабран за секретара Окружног комитета КПЈ за Крушевац. === Народноослободилачка борба === {{Главни чланак|Народноослободилачка борба народа Југославије}} Одмах после догађаја од [[27. март]]а [[1941]]. године Милош Минић је упућен у [[Ваљево]], као инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију, при Окружном комитету КПЈ за Ваљево. После окупације Југославије, он је био један од организатора устанка у ваљевском крају. Радио је на организовању прикупљања оружја и другог ратног материјала, прикупљању бораца, пропагирању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) и активно учествовао у организовању [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]]. Када је сазнао да се у ваљевском крају налази и [[пуковник]] [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], крајем јула 1941. године, водио је преговоре с њим ради његовог придобијања за заједничку борбу. Тада су били направљени први први службени контакти између Народноослободилачког и Четничког покрета. Милош је, у пратњи [[Драгојло Дудић|Драгојла Дудића]] и доктора Миодрага Јовановића, предводио партизанску делегацију, а на четничкој страни је преговарао поручник Нешко Недић. До договора није дошло, али је закључено да је јединствени циљ и једних и других борба против окупатора. У време формирања, како партизанских, тако и четничких одреда на слободној територији западне Србије, односи су почели да се погоршавају. До нових преговора опет долази преко Милоша Минића, половином августа 1941. године. После добијених инструкција од по директиви Главног штаба НОПО Србије, из [[Београд]]а, у пратњи Драгојла Дудића поново креће на [[Равна гора (висораван)|Равну гору]].<ref>др Ј. Марјановић, Прилози, pp. 185</ref> Нарочита се дискусија водила између Милоша Минића и књижевника [[Драгиша Васић|Драгише Васића]]. Они су се познавали из Београда. Минић је напоменуо да је сазрело време за почетак једне свеопште народне борбе, како партизанских, тако и четничких одреда. Дража Михаиловић је напоменуо да се не пренагли због могућих немачких одмазди. И ови разговори су завршени без видљивог напретка. У међувремену, Минић је дошао у додир са војночетничким одредом „Зечевић-Мартиновић“, који је био вољан да се бори. Крајем августа, [[Православље|православни]] [[свештеник]] [[Влада Зечевић]] и [[Инжињерија|инжињеријски]] [[поручник]] [[Ратко Мартиновић]] упутили су се на заједнички састанак на [[Мачков камен|Мачковом камену]]. На крају је постигнут споразум о нападу на варошицу [[Крупањ]]. После освајања Крупња, расправљало се о стварању нових органа власти. Дошло је до састанка у селу [[Кржава (Крупањ)|Кржави]] између Минића, Зечевића и Драгојла Дудића. На предлог Минића и Зечевића, орган власти у Крупњу је назван „Народни одбор варошице Крупањ“. После конституисања овог тела, Милош Минић је одржао велики скуп на коме је највише говорио о [[Народноослободилачки одбори|новој „народној власти“]], и укидању дотадашње власти и свих њених органа (среског начелства, општине, жандармеријске станице, среских судова, пореске управе, катастарске секције и др.) Око 11. септембра 1941. поновно је дошло до сусрета Милоша Минића са Дражом Михаиловићем поводом напада четника на партизане у селу Плканиници (Мионица) којим је руководио лично Дража Михаиловић.<ref>др Ј. Марјановић, Прилози, pp. 191</ref> Половином септембра, Минић добија задатак да сачека генералног секретара КПЈ, [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], на простору ваљевске територије. Тито је стигао у село [[Робаје]], [[18. септембар|18. септембра]] 1941. године, где га је задржала партизанска чета. Минић је дошао и препознао Тита. Тито се највише интересовао за односе партизана и четника Драже Михаиловића. Минић му је поднео извештај, а Тито је тражио састанак са Дражом. Тако је Милош Минић са Титом, Обрадом Стефановићем и Војиславом Рафаиловићем поново кренуо Дражи у сусрет, у селу [[Струганик]], [[19. септембар|19. септембра]] 1941. године где је заказан састанак. Разговори су се водили у кући [[Живојин Мишић|војводе Живојина Мишића]]. Са Дражом Михаиловићем налазио се и син војводе Живојина Мишића, мајор [[Александар Мишић]], начелник Врховне Команде, потпуковник Драгослав Павловић и [[Драгиша Васић]]. И после ових разговора није дошло до неког помака. Договорено је само да се мобилизација изводи без присиле и да се две стране не сукобљавају. На крају, Милош Минић је као успомену поклонио Драгославу Павловићу свој пиштољ „Валтер“, а овај му је дао војно-државни пиштољ који су носили [[официр]]и бивше [[Југословенска војска|Југословенске краљевске војске]]. Интересантно да је тај исти пиштољ, по Минићевим речима, њега спасао од Дражиних четника у селу [[Бастав]]у, недалеко од Крупња [[1942]]. године. После [[Прва непријатељска офанзива|немачке офанзиве на западну Србију]] и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|одласка главнине партизанских снага у Санџак]], Минић је добио задатак да остане на свом терену и настави дотадашњи посао. Средином децембра сазвано је окупљање политичких руководилаца устанка из шабачког и ваљевског краја и партизанских руководилаца [[Мачвански партизански одред|Мачванског]] и [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]]. Скуп је одржан у [[Драгодол]]у [[15. децембар|15. децембра]] 1941. године. Милош Минић је водио овај скуп и тражио је да се партизанске јединице реорганизују, у мање покретљиве јединице да би се искра устанка одржала у народу, те да свака група иде на своју територију и шири устанак. Минић је нарочито инсистирао на поштовању гвоздене партизанске дисциплине. Наредио је да нема опијања, силовања, крађе, свирепих убистава и коцке. Током читаве 1942. године, под најтежим околностима за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], неуморно је радио на јачању јединства народа [[Србија|Србије]] на организовању покрета и борбе. Као секретар Окружног комитета КПЈ у [[Чачак|Чачку]] наставио је да ради и током [[1943]]. и [[1944]]. године, све до повратка јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] у Србију. После [[Београдска операција|ослобођења Београда]], добија дужност начелника [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНА) за град Београд. === Послератно доба === [[Датотека:Koningin Juliana en Miloš Minić (1975).jpg|250px|мини|десно|[[Јулијана од Холандије|Краљица Јулијана]] и Милош Минић 1975. године]] По ослобођењу Србије, [[1944]]. године, постаје посланик [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС). Априла [[1945]]. године је именован за јавног тужиоца [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]]. После именовања за јавног тужиоца, поново је преведен у војну службу, с чином [[пуковник]]а. Био јавни тужилац на суђењу [[Драгутин Кесеровић|Драгутину Кесеровићу]], [[Војислав Лукачевић|Воји Лукачевићу]], [[Бранко Гашпаревић|Бранку Гашпаревићу]] и другима. Минићев највећи правни случај био је тзв. „[[Београдски процес]]“, одржан између [[10. јун]]а и [[15. јул]]а [[1946]]. године у згради Војног пешадијског училишта на [[Топчидер]]у, у Београду. У поступку је наступао као главни тужилац. Први међу оптуженима био је генерал [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], вођа [[Југословенска војска у отаџбини|Равногорског покрета]], због чега је овај процес познат и као „суђење Дражи Михаиловићу“. Поред њега, оптужено је било још двадесет троје особа — припадници ЈВуО, затим војни команданти и политички функционери [[Влада народног спаса Милана Недића|Недићевог режима]] и [[Југословенски народни покрет Збор|Љотићевог покрета]], као и предратни српски политичари анти-комунистичког опредељења; оптужени су били и чланови бивше [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|Југословенске владе у избеглиштву]], којима се судило у одсуству. Од 1945. године Минић је непрекидно био биран за посланика [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине НР Србије]] и за посланика [[Скупштина СФРЈ|Народне скупштине ФНРЈ]], првог и другог сазива. Био је члан Уставотворног одбора Уставотворне скупштине ФНРЈ и учествовао је у изради [[Устав Федеративне Народне Републике Југославије|првог Устава ФНРЈ]], 1946. године. Као председник Уставног одбора Уставотворне скупштине Србије, руководио је израдом [[Устав Србије из 1947. године|првог Устава НР Србије]], [[1947]]. године. На [[Пети конгрес КПЈ|Петом конгресу КПЈ]] у [[Београд]]у, јула [[1948]]. године, био је председник Изборне комисије која је имала задатак да саопшти резултате за избор новог [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета]] после гласања. Када је Минић прочитао [[Јосип Броз Тито|Титово]] име са 2.318 гласача (колико је и било учесника Конгреса), прекинут је огромним аплаузом и песмом. Покушао је да настави читање резултата, али му делегати то нису дозволили. Конгрес се завршио певањем „[[Интернационала|Интернационале]]“. У својој дугој политичкој каријери, обављао је многе одговорне државне дужности: * министар у [[Друга влада Петра Стамболића|Влади НР Србије]], од [[1950]]. до [[1953]]. године, * члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (СИВ), од 1953. до [[1956]]. године, * [[Градоначелник Београда|председник Градског народног одбора Београда]], од [[1955]]. до 1957. године, * [[Председник Владе Републике Србије|председник]] [[Влада Милоша Минића|Извршног већа НР Србије]], од [[1957]]. до [[1962]]. године, * члан Савезног извршног већа, од 1962. до [[1963]]. године, * потпредседник Савезног извршног већа, од 1963. до [[1965]]. године, * председник [[Савезно веће|Савезног већа]] [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]], од [[1966]]. до [[1967]]. године, * члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]], од 1966. до [[1974]]. године, * председник [[Скупштина СР Србије|Скупштине СР Србије]], од 1967. до [[1969]]. године, * потпредседник Савезне скупштине СФРЈ, до 1969. до [[1972]]. године, * [[Списак министара иностраних послова Југославије#Савезни секретар за иностране послове ФНРЈ/СФРЈ (1953—1992)|Савезни секретар за иностране послове СФРЈ]], од 1972. до [[1978]]. године. За члана Централног комитета [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Србије]] изабран је на Првом конгресу, маја 1945. године. Члан Политбироа ЦК КПС био је од 1948. до 1962, а члан Извршног комитета ЦК СК Србије, до јуна 1963. године. За члана Централног комитета КП Југославије, биран је од [[Шести конгрес КПЈ|Шестог конгреса]]. Члан Извршног комитета ЦК СКЈ је постао јула [[1963]]. године. Учествовао је као члан Комисије, у припреми и изради Програма СКЈ, усвојеном на [[Седми конгрес СКЈ|Седмом конгресу СКЈ]] [[1958]]. године. На [[Девети конгрес СКЈ|Деветом конгресу СКЈ]], 1969. године, изабран је за члана Сталног дела Конференције СКЈ, а на [[Десети конгрес СКЈ|Десетом конгресу СКЈ]], 1974. године је изабран за члана [[Председништво ЦК СКЈ|Председништва ЦК СКЈ]]. Поред овога био је и члан Председништва Главног одбора ССРН Србије и члан Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]]. У име СФРЈ је [[10. новембар|10. новембра]] [[1975]]. потписао [[Озимски споразум]], којим је граница између Југославије и Италије коначно установљена.<ref>{{cite web |title=Trattato tra la Repubblica Italiana e la Repubblica Socialista Federativa di Jugoslavia - Osimo, 10 novembre 1975 |url=https://it.wikisource.org/wiki/Trattato_tra_la_Repubblica_Italiana_e_la_Repubblica_Socialista_Federativa_di_Jugoslavia_-_Osimo,_10_novembre_1975 |date=10. новембар 1975. |location=[[Озимо]] |language=италијански |quote=Потписници су наведени на крају документа}}</ref> Из политичког живота се повукао [[1990]]. године. После [[Распад Југославије|распада СФРЈ]] више се није појављивао у медијима и на телевизији. Повукао се у своју викендицу близу [[Чачак|Чачка]], где је живео до [[2003]]. године. Почетком 2003. године вратио се у Београд, а последње појављивање му је било у [[Подгорица|подгоричком]] листу „Данас“ марта 2003. године. Умро је [[5. септембар|5. септембра]] 2003. године у Београду, у својој 89. години живота. Кремиран је и сахрањен на чачанском гробљу, поред своје супруге. Био је ожењен [[Милка Минић|Милком Минић]] (1915—2000), такође учесницом Народноослободилачког рата (НОР) и друштвено-политичком радницом, са којом је имао две ћерке. Њихова ћерка Јелица је једно време била помоћник министра спољних послова [[Савезна Република Југославија|СРЈ]], [[Горан Свилановић|Горана Свилановића]]. == Књиге и одликовања == Милош Минић је написао и објавио објавио три књиге, са тематиком из Народноослободилачког рата: * „''Омладински покрет у рату и револуцији у Србији 1941—1945''“, * „''Рат и револуција у Србији 1941—1945''“ и * „''Народноослободилачки или грађански рат у Србији (1941—1945)''“. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден јунака социјалистичког рада]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin}} * „''Савезна Народна Скупштина изабрана 22 и 24-XI-1953''“. Београд, 1955. година. * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига пета). Београд, 1973. година. * {{cite encyclopedia |year=1975|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher=Младост|location= Београд|id=}} * Дојчило Митровић „''Западна Србија 1941''“. Београд, 1983. година. * Милош Минић „''Народноослободилачки рат у Србији (1941—1945)''“. Београд, 1988. година. * Милош Минић „''Ослободилачки или грађански рат у Србији (1941—1945)''“. Београд, 1991. година. {{refend}} {{Народни хероји-Западна Србија2}} {{Савезни секретари иностраних послова СФРЈ}} {{Председници Скупштине СР Србије}} {{Председници влада СР Србије}} {{Председници СР Србије}} {{Градоначелници Београда}} {{портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Минић, Милош}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 2003.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Припадници ОЗНЕ]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Председници Владе СР Србије]] [[Категорија:Градоначелници Београда]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Министри СФР Југославије]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Председници СР Србије]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] 6rjx0hfzxmjizoimser1ygb46nmuutg 0 27125 25114116 22834885 2022-07-19T14:53:15Z Udrevnavremena 305232 wikitext text/x-wiki [[Датотека:ogrody_semiramidy.jpg|десно|мини|300п|[[Семирамида|Семирамидини]] вртови, приказ из 20. века]] [[Датотека:Hanging_Gardens_of_Babylon.gif|десно|мини|300п|Висећи вртови, асирски приказ]] [[Датотека:Hanging_Gardens_of_Babylon.jpg|десно|мини|300п|Приказ Висећих вртова из 16. века (слика Мартина Хемскерка). У позадини се види Вавилонска кула.]] '''Висећи вртови из Вавилона''' (такође означавани и као '''"Семирамидини висећи вртови“'''), су једно од [[седам светских чуда старог света|седам светских чуда]]. На основу [[мит]]ова били су изграђени за краљицу [[Семирамида|Семирамиду]], која је пореклом из зелене [[Медија|Медије]] и због тога је краљ [[Набукодоносор II|Навукодоносор II]] наредио око 600. п. н. е. да се изграде висећи вртови на терасама [[Палата|палате]] да би је орасположио. О њиховој егзистенцији не постоје веродостојни докази. Висеће вртове су описивали углавном старогрчки историчари [[Страбон]] и [[Диодор са Сицилије|Диодор Сицилијски]].<ref name="Dalley1993">{{cite journal|last=Dalley|first=Stephanie|title=Ancient Mesopotamian Gardens and the Identification of the Hanging Gardens of Babylon Resolved|journal=Garden History |volume=21 |year=1993|jstor=1587050|pages=7}}</ref><ref name="Reade2000">{{cite journal|last=Reade|first=Julian|title=Alexander the Great and the Hanging Gardens of Babylon|journal=Iraq|volume=62|year=2000|issn=0021-0889|doi=10.2307/4200490|pages=195}}</ref><ref name="Foster2004">{{cite journal|last=Foster|first=Karen Polinger|title=The Hanging Gardens of Nineveh|journal=Iraq |volume=66|year=2004 |issn=0021-0889 |doi=10.2307/4200575|pages=207}}</ref> Археолог [[Роберт Колдевај|Роберт Колдевеј]] ископавао је у [[Вавилон]]у остатке камене грађевине која је много пута поистовећивана са висећим вртовима. Остаци висећих вртова у [[Вавилон]]у налазе се на источној обали реке [[Еуфрат]], на око 90 -{km}- јужно од [[Багдад]]а, у [[Ирак]]у. Историја сведочи да је [[вавилонија|вавилонско царство]] цветало у време владавине чувеног краља [[Хамураби]]ја (1792-1.750. године п. н. е.) Ипак, сматра се да су легендарни висећи вртови изграђени за време владавине његовог потомка [[Набукодоносор II|Навукодоносора II]] (604-562. п. н. е.) и то по жељи његове супруге [[Семирамида|Семирамиде]] која је била „доведена из Медије и нарочито волела планински [[предео|пејзаж]]".ref name="AE2018">{{Cite web|title=Hanging Gardens of Babylon|author = Cartwright M| work = Ancient History Encyclopedia|date=јул 2018| accessdate=15. 9. 2018| url = https://www.ancient.eu/Hanging_Gardens_of_Babylon/}}</ref> Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима грчких вавилонског астронома [[Бероса]] и грчког историчара [[Диодор са Сицилије|Диодора са Сицилије]]. У таблицама из времена [[Набукодоносор II|Навукодоносора]], међутим, ни на једном месту се не помиње постојање висећих вртова, иако се могу наћи описи његове [[палата|палате]] и самог [[град]]а Вавилона. Све до [[20. век]]а многе мистерије везане за висеће вртове нису биле откривене - чак се и данас археолози боре да прикупе довољно доказа пре него изведу коначне закључке о тачној локацији вртова, њиховом систему наводњавања и њиховом стварном изгледу. Неки новији подаци указују чак и да је вртове саградио други владар - [[Сенахериб]] и то не у Вавилону него у [[Нинива|Ниниви]].<ref>{{Cite web|url=http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/381186/Najvece-cudo-u-vezi-visecih-vrtova-Vavilona-je-to-sto-uopste-nisu-bili-u-Vavilonu |title=Највеће чудо у вези висећих вртова Вавилона је то што уопште нису били у Вавилону („Блиц“, 7. мај 2013) |accessdate=7. 5. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130606222117/http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/381186/Najvece-cudo-u-vezi-visecih-vrtova-Vavilona-je-to-sto-uopste-nisu-bili-u-Vavilonu |archive-date=6. 6. 2013 |url-status=dead }}</ref> Детаљне описе вртова износе и познати старогрчки писци тог доба - Страбон и Филон византијски. Ево извода из њихових дела: „Вртови су облика квадрата странице дужине око четири плетре (стара мера за дужину, прим. прев.) Сачињавају их лучни [[свод]]ови који се уздижу над поплочаним [[основа]]ма, а терасе су изграђене степенасто, једна над другом под различитим угловима..."; „У вртовима се узгајају егзотичне биљке посађене на саме терасе, подупрте каменим стубовима... Потоци воде теку с висина и спуштају се у [[водопад|слаповима]] до тла... Они наводњавају све вртове, натапајући корење биљака и чинећи цео предео влажним и спарним. Тако је [[трава]] стално зелена, а дрвеће буја... Ово уметничко дело краљевског луксуза одаје утисак природности, јер се утицај човека у одржавању ових вртова никада не види." Новијим археолошким истраживањима древног града [[Вавилон]]а у [[Ирак]]у откривени су темељи краљевске палате, остаци лучних сводова и одличан систем наводњавања у јужном делу палате, као и масивни [[зид]]ови дебљине 25 m за које се претпоставља да су остаци самих [[тараса|тераса]]. == Види још == * [[Парк]] * [[Набукодоносор II]] * [[Семирамида]] * [[Нино Белов]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|author-link=Irving Finkel |last=Finkel |first=Irving |year=1988 |chapterurl=https://books.google.com/books?id=vGhbJzigPBwC&pg=PA38 |chapter=The Hanging Gardens of Babylon |title=The Seven Wonders of the Ancient World |editor1-first=Peter |editor1-last=Clayton |editor2-first=Martin |editor2-last=Price |publisher=Routledge |publicationplace=New York |pages=38 ff. |isbn=978-0-415-05036-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Finkel |editor1-first=Irving L. |editor2-last=Seymour |editor2-first=Michael J. |year=2008 |title=Babylon |publisher=Oxford University Press |publicationplace=New York |isbn=978-0-19-538540-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Dalley |first=Stephanie |year=2013 |title=The Mystery of the Hanging Garden of Babylon: an elusive World Wonder traced |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-966226-5|pages=}} * Dalley, Stephanie. 1994. "Nineveh, Babylon and the Hanging Gardens: Cuneiform and Classical Sources Reconciled." ''Iraq'' 56: 45-58. doi:10.2307/4200384. * --. 2013. ''The Mystery of the Hanging Garden of Babylon: An Elusive World Wonder Traced''. Oxford: Oxford University Press. * Norwich, John Julius. 2009. ''The Great Cities In History''. London: Thames & Hudson. * Reade, Julian. 2000. "Alexander the Great and the Hanging Gardens of Babylon." ''Iraq'' 62: 195-217. doi:10.2307/4200490. {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Hanging Gardens of Babylon}} * -{[https://web.archive.org/web/20050905145158/http://ce.eng.usf.edu/pharos/wonders/gardens.html Седам светски чуда: Висећи вртови Вавилона]}- * -{[https://web.archive.org/web/20060314215954/http://www.gardenvisit.com/got/2/hanging_gardens_babylon.htm Висећи вртови Вавилона су можда били у Ниниви]}- * -{[https://web.archive.org/web/20060404192557/http://muse.jhu.edu/demo/technology_and_culture/v044/44.1dalley.pdf ''Технологија и култура'' Volume 44, Number 1, January 2003] Dalley, Stephanie. Oleson, John Peter. "Sennacherib, Archimedes, and the Water Screw: The Context of Invention in the Ancient World"}- * -{[http://history.howstuffworks.com/asian-history/seven-wonder-ancient-world2.htm How the Seven Wonders of the Ancient World Work: The Hanging Gardens of Babylon]}- * -{[https://web.archive.org/web/20110929202716/http://jstorplants.org/2011/08/25/identifying-the-hanging-gardens-of-babylon-the-tamarisk-and-date-palm/ Plants in the Hanging Gardens of Babylon]}- * -{[http://hanginggardensofbabylon.org/hanginggardens.asp Artistic Renditions of the Hanging Gardens and the city of Babylon]}- * -{[http://www.drogbaster.it/giardini_pensili_di_babilonia.htm Animation of 3D virtual Hanging Gardens of Babylon]}- * -{[https://www.pbs.org/wnet/secrets/the-lost-gardens-of-babylon-watch-the-full-episode/1203/ The Lost Gardens of Babylon] Documentary produced by the [[PBS]] Series [[Secrets of the Dead]]}- {{Седам светских чуда}} {{Authority control}} {{coord|32.5355|N|44.4275|E|source:kolossus-frwiki|display=title}} {{DEFAULTSORT:Hanging Gardens Of Babylon}} [[Категорија:Седам светских чуда]] [[Категорија:Вавилон]] 7oxkpvuy1ggn8wo7crnl44hfeuv86h4 0 27930 25114993 24566730 2022-07-20T00:11:11Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{Short description|Неколико родова зимзелених четинара}} {{automatic taxobox | name = Чемпрес | image = Med Cypress.jpg | image_width = 250п | image_caption = ''-{Cupressus sempervirens}-'' | taxon = Cupressus | authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}- | subdivision_ranks = врсте | subdivision = -{''Cupressus cashmeriana''<br /> ''Cupressus chengiana''<br /> ''Cupressus duclouxiana''<br /> ''Cupressus dupreziana''<br /> ''Cupressus atlantica''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;(<small>''C. dupreziana'' var. ''atlantica''</small>)<br /> ''Cupressus funebris''<br /> ''Cupressus gigantea'' <br /> ''Cupressus sempervirens'' <br /> ''Cupressus torulosa''<br /> ''Cupressus arizonica''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;(<small>''Callitropsis arizonica''</small>)<br /> ''Cupressus bakeri''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;(<small>''Callitropsis bakeri''</small>)<br /> ''Cupressus goveniana''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;(<small>''Callitropsis goveniana''</small>)<br /> ''Cupressus guadalupensis''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;(<small>''Callitropsis guadalupensis''</small>)<br /> ''Cupressus lusitanica''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;(<small>''Callitropsis lusitanica''</small>)<br /> ''Cupressus macnabiana''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;(<small>''Callitropsis macnabiana''</small>)<br /> ''Cupressus macrocarpa''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;(<small>''Callitropsis macrocarpa''</small>)<br /> ''Cupressus sargentii''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp; (<small>''Callitropsis sargentii''</small>)}-<br /> }} '''Чемпрес''', заједничко име рода ''-{Cupressus}-'', је [[дрво]] које обично расте у топлим крајевима, брзо се развија и може досећи висину од око 20 -{m}-, са приближним пречником стабла од око 60 -{cm}-. Чемпрес је један од неколико [[genus|родова]] [[Зимзелена биљка|зимзелених]] [[Четинари|четинара]] из [[Family (biology)|породице]] [[Cupressaceae]]. Сматра се [[Polyphyly|полифилетском]] групом. На основу генетске и морфолошке анализе, род Cupressus се налази у потпородици Cupressoideae.<ref>Farjon, A. (2005). Monograph of Cupressaceae and Sciadopitys. Royal Botanic Gardens, Kew. {{ISBN|1-84246-068-4}}.</ref><ref>Gadek, P. A., Alpers, D. L., Heslewood, M. M., & Quinn, C. J. (2000). Relationships within Cupressaceae sensu lato: a combined morphological and molecular approach. American Journal of Botany 87: 1044–1057)</ref> Уобичајени назив „чемпрес” настао је преко старофранцуског ''cipres'' од [[Латински језик|латинског]] ''cyparissus'', што је [[Latinisation (literature)|латинизација]] [[Greek language|грчког]] κυπάρισσος (''kypárissos'').<ref>[https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dkupa%2Frissos κυπάρισσος], Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek-English Lexicon'', on Perseus Digital Library</ref> У источној и [[јужна Африка|јужној Африци]], као и на [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]], чемпрес се узгаја у комерцијалне сврхе. Одређене врсте чемпреса су популарне као орнаментално дрво за паркове и вртове широм [[Европа|Европе]], а у [[Азија|Азији]] поред [[будизам|будистичких]] [[храм]]ова. Породица -{Cupressaceae}- се назива породица Чемпреса. == Таксономија == Дуго је постојала знатна неизвесност у вези са припадницима рода Cupressus из Новог света, са неколико студија које су откриле да они формирају различиту кладу од чланова Старог света. Молекуларна студија из 2021. године показала је да је Cupressus [[Sister group|сестрински род]] [[Juniper|Juniperus]], док је утврђено да су западни чланови (класификовани у [[Callitropsis nootkatensis|Callitropsis]] и [[Hesperocyparis]]) сестре [[Xanthocyparis]].<ref name=":0">{{Cite journal|last1=Stull|first1=Gregory W.|last2=Qu|first2=Xiao-Jian|last3=Parins-Fukuchi|first3=Caroline|last4=Yang|first4=Ying-Ying|last5=Yang|first5=Jun-Bo|last6=Yang|first6=Zhi-Yun|last7=Hu|first7=Yi|last8=Ma|first8=Hong|last9=Soltis|first9=Pamela S.|last10=Soltis|first10=Douglas E.|last11=Li|first11=De-Zhu|date=July 19, 2021|title=Gene duplications and phylogenomic conflict underlie major pulses of phenotypic evolution in gymnosperms|url=https://www.nature.com/articles/s41477-021-00964-4|journal=Nature Plants|language=en|volume=7|issue=8|pages=1015–1025|doi=10.1038/s41477-021-00964-4 |s2cid=236141481|issn=2055-0278}}</ref> == Дистрибуција == Како се тренутно третирају, ови чемпреси су [[native plant|пореклом]] из раштрканих локалитета у углавном топлим [[temperate climate|умереним]] регионима на северној хемисфери, укључујући западну Северну Америку, Централну Америку, северозападну Африку, Блиски исток, Хималаје, јужну Кину и северни Вијетнам. Као и код других [[pinophyta|четинара]], екстензивна култивација је довела до широког спектра облика, величина и боја, које се узгајају у парковима и баштама широм света.<ref name=Eckenwalder>{{cite book|last=Eckenwalder|first=James E.|title=Conifers of the world: the complete reference|year=2009|publisher=Timber Press|location=United Kingdom|isbn=978-0881929744|pages=720}}</ref> == Врсте == Број врста признатих у оквиру овог рода оштро варира, од 16 до 25 или више у зависноти од референтног ауторитета, јер је већина популација мала и изолована, а тешко је утврдити да ли је неопходно приписати [[species|специфичан]], [[subspecies|субспецифичан]] или [[variety (biology)|варијететни]] ранг. Тренутне тенденције су да се смањи број признатих врста; када се усвоји концепт уских врста, варијетети уврштени у доњу листу могу се такође прихватити као посебне врсте. Погледајте и врсте Новог света (испод) за могуће будуће поделе у рода. === Врсте старог света === Чемпреси [[Old World|Старог света]] обично имају шишарке са више љуски (8–14 љуски, ретко 6 код ''C. funebris''), свака љуска са кратким широким гребеном, а не шиљком. ''C. sempervirens'' је типска врста рода која дефинише назив Cupressus. Они су у блиско сродни са [[Juniper|Juniperus]], и у мањој мери са врстама Новог света, са изузетком [[Xanthocyparis|вијетнамског златног чемпреса]], који је ближи врстама Новог света.<ref name=":0" /> {| class="wikitable" |- ! Слика ! Шишарка ! Име ! Устаљено име ! Дистрибуција |- |[[File:Cupressus atlantica0.jpg|120px]] |[[File:Cupressus atlantica 8.JPG|120px]] |''[[Cupressus atlantica]]'' |Moroccan cypress | западни Мароко. |- |[[File:CupressusCashmerianaSochi.JPG|120px]] |[[File:Cupressus cashmeriana CBN Brest 05.jpg|120px]] |''[[Cupressus cashmeriana]]'' |Bhutan cypress | источни Хималаји у Бутану и суседна подручја [[Аруначал Прадеш]]а у североисточној Индији |- |[[File:Cupressus chengiana - Quarryhill Botanical Garden - DSC03571.JPG|120px]] | |''[[Cupressus chengiana]]'' | Ченгов чемпрес | Провинције Гансу и Сечуан, Кина |- |[[File:Yunnan Cypress, Christchurch Botanic Gardens.jpg|120px]] |[[File:Cupressus duclouxiana - Quarryhill Botanical Garden - DSC03443.JPG|120px]] |''[[Cupressus duclouxiana]]'' (син: ''Cupressus austrotibetica'')<ref name="eFloras.org Home">{{cite web | title=Cupressus duclouxiana in Flora of China @ efloras.org | website=eFloras.org Home | url=http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=200005415 | access-date=2019-08-02}}</ref> |Јунански чемпрес, јужнотибетски чемпрес | Јунан и Сечуан, Кина |- |[[File:Cupressus dupreziana - Lyman Plant House, Smith College - DSC04374.JPG|120px]] | |''[[Cupressus dupreziana]]'' |Сахарски чемпрес | југоисточни Алжир |- |[[File:Cupressus funebris 02.jpg|120px]] |[[File:Cupressus funebris.jpg|120px]] |''[[Cupressus funebris]]'' | Кинески плачући чемпрес | југозападна и централна Кина |- |[[File:Cupressus gigantea - Quarryhill Botanical Garden - DSC03577.JPG|120px]] | |''[[Cupressus gigantea]]'' | Тибетански чемпрес | Југоисточни Тибет-Кина |- |[[File:Cypress of Abarqu.JPG|120px]] |[[File:Cupressus sempervirens.JPG|120px]] |''[[Cupressus sempervirens]]'' | Средоземни чемпрес, типска врста | североисточна Либија, јужна Албанија, приморска Бугарска, јужна приморска Хрватска, јужна Црна Гора, јужна Босна и Херцеговина, јужна Грчка, јужна Турска, Кипар, северни Египат, западна Сирија, Либан, Малта, Италија, Израел, западни Јордан и Иран |- |[[File:Cupressus torulosa (villa Hanbury, Italy).jpg|120px]] | |''[[Cupressus torulosa]]'' (син: ''Cupressus tonkinensis'') | Тонкинов чемпрес, хималајски чемпрес | Сечуан у Кини и Вијетнам |- |[[File:Xanthocyparis vietnamensis.jpg|120px]] | |''[[Cupressus vietnamensis]]'' (син: ''Xanthocyparis vietnamensis'') | Вијетнамски чемпрес, вијетнамски златни чемпрес | Вијетнам |} === Врсте Новог света === Чемпреси Новог света имају тенденцију да имају чешарке са мање љуски (4-8 љуски, ретко више код ''C. macrocarpa''), свака љуска са често истакнутим уским шиљком. Недавни генетски докази<ref>Little, D. P., Schwarzbach, A. E., Adams, R. P. & Hsieh, Chang-Fu. 2004. The circumscription and phylogenetic relationships of ''Callitropsis'' and the newly described genus ''Xanthocyparis'' (Cupressaceae). ''American Journal of Botany'' 91 (11): 1872–1881. [http://www.amjbot.org/cgi/content/abstract/91/11/1872 Abstract] {{Wayback|url=http://www.amjbot.org/cgi/content/abstract/91/11/1872 |date=20100621100811 }}</ref> показују да су они мање повезани са чемпресима Старог света него што се раније мислило, јер су ближи [[Xanthocyparis]] него остатку Cupressus. Ове врсте су недавно пренете у [[Hesperocyparis]] и [[Callitropsis nootkatensis|Callitropsis]]. Врсте Новог света налазе се у маргиналним стаништима са [[Deserts and xeric shrublands|ксеричним]] земљиштем, и стога показују фрагментиран [[Allopatric speciation|алопатријски]] образац дистрибуције. Ова врста дистрибуције резултира непропорционалним локалним обиљем са већином врста ограничених на мале суседне популације.<ref name="Little, D. P. 2006">Little, D. P. (2006). Evolution and circumscription of the true Cypresses. ''Syst. Bot''. 31 (3): 461-480.</ref> {| class="wikitable" |- ! Слика ! Шишарка ! Име ! Устаљено име ! Дистрибуција |- |[[File:Cupressus abramsiana Butano Ridge.JPG|120px]] |[[File:"HORNY" Santa Cruz Cypress cones - Flickr - theforestprimeval.jpg|120px]] |''[[Cupressus abramsiana]]'' (''Cupressus goveniana'' var. ''abramsiana''; ''Callitropsis abramsiana'';) |Санта Круз чемпрес | Санта Круз планине Санта Круз и Сан Матео округа у западно-централногј Калифорнији |- |[[File:Cupressus arizonica tree Chiricahua.jpg|120px]] |[[File:Hadley Draw, North of Cookes Peak DSC 0342 (26830879709).jpg|120px]] |''[[Cupressus arizonica]]'' (''Callitropsis arizonica'') |Аризонски чемпрес | југозапад Сједињених Држава (Аризона, Јута, југозападни Нови Мексико и јужна Калифорнија, са неколико популација у јужној Невади и на планинама Чисос у западном Тексасу), и у Мексику (Коавила, Нови Леон, Чивава, Сонора, Дуранго, Тамаулипас, Закатекас и северна Доња Калифорнија). |- |[[File:Cupressus bakeri Matthewsii 5zz.jpg|120px]] |[[File:Cupressus bakeri timbered crater east female cones - Flickr - theforestprimeval.jpg|120px]] |''[[Cupressus bakeri]]'' (''Callitropsis bakeri'') | Модус чемпрес | северна Калифорнија и крајњи југозападни Орегон |- |[[File:Cupressus forbesii at Coal Canyon-Sierra Peak, Orange County - Flickr - theforestprimeval (9).jpg|120px]] |[[File:Cupressus forbesii at Coal Canyon-Sierra Peak, Orange County - Flickr - theforestprimeval (16).jpg|120px]] |''[[Cupressus forbesii]]'' (''Callitropsis forbesii'') | Текатни чемпрес | Планине Санта Ана у округу Оринџ и у округу Сан Дијего у оквиру јужне Калифорније и у северној држави Доња Калифорнија у Мексику. |- |[[File:Arbol Arizonica (2) (11983201525).jpg|120px]] |[[File:Cupressus glabra cones Pine AZ 2.jpg|120px]] |''[[Cupressus glabra]]'' (''Callitropsis glabra'') | глатки аризонски чемпрес | Седона, Аризона |- |[[File:Cupressusgoveniana1.jpg|120px]] | |''[[Cupressus goveniana]]'' (''Callitropsis goveniana'') |Говен чемпрес, калифорнијски чемпрес | Округ Монтереј, Калифорнија |- |[[File:Cupressus guadalupensis.JPG|120px]] | |''[[Cupressus guadalupensis]]'' (''Callitropsis guadalupensis'' ) | Гваделупски чемпрес | Мексико, налази се само на острву Гуадалупе |- |[[File:Mexican Cypress.jpg|120px]] |[[File:Starr 061225-2938 Cupressus lusitanica.jpg|120px]] |''[[Cupressus lusitanica]]'' (''Callitropsis lusitanica'' ) | Мексички чемпрес | Мексико и Централна Америка (Гватемала, Салвадор и Хондурас) |- |[[File:Cupressus macnabiana sparse crown.JPG|120px]] |[[File:Cupressus macnabiana cones.JPG|120px]] |''[[Cupressus macnabiana]]'' (''Callitropsis macnabiana'' ) | Макнабски чемпрес | северна Калифорнија |- |[[File:A Blarney castle Tree - geograph.org.uk - 596689.jpg|120px]] |[[File:Cupressus (4361342586).jpg|120px]] |''[[Cupressus macrocarpa]]'' (''Callitropsis macrocarpa'' ) | Монтерејски чемпрес | Сајпрес Појнт на Пебл Бичу и Појнт Лобос близу Кармела у Калифорнији |- | | |''[[Cupressus montana]]'' (''Callitropsis montana'' ) | Сан Педро Мартир чемпрес | Мексико: Доња Калифорнија |- |[[File:Cupressus nevadensis Hobo Ridge Grove (50) - Flickr - theforestprimeval.jpg|120px]] |[[File:Cupressus nevadensis Hobo Ridge Grove (49) - Flickr - theforestprimeval.jpg|120px]] |''[[Cupressus nevadensis]] (''Callitropsis nevadensis'') | Пиуте чемпрес | Јужна Сијера Невада, унутар округа Керн, Калифорнија и округ Туларе. |- |[[File:Cupressus nootkatensis 1337.JPG|120px]] |[[File:Cupressus nootkatensis 43603.jpg|120px]] |''[[Cupressus nootkatensis]]'' (син: ''Xanthocyparis nootkatensis'') | Нутка чемпрес | Острво Ванкувер, Британска Колумбија, Канада |- |[[File:Cupressus goveniana ssp. pygmaea - University of California Botanical Garden - DSC09051.JPG|120px]] |[[File:Cupressus pygmaea foliage cones.jpg|120px]] |''[[Cupressus pigmaea]]'' (''Cupressus goveniana'' var. ''pigmaea''; ''Callitropsis pigmaea'' ) | Мендочино чемпрес | Окрузи Мендочино и Сонома у северозападној Калифорнији |- |[[File:El Rincon Cypress DSC 0066 (26828864699).jpg|120px]] |[[File:Cupressus revealiana 2.jpg|120px]] |''[[Cupressus revealiana]]'' | Ел Ринкон чемпрес | Доња Калифорнија у северозападном Мексику |- |[[File:Cupressus sargentii, Hood Mountain, Sonoma Co.jpg|120px]] |[[File:Cupressus sargentii.jpg|120px]] |''[[Cupressus sargentii]]'' (''Callitropsis sargentii'') | Сарџент чемпрес | Округ Мендочино јужно до округа Санта Барбара у Калифорнији |- |[[File:Cupressus stephensonii and ARctostaphylos pringlei with Cuyamaca peak in the background - Flickr - theforestprimeval.jpg|120px]] |[[File:Cupressus stephensonii cones at Cuyamaca Peak - Flickr - theforestprimeval.jpg|120px]] |''[[Cupressus stephensonii]]'' (''Callitropsis stephensonii'' ) | Кујамака чемпрес | Округ Сан Дијего, Калифорнија |- |} == Алергенски потенцијал == Све биљке из рода Cupressus, укључујући чемпресе Новог Света (сада Callitropsis), су изузетно алергене и имају [[OPALS (Ogren Plant Allergy Scale)|OPALS]] ранг алергије од 10. У топлим, медитеранским климама, ове биљке ослобађају велике количине полена отприлике седам месеци сваке године.<ref>{{cite book|last1=Ogren|first1=Thomas|title=The Allergy-Fighting Garden|date=2015|publisher=Ten Speed Press|location=Berkeley, CA|isbn=9781607744917|page=95}}</ref> == Референце == {{Reflist}} == Литература == {{refbegin|}} * Farjon, A. (2005). ''Monograph of Cupressaceae and Sciadopitys''. Royal Botanic Gardens, Kew. {{ISBN|1-84246-068-4}}. * Gadek, P. A., Alpers, D. L., Heslewood, M. M., & Quinn, C. J. (2000). Relationships within Cupressaceae sensu lato: a combined morphological and molecular approach. ''American Journal of Botany'' 87: 1044–1057. [http://www.amjbot.org/cgi/reprint/87/7/1044.pdf Available online] {{Wayback|url=http://www.amjbot.org/cgi/reprint/87/7/1044.pdf |date=20090929005209 }}. * Little, D. P., Schwarzbach, A. E., Adams, R. P. & Hsieh, Chang-Fu. 2004. The circumscription and phylogenetic relationships of ''Callitropsis'' and the newly described genus ''Xanthocyparis'' (Cupressaceae). ''American Journal of Botany'' 91 (11): 1872–1881. [http://www.amjbot.org/cgi/content/abstract/91/11/1872 Abstract] {{Wayback|url=http://www.amjbot.org/cgi/content/abstract/91/11/1872 |date=20100621100811 }} * Little, D. P. (2006). Evolution and circumscription of the true Cypresses. ''Syst. Bot''. 31 (3): 461-480. {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Cupressus}} * [http://www.conifers.org/cu/Cupressus.php Чемпрес] {{Taxonbar|from=Q146911}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Cupressus|*]] [[Категорија:Дендрологија]] [[Категорија:Хортикултура]] f2tkt7szkljnm2owdkuhr9vhr0d1uh7 0 28399 25115170 25113909 2022-07-20T09:14:52Z 188.120.118.201 /* Први тим */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|други фудбалски клуб|[[ФК Црвена звезда (вишезначна одредница)]]}} {{Фудбалски клуб | тренутно = ФК Црвена звезда сезона 2021/22. | име = ФК Црвена звезда | слика = [[Датотека:Grb-fk-crvena-zvezda.svg|150п|Грб Црвене звезде]] | пуно име = Фудбалски клуб Црвена звезда | надимак = Звезда<br>„црвено-бели” | основан = {{Start date and age|1945|3|4|br=yes|p=yes}} | стадион = [[Стадион Рајко Митић]], [[Београд]] | капацитет = 51.755<ref>{{cite web|title=Dom Crvene zvezde |url=http://www.crvenazvezdafk.com/sr/stadion |website=FK Crvena zvezda |accessdate=19. 5. 2019}}</ref> | директор = {{зас|СРБ}} Светозар Мијаиловић | тренер = {{зас|СРБ}} [[Дејан Станковић]] | лига = [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] | сезона = [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] | позиција = Суперлига Србије, '''1.''' | веб_сајт = http://www.crvenazvezdafk.com/ | pattern_la1 = _czvezda2122h | pattern_b1 = _czvezda2122h | pattern_ra1 = _czvezda2122h | pattern_sh1 = _czvezda2021h2 | pattern_so1 = _czvezda1920h2 | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FF0000 | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _czvezda2021a | pattern_b2 = _czvezda2021a | pattern_ra2 = _czvezda2021a | pattern_sh2 = _czvezda2021a | pattern_so2 = _czvezda2021a | leftarm2 = 142135 | body2 = 142135 | rightarm2 = 142135 | shorts2 = 142135 | socks2 = 142135 | pattern_la3 = _czvezda2021t | pattern_b3 = _czvezda2021t | pattern_ra3 = _czvezda2021t | pattern_sh3 = _czvezda2021h | pattern_so3 = _whitetop | leftarm3 = FF0000 | body3 = FF0000 | rightarm3 = FF0000 | shorts3 = FF0000 | socks3 = FF0000 |величина слике=200п}} '''Фудбалски клуб Црвена звезда'''{{напомена|Име „Црвена звезда“ се углавном преводи на остале светске језике и то на [[енглески језик|енглеском]] као „-{Red Star}-“, [[немачки језик|немачком]] као „-{Roter Stern}-“, [[француски језик|француском]] као „-{Etoile Rouge}-“, [[италијански језик|италијанском]] као „-{Stella Rossa}-“, [[шпански језик|шпанском]] као „-{Estrella Roja}-“, [[холандски језик|холандском]] као „-{Rode Ster}-“, [[норвешки језик|норвешком]] као „-{Røde Stjerne}-“, [[румунски језик|румунском]] као „-{Steaua Roşie}-“.}} је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ски клуб из [[Београд]]а и део је [[СД Црвена звезда]]. Црвена звезда је најтрофејнији фудбалски клуб у Србији освојивши укупно 66 титулa, укључујући 33 домаћa [[Суперлига Србије у фудбалу|шампионатa]],<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/sampionati|title=ШАМПИОНАТИ|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=9. 7. 2018}}</ref> 26 националних [[Куп Србије у фудбалу|купова]],<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/kupovi|title=КУПОВИ|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=9. 7. 2018}}</ref> два национална суперкупа,<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web|url=http://www.strategija.org/red-star-roter-stern-stella-rossa-etoile-rouge-crvena-zvezda/|title=Red Star, Roter Stern, Stella Rossa, Estrella Roja, Etoile Rouge, … Crvena zvezda|language=Serbian|publisher=strategija.org|accessdate=7. 05. 2019.}}</ref> један лига куп (куп прволигаша),<ref name="аутоматски генерисано1" /> два [[Митропа куп]]а, један [[УЕФА Лига шампиона|Куп шампиона]] и један [[Интерконтинентални куп]]. Највећи успех постигнут је [[1991]]. године када осваја [[Лига шампиона 1990/91.|Куп европских шампиона]] у [[Бари]]ју и [[Интерконтинентални куп 1991. (фудбал)|Интерконтинентални куп]] у [[Токио|Токију]] исте године. Било је то највеће достигнуће Црвене звезде и било ког српског, а тада и југословенског фудбалског клуба. Поред тог успеха у европским такмичењима, издваја се и [[Финале Купа УЕФА 1979.|финале Купа УЕФА 1979]], где су поражени од [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусије из Менхенгладбаха]]. Игра на свом [[Стадион Рајко Митић|стадиону]] који од [[2014]]. носи име по легенди Црвене звезде [[Рајко Митић|Рајку Митићу]], са капацитетом од 51.755 седећих места. Стадион је међу домаћом публиком познат као Маракана по називу [[Маракана (Бразил)|истоименог]] стадиона у [[Бразил]]у, иако му то никад није био званичан назив. Према већини истраживања Црвена звезда је најпопуларнији клуб у Србији<ref>{{cite news|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2008&mm=02&dd=27&nav_id=286765|title=Svaki drugi Srbin navija za Zvezdu|publisher=b92.net|accessdate=27. 2. 2008}}</ref> и Београду.<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/2300/beograd-je-ceo-crveno-beo|title=Београд је цео, црвено-бео|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=22. 3. 2012}}</ref> Такође веома је популаран готово у свим суседним државама али и међу српском популацијом широм света. Клуб има дугогодишње ривалство са [[ФК Партизан|Партизаном]]. Од [[2011]]. године постоји и [[ЖФК Црвена звезда|Женски фудбалски клуб Црвена звезда]]. == Историја == === Настанак и прва титула (1945—1951) === Док је [[Други светски рат]] још увек трајао, у ослобођеним деловима земље извршена је целокупна реорганизација спортског живота. Велики број предратних клубова је престао да постоји, те су уместо њих оснивани нови. Један од најпознатијих [[фудбал]]ских клубова који је тада угашен била је [[београд]]ска [[СК Југославија|Југославија]]. Током [[фебруар]]а [[1945]]. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину једног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција.<ref name="наст.">{{Cite web|url=http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=57&id_vest=18883|title=Настанак клуба|date=|accessdate=28. 1. 2008|archiveurl=https://archive.today/20070609232324/http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=57&id_vest=18883|archivedate=9. 6. 2007|url-status=dead|work=|publisher=sport.novosti.co.yu}}</ref> У духу тог времена носило је назив Омладинско–фискултурно друштво (ОФД) које је [[4. март]]а прерасло у Црвену звезду.<ref name="наст." /><ref name="гласјав.">''Глас јавности''- [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/04/srpski/S05030301.shtml Настанак клуба], Приступљено 28. 1. 2008.</ref><ref>{{cite news|url=https://rs.n1info.com/sport-klub/fudbal/kako-je-crvena-zvezda-dobila-svoje-ime/|title=Kako je Crvena zvezda dobila svoje ime?|last=Jakšić|first=Pavle|publisher=[[Н1]]|date=18. 11. 2021|accessdate=18. 11. 2021}}</ref> Иницијатива за оснивање спортског друштва потекла је од Зорана Жујовића и Слободана Ћосића, а међу оснивачима су још били и [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]], [[Светозар Глигорић]], Мира Петровић и [[Милован Ћирић]]. Новооснованом клубу су тада припали стадион,<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Zvezdin-stadion--od-Avale-ka-Zvezdanom-gradu.sr.html|title=Звездин стадион - од „Авале“ ка „Звезданом граду“|publisher=„Политика“, Приступљено 27. 4. 2013.}}</ref> и клупске просторије [[СК Југославија|СК Југославије]], а стицајем околности боја клуба је била иста као и боја клуба свеже угашене СК Југославије, али са тотално другачијим конотацијама. Црвена звезда нема никаквих додирних тачака са СК Југославијом те се не може сматрати никаквим наследником истог клуба, а главни разлог је чињеница да је Црвена звезда устројена према тзв. совјетском фискултурном (спортском) моделу. Тим је добио име после дуге расправе између тадашњих потпредседника спортског друштва Слободана Ћосића и Зорана Жујовића.<ref name="наст." /><ref>{{Cite web|url=http://www.novine.ca/arhiva/2005/0994/sport.html |title= Политика: Настанак клуба |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=politika.rs}}</ref> После бројних предлога (Младост, [[Ударник]], [[Торпедо]], [[Динамо]], [[Локомотива]] итд.), најзад је Ћосић рекао: „Да наше друштво назовемо Звезда!“, на шта је Жујовић спонтано додао: „Одлично, само, кад је Звезда - нека буде црвена.“<ref>''Студентски часопис „Монополист“''- [http://www.monopollist.ekof.bg.ac.rs/mozaik/zvezda.htm Настанак]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 28. 1. 2008.</ref> Са овим предлогом сви присутни су се са задовољством сложили, мада је било предлога да се клуб назове и Плава звезда. Одређене су и боје: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној подлози дреса. Прво руководство клуба су чинили Ђорђе Паљић који је био председник, Зоран Жујовић и Слободан Ћосић који су обављали функције потпредседника, Љубиша Секулић је био секретар, економ [[Предраг Ђајић]], а вођа фудбалске секције је био [[Коста Томашевић]]. Прва утакмица је одиграна против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а. Звезда је добила тај меч са 3-2, а стрелац првог гола је био Коста Томашевић.<ref name="наст." /><ref name="гласјав." /><ref>{{Cite web|url=http://www.srpstvo.com/ser/vesti/index.php?ID=616&PHPSESSID=62482261eeadafbe92b5ca36cfd42ddb |title= Прва утакмица |date=|accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |work= |publisher=srpstvo.com}}</ref> Утакмица је одиграна на стадиону „Авала“ (бивше игралиште СК Југославије) пред око 3000 гледалаца.<ref>{{Cite web|url=http://www.znanje.org/i/i20/00iv03/00iv0305/kako%20je%20sve%20pocelo.htm |title= Прва утакмица |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=znanje.org}}</ref> Седам дана касније Звезда је играла против играча британске армије и победила са 12:0. Током 1945. године клуб је одиграо око 36 мечева. Црвена звезда је забележила победе у 30 мечева, играла нерешено 5 и изгубила један меч од Румуније у Темишвару [[23. септембар|23. септембра]] 1945. године. После освојеног првенства Србије 1945/46, Црвена звезда је освојила [[Куп Југославије у фудбалу 1948.|Куп Југославије 1948.]] победом од 3:0 у финалу над [[ФК Партизан|Партизаном]]. Тај успех је поновљен и у наредне две године, победама у финалима прво над [[ФК Наша Крила|Нашим крилима]] (3:2), а затим и над [[загреб]]ачким [[ГНК Динамо Загреб|Динамом]] (3:0). Низ великог успеха је настављен и [[Првенство Југославије у фудбалу 1951.|1951]]. када је клуб по први пут постао [[Првенство Југославије у фудбалу|првак Југославије]]. Иако се на само три кола пред крај првенства чинило да је првенство решено јер је [[ГНК Динамо Загреб|Динамо]] имао пет бодова више у односу на Звезду, а тада су се за победу добијала два бода. Прво је Звезда искористила пораз Загрепчана од [[ФК Сарајево|Сарајева]], а затим их је и међусобном дуелу савладала. На тај начин им је пред последње коло пришла на само бод заостатка. У том последњем колу [[ОФК Београд|БСК]] је успео да [[ГНК Динамо Загреб|Динаму]] узме бод, а Црвена звезда је успела да добије [[ФК Партизан|Партизан]] са [[10. večiti derbi u fudbalu|2:0]]. О титули првака је одлучила боља гол-разлика која је била на страни Звезде. === Педесете - прва ера доминације (1952—1958) === [[Датотека:Kostic-borivoje.jpg|мини|десно|200п|[[Бора Костић (фудбалер)|Бора Костић]], најбољи стрелац у историји клуба.]] Црвена звезда је наредну титулу освојила у сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1952/53.|1952/53.]], али су се праве промене у клубу догодиле средином те деценије. Тада је на место председника клуба дошао Душан Благојевић, Слободан Ћосић је постао генерални секретар, а на месту техничког директора се нашао Аца Обрадовић, познатији под надимком „Доктор О“. Они су створили генерацију играча која је пет година доминирала домаћим првенством и која је остварила значајне резултате и на међународној сцени. У [[УЕФА Лига шампиона|Европа купу I]], ова генерација је успела да стигне до полуфинала у сезони [[Лига шампиона 1956/57.|1956/57.]] Након тога је освојен и [[Митропа куп|Дунавски куп]] [[1958]]. Тим у коме су играли фудбалери као што су [[Владимир Беара|Беара]], [[Владимир Дурковић|Дурковић]], [[Бранко Станковић (фудбалер)|Станковић]], [[Владица Поповић|Поповић]], [[Рајко Митић|Митић]], [[Бора Костић (фудбалер)|Костић]], [[Драгослав Шекуларац|Шекуларац]], освојили су четири титуле [[Првенство Југославије у фудбалу|првака]] и два [[Куп Југославије у фудбалу|Купа]], и при томе ни у једној од тих пет сезона нису остали без трофеја. Звездина игра била је брза и нападачка, што је клубу веома брзо донело велику популарност у земљи и свету. Паралелно са успесима на терену, Обрадовић је оформио основу стручног рада на којој ће се базирати каснији велики успеси Црвене звезде. === Криза и нови стадион Црвене звезде (1958—1966) === Крај педесетих био је први период доминације једног клуба на југословенској фудбалској сцени. У наредних седам сезона, Црвена звезда је успела да освоји само једну титулу и један куп, што није било довољно за клуб са реномеом и амбицијама какав је Црвена звезда. Пласман током ових сезона је био најгори у историји клуба (укључујући и седмо место [[Првенство Југославије у фудбалу 1962/63.|1963]]). Црвена звезда је чак четири пута завршавала испод трећег места на табели (пре и после тога, Црвена звезда никада није падала испод трећег места у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[Савезна Република Југославија|СРЈ]], [[Србија и Црна Гора|СЦГ]] и [[Србија|Србији]]). Чак и тада, било је јасно да је Црвена звезда далеко најпопуларнији клуб у земљи, а њени порази су тешко падали навијачима. Тако да се дешавало да су у неким приликама навијачи Звезде улетали на терен и рушили голове. У сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1962/63.|1962/63]], клуб је успео да постигне само 21 гол, што је, на пример, половина износа који је [[ФК Војводина|Војводина]] постигла, иако је она завршила пет места ниже на табели. [[Датотека:Fk Red Star stadium.jpg|мини|270п|Стадион Црвене звезде]] Са друге стране, Црвена звезда је остварила добре резултате на међународној сцени. У [[Куп сајамских градова|Купу сајамских градова]] 1961/62, Црвена звезда је у четвртфиналу избацила [[ФК Еспањол|Еспањол]], док је у полуфиналу за противника добила [[ФК Барселона|Барселону]]. У обе утакмице Барселона се показала као бољи тим и Црвена звезда је елиминисана. Међутим, после само осам месеци, каталонски клуб је поражен од Црвене звезде у истом такмичењу, само овај пут у другом колу. На крају чак ни победа од 2:0 код куће против [[ФК Рома|Роме]] у четвртфиналу није била довољна за пролаз даље, јер је први меч Рома добила са убедљивих 3:0. Поред међународних успеха, Црвена звезда је крајем [[1959]]. почела са изградњом новог стадиона на месту старог.<ref name="stadion">[http://www.crvenazvezdafk.com/stadion.html Стадион] {{Wayback|url=http://www.crvenazvezdafk.com/stadion.html |date=20160222222914 }}, www.crvenazvezdafk.com, Приступљено 27. 6. 2013.</ref> У наредне четири године, Црвена звезда је своје домаће утакмице играла на [[Стадион Партизана|стадиону ЈНА]] и [[Омладински стадион|Омладинском стадиону]] (ово се може узети као један од разлога за лоше резултате у овом периоду). Нови стадион је отворен 1. септембра 1963. утакмицом Црвене звезде и Ријеке (2:1), а временом је стадион, због свог великог капацитета и атмосфере коју су навијачи стварали, добио надимак Маракана, по чувеном стадиону [[Маракана (Бразил)|Маракана]] у [[Бразил]]у.<ref name="stadion"/> Током прве сезоне постојања стадиона, Црвена звезда је под вођство тренера [[Миша Павић|Милорада Павића]] освојила дуплу круну. Кључни моменат десио се 1966, када је нови тренер постао [[Миљан Миљанић]]. У наредних осам година, Миљанић је трансформисао Црвену звезду у високоцењени европски клуб. До тада југословенски фудбал је прошао кроз уводну фазу тестирања и доминација Црвене звезде и Партизана се наставила. У наредних 25 година Звезда ће бити константан фаворит за трофеје, док ће се само њихови противници мењати. Године 1968, Црвена звезда је освојила свој други трофеј [[Митропа куп 1968.|Митропа купа]], а након освајања се повукла из Митропа купа да би се више посветила другим европским такмичењима. === Миљанићева ера (1966—1975) === [[Датотека:Dragan Džajić.jpg|мини|десно|200п|[[Драган Џајић]], трећа<br />„Звездина звезда“.]] [[Миљан Миљанић]] је био фудбалер Црвене звезде током педесетих, али је славу постигао тек за време његовог мандата као главног тренера Црвене звезде, где је постављен у лето [[1966]]. године. У првој сезони, он је потпуно променио поставу играча и клуб је завршио пети на табели, исто као и претходне године. Након тога, генерација коју је предводио [[Драган Џајић]], један од најбољих југословенских фудбалера свих времена и један од најбољих левих крила света, почела је да оставља дубок траг у југословенском фудбалу. То је било први пут да је Црвена звезда освојила три првенствене титуле заредом, а сваки навијач Звезде је знао имена [[Ратомир Дујковић|Дујковића]], [[Милован Ђорић|Ђорића]], [[Кирил Дојчиновски|Дојчиновског]], [[Станислав Караси|Карасија]], [[Јован Аћимовић|Аћимовића]], [[Војин Лазаревић|Лазаревића]], [[Петар Кривокућа|Кривокуће]] и [[Стеван Остојић|Остојића]]. У то време Црвена звезда је такође постала звучно име на европском нивоу, постављајући стандарде које је мали број клубова са истока могао да прати. Фокус на Куп Југославије [[1971]]. довео је до тога да у сезони 1970/71. клуб забележи свој други најгори пласман икад, шесто место, међутим тај утисак је побољшан освајањем Купа. Два пута је тријумфовала у Супер купу, сусрету шампиона државе и освајача националног купа (1969. године била је боља од победника купа Динама, а две године касније савладала актуелног првака Хајдука). Освојен је и један Лига куп (Куп прволигаша) 1973. године. Поред освајања Купа, Црвена звезда је такође стигла и до полуфинала у [[Лига шампиона 1970/71.|Купу европских шампиона 1970/71]], где ју је ипак избацио грчки Панатинаикос. У првом мечу, Црвена звезда је пред 100.000 својих навијача у Београду победила Грке са убедљивих 4:1 и изгледало је да се налази у одличној позицији, међутим, у реваншу у Атини поражена је са 3:0 и тако је због гола у гостима пропустила још једну прилику да заигра у финалу. Појавили су се неки нови играчи, као што су [[Владимир Петровић Пижон|Владимир]] и [[Огњен Петровић]], [[Владислав Богићевић|Богићевић]], [[Зоран Филиповић|Филиповић]] и [[Слободан Јанковић Цоле|Јанковић]]. Осим што је доносила много радости својим навијачима, у тој ери, Црвена звезда је била клуб који се гледао са задовољством. Током осам година под вођством Миљанића, она је седам пута била клуб са највише постигнутих голова ([[ФК Вележ Мостар|Вележ]] је [[1972]]. постигао један гол више). У [[Лига шампиона 1973/74.|Купу европских шампиона 1973/74.]] Црвена звезда је у осмини финала избацила [[ФК Ливерпул|Ливерпул]], а победивши Ливерпул она је постала тек други страни клуб који је успео да победи Ливерпул на [[Енфилд]]у (после [[ФК Ференцварош|Ференцвароша]] у [[Куп сајамских градова|Купу сајамских градова]] 1967/68.) и једини клуб који је победио Ливерпул на домаћем терену у Купу шампиона у 20. веку.<ref>[http://www.mojacrvenazvezda.net/47553/2012/11/06/na-danasnji-dan-liverpul-crvena-zvezda-12/ На данашњи дан: Ливерпул - Црвена звезда 1:2], www.mojacrvenazvezda.net, Приступљено 28. 6. 2013.</ref> Међутим, Црвена звезда је већ у четвртфиналном двомечу изгубила од [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрида]] укупним резултатом 2:0. Следеће сезоне, Црвена звезда се састала са [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадридом]]. Штампа је меч прогласила као сусрет Џајића и Камача, пошто је Џајић тада био један од најбољих левих крила а Камачо један од најбољих одбрамбених играча. У првом мечу, Црвену звезду је на [[Стадион Сантијаго Бернабеу|Сантијаго Бернабеу]] дочекао Миљан Миљанић, који је сада водио Реал, као и 125 хиљада навијача, и поражена је резултатом 2:0. У Београду пред 100 хиљада гледалаца, Црвена звезда је успела да поравна укупан резултат головима Џајића и голмана Петровића. Црвена звезда је коначно победила са 6:5 у пеналима и тако се по први пут пласирала у полуфинале [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]]. У полуфиналу је за противника добила [[ФК Ференцварош|Ференцварош]] из [[Будимпешта|Будимпеште]]. Црвена звезда је први меч у гостима изгубила са 2:1, а реванш меч ће увек бити запамћен као меч са највећом посетом на стадиону Црвене звезде. Иако је званично продато 96.070 улазница, процењује да је на стадиону било око 110.000 гледалаца. Сви су отишли кући разочарани, јер су гости голом из пенала у 83. минуту поставили коначан резултат на 2:2 и тако је Ференцварош отишао у финале.<ref>[http://www.zurnal.rs/2012/07/26/zvezdine-velike-evropske-utakmice-na-marakani/index.html Црвена звезда - Ференцварош 2:2], www.zurnal.rs, Приступљено 28. 6. 2013.</ref> === Одржавање доминације - прво европско финале (1976—1986) === Како то обично бива, када велики тренер оде, то подразумева пад у резултатима, а две сезоне након одласка Миљанића су прошле мање успешно за Звезду. Тек по доласку [[Гојко Зец|Гојка Зеца]] на позицију тренера клуб се стабилизовао и Црвена звезда је [[1977]]. поново славила освајање титуле националног првака. Био је то увод у еру [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранка Станковића]], чија је владавина као главног тренера трајала четири године, а у којој је Црвена звезда освојила три трофеја и играла прво велико европско финале. Након што је [[Драган Џајић]] прешао у [[ФК Бастија|Бастију]], тим су предводили четврта „Звездина звезда“ [[Владимир Петровић Пижон]], [[Душан Савић]] и [[Милош Шестић]]. [[Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1976/77.|Прва сезона]] са Гојком Зецом на челу је била буквално права демонстрација силе, титула је освојена са предношћу од 9 бодова у односу на ривале, што је, до тада, била највећа разлика у историји лиге. Звездини нападачи, предвођени [[Зоран Филиповић|Зораном Филиповићем]], постигли су 67 голова против њихових ривала у лиги (следећи на листи иза њих је био [[ФК Борац Бања Лука|бањалучки Борац]] са 53 постигнутих голова). У наредној сезони, Црвена звезда је освојила друго место у првенству, чиме је отворен пут за велики наступ у сезони [[Куп УЕФА 1978/79.|1978/79.]] [[УЕФА лига Европе|Купа УЕФА]]. Након што је избацила тимове као што су [[ФК Арсенал|Арсенал]], [[ФК Вест Бромич албион|Вест Бромич албион]] и [[ФК Херта Берлин|Херта Берлин]], Црвена звезда је по први пут заиграла у финалу неког европског такмичења. А тамо, Црвена звезда се састала са [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусијом Менхенгладбах]], која је одиграла пет европских финала од 1973—1980. Немце је у првом мечу у Београду дочекало око 90 хиљада навијача, и Црвена звезда је добро кренула голом [[Милош Шестић|Шестића]] у 21. минуту, али је [[Иван Јуришић|Јуришић]] аутоголом у 60. минуту дао Борусији психолошку предност пред реванш. Ова утакмица је одиграна на Рајн стадиону у [[Диселдорф]]у, где је италијански судија Микелоти досудио спорни пенал за Немце у 15. минуту, а дански фудбалер Алан Симонсен је запечатио судбину Црвене звезде. Борусија је тако у финалном двомечу победила укупним резултатом 2:1.<ref>[http://www.mojacrvenazvezda.net/33152/2012/05/23/na-danasnji-dan-poraz-u-finalu-kupa-uefa/ На данашњи дан: Пораз у финалу Купа УЕФА], www.mojacrvenazvezda.net, 28. 6. 2013.</ref> Станковић је прву титулу првака као тренер (као играч је четири пута био првак) освојио [[Првенство Југославије у фудбалу 1979/80.|1980]], док је Звезда у финалу Купа поражена од [[ГНК Динамо Загреб|загребачког Динама]] па јој је измакла дупла круна, а наредне сезоне титула у првенству је одбрањена. Период од једанаест година без трофеја у Купу, убедљиво најдужи у клупској историји, завршио се у пролеће [[1982]], када је Црвена звезда у финалу победила Динамо Загреб укупним резултатом 6:4 (2:2 у Загребу и 4:2 у Београду). До тада, догодила се прва промена тренера током сезоне још од педесетих, Стеван Остојић је заменио Станковића. У овом периоду, Црвена звезда је два пута стизала до четвртфинала [[УЕФА Лига шампиона|Купа европских шампиона]]. Године 1981. ту ју је зауставио милански [[ФК Интер Милано|Интер]], а 1982. [[ФК Андерлехт|Андерлехт]]. Гојко Зец се [[1983]]. вратио у клуб, затекавши само једног играча из шампионске генерације коју је тренирао 1977 – Милош Шестић. Зец је слично поновио успех из његовог претходног мандата, освојивши титулу у [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|првој сезони]]. Наредну сезону 1984/85. Црвена звезда је завршила на четвртом месту на табели, док је након три године поново освојила Куп, победивши у финалу Динамо Загреб. Посебно након што су Петровић и Савић отишли током сезоне 1982/83, Шестић је постао лидер нове генерације, чији су играчи били [[Томислав Ивковић|Ивковић]], [[Марко Елснер|Елснер]], [[Бошко Ђуровски|Бошко]] и [[Милко Ђуровски]], [[Хусреф Мусемић|Мусемић]], [[Ђорђе Миловановић (фудбалер)|Миловановић]], [[Рајко Јањанин|Јањанин]] и [[Mitar Mrkela|Мркела]]. Крај ере Гојка Зеца поклопио се са највећим скандалом у историји југословенског фудбала, Шајберовим случајем, због којег је држава имала два првака у једној сезони. Црвена звезда је прво изгубила па поново освојила титулу [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1986]], пре него што јој је одузета за зеленим столом. Црвена звезда је исте сезоне стигла и до четвртфинала [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]], где је поражена од Атлетико Мадрида. === Клупски шампион Европе и света (1986—1991) === ==== Стварање тима ==== Планови везани за европске успехе Звезде и њено јачање у [[Европа|Европи]] почели су да се спроводе средином [[1980е|1980-их]] година.<ref name="bari90-91">{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/istorija/bari.html |title= Бари 1990/91. |date=|accessdate=18. 7. 2013 |last=|first= |work= |publisher=crvenazvezdafk.com}}</ref> Звезда је до тада играла солидно против иностраних тимова. Играчи који су чинили први тим су били из омладинског тима или су довођени из мањих клубова у земљи. Тадашњи руководећи људи клуба [[Драган Џајић]] и [[Владимир Цветковић]] донели су одлуку да постојећим омладинцима прикључе најквалитетније домаће играче. Тиме би Црвена звезда могла да парира најјачим европским тимовима и да буде кандидат за европске трофеје. Већ 1986. године креће реализација њиховог плана, и прва појачања у Звезди су били [[Борислав Цветковић]] и Миливој Брачун из [[ГНК Динамо Загреб|Динама]], а из [[ниш]]ког [[ФК Раднички Ниш|Радничког]] дошао је [[Драган Стојковић|Драган Стојковић Пикси]].<ref name="bari90-91" /> Године 1987, у Црвену звезду стижу [[Драгиша Бинић]] и [[Роберт Просинечки]].<ref name="bari90-91" /> [[Дејан Савићевић]] и [[Дарко Панчев]] долазе [[1988]]. године.<ref name="bari90-91" /> [[Миодраг Белодедић|Белодедић]] се прикључује клубу из румунске [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауе]] [[1989]]. године али право наступа стиче тек у пролеће [[1990]].<ref name="bari90-91" /> У сезони (1988/1989) Црвена звезда је играла против италијанског [[ФК Милан|Милана]] (који је те сезоне постао европски првак), где су обе утакмице завршене нерешеним резултатом 1-1 а Милан је прошао на пенале.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1988/round=27/index.html |title= Куп шампиона 1988/1989 |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> У домаћем првенству шампион је постала [[Нови Сад|новосадска]] [[ФК Војводина|Војводина]]. Тако је Црвена звезда у сезони 1989/1990 играла у [[УЕФА лига Европе|Купу УЕФА]] где је у трећем колу испала од Келна укупним резултатом 3-2.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/uefacup/history/season=1989/round=620/index.html |title= Куп УЕФА 1989/1900 |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> Лета 1990. године [[Драгослав Шекуларац|Драгослава Шекуларца]] дотадашњег тренера који је освојио титулу државног првака мења [[Љупко Петровић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.ljupkopetrovic.com/index.php?lang=sr&page=Trenerska_karijera&PHPSESSID=0c710b2a8bda8296ee3c7ac6fd09dd2b |title= Тренерска каријера Љупка Петровића |date=|accessdate=28. 1. 2008 |archiveurl= https://archive.today/20130629175535/http://www.ljupkopetrovic.com/index.php?lang=sr&page=Trenerska_karijera&PHPSESSID=0c710b2a8bda8296ee3c7ac6fd09dd2b |archivedate=29. 6. 2013 |url-status=dead |publisher= |df= }}</ref> Тиму се поново прикључује и [[Владимир Југовић]] који је до тада био на позајмици у [[ФК Рад|Раду]]. Међутим Звезду напушта њен дотадашњи капитен Драган Стојковић који одлази у [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик]] из [[Марсељ]]а,<ref>{{Cite web|url=http://www.national-football-teams.com/v2/player.php?id=14585 |title= Драган Стојковић Пикси-Играчка статистика |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=national-football-teams.com}}</ref> тим са којим ће Звезда играти у финалу КЕШ-а наредне године. Највеће појачање стиже из Војводине, [[Синиша Михајловић]], чији је трансфер био рекордан у тадашњој Југославији. Поход на светски врх могао је да почне. ==== Сезона 1990/91 ==== [[Датотека:Zvezda_Champ_UEFA.jpg|мини|десно|250п|Тим Црвене звезде пред<br />финале у Барију.]] Црвена звезда је у поход на Куп европских шампиона кренула са великим амбицијама. У претходних четрнаест година редовно је играла у Европи и на пролеће. У то време била је један од најбољих тимова из [[Источна Европа|источне Европе]]. У Купу шампиона те сезоне најјачи тимови су били [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] и [[ФК Милан|Милан]]. У првом колу Црвена звезда је добила швајцарски тим [[ФК Грасхопер|Грасхоперс]], који је био предвођен [[Отмар Хицфелд|Отмаром Хицфелдом]] (освојио Лигу шампиона са [[ФК Борусија Дортмунд|Борусијом Дортмунд]] (1997) и Бајерном (2001)).<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=36/index.html |title= Прва рунда у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом мечу на београдској Маракани било је 1:1 (Петер Кецле - Драгиша Бинић). У другом мечу у [[Цирих]]у Црвена звезда је убедљиво победила са 1:4 (Кецле - Просинечки (2 гола), Панчев, Радиновић). У следећем двомечу Црвена звезда је играла против шкотског тима [[ФК Ренџерс|Глазгов Ренџерс]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=37/index.html |title= Друга рунда у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом дуелу било је 3:0 за Звезду (Браун аутогол, Роберт Просинечки, Дарко Панчев). У другом мечу на стадиону [[Стадион Ајброкс|Ајброкс]] било је 1:1 (Меккоист - Панчев) тако да је Црвена звезда прошла даље и поново дочекала пролеће у Европи. Тада је у четвртфиналу извучен тим из [[Источна Немачка|Источне Немачке]], [[ФК Динамо Дрезден|Динамо Дрезден]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=38/index.html |title= Четвртфинале у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> Први меч се опет играо у [[Београд]]у и Звезда га је добила са 3-0 (Просинечки, Бинић, Савићевић). У другом мечу дошло је до инцидента који су изазвали навијачи домаћег тима тако да је [[УЕФА]] регистровала тај меч са 3-0 у Звездину корист и тако се српски клуб пласирао у полуфинале. До прекида Звезда је водила са 1-2 (Гичов - Савићевић, Панчев). У полуфиналу извучен је Бајерн Минхен а у другој утакмици су играли [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик Марсељ]] и [[ФК Спартак Москва|Спартак Москва]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=39/index.html |title= Полуфинале у сезони 1990/91 |accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом мечу који је игран на Олимпијском стадиону у [[Минхен]]у било је 1-2 за Црвену звезду (Волфарт - Панчев, Савићевић). Друга утакмица на Маракани остаће упамћена као један од најнеизвеснијих дуела које је Звезда одиграла на свом стадиону. Резултат је на крају био 2-2 (Михајловић, [[Клаус Аугенталер|Аугенталер]] (аутогол) - Аугенталер, Бендер).<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?news=72750|title=Небо се отворило-стадион је експлодирао|accessdate=5. 1. 2015|last=|first=|date=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20150108234147/http://www.sportal.rs/news.php?news=72750|archive-date=8. 1. 2015|url-status=dead}}</ref> ===== Бари ===== {{main|Финале Купа шампиона 1991.}} [[Датотека:PeharZvezda.jpg|мини|десно|150п|Сувенир мини реплика пехара освојеног у финалу 1991.]] Највећи успех Црвене звезде је везан за [[1991]]. када је [[29. мај]]а у италијанској луци [[Бари]] постала први клуб из Југославије (тадашње [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]) који је освојио наслов првака старог континента.<ref>{{Cite web|url=http://www.srbija-info.yu/vesti/1999-06/12/13220.html|title=Бари '91|accessdate=27. 1. 2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100119040122/http://www.srbija-info.yu/vesti/1999-06/12/13220.html|archivedate=19. 1. 2010|url-status=dead|date=|work=|publisher=srbija-info.yu}}</ref> Утакмица је играна на тада новом [[Стадион Свети Никола|Стадиону Свети Никола]] који је изграђен за потребе [[Светско првенство у фудбалу 1990.|Светског првенства у фудбалу]] које је одржано 1990. године. Након победе над [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном из Минхена]], тим се у потпуности окренуо утакмици финала коју је Звезда играла против Француског шампиона [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпика]] из [[Марсељ]]а. Екипа је отпутовала у [[Италија|Италију]] недељу дана пре меча. Ово је омогућило да се тим спреми у миру и тишини. Од саме утакмице се очекивало да ће бити офанзивна зато што је Звезда на дотадашњих 8 утакмица дала 18 голова а Марсељ је постигао 20 голова на истом броју мечева. Међутим тренери оба тима су се одлучили за дефанзивну тактику. Регуларни део меча завршен је резултатом 0:0. Затим су се играли продужеци где такође није било голова. Потом се приступило пеналима. За Црвену звезду је шутирало пет играча и сви су погодили мрежу ([[Роберт Просинечки]], [[Драгиша Бинић]], [[Миодраг Белодедић]], [[Синиша Михајловић]] и [[Дарко Панчев]]).<ref>{{Cite web|url=http://www.youtube.com/watch?v=b2jpamLZW3g |title= Дарко Панчев постиже гол |accessdate=29. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=youtube.com}}</ref> За француски тим је шутирало четири играча. Играчи Црвене звезде су први шутирали пенале. За Марсељ је први пенал шутирао [[Мануел Аморос]] и промашио, тако да пети играч за Олимпик није ни могао да шутира после поготка Дарка Панчева и резултата 5:3 (Мануел Аморос-промашио пенал, [[Бернар Казони]], [[Жан-Пјер Папен]], [[Карлос Мозер]]). Црвена звезда је победила са 5:3 после бољег извођења једанаестераца. То је значило да је заједно са румунском Стеауом постала једини тим из [[Источна Европа|источне Европе]] који је до данас освојио ово такмичење. ===== Токио ===== {{main|Интерконтинентални куп 1991.}} [[Датотека:Zvezda_Prvak_Sveta.jpg|мини|десно|250п|Славље са пехарима незваничног Првака света]] Црвена звезда је [[8. децембар|8. децембра]] исте године на [[Олимпијски стадион у Токију|Националном стадиону]] у [[Токио|Токију]] победила [[чиле]]ански клуб [[ФК Коло Коло|Коло-Коло]] резултатом 3:0 и постала клупски првак света, јер није било другог такмичења које би објединило у то време најјаче екипе на свету. Након успеха у Барију тим је напустио значајан број играча (Бинић, Маровић, Просинечки, Шабанаџовић, Стојановић) као и тренер Љупко Петровић. Међутим Црвена звезда је још увек имала завидан играчки кадар. Црвена звезда је друго полувреме играла без [[Дејан Савићевић|Дејана Савићевића]] који је искључен у 43. минуту. Иако ослабљена, Звезда је забележила убедљиву победу од 3:0. Голове су постигли [[Владимир Југовић]] (19. и 59. минут) и [[Дарко Панчев]] (72. минут). Црвена звезда је играла у саставу: Милојевић, Радиновић, Најдоски, Стошић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Ратковић, Панчев, Михајловић, Савићевић. Тренер је био [[Владица Поповић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2006&mm=12&dd=08&nav_id=222816 |title= Токио 1991 |accessdate=30. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=b92.net}}</ref> === СР Југославија и Србија (1992—1999) === На самом почетку [[1992]]. године, клуб је био на врхунцу славе као шампион Европе и света али такође и ослабљен. Цела шампионска генерација из Барија више није играла за црвено беле. Међутим, упркос томе Звезди су даване прилично добре шансе да одбрани титулу европског шампиона. У домаћем првенству, велики ривали [[ГНК Динамо Загреб|Динамо]] и [[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]] више нису играли у заједничкој лиги, баш као и остали клубови из Хрватске и Словеније. [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство Југославије]] играно је на самој ивици регуларности, због смањења лиге и избијања [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. Црвена звезда је одбранила титулу, а истовремено то јој је био трећи тријумф за редом у домаћем првенству (први пут након Миљанићеве ере). Међутим, финале купа је освојио Партизан и то је била назнака да тешки дани за клуб тек долазе. Након тога долази тешко доба за клуб, пре свега због [[Санкције СР Југославији|међународних санкција]] према СР Југославији, те Звезда није имала прилику да брани тешко стекнуто име у Европи. Додатно сви су желели да скину Европског шампиона и са домаћег трона. Остаће забележено да су са врха власти активно учествовали у раду осталих клубова. У периоду између маја 1992. године и маја [[2000]]. године, само једна шампионска титула је прослављена на Маракани. Двадесети пехар државног првака стигао је [[1995]]. године. Донела ју је још једна велика генерација играча, која због [[Савезна Република Југославија|санкција]], [[распад СФРЈ|рата]] и других великих криза које су задесиле Србију током деведесетих није могла да покаже свој пун квалитет. Тада су за Звезду играли [[Звонко Милојевић|Милојевић]], [[Митко Стојковски|Стојковски]], [[Горан Ђоровић|Ђоровић]], [[Дејан Стефановић|Стефановић]], [[Ненад Сакић|Сакић]], [[Братислав Живковић|Живковић]], [[Небојша Крупниковић|Крупниковић]], [[Дарко Ковачевић|Ковачевић]], [[Дејан Петковић|Петковић]] и многи други. Те године забележена је и победа у 100-том [[Вечити дерби (Србија)|вечитом дербију]] од 2:1. На клупи је поново седео Љупко Петровић. Прва лига СР Југославије није више имала онај квалитет као претходно такмичење а и број гледалаца је због већ поменутих разлога значајно опао. Како су се деведесете приближавале крају, тако су и нерегуларности у лиги достизале свој врхунац. Шампион у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]] је био [[ФК Обилић|Обилић]], тим који је те исте сезоне дебитовао у лиги. Следеће [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|првенство]] није завршено због [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] а Црвена звезда је завршила на трећој позицији, што је био најлошији пласман клуба у претходних двадесет година. Међутим, за то време ипак је освојено пет [[Куп Југославије у фудбалу|држаних купова]]. === Време успеха и кризе (1999—данас) === Лето [[1999]]. године означава нови почетак за клуб. Након завршетка рата на Космету, Црвена звезда осваја свој седамнаести куп у историји победом против Партизана 4:2. Међутим, после лошег старта у следећој сезони, [[Милољуб Остојић]] бива смењен, а тим преузима [[Славољуб Муслин]]. Као члан добре генерације играча са почетка осамдесетих за коју су наступали [[Владимир Петровић Пижон]] и [[Душан Савић|Дуле Савић]], он је донео нову филозофију у екипу Црвене звезде. Током две сезоне проведене у Звезди, постављен је рекорд, где је број примљених голова преполовљен. Црвена звезда је примила само 19 голова на 40 утакмица у првенству (сезона [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999-2000]]). Титула првака практично је освојена на [[Ђурђевдан]], када је Обилић поражен на „Маракани“, а Партизан је у том колу успео да освоји само један бод против [[ФК Раднички 1923|Радничког]] из [[Крагујевац|Крагујевца]]. У марту, априлу и мају Црвена звезда је победила на свих 20 утакмица у лиги и купу. Следеће сезоне, Муслин је још увек предводио клуб. Шампионска титула је одбрањена али трофеј у купу није. Муслин напушта клупу у [[Септембар|септембру]] [[2001]]. године, после чега Црвена звезда неће успевати да освоји титулу наредне две сезоне. Ипак Славољуб Муслин се враћа на клупу у лето [[2003]]. године. Током [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|ове сезоне]], клуб је поставио нови рекорд са само 13 примљених голова на 30 утакмица и освојио је своју двадесетчетврту титулу. [[Датотека:City-belgrade.jpg|Утакмица квалификација за Лигу шампиона 2006/07. против<br />ирског Корк ситија|мини|250п]] Током лета те године, клуб је поново предводио Љупко Петровић, трећи пут у својој тренерској каријери. После добрих припремних утакмица, клуб је ушао са великом надом у нову сезону али на европској сцени дошли су тешки порази од [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајднховена]] и [[ФК Зенит Санкт Петербург|Зенита]] из [[Санкт Петербург]]а. Титула је изгубљена те [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|сезоне]], као и куп од [[ФК Железник Београд|Железника]]. Током лета [[2005]]. године, [[Драган Џајић]] напушта фотељу председника после више од 20 година на челу клуба. Звездина трећа звезда је замењена петом звездом Црвене звезде, [[Драган Стојковић|Драганом Стојковићем]]. Клуб преузима [[Валтер Зенга]] и то је било први пут у историји да страни тренер предводи Звезду. Две године за редом, тим је освајао дуплу круну у домаћем првенству. Звезда је учествовала у [[УЕФА лига Европе|Лиги Европе]] [[2007]]. године. Почетком јуна [[2010]]. је покренуто учлањивање у клуб, а од [[22. октобар|22. октобра]] 2010. новим Статутом клуба сваком члану са плаћеном чланарином је омогућено учешће у избору новог председника.<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?id=37882|title=Звезда постала власништво чланова|accessdate=|last=|first=|date=22. 10. 2010|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224115004/http://www.sportal.rs/news.php?id=37882|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> [[9. децембар|9. децембра]] 2010. године, тренер Црвене звезде је постао [[Роберт Просинечки]], члан [[Генерација 1991.|генерације]] која је освојила титулу првака Европе и света. Пре него што је преузео црвено-беле, Просинечки је радио као асистент селектору [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватске]] [[Славен Билић|Славену Билићу]].<ref>{{Cite web|url=http://www.guardian.co.uk/football/blog/2010/dec/14/robert-prosinecki-red-star-belgrade |title= Robert Prosinecki faces tough task to orchestrate Red Star revolution |date=|accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=guardian.co.uk}}</ref> У почетку је било питање да ли ће уопште моћи да се бави тренерским послом у Звезди пошто није имао тренерску лиценцу.<ref>{{Cite web|url=http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/190121/Robi-ne-moze-da--vodi-Zvezdu |title=Robi ne može da vodi Zvezdu! |accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=sport.blic.rs}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.smedia.rs/sport/vest/39391/robert-prosinecki-fk-crvena-zvezda-fss-jsl-ivan-curkovic-FSS-Prosinecki-ni-kao-fizioterapeut-na-klupi.html |title= FSS: Prosinečki, ni kao fizioterapeut na klupi! |date=|accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=smedia.rs}}</ref> Те зиме између осталих, црвено-беле су појачали: [[Евандро Гоебел|Евандро]], [[Кристијан Борха|Борха]], [[Андрија Калуђеровић|Калуђеровић]], [[Ли Ади|Ади]] итд.<ref>{{Cite web|url=http://www.transfermarkt.de/de/roter-stern-belgrad/transfers/verein_159_2010.html |title= Трансфери у сезони 2010/11 |accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=transfermarkt.de}}</ref> Звезда је у том тренутку била друга на табели и заостајала за Партизаном пет бодова.<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.72.html:314309-Pocinju-pripreme-Crvene-zvezde |title= Počinju pripreme Crvene zvezde |accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=novosti.rs}}</ref>Ипак на крају ове сезоне (2010/11) Звезда није успела да узме титулу и завршила је као друга на табели. У последњем колу је победила Војводину са 0:2, на двадесетогодишњицу тријумфа у Барију.<ref>{{Cite web|url=http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/140609/Partizan-proslavio-titulu-Zvezda-druga |title= Partizan proslavio titulu, Zvezda druga |date=|accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=vesti-online.com}}</ref> Црвена звезда је овом позицијом на табели обезбедила да игра у трећем колу квалификација за [[УЕФА лига Европе|Лигу Европе]]. Као противника добила је [[Летонија|летонску]] екипу [[Вентспилс]]. Прву утакмицу, Звезда је добила у гостима са 2:1, a у другој је тријумфовала резултатом 7:0.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2012/matches/round=2000270/match=2007169/index.html |title= Zvezda-Ventspils |date=|accessdate=22. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> Постоји једна занимљивост у вези са путовањем на прву утакмицу. Наиме, играчи и стручни штаб црвено-белих летели су истим авионом којим су играчи [[Генерација 1991.|генерације 1991]] летели за Бари на финалну утакмицу Купа европских шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://sportal.rs/news.php?news=55683&com_page=5|title=Zvezda letela u istom avionu kao i za Bari 1991.|accessdate=22. 3. 2012|last=|first=|date=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224084722/http://sportal.rs/news.php?news=55683&com_page=5|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> Следећи противник кога је Звезда требала да победи да би се нашла у Лиги Европе био је [[ФК Рен|Рен]]. Међутим, тим из истоименог [[Француска|француског]] града је победио у обе утакмице. У првом мечу на Маракани било је 1:2, а у другом 4:0 за Рен.<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?news=57349|title=Plej-of za LE: Ren - Zvezda 4:0 (kraj)|date=|accessdate=22. 3. 2012|last=|first=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224102552/http://www.sportal.rs/news.php?news=57349|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> У сезони 2011/12. Црвена звезда је поново завршила на другом месту у Суперлиги, али је успела да освоји 3 трофеј Купа Србије, укупно 24, победивши у финалу [[ФК Борац Чачак|чачански Борац]] са 2:0. Дана [[14. новембар|14. новембра]] [[2012]]. председник клуба [[Владан Лукић]] је након три и по године на челу клуба поднео оставку, а истог дана је формирана радна група на челу са Драганом Џајићем која је управљала ФК Црвена звезда до нових избора<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:405913-Dzajic-i-radna-grupa-vode-Zvezdu Џајић и радна група воде Звезду („Вечерње новости“, 14. новембар 2012)], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> а Џајић је [[22. децембар|22. децембра]] изабран и за пуноправног председника клуба.<ref>[http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/225416/Dzajic-danas-zapocinje-drugi-mandat-kao-predsednik-Crvene-zvezde Džajić danas započinje drugi mandat kao predsednik Crvene zvezde („Blic Sport“, 22. децембар 2012)], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Циљ радне групе је био пре свега ревитализација клуба који је био у огромним дуговима. Ипак, спортски циљеви су и даље остали исти јер је то обавеза према многобројним навијачима. Иако свих година без великих успеха, Звезда је важила за најгледанији тим не само у Србији већ и шире. [[Датотека:Marakana docekala titulu.jpg|Прослава 26. домаће титуле на ''Маракани''|мини|250п]] У лето 2013. године у клуб стижу велика појачања и видела се жеља да се поново врати на врх домаћег фудбала. Поред новог тренера [[Славиша Стојановић|Славише Стојановића]], највеће име је [[Милош Нинковић]]<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2013&mm=07&dd=02&nav_id=728664 Милош Нинковић Звездин,] Приступљено 2. 1. 2015.</ref> који је испунио дечачки сан и заиграо за клуб који воли. Иако је сезона 2013/14. кренула необећавајуће, где је у првом делу сезоне забележено неколико тешких пораза, ипак у наставку је цео тим одиграо знатно боље. Нови тренер [[Славиша Стојановић]], је поред свих проблема у клубу успео да извуче максимум од својих играча. У другом делу сезоне је забележено 13 узастопних победа и тако је Црвена звезда успела да се поново попне на трон. Током сезоне нарочито су се истакли [[Нејц Печник|Печник]], [[Драган Мрђа|Мрђа]], [[Ненад Милијаш|Милијаш]] па и голман [[Бобан Бајковић|Бајковић]]. Ипак овај успех није имао одговарајући ефекат, јер је УЕФА због дуговања избацила Звезду из Европских такмичења. У јуну [[2015]]. године [[Миодраг Божовић]] преузима Звезду, после оставке [[Ненад Лалатовић|Ненада Лалатовића]].<ref>{{cite web|title=Грог Божовић води Звезду|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/dogovor-grof-bozovic-vodi-zvezdu/106776|work=mozzartsport|accessdate=5. 1. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170105180400/http://www.mozzartsport.com/vesti/dogovor-grof-bozovic-vodi-zvezdu/106776|archive-date=05. 01. 2017|url-status=dead}}</ref> У сезони 2015/2016 је освојена 27 титула првака државе.<ref>{{cite web|title=Звезда освојила титулу!|url=http://rs.n1info.com/a157046/Sport-Klub/Fudbal/SL-Zvezda-osvojila-titulu.html|work=n1info|accessdate=5. 1. 2017|archive-date=06. 01. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170106010254/http://rs.n1info.com/a157046/Sport-Klub/Fudbal/SL-Zvezda-osvojila-titulu.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|title=Журка на Маракани: 40 хиљада славило титулу!|url=http://mondo.rs/a904766/Sport/Fudbal/FK-Crvena-zvezda-proslavila-27.-titulu-VIDEO-FOTO.html|work=mondo.rs|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> Црвена звезда је на лето након освојене титуле играла квалификације за Лигу шампиона. У другом колу квалификација елиминисан је [[Малта|малтешки]] тим [[ФК Валета|Валета]].<ref>{{cite web|title=Звезда прошла Валету и забринула навијаче|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2016&mm=07&dd=19&nav_id=1156901|work=Б92|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> У трећем колу играно је са [[Бугарска|бугарским]] тимом [[ФК Лудогорец Разград|Лудогорец]], где је у првом мечу у гостима било 2:2 а код куће Звезда је изгубила са 2:4.<ref>{{cite web|title=Ништа од Лиге шампиона: Звезда "пала" у продужецима!|url=http://www.telegraf.rs/sport/2285749-crvena-zvezda-ludogorec-kvalifikacije-za-ligu-sampiona|work=telegraf|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> Звезда је ипак наставила такмичење у плејофу [[УЕФА Лига Европе|УЕФА Лиге Европе]] против [[ФК Сасуоло|Сасуола]]. У првом мечу у Италији било је 3:0 за домаћи тим а у другом сусрету 1:1 тако да је београдски тим завршио такмичење у Европи.<ref>{{cite web|title=РАЗЛИКА У КЛАСИ Ова Звезда није за Европу, Сасуоло надиграо црвено-беле и у Београду!|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/razlika-u-klasi-ova-zvezda-nije-za-evropu-sasuolo-nadigrao-crveno-bele-i-u-beogradu/sg8629s|work=blic.rs|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> У августу [[2017]]. године, Црвена звезда се пласирала у [[УЕФА лига Европе 2017/18.|Лигу Европе]] након десет година савладавши у трећем колу квалификација [[ФК Спарта Праг|Спарту Праг]] резултатом 3:0.<ref>{{cite web|title=(KURIR TV) ZVEZDA SIJALA I U PRAGU: Crveno-beli opet pobedili Spartu, još samo korak do Lige Evrope|url=http://www.kurir.rs/sport/fudbal/2890339/kurir-tv-borba-za-plej-of-lige-evrope-sparta-crvena-zvezda-1900|work=kurir|accessdate=26. 8. 2017}}</ref> Затим, у доигравању славила је против руског [[ФК Краснодар|Краснодара]]. У првом мечу у гостима Звезда је изгубила са 2:3, а код куће је победила са 2:1.<ref>{{cite web|title=Evropo, vratili smo se!|url=http://crvenazvezdafk.com/sr/vest/6209/Evropo-vratili-smo-se|work=crvenazvezdafk|accessdate=25. 8. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=POSLE 10 GODINA ČEKANJA Zvezda opet sija, igraće u Ligi Evrope!|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/posle-10-godina-cekanja-zvezda-opet-sija-igrace-u-ligi-evrope/h9crytp|work=blic|accessdate=25. 8. 2017}}</ref> У групној фази Х, Звезда је играла против [[ФК Арсенал|Арсенала]], [[ФК БАТЕ Борисов|БАТЕ Борисова]] и [[ФК Келн|Келна]]. 7. децембра 2017, фудбалери Црвене звезде савладали су у „мечу деценије“, у последњем колу Х групе, екипу Келна и изборили после 25 година пласман у нокаут фазу неког европског такмичења. Стрелац победоносног гола био је [[Славољуб Срнић]] у 22. минуту меча у [[Београд]]у. У шеснаестини финала, фебруара 2018, Црвена звезда дочекује [[ФК ЦСКА Москва|ЦСКА Москву]] где је Звезда код куће одиграла нерешено, а у гостима је поражена са 1:0. Након резултата 2:2 на гостовању [[ФК Ред бул Салцбург|Ред бул Салцбургу]] у [[Лига шампиона 2018/19.#Плеј оф|доигравању квалификација]], Црвена звезда се пласирала у групну фазу Лиге шампиона, за сезону 2018/19, по први пут од када такмичење постоји под тим именом. Оба поготка за Црвену звезду је постигао [[Ел Фарду Бен]], након асистенција [[Милош Дегенек|Милоша Дегенека]], док је у екипи домаћег тима Моанес Дабур два пута био стрелац. Претходно је, у [[Београд]]у, прва утакмица окончана резултатом 0:0.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/3242885/zvezda-u-salcburgu-za-plasman-u-ligu-sampiona.html|title=Историја у Салцбургу, Звезда у Лиги шампиона|date=29. 8. 2018|accessdate=30. 8. 2018|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref> Оно због чега ће групна фаза остати упамћена је да је Црвена звезда на домаћем терену одиграла нерешено против [[ФК Наполи|Наполија]] без постигнутих голова, а још већи успех је тај што је поразила [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] резултатом 2:0 чији је стрелац оба гола [[Милан Павков]]. Црвена звезда је математички обезбедила нову титулу у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]] [[5. мај]]а 2019. године победом над [[ФК Младост Лучани]] 1:0, једини гол за домаћина је постигао [[Милан Павков]] у 82. минуту. Црвена звезда је након двомеча са швајцарским [[ФК Јанг Бојс|Јанг Бојсом]] другу годину узастопно ушла у [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]], екипа Црвене звезде је до [[ФК Јанг Бојс|Јанг Бојса]] елиминисала [[ФК Судува Маријамполе|Судуву]], [[ФК Хелсинки|Хелсинки]] и [[ФК Копенхаген|Копенхаген]]. У првом мечу у [[Швајцарска|Швајцарској]] било је 2:2, а голове за [[ФК Црвена звезда|Звезду]] постигли су [[Милош Дегенек]] и [[Матео Гарсија]], а у реваншу на [[Стадион Рајко Митић|стадиону Рајко Митић]] било је 1:1, једини гол за Звезду постигао је [[Алекса Вукановић]], а због 2 гола у гостима Звезда је прошла даље. Жребом је одлучено да су у Звездиној групи (група Б) још и немачки [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]], енглески [[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем Хотспур]] и грчки [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]]. Освајањем титуле Суперлиге Србије, четири кола пре краја такмичарске [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], Црвена звезда је по први пут у историји везала четири узастопна шампионска наслова.<ref>{{Cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11382/magija-broja-4|title=Магија броја 4|date=30. 4. 2021|accessdate=30. 4. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref> У сваком од та четири првенства наступали су [[Милан Борјан]], [[Марко Гобељић]], [[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]], Ел Фарду Бен, [[Ричмонд Боаћи]] и [[Бранко Јовичић]].<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/111355/pisci-istorije-sa-marakane|title=Писци историје са Маракане|publisher=Спортски журнал|date=14. 4. 2021|accessdate=30. 4. 2021}}</ref> === Грб кроз историју === {| style="width:100%;" |- ! colspan="12" style="width:25%; background:#d40000;"|<span style="color: white">[[Грб ФК Црвена звезда|<font style="color:white;">Грбови ФК Црвена звезда]]</span> |- !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| |- | <center>[[Датотека:Grb FK Crvena Zvezda.jpeg|80п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Crvena zvezda (1950 - 1995).PNG|80п]] | <center>[[Датотека:Grb Crvene zvezde (1995-2011).jpeg|80п]] | <center>[[Датотека:Logo FC Red Star Belgrade (2011–2019).png|80п]] | <center>[[Датотека:Grb-fk-crvena-zvezda.svg|80п]] |- | <center>1945–1950. | <center>1950–1995. | <center>1995–2011. | <center>2011–2019. | <center>од 2019. |} == Навијачи == [[Датотека:Beograd 7717.jpg|мини|Делије на северној страни стадиона Црвене звезде током вечитог дербија ([[2009]].г.)]] {{Главни|Делије север}} Црвена звезда је српски клуб са највећим бројем навијача према већини истраживања која су спроведена у Србији. Навијачи Црвене звезде се називају [[Делије север|Делије]]. Ова навијачка група настала је уједињењем дотадашњих мањих навијачких група [[7. јануар]]а [[1989]]. Делије су увек имале своје групе и подгрупе, тренутно неке од најзначајнијих су: -{Belgrade boys}-, -{Brigate}-, -{Ultra Boys}- и -{Heroes}-. Навијачи Црвене звезде и [[ФК Олимпијакос|Олимпијакоса]] развили су дубоко пријатељство. Навијачи оба тима су себе назвали „Православна браћа“ („Orthodox Brothers“). Много пута навијачи Црвене звезде из различитих навијачких клубова су били на утакмицама Олимпијакоса, посебно против њиховог највећег ривала [[ФК Панатинаикос|Панатинаикоса]]. Однедавно -{„Orthodox Brothers“}- су почели да укључују навијаче [[ФК Спартак Москва|Спартака из Москве]]. == Успеси == {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! colspan="2" style="width:25%; background:#d40000;"|<span style="color: white">Такмичење</span> ! style="width:5%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Број</span> ! style="width:70%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Година</span> |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"|<span style="color: white">'''Национална такмичења - 62''' |- ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национално првенство - 33 (рекорд)'''</span> [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Незванична првенства Србије у фудбалу#Првенство Београда 1945. и Првенство НР Србије 1946.|Првенство НР Србије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''1''' || [[Српска лига у фудбалу 1946.|1945/46.]] |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Првенство Југославије у фудбалу|Првенство СФР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''19''' || [[Првенство Југославије у фудбалу 1951.|1951]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1952/53.|1952/53]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1955/56.|1955/56]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1956/57.|1956/57]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1959/60.|1959/60]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1967/68.|1967/68]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1968/69.|1968/69]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1969/70.|1969/70]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1972/73.|1972/73]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1976/77.|1976/77]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1979/80.|1979/80]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1980/81.|1980/81]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1989/90.|1989/90]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1990/91.|1990/91]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 9 || [[Првенство Југославије у фудбалу 1948/49.|1948/49]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1950.|1950]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1952.|1952]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1960/61.|1960/61]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1971/72.|1971/72]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1977/78.|1977/78]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1981/82.|1981/82]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1988/89.|1988/89]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 7 || [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1946/47.|1946/47]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1953/54.|1953/54]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1964/65.|1964/65]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1973/74.|1973/74]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1974/75.|1974/75]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1978/79.|1978/79]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1986/87.|1986/87]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство СР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''3''' || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 7 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.|1993/94]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.|2002/03]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 1 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Првенство Србије и Црне Горе]]''' || '''Првак''' || align=center|'''2''' || [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04]], [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 1 || [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''8''' || [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 7 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09]]. |- ! colspan="6" style="background:#fff;"| <span style="color: #d40000;">'''Национални куп - 26 (рекорд)'''</span> [[Датотека:Full Star Blue.svg|15п|Звездица за 10 освојених купова]] [[Датотека:Full Star Blue.svg|15п|Звездица за 10 освојених купова]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Југославије у фудбалу|Куп СФР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''12''' || [[Куп Југославије у фудбалу 1948.|1948]], [[Куп Југославије у фудбалу 1949.|1949]], [[Куп Југославије у фудбалу 1950.|1950]], [[Куп Југославије у фудбалу 1957/58.|1957/58]], [[Куп Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Куп Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64]], [[Куп Југославије у фудбалу 1967/68.|1967/68]], [[Куп Југославије у фудбалу 1969/70.|1969/70]], [[Куп Југославије у фудбалу 1970/71.|1970/71]], [[Куп Југославије у фудбалу 1981/82.|1981/82]], [[Куп Југославије у фудбалу 1984/85.|1984/85]], [[Куп Југославије у фудбалу 1989/90.|1989/90]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 8 || [[Куп Југославије у фудбалу 1952.|1952]], [[Куп Југославије у фудбалу 1954.|1954]], [[Куп Југославије у фудбалу 1973.|1973]], [[Куп Југославије у фудбалу 1979/80.|1979/80]], [[Куп Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84]], [[Куп Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88]], [[Куп Југославије у фудбалу 1990/91.|1990/91]], [[Куп Југославије у фудбалу 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп СР Југославије у фудбалу|Куп СР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''7''' || [[Куп СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 1 || [[Куп СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу|Куп Србије и Црне Горе]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04]], [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2002/03.|2002/03]], [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''5''' || [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]], [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]]. |- style="background:#fff;" ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национални суперкуп - 2 (рекорд)''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Суперкуп Југославије у фудбалу|Суперкуп СФР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || 1969, 1971. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национални лига куп - 1 (рекорд)''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''Лига куп СФР Југославије''' || '''Победник''' || align=center|'''1''' || 1972/73. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"| <span style="color: white">'''Континентална такмичења - 3'''</span> |- style="background:#fff;" |rowspan=4|<center>[[Датотека:Coppa Campioni.svg|24п]] '''[[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона (Куп европских шампиона)]]''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || [[Лига шампиона 1990/91.|1990/91]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|3|| [[Лига шампиона 1956/57.|1956/57]], [[Лига шампиона 1970/71.|1970/71]], [[Лига шампиона 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |Четвртфинале || align=center|5|| [[Лига шампиона 1957/58.|1957/58]], [[Лига шампиона 1973/74.|1973/74]], [[Лига шампиона 1980/81.|1980/81]], [[Лига шампиона 1981/82.|1981/82]], [[Лига шампиона 1986/87.|1986/87]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:UEFA Cup (adjusted).png|18п]] '''[[УЕФА лига Европе|Лига Европе (Куп УЕФА)]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|1|| [[Куп УЕФА 1978/79.|1978/79]]. |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>[[Датотека:Supercoppa UEFA.svg|16п]] '''[[УЕФА суперкуп|Суперкуп Европе]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|1|| 1991. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:Coppa delle Coppe.svg|24п]] '''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| 1974/75. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:CFFCB2.png|12п]] '''[[Куп сајамских градова]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| 1961/62. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:Mitropa cup.jpg|20п]] '''[[Митропа куп]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || 1958, [[Митропа куп 1968.|1968]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| [[Митропа куп 1957.|1957]]. |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"| <span style="color: white">'''Светска такмичења - 1'''</span> |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center> '''[[Интерконтинентални куп у фудбалу|Интерконтинентални куп]]''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || [[Интерконтинентални куп 1991. (фудбал)|1991]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |} {| style="background:#fff; font-size:96%; width:100%; width:100%;" class="wikitable collapsible collapsed" |- ! style="text-align:center; background:#ff2400; color:#fff;" colspan="90"| Међународни турнири |- {| class="wikitable" |- !width=15%| !width=15%| !width=15%| !width=15%| |- valign="top" | ''' Трофеј Кварнерске ривијере ''' (''до 19'') (<span>[[Ријека (град)|<font style="color:black;">Ријека]]</span>) * Освајач (4): 1954, 1955, 1969, 1978. * Финалиста (2): 1971, 1986. ''' Трофеј <span>[[Белинцона|<font style="color:black;">Белинцоне]]</span> ''' (''до 19'') * Освајач (2): 1959, 1963. ''' Трофеј <span>[[Сантијаго де Чиле|<font style="color:black;">Сантијаго де Чиле]]</span> ''' * Освајач (1): 1962. ''' Трофеј <span>[[Париз|<font style="color:black;">Париза]]</span> ''' * Освајач (1): 1962. * Финалиста (1): 1979. ''' Иберико трофеј''' (<span>[[Бадахоз|<font style="color:black;">Бадахоз]]</span>) * Освајач (1): 1971. * Финалиста (1): 1973. ''' Трофеј Терезе Херере ''' (<span>[[Коруња|<font style="color:black;">Ла Коруња]]</span>) * Освајач (1): 1971. | ''' Трофеј Коста дел Сол ''' (<span>[[Малага|<font style="color:black;">Малага]]</span>) * Освајач (1): 1973. * Финалиста (1): 1971. ''' Оранж трофеј ''' (<span>[[Валенсија|<font style="color:black;">Валенсија]]</span>) * Освајач (1): 1973. ''' Дунавски куп ''' * Освајач (1): 1976. ''' Куп Света I''' (<span>[[Сингапур|<font style="color:black;">Сингапур]]</span>) * Освајач (1): 1977. ''' Куп Света II''' (<span>[[Аустралија|<font style="color:black;">Аустралија]]</span>) * Финалиста (1): 1977. ''' Куп Лунарне Нове године ''' (<span>[[Хонгконг|<font style="color:black;">Хонгконг]]</span>) * Освајач (1): 1980. ''' Трофеј <span>[[Београд|<font style="color:black;">Београда]]</span> ''' * Освајач (2): 1980, 1981. | ''' Трофеј <span>[[Хихон|<font style="color:black;">Хихона]]</span> ''' * Освајач (1): 1982. ''' Трофеј <span>[[Мадрид|<font style="color:black;">Мадрида]]</span>''' * Финалиста (2): 1990, 1996. ''' Трофеј <span>[[Верона|<font style="color:black;">Вероне]]</span> ''' * Освајач (1): 1991. ''' Трофеј <span>[[Бастија|<font style="color:black;">Бастије]]</span> ''' * Освајач (1): 1995. ''' Трофеј <span>[[Фрајбург|<font style="color:black;">Фрајбурга]]</span> ''' * Освајач (1): 1997. ''' Еврофудбал куп ''' (''до 21'') (<span>[[Гронинген|<font style="color:black;">Гронинген]]</span>) * Освајач (1): 2001. ''' Трофеј Јоана Гампера ''' (<span>[[Барселона|<font style="color:black;">Барселона]]</span>) * Финалиста (1): 2002. | ''' Трофеј <span>[[Лајпциг|<font style="color:black;">Лајпцига]]</span> ''' * Освајач (1): 2004. ''' Куп сестринских градова у <span>[[Чикаго|<font style="color:black;">Чикагу]]</span> ''' * Освајач (1): 2010. ''' Ухрен куп (Куп сатова)''' (<span>[[Базел|<font style="color:black;">Базел]]</span>) * Финалиста (1): 2013. |} == Играчи == === Први тим === ''Од 5. фебруара 2022.''<ref>[http://www.crvenazvezdafk.com/scc/prvi-tim Први тим], crvenazvezdafk.com, Приступљено 21.6.2016.</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11641/zvezda-pocela-letnje-pripreme|title=Звезда почела летње припреме|accessdate=24. 6. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref><ref name="фкцз">{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/team/6-super-liga-srbije-2021-22/2-crvena-zvezda|title=ФК Црвена звезда|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=15. 7. 2021}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч| број=1|име =[[Зоран Поповић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{Ф играч| број=4|име =[[Мирко Иванић]]|нац=ЦГ|поз=MF}} {{ф играч| број=6|име =[[Радован Панков]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=7|име =[[Ненад Крстичић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=8|име =[[Гелор Канга]]|нац=ГАБ|поз=MF}} {{ф играч| број=9|име =[[Милан Павков]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч| број=10|име =[[Александар Катаи]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=15|име =[[Александар Драговић]]|нац=АУТ|поз=DF}} {{ф играч| број=17|име =[[Немања Мотика]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=22|име =[[Вељко Николић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=23|име =[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{Фт средина}} {{ф играч| број=25|име =[[Страхиња Ераковић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=31|име =[[Ел Фарду Бен]]|нац=КОМ|поз=FW}} {{ф играч| број=35|име =[[Секу Саного]]|нац=ОБС|поз=MF}} {{ф играч| број=38|име =[[Никола Станковић (фудбалер, 2003)|Никола Станковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=49|име =[[Андрија Радуловић (фудбалер)|Андрија Радуловић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=55|име =[[Славољуб Срнић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=77|име =[[Марко Гобељић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=82|име =[[Милан Борјан]]|нац=КАН|поз=GK|остало=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{ф играч| број=99|име =[[Охи Омоиџуанфо]]|нац=НОР|поз=FW}} {{фт крај}} === Повучени бројеви === {{Главни чланак|Списак коришћених бројева дресова ФК Црвена звезда}} {{big|'''12'''}}&nbsp;– '''[[Делије север|Делије]]''' Последњи играч који је за званична такмичења лиценциран под бројем 12 на дресу био је [[Саша Радивојевић]], у првом делу сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]].<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=121&Itemid=84|title=Licencirani igrači FK Crvena zvezda za sezonu 2009/2010|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|year=2009|accessdate=26. 4. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100103075928/http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=121&Itemid=84|archivedate=3. 1. 2010}}</ref> [[Јул]]а месеца [[2010]]. године, руководство клуба донело је одлуку да број 12 повуче из употребе у част навијачима. Та одлука донесена је као знак захвалности за приврженост клубу и симболично представља подршку публике као 12. играча.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=07&dd=27&nav_id=448205|title=Zvezda povukla dres sa brojem 12|last=B|first =L.|website=[[Б92]]|date=27. 7. 2010|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> {{big|'''26'''}}&nbsp;– '''[[Горан Гогић]]''' ''(посмртно)'' Од лета [[2014]], Црвена звезда није користила број 26 на утакмицама [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]].<ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/sport/2861152-dve-godine-tuge-zvezda-i-delije-su-na-danasnji-dan-ostali-bez-gorana-gogica-video|title=Dve godine tuge: Zvezda i Delije su na današnji dan ostali bez Gorana Gogića (VIDEO)|website=telegraf.rs|date=3. 7. 2017|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> Дрес са тим бројем претходно је задужио Горан Гогић, док је током сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]]. преузео број 25, који је раније носио у [[ФК Јагодина|Јагодини]].<ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.de/goran-gogic/rueckennummern/spieler/46690|title=Goran Gogic: Rückennummern-Historie|trans-title=Горан Гогић — бројеви на дресу кроз каријеру|website=[[Трансфермаркт]]|date=3. 7. 2015|accessdate=6. 4. 2020|language=de}}</ref> Након одласка из клуба, Гогић је прешао у [[Кина|кинески]] град [[Ћингдао]], где је наступао за истоимени клуб. Преминуо је [[3. јул]]а [[2015]], у својој 29. години, услед [[Колапс (медицина)|колабирања]] и [[Губитак свести|губитка свести]] после тренинга.<ref>{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/tragedija-u-kini-umro-goran-gogic/109703|title=Tragedija u Kini: Umro Goran Gogić|website=mozzartsport.com|date=3. 7. 2015|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> Неки од фудбалера, попут Марка Маринковића и [[Милан Јевтовић|Милана Јевтовића]], касније су били лиценцирани под бројем 26 за такмичења под окриљем [[УЕФА|УЕФЕ]].<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2016/matches/round=2000654/match=2017093/prematch/player-lists/index.html|title=Crvena zvezda 0-2 Kairat|website=[[УЕФА]]|date=2. 7. 2015|accessdate=5. 3. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150704223648/http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2016/matches/round=2000654/match=2017093/prematch/player-lists/index.html|archivedate=04. 07. 2015|language=en}}</ref> Иако је за Црвену звезду дебитовао са тим бројем дреса против [[ФК Спартакс Јурмала|Спартакса]] из [[Јурмала|Јурмале]], лета [[2018]]. године, Јевтовић је изабрао број 33 у домаћем шампионату.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/67056/kumovi-u-zvezdi-opet-nose-brojeve-3-i-33|title=Кумови у Звезди опет носе бројеве 3 и 33|website=[[Спортски журнал]]|date=22. 7. 2018|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> === Звездине звезде === Црвена звезда већ 50 година уназад има традицију да додељује звање „''Звездина звезда''“ играчима који су имали велики утицај на клупску историју и који су је прославили широм света. Сваки од петорице изабраних играча је својевремено био и капитен клуба.<ref>''Политика'' - [http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/t53179.lt.html Звездине звезде], Приступљено 4. 2. 2008.</ref> Такође сви играчи осим Драгана Стојковића су играли најмање једну деценију за клуб. Коначно, 29. маја 2010. на прослави 65 година клуба [[Генерација 1991.]] која је освојила [[Лига шампиона 1990/91.|Куп европских шампиона]] и [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]] проглашена за шесту Звездину звезду. За сада је само пет играча и једна генерација било изабрано: <gallery widths="115px" heights="120px"> Датотека:Rajko Mitić (1970).jpg|<center>'''1.''' [[Рајко Митић]] Датотека:Dragoslav Sekularac Serbian White Eagles banquet 2007.jpg|<center>'''2.''' [[Драгослав Шекуларац]] Датотека:Dragan Džajić.jpg|<center>'''3.''' [[Драган Џајић]] Датотека:Petrovich.JPG|<center>'''4.''' [[Владимир Петровић Пижон|Владимир Петровић]] Датотека:Dragan Stojković with Guangzhou R&F F.C.png|<center>'''5.''' [[Драган Стојковић]] Датотека:Zvezda_Champ_UEFA.jpg|<center>'''6.''' [[Генерација 1991.]] </gallery> === Састав шампиона Европе === {{Главни|Генерација 1991.}} Састав освајача титуле првака Европе: {| |- |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Стојановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душко Радиновић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Маровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Југовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Рефик Шабанаџовић]] * {{зас|РУМ}} [[Миодраг Белодедић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Илија Најдоски]] |width="25"| |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Роберт Просинечки]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дејан Савићевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Синиша Михајловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дарко Панчев]] * {{зас|СФРЈ}} [[Драгиша Бинић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Влада Стошић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Василијевић]] |width="25"| |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Момчиловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Жељко Калуђеровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милић Јовановић (фудбалер)|Милић Јовановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Јурић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Раде Тошић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владан Лукић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Милојевић]] |} '''Тренер:''' {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] === Остали познати играчи === {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Антонијевић|Зоран „Жота“ Антонијевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Аћимовић|Јован „Куле“ Аћимовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Петар Баралић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Беара]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дејан Бекић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Цвијетин Благојевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владислав Богићевић|Владислав „Блеки“ Богићевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Здравко Боровница]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Вукосављевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Кирил Дојчиновски|Кирил „Киро“ Дојчиновски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ратомир Дујковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Дурковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Предраг Ђајић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ђорић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Ђуровић (фудбалер)|Жарко Ђуровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бошко Ђуровски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милко Ђуровски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Марко Елснер]] * {{зас|СФРЈ}} [[Тодор Живановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миљан Зековић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Томислав Ивковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Јанковић (фудбалер)|Милан Јанковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Јанковић Цоле|Слободан „Цоле“ Јанковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Рајко Јањанин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Живорад Јевтић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Језеркић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Јеликић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Јовановић (фудбалер)|Никола Јовановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Јовин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Јуришић]] * {{зас|СФРЈ}} Бошко Кајганић * {{зас|СФРЈ}} [[Станислав Караси]] * {{зас|СФРЈ}} Михаљ Кери * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Кленковски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бора Костић (фудбалер)|Бора Костић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миодраг Кривокапић (фудбалер)|Миодраг Кривокапић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Петар Кривокућа]] * {{зас|СФРЈ}} [[Србољуб Кривокућа]] * {{зас|СФРЈ}} [[Златко Крмпотић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Војин Лазаревић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубомир Ловрић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Живан Љуковчан]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Маравић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Војислав Мелић|Војислав „Војкан“ Мелић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Драган Милетовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ђорђе Миловановић (фудбалер)|Ђорђе Миловановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Милојевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Недељко Милосављевић|Недељко „Неђа“ Милосављевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Трифун Михајловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Митар Мркела]] * {{зас|СФРЈ}} [[Срђан Мркушић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Хусреф Мусемић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Славољуб Муслин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Николић Стаја|Душан „Стаја“ Николић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јовица Николић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миле Новковић|Миодраг „Миле“ Новковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Тихомир Огњанов|Тихомир „Бата“ Огњанов]] * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Остојић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Мирослав Павловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бела Палфи]] * {{зас|СФРЈ}} [[Огњен Петровић|Огњен „Оља“ Петровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владица Поповић|Владимир „Владица“ Поповић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Прљинчевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Славко Радовановић]] * {{зас|СФРЈ}} Бранко Радовић * {{зас|СФРЈ}} [[Сребренко Репчић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Антун Рудински]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Савић|Душан „Дуле“ Савић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Спајић|Љубомир „Љубиша“ Спајић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Србољуб Стаменковић|Србољуб „Срба“ Стаменковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Стипић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Александар Стојановић (фудбалер)|Александар „Дика“ Стојановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Сеад Сушић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Лазар Тасић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Коста Томашевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Новак Томић|Новак „Крца“ Томић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Топлак]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Филиповић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Сулејман Халиловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Борислав Цветковић|Борислав „Боро“ Цветковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Цокић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Чоп]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милош Шестић]] * {{зас|СЛО}} [[Миленко Ачимович]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Аџић]] * {{зас|СРЈ}} [[Бранко Бошковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Буњевчевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ристо Видаковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Гвозденовић]] * {{зас|СРЈ}} [[Јован Гојковић|Јован „Цуне“ Гојковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Анто Дробњак]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Друлић]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Дудић]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Ђоровић]] * {{зас|СРЈ}} [[Братислав Живковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Илија Ивић]] * {{зас|СРЈ}} [[Драгослав Јеврић]] * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Јовичић (фудбалер)|Зоран Јовичић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дарко Ковачевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Александар Коцић]] * {{зас|СРЈ}} [[Небојша Крупниковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Лалатовић]] * {{зас|СРЈ}} [[Лео Леринц]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Масловар]] * {{зас|СРЈ}} [[Звонко Милојевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Његуш]] * {{зас|СРЈ}} [[Перица Огњеновић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Петковић|Дејан „Рамбо“ Петковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Михајло Пјановић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Сакић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Станковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Стефановић]] * {{зас|МКД}} [[Митко Стојковски]] * {{зас|СЦГ}} [[Немања Видић]] * {{зас|СЦГ}} [[Владимир Дишљенковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Милан Дудић]] * {{зас|СЦГ}} [[Никола Жигић]] * {{зас|СЦГ}} [[Бошко Јанковић (фудбалер)|Бошко Јанковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Ненад Ковачевић|Ненад „Пикси“ Ковачевић]] * {{зас|СЦГ}} [[Александар Луковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Марјан Марковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Марко Пантелић]] * {{зас|ЦГ}} [[Бобан Бајковић]] * {{зас|СРБ}} [[Душан Баста]] * {{зас|КОМ}} [[Ел Фарду Бен]] * {{зас|СРБ}} [[Милан Бишевац]] * {{зас|ГАН}} [[Ричмонд Боаћи]] * {{зас|КАН}} [[Милан Борјан]] * {{зас|ПОР}} [[Уго Филипе Оливеира|Уго Виеира]] * {{зас|СЕН}} [[Ибрахим Гај]] * {{зас|НГР}} [[Абиола Дауда]] * {{зас|АУС}} [[Милош Дегенек]] * {{зас|ХОЛ}} [[Мичел Доналд]] * {{зас|АРГ}} [[Луис Ибањез|Луис „Лучо“ Ибањез]] * {{зас|БРА}} [[Едуардо де Фиори Мендес Каду|Каду]] * {{зас|ГАБ}} [[Гелор Канга]] * {{зас|ЕКВ}} [[Сегундо Кастиљо]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Катаи]] * {{зас|СРБ}} [[Огњен Короман]] * {{зас|СРБ}} [[Дарко Лазовић]] * {{зас|ФРА}} [[Дамијен Ле Талек]] * {{зас|НЕМ}} [[Марко Марин]] * {{зас|СРБ}} [[Лука Миливојевић]] * {{зас|СРБ}} [[Ненад Милијаш]] * {{зас|СРБ}} [[Дејан Миловановић]] * {{зас|СРБ}} [[Драган Мрђа]] * {{зас|СРБ}} [[Павле Нинков]] * {{зас|СРБ}} [[Милош Нинковић]] * {{зас|СРБ}} [[Марко Перовић (фудбалер, 1984)|Марко Перовић]] * {{зас|СЛО}} [[Нејц Печник]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Пешић]] * {{зас|СРБ}} [[Немања Радоњић]] * {{зас|СРБ}} [[Иван Ранђеловић]] * {{зас|СРБ}} [[Вујадин Савић]] {{div col end}} == Тренери == {{Главни|Списак тренера ФК Црвена звезда}} {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] (1946) * {{зас|СФРЈ}} [[Светислав Глишовић]] (1946–48) * {{зас|СФРЈ}} [[Александар Томашевић (фудбалер)|Александар Томашевић]] (1948–50) * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] (1951) * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Михајловић]] (1951) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] (1952) * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Михајловић]] (1952–53) * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] (1953–54) * {{зас|СФРЈ}} [[Бошко Ралић]] (1954) * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] (1954–57) * {{зас|СФРЈ}} [[Миша Павић]] (1957–64) * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Топлак]] (1964–66) * {{зас|СФРЈ}} [[Миљан Миљанић]] (1966–74) * {{зас|СФРЈ}} [[Миљенко Михић]] (1974–75) * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] (1975–76) * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] (1976–78) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] (1978–82) * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Остојић]] (1982–83) * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] (1983–86) * {{зас|СФРЈ}} [[Велибор Васовић]] (1986–88) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] (1988) * {{зас|СФРЈ}} [[Драгослав Шекуларац]] (1989–90) * {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] (1990–91) * {{зас|СФРЈ}} [[Владица Поповић]] (1991–92) * {{зас|СРЈ}} [[Милан Живадиновић]] (1992–94) * {{зас|СРЈ}} [[Љупко Петровић]] (1994–96) * {{зас|СРЈ}} [[Владимир Петровић Пижон]] (1996–97) * {{зас|СРЈ}} [[Војин Лазаревић]] (1997) * {{зас|СРЈ}} [[Милорад Косановић]] (1997–98) * {{зас|СРЈ}} [[Војин Лазаревић]] (1998–99) * {{зас|СРЈ}} [[Милољуб Остојић]] (1999) * {{зас|СРЈ}} Звонко Радић (привремени) (1999) * {{зас|СРЈ}} [[Славољуб Муслин]] (1999–01) * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Филиповић]] (2001–03) * {{зас|СЦГ}} [[Славољуб Муслин]] (2003–04) * {{зас|СЦГ}} [[Љупко Петровић]] (2004) * {{зас|СЦГ}} [[Милован Рајевац]] (привремени) (2004) * {{зас|СЦГ}} [[Ратко Достанић]] (2004–05) * {{зас|ИТА}} [[Валтер Зенга]] (2005–06) * {{зас|БИХ}} [[Душан Бајевић]] (2006–07) * {{зас|МКД}} [[Бошко Ђуровски]] (2007) * {{зас|СРБ|2004}} [[Милорад Косановић]] (2007) * {{зас|СРБ|2004}} [[Александар Јанковић]] (2007–08) * {{зас|ЧЕШ}} {{зас|ИТА}} [[Здењек Земан]] (2008) * {{зас|МКД}} [[Чедомир Јаневски]] (2008–09) * {{зас|СРБ|2004}} {{зас|КИП}} [[Синиша Гогић]] (привремени) (2009) * {{зас|СРБ|2004}} [[Владимир Петровић Пижон]] (2009–10) * {{зас|СРБ|2004}} [[Ратко Достанић]] (2010) * {{зас|СРБ}} [[Александар Кристић]] (2010) * {{зас|ХРВ}} [[Роберт Просинечки]] (2010–12) * {{зас|СРБ}} [[Александар Јанковић]] (2012–13) * {{зас|ПОР}} [[Рикардо Са Пинто]] (2013) * {{зас|СЛО}} [[Славиша Стојановић]] (2013–14) * {{зас|СРБ}} [[Ненад Лалатовић]] (2014–15) * {{зас|ЦГ}} [[Миодраг Божовић]] (2015–17) * {{зас|МКД}} [[Бошко Ђуровски]] (привремени) (2017) * {{зас|СРБ}} [[Владан Милојевић]] (2017–19) * {{зас|СРБ}} [[Дејан Станковић]] (2019–тренутно) {{div col end}} == Председници == {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Мита Миљковић]] (1948–51) * {{зас|СФРЈ}} [[Иса Јовановић]] (1951–52) * {{зас|СФРЈ}} Сава Радојчић (1952–54) * {{зас|СФРЈ}} [[Драгослав Марковић]] (1954–55) * {{зас|СФРЈ}} Милић Бугарчић (1955–56) * {{зас|СФРЈ}} Драгоје Ђурић (1956) * {{зас|СФРЈ}} Душан Благојевић (1956–60) * {{зас|СФРЈ}} Милић Бугарчић (1960–63) * {{зас|СФРЈ}} Радован Пантовић (1963–65) * {{зас|СФРЈ}} Душан Благојевић (1965–68) * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Бугарчић]] (1968–77) * {{зас|СФРЈ}} Радован Пантовић (1977–81) * {{зас|СФРЈ}} [[Брана Димитријевић]] (1981–82) * {{зас|СФРЈ}} Властимир Пурић (1982) * {{зас|СФРЈ}} Миладин Шакић (1982–87) * {{зас|СРЈ}} Светозар Мијаиловић (1987–93) * {{зас|СЦГ}} [[Драган Џајић]] (1998–04) * {{зас|СРБ|2004}} [[Драган Стојковић]] (2005–07) * {{зас|СРБ|2004}} Топлица Спасојевић (2007–08) * {{зас|СРБ|2004}} [[Дан Тана|Добривоје Танасијевић]] (2008–09) * {{зас|СРБ}} [[Владан Лукић]] (2009–12) * {{зас|СРБ}} [[Драган Џајић]] (2012–14) * {{зас|СРБ}} Светозар Мијаиловић (2014–тренутно) {{div col end}} == Ривалство са Партизаном == {{Посебан чланак|Вечити дерби}} Звездин градски ривал је [[ФК Партизан|Партизан]] и утакмице између ова два клуба се називају „[[Вечити дерби (Србија)|вечити дербији]]“. Ове утакмице су увек биле жељно ишчекиване и врло спектакуларне, али због слабијег квалитета фудбала у последњим годинама, као и велике количине насиља и хулиганизма, драстично је смањена посећеност на овим утакмицама. Дерби игран [[11. мај]]а [[2005]]. у полуфиналу купа Србије и Црне Горе је посетило 8.000 гледалаца, што је најмање у историји. Највећа посећеност је било око 108.000 гледалаца. === Статистика фудбалског дербија === * ''Од 25. маја 2021.'' {|width=100% |- |width=65%| {| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="margin:auto; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:90%; text-align:center;" |- style="background:#069; text-align:center; color:white;" ! style="width:40%;"|Такм. ! style="width:10%;"|ИГP ! style="width:10%;"|ЦЗB ! style="width:10%;"|Н ! style="width:10%;"|ПАР ! style="width:10%;"|ГолЦЗВ ! style="width:10%;"|ГолПАР |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Првенство''' || 164 || 65 || 52 || 47 || 229 || 197 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Куп''' || 39 || 20 || 5 || 14 || 57 || 49 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Остало''' || 54 || 25 || 9 || 20 || 103 || 88 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Укупно''' || '''257''' || '''110''' || '''66''' || '''81''' || '''389''' || '''334''' |} |width=35%| {| |- |algin=center|'''ИГP''': ''одиграно утакмица'' |- |algin=center|'''ЦЗB''': ''победа Црвене звезде'' |- |algin=center|'''Н''': ''нерешено'' |- |algin=center|'''ПАР''': ''победа Партизана'' |- |algin=center|'''ГолЦЗB''': ''постигнутих голова Црвене звезде'' |- |algin=center|'''ГолПАР''': ''постигнутих голова Партизана'' |} |} == ФК Црвена звезда у Суперлиги Србије == {{Главни|Суперлига Србије у фудбалу}} ''Стање на дан: 19. мај 2021. {| class="wikitable" |- ! Сезона ! ИГ ! П ! Н ! И ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. ! Плас. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] ||32 ||23 ||5 ||4 ||55 ||27 ||+28 ||74 ||1. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08.]] ||33 ||21 ||12 ||0 ||65 ||22 ||+43 ||75 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] ||33 ||17 ||8 ||8 ||59 ||32 ||+27 ||59 ||3. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10.]] ||30 ||23 ||2 ||5 ||53 ||17 ||+36 ||71 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] ||30 ||22 ||4 ||4 ||52 ||18 ||+34 ||70 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] ||30 ||21 ||5 ||4 ||57 ||18 ||+39 ||68 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] ||30 ||20 ||2 ||8 ||55 ||35 ||+20 ||62 ||2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]] | 30 | 23 | 3 | 4 | 66 | 27 | +39 | 72 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]] | 30 | 19 | 7 | 4 | 46 | 20 | +26 | 64 | 2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]] | 37 | 30 | 5 | 2 | 97 | 27 | +70 | 54 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]] | 37 | 30 | 4 | 3 | 93 | 33 | +60 | 55 | 2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] | 37 | 32 | 4 | 1 | 96 | 19 | +77 | 60 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]] | 37 | 33 | 3 | 1 | 97 | 20 | +77 | 60 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] | 30 | 25 | 3 | 2 | 68 | 18 | +50 | 78 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]] | 38 | 35 | 3 | 0 | 114 | 20 | +94 | 108 | 1. |- style="text-align:center;" |'''Укупно''' ||'''494''' ||'''374''' ||'''70''' ||'''50''' ||'''1073''' ||'''353''' ||'''+720''' ||'''1030''' ||'''1. (НП)''' |} <small>'''ИГ''' = Играо утакмица; '''П''' = Победио; '''Н''' = Нерешено; '''И''' = Изгубио; '''ГД''' = Голова дао; '''ГП''' = Голова примио; '''ГР''' = Гол разлика; '''Бод.''' = Бодова; '''Плас.''' = Пласман; '''НП''' = Највиши пласман</small> == ФК Црвена звезда у Купу Србије == {| |- | width="10" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] |Полуфинале |- |} | width="30" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]] |Осмина финала |- |[[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]] |Осмина финала |- |} | width="30" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]] |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]] |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |} |} == ФК Црвена звезда у европским такмичењима == {{Главни|ФК Црвена звезда у европским такмичењима}} Закључно са 25. фебруаром 2021, Црвена звезда је у европским куповима играла: {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! |'''Такмичење''' ! |Ут. ! |Поб. ! |Нер. ! |Пор. ! |ГД ! |ГП |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига шампиона]] || 143 || 67 || 31 || 45 || 260 || 194 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] || 34 || 12 || 10 || 12 || 64 || 43 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА лига Европе]] || 149 || 62 || 40 || 47 || 230 || 187 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА суперкуп]] || 1 || 0 || 0 || 1 || 0 || 1 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Интерконтинентални куп у фудбалу|Интерконтинентални куп]] || 1 || 1 || 0 || 0 || 3 || 0 |- style="background: #E7FAEC;" | '''I Укупно УЕФА такмичења''' || '''328''' || '''142''' || '''81''' || '''105''' || '''557''' || '''425''' |- | [[Митропа куп]] || 39 || 17 || 7 || 15 || 71 || 58 |- | [[Куп сајамских градова]] || 21 || 9 || 2 || 10 || 32 || 29 |- | [[Интертото куп]] || 6 || 3 || 1 || 2 || 15 || 15 |- | '''II Укупно остала такмичења''' || '''66''' || '''29''' || '''10''' || '''27''' || '''118''' || '''102''' |- ! | '''Укупно I + II''' ! | '''394''' ! | '''171''' ! | '''91''' ! | '''132''' ! | '''675''' ! | '''527''' |} == Дресови (произвођачи и спонзори) == {| class="wikitable" style="text-align: center" |- !Период !Произвођач опреме !Главни спонзор на дресу |- |1977–1978 |Адмирал | |- |1979 |rowspan=7|[[Пума (компанија)|Пума]] | |- |1980–1986 |Кристал Зајечар |- |1986–1987 | де ЛУКС |- |1987–1988 |Ли Купер |- |1988–1989 |Касучи |- |1989–1990 |Мистер Бејби |- |1990–1991 |ДЕКСИМ |- |1991–1993 |rowspan=2|[[Hummel International|Хумел]] |[[Дуванска индустрија Ниш|Класик]] |- |1993–1994 |[[Комерцијална банка]] |- |1994–1996 |[[Диадора]] |rowspan=2|[[Беобанка]] |- |1996–1998 |rowspan=2|[[Капа (компанија)|Капа]] |- |1998–2001 |[[Апатинска пивара|Пилс лајт]] |- |2001–2003 |rowspan=3|[[Адидас]] | |- |2003–2005 |[[Винер штетише]]<br />Шарп |- |2005–2006 |rowspan=2|[[Тојота (компанија)|Тојота]] |- |2006–2008 |rowspan=4|[[Најки]] |- |2008–2009 | |- |2010 |2344 – За моју Звезду |- |2010–2012 |rowspan=4|[[Гаспром]] |- |2012–2013 |[[Леђеа]] |- |2013–2017 |[[Пума (компанија)|Пума]] |- |2017– |Макрон |} == Генерални спонзор == Од [[2010]]. године генерални спонзор једног од најпопуларнијих фудбалских клубова у Србији је компанија „[[Гаспром|Гаспром њефт]]“ — већински акционар српске компаније „[[Нафтна индустрија Србије]]“ и највећи страни инвеститор у земљи. Током сарадње са „Гаспром њефтом“ клуб је шест пута освајао [[Суперлига Србије у фудбалу|титулу шампиона Србије]], два пута је освојио [[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]] и редовно је учествовао на европским турнирима. У оквиру сарадње, осим рекламирања брендова компаније „Гаспром њефт“ заједно са [[ФК Зенит]]ом из [[Санкт Петербург]]а реализује се сарадња у области омладинског фудбала — размена младих играча и одржавање пријатељских утакмица. == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [[ЖФК Црвена звезда]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = FK Crvena zvezda | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Црвена звезда }} * [http://www.crvenazvezdafk.com/ Званични сајт „[[ФК Црвена звезда]]“] www.crvenazvezdafk.com {{sr}} {{en}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=50069/profile/index.html УЕФА профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.uefa.com {{en}} {{de}} {{fr}} {{ru}} {{es}} {{it}} {{pt}} {{ja}} * [http://www.transfermarkt.rs/sr/fk-crvena-zvezda/startseite/verein_159.html Профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.transfermarkt.rs {{sr}} * [http://www.transfermarkt.co.uk/en/fk-crvena-zvezda/startseite/verein_159.html Профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.transfermarkt.co.uk {{en}} * [http://www.delije.net/ Званична презентација навијача] www.delije.net {{sr}} * [http://www.sd-crvenazvezda.net/ Званични сајт СД Црвена звезда] www.sd-crvenazvezda.net {{sr}} * [http://www.mojacrvenazvezda.net/ Све вести из клуба - Незванични сајт СД Црвена звезда] www.mojacrvenazvezda.net {{sr}} * [http://www.fudbal91.com/fudbalski_klubovi/Crvena_Zvezda Фудбал 91 профил - резултати од 2000.] www.fudbal91.com {{sr}} * [http://www.redstarbelgrade.com/ Јавна архива и незванична презентација клуба] www.redstarbelgrade.com {{sr}} {{en}} {{fr}} {{de}} {{el}} {{it}} {{pt}} {{ru}} {{es}} {{добар}} {{ФК Црвена звезда}} {{Утакмице ФК Црвена звезда}} {{састав ФК Црвена звезда}} {{Звездине звезде}} {{ЕШ91ЦЗВф}} {{Победник Интерконтиненталног купа 1991. - ФК Црвена звезда}} {{Суперлига Србије у фудбалу}} {{Победници Лиге шампиона}} {{Портал бар|Фудбал|Србија|Београд}} [[Категорија:ФК Црвена звезда| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Ц]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1945.|Ц]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Београда]] c07hvuff7pib24f6enh7llkn9ol8rpr 25115172 25115170 2022-07-20T09:18:22Z 188.120.118.201 /* Први тим */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|други фудбалски клуб|[[ФК Црвена звезда (вишезначна одредница)]]}} {{Фудбалски клуб | тренутно = ФК Црвена звезда сезона 2021/22. | име = ФК Црвена звезда | слика = [[Датотека:Grb-fk-crvena-zvezda.svg|150п|Грб Црвене звезде]] | пуно име = Фудбалски клуб Црвена звезда | надимак = Звезда<br>„црвено-бели” | основан = {{Start date and age|1945|3|4|br=yes|p=yes}} | стадион = [[Стадион Рајко Митић]], [[Београд]] | капацитет = 51.755<ref>{{cite web|title=Dom Crvene zvezde |url=http://www.crvenazvezdafk.com/sr/stadion |website=FK Crvena zvezda |accessdate=19. 5. 2019}}</ref> | директор = {{зас|СРБ}} Светозар Мијаиловић | тренер = {{зас|СРБ}} [[Дејан Станковић]] | лига = [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] | сезона = [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] | позиција = Суперлига Србије, '''1.''' | веб_сајт = http://www.crvenazvezdafk.com/ | pattern_la1 = _czvezda2122h | pattern_b1 = _czvezda2122h | pattern_ra1 = _czvezda2122h | pattern_sh1 = _czvezda2021h2 | pattern_so1 = _czvezda1920h2 | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FF0000 | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _czvezda2021a | pattern_b2 = _czvezda2021a | pattern_ra2 = _czvezda2021a | pattern_sh2 = _czvezda2021a | pattern_so2 = _czvezda2021a | leftarm2 = 142135 | body2 = 142135 | rightarm2 = 142135 | shorts2 = 142135 | socks2 = 142135 | pattern_la3 = _czvezda2021t | pattern_b3 = _czvezda2021t | pattern_ra3 = _czvezda2021t | pattern_sh3 = _czvezda2021h | pattern_so3 = _whitetop | leftarm3 = FF0000 | body3 = FF0000 | rightarm3 = FF0000 | shorts3 = FF0000 | socks3 = FF0000 |величина слике=200п}} '''Фудбалски клуб Црвена звезда'''{{напомена|Име „Црвена звезда“ се углавном преводи на остале светске језике и то на [[енглески језик|енглеском]] као „-{Red Star}-“, [[немачки језик|немачком]] као „-{Roter Stern}-“, [[француски језик|француском]] као „-{Etoile Rouge}-“, [[италијански језик|италијанском]] као „-{Stella Rossa}-“, [[шпански језик|шпанском]] као „-{Estrella Roja}-“, [[холандски језик|холандском]] као „-{Rode Ster}-“, [[норвешки језик|норвешком]] као „-{Røde Stjerne}-“, [[румунски језик|румунском]] као „-{Steaua Roşie}-“.}} је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ски клуб из [[Београд]]а и део је [[СД Црвена звезда]]. Црвена звезда је најтрофејнији фудбалски клуб у Србији освојивши укупно 66 титулa, укључујући 33 домаћa [[Суперлига Србије у фудбалу|шампионатa]],<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/sampionati|title=ШАМПИОНАТИ|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=9. 7. 2018}}</ref> 26 националних [[Куп Србије у фудбалу|купова]],<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/kupovi|title=КУПОВИ|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=9. 7. 2018}}</ref> два национална суперкупа,<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web|url=http://www.strategija.org/red-star-roter-stern-stella-rossa-etoile-rouge-crvena-zvezda/|title=Red Star, Roter Stern, Stella Rossa, Estrella Roja, Etoile Rouge, … Crvena zvezda|language=Serbian|publisher=strategija.org|accessdate=7. 05. 2019.}}</ref> један лига куп (куп прволигаша),<ref name="аутоматски генерисано1" /> два [[Митропа куп]]а, један [[УЕФА Лига шампиона|Куп шампиона]] и један [[Интерконтинентални куп]]. Највећи успех постигнут је [[1991]]. године када осваја [[Лига шампиона 1990/91.|Куп европских шампиона]] у [[Бари]]ју и [[Интерконтинентални куп 1991. (фудбал)|Интерконтинентални куп]] у [[Токио|Токију]] исте године. Било је то највеће достигнуће Црвене звезде и било ког српског, а тада и југословенског фудбалског клуба. Поред тог успеха у европским такмичењима, издваја се и [[Финале Купа УЕФА 1979.|финале Купа УЕФА 1979]], где су поражени од [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусије из Менхенгладбаха]]. Игра на свом [[Стадион Рајко Митић|стадиону]] који од [[2014]]. носи име по легенди Црвене звезде [[Рајко Митић|Рајку Митићу]], са капацитетом од 51.755 седећих места. Стадион је међу домаћом публиком познат као Маракана по називу [[Маракана (Бразил)|истоименог]] стадиона у [[Бразил]]у, иако му то никад није био званичан назив. Према већини истраживања Црвена звезда је најпопуларнији клуб у Србији<ref>{{cite news|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2008&mm=02&dd=27&nav_id=286765|title=Svaki drugi Srbin navija za Zvezdu|publisher=b92.net|accessdate=27. 2. 2008}}</ref> и Београду.<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/2300/beograd-je-ceo-crveno-beo|title=Београд је цео, црвено-бео|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=22. 3. 2012}}</ref> Такође веома је популаран готово у свим суседним државама али и међу српском популацијом широм света. Клуб има дугогодишње ривалство са [[ФК Партизан|Партизаном]]. Од [[2011]]. године постоји и [[ЖФК Црвена звезда|Женски фудбалски клуб Црвена звезда]]. == Историја == === Настанак и прва титула (1945—1951) === Док је [[Други светски рат]] још увек трајао, у ослобођеним деловима земље извршена је целокупна реорганизација спортског живота. Велики број предратних клубова је престао да постоји, те су уместо њих оснивани нови. Један од најпознатијих [[фудбал]]ских клубова који је тада угашен била је [[београд]]ска [[СК Југославија|Југославија]]. Током [[фебруар]]а [[1945]]. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину једног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција.<ref name="наст.">{{Cite web|url=http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=57&id_vest=18883|title=Настанак клуба|date=|accessdate=28. 1. 2008|archiveurl=https://archive.today/20070609232324/http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=57&id_vest=18883|archivedate=9. 6. 2007|url-status=dead|work=|publisher=sport.novosti.co.yu}}</ref> У духу тог времена носило је назив Омладинско–фискултурно друштво (ОФД) које је [[4. март]]а прерасло у Црвену звезду.<ref name="наст." /><ref name="гласјав.">''Глас јавности''- [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/04/srpski/S05030301.shtml Настанак клуба], Приступљено 28. 1. 2008.</ref><ref>{{cite news|url=https://rs.n1info.com/sport-klub/fudbal/kako-je-crvena-zvezda-dobila-svoje-ime/|title=Kako je Crvena zvezda dobila svoje ime?|last=Jakšić|first=Pavle|publisher=[[Н1]]|date=18. 11. 2021|accessdate=18. 11. 2021}}</ref> Иницијатива за оснивање спортског друштва потекла је од Зорана Жујовића и Слободана Ћосића, а међу оснивачима су још били и [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]], [[Светозар Глигорић]], Мира Петровић и [[Милован Ћирић]]. Новооснованом клубу су тада припали стадион,<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Zvezdin-stadion--od-Avale-ka-Zvezdanom-gradu.sr.html|title=Звездин стадион - од „Авале“ ка „Звезданом граду“|publisher=„Политика“, Приступљено 27. 4. 2013.}}</ref> и клупске просторије [[СК Југославија|СК Југославије]], а стицајем околности боја клуба је била иста као и боја клуба свеже угашене СК Југославије, али са тотално другачијим конотацијама. Црвена звезда нема никаквих додирних тачака са СК Југославијом те се не може сматрати никаквим наследником истог клуба, а главни разлог је чињеница да је Црвена звезда устројена према тзв. совјетском фискултурном (спортском) моделу. Тим је добио име после дуге расправе између тадашњих потпредседника спортског друштва Слободана Ћосића и Зорана Жујовића.<ref name="наст." /><ref>{{Cite web|url=http://www.novine.ca/arhiva/2005/0994/sport.html |title= Политика: Настанак клуба |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=politika.rs}}</ref> После бројних предлога (Младост, [[Ударник]], [[Торпедо]], [[Динамо]], [[Локомотива]] итд.), најзад је Ћосић рекао: „Да наше друштво назовемо Звезда!“, на шта је Жујовић спонтано додао: „Одлично, само, кад је Звезда - нека буде црвена.“<ref>''Студентски часопис „Монополист“''- [http://www.monopollist.ekof.bg.ac.rs/mozaik/zvezda.htm Настанак]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 28. 1. 2008.</ref> Са овим предлогом сви присутни су се са задовољством сложили, мада је било предлога да се клуб назове и Плава звезда. Одређене су и боје: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној подлози дреса. Прво руководство клуба су чинили Ђорђе Паљић који је био председник, Зоран Жујовић и Слободан Ћосић који су обављали функције потпредседника, Љубиша Секулић је био секретар, економ [[Предраг Ђајић]], а вођа фудбалске секције је био [[Коста Томашевић]]. Прва утакмица је одиграна против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а. Звезда је добила тај меч са 3-2, а стрелац првог гола је био Коста Томашевић.<ref name="наст." /><ref name="гласјав." /><ref>{{Cite web|url=http://www.srpstvo.com/ser/vesti/index.php?ID=616&PHPSESSID=62482261eeadafbe92b5ca36cfd42ddb |title= Прва утакмица |date=|accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |work= |publisher=srpstvo.com}}</ref> Утакмица је одиграна на стадиону „Авала“ (бивше игралиште СК Југославије) пред око 3000 гледалаца.<ref>{{Cite web|url=http://www.znanje.org/i/i20/00iv03/00iv0305/kako%20je%20sve%20pocelo.htm |title= Прва утакмица |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=znanje.org}}</ref> Седам дана касније Звезда је играла против играча британске армије и победила са 12:0. Током 1945. године клуб је одиграо око 36 мечева. Црвена звезда је забележила победе у 30 мечева, играла нерешено 5 и изгубила један меч од Румуније у Темишвару [[23. септембар|23. септембра]] 1945. године. После освојеног првенства Србије 1945/46, Црвена звезда је освојила [[Куп Југославије у фудбалу 1948.|Куп Југославије 1948.]] победом од 3:0 у финалу над [[ФК Партизан|Партизаном]]. Тај успех је поновљен и у наредне две године, победама у финалима прво над [[ФК Наша Крила|Нашим крилима]] (3:2), а затим и над [[загреб]]ачким [[ГНК Динамо Загреб|Динамом]] (3:0). Низ великог успеха је настављен и [[Првенство Југославије у фудбалу 1951.|1951]]. када је клуб по први пут постао [[Првенство Југославије у фудбалу|првак Југославије]]. Иако се на само три кола пред крај првенства чинило да је првенство решено јер је [[ГНК Динамо Загреб|Динамо]] имао пет бодова више у односу на Звезду, а тада су се за победу добијала два бода. Прво је Звезда искористила пораз Загрепчана од [[ФК Сарајево|Сарајева]], а затим их је и међусобном дуелу савладала. На тај начин им је пред последње коло пришла на само бод заостатка. У том последњем колу [[ОФК Београд|БСК]] је успео да [[ГНК Динамо Загреб|Динаму]] узме бод, а Црвена звезда је успела да добије [[ФК Партизан|Партизан]] са [[10. večiti derbi u fudbalu|2:0]]. О титули првака је одлучила боља гол-разлика која је била на страни Звезде. === Педесете - прва ера доминације (1952—1958) === [[Датотека:Kostic-borivoje.jpg|мини|десно|200п|[[Бора Костић (фудбалер)|Бора Костић]], најбољи стрелац у историји клуба.]] Црвена звезда је наредну титулу освојила у сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1952/53.|1952/53.]], али су се праве промене у клубу догодиле средином те деценије. Тада је на место председника клуба дошао Душан Благојевић, Слободан Ћосић је постао генерални секретар, а на месту техничког директора се нашао Аца Обрадовић, познатији под надимком „Доктор О“. Они су створили генерацију играча која је пет година доминирала домаћим првенством и која је остварила значајне резултате и на међународној сцени. У [[УЕФА Лига шампиона|Европа купу I]], ова генерација је успела да стигне до полуфинала у сезони [[Лига шампиона 1956/57.|1956/57.]] Након тога је освојен и [[Митропа куп|Дунавски куп]] [[1958]]. Тим у коме су играли фудбалери као што су [[Владимир Беара|Беара]], [[Владимир Дурковић|Дурковић]], [[Бранко Станковић (фудбалер)|Станковић]], [[Владица Поповић|Поповић]], [[Рајко Митић|Митић]], [[Бора Костић (фудбалер)|Костић]], [[Драгослав Шекуларац|Шекуларац]], освојили су четири титуле [[Првенство Југославије у фудбалу|првака]] и два [[Куп Југославије у фудбалу|Купа]], и при томе ни у једној од тих пет сезона нису остали без трофеја. Звездина игра била је брза и нападачка, што је клубу веома брзо донело велику популарност у земљи и свету. Паралелно са успесима на терену, Обрадовић је оформио основу стручног рада на којој ће се базирати каснији велики успеси Црвене звезде. === Криза и нови стадион Црвене звезде (1958—1966) === Крај педесетих био је први период доминације једног клуба на југословенској фудбалској сцени. У наредних седам сезона, Црвена звезда је успела да освоји само једну титулу и један куп, што није било довољно за клуб са реномеом и амбицијама какав је Црвена звезда. Пласман током ових сезона је био најгори у историји клуба (укључујући и седмо место [[Првенство Југославије у фудбалу 1962/63.|1963]]). Црвена звезда је чак четири пута завршавала испод трећег места на табели (пре и после тога, Црвена звезда никада није падала испод трећег места у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[Савезна Република Југославија|СРЈ]], [[Србија и Црна Гора|СЦГ]] и [[Србија|Србији]]). Чак и тада, било је јасно да је Црвена звезда далеко најпопуларнији клуб у земљи, а њени порази су тешко падали навијачима. Тако да се дешавало да су у неким приликама навијачи Звезде улетали на терен и рушили голове. У сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1962/63.|1962/63]], клуб је успео да постигне само 21 гол, што је, на пример, половина износа који је [[ФК Војводина|Војводина]] постигла, иако је она завршила пет места ниже на табели. [[Датотека:Fk Red Star stadium.jpg|мини|270п|Стадион Црвене звезде]] Са друге стране, Црвена звезда је остварила добре резултате на међународној сцени. У [[Куп сајамских градова|Купу сајамских градова]] 1961/62, Црвена звезда је у четвртфиналу избацила [[ФК Еспањол|Еспањол]], док је у полуфиналу за противника добила [[ФК Барселона|Барселону]]. У обе утакмице Барселона се показала као бољи тим и Црвена звезда је елиминисана. Међутим, после само осам месеци, каталонски клуб је поражен од Црвене звезде у истом такмичењу, само овај пут у другом колу. На крају чак ни победа од 2:0 код куће против [[ФК Рома|Роме]] у четвртфиналу није била довољна за пролаз даље, јер је први меч Рома добила са убедљивих 3:0. Поред међународних успеха, Црвена звезда је крајем [[1959]]. почела са изградњом новог стадиона на месту старог.<ref name="stadion">[http://www.crvenazvezdafk.com/stadion.html Стадион] {{Wayback|url=http://www.crvenazvezdafk.com/stadion.html |date=20160222222914 }}, www.crvenazvezdafk.com, Приступљено 27. 6. 2013.</ref> У наредне четири године, Црвена звезда је своје домаће утакмице играла на [[Стадион Партизана|стадиону ЈНА]] и [[Омладински стадион|Омладинском стадиону]] (ово се може узети као један од разлога за лоше резултате у овом периоду). Нови стадион је отворен 1. септембра 1963. утакмицом Црвене звезде и Ријеке (2:1), а временом је стадион, због свог великог капацитета и атмосфере коју су навијачи стварали, добио надимак Маракана, по чувеном стадиону [[Маракана (Бразил)|Маракана]] у [[Бразил]]у.<ref name="stadion"/> Током прве сезоне постојања стадиона, Црвена звезда је под вођство тренера [[Миша Павић|Милорада Павића]] освојила дуплу круну. Кључни моменат десио се 1966, када је нови тренер постао [[Миљан Миљанић]]. У наредних осам година, Миљанић је трансформисао Црвену звезду у високоцењени европски клуб. До тада југословенски фудбал је прошао кроз уводну фазу тестирања и доминација Црвене звезде и Партизана се наставила. У наредних 25 година Звезда ће бити константан фаворит за трофеје, док ће се само њихови противници мењати. Године 1968, Црвена звезда је освојила свој други трофеј [[Митропа куп 1968.|Митропа купа]], а након освајања се повукла из Митропа купа да би се више посветила другим европским такмичењима. === Миљанићева ера (1966—1975) === [[Датотека:Dragan Džajić.jpg|мини|десно|200п|[[Драган Џајић]], трећа<br />„Звездина звезда“.]] [[Миљан Миљанић]] је био фудбалер Црвене звезде током педесетих, али је славу постигао тек за време његовог мандата као главног тренера Црвене звезде, где је постављен у лето [[1966]]. године. У првој сезони, он је потпуно променио поставу играча и клуб је завршио пети на табели, исто као и претходне године. Након тога, генерација коју је предводио [[Драган Џајић]], један од најбољих југословенских фудбалера свих времена и један од најбољих левих крила света, почела је да оставља дубок траг у југословенском фудбалу. То је било први пут да је Црвена звезда освојила три првенствене титуле заредом, а сваки навијач Звезде је знао имена [[Ратомир Дујковић|Дујковића]], [[Милован Ђорић|Ђорића]], [[Кирил Дојчиновски|Дојчиновског]], [[Станислав Караси|Карасија]], [[Јован Аћимовић|Аћимовића]], [[Војин Лазаревић|Лазаревића]], [[Петар Кривокућа|Кривокуће]] и [[Стеван Остојић|Остојића]]. У то време Црвена звезда је такође постала звучно име на европском нивоу, постављајући стандарде које је мали број клубова са истока могао да прати. Фокус на Куп Југославије [[1971]]. довео је до тога да у сезони 1970/71. клуб забележи свој други најгори пласман икад, шесто место, међутим тај утисак је побољшан освајањем Купа. Два пута је тријумфовала у Супер купу, сусрету шампиона државе и освајача националног купа (1969. године била је боља од победника купа Динама, а две године касније савладала актуелног првака Хајдука). Освојен је и један Лига куп (Куп прволигаша) 1973. године. Поред освајања Купа, Црвена звезда је такође стигла и до полуфинала у [[Лига шампиона 1970/71.|Купу европских шампиона 1970/71]], где ју је ипак избацио грчки Панатинаикос. У првом мечу, Црвена звезда је пред 100.000 својих навијача у Београду победила Грке са убедљивих 4:1 и изгледало је да се налази у одличној позицији, међутим, у реваншу у Атини поражена је са 3:0 и тако је због гола у гостима пропустила још једну прилику да заигра у финалу. Појавили су се неки нови играчи, као што су [[Владимир Петровић Пижон|Владимир]] и [[Огњен Петровић]], [[Владислав Богићевић|Богићевић]], [[Зоран Филиповић|Филиповић]] и [[Слободан Јанковић Цоле|Јанковић]]. Осим што је доносила много радости својим навијачима, у тој ери, Црвена звезда је била клуб који се гледао са задовољством. Током осам година под вођством Миљанића, она је седам пута била клуб са највише постигнутих голова ([[ФК Вележ Мостар|Вележ]] је [[1972]]. постигао један гол више). У [[Лига шампиона 1973/74.|Купу европских шампиона 1973/74.]] Црвена звезда је у осмини финала избацила [[ФК Ливерпул|Ливерпул]], а победивши Ливерпул она је постала тек други страни клуб који је успео да победи Ливерпул на [[Енфилд]]у (после [[ФК Ференцварош|Ференцвароша]] у [[Куп сајамских градова|Купу сајамских градова]] 1967/68.) и једини клуб који је победио Ливерпул на домаћем терену у Купу шампиона у 20. веку.<ref>[http://www.mojacrvenazvezda.net/47553/2012/11/06/na-danasnji-dan-liverpul-crvena-zvezda-12/ На данашњи дан: Ливерпул - Црвена звезда 1:2], www.mojacrvenazvezda.net, Приступљено 28. 6. 2013.</ref> Међутим, Црвена звезда је већ у четвртфиналном двомечу изгубила од [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрида]] укупним резултатом 2:0. Следеће сезоне, Црвена звезда се састала са [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадридом]]. Штампа је меч прогласила као сусрет Џајића и Камача, пошто је Џајић тада био један од најбољих левих крила а Камачо један од најбољих одбрамбених играча. У првом мечу, Црвену звезду је на [[Стадион Сантијаго Бернабеу|Сантијаго Бернабеу]] дочекао Миљан Миљанић, који је сада водио Реал, као и 125 хиљада навијача, и поражена је резултатом 2:0. У Београду пред 100 хиљада гледалаца, Црвена звезда је успела да поравна укупан резултат головима Џајића и голмана Петровића. Црвена звезда је коначно победила са 6:5 у пеналима и тако се по први пут пласирала у полуфинале [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]]. У полуфиналу је за противника добила [[ФК Ференцварош|Ференцварош]] из [[Будимпешта|Будимпеште]]. Црвена звезда је први меч у гостима изгубила са 2:1, а реванш меч ће увек бити запамћен као меч са највећом посетом на стадиону Црвене звезде. Иако је званично продато 96.070 улазница, процењује да је на стадиону било око 110.000 гледалаца. Сви су отишли кући разочарани, јер су гости голом из пенала у 83. минуту поставили коначан резултат на 2:2 и тако је Ференцварош отишао у финале.<ref>[http://www.zurnal.rs/2012/07/26/zvezdine-velike-evropske-utakmice-na-marakani/index.html Црвена звезда - Ференцварош 2:2], www.zurnal.rs, Приступљено 28. 6. 2013.</ref> === Одржавање доминације - прво европско финале (1976—1986) === Како то обично бива, када велики тренер оде, то подразумева пад у резултатима, а две сезоне након одласка Миљанића су прошле мање успешно за Звезду. Тек по доласку [[Гојко Зец|Гојка Зеца]] на позицију тренера клуб се стабилизовао и Црвена звезда је [[1977]]. поново славила освајање титуле националног првака. Био је то увод у еру [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранка Станковића]], чија је владавина као главног тренера трајала четири године, а у којој је Црвена звезда освојила три трофеја и играла прво велико европско финале. Након што је [[Драган Џајић]] прешао у [[ФК Бастија|Бастију]], тим су предводили четврта „Звездина звезда“ [[Владимир Петровић Пижон]], [[Душан Савић]] и [[Милош Шестић]]. [[Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1976/77.|Прва сезона]] са Гојком Зецом на челу је била буквално права демонстрација силе, титула је освојена са предношћу од 9 бодова у односу на ривале, што је, до тада, била највећа разлика у историји лиге. Звездини нападачи, предвођени [[Зоран Филиповић|Зораном Филиповићем]], постигли су 67 голова против њихових ривала у лиги (следећи на листи иза њих је био [[ФК Борац Бања Лука|бањалучки Борац]] са 53 постигнутих голова). У наредној сезони, Црвена звезда је освојила друго место у првенству, чиме је отворен пут за велики наступ у сезони [[Куп УЕФА 1978/79.|1978/79.]] [[УЕФА лига Европе|Купа УЕФА]]. Након што је избацила тимове као што су [[ФК Арсенал|Арсенал]], [[ФК Вест Бромич албион|Вест Бромич албион]] и [[ФК Херта Берлин|Херта Берлин]], Црвена звезда је по први пут заиграла у финалу неког европског такмичења. А тамо, Црвена звезда се састала са [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусијом Менхенгладбах]], која је одиграла пет европских финала од 1973—1980. Немце је у првом мечу у Београду дочекало око 90 хиљада навијача, и Црвена звезда је добро кренула голом [[Милош Шестић|Шестића]] у 21. минуту, али је [[Иван Јуришић|Јуришић]] аутоголом у 60. минуту дао Борусији психолошку предност пред реванш. Ова утакмица је одиграна на Рајн стадиону у [[Диселдорф]]у, где је италијански судија Микелоти досудио спорни пенал за Немце у 15. минуту, а дански фудбалер Алан Симонсен је запечатио судбину Црвене звезде. Борусија је тако у финалном двомечу победила укупним резултатом 2:1.<ref>[http://www.mojacrvenazvezda.net/33152/2012/05/23/na-danasnji-dan-poraz-u-finalu-kupa-uefa/ На данашњи дан: Пораз у финалу Купа УЕФА], www.mojacrvenazvezda.net, 28. 6. 2013.</ref> Станковић је прву титулу првака као тренер (као играч је четири пута био првак) освојио [[Првенство Југославије у фудбалу 1979/80.|1980]], док је Звезда у финалу Купа поражена од [[ГНК Динамо Загреб|загребачког Динама]] па јој је измакла дупла круна, а наредне сезоне титула у првенству је одбрањена. Период од једанаест година без трофеја у Купу, убедљиво најдужи у клупској историји, завршио се у пролеће [[1982]], када је Црвена звезда у финалу победила Динамо Загреб укупним резултатом 6:4 (2:2 у Загребу и 4:2 у Београду). До тада, догодила се прва промена тренера током сезоне још од педесетих, Стеван Остојић је заменио Станковића. У овом периоду, Црвена звезда је два пута стизала до четвртфинала [[УЕФА Лига шампиона|Купа европских шампиона]]. Године 1981. ту ју је зауставио милански [[ФК Интер Милано|Интер]], а 1982. [[ФК Андерлехт|Андерлехт]]. Гојко Зец се [[1983]]. вратио у клуб, затекавши само једног играча из шампионске генерације коју је тренирао 1977 – Милош Шестић. Зец је слично поновио успех из његовог претходног мандата, освојивши титулу у [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|првој сезони]]. Наредну сезону 1984/85. Црвена звезда је завршила на четвртом месту на табели, док је након три године поново освојила Куп, победивши у финалу Динамо Загреб. Посебно након што су Петровић и Савић отишли током сезоне 1982/83, Шестић је постао лидер нове генерације, чији су играчи били [[Томислав Ивковић|Ивковић]], [[Марко Елснер|Елснер]], [[Бошко Ђуровски|Бошко]] и [[Милко Ђуровски]], [[Хусреф Мусемић|Мусемић]], [[Ђорђе Миловановић (фудбалер)|Миловановић]], [[Рајко Јањанин|Јањанин]] и [[Mitar Mrkela|Мркела]]. Крај ере Гојка Зеца поклопио се са највећим скандалом у историји југословенског фудбала, Шајберовим случајем, због којег је држава имала два првака у једној сезони. Црвена звезда је прво изгубила па поново освојила титулу [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1986]], пре него што јој је одузета за зеленим столом. Црвена звезда је исте сезоне стигла и до четвртфинала [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]], где је поражена од Атлетико Мадрида. === Клупски шампион Европе и света (1986—1991) === ==== Стварање тима ==== Планови везани за европске успехе Звезде и њено јачање у [[Европа|Европи]] почели су да се спроводе средином [[1980е|1980-их]] година.<ref name="bari90-91">{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/istorija/bari.html |title= Бари 1990/91. |date=|accessdate=18. 7. 2013 |last=|first= |work= |publisher=crvenazvezdafk.com}}</ref> Звезда је до тада играла солидно против иностраних тимова. Играчи који су чинили први тим су били из омладинског тима или су довођени из мањих клубова у земљи. Тадашњи руководећи људи клуба [[Драган Џајић]] и [[Владимир Цветковић]] донели су одлуку да постојећим омладинцима прикључе најквалитетније домаће играче. Тиме би Црвена звезда могла да парира најјачим европским тимовима и да буде кандидат за европске трофеје. Већ 1986. године креће реализација њиховог плана, и прва појачања у Звезди су били [[Борислав Цветковић]] и Миливој Брачун из [[ГНК Динамо Загреб|Динама]], а из [[ниш]]ког [[ФК Раднички Ниш|Радничког]] дошао је [[Драган Стојковић|Драган Стојковић Пикси]].<ref name="bari90-91" /> Године 1987, у Црвену звезду стижу [[Драгиша Бинић]] и [[Роберт Просинечки]].<ref name="bari90-91" /> [[Дејан Савићевић]] и [[Дарко Панчев]] долазе [[1988]]. године.<ref name="bari90-91" /> [[Миодраг Белодедић|Белодедић]] се прикључује клубу из румунске [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауе]] [[1989]]. године али право наступа стиче тек у пролеће [[1990]].<ref name="bari90-91" /> У сезони (1988/1989) Црвена звезда је играла против италијанског [[ФК Милан|Милана]] (који је те сезоне постао европски првак), где су обе утакмице завршене нерешеним резултатом 1-1 а Милан је прошао на пенале.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1988/round=27/index.html |title= Куп шампиона 1988/1989 |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> У домаћем првенству шампион је постала [[Нови Сад|новосадска]] [[ФК Војводина|Војводина]]. Тако је Црвена звезда у сезони 1989/1990 играла у [[УЕФА лига Европе|Купу УЕФА]] где је у трећем колу испала од Келна укупним резултатом 3-2.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/uefacup/history/season=1989/round=620/index.html |title= Куп УЕФА 1989/1900 |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> Лета 1990. године [[Драгослав Шекуларац|Драгослава Шекуларца]] дотадашњег тренера који је освојио титулу државног првака мења [[Љупко Петровић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.ljupkopetrovic.com/index.php?lang=sr&page=Trenerska_karijera&PHPSESSID=0c710b2a8bda8296ee3c7ac6fd09dd2b |title= Тренерска каријера Љупка Петровића |date=|accessdate=28. 1. 2008 |archiveurl= https://archive.today/20130629175535/http://www.ljupkopetrovic.com/index.php?lang=sr&page=Trenerska_karijera&PHPSESSID=0c710b2a8bda8296ee3c7ac6fd09dd2b |archivedate=29. 6. 2013 |url-status=dead |publisher= |df= }}</ref> Тиму се поново прикључује и [[Владимир Југовић]] који је до тада био на позајмици у [[ФК Рад|Раду]]. Међутим Звезду напушта њен дотадашњи капитен Драган Стојковић који одлази у [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик]] из [[Марсељ]]а,<ref>{{Cite web|url=http://www.national-football-teams.com/v2/player.php?id=14585 |title= Драган Стојковић Пикси-Играчка статистика |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=national-football-teams.com}}</ref> тим са којим ће Звезда играти у финалу КЕШ-а наредне године. Највеће појачање стиже из Војводине, [[Синиша Михајловић]], чији је трансфер био рекордан у тадашњој Југославији. Поход на светски врх могао је да почне. ==== Сезона 1990/91 ==== [[Датотека:Zvezda_Champ_UEFA.jpg|мини|десно|250п|Тим Црвене звезде пред<br />финале у Барију.]] Црвена звезда је у поход на Куп европских шампиона кренула са великим амбицијама. У претходних четрнаест година редовно је играла у Европи и на пролеће. У то време била је један од најбољих тимова из [[Источна Европа|источне Европе]]. У Купу шампиона те сезоне најјачи тимови су били [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] и [[ФК Милан|Милан]]. У првом колу Црвена звезда је добила швајцарски тим [[ФК Грасхопер|Грасхоперс]], који је био предвођен [[Отмар Хицфелд|Отмаром Хицфелдом]] (освојио Лигу шампиона са [[ФК Борусија Дортмунд|Борусијом Дортмунд]] (1997) и Бајерном (2001)).<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=36/index.html |title= Прва рунда у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом мечу на београдској Маракани било је 1:1 (Петер Кецле - Драгиша Бинић). У другом мечу у [[Цирих]]у Црвена звезда је убедљиво победила са 1:4 (Кецле - Просинечки (2 гола), Панчев, Радиновић). У следећем двомечу Црвена звезда је играла против шкотског тима [[ФК Ренџерс|Глазгов Ренџерс]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=37/index.html |title= Друга рунда у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом дуелу било је 3:0 за Звезду (Браун аутогол, Роберт Просинечки, Дарко Панчев). У другом мечу на стадиону [[Стадион Ајброкс|Ајброкс]] било је 1:1 (Меккоист - Панчев) тако да је Црвена звезда прошла даље и поново дочекала пролеће у Европи. Тада је у четвртфиналу извучен тим из [[Источна Немачка|Источне Немачке]], [[ФК Динамо Дрезден|Динамо Дрезден]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=38/index.html |title= Четвртфинале у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> Први меч се опет играо у [[Београд]]у и Звезда га је добила са 3-0 (Просинечки, Бинић, Савићевић). У другом мечу дошло је до инцидента који су изазвали навијачи домаћег тима тако да је [[УЕФА]] регистровала тај меч са 3-0 у Звездину корист и тако се српски клуб пласирао у полуфинале. До прекида Звезда је водила са 1-2 (Гичов - Савићевић, Панчев). У полуфиналу извучен је Бајерн Минхен а у другој утакмици су играли [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик Марсељ]] и [[ФК Спартак Москва|Спартак Москва]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=39/index.html |title= Полуфинале у сезони 1990/91 |accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом мечу који је игран на Олимпијском стадиону у [[Минхен]]у било је 1-2 за Црвену звезду (Волфарт - Панчев, Савићевић). Друга утакмица на Маракани остаће упамћена као један од најнеизвеснијих дуела које је Звезда одиграла на свом стадиону. Резултат је на крају био 2-2 (Михајловић, [[Клаус Аугенталер|Аугенталер]] (аутогол) - Аугенталер, Бендер).<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?news=72750|title=Небо се отворило-стадион је експлодирао|accessdate=5. 1. 2015|last=|first=|date=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20150108234147/http://www.sportal.rs/news.php?news=72750|archive-date=8. 1. 2015|url-status=dead}}</ref> ===== Бари ===== {{main|Финале Купа шампиона 1991.}} [[Датотека:PeharZvezda.jpg|мини|десно|150п|Сувенир мини реплика пехара освојеног у финалу 1991.]] Највећи успех Црвене звезде је везан за [[1991]]. када је [[29. мај]]а у италијанској луци [[Бари]] постала први клуб из Југославије (тадашње [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]) који је освојио наслов првака старог континента.<ref>{{Cite web|url=http://www.srbija-info.yu/vesti/1999-06/12/13220.html|title=Бари '91|accessdate=27. 1. 2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100119040122/http://www.srbija-info.yu/vesti/1999-06/12/13220.html|archivedate=19. 1. 2010|url-status=dead|date=|work=|publisher=srbija-info.yu}}</ref> Утакмица је играна на тада новом [[Стадион Свети Никола|Стадиону Свети Никола]] који је изграђен за потребе [[Светско првенство у фудбалу 1990.|Светског првенства у фудбалу]] које је одржано 1990. године. Након победе над [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном из Минхена]], тим се у потпуности окренуо утакмици финала коју је Звезда играла против Француског шампиона [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпика]] из [[Марсељ]]а. Екипа је отпутовала у [[Италија|Италију]] недељу дана пре меча. Ово је омогућило да се тим спреми у миру и тишини. Од саме утакмице се очекивало да ће бити офанзивна зато што је Звезда на дотадашњих 8 утакмица дала 18 голова а Марсељ је постигао 20 голова на истом броју мечева. Међутим тренери оба тима су се одлучили за дефанзивну тактику. Регуларни део меча завршен је резултатом 0:0. Затим су се играли продужеци где такође није било голова. Потом се приступило пеналима. За Црвену звезду је шутирало пет играча и сви су погодили мрежу ([[Роберт Просинечки]], [[Драгиша Бинић]], [[Миодраг Белодедић]], [[Синиша Михајловић]] и [[Дарко Панчев]]).<ref>{{Cite web|url=http://www.youtube.com/watch?v=b2jpamLZW3g |title= Дарко Панчев постиже гол |accessdate=29. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=youtube.com}}</ref> За француски тим је шутирало четири играча. Играчи Црвене звезде су први шутирали пенале. За Марсељ је први пенал шутирао [[Мануел Аморос]] и промашио, тако да пети играч за Олимпик није ни могао да шутира после поготка Дарка Панчева и резултата 5:3 (Мануел Аморос-промашио пенал, [[Бернар Казони]], [[Жан-Пјер Папен]], [[Карлос Мозер]]). Црвена звезда је победила са 5:3 после бољег извођења једанаестераца. То је значило да је заједно са румунском Стеауом постала једини тим из [[Источна Европа|источне Европе]] који је до данас освојио ово такмичење. ===== Токио ===== {{main|Интерконтинентални куп 1991.}} [[Датотека:Zvezda_Prvak_Sveta.jpg|мини|десно|250п|Славље са пехарима незваничног Првака света]] Црвена звезда је [[8. децембар|8. децембра]] исте године на [[Олимпијски стадион у Токију|Националном стадиону]] у [[Токио|Токију]] победила [[чиле]]ански клуб [[ФК Коло Коло|Коло-Коло]] резултатом 3:0 и постала клупски првак света, јер није било другог такмичења које би објединило у то време најјаче екипе на свету. Након успеха у Барију тим је напустио значајан број играча (Бинић, Маровић, Просинечки, Шабанаџовић, Стојановић) као и тренер Љупко Петровић. Међутим Црвена звезда је још увек имала завидан играчки кадар. Црвена звезда је друго полувреме играла без [[Дејан Савићевић|Дејана Савићевића]] који је искључен у 43. минуту. Иако ослабљена, Звезда је забележила убедљиву победу од 3:0. Голове су постигли [[Владимир Југовић]] (19. и 59. минут) и [[Дарко Панчев]] (72. минут). Црвена звезда је играла у саставу: Милојевић, Радиновић, Најдоски, Стошић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Ратковић, Панчев, Михајловић, Савићевић. Тренер је био [[Владица Поповић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2006&mm=12&dd=08&nav_id=222816 |title= Токио 1991 |accessdate=30. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=b92.net}}</ref> === СР Југославија и Србија (1992—1999) === На самом почетку [[1992]]. године, клуб је био на врхунцу славе као шампион Европе и света али такође и ослабљен. Цела шампионска генерација из Барија више није играла за црвено беле. Међутим, упркос томе Звезди су даване прилично добре шансе да одбрани титулу европског шампиона. У домаћем првенству, велики ривали [[ГНК Динамо Загреб|Динамо]] и [[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]] више нису играли у заједничкој лиги, баш као и остали клубови из Хрватске и Словеније. [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство Југославије]] играно је на самој ивици регуларности, због смањења лиге и избијања [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. Црвена звезда је одбранила титулу, а истовремено то јој је био трећи тријумф за редом у домаћем првенству (први пут након Миљанићеве ере). Међутим, финале купа је освојио Партизан и то је била назнака да тешки дани за клуб тек долазе. Након тога долази тешко доба за клуб, пре свега због [[Санкције СР Југославији|међународних санкција]] према СР Југославији, те Звезда није имала прилику да брани тешко стекнуто име у Европи. Додатно сви су желели да скину Европског шампиона и са домаћег трона. Остаће забележено да су са врха власти активно учествовали у раду осталих клубова. У периоду између маја 1992. године и маја [[2000]]. године, само једна шампионска титула је прослављена на Маракани. Двадесети пехар државног првака стигао је [[1995]]. године. Донела ју је још једна велика генерација играча, која због [[Савезна Република Југославија|санкција]], [[распад СФРЈ|рата]] и других великих криза које су задесиле Србију током деведесетих није могла да покаже свој пун квалитет. Тада су за Звезду играли [[Звонко Милојевић|Милојевић]], [[Митко Стојковски|Стојковски]], [[Горан Ђоровић|Ђоровић]], [[Дејан Стефановић|Стефановић]], [[Ненад Сакић|Сакић]], [[Братислав Живковић|Живковић]], [[Небојша Крупниковић|Крупниковић]], [[Дарко Ковачевић|Ковачевић]], [[Дејан Петковић|Петковић]] и многи други. Те године забележена је и победа у 100-том [[Вечити дерби (Србија)|вечитом дербију]] од 2:1. На клупи је поново седео Љупко Петровић. Прва лига СР Југославије није више имала онај квалитет као претходно такмичење а и број гледалаца је због већ поменутих разлога значајно опао. Како су се деведесете приближавале крају, тако су и нерегуларности у лиги достизале свој врхунац. Шампион у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]] је био [[ФК Обилић|Обилић]], тим који је те исте сезоне дебитовао у лиги. Следеће [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|првенство]] није завршено због [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] а Црвена звезда је завршила на трећој позицији, што је био најлошији пласман клуба у претходних двадесет година. Међутим, за то време ипак је освојено пет [[Куп Југославије у фудбалу|држаних купова]]. === Време успеха и кризе (1999—данас) === Лето [[1999]]. године означава нови почетак за клуб. Након завршетка рата на Космету, Црвена звезда осваја свој седамнаести куп у историји победом против Партизана 4:2. Међутим, после лошег старта у следећој сезони, [[Милољуб Остојић]] бива смењен, а тим преузима [[Славољуб Муслин]]. Као члан добре генерације играча са почетка осамдесетих за коју су наступали [[Владимир Петровић Пижон]] и [[Душан Савић|Дуле Савић]], он је донео нову филозофију у екипу Црвене звезде. Током две сезоне проведене у Звезди, постављен је рекорд, где је број примљених голова преполовљен. Црвена звезда је примила само 19 голова на 40 утакмица у првенству (сезона [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999-2000]]). Титула првака практично је освојена на [[Ђурђевдан]], када је Обилић поражен на „Маракани“, а Партизан је у том колу успео да освоји само један бод против [[ФК Раднички 1923|Радничког]] из [[Крагујевац|Крагујевца]]. У марту, априлу и мају Црвена звезда је победила на свих 20 утакмица у лиги и купу. Следеће сезоне, Муслин је још увек предводио клуб. Шампионска титула је одбрањена али трофеј у купу није. Муслин напушта клупу у [[Септембар|септембру]] [[2001]]. године, после чега Црвена звезда неће успевати да освоји титулу наредне две сезоне. Ипак Славољуб Муслин се враћа на клупу у лето [[2003]]. године. Током [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|ове сезоне]], клуб је поставио нови рекорд са само 13 примљених голова на 30 утакмица и освојио је своју двадесетчетврту титулу. [[Датотека:City-belgrade.jpg|Утакмица квалификација за Лигу шампиона 2006/07. против<br />ирског Корк ситија|мини|250п]] Током лета те године, клуб је поново предводио Љупко Петровић, трећи пут у својој тренерској каријери. После добрих припремних утакмица, клуб је ушао са великом надом у нову сезону али на европској сцени дошли су тешки порази од [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајднховена]] и [[ФК Зенит Санкт Петербург|Зенита]] из [[Санкт Петербург]]а. Титула је изгубљена те [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|сезоне]], као и куп од [[ФК Железник Београд|Железника]]. Током лета [[2005]]. године, [[Драган Џајић]] напушта фотељу председника после више од 20 година на челу клуба. Звездина трећа звезда је замењена петом звездом Црвене звезде, [[Драган Стојковић|Драганом Стојковићем]]. Клуб преузима [[Валтер Зенга]] и то је било први пут у историји да страни тренер предводи Звезду. Две године за редом, тим је освајао дуплу круну у домаћем првенству. Звезда је учествовала у [[УЕФА лига Европе|Лиги Европе]] [[2007]]. године. Почетком јуна [[2010]]. је покренуто учлањивање у клуб, а од [[22. октобар|22. октобра]] 2010. новим Статутом клуба сваком члану са плаћеном чланарином је омогућено учешће у избору новог председника.<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?id=37882|title=Звезда постала власништво чланова|accessdate=|last=|first=|date=22. 10. 2010|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224115004/http://www.sportal.rs/news.php?id=37882|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> [[9. децембар|9. децембра]] 2010. године, тренер Црвене звезде је постао [[Роберт Просинечки]], члан [[Генерација 1991.|генерације]] која је освојила титулу првака Европе и света. Пре него што је преузео црвено-беле, Просинечки је радио као асистент селектору [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватске]] [[Славен Билић|Славену Билићу]].<ref>{{Cite web|url=http://www.guardian.co.uk/football/blog/2010/dec/14/robert-prosinecki-red-star-belgrade |title= Robert Prosinecki faces tough task to orchestrate Red Star revolution |date=|accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=guardian.co.uk}}</ref> У почетку је било питање да ли ће уопште моћи да се бави тренерским послом у Звезди пошто није имао тренерску лиценцу.<ref>{{Cite web|url=http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/190121/Robi-ne-moze-da--vodi-Zvezdu |title=Robi ne može da vodi Zvezdu! |accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=sport.blic.rs}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.smedia.rs/sport/vest/39391/robert-prosinecki-fk-crvena-zvezda-fss-jsl-ivan-curkovic-FSS-Prosinecki-ni-kao-fizioterapeut-na-klupi.html |title= FSS: Prosinečki, ni kao fizioterapeut na klupi! |date=|accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=smedia.rs}}</ref> Те зиме између осталих, црвено-беле су појачали: [[Евандро Гоебел|Евандро]], [[Кристијан Борха|Борха]], [[Андрија Калуђеровић|Калуђеровић]], [[Ли Ади|Ади]] итд.<ref>{{Cite web|url=http://www.transfermarkt.de/de/roter-stern-belgrad/transfers/verein_159_2010.html |title= Трансфери у сезони 2010/11 |accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=transfermarkt.de}}</ref> Звезда је у том тренутку била друга на табели и заостајала за Партизаном пет бодова.<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.72.html:314309-Pocinju-pripreme-Crvene-zvezde |title= Počinju pripreme Crvene zvezde |accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=novosti.rs}}</ref>Ипак на крају ове сезоне (2010/11) Звезда није успела да узме титулу и завршила је као друга на табели. У последњем колу је победила Војводину са 0:2, на двадесетогодишњицу тријумфа у Барију.<ref>{{Cite web|url=http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/140609/Partizan-proslavio-titulu-Zvezda-druga |title= Partizan proslavio titulu, Zvezda druga |date=|accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=vesti-online.com}}</ref> Црвена звезда је овом позицијом на табели обезбедила да игра у трећем колу квалификација за [[УЕФА лига Европе|Лигу Европе]]. Као противника добила је [[Летонија|летонску]] екипу [[Вентспилс]]. Прву утакмицу, Звезда је добила у гостима са 2:1, a у другој је тријумфовала резултатом 7:0.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2012/matches/round=2000270/match=2007169/index.html |title= Zvezda-Ventspils |date=|accessdate=22. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> Постоји једна занимљивост у вези са путовањем на прву утакмицу. Наиме, играчи и стручни штаб црвено-белих летели су истим авионом којим су играчи [[Генерација 1991.|генерације 1991]] летели за Бари на финалну утакмицу Купа европских шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://sportal.rs/news.php?news=55683&com_page=5|title=Zvezda letela u istom avionu kao i za Bari 1991.|accessdate=22. 3. 2012|last=|first=|date=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224084722/http://sportal.rs/news.php?news=55683&com_page=5|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> Следећи противник кога је Звезда требала да победи да би се нашла у Лиги Европе био је [[ФК Рен|Рен]]. Међутим, тим из истоименог [[Француска|француског]] града је победио у обе утакмице. У првом мечу на Маракани било је 1:2, а у другом 4:0 за Рен.<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?news=57349|title=Plej-of za LE: Ren - Zvezda 4:0 (kraj)|date=|accessdate=22. 3. 2012|last=|first=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224102552/http://www.sportal.rs/news.php?news=57349|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> У сезони 2011/12. Црвена звезда је поново завршила на другом месту у Суперлиги, али је успела да освоји 3 трофеј Купа Србије, укупно 24, победивши у финалу [[ФК Борац Чачак|чачански Борац]] са 2:0. Дана [[14. новембар|14. новембра]] [[2012]]. председник клуба [[Владан Лукић]] је након три и по године на челу клуба поднео оставку, а истог дана је формирана радна група на челу са Драганом Џајићем која је управљала ФК Црвена звезда до нових избора<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:405913-Dzajic-i-radna-grupa-vode-Zvezdu Џајић и радна група воде Звезду („Вечерње новости“, 14. новембар 2012)], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> а Џајић је [[22. децембар|22. децембра]] изабран и за пуноправног председника клуба.<ref>[http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/225416/Dzajic-danas-zapocinje-drugi-mandat-kao-predsednik-Crvene-zvezde Džajić danas započinje drugi mandat kao predsednik Crvene zvezde („Blic Sport“, 22. децембар 2012)], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Циљ радне групе је био пре свега ревитализација клуба који је био у огромним дуговима. Ипак, спортски циљеви су и даље остали исти јер је то обавеза према многобројним навијачима. Иако свих година без великих успеха, Звезда је важила за најгледанији тим не само у Србији већ и шире. [[Датотека:Marakana docekala titulu.jpg|Прослава 26. домаће титуле на ''Маракани''|мини|250п]] У лето 2013. године у клуб стижу велика појачања и видела се жеља да се поново врати на врх домаћег фудбала. Поред новог тренера [[Славиша Стојановић|Славише Стојановића]], највеће име је [[Милош Нинковић]]<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2013&mm=07&dd=02&nav_id=728664 Милош Нинковић Звездин,] Приступљено 2. 1. 2015.</ref> који је испунио дечачки сан и заиграо за клуб који воли. Иако је сезона 2013/14. кренула необећавајуће, где је у првом делу сезоне забележено неколико тешких пораза, ипак у наставку је цео тим одиграо знатно боље. Нови тренер [[Славиша Стојановић]], је поред свих проблема у клубу успео да извуче максимум од својих играча. У другом делу сезоне је забележено 13 узастопних победа и тако је Црвена звезда успела да се поново попне на трон. Током сезоне нарочито су се истакли [[Нејц Печник|Печник]], [[Драган Мрђа|Мрђа]], [[Ненад Милијаш|Милијаш]] па и голман [[Бобан Бајковић|Бајковић]]. Ипак овај успех није имао одговарајући ефекат, јер је УЕФА због дуговања избацила Звезду из Европских такмичења. У јуну [[2015]]. године [[Миодраг Божовић]] преузима Звезду, после оставке [[Ненад Лалатовић|Ненада Лалатовића]].<ref>{{cite web|title=Грог Божовић води Звезду|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/dogovor-grof-bozovic-vodi-zvezdu/106776|work=mozzartsport|accessdate=5. 1. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170105180400/http://www.mozzartsport.com/vesti/dogovor-grof-bozovic-vodi-zvezdu/106776|archive-date=05. 01. 2017|url-status=dead}}</ref> У сезони 2015/2016 је освојена 27 титула првака државе.<ref>{{cite web|title=Звезда освојила титулу!|url=http://rs.n1info.com/a157046/Sport-Klub/Fudbal/SL-Zvezda-osvojila-titulu.html|work=n1info|accessdate=5. 1. 2017|archive-date=06. 01. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170106010254/http://rs.n1info.com/a157046/Sport-Klub/Fudbal/SL-Zvezda-osvojila-titulu.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|title=Журка на Маракани: 40 хиљада славило титулу!|url=http://mondo.rs/a904766/Sport/Fudbal/FK-Crvena-zvezda-proslavila-27.-titulu-VIDEO-FOTO.html|work=mondo.rs|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> Црвена звезда је на лето након освојене титуле играла квалификације за Лигу шампиона. У другом колу квалификација елиминисан је [[Малта|малтешки]] тим [[ФК Валета|Валета]].<ref>{{cite web|title=Звезда прошла Валету и забринула навијаче|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2016&mm=07&dd=19&nav_id=1156901|work=Б92|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> У трећем колу играно је са [[Бугарска|бугарским]] тимом [[ФК Лудогорец Разград|Лудогорец]], где је у првом мечу у гостима било 2:2 а код куће Звезда је изгубила са 2:4.<ref>{{cite web|title=Ништа од Лиге шампиона: Звезда "пала" у продужецима!|url=http://www.telegraf.rs/sport/2285749-crvena-zvezda-ludogorec-kvalifikacije-za-ligu-sampiona|work=telegraf|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> Звезда је ипак наставила такмичење у плејофу [[УЕФА Лига Европе|УЕФА Лиге Европе]] против [[ФК Сасуоло|Сасуола]]. У првом мечу у Италији било је 3:0 за домаћи тим а у другом сусрету 1:1 тако да је београдски тим завршио такмичење у Европи.<ref>{{cite web|title=РАЗЛИКА У КЛАСИ Ова Звезда није за Европу, Сасуоло надиграо црвено-беле и у Београду!|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/razlika-u-klasi-ova-zvezda-nije-za-evropu-sasuolo-nadigrao-crveno-bele-i-u-beogradu/sg8629s|work=blic.rs|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> У августу [[2017]]. године, Црвена звезда се пласирала у [[УЕФА лига Европе 2017/18.|Лигу Европе]] након десет година савладавши у трећем колу квалификација [[ФК Спарта Праг|Спарту Праг]] резултатом 3:0.<ref>{{cite web|title=(KURIR TV) ZVEZDA SIJALA I U PRAGU: Crveno-beli opet pobedili Spartu, još samo korak do Lige Evrope|url=http://www.kurir.rs/sport/fudbal/2890339/kurir-tv-borba-za-plej-of-lige-evrope-sparta-crvena-zvezda-1900|work=kurir|accessdate=26. 8. 2017}}</ref> Затим, у доигравању славила је против руског [[ФК Краснодар|Краснодара]]. У првом мечу у гостима Звезда је изгубила са 2:3, а код куће је победила са 2:1.<ref>{{cite web|title=Evropo, vratili smo se!|url=http://crvenazvezdafk.com/sr/vest/6209/Evropo-vratili-smo-se|work=crvenazvezdafk|accessdate=25. 8. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=POSLE 10 GODINA ČEKANJA Zvezda opet sija, igraće u Ligi Evrope!|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/posle-10-godina-cekanja-zvezda-opet-sija-igrace-u-ligi-evrope/h9crytp|work=blic|accessdate=25. 8. 2017}}</ref> У групној фази Х, Звезда је играла против [[ФК Арсенал|Арсенала]], [[ФК БАТЕ Борисов|БАТЕ Борисова]] и [[ФК Келн|Келна]]. 7. децембра 2017, фудбалери Црвене звезде савладали су у „мечу деценије“, у последњем колу Х групе, екипу Келна и изборили после 25 година пласман у нокаут фазу неког европског такмичења. Стрелац победоносног гола био је [[Славољуб Срнић]] у 22. минуту меча у [[Београд]]у. У шеснаестини финала, фебруара 2018, Црвена звезда дочекује [[ФК ЦСКА Москва|ЦСКА Москву]] где је Звезда код куће одиграла нерешено, а у гостима је поражена са 1:0. Након резултата 2:2 на гостовању [[ФК Ред бул Салцбург|Ред бул Салцбургу]] у [[Лига шампиона 2018/19.#Плеј оф|доигравању квалификација]], Црвена звезда се пласирала у групну фазу Лиге шампиона, за сезону 2018/19, по први пут од када такмичење постоји под тим именом. Оба поготка за Црвену звезду је постигао [[Ел Фарду Бен]], након асистенција [[Милош Дегенек|Милоша Дегенека]], док је у екипи домаћег тима Моанес Дабур два пута био стрелац. Претходно је, у [[Београд]]у, прва утакмица окончана резултатом 0:0.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/3242885/zvezda-u-salcburgu-za-plasman-u-ligu-sampiona.html|title=Историја у Салцбургу, Звезда у Лиги шампиона|date=29. 8. 2018|accessdate=30. 8. 2018|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref> Оно због чега ће групна фаза остати упамћена је да је Црвена звезда на домаћем терену одиграла нерешено против [[ФК Наполи|Наполија]] без постигнутих голова, а још већи успех је тај што је поразила [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] резултатом 2:0 чији је стрелац оба гола [[Милан Павков]]. Црвена звезда је математички обезбедила нову титулу у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]] [[5. мај]]а 2019. године победом над [[ФК Младост Лучани]] 1:0, једини гол за домаћина је постигао [[Милан Павков]] у 82. минуту. Црвена звезда је након двомеча са швајцарским [[ФК Јанг Бојс|Јанг Бојсом]] другу годину узастопно ушла у [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]], екипа Црвене звезде је до [[ФК Јанг Бојс|Јанг Бојса]] елиминисала [[ФК Судува Маријамполе|Судуву]], [[ФК Хелсинки|Хелсинки]] и [[ФК Копенхаген|Копенхаген]]. У првом мечу у [[Швајцарска|Швајцарској]] било је 2:2, а голове за [[ФК Црвена звезда|Звезду]] постигли су [[Милош Дегенек]] и [[Матео Гарсија]], а у реваншу на [[Стадион Рајко Митић|стадиону Рајко Митић]] било је 1:1, једини гол за Звезду постигао је [[Алекса Вукановић]], а због 2 гола у гостима Звезда је прошла даље. Жребом је одлучено да су у Звездиној групи (група Б) још и немачки [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]], енглески [[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем Хотспур]] и грчки [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]]. Освајањем титуле Суперлиге Србије, четири кола пре краја такмичарске [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], Црвена звезда је по први пут у историји везала четири узастопна шампионска наслова.<ref>{{Cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11382/magija-broja-4|title=Магија броја 4|date=30. 4. 2021|accessdate=30. 4. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref> У сваком од та четири првенства наступали су [[Милан Борјан]], [[Марко Гобељић]], [[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]], Ел Фарду Бен, [[Ричмонд Боаћи]] и [[Бранко Јовичић]].<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/111355/pisci-istorije-sa-marakane|title=Писци историје са Маракане|publisher=Спортски журнал|date=14. 4. 2021|accessdate=30. 4. 2021}}</ref> === Грб кроз историју === {| style="width:100%;" |- ! colspan="12" style="width:25%; background:#d40000;"|<span style="color: white">[[Грб ФК Црвена звезда|<font style="color:white;">Грбови ФК Црвена звезда]]</span> |- !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| |- | <center>[[Датотека:Grb FK Crvena Zvezda.jpeg|80п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Crvena zvezda (1950 - 1995).PNG|80п]] | <center>[[Датотека:Grb Crvene zvezde (1995-2011).jpeg|80п]] | <center>[[Датотека:Logo FC Red Star Belgrade (2011–2019).png|80п]] | <center>[[Датотека:Grb-fk-crvena-zvezda.svg|80п]] |- | <center>1945–1950. | <center>1950–1995. | <center>1995–2011. | <center>2011–2019. | <center>од 2019. |} == Навијачи == [[Датотека:Beograd 7717.jpg|мини|Делије на северној страни стадиона Црвене звезде током вечитог дербија ([[2009]].г.)]] {{Главни|Делије север}} Црвена звезда је српски клуб са највећим бројем навијача према већини истраживања која су спроведена у Србији. Навијачи Црвене звезде се називају [[Делије север|Делије]]. Ова навијачка група настала је уједињењем дотадашњих мањих навијачких група [[7. јануар]]а [[1989]]. Делије су увек имале своје групе и подгрупе, тренутно неке од најзначајнијих су: -{Belgrade boys}-, -{Brigate}-, -{Ultra Boys}- и -{Heroes}-. Навијачи Црвене звезде и [[ФК Олимпијакос|Олимпијакоса]] развили су дубоко пријатељство. Навијачи оба тима су себе назвали „Православна браћа“ („Orthodox Brothers“). Много пута навијачи Црвене звезде из различитих навијачких клубова су били на утакмицама Олимпијакоса, посебно против њиховог највећег ривала [[ФК Панатинаикос|Панатинаикоса]]. Однедавно -{„Orthodox Brothers“}- су почели да укључују навијаче [[ФК Спартак Москва|Спартака из Москве]]. == Успеси == {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! colspan="2" style="width:25%; background:#d40000;"|<span style="color: white">Такмичење</span> ! style="width:5%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Број</span> ! style="width:70%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Година</span> |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"|<span style="color: white">'''Национална такмичења - 62''' |- ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национално првенство - 33 (рекорд)'''</span> [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Незванична првенства Србије у фудбалу#Првенство Београда 1945. и Првенство НР Србије 1946.|Првенство НР Србије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''1''' || [[Српска лига у фудбалу 1946.|1945/46.]] |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Првенство Југославије у фудбалу|Првенство СФР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''19''' || [[Првенство Југославије у фудбалу 1951.|1951]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1952/53.|1952/53]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1955/56.|1955/56]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1956/57.|1956/57]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1959/60.|1959/60]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1967/68.|1967/68]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1968/69.|1968/69]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1969/70.|1969/70]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1972/73.|1972/73]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1976/77.|1976/77]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1979/80.|1979/80]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1980/81.|1980/81]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1989/90.|1989/90]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1990/91.|1990/91]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 9 || [[Првенство Југославије у фудбалу 1948/49.|1948/49]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1950.|1950]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1952.|1952]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1960/61.|1960/61]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1971/72.|1971/72]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1977/78.|1977/78]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1981/82.|1981/82]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1988/89.|1988/89]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 7 || [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1946/47.|1946/47]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1953/54.|1953/54]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1964/65.|1964/65]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1973/74.|1973/74]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1974/75.|1974/75]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1978/79.|1978/79]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1986/87.|1986/87]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство СР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''3''' || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 7 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.|1993/94]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.|2002/03]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 1 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Првенство Србије и Црне Горе]]''' || '''Првак''' || align=center|'''2''' || [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04]], [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 1 || [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''8''' || [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 7 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09]]. |- ! colspan="6" style="background:#fff;"| <span style="color: #d40000;">'''Национални куп - 26 (рекорд)'''</span> [[Датотека:Full Star Blue.svg|15п|Звездица за 10 освојених купова]] [[Датотека:Full Star Blue.svg|15п|Звездица за 10 освојених купова]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Југославије у фудбалу|Куп СФР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''12''' || [[Куп Југославије у фудбалу 1948.|1948]], [[Куп Југославије у фудбалу 1949.|1949]], [[Куп Југославије у фудбалу 1950.|1950]], [[Куп Југославије у фудбалу 1957/58.|1957/58]], [[Куп Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Куп Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64]], [[Куп Југославије у фудбалу 1967/68.|1967/68]], [[Куп Југославије у фудбалу 1969/70.|1969/70]], [[Куп Југославије у фудбалу 1970/71.|1970/71]], [[Куп Југославије у фудбалу 1981/82.|1981/82]], [[Куп Југославије у фудбалу 1984/85.|1984/85]], [[Куп Југославије у фудбалу 1989/90.|1989/90]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 8 || [[Куп Југославије у фудбалу 1952.|1952]], [[Куп Југославије у фудбалу 1954.|1954]], [[Куп Југославије у фудбалу 1973.|1973]], [[Куп Југославије у фудбалу 1979/80.|1979/80]], [[Куп Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84]], [[Куп Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88]], [[Куп Југославије у фудбалу 1990/91.|1990/91]], [[Куп Југославије у фудбалу 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп СР Југославије у фудбалу|Куп СР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''7''' || [[Куп СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 1 || [[Куп СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу|Куп Србије и Црне Горе]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04]], [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2002/03.|2002/03]], [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''5''' || [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]], [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]]. |- style="background:#fff;" ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национални суперкуп - 2 (рекорд)''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Суперкуп Југославије у фудбалу|Суперкуп СФР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || 1969, 1971. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национални лига куп - 1 (рекорд)''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''Лига куп СФР Југославије''' || '''Победник''' || align=center|'''1''' || 1972/73. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"| <span style="color: white">'''Континентална такмичења - 3'''</span> |- style="background:#fff;" |rowspan=4|<center>[[Датотека:Coppa Campioni.svg|24п]] '''[[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона (Куп европских шампиона)]]''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || [[Лига шампиона 1990/91.|1990/91]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|3|| [[Лига шампиона 1956/57.|1956/57]], [[Лига шампиона 1970/71.|1970/71]], [[Лига шампиона 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |Четвртфинале || align=center|5|| [[Лига шампиона 1957/58.|1957/58]], [[Лига шампиона 1973/74.|1973/74]], [[Лига шампиона 1980/81.|1980/81]], [[Лига шампиона 1981/82.|1981/82]], [[Лига шампиона 1986/87.|1986/87]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:UEFA Cup (adjusted).png|18п]] '''[[УЕФА лига Европе|Лига Европе (Куп УЕФА)]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|1|| [[Куп УЕФА 1978/79.|1978/79]]. |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>[[Датотека:Supercoppa UEFA.svg|16п]] '''[[УЕФА суперкуп|Суперкуп Европе]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|1|| 1991. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:Coppa delle Coppe.svg|24п]] '''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| 1974/75. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:CFFCB2.png|12п]] '''[[Куп сајамских градова]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| 1961/62. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:Mitropa cup.jpg|20п]] '''[[Митропа куп]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || 1958, [[Митропа куп 1968.|1968]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| [[Митропа куп 1957.|1957]]. |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"| <span style="color: white">'''Светска такмичења - 1'''</span> |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center> '''[[Интерконтинентални куп у фудбалу|Интерконтинентални куп]]''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || [[Интерконтинентални куп 1991. (фудбал)|1991]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |} {| style="background:#fff; font-size:96%; width:100%; width:100%;" class="wikitable collapsible collapsed" |- ! style="text-align:center; background:#ff2400; color:#fff;" colspan="90"| Међународни турнири |- {| class="wikitable" |- !width=15%| !width=15%| !width=15%| !width=15%| |- valign="top" | ''' Трофеј Кварнерске ривијере ''' (''до 19'') (<span>[[Ријека (град)|<font style="color:black;">Ријека]]</span>) * Освајач (4): 1954, 1955, 1969, 1978. * Финалиста (2): 1971, 1986. ''' Трофеј <span>[[Белинцона|<font style="color:black;">Белинцоне]]</span> ''' (''до 19'') * Освајач (2): 1959, 1963. ''' Трофеј <span>[[Сантијаго де Чиле|<font style="color:black;">Сантијаго де Чиле]]</span> ''' * Освајач (1): 1962. ''' Трофеј <span>[[Париз|<font style="color:black;">Париза]]</span> ''' * Освајач (1): 1962. * Финалиста (1): 1979. ''' Иберико трофеј''' (<span>[[Бадахоз|<font style="color:black;">Бадахоз]]</span>) * Освајач (1): 1971. * Финалиста (1): 1973. ''' Трофеј Терезе Херере ''' (<span>[[Коруња|<font style="color:black;">Ла Коруња]]</span>) * Освајач (1): 1971. | ''' Трофеј Коста дел Сол ''' (<span>[[Малага|<font style="color:black;">Малага]]</span>) * Освајач (1): 1973. * Финалиста (1): 1971. ''' Оранж трофеј ''' (<span>[[Валенсија|<font style="color:black;">Валенсија]]</span>) * Освајач (1): 1973. ''' Дунавски куп ''' * Освајач (1): 1976. ''' Куп Света I''' (<span>[[Сингапур|<font style="color:black;">Сингапур]]</span>) * Освајач (1): 1977. ''' Куп Света II''' (<span>[[Аустралија|<font style="color:black;">Аустралија]]</span>) * Финалиста (1): 1977. ''' Куп Лунарне Нове године ''' (<span>[[Хонгконг|<font style="color:black;">Хонгконг]]</span>) * Освајач (1): 1980. ''' Трофеј <span>[[Београд|<font style="color:black;">Београда]]</span> ''' * Освајач (2): 1980, 1981. | ''' Трофеј <span>[[Хихон|<font style="color:black;">Хихона]]</span> ''' * Освајач (1): 1982. ''' Трофеј <span>[[Мадрид|<font style="color:black;">Мадрида]]</span>''' * Финалиста (2): 1990, 1996. ''' Трофеј <span>[[Верона|<font style="color:black;">Вероне]]</span> ''' * Освајач (1): 1991. ''' Трофеј <span>[[Бастија|<font style="color:black;">Бастије]]</span> ''' * Освајач (1): 1995. ''' Трофеј <span>[[Фрајбург|<font style="color:black;">Фрајбурга]]</span> ''' * Освајач (1): 1997. ''' Еврофудбал куп ''' (''до 21'') (<span>[[Гронинген|<font style="color:black;">Гронинген]]</span>) * Освајач (1): 2001. ''' Трофеј Јоана Гампера ''' (<span>[[Барселона|<font style="color:black;">Барселона]]</span>) * Финалиста (1): 2002. | ''' Трофеј <span>[[Лајпциг|<font style="color:black;">Лајпцига]]</span> ''' * Освајач (1): 2004. ''' Куп сестринских градова у <span>[[Чикаго|<font style="color:black;">Чикагу]]</span> ''' * Освајач (1): 2010. ''' Ухрен куп (Куп сатова)''' (<span>[[Базел|<font style="color:black;">Базел]]</span>) * Финалиста (1): 2013. |} == Играчи == === Први тим === ''Од 5. фебруара 2022.''<ref>[http://www.crvenazvezdafk.com/scc/prvi-tim Први тим], crvenazvezdafk.com, Приступљено 21.6.2016.</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11641/zvezda-pocela-letnje-pripreme|title=Звезда почела летње припреме|accessdate=24. 6. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref><ref name="фкцз">{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/team/6-super-liga-srbije-2021-22/2-crvena-zvezda|title=ФК Црвена звезда|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=15. 7. 2021}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч| број=1|име =[[Зоран Поповић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{Ф играч| број=4|име =[[Мирко Иванић]]|нац=ЦГ|поз=MF}} {{ф играч| број=6|име =[[Радован Панков]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=7|име =[[Ненад Крстичић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=8|име =[[Гелор Канга]]|нац=ГАБ|поз=MF}} {{ф играч| број=9|име =[[Милан Павков]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч| број=10|име =[[Александар Катаи]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=11|име =[[Осман Букари]]|нац=ГАН|поз=MF}} {{ф играч| број=15|име =[[Александар Драговић]]|нац=АУТ|поз=DF}} {{ф играч| број=17|име =[[Немања Мотика]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=18|име =[[Ибрахим Мустафа]]|нац=ГАН|поз=MF}} {{ф играч| број=22|име =[[Вељко Николић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=23|име =[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{Фт средина}} {{ф играч| број=25|име =[[Страхиња Ераковић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=31|име =[[Ел Фарду Бен]]|нац=КОМ|поз=FW}} {{ф играч| број=35|име =[[Секу Саного]]|нац=ОБС|поз=MF}} {{ф играч| број=38|име =[[Никола Станковић (фудбалер, 2003)|Никола Станковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=49|име =[[Андрија Радуловић (фудбалер)|Андрија Радуловић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=55|име =[[Славољуб Срнић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=77|име =[[Марко Гобељић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=82|име =[[Милан Борјан]]|нац=КАН|поз=GK|остало=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{ф играч| број=99|име =[[Охи Омоиџуанфо]]|нац=НОР|поз=FW}} {{фт крај}} === Повучени бројеви === {{Главни чланак|Списак коришћених бројева дресова ФК Црвена звезда}} {{big|'''12'''}}&nbsp;– '''[[Делије север|Делије]]''' Последњи играч који је за званична такмичења лиценциран под бројем 12 на дресу био је [[Саша Радивојевић]], у првом делу сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]].<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=121&Itemid=84|title=Licencirani igrači FK Crvena zvezda za sezonu 2009/2010|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|year=2009|accessdate=26. 4. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100103075928/http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=121&Itemid=84|archivedate=3. 1. 2010}}</ref> [[Јул]]а месеца [[2010]]. године, руководство клуба донело је одлуку да број 12 повуче из употребе у част навијачима. Та одлука донесена је као знак захвалности за приврженост клубу и симболично представља подршку публике као 12. играча.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=07&dd=27&nav_id=448205|title=Zvezda povukla dres sa brojem 12|last=B|first =L.|website=[[Б92]]|date=27. 7. 2010|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> {{big|'''26'''}}&nbsp;– '''[[Горан Гогић]]''' ''(посмртно)'' Од лета [[2014]], Црвена звезда није користила број 26 на утакмицама [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]].<ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/sport/2861152-dve-godine-tuge-zvezda-i-delije-su-na-danasnji-dan-ostali-bez-gorana-gogica-video|title=Dve godine tuge: Zvezda i Delije su na današnji dan ostali bez Gorana Gogića (VIDEO)|website=telegraf.rs|date=3. 7. 2017|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> Дрес са тим бројем претходно је задужио Горан Гогић, док је током сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]]. преузео број 25, који је раније носио у [[ФК Јагодина|Јагодини]].<ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.de/goran-gogic/rueckennummern/spieler/46690|title=Goran Gogic: Rückennummern-Historie|trans-title=Горан Гогић — бројеви на дресу кроз каријеру|website=[[Трансфермаркт]]|date=3. 7. 2015|accessdate=6. 4. 2020|language=de}}</ref> Након одласка из клуба, Гогић је прешао у [[Кина|кинески]] град [[Ћингдао]], где је наступао за истоимени клуб. Преминуо је [[3. јул]]а [[2015]], у својој 29. години, услед [[Колапс (медицина)|колабирања]] и [[Губитак свести|губитка свести]] после тренинга.<ref>{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/tragedija-u-kini-umro-goran-gogic/109703|title=Tragedija u Kini: Umro Goran Gogić|website=mozzartsport.com|date=3. 7. 2015|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> Неки од фудбалера, попут Марка Маринковића и [[Милан Јевтовић|Милана Јевтовића]], касније су били лиценцирани под бројем 26 за такмичења под окриљем [[УЕФА|УЕФЕ]].<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2016/matches/round=2000654/match=2017093/prematch/player-lists/index.html|title=Crvena zvezda 0-2 Kairat|website=[[УЕФА]]|date=2. 7. 2015|accessdate=5. 3. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150704223648/http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2016/matches/round=2000654/match=2017093/prematch/player-lists/index.html|archivedate=04. 07. 2015|language=en}}</ref> Иако је за Црвену звезду дебитовао са тим бројем дреса против [[ФК Спартакс Јурмала|Спартакса]] из [[Јурмала|Јурмале]], лета [[2018]]. године, Јевтовић је изабрао број 33 у домаћем шампионату.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/67056/kumovi-u-zvezdi-opet-nose-brojeve-3-i-33|title=Кумови у Звезди опет носе бројеве 3 и 33|website=[[Спортски журнал]]|date=22. 7. 2018|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> === Звездине звезде === Црвена звезда већ 50 година уназад има традицију да додељује звање „''Звездина звезда''“ играчима који су имали велики утицај на клупску историју и који су је прославили широм света. Сваки од петорице изабраних играча је својевремено био и капитен клуба.<ref>''Политика'' - [http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/t53179.lt.html Звездине звезде], Приступљено 4. 2. 2008.</ref> Такође сви играчи осим Драгана Стојковића су играли најмање једну деценију за клуб. Коначно, 29. маја 2010. на прослави 65 година клуба [[Генерација 1991.]] која је освојила [[Лига шампиона 1990/91.|Куп европских шампиона]] и [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]] проглашена за шесту Звездину звезду. За сада је само пет играча и једна генерација било изабрано: <gallery widths="115px" heights="120px"> Датотека:Rajko Mitić (1970).jpg|<center>'''1.''' [[Рајко Митић]] Датотека:Dragoslav Sekularac Serbian White Eagles banquet 2007.jpg|<center>'''2.''' [[Драгослав Шекуларац]] Датотека:Dragan Džajić.jpg|<center>'''3.''' [[Драган Џајић]] Датотека:Petrovich.JPG|<center>'''4.''' [[Владимир Петровић Пижон|Владимир Петровић]] Датотека:Dragan Stojković with Guangzhou R&F F.C.png|<center>'''5.''' [[Драган Стојковић]] Датотека:Zvezda_Champ_UEFA.jpg|<center>'''6.''' [[Генерација 1991.]] </gallery> === Састав шампиона Европе === {{Главни|Генерација 1991.}} Састав освајача титуле првака Европе: {| |- |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Стојановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душко Радиновић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Маровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Југовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Рефик Шабанаџовић]] * {{зас|РУМ}} [[Миодраг Белодедић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Илија Најдоски]] |width="25"| |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Роберт Просинечки]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дејан Савићевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Синиша Михајловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дарко Панчев]] * {{зас|СФРЈ}} [[Драгиша Бинић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Влада Стошић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Василијевић]] |width="25"| |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Момчиловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Жељко Калуђеровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милић Јовановић (фудбалер)|Милић Јовановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Јурић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Раде Тошић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владан Лукић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Милојевић]] |} '''Тренер:''' {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] === Остали познати играчи === {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Антонијевић|Зоран „Жота“ Антонијевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Аћимовић|Јован „Куле“ Аћимовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Петар Баралић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Беара]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дејан Бекић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Цвијетин Благојевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владислав Богићевић|Владислав „Блеки“ Богићевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Здравко Боровница]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Вукосављевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Кирил Дојчиновски|Кирил „Киро“ Дојчиновски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ратомир Дујковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Дурковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Предраг Ђајић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ђорић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Ђуровић (фудбалер)|Жарко Ђуровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бошко Ђуровски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милко Ђуровски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Марко Елснер]] * {{зас|СФРЈ}} [[Тодор Живановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миљан Зековић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Томислав Ивковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Јанковић (фудбалер)|Милан Јанковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Јанковић Цоле|Слободан „Цоле“ Јанковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Рајко Јањанин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Живорад Јевтић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Језеркић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Јеликић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Јовановић (фудбалер)|Никола Јовановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Јовин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Јуришић]] * {{зас|СФРЈ}} Бошко Кајганић * {{зас|СФРЈ}} [[Станислав Караси]] * {{зас|СФРЈ}} Михаљ Кери * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Кленковски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бора Костић (фудбалер)|Бора Костић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миодраг Кривокапић (фудбалер)|Миодраг Кривокапић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Петар Кривокућа]] * {{зас|СФРЈ}} [[Србољуб Кривокућа]] * {{зас|СФРЈ}} [[Златко Крмпотић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Војин Лазаревић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубомир Ловрић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Живан Љуковчан]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Маравић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Војислав Мелић|Војислав „Војкан“ Мелић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Драган Милетовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ђорђе Миловановић (фудбалер)|Ђорђе Миловановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Милојевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Недељко Милосављевић|Недељко „Неђа“ Милосављевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Трифун Михајловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Митар Мркела]] * {{зас|СФРЈ}} [[Срђан Мркушић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Хусреф Мусемић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Славољуб Муслин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Николић Стаја|Душан „Стаја“ Николић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јовица Николић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миле Новковић|Миодраг „Миле“ Новковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Тихомир Огњанов|Тихомир „Бата“ Огњанов]] * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Остојић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Мирослав Павловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бела Палфи]] * {{зас|СФРЈ}} [[Огњен Петровић|Огњен „Оља“ Петровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владица Поповић|Владимир „Владица“ Поповић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Прљинчевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Славко Радовановић]] * {{зас|СФРЈ}} Бранко Радовић * {{зас|СФРЈ}} [[Сребренко Репчић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Антун Рудински]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Савић|Душан „Дуле“ Савић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Спајић|Љубомир „Љубиша“ Спајић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Србољуб Стаменковић|Србољуб „Срба“ Стаменковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Стипић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Александар Стојановић (фудбалер)|Александар „Дика“ Стојановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Сеад Сушић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Лазар Тасић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Коста Томашевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Новак Томић|Новак „Крца“ Томић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Топлак]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Филиповић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Сулејман Халиловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Борислав Цветковић|Борислав „Боро“ Цветковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Цокић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Чоп]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милош Шестић]] * {{зас|СЛО}} [[Миленко Ачимович]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Аџић]] * {{зас|СРЈ}} [[Бранко Бошковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Буњевчевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ристо Видаковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Гвозденовић]] * {{зас|СРЈ}} [[Јован Гојковић|Јован „Цуне“ Гојковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Анто Дробњак]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Друлић]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Дудић]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Ђоровић]] * {{зас|СРЈ}} [[Братислав Живковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Илија Ивић]] * {{зас|СРЈ}} [[Драгослав Јеврић]] * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Јовичић (фудбалер)|Зоран Јовичић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дарко Ковачевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Александар Коцић]] * {{зас|СРЈ}} [[Небојша Крупниковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Лалатовић]] * {{зас|СРЈ}} [[Лео Леринц]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Масловар]] * {{зас|СРЈ}} [[Звонко Милојевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Његуш]] * {{зас|СРЈ}} [[Перица Огњеновић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Петковић|Дејан „Рамбо“ Петковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Михајло Пјановић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Сакић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Станковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Стефановић]] * {{зас|МКД}} [[Митко Стојковски]] * {{зас|СЦГ}} [[Немања Видић]] * {{зас|СЦГ}} [[Владимир Дишљенковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Милан Дудић]] * {{зас|СЦГ}} [[Никола Жигић]] * {{зас|СЦГ}} [[Бошко Јанковић (фудбалер)|Бошко Јанковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Ненад Ковачевић|Ненад „Пикси“ Ковачевић]] * {{зас|СЦГ}} [[Александар Луковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Марјан Марковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Марко Пантелић]] * {{зас|ЦГ}} [[Бобан Бајковић]] * {{зас|СРБ}} [[Душан Баста]] * {{зас|КОМ}} [[Ел Фарду Бен]] * {{зас|СРБ}} [[Милан Бишевац]] * {{зас|ГАН}} [[Ричмонд Боаћи]] * {{зас|КАН}} [[Милан Борјан]] * {{зас|ПОР}} [[Уго Филипе Оливеира|Уго Виеира]] * {{зас|СЕН}} [[Ибрахим Гај]] * {{зас|НГР}} [[Абиола Дауда]] * {{зас|АУС}} [[Милош Дегенек]] * {{зас|ХОЛ}} [[Мичел Доналд]] * {{зас|АРГ}} [[Луис Ибањез|Луис „Лучо“ Ибањез]] * {{зас|БРА}} [[Едуардо де Фиори Мендес Каду|Каду]] * {{зас|ГАБ}} [[Гелор Канга]] * {{зас|ЕКВ}} [[Сегундо Кастиљо]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Катаи]] * {{зас|СРБ}} [[Огњен Короман]] * {{зас|СРБ}} [[Дарко Лазовић]] * {{зас|ФРА}} [[Дамијен Ле Талек]] * {{зас|НЕМ}} [[Марко Марин]] * {{зас|СРБ}} [[Лука Миливојевић]] * {{зас|СРБ}} [[Ненад Милијаш]] * {{зас|СРБ}} [[Дејан Миловановић]] * {{зас|СРБ}} [[Драган Мрђа]] * {{зас|СРБ}} [[Павле Нинков]] * {{зас|СРБ}} [[Милош Нинковић]] * {{зас|СРБ}} [[Марко Перовић (фудбалер, 1984)|Марко Перовић]] * {{зас|СЛО}} [[Нејц Печник]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Пешић]] * {{зас|СРБ}} [[Немања Радоњић]] * {{зас|СРБ}} [[Иван Ранђеловић]] * {{зас|СРБ}} [[Вујадин Савић]] {{div col end}} == Тренери == {{Главни|Списак тренера ФК Црвена звезда}} {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] (1946) * {{зас|СФРЈ}} [[Светислав Глишовић]] (1946–48) * {{зас|СФРЈ}} [[Александар Томашевић (фудбалер)|Александар Томашевић]] (1948–50) * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] (1951) * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Михајловић]] (1951) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] (1952) * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Михајловић]] (1952–53) * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] (1953–54) * {{зас|СФРЈ}} [[Бошко Ралић]] (1954) * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] (1954–57) * {{зас|СФРЈ}} [[Миша Павић]] (1957–64) * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Топлак]] (1964–66) * {{зас|СФРЈ}} [[Миљан Миљанић]] (1966–74) * {{зас|СФРЈ}} [[Миљенко Михић]] (1974–75) * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] (1975–76) * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] (1976–78) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] (1978–82) * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Остојић]] (1982–83) * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] (1983–86) * {{зас|СФРЈ}} [[Велибор Васовић]] (1986–88) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] (1988) * {{зас|СФРЈ}} [[Драгослав Шекуларац]] (1989–90) * {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] (1990–91) * {{зас|СФРЈ}} [[Владица Поповић]] (1991–92) * {{зас|СРЈ}} [[Милан Живадиновић]] (1992–94) * {{зас|СРЈ}} [[Љупко Петровић]] (1994–96) * {{зас|СРЈ}} [[Владимир Петровић Пижон]] (1996–97) * {{зас|СРЈ}} [[Војин Лазаревић]] (1997) * {{зас|СРЈ}} [[Милорад Косановић]] (1997–98) * {{зас|СРЈ}} [[Војин Лазаревић]] (1998–99) * {{зас|СРЈ}} [[Милољуб Остојић]] (1999) * {{зас|СРЈ}} Звонко Радић (привремени) (1999) * {{зас|СРЈ}} [[Славољуб Муслин]] (1999–01) * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Филиповић]] (2001–03) * {{зас|СЦГ}} [[Славољуб Муслин]] (2003–04) * {{зас|СЦГ}} [[Љупко Петровић]] (2004) * {{зас|СЦГ}} [[Милован Рајевац]] (привремени) (2004) * {{зас|СЦГ}} [[Ратко Достанић]] (2004–05) * {{зас|ИТА}} [[Валтер Зенга]] (2005–06) * {{зас|БИХ}} [[Душан Бајевић]] (2006–07) * {{зас|МКД}} [[Бошко Ђуровски]] (2007) * {{зас|СРБ|2004}} [[Милорад Косановић]] (2007) * {{зас|СРБ|2004}} [[Александар Јанковић]] (2007–08) * {{зас|ЧЕШ}} {{зас|ИТА}} [[Здењек Земан]] (2008) * {{зас|МКД}} [[Чедомир Јаневски]] (2008–09) * {{зас|СРБ|2004}} {{зас|КИП}} [[Синиша Гогић]] (привремени) (2009) * {{зас|СРБ|2004}} [[Владимир Петровић Пижон]] (2009–10) * {{зас|СРБ|2004}} [[Ратко Достанић]] (2010) * {{зас|СРБ}} [[Александар Кристић]] (2010) * {{зас|ХРВ}} [[Роберт Просинечки]] (2010–12) * {{зас|СРБ}} [[Александар Јанковић]] (2012–13) * {{зас|ПОР}} [[Рикардо Са Пинто]] (2013) * {{зас|СЛО}} [[Славиша Стојановић]] (2013–14) * {{зас|СРБ}} [[Ненад Лалатовић]] (2014–15) * {{зас|ЦГ}} [[Миодраг Божовић]] (2015–17) * {{зас|МКД}} [[Бошко Ђуровски]] (привремени) (2017) * {{зас|СРБ}} [[Владан Милојевић]] (2017–19) * {{зас|СРБ}} [[Дејан Станковић]] (2019–тренутно) {{div col end}} == Председници == {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Мита Миљковић]] (1948–51) * {{зас|СФРЈ}} [[Иса Јовановић]] (1951–52) * {{зас|СФРЈ}} Сава Радојчић (1952–54) * {{зас|СФРЈ}} [[Драгослав Марковић]] (1954–55) * {{зас|СФРЈ}} Милић Бугарчић (1955–56) * {{зас|СФРЈ}} Драгоје Ђурић (1956) * {{зас|СФРЈ}} Душан Благојевић (1956–60) * {{зас|СФРЈ}} Милић Бугарчић (1960–63) * {{зас|СФРЈ}} Радован Пантовић (1963–65) * {{зас|СФРЈ}} Душан Благојевић (1965–68) * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Бугарчић]] (1968–77) * {{зас|СФРЈ}} Радован Пантовић (1977–81) * {{зас|СФРЈ}} [[Брана Димитријевић]] (1981–82) * {{зас|СФРЈ}} Властимир Пурић (1982) * {{зас|СФРЈ}} Миладин Шакић (1982–87) * {{зас|СРЈ}} Светозар Мијаиловић (1987–93) * {{зас|СЦГ}} [[Драган Џајић]] (1998–04) * {{зас|СРБ|2004}} [[Драган Стојковић]] (2005–07) * {{зас|СРБ|2004}} Топлица Спасојевић (2007–08) * {{зас|СРБ|2004}} [[Дан Тана|Добривоје Танасијевић]] (2008–09) * {{зас|СРБ}} [[Владан Лукић]] (2009–12) * {{зас|СРБ}} [[Драган Џајић]] (2012–14) * {{зас|СРБ}} Светозар Мијаиловић (2014–тренутно) {{div col end}} == Ривалство са Партизаном == {{Посебан чланак|Вечити дерби}} Звездин градски ривал је [[ФК Партизан|Партизан]] и утакмице између ова два клуба се називају „[[Вечити дерби (Србија)|вечити дербији]]“. Ове утакмице су увек биле жељно ишчекиване и врло спектакуларне, али због слабијег квалитета фудбала у последњим годинама, као и велике количине насиља и хулиганизма, драстично је смањена посећеност на овим утакмицама. Дерби игран [[11. мај]]а [[2005]]. у полуфиналу купа Србије и Црне Горе је посетило 8.000 гледалаца, што је најмање у историји. Највећа посећеност је било око 108.000 гледалаца. === Статистика фудбалског дербија === * ''Од 25. маја 2021.'' {|width=100% |- |width=65%| {| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="margin:auto; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:90%; text-align:center;" |- style="background:#069; text-align:center; color:white;" ! style="width:40%;"|Такм. ! style="width:10%;"|ИГP ! style="width:10%;"|ЦЗB ! style="width:10%;"|Н ! style="width:10%;"|ПАР ! style="width:10%;"|ГолЦЗВ ! style="width:10%;"|ГолПАР |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Првенство''' || 164 || 65 || 52 || 47 || 229 || 197 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Куп''' || 39 || 20 || 5 || 14 || 57 || 49 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Остало''' || 54 || 25 || 9 || 20 || 103 || 88 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Укупно''' || '''257''' || '''110''' || '''66''' || '''81''' || '''389''' || '''334''' |} |width=35%| {| |- |algin=center|'''ИГP''': ''одиграно утакмица'' |- |algin=center|'''ЦЗB''': ''победа Црвене звезде'' |- |algin=center|'''Н''': ''нерешено'' |- |algin=center|'''ПАР''': ''победа Партизана'' |- |algin=center|'''ГолЦЗB''': ''постигнутих голова Црвене звезде'' |- |algin=center|'''ГолПАР''': ''постигнутих голова Партизана'' |} |} == ФК Црвена звезда у Суперлиги Србије == {{Главни|Суперлига Србије у фудбалу}} ''Стање на дан: 19. мај 2021. {| class="wikitable" |- ! Сезона ! ИГ ! П ! Н ! И ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. ! Плас. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] ||32 ||23 ||5 ||4 ||55 ||27 ||+28 ||74 ||1. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08.]] ||33 ||21 ||12 ||0 ||65 ||22 ||+43 ||75 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] ||33 ||17 ||8 ||8 ||59 ||32 ||+27 ||59 ||3. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10.]] ||30 ||23 ||2 ||5 ||53 ||17 ||+36 ||71 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] ||30 ||22 ||4 ||4 ||52 ||18 ||+34 ||70 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] ||30 ||21 ||5 ||4 ||57 ||18 ||+39 ||68 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] ||30 ||20 ||2 ||8 ||55 ||35 ||+20 ||62 ||2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]] | 30 | 23 | 3 | 4 | 66 | 27 | +39 | 72 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]] | 30 | 19 | 7 | 4 | 46 | 20 | +26 | 64 | 2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]] | 37 | 30 | 5 | 2 | 97 | 27 | +70 | 54 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]] | 37 | 30 | 4 | 3 | 93 | 33 | +60 | 55 | 2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] | 37 | 32 | 4 | 1 | 96 | 19 | +77 | 60 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]] | 37 | 33 | 3 | 1 | 97 | 20 | +77 | 60 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] | 30 | 25 | 3 | 2 | 68 | 18 | +50 | 78 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]] | 38 | 35 | 3 | 0 | 114 | 20 | +94 | 108 | 1. |- style="text-align:center;" |'''Укупно''' ||'''494''' ||'''374''' ||'''70''' ||'''50''' ||'''1073''' ||'''353''' ||'''+720''' ||'''1030''' ||'''1. (НП)''' |} <small>'''ИГ''' = Играо утакмица; '''П''' = Победио; '''Н''' = Нерешено; '''И''' = Изгубио; '''ГД''' = Голова дао; '''ГП''' = Голова примио; '''ГР''' = Гол разлика; '''Бод.''' = Бодова; '''Плас.''' = Пласман; '''НП''' = Највиши пласман</small> == ФК Црвена звезда у Купу Србије == {| |- | width="10" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] |Полуфинале |- |} | width="30" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]] |Осмина финала |- |[[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]] |Осмина финала |- |} | width="30" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]] |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]] |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |} |} == ФК Црвена звезда у европским такмичењима == {{Главни|ФК Црвена звезда у европским такмичењима}} Закључно са 25. фебруаром 2021, Црвена звезда је у европским куповима играла: {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! |'''Такмичење''' ! |Ут. ! |Поб. ! |Нер. ! |Пор. ! |ГД ! |ГП |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига шампиона]] || 143 || 67 || 31 || 45 || 260 || 194 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] || 34 || 12 || 10 || 12 || 64 || 43 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА лига Европе]] || 149 || 62 || 40 || 47 || 230 || 187 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА суперкуп]] || 1 || 0 || 0 || 1 || 0 || 1 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Интерконтинентални куп у фудбалу|Интерконтинентални куп]] || 1 || 1 || 0 || 0 || 3 || 0 |- style="background: #E7FAEC;" | '''I Укупно УЕФА такмичења''' || '''328''' || '''142''' || '''81''' || '''105''' || '''557''' || '''425''' |- | [[Митропа куп]] || 39 || 17 || 7 || 15 || 71 || 58 |- | [[Куп сајамских градова]] || 21 || 9 || 2 || 10 || 32 || 29 |- | [[Интертото куп]] || 6 || 3 || 1 || 2 || 15 || 15 |- | '''II Укупно остала такмичења''' || '''66''' || '''29''' || '''10''' || '''27''' || '''118''' || '''102''' |- ! | '''Укупно I + II''' ! | '''394''' ! | '''171''' ! | '''91''' ! | '''132''' ! | '''675''' ! | '''527''' |} == Дресови (произвођачи и спонзори) == {| class="wikitable" style="text-align: center" |- !Период !Произвођач опреме !Главни спонзор на дресу |- |1977–1978 |Адмирал | |- |1979 |rowspan=7|[[Пума (компанија)|Пума]] | |- |1980–1986 |Кристал Зајечар |- |1986–1987 | де ЛУКС |- |1987–1988 |Ли Купер |- |1988–1989 |Касучи |- |1989–1990 |Мистер Бејби |- |1990–1991 |ДЕКСИМ |- |1991–1993 |rowspan=2|[[Hummel International|Хумел]] |[[Дуванска индустрија Ниш|Класик]] |- |1993–1994 |[[Комерцијална банка]] |- |1994–1996 |[[Диадора]] |rowspan=2|[[Беобанка]] |- |1996–1998 |rowspan=2|[[Капа (компанија)|Капа]] |- |1998–2001 |[[Апатинска пивара|Пилс лајт]] |- |2001–2003 |rowspan=3|[[Адидас]] | |- |2003–2005 |[[Винер штетише]]<br />Шарп |- |2005–2006 |rowspan=2|[[Тојота (компанија)|Тојота]] |- |2006–2008 |rowspan=4|[[Најки]] |- |2008–2009 | |- |2010 |2344 – За моју Звезду |- |2010–2012 |rowspan=4|[[Гаспром]] |- |2012–2013 |[[Леђеа]] |- |2013–2017 |[[Пума (компанија)|Пума]] |- |2017– |Макрон |} == Генерални спонзор == Од [[2010]]. године генерални спонзор једног од најпопуларнијих фудбалских клубова у Србији је компанија „[[Гаспром|Гаспром њефт]]“ — већински акционар српске компаније „[[Нафтна индустрија Србије]]“ и највећи страни инвеститор у земљи. Током сарадње са „Гаспром њефтом“ клуб је шест пута освајао [[Суперлига Србије у фудбалу|титулу шампиона Србије]], два пута је освојио [[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]] и редовно је учествовао на европским турнирима. У оквиру сарадње, осим рекламирања брендова компаније „Гаспром њефт“ заједно са [[ФК Зенит]]ом из [[Санкт Петербург]]а реализује се сарадња у области омладинског фудбала — размена младих играча и одржавање пријатељских утакмица. == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [[ЖФК Црвена звезда]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = FK Crvena zvezda | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Црвена звезда }} * [http://www.crvenazvezdafk.com/ Званични сајт „[[ФК Црвена звезда]]“] www.crvenazvezdafk.com {{sr}} {{en}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=50069/profile/index.html УЕФА профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.uefa.com {{en}} {{de}} {{fr}} {{ru}} {{es}} {{it}} {{pt}} {{ja}} * [http://www.transfermarkt.rs/sr/fk-crvena-zvezda/startseite/verein_159.html Профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.transfermarkt.rs {{sr}} * [http://www.transfermarkt.co.uk/en/fk-crvena-zvezda/startseite/verein_159.html Профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.transfermarkt.co.uk {{en}} * [http://www.delije.net/ Званична презентација навијача] www.delije.net {{sr}} * [http://www.sd-crvenazvezda.net/ Званични сајт СД Црвена звезда] www.sd-crvenazvezda.net {{sr}} * [http://www.mojacrvenazvezda.net/ Све вести из клуба - Незванични сајт СД Црвена звезда] www.mojacrvenazvezda.net {{sr}} * [http://www.fudbal91.com/fudbalski_klubovi/Crvena_Zvezda Фудбал 91 профил - резултати од 2000.] www.fudbal91.com {{sr}} * [http://www.redstarbelgrade.com/ Јавна архива и незванична презентација клуба] www.redstarbelgrade.com {{sr}} {{en}} {{fr}} {{de}} {{el}} {{it}} {{pt}} {{ru}} {{es}} {{добар}} {{ФК Црвена звезда}} {{Утакмице ФК Црвена звезда}} {{састав ФК Црвена звезда}} {{Звездине звезде}} {{ЕШ91ЦЗВф}} {{Победник Интерконтиненталног купа 1991. - ФК Црвена звезда}} {{Суперлига Србије у фудбалу}} {{Победници Лиге шампиона}} {{Портал бар|Фудбал|Србија|Београд}} [[Категорија:ФК Црвена звезда| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Ц]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1945.|Ц]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Београда]] e51c1h9l0bidvm2syn0yxvwdmhyu6jr 25115176 25115172 2022-07-20T09:22:38Z 188.120.118.201 /* Први тим */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|други фудбалски клуб|[[ФК Црвена звезда (вишезначна одредница)]]}} {{Фудбалски клуб | тренутно = ФК Црвена звезда сезона 2021/22. | име = ФК Црвена звезда | слика = [[Датотека:Grb-fk-crvena-zvezda.svg|150п|Грб Црвене звезде]] | пуно име = Фудбалски клуб Црвена звезда | надимак = Звезда<br>„црвено-бели” | основан = {{Start date and age|1945|3|4|br=yes|p=yes}} | стадион = [[Стадион Рајко Митић]], [[Београд]] | капацитет = 51.755<ref>{{cite web|title=Dom Crvene zvezde |url=http://www.crvenazvezdafk.com/sr/stadion |website=FK Crvena zvezda |accessdate=19. 5. 2019}}</ref> | директор = {{зас|СРБ}} Светозар Мијаиловић | тренер = {{зас|СРБ}} [[Дејан Станковић]] | лига = [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] | сезона = [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] | позиција = Суперлига Србије, '''1.''' | веб_сајт = http://www.crvenazvezdafk.com/ | pattern_la1 = _czvezda2122h | pattern_b1 = _czvezda2122h | pattern_ra1 = _czvezda2122h | pattern_sh1 = _czvezda2021h2 | pattern_so1 = _czvezda1920h2 | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FF0000 | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _czvezda2021a | pattern_b2 = _czvezda2021a | pattern_ra2 = _czvezda2021a | pattern_sh2 = _czvezda2021a | pattern_so2 = _czvezda2021a | leftarm2 = 142135 | body2 = 142135 | rightarm2 = 142135 | shorts2 = 142135 | socks2 = 142135 | pattern_la3 = _czvezda2021t | pattern_b3 = _czvezda2021t | pattern_ra3 = _czvezda2021t | pattern_sh3 = _czvezda2021h | pattern_so3 = _whitetop | leftarm3 = FF0000 | body3 = FF0000 | rightarm3 = FF0000 | shorts3 = FF0000 | socks3 = FF0000 |величина слике=200п}} '''Фудбалски клуб Црвена звезда'''{{напомена|Име „Црвена звезда“ се углавном преводи на остале светске језике и то на [[енглески језик|енглеском]] као „-{Red Star}-“, [[немачки језик|немачком]] као „-{Roter Stern}-“, [[француски језик|француском]] као „-{Etoile Rouge}-“, [[италијански језик|италијанском]] као „-{Stella Rossa}-“, [[шпански језик|шпанском]] као „-{Estrella Roja}-“, [[холандски језик|холандском]] као „-{Rode Ster}-“, [[норвешки језик|норвешком]] као „-{Røde Stjerne}-“, [[румунски језик|румунском]] као „-{Steaua Roşie}-“.}} је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ски клуб из [[Београд]]а и део је [[СД Црвена звезда]]. Црвена звезда је најтрофејнији фудбалски клуб у Србији освојивши укупно 66 титулa, укључујући 33 домаћa [[Суперлига Србије у фудбалу|шампионатa]],<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/sampionati|title=ШАМПИОНАТИ|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=9. 7. 2018}}</ref> 26 националних [[Куп Србије у фудбалу|купова]],<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/kupovi|title=КУПОВИ|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=9. 7. 2018}}</ref> два национална суперкупа,<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web|url=http://www.strategija.org/red-star-roter-stern-stella-rossa-etoile-rouge-crvena-zvezda/|title=Red Star, Roter Stern, Stella Rossa, Estrella Roja, Etoile Rouge, … Crvena zvezda|language=Serbian|publisher=strategija.org|accessdate=7. 05. 2019.}}</ref> један лига куп (куп прволигаша),<ref name="аутоматски генерисано1" /> два [[Митропа куп]]а, један [[УЕФА Лига шампиона|Куп шампиона]] и један [[Интерконтинентални куп]]. Највећи успех постигнут је [[1991]]. године када осваја [[Лига шампиона 1990/91.|Куп европских шампиона]] у [[Бари]]ју и [[Интерконтинентални куп 1991. (фудбал)|Интерконтинентални куп]] у [[Токио|Токију]] исте године. Било је то највеће достигнуће Црвене звезде и било ког српског, а тада и југословенског фудбалског клуба. Поред тог успеха у европским такмичењима, издваја се и [[Финале Купа УЕФА 1979.|финале Купа УЕФА 1979]], где су поражени од [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусије из Менхенгладбаха]]. Игра на свом [[Стадион Рајко Митић|стадиону]] који од [[2014]]. носи име по легенди Црвене звезде [[Рајко Митић|Рајку Митићу]], са капацитетом од 51.755 седећих места. Стадион је међу домаћом публиком познат као Маракана по називу [[Маракана (Бразил)|истоименог]] стадиона у [[Бразил]]у, иако му то никад није био званичан назив. Према већини истраживања Црвена звезда је најпопуларнији клуб у Србији<ref>{{cite news|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2008&mm=02&dd=27&nav_id=286765|title=Svaki drugi Srbin navija za Zvezdu|publisher=b92.net|accessdate=27. 2. 2008}}</ref> и Београду.<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/2300/beograd-je-ceo-crveno-beo|title=Београд је цео, црвено-бео|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=22. 3. 2012}}</ref> Такође веома је популаран готово у свим суседним државама али и међу српском популацијом широм света. Клуб има дугогодишње ривалство са [[ФК Партизан|Партизаном]]. Од [[2011]]. године постоји и [[ЖФК Црвена звезда|Женски фудбалски клуб Црвена звезда]]. == Историја == === Настанак и прва титула (1945—1951) === Док је [[Други светски рат]] још увек трајао, у ослобођеним деловима земље извршена је целокупна реорганизација спортског живота. Велики број предратних клубова је престао да постоји, те су уместо њих оснивани нови. Један од најпознатијих [[фудбал]]ских клубова који је тада угашен била је [[београд]]ска [[СК Југославија|Југославија]]. Током [[фебруар]]а [[1945]]. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину једног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција.<ref name="наст.">{{Cite web|url=http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=57&id_vest=18883|title=Настанак клуба|date=|accessdate=28. 1. 2008|archiveurl=https://archive.today/20070609232324/http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=57&id_vest=18883|archivedate=9. 6. 2007|url-status=dead|work=|publisher=sport.novosti.co.yu}}</ref> У духу тог времена носило је назив Омладинско–фискултурно друштво (ОФД) које је [[4. март]]а прерасло у Црвену звезду.<ref name="наст." /><ref name="гласјав.">''Глас јавности''- [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/04/srpski/S05030301.shtml Настанак клуба], Приступљено 28. 1. 2008.</ref><ref>{{cite news|url=https://rs.n1info.com/sport-klub/fudbal/kako-je-crvena-zvezda-dobila-svoje-ime/|title=Kako je Crvena zvezda dobila svoje ime?|last=Jakšić|first=Pavle|publisher=[[Н1]]|date=18. 11. 2021|accessdate=18. 11. 2021}}</ref> Иницијатива за оснивање спортског друштва потекла је од Зорана Жујовића и Слободана Ћосића, а међу оснивачима су још били и [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]], [[Светозар Глигорић]], Мира Петровић и [[Милован Ћирић]]. Новооснованом клубу су тада припали стадион,<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Zvezdin-stadion--od-Avale-ka-Zvezdanom-gradu.sr.html|title=Звездин стадион - од „Авале“ ка „Звезданом граду“|publisher=„Политика“, Приступљено 27. 4. 2013.}}</ref> и клупске просторије [[СК Југославија|СК Југославије]], а стицајем околности боја клуба је била иста као и боја клуба свеже угашене СК Југославије, али са тотално другачијим конотацијама. Црвена звезда нема никаквих додирних тачака са СК Југославијом те се не може сматрати никаквим наследником истог клуба, а главни разлог је чињеница да је Црвена звезда устројена према тзв. совјетском фискултурном (спортском) моделу. Тим је добио име после дуге расправе између тадашњих потпредседника спортског друштва Слободана Ћосића и Зорана Жујовића.<ref name="наст." /><ref>{{Cite web|url=http://www.novine.ca/arhiva/2005/0994/sport.html |title= Политика: Настанак клуба |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=politika.rs}}</ref> После бројних предлога (Младост, [[Ударник]], [[Торпедо]], [[Динамо]], [[Локомотива]] итд.), најзад је Ћосић рекао: „Да наше друштво назовемо Звезда!“, на шта је Жујовић спонтано додао: „Одлично, само, кад је Звезда - нека буде црвена.“<ref>''Студентски часопис „Монополист“''- [http://www.monopollist.ekof.bg.ac.rs/mozaik/zvezda.htm Настанак]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 28. 1. 2008.</ref> Са овим предлогом сви присутни су се са задовољством сложили, мада је било предлога да се клуб назове и Плава звезда. Одређене су и боје: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној подлози дреса. Прво руководство клуба су чинили Ђорђе Паљић који је био председник, Зоран Жујовић и Слободан Ћосић који су обављали функције потпредседника, Љубиша Секулић је био секретар, економ [[Предраг Ђајић]], а вођа фудбалске секције је био [[Коста Томашевић]]. Прва утакмица је одиграна против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а. Звезда је добила тај меч са 3-2, а стрелац првог гола је био Коста Томашевић.<ref name="наст." /><ref name="гласјав." /><ref>{{Cite web|url=http://www.srpstvo.com/ser/vesti/index.php?ID=616&PHPSESSID=62482261eeadafbe92b5ca36cfd42ddb |title= Прва утакмица |date=|accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |work= |publisher=srpstvo.com}}</ref> Утакмица је одиграна на стадиону „Авала“ (бивше игралиште СК Југославије) пред око 3000 гледалаца.<ref>{{Cite web|url=http://www.znanje.org/i/i20/00iv03/00iv0305/kako%20je%20sve%20pocelo.htm |title= Прва утакмица |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=znanje.org}}</ref> Седам дана касније Звезда је играла против играча британске армије и победила са 12:0. Током 1945. године клуб је одиграо око 36 мечева. Црвена звезда је забележила победе у 30 мечева, играла нерешено 5 и изгубила један меч од Румуније у Темишвару [[23. септембар|23. септембра]] 1945. године. После освојеног првенства Србије 1945/46, Црвена звезда је освојила [[Куп Југославије у фудбалу 1948.|Куп Југославије 1948.]] победом од 3:0 у финалу над [[ФК Партизан|Партизаном]]. Тај успех је поновљен и у наредне две године, победама у финалима прво над [[ФК Наша Крила|Нашим крилима]] (3:2), а затим и над [[загреб]]ачким [[ГНК Динамо Загреб|Динамом]] (3:0). Низ великог успеха је настављен и [[Првенство Југославије у фудбалу 1951.|1951]]. када је клуб по први пут постао [[Првенство Југославије у фудбалу|првак Југославије]]. Иако се на само три кола пред крај првенства чинило да је првенство решено јер је [[ГНК Динамо Загреб|Динамо]] имао пет бодова више у односу на Звезду, а тада су се за победу добијала два бода. Прво је Звезда искористила пораз Загрепчана од [[ФК Сарајево|Сарајева]], а затим их је и међусобном дуелу савладала. На тај начин им је пред последње коло пришла на само бод заостатка. У том последњем колу [[ОФК Београд|БСК]] је успео да [[ГНК Динамо Загреб|Динаму]] узме бод, а Црвена звезда је успела да добије [[ФК Партизан|Партизан]] са [[10. večiti derbi u fudbalu|2:0]]. О титули првака је одлучила боља гол-разлика која је била на страни Звезде. === Педесете - прва ера доминације (1952—1958) === [[Датотека:Kostic-borivoje.jpg|мини|десно|200п|[[Бора Костић (фудбалер)|Бора Костић]], најбољи стрелац у историји клуба.]] Црвена звезда је наредну титулу освојила у сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1952/53.|1952/53.]], али су се праве промене у клубу догодиле средином те деценије. Тада је на место председника клуба дошао Душан Благојевић, Слободан Ћосић је постао генерални секретар, а на месту техничког директора се нашао Аца Обрадовић, познатији под надимком „Доктор О“. Они су створили генерацију играча која је пет година доминирала домаћим првенством и која је остварила значајне резултате и на међународној сцени. У [[УЕФА Лига шампиона|Европа купу I]], ова генерација је успела да стигне до полуфинала у сезони [[Лига шампиона 1956/57.|1956/57.]] Након тога је освојен и [[Митропа куп|Дунавски куп]] [[1958]]. Тим у коме су играли фудбалери као што су [[Владимир Беара|Беара]], [[Владимир Дурковић|Дурковић]], [[Бранко Станковић (фудбалер)|Станковић]], [[Владица Поповић|Поповић]], [[Рајко Митић|Митић]], [[Бора Костић (фудбалер)|Костић]], [[Драгослав Шекуларац|Шекуларац]], освојили су четири титуле [[Првенство Југославије у фудбалу|првака]] и два [[Куп Југославије у фудбалу|Купа]], и при томе ни у једној од тих пет сезона нису остали без трофеја. Звездина игра била је брза и нападачка, што је клубу веома брзо донело велику популарност у земљи и свету. Паралелно са успесима на терену, Обрадовић је оформио основу стручног рада на којој ће се базирати каснији велики успеси Црвене звезде. === Криза и нови стадион Црвене звезде (1958—1966) === Крај педесетих био је први период доминације једног клуба на југословенској фудбалској сцени. У наредних седам сезона, Црвена звезда је успела да освоји само једну титулу и један куп, што није било довољно за клуб са реномеом и амбицијама какав је Црвена звезда. Пласман током ових сезона је био најгори у историји клуба (укључујући и седмо место [[Првенство Југославије у фудбалу 1962/63.|1963]]). Црвена звезда је чак четири пута завршавала испод трећег места на табели (пре и после тога, Црвена звезда никада није падала испод трећег места у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[Савезна Република Југославија|СРЈ]], [[Србија и Црна Гора|СЦГ]] и [[Србија|Србији]]). Чак и тада, било је јасно да је Црвена звезда далеко најпопуларнији клуб у земљи, а њени порази су тешко падали навијачима. Тако да се дешавало да су у неким приликама навијачи Звезде улетали на терен и рушили голове. У сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1962/63.|1962/63]], клуб је успео да постигне само 21 гол, што је, на пример, половина износа који је [[ФК Војводина|Војводина]] постигла, иако је она завршила пет места ниже на табели. [[Датотека:Fk Red Star stadium.jpg|мини|270п|Стадион Црвене звезде]] Са друге стране, Црвена звезда је остварила добре резултате на међународној сцени. У [[Куп сајамских градова|Купу сајамских градова]] 1961/62, Црвена звезда је у четвртфиналу избацила [[ФК Еспањол|Еспањол]], док је у полуфиналу за противника добила [[ФК Барселона|Барселону]]. У обе утакмице Барселона се показала као бољи тим и Црвена звезда је елиминисана. Међутим, после само осам месеци, каталонски клуб је поражен од Црвене звезде у истом такмичењу, само овај пут у другом колу. На крају чак ни победа од 2:0 код куће против [[ФК Рома|Роме]] у четвртфиналу није била довољна за пролаз даље, јер је први меч Рома добила са убедљивих 3:0. Поред међународних успеха, Црвена звезда је крајем [[1959]]. почела са изградњом новог стадиона на месту старог.<ref name="stadion">[http://www.crvenazvezdafk.com/stadion.html Стадион] {{Wayback|url=http://www.crvenazvezdafk.com/stadion.html |date=20160222222914 }}, www.crvenazvezdafk.com, Приступљено 27. 6. 2013.</ref> У наредне четири године, Црвена звезда је своје домаће утакмице играла на [[Стадион Партизана|стадиону ЈНА]] и [[Омладински стадион|Омладинском стадиону]] (ово се може узети као један од разлога за лоше резултате у овом периоду). Нови стадион је отворен 1. септембра 1963. утакмицом Црвене звезде и Ријеке (2:1), а временом је стадион, због свог великог капацитета и атмосфере коју су навијачи стварали, добио надимак Маракана, по чувеном стадиону [[Маракана (Бразил)|Маракана]] у [[Бразил]]у.<ref name="stadion"/> Током прве сезоне постојања стадиона, Црвена звезда је под вођство тренера [[Миша Павић|Милорада Павића]] освојила дуплу круну. Кључни моменат десио се 1966, када је нови тренер постао [[Миљан Миљанић]]. У наредних осам година, Миљанић је трансформисао Црвену звезду у високоцењени европски клуб. До тада југословенски фудбал је прошао кроз уводну фазу тестирања и доминација Црвене звезде и Партизана се наставила. У наредних 25 година Звезда ће бити константан фаворит за трофеје, док ће се само њихови противници мењати. Године 1968, Црвена звезда је освојила свој други трофеј [[Митропа куп 1968.|Митропа купа]], а након освајања се повукла из Митропа купа да би се више посветила другим европским такмичењима. === Миљанићева ера (1966—1975) === [[Датотека:Dragan Džajić.jpg|мини|десно|200п|[[Драган Џајић]], трећа<br />„Звездина звезда“.]] [[Миљан Миљанић]] је био фудбалер Црвене звезде током педесетих, али је славу постигао тек за време његовог мандата као главног тренера Црвене звезде, где је постављен у лето [[1966]]. године. У првој сезони, он је потпуно променио поставу играча и клуб је завршио пети на табели, исто као и претходне године. Након тога, генерација коју је предводио [[Драган Џајић]], један од најбољих југословенских фудбалера свих времена и један од најбољих левих крила света, почела је да оставља дубок траг у југословенском фудбалу. То је било први пут да је Црвена звезда освојила три првенствене титуле заредом, а сваки навијач Звезде је знао имена [[Ратомир Дујковић|Дујковића]], [[Милован Ђорић|Ђорића]], [[Кирил Дојчиновски|Дојчиновског]], [[Станислав Караси|Карасија]], [[Јован Аћимовић|Аћимовића]], [[Војин Лазаревић|Лазаревића]], [[Петар Кривокућа|Кривокуће]] и [[Стеван Остојић|Остојића]]. У то време Црвена звезда је такође постала звучно име на европском нивоу, постављајући стандарде које је мали број клубова са истока могао да прати. Фокус на Куп Југославије [[1971]]. довео је до тога да у сезони 1970/71. клуб забележи свој други најгори пласман икад, шесто место, међутим тај утисак је побољшан освајањем Купа. Два пута је тријумфовала у Супер купу, сусрету шампиона државе и освајача националног купа (1969. године била је боља од победника купа Динама, а две године касније савладала актуелног првака Хајдука). Освојен је и један Лига куп (Куп прволигаша) 1973. године. Поред освајања Купа, Црвена звезда је такође стигла и до полуфинала у [[Лига шампиона 1970/71.|Купу европских шампиона 1970/71]], где ју је ипак избацио грчки Панатинаикос. У првом мечу, Црвена звезда је пред 100.000 својих навијача у Београду победила Грке са убедљивих 4:1 и изгледало је да се налази у одличној позицији, међутим, у реваншу у Атини поражена је са 3:0 и тако је због гола у гостима пропустила још једну прилику да заигра у финалу. Појавили су се неки нови играчи, као што су [[Владимир Петровић Пижон|Владимир]] и [[Огњен Петровић]], [[Владислав Богићевић|Богићевић]], [[Зоран Филиповић|Филиповић]] и [[Слободан Јанковић Цоле|Јанковић]]. Осим што је доносила много радости својим навијачима, у тој ери, Црвена звезда је била клуб који се гледао са задовољством. Током осам година под вођством Миљанића, она је седам пута била клуб са највише постигнутих голова ([[ФК Вележ Мостар|Вележ]] је [[1972]]. постигао један гол више). У [[Лига шампиона 1973/74.|Купу европских шампиона 1973/74.]] Црвена звезда је у осмини финала избацила [[ФК Ливерпул|Ливерпул]], а победивши Ливерпул она је постала тек други страни клуб који је успео да победи Ливерпул на [[Енфилд]]у (после [[ФК Ференцварош|Ференцвароша]] у [[Куп сајамских градова|Купу сајамских градова]] 1967/68.) и једини клуб који је победио Ливерпул на домаћем терену у Купу шампиона у 20. веку.<ref>[http://www.mojacrvenazvezda.net/47553/2012/11/06/na-danasnji-dan-liverpul-crvena-zvezda-12/ На данашњи дан: Ливерпул - Црвена звезда 1:2], www.mojacrvenazvezda.net, Приступљено 28. 6. 2013.</ref> Међутим, Црвена звезда је већ у четвртфиналном двомечу изгубила од [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрида]] укупним резултатом 2:0. Следеће сезоне, Црвена звезда се састала са [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадридом]]. Штампа је меч прогласила као сусрет Џајића и Камача, пошто је Џајић тада био један од најбољих левих крила а Камачо један од најбољих одбрамбених играча. У првом мечу, Црвену звезду је на [[Стадион Сантијаго Бернабеу|Сантијаго Бернабеу]] дочекао Миљан Миљанић, који је сада водио Реал, као и 125 хиљада навијача, и поражена је резултатом 2:0. У Београду пред 100 хиљада гледалаца, Црвена звезда је успела да поравна укупан резултат головима Џајића и голмана Петровића. Црвена звезда је коначно победила са 6:5 у пеналима и тако се по први пут пласирала у полуфинале [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]]. У полуфиналу је за противника добила [[ФК Ференцварош|Ференцварош]] из [[Будимпешта|Будимпеште]]. Црвена звезда је први меч у гостима изгубила са 2:1, а реванш меч ће увек бити запамћен као меч са највећом посетом на стадиону Црвене звезде. Иако је званично продато 96.070 улазница, процењује да је на стадиону било око 110.000 гледалаца. Сви су отишли кући разочарани, јер су гости голом из пенала у 83. минуту поставили коначан резултат на 2:2 и тако је Ференцварош отишао у финале.<ref>[http://www.zurnal.rs/2012/07/26/zvezdine-velike-evropske-utakmice-na-marakani/index.html Црвена звезда - Ференцварош 2:2], www.zurnal.rs, Приступљено 28. 6. 2013.</ref> === Одржавање доминације - прво европско финале (1976—1986) === Како то обично бива, када велики тренер оде, то подразумева пад у резултатима, а две сезоне након одласка Миљанића су прошле мање успешно за Звезду. Тек по доласку [[Гојко Зец|Гојка Зеца]] на позицију тренера клуб се стабилизовао и Црвена звезда је [[1977]]. поново славила освајање титуле националног првака. Био је то увод у еру [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранка Станковића]], чија је владавина као главног тренера трајала четири године, а у којој је Црвена звезда освојила три трофеја и играла прво велико европско финале. Након што је [[Драган Џајић]] прешао у [[ФК Бастија|Бастију]], тим су предводили четврта „Звездина звезда“ [[Владимир Петровић Пижон]], [[Душан Савић]] и [[Милош Шестић]]. [[Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1976/77.|Прва сезона]] са Гојком Зецом на челу је била буквално права демонстрација силе, титула је освојена са предношћу од 9 бодова у односу на ривале, што је, до тада, била највећа разлика у историји лиге. Звездини нападачи, предвођени [[Зоран Филиповић|Зораном Филиповићем]], постигли су 67 голова против њихових ривала у лиги (следећи на листи иза њих је био [[ФК Борац Бања Лука|бањалучки Борац]] са 53 постигнутих голова). У наредној сезони, Црвена звезда је освојила друго место у првенству, чиме је отворен пут за велики наступ у сезони [[Куп УЕФА 1978/79.|1978/79.]] [[УЕФА лига Европе|Купа УЕФА]]. Након што је избацила тимове као што су [[ФК Арсенал|Арсенал]], [[ФК Вест Бромич албион|Вест Бромич албион]] и [[ФК Херта Берлин|Херта Берлин]], Црвена звезда је по први пут заиграла у финалу неког европског такмичења. А тамо, Црвена звезда се састала са [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусијом Менхенгладбах]], која је одиграла пет европских финала од 1973—1980. Немце је у првом мечу у Београду дочекало око 90 хиљада навијача, и Црвена звезда је добро кренула голом [[Милош Шестић|Шестића]] у 21. минуту, али је [[Иван Јуришић|Јуришић]] аутоголом у 60. минуту дао Борусији психолошку предност пред реванш. Ова утакмица је одиграна на Рајн стадиону у [[Диселдорф]]у, где је италијански судија Микелоти досудио спорни пенал за Немце у 15. минуту, а дански фудбалер Алан Симонсен је запечатио судбину Црвене звезде. Борусија је тако у финалном двомечу победила укупним резултатом 2:1.<ref>[http://www.mojacrvenazvezda.net/33152/2012/05/23/na-danasnji-dan-poraz-u-finalu-kupa-uefa/ На данашњи дан: Пораз у финалу Купа УЕФА], www.mojacrvenazvezda.net, 28. 6. 2013.</ref> Станковић је прву титулу првака као тренер (као играч је четири пута био првак) освојио [[Првенство Југославије у фудбалу 1979/80.|1980]], док је Звезда у финалу Купа поражена од [[ГНК Динамо Загреб|загребачког Динама]] па јој је измакла дупла круна, а наредне сезоне титула у првенству је одбрањена. Период од једанаест година без трофеја у Купу, убедљиво најдужи у клупској историји, завршио се у пролеће [[1982]], када је Црвена звезда у финалу победила Динамо Загреб укупним резултатом 6:4 (2:2 у Загребу и 4:2 у Београду). До тада, догодила се прва промена тренера током сезоне још од педесетих, Стеван Остојић је заменио Станковића. У овом периоду, Црвена звезда је два пута стизала до четвртфинала [[УЕФА Лига шампиона|Купа европских шампиона]]. Године 1981. ту ју је зауставио милански [[ФК Интер Милано|Интер]], а 1982. [[ФК Андерлехт|Андерлехт]]. Гојко Зец се [[1983]]. вратио у клуб, затекавши само једног играча из шампионске генерације коју је тренирао 1977 – Милош Шестић. Зец је слично поновио успех из његовог претходног мандата, освојивши титулу у [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|првој сезони]]. Наредну сезону 1984/85. Црвена звезда је завршила на четвртом месту на табели, док је након три године поново освојила Куп, победивши у финалу Динамо Загреб. Посебно након што су Петровић и Савић отишли током сезоне 1982/83, Шестић је постао лидер нове генерације, чији су играчи били [[Томислав Ивковић|Ивковић]], [[Марко Елснер|Елснер]], [[Бошко Ђуровски|Бошко]] и [[Милко Ђуровски]], [[Хусреф Мусемић|Мусемић]], [[Ђорђе Миловановић (фудбалер)|Миловановић]], [[Рајко Јањанин|Јањанин]] и [[Mitar Mrkela|Мркела]]. Крај ере Гојка Зеца поклопио се са највећим скандалом у историји југословенског фудбала, Шајберовим случајем, због којег је држава имала два првака у једној сезони. Црвена звезда је прво изгубила па поново освојила титулу [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1986]], пре него што јој је одузета за зеленим столом. Црвена звезда је исте сезоне стигла и до четвртфинала [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]], где је поражена од Атлетико Мадрида. === Клупски шампион Европе и света (1986—1991) === ==== Стварање тима ==== Планови везани за европске успехе Звезде и њено јачање у [[Европа|Европи]] почели су да се спроводе средином [[1980е|1980-их]] година.<ref name="bari90-91">{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/istorija/bari.html |title= Бари 1990/91. |date=|accessdate=18. 7. 2013 |last=|first= |work= |publisher=crvenazvezdafk.com}}</ref> Звезда је до тада играла солидно против иностраних тимова. Играчи који су чинили први тим су били из омладинског тима или су довођени из мањих клубова у земљи. Тадашњи руководећи људи клуба [[Драган Џајић]] и [[Владимир Цветковић]] донели су одлуку да постојећим омладинцима прикључе најквалитетније домаће играче. Тиме би Црвена звезда могла да парира најјачим европским тимовима и да буде кандидат за европске трофеје. Већ 1986. године креће реализација њиховог плана, и прва појачања у Звезди су били [[Борислав Цветковић]] и Миливој Брачун из [[ГНК Динамо Загреб|Динама]], а из [[ниш]]ког [[ФК Раднички Ниш|Радничког]] дошао је [[Драган Стојковић|Драган Стојковић Пикси]].<ref name="bari90-91" /> Године 1987, у Црвену звезду стижу [[Драгиша Бинић]] и [[Роберт Просинечки]].<ref name="bari90-91" /> [[Дејан Савићевић]] и [[Дарко Панчев]] долазе [[1988]]. године.<ref name="bari90-91" /> [[Миодраг Белодедић|Белодедић]] се прикључује клубу из румунске [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауе]] [[1989]]. године али право наступа стиче тек у пролеће [[1990]].<ref name="bari90-91" /> У сезони (1988/1989) Црвена звезда је играла против италијанског [[ФК Милан|Милана]] (који је те сезоне постао европски првак), где су обе утакмице завршене нерешеним резултатом 1-1 а Милан је прошао на пенале.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1988/round=27/index.html |title= Куп шампиона 1988/1989 |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> У домаћем првенству шампион је постала [[Нови Сад|новосадска]] [[ФК Војводина|Војводина]]. Тако је Црвена звезда у сезони 1989/1990 играла у [[УЕФА лига Европе|Купу УЕФА]] где је у трећем колу испала од Келна укупним резултатом 3-2.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/uefacup/history/season=1989/round=620/index.html |title= Куп УЕФА 1989/1900 |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> Лета 1990. године [[Драгослав Шекуларац|Драгослава Шекуларца]] дотадашњег тренера који је освојио титулу државног првака мења [[Љупко Петровић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.ljupkopetrovic.com/index.php?lang=sr&page=Trenerska_karijera&PHPSESSID=0c710b2a8bda8296ee3c7ac6fd09dd2b |title= Тренерска каријера Љупка Петровића |date=|accessdate=28. 1. 2008 |archiveurl= https://archive.today/20130629175535/http://www.ljupkopetrovic.com/index.php?lang=sr&page=Trenerska_karijera&PHPSESSID=0c710b2a8bda8296ee3c7ac6fd09dd2b |archivedate=29. 6. 2013 |url-status=dead |publisher= |df= }}</ref> Тиму се поново прикључује и [[Владимир Југовић]] који је до тада био на позајмици у [[ФК Рад|Раду]]. Међутим Звезду напушта њен дотадашњи капитен Драган Стојковић који одлази у [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик]] из [[Марсељ]]а,<ref>{{Cite web|url=http://www.national-football-teams.com/v2/player.php?id=14585 |title= Драган Стојковић Пикси-Играчка статистика |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=national-football-teams.com}}</ref> тим са којим ће Звезда играти у финалу КЕШ-а наредне године. Највеће појачање стиже из Војводине, [[Синиша Михајловић]], чији је трансфер био рекордан у тадашњој Југославији. Поход на светски врх могао је да почне. ==== Сезона 1990/91 ==== [[Датотека:Zvezda_Champ_UEFA.jpg|мини|десно|250п|Тим Црвене звезде пред<br />финале у Барију.]] Црвена звезда је у поход на Куп европских шампиона кренула са великим амбицијама. У претходних четрнаест година редовно је играла у Европи и на пролеће. У то време била је један од најбољих тимова из [[Источна Европа|источне Европе]]. У Купу шампиона те сезоне најјачи тимови су били [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] и [[ФК Милан|Милан]]. У првом колу Црвена звезда је добила швајцарски тим [[ФК Грасхопер|Грасхоперс]], који је био предвођен [[Отмар Хицфелд|Отмаром Хицфелдом]] (освојио Лигу шампиона са [[ФК Борусија Дортмунд|Борусијом Дортмунд]] (1997) и Бајерном (2001)).<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=36/index.html |title= Прва рунда у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом мечу на београдској Маракани било је 1:1 (Петер Кецле - Драгиша Бинић). У другом мечу у [[Цирих]]у Црвена звезда је убедљиво победила са 1:4 (Кецле - Просинечки (2 гола), Панчев, Радиновић). У следећем двомечу Црвена звезда је играла против шкотског тима [[ФК Ренџерс|Глазгов Ренџерс]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=37/index.html |title= Друга рунда у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом дуелу било је 3:0 за Звезду (Браун аутогол, Роберт Просинечки, Дарко Панчев). У другом мечу на стадиону [[Стадион Ајброкс|Ајброкс]] било је 1:1 (Меккоист - Панчев) тако да је Црвена звезда прошла даље и поново дочекала пролеће у Европи. Тада је у четвртфиналу извучен тим из [[Источна Немачка|Источне Немачке]], [[ФК Динамо Дрезден|Динамо Дрезден]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=38/index.html |title= Четвртфинале у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> Први меч се опет играо у [[Београд]]у и Звезда га је добила са 3-0 (Просинечки, Бинић, Савићевић). У другом мечу дошло је до инцидента који су изазвали навијачи домаћег тима тако да је [[УЕФА]] регистровала тај меч са 3-0 у Звездину корист и тако се српски клуб пласирао у полуфинале. До прекида Звезда је водила са 1-2 (Гичов - Савићевић, Панчев). У полуфиналу извучен је Бајерн Минхен а у другој утакмици су играли [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик Марсељ]] и [[ФК Спартак Москва|Спартак Москва]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=39/index.html |title= Полуфинале у сезони 1990/91 |accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом мечу који је игран на Олимпијском стадиону у [[Минхен]]у било је 1-2 за Црвену звезду (Волфарт - Панчев, Савићевић). Друга утакмица на Маракани остаће упамћена као један од најнеизвеснијих дуела које је Звезда одиграла на свом стадиону. Резултат је на крају био 2-2 (Михајловић, [[Клаус Аугенталер|Аугенталер]] (аутогол) - Аугенталер, Бендер).<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?news=72750|title=Небо се отворило-стадион је експлодирао|accessdate=5. 1. 2015|last=|first=|date=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20150108234147/http://www.sportal.rs/news.php?news=72750|archive-date=8. 1. 2015|url-status=dead}}</ref> ===== Бари ===== {{main|Финале Купа шампиона 1991.}} [[Датотека:PeharZvezda.jpg|мини|десно|150п|Сувенир мини реплика пехара освојеног у финалу 1991.]] Највећи успех Црвене звезде је везан за [[1991]]. када је [[29. мај]]а у италијанској луци [[Бари]] постала први клуб из Југославије (тадашње [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]) који је освојио наслов првака старог континента.<ref>{{Cite web|url=http://www.srbija-info.yu/vesti/1999-06/12/13220.html|title=Бари '91|accessdate=27. 1. 2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100119040122/http://www.srbija-info.yu/vesti/1999-06/12/13220.html|archivedate=19. 1. 2010|url-status=dead|date=|work=|publisher=srbija-info.yu}}</ref> Утакмица је играна на тада новом [[Стадион Свети Никола|Стадиону Свети Никола]] који је изграђен за потребе [[Светско првенство у фудбалу 1990.|Светског првенства у фудбалу]] које је одржано 1990. године. Након победе над [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном из Минхена]], тим се у потпуности окренуо утакмици финала коју је Звезда играла против Француског шампиона [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпика]] из [[Марсељ]]а. Екипа је отпутовала у [[Италија|Италију]] недељу дана пре меча. Ово је омогућило да се тим спреми у миру и тишини. Од саме утакмице се очекивало да ће бити офанзивна зато што је Звезда на дотадашњих 8 утакмица дала 18 голова а Марсељ је постигао 20 голова на истом броју мечева. Међутим тренери оба тима су се одлучили за дефанзивну тактику. Регуларни део меча завршен је резултатом 0:0. Затим су се играли продужеци где такође није било голова. Потом се приступило пеналима. За Црвену звезду је шутирало пет играча и сви су погодили мрежу ([[Роберт Просинечки]], [[Драгиша Бинић]], [[Миодраг Белодедић]], [[Синиша Михајловић]] и [[Дарко Панчев]]).<ref>{{Cite web|url=http://www.youtube.com/watch?v=b2jpamLZW3g |title= Дарко Панчев постиже гол |accessdate=29. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=youtube.com}}</ref> За француски тим је шутирало четири играча. Играчи Црвене звезде су први шутирали пенале. За Марсељ је први пенал шутирао [[Мануел Аморос]] и промашио, тако да пети играч за Олимпик није ни могао да шутира после поготка Дарка Панчева и резултата 5:3 (Мануел Аморос-промашио пенал, [[Бернар Казони]], [[Жан-Пјер Папен]], [[Карлос Мозер]]). Црвена звезда је победила са 5:3 после бољег извођења једанаестераца. То је значило да је заједно са румунском Стеауом постала једини тим из [[Источна Европа|источне Европе]] који је до данас освојио ово такмичење. ===== Токио ===== {{main|Интерконтинентални куп 1991.}} [[Датотека:Zvezda_Prvak_Sveta.jpg|мини|десно|250п|Славље са пехарима незваничног Првака света]] Црвена звезда је [[8. децембар|8. децембра]] исте године на [[Олимпијски стадион у Токију|Националном стадиону]] у [[Токио|Токију]] победила [[чиле]]ански клуб [[ФК Коло Коло|Коло-Коло]] резултатом 3:0 и постала клупски првак света, јер није било другог такмичења које би објединило у то време најјаче екипе на свету. Након успеха у Барију тим је напустио значајан број играча (Бинић, Маровић, Просинечки, Шабанаџовић, Стојановић) као и тренер Љупко Петровић. Међутим Црвена звезда је још увек имала завидан играчки кадар. Црвена звезда је друго полувреме играла без [[Дејан Савићевић|Дејана Савићевића]] који је искључен у 43. минуту. Иако ослабљена, Звезда је забележила убедљиву победу од 3:0. Голове су постигли [[Владимир Југовић]] (19. и 59. минут) и [[Дарко Панчев]] (72. минут). Црвена звезда је играла у саставу: Милојевић, Радиновић, Најдоски, Стошић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Ратковић, Панчев, Михајловић, Савићевић. Тренер је био [[Владица Поповић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2006&mm=12&dd=08&nav_id=222816 |title= Токио 1991 |accessdate=30. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=b92.net}}</ref> === СР Југославија и Србија (1992—1999) === На самом почетку [[1992]]. године, клуб је био на врхунцу славе као шампион Европе и света али такође и ослабљен. Цела шампионска генерација из Барија више није играла за црвено беле. Међутим, упркос томе Звезди су даване прилично добре шансе да одбрани титулу европског шампиона. У домаћем првенству, велики ривали [[ГНК Динамо Загреб|Динамо]] и [[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]] више нису играли у заједничкој лиги, баш као и остали клубови из Хрватске и Словеније. [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство Југославије]] играно је на самој ивици регуларности, због смањења лиге и избијања [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. Црвена звезда је одбранила титулу, а истовремено то јој је био трећи тријумф за редом у домаћем првенству (први пут након Миљанићеве ере). Међутим, финале купа је освојио Партизан и то је била назнака да тешки дани за клуб тек долазе. Након тога долази тешко доба за клуб, пре свега због [[Санкције СР Југославији|међународних санкција]] према СР Југославији, те Звезда није имала прилику да брани тешко стекнуто име у Европи. Додатно сви су желели да скину Европског шампиона и са домаћег трона. Остаће забележено да су са врха власти активно учествовали у раду осталих клубова. У периоду између маја 1992. године и маја [[2000]]. године, само једна шампионска титула је прослављена на Маракани. Двадесети пехар државног првака стигао је [[1995]]. године. Донела ју је још једна велика генерација играча, која због [[Савезна Република Југославија|санкција]], [[распад СФРЈ|рата]] и других великих криза које су задесиле Србију током деведесетих није могла да покаже свој пун квалитет. Тада су за Звезду играли [[Звонко Милојевић|Милојевић]], [[Митко Стојковски|Стојковски]], [[Горан Ђоровић|Ђоровић]], [[Дејан Стефановић|Стефановић]], [[Ненад Сакић|Сакић]], [[Братислав Живковић|Живковић]], [[Небојша Крупниковић|Крупниковић]], [[Дарко Ковачевић|Ковачевић]], [[Дејан Петковић|Петковић]] и многи други. Те године забележена је и победа у 100-том [[Вечити дерби (Србија)|вечитом дербију]] од 2:1. На клупи је поново седео Љупко Петровић. Прва лига СР Југославије није више имала онај квалитет као претходно такмичење а и број гледалаца је због већ поменутих разлога значајно опао. Како су се деведесете приближавале крају, тако су и нерегуларности у лиги достизале свој врхунац. Шампион у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]] је био [[ФК Обилић|Обилић]], тим који је те исте сезоне дебитовао у лиги. Следеће [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|првенство]] није завршено због [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] а Црвена звезда је завршила на трећој позицији, што је био најлошији пласман клуба у претходних двадесет година. Међутим, за то време ипак је освојено пет [[Куп Југославије у фудбалу|држаних купова]]. === Време успеха и кризе (1999—данас) === Лето [[1999]]. године означава нови почетак за клуб. Након завршетка рата на Космету, Црвена звезда осваја свој седамнаести куп у историји победом против Партизана 4:2. Међутим, после лошег старта у следећој сезони, [[Милољуб Остојић]] бива смењен, а тим преузима [[Славољуб Муслин]]. Као члан добре генерације играча са почетка осамдесетих за коју су наступали [[Владимир Петровић Пижон]] и [[Душан Савић|Дуле Савић]], он је донео нову филозофију у екипу Црвене звезде. Током две сезоне проведене у Звезди, постављен је рекорд, где је број примљених голова преполовљен. Црвена звезда је примила само 19 голова на 40 утакмица у првенству (сезона [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999-2000]]). Титула првака практично је освојена на [[Ђурђевдан]], када је Обилић поражен на „Маракани“, а Партизан је у том колу успео да освоји само један бод против [[ФК Раднички 1923|Радничког]] из [[Крагујевац|Крагујевца]]. У марту, априлу и мају Црвена звезда је победила на свих 20 утакмица у лиги и купу. Следеће сезоне, Муслин је још увек предводио клуб. Шампионска титула је одбрањена али трофеј у купу није. Муслин напушта клупу у [[Септембар|септембру]] [[2001]]. године, после чега Црвена звезда неће успевати да освоји титулу наредне две сезоне. Ипак Славољуб Муслин се враћа на клупу у лето [[2003]]. године. Током [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|ове сезоне]], клуб је поставио нови рекорд са само 13 примљених голова на 30 утакмица и освојио је своју двадесетчетврту титулу. [[Датотека:City-belgrade.jpg|Утакмица квалификација за Лигу шампиона 2006/07. против<br />ирског Корк ситија|мини|250п]] Током лета те године, клуб је поново предводио Љупко Петровић, трећи пут у својој тренерској каријери. После добрих припремних утакмица, клуб је ушао са великом надом у нову сезону али на европској сцени дошли су тешки порази од [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајднховена]] и [[ФК Зенит Санкт Петербург|Зенита]] из [[Санкт Петербург]]а. Титула је изгубљена те [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|сезоне]], као и куп од [[ФК Железник Београд|Железника]]. Током лета [[2005]]. године, [[Драган Џајић]] напушта фотељу председника после више од 20 година на челу клуба. Звездина трећа звезда је замењена петом звездом Црвене звезде, [[Драган Стојковић|Драганом Стојковићем]]. Клуб преузима [[Валтер Зенга]] и то је било први пут у историји да страни тренер предводи Звезду. Две године за редом, тим је освајао дуплу круну у домаћем првенству. Звезда је учествовала у [[УЕФА лига Европе|Лиги Европе]] [[2007]]. године. Почетком јуна [[2010]]. је покренуто учлањивање у клуб, а од [[22. октобар|22. октобра]] 2010. новим Статутом клуба сваком члану са плаћеном чланарином је омогућено учешће у избору новог председника.<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?id=37882|title=Звезда постала власништво чланова|accessdate=|last=|first=|date=22. 10. 2010|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224115004/http://www.sportal.rs/news.php?id=37882|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> [[9. децембар|9. децембра]] 2010. године, тренер Црвене звезде је постао [[Роберт Просинечки]], члан [[Генерација 1991.|генерације]] која је освојила титулу првака Европе и света. Пре него што је преузео црвено-беле, Просинечки је радио као асистент селектору [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватске]] [[Славен Билић|Славену Билићу]].<ref>{{Cite web|url=http://www.guardian.co.uk/football/blog/2010/dec/14/robert-prosinecki-red-star-belgrade |title= Robert Prosinecki faces tough task to orchestrate Red Star revolution |date=|accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=guardian.co.uk}}</ref> У почетку је било питање да ли ће уопште моћи да се бави тренерским послом у Звезди пошто није имао тренерску лиценцу.<ref>{{Cite web|url=http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/190121/Robi-ne-moze-da--vodi-Zvezdu |title=Robi ne može da vodi Zvezdu! |accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=sport.blic.rs}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.smedia.rs/sport/vest/39391/robert-prosinecki-fk-crvena-zvezda-fss-jsl-ivan-curkovic-FSS-Prosinecki-ni-kao-fizioterapeut-na-klupi.html |title= FSS: Prosinečki, ni kao fizioterapeut na klupi! |date=|accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=smedia.rs}}</ref> Те зиме између осталих, црвено-беле су појачали: [[Евандро Гоебел|Евандро]], [[Кристијан Борха|Борха]], [[Андрија Калуђеровић|Калуђеровић]], [[Ли Ади|Ади]] итд.<ref>{{Cite web|url=http://www.transfermarkt.de/de/roter-stern-belgrad/transfers/verein_159_2010.html |title= Трансфери у сезони 2010/11 |accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=transfermarkt.de}}</ref> Звезда је у том тренутку била друга на табели и заостајала за Партизаном пет бодова.<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.72.html:314309-Pocinju-pripreme-Crvene-zvezde |title= Počinju pripreme Crvene zvezde |accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=novosti.rs}}</ref>Ипак на крају ове сезоне (2010/11) Звезда није успела да узме титулу и завршила је као друга на табели. У последњем колу је победила Војводину са 0:2, на двадесетогодишњицу тријумфа у Барију.<ref>{{Cite web|url=http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/140609/Partizan-proslavio-titulu-Zvezda-druga |title= Partizan proslavio titulu, Zvezda druga |date=|accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=vesti-online.com}}</ref> Црвена звезда је овом позицијом на табели обезбедила да игра у трећем колу квалификација за [[УЕФА лига Европе|Лигу Европе]]. Као противника добила је [[Летонија|летонску]] екипу [[Вентспилс]]. Прву утакмицу, Звезда је добила у гостима са 2:1, a у другој је тријумфовала резултатом 7:0.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2012/matches/round=2000270/match=2007169/index.html |title= Zvezda-Ventspils |date=|accessdate=22. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> Постоји једна занимљивост у вези са путовањем на прву утакмицу. Наиме, играчи и стручни штаб црвено-белих летели су истим авионом којим су играчи [[Генерација 1991.|генерације 1991]] летели за Бари на финалну утакмицу Купа европских шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://sportal.rs/news.php?news=55683&com_page=5|title=Zvezda letela u istom avionu kao i za Bari 1991.|accessdate=22. 3. 2012|last=|first=|date=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224084722/http://sportal.rs/news.php?news=55683&com_page=5|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> Следећи противник кога је Звезда требала да победи да би се нашла у Лиги Европе био је [[ФК Рен|Рен]]. Међутим, тим из истоименог [[Француска|француског]] града је победио у обе утакмице. У првом мечу на Маракани било је 1:2, а у другом 4:0 за Рен.<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?news=57349|title=Plej-of za LE: Ren - Zvezda 4:0 (kraj)|date=|accessdate=22. 3. 2012|last=|first=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224102552/http://www.sportal.rs/news.php?news=57349|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> У сезони 2011/12. Црвена звезда је поново завршила на другом месту у Суперлиги, али је успела да освоји 3 трофеј Купа Србије, укупно 24, победивши у финалу [[ФК Борац Чачак|чачански Борац]] са 2:0. Дана [[14. новембар|14. новембра]] [[2012]]. председник клуба [[Владан Лукић]] је након три и по године на челу клуба поднео оставку, а истог дана је формирана радна група на челу са Драганом Џајићем која је управљала ФК Црвена звезда до нових избора<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:405913-Dzajic-i-radna-grupa-vode-Zvezdu Џајић и радна група воде Звезду („Вечерње новости“, 14. новембар 2012)], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> а Џајић је [[22. децембар|22. децембра]] изабран и за пуноправног председника клуба.<ref>[http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/225416/Dzajic-danas-zapocinje-drugi-mandat-kao-predsednik-Crvene-zvezde Džajić danas započinje drugi mandat kao predsednik Crvene zvezde („Blic Sport“, 22. децембар 2012)], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Циљ радне групе је био пре свега ревитализација клуба који је био у огромним дуговима. Ипак, спортски циљеви су и даље остали исти јер је то обавеза према многобројним навијачима. Иако свих година без великих успеха, Звезда је важила за најгледанији тим не само у Србији већ и шире. [[Датотека:Marakana docekala titulu.jpg|Прослава 26. домаће титуле на ''Маракани''|мини|250п]] У лето 2013. године у клуб стижу велика појачања и видела се жеља да се поново врати на врх домаћег фудбала. Поред новог тренера [[Славиша Стојановић|Славише Стојановића]], највеће име је [[Милош Нинковић]]<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2013&mm=07&dd=02&nav_id=728664 Милош Нинковић Звездин,] Приступљено 2. 1. 2015.</ref> који је испунио дечачки сан и заиграо за клуб који воли. Иако је сезона 2013/14. кренула необећавајуће, где је у првом делу сезоне забележено неколико тешких пораза, ипак у наставку је цео тим одиграо знатно боље. Нови тренер [[Славиша Стојановић]], је поред свих проблема у клубу успео да извуче максимум од својих играча. У другом делу сезоне је забележено 13 узастопних победа и тако је Црвена звезда успела да се поново попне на трон. Током сезоне нарочито су се истакли [[Нејц Печник|Печник]], [[Драган Мрђа|Мрђа]], [[Ненад Милијаш|Милијаш]] па и голман [[Бобан Бајковић|Бајковић]]. Ипак овај успех није имао одговарајући ефекат, јер је УЕФА због дуговања избацила Звезду из Европских такмичења. У јуну [[2015]]. године [[Миодраг Божовић]] преузима Звезду, после оставке [[Ненад Лалатовић|Ненада Лалатовића]].<ref>{{cite web|title=Грог Божовић води Звезду|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/dogovor-grof-bozovic-vodi-zvezdu/106776|work=mozzartsport|accessdate=5. 1. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170105180400/http://www.mozzartsport.com/vesti/dogovor-grof-bozovic-vodi-zvezdu/106776|archive-date=05. 01. 2017|url-status=dead}}</ref> У сезони 2015/2016 је освојена 27 титула првака државе.<ref>{{cite web|title=Звезда освојила титулу!|url=http://rs.n1info.com/a157046/Sport-Klub/Fudbal/SL-Zvezda-osvojila-titulu.html|work=n1info|accessdate=5. 1. 2017|archive-date=06. 01. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170106010254/http://rs.n1info.com/a157046/Sport-Klub/Fudbal/SL-Zvezda-osvojila-titulu.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|title=Журка на Маракани: 40 хиљада славило титулу!|url=http://mondo.rs/a904766/Sport/Fudbal/FK-Crvena-zvezda-proslavila-27.-titulu-VIDEO-FOTO.html|work=mondo.rs|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> Црвена звезда је на лето након освојене титуле играла квалификације за Лигу шампиона. У другом колу квалификација елиминисан је [[Малта|малтешки]] тим [[ФК Валета|Валета]].<ref>{{cite web|title=Звезда прошла Валету и забринула навијаче|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2016&mm=07&dd=19&nav_id=1156901|work=Б92|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> У трећем колу играно је са [[Бугарска|бугарским]] тимом [[ФК Лудогорец Разград|Лудогорец]], где је у првом мечу у гостима било 2:2 а код куће Звезда је изгубила са 2:4.<ref>{{cite web|title=Ништа од Лиге шампиона: Звезда "пала" у продужецима!|url=http://www.telegraf.rs/sport/2285749-crvena-zvezda-ludogorec-kvalifikacije-za-ligu-sampiona|work=telegraf|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> Звезда је ипак наставила такмичење у плејофу [[УЕФА Лига Европе|УЕФА Лиге Европе]] против [[ФК Сасуоло|Сасуола]]. У првом мечу у Италији било је 3:0 за домаћи тим а у другом сусрету 1:1 тако да је београдски тим завршио такмичење у Европи.<ref>{{cite web|title=РАЗЛИКА У КЛАСИ Ова Звезда није за Европу, Сасуоло надиграо црвено-беле и у Београду!|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/razlika-u-klasi-ova-zvezda-nije-za-evropu-sasuolo-nadigrao-crveno-bele-i-u-beogradu/sg8629s|work=blic.rs|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> У августу [[2017]]. године, Црвена звезда се пласирала у [[УЕФА лига Европе 2017/18.|Лигу Европе]] након десет година савладавши у трећем колу квалификација [[ФК Спарта Праг|Спарту Праг]] резултатом 3:0.<ref>{{cite web|title=(KURIR TV) ZVEZDA SIJALA I U PRAGU: Crveno-beli opet pobedili Spartu, još samo korak do Lige Evrope|url=http://www.kurir.rs/sport/fudbal/2890339/kurir-tv-borba-za-plej-of-lige-evrope-sparta-crvena-zvezda-1900|work=kurir|accessdate=26. 8. 2017}}</ref> Затим, у доигравању славила је против руског [[ФК Краснодар|Краснодара]]. У првом мечу у гостима Звезда је изгубила са 2:3, а код куће је победила са 2:1.<ref>{{cite web|title=Evropo, vratili smo se!|url=http://crvenazvezdafk.com/sr/vest/6209/Evropo-vratili-smo-se|work=crvenazvezdafk|accessdate=25. 8. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=POSLE 10 GODINA ČEKANJA Zvezda opet sija, igraće u Ligi Evrope!|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/posle-10-godina-cekanja-zvezda-opet-sija-igrace-u-ligi-evrope/h9crytp|work=blic|accessdate=25. 8. 2017}}</ref> У групној фази Х, Звезда је играла против [[ФК Арсенал|Арсенала]], [[ФК БАТЕ Борисов|БАТЕ Борисова]] и [[ФК Келн|Келна]]. 7. децембра 2017, фудбалери Црвене звезде савладали су у „мечу деценије“, у последњем колу Х групе, екипу Келна и изборили после 25 година пласман у нокаут фазу неког европског такмичења. Стрелац победоносног гола био је [[Славољуб Срнић]] у 22. минуту меча у [[Београд]]у. У шеснаестини финала, фебруара 2018, Црвена звезда дочекује [[ФК ЦСКА Москва|ЦСКА Москву]] где је Звезда код куће одиграла нерешено, а у гостима је поражена са 1:0. Након резултата 2:2 на гостовању [[ФК Ред бул Салцбург|Ред бул Салцбургу]] у [[Лига шампиона 2018/19.#Плеј оф|доигравању квалификација]], Црвена звезда се пласирала у групну фазу Лиге шампиона, за сезону 2018/19, по први пут од када такмичење постоји под тим именом. Оба поготка за Црвену звезду је постигао [[Ел Фарду Бен]], након асистенција [[Милош Дегенек|Милоша Дегенека]], док је у екипи домаћег тима Моанес Дабур два пута био стрелац. Претходно је, у [[Београд]]у, прва утакмица окончана резултатом 0:0.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/3242885/zvezda-u-salcburgu-za-plasman-u-ligu-sampiona.html|title=Историја у Салцбургу, Звезда у Лиги шампиона|date=29. 8. 2018|accessdate=30. 8. 2018|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref> Оно због чега ће групна фаза остати упамћена је да је Црвена звезда на домаћем терену одиграла нерешено против [[ФК Наполи|Наполија]] без постигнутих голова, а још већи успех је тај што је поразила [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] резултатом 2:0 чији је стрелац оба гола [[Милан Павков]]. Црвена звезда је математички обезбедила нову титулу у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]] [[5. мај]]а 2019. године победом над [[ФК Младост Лучани]] 1:0, једини гол за домаћина је постигао [[Милан Павков]] у 82. минуту. Црвена звезда је након двомеча са швајцарским [[ФК Јанг Бојс|Јанг Бојсом]] другу годину узастопно ушла у [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]], екипа Црвене звезде је до [[ФК Јанг Бојс|Јанг Бојса]] елиминисала [[ФК Судува Маријамполе|Судуву]], [[ФК Хелсинки|Хелсинки]] и [[ФК Копенхаген|Копенхаген]]. У првом мечу у [[Швајцарска|Швајцарској]] било је 2:2, а голове за [[ФК Црвена звезда|Звезду]] постигли су [[Милош Дегенек]] и [[Матео Гарсија]], а у реваншу на [[Стадион Рајко Митић|стадиону Рајко Митић]] било је 1:1, једини гол за Звезду постигао је [[Алекса Вукановић]], а због 2 гола у гостима Звезда је прошла даље. Жребом је одлучено да су у Звездиној групи (група Б) још и немачки [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]], енглески [[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем Хотспур]] и грчки [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]]. Освајањем титуле Суперлиге Србије, четири кола пре краја такмичарске [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], Црвена звезда је по први пут у историји везала четири узастопна шампионска наслова.<ref>{{Cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11382/magija-broja-4|title=Магија броја 4|date=30. 4. 2021|accessdate=30. 4. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref> У сваком од та четири првенства наступали су [[Милан Борјан]], [[Марко Гобељић]], [[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]], Ел Фарду Бен, [[Ричмонд Боаћи]] и [[Бранко Јовичић]].<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/111355/pisci-istorije-sa-marakane|title=Писци историје са Маракане|publisher=Спортски журнал|date=14. 4. 2021|accessdate=30. 4. 2021}}</ref> === Грб кроз историју === {| style="width:100%;" |- ! colspan="12" style="width:25%; background:#d40000;"|<span style="color: white">[[Грб ФК Црвена звезда|<font style="color:white;">Грбови ФК Црвена звезда]]</span> |- !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| |- | <center>[[Датотека:Grb FK Crvena Zvezda.jpeg|80п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Crvena zvezda (1950 - 1995).PNG|80п]] | <center>[[Датотека:Grb Crvene zvezde (1995-2011).jpeg|80п]] | <center>[[Датотека:Logo FC Red Star Belgrade (2011–2019).png|80п]] | <center>[[Датотека:Grb-fk-crvena-zvezda.svg|80п]] |- | <center>1945–1950. | <center>1950–1995. | <center>1995–2011. | <center>2011–2019. | <center>од 2019. |} == Навијачи == [[Датотека:Beograd 7717.jpg|мини|Делије на северној страни стадиона Црвене звезде током вечитог дербија ([[2009]].г.)]] {{Главни|Делије север}} Црвена звезда је српски клуб са највећим бројем навијача према већини истраживања која су спроведена у Србији. Навијачи Црвене звезде се називају [[Делије север|Делије]]. Ова навијачка група настала је уједињењем дотадашњих мањих навијачких група [[7. јануар]]а [[1989]]. Делије су увек имале своје групе и подгрупе, тренутно неке од најзначајнијих су: -{Belgrade boys}-, -{Brigate}-, -{Ultra Boys}- и -{Heroes}-. Навијачи Црвене звезде и [[ФК Олимпијакос|Олимпијакоса]] развили су дубоко пријатељство. Навијачи оба тима су себе назвали „Православна браћа“ („Orthodox Brothers“). Много пута навијачи Црвене звезде из различитих навијачких клубова су били на утакмицама Олимпијакоса, посебно против њиховог највећег ривала [[ФК Панатинаикос|Панатинаикоса]]. Однедавно -{„Orthodox Brothers“}- су почели да укључују навијаче [[ФК Спартак Москва|Спартака из Москве]]. == Успеси == {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! colspan="2" style="width:25%; background:#d40000;"|<span style="color: white">Такмичење</span> ! style="width:5%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Број</span> ! style="width:70%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Година</span> |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"|<span style="color: white">'''Национална такмичења - 62''' |- ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национално првенство - 33 (рекорд)'''</span> [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Незванична првенства Србије у фудбалу#Првенство Београда 1945. и Првенство НР Србије 1946.|Првенство НР Србије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''1''' || [[Српска лига у фудбалу 1946.|1945/46.]] |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Првенство Југославије у фудбалу|Првенство СФР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''19''' || [[Првенство Југославије у фудбалу 1951.|1951]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1952/53.|1952/53]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1955/56.|1955/56]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1956/57.|1956/57]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1959/60.|1959/60]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1967/68.|1967/68]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1968/69.|1968/69]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1969/70.|1969/70]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1972/73.|1972/73]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1976/77.|1976/77]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1979/80.|1979/80]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1980/81.|1980/81]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1989/90.|1989/90]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1990/91.|1990/91]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 9 || [[Првенство Југославије у фудбалу 1948/49.|1948/49]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1950.|1950]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1952.|1952]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1960/61.|1960/61]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1971/72.|1971/72]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1977/78.|1977/78]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1981/82.|1981/82]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1988/89.|1988/89]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 7 || [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1946/47.|1946/47]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1953/54.|1953/54]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1964/65.|1964/65]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1973/74.|1973/74]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1974/75.|1974/75]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1978/79.|1978/79]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1986/87.|1986/87]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство СР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''3''' || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 7 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.|1993/94]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.|2002/03]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 1 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Првенство Србије и Црне Горе]]''' || '''Првак''' || align=center|'''2''' || [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04]], [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 1 || [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''8''' || [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 7 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09]]. |- ! colspan="6" style="background:#fff;"| <span style="color: #d40000;">'''Национални куп - 26 (рекорд)'''</span> [[Датотека:Full Star Blue.svg|15п|Звездица за 10 освојених купова]] [[Датотека:Full Star Blue.svg|15п|Звездица за 10 освојених купова]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Југославије у фудбалу|Куп СФР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''12''' || [[Куп Југославије у фудбалу 1948.|1948]], [[Куп Југославије у фудбалу 1949.|1949]], [[Куп Југославије у фудбалу 1950.|1950]], [[Куп Југославије у фудбалу 1957/58.|1957/58]], [[Куп Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Куп Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64]], [[Куп Југославије у фудбалу 1967/68.|1967/68]], [[Куп Југославије у фудбалу 1969/70.|1969/70]], [[Куп Југославије у фудбалу 1970/71.|1970/71]], [[Куп Југославије у фудбалу 1981/82.|1981/82]], [[Куп Југославије у фудбалу 1984/85.|1984/85]], [[Куп Југославије у фудбалу 1989/90.|1989/90]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 8 || [[Куп Југославије у фудбалу 1952.|1952]], [[Куп Југославије у фудбалу 1954.|1954]], [[Куп Југославије у фудбалу 1973.|1973]], [[Куп Југославије у фудбалу 1979/80.|1979/80]], [[Куп Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84]], [[Куп Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88]], [[Куп Југославије у фудбалу 1990/91.|1990/91]], [[Куп Југославије у фудбалу 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп СР Југославије у фудбалу|Куп СР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''7''' || [[Куп СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 1 || [[Куп СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу|Куп Србије и Црне Горе]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04]], [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2002/03.|2002/03]], [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''5''' || [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]], [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]]. |- style="background:#fff;" ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национални суперкуп - 2 (рекорд)''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Суперкуп Југославије у фудбалу|Суперкуп СФР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || 1969, 1971. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национални лига куп - 1 (рекорд)''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''Лига куп СФР Југославије''' || '''Победник''' || align=center|'''1''' || 1972/73. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"| <span style="color: white">'''Континентална такмичења - 3'''</span> |- style="background:#fff;" |rowspan=4|<center>[[Датотека:Coppa Campioni.svg|24п]] '''[[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона (Куп европских шампиона)]]''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || [[Лига шампиона 1990/91.|1990/91]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|3|| [[Лига шампиона 1956/57.|1956/57]], [[Лига шампиона 1970/71.|1970/71]], [[Лига шампиона 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |Четвртфинале || align=center|5|| [[Лига шампиона 1957/58.|1957/58]], [[Лига шампиона 1973/74.|1973/74]], [[Лига шампиона 1980/81.|1980/81]], [[Лига шампиона 1981/82.|1981/82]], [[Лига шампиона 1986/87.|1986/87]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:UEFA Cup (adjusted).png|18п]] '''[[УЕФА лига Европе|Лига Европе (Куп УЕФА)]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|1|| [[Куп УЕФА 1978/79.|1978/79]]. |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>[[Датотека:Supercoppa UEFA.svg|16п]] '''[[УЕФА суперкуп|Суперкуп Европе]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|1|| 1991. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:Coppa delle Coppe.svg|24п]] '''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| 1974/75. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:CFFCB2.png|12п]] '''[[Куп сајамских градова]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| 1961/62. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:Mitropa cup.jpg|20п]] '''[[Митропа куп]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || 1958, [[Митропа куп 1968.|1968]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| [[Митропа куп 1957.|1957]]. |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"| <span style="color: white">'''Светска такмичења - 1'''</span> |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center> '''[[Интерконтинентални куп у фудбалу|Интерконтинентални куп]]''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || [[Интерконтинентални куп 1991. (фудбал)|1991]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |} {| style="background:#fff; font-size:96%; width:100%; width:100%;" class="wikitable collapsible collapsed" |- ! style="text-align:center; background:#ff2400; color:#fff;" colspan="90"| Међународни турнири |- {| class="wikitable" |- !width=15%| !width=15%| !width=15%| !width=15%| |- valign="top" | ''' Трофеј Кварнерске ривијере ''' (''до 19'') (<span>[[Ријека (град)|<font style="color:black;">Ријека]]</span>) * Освајач (4): 1954, 1955, 1969, 1978. * Финалиста (2): 1971, 1986. ''' Трофеј <span>[[Белинцона|<font style="color:black;">Белинцоне]]</span> ''' (''до 19'') * Освајач (2): 1959, 1963. ''' Трофеј <span>[[Сантијаго де Чиле|<font style="color:black;">Сантијаго де Чиле]]</span> ''' * Освајач (1): 1962. ''' Трофеј <span>[[Париз|<font style="color:black;">Париза]]</span> ''' * Освајач (1): 1962. * Финалиста (1): 1979. ''' Иберико трофеј''' (<span>[[Бадахоз|<font style="color:black;">Бадахоз]]</span>) * Освајач (1): 1971. * Финалиста (1): 1973. ''' Трофеј Терезе Херере ''' (<span>[[Коруња|<font style="color:black;">Ла Коруња]]</span>) * Освајач (1): 1971. | ''' Трофеј Коста дел Сол ''' (<span>[[Малага|<font style="color:black;">Малага]]</span>) * Освајач (1): 1973. * Финалиста (1): 1971. ''' Оранж трофеј ''' (<span>[[Валенсија|<font style="color:black;">Валенсија]]</span>) * Освајач (1): 1973. ''' Дунавски куп ''' * Освајач (1): 1976. ''' Куп Света I''' (<span>[[Сингапур|<font style="color:black;">Сингапур]]</span>) * Освајач (1): 1977. ''' Куп Света II''' (<span>[[Аустралија|<font style="color:black;">Аустралија]]</span>) * Финалиста (1): 1977. ''' Куп Лунарне Нове године ''' (<span>[[Хонгконг|<font style="color:black;">Хонгконг]]</span>) * Освајач (1): 1980. ''' Трофеј <span>[[Београд|<font style="color:black;">Београда]]</span> ''' * Освајач (2): 1980, 1981. | ''' Трофеј <span>[[Хихон|<font style="color:black;">Хихона]]</span> ''' * Освајач (1): 1982. ''' Трофеј <span>[[Мадрид|<font style="color:black;">Мадрида]]</span>''' * Финалиста (2): 1990, 1996. ''' Трофеј <span>[[Верона|<font style="color:black;">Вероне]]</span> ''' * Освајач (1): 1991. ''' Трофеј <span>[[Бастија|<font style="color:black;">Бастије]]</span> ''' * Освајач (1): 1995. ''' Трофеј <span>[[Фрајбург|<font style="color:black;">Фрајбурга]]</span> ''' * Освајач (1): 1997. ''' Еврофудбал куп ''' (''до 21'') (<span>[[Гронинген|<font style="color:black;">Гронинген]]</span>) * Освајач (1): 2001. ''' Трофеј Јоана Гампера ''' (<span>[[Барселона|<font style="color:black;">Барселона]]</span>) * Финалиста (1): 2002. | ''' Трофеј <span>[[Лајпциг|<font style="color:black;">Лајпцига]]</span> ''' * Освајач (1): 2004. ''' Куп сестринских градова у <span>[[Чикаго|<font style="color:black;">Чикагу]]</span> ''' * Освајач (1): 2010. ''' Ухрен куп (Куп сатова)''' (<span>[[Базел|<font style="color:black;">Базел]]</span>) * Финалиста (1): 2013. |} == Играчи == === Први тим === ''Од 20. Јул 2022.''<ref>[http://www.crvenazvezdafk.com/scc/prvi-tim Први тим], crvenazvezdafk.com, Приступљено 21.6.2016.</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11641/zvezda-pocela-letnje-pripreme|title=Звезда почела летње припреме|accessdate=24. 6. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref><ref name="фкцз">{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/team/6-super-liga-srbije-2021-22/2-crvena-zvezda|title=ФК Црвена звезда|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=15. 7. 2021}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч| број=1|име =[[Зоран Поповић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{Ф играч| број=4|име =[[Мирко Иванић]]|нац=ЦГ|поз=MF}} {{ф играч| број=6|име =[[Радован Панков]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=7|име =[[Ненад Крстичић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=8|име =[[Гелор Канга]]|нац=ГАБ|поз=MF}} {{ф играч| број=9|име =[[Милан Павков]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч| број=10|име =[[Александар Катаи]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=11|име =[[Осман Букари]]|нац=ГАН|поз=MF}} {{ф играч| број=15|име =[[Александар Драговић]]|нац=АУТ|поз=DF}} {{ф играч| број=17|име =[[Немања Мотика]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=18|име =[[Ибрахим Мустафа]]|нац=ГАН|поз=FW}} {{ф играч| број=20|име =[[Кингс Кангва]]|нац=ЗАМ|поз=MF}} {{ф играч| број=22|име =[[Вељко Николић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=23|име =[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{Фт средина}} {{ф играч| број=25|име =[[Страхиња Ераковић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=27|име =[[Никола Васиљевић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч| број=31|име =[[Ел Фарду Бен]]|нац=КОМ|поз=FW}} {{ф играч| број=35|име =[[Секу Саного]]|нац=ОБС|поз=MF}} {{ф играч| број=38|име =[[Никола Станковић (фудбалер, 2003)|Никола Станковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=40|име =[[Владимир Лучић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=44|име =[[Стефан Лековић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=45|име =[[Александар Пешић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч| број=49|име =[[Андрија Радуловић (фудбалер)|Андрија Радуловић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=55|име =[[Славољуб Срнић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=77|име =[[Марко Гобељић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=80|име =[[Стефан Митровић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=82|име =[[Милан Борјан]]|нац=КАН|поз=GK|остало=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{ф играч| број=99|име =[[Охи Омоиџуанфо]]|нац=НОР|поз=FW}} {{фт крај}} === Повучени бројеви === {{Главни чланак|Списак коришћених бројева дресова ФК Црвена звезда}} {{big|'''12'''}}&nbsp;– '''[[Делије север|Делије]]''' Последњи играч који је за званична такмичења лиценциран под бројем 12 на дресу био је [[Саша Радивојевић]], у првом делу сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]].<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=121&Itemid=84|title=Licencirani igrači FK Crvena zvezda za sezonu 2009/2010|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|year=2009|accessdate=26. 4. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100103075928/http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=121&Itemid=84|archivedate=3. 1. 2010}}</ref> [[Јул]]а месеца [[2010]]. године, руководство клуба донело је одлуку да број 12 повуче из употребе у част навијачима. Та одлука донесена је као знак захвалности за приврженост клубу и симболично представља подршку публике као 12. играча.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=07&dd=27&nav_id=448205|title=Zvezda povukla dres sa brojem 12|last=B|first =L.|website=[[Б92]]|date=27. 7. 2010|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> {{big|'''26'''}}&nbsp;– '''[[Горан Гогић]]''' ''(посмртно)'' Од лета [[2014]], Црвена звезда није користила број 26 на утакмицама [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]].<ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/sport/2861152-dve-godine-tuge-zvezda-i-delije-su-na-danasnji-dan-ostali-bez-gorana-gogica-video|title=Dve godine tuge: Zvezda i Delije su na današnji dan ostali bez Gorana Gogića (VIDEO)|website=telegraf.rs|date=3. 7. 2017|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> Дрес са тим бројем претходно је задужио Горан Гогић, док је током сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]]. преузео број 25, који је раније носио у [[ФК Јагодина|Јагодини]].<ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.de/goran-gogic/rueckennummern/spieler/46690|title=Goran Gogic: Rückennummern-Historie|trans-title=Горан Гогић — бројеви на дресу кроз каријеру|website=[[Трансфермаркт]]|date=3. 7. 2015|accessdate=6. 4. 2020|language=de}}</ref> Након одласка из клуба, Гогић је прешао у [[Кина|кинески]] град [[Ћингдао]], где је наступао за истоимени клуб. Преминуо је [[3. јул]]а [[2015]], у својој 29. години, услед [[Колапс (медицина)|колабирања]] и [[Губитак свести|губитка свести]] после тренинга.<ref>{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/tragedija-u-kini-umro-goran-gogic/109703|title=Tragedija u Kini: Umro Goran Gogić|website=mozzartsport.com|date=3. 7. 2015|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> Неки од фудбалера, попут Марка Маринковића и [[Милан Јевтовић|Милана Јевтовића]], касније су били лиценцирани под бројем 26 за такмичења под окриљем [[УЕФА|УЕФЕ]].<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2016/matches/round=2000654/match=2017093/prematch/player-lists/index.html|title=Crvena zvezda 0-2 Kairat|website=[[УЕФА]]|date=2. 7. 2015|accessdate=5. 3. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150704223648/http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2016/matches/round=2000654/match=2017093/prematch/player-lists/index.html|archivedate=04. 07. 2015|language=en}}</ref> Иако је за Црвену звезду дебитовао са тим бројем дреса против [[ФК Спартакс Јурмала|Спартакса]] из [[Јурмала|Јурмале]], лета [[2018]]. године, Јевтовић је изабрао број 33 у домаћем шампионату.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/67056/kumovi-u-zvezdi-opet-nose-brojeve-3-i-33|title=Кумови у Звезди опет носе бројеве 3 и 33|website=[[Спортски журнал]]|date=22. 7. 2018|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> === Звездине звезде === Црвена звезда већ 50 година уназад има традицију да додељује звање „''Звездина звезда''“ играчима који су имали велики утицај на клупску историју и који су је прославили широм света. Сваки од петорице изабраних играча је својевремено био и капитен клуба.<ref>''Политика'' - [http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/t53179.lt.html Звездине звезде], Приступљено 4. 2. 2008.</ref> Такође сви играчи осим Драгана Стојковића су играли најмање једну деценију за клуб. Коначно, 29. маја 2010. на прослави 65 година клуба [[Генерација 1991.]] која је освојила [[Лига шампиона 1990/91.|Куп европских шампиона]] и [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]] проглашена за шесту Звездину звезду. За сада је само пет играча и једна генерација било изабрано: <gallery widths="115px" heights="120px"> Датотека:Rajko Mitić (1970).jpg|<center>'''1.''' [[Рајко Митић]] Датотека:Dragoslav Sekularac Serbian White Eagles banquet 2007.jpg|<center>'''2.''' [[Драгослав Шекуларац]] Датотека:Dragan Džajić.jpg|<center>'''3.''' [[Драган Џајић]] Датотека:Petrovich.JPG|<center>'''4.''' [[Владимир Петровић Пижон|Владимир Петровић]] Датотека:Dragan Stojković with Guangzhou R&F F.C.png|<center>'''5.''' [[Драган Стојковић]] Датотека:Zvezda_Champ_UEFA.jpg|<center>'''6.''' [[Генерација 1991.]] </gallery> === Састав шампиона Европе === {{Главни|Генерација 1991.}} Састав освајача титуле првака Европе: {| |- |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Стојановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душко Радиновић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Маровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Југовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Рефик Шабанаџовић]] * {{зас|РУМ}} [[Миодраг Белодедић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Илија Најдоски]] |width="25"| |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Роберт Просинечки]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дејан Савићевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Синиша Михајловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дарко Панчев]] * {{зас|СФРЈ}} [[Драгиша Бинић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Влада Стошић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Василијевић]] |width="25"| |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Момчиловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Жељко Калуђеровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милић Јовановић (фудбалер)|Милић Јовановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Јурић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Раде Тошић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владан Лукић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Милојевић]] |} '''Тренер:''' {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] === Остали познати играчи === {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Антонијевић|Зоран „Жота“ Антонијевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Аћимовић|Јован „Куле“ Аћимовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Петар Баралић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Беара]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дејан Бекић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Цвијетин Благојевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владислав Богићевић|Владислав „Блеки“ Богићевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Здравко Боровница]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Вукосављевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Кирил Дојчиновски|Кирил „Киро“ Дојчиновски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ратомир Дујковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Дурковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Предраг Ђајић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ђорић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Ђуровић (фудбалер)|Жарко Ђуровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бошко Ђуровски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милко Ђуровски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Марко Елснер]] * {{зас|СФРЈ}} [[Тодор Живановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миљан Зековић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Томислав Ивковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Јанковић (фудбалер)|Милан Јанковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Јанковић Цоле|Слободан „Цоле“ Јанковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Рајко Јањанин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Живорад Јевтић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Језеркић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Јеликић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Јовановић (фудбалер)|Никола Јовановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Јовин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Јуришић]] * {{зас|СФРЈ}} Бошко Кајганић * {{зас|СФРЈ}} [[Станислав Караси]] * {{зас|СФРЈ}} Михаљ Кери * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Кленковски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бора Костић (фудбалер)|Бора Костић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миодраг Кривокапић (фудбалер)|Миодраг Кривокапић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Петар Кривокућа]] * {{зас|СФРЈ}} [[Србољуб Кривокућа]] * {{зас|СФРЈ}} [[Златко Крмпотић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Војин Лазаревић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубомир Ловрић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Живан Љуковчан]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Маравић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Војислав Мелић|Војислав „Војкан“ Мелић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Драган Милетовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ђорђе Миловановић (фудбалер)|Ђорђе Миловановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Милојевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Недељко Милосављевић|Недељко „Неђа“ Милосављевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Трифун Михајловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Митар Мркела]] * {{зас|СФРЈ}} [[Срђан Мркушић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Хусреф Мусемић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Славољуб Муслин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Николић Стаја|Душан „Стаја“ Николић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јовица Николић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миле Новковић|Миодраг „Миле“ Новковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Тихомир Огњанов|Тихомир „Бата“ Огњанов]] * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Остојић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Мирослав Павловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бела Палфи]] * {{зас|СФРЈ}} [[Огњен Петровић|Огњен „Оља“ Петровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владица Поповић|Владимир „Владица“ Поповић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Прљинчевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Славко Радовановић]] * {{зас|СФРЈ}} Бранко Радовић * {{зас|СФРЈ}} [[Сребренко Репчић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Антун Рудински]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Савић|Душан „Дуле“ Савић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Спајић|Љубомир „Љубиша“ Спајић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Србољуб Стаменковић|Србољуб „Срба“ Стаменковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Стипић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Александар Стојановић (фудбалер)|Александар „Дика“ Стојановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Сеад Сушић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Лазар Тасић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Коста Томашевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Новак Томић|Новак „Крца“ Томић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Топлак]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Филиповић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Сулејман Халиловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Борислав Цветковић|Борислав „Боро“ Цветковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Цокић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Чоп]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милош Шестић]] * {{зас|СЛО}} [[Миленко Ачимович]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Аџић]] * {{зас|СРЈ}} [[Бранко Бошковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Буњевчевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ристо Видаковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Гвозденовић]] * {{зас|СРЈ}} [[Јован Гојковић|Јован „Цуне“ Гојковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Анто Дробњак]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Друлић]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Дудић]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Ђоровић]] * {{зас|СРЈ}} [[Братислав Живковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Илија Ивић]] * {{зас|СРЈ}} [[Драгослав Јеврић]] * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Јовичић (фудбалер)|Зоран Јовичић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дарко Ковачевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Александар Коцић]] * {{зас|СРЈ}} [[Небојша Крупниковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Лалатовић]] * {{зас|СРЈ}} [[Лео Леринц]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Масловар]] * {{зас|СРЈ}} [[Звонко Милојевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Његуш]] * {{зас|СРЈ}} [[Перица Огњеновић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Петковић|Дејан „Рамбо“ Петковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Михајло Пјановић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Сакић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Станковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Стефановић]] * {{зас|МКД}} [[Митко Стојковски]] * {{зас|СЦГ}} [[Немања Видић]] * {{зас|СЦГ}} [[Владимир Дишљенковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Милан Дудић]] * {{зас|СЦГ}} [[Никола Жигић]] * {{зас|СЦГ}} [[Бошко Јанковић (фудбалер)|Бошко Јанковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Ненад Ковачевић|Ненад „Пикси“ Ковачевић]] * {{зас|СЦГ}} [[Александар Луковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Марјан Марковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Марко Пантелић]] * {{зас|ЦГ}} [[Бобан Бајковић]] * {{зас|СРБ}} [[Душан Баста]] * {{зас|КОМ}} [[Ел Фарду Бен]] * {{зас|СРБ}} [[Милан Бишевац]] * {{зас|ГАН}} [[Ричмонд Боаћи]] * {{зас|КАН}} [[Милан Борјан]] * {{зас|ПОР}} [[Уго Филипе Оливеира|Уго Виеира]] * {{зас|СЕН}} [[Ибрахим Гај]] * {{зас|НГР}} [[Абиола Дауда]] * {{зас|АУС}} [[Милош Дегенек]] * {{зас|ХОЛ}} [[Мичел Доналд]] * {{зас|АРГ}} [[Луис Ибањез|Луис „Лучо“ Ибањез]] * {{зас|БРА}} [[Едуардо де Фиори Мендес Каду|Каду]] * {{зас|ГАБ}} [[Гелор Канга]] * {{зас|ЕКВ}} [[Сегундо Кастиљо]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Катаи]] * {{зас|СРБ}} [[Огњен Короман]] * {{зас|СРБ}} [[Дарко Лазовић]] * {{зас|ФРА}} [[Дамијен Ле Талек]] * {{зас|НЕМ}} [[Марко Марин]] * {{зас|СРБ}} [[Лука Миливојевић]] * {{зас|СРБ}} [[Ненад Милијаш]] * {{зас|СРБ}} [[Дејан Миловановић]] * {{зас|СРБ}} [[Драган Мрђа]] * {{зас|СРБ}} [[Павле Нинков]] * {{зас|СРБ}} [[Милош Нинковић]] * {{зас|СРБ}} [[Марко Перовић (фудбалер, 1984)|Марко Перовић]] * {{зас|СЛО}} [[Нејц Печник]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Пешић]] * {{зас|СРБ}} [[Немања Радоњић]] * {{зас|СРБ}} [[Иван Ранђеловић]] * {{зас|СРБ}} [[Вујадин Савић]] {{div col end}} == Тренери == {{Главни|Списак тренера ФК Црвена звезда}} {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] (1946) * {{зас|СФРЈ}} [[Светислав Глишовић]] (1946–48) * {{зас|СФРЈ}} [[Александар Томашевић (фудбалер)|Александар Томашевић]] (1948–50) * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] (1951) * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Михајловић]] (1951) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] (1952) * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Михајловић]] (1952–53) * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] (1953–54) * {{зас|СФРЈ}} [[Бошко Ралић]] (1954) * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] (1954–57) * {{зас|СФРЈ}} [[Миша Павић]] (1957–64) * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Топлак]] (1964–66) * {{зас|СФРЈ}} [[Миљан Миљанић]] (1966–74) * {{зас|СФРЈ}} [[Миљенко Михић]] (1974–75) * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] (1975–76) * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] (1976–78) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] (1978–82) * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Остојић]] (1982–83) * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] (1983–86) * {{зас|СФРЈ}} [[Велибор Васовић]] (1986–88) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] (1988) * {{зас|СФРЈ}} [[Драгослав Шекуларац]] (1989–90) * {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] (1990–91) * {{зас|СФРЈ}} [[Владица Поповић]] (1991–92) * {{зас|СРЈ}} [[Милан Живадиновић]] (1992–94) * {{зас|СРЈ}} [[Љупко Петровић]] (1994–96) * {{зас|СРЈ}} [[Владимир Петровић Пижон]] (1996–97) * {{зас|СРЈ}} [[Војин Лазаревић]] (1997) * {{зас|СРЈ}} [[Милорад Косановић]] (1997–98) * {{зас|СРЈ}} [[Војин Лазаревић]] (1998–99) * {{зас|СРЈ}} [[Милољуб Остојић]] (1999) * {{зас|СРЈ}} Звонко Радић (привремени) (1999) * {{зас|СРЈ}} [[Славољуб Муслин]] (1999–01) * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Филиповић]] (2001–03) * {{зас|СЦГ}} [[Славољуб Муслин]] (2003–04) * {{зас|СЦГ}} [[Љупко Петровић]] (2004) * {{зас|СЦГ}} [[Милован Рајевац]] (привремени) (2004) * {{зас|СЦГ}} [[Ратко Достанић]] (2004–05) * {{зас|ИТА}} [[Валтер Зенга]] (2005–06) * {{зас|БИХ}} [[Душан Бајевић]] (2006–07) * {{зас|МКД}} [[Бошко Ђуровски]] (2007) * {{зас|СРБ|2004}} [[Милорад Косановић]] (2007) * {{зас|СРБ|2004}} [[Александар Јанковић]] (2007–08) * {{зас|ЧЕШ}} {{зас|ИТА}} [[Здењек Земан]] (2008) * {{зас|МКД}} [[Чедомир Јаневски]] (2008–09) * {{зас|СРБ|2004}} {{зас|КИП}} [[Синиша Гогић]] (привремени) (2009) * {{зас|СРБ|2004}} [[Владимир Петровић Пижон]] (2009–10) * {{зас|СРБ|2004}} [[Ратко Достанић]] (2010) * {{зас|СРБ}} [[Александар Кристић]] (2010) * {{зас|ХРВ}} [[Роберт Просинечки]] (2010–12) * {{зас|СРБ}} [[Александар Јанковић]] (2012–13) * {{зас|ПОР}} [[Рикардо Са Пинто]] (2013) * {{зас|СЛО}} [[Славиша Стојановић]] (2013–14) * {{зас|СРБ}} [[Ненад Лалатовић]] (2014–15) * {{зас|ЦГ}} [[Миодраг Божовић]] (2015–17) * {{зас|МКД}} [[Бошко Ђуровски]] (привремени) (2017) * {{зас|СРБ}} [[Владан Милојевић]] (2017–19) * {{зас|СРБ}} [[Дејан Станковић]] (2019–тренутно) {{div col end}} == Председници == {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Мита Миљковић]] (1948–51) * {{зас|СФРЈ}} [[Иса Јовановић]] (1951–52) * {{зас|СФРЈ}} Сава Радојчић (1952–54) * {{зас|СФРЈ}} [[Драгослав Марковић]] (1954–55) * {{зас|СФРЈ}} Милић Бугарчић (1955–56) * {{зас|СФРЈ}} Драгоје Ђурић (1956) * {{зас|СФРЈ}} Душан Благојевић (1956–60) * {{зас|СФРЈ}} Милић Бугарчић (1960–63) * {{зас|СФРЈ}} Радован Пантовић (1963–65) * {{зас|СФРЈ}} Душан Благојевић (1965–68) * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Бугарчић]] (1968–77) * {{зас|СФРЈ}} Радован Пантовић (1977–81) * {{зас|СФРЈ}} [[Брана Димитријевић]] (1981–82) * {{зас|СФРЈ}} Властимир Пурић (1982) * {{зас|СФРЈ}} Миладин Шакић (1982–87) * {{зас|СРЈ}} Светозар Мијаиловић (1987–93) * {{зас|СЦГ}} [[Драган Џајић]] (1998–04) * {{зас|СРБ|2004}} [[Драган Стојковић]] (2005–07) * {{зас|СРБ|2004}} Топлица Спасојевић (2007–08) * {{зас|СРБ|2004}} [[Дан Тана|Добривоје Танасијевић]] (2008–09) * {{зас|СРБ}} [[Владан Лукић]] (2009–12) * {{зас|СРБ}} [[Драган Џајић]] (2012–14) * {{зас|СРБ}} Светозар Мијаиловић (2014–тренутно) {{div col end}} == Ривалство са Партизаном == {{Посебан чланак|Вечити дерби}} Звездин градски ривал је [[ФК Партизан|Партизан]] и утакмице између ова два клуба се називају „[[Вечити дерби (Србија)|вечити дербији]]“. Ове утакмице су увек биле жељно ишчекиване и врло спектакуларне, али због слабијег квалитета фудбала у последњим годинама, као и велике количине насиља и хулиганизма, драстично је смањена посећеност на овим утакмицама. Дерби игран [[11. мај]]а [[2005]]. у полуфиналу купа Србије и Црне Горе је посетило 8.000 гледалаца, што је најмање у историји. Највећа посећеност је било око 108.000 гледалаца. === Статистика фудбалског дербија === * ''Од 25. маја 2021.'' {|width=100% |- |width=65%| {| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="margin:auto; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:90%; text-align:center;" |- style="background:#069; text-align:center; color:white;" ! style="width:40%;"|Такм. ! style="width:10%;"|ИГP ! style="width:10%;"|ЦЗB ! style="width:10%;"|Н ! style="width:10%;"|ПАР ! style="width:10%;"|ГолЦЗВ ! style="width:10%;"|ГолПАР |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Првенство''' || 164 || 65 || 52 || 47 || 229 || 197 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Куп''' || 39 || 20 || 5 || 14 || 57 || 49 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Остало''' || 54 || 25 || 9 || 20 || 103 || 88 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Укупно''' || '''257''' || '''110''' || '''66''' || '''81''' || '''389''' || '''334''' |} |width=35%| {| |- |algin=center|'''ИГP''': ''одиграно утакмица'' |- |algin=center|'''ЦЗB''': ''победа Црвене звезде'' |- |algin=center|'''Н''': ''нерешено'' |- |algin=center|'''ПАР''': ''победа Партизана'' |- |algin=center|'''ГолЦЗB''': ''постигнутих голова Црвене звезде'' |- |algin=center|'''ГолПАР''': ''постигнутих голова Партизана'' |} |} == ФК Црвена звезда у Суперлиги Србије == {{Главни|Суперлига Србије у фудбалу}} ''Стање на дан: 19. мај 2021. {| class="wikitable" |- ! Сезона ! ИГ ! П ! Н ! И ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. ! Плас. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] ||32 ||23 ||5 ||4 ||55 ||27 ||+28 ||74 ||1. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08.]] ||33 ||21 ||12 ||0 ||65 ||22 ||+43 ||75 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] ||33 ||17 ||8 ||8 ||59 ||32 ||+27 ||59 ||3. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10.]] ||30 ||23 ||2 ||5 ||53 ||17 ||+36 ||71 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] ||30 ||22 ||4 ||4 ||52 ||18 ||+34 ||70 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] ||30 ||21 ||5 ||4 ||57 ||18 ||+39 ||68 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] ||30 ||20 ||2 ||8 ||55 ||35 ||+20 ||62 ||2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]] | 30 | 23 | 3 | 4 | 66 | 27 | +39 | 72 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]] | 30 | 19 | 7 | 4 | 46 | 20 | +26 | 64 | 2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]] | 37 | 30 | 5 | 2 | 97 | 27 | +70 | 54 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]] | 37 | 30 | 4 | 3 | 93 | 33 | +60 | 55 | 2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] | 37 | 32 | 4 | 1 | 96 | 19 | +77 | 60 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]] | 37 | 33 | 3 | 1 | 97 | 20 | +77 | 60 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] | 30 | 25 | 3 | 2 | 68 | 18 | +50 | 78 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]] | 38 | 35 | 3 | 0 | 114 | 20 | +94 | 108 | 1. |- style="text-align:center;" |'''Укупно''' ||'''494''' ||'''374''' ||'''70''' ||'''50''' ||'''1073''' ||'''353''' ||'''+720''' ||'''1030''' ||'''1. (НП)''' |} <small>'''ИГ''' = Играо утакмица; '''П''' = Победио; '''Н''' = Нерешено; '''И''' = Изгубио; '''ГД''' = Голова дао; '''ГП''' = Голова примио; '''ГР''' = Гол разлика; '''Бод.''' = Бодова; '''Плас.''' = Пласман; '''НП''' = Највиши пласман</small> == ФК Црвена звезда у Купу Србије == {| |- | width="10" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] |Полуфинале |- |} | width="30" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]] |Осмина финала |- |[[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]] |Осмина финала |- |} | width="30" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]] |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]] |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |} |} == ФК Црвена звезда у европским такмичењима == {{Главни|ФК Црвена звезда у европским такмичењима}} Закључно са 25. фебруаром 2021, Црвена звезда је у европским куповима играла: {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! |'''Такмичење''' ! |Ут. ! |Поб. ! |Нер. ! |Пор. ! |ГД ! |ГП |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига шампиона]] || 143 || 67 || 31 || 45 || 260 || 194 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] || 34 || 12 || 10 || 12 || 64 || 43 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА лига Европе]] || 149 || 62 || 40 || 47 || 230 || 187 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА суперкуп]] || 1 || 0 || 0 || 1 || 0 || 1 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Интерконтинентални куп у фудбалу|Интерконтинентални куп]] || 1 || 1 || 0 || 0 || 3 || 0 |- style="background: #E7FAEC;" | '''I Укупно УЕФА такмичења''' || '''328''' || '''142''' || '''81''' || '''105''' || '''557''' || '''425''' |- | [[Митропа куп]] || 39 || 17 || 7 || 15 || 71 || 58 |- | [[Куп сајамских градова]] || 21 || 9 || 2 || 10 || 32 || 29 |- | [[Интертото куп]] || 6 || 3 || 1 || 2 || 15 || 15 |- | '''II Укупно остала такмичења''' || '''66''' || '''29''' || '''10''' || '''27''' || '''118''' || '''102''' |- ! | '''Укупно I + II''' ! | '''394''' ! | '''171''' ! | '''91''' ! | '''132''' ! | '''675''' ! | '''527''' |} == Дресови (произвођачи и спонзори) == {| class="wikitable" style="text-align: center" |- !Период !Произвођач опреме !Главни спонзор на дресу |- |1977–1978 |Адмирал | |- |1979 |rowspan=7|[[Пума (компанија)|Пума]] | |- |1980–1986 |Кристал Зајечар |- |1986–1987 | де ЛУКС |- |1987–1988 |Ли Купер |- |1988–1989 |Касучи |- |1989–1990 |Мистер Бејби |- |1990–1991 |ДЕКСИМ |- |1991–1993 |rowspan=2|[[Hummel International|Хумел]] |[[Дуванска индустрија Ниш|Класик]] |- |1993–1994 |[[Комерцијална банка]] |- |1994–1996 |[[Диадора]] |rowspan=2|[[Беобанка]] |- |1996–1998 |rowspan=2|[[Капа (компанија)|Капа]] |- |1998–2001 |[[Апатинска пивара|Пилс лајт]] |- |2001–2003 |rowspan=3|[[Адидас]] | |- |2003–2005 |[[Винер штетише]]<br />Шарп |- |2005–2006 |rowspan=2|[[Тојота (компанија)|Тојота]] |- |2006–2008 |rowspan=4|[[Најки]] |- |2008–2009 | |- |2010 |2344 – За моју Звезду |- |2010–2012 |rowspan=4|[[Гаспром]] |- |2012–2013 |[[Леђеа]] |- |2013–2017 |[[Пума (компанија)|Пума]] |- |2017– |Макрон |} == Генерални спонзор == Од [[2010]]. године генерални спонзор једног од најпопуларнијих фудбалских клубова у Србији је компанија „[[Гаспром|Гаспром њефт]]“ — већински акционар српске компаније „[[Нафтна индустрија Србије]]“ и највећи страни инвеститор у земљи. Током сарадње са „Гаспром њефтом“ клуб је шест пута освајао [[Суперлига Србије у фудбалу|титулу шампиона Србије]], два пута је освојио [[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]] и редовно је учествовао на европским турнирима. У оквиру сарадње, осим рекламирања брендова компаније „Гаспром њефт“ заједно са [[ФК Зенит]]ом из [[Санкт Петербург]]а реализује се сарадња у области омладинског фудбала — размена младих играча и одржавање пријатељских утакмица. == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [[ЖФК Црвена звезда]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = FK Crvena zvezda | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Црвена звезда }} * [http://www.crvenazvezdafk.com/ Званични сајт „[[ФК Црвена звезда]]“] www.crvenazvezdafk.com {{sr}} {{en}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=50069/profile/index.html УЕФА профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.uefa.com {{en}} {{de}} {{fr}} {{ru}} {{es}} {{it}} {{pt}} {{ja}} * [http://www.transfermarkt.rs/sr/fk-crvena-zvezda/startseite/verein_159.html Профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.transfermarkt.rs {{sr}} * [http://www.transfermarkt.co.uk/en/fk-crvena-zvezda/startseite/verein_159.html Профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.transfermarkt.co.uk {{en}} * [http://www.delije.net/ Званична презентација навијача] www.delije.net {{sr}} * [http://www.sd-crvenazvezda.net/ Званични сајт СД Црвена звезда] www.sd-crvenazvezda.net {{sr}} * [http://www.mojacrvenazvezda.net/ Све вести из клуба - Незванични сајт СД Црвена звезда] www.mojacrvenazvezda.net {{sr}} * [http://www.fudbal91.com/fudbalski_klubovi/Crvena_Zvezda Фудбал 91 профил - резултати од 2000.] www.fudbal91.com {{sr}} * [http://www.redstarbelgrade.com/ Јавна архива и незванична презентација клуба] www.redstarbelgrade.com {{sr}} {{en}} {{fr}} {{de}} {{el}} {{it}} {{pt}} {{ru}} {{es}} {{добар}} {{ФК Црвена звезда}} {{Утакмице ФК Црвена звезда}} {{састав ФК Црвена звезда}} {{Звездине звезде}} {{ЕШ91ЦЗВф}} {{Победник Интерконтиненталног купа 1991. - ФК Црвена звезда}} {{Суперлига Србије у фудбалу}} {{Победници Лиге шампиона}} {{Портал бар|Фудбал|Србија|Београд}} [[Категорија:ФК Црвена звезда| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Ц]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1945.|Ц]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Београда]] pr4wqwrwgzm453rudu4ek92lgah0qfr 25115177 25115176 2022-07-20T09:23:19Z 188.120.118.201 /* Први тим */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|други фудбалски клуб|[[ФК Црвена звезда (вишезначна одредница)]]}} {{Фудбалски клуб | тренутно = ФК Црвена звезда сезона 2021/22. | име = ФК Црвена звезда | слика = [[Датотека:Grb-fk-crvena-zvezda.svg|150п|Грб Црвене звезде]] | пуно име = Фудбалски клуб Црвена звезда | надимак = Звезда<br>„црвено-бели” | основан = {{Start date and age|1945|3|4|br=yes|p=yes}} | стадион = [[Стадион Рајко Митић]], [[Београд]] | капацитет = 51.755<ref>{{cite web|title=Dom Crvene zvezde |url=http://www.crvenazvezdafk.com/sr/stadion |website=FK Crvena zvezda |accessdate=19. 5. 2019}}</ref> | директор = {{зас|СРБ}} Светозар Мијаиловић | тренер = {{зас|СРБ}} [[Дејан Станковић]] | лига = [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] | сезона = [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] | позиција = Суперлига Србије, '''1.''' | веб_сајт = http://www.crvenazvezdafk.com/ | pattern_la1 = _czvezda2122h | pattern_b1 = _czvezda2122h | pattern_ra1 = _czvezda2122h | pattern_sh1 = _czvezda2021h2 | pattern_so1 = _czvezda1920h2 | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FF0000 | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _czvezda2021a | pattern_b2 = _czvezda2021a | pattern_ra2 = _czvezda2021a | pattern_sh2 = _czvezda2021a | pattern_so2 = _czvezda2021a | leftarm2 = 142135 | body2 = 142135 | rightarm2 = 142135 | shorts2 = 142135 | socks2 = 142135 | pattern_la3 = _czvezda2021t | pattern_b3 = _czvezda2021t | pattern_ra3 = _czvezda2021t | pattern_sh3 = _czvezda2021h | pattern_so3 = _whitetop | leftarm3 = FF0000 | body3 = FF0000 | rightarm3 = FF0000 | shorts3 = FF0000 | socks3 = FF0000 |величина слике=200п}} '''Фудбалски клуб Црвена звезда'''{{напомена|Име „Црвена звезда“ се углавном преводи на остале светске језике и то на [[енглески језик|енглеском]] као „-{Red Star}-“, [[немачки језик|немачком]] као „-{Roter Stern}-“, [[француски језик|француском]] као „-{Etoile Rouge}-“, [[италијански језик|италијанском]] као „-{Stella Rossa}-“, [[шпански језик|шпанском]] као „-{Estrella Roja}-“, [[холандски језик|холандском]] као „-{Rode Ster}-“, [[норвешки језик|норвешком]] као „-{Røde Stjerne}-“, [[румунски језик|румунском]] као „-{Steaua Roşie}-“.}} је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ски клуб из [[Београд]]а и део је [[СД Црвена звезда]]. Црвена звезда је најтрофејнији фудбалски клуб у Србији освојивши укупно 66 титулa, укључујући 33 домаћa [[Суперлига Србије у фудбалу|шампионатa]],<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/sampionati|title=ШАМПИОНАТИ|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=9. 7. 2018}}</ref> 26 националних [[Куп Србије у фудбалу|купова]],<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/kupovi|title=КУПОВИ|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=9. 7. 2018}}</ref> два национална суперкупа,<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web|url=http://www.strategija.org/red-star-roter-stern-stella-rossa-etoile-rouge-crvena-zvezda/|title=Red Star, Roter Stern, Stella Rossa, Estrella Roja, Etoile Rouge, … Crvena zvezda|language=Serbian|publisher=strategija.org|accessdate=7. 05. 2019.}}</ref> један лига куп (куп прволигаша),<ref name="аутоматски генерисано1" /> два [[Митропа куп]]а, један [[УЕФА Лига шампиона|Куп шампиона]] и један [[Интерконтинентални куп]]. Највећи успех постигнут је [[1991]]. године када осваја [[Лига шампиона 1990/91.|Куп европских шампиона]] у [[Бари]]ју и [[Интерконтинентални куп 1991. (фудбал)|Интерконтинентални куп]] у [[Токио|Токију]] исте године. Било је то највеће достигнуће Црвене звезде и било ког српског, а тада и југословенског фудбалског клуба. Поред тог успеха у европским такмичењима, издваја се и [[Финале Купа УЕФА 1979.|финале Купа УЕФА 1979]], где су поражени од [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусије из Менхенгладбаха]]. Игра на свом [[Стадион Рајко Митић|стадиону]] који од [[2014]]. носи име по легенди Црвене звезде [[Рајко Митић|Рајку Митићу]], са капацитетом од 51.755 седећих места. Стадион је међу домаћом публиком познат као Маракана по називу [[Маракана (Бразил)|истоименог]] стадиона у [[Бразил]]у, иако му то никад није био званичан назив. Према већини истраживања Црвена звезда је најпопуларнији клуб у Србији<ref>{{cite news|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2008&mm=02&dd=27&nav_id=286765|title=Svaki drugi Srbin navija za Zvezdu|publisher=b92.net|accessdate=27. 2. 2008}}</ref> и Београду.<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/2300/beograd-je-ceo-crveno-beo|title=Београд је цео, црвено-бео|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=22. 3. 2012}}</ref> Такође веома је популаран готово у свим суседним државама али и међу српском популацијом широм света. Клуб има дугогодишње ривалство са [[ФК Партизан|Партизаном]]. Од [[2011]]. године постоји и [[ЖФК Црвена звезда|Женски фудбалски клуб Црвена звезда]]. == Историја == === Настанак и прва титула (1945—1951) === Док је [[Други светски рат]] још увек трајао, у ослобођеним деловима земље извршена је целокупна реорганизација спортског живота. Велики број предратних клубова је престао да постоји, те су уместо њих оснивани нови. Један од најпознатијих [[фудбал]]ских клубова који је тада угашен била је [[београд]]ска [[СК Југославија|Југославија]]. Током [[фебруар]]а [[1945]]. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину једног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција.<ref name="наст.">{{Cite web|url=http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=57&id_vest=18883|title=Настанак клуба|date=|accessdate=28. 1. 2008|archiveurl=https://archive.today/20070609232324/http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=57&id_vest=18883|archivedate=9. 6. 2007|url-status=dead|work=|publisher=sport.novosti.co.yu}}</ref> У духу тог времена носило је назив Омладинско–фискултурно друштво (ОФД) које је [[4. март]]а прерасло у Црвену звезду.<ref name="наст." /><ref name="гласјав.">''Глас јавности''- [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/04/srpski/S05030301.shtml Настанак клуба], Приступљено 28. 1. 2008.</ref><ref>{{cite news|url=https://rs.n1info.com/sport-klub/fudbal/kako-je-crvena-zvezda-dobila-svoje-ime/|title=Kako je Crvena zvezda dobila svoje ime?|last=Jakšić|first=Pavle|publisher=[[Н1]]|date=18. 11. 2021|accessdate=18. 11. 2021}}</ref> Иницијатива за оснивање спортског друштва потекла је од Зорана Жујовића и Слободана Ћосића, а међу оснивачима су још били и [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]], [[Светозар Глигорић]], Мира Петровић и [[Милован Ћирић]]. Новооснованом клубу су тада припали стадион,<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Zvezdin-stadion--od-Avale-ka-Zvezdanom-gradu.sr.html|title=Звездин стадион - од „Авале“ ка „Звезданом граду“|publisher=„Политика“, Приступљено 27. 4. 2013.}}</ref> и клупске просторије [[СК Југославија|СК Југославије]], а стицајем околности боја клуба је била иста као и боја клуба свеже угашене СК Југославије, али са тотално другачијим конотацијама. Црвена звезда нема никаквих додирних тачака са СК Југославијом те се не може сматрати никаквим наследником истог клуба, а главни разлог је чињеница да је Црвена звезда устројена према тзв. совјетском фискултурном (спортском) моделу. Тим је добио име после дуге расправе између тадашњих потпредседника спортског друштва Слободана Ћосића и Зорана Жујовића.<ref name="наст." /><ref>{{Cite web|url=http://www.novine.ca/arhiva/2005/0994/sport.html |title= Политика: Настанак клуба |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=politika.rs}}</ref> После бројних предлога (Младост, [[Ударник]], [[Торпедо]], [[Динамо]], [[Локомотива]] итд.), најзад је Ћосић рекао: „Да наше друштво назовемо Звезда!“, на шта је Жујовић спонтано додао: „Одлично, само, кад је Звезда - нека буде црвена.“<ref>''Студентски часопис „Монополист“''- [http://www.monopollist.ekof.bg.ac.rs/mozaik/zvezda.htm Настанак]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 28. 1. 2008.</ref> Са овим предлогом сви присутни су се са задовољством сложили, мада је било предлога да се клуб назове и Плава звезда. Одређене су и боје: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној подлози дреса. Прво руководство клуба су чинили Ђорђе Паљић који је био председник, Зоран Жујовић и Слободан Ћосић који су обављали функције потпредседника, Љубиша Секулић је био секретар, економ [[Предраг Ђајић]], а вођа фудбалске секције је био [[Коста Томашевић]]. Прва утакмица је одиграна против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а. Звезда је добила тај меч са 3-2, а стрелац првог гола је био Коста Томашевић.<ref name="наст." /><ref name="гласјав." /><ref>{{Cite web|url=http://www.srpstvo.com/ser/vesti/index.php?ID=616&PHPSESSID=62482261eeadafbe92b5ca36cfd42ddb |title= Прва утакмица |date=|accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |work= |publisher=srpstvo.com}}</ref> Утакмица је одиграна на стадиону „Авала“ (бивше игралиште СК Југославије) пред око 3000 гледалаца.<ref>{{Cite web|url=http://www.znanje.org/i/i20/00iv03/00iv0305/kako%20je%20sve%20pocelo.htm |title= Прва утакмица |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=znanje.org}}</ref> Седам дана касније Звезда је играла против играча британске армије и победила са 12:0. Током 1945. године клуб је одиграо око 36 мечева. Црвена звезда је забележила победе у 30 мечева, играла нерешено 5 и изгубила један меч од Румуније у Темишвару [[23. септембар|23. септембра]] 1945. године. После освојеног првенства Србије 1945/46, Црвена звезда је освојила [[Куп Југославије у фудбалу 1948.|Куп Југославије 1948.]] победом од 3:0 у финалу над [[ФК Партизан|Партизаном]]. Тај успех је поновљен и у наредне две године, победама у финалима прво над [[ФК Наша Крила|Нашим крилима]] (3:2), а затим и над [[загреб]]ачким [[ГНК Динамо Загреб|Динамом]] (3:0). Низ великог успеха је настављен и [[Првенство Југославије у фудбалу 1951.|1951]]. када је клуб по први пут постао [[Првенство Југославије у фудбалу|првак Југославије]]. Иако се на само три кола пред крај првенства чинило да је првенство решено јер је [[ГНК Динамо Загреб|Динамо]] имао пет бодова више у односу на Звезду, а тада су се за победу добијала два бода. Прво је Звезда искористила пораз Загрепчана од [[ФК Сарајево|Сарајева]], а затим их је и међусобном дуелу савладала. На тај начин им је пред последње коло пришла на само бод заостатка. У том последњем колу [[ОФК Београд|БСК]] је успео да [[ГНК Динамо Загреб|Динаму]] узме бод, а Црвена звезда је успела да добије [[ФК Партизан|Партизан]] са [[10. večiti derbi u fudbalu|2:0]]. О титули првака је одлучила боља гол-разлика која је била на страни Звезде. === Педесете - прва ера доминације (1952—1958) === [[Датотека:Kostic-borivoje.jpg|мини|десно|200п|[[Бора Костић (фудбалер)|Бора Костић]], најбољи стрелац у историји клуба.]] Црвена звезда је наредну титулу освојила у сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1952/53.|1952/53.]], али су се праве промене у клубу догодиле средином те деценије. Тада је на место председника клуба дошао Душан Благојевић, Слободан Ћосић је постао генерални секретар, а на месту техничког директора се нашао Аца Обрадовић, познатији под надимком „Доктор О“. Они су створили генерацију играча која је пет година доминирала домаћим првенством и која је остварила значајне резултате и на међународној сцени. У [[УЕФА Лига шампиона|Европа купу I]], ова генерација је успела да стигне до полуфинала у сезони [[Лига шампиона 1956/57.|1956/57.]] Након тога је освојен и [[Митропа куп|Дунавски куп]] [[1958]]. Тим у коме су играли фудбалери као што су [[Владимир Беара|Беара]], [[Владимир Дурковић|Дурковић]], [[Бранко Станковић (фудбалер)|Станковић]], [[Владица Поповић|Поповић]], [[Рајко Митић|Митић]], [[Бора Костић (фудбалер)|Костић]], [[Драгослав Шекуларац|Шекуларац]], освојили су четири титуле [[Првенство Југославије у фудбалу|првака]] и два [[Куп Југославије у фудбалу|Купа]], и при томе ни у једној од тих пет сезона нису остали без трофеја. Звездина игра била је брза и нападачка, што је клубу веома брзо донело велику популарност у земљи и свету. Паралелно са успесима на терену, Обрадовић је оформио основу стручног рада на којој ће се базирати каснији велики успеси Црвене звезде. === Криза и нови стадион Црвене звезде (1958—1966) === Крај педесетих био је први период доминације једног клуба на југословенској фудбалској сцени. У наредних седам сезона, Црвена звезда је успела да освоји само једну титулу и један куп, што није било довољно за клуб са реномеом и амбицијама какав је Црвена звезда. Пласман током ових сезона је био најгори у историји клуба (укључујући и седмо место [[Првенство Југославије у фудбалу 1962/63.|1963]]). Црвена звезда је чак четири пута завршавала испод трећег места на табели (пре и после тога, Црвена звезда никада није падала испод трећег места у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[Савезна Република Југославија|СРЈ]], [[Србија и Црна Гора|СЦГ]] и [[Србија|Србији]]). Чак и тада, било је јасно да је Црвена звезда далеко најпопуларнији клуб у земљи, а њени порази су тешко падали навијачима. Тако да се дешавало да су у неким приликама навијачи Звезде улетали на терен и рушили голове. У сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1962/63.|1962/63]], клуб је успео да постигне само 21 гол, што је, на пример, половина износа који је [[ФК Војводина|Војводина]] постигла, иако је она завршила пет места ниже на табели. [[Датотека:Fk Red Star stadium.jpg|мини|270п|Стадион Црвене звезде]] Са друге стране, Црвена звезда је остварила добре резултате на међународној сцени. У [[Куп сајамских градова|Купу сајамских градова]] 1961/62, Црвена звезда је у четвртфиналу избацила [[ФК Еспањол|Еспањол]], док је у полуфиналу за противника добила [[ФК Барселона|Барселону]]. У обе утакмице Барселона се показала као бољи тим и Црвена звезда је елиминисана. Међутим, после само осам месеци, каталонски клуб је поражен од Црвене звезде у истом такмичењу, само овај пут у другом колу. На крају чак ни победа од 2:0 код куће против [[ФК Рома|Роме]] у четвртфиналу није била довољна за пролаз даље, јер је први меч Рома добила са убедљивих 3:0. Поред међународних успеха, Црвена звезда је крајем [[1959]]. почела са изградњом новог стадиона на месту старог.<ref name="stadion">[http://www.crvenazvezdafk.com/stadion.html Стадион] {{Wayback|url=http://www.crvenazvezdafk.com/stadion.html |date=20160222222914 }}, www.crvenazvezdafk.com, Приступљено 27. 6. 2013.</ref> У наредне четири године, Црвена звезда је своје домаће утакмице играла на [[Стадион Партизана|стадиону ЈНА]] и [[Омладински стадион|Омладинском стадиону]] (ово се може узети као један од разлога за лоше резултате у овом периоду). Нови стадион је отворен 1. септембра 1963. утакмицом Црвене звезде и Ријеке (2:1), а временом је стадион, због свог великог капацитета и атмосфере коју су навијачи стварали, добио надимак Маракана, по чувеном стадиону [[Маракана (Бразил)|Маракана]] у [[Бразил]]у.<ref name="stadion"/> Током прве сезоне постојања стадиона, Црвена звезда је под вођство тренера [[Миша Павић|Милорада Павића]] освојила дуплу круну. Кључни моменат десио се 1966, када је нови тренер постао [[Миљан Миљанић]]. У наредних осам година, Миљанић је трансформисао Црвену звезду у високоцењени европски клуб. До тада југословенски фудбал је прошао кроз уводну фазу тестирања и доминација Црвене звезде и Партизана се наставила. У наредних 25 година Звезда ће бити константан фаворит за трофеје, док ће се само њихови противници мењати. Године 1968, Црвена звезда је освојила свој други трофеј [[Митропа куп 1968.|Митропа купа]], а након освајања се повукла из Митропа купа да би се више посветила другим европским такмичењима. === Миљанићева ера (1966—1975) === [[Датотека:Dragan Džajić.jpg|мини|десно|200п|[[Драган Џајић]], трећа<br />„Звездина звезда“.]] [[Миљан Миљанић]] је био фудбалер Црвене звезде током педесетих, али је славу постигао тек за време његовог мандата као главног тренера Црвене звезде, где је постављен у лето [[1966]]. године. У првој сезони, он је потпуно променио поставу играча и клуб је завршио пети на табели, исто као и претходне године. Након тога, генерација коју је предводио [[Драган Џајић]], један од најбољих југословенских фудбалера свих времена и један од најбољих левих крила света, почела је да оставља дубок траг у југословенском фудбалу. То је било први пут да је Црвена звезда освојила три првенствене титуле заредом, а сваки навијач Звезде је знао имена [[Ратомир Дујковић|Дујковића]], [[Милован Ђорић|Ђорића]], [[Кирил Дојчиновски|Дојчиновског]], [[Станислав Караси|Карасија]], [[Јован Аћимовић|Аћимовића]], [[Војин Лазаревић|Лазаревића]], [[Петар Кривокућа|Кривокуће]] и [[Стеван Остојић|Остојића]]. У то време Црвена звезда је такође постала звучно име на европском нивоу, постављајући стандарде које је мали број клубова са истока могао да прати. Фокус на Куп Југославије [[1971]]. довео је до тога да у сезони 1970/71. клуб забележи свој други најгори пласман икад, шесто место, међутим тај утисак је побољшан освајањем Купа. Два пута је тријумфовала у Супер купу, сусрету шампиона државе и освајача националног купа (1969. године била је боља од победника купа Динама, а две године касније савладала актуелног првака Хајдука). Освојен је и један Лига куп (Куп прволигаша) 1973. године. Поред освајања Купа, Црвена звезда је такође стигла и до полуфинала у [[Лига шампиона 1970/71.|Купу европских шампиона 1970/71]], где ју је ипак избацио грчки Панатинаикос. У првом мечу, Црвена звезда је пред 100.000 својих навијача у Београду победила Грке са убедљивих 4:1 и изгледало је да се налази у одличној позицији, међутим, у реваншу у Атини поражена је са 3:0 и тако је због гола у гостима пропустила још једну прилику да заигра у финалу. Појавили су се неки нови играчи, као што су [[Владимир Петровић Пижон|Владимир]] и [[Огњен Петровић]], [[Владислав Богићевић|Богићевић]], [[Зоран Филиповић|Филиповић]] и [[Слободан Јанковић Цоле|Јанковић]]. Осим што је доносила много радости својим навијачима, у тој ери, Црвена звезда је била клуб који се гледао са задовољством. Током осам година под вођством Миљанића, она је седам пута била клуб са највише постигнутих голова ([[ФК Вележ Мостар|Вележ]] је [[1972]]. постигао један гол више). У [[Лига шампиона 1973/74.|Купу европских шампиона 1973/74.]] Црвена звезда је у осмини финала избацила [[ФК Ливерпул|Ливерпул]], а победивши Ливерпул она је постала тек други страни клуб који је успео да победи Ливерпул на [[Енфилд]]у (после [[ФК Ференцварош|Ференцвароша]] у [[Куп сајамских градова|Купу сајамских градова]] 1967/68.) и једини клуб који је победио Ливерпул на домаћем терену у Купу шампиона у 20. веку.<ref>[http://www.mojacrvenazvezda.net/47553/2012/11/06/na-danasnji-dan-liverpul-crvena-zvezda-12/ На данашњи дан: Ливерпул - Црвена звезда 1:2], www.mojacrvenazvezda.net, Приступљено 28. 6. 2013.</ref> Међутим, Црвена звезда је већ у четвртфиналном двомечу изгубила од [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрида]] укупним резултатом 2:0. Следеће сезоне, Црвена звезда се састала са [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадридом]]. Штампа је меч прогласила као сусрет Џајића и Камача, пошто је Џајић тада био један од најбољих левих крила а Камачо један од најбољих одбрамбених играча. У првом мечу, Црвену звезду је на [[Стадион Сантијаго Бернабеу|Сантијаго Бернабеу]] дочекао Миљан Миљанић, који је сада водио Реал, као и 125 хиљада навијача, и поражена је резултатом 2:0. У Београду пред 100 хиљада гледалаца, Црвена звезда је успела да поравна укупан резултат головима Џајића и голмана Петровића. Црвена звезда је коначно победила са 6:5 у пеналима и тако се по први пут пласирала у полуфинале [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]]. У полуфиналу је за противника добила [[ФК Ференцварош|Ференцварош]] из [[Будимпешта|Будимпеште]]. Црвена звезда је први меч у гостима изгубила са 2:1, а реванш меч ће увек бити запамћен као меч са највећом посетом на стадиону Црвене звезде. Иако је званично продато 96.070 улазница, процењује да је на стадиону било око 110.000 гледалаца. Сви су отишли кући разочарани, јер су гости голом из пенала у 83. минуту поставили коначан резултат на 2:2 и тако је Ференцварош отишао у финале.<ref>[http://www.zurnal.rs/2012/07/26/zvezdine-velike-evropske-utakmice-na-marakani/index.html Црвена звезда - Ференцварош 2:2], www.zurnal.rs, Приступљено 28. 6. 2013.</ref> === Одржавање доминације - прво европско финале (1976—1986) === Како то обично бива, када велики тренер оде, то подразумева пад у резултатима, а две сезоне након одласка Миљанића су прошле мање успешно за Звезду. Тек по доласку [[Гојко Зец|Гојка Зеца]] на позицију тренера клуб се стабилизовао и Црвена звезда је [[1977]]. поново славила освајање титуле националног првака. Био је то увод у еру [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранка Станковића]], чија је владавина као главног тренера трајала четири године, а у којој је Црвена звезда освојила три трофеја и играла прво велико европско финале. Након што је [[Драган Џајић]] прешао у [[ФК Бастија|Бастију]], тим су предводили четврта „Звездина звезда“ [[Владимир Петровић Пижон]], [[Душан Савић]] и [[Милош Шестић]]. [[Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1976/77.|Прва сезона]] са Гојком Зецом на челу је била буквално права демонстрација силе, титула је освојена са предношћу од 9 бодова у односу на ривале, што је, до тада, била највећа разлика у историји лиге. Звездини нападачи, предвођени [[Зоран Филиповић|Зораном Филиповићем]], постигли су 67 голова против њихових ривала у лиги (следећи на листи иза њих је био [[ФК Борац Бања Лука|бањалучки Борац]] са 53 постигнутих голова). У наредној сезони, Црвена звезда је освојила друго место у првенству, чиме је отворен пут за велики наступ у сезони [[Куп УЕФА 1978/79.|1978/79.]] [[УЕФА лига Европе|Купа УЕФА]]. Након што је избацила тимове као што су [[ФК Арсенал|Арсенал]], [[ФК Вест Бромич албион|Вест Бромич албион]] и [[ФК Херта Берлин|Херта Берлин]], Црвена звезда је по први пут заиграла у финалу неког европског такмичења. А тамо, Црвена звезда се састала са [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусијом Менхенгладбах]], која је одиграла пет европских финала од 1973—1980. Немце је у првом мечу у Београду дочекало око 90 хиљада навијача, и Црвена звезда је добро кренула голом [[Милош Шестић|Шестића]] у 21. минуту, али је [[Иван Јуришић|Јуришић]] аутоголом у 60. минуту дао Борусији психолошку предност пред реванш. Ова утакмица је одиграна на Рајн стадиону у [[Диселдорф]]у, где је италијански судија Микелоти досудио спорни пенал за Немце у 15. минуту, а дански фудбалер Алан Симонсен је запечатио судбину Црвене звезде. Борусија је тако у финалном двомечу победила укупним резултатом 2:1.<ref>[http://www.mojacrvenazvezda.net/33152/2012/05/23/na-danasnji-dan-poraz-u-finalu-kupa-uefa/ На данашњи дан: Пораз у финалу Купа УЕФА], www.mojacrvenazvezda.net, 28. 6. 2013.</ref> Станковић је прву титулу првака као тренер (као играч је четири пута био првак) освојио [[Првенство Југославије у фудбалу 1979/80.|1980]], док је Звезда у финалу Купа поражена од [[ГНК Динамо Загреб|загребачког Динама]] па јој је измакла дупла круна, а наредне сезоне титула у првенству је одбрањена. Период од једанаест година без трофеја у Купу, убедљиво најдужи у клупској историји, завршио се у пролеће [[1982]], када је Црвена звезда у финалу победила Динамо Загреб укупним резултатом 6:4 (2:2 у Загребу и 4:2 у Београду). До тада, догодила се прва промена тренера током сезоне још од педесетих, Стеван Остојић је заменио Станковића. У овом периоду, Црвена звезда је два пута стизала до четвртфинала [[УЕФА Лига шампиона|Купа европских шампиона]]. Године 1981. ту ју је зауставио милански [[ФК Интер Милано|Интер]], а 1982. [[ФК Андерлехт|Андерлехт]]. Гојко Зец се [[1983]]. вратио у клуб, затекавши само једног играча из шампионске генерације коју је тренирао 1977 – Милош Шестић. Зец је слично поновио успех из његовог претходног мандата, освојивши титулу у [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|првој сезони]]. Наредну сезону 1984/85. Црвена звезда је завршила на четвртом месту на табели, док је након три године поново освојила Куп, победивши у финалу Динамо Загреб. Посебно након што су Петровић и Савић отишли током сезоне 1982/83, Шестић је постао лидер нове генерације, чији су играчи били [[Томислав Ивковић|Ивковић]], [[Марко Елснер|Елснер]], [[Бошко Ђуровски|Бошко]] и [[Милко Ђуровски]], [[Хусреф Мусемић|Мусемић]], [[Ђорђе Миловановић (фудбалер)|Миловановић]], [[Рајко Јањанин|Јањанин]] и [[Mitar Mrkela|Мркела]]. Крај ере Гојка Зеца поклопио се са највећим скандалом у историји југословенског фудбала, Шајберовим случајем, због којег је држава имала два првака у једној сезони. Црвена звезда је прво изгубила па поново освојила титулу [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1986]], пре него што јој је одузета за зеленим столом. Црвена звезда је исте сезоне стигла и до четвртфинала [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]], где је поражена од Атлетико Мадрида. === Клупски шампион Европе и света (1986—1991) === ==== Стварање тима ==== Планови везани за европске успехе Звезде и њено јачање у [[Европа|Европи]] почели су да се спроводе средином [[1980е|1980-их]] година.<ref name="bari90-91">{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/istorija/bari.html |title= Бари 1990/91. |date=|accessdate=18. 7. 2013 |last=|first= |work= |publisher=crvenazvezdafk.com}}</ref> Звезда је до тада играла солидно против иностраних тимова. Играчи који су чинили први тим су били из омладинског тима или су довођени из мањих клубова у земљи. Тадашњи руководећи људи клуба [[Драган Џајић]] и [[Владимир Цветковић]] донели су одлуку да постојећим омладинцима прикључе најквалитетније домаће играче. Тиме би Црвена звезда могла да парира најјачим европским тимовима и да буде кандидат за европске трофеје. Већ 1986. године креће реализација њиховог плана, и прва појачања у Звезди су били [[Борислав Цветковић]] и Миливој Брачун из [[ГНК Динамо Загреб|Динама]], а из [[ниш]]ког [[ФК Раднички Ниш|Радничког]] дошао је [[Драган Стојковић|Драган Стојковић Пикси]].<ref name="bari90-91" /> Године 1987, у Црвену звезду стижу [[Драгиша Бинић]] и [[Роберт Просинечки]].<ref name="bari90-91" /> [[Дејан Савићевић]] и [[Дарко Панчев]] долазе [[1988]]. године.<ref name="bari90-91" /> [[Миодраг Белодедић|Белодедић]] се прикључује клубу из румунске [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауе]] [[1989]]. године али право наступа стиче тек у пролеће [[1990]].<ref name="bari90-91" /> У сезони (1988/1989) Црвена звезда је играла против италијанског [[ФК Милан|Милана]] (који је те сезоне постао европски првак), где су обе утакмице завршене нерешеним резултатом 1-1 а Милан је прошао на пенале.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1988/round=27/index.html |title= Куп шампиона 1988/1989 |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> У домаћем првенству шампион је постала [[Нови Сад|новосадска]] [[ФК Војводина|Војводина]]. Тако је Црвена звезда у сезони 1989/1990 играла у [[УЕФА лига Европе|Купу УЕФА]] где је у трећем колу испала од Келна укупним резултатом 3-2.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/uefacup/history/season=1989/round=620/index.html |title= Куп УЕФА 1989/1900 |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> Лета 1990. године [[Драгослав Шекуларац|Драгослава Шекуларца]] дотадашњег тренера који је освојио титулу државног првака мења [[Љупко Петровић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.ljupkopetrovic.com/index.php?lang=sr&page=Trenerska_karijera&PHPSESSID=0c710b2a8bda8296ee3c7ac6fd09dd2b |title= Тренерска каријера Љупка Петровића |date=|accessdate=28. 1. 2008 |archiveurl= https://archive.today/20130629175535/http://www.ljupkopetrovic.com/index.php?lang=sr&page=Trenerska_karijera&PHPSESSID=0c710b2a8bda8296ee3c7ac6fd09dd2b |archivedate=29. 6. 2013 |url-status=dead |publisher= |df= }}</ref> Тиму се поново прикључује и [[Владимир Југовић]] који је до тада био на позајмици у [[ФК Рад|Раду]]. Међутим Звезду напушта њен дотадашњи капитен Драган Стојковић који одлази у [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик]] из [[Марсељ]]а,<ref>{{Cite web|url=http://www.national-football-teams.com/v2/player.php?id=14585 |title= Драган Стојковић Пикси-Играчка статистика |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=national-football-teams.com}}</ref> тим са којим ће Звезда играти у финалу КЕШ-а наредне године. Највеће појачање стиже из Војводине, [[Синиша Михајловић]], чији је трансфер био рекордан у тадашњој Југославији. Поход на светски врх могао је да почне. ==== Сезона 1990/91 ==== [[Датотека:Zvezda_Champ_UEFA.jpg|мини|десно|250п|Тим Црвене звезде пред<br />финале у Барију.]] Црвена звезда је у поход на Куп европских шампиона кренула са великим амбицијама. У претходних четрнаест година редовно је играла у Европи и на пролеће. У то време била је један од најбољих тимова из [[Источна Европа|источне Европе]]. У Купу шампиона те сезоне најјачи тимови су били [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] и [[ФК Милан|Милан]]. У првом колу Црвена звезда је добила швајцарски тим [[ФК Грасхопер|Грасхоперс]], који је био предвођен [[Отмар Хицфелд|Отмаром Хицфелдом]] (освојио Лигу шампиона са [[ФК Борусија Дортмунд|Борусијом Дортмунд]] (1997) и Бајерном (2001)).<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=36/index.html |title= Прва рунда у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом мечу на београдској Маракани било је 1:1 (Петер Кецле - Драгиша Бинић). У другом мечу у [[Цирих]]у Црвена звезда је убедљиво победила са 1:4 (Кецле - Просинечки (2 гола), Панчев, Радиновић). У следећем двомечу Црвена звезда је играла против шкотског тима [[ФК Ренџерс|Глазгов Ренџерс]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=37/index.html |title= Друга рунда у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом дуелу било је 3:0 за Звезду (Браун аутогол, Роберт Просинечки, Дарко Панчев). У другом мечу на стадиону [[Стадион Ајброкс|Ајброкс]] било је 1:1 (Меккоист - Панчев) тако да је Црвена звезда прошла даље и поново дочекала пролеће у Европи. Тада је у четвртфиналу извучен тим из [[Источна Немачка|Источне Немачке]], [[ФК Динамо Дрезден|Динамо Дрезден]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=38/index.html |title= Четвртфинале у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> Први меч се опет играо у [[Београд]]у и Звезда га је добила са 3-0 (Просинечки, Бинић, Савићевић). У другом мечу дошло је до инцидента који су изазвали навијачи домаћег тима тако да је [[УЕФА]] регистровала тај меч са 3-0 у Звездину корист и тако се српски клуб пласирао у полуфинале. До прекида Звезда је водила са 1-2 (Гичов - Савићевић, Панчев). У полуфиналу извучен је Бајерн Минхен а у другој утакмици су играли [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик Марсељ]] и [[ФК Спартак Москва|Спартак Москва]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=39/index.html |title= Полуфинале у сезони 1990/91 |accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом мечу који је игран на Олимпијском стадиону у [[Минхен]]у било је 1-2 за Црвену звезду (Волфарт - Панчев, Савићевић). Друга утакмица на Маракани остаће упамћена као један од најнеизвеснијих дуела које је Звезда одиграла на свом стадиону. Резултат је на крају био 2-2 (Михајловић, [[Клаус Аугенталер|Аугенталер]] (аутогол) - Аугенталер, Бендер).<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?news=72750|title=Небо се отворило-стадион је експлодирао|accessdate=5. 1. 2015|last=|first=|date=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20150108234147/http://www.sportal.rs/news.php?news=72750|archive-date=8. 1. 2015|url-status=dead}}</ref> ===== Бари ===== {{main|Финале Купа шампиона 1991.}} [[Датотека:PeharZvezda.jpg|мини|десно|150п|Сувенир мини реплика пехара освојеног у финалу 1991.]] Највећи успех Црвене звезде је везан за [[1991]]. када је [[29. мај]]а у италијанској луци [[Бари]] постала први клуб из Југославије (тадашње [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]) који је освојио наслов првака старог континента.<ref>{{Cite web|url=http://www.srbija-info.yu/vesti/1999-06/12/13220.html|title=Бари '91|accessdate=27. 1. 2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100119040122/http://www.srbija-info.yu/vesti/1999-06/12/13220.html|archivedate=19. 1. 2010|url-status=dead|date=|work=|publisher=srbija-info.yu}}</ref> Утакмица је играна на тада новом [[Стадион Свети Никола|Стадиону Свети Никола]] који је изграђен за потребе [[Светско првенство у фудбалу 1990.|Светског првенства у фудбалу]] које је одржано 1990. године. Након победе над [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном из Минхена]], тим се у потпуности окренуо утакмици финала коју је Звезда играла против Француског шампиона [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпика]] из [[Марсељ]]а. Екипа је отпутовала у [[Италија|Италију]] недељу дана пре меча. Ово је омогућило да се тим спреми у миру и тишини. Од саме утакмице се очекивало да ће бити офанзивна зато што је Звезда на дотадашњих 8 утакмица дала 18 голова а Марсељ је постигао 20 голова на истом броју мечева. Међутим тренери оба тима су се одлучили за дефанзивну тактику. Регуларни део меча завршен је резултатом 0:0. Затим су се играли продужеци где такође није било голова. Потом се приступило пеналима. За Црвену звезду је шутирало пет играча и сви су погодили мрежу ([[Роберт Просинечки]], [[Драгиша Бинић]], [[Миодраг Белодедић]], [[Синиша Михајловић]] и [[Дарко Панчев]]).<ref>{{Cite web|url=http://www.youtube.com/watch?v=b2jpamLZW3g |title= Дарко Панчев постиже гол |accessdate=29. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=youtube.com}}</ref> За француски тим је шутирало четири играча. Играчи Црвене звезде су први шутирали пенале. За Марсељ је први пенал шутирао [[Мануел Аморос]] и промашио, тако да пети играч за Олимпик није ни могао да шутира после поготка Дарка Панчева и резултата 5:3 (Мануел Аморос-промашио пенал, [[Бернар Казони]], [[Жан-Пјер Папен]], [[Карлос Мозер]]). Црвена звезда је победила са 5:3 после бољег извођења једанаестераца. То је значило да је заједно са румунском Стеауом постала једини тим из [[Источна Европа|источне Европе]] који је до данас освојио ово такмичење. ===== Токио ===== {{main|Интерконтинентални куп 1991.}} [[Датотека:Zvezda_Prvak_Sveta.jpg|мини|десно|250п|Славље са пехарима незваничног Првака света]] Црвена звезда је [[8. децембар|8. децембра]] исте године на [[Олимпијски стадион у Токију|Националном стадиону]] у [[Токио|Токију]] победила [[чиле]]ански клуб [[ФК Коло Коло|Коло-Коло]] резултатом 3:0 и постала клупски првак света, јер није било другог такмичења које би објединило у то време најјаче екипе на свету. Након успеха у Барију тим је напустио значајан број играча (Бинић, Маровић, Просинечки, Шабанаџовић, Стојановић) као и тренер Љупко Петровић. Међутим Црвена звезда је још увек имала завидан играчки кадар. Црвена звезда је друго полувреме играла без [[Дејан Савићевић|Дејана Савићевића]] који је искључен у 43. минуту. Иако ослабљена, Звезда је забележила убедљиву победу од 3:0. Голове су постигли [[Владимир Југовић]] (19. и 59. минут) и [[Дарко Панчев]] (72. минут). Црвена звезда је играла у саставу: Милојевић, Радиновић, Најдоски, Стошић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Ратковић, Панчев, Михајловић, Савићевић. Тренер је био [[Владица Поповић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2006&mm=12&dd=08&nav_id=222816 |title= Токио 1991 |accessdate=30. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=b92.net}}</ref> === СР Југославија и Србија (1992—1999) === На самом почетку [[1992]]. године, клуб је био на врхунцу славе као шампион Европе и света али такође и ослабљен. Цела шампионска генерација из Барија више није играла за црвено беле. Међутим, упркос томе Звезди су даване прилично добре шансе да одбрани титулу европског шампиона. У домаћем првенству, велики ривали [[ГНК Динамо Загреб|Динамо]] и [[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]] више нису играли у заједничкој лиги, баш као и остали клубови из Хрватске и Словеније. [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство Југославије]] играно је на самој ивици регуларности, због смањења лиге и избијања [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. Црвена звезда је одбранила титулу, а истовремено то јој је био трећи тријумф за редом у домаћем првенству (први пут након Миљанићеве ере). Међутим, финале купа је освојио Партизан и то је била назнака да тешки дани за клуб тек долазе. Након тога долази тешко доба за клуб, пре свега због [[Санкције СР Југославији|међународних санкција]] према СР Југославији, те Звезда није имала прилику да брани тешко стекнуто име у Европи. Додатно сви су желели да скину Европског шампиона и са домаћег трона. Остаће забележено да су са врха власти активно учествовали у раду осталих клубова. У периоду између маја 1992. године и маја [[2000]]. године, само једна шампионска титула је прослављена на Маракани. Двадесети пехар државног првака стигао је [[1995]]. године. Донела ју је још једна велика генерација играча, која због [[Савезна Република Југославија|санкција]], [[распад СФРЈ|рата]] и других великих криза које су задесиле Србију током деведесетих није могла да покаже свој пун квалитет. Тада су за Звезду играли [[Звонко Милојевић|Милојевић]], [[Митко Стојковски|Стојковски]], [[Горан Ђоровић|Ђоровић]], [[Дејан Стефановић|Стефановић]], [[Ненад Сакић|Сакић]], [[Братислав Живковић|Живковић]], [[Небојша Крупниковић|Крупниковић]], [[Дарко Ковачевић|Ковачевић]], [[Дејан Петковић|Петковић]] и многи други. Те године забележена је и победа у 100-том [[Вечити дерби (Србија)|вечитом дербију]] од 2:1. На клупи је поново седео Љупко Петровић. Прва лига СР Југославије није више имала онај квалитет као претходно такмичење а и број гледалаца је због већ поменутих разлога значајно опао. Како су се деведесете приближавале крају, тако су и нерегуларности у лиги достизале свој врхунац. Шампион у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]] је био [[ФК Обилић|Обилић]], тим који је те исте сезоне дебитовао у лиги. Следеће [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|првенство]] није завршено због [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] а Црвена звезда је завршила на трећој позицији, што је био најлошији пласман клуба у претходних двадесет година. Међутим, за то време ипак је освојено пет [[Куп Југославије у фудбалу|држаних купова]]. === Време успеха и кризе (1999—данас) === Лето [[1999]]. године означава нови почетак за клуб. Након завршетка рата на Космету, Црвена звезда осваја свој седамнаести куп у историји победом против Партизана 4:2. Међутим, после лошег старта у следећој сезони, [[Милољуб Остојић]] бива смењен, а тим преузима [[Славољуб Муслин]]. Као члан добре генерације играча са почетка осамдесетих за коју су наступали [[Владимир Петровић Пижон]] и [[Душан Савић|Дуле Савић]], он је донео нову филозофију у екипу Црвене звезде. Током две сезоне проведене у Звезди, постављен је рекорд, где је број примљених голова преполовљен. Црвена звезда је примила само 19 голова на 40 утакмица у првенству (сезона [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999-2000]]). Титула првака практично је освојена на [[Ђурђевдан]], када је Обилић поражен на „Маракани“, а Партизан је у том колу успео да освоји само један бод против [[ФК Раднички 1923|Радничког]] из [[Крагујевац|Крагујевца]]. У марту, априлу и мају Црвена звезда је победила на свих 20 утакмица у лиги и купу. Следеће сезоне, Муслин је још увек предводио клуб. Шампионска титула је одбрањена али трофеј у купу није. Муслин напушта клупу у [[Септембар|септембру]] [[2001]]. године, после чега Црвена звезда неће успевати да освоји титулу наредне две сезоне. Ипак Славољуб Муслин се враћа на клупу у лето [[2003]]. године. Током [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|ове сезоне]], клуб је поставио нови рекорд са само 13 примљених голова на 30 утакмица и освојио је своју двадесетчетврту титулу. [[Датотека:City-belgrade.jpg|Утакмица квалификација за Лигу шампиона 2006/07. против<br />ирског Корк ситија|мини|250п]] Током лета те године, клуб је поново предводио Љупко Петровић, трећи пут у својој тренерској каријери. После добрих припремних утакмица, клуб је ушао са великом надом у нову сезону али на европској сцени дошли су тешки порази од [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајднховена]] и [[ФК Зенит Санкт Петербург|Зенита]] из [[Санкт Петербург]]а. Титула је изгубљена те [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|сезоне]], као и куп од [[ФК Железник Београд|Железника]]. Током лета [[2005]]. године, [[Драган Џајић]] напушта фотељу председника после више од 20 година на челу клуба. Звездина трећа звезда је замењена петом звездом Црвене звезде, [[Драган Стојковић|Драганом Стојковићем]]. Клуб преузима [[Валтер Зенга]] и то је било први пут у историји да страни тренер предводи Звезду. Две године за редом, тим је освајао дуплу круну у домаћем првенству. Звезда је учествовала у [[УЕФА лига Европе|Лиги Европе]] [[2007]]. године. Почетком јуна [[2010]]. је покренуто учлањивање у клуб, а од [[22. октобар|22. октобра]] 2010. новим Статутом клуба сваком члану са плаћеном чланарином је омогућено учешће у избору новог председника.<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?id=37882|title=Звезда постала власништво чланова|accessdate=|last=|first=|date=22. 10. 2010|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224115004/http://www.sportal.rs/news.php?id=37882|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> [[9. децембар|9. децембра]] 2010. године, тренер Црвене звезде је постао [[Роберт Просинечки]], члан [[Генерација 1991.|генерације]] која је освојила титулу првака Европе и света. Пре него што је преузео црвено-беле, Просинечки је радио као асистент селектору [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватске]] [[Славен Билић|Славену Билићу]].<ref>{{Cite web|url=http://www.guardian.co.uk/football/blog/2010/dec/14/robert-prosinecki-red-star-belgrade |title= Robert Prosinecki faces tough task to orchestrate Red Star revolution |date=|accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=guardian.co.uk}}</ref> У почетку је било питање да ли ће уопште моћи да се бави тренерским послом у Звезди пошто није имао тренерску лиценцу.<ref>{{Cite web|url=http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/190121/Robi-ne-moze-da--vodi-Zvezdu |title=Robi ne može da vodi Zvezdu! |accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=sport.blic.rs}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.smedia.rs/sport/vest/39391/robert-prosinecki-fk-crvena-zvezda-fss-jsl-ivan-curkovic-FSS-Prosinecki-ni-kao-fizioterapeut-na-klupi.html |title= FSS: Prosinečki, ni kao fizioterapeut na klupi! |date=|accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=smedia.rs}}</ref> Те зиме између осталих, црвено-беле су појачали: [[Евандро Гоебел|Евандро]], [[Кристијан Борха|Борха]], [[Андрија Калуђеровић|Калуђеровић]], [[Ли Ади|Ади]] итд.<ref>{{Cite web|url=http://www.transfermarkt.de/de/roter-stern-belgrad/transfers/verein_159_2010.html |title= Трансфери у сезони 2010/11 |accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=transfermarkt.de}}</ref> Звезда је у том тренутку била друга на табели и заостајала за Партизаном пет бодова.<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.72.html:314309-Pocinju-pripreme-Crvene-zvezde |title= Počinju pripreme Crvene zvezde |accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=novosti.rs}}</ref>Ипак на крају ове сезоне (2010/11) Звезда није успела да узме титулу и завршила је као друга на табели. У последњем колу је победила Војводину са 0:2, на двадесетогодишњицу тријумфа у Барију.<ref>{{Cite web|url=http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/140609/Partizan-proslavio-titulu-Zvezda-druga |title= Partizan proslavio titulu, Zvezda druga |date=|accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=vesti-online.com}}</ref> Црвена звезда је овом позицијом на табели обезбедила да игра у трећем колу квалификација за [[УЕФА лига Европе|Лигу Европе]]. Као противника добила је [[Летонија|летонску]] екипу [[Вентспилс]]. Прву утакмицу, Звезда је добила у гостима са 2:1, a у другој је тријумфовала резултатом 7:0.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2012/matches/round=2000270/match=2007169/index.html |title= Zvezda-Ventspils |date=|accessdate=22. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> Постоји једна занимљивост у вези са путовањем на прву утакмицу. Наиме, играчи и стручни штаб црвено-белих летели су истим авионом којим су играчи [[Генерација 1991.|генерације 1991]] летели за Бари на финалну утакмицу Купа европских шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://sportal.rs/news.php?news=55683&com_page=5|title=Zvezda letela u istom avionu kao i za Bari 1991.|accessdate=22. 3. 2012|last=|first=|date=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224084722/http://sportal.rs/news.php?news=55683&com_page=5|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> Следећи противник кога је Звезда требала да победи да би се нашла у Лиги Европе био је [[ФК Рен|Рен]]. Међутим, тим из истоименог [[Француска|француског]] града је победио у обе утакмице. У првом мечу на Маракани било је 1:2, а у другом 4:0 за Рен.<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?news=57349|title=Plej-of za LE: Ren - Zvezda 4:0 (kraj)|date=|accessdate=22. 3. 2012|last=|first=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224102552/http://www.sportal.rs/news.php?news=57349|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> У сезони 2011/12. Црвена звезда је поново завршила на другом месту у Суперлиги, али је успела да освоји 3 трофеј Купа Србије, укупно 24, победивши у финалу [[ФК Борац Чачак|чачански Борац]] са 2:0. Дана [[14. новембар|14. новембра]] [[2012]]. председник клуба [[Владан Лукић]] је након три и по године на челу клуба поднео оставку, а истог дана је формирана радна група на челу са Драганом Џајићем која је управљала ФК Црвена звезда до нових избора<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:405913-Dzajic-i-radna-grupa-vode-Zvezdu Џајић и радна група воде Звезду („Вечерње новости“, 14. новембар 2012)], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> а Џајић је [[22. децембар|22. децембра]] изабран и за пуноправног председника клуба.<ref>[http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/225416/Dzajic-danas-zapocinje-drugi-mandat-kao-predsednik-Crvene-zvezde Džajić danas započinje drugi mandat kao predsednik Crvene zvezde („Blic Sport“, 22. децембар 2012)], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Циљ радне групе је био пре свега ревитализација клуба који је био у огромним дуговима. Ипак, спортски циљеви су и даље остали исти јер је то обавеза према многобројним навијачима. Иако свих година без великих успеха, Звезда је важила за најгледанији тим не само у Србији већ и шире. [[Датотека:Marakana docekala titulu.jpg|Прослава 26. домаће титуле на ''Маракани''|мини|250п]] У лето 2013. године у клуб стижу велика појачања и видела се жеља да се поново врати на врх домаћег фудбала. Поред новог тренера [[Славиша Стојановић|Славише Стојановића]], највеће име је [[Милош Нинковић]]<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2013&mm=07&dd=02&nav_id=728664 Милош Нинковић Звездин,] Приступљено 2. 1. 2015.</ref> који је испунио дечачки сан и заиграо за клуб који воли. Иако је сезона 2013/14. кренула необећавајуће, где је у првом делу сезоне забележено неколико тешких пораза, ипак у наставку је цео тим одиграо знатно боље. Нови тренер [[Славиша Стојановић]], је поред свих проблема у клубу успео да извуче максимум од својих играча. У другом делу сезоне је забележено 13 узастопних победа и тако је Црвена звезда успела да се поново попне на трон. Током сезоне нарочито су се истакли [[Нејц Печник|Печник]], [[Драган Мрђа|Мрђа]], [[Ненад Милијаш|Милијаш]] па и голман [[Бобан Бајковић|Бајковић]]. Ипак овај успех није имао одговарајући ефекат, јер је УЕФА због дуговања избацила Звезду из Европских такмичења. У јуну [[2015]]. године [[Миодраг Божовић]] преузима Звезду, после оставке [[Ненад Лалатовић|Ненада Лалатовића]].<ref>{{cite web|title=Грог Божовић води Звезду|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/dogovor-grof-bozovic-vodi-zvezdu/106776|work=mozzartsport|accessdate=5. 1. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170105180400/http://www.mozzartsport.com/vesti/dogovor-grof-bozovic-vodi-zvezdu/106776|archive-date=05. 01. 2017|url-status=dead}}</ref> У сезони 2015/2016 је освојена 27 титула првака државе.<ref>{{cite web|title=Звезда освојила титулу!|url=http://rs.n1info.com/a157046/Sport-Klub/Fudbal/SL-Zvezda-osvojila-titulu.html|work=n1info|accessdate=5. 1. 2017|archive-date=06. 01. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170106010254/http://rs.n1info.com/a157046/Sport-Klub/Fudbal/SL-Zvezda-osvojila-titulu.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|title=Журка на Маракани: 40 хиљада славило титулу!|url=http://mondo.rs/a904766/Sport/Fudbal/FK-Crvena-zvezda-proslavila-27.-titulu-VIDEO-FOTO.html|work=mondo.rs|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> Црвена звезда је на лето након освојене титуле играла квалификације за Лигу шампиона. У другом колу квалификација елиминисан је [[Малта|малтешки]] тим [[ФК Валета|Валета]].<ref>{{cite web|title=Звезда прошла Валету и забринула навијаче|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2016&mm=07&dd=19&nav_id=1156901|work=Б92|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> У трећем колу играно је са [[Бугарска|бугарским]] тимом [[ФК Лудогорец Разград|Лудогорец]], где је у првом мечу у гостима било 2:2 а код куће Звезда је изгубила са 2:4.<ref>{{cite web|title=Ништа од Лиге шампиона: Звезда "пала" у продужецима!|url=http://www.telegraf.rs/sport/2285749-crvena-zvezda-ludogorec-kvalifikacije-za-ligu-sampiona|work=telegraf|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> Звезда је ипак наставила такмичење у плејофу [[УЕФА Лига Европе|УЕФА Лиге Европе]] против [[ФК Сасуоло|Сасуола]]. У првом мечу у Италији било је 3:0 за домаћи тим а у другом сусрету 1:1 тако да је београдски тим завршио такмичење у Европи.<ref>{{cite web|title=РАЗЛИКА У КЛАСИ Ова Звезда није за Европу, Сасуоло надиграо црвено-беле и у Београду!|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/razlika-u-klasi-ova-zvezda-nije-za-evropu-sasuolo-nadigrao-crveno-bele-i-u-beogradu/sg8629s|work=blic.rs|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> У августу [[2017]]. године, Црвена звезда се пласирала у [[УЕФА лига Европе 2017/18.|Лигу Европе]] након десет година савладавши у трећем колу квалификација [[ФК Спарта Праг|Спарту Праг]] резултатом 3:0.<ref>{{cite web|title=(KURIR TV) ZVEZDA SIJALA I U PRAGU: Crveno-beli opet pobedili Spartu, još samo korak do Lige Evrope|url=http://www.kurir.rs/sport/fudbal/2890339/kurir-tv-borba-za-plej-of-lige-evrope-sparta-crvena-zvezda-1900|work=kurir|accessdate=26. 8. 2017}}</ref> Затим, у доигравању славила је против руског [[ФК Краснодар|Краснодара]]. У првом мечу у гостима Звезда је изгубила са 2:3, а код куће је победила са 2:1.<ref>{{cite web|title=Evropo, vratili smo se!|url=http://crvenazvezdafk.com/sr/vest/6209/Evropo-vratili-smo-se|work=crvenazvezdafk|accessdate=25. 8. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=POSLE 10 GODINA ČEKANJA Zvezda opet sija, igraće u Ligi Evrope!|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/posle-10-godina-cekanja-zvezda-opet-sija-igrace-u-ligi-evrope/h9crytp|work=blic|accessdate=25. 8. 2017}}</ref> У групној фази Х, Звезда је играла против [[ФК Арсенал|Арсенала]], [[ФК БАТЕ Борисов|БАТЕ Борисова]] и [[ФК Келн|Келна]]. 7. децембра 2017, фудбалери Црвене звезде савладали су у „мечу деценије“, у последњем колу Х групе, екипу Келна и изборили после 25 година пласман у нокаут фазу неког европског такмичења. Стрелац победоносног гола био је [[Славољуб Срнић]] у 22. минуту меча у [[Београд]]у. У шеснаестини финала, фебруара 2018, Црвена звезда дочекује [[ФК ЦСКА Москва|ЦСКА Москву]] где је Звезда код куће одиграла нерешено, а у гостима је поражена са 1:0. Након резултата 2:2 на гостовању [[ФК Ред бул Салцбург|Ред бул Салцбургу]] у [[Лига шампиона 2018/19.#Плеј оф|доигравању квалификација]], Црвена звезда се пласирала у групну фазу Лиге шампиона, за сезону 2018/19, по први пут од када такмичење постоји под тим именом. Оба поготка за Црвену звезду је постигао [[Ел Фарду Бен]], након асистенција [[Милош Дегенек|Милоша Дегенека]], док је у екипи домаћег тима Моанес Дабур два пута био стрелац. Претходно је, у [[Београд]]у, прва утакмица окончана резултатом 0:0.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/3242885/zvezda-u-salcburgu-za-plasman-u-ligu-sampiona.html|title=Историја у Салцбургу, Звезда у Лиги шампиона|date=29. 8. 2018|accessdate=30. 8. 2018|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref> Оно због чега ће групна фаза остати упамћена је да је Црвена звезда на домаћем терену одиграла нерешено против [[ФК Наполи|Наполија]] без постигнутих голова, а још већи успех је тај што је поразила [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] резултатом 2:0 чији је стрелац оба гола [[Милан Павков]]. Црвена звезда је математички обезбедила нову титулу у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]] [[5. мај]]а 2019. године победом над [[ФК Младост Лучани]] 1:0, једини гол за домаћина је постигао [[Милан Павков]] у 82. минуту. Црвена звезда је након двомеча са швајцарским [[ФК Јанг Бојс|Јанг Бојсом]] другу годину узастопно ушла у [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]], екипа Црвене звезде је до [[ФК Јанг Бојс|Јанг Бојса]] елиминисала [[ФК Судува Маријамполе|Судуву]], [[ФК Хелсинки|Хелсинки]] и [[ФК Копенхаген|Копенхаген]]. У првом мечу у [[Швајцарска|Швајцарској]] било је 2:2, а голове за [[ФК Црвена звезда|Звезду]] постигли су [[Милош Дегенек]] и [[Матео Гарсија]], а у реваншу на [[Стадион Рајко Митић|стадиону Рајко Митић]] било је 1:1, једини гол за Звезду постигао је [[Алекса Вукановић]], а због 2 гола у гостима Звезда је прошла даље. Жребом је одлучено да су у Звездиној групи (група Б) још и немачки [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]], енглески [[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем Хотспур]] и грчки [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]]. Освајањем титуле Суперлиге Србије, четири кола пре краја такмичарске [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], Црвена звезда је по први пут у историји везала четири узастопна шампионска наслова.<ref>{{Cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11382/magija-broja-4|title=Магија броја 4|date=30. 4. 2021|accessdate=30. 4. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref> У сваком од та четири првенства наступали су [[Милан Борјан]], [[Марко Гобељић]], [[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]], Ел Фарду Бен, [[Ричмонд Боаћи]] и [[Бранко Јовичић]].<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/111355/pisci-istorije-sa-marakane|title=Писци историје са Маракане|publisher=Спортски журнал|date=14. 4. 2021|accessdate=30. 4. 2021}}</ref> === Грб кроз историју === {| style="width:100%;" |- ! colspan="12" style="width:25%; background:#d40000;"|<span style="color: white">[[Грб ФК Црвена звезда|<font style="color:white;">Грбови ФК Црвена звезда]]</span> |- !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| |- | <center>[[Датотека:Grb FK Crvena Zvezda.jpeg|80п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Crvena zvezda (1950 - 1995).PNG|80п]] | <center>[[Датотека:Grb Crvene zvezde (1995-2011).jpeg|80п]] | <center>[[Датотека:Logo FC Red Star Belgrade (2011–2019).png|80п]] | <center>[[Датотека:Grb-fk-crvena-zvezda.svg|80п]] |- | <center>1945–1950. | <center>1950–1995. | <center>1995–2011. | <center>2011–2019. | <center>од 2019. |} == Навијачи == [[Датотека:Beograd 7717.jpg|мини|Делије на северној страни стадиона Црвене звезде током вечитог дербија ([[2009]].г.)]] {{Главни|Делије север}} Црвена звезда је српски клуб са највећим бројем навијача према већини истраживања која су спроведена у Србији. Навијачи Црвене звезде се називају [[Делије север|Делије]]. Ова навијачка група настала је уједињењем дотадашњих мањих навијачких група [[7. јануар]]а [[1989]]. Делије су увек имале своје групе и подгрупе, тренутно неке од најзначајнијих су: -{Belgrade boys}-, -{Brigate}-, -{Ultra Boys}- и -{Heroes}-. Навијачи Црвене звезде и [[ФК Олимпијакос|Олимпијакоса]] развили су дубоко пријатељство. Навијачи оба тима су себе назвали „Православна браћа“ („Orthodox Brothers“). Много пута навијачи Црвене звезде из различитих навијачких клубова су били на утакмицама Олимпијакоса, посебно против њиховог највећег ривала [[ФК Панатинаикос|Панатинаикоса]]. Однедавно -{„Orthodox Brothers“}- су почели да укључују навијаче [[ФК Спартак Москва|Спартака из Москве]]. == Успеси == {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! colspan="2" style="width:25%; background:#d40000;"|<span style="color: white">Такмичење</span> ! style="width:5%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Број</span> ! style="width:70%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Година</span> |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"|<span style="color: white">'''Национална такмичења - 62''' |- ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национално првенство - 33 (рекорд)'''</span> [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Незванична првенства Србије у фудбалу#Првенство Београда 1945. и Првенство НР Србије 1946.|Првенство НР Србије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''1''' || [[Српска лига у фудбалу 1946.|1945/46.]] |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Првенство Југославије у фудбалу|Првенство СФР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''19''' || [[Првенство Југославије у фудбалу 1951.|1951]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1952/53.|1952/53]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1955/56.|1955/56]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1956/57.|1956/57]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1959/60.|1959/60]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1967/68.|1967/68]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1968/69.|1968/69]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1969/70.|1969/70]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1972/73.|1972/73]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1976/77.|1976/77]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1979/80.|1979/80]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1980/81.|1980/81]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1989/90.|1989/90]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1990/91.|1990/91]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 9 || [[Првенство Југославије у фудбалу 1948/49.|1948/49]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1950.|1950]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1952.|1952]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1960/61.|1960/61]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1971/72.|1971/72]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1977/78.|1977/78]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1981/82.|1981/82]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1988/89.|1988/89]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 7 || [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1946/47.|1946/47]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1953/54.|1953/54]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1964/65.|1964/65]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1973/74.|1973/74]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1974/75.|1974/75]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1978/79.|1978/79]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1986/87.|1986/87]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство СР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''3''' || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 7 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.|1993/94]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.|2002/03]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 1 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Првенство Србије и Црне Горе]]''' || '''Првак''' || align=center|'''2''' || [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04]], [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 1 || [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''8''' || [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 7 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09]]. |- ! colspan="6" style="background:#fff;"| <span style="color: #d40000;">'''Национални куп - 26 (рекорд)'''</span> [[Датотека:Full Star Blue.svg|15п|Звездица за 10 освојених купова]] [[Датотека:Full Star Blue.svg|15п|Звездица за 10 освојених купова]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Југославије у фудбалу|Куп СФР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''12''' || [[Куп Југославије у фудбалу 1948.|1948]], [[Куп Југославије у фудбалу 1949.|1949]], [[Куп Југославије у фудбалу 1950.|1950]], [[Куп Југославије у фудбалу 1957/58.|1957/58]], [[Куп Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Куп Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64]], [[Куп Југославије у фудбалу 1967/68.|1967/68]], [[Куп Југославије у фудбалу 1969/70.|1969/70]], [[Куп Југославије у фудбалу 1970/71.|1970/71]], [[Куп Југославије у фудбалу 1981/82.|1981/82]], [[Куп Југославије у фудбалу 1984/85.|1984/85]], [[Куп Југославије у фудбалу 1989/90.|1989/90]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 8 || [[Куп Југославије у фудбалу 1952.|1952]], [[Куп Југославије у фудбалу 1954.|1954]], [[Куп Југославије у фудбалу 1973.|1973]], [[Куп Југославије у фудбалу 1979/80.|1979/80]], [[Куп Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84]], [[Куп Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88]], [[Куп Југославије у фудбалу 1990/91.|1990/91]], [[Куп Југославије у фудбалу 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп СР Југославије у фудбалу|Куп СР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''7''' || [[Куп СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 1 || [[Куп СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу|Куп Србије и Црне Горе]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04]], [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2002/03.|2002/03]], [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''5''' || [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]], [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]]. |- style="background:#fff;" ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национални суперкуп - 2 (рекорд)''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Суперкуп Југославије у фудбалу|Суперкуп СФР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || 1969, 1971. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национални лига куп - 1 (рекорд)''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''Лига куп СФР Југославије''' || '''Победник''' || align=center|'''1''' || 1972/73. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"| <span style="color: white">'''Континентална такмичења - 3'''</span> |- style="background:#fff;" |rowspan=4|<center>[[Датотека:Coppa Campioni.svg|24п]] '''[[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона (Куп европских шампиона)]]''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || [[Лига шампиона 1990/91.|1990/91]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|3|| [[Лига шампиона 1956/57.|1956/57]], [[Лига шампиона 1970/71.|1970/71]], [[Лига шампиона 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |Четвртфинале || align=center|5|| [[Лига шампиона 1957/58.|1957/58]], [[Лига шампиона 1973/74.|1973/74]], [[Лига шампиона 1980/81.|1980/81]], [[Лига шампиона 1981/82.|1981/82]], [[Лига шампиона 1986/87.|1986/87]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:UEFA Cup (adjusted).png|18п]] '''[[УЕФА лига Европе|Лига Европе (Куп УЕФА)]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|1|| [[Куп УЕФА 1978/79.|1978/79]]. |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>[[Датотека:Supercoppa UEFA.svg|16п]] '''[[УЕФА суперкуп|Суперкуп Европе]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|1|| 1991. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:Coppa delle Coppe.svg|24п]] '''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| 1974/75. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:CFFCB2.png|12п]] '''[[Куп сајамских градова]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| 1961/62. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:Mitropa cup.jpg|20п]] '''[[Митропа куп]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || 1958, [[Митропа куп 1968.|1968]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| [[Митропа куп 1957.|1957]]. |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"| <span style="color: white">'''Светска такмичења - 1'''</span> |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center> '''[[Интерконтинентални куп у фудбалу|Интерконтинентални куп]]''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || [[Интерконтинентални куп 1991. (фудбал)|1991]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |} {| style="background:#fff; font-size:96%; width:100%; width:100%;" class="wikitable collapsible collapsed" |- ! style="text-align:center; background:#ff2400; color:#fff;" colspan="90"| Међународни турнири |- {| class="wikitable" |- !width=15%| !width=15%| !width=15%| !width=15%| |- valign="top" | ''' Трофеј Кварнерске ривијере ''' (''до 19'') (<span>[[Ријека (град)|<font style="color:black;">Ријека]]</span>) * Освајач (4): 1954, 1955, 1969, 1978. * Финалиста (2): 1971, 1986. ''' Трофеј <span>[[Белинцона|<font style="color:black;">Белинцоне]]</span> ''' (''до 19'') * Освајач (2): 1959, 1963. ''' Трофеј <span>[[Сантијаго де Чиле|<font style="color:black;">Сантијаго де Чиле]]</span> ''' * Освајач (1): 1962. ''' Трофеј <span>[[Париз|<font style="color:black;">Париза]]</span> ''' * Освајач (1): 1962. * Финалиста (1): 1979. ''' Иберико трофеј''' (<span>[[Бадахоз|<font style="color:black;">Бадахоз]]</span>) * Освајач (1): 1971. * Финалиста (1): 1973. ''' Трофеј Терезе Херере ''' (<span>[[Коруња|<font style="color:black;">Ла Коруња]]</span>) * Освајач (1): 1971. | ''' Трофеј Коста дел Сол ''' (<span>[[Малага|<font style="color:black;">Малага]]</span>) * Освајач (1): 1973. * Финалиста (1): 1971. ''' Оранж трофеј ''' (<span>[[Валенсија|<font style="color:black;">Валенсија]]</span>) * Освајач (1): 1973. ''' Дунавски куп ''' * Освајач (1): 1976. ''' Куп Света I''' (<span>[[Сингапур|<font style="color:black;">Сингапур]]</span>) * Освајач (1): 1977. ''' Куп Света II''' (<span>[[Аустралија|<font style="color:black;">Аустралија]]</span>) * Финалиста (1): 1977. ''' Куп Лунарне Нове године ''' (<span>[[Хонгконг|<font style="color:black;">Хонгконг]]</span>) * Освајач (1): 1980. ''' Трофеј <span>[[Београд|<font style="color:black;">Београда]]</span> ''' * Освајач (2): 1980, 1981. | ''' Трофеј <span>[[Хихон|<font style="color:black;">Хихона]]</span> ''' * Освајач (1): 1982. ''' Трофеј <span>[[Мадрид|<font style="color:black;">Мадрида]]</span>''' * Финалиста (2): 1990, 1996. ''' Трофеј <span>[[Верона|<font style="color:black;">Вероне]]</span> ''' * Освајач (1): 1991. ''' Трофеј <span>[[Бастија|<font style="color:black;">Бастије]]</span> ''' * Освајач (1): 1995. ''' Трофеј <span>[[Фрајбург|<font style="color:black;">Фрајбурга]]</span> ''' * Освајач (1): 1997. ''' Еврофудбал куп ''' (''до 21'') (<span>[[Гронинген|<font style="color:black;">Гронинген]]</span>) * Освајач (1): 2001. ''' Трофеј Јоана Гампера ''' (<span>[[Барселона|<font style="color:black;">Барселона]]</span>) * Финалиста (1): 2002. | ''' Трофеј <span>[[Лајпциг|<font style="color:black;">Лајпцига]]</span> ''' * Освајач (1): 2004. ''' Куп сестринских градова у <span>[[Чикаго|<font style="color:black;">Чикагу]]</span> ''' * Освајач (1): 2010. ''' Ухрен куп (Куп сатова)''' (<span>[[Базел|<font style="color:black;">Базел]]</span>) * Финалиста (1): 2013. |} == Играчи == === Први тим === ''Од 20. Јул 2022.''<ref>[http://www.crvenazvezdafk.com/scc/prvi-tim Први тим], crvenazvezdafk.com, Приступљено 21.6.2016.</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11641/zvezda-pocela-letnje-pripreme|title=Звезда почела летње припреме|accessdate=24. 6. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref><ref name="фкцз">{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/team/6-super-liga-srbije-2021-22/2-crvena-zvezda|title=ФК Црвена звезда|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=15. 7. 2021}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч| број=1|име =[[Зоран Поповић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{Ф играч| број=4|име =[[Мирко Иванић]]|нац=ЦГ|поз=MF}} {{ф играч| број=6|име =[[Радован Панков]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=7|име =[[Ненад Крстичић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=8|име =[[Гелор Канга]]|нац=ГАБ|поз=MF}} {{ф играч| број=9|име =[[Милан Павков]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч| број=10|име =[[Александар Катаи]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=11|име =[[Осман Букари]]|нац=ГАН|поз=MF}} {{ф играч| број=15|име =[[Александар Драговић]]|нац=АУТ|поз=DF}} {{ф играч| број=17|име =[[Немања Мотика]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=18|име =[[Ибрахим Мустафа]]|нац=ГАН|поз=FW}} {{ф играч| број=20|име =[[Кингс Кангва]]|нац=ЗАМ|поз=MF}} {{ф играч| број=22|име =[[Вељко Николић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=23|име =[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{Фт средина}} {{ф играч| број=25|име =[[Страхиња Ераковић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=27|име =[[Никола Васиљевић (фудбалер, 1996)|Никола Васиљевић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч| број=31|име =[[Ел Фарду Бен]]|нац=КОМ|поз=FW}} {{ф играч| број=35|име =[[Секу Саного]]|нац=ОБС|поз=MF}} {{ф играч| број=38|име =[[Никола Станковић (фудбалер, 2003)|Никола Станковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=40|име =[[Владимир Лучић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=44|име =[[Стефан Лековић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=45|име =[[Александар Пешић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч| број=49|име =[[Андрија Радуловић (фудбалер)|Андрија Радуловић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=55|име =[[Славољуб Срнић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=77|име =[[Марко Гобељић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=80|име =[[Стефан Митровић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=82|име =[[Милан Борјан]]|нац=КАН|поз=GK|остало=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{ф играч| број=99|име =[[Охи Омоиџуанфо]]|нац=НОР|поз=FW}} {{фт крај}} === Повучени бројеви === {{Главни чланак|Списак коришћених бројева дресова ФК Црвена звезда}} {{big|'''12'''}}&nbsp;– '''[[Делије север|Делије]]''' Последњи играч који је за званична такмичења лиценциран под бројем 12 на дресу био је [[Саша Радивојевић]], у првом делу сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]].<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=121&Itemid=84|title=Licencirani igrači FK Crvena zvezda za sezonu 2009/2010|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|year=2009|accessdate=26. 4. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100103075928/http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=121&Itemid=84|archivedate=3. 1. 2010}}</ref> [[Јул]]а месеца [[2010]]. године, руководство клуба донело је одлуку да број 12 повуче из употребе у част навијачима. Та одлука донесена је као знак захвалности за приврженост клубу и симболично представља подршку публике као 12. играча.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=07&dd=27&nav_id=448205|title=Zvezda povukla dres sa brojem 12|last=B|first =L.|website=[[Б92]]|date=27. 7. 2010|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> {{big|'''26'''}}&nbsp;– '''[[Горан Гогић]]''' ''(посмртно)'' Од лета [[2014]], Црвена звезда није користила број 26 на утакмицама [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]].<ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/sport/2861152-dve-godine-tuge-zvezda-i-delije-su-na-danasnji-dan-ostali-bez-gorana-gogica-video|title=Dve godine tuge: Zvezda i Delije su na današnji dan ostali bez Gorana Gogića (VIDEO)|website=telegraf.rs|date=3. 7. 2017|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> Дрес са тим бројем претходно је задужио Горан Гогић, док је током сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]]. преузео број 25, који је раније носио у [[ФК Јагодина|Јагодини]].<ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.de/goran-gogic/rueckennummern/spieler/46690|title=Goran Gogic: Rückennummern-Historie|trans-title=Горан Гогић — бројеви на дресу кроз каријеру|website=[[Трансфермаркт]]|date=3. 7. 2015|accessdate=6. 4. 2020|language=de}}</ref> Након одласка из клуба, Гогић је прешао у [[Кина|кинески]] град [[Ћингдао]], где је наступао за истоимени клуб. Преминуо је [[3. јул]]а [[2015]], у својој 29. години, услед [[Колапс (медицина)|колабирања]] и [[Губитак свести|губитка свести]] после тренинга.<ref>{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/tragedija-u-kini-umro-goran-gogic/109703|title=Tragedija u Kini: Umro Goran Gogić|website=mozzartsport.com|date=3. 7. 2015|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> Неки од фудбалера, попут Марка Маринковића и [[Милан Јевтовић|Милана Јевтовића]], касније су били лиценцирани под бројем 26 за такмичења под окриљем [[УЕФА|УЕФЕ]].<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2016/matches/round=2000654/match=2017093/prematch/player-lists/index.html|title=Crvena zvezda 0-2 Kairat|website=[[УЕФА]]|date=2. 7. 2015|accessdate=5. 3. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150704223648/http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2016/matches/round=2000654/match=2017093/prematch/player-lists/index.html|archivedate=04. 07. 2015|language=en}}</ref> Иако је за Црвену звезду дебитовао са тим бројем дреса против [[ФК Спартакс Јурмала|Спартакса]] из [[Јурмала|Јурмале]], лета [[2018]]. године, Јевтовић је изабрао број 33 у домаћем шампионату.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/67056/kumovi-u-zvezdi-opet-nose-brojeve-3-i-33|title=Кумови у Звезди опет носе бројеве 3 и 33|website=[[Спортски журнал]]|date=22. 7. 2018|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> === Звездине звезде === Црвена звезда већ 50 година уназад има традицију да додељује звање „''Звездина звезда''“ играчима који су имали велики утицај на клупску историју и који су је прославили широм света. Сваки од петорице изабраних играча је својевремено био и капитен клуба.<ref>''Политика'' - [http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/t53179.lt.html Звездине звезде], Приступљено 4. 2. 2008.</ref> Такође сви играчи осим Драгана Стојковића су играли најмање једну деценију за клуб. Коначно, 29. маја 2010. на прослави 65 година клуба [[Генерација 1991.]] која је освојила [[Лига шампиона 1990/91.|Куп европских шампиона]] и [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]] проглашена за шесту Звездину звезду. За сада је само пет играча и једна генерација било изабрано: <gallery widths="115px" heights="120px"> Датотека:Rajko Mitić (1970).jpg|<center>'''1.''' [[Рајко Митић]] Датотека:Dragoslav Sekularac Serbian White Eagles banquet 2007.jpg|<center>'''2.''' [[Драгослав Шекуларац]] Датотека:Dragan Džajić.jpg|<center>'''3.''' [[Драган Џајић]] Датотека:Petrovich.JPG|<center>'''4.''' [[Владимир Петровић Пижон|Владимир Петровић]] Датотека:Dragan Stojković with Guangzhou R&F F.C.png|<center>'''5.''' [[Драган Стојковић]] Датотека:Zvezda_Champ_UEFA.jpg|<center>'''6.''' [[Генерација 1991.]] </gallery> === Састав шампиона Европе === {{Главни|Генерација 1991.}} Састав освајача титуле првака Европе: {| |- |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Стојановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душко Радиновић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Маровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Југовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Рефик Шабанаџовић]] * {{зас|РУМ}} [[Миодраг Белодедић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Илија Најдоски]] |width="25"| |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Роберт Просинечки]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дејан Савићевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Синиша Михајловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дарко Панчев]] * {{зас|СФРЈ}} [[Драгиша Бинић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Влада Стошић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Василијевић]] |width="25"| |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Момчиловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Жељко Калуђеровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милић Јовановић (фудбалер)|Милић Јовановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Јурић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Раде Тошић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владан Лукић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Милојевић]] |} '''Тренер:''' {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] === Остали познати играчи === {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Антонијевић|Зоран „Жота“ Антонијевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Аћимовић|Јован „Куле“ Аћимовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Петар Баралић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Беара]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дејан Бекић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Цвијетин Благојевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владислав Богићевић|Владислав „Блеки“ Богићевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Здравко Боровница]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Вукосављевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Кирил Дојчиновски|Кирил „Киро“ Дојчиновски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ратомир Дујковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Дурковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Предраг Ђајић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ђорић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Ђуровић (фудбалер)|Жарко Ђуровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бошко Ђуровски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милко Ђуровски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Марко Елснер]] * {{зас|СФРЈ}} [[Тодор Живановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миљан Зековић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Томислав Ивковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Јанковић (фудбалер)|Милан Јанковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Јанковић Цоле|Слободан „Цоле“ Јанковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Рајко Јањанин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Живорад Јевтић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Језеркић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Јеликић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Јовановић (фудбалер)|Никола Јовановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Јовин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Јуришић]] * {{зас|СФРЈ}} Бошко Кајганић * {{зас|СФРЈ}} [[Станислав Караси]] * {{зас|СФРЈ}} Михаљ Кери * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Кленковски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бора Костић (фудбалер)|Бора Костић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миодраг Кривокапић (фудбалер)|Миодраг Кривокапић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Петар Кривокућа]] * {{зас|СФРЈ}} [[Србољуб Кривокућа]] * {{зас|СФРЈ}} [[Златко Крмпотић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Војин Лазаревић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубомир Ловрић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Живан Љуковчан]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Маравић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Војислав Мелић|Војислав „Војкан“ Мелић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Драган Милетовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ђорђе Миловановић (фудбалер)|Ђорђе Миловановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Милојевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Недељко Милосављевић|Недељко „Неђа“ Милосављевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Трифун Михајловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Митар Мркела]] * {{зас|СФРЈ}} [[Срђан Мркушић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Хусреф Мусемић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Славољуб Муслин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Николић Стаја|Душан „Стаја“ Николић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јовица Николић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миле Новковић|Миодраг „Миле“ Новковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Тихомир Огњанов|Тихомир „Бата“ Огњанов]] * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Остојић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Мирослав Павловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бела Палфи]] * {{зас|СФРЈ}} [[Огњен Петровић|Огњен „Оља“ Петровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владица Поповић|Владимир „Владица“ Поповић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Прљинчевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Славко Радовановић]] * {{зас|СФРЈ}} Бранко Радовић * {{зас|СФРЈ}} [[Сребренко Репчић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Антун Рудински]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Савић|Душан „Дуле“ Савић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Спајић|Љубомир „Љубиша“ Спајић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Србољуб Стаменковић|Србољуб „Срба“ Стаменковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Стипић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Александар Стојановић (фудбалер)|Александар „Дика“ Стојановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Сеад Сушић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Лазар Тасић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Коста Томашевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Новак Томић|Новак „Крца“ Томић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Топлак]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Филиповић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Сулејман Халиловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Борислав Цветковић|Борислав „Боро“ Цветковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Цокић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Чоп]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милош Шестић]] * {{зас|СЛО}} [[Миленко Ачимович]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Аџић]] * {{зас|СРЈ}} [[Бранко Бошковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Буњевчевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ристо Видаковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Гвозденовић]] * {{зас|СРЈ}} [[Јован Гојковић|Јован „Цуне“ Гојковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Анто Дробњак]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Друлић]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Дудић]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Ђоровић]] * {{зас|СРЈ}} [[Братислав Живковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Илија Ивић]] * {{зас|СРЈ}} [[Драгослав Јеврић]] * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Јовичић (фудбалер)|Зоран Јовичић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дарко Ковачевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Александар Коцић]] * {{зас|СРЈ}} [[Небојша Крупниковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Лалатовић]] * {{зас|СРЈ}} [[Лео Леринц]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Масловар]] * {{зас|СРЈ}} [[Звонко Милојевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Његуш]] * {{зас|СРЈ}} [[Перица Огњеновић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Петковић|Дејан „Рамбо“ Петковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Михајло Пјановић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Сакић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Станковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Стефановић]] * {{зас|МКД}} [[Митко Стојковски]] * {{зас|СЦГ}} [[Немања Видић]] * {{зас|СЦГ}} [[Владимир Дишљенковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Милан Дудић]] * {{зас|СЦГ}} [[Никола Жигић]] * {{зас|СЦГ}} [[Бошко Јанковић (фудбалер)|Бошко Јанковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Ненад Ковачевић|Ненад „Пикси“ Ковачевић]] * {{зас|СЦГ}} [[Александар Луковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Марјан Марковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Марко Пантелић]] * {{зас|ЦГ}} [[Бобан Бајковић]] * {{зас|СРБ}} [[Душан Баста]] * {{зас|КОМ}} [[Ел Фарду Бен]] * {{зас|СРБ}} [[Милан Бишевац]] * {{зас|ГАН}} [[Ричмонд Боаћи]] * {{зас|КАН}} [[Милан Борјан]] * {{зас|ПОР}} [[Уго Филипе Оливеира|Уго Виеира]] * {{зас|СЕН}} [[Ибрахим Гај]] * {{зас|НГР}} [[Абиола Дауда]] * {{зас|АУС}} [[Милош Дегенек]] * {{зас|ХОЛ}} [[Мичел Доналд]] * {{зас|АРГ}} [[Луис Ибањез|Луис „Лучо“ Ибањез]] * {{зас|БРА}} [[Едуардо де Фиори Мендес Каду|Каду]] * {{зас|ГАБ}} [[Гелор Канга]] * {{зас|ЕКВ}} [[Сегундо Кастиљо]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Катаи]] * {{зас|СРБ}} [[Огњен Короман]] * {{зас|СРБ}} [[Дарко Лазовић]] * {{зас|ФРА}} [[Дамијен Ле Талек]] * {{зас|НЕМ}} [[Марко Марин]] * {{зас|СРБ}} [[Лука Миливојевић]] * {{зас|СРБ}} [[Ненад Милијаш]] * {{зас|СРБ}} [[Дејан Миловановић]] * {{зас|СРБ}} [[Драган Мрђа]] * {{зас|СРБ}} [[Павле Нинков]] * {{зас|СРБ}} [[Милош Нинковић]] * {{зас|СРБ}} [[Марко Перовић (фудбалер, 1984)|Марко Перовић]] * {{зас|СЛО}} [[Нејц Печник]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Пешић]] * {{зас|СРБ}} [[Немања Радоњић]] * {{зас|СРБ}} [[Иван Ранђеловић]] * {{зас|СРБ}} [[Вујадин Савић]] {{div col end}} == Тренери == {{Главни|Списак тренера ФК Црвена звезда}} {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] (1946) * {{зас|СФРЈ}} [[Светислав Глишовић]] (1946–48) * {{зас|СФРЈ}} [[Александар Томашевић (фудбалер)|Александар Томашевић]] (1948–50) * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] (1951) * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Михајловић]] (1951) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] (1952) * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Михајловић]] (1952–53) * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] (1953–54) * {{зас|СФРЈ}} [[Бошко Ралић]] (1954) * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] (1954–57) * {{зас|СФРЈ}} [[Миша Павић]] (1957–64) * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Топлак]] (1964–66) * {{зас|СФРЈ}} [[Миљан Миљанић]] (1966–74) * {{зас|СФРЈ}} [[Миљенко Михић]] (1974–75) * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] (1975–76) * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] (1976–78) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] (1978–82) * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Остојић]] (1982–83) * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] (1983–86) * {{зас|СФРЈ}} [[Велибор Васовић]] (1986–88) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] (1988) * {{зас|СФРЈ}} [[Драгослав Шекуларац]] (1989–90) * {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] (1990–91) * {{зас|СФРЈ}} [[Владица Поповић]] (1991–92) * {{зас|СРЈ}} [[Милан Живадиновић]] (1992–94) * {{зас|СРЈ}} [[Љупко Петровић]] (1994–96) * {{зас|СРЈ}} [[Владимир Петровић Пижон]] (1996–97) * {{зас|СРЈ}} [[Војин Лазаревић]] (1997) * {{зас|СРЈ}} [[Милорад Косановић]] (1997–98) * {{зас|СРЈ}} [[Војин Лазаревић]] (1998–99) * {{зас|СРЈ}} [[Милољуб Остојић]] (1999) * {{зас|СРЈ}} Звонко Радић (привремени) (1999) * {{зас|СРЈ}} [[Славољуб Муслин]] (1999–01) * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Филиповић]] (2001–03) * {{зас|СЦГ}} [[Славољуб Муслин]] (2003–04) * {{зас|СЦГ}} [[Љупко Петровић]] (2004) * {{зас|СЦГ}} [[Милован Рајевац]] (привремени) (2004) * {{зас|СЦГ}} [[Ратко Достанић]] (2004–05) * {{зас|ИТА}} [[Валтер Зенга]] (2005–06) * {{зас|БИХ}} [[Душан Бајевић]] (2006–07) * {{зас|МКД}} [[Бошко Ђуровски]] (2007) * {{зас|СРБ|2004}} [[Милорад Косановић]] (2007) * {{зас|СРБ|2004}} [[Александар Јанковић]] (2007–08) * {{зас|ЧЕШ}} {{зас|ИТА}} [[Здењек Земан]] (2008) * {{зас|МКД}} [[Чедомир Јаневски]] (2008–09) * {{зас|СРБ|2004}} {{зас|КИП}} [[Синиша Гогић]] (привремени) (2009) * {{зас|СРБ|2004}} [[Владимир Петровић Пижон]] (2009–10) * {{зас|СРБ|2004}} [[Ратко Достанић]] (2010) * {{зас|СРБ}} [[Александар Кристић]] (2010) * {{зас|ХРВ}} [[Роберт Просинечки]] (2010–12) * {{зас|СРБ}} [[Александар Јанковић]] (2012–13) * {{зас|ПОР}} [[Рикардо Са Пинто]] (2013) * {{зас|СЛО}} [[Славиша Стојановић]] (2013–14) * {{зас|СРБ}} [[Ненад Лалатовић]] (2014–15) * {{зас|ЦГ}} [[Миодраг Божовић]] (2015–17) * {{зас|МКД}} [[Бошко Ђуровски]] (привремени) (2017) * {{зас|СРБ}} [[Владан Милојевић]] (2017–19) * {{зас|СРБ}} [[Дејан Станковић]] (2019–тренутно) {{div col end}} == Председници == {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Мита Миљковић]] (1948–51) * {{зас|СФРЈ}} [[Иса Јовановић]] (1951–52) * {{зас|СФРЈ}} Сава Радојчић (1952–54) * {{зас|СФРЈ}} [[Драгослав Марковић]] (1954–55) * {{зас|СФРЈ}} Милић Бугарчић (1955–56) * {{зас|СФРЈ}} Драгоје Ђурић (1956) * {{зас|СФРЈ}} Душан Благојевић (1956–60) * {{зас|СФРЈ}} Милић Бугарчић (1960–63) * {{зас|СФРЈ}} Радован Пантовић (1963–65) * {{зас|СФРЈ}} Душан Благојевић (1965–68) * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Бугарчић]] (1968–77) * {{зас|СФРЈ}} Радован Пантовић (1977–81) * {{зас|СФРЈ}} [[Брана Димитријевић]] (1981–82) * {{зас|СФРЈ}} Властимир Пурић (1982) * {{зас|СФРЈ}} Миладин Шакић (1982–87) * {{зас|СРЈ}} Светозар Мијаиловић (1987–93) * {{зас|СЦГ}} [[Драган Џајић]] (1998–04) * {{зас|СРБ|2004}} [[Драган Стојковић]] (2005–07) * {{зас|СРБ|2004}} Топлица Спасојевић (2007–08) * {{зас|СРБ|2004}} [[Дан Тана|Добривоје Танасијевић]] (2008–09) * {{зас|СРБ}} [[Владан Лукић]] (2009–12) * {{зас|СРБ}} [[Драган Џајић]] (2012–14) * {{зас|СРБ}} Светозар Мијаиловић (2014–тренутно) {{div col end}} == Ривалство са Партизаном == {{Посебан чланак|Вечити дерби}} Звездин градски ривал је [[ФК Партизан|Партизан]] и утакмице између ова два клуба се називају „[[Вечити дерби (Србија)|вечити дербији]]“. Ове утакмице су увек биле жељно ишчекиване и врло спектакуларне, али због слабијег квалитета фудбала у последњим годинама, као и велике количине насиља и хулиганизма, драстично је смањена посећеност на овим утакмицама. Дерби игран [[11. мај]]а [[2005]]. у полуфиналу купа Србије и Црне Горе је посетило 8.000 гледалаца, што је најмање у историји. Највећа посећеност је било око 108.000 гледалаца. === Статистика фудбалског дербија === * ''Од 25. маја 2021.'' {|width=100% |- |width=65%| {| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="margin:auto; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:90%; text-align:center;" |- style="background:#069; text-align:center; color:white;" ! style="width:40%;"|Такм. ! style="width:10%;"|ИГP ! style="width:10%;"|ЦЗB ! style="width:10%;"|Н ! style="width:10%;"|ПАР ! style="width:10%;"|ГолЦЗВ ! style="width:10%;"|ГолПАР |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Првенство''' || 164 || 65 || 52 || 47 || 229 || 197 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Куп''' || 39 || 20 || 5 || 14 || 57 || 49 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Остало''' || 54 || 25 || 9 || 20 || 103 || 88 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Укупно''' || '''257''' || '''110''' || '''66''' || '''81''' || '''389''' || '''334''' |} |width=35%| {| |- |algin=center|'''ИГP''': ''одиграно утакмица'' |- |algin=center|'''ЦЗB''': ''победа Црвене звезде'' |- |algin=center|'''Н''': ''нерешено'' |- |algin=center|'''ПАР''': ''победа Партизана'' |- |algin=center|'''ГолЦЗB''': ''постигнутих голова Црвене звезде'' |- |algin=center|'''ГолПАР''': ''постигнутих голова Партизана'' |} |} == ФК Црвена звезда у Суперлиги Србије == {{Главни|Суперлига Србије у фудбалу}} ''Стање на дан: 19. мај 2021. {| class="wikitable" |- ! Сезона ! ИГ ! П ! Н ! И ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. ! Плас. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] ||32 ||23 ||5 ||4 ||55 ||27 ||+28 ||74 ||1. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08.]] ||33 ||21 ||12 ||0 ||65 ||22 ||+43 ||75 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] ||33 ||17 ||8 ||8 ||59 ||32 ||+27 ||59 ||3. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10.]] ||30 ||23 ||2 ||5 ||53 ||17 ||+36 ||71 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] ||30 ||22 ||4 ||4 ||52 ||18 ||+34 ||70 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] ||30 ||21 ||5 ||4 ||57 ||18 ||+39 ||68 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] ||30 ||20 ||2 ||8 ||55 ||35 ||+20 ||62 ||2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]] | 30 | 23 | 3 | 4 | 66 | 27 | +39 | 72 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]] | 30 | 19 | 7 | 4 | 46 | 20 | +26 | 64 | 2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]] | 37 | 30 | 5 | 2 | 97 | 27 | +70 | 54 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]] | 37 | 30 | 4 | 3 | 93 | 33 | +60 | 55 | 2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] | 37 | 32 | 4 | 1 | 96 | 19 | +77 | 60 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]] | 37 | 33 | 3 | 1 | 97 | 20 | +77 | 60 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] | 30 | 25 | 3 | 2 | 68 | 18 | +50 | 78 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]] | 38 | 35 | 3 | 0 | 114 | 20 | +94 | 108 | 1. |- style="text-align:center;" |'''Укупно''' ||'''494''' ||'''374''' ||'''70''' ||'''50''' ||'''1073''' ||'''353''' ||'''+720''' ||'''1030''' ||'''1. (НП)''' |} <small>'''ИГ''' = Играо утакмица; '''П''' = Победио; '''Н''' = Нерешено; '''И''' = Изгубио; '''ГД''' = Голова дао; '''ГП''' = Голова примио; '''ГР''' = Гол разлика; '''Бод.''' = Бодова; '''Плас.''' = Пласман; '''НП''' = Највиши пласман</small> == ФК Црвена звезда у Купу Србије == {| |- | width="10" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] |Полуфинале |- |} | width="30" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]] |Осмина финала |- |[[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]] |Осмина финала |- |} | width="30" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]] |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]] |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |} |} == ФК Црвена звезда у европским такмичењима == {{Главни|ФК Црвена звезда у европским такмичењима}} Закључно са 25. фебруаром 2021, Црвена звезда је у европским куповима играла: {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! |'''Такмичење''' ! |Ут. ! |Поб. ! |Нер. ! |Пор. ! |ГД ! |ГП |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига шампиона]] || 143 || 67 || 31 || 45 || 260 || 194 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] || 34 || 12 || 10 || 12 || 64 || 43 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА лига Европе]] || 149 || 62 || 40 || 47 || 230 || 187 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА суперкуп]] || 1 || 0 || 0 || 1 || 0 || 1 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Интерконтинентални куп у фудбалу|Интерконтинентални куп]] || 1 || 1 || 0 || 0 || 3 || 0 |- style="background: #E7FAEC;" | '''I Укупно УЕФА такмичења''' || '''328''' || '''142''' || '''81''' || '''105''' || '''557''' || '''425''' |- | [[Митропа куп]] || 39 || 17 || 7 || 15 || 71 || 58 |- | [[Куп сајамских градова]] || 21 || 9 || 2 || 10 || 32 || 29 |- | [[Интертото куп]] || 6 || 3 || 1 || 2 || 15 || 15 |- | '''II Укупно остала такмичења''' || '''66''' || '''29''' || '''10''' || '''27''' || '''118''' || '''102''' |- ! | '''Укупно I + II''' ! | '''394''' ! | '''171''' ! | '''91''' ! | '''132''' ! | '''675''' ! | '''527''' |} == Дресови (произвођачи и спонзори) == {| class="wikitable" style="text-align: center" |- !Период !Произвођач опреме !Главни спонзор на дресу |- |1977–1978 |Адмирал | |- |1979 |rowspan=7|[[Пума (компанија)|Пума]] | |- |1980–1986 |Кристал Зајечар |- |1986–1987 | де ЛУКС |- |1987–1988 |Ли Купер |- |1988–1989 |Касучи |- |1989–1990 |Мистер Бејби |- |1990–1991 |ДЕКСИМ |- |1991–1993 |rowspan=2|[[Hummel International|Хумел]] |[[Дуванска индустрија Ниш|Класик]] |- |1993–1994 |[[Комерцијална банка]] |- |1994–1996 |[[Диадора]] |rowspan=2|[[Беобанка]] |- |1996–1998 |rowspan=2|[[Капа (компанија)|Капа]] |- |1998–2001 |[[Апатинска пивара|Пилс лајт]] |- |2001–2003 |rowspan=3|[[Адидас]] | |- |2003–2005 |[[Винер штетише]]<br />Шарп |- |2005–2006 |rowspan=2|[[Тојота (компанија)|Тојота]] |- |2006–2008 |rowspan=4|[[Најки]] |- |2008–2009 | |- |2010 |2344 – За моју Звезду |- |2010–2012 |rowspan=4|[[Гаспром]] |- |2012–2013 |[[Леђеа]] |- |2013–2017 |[[Пума (компанија)|Пума]] |- |2017– |Макрон |} == Генерални спонзор == Од [[2010]]. године генерални спонзор једног од најпопуларнијих фудбалских клубова у Србији је компанија „[[Гаспром|Гаспром њефт]]“ — већински акционар српске компаније „[[Нафтна индустрија Србије]]“ и највећи страни инвеститор у земљи. Током сарадње са „Гаспром њефтом“ клуб је шест пута освајао [[Суперлига Србије у фудбалу|титулу шампиона Србије]], два пута је освојио [[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]] и редовно је учествовао на европским турнирима. У оквиру сарадње, осим рекламирања брендова компаније „Гаспром њефт“ заједно са [[ФК Зенит]]ом из [[Санкт Петербург]]а реализује се сарадња у области омладинског фудбала — размена младих играча и одржавање пријатељских утакмица. == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [[ЖФК Црвена звезда]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = FK Crvena zvezda | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Црвена звезда }} * [http://www.crvenazvezdafk.com/ Званични сајт „[[ФК Црвена звезда]]“] www.crvenazvezdafk.com {{sr}} {{en}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=50069/profile/index.html УЕФА профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.uefa.com {{en}} {{de}} {{fr}} {{ru}} {{es}} {{it}} {{pt}} {{ja}} * [http://www.transfermarkt.rs/sr/fk-crvena-zvezda/startseite/verein_159.html Профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.transfermarkt.rs {{sr}} * [http://www.transfermarkt.co.uk/en/fk-crvena-zvezda/startseite/verein_159.html Профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.transfermarkt.co.uk {{en}} * [http://www.delije.net/ Званична презентација навијача] www.delije.net {{sr}} * [http://www.sd-crvenazvezda.net/ Званични сајт СД Црвена звезда] www.sd-crvenazvezda.net {{sr}} * [http://www.mojacrvenazvezda.net/ Све вести из клуба - Незванични сајт СД Црвена звезда] www.mojacrvenazvezda.net {{sr}} * [http://www.fudbal91.com/fudbalski_klubovi/Crvena_Zvezda Фудбал 91 профил - резултати од 2000.] www.fudbal91.com {{sr}} * [http://www.redstarbelgrade.com/ Јавна архива и незванична презентација клуба] www.redstarbelgrade.com {{sr}} {{en}} {{fr}} {{de}} {{el}} {{it}} {{pt}} {{ru}} {{es}} {{добар}} {{ФК Црвена звезда}} {{Утакмице ФК Црвена звезда}} {{састав ФК Црвена звезда}} {{Звездине звезде}} {{ЕШ91ЦЗВф}} {{Победник Интерконтиненталног купа 1991. - ФК Црвена звезда}} {{Суперлига Србије у фудбалу}} {{Победници Лиге шампиона}} {{Портал бар|Фудбал|Србија|Београд}} [[Категорија:ФК Црвена звезда| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Ц]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1945.|Ц]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Београда]] lkflpr1fmu7shpwbhnb0elcoeew2hi1 25115179 25115177 2022-07-20T09:24:10Z 188.120.118.201 wikitext text/x-wiki {{Друго значење|други фудбалски клуб|[[ФК Црвена звезда (вишезначна одредница)]]}} {{Фудбалски клуб | тренутно = ФК Црвена звезда сезона 2021/22. | име = ФК Црвена звезда | слика = [[Датотека:Grb-fk-crvena-zvezda.svg|150п|Грб Црвене звезде]] | пуно име = Фудбалски клуб Црвена звезда | надимак = Звезда<br>„црвено-бели” | основан = {{Start date and age|1945|3|4|br=yes|p=yes}} | стадион = [[Стадион Рајко Митић]], [[Београд]] | капацитет = 51.755<ref>{{cite web|title=Dom Crvene zvezde |url=http://www.crvenazvezdafk.com/sr/stadion |website=FK Crvena zvezda |accessdate=19. 5. 2019}}</ref> | директор = {{зас|СРБ}} Светозар Мијаиловић | тренер = {{зас|СРБ}} [[Дејан Станковић]] | лига = [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] | сезона = [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] | позиција = Суперлига Србије, '''1.''' | веб_сајт = http://www.crvenazvezdafk.com/ | pattern_la1 = _czvezda2122h | pattern_b1 = _czvezda2122h | pattern_ra1 = _czvezda2122h | pattern_sh1 = _czvezda2021h2 | pattern_so1 = _czvezda1920h2 | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FF0000 | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _czvezda2021a | pattern_b2 = _czvezda2021a | pattern_ra2 = _czvezda2021a | pattern_sh2 = _czvezda2021a | pattern_so2 = _czvezda2021a | leftarm2 = 142135 | body2 = 142135 | rightarm2 = 142135 | shorts2 = 142135 | socks2 = 142135 | pattern_la3 = _czvezda2021t | pattern_b3 = _czvezda2021t | pattern_ra3 = _czvezda2021t | pattern_sh3 = _czvezda2021h | pattern_so3 = _whitetop | leftarm3 = FF0000 | body3 = FF0000 | rightarm3 = FF0000 | shorts3 = FF0000 | socks3 = FF0000 |величина слике=200п}} '''Фудбалски клуб Црвена звезда'''{{напомена|Име „Црвена звезда“ се углавном преводи на остале светске језике и то на [[енглески језик|енглеском]] као „-{Red Star}-“, [[немачки језик|немачком]] као „-{Roter Stern}-“, [[француски језик|француском]] као „-{Etoile Rouge}-“, [[италијански језик|италијанском]] као „-{Stella Rossa}-“, [[шпански језик|шпанском]] као „-{Estrella Roja}-“, [[холандски језик|холандском]] као „-{Rode Ster}-“, [[норвешки језик|норвешком]] као „-{Røde Stjerne}-“, [[румунски језик|румунском]] као „-{Steaua Roşie}-“.}} је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ски клуб из [[Београд]]а и део је [[СД Црвена звезда]]. Црвена звезда је најтрофејнији фудбалски клуб у Србији освојивши укупно 66 титулa, укључујући 33 домаћa [[Суперлига Србије у фудбалу|шампионатa]],<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/sampionati|title=ШАМПИОНАТИ|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=9. 7. 2018}}</ref> 26 националних [[Куп Србије у фудбалу|купова]],<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/kupovi|title=КУПОВИ|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=9. 7. 2018}}</ref> два национална суперкупа,<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web|url=http://www.strategija.org/red-star-roter-stern-stella-rossa-etoile-rouge-crvena-zvezda/|title=Red Star, Roter Stern, Stella Rossa, Estrella Roja, Etoile Rouge, … Crvena zvezda|language=Serbian|publisher=strategija.org|accessdate=7. 05. 2019.}}</ref> један лига куп (куп прволигаша),<ref name="аутоматски генерисано1" /> два [[Митропа куп]]а, један [[УЕФА Лига шампиона|Куп шампиона]] и један [[Интерконтинентални куп]]. Највећи успех постигнут је [[1991]]. године када осваја [[Лига шампиона 1990/91.|Куп европских шампиона]] у [[Бари]]ју и [[Интерконтинентални куп 1991. (фудбал)|Интерконтинентални куп]] у [[Токио|Токију]] исте године. Било је то највеће достигнуће Црвене звезде и било ког српског, а тада и југословенског фудбалског клуба. Поред тог успеха у европским такмичењима, издваја се и [[Финале Купа УЕФА 1979.|финале Купа УЕФА 1979]], где су поражени од [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусије из Менхенгладбаха]]. Игра на свом [[Стадион Рајко Митић|стадиону]] који од [[2014]]. носи име по легенди Црвене звезде [[Рајко Митић|Рајку Митићу]], са капацитетом од 51.755 седећих места. Стадион је међу домаћом публиком познат као Маракана по називу [[Маракана (Бразил)|истоименог]] стадиона у [[Бразил]]у, иако му то никад није био званичан назив. Према већини истраживања Црвена звезда је најпопуларнији клуб у Србији<ref>{{cite news|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2008&mm=02&dd=27&nav_id=286765|title=Svaki drugi Srbin navija za Zvezdu|publisher=b92.net|accessdate=27. 2. 2008}}</ref> и Београду.<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/2300/beograd-je-ceo-crveno-beo|title=Београд је цео, црвено-бео|publisher=crvenazvezdafk.com|accessdate=22. 3. 2012}}</ref> Такође веома је популаран готово у свим суседним државама али и међу српском популацијом широм света. Клуб има дугогодишње ривалство са [[ФК Партизан|Партизаном]]. Од [[2011]]. године постоји и [[ЖФК Црвена звезда|Женски фудбалски клуб Црвена звезда]]. == Историја == === Настанак и прва титула (1945—1951) === Док је [[Други светски рат]] још увек трајао, у ослобођеним деловима земље извршена је целокупна реорганизација спортског живота. Велики број предратних клубова је престао да постоји, те су уместо њих оснивани нови. Један од најпознатијих [[фудбал]]ских клубова који је тада угашен била је [[београд]]ска [[СК Југославија|Југославија]]. Током [[фебруар]]а [[1945]]. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину једног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција.<ref name="наст.">{{Cite web|url=http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=57&id_vest=18883|title=Настанак клуба|date=|accessdate=28. 1. 2008|archiveurl=https://archive.today/20070609232324/http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=57&id_vest=18883|archivedate=9. 6. 2007|url-status=dead|work=|publisher=sport.novosti.co.yu}}</ref> У духу тог времена носило је назив Омладинско–фискултурно друштво (ОФД) које је [[4. март]]а прерасло у Црвену звезду.<ref name="наст." /><ref name="гласјав.">''Глас јавности''- [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/04/srpski/S05030301.shtml Настанак клуба], Приступљено 28. 1. 2008.</ref><ref>{{cite news|url=https://rs.n1info.com/sport-klub/fudbal/kako-je-crvena-zvezda-dobila-svoje-ime/|title=Kako je Crvena zvezda dobila svoje ime?|last=Jakšić|first=Pavle|publisher=[[Н1]]|date=18. 11. 2021|accessdate=18. 11. 2021}}</ref> Иницијатива за оснивање спортског друштва потекла је од Зорана Жујовића и Слободана Ћосића, а међу оснивачима су још били и [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]], [[Светозар Глигорић]], Мира Петровић и [[Милован Ћирић]]. Новооснованом клубу су тада припали стадион,<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Zvezdin-stadion--od-Avale-ka-Zvezdanom-gradu.sr.html|title=Звездин стадион - од „Авале“ ка „Звезданом граду“|publisher=„Политика“, Приступљено 27. 4. 2013.}}</ref> и клупске просторије [[СК Југославија|СК Југославије]], а стицајем околности боја клуба је била иста као и боја клуба свеже угашене СК Југославије, али са тотално другачијим конотацијама. Црвена звезда нема никаквих додирних тачака са СК Југославијом те се не може сматрати никаквим наследником истог клуба, а главни разлог је чињеница да је Црвена звезда устројена према тзв. совјетском фискултурном (спортском) моделу. Тим је добио име после дуге расправе између тадашњих потпредседника спортског друштва Слободана Ћосића и Зорана Жујовића.<ref name="наст." /><ref>{{Cite web|url=http://www.novine.ca/arhiva/2005/0994/sport.html |title= Политика: Настанак клуба |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=politika.rs}}</ref> После бројних предлога (Младост, [[Ударник]], [[Торпедо]], [[Динамо]], [[Локомотива]] итд.), најзад је Ћосић рекао: „Да наше друштво назовемо Звезда!“, на шта је Жујовић спонтано додао: „Одлично, само, кад је Звезда - нека буде црвена.“<ref>''Студентски часопис „Монополист“''- [http://www.monopollist.ekof.bg.ac.rs/mozaik/zvezda.htm Настанак]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 28. 1. 2008.</ref> Са овим предлогом сви присутни су се са задовољством сложили, мада је било предлога да се клуб назове и Плава звезда. Одређене су и боје: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној подлози дреса. Прво руководство клуба су чинили Ђорђе Паљић који је био председник, Зоран Жујовић и Слободан Ћосић који су обављали функције потпредседника, Љубиша Секулић је био секретар, економ [[Предраг Ђајић]], а вођа фудбалске секције је био [[Коста Томашевић]]. Прва утакмица је одиграна против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а. Звезда је добила тај меч са 3-2, а стрелац првог гола је био Коста Томашевић.<ref name="наст." /><ref name="гласјав." /><ref>{{Cite web|url=http://www.srpstvo.com/ser/vesti/index.php?ID=616&PHPSESSID=62482261eeadafbe92b5ca36cfd42ddb |title= Прва утакмица |date=|accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |work= |publisher=srpstvo.com}}</ref> Утакмица је одиграна на стадиону „Авала“ (бивше игралиште СК Југославије) пред око 3000 гледалаца.<ref>{{Cite web|url=http://www.znanje.org/i/i20/00iv03/00iv0305/kako%20je%20sve%20pocelo.htm |title= Прва утакмица |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=znanje.org}}</ref> Седам дана касније Звезда је играла против играча британске армије и победила са 12:0. Током 1945. године клуб је одиграо око 36 мечева. Црвена звезда је забележила победе у 30 мечева, играла нерешено 5 и изгубила један меч од Румуније у Темишвару [[23. септембар|23. септембра]] 1945. године. После освојеног првенства Србије 1945/46, Црвена звезда је освојила [[Куп Југославије у фудбалу 1948.|Куп Југославије 1948.]] победом од 3:0 у финалу над [[ФК Партизан|Партизаном]]. Тај успех је поновљен и у наредне две године, победама у финалима прво над [[ФК Наша Крила|Нашим крилима]] (3:2), а затим и над [[загреб]]ачким [[ГНК Динамо Загреб|Динамом]] (3:0). Низ великог успеха је настављен и [[Првенство Југославије у фудбалу 1951.|1951]]. када је клуб по први пут постао [[Првенство Југославије у фудбалу|првак Југославије]]. Иако се на само три кола пред крај првенства чинило да је првенство решено јер је [[ГНК Динамо Загреб|Динамо]] имао пет бодова више у односу на Звезду, а тада су се за победу добијала два бода. Прво је Звезда искористила пораз Загрепчана од [[ФК Сарајево|Сарајева]], а затим их је и међусобном дуелу савладала. На тај начин им је пред последње коло пришла на само бод заостатка. У том последњем колу [[ОФК Београд|БСК]] је успео да [[ГНК Динамо Загреб|Динаму]] узме бод, а Црвена звезда је успела да добије [[ФК Партизан|Партизан]] са [[10. večiti derbi u fudbalu|2:0]]. О титули првака је одлучила боља гол-разлика која је била на страни Звезде. === Педесете - прва ера доминације (1952—1958) === [[Датотека:Kostic-borivoje.jpg|мини|десно|200п|[[Бора Костић (фудбалер)|Бора Костић]], најбољи стрелац у историји клуба.]] Црвена звезда је наредну титулу освојила у сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1952/53.|1952/53.]], али су се праве промене у клубу догодиле средином те деценије. Тада је на место председника клуба дошао Душан Благојевић, Слободан Ћосић је постао генерални секретар, а на месту техничког директора се нашао Аца Обрадовић, познатији под надимком „Доктор О“. Они су створили генерацију играча која је пет година доминирала домаћим првенством и која је остварила значајне резултате и на међународној сцени. У [[УЕФА Лига шампиона|Европа купу I]], ова генерација је успела да стигне до полуфинала у сезони [[Лига шампиона 1956/57.|1956/57.]] Након тога је освојен и [[Митропа куп|Дунавски куп]] [[1958]]. Тим у коме су играли фудбалери као што су [[Владимир Беара|Беара]], [[Владимир Дурковић|Дурковић]], [[Бранко Станковић (фудбалер)|Станковић]], [[Владица Поповић|Поповић]], [[Рајко Митић|Митић]], [[Бора Костић (фудбалер)|Костић]], [[Драгослав Шекуларац|Шекуларац]], освојили су четири титуле [[Првенство Југославије у фудбалу|првака]] и два [[Куп Југославије у фудбалу|Купа]], и при томе ни у једној од тих пет сезона нису остали без трофеја. Звездина игра била је брза и нападачка, што је клубу веома брзо донело велику популарност у земљи и свету. Паралелно са успесима на терену, Обрадовић је оформио основу стручног рада на којој ће се базирати каснији велики успеси Црвене звезде. === Криза и нови стадион Црвене звезде (1958—1966) === Крај педесетих био је први период доминације једног клуба на југословенској фудбалској сцени. У наредних седам сезона, Црвена звезда је успела да освоји само једну титулу и један куп, што није било довољно за клуб са реномеом и амбицијама какав је Црвена звезда. Пласман током ових сезона је био најгори у историји клуба (укључујући и седмо место [[Првенство Југославије у фудбалу 1962/63.|1963]]). Црвена звезда је чак четири пута завршавала испод трећег места на табели (пре и после тога, Црвена звезда никада није падала испод трећег места у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[Савезна Република Југославија|СРЈ]], [[Србија и Црна Гора|СЦГ]] и [[Србија|Србији]]). Чак и тада, било је јасно да је Црвена звезда далеко најпопуларнији клуб у земљи, а њени порази су тешко падали навијачима. Тако да се дешавало да су у неким приликама навијачи Звезде улетали на терен и рушили голове. У сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1962/63.|1962/63]], клуб је успео да постигне само 21 гол, што је, на пример, половина износа који је [[ФК Војводина|Војводина]] постигла, иако је она завршила пет места ниже на табели. [[Датотека:Fk Red Star stadium.jpg|мини|270п|Стадион Црвене звезде]] Са друге стране, Црвена звезда је остварила добре резултате на међународној сцени. У [[Куп сајамских градова|Купу сајамских градова]] 1961/62, Црвена звезда је у четвртфиналу избацила [[ФК Еспањол|Еспањол]], док је у полуфиналу за противника добила [[ФК Барселона|Барселону]]. У обе утакмице Барселона се показала као бољи тим и Црвена звезда је елиминисана. Међутим, после само осам месеци, каталонски клуб је поражен од Црвене звезде у истом такмичењу, само овај пут у другом колу. На крају чак ни победа од 2:0 код куће против [[ФК Рома|Роме]] у четвртфиналу није била довољна за пролаз даље, јер је први меч Рома добила са убедљивих 3:0. Поред међународних успеха, Црвена звезда је крајем [[1959]]. почела са изградњом новог стадиона на месту старог.<ref name="stadion">[http://www.crvenazvezdafk.com/stadion.html Стадион] {{Wayback|url=http://www.crvenazvezdafk.com/stadion.html |date=20160222222914 }}, www.crvenazvezdafk.com, Приступљено 27. 6. 2013.</ref> У наредне четири године, Црвена звезда је своје домаће утакмице играла на [[Стадион Партизана|стадиону ЈНА]] и [[Омладински стадион|Омладинском стадиону]] (ово се може узети као један од разлога за лоше резултате у овом периоду). Нови стадион је отворен 1. септембра 1963. утакмицом Црвене звезде и Ријеке (2:1), а временом је стадион, због свог великог капацитета и атмосфере коју су навијачи стварали, добио надимак Маракана, по чувеном стадиону [[Маракана (Бразил)|Маракана]] у [[Бразил]]у.<ref name="stadion"/> Током прве сезоне постојања стадиона, Црвена звезда је под вођство тренера [[Миша Павић|Милорада Павића]] освојила дуплу круну. Кључни моменат десио се 1966, када је нови тренер постао [[Миљан Миљанић]]. У наредних осам година, Миљанић је трансформисао Црвену звезду у високоцењени европски клуб. До тада југословенски фудбал је прошао кроз уводну фазу тестирања и доминација Црвене звезде и Партизана се наставила. У наредних 25 година Звезда ће бити константан фаворит за трофеје, док ће се само њихови противници мењати. Године 1968, Црвена звезда је освојила свој други трофеј [[Митропа куп 1968.|Митропа купа]], а након освајања се повукла из Митропа купа да би се више посветила другим европским такмичењима. === Миљанићева ера (1966—1975) === [[Датотека:Dragan Džajić.jpg|мини|десно|200п|[[Драган Џајић]], трећа<br />„Звездина звезда“.]] [[Миљан Миљанић]] је био фудбалер Црвене звезде током педесетих, али је славу постигао тек за време његовог мандата као главног тренера Црвене звезде, где је постављен у лето [[1966]]. године. У првој сезони, он је потпуно променио поставу играча и клуб је завршио пети на табели, исто као и претходне године. Након тога, генерација коју је предводио [[Драган Џајић]], један од најбољих југословенских фудбалера свих времена и један од најбољих левих крила света, почела је да оставља дубок траг у југословенском фудбалу. То је било први пут да је Црвена звезда освојила три првенствене титуле заредом, а сваки навијач Звезде је знао имена [[Ратомир Дујковић|Дујковића]], [[Милован Ђорић|Ђорића]], [[Кирил Дојчиновски|Дојчиновског]], [[Станислав Караси|Карасија]], [[Јован Аћимовић|Аћимовића]], [[Војин Лазаревић|Лазаревића]], [[Петар Кривокућа|Кривокуће]] и [[Стеван Остојић|Остојића]]. У то време Црвена звезда је такође постала звучно име на европском нивоу, постављајући стандарде које је мали број клубова са истока могао да прати. Фокус на Куп Југославије [[1971]]. довео је до тога да у сезони 1970/71. клуб забележи свој други најгори пласман икад, шесто место, међутим тај утисак је побољшан освајањем Купа. Два пута је тријумфовала у Супер купу, сусрету шампиона државе и освајача националног купа (1969. године била је боља од победника купа Динама, а две године касније савладала актуелног првака Хајдука). Освојен је и један Лига куп (Куп прволигаша) 1973. године. Поред освајања Купа, Црвена звезда је такође стигла и до полуфинала у [[Лига шампиона 1970/71.|Купу европских шампиона 1970/71]], где ју је ипак избацио грчки Панатинаикос. У првом мечу, Црвена звезда је пред 100.000 својих навијача у Београду победила Грке са убедљивих 4:1 и изгледало је да се налази у одличној позицији, међутим, у реваншу у Атини поражена је са 3:0 и тако је због гола у гостима пропустила још једну прилику да заигра у финалу. Појавили су се неки нови играчи, као што су [[Владимир Петровић Пижон|Владимир]] и [[Огњен Петровић]], [[Владислав Богићевић|Богићевић]], [[Зоран Филиповић|Филиповић]] и [[Слободан Јанковић Цоле|Јанковић]]. Осим што је доносила много радости својим навијачима, у тој ери, Црвена звезда је била клуб који се гледао са задовољством. Током осам година под вођством Миљанића, она је седам пута била клуб са највише постигнутих голова ([[ФК Вележ Мостар|Вележ]] је [[1972]]. постигао један гол више). У [[Лига шампиона 1973/74.|Купу европских шампиона 1973/74.]] Црвена звезда је у осмини финала избацила [[ФК Ливерпул|Ливерпул]], а победивши Ливерпул она је постала тек други страни клуб који је успео да победи Ливерпул на [[Енфилд]]у (после [[ФК Ференцварош|Ференцвароша]] у [[Куп сајамских градова|Купу сајамских градова]] 1967/68.) и једини клуб који је победио Ливерпул на домаћем терену у Купу шампиона у 20. веку.<ref>[http://www.mojacrvenazvezda.net/47553/2012/11/06/na-danasnji-dan-liverpul-crvena-zvezda-12/ На данашњи дан: Ливерпул - Црвена звезда 1:2], www.mojacrvenazvezda.net, Приступљено 28. 6. 2013.</ref> Међутим, Црвена звезда је већ у четвртфиналном двомечу изгубила од [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрида]] укупним резултатом 2:0. Следеће сезоне, Црвена звезда се састала са [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадридом]]. Штампа је меч прогласила као сусрет Џајића и Камача, пошто је Џајић тада био један од најбољих левих крила а Камачо један од најбољих одбрамбених играча. У првом мечу, Црвену звезду је на [[Стадион Сантијаго Бернабеу|Сантијаго Бернабеу]] дочекао Миљан Миљанић, који је сада водио Реал, као и 125 хиљада навијача, и поражена је резултатом 2:0. У Београду пред 100 хиљада гледалаца, Црвена звезда је успела да поравна укупан резултат головима Џајића и голмана Петровића. Црвена звезда је коначно победила са 6:5 у пеналима и тако се по први пут пласирала у полуфинале [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]]. У полуфиналу је за противника добила [[ФК Ференцварош|Ференцварош]] из [[Будимпешта|Будимпеште]]. Црвена звезда је први меч у гостима изгубила са 2:1, а реванш меч ће увек бити запамћен као меч са највећом посетом на стадиону Црвене звезде. Иако је званично продато 96.070 улазница, процењује да је на стадиону било око 110.000 гледалаца. Сви су отишли кући разочарани, јер су гости голом из пенала у 83. минуту поставили коначан резултат на 2:2 и тако је Ференцварош отишао у финале.<ref>[http://www.zurnal.rs/2012/07/26/zvezdine-velike-evropske-utakmice-na-marakani/index.html Црвена звезда - Ференцварош 2:2], www.zurnal.rs, Приступљено 28. 6. 2013.</ref> === Одржавање доминације - прво европско финале (1976—1986) === Како то обично бива, када велики тренер оде, то подразумева пад у резултатима, а две сезоне након одласка Миљанића су прошле мање успешно за Звезду. Тек по доласку [[Гојко Зец|Гојка Зеца]] на позицију тренера клуб се стабилизовао и Црвена звезда је [[1977]]. поново славила освајање титуле националног првака. Био је то увод у еру [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранка Станковића]], чија је владавина као главног тренера трајала четири године, а у којој је Црвена звезда освојила три трофеја и играла прво велико европско финале. Након што је [[Драган Џајић]] прешао у [[ФК Бастија|Бастију]], тим су предводили четврта „Звездина звезда“ [[Владимир Петровић Пижон]], [[Душан Савић]] и [[Милош Шестић]]. [[Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1976/77.|Прва сезона]] са Гојком Зецом на челу је била буквално права демонстрација силе, титула је освојена са предношћу од 9 бодова у односу на ривале, што је, до тада, била највећа разлика у историји лиге. Звездини нападачи, предвођени [[Зоран Филиповић|Зораном Филиповићем]], постигли су 67 голова против њихових ривала у лиги (следећи на листи иза њих је био [[ФК Борац Бања Лука|бањалучки Борац]] са 53 постигнутих голова). У наредној сезони, Црвена звезда је освојила друго место у првенству, чиме је отворен пут за велики наступ у сезони [[Куп УЕФА 1978/79.|1978/79.]] [[УЕФА лига Европе|Купа УЕФА]]. Након што је избацила тимове као што су [[ФК Арсенал|Арсенал]], [[ФК Вест Бромич албион|Вест Бромич албион]] и [[ФК Херта Берлин|Херта Берлин]], Црвена звезда је по први пут заиграла у финалу неког европског такмичења. А тамо, Црвена звезда се састала са [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусијом Менхенгладбах]], која је одиграла пет европских финала од 1973—1980. Немце је у првом мечу у Београду дочекало око 90 хиљада навијача, и Црвена звезда је добро кренула голом [[Милош Шестић|Шестића]] у 21. минуту, али је [[Иван Јуришић|Јуришић]] аутоголом у 60. минуту дао Борусији психолошку предност пред реванш. Ова утакмица је одиграна на Рајн стадиону у [[Диселдорф]]у, где је италијански судија Микелоти досудио спорни пенал за Немце у 15. минуту, а дански фудбалер Алан Симонсен је запечатио судбину Црвене звезде. Борусија је тако у финалном двомечу победила укупним резултатом 2:1.<ref>[http://www.mojacrvenazvezda.net/33152/2012/05/23/na-danasnji-dan-poraz-u-finalu-kupa-uefa/ На данашњи дан: Пораз у финалу Купа УЕФА], www.mojacrvenazvezda.net, 28. 6. 2013.</ref> Станковић је прву титулу првака као тренер (као играч је четири пута био првак) освојио [[Првенство Југославије у фудбалу 1979/80.|1980]], док је Звезда у финалу Купа поражена од [[ГНК Динамо Загреб|загребачког Динама]] па јој је измакла дупла круна, а наредне сезоне титула у првенству је одбрањена. Период од једанаест година без трофеја у Купу, убедљиво најдужи у клупској историји, завршио се у пролеће [[1982]], када је Црвена звезда у финалу победила Динамо Загреб укупним резултатом 6:4 (2:2 у Загребу и 4:2 у Београду). До тада, догодила се прва промена тренера током сезоне још од педесетих, Стеван Остојић је заменио Станковића. У овом периоду, Црвена звезда је два пута стизала до четвртфинала [[УЕФА Лига шампиона|Купа европских шампиона]]. Године 1981. ту ју је зауставио милански [[ФК Интер Милано|Интер]], а 1982. [[ФК Андерлехт|Андерлехт]]. Гојко Зец се [[1983]]. вратио у клуб, затекавши само једног играча из шампионске генерације коју је тренирао 1977 – Милош Шестић. Зец је слично поновио успех из његовог претходног мандата, освојивши титулу у [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|првој сезони]]. Наредну сезону 1984/85. Црвена звезда је завршила на четвртом месту на табели, док је након три године поново освојила Куп, победивши у финалу Динамо Загреб. Посебно након што су Петровић и Савић отишли током сезоне 1982/83, Шестић је постао лидер нове генерације, чији су играчи били [[Томислав Ивковић|Ивковић]], [[Марко Елснер|Елснер]], [[Бошко Ђуровски|Бошко]] и [[Милко Ђуровски]], [[Хусреф Мусемић|Мусемић]], [[Ђорђе Миловановић (фудбалер)|Миловановић]], [[Рајко Јањанин|Јањанин]] и [[Mitar Mrkela|Мркела]]. Крај ере Гојка Зеца поклопио се са највећим скандалом у историји југословенског фудбала, Шајберовим случајем, због којег је држава имала два првака у једној сезони. Црвена звезда је прво изгубила па поново освојила титулу [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1986]], пре него што јој је одузета за зеленим столом. Црвена звезда је исте сезоне стигла и до четвртфинала [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]], где је поражена од Атлетико Мадрида. === Клупски шампион Европе и света (1986—1991) === ==== Стварање тима ==== Планови везани за европске успехе Звезде и њено јачање у [[Европа|Европи]] почели су да се спроводе средином [[1980е|1980-их]] година.<ref name="bari90-91">{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/istorija/bari.html |title= Бари 1990/91. |date=|accessdate=18. 7. 2013 |last=|first= |work= |publisher=crvenazvezdafk.com}}</ref> Звезда је до тада играла солидно против иностраних тимова. Играчи који су чинили први тим су били из омладинског тима или су довођени из мањих клубова у земљи. Тадашњи руководећи људи клуба [[Драган Џајић]] и [[Владимир Цветковић]] донели су одлуку да постојећим омладинцима прикључе најквалитетније домаће играче. Тиме би Црвена звезда могла да парира најјачим европским тимовима и да буде кандидат за европске трофеје. Већ 1986. године креће реализација њиховог плана, и прва појачања у Звезди су били [[Борислав Цветковић]] и Миливој Брачун из [[ГНК Динамо Загреб|Динама]], а из [[ниш]]ког [[ФК Раднички Ниш|Радничког]] дошао је [[Драган Стојковић|Драган Стојковић Пикси]].<ref name="bari90-91" /> Године 1987, у Црвену звезду стижу [[Драгиша Бинић]] и [[Роберт Просинечки]].<ref name="bari90-91" /> [[Дејан Савићевић]] и [[Дарко Панчев]] долазе [[1988]]. године.<ref name="bari90-91" /> [[Миодраг Белодедић|Белодедић]] се прикључује клубу из румунске [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауе]] [[1989]]. године али право наступа стиче тек у пролеће [[1990]].<ref name="bari90-91" /> У сезони (1988/1989) Црвена звезда је играла против италијанског [[ФК Милан|Милана]] (који је те сезоне постао европски првак), где су обе утакмице завршене нерешеним резултатом 1-1 а Милан је прошао на пенале.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1988/round=27/index.html |title= Куп шампиона 1988/1989 |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> У домаћем првенству шампион је постала [[Нови Сад|новосадска]] [[ФК Војводина|Војводина]]. Тако је Црвена звезда у сезони 1989/1990 играла у [[УЕФА лига Европе|Купу УЕФА]] где је у трећем колу испала од Келна укупним резултатом 3-2.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/uefacup/history/season=1989/round=620/index.html |title= Куп УЕФА 1989/1900 |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> Лета 1990. године [[Драгослав Шекуларац|Драгослава Шекуларца]] дотадашњег тренера који је освојио титулу државног првака мења [[Љупко Петровић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.ljupkopetrovic.com/index.php?lang=sr&page=Trenerska_karijera&PHPSESSID=0c710b2a8bda8296ee3c7ac6fd09dd2b |title= Тренерска каријера Љупка Петровића |date=|accessdate=28. 1. 2008 |archiveurl= https://archive.today/20130629175535/http://www.ljupkopetrovic.com/index.php?lang=sr&page=Trenerska_karijera&PHPSESSID=0c710b2a8bda8296ee3c7ac6fd09dd2b |archivedate=29. 6. 2013 |url-status=dead |publisher= |df= }}</ref> Тиму се поново прикључује и [[Владимир Југовић]] који је до тада био на позајмици у [[ФК Рад|Раду]]. Међутим Звезду напушта њен дотадашњи капитен Драган Стојковић који одлази у [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик]] из [[Марсељ]]а,<ref>{{Cite web|url=http://www.national-football-teams.com/v2/player.php?id=14585 |title= Драган Стојковић Пикси-Играчка статистика |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=national-football-teams.com}}</ref> тим са којим ће Звезда играти у финалу КЕШ-а наредне године. Највеће појачање стиже из Војводине, [[Синиша Михајловић]], чији је трансфер био рекордан у тадашњој Југославији. Поход на светски врх могао је да почне. ==== Сезона 1990/91 ==== [[Датотека:Zvezda_Champ_UEFA.jpg|мини|десно|250п|Тим Црвене звезде пред<br />финале у Барију.]] Црвена звезда је у поход на Куп европских шампиона кренула са великим амбицијама. У претходних четрнаест година редовно је играла у Европи и на пролеће. У то време била је један од најбољих тимова из [[Источна Европа|источне Европе]]. У Купу шампиона те сезоне најјачи тимови су били [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] и [[ФК Милан|Милан]]. У првом колу Црвена звезда је добила швајцарски тим [[ФК Грасхопер|Грасхоперс]], који је био предвођен [[Отмар Хицфелд|Отмаром Хицфелдом]] (освојио Лигу шампиона са [[ФК Борусија Дортмунд|Борусијом Дортмунд]] (1997) и Бајерном (2001)).<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=36/index.html |title= Прва рунда у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом мечу на београдској Маракани било је 1:1 (Петер Кецле - Драгиша Бинић). У другом мечу у [[Цирих]]у Црвена звезда је убедљиво победила са 1:4 (Кецле - Просинечки (2 гола), Панчев, Радиновић). У следећем двомечу Црвена звезда је играла против шкотског тима [[ФК Ренџерс|Глазгов Ренџерс]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=37/index.html |title= Друга рунда у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом дуелу било је 3:0 за Звезду (Браун аутогол, Роберт Просинечки, Дарко Панчев). У другом мечу на стадиону [[Стадион Ајброкс|Ајброкс]] било је 1:1 (Меккоист - Панчев) тако да је Црвена звезда прошла даље и поново дочекала пролеће у Европи. Тада је у четвртфиналу извучен тим из [[Источна Немачка|Источне Немачке]], [[ФК Динамо Дрезден|Динамо Дрезден]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=38/index.html |title= Четвртфинале у сезони 1990/91 |date=|accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> Први меч се опет играо у [[Београд]]у и Звезда га је добила са 3-0 (Просинечки, Бинић, Савићевић). У другом мечу дошло је до инцидента који су изазвали навијачи домаћег тима тако да је [[УЕФА]] регистровала тај меч са 3-0 у Звездину корист и тако се српски клуб пласирао у полуфинале. До прекида Звезда је водила са 1-2 (Гичов - Савићевић, Панчев). У полуфиналу извучен је Бајерн Минхен а у другој утакмици су играли [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик Марсељ]] и [[ФК Спартак Москва|Спартак Москва]].<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1990/round=39/index.html |title= Полуфинале у сезони 1990/91 |accessdate=5. 2. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> У првом мечу који је игран на Олимпијском стадиону у [[Минхен]]у било је 1-2 за Црвену звезду (Волфарт - Панчев, Савићевић). Друга утакмица на Маракани остаће упамћена као један од најнеизвеснијих дуела које је Звезда одиграла на свом стадиону. Резултат је на крају био 2-2 (Михајловић, [[Клаус Аугенталер|Аугенталер]] (аутогол) - Аугенталер, Бендер).<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?news=72750|title=Небо се отворило-стадион је експлодирао|accessdate=5. 1. 2015|last=|first=|date=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20150108234147/http://www.sportal.rs/news.php?news=72750|archive-date=8. 1. 2015|url-status=dead}}</ref> ===== Бари ===== {{main|Финале Купа шампиона 1991.}} [[Датотека:PeharZvezda.jpg|мини|десно|150п|Сувенир мини реплика пехара освојеног у финалу 1991.]] Највећи успех Црвене звезде је везан за [[1991]]. када је [[29. мај]]а у италијанској луци [[Бари]] постала први клуб из Југославије (тадашње [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]) који је освојио наслов првака старог континента.<ref>{{Cite web|url=http://www.srbija-info.yu/vesti/1999-06/12/13220.html|title=Бари '91|accessdate=27. 1. 2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100119040122/http://www.srbija-info.yu/vesti/1999-06/12/13220.html|archivedate=19. 1. 2010|url-status=dead|date=|work=|publisher=srbija-info.yu}}</ref> Утакмица је играна на тада новом [[Стадион Свети Никола|Стадиону Свети Никола]] који је изграђен за потребе [[Светско првенство у фудбалу 1990.|Светског првенства у фудбалу]] које је одржано 1990. године. Након победе над [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном из Минхена]], тим се у потпуности окренуо утакмици финала коју је Звезда играла против Француског шампиона [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпика]] из [[Марсељ]]а. Екипа је отпутовала у [[Италија|Италију]] недељу дана пре меча. Ово је омогућило да се тим спреми у миру и тишини. Од саме утакмице се очекивало да ће бити офанзивна зато што је Звезда на дотадашњих 8 утакмица дала 18 голова а Марсељ је постигао 20 голова на истом броју мечева. Међутим тренери оба тима су се одлучили за дефанзивну тактику. Регуларни део меча завршен је резултатом 0:0. Затим су се играли продужеци где такође није било голова. Потом се приступило пеналима. За Црвену звезду је шутирало пет играча и сви су погодили мрежу ([[Роберт Просинечки]], [[Драгиша Бинић]], [[Миодраг Белодедић]], [[Синиша Михајловић]] и [[Дарко Панчев]]).<ref>{{Cite web|url=http://www.youtube.com/watch?v=b2jpamLZW3g |title= Дарко Панчев постиже гол |accessdate=29. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=youtube.com}}</ref> За француски тим је шутирало четири играча. Играчи Црвене звезде су први шутирали пенале. За Марсељ је први пенал шутирао [[Мануел Аморос]] и промашио, тако да пети играч за Олимпик није ни могао да шутира после поготка Дарка Панчева и резултата 5:3 (Мануел Аморос-промашио пенал, [[Бернар Казони]], [[Жан-Пјер Папен]], [[Карлос Мозер]]). Црвена звезда је победила са 5:3 после бољег извођења једанаестераца. То је значило да је заједно са румунском Стеауом постала једини тим из [[Источна Европа|источне Европе]] који је до данас освојио ово такмичење. ===== Токио ===== {{main|Интерконтинентални куп 1991.}} [[Датотека:Zvezda_Prvak_Sveta.jpg|мини|десно|250п|Славље са пехарима незваничног Првака света]] Црвена звезда је [[8. децембар|8. децембра]] исте године на [[Олимпијски стадион у Токију|Националном стадиону]] у [[Токио|Токију]] победила [[чиле]]ански клуб [[ФК Коло Коло|Коло-Коло]] резултатом 3:0 и постала клупски првак света, јер није било другог такмичења које би објединило у то време најјаче екипе на свету. Након успеха у Барију тим је напустио значајан број играча (Бинић, Маровић, Просинечки, Шабанаџовић, Стојановић) као и тренер Љупко Петровић. Међутим Црвена звезда је још увек имала завидан играчки кадар. Црвена звезда је друго полувреме играла без [[Дејан Савићевић|Дејана Савићевића]] који је искључен у 43. минуту. Иако ослабљена, Звезда је забележила убедљиву победу од 3:0. Голове су постигли [[Владимир Југовић]] (19. и 59. минут) и [[Дарко Панчев]] (72. минут). Црвена звезда је играла у саставу: Милојевић, Радиновић, Најдоски, Стошић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Ратковић, Панчев, Михајловић, Савићевић. Тренер је био [[Владица Поповић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2006&mm=12&dd=08&nav_id=222816 |title= Токио 1991 |accessdate=30. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=b92.net}}</ref> === СР Југославија и Србија (1992—1999) === На самом почетку [[1992]]. године, клуб је био на врхунцу славе као шампион Европе и света али такође и ослабљен. Цела шампионска генерација из Барија више није играла за црвено беле. Међутим, упркос томе Звезди су даване прилично добре шансе да одбрани титулу европског шампиона. У домаћем првенству, велики ривали [[ГНК Динамо Загреб|Динамо]] и [[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]] више нису играли у заједничкој лиги, баш као и остали клубови из Хрватске и Словеније. [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство Југославије]] играно је на самој ивици регуларности, због смањења лиге и избијања [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. Црвена звезда је одбранила титулу, а истовремено то јој је био трећи тријумф за редом у домаћем првенству (први пут након Миљанићеве ере). Међутим, финале купа је освојио Партизан и то је била назнака да тешки дани за клуб тек долазе. Након тога долази тешко доба за клуб, пре свега због [[Санкције СР Југославији|међународних санкција]] према СР Југославији, те Звезда није имала прилику да брани тешко стекнуто име у Европи. Додатно сви су желели да скину Европског шампиона и са домаћег трона. Остаће забележено да су са врха власти активно учествовали у раду осталих клубова. У периоду између маја 1992. године и маја [[2000]]. године, само једна шампионска титула је прослављена на Маракани. Двадесети пехар државног првака стигао је [[1995]]. године. Донела ју је још једна велика генерација играча, која због [[Савезна Република Југославија|санкција]], [[распад СФРЈ|рата]] и других великих криза које су задесиле Србију током деведесетих није могла да покаже свој пун квалитет. Тада су за Звезду играли [[Звонко Милојевић|Милојевић]], [[Митко Стојковски|Стојковски]], [[Горан Ђоровић|Ђоровић]], [[Дејан Стефановић|Стефановић]], [[Ненад Сакић|Сакић]], [[Братислав Живковић|Живковић]], [[Небојша Крупниковић|Крупниковић]], [[Дарко Ковачевић|Ковачевић]], [[Дејан Петковић|Петковић]] и многи други. Те године забележена је и победа у 100-том [[Вечити дерби (Србија)|вечитом дербију]] од 2:1. На клупи је поново седео Љупко Петровић. Прва лига СР Југославије није више имала онај квалитет као претходно такмичење а и број гледалаца је због већ поменутих разлога значајно опао. Како су се деведесете приближавале крају, тако су и нерегуларности у лиги достизале свој врхунац. Шампион у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]] је био [[ФК Обилић|Обилић]], тим који је те исте сезоне дебитовао у лиги. Следеће [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|првенство]] није завршено због [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] а Црвена звезда је завршила на трећој позицији, што је био најлошији пласман клуба у претходних двадесет година. Међутим, за то време ипак је освојено пет [[Куп Југославије у фудбалу|држаних купова]]. === Време успеха и кризе (1999—данас) === Лето [[1999]]. године означава нови почетак за клуб. Након завршетка рата на Космету, Црвена звезда осваја свој седамнаести куп у историји победом против Партизана 4:2. Међутим, после лошег старта у следећој сезони, [[Милољуб Остојић]] бива смењен, а тим преузима [[Славољуб Муслин]]. Као члан добре генерације играча са почетка осамдесетих за коју су наступали [[Владимир Петровић Пижон]] и [[Душан Савић|Дуле Савић]], он је донео нову филозофију у екипу Црвене звезде. Током две сезоне проведене у Звезди, постављен је рекорд, где је број примљених голова преполовљен. Црвена звезда је примила само 19 голова на 40 утакмица у првенству (сезона [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999-2000]]). Титула првака практично је освојена на [[Ђурђевдан]], када је Обилић поражен на „Маракани“, а Партизан је у том колу успео да освоји само један бод против [[ФК Раднички 1923|Радничког]] из [[Крагујевац|Крагујевца]]. У марту, априлу и мају Црвена звезда је победила на свих 20 утакмица у лиги и купу. Следеће сезоне, Муслин је још увек предводио клуб. Шампионска титула је одбрањена али трофеј у купу није. Муслин напушта клупу у [[Септембар|септембру]] [[2001]]. године, после чега Црвена звезда неће успевати да освоји титулу наредне две сезоне. Ипак Славољуб Муслин се враћа на клупу у лето [[2003]]. године. Током [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|ове сезоне]], клуб је поставио нови рекорд са само 13 примљених голова на 30 утакмица и освојио је своју двадесетчетврту титулу. [[Датотека:City-belgrade.jpg|Утакмица квалификација за Лигу шампиона 2006/07. против<br />ирског Корк ситија|мини|250п]] Током лета те године, клуб је поново предводио Љупко Петровић, трећи пут у својој тренерској каријери. После добрих припремних утакмица, клуб је ушао са великом надом у нову сезону али на европској сцени дошли су тешки порази од [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајднховена]] и [[ФК Зенит Санкт Петербург|Зенита]] из [[Санкт Петербург]]а. Титула је изгубљена те [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|сезоне]], као и куп од [[ФК Железник Београд|Железника]]. Током лета [[2005]]. године, [[Драган Џајић]] напушта фотељу председника после више од 20 година на челу клуба. Звездина трећа звезда је замењена петом звездом Црвене звезде, [[Драган Стојковић|Драганом Стојковићем]]. Клуб преузима [[Валтер Зенга]] и то је било први пут у историји да страни тренер предводи Звезду. Две године за редом, тим је освајао дуплу круну у домаћем првенству. Звезда је учествовала у [[УЕФА лига Европе|Лиги Европе]] [[2007]]. године. Почетком јуна [[2010]]. је покренуто учлањивање у клуб, а од [[22. октобар|22. октобра]] 2010. новим Статутом клуба сваком члану са плаћеном чланарином је омогућено учешће у избору новог председника.<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?id=37882|title=Звезда постала власништво чланова|accessdate=|last=|first=|date=22. 10. 2010|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224115004/http://www.sportal.rs/news.php?id=37882|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> [[9. децембар|9. децембра]] 2010. године, тренер Црвене звезде је постао [[Роберт Просинечки]], члан [[Генерација 1991.|генерације]] која је освојила титулу првака Европе и света. Пре него што је преузео црвено-беле, Просинечки је радио као асистент селектору [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватске]] [[Славен Билић|Славену Билићу]].<ref>{{Cite web|url=http://www.guardian.co.uk/football/blog/2010/dec/14/robert-prosinecki-red-star-belgrade |title= Robert Prosinecki faces tough task to orchestrate Red Star revolution |date=|accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=guardian.co.uk}}</ref> У почетку је било питање да ли ће уопште моћи да се бави тренерским послом у Звезди пошто није имао тренерску лиценцу.<ref>{{Cite web|url=http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/190121/Robi-ne-moze-da--vodi-Zvezdu |title=Robi ne može da vodi Zvezdu! |accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=sport.blic.rs}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.smedia.rs/sport/vest/39391/robert-prosinecki-fk-crvena-zvezda-fss-jsl-ivan-curkovic-FSS-Prosinecki-ni-kao-fizioterapeut-na-klupi.html |title= FSS: Prosinečki, ni kao fizioterapeut na klupi! |date=|accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=smedia.rs}}</ref> Те зиме између осталих, црвено-беле су појачали: [[Евандро Гоебел|Евандро]], [[Кристијан Борха|Борха]], [[Андрија Калуђеровић|Калуђеровић]], [[Ли Ади|Ади]] итд.<ref>{{Cite web|url=http://www.transfermarkt.de/de/roter-stern-belgrad/transfers/verein_159_2010.html |title= Трансфери у сезони 2010/11 |accessdate=18. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=transfermarkt.de}}</ref> Звезда је у том тренутку била друга на табели и заостајала за Партизаном пет бодова.<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.72.html:314309-Pocinju-pripreme-Crvene-zvezde |title= Počinju pripreme Crvene zvezde |accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |date=|work= |publisher=novosti.rs}}</ref>Ипак на крају ове сезоне (2010/11) Звезда није успела да узме титулу и завршила је као друга на табели. У последњем колу је победила Војводину са 0:2, на двадесетогодишњицу тријумфа у Барију.<ref>{{Cite web|url=http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/140609/Partizan-proslavio-titulu-Zvezda-druga |title= Partizan proslavio titulu, Zvezda druga |date=|accessdate=19. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=vesti-online.com}}</ref> Црвена звезда је овом позицијом на табели обезбедила да игра у трећем колу квалификација за [[УЕФА лига Европе|Лигу Европе]]. Као противника добила је [[Летонија|летонску]] екипу [[Вентспилс]]. Прву утакмицу, Звезда је добила у гостима са 2:1, a у другој је тријумфовала резултатом 7:0.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2012/matches/round=2000270/match=2007169/index.html |title= Zvezda-Ventspils |date=|accessdate=22. 3. 2012 |last=|first= |work= |publisher=uefa.com}}</ref> Постоји једна занимљивост у вези са путовањем на прву утакмицу. Наиме, играчи и стручни штаб црвено-белих летели су истим авионом којим су играчи [[Генерација 1991.|генерације 1991]] летели за Бари на финалну утакмицу Купа европских шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://sportal.rs/news.php?news=55683&com_page=5|title=Zvezda letela u istom avionu kao i za Bari 1991.|accessdate=22. 3. 2012|last=|first=|date=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224084722/http://sportal.rs/news.php?news=55683&com_page=5|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> Следећи противник кога је Звезда требала да победи да би се нашла у Лиги Европе био је [[ФК Рен|Рен]]. Међутим, тим из истоименог [[Француска|француског]] града је победио у обе утакмице. У првом мечу на Маракани било је 1:2, а у другом 4:0 за Рен.<ref>{{Cite web|url=http://www.sportal.rs/news.php?news=57349|title=Plej-of za LE: Ren - Zvezda 4:0 (kraj)|date=|accessdate=22. 3. 2012|last=|first=|work=|publisher=sportal.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224102552/http://www.sportal.rs/news.php?news=57349|archive-date=24. 12. 2013|url-status=dead}}</ref> У сезони 2011/12. Црвена звезда је поново завршила на другом месту у Суперлиги, али је успела да освоји 3 трофеј Купа Србије, укупно 24, победивши у финалу [[ФК Борац Чачак|чачански Борац]] са 2:0. Дана [[14. новембар|14. новембра]] [[2012]]. председник клуба [[Владан Лукић]] је након три и по године на челу клуба поднео оставку, а истог дана је формирана радна група на челу са Драганом Џајићем која је управљала ФК Црвена звезда до нових избора<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:405913-Dzajic-i-radna-grupa-vode-Zvezdu Џајић и радна група воде Звезду („Вечерње новости“, 14. новембар 2012)], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> а Џајић је [[22. децембар|22. децембра]] изабран и за пуноправног председника клуба.<ref>[http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/225416/Dzajic-danas-zapocinje-drugi-mandat-kao-predsednik-Crvene-zvezde Džajić danas započinje drugi mandat kao predsednik Crvene zvezde („Blic Sport“, 22. децембар 2012)], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Циљ радне групе је био пре свега ревитализација клуба који је био у огромним дуговима. Ипак, спортски циљеви су и даље остали исти јер је то обавеза према многобројним навијачима. Иако свих година без великих успеха, Звезда је важила за најгледанији тим не само у Србији већ и шире. [[Датотека:Marakana docekala titulu.jpg|Прослава 26. домаће титуле на ''Маракани''|мини|250п]] У лето 2013. године у клуб стижу велика појачања и видела се жеља да се поново врати на врх домаћег фудбала. Поред новог тренера [[Славиша Стојановић|Славише Стојановића]], највеће име је [[Милош Нинковић]]<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2013&mm=07&dd=02&nav_id=728664 Милош Нинковић Звездин,] Приступљено 2. 1. 2015.</ref> који је испунио дечачки сан и заиграо за клуб који воли. Иако је сезона 2013/14. кренула необећавајуће, где је у првом делу сезоне забележено неколико тешких пораза, ипак у наставку је цео тим одиграо знатно боље. Нови тренер [[Славиша Стојановић]], је поред свих проблема у клубу успео да извуче максимум од својих играча. У другом делу сезоне је забележено 13 узастопних победа и тако је Црвена звезда успела да се поново попне на трон. Током сезоне нарочито су се истакли [[Нејц Печник|Печник]], [[Драган Мрђа|Мрђа]], [[Ненад Милијаш|Милијаш]] па и голман [[Бобан Бајковић|Бајковић]]. Ипак овај успех није имао одговарајући ефекат, јер је УЕФА због дуговања избацила Звезду из Европских такмичења. У јуну [[2015]]. године [[Миодраг Божовић]] преузима Звезду, после оставке [[Ненад Лалатовић|Ненада Лалатовића]].<ref>{{cite web|title=Грог Божовић води Звезду|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/dogovor-grof-bozovic-vodi-zvezdu/106776|work=mozzartsport|accessdate=5. 1. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170105180400/http://www.mozzartsport.com/vesti/dogovor-grof-bozovic-vodi-zvezdu/106776|archive-date=05. 01. 2017|url-status=dead}}</ref> У сезони 2015/2016 је освојена 27 титула првака државе.<ref>{{cite web|title=Звезда освојила титулу!|url=http://rs.n1info.com/a157046/Sport-Klub/Fudbal/SL-Zvezda-osvojila-titulu.html|work=n1info|accessdate=5. 1. 2017|archive-date=06. 01. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170106010254/http://rs.n1info.com/a157046/Sport-Klub/Fudbal/SL-Zvezda-osvojila-titulu.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|title=Журка на Маракани: 40 хиљада славило титулу!|url=http://mondo.rs/a904766/Sport/Fudbal/FK-Crvena-zvezda-proslavila-27.-titulu-VIDEO-FOTO.html|work=mondo.rs|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> Црвена звезда је на лето након освојене титуле играла квалификације за Лигу шампиона. У другом колу квалификација елиминисан је [[Малта|малтешки]] тим [[ФК Валета|Валета]].<ref>{{cite web|title=Звезда прошла Валету и забринула навијаче|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2016&mm=07&dd=19&nav_id=1156901|work=Б92|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> У трећем колу играно је са [[Бугарска|бугарским]] тимом [[ФК Лудогорец Разград|Лудогорец]], где је у првом мечу у гостима било 2:2 а код куће Звезда је изгубила са 2:4.<ref>{{cite web|title=Ништа од Лиге шампиона: Звезда "пала" у продужецима!|url=http://www.telegraf.rs/sport/2285749-crvena-zvezda-ludogorec-kvalifikacije-za-ligu-sampiona|work=telegraf|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> Звезда је ипак наставила такмичење у плејофу [[УЕФА Лига Европе|УЕФА Лиге Европе]] против [[ФК Сасуоло|Сасуола]]. У првом мечу у Италији било је 3:0 за домаћи тим а у другом сусрету 1:1 тако да је београдски тим завршио такмичење у Европи.<ref>{{cite web|title=РАЗЛИКА У КЛАСИ Ова Звезда није за Европу, Сасуоло надиграо црвено-беле и у Београду!|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/razlika-u-klasi-ova-zvezda-nije-za-evropu-sasuolo-nadigrao-crveno-bele-i-u-beogradu/sg8629s|work=blic.rs|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> У августу [[2017]]. године, Црвена звезда се пласирала у [[УЕФА лига Европе 2017/18.|Лигу Европе]] након десет година савладавши у трећем колу квалификација [[ФК Спарта Праг|Спарту Праг]] резултатом 3:0.<ref>{{cite web|title=(KURIR TV) ZVEZDA SIJALA I U PRAGU: Crveno-beli opet pobedili Spartu, još samo korak do Lige Evrope|url=http://www.kurir.rs/sport/fudbal/2890339/kurir-tv-borba-za-plej-of-lige-evrope-sparta-crvena-zvezda-1900|work=kurir|accessdate=26. 8. 2017}}</ref> Затим, у доигравању славила је против руског [[ФК Краснодар|Краснодара]]. У првом мечу у гостима Звезда је изгубила са 2:3, а код куће је победила са 2:1.<ref>{{cite web|title=Evropo, vratili smo se!|url=http://crvenazvezdafk.com/sr/vest/6209/Evropo-vratili-smo-se|work=crvenazvezdafk|accessdate=25. 8. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=POSLE 10 GODINA ČEKANJA Zvezda opet sija, igraće u Ligi Evrope!|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/posle-10-godina-cekanja-zvezda-opet-sija-igrace-u-ligi-evrope/h9crytp|work=blic|accessdate=25. 8. 2017}}</ref> У групној фази Х, Звезда је играла против [[ФК Арсенал|Арсенала]], [[ФК БАТЕ Борисов|БАТЕ Борисова]] и [[ФК Келн|Келна]]. 7. децембра 2017, фудбалери Црвене звезде савладали су у „мечу деценије“, у последњем колу Х групе, екипу Келна и изборили после 25 година пласман у нокаут фазу неког европског такмичења. Стрелац победоносног гола био је [[Славољуб Срнић]] у 22. минуту меча у [[Београд]]у. У шеснаестини финала, фебруара 2018, Црвена звезда дочекује [[ФК ЦСКА Москва|ЦСКА Москву]] где је Звезда код куће одиграла нерешено, а у гостима је поражена са 1:0. Након резултата 2:2 на гостовању [[ФК Ред бул Салцбург|Ред бул Салцбургу]] у [[Лига шампиона 2018/19.#Плеј оф|доигравању квалификација]], Црвена звезда се пласирала у групну фазу Лиге шампиона, за сезону 2018/19, по први пут од када такмичење постоји под тим именом. Оба поготка за Црвену звезду је постигао [[Ел Фарду Бен]], након асистенција [[Милош Дегенек|Милоша Дегенека]], док је у екипи домаћег тима Моанес Дабур два пута био стрелац. Претходно је, у [[Београд]]у, прва утакмица окончана резултатом 0:0.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/3242885/zvezda-u-salcburgu-za-plasman-u-ligu-sampiona.html|title=Историја у Салцбургу, Звезда у Лиги шампиона|date=29. 8. 2018|accessdate=30. 8. 2018|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref> Оно због чега ће групна фаза остати упамћена је да је Црвена звезда на домаћем терену одиграла нерешено против [[ФК Наполи|Наполија]] без постигнутих голова, а још већи успех је тај што је поразила [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] резултатом 2:0 чији је стрелац оба гола [[Милан Павков]]. Црвена звезда је математички обезбедила нову титулу у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]] [[5. мај]]а 2019. године победом над [[ФК Младост Лучани]] 1:0, једини гол за домаћина је постигао [[Милан Павков]] у 82. минуту. Црвена звезда је након двомеча са швајцарским [[ФК Јанг Бојс|Јанг Бојсом]] другу годину узастопно ушла у [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]], екипа Црвене звезде је до [[ФК Јанг Бојс|Јанг Бојса]] елиминисала [[ФК Судува Маријамполе|Судуву]], [[ФК Хелсинки|Хелсинки]] и [[ФК Копенхаген|Копенхаген]]. У првом мечу у [[Швајцарска|Швајцарској]] било је 2:2, а голове за [[ФК Црвена звезда|Звезду]] постигли су [[Милош Дегенек]] и [[Матео Гарсија]], а у реваншу на [[Стадион Рајко Митић|стадиону Рајко Митић]] било је 1:1, једини гол за Звезду постигао је [[Алекса Вукановић]], а због 2 гола у гостима Звезда је прошла даље. Жребом је одлучено да су у Звездиној групи (група Б) још и немачки [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]], енглески [[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем Хотспур]] и грчки [[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]]. Освајањем титуле Суперлиге Србије, четири кола пре краја такмичарске [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], Црвена звезда је по први пут у историји везала четири узастопна шампионска наслова.<ref>{{Cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11382/magija-broja-4|title=Магија броја 4|date=30. 4. 2021|accessdate=30. 4. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref> У сваком од та четири првенства наступали су [[Милан Борјан]], [[Марко Гобељић]], [[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]], Ел Фарду Бен, [[Ричмонд Боаћи]] и [[Бранко Јовичић]].<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/111355/pisci-istorije-sa-marakane|title=Писци историје са Маракане|publisher=Спортски журнал|date=14. 4. 2021|accessdate=30. 4. 2021}}</ref> === Грб кроз историју === {| style="width:100%;" |- ! colspan="12" style="width:25%; background:#d40000;"|<span style="color: white">[[Грб ФК Црвена звезда|<font style="color:white;">Грбови ФК Црвена звезда]]</span> |- !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| |- | <center>[[Датотека:Grb FK Crvena Zvezda.jpeg|80п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Crvena zvezda (1950 - 1995).PNG|80п]] | <center>[[Датотека:Grb Crvene zvezde (1995-2011).jpeg|80п]] | <center>[[Датотека:Logo FC Red Star Belgrade (2011–2019).png|80п]] | <center>[[Датотека:Grb-fk-crvena-zvezda.svg|80п]] |- | <center>1945–1950. | <center>1950–1995. | <center>1995–2011. | <center>2011–2019. | <center>од 2019. |} == Навијачи == [[Датотека:Beograd 7717.jpg|мини|Делије на северној страни стадиона Црвене звезде током вечитог дербија ([[2009]].г.)]] {{Главни|Делије север}} Црвена звезда је српски клуб са највећим бројем навијача према већини истраживања која су спроведена у Србији. Навијачи Црвене звезде се називају [[Делије север|Делије]]. Ова навијачка група настала је уједињењем дотадашњих мањих навијачких група [[7. јануар]]а [[1989]]. Делије су увек имале своје групе и подгрупе, тренутно неке од најзначајнијих су: -{Belgrade boys}-, -{Brigate}-, -{Ultra Boys}- и -{Heroes}-. Навијачи Црвене звезде и [[ФК Олимпијакос|Олимпијакоса]] развили су дубоко пријатељство. Навијачи оба тима су себе назвали „Православна браћа“ („Orthodox Brothers“). Много пута навијачи Црвене звезде из различитих навијачких клубова су били на утакмицама Олимпијакоса, посебно против њиховог највећег ривала [[ФК Панатинаикос|Панатинаикоса]]. Однедавно -{„Orthodox Brothers“}- су почели да укључују навијаче [[ФК Спартак Москва|Спартака из Москве]]. == Успеси == {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! colspan="2" style="width:25%; background:#d40000;"|<span style="color: white">Такмичење</span> ! style="width:5%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Број</span> ! style="width:70%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Година</span> |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"|<span style="color: white">'''Национална такмичења - 62''' |- ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национално првенство - 33 (рекорд)'''</span> [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Незванична првенства Србије у фудбалу#Првенство Београда 1945. и Првенство НР Србије 1946.|Првенство НР Србије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''1''' || [[Српска лига у фудбалу 1946.|1945/46.]] |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Првенство Југославије у фудбалу|Првенство СФР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''19''' || [[Првенство Југославије у фудбалу 1951.|1951]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1952/53.|1952/53]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1955/56.|1955/56]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1956/57.|1956/57]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1959/60.|1959/60]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1967/68.|1967/68]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1968/69.|1968/69]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1969/70.|1969/70]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1972/73.|1972/73]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1976/77.|1976/77]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1979/80.|1979/80]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1980/81.|1980/81]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1989/90.|1989/90]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1990/91.|1990/91]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 9 || [[Првенство Југославије у фудбалу 1948/49.|1948/49]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1950.|1950]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1952.|1952]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1960/61.|1960/61]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1971/72.|1971/72]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1977/78.|1977/78]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1981/82.|1981/82]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1988/89.|1988/89]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 7 || [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1946/47.|1946/47]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1953/54.|1953/54]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1964/65.|1964/65]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1973/74.|1973/74]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1974/75.|1974/75]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1978/79.|1978/79]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1986/87.|1986/87]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство СР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''3''' || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 7 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.|1993/94]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.|2002/03]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 1 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Првенство Србије и Црне Горе]]''' || '''Првак''' || align=center|'''2''' || [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04]], [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 1 || [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>'''[[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]]''' || '''Првак''' || align=center|'''8''' || [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 7 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]]. |- style="background:#fff;" |Трећи || align=center| 1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09]]. |- ! colspan="6" style="background:#fff;"| <span style="color: #d40000;">'''Национални куп - 26 (рекорд)'''</span> [[Датотека:Full Star Blue.svg|15п|Звездица за 10 освојених купова]] [[Датотека:Full Star Blue.svg|15п|Звездица за 10 освојених купова]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Југославије у фудбалу|Куп СФР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''12''' || [[Куп Југославије у фудбалу 1948.|1948]], [[Куп Југославије у фудбалу 1949.|1949]], [[Куп Југославије у фудбалу 1950.|1950]], [[Куп Југославије у фудбалу 1957/58.|1957/58]], [[Куп Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Куп Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64]], [[Куп Југославије у фудбалу 1967/68.|1967/68]], [[Куп Југославије у фудбалу 1969/70.|1969/70]], [[Куп Југославије у фудбалу 1970/71.|1970/71]], [[Куп Југославије у фудбалу 1981/82.|1981/82]], [[Куп Југославије у фудбалу 1984/85.|1984/85]], [[Куп Југославије у фудбалу 1989/90.|1989/90]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 8 || [[Куп Југославије у фудбалу 1952.|1952]], [[Куп Југославије у фудбалу 1954.|1954]], [[Куп Југославије у фудбалу 1973.|1973]], [[Куп Југославије у фудбалу 1979/80.|1979/80]], [[Куп Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84]], [[Куп Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88]], [[Куп Југославије у фудбалу 1990/91.|1990/91]], [[Куп Југославије у фудбалу 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп СР Југославије у фудбалу|Куп СР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''7''' || [[Куп СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 1 || [[Куп СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу|Куп Србије и Црне Горе]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04]], [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2002/03.|2002/03]], [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''5''' || [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]], [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]], [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]]. |- style="background:#fff;" ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национални суперкуп - 2 (рекорд)''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''[[Суперкуп Југославије у фудбалу|Суперкуп СФР Југославије]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || 1969, 1971. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000;">'''Национални лига куп - 1 (рекорд)''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>'''Лига куп СФР Југославије''' || '''Победник''' || align=center|'''1''' || 1972/73. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"| <span style="color: white">'''Континентална такмичења - 3'''</span> |- style="background:#fff;" |rowspan=4|<center>[[Датотека:Coppa Campioni.svg|24п]] '''[[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона (Куп европских шампиона)]]''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || [[Лига шампиона 1990/91.|1990/91]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|3|| [[Лига шампиона 1956/57.|1956/57]], [[Лига шампиона 1970/71.|1970/71]], [[Лига шампиона 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |Четвртфинале || align=center|5|| [[Лига шампиона 1957/58.|1957/58]], [[Лига шампиона 1973/74.|1973/74]], [[Лига шампиона 1980/81.|1980/81]], [[Лига шампиона 1981/82.|1981/82]], [[Лига шампиона 1986/87.|1986/87]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:UEFA Cup (adjusted).png|18п]] '''[[УЕФА лига Европе|Лига Европе (Куп УЕФА)]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|1|| [[Куп УЕФА 1978/79.|1978/79]]. |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center>[[Датотека:Supercoppa UEFA.svg|16п]] '''[[УЕФА суперкуп|Суперкуп Европе]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|1|| 1991. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:Coppa delle Coppe.svg|24п]] '''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| 1974/75. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:CFFCB2.png|12п]] '''[[Куп сајамских градова]]''' || Победник || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| 1961/62. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|<center>[[Датотека:Mitropa cup.jpg|20п]] '''[[Митропа куп]]''' || '''Победник''' || align=center|'''2''' || 1958, [[Митропа куп 1968.|1968]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center|1|| [[Митропа куп 1957.|1957]]. |- ! colspan="6" style="background:#FF2400;"| <span style="color: white">'''Светска такмичења - 1'''</span> |- style="background:#fff;" |rowspan=2|<center> '''[[Интерконтинентални куп у фудбалу|Интерконтинентални куп]]''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || [[Интерконтинентални куп 1991. (фудбал)|1991]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center|0|| / |} {| style="background:#fff; font-size:96%; width:100%; width:100%;" class="wikitable collapsible collapsed" |- ! style="text-align:center; background:#ff2400; color:#fff;" colspan="90"| Међународни турнири |- {| class="wikitable" |- !width=15%| !width=15%| !width=15%| !width=15%| |- valign="top" | ''' Трофеј Кварнерске ривијере ''' (''до 19'') (<span>[[Ријека (град)|<font style="color:black;">Ријека]]</span>) * Освајач (4): 1954, 1955, 1969, 1978. * Финалиста (2): 1971, 1986. ''' Трофеј <span>[[Белинцона|<font style="color:black;">Белинцоне]]</span> ''' (''до 19'') * Освајач (2): 1959, 1963. ''' Трофеј <span>[[Сантијаго де Чиле|<font style="color:black;">Сантијаго де Чиле]]</span> ''' * Освајач (1): 1962. ''' Трофеј <span>[[Париз|<font style="color:black;">Париза]]</span> ''' * Освајач (1): 1962. * Финалиста (1): 1979. ''' Иберико трофеј''' (<span>[[Бадахоз|<font style="color:black;">Бадахоз]]</span>) * Освајач (1): 1971. * Финалиста (1): 1973. ''' Трофеј Терезе Херере ''' (<span>[[Коруња|<font style="color:black;">Ла Коруња]]</span>) * Освајач (1): 1971. | ''' Трофеј Коста дел Сол ''' (<span>[[Малага|<font style="color:black;">Малага]]</span>) * Освајач (1): 1973. * Финалиста (1): 1971. ''' Оранж трофеј ''' (<span>[[Валенсија|<font style="color:black;">Валенсија]]</span>) * Освајач (1): 1973. ''' Дунавски куп ''' * Освајач (1): 1976. ''' Куп Света I''' (<span>[[Сингапур|<font style="color:black;">Сингапур]]</span>) * Освајач (1): 1977. ''' Куп Света II''' (<span>[[Аустралија|<font style="color:black;">Аустралија]]</span>) * Финалиста (1): 1977. ''' Куп Лунарне Нове године ''' (<span>[[Хонгконг|<font style="color:black;">Хонгконг]]</span>) * Освајач (1): 1980. ''' Трофеј <span>[[Београд|<font style="color:black;">Београда]]</span> ''' * Освајач (2): 1980, 1981. | ''' Трофеј <span>[[Хихон|<font style="color:black;">Хихона]]</span> ''' * Освајач (1): 1982. ''' Трофеј <span>[[Мадрид|<font style="color:black;">Мадрида]]</span>''' * Финалиста (2): 1990, 1996. ''' Трофеј <span>[[Верона|<font style="color:black;">Вероне]]</span> ''' * Освајач (1): 1991. ''' Трофеј <span>[[Бастија|<font style="color:black;">Бастије]]</span> ''' * Освајач (1): 1995. ''' Трофеј <span>[[Фрајбург|<font style="color:black;">Фрајбурга]]</span> ''' * Освајач (1): 1997. ''' Еврофудбал куп ''' (''до 21'') (<span>[[Гронинген|<font style="color:black;">Гронинген]]</span>) * Освајач (1): 2001. ''' Трофеј Јоана Гампера ''' (<span>[[Барселона|<font style="color:black;">Барселона]]</span>) * Финалиста (1): 2002. | ''' Трофеј <span>[[Лајпциг|<font style="color:black;">Лајпцига]]</span> ''' * Освајач (1): 2004. ''' Куп сестринских градова у <span>[[Чикаго|<font style="color:black;">Чикагу]]</span> ''' * Освајач (1): 2010. ''' Ухрен куп (Куп сатова)''' (<span>[[Базел|<font style="color:black;">Базел]]</span>) * Финалиста (1): 2013. |} == Играчи == === Први тим === ''Од 20. Јул 2022.''<ref>[http://www.crvenazvezdafk.com/scc/prvi-tim Први тим], crvenazvezdafk.com, Приступљено 21.6.2016.</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11641/zvezda-pocela-letnje-pripreme|title=Звезда почела летње припреме|accessdate=24. 6. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref><ref name="фкцз">{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/team/6-super-liga-srbije-2021-22/2-crvena-zvezda|title=ФК Црвена звезда|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=15. 7. 2021}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч| број=1|име =[[Зоран Поповић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{Ф играч| број=4|име =[[Мирко Иванић]]|нац=ЦГ|поз=MF}} {{ф играч| број=6|име =[[Радован Панков]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=7|име =[[Ненад Крстичић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=8|име =[[Гелор Канга]]|нац=ГАБ|поз=MF}} {{ф играч| број=9|име =[[Милан Павков]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч| број=10|име =[[Александар Катаи]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=11|име =[[Осман Букари]]|нац=ГАН|поз=MF}} {{ф играч| број=15|име =[[Александар Драговић]]|нац=АУТ|поз=DF}} {{ф играч| број=17|име =[[Немања Мотика]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=18|име =[[Ибрахим Мустафа]]|нац=ГАН|поз=FW}} {{ф играч| број=20|име =[[Кингс Кангва]]|нац=ЗАМ|поз=MF}} {{ф играч| број=22|име =[[Вељко Николић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=23|име =[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{Фт средина}} {{ф играч| број=25|име =[[Страхиња Ераковић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=27|име =[[Никола Васиљевић (фудбалер, 1996)|Никола Васиљевић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч| број=31|име =[[Ел Фарду Бен]]|нац=КОМ|поз=FW}} {{ф играч| број=35|име =[[Секу Саного]]|нац=ОБС|поз=MF}} {{ф играч| број=38|име =[[Никола Станковић (фудбалер, 2003)|Никола Станковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=40|име =[[Владимир Лучић (фудбалер)|Владимир Лучић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=44|име =[[Стефан Лековић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=45|име =[[Александар Пешић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч| број=49|име =[[Андрија Радуловић (фудбалер)|Андрија Радуловић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=55|име =[[Славољуб Срнић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=77|име =[[Марко Гобељић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч| број=80|име =[[Стефан Митровић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч| број=82|име =[[Милан Борјан]]|нац=КАН|поз=GK|остало=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{ф играч| број=99|име =[[Охи Омоиџуанфо]]|нац=НОР|поз=FW}} {{фт крај}} === Повучени бројеви === {{Главни чланак|Списак коришћених бројева дресова ФК Црвена звезда}} {{big|'''12'''}}&nbsp;– '''[[Делије север|Делије]]''' Последњи играч који је за званична такмичења лиценциран под бројем 12 на дресу био је [[Саша Радивојевић]], у првом делу сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]].<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=121&Itemid=84|title=Licencirani igrači FK Crvena zvezda za sezonu 2009/2010|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|year=2009|accessdate=26. 4. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100103075928/http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=121&Itemid=84|archivedate=3. 1. 2010}}</ref> [[Јул]]а месеца [[2010]]. године, руководство клуба донело је одлуку да број 12 повуче из употребе у част навијачима. Та одлука донесена је као знак захвалности за приврженост клубу и симболично представља подршку публике као 12. играча.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=07&dd=27&nav_id=448205|title=Zvezda povukla dres sa brojem 12|last=B|first =L.|website=[[Б92]]|date=27. 7. 2010|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> {{big|'''26'''}}&nbsp;– '''[[Горан Гогић]]''' ''(посмртно)'' Од лета [[2014]], Црвена звезда није користила број 26 на утакмицама [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]].<ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/sport/2861152-dve-godine-tuge-zvezda-i-delije-su-na-danasnji-dan-ostali-bez-gorana-gogica-video|title=Dve godine tuge: Zvezda i Delije su na današnji dan ostali bez Gorana Gogića (VIDEO)|website=telegraf.rs|date=3. 7. 2017|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> Дрес са тим бројем претходно је задужио Горан Гогић, док је током сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]]. преузео број 25, који је раније носио у [[ФК Јагодина|Јагодини]].<ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.de/goran-gogic/rueckennummern/spieler/46690|title=Goran Gogic: Rückennummern-Historie|trans-title=Горан Гогић — бројеви на дресу кроз каријеру|website=[[Трансфермаркт]]|date=3. 7. 2015|accessdate=6. 4. 2020|language=de}}</ref> Након одласка из клуба, Гогић је прешао у [[Кина|кинески]] град [[Ћингдао]], где је наступао за истоимени клуб. Преминуо је [[3. јул]]а [[2015]], у својој 29. години, услед [[Колапс (медицина)|колабирања]] и [[Губитак свести|губитка свести]] после тренинга.<ref>{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/tragedija-u-kini-umro-goran-gogic/109703|title=Tragedija u Kini: Umro Goran Gogić|website=mozzartsport.com|date=3. 7. 2015|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> Неки од фудбалера, попут Марка Маринковића и [[Милан Јевтовић|Милана Јевтовића]], касније су били лиценцирани под бројем 26 за такмичења под окриљем [[УЕФА|УЕФЕ]].<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2016/matches/round=2000654/match=2017093/prematch/player-lists/index.html|title=Crvena zvezda 0-2 Kairat|website=[[УЕФА]]|date=2. 7. 2015|accessdate=5. 3. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150704223648/http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2016/matches/round=2000654/match=2017093/prematch/player-lists/index.html|archivedate=04. 07. 2015|language=en}}</ref> Иако је за Црвену звезду дебитовао са тим бројем дреса против [[ФК Спартакс Јурмала|Спартакса]] из [[Јурмала|Јурмале]], лета [[2018]]. године, Јевтовић је изабрао број 33 у домаћем шампионату.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/67056/kumovi-u-zvezdi-opet-nose-brojeve-3-i-33|title=Кумови у Звезди опет носе бројеве 3 и 33|website=[[Спортски журнал]]|date=22. 7. 2018|accessdate=22. 7. 2018}}</ref> === Звездине звезде === Црвена звезда већ 50 година уназад има традицију да додељује звање „''Звездина звезда''“ играчима који су имали велики утицај на клупску историју и који су је прославили широм света. Сваки од петорице изабраних играча је својевремено био и капитен клуба.<ref>''Политика'' - [http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/t53179.lt.html Звездине звезде], Приступљено 4. 2. 2008.</ref> Такође сви играчи осим Драгана Стојковића су играли најмање једну деценију за клуб. Коначно, 29. маја 2010. на прослави 65 година клуба [[Генерација 1991.]] која је освојила [[Лига шампиона 1990/91.|Куп европских шампиона]] и [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]] проглашена за шесту Звездину звезду. За сада је само пет играча и једна генерација било изабрано: <gallery widths="115px" heights="120px"> Датотека:Rajko Mitić (1970).jpg|<center>'''1.''' [[Рајко Митић]] Датотека:Dragoslav Sekularac Serbian White Eagles banquet 2007.jpg|<center>'''2.''' [[Драгослав Шекуларац]] Датотека:Dragan Džajić.jpg|<center>'''3.''' [[Драган Џајић]] Датотека:Petrovich.JPG|<center>'''4.''' [[Владимир Петровић Пижон|Владимир Петровић]] Датотека:Dragan Stojković with Guangzhou R&F F.C.png|<center>'''5.''' [[Драган Стојковић]] Датотека:Zvezda_Champ_UEFA.jpg|<center>'''6.''' [[Генерација 1991.]] </gallery> === Састав шампиона Европе === {{Главни|Генерација 1991.}} Састав освајача титуле првака Европе: {| |- |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Стојановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душко Радиновић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Маровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Југовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Рефик Шабанаџовић]] * {{зас|РУМ}} [[Миодраг Белодедић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Илија Најдоски]] |width="25"| |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Роберт Просинечки]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дејан Савићевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Синиша Михајловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дарко Панчев]] * {{зас|СФРЈ}} [[Драгиша Бинић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Влада Стошић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Василијевић]] |width="25"| |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Момчиловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Жељко Калуђеровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милић Јовановић (фудбалер)|Милић Јовановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Јурић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Раде Тошић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владан Лукић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Милојевић]] |} '''Тренер:''' {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] === Остали познати играчи === {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Антонијевић|Зоран „Жота“ Антонијевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Аћимовић|Јован „Куле“ Аћимовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Петар Баралић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Беара]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дејан Бекић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Цвијетин Благојевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владислав Богићевић|Владислав „Блеки“ Богићевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Здравко Боровница]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Вукосављевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Кирил Дојчиновски|Кирил „Киро“ Дојчиновски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ратомир Дујковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Дурковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Предраг Ђајић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ђорић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Ђуровић (фудбалер)|Жарко Ђуровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бошко Ђуровски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милко Ђуровски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Марко Елснер]] * {{зас|СФРЈ}} [[Тодор Живановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миљан Зековић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Томислав Ивковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Јанковић (фудбалер)|Милан Јанковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Јанковић Цоле|Слободан „Цоле“ Јанковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Рајко Јањанин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Живорад Јевтић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Језеркић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Јеликић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Јовановић (фудбалер)|Никола Јовановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Јовин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Јуришић]] * {{зас|СФРЈ}} Бошко Кајганић * {{зас|СФРЈ}} [[Станислав Караси]] * {{зас|СФРЈ}} Михаљ Кери * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Кленковски]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бора Костић (фудбалер)|Бора Костић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миодраг Кривокапић (фудбалер)|Миодраг Кривокапић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Петар Кривокућа]] * {{зас|СФРЈ}} [[Србољуб Кривокућа]] * {{зас|СФРЈ}} [[Златко Крмпотић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Војин Лазаревић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубомир Ловрић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Живан Љуковчан]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Маравић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Војислав Мелић|Војислав „Војкан“ Мелић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Драган Милетовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ђорђе Миловановић (фудбалер)|Ђорђе Миловановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Милојевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Недељко Милосављевић|Недељко „Неђа“ Милосављевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Трифун Михајловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Митар Мркела]] * {{зас|СФРЈ}} [[Срђан Мркушић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Хусреф Мусемић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Славољуб Муслин]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Николић Стаја|Душан „Стаја“ Николић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јовица Николић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Миле Новковић|Миодраг „Миле“ Новковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Тихомир Огњанов|Тихомир „Бата“ Огњанов]] * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Остојић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Мирослав Павловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бела Палфи]] * {{зас|СФРЈ}} [[Огњен Петровић|Огњен „Оља“ Петровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владица Поповић|Владимир „Владица“ Поповић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Прљинчевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Славко Радовановић]] * {{зас|СФРЈ}} Бранко Радовић * {{зас|СФРЈ}} [[Сребренко Репчић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Антун Рудински]] * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Савић|Душан „Дуле“ Савић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Спајић|Љубомир „Љубиша“ Спајић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Србољуб Стаменковић|Србољуб „Срба“ Стаменковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Стипић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Александар Стојановић (фудбалер)|Александар „Дика“ Стојановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Сеад Сушић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Лазар Тасић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Коста Томашевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Новак Томић|Новак „Крца“ Томић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Топлак]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Филиповић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Сулејман Халиловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Борислав Цветковић|Борислав „Боро“ Цветковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Цокић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Чоп]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милош Шестић]] * {{зас|СЛО}} [[Миленко Ачимович]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Аџић]] * {{зас|СРЈ}} [[Бранко Бошковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Буњевчевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ристо Видаковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Гвозденовић]] * {{зас|СРЈ}} [[Јован Гојковић|Јован „Цуне“ Гојковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Анто Дробњак]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Друлић]] * {{зас|СРЈ}} [[Иван Дудић]] * {{зас|СРЈ}} [[Горан Ђоровић]] * {{зас|СРЈ}} [[Братислав Живковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Илија Ивић]] * {{зас|СРЈ}} [[Драгослав Јеврић]] * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Јовичић (фудбалер)|Зоран Јовичић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дарко Ковачевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Александар Коцић]] * {{зас|СРЈ}} [[Небојша Крупниковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Лалатовић]] * {{зас|СРЈ}} [[Лео Леринц]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Масловар]] * {{зас|СРЈ}} [[Звонко Милојевић]] * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Његуш]] * {{зас|СРЈ}} [[Перица Огњеновић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Петковић|Дејан „Рамбо“ Петковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Михајло Пјановић]] * {{зас|СРЈ}} [[Ненад Сакић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Станковић]] * {{зас|СРЈ}} [[Дејан Стефановић]] * {{зас|МКД}} [[Митко Стојковски]] * {{зас|СЦГ}} [[Немања Видић]] * {{зас|СЦГ}} [[Владимир Дишљенковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Милан Дудић]] * {{зас|СЦГ}} [[Никола Жигић]] * {{зас|СЦГ}} [[Бошко Јанковић (фудбалер)|Бошко Јанковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Ненад Ковачевић|Ненад „Пикси“ Ковачевић]] * {{зас|СЦГ}} [[Александар Луковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Марјан Марковић]] * {{зас|СЦГ}} [[Марко Пантелић]] * {{зас|ЦГ}} [[Бобан Бајковић]] * {{зас|СРБ}} [[Душан Баста]] * {{зас|КОМ}} [[Ел Фарду Бен]] * {{зас|СРБ}} [[Милан Бишевац]] * {{зас|ГАН}} [[Ричмонд Боаћи]] * {{зас|КАН}} [[Милан Борјан]] * {{зас|ПОР}} [[Уго Филипе Оливеира|Уго Виеира]] * {{зас|СЕН}} [[Ибрахим Гај]] * {{зас|НГР}} [[Абиола Дауда]] * {{зас|АУС}} [[Милош Дегенек]] * {{зас|ХОЛ}} [[Мичел Доналд]] * {{зас|АРГ}} [[Луис Ибањез|Луис „Лучо“ Ибањез]] * {{зас|БРА}} [[Едуардо де Фиори Мендес Каду|Каду]] * {{зас|ГАБ}} [[Гелор Канга]] * {{зас|ЕКВ}} [[Сегундо Кастиљо]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Катаи]] * {{зас|СРБ}} [[Огњен Короман]] * {{зас|СРБ}} [[Дарко Лазовић]] * {{зас|ФРА}} [[Дамијен Ле Талек]] * {{зас|НЕМ}} [[Марко Марин]] * {{зас|СРБ}} [[Лука Миливојевић]] * {{зас|СРБ}} [[Ненад Милијаш]] * {{зас|СРБ}} [[Дејан Миловановић]] * {{зас|СРБ}} [[Драган Мрђа]] * {{зас|СРБ}} [[Павле Нинков]] * {{зас|СРБ}} [[Милош Нинковић]] * {{зас|СРБ}} [[Марко Перовић (фудбалер, 1984)|Марко Перовић]] * {{зас|СЛО}} [[Нејц Печник]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Пешић]] * {{зас|СРБ}} [[Немања Радоњић]] * {{зас|СРБ}} [[Иван Ранђеловић]] * {{зас|СРБ}} [[Вујадин Савић]] {{div col end}} == Тренери == {{Главни|Списак тренера ФК Црвена звезда}} {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] (1946) * {{зас|СФРЈ}} [[Светислав Глишовић]] (1946–48) * {{зас|СФРЈ}} [[Александар Томашевић (фудбалер)|Александар Томашевић]] (1948–50) * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] (1951) * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Михајловић]] (1951) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] (1952) * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Михајловић]] (1952–53) * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] (1953–54) * {{зас|СФРЈ}} [[Бошко Ралић]] (1954) * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] (1954–57) * {{зас|СФРЈ}} [[Миша Павић]] (1957–64) * {{зас|СФРЈ}} [[Иван Топлак]] (1964–66) * {{зас|СФРЈ}} [[Миљан Миљанић]] (1966–74) * {{зас|СФРЈ}} [[Миљенко Михић]] (1974–75) * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] (1975–76) * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] (1976–78) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] (1978–82) * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Остојић]] (1982–83) * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] (1983–86) * {{зас|СФРЈ}} [[Велибор Васовић]] (1986–88) * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] (1988) * {{зас|СФРЈ}} [[Драгослав Шекуларац]] (1989–90) * {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] (1990–91) * {{зас|СФРЈ}} [[Владица Поповић]] (1991–92) * {{зас|СРЈ}} [[Милан Живадиновић]] (1992–94) * {{зас|СРЈ}} [[Љупко Петровић]] (1994–96) * {{зас|СРЈ}} [[Владимир Петровић Пижон]] (1996–97) * {{зас|СРЈ}} [[Војин Лазаревић]] (1997) * {{зас|СРЈ}} [[Милорад Косановић]] (1997–98) * {{зас|СРЈ}} [[Војин Лазаревић]] (1998–99) * {{зас|СРЈ}} [[Милољуб Остојић]] (1999) * {{зас|СРЈ}} Звонко Радић (привремени) (1999) * {{зас|СРЈ}} [[Славољуб Муслин]] (1999–01) * {{зас|СРЈ}} [[Зоран Филиповић]] (2001–03) * {{зас|СЦГ}} [[Славољуб Муслин]] (2003–04) * {{зас|СЦГ}} [[Љупко Петровић]] (2004) * {{зас|СЦГ}} [[Милован Рајевац]] (привремени) (2004) * {{зас|СЦГ}} [[Ратко Достанић]] (2004–05) * {{зас|ИТА}} [[Валтер Зенга]] (2005–06) * {{зас|БИХ}} [[Душан Бајевић]] (2006–07) * {{зас|МКД}} [[Бошко Ђуровски]] (2007) * {{зас|СРБ|2004}} [[Милорад Косановић]] (2007) * {{зас|СРБ|2004}} [[Александар Јанковић]] (2007–08) * {{зас|ЧЕШ}} {{зас|ИТА}} [[Здењек Земан]] (2008) * {{зас|МКД}} [[Чедомир Јаневски]] (2008–09) * {{зас|СРБ|2004}} {{зас|КИП}} [[Синиша Гогић]] (привремени) (2009) * {{зас|СРБ|2004}} [[Владимир Петровић Пижон]] (2009–10) * {{зас|СРБ|2004}} [[Ратко Достанић]] (2010) * {{зас|СРБ}} [[Александар Кристић]] (2010) * {{зас|ХРВ}} [[Роберт Просинечки]] (2010–12) * {{зас|СРБ}} [[Александар Јанковић]] (2012–13) * {{зас|ПОР}} [[Рикардо Са Пинто]] (2013) * {{зас|СЛО}} [[Славиша Стојановић]] (2013–14) * {{зас|СРБ}} [[Ненад Лалатовић]] (2014–15) * {{зас|ЦГ}} [[Миодраг Божовић]] (2015–17) * {{зас|МКД}} [[Бошко Ђуровски]] (привремени) (2017) * {{зас|СРБ}} [[Владан Милојевић]] (2017–19) * {{зас|СРБ}} [[Дејан Станковић]] (2019–тренутно) {{div col end}} == Председници == {{div col|colwidth=22em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Мита Миљковић]] (1948–51) * {{зас|СФРЈ}} [[Иса Јовановић]] (1951–52) * {{зас|СФРЈ}} Сава Радојчић (1952–54) * {{зас|СФРЈ}} [[Драгослав Марковић]] (1954–55) * {{зас|СФРЈ}} Милић Бугарчић (1955–56) * {{зас|СФРЈ}} Драгоје Ђурић (1956) * {{зас|СФРЈ}} Душан Благојевић (1956–60) * {{зас|СФРЈ}} Милић Бугарчић (1960–63) * {{зас|СФРЈ}} Радован Пантовић (1963–65) * {{зас|СФРЈ}} Душан Благојевић (1965–68) * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Бугарчић]] (1968–77) * {{зас|СФРЈ}} Радован Пантовић (1977–81) * {{зас|СФРЈ}} [[Брана Димитријевић]] (1981–82) * {{зас|СФРЈ}} Властимир Пурић (1982) * {{зас|СФРЈ}} Миладин Шакић (1982–87) * {{зас|СРЈ}} Светозар Мијаиловић (1987–93) * {{зас|СЦГ}} [[Драган Џајић]] (1998–04) * {{зас|СРБ|2004}} [[Драган Стојковић]] (2005–07) * {{зас|СРБ|2004}} Топлица Спасојевић (2007–08) * {{зас|СРБ|2004}} [[Дан Тана|Добривоје Танасијевић]] (2008–09) * {{зас|СРБ}} [[Владан Лукић]] (2009–12) * {{зас|СРБ}} [[Драган Џајић]] (2012–14) * {{зас|СРБ}} Светозар Мијаиловић (2014–тренутно) {{div col end}} == Ривалство са Партизаном == {{Посебан чланак|Вечити дерби}} Звездин градски ривал је [[ФК Партизан|Партизан]] и утакмице између ова два клуба се називају „[[Вечити дерби (Србија)|вечити дербији]]“. Ове утакмице су увек биле жељно ишчекиване и врло спектакуларне, али због слабијег квалитета фудбала у последњим годинама, као и велике количине насиља и хулиганизма, драстично је смањена посећеност на овим утакмицама. Дерби игран [[11. мај]]а [[2005]]. у полуфиналу купа Србије и Црне Горе је посетило 8.000 гледалаца, што је најмање у историји. Највећа посећеност је било око 108.000 гледалаца. === Статистика фудбалског дербија === * ''Од 25. маја 2021.'' {|width=100% |- |width=65%| {| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="margin:auto; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:90%; text-align:center;" |- style="background:#069; text-align:center; color:white;" ! style="width:40%;"|Такм. ! style="width:10%;"|ИГP ! style="width:10%;"|ЦЗB ! style="width:10%;"|Н ! style="width:10%;"|ПАР ! style="width:10%;"|ГолЦЗВ ! style="width:10%;"|ГолПАР |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Првенство''' || 164 || 65 || 52 || 47 || 229 || 197 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Куп''' || 39 || 20 || 5 || 14 || 57 || 49 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Остало''' || 54 || 25 || 9 || 20 || 103 || 88 |- style="text-align:center; background:#d0e7ff;" |'''Укупно''' || '''257''' || '''110''' || '''66''' || '''81''' || '''389''' || '''334''' |} |width=35%| {| |- |algin=center|'''ИГP''': ''одиграно утакмица'' |- |algin=center|'''ЦЗB''': ''победа Црвене звезде'' |- |algin=center|'''Н''': ''нерешено'' |- |algin=center|'''ПАР''': ''победа Партизана'' |- |algin=center|'''ГолЦЗB''': ''постигнутих голова Црвене звезде'' |- |algin=center|'''ГолПАР''': ''постигнутих голова Партизана'' |} |} == ФК Црвена звезда у Суперлиги Србије == {{Главни|Суперлига Србије у фудбалу}} ''Стање на дан: 19. мај 2021. {| class="wikitable" |- ! Сезона ! ИГ ! П ! Н ! И ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. ! Плас. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] ||32 ||23 ||5 ||4 ||55 ||27 ||+28 ||74 ||1. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08.]] ||33 ||21 ||12 ||0 ||65 ||22 ||+43 ||75 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] ||33 ||17 ||8 ||8 ||59 ||32 ||+27 ||59 ||3. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10.]] ||30 ||23 ||2 ||5 ||53 ||17 ||+36 ||71 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] ||30 ||22 ||4 ||4 ||52 ||18 ||+34 ||70 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] ||30 ||21 ||5 ||4 ||57 ||18 ||+39 ||68 ||2. |- style="text-align:center;" |[[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] ||30 ||20 ||2 ||8 ||55 ||35 ||+20 ||62 ||2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]] | 30 | 23 | 3 | 4 | 66 | 27 | +39 | 72 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]] | 30 | 19 | 7 | 4 | 46 | 20 | +26 | 64 | 2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]] | 37 | 30 | 5 | 2 | 97 | 27 | +70 | 54 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]] | 37 | 30 | 4 | 3 | 93 | 33 | +60 | 55 | 2. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] | 37 | 32 | 4 | 1 | 96 | 19 | +77 | 60 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]] | 37 | 33 | 3 | 1 | 97 | 20 | +77 | 60 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] | 30 | 25 | 3 | 2 | 68 | 18 | +50 | 78 | 1. |- style="text-align:center;" | [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]] | 38 | 35 | 3 | 0 | 114 | 20 | +94 | 108 | 1. |- style="text-align:center;" |'''Укупно''' ||'''494''' ||'''374''' ||'''70''' ||'''50''' ||'''1073''' ||'''353''' ||'''+720''' ||'''1030''' ||'''1. (НП)''' |} <small>'''ИГ''' = Играо утакмица; '''П''' = Победио; '''Н''' = Нерешено; '''И''' = Изгубио; '''ГД''' = Голова дао; '''ГП''' = Голова примио; '''ГР''' = Гол разлика; '''Бод.''' = Бодова; '''Плас.''' = Пласман; '''НП''' = Највиши пласман</small> == ФК Црвена звезда у Купу Србије == {| |- | width="10" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] |Полуфинале |- |} | width="30" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]] |Осмина финала |- |[[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]] |Осмина финала |- |} | width="30" |&nbsp; | valign="top" | {| class="wikitable" |- !Сезона !Пласман |- |[[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]] |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] |Четвртфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]] |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] |Полуфинале |- |[[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]] |style="background:gold" |'''Победник''' |- |} |} == ФК Црвена звезда у европским такмичењима == {{Главни|ФК Црвена звезда у европским такмичењима}} Закључно са 25. фебруаром 2021, Црвена звезда је у европским куповима играла: {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! |'''Такмичење''' ! |Ут. ! |Поб. ! |Нер. ! |Пор. ! |ГД ! |ГП |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига шампиона]] || 143 || 67 || 31 || 45 || 260 || 194 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] || 34 || 12 || 10 || 12 || 64 || 43 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА лига Европе]] || 149 || 62 || 40 || 47 || 230 || 187 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА суперкуп]] || 1 || 0 || 0 || 1 || 0 || 1 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Интерконтинентални куп у фудбалу|Интерконтинентални куп]] || 1 || 1 || 0 || 0 || 3 || 0 |- style="background: #E7FAEC;" | '''I Укупно УЕФА такмичења''' || '''328''' || '''142''' || '''81''' || '''105''' || '''557''' || '''425''' |- | [[Митропа куп]] || 39 || 17 || 7 || 15 || 71 || 58 |- | [[Куп сајамских градова]] || 21 || 9 || 2 || 10 || 32 || 29 |- | [[Интертото куп]] || 6 || 3 || 1 || 2 || 15 || 15 |- | '''II Укупно остала такмичења''' || '''66''' || '''29''' || '''10''' || '''27''' || '''118''' || '''102''' |- ! | '''Укупно I + II''' ! | '''394''' ! | '''171''' ! | '''91''' ! | '''132''' ! | '''675''' ! | '''527''' |} == Дресови (произвођачи и спонзори) == {| class="wikitable" style="text-align: center" |- !Период !Произвођач опреме !Главни спонзор на дресу |- |1977–1978 |Адмирал | |- |1979 |rowspan=7|[[Пума (компанија)|Пума]] | |- |1980–1986 |Кристал Зајечар |- |1986–1987 | де ЛУКС |- |1987–1988 |Ли Купер |- |1988–1989 |Касучи |- |1989–1990 |Мистер Бејби |- |1990–1991 |ДЕКСИМ |- |1991–1993 |rowspan=2|[[Hummel International|Хумел]] |[[Дуванска индустрија Ниш|Класик]] |- |1993–1994 |[[Комерцијална банка]] |- |1994–1996 |[[Диадора]] |rowspan=2|[[Беобанка]] |- |1996–1998 |rowspan=2|[[Капа (компанија)|Капа]] |- |1998–2001 |[[Апатинска пивара|Пилс лајт]] |- |2001–2003 |rowspan=3|[[Адидас]] | |- |2003–2005 |[[Винер штетише]]<br />Шарп |- |2005–2006 |rowspan=2|[[Тојота (компанија)|Тојота]] |- |2006–2008 |rowspan=4|[[Најки]] |- |2008–2009 | |- |2010 |2344 – За моју Звезду |- |2010–2012 |rowspan=4|[[Гаспром]] |- |2012–2013 |[[Леђеа]] |- |2013–2017 |[[Пума (компанија)|Пума]] |- |2017– |Макрон |} == Генерални спонзор == Од [[2010]]. године генерални спонзор једног од најпопуларнијих фудбалских клубова у Србији је компанија „[[Гаспром|Гаспром њефт]]“ — већински акционар српске компаније „[[Нафтна индустрија Србије]]“ и највећи страни инвеститор у земљи. Током сарадње са „Гаспром њефтом“ клуб је шест пута освајао [[Суперлига Србије у фудбалу|титулу шампиона Србије]], два пута је освојио [[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]] и редовно је учествовао на европским турнирима. У оквиру сарадње, осим рекламирања брендова компаније „Гаспром њефт“ заједно са [[ФК Зенит]]ом из [[Санкт Петербург]]а реализује се сарадња у области омладинског фудбала — размена младих играча и одржавање пријатељских утакмица. == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [[ЖФК Црвена звезда]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = FK Crvena zvezda | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Црвена звезда }} * [http://www.crvenazvezdafk.com/ Званични сајт „[[ФК Црвена звезда]]“] www.crvenazvezdafk.com {{sr}} {{en}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=50069/profile/index.html УЕФА профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.uefa.com {{en}} {{de}} {{fr}} {{ru}} {{es}} {{it}} {{pt}} {{ja}} * [http://www.transfermarkt.rs/sr/fk-crvena-zvezda/startseite/verein_159.html Профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.transfermarkt.rs {{sr}} * [http://www.transfermarkt.co.uk/en/fk-crvena-zvezda/startseite/verein_159.html Профил „[[ФК Црвена звезда]]“] www.transfermarkt.co.uk {{en}} * [http://www.delije.net/ Званична презентација навијача] www.delije.net {{sr}} * [http://www.sd-crvenazvezda.net/ Званични сајт СД Црвена звезда] www.sd-crvenazvezda.net {{sr}} * [http://www.mojacrvenazvezda.net/ Све вести из клуба - Незванични сајт СД Црвена звезда] www.mojacrvenazvezda.net {{sr}} * [http://www.fudbal91.com/fudbalski_klubovi/Crvena_Zvezda Фудбал 91 профил - резултати од 2000.] www.fudbal91.com {{sr}} * [http://www.redstarbelgrade.com/ Јавна архива и незванична презентација клуба] www.redstarbelgrade.com {{sr}} {{en}} {{fr}} {{de}} {{el}} {{it}} {{pt}} {{ru}} {{es}} {{добар}} {{ФК Црвена звезда}} {{Утакмице ФК Црвена звезда}} {{састав ФК Црвена звезда}} {{Звездине звезде}} {{ЕШ91ЦЗВф}} {{Победник Интерконтиненталног купа 1991. - ФК Црвена звезда}} {{Суперлига Србије у фудбалу}} {{Победници Лиге шампиона}} {{Портал бар|Фудбал|Србија|Београд}} [[Категорија:ФК Црвена звезда| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Ц]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1945.|Ц]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Београда]] 049mmej40yctpn2ph6qbrj2nrllawob 0 28741 25113965 24407283 2022-07-19T12:31:11Z SrpskiAnonimac 140342 /* Стари век */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Ритуали или радње које се користе за манипулисање природним или натприродним бићима и силама}} {{друго значење 2}} [[Datoteka:Circe Offering the Cup to Odysseus.jpg|thumb|250px|[[Џон Вилијам Ватерхаус]]: ''Чаробница'']] '''Магија''' (мађија) реч је [[грчки језик|грчког]] порекла и значи „чаролија”, „чаробњаштво”. По народном веровању отприлике представља појаву када смртна бића чине [[čudo|чуда]] коришћењем натприродних сила или уз помоћ натприродних бића. Веровање у магију се развило у [[Халдеја|Халдеји]] (Калдеји), југоисточном делу [[Месопотамија|Месопотамије]], а преко [[Персијско царство|Персије]] и [[Стари Египат|Египта]] се раширило на [[Европа|запад]]. Магија обухвата ''белу'' и ''црну'' магију. [[Бела магија|Белом магијом]] се наводно уз помоћ добрих духова може отклонити [[болест]], [[урок]], [[клетва]], или се може придобити [[срећа]], [[љубав]], [[новац]], и сл. Уз помоћ [[Црна магија|црне магије]], призивају се духови зла како би се изазвала [[несрећа]], бацио [[урок]] или [[клетва]] и сл. Људи који практикују магију називају се ''магови'', односно ''чаробњаци'' (уколико су у питању особе мушког пола) и ''чаробнице'' (за особе женског пола). Такође се каже и ''вештаци'' (м.) и ''вештице'' (ж.), а понекад и ''чудотворци'' и друго. Од тих речи води порекло и реч ''вештичарење'', која означава магијске радње. У корену ових три речи се налази [[придеви|придјев]] ''вешт''. ==Подела магије== ===Бела и црна магија=== Премда већи број практичара отклања следећу поделу, уврежена је подела на тзв. '''белу''' и '''црну магију'''. Бела магија још се назива ''десним путем'', а црна ''левим''. Бела магија представља добру магију којој је сврха да се помогне, излечи и саветује. Ту се убрајају предвиђања судбине ([[астрологија]], [[хиромантија|хироманција]], [[тарот]], [[кристаломанција]], [[геоманција]] и сл). Црна магија, с друге стране, представља злу магију, којој је циљ да се науди другоме или да се на натприродан начин постигне некаква корист. Црна магија се повезује са [[сотонизам|сотонизмом]], демонопоклонством, вештицама и чаробњацима. Сама подела магије на белу и црну је више оријентацијска неголи стварна, као и границе међу њима које нису јасно дефиниране. Њен предзнак заправо зависи о етичким вредностима практиканта магије, те се пре може говорити о белим и црним чаробњацима. ===Четири категорије магијске праксе=== Магијска пракса може се поделити у четири групе. Прва је ''симпатетична магија'' којом се уз помоћ симбола који опонаша жељени предмет или особу настоји испунити некаква жеља. Може садржати елементе црне магије, ако се злоупотреби да би се нека особа повредила. Другу групу чини ''прорицање'' при чему се користе разне методе ([[руне]], бацање жира, [[тасеографија|гледање из талога кафе]], хиромантија...). Трећа група садржи ''бацање чини'', [[алхемија|''алхемију'']] и ''чаробњаштво'', док је за четврту групу карактеристично ''бацање урока''.<ref>Hermetizam, str. 12.-13.</ref> == Историја == === Праисторија === Магија се јавила веома рано, већ са човековим обликовањем првих спознаја о свету који га окружује. Магија и религија су међузависне, имају исто ишодиште и настале су истодобно једна из друге. Према [[социолог]]у Гурвичу, магија је вера у силе које човек може контролисати, док је религија вера у силе које човек не може контролисати.<ref>Opća enciklopedija, str.240.</ref> У првобитним примитивним друштвима јавља се [[шаманизам]], религиозно-магијски систем којим посвећена особа ([[шаман]], врач) комуницира с духовима кроз стања транса изазваних халуцогеним дрогама те сновима и визијама. Основни задатак шамана је лечење и [[прорицање]], док је латентна функција одржавање кохезије унутар заједнице и решавање унутардруштвених конфликата. === Стари век=== У [[стари Египат|древном Египту]] многи су свештеници сматрани чаробњацима. Чаробњак би често током читања чаролија са свитака [[папирус]]а уништио фигуру од глине која је приказивала неког непријатеља. Веровало се да је [[Теут]], бог писања и Месеца, написао књигу чаролија и предао је људима, те се после развила [[алхемија]]. То је наука којој су циљеви да се добије [[камен мудрости]] и ''еликсир младости''. У доба [[хеленизам|хеленизма]], грчки колонисти у Египту поистоветили су Теута са [[Хермес Трисмегистос|Хермесом Трисмегистосом]].<ref>Magija, str. 44.</ref> У Египту је магија била дубоко укорењена, јер су обични људи поштовали богове и сазивали духове мртвих у својим кућама, на огњишту. Рођење детета било је попраћено молитвама [[Бес]]у, богу магије, који се веома разликује од свих других египатских богова. Амулети су били популарни, те су их носили живи и мртви. Помоћу магије се могло допрети у [[Дуат]], свет мртвих, па чак преварити богови. У [[Персијско царство|древној Персији]] деловали су медијски [[свештеник|свештеници]] (''маги'') из религије [[зороастризам|зороастринизма]] од којих је настао каснији израз ''магија''.<ref>Povijest, sv. II., str. 400.</ref> У [[античка Грчка|античкој Грчкој]] приређиване су [[Грчко-римске мистерије|мистериј]]е и баканалије на којима су се одвијали магијски и мистични обреди. Магија је имала популарност и у [[антички Рим|старом Риму]], где је већином забележена кроз магијске обреде, прорицања и тровања. Према традицији, један од најпознатијих ''магова'' тога доба био је неопитагорејски филозоф и пророк [[Apollonius of Tyana|Аполон из Тијане]] ([[2. век п. н. е.|2. век пне]]). Утицај на развитак ренесансне магије у [[16. век]]у имали су новоплатонистички филозофи из [[2. век|2.]] и [[3. век]]а, [[Јамблих]] и [[Плотин]]. [[Datoteka:Pentagramm.png|мини|лево|Пентаграм]] ===Средњи век=== Након пропасти [[Римско царство|Римског царства]] у [[5. век|5. веку]] општи цивилизацијски ниво у [[Европа|Европи]] знатно је опао што је било погодна за нови полет и развој разних празноверја која су [[синкретизам|синкретизована]] с хришћанском вером. Нови варварски народи проширили су своја поганска веровања у чаробњаке, вештице и уроке. Неколико средњовековних научника означени су као чаробњаци у народној легенди, посебно [[Папа Силвестар II|Силвестар -{II}-]] i [[Алберт Велики]]. [[Римокатоличка црква|Хришћанска црква]] је настојала да искоренити поганска веровања и обреде, видећи их као претњу свом опстанку те је осудила таква веровања и обреде већ у првим вековима хришћанства повезујући их са [[Сотона|Сотоном]] и чаробњаштвом. Казне за оне који су практиковали поганске ритуале биле су већином духовне. Међутим, страх од демонских сила почео се ширити од [[13. век]]а под утицајем херетичких покрета, што је резултирало оснивањем Инквизиције [[1235.]] године која је имала за циљ борбу против [[хереза|херезе]]. Од [[14. век]]а јављују се магијски приручници, [[гриморијум]]и, у којима се преноси тајна магијска пракса. С временом магија и сродне вештине попут [[алхемија|алхемије]] и [[астрологија|астрологије]] бивају повезане с херетичким веровањима и изазивају зазор међу црквеним круговима због чега носитељи тајних знања долазе на удар инквизиције те одлазе у илегалу. У касном [[средњи век|средњем веку]] почео се све више ширити страх од вештица те су многе жене мучене и спаљене као вештице под оптужбом да су продале душу врагу и добиле моћ за наношење несрећа људима. Црква је [[инквизиција|инквизицијом]] активно покушала да искорени чаробњаке и вештице свим средствима, али су нека умећа опстала, попут [[астрологија|астрологије]] и прорицања будућности, што се може сматрати врстом магије која је активна још и данас. ===Ренесанса=== Раздобље ренесансе прати нагли успон науке и полетност духа новог доба. Како је [[ренесанса]] имала за циљ да се обнове идеали антике у култури, науци и друштву, тако је дотадашњи хришћански [[аристотел]]изам заменио мистични [[новоплатонизам]] којим се поновно разбуктало [[езотерија|езотеријско]] и [[херметизам|херметичко учење]] међу ренесансним мислиоцима. У то време делују многи истакнути окултисти, астролози, кабалисти и алхемичари попут [[Хајнрих Корнелијус Агрипа|Агрипе]], [[Нострадамус]]а, [[Marsilio Ficino|Марсилија Фичина]], [[Парацелзус]]a, [[Giambattista della Porta|Ђијамбатисте Дела Порте]], [[Џон Ди|Џона Дија]] и других. Интелектуалне и духовне напетости појачане су због [[Протестантска реформација|реформације]] и [[протестантизам|протестаната]], посебно у [[Немачка|Немачкој]], [[Енглеска|Енглеској]] и [[Шкотска|Шкотској]]. Племство је показало велико занимање за хороскопе и празноверје у [[15. век|15.]] и [[16. век]]у. ===Просветитељство=== [[18. век]] обележио је развој емпиријске науке, грађанског друштва и повећани утицај државе на просветљење народа. Под утицајем [[Rene Descartes|картезијанско]]-[[Isaac Newton|њутновске]] доктрине настоји се да се рационално објасне све појаве у физичком свету, те се жели да се рационализују и веровања попут религије. [[Просветитељство]] нарочито настоји да докучи свако празноверје, те се обрушава на остатке таквих веровања, као и на магију, алхемију и сличне праксе. [[Наука]] се представља као нова религија која би требала да предводи остварење новог друштва заснованог на разуму и искуству. Успркос томе, раздвајање окултизма од емпиријске науке текло је споро, тако да су се и неки од највећих просветитељских умова бавили окултним дисциплинама, попут Исака Њутна, који је активно проучавао алхемију и астрологију. === Магијски препород у 19. веку === Појава књиге -{''Magus''}- [[1801.]] године енглеског аутора '''Франциса Барета''' довела је до обнове занимања за магију и окултне теме у [[19. век]]у. Магијски препород коинцидирао је с [[романтизам|романтизмом]] у књижевности. [[Рационализам]] и техницизам новога доба, као и захуктала [[индустријска револуција]] нису поспешивали нотацију човека који бежи у мистичне крајолике и давне светове. То је створило погодно тло за ширење окултизма, који је популаризовао знаменити француски окултиста [[Елифас Леви]]. На његовом учењу заснована су бројна окултна друшва ([[Златна зора (херметички ред)|Златна зора]], [[Ordo Templi Orientis|О.Т.О]] и др.) и покрети ([[Теозофија (Блаватскијска)|теозофија]]), а његов рад следили су и каснији окултисти и магови попут [[Алистер Кроули|Алистера Кроулија]] и [[Samuel Liddell MacGregor Mathers|С. Л. Макгрегора Матерса]].<ref>Hermetizam, str. 28.</ref> == Законска забрана у [[Србија|Републици Србији]] == [[Закон (право)|Закон]]ом о јавном реду и миру [[Србија|Републике Србије]] који је донет [[2016]]. године у члану 15, ставци '''Узнемиравање грађана врачањем, прорицањем или сличним обмањивањем''', у шта се може убрајати [[астрологија]], [[тарот]], [[нумерологија]] и друга [[Паганизам|паганска]]/[[Политеизам|политеистичка]] (многобожачка) [[Вера|веровања]] стоји:<ref>[http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_redu_i_miru.html Закон о јавном реду и миру Р. Србије]</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2177515/proricanje-sudbine---moguce-kazne-do-50000-dinara.html Прорицање судбине - могуће казне до 50.000 динара, извор: www.rts.rs]</ref><ref>[http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2016/01/17/7571809/Praznoverje%20170116.mp4 Прорицање судбине - могуће казне до 50.000 динара, извор: www.rts.rs (видео)]</ref> {{Цитат|Ко се бави врачањем, прорицањем судбине, тумачењем снова или сличним обмањивањем на начин којим узнемирава грађане или нарушава јавни ред и мир - казниће се новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара или радом у јавном интересу од 40 до 120 часова.|[[Закон (право)|Закон]] о јавном реду и миру [[Србија|Републике Србије]]}}. == Види још == * [[Врачање]] (вештичарење) * [[Прорицање]] (гатање) * [[Бајање]] * [[Сујеверје]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Refbegin|30em}} * {{cite journal |last=Bailey |first = Michael D. |title = The Meanings of Magic |journal = Magic, Ritual, and Witchcraft |volume=1 |number=1 |year=2006 |pages=1–23 |doi=10.1353/mrw.0.0052 |doi-access=free }} * {{cite book |last=Bailey |first = Michael D. |title = Magic: The Basics |location = Abingdon and New York |publisher=Routledge |year=2018 |isbn=978-1-138-80961-1 }} * {{cite contribution |last=Bremmer |first = Jan N. |contribution = The Birth of the Term Magic |title = The Metamorphosis of Magic from Late Antiquity to the Early Modern Period |editor1 = Jan N. Bremmer |editor2=Jan R. Veenstra |location=Leuven |publisher=Peeters |year=2002 |pages=1–2 |isbn=9789042912274 }} * {{cite journal |last=Bogdan |first=Henrik |title = Introduction: Modern Western Magic |journal=Aries |volume=12 |number=1 |year=2012 |pages=1–16 |doi=10.1163/147783512X614812 }} * {{cite book |last=Cunningham |first=Graham |title=Religion and Magic: Approaches and Theories |url=https://archive.org/details/religionmagicapp0000cunn |location=Edinburgh |publisher = Edinburgh University Press |year=1999 |isbn=9780748610136 }} * {{cite book |last=Davies |first=Owen |title = Magic: A Very Short Introduction |location=Oxford |publisher = Oxford University Press |year=2012 |isbn=9780199588022 |url = https://books.google.com/books?id=ntYUDAAAQBAJ }} * {{cite book |last=Flint |first=Valerie I. J. |title=The Rise of Magic in Early Medieval Europe |location=Princeton |publisher=Princeton University Press |year=1991 |isbn=978-0691031651 }} * {{cite book |last1=Freud |first1=Sigmund |last2=Strachey |first2=James |title = Totem and Taboo: Some Points of Agreement Between the Mental Lives of Savages and Neurotics |year=1950 |publisher = W.W. Norton & Co. |location=New York |isbn=978-0393001433 |edition=Repint |url = https://archive.org/details/totemtaboosomepo00fre_y0d }} * {{cite chapter |last=Gordon |first=Richard |year=1999 |chapter=Imagining Greek and Roman Magic |title = The Athlone History of Witchcraft and Magic in Europe |volume = 2: Ancient Greece and Rome |location=London |publisher = Athlone Press |editor1 = Bengt Ankarloo |editor2 = Stuart Clark |pages=159–275 |isbn=978-0485890020 }} * {{cite journal |first=Elizabeth |last=Graham |year=2018 |title = Do You Believe in Magic? |journal = Material Religion: The Journal of Objects, Art and Belief |volume=14 |issue=2 |pages=255–257 |doi=10.1080/17432200.2018.1443843 |s2cid=195037024 }} * {{cite encyclopedia |last=Hanegraaff |first = Wouter J. |pages=716–719 |title = Magic I: Introduction |encyclopedia = Dictionary of Gnosis and Western Esotericism |year = 2006 |publisher=Brill |editor = Wouter J. Hanegraaff |isbn=9789004152311 }} * {{cite encyclopedia |last = Hanegraaff |first = Wouter J. |pages=738–744 |title = Magic V: 18th-20th Century |encyclopedia = Dictionary of Gnosis and Western Esotericism |year = 2006b |publisher=Brill |editor = Wouter J. Hanegraaff |isbn=978-9004152311 }} * {{cite book |last=Hanegraaff |first=Wouter |year=2012 |title = Esotericism and the Academy: Rejected Knowledge in Western Culture |publisher = Cambridge University Press |location = Cambridge, England |isbn=9780521196215 }} * {{cite book |last=Hutton |first=Ronald |title = Witches, Druids and King Arthur |location = London and New York |publisher = Hambledon and London |year=2003 |isbn=9781852853976 |url-access=registration |url = https://archive.org/details/witchesdruidskin00hutt }} * {{cite book |last = Jolly |first = Karen Louise |title = Popular Religion in Late Saxon England: Elf Charms in Context |location = Chapel Hill and London |publisher = University of North Carolina Press |year=1996 |isbn=978-0807845653 }} * {{cite book |last=Kieckhefer |first=Richard |year=2000 |title = Magic in the Middle Ages |edition = 2nd |publisher = Cambridge University Press |location = Cambridge, England |isbn=9780521785761 }} * {{cite journal |last = Mair |first = Victor H. |title = Old Sinitic *M^γag, Old Persian Maguš, and English "Magician" |journal = Early China |volume=15 |year=2015 |pages=27–47 |issn=0362-5028 |doi=10.1017/S0362502800004995 }} * {{cite book |last1=Mauss |first1=Marcel |last2=Bain |first2=Robert |last3=Pocock |first3=D. F. |title = A General Theory of Magic |year = 2007 |publisher=Routledge |location=London |isbn=978-0415253963 |edition=Reprint }} * {{cite book |last1=Otto |first1=Berndt-Christian |last2=Stausberg |first2=Michael |year=2013 |title = Defining Magic: A Reader |publisher=Equinox |location=Durham |isbn=9781908049803 |url = https://books.google.com/books?id=B2R_BAAAQBAJ }} * {{cite book |last=Styers |first=Randall |year=2004 |title = Making Magic: Religion, Magic, and Science in the Modern World |url=https://archive.org/details/makingmagicrelig0000stye |publisher = Oxford University Press |location=London |isbn=9780195169416 }} * {{cite book |last=Tambiah |first = Stanley Jeyaraja |title = Magic, Science, Religion, and the Scope of Rationality |year = 1991 |publisher = Cambridge University Press |location = Cambridge, England |isbn=978-0521376310 |edition=Reprint }} * {{cite book |last = Sasson |first = Jack M. |title = Civilizations of the ancient Near East |year=1995 |publisher=Scribner |isbn=978-0-684-19722-7 |language=en }} * {{cite journal |last=Coleman |first=Simon |year=2008 |title=The Magic of Anthropology |journal=Anthropology News |volume=45 |issue=8 |pages=8–11 |doi=10.1111/an.2004.45.8.8 }} * {{cite book |last=Dickie |first=Matthew W. |title=Magic and Magicians in the Greco-Roman World |location=London |year=2001 }} * {{cite book |last1=Gosden |first1=Chris |title=Magic: A History: From Alchemy to Witchcraft, from the Ice Age to the Present |date=2020 |publisher=Farrar, Straus and Giroux |location=New York}} * {{cite journal |last=Gusterson |first=Hugh |year=2004 |title=How Far Have We Traveled? Magic, Science and Religion Revisited |journal=Anthropology News |volume=45 |issue=8 |pages=7–11 |doi=10.1111/an.2004.45.8.7.1 }} * {{cite journal |last=Hammond |first=Dorothy |title=Magic: A Problem in Semantics |url=https://archive.org/details/sim_american-anthropologist_1970-12_72_6/page/1349 |journal=American Anthropologist |volume=72 |issue=6 |year=1970 |pages=1349–1356|doi=10.1525/aa.1970.72.6.02a00080 }} * {{cite book |last=O'Keefe |first=Daniel |title=Stolen Lightning: The Social Theory of Magic |location=Oxford |year=1982}} * {{cite journal |last1=Wax |first1=Murray |last2=Wax |first2=Rosalie |title=The Notion of Magic |url=https://archive.org/details/sim_current-anthropology_1963-12_4_5/page/495 |journal=Current Anthropology |volume=4 |issue=5 |year=1963 |pages=495–518|doi=10.1086/200420 }} *Meyer, Marvin & Smith, Richard (1994) ''Ancient Christian Magic: Coptic Texts of Ritual Power'', HarperSanFrancisco {{Refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Magic}} * [http://www.okultopedija.com Okultopedija:] Enciklopedija Magije i Okultizma. * [http://www.newadvent.org/cathen/11197b.htm ''Catholic Encyclopedia'' "Occult Art, Occultism"] * [http://www.newadvent.org/cathen/15674a.htm ''Catholic Encyclopedia'' "Witchcraft"] {{светоназор|аспекти}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Магија| ]] 476y5p8pkdrjt22mz5gq5jqs8ozgiji 25113998 25113965 2022-07-19T12:45:24Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Short description|Ритуали или радње које се користе за манипулисање природним или натприродним бићима и силама}} {{друго значење 2}} [[Datoteka:Circe Offering the Cup to Odysseus.jpg|thumb|250px|[[Џон Вилијам Ватерхаус]]: ''Чаробница'']] '''Магија''' (мађија) реч је [[грчки језик|грчког]] порекла и значи „чаролија”, „чаробњаштво”. По народном веровању отприлике представља појаву када смртна бића чине [[чудо|чуда]] коришћењем натприродних сила или уз помоћ натприродних бића. Веровање у магију се развило у [[Халдеја|Халдеји]], југоисточном делу [[Месопотамија|Месопотамије]], а преко [[Персијско царство|Персије]] и [[стари Египат|Египта]] се раширило на [[Европа|запад]]. Магија обухвата ''белу'' и ''црну'' магију. [[Бела магија|Белом магијом]] се наводно уз помоћ добрих духова може отклонити [[болест]], [[урок]], [[клетва]], или се може придобити [[срећа]], [[љубав]], [[новац]], и сл. Уз помоћ [[црна магија|црне магије]], призивају се духови зла како би се изазвала [[несрећа]], бацио [[урок]] или [[клетва]] и сл. Људи који практикују магију називају се ''магови'', односно ''чаробњаци'' (уколико су у питању особе мушког пола) и ''чаробнице'' (за особе женског пола). Такође се каже и ''вештаци'' (м.) и ''вештице'' (ж.), а понекад и ''чудотворци'' и друго. Од тих речи води порекло и реч ''вештичарење'', која означава магијске радње. У корену ових три речи се налази [[придев]] ''вешт''. ==Подела магије== ===Бела и црна магија=== Премда већи број практичара отклања следећу поделу, уврежена је подела на тзв. '''[[бела магија|белу]]''' и '''[[црна магија|црну магију]]'''. Бела магија још се назива ''десним путем'', а црна ''левим''. Бела магија представља добру магију којој је сврха да се помогне, излечи и саветује. Ту се убрајају предвиђања судбине ([[астрологија]], [[хиромантија|хироманција]], [[тарот]], [[кристаломанција]], [[геоманција]] и сл). Црна магија, с друге стране, представља злу магију, којој је циљ да се науди другоме или да се на натприродан начин постигне некаква корист. Црна магија се повезује са [[сотонизам|сотонизмом]], демонопоклонством, вештицама и чаробњацима. Сама подела магије на белу и црну је више оријентацијска неголи стварна, као и границе међу њима које нису јасно дефиниране. Њен предзнак заправо зависи о етичким вредностима практиканта магије, те се пре може говорити о белим и црним чаробњацима. ===Четири категорије магијске праксе=== Магијска пракса може се поделити у четири групе. Прва је ''симпатетична магија'' којом се уз помоћ симбола који опонаша жељени предмет или особу настоји испунити некаква жеља. Може садржати елементе црне магије, ако се злоупотреби да би се нека особа повредила. Другу групу чини ''прорицање'' при чему се користе разне методе ([[руне]], бацање жира, [[тасеографија|гледање из талога кафе]], хиромантија...). Трећа група садржи ''бацање чини'', [[алхемија|''алхемију'']] и ''чаробњаштво'', док је за четврту групу карактеристично ''бацање урока''.<ref>Hermetizam, str. 12.-13.</ref> == Историја == === Праисторија === Магија се јавила веома рано, већ са човековим обликовањем првих спознаја о свету који га окружује. Магија и религија су међузависне, имају исто ишодиште и настале су истодобно једна из друге. Према [[социолог]]у Гурвичу, магија је вера у силе које човек може контролисати, док је религија вера у силе које човек не може контролисати.<ref>Opća enciklopedija, str.240.</ref> У првобитним примитивним друштвима јавља се [[шаманизам]], религиозно-магијски систем којим посвећена особа ([[шаман]], врач) комуницира с духовима кроз стања транса изазваних халуцогеним дрогама те сновима и визијама. Основни задатак шамана је лечење и [[прорицање]], док је латентна функција одржавање кохезије унутар заједнице и решавање унутардруштвених конфликата. === Стари век=== У [[стари Египат|древном Египту]] многи су свештеници сматрани чаробњацима. Чаробњак би често током читања чаролија са свитака [[папирус]]а уништио фигуру од глине која је приказивала неког непријатеља. Веровало се да је [[Теут]], бог писања и Месеца, написао књигу чаролија и предао је људима, те се после развила [[алхемија]]. То је наука којој су циљеви да се добије [[камен мудрости]] и ''еликсир младости''. У доба [[хеленизам|хеленизма]], грчки колонисти у Египту поистоветили су Теута са [[Хермес Трисмегистос|Хермесом Трисмегистосом]].<ref>Magija, str. 44.</ref> У Египту је магија била дубоко укорењена, јер су обични људи поштовали богове и сазивали духове мртвих у својим кућама, на огњишту. Рођење детета било је попраћено молитвама [[Бес]]у, богу магије, који се веома разликује од свих других египатских богова. Амулети су били популарни, те су их носили живи и мртви. Помоћу магије се могло допрети у [[Дуат]], свет мртвих, па чак преварити богови. У [[Персијско царство|древној Персији]] деловали су медијски [[свештеник|свештеници]] (''маги'') из религије [[зороастризам|зороастринизма]] од којих је настао каснији израз ''магија''.<ref>Povijest, sv. II., str. 400.</ref> У [[античка Грчка|античкој Грчкој]] приређиване су [[Грчко-римске мистерије|мистериј]]е и баканалије на којима су се одвијали магијски и мистични обреди. Магија је имала популарност и у [[антички Рим|старом Риму]], где је већином забележена кроз магијске обреде, прорицања и тровања. Према традицији, један од најпознатијих ''магова'' тога доба био је неопитагорејски филозоф и пророк [[Apollonius of Tyana|Аполон из Тијане]] ([[2. век п. н. е.|2. век пне]]). Утицај на развитак ренесансне магије у [[16. век]]у имали су новоплатонистички филозофи из [[2. век|2.]] и [[3. век]]а, [[Јамблих]] и [[Плотин]]. [[Datoteka:Pentagramm.png|мини|лево|Пентаграм]] ===Средњи век=== Након пропасти [[Римско царство|Римског царства]] у [[5. век|5. веку]] општи цивилизацијски ниво у [[Европа|Европи]] знатно је опао што је било погодна за нови полет и развој разних празноверја која су [[синкретизам|синкретизована]] с хришћанском вером. Нови варварски народи проширили су своја поганска веровања у чаробњаке, вештице и уроке. Неколико средњовековних научника означени су као чаробњаци у народној легенди, посебно [[Папа Силвестар II|Силвестар -{II}-]] i [[Алберт Велики]]. [[Римокатоличка црква|Хришћанска црква]] је настојала да искоренити поганска веровања и обреде, видећи их као претњу свом опстанку те је осудила таква веровања и обреде већ у првим вековима хришћанства повезујући их са [[Сотона|Сотоном]] и чаробњаштвом. Казне за оне који су практиковали поганске ритуале биле су већином духовне. Међутим, страх од демонских сила почео се ширити од [[13. век]]а под утицајем херетичких покрета, што је резултирало оснивањем Инквизиције [[1235.]] године која је имала за циљ борбу против [[хереза|херезе]]. Од [[14. век]]а јављују се магијски приручници, [[гриморијум]]и, у којима се преноси тајна магијска пракса. С временом магија и сродне вештине попут [[алхемија|алхемије]] и [[астрологија|астрологије]] бивају повезане с херетичким веровањима и изазивају зазор међу црквеним круговима због чега носитељи тајних знања долазе на удар инквизиције те одлазе у илегалу. У касном [[средњи век|средњем веку]] почео се све више ширити страх од вештица те су многе жене мучене и спаљене као вештице под оптужбом да су продале душу врагу и добиле моћ за наношење несрећа људима. Црква је [[инквизиција|инквизицијом]] активно покушала да искорени чаробњаке и вештице свим средствима, али су нека умећа опстала, попут [[астрологија|астрологије]] и прорицања будућности, што се може сматрати врстом магије која је активна још и данас. ===Ренесанса=== Раздобље ренесансе прати нагли успон науке и полетност духа новог доба. Како је [[ренесанса]] имала за циљ да се обнове идеали антике у култури, науци и друштву, тако је дотадашњи хришћански [[аристотел]]изам заменио мистични [[новоплатонизам]] којим се поновно разбуктало [[езотерија|езотеријско]] и [[херметизам|херметичко учење]] међу ренесансним мислиоцима. У то време делују многи истакнути окултисти, астролози, кабалисти и алхемичари попут [[Хајнрих Корнелијус Агрипа|Агрипе]], [[Нострадамус]]а, [[Marsilio Ficino|Марсилија Фичина]], [[Парацелзус]]a, [[Giambattista della Porta|Ђијамбатисте Дела Порте]], [[Џон Ди|Џона Дија]] и других. Интелектуалне и духовне напетости појачане су због [[Протестантска реформација|реформације]] и [[протестантизам|протестаната]], посебно у [[Немачка|Немачкој]], [[Енглеска|Енглеској]] и [[Шкотска|Шкотској]]. Племство је показало велико занимање за хороскопе и празноверје у [[15. век|15.]] и [[16. век]]у. ===Просветитељство=== [[18. век]] обележио је развој емпиријске науке, грађанског друштва и повећани утицај државе на просветљење народа. Под утицајем [[Rene Descartes|картезијанско]]-[[Isaac Newton|њутновске]] доктрине настоји се да се рационално објасне све појаве у физичком свету, те се жели да се рационализују и веровања попут религије. [[Просветитељство]] нарочито настоји да докучи свако празноверје, те се обрушава на остатке таквих веровања, као и на магију, алхемију и сличне праксе. [[Наука]] се представља као нова религија која би требала да предводи остварење новог друштва заснованог на разуму и искуству. Успркос томе, раздвајање окултизма од емпиријске науке текло је споро, тако да су се и неки од највећих просветитељских умова бавили окултним дисциплинама, попут Исака Њутна, који је активно проучавао алхемију и астрологију. === Магијски препород у 19. веку === Појава књиге -{''Magus''}- [[1801.]] године енглеског аутора '''Франциса Барета''' довела је до обнове занимања за магију и окултне теме у [[19. век]]у. Магијски препород коинцидирао је с [[романтизам|романтизмом]] у књижевности. [[Рационализам]] и техницизам новога доба, као и захуктала [[индустријска револуција]] нису поспешивали нотацију човека који бежи у мистичне крајолике и давне светове. То је створило погодно тло за ширење окултизма, који је популаризовао знаменити француски окултиста [[Елифас Леви]]. На његовом учењу заснована су бројна окултна друшва ([[Златна зора (херметички ред)|Златна зора]], [[Ordo Templi Orientis|О.Т.О]] и др.) и покрети ([[Теозофија (Блаватскијска)|теозофија]]), а његов рад следили су и каснији окултисти и магови попут [[Алистер Кроули|Алистера Кроулија]] и [[Samuel Liddell MacGregor Mathers|С. Л. Макгрегора Матерса]].<ref>Hermetizam, str. 28.</ref> == Законска забрана у [[Србија|Републици Србији]] == [[Закон (право)|Закон]]ом о јавном реду и миру [[Србија|Републике Србије]] који је донет [[2016]]. године у члану 15, ставци '''Узнемиравање грађана врачањем, прорицањем или сличним обмањивањем''', у шта се може убрајати [[астрологија]], [[тарот]], [[нумерологија]] и друга [[Паганизам|паганска]]/[[Политеизам|политеистичка]] (многобожачка) [[Вера|веровања]] стоји:<ref>[http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_redu_i_miru.html Закон о јавном реду и миру Р. Србије]</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2177515/proricanje-sudbine---moguce-kazne-do-50000-dinara.html Прорицање судбине - могуће казне до 50.000 динара, извор: www.rts.rs]</ref><ref>[http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2016/01/17/7571809/Praznoverje%20170116.mp4 Прорицање судбине - могуће казне до 50.000 динара, извор: www.rts.rs (видео)]</ref> {{Цитат|Ко се бави врачањем, прорицањем судбине, тумачењем снова или сличним обмањивањем на начин којим узнемирава грађане или нарушава јавни ред и мир - казниће се новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара или радом у јавном интересу од 40 до 120 часова.|[[Закон (право)|Закон]] о јавном реду и миру [[Србија|Републике Србије]]}}. == Види још == * [[Врачање]] (вештичарење) * [[Прорицање]] (гатање) * [[Бајање]] * [[Сујеверје]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Refbegin|30em}} * {{cite journal |last=Bailey |first = Michael D. |title = The Meanings of Magic |journal = Magic, Ritual, and Witchcraft |volume=1 |number=1 |year=2006 |pages=1–23 |doi=10.1353/mrw.0.0052 |doi-access=free }} * {{cite book |last=Bailey |first = Michael D. |title = Magic: The Basics |location = Abingdon and New York |publisher=Routledge |year=2018 |isbn=978-1-138-80961-1 }} * {{cite contribution |last=Bremmer |first = Jan N. |contribution = The Birth of the Term Magic |title = The Metamorphosis of Magic from Late Antiquity to the Early Modern Period |editor1 = Jan N. Bremmer |editor2=Jan R. Veenstra |location=Leuven |publisher=Peeters |year=2002 |pages=1–2 |isbn=9789042912274 }} * {{cite journal |last=Bogdan |first=Henrik |title = Introduction: Modern Western Magic |journal=Aries |volume=12 |number=1 |year=2012 |pages=1–16 |doi=10.1163/147783512X614812 }} * {{cite book |last=Cunningham |first=Graham |title=Religion and Magic: Approaches and Theories |url=https://archive.org/details/religionmagicapp0000cunn |location=Edinburgh |publisher = Edinburgh University Press |year=1999 |isbn=9780748610136 }} * {{cite book |last=Davies |first=Owen |title = Magic: A Very Short Introduction |location=Oxford |publisher = Oxford University Press |year=2012 |isbn=9780199588022 |url = https://books.google.com/books?id=ntYUDAAAQBAJ }} * {{cite book |last=Flint |first=Valerie I. J. |title=The Rise of Magic in Early Medieval Europe |location=Princeton |publisher=Princeton University Press |year=1991 |isbn=978-0691031651 }} * {{cite book |last1=Freud |first1=Sigmund |last2=Strachey |first2=James |title = Totem and Taboo: Some Points of Agreement Between the Mental Lives of Savages and Neurotics |year=1950 |publisher = W.W. Norton & Co. |location=New York |isbn=978-0393001433 |edition=Repint |url = https://archive.org/details/totemtaboosomepo00fre_y0d }} * {{cite chapter |last=Gordon |first=Richard |year=1999 |chapter=Imagining Greek and Roman Magic |title = The Athlone History of Witchcraft and Magic in Europe |volume = 2: Ancient Greece and Rome |location=London |publisher = Athlone Press |editor1 = Bengt Ankarloo |editor2 = Stuart Clark |pages=159–275 |isbn=978-0485890020 }} * {{cite journal |first=Elizabeth |last=Graham |year=2018 |title = Do You Believe in Magic? |journal = Material Religion: The Journal of Objects, Art and Belief |volume=14 |issue=2 |pages=255–257 |doi=10.1080/17432200.2018.1443843 |s2cid=195037024 }} * {{cite encyclopedia |last=Hanegraaff |first = Wouter J. |pages=716–719 |title = Magic I: Introduction |encyclopedia = Dictionary of Gnosis and Western Esotericism |year = 2006 |publisher=Brill |editor = Wouter J. Hanegraaff |isbn=9789004152311 }} * {{cite encyclopedia |last = Hanegraaff |first = Wouter J. |pages=738–744 |title = Magic V: 18th-20th Century |encyclopedia = Dictionary of Gnosis and Western Esotericism |year = 2006b |publisher=Brill |editor = Wouter J. Hanegraaff |isbn=978-9004152311 }} * {{cite book |last=Hanegraaff |first=Wouter |year=2012 |title = Esotericism and the Academy: Rejected Knowledge in Western Culture |publisher = Cambridge University Press |location = Cambridge, England |isbn=9780521196215 }} * {{cite book |last=Hutton |first=Ronald |title = Witches, Druids and King Arthur |location = London and New York |publisher = Hambledon and London |year=2003 |isbn=9781852853976 |url-access=registration |url = https://archive.org/details/witchesdruidskin00hutt }} * {{cite book |last = Jolly |first = Karen Louise |title = Popular Religion in Late Saxon England: Elf Charms in Context |location = Chapel Hill and London |publisher = University of North Carolina Press |year=1996 |isbn=978-0807845653 }} * {{cite book |last=Kieckhefer |first=Richard |year=2000 |title = Magic in the Middle Ages |edition = 2nd |publisher = Cambridge University Press |location = Cambridge, England |isbn=9780521785761 }} * {{cite journal |last = Mair |first = Victor H. |title = Old Sinitic *M^γag, Old Persian Maguš, and English "Magician" |journal = Early China |volume=15 |year=2015 |pages=27–47 |issn=0362-5028 |doi=10.1017/S0362502800004995 }} * {{cite book |last1=Mauss |first1=Marcel |last2=Bain |first2=Robert |last3=Pocock |first3=D. F. |title = A General Theory of Magic |year = 2007 |publisher=Routledge |location=London |isbn=978-0415253963 |edition=Reprint }} * {{cite book |last1=Otto |first1=Berndt-Christian |last2=Stausberg |first2=Michael |year=2013 |title = Defining Magic: A Reader |publisher=Equinox |location=Durham |isbn=9781908049803 |url = https://books.google.com/books?id=B2R_BAAAQBAJ }} * {{cite book |last=Styers |first=Randall |year=2004 |title = Making Magic: Religion, Magic, and Science in the Modern World |url=https://archive.org/details/makingmagicrelig0000stye |publisher = Oxford University Press |location=London |isbn=9780195169416 }} * {{cite book |last=Tambiah |first = Stanley Jeyaraja |title = Magic, Science, Religion, and the Scope of Rationality |year = 1991 |publisher = Cambridge University Press |location = Cambridge, England |isbn=978-0521376310 |edition=Reprint }} * {{cite book |last = Sasson |first = Jack M. |title = Civilizations of the ancient Near East |year=1995 |publisher=Scribner |isbn=978-0-684-19722-7 |language=en }} * {{cite journal |last=Coleman |first=Simon |year=2008 |title=The Magic of Anthropology |journal=Anthropology News |volume=45 |issue=8 |pages=8–11 |doi=10.1111/an.2004.45.8.8 }} * {{cite book |last=Dickie |first=Matthew W. |title=Magic and Magicians in the Greco-Roman World |location=London |year=2001 }} * {{cite book |last1=Gosden |first1=Chris |title=Magic: A History: From Alchemy to Witchcraft, from the Ice Age to the Present |date=2020 |publisher=Farrar, Straus and Giroux |location=New York}} * {{cite journal |last=Gusterson |first=Hugh |year=2004 |title=How Far Have We Traveled? Magic, Science and Religion Revisited |journal=Anthropology News |volume=45 |issue=8 |pages=7–11 |doi=10.1111/an.2004.45.8.7.1 }} * {{cite journal |last=Hammond |first=Dorothy |title=Magic: A Problem in Semantics |url=https://archive.org/details/sim_american-anthropologist_1970-12_72_6/page/1349 |journal=American Anthropologist |volume=72 |issue=6 |year=1970 |pages=1349–1356|doi=10.1525/aa.1970.72.6.02a00080 }} * {{cite book |last=O'Keefe |first=Daniel |title=Stolen Lightning: The Social Theory of Magic |location=Oxford |year=1982}} * {{cite journal |last1=Wax |first1=Murray |last2=Wax |first2=Rosalie |title=The Notion of Magic |url=https://archive.org/details/sim_current-anthropology_1963-12_4_5/page/495 |journal=Current Anthropology |volume=4 |issue=5 |year=1963 |pages=495–518|doi=10.1086/200420 }} *Meyer, Marvin & Smith, Richard (1994) ''Ancient Christian Magic: Coptic Texts of Ritual Power'', HarperSanFrancisco {{Refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Magic}} * [http://www.okultopedija.com Okultopedija:] Enciklopedija Magije i Okultizma. * [http://www.newadvent.org/cathen/11197b.htm ''Catholic Encyclopedia'' "Occult Art, Occultism"] * [http://www.newadvent.org/cathen/15674a.htm ''Catholic Encyclopedia'' "Witchcraft"] {{светоназор|аспекти}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Магија| ]] nwtrf3z7mjlsdsdzwidgir3uxctvpf8 0 29137 25114111 24747402 2022-07-19T14:40:35Z Dukae1969 184906 /* Самостални албуми */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музичар | име = Рамбо Амадеус | слика = Antonije Pusic Rambo Amadeus.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = Антоније Пушић | друга_имена = | надимци = | боја_позадине = соло | датум_рођења = {{датум рођења|1963|6|14|год=да}} | место_рођења = [[Котор]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црна Гора]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = [[Београд]] | држављанство = [[Србија]], [[Црна Гора]] | религија = | супружници = | партнери = | деца = | родитељи = | породица = | активни_период = 1988—данас | образовање = | занимање = [[кантаутор]], [[гитара|гитариста]] | богатство = | жанр = [[Џез фузија|Jazz Fusion]], [[Рок музика|рок]], [[Експериментална музика]], [[Диско музика|диско]], [[Хип хоп музика|Хип хоп]], [[Електронска музика]], [[Филмска музика]] | инструменти = [[певач|вокал]], [[електрична гитара]] | издавачке_куће = [[ПГП РТБ]] | везани_чланци = | веб-сајт = {{URL|http://www.ramboamadeus.com/}} | потпис = }} '''Антоније Пушић''' ([[Котор]], [[14. јун]] [[1963]]), познатији под [[псеудоним]]ом '''Рамбо Амадеус''', певач је и текстописац популаран широм бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. == Биографија == Антоније Пушић је рођен [[14. јун]]а [[1963]]. године у [[Котор]]у. Дипломирао на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету]] у [[Београд]]у, на Одсеку за туризмологију. Био је вишеструки вицепрвак Југославије у [[спортско једрење|једрењу]].<ref>[http://www.blic.rs/drustvo.php?id=69054 Blic Online | Od estrade i folka do advertajzinga, piplmetra i rejtinga] {{Wayback|url=http://www.blic.rs/drustvo.php?id=69054 |date=20090218013133 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Његове [[песма|песме]] комбинују [[сатира|сатиричне]] текстове о природи обичног човека и бесмислености локалне политике, а користи и мешавину музичких стилова (развијајући се до drum'n'bass звука у новијим делима, али додајући много елемената [[турбо-фолк музика|турбо-фолка]] у ранијим радовима), као и пошалице на сопствени рачун (нпр. један од његових многобројних псеудонима је и „Рамбо Амадеус Свјетски Мега Цар“ (РАСМЦ), док се на почетку каријере представљао и као „Нагиб Фазлић Нагон, рудар који је снимио плочу“) на концертима никад не репродукује дословно студијске верзије песама, већ импровизује, обилато користећи [[хумор]] у циљу истраживања људске [[глупост]]и. Познат је као кум назива „[[турбо-фолк музика|турбо-фолк]]“, што је његов својеврстан допринос домаћој поп-култури. Рамбо Амадеус је овако описао сопствени звук у време свог првог албума ([[1988]]. године), а назив је потом преузет од звезда новокомпоноване народне музике, добивши сасвим ново значење раних деведесетих година. Неки његови фанови пореде стил и каријеру Рамба Амадеуса са [[Френк Запа|Френком Запом]], мада је пуно примереније поређење са [[Капетан Бифхарт|Капетаном Бифхартом]] ({{јез-енгл|Captain Beefheart}}). Антоније Пушић син је књижевнице [[Босиљка Пушић|Босиљке Пушић]]. == Дискографија == === Самостални албуми === [[Датотека:Rambo Amadeus Eurovision 2012 Baku Semi-Final.jpg|мини|десно|Рамбо Амадеус на Песми Евровизије 2012.]] * „[[О туго јесења]]“ (ПГП-РТБ, [[1988]]) * „[[Хоћемо гусле]]“ (ПГП-РТБ, [[1989]]) * „[[Психолошко пропагандни комплет М-91|Психолошко-пропагандни комплет M-91]]“ (ПГП-РТБ, [[1991]]) * „[[Kurac, pička, govno, sisa|Курац, пичка, говно, сиса]]“ (DE Production/Master Records, [[1993]]) - ''уживо'' * „Лажни цар Шћепан Мали“ (DE Production, [[1994]]) - ''касета; музика за представу'' * „[[Музика за децу]]“ ([[Б92]], [[1995]]) - ''дечја музика'' * „[[Титаник (албум)|Титаник]]“ (Комуна, [[1997]]) * „''Koncert v KUD France Prešeren''“ - (Vinilmanija, 1997) - ''уживо; намењен словеначком тржишту'' * -{„[[Don't happy be worry]]“}- (Metropolis, [[2000]]) * „[[Чобане, врати се]]“ (Dallas Recors, 2000) - ''албум „Don't happy be worry“ за словеначко и хрватско тржиште; садржај истоветан'' * „[[Боље једно вруће пиво него четири 'ладна]]“ (Metropolis, [[2002]]) - ''уживо'' * „[[Опрем добро]]“ (Б92, [[2005]]) * „[[Хипишизик метафизик]]“ (ПГП-РТБ, [[2008]]) * „[[Врх дна]]” (Mascom Records, [[2015]]) * ''Brod budala'' (2020) === Заједнички албуми === * „Микроорганизми“ (Комуна, [[1996]]) - ''Рамбо Амадеус и Горан Вејвода'' * „Метрополис Б Tour-de-force“ ([[Б92]], [[1998]]) - ''Рамбо Амадеус и Мирослав Савић'' === Компилације === * „Изабрана дела 1989-1994“ (ПГП-РТС, [[1994]]) - ''садржи и необјављене снимке'' * „Zbrana dela 1“ (Vinilmanija, [[1998]])- ''намењен словеначком тржишту; садржи и необјављене снимке'' * „Zbrana dela 2“ (Vinilmanija, 1998)- ''намењен словеначком тржишту; садржи и необјављене снимке'' === Албуми разних извођача === * „КСТ уживо“ (КСТ, [[1992]]) - ''учешће; уживо'' * „Без струје“ (МТС, [[1994]]) - ''учешће; уживо (акустично)'' * „Нас слушају сви, ми не слушамо никога“ (Radio Index, [[1997]]) - ''учешће; као „Рамбо Амадеус & ДЛМ“'' * „''Drž'te ih! To nisu Niet!!!''“ (Vinilmanija, [[1998]]) - ''учешће'' == Фестивали == * 2012. Евросонг - Еуро Неуро (представник Црне Горе) * 2018. Беовизија - Нема те (дует са Бети Ђорђевић) == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Rambo Amadeus 1.jpeg|Рамбо Амадеус на концерту испред куће цвећа 25.05.2022. Датотека:Rambo Amadeus 2.jpg Датотека:Rambo Amadeus 3.jpeg|Рамбо Амадеус са бендом </div></gallery></center> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти | commons = Rambo Amadeus | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Рамбо Амадеус | wikinews = Рамбо Амадеус }} * {{званични веб-сајт|http://www.ramboamadeus.com}} * {{Youtube|channel|RamboAmadeusSMC}} * {{Facebook|RamboAmadeus}} * {{Twitter|RamboAmadeusSMC}} * [http://www.myspace.com/RamboAmadeus Рамбо Амадеус] на сајту [[Myspace]] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2018&mm=04&dd=13&nav_id=1380938 Рамбо Амадеус: Психијатар каже да ми ништа не фали (Б92, 13. април 2018)] {{Црна Гора на Песми Евровизије}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Амадеус, Рамбо}} [[Категорија:Рамбо Амадеус| ]] [[Категорија:Рођени 1963.]] [[Категорија:Которани]] [[Категорија:Српски певачи]] [[Категорија:Српски музичари]] [[Категорија:Црногорски певачи]] [[Категорија:Црногорски музичари]] [[Категорија:Југословенски певачи]] [[Категорија:Југословенски музичари]] [[Категорија:Југословенски филмски и серијски композитори]] [[Категорија:Текстописци]] [[Категорија:Забавна музика]] [[Категорија:Представници Црне Горе на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 2012.]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] [[Категорија:Учесници Беовизије]] [[Категорија:Учесници српских избора песама за Евровизију]] ejkrrnwu3lmil515w6v6wa52194ddzv 0 30434 25114397 24463349 2022-07-19T17:18:50Z 2A02:1810:2D11:A000:A86B:7F90:43E3:CD99 wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Милан Јовановић}} {{Биографија | име = Милан | презиме = Јовановић Батут | слика = M j batut.jpg | опис_слике = Милан Јовановић Батут | дан_рођења = 10. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1847. | место_рођења = [[Сремска Митровица]] | држава_рођења = [[Аустријско царство]] | дан_смрти = 11. | месец_смрти = септембар | година_смрти = 1940. | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Краљевина Југославија]] | женски_пол = }} '''Милан Јовановић Батут''' ([[Сремска Митровица]], [[10. октобар]] [[1847]] — [[Београд]], [[11. септембар]] [[1940]]) био је српски и југословенски лекар, универзитетски професор, утемељивач [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факултета]]. == Биографија == Рођен је у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] пред [[Мађарска револуција 1848.|Мађарску буну]] у јесен [[1847]]. године, од оца Косте Јовановића трговца колонијалном робом. Мајка је била од Новића, где је припадао песник [[Јоксим Новић Оточанин]]. Деда по оцу Србин пореклом "однекуд од Софије", учествовао је у борбама за време Првог српског устанка. Погинуо је славно у боју против Турака на Мишару 1806. године. Удовица баба "Старка Анђа" превела је онда породицу у Срем, да би се скрасили у Митровици. Породица је до 1848. године била имућна па осиромашила, јер је нештедемице помагала Српски покрет. Отац Коста успешни предузимљиви трговац (који је стигао до Хамбурга и о томе оставио дневник са пута) настрадао је несрећним случајем од разбеснелог бика.<ref name="#1">"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1940.</ref> Милан је у Митровици похађао основну школу и завршио два разреда реалке. Као средњошколац показао је таленат за цртање. Гимназију је наставио у Панчеву и након годину дана прешао као "благодејанац" у Карловце. Након седмог разреда гимназије у Карловцима, отишао је 1865. године у Осијек, где је матурирао са одличним успехом. Породични пријатељ [[Светозар Милетић]] који је рано препознао Јовановићев потенцијал, нудио му је као помоћ стипендију, и то само ако би студирао право. Међутим, младић је свим бићем био окренут медицини, и студије медицине започео је у Бечу, захваљујући материјалној помоћи десеторице грађана Митровице, који су му током прве године давали по две форинте месечно за издржавање. Како није могао да настави студије следећег семестра, био је принуђен да оде у Нови Сад где је три године предавао у реалци, скупљајући новац. Са довољно новца вратио се у аустријску престоницу где је завршио медицину на Бечком универзитету 1878. године. Током студија у Бечу, предавали су му професори који су били славна имена бечке и европске медицине.<ref name="#1"/> === Батут === Када се 1885. године Милан Јовановић вратио са стручног усавршавања по европским престоницама, узео је надимак '''Батут'''. Разлог је био у томе што су поред њега у српској јавности, у истој друштвеној улози била још два Милана Јовановића и то лекара. Састали су се њих тројица и узели надимке да би их друштво разликовало. Др Јовановић, родом из банатског села [[Јарковац|Јарковца]] прозвао се '''Морски''' (као бродски лекар) или '''Бомбајац''' (по Индији), други је узео средње слово '''А''' (по имену оца), а трећи, Сремац, по презимену некадашњег очевог трговачког компањона - '''Батут'''.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 2/1940.</ref> [[Датотека:Batut 1.JPG|250п|мини|десно|[[Спомен-биста Милана Јовановић Батута у Београду|Биста Милана Јовановића Батута]] испред Медицинског факултета у Београду]] == Медицинско-просветни великан == Већ на самом почетку лекарске праксе у Сомбору дошле су до изражаја његове склоности према писаној речи и здравствено-просветном раду. Године 1880. је у том циљу покренуо лист за лекарску поуку народу [[Здравље (лист)|„Здравље”]]. Био је то први лист са хигијенско-просветним садржајем на словенском југу. У периоду од 1880. до 1882. године на позив црногорске владе био је начелник Санитетског одељења тамошњег Министарства унутрашњих дела и главни лекар Цетињске болнице. Залагањем др [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]] дошао је у Србију, где је добио државну стипендију за усавршавање у иностранству. Неколико година радио је на водећим медицинским установама Европе тога времена, у Минхену, Берлину, Паризу и Лондону. Последње месеце бављења у Европи провео је у Паризу, где је упознао славног [[Луј Пастер|Луја Пастера]]. Посебно је он проучавао проблеме хигијене и бактериологије. Након специјализације позван је да оснује Катедру за бактериологију на Карловом универзитету у Прагу. Међутим, ову ласкаву понуду одбио је и прихватио место редовног професора на Катедри хигијене и судске медицине на Великој школи у Београду. Предавао је студентима дуги низ година и изградио велики ауторитет као научник и професор. Посебно признање за његов рад био је избор за ректора Велике школе. Карлов универзитет га је 1938. промовисао у почасног доктора.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/06/18?pageIndex=00005 "Време", 18. јун 1938]</ref> Једна од највећих заслуга професора Батута била је оснивање Медицинског факултета у Београду. Иако није имао довољну подршку својих колега лекара, професор Јовановић је био истрајан у својим идејама и након вишедеценијске борбе Медицински факултет је основан 1919. године, а Милан Јовановић Батут је постао први декан и професор хигијене на новооснованом факултету. Поред наставне и научне делатности, професор Батут био је веома активан друштвени радник. Између осталог, био је председник Српског лекарског друштва, Југословенског лекарског друштва, Друштва за чување народног здравља, вишегодишњи члан и председник Главног санитетског савета. На његову иницијативу основано је Министарство народног здравља после Првог светског рата. Такође, био је један од оснивача Српске књижевне задруге. Сарађивао је са Матицом српском, Српским књижевним гласником и био један од првих и најугледнијих сарадника Политике. Један књижевник је приметио у вези писања Батутовог: писао је "Вуковим језиком" а "Доситејевим начином". Имао је велику способност популарисања и приказивања најзамршенијих научних истина. Здравствено просвећивање народа било је најзначајније животно дело др Милана Јовановића Батута. Та идеја провлачила се кроз његов читав радни век. Објавио је неколико стотина чланака, на десетине брошура и књига. У својим делима истицао је значај породичних вредности, које представљају главни разлог националне пропасти или препорода. Према Батуту породица је темељ снаге и духа народа, раскрсница свих путева и првенствени извор добра и зла у људском друштву. По биографу Озрену Недељковићу (1940): ''Батут је наш најзначајнији радник на хигијенском просвећивању народа. Као добра познавалац народног живота умео је свој рад и своје писање да подеси према стварном стању просвећености народа. Простудирао је потребе, осећања и језик нашег народа. Зато су његови списи - пуни поука а писани најчистијим народним језиком - и продрли толико дубоко у народ''. Професор Милан Јовановић Батут је својим вишедеценијским научним и друштвеним радом оставио неизбрисив траг у историји српског народа. Његова одликовања представљају најстарију и историјски веома значајну групу у оквиру Збирке одликовања Архива САНУ. Преминуо је у Београду 11. септембра 1940. године. По њему је названа једна [[Батутова улица (Београд)|улица у Београду]]. ==Награде== *[[Орден Светог Саве (монархија)|Орден Светог Саве]], I степена, [[Краљевина Србија]]<ref name="politika">{{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/479725/Dr-Batut-vratio-dug-prema-narodu|title=Др Батут вратио дуг према народу|website=Politika Online|access-date=2021-05-25}}</ref> *Орден Светог Саве, II степена<ref name="osanu">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/milan-jovanovic-batut/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-01-12}}{{Мртва веза}}</ref> *Орден Светог Саве, III степена<ref name="osanu"/> *[[Национални орден Легије части]], IV степен, Француска<ref name="politika"/> *[[Орден белог лава]], III степен, Чехословачка<ref name="politika"/> *[[Орден књаза Данила I]], III степен<ref name="osanu"/> *[[Орден Белог орла (монархија)|Орден Белог орла]], III степена<ref name="osanu"/> *Орден Белог орла, IV степена<ref name="osanu"/> *Орден Белог орла, V степена<ref name="osanu"/> *Орден Српског друштва Црвеног крста<ref name="osanu"/> *[[Орден Југословенске круне]], II степена<ref name="osanu"/> *[[Крст милосрђа (Краљевина Србија)|Крст милосрђа]]<ref name="osanu"/> *Сребрна медаља Српског друштва Црвеног крста<ref name="osanu"/> *Споменица 40-годишњице Светоандрејске скупштине<ref name="osanu"/> *Споменица на рат 1912. „Освећено Косовоˮ<ref name="osanu"/> *Споменица на рат 1913.<ref name="osanu"/> ;Почасни докторати *[[Универзитет у Београду]]<ref name="politika"/> *[[Свеучилиште у Загребу]]<ref name="politika"/> *[[Универзитет у Бечу]]<ref name="politika"/> *[[Карлов универзитет]]<ref name="politika"/><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/06/18?pageIndex=00005 „Политика”, 18. јун 1938]</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == <div class="flowlist> * [https://web.archive.org/web/20091108124625/http://www.batut.org.rs/activenews_view.asp?articleID=20 Институт за заштиту здравља Србије] </div> == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Milan Jovanović Batut | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Милан Јовановић Батут | wikinews = }} <div class="flowlist> * [http://www.rastko.rs/rastko/delo/12538 Славица Жижић-Борјановић: Батут, ко је то?] * [https://www.danas.rs/zivot/kako-je-osnivac-medicinskog-fakulteta-milan-jovanovic-dobio-nadimak-batut/ Како је оснивач Медицинског факултета Милан Јовановић добио надимак Батут? (Данас, 11. септембар 2020)] * [https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/srb/darodavci/milan-jovanovic-batut Збирка одликовања Архива САНУ] * [https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2020&mm=10&dd=10&nav_id=1745383 Др Милан Јовановић Батут: Од сина трговца до оснивача Медицинског факултета и носиоца Легије части (Б92, 10. октобар 2020)] * [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=10&nav_id=1745855 Корона вирус и лекари: Милан Јовановић Батут - „патријарх југословенског здравства” (Б92, 10. октобар 2020)] {{клица-биог}} {{s-start}} {{S-aca}} {{s-bef | before =[[Коста Главинић]]}} {{s-ttl | title = Ректор [[Велика школа|Велике школе]] | years =[[1901]]—[[1902]].}} {{s-aft | after = [[Марко Т. Леко]]}} {{s-end}} {{Authority control}} {{портал бар|Биографија|Медицина|Краљевина Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јовановић, Милан Батут}} [[Категорија:Рођени 1847.]] [[Категорија:Умрли 1940.]] [[Категорија:Митровчани (Сремска Митровица)]] [[Категорија:Српски лекари]] [[Категорија:Професори београдског универзитета]] [[Категорија:Чланови Српског лекарског друштва]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Носиоци Ордена белог лава]] oeu2vrwo4rttu5vd9wpf2766ofdtngi 0 31154 25113973 24925692 2022-07-19T12:37:37Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Драган Томић}} {{Политичар | име = Драган Томић | слика = Stevan Kragujevic, Dragan Tomic, predsednik Skupstine SR Srbije.JPG | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1936|||}} | место_рођења = [[Приштина]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2022|6|21|1936|||}} | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = [[Србија]] | народност = [[Срби|Српска]] | вероисповест = [[Атеизам|Атеиста]] | партија = [[Социјалистичка партија Србије]] </br> Раније: </br>[[Савез комуниста Југославије]] | универзитет = [[Универзитет у Београду]] | професија = [[Политика|Политичар]] | функција_1 = 5. [[Председник Народне скупштине Републике Србије]] | избори_1 = | почетак_функције_1 = [[1. фебруар]] [[1994]] | крај_функције_1 = [[22. јануар]] [[2001]] | претходник_1 = [[Зоран Аранђеловић]] | наследник_1 = [[Драган Маршићанин]] | функција_2 = [[Вршилац дужности]]<br />[[Председник Републике Србије|Председника Републике Србије]] | избори_2 = | почетак_функције_2 = [[23. јул]] [[1997]] | крај_функције_2 = [[29. децембар]] [[1997]]. | претходник_2 = | наследник_2 = | функција_3 = | избори_3 = | датум_функције_3 = | почетак_функције_3 = | крај_функције_3 = | претходник_3 = | наследник_3 = | списак = [[Списак председника Србије|Списак председника]] [[Србија|Србије]] | амблем = }} '''Драган Томић''' ([[Приштина]], [[1936]] — [[21. јун]] [[2022]]) био је српски политичар и бивши председник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]]. == Биографија == Рођен је [[1936]]. године у [[Приштина|Приштини]], а школовао се у [[Београд]]у. где је и завршио Технолошко-металуршки факултет. По дипломирању [[1962]]. године запослио се у раковачком „Рекорду“ где је почео као инжењер-технолог и дошао до места генералног директора. Био је делегат у СО Раковица и у Већу општина Скупштине Србије. Уследила је функција председника Градске конференције ССРН (1986 — 1989). После Рекорда запослио се у „Југопетролу“ на месту генералног директора. Биран је за председника Савеза инжењера и техничара Југославије. Са места шефа посланичке групе [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] изабран је [[1994]]. године за председника републичког [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] и на том месту остао до октобарских промена [[2000]]. године. Био је на месту [[Вршилац дужности|Вршиоца дужности]] [[Председник Републике Србије|Председника Републике Србије]] од [[23. јул]]а [[1997]]. године до [[29. децембар|29. децембра]] [[1997]]. године. Преминуо је 21. јуна 2022. године.<ref>„[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/umro-dragan-tomic/ Umro Dragan Tomić]“. ''Danas''. 21 јун 2022.</ref> == Види још == * [[Народна скупштина Републике Србије|Народна скупштина Србије]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4857506/preminuo-dragan-tomic-nekadasnji-predsednik-narodne-skupstine.html Преминуо Драган Томић, некадашњи председник Народне скупштине] {{Председници Народне скупштине Републике Србије}} {{Председници Републике Србије}} {{порталбар|Биографија|Србија}} {{DEFAULTSORT:Томић, Драган}} [[Категорија:Рођени 1936.]] [[Категорија:Умрли 2022.]] [[Категорија:Политичар из Приштине]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Чланови Социјалистичке партије Србије]] pf6jzubgivvp67foircw33lhhlj97wq 25113974 25113973 2022-07-19T12:37:50Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Драган Томић}} {{Политичар | име = Драган Томић | слика = Stevan Kragujevic, Dragan Tomic, predsednik Skupstine SR Srbije.JPG | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1936|||}} | место_рођења = [[Приштина]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2022|6|21|1936|||}} | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = [[Србија]] | народност = [[Срби|Српска]] | вероисповест = [[Атеизам|Атеиста]] | партија = [[Социјалистичка партија Србије]] </br> Раније: </br>[[Савез комуниста Југославије]] | универзитет = [[Универзитет у Београду]] | професија = [[Политика|Политичар]] | функција_1 = 5. [[Председник Народне скупштине Републике Србије]] | избори_1 = | почетак_функције_1 = [[1. фебруар]] [[1994]] | крај_функције_1 = [[22. јануар]] [[2001]] | претходник_1 = [[Зоран Аранђеловић]] | наследник_1 = [[Драган Маршићанин]] | функција_2 = [[Вршилац дужности]]<br />[[Председник Републике Србије|Председника Републике Србије]] | избори_2 = | почетак_функције_2 = [[23. јул]] [[1997]] | крај_функције_2 = [[29. децембар]] [[1997]]. | претходник_2 = | наследник_2 = | функција_3 = | избори_3 = | датум_функције_3 = | почетак_функције_3 = | крај_функције_3 = | претходник_3 = | наследник_3 = | списак = [[Списак председника Србије|Списак председника]] [[Србија|Србије]] | амблем = }} '''Драган Томић''' ([[Приштина]], [[1936]] — [[21. јун]] [[2022]]) био је српски политичар и бивши председник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]]. == Биографија == Рођен је [[1936]]. године у [[Приштина|Приштини]], а школовао се у [[Београд]]у. где је и завршио Технолошко-металуршки факултет. По дипломирању [[1962]]. године запослио се у раковачком „Рекорду“ где је почео као инжењер-технолог и дошао до места генералног директора. Био је делегат у СО Раковица и у Већу општина Скупштине Србије. Уследила је функција председника Градске конференције ССРН (1986 — 1989). После Рекорда запослио се у „Југопетролу“ на месту генералног директора. Биран је за председника Савеза инжењера и техничара Југославије. Са места шефа посланичке групе [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] изабран је [[1994]]. године за председника републичког [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] и на том месту остао до октобарских промена [[2000]]. године. Био је на месту [[Вршилац дужности|Вршиоца дужности]] [[Председник Републике Србије|Председника Републике Србије]] од [[23. јул]]а [[1997]]. године до [[29. децембар|29. децембра]] [[1997]]. године. Преминуо је 21. јуна 2022. године.<ref>„[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/umro-dragan-tomic/ Umro Dragan Tomić]“. ''Danas''. 21 јун 2022.</ref> == Види још == * [[Народна скупштина Републике Србије|Народна скупштина Србије]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4857506/preminuo-dragan-tomic-nekadasnji-predsednik-narodne-skupstine.html Преминуо Драган Томић, некадашњи председник Народне скупштине] {{Председници Народне скупштине Републике Србије}} {{Председници Републике Србије}} {{порталбар|Биографија|Србија}} {{DEFAULTSORT:Томић, Драган}} [[Категорија:Рођени 1936.]] [[Категорија:Умрли 2022.]] [[Категорија:Политичари из Приштине]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Чланови Социјалистичке партије Србије]] t23kf385k4kj3cu1zwkiqg5m7ulbjuv 0 32123 25114549 24559446 2022-07-19T18:14:28Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М | дидаскалија=ПЕТАР СТАМБОЛИЋ | слика = Petar Stambolić 1958.jpg | опис_слике=Петар Стамболић 1958 | датум_рођења = {{датум рођења|1912|7|12}} | место_рођења =[[Брезова (Ивањица)|Брезова]], код [[Ивањица|Ивањице]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2007|9|21|1912|7|12}} | место_смрти =[[Београд]] | држава_смрти =[[Србија]] | супруга=[[Јудита Аларгић-Стамболић]] | професија=политичар | КПЈ=[[1935]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | чин=[[генерал-мајор]] у резерви | функција='''Председник [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине ФНРЈ]]''' | мандат=1957 — 1963. | претходник=[[Моша Пијаде]] | наследник=[[Едвард Кардељ]] | функција2='''Председник [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]]''' | мандат2=1963 — 1967. | претходник2=[[Јосип Броз Тито]] | наследник2= [[Мика Шпиљак]] | функција3='''Председник [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]]''' | мандат3=[[15. мај]] [[1982]] — [[15. мај]] [[1983]]. | претходник3=[[Сергеј Крајгер]] | наследник3=[[Мика Шпиљак]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}}''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден југословенске звезде}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''инострана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} [[Датотека:GRE Order of George I - Grand Cross BAR.png|50п|Велики крст - Орден Ђорђа I (Грчка)]] {{!}}} }} '''Петар Стамболић''' ([[Брезова (Ивањица)|Брезова]], код [[Ивањица|Ивањице]], [[12. јул]] [[1912]] — [[Београд]], [[21. септембар]] [[2007]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. У периоду од [[1963]]. до [[1967]]. обављао је функцију председника [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]], а од [[1982]]. до [[1983]]. [[Председништво СФРЈ|Председништва СФР Југославије]] == Биографија == Рођен је у [[12. јул]]а [[1912]]. године у селу [[Брезова (Ивањица)|Брезова]] код [[Ивањица|Ивањице]]. Основну школу учио је у родном месту, а гимназију у [[Ивањица|Ивањици]] и [[Чачак|Чачку]]. Редовне студије почео је у [[Београд]]у [[1931]]. године на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредно-шумарском факултету]]. Одмах после уписа на студије, укључио се у акције револуционарне студентске омладине [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]]. Био је један је од организатора и руководилаца акције студената за помоћ политичким затвореницима, октобра [[1933]]. године. Као члан Акционог одбора стручних студентских удружења, радио је на оснивању стручних студентских удружења и окупљању студената [[Марксизам|марксиста]]. Током [[1935]]. и [[1936]]. године био је један од организатора штрајкова и борбе револуционарне студентске омладине за слободу науке и аутономију Универзитета, против националистичких студентских удружења и др. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) постао је децембра 1933. године, када је постао и руководилац скојевске ћелије на Пољопривредно-шумарском факултету. Септембра [[1934]]. је укључен у чланство Универзитетског комитета СКОЈ-а, а крајем 1935. у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Поред рада у Београду, у време распуста ангажовао се и у раду са средњошколском и радничком омладином, у родном крају. Године [[1937]]. је постао члан Универзитетског комитета КПЈ, тада најјаче партијске организације у Београду. Више пута је хапшен и протериван из Београда. После одслужења војног рока, вратио се у Београд и наставио политички рад. По задатку Партије, од новембра 1937. до марта [[1938]]. радио је као партијски радник у унутрашњости, углавном у централној и западној [[Србија|Србији]]. Од средине 1938, као инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију, радио је при Обласном комитету КПЈ за западну Србију, почетком јуна [[1940]]. у Београду, када је изабран за делегата за [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пету земаљску конференцију КПЈ]]. Непосредно пред [[Априлски рат]] [[1941]]. године радио је, као инструктор Покрајинског комитета, у [[Ниш]]у и [[Ваљево|Ваљеву]]. После окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], у својству инструктора ПК радио је на организовању устанка на подручју [[Јагодина|Јагодине]] и [[Смедеревска Паланка|Смедеревске Паланке]], и на формирању првих партизанских јединица у централној и западној Србији. У јесен 1941. године је, у тада ослобођеном, [[Ужице|Ужицу]] радио на организовању органа народне власти и био изабран за првог секретара [[Главни народноослободилачки одбор за Србију|Главног народноослободилачког одбора за Србију]]. После [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења Главнине партизанских снага из Србије у Санџак]], децембра 1941. изабран је за члана [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]]. У [[Босна|Босни]] се налазио до краја [[1942]], најпре у Штабу [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]], а од марта 1942. на политичком раду у Покрајинском комитету КПЈ за Босну и Херцеговину. Крајем 1942, по задатку [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], упућен је на партијски рад у Србији. Кратко време боравио је у [[Срем]]у, а затим прешао у Београд, где је као члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију, радио на организовању и јачању организација и руководства [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Србија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког покрета у Србији]]. На [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]] у [[Јајце|Јајцу]], [[29. новембар|29. новембра]] [[1943]]. године, изабран је за члана [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]]. У то време је, одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], именован за команданта [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОВ и ПО Србије]]. Почетком [[1944]]. одлази на [[Јужна Србија у Народноослободилачкој борби|слободну територију јужне Србије]], и преузима дужност команданта Главног штаба, а затим је изабран за секретара [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС). После ослобођења [[Југославија|Југославије]], обављао је најодговорније партијске и државне дужности у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]]. Налазио се на функцијама: * министар-финансија и потпредседник [[Друга Влада Благоја Нешковића|Владе Народне Републике Србије]] (1945—1948), * министар пољопривреде у Влади [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] (1948), * председник [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Владе НР Србије]] (1948—1953), * председник [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине НР Србије]] (1953—1957), * председник [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]] (1957—1963), * председник [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (1963—1967) и * председник [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]] (1982—1983). Од 1945. до 1967. биран је за посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]], а од [[1946]]. до [[1958]]. године за посланика [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштине Социјалистичке Републике Србије]]. Биран је у републичко и савезно руководство Народног фронта, односно ССРН, и у Председништво Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]] (ССРНЈ). Са позиције председника Савезног извршног већа СФРЈ је, заједно са [[Коча Поповић|Кочом Поповићем]] и амбасадором у САД [[Вељко Мићуновић|Вељком Мићуновићем]] био члан делегације Југославије на сахрани [[Џон Ф. Кенеди|Џона Ф. Кенедија]].<ref>{{cite web |url=https://www.jfklibrary.org/asset-viewer/archives/JFKWHP/1963/Month%2011/Day%2025/JFKWHP-1963-11-25-C?image_identifier=JFKWHP-KN-C30695 |title=STATE FUNERAL OF PRESIDENT KENNEDY: WHITE HOUSE, POST FUNERAL RECEPTION |author=<!--Not stated--> |date=25. новембар 1963. |website=jfklibrary.org |publisher=JFK library |access-date=12. март 2022.}}</ref> Од 1948. до 1957. године био је политички секретар [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Србије]]. Члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] био је од [[Пети конгрес КПЈ|Петог]] до [[Дванаести конгрес СКЈ|Дванаестог конгреса СКЈ]]. У међувремену, биран је за члана Политбироа ЦК КПЈ, Извршног комитета ЦК СКЈ, Председништва СКЈ и Председништва ЦК СКЈ. За члана Председништва СФРЈ изабран је [[1974]]. године, а потпредседник Председништва СФРЈ био је од маја 1974. до маја [[1975]]. године. Маја [[1978]]. године поново је изабран за члана Председништва СФРЈ, а у периоду после [[Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита|Титове смрти]], од 1982. до 1983. обављао је функцију председника Председништва СФРЈ. Биран је за члана [[Савет народне одбране СФРЈ|Савета народне одбране]] и [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Половином [[1980e|осамдесетих]] се повукао из политичког живота, и живео повучено све до своје смрти [[21. септембар|21. септембра]] [[2007]]. године. Кремиран је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду, а сахрањен на гробљу у селу Брезова. Његов сестрић био је [[Иван Стамболић]], трагично преминули председник СР Србије. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других иностраних и [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден југословенске звезде|Орден југословенске велике звезде]], [[Орден јунака социјалистичког рада]], [[Орден народног ослобођења]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] 1953. године. == Види још == * [[Прва влада Петра Стамболића]] * [[Друга влада Петра Стамболића]] * [[Трећа влада Петра Стамболића]] * [[Савезна влада Петра Стамболића]] == Извори == {{извори}} == Литература == {{Commonscat|Petar Stambolić}} * ''[[Енциклопедија Југославије]]'' (књига осма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година. * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига шеста). Београд 1973. година. * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Председници СФРЈ}} {{Премијери СФРЈ}} {{Председници СР Србије}} {{Председници Скупштине СР Србије}} {{Председници влада СР Србије}} {{Лидери Савеза комуниста Србије}} {{Чланови Президијума Народне скупштине ФНРЈ}} {{Команданти и комесари ГШ Србије}} {{Народни хероји-Западна Србија2}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Стамболић, Петар}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 2007.]] [[Категорија:Ивањичани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Комунисти Југославије]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Чланови ЦК КП/СК Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - С]] [[Категорија:Јунаци социјалистичког рада]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Председници Владе СР Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Народни посланици Скупштине Југославије]] [[Категорија:Чланови Председништва СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета народне одбране СФРЈ]] [[Категорија:Премијери Југославије]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Председници СР Србије]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] 3s8dhpto7iiw7qtmfg5dtqsbd403pli 0 33402 25113989 24565472 2022-07-19T12:42:15Z 178.149.134.111 Uklanjanje dezinformacija wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | ијек = да | име = Павле Ђуришић | слика = Pavle Durisic.jpg | опис_слике = Павле Ђуришић | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1909|7|9}} | место_рођења = [[Подгорица]] | држава_рођења = {{застава|Књажевина Црна Гора|1905}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|4||1909|7|9}} | место_смрти = [[Логор Стара Градишка]] | држава_смрти = {{застава|Независна Држава Хрватска}} | школа = | лојалност = <nowiki>{{plainlist |</nowiki> * {{застава|Краљевина Југославија}} (1927—1941) * {{застава|Југословенска војска у отаџбини}} (1941—1945) * {{застава|Краљевина Италија|name=Италија}} (1942—1943) * {{застава|Трећи рајх|name=Њемачка}} (1943—1945) *: {{застава|Влада народног спаса}} (1943—1944) | род = [[армија]] | године_служења= 1927—1945. | чин= [[потпуковник]] | командовао = {{plainlist | * [[Лимско-санџачки четнички одред]] (1942—1943) * [[Црногорски добровољачки корпус]] (1944—1945) * [[Црногорска народна војска (1945)|Црногорска народна војска]] (1945) }} | битке = {{tree list}} * [[Други светски рат у Југославији|Други свјетски рат у Југославији]]: ** [[Априлски рат]] ** [[Тринаестојулски устанак]] ** [[Битка на Неретви]] ** {{Tree list/final branch}}[[Битка на Лијевчу пољу]] {{tree list/end}} | награде = {{plainlist | * [[Краљевски орден Карађорђеве звезде]] ([[Владе Краљевине Југославије у егзилу|Влада Краљевине Југославије у егзилу]]) * [[Гвоздени крст]] ([[Трећи рајх|Њемачка]]) }} | потпис = }} '''Павле Ђуришић''' ([[Подгорица]], [[9. јул]] [[1907]] — [[април]] [[1945]]) био је [[Срби у Црној Гори|српски]] официр [[Југословенска војска|Југословенске војске]] из [[Црна Гора|Црне Горе]], који је постао [[Југословенска војска у отаџбини|четнички]] [[војвода]] и предводио значајни дио црногорских четника током [[Други светски рат у Југославији|Другог свјетског рата]]. Истакао се и постао један од главних команданата [[Тринаестојулски устанак|устанка]] против [[Краљевина Италија|Италијана]] у Црној Гори у јулу 1941, али је касније сарађивао са Италијанима против [[народноослободилачка војска Југославије|партизана]] које је предводила [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Хрватске оружане снаге|Хрватских оружаних снага]] [[НДХ]]. Његове снаге су извршиле неколико масакара над муслиманским становништвом [[Босна|Босне]], [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Санџак (област)|Санџака]] и учествовале у противпартизанској [[операција Вајс I|операцији Вајс]] заједно са италијанским снагама 1943. [[Трећи рајх|Нијемци]] су га заробили у мају 1943, али је Ђуришић побјегао, да би га поново ухватили. Након [[капитулација Италије|капитулације Италије]], Нијемци су га ослободили и Ђуришић је почео сарађивати са њима и [[влада народног спаса|српском марионетском владом]]. Уз помоћ Нијемаца, [[Милан Недић|Милана Недића]] и [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]], основао је [[Црногорски добровољачки корпус]] 1944. Ђуришић је убијен послије [[Битка на Лијевчу пољу|битке на Љевче пољу]], након што су га заробили припадници [[Хрватске оружане снаге|Хрватских оружаних снага]] код [[Бања Лука|Бање Луке,]] у замци коју су му припремили они и црногорски сепаратиста [[Секула Дрљевић]]. Дио припадника Ђуришићевих снага убијен је током ове битке или у каснијим нападима усташа и партизана, јер су жељели спријечити повлачење на запад. Остали су покушали да се повуку у [[Аустрија|Аустрију]]; приморани су да се предају партизанима и [[Масакр на Кочевском Рогу|убијени су у мају или јуну 1945.]] у [[Kočevski Rog|Кочевском Рогу]] у јужној [[Словенија|Словенији]]. == Биографија == === Рана младост Ђуришића === Павле Ђуришић је рођен [[9. јул]]а [[1909]]. године у [[Подгорица|Подгорици]], у тадашњој [[Књажевина Црна Гора|Књажевини Црној Гори]], гдје је живио до смрти оца Илије.{{sfn|Pajović|1987|pp=12–13}} Његова мајка Ивана (дјевојачко Радовић), била је из братства Брновића.{{sfn|Dimitrijević|2019|pp=41, 45}} Према неким изворима, рођен је [[1907|1907.]] године.{{sfnm|Pajović|1977|1p=167|Jasenovac Memorial Site|2014}} Павле се школовао до ниже гимназије. Након очеве смрти, преселио се у [[Беране]], гдје је живио са ујаком Петром Радовићем, судијом и бившим четником у одреду [[Војин Поповић|Вука Поповића]] током [[Борба за Македонију|борби за Македонију]]. Похађао је Учитељску школу у Беранама скоро двије године.{{sfn|Pajović|1987|pp=12–13}} Павле Ђуришић уписује се у 55. класу Војне академије 1927, из које [[1930]]. године излази као пјешадијски [[потпоручник]] [[Југословенска војска|Југословенске војске]]. Службу је започео у [[Сарајево|Сарајеву]] као водник 10. таковског пјешадијског пука. Његове старјешине запажају у њему способности и амбиције, па га шаљу у Пјешадијску официрску школу у [[Сарајево|Сарајеву]], као водника стрељачке чете. У Сарајеву је остао све до [[1934]], када је на властити захтјев премјештен у Беране, гдје је прво служио као командант вода, а касније као командант 1. чете 48. пјешадијског пука.{{sfn|Pajović|1987|p=12}} Ђуришић је имао кћер Љиљану, која је рођена 1937, али је преминула 1943. године.{{sfn|Dimitrijević|2019|pp=41, 45}} Након [[Италијанска инвазија Албаније|италијанске инвазије на Албанију]], Ђуришићева чета је 7. априла [[1939|1939.]] послата у [[Плав]] код границе са [[Албанија|Албанијом]], ради прикупљања обавјештајних података. Успоставио је контакт са појединцима у [[Краљевина Албанија (1939—1943)|Албанији]] и стекао обавјештајне податке, али информације које је добио нису биле од велике користи за одбрану Југославије и вратио се у Беране са својом четом. Контакти које је Ђуришић остварио у овом периоду постаће важни у наредним годинама.{{sfn|Pajović|1987|p=12}} Илија, син Павла Ђуришића, рођен је 1940. године.{{sfn|Dimitrijević|2019|pp=41, 45}} === Други свјетски рат === ==== Инвазија сила Осовине и италијанска окупација Црне Горе ==== У априлу [[1941]], [[Трећи рајх|Њемачка]], [[Краљевина Италија|Италија]] и [[Краљевина Мађарска|Мађарска]] извеле су [[Априлски рат|инвазију и окупацију Југославије]]. Црну Гору су заузели Нијемци, који су се убрзо повукли, препуштајући Италијанима окупацију области. Црногорци су брзо развили побуне против Италијана, због протјеривања Срба са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], због прилива избјеглица из других дијелова Југославије и оних који су бјежали од [[усташе|усташког]] терора у областима дуж границе са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]]. Негодовали су и због анектирања Албанији територија на Косову важних за производњу хране и постројења за производњу [[со]]ли у [[Улцињ]]у, а економска штета нанесена је многима због повлачења из промета новчанице од 500 [[Југословенски динар|југословенских динара]].{{sfn|Tomasevich|2001|pp=138–140}} За вријеме инвазије, Ђуришић је унапређен у чин [[Капетан прве класе|капетана прве класе]].{{sfn|Pajović|1987|p=18}} ==== Устанак у Црној Гори ==== {{главни|Тринаестојулски устанак}} Средином јул 1941. избио је [[Тринаестојулски устанак|општенародни устанак]]. Догађај који је био непосредан повод за устанак је био [[Петровдански сабор (1941)|Петровдански сабор]] на којем је усвојена одлука о обнови [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]] на челу са италијанским регентом и под контролом црногорског сепаратисте [[Секула Дрљевић|Секуле Дрљевића]] и његових присталица, познатих под именом [[зеленаши]].{{sfnm|Pavlowitch|2007|1p=74|Tomasevich|1975|2p=209}} Међу устаницима био је велики број [[српски национализам|српских националиста]], познатих под именом [[бјелаши]], који су се залагали за „блиске везе са Србијом”.{{sfn|Tomasevich|1975|p=209}} Око 400 бивши официри Југословенске војске, од којих су многи били вољни да сарађују са [[Комунисти|комунистима]], учествовало је у устанку.{{sfn|Pajović|1987|p=18}} Неке од официра Нијемци и Италијани су недавно ослободили из логора за ратне заробљенике, гдје су се налазили од почетка инвазије. Официри ЈВ су командовали одредима, док су [[политички комесар]]и били из редова комуниста и они су водили организацију устанка.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=76}} Када је устанак почео, Ђуришић се придружио одбору који је био организован за вођење војних операција у беранском срезу.{{sfn|Pajović|1987|p=18}} У раној фази устаници су преузели контролу над мањим градовима и селима. Ђуришић се борио заједно са комунистима{{sfn|Morrison|2009|p=56}} и предводио успјешан напад на Беране. Прославио се током најтежих борби{{sfnм|Caccamo|Monzali|2008|1p=186|Đilas|1980|2p=150}} и истакао као један од главних вођа устанка.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=75}} Послије скоро два дана борби за сваку кућу у Беранама, укључио се у преговоре о предаји преживјелих италијанских снага. Након италијанске предаје, приговорио је на упутства која су добили од комуниста везана за поступање са италијанским заробљеницима.{{sfn|Pajović|1987|p=21}} Током устанка, Ђуришић је водио борбе и против Дрљевићевих снага.{{sfn|Pajović|1987|p=11}} Након уклањања Италијана из долине [[Лим (река)|Лима]], Ђуришић је позвао устанике да марширају на [[Рожаје]] и [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]] и нападну тамошње муслимане и Албанце, која је сматрао „балистима”. Комунисти су јасно ставиле до знања да такву акцију сматрају неприхватљивом.{{sfn|Pajović|1987|p=21}} Остали истакнутији команданти устанка били си бивши официри ЈВ пуковник [[Бајо Станишић]] и мајор [[Ђорђије Лашић]]. У року од шест недјеља, 67.000 италијанских војника, потпомогнути муслиманским и албанским [[Балисти|балистима]] из пограничних подручја који су обезбјеђивали бокове, поново је стекла контролу над свим градовима и комуникационим путевима у Црној Гори. Генерал [[Алесандро Пирцио Бироли]], италијански војни гувернер Црне Горе, издао је наредбу о гушењу устанка, али је своје снаге усмјеравао да избјегну „дјела освете и бескорисне суровости”. Ипак, десетине села је спаљено, стотине су убијене, а између 10.000 и 20.000 становника је интернирано током гушења устанка. Неко вријеме, муслиманским и албанским балистима је дозвољено да пљачкају и пале села.{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=75–76}} Чим су Италијани започели офанзиву, берански политичари одустали су од подршке устанку и почели га критиковати. Бивши официри ЈВ дезертирали су из својих јединица, а Ђуришић је напустио војни одбор који је организовао устанак у беранском срезу. Политичари и официри формирали су сопствене одборе и обратили се Италијанима како би исказали лојалност и осудили комунисте.{{sfn|Pajović|1987|pp=22–23}} Између комунистичких вођа и националиста који су учествовали у устанку дошло је до раздора.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=140–142}} Националисти су сматрали да је устанак угушен и жељели су да се борба заустави, док су комунисти били одлучни да се настави са борбом. Крајем 1941. националисти су успоставили контакте са Италијанима и понудили им да им помогну у борби против комуниста, који су тада преименовани у [[Партизани|партизане]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=209}} Затим су се националисти, међу којима и Ђуришић, који је био популаран у својим [[Васојевићи]]ма, повукли у брдовиту унутрашњост Црне Горе.{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=75–78}} Циљ националиста је био да се избјегава провоцирање Италијана, али да се бране планинска села ако буду нападнута.{{sfn|Karchmar|1987|p=386}} У сјеверној Црној Гори постојала је јасна подјела између комуниста и националиста. Националисти су имали ближе везе са [[Србија|Србијом]] и непријатељски став према балистима. Комунисти су желели да се настави са борбом и револуцијом, па су се окренули и против својих [[државни непријатељ|класних непријатеља]] националиста. [[Усташе|Усташки]] утицај на муслимане у [[Санџак (област)|Санџаку]] и прогони Срба из области припојени италијанској Албанији утицали су на Ђуришића и његове четнике да се посвете борби против муслимана и Албанаца. Касније су се окренули муслиманима и Албанцима у регији.{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=78–79}} Устанак се смањеном жестином наставио до децембра 1941. године.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=76}} Ђуришића је [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|Влада Краљевине Југославије у егзилу]] одликовала [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|орденом Карађорђеве звијезде]] 1941. на приједлог пуковника [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]], начелника Штаба Врховне команде [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у отаџбини]].{{sfn|Maclean|1957|p=210}} ==== Михаиловићева упутства ==== Октобра 1941, Михаиловић је именовао Ђуришића за команданта свих редовних и резервних снага у централној и источној Црног Гори и дијеловима Санџака.{{sfn|Milazzo|1975|p=46}} Почетком новембра, националистичке вође у Црног Гори брзо су постале свјесне раздора између четника и партизана у Србији; касније тог мјесеца послали су Ђуришића у посјету Михаиловићу. Током посјете, Ђуришић је од Михаиловића добио вербална наређења и постављен је за команданта свих четничких одреда у [[Рашка област|Рашкој области]]. Лашић је именован за команданта свих четничких одреда у Старој Црној Гори.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=209–210}} Ђуришићево именовање укључено је и као дио упутства од 20. децембра 1941. која су стигла од Михаиловића. Упутство је укључивало сљедеће циљеве:{{sfn|Tomasevich|1975|p=170}} {{цитат| * Борба за слободу цјелокупног нашег народа под [[Жезло|скиптром]] Његовог Величанства [[Петар II Карађорђевић|Краља Петра II]]. * Створити велику Југославију и у њој [[велика Србија|велику Србију]], етнички чисту у границама Србије — Црне Горе — Босне и Херцеговине — Срема — Баната и Бачке. * Борба за укључење у наш државни живот и свих још неослобођених, словеначких територија под Италијанима и Нијемцима ([[Трст (округ)|Трст]] — [[Горица (округ)|Горица]] — [[Истра]] и [[Корушка]]) као и Бугарске, сјеверне Албаније са Скадром. * Чишћење државне територије од свих народних мањина и ненационалних елемената. * Створити непосредне заједничке границе између Србије и Црне Горе, као и Србије и Словеначке чишћењем Санџака од Муслиманског живља и Босне од Муслиманског и Хрватског живља.|}} У овим упутствима је наведено да циљеви партизана значе да не може бити сарадње између њих и четника.{{sfn|Tomasevich|1975|p=170}} Ђуришића је такође именовао [[Четнички војвода|четничким војводом]].{{sfn|Pajović|1987|p=28}} Неки историчари су оспорили аутентичност ових упутстава; сматрају да је документ Ђуришићев фалсификат након што није успио да дође до Михаиловића.{{sfnm|Karchmar|1987|1p=397|Pavlowitch|2007|2pp=79–80|Malcolm|1994|3p=179}} Други историчари или не помињу било какве полемике око поријекла упутстава,{{sfnm|Tomasevich|1975|1p=170|Ramet|2006|2p=145|Pajović|1987|3pp=28–29}} помињући доказе који потврђују њихову аутентичност{{sfn|Milazzo|1975|p=46}} или изричито изјављују да их сматрају вјеродостојним.{{sfn|Terzić|2004|pp=209–214}} ==== Колаборација са Италијанима против партизана ==== [[Датотека:Pavle Đurišić i Pirzio Biroli.jpg|мини|десно|Ђуришић држи говор пред четницима у присуству [[Алесандро Пирцио Бироли|Пирцио Биролија]], италијанског гувернера Црне Горе]] У јануару [[1942|1942.]] Ђуришић се састао са представницима бригадног генерала Силвија Бонинија, команданта италијанске 19. пјешадијске дивизије Венеција. Ђуришићев брат Васо био је одговоран за везу са италијанском дивизијом и био је стациониран у њиховом штабу у Беранама. На састанку Ђуришићу су дате одријешене руке у поступању са партизанима у зони одговорности дивизије; споразум између Ђуришића и италијанских представника потписао је Васо у Ђуришићево име.{{sfn|Pajović|1987|pp=30–31}} Истог мјесеца окупио је скупину бивших официра ЈВ, политичара и других некомуниста и представио им Михаиловићева упутства. Михаиловић је за Ђуришићев штаб одабрао кодни назив „Горски штаб бр. 15”,{{напомена|име=|Према Милацу, првобитно је Лашић био одређен за команданта „Горског штаба бр. 15”.{{sfn|Milazzo|1975|p=46}}}} а Ђуришић је за локацију штаба одабрао село [[Заостро]].{{sfn|Pajović|1987|pp=32–33}} У јануару, четничке снаге предвођене Лашићем водиле су успјешне операције против партизана у [[Андријевац|андријевачком срезу,]] али је Лашић током борби задобио тешку рану на глави. Лашићево рањавање значило је да ће Ђуришић убрзо постати најистакнутији и најважнији четнички командант у Црној Гори.{{sfn|Pajović|1987|pp=33–34}} До 5. јануара, Ђуришић је преузео команду над беранским срезом и основао седам четничких одреда на том подручју. Убрзо након тога формиран је срески политички одбор задужен за организовање пропаганде и регрутовање.{{sfn|Pajović|1987|pp=32–33}} Ђуришић је убрзо стекао контролу над свим антикомунистичким милицијама у беранском срезу, укупно 500 људи, и двије мање скупине из [[Колашин|Колашина]] и [[Бијело Поље|Бијелог Поља,]] укупно 120 људи. Дана 13. јануара, послије седмице припрема, извео је нападе на два партизанска батаљона која су дјеловала у беранском срезу. Након четири дана борбе, Ђуришић је уз помоћ италијанских снага и муслиманских милиција успио скоро потпуно протјерати партизане из среза.{{sfn|Pajović|1987|p=33}} До 24. јануара, Ђуришићеве снаге заузеле су преостала села под партизанском контролом, а током борби убијено је 15 партизана и погубљено је 27 заробљених. Тиме је ефикасно елиминисао преостало партизанско присуство у Беранама.{{sfn|Pajović|1987|pp=33–34}} До марта, Ђуришић је показао Италијанима да се према партизанима односи бескомпромисно, а његови одреди ширили су се изван зоне одговорности италијанске дивизије. Вођени су преговори између Ђуришића и генерала Биролија, војног гувернера и команданта италијанских снага у Црној Гори. Овај споразум, који је потписао Ђуришић, односио се и на оперативне зоне 19. пјешадијске дивизије Венеција. Италијани су пристали да Ђуришића и његове снаге снабдијевају оружјем и храном и да има исплаћују плате. Према „Сагласности између Главне команде италијанских трупа у Црној Гори и капетана Павла Ђуришића, команданта црногорских четничких националиста који оперишу у зони додјељеној дивизији Венеција”, Ђуришић и његове снаге се обавезује на сљедеће:{{sfn|Pajović|1987|pp=31–32}} {{цитат| * Да воде борбу против комуниста и њихових присталица. * Да држе контакт с италијанским војним властима, тако да њихове акције буду вршене по италијанским упутствима. За оне акције на сјеверној страни [[Лијева Ријека (Подгорица)|Лијеве Ријеке]] одлучује генерал Бонини, командант дивизије Венеција, а за оне на југу од Лијеве Ријеке одлучује директно командант италијанских трупа Црне Горе у Подгорици. * Да одрже ред и гарантују за сигурност пута у зони окупираној од њихове стране. * Да неће никада окренути оружје против италијанских трупа и да ограниче своју политику у самој борби против комунизма. * Да врате, када буде уништен комунизам, оно оружје које су дале италијанске власти, изузев пушака, које су потребне ради одржавања реда.|}} Упркос посједовању Михаиловићевих инструкција, Ђуришић је у почетку имао минималан утицај на некомунистичке елементе црногорског отпора и није био у могућности да развије ефикасну стратегију против Италијана или партизана у мјесецима након повратка у Црну Гору. Почетком 1942, његов четнички одред постао је све активнији против локалних муслимана, нарочито у источној Црној Гори и Санџаку.{{sfn|Milazzo|1975|p=47}} Партизани су у јануару и фебруару 1942. заузели Колашин и окренули се против сваке стварне и могуће опозиције; убили су око 300 људи и њихове лешеве бацали у јаме које су називали „пасја гробља”. Због ових и других примјера комунистичког терора, већина Црногораца се окренула против партизана. Дана 23. фебруара, Ђуришић је заузео Колашин и држао га као четнички бастион све до маја [[1943|1943.]]{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=104–106}} Четнички терор над политичким противницима појачан је након заузимања Колашина. Заробљени партизани и присталице обично су убијани на лицу мјеста, укључујући 17 рањених партизана заробљених у селу Липово.{{sfn|Bojović|1987|p=90}} Монтирани процеси организовани су у марту и априлу за неке од истакнутих грађана Колашина, које су четници сматрали противницима, а многи познати или осумњичени комунисти су осуђени смрт и затим погубљени.{{sfn|Bojović|1987|pp=152–153}} Ђуришић је у Колашину основао четнички затвор, у којем је било затворено и мучено око 2.000 људи. Најмање 74 затвореника убијено је у Брези код Колашина.{{sfn|Bojović|1987|p=15}} Крајем априла 1943, 313 затвореника четничког затвора предато је Италијанима; 27 њих је убијено током италијанског масовног погубљења 180 таоца 25. јуна 1943.{{sfn|Bojović|1987|pp=157–160}} У мају [[1942]], Ђуришић је напао и поразио посљедњи значајан партизански одред у Црној Гори.{{sfn|Milazzo|1975|p=82}} У јуну 1942, Ђуришић је сарађивао са усташама у Фочи на југоистоку Босне.{{sfn|Pajović|1987|pp=11–12}} Након што су га Нијемци протјерали из Србије, Михаиловић је стигао у Црну Гору у вријеме борби Италијана и четника са партизанима. Михаиловић је дошао у пратњи свог особља и официра за везу британске [[Управа за специјалне операције|Управе за специјалне операције]] ({{јез-енгл|Special Operations Executive (SOE)}}). На крају је основао базу у селу [[Горње Липово]], неколико километара од Ђуришићевог штаба у Колашину. Михаиловић и његово особље имали су малобројне снаге и ослањали су се на Ђуришића ради заштите. Убрзо након што је Михаиловић стигао у Црну Гору, Ђуришић је Михаиловићевом официру за везу из ''-{SOE}-'' рекао да је расположен да дјелује независно и супротно од Михаиловића. Ђуришић и остали четнички команданти у Црној Гори номинално су признавали Михаиловића за врховног команданта, али су га ријетко поштовали.{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=109–113}} Дана 24. јула 1942, [[Блажо Ђукановић]], командант свих четничких снага у Црној Гори,{{sfn|Tomasevich|2001|p=142}} потписао је свеобухватни споразум с Биролијем којим су званично организовали и признали три четничка „летећа одреда” као помоћне италијанске снаге у борби против партизана. Те одреде су Италијани снабдијевали, наоружавали и плаћали; у њих је било укључено 4.500 четника, од којих је 1.500 било под Ђуришићевом командом.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=210–212}} Постојећи „Црногорски четнички комитет”, који је предводио бригадни генерал Ђукановић и са којим је Ђуришић био усклађен,{{sfn|Milazzo|1975|p=85}} Италијани су признали као „Националистички комитет Црне Горе”, чији су једини политички циљеви били борба против комуниста и других који су се противили италијанској окупацији и „одржавање реда и закона”. Договори о платама, оброцима, оружју и помоћи четничким породицама требали су бити постигнути међусобним разумијевањем.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=210–212}} Током остатка 1942, италијанске операцијe у сарадњи са четничким помоћним снагама приморали су преостале партизанске снаге да напусте Црну Гору,{{sfn|Pavlowitch|2007|p=106}} након чега су Италијани користили четнике за одржавање реда на селу.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=142–143}} Ђуришић је већину овог времена дјеловао прилично независно на сјеверу Црне Горе и понашао се као да је „изнад закона”.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=109}} У децембру 1942, четници из Црне Горе и Санџака састали су се на конференцији у селу [[Шаховићи]] код Бијелог Поља. Конференцијом је доминирао Ђуришић; њене резолуције изразиле су екстремизам и нетолеранцију, а дневни ред фокусиран је на обнављање предратног статуса кво у Југославији, који би у почетним фазама спроводила четничка диктатура. Истакао је претензије на дијелове територије држава сусједних Југославији.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=112}} На овој конференцији, Михаиловића је представљао мајор [[Захарије Остојић]], његов начелник штаба,{{sfn|Tomasevich|1975|p=171}} кога је претходно Михаиловић охрабрио да води кампању терора над муслиманима који живе уз границу Црне Горе и Санџака.{{sfn|Milazzo|1975|p=109}} Један од исхода конференције била је одлука о уништењу муслиманских села у чајничком срезу у Босни.{{sfn|Pajović|1987|p=59}} ==== Операција Вајс и акције чишћења ==== Децембра 1942, забринути због могућности искрцавања савезничких снага на Балкан, Нијемци су започели планирање [[Операција Вајс I|противпартизанске офанзиве у Босни и Херцеговини кодног назива „Случај Бијело]]”. Величина планиране офанзиве захтијевала је укључивање и [[Хрватско домобранство (НДХ)|Хрватског домобранства]] и Краљевске италијанске војске. Касније током планирања, Италијани су почели да припремаjy и опремају четничке одреде, укључујући и Ђуришићев, ради укључивања у операцију.{{sfn|Milazzo|1975|pp=113–116}} Почетком јануара 1943, четничка je Врховна команда наредила црногорским четничким јединицама да спроведу „акције чишћења” против муслимана у бјелопољском срезу на сјевероистоку Црне Горе. Дана 10. јануара 1943, Ђуришић је извијестио да су четници под његовом командом спалили 33 муслиманска села, убили 400 муслиманских бораца — припадника [[Муслиманска милиција Санџака|муслиманских милиција]] које су такође подржавали Италијани — и да су убили око 1.000 муслиманских жена и дјеце.{{sfn|Tomasevich|1975|p=258}} Као италијанске помоћне снаге, Ђуришићев одред био је зависан о италијанском оружју и превозу па је напустио Црну Гору тек 18. јануара 1943, два дана прије него што требала почети прва фаза Случаја Бијело.{{sfn|Milazzo|1975|pp=115–116}} Дана 3. јануара 1943, Остојић је издао наређење за „чишћење” чајничког среза од усташко-муслиманских организација. Према историчару Радоју Пајовићу, Остојић је израдио детаљан план којим је избјегао да прецизира шта треба учинити са муслиманским становништвом среза. Умјесто тога, ова упутства требало је усмено дати одговорним командантима. Кашњење у кретању четничких снага у Босни како би учествовали у Случају Бијело заједно са Италијанима, омогућило је четничкој Врховној команди да прошири планирану операцију „чишћење” на пљеваљски срез у Санџаку и фочански срез у Босни. Окупљене су комбинована четничке снаге од 6.000 људи, подијељене у четири одреда, којим су командовали [[Војислав Лукачевић]], Андрија Весковић, Здравко Касаловић и Бајо Никић. Михаиловић је наредио да се сва четири одреда ставе под Ђуришићеву команду.{{sfn|Pajović|1987|pp=59–60}} [[Датотека:Pavle Đurišić 13 February 1943 Muslim massacre report.jpg|десно|мини|усправно=1.3|Ђуришићев извјештај од 13. фебруара 1943. којим је Михаиловића информисао о [[Масакр у пљеваљском, фочанском и чајничком крају фебруара 1943.|масакру над муслиманима]] у чајничком и фочанском срезу у југоисточној Босни и пљеваљском срезу у Санџаку{{sfn|Judah|2000|pp=120–121}}]] Почетком фебруара 1943, током њиховом напредовања сјеверозападно у Херцеговини у оквиру припрема за учешће у Случају Бијело, комбиноване четничке снаге убиле су велики број муслимана у пљеваљском, фочанском и чајничком срезу. У извјештају упућеном Михаиловићу 13. фебруара 1943, Ђуришић је написао да су његови четници убили око 1.200 муслиманских бораца и око 8.000 жена, дјеце и стараца, као и да су уништили сву имовину осим стоке, жита и сијена, које су заплијенили.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=258–259}}{{sfn|Mojzes|2011|p=97}}<ref>{{cite journal |last1=Marković |first1=Goran |title=Četnici i antifašizam |journal=Hereticus Časopis za preispitivanje proslosti |date=2014 |volume=XII |issue=1—2 |page=182 |url=http://media.hereticus.org/2015/02/Hereticus-1-2-2014.pdf |language=sr}}</ref> Око 500 муслимана, претежно жена, дјеце и стараца, убијено је у [[Горажде|Горажду]] у марту, док је неколико жена силовано.{{sfn|Hoare|2006|pp=331–332}} Процјењује се да је 10.000 људи убијено у противмуслиманским операцијама под Ђуришићевом командом у периоду јануар—фебруар 1943. Стопа смртности била би већа да многи муслимани нису већ напустили то подручје — највише је отишло у Сарајево — када је започела фебруарска акција.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=258–259}} Према извјештају четничке жртве биле су 36 убијених и 58 рањених.{{sfn|Cohen|1996|p=45}} Наредба за операцију „чишћења” гласила је да четници требају убити све муслиманске борце, комунисте и усташе, али да не би требали убијати жене и дјецу. Према Пајовићу, ова упутства су укључена како би се осигурало да нема писаних доказа о наређењу убијања неборбеног становништва. Дана 8. фебруара, један четнички командант написао је своју копију писмених Ђуришићевих наредби да су одреди добили додатне наредбе да побију све муслимане на који су наишли. Дана 10. фебруара, командант Пљеваљске четничке бригаде рекао је једном од својих команданта батаљона да треба убити све у складу са наређењима виших команданата.{{sfn|Pajović|1987|p=60}} Према Томашевићу, упркос четничким тврдњама, да су ове и претходне „акције чишћења” биле противмјере против агресивних муслиманских активности, све околности указују на то да је Ђуришић дјелимично постигао Михаиловићеву претходну директиву о чишћењу Санџака од муслимана.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=258–259}} До краја фебруара 1943, Ђуришићеви четници пружали су отпор покушајима партизана да пређу на источну обалу [[Неретва|ријеке Неретве]].{{sfnm|Milazzo|1975|1pp=124–125|Tomasevich|1975|2p=239}} Након [[Битка на Неретви|битке на Неретви]], током које су партизани форсирали прелазак ријеке против посусталих четничких противника, Ђуришићев одред са око 2.000 бораца натјеран је у повлачење ка [[Калиновик|Калиновику]], гдје га је крајем марта готово потпуно поразила партизанска [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|2. пролетерска дивизија]]. Повлачећи се даље према [[Дрина|Дрини]], Ђуришић је до априла окупио око 4.500 босанских и црногорских четника код Фоче, али је имао очајничку потребу за залихама. Убрзо након тога, Италијани су повукли већину својих снага из Фоче и напустили већи дио Санџака. Остатак априла 1943. Ђуришић je, са преосталих 3.000 бораца, провео у спрјечавању даљег напредовања партизана дуж ријеке Дрине.{{sfn|Milazzo|1975|pp=135–136}} ==== Заробљавање ==== Нијемци су послије „Случаја Бијело” наставили са даљом офанзивом, кодног назива „[[Пета непријатељска офанзива|Случај Црно]]”, чији су циљеви били „разоружавање свих четника и уништавање свих партизана у Црној Гори и Санџаку”,{{sfn|Tomasevich|1975|p=251}} да би обезбједили руднике боксита, олова и хрома. Према Томашевићу, главни разлози за офанзиву билa je пријетња од савезничког искрцавања на Балкану, као и потреба да се елиминишу скупине отпора које би могле да помогну [[Савезници у Другом светском рату|Савезницима]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=251}} Почетком маја 1943, Нијемци су ушли у Санџак и источну Црну Гору. Ђуришић се повукао у Колашин са око 500 бораца и придружио се снагама српских четника под командом [[Драгутин Кесеровић|Драгутина Кесеровића]].{{sfn|Milazzo|1975|p=144}} Дана 14. маја 1943, истурени одред њемачке [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]] ушао је у Колашин и заробио Ђуришића, обмањујући италијанске снаге које су чувале његов штаб.{{sfn|Roberts|1987|p=124}} Ђуришић и четници нису пружали отпор током заробљавање и није било жртава. Италијани су оштро протестовали због хапшења Ђуришића, али су их Нијемци надвладали.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=252–253}} Након заробљавања Ђуришићевих четника и још једне четничке скупине западно од Колашина, неколико дана касније, Случај Црно постао је готово у потпуности противпартизанска операција.{{sfn|Tomasevich|1975|p=255}} Ђуришић је одвезен у возилу са ознакама [[Црвени крст|Црвеног крста]];{{sfn|Roberts|1987|p=125}} затим је пребачен из Берана у логор ратних заробљеника у [[Стриј]]у код Лавова у [[Галиција|Галицији]], која је била дио њемачког окупационог подручја [[Генерално губернаторство]].{{sfn|Fleming|2002|p=142}} Побјегао је три мјесеца касније, а власти [[Влада народног спаса|Недићеве владе]] поново су га ухапсиле у октобру 1943, док је покушавао да пређе [[Дунав]] код [[Панчево|Панчева]] у јужном Банату. Предат је Нијемцима и задржан у затвору [[Српски Гестапо|Гестапоа]] у [[Београд]]<nowiki/>у.{{sfnm|Tomasevich|1975|1pp=349–351|Pavlowitch|2007|2p=195|Fleming|2002|3p=144}} ==== Ослобађање и повратак у Црну Гору ==== У септембру 1943, [[Капитулација Италије|Италија капитулира]] и Нијемци заузимају Црну Гору, успостављајући обласну команду ({{јез-њем|Feldkommandantur}}) бр. 1040 на челу са генерал-мајором [[Вилхелм Кајпер|Вилхелмом Кајпером]].{{sfn|Tomasevich|2001|p=147}} Убрзо након тога, њемачки специјални изасланик у Београду, [[Херман Нојбахер]], заједно са вођом српске владе, генералом [[Милан Недић|Миланом Недићем]], и њемачким војним командантом за југоисточну Европу, генералом [[Ханс Фелбер|Хансом Фелбером]], договорио је пуштање Ђуришића на слободу.{{sfn|Ramet|2006|pp=134–135}} Нојбахер је развио план за успостављање уније између Србије и Црне Горе (у своjим мемоарима, Нојбахер користи назив „[[Велика Србија|Великосрпска]] федерација”) и представио га министру спољних послова [[Јоахим фон Рибентроп|Јоахиму фон Рибентропу]] у октобру 1943.{{sfn|Ramet|2006|p=134}} Ђуришић је био важан дио овог плана. У Црног Гори су га добро цијенили четници и прочетничко становништво, с обзиром на чињеницу да су Станишић и Ђукановић убијени 18. октобра, послије партизанске офанзиве на њихов штаб у [[манастир Острог|манастиру Острог]]. Нојбахер, Недић и Фелбер вјеровали су да се Ђуришић може користити за борбу против партизана у Црној Гори и помоћи формирање ближих односа Србије и Црне Горе.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=349–350}} Иако Нојбахеров план није добио Хитлерово одобрење, Ђуришић је од Нијемаца добио залихе, укључујући оружје и муницију, па се у новембру 1943. вратио у Црну Гору.{{sfn|Ramet|2006|pp=134–135}} У то вријеме успоставио је блиске везе са [[Димитрије Љотић|Димитријем Љотићем]], чији му је [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српски добровољачки корпус]] (СДК) обезбиједио оружје, храну, писаће машине и друго. Такође је сарађивао са Недићем, који га је унаприједио у чин [[потпуковник]]а{{sfn|Karchmar|1987|p=434}} и поставио га за помоћника команданта СДК.{{sfn|Tomasevich|1975|p=350}} Према Пајовићу, Ђуришића је унаприједила југословенска влада у егзилу средином 1944. на приједлог Михаиловића.{{sfn|Pajović|1987|p=76}} === Колаборација са Нијемцима против партизана у Црној Гори === ==== Зима и прољеће 1944. ==== {{multiple image | align = right | direction = horizontal | image1 = Pavle Đurišić Iron Cross.jpg | width1 = 169 | image2 = Đurišić Iron Cross.jpg | width2 = 185 | footer = Документ о додјели Жељезног крста 2. реда Ђуришићу (лијево).<br> Насловна страна ''Ловћена'' извјештава о одликовању (десно) }} У фебруару 1944, Недић је послао 2. батаљон 5. пука СДК у Црну Гору као допуну Ђуришићевим снагама.{{sfn|Pajović|1987|pp=76–77}} У првој половини 1944, Нијемци у Црној Гори и Санџаку организовали су офанзиву против партизана, углавном ослањајући се на снаге под Лашићевим и Ђуришићевом командом. Због слабости сопствених снага, Нијемци су допринијели командовањем и снабдјевањем укључених снага и снабдјевањем мањих оклопних јединица тешким наоружањем. Четничке вође обезбједиле су већину снага. У фебруару и марту, Нијемци и бројне четничке јединице предузеле су низ операција кодних назива ''Бора'', ''Баумблите'' и ''Форфрихтинг'' у околини [[Подгорица|Подгорице]].{{sfn|Schmider|2002|p=369}} Када су у марту 1944. у Србију ушле [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|партизанска 2. пролетерска]] и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|5. крајишка дивизија]], партизанске снаге на сјеверу Црне Горе и Санџака сведене су у [[37. санџачка дивизија НОВЈ|37. санџачку дивизију]]. Како би искористио ту слабост, Ђуришић је предложио Нијемцима да покрену офанзивну операцију. [[Операција Прољећно буђење]] планирана је за сјеверне дијелове Црне Горе и Санџака; примарни циљ био је заузимање Колашина концентричним нападима из Пљевља, Пријепоља и Пештера. Ово би омогућило повезивање снага које су напредовале из Подгорице на југу и забијање клина по средини партизанске линије. У операцији Прољећно буђење учествовала је осовинска сила од око 5.000 људи у коју су биле укључене Ђуришићеве снаге, [[СС-полицијски пук самозаштите Санџака]], 2. батаљон 5. пука СДК и двије појачане њемачке моторизоване чете. Операција је почела 9. августа, а 12. априла стигли су до Бијелог Поља. Ђуришићеве снаге заузеле су Беране 17. априла, али је 37. санџачка дивизија зауставила напредовање снага на линији ријеке Таре код [[Мојковац|Мојковца]]. Дана 24. априла, након девет дана напада и контранапада, 37. санџачка дивизија, појачана [[Седма црногорска омладинска бригада|7. црногорском омладинском бригадом „Будо Томовић”]] из [[3. ударна дивизија НОВЈ|3. ударне дивизије]], преузела је иницијативу. Заузели су Бијело Поље 30. априла, а Беране 5. маја.{{sfn|Pajović|1987|pp=464–466}} Овај преокрет учврстио је лош њемачко-четнички положај у Црној Гори; њихове снаге на југу биле су потпуно изоловане од снага на сјеверу.{{sfn|Schmider|2002|p=369}} Четничке снаге и њихови савезници претрпјели су тешке губитке; 2. батаљон 5. пука СДК је са 893 припадника спао на 350.{{sfn|Pajović|1987|p=466}}{{sfn|Cohen|1996|p=57}} ==== Љето 1944. ==== Средином маја 1944, Ђуришић је посјетио Београд и тражио од Недића, Нојбахера и фелдмаршала [[Максимилијан фон Вајхс|Максимилијана фон Вајхса]], њемачког главног команданта за Југоисток, хитно да пошаљу оружје и друге потрепштине његовој јединици, којој је било дозвољено да има до 5.000 људи.{{sfn|Pajović|1987|p=78}} Ђуришић је уз помоћ Нијемаца, Недића и Љотића, тада основао [[Црногорски добровољачки корпус]] (ЦДК), који је формално био дио СДК.{{sfn|Tomasevich|1975|p=441}} ЦДК се састојао од неких бивших Ђуришићевих војника који су ослобођени из њемачког заробљеништва, али већина су били четници који су остали у Црној Гори и били су окупљени под кровним изразом „националне снаге”. До овог тренутка, иако је још увијек формално био одан Југославији преко Михаиловића,{{sfn|Tomasevich|1975|p=351}} такође је био одан Нијемцима и Недићу, који га је ослободио, унаприједио и подржао.{{sfn|Tomasevich|2001|p=222}} Њемачка [[2. оклопна армија (Немачка)|2. оклопна армија]] организовала је Ђуришићеве снаге у три пука под редним бројевима 6, 7. и 8, настављајући на пет пукова СДК. ЦДК била је потчињена штабу 2. оклопне армије.{{sfn|Dimitrijević|2014|pp=450–452}} Ђуришић је постављен за команданта; штаб корпуса био је у Пријепољу.{{sfn|Tomasevich|1975|p=350}} Шестим пуком, са сједиштем у Пријепољу, командовао је капетан Вуксан Цимбаљевић и обухватао је четнике из андријевачког и беранског среза. Седмим пуком, са сједиштем у Пљевљу, командовао је капетан Радоман Рајић и чинили су га санџачки четници. Осмим пуком, са сједиштем у Подгорици, командовао је капетан Милош Павићевић и чили су га подгорички, даниловградски и никшићки четници. Планирано је да се сваки пук састоји од два „корпуса” од по 800 људи.{{sfn|Pajović|1987|pp=78–79}} ЦДК је имала између 7.000 и 8.000 припадника.{{sfn|Tomasevich|1975|p=350}} Поручнику Хајзцу, бившем њемачком официру за везу код Лукачевића, додјељено је надгледање Ђуришића. Дана 30. маја 1944, Хајзц упутио је детаљно упутство којим га упућује да осигура неометано напредовање заједничких операција.{{sfn|Tomasevich|1975|p=350}} Средином јуна, уз њемачки пристанак, Ђуришић је са скупином сарадника прешао у подручје Подгорице како би лично руководио формирањем 8. пука ЦДК.{{sfn|Pajović|1977|p=476}} Реорганизовао је четничке снаге под његовом командом, подијеливши их у двије територијалне структуре (једна под командним штабом за Црну Гору и [[Бока которска|Боку Которску]], а други под командним штабом за [[Стари Рас]]).{{sfn|Pajović|1977|p=480}} Колаборација Ђуришића са Нијемцима наставила се до краја 1944.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=349–351}} Дана 13. јула 1944, [[Радио Београд]] похвалио је Ђуришића за службу силама Осовине.{{sfn|Maclean|1957|p=210}} Осми пук ЦДК је у августу готово уништила [[Седма црногорска омладинска бригада|7. црногорска омладинска бригада „Будо Томовић”]] током [[Операција Рибецал|операције Рибецал]].{{sfn|Đurišić|1973|pp=139–151}} ЦДК је претрпио велике губитке у борбама, а Нијемци су наредили поново формирање 21. септембра 1944. године.{{sfn|Dimitrijević|2014|p=452}} Ђуришић и његове снаге вршиле су репресију над становништвом Пљевља, Пријепоља, Прибоја и Нове Вароши.{{sfn|Pajović|1987|p=76}} Четници су такође пљачкали села како би застрашили и искоријенили партизанске присталице, посебно у [[Бјелопавлићи]]ма, гдје је убијено 48 комуниста.{{sfn|Pajović|1977|p=483}} Ђуришић је остао у Црној Гори до краја операције Рибецал крајем августа 1944, након чега се вратио у Санџак. Након операције Рибецал, присуство партизана и њемачких снага у сјеверној Црној Гори и Санџаку смањено је и тежиште операције се пребацила у Србију. Преостале партизанске јединице брзо су повратиле превласт над привремено изгубљеним територијама, а њемачка 181. пјешадијска дивизија издала је наређења по којим су три батаљона изолована на подручје Пљевља требала да пробију територију под партизанском контролом и сједине се са остатком дивизије на [[Матешево|Матешеву]]. Овај план, кодног имена ''Нордштурм'', ослањао се на значајно учешће Ђуришићевих јединица. Добро се уклапао у Ђуришићеву општу оријентацију кретања према морској обали, гдје се очекивало савезничко искрцавање.{{sfn|Pajović|1977|pp=505–506}} ''Нордштурм'' је почео 31. августа. Ђуришић и Нијемци су испрва напредовали, заузимајући Колашин и Беране, али те градове су партизани убрзо повратили, а затим су кренули у контранапад, који је настављен заузимањем низом градова на сјеверу и западу Црне Горе и источне [[Херцеговина|Херцеговине]].{{sfnm|Đurišić|1973|1pp=163–172|Military Intelligence Division, War Department|1944|2p=254|Royal Air Force|1944|3pp=64 & 72}} Ђуришић је одржавао контакт са Лукачевићем, који је у то вријеме својим снагама почео нападати Нијемце у Херцеговини. Ђуришић је размотрио могућност придруживања Лукачевићу у борби против Нијемаца у ишчекивању савезничког искрцавања.{{sfn|Pajović|1977|p=509}} Међутим, с обзиром да је Лукачевић брзо поражен и да није дошло до савезничког искрцавања, Ђуришић је остао уз Нијемце. Њемачка обавјештајна служба помно је пратила Ђуришићеве комуникације и кретање, а њемачки команданти су наставили да користе његове снаге. Нијемци су Ђуришићеве четнике уврстили у састав Армијске групе Е у истраживању расположивих снага од 16. новембра 1944. У истраживању, њемачке снаге у Црној Гори у то вријеме се процјењују на 47.000 војника, укључујући Ђуришићевих 10.000 четника.<ref>United States National Archives, Record Group 242, Microfilm series T311, Roll 184, frames 000386—7, Army Group E High Command, A Survey of the Numerical Strength of the Subordinated Units on 16 November 1944</ref> Дана 21. октобра 1944, партизани су заузели [[Грахово (Никшић)|граховски]] гарнизон након петодневне борбе.{{sfn|Đurišić|1997|p=157}} Дана 6. новембра, партизани су опколили [[Цетиње]], које су бранили Нијемци, преостали италијански црнокошуљаши и око 600 четника.{{sfn|Đurišić|1997|p=173}} Дана 8. новембра, Нијемци и четници у Цетињу добили су појачање од 800—1000 четника на челу са Ђуришићем, који су на крају успјели да пробију партизанску опсаду.{{sfn|Đurišić|1997|p=176}} Дана 11. октобра 1944, по приједлогу фон Вајхса, Кајпера, њемачког овлашћеног генерала за Црну Гору, Ђуришићу је додијељен [[Гвоздени крст]] 2. реда у име ''[[Фирер]]а'' и њемачке Врховне команде за борбе против партизана.{{refn|group=lower-alpha|Постоји значајан број извора који спомињу ово одликовање.{{sfnm|Maclean|1957|1p=210|Pajović|1987|2pp=11 & 78|3a1=Funke|3a2=Rhotert|3y=1999|3p=52|Cohen|1996|4p=45, 174|Cohen|1997|5p=34|Minić|1993|6p=149|Ličina|1977|7p=253}}<ref>National Archives, Washington D.C., microcopy T-501, roll 256, frames 509, 867; Records of German Field Commands: Rear Areas, Occupied Territories and Others. Microfilm Publication T-501. 363 rolls. (GG 38, 57 and T176/roll 25)</ref>}} ==== Повлачење из Црне Горе и смрт ==== [[Датотека:Proboj njemackog korpusa iz okruzenja u Crnoj Gori.jpg|мини|усправно|десно|Заједнички пробој Вермахта и четника из Црне Горе:<br>{{color box|#075442}} Нијемци<br>{{color box|#000}} Ђуришићеви четници<br>{{color box|#C61A26}} Партизани]] Њемачки [[21. брдски армијски корпус (Немачка)|21. брдски армијски корпус]] је 14. новембра покренуо напад из правца Подгорице према [[Никшић|Никшићу]] како би се очистио коридор којим би се њемачке снаге у Црној Гори повукле према Рајху. Овај задатак је повјерен 363. гренадирском пуку 181. пјешадијске дивизије ојачан артиљеријом. Подржала су га двије комбиноване њемачке бојне скупине и италијански 86. батаљон [[Национална републиканска гарда (Италија)|Националне републиканске гарде]] (НРП) — раније 86. црнокошуљашки батаљон. Око 1.200 Ђуришићевих четника било је распоређено дуж бочних страна напада.{{sfn|Đurišić|1997|p=207}} Главна партизанска формација која се суочила са нападом била је [[Шеста црногорска ударна бригада|6. црногорска бригада]], која је имала подршку артиљеријске групе 2. ударног корпуса и 211. (источноланкаширска) батерије 111. пољског артиљеријско пука [[Краљевска британска артиљерија|Краљевске британске артиљерије]],{{sfn|Đurišić|1997|p=218}} која се искрцала у [[Дубровник|Дубровнику]] крајем октобра како би подржала партизане својим топовима -{[[Ordnance QF 25-pounder]]}-.{{sfn|Tomasevich|1975|p=42}} Дванаест дана жестоке борбе резултирало је значајним жртвама, а Нијемци нису остварили напредак, док су у међувремену изгубили Боку Которску. Нијемци су 25. новембра одлучили да напусте ову линију напада и нападну Колашин. Четници под Ђуришићевом командом наставили су да се боре заједно са Нијемцима. Након што су стигли до Колашина, Ђуришићеве снаге су се одвојиле од Нијемаца и упутиле према Босни, марширајући западно од Нијемаца и заобилазећи Пљевље. Током пробоја и накнадног повлачења, и Нијемци и четници били су изложени честим савезничким нападима.{{sfnm|Military Intelligence Division, War Department|1944|1pp=203, 206, 209, 249, 251, 261, 266 & 267|Royal Air Force|1944|2p=49}} Према њемачким документима, Ђуришићеве снаге су током повлачења из Црне Горе присилно регрутовале мушкарце, злостављале жене и пљачкале села.{{sfn|Vojnoistorijski institut|1956|pp=738–739}} Ђуришићеве снаге кренуле су према сјевероисточној Босни како би се придружиле Михаиловићу.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=349–351}} Ђуришић се хтио повући преко Албаније у [[Грчка|Грчку]], али Михаиловић му је рекао да се припреми за савезничко искрцавање, повратак краља и успостављање националне владе.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=241}} Након што се Ђуришић придружио Михаиловићу у сјевероисточној [[Босна и Херцеговина|Босни]], оштро је критиковао Михаиловићево вођство и снажно се залагао за пребацивање свих четничких снага у [[Словенија|Словенију]]. Михаиловића није убиједио; Ђуришић је одлучио да се пребаци у Словенију независно од Михаиловића и договорио да се Љотићеве снаге, које су већ биле тамо, састану с њим у близини [[Бихаћ|Бихаћа]] у западној Босни како би помогле његовим снагама. Када је напустио Михаиловића, придружио се четничком идеологу [[Драгиша Васић|Драгиши Васићу]] и одредима којима су командовали Остојић и [[Петар Баћовић]] и око 10.000 избјеглица.{{sfnm|Tomasevich|1975|1pp=447–448|Milazzo|1975|2p=181}} Ове снаге формирале су четничку 8. црногорску армију, која се састојала од 1, 5, 8. и 9. (херцеговачке) дивизије.{{sfn|Thomas|Mikulan|1995|p=23}} Да би дошао до Бихаћа, Ђуришић је склопио споразум о сигурном кретању са елементима ХОС-а и црногорским сепаратистом Дрљевићем. Детаљи споразума нису познати, али се мисли да су он и његове снаге намјеравале да пређу [[Сава|ријеку Саву]] у [[Славонија|Славонију]], гдје ће се придружити Дрљевићу као [[Црногорска народна војска (1945)|Црногорска народна војска]], у којој би Ђуришић био оперативни командант. Ђуришић их је очигледно покушао надмудрити па је преко ријеке слао само болесне и рањене припаднике снага, држећи своје способне војнике јужно од ријеке. Почео је да помјера своју команду према западу; узнемирене од [[Хрватске одбрамбене снаге|ХОС]]-а и партизана, Ђуришићеве снаге су крајем маја стигле до [[Врбас (ријека)|ријеке Врбас]], сјеверно од Бање Луке. Између 30. маја и 8. априла, ХОС наоружан њемачким тенковима поразио је комбиноване четнике снаге, у [[Битка на Лијевчу пољу|бици на Лијевче пољу]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=446–448}} Ово је вјероватно била највећа борбa између снага НДХ и четника у претходне двије године.{{sfn|Barić|2011|pp=194–195}} Након овог пораза и дезертерства једне јединице Дрљевићу, Ђуришић је био присиљен да преговара непосредно с командантима ХОС-а о даљем кретању својих четника према Словенији. Очигледно то је била замка; припадници ХОС-а су га напали и заробили на путу ка мјесту састанка. Догађаји након хапшења нису јасни, али су Ђуришић, Васић, Остојић и Баћовић касније убијени заједно са другима, укључујући неке свештенике [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=447–448}} Према Пајовићу, усташе су убиле Ђуришића крајем априла 1945. у [[логор Јасеновац|концентрационом логору Јасеновац]].{{sfn|Pajović|1987|pp=11–12}} На веб-сајту Спомен подручја Јасеновац пише да су Ђуришића у логору убиле усташе [[1945|1945.]] године.{{sfn|Jasenovac Memorial Site|2014}} Мјесто Ђуришићевог гроба, ако га има, није познато. И НДХ и Дрљевић су имали разлога за обману Ђуришића. Мотиви НДХ био је Ђуришићев терор над муслиманима у Санџаку и југоисточној Босни. Дрљевић се противио Ђуришићевој подршци унији Србије и Црне Горе, што је било противно Дрљевићевом сепаратизму.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=447–448}} ==== Посљедице ==== Дио Ђуришићевих снага успио је побјећи и отпутовати према западу. Дио су убили усташе и партизани, који су се налазили на југу предвиђене руте повлачења на запад према Словенији.{{sfn|Tomasevich|2001|p=776}} Већина, која је остала без вође, интегрисана је у Дрљевићеву Црногорску народну војску и повукла се према [[Аустрија|аустријској]] граници.{{sfn|Thomas|Mikulan|1995|p=23}} Дјелове обије групе су касније у Словенији заробили партизани. Око 1.000 Ђуришићевих четника прешло је у Аустрију, али присиљени су да се врате у Југославију,{{sfn|Milazzo|1975|p=181}} гдје су неке убили партизани у близини југословенско-аустријске границе. Већина је одведена на југ Словеније, гдје су убијени, а њихова тијела бачена у дубоке јаме на подручју [[Kočevski Rog|Кочевског Рога]].{{sfn|Tomasevich|2001|p=774}} Према Томашевићу, партизанско убијање црногорских четника на Кочевском Рогу било је „акт масовног терора и бруталне политичке операције” сличан ономе који су четници извели раније током рата. Био је то дјелимично чин освете због масовног терора који су четници вршили над партизанима и пропартизанским дијеловима становништва и дјелимично начин да спрече четнике да наставе оружану борбу против комуниста, можда уз помоћ Запада.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=765–766}} Преживјело је мање од четвртине снага које су кренуле са Ђуришићем у Црној Гори и осталим четницима који су му се придружили током пробоја на сјевер и запад. Неколико недјеља касније Дрљевића, који је побјегао у Аустрију, пронашли су Ђуришићеви сљедбеници и убили.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=447–448}} Ђуришић је био један од најспособнијих југословенских четничких команданата;{{sfn|Thomas|Mikulan|1995|p=23}} његове борбене вјештине поштовали су његови савезници и противници.{{sfnm|Pavlowitch|2007|1p=111|Tomasevich|1975|2p=315}} == Контроверза комеморације == [[Датотека:Pavle Đurišić monument in the USA.jpg|мини|десно|усправно|Споменик Павлу Ђуришићу на Српском гробљу у Либертвил у Илиноису]] [[Срби у Сједињеним Америчким Државама|Српска дијаспора у Сједињеним Америчким Држава]] поставила је споменик посвећен Ђуришићу на српском гробљу у [[Либертивил (Илиноис)|Либервилу]] у [[Илиноис]]у. Руководство и играчи [[ФК Црвена звезда|ФК Црвене звезде]] из Београда посјетили су га 23. маја 2010. године.{{sfn|Gudžević|2010}} У мају 2002, припремљени су планови за меморијални комплекс „Црногорска Равна гора” који би се налазио у близини Берана. Комплекс је требао бити посвећен Ђуришићу, који је дио младости провео у Беранама и гдје је током рата био његов штаб.{{sfn|Prijović|2002}} У јуну 2003, црногорска министарка култура [[Весна Килибарда]] забранила је изградњу споменика, рекавши да министарство културе није добио захтјев за постављање.<ref>{{cite news |title=Ministarka kulture zabranila podizanje spomenika Đurišiću |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=06&dd=11&nav_category=12&nav_id=110925 |accessdate=12. 9. 2020 |work=B92.net |date=11. 6. 2003 |language=sr}}</ref> [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савез удружења бораца народноослободилачког рата и антифашиста Црне Горе]] (СУБНОР) успротивио се изградњи споменик рекавши да је Ђуришић ратни злочинац који је одговоран за смрт многих сабораца припадника СУБНОР-а и 7.000 муслимана.{{sfn|Sekulović|2003}} [[Исламска заједница у Црној Гори]] осудила је покушај изградње уз саопштење „ово је покушај његове рехабилитације и велика је увреда за дјецу невиних жртава и муслимански народ у Црној Гори”.<ref>{{cite news |title=Montenegrin police destroy base for monument to controversial WWII leader |agency=BBC |date=7. 7. 2003 |language=en}}</ref> Влада Црне Горе је 4. јула 2002. забранила је откривање споменика, наводећи да је „изазвао забринутост јавности, подстакао подјелу међу грађанима Црне Горе и потицао националну и вјерску мржњу и нетрпељивост”.<ref>{{cite news |title=Zabranjen skup za otkrivanje spomenika Đurišiću |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=07&dd=04&nav_category=12&nav_id=113112 |work=B92.net |date=4. 7. 2003 |language=sr}}</ref> У саопштењу за штампу одбора задуженог за изградњу споменика наведено је да су акције које је преузела влада биле „апсолутно нелегалне и непримјерене”.{{sfn|Prijović|2003}} [[Полиција Црне Горе|Полиција]] је 7. јула уклонила постоље које је било припремљено за споменик.<ref>{{cite news |title=Policija srušila postolje za spomenik Đurišiću |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=07&dd=07&nav_category=12&nav_id=113301 |accessdate=12. 9. 2020 |work=B92.net |date=7. 7. 2003 |language=sr}}</ref><ref>{{cite news |title=Montenegro: Muslims condemn plan to unveil monument to WWII warlord |agency=BBC |date=20. 6. 2003 |language=en}}</ref> Политичка странка [[Нова српска демократија]] (НОВА) 2011. године обновила је напоре за изградњу споменика; члан ГО странке изјавио је да су Ђуришић и други официри Југословенске војске у отаџбини били вође Тринаестојулског устанка и који су „наставили борбу за ослобођење земље под вођством краља Петра и Владе Краљевине Југославије”.<ref>{{cite news |title=NOVA predlaže da država podigne spomenik Pavlu Đurišiću |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/351574/nova-predlaze-da-drzava-podigne-spomenik-pavlu-durisicu |accessdate=12. 9. 2020 |work=vijesti.me |date=13. 8. 2011 |language=sr}}</ref> == Напомене == {{напомене|}} == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{Чишћење|разлог=потребна одговарајућа литература|датум=септембар 2020|одељак=да}} {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref = harv| last = Пајовић| first = Радоје| authorlink = Радоје Пајовић| others = Душан Жељезнов, Бранислав Божовић| title = Павле Ђуришић - Ловро Хацин - Јурај Шилер| year = 1987| url = http://www.znaci.net/00001/281.htm| publisher = Центар за информације и публицитет| location = Загреб| isbn = 978-86-7125-006-1| pages = | access-date = 05. 01. 2012| archive-date = 24. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130424015645/http://znaci.net/00001/281.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref=harv| last=Basta| first = Milan|authorlink = Милан Баста| title = Rat je završen 7 dana kasnije|year=1986| edition = 5| location = Beograd| publisher = Privredni pregled|| url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=zT0rAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Дедијер| first = Владимир|authorlink = Владимир Дедијер|others = [[Antun Miletić|Антун Милетић]]| title = Против заборава и табуа-Јасеновац (1941—1945)|year=1991| url = | publisher = | location = Сарајево|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Калабић| first = Радован|authorlink = | title = Равногорска историја|year=1992| url = | publisher = | location = Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Карапанџић| first = Боривоје|authorlink = Боривоје Карапанџић| title = Грађански рат у Србији 1941—1945|year=1992| url = | publisher = | location = Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Скоко| first = Саво|authorlink = Саво Скоко| title = Крваво коло Херцеговачко|year=1995| url = | publisher = | location = Подгорица|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Николић| first = Коста|authorlink = Коста Николић| title = Историја Равногорског покрета|year=1999| url = | publisher = | location = Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Самарџић| first = Милослав|authorlink = Милослав Самарџић| title = Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета|year=2005| url = | publisher = | location = Крагујевац|id=}} * Црногорски књижевни лист 6. март 2001. „Павле Ђуришић и независна Црна Гора” * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Izdaja| volume = I| year = 1983a| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 24. 04. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Poraz| volume = II| year = 1983b| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 24. 04. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Rasulo| volume = III| year = 1983c| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 24. 04. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Slom| volume = IV| year = 1983d| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 24. 04. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink = Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks|year=1975| url = http://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Pavle Đurišić}} * {{DNB portal|118889001}} * {{cite news |title=Zašto su ustaše likvidirale Ðurišića |url=https://www.monitor.co.me/zato-su-ustae-likvidirale-euriia/ |agency=Monitor online |date=24. 4. 2009 |language=sr}} {{Четничке војводе у Другом светском рату}} {{портал бар|Биографија|Југословенска војска у отаџбини}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Ђуришић, Павле}} [[Категорија:Рођени 1907.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Подгоричани]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Официри Југословенске војске]] [[Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини]] [[Категорија:Четничке војводе]] [[Категорија:Страдали у Јасеновцу]] 1x3j54r7wefrf5qtaweqexkmpjdklyc 25113996 25113989 2022-07-19T12:44:13Z 178.149.134.111 Uklanjanje dezinformacija wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | ијек = да | име = Павле Ђуришић | слика = Pavle Durisic.jpg | опис_слике = Павле Ђуришић | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1909|7|9}} | место_рођења = [[Подгорица]] | држава_рођења = {{застава|Књажевина Црна Гора|1905}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|4||1909|7|9}} | место_смрти = [[Логор Стара Градишка]] | држава_смрти = {{застава|Независна Држава Хрватска}} | школа = | лојалност = <nowiki>{{plainlist |</nowiki> * {{застава|Краљевина Југославија}} (1927—1941) * {{застава|Југословенска војска у отаџбини}} (1941—1945) * {{застава|Краљевина Италија|name=Италија}} (1942—1943) * {{застава|Трећи рајх|name=Њемачка}} (1943—1945) *: {{застава|Влада народног спаса}} (1943—1944) | род = [[армија]] | године_служења= 1927—1945. | чин= [[потпуковник]] | командовао = <nowiki>{{plainlist |</nowiki> * [[Лимско-санџачки четнички одред]] (1942—1943) * [[Црногорски добровољачки корпус]] (1944—1945) | битке = {{tree list}} * [[Други светски рат у Југославији|Други свјетски рат у Југославији]]: ** [[Априлски рат]] ** [[Тринаестојулски устанак]] ** [[Битка на Неретви]] ** {{Tree list/final branch}}[[Битка на Лијевчу пољу]] {{tree list/end}} | награде = {{plainlist | * [[Краљевски орден Карађорђеве звезде]] ([[Владе Краљевине Југославије у егзилу|Влада Краљевине Југославије у егзилу]]) * [[Гвоздени крст]] ([[Трећи рајх|Њемачка]]) }} | потпис = }} '''Павле Ђуришић''' ([[Подгорица]], [[9. јул]] [[1907]] — [[април]] [[1945]]) био је [[Срби у Црној Гори|српски]] официр [[Југословенска војска|Југословенске војске]] из [[Црна Гора|Црне Горе]], који је постао [[Југословенска војска у отаџбини|четнички]] [[војвода]] и предводио значајни дио црногорских четника током [[Други светски рат у Југославији|Другог свјетског рата]]. Истакао се и постао један од главних команданата [[Тринаестојулски устанак|устанка]] против [[Краљевина Италија|Италијана]] у Црној Гори у јулу 1941, али је касније сарађивао са Италијанима против [[народноослободилачка војска Југославије|партизана]] које је предводила [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Хрватске оружане снаге|Хрватских оружаних снага]] [[НДХ]]. Његове снаге су извршиле неколико масакара над муслиманским становништвом [[Босна|Босне]], [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Санџак (област)|Санџака]] и учествовале у противпартизанској [[операција Вајс I|операцији Вајс]] заједно са италијанским снагама 1943. [[Трећи рајх|Нијемци]] су га заробили у мају 1943, али је Ђуришић побјегао, да би га поново ухватили. Након [[капитулација Италије|капитулације Италије]], Нијемци су га ослободили и Ђуришић је почео сарађивати са њима и [[влада народног спаса|српском марионетском владом]]. Уз помоћ Нијемаца, [[Милан Недић|Милана Недића]] и [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]], основао је [[Црногорски добровољачки корпус]] 1944. Ђуришић је убијен послије [[Битка на Лијевчу пољу|битке на Љевче пољу]], након што су га заробили припадници [[Хрватске оружане снаге|Хрватских оружаних снага]] код [[Бања Лука|Бање Луке,]] у замци коју су му припремили они и црногорски сепаратиста [[Секула Дрљевић]]. Дио припадника Ђуришићевих снага убијен је током ове битке или у каснијим нападима усташа и партизана, јер су жељели спријечити повлачење на запад. Остали су покушали да се повуку у [[Аустрија|Аустрију]]; приморани су да се предају партизанима и [[Масакр на Кочевском Рогу|убијени су у мају или јуну 1945.]] у [[Kočevski Rog|Кочевском Рогу]] у јужној [[Словенија|Словенији]]. == Биографија == === Рана младост Ђуришића === Павле Ђуришић је рођен [[9. јул]]а [[1909]]. године у [[Подгорица|Подгорици]], у тадашњој [[Књажевина Црна Гора|Књажевини Црној Гори]], гдје је живио до смрти оца Илије.{{sfn|Pajović|1987|pp=12–13}} Његова мајка Ивана (дјевојачко Радовић), била је из братства Брновића.{{sfn|Dimitrijević|2019|pp=41, 45}} Према неким изворима, рођен је [[1907|1907.]] године.{{sfnm|Pajović|1977|1p=167|Jasenovac Memorial Site|2014}} Павле се школовао до ниже гимназије. Након очеве смрти, преселио се у [[Беране]], гдје је живио са ујаком Петром Радовићем, судијом и бившим четником у одреду [[Војин Поповић|Вука Поповића]] током [[Борба за Македонију|борби за Македонију]]. Похађао је Учитељску школу у Беранама скоро двије године.{{sfn|Pajović|1987|pp=12–13}} Павле Ђуришић уписује се у 55. класу Војне академије 1927, из које [[1930]]. године излази као пјешадијски [[потпоручник]] [[Југословенска војска|Југословенске војске]]. Службу је започео у [[Сарајево|Сарајеву]] као водник 10. таковског пјешадијског пука. Његове старјешине запажају у њему способности и амбиције, па га шаљу у Пјешадијску официрску школу у [[Сарајево|Сарајеву]], као водника стрељачке чете. У Сарајеву је остао све до [[1934]], када је на властити захтјев премјештен у Беране, гдје је прво служио као командант вода, а касније као командант 1. чете 48. пјешадијског пука.{{sfn|Pajović|1987|p=12}} Ђуришић је имао кћер Љиљану, која је рођена 1937, али је преминула 1943. године.{{sfn|Dimitrijević|2019|pp=41, 45}} Након [[Италијанска инвазија Албаније|италијанске инвазије на Албанију]], Ђуришићева чета је 7. априла [[1939|1939.]] послата у [[Плав]] код границе са [[Албанија|Албанијом]], ради прикупљања обавјештајних података. Успоставио је контакт са појединцима у [[Краљевина Албанија (1939—1943)|Албанији]] и стекао обавјештајне податке, али информације које је добио нису биле од велике користи за одбрану Југославије и вратио се у Беране са својом четом. Контакти које је Ђуришић остварио у овом периоду постаће важни у наредним годинама.{{sfn|Pajović|1987|p=12}} Илија, син Павла Ђуришића, рођен је 1940. године.{{sfn|Dimitrijević|2019|pp=41, 45}} === Други свјетски рат === ==== Инвазија сила Осовине и италијанска окупација Црне Горе ==== У априлу [[1941]], [[Трећи рајх|Њемачка]], [[Краљевина Италија|Италија]] и [[Краљевина Мађарска|Мађарска]] извеле су [[Априлски рат|инвазију и окупацију Југославије]]. Црну Гору су заузели Нијемци, који су се убрзо повукли, препуштајући Италијанима окупацију области. Црногорци су брзо развили побуне против Италијана, због протјеривања Срба са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], због прилива избјеглица из других дијелова Југославије и оних који су бјежали од [[усташе|усташког]] терора у областима дуж границе са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]]. Негодовали су и због анектирања Албанији територија на Косову важних за производњу хране и постројења за производњу [[со]]ли у [[Улцињ]]у, а економска штета нанесена је многима због повлачења из промета новчанице од 500 [[Југословенски динар|југословенских динара]].{{sfn|Tomasevich|2001|pp=138–140}} За вријеме инвазије, Ђуришић је унапређен у чин [[Капетан прве класе|капетана прве класе]].{{sfn|Pajović|1987|p=18}} ==== Устанак у Црној Гори ==== {{главни|Тринаестојулски устанак}} Средином јул 1941. избио је [[Тринаестојулски устанак|општенародни устанак]]. Догађај који је био непосредан повод за устанак је био [[Петровдански сабор (1941)|Петровдански сабор]] на којем је усвојена одлука о обнови [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]] на челу са италијанским регентом и под контролом црногорског сепаратисте [[Секула Дрљевић|Секуле Дрљевића]] и његових присталица, познатих под именом [[зеленаши]].{{sfnm|Pavlowitch|2007|1p=74|Tomasevich|1975|2p=209}} Међу устаницима био је велики број [[српски национализам|српских националиста]], познатих под именом [[бјелаши]], који су се залагали за „блиске везе са Србијом”.{{sfn|Tomasevich|1975|p=209}} Око 400 бивши официри Југословенске војске, од којих су многи били вољни да сарађују са [[Комунисти|комунистима]], учествовало је у устанку.{{sfn|Pajović|1987|p=18}} Неке од официра Нијемци и Италијани су недавно ослободили из логора за ратне заробљенике, гдје су се налазили од почетка инвазије. Официри ЈВ су командовали одредима, док су [[политички комесар]]и били из редова комуниста и они су водили организацију устанка.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=76}} Када је устанак почео, Ђуришић се придружио одбору који је био организован за вођење војних операција у беранском срезу.{{sfn|Pajović|1987|p=18}} У раној фази устаници су преузели контролу над мањим градовима и селима. Ђуришић се борио заједно са комунистима{{sfn|Morrison|2009|p=56}} и предводио успјешан напад на Беране. Прославио се током најтежих борби{{sfnм|Caccamo|Monzali|2008|1p=186|Đilas|1980|2p=150}} и истакао као један од главних вођа устанка.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=75}} Послије скоро два дана борби за сваку кућу у Беранама, укључио се у преговоре о предаји преживјелих италијанских снага. Након италијанске предаје, приговорио је на упутства која су добили од комуниста везана за поступање са италијанским заробљеницима.{{sfn|Pajović|1987|p=21}} Током устанка, Ђуришић је водио борбе и против Дрљевићевих снага.{{sfn|Pajović|1987|p=11}} Након уклањања Италијана из долине [[Лим (река)|Лима]], Ђуришић је позвао устанике да марширају на [[Рожаје]] и [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]] и нападну тамошње муслимане и Албанце, која је сматрао „балистима”. Комунисти су јасно ставиле до знања да такву акцију сматрају неприхватљивом.{{sfn|Pajović|1987|p=21}} Остали истакнутији команданти устанка били си бивши официри ЈВ пуковник [[Бајо Станишић]] и мајор [[Ђорђије Лашић]]. У року од шест недјеља, 67.000 италијанских војника, потпомогнути муслиманским и албанским [[Балисти|балистима]] из пограничних подручја који су обезбјеђивали бокове, поново је стекла контролу над свим градовима и комуникационим путевима у Црној Гори. Генерал [[Алесандро Пирцио Бироли]], италијански војни гувернер Црне Горе, издао је наредбу о гушењу устанка, али је своје снаге усмјеравао да избјегну „дјела освете и бескорисне суровости”. Ипак, десетине села је спаљено, стотине су убијене, а између 10.000 и 20.000 становника је интернирано током гушења устанка. Неко вријеме, муслиманским и албанским балистима је дозвољено да пљачкају и пале села.{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=75–76}} Чим су Италијани започели офанзиву, берански политичари одустали су од подршке устанку и почели га критиковати. Бивши официри ЈВ дезертирали су из својих јединица, а Ђуришић је напустио војни одбор који је организовао устанак у беранском срезу. Политичари и официри формирали су сопствене одборе и обратили се Италијанима како би исказали лојалност и осудили комунисте.{{sfn|Pajović|1987|pp=22–23}} Између комунистичких вођа и националиста који су учествовали у устанку дошло је до раздора.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=140–142}} Националисти су сматрали да је устанак угушен и жељели су да се борба заустави, док су комунисти били одлучни да се настави са борбом. Крајем 1941. националисти су успоставили контакте са Италијанима и понудили им да им помогну у борби против комуниста, који су тада преименовани у [[Партизани|партизане]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=209}} Затим су се националисти, међу којима и Ђуришић, који је био популаран у својим [[Васојевићи]]ма, повукли у брдовиту унутрашњост Црне Горе.{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=75–78}} Циљ националиста је био да се избјегава провоцирање Италијана, али да се бране планинска села ако буду нападнута.{{sfn|Karchmar|1987|p=386}} У сјеверној Црној Гори постојала је јасна подјела између комуниста и националиста. Националисти су имали ближе везе са [[Србија|Србијом]] и непријатељски став према балистима. Комунисти су желели да се настави са борбом и револуцијом, па су се окренули и против својих [[државни непријатељ|класних непријатеља]] националиста. [[Усташе|Усташки]] утицај на муслимане у [[Санџак (област)|Санџаку]] и прогони Срба из области припојени италијанској Албанији утицали су на Ђуришића и његове четнике да се посвете борби против муслимана и Албанаца. Касније су се окренули муслиманима и Албанцима у регији.{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=78–79}} Устанак се смањеном жестином наставио до децембра 1941. године.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=76}} Ђуришића је [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|Влада Краљевине Југославије у егзилу]] одликовала [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|орденом Карађорђеве звијезде]] 1941. на приједлог пуковника [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]], начелника Штаба Врховне команде [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у отаџбини]].{{sfn|Maclean|1957|p=210}} ==== Михаиловићева упутства ==== Октобра 1941, Михаиловић је именовао Ђуришића за команданта свих редовних и резервних снага у централној и источној Црног Гори и дијеловима Санџака.{{sfn|Milazzo|1975|p=46}} Почетком новембра, националистичке вође у Црног Гори брзо су постале свјесне раздора између четника и партизана у Србији; касније тог мјесеца послали су Ђуришића у посјету Михаиловићу. Током посјете, Ђуришић је од Михаиловића добио вербална наређења и постављен је за команданта свих четничких одреда у [[Рашка област|Рашкој области]]. Лашић је именован за команданта свих четничких одреда у Старој Црној Гори.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=209–210}} Ђуришићево именовање укључено је и као дио упутства од 20. децембра 1941. која су стигла од Михаиловића. Упутство је укључивало сљедеће циљеве:{{sfn|Tomasevich|1975|p=170}} {{цитат| * Борба за слободу цјелокупног нашег народа под [[Жезло|скиптром]] Његовог Величанства [[Петар II Карађорђевић|Краља Петра II]]. * Створити велику Југославију и у њој [[велика Србија|велику Србију]], етнички чисту у границама Србије — Црне Горе — Босне и Херцеговине — Срема — Баната и Бачке. * Борба за укључење у наш државни живот и свих још неослобођених, словеначких територија под Италијанима и Нијемцима ([[Трст (округ)|Трст]] — [[Горица (округ)|Горица]] — [[Истра]] и [[Корушка]]) као и Бугарске, сјеверне Албаније са Скадром. * Чишћење државне територије од свих народних мањина и ненационалних елемената. * Створити непосредне заједничке границе између Србије и Црне Горе, као и Србије и Словеначке чишћењем Санџака од Муслиманског живља и Босне од Муслиманског и Хрватског живља.|}} У овим упутствима је наведено да циљеви партизана значе да не може бити сарадње између њих и четника.{{sfn|Tomasevich|1975|p=170}} Ђуришића је такође именовао [[Четнички војвода|четничким војводом]].{{sfn|Pajović|1987|p=28}} Неки историчари су оспорили аутентичност ових упутстава; сматрају да је документ Ђуришићев фалсификат након што није успио да дође до Михаиловића.{{sfnm|Karchmar|1987|1p=397|Pavlowitch|2007|2pp=79–80|Malcolm|1994|3p=179}} Други историчари или не помињу било какве полемике око поријекла упутстава,{{sfnm|Tomasevich|1975|1p=170|Ramet|2006|2p=145|Pajović|1987|3pp=28–29}} помињући доказе који потврђују њихову аутентичност{{sfn|Milazzo|1975|p=46}} или изричито изјављују да их сматрају вјеродостојним.{{sfn|Terzić|2004|pp=209–214}} ==== Колаборација са Италијанима против партизана ==== [[Датотека:Pavle Đurišić i Pirzio Biroli.jpg|мини|десно|Ђуришић држи говор пред четницима у присуству [[Алесандро Пирцио Бироли|Пирцио Биролија]], италијанског гувернера Црне Горе]] У јануару [[1942|1942.]] Ђуришић се састао са представницима бригадног генерала Силвија Бонинија, команданта италијанске 19. пјешадијске дивизије Венеција. Ђуришићев брат Васо био је одговоран за везу са италијанском дивизијом и био је стациониран у њиховом штабу у Беранама. На састанку Ђуришићу су дате одријешене руке у поступању са партизанима у зони одговорности дивизије; споразум између Ђуришића и италијанских представника потписао је Васо у Ђуришићево име.{{sfn|Pajović|1987|pp=30–31}} Истог мјесеца окупио је скупину бивших официра ЈВ, политичара и других некомуниста и представио им Михаиловићева упутства. Михаиловић је за Ђуришићев штаб одабрао кодни назив „Горски штаб бр. 15”,{{напомена|име=|Према Милацу, првобитно је Лашић био одређен за команданта „Горског штаба бр. 15”.{{sfn|Milazzo|1975|p=46}}}} а Ђуришић је за локацију штаба одабрао село [[Заостро]].{{sfn|Pajović|1987|pp=32–33}} У јануару, четничке снаге предвођене Лашићем водиле су успјешне операције против партизана у [[Андријевац|андријевачком срезу,]] али је Лашић током борби задобио тешку рану на глави. Лашићево рањавање значило је да ће Ђуришић убрзо постати најистакнутији и најважнији четнички командант у Црној Гори.{{sfn|Pajović|1987|pp=33–34}} До 5. јануара, Ђуришић је преузео команду над беранским срезом и основао седам четничких одреда на том подручју. Убрзо након тога формиран је срески политички одбор задужен за организовање пропаганде и регрутовање.{{sfn|Pajović|1987|pp=32–33}} Ђуришић је убрзо стекао контролу над свим антикомунистичким милицијама у беранском срезу, укупно 500 људи, и двије мање скупине из [[Колашин|Колашина]] и [[Бијело Поље|Бијелог Поља,]] укупно 120 људи. Дана 13. јануара, послије седмице припрема, извео је нападе на два партизанска батаљона која су дјеловала у беранском срезу. Након четири дана борбе, Ђуришић је уз помоћ италијанских снага и муслиманских милиција успио скоро потпуно протјерати партизане из среза.{{sfn|Pajović|1987|p=33}} До 24. јануара, Ђуришићеве снаге заузеле су преостала села под партизанском контролом, а током борби убијено је 15 партизана и погубљено је 27 заробљених. Тиме је ефикасно елиминисао преостало партизанско присуство у Беранама.{{sfn|Pajović|1987|pp=33–34}} До марта, Ђуришић је показао Италијанима да се према партизанима односи бескомпромисно, а његови одреди ширили су се изван зоне одговорности италијанске дивизије. Вођени су преговори између Ђуришића и генерала Биролија, војног гувернера и команданта италијанских снага у Црној Гори. Овај споразум, који је потписао Ђуришић, односио се и на оперативне зоне 19. пјешадијске дивизије Венеција. Италијани су пристали да Ђуришића и његове снаге снабдијевају оружјем и храном и да има исплаћују плате. Према „Сагласности између Главне команде италијанских трупа у Црној Гори и капетана Павла Ђуришића, команданта црногорских четничких националиста који оперишу у зони додјељеној дивизији Венеција”, Ђуришић и његове снаге се обавезује на сљедеће:{{sfn|Pajović|1987|pp=31–32}} {{цитат| * Да воде борбу против комуниста и њихових присталица. * Да држе контакт с италијанским војним властима, тако да њихове акције буду вршене по италијанским упутствима. За оне акције на сјеверној страни [[Лијева Ријека (Подгорица)|Лијеве Ријеке]] одлучује генерал Бонини, командант дивизије Венеција, а за оне на југу од Лијеве Ријеке одлучује директно командант италијанских трупа Црне Горе у Подгорици. * Да одрже ред и гарантују за сигурност пута у зони окупираној од њихове стране. * Да неће никада окренути оружје против италијанских трупа и да ограниче своју политику у самој борби против комунизма. * Да врате, када буде уништен комунизам, оно оружје које су дале италијанске власти, изузев пушака, које су потребне ради одржавања реда.|}} Упркос посједовању Михаиловићевих инструкција, Ђуришић је у почетку имао минималан утицај на некомунистичке елементе црногорског отпора и није био у могућности да развије ефикасну стратегију против Италијана или партизана у мјесецима након повратка у Црну Гору. Почетком 1942, његов четнички одред постао је све активнији против локалних муслимана, нарочито у источној Црној Гори и Санџаку.{{sfn|Milazzo|1975|p=47}} Партизани су у јануару и фебруару 1942. заузели Колашин и окренули се против сваке стварне и могуће опозиције; убили су око 300 људи и њихове лешеве бацали у јаме које су називали „пасја гробља”. Због ових и других примјера комунистичког терора, већина Црногораца се окренула против партизана. Дана 23. фебруара, Ђуришић је заузео Колашин и држао га као четнички бастион све до маја [[1943|1943.]]{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=104–106}} Четнички терор над политичким противницима појачан је након заузимања Колашина. Заробљени партизани и присталице обично су убијани на лицу мјеста, укључујући 17 рањених партизана заробљених у селу Липово.{{sfn|Bojović|1987|p=90}} Монтирани процеси организовани су у марту и априлу за неке од истакнутих грађана Колашина, које су четници сматрали противницима, а многи познати или осумњичени комунисти су осуђени смрт и затим погубљени.{{sfn|Bojović|1987|pp=152–153}} Ђуришић је у Колашину основао четнички затвор, у којем је било затворено и мучено око 2.000 људи. Најмање 74 затвореника убијено је у Брези код Колашина.{{sfn|Bojović|1987|p=15}} Крајем априла 1943, 313 затвореника четничког затвора предато је Италијанима; 27 њих је убијено током италијанског масовног погубљења 180 таоца 25. јуна 1943.{{sfn|Bojović|1987|pp=157–160}} У мају [[1942]], Ђуришић је напао и поразио посљедњи значајан партизански одред у Црној Гори.{{sfn|Milazzo|1975|p=82}} У јуну 1942, Ђуришић је сарађивао са усташама у Фочи на југоистоку Босне.{{sfn|Pajović|1987|pp=11–12}} Након што су га Нијемци протјерали из Србије, Михаиловић је стигао у Црну Гору у вријеме борби Италијана и четника са партизанима. Михаиловић је дошао у пратњи свог особља и официра за везу британске [[Управа за специјалне операције|Управе за специјалне операције]] ({{јез-енгл|Special Operations Executive (SOE)}}). На крају је основао базу у селу [[Горње Липово]], неколико километара од Ђуришићевог штаба у Колашину. Михаиловић и његово особље имали су малобројне снаге и ослањали су се на Ђуришића ради заштите. Убрзо након што је Михаиловић стигао у Црну Гору, Ђуришић је Михаиловићевом официру за везу из ''-{SOE}-'' рекао да је расположен да дјелује независно и супротно од Михаиловића. Ђуришић и остали четнички команданти у Црној Гори номинално су признавали Михаиловића за врховног команданта, али су га ријетко поштовали.{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=109–113}} Дана 24. јула 1942, [[Блажо Ђукановић]], командант свих четничких снага у Црној Гори,{{sfn|Tomasevich|2001|p=142}} потписао је свеобухватни споразум с Биролијем којим су званично организовали и признали три четничка „летећа одреда” као помоћне италијанске снаге у борби против партизана. Те одреде су Италијани снабдијевали, наоружавали и плаћали; у њих је било укључено 4.500 четника, од којих је 1.500 било под Ђуришићевом командом.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=210–212}} Постојећи „Црногорски четнички комитет”, који је предводио бригадни генерал Ђукановић и са којим је Ђуришић био усклађен,{{sfn|Milazzo|1975|p=85}} Италијани су признали као „Националистички комитет Црне Горе”, чији су једини политички циљеви били борба против комуниста и других који су се противили италијанској окупацији и „одржавање реда и закона”. Договори о платама, оброцима, оружју и помоћи четничким породицама требали су бити постигнути међусобним разумијевањем.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=210–212}} Током остатка 1942, италијанске операцијe у сарадњи са четничким помоћним снагама приморали су преостале партизанске снаге да напусте Црну Гору,{{sfn|Pavlowitch|2007|p=106}} након чега су Италијани користили четнике за одржавање реда на селу.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=142–143}} Ђуришић је већину овог времена дјеловао прилично независно на сјеверу Црне Горе и понашао се као да је „изнад закона”.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=109}} У децембру 1942, четници из Црне Горе и Санџака састали су се на конференцији у селу [[Шаховићи]] код Бијелог Поља. Конференцијом је доминирао Ђуришић; њене резолуције изразиле су екстремизам и нетолеранцију, а дневни ред фокусиран је на обнављање предратног статуса кво у Југославији, који би у почетним фазама спроводила четничка диктатура. Истакао је претензије на дијелове територије држава сусједних Југославији.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=112}} На овој конференцији, Михаиловића је представљао мајор [[Захарије Остојић]], његов начелник штаба,{{sfn|Tomasevich|1975|p=171}} кога је претходно Михаиловић охрабрио да води кампању терора над муслиманима који живе уз границу Црне Горе и Санџака.{{sfn|Milazzo|1975|p=109}} Један од исхода конференције била је одлука о уништењу муслиманских села у чајничком срезу у Босни.{{sfn|Pajović|1987|p=59}} ==== Операција Вајс и акције чишћења ==== Децембра 1942, забринути због могућности искрцавања савезничких снага на Балкан, Нијемци су започели планирање [[Операција Вајс I|противпартизанске офанзиве у Босни и Херцеговини кодног назива „Случај Бијело]]”. Величина планиране офанзиве захтијевала је укључивање и [[Хрватско домобранство (НДХ)|Хрватског домобранства]] и Краљевске италијанске војске. Касније током планирања, Италијани су почели да припремаjy и опремају четничке одреде, укључујући и Ђуришићев, ради укључивања у операцију.{{sfn|Milazzo|1975|pp=113–116}} Почетком јануара 1943, четничка je Врховна команда наредила црногорским четничким јединицама да спроведу „акције чишћења” против муслимана у бјелопољском срезу на сјевероистоку Црне Горе. Дана 10. јануара 1943, Ђуришић је извијестио да су четници под његовом командом спалили 33 муслиманска села, убили 400 муслиманских бораца — припадника [[Муслиманска милиција Санџака|муслиманских милиција]] које су такође подржавали Италијани — и да су убили око 1.000 муслиманских жена и дјеце.{{sfn|Tomasevich|1975|p=258}} Као италијанске помоћне снаге, Ђуришићев одред био је зависан о италијанском оружју и превозу па је напустио Црну Гору тек 18. јануара 1943, два дана прије него што требала почети прва фаза Случаја Бијело.{{sfn|Milazzo|1975|pp=115–116}} Дана 3. јануара 1943, Остојић је издао наређење за „чишћење” чајничког среза од усташко-муслиманских организација. Према историчару Радоју Пајовићу, Остојић је израдио детаљан план којим је избјегао да прецизира шта треба учинити са муслиманским становништвом среза. Умјесто тога, ова упутства требало је усмено дати одговорним командантима. Кашњење у кретању четничких снага у Босни како би учествовали у Случају Бијело заједно са Италијанима, омогућило је четничкој Врховној команди да прошири планирану операцију „чишћење” на пљеваљски срез у Санџаку и фочански срез у Босни. Окупљене су комбинована четничке снаге од 6.000 људи, подијељене у четири одреда, којим су командовали [[Војислав Лукачевић]], Андрија Весковић, Здравко Касаловић и Бајо Никић. Михаиловић је наредио да се сва четири одреда ставе под Ђуришићеву команду.{{sfn|Pajović|1987|pp=59–60}} [[Датотека:Pavle Đurišić 13 February 1943 Muslim massacre report.jpg|десно|мини|усправно=1.3|Ђуришићев извјештај од 13. фебруара 1943. којим је Михаиловића информисао о [[Масакр у пљеваљском, фочанском и чајничком крају фебруара 1943.|масакру над муслиманима]] у чајничком и фочанском срезу у југоисточној Босни и пљеваљском срезу у Санџаку{{sfn|Judah|2000|pp=120–121}}]] Почетком фебруара 1943, током њиховом напредовања сјеверозападно у Херцеговини у оквиру припрема за учешће у Случају Бијело, комбиноване четничке снаге убиле су велики број муслимана у пљеваљском, фочанском и чајничком срезу. У извјештају упућеном Михаиловићу 13. фебруара 1943, Ђуришић је написао да су његови четници убили око 1.200 муслиманских бораца и око 8.000 жена, дјеце и стараца, као и да су уништили сву имовину осим стоке, жита и сијена, које су заплијенили.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=258–259}}{{sfn|Mojzes|2011|p=97}}<ref>{{cite journal |last1=Marković |first1=Goran |title=Četnici i antifašizam |journal=Hereticus Časopis za preispitivanje proslosti |date=2014 |volume=XII |issue=1—2 |page=182 |url=http://media.hereticus.org/2015/02/Hereticus-1-2-2014.pdf |language=sr}}</ref> Око 500 муслимана, претежно жена, дјеце и стараца, убијено је у [[Горажде|Горажду]] у марту, док је неколико жена силовано.{{sfn|Hoare|2006|pp=331–332}} Процјењује се да је 10.000 људи убијено у противмуслиманским операцијама под Ђуришићевом командом у периоду јануар—фебруар 1943. Стопа смртности била би већа да многи муслимани нису већ напустили то подручје — највише је отишло у Сарајево — када је започела фебруарска акција.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=258–259}} Према извјештају четничке жртве биле су 36 убијених и 58 рањених.{{sfn|Cohen|1996|p=45}} Наредба за операцију „чишћења” гласила је да четници требају убити све муслиманске борце, комунисте и усташе, али да не би требали убијати жене и дјецу. Према Пајовићу, ова упутства су укључена како би се осигурало да нема писаних доказа о наређењу убијања неборбеног становништва. Дана 8. фебруара, један четнички командант написао је своју копију писмених Ђуришићевих наредби да су одреди добили додатне наредбе да побију све муслимане на који су наишли. Дана 10. фебруара, командант Пљеваљске четничке бригаде рекао је једном од својих команданта батаљона да треба убити све у складу са наређењима виших команданата.{{sfn|Pajović|1987|p=60}} Према Томашевићу, упркос четничким тврдњама, да су ове и претходне „акције чишћења” биле противмјере против агресивних муслиманских активности, све околности указују на то да је Ђуришић дјелимично постигао Михаиловићеву претходну директиву о чишћењу Санџака од муслимана.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=258–259}} До краја фебруара 1943, Ђуришићеви четници пружали су отпор покушајима партизана да пређу на источну обалу [[Неретва|ријеке Неретве]].{{sfnm|Milazzo|1975|1pp=124–125|Tomasevich|1975|2p=239}} Након [[Битка на Неретви|битке на Неретви]], током које су партизани форсирали прелазак ријеке против посусталих четничких противника, Ђуришићев одред са око 2.000 бораца натјеран је у повлачење ка [[Калиновик|Калиновику]], гдје га је крајем марта готово потпуно поразила партизанска [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|2. пролетерска дивизија]]. Повлачећи се даље према [[Дрина|Дрини]], Ђуришић је до априла окупио око 4.500 босанских и црногорских четника код Фоче, али је имао очајничку потребу за залихама. Убрзо након тога, Италијани су повукли већину својих снага из Фоче и напустили већи дио Санџака. Остатак априла 1943. Ђуришић je, са преосталих 3.000 бораца, провео у спрјечавању даљег напредовања партизана дуж ријеке Дрине.{{sfn|Milazzo|1975|pp=135–136}} ==== Заробљавање ==== Нијемци су послије „Случаја Бијело” наставили са даљом офанзивом, кодног назива „[[Пета непријатељска офанзива|Случај Црно]]”, чији су циљеви били „разоружавање свих четника и уништавање свих партизана у Црној Гори и Санџаку”,{{sfn|Tomasevich|1975|p=251}} да би обезбједили руднике боксита, олова и хрома. Према Томашевићу, главни разлози за офанзиву билa je пријетња од савезничког искрцавања на Балкану, као и потреба да се елиминишу скупине отпора које би могле да помогну [[Савезници у Другом светском рату|Савезницима]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=251}} Почетком маја 1943, Нијемци су ушли у Санџак и источну Црну Гору. Ђуришић се повукао у Колашин са око 500 бораца и придружио се снагама српских четника под командом [[Драгутин Кесеровић|Драгутина Кесеровића]].{{sfn|Milazzo|1975|p=144}} Дана 14. маја 1943, истурени одред њемачке [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]] ушао је у Колашин и заробио Ђуришића, обмањујући италијанске снаге које су чувале његов штаб.{{sfn|Roberts|1987|p=124}} Ђуришић и четници нису пружали отпор током заробљавање и није било жртава. Италијани су оштро протестовали због хапшења Ђуришића, али су их Нијемци надвладали.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=252–253}} Након заробљавања Ђуришићевих четника и још једне четничке скупине западно од Колашина, неколико дана касније, Случај Црно постао је готово у потпуности противпартизанска операција.{{sfn|Tomasevich|1975|p=255}} Ђуришић је одвезен у возилу са ознакама [[Црвени крст|Црвеног крста]];{{sfn|Roberts|1987|p=125}} затим је пребачен из Берана у логор ратних заробљеника у [[Стриј]]у код Лавова у [[Галиција|Галицији]], која је била дио њемачког окупационог подручја [[Генерално губернаторство]].{{sfn|Fleming|2002|p=142}} Побјегао је три мјесеца касније, а власти [[Влада народног спаса|Недићеве владе]] поново су га ухапсиле у октобру 1943, док је покушавао да пређе [[Дунав]] код [[Панчево|Панчева]] у јужном Банату. Предат је Нијемцима и задржан у затвору [[Српски Гестапо|Гестапоа]] у [[Београд]]<nowiki/>у.{{sfnm|Tomasevich|1975|1pp=349–351|Pavlowitch|2007|2p=195|Fleming|2002|3p=144}} ==== Ослобађање и повратак у Црну Гору ==== У септембру 1943, [[Капитулација Италије|Италија капитулира]] и Нијемци заузимају Црну Гору, успостављајући обласну команду ({{јез-њем|Feldkommandantur}}) бр. 1040 на челу са генерал-мајором [[Вилхелм Кајпер|Вилхелмом Кајпером]].{{sfn|Tomasevich|2001|p=147}} Убрзо након тога, њемачки специјални изасланик у Београду, [[Херман Нојбахер]], заједно са вођом српске владе, генералом [[Милан Недић|Миланом Недићем]], и њемачким војним командантом за југоисточну Европу, генералом [[Ханс Фелбер|Хансом Фелбером]], договорио је пуштање Ђуришића на слободу.{{sfn|Ramet|2006|pp=134–135}} Нојбахер је развио план за успостављање уније између Србије и Црне Горе (у своjим мемоарима, Нојбахер користи назив „[[Велика Србија|Великосрпска]] федерација”) и представио га министру спољних послова [[Јоахим фон Рибентроп|Јоахиму фон Рибентропу]] у октобру 1943.{{sfn|Ramet|2006|p=134}} Ђуришић је био важан дио овог плана. У Црног Гори су га добро цијенили четници и прочетничко становништво, с обзиром на чињеницу да су Станишић и Ђукановић убијени 18. октобра, послије партизанске офанзиве на њихов штаб у [[манастир Острог|манастиру Острог]]. Нојбахер, Недић и Фелбер вјеровали су да се Ђуришић може користити за борбу против партизана у Црној Гори и помоћи формирање ближих односа Србије и Црне Горе.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=349–350}} Иако Нојбахеров план није добио Хитлерово одобрење, Ђуришић је од Нијемаца добио залихе, укључујући оружје и муницију, па се у новембру 1943. вратио у Црну Гору.{{sfn|Ramet|2006|pp=134–135}} У то вријеме успоставио је блиске везе са [[Димитрије Љотић|Димитријем Љотићем]], чији му је [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српски добровољачки корпус]] (СДК) обезбиједио оружје, храну, писаће машине и друго. Такође је сарађивао са Недићем, који га је унаприједио у чин [[потпуковник]]а{{sfn|Karchmar|1987|p=434}} и поставио га за помоћника команданта СДК.{{sfn|Tomasevich|1975|p=350}} Према Пајовићу, Ђуришића је унаприједила југословенска влада у егзилу средином 1944. на приједлог Михаиловића.{{sfn|Pajović|1987|p=76}} === Колаборација са Нијемцима против партизана у Црној Гори === ==== Зима и прољеће 1944. ==== {{multiple image | align = right | direction = horizontal | image1 = Pavle Đurišić Iron Cross.jpg | width1 = 169 | image2 = Đurišić Iron Cross.jpg | width2 = 185 | footer = Документ о додјели Жељезног крста 2. реда Ђуришићу (лијево).<br> Насловна страна ''Ловћена'' извјештава о одликовању (десно) }} У фебруару 1944, Недић је послао 2. батаљон 5. пука СДК у Црну Гору као допуну Ђуришићевим снагама.{{sfn|Pajović|1987|pp=76–77}} У првој половини 1944, Нијемци у Црној Гори и Санџаку организовали су офанзиву против партизана, углавном ослањајући се на снаге под Лашићевим и Ђуришићевом командом. Због слабости сопствених снага, Нијемци су допринијели командовањем и снабдјевањем укључених снага и снабдјевањем мањих оклопних јединица тешким наоружањем. Четничке вође обезбједиле су већину снага. У фебруару и марту, Нијемци и бројне четничке јединице предузеле су низ операција кодних назива ''Бора'', ''Баумблите'' и ''Форфрихтинг'' у околини [[Подгорица|Подгорице]].{{sfn|Schmider|2002|p=369}} Када су у марту 1944. у Србију ушле [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|партизанска 2. пролетерска]] и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|5. крајишка дивизија]], партизанске снаге на сјеверу Црне Горе и Санџака сведене су у [[37. санџачка дивизија НОВЈ|37. санџачку дивизију]]. Како би искористио ту слабост, Ђуришић је предложио Нијемцима да покрену офанзивну операцију. [[Операција Прољећно буђење]] планирана је за сјеверне дијелове Црне Горе и Санџака; примарни циљ био је заузимање Колашина концентричним нападима из Пљевља, Пријепоља и Пештера. Ово би омогућило повезивање снага које су напредовале из Подгорице на југу и забијање клина по средини партизанске линије. У операцији Прољећно буђење учествовала је осовинска сила од око 5.000 људи у коју су биле укључене Ђуришићеве снаге, [[СС-полицијски пук самозаштите Санџака]], 2. батаљон 5. пука СДК и двије појачане њемачке моторизоване чете. Операција је почела 9. августа, а 12. априла стигли су до Бијелог Поља. Ђуришићеве снаге заузеле су Беране 17. априла, али је 37. санџачка дивизија зауставила напредовање снага на линији ријеке Таре код [[Мојковац|Мојковца]]. Дана 24. априла, након девет дана напада и контранапада, 37. санџачка дивизија, појачана [[Седма црногорска омладинска бригада|7. црногорском омладинском бригадом „Будо Томовић”]] из [[3. ударна дивизија НОВЈ|3. ударне дивизије]], преузела је иницијативу. Заузели су Бијело Поље 30. априла, а Беране 5. маја.{{sfn|Pajović|1987|pp=464–466}} Овај преокрет учврстио је лош њемачко-четнички положај у Црној Гори; њихове снаге на југу биле су потпуно изоловане од снага на сјеверу.{{sfn|Schmider|2002|p=369}} Четничке снаге и њихови савезници претрпјели су тешке губитке; 2. батаљон 5. пука СДК је са 893 припадника спао на 350.{{sfn|Pajović|1987|p=466}}{{sfn|Cohen|1996|p=57}} ==== Љето 1944. ==== Средином маја 1944, Ђуришић је посјетио Београд и тражио од Недића, Нојбахера и фелдмаршала [[Максимилијан фон Вајхс|Максимилијана фон Вајхса]], њемачког главног команданта за Југоисток, хитно да пошаљу оружје и друге потрепштине његовој јединици, којој је било дозвољено да има до 5.000 људи.{{sfn|Pajović|1987|p=78}} Ђуришић је уз помоћ Нијемаца, Недића и Љотића, тада основао [[Црногорски добровољачки корпус]] (ЦДК), који је формално био дио СДК.{{sfn|Tomasevich|1975|p=441}} ЦДК се састојао од неких бивших Ђуришићевих војника који су ослобођени из њемачког заробљеништва, али већина су били четници који су остали у Црној Гори и били су окупљени под кровним изразом „националне снаге”. До овог тренутка, иако је још увијек формално био одан Југославији преко Михаиловића,{{sfn|Tomasevich|1975|p=351}} такође је био одан Нијемцима и Недићу, који га је ослободио, унаприједио и подржао.{{sfn|Tomasevich|2001|p=222}} Њемачка [[2. оклопна армија (Немачка)|2. оклопна армија]] организовала је Ђуришићеве снаге у три пука под редним бројевима 6, 7. и 8, настављајући на пет пукова СДК. ЦДК била је потчињена штабу 2. оклопне армије.{{sfn|Dimitrijević|2014|pp=450–452}} Ђуришић је постављен за команданта; штаб корпуса био је у Пријепољу.{{sfn|Tomasevich|1975|p=350}} Шестим пуком, са сједиштем у Пријепољу, командовао је капетан Вуксан Цимбаљевић и обухватао је четнике из андријевачког и беранског среза. Седмим пуком, са сједиштем у Пљевљу, командовао је капетан Радоман Рајић и чинили су га санџачки четници. Осмим пуком, са сједиштем у Подгорици, командовао је капетан Милош Павићевић и чили су га подгорички, даниловградски и никшићки четници. Планирано је да се сваки пук састоји од два „корпуса” од по 800 људи.{{sfn|Pajović|1987|pp=78–79}} ЦДК је имала између 7.000 и 8.000 припадника.{{sfn|Tomasevich|1975|p=350}} Поручнику Хајзцу, бившем њемачком официру за везу код Лукачевића, додјељено је надгледање Ђуришића. Дана 30. маја 1944, Хајзц упутио је детаљно упутство којим га упућује да осигура неометано напредовање заједничких операција.{{sfn|Tomasevich|1975|p=350}} Средином јуна, уз њемачки пристанак, Ђуришић је са скупином сарадника прешао у подручје Подгорице како би лично руководио формирањем 8. пука ЦДК.{{sfn|Pajović|1977|p=476}} Реорганизовао је четничке снаге под његовом командом, подијеливши их у двије територијалне структуре (једна под командним штабом за Црну Гору и [[Бока которска|Боку Которску]], а други под командним штабом за [[Стари Рас]]).{{sfn|Pajović|1977|p=480}} Колаборација Ђуришића са Нијемцима наставила се до краја 1944.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=349–351}} Дана 13. јула 1944, [[Радио Београд]] похвалио је Ђуришића за службу силама Осовине.{{sfn|Maclean|1957|p=210}} Осми пук ЦДК је у августу готово уништила [[Седма црногорска омладинска бригада|7. црногорска омладинска бригада „Будо Томовић”]] током [[Операција Рибецал|операције Рибецал]].{{sfn|Đurišić|1973|pp=139–151}} ЦДК је претрпио велике губитке у борбама, а Нијемци су наредили поново формирање 21. септембра 1944. године.{{sfn|Dimitrijević|2014|p=452}} Ђуришић и његове снаге вршиле су репресију над становништвом Пљевља, Пријепоља, Прибоја и Нове Вароши.{{sfn|Pajović|1987|p=76}} Четници су такође пљачкали села како би застрашили и искоријенили партизанске присталице, посебно у [[Бјелопавлићи]]ма, гдје је убијено 48 комуниста.{{sfn|Pajović|1977|p=483}} Ђуришић је остао у Црној Гори до краја операције Рибецал крајем августа 1944, након чега се вратио у Санџак. Након операције Рибецал, присуство партизана и њемачких снага у сјеверној Црној Гори и Санџаку смањено је и тежиште операције се пребацила у Србију. Преостале партизанске јединице брзо су повратиле превласт над привремено изгубљеним територијама, а њемачка 181. пјешадијска дивизија издала је наређења по којим су три батаљона изолована на подручје Пљевља требала да пробију територију под партизанском контролом и сједине се са остатком дивизије на [[Матешево|Матешеву]]. Овај план, кодног имена ''Нордштурм'', ослањао се на значајно учешће Ђуришићевих јединица. Добро се уклапао у Ђуришићеву општу оријентацију кретања према морској обали, гдје се очекивало савезничко искрцавање.{{sfn|Pajović|1977|pp=505–506}} ''Нордштурм'' је почео 31. августа. Ђуришић и Нијемци су испрва напредовали, заузимајући Колашин и Беране, али те градове су партизани убрзо повратили, а затим су кренули у контранапад, који је настављен заузимањем низом градова на сјеверу и западу Црне Горе и источне [[Херцеговина|Херцеговине]].{{sfnm|Đurišić|1973|1pp=163–172|Military Intelligence Division, War Department|1944|2p=254|Royal Air Force|1944|3pp=64 & 72}} Ђуришић је одржавао контакт са Лукачевићем, који је у то вријеме својим снагама почео нападати Нијемце у Херцеговини. Ђуришић је размотрио могућност придруживања Лукачевићу у борби против Нијемаца у ишчекивању савезничког искрцавања.{{sfn|Pajović|1977|p=509}} Међутим, с обзиром да је Лукачевић брзо поражен и да није дошло до савезничког искрцавања, Ђуришић је остао уз Нијемце. Њемачка обавјештајна служба помно је пратила Ђуришићеве комуникације и кретање, а њемачки команданти су наставили да користе његове снаге. Нијемци су Ђуришићеве четнике уврстили у састав Армијске групе Е у истраживању расположивих снага од 16. новембра 1944. У истраживању, њемачке снаге у Црној Гори у то вријеме се процјењују на 47.000 војника, укључујући Ђуришићевих 10.000 четника.<ref>United States National Archives, Record Group 242, Microfilm series T311, Roll 184, frames 000386—7, Army Group E High Command, A Survey of the Numerical Strength of the Subordinated Units on 16 November 1944</ref> Дана 21. октобра 1944, партизани су заузели [[Грахово (Никшић)|граховски]] гарнизон након петодневне борбе.{{sfn|Đurišić|1997|p=157}} Дана 6. новембра, партизани су опколили [[Цетиње]], које су бранили Нијемци, преостали италијански црнокошуљаши и око 600 четника.{{sfn|Đurišić|1997|p=173}} Дана 8. новембра, Нијемци и четници у Цетињу добили су појачање од 800—1000 четника на челу са Ђуришићем, који су на крају успјели да пробију партизанску опсаду.{{sfn|Đurišić|1997|p=176}} Дана 11. октобра 1944, по приједлогу фон Вајхса, Кајпера, њемачког овлашћеног генерала за Црну Гору, Ђуришићу је додијељен [[Гвоздени крст]] 2. реда у име ''[[Фирер]]а'' и њемачке Врховне команде за борбе против партизана.{{refn|group=lower-alpha|Постоји значајан број извора који спомињу ово одликовање.{{sfnm|Maclean|1957|1p=210|Pajović|1987|2pp=11 & 78|3a1=Funke|3a2=Rhotert|3y=1999|3p=52|Cohen|1996|4p=45, 174|Cohen|1997|5p=34|Minić|1993|6p=149|Ličina|1977|7p=253}}<ref>National Archives, Washington D.C., microcopy T-501, roll 256, frames 509, 867; Records of German Field Commands: Rear Areas, Occupied Territories and Others. Microfilm Publication T-501. 363 rolls. (GG 38, 57 and T176/roll 25)</ref>}} ==== Повлачење из Црне Горе и смрт ==== [[Датотека:Proboj njemackog korpusa iz okruzenja u Crnoj Gori.jpg|мини|усправно|десно|Заједнички пробој Вермахта и четника из Црне Горе:<br>{{color box|#075442}} Нијемци<br>{{color box|#000}} Ђуришићеви четници<br>{{color box|#C61A26}} Партизани]] Њемачки [[21. брдски армијски корпус (Немачка)|21. брдски армијски корпус]] је 14. новембра покренуо напад из правца Подгорице према [[Никшић|Никшићу]] како би се очистио коридор којим би се њемачке снаге у Црној Гори повукле према Рајху. Овај задатак је повјерен 363. гренадирском пуку 181. пјешадијске дивизије ојачан артиљеријом. Подржала су га двије комбиноване њемачке бојне скупине и италијански 86. батаљон [[Национална републиканска гарда (Италија)|Националне републиканске гарде]] (НРП) — раније 86. црнокошуљашки батаљон. Око 1.200 Ђуришићевих четника било је распоређено дуж бочних страна напада.{{sfn|Đurišić|1997|p=207}} Главна партизанска формација која се суочила са нападом била је [[Шеста црногорска ударна бригада|6. црногорска бригада]], која је имала подршку артиљеријске групе 2. ударног корпуса и 211. (источноланкаширска) батерије 111. пољског артиљеријско пука [[Краљевска британска артиљерија|Краљевске британске артиљерије]],{{sfn|Đurišić|1997|p=218}} која се искрцала у [[Дубровник|Дубровнику]] крајем октобра како би подржала партизане својим топовима -{[[Ordnance QF 25-pounder]]}-.{{sfn|Tomasevich|1975|p=42}} Дванаест дана жестоке борбе резултирало је значајним жртвама, а Нијемци нису остварили напредак, док су у међувремену изгубили Боку Которску. Нијемци су 25. новембра одлучили да напусте ову линију напада и нападну Колашин. Четници под Ђуришићевом командом наставили су да се боре заједно са Нијемцима. Након што су стигли до Колашина, Ђуришићеве снаге су се одвојиле од Нијемаца и упутиле према Босни, марширајући западно од Нијемаца и заобилазећи Пљевље. Током пробоја и накнадног повлачења, и Нијемци и четници били су изложени честим савезничким нападима.{{sfnm|Military Intelligence Division, War Department|1944|1pp=203, 206, 209, 249, 251, 261, 266 & 267|Royal Air Force|1944|2p=49}} Према њемачким документима, Ђуришићеве снаге су током повлачења из Црне Горе присилно регрутовале мушкарце, злостављале жене и пљачкале села.{{sfn|Vojnoistorijski institut|1956|pp=738–739}} Ђуришићеве снаге кренуле су према сјевероисточној Босни како би се придружиле Михаиловићу.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=349–351}} Ђуришић се хтио повући преко Албаније у [[Грчка|Грчку]], али Михаиловић му је рекао да се припреми за савезничко искрцавање, повратак краља и успостављање националне владе.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=241}} Након што се Ђуришић придружио Михаиловићу у сјевероисточној [[Босна и Херцеговина|Босни]], оштро је критиковао Михаиловићево вођство и снажно се залагао за пребацивање свих четничких снага у [[Словенија|Словенију]]. Михаиловића није убиједио; Ђуришић је одлучио да се пребаци у Словенију независно од Михаиловића и договорио да се Љотићеве снаге, које су већ биле тамо, састану с њим у близини [[Бихаћ|Бихаћа]] у западној Босни како би помогле његовим снагама. Када је напустио Михаиловића, придружио се четничком идеологу [[Драгиша Васић|Драгиши Васићу]] и одредима којима су командовали Остојић и [[Петар Баћовић]] и око 10.000 избјеглица.{{sfnm|Tomasevich|1975|1pp=447–448|Milazzo|1975|2p=181}} Ове снаге формирале су четничку 8. црногорску армију, која се састојала од 1, 5, 8. и 9. (херцеговачке) дивизије.{{sfn|Thomas|Mikulan|1995|p=23}} Да би дошао до Бихаћа, Ђуришић је склопио споразум о сигурном кретању са елементима ХОС-а и црногорским сепаратистом Дрљевићем. Детаљи споразума нису познати, али се мисли да су он и његове снаге намјеравале да пређу [[Сава|ријеку Саву]] у [[Славонија|Славонију]], гдје ће се придружити Дрљевићу као [[Црногорска народна војска (1945)|Црногорска народна војска]], у којој би Ђуришић био оперативни командант. Ђуришић их је очигледно покушао надмудрити па је преко ријеке слао само болесне и рањене припаднике снага, држећи своје способне војнике јужно од ријеке. Почео је да помјера своју команду према западу; узнемирене од [[Хрватске одбрамбене снаге|ХОС]]-а и партизана, Ђуришићеве снаге су крајем маја стигле до [[Врбас (ријека)|ријеке Врбас]], сјеверно од Бање Луке. Између 30. маја и 8. априла, ХОС наоружан њемачким тенковима поразио је комбиноване четнике снаге, у [[Битка на Лијевчу пољу|бици на Лијевче пољу]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=446–448}} Ово је вјероватно била највећа борбa између снага НДХ и четника у претходне двије године.{{sfn|Barić|2011|pp=194–195}} Након овог пораза и дезертерства једне јединице Дрљевићу, Ђуришић је био присиљен да преговара непосредно с командантима ХОС-а о даљем кретању својих четника према Словенији. Очигледно то је била замка; припадници ХОС-а су га напали и заробили на путу ка мјесту састанка. Догађаји након хапшења нису јасни, али су Ђуришић, Васић, Остојић и Баћовић касније убијени заједно са другима, укључујући неке свештенике [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=447–448}} Према Пајовићу, усташе су убиле Ђуришића крајем априла 1945. у [[логор Јасеновац|концентрационом логору Јасеновац]].{{sfn|Pajović|1987|pp=11–12}} На веб-сајту Спомен подручја Јасеновац пише да су Ђуришића у логору убиле усташе [[1945|1945.]] године.{{sfn|Jasenovac Memorial Site|2014}} Мјесто Ђуришићевог гроба, ако га има, није познато. И НДХ и Дрљевић су имали разлога за обману Ђуришића. Мотиви НДХ био је Ђуришићев терор над муслиманима у Санџаку и југоисточној Босни. Дрљевић се противио Ђуришићевој подршци унији Србије и Црне Горе, што је било противно Дрљевићевом сепаратизму.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=447–448}} ==== Посљедице ==== Дио Ђуришићевих снага успио је побјећи и отпутовати према западу. Дио су убили усташе и партизани, који су се налазили на југу предвиђене руте повлачења на запад према Словенији.{{sfn|Tomasevich|2001|p=776}} Већина, која је остала без вође, интегрисана је у Дрљевићеву Црногорску народну војску и повукла се према [[Аустрија|аустријској]] граници.{{sfn|Thomas|Mikulan|1995|p=23}} Дјелове обије групе су касније у Словенији заробили партизани. Око 1.000 Ђуришићевих четника прешло је у Аустрију, али присиљени су да се врате у Југославију,{{sfn|Milazzo|1975|p=181}} гдје су неке убили партизани у близини југословенско-аустријске границе. Већина је одведена на југ Словеније, гдје су убијени, а њихова тијела бачена у дубоке јаме на подручју [[Kočevski Rog|Кочевског Рога]].{{sfn|Tomasevich|2001|p=774}} Према Томашевићу, партизанско убијање црногорских четника на Кочевском Рогу било је „акт масовног терора и бруталне политичке операције” сличан ономе који су четници извели раније током рата. Био је то дјелимично чин освете због масовног терора који су четници вршили над партизанима и пропартизанским дијеловима становништва и дјелимично начин да спрече четнике да наставе оружану борбу против комуниста, можда уз помоћ Запада.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=765–766}} Преживјело је мање од четвртине снага које су кренуле са Ђуришићем у Црној Гори и осталим четницима који су му се придружили током пробоја на сјевер и запад. Неколико недјеља касније Дрљевића, који је побјегао у Аустрију, пронашли су Ђуришићеви сљедбеници и убили.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=447–448}} Ђуришић је био један од најспособнијих југословенских четничких команданата;{{sfn|Thomas|Mikulan|1995|p=23}} његове борбене вјештине поштовали су његови савезници и противници.{{sfnm|Pavlowitch|2007|1p=111|Tomasevich|1975|2p=315}} == Контроверза комеморације == [[Датотека:Pavle Đurišić monument in the USA.jpg|мини|десно|усправно|Споменик Павлу Ђуришићу на Српском гробљу у Либертвил у Илиноису]] [[Срби у Сједињеним Америчким Државама|Српска дијаспора у Сједињеним Америчким Држава]] поставила је споменик посвећен Ђуришићу на српском гробљу у [[Либертивил (Илиноис)|Либервилу]] у [[Илиноис]]у. Руководство и играчи [[ФК Црвена звезда|ФК Црвене звезде]] из Београда посјетили су га 23. маја 2010. године.{{sfn|Gudžević|2010}} У мају 2002, припремљени су планови за меморијални комплекс „Црногорска Равна гора” који би се налазио у близини Берана. Комплекс је требао бити посвећен Ђуришићу, који је дио младости провео у Беранама и гдје је током рата био његов штаб.{{sfn|Prijović|2002}} У јуну 2003, црногорска министарка култура [[Весна Килибарда]] забранила је изградњу споменика, рекавши да министарство културе није добио захтјев за постављање.<ref>{{cite news |title=Ministarka kulture zabranila podizanje spomenika Đurišiću |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=06&dd=11&nav_category=12&nav_id=110925 |accessdate=12. 9. 2020 |work=B92.net |date=11. 6. 2003 |language=sr}}</ref> [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савез удружења бораца народноослободилачког рата и антифашиста Црне Горе]] (СУБНОР) успротивио се изградњи споменик рекавши да је Ђуришић ратни злочинац који је одговоран за смрт многих сабораца припадника СУБНОР-а и 7.000 муслимана.{{sfn|Sekulović|2003}} [[Исламска заједница у Црној Гори]] осудила је покушај изградње уз саопштење „ово је покушај његове рехабилитације и велика је увреда за дјецу невиних жртава и муслимански народ у Црној Гори”.<ref>{{cite news |title=Montenegrin police destroy base for monument to controversial WWII leader |agency=BBC |date=7. 7. 2003 |language=en}}</ref> Влада Црне Горе је 4. јула 2002. забранила је откривање споменика, наводећи да је „изазвао забринутост јавности, подстакао подјелу међу грађанима Црне Горе и потицао националну и вјерску мржњу и нетрпељивост”.<ref>{{cite news |title=Zabranjen skup za otkrivanje spomenika Đurišiću |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=07&dd=04&nav_category=12&nav_id=113112 |work=B92.net |date=4. 7. 2003 |language=sr}}</ref> У саопштењу за штампу одбора задуженог за изградњу споменика наведено је да су акције које је преузела влада биле „апсолутно нелегалне и непримјерене”.{{sfn|Prijović|2003}} [[Полиција Црне Горе|Полиција]] је 7. јула уклонила постоље које је било припремљено за споменик.<ref>{{cite news |title=Policija srušila postolje za spomenik Đurišiću |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=07&dd=07&nav_category=12&nav_id=113301 |accessdate=12. 9. 2020 |work=B92.net |date=7. 7. 2003 |language=sr}}</ref><ref>{{cite news |title=Montenegro: Muslims condemn plan to unveil monument to WWII warlord |agency=BBC |date=20. 6. 2003 |language=en}}</ref> Политичка странка [[Нова српска демократија]] (НОВА) 2011. године обновила је напоре за изградњу споменика; члан ГО странке изјавио је да су Ђуришић и други официри Југословенске војске у отаџбини били вође Тринаестојулског устанка и који су „наставили борбу за ослобођење земље под вођством краља Петра и Владе Краљевине Југославије”.<ref>{{cite news |title=NOVA predlaže da država podigne spomenik Pavlu Đurišiću |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/351574/nova-predlaze-da-drzava-podigne-spomenik-pavlu-durisicu |accessdate=12. 9. 2020 |work=vijesti.me |date=13. 8. 2011 |language=sr}}</ref> == Напомене == {{напомене|}} == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{Чишћење|разлог=потребна одговарајућа литература|датум=септембар 2020|одељак=да}} {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref = harv| last = Пајовић| first = Радоје| authorlink = Радоје Пајовић| others = Душан Жељезнов, Бранислав Божовић| title = Павле Ђуришић - Ловро Хацин - Јурај Шилер| year = 1987| url = http://www.znaci.net/00001/281.htm| publisher = Центар за информације и публицитет| location = Загреб| isbn = 978-86-7125-006-1| pages = | access-date = 05. 01. 2012| archive-date = 24. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130424015645/http://znaci.net/00001/281.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref=harv| last=Basta| first = Milan|authorlink = Милан Баста| title = Rat je završen 7 dana kasnije|year=1986| edition = 5| location = Beograd| publisher = Privredni pregled|| url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=zT0rAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Дедијер| first = Владимир|authorlink = Владимир Дедијер|others = [[Antun Miletić|Антун Милетић]]| title = Против заборава и табуа-Јасеновац (1941—1945)|year=1991| url = | publisher = | location = Сарајево|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Калабић| first = Радован|authorlink = | title = Равногорска историја|year=1992| url = | publisher = | location = Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Карапанџић| first = Боривоје|authorlink = Боривоје Карапанџић| title = Грађански рат у Србији 1941—1945|year=1992| url = | publisher = | location = Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Скоко| first = Саво|authorlink = Саво Скоко| title = Крваво коло Херцеговачко|year=1995| url = | publisher = | location = Подгорица|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Николић| first = Коста|authorlink = Коста Николић| title = Историја Равногорског покрета|year=1999| url = | publisher = | location = Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Самарџић| first = Милослав|authorlink = Милослав Самарџић| title = Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета|year=2005| url = | publisher = | location = Крагујевац|id=}} * Црногорски књижевни лист 6. март 2001. „Павле Ђуришић и независна Црна Гора” * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Izdaja| volume = I| year = 1983a| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 24. 04. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Poraz| volume = II| year = 1983b| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 24. 04. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Rasulo| volume = III| year = 1983c| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 24. 04. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Slom| volume = IV| year = 1983d| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 24. 04. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink = Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks|year=1975| url = http://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Pavle Đurišić}} * {{DNB portal|118889001}} * {{cite news |title=Zašto su ustaše likvidirale Ðurišića |url=https://www.monitor.co.me/zato-su-ustae-likvidirale-euriia/ |agency=Monitor online |date=24. 4. 2009 |language=sr}} {{Четничке војводе у Другом светском рату}} {{портал бар|Биографија|Југословенска војска у отаџбини}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Ђуришић, Павле}} [[Категорија:Рођени 1907.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Подгоричани]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Официри Југословенске војске]] [[Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини]] [[Категорија:Четничке војводе]] [[Категорија:Страдали у Јасеновцу]] ab7jkm6lq63wougt7ito997rlqy7ntj 25114742 25113996 2022-07-19T20:10:51Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/178.149.134.111|178.149.134.111]] ([[User talk:178.149.134.111|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Ранко Николић|Ранко Николић]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | ијек = да | име = Павле Ђуришић | слика = Pavle Durisic.jpg | опис_слике = Павле Ђуришић | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1909|7|9}} | место_рођења = [[Подгорица]] | држава_рођења = {{застава|Књажевина Црна Гора|1905}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|4||1909|7|9}} | место_смрти = [[Логор Стара Градишка]] | држава_смрти = {{застава|Независна Држава Хрватска}} | школа = | лојалност = {{plainlist | * {{застава|Краљевина Југославија}} (1927—1941) * {{застава|Југословенска војска у отаџбини}} (1941—1945) * {{застава|Краљевина Италија|name=Италија}} (1942—1943) * {{застава|Трећи рајх|name=Њемачка}} (1943—1945) *: {{застава|Влада народног спаса}} (1943—1944) * {{зас слика|Flag of Montenegro (1852–1905).svg}} [[Црногорска народна војска (1945)|Црногорска народна војска]] (1945) }} | род = [[армија]] | године_служења= 1927—1945. | чин= [[потпуковник]] | командовао = {{plainlist | * [[Лимско-санџачки четнички одред]] (1942—1943) * [[Црногорски добровољачки корпус]] (1944—1945) * [[Црногорска народна војска (1945)|Црногорска народна војска]] (1945) }} | битке = {{tree list}} * [[Други светски рат у Југославији|Други свјетски рат у Југославији]]: ** [[Априлски рат]] ** [[Тринаестојулски устанак]] ** [[Битка на Неретви]] ** {{Tree list/final branch}}[[Битка на Лијевчу пољу]] {{tree list/end}} | награде = {{plainlist | * [[Краљевски орден Карађорђеве звезде]] ([[Владе Краљевине Југославије у егзилу|Влада Краљевине Југославије у егзилу]]) * [[Гвоздени крст]] ([[Трећи рајх|Њемачка]]) }} | потпис = }} '''Павле Ђуришић''' ([[Подгорица]], [[9. јул]] [[1907]] — [[април]] [[1945]]) био је [[Срби у Црној Гори|српски]] официр [[Југословенска војска|Југословенске војске]] из [[Црна Гора|Црне Горе]], који је постао [[Југословенска војска у отаџбини|четнички]] [[војвода]] и предводио значајни дио црногорских четника током [[Други светски рат у Југославији|Другог свјетског рата]]. Истакао се и постао један од главних команданата [[Тринаестојулски устанак|устанка]] против [[Краљевина Италија|Италијана]] у Црној Гори у јулу 1941, али је касније сарађивао са Италијанима против [[народноослободилачка војска Југославије|партизана]] које је предводила [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Хрватске оружане снаге|Хрватских оружаних снага]] [[НДХ]]. Његове снаге су извршиле неколико масакара над муслиманским становништвом [[Босна|Босне]], [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Санџак (област)|Санџака]] и учествовале у противпартизанској [[операција Вајс I|операцији Вајс]] заједно са италијанским снагама 1943. [[Трећи рајх|Нијемци]] су га заробили у мају 1943, али је Ђуришић побјегао, да би га поново ухватили. Након [[капитулација Италије|капитулације Италије]], Нијемци су га ослободили и Ђуришић је почео сарађивати са њима и [[влада народног спаса|српском марионетском владом]]. Уз помоћ Нијемаца, [[Милан Недић|Милана Недића]] и [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]], основао је [[Црногорски добровољачки корпус]] 1944. Ђуришић је убијен послије [[Битка на Лијевчу пољу|битке на Љевче пољу]], након што су га заробили припадници [[Хрватске оружане снаге|Хрватских оружаних снага]] код [[Бања Лука|Бање Луке,]] у замци коју су му припремили они и црногорски сепаратиста [[Секула Дрљевић]]. Дио припадника Ђуришићевих снага убијен је током ове битке или у каснијим нападима усташа и партизана, јер су жељели спријечити повлачење на запад. Остали су покушали да се повуку у [[Аустрија|Аустрију]]; приморани су да се предају партизанима и [[Масакр на Кочевском Рогу|убијени су у мају или јуну 1945.]] у [[Kočevski Rog|Кочевском Рогу]] у јужној [[Словенија|Словенији]]. == Биографија == === Рана младост Ђуришића === Павле Ђуришић је рођен [[9. јул]]а [[1909]]. године у [[Подгорица|Подгорици]], у тадашњој [[Књажевина Црна Гора|Књажевини Црној Гори]], гдје је живио до смрти оца Илије.{{sfn|Pajović|1987|pp=12–13}} Његова мајка Ивана (дјевојачко Радовић), била је из братства Брновића.{{sfn|Dimitrijević|2019|pp=41, 45}} Према неким изворима, рођен је [[1907|1907.]] године.{{sfnm|Pajović|1977|1p=167|Jasenovac Memorial Site|2014}} Павле се школовао до ниже гимназије. Након очеве смрти, преселио се у [[Беране]], гдје је живио са ујаком Петром Радовићем, судијом и бившим четником у одреду [[Војин Поповић|Вука Поповића]] током [[Борба за Македонију|борби за Македонију]]. Похађао је Учитељску школу у Беранама скоро двије године.{{sfn|Pajović|1987|pp=12–13}} Павле Ђуришић уписује се у 55. класу Војне академије 1927, из које [[1930]]. године излази као пјешадијски [[потпоручник]] [[Југословенска војска|Југословенске војске]]. Службу је започео у [[Сарајево|Сарајеву]] као водник 10. таковског пјешадијског пука. Његове старјешине запажају у њему способности и амбиције, па га шаљу у Пјешадијску официрску школу у [[Сарајево|Сарајеву]], као водника стрељачке чете. У Сарајеву је остао све до [[1934]], када је на властити захтјев премјештен у Беране, гдје је прво служио као командант вода, а касније као командант 1. чете 48. пјешадијског пука.{{sfn|Pajović|1987|p=12}} Ђуришић је имао кћер Љиљану, која је рођена 1937, али је преминула 1943. године.{{sfn|Dimitrijević|2019|pp=41, 45}} Након [[Италијанска инвазија Албаније|италијанске инвазије на Албанију]], Ђуришићева чета је 7. априла [[1939|1939.]] послата у [[Плав]] код границе са [[Албанија|Албанијом]], ради прикупљања обавјештајних података. Успоставио је контакт са појединцима у [[Краљевина Албанија (1939—1943)|Албанији]] и стекао обавјештајне податке, али информације које је добио нису биле од велике користи за одбрану Југославије и вратио се у Беране са својом четом. Контакти које је Ђуришић остварио у овом периоду постаће важни у наредним годинама.{{sfn|Pajović|1987|p=12}} Илија, син Павла Ђуришића, рођен је 1940. године.{{sfn|Dimitrijević|2019|pp=41, 45}} === Други свјетски рат === ==== Инвазија сила Осовине и италијанска окупација Црне Горе ==== У априлу [[1941]], [[Трећи рајх|Њемачка]], [[Краљевина Италија|Италија]] и [[Краљевина Мађарска|Мађарска]] извеле су [[Априлски рат|инвазију и окупацију Југославије]]. Црну Гору су заузели Нијемци, који су се убрзо повукли, препуштајући Италијанима окупацију области. Црногорци су брзо развили побуне против Италијана, због протјеривања Срба са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], због прилива избјеглица из других дијелова Југославије и оних који су бјежали од [[усташе|усташког]] терора у областима дуж границе са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]]. Негодовали су и због анектирања Албанији територија на Косову важних за производњу хране и постројења за производњу [[со]]ли у [[Улцињ]]у, а економска штета нанесена је многима због повлачења из промета новчанице од 500 [[Југословенски динар|југословенских динара]].{{sfn|Tomasevich|2001|pp=138–140}} За вријеме инвазије, Ђуришић је унапређен у чин [[Капетан прве класе|капетана прве класе]].{{sfn|Pajović|1987|p=18}} ==== Устанак у Црној Гори ==== {{главни|Тринаестојулски устанак}} Средином јул 1941. избио је [[Тринаестојулски устанак|општенародни устанак]]. Догађај који је био непосредан повод за устанак је био [[Петровдански сабор (1941)|Петровдански сабор]] на којем је усвојена одлука о обнови [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]] на челу са италијанским регентом и под контролом црногорског сепаратисте [[Секула Дрљевић|Секуле Дрљевића]] и његових присталица, познатих под именом [[зеленаши]].{{sfnm|Pavlowitch|2007|1p=74|Tomasevich|1975|2p=209}} Међу устаницима био је велики број [[српски национализам|српских националиста]], познатих под именом [[бјелаши]], који су се залагали за „блиске везе са Србијом”.{{sfn|Tomasevich|1975|p=209}} Око 400 бивши официри Југословенске војске, од којих су многи били вољни да сарађују са [[Комунисти|комунистима]], учествовало је у устанку.{{sfn|Pajović|1987|p=18}} Неке од официра Нијемци и Италијани су недавно ослободили из логора за ратне заробљенике, гдје су се налазили од почетка инвазије. Официри ЈВ су командовали одредима, док су [[политички комесар]]и били из редова комуниста и они су водили организацију устанка.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=76}} Када је устанак почео, Ђуришић се придружио одбору који је био организован за вођење војних операција у беранском срезу.{{sfn|Pajović|1987|p=18}} У раној фази устаници су преузели контролу над мањим градовима и селима. Ђуришић се борио заједно са комунистима{{sfn|Morrison|2009|p=56}} и предводио успјешан напад на Беране. Прославио се током најтежих борби{{sfnм|Caccamo|Monzali|2008|1p=186|Đilas|1980|2p=150}} и истакао као један од главних вођа устанка.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=75}} Послије скоро два дана борби за сваку кућу у Беранама, укључио се у преговоре о предаји преживјелих италијанских снага. Након италијанске предаје, приговорио је на упутства која су добили од комуниста везана за поступање са италијанским заробљеницима.{{sfn|Pajović|1987|p=21}} Током устанка, Ђуришић је водио борбе и против Дрљевићевих снага.{{sfn|Pajović|1987|p=11}} Након уклањања Италијана из долине [[Лим (река)|Лима]], Ђуришић је позвао устанике да марширају на [[Рожаје]] и [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]] и нападну тамошње муслимане и Албанце, која је сматрао „балистима”. Комунисти су јасно ставиле до знања да такву акцију сматрају неприхватљивом.{{sfn|Pajović|1987|p=21}} Остали истакнутији команданти устанка били си бивши официри ЈВ пуковник [[Бајо Станишић]] и мајор [[Ђорђије Лашић]]. У року од шест недјеља, 67.000 италијанских војника, потпомогнути муслиманским и албанским [[Балисти|балистима]] из пограничних подручја који су обезбјеђивали бокове, поново је стекла контролу над свим градовима и комуникационим путевима у Црној Гори. Генерал [[Алесандро Пирцио Бироли]], италијански војни гувернер Црне Горе, издао је наредбу о гушењу устанка, али је своје снаге усмјеравао да избјегну „дјела освете и бескорисне суровости”. Ипак, десетине села је спаљено, стотине су убијене, а између 10.000 и 20.000 становника је интернирано током гушења устанка. Неко вријеме, муслиманским и албанским балистима је дозвољено да пљачкају и пале села.{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=75–76}} Чим су Италијани започели офанзиву, берански политичари одустали су од подршке устанку и почели га критиковати. Бивши официри ЈВ дезертирали су из својих јединица, а Ђуришић је напустио војни одбор који је организовао устанак у беранском срезу. Политичари и официри формирали су сопствене одборе и обратили се Италијанима како би исказали лојалност и осудили комунисте.{{sfn|Pajović|1987|pp=22–23}} Између комунистичких вођа и националиста који су учествовали у устанку дошло је до раздора.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=140–142}} Националисти су сматрали да је устанак угушен и жељели су да се борба заустави, док су комунисти били одлучни да се настави са борбом. Крајем 1941. националисти су успоставили контакте са Италијанима и понудили им да им помогну у борби против комуниста, који су тада преименовани у [[Партизани|партизане]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=209}} Затим су се националисти, међу којима и Ђуришић, који је био популаран у својим [[Васојевићи]]ма, повукли у брдовиту унутрашњост Црне Горе.{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=75–78}} Циљ националиста је био да се избјегава провоцирање Италијана, али да се бране планинска села ако буду нападнута.{{sfn|Karchmar|1987|p=386}} У сјеверној Црној Гори постојала је јасна подјела између комуниста и националиста. Националисти су имали ближе везе са [[Србија|Србијом]] и непријатељски став према балистима. Комунисти су желели да се настави са борбом и револуцијом, па су се окренули и против својих [[државни непријатељ|класних непријатеља]] националиста. [[Усташе|Усташки]] утицај на муслимане у [[Санџак (област)|Санџаку]] и прогони Срба из области припојени италијанској Албанији утицали су на Ђуришића и његове четнике да се посвете борби против муслимана и Албанаца. Касније су се окренули муслиманима и Албанцима у регији.{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=78–79}} Устанак се смањеном жестином наставио до децембра 1941. године.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=76}} Ђуришића је [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|Влада Краљевине Југославије у егзилу]] одликовала [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|орденом Карађорђеве звијезде]] 1941. на приједлог пуковника [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]], начелника Штаба Врховне команде [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у отаџбини]].{{sfn|Maclean|1957|p=210}} ==== Михаиловићева упутства ==== Октобра 1941, Михаиловић је именовао Ђуришића за команданта свих редовних и резервних снага у централној и источној Црног Гори и дијеловима Санџака.{{sfn|Milazzo|1975|p=46}} Почетком новембра, националистичке вође у Црног Гори брзо су постале свјесне раздора између четника и партизана у Србији; касније тог мјесеца послали су Ђуришића у посјету Михаиловићу. Током посјете, Ђуришић је од Михаиловића добио вербална наређења и постављен је за команданта свих четничких одреда у [[Рашка област|Рашкој области]]. Лашић је именован за команданта свих четничких одреда у Старој Црној Гори.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=209–210}} Ђуришићево именовање укључено је и као дио упутства од 20. децембра 1941. која су стигла од Михаиловића. Упутство је укључивало сљедеће циљеве:{{sfn|Tomasevich|1975|p=170}} {{цитат| * Борба за слободу цјелокупног нашег народа под [[Жезло|скиптром]] Његовог Величанства [[Петар II Карађорђевић|Краља Петра II]]. * Створити велику Југославију и у њој [[велика Србија|велику Србију]], етнички чисту у границама Србије — Црне Горе — Босне и Херцеговине — Срема — Баната и Бачке. * Борба за укључење у наш државни живот и свих још неослобођених, словеначких територија под Италијанима и Нијемцима ([[Трст (округ)|Трст]] — [[Горица (округ)|Горица]] — [[Истра]] и [[Корушка]]) као и Бугарске, сјеверне Албаније са Скадром. * Чишћење државне територије од свих народних мањина и ненационалних елемената. * Створити непосредне заједничке границе између Србије и Црне Горе, као и Србије и Словеначке чишћењем Санџака од Муслиманског живља и Босне од Муслиманског и Хрватског живља.|}} У овим упутствима је наведено да циљеви партизана значе да не може бити сарадње између њих и четника.{{sfn|Tomasevich|1975|p=170}} Ђуришића је такође именовао [[Четнички војвода|четничким војводом]].{{sfn|Pajović|1987|p=28}} Неки историчари су оспорили аутентичност ових упутстава; сматрају да је документ Ђуришићев фалсификат након што није успио да дође до Михаиловића.{{sfnm|Karchmar|1987|1p=397|Pavlowitch|2007|2pp=79–80|Malcolm|1994|3p=179}} Други историчари или не помињу било какве полемике око поријекла упутстава,{{sfnm|Tomasevich|1975|1p=170|Ramet|2006|2p=145|Pajović|1987|3pp=28–29}} помињући доказе који потврђују њихову аутентичност{{sfn|Milazzo|1975|p=46}} или изричито изјављују да их сматрају вјеродостојним.{{sfn|Terzić|2004|pp=209–214}} ==== Колаборација са Италијанима против партизана ==== [[Датотека:Pavle Đurišić i Pirzio Biroli.jpg|мини|десно|Ђуришић држи говор пред четницима у присуству [[Алесандро Пирцио Бироли|Пирцио Биролија]], италијанског гувернера Црне Горе]] У јануару [[1942|1942.]] Ђуришић се састао са представницима бригадног генерала Силвија Бонинија, команданта италијанске 19. пјешадијске дивизије Венеција. Ђуришићев брат Васо био је одговоран за везу са италијанском дивизијом и био је стациониран у њиховом штабу у Беранама. На састанку Ђуришићу су дате одријешене руке у поступању са партизанима у зони одговорности дивизије; споразум између Ђуришића и италијанских представника потписао је Васо у Ђуришићево име.{{sfn|Pajović|1987|pp=30–31}} Истог мјесеца окупио је скупину бивших официра ЈВ, политичара и других некомуниста и представио им Михаиловићева упутства. Михаиловић је за Ђуришићев штаб одабрао кодни назив „Горски штаб бр. 15”,{{напомена|име=|Према Милацу, првобитно је Лашић био одређен за команданта „Горског штаба бр. 15”.{{sfn|Milazzo|1975|p=46}}}} а Ђуришић је за локацију штаба одабрао село [[Заостро]].{{sfn|Pajović|1987|pp=32–33}} У јануару, четничке снаге предвођене Лашићем водиле су успјешне операције против партизана у [[Андријевац|андријевачком срезу,]] али је Лашић током борби задобио тешку рану на глави. Лашићево рањавање значило је да ће Ђуришић убрзо постати најистакнутији и најважнији четнички командант у Црној Гори.{{sfn|Pajović|1987|pp=33–34}} До 5. јануара, Ђуришић је преузео команду над беранским срезом и основао седам четничких одреда на том подручју. Убрзо након тога формиран је срески политички одбор задужен за организовање пропаганде и регрутовање.{{sfn|Pajović|1987|pp=32–33}} Ђуришић је убрзо стекао контролу над свим антикомунистичким милицијама у беранском срезу, укупно 500 људи, и двије мање скупине из [[Колашин|Колашина]] и [[Бијело Поље|Бијелог Поља,]] укупно 120 људи. Дана 13. јануара, послије седмице припрема, извео је нападе на два партизанска батаљона која су дјеловала у беранском срезу. Након четири дана борбе, Ђуришић је уз помоћ италијанских снага и муслиманских милиција успио скоро потпуно протјерати партизане из среза.{{sfn|Pajović|1987|p=33}} До 24. јануара, Ђуришићеве снаге заузеле су преостала села под партизанском контролом, а током борби убијено је 15 партизана и погубљено је 27 заробљених. Тиме је ефикасно елиминисао преостало партизанско присуство у Беранама.{{sfn|Pajović|1987|pp=33–34}} До марта, Ђуришић је показао Италијанима да се према партизанима односи бескомпромисно, а његови одреди ширили су се изван зоне одговорности италијанске дивизије. Вођени су преговори између Ђуришића и генерала Биролија, војног гувернера и команданта италијанских снага у Црној Гори. Овај споразум, који је потписао Ђуришић, односио се и на оперативне зоне 19. пјешадијске дивизије Венеција. Италијани су пристали да Ђуришића и његове снаге снабдијевају оружјем и храном и да има исплаћују плате. Према „Сагласности између Главне команде италијанских трупа у Црној Гори и капетана Павла Ђуришића, команданта црногорских четничких националиста који оперишу у зони додјељеној дивизији Венеција”, Ђуришић и његове снаге се обавезује на сљедеће:{{sfn|Pajović|1987|pp=31–32}} {{цитат| * Да воде борбу против комуниста и њихових присталица. * Да држе контакт с италијанским војним властима, тако да њихове акције буду вршене по италијанским упутствима. За оне акције на сјеверној страни [[Лијева Ријека (Подгорица)|Лијеве Ријеке]] одлучује генерал Бонини, командант дивизије Венеција, а за оне на југу од Лијеве Ријеке одлучује директно командант италијанских трупа Црне Горе у Подгорици. * Да одрже ред и гарантују за сигурност пута у зони окупираној од њихове стране. * Да неће никада окренути оружје против италијанских трупа и да ограниче своју политику у самој борби против комунизма. * Да врате, када буде уништен комунизам, оно оружје које су дале италијанске власти, изузев пушака, које су потребне ради одржавања реда.|}} Упркос посједовању Михаиловићевих инструкција, Ђуришић је у почетку имао минималан утицај на некомунистичке елементе црногорског отпора и није био у могућности да развије ефикасну стратегију против Италијана или партизана у мјесецима након повратка у Црну Гору. Почетком 1942, његов четнички одред постао је све активнији против локалних муслимана, нарочито у источној Црној Гори и Санџаку.{{sfn|Milazzo|1975|p=47}} Партизани су у јануару и фебруару 1942. заузели Колашин и окренули се против сваке стварне и могуће опозиције; убили су око 300 људи и њихове лешеве бацали у јаме које су називали „пасја гробља”. Због ових и других примјера комунистичког терора, већина Црногораца се окренула против партизана. Дана 23. фебруара, Ђуришић је заузео Колашин и држао га као четнички бастион све до маја [[1943|1943.]]{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=104–106}} Четнички терор над политичким противницима појачан је након заузимања Колашина. Заробљени партизани и присталице обично су убијани на лицу мјеста, укључујући 17 рањених партизана заробљених у селу Липово.{{sfn|Bojović|1987|p=90}} Монтирани процеси организовани су у марту и априлу за неке од истакнутих грађана Колашина, које су четници сматрали противницима, а многи познати или осумњичени комунисти су осуђени смрт и затим погубљени.{{sfn|Bojović|1987|pp=152–153}} Ђуришић је у Колашину основао четнички затвор, у којем је било затворено и мучено око 2.000 људи. Најмање 74 затвореника убијено је у Брези код Колашина.{{sfn|Bojović|1987|p=15}} Крајем априла 1943, 313 затвореника четничког затвора предато је Италијанима; 27 њих је убијено током италијанског масовног погубљења 180 таоца 25. јуна 1943.{{sfn|Bojović|1987|pp=157–160}} У мају [[1942]], Ђуришић је напао и поразио посљедњи значајан партизански одред у Црној Гори.{{sfn|Milazzo|1975|p=82}} У јуну 1942, Ђуришић је сарађивао са усташама у Фочи на југоистоку Босне.{{sfn|Pajović|1987|pp=11–12}} Након што су га Нијемци протјерали из Србије, Михаиловић је стигао у Црну Гору у вријеме борби Италијана и четника са партизанима. Михаиловић је дошао у пратњи свог особља и официра за везу британске [[Управа за специјалне операције|Управе за специјалне операције]] ({{јез-енгл|Special Operations Executive (SOE)}}). На крају је основао базу у селу [[Горње Липово]], неколико километара од Ђуришићевог штаба у Колашину. Михаиловић и његово особље имали су малобројне снаге и ослањали су се на Ђуришића ради заштите. Убрзо након што је Михаиловић стигао у Црну Гору, Ђуришић је Михаиловићевом официру за везу из ''-{SOE}-'' рекао да је расположен да дјелује независно и супротно од Михаиловића. Ђуришић и остали четнички команданти у Црној Гори номинално су признавали Михаиловића за врховног команданта, али су га ријетко поштовали.{{sfn|Pavlowitch|2007|pp=109–113}} Дана 24. јула 1942, [[Блажо Ђукановић]], командант свих четничких снага у Црној Гори,{{sfn|Tomasevich|2001|p=142}} потписао је свеобухватни споразум с Биролијем којим су званично организовали и признали три четничка „летећа одреда” као помоћне италијанске снаге у борби против партизана. Те одреде су Италијани снабдијевали, наоружавали и плаћали; у њих је било укључено 4.500 четника, од којих је 1.500 било под Ђуришићевом командом.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=210–212}} Постојећи „Црногорски четнички комитет”, који је предводио бригадни генерал Ђукановић и са којим је Ђуришић био усклађен,{{sfn|Milazzo|1975|p=85}} Италијани су признали као „Националистички комитет Црне Горе”, чији су једини политички циљеви били борба против комуниста и других који су се противили италијанској окупацији и „одржавање реда и закона”. Договори о платама, оброцима, оружју и помоћи четничким породицама требали су бити постигнути међусобним разумијевањем.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=210–212}} Током остатка 1942, италијанске операцијe у сарадњи са четничким помоћним снагама приморали су преостале партизанске снаге да напусте Црну Гору,{{sfn|Pavlowitch|2007|p=106}} након чега су Италијани користили четнике за одржавање реда на селу.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=142–143}} Ђуришић је већину овог времена дјеловао прилично независно на сјеверу Црне Горе и понашао се као да је „изнад закона”.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=109}} У децембру 1942, четници из Црне Горе и Санџака састали су се на конференцији у селу [[Шаховићи]] код Бијелог Поља. Конференцијом је доминирао Ђуришић; њене резолуције изразиле су екстремизам и нетолеранцију, а дневни ред фокусиран је на обнављање предратног статуса кво у Југославији, који би у почетним фазама спроводила четничка диктатура. Истакао је претензије на дијелове територије држава сусједних Југославији.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=112}} На овој конференцији, Михаиловића је представљао мајор [[Захарије Остојић]], његов начелник штаба,{{sfn|Tomasevich|1975|p=171}} кога је претходно Михаиловић охрабрио да води кампању терора над муслиманима који живе уз границу Црне Горе и Санџака.{{sfn|Milazzo|1975|p=109}} Један од исхода конференције била је одлука о уништењу муслиманских села у чајничком срезу у Босни.{{sfn|Pajović|1987|p=59}} ==== Операција Вајс и акције чишћења ==== Децембра 1942, забринути због могућности искрцавања савезничких снага на Балкан, Нијемци су започели планирање [[Операција Вајс I|противпартизанске офанзиве у Босни и Херцеговини кодног назива „Случај Бијело]]”. Величина планиране офанзиве захтијевала је укључивање и [[Хрватско домобранство (НДХ)|Хрватског домобранства]] и Краљевске италијанске војске. Касније током планирања, Италијани су почели да припремаjy и опремају четничке одреде, укључујући и Ђуришићев, ради укључивања у операцију.{{sfn|Milazzo|1975|pp=113–116}} Почетком јануара 1943, четничка je Врховна команда наредила црногорским четничким јединицама да спроведу „акције чишћења” против муслимана у бјелопољском срезу на сјевероистоку Црне Горе. Дана 10. јануара 1943, Ђуришић је извијестио да су четници под његовом командом спалили 33 муслиманска села, убили 400 муслиманских бораца — припадника [[Муслиманска милиција Санџака|муслиманских милиција]] које су такође подржавали Италијани — и да су убили око 1.000 муслиманских жена и дјеце.{{sfn|Tomasevich|1975|p=258}} Као италијанске помоћне снаге, Ђуришићев одред био је зависан о италијанском оружју и превозу па је напустио Црну Гору тек 18. јануара 1943, два дана прије него што требала почети прва фаза Случаја Бијело.{{sfn|Milazzo|1975|pp=115–116}} Дана 3. јануара 1943, Остојић је издао наређење за „чишћење” чајничког среза од усташко-муслиманских организација. Према историчару Радоју Пајовићу, Остојић је израдио детаљан план којим је избјегао да прецизира шта треба учинити са муслиманским становништвом среза. Умјесто тога, ова упутства требало је усмено дати одговорним командантима. Кашњење у кретању четничких снага у Босни како би учествовали у Случају Бијело заједно са Италијанима, омогућило је четничкој Врховној команди да прошири планирану операцију „чишћење” на пљеваљски срез у Санџаку и фочански срез у Босни. Окупљене су комбинована четничке снаге од 6.000 људи, подијељене у четири одреда, којим су командовали [[Војислав Лукачевић]], Андрија Весковић, Здравко Касаловић и Бајо Никић. Михаиловић је наредио да се сва четири одреда ставе под Ђуришићеву команду.{{sfn|Pajović|1987|pp=59–60}} [[Датотека:Pavle Đurišić 13 February 1943 Muslim massacre report.jpg|десно|мини|усправно=1.3|Ђуришићев извјештај од 13. фебруара 1943. којим је Михаиловића информисао о [[Масакр у пљеваљском, фочанском и чајничком крају фебруара 1943.|масакру над муслиманима]] у чајничком и фочанском срезу у југоисточној Босни и пљеваљском срезу у Санџаку{{sfn|Judah|2000|pp=120–121}}]] Почетком фебруара 1943, током њиховом напредовања сјеверозападно у Херцеговини у оквиру припрема за учешће у Случају Бијело, комбиноване четничке снаге убиле су велики број муслимана у пљеваљском, фочанском и чајничком срезу. У извјештају упућеном Михаиловићу 13. фебруара 1943, Ђуришић је написао да су његови четници убили око 1.200 муслиманских бораца и око 8.000 жена, дјеце и стараца, као и да су уништили сву имовину осим стоке, жита и сијена, које су заплијенили.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=258–259}}{{sfn|Mojzes|2011|p=97}}<ref>{{cite journal |last1=Marković |first1=Goran |title=Četnici i antifašizam |journal=Hereticus Časopis za preispitivanje proslosti |date=2014 |volume=XII |issue=1—2 |page=182 |url=http://media.hereticus.org/2015/02/Hereticus-1-2-2014.pdf |language=sr}}</ref> Око 500 муслимана, претежно жена, дјеце и стараца, убијено је у [[Горажде|Горажду]] у марту, док је неколико жена силовано.{{sfn|Hoare|2006|pp=331–332}} Процјењује се да је 10.000 људи убијено у противмуслиманским операцијама под Ђуришићевом командом у периоду јануар—фебруар 1943. Стопа смртности била би већа да многи муслимани нису већ напустили то подручје — највише је отишло у Сарајево — када је започела фебруарска акција.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=258–259}} Према извјештају четничке жртве биле су 36 убијених и 58 рањених.{{sfn|Cohen|1996|p=45}} Наредба за операцију „чишћења” гласила је да четници требају убити све муслиманске борце, комунисте и усташе, али да не би требали убијати жене и дјецу. Према Пајовићу, ова упутства су укључена како би се осигурало да нема писаних доказа о наређењу убијања неборбеног становништва. Дана 8. фебруара, један четнички командант написао је своју копију писмених Ђуришићевих наредби да су одреди добили додатне наредбе да побију све муслимане на који су наишли. Дана 10. фебруара, командант Пљеваљске четничке бригаде рекао је једном од својих команданта батаљона да треба убити све у складу са наређењима виших команданата.{{sfn|Pajović|1987|p=60}} Према Томашевићу, упркос четничким тврдњама, да су ове и претходне „акције чишћења” биле противмјере против агресивних муслиманских активности, све околности указују на то да је Ђуришић дјелимично постигао Михаиловићеву претходну директиву о чишћењу Санџака од муслимана.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=258–259}} До краја фебруара 1943, Ђуришићеви четници пружали су отпор покушајима партизана да пређу на источну обалу [[Неретва|ријеке Неретве]].{{sfnm|Milazzo|1975|1pp=124–125|Tomasevich|1975|2p=239}} Након [[Битка на Неретви|битке на Неретви]], током које су партизани форсирали прелазак ријеке против посусталих четничких противника, Ђуришићев одред са око 2.000 бораца натјеран је у повлачење ка [[Калиновик|Калиновику]], гдје га је крајем марта готово потпуно поразила партизанска [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|2. пролетерска дивизија]]. Повлачећи се даље према [[Дрина|Дрини]], Ђуришић је до априла окупио око 4.500 босанских и црногорских четника код Фоче, али је имао очајничку потребу за залихама. Убрзо након тога, Италијани су повукли већину својих снага из Фоче и напустили већи дио Санџака. Остатак априла 1943. Ђуришић je, са преосталих 3.000 бораца, провео у спрјечавању даљег напредовања партизана дуж ријеке Дрине.{{sfn|Milazzo|1975|pp=135–136}} ==== Заробљавање ==== Нијемци су послије „Случаја Бијело” наставили са даљом офанзивом, кодног назива „[[Пета непријатељска офанзива|Случај Црно]]”, чији су циљеви били „разоружавање свих четника и уништавање свих партизана у Црној Гори и Санџаку”,{{sfn|Tomasevich|1975|p=251}} да би обезбједили руднике боксита, олова и хрома. Према Томашевићу, главни разлози за офанзиву билa je пријетња од савезничког искрцавања на Балкану, као и потреба да се елиминишу скупине отпора које би могле да помогну [[Савезници у Другом светском рату|Савезницима]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=251}} Почетком маја 1943, Нијемци су ушли у Санџак и источну Црну Гору. Ђуришић се повукао у Колашин са око 500 бораца и придружио се снагама српских четника под командом [[Драгутин Кесеровић|Драгутина Кесеровића]].{{sfn|Milazzo|1975|p=144}} Дана 14. маја 1943, истурени одред њемачке [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]] ушао је у Колашин и заробио Ђуришића, обмањујући италијанске снаге које су чувале његов штаб.{{sfn|Roberts|1987|p=124}} Ђуришић и четници нису пружали отпор током заробљавање и није било жртава. Италијани су оштро протестовали због хапшења Ђуришића, али су их Нијемци надвладали.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=252–253}} Након заробљавања Ђуришићевих четника и још једне четничке скупине западно од Колашина, неколико дана касније, Случај Црно постао је готово у потпуности противпартизанска операција.{{sfn|Tomasevich|1975|p=255}} Ђуришић је одвезен у возилу са ознакама [[Црвени крст|Црвеног крста]];{{sfn|Roberts|1987|p=125}} затим је пребачен из Берана у логор ратних заробљеника у [[Стриј]]у код Лавова у [[Галиција|Галицији]], која је била дио њемачког окупационог подручја [[Генерално губернаторство]].{{sfn|Fleming|2002|p=142}} Побјегао је три мјесеца касније, а власти [[Влада народног спаса|Недићеве владе]] поново су га ухапсиле у октобру 1943, док је покушавао да пређе [[Дунав]] код [[Панчево|Панчева]] у јужном Банату. Предат је Нијемцима и задржан у затвору [[Српски Гестапо|Гестапоа]] у [[Београд]]<nowiki/>у.{{sfnm|Tomasevich|1975|1pp=349–351|Pavlowitch|2007|2p=195|Fleming|2002|3p=144}} ==== Ослобађање и повратак у Црну Гору ==== У септембру 1943, [[Капитулација Италије|Италија капитулира]] и Нијемци заузимају Црну Гору, успостављајући обласну команду ({{јез-њем|Feldkommandantur}}) бр. 1040 на челу са генерал-мајором [[Вилхелм Кајпер|Вилхелмом Кајпером]].{{sfn|Tomasevich|2001|p=147}} Убрзо након тога, њемачки специјални изасланик у Београду, [[Херман Нојбахер]], заједно са вођом српске владе, генералом [[Милан Недић|Миланом Недићем]], и њемачким војним командантом за југоисточну Европу, генералом [[Ханс Фелбер|Хансом Фелбером]], договорио је пуштање Ђуришића на слободу.{{sfn|Ramet|2006|pp=134–135}} Нојбахер је развио план за успостављање уније између Србије и Црне Горе (у своjим мемоарима, Нојбахер користи назив „[[Велика Србија|Великосрпска]] федерација”) и представио га министру спољних послова [[Јоахим фон Рибентроп|Јоахиму фон Рибентропу]] у октобру 1943.{{sfn|Ramet|2006|p=134}} Ђуришић је био важан дио овог плана. У Црног Гори су га добро цијенили четници и прочетничко становништво, с обзиром на чињеницу да су Станишић и Ђукановић убијени 18. октобра, послије партизанске офанзиве на њихов штаб у [[манастир Острог|манастиру Острог]]. Нојбахер, Недић и Фелбер вјеровали су да се Ђуришић може користити за борбу против партизана у Црној Гори и помоћи формирање ближих односа Србије и Црне Горе.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=349–350}} Иако Нојбахеров план није добио Хитлерово одобрење, Ђуришић је од Нијемаца добио залихе, укључујући оружје и муницију, па се у новембру 1943. вратио у Црну Гору.{{sfn|Ramet|2006|pp=134–135}} У то вријеме успоставио је блиске везе са [[Димитрије Љотић|Димитријем Љотићем]], чији му је [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српски добровољачки корпус]] (СДК) обезбиједио оружје, храну, писаће машине и друго. Такође је сарађивао са Недићем, који га је унаприједио у чин [[потпуковник]]а{{sfn|Karchmar|1987|p=434}} и поставио га за помоћника команданта СДК.{{sfn|Tomasevich|1975|p=350}} Према Пајовићу, Ђуришића је унаприједила југословенска влада у егзилу средином 1944. на приједлог Михаиловића.{{sfn|Pajović|1987|p=76}} === Колаборација са Нијемцима против партизана у Црној Гори === ==== Зима и прољеће 1944. ==== {{multiple image | align = right | direction = horizontal | image1 = Pavle Đurišić Iron Cross.jpg | width1 = 169 | image2 = Đurišić Iron Cross.jpg | width2 = 185 | footer = Документ о додјели Жељезног крста 2. реда Ђуришићу (лијево).<br> Насловна страна ''Ловћена'' извјештава о одликовању (десно) }} У фебруару 1944, Недић је послао 2. батаљон 5. пука СДК у Црну Гору као допуну Ђуришићевим снагама.{{sfn|Pajović|1987|pp=76–77}} У првој половини 1944, Нијемци у Црној Гори и Санџаку организовали су офанзиву против партизана, углавном ослањајући се на снаге под Лашићевим и Ђуришићевом командом. Због слабости сопствених снага, Нијемци су допринијели командовањем и снабдјевањем укључених снага и снабдјевањем мањих оклопних јединица тешким наоружањем. Четничке вође обезбједиле су већину снага. У фебруару и марту, Нијемци и бројне четничке јединице предузеле су низ операција кодних назива ''Бора'', ''Баумблите'' и ''Форфрихтинг'' у околини [[Подгорица|Подгорице]].{{sfn|Schmider|2002|p=369}} Када су у марту 1944. у Србију ушле [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|партизанска 2. пролетерска]] и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|5. крајишка дивизија]], партизанске снаге на сјеверу Црне Горе и Санџака сведене су у [[37. санџачка дивизија НОВЈ|37. санџачку дивизију]]. Како би искористио ту слабост, Ђуришић је предложио Нијемцима да покрену офанзивну операцију. [[Операција Прољећно буђење]] планирана је за сјеверне дијелове Црне Горе и Санџака; примарни циљ био је заузимање Колашина концентричним нападима из Пљевља, Пријепоља и Пештера. Ово би омогућило повезивање снага које су напредовале из Подгорице на југу и забијање клина по средини партизанске линије. У операцији Прољећно буђење учествовала је осовинска сила од око 5.000 људи у коју су биле укључене Ђуришићеве снаге, [[СС-полицијски пук самозаштите Санџака]], 2. батаљон 5. пука СДК и двије појачане њемачке моторизоване чете. Операција је почела 9. августа, а 12. априла стигли су до Бијелог Поља. Ђуришићеве снаге заузеле су Беране 17. априла, али је 37. санџачка дивизија зауставила напредовање снага на линији ријеке Таре код [[Мојковац|Мојковца]]. Дана 24. априла, након девет дана напада и контранапада, 37. санџачка дивизија, појачана [[Седма црногорска омладинска бригада|7. црногорском омладинском бригадом „Будо Томовић”]] из [[3. ударна дивизија НОВЈ|3. ударне дивизије]], преузела је иницијативу. Заузели су Бијело Поље 30. априла, а Беране 5. маја.{{sfn|Pajović|1987|pp=464–466}} Овај преокрет учврстио је лош њемачко-четнички положај у Црној Гори; њихове снаге на југу биле су потпуно изоловане од снага на сјеверу.{{sfn|Schmider|2002|p=369}} Четничке снаге и њихови савезници претрпјели су тешке губитке; 2. батаљон 5. пука СДК је са 893 припадника спао на 350.{{sfn|Pajović|1987|p=466}}{{sfn|Cohen|1996|p=57}} ==== Љето 1944. ==== Средином маја 1944, Ђуришић је посјетио Београд и тражио од Недића, Нојбахера и фелдмаршала [[Максимилијан фон Вајхс|Максимилијана фон Вајхса]], њемачког главног команданта за Југоисток, хитно да пошаљу оружје и друге потрепштине његовој јединици, којој је било дозвољено да има до 5.000 људи.{{sfn|Pajović|1987|p=78}} Ђуришић је уз помоћ Нијемаца, Недића и Љотића, тада основао [[Црногорски добровољачки корпус]] (ЦДК), који је формално био дио СДК.{{sfn|Tomasevich|1975|p=441}} ЦДК се састојао од неких бивших Ђуришићевих војника који су ослобођени из њемачког заробљеништва, али већина су били четници који су остали у Црној Гори и били су окупљени под кровним изразом „националне снаге”. До овог тренутка, иако је још увијек формално био одан Југославији преко Михаиловића,{{sfn|Tomasevich|1975|p=351}} такође је био одан Нијемцима и Недићу, који га је ослободио, унаприједио и подржао.{{sfn|Tomasevich|2001|p=222}} Њемачка [[2. оклопна армија (Немачка)|2. оклопна армија]] организовала је Ђуришићеве снаге у три пука под редним бројевима 6, 7. и 8, настављајући на пет пукова СДК. ЦДК била је потчињена штабу 2. оклопне армије.{{sfn|Dimitrijević|2014|pp=450–452}} Ђуришић је постављен за команданта; штаб корпуса био је у Пријепољу.{{sfn|Tomasevich|1975|p=350}} Шестим пуком, са сједиштем у Пријепољу, командовао је капетан Вуксан Цимбаљевић и обухватао је четнике из андријевачког и беранског среза. Седмим пуком, са сједиштем у Пљевљу, командовао је капетан Радоман Рајић и чинили су га санџачки четници. Осмим пуком, са сједиштем у Подгорици, командовао је капетан Милош Павићевић и чили су га подгорички, даниловградски и никшићки четници. Планирано је да се сваки пук састоји од два „корпуса” од по 800 људи.{{sfn|Pajović|1987|pp=78–79}} ЦДК је имала између 7.000 и 8.000 припадника.{{sfn|Tomasevich|1975|p=350}} Поручнику Хајзцу, бившем њемачком официру за везу код Лукачевића, додјељено је надгледање Ђуришића. Дана 30. маја 1944, Хајзц упутио је детаљно упутство којим га упућује да осигура неометано напредовање заједничких операција.{{sfn|Tomasevich|1975|p=350}} Средином јуна, уз њемачки пристанак, Ђуришић је са скупином сарадника прешао у подручје Подгорице како би лично руководио формирањем 8. пука ЦДК.{{sfn|Pajović|1977|p=476}} Реорганизовао је четничке снаге под његовом командом, подијеливши их у двије територијалне структуре (једна под командним штабом за Црну Гору и [[Бока которска|Боку Которску]], а други под командним штабом за [[Стари Рас]]).{{sfn|Pajović|1977|p=480}} Колаборација Ђуришића са Нијемцима наставила се до краја 1944.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=349–351}} Дана 13. јула 1944, [[Радио Београд]] похвалио је Ђуришића за службу силама Осовине.{{sfn|Maclean|1957|p=210}} Осми пук ЦДК је у августу готово уништила [[Седма црногорска омладинска бригада|7. црногорска омладинска бригада „Будо Томовић”]] током [[Операција Рибецал|операције Рибецал]].{{sfn|Đurišić|1973|pp=139–151}} ЦДК је претрпио велике губитке у борбама, а Нијемци су наредили поново формирање 21. септембра 1944. године.{{sfn|Dimitrijević|2014|p=452}} Ђуришић и његове снаге вршиле су репресију над становништвом Пљевља, Пријепоља, Прибоја и Нове Вароши.{{sfn|Pajović|1987|p=76}} Четници су такође пљачкали села како би застрашили и искоријенили партизанске присталице, посебно у [[Бјелопавлићи]]ма, гдје је убијено 48 комуниста.{{sfn|Pajović|1977|p=483}} Ђуришић је остао у Црној Гори до краја операције Рибецал крајем августа 1944, након чега се вратио у Санџак. Након операције Рибецал, присуство партизана и њемачких снага у сјеверној Црној Гори и Санџаку смањено је и тежиште операције се пребацила у Србију. Преостале партизанске јединице брзо су повратиле превласт над привремено изгубљеним територијама, а њемачка 181. пјешадијска дивизија издала је наређења по којим су три батаљона изолована на подручје Пљевља требала да пробију територију под партизанском контролом и сједине се са остатком дивизије на [[Матешево|Матешеву]]. Овај план, кодног имена ''Нордштурм'', ослањао се на значајно учешће Ђуришићевих јединица. Добро се уклапао у Ђуришићеву општу оријентацију кретања према морској обали, гдје се очекивало савезничко искрцавање.{{sfn|Pajović|1977|pp=505–506}} ''Нордштурм'' је почео 31. августа. Ђуришић и Нијемци су испрва напредовали, заузимајући Колашин и Беране, али те градове су партизани убрзо повратили, а затим су кренули у контранапад, који је настављен заузимањем низом градова на сјеверу и западу Црне Горе и источне [[Херцеговина|Херцеговине]].{{sfnm|Đurišić|1973|1pp=163–172|Military Intelligence Division, War Department|1944|2p=254|Royal Air Force|1944|3pp=64 & 72}} Ђуришић је одржавао контакт са Лукачевићем, који је у то вријеме својим снагама почео нападати Нијемце у Херцеговини. Ђуришић је размотрио могућност придруживања Лукачевићу у борби против Нијемаца у ишчекивању савезничког искрцавања.{{sfn|Pajović|1977|p=509}} Међутим, с обзиром да је Лукачевић брзо поражен и да није дошло до савезничког искрцавања, Ђуришић је остао уз Нијемце. Њемачка обавјештајна служба помно је пратила Ђуришићеве комуникације и кретање, а њемачки команданти су наставили да користе његове снаге. Нијемци су Ђуришићеве четнике уврстили у састав Армијске групе Е у истраживању расположивих снага од 16. новембра 1944. У истраживању, њемачке снаге у Црној Гори у то вријеме се процјењују на 47.000 војника, укључујући Ђуришићевих 10.000 четника.<ref>United States National Archives, Record Group 242, Microfilm series T311, Roll 184, frames 000386—7, Army Group E High Command, A Survey of the Numerical Strength of the Subordinated Units on 16 November 1944</ref> Дана 21. октобра 1944, партизани су заузели [[Грахово (Никшић)|граховски]] гарнизон након петодневне борбе.{{sfn|Đurišić|1997|p=157}} Дана 6. новембра, партизани су опколили [[Цетиње]], које су бранили Нијемци, преостали италијански црнокошуљаши и око 600 четника.{{sfn|Đurišić|1997|p=173}} Дана 8. новембра, Нијемци и четници у Цетињу добили су појачање од 800—1000 четника на челу са Ђуришићем, који су на крају успјели да пробију партизанску опсаду.{{sfn|Đurišić|1997|p=176}} Дана 11. октобра 1944, по приједлогу фон Вајхса, Кајпера, њемачког овлашћеног генерала за Црну Гору, Ђуришићу је додијељен [[Гвоздени крст]] 2. реда у име ''[[Фирер]]а'' и њемачке Врховне команде за борбе против партизана.{{refn|group=lower-alpha|Постоји значајан број извора који спомињу ово одликовање.{{sfnm|Maclean|1957|1p=210|Pajović|1987|2pp=11 & 78|3a1=Funke|3a2=Rhotert|3y=1999|3p=52|Cohen|1996|4p=45, 174|Cohen|1997|5p=34|Minić|1993|6p=149|Ličina|1977|7p=253}}<ref>National Archives, Washington D.C., microcopy T-501, roll 256, frames 509, 867; Records of German Field Commands: Rear Areas, Occupied Territories and Others. Microfilm Publication T-501. 363 rolls. (GG 38, 57 and T176/roll 25)</ref>}} ==== Повлачење из Црне Горе и смрт ==== [[Датотека:Proboj njemackog korpusa iz okruzenja u Crnoj Gori.jpg|мини|усправно|десно|Заједнички пробој Вермахта и четника из Црне Горе:<br>{{color box|#075442}} Нијемци<br>{{color box|#000}} Ђуришићеви четници<br>{{color box|#C61A26}} Партизани]] Њемачки [[21. брдски армијски корпус (Немачка)|21. брдски армијски корпус]] је 14. новембра покренуо напад из правца Подгорице према [[Никшић|Никшићу]] како би се очистио коридор којим би се њемачке снаге у Црној Гори повукле према Рајху. Овај задатак је повјерен 363. гренадирском пуку 181. пјешадијске дивизије ојачан артиљеријом. Подржала су га двије комбиноване њемачке бојне скупине и италијански 86. батаљон [[Национална републиканска гарда (Италија)|Националне републиканске гарде]] (НРП) — раније 86. црнокошуљашки батаљон. Око 1.200 Ђуришићевих четника било је распоређено дуж бочних страна напада.{{sfn|Đurišić|1997|p=207}} Главна партизанска формација која се суочила са нападом била је [[Шеста црногорска ударна бригада|6. црногорска бригада]], која је имала подршку артиљеријске групе 2. ударног корпуса и 211. (источноланкаширска) батерије 111. пољског артиљеријско пука [[Краљевска британска артиљерија|Краљевске британске артиљерије]],{{sfn|Đurišić|1997|p=218}} која се искрцала у [[Дубровник|Дубровнику]] крајем октобра како би подржала партизане својим топовима -{[[Ordnance QF 25-pounder]]}-.{{sfn|Tomasevich|1975|p=42}} Дванаест дана жестоке борбе резултирало је значајним жртвама, а Нијемци нису остварили напредак, док су у међувремену изгубили Боку Которску. Нијемци су 25. новембра одлучили да напусте ову линију напада и нападну Колашин. Четници под Ђуришићевом командом наставили су да се боре заједно са Нијемцима. Након што су стигли до Колашина, Ђуришићеве снаге су се одвојиле од Нијемаца и упутиле према Босни, марширајући западно од Нијемаца и заобилазећи Пљевље. Током пробоја и накнадног повлачења, и Нијемци и четници били су изложени честим савезничким нападима.{{sfnm|Military Intelligence Division, War Department|1944|1pp=203, 206, 209, 249, 251, 261, 266 & 267|Royal Air Force|1944|2p=49}} Према њемачким документима, Ђуришићеве снаге су током повлачења из Црне Горе присилно регрутовале мушкарце, злостављале жене и пљачкале села.{{sfn|Vojnoistorijski institut|1956|pp=738–739}} Ђуришићеве снаге кренуле су према сјевероисточној Босни како би се придружиле Михаиловићу.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=349–351}} Ђуришић се хтио повући преко Албаније у [[Грчка|Грчку]], али Михаиловић му је рекао да се припреми за савезничко искрцавање, повратак краља и успостављање националне владе.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=241}} Након што се Ђуришић придружио Михаиловићу у сјевероисточној [[Босна и Херцеговина|Босни]], оштро је критиковао Михаиловићево вођство и снажно се залагао за пребацивање свих четничких снага у [[Словенија|Словенију]]. Михаиловића није убиједио; Ђуришић је одлучио да се пребаци у Словенију независно од Михаиловића и договорио да се Љотићеве снаге, које су већ биле тамо, састану с њим у близини [[Бихаћ|Бихаћа]] у западној Босни како би помогле његовим снагама. Када је напустио Михаиловића, придружио се четничком идеологу [[Драгиша Васић|Драгиши Васићу]] и одредима којима су командовали Остојић и [[Петар Баћовић]] и око 10.000 избјеглица.{{sfnm|Tomasevich|1975|1pp=447–448|Milazzo|1975|2p=181}} Ове снаге формирале су четничку 8. црногорску армију, која се састојала од 1, 5, 8. и 9. (херцеговачке) дивизије.{{sfn|Thomas|Mikulan|1995|p=23}} Да би дошао до Бихаћа, Ђуришић је склопио споразум о сигурном кретању са елементима ХОС-а и црногорским сепаратистом Дрљевићем. Детаљи споразума нису познати, али се мисли да су он и његове снаге намјеравале да пређу [[Сава|ријеку Саву]] у [[Славонија|Славонију]], гдје ће се придружити Дрљевићу као [[Црногорска народна војска (1945)|Црногорска народна војска]], у којој би Ђуришић био оперативни командант. Ђуришић их је очигледно покушао надмудрити па је преко ријеке слао само болесне и рањене припаднике снага, држећи своје способне војнике јужно од ријеке. Почео је да помјера своју команду према западу; узнемирене од [[Хрватске одбрамбене снаге|ХОС]]-а и партизана, Ђуришићеве снаге су крајем маја стигле до [[Врбас (ријека)|ријеке Врбас]], сјеверно од Бање Луке. Између 30. маја и 8. априла, ХОС наоружан њемачким тенковима поразио је комбиноване четнике снаге, у [[Битка на Лијевчу пољу|бици на Лијевче пољу]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=446–448}} Ово је вјероватно била највећа борбa између снага НДХ и четника у претходне двије године.{{sfn|Barić|2011|pp=194–195}} Након овог пораза и дезертерства једне јединице Дрљевићу, Ђуришић је био присиљен да преговара непосредно с командантима ХОС-а о даљем кретању својих четника према Словенији. Очигледно то је била замка; припадници ХОС-а су га напали и заробили на путу ка мјесту састанка. Догађаји након хапшења нису јасни, али су Ђуришић, Васић, Остојић и Баћовић касније убијени заједно са другима, укључујући неке свештенике [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=447–448}} Према Пајовићу, усташе су убиле Ђуришића крајем априла 1945. у [[логор Јасеновац|концентрационом логору Јасеновац]].{{sfn|Pajović|1987|pp=11–12}} На веб-сајту Спомен подручја Јасеновац пише да су Ђуришића у логору убиле усташе [[1945|1945.]] године.{{sfn|Jasenovac Memorial Site|2014}} Мјесто Ђуришићевог гроба, ако га има, није познато. И НДХ и Дрљевић су имали разлога за обману Ђуришића. Мотиви НДХ био је Ђуришићев терор над муслиманима у Санџаку и југоисточној Босни. Дрљевић се противио Ђуришићевој подршци унији Србије и Црне Горе, што је било противно Дрљевићевом сепаратизму.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=447–448}} ==== Посљедице ==== Дио Ђуришићевих снага успио је побјећи и отпутовати према западу. Дио су убили усташе и партизани, који су се налазили на југу предвиђене руте повлачења на запад према Словенији.{{sfn|Tomasevich|2001|p=776}} Већина, која је остала без вође, интегрисана је у Дрљевићеву Црногорску народну војску и повукла се према [[Аустрија|аустријској]] граници.{{sfn|Thomas|Mikulan|1995|p=23}} Дјелове обије групе су касније у Словенији заробили партизани. Око 1.000 Ђуришићевих четника прешло је у Аустрију, али присиљени су да се врате у Југославију,{{sfn|Milazzo|1975|p=181}} гдје су неке убили партизани у близини југословенско-аустријске границе. Већина је одведена на југ Словеније, гдје су убијени, а њихова тијела бачена у дубоке јаме на подручју [[Kočevski Rog|Кочевског Рога]].{{sfn|Tomasevich|2001|p=774}} Према Томашевићу, партизанско убијање црногорских четника на Кочевском Рогу било је „акт масовног терора и бруталне политичке операције” сличан ономе који су четници извели раније током рата. Био је то дјелимично чин освете због масовног терора који су четници вршили над партизанима и пропартизанским дијеловима становништва и дјелимично начин да спрече четнике да наставе оружану борбу против комуниста, можда уз помоћ Запада.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=765–766}} Преживјело је мање од четвртине снага које су кренуле са Ђуришићем у Црној Гори и осталим четницима који су му се придружили током пробоја на сјевер и запад. Неколико недјеља касније Дрљевића, који је побјегао у Аустрију, пронашли су Ђуришићеви сљедбеници и убили.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=447–448}} Ђуришић је био један од најспособнијих југословенских четничких команданата;{{sfn|Thomas|Mikulan|1995|p=23}} његове борбене вјештине поштовали су његови савезници и противници.{{sfnm|Pavlowitch|2007|1p=111|Tomasevich|1975|2p=315}} == Контроверза комеморације == [[Датотека:Pavle Đurišić monument in the USA.jpg|мини|десно|усправно|Споменик Павлу Ђуришићу на Српском гробљу у Либертвил у Илиноису]] [[Срби у Сједињеним Америчким Државама|Српска дијаспора у Сједињеним Америчким Држава]] поставила је споменик посвећен Ђуришићу на српском гробљу у [[Либертивил (Илиноис)|Либервилу]] у [[Илиноис]]у. Руководство и играчи [[ФК Црвена звезда|ФК Црвене звезде]] из Београда посјетили су га 23. маја 2010. године.{{sfn|Gudžević|2010}} У мају 2002, припремљени су планови за меморијални комплекс „Црногорска Равна гора” који би се налазио у близини Берана. Комплекс је требао бити посвећен Ђуришићу, који је дио младости провео у Беранама и гдје је током рата био његов штаб.{{sfn|Prijović|2002}} У јуну 2003, црногорска министарка култура [[Весна Килибарда]] забранила је изградњу споменика, рекавши да министарство културе није добио захтјев за постављање.<ref>{{cite news |title=Ministarka kulture zabranila podizanje spomenika Đurišiću |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=06&dd=11&nav_category=12&nav_id=110925 |accessdate=12. 9. 2020 |work=B92.net |date=11. 6. 2003 |language=sr}}</ref> [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савез удружења бораца народноослободилачког рата и антифашиста Црне Горе]] (СУБНОР) успротивио се изградњи споменик рекавши да је Ђуришић ратни злочинац који је одговоран за смрт многих сабораца припадника СУБНОР-а и 7.000 муслимана.{{sfn|Sekulović|2003}} [[Исламска заједница у Црној Гори]] осудила је покушај изградње уз саопштење „ово је покушај његове рехабилитације и велика је увреда за дјецу невиних жртава и муслимански народ у Црној Гори”.<ref>{{cite news |title=Montenegrin police destroy base for monument to controversial WWII leader |agency=BBC |date=7. 7. 2003 |language=en}}</ref> Влада Црне Горе је 4. јула 2002. забранила је откривање споменика, наводећи да је „изазвао забринутост јавности, подстакао подјелу међу грађанима Црне Горе и потицао националну и вјерску мржњу и нетрпељивост”.<ref>{{cite news |title=Zabranjen skup za otkrivanje spomenika Đurišiću |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=07&dd=04&nav_category=12&nav_id=113112 |work=B92.net |date=4. 7. 2003 |language=sr}}</ref> У саопштењу за штампу одбора задуженог за изградњу споменика наведено је да су акције које је преузела влада биле „апсолутно нелегалне и непримјерене”.{{sfn|Prijović|2003}} [[Полиција Црне Горе|Полиција]] је 7. јула уклонила постоље које је било припремљено за споменик.<ref>{{cite news |title=Policija srušila postolje za spomenik Đurišiću |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=07&dd=07&nav_category=12&nav_id=113301 |accessdate=12. 9. 2020 |work=B92.net |date=7. 7. 2003 |language=sr}}</ref><ref>{{cite news |title=Montenegro: Muslims condemn plan to unveil monument to WWII warlord |agency=BBC |date=20. 6. 2003 |language=en}}</ref> Политичка странка [[Нова српска демократија]] (НОВА) 2011. године обновила је напоре за изградњу споменика; члан ГО странке изјавио је да су Ђуришић и други официри Југословенске војске у отаџбини били вође Тринаестојулског устанка и који су „наставили борбу за ослобођење земље под вођством краља Петра и Владе Краљевине Југославије”.<ref>{{cite news |title=NOVA predlaže da država podigne spomenik Pavlu Đurišiću |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/351574/nova-predlaze-da-drzava-podigne-spomenik-pavlu-durisicu |accessdate=12. 9. 2020 |work=vijesti.me |date=13. 8. 2011 |language=sr}}</ref> == Напомене == {{напомене|}} == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{Чишћење|разлог=потребна одговарајућа литература|датум=септембар 2020|одељак=да}} {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref = harv| last = Пајовић| first = Радоје| authorlink = Радоје Пајовић| others = Душан Жељезнов, Бранислав Божовић| title = Павле Ђуришић - Ловро Хацин - Јурај Шилер| year = 1987| url = http://www.znaci.net/00001/281.htm| publisher = Центар за информације и публицитет| location = Загреб| isbn = 978-86-7125-006-1| pages = | access-date = 05. 01. 2012| archive-date = 24. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130424015645/http://znaci.net/00001/281.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref=harv| last=Basta| first = Milan|authorlink = Милан Баста| title = Rat je završen 7 dana kasnije|year=1986| edition = 5| location = Beograd| publisher = Privredni pregled|| url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=zT0rAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Дедијер| first = Владимир|authorlink = Владимир Дедијер|others = [[Antun Miletić|Антун Милетић]]| title = Против заборава и табуа-Јасеновац (1941—1945)|year=1991| url = | publisher = | location = Сарајево|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Калабић| first = Радован|authorlink = | title = Равногорска историја|year=1992| url = | publisher = | location = Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Карапанџић| first = Боривоје|authorlink = Боривоје Карапанџић| title = Грађански рат у Србији 1941—1945|year=1992| url = | publisher = | location = Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Скоко| first = Саво|authorlink = Саво Скоко| title = Крваво коло Херцеговачко|year=1995| url = | publisher = | location = Подгорица|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Николић| first = Коста|authorlink = Коста Николић| title = Историја Равногорског покрета|year=1999| url = | publisher = | location = Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Самарџић| first = Милослав|authorlink = Милослав Самарџић| title = Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета|year=2005| url = | publisher = | location = Крагујевац|id=}} * Црногорски књижевни лист 6. март 2001. „Павле Ђуришић и независна Црна Гора” * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Izdaja| volume = I| year = 1983a| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 24. 04. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Poraz| volume = II| year = 1983b| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 24. 04. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Rasulo| volume = III| year = 1983c| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 24. 04. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Slom| volume = IV| year = 1983d| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 24. 04. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink = Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks|year=1975| url = http://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Pavle Đurišić}} * {{DNB portal|118889001}} * {{cite news |title=Zašto su ustaše likvidirale Ðurišića |url=https://www.monitor.co.me/zato-su-ustae-likvidirale-euriia/ |agency=Monitor online |date=24. 4. 2009 |language=sr}} {{Четничке војводе у Другом светском рату}} {{портал бар|Биографија|Југословенска војска у отаџбини}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Ђуришић, Павле}} [[Категорија:Рођени 1907.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Подгоричани]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Официри Југословенске војске]] [[Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини]] [[Категорија:Четничке војводе]] [[Категорија:Страдали у Јасеновцу]] 4pgf77nmynijbyou259eadhu6kcr4pn 0 33631 25114951 25112610 2022-07-19T22:37:16Z 62.4.56.193 /* Митрополит Косановић о патријарху Анђелићу */ wikitext text/x-wiki {{Верски поглавар | име = Герман (Анђелић) | слика = Герман Анђелић.jpg | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1822|8|10}} | место_рођења = [[Сремски Карловци]] | држава_рођења = [[Хабзбуршка монархија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1888|11|26|1822|8|10}} | место_смрти = [[Сремски Карловци]] | држава_смрти = [[Аустроугарска]] | сахрањен = | звање = Епископ бачки | године = (1870-1881) | редослед = | претходник = [[Платон Атанацковић]] | наследник = [[Василијан Петровић]] | звање1 = Архиепископ и митрополит карловачки | године1 = (1881-1888) | редослед1 = | претходник1 = [[Патријарх српски Прокопије|Прокопије (Ивачковић)]] | наследник1 = [[Георгије Бранковић]] }} '''Герман Анђелић''' (световно ''Григорије Анђелић'', [[10. август]]а [[1822]], [[Сремски Карловци]] — [[26. новембар|26. новембра]] [[1888]], [[Сремски Карловци]]) је био [[Карловачка митрополија|архиепископ и митрополит карловачки]] од [[1881]]. до [[1888]]. године и један од [[Браћа Анђелић|браће Анђелића]].{{sfn|Вуковић|1996|p=131-132}} Био је носилац аустријског Ордена гвоздене круне и српског [[Орден Светог Саве (монархија)|Ордена Светог Саве]].<ref>{{Cite journal|last=Acović|first=Dragomir|date=2017|title=Šest vekova odlikovanja među Srbima|journal=Politikin zabavnik|volume=3438|pages=36}}</ref> == Световни живот == Григорије Анђелић, у монаштву Герман, рођен је [[1822]]. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] од оца Павла, пароха [[Саборна црква у Сремским Карловцима|Саборне карловачке цркве]], и мајке Ане, рођ. Шероглић. Отац је рано умро, када је Григорије имао седам година; мајка Ана млада удовица са четворо мале деце није се више удавала. Гимназију је он завршио у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], а такође и касније након студија - [[теологија|богословију]]. Студирао је [[Филозофија|филозофију]] у [[Пешта|Пешти]] а затим [[Право|Права]] у [[Шарошпатак]]у, захваљујући материјалној помоћи ујака Павла Шероглића, граничарског адвоката.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1939.</ref> Карловачку богословију завршили су 1845. године заједно браћа Анђелићи; Григорије се спремао за калуђерство, а млађи Стефан за мирско свештенство. На другој године богословије Григорије се "заклео" за јурата (правника) у Пожуну, а тек по завршеној богословији, положио је марта 1846. године [[Адвокат|адвокатски испит]]. == Монашки живот == Ступио је 1846. године у митрополијску канцеларију у Карловцима. Отишао је следеће 1847. године у манастир Гргетег да буде искушеник. Замонашио га је [[20. мај]]а [[1848]]. године архимандрит [[Манастир Крушедол|крушедолски]] [[Патријарх српски Прокопије|Прокопије (Ивачковић)]] у [[Манастир Гргетег|манастиру Гргетегу]]. Рукоположио је сада калуђера '''Германа''' у чин [[јерођакон]]а [[12. мај]]а [[1848]]. године [[епархија горњокарловачка|горњокарловачки епископ]] [[Евгеније Јовановић|Евгеније (Јовановић)]]. Када се [[црквена општина]] у [[Трст]]у обратила [[карловачка митрополија|митрополиту]] [[Патријарх српски Јосиф|Јосифу (Рајачићу)]] [[1848]]. године, с молбом да им пошаље [[ђакон]]а, избор је пао на [[јерођакон]]а Германа. Шаљући им [[јерођакон]]а Германа, Јосиф (Рајачић), сада већ [[Патријарх српски|патријарх]], каже да: ''„млади ђакон србски, славонски, немецки и латински и од чести маџарски говори“. Он је, наставља патријарх, „не само богословију овде у Карловци, но и философију и права на други мести с похвалним успехом завршио, даже и адвокационалну цензуру положио“.'' Као [[ђакон]] [[Црква Светог Спиридона у Трсту|храма Светог Спиридона]] у [[Трст]]у вршио је две године и учитељску дужност при црквено-школској општини. Од [[1850]]. до [[1866]]. године био је [[професор]], а такође и [[ректор]] [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Карловачке богословије]]. За [[архиђакон]]а је произведен [[1853]]. године, поставши и конзисторијалним бележником, а [[синђел]]ским достојанством одликован је [[1858]]. године. Три године доцније, [[1861]], постаје [[протосинђел]] и, најзад, [[1864]]. године [[архимандрит]] [[Манастир Гргетег|гргетешки]]. === Епиксопско звање === После смрти заслужног [[епархија бачка|епископа бачког]] [[Платон Атанацковић|Платона]], [[9. април]]а [[1867]]. године, постаје мандатар, а потом и администратор [[Епархија бачка|епархије бачке]]. Када су [[Трст|Тршћани]] завршили свој нови [[Црква Светог Спиридона у Трсту|храм]], позвали су, [[1869]]. године, [[Патријарх српски Самуило|патријарха Самуила (Маширевића)]] да освети [[храм]]. „У [[Патријарх српски|патријархово]] име дошао је да освети цркву [[архимандрит]] Герман Анђелић, који је двадесет година пре тога служио као [[ђакон]] у [[Трст]]у и произносио јектеније у старој и малој цркви Св. Спиридона“. Исте године је архимандрит Герман изабран за [[епархија бачка|епископа бачког]]. Како је [[Патријарх српски Самуило|патријарх Самуило (Маширевић)]] умро [[7. јануар]]а [[1870]]. године, због дуго упражњене [[патријарх]]ове столице (''-{sedis vacantis}-'') новоизабраног [[епархија бачка|епископа бачког]], посвећен је за [[епископ]]а тек [[11. август]]а [[1874]]. године од стране новог [[Патријарх српски|патријарха]] [[Патријарх српски Прокопије|Прокопија (Ивачковића)]]. === Звање патријарха === После насилног пензионисања [[Патријарх српски Прокопије|патријарха Прокопија]], [[1879]]. године, [[епископ]] Герман је постављен за администратора [[Карловачка митрополија|карловачке митрополије]]. Нико у [[карловачка митрополија|митрополији]] није одобравао овај потез. Још веће ће незадовољство изазвати у [[Срби|српском народу]] и клиру његово именовање за [[Патријарх српски|патријарха]] [[1881]]. године. прво је на изборном сабору добио је 12 гласова, док је 53 гласа освојио епископ будимски [[Арсеније Стојковић]]. Потом, [[франц Јозеф|бечки цар]] није потврдио избор [[епархија горњокарловачка|епископа горњокарловачког]] [[Теофан Живковић|Теофана]], школског друга Германовог и највећег [[беседник]]а [[19. век]]а, за [[Патријарх српски|патријарха]], већ је за [[Патријарх српски|патријарха]] именовао епископа Германа. Личност патријарха Германа још није довољно проучена, иако је о њему и његовом раду доста писано. Патријарх Герман је био човек широке руке и био је у могућности да од средстава добијених од [[даљ]]ског спахилука даје „стипендије, пензије и милостиње, на које је у току свога живота дао преко 60.000 [[мађарска форинта|форината]], а са братом Стеваном за подизање [[Карловачка гимназија|карловачке гимназије]] 162.500 [[мађарска форинта|форината]]". Но, ипак је остао ретко непопуларан. Народ му никада није могао заборавити на какав се начин успео на престо [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија Трећег]] и [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Четвртог]]. Томе је допринело и његово непријатељско држање према архимандриту [[Иларион Руварац|Илариону Руварцу]], кога је из [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]] прогнао у [[манастир Гргетег]]. Умро је [[26. новембар|26. новембра]] [[1888]]. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. Умирући оставио је у аманет своме брату [[Стефан Анђелић|Стефану]], да сазида врло угледну зграду за [[Гимназија|гимназију]] и [[теологија|богословију]] у [[Сремски Карловци|Карловцима]]; док је свештеничко-удовичком фонду у архидијецези оставио 40.000, а професорском пензионом фонду [[Карловачка гимназија|карловачке гимназије]] 60.000 [[круна]]. == Митрополит Косановић о патријарху Анђелићу == [[Сава Косановић]], који се због римокатолитичких прозелитских сплетки, након аустроугарске [[Аустроугарско освајање Босне и Херцеговине|окупације]] Босне и Херцеговине, повукао са трона дабробосанских митрополита (саветник у Земаљској влади, свештеник гроф Мирошевски му је отворено нудио [[Гркокатолицизам|унију]] са Римом {{sfn|Косановић|2019|p=353}}) је имао негативан став према Герману Анђелићу. У писму свом наследнику на трону дабробосанских митрополита [[Георгије Николајевић|Георгију Николајевићу]] од 26. јула 1887. је написао да се с њим у Глајхенбергу (бања) налазе и [[Теофан Живковић]], Герман Анђелић и бискуп Сењски [[Јурај Посиловић]]. Са Живковићем се дружио, а са Анђелићем као ''издајником Српства и Православља, Саво нема посла, ни у сусрету поздрава''. Презирао га је. Осим Црне Горе, те сезоне је ту било Срба из свих српских предела, и сви су га презирали и клонили га се, као куге. Саву су сви поздрављали и пред њим скидали капе, на очиглед Анђелићу. По Сави, Герман се сасвим изменио, очи су му упале у главу као мртвацу, а из лица му је вирило неко очајање. Парком се сам ''вукао као пребијена змијурина или рањена орлушина''. Гледајући га, Сави је пала на ум стихире по Св. Дамаскину: ''ђе ти је сада злато и сребро, слава и молва овога свијета?! Па остављајући то све, још, кукавни Германе, понијећеш у гроб и народње клетве и омразу.'' {{sfn|Косановић|2019|p=376, 377}} И у посланици, тада архимандриту - [[Никодим Милаш|Никодиму Милашу]], Германа Анђелића и не призна за патријарха. {{sfn|Косановић|2019|p=445-460}} == Занимљивости == Први број српског сатиричног листа [[Врач погађач]], поред [[Јевреји|Јевреја]], није поштедео у критици ни највише српске црквене јерархе. Тако је у тексту под називом ''Различице'' написано да је разлика између бившег патријарха Германа и тадашњег [[Георгијe Бранковић|Георгија Бранковића]] у томе што је први ''братољубац'', а други ''родољубац''. Герман је даљским приходима помогао само свог [[Стефан Анђелић|брата]], а ''Георгије помаже сав род свој''. Своје рођаке је обасипао не само даљским приходима, него и многим другим народним приходима и стипендијама.<ref>{{Cite book|last=Лукин Лазић|first=Симо|authorlink=Симо Лукин Лазић|title=Врач погађач, бр. 1, од 16. (28.) јануара, Различице|year=1896|url=http://www.digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:ND_8C1CE85CC46210257D2AE33D19500002-1896-01-B001|publisher=|location=Загреб|pages=4}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|url=https://books.google.com/books?id=v7FrAAAAIAAJ|volume=књ. 2|year=1966|location=Минхен|publisher=Искра}} * {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|url=http://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ|publisher=Евро, Унирекс, Каленић}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Васин|first=Горан|title=О српским црквено-народним саборима у Хабзбуршкој монархији 1861-1890|journal=Годишњак Историјског архива града Новог Сада|year=2013|volume=7|pages=32-45|url=http://www.arhivns.rs/godisnjak/Godisnjak_7_2013.pdf|access-date=02. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20161020083321/http://www.arhivns.rs/godisnjak/Godisnjak_7_2013.pdf|archive-date=20. 10. 2016|url-status=dead|df=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Косановић|first=Сава|authorlink=Сава Косановић|year=2019|title=Крстом и пером, сабрани списи|url=|publisher=Епархија будимљанско никшићка - Никшић и Институт за теолошка истраживања - Београд|isbn=978-86-7405-217-4}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{Историјска библиотека|art:german-andjelic|Патријарх српски Герман}} {{низ |пре= [[Платон Атанацковић]] |списак= [[Епархија бачка|епископ бачки]]<br />[[1870]] — [[1881]] |после= [[Василијан Петровић]] |пре2= [[Прокопије Ивачковић|Прокопије (Ивачковић)]] |списак2= [[Sписак поглавара Српске православне цркве|архиепископ и митрополит карловачки]]<br />[[1881]] — [[1888]]| после2= [[Георгије Бранковић|Георгије (Бранковић)]]| }} {{Поглавари СПЦ}} {{DEFAULTSORT:Герман I, Патријарх српски}} [[Категорија:Рођени 1822.]] [[Категорија:Умрли 1888.]] [[Категорија:Карловчани (Сремски Карловци)]] [[Категорија:Епископи бачки]] [[Категорија:Просвета]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] mc37yrjrxwcxvfi1dd6kp4wb85umjvh 0 35083 25114084 24505723 2022-07-19T13:59:19Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Српска певачица, глумица и предузетница}} {{Инфокутија биографија | име = Светлана Ражнатовић | слика = Ceca Ambis Club (cropped).jpg | опис_слике = Ражнатовић 2018. године на концерту у [[Есен]]у | име_по_рођењу = Светлана Величковић | надимак = Цеца | датум_рођења = {{датум рођења|год=да|1973|6|14}} | место_рођења = [[Житорађа]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | занимање = {{hlist|певачица|глумица|предузетница}} | активни_период = 1987—данас | супружници = {{marriage|[[Аркан|Жељко Ражнатовић]]|1995|2000}} | деца = {{Plainlist| * Вељко Ражнатовић * [[Анастасија Ражнатовић]] }} | module = {{Инфокутија Музичар|embed=yes | жанр = [[турбо-фолк]] | инструменти = вокали | издавачке_куће = {{flatlist| *[[ПГП РТС]] *-{Lucky Sound}- *Комуна *-{[[Grand Production|Grand]]}- *-{[[City Records|City]]}- *-{[[Miligram Music]]}- *-{Ceca Music}- }} | везани_чланци = {{flatlist| * [[Оливер Мандић]] * [[Аца Лукас]] * [[Саша Матић]] }} }} }} '''Светлана Ражнатовић''' (рођ. '''Величковић'''; [[Житорађа]], [[14. јун]] [[1973]]) српска је певачица, глумица и предузетница. Позната по свом храпавом вокалу и емоционалној испоруци, продала је милионе плоча и препозната је као једна од највећих српских певачица свих времена.<ref name="Zitije">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/theobserver/2004/jan/04/features.magazine67|title=Beauty and the beast|publisher=Guardian|access-date=3 January 2004|date=1 May 2013}}</ref> Упркос својој популарности и успеху, Ражнатовић је била позната као предмет контроверзи. Била је удата и има двоје деце са злочинцем у каријери и заповедником у југословенским ратовима, [[Жељко Ражнатовић|Жељком Ражнатовићем (Аркан)]], који је убијен у јануару 2000. године. Током [[Сабља (полицијска акција)|акције Сабља]], ухапшена је због илегалног поседовања ватреног оружја.<ref name="Legal Issues">{{cite web|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/kriminalni-estradni-dosijei-pljacke-pronevere-pucnjave/|title=Kriminalni estradni dosijei: pljačke, pronevere, pucnjave...|website=[[Nova S|nova.rs]]|date=12 August 2020|language=sr}}</ref> У 2011. години, Ражнатовић је такође оптужена за проневеру и осуђена са 1,5 милиона евра новчане казне и на годину дана кућног притвора.<ref name="Legal Issues"/> == Детињство и младост == Светлана Величковић рођена је 14. јуна 1973. у [[Житорађа|Житорађи]], као ћерка учитељице и машинбравара.<ref>{{cite web|url=http://www.ceca-online.com/cms/biografija/ |title=Цеца онлајн: Биографија |website=ceca-online.com |accessdate=7. 7. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160807035253/http://ceca-online.com/cms/biografija/ |archive-date=7. 8. 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=416198 |title=Портрет савременика — Светлана Цеца Ражнатовић: Житије са певањем и пуцањем |last=Васић |first=Биљана |website=vreme.com |date=19. 5. 2005 |accessdate=7. 7. 2016}}</ref> Има млађу сестру, Лидију, која је од ње млађа 11 месеци. Као дете, живела је са дедом и бабом, који су је одгајили. Након завршетка основне школе посвећује се музичкој каријери. Много година касније, ванредно је завршила Средњу ветеринарску школу. == Каријера == === 1988–1989: ''Цветак зановетак'' и ''Лудо срце'' === Цеца је имала девет година када је први пут запевала пред публиком, а тринаест када је наступала у једном хотелу на [[Црна Гора|црногорском]] приморју, док је летовала са родитељима. Њен наступ је запазио [[Мирко Кодић]], тада познати хармоникаш, који јој је помогао да сними своју прву плочу. Цецин [[Цветак зановетак|први албум]] изашао је [[1988]]. године, и за разлику од осталих певача — Цеца већ са тинејџерском песмом ''Цветак зановетак'' стиче огромну популарност.<ref name="Цветак зановетак">{{cite web|url=http://ceca.rs/muzika/diskografija/cvetak-zanovetak-1988/ |title=''Цветак зановетак'' (албум) |website=ceca.rs |year=1988 |accessdate=7. 7. 2016}}</ref> С овом песмом је освојила једну од награда публике и стручног жирија на фолк фестивалу ''[[Илиџа]]''. Албум ''Цветак зановетак'' изашао је за [[ПГП РТБ]]. Већ следеће године, певачица издаје и други албум назван ''[[Лудо срце]]''. Истоимена песма и песма „Буди дечко мој” биле су доста слушане, док су песме „Лепотан” и „Забранићу срцу да те воли” постале хитови.<ref name="Лудо срце">{{cite web|url=http://ceca.rs/muzika/diskografija/ludo-srce-1989/ |title=''Лудо срце'' (албум) |website=ceca.rs |year=1989 |accessdate=7. 7. 2016}}</ref> Наредне 1990. године, Ражнатовић издаје свој трећи албум, ''[[Пустите ме да га видим]]'', на ком је највећи хит била песма „Ципелице”, још једна тинејџерска песма. Касније су се издвојиле песме „Другарице, проклетнице” и „Пустите ме да га видим”.<ref name="Пустите ме да га видим">{{cite web|url=http://ceca.rs/muzika/diskografija/pustite-me-da-ga-vidim-1990/ |title=''Пустите ме да га видим'' (албум) |website=ceca.rs |year=1990 |accessdate=7. 7. 2016}}</ref> === 1990–1992: ''Пустите ме да га видим'' и ''Бабарога'' === Ражнатовић 1990. године постаје права [[Фолк музика|фолк]] певачица, а плоче јој се продају у 350.000 примерака. Следеће године, Ражнатовић је своје пунолетство прославља на посебан начин, издањем албума ''[[Бабарога (албум)|Бабарога]]'', са хитовима „Бабарога”, „Волим те”, „Бивши” и „Хеј вршњаци”. После албума ''Бабарога'', Ражнатовић снима албум ''[[Шано, душо]]'' (који је 1991. године снимљен само за архиву [[ПГП РТБ]]-а, данас [[ПГП РТС]]). Албум се никада није појавио на тржишту, али су на [[YouTube]]-у процуреле песме као што су „Мој Драгане” и „Димитријо, сине Митре”. На албуму се такође налазе песме „Зајди, зајди” и „Мито бекријо”, али се никада нису појавиле. Године 1992, Ражнатовић снима дует са [[Драган Којић Кеба|Драганом Којићем Кебом]], насловљен „У сну љубим медна уста”. === 1993–1994: ''Кукавица'' и ''Ја још спавам у твојој мајици'' === Ражнатовић 1993. године почиње сарадњу са [[Александар Радуловић|Александром Радуловићем]] и [[Марина Туцаковић|Марином Туцаковић]], те снима албум ''[[Кукавица (албум)|Шта је то у твојим венама]]'' и реиздање албума ''Кукавица''. Песма „Кукавица” постаје хит године, а она одржава свој први концерт пред 12.000 људи на стадиону [[Ташмајдан]]. Свој шести албум, ''[[Ја још спавам у твојој мајици]]'', са хитовима „Ја још спавам у твојој мајици”, „Волела сам те”, „Ваздух који дишем”, „Куда иду остављене девојке” и „Девојко вештице”, издаје 1994. године. Такође, исте године снима дуетску песму са [[Жељко Шашић|Жељком Шашићем]], „Ко на грани јабука”. === 1995–1996: ''Фатална љубав'' и ''Емотивна луда'' === Ражнатовић 1995. године издаје свој седми албум, ''[[Фатална љубав]]''. Следе песме „Београд”, „Иди док си млад” и „Фатална љубав”. Ражнатовић прави запажен концерт године у [[Хала Александар Николић|Хали Пионир]]. Године 1996, издаје осми албум, ''[[Емотивна луда]]'', са хитовима „Кад би био рањен”, „Рођен са грешком”, „Мртво море”, „Доктор” и „Неодољив неумољив”. Године 1996, издат је филм ''[[Нечиста крв (филм из 1996)|Нечиста крв]]'' у ком је Ражнатовић играла Коштану, који је снимљен неколико година раније.<ref>{{cite web|url=https://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/kako-je-snimana-serija-necista-krv-i-kakva-je-zaista-uloga-cece-raznatovic/1xxkyt9 |title=KAKO JE SNIMANA SERIJA "NEČISTA KRV" I KAKVA JE ZAISTA ULOGA CECE RAŽNATOVIĆ |last=Puls Online|website=pulsonline.rs |date=18. 9. 2016 |accessdate=16. 7. 2021}}</ref> Међутим, њена улога је у потпуности избрисана из финалне верзије филма. Након тога, наводи се да је Ражнатовићкин муж, Жељко, забранио приказивање ње у филму због сцена секса у којима се налази.<ref>{{cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:357691-Ceca-i-Necista-krv-bez-cenzure |title=Ceca i Nečista krv bez cenzure |last=[[Вечерње новости]] |website=novosti.rs |date=11. 12. 2011 |accessdate=16. 7. 2021}}</ref> Исте сцене емитоване су 2012. године у склопу серије ''[[Тајна нечисте крви]]''.<ref>{{cite web|url=https://mondo.rs/Zabava/TV/a1061086/Necista-krv-Ceca-VIDEO-FOTOGRAFIJE.html |title=Scene koje je Arkan zabranio - uskoro! |last=Mondo |website=mondo.rs |date=30. 11. 2017 |accessdate=16. 7. 2021}}</ref> === 1997–2000: ''Маскарада'' и ''Цеца 2000'' === Ражнатовић свој девети албум, ''[[Маскарада (албум)|Маскарада]]'', издаје 1997. године. Због [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања Југославије]], Ражнатовић одлаже издавање албума. Крајем 1999. године, она издаје албум ''[[Цеца 2000]]'' и хитове „Вотка са утехом”, „Црвено”, „Доказ” и „Опроштајна вечера”. Ражнатовић је на овом албуму снимила дует са [[Аца Лукас|Ацом Лукасом]] и групом [[Луна (денс група)|Луна]]. Супруг Ражнатовићеве, Жељко Ражнатовић, убијен је 15. јануара 2000. године у атентату. Након тога, Ражнатовић прекида промоцију албума и неко време се повлачи из јавности. === 2001–2005: ''Деценија'' и ''Горе од љубави'' === Ражнатовић прекида паузу у октобру 2001. године, издањем свог једанаестог албума, ''[[Деценија (Цецин албум)|Деценија]]''. Ражнатовић је на овом албуму снимила популарну песму „39,2” са [[техно|техно музиком]]. Дан након њеног рођендана, 15. јуна 2002, одржава концерт пред 80.000 људи у Београду на стадиону Црвене звезде, [[Стадион Рајко Митић|Маракана]]. Дуго година била је председница фонда „Треће дете”.<ref name="Интервју са Светланом Ражнатовић">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=It9zKXawAQU<!-- алтернативно: https://www.youtube.com/watch?v=Ooq1GMak5vE --> |title=Интервју са Светланом Ражнатовић |format=видео |publisher=[[Радио-телевизија Републике Српске|РТРС]] |date=7. 7. 2012 |accessdate=7. 7. 2016}}</ref> Свој дванаести албум, ''[[Горе од љубави]]'', издаје 2004. године. Следеће године, издаје свој први ремикс албум, ''[[Лондон микс]]''. Албум је продат у тиражу од 100.000 примерака. === 2006–2012: ''Идеално лоша'' и ''Љубав живи'' === [[Датотека:Ceca2006.png|мини|десно|250п|Ражнатовић 2006. године]] У мају 2006. године, покреће промоцију концерта на Ушћу, одржаном 17. јуна исте године, као и продаја албума ''[[Идеално лоша]]'' чија је премијера одржана на концерту. Током [[2011]]. године снимила је нови албум под именом ''[[Љубав живи]]'', који је био у продаји од [[17. јун]]а те године. Након што је у фебруару 2012. године изашла из кућног притвора, започела је турнеју „Љубав живи” која је трајала до лета 2013. године. У јуну 2012. године, издала је „Цеца специјал” у коме се налазио часопис са интервјуом као и албум ''Љубав живи'' и нови поклон, ''[[Ц-клуб]]'', у коме су рађени ремикси песама са последњег албума, те две нове песме „Загрљај” и „Пробуди ме кад буде готово”. === 2013–2015: ''Позив'' и ''Пинкове звезде'' === Ражнатовић 2013. године издаје свој петнаести студијски албум, ''[[Позив (албум)|Позив]]''. Свој други концерт на Ушћу у Београду је одржала 28. јуна 2013. године.<ref>{{cite web|url=http://www.svet.rs/nas-svet/estrada/ocekujte-spektakl-ceca-na-uscu-na-vidovdan |title=Очекујте спектакл: Цеца на Ушћу на Видовдан |website=svet.rs |date=27. 11. 2012 |accessdate=7. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://poznati.info/ceca-ce-odrzati-koncert-na-vidovdan/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=ceca-ce-odrzati-koncert-na-vidovdan |title=Цеца ће одржати концерт на Видовдан |website=poznati.info |date=28. 11. 2012 |accessdate=7. 7. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140320070247/http://www.poznati.info/ceca-ce-odrzati-koncert-na-vidovdan/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=ceca-ce-odrzati-koncert-na-vidovdan |archivedate=20. 3. 2014 |url-status=dead}}</ref> На концерту је било око 150.000 гледалаца.<ref>{{cite web|url=http://www.svetplus.com/vesti/29183/ceca-koncert-usce-2013:-nezapamceni-spektakl-pred-150000-ljudi-(foto) |title=Цеца концерт Ушће 2013: Незапамћени спектакл пред 150.000 људи |last=П. |first=М. |website=svetplus.com |date=29. 6. 2013 |accessdate=7. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:441403-Ceca-quotzapalilaquot-Usce-pevala-za-150000-ljudi |title=Цеца „запалила” Ушће, певала за 150000 људи |last=Вукићевић |first=М. |website=novosti.rs |date=29. 6. 2013 |accessdate=7. 7. 2016}}</ref> Овим концертом, Ражнатовић је оборила рекорд посете у овом делу Европе. На концерту је присуствовало преко 150.000 посетилаца, и тај догађај је један од најпосећенијих у историји, који је позната личност одржала у Београду.<ref>{{cite web|url=http://tracara.com/ceca-oborila-rekord-na-uscu/ |title=Ceca oborila rekord na Ušću! |last=Јовановић |first=Дубрава |website=tracara.com/ |date=29. 6. 2013 |accessdate=22. 3. 2017}}</ref> Албум и истоимена турнеја оствариле су значајан успех.<ref>{{cite web|url=http://www.ceca-official.com/2016/06/pocinje-turneja-evo-i-gde-u-narednom.html|title=Počinje turneja: Evo i gde u narednom periodu možete čuti Cecu!|work=Ceca-Official|access-date=22. 03. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170322112343/http://www.ceca-official.com/2016/06/pocinje-turneja-evo-i-gde-u-narednom.html|archive-date=22. 03. 2017|url-status=dead}}</ref> Дана 30. августа 2014. године, на стадиону фудбалског клуба [[ФК Славија Источно Сарајево|Славија]] у [[Источно Сарајево|Источном Сарајеву]], Ражнатовић је одржала концерт пред више од 30.000 људи.<ref>{{cite web|url=http://www.ekskluziva.ba/CECA-ODRZALA-KONCERT-U-ISTOCNOM-SARAJEVU-30-000-ljudi-pjevalo-brojne-hitove-/57255.html |title=CECA ODRŽALA KONCERT U ISTOČNOM SARAJEVU: 30.000 ljudi pjevalo brojne hitove! |last=ekskluziva.ba |website=ekskluziva.ba |date=31. 8. 2014 |accessdate=23. 3. 2017}}</ref> Од 2014. до 2016. године, Ражнатовић је била део жирија серије ''[[Пинкове звезде]]''. Након две емитоване сезоне, изашла је из музичког такмичења.<ref>{{cite web|url=https://www.svetplus.com/vesti/43258/pinkove-zvezde-ceca-raznatovic-i-milan-kalinic-zaduzeni-za-dobru-atmosferu |title=Pinkove zvezde: Ceca Ražnatović i Milan Kalinić zaduženi sa dobru atmosferu |last=Svet Plus |website=svetplus.com |date=14. 9. 2015 |accessdate=16. 7. 2021}}</ref> === 2016–данас: ''Аутограм'' и ''Звезде Гранда'' === Продаја албума ''[[Аутограм (албум)|Аутограм]]'' почела је 25. јуна 2016. године. Ражнатовић је 8. децембра 2018. године направила бесплатан концерт у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], као знак подршке протесту Срба са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] због стопостотног повећања таксе на робу из Србије и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Концерту је присуствовало 10.000 посетилаца, на ком је Цеца отпевала своје највеће хитове и одржала говор.<ref>http://mondo.rs/a1151201/Zabava/Muzika/Ceca-na-Kosovu-koncert-Kosovska-Mitrovica.html</ref> У јулу 2021. године, емитована је епизода „Српска мајка” у склопу емисије ''Јунаци доба злог'', која приказује живот Ражнатовићеве, која је „постала недодирљива институција, попут е краве у Индији”.<ref>{{cite web|url=https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/srbija-bruji-o-filmu-koji-iznosi-pravu-istinu-o-kriminalnoj-proslosti-cece-raznatovic-pokusala-ga-je-zabraniti-15087930 |title=Srbija bruji o filmu koji iznosi pravu istinu o kriminalnoj prošlosti Cece Ražnatović, pokušala ga je zabraniti |last=Jutarnji|website=jutarnji.hr |date=13. 7. 2021 |accessdate=16. 7. 2021}}</ref> Пре емитовања епизоде, адвокат Ражнатовићеве, Радомир Мунижаба, обратио се кабловском каналу [[Н1]] и тражио да се епизода не емитује јер су „досадашњи јунаци серијала приказани у негативном контексту”, те се ништа у вези са њом не може објављивати без њене изричите сагласности, будући да је „заштитила жиг, лик и дело”.<ref>{{cite web|url=https://www.novosti.rs/scena/poznati/1016878/ceca-tuzi-autore-javnost-podeljena-nakon-emisije-srpska-majka-n1-svetlani-raznatovic |title=CECA TUŽI AUTORE? Javnost podeljena nakon emisije "Srpska majka" na N1, o Svetlani Ražnatović |last=[[Вечерње новости]] |website=novosti.rs |date=15. 7. 2021 |accessdate=16. 7. 2021}}</ref> Три дана након емитовања епизоде која је бележила велики успех на -{[[YouTube]]}--у, Ражнатовићкин званични канал ју је уклонио због ауторских права.<ref>{{cite web|url=https://rs.n1info.com/video/info/junaci-doba-zlog-svetlana-raznatovic-srpska-majka/ |title=Junaci doba zlog: Svetlana Ražnatović – srpska majka |last=[[ВН1] |website=rs.n1info.com |date=13. 7. 2021 |accessdate=16. 7. 2021}}</ref> Дана 2. августа 2021. године, Ражнатовић је најављена као чланица жирија музичког такмичења ''[[Звезде Гранда]]'', уместо дотадашње [[Јелена Карлеуша|Јелене Карлеуше]].<ref>{{cite news |title=Svetlana Ceca Ražnatović u žiriju Zvezda Granda |url=https://nova.rs/zabava/showbiz/svetlana-ceca-raznatovic-u-ziriju-zvezda-granda/ |url-status=live |access-date=August 2, 2021 |work=[[Нова С]] |publisher=Nova.rs |date=August 2,2021}}</ref> == Приватни живот == === Брак и материнство === Током наступа за [[Српска добровољачка гарда|Српску добровољачку гарду]] (СДГ), [[Паравојна формација|паравојну]] силу познату и као Арканови тигрови, у [[Ердут]]у је 11. октобра 1993. током [[Рат у Хрватској|хрватског рата за независност]] упознала свог будућег супруга [[Жељко Ражнатовић Аркан|Жељка „Аркана” Ражнатовића]], команданта јединице и злочинца у каријери, преко поп певача [[Оливер Мандић|Оливера Мандића]]. Када је основан [[Сабор српског јединства|Сабор српског јединства]] (ССЈ), Аркан је од ње затражио наступ.<ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/54129/BILA+SAM+UDATA+ZA+MAFIJU.html|access-date=3 April 2017|language=sr|title=Ceca & SSJ}}</ref> У то време је био ожењен, а развод којим је тај брак окончан завршен је два месеца пре њиховог венчања. Аркан је запросио Ражнатовићеву 7. јануара 1995. године, а венчали су се месец дана касније, 19. фебруара. Ражнатовићкини родитељи су у почетку били против брака. Њихово венчање је приказано на телевизији, насловљено у новинама, а српски медији су га приказали као „српску бајку”. Имали су двоје деце, сина [[Вељко Ражнатовић|Вељка]] 1996. године и ћерку [[Анастасија Ражнатовић|Анастасију]] 1998. године.<ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=416198|title=Žitije sa pevanjem i pucanjem|publisher=Vreme|access-date=19 May 2005|date=1 May 2013}}</ref> Између два рођења, 30. септембра 1997. године, Ражнатовић је оптужен за ратне злочине [[геноцид]]а над [[Бошњаци|босанским муслиманским]] становништвом, за [[Злочин против човечности|злочине против човечности]] и тешка кршења [[Женевске конвенције]].<ref>{{cite web |title=Tribunal against Željko Ražnatović also known as "Arkan" - INDICTMENT |first=Louise (Prosecutor) |last=Arbour |date=23 September 1997 |publisher=[[International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia]] |location=[[The Hague]] |url=https://www.un.org/icty/indictment/english/ark-ii970930e.htm |access-date=2 January 2021 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20041205143944/https://www.un.org/icty/indictment/english/ark-ii970930e.htm |archive-date=5 December 2004}}</ref> На Аркана су четворица наоружаних људи пуцали 15. јануара 2000. године у једном београдском хотелу. Упркос метку у главу, кратко време је остао жив, али је умро у Ражнатовићкиним рукама у задњем седишту аутомобила који их је одвезао на хитну помоћ. После петнаест месеци жаловања, први пут се јавно појавила у априлу 2001. године у телевизијском интервјуу, рекавши за свог супруга: {{цитат|„Део мене је тог дана умро... Увек ћу га волети, и само њега, сигурна сам у то... ”}} === Правна питања === Када је 12. марта 2003. године извршен [[Атентат на Зорана Ђинђића|атентат]] на српског реформистичког [[Председник Владе Републике Србије|премијера]] [[Зоран Ђинђић|Зорана Ђинђића]], то је подстакло српске власти да покрену [[Сабља (полицијска акција)|операцију Сабља]]. У Ражнатовићкином београдском дому извршена је рација у склопу сузбијања мреже криминалаца и [[Српски национализам|националиста]] који стоје иза атентата.<ref>{{cite web|url=http://www.rferl.org/content/article/2230203.html|title=Serbian Pop Diva Investigated Over Soccer Transfers|publisher=rferl|access-date=25 November 2010|date=1 May 2013}}</ref> Рација је довела до темељне истраге. Ухапшена је 17. марта 2003. године и оптужена за илегално поседовање вишеструког ватреног оружја. Ражнатовићева је била једна од десетина људи који су били у притвору и провела је три месеца у затвору. Тврдила је да је ватрено оружје у кућу донео њен покојни супруг. Ражнатовићева се 2011. године изјаснила кривом за [[Proneverа|проневеру]] милиона евра од трансфера играча фудбалског клуба [[ФК Обилић]], који је наследила од покојног супруга, и поново противправно поседовање једанаест оружја. Ражнатовићева је продала петнаест играча ФК Обилић у неколико међународних фудбалских клубова (као што је [[ФК Фенербахче]]). Српски државни тужиоци оптужили су је да је узела за личну употребу илегални удео у продаји петнаест играча. Ражнатовићева је негирала да је била умешана у било какве илегалне радње, рекавши да је њен покојни супруг одговоран за ФК Обилић и да му припада и једанаест нелегално поседованих оружја пронађених у њеном дому.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2011/mar/29/serb-singer-ceca-charged|location=London|publisher=The Guardian|first=Ed|last=Vulliamy|title=Serbian singer Ceca charged with embezzlement|date=29 March 2011}}</ref> Нагодбом о признању кривице, Ражнатовићевој је наложено да проведе осам месеци у кућном притвору, избегавајући максималну казну коју су оптужбе против ње могле бити изречене, 12 година затвора.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2011/may/09/serbia-ceca-svetlana-raznatovic|title=Serbian pop singer Ceca, widow of warlord Arkan, avoids jail term|publisher=Guardian|access-date=9 May 2011|date=1 May 2013}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/912962/Ceca+u+ku%C4%87nom+pritvoru.html|title=Ceca u kućnom pritvoru|publisher=RTS|access-date=22 June 2011|date=1 May 2013}}</ref> Ражнатовићевој је званично забрањен улазак у [[Хрватска|Хрватску]] због проглашења непожељне особе. У једном интервјуу изјавила је да због тога увек остаје опрезна док бира своје путне руте.<ref>{{Cite news|url=https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/ceca-persona-non-grata-u-hrvatskoj-mogu-se-samo-nasmijati-na-njihove-zabrane-nisam-se-nimalo-potresla.-moja-brojna-publika-iz-rh-uvijek-nade-put-do-mene-3707481|title=Ceca, Persona Non Grata u Hrvatskoj 'Mogu se samo nasmijati na njihove zabrane, nisam se nimalo potresla. Moja brojna publika iz RH uvijek nađe put do mene'|work=jutarnji.hr|date=5 April 2016|access-date=30 September 2020|language=hr}}</ref> == Дискографија == {{col-begin}} {{col-2}} === Албуми === {| width=55% |- style="background:#0ff; text-align:center;" ! style="width:15%;"| Година ! style="width:85%;"| Назив |- |style="text-align:center"|1988. |style="padding-left:0.5em"|''[[Цветак зановетак]]'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|1989. |style="padding-left:0.5em"|''[[Лудо срце]]'' |- |style="text-align:center"|1990. |style="padding-left:0.5em"|''[[Пустите ме да га видим]]'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|1991. |style="padding-left:0.5em"|''[[Бабарога (албум)|Бабарога]]'' |- |style="text-align:center"|1993. |style="padding-left:0.5em"|''[[Кукавица (албум)|Кукавица]]'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|1994. |style="padding-left:0.5em"|''[[Ја још спавам у твојој мајици]]'' |- |style="text-align:center"|1995. |style="padding-left:0.5em"|''[[Фатална љубав]]'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|1996. |style="padding-left:0.5em"|''[[Емотивна луда]]'' |- |style="text-align:center"|1997. |style="padding-left:0.5em"|''[[Маскарада (албум)|Маскарада]]'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|1999. |style="padding-left:0.5em"|''[[Цеца 2000]]'' |- |style="text-align:center"|2001. |style="padding-left:0.5em"|''[[Деценија (Цецин албум)|Деценија]]'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|2004. |style="padding-left:0.5em"|''[[Горе од љубави]]'' |- |style="text-align:center"|2006. |style="padding-left:0.5em"|''[[Идеално лоша]]'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|2011. |style="padding-left:0.5em"|''[[Љубав живи]]'' |- |style="text-align:center"|2013. |style="padding-left:0.5em"|''[[Позив (албум)|Позив]]'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|2016. |style="padding-left:0.5em"|''[[Аутограм (албум)|Аутограм]]'' |} === Синглови === {| width=55% |- style="background:#0ff; text-align:center;" ! style="width:15%;"| Година ! style="width:85%;"| Назив |- |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|1992. |style="padding-left:0.5em"|''У сну љубим медна уста'' (дует са [[Драган Којић|Кебом]]) |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|1994. |style="padding-left:0.5em"|''Ко на грани јабука'' (дует са [[Жељко Шашић|Жељком Шашићем]]) |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|2007. |style="padding-left:0.5em"|''Време за љубав истиче'' (дует са [[Оливер Мандић|Оливером Мандићем]]) |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|2014. |style="padding-left:0.5em"|''Не заносим се ја'' (дует са [[Аца Лукас|Ацом Лукасом]]) |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|2017. |style="padding-left:0.5em"|''Лажов ноторни'' (дует са [[Саша Матић|Сашом Матићем]]) |} === Ремикс албуми === {| width=55% |- style="background:#0ff; text-align:center;" ! style="width:15%;"| Година ! style="width:85%;"| Назив |- |style="text-align:center"|2005. |style="padding-left:0.5em"|''[[Лондон микс]]'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|2012. |style="padding-left:0.5em"|''[[Ц-клуб]]'' |} {{col-2}} === Компилације === {| width=55% |- style="background:#0ff; text-align:center;" ! style="width:15%;"| Година ! style="width:85%;"| Назив |- |style="text-align:center"|1990. |style="padding-left:0.5em"|''[[Пустите ме да га видим (компилација)|Пустите ме да га видим]]'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|1994. |style="padding-left:0.5em"|''Хитови'' |- |style="text-align:center"|1999. |style="padding-left:0.5em"|''Цеца и пријатељи'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|2001. |style="padding-left:0.5em"|''Хитови 1'' |- |style="text-align:center"|2001. |style="padding-left:0.5em"|''Хитови 2'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|2003. |style="padding-left:0.5em"|''Хитови 3'' |- |style="text-align:center"|2003. |style="padding-left:0.5em"|''Баладе'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|2007. |style="padding-left:0.5em"|''Хитови 01'' |- |style="text-align:center"|2007. |style="padding-left:0.5em"|''Хитови 02'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|2007. |style="padding-left:0.5em"|''Хитови 03'' |} === Лајв === {| width=55% |- style="background:#0ff; text-align:center;" ! style="width:15%;"| Година ! style="width:85%;"| Назив |- |style="text-align:center"|1990. |style="padding-left:0.5em"|''То Мики'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|1991. |style="padding-left:0.5em"|''Бабарога'' |- |style="text-align:center"|1993. |style="padding-left:0.5em"|''Кукавица'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|1995. |style="padding-left:0.5em"|''Хала Пионир'' |- |style="text-align:center"|2002. |style="padding-left:0.5em"|''Маракана'' |- style="background:#f0f8ff;" |style="text-align:center"|2006. |style="padding-left:0.5em"|''Цеца Ушће Београд'' |- |style="text-align:center"|2013. |style="padding-left:0.5em"|''Цеца Ушће 2'' |} {{col-end}} === Видео-спотови === {| class="wikitable sortable" |- ! Видео-спот !! Год. !! Режисер |- | ''Цветак зановетак'' || 1988 || — |- | ''Забранићу срцу да те воли'' || 1989 || — |- | ''То, Мики'' || 1990 || — |- | ''Пустите ме да га видим'' ||1990 || — |- | ''Ципелице'' || 1990 || — |- | ''Лако је теби'' || 1990 || — |- | ''Све у своје време'' || 1990 || — |- | ''Не дај ме'' || 1990 || — |- | ''Ех, тешко мени'' || 1990 || — |- | ''Бабарога'' || 1991 || — |- | ''Волим те'' || 1991 || — |- | ''Избриши, ветре, траг'' || 1991 || — |- | ''Хеј, вршњаци'' || 1991 || — |- | ''Сто пут’ сам се заклела'' || 1991 || — |- | ''Да си некад до бола волео'' || 1991 || — |- | ''Не куни, мајко'' || 1991 || — |- | ''Бивши'' || 1991 || — |- | ''Мокра трава'' || 1991 || — |- | ''Кукавица'' || 1993 || — |- | ''Шта је то у твојим венама'' || 1993 || — |- | ''Опрости ми сузе'' || 1993 || — |- | ''Жарила сам жар'' || 1993 || — |- | ''Заборави'' || 1993 || — |- | ''Не рачунај на мене'' || 1994 || — |- | ''Нећу да будем к’о машина'' || 1994 || — |- | ''Ко некад у осам'' || 1994 || — |- | ''Ко на грани јабука'' || 1994 || — |- | ''Није монотонија'' || 1995 || Дејан Милићевић |- | ''Знам'' || 1995 || Дејан Милићевић |- | ''Иди док си млад'' || 1995 || Дејан Милићевић |- | ''Фатална љубав'' || 1995 || Дејан Милићевић |- | ''Београд'' || 1995 || Дејан Милићевић |- | ''Неодољив-неумољив'' || 1996 || Дејан Милићевић |- | ''Неваљала'' || 1997 || Дејан Милићевић |- | ''Доказ'' || 1999 || Дејан Милићевић |- | ''Црвено'' || 2000 || Дејан Милићевић |- | ''Забрањени град'' || 2001 || — |- | ''Брука'' || 2002 || — |- | ''Драгане мој'' || 2002 || CODE |- | ''39,2'' || 2002 || CODE |- | ''Горе од љубави'' || 2004 || — |- | ''Трула вишња'' || 2005 || — |- | ''[[Лепи громе мој]]'' || 2006 || — |- | ''Расуло'' || 2011 || Милош Надаждин |- | ''Да раскинем са њом'' || 2013 || Милош Надаждин |- | ''Турбулентно'' || 2013 || Милош Надаждин |- | ''Добро сам прошла'' || 2015 || Милош Надаждин |- | ''Невиност'' || 2017 || TOXIC ENTERTAINMENT |- | ''Анђео другог реда'' || 2017 || TOXIC ENTERTAINMENT |- | ''Лажов ноторни'' || 2017 || Дејан Милићевић |} == Фестивали == * 1988. Илиџа — ''Цветак зановетак'', награда за најбољег дебитанта * 1989. МЕСАМ — ''Лепотан'' * 1992. Хит парада — ''Волим те'' * 1992. МЕСАМ — ''У сну љубим медна уста'' (дует са [[Драган Којић|Драганом Којићем Кебом]]) == Види још == * [[Српска музика]] * [[Турбо-фолк]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Ceca Ražnatović | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Цеца Ражнатовић }} * {{званични веб-сајт|http://www.ceca-official.com/}} * {{YouTube|user=CecaVIPPER}} * {{Twitter|cecaraznatovic}}<!--не додавати Фејсбук и Инстаграм јер су линковани на Твитеру--> * [https://www.theguardian.com/theobserver/2004/jan/04/features.magazine67 „Лепотица и звер”] (''[[Гардијан]]'', [[4. јануар]] [[2004]]) {{en}} * [https://web.archive.org/web/20080102115123/http://observer.guardian.co.uk/magazine/story/0,11913,1115508,00.html „Лепотица и звер &#91;други део&#93;”] (''Гардијан'', 4. јануар 2004) {{en}} {{Цеца}} {{Балканска музика}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Музика|Србија}} {{DEFAULTSORT:Ражнатовић, Светлана}} [[Категорија:Рођени 1973.]] [[Категорија:Житорађани]] [[Категорија:Српске певачице]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] [[Категорија:Светлана Ражнатовић| ]] [[Категорија:Фолк певачи]] [[Категорија:Турбо-фолк певачи]] p97kakt9k9wp80jn9wqc8z58qmdkcst 0 35693 25114924 24738553 2022-07-19T22:05:04Z 79.101.237.41 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | рат = Други светски рат у Југославији | део = [[Други светски рат|Другог светског рата]] | слика = National Liberation War collage2.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = У смеру казаљке на сату: [[Анте Павелић]] се среће са [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]], [[Стјепан Стева Филиповић|Стева Филиповић]] пред своју смрт, [[Драгољуб Михаиловић]] се обраћа својим људима, совјетски војници у Београду, жртве у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]], група немачких војника, [[Јосип Броз Тито]] са Врховним штабом | време = [[6. април]] [[1941]] — [[25. мај]] [[1945]]. | локација = [[Краљевина Југославија|Југославија]] | узрок = | територија = | резултат = Победа [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске Југославије]] и [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] | страна1 = '''[[Антихитлеровска коалиција|Савезници:]]'''<br />{{застава|Демократска Федеративна Југославија}} <small>([[Друго заседање АВНОЈ-а|1943]] —1945)</small> *{{застава|Народноослободилачка војска Југославије}} <small>([[Устанак у Србији 1941.|од јула 1941]])</small> {{застава|Совјетски Савез}} <small>([[Битка за Србију|од 1944]])</small> <br />'''Бивше чланице Сила Осовине:'''<br /> {{застава|Краљевина Бугарска| name = Бугарска}} <small>([[Битка за Србију|од 1944]])</small> <br />'''Подршка:'''<br />{{застава|Уједињено Краљевство}} <small>([[Техеранска конференција|званично од 1943]])</small> <br />{{застава|Сједињене Америчке Државе|1912}} <small>([[Техеранска конференција|званично од 1943]], ограничено учешће)</small> <br /> Остала подршка: <br />{{зас|Краљевина Југославија}} [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|Југословенска избегличка влада]] <small>([[Споразуми Тито—Шубашић|од 1944]])</small> <br /> {{зас слика|Flag of Albania (1944–1946).svg}} [[Народноослободилачка борба Албаније|Демократска влада Албаније]] <small>(од 1944)</small> *{{зас слика|Flag of Albanian National Liberation Movement.svg}} [[Народноослободилачка борба Албаније|Народноослободилачка војска Албаније]] | страна2 = ''' [[Антихитлеровска коалиција|Савезници:]]'''<br />{{застава|Краљевина Југославија}} <small>([[Априлски рат|април 1941]])</small> <hr /> {{застава|Југословенска војска у отаџбини}} *[[Српска државна стража|Српски ударни корпус]] <small>(1944—1945)</small> '''Подршка:'''<br />{{зас|Краљевина Југославија}} [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|Југословенска избегличка влада]] <small>(до 1944)</small> <br />{{застава|Уједињено Краљевство}} <small>([[Техеранска конференција|до 1943]])</small> <br />{{застава|Сједињене Америчке Државе|1912}} <small>([[Техеранска конференција|до 1943]])</small> | страна3 = '''[[Силе Осовине|Силе Осовине:]]'''<br />{{застава|Трећи рајх| name = Немачка}}<br />{{застава|Краљевина Италија| name = Италија}} <small>([[Капитулација Италије|до 1943]])</small> <br />{{застава|Краљевина Мађарска| name = Мађарска}} <small>([[Операција Маргарете|до 1944]])</small><br />{{застава|Краљевина Бугарска| name = Бугарска}} <small>(до 1944)</small> <br />{{застава|Независна Држава Хрватска}} *[[Хрватске оружане снаге]] <small>(1944—1945)</small> **[[Усташка војница]] <small>(од 1941)</small> **[[Хрватско домобранство (НДХ)|Хрватски домобрани]] <small>(1941—1944)</small> *[[Црногорска народна војска (1945)|Црногорска народна војска]] <small>(1945)</small> '''[[Марионетска држава|Марионетски режими]]:'''<br />{{зас|Албанија|1939}} [[Албанија под италијанском окупацијом (1939–1943)|Краљевина Велика Албанија]] <small>(1941—1943)</small> *[[Вулнетари]] {{зас|Албанија|1943}} [[Албанија под немачком окупацијом (1943–1944)|Краљевина Велика Албанија]] <small>(1943—1944)</small> *[[Бали Комбетар]] *[[Вулнетари]] {{застава|Влада народног спаса}} <small>(1941—1944)</small> *[[Српска државна стража]] <small>(1941—1944)</small> *[[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српски добровољачки корпус]] **[[Црногорски добровољачки корпус]] <small>(1944—1945)</small> *[[Четници Косте Пећанца]] <small>(1941—1942)</small> {{застава|Независна Држава Црна Гора}} <small>(1941—1944)</small> [[Независна Држава Македонија]] <small>(1944)</small><br /> '''Остале формације:''' *[[Словеначко домобранство|Словеначки домобрани]] <small>(1943—1945)</small> *[[Руски заштитни корпус]] *[[Муслиманска милиција Санџака]] | заповедник1 = {{зас|НОВЈ}} [[Јосип Броз Тито]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Михајло Апостолски]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Милован Ђилас]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Александар Ранковић]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Коста Нађ]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Пеко Дапчевић]] <br />{{зас|НОВЈ}} [[Едвард Кардељ]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Коча Поповић]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Петар Драпшин]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Светозар Вукмановић]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Арсо Јовановић]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Сава Ковачевић]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Иван Гошњак]] <br />{{зас|НОВЈ}} [[Борис Кидрич]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Франц Розман Стане]]<br /> [[Датотека:Flag of the Soviet Union (1923-1955).svg|25п|ивица]] [[Фјодор Толбухин]] | заповедник2 = {{зас|ЈВуО}} [[Драгољуб Михаиловић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Илија Трифуновић-Бирчанин]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Доброслав Јевђевић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Павле Ђуришић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Момчило Ђујић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Захарије Остојић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Петар Баћовић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Војислав Лукачевић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Јездимир Дангић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Драгутин Кесеровић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Драгослав Рачић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Никола Калабић]] | заповедник3 = {{зас|Трећи рајх}} [[Максимилијан фон Вајхс]]<br /> {{зас|Трећи рајх}} [[Александер Лер|Александар Лер]]<br />{{зас|Трећи рајх}} [[Едмунд Глез фон Хорстенау]]<br />{{зас|Трећи рајх}} [[Лотар Рендулић]]<br />{{зас|Краљевина Италија}} [[Марио Роата]]<br /> {{зас|Краљевина Италија}} [[Пирцио Бироли]]<br />{{зас|Краљевина Мађарска}} [[Миклош Хорти]]<br /> {{зас|НДХ}} [[Анте Павелић]]<br /> {{зас|НДХ}} [[Славко Кватерник]]<br />{{зас|Влада народног спаса}} [[Милан Недић]]<br />{{зас|Влада народног спаса}} [[Димитрије Љотић]]<br /> {{зас|Влада народног спаса}} [[Коста Мушицки]]<br />{{зас слика|Chetniks Flag.svg}} {{зас|Влада народног спаса}} [[Коста Пећанац]]<br />{{зас|Црна Гора|1941}} [[Секула Дрљевић]] | цивилне жртве = 1.700.000{{sfn|Логос|2016|pp=726. Укупни број убијених цивила и припадника оружаних формација у Савезном статистичком уреду Југославије 1947. године је процењен на више од 1.700.000 лица, али је процена после смањена на више од 1.000.000, а мање од 1.100.000 лица.}} }}{{Кампање Другог светског рата}} '''Други светски рат у Југославији''' је био сукоб у оквиру [[Други светски рат|Другог светског рата]] на територији [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] који је трајао од [[6. април]]а [[1941]]. до [[25. мај]]а [[1945]]. Рат је почео 6. априла 1941. нападом [[Силе Осовине|сила Осовине]] на Југославију која је након краткотрајног [[Априлски рат|Априлског рата]] поражена и подељена између [[Трећи рајх|Немачке]], [[Краљевина Италија|Италије]], [[Краљевина Мађарска|Мађарске]], [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] и клијентских режима. Рат је највећим делом био [[мали рат|герилски]], а водили су га [[четници]] [[Југословенска војска у отаџбини|(ЈВуО)]] и [[народноослободилачка војска Југославије|партизани (НОВЈ)]] предвођени [[комунизам|комунистима]] [[савез комуниста Југославије|(КПЈ)]] против окупаторских снага и њихових [[Марионетска држава|марионетских режима]], као што су [[Независна Држава Хрватска|Независна Држава Хрватска (НДХ)]] са [[Усташе|усташким]] режимом, и [[Влада народног спаса]] на [[Србија под немачком окупацијом|територији окупиране Србије]]. Истовремено рат је био и револуција и [[грађански рат]] између комунистичког партизанског, и ројалистичког четничког покрета. На почетку су и партизани и четници били покрети отпора окупацији, и краткотрајно сарађивали. Међутим, крајем 1941. су се сукобили. Четници су [[Сарадња четника са снагама Осовине у Другом светском рату|сарађивали]] са италијанским окупационим снагама све до [[капитулација Италије|капитулације Италије]], а после тога са Немцима и НДХ. Силе Осовине су покренуле [[Списак осовинских операција у Југославији у Другом светском рату|низ офанзива]] са циљем да униште отпор окупацији, и скоро су то и успели у [[битка на Неретви|зиму]] и [[Битка на Сутјесци|пролеће]] 1943. Упркос губицима, партизани су опстали као значајна борбена снага, стекли су [[Техеранска конференција|признање западних Савезника]] и поставили [[антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|темеље за послератну Југославију]]. Уз подршку у виду логистике, допремања оружја и залиха, обуке и ваздушних снага и совјетских копнених снага у [[Београдска операција|Београдској операцији]], партизани су успели да стекну контролу над целом државом и пограничним деловима Италије и Аустрије. Људске жртве су биле огромне. Број жртава још увек није утврђен, али се углавном прихвата да је већи од милион људи.{{sfn|Логос|2016|pp=726. Један попис жртава рата у Југославији сачињен је 1964. Њега је обавила Савезна комисија за попис жртава рата. Тај попис је непотпун и садржи само 597.000 жртава рата. Недостатак је био и што за породице које су потпуно страдале, често није имао ко дати податке. Пописивачи су свесно избегавали да попишу жртве које су страдале у четничким јединицама, биле стрељане од партизана и сл. Истовремено, та комисија је сачинила процену очекиваног броја становника 1948. и упоредила га са стварним резултатом пописа за ту годину. Појавила се разлика од више од 2 милиона особа. Тако су закључили да је број од око 2 милиона број који показује укупни демографски губитак. Комисија је проценила да је око 600 хиљада Немаца, Италијана и осталих напустило Југославију до пописа 1948. Од преосталог губитка тј. од 1,456 милиона живота комисија је одузела још око 356 хиљада као повећање смртности у условима рата и смањење броја рођених. Тако су они претпоставили да је до око 1,1 милион особа убијено у Југославији у току Другог светског рата.}} Процењује се да су Срби чинили између 48% и 58% од укупног броја жртава. Усташки режим је вршио [[Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској|геноцид над Србима]], и мањинским народима [[Јевреји]]ма и [[Роми]]ма. Немачки и мађарски војници су такође вршили масовна стрељања цивила као одмазде за активности покрета отпора. Четници су [[Злочини четника у Другом светском рату|вршили масакре]] и [[етничко чишћење|етничка чишћења]] над [[муслимани]]ма и [[Хрвати]]ма, и злочине над партизанским симпатизерима, а италијански окупатор је спровођењем политике италијанизације вршио масакре и етничка чишћења над [[Словенци]]ма и [[Хрвати]]ма. На крају, током и после завршне фазе рата, партизани су извршили [[Злочини партизана у Другом светском рату|одмазде према колаборационистима и политичким неистомишљеницима]], депортације [[дунавске Швабе|дунавских Шваба]], принудне маршеве и погубљења више хиљада ратних заробљеника и цивила који су бежали пред њима, [[Фојбе|масовна убиства Италијана]] у [[Истра|Истри]] и [[Злочини партизана у Србији|злочине над Србима, Немцима и Мађарима]] које су повезивали са фашистичким снагама. == Позадина == === Ситуација пре напада === [[Датотека:Second world war europe 1941 map de.png|мини|лево|Стање у Европи током напада на Југославију]] [[Министарски савет Краљевине Југославије|Југословенска влада]] је, пратећи догађаје у Европи и освајања [[Трећи рајх|нацистичке Немачке]], очекивала да ће и Југославија бити нападнута. Зато је тражила начин како да избегне тај очекивани сукоб. Један од начина да се реше безбедносни проблеми [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] било је и потписивање пакта са Немачком [[25. март]]а [[1941]]. године. Повољни услови за Краљевину Југославију у овом уговору нису били гаранција да ће бити и испоштовани од [[Адолф Хитлер|Хитлера]]. Супротна одлука значила је сигуран рат са [[Трећи рајх|Немачком]] и њеним савезницима који су окруживали Краљевину Југославију, са свих страна осим кратке границе са Грчком на крајњем југу. У току ноћи [[20. март]]а одржана је седница на којој је југословенска влада решила да приступи [[Тројни пакт|Тројном пакту]]. У [[Беч]]у је 25. марта потписан протокол о приступању. Народ није био задовољан овом одлуком јер је сматрао сарадњу са [[нацизам|нацистима]] неприхватљивом. Због тога су избиле демонстрације и изведен је [[Војни пуч од 27. марта 1941.|државни удар]] у ноћи између [[26. март|26]]. и [[27. март]]а 1941. године на челу са генералима [[Боривоје Мирковић|Боривојем Мирковићем]], и [[Душан Симовић|Душаном Симовићем]]. Срушена је влада [[Драгиша Цветковић|Драгише Цветковића]], похапшени сви њени министри, свргнуто намесништво регента кнеза [[Павле Карађорђевић|Павла Карађорђевића]], а на радио-станици Београд је објављено да је престолонаследник [[Петар II Карађорђевић]] проглашен пунолетним. Нова влада постављена је у рано јутро 27. марта 1941. са генералом Душаном Симовићем као њеним председником. Истог дана организоване су [[војни пуч од 27. марта 1941.|демонстрације]] широм простора Југославије у којима су већину чинили [[Срби]]. Народ је истог дана изашао да да подршку обарању владе и на улици су се чуле пароле ''Боље рат него пакт, боље гроб него роб''. Хитлер је побеснео чувши за догађаје у Југославији. Његове планове о нападу на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] је морао да одложи. У ноћи између [[5. април|5]]. и [[6. април]]а 1941. године потписан је уговор између Југославије и Совјетског Савеза. Југославија је признала Совјетски Савез, а он пристао да поштује независност Краљевине Југославије, територију и суверена права, а у случају напада Немачке на Југославију, ће стати на страну Југославије. === Напад сила Осовина на Југославију (Априлски рат) === {{main|Априлски рат}} [[Датотека:Invasion of Yugoslavia lines of attack Why We Fight no. 5.jpg|мини|лево|220п|Правци наступања немачких снага током Априлског рата.]] Краљевину Југославију су 6. априла са свих страна напале силе Осовине, углавном немачке снаге, али и италијанске и мађарске. [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] је бомбардовао Београд у зору 6. априла. Инвазија је трајала 11 дана и окончала се безусловном капитулацијом [[Југословенска војска|Југословенске краљевске]] војске 17. априла. Борбена дејства су окончана 18. априла 1941. године. Три дана раније краљ и влада су напустили земљу. Југословенска влада је остатак рата провела у избеглиштву. Територија срушеног краљевства је подељена на интересне сфере Немачке и Италије. Осим што је била безнадежно лоше наоружана у поређењу са немачким Вермахтом, југословенска војска је покушала да брани читаву границу, али је само развукла своје ограничене ресурсе. Осим тога, највећи део хрватског становништва је одбијао да се бори и дочекивао је Немце као ослободиоце. Једини отпор инвазији долазио је из јединица у Србији и Црној Гори. === Окупација и подела Југославије === {{Посебан чланак|Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату}} [[Датотека:Fascist occupation of yugoslavia-sr.png|мини|Окупаторска подела Југославије]] Услови капитулације су били изузетно тешки, пошто су силе Осовине поделиле Југославију. Италија је окупирала јужну Словенију, [[Косово]], [[Метохија|Метохију]], велике делове [[Далмација|Далмације]] са скоро свим јадранским острвима и [[Бока которска|Боку Которску]]. Такође је стекла контролу над новооснованом [[Независна Држава Црна Гора|црногорском]] [[Марионетска држава|марионетском државом]]. Црној Гори је обећано поновно успостављање [[Петровићи Његоши|династије Његош Петровић]]. Италија је доделила [[Велика Албанија|Великој Албанији]] делове [[Зетска бановина|Зетске]] и [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]], односно Метохију, део [[Црна Гора|Црне Горе]], већи део Косова, и део [[Вардарска Македонија|Македоније]]. Мађарска је анектирала [[Бачка|Бачку]], [[Барања|Барању]], [[Међимурска жупанија|Међимурје]] и [[Прекомурје]]. Бугарска је добила већи део Вардарске бановине и мање делове [[Моравска бановина|Моравске]]. За време Априлског рата ([[10. април]]а) основана је и [[Независна Држава Хрватска]], којој су поред [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] још припојени [[Босна]] (Врбаска и део Дринске бановине), остатак [[Херцеговина|Херцеговине]] (део Зетске бановине) и остатак [[Срем]]а (део Дунавске бановине). Политичко вођство је дато [[Анте Павелић|Анти Павелићу]], вођи [[Усташе|усташког]] покрета. Приближно месец дана после проглашења НДХ почело је масовно протеривање и убијање [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Рома]].{{sfn|Логос|2016|pp=690. Од краја априла 1941. уместо појединачних убистава Срба почела су масовна погубљења. Пред крај априла 1941. то се догодио у селу Гудовцу код Бјеловара. Од прве половине маја 1941. усташе су вршиле масовна убиства и на Банији (Војнић и Глина), а затим и у свим другим крајевима где је било Срба.}} Немачка је анектирала северну Словенију и од остатка Србије (и Баната) образовала [[војна управа у Србији (1941—1944)|територију Територије војноуправног команданта Србије]]. Немци су у заробљеништво одвели око 300.000 бивших југословенских војника.{{sfn|Логос|2016|pp=687. Према извештају немачке команде, у Априлском рату заробљено је око 344.000 војника и официра. Те заробљенике су одвели у немачке логоре. Италијанска војска је заробила још око 30.000 војника и официра. Неки су убрзо ослобођени, а у заробљеништву је остало око 210.000.}} Слом државне творевине Краљевине Југославије оставио је тежак утисак у народу. Немачка окупациона политика била је оштра и тешка за становништво према коме је непријатељ гајио разне предрасуде. Народ на простору данашње Србије је, поред осећаја горчине услед пораза, морао да се бори са немачким реквизицијама, са проблемом избеглица и смањеним обимом економског пословања. === Етничке прилике у Југославији на почетку Другог светског рата === Етничка шароликост Југославије је пружила окупаторима могућност за брже напредовање и освајање власти. У [[Војводина|Војводини]] су живеле [[Мађари|мађарска]], [[Немци|немачка]] и [[Хрвати|хрватска]] мањина које су листом пришле уз надирућег окупатора (Немце, Мађаре и Хрвате – усташе) и омогућиле му брзо заузимање овог терена. На Косову и Метохији, [[Албанци|албанска]] мањина је масовно пришла уз италијанског окупатора и омогућила му брзо заузимање ове територије, а након тога од дела албанског војно способног становништва формиране су и СС трупе „ Скендербег“. Најтежа ситуација за српски народ је била у оним српским земљама које су ушле у марионетску творевину [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. У тим крајевима, [[усташе]] почињу систематски [[Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској|геноцид на српским живљем]]. У Црној Гори је постојала мањина која је била сепаратистички настројена. Ова група је била мањинска, али је успела да дође на власт само уз помоћ италијанског окупатора. == Покрети отпора == Сам систем управе наметнут од Немаца био је основа за стварање покрета отпора: четничког и партизанског. Четници су били за очување [[Монархија|монархије]] и [[Велика Србија|Велику Србију]] унутар Југославије, док је циљ партизана била комунистичка револуција и рушење старог система. У [[Београд]]у је прво успостављена [[Комесарска управа Милана Аћимовића|Комесарска управа]], на челу са [[Милан Аћимовић|Миланом Аћимовићем]], а потом, 29. августа 1941. формирана [[влада народног спаса|влада Народног спаса]], на челу са [[Милан Недић|Миланом Недићем]], која се борила да смири деловање оба покрета отпора и тиме спречи СС-овске одмазде. === Равногорски четнички покрет === {{Посебан чланак|Југословенска војска у отаџбини}} [[Датотека:DMihailovic poternica.jpg|мини|десно|200п|Немачка потерница за генералом Дражом Михаиловићем]] Избегавши заробљавање од стране окупатора у Априлском рату, пуковник [[Драгољуб Михаиловић]] се склонио на [[Равна гора (висораван)|Равну гору]] и [[6. мај]]а [[1941]]. од официра и подофицира (којима су се постепено придруживали и други официри и политичари), оформио [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]]. Своју активност је усмерио на успостављање веза са британском обавештајном службом (уз помоћ америчког и турског посланства у Београду) и преко ње са југословенском избегличком владом. Михаиловић је већ почетком августа успео да обавести председника краљевске владе [[Душан Симовић|Душана Симовића]] о својој групи и њеним намерама, тражећи подршку и помоћ и стављајући се влади на располагање. Мада ово није била директна веза већ преко посредника (Британаца), већ од лета 1941. Михаиловић одржава сталне контакте и с [[Уједињено Краљевство|Британцима]] и с [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|избегличком владом]]. Ноћу између [[17. септембар|17]]. и [[18. септембар|18. септембра]] 1941. код [[Петровац на Мору|Петровца на Мору]] из савезничке подморнице искрцала се комбинована британско-југословенска војно-обавештајна мисија, са капетаном [[Бил Хадсон|Билом Хадсоном]] на челу, и стиже [[25. октобар|25. октобра]] на Равну гору у Михаиловићев штаб. Од тада па све до потпуног разлаза Британаца и Михаиловића (јуна [[1944]]), четници су имали сталну везу и пуну подршку избегличке владе која је Михаиловића стално унапређивала (од пуковника до армијског генерала) и поставила за начелника штаба команде југословенске војске у отаџбини и министра војног. Михаиловић је ради придобијања присталица из разних друштвених слојева, првенствено у српском народу, правио неколико политичких програма, који посебно они из 1941. године показују његова политичка опредељења. У првом програму од јуна 1941, већ у првој тачки он, са [[Стеван Мољевић|Стеваном Мољевићем]] прокламује своја политичка и војно стратешка опредељења. У њему се каже: „Одржавање непријатељског става према окупаторима и њиховим помагачима, али за сада до даљег не улазити у непосредне борбе, осим у случајевима самоодбране као што је случај у Хрватској...” За рад у прелазном периоду, Михаиловић истиче да се по сваку цену онемогући грађански рат међу Србима. У одељку припрема за нормално стање, Михаиловић каже: „Сматрати владу у емиграцији легалном владом док траје рат и по могућности одржавати везу са њом“, што је потврда његовог стратешког опредељења – рестаурација Краљевине. У делу Програма који говори о периоду слома окупатора доминантна су два задатка: # казнити све који су служили непријатељу и који су свесно радили на истребљењу српскога народа, и # учинити хомогеним српску државну заједницу, тј. стварање Југославије и унутар ње Велику Србију. Равногорски четнички покрет првенствено се руководио идеологијом [[Велика Србија|великосрпског]] државотворства. [[Драгиша Васић]] и емигрантски министар иностраних послова [[Момчило Нинчић]] већ су били начисто с тим да Југославију уопште не треба обнављати, али из јасних спољнополитичких разлога такав став се није јавно износио. Понашање избегличке владе у [[Лондон]]у, у одређеним фазама и краља, и крајња политичка неспособност, представљали су огромно оптерећење за равногорски четнички покрет и кључни реметилачки фактор у конципирању његове јединствене, кохерентне и чврсте идеологије. Драгиша Васић је инсистирао да се четнички покрет оштро критички дистанцира од рада краљевске владе и посебно њених хрватских министара који су стварали велику забуну у очима западних савезника по питању прилика у окупираним јужнословенским земљама. Равногорска великосрпска идеологија је [[1942]]. имала велики утицај и следбеницима генерала Милана Недића, па је то време највећег ентузијазма у војним формацијама и политичким групацијама генерала Драже Михаиловића. Војнички [[битка на Неретви|пораз на Неретви]] ће уздрмати покрет и у њему развити извесне центрифугалне тенденције, слабљење дисциплине и идејну дезоријентацију током [[1943]]. године. [[Техеранска конференција]] [[Јосиф Стаљин|Стаљина]], [[Френклин Делано Рузвелт|Рузвелта]] и [[Винстон Черчил|Черчила]] донела је одлуку о обнови југословенске државе и пружању помоћи Титовим [[народноослободилачка војска Југославије|партизанима]], и то [[28. новембар|28. новембра]] 1943. дан уочи заседања [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а. Као одговор Другом заседању АВНОЈ-а од стране [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] крајем 1943. године, половином јануара 1944. у селу [[Ба (Љиг)|Ба]] одржан је [[Светосавски конгрес]] припадника ЈВуО. Најтежи ударац Михаиловићевим четницима ипак је задао краљ [[Петар II Карађорђевић]]. Краљ је сменио у јуну 1944. године Божидара Пурића са места председника владе и поставио Хрвата Ивана Шубашића. === Народноослободилачки партизански покрет === {{Посебан чланак|Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачка борба народа Југославије}} [[Датотека:Josip Broz Tito poternica.jpg|мини|десно|200п|Немачка потерница за Јосипом Брозом Титом]] [[Партизански одреди Југославије|Партизанске одреде]] је формирала и предводила [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) на челу са [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]]. Краткотрајни [[Априлски рат]], комадање Југославије, стварање НДХ и осталих квислиншких творевина, терор окупатора и осталих колаборациониста створили су расположење код народа (превасходно српског) да се окупатору треба супротставити. Политбиро ЦК КПЈ је тек [[4. јул]]а [[1941]]. године донео одлуку о почетку оружане борбе, након уласка [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] у рат против [[Трећи рајх|Немачке]] и ангажовањем главних Хитлерових снага на [[Источни фронт (Други светски рат)|Источном фронту]], као и позивом [[Коминтерна|Коминтерне]] свим поробљеним народима Европе да се укључе у рат против сила Осовине, као највећег зла човечанства. Прва партизанска јединица је био Сисачки партизански одред, званично основан близу [[Сисак|Сиска]] [[22. јун]]а 1941. Ипак, разне војне организације са више или мање везе са КПЈ су биле укључене у разна пружања отпора силама Осовине који су избили у подручјима Југославије насељеним углавном [[Срби]]ма након почетка [[Операција Барбароса|операције Барбароса]]. У Београду је основан Главни штаб партизанских одреда Југославије, а КПЈ је званично одлучила да покрене оружани устанак 4. јула 1941, даном који се касније славио као Дан борца - државни празник СФРЈ. Три дана касније, Ваљевски партизански одред је извршио акцију у селу Бела Црква у [[Рађевина|Рађевини]]. Тај дан се након ослобођења славио кад Дан устанка у Србији. У јесен 1941, партизани су основали [[Ужичка република|Ужичку републику]] на ослобођеној територији у западној [[Србија|Србији]]. Ова територија је поново окупирана новембра 1941. [[21. децембар|21. децембра]] исте године, партизани су у [[Рудо|Руду]] формирали [[Прва пролетерска ударна бригада|Прву пролетерску бригаду]] - прву регуларну јединицу која је могла да дејствује изван места где је основана. 1942, те јединице и партизански одреди су се спојили у Народноослободилачку војску (НОВ) и Партизанске одреде Југославије (ПОЈ), а касније у [[Југословенска народна армија|Југословенску армију]] [[1. март]]а [[1945]]. == Фазе рата након окупације == === Устанци против окупатора === {{Посебан чланак|Устанак у НДХ|Устанак у Херцеговини 1941.|Устанак у Србији 1941.|Тринаестојулски устанак|Устанак у Србу}} Током лета 1941. у готово свим крајевима [[Југославија|Југославије]] дошло је до образовања противосовинских борбених група и до отпочињања напада на осовинске и квислиншке трупе и инфраструктурне објекте. Устаници су били мотивисани патриотизмом, идеолошким убеђењем или страхом за голи живот, као у случају Срба у НДХ и [[Јевреји|Јевреја]].{{sfn|Greif|2018|pp=132-144. Тим законима су Јевреји и Роми као неаријевци, били обележени као непожељни државни припадници, а њихово питање је требало да буде решено. Срби који су живели у НДХ расним законима нису били сврстани у „расни талог". За Србе су били предвиђени или покрштавање или други правни начини да се сведу на грађање другог реда, да би се потом приступило њиховом одвођењу у логоре и физичком уништавању... Јевреји и Роми су применом тих нечовечних закона, били готово потпуно истребљени.}} Након [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]] [[22. јун]]а [[1941]]. Комунистичка партија Југославије је појачала своје активности Комунистичка партија Југославије је званично одлучила да покрене устанак 4. јула 1941. Тај датум се касније обележавао као [[Дан борца]]. За почетак [[устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]] узима се напад на српске жандаре у селу [[Бела Црква (Крупањ)|Бела Црква]]. У јулу 1941. дошло је до општег народног [[Тринаестојулски устанак|устанка у Црној Гори]], а током јесени 1941. устанак је добио масован карактер и у западној Србији и у неким крајевима Босне, Херцеговине и Хрватске. У западној Србији формирана је пространа слободна територија, такозвана [[Ужичка република]]. Истовремено, остаци официрског кора војске Краљевине Југославије који су избегли заробљавање вршили су међусобно повезивање и организовање. Ове две групе преузеле су вођство над устаничким групама, започевши формирање војних формација. Значајну улогу у припреми кадрова за организацију партизанског рата у Југославији је имао Совјетски Савез. Уочи рата неколико стотина будућих истакнутих учесника НОБ је завршило партизанске течајеве у организацији совјетске војно-обавештајне службе у Совјетском Савезу и Шпанији.{{sfn|Тимофејев|2011|pp=}} Тако су настале две устаничке формације, једна под руководством [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], под називом [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] (касније [[Народноослободилачка војска Југославије]]) и друга под командом пуковника [[Југословенска војска|Југословенске војске]] [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]], под називом [[Југословенска војска у отаџбини]] (у народу познатија као [[четници]]). === Операција Ужице и грађански рат четника и партизана === {{Посебан чланак|Партизанско-четнички сукоб|Прва непријатељска офанзива}} Након почетних успеха устаника, дошло је до узвратних мера осовинских снага. Устаничке снаге претрпеле су поразе, што је довело до губитка слободне територије и осеке устанка. Између две устаничке формације избио је у Србији општи сукоб [[1. новембар|1. новембра]] [[1941]]. Упркос примирју потписаном [[20. новембар|20. новембра]], сукоб се наставио и добио на интензитету. У јануару [[1942]]. овај сукоб пренео се и на територију Црне Горе, а током првих месеци те године захватио је и Босну и Херцеговину, Лику и Далмацију. Тиме је сукоб прерастао у тотални рат до уништења. Бројне четничке снаге у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској [[Сарадња четника са снагама Осовине у Другом светском рату|повезале су се са италијанском окупационом војском]] или склопиле [[Споразуми о сарадњи четника са НДХ|споразуме са властима НДХ]]. === Романијско-бирчанска и озренска операција === {{Посебан чланак|Друга непријатељска офанзива}} [[Датотека:Bihać Republic.png|мини|десно|200п|Бихаћка Република]] Након неуспеха и губљења позиција у источним крајевима у првој половини 1942, партизанско руководство определило се за формирање чврстих мобилних формација, способних за борбу у разним подручјима. Формиране су бригаде, које су бројале око 1.000 бораца, а затим су од више бригада формиране дивизије. Ова оријентација на покретљиве ударне јединице показала се успешном. Партизанске јединице извеле су већи број успешних напада на непријатељске гарнизоне (Кључ, [[Борбе за Ливно 1942.|Ливно]], Мркоњић Град, [[Борбе за Јајце 1942.|Јајце]], Босанско Грахово, [[Бихаћка операција 1942.|Бихаћ]], [[Напад НОВЈ на Теслић јануара 1943.|Теслић]]). Тако је формирана пространа слободна територија, такозвана [[Бихаћка република]], и истовремено је формирана групација оперативних јединица као почетак НОВЈ. === Операција Трио === {{Посебан чланак|Трећа непријатељска офанзива}} Осовинске снаге реаговале су енергично на стварање слободне територије и противосовинске војске. Немачке снаге у НДХ, које су се 1941. састојале од само једне посадне дивизије, крајем 1942. увећане су на 7 дивизија. Немачке и италијанске команде израдиле су план операција. Током операција требало је, поред уништења [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], такође да буду разоружане и распуштене локалне јединице под италијанском командом, односно [[Добровољачка антикомунистичка милиција]], које су у тој фази представљале главнину [[Момчило Ђујић|Ђујићевих]] четничких снага. На овоме су посебно инсистирали Немци, упркос италијанском отпору, сматрајући да ће се четничке јединице у случају савезничког искрцавања у Југославији окренути против осовинских снага. === Операција Вајс (Битка на Неретви) и Операција Шварц (Битка на Сутјесци) === {{Посебан чланак|Операција Вајс I|Битка на Неретви|Битка на Сутјесци|Четврта непријатељска офанзива|Пета непријатељска офанзива}} Главне осовинске операције почеле су [[20. јануар]]а [[1943]], и трајале су, с мањим прекидом, до [[15. јун]]а. Прве две операције, [[Операција Вајс I|Вајс I]] и [[Операција Вајс II|Вајс II]] карактерисане су жестоким борбама осовинских снага са јединицама НОВЈ, а у саставу италијанских снага на страни осовине борили су се и Ђујићеви четници, а планирано разоружање и распуштање је изостало. Овај део окончан је успехом снага НОВЈ, које су, и поред изложености великим напорима и знатним губицима, очувале борбену снагу. Главна оперативна групација НОВЈ пробила се кроз италијанске и четничке положаје у захвату Неретве према источној Херцеговини и Црној Гори. За наставак операција, под називом [[Битка на Сутјесци|Шварц]], Немци су довели још једну дивизију ([[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдску]]). Операције су се одвијале на територији Црне Горе и југоисточне Босне. Наступајући према снагама НОВЈ, Немци су разоружали и расформирали велики број четничких јединица, а знатан број су интернирали у заробљеничке логоре, иако ове нису пружиле отпор. Немачке снаге, уз помоћ Италијана на помоћним задацима, успеле су да опколе Главну оперативну групу НОВЈ и наметну јој упорну једномесечну борбу на тешком терену под неповољним условима. Услед велике бројчане и ватрене надмоћи Немаца, снаге НОВЈ претрпеле су веома тешке губитке. Ипак, њихов знатан део успео је да се средином јуна пробије кроз немачке обруче у источну Босну, где се током наредних недеља поново распламсала партизанска борба. Борци НОВЈ савладали су током ових операција тешка искушења. Стога су ове борбе у послератној Југославији добиле митски статус и биле су познате као Четврта и Пета офанзива, односно [[Битка на Неретви]] и [[Битка на Сутјесци]]. === Капитулација Италије === {{Посебан чланак|Капитулација Италије}} Почетком септембра 1943. Италија је капитулирала. Немачка команда припремила се за овај догађај. У Југославију је доведен штаб [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]], а на располагање су јој стављене крупне снаге. [[15. август]]а [[1943]]. формирана је у [[Београд]]у нова стратегијска команда, штаб [[Група армија Ф|Групе армија Ф]], ради обједињавања командовања јединицама у Грчкој и Југославији. Ове снаге су у септембру и октобру извеле [[Операција Ахзе|операцију Ахзе]] са циљем разоружавања и стављања под контролу италијанске армије на Балкану. Долазак армијских и корпусних штабова и бројних нових јединица није само бројчано ојачао немачке снаге на терену, него је уједно подигао њихову тактичку употребу на виши ниво. Немачки штабови су пратили и проучавали противника, користећи сараднике са терена и развијајући специјализоване обавештајне, диверзантске и извиђачке екипе. Пад Италије имао је такође за последицу нагло јачање [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], како бројчано, тако и по наоружању, које је преузето од разоружаних Италијана. Ово је омело немачке планове о поседању италијанских положаја. С обзиром да су у јужној Италији напредовале савезничке снаге, избивши на обалу [[Јадранско море|Јадрана]], велике непоседнуте области на обали и у унутрашњости Југославије представљале су критичан проблем за немачку одбрану. Немачки командант овако је оценио ситуацију: {{цитат|Ситуација у унутрашњости Балканског полуострва, у непосредној вези са замишљеним, односно стварним током догађаја на подручју Средоземног мора, знатно се заоштрила... Борбене акције, које су се отуда развиле изгубиле су карактер герилског рата. У стварности, у борбама са посадним трупама на одлучујућим местима појављују се бројно јаке, плански вођене и — бар за планинско ратовање — добро наоружане и опремљене јединице... Према томе, неправилно би било да се и даље говори о „герилству“ или да се сузбијање банди сматра као полицијска ствар. Ради се о томе да се уочи да је непријатељ стао ногом на Балкан и да га треба уништити пре него што ће већи део трупа бити присиљен да крене у одбрану обале. ... Најопаснији непријатељ је Тито. ... Због тога Михаиловић већ тражи везу са немачким командама, да не би потпао под комунистичку власт. }}<ref>Процена стања команданта Југоистока фелдмаршала фон Вајхса од 1. новембра 1943, [[Национална архива Вашингтон]], микрофилм T313, ролна 189, фрејмови 7449011—24 [http://znaci.net/00001/4_12_3_156.htm Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII, књига 3, документ 156], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Савезнички високи официри и политички лидери изнели су сличне закључке на међусавезничким конференцијама у Каиру и [[Техеранска конференција|Техерану]] од [[22. новембар|22. новембра]] до [[7. децембар|7. децембра]] 1943: * "'''Премијер Черчил''': Жалосна је чињеница да готово никакве залихе нису достављене 222.000 људи бројним присталицама Тита морским путем. Ти одлучни (борци) држе у Југославији онолико Немаца колико ми држимо јужно од Рима. Немци су бачени у забуну након колапса Италије и патриоте су освојиле контролу над великим деловима обале."<ref>It was a lamentable fact that virtually no supplies had been conveyed by sea to the 222,000 followers of Tito. These stalwarts were holding as many Germans in Yugoslavia as the combined Anglo-American forces were holding in Italy south of Rome. The Germans had been thrown into some confusion after the collapse of Italy and the Patriots had gained control of large stretches of the coast. [http://znaci.net/00002/334.htm SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943)]. pp. 385.</ref> * "Изванредне ствари постижу се у Југославији од стране Тита, који ради много више него што је Михаиловић постигао. Нема планова да се у Југославију пошаље велика армија, али се Немцима може задати ударац кроз помагање Титових снага путем повећаног снабдевања."<ref>Splendid things had been accomplished in Yugoslavia by Tito, who is doing much more than Mihailovich had accomplished. There were no plans to put a large army into Yugoslavia, but a blow could be struck at the Germans by means of assisting the Tito forces through increased supplies. [http://znaci.net/00002/334.htm SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943)]. pp. 519.</ref> * "'''Генерал Ајзенхауер''' нагласио је витални значај настављања максималних могућих операција на успостављеном попришту... Он верује да сву могућу опрему треба слати Титу, јер су Михаиловићеве снаге од мале вредности."<ref>GENERAL EISENHOWER stressed the vital importance of continuing the maximum possible operations in an established theater... He believed that all possible equipment should be sent to Tito since Mikhailovitch’s forces were of relatively little value. [http://znaci.net/00002/334.htm SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943)]. pp. 445.</ref> * "'''Генерал Брук''' је, прелазећи на Југославију, рекао да су у тој земљи Немци имају тешкоћа да одржавају своје комуникације. Отуда, сва добит мора бити извучена из свих прилика да се увећају немачке невоље путем помагања партизана. Желимо да се организује систем допремања оружја и ваздушне подршке. Генерал Брук рекао је да је сада 21 немачка дивизија распоређена у Југославији до грчке границе."<ref>Turning to Yugoslavia, GENERAL BROOKE said that since the withdrawal of Italian forces there, the Germans have found it difficult to maintain their communications in that country. Therefore, full advantage must be taken of all opportunities to increase the German difficulties in Yugoslavia by assisting the Partisans. It is desired to organize a system by which arms can be supplied to them and air assistance rendered as well. GENERAL BROOKE said that there were now some 21 German divisions deployed in Yugoslavia as far down as the Grecian border. [http://znaci.net/00002/334.htm SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943)]. pp. 528–529</ref> Захваљујући пробијању немачког система шифровања радио-саобраћаја, савезнички руководиоци располагали су веома добрим информацијама о збивањима у [[Југославија|Југославији]], и донели су одлуку о пружању што веће могуће помоћи НОВЈ у материјалу и путем тактичког садејства. === Михаиловићева операција против окупатора === Након периода у којем је главнина његових снага била повезана са осовинским, Михаиловић је након капитулације Италије заузео активнији став. Под утиском слабљења осовинске коалиције, Михаиловић је прикупио знатне снаге из Србије (око 15.000 људи) и са њима извршио напад на изоловани немачко-домобрански гарнизон Вишеград. Након пада [[Вишеград]]а, наставио је наступање према [[Рогатица|Рогатици]], која је пала [[13. октобар|13. октобра]]. С обзиром да је до овог напад дошло непосредно након [[Прва тузланска операција НОВЈ|пораза у Тузли]], то је додатно забринуло немачку команду. Она међутим није имала ресурса да активно супротстави. С обзиром на наступање НОВЈ од Тузле према Добоју, напад на Травник и наступање код Прозора, Немци су стекли утисак о угрожености Сарајева, и ограничили су се на јачање одбране. <!--[[Датотека:T78-r311-6287984.jpg|мини|десно|240п|Радио-депеша о стању на терену 14. децембра 1943, достављена од команде југоистока команди Вермахта. У одељку о стању на фронтовима у операцији Кугелблиц, у саставу фронта 1. брдске дивизије помиње се, поред осталих, и борбена група Лукачевић, а у саставу фронта Војноуправног заповедника Србије 24. бугарска дивизија и борбена група Ајдачић.<ref>[http://znaci.net/00002/T78_331/356_80.htm [[Национална архива Вашингтон]], микрофилм Т78, ролна 331, frejm 6287984], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> ]]--> Међутим, овај напад забринуо је и штабове НОВЈ, јер се групација ЈВуО појавила на врло важној стратешкој позицији и уклинила између [[Други ударни корпус НОВЈ|2]]. и [[Трећи босански корпус НОВЈ|3. корпуса НОВЈ]]. Стога су две дивизије НОВЈ ангажоване да отклоне ту претњу. Новоформирана [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизија]], оријентишући се на простор источно од Сарајева, [[22. октобар|22. октобра]] заузела је [[Рогатица|Рогатицу]] разбивши четнике, а у борбама 37-31. октобра ослободила [[Соколац]] од усташа. [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Пета дивизија]] заузела је [[26. октобар|26. октобра]] Вишеград од четника, чиме је групација ЈВуО била потпуно разбијена. Снаге НОВЈ у Црној Гори енергичним наступањем успеле су да до тада истисну четнике са свих битних позиција, успостављајући при том контролу над знатним италијанским снагама и ресурсима. Разочаран потпуним игнорисањем ове његове акције од стране савезничких руководстава, Михаиловић је обуставио сличне активности и [[7. новембар|7. новембра]] издао директиву о општем нападу на комунисте, напомињући да савезници одобравају такав став.<ref>АВИИ, архивски фонд Д. М., С - В - 1294</ref> Велика већина његових снага ван Србије у међувремену се чврсто везала за Немце, а током новембра и децембра [[1943]]. и велики део снага у Србији ([[Војислав Лукачевић|Лукачевић]], [[Никола Калабић|Калабић]], Јеврем Симић, Љуба Јовановић) потписао је споразуме са Немцима. Обавештење немачког команданта југоистока о склопљеном споразуму са Лукачевићем врло брзо је дошло до Черчила, и имало је пресудан значај у одлуци о напуштању Михаиловића.{{sfn|Cripps|2000|pp=237–263}} === Операција Кугелблиц и Зимске операције 1943/1944. === {{Посебан чланак|Операција Кугелблиц|Зимске операције 1943/1944 у централном делу Југославије|Шеста непријатељска офанзива}} У периоду кад су савезници установили присуство 21 немачке дивизије у Југославији, у новембру [[1943]], снаге НОВЈ успевале су да држе велику слободну територију која је укључивала следећа места: [[Сењ]], [[Карлобаг]], [[Делнице]], [[Оточац]], [[Удбина]], [[Кореница]], [[Доњи Лапац]], [[Војнић]], [[Вргинмост]], [[Слуњ]], [[Копривница]], [[Чазма]], [[Лудбрег]], [[Вировитица]], [[Слатина (Подравска)|Подравска Слатина]], [[Сански Мост]], [[Дрвар]], [[Босански Петровац]], [[Босанско Грахово]], [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]], [[Прњавор (Република Српска)|Прњавор]], [[Котор Варош]], [[Јајце]], [[Гламоч]], [[Бугојно]], [[Ливно]], [[Купрес]], [[Имотски]], [[Трогир]], [[Брач]], [[Хвар (град)|Хвар]], [[Оребић]], [[Корчула (град)|Корчула]], [[Вела Лука]], [[Грачаница (Тузлански кантон)|Грачаница]], [[Шамац|Босански Шамац]], [[Тузла]], [[Зворник]], [[Општина Кладањ|Кладањ]], [[Олово (Зеничко-добојски кантон)|Олово]], [[Власеница]], [[Рогатица]], [[Вишеград]], [[Фоча]], [[Гацко]], [[Прибој]], [[Пљевља]], [[Пријепоље]], [[Жабљак]], [[Бијело Поље]], [[Мојковац]], [[Колашин]], [[Беране]]... Стога су штабови [[Група армија Ф|Групе армија Ф]] и [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]] након окончања хитних интервенција на најосетљивијим тачкама, припремили обухватан ратни план за систематско поседање важних комуникација и позиција, уз истовремено задавање удараца НОВЈ. Овај план подељен у већи број операција, с тим да се истовремено одвија више њих у разним областима. Овај ратни подухват (тзв. [[Зимске операције 1943/1944 у централном делу Југославије|зимске операције 43/44]]) по обиму је превазишао сва дотадашња ратна збивања у Југославији. Његово извршење трајало је од [[3. децембар|3. децембра]] 1943. до средине фебруара [[1944]]. Током ових операција Немци су успели да овладају знатним делом слободне територије и да успоставе неке нарушене комуникацијске правце, али нису успели да нанесу значајне ударце НОВЈ ни остваре пресудну предност. На крају овог периода, у директиви од [[27. фебруар]]а 1944, командант армије Рендулић, свестан да проблем није решен, констатујући да су „банде“ „последњих месеци, у великим операцијама у пространим областима армијског подручја, тучене и чија је борбена вредност знатно ослабљена“, истовремено захтева још интензивнију даљу активност.<ref>Директива команданта Друге оклопне армије потчињеним штабовима од 27. фебруара 1944, [[Национална архива Вашингтон]], микрофилм Т314, ролна 562, фрејмови 83-84, [http://www.znaci.net/00001/4_12_4_26.htm Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII, књига 4, документ 26], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Многобројне операције против НОВЈ настављене су на свим подручјима. === Десант на Дрвар === {{Посебан чланак|Десант на Дрвар|Седма непријатељска офанзива}} Са доласком пролећа почеле су боље да функционишу везе између НОВЈ и савезника. Снабдевање опремом се повећавало, као и евакуација рањеника, а повремено је добијана и ваздушна тактичка подршка. То је довело до константног раста способности НОВЈ да наноси штете Немцима. Бројне немачке локалне операције вођене с намером поправљања позиција и наношења губитака НОВЈ нису успевале да преокрену тај тренд. Због тога су немачки штабови осмислили спектакуларну ваздушно-десантну акцију уз подршку моторизованих и извиђачких копнених нападних група, са циљем уништења централних руководстава НОВЈ. Главна мета био је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] у [[Дрвар]]у. Након низа операција вођених са циљем освајања полазних позиција, обмањивања и одвлачења снага НОВЈ из зоне напада, подухват је почео [[25. мај]]а [[1944]]. у зору. И поред смелог планирања и великог залагања, операција није постигла свој основни циљ. Након овог напада, Врховни штаб НОВЈ преместио се на утврђени [[Вис (острво)|Вис]]. === Битка за Србију === {{Посебан чланак|Битка за Србију 1944.|Београдска операција}} [[Датотека:Serbia1941 1944 02.png|мини|десно|220п|Недићева Србија, 1941-1944.]] Током 1944. НОВЈ је настојала да јачањем снага у Србији и убацивањем нових снага из западних области освоји кључне позиције у Србији. У овоме је, услед значаја комуникација кроз Србију, имала подршку и помоћ западних савезника. Немачки штаб Југоистока уочио је ово настојање НОВЈ и предузимао је противмере. Оне су се састојале у операцијама за блокирање покрета и разбијање снага НОВЈ које су наступале ка Србији ([[Андријевичка операција|Драуфгенгер]], [[Дурмиторска операција|Рибецал]]), као и уништењу партизанских снага унутар Србије. Михаиловићева организација такође је имала интерес да ово спречи, па је по том основу дошло до новог приближавања између немачких снага и ЈВуО. Напори НОВЈ су након дуготрајних исцрпљујућих борби завршени успехом. Током првих дана августа група дивизија НОВЈ ([[друга пролетерска дивизија НОВЈ|2]], [[5. крајишка дивизија НОВЈ|5]]. и [[седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|17]]) успела је да се пробије из Црне Горе и форсира [[Ибар]]. 21. августа у западну Србију продрла је [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прва пролетерска дивизија]], ускоро за њом [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шеста личка]], а почетком септембра и [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Дванаести корпус]]. Ове снаге ослободиле су мног градове (Горњи Милановац 12. септембра, Ваљево 18. септембра, [[Борбе за Аранђеловац септембра 1944.|Аранђеловац 20. септембра]]) и успоставиле базу за предстојећи напад на Београд. Победа Другог и Трећег украјинског фронта Црвене армије над немачком Армијском групом „Јужна Украјина“ у Јашко-кишињевској операцији 20—-26. августа 1944. изазвала је преврат у [[Румунија|Румунији]] која је склопила примирје са Совјетским Савезом и објавила рат Немачкој. Избијање [[Црвена армија|Црвене армије]] на бугарску границу изазвало је сличан развој и у [[Бугарска|Бугарској]] 5—9. септембра. Немачки витални положаји у Србији изненада су постали изложени удару Црвене армије и бугарске војске. Немачка врховна команда је била принуђена да формира одбрамбену линију на источној граници Југославије. Тај фронт требало је највећим делом да поседну јединице [[Група армија Е|групе армија Е]] из Грчке. Ради потреба новоствореног фронта и да се избегне ризик од одсецања, немачка врховна команда одлучила се на постепену евакуацију Грчке почев од [[1. септембар|1. септембра]] [[1944]]. Међутим, маневар групе армија Е није био успешан јер су снаге НОВЈ<ref>Извештај команданта Југоистока од 20. септембра 1944, [[Национална архива Вашингтон]], микрофилм Т311, риолна 191, фрејмови 637-642, [http://www.znaci.net/00001/4_12_4_135.htm Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII, књига 4, документ 135], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> и снаге бугарске армије успеле да успоре, испресецају и развуку њене наступајуће колоне. Значајан утицај имала је успешно изведена [[операција Ратвик]]. С обзиром на то да је током септембра или првог дела октобра 1944. дошло до пребацивања неких немачких снага у [[Србија|Србију]] због приближавања Црвене армије, [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] је у том периоду изван [[Србија|Србије]] постигла врло значајне успехе. Многа места су коначно ослобођена ([[Дрвар]], [[Гацко]], [[Приједор]], [[Јајце]], [[Доњи Вакуф]], [[Бугојно]], [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњи Вакуф]], [[Тузла]], [[Хвар (град)|Хвар]], [[Брач]], полуострво [[Пељешац]], [[Беране]], [[Никшић]], [[Билећа]], [[Требиње]], [[Бенковац]], [[Ливно]], [[Дубровник]]), а многа друга привремено ([[Тешањ]], [[Теслић]], [[Пожега (Славонска)|Славонска Пожега]], [[Зворник]], [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Колашин]], [[Бијело Поље]], [[Бања Лука|Бањалука]], [[Пљевља]], [[Вировитица]], [[Вишеград]], [[Травник]]). Ова дејства НОВЈ, нарочито [[Офанзива за ослобођење Далмације 1944.|офанзива за ослобођење Далмације]] и [[Друга бањалучка операција НОВЈ|Друга бањалучка операција]] онемогућиле су извлачење крупнијих снага [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]] за Београдску операцију и даља дејства у [[Панонска низија|Панонији]]. Општи напад 57. армије Црвене армије почео је са линије српско-бугарске границе 27/28. септембра. Кључни догађај за даљи развој представљало је успешно форсирање Велике Мораве 11. октобра код Лапова од стране Четвртог гардијског механизованог корпуса. Тиме су немачке снаге у Србији пресечене на два дела и раздвојене, а јужно од Београда створена је јака оклопно-пешадијска совјетско-југословенска група. Ове снаге ослободиле су Београд у борбама од 14. до 20. октобра. Главнина снага Црвене армије затим је усмерена на операцију форсирања Дунава у Барањи, док је борба са [[Група армија Е|групом армија Е]] углавном препуштена југословенским и бугарским снагама. Ове снаге извеле су истовремено са Београдском, успешно операцију у јужној Србији, којом је знатно проширена бреша између немачких јединица. Након ослобођења Београда, снаге НОВЈ наставиле су гоњење северне немачке групације кроз Срем, до половине децембра, уз подршку снага Црвене армије, а затим самостално. Немачке снаге успеле су да успоставе равнотежу западно од [[Шид]]а, где је успостављен [[Сремски фронт]]. === Ослобођење Далмације === Далмација је била поседнута јаким снагама [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]], које су се састојале од [[118. ловачка дивизија (Немачка)|118. ловачке]], [[264. пешадијска дивизија (Немачка)|264]]. и [[369. легионарска дивизија|369. пешадијске дивизије]], 1. пука Бранденбург, 92. моторизованог пука, 649. и 944. обалског артиљеријског пука и знатних морнаричких снага. Под немачком командом била су још и три усташка здруга (6, 7 и 9.), а на њиховој страни борила се и четничка [[Динарска дивизија]]. Укуне снаге износиле су око 45.000 војника у немачким, 12.000 у усташким и 5.000 у четничким јединицама.<ref>[http://znaci.net/00001/107.htm Тодор Радошевић: ОФАНЗИВА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ], Београд (1965). pp. 21.</ref> Бројно стање [[Осми далматински корпус НОВЈ|Осмог далматинског корпуса НОВЈ]] је [[31. август]]а [[1944]]. износило 25.470 бораца. Поред њега, у операцијама је учествовала и [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ|29. херцеговачка дивизија]], [[Прва тенковска бригада НОВЈ|Прва тенковска бригада]] и делови [[Морнарица НОВЈ|Морнарице НОВЈ]].<ref>[http://znaci.net/00001/107.htm Тодор Радошевић: ОФАНЗИВА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ], Београд (1965). pp. 31.</ref> На основу директиве [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба]] од [[25. август]]а, [[Осми далматински корпус НОВЈ|Осми корпус]] почео је операцију поседања комуникација. [[28. август]]а неуспешно је нападнут немачко-четнички гарнизон у [[Грачац (Лика)|Грачацу]], а [[8. септембар|8. септембра]] привремено је заузет [[Бенковац]]. У том периоду [[2. оклопна армија (Немачка)|Друга оклопна армија]] била је присиљена да, услед продора Црвене армије кроз Румунију и [[пробој групе армија Е из Грчке|кашњења групе армија Е из Грчке]], издваја своје снаге за формирање фронта према Црвеној армији. Почетком септембра из Далмације су извучени Први пук Бранденбург и 92. моторизовани пук. Тиме је Осми корпус дошао у позицију да може отпочети операцију за коначно ослобађање Далмације. У борбама [[12. септембар|12]]-[[17. септембар|17. септембра]] након великих немачких губитака [[напад НОВЈ на Брач септембра 1944.|ослобођен је Брач]], а одмах затим и Хвар. Пошто се ситуација на источном фронту даље погоршавала, штаб Друге оклопне армије направио је план за пребацивање [[118. ловачка дивизија (Немачка)|118]]. и [[264. пешадијска дивизија (Немачка)|264. дивизије]] у област [[Београд]]а. Пребацивање је почело са 750. пуком првих дана октобра. Међутим, [[369. легионарска дивизија|369. дивизија]], која је требало да преузме одбрану, доживела је тежак пораз у [[Борбе за Требиње 1944.|борбама за Требиње]] [[5. октобар|5]]-[[7. октобар|7. октобра]]. Дана 10. октобра штаб Друге оклопне армије добио је дозволу за планско напуштање јадранске обале и повлачење на линију одбране [[Книн]] - [[Мостар]] (такозвана [[Зелена линија (група армија Ф)|Зелена линија]]), у циљу скраћивања линије и извлачења јединица. Међутим, офанзива Осмог корпуса је покварила тај план. [[9. далматинска дивизија НОВЈ|Девета дивизија]] ослободила је 10. октобра [[Ливно]], једну од кључних тачака на новој одбрамбеној линији. У борбама [[14. октобар|11]]-[[14. октобар|14. октобра]] 26. дивизија ослободила је [[Пељешац]], а 16-17. октобра [[Стон]]. Тиме је изазвано убрзано извлачење немачке посаде из [[Дубровник]]а, који је 18. октобра ослободила 29. дивизија. Немачку борбену групу из Дубровника разбиле су две бригаде 26. дивизије на Вуковом кланцу 22. октобра. Пошто је 369. дивизија претрпела низ пораза и тешке губитке, Немци су морали да обуставе даље извлачење делова [[118. ловачка дивизија (Немачка)|118. дивизије]]. Након ослобођења јужне Далмације, Немци су били присиљени на убрзано повлачење из приморског појаса северне и средње Далмације. [[25. октобар|25. октобра]] ослобођен је [[Сплит]] који су Немци евакуисали, а 36. октобра [[Сињ]] након борбе са усташама који су претрпели тешке губитке. Током ноћи [[30. октобар|30]]/[[31. октобар|31. октобра]] немачка посада из Задра се неопазице бродовима евакуисала у [[Шибеник]], па је Задар ослобођен 31. октобра. [[3. новембар|3. новембра]], након оштре борбе, Осми корпус ослободио је Шибеник. Немачка ојачана [[264. пешадијска дивизија (Немачка)|264. дивизија]] утврдила се у Книну и ближој околини за одсудну одбрану. Током [[Книнска операција 1944.|Книнске операције]], Осми корпус је потпуно уништио ову јединицу, изузев мањих делова који су припојени другим формацијама, као и знатне делове 373. и 392. Тиме је у потпуности ометен план Друге оклопне армије. Дана [[3. децембар|3. децембра]] 1944. ослобођен је Книн, чиме је [[Далмација]] коначно ослобођена. Операција је окончана ослобођењем [[Грачац (Лика)|Грачаца]] [[9. децембар|9. децембра]]. Након тога, Осми корпус је у фебруару 1945. извео [[Мостарска операција 1945.|Мостарску операцију]], а [[20. март]]а [[1945]]. почео је општу офанзиву према [[Бихаћ]]у и [[Госпић]]у. ==== Пробој групе армија Е из Грчке ==== {{Посебан чланак|Пробој групе армија Е из Грчке}} Немачка [[Група армија Е]] је у условима продора [[Црвена армија|Црвене армије]] у средиште [[Балканско полуострво|Балкана]] септембра [[1944]]. добила задатак да извуче своје снаге из [[Грчка|Грчке]] и успостави нови фронт на Југоистоку. Према првобитном плану, требало је да поседне такозвану "[[Плава линија (Група армија Ф)|плаву линију]]", од [[Ђердапска клисура|Ђердапске клисуре]] до [[Скопље|Скопља]] и до [[Скадар|Скадра]], и ослободи снаге [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]] за померање на север. С обзиром да је ова линија морала да буде напуштена пре него што је Група армија Е успела да је поседне, према плану од [[23. октобар|23. октобра]] 1944. наређена јој је одбрана "[[зелена линија (група армија Ф)|зелене линије]]": ушће [[Драва|Драве]] – река [[Дрина]] – [[Гацко]] – [[Мостар]] – [[Книн]] – ушће [[Зрмања|Зрмање]]. Изложена нападима [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], бугарских снага и савезничког ваздухопловства, Група армија Е успела је да изведе предње јединице преко [[Сава|Саве]] тек средином децембра, а извлачење група блокираних у позадини потрајало је до средине јануара [[1945]]. Услед тога су важни положаји на „зеленој линији“ ([[Тузла]], река Дрина, Книн) били изгубљени пре него што се испољило дејство нападних група [[Група армија Е|Групе армија Е]]. Пошто су знатне снаге армијске групе прикупљене северно од Саве прикупљене тек јануару, Група армија Е извела је у фебруару [[Операција Вукодлак|Операцију Вукодлак]] против [[Вировитички мостобран|Вировитичког мостобрана]]. Ликвидацијом мостобрана, Група армија Е коначно се укључилау немачка дејства против Црвене армије у југозападној [[Мађарска|Мађарској]], садејствујући у [[Операција Фрилингсервахен марта 1945.|Операцији Фрилингсервахен]] у марту 1945. Ипак, готово све њене снаге остале су на територији [[Југославија|Југославије]] до краја рата. Генерално, план Врховне команде [[Вермахт]]а за померање снага на север и организованог поседања фронта није успео. Група армија Е се током свог четворомесечног пробоја константно налазила у кризи, трошећи све ресурсе на заштиту својих маршевских колона, немоћна да преузме додељену линију одбране. То је довело до губитка многих позиција, од којих је најзначајнија и најдалекосежнија била неспособност заустављања продора Црвене армије у [[Барања|Барањи]] и јужној Мађарској. Ипак, с обзиром на веома тешке услове под којима се пробијала, у маршу под непрекидном борбом, командант Групе армија Е је већ саму чињеницу да се извукла као целина, сматрао великим успехом. Операцију Групе армија Е олакшало је резервисано држање [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] који, искрцавши се у [[Грчка|Грчкој]], нису исказали намере вршења притиска на немачке заштитнице<ref>[http://www.znaci.net/00001/4_12_4_218.htm Ратни дневник команде Југоистока за период од 1. јула до 31. децембра 1944. године] {{Wayback|url=http://www.znaci.net/00001/4_12_4_218.htm |date=20110802052251 }}, [[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том XII (немачки документи), књига 4, Војноисторијски институт, Београд, Прилог бр. 1 - 19. 10. 1944</ref>. === Сремски фронт и завршне операције === {{Посебан чланак|Сремски фронт}} [[Сремски фронт]] је формиран у [[Други светски рат|Другом светском рату]], крајем [[1944]]. године, од стране [[Трећи рајх|немачке]] војске која се повлачила из области [[Београд]]а и снага [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] које су им биле тактички потчињене. Тактичку команду над Сремским фронтом имала је до [[3. децембар|3. децембра]] 1944. [[2. оклопна армија (Немачка)|Друга оклопна армија]], а од тада је команду преузела [[Група армија Е]]. Сремски фронт имао је за немачку армију велики значај, јер се на том месту штитио једини пут за [[пробој групе армија Е из Грчке|извлачење Групе армија Е]] преко [[Сарајево|Сарајева]] и [[Славонски Брод|Славонског Брода]] у Панонију. За Савезнике је Сремски фронт имао значај као лево крило продора Трећег украјинског фронта [[Црвена армија|Црвене армије]] у југозападну Мађарску. У првој фази, [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], ојачана деловима Црвене армије, држала је иницијативу у својим рукама. Током децембра 1944. предузета је велика [[децембарска офанзива (Сремски фронт)|офанзива југословенских и совјетских снага]] у циљу пробоја фронта. Немачке снаге биле су присиљене на повлачење, и одбраниле су се крајњим напором, уз помоћ предњих ешелона [[Група армија Е|Групе армија Е]] који су почели да пристижу преко [[Сава|Саве]]. Током јануара [[1945]]. немачке снаге [[Операција Зимска олуја|предузеле су противофанзиву]] у циљу исправљања и стабилизовања фронта. Након тога, завладало је релативно затишје до априла. [[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] енергичним нападом пробила је Сремски фронт [[12. април]]а 1945. године, и продрла дубоко на запад, гонећи осовинске снаге у повлачењу и ослобађајући тај део [[Југославија|Југославије]]. == Последице == Почетком маја, [[Хрватске оружане снаге]], [[15. козачки СС корпус]] и остаци [[југословенска војска у отаџбини|четника]], [[Српска државна стража|Српске државне страже]] и [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]] су се предали британским војницима. У месту [[Палманова]] се предало између 2.400 и 2.800 припадника СДК, а 12. маја још око 2.500 припадника СДК се предало Британцима код [[Унтерберген]]а. Између Британаца и војника Југословенске армије су избиле несугласице око територија. Ипак, Британци су предали Југословенској армији највећи део квислиншких војника. Партизани су се затим светили над делом заробљеника. У Београду је 8. марта 1945. основана [[Привремена влада ДФЈ|коалициона југословенска влада]] са Титом као председником владе и [[Иван Шубашић|Иваном Шубашићем]] као министром спољних послова. Краљ Петар II се сложио да се не врати у земљу док се не одрже избори. Југословенска уставотворна скупштина је 29. новембра 1945., на основу убедљиве победе листе Народног фронта на изборима, збацила Петра II са власти. Истог дана је успостављена [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративна Народна Република Југославија]] током првог заседања скупштине у Београду. Тито је изабран за председника владе. === Суђења === {{main|Београдски процес|Списак осуђених за Други светски рат у Југославији}} На Цетињу је маја 1945. на смрт осуђен зеленашки првак [[Новица Радовић]]. У јуну 1945. пред војним судом 2. југословенске армије на смрт су осуђени усташки званичници: [[Миле Будак]], Павао Цанки, [[Никола Мандић]], [[Јурај Рукавина]], Никола Штајнфел и Иван Вигњевић. Током 1945. на смрт су осуђени официри Усташке војнице и Хрватског домобранства: [[Ђуро Грујић]], [[Богдан Мајетић]], [[Владимир Метикош]], [[Томислав Сертић]] и [[Славко Штанцер]]. Милан Недић је изручен Југославији почетком 1946, али је наводно извршио самоубиство не дочекавши суђење. Драгољуба Михаиловића су 13. марта 1946. [[хапшење Драгољуба Михаиловића|ухватили]] оперативци [[Одељење за заштиту народа|Озне]]. Њему је, уз још неколико "квислиншких вођа", на [[Београдски процес|Београдском процесу]] суђено од 10. јуна до 15. јула за [[велеиздаја|велеиздају]] и [[ратни злочини|ратне злочине]]. Михаиловић је на крају проглашен кривим под 8 тачака оптужбе<ref>[http://www.blic.rs/vesti/drustvo/za-sta-je-osudjen-mihailovic-presuda-drazi-u-8-tacaka/w4tlewv ZA ŠTA JE OSUĐEN MIHAILOVIĆ Presuda Draži u 8 TAČAKA{{Ботовски наслов}}]</ref> и осуђен на смрт стрељањем. Сутрадан је одбијена његова молба за помиловање и стрељан је уз још неколико недићевских функционера у ноћи између 17. и 18. јула. Ни данас му се за гроб не зна. У Љубљани су августа 1946. за колаборацију на смрт осуђени [[Леон Рупник]] и [[Ловро Хацин]], док су на временске казне осуђени [[Миха Крек]] и [[Грегориј Рожман]]. Октобра 1946. у Загребу је одржано суђење [[Ерих Лисак|Ериху Лисаку]] (смрт) и [[Алојзије Степинац|Алојзију Степинцу]]. Фебруара 1947. на смрт су за ратне злочине осуђени немачки официри: [[Александер Лер|Александар Лер]], [[Јохан Фортнер]], [[Јозеф Киблер]], [[Адалберт Лончар]], [[Фриц Најхолт]] и [[Аугуст Шмитхубер]]. Следећег месеца на смрт су осуђени званичници окупационе власти у Србији [[Харалд Турнер]] и [[Георг Кисел]]. У јуну 1947. на смрт су осуђени министри НДХ: [[Мехмед Алајбеговић]], Владимир Косак, [[Осман Куленовић]] (у одсуству), [[Славко Кватерник]], [[Мирослав Навратил]] и [[Иван Перчевић]] и немачки амбасадор у НДХ [[Зигфрид Каше]]. У августу 1948. у Загребу је осуђено на смрт 43 усташка официра, међу њима [[Божидар Кавран]] и [[Љубо Милош]]. Последња особа којој је суђено за ратне злочине за време СФРЈ је био [[Андрија Артуковић]], који је осуђен на смрт, али му је казна преиначена на доживотни затвор због старости. Последња особа осуђена за ратне злочине је био [[Динко Шакић]]. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Novak| first = Viktor|authorlink = Виктор Новак| title = Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj| url = https://books.google.rs/books?id=H6uc1D7TwPAC|year=1948| location = Zagreb| publisher = Nakladni zavod Hrvatske}} * {{Cite book| ref=harv| last=Симић| first = Сима|authorlink = Сима Симић| title = Прекрштавање Срба за време Другог светског рата|year=1958| location = Титоград| publisher = Графички завод| url = https://books.google.com/books?id=L580AAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Paris| first = Edmond|authorlink = Едмонд Парис| title = Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945: A Record of Racial and Religious Persecutions and Massacres|year=1961| location = Chicago| publisher = American Institute for Balkan Affairs| url = https://books.google.com/books?id=KP_SAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Basta| first = Milan|authorlink = Милан Баста| title = Agonija i slom Nezavisne Države Hrvatske|year=1971| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=Ob0BAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jelić-Butić| first = Fikreta|authorlink = Фикрета Јелић-Бутић| title = Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska 1941-1945|year=1977| location = Zagreb| publisher = Sveučilišna naklada Liber, Školska knjiga| url = https://books.google.rs/books?redir_esc=y&hl=sr&id=_wMKAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Basta| first = Milan|authorlink = Милан Баста| title = Rat je završen 7 dana kasnije|year=1986| edition = 5| location = Beograd| publisher = Privredni pregled| url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=zT0rAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bulajić| first = Milan|authorlink = Милан Булајић| title = Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine| volume = 1|year=1988| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?id=HVnzAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bulajić| first = Milan|authorlink = Милан Булајић| title = Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine| volume = 2|year=1988| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?id=2w_RmgEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bulajić| first = Milan|authorlink = Милан Булајић| title = Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine| volume = 3|year=1989| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?id=Ge9mAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bulajić| first = Milan|authorlink = Милан Булајић| title = Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine| volume = 4|year=1989| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?id=mu9mAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Cripps| first = John| chapter = Mihailovic or Tito? How the Codebreakers Helped Churchill Choose|editor1-last=Smith|editor1-first=Michael|editor2-last=Erskine|editor2-first=Ralph | title = Action This Day |year=2000| url = http://znaci.net/00001/293.htm| publisher = Bantam| location = London|isbn=978-0593-049105|pages=237-263}} * {{Cite book| ref=harv| last=Димић| first = Љубодраг|authorlink = Љубодраг Димић| title = Историја српске државности| volume = 3|year=2001| url = https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историографија о рату у Југославији (1941—1945)|journal=Споменица Историјског архива "Срем"|year=2005|issue=4|pages=9-29}} * {{Cite book| ref=harv| last=Roberts| first = Walter R.| title = Tito, Mihailović and the Allies 1941–1945| url=https://archive.org/details/titomihailovict00walt|year=1973| publisher = Duke University Press|isbn=978-0-8223-0773-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink = Јозо Томашевић|others = | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks|year=1975| url = https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv | last=Milazzo| first = Matteo J. |year=1975| title = The Chetnik Movement & the Yugoslav Resistance | publisher = Johns Hopkins University Press |isbn = 978-0-8018-1589-8 }} * {{Cite book| ref=harv| last=Karchmar| first = Lucien| title = Draza Mihailović and the Rise of the Cetnik Movement, 1941–1945|year=1987| publisher = Garland Publishing|isbn=978-0-8240-8027-3|pages=}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| others = | title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Izdaja| volume = I| year = 1983a| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 04. 05. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| others = | title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Poraz| volume = II| year = 1983b| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 04. 05. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| others = | title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Rasulo| volume = III| year = 1983c| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 04. 05. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| others = | title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Slom| volume = IV| year = 1983d| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 04. 05. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref=harv| last=Petranović| first = Branko|authorlink = Бранко Петрановић|others = | title = Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945|year=1992| url = http://znaci.net/00001/92.htm| publisher = Vojnoizdavački i novinski centar| location = Beograd|id=}} * {{Cite book| ref=harv | last=Buisson| first = Jean-Christophe |year=1999| title = Le Général Mihailović: héros trahi par les Alliés 1893–1946 | publisher = Perrin | location = Paris }} * {{Cite book| ref=harv| last=Hoare| first = Marko Attila| title = Genocide and Resistance in Hitler's Bosnia: The Partisans and the Chetniks, 1941–1943|year=2006| publisher = Oxford University Press| location = New York|isbn=978-0-19-726380-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Lituchy|editor-first=Barry M.| title = Jasenovac and the Holocaust in Yugoslavia: Analyses and Survivor Testimonies|year=2006| location = New York| publisher = Jasenovac Research Institute| url = https://books.google.com/books?id=lvAhAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Козић| first = Милорад|authorlink = |others = | title = Четници Косте Пећанца у Другом светском рату|year=2004| url = http://istorijanisa.wikidot.com/cetnici-koste-pecanca| publisher = Просвета| location = Ниш|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Pavlowitch| first = Stevan K.|authorlink = Стеван К. Павловић| title = Unconventional Perceptions of Yugoslavia 1940–1945|year=1985| location = New York| publisher = Columbia University Press| url = https://books.google.rs/books?hl=sr&id=uo9pAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Pavlowitch| first = Stevan K.|authorlink = Стеван К. Павловић| title = Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia|year=2008| url = https://books.google.rs/books?hl=sr&id=dI9pAAAAMAAJ| location = New York| publisher = Columbia University Press}} * {{Cite book| ref=harv|last=Павловић| first = Стеван К.|authorlink = Стеван К. Павловић| title = Хитлеров нови антипоредак: Други светски рат у Југославији|year=2009| location = Београд| publisher = Clio| url = https://books.google.rs/books?id=9S3-SAAACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Тимофејев| first = Алексеј|authorlink = Алексеј Тимофејев|others = | title = Руси и Други светски рат у Југославији|year=2011| url = | publisher = Институт за новију историју Србије| location = |isbn = 978-86-7005-089-1}} * {{Cite book| ref=harv| last=Djilas| first = Aleksa| title = The Contested Country: Yugoslav Unity and Communist Revolution, 1919-1953|year=1991| publisher = Harvard University Press| url = http://books.google.com/books?id=NB_TCBY-jooC}} * {{Cite book| ref=harv| last=Dedijer| first = Vladimir|authorlink = Владимир Дедијер| title = Vatikan i Jasenovac: Dokumenti|year=1987| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?id=QbcMAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nikolić| first = Nikola|authorlink = Никола Николић (револуционар)| title = Jasenovački logor|year=1948| location = Zagreb| publisher = Nakladni zavod Hrvatske| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=7SqmGwAACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nikolić| first = Nikola|authorlink = Никола Николић (револуционар)| title = Jasenovački logor smrti|year=1975| location = Sarajevo| publisher = Oslobođenje| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=R-OBAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nikolić| first = Nikola|authorlink = Никола Николић (револуционар)| title = Kozaračka djeca: Jasenovački logor|year=1979| location = Zagreb| publisher = Stvarnost| url = https://books.google.com/books?id=pm4NAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Lukić| first = Dragoje|authorlink = Драгоје Лукић| title = Rat i djeca Kozare|year=1979| edition = 1.| location = Beograd| publisher = Narodna knjiga| url = https://books.google.com/books?id=Gm4NAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Лакић| first = Зоран|authorlink = Зоран Лакић| last2=Пајовић| first2 = Радоје| last3=Вукмановић| first3 = Гојко| title = Народноослободилачка борба у Црној Гори 1941-1945: Хронологија догађаја|year=1963| location = Титоград| publisher = Историјски институт| url = https://books.google.com/books?id=LrcuAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Лакић| first = Зоран|authorlink = Зоран Лакић| title = Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке: Збирка докумената|year=1963| location = Титоград| publisher = Историјски институт| url = https://books.google.com/books?id=yrouAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Лакић| first = Зоран|authorlink = Зоран Лакић| title = ЦАСНО: Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења 1944-1945: Збирка докумената|year=1975| location = Титоград| publisher = Историјски институт| url = https://books.google.com/books?id=UBogAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Лакић| first = Зоран|authorlink = Зоран Лакић| title = Народна власт у Црној Гори 1941-1945|year=1981| location = Цетиње-Београд| publisher = Обод & Народна књига| url = https://books.google.com/books?id=emwNAAAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Голубовић| first = Звонимир| title = Денационализаторска политика мађарског фашистичког окупатора у Бачкој - присилно исељавање и логорисање - насељавање Бачке Мађарима из других крајева| journal = Зборник Матице српске за историју|year=1987| volume = 36|pages=91-129}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Mirnić| first = Josip| title = Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941| journal = Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu|year=1967| volume = 10|pages=143-153}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Lukač| first = Dušan| title = Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata| journal = Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1988| volume = 6| issue = 1-2| url = http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1988_1-2.pdf|pages=53-85}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Ракић| first = Хранислав| title = Бугарски програм денационализације српског живља у првом и другом светском рату| journal = Лесковачки зборник|year=1988| volume = 28|pages=55-59}} * {{Cite book| ref=harv| last= Greif|first =Gideon|title=Jasenovac: Auschwitz of the Balkans =Jasenovac: Aušvic Balkana|year=2018| url =|publisher=|location =Teper (Israel) - Beograd (Srbija)|isbn = |url =https://drive.google.com/file/d/158UYTE2On2daAJYEs9FTg9UD1pbSVMop/view?usp=sharing|url=https://drive.google.com/file/d/11fwcuVOMcXSmfr6AOXpAZ2GNmPDqtm3r/view?usp=sharing}} * {{Cite book| ref=harv| last= Логос|first =Александар А.|title=Историја Срба, друго допуњено издање|year=2016| url =|publisher=|location =Beograd|isbn = |url =https://www.academia.edu/35288706/ИСТОРИЈА_СРБА_II_измењено_издање_Београд_2016_IV_део_стране_617_806_pdf?sm=b}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Историја}} {{Други пројекти | commons = Yugoslavia in World War II | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = }} * [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Hocemo-li-traziti-ono-sto-je-nase.sr.html Хоћемо ли тражити оно што је наше („Политика“, 10. април 2011)] {{Други светски рат у Југославији}} {{Други светски рат}} {{Authority control}} [[Категорија:Југославија у Другом светском рату]] [[Категорија:Краљевина Југославија]] b23ct0i2axppnu0exhj4soh0fzx3nc9 25114931 25114924 2022-07-19T22:11:26Z 79.101.237.41 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | рат = Други светски рат у Југославији | део = [[Други светски рат|Другог светског рата]] | слика = National Liberation War collage2.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = У смеру казаљке на сату: [[Анте Павелић]] се среће са [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]], [[Стјепан Стева Филиповић|Стева Филиповић]] пред своју смрт, [[Драгољуб Михаиловић]] се обраћа својим људима, совјетски војници у Београду, жртве у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]], група немачких војника, [[Јосип Броз Тито]] са Врховним штабом | време = [[6. април]] [[1941]] — [[25. мај]] [[1945]]. | локација = [[Краљевина Југославија|Југославија]] | узрок = | територија = | резултат = Победа [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске Југославије]] и [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] | страна1 = '''[[Антихитлеровска коалиција|Савезници:]]'''<br />{{застава|Демократска Федеративна Југославија}} <small>([[Друго заседање АВНОЈ-а|1943]] —1945)</small> *{{застава|Народноослободилачка војска Југославије}} <small>([[Устанак у Србији 1941.|од јула 1941]])</small> {{застава|Совјетски Савез}} <small>([[Битка за Србију|од 1944]])</small> <br />'''Бивше чланице Сила Осовине:'''<br /> {{застава|Краљевина Бугарска| name = Бугарска}} <small>([[Битка за Србију|од 1944]])</small> <br />'''Подршка:'''<br />{{застава|Уједињено Краљевство}} <small>([[Техеранска конференција|званично од 1943]])</small> <br />{{застава|Сједињене Америчке Државе|1912}} <small>([[Техеранска конференција|званично од 1943]], ограничено учешће)</small> <br /> Остала подршка: <br />{{зас|Краљевина Југославија}} [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|Југословенска избегличка влада]] <small>([[Споразуми Тито—Шубашић|од 1944]])</small> <br /> {{зас слика|Flag of Albania (1944–1946).svg}} [[Народноослободилачка борба Албаније|Демократска влада Албаније]] <small>(од 1944)</small> *{{зас слика|Flag of Albanian National Liberation Movement.svg}} [[Народноослободилачка борба Албаније|Народноослободилачка војска Албаније]] | страна2 = ''' [[Антихитлеровска коалиција|Савезници:]]'''<br />{{застава|Краљевина Југославија}} <small>([[Априлски рат|април 1941]])</small> <hr /> {{застава|Југословенска војска у отаџбини}} *[[Српска државна стража|Српски ударни корпус]] <small>(1944—1945)</small> '''Подршка:'''<br />{{зас|Краљевина Југославија}} [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|Југословенска избегличка влада]] <small>(до 1944)</small> <br />{{застава|Уједињено Краљевство}} <small>([[Техеранска конференција|до 1943]])</small> <br />{{застава|Сједињене Америчке Државе|1912}} <small>([[Техеранска конференција|до 1943]])</small> | страна3 = '''[[Силе Осовине|Силе Осовине:]]'''<br />{{застава|Трећи рајх| name = Немачка}}<br />{{застава|Краљевина Италија| name = Италија}} <small>([[Капитулација Италије|до 1943]])</small> <br />{{застава|Краљевина Мађарска| name = Мађарска}} <small>([[Операција Маргарете|до 1944]])</small><br />{{застава|Краљевина Бугарска| name = Бугарска}} <small>(до 1944)</small> <br />{{застава|Независна Држава Хрватска}} *[[Хрватске оружане снаге]] <small>(1944—1945)</small> **[[Усташка војница]] <small>(од 1941)</small> **[[Хрватско домобранство (НДХ)|Хрватски домобрани]] <small>(1941—1944)</small> *[[Црногорска народна војска (1945)|Црногорска народна војска]] <small>(1945)</small> '''[[Марионетска држава|Марионетски режими]]:'''<br />{{зас|Албанија|1939}} [[Албанија под италијанском окупацијом (1939–1943)|Краљевина Велика Албанија]] <small>(1941—1943)</small> *[[Вулнетари]] {{зас|Албанија|1943}} [[Албанија под немачком окупацијом (1943–1944)|Краљевина Велика Албанија]] <small>(1943—1944)</small> *[[Бали Комбетар]] *[[Вулнетари]] {{застава|Влада народног спаса}} <small>(1941—1944)</small> *[[Српска државна стража]] <small>(1941—1944)</small> *[[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српски добровољачки корпус]] **[[Црногорски добровољачки корпус]] <small>(1944—1945)</small> *[[Четници Косте Пећанца]] <small>(1941—1942)</small> {{застава|Независна Држава Црна Гора}} <small>(1941—1944)</small> [[Независна Држава Македонија]] <small>(1944)</small><br /> '''Остале формације:''' *[[Словеначко домобранство|Словеначки домобрани]] <small>(1943—1945)</small> *[[Руски заштитни корпус]] *[[Муслиманска милиција Санџака]] | заповедник1 = {{зас|НОВЈ}} [[Јосип Броз Тито]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Михајло Апостолски]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Милован Ђилас]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Александар Ранковић]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Коста Нађ]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Пеко Дапчевић]] <br />{{зас|НОВЈ}} [[Едвард Кардељ]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Коча Поповић]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Петар Драпшин]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Светозар Вукмановић]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Арсо Јовановић]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Сава Ковачевић]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Иван Гошњак]] <br />{{зас|НОВЈ}} [[Борис Кидрич]]<br />{{зас|НОВЈ}} [[Франц Розман Стане]]<br /> [[Датотека:Flag of the Soviet Union (1923-1955).svg|25п|ивица]] [[Фјодор Толбухин]] | заповедник2 = {{зас|ЈВуО}} [[Драгољуб Михаиловић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Илија Трифуновић-Бирчанин]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Доброслав Јевђевић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Павле Ђуришић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Момчило Ђујић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Захарије Остојић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Петар Баћовић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Војислав Лукачевић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Јездимир Дангић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Драгутин Кесеровић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Драгослав Рачић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Никола Калабић]] | заповедник3 = {{зас|Трећи рајх}} [[Максимилијан фон Вајхс]]<br /> {{зас|Трећи рајх}} [[Александер Лер|Александар Лер]]<br />{{зас|Трећи рајх}} [[Едмунд Глез фон Хорстенау]]<br />{{зас|Трећи рајх}} [[Лотар Рендулић]]<br />{{зас|Краљевина Италија}} [[Марио Роата]]<br /> {{зас|Краљевина Италија}} [[Пирцио Бироли]]<br />{{зас|Краљевина Мађарска}} [[Миклош Хорти]]<br /> {{зас|НДХ}} [[Анте Павелић]]<br /> {{зас|НДХ}} [[Славко Кватерник]]<br />{{зас|Влада народног спаса}} [[Милан Недић]]<br />{{зас|Влада народног спаса}} [[Димитрије Љотић]]<br /> {{зас|Влада народног спаса}} [[Коста Мушицки]]<br />{{зас слика|Chetniks Flag.svg}} {{зас|Влада народног спаса}} [[Коста Пећанац]]<br />{{зас|Црна Гора|1941}} [[Секула Дрљевић]] | цивилне жртве = 1.700.000{{sfn|Логос|2016|pp=726. Укупни број убијених цивила и припадника оружаних формација у Савезном статистичком уреду Југославије 1947. године је процењен на више од 1.700.000 лица, али је процена после смањена на више од 1.000.000, а мање од 1.100.000 лица.}} }}{{Кампање Другог светског рата}} '''Други светски рат у Југославији''' је био сукоб у оквиру [[Други светски рат|Другог светског рата]] на територији [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] који је трајао од [[6. април]]а [[1941]]. до [[25. мај]]а [[1945]]. Рат је почео 6. априла 1941. нападом [[Силе Осовине|сила Осовине]] предвођених [[Трећи рајх|Немачком]] на Југославију која је након краткотрајног [[Априлски рат|Априлског рата]] поражена, окупирана и подељена између Немачке, [[Краљевина Италија|Италије]], [[Краљевина Мађарска|Мађарске]], [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] и клијентских режима. Рат је највећим делом био [[мали рат|герилски]], а водили су га [[четници]] [[Југословенска војска у отаџбини|(ЈВуО)]] и [[народноослободилачка војска Југославије|партизани (НОВЈ)]] предвођени [[комунизам|комунистима]] [[савез комуниста Југославије|(КПЈ)]] против окупаторских снага и њихових [[Марионетска држава|марионетских режима]], као што су [[Независна Држава Хрватска|Независна Држава Хрватска (НДХ)]] са [[Усташе|усташким]] режимом, и [[Влада народног спаса]] на [[Србија под немачком окупацијом|територији окупиране Србије]]. Истовремено рат је био и револуција и [[грађански рат]] између комунистичког партизанског, и ројалистичког четничког покрета. На почетку су и партизани и четници били покрети отпора окупацији, и краткотрајно сарађивали. Међутим, крајем 1941. су се сукобили. Четници су [[Сарадња четника са снагама Осовине у Другом светском рату|сарађивали]] са италијанским окупационим снагама све до [[капитулација Италије|капитулације Италије]], а после тога са Немцима и НДХ. Силе Осовине су покренуле [[Списак осовинских операција у Југославији у Другом светском рату|низ офанзива]] са циљем да униште отпор окупацији, и скоро су то и успели у [[битка на Неретви|зиму]] и [[Битка на Сутјесци|пролеће]] 1943. Упркос губицима, партизани су опстали као значајна борбена снага, стекли су [[Техеранска конференција|признање западних Савезника]] и поставили [[антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|темеље за послератну Југославију]]. Уз подршку у виду логистике, допремања оружја и залиха, обуке и ваздушних снага и совјетских копнених снага у [[Београдска операција|Београдској операцији]], партизани су успели да стекну контролу над целом државом и пограничним деловима Италије и Аустрије. Људске жртве су биле огромне. Број жртава још увек није утврђен, али се углавном прихвата да је већи од милион људи.{{sfn|Логос|2016|pp=726. Један попис жртава рата у Југославији сачињен је 1964. Њега је обавила Савезна комисија за попис жртава рата. Тај попис је непотпун и садржи само 597.000 жртава рата. Недостатак је био и што за породице које су потпуно страдале, често није имао ко дати податке. Пописивачи су свесно избегавали да попишу жртве које су страдале у четничким јединицама, биле стрељане од партизана и сл. Истовремено, та комисија је сачинила процену очекиваног броја становника 1948. и упоредила га са стварним резултатом пописа за ту годину. Појавила се разлика од више од 2 милиона особа. Тако су закључили да је број од око 2 милиона број који показује укупни демографски губитак. Комисија је проценила да је око 600 хиљада Немаца, Италијана и осталих напустило Југославију до пописа 1948. Од преосталог губитка тј. од 1,456 милиона живота комисија је одузела још око 356 хиљада као повећање смртности у условима рата и смањење броја рођених. Тако су они претпоставили да је до око 1,1 милион особа убијено у Југославији у току Другог светског рата.}} Процењује се да су Срби чинили између 48% и 58% од укупног броја жртава. Усташки режим је вршио [[Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској|геноцид над Србима]], и мањинским народима [[Јевреји]]ма и [[Роми]]ма. Немачки и мађарски војници су такође вршили масовна стрељања цивила као одмазде за активности покрета отпора. Четници су [[Злочини четника у Другом светском рату|вршили масакре]] и [[етничко чишћење|етничка чишћења]] над [[муслимани]]ма и [[Хрвати]]ма, и злочине над партизанским симпатизерима, а италијански окупатор је спровођењем политике италијанизације вршио масакре и етничка чишћења над [[Словенци]]ма и [[Хрвати]]ма. На крају, током и после завршне фазе рата, партизани су извршили [[Злочини партизана у Другом светском рату|одмазде према колаборационистима и политичким неистомишљеницима]], депортације [[дунавске Швабе|дунавских Шваба]], принудне маршеве и погубљења више хиљада ратних заробљеника и цивила који су бежали пред њима, [[Фојбе|масовна убиства Италијана]] у [[Истра|Истри]] и [[Злочини партизана у Србији|злочине над Србима, Немцима и Мађарима]] које су повезивали са фашистичким снагама. == Позадина == === Ситуација пре напада === [[Датотека:Second world war europe 1941 map de.png|мини|лево|Стање у Европи током напада на Југославију]] [[Министарски савет Краљевине Југославије|Југословенска влада]] је, пратећи догађаје у Европи и освајања [[Трећи рајх|нацистичке Немачке]], очекивала да ће и Југославија бити нападнута. Зато је тражила начин како да избегне тај очекивани сукоб. Један од начина да се реше безбедносни проблеми [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] било је и потписивање пакта са Немачком [[25. март]]а [[1941]]. године. Повољни услови за Краљевину Југославију у овом уговору нису били гаранција да ће бити и испоштовани од [[Адолф Хитлер|Хитлера]]. Супротна одлука значила је сигуран рат са [[Трећи рајх|Немачком]] и њеним савезницима који су окруживали Краљевину Југославију, са свих страна осим кратке границе са Грчком на крајњем југу. У току ноћи [[20. март]]а одржана је седница на којој је југословенска влада решила да приступи [[Тројни пакт|Тројном пакту]]. У [[Беч]]у је 25. марта потписан протокол о приступању. Народ није био задовољан овом одлуком јер је сматрао сарадњу са [[нацизам|нацистима]] неприхватљивом. Због тога су избиле демонстрације и изведен је [[Војни пуч од 27. марта 1941.|државни удар]] у ноћи између [[26. март|26]]. и [[27. март]]а 1941. године на челу са генералима [[Боривоје Мирковић|Боривојем Мирковићем]], и [[Душан Симовић|Душаном Симовићем]]. Срушена је влада [[Драгиша Цветковић|Драгише Цветковића]], похапшени сви њени министри, свргнуто намесништво регента кнеза [[Павле Карађорђевић|Павла Карађорђевића]], а на радио-станици Београд је објављено да је престолонаследник [[Петар II Карађорђевић]] проглашен пунолетним. Нова влада постављена је у рано јутро 27. марта 1941. са генералом Душаном Симовићем као њеним председником. Истог дана организоване су [[војни пуч од 27. марта 1941.|демонстрације]] широм простора Југославије у којима су већину чинили [[Срби]]. Народ је истог дана изашао да да подршку обарању владе и на улици су се чуле пароле ''Боље рат него пакт, боље гроб него роб''. Хитлер је побеснео чувши за догађаје у Југославији. Његове планове о нападу на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] је морао да одложи. У ноћи између [[5. април|5]]. и [[6. април]]а 1941. године потписан је уговор између Југославије и Совјетског Савеза. Југославија је признала Совјетски Савез, а он пристао да поштује независност Краљевине Југославије, територију и суверена права, а у случају напада Немачке на Југославију, ће стати на страну Југославије. === Напад сила Осовина на Југославију (Априлски рат) === {{main|Априлски рат}} [[Датотека:Invasion of Yugoslavia lines of attack Why We Fight no. 5.jpg|мини|лево|220п|Правци наступања немачких снага током Априлског рата.]] Краљевину Југославију су 6. априла са свих страна напале силе Осовине, углавном немачке снаге, али и италијанске и мађарске. [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] је бомбардовао Београд у зору 6. априла. Инвазија је трајала 11 дана и окончала се безусловном капитулацијом [[Југословенска војска|Југословенске краљевске]] војске 17. априла. Борбена дејства су окончана 18. априла 1941. године. Три дана раније краљ и влада су напустили земљу. Југословенска влада је остатак рата провела у избеглиштву. Територија срушеног краљевства је подељена на интересне сфере Немачке и Италије. Осим што је била безнадежно лоше наоружана у поређењу са немачким Вермахтом, југословенска војска је покушала да брани читаву границу, али је само развукла своје ограничене ресурсе. Осим тога, највећи део хрватског становништва је одбијао да се бори и дочекивао је Немце као ослободиоце. Једини отпор инвазији долазио је из јединица у Србији и Црној Гори. === Окупација и подела Југославије === {{Посебан чланак|Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату}} [[Датотека:Fascist occupation of yugoslavia-sr.png|мини|Окупаторска подела Југославије]] Услови капитулације су били изузетно тешки, пошто су силе Осовине поделиле Југославију. Италија је окупирала јужну Словенију, [[Косово]], [[Метохија|Метохију]], велике делове [[Далмација|Далмације]] са скоро свим јадранским острвима и [[Бока которска|Боку Которску]]. Такође је стекла контролу над новооснованом [[Независна Држава Црна Гора|црногорском]] [[Марионетска држава|марионетском државом]]. Црној Гори је обећано поновно успостављање [[Петровићи Његоши|династије Његош Петровић]]. Италија је доделила [[Велика Албанија|Великој Албанији]] делове [[Зетска бановина|Зетске]] и [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]], односно Метохију, део [[Црна Гора|Црне Горе]], већи део Косова, и део [[Вардарска Македонија|Македоније]]. Мађарска је анектирала [[Бачка|Бачку]], [[Барања|Барању]], [[Међимурска жупанија|Међимурје]] и [[Прекомурје]]. Бугарска је добила већи део Вардарске бановине и мање делове [[Моравска бановина|Моравске]]. За време Априлског рата ([[10. април]]а) основана је и [[Независна Држава Хрватска]], којој су поред [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] још припојени [[Босна]] (Врбаска и део Дринске бановине), остатак [[Херцеговина|Херцеговине]] (део Зетске бановине) и остатак [[Срем]]а (део Дунавске бановине). Политичко вођство је дато [[Анте Павелић|Анти Павелићу]], вођи [[Усташе|усташког]] покрета. Приближно месец дана после проглашења НДХ почело је масовно протеривање и убијање [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Рома]].{{sfn|Логос|2016|pp=690. Од краја априла 1941. уместо појединачних убистава Срба почела су масовна погубљења. Пред крај априла 1941. то се догодио у селу Гудовцу код Бјеловара. Од прве половине маја 1941. усташе су вршиле масовна убиства и на Банији (Војнић и Глина), а затим и у свим другим крајевима где је било Срба.}} Немачка је анектирала северну Словенију и од остатка Србије (и Баната) образовала [[војна управа у Србији (1941—1944)|територију Територије војноуправног команданта Србије]]. Немци су у заробљеништво одвели око 300.000 бивших југословенских војника.{{sfn|Логос|2016|pp=687. Према извештају немачке команде, у Априлском рату заробљено је око 344.000 војника и официра. Те заробљенике су одвели у немачке логоре. Италијанска војска је заробила још око 30.000 војника и официра. Неки су убрзо ослобођени, а у заробљеништву је остало око 210.000.}} Слом државне творевине Краљевине Југославије оставио је тежак утисак у народу. Немачка окупациона политика била је оштра и тешка за становништво према коме је непријатељ гајио разне предрасуде. Народ на простору данашње Србије је, поред осећаја горчине услед пораза, морао да се бори са немачким реквизицијама, са проблемом избеглица и смањеним обимом економског пословања. === Етничке прилике у Југославији на почетку Другог светског рата === Етничка шароликост Југославије је пружила окупаторима могућност за брже напредовање и освајање власти. У [[Војводина|Војводини]] су живеле [[Мађари|мађарска]], [[Немци|немачка]] и [[Хрвати|хрватска]] мањина које су листом пришле уз надирућег окупатора (Немце, Мађаре и Хрвате – усташе) и омогућиле му брзо заузимање овог терена. На Косову и Метохији, [[Албанци|албанска]] мањина је масовно пришла уз италијанског окупатора и омогућила му брзо заузимање ове територије, а након тога од дела албанског војно способног становништва формиране су и СС трупе „ Скендербег“. Најтежа ситуација за српски народ је била у оним српским земљама које су ушле у марионетску творевину [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. У тим крајевима, [[усташе]] почињу систематски [[Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској|геноцид на српским живљем]]. У Црној Гори је постојала мањина која је била сепаратистички настројена. Ова група је била мањинска, али је успела да дође на власт само уз помоћ италијанског окупатора. == Покрети отпора == Сам систем управе наметнут од Немаца био је основа за стварање покрета отпора: четничког и партизанског. Четници су били за очување [[Монархија|монархије]] и [[Велика Србија|Велику Србију]] унутар Југославије, док је циљ партизана била комунистичка револуција и рушење старог система. У [[Београд]]у је прво успостављена [[Комесарска управа Милана Аћимовића|Комесарска управа]], на челу са [[Милан Аћимовић|Миланом Аћимовићем]], а потом, 29. августа 1941. формирана [[влада народног спаса|влада Народног спаса]], на челу са [[Милан Недић|Миланом Недићем]], која се борила да смири деловање оба покрета отпора и тиме спречи СС-овске одмазде. === Равногорски четнички покрет === {{Посебан чланак|Југословенска војска у отаџбини}} [[Датотека:DMihailovic poternica.jpg|мини|десно|200п|Немачка потерница за генералом Дражом Михаиловићем]] Избегавши заробљавање од стране окупатора у Априлском рату, пуковник [[Драгољуб Михаиловић]] се склонио на [[Равна гора (висораван)|Равну гору]] и [[6. мај]]а [[1941]]. од официра и подофицира (којима су се постепено придруживали и други официри и политичари), оформио [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]]. Своју активност је усмерио на успостављање веза са британском обавештајном службом (уз помоћ америчког и турског посланства у Београду) и преко ње са југословенском избегличком владом. Михаиловић је већ почетком августа успео да обавести председника краљевске владе [[Душан Симовић|Душана Симовића]] о својој групи и њеним намерама, тражећи подршку и помоћ и стављајући се влади на располагање. Мада ово није била директна веза већ преко посредника (Британаца), већ од лета 1941. Михаиловић одржава сталне контакте и с [[Уједињено Краљевство|Британцима]] и с [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|избегличком владом]]. Ноћу између [[17. септембар|17]]. и [[18. септембар|18. септембра]] 1941. код [[Петровац на Мору|Петровца на Мору]] из савезничке подморнице искрцала се комбинована британско-југословенска војно-обавештајна мисија, са капетаном [[Бил Хадсон|Билом Хадсоном]] на челу, и стиже [[25. октобар|25. октобра]] на Равну гору у Михаиловићев штаб. Од тада па све до потпуног разлаза Британаца и Михаиловића (јуна [[1944]]), четници су имали сталну везу и пуну подршку избегличке владе која је Михаиловића стално унапређивала (од пуковника до армијског генерала) и поставила за начелника штаба команде југословенске војске у отаџбини и министра војног. Михаиловић је ради придобијања присталица из разних друштвених слојева, првенствено у српском народу, правио неколико политичких програма, који посебно они из 1941. године показују његова политичка опредељења. У првом програму од јуна 1941, већ у првој тачки он, са [[Стеван Мољевић|Стеваном Мољевићем]] прокламује своја политичка и војно стратешка опредељења. У њему се каже: „Одржавање непријатељског става према окупаторима и њиховим помагачима, али за сада до даљег не улазити у непосредне борбе, осим у случајевима самоодбране као што је случај у Хрватској...” За рад у прелазном периоду, Михаиловић истиче да се по сваку цену онемогући грађански рат међу Србима. У одељку припрема за нормално стање, Михаиловић каже: „Сматрати владу у емиграцији легалном владом док траје рат и по могућности одржавати везу са њом“, што је потврда његовог стратешког опредељења – рестаурација Краљевине. У делу Програма који говори о периоду слома окупатора доминантна су два задатка: # казнити све који су служили непријатељу и који су свесно радили на истребљењу српскога народа, и # учинити хомогеним српску државну заједницу, тј. стварање Југославије и унутар ње Велику Србију. Равногорски четнички покрет првенствено се руководио идеологијом [[Велика Србија|великосрпског]] државотворства. [[Драгиша Васић]] и емигрантски министар иностраних послова [[Момчило Нинчић]] већ су били начисто с тим да Југославију уопште не треба обнављати, али из јасних спољнополитичких разлога такав став се није јавно износио. Понашање избегличке владе у [[Лондон]]у, у одређеним фазама и краља, и крајња политичка неспособност, представљали су огромно оптерећење за равногорски четнички покрет и кључни реметилачки фактор у конципирању његове јединствене, кохерентне и чврсте идеологије. Драгиша Васић је инсистирао да се четнички покрет оштро критички дистанцира од рада краљевске владе и посебно њених хрватских министара који су стварали велику забуну у очима западних савезника по питању прилика у окупираним јужнословенским земљама. Равногорска великосрпска идеологија је [[1942]]. имала велики утицај и следбеницима генерала Милана Недића, па је то време највећег ентузијазма у војним формацијама и политичким групацијама генерала Драже Михаиловића. Војнички [[битка на Неретви|пораз на Неретви]] ће уздрмати покрет и у њему развити извесне центрифугалне тенденције, слабљење дисциплине и идејну дезоријентацију током [[1943]]. године. [[Техеранска конференција]] [[Јосиф Стаљин|Стаљина]], [[Френклин Делано Рузвелт|Рузвелта]] и [[Винстон Черчил|Черчила]] донела је одлуку о обнови југословенске државе и пружању помоћи Титовим [[народноослободилачка војска Југославије|партизанима]], и то [[28. новембар|28. новембра]] 1943. дан уочи заседања [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а. Као одговор Другом заседању АВНОЈ-а од стране [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] крајем 1943. године, половином јануара 1944. у селу [[Ба (Љиг)|Ба]] одржан је [[Светосавски конгрес]] припадника ЈВуО. Најтежи ударац Михаиловићевим четницима ипак је задао краљ [[Петар II Карађорђевић]]. Краљ је сменио у јуну 1944. године Божидара Пурића са места председника владе и поставио Хрвата Ивана Шубашића. === Народноослободилачки партизански покрет === {{Посебан чланак|Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачка борба народа Југославије}} [[Датотека:Josip Broz Tito poternica.jpg|мини|десно|200п|Немачка потерница за Јосипом Брозом Титом]] [[Партизански одреди Југославије|Партизанске одреде]] је формирала и предводила [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) на челу са [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]]. Краткотрајни [[Априлски рат]], комадање Југославије, стварање НДХ и осталих квислиншких творевина, терор окупатора и осталих колаборациониста створили су расположење код народа (превасходно српског) да се окупатору треба супротставити. Политбиро ЦК КПЈ је тек [[4. јул]]а [[1941]]. године донео одлуку о почетку оружане борбе, након уласка [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] у рат против [[Трећи рајх|Немачке]] и ангажовањем главних Хитлерових снага на [[Источни фронт (Други светски рат)|Источном фронту]], као и позивом [[Коминтерна|Коминтерне]] свим поробљеним народима Европе да се укључе у рат против сила Осовине, као највећег зла човечанства. Прва партизанска јединица је био Сисачки партизански одред, званично основан близу [[Сисак|Сиска]] [[22. јун]]а 1941. Ипак, разне војне организације са више или мање везе са КПЈ су биле укључене у разна пружања отпора силама Осовине који су избили у подручјима Југославије насељеним углавном [[Срби]]ма након почетка [[Операција Барбароса|операције Барбароса]]. У Београду је основан Главни штаб партизанских одреда Југославије, а КПЈ је званично одлучила да покрене оружани устанак 4. јула 1941, даном који се касније славио као Дан борца - државни празник СФРЈ. Три дана касније, Ваљевски партизански одред је извршио акцију у селу Бела Црква у [[Рађевина|Рађевини]]. Тај дан се након ослобођења славио кад Дан устанка у Србији. У јесен 1941, партизани су основали [[Ужичка република|Ужичку републику]] на ослобођеној територији у западној [[Србија|Србији]]. Ова територија је поново окупирана новембра 1941. [[21. децембар|21. децембра]] исте године, партизани су у [[Рудо|Руду]] формирали [[Прва пролетерска ударна бригада|Прву пролетерску бригаду]] - прву регуларну јединицу која је могла да дејствује изван места где је основана. 1942, те јединице и партизански одреди су се спојили у Народноослободилачку војску (НОВ) и Партизанске одреде Југославије (ПОЈ), а касније у [[Југословенска народна армија|Југословенску армију]] [[1. март]]а [[1945]]. == Фазе рата након окупације == === Устанци против окупатора === {{Посебан чланак|Устанак у НДХ|Устанак у Херцеговини 1941.|Устанак у Србији 1941.|Тринаестојулски устанак|Устанак у Србу}} Током лета 1941. у готово свим крајевима [[Југославија|Југославије]] дошло је до образовања противосовинских борбених група и до отпочињања напада на осовинске и квислиншке трупе и инфраструктурне објекте. Устаници су били мотивисани патриотизмом, идеолошким убеђењем или страхом за голи живот, као у случају Срба у НДХ и [[Јевреји|Јевреја]].{{sfn|Greif|2018|pp=132-144. Тим законима су Јевреји и Роми као неаријевци, били обележени као непожељни државни припадници, а њихово питање је требало да буде решено. Срби који су живели у НДХ расним законима нису били сврстани у „расни талог". За Србе су били предвиђени или покрштавање или други правни начини да се сведу на грађање другог реда, да би се потом приступило њиховом одвођењу у логоре и физичком уништавању... Јевреји и Роми су применом тих нечовечних закона, били готово потпуно истребљени.}} Након [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]] [[22. јун]]а [[1941]]. Комунистичка партија Југославије је појачала своје активности Комунистичка партија Југославије је званично одлучила да покрене устанак 4. јула 1941. Тај датум се касније обележавао као [[Дан борца]]. За почетак [[устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]] узима се напад на српске жандаре у селу [[Бела Црква (Крупањ)|Бела Црква]]. У јулу 1941. дошло је до општег народног [[Тринаестојулски устанак|устанка у Црној Гори]], а током јесени 1941. устанак је добио масован карактер и у западној Србији и у неким крајевима Босне, Херцеговине и Хрватске. У западној Србији формирана је пространа слободна територија, такозвана [[Ужичка република]]. Истовремено, остаци официрског кора војске Краљевине Југославије који су избегли заробљавање вршили су међусобно повезивање и организовање. Ове две групе преузеле су вођство над устаничким групама, започевши формирање војних формација. Значајну улогу у припреми кадрова за организацију партизанског рата у Југославији је имао Совјетски Савез. Уочи рата неколико стотина будућих истакнутих учесника НОБ је завршило партизанске течајеве у организацији совјетске војно-обавештајне службе у Совјетском Савезу и Шпанији.{{sfn|Тимофејев|2011|pp=}} Тако су настале две устаничке формације, једна под руководством [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], под називом [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] (касније [[Народноослободилачка војска Југославије]]) и друга под командом пуковника [[Југословенска војска|Југословенске војске]] [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]], под називом [[Југословенска војска у отаџбини]] (у народу познатија као [[четници]]). === Операција Ужице и грађански рат четника и партизана === {{Посебан чланак|Партизанско-четнички сукоб|Прва непријатељска офанзива}} Након почетних успеха устаника, дошло је до узвратних мера осовинских снага. Устаничке снаге претрпеле су поразе, што је довело до губитка слободне територије и осеке устанка. Између две устаничке формације избио је у Србији општи сукоб [[1. новембар|1. новембра]] [[1941]]. Упркос примирју потписаном [[20. новембар|20. новембра]], сукоб се наставио и добио на интензитету. У јануару [[1942]]. овај сукоб пренео се и на територију Црне Горе, а током првих месеци те године захватио је и Босну и Херцеговину, Лику и Далмацију. Тиме је сукоб прерастао у тотални рат до уништења. Бројне четничке снаге у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској [[Сарадња четника са снагама Осовине у Другом светском рату|повезале су се са италијанском окупационом војском]] или склопиле [[Споразуми о сарадњи четника са НДХ|споразуме са властима НДХ]]. === Романијско-бирчанска и озренска операција === {{Посебан чланак|Друга непријатељска офанзива}} [[Датотека:Bihać Republic.png|мини|десно|200п|Бихаћка Република]] Након неуспеха и губљења позиција у источним крајевима у првој половини 1942, партизанско руководство определило се за формирање чврстих мобилних формација, способних за борбу у разним подручјима. Формиране су бригаде, које су бројале око 1.000 бораца, а затим су од више бригада формиране дивизије. Ова оријентација на покретљиве ударне јединице показала се успешном. Партизанске јединице извеле су већи број успешних напада на непријатељске гарнизоне (Кључ, [[Борбе за Ливно 1942.|Ливно]], Мркоњић Град, [[Борбе за Јајце 1942.|Јајце]], Босанско Грахово, [[Бихаћка операција 1942.|Бихаћ]], [[Напад НОВЈ на Теслић јануара 1943.|Теслић]]). Тако је формирана пространа слободна територија, такозвана [[Бихаћка република]], и истовремено је формирана групација оперативних јединица као почетак НОВЈ. === Операција Трио === {{Посебан чланак|Трећа непријатељска офанзива}} Осовинске снаге реаговале су енергично на стварање слободне територије и противосовинске војске. Немачке снаге у НДХ, које су се 1941. састојале од само једне посадне дивизије, крајем 1942. увећане су на 7 дивизија. Немачке и италијанске команде израдиле су план операција. Током операција требало је, поред уништења [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], такође да буду разоружане и распуштене локалне јединице под италијанском командом, односно [[Добровољачка антикомунистичка милиција]], које су у тој фази представљале главнину [[Момчило Ђујић|Ђујићевих]] четничких снага. На овоме су посебно инсистирали Немци, упркос италијанском отпору, сматрајући да ће се четничке јединице у случају савезничког искрцавања у Југославији окренути против осовинских снага. === Операција Вајс (Битка на Неретви) и Операција Шварц (Битка на Сутјесци) === {{Посебан чланак|Операција Вајс I|Битка на Неретви|Битка на Сутјесци|Четврта непријатељска офанзива|Пета непријатељска офанзива}} Главне осовинске операције почеле су [[20. јануар]]а [[1943]], и трајале су, с мањим прекидом, до [[15. јун]]а. Прве две операције, [[Операција Вајс I|Вајс I]] и [[Операција Вајс II|Вајс II]] карактерисане су жестоким борбама осовинских снага са јединицама НОВЈ, а у саставу италијанских снага на страни осовине борили су се и Ђујићеви четници, а планирано разоружање и распуштање је изостало. Овај део окончан је успехом снага НОВЈ, које су, и поред изложености великим напорима и знатним губицима, очувале борбену снагу. Главна оперативна групација НОВЈ пробила се кроз италијанске и четничке положаје у захвату Неретве према источној Херцеговини и Црној Гори. За наставак операција, под називом [[Битка на Сутјесци|Шварц]], Немци су довели још једну дивизију ([[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдску]]). Операције су се одвијале на територији Црне Горе и југоисточне Босне. Наступајући према снагама НОВЈ, Немци су разоружали и расформирали велики број четничких јединица, а знатан број су интернирали у заробљеничке логоре, иако ове нису пружиле отпор. Немачке снаге, уз помоћ Италијана на помоћним задацима, успеле су да опколе Главну оперативну групу НОВЈ и наметну јој упорну једномесечну борбу на тешком терену под неповољним условима. Услед велике бројчане и ватрене надмоћи Немаца, снаге НОВЈ претрпеле су веома тешке губитке. Ипак, њихов знатан део успео је да се средином јуна пробије кроз немачке обруче у источну Босну, где се током наредних недеља поново распламсала партизанска борба. Борци НОВЈ савладали су током ових операција тешка искушења. Стога су ове борбе у послератној Југославији добиле митски статус и биле су познате као Четврта и Пета офанзива, односно [[Битка на Неретви]] и [[Битка на Сутјесци]]. === Капитулација Италије === {{Посебан чланак|Капитулација Италије}} Почетком септембра 1943. Италија је капитулирала. Немачка команда припремила се за овај догађај. У Југославију је доведен штаб [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]], а на располагање су јој стављене крупне снаге. [[15. август]]а [[1943]]. формирана је у [[Београд]]у нова стратегијска команда, штаб [[Група армија Ф|Групе армија Ф]], ради обједињавања командовања јединицама у Грчкој и Југославији. Ове снаге су у септембру и октобру извеле [[Операција Ахзе|операцију Ахзе]] са циљем разоружавања и стављања под контролу италијанске армије на Балкану. Долазак армијских и корпусних штабова и бројних нових јединица није само бројчано ојачао немачке снаге на терену, него је уједно подигао њихову тактичку употребу на виши ниво. Немачки штабови су пратили и проучавали противника, користећи сараднике са терена и развијајући специјализоване обавештајне, диверзантске и извиђачке екипе. Пад Италије имао је такође за последицу нагло јачање [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], како бројчано, тако и по наоружању, које је преузето од разоружаних Италијана. Ово је омело немачке планове о поседању италијанских положаја. С обзиром да су у јужној Италији напредовале савезничке снаге, избивши на обалу [[Јадранско море|Јадрана]], велике непоседнуте области на обали и у унутрашњости Југославије представљале су критичан проблем за немачку одбрану. Немачки командант овако је оценио ситуацију: {{цитат|Ситуација у унутрашњости Балканског полуострва, у непосредној вези са замишљеним, односно стварним током догађаја на подручју Средоземног мора, знатно се заоштрила... Борбене акције, које су се отуда развиле изгубиле су карактер герилског рата. У стварности, у борбама са посадним трупама на одлучујућим местима појављују се бројно јаке, плански вођене и — бар за планинско ратовање — добро наоружане и опремљене јединице... Према томе, неправилно би било да се и даље говори о „герилству“ или да се сузбијање банди сматра као полицијска ствар. Ради се о томе да се уочи да је непријатељ стао ногом на Балкан и да га треба уништити пре него што ће већи део трупа бити присиљен да крене у одбрану обале. ... Најопаснији непријатељ је Тито. ... Због тога Михаиловић већ тражи везу са немачким командама, да не би потпао под комунистичку власт. }}<ref>Процена стања команданта Југоистока фелдмаршала фон Вајхса од 1. новембра 1943, [[Национална архива Вашингтон]], микрофилм T313, ролна 189, фрејмови 7449011—24 [http://znaci.net/00001/4_12_3_156.htm Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII, књига 3, документ 156], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Савезнички високи официри и политички лидери изнели су сличне закључке на међусавезничким конференцијама у Каиру и [[Техеранска конференција|Техерану]] од [[22. новембар|22. новембра]] до [[7. децембар|7. децембра]] 1943: * "'''Премијер Черчил''': Жалосна је чињеница да готово никакве залихе нису достављене 222.000 људи бројним присталицама Тита морским путем. Ти одлучни (борци) држе у Југославији онолико Немаца колико ми држимо јужно од Рима. Немци су бачени у забуну након колапса Италије и патриоте су освојиле контролу над великим деловима обале."<ref>It was a lamentable fact that virtually no supplies had been conveyed by sea to the 222,000 followers of Tito. These stalwarts were holding as many Germans in Yugoslavia as the combined Anglo-American forces were holding in Italy south of Rome. The Germans had been thrown into some confusion after the collapse of Italy and the Patriots had gained control of large stretches of the coast. [http://znaci.net/00002/334.htm SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943)]. pp. 385.</ref> * "Изванредне ствари постижу се у Југославији од стране Тита, који ради много више него што је Михаиловић постигао. Нема планова да се у Југославију пошаље велика армија, али се Немцима може задати ударац кроз помагање Титових снага путем повећаног снабдевања."<ref>Splendid things had been accomplished in Yugoslavia by Tito, who is doing much more than Mihailovich had accomplished. There were no plans to put a large army into Yugoslavia, but a blow could be struck at the Germans by means of assisting the Tito forces through increased supplies. [http://znaci.net/00002/334.htm SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943)]. pp. 519.</ref> * "'''Генерал Ајзенхауер''' нагласио је витални значај настављања максималних могућих операција на успостављеном попришту... Он верује да сву могућу опрему треба слати Титу, јер су Михаиловићеве снаге од мале вредности."<ref>GENERAL EISENHOWER stressed the vital importance of continuing the maximum possible operations in an established theater... He believed that all possible equipment should be sent to Tito since Mikhailovitch’s forces were of relatively little value. [http://znaci.net/00002/334.htm SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943)]. pp. 445.</ref> * "'''Генерал Брук''' је, прелазећи на Југославију, рекао да су у тој земљи Немци имају тешкоћа да одржавају своје комуникације. Отуда, сва добит мора бити извучена из свих прилика да се увећају немачке невоље путем помагања партизана. Желимо да се организује систем допремања оружја и ваздушне подршке. Генерал Брук рекао је да је сада 21 немачка дивизија распоређена у Југославији до грчке границе."<ref>Turning to Yugoslavia, GENERAL BROOKE said that since the withdrawal of Italian forces there, the Germans have found it difficult to maintain their communications in that country. Therefore, full advantage must be taken of all opportunities to increase the German difficulties in Yugoslavia by assisting the Partisans. It is desired to organize a system by which arms can be supplied to them and air assistance rendered as well. GENERAL BROOKE said that there were now some 21 German divisions deployed in Yugoslavia as far down as the Grecian border. [http://znaci.net/00002/334.htm SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943)]. pp. 528–529</ref> Захваљујући пробијању немачког система шифровања радио-саобраћаја, савезнички руководиоци располагали су веома добрим информацијама о збивањима у [[Југославија|Југославији]], и донели су одлуку о пружању што веће могуће помоћи НОВЈ у материјалу и путем тактичког садејства. === Михаиловићева операција против окупатора === Након периода у којем је главнина његових снага била повезана са осовинским, Михаиловић је након капитулације Италије заузео активнији став. Под утиском слабљења осовинске коалиције, Михаиловић је прикупио знатне снаге из Србије (око 15.000 људи) и са њима извршио напад на изоловани немачко-домобрански гарнизон Вишеград. Након пада [[Вишеград]]а, наставио је наступање према [[Рогатица|Рогатици]], која је пала [[13. октобар|13. октобра]]. С обзиром да је до овог напад дошло непосредно након [[Прва тузланска операција НОВЈ|пораза у Тузли]], то је додатно забринуло немачку команду. Она међутим није имала ресурса да активно супротстави. С обзиром на наступање НОВЈ од Тузле према Добоју, напад на Травник и наступање код Прозора, Немци су стекли утисак о угрожености Сарајева, и ограничили су се на јачање одбране. <!--[[Датотека:T78-r311-6287984.jpg|мини|десно|240п|Радио-депеша о стању на терену 14. децембра 1943, достављена од команде југоистока команди Вермахта. У одељку о стању на фронтовима у операцији Кугелблиц, у саставу фронта 1. брдске дивизије помиње се, поред осталих, и борбена група Лукачевић, а у саставу фронта Војноуправног заповедника Србије 24. бугарска дивизија и борбена група Ајдачић.<ref>[http://znaci.net/00002/T78_331/356_80.htm [[Национална архива Вашингтон]], микрофилм Т78, ролна 331, frejm 6287984], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> ]]--> Међутим, овај напад забринуо је и штабове НОВЈ, јер се групација ЈВуО појавила на врло важној стратешкој позицији и уклинила између [[Други ударни корпус НОВЈ|2]]. и [[Трећи босански корпус НОВЈ|3. корпуса НОВЈ]]. Стога су две дивизије НОВЈ ангажоване да отклоне ту претњу. Новоформирана [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизија]], оријентишући се на простор источно од Сарајева, [[22. октобар|22. октобра]] заузела је [[Рогатица|Рогатицу]] разбивши четнике, а у борбама 37-31. октобра ослободила [[Соколац]] од усташа. [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Пета дивизија]] заузела је [[26. октобар|26. октобра]] Вишеград од четника, чиме је групација ЈВуО била потпуно разбијена. Снаге НОВЈ у Црној Гори енергичним наступањем успеле су да до тада истисну четнике са свих битних позиција, успостављајући при том контролу над знатним италијанским снагама и ресурсима. Разочаран потпуним игнорисањем ове његове акције од стране савезничких руководстава, Михаиловић је обуставио сличне активности и [[7. новембар|7. новембра]] издао директиву о општем нападу на комунисте, напомињући да савезници одобравају такав став.<ref>АВИИ, архивски фонд Д. М., С - В - 1294</ref> Велика већина његових снага ван Србије у међувремену се чврсто везала за Немце, а током новембра и децембра [[1943]]. и велики део снага у Србији ([[Војислав Лукачевић|Лукачевић]], [[Никола Калабић|Калабић]], Јеврем Симић, Љуба Јовановић) потписао је споразуме са Немцима. Обавештење немачког команданта југоистока о склопљеном споразуму са Лукачевићем врло брзо је дошло до Черчила, и имало је пресудан значај у одлуци о напуштању Михаиловића.{{sfn|Cripps|2000|pp=237–263}} === Операција Кугелблиц и Зимске операције 1943/1944. === {{Посебан чланак|Операција Кугелблиц|Зимске операције 1943/1944 у централном делу Југославије|Шеста непријатељска офанзива}} У периоду кад су савезници установили присуство 21 немачке дивизије у Југославији, у новембру [[1943]], снаге НОВЈ успевале су да држе велику слободну територију која је укључивала следећа места: [[Сењ]], [[Карлобаг]], [[Делнице]], [[Оточац]], [[Удбина]], [[Кореница]], [[Доњи Лапац]], [[Војнић]], [[Вргинмост]], [[Слуњ]], [[Копривница]], [[Чазма]], [[Лудбрег]], [[Вировитица]], [[Слатина (Подравска)|Подравска Слатина]], [[Сански Мост]], [[Дрвар]], [[Босански Петровац]], [[Босанско Грахово]], [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]], [[Прњавор (Република Српска)|Прњавор]], [[Котор Варош]], [[Јајце]], [[Гламоч]], [[Бугојно]], [[Ливно]], [[Купрес]], [[Имотски]], [[Трогир]], [[Брач]], [[Хвар (град)|Хвар]], [[Оребић]], [[Корчула (град)|Корчула]], [[Вела Лука]], [[Грачаница (Тузлански кантон)|Грачаница]], [[Шамац|Босански Шамац]], [[Тузла]], [[Зворник]], [[Општина Кладањ|Кладањ]], [[Олово (Зеничко-добојски кантон)|Олово]], [[Власеница]], [[Рогатица]], [[Вишеград]], [[Фоча]], [[Гацко]], [[Прибој]], [[Пљевља]], [[Пријепоље]], [[Жабљак]], [[Бијело Поље]], [[Мојковац]], [[Колашин]], [[Беране]]... Стога су штабови [[Група армија Ф|Групе армија Ф]] и [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]] након окончања хитних интервенција на најосетљивијим тачкама, припремили обухватан ратни план за систематско поседање важних комуникација и позиција, уз истовремено задавање удараца НОВЈ. Овај план подељен у већи број операција, с тим да се истовремено одвија више њих у разним областима. Овај ратни подухват (тзв. [[Зимске операције 1943/1944 у централном делу Југославије|зимске операције 43/44]]) по обиму је превазишао сва дотадашња ратна збивања у Југославији. Његово извршење трајало је од [[3. децембар|3. децембра]] 1943. до средине фебруара [[1944]]. Током ових операција Немци су успели да овладају знатним делом слободне територије и да успоставе неке нарушене комуникацијске правце, али нису успели да нанесу значајне ударце НОВЈ ни остваре пресудну предност. На крају овог периода, у директиви од [[27. фебруар]]а 1944, командант армије Рендулић, свестан да проблем није решен, констатујући да су „банде“ „последњих месеци, у великим операцијама у пространим областима армијског подручја, тучене и чија је борбена вредност знатно ослабљена“, истовремено захтева још интензивнију даљу активност.<ref>Директива команданта Друге оклопне армије потчињеним штабовима од 27. фебруара 1944, [[Национална архива Вашингтон]], микрофилм Т314, ролна 562, фрејмови 83-84, [http://www.znaci.net/00001/4_12_4_26.htm Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII, књига 4, документ 26], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Многобројне операције против НОВЈ настављене су на свим подручјима. === Десант на Дрвар === {{Посебан чланак|Десант на Дрвар|Седма непријатељска офанзива}} Са доласком пролећа почеле су боље да функционишу везе између НОВЈ и савезника. Снабдевање опремом се повећавало, као и евакуација рањеника, а повремено је добијана и ваздушна тактичка подршка. То је довело до константног раста способности НОВЈ да наноси штете Немцима. Бројне немачке локалне операције вођене с намером поправљања позиција и наношења губитака НОВЈ нису успевале да преокрену тај тренд. Због тога су немачки штабови осмислили спектакуларну ваздушно-десантну акцију уз подршку моторизованих и извиђачких копнених нападних група, са циљем уништења централних руководстава НОВЈ. Главна мета био је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] у [[Дрвар]]у. Након низа операција вођених са циљем освајања полазних позиција, обмањивања и одвлачења снага НОВЈ из зоне напада, подухват је почео [[25. мај]]а [[1944]]. у зору. И поред смелог планирања и великог залагања, операција није постигла свој основни циљ. Након овог напада, Врховни штаб НОВЈ преместио се на утврђени [[Вис (острво)|Вис]]. === Битка за Србију === {{Посебан чланак|Битка за Србију 1944.|Београдска операција}} [[Датотека:Serbia1941 1944 02.png|мини|десно|220п|Недићева Србија, 1941-1944.]] Током 1944. НОВЈ је настојала да јачањем снага у Србији и убацивањем нових снага из западних области освоји кључне позиције у Србији. У овоме је, услед значаја комуникација кроз Србију, имала подршку и помоћ западних савезника. Немачки штаб Југоистока уочио је ово настојање НОВЈ и предузимао је противмере. Оне су се састојале у операцијама за блокирање покрета и разбијање снага НОВЈ које су наступале ка Србији ([[Андријевичка операција|Драуфгенгер]], [[Дурмиторска операција|Рибецал]]), као и уништењу партизанских снага унутар Србије. Михаиловићева организација такође је имала интерес да ово спречи, па је по том основу дошло до новог приближавања између немачких снага и ЈВуО. Напори НОВЈ су након дуготрајних исцрпљујућих борби завршени успехом. Током првих дана августа група дивизија НОВЈ ([[друга пролетерска дивизија НОВЈ|2]], [[5. крајишка дивизија НОВЈ|5]]. и [[седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|17]]) успела је да се пробије из Црне Горе и форсира [[Ибар]]. 21. августа у западну Србију продрла је [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прва пролетерска дивизија]], ускоро за њом [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шеста личка]], а почетком септембра и [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Дванаести корпус]]. Ове снаге ослободиле су мног градове (Горњи Милановац 12. септембра, Ваљево 18. септембра, [[Борбе за Аранђеловац септембра 1944.|Аранђеловац 20. септембра]]) и успоставиле базу за предстојећи напад на Београд. Победа Другог и Трећег украјинског фронта Црвене армије над немачком Армијском групом „Јужна Украјина“ у Јашко-кишињевској операцији 20—-26. августа 1944. изазвала је преврат у [[Румунија|Румунији]] која је склопила примирје са Совјетским Савезом и објавила рат Немачкој. Избијање [[Црвена армија|Црвене армије]] на бугарску границу изазвало је сличан развој и у [[Бугарска|Бугарској]] 5—9. септембра. Немачки витални положаји у Србији изненада су постали изложени удару Црвене армије и бугарске војске. Немачка врховна команда је била принуђена да формира одбрамбену линију на источној граници Југославије. Тај фронт требало је највећим делом да поседну јединице [[Група армија Е|групе армија Е]] из Грчке. Ради потреба новоствореног фронта и да се избегне ризик од одсецања, немачка врховна команда одлучила се на постепену евакуацију Грчке почев од [[1. септембар|1. септембра]] [[1944]]. Међутим, маневар групе армија Е није био успешан јер су снаге НОВЈ<ref>Извештај команданта Југоистока од 20. септембра 1944, [[Национална архива Вашингтон]], микрофилм Т311, риолна 191, фрејмови 637-642, [http://www.znaci.net/00001/4_12_4_135.htm Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII, књига 4, документ 135], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> и снаге бугарске армије успеле да успоре, испресецају и развуку њене наступајуће колоне. Значајан утицај имала је успешно изведена [[операција Ратвик]]. С обзиром на то да је током септембра или првог дела октобра 1944. дошло до пребацивања неких немачких снага у [[Србија|Србију]] због приближавања Црвене армије, [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] је у том периоду изван [[Србија|Србије]] постигла врло значајне успехе. Многа места су коначно ослобођена ([[Дрвар]], [[Гацко]], [[Приједор]], [[Јајце]], [[Доњи Вакуф]], [[Бугојно]], [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњи Вакуф]], [[Тузла]], [[Хвар (град)|Хвар]], [[Брач]], полуострво [[Пељешац]], [[Беране]], [[Никшић]], [[Билећа]], [[Требиње]], [[Бенковац]], [[Ливно]], [[Дубровник]]), а многа друга привремено ([[Тешањ]], [[Теслић]], [[Пожега (Славонска)|Славонска Пожега]], [[Зворник]], [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Колашин]], [[Бијело Поље]], [[Бања Лука|Бањалука]], [[Пљевља]], [[Вировитица]], [[Вишеград]], [[Травник]]). Ова дејства НОВЈ, нарочито [[Офанзива за ослобођење Далмације 1944.|офанзива за ослобођење Далмације]] и [[Друга бањалучка операција НОВЈ|Друга бањалучка операција]] онемогућиле су извлачење крупнијих снага [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]] за Београдску операцију и даља дејства у [[Панонска низија|Панонији]]. Општи напад 57. армије Црвене армије почео је са линије српско-бугарске границе 27/28. септембра. Кључни догађај за даљи развој представљало је успешно форсирање Велике Мораве 11. октобра код Лапова од стране Четвртог гардијског механизованог корпуса. Тиме су немачке снаге у Србији пресечене на два дела и раздвојене, а јужно од Београда створена је јака оклопно-пешадијска совјетско-југословенска група. Ове снаге ослободиле су Београд у борбама од 14. до 20. октобра. Главнина снага Црвене армије затим је усмерена на операцију форсирања Дунава у Барањи, док је борба са [[Група армија Е|групом армија Е]] углавном препуштена југословенским и бугарским снагама. Ове снаге извеле су истовремено са Београдском, успешно операцију у јужној Србији, којом је знатно проширена бреша између немачких јединица. Након ослобођења Београда, снаге НОВЈ наставиле су гоњење северне немачке групације кроз Срем, до половине децембра, уз подршку снага Црвене армије, а затим самостално. Немачке снаге успеле су да успоставе равнотежу западно од [[Шид]]а, где је успостављен [[Сремски фронт]]. === Ослобођење Далмације === Далмација је била поседнута јаким снагама [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]], које су се састојале од [[118. ловачка дивизија (Немачка)|118. ловачке]], [[264. пешадијска дивизија (Немачка)|264]]. и [[369. легионарска дивизија|369. пешадијске дивизије]], 1. пука Бранденбург, 92. моторизованог пука, 649. и 944. обалског артиљеријског пука и знатних морнаричких снага. Под немачком командом била су још и три усташка здруга (6, 7 и 9.), а на њиховој страни борила се и четничка [[Динарска дивизија]]. Укуне снаге износиле су око 45.000 војника у немачким, 12.000 у усташким и 5.000 у четничким јединицама.<ref>[http://znaci.net/00001/107.htm Тодор Радошевић: ОФАНЗИВА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ], Београд (1965). pp. 21.</ref> Бројно стање [[Осми далматински корпус НОВЈ|Осмог далматинског корпуса НОВЈ]] је [[31. август]]а [[1944]]. износило 25.470 бораца. Поред њега, у операцијама је учествовала и [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ|29. херцеговачка дивизија]], [[Прва тенковска бригада НОВЈ|Прва тенковска бригада]] и делови [[Морнарица НОВЈ|Морнарице НОВЈ]].<ref>[http://znaci.net/00001/107.htm Тодор Радошевић: ОФАНЗИВА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ], Београд (1965). pp. 31.</ref> На основу директиве [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба]] од [[25. август]]а, [[Осми далматински корпус НОВЈ|Осми корпус]] почео је операцију поседања комуникација. [[28. август]]а неуспешно је нападнут немачко-четнички гарнизон у [[Грачац (Лика)|Грачацу]], а [[8. септембар|8. септембра]] привремено је заузет [[Бенковац]]. У том периоду [[2. оклопна армија (Немачка)|Друга оклопна армија]] била је присиљена да, услед продора Црвене армије кроз Румунију и [[пробој групе армија Е из Грчке|кашњења групе армија Е из Грчке]], издваја своје снаге за формирање фронта према Црвеној армији. Почетком септембра из Далмације су извучени Први пук Бранденбург и 92. моторизовани пук. Тиме је Осми корпус дошао у позицију да може отпочети операцију за коначно ослобађање Далмације. У борбама [[12. септембар|12]]-[[17. септембар|17. септембра]] након великих немачких губитака [[напад НОВЈ на Брач септембра 1944.|ослобођен је Брач]], а одмах затим и Хвар. Пошто се ситуација на источном фронту даље погоршавала, штаб Друге оклопне армије направио је план за пребацивање [[118. ловачка дивизија (Немачка)|118]]. и [[264. пешадијска дивизија (Немачка)|264. дивизије]] у област [[Београд]]а. Пребацивање је почело са 750. пуком првих дана октобра. Међутим, [[369. легионарска дивизија|369. дивизија]], која је требало да преузме одбрану, доживела је тежак пораз у [[Борбе за Требиње 1944.|борбама за Требиње]] [[5. октобар|5]]-[[7. октобар|7. октобра]]. Дана 10. октобра штаб Друге оклопне армије добио је дозволу за планско напуштање јадранске обале и повлачење на линију одбране [[Книн]] - [[Мостар]] (такозвана [[Зелена линија (група армија Ф)|Зелена линија]]), у циљу скраћивања линије и извлачења јединица. Међутим, офанзива Осмог корпуса је покварила тај план. [[9. далматинска дивизија НОВЈ|Девета дивизија]] ослободила је 10. октобра [[Ливно]], једну од кључних тачака на новој одбрамбеној линији. У борбама [[14. октобар|11]]-[[14. октобар|14. октобра]] 26. дивизија ослободила је [[Пељешац]], а 16-17. октобра [[Стон]]. Тиме је изазвано убрзано извлачење немачке посаде из [[Дубровник]]а, који је 18. октобра ослободила 29. дивизија. Немачку борбену групу из Дубровника разбиле су две бригаде 26. дивизије на Вуковом кланцу 22. октобра. Пошто је 369. дивизија претрпела низ пораза и тешке губитке, Немци су морали да обуставе даље извлачење делова [[118. ловачка дивизија (Немачка)|118. дивизије]]. Након ослобођења јужне Далмације, Немци су били присиљени на убрзано повлачење из приморског појаса северне и средње Далмације. [[25. октобар|25. октобра]] ослобођен је [[Сплит]] који су Немци евакуисали, а 36. октобра [[Сињ]] након борбе са усташама који су претрпели тешке губитке. Током ноћи [[30. октобар|30]]/[[31. октобар|31. октобра]] немачка посада из Задра се неопазице бродовима евакуисала у [[Шибеник]], па је Задар ослобођен 31. октобра. [[3. новембар|3. новембра]], након оштре борбе, Осми корпус ослободио је Шибеник. Немачка ојачана [[264. пешадијска дивизија (Немачка)|264. дивизија]] утврдила се у Книну и ближој околини за одсудну одбрану. Током [[Книнска операција 1944.|Книнске операције]], Осми корпус је потпуно уништио ову јединицу, изузев мањих делова који су припојени другим формацијама, као и знатне делове 373. и 392. Тиме је у потпуности ометен план Друге оклопне армије. Дана [[3. децембар|3. децембра]] 1944. ослобођен је Книн, чиме је [[Далмација]] коначно ослобођена. Операција је окончана ослобођењем [[Грачац (Лика)|Грачаца]] [[9. децембар|9. децембра]]. Након тога, Осми корпус је у фебруару 1945. извео [[Мостарска операција 1945.|Мостарску операцију]], а [[20. март]]а [[1945]]. почео је општу офанзиву према [[Бихаћ]]у и [[Госпић]]у. ==== Пробој групе армија Е из Грчке ==== {{Посебан чланак|Пробој групе армија Е из Грчке}} Немачка [[Група армија Е]] је у условима продора [[Црвена армија|Црвене армије]] у средиште [[Балканско полуострво|Балкана]] септембра [[1944]]. добила задатак да извуче своје снаге из [[Грчка|Грчке]] и успостави нови фронт на Југоистоку. Према првобитном плану, требало је да поседне такозвану "[[Плава линија (Група армија Ф)|плаву линију]]", од [[Ђердапска клисура|Ђердапске клисуре]] до [[Скопље|Скопља]] и до [[Скадар|Скадра]], и ослободи снаге [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]] за померање на север. С обзиром да је ова линија морала да буде напуштена пре него што је Група армија Е успела да је поседне, према плану од [[23. октобар|23. октобра]] 1944. наређена јој је одбрана "[[зелена линија (група армија Ф)|зелене линије]]": ушће [[Драва|Драве]] – река [[Дрина]] – [[Гацко]] – [[Мостар]] – [[Книн]] – ушће [[Зрмања|Зрмање]]. Изложена нападима [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], бугарских снага и савезничког ваздухопловства, Група армија Е успела је да изведе предње јединице преко [[Сава|Саве]] тек средином децембра, а извлачење група блокираних у позадини потрајало је до средине јануара [[1945]]. Услед тога су важни положаји на „зеленој линији“ ([[Тузла]], река Дрина, Книн) били изгубљени пре него што се испољило дејство нападних група [[Група армија Е|Групе армија Е]]. Пошто су знатне снаге армијске групе прикупљене северно од Саве прикупљене тек јануару, Група армија Е извела је у фебруару [[Операција Вукодлак|Операцију Вукодлак]] против [[Вировитички мостобран|Вировитичког мостобрана]]. Ликвидацијом мостобрана, Група армија Е коначно се укључилау немачка дејства против Црвене армије у југозападној [[Мађарска|Мађарској]], садејствујући у [[Операција Фрилингсервахен марта 1945.|Операцији Фрилингсервахен]] у марту 1945. Ипак, готово све њене снаге остале су на територији [[Југославија|Југославије]] до краја рата. Генерално, план Врховне команде [[Вермахт]]а за померање снага на север и организованог поседања фронта није успео. Група армија Е се током свог четворомесечног пробоја константно налазила у кризи, трошећи све ресурсе на заштиту својих маршевских колона, немоћна да преузме додељену линију одбране. То је довело до губитка многих позиција, од којих је најзначајнија и најдалекосежнија била неспособност заустављања продора Црвене армије у [[Барања|Барањи]] и јужној Мађарској. Ипак, с обзиром на веома тешке услове под којима се пробијала, у маршу под непрекидном борбом, командант Групе армија Е је већ саму чињеницу да се извукла као целина, сматрао великим успехом. Операцију Групе армија Е олакшало је резервисано држање [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] који, искрцавши се у [[Грчка|Грчкој]], нису исказали намере вршења притиска на немачке заштитнице<ref>[http://www.znaci.net/00001/4_12_4_218.htm Ратни дневник команде Југоистока за период од 1. јула до 31. децембра 1944. године] {{Wayback|url=http://www.znaci.net/00001/4_12_4_218.htm |date=20110802052251 }}, [[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том XII (немачки документи), књига 4, Војноисторијски институт, Београд, Прилог бр. 1 - 19. 10. 1944</ref>. === Сремски фронт и завршне операције === {{Посебан чланак|Сремски фронт}} [[Сремски фронт]] је формиран у [[Други светски рат|Другом светском рату]], крајем [[1944]]. године, од стране [[Трећи рајх|немачке]] војске која се повлачила из области [[Београд]]а и снага [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] које су им биле тактички потчињене. Тактичку команду над Сремским фронтом имала је до [[3. децембар|3. децембра]] 1944. [[2. оклопна армија (Немачка)|Друга оклопна армија]], а од тада је команду преузела [[Група армија Е]]. Сремски фронт имао је за немачку армију велики значај, јер се на том месту штитио једини пут за [[пробој групе армија Е из Грчке|извлачење Групе армија Е]] преко [[Сарајево|Сарајева]] и [[Славонски Брод|Славонског Брода]] у Панонију. За Савезнике је Сремски фронт имао значај као лево крило продора Трећег украјинског фронта [[Црвена армија|Црвене армије]] у југозападну Мађарску. У првој фази, [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], ојачана деловима Црвене армије, држала је иницијативу у својим рукама. Током децембра 1944. предузета је велика [[децембарска офанзива (Сремски фронт)|офанзива југословенских и совјетских снага]] у циљу пробоја фронта. Немачке снаге биле су присиљене на повлачење, и одбраниле су се крајњим напором, уз помоћ предњих ешелона [[Група армија Е|Групе армија Е]] који су почели да пристижу преко [[Сава|Саве]]. Током јануара [[1945]]. немачке снаге [[Операција Зимска олуја|предузеле су противофанзиву]] у циљу исправљања и стабилизовања фронта. Након тога, завладало је релативно затишје до априла. [[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] енергичним нападом пробила је Сремски фронт [[12. април]]а 1945. године, и продрла дубоко на запад, гонећи осовинске снаге у повлачењу и ослобађајући тај део [[Југославија|Југославије]]. == Последице == Почетком маја, [[Хрватске оружане снаге]], [[15. козачки СС корпус]] и остаци [[југословенска војска у отаџбини|четника]], [[Српска државна стража|Српске државне страже]] и [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]] су се предали британским војницима. У месту [[Палманова]] се предало између 2.400 и 2.800 припадника СДК, а 12. маја још око 2.500 припадника СДК се предало Британцима код [[Унтерберген]]а. Између Британаца и војника Југословенске армије су избиле несугласице око територија. Ипак, Британци су предали Југословенској армији највећи део квислиншких војника. Партизани су се затим светили над делом заробљеника. У Београду је 8. марта 1945. основана [[Привремена влада ДФЈ|коалициона југословенска влада]] са Титом као председником владе и [[Иван Шубашић|Иваном Шубашићем]] као министром спољних послова. Краљ Петар II се сложио да се не врати у земљу док се не одрже избори. Југословенска уставотворна скупштина је 29. новембра 1945., на основу убедљиве победе листе Народног фронта на изборима, збацила Петра II са власти. Истог дана је успостављена [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративна Народна Република Југославија]] током првог заседања скупштине у Београду. Тито је изабран за председника владе. === Суђења === {{main|Београдски процес|Списак осуђених за Други светски рат у Југославији}} На Цетињу је маја 1945. на смрт осуђен зеленашки првак [[Новица Радовић]]. У јуну 1945. пред војним судом 2. југословенске армије на смрт су осуђени усташки званичници: [[Миле Будак]], Павао Цанки, [[Никола Мандић]], [[Јурај Рукавина]], Никола Штајнфел и Иван Вигњевић. Током 1945. на смрт су осуђени официри Усташке војнице и Хрватског домобранства: [[Ђуро Грујић]], [[Богдан Мајетић]], [[Владимир Метикош]], [[Томислав Сертић]] и [[Славко Штанцер]]. Милан Недић је изручен Југославији почетком 1946, али је наводно извршио самоубиство не дочекавши суђење. Драгољуба Михаиловића су 13. марта 1946. [[хапшење Драгољуба Михаиловића|ухватили]] оперативци [[Одељење за заштиту народа|Озне]]. Њему је, уз још неколико "квислиншких вођа", на [[Београдски процес|Београдском процесу]] суђено од 10. јуна до 15. јула за [[велеиздаја|велеиздају]] и [[ратни злочини|ратне злочине]]. Михаиловић је на крају проглашен кривим под 8 тачака оптужбе<ref>[http://www.blic.rs/vesti/drustvo/za-sta-je-osudjen-mihailovic-presuda-drazi-u-8-tacaka/w4tlewv ZA ŠTA JE OSUĐEN MIHAILOVIĆ Presuda Draži u 8 TAČAKA{{Ботовски наслов}}]</ref> и осуђен на смрт стрељањем. Сутрадан је одбијена његова молба за помиловање и стрељан је уз још неколико недићевских функционера у ноћи између 17. и 18. јула. Ни данас му се за гроб не зна. У Љубљани су августа 1946. за колаборацију на смрт осуђени [[Леон Рупник]] и [[Ловро Хацин]], док су на временске казне осуђени [[Миха Крек]] и [[Грегориј Рожман]]. Октобра 1946. у Загребу је одржано суђење [[Ерих Лисак|Ериху Лисаку]] (смрт) и [[Алојзије Степинац|Алојзију Степинцу]]. Фебруара 1947. на смрт су за ратне злочине осуђени немачки официри: [[Александер Лер|Александар Лер]], [[Јохан Фортнер]], [[Јозеф Киблер]], [[Адалберт Лончар]], [[Фриц Најхолт]] и [[Аугуст Шмитхубер]]. Следећег месеца на смрт су осуђени званичници окупационе власти у Србији [[Харалд Турнер]] и [[Георг Кисел]]. У јуну 1947. на смрт су осуђени министри НДХ: [[Мехмед Алајбеговић]], Владимир Косак, [[Осман Куленовић]] (у одсуству), [[Славко Кватерник]], [[Мирослав Навратил]] и [[Иван Перчевић]] и немачки амбасадор у НДХ [[Зигфрид Каше]]. У августу 1948. у Загребу је осуђено на смрт 43 усташка официра, међу њима [[Божидар Кавран]] и [[Љубо Милош]]. Последња особа којој је суђено за ратне злочине за време СФРЈ је био [[Андрија Артуковић]], који је осуђен на смрт, али му је казна преиначена на доживотни затвор због старости. Последња особа осуђена за ратне злочине је био [[Динко Шакић]]. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Novak| first = Viktor|authorlink = Виктор Новак| title = Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj| url = https://books.google.rs/books?id=H6uc1D7TwPAC|year=1948| location = Zagreb| publisher = Nakladni zavod Hrvatske}} * {{Cite book| ref=harv| last=Симић| first = Сима|authorlink = Сима Симић| title = Прекрштавање Срба за време Другог светског рата|year=1958| location = Титоград| publisher = Графички завод| url = https://books.google.com/books?id=L580AAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Paris| first = Edmond|authorlink = Едмонд Парис| title = Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945: A Record of Racial and Religious Persecutions and Massacres|year=1961| location = Chicago| publisher = American Institute for Balkan Affairs| url = https://books.google.com/books?id=KP_SAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Basta| first = Milan|authorlink = Милан Баста| title = Agonija i slom Nezavisne Države Hrvatske|year=1971| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=Ob0BAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jelić-Butić| first = Fikreta|authorlink = Фикрета Јелић-Бутић| title = Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska 1941-1945|year=1977| location = Zagreb| publisher = Sveučilišna naklada Liber, Školska knjiga| url = https://books.google.rs/books?redir_esc=y&hl=sr&id=_wMKAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Basta| first = Milan|authorlink = Милан Баста| title = Rat je završen 7 dana kasnije|year=1986| edition = 5| location = Beograd| publisher = Privredni pregled| url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=zT0rAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bulajić| first = Milan|authorlink = Милан Булајић| title = Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine| volume = 1|year=1988| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?id=HVnzAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bulajić| first = Milan|authorlink = Милан Булајић| title = Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine| volume = 2|year=1988| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?id=2w_RmgEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bulajić| first = Milan|authorlink = Милан Булајић| title = Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine| volume = 3|year=1989| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?id=Ge9mAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bulajić| first = Milan|authorlink = Милан Булајић| title = Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine| volume = 4|year=1989| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?id=mu9mAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Cripps| first = John| chapter = Mihailovic or Tito? How the Codebreakers Helped Churchill Choose|editor1-last=Smith|editor1-first=Michael|editor2-last=Erskine|editor2-first=Ralph | title = Action This Day |year=2000| url = http://znaci.net/00001/293.htm| publisher = Bantam| location = London|isbn=978-0593-049105|pages=237-263}} * {{Cite book| ref=harv| last=Димић| first = Љубодраг|authorlink = Љубодраг Димић| title = Историја српске државности| volume = 3|year=2001| url = https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историографија о рату у Југославији (1941—1945)|journal=Споменица Историјског архива "Срем"|year=2005|issue=4|pages=9-29}} * {{Cite book| ref=harv| last=Roberts| first = Walter R.| title = Tito, Mihailović and the Allies 1941–1945| url=https://archive.org/details/titomihailovict00walt|year=1973| publisher = Duke University Press|isbn=978-0-8223-0773-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink = Јозо Томашевић|others = | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks|year=1975| url = https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv | last=Milazzo| first = Matteo J. |year=1975| title = The Chetnik Movement & the Yugoslav Resistance | publisher = Johns Hopkins University Press |isbn = 978-0-8018-1589-8 }} * {{Cite book| ref=harv| last=Karchmar| first = Lucien| title = Draza Mihailović and the Rise of the Cetnik Movement, 1941–1945|year=1987| publisher = Garland Publishing|isbn=978-0-8240-8027-3|pages=}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| others = | title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Izdaja| volume = I| year = 1983a| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 04. 05. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| others = | title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Poraz| volume = II| year = 1983b| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 04. 05. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| others = | title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Rasulo| volume = III| year = 1983c| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 04. 05. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| others = | title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Slom| volume = IV| year = 1983d| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 04. 05. 2013| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.net/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref=harv| last=Petranović| first = Branko|authorlink = Бранко Петрановић|others = | title = Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945|year=1992| url = http://znaci.net/00001/92.htm| publisher = Vojnoizdavački i novinski centar| location = Beograd|id=}} * {{Cite book| ref=harv | last=Buisson| first = Jean-Christophe |year=1999| title = Le Général Mihailović: héros trahi par les Alliés 1893–1946 | publisher = Perrin | location = Paris }} * {{Cite book| ref=harv| last=Hoare| first = Marko Attila| title = Genocide and Resistance in Hitler's Bosnia: The Partisans and the Chetniks, 1941–1943|year=2006| publisher = Oxford University Press| location = New York|isbn=978-0-19-726380-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Lituchy|editor-first=Barry M.| title = Jasenovac and the Holocaust in Yugoslavia: Analyses and Survivor Testimonies|year=2006| location = New York| publisher = Jasenovac Research Institute| url = https://books.google.com/books?id=lvAhAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Козић| first = Милорад|authorlink = |others = | title = Четници Косте Пећанца у Другом светском рату|year=2004| url = http://istorijanisa.wikidot.com/cetnici-koste-pecanca| publisher = Просвета| location = Ниш|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Pavlowitch| first = Stevan K.|authorlink = Стеван К. Павловић| title = Unconventional Perceptions of Yugoslavia 1940–1945|year=1985| location = New York| publisher = Columbia University Press| url = https://books.google.rs/books?hl=sr&id=uo9pAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Pavlowitch| first = Stevan K.|authorlink = Стеван К. Павловић| title = Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia|year=2008| url = https://books.google.rs/books?hl=sr&id=dI9pAAAAMAAJ| location = New York| publisher = Columbia University Press}} * {{Cite book| ref=harv|last=Павловић| first = Стеван К.|authorlink = Стеван К. Павловић| title = Хитлеров нови антипоредак: Други светски рат у Југославији|year=2009| location = Београд| publisher = Clio| url = https://books.google.rs/books?id=9S3-SAAACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Тимофејев| first = Алексеј|authorlink = Алексеј Тимофејев|others = | title = Руси и Други светски рат у Југославији|year=2011| url = | publisher = Институт за новију историју Србије| location = |isbn = 978-86-7005-089-1}} * {{Cite book| ref=harv| last=Djilas| first = Aleksa| title = The Contested Country: Yugoslav Unity and Communist Revolution, 1919-1953|year=1991| publisher = Harvard University Press| url = http://books.google.com/books?id=NB_TCBY-jooC}} * {{Cite book| ref=harv| last=Dedijer| first = Vladimir|authorlink = Владимир Дедијер| title = Vatikan i Jasenovac: Dokumenti|year=1987| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?id=QbcMAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nikolić| first = Nikola|authorlink = Никола Николић (револуционар)| title = Jasenovački logor|year=1948| location = Zagreb| publisher = Nakladni zavod Hrvatske| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=7SqmGwAACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nikolić| first = Nikola|authorlink = Никола Николић (револуционар)| title = Jasenovački logor smrti|year=1975| location = Sarajevo| publisher = Oslobođenje| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=R-OBAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nikolić| first = Nikola|authorlink = Никола Николић (револуционар)| title = Kozaračka djeca: Jasenovački logor|year=1979| location = Zagreb| publisher = Stvarnost| url = https://books.google.com/books?id=pm4NAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Lukić| first = Dragoje|authorlink = Драгоје Лукић| title = Rat i djeca Kozare|year=1979| edition = 1.| location = Beograd| publisher = Narodna knjiga| url = https://books.google.com/books?id=Gm4NAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Лакић| first = Зоран|authorlink = Зоран Лакић| last2=Пајовић| first2 = Радоје| last3=Вукмановић| first3 = Гојко| title = Народноослободилачка борба у Црној Гори 1941-1945: Хронологија догађаја|year=1963| location = Титоград| publisher = Историјски институт| url = https://books.google.com/books?id=LrcuAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Лакић| first = Зоран|authorlink = Зоран Лакић| title = Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке: Збирка докумената|year=1963| location = Титоград| publisher = Историјски институт| url = https://books.google.com/books?id=yrouAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Лакић| first = Зоран|authorlink = Зоран Лакић| title = ЦАСНО: Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења 1944-1945: Збирка докумената|year=1975| location = Титоград| publisher = Историјски институт| url = https://books.google.com/books?id=UBogAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Лакић| first = Зоран|authorlink = Зоран Лакић| title = Народна власт у Црној Гори 1941-1945|year=1981| location = Цетиње-Београд| publisher = Обод & Народна књига| url = https://books.google.com/books?id=emwNAAAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Голубовић| first = Звонимир| title = Денационализаторска политика мађарског фашистичког окупатора у Бачкој - присилно исељавање и логорисање - насељавање Бачке Мађарима из других крајева| journal = Зборник Матице српске за историју|year=1987| volume = 36|pages=91-129}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Mirnić| first = Josip| title = Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941| journal = Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu|year=1967| volume = 10|pages=143-153}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Lukač| first = Dušan| title = Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata| journal = Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1988| volume = 6| issue = 1-2| url = http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1988_1-2.pdf|pages=53-85}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Ракић| first = Хранислав| title = Бугарски програм денационализације српског живља у првом и другом светском рату| journal = Лесковачки зборник|year=1988| volume = 28|pages=55-59}} * {{Cite book| ref=harv| last= Greif|first =Gideon|title=Jasenovac: Auschwitz of the Balkans =Jasenovac: Aušvic Balkana|year=2018| url =|publisher=|location =Teper (Israel) - Beograd (Srbija)|isbn = |url =https://drive.google.com/file/d/158UYTE2On2daAJYEs9FTg9UD1pbSVMop/view?usp=sharing|url=https://drive.google.com/file/d/11fwcuVOMcXSmfr6AOXpAZ2GNmPDqtm3r/view?usp=sharing}} * {{Cite book| ref=harv| last= Логос|first =Александар А.|title=Историја Срба, друго допуњено издање|year=2016| url =|publisher=|location =Beograd|isbn = |url =https://www.academia.edu/35288706/ИСТОРИЈА_СРБА_II_измењено_издање_Београд_2016_IV_део_стране_617_806_pdf?sm=b}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Историја}} {{Други пројекти | commons = Yugoslavia in World War II | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = }} * [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Hocemo-li-traziti-ono-sto-je-nase.sr.html Хоћемо ли тражити оно што је наше („Политика“, 10. април 2011)] {{Други светски рат у Југославији}} {{Други светски рат}} {{Authority control}} [[Категорија:Југославија у Другом светском рату]] [[Категорија:Краљевина Југославија]] ma6kpf8kzo7oj4n1zc0gum2jjfnqyh6 0 38093 25115023 25113688 2022-07-20T02:14:22Z Maybe tommorow 291445 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Тамерлан | слика = Tamerlan.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = Шујахудин Тимур Барлас Бин Тарагај | датум_рођења = {{Датум рођења|1336|4|9}}<ref name="Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk p. 49" /> | место_рођења = [[Шахрисаб]] | држава_рођења = [[Чагатајски канат]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1405|2|19|1336|4|9}} | место_смрти = [[Отрар]], [[Фараб]] | држава_смрти = близу [[Шимкент]]а | сахрањен = [[џамија Гуле Амир]], [[Самарканд]] | функција = | владавина = 9. април 1370. — 14. фебруар 1405. <small>(34 година)</small> | крунисање = 9. април 1370.<ref name="Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk p. 49">Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk, Vol I, p. 49. Printed in Lahore, 1985</ref> | претходник = Емир Хусејин | наследник = [[Халил Султан]] | династија = [[Тимуридска династија]] | отац = Мухамед Тарагхај | мајка = Текина Мохбегим | супружник = Сарај Мулк Ханум <br /> Чулпан Мулк Ага <br /> Аљаз Туркхан Ага <br /> Тукал Ханум <br /> Дид Шад Ага <br /> Тоуман Ага <br /> непознато име | деца = [[Шахрук Мирза]], [[Miran Shah]] | вера = [[ислам]] }} [[Датотека:Stamps of Uzbekistan, 2007-37.jpg|мини|Поштанска маркица са статуом Тимура у Узбекистану]] '''Шујахудин Тимур Барлас Бин Тарагај- Тамерлан'''<ref>{{IPAc-en|t|ɪ|ˈ|m|ʊər}}</ref> ({{lang-fa|تیمور}} ''Temūr'', [[Chagatai language|Chagatai]]: ''{{lang|chg-Latn|Temür}}''; 9. април 1336. — 18. фебруар 1405), историјски познат као ''Тимур-Ленк'' (''Тимур Хроми'') и ''Амир Тимур''<ref>{{IPAc-en|ˈ|t|æ|m|ər|l|eɪ|n}}</ref> ({{lang-fa|تيمور لنگ}} ''Temūr(-i) Lang,'' био је [[Татари|татарски]] [[емир]] (1360—1405) и освајач. Тамерлан је један од највештијих војсковођа и највећих освајача свих времена, на врхунцу своје владавине имао је једну од највећих империја у светској историји, која је, поред своје територијалне величине имала стабилно правно и дипломатско уређење. Историја га памти као једног ог најспособнијих, најистрајнијих, али свакако и најбруталнијих и најозлоглашенијих освајача икада. Са друге стране, поред бруталности приликом својих кампања, Тимур је показивао велико интересовање за уметност и архитектуру. У својој родној Траксоканији је саградио 14 прелепих вртова, окружених зидинама, у којима су биле бројне фонтане и разне врсте цвећа. У родном Кешу саградио је импозантни дворац Ак Сарај, а у Самарканду Кук Сарај и Бустан Сарај, прелепе дворове који су били пример тимуридске архитектуре. Свом ментору, персијском мистику Бурханудину, кога је веома поштовао је саградио велелепан маузолеј, као и свом омиљеном сину Џахангиру, преминулом 1376. године. У Јерменији, Ирану и Афганистану је саградио велике системе за наводњавање. Након што му је преминула омиљена жена, Биби Канум, Тимур је наредио да се изгради велики комплекс њој у част, укључујући маузолеј, медресу и парк окружен зидинама. Такође, Тимур је наредио конструкцију великог броја џамија, медреса, школа и тврђава од којих су неке и данас у добром издању, у Ираку, Ирану, Узбекистану и Казахстану. Формирао је детаљно разрађен законик, који је се повиновао свим правилима Ислама, и увек је уз себе имао 315 сарадника, задужених за војску, трансфер робе кроз царство, правни систем и културу. Држао је монопол над трговином свиле, јер је готово цео пут свиле био под његовом контролом, а такође је трговао и зачинима, пшеницом, крзном, вуном, персијским ћилимима, керамиком и разном другом робом широм Азије. За време своје владавине, Тимур је био најмоћнији светски лидер. На свом двору је угошћавао бројне интелектуалце тог времена, научнике, писце,теологе, филозофе, сликаре, архитекте и музичаре. Често је знао да прави вишесатне дискусије са њима. Имао је интеракцију и добре дипломатске односе са Шпанијом, Француском, Енглеском и Кином. Тимурова армија је била једна од најбоље организованих и најспособнијих војних сила средњег века. По принципу монголске империје, организовао је армију од најмањих одреда од 100 војника, до Тумена, одреда од 10.000 војника. Захтевао је свакодневне тренинге и екстремну дисциплину од њих, што их је направило непобедивима. Били су врхунски јахачи коња и одлично истренирани у гађању лука стрелом, бацању копља и мачевању, а оклопи су им покривали сваки део тела. Поједини савремени писци су тимуридску војску називали "машинама за убијање". Претежно су је сачињавали припадници монголских племена Барлас, Тајчид, Дуглат, Коранас, Јасаур, као и Таџици, и племена из Кундуза и Бадакшана. У својим освајањима, која су трајала преко четрдесет година, Тамерлан је ратујући, на челу огромног броја крвавих и језивих битака немилосрдно пустошећи све градове који нису хтели да му се потчине успешно поразио и припојио своме царству Траксоканију, Могулистан, Харезм, Персијски Илканат, Хормуз, Краљевину Грузију, Ширван, Златну Хорду, Делхијски Султанат, Кара Којунлу, Ак Којунлу, Мамелучки Султанат, Османско Царство и Витезове Хоспиталце. Престоница царства је био [[Самарканд]], где му се и гроб налази. Ратовао је и са турским султаном [[Бајазит I|Бајазитом]] и његовим Османским царством, империји која се тад постепено разваијала у једну од најмоћнијих у историји. Након дугих опсада поразио је и масакрирао више османских градови, међу којима су Шивас, Бурса и Ерзинџан, а сасвим поразио Османлије и познатог султана Бајазита у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] (1402). Тиме је у [[Османско царство|Османском царству]] дошло до деценијског [[Грађански рат у Османском царству|Грађанског рата]] између Бајазитових синова што је ослабило [[Османско царство|Османлије]] и продужило је за коју деценију опстанак неких [[Балканско полуострво|балканских]] земаља ([[Српска деспотовина]], [[Византија]] итд). Умро је 1405. године док је планирао поход на [[Кина|Кину]]. Доста је списа о Тамерлановом животу који датирају из његове епохе, међу главнима су Зафарнама-од Шараф-Ел Јаздија из 1428., затим књига истог имена од писца Назим-Ад-Дин Шамија написана крајем 1404. године, записи од Ибн Арабшаха, писани за време Тимурове владавине, записи шпанског амбасадора Реј Гонзалес Ди Клавија, који је боравио две године код Тимура на двору, написани 1403., записи грузијског писца Томе Од Мезофа са краја 14ог века, записи персијског историчара Миркванда писани 1480их, забелешка чувеног историчара Ибн Халдуна о упознавању са Тимуром у Дамаску 1401., као и Тимурови мемоари, именом Тузук И Тимури. Ово су само неки од извора о Тамерлановом животу, има их у великом броју, биографија му је поприлично добро документована. У популарној култури, чувени композитор Џорџ Фридрих Хендл је 1724. написао оперу Тамерлан, британски писац Кристофер Марлоу је 1589. објавио драму Тимбурлејн, Жак Прадон је 1675. написао драму Тамерлан и Бајазитова смрт, Едгар Алан По је 1824. написао песму Тамерлан, Матју Левис је 1811. написао драму Тимур Татар, Николас Ров је 1701., написао драму Тамерлан, у азербејџанском филму Несими из 1973. појављује се Тамерлан, а ту је и такође приповетка Роберт Хуарда Господар Самарканда. Физички, описан је као висок и веома мишићав човек, велике главе, продорног погледа са косим зеленим очима и густим орловским обрвама, пуних усана, бело-жућкасте боје коже са руменим образима, пуштених бркова и уредне смеђе кратке али густе јареће браде. Храмљао је на леву ногу, и није имао три прста не левој руци. Судећи по описима његовог лика, као и по реконструкцији његове лобање из 1941. очигледно је да је Тимур имао класичне монголске црте лица. Цитати наводе да је имао намрштен поглед, али и поносито држање и став. Галантно одевен и уредан, имао је имиџ аутократе и тиранина, чија је тежња амбициозна али је решен да је савлада по сваку цену. Глас му је био дубок и наредбодаван. Тимур је држао под сојом влашћу и контролисао велики део пута свиле, што му је и била намера. Саградио је огроман број џамија и велелепних архитектонских здања. Увек је, уколико је град предвиђен за пустошење, најпре из њега издвајао интелектуални сој, писце, сликаре, научнике, историчаре, музичаре и слично, и слао их у Траксоканију да раде на оплемењивању његове родне груде. За време Тимура, Самарканд је, поред Константинопоља био најбогатији град на свету. Као оснивач [[Тимуриди|Тимуридског царства]] у [[Персијско царство|Персији]] и [[Средња Азија|централној Азији]], он је постао први владар [[Timurid dynasty|Тимуридске династије]].<ref>{{Cite book|last=Meri|first=Josef W. |title=Medieval Islamic Civilization|publisher=Routledge|year=2005 |pages=812|url=https://books.google.com/books?id=H-k9oc9xsuAC&printsec=frontcover&hl=en#v=onepage }}</ref> Према [[John Joseph Saunders|Џону Сондерсу]], Тимур је био „производ исламизованог и иранизованог друштва”, а не [[степа|степски]] [[номад]].<ref name="Saunders2001">{{Cite book|last=Saunders|first=J. J.|title= The History of the Mongol Conquests|url= https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA173&l|date=март 2001|publisher= University of Pennsylvania Press|isbn=978-0-8122-1766-7|pages=173}}</ref> Рођен у [[Barlas|Барлаској]] конфедерацији у [[Transoxiana|Трансоксијани]] (садашњем [[Узбекистан]]у) дана 9. априла 1336, Тимур је стекао контролу над западним [[Chagatai Khanate|Чагатајским]] канатом до 1370. године. Из те базе, он је предводио војне кампање широм [[Југозападна Азија|западне]], [[Јужна Азија|јужне]] и [[Средња Азија|централне]] Азије]], [[Кавказ]]а и јужне [[Русија|Русије]], и појавио се као најмоћнији владар у [[Муслимански свијет|муслиманском свету]] након што је поразио [[Мамелучки султанат|Мамелуке Египта и Сирије]], настајуће [[Османско царство]], и опадајући [[Delhi Sultanate|Делхијски султанат]].<ref>{{cite web|url=https://scroll.in/article/825287/counterview-taimurs-actions-were-uniquely-horrific-in-indian-history|title= Counterview: Taimur's actions were uniquely horrific in Indian history|pages=}}</ref> Из ових освајања основао је Тимуридско царство, али се ово царство фрагментисало убрзо након његове смрти. Тимур је био један од великих [[nomadic empire|номадских]] освајача из [[Дивље поље|евроазијских степа]], и његово царство је поставило сцену за успон боље структуираних и трајнијих [[Gunpowder Empires|барутних]] царстава у 16. и 17. веку.<ref>{{Cite book |title = After Tamerlane: the rise and fall of global empires, 1400–2000|last=Darwin|first = John|publisher = Bloomsbury Press|year=2008|isbn=978-1-59691-760-6 |location = |pages=29, 92|authorlink= John Darwin (historian) }}</ref><ref name=":1" />{{Rp|1}} Тимур је имао на уму обнављање [[Монголско царство|Монголског царства]] [[Џингис-кан]]а (умро 1227). Према Беатрис Форбс Манц, „у својој званичној кореспонденцији, Тимур је током читавог живота наставио са портретисањем себе као обновитеља права [[Borjigin|Чингисида]]. Он је оправдавао своје иранске, мамлучке и османске кампање као поновно наметање легитимне монголске контроле над земљама које су заузели узурпатори.”<ref>{{cite journal|last=Forbes Manz|first= Beatrice |title= Temür and the Problem of a Conqueror's Legacy |journal= Journal of the Royal Asiatic Society |date=април 1998 |volume= 8 |issue= 1 |pages=25 |jstor= 25183464 |series= Third }}</ref> Да би озаконио своја освајања, Тимур се ослањао на исламске симболе и језик, називао је себе „Мачем ислама”, и био је покровитељ образовних и верских институција. Он је конвертовао скоро све [[Borjigin|борџигске]] лидере у [[ислам]] током свог животног века. Тимур је одлучно поразио хришћанске [[Хоспиталци|Хоспиталце]] у [[Siege of Smyrna|опсади Смирне]], стилизирајући себе као ''[[гази]]ју''.<ref name="marozzi-2004">{{Cite book | title= Tamerlane: Sword of Islam, conqueror of the world|publisher= HarperCollins|last=Marozzi|first=Justin|year=2004}}</ref>{{rp|91}} До краја своје владавине, Тимур је задобио потпуну контролу над свим остацима [[Chagatai Khanate|Чагатајског]] каната, [[Илканат]]а, и [[Златна хорда|Златне хорде]], и чак је покушао да обнови [[Династија Јуан|династију Јуан]] у Кини. [[Датотека:Маузолеј Ахмед Јасавија, подигао Тимур 1389. године.jpg|мини|307x307пискел|Маузолеј Ахмед Јасавија, подигао Тимур 1389. године]] Тимурове армије су биле инклузивно мултиетничке и од њих се страховало широм Азије, Африке и Европе,<ref name="marozzi-2004" /> знатни делови којих су током његових кампања разорени.<ref>Matthew White: ''Atrocitology: Humanity's 100 Deadliest Achievements''. {{page1|location=|publisher=Canongate Books|year=2011|isbn=9780857861252|pages=}}, section "Timur"</ref> Научници процењују да су његове војне кампање узроковале смрт око 17 милиона људи, што је сачињавало око [[World population estimates|5% светске популације]] тог времена.<ref>{{cite news|url=http://articles.chicagotribune.com/1999-01-17/news/9901170256_1_uzbek-islam-karimov-tashkent | work= Chicago Tribune | title= The Rehabilitation Of Tamerlane |date=17. 1. 1999}}</ref><ref>[[John Joseph Saunders|J.J. Saunders]], [https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA174&lpg=PA174 The history of the Mongol conquests] (page 174). {{page1|location=|publisher=Routledge & Kegan Paul Ltd|year=1971|isbn=978-0-8122-1766-7|pages=}}</ref> Он је био деда Тимуридског султана, астронома и математичара [[Улуг-бег]]а, који је владао Централном Азијом од 1411 до 1449, пра-пра-пра-прадеда [[Бабур]]а (1483–1530), оснивача [[Могулско царство|Могулског царства]], које је владало деловима Јужне Азије више од три века, од 1526 до 1857.<ref>{{cite web|url=http://search.eb.com/eb/article-9072544 |title= Timur |publisher= Encyclopædia Britannica, Online Academic Edition|year=2007 |url-access=subscription }}</ref><ref name="EI">{{cite encyclopedia | title= Tīmūr Lang | encyclopedia= [[Encyclopaedia of Islam]]|publisher= [[Brill Publishers|Brill]] | accessdate=24. 4. 2014|last=Manz|first=Beatrice F.| editor= |year=2000 | volume= 10 | edition= 2nd|url= http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/ti-mu-r-lang-COM_1223 }}</ref> Тимур се сматра великим патроном уметности и архитектуре. Он је имао интеракције са интелектуалцима као што су [[Ибн Халдун]] и [[Hafiz-i Abru|Хафизи Абру]].<ref name="marozzi-2004" />{{rp|341–2}} == Порекло == [[Датотека:Genealogical Relationship between Timur and Genghis Khan.png|мини|десно|250px|[[Генеалогија|Генеалошка]] веза између Тимура и [[Џингис-кан]]а]] Преко свог оца, Тимур је тврдио да је потомак [[Family tree of Genghis Khan|Туманај Кана]], претка који је по мушкој линији био у сродничкој вези са [[Џингис-кан]]ом.<ref>Harry N. Abrams, ''Turks: A Journey of a Thousand Years, 600-1600'' (2005), p. 196</ref> Туминајов пра-пра праунук Карачар [[Noyan|Нојан]] (1165–1242/54) био је царев министар и на крају је прекомандован да помогне његовом другом сину [[Chagatai Khan|Чагатају]] у управи [[Transoxiana|Трансоксијаном]].<ref>Martin Bernard Dickson, Michel M. Mazzaoui, Vera Basch Moreen, ''Intellectual studies on Islam: essays written in honor of Martin B. Dickson'' (1993), p. 97</ref><ref>Franklin Mackenzie, ''The Ocean and the Steppe: The Life and Times of the Mongol Conqueror Genghis Khan, 1155-1227'' (1963), p. 322</ref> Карачар се мало помиње у записима из 13. и 14. века, мада каснији тимуридски извори у великој мери наглашавају његову улогу у раној историји [[Монголско царство|Монголског царства]].<ref>Michael Biran, ''Chinggis Khan: Selected Readings'' (2012), ch. 5</ref> Ови историчари исто тако наводе да је Џингис-кан касније „успоставио везу очинства и синства” путем склапања брака са Чагатајовом ћерком Карачар.<ref>Mansura Haidar, ''Indo-Central Asian relations: from early times to medieval period'' (2004), p. 126</ref> Путем вођења порекла из тог брака, Тимур је тврдио да је у сродству са [[Chagatai Khanate|Чагатајским кановима]]. Порекло Тимурове мајке, Текине Катун је мање познато. [[Zafarnama (Yazdi biography)|Зафарнама]] само наводи њено име без давања било каквих информација о њеном пореклу. Пишући 1403. године Џин, [[архиепископ]] [[Soltaniyeh|Султаније]] тврди је да је била ниског порекла.<ref>Martin Bernard Dickson, Michel M. Mazzaoui, Vera Basch Moreen, ''Intellectual studies on Islam: essays written in honor of Martin B. Dickson'' (1990), p. 97</ref> Рад -{''Mu'izz al-Ansab''}-, написан декадама касније тврди да је била родом из Јасаурског племена, чије земље су се граничиле са Барласовим.<ref>''Mu'izz al-Ansab'', Folio. 97a</ref> [[Ибн Халдун]] је изјавио је да му сам Тимур описао како је његова мајка потицала од легендарног [[Персијанци|персијског]] хероја [[Manuchehr|Манучехра]].<ref>W.J Fischel, ''Ibn Khaldun and Tamerlane'' (1952), p. 37</ref> [[Ahmad ibn Arabshah|Ибн Арабшах]] је сугерисао да је она потомак Џингис Кана.<ref name="Arabshah, p. 4">Ahmed ibn Arabshah, ''Tamerlane: The Life of the Great Amir'', p. 4</ref> Дело ''Књига Тимура'' из 18. века идентификује је као ћерку 'Садр ел-Шарије', за шта се сматра да се односи на [[Ханифијски мезхеб|ханафског]] научника Убајд Алах ел-Махбубуја из [[Бухара|Бухаре]].<ref>Ron Sela, ''The Legendary Biographies of Tamerlane: Islam and Heroic Apocrypha in Central Asia'' (2011), p. 27</ref> == Детињство, почеци и походи == [[Датотека:Timur reconstruction01.jpg|мини|200п|лево|Реконструкција Тамарлана након ексхумације совјетских археолога 1941. у [[Самарканд]]у.]] Тамерлан је рођен у Трансоксијани, поред [[Хиндукуш|Хинду Куша]], око 70-{km}- јужно од [[Самарканд]]а, у данашњем [[Узбекистан]]у.<ref name="Tamerlane">{{cite web|title=Tamerlane|url=http://asianhistory.about.com/od/profilesofasianleaders/p/TimurProf.htm|publisher=AsianHistory|accessdate=1. 11. 2013}}</ref> Његов отац, Тарагај, је био мањи племић [[Барласи|барлас]],<ref name="Tamerlane" /> [[Монголи|монголског]] племена<ref>"Central Asia, history of [http://search.eb.com/eb/article-73545 Timur]", in [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. (Quotation:"Under his leadership, Timur united the Mongol tribes located in the basins of the two rivers.")</ref><ref>"[http://search.eb.com/eb/article-26920 Islamic world]", in [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. Quotation: "Timur (Tamerlane) was of Mongol descent and he aimed to restore Mongol power."</ref> које је било [[Туркификација|потурчено]] у многим аспектима.<ref>Carter V. Findley, ''The Turks in World History''. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=2005|id=|pages=}}. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=2005|isbn=978-0-19-517726-8|pages=101}}</ref><ref>G. R. Garthwaite, ''The Persians'', Malden. {{page|year=|isbn=978-1-55786-860-2|pages=}}, MA: Blackwell Pub., 2007. ([https://books.google.com/books?id=RpiywbMvG5gC&pg=RA1-PA148&dq=Timur+Turkic+speaking&hl=tr&sig=9tWp001dj7GoDBdAjveeJclsQD8 p. 148]) Quotation: "Timur's tribe, the Barlas, had Mongol origins but had become Turkic-speaking ... However, the Barlus tribe is considered one of the original Mongol tribes and there are "Barlus Ovogton" people who belong to Barlus tribe in modern Mongolia."</ref><ref>M.S. Asimov & [[Clifford Edmund Bosworth]], ''History of Civilizations of Central Asia'', [[Унеско|UNESCO]] Regional Office. {{page|year=1998|isbn=978-92-3-103467-1|pages=320}}: "One of his followers was [...] Timur of the Barlas tribe. This Mongol tribe had settled [...] in the valley of Kashka Darya, intermingling with the Turkish population, adopting their religion (Islam) and gradually giving up its own nomadic ways, like a number of other Mongol tribes in Transoxania ..."</ref> Тамерлан је своју рану владавину засновао на тврдњи да је потомак чувеног монголског владара [[Џингис-кан]]а. Оно што је заиста утврђено је да је он био потомак монголских племена која су се преселила западно пошто је Монголска империја била проширена. Тамерланов отац Тергај је био вођа племена Барлас, номадског монголског племена које је користило један од турских језика. Тергај је био чукунунук Карахар Невиана и први монголски племенски вођа који је примио [[ислам]]. Тергај је живот провео повучено, посветивши се учењу, тако да је под његовим надзором Тамерлан проучавао [[Куран]], али се бавио и физичким вежбама. Туглуг Тамур Кан је завладао Могулистаном и кренуо у напад на Траксокијану. Тимур му је у старту, дошавши на престо племена Барлас тако што је збацио Хаџи Бега био лојалан, да би се затим окренуо против његове диктаторске владавине. Тимур се тада спојио са дугогодишњим пријатељем, то је био Амир Хусеин Коранас, који је такође желео да уклони Туглуга са власти. Успешно су од Туглуг Кана освојили најпре Шахрибаз, а затим Бадакшан. Њих двојица су у тандему живели пар година бандитским животом, лутајући степама и пљачкајући имена. Једно време су били у армији владара Систана, да би 1362. у битци поразили противничког владара Амир Кутбудина. Тимур је наводно док су он и Хусеин крали овце са једног имања, виђен од стране власника који га је погодио стрелом у ногу, па је зато храмљао левом ногом остатак живота. Под старије дане, дешавало се да није могао да хода већ ау га сужњи носили. У то време, богаљ који живи као ситни бандит, из породице средње класе, која је је неретко и оскудевала, би обично окончао свој живот млад, без икаквог просперитета, омаловажаван. Ипак, Тимур је ни из чега створио једну од највећих империја коју је свет видео. Тимур и Емир Хусеин су кренули са скупљањем војске, која је у старту била сачињена највише од Монгола и Таџика. Затим су 10 година крваво ратовали са Иљас Хоџом, Туглуговим сином. Извојевали су победу код Стон Бриџа 1363., али две године затим 1365. изгубили у битци код Ташкента. Поразили су Иљаса у опсади Самарканда 1368. Након тога је следео сукоб са Сардабарима, који су држали Самарканд и узурпирали народ великим порезима и смртним казнама за баналности. Амир Хусеин Коранас и Амир Тимур су успешно победили Сардабаре, масакрирајући мушкарце а жене и децу већином протерајући. Самарканд је тада био званично њихов. Ипак, између двојице Амира и старих сабораца постојала је зла коб за коју су веровале да је поступале од Хусеинове грешке у битци код Ташкента, која их је коштала победе. Тимур се 1370 окреће против Амир Хусеина и опседа Балк, којим је Хусеин владао. Након опсаде, тера га у изгнанство и жени се за његову жену Кутлуг Нигар Канум, која је била у крвној вези са Џингис Каном, чиме Тимур оправдава титулу Гуркани, коју ће користити касније. Тимур на чело Траксоканије ставља свог марионетског владара, Џингисовог потомка, који се звао Сојргатмиш. Овим је поштовао правило да само чланови Канове династије могу имати власт. Главни Тимуров генерал у опсади Балха је био Абас Бахадур, који ће тек касније показати колико је велики борац и добар стратег у биткама против Могулистана и Хорезма. Ратовао је са Тимуром у Персији, све до 1387. када је погинуо у једној ор пвит битака дугогодишњег рата и каном Златне Хорде, Токтамишем. Затим, следује напад на Харезм којим је владала династија Суфи. 1373. Тимур осваја Кат и Киву, продирући ка Ургенчу. Опсаду Киве је против Тимурове војске бранио Бирам Јусул, али је убрзо поражен и град је претрпео пун бес Тимурида. Хусеин Суфи умире и наслеђује га Јусуф Суфи, од кога Тимур након опсаде отима Ургенч 1379. Пре опсаде града, Јусуф Суфи је изазвао Тимура на мегдан испред зидина, јер је био сигуран да Тимур, јер је био богаљ, то неће смети прихватити. Ипак, Тимур је дошао до зидина на кољу опремљен за двобој, али се уплашени Јусуф Суфи ипак није појавио. Паралелно, борећи се са Харезмом, Тимур ратује са Могулистанским каном Камарудин Дуглатом. У свакој битци га побеђује, али победа увек бива Пирова, јер Камарудин успева да му побегне у степе и настави да влада Могулистаном, све имудо 1390. када је доживео коначан пораз од Тимура. Једна од значајнијих Тимурових експедиција против Могулистана је била 1375., када је након вишедневних опсада успешно покорио и опљачкао градове Јанги, Талас и Токмак. Камарудин је исте године опустошио Андиђан, град у Тимуровој родној Траксоканији, након чега је претрпео велику освету Тимура. Битка код Кимлука је била велика Тимурова победа над Могулистаном. Камарудина је наследио брат Иљаса, Кајзр Хоџа, кога Тимур најпре добија у пар битака, а затим ступа у мир са њим оженивши његове ћерке са својим унуцима. Могулистан постаје Тимурова вазална држава такође. [[Датотека:Ruins-aksaray-palace-timur-shakhrisabz-uzbekistan-ak-saray-white-grand-residence-his-hometown-its-construction-72175488.jpg|алт=Остаци Тимурове палате Ак Сарај, Узбекистан|мини|323x323пискел|Остаци Тимурове палате Ак Сарај, Узбекистан]] Први напад на персијски Илканат је направио 1381. када је кренуо на Картидску династију, којом је владао Гијасудин Пир Али. Тимур од њега успешно осваја Фушањ и Херат, и Али му се затим покорава. Ипак, 1383. се буни против Тимурове репресивне власти, након чега Тимуров син, Миран Шах, брутално гуши ову побуну, масакрирајући му целу породицу. Сарбадарска династија је ступила у вазалне односе са Тимуром, и њихов владар, Кваја Али Мајуд, му је дао велики број своје армије за испомоћ у походима. У знак помоћи Сардабарима, Тимур је у неколико битака поразио Амир Валија, који је владао Астрабадом и Мазандараном, да би га на крају и погубио. На чело Амир Валијевих поседа је ставио лојалног вазала Лукумана, сина од Тога Темура, бившег владара Сарбадара. Музафаридска династија, којом је владао Шах Шоја, је била следећа, али аманет који је Шах Шоја оставио сину Заин Ал Убидину да буде вазал Тимуру, Заин није испоштовао, и зато је Тимур немилосрдно поразио Музафариде. Када су 1387. направили револт у Исфахану, уследио је Исфахански масакр, у коме је Тимурова армија убила преко 50.000 људи и направила дивовске куле од њихових откинутих глава. Исфахански масакр 1387. се сматра једним од најбруталнијих и најкрвавијих геноцида историје. 1392. долази до побуне у Тикриту, након двомесечне опсаде Тимур поражава Амир Хасана, владара града и опет узима Тикрит под своје. 1393. године долази до финалне борбе против Музафарида, у битци за Шираз. Тимур том приликом након велике битке поражава и убија задњег Музафаридског владара Шах Мансура. Након те победе, шаље своје верне унуке Мухамед Султан Мирзу и Пир Мухамед Бин Џахангира у освајање и пљачкање Курдистана. Задњи владар Музафарида, Шах Мансур, поражен је у опсади Шираза 1393. Михрабаниди су такође били вазални Тимуру, након што је Тимур у битци поразио Шеик Гијатудина и Шеик Џелалудина, двојицу локалних владара који су правили претње Михрабанидима. Њихов лидер Шаханшах га је пратио у сиријским и отоманским кампањама. Шаханшах је умро 1403. и Тимур је на чело Михрабанида поставио Кутуб Ал Дин Мухамеда, који је владао као Тимуров вазал. Од Џаларида је преотео Багдад, Султанију и Табриз. Багдад је најпре окупирао 1393. и гувернерство дао лојалном Кваји Масуду, из Сардабарске династије, али су недуго затим Кара Јусуф и Ахмед Џалаир опет преотели град. Тимур је поново освојио Багдад 1401. Том приликом је тражио од својих војника да му свако донесе две одсечене главе багдадских становника. Багдад, најстарији град, претрпео је највећи масакр у својој историји. Храбром али безуспешном одбраном града је владао Амир Фарај. Џелалудин Миран Шах, Тимуров син, гувернер Корасана је крваво угушио побуну племства у персијском граду Лур. На челу ње је стајао Хаџи Бег Курбани. Историјски записи Миран Шаха приказују као агресивног и нестабилног социопату, чак и по ондашњим стандардима. Миран Шах је се борио против секте која је била огранак Суфизма, Хуруфиста, и у једном конфликту са њима је мучки убио поглавара секте Ал Хуруфија, као и све остале припадник, не поштедивши чак ни њихове ближње. Припадници хуруфистичке секте су због овог чина Миран Шаха прогласили Антихристом. Тимур је имао укупно седам инвазија на краљевину Грузију. Прва је била 1387. и том приликом је извршена успешна опсада Тбилисија и становноштво опљачкано и масакрирано. 1395. заузео је утврђења Саварети, Џами и Гори. Након тога следела су још 4 екстремно брутална напада на Грузију, која је осетила на себи пун гнев и терор Тимурида. Грузијом је у то време владао краљ Баграт Пети. 1399. Тимурова армија заузима Шаки и Кахетију, делове Грузије. Након смрти Баграта Петог наследио га је 1393. Ђорђе Седми, са којим је Тимур 1401. потписао мировни споразум у Шамкуру по коме је грузијски краљ био обавезан да му плаћа данак и да велики део армије за експедицију на Анадолију. Без обзира на споразум, Тимур је на путу ка Анадолији опустошио грузијски град Тортуми. Тимуров вазал је такође био Ибрахим ШирванШах, владар Ширвана, који се без борбе покорио Тимуру и дао му своју армију за наставак ескпанзија. У повратку из Анадолије, Тимур је у Грузији 1403. заузео тврђаве Куртин и Биртвиси, којом је владао Иван Торели. Након пада Биртвисија, Тимурова армија је опустошила преко 700 села у Грузији, пљачкајући и убијајући све пред собом. Тимур је у овим варварским походима срушио велики број православних цркава. Тадашњи грузијски историчар Тома Од Мезофа је у својим списима описујући Тимурове опсаде 1387. до 1404. навео да је сам ђаво у људском обличју сишао на земљу, назвавши Тимура "највећим злотвором који је ходао земљом". Тимур је 1404. покоривши Бејлиган на југу Грузије, прогласио Халил Мирзу, свог унука, за гувернера те провинције. Поход на Анадолију је планирао од 1395. када је Османски султан Бајазит почео да узима данаск од Тимуровог вазала, влада Ерзинџана Тахертана. Тимур је опустошио Шивас, Ерзинџан, Бурсу и извојевао историју победу у Битци код Анкаре 1402. након које је заробио османског султана Бајазита. У битци код Анкаре на страни Бајазита ратова је Деспот Стефан Лазаревић, чију је храброст и борбено искуство Тимур похвалио. На страни Тимура у битци код Анкаре ратовао је Јакуп Други Гермијански, владар покрајине Гермијан у Анадолији, кога је Тимур упознао годину дана раније у Дамаску. У знак захвалности за помоћ у битци, Тимур му је доделио власт над његовим некадашњим поседима у малој Азији. Након тога је крајем 1402 извршио опсаду Измира, где је извојевао победу над Витезовима Хоспиталцима, на чијем челу је био Индиђо Де Алфаро. Тимур је узео данак од владара Лезбоса, Франческа Гатулизиа, и владара Византије Манојла Палеолога, и упутио се назад из Анатолије. Остаје незнаница зашто Тимур након експанзије у малој Азији није покушао да освоји Константинопољ, али се историчари слажу око тога да Тимура продор ка Европи није интересовао, он је желео да држи под својом влашћу пут свиле, и обнови Монголско царство својих предака. Зато му је следећа мета била Кина, јер је под Кублај Каном у поседу Монгола био Чагатајски Канат, Персијски Илканат, Златна Хорда и Династија Јуан у Кини. Тимур је све осим Кине већ држао под својом контролом. У исто време, Кара Којунлу, племе огуз турака на челу са Кара Јусуфом је изгубило битку од Тимурида код Алгами Канала. Кара Јусуф је такође био поражен од војске Тимурида на чијем челу је био Тимуров унук Абу Бакр Бин Мираншах, 1395. код језера Лан. Још 1380их отац Кара Јусуфа, Кара Мухамед је имао 4 војне ескпедиције против Тимура завршене неуспехом. Приликом једне од њих исход битке је био са једнаким губицима, и том приликом је убијен Тимуров близак генерал, Лала Кваја. Мамелучким султанатом је од 1399. наследивши оца Баркука, из династије Бурџи, који је против Тимура склапао коалицију са Грузијом и Бајазитом, владао Насерудин Фарај, који је, након што је Тимур опустошио Хомс, Хаму и Балбек, као и Алеп 1400. који је бранио гувернер Тамардаш, у коме је се Тимурова војска нељудски иживљавала над цивилима, силујући младе девојке пред њиховим мужевима, браћом и очевима. Следећи на Тимуровој мети је био Дамаск. После битке са Фарајевом војском испред Дамаска 1401. Тимуридска армија је упала у град и направила масакр епских пропорција. Тимуров крвави поход на Сирију, од 1400-1401, је оставио толико трауматичне успомене на сиријце да и дан данас, 600 година после Тимуровог времена, када неког желе да увреде и назову злом, изопаченом особом, рећи ће му Тимур. У врхунцу своје суровости, Тимур је цивилно становништво Дамаска, међу којима је било много жена и деце, затворио унутар једне простране џамије, гарантујући им слободу док битка буде готова, а затим их закључао и запалио. Сматра се да је Тимур приликом напада на Мамелучки Султанат, то јест Сирију, показао врхунац своје суровости и крајности у које она може да оде. Тимур је испод зидина Дамаска у фази после битке, за време опсаде, водио разговоре са чувеним историчарем Ибн Халдуном, који се задесио у граду баш тада. Причали су о поднебљу земаља северне Африке, о Тимуровим амбицијама и неформалне теме. Тимур је у Дамаску упознао Јакупа Другог Гермијанског, који је тек изашао након десетогодишње затворске казне. Пун жеље да опет буде на челу својих поседа у малој Азији, прикључио је се са својим људством у Тимуровој експанзији на Османско Царство. Након Тимурове победе над Османлијама, припао му је цео гермијански беглук, који му је Тимур подарио у знак захвале за лојалност и услугу. Тимур је своју суровост исказао и у Делхијском Султанату, где је 1398. заузео Уч, Мултан, Туламбу, Мерут, који је два месеца бранио гувернер Иљас Ават Алви, тврђаву Батнер, где је поразио војску Раџпута Рао Дуличанда, након чега је несметано стигао до Делхија, где је се сусрео са војском Султана Насерудин Махмуд Таглуга са којим је раме уз раме ратовао раџпутски генерал Малу Икубал, поразио је, и направио масакр. У повратку из Делхија, Тимур је доживео пораз од војске Панчатија, коју су чинила уједињена племена Раџпута, Синга и других племена, предводио их је Халвер Гиља, раџпут који је код места Хендавар нанео тежак пораз Тимуридима, притом у једном моменту у битци умало не одузевши живот самом Тамерлану. Овај пораз 1399. године и пораз у битци код Ташкента 1365. од стране Иљас Хоџе су једина два документована Тимурова пораза у свим биткама и опсадама које је спровео за време својих 40-годишњих кампања. Токтамиш је 1376. године затражио помоћ од чувеног татарског емира Тамерлана, у својој намери да уједини Плаву и Белу хорду. Тамерлан га је опскрбио војском, коњима и наоружањем, и након неколико битака поразио Урус-Кана, који је владао Белом хордом. Након тога, мета му је била Плава хорда на чијем челу је био Мамај, коју је победио на реци Калка 1381. године, такође уз велику Тамерланову помоћ. У овој битци Мамај је убијен. Након тога, удруживши Плаву и Белу Хорду, Токтамиш је извршио велику опсаду Москве 1382. у којој је убијено преко 20.000 становника Москве, куће су опљачкане, жене силоване и становништво масакрирано. Након Москве, на мети му је била Кнежевина Литванија, коју је поразио у битци на реци Полтава 1382. године Токтамиш Кан је, поразивши московску кнежевину и кнежевину Литванију проширио територију уједињене Златне Хорде и владао огромним пространством. Токтамиш се, осетивши се моћно, усмерио на свог некадашњег сарадника и човека који му је омогућио да достигне своју моћ- Тамерлана. 1386. напао је и опустошио Табриз, град који је тад био у Тамерлановом поседништву, што је покренуло рат између двојице владара. Поред Табриза, Токтамиш је напао градове у срцу Тимурове империје, Траксоканији и Харезму, где је се удружио са локалним емиром Сулејманом Суфијем. Такође, у експанзији на Тимура имао је подршку и помоћ грузијског краља Баграта. Токтамиша ће напад на Тимура скупо коштати. Док се Тимур обрачунава са Токтамишом у Табризу, његов син Омар Шеик иде са армијом у Могулистан и добија још једну битку против бунтовног али неухватљивог Камарудин Дуглата. Тимур бесно реагује након спознаје да је Харезм пружио помоћ Токтамишу, и прави другу опсаду Ургенча, 1388.године, у којој је дословце сравнио град са земљом и масакрирао цело становништво. Године 1395. након 9 година ратовања, великоог Токтамишовог пораза 1391.на реци Кондурча, и затим још већег Токтамишовог пораза у битци на реци Терек, Тамерлан је повео поход на Кипчак и у том походу је спалио град [[Сарај (тврђава)|Сарај]], престолницу Хорде  и срушио Токтамиша с власти. Поред Сараја, Спалио је и Азов, Астракан, Тану и још неколико већих градова Златне хорде. Тамерлан тада на чело хорде ставља своје вазалне владаре, Корикаша и Тимура-Кутлуга, док Токтамиш бежи од одмазде у кнежевину Литванију, где ступа у вазалне односе са тамошњним владаром Витолдом Великим. Токтамиш је 1399. учествовао као главни Витолдов генерал у великој битци на реци Ворскла против Златне хорде, своје некадашње империје. Учествовао је у још пар битака као генерал кнежевине Литваније, потчињен Витолду Великом. Све освојене територије је давао својим синовима и унуцима да буду намесници, или ређе, људима од поверења. Миран Шах је владао најпре Корасаном, а касније простором од Багдада, преко Султаније до Табриза, Адил-Ага Султанијом, Омар Шеик Ферганом, Пир Мухамед бин Омар Шеик Фарсом и Кандахаром, Пир Мухамед бин Џахангир Мултаном, Шакрук Мирза Хератом, Рустам Исфаханом, Мухамед Султан Мирза Тураном, Абу Бакр Бин Мираншах, Тимуров унук, је од 1403. владао Багдадом. Абу Бакр је лично предводио Тимуриде у великој битка код пролаза Кара Дерах, на обалама језера Лан, где су 1395. поразили снаге Кара Којунлуа и Кара Јусуфа. Багдадом је неко време владао лојални Кваја Масуд из династије Сарбадара, док га Кара Јусуф није протерао. 1398. Миран Шах креће у неуспешно поновно освајање Багдада, али бива поражен, да би 1401. Тимур опет освојио Багдад и сравнио га, не стигавши да ухвати Кара Јусуфа, који је се одметнуо у Мамелучки Султанат. Вођа другог огранка племена турских огуза Ак Којунлуа, Кара Осман, познат и као Утман Бег, покорио је се Тимуру, и за награду добио град и облас Дајабакр у Турској. Утман Бегове трупе су учестовавале у походима на Индију, Левант и Анадолију. Тимур је претрпео свега пар губитака у биткама. Један је био код Ташкента 1365., затим, његов син Миран Шах је претрпео губитак од војске Кара Јусуфа приликом неуспешне инвазије Багдада 1398., а такође Миран Шах је и пре тога, у Грузији 1395. приликом опсаде тврђаве Алинђа од стране Џаларида, када су снаге Ахмеда Џаларида преотеле утврђење од Тимурида и ослободиле Ахмедовог рођака Принца Тахира. Тимур је за наследника хтео именовати сина од Џахангира, Мухамед Султан Мирзу, који је се виспрено борио са њим у походима на Индију, Сирију и Грузију, затим учествовао у битци код Анкаре и походима на Анадолију, где је опустушио и сравнио град Бурсу, по Тимуровој команди, али је био рањен стрелом у врат 1403. приликом опсаде Кајсерија у Анадолији, и убрзо преминуо, што је потресло Тимура, и довело у питање ко ће наследити његов трон. Поред наведеног, Мухамед султан Мирза је 1393., након завршетка освајања у Персији, освојио мало краљевство у персијском заливу, Хормуз, савладавши тамошњег владара Мухамед Шаха. Тимур је, након кампање у Анадолији 1402. и пустошења Грузије 1403. кренуо са својом армијом ка Кини 1405., али га је успут задесила смрт од упале плућа. 69-огодишњи император, један од највећих и најсуровијих освајача светске историје, преминуо је окружен својим људима, након чега је сахрањен у породичној гробници Гур Е Амир у Самарканду. == Персоналне карактеристике == [[Датотека:Timur reconstruction03.jpg|мини|250п|Реконструкција Тимуровог лица из лобање]] Тимур се сматра војним [[геније]]м и сјајним тактичаром са невероватном способношћу за делује унутар високо флуидне политичке структуре, који је задобио и одржао лојалну подршку номада током своје владавине у Централној Азији. Такође се сматра изузетно интелигентним - не само интуитивно, већ и интелектуално.<ref name=":1">{{harvnb|Manz|1989|pp=}}</ref>{{Rp|16}} У Самарканду и током његових бројних путовања, Тимур је под вођством истакнутих научника, савладао [[Персијски језик|персијски]], [[Middle Mongol language|монголски]], и [[Туркијски језици|турски]] језик<ref name="marozzi-2004" />{{rp|9}} (према [[Ahmad ibn Arabshah|Ибн Арабшаху]], Тимур није говорио [[Арапски језик|арапски]]).<ref name="Fischel">Walter Joseph Fischel, ''Ibn Khaldūn in Egypt: His Public Functions and His Historical Research, 1382–1406; a Study in Islamic Historiography''. {{page1|location=|publisher=University of California Press|year=1967|id=|pages=}}, page 51, footnote</ref> Што је још важније, Тимур је окарактерисан као [[Опортунизам|опортуниста]]. Користећи своје турско-мТимуонголско порекло, Тимур је често користио исламску религију или закон, и традиције Монголског царства да би остварио своје војне објективе или домаће политичке циљеве.<ref name="marozzi-2004" /> Тимур је био учени краљ и уживао је у друштву научника; био је толерантан и великодушан према њима. Он је био савременик персијског песника [[Мухамед Шемсудин Хафиз|Хафиза]], и прича о њиховом састанку објашњава да је Тимур позвао Хафиза, који је написао [[Газел]] са следећим стихом: ''За црни младеж на образу''<br /> ''Дао бих градове Самарканд и Бухару.'' Тимур га је прекорио због овог стиха и рекао: „Ударцима мог добро окаљеног мача освојио сам већи део света да бих увећао [[Самарканд]] и [[Бухара|Бухару]], моје престонице и резиденције; а ти, бедниче, би разменио ова два града за младеж." Хафиз, незастрашен, је одговорио, „Сличном великодушношћу ја сам био сведен, као што видите, на моје садашње стање беде.” Према записима краљ је био задовољан духовитим одговором и песник је отишао с величанственим поклонима.{{sfn|Holden|2004|pp=47-48}}<ref>Cowell, Professor (first name not given). [https://books.google.com/books?id=xbY_AQAAMAAJ&pg=PA252&dq=for+the+black+mole+cheek+samarkand&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjIqq_asKncAhVDw4MKHco9CPUQ6AEIPjAE#v=onepage&q=for%20the%20black%20mole%20cheek%20samarkand&f=false ''MacMillan's Magazine,'' vol. XXX] (via Google Books). London: MacMillan & Co., 1874, p. 252.</ref> Тимур је често користио персијске изразе у својим конверзацијама, и његов мото је била персијкса фраза -{''rāstī rustī''}- ({{lang|fa|راستی رستی}}, са значењем „истина је сигурност” или -{''„veritas salus”''}-).<ref name="Fischel" /> У Тамерлановој армији било је Персијанаца, Туркмена, Грузијаца и Раџпута, поред Чагатајских војника са којима је започео своју експанзију. Тимур је све улагао у Траксоканију, свој родни крај, највише у градове Самарканд, Букару и Фергану, остатак империје му је више служио само за узимање људства за ратовање, и наплаћивање пореза. Самарканд је у то време, као и век и по касније, био најбогатији и најраскошнији град на свету. Развијао је дипломатске односе са Шпанијом, размењујући ласкава писма са краљем Хенријем од Кастиље, као и са француским краљем Шарлом Четвртим, који је у историји познат као Шарло Луди. Такође, имао је преписку и са енглеским краљем Хенријем. == Војно вођство == Тамерлан је током младости, у својим раним двадесетим, према Шараф ал Дину, задобио рану од стреле због које је остао сакат у десну ногу и са укоченом десном руком до краја живота. Због тога је и добио надимак Тимур Хроми. Али Тимуру то није сметало у војничкој каријери и до [[1369]]. је заузео све територије некадашњег Шагатаја, прогласио се за владара у Балку, и именово [[Самарканд]] за своју престоницу. Савременици сведоче да је Тамерлан био човек високе интелигенције, не само интуитивне снаге, него и интелектуалне. Говорио је три [[језик]]а (међу којима и персијски), проучавао је историју, волео је [[градитељство]] и [[баштованство]]. Савременици кажу да је толико волео [[уметност]] да није могао да је не краде. Византијска врата палате са двора [[Османско царство|османске]] престонице [[Бурса|Бурсе]] је скинуо и однео у [[Самарканд]]. Као врстан играч [[шах]]а, измислио је тотално нову врсту те игре, данас познату као "[[Тамерланов шах]]" са дупло више фигура и сто десет поља. == Империја и ратови == [[Датотека:Chlebowski-Bajazyt w niewoli.jpg|мини|Тамарлан поред ухапшеног Бајазита након [[Битка код Ангоре|битке код Ангоре]] 1402.]] Тамерлан је се уздигао из номадских племена, као Џингис Кан, али за разлику од њега, Тамерлан је своју снагу засновао и на знању народа које је покорио. Његова држава је била комбинација номадских и насељених народа. Тамерланова војска је била састављена од [[муслимани|муслимана]], [[хришћани|хришћана]], [[Османско царство|Турака]], [[Таџици|Таџака]], [[Арапи|Арабљана]], [[Грузини|Грузијаца]] и [[Индијци|Индијаца]], а не само од [[Монголи|Монгола]]. Била је позната не само по величини територије коју је заузела, него и по суровости. Војска Тамерлана се састајала од тумена - војних јединица од 10.000 људи на покореним територијама. Састав је варирао: од чланова тимуридске породице, преко чланова лојалих племена Барлас и Џалаир, до припадника Златне Хорде, анадолских и персијских плаћеника. Тамерланова [[армија]] је била стално у покрету. [[18. јун]]а [[1391]]. је била велика битка код Кандуче после које је Тамерлан продро у Индију. Са тог похода је донео слоновачу коју је искористио у Самарканду за градњу џамија и некропола. Тамерлан је 1401. напао Ирак. После освајања Багдада, око 20.000 његових становника је било масакрирано.<ref>{{cite web|url=http://asianhistory.about.com/od/profilesofasianleaders/p/TimurProf.htm | title = Tamerlane – Timur the Lame Biography | publisher = Asianhistory.about.com |date=15. 2. 2010 | accessdate=21. 4. 2010}}</ref> Тамерлан је наредио да се сваки војник врати са најмање две одселене људске главе и да му је покаже. Многи војници су били толико уплашени да су убијали таоце заробљене раније да би имали довољно глава да покажу Тамерлану.<ref>{{cite web|url=http://mertsahinoglu.com/research/14th-century-annihilation-of-iraq | title = 14th century annihilation of Iraq | publisher = Mert Sahinoglu | accessdate=19. 6. 2011}}</ref> Тамерлан је такође спроводио масакре над домаћим [[асирци|асирским]] хришћанским становништвом, тада већинским становништвом у северној Месопотамији, и у то време древни асирски град [[Асур]] је коначно напуштен.<ref>^ Nestorians, or Ancient Church of the East at Encyclopædia Britannica</ref> Тамерлан је код [[Анкара|Ангоре]] [[28. јул]]а [[1402]]. победио османског султана [[Бајазит I|Бајазита]] Муњу, разбио његову војску, а самог Бајазита заробио. У току или непосредно после битке заробио је и његову супругу [[Оливера Лазаревић|принцезу Оливеру]]. Бајазит је умро у заточеништву, а Оливеру је Тамерлан ослободио без откупа захваљујући договору с њеним братом кнезом [[Стефан Лазаревић|Стефаном Лазаревићем]] кога је изузетно поштовао као великог и храброг ратника. Савременици трвде да је Тамерлан био импресиониран тактиком српске [[тешка коњица|тешке коњице]] под вођством деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]]. Тамерланова амбиција је била да поново отвори [[Пут свиле]] као централну трговачку руту између Европе и Кине, и да држи монопол над њим. Монопол би био досегнут освајањима, првенствено покоравањем [[Златна хорда|Златне Хорде]] на северу, потом држава Персије, свих осталих монголиских племена, и напокон Индије и Кине. Тамерланов утицај на ток историје човечанства се највише може огледати у наредне три ставке: Прапраунук Тимуровог сина Миран Шаха, Захерудин Мухамед Бин Омаршеик, историји познатији као Бабур, био је оснивач Могулског царства, које је владало индијским просторима од 1526. до 19ог века. Самим тим, Тамерлан је имао огроман утицај на историју индије 16ог, 17ог и 18ог века. Такође, Тамерлан је индиректно допринео настанку Русије. Након што је 1395. разбио Токтамишову Златну хорду, сравнио са земљом највеће градове, и од некад огромне силе направио од ње земљу у тоталном колапсу, било је очигледно да је дошло време за развитак Московске кнежевине, и тако је Тамерлан поразом и уништењем Златне Хорде знатно допринео убрзаном развитку Московске кнежевине и настанку Русије. Такође, битна ставка је Тамерланова победа над Бајазитом и Османлијама у битци код Анкаре 1402. године. Тиме је, врло вероватно, одложио османско освајање Константинопоља за 51 годину. Бајазит је био спретан и амбициозан владар, и врло је могуће да би потчинио Константинопољ Османлијама, да није било Тамерлана. Након Анкаре, дошло је до грађанског рата између Бајазитових синова, који је трајао 11 година, и требало је 20 до 30 година да се царство опорави од овог унутрашњег конфликта. Тако да, 3 кључне ставке по којима је Тамерлан знатно утицао на историју човечанства су уништење чувене монголске златне хорде, чиме је допринео настанку Русију, темељ за оснивање Могулског царства у Индији, које је постојало од 1526. до 1857.,као и одлагање османских експанзионистичких замисли за читавих пола века. Такође, Тамерлан је након својих 7 бруталних експедиција по Грузији, у периоду од 1386. до 1403. направио од ове некад моћне краљевине сенку онога што је била, да би се она, мало по мало, неких 50ак година након Тимурове смрти у потпуности распала. Ван области политике и експанзионизма, Тамерланово завештање се осликава кроз Тимуридску ренесансу, Самарканд, Букара, Андиђан, Кат, Кива, и многи други градови су слика и прилика велелепних тимуридских архитектонских издања. Тимуров унук, Улуг Бег, је био врстан научник своје епохе. Имао је опсерваторију у Самарканду и дао је имена бројним сазвежђима. [[Датотека:Европски приказ Тимура, 16. век.jpg|мини|Европски приказ Тимура,16.век]] Са друге стране, Тамерлан је несумњиво један од најбруталнијих и најозлоглашенијих људи у историји. Бруталности његових кампања су биле несагледивих размера, правио је џиновске куле од хиљада одсечених људских глава у бројним градовима које је покорио, цементирао је живе људе у зидине утврђења, закопавао их живе, завезивао их за земљу и затим давао да ергеле коња у пуној брзини претрче преко њих, давао је својим војницима да силују и убијају девојке пред њиховим синовима, мужевима и очевима. У бројним градовима је закључавао цивилно становништво у џамије, које би затим окружио ватром и запалио стотине људи унутра. Убијао је бебе пред мајкама, пио крв поражених цивила, љуштио кожу људима, чак је иновативно смишљао справе за тортуру, евидентно настојећи да његови поступци буду што нечовечнији и што суманутији, гајећи опсесију да у историју уђе као симбол моћи, зла и терора, у чему је у потпуности успео. Опустошио је хиљаде градова, убијајући жене, децу и животиње у њима, и рушећи све до темеља. Његово име је било симбол страха и цела тадашња Азија је страховала од немилосрдних Тимурових армија. Многи историчари одговорно тврде да је Тамерлан био есенција зла и окрутности и по таквој етичкој дефиницији најокрутнији владар у историји. == Кина и смрт == Први владар Минг династије у Кини, [[император (римска титула)|император]] Хунг Ву (1368—1398) је послао гласнике у све бивше монголске [[покрајина|провинције]] са захтевом да буде признат за врховног владара. Један од гласника је стигао у Самарканд 1395. и био је одмах затворен од стране Тамерлана, који је већ имао развијене амбиције о контроли Пута Свиле, развоју империје и „престизању [[Александар Велики|Александра]] по величини освојених територија“. Други владар Минга, [[Јинг Ло]] (1402—1424) предвидео је могућност сукоба са Тамерланом и послао је још једно посланство у Самарканд. И овај други гласник је био затворен. [[1405]]. Јинг Ло шаље велику поморску експедицију на запад са жељом да лиши Кину изолације, али и да избегне коришћење Пута Свиле који држи Тамерлан. Тамерлан није слушао савет својих [[генерал]]а и није чекао пролеће 1405. Кренуо је одмах у напад на Кину. Планирао је да се без заустављања запути до реке [[Јархант]], тамо се улогори и чека прве знаке пролећа да почне велики напад. Напустили су Самарканд рано у [[јануар]]у. Тамерлан је водио огромну војску за његов последњи и највећи напад - напад на Кину. Иако је његова војска била јака, сам Тамерлан је био слаб. Имао је скоро седамдесет година, био је преслаб да хода или јаше, морали су да га носе у носиљци. Крајем јануара стигли су до [[Утрар]]а. Због велике зиме и тешког пута Тамерланово здравље је било већ озбиљно нарушено. 17. или [[18. фебруар]]а 1405. Тамерлан је умро док је предводио свој поход на Кину. Његово тело је враћено у Самарканд и он је сахрањен у [[џамија|џамији]] - [[маузолеј]]у [[Гур-и-Мур]]. После Тамерланове смрти његово [[цар]]ство, Тимуридска [[Царство|империја]], је ослабила. Сузбијена је на шири простор средње Азије, али је се одржала, са прекидима, још дуго времена. Иако никада није освојио Кину, Тамерлан је саздао империју која је се ширила од граница Кине ка [[Босфор]]у, и од Индије до данашњег европског простора Русије, једну од највећих империја коју је свет икада видео, и многи [[историја|историчари]] га сматрају највећим освајачем после Џингис-кана и Александра Великог. == Галерија == <gallery widths="130"> Датотека:Timur Lenk, 1336-1405 - Nationalmuseum - 15942.tif Датотека:Statue of Amir Timur (Tamerlane) with Pigeons Roosting - Outside Ak-Saray Palace - Shakhrisabz - Uzbekistan (7494229100).jpg Датотека:Amir Temur Hall, Amir Temur Secondary School-cropped.jpg Датотека:Музей истории Тимуридов 2.jpg Датотека:Timurid Empire Map.png Датотека:Amir Timur The Mongol Conquer And Emperor.jpg Датотека:Ankara savaşı Bayezid ve Timur.jpg Датотека:Tamerlán, Tashkent 1.jpg </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Manz|first=Beatrice Forbes|title=The rise and rule of Tamerlane|year=1989|publisher=Cambridge University Press|location=|authorlink= Beatrice Forbes Manz}} * {{Cite book | title= Tamerlane: Sword of Islam, conqueror of the world|publisher= HarperCollins|last=Marozzi|first=Justin|year=2004}} * {{Cite book| ref=harv|last=Saunders|first=J. J.|title= The History of the Mongol Conquests|url= https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA173&l|date=март 2001|publisher= University of Pennsylvania Press|isbn=978-0-8122-1766-7|pages=173}} * {{Cite book| ref=harv|last=Meri|first=Josef W.|title=Medieval Islamic Civilization|publisher=Routledge|year=2005|url=https://books.google.com/books?id=H-k9oc9xsuAC&printsec=frontcover&hl=en#v=onepage|pages=812}} * {{Cite book| ref=harv|title=The Mogul Emperors of Hindustan (1398–1707 A.D)|last=Holden|first=Edward S.|publisher=Westminster, Archibald Constable and Co.|orig-year=1895 |year=2004|isbn=978-81-206-1883-1|location=New Delhi, India|pages=47-48}} * {{cite journal|last=Knobler|first=Adam|title=The Rise of Tīmūr and Western Diplomatic Response, 1390–1405|journal=Journal of the Royal Asiatic Society (Third Series)|volume=5|issue=3|year=1995|pp=341–349}} * {{cite journal|last=Knobler|first=Adam|title=Timur the (Terrible/Tartar) Trope: a Case of Repositioning in Popular Literature and History|journal=Medieval Encounters|volume=7|issue=1|year=2001|pp=101–112}} * {{cite journal|last=May|first=Timothy|title=Timur (“the Lame”)(1336–1405)|journal=The Encyclopedia of War}} * Marozzi, Justin, ''Tamerlane: sword of Islam, conqueror of the world'', London: HarperCollins, 2004 * Marozzi, Justin, "Tamerlane", in: ''The Art of War: great commanders of the ancient and medieval world'', Andrew Roberts (editor). {{page1|location= London|publisher=Quercus Military History|year=2008|isbn=978-1-84724-259-4|pages=}} * Beatrice Forbes Manz, "Temür and the Problem of a Conqueror's Legacy," ''Journal of the Royal Asiatic Society'', Third Series, Vol. 8, No. 1 (Apr., 1998) * Abazov, Rafis. "Timur (Tamerlane) and the Timurid Empire in Central Asia." The Palgrave Concise Historical Atlas of Central Asia. Palgrave Macmillan US, 2008. 56–57. * YÜKSEL, Musa Şamil. "Timur’un Yükselişi ve Batı’nın Diplomatik Cevabı, 1390–1405." Selçuk Üniversitesi Türkiyat Araştırmaları Dergisi 1.18 (2005): 231–243. * Shterenshis, Michael V. "Approach to Tamerlane: Tradition and Innovation." Central Asia and the Caucasus 2 (2000). * Marlowe, Christopher: Tamburlaine the Great. Ed. J. S. Cunningham. Manchester University Press, Manchester 1981. * Novosel'tsev, A. P. "On the Historical Evaluation of Tamerlane." Soviet studies in history 12.3 (1973): 37–70. * Sykes, P. M. "Tamerlane." Journal of the Central Asian Society 2.1 (1915): 17–33. * {{EB1911 |wstitle=Timūr |volume=26}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Timur}} * {{Britannica|596358}} * -{[http://www.cpamedia.com/article.php?pg=archive&acid=120613150427&aiid=120613151433 Timur's Legacy: The Architecture of Bukhara and Samarkand]}- * -{[http://vlib.iue.it/carrie/texts/carrie_books/paksoy-6/cae02.html ''Nationality or Religion: Views of Central Asian Islam'']}- {{Authority control}} {{порталбар|Биографија}} [[Категорија:Рођени 1336.]] [[Категорија:Умрли 1405.]] [[Категорија:Тимуриди]] [[Категорија:Владари]] [[Категорија:Емири]] 9bna1btc6nx3pzqd9nmgredzmogzc4v 25115028 25115023 2022-07-20T02:22:35Z Maybe tommorow 291445 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Тамерлан | слика = Tamerlan.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = Шујахудин Тимур Барлас Бин Тарагај | датум_рођења = {{Датум рођења|1336|4|9}}<ref name="Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk p. 49" /> | место_рођења = [[Шахрисаб]] | држава_рођења = [[Чагатајски канат]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1405|2|19|1336|4|9}} | место_смрти = [[Отрар]], [[Фараб]] | држава_смрти = близу [[Шимкент]]а | сахрањен = [[џамија Гуле Амир]], [[Самарканд]] | функција = | владавина = 9. април 1370. — 14. фебруар 1405. <small>(34 година)</small> | крунисање = 9. април 1370.<ref name="Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk p. 49">Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk, Vol I, p. 49. Printed in Lahore, 1985</ref> | претходник = Емир Хусејин | наследник = [[Халил Султан]] | династија = [[Тимуридска династија]] | отац = Мухамед Тарагхај | мајка = Текина Мохбегим | супружник = Сарај Мулк Ханум <br /> Чулпан Мулк Ага <br /> Аљаз Туркхан Ага <br /> Тукал Ханум <br /> Дид Шад Ага <br /> Тоуман Ага <br /> непознато име | деца = [[Шахрук Мирза]], [[Miran Shah]] | вера = [[ислам]] }} [[Датотека:Stamps of Uzbekistan, 2007-37.jpg|мини|Поштанска маркица са статуом Тимура у Узбекистану]] '''Шујахудин Тимур Барлас Бин Тарагај- Тамерлан'''<ref>{{IPAc-en|t|ɪ|ˈ|m|ʊər}}</ref> ({{lang-fa|تیمور}} ''Temūr'', [[Chagatai language|Chagatai]]: ''{{lang|chg-Latn|Temür}}''; 9. април 1336. — 18. фебруар 1405), историјски познат као ''Тимур-Ленк'' (''Тимур Хроми'') и ''Амир Тимур''<ref>{{IPAc-en|ˈ|t|æ|m|ər|l|eɪ|n}}</ref> ({{lang-fa|تيمور لنگ}} ''Temūr(-i) Lang,'' био је [[Татари|татарски]] [[емир]] (1360—1405) и освајач. Тамерлан је један од највештијих војсковођа и највећих освајача свих времена, на врхунцу своје владавине имао је једну од највећих империја у светској историји, која је, поред своје територијалне величине имала стабилно правно и дипломатско уређење. Историја га памти као једног ог најспособнијих, најистрајнијих, али свакако и најбруталнијих и најозлоглашенијих освајача икада. Са друге стране, поред бруталности приликом својих кампања, Тимур је показивао велико интересовање за уметност и архитектуру. У својој родној Траксоканији је саградио 14 прелепих вртова, окружених зидинама, у којима су биле бројне фонтане и разне врсте цвећа. У родном Кешу саградио је импозантни дворац Ак Сарај, а у Самарканду Кук Сарај и Бустан Сарај, прелепе дворове који су били пример тимуридске архитектуре. Свом ментору, персијском мистику Бурханудину, кога је веома поштовао је саградио велелепан маузолеј, као и свом омиљеном сину Џахангиру, преминулом 1376. године. У Јерменији, Ирану и Афганистану је саградио велике системе за наводњавање. Након што му је преминула омиљена жена, Биби Канум, Тимур је наредио да се изгради велики комплекс њој у част, укључујући маузолеј, медресу и парк окружен зидинама. Такође, Тимур је наредио конструкцију великог броја џамија, медреса, школа и тврђава од којих су неке и данас у добром издању, у Ираку, Ирану, Узбекистану и Казахстану. Формирао је детаљно разрађен законик, који је се повиновао свим правилима Ислама, и увек је уз себе имао 315 сарадника, задужених за војску, трансфер робе кроз царство, правни систем и културу. Држао је монопол над трговином свиле, јер је готово цео пут свиле био под његовом контролом, а такође је трговао и зачинима, пшеницом, крзном, вуном, персијским ћилимима, керамиком и разном другом робом широм Азије. За време своје владавине, Тимур је био најмоћнији светски лидер. На свом двору је угошћавао бројне интелектуалце тог времена, научнике, писце,теологе, филозофе, сликаре, архитекте и музичаре. Често је знао да прави вишесатне дискусије са њима. Имао је интеракцију и добре дипломатске односе са Шпанијом, Француском, Енглеском и Кином. Тимурова армија је била једна од најбоље организованих и најспособнијих војних сила средњег века. По принципу монголске империје, организовао је армију од најмањих одреда од 100 војника, до Тумена, одреда од 10.000 војника. Захтевао је свакодневне тренинге и екстремну дисциплину од њих, што их је направило непобедивима. Били су врхунски јахачи коња и одлично истренирани у гађању лука стрелом, бацању копља и мачевању, а оклопи су им покривали сваки део тела. Поједини савремени писци су тимуридску војску називали "машинама за убијање". Претежно су је сачињавали припадници монголских племена Барлас, Тајчид, Дуглат, Коранас, Јасаур, као и Таџици, и племена из Кундуза и Бадакшана. У својим освајањима, која су трајала преко четрдесет година, Тамерлан је ратујући, на челу огромног броја крвавих и језивих битака немилосрдно пустошећи све градове који нису хтели да му се потчине успешно поразио и припојио своме царству Траксоканију, Могулистан, Харезм, Персијски Илканат, Хормуз, Краљевину Грузију, Ширван, Златну Хорду, Делхијски Султанат, Кара Којунлу, Ак Којунлу, Мамелучки Султанат, Османско Царство и Витезове Хоспиталце. Престоница царства је био [[Самарканд]], где му се и гроб налази. Ратовао је и са турским султаном [[Бајазит I|Бајазитом]] и његовим Османским царством, империји која се тад постепено разваијала у једну од најмоћнијих у историји. Након дугих опсада поразио је и масакрирао више османских градови, међу којима су Шивас, Бурса и Ерзинџан, а сасвим поразио Османлије и познатог султана Бајазита у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] (1402). Тиме је у [[Османско царство|Османском царству]] дошло до деценијског [[Грађански рат у Османском царству|Грађанског рата]] између Бајазитових синова што је ослабило [[Османско царство|Османлије]] и продужило је за коју деценију опстанак неких [[Балканско полуострво|балканских]] земаља ([[Српска деспотовина]], [[Византија]] итд). Умро је 1405. године док је планирао поход на [[Кина|Кину]]. Доста је списа о Тамерлановом животу који датирају из његове епохе, међу главнима су Зафарнама-од Шараф-Ел Јаздија из 1428., затим књига истог имена од писца Назим-Ад-Дин Шамија написана крајем 1404. године, записи од Ибн Арабшаха, писани за време Тимурове владавине, записи шпанског амбасадора Реј Гонзалес Ди Клавија, који је боравио две године код Тимура на двору, написани 1403., записи грузијског писца Томе Од Мезофа са краја 14ог века, записи персијског историчара Миркванда писани 1480их, забелешка чувеног историчара Ибн Халдуна о упознавању са Тимуром у Дамаску 1401., као и Тимурови мемоари, именом Тузук И Тимури. Ово су само неки од извора о Тамерлановом животу, има их у великом броју, биографија му је поприлично добро документована. У популарној култури, чувени композитор Џорџ Фридрих Хендл је 1724. написао оперу Тамерлан, британски писац Кристофер Марлоу је 1589. објавио драму Тимбурлејн, Жак Прадон је 1675. написао драму Тамерлан и Бајазитова смрт, Едгар Алан По је 1824. написао песму Тамерлан, Матју Левис је 1811. написао драму Тимур Татар, Николас Ров је 1701., написао драму Тамерлан, у азербејџанском филму Несими из 1973. појављује се Тамерлан, а ту је и такође приповетка Роберт Хуарда Господар Самарканда. Физички, описан је као висок и веома мишићав човек, велике главе, продорног погледа са косим зеленим очима и густим орловским обрвама, пуних усана, бело-жућкасте боје коже са руменим образима, пуштених бркова и уредне смеђе кратке али густе јареће браде. Храмљао је на леву ногу, и није имао три прста не левој руци. Судећи по описима његовог лика, као и по реконструкцији његове лобање из 1941. очигледно је да је Тимур имао класичне монголске црте лица. Цитати наводе да је имао намрштен поглед, али и поносито држање и став. Галантно одевен и уредан, имао је имиџ аутократе и тиранина, чија је тежња амбициозна али је решен да је савлада по сваку цену. Глас му је био дубок и наредбодаван. Тимур је држао под сојом влашћу и контролисао велики део пута свиле, што му је и била намера. Саградио је огроман број џамија и велелепних архитектонских здања. Увек је, уколико је град предвиђен за пустошење, најпре из њега издвајао интелектуални сој, писце, сликаре, научнике, историчаре, музичаре и слично, и слао их у Траксоканију да раде на оплемењивању његове родне груде. За време Тимура, Самарканд је, поред Константинопоља био најбогатији град на свету. Као оснивач [[Тимуриди|Тимуридског царства]] у [[Персијско царство|Персији]] и [[Средња Азија|централној Азији]], он је постао први владар [[Timurid dynasty|Тимуридске династије]].<ref>{{Cite book|last=Meri|first=Josef W. |title=Medieval Islamic Civilization|publisher=Routledge|year=2005 |pages=812|url=https://books.google.com/books?id=H-k9oc9xsuAC&printsec=frontcover&hl=en#v=onepage }}</ref> Према [[John Joseph Saunders|Џону Сондерсу]], Тимур је био „производ исламизованог и иранизованог друштва”, а не [[степа|степски]] [[номад]].<ref name="Saunders2001">{{Cite book|last=Saunders|first=J. J.|title= The History of the Mongol Conquests|url= https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA173&l|date=март 2001|publisher= University of Pennsylvania Press|isbn=978-0-8122-1766-7|pages=173}}</ref> Рођен у [[Barlas|Барлаској]] конфедерацији у [[Transoxiana|Трансоксијани]] (садашњем [[Узбекистан]]у) дана 9. априла 1336, Тимур је стекао контролу над западним [[Chagatai Khanate|Чагатајским]] канатом до 1370. године. Из те базе, он је предводио војне кампање широм [[Југозападна Азија|западне]], [[Јужна Азија|јужне]] и [[Средња Азија|централне]] Азије]], [[Кавказ]]а и јужне [[Русија|Русије]], и појавио се као најмоћнији владар у [[Муслимански свијет|муслиманском свету]] након што је поразио [[Мамелучки султанат|Мамелуке Египта и Сирије]], настајуће [[Османско царство]], и опадајући [[Delhi Sultanate|Делхијски султанат]].<ref>{{cite web|url=https://scroll.in/article/825287/counterview-taimurs-actions-were-uniquely-horrific-in-indian-history|title= Counterview: Taimur's actions were uniquely horrific in Indian history|pages=}}</ref> Из ових освајања основао је Тимуридско царство, али се ово царство фрагментисало убрзо након његове смрти. Тимур је био један од великих [[nomadic empire|номадских]] освајача из [[Дивље поље|евроазијских степа]], и његово царство је поставило сцену за успон боље структуираних и трајнијих [[Gunpowder Empires|барутних]] царстава у 16. и 17. веку.<ref>{{Cite book |title = After Tamerlane: the rise and fall of global empires, 1400–2000|last=Darwin|first = John|publisher = Bloomsbury Press|year=2008|isbn=978-1-59691-760-6 |location = |pages=29, 92|authorlink= John Darwin (historian) }}</ref><ref name=":1" />{{Rp|1}} Тимур је имао на уму обнављање [[Монголско царство|Монголског царства]] [[Џингис-кан]]а (умро 1227). Према Беатрис Форбс Манц, „у својој званичној кореспонденцији, Тимур је током читавог живота наставио са портретисањем себе као обновитеља права [[Borjigin|Чингисида]]. Он је оправдавао своје иранске, мамлучке и османске кампање као поновно наметање легитимне монголске контроле над земљама које су заузели узурпатори.”<ref>{{cite journal|last=Forbes Manz|first= Beatrice |title= Temür and the Problem of a Conqueror's Legacy |journal= Journal of the Royal Asiatic Society |date=април 1998 |volume= 8 |issue= 1 |pages=25 |jstor= 25183464 |series= Third }}</ref> Да би озаконио своја освајања, Тимур се ослањао на исламске симболе и језик, називао је себе „Мачем ислама”, и био је покровитељ образовних и верских институција. Он је конвертовао скоро све [[Borjigin|борџигске]] лидере у [[ислам]] током свог животног века. Тимур је одлучно поразио хришћанске [[Хоспиталци|Хоспиталце]] у [[Siege of Smyrna|опсади Смирне]], стилизирајући себе као ''[[гази]]ју''.<ref name="marozzi-2004">{{Cite book | title= Tamerlane: Sword of Islam, conqueror of the world|publisher= HarperCollins|last=Marozzi|first=Justin|year=2004}}</ref>{{rp|91}} До краја своје владавине, Тимур је задобио потпуну контролу над свим остацима [[Chagatai Khanate|Чагатајског]] каната, [[Илканат]]а, и [[Златна хорда|Златне хорде]], и чак је покушао да обнови [[Династија Јуан|династију Јуан]] у Кини. Тимурове армије су биле инклузивно мултиетничке и од њих се страховало широм Азије, Африке и Европе,<ref name="marozzi-2004" /> знатни делови којих су током његових кампања разорени.<ref>Matthew White: ''Atrocitology: Humanity's 100 Deadliest Achievements''. {{page1|location=|publisher=Canongate Books|year=2011|isbn=9780857861252|pages=}}, section "Timur"</ref> Научници процењују да су његове војне кампање узроковале смрт око 17 милиона људи, што је сачињавало око [[World population estimates|5% светске популације]] тог времена.<ref>{{cite news|url=http://articles.chicagotribune.com/1999-01-17/news/9901170256_1_uzbek-islam-karimov-tashkent | work= Chicago Tribune | title= The Rehabilitation Of Tamerlane |date=17. 1. 1999}}</ref><ref>[[John Joseph Saunders|J.J. Saunders]], [https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA174&lpg=PA174 The history of the Mongol conquests] (page 174). {{page1|location=|publisher=Routledge & Kegan Paul Ltd|year=1971|isbn=978-0-8122-1766-7|pages=}}</ref> Он је био деда Тимуридског султана, астронома и математичара [[Улуг-бег]]а, који је владао Централном Азијом од 1411 до 1449, пра-пра-пра-прадеда [[Бабур]]а (1483–1530), оснивача [[Могулско царство|Могулског царства]], које је владало деловима Јужне Азије више од три века, од 1526 до 1857.<ref>{{cite web|url=http://search.eb.com/eb/article-9072544 |title= Timur |publisher= Encyclopædia Britannica, Online Academic Edition|year=2007 |url-access=subscription }}</ref><ref name="EI">{{cite encyclopedia | title= Tīmūr Lang | encyclopedia= [[Encyclopaedia of Islam]]|publisher= [[Brill Publishers|Brill]] | accessdate=24. 4. 2014|last=Manz|first=Beatrice F.| editor= |year=2000 | volume= 10 | edition= 2nd|url= http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/ti-mu-r-lang-COM_1223 }}</ref> Тимур се сматра великим патроном уметности и архитектуре. Он је имао интеракције са интелектуалцима као што су [[Ибн Халдун]] и [[Hafiz-i Abru|Хафизи Абру]].<ref name="marozzi-2004" />{{rp|341–2}} == Порекло == [[Датотека:Genealogical Relationship between Timur and Genghis Khan.png|мини|десно|250px|[[Генеалогија|Генеалошка]] веза између Тимура и [[Џингис-кан]]а]] Преко свог оца, Тимур је тврдио да је потомак [[Family tree of Genghis Khan|Туманај Кана]], претка који је по мушкој линији био у сродничкој вези са [[Џингис-кан]]ом.<ref>Harry N. Abrams, ''Turks: A Journey of a Thousand Years, 600-1600'' (2005), p. 196</ref> Туминајов пра-пра праунук Карачар [[Noyan|Нојан]] (1165–1242/54) био је царев министар и на крају је прекомандован да помогне његовом другом сину [[Chagatai Khan|Чагатају]] у управи [[Transoxiana|Трансоксијаном]].<ref>Martin Bernard Dickson, Michel M. Mazzaoui, Vera Basch Moreen, ''Intellectual studies on Islam: essays written in honor of Martin B. Dickson'' (1993), p. 97</ref><ref>Franklin Mackenzie, ''The Ocean and the Steppe: The Life and Times of the Mongol Conqueror Genghis Khan, 1155-1227'' (1963), p. 322</ref> Карачар се мало помиње у записима из 13. и 14. века, мада каснији тимуридски извори у великој мери наглашавају његову улогу у раној историји [[Монголско царство|Монголског царства]].<ref>Michael Biran, ''Chinggis Khan: Selected Readings'' (2012), ch. 5</ref> Ови историчари исто тако наводе да је Џингис-кан касније „успоставио везу очинства и синства” путем склапања брака са Чагатајовом ћерком Карачар.<ref>Mansura Haidar, ''Indo-Central Asian relations: from early times to medieval period'' (2004), p. 126</ref> Путем вођења порекла из тог брака, Тимур је тврдио да је у сродству са [[Chagatai Khanate|Чагатајским кановима]]. Порекло Тимурове мајке, Текине Катун је мање познато. [[Zafarnama (Yazdi biography)|Зафарнама]] само наводи њено име без давања било каквих информација о њеном пореклу. Пишући 1403. године Џин, [[архиепископ]] [[Soltaniyeh|Султаније]] тврди је да је била ниског порекла.<ref>Martin Bernard Dickson, Michel M. Mazzaoui, Vera Basch Moreen, ''Intellectual studies on Islam: essays written in honor of Martin B. Dickson'' (1990), p. 97</ref> Рад -{''Mu'izz al-Ansab''}-, написан декадама касније тврди да је била родом из Јасаурског племена, чије земље су се граничиле са Барласовим.<ref>''Mu'izz al-Ansab'', Folio. 97a</ref> [[Ибн Халдун]] је изјавио је да му сам Тимур описао како је његова мајка потицала од легендарног [[Персијанци|персијског]] хероја [[Manuchehr|Манучехра]].<ref>W.J Fischel, ''Ibn Khaldun and Tamerlane'' (1952), p. 37</ref> [[Ahmad ibn Arabshah|Ибн Арабшах]] је сугерисао да је она потомак Џингис Кана.<ref name="Arabshah, p. 4">Ahmed ibn Arabshah, ''Tamerlane: The Life of the Great Amir'', p. 4</ref> Дело ''Књига Тимура'' из 18. века идентификује је као ћерку 'Садр ел-Шарије', за шта се сматра да се односи на [[Ханифијски мезхеб|ханафског]] научника Убајд Алах ел-Махбубуја из [[Бухара|Бухаре]].<ref>Ron Sela, ''The Legendary Biographies of Tamerlane: Islam and Heroic Apocrypha in Central Asia'' (2011), p. 27</ref> == Детињство, почеци и походи == [[Датотека:Timur reconstruction01.jpg|мини|200п|лево|Реконструкција Тамарлана након ексхумације совјетских археолога 1941. у [[Самарканд]]у.]] Тамерлан је рођен у Трансоксијани, поред [[Хиндукуш|Хинду Куша]], око 70-{km}- јужно од [[Самарканд]]а, у данашњем [[Узбекистан]]у.<ref name="Tamerlane">{{cite web|title=Tamerlane|url=http://asianhistory.about.com/od/profilesofasianleaders/p/TimurProf.htm|publisher=AsianHistory|accessdate=1. 11. 2013}}</ref> Његов отац, Тарагај, је био мањи племић [[Барласи|барлас]],<ref name="Tamerlane" /> [[Монголи|монголског]] племена<ref>"Central Asia, history of [http://search.eb.com/eb/article-73545 Timur]", in [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. (Quotation:"Under his leadership, Timur united the Mongol tribes located in the basins of the two rivers.")</ref><ref>"[http://search.eb.com/eb/article-26920 Islamic world]", in [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. Quotation: "Timur (Tamerlane) was of Mongol descent and he aimed to restore Mongol power."</ref> које је било [[Туркификација|потурчено]] у многим аспектима.<ref>Carter V. Findley, ''The Turks in World History''. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=2005|id=|pages=}}. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=2005|isbn=978-0-19-517726-8|pages=101}}</ref><ref>G. R. Garthwaite, ''The Persians'', Malden. {{page|year=|isbn=978-1-55786-860-2|pages=}}, MA: Blackwell Pub., 2007. ([https://books.google.com/books?id=RpiywbMvG5gC&pg=RA1-PA148&dq=Timur+Turkic+speaking&hl=tr&sig=9tWp001dj7GoDBdAjveeJclsQD8 p. 148]) Quotation: "Timur's tribe, the Barlas, had Mongol origins but had become Turkic-speaking ... However, the Barlus tribe is considered one of the original Mongol tribes and there are "Barlus Ovogton" people who belong to Barlus tribe in modern Mongolia."</ref><ref>M.S. Asimov & [[Clifford Edmund Bosworth]], ''History of Civilizations of Central Asia'', [[Унеско|UNESCO]] Regional Office. {{page|year=1998|isbn=978-92-3-103467-1|pages=320}}: "One of his followers was [...] Timur of the Barlas tribe. This Mongol tribe had settled [...] in the valley of Kashka Darya, intermingling with the Turkish population, adopting their religion (Islam) and gradually giving up its own nomadic ways, like a number of other Mongol tribes in Transoxania ..."</ref> Тамерлан је своју рану владавину засновао на тврдњи да је потомак чувеног монголског владара [[Џингис-кан]]а. Оно што је заиста утврђено је да је он био потомак монголских племена која су се преселила западно пошто је Монголска империја била проширена. Тамерланов отац Тергај је био вођа племена Барлас, номадског монголског племена које је користило један од турских језика. Тергај је био чукунунук Карахар Невиана и први монголски племенски вођа који је примио [[ислам]]. Тергај је живот провео повучено, посветивши се учењу, тако да је под његовим надзором Тамерлан проучавао [[Куран]], али се бавио и физичким вежбама. Туглуг Тамур Кан је завладао Могулистаном и кренуо у напад на Траксокијану. Тимур му је у старту, дошавши на престо племена Барлас тако што је збацио Хаџи Бега био лојалан, да би се затим окренуо против његове диктаторске владавине. Тимур се тада спојио са дугогодишњим пријатељем, то је био Амир Хусеин Коранас, који је такође желео да уклони Туглуга са власти. Успешно су од Туглуг Кана освојили најпре Шахрибаз, а затим Бадакшан. Њих двојица су у тандему живели пар година бандитским животом, лутајући степама и пљачкајући имена. Једно време су били у армији владара Систана, да би 1362. у битци поразили противничког владара Амир Кутбудина. Тимур је наводно док су он и Хусеин крали овце са једног имања, виђен од стране власника који га је погодио стрелом у ногу, па је зато храмљао левом ногом остатак живота. Под старије дане, дешавало се да није могао да хода већ ау га сужњи носили. У то време, богаљ који живи као ситни бандит, из породице средње класе, која је је неретко и оскудевала, би обично окончао свој живот млад, без икаквог просперитета, омаловажаван. Ипак, Тимур је ни из чега створио једну од највећих империја коју је свет видео. Тимур и Емир Хусеин су кренули са скупљањем војске, која је у старту била сачињена највише од Монгола и Таџика. Затим су 10 година крваво ратовали са Иљас Хоџом, Туглуговим сином. Извојевали су победу код Стон Бриџа 1363., али две године затим 1365. изгубили у битци код Ташкента. Поразили су Иљаса у опсади Самарканда 1368. Након тога је следео сукоб са Сардабарима, који су држали Самарканд и узурпирали народ великим порезима и смртним казнама за баналности. Амир Хусеин Коранас и Амир Тимур су успешно победили Сардабаре, масакрирајући мушкарце а жене и децу већином протерајући. Самарканд је тада био званично њихов. Ипак, између двојице Амира и старих сабораца постојала је зла коб за коју су веровале да је поступале од Хусеинове грешке у битци код Ташкента, која их је коштала победе. Тимур се 1370 окреће против Амир Хусеина и опседа Балк, којим је Хусеин владао. Након опсаде, тера га у изгнанство и жени се за његову жену Кутлуг Нигар Канум, која је била у крвној вези са Џингис Каном, чиме Тимур оправдава титулу Гуркани, коју ће користити касније. Тимур на чело Траксоканије ставља свог марионетског владара, Џингисовог потомка, који се звао Сојргатмиш. Овим је поштовао правило да само чланови Канове династије могу имати власт. Главни Тимуров генерал у опсади Балха је био Абас Бахадур, који ће тек касније показати колико је велики борац и добар стратег у биткама против Могулистана и Хорезма. Ратовао је са Тимуром у Персији, све до 1387. када је погинуо у једној ор пвит битака дугогодишњег рата и каном Златне Хорде, Токтамишем. Затим, следује напад на Харезм којим је владала династија Суфи. 1373. Тимур осваја Кат и Киву, продирући ка Ургенчу. Опсаду Киве је против Тимурове војске бранио Бирам Јусул, али је убрзо поражен и град је претрпео пун бес Тимурида. Хусеин Суфи умире и наслеђује га Јусуф Суфи, од кога Тимур након опсаде отима Ургенч 1379. Пре опсаде града, Јусуф Суфи је изазвао Тимура на мегдан испред зидина, јер је био сигуран да Тимур, јер је био богаљ, то неће смети прихватити. Ипак, Тимур је дошао до зидина на кољу опремљен за двобој, али се уплашени Јусуф Суфи ипак није појавио. Паралелно, борећи се са Харезмом, Тимур ратује са Могулистанским каном Камарудин Дуглатом. У свакој битци га побеђује, али победа увек бива Пирова, јер Камарудин успева да му побегне у степе и настави да влада Могулистаном, све имудо 1390. када је доживео коначан пораз од Тимура. Једна од значајнијих Тимурових експедиција против Могулистана је била 1375., када је након вишедневних опсада успешно покорио и опљачкао градове Јанги, Талас и Токмак. Камарудин је исте године опустошио Андиђан, град у Тимуровој родној Траксоканији, након чега је претрпео велику освету Тимура. Битка код Кимлука је била велика Тимурова победа над Могулистаном. Камарудина је наследио брат Иљаса, Кајзр Хоџа, кога Тимур најпре добија у пар битака, а затим ступа у мир са њим оженивши његове ћерке са својим унуцима. Могулистан постаје Тимурова вазална држава такође. [[Датотека:Ruins-aksaray-palace-timur-shakhrisabz-uzbekistan-ak-saray-white-grand-residence-his-hometown-its-construction-72175488.jpg|алт=Остаци Тимурове палате Ак Сарај, Узбекистан|мини|323x323пискел|Остаци Тимурове палате Ак Сарај, Узбекистан]] Први напад на персијски Илканат је направио 1381. када је кренуо на Картидску династију, којом је владао Гијасудин Пир Али. Тимур од њега успешно осваја Фушањ и Херат, и Али му се затим покорава. Ипак, 1383. се буни против Тимурове репресивне власти, након чега Тимуров син, Миран Шах, брутално гуши ову побуну, масакрирајући му целу породицу. Сарбадарска династија је ступила у вазалне односе са Тимуром, и њихов владар, Кваја Али Мајуд, му је дао велики број своје армије за испомоћ у походима. У знак помоћи Сардабарима, Тимур је у неколико битака поразио Амир Валија, који је владао Астрабадом и Мазандараном, да би га на крају и погубио. На чело Амир Валијевих поседа је ставио лојалног вазала Лукумана, сина од Тога Темура, бившег владара Сарбадара. Музафаридска династија, којом је владао Шах Шоја, је била следећа, али аманет који је Шах Шоја оставио сину Заин Ал Убидину да буде вазал Тимуру, Заин није испоштовао, и зато је Тимур немилосрдно поразио Музафариде. Када су 1387. направили револт у Исфахану, уследио је Исфахански масакр, у коме је Тимурова армија убила преко 50.000 људи и направила дивовске куле од њихових откинутих глава. Исфахански масакр 1387. се сматра једним од најбруталнијих и најкрвавијих геноцида историје. 1392. долази до побуне у Тикриту, након двомесечне опсаде Тимур поражава Амир Хасана, владара града и опет узима Тикрит под своје. 1393. године долази до финалне борбе против Музафарида, у битци за Шираз. Тимур том приликом након велике битке поражава и убија задњег Музафаридског владара Шах Мансура. Након те победе, шаље своје верне унуке Мухамед Султан Мирзу и Пир Мухамед Бин Џахангира у освајање и пљачкање Курдистана. Задњи владар Музафарида, Шах Мансур, поражен је у опсади Шираза 1393. Михрабаниди су такође били вазални Тимуру, након што је Тимур у битци поразио Шеик Гијатудина и Шеик Џелалудина, двојицу локалних владара који су правили претње Михрабанидима. Њихов лидер Шаханшах га је пратио у сиријским и отоманским кампањама. Шаханшах је умро 1403. и Тимур је на чело Михрабанида поставио Кутуб Ал Дин Мухамеда, који је владао као Тимуров вазал. Од Џаларида је преотео Багдад, Султанију и Табриз. Багдад је најпре окупирао 1393. и гувернерство дао лојалном Кваји Масуду, из Сардабарске династије, али су недуго затим Кара Јусуф и Ахмед Џалаир опет преотели град. Тимур је поново освојио Багдад 1401. Том приликом је тражио од својих војника да му свако донесе две одсечене главе багдадских становника. Багдад, најстарији град, претрпео је највећи масакр у својој историји. Храбром али безуспешном одбраном града је владао Амир Фарај. Џелалудин Миран Шах, Тимуров син, гувернер Корасана је крваво угушио побуну племства у персијском граду Лур. На челу ње је стајао Хаџи Бег Курбани. Историјски записи Миран Шаха приказују као агресивног и нестабилног социопату, чак и по ондашњим стандардима. Миран Шах је се борио против секте која је била огранак Суфизма, Хуруфиста, и у једном конфликту са њима је мучки убио поглавара секте Ал Хуруфија, као и све остале припадник, не поштедивши чак ни њихове ближње. Припадници хуруфистичке секте су због овог чина Миран Шаха прогласили Антихристом. Тимур је имао укупно седам инвазија на краљевину Грузију. Прва је била 1387. и том приликом је извршена успешна опсада Тбилисија и становноштво опљачкано и масакрирано. 1395. заузео је утврђења Саварети, Џами и Гори. Након тога следела су још 4 екстремно брутална напада на Грузију, која је осетила на себи пун гнев и терор Тимурида. Грузијом је у то време владао краљ Баграт Пети. 1399. Тимурова армија заузима Шаки и Кахетију, делове Грузије. Након смрти Баграта Петог наследио га је 1393. Ђорђе Седми, са којим је Тимур 1401. потписао мировни споразум у Шамкуру по коме је грузијски краљ био обавезан да му плаћа данак и да велики део армије за експедицију на Анадолију. Без обзира на споразум, Тимур је на путу ка Анадолији опустошио грузијски град Тортуми. Тимуров вазал је такође био Ибрахим ШирванШах, владар Ширвана, који се без борбе покорио Тимуру и дао му своју армију за наставак ескпанзија. У повратку из Анадолије, Тимур је у Грузији 1403. заузео тврђаве Куртин и Биртвиси, којом је владао Иван Торели. Након пада Биртвисија, Тимурова армија је опустошила преко 700 села у Грузији, пљачкајући и убијајући све пред собом. Тимур је у овим варварским походима срушио велики број православних цркава. Тадашњи грузијски историчар Тома Од Мезофа је у својим списима описујући Тимурове опсаде 1387. до 1404. навео да је сам ђаво у људском обличју сишао на земљу, назвавши Тимура "највећим злотвором који је ходао земљом". Тимур је 1404. покоривши Бејлиган на југу Грузије, прогласио Халил Мирзу, свог унука, за гувернера те провинције. Поход на Анадолију је планирао од 1395. када је Османски султан Бајазит почео да узима данаск од Тимуровог вазала, влада Ерзинџана Тахертана. Тимур је опустошио Шивас, Ерзинџан, Бурсу и извојевао историју победу у Битци код Анкаре 1402. након које је заробио османског султана Бајазита. У битци код Анкаре на страни Бајазита ратова је Деспот Стефан Лазаревић, чију је храброст и борбено искуство Тимур похвалио. На страни Тимура у битци код Анкаре ратовао је Јакуп Други Гермијански, владар покрајине Гермијан у Анадолији, кога је Тимур упознао годину дана раније у Дамаску. У знак захвалности за помоћ у битци, Тимур му је доделио власт над његовим некадашњим поседима у малој Азији. Након тога је крајем 1402 извршио опсаду Измира, где је извојевао победу над Витезовима Хоспиталцима, на чијем челу је био Индиђо Де Алфаро. Тимур је узео данак од владара Лезбоса, Франческа Гатулизиа, и владара Византије Манојла Палеолога, и упутио се назад из Анатолије. Остаје незнаница зашто Тимур након експанзије у малој Азији није покушао да освоји Константинопољ, али се историчари слажу око тога да Тимура продор ка Европи није интересовао, он је желео да држи под својом влашћу пут свиле, и обнови Монголско царство својих предака. Зато му је следећа мета била Кина, јер је под Кублај Каном у поседу Монгола био Чагатајски Канат, Персијски Илканат, Златна Хорда и Династија Јуан у Кини. Тимур је све осим Кине већ држао под својом контролом. У исто време, Кара Којунлу, племе огуз турака на челу са Кара Јусуфом је изгубило битку од Тимурида код Алгами Канала. Кара Јусуф је такође био поражен од војске Тимурида на чијем челу је био Тимуров унук Абу Бакр Бин Мираншах, 1395. код језера Лан. Још 1380их отац Кара Јусуфа, Кара Мухамед је имао 4 војне ескпедиције против Тимура завршене неуспехом. Приликом једне од њих исход битке је био са једнаким губицима, и том приликом је убијен Тимуров близак генерал, Лала Кваја. Мамелучким султанатом је од 1399. наследивши оца Баркука, из династије Бурџи, који је против Тимура склапао коалицију са Грузијом и Бајазитом, владао Насерудин Фарај, који је, након што је Тимур опустошио Хомс, Хаму и Балбек, као и Алеп 1400. који је бранио гувернер Тамардаш, у коме је се Тимурова војска нељудски иживљавала над цивилима, силујући младе девојке пред њиховим мужевима, браћом и очевима. Следећи на Тимуровој мети је био Дамаск. После битке са Фарајевом војском испред Дамаска 1401. Тимуридска армија је упала у град и направила масакр епских пропорција. Тимуров крвави поход на Сирију, од 1400-1401, је оставио толико трауматичне успомене на сиријце да и дан данас, 600 година после Тимуровог времена, када неког желе да увреде и назову злом, изопаченом особом, рећи ће му Тимур. У врхунцу своје суровости, Тимур је цивилно становништво Дамаска, међу којима је било много жена и деце, затворио унутар једне простране џамије, гарантујући им слободу док битка буде готова, а затим их закључао и запалио. Сматра се да је Тимур приликом напада на Мамелучки Султанат, то јест Сирију, показао врхунац своје суровости и крајности у које она може да оде. Тимур је испод зидина Дамаска у фази после битке, за време опсаде, водио разговоре са чувеним историчарем Ибн Халдуном, који се задесио у граду баш тада. Причали су о поднебљу земаља северне Африке, о Тимуровим амбицијама и неформалне теме. Тимур је у Дамаску упознао Јакупа Другог Гермијанског, који је тек изашао након десетогодишње затворске казне. Пун жеље да опет буде на челу својих поседа у малој Азији, прикључио је се са својим људством у Тимуровој експанзији на Османско Царство. Након Тимурове победе над Османлијама, припао му је цео гермијански беглук, који му је Тимур подарио у знак захвале за лојалност и услугу. Тимур је своју суровост исказао и у Делхијском Султанату, где је 1398. заузео Уч, Мултан, Туламбу, Мерут, који је два месеца бранио гувернер Иљас Ават Алви, тврђаву Батнер, где је поразио војску Раџпута Рао Дуличанда, након чега је несметано стигао до Делхија, где је се сусрео са војском Султана Насерудин Махмуд Таглуга са којим је раме уз раме ратовао раџпутски генерал Малу Икубал, поразио је, и направио масакр. У повратку из Делхија, Тимур је доживео пораз од војске Панчатија, коју су чинила уједињена племена Раџпута, Синга и других племена, предводио их је Халвер Гиља, раџпут који је код места Хендавар нанео тежак пораз Тимуридима, притом у једном моменту у битци умало не одузевши живот самом Тамерлану. Овај пораз 1399. године и пораз у битци код Ташкента 1365. од стране Иљас Хоџе су једина два документована Тимурова пораза у свим биткама и опсадама које је спровео за време својих 40-годишњих кампања. Токтамиш је 1376. године затражио помоћ од чувеног татарског емира Тамерлана, у својој намери да уједини Плаву и Белу хорду. Тамерлан га је опскрбио војском, коњима и наоружањем, и након неколико битака поразио Урус-Кана, који је владао Белом хордом. Након тога, мета му је била Плава хорда на чијем челу је био Мамај, коју је победио на реци Калка 1381. године, такође уз велику Тамерланову помоћ. У овој битци Мамај је убијен. Након тога, удруживши Плаву и Белу Хорду, Токтамиш је извршио велику опсаду Москве 1382. у којој је убијено преко 20.000 становника Москве, куће су опљачкане, жене силоване и становништво масакрирано. Након Москве, на мети му је била Кнежевина Литванија, коју је поразио у битци на реци Полтава 1382. године Токтамиш Кан је, поразивши московску кнежевину и кнежевину Литванију проширио територију уједињене Златне Хорде и владао огромним пространством. Токтамиш се, осетивши се моћно, усмерио на свог некадашњег сарадника и човека који му је омогућио да достигне своју моћ- Тамерлана. 1386. напао је и опустошио Табриз, град који је тад био у Тамерлановом поседништву, што је покренуло рат између двојице владара. Поред Табриза, Токтамиш је напао градове у срцу Тимурове империје, Траксоканији и Харезму, где је се удружио са локалним емиром Сулејманом Суфијем. Такође, у експанзији на Тимура имао је подршку и помоћ грузијског краља Баграта. Токтамиша ће напад на Тимура скупо коштати. Док се Тимур обрачунава са Токтамишом у Табризу, његов син Омар Шеик иде са армијом у Могулистан и добија још једну битку против бунтовног али неухватљивог Камарудин Дуглата. Тимур бесно реагује након спознаје да је Харезм пружио помоћ Токтамишу, и прави другу опсаду Ургенча, 1388.године, у којој је дословце сравнио град са земљом и масакрирао цело становништво. Године 1395. након 9 година ратовања, великоог Токтамишовог пораза 1391.на реци Кондурча, и затим још већег Токтамишовог пораза у битци на реци Терек, Тамерлан је повео поход на Кипчак и у том походу је спалио град [[Сарај (тврђава)|Сарај]], престолницу Хорде  и срушио Токтамиша с власти. Поред Сараја, Спалио је и Азов, Астракан, Тану и још неколико већих градова Златне хорде. Тамерлан тада на чело хорде ставља своје вазалне владаре, Корикаша и Тимура-Кутлуга, док Токтамиш бежи од одмазде у кнежевину Литванију, где ступа у вазалне односе са тамошњним владаром Витолдом Великим. Токтамиш је 1399. учествовао као главни Витолдов генерал у великој битци на реци Ворскла против Златне хорде, своје некадашње империје. Учествовао је у још пар битака као генерал кнежевине Литваније, потчињен Витолду Великом. Све освојене територије је давао својим синовима и унуцима да буду намесници, или ређе, људима од поверења. Миран Шах је владао најпре Корасаном, а касније простором од Багдада, преко Султаније до Табриза, Адил-Ага Султанијом, Омар Шеик Ферганом, Пир Мухамед бин Омар Шеик Фарсом и Кандахаром, Пир Мухамед бин Џахангир Мултаном, Шакрук Мирза Хератом, Рустам Исфаханом, Мухамед Султан Мирза Тураном, Абу Бакр Бин Мираншах, Тимуров унук, је од 1403. владао Багдадом. Абу Бакр је лично предводио Тимуриде у великој битка код пролаза Кара Дерах, на обалама језера Лан, где су 1395. поразили снаге Кара Којунлуа и Кара Јусуфа. Багдадом је неко време владао лојални Кваја Масуд из династије Сарбадара, док га Кара Јусуф није протерао. 1398. Миран Шах креће у неуспешно поновно освајање Багдада, али бива поражен, да би 1401. Тимур опет освојио Багдад и сравнио га, не стигавши да ухвати Кара Јусуфа, који је се одметнуо у Мамелучки Султанат. Вођа другог огранка племена турских огуза Ак Којунлуа, Кара Осман, познат и као Утман Бег, покорио је се Тимуру, и за награду добио град и облас Дајабакр у Турској. Утман Бегове трупе су учестовавале у походима на Индију, Левант и Анадолију. Тимур је претрпео свега пар губитака у биткама. Један је био код Ташкента 1365., затим, његов син Миран Шах је претрпео губитак од војске Кара Јусуфа приликом неуспешне инвазије Багдада 1398., а такође Миран Шах је и пре тога, у Грузији 1395. приликом опсаде тврђаве Алинђа од стране Џаларида, када су снаге Ахмеда Џаларида преотеле утврђење од Тимурида и ослободиле Ахмедовог рођака Принца Тахира. Тимур је за наследника хтео именовати сина од Џахангира, Мухамед Султан Мирзу, који је се виспрено борио са њим у походима на Индију, Сирију и Грузију, затим учествовао у битци код Анкаре и походима на Анадолију, где је опустушио и сравнио град Бурсу, по Тимуровој команди, али је био рањен стрелом у врат 1403. приликом опсаде Кајсерија у Анадолији, и убрзо преминуо, што је потресло Тимура, и довело у питање ко ће наследити његов трон. Поред наведеног, Мухамед султан Мирза је 1393., након завршетка освајања у Персији, освојио мало краљевство у персијском заливу, Хормуз, савладавши тамошњег владара Мухамед Шаха. Тимур је, након кампање у Анадолији 1402. и пустошења Грузије 1403. кренуо са својом армијом ка Кини 1405., али га је успут задесила смрт од упале плућа. 69-огодишњи император, један од највећих и најсуровијих освајача светске историје, преминуо је окружен својим људима, након чега је сахрањен у породичној гробници Гур Е Амир у Самарканду. == Персоналне карактеристике == [[Датотека:Timur reconstruction03.jpg|мини|250п|Реконструкција Тимуровог лица из лобање]] Тимур се сматра војним [[геније]]м и сјајним тактичаром са невероватном способношћу за делује унутар високо флуидне политичке структуре, који је задобио и одржао лојалну подршку номада током своје владавине у Централној Азији. Такође се сматра изузетно интелигентним - не само интуитивно, већ и интелектуално.<ref name=":1">{{harvnb|Manz|1989|pp=}}</ref>{{Rp|16}} У Самарканду и током његових бројних путовања, Тимур је под вођством истакнутих научника, савладао [[Персијски језик|персијски]], [[Middle Mongol language|монголски]], и [[Туркијски језици|турски]] језик<ref name="marozzi-2004" />{{rp|9}} (према [[Ahmad ibn Arabshah|Ибн Арабшаху]], Тимур није говорио [[Арапски језик|арапски]]).<ref name="Fischel">Walter Joseph Fischel, ''Ibn Khaldūn in Egypt: His Public Functions and His Historical Research, 1382–1406; a Study in Islamic Historiography''. {{page1|location=|publisher=University of California Press|year=1967|id=|pages=}}, page 51, footnote</ref> Што је још важније, Тимур је окарактерисан као [[Опортунизам|опортуниста]]. Користећи своје турско-мТимуонголско порекло, Тимур је често користио исламску религију или закон, и традиције Монголског царства да би остварио своје војне објективе или домаће политичке циљеве.<ref name="marozzi-2004" /> Тимур је био учени краљ и уживао је у друштву научника; био је толерантан и великодушан према њима. Он је био савременик персијског песника [[Мухамед Шемсудин Хафиз|Хафиза]], и прича о њиховом састанку објашњава да је Тимур позвао Хафиза, који је написао [[Газел]] са следећим стихом: ''За црни младеж на образу''<br /> ''Дао бих градове Самарканд и Бухару.'' Тимур га је прекорио због овог стиха и рекао: „Ударцима мог добро окаљеног мача освојио сам већи део света да бих увећао [[Самарканд]] и [[Бухара|Бухару]], моје престонице и резиденције; а ти, бедниче, би разменио ова два града за младеж." Хафиз, незастрашен, је одговорио, „Сличном великодушношћу ја сам био сведен, као што видите, на моје садашње стање беде.” Према записима краљ је био задовољан духовитим одговором и песник је отишао с величанственим поклонима.{{sfn|Holden|2004|pp=47-48}}<ref>Cowell, Professor (first name not given). [https://books.google.com/books?id=xbY_AQAAMAAJ&pg=PA252&dq=for+the+black+mole+cheek+samarkand&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjIqq_asKncAhVDw4MKHco9CPUQ6AEIPjAE#v=onepage&q=for%20the%20black%20mole%20cheek%20samarkand&f=false ''MacMillan's Magazine,'' vol. XXX] (via Google Books). London: MacMillan & Co., 1874, p. 252.</ref> Тимур је често користио персијске изразе у својим конверзацијама, и његов мото је била персијкса фраза -{''rāstī rustī''}- ({{lang|fa|راستی رستی}}, са значењем „истина је сигурност” или -{''„veritas salus”''}-).<ref name="Fischel" /> У Тамерлановој армији било је Персијанаца, Туркмена, Грузијаца и Раџпута, поред Чагатајских војника са којима је започео своју експанзију. Тимур је све улагао у Траксоканију, свој родни крај, највише у градове Самарканд, Букару и Фергану, остатак империје му је више служио само за узимање људства за ратовање, и наплаћивање пореза. Самарканд је у то време, као и век и по касније, био најбогатији и најраскошнији град на свету. Развијао је дипломатске односе са Шпанијом, размењујући ласкава писма са краљем Хенријем од Кастиље, као и са француским краљем Шарлом Четвртим, који је у историји познат као Шарло Луди. Такође, имао је преписку и са енглеским краљем Хенријем. == Војно вођство == Тамерлан је током младости, у својим раним двадесетим, према Шараф ал Дину, задобио рану од стреле због које је остао сакат у десну ногу и са укоченом десном руком до краја живота. Због тога је и добио надимак Тимур Хроми. Али Тимуру то није сметало у војничкој каријери и до [[1369]]. је заузео све територије некадашњег Шагатаја, прогласио се за владара у Балку, и именово [[Самарканд]] за своју престоницу. Савременици сведоче да је Тамерлан био човек високе интелигенције, не само интуитивне снаге, него и интелектуалне. Говорио је три [[језик]]а (међу којима и персијски), проучавао је историју, волео је [[градитељство]] и [[баштованство]]. Савременици кажу да је толико волео [[уметност]] да није могао да је не краде. Византијска врата палате са двора [[Османско царство|османске]] престонице [[Бурса|Бурсе]] је скинуо и однео у [[Самарканд]]. Као врстан играч [[шах]]а, измислио је тотално нову врсту те игре, данас познату као "[[Тамерланов шах]]" са дупло више фигура и сто десет поља. == Империја и ратови == [[Датотека:Chlebowski-Bajazyt w niewoli.jpg|мини|Тамарлан поред ухапшеног Бајазита након [[Битка код Ангоре|битке код Ангоре]] 1402.]] Тамерлан је се уздигао из номадских племена, као Џингис Кан, али за разлику од њега, Тамерлан је своју снагу засновао и на знању народа које је покорио. Његова држава је била комбинација номадских и насељених народа. Тамерланова војска је била састављена од [[муслимани|муслимана]], [[хришћани|хришћана]], [[Османско царство|Турака]], [[Таџици|Таџака]], [[Арапи|Арабљана]], [[Грузини|Грузијаца]] и [[Индијци|Индијаца]], а не само од [[Монголи|Монгола]]. Била је позната не само по величини територије коју је заузела, него и по суровости. Војска Тамерлана се састајала од тумена - војних јединица од 10.000 људи на покореним територијама. Састав је варирао: од чланова тимуридске породице, преко чланова лојалих племена Барлас и Џалаир, до припадника Златне Хорде, анадолских и персијских плаћеника. Тамерланова [[армија]] је била стално у покрету. [[18. јун]]а [[1391]]. је била велика битка код Кандуче после које је Тамерлан продро у Индију. Са тог похода је донео слоновачу коју је искористио у Самарканду за градњу џамија и некропола. Тамерлан је 1401. напао Ирак. После освајања Багдада, око 20.000 његових становника је било масакрирано.<ref>{{cite web|url=http://asianhistory.about.com/od/profilesofasianleaders/p/TimurProf.htm | title = Tamerlane – Timur the Lame Biography | publisher = Asianhistory.about.com |date=15. 2. 2010 | accessdate=21. 4. 2010}}</ref> Тамерлан је наредио да се сваки војник врати са најмање две одселене људске главе и да му је покаже. Многи војници су били толико уплашени да су убијали таоце заробљене раније да би имали довољно глава да покажу Тамерлану.<ref>{{cite web|url=http://mertsahinoglu.com/research/14th-century-annihilation-of-iraq | title = 14th century annihilation of Iraq | publisher = Mert Sahinoglu | accessdate=19. 6. 2011}}</ref> Тамерлан је такође спроводио масакре над домаћим [[асирци|асирским]] хришћанским становништвом, тада већинским становништвом у северној Месопотамији, и у то време древни асирски град [[Асур]] је коначно напуштен.<ref>^ Nestorians, or Ancient Church of the East at Encyclopædia Britannica</ref> Тамерлан је код [[Анкара|Ангоре]] [[28. јул]]а [[1402]]. победио османског султана [[Бајазит I|Бајазита]] Муњу, разбио његову војску, а самог Бајазита заробио. У току или непосредно после битке заробио је и његову супругу [[Оливера Лазаревић|принцезу Оливеру]]. Бајазит је умро у заточеништву, а Оливеру је Тамерлан ослободио без откупа захваљујући договору с њеним братом кнезом [[Стефан Лазаревић|Стефаном Лазаревићем]] кога је изузетно поштовао као великог и храброг ратника. Савременици трвде да је Тамерлан био импресиониран тактиком српске [[тешка коњица|тешке коњице]] под вођством деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]]. Тамерланова амбиција је била да поново отвори [[Пут свиле]] као централну трговачку руту између Европе и Кине, и да држи монопол над њим. Монопол би био досегнут освајањима, првенствено покоравањем [[Златна хорда|Златне Хорде]] на северу, потом држава Персије, свих осталих монголиских племена, и напокон Индије и Кине. Тамерланов утицај на ток историје човечанства се највише може огледати у наредне три ставке: Прапраунук Тимуровог сина Миран Шаха, Захерудин Мухамед Бин Омаршеик, историји познатији као Бабур, био је оснивач Могулског царства, које је владало индијским просторима од 1526. до 19ог века. Самим тим, Тамерлан је имао огроман утицај на историју индије 16ог, 17ог и 18ог века. Такође, Тамерлан је индиректно допринео настанку Русије. Након што је 1395. разбио Токтамишову Златну хорду, сравнио са земљом највеће градове, и од некад огромне силе направио од ње земљу у тоталном колапсу, било је очигледно да је дошло време за развитак Московске кнежевине, и тако је Тамерлан поразом и уништењем Златне Хорде знатно допринео убрзаном развитку Московске кнежевине и настанку Русије. Такође, битна ставка је Тамерланова победа над Бајазитом и Османлијама у битци код Анкаре 1402. године. Тиме је, врло вероватно, одложио османско освајање Константинопоља за 51 годину. Бајазит је био спретан и амбициозан владар, и врло је могуће да би потчинио Константинопољ Османлијама, да није било Тамерлана. Након Анкаре, дошло је до грађанског рата између Бајазитових синова, који је трајао 11 година, и требало је 20 до 30 година да се царство опорави од овог унутрашњег конфликта. Тако да, 3 кључне ставке по којима је Тамерлан знатно утицао на историју човечанства су уништење чувене монголске златне хорде, чиме је допринео настанку Русију, темељ за оснивање Могулског царства у Индији, које је постојало од 1526. до 1857.,као и одлагање османских експанзионистичких замисли за читавих пола века. Такође, Тамерлан је након својих 7 бруталних експедиција по Грузији, у периоду од 1386. до 1403. направио од ове некад моћне краљевине сенку онога што је била, да би се она, мало по мало, неких 50ак година након Тимурове смрти у потпуности распала. Ван области политике и експанзионизма, Тамерланово завештање се осликава кроз Тимуридску ренесансу, Самарканд, Букара, Андиђан, Кат, Кива, и многи други градови су слика и прилика велелепних тимуридских архитектонских издања. Тимуров унук, Улуг Бег, је био врстан научник своје епохе. Имао је опсерваторију у Самарканду и дао је имена бројним сазвежђима. [[Датотека:Европски приказ Тимура, 16. век.jpg|мини|Европски приказ Тимура,16.век]] Са друге стране, Тамерлан је несумњиво један од најбруталнијих и најозлоглашенијих људи у историји. Бруталности његових кампања су биле несагледивих размера, правио је џиновске куле од хиљада одсечених људских глава у бројним градовима које је покорио, цементирао је живе људе у зидине утврђења, закопавао их живе, завезивао их за земљу и затим давао да ергеле коња у пуној брзини претрче преко њих, давао је својим војницима да силују и убијају девојке пред њиховим синовима, мужевима и очевима. У бројним градовима је закључавао цивилно становништво у џамије, које би затим окружио ватром и запалио стотине људи унутра. Убијао је бебе пред мајкама, пио крв поражених цивила, љуштио кожу људима, чак је иновативно смишљао справе за тортуру, евидентно настојећи да његови поступци буду што нечовечнији и што суманутији, гајећи опсесију да у историју уђе као симбол моћи, зла и терора, у чему је у потпуности успео. Опустошио је хиљаде градова, убијајући жене, децу и животиње у њима, и рушећи све до темеља. Његово име је било симбол страха и цела тадашња Азија је страховала од немилосрдних Тимурових армија. Многи историчари одговорно тврде да је Тамерлан био есенција зла и окрутности и по таквој етичкој дефиницији најокрутнији владар у историји. == Кина и смрт == Први владар Минг династије у Кини, [[император (римска титула)|император]] Хунг Ву (1368—1398) је послао гласнике у све бивше монголске [[покрајина|провинције]] са захтевом да буде признат за врховног владара. Један од гласника је стигао у Самарканд 1395. и био је одмах затворен од стране Тамерлана, који је већ имао развијене амбиције о контроли Пута Свиле, развоју империје и „престизању [[Александар Велики|Александра]] по величини освојених територија“. Други владар Минга, [[Јинг Ло]] (1402—1424) предвидео је могућност сукоба са Тамерланом и послао је још једно посланство у Самарканд. И овај други гласник је био затворен. [[1405]]. Јинг Ло шаље велику поморску експедицију на запад са жељом да лиши Кину изолације, али и да избегне коришћење Пута Свиле који држи Тамерлан. Тамерлан није слушао савет својих [[генерал]]а и није чекао пролеће 1405. Кренуо је одмах у напад на Кину. Планирао је да се без заустављања запути до реке [[Јархант]], тамо се улогори и чека прве знаке пролећа да почне велики напад. Напустили су Самарканд рано у [[јануар]]у. Тамерлан је водио огромну војску за његов последњи и највећи напад - напад на Кину. Иако је његова војска била јака, сам Тамерлан је био слаб. Имао је скоро седамдесет година, био је преслаб да хода или јаше, морали су да га носе у носиљци. Крајем јануара стигли су до [[Утрар]]а. Због велике зиме и тешког пута Тамерланово здравље је било већ озбиљно нарушено. 17. или [[18. фебруар]]а 1405. Тамерлан је умро док је предводио свој поход на Кину. Његово тело је враћено у Самарканд и он је сахрањен у [[џамија|џамији]] - [[маузолеј]]у [[Гур-и-Мур]]. После Тамерланове смрти његово [[цар]]ство, Тимуридска [[Царство|империја]], је ослабила. Сузбијена је на шири простор средње Азије, али је се одржала, са прекидима, још дуго времена. Иако никада није освојио Кину, Тамерлан је саздао империју која је се ширила од граница Кине ка [[Босфор]]у, и од Индије до данашњег европског простора Русије, једну од највећих империја коју је свет икада видео, и многи [[историја|историчари]] га сматрају највећим освајачем после Џингис-кана и Александра Великог. == Галерија == <gallery widths="130"> Датотека:Timur Lenk, 1336-1405 - Nationalmuseum - 15942.tif Датотека:Statue of Amir Timur (Tamerlane) with Pigeons Roosting - Outside Ak-Saray Palace - Shakhrisabz - Uzbekistan (7494229100).jpg Датотека:Amir Temur Hall, Amir Temur Secondary School-cropped.jpg Датотека:Музей истории Тимуридов 2.jpg Датотека:Timurid Empire Map.png Датотека:Amir Timur The Mongol Conquer And Emperor.jpg Датотека:Ankara savaşı Bayezid ve Timur.jpg Датотека:Tamerlán, Tashkent 1.jpg </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Manz|first=Beatrice Forbes|title=The rise and rule of Tamerlane|year=1989|publisher=Cambridge University Press|location=|authorlink= Beatrice Forbes Manz}} * {{Cite book | title= Tamerlane: Sword of Islam, conqueror of the world|publisher= HarperCollins|last=Marozzi|first=Justin|year=2004}} * {{Cite book| ref=harv|last=Saunders|first=J. J.|title= The History of the Mongol Conquests|url= https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA173&l|date=март 2001|publisher= University of Pennsylvania Press|isbn=978-0-8122-1766-7|pages=173}} * {{Cite book| ref=harv|last=Meri|first=Josef W.|title=Medieval Islamic Civilization|publisher=Routledge|year=2005|url=https://books.google.com/books?id=H-k9oc9xsuAC&printsec=frontcover&hl=en#v=onepage|pages=812}} * {{Cite book| ref=harv|title=The Mogul Emperors of Hindustan (1398–1707 A.D)|last=Holden|first=Edward S.|publisher=Westminster, Archibald Constable and Co.|orig-year=1895 |year=2004|isbn=978-81-206-1883-1|location=New Delhi, India|pages=47-48}} * {{cite journal|last=Knobler|first=Adam|title=The Rise of Tīmūr and Western Diplomatic Response, 1390–1405|journal=Journal of the Royal Asiatic Society (Third Series)|volume=5|issue=3|year=1995|pp=341–349}} * {{cite journal|last=Knobler|first=Adam|title=Timur the (Terrible/Tartar) Trope: a Case of Repositioning in Popular Literature and History|journal=Medieval Encounters|volume=7|issue=1|year=2001|pp=101–112}} * {{cite journal|last=May|first=Timothy|title=Timur (“the Lame”)(1336–1405)|journal=The Encyclopedia of War}} * Marozzi, Justin, ''Tamerlane: sword of Islam, conqueror of the world'', London: HarperCollins, 2004 * Marozzi, Justin, "Tamerlane", in: ''The Art of War: great commanders of the ancient and medieval world'', Andrew Roberts (editor). {{page1|location= London|publisher=Quercus Military History|year=2008|isbn=978-1-84724-259-4|pages=}} * Beatrice Forbes Manz, "Temür and the Problem of a Conqueror's Legacy," ''Journal of the Royal Asiatic Society'', Third Series, Vol. 8, No. 1 (Apr., 1998) * Abazov, Rafis. "Timur (Tamerlane) and the Timurid Empire in Central Asia." The Palgrave Concise Historical Atlas of Central Asia. Palgrave Macmillan US, 2008. 56–57. * YÜKSEL, Musa Şamil. "Timur’un Yükselişi ve Batı’nın Diplomatik Cevabı, 1390–1405." Selçuk Üniversitesi Türkiyat Araştırmaları Dergisi 1.18 (2005): 231–243. * Shterenshis, Michael V. "Approach to Tamerlane: Tradition and Innovation." Central Asia and the Caucasus 2 (2000). * Marlowe, Christopher: Tamburlaine the Great. Ed. J. S. Cunningham. Manchester University Press, Manchester 1981. * Novosel'tsev, A. P. "On the Historical Evaluation of Tamerlane." Soviet studies in history 12.3 (1973): 37–70. * Sykes, P. M. "Tamerlane." Journal of the Central Asian Society 2.1 (1915): 17–33. * {{EB1911 |wstitle=Timūr |volume=26}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Timur}} * {{Britannica|596358}} * -{[http://www.cpamedia.com/article.php?pg=archive&acid=120613150427&aiid=120613151433 Timur's Legacy: The Architecture of Bukhara and Samarkand]}- * -{[http://vlib.iue.it/carrie/texts/carrie_books/paksoy-6/cae02.html ''Nationality or Religion: Views of Central Asian Islam'']}- {{Authority control}} {{порталбар|Биографија}} [[Категорија:Рођени 1336.]] [[Категорија:Умрли 1405.]] [[Категорија:Тимуриди]] [[Категорија:Владари]] [[Категорија:Емири]] m6xnfilyfq63ap3qj1nab917knqb6rv 25115116 25115028 2022-07-20T08:18:53Z CommonsDelinker 4757 Уклоњена датотека [[:c:File:Ruins-aksaray-palace-timur-shakhrisabz-uzbekistan-ak-saray-white-grand-residence-his-hometown-its-construction-72175488.jpg|Ruins-aksaray-palace-timur-shakhrisabz-uzbekistan-ak-saray-white-grand-residence-his-hometown-its-const wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Тамерлан | слика = Tamerlan.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = Шујахудин Тимур Барлас Бин Тарагај | датум_рођења = {{Датум рођења|1336|4|9}}<ref name="Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk p. 49" /> | место_рођења = [[Шахрисаб]] | држава_рођења = [[Чагатајски канат]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1405|2|19|1336|4|9}} | место_смрти = [[Отрар]], [[Фараб]] | држава_смрти = близу [[Шимкент]]а | сахрањен = [[џамија Гуле Амир]], [[Самарканд]] | функција = | владавина = 9. април 1370. — 14. фебруар 1405. <small>(34 година)</small> | крунисање = 9. април 1370.<ref name="Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk p. 49">Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk, Vol I, p. 49. Printed in Lahore, 1985</ref> | претходник = Емир Хусејин | наследник = [[Халил Султан]] | династија = [[Тимуридска династија]] | отац = Мухамед Тарагхај | мајка = Текина Мохбегим | супружник = Сарај Мулк Ханум <br /> Чулпан Мулк Ага <br /> Аљаз Туркхан Ага <br /> Тукал Ханум <br /> Дид Шад Ага <br /> Тоуман Ага <br /> непознато име | деца = [[Шахрук Мирза]], [[Miran Shah]] | вера = [[ислам]] }} [[Датотека:Stamps of Uzbekistan, 2007-37.jpg|мини|Поштанска маркица са статуом Тимура у Узбекистану]] '''Шујахудин Тимур Барлас Бин Тарагај- Тамерлан'''<ref>{{IPAc-en|t|ɪ|ˈ|m|ʊər}}</ref> ({{lang-fa|تیمور}} ''Temūr'', [[Chagatai language|Chagatai]]: ''{{lang|chg-Latn|Temür}}''; 9. април 1336. — 18. фебруар 1405), историјски познат као ''Тимур-Ленк'' (''Тимур Хроми'') и ''Амир Тимур''<ref>{{IPAc-en|ˈ|t|æ|m|ər|l|eɪ|n}}</ref> ({{lang-fa|تيمور لنگ}} ''Temūr(-i) Lang,'' био је [[Татари|татарски]] [[емир]] (1360—1405) и освајач. Тамерлан је један од највештијих војсковођа и највећих освајача свих времена, на врхунцу своје владавине имао је једну од највећих империја у светској историји, која је, поред своје територијалне величине имала стабилно правно и дипломатско уређење. Историја га памти као једног ог најспособнијих, најистрајнијих, али свакако и најбруталнијих и најозлоглашенијих освајача икада. Са друге стране, поред бруталности приликом својих кампања, Тимур је показивао велико интересовање за уметност и архитектуру. У својој родној Траксоканији је саградио 14 прелепих вртова, окружених зидинама, у којима су биле бројне фонтане и разне врсте цвећа. У родном Кешу саградио је импозантни дворац Ак Сарај, а у Самарканду Кук Сарај и Бустан Сарај, прелепе дворове који су били пример тимуридске архитектуре. Свом ментору, персијском мистику Бурханудину, кога је веома поштовао је саградио велелепан маузолеј, као и свом омиљеном сину Џахангиру, преминулом 1376. године. У Јерменији, Ирану и Афганистану је саградио велике системе за наводњавање. Након што му је преминула омиљена жена, Биби Канум, Тимур је наредио да се изгради велики комплекс њој у част, укључујући маузолеј, медресу и парк окружен зидинама. Такође, Тимур је наредио конструкцију великог броја џамија, медреса, школа и тврђава од којих су неке и данас у добром издању, у Ираку, Ирану, Узбекистану и Казахстану. Формирао је детаљно разрађен законик, који је се повиновао свим правилима Ислама, и увек је уз себе имао 315 сарадника, задужених за војску, трансфер робе кроз царство, правни систем и културу. Држао је монопол над трговином свиле, јер је готово цео пут свиле био под његовом контролом, а такође је трговао и зачинима, пшеницом, крзном, вуном, персијским ћилимима, керамиком и разном другом робом широм Азије. За време своје владавине, Тимур је био најмоћнији светски лидер. На свом двору је угошћавао бројне интелектуалце тог времена, научнике, писце,теологе, филозофе, сликаре, архитекте и музичаре. Често је знао да прави вишесатне дискусије са њима. Имао је интеракцију и добре дипломатске односе са Шпанијом, Француском, Енглеском и Кином. Тимурова армија је била једна од најбоље организованих и најспособнијих војних сила средњег века. По принципу монголске империје, организовао је армију од најмањих одреда од 100 војника, до Тумена, одреда од 10.000 војника. Захтевао је свакодневне тренинге и екстремну дисциплину од њих, што их је направило непобедивима. Били су врхунски јахачи коња и одлично истренирани у гађању лука стрелом, бацању копља и мачевању, а оклопи су им покривали сваки део тела. Поједини савремени писци су тимуридску војску називали "машинама за убијање". Претежно су је сачињавали припадници монголских племена Барлас, Тајчид, Дуглат, Коранас, Јасаур, као и Таџици, и племена из Кундуза и Бадакшана. У својим освајањима, која су трајала преко четрдесет година, Тамерлан је ратујући, на челу огромног броја крвавих и језивих битака немилосрдно пустошећи све градове који нису хтели да му се потчине успешно поразио и припојио своме царству Траксоканију, Могулистан, Харезм, Персијски Илканат, Хормуз, Краљевину Грузију, Ширван, Златну Хорду, Делхијски Султанат, Кара Којунлу, Ак Којунлу, Мамелучки Султанат, Османско Царство и Витезове Хоспиталце. Престоница царства је био [[Самарканд]], где му се и гроб налази. Ратовао је и са турским султаном [[Бајазит I|Бајазитом]] и његовим Османским царством, империји која се тад постепено разваијала у једну од најмоћнијих у историји. Након дугих опсада поразио је и масакрирао више османских градови, међу којима су Шивас, Бурса и Ерзинџан, а сасвим поразио Османлије и познатог султана Бајазита у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] (1402). Тиме је у [[Османско царство|Османском царству]] дошло до деценијског [[Грађански рат у Османском царству|Грађанског рата]] између Бајазитових синова што је ослабило [[Османско царство|Османлије]] и продужило је за коју деценију опстанак неких [[Балканско полуострво|балканских]] земаља ([[Српска деспотовина]], [[Византија]] итд). Умро је 1405. године док је планирао поход на [[Кина|Кину]]. Доста је списа о Тамерлановом животу који датирају из његове епохе, међу главнима су Зафарнама-од Шараф-Ел Јаздија из 1428., затим књига истог имена од писца Назим-Ад-Дин Шамија написана крајем 1404. године, записи од Ибн Арабшаха, писани за време Тимурове владавине, записи шпанског амбасадора Реј Гонзалес Ди Клавија, који је боравио две године код Тимура на двору, написани 1403., записи грузијског писца Томе Од Мезофа са краја 14ог века, записи персијског историчара Миркванда писани 1480их, забелешка чувеног историчара Ибн Халдуна о упознавању са Тимуром у Дамаску 1401., као и Тимурови мемоари, именом Тузук И Тимури. Ово су само неки од извора о Тамерлановом животу, има их у великом броју, биографија му је поприлично добро документована. У популарној култури, чувени композитор Џорџ Фридрих Хендл је 1724. написао оперу Тамерлан, британски писац Кристофер Марлоу је 1589. објавио драму Тимбурлејн, Жак Прадон је 1675. написао драму Тамерлан и Бајазитова смрт, Едгар Алан По је 1824. написао песму Тамерлан, Матју Левис је 1811. написао драму Тимур Татар, Николас Ров је 1701., написао драму Тамерлан, у азербејџанском филму Несими из 1973. појављује се Тамерлан, а ту је и такође приповетка Роберт Хуарда Господар Самарканда. Физички, описан је као висок и веома мишићав човек, велике главе, продорног погледа са косим зеленим очима и густим орловским обрвама, пуних усана, бело-жућкасте боје коже са руменим образима, пуштених бркова и уредне смеђе кратке али густе јареће браде. Храмљао је на леву ногу, и није имао три прста не левој руци. Судећи по описима његовог лика, као и по реконструкцији његове лобање из 1941. очигледно је да је Тимур имао класичне монголске црте лица. Цитати наводе да је имао намрштен поглед, али и поносито држање и став. Галантно одевен и уредан, имао је имиџ аутократе и тиранина, чија је тежња амбициозна али је решен да је савлада по сваку цену. Глас му је био дубок и наредбодаван. Тимур је држао под сојом влашћу и контролисао велики део пута свиле, што му је и била намера. Саградио је огроман број џамија и велелепних архитектонских здања. Увек је, уколико је град предвиђен за пустошење, најпре из њега издвајао интелектуални сој, писце, сликаре, научнике, историчаре, музичаре и слично, и слао их у Траксоканију да раде на оплемењивању његове родне груде. За време Тимура, Самарканд је, поред Константинопоља био најбогатији град на свету. Као оснивач [[Тимуриди|Тимуридског царства]] у [[Персијско царство|Персији]] и [[Средња Азија|централној Азији]], он је постао први владар [[Timurid dynasty|Тимуридске династије]].<ref>{{Cite book|last=Meri|first=Josef W. |title=Medieval Islamic Civilization|publisher=Routledge|year=2005 |pages=812|url=https://books.google.com/books?id=H-k9oc9xsuAC&printsec=frontcover&hl=en#v=onepage }}</ref> Према [[John Joseph Saunders|Џону Сондерсу]], Тимур је био „производ исламизованог и иранизованог друштва”, а не [[степа|степски]] [[номад]].<ref name="Saunders2001">{{Cite book|last=Saunders|first=J. J.|title= The History of the Mongol Conquests|url= https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA173&l|date=март 2001|publisher= University of Pennsylvania Press|isbn=978-0-8122-1766-7|pages=173}}</ref> Рођен у [[Barlas|Барлаској]] конфедерацији у [[Transoxiana|Трансоксијани]] (садашњем [[Узбекистан]]у) дана 9. априла 1336, Тимур је стекао контролу над западним [[Chagatai Khanate|Чагатајским]] канатом до 1370. године. Из те базе, он је предводио војне кампање широм [[Југозападна Азија|западне]], [[Јужна Азија|јужне]] и [[Средња Азија|централне]] Азије]], [[Кавказ]]а и јужне [[Русија|Русије]], и појавио се као најмоћнији владар у [[Муслимански свијет|муслиманском свету]] након што је поразио [[Мамелучки султанат|Мамелуке Египта и Сирије]], настајуће [[Османско царство]], и опадајући [[Delhi Sultanate|Делхијски султанат]].<ref>{{cite web|url=https://scroll.in/article/825287/counterview-taimurs-actions-were-uniquely-horrific-in-indian-history|title= Counterview: Taimur's actions were uniquely horrific in Indian history|pages=}}</ref> Из ових освајања основао је Тимуридско царство, али се ово царство фрагментисало убрзо након његове смрти. Тимур је био један од великих [[nomadic empire|номадских]] освајача из [[Дивље поље|евроазијских степа]], и његово царство је поставило сцену за успон боље структуираних и трајнијих [[Gunpowder Empires|барутних]] царстава у 16. и 17. веку.<ref>{{Cite book |title = After Tamerlane: the rise and fall of global empires, 1400–2000|last=Darwin|first = John|publisher = Bloomsbury Press|year=2008|isbn=978-1-59691-760-6 |location = |pages=29, 92|authorlink= John Darwin (historian) }}</ref><ref name=":1" />{{Rp|1}} Тимур је имао на уму обнављање [[Монголско царство|Монголског царства]] [[Џингис-кан]]а (умро 1227). Према Беатрис Форбс Манц, „у својој званичној кореспонденцији, Тимур је током читавог живота наставио са портретисањем себе као обновитеља права [[Borjigin|Чингисида]]. Он је оправдавао своје иранске, мамлучке и османске кампање као поновно наметање легитимне монголске контроле над земљама које су заузели узурпатори.”<ref>{{cite journal|last=Forbes Manz|first= Beatrice |title= Temür and the Problem of a Conqueror's Legacy |journal= Journal of the Royal Asiatic Society |date=април 1998 |volume= 8 |issue= 1 |pages=25 |jstor= 25183464 |series= Third }}</ref> Да би озаконио своја освајања, Тимур се ослањао на исламске симболе и језик, називао је себе „Мачем ислама”, и био је покровитељ образовних и верских институција. Он је конвертовао скоро све [[Borjigin|борџигске]] лидере у [[ислам]] током свог животног века. Тимур је одлучно поразио хришћанске [[Хоспиталци|Хоспиталце]] у [[Siege of Smyrna|опсади Смирне]], стилизирајући себе као ''[[гази]]ју''.<ref name="marozzi-2004">{{Cite book | title= Tamerlane: Sword of Islam, conqueror of the world|publisher= HarperCollins|last=Marozzi|first=Justin|year=2004}}</ref>{{rp|91}} До краја своје владавине, Тимур је задобио потпуну контролу над свим остацима [[Chagatai Khanate|Чагатајског]] каната, [[Илканат]]а, и [[Златна хорда|Златне хорде]], и чак је покушао да обнови [[Династија Јуан|династију Јуан]] у Кини. Тимурове армије су биле инклузивно мултиетничке и од њих се страховало широм Азије, Африке и Европе,<ref name="marozzi-2004" /> знатни делови којих су током његових кампања разорени.<ref>Matthew White: ''Atrocitology: Humanity's 100 Deadliest Achievements''. {{page1|location=|publisher=Canongate Books|year=2011|isbn=9780857861252|pages=}}, section "Timur"</ref> Научници процењују да су његове војне кампање узроковале смрт око 17 милиона људи, што је сачињавало око [[World population estimates|5% светске популације]] тог времена.<ref>{{cite news|url=http://articles.chicagotribune.com/1999-01-17/news/9901170256_1_uzbek-islam-karimov-tashkent | work= Chicago Tribune | title= The Rehabilitation Of Tamerlane |date=17. 1. 1999}}</ref><ref>[[John Joseph Saunders|J.J. Saunders]], [https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA174&lpg=PA174 The history of the Mongol conquests] (page 174). {{page1|location=|publisher=Routledge & Kegan Paul Ltd|year=1971|isbn=978-0-8122-1766-7|pages=}}</ref> Он је био деда Тимуридског султана, астронома и математичара [[Улуг-бег]]а, који је владао Централном Азијом од 1411 до 1449, пра-пра-пра-прадеда [[Бабур]]а (1483–1530), оснивача [[Могулско царство|Могулског царства]], које је владало деловима Јужне Азије више од три века, од 1526 до 1857.<ref>{{cite web|url=http://search.eb.com/eb/article-9072544 |title= Timur |publisher= Encyclopædia Britannica, Online Academic Edition|year=2007 |url-access=subscription }}</ref><ref name="EI">{{cite encyclopedia | title= Tīmūr Lang | encyclopedia= [[Encyclopaedia of Islam]]|publisher= [[Brill Publishers|Brill]] | accessdate=24. 4. 2014|last=Manz|first=Beatrice F.| editor= |year=2000 | volume= 10 | edition= 2nd|url= http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/ti-mu-r-lang-COM_1223 }}</ref> Тимур се сматра великим патроном уметности и архитектуре. Он је имао интеракције са интелектуалцима као што су [[Ибн Халдун]] и [[Hafiz-i Abru|Хафизи Абру]].<ref name="marozzi-2004" />{{rp|341–2}} == Порекло == [[Датотека:Genealogical Relationship between Timur and Genghis Khan.png|мини|десно|250px|[[Генеалогија|Генеалошка]] веза између Тимура и [[Џингис-кан]]а]] Преко свог оца, Тимур је тврдио да је потомак [[Family tree of Genghis Khan|Туманај Кана]], претка који је по мушкој линији био у сродничкој вези са [[Џингис-кан]]ом.<ref>Harry N. Abrams, ''Turks: A Journey of a Thousand Years, 600-1600'' (2005), p. 196</ref> Туминајов пра-пра праунук Карачар [[Noyan|Нојан]] (1165–1242/54) био је царев министар и на крају је прекомандован да помогне његовом другом сину [[Chagatai Khan|Чагатају]] у управи [[Transoxiana|Трансоксијаном]].<ref>Martin Bernard Dickson, Michel M. Mazzaoui, Vera Basch Moreen, ''Intellectual studies on Islam: essays written in honor of Martin B. Dickson'' (1993), p. 97</ref><ref>Franklin Mackenzie, ''The Ocean and the Steppe: The Life and Times of the Mongol Conqueror Genghis Khan, 1155-1227'' (1963), p. 322</ref> Карачар се мало помиње у записима из 13. и 14. века, мада каснији тимуридски извори у великој мери наглашавају његову улогу у раној историји [[Монголско царство|Монголског царства]].<ref>Michael Biran, ''Chinggis Khan: Selected Readings'' (2012), ch. 5</ref> Ови историчари исто тако наводе да је Џингис-кан касније „успоставио везу очинства и синства” путем склапања брака са Чагатајовом ћерком Карачар.<ref>Mansura Haidar, ''Indo-Central Asian relations: from early times to medieval period'' (2004), p. 126</ref> Путем вођења порекла из тог брака, Тимур је тврдио да је у сродству са [[Chagatai Khanate|Чагатајским кановима]]. Порекло Тимурове мајке, Текине Катун је мање познато. [[Zafarnama (Yazdi biography)|Зафарнама]] само наводи њено име без давања било каквих информација о њеном пореклу. Пишући 1403. године Џин, [[архиепископ]] [[Soltaniyeh|Султаније]] тврди је да је била ниског порекла.<ref>Martin Bernard Dickson, Michel M. Mazzaoui, Vera Basch Moreen, ''Intellectual studies on Islam: essays written in honor of Martin B. Dickson'' (1990), p. 97</ref> Рад -{''Mu'izz al-Ansab''}-, написан декадама касније тврди да је била родом из Јасаурског племена, чије земље су се граничиле са Барласовим.<ref>''Mu'izz al-Ansab'', Folio. 97a</ref> [[Ибн Халдун]] је изјавио је да му сам Тимур описао како је његова мајка потицала од легендарног [[Персијанци|персијског]] хероја [[Manuchehr|Манучехра]].<ref>W.J Fischel, ''Ibn Khaldun and Tamerlane'' (1952), p. 37</ref> [[Ahmad ibn Arabshah|Ибн Арабшах]] је сугерисао да је она потомак Џингис Кана.<ref name="Arabshah, p. 4">Ahmed ibn Arabshah, ''Tamerlane: The Life of the Great Amir'', p. 4</ref> Дело ''Књига Тимура'' из 18. века идентификује је као ћерку 'Садр ел-Шарије', за шта се сматра да се односи на [[Ханифијски мезхеб|ханафског]] научника Убајд Алах ел-Махбубуја из [[Бухара|Бухаре]].<ref>Ron Sela, ''The Legendary Biographies of Tamerlane: Islam and Heroic Apocrypha in Central Asia'' (2011), p. 27</ref> == Детињство, почеци и походи == [[Датотека:Timur reconstruction01.jpg|мини|200п|лево|Реконструкција Тамарлана након ексхумације совјетских археолога 1941. у [[Самарканд]]у.]] Тамерлан је рођен у Трансоксијани, поред [[Хиндукуш|Хинду Куша]], око 70-{km}- јужно од [[Самарканд]]а, у данашњем [[Узбекистан]]у.<ref name="Tamerlane">{{cite web|title=Tamerlane|url=http://asianhistory.about.com/od/profilesofasianleaders/p/TimurProf.htm|publisher=AsianHistory|accessdate=1. 11. 2013}}</ref> Његов отац, Тарагај, је био мањи племић [[Барласи|барлас]],<ref name="Tamerlane" /> [[Монголи|монголског]] племена<ref>"Central Asia, history of [http://search.eb.com/eb/article-73545 Timur]", in [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. (Quotation:"Under his leadership, Timur united the Mongol tribes located in the basins of the two rivers.")</ref><ref>"[http://search.eb.com/eb/article-26920 Islamic world]", in [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. Quotation: "Timur (Tamerlane) was of Mongol descent and he aimed to restore Mongol power."</ref> које је било [[Туркификација|потурчено]] у многим аспектима.<ref>Carter V. Findley, ''The Turks in World History''. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=2005|id=|pages=}}. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=2005|isbn=978-0-19-517726-8|pages=101}}</ref><ref>G. R. Garthwaite, ''The Persians'', Malden. {{page|year=|isbn=978-1-55786-860-2|pages=}}, MA: Blackwell Pub., 2007. ([https://books.google.com/books?id=RpiywbMvG5gC&pg=RA1-PA148&dq=Timur+Turkic+speaking&hl=tr&sig=9tWp001dj7GoDBdAjveeJclsQD8 p. 148]) Quotation: "Timur's tribe, the Barlas, had Mongol origins but had become Turkic-speaking ... However, the Barlus tribe is considered one of the original Mongol tribes and there are "Barlus Ovogton" people who belong to Barlus tribe in modern Mongolia."</ref><ref>M.S. Asimov & [[Clifford Edmund Bosworth]], ''History of Civilizations of Central Asia'', [[Унеско|UNESCO]] Regional Office. {{page|year=1998|isbn=978-92-3-103467-1|pages=320}}: "One of his followers was [...] Timur of the Barlas tribe. This Mongol tribe had settled [...] in the valley of Kashka Darya, intermingling with the Turkish population, adopting their religion (Islam) and gradually giving up its own nomadic ways, like a number of other Mongol tribes in Transoxania ..."</ref> Тамерлан је своју рану владавину засновао на тврдњи да је потомак чувеног монголског владара [[Џингис-кан]]а. Оно што је заиста утврђено је да је он био потомак монголских племена која су се преселила западно пошто је Монголска империја била проширена. Тамерланов отац Тергај је био вођа племена Барлас, номадског монголског племена које је користило један од турских језика. Тергај је био чукунунук Карахар Невиана и први монголски племенски вођа који је примио [[ислам]]. Тергај је живот провео повучено, посветивши се учењу, тако да је под његовим надзором Тамерлан проучавао [[Куран]], али се бавио и физичким вежбама. Туглуг Тамур Кан је завладао Могулистаном и кренуо у напад на Траксокијану. Тимур му је у старту, дошавши на престо племена Барлас тако што је збацио Хаџи Бега био лојалан, да би се затим окренуо против његове диктаторске владавине. Тимур се тада спојио са дугогодишњим пријатељем, то је био Амир Хусеин Коранас, који је такође желео да уклони Туглуга са власти. Успешно су од Туглуг Кана освојили најпре Шахрибаз, а затим Бадакшан. Њих двојица су у тандему живели пар година бандитским животом, лутајући степама и пљачкајући имена. Једно време су били у армији владара Систана, да би 1362. у битци поразили противничког владара Амир Кутбудина. Тимур је наводно док су он и Хусеин крали овце са једног имања, виђен од стране власника који га је погодио стрелом у ногу, па је зато храмљао левом ногом остатак живота. Под старије дане, дешавало се да није могао да хода већ ау га сужњи носили. У то време, богаљ који живи као ситни бандит, из породице средње класе, која је је неретко и оскудевала, би обично окончао свој живот млад, без икаквог просперитета, омаловажаван. Ипак, Тимур је ни из чега створио једну од највећих империја коју је свет видео. Тимур и Емир Хусеин су кренули са скупљањем војске, која је у старту била сачињена највише од Монгола и Таџика. Затим су 10 година крваво ратовали са Иљас Хоџом, Туглуговим сином. Извојевали су победу код Стон Бриџа 1363., али две године затим 1365. изгубили у битци код Ташкента. Поразили су Иљаса у опсади Самарканда 1368. Након тога је следео сукоб са Сардабарима, који су држали Самарканд и узурпирали народ великим порезима и смртним казнама за баналности. Амир Хусеин Коранас и Амир Тимур су успешно победили Сардабаре, масакрирајући мушкарце а жене и децу већином протерајући. Самарканд је тада био званично њихов. Ипак, између двојице Амира и старих сабораца постојала је зла коб за коју су веровале да је поступале од Хусеинове грешке у битци код Ташкента, која их је коштала победе. Тимур се 1370 окреће против Амир Хусеина и опседа Балк, којим је Хусеин владао. Након опсаде, тера га у изгнанство и жени се за његову жену Кутлуг Нигар Канум, која је била у крвној вези са Џингис Каном, чиме Тимур оправдава титулу Гуркани, коју ће користити касније. Тимур на чело Траксоканије ставља свог марионетског владара, Џингисовог потомка, који се звао Сојргатмиш. Овим је поштовао правило да само чланови Канове династије могу имати власт. Главни Тимуров генерал у опсади Балха је био Абас Бахадур, који ће тек касније показати колико је велики борац и добар стратег у биткама против Могулистана и Хорезма. Ратовао је са Тимуром у Персији, све до 1387. када је погинуо у једној ор пвит битака дугогодишњег рата и каном Златне Хорде, Токтамишем. Затим, следује напад на Харезм којим је владала династија Суфи. 1373. Тимур осваја Кат и Киву, продирући ка Ургенчу. Опсаду Киве је против Тимурове војске бранио Бирам Јусул, али је убрзо поражен и град је претрпео пун бес Тимурида. Хусеин Суфи умире и наслеђује га Јусуф Суфи, од кога Тимур након опсаде отима Ургенч 1379. Пре опсаде града, Јусуф Суфи је изазвао Тимура на мегдан испред зидина, јер је био сигуран да Тимур, јер је био богаљ, то неће смети прихватити. Ипак, Тимур је дошао до зидина на кољу опремљен за двобој, али се уплашени Јусуф Суфи ипак није појавио. Паралелно, борећи се са Харезмом, Тимур ратује са Могулистанским каном Камарудин Дуглатом. У свакој битци га побеђује, али победа увек бива Пирова, јер Камарудин успева да му побегне у степе и настави да влада Могулистаном, све имудо 1390. када је доживео коначан пораз од Тимура. Једна од значајнијих Тимурових експедиција против Могулистана је била 1375., када је након вишедневних опсада успешно покорио и опљачкао градове Јанги, Талас и Токмак. Камарудин је исте године опустошио Андиђан, град у Тимуровој родној Траксоканији, након чега је претрпео велику освету Тимура. Битка код Кимлука је била велика Тимурова победа над Могулистаном. Камарудина је наследио брат Иљаса, Кајзр Хоџа, кога Тимур најпре добија у пар битака, а затим ступа у мир са њим оженивши његове ћерке са својим унуцима. Могулистан постаје Тимурова вазална држава такође. Први напад на персијски Илканат је направио 1381. када је кренуо на Картидску династију, којом је владао Гијасудин Пир Али. Тимур од њега успешно осваја Фушањ и Херат, и Али му се затим покорава. Ипак, 1383. се буни против Тимурове репресивне власти, након чега Тимуров син, Миран Шах, брутално гуши ову побуну, масакрирајући му целу породицу. Сарбадарска династија је ступила у вазалне односе са Тимуром, и њихов владар, Кваја Али Мајуд, му је дао велики број своје армије за испомоћ у походима. У знак помоћи Сардабарима, Тимур је у неколико битака поразио Амир Валија, који је владао Астрабадом и Мазандараном, да би га на крају и погубио. На чело Амир Валијевих поседа је ставио лојалног вазала Лукумана, сина од Тога Темура, бившег владара Сарбадара. Музафаридска династија, којом је владао Шах Шоја, је била следећа, али аманет који је Шах Шоја оставио сину Заин Ал Убидину да буде вазал Тимуру, Заин није испоштовао, и зато је Тимур немилосрдно поразио Музафариде. Када су 1387. направили револт у Исфахану, уследио је Исфахански масакр, у коме је Тимурова армија убила преко 50.000 људи и направила дивовске куле од њихових откинутих глава. Исфахански масакр 1387. се сматра једним од најбруталнијих и најкрвавијих геноцида историје. 1392. долази до побуне у Тикриту, након двомесечне опсаде Тимур поражава Амир Хасана, владара града и опет узима Тикрит под своје. 1393. године долази до финалне борбе против Музафарида, у битци за Шираз. Тимур том приликом након велике битке поражава и убија задњег Музафаридског владара Шах Мансура. Након те победе, шаље своје верне унуке Мухамед Султан Мирзу и Пир Мухамед Бин Џахангира у освајање и пљачкање Курдистана. Задњи владар Музафарида, Шах Мансур, поражен је у опсади Шираза 1393. Михрабаниди су такође били вазални Тимуру, након што је Тимур у битци поразио Шеик Гијатудина и Шеик Џелалудина, двојицу локалних владара који су правили претње Михрабанидима. Њихов лидер Шаханшах га је пратио у сиријским и отоманским кампањама. Шаханшах је умро 1403. и Тимур је на чело Михрабанида поставио Кутуб Ал Дин Мухамеда, који је владао као Тимуров вазал. Од Џаларида је преотео Багдад, Султанију и Табриз. Багдад је најпре окупирао 1393. и гувернерство дао лојалном Кваји Масуду, из Сардабарске династије, али су недуго затим Кара Јусуф и Ахмед Џалаир опет преотели град. Тимур је поново освојио Багдад 1401. Том приликом је тражио од својих војника да му свако донесе две одсечене главе багдадских становника. Багдад, најстарији град, претрпео је највећи масакр у својој историји. Храбром али безуспешном одбраном града је владао Амир Фарај. Џелалудин Миран Шах, Тимуров син, гувернер Корасана је крваво угушио побуну племства у персијском граду Лур. На челу ње је стајао Хаџи Бег Курбани. Историјски записи Миран Шаха приказују као агресивног и нестабилног социопату, чак и по ондашњим стандардима. Миран Шах је се борио против секте која је била огранак Суфизма, Хуруфиста, и у једном конфликту са њима је мучки убио поглавара секте Ал Хуруфија, као и све остале припадник, не поштедивши чак ни њихове ближње. Припадници хуруфистичке секте су због овог чина Миран Шаха прогласили Антихристом. Тимур је имао укупно седам инвазија на краљевину Грузију. Прва је била 1387. и том приликом је извршена успешна опсада Тбилисија и становноштво опљачкано и масакрирано. 1395. заузео је утврђења Саварети, Џами и Гори. Након тога следела су још 4 екстремно брутална напада на Грузију, која је осетила на себи пун гнев и терор Тимурида. Грузијом је у то време владао краљ Баграт Пети. 1399. Тимурова армија заузима Шаки и Кахетију, делове Грузије. Након смрти Баграта Петог наследио га је 1393. Ђорђе Седми, са којим је Тимур 1401. потписао мировни споразум у Шамкуру по коме је грузијски краљ био обавезан да му плаћа данак и да велики део армије за експедицију на Анадолију. Без обзира на споразум, Тимур је на путу ка Анадолији опустошио грузијски град Тортуми. Тимуров вазал је такође био Ибрахим ШирванШах, владар Ширвана, који се без борбе покорио Тимуру и дао му своју армију за наставак ескпанзија. У повратку из Анадолије, Тимур је у Грузији 1403. заузео тврђаве Куртин и Биртвиси, којом је владао Иван Торели. Након пада Биртвисија, Тимурова армија је опустошила преко 700 села у Грузији, пљачкајући и убијајући све пред собом. Тимур је у овим варварским походима срушио велики број православних цркава. Тадашњи грузијски историчар Тома Од Мезофа је у својим списима описујући Тимурове опсаде 1387. до 1404. навео да је сам ђаво у људском обличју сишао на земљу, назвавши Тимура "највећим злотвором који је ходао земљом". Тимур је 1404. покоривши Бејлиган на југу Грузије, прогласио Халил Мирзу, свог унука, за гувернера те провинције. Поход на Анадолију је планирао од 1395. када је Османски султан Бајазит почео да узима данаск од Тимуровог вазала, влада Ерзинџана Тахертана. Тимур је опустошио Шивас, Ерзинџан, Бурсу и извојевао историју победу у Битци код Анкаре 1402. након које је заробио османског султана Бајазита. У битци код Анкаре на страни Бајазита ратова је Деспот Стефан Лазаревић, чију је храброст и борбено искуство Тимур похвалио. На страни Тимура у битци код Анкаре ратовао је Јакуп Други Гермијански, владар покрајине Гермијан у Анадолији, кога је Тимур упознао годину дана раније у Дамаску. У знак захвалности за помоћ у битци, Тимур му је доделио власт над његовим некадашњим поседима у малој Азији. Након тога је крајем 1402 извршио опсаду Измира, где је извојевао победу над Витезовима Хоспиталцима, на чијем челу је био Индиђо Де Алфаро. Тимур је узео данак од владара Лезбоса, Франческа Гатулизиа, и владара Византије Манојла Палеолога, и упутио се назад из Анатолије. Остаје незнаница зашто Тимур након експанзије у малој Азији није покушао да освоји Константинопољ, али се историчари слажу око тога да Тимура продор ка Европи није интересовао, он је желео да држи под својом влашћу пут свиле, и обнови Монголско царство својих предака. Зато му је следећа мета била Кина, јер је под Кублај Каном у поседу Монгола био Чагатајски Канат, Персијски Илканат, Златна Хорда и Династија Јуан у Кини. Тимур је све осим Кине већ држао под својом контролом. У исто време, Кара Којунлу, племе огуз турака на челу са Кара Јусуфом је изгубило битку од Тимурида код Алгами Канала. Кара Јусуф је такође био поражен од војске Тимурида на чијем челу је био Тимуров унук Абу Бакр Бин Мираншах, 1395. код језера Лан. Још 1380их отац Кара Јусуфа, Кара Мухамед је имао 4 војне ескпедиције против Тимура завршене неуспехом. Приликом једне од њих исход битке је био са једнаким губицима, и том приликом је убијен Тимуров близак генерал, Лала Кваја. Мамелучким султанатом је од 1399. наследивши оца Баркука, из династије Бурџи, који је против Тимура склапао коалицију са Грузијом и Бајазитом, владао Насерудин Фарај, који је, након што је Тимур опустошио Хомс, Хаму и Балбек, као и Алеп 1400. који је бранио гувернер Тамардаш, у коме је се Тимурова војска нељудски иживљавала над цивилима, силујући младе девојке пред њиховим мужевима, браћом и очевима. Следећи на Тимуровој мети је био Дамаск. После битке са Фарајевом војском испред Дамаска 1401. Тимуридска армија је упала у град и направила масакр епских пропорција. Тимуров крвави поход на Сирију, од 1400-1401, је оставио толико трауматичне успомене на сиријце да и дан данас, 600 година после Тимуровог времена, када неког желе да увреде и назову злом, изопаченом особом, рећи ће му Тимур. У врхунцу своје суровости, Тимур је цивилно становништво Дамаска, међу којима је било много жена и деце, затворио унутар једне простране џамије, гарантујући им слободу док битка буде готова, а затим их закључао и запалио. Сматра се да је Тимур приликом напада на Мамелучки Султанат, то јест Сирију, показао врхунац своје суровости и крајности у које она може да оде. Тимур је испод зидина Дамаска у фази после битке, за време опсаде, водио разговоре са чувеним историчарем Ибн Халдуном, који се задесио у граду баш тада. Причали су о поднебљу земаља северне Африке, о Тимуровим амбицијама и неформалне теме. Тимур је у Дамаску упознао Јакупа Другог Гермијанског, који је тек изашао након десетогодишње затворске казне. Пун жеље да опет буде на челу својих поседа у малој Азији, прикључио је се са својим људством у Тимуровој експанзији на Османско Царство. Након Тимурове победе над Османлијама, припао му је цео гермијански беглук, који му је Тимур подарио у знак захвале за лојалност и услугу. Тимур је своју суровост исказао и у Делхијском Султанату, где је 1398. заузео Уч, Мултан, Туламбу, Мерут, који је два месеца бранио гувернер Иљас Ават Алви, тврђаву Батнер, где је поразио војску Раџпута Рао Дуличанда, након чега је несметано стигао до Делхија, где је се сусрео са војском Султана Насерудин Махмуд Таглуга са којим је раме уз раме ратовао раџпутски генерал Малу Икубал, поразио је, и направио масакр. У повратку из Делхија, Тимур је доживео пораз од војске Панчатија, коју су чинила уједињена племена Раџпута, Синга и других племена, предводио их је Халвер Гиља, раџпут који је код места Хендавар нанео тежак пораз Тимуридима, притом у једном моменту у битци умало не одузевши живот самом Тамерлану. Овај пораз 1399. године и пораз у битци код Ташкента 1365. од стране Иљас Хоџе су једина два документована Тимурова пораза у свим биткама и опсадама које је спровео за време својих 40-годишњих кампања. Токтамиш је 1376. године затражио помоћ од чувеног татарског емира Тамерлана, у својој намери да уједини Плаву и Белу хорду. Тамерлан га је опскрбио војском, коњима и наоружањем, и након неколико битака поразио Урус-Кана, који је владао Белом хордом. Након тога, мета му је била Плава хорда на чијем челу је био Мамај, коју је победио на реци Калка 1381. године, такође уз велику Тамерланову помоћ. У овој битци Мамај је убијен. Након тога, удруживши Плаву и Белу Хорду, Токтамиш је извршио велику опсаду Москве 1382. у којој је убијено преко 20.000 становника Москве, куће су опљачкане, жене силоване и становништво масакрирано. Након Москве, на мети му је била Кнежевина Литванија, коју је поразио у битци на реци Полтава 1382. године Токтамиш Кан је, поразивши московску кнежевину и кнежевину Литванију проширио територију уједињене Златне Хорде и владао огромним пространством. Токтамиш се, осетивши се моћно, усмерио на свог некадашњег сарадника и човека који му је омогућио да достигне своју моћ- Тамерлана. 1386. напао је и опустошио Табриз, град који је тад био у Тамерлановом поседништву, што је покренуло рат између двојице владара. Поред Табриза, Токтамиш је напао градове у срцу Тимурове империје, Траксоканији и Харезму, где је се удружио са локалним емиром Сулејманом Суфијем. Такође, у експанзији на Тимура имао је подршку и помоћ грузијског краља Баграта. Токтамиша ће напад на Тимура скупо коштати. Док се Тимур обрачунава са Токтамишом у Табризу, његов син Омар Шеик иде са армијом у Могулистан и добија још једну битку против бунтовног али неухватљивог Камарудин Дуглата. Тимур бесно реагује након спознаје да је Харезм пружио помоћ Токтамишу, и прави другу опсаду Ургенча, 1388.године, у којој је дословце сравнио град са земљом и масакрирао цело становништво. Године 1395. након 9 година ратовања, великоог Токтамишовог пораза 1391.на реци Кондурча, и затим још већег Токтамишовог пораза у битци на реци Терек, Тамерлан је повео поход на Кипчак и у том походу је спалио град [[Сарај (тврђава)|Сарај]], престолницу Хорде  и срушио Токтамиша с власти. Поред Сараја, Спалио је и Азов, Астракан, Тану и још неколико већих градова Златне хорде. Тамерлан тада на чело хорде ставља своје вазалне владаре, Корикаша и Тимура-Кутлуга, док Токтамиш бежи од одмазде у кнежевину Литванију, где ступа у вазалне односе са тамошњним владаром Витолдом Великим. Токтамиш је 1399. учествовао као главни Витолдов генерал у великој битци на реци Ворскла против Златне хорде, своје некадашње империје. Учествовао је у још пар битака као генерал кнежевине Литваније, потчињен Витолду Великом. Све освојене територије је давао својим синовима и унуцима да буду намесници, или ређе, људима од поверења. Миран Шах је владао најпре Корасаном, а касније простором од Багдада, преко Султаније до Табриза, Адил-Ага Султанијом, Омар Шеик Ферганом, Пир Мухамед бин Омар Шеик Фарсом и Кандахаром, Пир Мухамед бин Џахангир Мултаном, Шакрук Мирза Хератом, Рустам Исфаханом, Мухамед Султан Мирза Тураном, Абу Бакр Бин Мираншах, Тимуров унук, је од 1403. владао Багдадом. Абу Бакр је лично предводио Тимуриде у великој битка код пролаза Кара Дерах, на обалама језера Лан, где су 1395. поразили снаге Кара Којунлуа и Кара Јусуфа. Багдадом је неко време владао лојални Кваја Масуд из династије Сарбадара, док га Кара Јусуф није протерао. 1398. Миран Шах креће у неуспешно поновно освајање Багдада, али бива поражен, да би 1401. Тимур опет освојио Багдад и сравнио га, не стигавши да ухвати Кара Јусуфа, који је се одметнуо у Мамелучки Султанат. Вођа другог огранка племена турских огуза Ак Којунлуа, Кара Осман, познат и као Утман Бег, покорио је се Тимуру, и за награду добио град и облас Дајабакр у Турској. Утман Бегове трупе су учестовавале у походима на Индију, Левант и Анадолију. Тимур је претрпео свега пар губитака у биткама. Један је био код Ташкента 1365., затим, његов син Миран Шах је претрпео губитак од војске Кара Јусуфа приликом неуспешне инвазије Багдада 1398., а такође Миран Шах је и пре тога, у Грузији 1395. приликом опсаде тврђаве Алинђа од стране Џаларида, када су снаге Ахмеда Џаларида преотеле утврђење од Тимурида и ослободиле Ахмедовог рођака Принца Тахира. Тимур је за наследника хтео именовати сина од Џахангира, Мухамед Султан Мирзу, који је се виспрено борио са њим у походима на Индију, Сирију и Грузију, затим учествовао у битци код Анкаре и походима на Анадолију, где је опустушио и сравнио град Бурсу, по Тимуровој команди, али је био рањен стрелом у врат 1403. приликом опсаде Кајсерија у Анадолији, и убрзо преминуо, што је потресло Тимура, и довело у питање ко ће наследити његов трон. Поред наведеног, Мухамед султан Мирза је 1393., након завршетка освајања у Персији, освојио мало краљевство у персијском заливу, Хормуз, савладавши тамошњег владара Мухамед Шаха. Тимур је, након кампање у Анадолији 1402. и пустошења Грузије 1403. кренуо са својом армијом ка Кини 1405., али га је успут задесила смрт од упале плућа. 69-огодишњи император, један од највећих и најсуровијих освајача светске историје, преминуо је окружен својим људима, након чега је сахрањен у породичној гробници Гур Е Амир у Самарканду. == Персоналне карактеристике == [[Датотека:Timur reconstruction03.jpg|мини|250п|Реконструкција Тимуровог лица из лобање]] Тимур се сматра војним [[геније]]м и сјајним тактичаром са невероватном способношћу за делује унутар високо флуидне политичке структуре, који је задобио и одржао лојалну подршку номада током своје владавине у Централној Азији. Такође се сматра изузетно интелигентним - не само интуитивно, већ и интелектуално.<ref name=":1">{{harvnb|Manz|1989|pp=}}</ref>{{Rp|16}} У Самарканду и током његових бројних путовања, Тимур је под вођством истакнутих научника, савладао [[Персијски језик|персијски]], [[Middle Mongol language|монголски]], и [[Туркијски језици|турски]] језик<ref name="marozzi-2004" />{{rp|9}} (према [[Ahmad ibn Arabshah|Ибн Арабшаху]], Тимур није говорио [[Арапски језик|арапски]]).<ref name="Fischel">Walter Joseph Fischel, ''Ibn Khaldūn in Egypt: His Public Functions and His Historical Research, 1382–1406; a Study in Islamic Historiography''. {{page1|location=|publisher=University of California Press|year=1967|id=|pages=}}, page 51, footnote</ref> Што је још важније, Тимур је окарактерисан као [[Опортунизам|опортуниста]]. Користећи своје турско-мТимуонголско порекло, Тимур је често користио исламску религију или закон, и традиције Монголског царства да би остварио своје војне објективе или домаће политичке циљеве.<ref name="marozzi-2004" /> Тимур је био учени краљ и уживао је у друштву научника; био је толерантан и великодушан према њима. Он је био савременик персијског песника [[Мухамед Шемсудин Хафиз|Хафиза]], и прича о њиховом састанку објашњава да је Тимур позвао Хафиза, који је написао [[Газел]] са следећим стихом: ''За црни младеж на образу''<br /> ''Дао бих градове Самарканд и Бухару.'' Тимур га је прекорио због овог стиха и рекао: „Ударцима мог добро окаљеног мача освојио сам већи део света да бих увећао [[Самарканд]] и [[Бухара|Бухару]], моје престонице и резиденције; а ти, бедниче, би разменио ова два града за младеж." Хафиз, незастрашен, је одговорио, „Сличном великодушношћу ја сам био сведен, као што видите, на моје садашње стање беде.” Према записима краљ је био задовољан духовитим одговором и песник је отишао с величанственим поклонима.{{sfn|Holden|2004|pp=47-48}}<ref>Cowell, Professor (first name not given). [https://books.google.com/books?id=xbY_AQAAMAAJ&pg=PA252&dq=for+the+black+mole+cheek+samarkand&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjIqq_asKncAhVDw4MKHco9CPUQ6AEIPjAE#v=onepage&q=for%20the%20black%20mole%20cheek%20samarkand&f=false ''MacMillan's Magazine,'' vol. XXX] (via Google Books). London: MacMillan & Co., 1874, p. 252.</ref> Тимур је често користио персијске изразе у својим конверзацијама, и његов мото је била персијкса фраза -{''rāstī rustī''}- ({{lang|fa|راستی رستی}}, са значењем „истина је сигурност” или -{''„veritas salus”''}-).<ref name="Fischel" /> У Тамерлановој армији било је Персијанаца, Туркмена, Грузијаца и Раџпута, поред Чагатајских војника са којима је започео своју експанзију. Тимур је све улагао у Траксоканију, свој родни крај, највише у градове Самарканд, Букару и Фергану, остатак империје му је више служио само за узимање људства за ратовање, и наплаћивање пореза. Самарканд је у то време, као и век и по касније, био најбогатији и најраскошнији град на свету. Развијао је дипломатске односе са Шпанијом, размењујући ласкава писма са краљем Хенријем од Кастиље, као и са француским краљем Шарлом Четвртим, који је у историји познат као Шарло Луди. Такође, имао је преписку и са енглеским краљем Хенријем. == Војно вођство == Тамерлан је током младости, у својим раним двадесетим, према Шараф ал Дину, задобио рану од стреле због које је остао сакат у десну ногу и са укоченом десном руком до краја живота. Због тога је и добио надимак Тимур Хроми. Али Тимуру то није сметало у војничкој каријери и до [[1369]]. је заузео све територије некадашњег Шагатаја, прогласио се за владара у Балку, и именово [[Самарканд]] за своју престоницу. Савременици сведоче да је Тамерлан био човек високе интелигенције, не само интуитивне снаге, него и интелектуалне. Говорио је три [[језик]]а (међу којима и персијски), проучавао је историју, волео је [[градитељство]] и [[баштованство]]. Савременици кажу да је толико волео [[уметност]] да није могао да је не краде. Византијска врата палате са двора [[Османско царство|османске]] престонице [[Бурса|Бурсе]] је скинуо и однео у [[Самарканд]]. Као врстан играч [[шах]]а, измислио је тотално нову врсту те игре, данас познату као "[[Тамерланов шах]]" са дупло више фигура и сто десет поља. == Империја и ратови == [[Датотека:Chlebowski-Bajazyt w niewoli.jpg|мини|Тамарлан поред ухапшеног Бајазита након [[Битка код Ангоре|битке код Ангоре]] 1402.]] Тамерлан је се уздигао из номадских племена, као Џингис Кан, али за разлику од њега, Тамерлан је своју снагу засновао и на знању народа које је покорио. Његова држава је била комбинација номадских и насељених народа. Тамерланова војска је била састављена од [[муслимани|муслимана]], [[хришћани|хришћана]], [[Османско царство|Турака]], [[Таџици|Таџака]], [[Арапи|Арабљана]], [[Грузини|Грузијаца]] и [[Индијци|Индијаца]], а не само од [[Монголи|Монгола]]. Била је позната не само по величини територије коју је заузела, него и по суровости. Војска Тамерлана се састајала од тумена - војних јединица од 10.000 људи на покореним територијама. Састав је варирао: од чланова тимуридске породице, преко чланова лојалих племена Барлас и Џалаир, до припадника Златне Хорде, анадолских и персијских плаћеника. Тамерланова [[армија]] је била стално у покрету. [[18. јун]]а [[1391]]. је била велика битка код Кандуче после које је Тамерлан продро у Индију. Са тог похода је донео слоновачу коју је искористио у Самарканду за градњу џамија и некропола. Тамерлан је 1401. напао Ирак. После освајања Багдада, око 20.000 његових становника је било масакрирано.<ref>{{cite web|url=http://asianhistory.about.com/od/profilesofasianleaders/p/TimurProf.htm | title = Tamerlane – Timur the Lame Biography | publisher = Asianhistory.about.com |date=15. 2. 2010 | accessdate=21. 4. 2010}}</ref> Тамерлан је наредио да се сваки војник врати са најмање две одселене људске главе и да му је покаже. Многи војници су били толико уплашени да су убијали таоце заробљене раније да би имали довољно глава да покажу Тамерлану.<ref>{{cite web|url=http://mertsahinoglu.com/research/14th-century-annihilation-of-iraq | title = 14th century annihilation of Iraq | publisher = Mert Sahinoglu | accessdate=19. 6. 2011}}</ref> Тамерлан је такође спроводио масакре над домаћим [[асирци|асирским]] хришћанским становништвом, тада већинским становништвом у северној Месопотамији, и у то време древни асирски град [[Асур]] је коначно напуштен.<ref>^ Nestorians, or Ancient Church of the East at Encyclopædia Britannica</ref> Тамерлан је код [[Анкара|Ангоре]] [[28. јул]]а [[1402]]. победио османског султана [[Бајазит I|Бајазита]] Муњу, разбио његову војску, а самог Бајазита заробио. У току или непосредно после битке заробио је и његову супругу [[Оливера Лазаревић|принцезу Оливеру]]. Бајазит је умро у заточеништву, а Оливеру је Тамерлан ослободио без откупа захваљујући договору с њеним братом кнезом [[Стефан Лазаревић|Стефаном Лазаревићем]] кога је изузетно поштовао као великог и храброг ратника. Савременици трвде да је Тамерлан био импресиониран тактиком српске [[тешка коњица|тешке коњице]] под вођством деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]]. Тамерланова амбиција је била да поново отвори [[Пут свиле]] као централну трговачку руту између Европе и Кине, и да држи монопол над њим. Монопол би био досегнут освајањима, првенствено покоравањем [[Златна хорда|Златне Хорде]] на северу, потом држава Персије, свих осталих монголиских племена, и напокон Индије и Кине. Тамерланов утицај на ток историје човечанства се највише може огледати у наредне три ставке: Прапраунук Тимуровог сина Миран Шаха, Захерудин Мухамед Бин Омаршеик, историји познатији као Бабур, био је оснивач Могулског царства, које је владало индијским просторима од 1526. до 19ог века. Самим тим, Тамерлан је имао огроман утицај на историју индије 16ог, 17ог и 18ог века. Такође, Тамерлан је индиректно допринео настанку Русије. Након што је 1395. разбио Токтамишову Златну хорду, сравнио са земљом највеће градове, и од некад огромне силе направио од ње земљу у тоталном колапсу, било је очигледно да је дошло време за развитак Московске кнежевине, и тако је Тамерлан поразом и уништењем Златне Хорде знатно допринео убрзаном развитку Московске кнежевине и настанку Русије. Такође, битна ставка је Тамерланова победа над Бајазитом и Османлијама у битци код Анкаре 1402. године. Тиме је, врло вероватно, одложио османско освајање Константинопоља за 51 годину. Бајазит је био спретан и амбициозан владар, и врло је могуће да би потчинио Константинопољ Османлијама, да није било Тамерлана. Након Анкаре, дошло је до грађанског рата између Бајазитових синова, који је трајао 11 година, и требало је 20 до 30 година да се царство опорави од овог унутрашњег конфликта. Тако да, 3 кључне ставке по којима је Тамерлан знатно утицао на историју човечанства су уништење чувене монголске златне хорде, чиме је допринео настанку Русију, темељ за оснивање Могулског царства у Индији, које је постојало од 1526. до 1857.,као и одлагање османских експанзионистичких замисли за читавих пола века. Такође, Тамерлан је након својих 7 бруталних експедиција по Грузији, у периоду од 1386. до 1403. направио од ове некад моћне краљевине сенку онога што је била, да би се она, мало по мало, неких 50ак година након Тимурове смрти у потпуности распала. Ван области политике и експанзионизма, Тамерланово завештање се осликава кроз Тимуридску ренесансу, Самарканд, Букара, Андиђан, Кат, Кива, и многи други градови су слика и прилика велелепних тимуридских архитектонских издања. Тимуров унук, Улуг Бег, је био врстан научник своје епохе. Имао је опсерваторију у Самарканду и дао је имена бројним сазвежђима. [[Датотека:Европски приказ Тимура, 16. век.jpg|мини|Европски приказ Тимура,16.век]] Са друге стране, Тамерлан је несумњиво један од најбруталнијих и најозлоглашенијих људи у историји. Бруталности његових кампања су биле несагледивих размера, правио је џиновске куле од хиљада одсечених људских глава у бројним градовима које је покорио, цементирао је живе људе у зидине утврђења, закопавао их живе, завезивао их за земљу и затим давао да ергеле коња у пуној брзини претрче преко њих, давао је својим војницима да силују и убијају девојке пред њиховим синовима, мужевима и очевима. У бројним градовима је закључавао цивилно становништво у џамије, које би затим окружио ватром и запалио стотине људи унутра. Убијао је бебе пред мајкама, пио крв поражених цивила, љуштио кожу људима, чак је иновативно смишљао справе за тортуру, евидентно настојећи да његови поступци буду што нечовечнији и што суманутији, гајећи опсесију да у историју уђе као симбол моћи, зла и терора, у чему је у потпуности успео. Опустошио је хиљаде градова, убијајући жене, децу и животиње у њима, и рушећи све до темеља. Његово име је било симбол страха и цела тадашња Азија је страховала од немилосрдних Тимурових армија. Многи историчари одговорно тврде да је Тамерлан био есенција зла и окрутности и по таквој етичкој дефиницији најокрутнији владар у историји. == Кина и смрт == Први владар Минг династије у Кини, [[император (римска титула)|император]] Хунг Ву (1368—1398) је послао гласнике у све бивше монголске [[покрајина|провинције]] са захтевом да буде признат за врховног владара. Један од гласника је стигао у Самарканд 1395. и био је одмах затворен од стране Тамерлана, који је већ имао развијене амбиције о контроли Пута Свиле, развоју империје и „престизању [[Александар Велики|Александра]] по величини освојених територија“. Други владар Минга, [[Јинг Ло]] (1402—1424) предвидео је могућност сукоба са Тамерланом и послао је још једно посланство у Самарканд. И овај други гласник је био затворен. [[1405]]. Јинг Ло шаље велику поморску експедицију на запад са жељом да лиши Кину изолације, али и да избегне коришћење Пута Свиле који држи Тамерлан. Тамерлан није слушао савет својих [[генерал]]а и није чекао пролеће 1405. Кренуо је одмах у напад на Кину. Планирао је да се без заустављања запути до реке [[Јархант]], тамо се улогори и чека прве знаке пролећа да почне велики напад. Напустили су Самарканд рано у [[јануар]]у. Тамерлан је водио огромну војску за његов последњи и највећи напад - напад на Кину. Иако је његова војска била јака, сам Тамерлан је био слаб. Имао је скоро седамдесет година, био је преслаб да хода или јаше, морали су да га носе у носиљци. Крајем јануара стигли су до [[Утрар]]а. Због велике зиме и тешког пута Тамерланово здравље је било већ озбиљно нарушено. 17. или [[18. фебруар]]а 1405. Тамерлан је умро док је предводио свој поход на Кину. Његово тело је враћено у Самарканд и он је сахрањен у [[џамија|џамији]] - [[маузолеј]]у [[Гур-и-Мур]]. После Тамерланове смрти његово [[цар]]ство, Тимуридска [[Царство|империја]], је ослабила. Сузбијена је на шири простор средње Азије, али је се одржала, са прекидима, још дуго времена. Иако никада није освојио Кину, Тамерлан је саздао империју која је се ширила од граница Кине ка [[Босфор]]у, и од Индије до данашњег европског простора Русије, једну од највећих империја коју је свет икада видео, и многи [[историја|историчари]] га сматрају највећим освајачем после Џингис-кана и Александра Великог. == Галерија == <gallery widths="130"> Датотека:Timur Lenk, 1336-1405 - Nationalmuseum - 15942.tif Датотека:Statue of Amir Timur (Tamerlane) with Pigeons Roosting - Outside Ak-Saray Palace - Shakhrisabz - Uzbekistan (7494229100).jpg Датотека:Amir Temur Hall, Amir Temur Secondary School-cropped.jpg Датотека:Музей истории Тимуридов 2.jpg Датотека:Timurid Empire Map.png Датотека:Amir Timur The Mongol Conquer And Emperor.jpg Датотека:Ankara savaşı Bayezid ve Timur.jpg Датотека:Tamerlán, Tashkent 1.jpg </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Manz|first=Beatrice Forbes|title=The rise and rule of Tamerlane|year=1989|publisher=Cambridge University Press|location=|authorlink= Beatrice Forbes Manz}} * {{Cite book | title= Tamerlane: Sword of Islam, conqueror of the world|publisher= HarperCollins|last=Marozzi|first=Justin|year=2004}} * {{Cite book| ref=harv|last=Saunders|first=J. J.|title= The History of the Mongol Conquests|url= https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA173&l|date=март 2001|publisher= University of Pennsylvania Press|isbn=978-0-8122-1766-7|pages=173}} * {{Cite book| ref=harv|last=Meri|first=Josef W.|title=Medieval Islamic Civilization|publisher=Routledge|year=2005|url=https://books.google.com/books?id=H-k9oc9xsuAC&printsec=frontcover&hl=en#v=onepage|pages=812}} * {{Cite book| ref=harv|title=The Mogul Emperors of Hindustan (1398–1707 A.D)|last=Holden|first=Edward S.|publisher=Westminster, Archibald Constable and Co.|orig-year=1895 |year=2004|isbn=978-81-206-1883-1|location=New Delhi, India|pages=47-48}} * {{cite journal|last=Knobler|first=Adam|title=The Rise of Tīmūr and Western Diplomatic Response, 1390–1405|journal=Journal of the Royal Asiatic Society (Third Series)|volume=5|issue=3|year=1995|pp=341–349}} * {{cite journal|last=Knobler|first=Adam|title=Timur the (Terrible/Tartar) Trope: a Case of Repositioning in Popular Literature and History|journal=Medieval Encounters|volume=7|issue=1|year=2001|pp=101–112}} * {{cite journal|last=May|first=Timothy|title=Timur (“the Lame”)(1336–1405)|journal=The Encyclopedia of War}} * Marozzi, Justin, ''Tamerlane: sword of Islam, conqueror of the world'', London: HarperCollins, 2004 * Marozzi, Justin, "Tamerlane", in: ''The Art of War: great commanders of the ancient and medieval world'', Andrew Roberts (editor). {{page1|location= London|publisher=Quercus Military History|year=2008|isbn=978-1-84724-259-4|pages=}} * Beatrice Forbes Manz, "Temür and the Problem of a Conqueror's Legacy," ''Journal of the Royal Asiatic Society'', Third Series, Vol. 8, No. 1 (Apr., 1998) * Abazov, Rafis. "Timur (Tamerlane) and the Timurid Empire in Central Asia." The Palgrave Concise Historical Atlas of Central Asia. Palgrave Macmillan US, 2008. 56–57. * YÜKSEL, Musa Şamil. "Timur’un Yükselişi ve Batı’nın Diplomatik Cevabı, 1390–1405." Selçuk Üniversitesi Türkiyat Araştırmaları Dergisi 1.18 (2005): 231–243. * Shterenshis, Michael V. "Approach to Tamerlane: Tradition and Innovation." Central Asia and the Caucasus 2 (2000). * Marlowe, Christopher: Tamburlaine the Great. Ed. J. S. Cunningham. Manchester University Press, Manchester 1981. * Novosel'tsev, A. P. "On the Historical Evaluation of Tamerlane." Soviet studies in history 12.3 (1973): 37–70. * Sykes, P. M. "Tamerlane." Journal of the Central Asian Society 2.1 (1915): 17–33. * {{EB1911 |wstitle=Timūr |volume=26}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Timur}} * {{Britannica|596358}} * -{[http://www.cpamedia.com/article.php?pg=archive&acid=120613150427&aiid=120613151433 Timur's Legacy: The Architecture of Bukhara and Samarkand]}- * -{[http://vlib.iue.it/carrie/texts/carrie_books/paksoy-6/cae02.html ''Nationality or Religion: Views of Central Asian Islam'']}- {{Authority control}} {{порталбар|Биографија}} [[Категорија:Рођени 1336.]] [[Категорија:Умрли 1405.]] [[Категорија:Тимуриди]] [[Категорија:Владари]] [[Категорија:Емири]] ceoqfszfpjo0ibgdv7v3exonf2xhjh3 4 39221 25115265 24829209 2022-07-20T10:41:20Z ImStevan 295267 /* Лезбејка и лезбијка */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Правописна питања/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == Именовање чланка особе која је познатија по свом надимку == Помаже Бог. Овијех дана ме неколико пута претили уредници вишега чина (ја сам само [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%91%D0%BE%D0%BA%D0%B8&diff=24264675&oldid=24264652 „обичан уредник”]), а ја само радим посао уноформисања чланака по узору на [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Article_titles#Use_commonly_recognizable_names много дефинисанија енглеска правила]. Дакле, не вандалишем, нити ратујем изменама, само униформишем чланке, које ми западну за око, и сређујем и овако: * Име чланка је по устаљеном имену * У првој реченици иде пуно име и презиме с рођења * У осталим реченицама се пише устаљено име * У инфокутију иде за назив устаљено име, а у одељку за пуно име и надимак се пишу име при рођењу и надимци * У апозицију после пунога имена и презимена иду само псеудоними који се апсолутно разликују од имена (Јован Грунчић → [[Главата Мајмунчина]], а не: Томислав → Томo; Драгослав → Драган /Николић/) * Рођено име људи који сада имају дијаментрално супротан псеудном, може се користити у тексту у којем се говори о раном животу аутора, све док није постао то што јесте (''Јован Грунчић је рођен у Новоме Саду 1994. године. У истом граду је завршио основну школу. У том периоду се упознаје са Николом Давићем (Волвокс Носферату)''). То је то, пошто се овај одељак трга натрпава неким небитним питањима (да их не именујем, осудиће ме да сам хомофоб /само ми још то фали/, а нијесам) која су јасна као дан — то не кажем ја, него већина админа, а и академика лингвиста, — ред је мало да се бацимо на (правописна) питања која су од виталнијег значаја. Исто тако, ср.вики треба много више посла с важнијим стварима од тога — милион чланака чека за чишћење, убацивање извора, чланака без категорија или лоше категорисаних. Да не помињем чланке где су мртве датотеке или лоше постављене референце, као што је нпр. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81_%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B4%D0%BE_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0 ово]. Патролирања такође фали, као и нових чланака. А изгледа сам ја проблем који то све радим, а други нијесу. Поздрав, слава живоме Богу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:28, 4. јануар 2022. (CET) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> :Управо супротно, ти си тај који спороводи самовољу на пројекту и ратује на неколико чланака. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:48, 4. јануар 2022. (CET) :Emoji са подигнутом обрвом [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 05:03, 6. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Трг није и не смије бити простор за препуцавање. Сва правила су веома јасно дефинисана [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Manual_of_Style/Biography#Pseudonyms,_stage_names,_nicknames,_hypocorisms,_and_common_names овдје] ерго нема потребе за дебатом или расправом. Није тачно нити према правилима да надимак према којем је особа препозната или према којем је именован чланак не смије бити поменут у уводнику, у оквиру апозиције или другачије. За појединачне случајеве користимо СЗР. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:27, 4. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Не можемо преузимати правила са Википедија на енглеском језику и слепо их убацивати овде, јер су у питању различити језици. Код нас надмици могу доћи од имена, презимена или на други начин. Припродно је да се они надмици који иду од имена наовде одмах иза имена → Иван Иво, Момчило Момо, Драгослав Драган... Зашто би те и такве надимке избацивали из увода!? — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:39, 5. јануар 2022. (CET) :Оптерећују увод. Види колико [[Ајс Нигрутин]], [[Ничке 3000]] и [[Главата Мајмунчина]] имају '''псеудонима''' (који по правилу морају у увод). Исто тако природно је и из енглескога да Џозеф → Џо итд. За надимке који су изведени из имена имамо места за свако остало спомињање у тексту, у инфокутији (име инфокутије) и у инфокутији (надимак). Дакле, природно је да препознатљиви надимци буду свуда остало, само не у уводу текста јер ту ипак узимамо право име. Добар пример је Лека Ранковић који има два тотално различита надимка која нису блиска ни између себе ни са именом, што додатно оптерећује увод. Да не спомињем да га нико у животу није звао српски Александар, него Лека. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:05, 5. јануар 2022. (CET) ::По чему оптерећују увод!? Мени је сасвим нормално да стоји Драгослав Драган Николић, Мимчило Момо Капор и слично. Ти људи које наводиш имају псеудниме и надмике који нису изведени од имена, и код њих може да стоји, познатији као па навођење надимака. Лека је ранија изведеница од имена Александар, данас се чешће користе Аца или Саша. Такође, Ранковић је тај надимак користио у каснијим годинама, јер је у предратном, ратном и поратном периоду био најпознатији као Марко. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:54, 5. јануар 2022. (CET) :::Тако је, ја се зато залажем да он буде [[Лека Ранковић]]. Лепо оптерећују увод јер по правилу изискују додатне знакове интерпункције, као што су наводници и црте, а и овако је пренатрпана прва реченица тиме. Своје индивидуалне ствари не треба да намећемо другима, и мени је нормално нешто друго па то није оправдање или неки доказ. Дакле, наслов треба по имену према ком су препознати, а пуно име само у првој реченици и у инфокутији за одељак (пуно име). Може пуно име бити и када се говори о раноме животу, али то само за оне који имају псеудоним као [[Ничке 3000]], кога је један корисник назвао „Пичке”, и за то сам опет ја опоменут, а недуго затим и блокиран заувек без права да се огласим на СзР. Али авај, ја само то радим због доследности и оптерећивања, поготово у случајевима као што је Лека Ранковић. Одличан пример, два неповезана надимка одвојена цртом у уводној реченици у којој постоје још неколико знакова интерпункције пре тачке. Друго, што се само леке тиче: прочитај Правопис т. 182а, и види како се означава [[Удба]], [[Озна]] итд. Има овде један админ који се хвали познавањем ортографије, а само се иживљава над слабијим по чину, а не сме да се изјасни када ти кршиш те норме, а камоли неко од админа. И онда ја награбусим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:04, 5. јануар 2022. (CET) [[Гај Јулије Цезар]] (не Цезар Јулије); [[Стефан Урош I]] (не Урош Храпави); [[Стефан Душан]] (не Душан Силни); [[Стефан Урош V]] (не Урош Нејаки); [[Лазар Хребељановић]] ( не Цар Лазар); [[Вук Бранковић (деспот)]] (не Змај Огњени Вук); [[Петар I Карађорђевић]] (не Петар Ослободиоц или краљ Петар...); [[Драгољуб Михаиловић]] (не Дража Михаиловић и сл.); [[Јосип Броз Тито]] (не Тито Броз); [[Јован Јовановић Змај]] (не Змај Јовановић); [[Владислав Петковић Дис]] (не Дис Петковић); [[Светлана Ражнатовић]] (не Цеца Ражнатовић); [[Жељко Ражнатовић Аркан]] (не Аркан Ражнатовић); [[Драган Стојковић]] Пикси (не Пикси Стојковић); [[Владимир Петровић Пижон]] (не Пижон Петровић); <br> Изузеци: [[Карађорђе Петровић]] (јер је и приватно тако представљен); те листа некаквих мање/више препознатљивих музичких звијезда и звјездица... <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 14:58, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Слажем се са овим. Нпр. када бих видео чланак под називом „Драгослав Драган Николћ”, помислио бих да је ово „Драган” друго име човека, а не надимак или слично. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:29, 5. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}} ниси разумео, ја не кажем да чланак треба да се зове Драгослав Драган Николић, већ да у уводној реченици треба да стоји његово право име Драгослав и надимак Драган, по коме је познат и који му је постао друго име. Такође и за остале примере које сам навео у уводној реченици треба убацити пуно име и надимак. Именовање чланака може ићи и по надимцима, као у конкретном случају Драгана Николића или Моме Капора, али не трба претеривати као у случају Александра Ранковића, јер су надимак Лека користили његови пријатељи и ближи сарадници, а не читава јавност. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:19, 6. јануар 2022. (CET) ::{{одговор|HoneymoonAve27}}, свака ти је на месту. Сам боље не бих срочио. Апсолутно сам сагласан са тобом! Све остало оптерећује увод, а горе сам написао каква је најбоља пракса која не оптерећује. Замисли Мирољубу Петровићу да ставимо „главурдан” јер „су га тако звали док је био мали.” — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:24, 6. јануар 2022. (CET) == је(сте) била (је) == Поздрав свима, Хтео бих да једном за сва времена решим ову дилему унутар себе (с обзиром на то да сам преко баре 22 године) што се тиче конкретно ове чињенице коју @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] примењује па бих хтео да разрешим шта и како се ради. Дакле, видим да он често пута постави уместо била је - јесте била. Оно што је он поставио као разлог измене је валидан разлог зашто мења али мене занима који је начин коректан (ако уопште и постоји коректан начин) јер нисам видео да нико други примењује такав начин изражавања и писања. Питам из два разлога, # Уколико Ничим направи такву измену, ако таква измена треба да се враћа, као патролер, да знам шта да радим или да је патролирам као исправну или да је враћам као неисправну. # Питам и за своје (као и туђе) многобројне чланке да знам ако је правилно да се каже '''јесте била''' или '''јесте био''' да онда поправљам све моје чланке пошто сам ја до сада то све писао у формату '''била је''' или '''био је''' Хвала свима на помоћи и надам се конструктивним одговорима а не изношењу личних ставова. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 17:12, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} ''Је'' је скраћени облик од ''јесте'', може на оба начина да се употребљава и правилно је оба. Као и облик био је. Све зависи од стила аутора, односно. Као употреба речи ''након'' и ''после'' нпр. [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/pomocni-glagoli/] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:14, 5. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Не разумем како је правилно оба. Мислиш ово је само дужи облик ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 17:41, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Однедавно сам почео да дајем предност облику „јесте” због [[#Енклитика_наша_насушна|оваквих неграматичких случајева]] („Њујорк град је”, „Цеца српска је превачица”). У начелу, постоје ситуације када су могуће обе варијанте („Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, јесте српска певачица” и „Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, српска је певачица”). Додуше, сложен је овај проблем, па сам се за сваки случај обратио неким лингвистима, али нисам добио одговор. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:48, 5. јануар 2022. (CET) :@[[Корисник:Aca|Aca]] Да ли су онда те измене валидне ако неко, ко год да то буде, направи ту измену на неком чланку ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 20:34, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Ово вам је скоро па филозофско питање. {{смех}} „Је”, „јесте” је синоним за [[битак]], не само у смислу живог бића, већ и разноразних предмета, па и области људског сазнања. „Геологија ''је'' наука…”… „Физика ''јесте'' доста напредовала у прошлом вијеку”… „Стефан ''је'' ванземаљац…, он ''јесте'' био у свемиру… (а може и „је” у оба случаја) ” Његов одрични облик је „ни-је”, „ни-сам”, односно „није” „нисам”… Који се употребљава зависи од контекста, (па и стила, како горе рече овај „Ничеовац” {{смех}}) , и ни један ни други нису погрешни. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 22:03, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Проблем је што испред тога ''је/јесте'' у већини случајев стоји заграда, неретко и зарез. А одбор за стандардизацију каже следеће: :'''4. Енклитика нe мoжe дoћи пoслe пaузe (нaрoчитo oнe кoja je у писaњу oзнaчeнa зaпeтoм, цртoм или заградом), нпр. правилно је Oвa влaдa, дрaги мoj, свaкoмe je oмoгућилa пристojaн живoт, а није правилно *Oвa влaдa, дрaги мoj, je свaкoмe oмoгућилa пристojaн живoт. Такође је правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – своди се нa минимум, а није правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – сe свoди нa минимум.''' Самим тим је већина измена које је НН направио граматички погрешна [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 22:49, 5. јануар 2022. (CET) ::Никола, Никола, Никола, полак. „Јесте” није енклитика, већ наглашени облик глагола „јесам”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:53, 5. јануар 2022. (CET) :::Некада се, како каже Никола, о тим језичкостилским детаљима водило више рачуна. Колико се ја сјећам и ако се не варам, у нашим штампаним енциклопедијама „је” „био је” избјегавано је на самом почетку одреднице: Микеланђело Буонароти (р. 0000- у. 0000), италијански вајар и сликар; Хегел (р. 0000 – у. 0000), њемачки филозоф. …, итд. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:08, 5. јануар 2022. (CET) ::::Дакле, нема потребе да кажеш ''је(сте)'' и/или ''је (био; био је)'', кад си га већ „породио” у загради годином рођења, а ако ''је био'', „сахранио” годином смрти)… {{смех}} — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:14, 5. јануар 2022. (CET) ::::(1) Негативно сам изненађен примедбом на мој рад од стране уваженога админа {{пинг|НиколаБ}}. Пошто нема ко да ме одбрани (иако се многи залажу за „мој” начин /чак и неки админи/), морам сам. Ја се залажем за пун облик глагола бити, односно ''јесте'' који није енклитика и самим тим може доћи после паузе у свим облицима. Да се разумемо, само у случајевима када заграда или апозиција прави беспотребно мешање придева и скраћеног облика глагола бити (''је''). Исто тако када субјекат претходи месту глаголске синтагме ''био је'', по правилу треба да се пише ''је био'' (Никола Тесла ''је био'' амерички научник. А не: „Никола Тесла ''био је'' амерички научник.”). Дакле, зато користим облике ''јесте био'' и ''јесте'', уместо скраћених облика ''био је'' или ''је''. (2) Драги {{пинг|Славен Косановић}}, апсолутно Вас разумем и то као човека од књиге, а посебно као човека од Духа. И мени је то некако најкомпромисније решење, да се избаци глагол, али некако и енглеска пракса, а и српска пракса на овом пројекту није таква. Шта ја знам, али увек је боље да појам иде '''масним словима''', па запета (никако „зарез”) као у разним нашим појмовницима, нпр. Вујаклијином ''Лексикону''. ''Сагласан сам са Вама.'' Такву праксу сам видео и на руској вики, ако се не варам. Да ли то можемо овде да применимо... Не смем ни да помислим. {{смех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:24, 6. јануар 2022. (CET) :::::{{пинг|Ничим неизазван}} Прије неколико година, не знам тачно, у ствари 2010. године на РТС-у је објављена репортажа о дјечаку из Ниша који је, умјесто српског, усвојио енглески као матерњи: [https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/778994/nislija-a-pravi-se-englez.html „Нишлија а прави се Енглез”… ] Дакле, он се са својим малим колегама и породицом споразумијевао на енглеском: „''Пошто укућани не говоре енглески, нико не зна како је Димитрије успео да савлада тајне страног језика и да га боље зна од матерњег, српског. Као и већина деце, најчешће је, као мали, време проводио уз рачунар и телевизор, па је право изненађење било када је са пет година на течном енглеском успео да преприча видео игрицу.” … „Док родитељи траже помоћ стручњака и ангажују професоре српског језика, Димитрије чита књиге на енглеском и комуницира са вршњацима из Америке”… „Стручњаци са англистике нишког Филозофског факултета кажу да су јака мотивација и таленат помогли Димитрију да преко средстава модерне комуникације усвоји енглески као матерњи, иако потиче са другог говорног подручја.” … „Да би добро разумео градиво из читанке за пети разред, Димитрију је, како каже, лакше да чита и размишља на енглеском језику. Иако разуме српски, мајка и сестра му свакодневно помажу да разјасни падеже, акценте и значење појединих наших речи.” … „Сања да ће једнога дана живети и да ће бити глумац у Холивуду, о чијим филмским студијима и продуцентима много тога већ зна.” … итд.'' Не сумњам да има још оваквих случајева. Проблем је када дјеца без усмјерења неког професионалног учитеља усвоје прво граматику (а и логику) неког страног језика, то се више не може олако исправити. Овдје на Википедији, корисници преводе само са енглеског језика, што је по мени велика грешка. Имате наше литературе у изобиљу у виду електронских прф и епуб књига, користите и њих, а и добрих чланака на Википедијама других језика, италијанском, шпанском, руском, њемачком… На крају, морате читати књижевност на свом језику, у супротном, ваши преводи неће личити ни на шта. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 15:57, 6. јануар 2022. (CET) ::::::Уважени {{пинг|Славен Косановић}}, кад смо код тога, послушајте на [https://www.youtube.com/watch?t=4158&v=rmHeqBIOPWs&feature=youtu.be овој вези] евергрин звучни-запис кад Стојан каже „ја ''јесам'' звао Жућу у пошту”, он ту не користи скраћеницу „сам”, него пун облик. Дакле пун облик може да се користи и кад се нешто наглашава. Ово је културни евергрин. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:40, 6. јануар 2022. (CET) :{{пинг|Ничим неизазван}} У приповедању, поезији, беседи, и уопште у књижевности, се може користити „шта год ти хоћеш”… Енциклопедије спадају у „научну литературу”. У „научној литератури” се негује један „формални језик”, ослобођен од метафора, епитета, парабола, и свеколиких језичкостилских фигура и поетских „изненађења”, на крају, и „беседничке реторике”. То уопште не значи да он аутоматски мора бити „сиромашан”, већ да ''preciznost, konciznost, otmena uprošćenost, ubedljivost i prirodnost'' (дефиниција тзв. ''београдског стила'' интелектуалних кругова с почетка прошлог века, тачније 1900. године: Речник књижевних термина, Нолит) код преношења информације стоји изнад оног „поетског” „уметничког” или „књижевно-уметничке слободе”. Некада се наука преносила у [[стих]]у: читав један религијски систем код Хомера (Илијада, Одисеја) и Хеосида (Теогонија); код Платона филозофија у [[дијалог]]у, ипак то већ вековима није случај. Можда би тако било лепше, али би сигурно било и доста погрешних разумевања онога што је у чланцима, и било би потребно ''стручно'' их тумачити, као што је случај са већ поменутим делима. {{смех}} — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 19:59, 6. јануар 2022. (CET) == Богенвил, Бугенвил / Ток пишин, Ток писин == Скоро сам направио нову страницу [[Аутономна покрајина Богенвил]], која је заменила стари чланак [[Бугенвил]]. Свуда где се писало о имену државе или било чему што би имало устаљено име на локалном језику [[ток писин|ток пишин]]у (име острва, покрајине, политичких партија), име сам транскрибовао као Богенвил, с обзиром на то да према је сајту [https://www.hawaii.edu/satocenter/langnet/definitions/tokpisin.html hawaii.edu], изговор слова ''о'' чист и сличан оном из енглеске речи „boat” . Тамо где се ради о француским именима као што је [[Луј Антоан де Бугенвил]] сам користио име Бугенвил јер ипак то је француски. ''Bougainville'' има изговор Буганвил на енглеском и француском, док ''Bogenvil'' има изговор Богенвил на ток пишину. Што се мене тиче, име чланка сам добро написао, јер тако га зову локални становници. Ипак, одређен број медија у Србији је током извештавања вести о референдуму за независност Богенвила, име транскрибовало као Бугенвил (брза Гугл претрага ће ову тврдњу и подржати). Овај део света ипак није толико познат код нас, нити има већи број поузданих извора на српском везаних са ову покрајину. Не знам да ли се овде може применити препознатљивост, али мислим да се коришћењем правилног имена „Богенвил” може спасити правилан изговор пре даље појаве покрајине или независне државе у медијима. Занима ме ваше мишљење о транскрпицији овог имена тј. да ли се треба држати француског и енглеског или локалног језика. <s>Друга ствар коју сам хтео да поменем је име језика [[Ток писин]]/[[Ток писин|Ток пишин]]. Према правилима изговора истог, језик се зове Ток пишин, али ипак, чланак на нашој енциклопедији се зове Ток писин. Језик је релативно непознат овде, па не мислим да би преправљање на правилан изговор имало већи утицај на могућност проналажења чланка. Да ли би тај чланак требало преименовати?</s> [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:33, 8. јануар 2022. (CET) : Кратки одговори данас :). /boʊɡənvɪl/ — Богенвил. Језик је ток писин. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:42, 8. јануар 2022. (CET) ::{{пинг|Aca}} a што писин? S на том језику је Sh, зар онда није пишин? [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:51, 8. јануар 2022. (CET) ::: Запис МФА (енглески): /tɒk ˈpɪsɪn/, запис МФА (ток писин): [ˌtok piˈsin]. Чак га и ХЈП [https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19nURV7&keyword=tok+pisin наводи тако], па не би требало бити проблем. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:01, 8. јануар 2022. (CET) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} {{коментар}} Братијо, сигурно сте повезани на дискорду и — уместо тамо да се приватно дописујете, спамујете овде википедију о некој територијалној јединици у Папуи Новој Гвинеји значи не могу да верујем, а таман сте престали да водите косовске бојеве о правопису небинарних људи или не знам шта су већ. Ау бре, па не могу све да патролирам о каквим стварима дискутујете, а има милијарду, триста педесет милиона, седамсто шездесет иљада и 350 важнијих чланака, да би нас спамовали о Папуи Гвинеји. Имате дискорд па се мало дружите тамо, шта фали, нећу вам замерити, само молим вас да не читам више косовске бојеве о вашим правописним рахметли клајовским недоумицама. Мир Божји, Прћић се роди. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:16, 8. јануар 2022. (CET) :Мислим да ако нисте спремни да патролирате измене и дискусије о чланцима, не треба да будете патролер. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:25, 8. јануар 2022. (CET) ::Ја нисам ни аутоматски патролиран, а камоли патролер. Никада нећу бити нити један чин изнад тога, али — у исто време — обављам све функције које могу обављати уместо виших по чину, затварам гласања, патролирам измене, итд. итд., све да би овај пројекат био добар, а ви упорно смарате километарским правописним проблемима која су тренутно најнебитнија на пројекту. Дакле, ја само то не могу да верујем. Осипа нам се пројекат, Ацин дискорд се распада, људи му страховито одлазе, остаје сам, и уместо тамо да поставиш у одељку правопис ова смарачка питања, ти нас овде засипаш информацијама, и тиме гураш под тепих она главна, нпр. како писати надимке јер од тога зависи каквоћа изгледа нашег пројекта. Оживи мало Ацин распаднути сервер на дискорду јер му масовно одлазе људи, лакше им је да буду на ортачком „ултрадесничарском” серверу него да се смарају код Аце. Можда ћеш успети да покренеш сервер тим небитним питањима и тим небитним разговорима о покрајни на Папуи Новој Гвинеји. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:31, 8. јануар 2022. (CET) :::О чему ти причаш, човече. Мислим да никога не занима у шта ти верујеш или не верујеш. Правописним недоумицама у вези са чланцима ''јесте'' место овде и то је неоспорно. Такође, не би требало [[ВП:ТРОЛ|подбадати и скретати с теме]]. Ако имаш што паметно додати у вези с темом, изволи. Ако немаш, иди „патролирај”. Нико ти не брани. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:35, 8. јануар 2022. (CET) ::::Јесте, правописним недоумицама је овде место, али нећемо овде спамовати и водити косовске бојеве километарске о неким не битним питањима нпр. да ли ће у овом боксу за измене стојати хајпервеза или хипервеза, или кријејтив комонз или изворно на латиници. Те глупости, с којима ћемо свакако бити сагласни јер су небитне можете решити и на дискорду који је распаднут, таман да покушате мало да га подигнете. То је моја онако добронамерна препорука. Немојте злоупотребљавати овај трг да би нешто показали, упорно полемишете о небитним питањима. Добро, можда је оно о небинарности и могло овде да изађе, без обзира што је небитно, али ово о Папуи Новој Гвинији, њеним покрајинама и језиком који се говори у њеним џунглама, то стварно преотперећује овакву малу заједницу. Понављам, није ово енглеска или француска википедија где има милијарду чланова, него је нас шака која патролира, а спамују само они који ништа не раде (корисно). Зато вам кажем, немојте да набифлате правила и да их цитирате насумично, јер смара, радите нешто корисно свакако нико неће патролирати ни да ставиш да се румунски говори у тој покрајини нити каква је транскрипција са језика који још није откривен. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:41, 8. јануар 2022. (CET) :::Ово није разговор о Дискорду него о [[Аутономна покрајина Богенвил|Аутономној покрајини Богенвил]], молим Вас држите се теме. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:42, 8. јануар 2022. (CET) ::::::Ау {{пинг|ImStevan}}, сад или ме [[ВП:ТРОЛ|тролујеш]] или не капираш баш добро неке ствари. Надам се да је ово прво, пошто си ме добро изнервирао, а после и насмејао. Као страница Гојко Величанстевни некад на фејсу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:50, 8. јануар 2022. (CET) :::::Процене да је нешто „најнебитније” субјективне су и не доприносе току расправе. Рекао сам ти, ако желиш придонети расправи, коментариши у оквиру саме теме. Немој причати о некаквих дискордима и паушално анализирати нешто што нема саме везе са самим пројектом. Дискорд је платформа ван саме Википедије и свако је слободан бити на севреру ако жели, али не мора ако не жели (тако смо се као заједница сложили). Имај на уму да ћу враћати даљне коментаре ван теме јер ометају расправу. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:45, 8. јануар 2022. (CET) ::::::Заједница није дрва да се „слаже”. Она може само да се усаглашава. Наравно да ћеш да враћаш јер је цензура твој модус операнди. Да није тако, ти би ми оставио барем откључану СзР да могу да се браним јер си ме блокирао заувек. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:50, 8. јануар 2022. (CET) :::::::[https://www.pismenica.rs/jezicke-nedoumice/najvece-jezicke-zablude-u-srpskom-jeziku/ Добар језички мит]. Теби је иначе [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није анархија|анархија]] „модус операнди”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:57, 8. јануар 2022. (CET) ::::::::Личиш ми на лика који је набифлао правила напамет и онда овде спамујеш са истим. Како ја анархиста када сам „ултрадесничар”, то су две искључиве ствари. Десничари су за поредак, ако нијеси знао. Само немој да ме вређаш, цензуришеш и тероришеш. А заједница тражи да не спамујеш о небитним темама овде. Имаш твој ''активан'' дискорд, па тамо удри бригу на весеље. То је моја препорука. Дакле није од виталног значаја како се презива општински оборкнез у Бангладешу или који језик се говори о прашумама Папуе Нове Гвинеје нити које средство плаћања користи племе Јаномаме у Амазону. Ову целу расправу о Гвинеји стави као ван теме, јер она то и јесте. Сад нико не види важну расправу о надимцима — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:03, 8. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Потпуно непримјерена дискусија, што од стране свјежег уредника Стевана, коме и најмање замјерам због неискуства на пројекту, што од стране нешто старијег уредника и администратора. Корисник Аца је школски примјер [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Administrators#Involved_admins случаја инволвираног администратора] и крајње непримјерено да је улази у препуцавања са корисницима, изнова и изнова, без обзира на прављење стилског отклона, док је колега НН све дубље у [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia овим водама], на шта сам му већ указао. Википедија није форум, нити Редит, нити друштвена мрежа. Мислим да би било боље да други администратор пребаци дискусију на СЗР дате странице или је архивира. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:42, 9. јануар 2022. (CET) :За ово си потпуно у праву. Нисам баш до те мере испратио сваку причу, али ако је све разјашњено и затворено могла би цела страна да се архивира. Накупило се већ. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 22:05, 9. јануар 2022. (CET) {{collapse bottom}} == Авио-компаније == Да ли [[Википедија:Гласање/Писање софтвера, компанија, музичких група и видео-игара изворном графијом|смернице о писању назива компанија]] важе и за авио-компаније (нпр. [[Виз ер]] у Wizz Air)? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:23, 27. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}} Рекао бих да да [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 02:23, 31. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ::Колико ја знам, важи за све компаније уопштено укључујући и авио-компаније. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 16:47, 2. фебруар 2022. (CET) :Сигуран сам да важе. [[Корисник:Razzys|Razzys]] ([[Разговор са корисником:Razzys|разговор]]) 16:41, 19. фебруар 2022. (CET) == Cohan == Која би била правилна транскрипција презимена глумице [[:en:Lauren Cohan|Lauren Cohan]]? Према гуглу би било Кохан, али нисам сигуран у то. Хвала унапред на одговору. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:36, 27. март 2022. (CEST) :{{одговор|HoneymoonAve27}}, ''Кохан''. {{урађено}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:50, 27. март 2022. (CEST) == Јуниор/Џуниор/Жуниор/Млађи; Сениор/Старији == Поздрав свима. Занима ме да ли смо беше одредили конзензус у вези с именовањем особа чији саставни део имена чине комбинације из наслова ове теме — Јуниор, Џуниор, Сениор и сл. Да ли прилагођавамо српском и преводимо их у Млађи/Старији (нпр. [[Роберт Дауни Млађи]], [[Кјуба Гудинг Млађи]]...) или их задржавамо у оригиналу (нпр. [[Винисијус Жуниор]], [[Нејмар Жуниор]], [[Фреди Принс Џуниор]]...)? И овде је заступљено мешање више варијанти, па би било добро да се одлучимо за једну и њу примењујемо до даљег, уколико конзензус није донет. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:42, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Ако је могуће, прво консултовати Правопис српског језика, наравно ако неко посједује неко новије издање. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:48, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је боље свуда примјенити Млађи/Старији а Џуниор оставити само уколико је надимак особе. Увјек сам за варијанту на српском језику и у складу са нашом традицијом, када је то практично могуће и широко примјењиво, што у Вукановој дилеми јесте случај. Друга варијанта, мени нешто даља, а такође заступљена у нашој традицји је Отац/син. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:55, 18. април 2022. (CEST) ---- {{одговор|Ранко Николић}}, {{одговор|Садко}} Узевши у обзир ваше предлоге и начела из ''Правописа'', требало би од сада до даљег за стране атрибуте ове врсте користити искључиво појмове '''Млађи/Старији'''. С друге стране, уколико је исти атрибут истовремено и надимак по коме је та особа позната, онда би се он транскрибовао с језика којим се служи конкретна личност која је у питању. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:37, 3. мај 2022. (CEST) : Добар пример којим би се показала разлика између изреченог јесте [[Лео Жуниор]] — у званичном имену стоји ''Млађи'', док надимак (псеудоним), по ком је познат, гласи ''Жуниор''. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:41, 3. мај 2022. (CEST) ::Сагласан сам. Мислим да би требао ову смјерницу увести у наш Стилски водич. Можда за 3-4 године неки од нас не буду уреднички активни па се појави слична дилема. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:48, 3. мај 2022. (CEST) == Јапанска транскрипција — Ђ/Џ, Ћ/Ч, и остала банда == Иако разумем да наш званични Правопис има одређене предлоге и правила око тога како треба транскрибовати јапанске речи, овим путем бих замолила уреднике Википедије да се на моменат позабаве гледиштем јапанолога данашњице који већ годинама покушавају да промене одређене устаљене (не)правилности. Прво да напоменем, неки изрази ће остати такви какви јесу јер једноставно су превише нормализовани у нашем језику (пример ''[[Нинџа|нин'''џ'''а]]'', уместо правилног ''нин'''ђ'''а''), и наравно да не тражим да се све „грешке” исправе јер смо у скоријим годинама увидели да су, па, грешке. Најпре се окрећем ка чланку ''[[Џунџи Ито]]'', који је до недавно био назван ''Ђунђи Ито'' (што је граматички тачно), па на [[Фуџивара клан|Фу'''џ'''ивара]], [[Коџики|Ко'''џ'''ики]] (чији је званични превод на српски ''Ко'''ђ'''ики'' (Јамасаки-Вукелић Х. ет ал, 2008)) итд. Јапански језик нема слово, а ни звук за Џ. Никад није имао, и никад вероватно ни неће имати. Ипак, Матица форсира да се ''-{J (Jay)}-'' пише као Џ, ''-{ch}-'' као Ч, односно да се користе правила која важе за енглески језик. Зашто? Јер је правилник застарео, настао када се о јапанском језику није толико знало код нас. Већ годинама, стручњаци са [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошког факултета у Београду]], као и други јапанолози, се боре против ове традиције. У прилог дајем ''јапанско-српски и српско-јапански речник'' професора Хирошија Јамасакија-Вукелића, ''[https://www.yumpu.com/xx/document/view/20832628/12-ljiljana-markovicpdf-filoloski-fakultet Транскрипција и адаптација имена из јапанског језика]'' професорке Љиљане Марковић, као и све преведене радове проф. Кајоко Јамасаки. Апелујем да се од сада користе правила за која се залажу стручњаци за јапански језик, којих има много, а не само једна књига ма колико устаљена била.— [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 01:46, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је корисница изнела довољно аргумената што се тиче овог питања. Нема разлога да се не придржавамо стручњака за јапански језик.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:26, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Аргументација колегинице има тежину и поенту. У складу са тим, подржавам приједлог. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:27, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} С обзиром да се не разумијем у тематику, нећу подржавати приједлог колегинице ни фаворизовати Матицу. Ипак,то да би то био преседан и вјероватно би био први пут да одступамо од Правопис Матице српске. Уколико неко може, били би веома корисно да контактира саму Матицу српску, да видимо због чега заступају овакав вид транскрипције. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:58, 20. април 2022. (CEST) :Одличан предлог у вези контактирања Матице! Знам да би многе занимало зашто деценијама не мењају став око јапанске транскрипције, упркос свим аргументима. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 20:48, 20. април 2022. (CEST) ::Мислим да их је неко раније контактирао у вези других питања, али тренутно не знам ко је тај корисник. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:03, 20. април 2022. (CEST) :::Мислим да је то @[[Корисник:Aca|Aca]] радио у прошлости. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 21:59, 20. април 2022. (CEST) ::::Мислим да сам вероватно помешао са [[САНУ]], али нема везе. Даћу коментар о самој расправи испод. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:03, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Моје само мишљење је да се не треба одступати од Матице, ако и постоје грешке сматрам да би било корисно контактирати их и то да кажем исправити. Наш транскрипција за све до сада је заснована на њој и ако сада кренемо да одступамо од ње могло би да буде самоубилачки у даљим пројектима. Аргументи колегинице јесу добри и ту нема поговора, али сматрам да је Матица само меродавна. Имајте на уму да се та књига неће изменити ако се ми као заједница не потрудимо око тога, а она је у нашем језику меродавна и њу нису писале неке будале, самопрозвани професор итд. већ такође људи који су стручни у тим областима. — [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 21:54, 20. април 2022. (CEST) :Разумем меродавност Матице, али што се конкретно [[Џунџи Ито|Џунџи Итоа]] тиче, на завничним преводима његових манги ([[Узумаки]], [[Гјо]], [[Никад човек (манга)|Никад човек]]) стоји баш Ђунђи. Иако знам да то није меродавно колико и Матица, званичне транскрипције би исто требало да се узму у обзир. Зато на пример, чланак о [[Осми путник|Осмом путнику]] користи "неисправан" превод наслова (уместо Ванземаљца) јер је званичан и опште коришћен. Исто важи и за [[Коџики]], чији је званичан превод код нас Кођики. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:12, 20. април 2022. (CEST) ::Опет наглашавам можда и јесте „грешка” али ако је тако заиста, онда треба предузети неке конкретне мере на исправци саме Матице која је свима нама на овој платформи звезда водиља. Одступање је највећа грешка која може да се уради, јер сутра би после тога свако могао да поступа исто и долазило би до великих проблема који би админима отежали посао који је и онако већ довољно тежак и одговоран. [[Корисник:Ничим неизазван]] видим да пројекте враћа у облик који би требало бити по ПСЈ што није никакава грешка, а за даље исправке би се прво разговори морали покренути, а не да свако ради на своју руку. [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 22:26, 20. април 2022. (CEST) :::Зато сам и покренула ову тему, да бисмо дошли до договора и избегли будуће индивидуалне подухвате. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:51, 20. април 2022. (CEST) ::::Хвала ти на личном коментару Немања. До сада нијесам знао да се самостано оволико занимаш за манге и транскрипције. :) — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:51, 23. април 2022. (CEST) {{коментар}} Све је већ речено до сада. Осим што нисам сигуран да је требало масовно правити измене пре распораве. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:04, 20. април 2022. (CEST) :У томе је исто тренутно проблем. Корисник [[Корисник:Ничим неизазван|Ничин неизазван]] управо прави масовне промене у вези транскрипције (пример: [[Манга сејнен]]) без икаквог претходног договора или учествовања у расправи. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:15, 20. април 2022. (CEST) ::Чиме не прави никакву грешку, већ се држи правописа. Али сам му скренуо пажњу да стане са тиме док траје расправа. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:29, 20. април 2022. (CEST) :::Хвала што си му скренуо пажњу, јер заиста није коректно правити толике измене док је расправа још увек у току. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:52, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као прво, неумесно је говорити да правопис (ортографија) не само српског, већ било којег другог језика на свету, представља само „једна књига”. Управо та књига, односно оно што пише у њој, одређује како (треба да) изгледа и која су начела стандардног (књижевног) српског језика, који овде на Википедији примењујемо (или би макар требало да примењујемо). Мислим да треба исказати одређено поштовање према ауторима који су стали иза најновијег и свих претходних издања ''Правописа српскога језика'', дипломираних лингвиста, доктора лингвистичких наука и осталих стручњака и великих познавалаца језика. Ти људи који су га састављали сигурно нису дилеје и неспособњаковићи. Такође, не знам шта би требало да значи конструкција ''и остала банда'', која се помиње у називу теме, волео бих чути објашњење од колегинице. Када конкретно говоримо о изнетом предлогу, истом се изричито противим, из простог разлога што се једино путем правила и начела која су дата у ''ПСЈ'' Матице српске може успоставити језички стандард, којем као енциклопедија тежимо (или би макар требало да тежимо). Уколико бисмо беспоговорно кренули да слушамо предлоге свакојаких стручњака, па и лаика, на које се ''Правопис'' не позива, настао би русвај, џумбус, неорганизованост, односно свако би могао да интерпретира правила по вољи и да их мења, јер, ако овде може да се одступи од норме, онда може и свугде другде. Последица усвајања оваквих и сличних предлога поставила би многа друга питања која се тичу транскрипције — рецимо с холандског, руског или италијанског језика. Уколико нећемо и не прихвамо да преносимо властита и друга имена из јапанског у српски према правилима из ''ПСЈ'', зашто бисмо онда поштовали и друга правила о транскрипцији, која ће се такође некима чинити „старомодним” или „застарелим”? Хоћемо ли онда почети да самоиницијативно италијански диграф CI преносимо као Ћ, а не као Ч, независно од тога шта нам каже ''Правопис''? Или ћемо холандска имена, попут оног ИП-овца пре неког времена, почети да својевољно фонетски преносимо, па ћемо [[Винсент ван Гог|Ван Гога]] ословљавати као Фан Хох? Или ћемо пак кренути да одређене руске фонеме више не прилагођавамо нашим Љ и Њ, већ са Л и Н, па да имамо примере као што је Чернобил, а не [[Чернобиљ]], итд... Значи, гомилу је таквих примера из других језика — којом ћемо методом тачно одредити шта и како треба да изгледа, а шта не, ако одбијемо да слушамо ''Правопис'' у оваквим и сличним случајевима? Оно што је неопходно имати у виду, а што многима промиче, јесте следеће: транскрипција с других језика у српски није фонетска, већ прилагођена. То је врло битна појединост, кључна за решавање оваквих и сличних проблема. У тачки 197 ''Правописа'', под одредницом в(3), даље се наводи следеће: „Важнија је једноставност и доследност правила него тежња да се постигне максимална верност изворном изговору и гласовном систему.” Аргумент да се на преводима неких свезака јавља неправилни облик ''Ђунђи'' такође није меродован, јер не може неки преводилац или лектор да примењује нека своја сопствена правила како му се ћефне — он је у обавези да се позабави и да примењује правила која су дата у ''ПСЈ,'' а не да намерно или ненамерно прави грешке. Напомињем да немам никакав проблем уколико су заиста једино исправни облици ''Ђунђи'', ''Дазаи'' и сл. Али, прихватићу њихову исправност тек пошто изађе ново издање ''Правописа'' у којем би се заиста недвосмислено прихватили изнети предлози. Овако, постоји хиљаду различитих чланака, дебата и радова — у једнима се тврди једно, у другима друго... Како заиста знати шта је исправно, а шта не. Наше је да не филозофирамо, већ да пратимо упутства дата у ''ПСЈ''. Дотакао бих се и позивања на споменуте јапанологе. Дакле, постоје неки појединци који су истакнути у свом транскрипционом деловању, тако да њих можемо сматрати као ауторитете, чак и веће него сам ''ПСЈ'', само за ту област у којој делују. Рецимо, [[Твртко Прћић]] — врховни ауторитет за транскрипцију с енглеског језика. То нисмо ми одредили, него су то језикословци Матице српске одредили и сами му призални врховни ауторитет, тако да његове речнике (''Транксрипциони речник енглеских личних имена, Енглеско-српски речник географских имена'') можемо да посматрамо као норму, јер је теоријски оквир тих речника једноставно прекопиран у ''ПСЈ''. То пише одмах на почетку истог. Дотичне јапанологе, Хирошија Јамасакија-Вукелића или проф. Љиљану Марковић, нико није споменуо у ''ПСЈ'', па стога њихова правила не можемо да примењујемо. Што не значи, а ово је врло важно, да не треба да постоје такви радови. Али, ти радови не могу се посматрати као норма, него као отворена дискусија о теми транскрипције с јапанског језика. Када те норме буду препознали и нормативисти нашега језика, те буду одобрили и јасно рекли у ''Правопису'' да су обе варијанте усвојене, тек тада можемо мењати. Дотада, врховни ауторитет за транскрипцију с јапанског језика остаје ''ПСЈ'', што не значи да се то можда неће променити. Међутим, о томе не треба да одлучују уредници на Википедији, већ доктори лингвистике, који су чланови наше најстарије књижевне, културне и научне институције — Матице српске. Још пар корисних делова из ''ПСЈ'', на које би требало обратити пажњу: [https://imgur.com/Onyw6rA 1], [https://imgur.com/rBS7Dg9 2], [https://imgur.com/QfjMCQd 3]. За крај бих додао да је помало лицемерно замерати другима како током трајања расправе мењају неправилне облике у оне правилне које су прописане у ''ПСЈ'', а да притом исти тај својевољно мења правилне облике у неправилне, према ''ПСЈ'', без икакве претходне консултација са заједницом, доста пре него што је уопште покренута ова расправа ([https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шођо_манга&diff=24020384&oldid=23979414&diffmode=source 1], [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шаблон:Аниманга_жанрови&action=history 2]). Толико од мене засад. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 01:46, 21. април 2022. (CEST) :Желим ти се испрва захвалити на овако детаљном коментару. Чини ми се, додуше, да си можда схватио моју жељу за расправом као злонамерну. Овај мали додатак у наслову ("и остала банда") је ништа више од мог покушаја да мало унесем хумор у задату тему; никакав напад, нити увреда. "Остала банда" би се више односила на остале језичке недоумције које постоје код транскипције јапанског језика (на пример, када се пише Ј, а када оставља слово И). Тако да, што се тога тиче, изивињавам се ако сам испала нападна, то ми уопште није била намера. Штавише, поставити уопште ову расправу је био велики стрес за мене, и не бих је ни качила да не мислим да постоји места за аргумент. :Исто важи и за мој коментар за Правопис. Не сматрам га неком тамо небитном књигом, коју су написали неки тамо небитни лаици. Једино што верујем да је валидна критика за Правопис, барем што се јапанског тиче, је то што је застарела. Квалитет и значај никако неоспоравам. Само сматрам да је можда време за неку реформу. Зато мислим да је идеја да контактирамо уреднике Правописа коју је Ранко предложио одлична. Чисто да бисмо видели да ли планирају да мењају неке ствари. :Осим Правописа, додуше, сматрам да је понекад битно држати се званичног превода. Горе сам навела филм Осми путник, који би требало да се зове Ванземаљац, али због званичног превода, име филма је остављен такав какав јесте на чланку. Стога, мислим да не може увек бити све црно на бело, или једноставно како Правопис тежи. :Стога, пошто видим да је тренутно микс мишљења, мој предлог за компромис је, у крању руку, да се држимо Правописа ако за одређено име, књигу, реч не постоји званичан превод/транскрипција. Пошто се бавимо доста мангакама, за пример бих дала [[Хидеаки Сорачи|Хидеакија Сорачија]] за чије манге не постоји званичан превод на српски, стога је потпуно уреду његово презиме писати са Ч уместо Ћ. За Џунџиија Итоа, односно Ђунђија Итоа, постоје преводи, и на свим стоји верзија са Ђ. :Што се исправки тиче, нисам дирала чланке који су пре расправе исправљени (опет пример Џунџија). Мењала сам их тек када је расправа отворена, у нади да ћемо прво продискутовати о њима пре него што дође до масовних измена. И то важи и након што се ова расправа заврши. Желела бих, ако је то могуће, и код великих промена као што су премештања, да прво продискутујемо о промени. Имам приступ стручној литератури којој се често окрећем код оваквих недоумица. :Хвала опет на издвојеном времену. Видећемо шта ће друге колеге рећи. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 02:18, 21. април 2022. (CEST) {{коментар}} Овај предлог је ваљан и конструктиван, али је послат на погрешну адресу. Википедија се не бави стандардизацијом српског језика, већ настоји да доследно примењује Правопис. Предлагач би требало да се обрати Матрици српској по овом питању. Након ажурирања Правописа, уредници Википедије би радо ускладили своје доприносе са званичним правописним препорукама. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 02:22, 21. април 2022. (CEST) :Слажем се да треба прво контактирати Матицу, ако је то могуће. Покренула сам ову расправу јер тренутно постоји несагласност између Правописа и званичних превода јапанских дела (не само манги, него прозе уопште). Горе сам навела предлог да би можда најбољи компромис био користити се правилима Матице ако са одређено јапанско дело или име не постоји званични превод. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 02:29, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:39, 28. април 2022. (CEST) * {{против}} -- Гласам за прву опцију - да се стриктно држимо правописа. Мислим да је Новак погодио у срж ствари. Ја као лаик сам у серији чланака о Ода Нобунаги до сада грешком користио јапанску транскрипцију (писао сам непозната имена онако како звуче на јапанском), само зато што нисам знао да постоје правописна правила за српски језик. Сада када их знам, нема дилеме - исправићу их по српском правопису. Ако се правопис у будућности промени, исправљаћемо поново.[[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 09:42, 5. мај 2022. (CEST) == Световна презимена јерарха == Помаже Бог. Изгледа ми неприхватљива пракса наше википедије да уз црквена имена „лепимо” световна имена јерарха. Није природно да тако стоји, а није ни лепо према јерарсима који су се одрекли свега световног, тиме и презимена. Изгледа као да се човек зове [[Јоаникије Мићиовић]], као да му је то световно лично име (име плус презиме). Слично томе, као архиепископ [[Стефан Вељановски]], коме је световно име Стојан Вељановски. Световна презимена додата без неке ограде изгледају као да денотирају „обичне”, световне људе: Стојан Вељановски и Стефан Вељановски, који од њих је јерарх? Наравно, световна презимена су потребна ради лакше идентификације, али ''предлажем да се у загради издвоји световно презиме кој ће стојати уз црквено име.'' Пример: Јоаникије (Мићовић), Стефан (Вељановски) итд. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 02:33, 18. мај 2022. (CEST) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} Здраворазумски ми звучи овај предлог, подржавам. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 19:52, 18. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам предлог. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:02, 19. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако да је та пракса погрешна, треба постићи договор о другачијем рјешењу. За митрополите би могло слично рјешење као за патријархе, на примјер: Митрополит Амфилохије, Митрополит Јоаникије и слично. Можда тако и за архиепископе, некако ми дјелује боље од презимена у загради. У тексту ће свакако да буде наведено њихово име и презиме. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 15:41, 19. мај 2022. (CEST) :Чини ми се да је тако и писано раније, можда грешим. Али како је у претходном периоду настао већи број чланака о црквеним лицима негде смо изгубили компас. У сваком случају оваква црквено-световна папазјанија није добра пракса. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:43, 19. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Ближе ми је Вуксово рјешење, свакако сам за укидање текуће праксе и успостављање нове. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:45, 23. мај 2022. (CEST) {{коментар}} [https://www.antenam.net/drustvo/religija/245481-porfirije-peric-23-24-maja-u-skoplju-makedonci-pitaju-samo-jedno-donosi-li-pismo-spc-za-vartolomeja-kako-bi-od-carigrada-dobili-tomos Погледајте] како ружно изгледа и звучи наслов милогорског портала у којем се патријарх српски Порфирије представља као „Порфирије Перић”, као да је министар вањских послова, а не владика СПЦ. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:23, 23. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са овим што је {{ping|Vux33}} рекао и мислим да би ових дана требали сви да се ангажујемо и да то све променимо из поштовања према тим људима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:18, 14. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Волио бих да чујем {{пинг|Жељко Тодоровић}} као човјека од вјере и који је написао много ствари о нашем православљу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:36, 15. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ако су се одрекли својих световних имена, требало би избегавати њихово коришћење. Не бих се бавио проналажењем начина идентификације и разликовања црквених лица са истим именима и статусима унутар цркве пошто се не разумем у тему. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:53, 22. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Садашње стање ми је сасвим неприлично и могло би се схватити као одраз непоштовања према јерарсима. Подржавам приједлог да се презиме остави у загради, мада не бих се противио ни Вуксовом приједлогу. Углавном, садашње стање треба под хитно мијењати. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:11, 30. јун 2022. (CEST) == Провера транскрипције италијанских насеља == Ко може и ко је вољан нека провери транскрипције доле наведених насеља. Проверена/исправљена прецртати *[[Абадија а Изола]] *[[Сан Чипријано д’Аверза]] *[[Сан Фјор ди Сото]] *[[Сан Ђермано деј Беричи]] *[[Сант’Ањело]] *[[Сант’Иларио д’Енца]] *[[Сасано]] *[[Сасо д’Омброне]] *[[Сасо ди Казталда]] *[[Савињано Ирпино]] *[[Савињано сул Панаро]] *[[Ромањано ал Монте]] *[[Счена]] *[[Счисчано]] *[[Скопито]] *[[Скорано]] *[[Скуркола Марзикана]] *[[Селва дел Монтело]] *[[Семого]] *[[Сера Пизтоијезе]] *[[Сера Сан Бруно]] *[[Сералунга ди Креа]] *[[Серавале ди Карда]] *[[Сере ди Раполано]] *[[Серунгарина]] *[[Сеса Аурунка]] *[[Сивијано]] *[[Соријано нел Чимино]] *[[Спецкиола]] *[[Сомарива дел Бозко]] *[[Сори]] *[[Стадолина]] *[[Стичано]] *[[Таверне д’Арбја]] *[[Таволето]] *[[Тезта ди Лепре]] *[[Тјарно ди Сопра]] *[[Тјарно ди Сото]] *[[Тоано]] *[[Тонеца дел Чимоне]] *[[Торела деј Ломбарди]] *[[Торнимпарте]] *[[Торе Анунцијата]] *[[Торе Кане]] *[[Торе ди Мозто]] *[[Торе ди Руђеро]] *[[Торе Милето]] *[[Торе Сан Патрицио]] *[[Торе Суда]] *[[Тори ди Квартезоло]] *[[Тозколано Мадерно]] *[[Траведона Монате]] *[[Тринита д’Агулту е Вињола]] *[[Умбрјатико]] *[[Урбанија]] *[[Вајрано Патенора]] *[[Валдањо]] *[[Валзаваренке]] *[[Валтоурненке]] *[[Валзтања]] *[[Вазанело]] *[[Верецкије]] *[[Вергато]] *[[Вергонцана]] *[[Верназка]] *[[Вернацано]] *[[Вертемате Кон Миноприо]] *[[Ветрала]] *[[Вецано сул Крозтоло]] *[[Вико д'Арбја]] *[[Вико Панчелорум]] *[[Вико д'Елза]] *[[Вичомађо]] *[[Викобароне]] *[[Викобонегизио]] *[[Виња ди Вале]] *[[Вињанело]] *[[Вигоново]] *[[Виландро]] *[[Виланова дел Батизта]] *[[Вилапијана]] *[[Вуколо Мајорано]] *[[Цапело]] *[[Цовенчедо]] *[[Карњако]] *[[Цунгри]] *[[Цурленго]] *[[Кјеза Нуова ди Марцаљија]] *[[Кокомаро ди Кона]] *[[Вила Сан Ђовани ин Тузча]] *[[Чивита ди Бањоређо]] — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 15:00, 31. мај 2022. (CEST) : Проверено све. Не бих да прецртавам јер се туђи коментари обично не мењају. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:44, 31. мај 2022. (CEST) == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0)&oldid=prev&diff=24599823 Форсирање енглескога језика у неенглеским појмовима] == Мислим да је свако преоптерећивање увода сувисло. Од додавање општине рођења у заграду (чак сам против додавања града, али ајде то је пракса у нас) па све до гурања енглескога језика у неенглеске чланке. Поставља се онда питање зашто не гурамо кинески нпр. Њега говори највећи број људи на овој планети. Француски је такође лингва франка на одређеном делу земље. Бенгалски говори исто велики број људи. Онда можемо и латински да додајемо. Замислимо на чланак на француском језику о роману ''На Дрини ћуприја'' који у загради, поред српскога језика има енглески. Смешно! Понављам, ово је само за неенглеске чланке. Довољно је у загради, као на свим пројектима, ставити само изворни језик, осим ако земља порекла чланка није двојезична као Канада, па се ради о њиховој скупштини па треба на оба језика. Ја сам мислио да је то логично, али ово није први пут да се овакав носенс дешава. Веза о оспоравању: [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0)&oldid=prev&diff=24599823]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 04:40, 13. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Pošto si mangu naveo kao referencu, da se oglasim: najveći broj mangi preveden je na engleski, francuski, nemački i kineski jezik. Međutim, u Srbiji, japanske serije i stripovi uglavnom koriste engleski prevod kao osnovu. Većina anime serija, sa izuzetkom druge sezone [[Дружина мјау-мјау|Družine mjau mjau]] i Vandread (koji je prevođen sa japanskog i francuskog), prevedene su isključivo sa engleske sinhronizacije. Mange su tek od skorije počele da se prevode na srpski jezik (od 2013. godine), i da, koriste japanski original, ali čak i tu se vide uticaji engleskog prevoda (primer: [[Токијски осветници|Tokijski osvetnici]], gde na samoj korici stoji engleski prevod). U Srbiji se dosta oslanjamo na engleske prevode, zato ih i navodim u člancima o anime i manga serijama. Takođe, 99% mangi nije prevedeno na srpski jezik, da li onda za te mange/anime serije da koristim japanski naziv kao naslov? Da li treba da isključivo pišem sve [[Канџи|kandžijem]]/[[Хирагана|hiraganom]]/[[Катакана|katakanom]], kad latinica nije zvanično pismo Japana? — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 04:59, 13. јун 2022. (CEST) :За све има објашњења и све сам јасно навео. Када има '''званичан превод''', енглески превод је небитан. Јасно се види да сам ја циљао на мангу која има '''званичан превод'''. Када немамо званичан превод, онда може енглески, а може и њихова латиница — ауторов избор. Такође, '''превод''' и ''транскрипција'' нијесу синоними. '''Превод''' постоји званичан, ''транскрипција'' не постоји званична, само правилна и неправилна. Једина „званична” транскрипција је она по [[ПСЈ]] (уз описане изузетке који су такође описани у норми), све остале су ништавне. На пример, званичан '''превод''' неког дечјег филма у коме се помиње француско име Sebastian је Себастијан, и као '''преводу''', транскриптивне норме се изузимају. Међутим, вишеструки прваци рели-трка, а обојица се зову Sebastian, и обојица су Французи, за њих постоји правилна ''транскрипција'' а не '''званичан превод''', и они су само Себастјен, а не неправилно Себастијан (чак и ако је ово вероватно заступљенији облик). — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:26, 13. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :: Sad već cepidlačiš. Znam da prevod i transkripcija nisu sinonimi, ali to nije bitno ovde jer razumeš šta sam želela da kažem. Mimo toga, kao što sam već rekla, srpski prevod je najčešće baziran na engleskom prevodu, ne na japanskom originalu. Pogledaj, na primer, spisak epizoda bilo koje anime serije koja je sinhronizovana na srpski. Videćeš da mi isključivo koristimo englesku verziju za osnovu (minus izuzeci koje sam navela). Uz to, do sada, skoro svi članci o anime/manga serijama koje postoje na srpskom jeziku, navode i engleski naslov. Zašto? Jer je on često jedina konstanta. Postoje japanske serije koje koriste engleske reči u naslovu, ili koje su prešle na engleski prevod jer je on poznatiji (primer: Duh u oklopu, koji je spoj japanskog i engleskog naslova (u originalu!), ali koji je većinski poznat po engleskom imenu (i mi smo preveli samo taj engleski deo). Nije sve tako crno i belo, kolega, pogotovo kod stvari gde u Srbiji ima malo primera. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 05:39, 13. јун 2022. (CEST) ::: Треба да се [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпостави добра намера]] у моме коментару. У покушају поништавања норме српскога језика, односно транскрипције с једног језика, подносилац предлога је непрестано мешао те појмове. Да их је разумео, разумео би да је [[Џунџи Ито]] једина ''транскрипција'' која не може бити званична јер није '''превод''', већ може бити само правилна (по [[ПСЈ]]). Несвесно је тај корисник мењао тезе и правио паралеле између „Осмога путника” (који је, бтв, девети јер наши преводиоци нису сврстали мачора Џоунзија у путнике, штета!) који је дело, а не човек и самим тим подложан је преводу, а не транскрипцији. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:53, 13. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} == Мекдоналдс или Макдоналдс, питање је сад == Поздрав свима, преносим целокупну дискусију коју смо @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] и ја започели на његовој страници за разговор и на предлог колеге @[[Корисник:Vux33|Vux33]], пребацујем целу дискусију овде како би се, једном за сва времена образложиле неке ствари. Одговор за назив чланка постоји на страници за разговор. <blockquote>''То правило о изговору као А је Прћићево правило, а не правило из Правописа. Други лингвисти (Клајн, Шипка) кажу Мекдоналдс, Мекларен, Менхетн, џет лег.''</blockquote> [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 06:11, 16. јун 2022. (CEST) :У [[Википедија:Транскрипција са енглеског језика#cite note-9|транскрипцији енглеског језика]] лепо пише :''У именима у којима је представљен словом a, овај глас се неоправдано преноси као е, нарочито у формантима Mc/Mac, -am, -an, -att, -ham, -man, -land због утицаја адаптације у немачком језику, а делом и због погрешног тумачења да се свако слово a преноси као е. '''Изузеци''': [[Мекдоналдс]], [[Дизниленд]], [[Бирмингем]], [[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]], [[Супермен]] и многи други.'' :Дакле, правилно је Мекдоналдс. :Хоћеш још који доказ ? Или си можда овим само хтео да истераш своје пошто ти је други корисник поставио извор [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=McDonald%27s&diff=prev&oldid=24604596&diffmode=source који си тражио] у својим коментарима на измени ? :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 06:25, 16. јун 2022. (CEST) ::Ja tebi dajem izvor iz Pravopisa srpskoga jezika, a ti meni daješ izvor sa interneta i namećeš ga kao pravilniji. U PSJ na strani 191 ili tački 211., kako ti je draže, čak se i navodi ovaj primer. {{ping|Вукан Ц}} nek se bakće sa tobom, ja nemam vremena, pozdrav. Kao i kod Milunke Savić, opet sam u pravu, samo ti teraš svoje, ali ovoga puta neću ratovati izmenama. A pogotovu neću sa tobom da pričam o pravopisu i lingvistici. Trebalo bi da odgovaraš za ovo vraćanje i moje maltretiranje. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:34, 16. јун 2022. (CEST) :::Ја теби навео два примера са Википедије где људи дискутују о томе и где то пише али теби то очигледно не вреди. :::Добро, ајде да видимо шта ће Вукан да каже на ово јер стварно не планирам да се зезам око овога са тобом. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 06:38, 16. јун 2022. (CEST) :::: Који људи, анонимци као ти и ја? Ја ти наводим пример из Правописа српскога језика ког су састављали доктори лингвистике, а ти се позиваш на „људе” са википедије? Ко има предност у науци, људи са википедије или доктори лингвистике? Што ниси отворио ПСЈ (имаш га и на нету) и прочитао, означио сам ти чак тачно и страну и тачку. Ја не могу да верујем ша ми радиш. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:44, 16. јун 2022. (CEST) :::::То што ти цитираш сам управо и ја цитирао и баш због тога и намерно подебљао део који каже Изузеци која је додата у транскрипцији енглеског језика. По теби ти хоћеш да кажеш да ко год да је додао те изутетке није правилно то додао и Дизниленд би требао да се зове Дизниланд а ја у Канади већ 23 године никог нисам чуо да је рекао икада Дизниланд него ДизнилЕнд :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 06:58, 16. јун 2022. (CEST) :::::Уосталом, администратор Википедије @[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] је био тај који је први унео термин МекДоналдс кад је у питању овај чланак па би могао можда и он да нам појасни по којој основи је он то унео и до сада то нико није одлучио да промени а толико је после тога било измена на том истом чланку. :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 07:01, 16. јун 2022. (CEST) ::::::: '''Устаљена имена''' :::::::Од општих правила транскрипције се може одустати једино у случајевима устаљених имена. Зато се на пример употребљава [[Вашингтон]] за град и за Џорџа Вашингтона, иако је транскрипција према изложеним правилима '''Вошингтон''', што се и примењује у случају глумца [[Дензел Вошингтон|Дензела Вошингтона]]. :::::::Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори. Ипак, укорењенима се не могу сматрати погрешни ликови новијег датума типа Тортуро (''-{Turturro}-''), Кејз (''-{Keys}-'') или Хоук (''-{Hawke}-''). Овакве облике треба сузбијати и преправљати. :::::::'''Примери:''' [[Лондон]], [[Бирмингем]], [[Чикаго]], [[Џорџ Вашингтон]] (и [[Вашингтон|град]] и [[Вашингтон (држава)|држава]]), [[Абрахам Линколн]], [[Асошијетед прес]], [[Аустралија]], [[Исак Њутн]], [[Пасадена]], [[Кју-клукс-клан]], [[Глазгов]], [[Мекдоналдс]], [[Едмунд Халеј]], [[Вилијам Шекспир]] :::::::'''Како би системски гласили:''' Ландон, Бермингам, Шикаго, Вошингтон, Ејбрахам Линкон, Асосијејтед прес, Острејлија, Ајзак Њутон, Пасадина, Кју-клакс-клан, Глазгоу, Макдоналдс, Едмонд Хали, Вилијам Шејкспир. :::::::У сваком случају, <u>увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке</u>. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић. :::::::------------------------------------- :::::::[[Википедија:Транскрипција са енглеског језика#Устаљена имена|Нашао сам]] нешто интересантно за прочитати па ме баш занима шта ће други рећи у вези овога пошто онда доводимо целу Википедију под знак питања кад је у питању валидност свега што се пише јер овако можемо и ти и ја и сви остали чланови до бесконачности да дискутујемо и да мењамо како нам је воља многе чланке али је ово нешто што стоји на Википедији и то многи прате и разумем и то што ти кажеш али сам СИГУРАН 1.000 % да нико никада у Србији није рекао '''''Ја живим у Острејлији''''' или '''''Шикагу''''' нити ће то икада ико рећи па колико год правописних извора ти мени овде навео да би тако требало да се каже по правопису. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:20, 16. јун 2022. (CEST) ::::::::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Ако се слажеш, ову нашу, морам признати веома валидну и поучну, дискусију бих пренео на правописни део Трга јер је ово дефинитивно нешто што мора да се одреди унутар заједнице шта и како и на који начин чинити што се тиче многих чланака. ::::::::Постоје две опције ::::::::# Оставити овако како јесте са устаљеним именима као што сам навео изнад ::::::::# Мењати СВЕ чланке и буквално правити револуцију у називима неких ствари по правопису српског језика. ::::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:25, 16. јун 2022. (CEST) Као прво, похвала што си се зауставио и покренуо дијалог, без обзира на то да ли си у праву. Оно што је Боки заборавио да цитира, кад је већ цитирао изузетке са странице о транскрипцији су ови дјелови: „У сваком случају, увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић“ и „правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у Правопису одобреном од стране Одбора за стандардизацију српског језика и Матице српске, два највиша меродавна тела задужена за бригу о српском језику.“ Такође, примјери као што су Birmingham, Superman и слично, нису исти јер се ријеч Mac преноси другачије од њих. Боки је поменуо и Мекларен као изузетак, иако на страници о транскрипцији стоји „Прћић: Макларен боље него Мекларен“. На истој страници стоји и да Клајн у свом рјечнику препоручује назив Мекдоналдс, ја нисам провјеравао шта заиста стоји у рјечнику, тако да је боље сачекати да се изјасни још стручњака за правопис па да се усагласи. Боље би било да је ова дискусија вођена на страници за разговор чланка због будућих уредника који могу да дођу у дилему, па би тамо нашли расправу и образложење. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 08:29, 16. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Vux33|Vux33]] Хвала ти што си се укључио у дискусију ! :Не знам да ли си имао прилике да погледаш све остало што сам писао јер сам додао доста ствари укључујући и то што си ти навео у вези Прћића. :Написао сам шта је мој предлог да се види и како. :Остављам на осталим члановима који су већ означени да се изјасне а волео бих да чујем и шта на ово кажу колеге и колегинице чије мишљење итекако ценим и поштујем :@[[Корисник:Sadko|Sadko]], @[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]], @[[Корисник:MareBG|MareBG]], @[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]], @[[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]], @[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]], @[[Корисник:BuhaM|BuhaM]], @[[Корисник:Vilena66|Vilena66]], @[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]], @[[Корисник:Aca|Aca]], @[[Корисник:Pinki|Pinki]] (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:37, 16. јун 2022. (CEST) ::Исто тако, не би било лоше да се у ову дискусију укључе и чланови Вики Медије с којом би требали да сарађујемо заједно (барем како ја мислим). ::@[[Корисник:IvanaMadzarevic|IvanaMadzarevic]], @[[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]], @[[Корисник:Bojan Cvetanović|Bojan Cvetanović]], @[[Корисник:Mickey Mystique|Mickey Mystique]] (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:40, 16. јун 2022. (CEST) :: ::Да кренемо, у предговору ново издање Правописа пише да је само адаптиран дио Т. Прћића који се налази у његовој публикацији. Дакле овим нормативисти дају разрешене руке и признају ауторитет Т. Прћића. То је {{пинг|Вукан Ц}} доказивао поводом насилног мењања транскрипције с јапанскога језика. Дакле примарни извор су одве тачке Правописа 208—215. У тачки 211. пише да McDonald треба транскрибовати као Макдоналд (не пише експлицитно него пише да Mc/Donadl/ → транскрибује се са а). У Речнику у правопису постоји дублет, али Речник је у много чему непоуздан и зато кажем искључиво гледати споменуте тачке. На пример, Рекниг греши у приликом француске транскрипције Мишлен, приликом Саутемптона и на још много места. Дакле, ја сад трошим време, уместо да сређујем зато што Боки вандалише моје измене и уходи ме. Вуксе, напомињем, ја сам одржавао транскрипцију овог пројекта од када сам дошао и за то имам поверења већег дела заједнице. И онда дође самопроглашени Боки и терорише ме овде и пингује све живе (на шта сам ја морао да вратим пинг, јер је први почео), мене спамује итд. Исто тако, знамо да дотични корисник има велике проблеме с правописом и нечесто смо Вукан и ја морали да чистимо његове чланке јер су одударале од правописа и норме. И када то знамо, мени он враћа транскрипцију. ДОДАТНО: позива се на изворе са интернета, тј. википедије, слободне енциклопедије, а ја се позивам на [[ПСЈ]]. Онда спинује о изузецима, истиче његово живљење у Канади, како он супер зна енглески не схватајући да мене и њега једно језеро дели, а нас и вас остале дели океан. Као да нико од нас не зна енглески. Ако је неко упознат са изузецима и како се они примењују онда сам то ја и свакако не бих вандалисао страницу. Али наравно, кад се спинује и истргне из контекста онда свако има аргументе да ме трајно блокидају, па чак и Вукс је могао то да уради него је једини човек који је прочитао моје доказе и моју одбрану. А Боки је насрнуо на мене. А увек сам био у праву у нашим сукобима, у-в-е-к. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:43, 16. јун 2022. (CEST) :: ::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] То што ти видиш као трошење времена, ја видим као једну од ретких поучних и конструктивних дискусија које смо ти и ја имали, као што Вукс и сам рече. ::Ја итекако мислим да нисам једини који има овакво мишљење што се тиче именовања а исто тако мислим и верујем да постоје и многи људи који су на ''твојој страни'' што се тиче прецизности података па сам баш због тога и позвао људе који много раде на овој енциклопедији како би и они дали своје мишљење да Википедија ипак личи на нешто а не да свако иде по свом. ::Толико од мене за ово јављање с обзиром да је готов 3 сата ујутру по мом сату и време је да се спава :). ::Поздрав и једва чекам одговоре других чланова ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:58, 16. јун 2022. (CEST) :::Значи ако група изгласа да укине закон гравитације, на овој википедији поништавамо закон гравитације? То је покушано са јапанским језиком, богу хвала па је заједница то поништила. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24530551&oldid=24530528 Дћировић је лепо описао такве покушаје]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:02, 16. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Дискусију би требало покренути на Трг/Правопис. Браво Боки на уложеном труду и стрпљењу. Када тема буде на Тргу, радо ћу се огласити и ако дође до гласања - подржати аргументованији предлог. P.S: Некада човјек треба да изабере да ли хоће да буде у праву или у миру, што у животу што на Вики. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:25, 16. јун 2022. (CEST) :{{ping|Sadko}} Колега, дискусија је пребачена. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 15:43, 16. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Потрудићу се да будем што краћи и јаснији. Као прво, за језичка, граматичка и правописна питања апсолутни ауторитет има ''Правопис српскога језика'' (у издању Матице, најновије издање, разуме се) па тек потом одговарајући речници и језички приручници које је одобрила Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика и друге сличне институције који су писали квалификовани лингвисти и други стручњаци за језик. То што ми овде мислимо, сматрамо или желимо је потпуно небитно када говоримо о овоме — уколико је наведено шта треба и како треба у ''Правопису'' (или, ако не у њему, онда у другим одговарајућим речницима и приручницима), ми се наспрам тога водимо, не измишљамо топлу воду. У супротном би настао хаос у целокупној комуникацији коју водимо. Зато постоји стандардни (књижевни) језик. Дакле, апсолутно је небитно шта је неки уредник рекао на Википедији 2009. године конкретно у вези с овим, правописним питањем, имамо ''ПСЈ'' да докучимо шта треба чинити. „Хијерархија” којом се водимо када одређујемо чија правила треба следити приликом транскрипције с енглеског језика јесте следећа: * ''Правопис српског језика'': Транскрипција имена из енглеског језика, Матица српска, 2010); * ''Транскрипциони речник енглеских личних имена'', Твртко Прћић или ''Речник географских имена'', Твртко Прћић (мада је и сам Прћић аутор одељка о транскрипционим правилима за енглески језик у најновијем ''Правопису'' из 2010. године; следствено томе, правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у ''Правопису''); * ''Речник језичких недоумица'', Иван Клајн (изузетно, када нема решења у издањима изнад). Дакле, шта пише у ''Правопису'' у вези с називом овог ланца ресторана? Овде су [https://imgur.com/a/Sk7nA1z два исечка] са страница 191 и 192 под тачком 211, заједно с напоменом, да не буде да Ничим, Вукс или ја измишљамо. [https://imgur.com/a/AyDmEnY Овде] је дат део из поменутог Прћићевог транскрипционог речника, где се потврђује оно из ''Правописа''. Иако Клајн у свом речнику недоумица наводи облик ''[https://imgur.com/a/wMNHaIS Мекдоналдс]'', ми, по приложеној хијерархији, најпре слушамо шта кажу, по питању транскрипције с енглеског језика, ''ПСЈ'' и Прћић. Из приложеног је јасно да је једини исправан облик ''Макдоналдс.'' — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 19:54, 16. јун 2022. (CEST) :Као и увек @[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] одговори на месту (хвала!) :Занима ме за ове остале примере које сам дао (Шикаго, Острејлија), шта онда ? :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 19:57, 16. јун 2022. (CEST) ::Чикаго и Аустралија, то се не доводи у питање. Ти неправилни називи су у употреби више од века, док је Макдоналдс основан тек током четрдесетих година 20. века, а садашњу популарност је стекао током друге половине истог. Први Макдоналдсов ресторан у Србији и, уколико се не варам, читавој источној Европи отворен је тек 1988. године, тако да аргумент о устаљености баш и не пије воду. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:24, 16. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] :::Није ово мој аргумент него сам само копирао оно што пише где пише. А колико се година онда чека пре него што се промени и како сад одједном нпр. прошао одређени број година и сад одједном Макдоналдс постане Мекдоналдс. :::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 02:14, 17. јун 2022. (CEST) ::::Циљ није да свако мало самоиницијативно стварамо нове „устаљене” (читај неправилне) појмове, већ да коригујемо и исправимо оно што је могуће и да се тога држимо до даљег. Чикаго је Чикаго, као што је Џорџ Вашингтон — Вашингтон итд, јер су одвајкада у таквом неправилном облику и они представљају изузетке. То је тако и такве облике не треба мењати. Неће никад ''Макдоналдс'' постати ''Мекдоналдс'', не може правилно одједном, тек тако, постати неправилно, само због „укорењености”. Као и што је наведено, граница те устаљености за називе популарних појмова важи до краја Другог светског рата, а узмемо ли у обзир да је тада ресторан тек основан, а у наше крајеве је дошао тек 1988. године, нема сврхе говорити о неком „традиционалном” облику. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 09:18, 17. јун 2022. (CEST) :::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] Значи ипак оно што сам ја нашао горе је тачно :::::'''Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори.''' :::::Е сад, мени овде није јасна чињеница у вези нових термина, зар не би то онда требало одмах у почетку да се искорени и да неко из Матице српске, као главног и првог извора тачних информација, стане на пут медијима који су главни преносиоци тих нетачних информација ? :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 09:33, 17. јун 2022. (CEST) :::::: Ајде да видим твој предлог како би то урадио. Они су публиковали и приредили Правопис, ту је све написано. Да ли треба да шаљу полицију на врата медијима ако неко погрешно транскрибује? Видиш колико је нама, тј. Вукану и {{пинг|Vux33}}, требало да те опамети, а ти се три дана не даш овде и одузимаш превише времена. Нико није крив медијима што су полуписмени и нико није крив теби што не слушаш изворе које сам ти ''нацртао''. Матица српска је све рекла својим Правописом и она нема даље надлежности. Другим речима, не може да кажњава медије јер врше погрешну транскрипцију. Дакле, сви су криви, па и МС сад јер ти је Вукан доказао како стоје ствари и да сам опет у праву. Као и увек што сам био. Ајде молим те сад врати ово за Дрејперов каталог јер си јуче вандалисао, чак и ако ти правопис није јача страна. То је као ја теби да дођем и прчкам ти по шаблонима. На крају, оно за тетрис, јасан опис измене је био да нема извора и као такав га одмах враћам, није моја дужност да тражим по интернету тачност. То је пракса у патролирању, могу да ти потврде {{пинг|Жељко Тодоровић|Lotom}}. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:42, 17. јун 2022. (CEST) :::::::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] :::::::Одговорио бих тако што би кренуо од почетка и почео да кореним те грешке које не би смеле да се дешавају јер онда долази до тога да људи виде једно јер тако прочитају и док им ти објасниш да је то неправилно, прође, као што и сам рече три дана (а некоме можда и дуже). :::::::Немој погрешно да ме схватиш али ја сам за то да ако постоји неко правило, да се по том правилу и иде па куд пукло да пукло. Због чега онда на Википедији, коју сам ти цитирао са валидним стварима које нису за зезање а то је транскрипција, постоји уопште и дозвола да неко мења правило транскрипције ако то није тачно? Ево нпр. ја, читам како да неко име са руског преведем на српски, зар би ја сад требао да проверавам милион различитих ствари или ћу веровати Википедији да је ту транскрипцију урадио неко по неком правилу. То је била моја цела поента коју сам ја хтео да искажем и покажем и због тога сам и пренео ову дискусију тамо где треба да буде јер је ово ипак важно уопштено за Википедију као и за будуће генерације Википедијанаца. :::::::Што се тиче патролирања, мени су на почетку мог патролирања рекли да је боље спречити него лечити па ако је корисник случајно погрешио, твоје је да га исправиш а не да му враћаш измене јер га тако одвлачиш од Википедије. За Дрејпера сам ти замерио што све идеш на своју руку а знаш добро да нисам једини који ти то замера. Ово није у вези ове теме али сам само хтео да објасним моје поступке у вези ствари које си напоменуо. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 09:55, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::Е па видиш сад, ја сам држао ту транскрипцију на овоме пројекту и она је у великој већини тачна. Сада, због бана који си ти иницирао и подржао, биће како буде. Дакле, овде није поента да верујеш википедији или медијима, него да верујеш Правопису и њега стално консултуј код транскрипције. Могао си до јуна 2022. године и мене да питаш, али то више нећеш моћи. Надам се да је правда задовољена и да си задовољан што си иницирао погром са пројекта. Ето, већ ти недостајем! Надам се да си увидео. Ако ниси, видећеш. Пре или касније. Моје транскрипције су 99,99 одсто тачне (јер су рађене искључиво према [[ПСЈ]]), као и све остало за именовања и српски језик, као и каталог оног Дрејпера. Ах да, ја сам за тебе „само обичан корисник” који није ни АП, иако је његов допринос био већи и значајнији од појединих админа. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:03, 17. јун 2022. (CEST) ::::::@[[Корисник:Боки|Боки]] То није питање за нас. Наше је да следимо оно што је правилно, оно што је прописано у ''Правопису'' и другим релеватним изворима одобреним од горепоменутих институција. Медији су данас најмање поуздани и у њих се никако не би требало уздати када говоримо о овоме јер све што треба да знамо дато је у ''ПСЈ''. Оно што каже неки уредник на Википедији или полуписмени новинар из Телеграфа је потпуно небитно када су овакве ствари у питању. Надам се да је сада све јасно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 09:46, 17. јун 2022. (CEST) :::::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] :::::::За кога је питање ако није за нас ? Па ваљда ми треба да будемо тај извор тачности информација и извор где ће људи долазити да се едукују и уче а не да се спрдају са нама по друштвеним мрежама. :::::::Рекох већ горе у одговору ННу остало што се тиче ове теме. Мислим да би српска Википедија, као заједница, требала нешто да предузме поводом правилности неких ствари које су едукативне као што је транскрипција са једног језика на други. :::::::Постоји доста нас који причамо друге језике па би итекако те транскрипције могле да се доведу у ред да не треба ни да долази до оваквих дискусија јер са једне стране, одатле се почиње а после све ово остало што си навео је само једна врста усавршавања али СВЕ у данашњем свету, нажалост, почиње од тих пустих медија и друштевних мрежа и томе треба да се стане на пут на прави начин. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 09:58, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::Човече, како не схваташ? За транскрипцију се не питају ни ти, ни ја, ни Ничим — нико од нас. Сва правила су доступна у ''Правопису српскога језика'', коме свако путем интернета може приступити и врло лако се могу проверити све недоумице које могу настати. Ако не ''Правопис'', онда Прћичеви речници које сам навео горе, такође их има на интернету. Ако ни Прћић, онда Клајнов ''Речник језичких недоумица'' — такође је доступан на интернету. Двадесет и први је век, све се може проверити у року од неколико секунди, али очигледно ни то некима није довољно. Медији ће одређивати шта је правилно, а шта неправилно?! Каква је то небулоза? У том случају, шта ће нам онда и ''Правопис'' и језичка стандардизација ако ће ти полуписмени новинар из неке редакције одређивати да ће се писати онако како он мисли да треба, иако је имао закључену двојку, евентуално тројку, из матерњег језика. ::::::::П. С. Пише се ''и те како'', никако „итекако”. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 10:09, 17. јун 2022. (CEST) :::::::::Пре свега, Боки, лична имена се не преводе. Капирам да си се погрешно изразио. Лингвисти су се већ усагласили око тога да се транскрипција у српском језику не врши фонетски. На прву лопту и мени је чудно, али неки гласови као такви не могу ни да се запишу српским писмом. А пошто је то бар добро познато правило, да једно слово означава један глас, закључак је јасан. Изузеци као такви треба да буду прописани, а за то опет нисмо надлежни ми као уредници овога пројекта. Значи, савршено не треба да нас занима да ли ће неко да верује, већ искључиво сирова чињеница као таква. Проверљива, разуме се. Па коме смета, нека пише надлежним институцијама, а не да дивља по пројекту. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:17, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::::[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24530551&oldid=24530528 Дћировић је лепо описао такве покушаје]. Браво {{пинг|Lotom}} и хвала, очекивао сам и ти да ме нагазиш, да идеш уз мишљење једног, гласнијег дела заједнице. Транскрипција и превод нису исте ствари, то нису схватили ни стручњаци за јапански језик, а изгледа ни Боки. Штета, ја сам био главни за транскрипцију и највише сам прогањан, између осталог и због тога. Најлакше је нешто прогласити „устаљено” и свалити да Ничим врши самовољу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:21, 17. јун 2022. (CEST) :::::::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]], @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]] :::::::::Разумем све што сте рекли али само једно не разумем а то је, шта се дешавало пре издавања тог правописа ? Како су онда људи реаговали ? Да ли се иде по томе да како се мења правопис, тако и ми реагујемо ? :::::::::Нпр. енглези су тек пре пар година увели неке нове речи као валидне (нпр. Гугл) :::::::::Шта се ту дешава ? :::::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 15:29, 17. јун 2022. (CEST) {{ коментар }} Не би требало разводњавати дискусију. Наведено је прецизно, јасно, аргументовано и недвосмислено шта је исправно. То што смо навикли да једемо у ''Меку'' је до наших лоших навика. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:14, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Садко}} Цењени колега, моја дебата је у томе шта нам је чинити са чланцима који нпр. имају реч МекДоналдс и остале неправилне речи ? Већ видим дебате и улажење у рат измена са ауторима чланака па мислим да би требали, као у случају иконица, да поставимо неко правило како би се ослањали на то или можда неки шаблон да постављамо као објашњење. Шта мисле и остали о томе ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 16:33, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Свакако нам треба више учесника. Можда је то солидно рјешење, само је питање форме, да ли на СЗР или као прозорчић који искаче када се крене са уређивањем, има више варијанти. Свакако и за такву промјену морамо имати више активно укључених колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:41, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Садко}} Нажалост, овако озбиљна тема није привукла пажњу толике количине људи без обзира на означавања (пинг) за која сам се потрудио да буду ту где јесу. Штета, велика штета [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 16:52, 17. јун 2022. (CEST) {{коментар}} О овој теми је раније било расправа. Лепо је позивати се на ''Правопис српскога језика'', али треба узети у обзир да Правопис на 369. страници, у правописном речнику, [https://imgur.com/a/xUIVymd изричито наводи облике Мекдоналд и Мекдоналдс као правилне]. Претпостављам да је реч о устаљеним изузецима, па их не треба мењати. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 17. јун 2022. (CEST) :Е сад сам тек збуњен а таман се био наоштрио да све чланке и све речи где год да постоји реч МекДоналдс преправљам и онда дође @[[Корисник:Aca|Aca]] и врати ме назад на почетну тачку. :Шта сад момци ? @[[Корисник:Sadko|Sadko]], @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]], @[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 20:57, 17. јун 2022. (CEST) ::ПСЈ је јасан. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:18, 17. јун 2022. (CEST) :::{{одговор|Садко}} Како бре јасна колега кад су Аца и Вукан поставили два примера која су уствари и поента целе ове дебате а која стоје у истом правилнику српског језика? Знам да ми мозак мало слабије ради због овог вируса који ме закачио али мислим да ова моја збуњеност нема везе са вирусом него са реалношћу да постоје неке ствари и у ПСЈ које требају да се коригују јер се мимоилазе око исте тачке. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 05:39, 18. јун 2022. (CEST) :::: Колико сам испратио, једно се наводи у ''ПСЈ'' а друго у ''Речнику''. ''Речник'' не би требао да има приоритет. Додатно, већина расправа по мрежи јесте о томе да ли је исправно Мекдоналд или Мекдоналдс. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 10:35, 18. јун 2022. (CEST) ::::: {{пинг|Боки}} '''замолио бих те да се више никада не обраћаш овом тону Садку. То је основно и под број један.''' Под број два: господин {{пинг|Aca}} поновно није читао што сам ја написао. Речник Правописа има много грешака, ја сам навео две, а сигурно постоји једна, ако не и више. Али исто тако навео сам пет исказа који недвосмислено истичу ауторитет Т. Прћића који му је МС дала. Дакле, писаћу великим словима није викање него наглашавање: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК У ПРАВОПИСУ СЕ НЕ ГЛЕДА У ОДЕЉЦИМА, ТАЧКАМА О ГЛАСОВНИЈЕМ ПРОМЕНАМА И У РЕЧНИКУ ВЕЋ ИСКЉУЋИВО ОД ТАЧКЕ 208. ДО 215. Нека сви отворе тачку правописа 211. и у њој ће наћи ДИРЕКТАН ПРИМЕР како се ово име транскрибује. Значи Садко, {{пинг|Lotom|Vux33}} јесу овде милијарду посто у праву. Молим све који ово читају, пошто немам никаква овлашћења, админ Аца Алекс је узео и поништио све моје измене и вратио на плеонастичку конструкцију јапанска манга позивајући се на неке француске сајтове који уопште нису релевантни за српски језик. Плеоназам је нагомилавање истих речи: мала беба, заједно са, сиђи доле итд. Манга је стрип који је искључиво израђен у јапану тако да рећи јапанска манга је исто као рећи „јапански јапански стрип”. Молим вас да ме саслушате и спречите га. Исто тако, молим вас да прочитате и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%A4%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0 ово]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:43, 18. јун 2022. (CEST) :::::: Нема потребе да се браним од колеге Бокија, све је у реду. Свакако цијеним гест. :::::: Било како било, мислим да колега НН овдје има неколико добрих поенти. Питање је - шта и како даље чинити. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:11, 19. јун 2022. (CEST) ::::::: {{одговор|Садко}} Јасно је: назив чланка остаје McDonald's и тај облик се употребљава кроз чланак будући да је одлучено да се на овом пројекту тако називају страна предузећа, а не да се њихова имена транскрибују. Исправна транскрипција је искључиво „Макдоналдс” што би требало навести у уводу чланка, у загради. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:19, 19. јун 2022. (CEST) : Колико знам, и по правилима транскрипције, а и по устаљеном имену, пише се Мекдоналдс. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:31, 22. јун 2022. (CEST) == [[Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизација прве реченице чланака|Стандардизација прве реченице чланака]] == Покренуо сам можда најнебитнију расправу на пројекту у овом тренутку {{кез}}. Ипак, требало би да напокон имамо нешто конкретно о овоме питању. Слободно се изјасните на повезаној страници. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 00:12, 19. јун 2022. (CEST) == Северномакедонски > македонски == Поздрав Пре него што кренем у измењивање чланака, данас ме је једна измена натерала да погледам и потврдим да иако је држава Северна Македонија, народ је македонски. Не постоје северномакедонци. Уосталом на [https://pravda.rs/2019/2/24/severnomakedonski-ili-makedonski-objavljene-smernice-kako-nazivati-drzavu-i-jezik/ овом извору] пише следеће ''Министарство је саопштило да је званично име земље "Република Северна Македонија" или скраћено "Северна Македоније", док је националност (држављанство) Македонац/држављанин Републике Северне Македоније.'' Јел може неко ботом ово да среди или треба појединачно да се иде ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 18:49, 21. јун 2022. (CEST) :Хвала ти на исказаној иницијативи колега. :Ипак, државна документа и проклемације не обавезују уреднике Википедије. :Покретао сам тему око питања сјеверно/македонски, није се изјаснило довољно уредника, било за или против. Док се не постигне консензус на новој теми, не треба да буде масовних промјена. :Такође, ово није правописно питање, ако не гријешим. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:14, 22. јун 2022. (CEST) ::Колега {{к|Садко}}, зар нам уопште и треба консензус ако је '''држава '''рекла да тако треба да буде ? А што се тиче места, нисам искрено знао где да ставим јер ми не "паше" у било којој другој секцији. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 00:19, 22. јун 2022. (CEST) :::Још једном - државне уредбе и проклемације не обавезују уреднике Википедије, тако је одувјек. У складу са тим, јесте потребно, прије масовне промјене. :::Слободно искористи дио мог текста и аргуметнације на претходној дебати за нову, уколико је каниш покретати. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:24, 22. јун 2022. (CEST) :Држава се зове Северна Македонија. Људи који живе у њој су Македонци, присвојна заменица је остала македонски. Свуда где се име Македонија и њени деривативи користе осим у имену државе, користе се без „северно-”. То је био део договора и не знам зашто је неко то изменио на страници. Ако је било неко гласање, жао ми је што нисам учествовао јер је ово ствар око које не би требало да се води икаква дебата. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:29, 22. јун 2022. (CEST) == [[Мухарем Инће]] == Колико ми је познато, турско „c” се транскрибује као „џ” (Cem — Џем). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:51, 23. јун 2022. (CEST) :Потпуно си у праву, {{к|HoneymoonAve27}} :Чланак премештен и коригован. Оставио сам смерницу чисто ако неко случајно и даље укуца Инће да га пребаци. :Хвала ти на прегледу ! :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 17:10, 23. јун 2022. (CEST) == Држава на олимпијским играма / Држава на Олимпијским играма == Видим да је на неким страницама ''олимпијским'' писано малим, а на неким великим словом. Прилично сам сигуран да су исправни називи „Држава на Олимпијским играма”, или „Држава на Летњим олимпијским играма”, али никако „Држава на олимпијским играма”, пошто нису ''олимпијске игре'' него ''Олимпијске игре'' тј олимпијским није придев него део [[Синтагма_(лингвистика)#Именичка_синтагма|именичке синтагме]]. Како је правилно? Исто питање имам и за пар категорија, нпр. <nowiki>[[Категорија:Државе на олимпијским играма]]</nowiki> и све поткатегорије које су у њу уврштене. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 19:13, 23. јун 2022. (CEST) == Њу(в)ел == Да ли се „Newell” транскрибује као „Њувел” или „Њуел”? [[Њувел|Чланци о насељима]] транскрибовани су као „Њувел”, док су чланци о особама транскрибовани као Њуел ([[Ален Њуел|1]], [[Мајк Њуел|2]], [[Гејб Њуел|3]]). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:30, 24. јун 2022. (CEST) : Према ''Транскрипционом речнику енглеских личних имена'' правилно је „Њуел”. Чланци о насељима су аутоматски насловљивани и често одударају од правилне транскрипције. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 19:58, 24. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Њуел је тачно по свим параметрима (ПСЈ, Вук Караџић, итд.) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 22:46, 25. јун 2022. (CEST) == Rowland == Слично питање као и горе: да ли се „Rowland” транскрибује као „Ровланд” или „Роуланд”? За насеља се користи „Ровланд” ([[Ровланд (Северна Каролина)|1]], [[Ровланд Хајтс (Калифорнија)|2]]), а за особе „Роуланд” ([[Кели Роуланд|1]]). Исто питање и за „Cunningham” — према гуглу је „Канингам”, а према Википедији „[[Канингхам (Канзас)|Канингхам]]”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:15, 27. јун 2022. (CEST) : Према горњем извору „Роуланд”. Транскрипциони речник је, иначе, доступан у електронском облику [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2018/978-86-6065-497-9 овде], па се слободно користи њиме. Што се тиче америчког града, он је ипак Канингхам (јер је подложан транскрипцији према америчком изговору). Сличан пример је Бермингхам, који је забележен у ''Енглеско-српском речнику географских имена''. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:10, 27. јун 2022. (CEST) ::Намерно износим ова питања јер не желим самовољно да премештам чланке, а и не знам да ли је у прошлости договорено да се у поменутим случајевима одступа од правилне транскрипције. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 21:57, 27. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ПСЈ каже да је БОЉЕ ланд него ленд али ја лично не видим како може нешто да буде БОЉЕ од нечега. Ваљда је правило правило а не шта је боље. Ја овде никог нисам чуо да каже ланд за реч "land" него се каже ленд (Нпр. пис оф ленд - парче земље). Исто важи и за другу реч да је БОЉЕ хам него хем а ја никог нисам чуо да кажем хам него хем тако да ја стварно не знам шта бих ти рекао по овом питању јер ни сами ПСЈ који је @[[Корисник:Aca|Aca]] референцирао није јасан јер он каже да је нешто боље од нечега што баш и не улива дојам да је нешто ПРАВИЛНО а нешто НЕПРАВИЛНО. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 17:04, 28. јун 2022. (CEST) == СПФ1934-Шведска == Поздрав свима, Радим на [[Шаблон:СПФ1934-Шведска|шаблону за шведску репрезентацију са СП 1934]]. и треба ми мала помоћ. Може ли неко да ми каже како се правилно каже име [[:en:Helge_Liljebjörn|овог фудбалера]] ? Хвала унапред на свакој помоћи [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 22:34, 30. јун 2022. (CEST) : Хелге Лиљебјерн? — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:25, 30. јун 2022. (CEST) :Хелге Лиљебјерн [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:24, 1. јул 2022. (CEST) == Лезбејка и лезбијка == Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на овој страници трга, мислим да је прошло довољно времена да се тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) t1hqjibdtgou93e6pdjqqw4ra1h26mi 25115266 25115265 2022-07-20T10:42:20Z ImStevan 295267 /* Лезбејка и лезбијка */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Правописна питања/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == Именовање чланка особе која је познатија по свом надимку == Помаже Бог. Овијех дана ме неколико пута претили уредници вишега чина (ја сам само [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%91%D0%BE%D0%BA%D0%B8&diff=24264675&oldid=24264652 „обичан уредник”]), а ја само радим посао уноформисања чланака по узору на [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Article_titles#Use_commonly_recognizable_names много дефинисанија енглеска правила]. Дакле, не вандалишем, нити ратујем изменама, само униформишем чланке, које ми западну за око, и сређујем и овако: * Име чланка је по устаљеном имену * У првој реченици иде пуно име и презиме с рођења * У осталим реченицама се пише устаљено име * У инфокутију иде за назив устаљено име, а у одељку за пуно име и надимак се пишу име при рођењу и надимци * У апозицију после пунога имена и презимена иду само псеудоними који се апсолутно разликују од имена (Јован Грунчић → [[Главата Мајмунчина]], а не: Томислав → Томo; Драгослав → Драган /Николић/) * Рођено име људи који сада имају дијаментрално супротан псеудном, може се користити у тексту у којем се говори о раном животу аутора, све док није постао то што јесте (''Јован Грунчић је рођен у Новоме Саду 1994. године. У истом граду је завршио основну школу. У том периоду се упознаје са Николом Давићем (Волвокс Носферату)''). То је то, пошто се овај одељак трга натрпава неким небитним питањима (да их не именујем, осудиће ме да сам хомофоб /само ми још то фали/, а нијесам) која су јасна као дан — то не кажем ја, него већина админа, а и академика лингвиста, — ред је мало да се бацимо на (правописна) питања која су од виталнијег значаја. Исто тако, ср.вики треба много више посла с важнијим стварима од тога — милион чланака чека за чишћење, убацивање извора, чланака без категорија или лоше категорисаних. Да не помињем чланке где су мртве датотеке или лоше постављене референце, као што је нпр. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81_%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B4%D0%BE_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0 ово]. Патролирања такође фали, као и нових чланака. А изгледа сам ја проблем који то све радим, а други нијесу. Поздрав, слава живоме Богу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:28, 4. јануар 2022. (CET) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> :Управо супротно, ти си тај који спороводи самовољу на пројекту и ратује на неколико чланака. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:48, 4. јануар 2022. (CET) :Emoji са подигнутом обрвом [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 05:03, 6. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Трг није и не смије бити простор за препуцавање. Сва правила су веома јасно дефинисана [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Manual_of_Style/Biography#Pseudonyms,_stage_names,_nicknames,_hypocorisms,_and_common_names овдје] ерго нема потребе за дебатом или расправом. Није тачно нити према правилима да надимак према којем је особа препозната или према којем је именован чланак не смије бити поменут у уводнику, у оквиру апозиције или другачије. За појединачне случајеве користимо СЗР. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:27, 4. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Не можемо преузимати правила са Википедија на енглеском језику и слепо их убацивати овде, јер су у питању различити језици. Код нас надмици могу доћи од имена, презимена или на други начин. Припродно је да се они надмици који иду од имена наовде одмах иза имена → Иван Иво, Момчило Момо, Драгослав Драган... Зашто би те и такве надимке избацивали из увода!? — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:39, 5. јануар 2022. (CET) :Оптерећују увод. Види колико [[Ајс Нигрутин]], [[Ничке 3000]] и [[Главата Мајмунчина]] имају '''псеудонима''' (који по правилу морају у увод). Исто тако природно је и из енглескога да Џозеф → Џо итд. За надимке који су изведени из имена имамо места за свако остало спомињање у тексту, у инфокутији (име инфокутије) и у инфокутији (надимак). Дакле, природно је да препознатљиви надимци буду свуда остало, само не у уводу текста јер ту ипак узимамо право име. Добар пример је Лека Ранковић који има два тотално различита надимка која нису блиска ни између себе ни са именом, што додатно оптерећује увод. Да не спомињем да га нико у животу није звао српски Александар, него Лека. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:05, 5. јануар 2022. (CET) ::По чему оптерећују увод!? Мени је сасвим нормално да стоји Драгослав Драган Николић, Мимчило Момо Капор и слично. Ти људи које наводиш имају псеудниме и надмике који нису изведени од имена, и код њих може да стоји, познатији као па навођење надимака. Лека је ранија изведеница од имена Александар, данас се чешће користе Аца или Саша. Такође, Ранковић је тај надимак користио у каснијим годинама, јер је у предратном, ратном и поратном периоду био најпознатији као Марко. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:54, 5. јануар 2022. (CET) :::Тако је, ја се зато залажем да он буде [[Лека Ранковић]]. Лепо оптерећују увод јер по правилу изискују додатне знакове интерпункције, као што су наводници и црте, а и овако је пренатрпана прва реченица тиме. Своје индивидуалне ствари не треба да намећемо другима, и мени је нормално нешто друго па то није оправдање или неки доказ. Дакле, наслов треба по имену према ком су препознати, а пуно име само у првој реченици и у инфокутији за одељак (пуно име). Може пуно име бити и када се говори о раноме животу, али то само за оне који имају псеудоним као [[Ничке 3000]], кога је један корисник назвао „Пичке”, и за то сам опет ја опоменут, а недуго затим и блокиран заувек без права да се огласим на СзР. Али авај, ја само то радим због доследности и оптерећивања, поготово у случајевима као што је Лека Ранковић. Одличан пример, два неповезана надимка одвојена цртом у уводној реченици у којој постоје још неколико знакова интерпункције пре тачке. Друго, што се само леке тиче: прочитај Правопис т. 182а, и види како се означава [[Удба]], [[Озна]] итд. Има овде један админ који се хвали познавањем ортографије, а само се иживљава над слабијим по чину, а не сме да се изјасни када ти кршиш те норме, а камоли неко од админа. И онда ја награбусим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:04, 5. јануар 2022. (CET) [[Гај Јулије Цезар]] (не Цезар Јулије); [[Стефан Урош I]] (не Урош Храпави); [[Стефан Душан]] (не Душан Силни); [[Стефан Урош V]] (не Урош Нејаки); [[Лазар Хребељановић]] ( не Цар Лазар); [[Вук Бранковић (деспот)]] (не Змај Огњени Вук); [[Петар I Карађорђевић]] (не Петар Ослободиоц или краљ Петар...); [[Драгољуб Михаиловић]] (не Дража Михаиловић и сл.); [[Јосип Броз Тито]] (не Тито Броз); [[Јован Јовановић Змај]] (не Змај Јовановић); [[Владислав Петковић Дис]] (не Дис Петковић); [[Светлана Ражнатовић]] (не Цеца Ражнатовић); [[Жељко Ражнатовић Аркан]] (не Аркан Ражнатовић); [[Драган Стојковић]] Пикси (не Пикси Стојковић); [[Владимир Петровић Пижон]] (не Пижон Петровић); <br> Изузеци: [[Карађорђе Петровић]] (јер је и приватно тако представљен); те листа некаквих мање/више препознатљивих музичких звијезда и звјездица... <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 14:58, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Слажем се са овим. Нпр. када бих видео чланак под називом „Драгослав Драган Николћ”, помислио бих да је ово „Драган” друго име човека, а не надимак или слично. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:29, 5. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}} ниси разумео, ја не кажем да чланак треба да се зове Драгослав Драган Николић, већ да у уводној реченици треба да стоји његово право име Драгослав и надимак Драган, по коме је познат и који му је постао друго име. Такође и за остале примере које сам навео у уводној реченици треба убацити пуно име и надимак. Именовање чланака може ићи и по надимцима, као у конкретном случају Драгана Николића или Моме Капора, али не трба претеривати као у случају Александра Ранковића, јер су надимак Лека користили његови пријатељи и ближи сарадници, а не читава јавност. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:19, 6. јануар 2022. (CET) ::{{одговор|HoneymoonAve27}}, свака ти је на месту. Сам боље не бих срочио. Апсолутно сам сагласан са тобом! Све остало оптерећује увод, а горе сам написао каква је најбоља пракса која не оптерећује. Замисли Мирољубу Петровићу да ставимо „главурдан” јер „су га тако звали док је био мали.” — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:24, 6. јануар 2022. (CET) == је(сте) била (је) == Поздрав свима, Хтео бих да једном за сва времена решим ову дилему унутар себе (с обзиром на то да сам преко баре 22 године) што се тиче конкретно ове чињенице коју @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] примењује па бих хтео да разрешим шта и како се ради. Дакле, видим да он често пута постави уместо била је - јесте била. Оно што је он поставио као разлог измене је валидан разлог зашто мења али мене занима који је начин коректан (ако уопште и постоји коректан начин) јер нисам видео да нико други примењује такав начин изражавања и писања. Питам из два разлога, # Уколико Ничим направи такву измену, ако таква измена треба да се враћа, као патролер, да знам шта да радим или да је патролирам као исправну или да је враћам као неисправну. # Питам и за своје (као и туђе) многобројне чланке да знам ако је правилно да се каже '''јесте била''' или '''јесте био''' да онда поправљам све моје чланке пошто сам ја до сада то све писао у формату '''била је''' или '''био је''' Хвала свима на помоћи и надам се конструктивним одговорима а не изношењу личних ставова. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 17:12, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} ''Је'' је скраћени облик од ''јесте'', може на оба начина да се употребљава и правилно је оба. Као и облик био је. Све зависи од стила аутора, односно. Као употреба речи ''након'' и ''после'' нпр. [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/pomocni-glagoli/] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:14, 5. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Не разумем како је правилно оба. Мислиш ово је само дужи облик ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 17:41, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Однедавно сам почео да дајем предност облику „јесте” због [[#Енклитика_наша_насушна|оваквих неграматичких случајева]] („Њујорк град је”, „Цеца српска је превачица”). У начелу, постоје ситуације када су могуће обе варијанте („Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, јесте српска певачица” и „Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, српска је певачица”). Додуше, сложен је овај проблем, па сам се за сваки случај обратио неким лингвистима, али нисам добио одговор. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:48, 5. јануар 2022. (CET) :@[[Корисник:Aca|Aca]] Да ли су онда те измене валидне ако неко, ко год да то буде, направи ту измену на неком чланку ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 20:34, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Ово вам је скоро па филозофско питање. {{смех}} „Је”, „јесте” је синоним за [[битак]], не само у смислу живог бића, већ и разноразних предмета, па и области људског сазнања. „Геологија ''је'' наука…”… „Физика ''јесте'' доста напредовала у прошлом вијеку”… „Стефан ''је'' ванземаљац…, он ''јесте'' био у свемиру… (а може и „је” у оба случаја) ” Његов одрични облик је „ни-је”, „ни-сам”, односно „није” „нисам”… Који се употребљава зависи од контекста, (па и стила, како горе рече овај „Ничеовац” {{смех}}) , и ни један ни други нису погрешни. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 22:03, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Проблем је што испред тога ''је/јесте'' у већини случајев стоји заграда, неретко и зарез. А одбор за стандардизацију каже следеће: :'''4. Енклитика нe мoжe дoћи пoслe пaузe (нaрoчитo oнe кoja je у писaњу oзнaчeнa зaпeтoм, цртoм или заградом), нпр. правилно је Oвa влaдa, дрaги мoj, свaкoмe je oмoгућилa пристojaн живoт, а није правилно *Oвa влaдa, дрaги мoj, je свaкoмe oмoгућилa пристojaн живoт. Такође је правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – своди се нa минимум, а није правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – сe свoди нa минимум.''' Самим тим је већина измена које је НН направио граматички погрешна [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 22:49, 5. јануар 2022. (CET) ::Никола, Никола, Никола, полак. „Јесте” није енклитика, већ наглашени облик глагола „јесам”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:53, 5. јануар 2022. (CET) :::Некада се, како каже Никола, о тим језичкостилским детаљима водило више рачуна. Колико се ја сјећам и ако се не варам, у нашим штампаним енциклопедијама „је” „био је” избјегавано је на самом почетку одреднице: Микеланђело Буонароти (р. 0000- у. 0000), италијански вајар и сликар; Хегел (р. 0000 – у. 0000), њемачки филозоф. …, итд. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:08, 5. јануар 2022. (CET) ::::Дакле, нема потребе да кажеш ''је(сте)'' и/или ''је (био; био је)'', кад си га већ „породио” у загради годином рођења, а ако ''је био'', „сахранио” годином смрти)… {{смех}} — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:14, 5. јануар 2022. (CET) ::::(1) Негативно сам изненађен примедбом на мој рад од стране уваженога админа {{пинг|НиколаБ}}. Пошто нема ко да ме одбрани (иако се многи залажу за „мој” начин /чак и неки админи/), морам сам. Ја се залажем за пун облик глагола бити, односно ''јесте'' који није енклитика и самим тим може доћи после паузе у свим облицима. Да се разумемо, само у случајевима када заграда или апозиција прави беспотребно мешање придева и скраћеног облика глагола бити (''је''). Исто тако када субјекат претходи месту глаголске синтагме ''био је'', по правилу треба да се пише ''је био'' (Никола Тесла ''је био'' амерички научник. А не: „Никола Тесла ''био је'' амерички научник.”). Дакле, зато користим облике ''јесте био'' и ''јесте'', уместо скраћених облика ''био је'' или ''је''. (2) Драги {{пинг|Славен Косановић}}, апсолутно Вас разумем и то као човека од књиге, а посебно као човека од Духа. И мени је то некако најкомпромисније решење, да се избаци глагол, али некако и енглеска пракса, а и српска пракса на овом пројекту није таква. Шта ја знам, али увек је боље да појам иде '''масним словима''', па запета (никако „зарез”) као у разним нашим појмовницима, нпр. Вујаклијином ''Лексикону''. ''Сагласан сам са Вама.'' Такву праксу сам видео и на руској вики, ако се не варам. Да ли то можемо овде да применимо... Не смем ни да помислим. {{смех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:24, 6. јануар 2022. (CET) :::::{{пинг|Ничим неизазван}} Прије неколико година, не знам тачно, у ствари 2010. године на РТС-у је објављена репортажа о дјечаку из Ниша који је, умјесто српског, усвојио енглески као матерњи: [https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/778994/nislija-a-pravi-se-englez.html „Нишлија а прави се Енглез”… ] Дакле, он се са својим малим колегама и породицом споразумијевао на енглеском: „''Пошто укућани не говоре енглески, нико не зна како је Димитрије успео да савлада тајне страног језика и да га боље зна од матерњег, српског. Као и већина деце, најчешће је, као мали, време проводио уз рачунар и телевизор, па је право изненађење било када је са пет година на течном енглеском успео да преприча видео игрицу.” … „Док родитељи траже помоћ стручњака и ангажују професоре српског језика, Димитрије чита књиге на енглеском и комуницира са вршњацима из Америке”… „Стручњаци са англистике нишког Филозофског факултета кажу да су јака мотивација и таленат помогли Димитрију да преко средстава модерне комуникације усвоји енглески као матерњи, иако потиче са другог говорног подручја.” … „Да би добро разумео градиво из читанке за пети разред, Димитрију је, како каже, лакше да чита и размишља на енглеском језику. Иако разуме српски, мајка и сестра му свакодневно помажу да разјасни падеже, акценте и значење појединих наших речи.” … „Сања да ће једнога дана живети и да ће бити глумац у Холивуду, о чијим филмским студијима и продуцентима много тога већ зна.” … итд.'' Не сумњам да има још оваквих случајева. Проблем је када дјеца без усмјерења неког професионалног учитеља усвоје прво граматику (а и логику) неког страног језика, то се више не може олако исправити. Овдје на Википедији, корисници преводе само са енглеског језика, што је по мени велика грешка. Имате наше литературе у изобиљу у виду електронских прф и епуб књига, користите и њих, а и добрих чланака на Википедијама других језика, италијанском, шпанском, руском, њемачком… На крају, морате читати књижевност на свом језику, у супротном, ваши преводи неће личити ни на шта. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 15:57, 6. јануар 2022. (CET) ::::::Уважени {{пинг|Славен Косановић}}, кад смо код тога, послушајте на [https://www.youtube.com/watch?t=4158&v=rmHeqBIOPWs&feature=youtu.be овој вези] евергрин звучни-запис кад Стојан каже „ја ''јесам'' звао Жућу у пошту”, он ту не користи скраћеницу „сам”, него пун облик. Дакле пун облик може да се користи и кад се нешто наглашава. Ово је културни евергрин. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:40, 6. јануар 2022. (CET) :{{пинг|Ничим неизазван}} У приповедању, поезији, беседи, и уопште у књижевности, се може користити „шта год ти хоћеш”… Енциклопедије спадају у „научну литературу”. У „научној литератури” се негује један „формални језик”, ослобођен од метафора, епитета, парабола, и свеколиких језичкостилских фигура и поетских „изненађења”, на крају, и „беседничке реторике”. То уопште не значи да он аутоматски мора бити „сиромашан”, већ да ''preciznost, konciznost, otmena uprošćenost, ubedljivost i prirodnost'' (дефиниција тзв. ''београдског стила'' интелектуалних кругова с почетка прошлог века, тачније 1900. године: Речник књижевних термина, Нолит) код преношења информације стоји изнад оног „поетског” „уметничког” или „књижевно-уметничке слободе”. Некада се наука преносила у [[стих]]у: читав један религијски систем код Хомера (Илијада, Одисеја) и Хеосида (Теогонија); код Платона филозофија у [[дијалог]]у, ипак то већ вековима није случај. Можда би тако било лепше, али би сигурно било и доста погрешних разумевања онога што је у чланцима, и било би потребно ''стручно'' их тумачити, као што је случај са већ поменутим делима. {{смех}} — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 19:59, 6. јануар 2022. (CET) == Богенвил, Бугенвил / Ток пишин, Ток писин == Скоро сам направио нову страницу [[Аутономна покрајина Богенвил]], која је заменила стари чланак [[Бугенвил]]. Свуда где се писало о имену државе или било чему што би имало устаљено име на локалном језику [[ток писин|ток пишин]]у (име острва, покрајине, политичких партија), име сам транскрибовао као Богенвил, с обзиром на то да према је сајту [https://www.hawaii.edu/satocenter/langnet/definitions/tokpisin.html hawaii.edu], изговор слова ''о'' чист и сличан оном из енглеске речи „boat” . Тамо где се ради о француским именима као што је [[Луј Антоан де Бугенвил]] сам користио име Бугенвил јер ипак то је француски. ''Bougainville'' има изговор Буганвил на енглеском и француском, док ''Bogenvil'' има изговор Богенвил на ток пишину. Што се мене тиче, име чланка сам добро написао, јер тако га зову локални становници. Ипак, одређен број медија у Србији је током извештавања вести о референдуму за независност Богенвила, име транскрибовало као Бугенвил (брза Гугл претрага ће ову тврдњу и подржати). Овај део света ипак није толико познат код нас, нити има већи број поузданих извора на српском везаних са ову покрајину. Не знам да ли се овде може применити препознатљивост, али мислим да се коришћењем правилног имена „Богенвил” може спасити правилан изговор пре даље појаве покрајине или независне државе у медијима. Занима ме ваше мишљење о транскрпицији овог имена тј. да ли се треба држати француског и енглеског или локалног језика. <s>Друга ствар коју сам хтео да поменем је име језика [[Ток писин]]/[[Ток писин|Ток пишин]]. Према правилима изговора истог, језик се зове Ток пишин, али ипак, чланак на нашој енциклопедији се зове Ток писин. Језик је релативно непознат овде, па не мислим да би преправљање на правилан изговор имало већи утицај на могућност проналажења чланка. Да ли би тај чланак требало преименовати?</s> [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:33, 8. јануар 2022. (CET) : Кратки одговори данас :). /boʊɡənvɪl/ — Богенвил. Језик је ток писин. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:42, 8. јануар 2022. (CET) ::{{пинг|Aca}} a што писин? S на том језику је Sh, зар онда није пишин? [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:51, 8. јануар 2022. (CET) ::: Запис МФА (енглески): /tɒk ˈpɪsɪn/, запис МФА (ток писин): [ˌtok piˈsin]. Чак га и ХЈП [https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19nURV7&keyword=tok+pisin наводи тако], па не би требало бити проблем. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:01, 8. јануар 2022. (CET) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} {{коментар}} Братијо, сигурно сте повезани на дискорду и — уместо тамо да се приватно дописујете, спамујете овде википедију о некој територијалној јединици у Папуи Новој Гвинеји значи не могу да верујем, а таман сте престали да водите косовске бојеве о правопису небинарних људи или не знам шта су већ. Ау бре, па не могу све да патролирам о каквим стварима дискутујете, а има милијарду, триста педесет милиона, седамсто шездесет иљада и 350 важнијих чланака, да би нас спамовали о Папуи Гвинеји. Имате дискорд па се мало дружите тамо, шта фали, нећу вам замерити, само молим вас да не читам више косовске бојеве о вашим правописним рахметли клајовским недоумицама. Мир Божји, Прћић се роди. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:16, 8. јануар 2022. (CET) :Мислим да ако нисте спремни да патролирате измене и дискусије о чланцима, не треба да будете патролер. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:25, 8. јануар 2022. (CET) ::Ја нисам ни аутоматски патролиран, а камоли патролер. Никада нећу бити нити један чин изнад тога, али — у исто време — обављам све функције које могу обављати уместо виших по чину, затварам гласања, патролирам измене, итд. итд., све да би овај пројекат био добар, а ви упорно смарате километарским правописним проблемима која су тренутно најнебитнија на пројекту. Дакле, ја само то не могу да верујем. Осипа нам се пројекат, Ацин дискорд се распада, људи му страховито одлазе, остаје сам, и уместо тамо да поставиш у одељку правопис ова смарачка питања, ти нас овде засипаш информацијама, и тиме гураш под тепих она главна, нпр. како писати надимке јер од тога зависи каквоћа изгледа нашег пројекта. Оживи мало Ацин распаднути сервер на дискорду јер му масовно одлазе људи, лакше им је да буду на ортачком „ултрадесничарском” серверу него да се смарају код Аце. Можда ћеш успети да покренеш сервер тим небитним питањима и тим небитним разговорима о покрајни на Папуи Новој Гвинеји. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:31, 8. јануар 2022. (CET) :::О чему ти причаш, човече. Мислим да никога не занима у шта ти верујеш или не верујеш. Правописним недоумицама у вези са чланцима ''јесте'' место овде и то је неоспорно. Такође, не би требало [[ВП:ТРОЛ|подбадати и скретати с теме]]. Ако имаш што паметно додати у вези с темом, изволи. Ако немаш, иди „патролирај”. Нико ти не брани. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:35, 8. јануар 2022. (CET) ::::Јесте, правописним недоумицама је овде место, али нећемо овде спамовати и водити косовске бојеве километарске о неким не битним питањима нпр. да ли ће у овом боксу за измене стојати хајпервеза или хипервеза, или кријејтив комонз или изворно на латиници. Те глупости, с којима ћемо свакако бити сагласни јер су небитне можете решити и на дискорду који је распаднут, таман да покушате мало да га подигнете. То је моја онако добронамерна препорука. Немојте злоупотребљавати овај трг да би нешто показали, упорно полемишете о небитним питањима. Добро, можда је оно о небинарности и могло овде да изађе, без обзира што је небитно, али ово о Папуи Новој Гвинији, њеним покрајинама и језиком који се говори у њеним џунглама, то стварно преотперећује овакву малу заједницу. Понављам, није ово енглеска или француска википедија где има милијарду чланова, него је нас шака која патролира, а спамују само они који ништа не раде (корисно). Зато вам кажем, немојте да набифлате правила и да их цитирате насумично, јер смара, радите нешто корисно свакако нико неће патролирати ни да ставиш да се румунски говори у тој покрајини нити каква је транскрипција са језика који још није откривен. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:41, 8. јануар 2022. (CET) :::Ово није разговор о Дискорду него о [[Аутономна покрајина Богенвил|Аутономној покрајини Богенвил]], молим Вас држите се теме. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:42, 8. јануар 2022. (CET) ::::::Ау {{пинг|ImStevan}}, сад или ме [[ВП:ТРОЛ|тролујеш]] или не капираш баш добро неке ствари. Надам се да је ово прво, пошто си ме добро изнервирао, а после и насмејао. Као страница Гојко Величанстевни некад на фејсу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:50, 8. јануар 2022. (CET) :::::Процене да је нешто „најнебитније” субјективне су и не доприносе току расправе. Рекао сам ти, ако желиш придонети расправи, коментариши у оквиру саме теме. Немој причати о некаквих дискордима и паушално анализирати нешто што нема саме везе са самим пројектом. Дискорд је платформа ван саме Википедије и свако је слободан бити на севреру ако жели, али не мора ако не жели (тако смо се као заједница сложили). Имај на уму да ћу враћати даљне коментаре ван теме јер ометају расправу. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:45, 8. јануар 2022. (CET) ::::::Заједница није дрва да се „слаже”. Она може само да се усаглашава. Наравно да ћеш да враћаш јер је цензура твој модус операнди. Да није тако, ти би ми оставио барем откључану СзР да могу да се браним јер си ме блокирао заувек. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:50, 8. јануар 2022. (CET) :::::::[https://www.pismenica.rs/jezicke-nedoumice/najvece-jezicke-zablude-u-srpskom-jeziku/ Добар језички мит]. Теби је иначе [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није анархија|анархија]] „модус операнди”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:57, 8. јануар 2022. (CET) ::::::::Личиш ми на лика који је набифлао правила напамет и онда овде спамујеш са истим. Како ја анархиста када сам „ултрадесничар”, то су две искључиве ствари. Десничари су за поредак, ако нијеси знао. Само немој да ме вређаш, цензуришеш и тероришеш. А заједница тражи да не спамујеш о небитним темама овде. Имаш твој ''активан'' дискорд, па тамо удри бригу на весеље. То је моја препорука. Дакле није од виталног значаја како се презива општински оборкнез у Бангладешу или који језик се говори о прашумама Папуе Нове Гвинеје нити које средство плаћања користи племе Јаномаме у Амазону. Ову целу расправу о Гвинеји стави као ван теме, јер она то и јесте. Сад нико не види важну расправу о надимцима — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:03, 8. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Потпуно непримјерена дискусија, што од стране свјежег уредника Стевана, коме и најмање замјерам због неискуства на пројекту, што од стране нешто старијег уредника и администратора. Корисник Аца је школски примјер [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Administrators#Involved_admins случаја инволвираног администратора] и крајње непримјерено да је улази у препуцавања са корисницима, изнова и изнова, без обзира на прављење стилског отклона, док је колега НН све дубље у [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia овим водама], на шта сам му већ указао. Википедија није форум, нити Редит, нити друштвена мрежа. Мислим да би било боље да други администратор пребаци дискусију на СЗР дате странице или је архивира. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:42, 9. јануар 2022. (CET) :За ово си потпуно у праву. Нисам баш до те мере испратио сваку причу, али ако је све разјашњено и затворено могла би цела страна да се архивира. Накупило се већ. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 22:05, 9. јануар 2022. (CET) {{collapse bottom}} == Авио-компаније == Да ли [[Википедија:Гласање/Писање софтвера, компанија, музичких група и видео-игара изворном графијом|смернице о писању назива компанија]] важе и за авио-компаније (нпр. [[Виз ер]] у Wizz Air)? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:23, 27. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}} Рекао бих да да [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 02:23, 31. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ::Колико ја знам, важи за све компаније уопштено укључујући и авио-компаније. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 16:47, 2. фебруар 2022. (CET) :Сигуран сам да важе. [[Корисник:Razzys|Razzys]] ([[Разговор са корисником:Razzys|разговор]]) 16:41, 19. фебруар 2022. (CET) == Cohan == Која би била правилна транскрипција презимена глумице [[:en:Lauren Cohan|Lauren Cohan]]? Према гуглу би било Кохан, али нисам сигуран у то. Хвала унапред на одговору. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:36, 27. март 2022. (CEST) :{{одговор|HoneymoonAve27}}, ''Кохан''. {{урађено}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:50, 27. март 2022. (CEST) == Јуниор/Џуниор/Жуниор/Млађи; Сениор/Старији == Поздрав свима. Занима ме да ли смо беше одредили конзензус у вези с именовањем особа чији саставни део имена чине комбинације из наслова ове теме — Јуниор, Џуниор, Сениор и сл. Да ли прилагођавамо српском и преводимо их у Млађи/Старији (нпр. [[Роберт Дауни Млађи]], [[Кјуба Гудинг Млађи]]...) или их задржавамо у оригиналу (нпр. [[Винисијус Жуниор]], [[Нејмар Жуниор]], [[Фреди Принс Џуниор]]...)? И овде је заступљено мешање више варијанти, па би било добро да се одлучимо за једну и њу примењујемо до даљег, уколико конзензус није донет. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:42, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Ако је могуће, прво консултовати Правопис српског језика, наравно ако неко посједује неко новије издање. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:48, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је боље свуда примјенити Млађи/Старији а Џуниор оставити само уколико је надимак особе. Увјек сам за варијанту на српском језику и у складу са нашом традицијом, када је то практично могуће и широко примјењиво, што у Вукановој дилеми јесте случај. Друга варијанта, мени нешто даља, а такође заступљена у нашој традицји је Отац/син. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:55, 18. април 2022. (CEST) ---- {{одговор|Ранко Николић}}, {{одговор|Садко}} Узевши у обзир ваше предлоге и начела из ''Правописа'', требало би од сада до даљег за стране атрибуте ове врсте користити искључиво појмове '''Млађи/Старији'''. С друге стране, уколико је исти атрибут истовремено и надимак по коме је та особа позната, онда би се он транскрибовао с језика којим се служи конкретна личност која је у питању. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:37, 3. мај 2022. (CEST) : Добар пример којим би се показала разлика између изреченог јесте [[Лео Жуниор]] — у званичном имену стоји ''Млађи'', док надимак (псеудоним), по ком је познат, гласи ''Жуниор''. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:41, 3. мај 2022. (CEST) ::Сагласан сам. Мислим да би требао ову смјерницу увести у наш Стилски водич. Можда за 3-4 године неки од нас не буду уреднички активни па се појави слична дилема. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:48, 3. мај 2022. (CEST) == Јапанска транскрипција — Ђ/Џ, Ћ/Ч, и остала банда == Иако разумем да наш званични Правопис има одређене предлоге и правила око тога како треба транскрибовати јапанске речи, овим путем бих замолила уреднике Википедије да се на моменат позабаве гледиштем јапанолога данашњице који већ годинама покушавају да промене одређене устаљене (не)правилности. Прво да напоменем, неки изрази ће остати такви какви јесу јер једноставно су превише нормализовани у нашем језику (пример ''[[Нинџа|нин'''џ'''а]]'', уместо правилног ''нин'''ђ'''а''), и наравно да не тражим да се све „грешке” исправе јер смо у скоријим годинама увидели да су, па, грешке. Најпре се окрећем ка чланку ''[[Џунџи Ито]]'', који је до недавно био назван ''Ђунђи Ито'' (што је граматички тачно), па на [[Фуџивара клан|Фу'''џ'''ивара]], [[Коџики|Ко'''џ'''ики]] (чији је званични превод на српски ''Ко'''ђ'''ики'' (Јамасаки-Вукелић Х. ет ал, 2008)) итд. Јапански језик нема слово, а ни звук за Џ. Никад није имао, и никад вероватно ни неће имати. Ипак, Матица форсира да се ''-{J (Jay)}-'' пише као Џ, ''-{ch}-'' као Ч, односно да се користе правила која важе за енглески језик. Зашто? Јер је правилник застарео, настао када се о јапанском језику није толико знало код нас. Већ годинама, стручњаци са [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошког факултета у Београду]], као и други јапанолози, се боре против ове традиције. У прилог дајем ''јапанско-српски и српско-јапански речник'' професора Хирошија Јамасакија-Вукелића, ''[https://www.yumpu.com/xx/document/view/20832628/12-ljiljana-markovicpdf-filoloski-fakultet Транскрипција и адаптација имена из јапанског језика]'' професорке Љиљане Марковић, као и све преведене радове проф. Кајоко Јамасаки. Апелујем да се од сада користе правила за која се залажу стручњаци за јапански језик, којих има много, а не само једна књига ма колико устаљена била.— [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 01:46, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је корисница изнела довољно аргумената што се тиче овог питања. Нема разлога да се не придржавамо стручњака за јапански језик.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:26, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Аргументација колегинице има тежину и поенту. У складу са тим, подржавам приједлог. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:27, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} С обзиром да се не разумијем у тематику, нећу подржавати приједлог колегинице ни фаворизовати Матицу. Ипак,то да би то био преседан и вјероватно би био први пут да одступамо од Правопис Матице српске. Уколико неко може, били би веома корисно да контактира саму Матицу српску, да видимо због чега заступају овакав вид транскрипције. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:58, 20. април 2022. (CEST) :Одличан предлог у вези контактирања Матице! Знам да би многе занимало зашто деценијама не мењају став око јапанске транскрипције, упркос свим аргументима. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 20:48, 20. април 2022. (CEST) ::Мислим да их је неко раније контактирао у вези других питања, али тренутно не знам ко је тај корисник. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:03, 20. април 2022. (CEST) :::Мислим да је то @[[Корисник:Aca|Aca]] радио у прошлости. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 21:59, 20. април 2022. (CEST) ::::Мислим да сам вероватно помешао са [[САНУ]], али нема везе. Даћу коментар о самој расправи испод. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:03, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Моје само мишљење је да се не треба одступати од Матице, ако и постоје грешке сматрам да би било корисно контактирати их и то да кажем исправити. Наш транскрипција за све до сада је заснована на њој и ако сада кренемо да одступамо од ње могло би да буде самоубилачки у даљим пројектима. Аргументи колегинице јесу добри и ту нема поговора, али сматрам да је Матица само меродавна. Имајте на уму да се та књига неће изменити ако се ми као заједница не потрудимо око тога, а она је у нашем језику меродавна и њу нису писале неке будале, самопрозвани професор итд. већ такође људи који су стручни у тим областима. — [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 21:54, 20. април 2022. (CEST) :Разумем меродавност Матице, али што се конкретно [[Џунџи Ито|Џунџи Итоа]] тиче, на завничним преводима његових манги ([[Узумаки]], [[Гјо]], [[Никад човек (манга)|Никад човек]]) стоји баш Ђунђи. Иако знам да то није меродавно колико и Матица, званичне транскрипције би исто требало да се узму у обзир. Зато на пример, чланак о [[Осми путник|Осмом путнику]] користи "неисправан" превод наслова (уместо Ванземаљца) јер је званичан и опште коришћен. Исто важи и за [[Коџики]], чији је званичан превод код нас Кођики. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:12, 20. април 2022. (CEST) ::Опет наглашавам можда и јесте „грешка” али ако је тако заиста, онда треба предузети неке конкретне мере на исправци саме Матице која је свима нама на овој платформи звезда водиља. Одступање је највећа грешка која може да се уради, јер сутра би после тога свако могао да поступа исто и долазило би до великих проблема који би админима отежали посао који је и онако већ довољно тежак и одговоран. [[Корисник:Ничим неизазван]] видим да пројекте враћа у облик који би требало бити по ПСЈ што није никакава грешка, а за даље исправке би се прво разговори морали покренути, а не да свако ради на своју руку. [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 22:26, 20. април 2022. (CEST) :::Зато сам и покренула ову тему, да бисмо дошли до договора и избегли будуће индивидуалне подухвате. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:51, 20. април 2022. (CEST) ::::Хвала ти на личном коментару Немања. До сада нијесам знао да се самостано оволико занимаш за манге и транскрипције. :) — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:51, 23. април 2022. (CEST) {{коментар}} Све је већ речено до сада. Осим што нисам сигуран да је требало масовно правити измене пре распораве. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:04, 20. април 2022. (CEST) :У томе је исто тренутно проблем. Корисник [[Корисник:Ничим неизазван|Ничин неизазван]] управо прави масовне промене у вези транскрипције (пример: [[Манга сејнен]]) без икаквог претходног договора или учествовања у расправи. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:15, 20. април 2022. (CEST) ::Чиме не прави никакву грешку, већ се држи правописа. Али сам му скренуо пажњу да стане са тиме док траје расправа. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:29, 20. април 2022. (CEST) :::Хвала што си му скренуо пажњу, јер заиста није коректно правити толике измене док је расправа још увек у току. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:52, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као прво, неумесно је говорити да правопис (ортографија) не само српског, већ било којег другог језика на свету, представља само „једна књига”. Управо та књига, односно оно што пише у њој, одређује како (треба да) изгледа и која су начела стандардног (књижевног) српског језика, који овде на Википедији примењујемо (или би макар требало да примењујемо). Мислим да треба исказати одређено поштовање према ауторима који су стали иза најновијег и свих претходних издања ''Правописа српскога језика'', дипломираних лингвиста, доктора лингвистичких наука и осталих стручњака и великих познавалаца језика. Ти људи који су га састављали сигурно нису дилеје и неспособњаковићи. Такође, не знам шта би требало да значи конструкција ''и остала банда'', која се помиње у називу теме, волео бих чути објашњење од колегинице. Када конкретно говоримо о изнетом предлогу, истом се изричито противим, из простог разлога што се једино путем правила и начела која су дата у ''ПСЈ'' Матице српске може успоставити језички стандард, којем као енциклопедија тежимо (или би макар требало да тежимо). Уколико бисмо беспоговорно кренули да слушамо предлоге свакојаких стручњака, па и лаика, на које се ''Правопис'' не позива, настао би русвај, џумбус, неорганизованост, односно свако би могао да интерпретира правила по вољи и да их мења, јер, ако овде може да се одступи од норме, онда може и свугде другде. Последица усвајања оваквих и сличних предлога поставила би многа друга питања која се тичу транскрипције — рецимо с холандског, руског или италијанског језика. Уколико нећемо и не прихвамо да преносимо властита и друга имена из јапанског у српски према правилима из ''ПСЈ'', зашто бисмо онда поштовали и друга правила о транскрипцији, која ће се такође некима чинити „старомодним” или „застарелим”? Хоћемо ли онда почети да самоиницијативно италијански диграф CI преносимо као Ћ, а не као Ч, независно од тога шта нам каже ''Правопис''? Или ћемо холандска имена, попут оног ИП-овца пре неког времена, почети да својевољно фонетски преносимо, па ћемо [[Винсент ван Гог|Ван Гога]] ословљавати као Фан Хох? Или ћемо пак кренути да одређене руске фонеме више не прилагођавамо нашим Љ и Њ, већ са Л и Н, па да имамо примере као што је Чернобил, а не [[Чернобиљ]], итд... Значи, гомилу је таквих примера из других језика — којом ћемо методом тачно одредити шта и како треба да изгледа, а шта не, ако одбијемо да слушамо ''Правопис'' у оваквим и сличним случајевима? Оно што је неопходно имати у виду, а што многима промиче, јесте следеће: транскрипција с других језика у српски није фонетска, већ прилагођена. То је врло битна појединост, кључна за решавање оваквих и сличних проблема. У тачки 197 ''Правописа'', под одредницом в(3), даље се наводи следеће: „Важнија је једноставност и доследност правила него тежња да се постигне максимална верност изворном изговору и гласовном систему.” Аргумент да се на преводима неких свезака јавља неправилни облик ''Ђунђи'' такође није меродован, јер не може неки преводилац или лектор да примењује нека своја сопствена правила како му се ћефне — он је у обавези да се позабави и да примењује правила која су дата у ''ПСЈ,'' а не да намерно или ненамерно прави грешке. Напомињем да немам никакав проблем уколико су заиста једино исправни облици ''Ђунђи'', ''Дазаи'' и сл. Али, прихватићу њихову исправност тек пошто изађе ново издање ''Правописа'' у којем би се заиста недвосмислено прихватили изнети предлози. Овако, постоји хиљаду различитих чланака, дебата и радова — у једнима се тврди једно, у другима друго... Како заиста знати шта је исправно, а шта не. Наше је да не филозофирамо, већ да пратимо упутства дата у ''ПСЈ''. Дотакао бих се и позивања на споменуте јапанологе. Дакле, постоје неки појединци који су истакнути у свом транскрипционом деловању, тако да њих можемо сматрати као ауторитете, чак и веће него сам ''ПСЈ'', само за ту област у којој делују. Рецимо, [[Твртко Прћић]] — врховни ауторитет за транскрипцију с енглеског језика. То нисмо ми одредили, него су то језикословци Матице српске одредили и сами му призални врховни ауторитет, тако да његове речнике (''Транксрипциони речник енглеских личних имена, Енглеско-српски речник географских имена'') можемо да посматрамо као норму, јер је теоријски оквир тих речника једноставно прекопиран у ''ПСЈ''. То пише одмах на почетку истог. Дотичне јапанологе, Хирошија Јамасакија-Вукелића или проф. Љиљану Марковић, нико није споменуо у ''ПСЈ'', па стога њихова правила не можемо да примењујемо. Што не значи, а ово је врло важно, да не треба да постоје такви радови. Али, ти радови не могу се посматрати као норма, него као отворена дискусија о теми транскрипције с јапанског језика. Када те норме буду препознали и нормативисти нашега језика, те буду одобрили и јасно рекли у ''Правопису'' да су обе варијанте усвојене, тек тада можемо мењати. Дотада, врховни ауторитет за транскрипцију с јапанског језика остаје ''ПСЈ'', што не значи да се то можда неће променити. Међутим, о томе не треба да одлучују уредници на Википедији, већ доктори лингвистике, који су чланови наше најстарије књижевне, културне и научне институције — Матице српске. Још пар корисних делова из ''ПСЈ'', на које би требало обратити пажњу: [https://imgur.com/Onyw6rA 1], [https://imgur.com/rBS7Dg9 2], [https://imgur.com/QfjMCQd 3]. За крај бих додао да је помало лицемерно замерати другима како током трајања расправе мењају неправилне облике у оне правилне које су прописане у ''ПСЈ'', а да притом исти тај својевољно мења правилне облике у неправилне, према ''ПСЈ'', без икакве претходне консултација са заједницом, доста пре него што је уопште покренута ова расправа ([https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шођо_манга&diff=24020384&oldid=23979414&diffmode=source 1], [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шаблон:Аниманга_жанрови&action=history 2]). Толико од мене засад. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 01:46, 21. април 2022. (CEST) :Желим ти се испрва захвалити на овако детаљном коментару. Чини ми се, додуше, да си можда схватио моју жељу за расправом као злонамерну. Овај мали додатак у наслову ("и остала банда") је ништа више од мог покушаја да мало унесем хумор у задату тему; никакав напад, нити увреда. "Остала банда" би се више односила на остале језичке недоумције које постоје код транскипције јапанског језика (на пример, када се пише Ј, а када оставља слово И). Тако да, што се тога тиче, изивињавам се ако сам испала нападна, то ми уопште није била намера. Штавише, поставити уопште ову расправу је био велики стрес за мене, и не бих је ни качила да не мислим да постоји места за аргумент. :Исто важи и за мој коментар за Правопис. Не сматрам га неком тамо небитном књигом, коју су написали неки тамо небитни лаици. Једино што верујем да је валидна критика за Правопис, барем што се јапанског тиче, је то што је застарела. Квалитет и значај никако неоспоравам. Само сматрам да је можда време за неку реформу. Зато мислим да је идеја да контактирамо уреднике Правописа коју је Ранко предложио одлична. Чисто да бисмо видели да ли планирају да мењају неке ствари. :Осим Правописа, додуше, сматрам да је понекад битно држати се званичног превода. Горе сам навела филм Осми путник, који би требало да се зове Ванземаљац, али због званичног превода, име филма је остављен такав какав јесте на чланку. Стога, мислим да не може увек бити све црно на бело, или једноставно како Правопис тежи. :Стога, пошто видим да је тренутно микс мишљења, мој предлог за компромис је, у крању руку, да се држимо Правописа ако за одређено име, књигу, реч не постоји званичан превод/транскрипција. Пошто се бавимо доста мангакама, за пример бих дала [[Хидеаки Сорачи|Хидеакија Сорачија]] за чије манге не постоји званичан превод на српски, стога је потпуно уреду његово презиме писати са Ч уместо Ћ. За Џунџиија Итоа, односно Ђунђија Итоа, постоје преводи, и на свим стоји верзија са Ђ. :Што се исправки тиче, нисам дирала чланке који су пре расправе исправљени (опет пример Џунџија). Мењала сам их тек када је расправа отворена, у нади да ћемо прво продискутовати о њима пре него што дође до масовних измена. И то важи и након што се ова расправа заврши. Желела бих, ако је то могуће, и код великих промена као што су премештања, да прво продискутујемо о промени. Имам приступ стручној литератури којој се често окрећем код оваквих недоумица. :Хвала опет на издвојеном времену. Видећемо шта ће друге колеге рећи. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 02:18, 21. април 2022. (CEST) {{коментар}} Овај предлог је ваљан и конструктиван, али је послат на погрешну адресу. Википедија се не бави стандардизацијом српског језика, већ настоји да доследно примењује Правопис. Предлагач би требало да се обрати Матрици српској по овом питању. Након ажурирања Правописа, уредници Википедије би радо ускладили своје доприносе са званичним правописним препорукама. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 02:22, 21. април 2022. (CEST) :Слажем се да треба прво контактирати Матицу, ако је то могуће. Покренула сам ову расправу јер тренутно постоји несагласност између Правописа и званичних превода јапанских дела (не само манги, него прозе уопште). Горе сам навела предлог да би можда најбољи компромис био користити се правилима Матице ако са одређено јапанско дело или име не постоји званични превод. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 02:29, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:39, 28. април 2022. (CEST) * {{против}} -- Гласам за прву опцију - да се стриктно држимо правописа. Мислим да је Новак погодио у срж ствари. Ја као лаик сам у серији чланака о Ода Нобунаги до сада грешком користио јапанску транскрипцију (писао сам непозната имена онако како звуче на јапанском), само зато што нисам знао да постоје правописна правила за српски језик. Сада када их знам, нема дилеме - исправићу их по српском правопису. Ако се правопис у будућности промени, исправљаћемо поново.[[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 09:42, 5. мај 2022. (CEST) == Световна презимена јерарха == Помаже Бог. Изгледа ми неприхватљива пракса наше википедије да уз црквена имена „лепимо” световна имена јерарха. Није природно да тако стоји, а није ни лепо према јерарсима који су се одрекли свега световног, тиме и презимена. Изгледа као да се човек зове [[Јоаникије Мићиовић]], као да му је то световно лично име (име плус презиме). Слично томе, као архиепископ [[Стефан Вељановски]], коме је световно име Стојан Вељановски. Световна презимена додата без неке ограде изгледају као да денотирају „обичне”, световне људе: Стојан Вељановски и Стефан Вељановски, који од њих је јерарх? Наравно, световна презимена су потребна ради лакше идентификације, али ''предлажем да се у загради издвоји световно презиме кој ће стојати уз црквено име.'' Пример: Јоаникије (Мићовић), Стефан (Вељановски) итд. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 02:33, 18. мај 2022. (CEST) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} Здраворазумски ми звучи овај предлог, подржавам. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 19:52, 18. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам предлог. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:02, 19. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако да је та пракса погрешна, треба постићи договор о другачијем рјешењу. За митрополите би могло слично рјешење као за патријархе, на примјер: Митрополит Амфилохије, Митрополит Јоаникије и слично. Можда тако и за архиепископе, некако ми дјелује боље од презимена у загради. У тексту ће свакако да буде наведено њихово име и презиме. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 15:41, 19. мај 2022. (CEST) :Чини ми се да је тако и писано раније, можда грешим. Али како је у претходном периоду настао већи број чланака о црквеним лицима негде смо изгубили компас. У сваком случају оваква црквено-световна папазјанија није добра пракса. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:43, 19. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Ближе ми је Вуксово рјешење, свакако сам за укидање текуће праксе и успостављање нове. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:45, 23. мај 2022. (CEST) {{коментар}} [https://www.antenam.net/drustvo/religija/245481-porfirije-peric-23-24-maja-u-skoplju-makedonci-pitaju-samo-jedno-donosi-li-pismo-spc-za-vartolomeja-kako-bi-od-carigrada-dobili-tomos Погледајте] како ружно изгледа и звучи наслов милогорског портала у којем се патријарх српски Порфирије представља као „Порфирије Перић”, као да је министар вањских послова, а не владика СПЦ. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:23, 23. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са овим што је {{ping|Vux33}} рекао и мислим да би ових дана требали сви да се ангажујемо и да то све променимо из поштовања према тим људима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:18, 14. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Волио бих да чујем {{пинг|Жељко Тодоровић}} као човјека од вјере и који је написао много ствари о нашем православљу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:36, 15. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ако су се одрекли својих световних имена, требало би избегавати њихово коришћење. Не бих се бавио проналажењем начина идентификације и разликовања црквених лица са истим именима и статусима унутар цркве пошто се не разумем у тему. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:53, 22. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Садашње стање ми је сасвим неприлично и могло би се схватити као одраз непоштовања према јерарсима. Подржавам приједлог да се презиме остави у загради, мада не бих се противио ни Вуксовом приједлогу. Углавном, садашње стање треба под хитно мијењати. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:11, 30. јун 2022. (CEST) == Провера транскрипције италијанских насеља == Ко може и ко је вољан нека провери транскрипције доле наведених насеља. Проверена/исправљена прецртати *[[Абадија а Изола]] *[[Сан Чипријано д’Аверза]] *[[Сан Фјор ди Сото]] *[[Сан Ђермано деј Беричи]] *[[Сант’Ањело]] *[[Сант’Иларио д’Енца]] *[[Сасано]] *[[Сасо д’Омброне]] *[[Сасо ди Казталда]] *[[Савињано Ирпино]] *[[Савињано сул Панаро]] *[[Ромањано ал Монте]] *[[Счена]] *[[Счисчано]] *[[Скопито]] *[[Скорано]] *[[Скуркола Марзикана]] *[[Селва дел Монтело]] *[[Семого]] *[[Сера Пизтоијезе]] *[[Сера Сан Бруно]] *[[Сералунга ди Креа]] *[[Серавале ди Карда]] *[[Сере ди Раполано]] *[[Серунгарина]] *[[Сеса Аурунка]] *[[Сивијано]] *[[Соријано нел Чимино]] *[[Спецкиола]] *[[Сомарива дел Бозко]] *[[Сори]] *[[Стадолина]] *[[Стичано]] *[[Таверне д’Арбја]] *[[Таволето]] *[[Тезта ди Лепре]] *[[Тјарно ди Сопра]] *[[Тјарно ди Сото]] *[[Тоано]] *[[Тонеца дел Чимоне]] *[[Торела деј Ломбарди]] *[[Торнимпарте]] *[[Торе Анунцијата]] *[[Торе Кане]] *[[Торе ди Мозто]] *[[Торе ди Руђеро]] *[[Торе Милето]] *[[Торе Сан Патрицио]] *[[Торе Суда]] *[[Тори ди Квартезоло]] *[[Тозколано Мадерно]] *[[Траведона Монате]] *[[Тринита д’Агулту е Вињола]] *[[Умбрјатико]] *[[Урбанија]] *[[Вајрано Патенора]] *[[Валдањо]] *[[Валзаваренке]] *[[Валтоурненке]] *[[Валзтања]] *[[Вазанело]] *[[Верецкије]] *[[Вергато]] *[[Вергонцана]] *[[Верназка]] *[[Вернацано]] *[[Вертемате Кон Миноприо]] *[[Ветрала]] *[[Вецано сул Крозтоло]] *[[Вико д'Арбја]] *[[Вико Панчелорум]] *[[Вико д'Елза]] *[[Вичомађо]] *[[Викобароне]] *[[Викобонегизио]] *[[Виња ди Вале]] *[[Вињанело]] *[[Вигоново]] *[[Виландро]] *[[Виланова дел Батизта]] *[[Вилапијана]] *[[Вуколо Мајорано]] *[[Цапело]] *[[Цовенчедо]] *[[Карњако]] *[[Цунгри]] *[[Цурленго]] *[[Кјеза Нуова ди Марцаљија]] *[[Кокомаро ди Кона]] *[[Вила Сан Ђовани ин Тузча]] *[[Чивита ди Бањоређо]] — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 15:00, 31. мај 2022. (CEST) : Проверено све. Не бих да прецртавам јер се туђи коментари обично не мењају. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:44, 31. мај 2022. (CEST) == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0)&oldid=prev&diff=24599823 Форсирање енглескога језика у неенглеским појмовима] == Мислим да је свако преоптерећивање увода сувисло. Од додавање општине рођења у заграду (чак сам против додавања града, али ајде то је пракса у нас) па све до гурања енглескога језика у неенглеске чланке. Поставља се онда питање зашто не гурамо кинески нпр. Њега говори највећи број људи на овој планети. Француски је такође лингва франка на одређеном делу земље. Бенгалски говори исто велики број људи. Онда можемо и латински да додајемо. Замислимо на чланак на француском језику о роману ''На Дрини ћуприја'' који у загради, поред српскога језика има енглески. Смешно! Понављам, ово је само за неенглеске чланке. Довољно је у загради, као на свим пројектима, ставити само изворни језик, осим ако земља порекла чланка није двојезична као Канада, па се ради о њиховој скупштини па треба на оба језика. Ја сам мислио да је то логично, али ово није први пут да се овакав носенс дешава. Веза о оспоравању: [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0)&oldid=prev&diff=24599823]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 04:40, 13. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Pošto si mangu naveo kao referencu, da se oglasim: najveći broj mangi preveden je na engleski, francuski, nemački i kineski jezik. Međutim, u Srbiji, japanske serije i stripovi uglavnom koriste engleski prevod kao osnovu. Većina anime serija, sa izuzetkom druge sezone [[Дружина мјау-мјау|Družine mjau mjau]] i Vandread (koji je prevođen sa japanskog i francuskog), prevedene su isključivo sa engleske sinhronizacije. Mange su tek od skorije počele da se prevode na srpski jezik (od 2013. godine), i da, koriste japanski original, ali čak i tu se vide uticaji engleskog prevoda (primer: [[Токијски осветници|Tokijski osvetnici]], gde na samoj korici stoji engleski prevod). U Srbiji se dosta oslanjamo na engleske prevode, zato ih i navodim u člancima o anime i manga serijama. Takođe, 99% mangi nije prevedeno na srpski jezik, da li onda za te mange/anime serije da koristim japanski naziv kao naslov? Da li treba da isključivo pišem sve [[Канџи|kandžijem]]/[[Хирагана|hiraganom]]/[[Катакана|katakanom]], kad latinica nije zvanično pismo Japana? — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 04:59, 13. јун 2022. (CEST) :За све има објашњења и све сам јасно навео. Када има '''званичан превод''', енглески превод је небитан. Јасно се види да сам ја циљао на мангу која има '''званичан превод'''. Када немамо званичан превод, онда може енглески, а може и њихова латиница — ауторов избор. Такође, '''превод''' и ''транскрипција'' нијесу синоними. '''Превод''' постоји званичан, ''транскрипција'' не постоји званична, само правилна и неправилна. Једина „званична” транскрипција је она по [[ПСЈ]] (уз описане изузетке који су такође описани у норми), све остале су ништавне. На пример, званичан '''превод''' неког дечјег филма у коме се помиње француско име Sebastian је Себастијан, и као '''преводу''', транскриптивне норме се изузимају. Међутим, вишеструки прваци рели-трка, а обојица се зову Sebastian, и обојица су Французи, за њих постоји правилна ''транскрипција'' а не '''званичан превод''', и они су само Себастјен, а не неправилно Себастијан (чак и ако је ово вероватно заступљенији облик). — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:26, 13. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :: Sad već cepidlačiš. Znam da prevod i transkripcija nisu sinonimi, ali to nije bitno ovde jer razumeš šta sam želela da kažem. Mimo toga, kao što sam već rekla, srpski prevod je najčešće baziran na engleskom prevodu, ne na japanskom originalu. Pogledaj, na primer, spisak epizoda bilo koje anime serije koja je sinhronizovana na srpski. Videćeš da mi isključivo koristimo englesku verziju za osnovu (minus izuzeci koje sam navela). Uz to, do sada, skoro svi članci o anime/manga serijama koje postoje na srpskom jeziku, navode i engleski naslov. Zašto? Jer je on često jedina konstanta. Postoje japanske serije koje koriste engleske reči u naslovu, ili koje su prešle na engleski prevod jer je on poznatiji (primer: Duh u oklopu, koji je spoj japanskog i engleskog naslova (u originalu!), ali koji je većinski poznat po engleskom imenu (i mi smo preveli samo taj engleski deo). Nije sve tako crno i belo, kolega, pogotovo kod stvari gde u Srbiji ima malo primera. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 05:39, 13. јун 2022. (CEST) ::: Треба да се [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпостави добра намера]] у моме коментару. У покушају поништавања норме српскога језика, односно транскрипције с једног језика, подносилац предлога је непрестано мешао те појмове. Да их је разумео, разумео би да је [[Џунџи Ито]] једина ''транскрипција'' која не може бити званична јер није '''превод''', већ може бити само правилна (по [[ПСЈ]]). Несвесно је тај корисник мењао тезе и правио паралеле између „Осмога путника” (који је, бтв, девети јер наши преводиоци нису сврстали мачора Џоунзија у путнике, штета!) који је дело, а не човек и самим тим подложан је преводу, а не транскрипцији. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:53, 13. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} == Мекдоналдс или Макдоналдс, питање је сад == Поздрав свима, преносим целокупну дискусију коју смо @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] и ја започели на његовој страници за разговор и на предлог колеге @[[Корисник:Vux33|Vux33]], пребацујем целу дискусију овде како би се, једном за сва времена образложиле неке ствари. Одговор за назив чланка постоји на страници за разговор. <blockquote>''То правило о изговору као А је Прћићево правило, а не правило из Правописа. Други лингвисти (Клајн, Шипка) кажу Мекдоналдс, Мекларен, Менхетн, џет лег.''</blockquote> [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 06:11, 16. јун 2022. (CEST) :У [[Википедија:Транскрипција са енглеског језика#cite note-9|транскрипцији енглеског језика]] лепо пише :''У именима у којима је представљен словом a, овај глас се неоправдано преноси као е, нарочито у формантима Mc/Mac, -am, -an, -att, -ham, -man, -land због утицаја адаптације у немачком језику, а делом и због погрешног тумачења да се свако слово a преноси као е. '''Изузеци''': [[Мекдоналдс]], [[Дизниленд]], [[Бирмингем]], [[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]], [[Супермен]] и многи други.'' :Дакле, правилно је Мекдоналдс. :Хоћеш још који доказ ? Или си можда овим само хтео да истераш своје пошто ти је други корисник поставио извор [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=McDonald%27s&diff=prev&oldid=24604596&diffmode=source који си тражио] у својим коментарима на измени ? :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 06:25, 16. јун 2022. (CEST) ::Ja tebi dajem izvor iz Pravopisa srpskoga jezika, a ti meni daješ izvor sa interneta i namećeš ga kao pravilniji. U PSJ na strani 191 ili tački 211., kako ti je draže, čak se i navodi ovaj primer. {{ping|Вукан Ц}} nek se bakće sa tobom, ja nemam vremena, pozdrav. Kao i kod Milunke Savić, opet sam u pravu, samo ti teraš svoje, ali ovoga puta neću ratovati izmenama. A pogotovu neću sa tobom da pričam o pravopisu i lingvistici. Trebalo bi da odgovaraš za ovo vraćanje i moje maltretiranje. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:34, 16. јун 2022. (CEST) :::Ја теби навео два примера са Википедије где људи дискутују о томе и где то пише али теби то очигледно не вреди. :::Добро, ајде да видимо шта ће Вукан да каже на ово јер стварно не планирам да се зезам око овога са тобом. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 06:38, 16. јун 2022. (CEST) :::: Који људи, анонимци као ти и ја? Ја ти наводим пример из Правописа српскога језика ког су састављали доктори лингвистике, а ти се позиваш на „људе” са википедије? Ко има предност у науци, људи са википедије или доктори лингвистике? Што ниси отворио ПСЈ (имаш га и на нету) и прочитао, означио сам ти чак тачно и страну и тачку. Ја не могу да верујем ша ми радиш. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:44, 16. јун 2022. (CEST) :::::То што ти цитираш сам управо и ја цитирао и баш због тога и намерно подебљао део који каже Изузеци која је додата у транскрипцији енглеског језика. По теби ти хоћеш да кажеш да ко год да је додао те изутетке није правилно то додао и Дизниленд би требао да се зове Дизниланд а ја у Канади већ 23 године никог нисам чуо да је рекао икада Дизниланд него ДизнилЕнд :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 06:58, 16. јун 2022. (CEST) :::::Уосталом, администратор Википедије @[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] је био тај који је први унео термин МекДоналдс кад је у питању овај чланак па би могао можда и он да нам појасни по којој основи је он то унео и до сада то нико није одлучио да промени а толико је после тога било измена на том истом чланку. :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 07:01, 16. јун 2022. (CEST) ::::::: '''Устаљена имена''' :::::::Од општих правила транскрипције се може одустати једино у случајевима устаљених имена. Зато се на пример употребљава [[Вашингтон]] за град и за Џорџа Вашингтона, иако је транскрипција према изложеним правилима '''Вошингтон''', што се и примењује у случају глумца [[Дензел Вошингтон|Дензела Вошингтона]]. :::::::Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори. Ипак, укорењенима се не могу сматрати погрешни ликови новијег датума типа Тортуро (''-{Turturro}-''), Кејз (''-{Keys}-'') или Хоук (''-{Hawke}-''). Овакве облике треба сузбијати и преправљати. :::::::'''Примери:''' [[Лондон]], [[Бирмингем]], [[Чикаго]], [[Џорџ Вашингтон]] (и [[Вашингтон|град]] и [[Вашингтон (држава)|држава]]), [[Абрахам Линколн]], [[Асошијетед прес]], [[Аустралија]], [[Исак Њутн]], [[Пасадена]], [[Кју-клукс-клан]], [[Глазгов]], [[Мекдоналдс]], [[Едмунд Халеј]], [[Вилијам Шекспир]] :::::::'''Како би системски гласили:''' Ландон, Бермингам, Шикаго, Вошингтон, Ејбрахам Линкон, Асосијејтед прес, Острејлија, Ајзак Њутон, Пасадина, Кју-клакс-клан, Глазгоу, Макдоналдс, Едмонд Хали, Вилијам Шејкспир. :::::::У сваком случају, <u>увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке</u>. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић. :::::::------------------------------------- :::::::[[Википедија:Транскрипција са енглеског језика#Устаљена имена|Нашао сам]] нешто интересантно за прочитати па ме баш занима шта ће други рећи у вези овога пошто онда доводимо целу Википедију под знак питања кад је у питању валидност свега што се пише јер овако можемо и ти и ја и сви остали чланови до бесконачности да дискутујемо и да мењамо како нам је воља многе чланке али је ово нешто што стоји на Википедији и то многи прате и разумем и то што ти кажеш али сам СИГУРАН 1.000 % да нико никада у Србији није рекао '''''Ја живим у Острејлији''''' или '''''Шикагу''''' нити ће то икада ико рећи па колико год правописних извора ти мени овде навео да би тако требало да се каже по правопису. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:20, 16. јун 2022. (CEST) ::::::::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Ако се слажеш, ову нашу, морам признати веома валидну и поучну, дискусију бих пренео на правописни део Трга јер је ово дефинитивно нешто што мора да се одреди унутар заједнице шта и како и на који начин чинити што се тиче многих чланака. ::::::::Постоје две опције ::::::::# Оставити овако како јесте са устаљеним именима као што сам навео изнад ::::::::# Мењати СВЕ чланке и буквално правити револуцију у називима неких ствари по правопису српског језика. ::::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:25, 16. јун 2022. (CEST) Као прво, похвала што си се зауставио и покренуо дијалог, без обзира на то да ли си у праву. Оно што је Боки заборавио да цитира, кад је већ цитирао изузетке са странице о транскрипцији су ови дјелови: „У сваком случају, увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић“ и „правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у Правопису одобреном од стране Одбора за стандардизацију српског језика и Матице српске, два највиша меродавна тела задужена за бригу о српском језику.“ Такође, примјери као што су Birmingham, Superman и слично, нису исти јер се ријеч Mac преноси другачије од њих. Боки је поменуо и Мекларен као изузетак, иако на страници о транскрипцији стоји „Прћић: Макларен боље него Мекларен“. На истој страници стоји и да Клајн у свом рјечнику препоручује назив Мекдоналдс, ја нисам провјеравао шта заиста стоји у рјечнику, тако да је боље сачекати да се изјасни још стручњака за правопис па да се усагласи. Боље би било да је ова дискусија вођена на страници за разговор чланка због будућих уредника који могу да дођу у дилему, па би тамо нашли расправу и образложење. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 08:29, 16. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Vux33|Vux33]] Хвала ти што си се укључио у дискусију ! :Не знам да ли си имао прилике да погледаш све остало што сам писао јер сам додао доста ствари укључујући и то што си ти навео у вези Прћића. :Написао сам шта је мој предлог да се види и како. :Остављам на осталим члановима који су већ означени да се изјасне а волео бих да чујем и шта на ово кажу колеге и колегинице чије мишљење итекако ценим и поштујем :@[[Корисник:Sadko|Sadko]], @[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]], @[[Корисник:MareBG|MareBG]], @[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]], @[[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]], @[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]], @[[Корисник:BuhaM|BuhaM]], @[[Корисник:Vilena66|Vilena66]], @[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]], @[[Корисник:Aca|Aca]], @[[Корисник:Pinki|Pinki]] (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:37, 16. јун 2022. (CEST) ::Исто тако, не би било лоше да се у ову дискусију укључе и чланови Вики Медије с којом би требали да сарађујемо заједно (барем како ја мислим). ::@[[Корисник:IvanaMadzarevic|IvanaMadzarevic]], @[[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]], @[[Корисник:Bojan Cvetanović|Bojan Cvetanović]], @[[Корисник:Mickey Mystique|Mickey Mystique]] (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:40, 16. јун 2022. (CEST) :: ::Да кренемо, у предговору ново издање Правописа пише да је само адаптиран дио Т. Прћића који се налази у његовој публикацији. Дакле овим нормативисти дају разрешене руке и признају ауторитет Т. Прћића. То је {{пинг|Вукан Ц}} доказивао поводом насилног мењања транскрипције с јапанскога језика. Дакле примарни извор су одве тачке Правописа 208—215. У тачки 211. пише да McDonald треба транскрибовати као Макдоналд (не пише експлицитно него пише да Mc/Donadl/ → транскрибује се са а). У Речнику у правопису постоји дублет, али Речник је у много чему непоуздан и зато кажем искључиво гледати споменуте тачке. На пример, Рекниг греши у приликом француске транскрипције Мишлен, приликом Саутемптона и на још много места. Дакле, ја сад трошим време, уместо да сређујем зато што Боки вандалише моје измене и уходи ме. Вуксе, напомињем, ја сам одржавао транскрипцију овог пројекта од када сам дошао и за то имам поверења већег дела заједнице. И онда дође самопроглашени Боки и терорише ме овде и пингује све живе (на шта сам ја морао да вратим пинг, јер је први почео), мене спамује итд. Исто тако, знамо да дотични корисник има велике проблеме с правописом и нечесто смо Вукан и ја морали да чистимо његове чланке јер су одударале од правописа и норме. И када то знамо, мени он враћа транскрипцију. ДОДАТНО: позива се на изворе са интернета, тј. википедије, слободне енциклопедије, а ја се позивам на [[ПСЈ]]. Онда спинује о изузецима, истиче његово живљење у Канади, како он супер зна енглески не схватајући да мене и њега једно језеро дели, а нас и вас остале дели океан. Као да нико од нас не зна енглески. Ако је неко упознат са изузецима и како се они примењују онда сам то ја и свакако не бих вандалисао страницу. Али наравно, кад се спинује и истргне из контекста онда свако има аргументе да ме трајно блокидају, па чак и Вукс је могао то да уради него је једини човек који је прочитао моје доказе и моју одбрану. А Боки је насрнуо на мене. А увек сам био у праву у нашим сукобима, у-в-е-к. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:43, 16. јун 2022. (CEST) :: ::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] То што ти видиш као трошење времена, ја видим као једну од ретких поучних и конструктивних дискусија које смо ти и ја имали, као што Вукс и сам рече. ::Ја итекако мислим да нисам једини који има овакво мишљење што се тиче именовања а исто тако мислим и верујем да постоје и многи људи који су на ''твојој страни'' што се тиче прецизности података па сам баш због тога и позвао људе који много раде на овој енциклопедији како би и они дали своје мишљење да Википедија ипак личи на нешто а не да свако иде по свом. ::Толико од мене за ово јављање с обзиром да је готов 3 сата ујутру по мом сату и време је да се спава :). ::Поздрав и једва чекам одговоре других чланова ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:58, 16. јун 2022. (CEST) :::Значи ако група изгласа да укине закон гравитације, на овој википедији поништавамо закон гравитације? То је покушано са јапанским језиком, богу хвала па је заједница то поништила. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24530551&oldid=24530528 Дћировић је лепо описао такве покушаје]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:02, 16. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Дискусију би требало покренути на Трг/Правопис. Браво Боки на уложеном труду и стрпљењу. Када тема буде на Тргу, радо ћу се огласити и ако дође до гласања - подржати аргументованији предлог. P.S: Некада човјек треба да изабере да ли хоће да буде у праву или у миру, што у животу што на Вики. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:25, 16. јун 2022. (CEST) :{{ping|Sadko}} Колега, дискусија је пребачена. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 15:43, 16. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Потрудићу се да будем што краћи и јаснији. Као прво, за језичка, граматичка и правописна питања апсолутни ауторитет има ''Правопис српскога језика'' (у издању Матице, најновије издање, разуме се) па тек потом одговарајући речници и језички приручници које је одобрила Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика и друге сличне институције који су писали квалификовани лингвисти и други стручњаци за језик. То што ми овде мислимо, сматрамо или желимо је потпуно небитно када говоримо о овоме — уколико је наведено шта треба и како треба у ''Правопису'' (или, ако не у њему, онда у другим одговарајућим речницима и приручницима), ми се наспрам тога водимо, не измишљамо топлу воду. У супротном би настао хаос у целокупној комуникацији коју водимо. Зато постоји стандардни (књижевни) језик. Дакле, апсолутно је небитно шта је неки уредник рекао на Википедији 2009. године конкретно у вези с овим, правописним питањем, имамо ''ПСЈ'' да докучимо шта треба чинити. „Хијерархија” којом се водимо када одређујемо чија правила треба следити приликом транскрипције с енглеског језика јесте следећа: * ''Правопис српског језика'': Транскрипција имена из енглеског језика, Матица српска, 2010); * ''Транскрипциони речник енглеских личних имена'', Твртко Прћић или ''Речник географских имена'', Твртко Прћић (мада је и сам Прћић аутор одељка о транскрипционим правилима за енглески језик у најновијем ''Правопису'' из 2010. године; следствено томе, правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у ''Правопису''); * ''Речник језичких недоумица'', Иван Клајн (изузетно, када нема решења у издањима изнад). Дакле, шта пише у ''Правопису'' у вези с називом овог ланца ресторана? Овде су [https://imgur.com/a/Sk7nA1z два исечка] са страница 191 и 192 под тачком 211, заједно с напоменом, да не буде да Ничим, Вукс или ја измишљамо. [https://imgur.com/a/AyDmEnY Овде] је дат део из поменутог Прћићевог транскрипционог речника, где се потврђује оно из ''Правописа''. Иако Клајн у свом речнику недоумица наводи облик ''[https://imgur.com/a/wMNHaIS Мекдоналдс]'', ми, по приложеној хијерархији, најпре слушамо шта кажу, по питању транскрипције с енглеског језика, ''ПСЈ'' и Прћић. Из приложеног је јасно да је једини исправан облик ''Макдоналдс.'' — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 19:54, 16. јун 2022. (CEST) :Као и увек @[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] одговори на месту (хвала!) :Занима ме за ове остале примере које сам дао (Шикаго, Острејлија), шта онда ? :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 19:57, 16. јун 2022. (CEST) ::Чикаго и Аустралија, то се не доводи у питање. Ти неправилни називи су у употреби више од века, док је Макдоналдс основан тек током четрдесетих година 20. века, а садашњу популарност је стекао током друге половине истог. Први Макдоналдсов ресторан у Србији и, уколико се не варам, читавој источној Европи отворен је тек 1988. године, тако да аргумент о устаљености баш и не пије воду. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:24, 16. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] :::Није ово мој аргумент него сам само копирао оно што пише где пише. А колико се година онда чека пре него што се промени и како сад одједном нпр. прошао одређени број година и сад одједном Макдоналдс постане Мекдоналдс. :::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 02:14, 17. јун 2022. (CEST) ::::Циљ није да свако мало самоиницијативно стварамо нове „устаљене” (читај неправилне) појмове, већ да коригујемо и исправимо оно што је могуће и да се тога држимо до даљег. Чикаго је Чикаго, као што је Џорџ Вашингтон — Вашингтон итд, јер су одвајкада у таквом неправилном облику и они представљају изузетке. То је тако и такве облике не треба мењати. Неће никад ''Макдоналдс'' постати ''Мекдоналдс'', не може правилно одједном, тек тако, постати неправилно, само због „укорењености”. Као и што је наведено, граница те устаљености за називе популарних појмова важи до краја Другог светског рата, а узмемо ли у обзир да је тада ресторан тек основан, а у наше крајеве је дошао тек 1988. године, нема сврхе говорити о неком „традиционалном” облику. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 09:18, 17. јун 2022. (CEST) :::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] Значи ипак оно што сам ја нашао горе је тачно :::::'''Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори.''' :::::Е сад, мени овде није јасна чињеница у вези нових термина, зар не би то онда требало одмах у почетку да се искорени и да неко из Матице српске, као главног и првог извора тачних информација, стане на пут медијима који су главни преносиоци тих нетачних информација ? :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 09:33, 17. јун 2022. (CEST) :::::: Ајде да видим твој предлог како би то урадио. Они су публиковали и приредили Правопис, ту је све написано. Да ли треба да шаљу полицију на врата медијима ако неко погрешно транскрибује? Видиш колико је нама, тј. Вукану и {{пинг|Vux33}}, требало да те опамети, а ти се три дана не даш овде и одузимаш превише времена. Нико није крив медијима што су полуписмени и нико није крив теби што не слушаш изворе које сам ти ''нацртао''. Матица српска је све рекла својим Правописом и она нема даље надлежности. Другим речима, не може да кажњава медије јер врше погрешну транскрипцију. Дакле, сви су криви, па и МС сад јер ти је Вукан доказао како стоје ствари и да сам опет у праву. Као и увек што сам био. Ајде молим те сад врати ово за Дрејперов каталог јер си јуче вандалисао, чак и ако ти правопис није јача страна. То је као ја теби да дођем и прчкам ти по шаблонима. На крају, оно за тетрис, јасан опис измене је био да нема извора и као такав га одмах враћам, није моја дужност да тражим по интернету тачност. То је пракса у патролирању, могу да ти потврде {{пинг|Жељко Тодоровић|Lotom}}. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:42, 17. јун 2022. (CEST) :::::::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] :::::::Одговорио бих тако што би кренуо од почетка и почео да кореним те грешке које не би смеле да се дешавају јер онда долази до тога да људи виде једно јер тако прочитају и док им ти објасниш да је то неправилно, прође, као што и сам рече три дана (а некоме можда и дуже). :::::::Немој погрешно да ме схватиш али ја сам за то да ако постоји неко правило, да се по том правилу и иде па куд пукло да пукло. Због чега онда на Википедији, коју сам ти цитирао са валидним стварима које нису за зезање а то је транскрипција, постоји уопште и дозвола да неко мења правило транскрипције ако то није тачно? Ево нпр. ја, читам како да неко име са руског преведем на српски, зар би ја сад требао да проверавам милион различитих ствари или ћу веровати Википедији да је ту транскрипцију урадио неко по неком правилу. То је била моја цела поента коју сам ја хтео да искажем и покажем и због тога сам и пренео ову дискусију тамо где треба да буде јер је ово ипак важно уопштено за Википедију као и за будуће генерације Википедијанаца. :::::::Што се тиче патролирања, мени су на почетку мог патролирања рекли да је боље спречити него лечити па ако је корисник случајно погрешио, твоје је да га исправиш а не да му враћаш измене јер га тако одвлачиш од Википедије. За Дрејпера сам ти замерио што све идеш на своју руку а знаш добро да нисам једини који ти то замера. Ово није у вези ове теме али сам само хтео да објасним моје поступке у вези ствари које си напоменуо. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 09:55, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::Е па видиш сад, ја сам држао ту транскрипцију на овоме пројекту и она је у великој већини тачна. Сада, због бана који си ти иницирао и подржао, биће како буде. Дакле, овде није поента да верујеш википедији или медијима, него да верујеш Правопису и њега стално консултуј код транскрипције. Могао си до јуна 2022. године и мене да питаш, али то више нећеш моћи. Надам се да је правда задовољена и да си задовољан што си иницирао погром са пројекта. Ето, већ ти недостајем! Надам се да си увидео. Ако ниси, видећеш. Пре или касније. Моје транскрипције су 99,99 одсто тачне (јер су рађене искључиво према [[ПСЈ]]), као и све остало за именовања и српски језик, као и каталог оног Дрејпера. Ах да, ја сам за тебе „само обичан корисник” који није ни АП, иако је његов допринос био већи и значајнији од појединих админа. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:03, 17. јун 2022. (CEST) ::::::@[[Корисник:Боки|Боки]] То није питање за нас. Наше је да следимо оно што је правилно, оно што је прописано у ''Правопису'' и другим релеватним изворима одобреним од горепоменутих институција. Медији су данас најмање поуздани и у њих се никако не би требало уздати када говоримо о овоме јер све што треба да знамо дато је у ''ПСЈ''. Оно што каже неки уредник на Википедији или полуписмени новинар из Телеграфа је потпуно небитно када су овакве ствари у питању. Надам се да је сада све јасно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 09:46, 17. јун 2022. (CEST) :::::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] :::::::За кога је питање ако није за нас ? Па ваљда ми треба да будемо тај извор тачности информација и извор где ће људи долазити да се едукују и уче а не да се спрдају са нама по друштвеним мрежама. :::::::Рекох већ горе у одговору ННу остало што се тиче ове теме. Мислим да би српска Википедија, као заједница, требала нешто да предузме поводом правилности неких ствари које су едукативне као што је транскрипција са једног језика на други. :::::::Постоји доста нас који причамо друге језике па би итекако те транскрипције могле да се доведу у ред да не треба ни да долази до оваквих дискусија јер са једне стране, одатле се почиње а после све ово остало што си навео је само једна врста усавршавања али СВЕ у данашњем свету, нажалост, почиње од тих пустих медија и друштевних мрежа и томе треба да се стане на пут на прави начин. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 09:58, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::Човече, како не схваташ? За транскрипцију се не питају ни ти, ни ја, ни Ничим — нико од нас. Сва правила су доступна у ''Правопису српскога језика'', коме свако путем интернета може приступити и врло лако се могу проверити све недоумице које могу настати. Ако не ''Правопис'', онда Прћичеви речници које сам навео горе, такође их има на интернету. Ако ни Прћић, онда Клајнов ''Речник језичких недоумица'' — такође је доступан на интернету. Двадесет и први је век, све се може проверити у року од неколико секунди, али очигледно ни то некима није довољно. Медији ће одређивати шта је правилно, а шта неправилно?! Каква је то небулоза? У том случају, шта ће нам онда и ''Правопис'' и језичка стандардизација ако ће ти полуписмени новинар из неке редакције одређивати да ће се писати онако како он мисли да треба, иако је имао закључену двојку, евентуално тројку, из матерњег језика. ::::::::П. С. Пише се ''и те како'', никако „итекако”. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 10:09, 17. јун 2022. (CEST) :::::::::Пре свега, Боки, лична имена се не преводе. Капирам да си се погрешно изразио. Лингвисти су се већ усагласили око тога да се транскрипција у српском језику не врши фонетски. На прву лопту и мени је чудно, али неки гласови као такви не могу ни да се запишу српским писмом. А пошто је то бар добро познато правило, да једно слово означава један глас, закључак је јасан. Изузеци као такви треба да буду прописани, а за то опет нисмо надлежни ми као уредници овога пројекта. Значи, савршено не треба да нас занима да ли ће неко да верује, већ искључиво сирова чињеница као таква. Проверљива, разуме се. Па коме смета, нека пише надлежним институцијама, а не да дивља по пројекту. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:17, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::::[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24530551&oldid=24530528 Дћировић је лепо описао такве покушаје]. Браво {{пинг|Lotom}} и хвала, очекивао сам и ти да ме нагазиш, да идеш уз мишљење једног, гласнијег дела заједнице. Транскрипција и превод нису исте ствари, то нису схватили ни стручњаци за јапански језик, а изгледа ни Боки. Штета, ја сам био главни за транскрипцију и највише сам прогањан, између осталог и због тога. Најлакше је нешто прогласити „устаљено” и свалити да Ничим врши самовољу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:21, 17. јун 2022. (CEST) :::::::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]], @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]] :::::::::Разумем све што сте рекли али само једно не разумем а то је, шта се дешавало пре издавања тог правописа ? Како су онда људи реаговали ? Да ли се иде по томе да како се мења правопис, тако и ми реагујемо ? :::::::::Нпр. енглези су тек пре пар година увели неке нове речи као валидне (нпр. Гугл) :::::::::Шта се ту дешава ? :::::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 15:29, 17. јун 2022. (CEST) {{ коментар }} Не би требало разводњавати дискусију. Наведено је прецизно, јасно, аргументовано и недвосмислено шта је исправно. То што смо навикли да једемо у ''Меку'' је до наших лоших навика. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:14, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Садко}} Цењени колега, моја дебата је у томе шта нам је чинити са чланцима који нпр. имају реч МекДоналдс и остале неправилне речи ? Већ видим дебате и улажење у рат измена са ауторима чланака па мислим да би требали, као у случају иконица, да поставимо неко правило како би се ослањали на то или можда неки шаблон да постављамо као објашњење. Шта мисле и остали о томе ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 16:33, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Свакако нам треба више учесника. Можда је то солидно рјешење, само је питање форме, да ли на СЗР или као прозорчић који искаче када се крене са уређивањем, има више варијанти. Свакако и за такву промјену морамо имати више активно укључених колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:41, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Садко}} Нажалост, овако озбиљна тема није привукла пажњу толике количине људи без обзира на означавања (пинг) за која сам се потрудио да буду ту где јесу. Штета, велика штета [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 16:52, 17. јун 2022. (CEST) {{коментар}} О овој теми је раније било расправа. Лепо је позивати се на ''Правопис српскога језика'', али треба узети у обзир да Правопис на 369. страници, у правописном речнику, [https://imgur.com/a/xUIVymd изричито наводи облике Мекдоналд и Мекдоналдс као правилне]. Претпостављам да је реч о устаљеним изузецима, па их не треба мењати. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 17. јун 2022. (CEST) :Е сад сам тек збуњен а таман се био наоштрио да све чланке и све речи где год да постоји реч МекДоналдс преправљам и онда дође @[[Корисник:Aca|Aca]] и врати ме назад на почетну тачку. :Шта сад момци ? @[[Корисник:Sadko|Sadko]], @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]], @[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 20:57, 17. јун 2022. (CEST) ::ПСЈ је јасан. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:18, 17. јун 2022. (CEST) :::{{одговор|Садко}} Како бре јасна колега кад су Аца и Вукан поставили два примера која су уствари и поента целе ове дебате а која стоје у истом правилнику српског језика? Знам да ми мозак мало слабије ради због овог вируса који ме закачио али мислим да ова моја збуњеност нема везе са вирусом него са реалношћу да постоје неке ствари и у ПСЈ које требају да се коригују јер се мимоилазе око исте тачке. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 05:39, 18. јун 2022. (CEST) :::: Колико сам испратио, једно се наводи у ''ПСЈ'' а друго у ''Речнику''. ''Речник'' не би требао да има приоритет. Додатно, већина расправа по мрежи јесте о томе да ли је исправно Мекдоналд или Мекдоналдс. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 10:35, 18. јун 2022. (CEST) ::::: {{пинг|Боки}} '''замолио бих те да се више никада не обраћаш овом тону Садку. То је основно и под број један.''' Под број два: господин {{пинг|Aca}} поновно није читао што сам ја написао. Речник Правописа има много грешака, ја сам навео две, а сигурно постоји једна, ако не и више. Али исто тако навео сам пет исказа који недвосмислено истичу ауторитет Т. Прћића који му је МС дала. Дакле, писаћу великим словима није викање него наглашавање: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК У ПРАВОПИСУ СЕ НЕ ГЛЕДА У ОДЕЉЦИМА, ТАЧКАМА О ГЛАСОВНИЈЕМ ПРОМЕНАМА И У РЕЧНИКУ ВЕЋ ИСКЉУЋИВО ОД ТАЧКЕ 208. ДО 215. Нека сви отворе тачку правописа 211. и у њој ће наћи ДИРЕКТАН ПРИМЕР како се ово име транскрибује. Значи Садко, {{пинг|Lotom|Vux33}} јесу овде милијарду посто у праву. Молим све који ово читају, пошто немам никаква овлашћења, админ Аца Алекс је узео и поништио све моје измене и вратио на плеонастичку конструкцију јапанска манга позивајући се на неке француске сајтове који уопште нису релевантни за српски језик. Плеоназам је нагомилавање истих речи: мала беба, заједно са, сиђи доле итд. Манга је стрип који је искључиво израђен у јапану тако да рећи јапанска манга је исто као рећи „јапански јапански стрип”. Молим вас да ме саслушате и спречите га. Исто тако, молим вас да прочитате и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%A4%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0 ово]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:43, 18. јун 2022. (CEST) :::::: Нема потребе да се браним од колеге Бокија, све је у реду. Свакако цијеним гест. :::::: Било како било, мислим да колега НН овдје има неколико добрих поенти. Питање је - шта и како даље чинити. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:11, 19. јун 2022. (CEST) ::::::: {{одговор|Садко}} Јасно је: назив чланка остаје McDonald's и тај облик се употребљава кроз чланак будући да је одлучено да се на овом пројекту тако називају страна предузећа, а не да се њихова имена транскрибују. Исправна транскрипција је искључиво „Макдоналдс” што би требало навести у уводу чланка, у загради. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:19, 19. јун 2022. (CEST) : Колико знам, и по правилима транскрипције, а и по устаљеном имену, пише се Мекдоналдс. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:31, 22. јун 2022. (CEST) == [[Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизација прве реченице чланака|Стандардизација прве реченице чланака]] == Покренуо сам можда најнебитнију расправу на пројекту у овом тренутку {{кез}}. Ипак, требало би да напокон имамо нешто конкретно о овоме питању. Слободно се изјасните на повезаној страници. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 00:12, 19. јун 2022. (CEST) == Северномакедонски > македонски == Поздрав Пре него што кренем у измењивање чланака, данас ме је једна измена натерала да погледам и потврдим да иако је држава Северна Македонија, народ је македонски. Не постоје северномакедонци. Уосталом на [https://pravda.rs/2019/2/24/severnomakedonski-ili-makedonski-objavljene-smernice-kako-nazivati-drzavu-i-jezik/ овом извору] пише следеће ''Министарство је саопштило да је званично име земље "Република Северна Македонија" или скраћено "Северна Македоније", док је националност (држављанство) Македонац/држављанин Републике Северне Македоније.'' Јел може неко ботом ово да среди или треба појединачно да се иде ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 18:49, 21. јун 2022. (CEST) :Хвала ти на исказаној иницијативи колега. :Ипак, државна документа и проклемације не обавезују уреднике Википедије. :Покретао сам тему око питања сјеверно/македонски, није се изјаснило довољно уредника, било за или против. Док се не постигне консензус на новој теми, не треба да буде масовних промјена. :Такође, ово није правописно питање, ако не гријешим. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:14, 22. јун 2022. (CEST) ::Колега {{к|Садко}}, зар нам уопште и треба консензус ако је '''држава '''рекла да тако треба да буде ? А што се тиче места, нисам искрено знао где да ставим јер ми не "паше" у било којој другој секцији. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 00:19, 22. јун 2022. (CEST) :::Још једном - државне уредбе и проклемације не обавезују уреднике Википедије, тако је одувјек. У складу са тим, јесте потребно, прије масовне промјене. :::Слободно искористи дио мог текста и аргуметнације на претходној дебати за нову, уколико је каниш покретати. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:24, 22. јун 2022. (CEST) :Држава се зове Северна Македонија. Људи који живе у њој су Македонци, присвојна заменица је остала македонски. Свуда где се име Македонија и њени деривативи користе осим у имену државе, користе се без „северно-”. То је био део договора и не знам зашто је неко то изменио на страници. Ако је било неко гласање, жао ми је што нисам учествовао јер је ово ствар око које не би требало да се води икаква дебата. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:29, 22. јун 2022. (CEST) == [[Мухарем Инће]] == Колико ми је познато, турско „c” се транскрибује као „џ” (Cem — Џем). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:51, 23. јун 2022. (CEST) :Потпуно си у праву, {{к|HoneymoonAve27}} :Чланак премештен и коригован. Оставио сам смерницу чисто ако неко случајно и даље укуца Инће да га пребаци. :Хвала ти на прегледу ! :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 17:10, 23. јун 2022. (CEST) == Држава на олимпијским играма / Држава на Олимпијским играма == Видим да је на неким страницама ''олимпијским'' писано малим, а на неким великим словом. Прилично сам сигуран да су исправни називи „Држава на Олимпијским играма”, или „Држава на Летњим олимпијским играма”, али никако „Држава на олимпијским играма”, пошто нису ''олимпијске игре'' него ''Олимпијске игре'' тј олимпијским није придев него део [[Синтагма_(лингвистика)#Именичка_синтагма|именичке синтагме]]. Како је правилно? Исто питање имам и за пар категорија, нпр. <nowiki>[[Категорија:Државе на олимпијским играма]]</nowiki> и све поткатегорије које су у њу уврштене. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 19:13, 23. јун 2022. (CEST) == Њу(в)ел == Да ли се „Newell” транскрибује као „Њувел” или „Њуел”? [[Њувел|Чланци о насељима]] транскрибовани су као „Њувел”, док су чланци о особама транскрибовани као Њуел ([[Ален Њуел|1]], [[Мајк Њуел|2]], [[Гејб Њуел|3]]). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:30, 24. јун 2022. (CEST) : Према ''Транскрипционом речнику енглеских личних имена'' правилно је „Њуел”. Чланци о насељима су аутоматски насловљивани и често одударају од правилне транскрипције. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 19:58, 24. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Њуел је тачно по свим параметрима (ПСЈ, Вук Караџић, итд.) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 22:46, 25. јун 2022. (CEST) == Rowland == Слично питање као и горе: да ли се „Rowland” транскрибује као „Ровланд” или „Роуланд”? За насеља се користи „Ровланд” ([[Ровланд (Северна Каролина)|1]], [[Ровланд Хајтс (Калифорнија)|2]]), а за особе „Роуланд” ([[Кели Роуланд|1]]). Исто питање и за „Cunningham” — према гуглу је „Канингам”, а према Википедији „[[Канингхам (Канзас)|Канингхам]]”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:15, 27. јун 2022. (CEST) : Према горњем извору „Роуланд”. Транскрипциони речник је, иначе, доступан у електронском облику [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2018/978-86-6065-497-9 овде], па се слободно користи њиме. Што се тиче америчког града, он је ипак Канингхам (јер је подложан транскрипцији према америчком изговору). Сличан пример је Бермингхам, који је забележен у ''Енглеско-српском речнику географских имена''. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:10, 27. јун 2022. (CEST) ::Намерно износим ова питања јер не желим самовољно да премештам чланке, а и не знам да ли је у прошлости договорено да се у поменутим случајевима одступа од правилне транскрипције. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 21:57, 27. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ПСЈ каже да је БОЉЕ ланд него ленд али ја лично не видим како може нешто да буде БОЉЕ од нечега. Ваљда је правило правило а не шта је боље. Ја овде никог нисам чуо да каже ланд за реч "land" него се каже ленд (Нпр. пис оф ленд - парче земље). Исто важи и за другу реч да је БОЉЕ хам него хем а ја никог нисам чуо да кажем хам него хем тако да ја стварно не знам шта бих ти рекао по овом питању јер ни сами ПСЈ који је @[[Корисник:Aca|Aca]] референцирао није јасан јер он каже да је нешто боље од нечега што баш и не улива дојам да је нешто ПРАВИЛНО а нешто НЕПРАВИЛНО. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 17:04, 28. јун 2022. (CEST) == СПФ1934-Шведска == Поздрав свима, Радим на [[Шаблон:СПФ1934-Шведска|шаблону за шведску репрезентацију са СП 1934]]. и треба ми мала помоћ. Може ли неко да ми каже како се правилно каже име [[:en:Helge_Liljebjörn|овог фудбалера]] ? Хвала унапред на свакој помоћи [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 22:34, 30. јун 2022. (CEST) : Хелге Лиљебјерн? — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:25, 30. јун 2022. (CEST) :Хелге Лиљебјерн [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:24, 1. јул 2022. (CEST) == Лезбејка и лезбијка == Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) c90ak072o0dt7cqmnlxtiwmhubb41ii 25115294 25115266 2022-07-20T11:28:59Z Sadko 25741 /* Лезбејка и лезбијка */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Правописна питања/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == Именовање чланка особе која је познатија по свом надимку == Помаже Бог. Овијех дана ме неколико пута претили уредници вишега чина (ја сам само [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%91%D0%BE%D0%BA%D0%B8&diff=24264675&oldid=24264652 „обичан уредник”]), а ја само радим посао уноформисања чланака по узору на [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Article_titles#Use_commonly_recognizable_names много дефинисанија енглеска правила]. Дакле, не вандалишем, нити ратујем изменама, само униформишем чланке, које ми западну за око, и сређујем и овако: * Име чланка је по устаљеном имену * У првој реченици иде пуно име и презиме с рођења * У осталим реченицама се пише устаљено име * У инфокутију иде за назив устаљено име, а у одељку за пуно име и надимак се пишу име при рођењу и надимци * У апозицију после пунога имена и презимена иду само псеудоними који се апсолутно разликују од имена (Јован Грунчић → [[Главата Мајмунчина]], а не: Томислав → Томo; Драгослав → Драган /Николић/) * Рођено име људи који сада имају дијаментрално супротан псеудном, може се користити у тексту у којем се говори о раном животу аутора, све док није постао то што јесте (''Јован Грунчић је рођен у Новоме Саду 1994. године. У истом граду је завршио основну школу. У том периоду се упознаје са Николом Давићем (Волвокс Носферату)''). То је то, пошто се овај одељак трга натрпава неким небитним питањима (да их не именујем, осудиће ме да сам хомофоб /само ми још то фали/, а нијесам) која су јасна као дан — то не кажем ја, него већина админа, а и академика лингвиста, — ред је мало да се бацимо на (правописна) питања која су од виталнијег значаја. Исто тако, ср.вики треба много више посла с важнијим стварима од тога — милион чланака чека за чишћење, убацивање извора, чланака без категорија или лоше категорисаних. Да не помињем чланке где су мртве датотеке или лоше постављене референце, као што је нпр. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81_%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B4%D0%BE_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0 ово]. Патролирања такође фали, као и нових чланака. А изгледа сам ја проблем који то све радим, а други нијесу. Поздрав, слава живоме Богу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:28, 4. јануар 2022. (CET) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> :Управо супротно, ти си тај који спороводи самовољу на пројекту и ратује на неколико чланака. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:48, 4. јануар 2022. (CET) :Emoji са подигнутом обрвом [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 05:03, 6. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Трг није и не смије бити простор за препуцавање. Сва правила су веома јасно дефинисана [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Manual_of_Style/Biography#Pseudonyms,_stage_names,_nicknames,_hypocorisms,_and_common_names овдје] ерго нема потребе за дебатом или расправом. Није тачно нити према правилима да надимак према којем је особа препозната или према којем је именован чланак не смије бити поменут у уводнику, у оквиру апозиције или другачије. За појединачне случајеве користимо СЗР. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:27, 4. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Не можемо преузимати правила са Википедија на енглеском језику и слепо их убацивати овде, јер су у питању различити језици. Код нас надмици могу доћи од имена, презимена или на други начин. Припродно је да се они надмици који иду од имена наовде одмах иза имена → Иван Иво, Момчило Момо, Драгослав Драган... Зашто би те и такве надимке избацивали из увода!? — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:39, 5. јануар 2022. (CET) :Оптерећују увод. Види колико [[Ајс Нигрутин]], [[Ничке 3000]] и [[Главата Мајмунчина]] имају '''псеудонима''' (који по правилу морају у увод). Исто тако природно је и из енглескога да Џозеф → Џо итд. За надимке који су изведени из имена имамо места за свако остало спомињање у тексту, у инфокутији (име инфокутије) и у инфокутији (надимак). Дакле, природно је да препознатљиви надимци буду свуда остало, само не у уводу текста јер ту ипак узимамо право име. Добар пример је Лека Ранковић који има два тотално различита надимка која нису блиска ни између себе ни са именом, што додатно оптерећује увод. Да не спомињем да га нико у животу није звао српски Александар, него Лека. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:05, 5. јануар 2022. (CET) ::По чему оптерећују увод!? Мени је сасвим нормално да стоји Драгослав Драган Николић, Мимчило Момо Капор и слично. Ти људи које наводиш имају псеудниме и надмике који нису изведени од имена, и код њих може да стоји, познатији као па навођење надимака. Лека је ранија изведеница од имена Александар, данас се чешће користе Аца или Саша. Такође, Ранковић је тај надимак користио у каснијим годинама, јер је у предратном, ратном и поратном периоду био најпознатији као Марко. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:54, 5. јануар 2022. (CET) :::Тако је, ја се зато залажем да он буде [[Лека Ранковић]]. Лепо оптерећују увод јер по правилу изискују додатне знакове интерпункције, као што су наводници и црте, а и овако је пренатрпана прва реченица тиме. Своје индивидуалне ствари не треба да намећемо другима, и мени је нормално нешто друго па то није оправдање или неки доказ. Дакле, наслов треба по имену према ком су препознати, а пуно име само у првој реченици и у инфокутији за одељак (пуно име). Може пуно име бити и када се говори о раноме животу, али то само за оне који имају псеудоним као [[Ничке 3000]], кога је један корисник назвао „Пичке”, и за то сам опет ја опоменут, а недуго затим и блокиран заувек без права да се огласим на СзР. Али авај, ја само то радим због доследности и оптерећивања, поготово у случајевима као што је Лека Ранковић. Одличан пример, два неповезана надимка одвојена цртом у уводној реченици у којој постоје још неколико знакова интерпункције пре тачке. Друго, што се само леке тиче: прочитај Правопис т. 182а, и види како се означава [[Удба]], [[Озна]] итд. Има овде један админ који се хвали познавањем ортографије, а само се иживљава над слабијим по чину, а не сме да се изјасни када ти кршиш те норме, а камоли неко од админа. И онда ја награбусим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:04, 5. јануар 2022. (CET) [[Гај Јулије Цезар]] (не Цезар Јулије); [[Стефан Урош I]] (не Урош Храпави); [[Стефан Душан]] (не Душан Силни); [[Стефан Урош V]] (не Урош Нејаки); [[Лазар Хребељановић]] ( не Цар Лазар); [[Вук Бранковић (деспот)]] (не Змај Огњени Вук); [[Петар I Карађорђевић]] (не Петар Ослободиоц или краљ Петар...); [[Драгољуб Михаиловић]] (не Дража Михаиловић и сл.); [[Јосип Броз Тито]] (не Тито Броз); [[Јован Јовановић Змај]] (не Змај Јовановић); [[Владислав Петковић Дис]] (не Дис Петковић); [[Светлана Ражнатовић]] (не Цеца Ражнатовић); [[Жељко Ражнатовић Аркан]] (не Аркан Ражнатовић); [[Драган Стојковић]] Пикси (не Пикси Стојковић); [[Владимир Петровић Пижон]] (не Пижон Петровић); <br> Изузеци: [[Карађорђе Петровић]] (јер је и приватно тако представљен); те листа некаквих мање/више препознатљивих музичких звијезда и звјездица... <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 14:58, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Слажем се са овим. Нпр. када бих видео чланак под називом „Драгослав Драган Николћ”, помислио бих да је ово „Драган” друго име човека, а не надимак или слично. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:29, 5. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}} ниси разумео, ја не кажем да чланак треба да се зове Драгослав Драган Николић, већ да у уводној реченици треба да стоји његово право име Драгослав и надимак Драган, по коме је познат и који му је постао друго име. Такође и за остале примере које сам навео у уводној реченици треба убацити пуно име и надимак. Именовање чланака може ићи и по надимцима, као у конкретном случају Драгана Николића или Моме Капора, али не трба претеривати као у случају Александра Ранковића, јер су надимак Лека користили његови пријатељи и ближи сарадници, а не читава јавност. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:19, 6. јануар 2022. (CET) ::{{одговор|HoneymoonAve27}}, свака ти је на месту. Сам боље не бих срочио. Апсолутно сам сагласан са тобом! Све остало оптерећује увод, а горе сам написао каква је најбоља пракса која не оптерећује. Замисли Мирољубу Петровићу да ставимо „главурдан” јер „су га тако звали док је био мали.” — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:24, 6. јануар 2022. (CET) == је(сте) била (је) == Поздрав свима, Хтео бих да једном за сва времена решим ову дилему унутар себе (с обзиром на то да сам преко баре 22 године) што се тиче конкретно ове чињенице коју @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] примењује па бих хтео да разрешим шта и како се ради. Дакле, видим да он често пута постави уместо била је - јесте била. Оно што је он поставио као разлог измене је валидан разлог зашто мења али мене занима који је начин коректан (ако уопште и постоји коректан начин) јер нисам видео да нико други примењује такав начин изражавања и писања. Питам из два разлога, # Уколико Ничим направи такву измену, ако таква измена треба да се враћа, као патролер, да знам шта да радим или да је патролирам као исправну или да је враћам као неисправну. # Питам и за своје (као и туђе) многобројне чланке да знам ако је правилно да се каже '''јесте била''' или '''јесте био''' да онда поправљам све моје чланке пошто сам ја до сада то све писао у формату '''била је''' или '''био је''' Хвала свима на помоћи и надам се конструктивним одговорима а не изношењу личних ставова. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 17:12, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} ''Је'' је скраћени облик од ''јесте'', може на оба начина да се употребљава и правилно је оба. Као и облик био је. Све зависи од стила аутора, односно. Као употреба речи ''након'' и ''после'' нпр. [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/pomocni-glagoli/] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:14, 5. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Не разумем како је правилно оба. Мислиш ово је само дужи облик ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 17:41, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Однедавно сам почео да дајем предност облику „јесте” због [[#Енклитика_наша_насушна|оваквих неграматичких случајева]] („Њујорк град је”, „Цеца српска је превачица”). У начелу, постоје ситуације када су могуће обе варијанте („Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, јесте српска певачица” и „Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, српска је певачица”). Додуше, сложен је овај проблем, па сам се за сваки случај обратио неким лингвистима, али нисам добио одговор. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:48, 5. јануар 2022. (CET) :@[[Корисник:Aca|Aca]] Да ли су онда те измене валидне ако неко, ко год да то буде, направи ту измену на неком чланку ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 20:34, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Ово вам је скоро па филозофско питање. {{смех}} „Је”, „јесте” је синоним за [[битак]], не само у смислу живог бића, већ и разноразних предмета, па и области људског сазнања. „Геологија ''је'' наука…”… „Физика ''јесте'' доста напредовала у прошлом вијеку”… „Стефан ''је'' ванземаљац…, он ''јесте'' био у свемиру… (а може и „је” у оба случаја) ” Његов одрични облик је „ни-је”, „ни-сам”, односно „није” „нисам”… Који се употребљава зависи од контекста, (па и стила, како горе рече овај „Ничеовац” {{смех}}) , и ни један ни други нису погрешни. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 22:03, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Проблем је што испред тога ''је/јесте'' у већини случајев стоји заграда, неретко и зарез. А одбор за стандардизацију каже следеће: :'''4. Енклитика нe мoжe дoћи пoслe пaузe (нaрoчитo oнe кoja je у писaњу oзнaчeнa зaпeтoм, цртoм или заградом), нпр. правилно је Oвa влaдa, дрaги мoj, свaкoмe je oмoгућилa пристojaн живoт, а није правилно *Oвa влaдa, дрaги мoj, je свaкoмe oмoгућилa пристojaн живoт. Такође је правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – своди се нa минимум, а није правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – сe свoди нa минимум.''' Самим тим је већина измена које је НН направио граматички погрешна [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 22:49, 5. јануар 2022. (CET) ::Никола, Никола, Никола, полак. „Јесте” није енклитика, већ наглашени облик глагола „јесам”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:53, 5. јануар 2022. (CET) :::Некада се, како каже Никола, о тим језичкостилским детаљима водило више рачуна. Колико се ја сјећам и ако се не варам, у нашим штампаним енциклопедијама „је” „био је” избјегавано је на самом почетку одреднице: Микеланђело Буонароти (р. 0000- у. 0000), италијански вајар и сликар; Хегел (р. 0000 – у. 0000), њемачки филозоф. …, итд. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:08, 5. јануар 2022. (CET) ::::Дакле, нема потребе да кажеш ''је(сте)'' и/или ''је (био; био је)'', кад си га већ „породио” у загради годином рођења, а ако ''је био'', „сахранио” годином смрти)… {{смех}} — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:14, 5. јануар 2022. (CET) ::::(1) Негативно сам изненађен примедбом на мој рад од стране уваженога админа {{пинг|НиколаБ}}. Пошто нема ко да ме одбрани (иако се многи залажу за „мој” начин /чак и неки админи/), морам сам. Ја се залажем за пун облик глагола бити, односно ''јесте'' који није енклитика и самим тим може доћи после паузе у свим облицима. Да се разумемо, само у случајевима када заграда или апозиција прави беспотребно мешање придева и скраћеног облика глагола бити (''је''). Исто тако када субјекат претходи месту глаголске синтагме ''био је'', по правилу треба да се пише ''је био'' (Никола Тесла ''је био'' амерички научник. А не: „Никола Тесла ''био је'' амерички научник.”). Дакле, зато користим облике ''јесте био'' и ''јесте'', уместо скраћених облика ''био је'' или ''је''. (2) Драги {{пинг|Славен Косановић}}, апсолутно Вас разумем и то као човека од књиге, а посебно као човека од Духа. И мени је то некако најкомпромисније решење, да се избаци глагол, али некако и енглеска пракса, а и српска пракса на овом пројекту није таква. Шта ја знам, али увек је боље да појам иде '''масним словима''', па запета (никако „зарез”) као у разним нашим појмовницима, нпр. Вујаклијином ''Лексикону''. ''Сагласан сам са Вама.'' Такву праксу сам видео и на руској вики, ако се не варам. Да ли то можемо овде да применимо... Не смем ни да помислим. {{смех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:24, 6. јануар 2022. (CET) :::::{{пинг|Ничим неизазван}} Прије неколико година, не знам тачно, у ствари 2010. године на РТС-у је објављена репортажа о дјечаку из Ниша који је, умјесто српског, усвојио енглески као матерњи: [https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/778994/nislija-a-pravi-se-englez.html „Нишлија а прави се Енглез”… ] Дакле, он се са својим малим колегама и породицом споразумијевао на енглеском: „''Пошто укућани не говоре енглески, нико не зна како је Димитрије успео да савлада тајне страног језика и да га боље зна од матерњег, српског. Као и већина деце, најчешће је, као мали, време проводио уз рачунар и телевизор, па је право изненађење било када је са пет година на течном енглеском успео да преприча видео игрицу.” … „Док родитељи траже помоћ стручњака и ангажују професоре српског језика, Димитрије чита књиге на енглеском и комуницира са вршњацима из Америке”… „Стручњаци са англистике нишког Филозофског факултета кажу да су јака мотивација и таленат помогли Димитрију да преко средстава модерне комуникације усвоји енглески као матерњи, иако потиче са другог говорног подручја.” … „Да би добро разумео градиво из читанке за пети разред, Димитрију је, како каже, лакше да чита и размишља на енглеском језику. Иако разуме српски, мајка и сестра му свакодневно помажу да разјасни падеже, акценте и значење појединих наших речи.” … „Сања да ће једнога дана живети и да ће бити глумац у Холивуду, о чијим филмским студијима и продуцентима много тога већ зна.” … итд.'' Не сумњам да има још оваквих случајева. Проблем је када дјеца без усмјерења неког професионалног учитеља усвоје прво граматику (а и логику) неког страног језика, то се више не може олако исправити. Овдје на Википедији, корисници преводе само са енглеског језика, што је по мени велика грешка. Имате наше литературе у изобиљу у виду електронских прф и епуб књига, користите и њих, а и добрих чланака на Википедијама других језика, италијанском, шпанском, руском, њемачком… На крају, морате читати књижевност на свом језику, у супротном, ваши преводи неће личити ни на шта. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 15:57, 6. јануар 2022. (CET) ::::::Уважени {{пинг|Славен Косановић}}, кад смо код тога, послушајте на [https://www.youtube.com/watch?t=4158&v=rmHeqBIOPWs&feature=youtu.be овој вези] евергрин звучни-запис кад Стојан каже „ја ''јесам'' звао Жућу у пошту”, он ту не користи скраћеницу „сам”, него пун облик. Дакле пун облик може да се користи и кад се нешто наглашава. Ово је културни евергрин. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:40, 6. јануар 2022. (CET) :{{пинг|Ничим неизазван}} У приповедању, поезији, беседи, и уопште у књижевности, се може користити „шта год ти хоћеш”… Енциклопедије спадају у „научну литературу”. У „научној литератури” се негује један „формални језик”, ослобођен од метафора, епитета, парабола, и свеколиких језичкостилских фигура и поетских „изненађења”, на крају, и „беседничке реторике”. То уопште не значи да он аутоматски мора бити „сиромашан”, већ да ''preciznost, konciznost, otmena uprošćenost, ubedljivost i prirodnost'' (дефиниција тзв. ''београдског стила'' интелектуалних кругова с почетка прошлог века, тачније 1900. године: Речник књижевних термина, Нолит) код преношења информације стоји изнад оног „поетског” „уметничког” или „књижевно-уметничке слободе”. Некада се наука преносила у [[стих]]у: читав један религијски систем код Хомера (Илијада, Одисеја) и Хеосида (Теогонија); код Платона филозофија у [[дијалог]]у, ипак то већ вековима није случај. Можда би тако било лепше, али би сигурно било и доста погрешних разумевања онога што је у чланцима, и било би потребно ''стручно'' их тумачити, као што је случај са већ поменутим делима. {{смех}} — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 19:59, 6. јануар 2022. (CET) == Богенвил, Бугенвил / Ток пишин, Ток писин == Скоро сам направио нову страницу [[Аутономна покрајина Богенвил]], која је заменила стари чланак [[Бугенвил]]. Свуда где се писало о имену државе или било чему што би имало устаљено име на локалном језику [[ток писин|ток пишин]]у (име острва, покрајине, политичких партија), име сам транскрибовао као Богенвил, с обзиром на то да према је сајту [https://www.hawaii.edu/satocenter/langnet/definitions/tokpisin.html hawaii.edu], изговор слова ''о'' чист и сличан оном из енглеске речи „boat” . Тамо где се ради о француским именима као што је [[Луј Антоан де Бугенвил]] сам користио име Бугенвил јер ипак то је француски. ''Bougainville'' има изговор Буганвил на енглеском и француском, док ''Bogenvil'' има изговор Богенвил на ток пишину. Што се мене тиче, име чланка сам добро написао, јер тако га зову локални становници. Ипак, одређен број медија у Србији је током извештавања вести о референдуму за независност Богенвила, име транскрибовало као Бугенвил (брза Гугл претрага ће ову тврдњу и подржати). Овај део света ипак није толико познат код нас, нити има већи број поузданих извора на српском везаних са ову покрајину. Не знам да ли се овде може применити препознатљивост, али мислим да се коришћењем правилног имена „Богенвил” може спасити правилан изговор пре даље појаве покрајине или независне државе у медијима. Занима ме ваше мишљење о транскрпицији овог имена тј. да ли се треба држати француског и енглеског или локалног језика. <s>Друга ствар коју сам хтео да поменем је име језика [[Ток писин]]/[[Ток писин|Ток пишин]]. Према правилима изговора истог, језик се зове Ток пишин, али ипак, чланак на нашој енциклопедији се зове Ток писин. Језик је релативно непознат овде, па не мислим да би преправљање на правилан изговор имало већи утицај на могућност проналажења чланка. Да ли би тај чланак требало преименовати?</s> [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:33, 8. јануар 2022. (CET) : Кратки одговори данас :). /boʊɡənvɪl/ — Богенвил. Језик је ток писин. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:42, 8. јануар 2022. (CET) ::{{пинг|Aca}} a што писин? S на том језику је Sh, зар онда није пишин? [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:51, 8. јануар 2022. (CET) ::: Запис МФА (енглески): /tɒk ˈpɪsɪn/, запис МФА (ток писин): [ˌtok piˈsin]. Чак га и ХЈП [https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19nURV7&keyword=tok+pisin наводи тако], па не би требало бити проблем. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:01, 8. јануар 2022. (CET) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} {{коментар}} Братијо, сигурно сте повезани на дискорду и — уместо тамо да се приватно дописујете, спамујете овде википедију о некој територијалној јединици у Папуи Новој Гвинеји значи не могу да верујем, а таман сте престали да водите косовске бојеве о правопису небинарних људи или не знам шта су већ. Ау бре, па не могу све да патролирам о каквим стварима дискутујете, а има милијарду, триста педесет милиона, седамсто шездесет иљада и 350 важнијих чланака, да би нас спамовали о Папуи Гвинеји. Имате дискорд па се мало дружите тамо, шта фали, нећу вам замерити, само молим вас да не читам више косовске бојеве о вашим правописним рахметли клајовским недоумицама. Мир Божји, Прћић се роди. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:16, 8. јануар 2022. (CET) :Мислим да ако нисте спремни да патролирате измене и дискусије о чланцима, не треба да будете патролер. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:25, 8. јануар 2022. (CET) ::Ја нисам ни аутоматски патролиран, а камоли патролер. Никада нећу бити нити један чин изнад тога, али — у исто време — обављам све функције које могу обављати уместо виших по чину, затварам гласања, патролирам измене, итд. итд., све да би овај пројекат био добар, а ви упорно смарате километарским правописним проблемима која су тренутно најнебитнија на пројекту. Дакле, ја само то не могу да верујем. Осипа нам се пројекат, Ацин дискорд се распада, људи му страховито одлазе, остаје сам, и уместо тамо да поставиш у одељку правопис ова смарачка питања, ти нас овде засипаш информацијама, и тиме гураш под тепих она главна, нпр. како писати надимке јер од тога зависи каквоћа изгледа нашег пројекта. Оживи мало Ацин распаднути сервер на дискорду јер му масовно одлазе људи, лакше им је да буду на ортачком „ултрадесничарском” серверу него да се смарају код Аце. Можда ћеш успети да покренеш сервер тим небитним питањима и тим небитним разговорима о покрајни на Папуи Новој Гвинеји. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:31, 8. јануар 2022. (CET) :::О чему ти причаш, човече. Мислим да никога не занима у шта ти верујеш или не верујеш. Правописним недоумицама у вези са чланцима ''јесте'' место овде и то је неоспорно. Такође, не би требало [[ВП:ТРОЛ|подбадати и скретати с теме]]. Ако имаш што паметно додати у вези с темом, изволи. Ако немаш, иди „патролирај”. Нико ти не брани. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:35, 8. јануар 2022. (CET) ::::Јесте, правописним недоумицама је овде место, али нећемо овде спамовати и водити косовске бојеве километарске о неким не битним питањима нпр. да ли ће у овом боксу за измене стојати хајпервеза или хипервеза, или кријејтив комонз или изворно на латиници. Те глупости, с којима ћемо свакако бити сагласни јер су небитне можете решити и на дискорду који је распаднут, таман да покушате мало да га подигнете. То је моја онако добронамерна препорука. Немојте злоупотребљавати овај трг да би нешто показали, упорно полемишете о небитним питањима. Добро, можда је оно о небинарности и могло овде да изађе, без обзира што је небитно, али ово о Папуи Новој Гвинији, њеним покрајинама и језиком који се говори у њеним џунглама, то стварно преотперећује овакву малу заједницу. Понављам, није ово енглеска или француска википедија где има милијарду чланова, него је нас шака која патролира, а спамују само они који ништа не раде (корисно). Зато вам кажем, немојте да набифлате правила и да их цитирате насумично, јер смара, радите нешто корисно свакако нико неће патролирати ни да ставиш да се румунски говори у тој покрајини нити каква је транскрипција са језика који још није откривен. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:41, 8. јануар 2022. (CET) :::Ово није разговор о Дискорду него о [[Аутономна покрајина Богенвил|Аутономној покрајини Богенвил]], молим Вас држите се теме. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:42, 8. јануар 2022. (CET) ::::::Ау {{пинг|ImStevan}}, сад или ме [[ВП:ТРОЛ|тролујеш]] или не капираш баш добро неке ствари. Надам се да је ово прво, пошто си ме добро изнервирао, а после и насмејао. Као страница Гојко Величанстевни некад на фејсу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:50, 8. јануар 2022. (CET) :::::Процене да је нешто „најнебитније” субјективне су и не доприносе току расправе. Рекао сам ти, ако желиш придонети расправи, коментариши у оквиру саме теме. Немој причати о некаквих дискордима и паушално анализирати нешто што нема саме везе са самим пројектом. Дискорд је платформа ван саме Википедије и свако је слободан бити на севреру ако жели, али не мора ако не жели (тако смо се као заједница сложили). Имај на уму да ћу враћати даљне коментаре ван теме јер ометају расправу. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:45, 8. јануар 2022. (CET) ::::::Заједница није дрва да се „слаже”. Она може само да се усаглашава. Наравно да ћеш да враћаш јер је цензура твој модус операнди. Да није тако, ти би ми оставио барем откључану СзР да могу да се браним јер си ме блокирао заувек. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:50, 8. јануар 2022. (CET) :::::::[https://www.pismenica.rs/jezicke-nedoumice/najvece-jezicke-zablude-u-srpskom-jeziku/ Добар језички мит]. Теби је иначе [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није анархија|анархија]] „модус операнди”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:57, 8. јануар 2022. (CET) ::::::::Личиш ми на лика који је набифлао правила напамет и онда овде спамујеш са истим. Како ја анархиста када сам „ултрадесничар”, то су две искључиве ствари. Десничари су за поредак, ако нијеси знао. Само немој да ме вређаш, цензуришеш и тероришеш. А заједница тражи да не спамујеш о небитним темама овде. Имаш твој ''активан'' дискорд, па тамо удри бригу на весеље. То је моја препорука. Дакле није од виталног значаја како се презива општински оборкнез у Бангладешу или који језик се говори о прашумама Папуе Нове Гвинеје нити које средство плаћања користи племе Јаномаме у Амазону. Ову целу расправу о Гвинеји стави као ван теме, јер она то и јесте. Сад нико не види важну расправу о надимцима — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:03, 8. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Потпуно непримјерена дискусија, што од стране свјежег уредника Стевана, коме и најмање замјерам због неискуства на пројекту, што од стране нешто старијег уредника и администратора. Корисник Аца је школски примјер [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Administrators#Involved_admins случаја инволвираног администратора] и крајње непримјерено да је улази у препуцавања са корисницима, изнова и изнова, без обзира на прављење стилског отклона, док је колега НН све дубље у [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia овим водама], на шта сам му већ указао. Википедија није форум, нити Редит, нити друштвена мрежа. Мислим да би било боље да други администратор пребаци дискусију на СЗР дате странице или је архивира. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:42, 9. јануар 2022. (CET) :За ово си потпуно у праву. Нисам баш до те мере испратио сваку причу, али ако је све разјашњено и затворено могла би цела страна да се архивира. Накупило се већ. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 22:05, 9. јануар 2022. (CET) {{collapse bottom}} == Авио-компаније == Да ли [[Википедија:Гласање/Писање софтвера, компанија, музичких група и видео-игара изворном графијом|смернице о писању назива компанија]] важе и за авио-компаније (нпр. [[Виз ер]] у Wizz Air)? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:23, 27. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}} Рекао бих да да [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 02:23, 31. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ::Колико ја знам, важи за све компаније уопштено укључујући и авио-компаније. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 16:47, 2. фебруар 2022. (CET) :Сигуран сам да важе. [[Корисник:Razzys|Razzys]] ([[Разговор са корисником:Razzys|разговор]]) 16:41, 19. фебруар 2022. (CET) == Cohan == Која би била правилна транскрипција презимена глумице [[:en:Lauren Cohan|Lauren Cohan]]? Према гуглу би било Кохан, али нисам сигуран у то. Хвала унапред на одговору. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:36, 27. март 2022. (CEST) :{{одговор|HoneymoonAve27}}, ''Кохан''. {{урађено}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:50, 27. март 2022. (CEST) == Јуниор/Џуниор/Жуниор/Млађи; Сениор/Старији == Поздрав свима. Занима ме да ли смо беше одредили конзензус у вези с именовањем особа чији саставни део имена чине комбинације из наслова ове теме — Јуниор, Џуниор, Сениор и сл. Да ли прилагођавамо српском и преводимо их у Млађи/Старији (нпр. [[Роберт Дауни Млађи]], [[Кјуба Гудинг Млађи]]...) или их задржавамо у оригиналу (нпр. [[Винисијус Жуниор]], [[Нејмар Жуниор]], [[Фреди Принс Џуниор]]...)? И овде је заступљено мешање више варијанти, па би било добро да се одлучимо за једну и њу примењујемо до даљег, уколико конзензус није донет. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:42, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Ако је могуће, прво консултовати Правопис српског језика, наравно ако неко посједује неко новије издање. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:48, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је боље свуда примјенити Млађи/Старији а Џуниор оставити само уколико је надимак особе. Увјек сам за варијанту на српском језику и у складу са нашом традицијом, када је то практично могуће и широко примјењиво, што у Вукановој дилеми јесте случај. Друга варијанта, мени нешто даља, а такође заступљена у нашој традицји је Отац/син. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:55, 18. април 2022. (CEST) ---- {{одговор|Ранко Николић}}, {{одговор|Садко}} Узевши у обзир ваше предлоге и начела из ''Правописа'', требало би од сада до даљег за стране атрибуте ове врсте користити искључиво појмове '''Млађи/Старији'''. С друге стране, уколико је исти атрибут истовремено и надимак по коме је та особа позната, онда би се он транскрибовао с језика којим се служи конкретна личност која је у питању. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:37, 3. мај 2022. (CEST) : Добар пример којим би се показала разлика између изреченог јесте [[Лео Жуниор]] — у званичном имену стоји ''Млађи'', док надимак (псеудоним), по ком је познат, гласи ''Жуниор''. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:41, 3. мај 2022. (CEST) ::Сагласан сам. Мислим да би требао ову смјерницу увести у наш Стилски водич. Можда за 3-4 године неки од нас не буду уреднички активни па се појави слична дилема. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:48, 3. мај 2022. (CEST) == Јапанска транскрипција — Ђ/Џ, Ћ/Ч, и остала банда == Иако разумем да наш званични Правопис има одређене предлоге и правила око тога како треба транскрибовати јапанске речи, овим путем бих замолила уреднике Википедије да се на моменат позабаве гледиштем јапанолога данашњице који већ годинама покушавају да промене одређене устаљене (не)правилности. Прво да напоменем, неки изрази ће остати такви какви јесу јер једноставно су превише нормализовани у нашем језику (пример ''[[Нинџа|нин'''џ'''а]]'', уместо правилног ''нин'''ђ'''а''), и наравно да не тражим да се све „грешке” исправе јер смо у скоријим годинама увидели да су, па, грешке. Најпре се окрећем ка чланку ''[[Џунџи Ито]]'', који је до недавно био назван ''Ђунђи Ито'' (што је граматички тачно), па на [[Фуџивара клан|Фу'''џ'''ивара]], [[Коџики|Ко'''џ'''ики]] (чији је званични превод на српски ''Ко'''ђ'''ики'' (Јамасаки-Вукелић Х. ет ал, 2008)) итд. Јапански језик нема слово, а ни звук за Џ. Никад није имао, и никад вероватно ни неће имати. Ипак, Матица форсира да се ''-{J (Jay)}-'' пише као Џ, ''-{ch}-'' као Ч, односно да се користе правила која важе за енглески језик. Зашто? Јер је правилник застарео, настао када се о јапанском језику није толико знало код нас. Већ годинама, стручњаци са [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошког факултета у Београду]], као и други јапанолози, се боре против ове традиције. У прилог дајем ''јапанско-српски и српско-јапански речник'' професора Хирошија Јамасакија-Вукелића, ''[https://www.yumpu.com/xx/document/view/20832628/12-ljiljana-markovicpdf-filoloski-fakultet Транскрипција и адаптација имена из јапанског језика]'' професорке Љиљане Марковић, као и све преведене радове проф. Кајоко Јамасаки. Апелујем да се од сада користе правила за која се залажу стручњаци за јапански језик, којих има много, а не само једна књига ма колико устаљена била.— [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 01:46, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је корисница изнела довољно аргумената што се тиче овог питања. Нема разлога да се не придржавамо стручњака за јапански језик.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:26, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Аргументација колегинице има тежину и поенту. У складу са тим, подржавам приједлог. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:27, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} С обзиром да се не разумијем у тематику, нећу подржавати приједлог колегинице ни фаворизовати Матицу. Ипак,то да би то био преседан и вјероватно би био први пут да одступамо од Правопис Матице српске. Уколико неко може, били би веома корисно да контактира саму Матицу српску, да видимо због чега заступају овакав вид транскрипције. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:58, 20. април 2022. (CEST) :Одличан предлог у вези контактирања Матице! Знам да би многе занимало зашто деценијама не мењају став око јапанске транскрипције, упркос свим аргументима. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 20:48, 20. април 2022. (CEST) ::Мислим да их је неко раније контактирао у вези других питања, али тренутно не знам ко је тај корисник. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:03, 20. април 2022. (CEST) :::Мислим да је то @[[Корисник:Aca|Aca]] радио у прошлости. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 21:59, 20. април 2022. (CEST) ::::Мислим да сам вероватно помешао са [[САНУ]], али нема везе. Даћу коментар о самој расправи испод. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:03, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Моје само мишљење је да се не треба одступати од Матице, ако и постоје грешке сматрам да би било корисно контактирати их и то да кажем исправити. Наш транскрипција за све до сада је заснована на њој и ако сада кренемо да одступамо од ње могло би да буде самоубилачки у даљим пројектима. Аргументи колегинице јесу добри и ту нема поговора, али сматрам да је Матица само меродавна. Имајте на уму да се та књига неће изменити ако се ми као заједница не потрудимо око тога, а она је у нашем језику меродавна и њу нису писале неке будале, самопрозвани професор итд. већ такође људи који су стручни у тим областима. — [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 21:54, 20. април 2022. (CEST) :Разумем меродавност Матице, али што се конкретно [[Џунџи Ито|Џунџи Итоа]] тиче, на завничним преводима његових манги ([[Узумаки]], [[Гјо]], [[Никад човек (манга)|Никад човек]]) стоји баш Ђунђи. Иако знам да то није меродавно колико и Матица, званичне транскрипције би исто требало да се узму у обзир. Зато на пример, чланак о [[Осми путник|Осмом путнику]] користи "неисправан" превод наслова (уместо Ванземаљца) јер је званичан и опште коришћен. Исто важи и за [[Коџики]], чији је званичан превод код нас Кођики. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:12, 20. април 2022. (CEST) ::Опет наглашавам можда и јесте „грешка” али ако је тако заиста, онда треба предузети неке конкретне мере на исправци саме Матице која је свима нама на овој платформи звезда водиља. Одступање је највећа грешка која може да се уради, јер сутра би после тога свако могао да поступа исто и долазило би до великих проблема који би админима отежали посао који је и онако већ довољно тежак и одговоран. [[Корисник:Ничим неизазван]] видим да пројекте враћа у облик који би требало бити по ПСЈ што није никакава грешка, а за даље исправке би се прво разговори морали покренути, а не да свако ради на своју руку. [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 22:26, 20. април 2022. (CEST) :::Зато сам и покренула ову тему, да бисмо дошли до договора и избегли будуће индивидуалне подухвате. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:51, 20. април 2022. (CEST) ::::Хвала ти на личном коментару Немања. До сада нијесам знао да се самостано оволико занимаш за манге и транскрипције. :) — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:51, 23. април 2022. (CEST) {{коментар}} Све је већ речено до сада. Осим што нисам сигуран да је требало масовно правити измене пре распораве. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:04, 20. април 2022. (CEST) :У томе је исто тренутно проблем. Корисник [[Корисник:Ничим неизазван|Ничин неизазван]] управо прави масовне промене у вези транскрипције (пример: [[Манга сејнен]]) без икаквог претходног договора или учествовања у расправи. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:15, 20. април 2022. (CEST) ::Чиме не прави никакву грешку, већ се држи правописа. Али сам му скренуо пажњу да стане са тиме док траје расправа. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:29, 20. април 2022. (CEST) :::Хвала што си му скренуо пажњу, јер заиста није коректно правити толике измене док је расправа још увек у току. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:52, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као прво, неумесно је говорити да правопис (ортографија) не само српског, већ било којег другог језика на свету, представља само „једна књига”. Управо та књига, односно оно што пише у њој, одређује како (треба да) изгледа и која су начела стандардног (књижевног) српског језика, који овде на Википедији примењујемо (или би макар требало да примењујемо). Мислим да треба исказати одређено поштовање према ауторима који су стали иза најновијег и свих претходних издања ''Правописа српскога језика'', дипломираних лингвиста, доктора лингвистичких наука и осталих стручњака и великих познавалаца језика. Ти људи који су га састављали сигурно нису дилеје и неспособњаковићи. Такође, не знам шта би требало да значи конструкција ''и остала банда'', која се помиње у називу теме, волео бих чути објашњење од колегинице. Када конкретно говоримо о изнетом предлогу, истом се изричито противим, из простог разлога што се једино путем правила и начела која су дата у ''ПСЈ'' Матице српске може успоставити језички стандард, којем као енциклопедија тежимо (или би макар требало да тежимо). Уколико бисмо беспоговорно кренули да слушамо предлоге свакојаких стручњака, па и лаика, на које се ''Правопис'' не позива, настао би русвај, џумбус, неорганизованост, односно свако би могао да интерпретира правила по вољи и да их мења, јер, ако овде може да се одступи од норме, онда може и свугде другде. Последица усвајања оваквих и сличних предлога поставила би многа друга питања која се тичу транскрипције — рецимо с холандског, руског или италијанског језика. Уколико нећемо и не прихвамо да преносимо властита и друга имена из јапанског у српски према правилима из ''ПСЈ'', зашто бисмо онда поштовали и друга правила о транскрипцији, која ће се такође некима чинити „старомодним” или „застарелим”? Хоћемо ли онда почети да самоиницијативно италијански диграф CI преносимо као Ћ, а не као Ч, независно од тога шта нам каже ''Правопис''? Или ћемо холандска имена, попут оног ИП-овца пре неког времена, почети да својевољно фонетски преносимо, па ћемо [[Винсент ван Гог|Ван Гога]] ословљавати као Фан Хох? Или ћемо пак кренути да одређене руске фонеме више не прилагођавамо нашим Љ и Њ, већ са Л и Н, па да имамо примере као што је Чернобил, а не [[Чернобиљ]], итд... Значи, гомилу је таквих примера из других језика — којом ћемо методом тачно одредити шта и како треба да изгледа, а шта не, ако одбијемо да слушамо ''Правопис'' у оваквим и сличним случајевима? Оно што је неопходно имати у виду, а што многима промиче, јесте следеће: транскрипција с других језика у српски није фонетска, већ прилагођена. То је врло битна појединост, кључна за решавање оваквих и сличних проблема. У тачки 197 ''Правописа'', под одредницом в(3), даље се наводи следеће: „Важнија је једноставност и доследност правила него тежња да се постигне максимална верност изворном изговору и гласовном систему.” Аргумент да се на преводима неких свезака јавља неправилни облик ''Ђунђи'' такође није меродован, јер не може неки преводилац или лектор да примењује нека своја сопствена правила како му се ћефне — он је у обавези да се позабави и да примењује правила која су дата у ''ПСЈ,'' а не да намерно или ненамерно прави грешке. Напомињем да немам никакав проблем уколико су заиста једино исправни облици ''Ђунђи'', ''Дазаи'' и сл. Али, прихватићу њихову исправност тек пошто изађе ново издање ''Правописа'' у којем би се заиста недвосмислено прихватили изнети предлози. Овако, постоји хиљаду различитих чланака, дебата и радова — у једнима се тврди једно, у другима друго... Како заиста знати шта је исправно, а шта не. Наше је да не филозофирамо, већ да пратимо упутства дата у ''ПСЈ''. Дотакао бих се и позивања на споменуте јапанологе. Дакле, постоје неки појединци који су истакнути у свом транскрипционом деловању, тако да њих можемо сматрати као ауторитете, чак и веће него сам ''ПСЈ'', само за ту област у којој делују. Рецимо, [[Твртко Прћић]] — врховни ауторитет за транскрипцију с енглеског језика. То нисмо ми одредили, него су то језикословци Матице српске одредили и сами му призални врховни ауторитет, тако да његове речнике (''Транксрипциони речник енглеских личних имена, Енглеско-српски речник географских имена'') можемо да посматрамо као норму, јер је теоријски оквир тих речника једноставно прекопиран у ''ПСЈ''. То пише одмах на почетку истог. Дотичне јапанологе, Хирошија Јамасакија-Вукелића или проф. Љиљану Марковић, нико није споменуо у ''ПСЈ'', па стога њихова правила не можемо да примењујемо. Што не значи, а ово је врло важно, да не треба да постоје такви радови. Али, ти радови не могу се посматрати као норма, него као отворена дискусија о теми транскрипције с јапанског језика. Када те норме буду препознали и нормативисти нашега језика, те буду одобрили и јасно рекли у ''Правопису'' да су обе варијанте усвојене, тек тада можемо мењати. Дотада, врховни ауторитет за транскрипцију с јапанског језика остаје ''ПСЈ'', што не значи да се то можда неће променити. Међутим, о томе не треба да одлучују уредници на Википедији, већ доктори лингвистике, који су чланови наше најстарије књижевне, културне и научне институције — Матице српске. Још пар корисних делова из ''ПСЈ'', на које би требало обратити пажњу: [https://imgur.com/Onyw6rA 1], [https://imgur.com/rBS7Dg9 2], [https://imgur.com/QfjMCQd 3]. За крај бих додао да је помало лицемерно замерати другима како током трајања расправе мењају неправилне облике у оне правилне које су прописане у ''ПСЈ'', а да притом исти тај својевољно мења правилне облике у неправилне, према ''ПСЈ'', без икакве претходне консултација са заједницом, доста пре него што је уопште покренута ова расправа ([https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шођо_манга&diff=24020384&oldid=23979414&diffmode=source 1], [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шаблон:Аниманга_жанрови&action=history 2]). Толико од мене засад. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 01:46, 21. април 2022. (CEST) :Желим ти се испрва захвалити на овако детаљном коментару. Чини ми се, додуше, да си можда схватио моју жељу за расправом као злонамерну. Овај мали додатак у наслову ("и остала банда") је ништа више од мог покушаја да мало унесем хумор у задату тему; никакав напад, нити увреда. "Остала банда" би се више односила на остале језичке недоумције које постоје код транскипције јапанског језика (на пример, када се пише Ј, а када оставља слово И). Тако да, што се тога тиче, изивињавам се ако сам испала нападна, то ми уопште није била намера. Штавише, поставити уопште ову расправу је био велики стрес за мене, и не бих је ни качила да не мислим да постоји места за аргумент. :Исто важи и за мој коментар за Правопис. Не сматрам га неком тамо небитном књигом, коју су написали неки тамо небитни лаици. Једино што верујем да је валидна критика за Правопис, барем што се јапанског тиче, је то што је застарела. Квалитет и значај никако неоспоравам. Само сматрам да је можда време за неку реформу. Зато мислим да је идеја да контактирамо уреднике Правописа коју је Ранко предложио одлична. Чисто да бисмо видели да ли планирају да мењају неке ствари. :Осим Правописа, додуше, сматрам да је понекад битно држати се званичног превода. Горе сам навела филм Осми путник, који би требало да се зове Ванземаљац, али због званичног превода, име филма је остављен такав какав јесте на чланку. Стога, мислим да не може увек бити све црно на бело, или једноставно како Правопис тежи. :Стога, пошто видим да је тренутно микс мишљења, мој предлог за компромис је, у крању руку, да се држимо Правописа ако за одређено име, књигу, реч не постоји званичан превод/транскрипција. Пошто се бавимо доста мангакама, за пример бих дала [[Хидеаки Сорачи|Хидеакија Сорачија]] за чије манге не постоји званичан превод на српски, стога је потпуно уреду његово презиме писати са Ч уместо Ћ. За Џунџиија Итоа, односно Ђунђија Итоа, постоје преводи, и на свим стоји верзија са Ђ. :Што се исправки тиче, нисам дирала чланке који су пре расправе исправљени (опет пример Џунџија). Мењала сам их тек када је расправа отворена, у нади да ћемо прво продискутовати о њима пре него што дође до масовних измена. И то важи и након што се ова расправа заврши. Желела бих, ако је то могуће, и код великих промена као што су премештања, да прво продискутујемо о промени. Имам приступ стручној литератури којој се често окрећем код оваквих недоумица. :Хвала опет на издвојеном времену. Видећемо шта ће друге колеге рећи. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 02:18, 21. април 2022. (CEST) {{коментар}} Овај предлог је ваљан и конструктиван, али је послат на погрешну адресу. Википедија се не бави стандардизацијом српског језика, већ настоји да доследно примењује Правопис. Предлагач би требало да се обрати Матрици српској по овом питању. Након ажурирања Правописа, уредници Википедије би радо ускладили своје доприносе са званичним правописним препорукама. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 02:22, 21. април 2022. (CEST) :Слажем се да треба прво контактирати Матицу, ако је то могуће. Покренула сам ову расправу јер тренутно постоји несагласност између Правописа и званичних превода јапанских дела (не само манги, него прозе уопште). Горе сам навела предлог да би можда најбољи компромис био користити се правилима Матице ако са одређено јапанско дело или име не постоји званични превод. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 02:29, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:39, 28. април 2022. (CEST) * {{против}} -- Гласам за прву опцију - да се стриктно држимо правописа. Мислим да је Новак погодио у срж ствари. Ја као лаик сам у серији чланака о Ода Нобунаги до сада грешком користио јапанску транскрипцију (писао сам непозната имена онако како звуче на јапанском), само зато што нисам знао да постоје правописна правила за српски језик. Сада када их знам, нема дилеме - исправићу их по српском правопису. Ако се правопис у будућности промени, исправљаћемо поново.[[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 09:42, 5. мај 2022. (CEST) == Световна презимена јерарха == Помаже Бог. Изгледа ми неприхватљива пракса наше википедије да уз црквена имена „лепимо” световна имена јерарха. Није природно да тако стоји, а није ни лепо према јерарсима који су се одрекли свега световног, тиме и презимена. Изгледа као да се човек зове [[Јоаникије Мићиовић]], као да му је то световно лично име (име плус презиме). Слично томе, као архиепископ [[Стефан Вељановски]], коме је световно име Стојан Вељановски. Световна презимена додата без неке ограде изгледају као да денотирају „обичне”, световне људе: Стојан Вељановски и Стефан Вељановски, који од њих је јерарх? Наравно, световна презимена су потребна ради лакше идентификације, али ''предлажем да се у загради издвоји световно презиме кој ће стојати уз црквено име.'' Пример: Јоаникије (Мићовић), Стефан (Вељановски) итд. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 02:33, 18. мај 2022. (CEST) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} Здраворазумски ми звучи овај предлог, подржавам. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 19:52, 18. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам предлог. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:02, 19. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако да је та пракса погрешна, треба постићи договор о другачијем рјешењу. За митрополите би могло слично рјешење као за патријархе, на примјер: Митрополит Амфилохије, Митрополит Јоаникије и слично. Можда тако и за архиепископе, некако ми дјелује боље од презимена у загради. У тексту ће свакако да буде наведено њихово име и презиме. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 15:41, 19. мај 2022. (CEST) :Чини ми се да је тако и писано раније, можда грешим. Али како је у претходном периоду настао већи број чланака о црквеним лицима негде смо изгубили компас. У сваком случају оваква црквено-световна папазјанија није добра пракса. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:43, 19. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Ближе ми је Вуксово рјешење, свакако сам за укидање текуће праксе и успостављање нове. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:45, 23. мај 2022. (CEST) {{коментар}} [https://www.antenam.net/drustvo/religija/245481-porfirije-peric-23-24-maja-u-skoplju-makedonci-pitaju-samo-jedno-donosi-li-pismo-spc-za-vartolomeja-kako-bi-od-carigrada-dobili-tomos Погледајте] како ружно изгледа и звучи наслов милогорског портала у којем се патријарх српски Порфирије представља као „Порфирије Перић”, као да је министар вањских послова, а не владика СПЦ. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:23, 23. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са овим што је {{ping|Vux33}} рекао и мислим да би ових дана требали сви да се ангажујемо и да то све променимо из поштовања према тим људима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:18, 14. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Волио бих да чујем {{пинг|Жељко Тодоровић}} као човјека од вјере и који је написао много ствари о нашем православљу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:36, 15. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ако су се одрекли својих световних имена, требало би избегавати њихово коришћење. Не бих се бавио проналажењем начина идентификације и разликовања црквених лица са истим именима и статусима унутар цркве пошто се не разумем у тему. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:53, 22. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Садашње стање ми је сасвим неприлично и могло би се схватити као одраз непоштовања према јерарсима. Подржавам приједлог да се презиме остави у загради, мада не бих се противио ни Вуксовом приједлогу. Углавном, садашње стање треба под хитно мијењати. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:11, 30. јун 2022. (CEST) == Провера транскрипције италијанских насеља == Ко може и ко је вољан нека провери транскрипције доле наведених насеља. Проверена/исправљена прецртати *[[Абадија а Изола]] *[[Сан Чипријано д’Аверза]] *[[Сан Фјор ди Сото]] *[[Сан Ђермано деј Беричи]] *[[Сант’Ањело]] *[[Сант’Иларио д’Енца]] *[[Сасано]] *[[Сасо д’Омброне]] *[[Сасо ди Казталда]] *[[Савињано Ирпино]] *[[Савињано сул Панаро]] *[[Ромањано ал Монте]] *[[Счена]] *[[Счисчано]] *[[Скопито]] *[[Скорано]] *[[Скуркола Марзикана]] *[[Селва дел Монтело]] *[[Семого]] *[[Сера Пизтоијезе]] *[[Сера Сан Бруно]] *[[Сералунга ди Креа]] *[[Серавале ди Карда]] *[[Сере ди Раполано]] *[[Серунгарина]] *[[Сеса Аурунка]] *[[Сивијано]] *[[Соријано нел Чимино]] *[[Спецкиола]] *[[Сомарива дел Бозко]] *[[Сори]] *[[Стадолина]] *[[Стичано]] *[[Таверне д’Арбја]] *[[Таволето]] *[[Тезта ди Лепре]] *[[Тјарно ди Сопра]] *[[Тјарно ди Сото]] *[[Тоано]] *[[Тонеца дел Чимоне]] *[[Торела деј Ломбарди]] *[[Торнимпарте]] *[[Торе Анунцијата]] *[[Торе Кане]] *[[Торе ди Мозто]] *[[Торе ди Руђеро]] *[[Торе Милето]] *[[Торе Сан Патрицио]] *[[Торе Суда]] *[[Тори ди Квартезоло]] *[[Тозколано Мадерно]] *[[Траведона Монате]] *[[Тринита д’Агулту е Вињола]] *[[Умбрјатико]] *[[Урбанија]] *[[Вајрано Патенора]] *[[Валдањо]] *[[Валзаваренке]] *[[Валтоурненке]] *[[Валзтања]] *[[Вазанело]] *[[Верецкије]] *[[Вергато]] *[[Вергонцана]] *[[Верназка]] *[[Вернацано]] *[[Вертемате Кон Миноприо]] *[[Ветрала]] *[[Вецано сул Крозтоло]] *[[Вико д'Арбја]] *[[Вико Панчелорум]] *[[Вико д'Елза]] *[[Вичомађо]] *[[Викобароне]] *[[Викобонегизио]] *[[Виња ди Вале]] *[[Вињанело]] *[[Вигоново]] *[[Виландро]] *[[Виланова дел Батизта]] *[[Вилапијана]] *[[Вуколо Мајорано]] *[[Цапело]] *[[Цовенчедо]] *[[Карњако]] *[[Цунгри]] *[[Цурленго]] *[[Кјеза Нуова ди Марцаљија]] *[[Кокомаро ди Кона]] *[[Вила Сан Ђовани ин Тузча]] *[[Чивита ди Бањоређо]] — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 15:00, 31. мај 2022. (CEST) : Проверено све. Не бих да прецртавам јер се туђи коментари обично не мењају. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:44, 31. мај 2022. (CEST) == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0)&oldid=prev&diff=24599823 Форсирање енглескога језика у неенглеским појмовима] == Мислим да је свако преоптерећивање увода сувисло. Од додавање општине рођења у заграду (чак сам против додавања града, али ајде то је пракса у нас) па све до гурања енглескога језика у неенглеске чланке. Поставља се онда питање зашто не гурамо кинески нпр. Њега говори највећи број људи на овој планети. Француски је такође лингва франка на одређеном делу земље. Бенгалски говори исто велики број људи. Онда можемо и латински да додајемо. Замислимо на чланак на француском језику о роману ''На Дрини ћуприја'' који у загради, поред српскога језика има енглески. Смешно! Понављам, ово је само за неенглеске чланке. Довољно је у загради, као на свим пројектима, ставити само изворни језик, осим ако земља порекла чланка није двојезична као Канада, па се ради о њиховој скупштини па треба на оба језика. Ја сам мислио да је то логично, али ово није први пут да се овакав носенс дешава. Веза о оспоравању: [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0)&oldid=prev&diff=24599823]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 04:40, 13. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Pošto si mangu naveo kao referencu, da se oglasim: najveći broj mangi preveden je na engleski, francuski, nemački i kineski jezik. Međutim, u Srbiji, japanske serije i stripovi uglavnom koriste engleski prevod kao osnovu. Većina anime serija, sa izuzetkom druge sezone [[Дружина мјау-мјау|Družine mjau mjau]] i Vandread (koji je prevođen sa japanskog i francuskog), prevedene su isključivo sa engleske sinhronizacije. Mange su tek od skorije počele da se prevode na srpski jezik (od 2013. godine), i da, koriste japanski original, ali čak i tu se vide uticaji engleskog prevoda (primer: [[Токијски осветници|Tokijski osvetnici]], gde na samoj korici stoji engleski prevod). U Srbiji se dosta oslanjamo na engleske prevode, zato ih i navodim u člancima o anime i manga serijama. Takođe, 99% mangi nije prevedeno na srpski jezik, da li onda za te mange/anime serije da koristim japanski naziv kao naslov? Da li treba da isključivo pišem sve [[Канџи|kandžijem]]/[[Хирагана|hiraganom]]/[[Катакана|katakanom]], kad latinica nije zvanično pismo Japana? — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 04:59, 13. јун 2022. (CEST) :За све има објашњења и све сам јасно навео. Када има '''званичан превод''', енглески превод је небитан. Јасно се види да сам ја циљао на мангу која има '''званичан превод'''. Када немамо званичан превод, онда може енглески, а може и њихова латиница — ауторов избор. Такође, '''превод''' и ''транскрипција'' нијесу синоними. '''Превод''' постоји званичан, ''транскрипција'' не постоји званична, само правилна и неправилна. Једина „званична” транскрипција је она по [[ПСЈ]] (уз описане изузетке који су такође описани у норми), све остале су ништавне. На пример, званичан '''превод''' неког дечјег филма у коме се помиње француско име Sebastian је Себастијан, и као '''преводу''', транскриптивне норме се изузимају. Међутим, вишеструки прваци рели-трка, а обојица се зову Sebastian, и обојица су Французи, за њих постоји правилна ''транскрипција'' а не '''званичан превод''', и они су само Себастјен, а не неправилно Себастијан (чак и ако је ово вероватно заступљенији облик). — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:26, 13. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :: Sad već cepidlačiš. Znam da prevod i transkripcija nisu sinonimi, ali to nije bitno ovde jer razumeš šta sam želela da kažem. Mimo toga, kao što sam već rekla, srpski prevod je najčešće baziran na engleskom prevodu, ne na japanskom originalu. Pogledaj, na primer, spisak epizoda bilo koje anime serije koja je sinhronizovana na srpski. Videćeš da mi isključivo koristimo englesku verziju za osnovu (minus izuzeci koje sam navela). Uz to, do sada, skoro svi članci o anime/manga serijama koje postoje na srpskom jeziku, navode i engleski naslov. Zašto? Jer je on često jedina konstanta. Postoje japanske serije koje koriste engleske reči u naslovu, ili koje su prešle na engleski prevod jer je on poznatiji (primer: Duh u oklopu, koji je spoj japanskog i engleskog naslova (u originalu!), ali koji je većinski poznat po engleskom imenu (i mi smo preveli samo taj engleski deo). Nije sve tako crno i belo, kolega, pogotovo kod stvari gde u Srbiji ima malo primera. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 05:39, 13. јун 2022. (CEST) ::: Треба да се [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпостави добра намера]] у моме коментару. У покушају поништавања норме српскога језика, односно транскрипције с једног језика, подносилац предлога је непрестано мешао те појмове. Да их је разумео, разумео би да је [[Џунџи Ито]] једина ''транскрипција'' која не може бити званична јер није '''превод''', већ може бити само правилна (по [[ПСЈ]]). Несвесно је тај корисник мењао тезе и правио паралеле између „Осмога путника” (који је, бтв, девети јер наши преводиоци нису сврстали мачора Џоунзија у путнике, штета!) који је дело, а не човек и самим тим подложан је преводу, а не транскрипцији. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:53, 13. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} == Мекдоналдс или Макдоналдс, питање је сад == Поздрав свима, преносим целокупну дискусију коју смо @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] и ја започели на његовој страници за разговор и на предлог колеге @[[Корисник:Vux33|Vux33]], пребацујем целу дискусију овде како би се, једном за сва времена образложиле неке ствари. Одговор за назив чланка постоји на страници за разговор. <blockquote>''То правило о изговору као А је Прћићево правило, а не правило из Правописа. Други лингвисти (Клајн, Шипка) кажу Мекдоналдс, Мекларен, Менхетн, џет лег.''</blockquote> [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 06:11, 16. јун 2022. (CEST) :У [[Википедија:Транскрипција са енглеског језика#cite note-9|транскрипцији енглеског језика]] лепо пише :''У именима у којима је представљен словом a, овај глас се неоправдано преноси као е, нарочито у формантима Mc/Mac, -am, -an, -att, -ham, -man, -land због утицаја адаптације у немачком језику, а делом и због погрешног тумачења да се свако слово a преноси као е. '''Изузеци''': [[Мекдоналдс]], [[Дизниленд]], [[Бирмингем]], [[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]], [[Супермен]] и многи други.'' :Дакле, правилно је Мекдоналдс. :Хоћеш још који доказ ? Или си можда овим само хтео да истераш своје пошто ти је други корисник поставио извор [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=McDonald%27s&diff=prev&oldid=24604596&diffmode=source који си тражио] у својим коментарима на измени ? :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 06:25, 16. јун 2022. (CEST) ::Ja tebi dajem izvor iz Pravopisa srpskoga jezika, a ti meni daješ izvor sa interneta i namećeš ga kao pravilniji. U PSJ na strani 191 ili tački 211., kako ti je draže, čak se i navodi ovaj primer. {{ping|Вукан Ц}} nek se bakće sa tobom, ja nemam vremena, pozdrav. Kao i kod Milunke Savić, opet sam u pravu, samo ti teraš svoje, ali ovoga puta neću ratovati izmenama. A pogotovu neću sa tobom da pričam o pravopisu i lingvistici. Trebalo bi da odgovaraš za ovo vraćanje i moje maltretiranje. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:34, 16. јун 2022. (CEST) :::Ја теби навео два примера са Википедије где људи дискутују о томе и где то пише али теби то очигледно не вреди. :::Добро, ајде да видимо шта ће Вукан да каже на ово јер стварно не планирам да се зезам око овога са тобом. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 06:38, 16. јун 2022. (CEST) :::: Који људи, анонимци као ти и ја? Ја ти наводим пример из Правописа српскога језика ког су састављали доктори лингвистике, а ти се позиваш на „људе” са википедије? Ко има предност у науци, људи са википедије или доктори лингвистике? Што ниси отворио ПСЈ (имаш га и на нету) и прочитао, означио сам ти чак тачно и страну и тачку. Ја не могу да верујем ша ми радиш. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:44, 16. јун 2022. (CEST) :::::То што ти цитираш сам управо и ја цитирао и баш због тога и намерно подебљао део који каже Изузеци која је додата у транскрипцији енглеског језика. По теби ти хоћеш да кажеш да ко год да је додао те изутетке није правилно то додао и Дизниленд би требао да се зове Дизниланд а ја у Канади већ 23 године никог нисам чуо да је рекао икада Дизниланд него ДизнилЕнд :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 06:58, 16. јун 2022. (CEST) :::::Уосталом, администратор Википедије @[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] је био тај који је први унео термин МекДоналдс кад је у питању овај чланак па би могао можда и он да нам појасни по којој основи је он то унео и до сада то нико није одлучио да промени а толико је после тога било измена на том истом чланку. :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 07:01, 16. јун 2022. (CEST) ::::::: '''Устаљена имена''' :::::::Од општих правила транскрипције се може одустати једино у случајевима устаљених имена. Зато се на пример употребљава [[Вашингтон]] за град и за Џорџа Вашингтона, иако је транскрипција према изложеним правилима '''Вошингтон''', што се и примењује у случају глумца [[Дензел Вошингтон|Дензела Вошингтона]]. :::::::Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори. Ипак, укорењенима се не могу сматрати погрешни ликови новијег датума типа Тортуро (''-{Turturro}-''), Кејз (''-{Keys}-'') или Хоук (''-{Hawke}-''). Овакве облике треба сузбијати и преправљати. :::::::'''Примери:''' [[Лондон]], [[Бирмингем]], [[Чикаго]], [[Џорџ Вашингтон]] (и [[Вашингтон|град]] и [[Вашингтон (држава)|држава]]), [[Абрахам Линколн]], [[Асошијетед прес]], [[Аустралија]], [[Исак Њутн]], [[Пасадена]], [[Кју-клукс-клан]], [[Глазгов]], [[Мекдоналдс]], [[Едмунд Халеј]], [[Вилијам Шекспир]] :::::::'''Како би системски гласили:''' Ландон, Бермингам, Шикаго, Вошингтон, Ејбрахам Линкон, Асосијејтед прес, Острејлија, Ајзак Њутон, Пасадина, Кју-клакс-клан, Глазгоу, Макдоналдс, Едмонд Хали, Вилијам Шејкспир. :::::::У сваком случају, <u>увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке</u>. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић. :::::::------------------------------------- :::::::[[Википедија:Транскрипција са енглеског језика#Устаљена имена|Нашао сам]] нешто интересантно за прочитати па ме баш занима шта ће други рећи у вези овога пошто онда доводимо целу Википедију под знак питања кад је у питању валидност свега што се пише јер овако можемо и ти и ја и сви остали чланови до бесконачности да дискутујемо и да мењамо како нам је воља многе чланке али је ово нешто што стоји на Википедији и то многи прате и разумем и то што ти кажеш али сам СИГУРАН 1.000 % да нико никада у Србији није рекао '''''Ја живим у Острејлији''''' или '''''Шикагу''''' нити ће то икада ико рећи па колико год правописних извора ти мени овде навео да би тако требало да се каже по правопису. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:20, 16. јун 2022. (CEST) ::::::::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Ако се слажеш, ову нашу, морам признати веома валидну и поучну, дискусију бих пренео на правописни део Трга јер је ово дефинитивно нешто што мора да се одреди унутар заједнице шта и како и на који начин чинити што се тиче многих чланака. ::::::::Постоје две опције ::::::::# Оставити овако како јесте са устаљеним именима као што сам навео изнад ::::::::# Мењати СВЕ чланке и буквално правити револуцију у називима неких ствари по правопису српског језика. ::::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:25, 16. јун 2022. (CEST) Као прво, похвала што си се зауставио и покренуо дијалог, без обзира на то да ли си у праву. Оно што је Боки заборавио да цитира, кад је већ цитирао изузетке са странице о транскрипцији су ови дјелови: „У сваком случају, увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић“ и „правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у Правопису одобреном од стране Одбора за стандардизацију српског језика и Матице српске, два највиша меродавна тела задужена за бригу о српском језику.“ Такође, примјери као што су Birmingham, Superman и слично, нису исти јер се ријеч Mac преноси другачије од њих. Боки је поменуо и Мекларен као изузетак, иако на страници о транскрипцији стоји „Прћић: Макларен боље него Мекларен“. На истој страници стоји и да Клајн у свом рјечнику препоручује назив Мекдоналдс, ја нисам провјеравао шта заиста стоји у рјечнику, тако да је боље сачекати да се изјасни још стручњака за правопис па да се усагласи. Боље би било да је ова дискусија вођена на страници за разговор чланка због будућих уредника који могу да дођу у дилему, па би тамо нашли расправу и образложење. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 08:29, 16. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Vux33|Vux33]] Хвала ти што си се укључио у дискусију ! :Не знам да ли си имао прилике да погледаш све остало што сам писао јер сам додао доста ствари укључујући и то што си ти навео у вези Прћића. :Написао сам шта је мој предлог да се види и како. :Остављам на осталим члановима који су већ означени да се изјасне а волео бих да чујем и шта на ово кажу колеге и колегинице чије мишљење итекако ценим и поштујем :@[[Корисник:Sadko|Sadko]], @[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]], @[[Корисник:MareBG|MareBG]], @[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]], @[[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]], @[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]], @[[Корисник:BuhaM|BuhaM]], @[[Корисник:Vilena66|Vilena66]], @[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]], @[[Корисник:Aca|Aca]], @[[Корисник:Pinki|Pinki]] (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:37, 16. јун 2022. (CEST) ::Исто тако, не би било лоше да се у ову дискусију укључе и чланови Вики Медије с којом би требали да сарађујемо заједно (барем како ја мислим). ::@[[Корисник:IvanaMadzarevic|IvanaMadzarevic]], @[[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]], @[[Корисник:Bojan Cvetanović|Bojan Cvetanović]], @[[Корисник:Mickey Mystique|Mickey Mystique]] (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:40, 16. јун 2022. (CEST) :: ::Да кренемо, у предговору ново издање Правописа пише да је само адаптиран дио Т. Прћића који се налази у његовој публикацији. Дакле овим нормативисти дају разрешене руке и признају ауторитет Т. Прћића. То је {{пинг|Вукан Ц}} доказивао поводом насилног мењања транскрипције с јапанскога језика. Дакле примарни извор су одве тачке Правописа 208—215. У тачки 211. пише да McDonald треба транскрибовати као Макдоналд (не пише експлицитно него пише да Mc/Donadl/ → транскрибује се са а). У Речнику у правопису постоји дублет, али Речник је у много чему непоуздан и зато кажем искључиво гледати споменуте тачке. На пример, Рекниг греши у приликом француске транскрипције Мишлен, приликом Саутемптона и на још много места. Дакле, ја сад трошим време, уместо да сређујем зато што Боки вандалише моје измене и уходи ме. Вуксе, напомињем, ја сам одржавао транскрипцију овог пројекта од када сам дошао и за то имам поверења већег дела заједнице. И онда дође самопроглашени Боки и терорише ме овде и пингује све живе (на шта сам ја морао да вратим пинг, јер је први почео), мене спамује итд. Исто тако, знамо да дотични корисник има велике проблеме с правописом и нечесто смо Вукан и ја морали да чистимо његове чланке јер су одударале од правописа и норме. И када то знамо, мени он враћа транскрипцију. ДОДАТНО: позива се на изворе са интернета, тј. википедије, слободне енциклопедије, а ја се позивам на [[ПСЈ]]. Онда спинује о изузецима, истиче његово живљење у Канади, како он супер зна енглески не схватајући да мене и њега једно језеро дели, а нас и вас остале дели океан. Као да нико од нас не зна енглески. Ако је неко упознат са изузецима и како се они примењују онда сам то ја и свакако не бих вандалисао страницу. Али наравно, кад се спинује и истргне из контекста онда свако има аргументе да ме трајно блокидају, па чак и Вукс је могао то да уради него је једини човек који је прочитао моје доказе и моју одбрану. А Боки је насрнуо на мене. А увек сам био у праву у нашим сукобима, у-в-е-к. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:43, 16. јун 2022. (CEST) :: ::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] То што ти видиш као трошење времена, ја видим као једну од ретких поучних и конструктивних дискусија које смо ти и ја имали, као што Вукс и сам рече. ::Ја итекако мислим да нисам једини који има овакво мишљење што се тиче именовања а исто тако мислим и верујем да постоје и многи људи који су на ''твојој страни'' што се тиче прецизности података па сам баш због тога и позвао људе који много раде на овој енциклопедији како би и они дали своје мишљење да Википедија ипак личи на нешто а не да свако иде по свом. ::Толико од мене за ово јављање с обзиром да је готов 3 сата ујутру по мом сату и време је да се спава :). ::Поздрав и једва чекам одговоре других чланова ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:58, 16. јун 2022. (CEST) :::Значи ако група изгласа да укине закон гравитације, на овој википедији поништавамо закон гравитације? То је покушано са јапанским језиком, богу хвала па је заједница то поништила. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24530551&oldid=24530528 Дћировић је лепо описао такве покушаје]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:02, 16. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Дискусију би требало покренути на Трг/Правопис. Браво Боки на уложеном труду и стрпљењу. Када тема буде на Тргу, радо ћу се огласити и ако дође до гласања - подржати аргументованији предлог. P.S: Некада човјек треба да изабере да ли хоће да буде у праву или у миру, што у животу што на Вики. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:25, 16. јун 2022. (CEST) :{{ping|Sadko}} Колега, дискусија је пребачена. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 15:43, 16. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Потрудићу се да будем што краћи и јаснији. Као прво, за језичка, граматичка и правописна питања апсолутни ауторитет има ''Правопис српскога језика'' (у издању Матице, најновије издање, разуме се) па тек потом одговарајући речници и језички приручници које је одобрила Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика и друге сличне институције који су писали квалификовани лингвисти и други стручњаци за језик. То што ми овде мислимо, сматрамо или желимо је потпуно небитно када говоримо о овоме — уколико је наведено шта треба и како треба у ''Правопису'' (или, ако не у њему, онда у другим одговарајућим речницима и приручницима), ми се наспрам тога водимо, не измишљамо топлу воду. У супротном би настао хаос у целокупној комуникацији коју водимо. Зато постоји стандардни (књижевни) језик. Дакле, апсолутно је небитно шта је неки уредник рекао на Википедији 2009. године конкретно у вези с овим, правописним питањем, имамо ''ПСЈ'' да докучимо шта треба чинити. „Хијерархија” којом се водимо када одређујемо чија правила треба следити приликом транскрипције с енглеског језика јесте следећа: * ''Правопис српског језика'': Транскрипција имена из енглеског језика, Матица српска, 2010); * ''Транскрипциони речник енглеских личних имена'', Твртко Прћић или ''Речник географских имена'', Твртко Прћић (мада је и сам Прћић аутор одељка о транскрипционим правилима за енглески језик у најновијем ''Правопису'' из 2010. године; следствено томе, правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у ''Правопису''); * ''Речник језичких недоумица'', Иван Клајн (изузетно, када нема решења у издањима изнад). Дакле, шта пише у ''Правопису'' у вези с називом овог ланца ресторана? Овде су [https://imgur.com/a/Sk7nA1z два исечка] са страница 191 и 192 под тачком 211, заједно с напоменом, да не буде да Ничим, Вукс или ја измишљамо. [https://imgur.com/a/AyDmEnY Овде] је дат део из поменутог Прћићевог транскрипционог речника, где се потврђује оно из ''Правописа''. Иако Клајн у свом речнику недоумица наводи облик ''[https://imgur.com/a/wMNHaIS Мекдоналдс]'', ми, по приложеној хијерархији, најпре слушамо шта кажу, по питању транскрипције с енглеског језика, ''ПСЈ'' и Прћић. Из приложеног је јасно да је једини исправан облик ''Макдоналдс.'' — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 19:54, 16. јун 2022. (CEST) :Као и увек @[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] одговори на месту (хвала!) :Занима ме за ове остале примере које сам дао (Шикаго, Острејлија), шта онда ? :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 19:57, 16. јун 2022. (CEST) ::Чикаго и Аустралија, то се не доводи у питање. Ти неправилни називи су у употреби више од века, док је Макдоналдс основан тек током четрдесетих година 20. века, а садашњу популарност је стекао током друге половине истог. Први Макдоналдсов ресторан у Србији и, уколико се не варам, читавој источној Европи отворен је тек 1988. године, тако да аргумент о устаљености баш и не пије воду. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:24, 16. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] :::Није ово мој аргумент него сам само копирао оно што пише где пише. А колико се година онда чека пре него што се промени и како сад одједном нпр. прошао одређени број година и сад одједном Макдоналдс постане Мекдоналдс. :::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 02:14, 17. јун 2022. (CEST) ::::Циљ није да свако мало самоиницијативно стварамо нове „устаљене” (читај неправилне) појмове, већ да коригујемо и исправимо оно што је могуће и да се тога држимо до даљег. Чикаго је Чикаго, као што је Џорџ Вашингтон — Вашингтон итд, јер су одвајкада у таквом неправилном облику и они представљају изузетке. То је тако и такве облике не треба мењати. Неће никад ''Макдоналдс'' постати ''Мекдоналдс'', не може правилно одједном, тек тако, постати неправилно, само због „укорењености”. Као и што је наведено, граница те устаљености за називе популарних појмова важи до краја Другог светског рата, а узмемо ли у обзир да је тада ресторан тек основан, а у наше крајеве је дошао тек 1988. године, нема сврхе говорити о неком „традиционалном” облику. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 09:18, 17. јун 2022. (CEST) :::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] Значи ипак оно што сам ја нашао горе је тачно :::::'''Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори.''' :::::Е сад, мени овде није јасна чињеница у вези нових термина, зар не би то онда требало одмах у почетку да се искорени и да неко из Матице српске, као главног и првог извора тачних информација, стане на пут медијима који су главни преносиоци тих нетачних информација ? :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 09:33, 17. јун 2022. (CEST) :::::: Ајде да видим твој предлог како би то урадио. Они су публиковали и приредили Правопис, ту је све написано. Да ли треба да шаљу полицију на врата медијима ако неко погрешно транскрибује? Видиш колико је нама, тј. Вукану и {{пинг|Vux33}}, требало да те опамети, а ти се три дана не даш овде и одузимаш превише времена. Нико није крив медијима што су полуписмени и нико није крив теби што не слушаш изворе које сам ти ''нацртао''. Матица српска је све рекла својим Правописом и она нема даље надлежности. Другим речима, не може да кажњава медије јер врше погрешну транскрипцију. Дакле, сви су криви, па и МС сад јер ти је Вукан доказао како стоје ствари и да сам опет у праву. Као и увек што сам био. Ајде молим те сад врати ово за Дрејперов каталог јер си јуче вандалисао, чак и ако ти правопис није јача страна. То је као ја теби да дођем и прчкам ти по шаблонима. На крају, оно за тетрис, јасан опис измене је био да нема извора и као такав га одмах враћам, није моја дужност да тражим по интернету тачност. То је пракса у патролирању, могу да ти потврде {{пинг|Жељко Тодоровић|Lotom}}. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:42, 17. јун 2022. (CEST) :::::::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] :::::::Одговорио бих тако што би кренуо од почетка и почео да кореним те грешке које не би смеле да се дешавају јер онда долази до тога да људи виде једно јер тако прочитају и док им ти објасниш да је то неправилно, прође, као што и сам рече три дана (а некоме можда и дуже). :::::::Немој погрешно да ме схватиш али ја сам за то да ако постоји неко правило, да се по том правилу и иде па куд пукло да пукло. Због чега онда на Википедији, коју сам ти цитирао са валидним стварима које нису за зезање а то је транскрипција, постоји уопште и дозвола да неко мења правило транскрипције ако то није тачно? Ево нпр. ја, читам како да неко име са руског преведем на српски, зар би ја сад требао да проверавам милион различитих ствари или ћу веровати Википедији да је ту транскрипцију урадио неко по неком правилу. То је била моја цела поента коју сам ја хтео да искажем и покажем и због тога сам и пренео ову дискусију тамо где треба да буде јер је ово ипак важно уопштено за Википедију као и за будуће генерације Википедијанаца. :::::::Што се тиче патролирања, мени су на почетку мог патролирања рекли да је боље спречити него лечити па ако је корисник случајно погрешио, твоје је да га исправиш а не да му враћаш измене јер га тако одвлачиш од Википедије. За Дрејпера сам ти замерио што све идеш на своју руку а знаш добро да нисам једини који ти то замера. Ово није у вези ове теме али сам само хтео да објасним моје поступке у вези ствари које си напоменуо. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 09:55, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::Е па видиш сад, ја сам држао ту транскрипцију на овоме пројекту и она је у великој већини тачна. Сада, због бана који си ти иницирао и подржао, биће како буде. Дакле, овде није поента да верујеш википедији или медијима, него да верујеш Правопису и њега стално консултуј код транскрипције. Могао си до јуна 2022. године и мене да питаш, али то више нећеш моћи. Надам се да је правда задовољена и да си задовољан што си иницирао погром са пројекта. Ето, већ ти недостајем! Надам се да си увидео. Ако ниси, видећеш. Пре или касније. Моје транскрипције су 99,99 одсто тачне (јер су рађене искључиво према [[ПСЈ]]), као и све остало за именовања и српски језик, као и каталог оног Дрејпера. Ах да, ја сам за тебе „само обичан корисник” који није ни АП, иако је његов допринос био већи и значајнији од појединих админа. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:03, 17. јун 2022. (CEST) ::::::@[[Корисник:Боки|Боки]] То није питање за нас. Наше је да следимо оно што је правилно, оно што је прописано у ''Правопису'' и другим релеватним изворима одобреним од горепоменутих институција. Медији су данас најмање поуздани и у њих се никако не би требало уздати када говоримо о овоме јер све што треба да знамо дато је у ''ПСЈ''. Оно што каже неки уредник на Википедији или полуписмени новинар из Телеграфа је потпуно небитно када су овакве ствари у питању. Надам се да је сада све јасно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 09:46, 17. јун 2022. (CEST) :::::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] :::::::За кога је питање ако није за нас ? Па ваљда ми треба да будемо тај извор тачности информација и извор где ће људи долазити да се едукују и уче а не да се спрдају са нама по друштвеним мрежама. :::::::Рекох већ горе у одговору ННу остало што се тиче ове теме. Мислим да би српска Википедија, као заједница, требала нешто да предузме поводом правилности неких ствари које су едукативне као што је транскрипција са једног језика на други. :::::::Постоји доста нас који причамо друге језике па би итекако те транскрипције могле да се доведу у ред да не треба ни да долази до оваквих дискусија јер са једне стране, одатле се почиње а после све ово остало што си навео је само једна врста усавршавања али СВЕ у данашњем свету, нажалост, почиње од тих пустих медија и друштевних мрежа и томе треба да се стане на пут на прави начин. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 09:58, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::Човече, како не схваташ? За транскрипцију се не питају ни ти, ни ја, ни Ничим — нико од нас. Сва правила су доступна у ''Правопису српскога језика'', коме свако путем интернета може приступити и врло лако се могу проверити све недоумице које могу настати. Ако не ''Правопис'', онда Прћичеви речници које сам навео горе, такође их има на интернету. Ако ни Прћић, онда Клајнов ''Речник језичких недоумица'' — такође је доступан на интернету. Двадесет и први је век, све се може проверити у року од неколико секунди, али очигледно ни то некима није довољно. Медији ће одређивати шта је правилно, а шта неправилно?! Каква је то небулоза? У том случају, шта ће нам онда и ''Правопис'' и језичка стандардизација ако ће ти полуписмени новинар из неке редакције одређивати да ће се писати онако како он мисли да треба, иако је имао закључену двојку, евентуално тројку, из матерњег језика. ::::::::П. С. Пише се ''и те како'', никако „итекако”. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 10:09, 17. јун 2022. (CEST) :::::::::Пре свега, Боки, лична имена се не преводе. Капирам да си се погрешно изразио. Лингвисти су се већ усагласили око тога да се транскрипција у српском језику не врши фонетски. На прву лопту и мени је чудно, али неки гласови као такви не могу ни да се запишу српским писмом. А пошто је то бар добро познато правило, да једно слово означава један глас, закључак је јасан. Изузеци као такви треба да буду прописани, а за то опет нисмо надлежни ми као уредници овога пројекта. Значи, савршено не треба да нас занима да ли ће неко да верује, већ искључиво сирова чињеница као таква. Проверљива, разуме се. Па коме смета, нека пише надлежним институцијама, а не да дивља по пројекту. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:17, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::::[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24530551&oldid=24530528 Дћировић је лепо описао такве покушаје]. Браво {{пинг|Lotom}} и хвала, очекивао сам и ти да ме нагазиш, да идеш уз мишљење једног, гласнијег дела заједнице. Транскрипција и превод нису исте ствари, то нису схватили ни стручњаци за јапански језик, а изгледа ни Боки. Штета, ја сам био главни за транскрипцију и највише сам прогањан, између осталог и због тога. Најлакше је нешто прогласити „устаљено” и свалити да Ничим врши самовољу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:21, 17. јун 2022. (CEST) :::::::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]], @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]] :::::::::Разумем све што сте рекли али само једно не разумем а то је, шта се дешавало пре издавања тог правописа ? Како су онда људи реаговали ? Да ли се иде по томе да како се мења правопис, тако и ми реагујемо ? :::::::::Нпр. енглези су тек пре пар година увели неке нове речи као валидне (нпр. Гугл) :::::::::Шта се ту дешава ? :::::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 15:29, 17. јун 2022. (CEST) {{ коментар }} Не би требало разводњавати дискусију. Наведено је прецизно, јасно, аргументовано и недвосмислено шта је исправно. То што смо навикли да једемо у ''Меку'' је до наших лоших навика. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:14, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Садко}} Цењени колега, моја дебата је у томе шта нам је чинити са чланцима који нпр. имају реч МекДоналдс и остале неправилне речи ? Већ видим дебате и улажење у рат измена са ауторима чланака па мислим да би требали, као у случају иконица, да поставимо неко правило како би се ослањали на то или можда неки шаблон да постављамо као објашњење. Шта мисле и остали о томе ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 16:33, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Свакако нам треба више учесника. Можда је то солидно рјешење, само је питање форме, да ли на СЗР или као прозорчић који искаче када се крене са уређивањем, има више варијанти. Свакако и за такву промјену морамо имати више активно укључених колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:41, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Садко}} Нажалост, овако озбиљна тема није привукла пажњу толике количине људи без обзира на означавања (пинг) за која сам се потрудио да буду ту где јесу. Штета, велика штета [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 16:52, 17. јун 2022. (CEST) {{коментар}} О овој теми је раније било расправа. Лепо је позивати се на ''Правопис српскога језика'', али треба узети у обзир да Правопис на 369. страници, у правописном речнику, [https://imgur.com/a/xUIVymd изричито наводи облике Мекдоналд и Мекдоналдс као правилне]. Претпостављам да је реч о устаљеним изузецима, па их не треба мењати. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 17. јун 2022. (CEST) :Е сад сам тек збуњен а таман се био наоштрио да све чланке и све речи где год да постоји реч МекДоналдс преправљам и онда дође @[[Корисник:Aca|Aca]] и врати ме назад на почетну тачку. :Шта сад момци ? @[[Корисник:Sadko|Sadko]], @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]], @[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 20:57, 17. јун 2022. (CEST) ::ПСЈ је јасан. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:18, 17. јун 2022. (CEST) :::{{одговор|Садко}} Како бре јасна колега кад су Аца и Вукан поставили два примера која су уствари и поента целе ове дебате а која стоје у истом правилнику српског језика? Знам да ми мозак мало слабије ради због овог вируса који ме закачио али мислим да ова моја збуњеност нема везе са вирусом него са реалношћу да постоје неке ствари и у ПСЈ које требају да се коригују јер се мимоилазе око исте тачке. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 05:39, 18. јун 2022. (CEST) :::: Колико сам испратио, једно се наводи у ''ПСЈ'' а друго у ''Речнику''. ''Речник'' не би требао да има приоритет. Додатно, већина расправа по мрежи јесте о томе да ли је исправно Мекдоналд или Мекдоналдс. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 10:35, 18. јун 2022. (CEST) ::::: {{пинг|Боки}} '''замолио бих те да се више никада не обраћаш овом тону Садку. То је основно и под број један.''' Под број два: господин {{пинг|Aca}} поновно није читао што сам ја написао. Речник Правописа има много грешака, ја сам навео две, а сигурно постоји једна, ако не и више. Али исто тако навео сам пет исказа који недвосмислено истичу ауторитет Т. Прћића који му је МС дала. Дакле, писаћу великим словима није викање него наглашавање: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК У ПРАВОПИСУ СЕ НЕ ГЛЕДА У ОДЕЉЦИМА, ТАЧКАМА О ГЛАСОВНИЈЕМ ПРОМЕНАМА И У РЕЧНИКУ ВЕЋ ИСКЉУЋИВО ОД ТАЧКЕ 208. ДО 215. Нека сви отворе тачку правописа 211. и у њој ће наћи ДИРЕКТАН ПРИМЕР како се ово име транскрибује. Значи Садко, {{пинг|Lotom|Vux33}} јесу овде милијарду посто у праву. Молим све који ово читају, пошто немам никаква овлашћења, админ Аца Алекс је узео и поништио све моје измене и вратио на плеонастичку конструкцију јапанска манга позивајући се на неке француске сајтове који уопште нису релевантни за српски језик. Плеоназам је нагомилавање истих речи: мала беба, заједно са, сиђи доле итд. Манга је стрип који је искључиво израђен у јапану тако да рећи јапанска манга је исто као рећи „јапански јапански стрип”. Молим вас да ме саслушате и спречите га. Исто тако, молим вас да прочитате и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%A4%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0 ово]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:43, 18. јун 2022. (CEST) :::::: Нема потребе да се браним од колеге Бокија, све је у реду. Свакако цијеним гест. :::::: Било како било, мислим да колега НН овдје има неколико добрих поенти. Питање је - шта и како даље чинити. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:11, 19. јун 2022. (CEST) ::::::: {{одговор|Садко}} Јасно је: назив чланка остаје McDonald's и тај облик се употребљава кроз чланак будући да је одлучено да се на овом пројекту тако називају страна предузећа, а не да се њихова имена транскрибују. Исправна транскрипција је искључиво „Макдоналдс” што би требало навести у уводу чланка, у загради. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:19, 19. јун 2022. (CEST) : Колико знам, и по правилима транскрипције, а и по устаљеном имену, пише се Мекдоналдс. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:31, 22. јун 2022. (CEST) == [[Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизација прве реченице чланака|Стандардизација прве реченице чланака]] == Покренуо сам можда најнебитнију расправу на пројекту у овом тренутку {{кез}}. Ипак, требало би да напокон имамо нешто конкретно о овоме питању. Слободно се изјасните на повезаној страници. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 00:12, 19. јун 2022. (CEST) == Северномакедонски > македонски == Поздрав Пре него што кренем у измењивање чланака, данас ме је једна измена натерала да погледам и потврдим да иако је држава Северна Македонија, народ је македонски. Не постоје северномакедонци. Уосталом на [https://pravda.rs/2019/2/24/severnomakedonski-ili-makedonski-objavljene-smernice-kako-nazivati-drzavu-i-jezik/ овом извору] пише следеће ''Министарство је саопштило да је званично име земље "Република Северна Македонија" или скраћено "Северна Македоније", док је националност (држављанство) Македонац/држављанин Републике Северне Македоније.'' Јел може неко ботом ово да среди или треба појединачно да се иде ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 18:49, 21. јун 2022. (CEST) :Хвала ти на исказаној иницијативи колега. :Ипак, државна документа и проклемације не обавезују уреднике Википедије. :Покретао сам тему око питања сјеверно/македонски, није се изјаснило довољно уредника, било за или против. Док се не постигне консензус на новој теми, не треба да буде масовних промјена. :Такође, ово није правописно питање, ако не гријешим. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:14, 22. јун 2022. (CEST) ::Колега {{к|Садко}}, зар нам уопште и треба консензус ако је '''држава '''рекла да тако треба да буде ? А што се тиче места, нисам искрено знао где да ставим јер ми не "паше" у било којој другој секцији. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 00:19, 22. јун 2022. (CEST) :::Још једном - државне уредбе и проклемације не обавезују уреднике Википедије, тако је одувјек. У складу са тим, јесте потребно, прије масовне промјене. :::Слободно искористи дио мог текста и аргуметнације на претходној дебати за нову, уколико је каниш покретати. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:24, 22. јун 2022. (CEST) :Држава се зове Северна Македонија. Људи који живе у њој су Македонци, присвојна заменица је остала македонски. Свуда где се име Македонија и њени деривативи користе осим у имену државе, користе се без „северно-”. То је био део договора и не знам зашто је неко то изменио на страници. Ако је било неко гласање, жао ми је што нисам учествовао јер је ово ствар око које не би требало да се води икаква дебата. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:29, 22. јун 2022. (CEST) == [[Мухарем Инће]] == Колико ми је познато, турско „c” се транскрибује као „џ” (Cem — Џем). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:51, 23. јун 2022. (CEST) :Потпуно си у праву, {{к|HoneymoonAve27}} :Чланак премештен и коригован. Оставио сам смерницу чисто ако неко случајно и даље укуца Инће да га пребаци. :Хвала ти на прегледу ! :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 17:10, 23. јун 2022. (CEST) == Држава на олимпијским играма / Држава на Олимпијским играма == Видим да је на неким страницама ''олимпијским'' писано малим, а на неким великим словом. Прилично сам сигуран да су исправни називи „Држава на Олимпијским играма”, или „Држава на Летњим олимпијским играма”, али никако „Држава на олимпијским играма”, пошто нису ''олимпијске игре'' него ''Олимпијске игре'' тј олимпијским није придев него део [[Синтагма_(лингвистика)#Именичка_синтагма|именичке синтагме]]. Како је правилно? Исто питање имам и за пар категорија, нпр. <nowiki>[[Категорија:Државе на олимпијским играма]]</nowiki> и све поткатегорије које су у њу уврштене. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 19:13, 23. јун 2022. (CEST) == Њу(в)ел == Да ли се „Newell” транскрибује као „Њувел” или „Њуел”? [[Њувел|Чланци о насељима]] транскрибовани су као „Њувел”, док су чланци о особама транскрибовани као Њуел ([[Ален Њуел|1]], [[Мајк Њуел|2]], [[Гејб Њуел|3]]). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:30, 24. јун 2022. (CEST) : Према ''Транскрипционом речнику енглеских личних имена'' правилно је „Њуел”. Чланци о насељима су аутоматски насловљивани и често одударају од правилне транскрипције. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 19:58, 24. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Њуел је тачно по свим параметрима (ПСЈ, Вук Караџић, итд.) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 22:46, 25. јун 2022. (CEST) == Rowland == Слично питање као и горе: да ли се „Rowland” транскрибује као „Ровланд” или „Роуланд”? За насеља се користи „Ровланд” ([[Ровланд (Северна Каролина)|1]], [[Ровланд Хајтс (Калифорнија)|2]]), а за особе „Роуланд” ([[Кели Роуланд|1]]). Исто питање и за „Cunningham” — према гуглу је „Канингам”, а према Википедији „[[Канингхам (Канзас)|Канингхам]]”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:15, 27. јун 2022. (CEST) : Према горњем извору „Роуланд”. Транскрипциони речник је, иначе, доступан у електронском облику [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2018/978-86-6065-497-9 овде], па се слободно користи њиме. Што се тиче америчког града, он је ипак Канингхам (јер је подложан транскрипцији према америчком изговору). Сличан пример је Бермингхам, који је забележен у ''Енглеско-српском речнику географских имена''. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:10, 27. јун 2022. (CEST) ::Намерно износим ова питања јер не желим самовољно да премештам чланке, а и не знам да ли је у прошлости договорено да се у поменутим случајевима одступа од правилне транскрипције. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 21:57, 27. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ПСЈ каже да је БОЉЕ ланд него ленд али ја лично не видим како може нешто да буде БОЉЕ од нечега. Ваљда је правило правило а не шта је боље. Ја овде никог нисам чуо да каже ланд за реч "land" него се каже ленд (Нпр. пис оф ленд - парче земље). Исто важи и за другу реч да је БОЉЕ хам него хем а ја никог нисам чуо да кажем хам него хем тако да ја стварно не знам шта бих ти рекао по овом питању јер ни сами ПСЈ који је @[[Корисник:Aca|Aca]] референцирао није јасан јер он каже да је нешто боље од нечега што баш и не улива дојам да је нешто ПРАВИЛНО а нешто НЕПРАВИЛНО. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 17:04, 28. јун 2022. (CEST) == СПФ1934-Шведска == Поздрав свима, Радим на [[Шаблон:СПФ1934-Шведска|шаблону за шведску репрезентацију са СП 1934]]. и треба ми мала помоћ. Може ли неко да ми каже како се правилно каже име [[:en:Helge_Liljebjörn|овог фудбалера]] ? Хвала унапред на свакој помоћи [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 22:34, 30. јун 2022. (CEST) : Хелге Лиљебјерн? — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:25, 30. јун 2022. (CEST) :Хелге Лиљебјерн [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:24, 1. јул 2022. (CEST) == Лезбејка и лезбијка == Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Залажем се за употребу једино исправне варијанте, која тако има шансу да се запати у свакодневном говору. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:28, 20. јул 2022. (CEST) 7r0mfdqwg8dr9puowuzlmur4iu2see8 4 41459 25114137 24919441 2022-07-19T15:06:48Z Bojan Cvetanović 164939 /* 2022. */ wikitext text/x-wiki {{пречица|ВП:ОСЈ}} С обзиром да се [[Википедија]] и [[Задужбина Викимедија]] шире из дана у дан, постало је неопходно обраћати се јавности, правити разне пројекте, одржавати предавања, семинаре, давати саопштења, интервјуе и слично. Овде се налази списак свега тога, оно што потпада под категорију '''односи са јавношћу'''. Овај списак је непотпун и било би добро да га свако допуни кад наиђе на неко релевантно медијско извештавање везано за Википедију. == 2022. == Википедија на српском језику је у нову 2022. годину ушла са '''653.510''' чланака. * 14. јануар — Такмичење додавања референци на Википедији од 15. јануара до 5. фебруара 2022 — [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/takmicenje-dodavanja-referenci-na-vikipediji-od-15-januara-do-5-februara-2022/ Данас], [https://rtv.rs/sr%20lat/drustvo/vikimedija-takmicenje-uredjivana-referenci-otvoreno-od-sutra%201305594.html РТВ], [http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=710905 Танјуг]. * 17. јануар — За емисију [https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/4667318/pomoc-beskucnicima-tokom-hladnih-dana.html „Ухвати дан”] Радио Београда 1, на тему такмичења додавања референци на Википедији говорила је Горана Гомирац из Викимедије Србије — [http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=128325&Itemid=0 Радио Београд]. : — Викимедија организује такмичење уређивања референци — [https://www.rebelgrade.com/vikimedija-takmicenje-2022/ Rebelgrade]. * 20. јануар — У оквиру дневника ТВ Пирот емитован је [https://tvpirot.rs/2022/01/20/brojni-clanci-o-pirotu-na-vikipediji-kroz-projekat-vikipedijanac-stazista/ прилог] о реализацији пројекта „Википедијанац стажиста” у Народној библиотеци Пирот. * 25. јануар — Викитривиа — [https://pcpress.rs/wikitrivia-testirajte-svoje-znanje-iz-istorije/ PC Press]. * 26. јануар — Викитривиа — [http://oradio.rs/sr/vesti/lifestyle/tehnologija/wikitrivia-jednostavna-igra-za-ljubitelje-istorije-11006.html Орадио]. * 9. фебруар — Википедија на српском прва по доприносу проверљивости података на Википедији — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=715878 Танјуг], [https://rtv.rs/sr%20lat/drustvo/srbija-prva-po-doprinosu-poverljivosti-podataka-na-vikipediji%201312999.html РТВ], [https://www.euronews.rs/magazin/tehnologija/36805/srpska-vikipedija-na-prvom-mestu-po-doprinosu-proverljivosti-clanaka/vest Еуроњуз Србија], [http://89.111.245.19/novosti/976755/vikipedija-na-srpskom-drugi-put-najbolja-na-svijetu.htm СРНА], [https://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/internet/Vikipedija-na-srpskom-drugi-put-najbolja-na-svijetu/703982 Независне новине], [http://www.poslovnojutro.com/tekst/informacione%20tehnologije/srbija-prva-po-doprinosu-poverljivosti-podataka-na-vikipediji-152064 Пословно јутро], [https://ogledalo.rs/srbi-prvi-u-svetu-po-doprinosu-proverljivosti-informacija-na-vikipediji/ Интернет огледало], [http://gledaj.rs/vesti/top-news/srbija-prva-po-doprinosu-poverljivosti-podataka-na-vikipediji/13606 gledaj.rs]. : — Панчевка је најбоља уредница Википедије — [https://013info.rs/vesti/drustvo/pancevka-je-najbolja-urednica-vikipedije-0 013 инфо]. * 10. фебруар — Гошћа емисије „Вести у 11” телевизије Танјуг, Горана Гомирац, говорила је о успеху заједнице Википедије на српском језику у оквиру међународне кампање „1либ1реф”. : — Википедија на српском други пут најбоља на свету — [https://rs.sputniknews.com/20220210/vikipedija-na-srpskom-drugi-put-najbolja-na-svetu-1134204364.html Спутњик]. * 14. фебруар — Жана Гњатовић, библиотекар сомборске библиотеке, друга на свету — [http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/6476-zana-gnjatovic-bibliotekar-somborske-biblioteke-druga-na-svetu Нови Радио Сомбор]. * 16. фебруар — У оквиру рубрике „Догодило се 16. фебруара” штампаног издања листа „Вести” помиње се стварање Википедије на српском језику 2003. године. * 17. фебруар — Први по доприносу проверљивости информација — Просветни преглед. : — Википедија у образовном окружењу — Просветни преглед. * 20. фебруар — Млада Николина из Панчева је најбоља уредница Википедије на свету — [https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3459147-mlada-nikolina-iz-panceva-je-najbolja-urednica-vikipedije-na-svetu-nagradu-posvetila-tati-kog-vise-nema Телеграф]. * 28. фебруар — Уредница Жана Гњатовић говорила је за [https://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/somborska-biblioteka-obelezava-nacionalni-dan-knjige-popustom-na-uclanjenje_1318353.html Радио-телевизију Војводине] о успеху „1либ1реф” кампање на Википедији на српском језику. * 3. март — Пета Викигеп кампања на Википедији на српском језику — Просветни преглед (страна 17 штампаног издања). * 4. март — Кремљ разматра блокаду Википедије на руском језику — [https://www.danas.rs/svet/kremlj-razmatra-blokadu-ruske-vikipedije/ Данас], [https://novimagazin.rs/svet/268166-kremlj-razmatra-blokadu-ruske-vikipedije Нови магазин]. * 5. март — Kо контролише Википедију и како је 25 уредника довело тим из Србије на прво место по проверљивости чланака — [https://www.euronews.rs/magazin/tehnologija/38143/ko-kontrolise-vikipediju-i-kako-je-25-urednika-dovelo-tim-iz-srbije-na-prvo-mesto-po-proverljivosti-clanaka/vest Еуроњуз Србија], [https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/ko-puni-vikipediju-na-srpskom-kako-se-kontrolisu-sadrzaji-i-kako-je-tim-od-25-ljudi/pq646jb Блиц]. * 6. март — [https://www.kurir.rs/zabava/kultura/3886081/serija-blok-27 Курир] је писао о најчешће претраживаним појмовима на Википедији и серији „[[Блок 27]]”. * 8. март — Русија прети да ће забранити Википедију у земљи — [https://nova.rs/it/rusija-preti-da-ce-zabraniti-vikipediju-u-zemlji/ Нова]. * 14. март — Истакнути уредник Википедије ухапшен у Белорусији — [https://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/3470733-istaknuti-urednik-wikipedije-uhapsen-u-belorusiji-optuzen-za-distribuciju-laznih-antiruskih-informacija Телеграф], [https://happytv.rs/vesti/svet/340311/istaknuti-urednik-wikipedia-naloga-uhap%C5%A1en-zbog-distribucije-la%C5%BEnih-antiruskih-informacija?nav=aside-recommended Хепи ТВ], [https://www.espreso.co.rs/svet/planeta/1003687/slavni-urednik-vikipedije-dobio-opasnu-kaznu Еспресо]. * 24. март — Портал „[Https://www.srpskadijaspora.info/nagrade-za-najbolje-srednjoskolce-u-projektu-upoznajte-srbiju/ Српска дијаспора]” објавио је вест о пројекту „Упознајте Србију” — Током наведеног пројекта, ђаци македонских школа су писали, допуњавали и преводили на македонски језик чланке о Србији на Википедији, са акцентом на теме из историје, географије и културе Србије. * 30. март — [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2022.|Међународни уређивачки маратон на Википедији поводом Светског дана рома]] — [http://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/161449-medjunarodni-uredjivacki-maraton-na-vikipediji-povodom-svetskog-dana-roma Бета], [http://rs.n1info.com/scitech/medjunarodni-uredjivacki-maraton-na-vikipediji-povodom-svetskog-dana-roma/ Н1], [http://www.danas.rs/vesti/drustvo/medjunarodni-uredjivacki-maraton-na-vikipediji-povodom-svetskog-dana-roma/ Данас], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=725437 Танјуг], [http://www.krstarica.com/vesti/srbija/medjunarodni-uredjivacki-maraton-na-vikipediji-povodom-svetskog-dana-roma/ Крстарица], [https://srbijainfo.rs/najnovije_vesti?id_vest=826775 Србија инфо]. * 5. април — Допуњавање чланака о ромском идентитету — Дневник (страна 7 штампаног издања). : — У оквиру емисије „[https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/4760665/obukom-do-raznih-zanimanja.html Романо Тхем]” Радио Београда 1 поменут је уређивачки маратон поводом Светског дана Рома. : — Руско регулаторно тело за јавне комуникације тражи да се са Википедије уклоне нетачне информације везане за ситуацију у Украјини — [http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=726717 Танјуг], [http://www.blic.rs/vesti/svet/roskomnadzor-vikipedija-da-ukloni-netacne-informacije-vezano-za-situaciju-u-ukrajni/03j89v7 Блиц], [https://www.politika.rs/sr/clanak/504008/Roskomnadzor-trazi-da-Vikipedija-ukloni-netacne-informacije Политика], [https://www.espreso.co.rs/svet/planeta/1018679/rusija-optuzila-vikipediju-za-sirenje-laznih-informacija Еспресо], [https://www.srbijadanas.com/ukrajina/vesti/snazan-odgovor-moskve-ova-zapadna-kompanija-dolazi-pod-udar-rusije-2022-04-05 Србија данас], [https://www.krstarica.com/vesti/svet/roskomnadzor-vikipedia-da-ukloni-netacne-informacije/ Крстарица], [https://bilten.rs/roskomnadzor-vikipedija-da-ukloni-netacne-informacije/ Билтен]. * 16. мај — Топ 10 најтраженијих српских серија на Википедији 2021. године — [https://filmitv.rs/2022/05/16/top-10-najtrazenije-srpske-serije-na-vikipediji-2021-tajne-vinove-loze-druge-a-evo-ko-je-ubedljivo-prvi/ Филм и ТВ]. * 24. мај — Ниш, Википедија и прекрајање историје - ко својата порекло имена града — [https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Nis-Vikipedija-i-prekrajanje-istorije-ko-svojata-poreklo-imena-grada.sr.html Јужне вести]. * 3. јун — Занимљивости: Викилајв 2022 - шеста конференција уредника и уредница Википедије — [http://www.noviradiosombor.com/vesti/kultura/item/6960-zanimljivosti-vikilajv-2022-sesta-konferencija-urednika-i-urednica-vikipedije Нови Радио Сомбор]. * 8. јун — Власотиначки гимназијалац најмлађи предавач на конференцији Википедије у Београду — [https://jugmedia.rs/vlasotinacki-gimnazijalac-najmladji-predavac-na-konferenciji-vikipedije-u-beogradu/ ЈуГмедиа]. * 12. јун — Гимназијалац из Власотинца Александар Живковић најмлађи предавач на шестој конференцији „Википедије“ — [https://medijacentar016.com/index.php/2022/06/11/gimnazijalac-iz-vlasotinca-aleksandar-zivkovic-najmladji-predavac-na-sestoj-konferenciji-vikipedije/ Медија центар 016]. * 13. јун — Руски суд казнио Википедију са 88.000 долара јер „шири дезинформације о рату” — [https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/308501/Ruski-sud-kaznio-Vikipediju-sa-88000-dolara-jer-siri-dezinformacije-o-ratu.html 021.рс], [https://www.slobodnaevropa.org/a/wikipedia-rusija-ukrajina/31896054.html Слободна Европа]. * 20. јун — [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана избеглица 2022.|Међународни уређивачки маратон на Википедији поводом Светског дана избеглица]] — ТВ Прва (прилог у оквиру емисије 150 минута), Политика (страна 7 штампаног издања) * 21. јун — У оквиру емисије „Дигиталне иконе” Радио Београда, Невена Рудинац из Викимедије Србије говорила је о уређивачком маратону поводом Светског дана избеглица — [http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=130155&Itemid=0 Радио Београд], [https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4854324/iz-sveta-informacionih-tehnologija.html РТС]. * 30. јун — Хаос на Википедији: Мистериозна Кинескиња годинама фабриковала чланке из руске историје — [https://objektiv.rs/vest/1174685/haos-na-wikipediji-misteriozna-kineskinja-godinama-fabrikovala-clanke-iz-ruske-istorije/ Објектив]. * 6. јул — Највећа превара на Википедији: Кинеска домаћица годинама писала лажну историју Русије — [https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2022&mm=07&dd=06&nav%20id=2181453 Б92]. * 15. јул — Википедија и Мета удружили снаге у борби против лажних информација — [https://www.benchmark.rs/vesti/wikipedia_i_meta_udruzili_snage_u_borbi_protiv_laznih_informacija-91932 Бенчмарк], [https://www.b92.net/tehnopolis/internet/meta-razvija-vestacku-inteligenciju-za-borbu-protiv-laznih-vesti-2185375 Б92]. == 2021. == Википедија на српском језику је у нову 2021. годину ушла са '''641.590''' чланака. * 11. јануар — Википедија обележава 20 година постојања — [https://fonet.rs/magazin/35904979/vikipedija-slavi-20-rodjendan.html ФоНет], [http://www.uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/109825/vikipedija-obelezava-20-godina-postojanja.html УНС], [https://www.nedeljnik.rs/majka-svih-nauka-slavi-jubilej-vikipedija-obelezava-dve-decenije-postojanja/ Недељник], [https://www.danas.rs/drustvo/vikipedija-obelezava-20-godina-postojanja/ Данас], [https://www.ekapija.com/news/3136374/vikipedija-obelezava-20-godina-postojanja-15-januara-onlajn-okupljanje-volontera-saradnika-i еКапија], [https://novimagazin.rs/nauka-i-tehnologija/237413-vikipedija-obelezava-20-godina-postojanja Нови магазин], [https://www.autonomija.info/vikipedija-obelezava-20-godina-postojanja.html Аутономија], [http://balkantv.rs/vikipedija-obelezava-20-godina-postojanja/ Балкан ТВ], [http://www.advertiser-serbia.com/wikipedia-obelezava-20-godina-postojanja/ advertiser-serbia.com], [https://www.atastars.rs/vesti-ostalo/kultura/298644-20-godina-postojanja-vikipedije/ АТА Старс]. * 12. јануар — Википедија обележава 20 година постојања — [https://rs.n1info.com/scitech/vikipedija-obelezava-20-godina-postojanja/ Н1], [https://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/3287622-wikipedia-20-godina Телеграф], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=621496 Танјуг], [https://www.cenzolovka.rs/scena/vikipedija-obelezava-20-godina-postojanja/ Цензоловка], [https://noizz.rs/lifestyle/najlude-stvari-koje-smo-procitali-na-vikipediji/p5s58hg Ноиз], [https://mondo.ba/MobIT/Vijesti/a1015937/Vikipedija-slavi-20.-rodjendan.html Мондо], [http://www.rtcg.me/magazin/tehnologija/306263/vikipedija-slavi-20-rodjendan.html РТЦГ], [https://24sedam.rs/slobodno-vreme/onlajn-proslava-20-rodjendana-vikipedije/ 24седам]. : — Обележавање 20 година постојања Википедије је поменуто у емисији „Културни кругови” Радио Београда 2. * 13. јануар — Википедија обележава 20 година постојања — Блиц (страна 8), [https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2021&mm=01&nav_id=1794171 Б92], [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/954295/dve-decenije-vikipedije-dalje-zauzima-prvo-mesto-posecenosti-kao-neprofitni-sajt Новости], [https://online-news.rs/2021/01/13/wikipedia-puni-20-godina-organizuje-se-i-onlajn-proslava/ online-news.rs]. : — Такмичење #1Lib1Ref — [https://rs.n1info.com/scitech/vikimedije-srbije-i-rs-pridruzuju-se-takmicenju-u-dodavanju-novih-referenci/ Н1], [https://www.atastars.rs/vesti-ostalo/u-trendu/298765-1lib1ref-kampanja-krece-na-vikipedijin-20-rodjendan/ АТА Старс]. * 14. јануар — Такмичење #1Lib1Ref — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=622157 Танјуг], Данас (страна 3 штампаног издања), [https://www.dnevnik.rs/index.php/kultura/naslovi/takmicene-1lib1ref-vikimedije-srbije-14-01-2021 Дневник]. : — Википедија пуни 20 година — [https://www.srbijadanas.com/it/vesti/wikipedia-puni-20-godina-organizuje-se-i-onlajn-proslava-2021-01-14 Србија данас]. * 15. јануар — Википедија слави 20. рођендан — [http://www.politika.rs/sr/clanak/470851/Vikipedija-obelezava-20-godina-postojanja Политика] (насловна и страна 8 штампаног издања), [https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/4222409/vikipedija-20-godina-postojanja.html РТС], [https://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/3289176-wikipedia-20-rodjendan Телеграф], [http://informer.rs/tv-in/magazin/578998/puni-tek-zna-sve-tajne-ovog-sveta-proverite-mozda-zna-nesto-vama Информер], [https://balkans.aljazeera.net/news/technology/2021/1/15/wikipedija-dinosaurus-nekomercijalnog-interneta-i-najveca-enciklopedija Ал Џазира Балканс], [https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/vikipedija-20-rodjendan-od-poruke-dobro-dosao-svete-do-najvece-onlajn-enciklopedije/ Данас], [https://www.021.rs/story/BBC/263615/Vikipedija-20-rodjendan-Od-poruke-Dobro-dosao-svete-do-najvece-onlajn-enciklopedije.html 021], [https://rtvbiser.rs/vikipedija-proslavlja-20-rodjendan-onlajn-okupljanjem-volontera-saradnika-i-partnera/ РТВ Бисер], [https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-55663715 БиБиСи на српском], [https://javniservis.net/mediji/mediji-iz-sveta-na-sh-jeziku/bbc/vikipedija-20-rodendan-od-poruke-dobro-dosao-svete-do-najvece-onlajn-enciklopedije/ Јавни сервис], [https://redportal.rs/cooltura/9461/slavljenica-vikipedijin-20-rodjendan-?? Ред]. : — Поводом рођендана Википедије и кампање #1Lib1Ref, Горана Гомирац је дала интервју за [https://tvin.informer.rs/tv-in/magazin/578998/puni-tek-20-zna-sve-tajne-ovog-sveta-proverite-mozda-zna-nesto-vama ТВ ИН]. : — Прослава 20. рођендана Википедије је поменута у оквиру емисије „Буђење са Горицом и Драганом” на радију С2. : — Дојче веле је поводом рођендана Википедије објавио чланак под називом „[https://www.dw.com/sr/osam-stvari-koje-treba-znati-o-vikipediji/a-56237519?maca=ser-rss-ser-all-1494-rdf Осам ствари које треба знати о Википедији]”. : — Такмичење #1Lib1Ref — [https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/706061/danas-pocinje-takmicenje-1lib1ref-vikimedije-srbije-i-trajace-do-5-februara-evo-ko-ce-sve-moci-da-ucestvuje Еспресо], [https://www.nasiusvetu.com/vesti/140465/domaci-urednici-imaju-sjajne-rezultate-pocinje-takmicenje-1lib1ref-vikimedije-srbije9914/ Наши у свету], [https://redportal.rs/sta-je-biiilo/9402/pocinje-takmicenje-1lib1ref--vikimedije-srbije Ред]. * 16. јануар — Википедија слави 20. рођендан — Блиц (страна 32 штампаног издања), Информер (страна 21 штампаног издања), [https://www.originalmagazin.com/originalne-price/budi-uspesan/kako-je-nastala-wikipedia/ Оригинал магазин]. : — На порталу „[https://www.danubeogradu.rs/2021/01/vikend-u-beogradu-16-i-17-januar-2021/ Дан у Београду]” поменуто је такмичење у додавању референци #1Lib1Ref. * 17. јануар — Википедијо, срећан ти 20. рођендан — [https://bizniscentar.net/blog/wikipedia-srecan-ti-20-rodjendan bizniscentar.net]. * 21. јануар — Две деценије Википедије: Највећа ризница слободног знања — Просветни преглед (страна 17). * 2. фебруар — Википедија усвојила нови кодекс понашања у борби против дезинформација — [https://beta.rs/tehnologija/tehnologija-it/141000-vikipedija-usvojila-novi-kodeks-ponasanja-u-borbi-protiv-dezinformacija Бета], [https://rs.n1info.com/scitech/vikipedija-predstavila-kodeks-ponasanja-za-zaustavljanje-dezinformacija/ Н1], [https://www.danas.rs/svet/vikipedija-usvojila-novi-kodeks-ponasanja-u-borbi-protiv-dezinformacija/ Данас], [https://www.021.rs/story/Info/Nauka-i-tehnologija/265193/Vikipedija-usvojila-novi-kodeks-ponasanja-u-borbi-protiv-dezinformacija.html 021], [https://www.krstarica.com/zivot/tehnika/vikipedija-usvojila-novi-kodeks-ponasanja-u-borbi-protiv-dezinformacija/ Крстарица], [https://www.bizlife.rs/vikipedia-se-cisti-od-dezinformacija/ Биз лајф], [https://novimagazin.rs/nauka-i-tehnologija/239186-vikipedija-usvojila-novi-kodeks-ponasanja-u-borbi-protiv-dezinformacija Нови магазин]. * 3. фебруар — Википедија усвојила нови кодекс понашања у борби против дезинформација — [https://www.uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/111379/vikipedija-usvojila-novi-kodeks-ponasanja-u-borbi-protiv-dezinformacija.html УНС], [http://www.nuns.rs/info/news/52165/vikipedija-usvojila-novi-kodeks-ponasanja-u-borbi-protiv-dezinformacija.html НУНС], [https://redportal.rs/time-machine/11056/vikipedija-usvojila-novi-kodeks-ponasanja-u-borbi-protiv-dezinformacija Ред], [https://www.vugla.com/vikipedija-predstavila-kodeks-ponasanja-za-zaustavljanje-dezinformacija.html Вугла], [http://www.radiostoplus.com/item/30952 Радио Сто плус], [https://www.cenzolovka.rs/svet/vikipedija-usvojila-novi-kodeks-ponasanja-u-borbi-protiv-dezinformacija/ Цензоловка], [http://www.energyobserver.com/sr/post/28012 Energyobserver], [http://www.advertiser-serbia.com/wikipedia-usvojila-novi-kodeks-ponasanja-u-borbi-protiv-dezinformacija/ advertiser-serbia.com], [https://www.biznis24.rs/biznis/vikipedia-se-cisti-od-dezinformacija/ biznis24.rs]. * 4. фебруар — Википедија усвојила нови кодекс понашања у борби против дезинформација — [https://www.autonomija.info/vikipedija-usvojila-novi-kodeks-ponasanja-u-borbi-protiv-dezinformacija.html Аутономија], [https://www.industrija.rs/vesti/clanak/wikipedia-je-uvela-kodeks-ponasanja-kako-bi-zaustavila-dezinformacije Индустрија]. * 8. фебруар — Википедија на српском на првом месту у свету по броју унетих нових референци — [https://rs.n1info.com/scitech/vikipedija-na-srpskom-na-prvom-mestu-u-svetu-po-broju-unetih-novih-referenci/ Н1], [https://www.danas.rs/drustvo/vikipedija-na-srpskom-zauzela-na-prvo-mesto-po-doprinosu-proverljivosti-clanaka-na-vikipediji/ Данас], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/zanimljivosti/vikipedija-na-srpskom-prva-po-doprinosu-proverljivosti-clanaka_1206677.html РТВ], [https://fonet.rs/drustvo/35918977/doprinos-srbije.html ФоНет], [https://luftika.rs/srpska-vikipedija-je-najpouzdaniji-izvor-na-ovoj-platformi/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=srpska-vikipedija-je-najpouzdaniji-izvor-na-ovoj-platformi Луфтика], [https://www.k-013.com/news/tehnologija/vikipedija-na-srpskom-prva-po-doprinosu-proverljivosti-clanaka.html К-013], [https://www.okradio.rs/vesti/lokalne/vikipedija-na-srpskom-prva-po-doprinosu-proverljivosti-clanaka_82867.html ОК радио], [https://www.cemaforum.rs/sr/vest/2921/Vikipedija-na-srpskom-zauzela-prvo-mesto-po-doprinosu-proverljivosti-%C4%8Dlanaka-na-Vikipediji/ ЦЕМА], [https://www.glassrpske.com/cir/tehnologija/informatika/vikipedija-na-srpskom-prva-u-svijetu-po-provjerljivosti-informacija/349774 Глас Српске], [https://www.paleinfo.com/vikipedija-na-srpskom-prva-u-svijetu-po-provjerljivosti-informacija/ Палеинфо], [https://mojahercegovina.com/vikipedija-na-srpskom-pobjednik-takmicenja-1lib1ref-ljubinjska-biblioteka-dr-ljubo-mihic-dio-pobjednickog-tima/ Моја Херцеговина]. * 9. фебруар — Википедија на српском са највише нових референци — [http://www.seecult.org/vest/vikipedija-na-srpskom-sa-najvise-novih-referenci SEECult]. * 10. фебруар — Википедија на српском прва у доприносу поузданости података — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=629613 Танјуг], [https://www.dnevnik.rs/drustvo/vikipedija-na-srpskom-prva-u-doprinosu-pouzdanosti-podataka-10-02-2021 Дневник], [https://www.srbijadanas.com/biz/obrazovanje/veliki-uspeh-srbije-na-jos-jednom-polju-stranica-na-vikipediji-na-nasem-jeziku-na-prvom-mestu-po-2021-02-10 Србија Данас], [https://www.alo.rs/razbibriga/zanimljivosti/zauzela-prvo-mesto-evo-i-zbog-cega/383867/vest Ало]. * 11. фебруар — Википедија на српском прва у доприносу поузданости података — [https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/knjige-stripovi/3300430-vikipedija-na-srpskom-prva-u-doprinosu-pouzdanosti-podataka Телеграф], [https://redportal.rs/cooltura/11699/vikipedija-na- Ред], [https://www.025.rs/vikipedija-na-srpskom-prva-u-doprinosu-pouzdanosti-podataka/ 025.rs]. : — Википедија на српском обележава 18 година постојања — [https://rs.n1info.com/scitech/vikipedija-na-srpskom-obelezava-18-godina-postojanja/ Н1], [https://www.021.rs/story/Info/Zanimljivosti/265918/Vikipedija-na-srpskom-obelezava-18-godina-postojanja.html 021]. * 12. фебруар — Емисија „Рано јутро” на Хепи телевизији емитовала је прилог о успеху заједнице Википедије на српском језику у оквиру кампање „1Либ1Реф”. : — Википедија на српском обележава 18 година постојања — [https://www.vugla.com/vikipedija-na-srpskom-obelezava-18-godina-postojanja.html Вугла], [https://report.rs/2021/02/12/vikipedija-na-srpskom-obelezava-18-godina-postojanja/ Репорт]. * 13. фебруар — Википедија на српском обележава 18 година постојања — [https://www.atastars.rs/vesti-ostalo/kultura/300200-proslava-18-godina-vikipedije-na-srpskom-jeziku/ АТА Старс]. * 16. фебруар — Википедија на српском достигла пунолетство — [https://bizniscentar.net/blog/wikipedia-na-srpskom-dostigla-punoletstvo Бизнис центар]. * 17. фебруар — Википедија на српском језику прославила 18 година постојања — [https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-18-rodjendan-samo-u-prosloj-godini-bilo-je-vise-od/bvj1dtl Блиц], [https://www.novosti.rs/vesti/panorama/966156/proslavila-punoletstvo-vikipedija-srpskom-jeziku-veceras-zvanicni-postoji-punih-18-godina-postojanja Новости], [http://www.politika.rs/sr/clanak/473182/Vikipedija-na-srpskom-jeziku-18-godina-postojanja Политика], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/vikipedija-na-srpskom-jeziku-18-godina-postojanja_1209972.html РТВ], [https://www.k-013.com/news/zanimljivosti/vikipedija-na-srpskom-jeziku-18-godina-postojanja.html К-013], [https://www.dnevnik.rs/magazin/zanimljivosti/vikipedija-na-srpskom-jeziku-18-godina-postojana-17-02-2021 Дневник], [http://tanjug.rs/multimedia.aspx?izb=v&&GalID=502033 Танјуг], [https://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/internet/Wikipedia-na-srpskom-jeziku-proslavila-punoljetstvo/646941 Независне]. * 18. фебруар — Википедија на српском језику прославила 18 година постојања — [https://nova.rs/it/sta-su-srbi-najvise-citali-na-domacoj-vikipediji/ Нова], [https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2021&mm=02&nav_id=1813840 Б92], [https://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/3303675-ima-ih-642850-a-tokom-prosle-godine-ste-sigurno-bili-bar-jedan-od-619-miliona-klikova-na-njih Телеграф], [https://rtvsunce.com/vikipedija-na-srpskom-jeziku-proslavila-18-godina-postojanja/ РТВ Сунце], [https://www.vugla.com/sta-su-srbi-najvise-citali-na-domacoj-vikipediji.html Вугла], [https://online-news.rs/2021/02/18/wikipedia-na-srpskom-proslavila-punoletstvo-sta-smo-najvise-citali/ online-news.rs], [https://www.bastabalkana.com/2021/02/vikipedija-na-srpskom-jeziku-18-godina-postojanja/ Башта Балкана]. : — Панчевка је најбоља уредница Википедије — [https://013info.rs/vesti/drustvo/pancevka-je-najbolja-urednica-vikipedije 013инфо]. : — Велики успех Викимедије Србије у уређивању Википедије: Највећи допринос поузданости информација — Просветни преглед (страна 17). * 19. фебруар — Википедија на српском језику прославила 18 година постојања — [https://urbancityradio.org/wikipedia-na-srpskom-proslavila-punoletstvo/ Урбан сити]. : — Има их 642.850, а током прошле године сте сигурно били бар један од 619 милиона кликова на њих — [https://report.rs/2021/02/19/ima-ih-642-850-a-tokom-prosle-godine-ste-sigurno-bili-bar-jedan/ Репорт], [https://www.vugla.com/ima-ih-642-850-a-tokom-prosle-godine-ste-sigurno-bili-bar-jedan-od-619-miliona-klikova-na-njih.html Вугла]. * 1. март — Уређивачки маратон на Википедији — Политика (страна 7) * 2. март — [[Марко Гобељић|Гобељић]] има невероватан профил на Википедији — [https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3308474-marko-gobeljic-vikipedija-profil Телеграф]. * 3. март — Ивана Маџаревић је у емисији „[https://www.prva.rs/web-tv/emisija/150-minuta/88667/150-minuta-03032021/321206/3-deo 150 минута]” телевизије Прва говорила о уређивачком маратону поводом Међународног дана Жена. * 4. март — Пунолетство Википедије на српском — Просветни преглед (страна 16). : — Викигеп кампања Викимедије: Покажимо утицај жена — Просветни преглед (страна 17). * 8. март — Викигеп маратон за већи број женских биографија на Википедији — [https://www.slobodnaevropa.org/a/vikigep-maraton-za-ve%C4%87i-broj-%C5%BEenskih-biografija-na-vikipediji-/31139125.html Радио Слободна Европа], [https://javniservis.net/mediji/mediji-iz-sveta-na-sh-jeziku/radio-slobodna-evropa/vikigep-maraton-za-veci-broj-zenskih-biografija-na-vikipediji/ Јавни сервис]. * 9. март — [https://www.slobodnaevropa.org/a/31116378.html Најава јутарњег програма] за Србију Радија Слободна Европа: Чућете и људе из Србије који су учествовали у маратону за писање биографија жена на Википедији. * 12. март — Гошће [https://soundcloud.com/kcljub/21-veni-wikipedi-vici подкаста КЦ ЉУБ], Ивана Маџаревић и Горана Гомирац, говориле су о Википедији. * 16. март — Почетак краја Ендехапедије — [https://www.portalnovosti.com/pocetak-kraja-endehapedije Портал Новости], [https://www.autonomija.info/pocetak-kraja-endehapedije.html Аутономија]. * 17. март — [https://www.kurir.rs/region/hrvatska/3646847/ustase-su-kindapovale-hrvatsku-vikipediju-evo-kako-je-izgledala-borba-da-se-desnicari-sklone-sa-mesta-administratora Курир] је известио о дешавањима на Википедији на хрватском језику. * 18—25. марта — Задужбина Викимедија покреће плаћену услугу намењену компанијама које се ослањају на податке са Википедије — [http://www.advertiser-serbia.com/wikimedia-pokrece-placenu-uslugu-namenjenu-velikim-kompanijama/ advertiser-serbia.com], [https://objektiv.rs/vest/561136/wikipedia-ce-uskoro-naplacivati-svoju-uslugu-ko-ce-otvoriti-novcanik/ Објектив], [https://www.dnevno.rs/muska-zona/da-li-biste-otvorili-novcanik-jedan-od-najpopularnijih-sajtova-uskoro-pocinje-naplacivanje/ Дневно], [https://www.srbijadanas.com/it/vesti/vikipedija-ce-uskoro-naplacivati-svoju-uslugu-ko-ce-otvoriti-novcanik-2021-03-19 Србија Данас], [https://pcpress.rs/wikimedia-lansira-placeni-servis-za-velike-kompanije/ PC Press], [https://www.mobilni.info/wikimedia-lansira-placeni-servis-za-velike-kompanije/ mobilni.info]. * 1. април — Уређивачки маратон на Википедији поводом Светског дана Рома — [https://www.izlazak.com/knjige-i-stripovi/24075-uredivacki-maraton-na-vikipediji-povodom-svetskog-dana-roma Излазак]. * 6. април — Демонтажа ревизионистичких садржаја на Википедији на хрватском језику — [https://www.slobodnaevropa.org/a/demonta%C5%BEa-revizionisti%C4%8Dkih-sadr%C5%BEaja-u-hrvatskoj-wikipediji/31189567.html Радио Слободна Европа]. * 10. април — Бојан Цветановић дао је изјаву за радио „Ромски дукат” из Чикага у вези са организацијом и резултатима уређивачког маратона на Википедији поводом Светског дана Рома. * 22. април — Ивана Маџаревић је у емисији „[https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/4340497/.html Фамилиологија: Корак ка науци]” Радио Београда 1 дала изјаву поводом [[Википедија:Уређивачки маратон о животној средини 2021|уређивачког маратона о животној средини]]. * 5. мај — У оквиру чланка „Ове тајне лого знакова сигурно нисте знали”, поменуте су занимљивости везане за лого Википедије — [https://www.glas-javnosti.rs/zanimljivosti/sta-znaci-zagrizena-jabuka-mekdonalds-ove-tajne-logo-znakova-sigurno-niste-znali-foto-3189 Глас јавности]. * 7. јун — Коме смета босанска историја на Википедији? — [https://www.autonomija.info/kome-smeta-bosanska-historija-na-wikipediji.html Аутономија]. * 14. јун — Тамна страна Википедије — [https://www.037info.net/tamna-strana-vikipedije/ 037инфо]. * 18. јун — Панчевка освојила награду за рад на Википедији — [http://013info.rs/vesti/drustvo/pancevka-osvojila-nagradu-za-rad-na-vikipediji 013инфо]. * 21. јун — Задужбина Викимедија блокирала администратора Википедије на хрватском језику — [https://www.telegraf.rs/vesti/jugosfera/3354443-wikimedia-odstranila-administratora-hrvatske-wikipedie-jer-je-promovisao-desnicarske-ideje Телеграф], [https://www.alo.rs/svet/region/516484/banovan-urednik-hrvatske-vikipedije-skandal-trese-komsiluk-medunarodna-javnost-ih-uhvatila-u-uzasnoj-prevari/vest Ало], [https://www.srbijadanas.com/vesti/svet/skandal-ustasa-uredivao-hrvatsku-vikipediju-pisao-pozitivne-tekstove-zlocinima-ndh-i-nacistima-2021-06-21 Србија данас], [https://www.blic.rs/vesti/svet/ustasa-skoro-10-godina-uredjivao-vikipediju-konacno-banovan-urednik-hrvatske/hxe7sr9 Блиц], [https://www.novosti.rs/planeta/region/1009405/sirio-ustasku-ideologiju-banovan-hrvatski-urednik-vikipedije-forsirao-pozitivne-tekstove-ndh Новости], [http://happytv.rs/vesti/region/299730/banovan-urednik-hrvatske-vikipedije-skandal-trese-kom%C5%A1ije-uhva%C4%87eni-u-jezivoj-prevari Хепи], [https://redportal.rs/balkan/24011/banovan-urednik-hrvatske-vikipedije-forsirao-pozitivne-tekstove-o-ndh-i-nacistima Ред], [https://www.pravda.rs/lat/2021/6/21/zabranjen-rad-uredniku-hrvatske-vikipedije-pisao-neprihvatljive-tekstove-o-zlocinima-ndh-i-nacistima/ Правда], [https://www.glas-javnosti.rs/hrvatska/zabranjen-rad-hrvatskom-uredniku-koji-je-10-godina-uredivao-vikipediju-pisao-pozitivno-o-ndh-i-nacistima-6299 Глас јавности]. * 22. јун — Задужбина Викимедија блокирала администратора Википедије на хрватском језику — [https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ndh-pedija-kako-je-ustasa-pod-nadimkom-kubura-okupirao-hrvatsku-vikipediju-i-na-njoj/5c3h7g9 Блиц], [https://www.republika.rs/vesti/drustvo/286845/skandal-ustanovljeno-ustase-vise-godina-cuvenoj-vikipediji-umivale-hrvatske-zlocine-pod-lupom-srpski-administratori Република], [https://www.euronews.rs/evropa/region/5820/zabranjen-rad-grupi-urednika-hrvatske-vikipedije-menjali-istorijske-cinjenice-i-promovisali-fasizam-i-ustastvo/vest Euro News], [https://www.glas-javnosti.rs/hrvatska/kako-je-ustasa-okupirao-hrvatsku-vikipediju-umivao-ustaski-pokret-ndh-cak-i-genocid-u-jasenovcu-679 Глас јавности]. : — У емисији „Вести у 11” на Танјуг телевизији, гошћа Горана Гомирац, дала је изјаву о значају неутралности података на Википедији. * 23. јун — Задужбина Викимедија блокирала администратора Википедије на хрватском језику — Блиц (страна 6), [https://vidovdan.org/info/banovan-urednik-hrvatske-vikipedije-forsirao-pozitivne-tekstove-o-ndh-i-nacistima/ Видовдан], [https://www.autonomija.info/zabranjen-rad-grupi-urednika-hrvatske-vikipedije.html Аутономија] * 24. јун — Задужбина Викимедија блокирала администратора Википедије на хрватском језику — [https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=06&dd=24&nav_category=12&nav_id=1880501 Б92], [https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=06&dd=24&nav_category=167&nav_id=1880581 Б92], [https://www.025.rs/zabranjen-rad-grupi-urednika-hrvatske-vikipedije-menjali-istorijske-cinjenice-i-promovisali-fasizam-i-ustastvo/ 025] * 25. јун — [https://www.novosti.rs/vesti/kolumne/1010428/kubura-koliko-nasi-susedi-bili-tvrdi-antifasisti-vidi-cuvenim-snimcima-ulaska-hitlerovih-trupa-zagreb Кубура] — Вечерње новости (страна 2 штампаног издања). * 26. јун — Забрањен рад администраторима на Википедији на хрватком језику — Политика (насловна страна и страна 8 штампаног издања), [https://www.pink.rs/region/311839/zabranjen-rad-administratorima-hrvatske-vikipedije Пинк], [https://24sedam.rs/region/menjali-istorijske-cinjenice-vikipedija-zabranila-rad-hrvatskim-administratorima/ 24 седам]. : — [https://www.blic.rs/vesti/svet/da-nam-je-danas-ova-pamet-ne-bismo-vas-razdvajali-zasto-vikipedija-trazi-da-se-region/22xpc35 Блиц] је пренео став Задужбине Викимедија по питању постојања Википедија на српском, хрватском и босанском језику. * 27. јун — Забрањен рад администраторима на Википедији на хрватком језику — [https://www.alo.rs/vesti/drustvo/518192/opskurna-grupa-ispirala-mozgove-mladim-hrvatima-vikipedija-odjavila-administratore-ustase/vest Ало] (страна 8 штампаног издања). * 28. јун — Забрањен рад администраторима на Википедији на хрватком језику — [http://www.politika.rs/sr/clanak/482129/Velicali-ustastvo-i-negirali-zlocine Политика], [http://balkantv.rs/zabranjen-rad-administratorima-na-hrvatskoj-vikipediji/ Балкан ТВ]. * 2. јул — Успон и пад Ендехапедије — [https://lupiga.com/vijesti/uspon-i-pad-endehapedije-kako-je-hrvatska-wikipedija-dobila-novu-sansu Лупига], [https://www.autonomija.info/uspon-i-pad-endehapedije-kako-je-hrvatska-wikipedija-dobila-novu-sansu.html Аутономија], [https://javniservis.net/mediji/region/lupiga/uspon-i-pad-endehapedije-kako-je-hrvatska-wikipedija-dobila-novu-sansu/ Јавни сервис]. * 13. јул — Како је настајала Википедија: Шта о томе каже сама енциклопедија, највећа у историји човечанства — [https://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/3319631-kako-je-nastala-wikipedia Телеграф]. * 17. јул — Ко још верује Википедији? Оснивач ВП открио ко се крије иза ове платформе и ко креира оно што на њој стоји! — [https://nultatacka.rs/ko-jos-veruje-vikipediji-osnivac-vikipedije-otkrio-ko-se-krije-iza-ove-platforme-i-ko-kreira-ono-sto-na-njoj-stoji/ Нулта тачка]. * 20. јул — Можемо ли веровати Википедији? Њен творац дао је искрен одговор — [https://objektiv.rs/vest/733729/mozemo-li-verovati-wikipediji-njen-tvorac-dao-je-iskren-odgovor/ Објектив]. * 21. јул — Суоснивач највеће енциклопедије: Википедија није поуздан извор информација — [https://www.bizlife.rs/suosnivac-najvece-enciklopedije-vikipedija-nije-pouzdan-izvor-informacija/ Биз лајф]. * 8. септембар — Панчевка успешна на такмичењу „Вики чланци траже илустрацију” — [http://013info.rs/vesti/drustvo/pancevka-uspesna-na-takmicenju-viki-clanci-traze-ilustraciju 013инфо]. : — Млада Панчевка награђена за рад на Википедији — [http://013info.rs/vesti/drustvo/mlada-pancevka-nagradena-za-rad-na-vikipediji 013инфо]. * 12. септембар — Уређивачки маратон Вики воли прајд 2021 — [https://izlazak.com/83-teatar/24779-uredjivacki-maraton-viki-voli-prajd-2021 Излазак]. * 16. септембар — На конференцији „Дигитал 2021” о Википедији је говорила Горана Гомирац из Викимедије Србије — [https://nadlanu.com/632765/digital-2021-digitalni-aktivizam-je-pravac-u-kom-treba-da-krenu-i-korisnici-i-brendovi/ nadlanu.com], [https://www.mobilni.info/digital-2021-digitalni-aktivizam-je-pravac-u-kom-treba-da-krenu-i-korisnici-i-brendovi/ mobilni.info], [http://www.novaenergija.net/digital-2021-digitalni-aktivizam-je-pravac-u-kom-treba-da-krenu-i-korisnici-i-brendovi/ Нова енергија], [http://www.nshronika.rs/it-business/digital-2021-digitalni-aktivizam-je-pravac-u-kom-treba-da-krenu-korisnici-brendovi/ НС Хроника], [http://communications.rs/digital-2021-digitalni-aktivizam-je-pravac-u-kom-treba-da-krenu-i-korisnici-i-brendovi/ Communications]. * 20. септембар — Еду Вики камп — [http://youth.rs/archives/15382 youth.rs], [https://www.startuj.com/novosti/radionice/edu-viki-kamp-opet-tamo-gde-si-ti-881 Стартуј]. * 21. септембар — Онлајн камп о Википедији у образовању — [http://oradio.rs/sr/vesti/drustvo/obrazovanje/online-kamp-o-vikipediji-u-obrazovanju-10485.html Орадио]. * 26. септембар — Еду Вики камп — [http://omladinskenovine.rs/2021/09/26/edu-viki-kamp-opet-tamo-gde-si-ti/ Омладинске новине]. * 27. септембар — Википедија са још већим глобалним дометом — [https://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/internet/Wikipedia-sa-jos-vecim-globalnim-dometom/683088 Независне]. * 1. октобар — На фото-конкурс „Вики воли споменике” стигле 1204 фотографије — [http://www.srna.rs/novosti1/940246/na-konkurs-pristigle-1204-fotografije.htm СРНА], [https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=447691 РТРС], [https://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Na-foto-konkurs-Viki-voli-spomenike-stigle-1204-fotografije/683996 Независне], [https://www.palelive.com/na-konkurs-pristigle-1-204-fotografije/ Пале]. * 15. октобар — Акција писања чланака о Пожаревцу — [https://www.ebranicevo.com/obogatite-vikipediju-clancima-o-pozarevcu еБраничево], [https://poportal.rs/dajte-svoj-doprinos-vikipediji/ Попортал]. * 16. октобар — Акција писања чланака о Пожаревцу — [https://rtvbiser.rs/akcija-pisanja-clanaka-o-pozarevcu/ РТВ Бисер], [https://urbancityradio.org/vikipedija-organizuje-akciju-pisanja-clanaka-o-pozarevcu/ Урбан град], [https://www.te2.rs/arhiva/19334/ Те2 Медиа]. * 18. октобар — Акција допуне података о Пожаревцу — [https://recnaroda.co.rs/iz-vikimedije-srbije-akcija-dopune-podatka-o-pozarevcu/ Реч народа]. * 25. октобар — Завршена акција писања чланака о Пожаревцу — [https://urbancityradio.org/zavrsena-akcija-pisanja-clanaka-o-pozarevcu/ Урбан град], [https://www.ebranicevo.com/vikipedija-bogatija-za-66-clanaka-o-pozarevcu еБраничево]. : — Поп није извор за „Википедију” (о датуму рођења сликарке [[Надежда Петровић|Надежде Петровић]]) — Политика (страна 10), [http://www.glaszapadnesrbije.rs/559657/pop-nije-izvor-za-vikipediju/ Глас западне Србије]. * 26. октобар — Википедија на српском добила преко 60 нових чланака о Пожаревцу — [https://boom93.rs/info/drustvo/vikipedija-na-srpskom-dobila-preko-60-novih-clanaka-o-pozarevcu/ Бум 93]. * 4. новембар — Панчево: Радионица и предавање о писању чланака на Википедији — [https://013info.rs/vesti/drustvo/pancevo-radionica-i-predavanje-o-pisanju-clanaka-na-vikipediji 013инфо]. * 8. новембар — Википедија на кинеском - уређивачки рат речима — [https://pcpress.rs/wikipedia-na-kineskom-uredivacki-rat-recima/ PC Press]. * 18. новембар — Сарадња Народне библиотеке Пирот и Викимедије Србије поводом пројекта „Википедијанац стажиста” — [https://www.pirotskevesti.rs/saradnja-narodne-biblioteke-i-vikimedije-srbije/ Пиротске вести], [https://www.plusonline.rs/vikipedijenac-ta-se-krije-u-narodnoj-biblioteci-pirot--1 Пирот плус онлајн]. * 21. новембар — Уредници Википедије боре се против лажи, нетрпељивости и нациста — [https://www.seebiz.eu/tehnologija/product.php?title=urednici-wikipedije-bore-se-protiv-lazi-netrpeljivosti-i-nacista&id=267987 SEEbiz]. * 22. новембар — Уредници Википедије боре се против лажи, нетрпељивости и нациста — [https://balkans.aljazeera.net/news/culture/2021/11/22/urednici-wikipedije-bore-se-protiv-lazi-netrpeljivosti-i-nacista Ал Џазира Балканс], [https://www.cenzolovka.rs/svet/urednici-wikipedije-bore-se-protiv-lazi-netrpeljivosti-i-nacista/ Цензоловка], [https://www.slobodnavojvodina.rs/slobodna-vojvodina/urednici-wikipedije-bore-se-protiv-lazi-netrpeljivosti-i-nacista/ Слободна Војводина]. : — Википедијанац стажиста, Милена Миленковић, у [http://radioglas.rs/Newsview.asp?ID=8676 емисији „Мој град”] на Глас радију причала је о сарадњи Народне библиотеке Пирот и Викимедије Србије. * 2. децембар — У интервјуу за [https://novimagazin.rs/iz-nedeljnika-nm/261451-stefan-janjic-nemoguce-je-reagovati-na-vreme-na-sve-lazi Нови магазин], Стефан Јањић говорио је о својој докторској тези на тему „Култура сећања и Википедија”. : — У „[https://citymagazine.danas.rs/tehnologija/gedzeti/10-najvaznijih-momenata-u-istoriji-interneta/ 10 најважнијих момената у историји интернета]” укључено је стварање Википедије 2001. године. * 4. децембар — У тексту под насловом „Шта се крије у Народној библиотеци Пирот?” говорило се о пројекту „Википедијанац стажиста” у овој установи — Слобода Пирот (страна 10 штампаног издања). * 7. децембар — Делићи историје инернета на аукцији: Суоснивач сајта Википедија продаје први Вики едит као НФТ — [https://www.telegraf.rs/hi-tech/zanimljivosti-hi-tech/3428983-delici-istorije-interneta-na-aukciji-suosnivac-sajta-wikipedia-prodaje-prvi-wiki-edit-kao-nft Телеграф]. * 17. децембар — Продата и прва Википедија измењена страница за вртоглаво високу суму — [https://smartlife.mondo.rs/biznis/kriptovalute/a29520/Prva-izmenjena-Wikipedia-stranica-prodata-kao-NFT-za-750.000-dolara.html Мондо]. * 20. децембар — У „10 најважнијих момената у историји интернета” укључено је стварање Википедије 2001. године — Данас (страна 26 штампаног издања). == 2020. == Википедија на српском језику је у нову 2020. годину ушла са '''628.341''' чланком. * 1. јануар — Шта смо најчешће тражили на Википедији у 2019? — [https://www.danas.rs/tehnologije/sta-smo-najcesce-trazili-na-vikipediji-u-2019/ Данас]. * 3. јануар — Ово су топ 25 најпосећенијих страница Википедије 2019. године — [https://beograd.in/top-25-stranica-vikipedije-2019-godine/ Beograd.in] * 15. јануар — Укида се забрана Википедије у Турској — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=530914 Танјуг], [http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/ukida-se-zabrana-vikipedije-u-turskoj_1084367.html РТВ], [https://www.blic.rs/vesti/svet/turska-ukinula-zabranu-vikipedije/46x46jy Блиц], [https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=01&dd=15&nav_category=78&nav_id=1642411 Б92], [http://rs.n1info.com/Svet/a560635/Turska-ukida-zabranu-Wikipedije.html Н1], [https://www.dnevnik.rs/magazin/zanimljivosti/ukida-se-zabrana-vikipedije-u-turskoj-15-01-2020 Дневник], [https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/232201/Zabrana-Vikipedije-u-Turskoj-danas-bi-trebalo-da-bude-ukinuta.html 021], [https://www.krstarica.com/vesti/svet/turska-ukinula-zabranu-vikipedije/ Крстарица], [https://indeksonline.rs/2020/01/ukida-se-zabrana-vikipedije-u-turskoj/ Индекс Онлајн], [https://online-news.rs/2020/01/15/ukida-se-zabrana-vikipedije-u-turskoj-zbog-optuzbe-za-povezanost-sa-teroristima/ Online-news.rs], [http://www.nspm.rs/hronika/turska-ukida-zabranu-vikipedije.html НСПМ], [http://www.glavnevesti.com/hronika/2857192/-%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5 Главне вести]. : — Википедијин 19. рођендан — Информер (страна 22), Данас (страна 32, секција „Архив”). : — Покренута кампања додавања референци на Википедији на српском језику — [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/pokrenuta-kampanja-dodavanja-referenci-na-vikipediji-na-srpskom-jeziku_1084383.html РТВ], [https://www.danas.rs/kultura/pocela-kampanja-dodavanja-referenci-na-vikipediji-na-srpskom-jeziku/ Данас]. * 16. јануар — Укида се забрана Википедије у Турској — Информер (страна 6 штампаног издања), [https://www.pink.rs/auto-tech/179503/ustavni-sud-presudio-turska-ukinula-zabranu-vikipedije Пинк], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=531091 Танјуг], [https://www.danas.rs/svet/vikipedija-u-turskoj-ponovo-dostupna/ Данас], [https://pcpress.rs/wikipedia-se-vratila-u-tursku/ PC Press], [https://online-news.rs/2020/01/16/turska-ukinula-zabranu-vikipedije-b92-net/ Online-news.rs], Хепи ТВ (емисија „Телемастер”). : — Трећа кампања #1Lib1Ref на Википедији — Дневник (страна 6). * 17. јануар — Горана Гомирац, менаџерка за сарадњу са институцијама културе Викимедије Србије, била је гост емисије „Свитање” телевизије Пинк где је говорила о кампањи #1Lib1Ref, Википедији и Викимедији Србије. : — У оквиру емисије „Вести јутра” ТВ Прва, Горана Гомирац је дала изјаву поводом кампање #1Lib1Ref на Википедији на српском језику. : — Политика је објавила текст посвећен кампањи #1Lib1Ref под насловом „Наши нови прилози за светску енциклопедију” на страни 7 штампаног издања. Текст је поменут и у оквиру рубрике „Прелиставање штампе” радија Београд 2. : — Википедија у Турској поново доступна — Данас (страна 18), [https://axe.rs/vesti/ostalo/nakon-dve-i-po-godine-zabrane-wikipedia-ponovo-u-turskoj/ axe.rs]. * 19. јануар — Укинута забрана: Википедија се вратила у Турску — [https://www.srbijadanas.com/it/vesti/ma-nije-moguce-vikipedija-se-vratila-u-tursku-2020-01-17 Србија данас], [https://naslovi.net/2020-01-19/srbijadanas/ukinuta-zabrana-vikipedija-se-vratila-u-tursku/24782500 Наслови]. * 20. јануар — Горана Гомирац, менаџерка за сарадњу са институцијама културе Викимедије Србије, била је гост емисије „Србија онлајн” телевизије КЦН где је говорила о кампањи #1Lib1Ref. * 24. јануар — У оквиру емисије „Информер” телевизије КЦН емитован је прилог на тему кампање додавања референци на Википедији на српском језику. * 6. фебруар — Википедија на српском друга у свету по поузданости, а чак пет српских уредника се пласирало у 10 најбољих — [https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/vikipedija-na-srpskom-druga-u-svetu-po-pouzdanosti-a-cak-pet-srpskih-urednika-se/0pe5j7e Блиц], [http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/srbija-druga-u-sv%D0%B5tu-po-doprinosu-prov%D0%B5rljivosti-informacija-na-vikip%D0%B5diji!_1091176.html РТВ], [https://www.danas.rs/drustvo/srbija-druga-u-svetu-po-doprinosu-proverljivosti-informacija-na-vikipediji/ Данас], [https://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/3151345-srpska-wikipedia-druga-u-svetu Телеграф], [https://www.glassrpske.com/cir/tehnologija/informatika/vikipedija-na-srpskom-druga-u-svijetu-po-pouzdanosti/304780 Глас Српске], [https://www.frontal.ba/novost/99841/vikipedia-na-srpskom-druga-u-svietu-po-pouzdanosti Фронтал], [https://www.nasiusvetu.com/vesti/80967/srpska-vikipedija-druga-u-svetu-po-proverljivosti-petoro-srpskih-urednika-se-plasiralo-u-10-najboljih9914/ Наши у свету]. * 7. фебруар — Српска заједница на Википедији заузела друго место у свету — Политика (страна 8 штампаног издања), [https://www.republika.rs/lifestyle/hi-tech/185680/srpska-zajednica-wikipediji-zauzela-drugo-mesto-svetu Република]. : — Гошћа емисије „Дан уживо” на Н1, Горана Гомирац, говорила је о успеху заједнице на Википедији на српском језику у оквиру акције #1Lib1Ref. : — [https://www.youtube.com/watch?v=SjMNaW-RG2Q РТВ Маг] је емитовала прилог о Вики-библиотекару, Александру Поповићу, који је говорио о принципима уређивања Википедије и успеху кампање додавања референци. : — У оквиру рубрике „Прелиставање штампе” радија Београд 2, поменут је успех заједнице на Википедији на српском језику у оквиру акције #1Lib1Ref. * 9. фебруар — У оквиру емисије „Вести јутра” на ТВ Прва, Горана Гомирац је говорила о успеху кампање #1Lib1Ref на Википедији на српском језику. * 11. фебруар — Гост јутарњег програма РТС-а, Горана Гомирац, говорила је на тему доприноса заједнице Википедије на српском језику у оквиру кампање додавања референци и освојеном другом месту. — [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3847163/zasto-je-vikipedija-na-srpskom-druga-po-pouzdanosti-na-svetu.html РТС] : — Зашто је Википедија на српском језику друга по поузданости на свету — [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3847166/zasto-je-vikipedija-na-srpskom-druga-po-pouzdanosti-na-svetu.html РТС], [https://naslovi.net/2020-02-11/rts/zasto-je-vikipedija-na-srpskom-druga-po-pouzdanosti-na-svetu/24901899 Наслови], [https://www.vesti.rs/Drustvo/Vikipedija-na-srpskom-jeziku-druga-po-pouzdanosti-na-svetu.html Вести], [https://nsuzivo.rs/srbija/vikipedija-na-srpskom-druga-po-pouzdanosti-na-svetu НС Уживо], [https://www.nasiusvetu.com/vesti/81771/drugi-na-svetu-o-popularnosti-vikipedije-na-srpskom-govori-ovaj-podatak9914/ Наши у свету], [http://www.najvesti.com/vesti/4907915-Zasto-je-Vikipedija-na-srpskom-druga-po-pouzdanosti-na-svetu.html Највести], [https://online-news.rs/2020/02/11/zasto-je-vikipedija-na-srpskom-druga-po-pouzdanosti-na-svetu/ online-news.rs], [https://urbancityradio.org/zasto-je-vikipedija-na-srpskom-druga-po-pouzdanosti-na-svetu/ Урбан сити], [http://www.objektivno1.rs/vesti-obj1/13905/zasto-je-vikipedija-na-srpskom-druga-po-pouzdanosti-na-svetu.html Објективно1]. * 12. фебруар — Истражи Википедију кроз игру — [http://oradio.rs/sr/vesti/lifestyle/web/istrazi-vikipediju-kroz-igru-8789.html Орадио]. * 13. фебруар — Тема емисије „Обрати пажњу” на Радију 202 је Википедија на српском језику — [http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/25/beograd-202/3849361/vikipedija-na-srpskom--da-li-je-koristite.html РТС]. * 14. фебруар — Гошћа емисије „Свитање” телевизије Пинк, Горана Гомирац, говорила је о Википедији на српском језику и успеху кампање додавања референци. : — Сјајан успех Жане Гњатовић у оквиру глобалне акције „Један библиотекар, једна референца” — Сомборске новине (страна 9). : — Вештачка интелигенција која аутоматски мења застареле чланке на Википедији — [https://pcpress.rs/ai-koji-automatski-menja-zastarele-informacije-u-wikipedia-clancima/ PC Press], [https://www.originalmagazin.com/budi-aktuelan/novi-sistem-automatski-menja-zastarele-wikipedia-tekstove/ Оригинал магазин], [https://www.srpskadijaspora.info/novi-sistem-automatski-menja-zastarele-wikipedia-tekstove/ Српска дијаспора]. * 15. фебруар — Гошћа „Жикине шаренице”, Горана Гомирац, говорила је о успеху заједнице на Википедији на српском језику у оквиру глобалне кампање „Један библиотекар, једна референца”. * 16. фебруар — О Википедији на српском језику говорила је Горана Гомирац, гошћа емисије „Београде, добро јутро” Студија Б. : — У оквиру рубрике „Времеплов” поменуто је стварање Википедије на српском језику 2003. године — Краљевски магазин (страна 106). : — Вештачка интелигенција која аутоматски мења застареле чланке на Википедији — [https://www.srbijadanas.com/it/vesti/svaka-cast-ovaj-vid-vestacke-inteligencije-trazi-i-menja-zastarele-clanke-na-vikipediji-2020-02-15 Србија Данас]. * 18. фебруар — Вештачка интелигенција која аутоматски мења застареле чланке на Википедији — [https://www.025.rs/svaka-cast-ovaj-vid-vestacke-inteligencije-trazi-i-menja-zastarele-clanke-na-vikipediji/ 025]. * 20. фебруар — По проверљивости информација на Википедији, заједница на српском језику друга по доприносу — Просветни преглед (страна 16). * 27. фебруар — Србија друга у свету по доприносу проверљивости информација на Википедији — [http://ogledalo.rs/srbija-druga-u-svetu-po-doprinosu-proverljivosti-informacija-na-vikipediji/ Интернет огледало]. : — У тексту под насловом „Википедија вас позива да оснујете терористичку организацију?!” говори се о игри речи која је изазавала пажњу на друштвеним мрежама због обавештења да је листа терористчких група у чланку непотпуна те се може проширити. У остатку текста се говори о Википедији и начину њеног функционисања — [https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/mozete-pomoci-tako-sto-cete-vikipedija-vas-poziva-da-osnujete-teroristicku-organizaciju-foto-2020-02-27 Србија Данас]. * 2. март — Техничка школа у Књажевцу учествовала је у пројекту „Вики ризница мога краја”, пишући и објављујући чланке на Википедији — [https://knjazevacinfo.rs/index.php/sr/vesti-strana/obrazovanje/tehnicka-skola-projekat-viki-riznica-moga-kraja-1.html Књажевацинфо]. * 3. март — Активисти: У Ирану оборен сајт Википедије због вируса короне — [https://www.alo.rs/vesti/svet/iskljuciti-interent-iran-koronavirus-farsi-jezik/292867/vest Ало], [https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=03&dd=03&nav_category=78&nav_id=1661854 Б92], [https://www.danas.rs/svet/aktivisti-u-iranu-oboren-sajt-vikipedije-zbog-korona-virusa/ Данас], [https://www.nedeljnik.rs/pao-sajt-vikipedije-u-iranu-zbog-koronavirusa/ Недељник], [https://www.krstarica.com/zdravlje/korona-virus/aktivisti-u-iranu-oboren-sajt-vikipedije-zbog-korona-virusa/ Крстарица], [https://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-svet/123887-aktivisti-u-iranu-oboren-sajt-vikipedije-zbog-korona-virusa Бета], [http://www.novimagazin.rs/svet/aktivisti-u-iranu-oboren-sajt-vikipedije-zbog-koronavirusa Нови магазин], [https://online-news.rs/2020/03/03/aktivisti-u-iranu-oboren-sajt-vikipedije-zbog-koronavirusa/ Online-news.rs]. * 4. март — Каталози Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске ускоро доступни на Википедији — [https://www.nezavisne.com/kultura/knjizevnost/Katalozi-NUB-RS-uskoro-dostupni-na-Vikipediji/587198 Независне новине]. * 5. март — Уређивачки маратон за равноправност жена на Википедији — [https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/3877408/vikigep-vikipedija-rodni-jaz.html РТС], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=540448 Танјуг], [https://www.dnevnik.rs/index.php/magazin/tehno/srbija-u-vikigep-globalnoj-kampani-05-03-2020 Дневник]. : — Награда за глобални допринос уређивању чланака из области медицине на свим Википедијама [https://meta.wikimedia.org/wiki/Wiki_projekt_Med_/_The_Cure_Award/sr The Cure Award за 2019. годину], [[:en:Wikipedia:WikiProject Medicine/Stats/Top medical editors 2019 (all)|за освојено 6 место]] (међу 1.019 уредника) додељена је уреднику википедије на српском језику — [[Корисник:Intermedichbo|Др Милораду Димићу]]. * 8. март — Уређивачки маратон за равноправност жена на Википедији — [https://rtvbiser.rs/uredjivacki-maraton-za-ravnopravnost-zena-na-vikipediji/ РТВ Бисер]. * 9. март — Википедија на српском — дисбаланс чланака о мушкарцима и женама — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=541137 Танјуг], [http://informer.rs/vesti/drustvo/498876/wikipedia-favorizuje-muskarce-odnosu-zene-cak-cetiri-puta-vise-clanaka-korist-jaceg-pola-video Информер], [https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:851856-Diskriminacija-Vikipedije-na-srpskom-Veliki-DISBALANS-CLANAKA-o-muskarcima-i-zenama Новости], [http://happytv.rs/razonoda/zanimljivosti/213902/disbalans-mu%C5%A1karci-vode-i-na-wikipediji-a-evo-i-u-%C4%8Demu Хепи], [http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/vikipedija-na-srpskom-disbalans-clanaka-o-muskarcima-i-zenama_1101011.html РТВ]. * 10. март — На Википедији на српском мало текстова о женама — Политика (страна 7). : — Достигнућа жена видљивија на интернету захваљујући Викигеп иницијативи — [https://www.nedeljnik.rs/dostignuca-zena-vidljivija-na-internetu-zahvaljujuci-wikigap-inicijativi/ Недељник], [https://nadlanu.com/529981/dostignuca-zena-vidljivija-na-internetu-zahvaljujuci-wikigap-inicijativi/ Надлану], [https://citymagazine.rs/scena/aktuelno/dostignuca-zena-vidljivija-na-internetu-zahvaljujuci-wikigap-inicijativi/ Сити магазин], [https://www.srpskadijaspora.info/dostignuca-zena-vidljivija-na-internetu-zahvaljujuci-wikigap-inicijativi/ Српска дијаспора]. : — 3rd WikiGap Held in Belgrade — [https://cordmagazine.com/events/after-work/3rd-wikigap-held-in-belgrade/ CorD]. * 11. март — Достигнућа жена видљивија на интернету захваљујући Викигеп иницијативи — [https://www.nirapress.com/dostignuca-zena-vidljivija-na-internetu-zahvaljujuci-wikigap-inicijativi/ Нира Прес]. * 12. март — У оквиру јутарњег програма РТС-а емитован је прилог о пројекту „Вики ризница мога краја” у Техничкој школи у Књажевцу. * 13. март — Колико верујете Википедији? — [https://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2020&mm=03&nav_id=1666030 Б92]. * 14. март — Достигнућа жена видљивија на интернету захваљујући Викигеп иницијативи — [http://moravainfo.rs/2020/03/dostignuca-zena-vidljivija-na-internetu-zahvaljujuci-wikigap-inicijativi/ Морава Инфо]. : — Колико је кредибилна Википедија? — [https://balkanandroid.com/koliko-je-kredibilna-wikipedija/ Балкан Андроид]. * 24. март — Колико верујете Википедији? — Дневник (страна 19 штампаног издања). : — Информације које вам некад могу користити — [https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/svastara/3169504-informacije-koje-vam-nekad-mogu-koristiti-cinjenice-koje-ce-zadiviti-i-one-koji-misle-da-sve-znaju Телеграф]. * 2. април — 3rd WikiGap Held in Belgrade — CorD (страна 37 штампаног издања). * 26. мај — Нова правила против Википедија насиља — [https://pcpress.rs/nova-pravila-protiv-wikipedia-nasilja/ PC Press], [https://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/internet/Nova-pravila-protiv-Wikipedia-nasilja/601289 Независне новине], [https://www.mobilni.info/nova-pravila-protiv-wikipedia-nasilja/ Мобилни.инфо]. * 12. јун — У тексту под насловом „Борба с полуинформацијама” било је речи о Википедији као „полуенциклопедији” — [http://www.pecat.co.rs/2020/06/borba-s-poluinformacijama/ Печат] (страна 64 штампаног издања). : — Фејсбук тестира приказ Википедија информација у резултатима претраге — [https://www.benchmark.rs/vesti/facebook_testira_prikaz_wikipedia_informacija_u_rezultatima_pretrage-84298 Бенчмарк], [https://pcpress.rs/facebook-testira-wikipedia-integraciju-u-svoje-rezultate-pretrage/ PC Press], [https://www.mobilni.info/facebook-testira-wikipedia-integraciju-u-svoje-rezultate-pretrage/ Mобилни.инфо]. * 29. јул — [[Рамбо Амадеус]] је позвао обожаваоце да му помогну око сређивања странице на Википедији тако што ће сами уписати податке који недостају — [https://headliner.rs/2020/07/29/sabrana-nedela-rambo-pravi-digitani-muzej-pozvao-fanove-da-pomognu/ Headliner.rs]. * 3. август — [[Рамбо Амадеус]] је позвао обожаваоце да му помогну око сређивања странице на Википедији тако што ће сами уписати податке који недостају — Вечерње новости (страна 30). * 28. август — Википедију на шкотском језику је уређивала особа која не зна шкотски језик — [https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2020&mm=08&nav_id=1724647 Б92], [https://www.vesti.rs/Kompletnu-skotsku-Wiki/ Вести], [https://naslovi.net/2020-08-27/b92/kompletnu-skotsku-wikipediju-10-godina-uredjivala-osoba-koja-ne-zna-skotski-jezik/26079458 Наслови], [https://aktuelno.net/vesti/tehnologija/Kompletnu-skotsku-Wikipediju-10-godina-uredjivala-osoba-koja-ne-zna-skotski-jezik/c/5300002 Актуелно]. * 29. август — Википедију на шкотском језику је уређивала особа која не зна шкотски језик — [https://pcpress.rs/americki-tinejdzer-godinama-uredivao-wikipedia-u-na-jeziku-koji-ne-razume/ PC Press], [https://www.mobilni.info/americki-tinejdzer-godinama-uredjivao-wikipedia-u-na-jeziku-koji-ne-razume/ Мобилни.инфо], [https://balkanandroid.com/americki-tinejdzer-objavio-preko-20000-wikipedia-clanaka-na-jeziku-koji-ne-govori/ Балкан Андроид]. * 8. септембар — Уређивачки маратони и такмичења на Википедији: Други светски рат, 75 година касније — Народне новине (страна 6). * 13. септембар — Уређивачки маратон Вики воли прајд 2020 — [https://www.transserbia.org/vesti/najave/1728-viki-voli-prajd-nedelja-ponosa-2020 Гетен]. * 16. септембар — Онлајн Еду Вики камп — [https://omladinskenovine.rs/2020/09/16/onlajn-edu-viki-kamp/ Омладинске новине]. * 21. септембар — Онлајн Еду Вики камп — [https://www.studentskizivot.com/vesti/online-edu-viki-kamp/ Студентски живот], [http://www.youthnow.rs/2020/09/21/iskoristi-priliku-ne-propusti-onlajn-edu-viki-kamp/ Youthnow.rs]. : — Неколико измена на Википедији у мање градове може довести 30 % више туриста — [https://rtvbiser.rs/nekoliko-izmena-na-vikipediji-u-manje-gradove-moze-dovesti-30-vise-turista/ РТВ Бисер]. * 24. септембар — Википедија добија нов изглед после 10 година — [https://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/3241298-wikipedia-redizjan Телеграф], [https://mondo.rs/MobIT/Tech-Vesti/a1377237/Wikipedia-redizajn-Wikipedia-menja-izgled-posle-10-godina-Kako-izgleda-novi-Wikipedia-sajt.html Мондо], [https://objektiv.rs/vest/336560/wikipedija-dobija-nov-izgled-posle-10-godina-otkrivamo-najvaznije-promene-video/ Објектив], [https://pcpress.rs/wikipedia-dobija-prvi-desktop-redizajn-u-poslednjih-10-godina/ PC Press], [https://www.glas-javnosti.rs/drustvo/zavirite-u-novi-izgled-vikipedije-uklonjen-meni-koji-vas-nece-ometati-dok-citate-video-7268 Глас јавности], [https://www.infopress.rs/drustvo/prvi-put-posle-10-godina-stize-nova-wikipedia/ Инфо прес]. * 25. септембар — Википедија добија нови дизајн — [http://ekonomskevesti.com/telekomunikacije/vikipedija-menja-dizajn/ Економске вести], [https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2020&mm=09&nav_id=1737424 Б92], [http://informer.rs/zabava/hi-tech/551431/svi-koristimo-sad-dobija-novi-dizajn-pogledajte-kako-wikipedia-ubuduce-izgleda Информер], [https://www.benchmark.rs/vesti/wikipedia_desktop_sajt_dobija_prvi_redizajn_u_poslednjih_10_godina-85402 Бенчмарк], [https://rtvnp.rs/2020/09/25/svi-je-koristimo-a-sad-dobija-novi-dizajn-pogledajte-kako-ce-wikipedia-da-izgleda/89447 РТВ Нови Пазар], [https://www.dominomagazin.com/it/wikipedia-se-menja-prvi-put-posle-10-godina/ Домино магазин], [http://balkans.aljazeera.net/vijesti/wikipedia-dobija-novi-dizajn Ал Џазира], [https://www.ekapija.com/news/3019187/wikipedia-posle-deset-godina-dobija-novi-dizajn еКапија], [https://www.dnevno.rs/muska-zona/vikipedija-dobija-novi-izgled-nakon-ovih-promena-necete-prepoznati-njihov-sajt-foto/ Дневно]. * 26. септембар — Википедија добија нови дизајн — [https://www.alo.rs/hi-tech/it/vikipedija-dobija-novi-izgled-opcije-i-funkcije/343765/vest Ало!], [https://www.srbijadanas.com/it/vesti/prvi-put-posle-10-godina-stize-nova-wikipedia-2020-09-24 Србија данас], [http://happytv.rs/razonoda/nauka-i-tehnologija/252818/vikipedija-se-menja-prvi-put-posle-10-godina-sti%C5%BEu-noviteti Хепи], [https://www.originalmagazin.com/budi-aktuelan/wikipedia-dobija-prvi-redizajn/ Оригинал магазин], [https://rtvbiser.rs/wikipedia-posle-deset-godina-dobija-novi-dizajn/ РТВ Бисер], [https://www.itvesti.info/2020/09/wikipedia-dobija-prvi-desktop-redizajn.html ИТ вести], [https://www.mobilni.info/wikipedia-dobija-prvi-desktop-redizajn-u-poslednjih-deset-godina/ Мобилни.инфо]. * 19. октобар — У тексту поводом Недеље поноса писало се и о „Вики воли прајд” уређивачком маратону — Оптимист (страна 5). * 20. октобар — У оквиру чланка „Ове тајне лого знакова нисте знали”, поменуте су занимљивости везане за лого Википедије — [http://informer.rs/zabava/zanimljivosti/557372/ove-tajne-logo-znakova-niste-znali-sta-krije-iza-zagrizene-jabuke-ovaj-poznati-brend-inspiraciju-logo-pronasao-toaletu Информер]. * 26. октобар — Википедија ће имати приступ информацијама Светске здравствене организације — [https://nsuzivo.rs/region-i-svet/vikipedija-ce-imati-pristup-informacijama-svetske-zdravstvene-organizacije НС уживо], [http://balkans.aljazeera.net/vijesti/who-i-wikipedia-zajedno-protiv-lazi-o-covid-19 Ал Џазира]. * 10. новембар — Портал „Талас” је у тексту под називом „[https://talas.rs/2020/11/10/ne-dirajte-nam-internet-poslednje-uporiste-slobode-u-srbiji/ Не дирајте нам интернет — последње упориште слободе у Србији]” поменуо победу Задужбине Викимедија у Турској. * 12. новембар — Петнаест година примене образовног програма Википедије у Србији — [http://rs.n1info.com/SciTech/a671233/Petnaest-godina-primene-obrazovnog-programa-Vikipedije-u-Srbiji.html Н1], [https://www.danas.rs/drustvo/petnaest-godina-primene-obrazovnog-programa-vikipedije-u-srbiji/ Данас], [http://www.politika.rs/sr/clanak/466521/Petnaest-godina-primene-obrazovnog-programa-Vikipedije-u-Srbiji Политика]. * 13. новембар — Петнаест година примене образовног програма Википедије у Србији — [https://www.dnevnik.rs/drustvo/petnaest-godina-primene-obrazovnog-programa-vikipedije-u-srbiji-13-11-2020 Дневник] (страна 7 штампаног издања), [https://euractiv.rs/2-srbija-i-eu/158-saoptenja/15587-petnaest-godina-primene-obrazovnog-programa-vikipedije-u-srbiji Euractiv.rs], [http://www.energyobserver.com/sr/post/26519 Energyobserver.com]. * 14. новембар — Менаџер образовног програма Викимедије Србије, Небојша Ратковић, био је гост емисије „Београде, добро јутро” Студија Б. Небојша је говорио на тему петнаест година примене Образовног програма Википедије у Србији. * 16. новембар — Менаџер образовног програма Викимедије Србије, Небојша Ратковић, у уживо укључењу у емисији „Београде, добро јутро” Студија Б, говорио је на тему петнаест година примене Образовног програма Википедије у Србији. * 19. новембар — Менаџер образовног програма Викимедије Србије, Небојша Ратковић, у емисији „Корак ка науци” Радио Београда 1 говорио је о годишњици образовног програма Википедије у Србији — [https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/4155475/korak-ka-nauci.html РТС]. * 20. новембар — Викимедија Србије организује такмичење у писању текстова о грађевинама света — [https://www.gradnja.rs/vikimedija-srbije-organizuje-tamicenje-u-pisanju-tekstova-o-gradjevinama-sveta/ Градња]. * 21. новембар — Петнаест година примене образовног програма Википедије у Србији — Вести (страна 28 штампаног издања). * 23. новембар — Викимедија Србије организује такмичење у писању текстова о грађевинама света — [https://www.originalmagazin.com/budi-aktuelan/vikimedija-srbije-organizuje-tamicenje-u-pisanju-tekstova-o-gradjevinama-sveta/ Оригинал]. * 25. новембар — Уређивачки маратон на Википедији поводом Међународног дана особа с инвалидитетом — [http://portaloinvalidnosti.net/2020/11/uredivacki-maraton-na-vikipediji-povodom-medunarodnog-dana-osoba-s-invaliditetom/ Портал о инвалидности]. * 27. новембар — Онлајн Википедијски маратон у сусрет Светском дану особа са инвалидитетом — Дневник (страна 7 штампаног издања). * 29. новембар — О прослави 15 година Викимедије Србије и Википедији на српском језику писали су [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=609581 Танјуг], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/na-vikipediji-najvise-citamo-o-djokovicu-krsnim-slavama..._1183426.html РТВ], [https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2020&mm=11&nav_id=1772508 Б92], [https://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/3269457-wikipedia-na-srpskom Телеграф], [http://www.novosadska.tv/vest.php?id=62004 Новосадска ТВ], [https://www.021.rs/story/Info/Srbija/259693/Novak-Djokovic-i-krsne-slave-medju-deset-najcitanijih-clanaka-na-Vikipediji-na-srpskom-jeziku.html 021], [https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/673691/vikipedija-srpski-jezik-drustvo-novak-djokovic-guglanje Еспресо], [https://www.nasiusvetu.com/vesti/132676/9920na-srpskoj-vikipediji-najvece-interesovanje-za-novaka-dokovica-i-krsne-slave/ Наши у свету], [https://mediasfera.rs/2020/11/29/vikipedija-na-srpskom-jeziku-obelezava-15-godina-postojanja/ МедиаСфера]. * 30. новембар — Телевизија Хепи је у оквиру јутарњег програма емитовала интервју са Иваном Маџаревић која је причала о начину функционисања Википедије, али и о рођендану Викимедија Србије. : — О томе колико чланака има и шта је најчитаније на Википедији на српском језику известили су следећи штампани медији и интернет портали: Вечерње новости (страна 4), Дневник (страна 7), [https://mondo.rs/MobIT/Tech-Vesti/a1404580/wikipedia-srbija-najpopularniji-tekstovi-clanci-kako-pisati-za-wikipedia-koliko-je-tacan-sadrzaj.html Мондо], [https://redportal.rs/hronika/4985/srpska-vikipedija-na-20-mestu-u-svetu Ред], [https://tamodaleko.co.rs/tekst-o-djokovicu-najcitaniji-na-srpskoj-vikipediji/ Тамо далеко]. : — Уређивачки маратон на Википедији поводом Међународног дана особа са инвалидитетом — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=609956 Танјуг], [http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/poziv-za-kreiranje-clanaka-na-vikipediji-o-invaliditetu_1183847.html РТВ], [https://www.ekapija.com/philanthropist/3088454/uredjivacki-maraton-medjunarodni-dan-osoba-sa-invaliditetom еКапија]. * 1. децембар — О Википедији и 15 година постојања Викимедије Србије причали су гости емисије „[https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4169463/iz-sveta-informacionih-tehnologija.html Дигиталне иконе]”, Мирослав Лоци и Ивана Маџаревић. * 2. децембар — Уређивачки маратон на Википедији поводом Међународног дана особа с инвалидитетом — Дневник (страна 6 штампаног издања). * 3. децембар — Горана Гомирац, гост емисије „[https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/4171575/korak-ka-nauci.html Корак ка науци]” Радио Београда 1, говорила је о 15. рођендану Викимедија Србије, али и о Википедији и другим пројектима. * 4. децембар — Телевизија Хепи је у оквиру јутарњег програма емитовала интервју са Иваном Маџаревић која је причала о начину функционисања Википедије, али и о рођендану Викимедија Србије. * 6. децембар — На „Википедију” због Нолета и „Бесе”. Сајт на српском језику броји више од 640.000 чланака — Политика, додатак „Магазин” (страна 19). * 10. децембар — 15 година Викимедије Србије: Друштвени активизам и унапређивање онлајн окружења — Просветни преглед (страна 17). : — У тексту [https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-55196362 БиБиСија на српском] под називом „Наука: Има ли наде за енциклопедије у ери интернета и паметних телефона” говори се, између осталог и о Википедији и пројекту „Вики-библиотекар” — [https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/nauka-ima-li-nade-za-enciklopedije-u-eri-interneta-i-pametnih-telefona/ Данас], [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2020&mm=12&dd=10&nav_id=1778571 Б92], [https://www.021.rs/story/BBC/260593/Nauka-Ima-li-nade-za-enciklopedije-u-eri-interneta-i-pametnih-telefona.html 021]. : — У тексту [https://www.nedeljnik.rs/peda-markovic-o-kviskoteci-i-jugoslaviji-da-li-nam-je-danas-opsta-kultura-procvetala-nazalost-krivo-kako-bi-rekao-oliver-mlakar/ Недељника] под називом „Да ли је пад Југославије убио (општу) културу” поставља се питање каква је природа општег знања у свету после Википедије. * 15. децембар — Дан библиотекара Србије: Викимедијин уређивачки маратон — [https://redportal.rs/bela-hronika/6667/dan-bibliotekara-srbije-vikimedijin-uredjivacki-maraton- Ред]. * 18. децембар — Гост Јутјуб емисије емисије [https://www.youtube.com/watch?v=sgsXOqfO1kw #ЗнањеДаНеБагује] била је Бојана Сатарић, чланица Управног одбора Викимедија Србије. У емисији је говорила о начину функционисања Википедије и акредитованом семинару за наставнике. * 30. децембар — 10 занимљивих чињеница о Википедији — [https://citymagazine.rs/tehnologija/gedzeti/10-zanimljivih-cinjenica-o-vikipediji/ Сити магазин]. == 2019. == Википедија на српском језику је у нову 2019. годину ушла са '''614.083''' чланка. * 9. јануар — У тескту под називом „Ноћ у служби хитне помоћи” др Милорад Мандић говори да се са стресовима на послу носи тако што чита и пише чланке на Википедији — М новине (страна 20). * 10. јануар — У циљу промовисања доприноса жена у областима у мандату Унеска у дигиталној сфери, организоваће се уређивачки маратон током којег ће учесници моћи да креирају, допуњавају и преводе странице на Википедији које се односе на доприносе жена у образовању, науци, култури, уметности, информисању и комуникацијама — [http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/javni-poziv-za-ucesce-ocd-na-editatonu-povodom-medjunarodnog-dana-zena-rok-15-1-2019/ Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва]. * 15. јануар — Википедија данас постаје пунолетна — [http://www.prva.rs/zivot/zabava/zanimljivosti/147689/vikipedia-danas-postaje-punoletna-otkrijte-sta-su-srbi-najvise-citali-2018.html Прва], [http://www.smedia.rs/zanimljivosti/8990766/prva-vikipedia-danas-postaje-punoletna-otkrijte-sta-su-srbi-najvise-citali-2018.html С медиа], [https://www.vesti.rs/Zabava/Vikipedia-danas-postaje-punoletna-Otkrijte-sta-su-Srbi-najvise-citali-2018.html Вести], [https://naslovi.net/2019-01-15/prva/vikipedia-danas-postaje-punoletna-otkrijte-sta-su-srbi-najvise-citali-2018/22802104 Наслови]. : У емисији „Јутарњи са Јованом и Срђаном” телевизије Прва, емитован је прилог поводом пунолетства Википедије. * 16. јануар — Рођендан Википедије — Блиц (страна 8). * 23. јануар — Викимедија од компаније Гугл добила милионе долара и алате за машинско учење — [https://pcpress.rs/wikimedia-od-kompanije-google-dobila-milione-dolara-i-alate-za-masinsko-ucenje/ PC Press], [https://indikator.rs/vesti/wikimedia-od-kompanije-google-dobila-milione-dolara-i-alate-za-masinsko-ucenje/ Индикатор]. * 26. јануар — Викимедија од компаније Гугл добила милионе долара и алате за машинско учење — [http://www.novaenergija.net/wikimedia-od-google-a-dobila-milione-dolara-i-alate-za-masinsko-ucenje/ Нова енергија], [https://www.vesti.rs/Drustvo/Wikimedia-od-Google-a-dobila-milione-dolara-i-alate-za-masinsko-ucenje.html Вести], [https://naslovi.net/2019-01-26/nova-energija/wikimedia-od-google-a-dobila-milione-dolara-i-alate-za-masinsko-ucenje/22851695 Наслови]. * 15. фебруар — Википедија на српском слави 16. рођендан — Информер (страна 25). : Најава емисије „Ухвати дан” где ће се говорити о 16. рођендану Википедије на српском језику — [http://www.palo.rs/lokalno-beograd/uhvati-dan/2949557/ Пало]. * 16. фебруар — Укључење Иване Гусларевић у емисију „Ухвати дан” Радио Београда 1 поводом рођендана Википедије на српском језику. : Википедија на српском слави 16 година постојања — [https://www.vesti.rs/Vesti/Wikipedia-na-srpskom-jeziku-slavi-16-godina-postojanja.html Вести], Вести Франкфурт (страна 34). * 1. март — Зборник радова „Studia Ruthenica” на Википедији — Руске слово (страна 16). * 6. март — Млади српски атлетичар, [[Страхиња Јованчевић]], открио је за Информер да је уређивао чланак на Википедији о свом деди, народном хероју, [[Милорад Јованчевић|Милораду Јованчевићу]]. * 7. март — Пета конференција уредника Википедије — [https://bor-grad.com/peta-konferencija-urednika-vikipedije/ Бор-град Инфо]. : Блам Слагалице: Користили Википедију са подацима убаченим из шале — [https://www.republika.rs/vesti/drustvo/121049/video-nova-blamaza-javnog-servisa-rts-ranije-pravio-teske-gafove-sada-postavio-novi-standard Телеграф], [https://www.republika.rs/vesti/drustvo/121049/video-nova-blamaza-javnog-servisa-rts-ranije-pravio-teske-gafove-sada-postavio-novi-standard Република] * 8. март — Поводом Међународног дана жена организован је уређивачки маратона писања чланака о знаменитим женама на Википедији — [https://www.srbija.gov.rs/vest/370088/otvorena-izlozba-osmi-mart-u-srbiji-srbija-je-deo-sveta.php Влада Републике Србије], [http://skipcentar.rs/sr_RS/vesti/od-danas-vise-tekstova-o-zenama-na-internetu/?script=lat СКИП], [//sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%88%D1%9B%D1%83&action=submit Информер], [https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3217701/dva-ministarstva-i-vikimedija-obelezili-8-mart-vise-tekstova-o-zenama-na-internetu Курир], Експрес (страна 2). : У оквиру изложбе „Осми март у Србији, Србија је део света” биће представљено 20 жена из Србије чији се чланци налазе на Википедији — Прилог емитован у емисијама Београдска хроника (РТС 1), Телемастер (ТВ Хепи) и Информер (КЦН). Веб објаве: [https://www.srbijadanas.com/vesti/info/dame-srecan-8mart-danas-je-medunarodni-dan-zena-evo-kako-ce-biti-obelezen-u-srbiji-2019-03-08 Србија Данас], [http://informer.rs/vesti/drustvo/424220/danas-medjunarodni-dan-zena-redakcija-informera-svim-damama-zeli-srecan-8-mart Информер], [https://infobrif.rs/2019/03/08/danas-je-medjunarodni-dan-zena-evo-kako-ce-se-obeleziti-u-srbiji/izdvajamo/naslovna/ Инфобриф], [http://mondo.rs/a1171097/Info/Drustvo/Zene-koje-su-gradile-Srbiju-QR-kodovi-za-zgrade-zena-arhitekata.html Мондо], Студио Б ([http://studiob.rs/danas-je-medunarodni-dan-zena/ 1], [http://studiob.rs/radojicic-dordevic-otvorili-izlozbu-posvecenu-znamenitim-zenama/ 2]), [http://www.happytv.tv/zivot/zanimljivosti/126464/cestitke-neznijem-polu-danas-je-medunarodni-dan-zena Хепи ТВ], РТВ Сунце ([https://rtvsunce.com/srecan-8-mart-danas-je-medjunarodni-dan-zena/ 1], [https://rtvsunce.com/kako-je-obelezen-medjunarodni-dan-zena/ 2]), [http://www.hitradio.rs/vest/13552/danas-je-medjunarodni-dan-zena Хит радио], [https://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/107662-izlozba-posvecena-znamenitim-srpskim-zenama-otvorena-u-skupstini-grada-beograda-video Бета], [http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1758373-radojicic-i-djordjevic-otvorili-izlozbu-posvecenu-znamenitim-zenama_2/ Београд], [https://www.danas.rs/kultura/izlozba-posvecena-znamenitim-srpskim-zenama-u-skupstini-grada-beograda/ Данас], [https://www.krstarica.com/vesti/srbija/izlozba-posvecena-znamenitim-srpskim-zenama-otvorena-u-skupstini-grada-beograda-video/ Крстарица], [http://pink.rs/dru%C5%A1tvo/119653/radojicic-i-orevic-otvorili-izlozbu-posvecenu-znamenitim-zenama-foto Пинк], [https://www.vesti.rs/Osmi-mart/Izlozba-posvecena-znamenitim-srpskim-zenama-otvorena-u-Skupstini-grada-Beograda-VIDEO.html Вести], Наслови ([https://naslovi.net/2019-03-08/studio-b/otvorena-izlozba-posvecena-znamenitim-zenama/23039512 1], [https://naslovi.net/tema/1268654 2], [https://naslovi.net/2019-03-08/danas/izlozba-posvecena-znamenitim-srpskim-zenama-u-skupstini-grada-beograda/23039446 3]). : Блам Слагалице: Користили Википедију са подацима убаченим из шале — [https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/dosad-nevidjeni-blam-slagalice-autori-popularnog-kviza-su-se-propisno-osramotili-da/zg2vgmt Блиц], [https://www.kurir.rs/zabava/zanimljivosti/3217385/da-li-je-ovo-najveca-ispala-kviza-slagalica-koristili-vikipediju-pa-ispali-smesni-gledaoci-u-soku-a-on-se-javio-i-objasnio-kako-je-napravio-zabunu-foto?utm_source=kurir&utm_medium=mostread_carousel&utm_campaign=adria_internal Курир], [https://www.alo.rs/vesti/drustvo/nevidan-blam-u-slagalici-koristili-vikipediju-a-onda-se-javio-matija-koji-je-iz-sale-naveo-sebe-kao-lika-iz-narodne-pesme-video/215780/vest Ало], [https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/359417/blam-nad-blamovima-u-slagalici-koristili-vikipediju-kao-izvor-informacija-smeje-im-se-cela-srbija-zbog-ovog Еспресо], [http://informer.rs/zabava/televizija/424325/video-tezak-blam-slagalici-autori-cuvenog-kviza-rts-opasno-osramotili-sad-smeje-cela-srbija-cak-skocko Информер], [http://noizz.rs/noizz-fun/marko-kraljevic-i-sramotni-blam-slagalice/d0xc7t2 Ноиз], [https://www.beograduzivo.rs/gradska-desavanja/kultura-i-zabava/ceo-internet-bruji-o-novom-gafu-u-slagalici-video/ Београд уживо], [https://srbin.info/2019/03/08/najveci-blam-slagalice-koristili-vikipediju-sa-podacima-ubacenim-iz-zezanja/ Србин.инфо]. * 9. март — Поводом Међународног дана жена организован је уређивачки маратона писања чланака о знаменитим женама на Википедији — Курир (страна 9). : У оквиру изложбе „Осми март у Србији, Србија је део света” биће представљено 20 жена из Србије чији се чланци налазе на Википедији — Прилог са изложбе емитован у оквиру емисије Вести (у 10:16) Студија Б. Штампане објаве: Политика (страна 8), Вечерње новости — Београд (страна 26), Српски телеграф (страна 10). : Блам Слагалице: Користили Википедију са подацима убаченим из шале — Српски телеграф (страна 11), [https://ddl.rs/zabava/novi-blam-u-kvizu-slagalica-nasmejao-srbiju/ Дневна доза лепог]. * 11. март — Wiki Gap — будите и ви уредник највеће интернет енциклопедије — [http://magazinsana.rs/viki-gap-budite-i-vi-urednik-najvece-internet-enciklopedije/ Магазин Сана]. * 12. март — „Лидерке у сенци” тема нишке радионице о уређивању Википедије — [https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Liderke-u-senci-tema-niske-radionice-o-uredjivanju-Vikipedije.sr.html Јужне вести], [https://niskevesti.rs/znamenite-zene-nisa-i-juzne-srbije-na-vikipediji/ Нишке вести], [http://www.palo.rs/nauka-obrazovanje/liderke-u-senci-tema-niske-radionice-o-ure-ivanju-vikipedije/2968065/ Пало], [https://naslovi.net/2019-03-12/juzne-vesti/liderke-u-senci-tema-niske-radionice-o-uredjivanju-vikipedije/23057725 Наслови], [https://www.vesti.rs/Nis/Liderke-u-senci-tema-niske-radionice-o-uredjivanju-Vikipedije-3.html Вести]. * 13. март — Викигап онлајн уређивачкo такмичење — Народне новине (страна 7). * 15. март — У тексту под називом „Блештави мрак велеграда”, Мери Билић говори о грешци која се јавила у квизу „Слагалица” када су аутори користили податак са Википедије — Политикина ТВ ревија (страна 5). : У оквиру изложбе „Осми март у Србији, Србија је део света” биће представљено 20 жена из Србије чији се чланци налазе на Википедији — [http://www.pecat.co.rs/2019/03/puls-metropole-4/ Печат] (страна 66 штампаног издања). * 16. март — У тексту под називом „[https://www.danas.rs/kolumna/bozidar-andrejic/marko-kraljevic-na-netu Марко Краљевић на нету]” говори се о случају додавања непостојеће песме у оквиру чланка [[Циклус Краљевића Марка]] — Данас—недеља (страна 16). * 17. март — Wiki Gap — Уређивачки маратон о знаменитим женама Ниша и јужне Србије — [http://gradskiportal018.rs/2019/03/17/mladi-ambasadori-pozivaju-na-wikigap-uredivacki-maraton-o-znamenitim-zenama-nisa-i-juzne-srbije/ Градски портал 018]. * 18. март — Wiki Gap — Уређивачки маратон о знаменитим женама Ниша и јужне Србије — Народне новине (страна 9), [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=468072 Танјуг], [https://www.juznevesti.com/Drushtvo/U-Nisu-poceo-maraton-za-povecanje-vidljivosti-zena-na-Vikipediji.sr.html Јужне новине], [http://gradskiportal018.rs/2019/03/18/svedski-ambasador-na-otvaranju-vikigap-radionice-u-nisu/ Градски портал 018], [https://jugpress.com/svedski-ambasador-otvorio-prvu-vikigap-radionicu-u-nisu/ Југпрес], [http://magazinsana.rs/maraton-wikigap-o-znamenitim-zenama-nisa-i-juzne-srbije/ Магазин Сана], [https://www.krstarica.com/vesti/srbija/wikigap-o-znamenitim-zenama-nisa-i-juzne-srbije/ Крстарица], [http://www.palo.rs/nauka-obrazovanje/u-nisu-poceo-maraton-za-povecanje-vidljivosti-zena-na-vikipediji/2972622/ Пало], [https://www.navidiku.rs/vesti/2019-03-18/u-niu-poeo-maraton-za-poveanje-vidljivosti-ena-na-vikipediji/2057454 На видику], [https://www.vesti.rs/Jug-Srbije/Svedski-ambasador-otvorio-prvu-VikiGap-radionicu-u-Nisu.html Вести] : Видео прилози о Wiki Gap маратону у Нишу емитовани су у емисијама „Информер” (КЦН), „Телепрес” (НТВ, Ниш) и „Инфо” (ТВ Зона плус). : У тексту под називом „Балканизација веба” објављен је одломак из књиге Мета Ридлија „Еволуција свега: Како настају нове идеје” који говори о Википедији — Данас (страна 26). * 19. март — У оквиру чланка под називом „Чување ћирилице и српске културе” говорило се о Википедији на српском језику — Додатак Вечерњих новости (страна 12). : О Wiki Gap маратону у Нишу причало се у радио емисијама „Ухвати дан” Радио Београда 1 и „На три воде” Радио Београда 2, као и на веб сајту [https://niskevesti.rs/znamenite-zene-nisa-i-juzne-srbije-liderke-u-senci/ niskevesti.rs]. * 20. март — Знамените жене Ниша и јужне Србије на Википедији — Народне новине (страна 5). * 21. март — Немачка Википедија „у црнини” због планираних измена закона који се односи на -{Copyright}- директиву Европске уније — [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/tehnologija/3461810/nemacka-vikipedija-u-crnini-zbog-planiranih-izmena-zakona.html РТС], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=468834 Танјуг], [http://www.politika.rs/sr/clanak/425538/Poslednja-sansa-za-Vikipediju Политика], [https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=03&dd=21&nav_category=78&nav_id=1520863 Б92], [http://mondo.rs/a1174183/Mob-IT/Vesti/Wikipedia-ugasena-zbog-Zakona-o-autorskim-pravima-u-Evropskoj-uniji.html Мондо], [https://www.ekapija.com/news/2444831/nemacka-wikipedia-u-crnini-osnivaci-najpopulanijeg-sajta-protiv-najavljenih-izmena-zakona-o еКапија], [https://www.krstarica.com/vesti/svet/nemacka-vikipedija-u-crnini-zbog-planiranih-izmena-zakona/ Крстарица], Вести ([https://www.vesti.rs/Vesti/Wikipedia-oznacila-kraj-2.html 1], [https://www.vesti.rs/Evropska-Unija/Nemacka-Vikipedija-u-crnini-2.html 2]), Наслови ([https://naslovi.net/2019-03-21/rts/nemacka-vikipedija-u-crnini-zbog-planiranih-izmena-zakona/23104261 1], [https://naslovi.net/2019-03-21/mondo/wikipedia-oznacila-kraj/23104549 2]). * 22. март — Немачка Википедија „у црнини” због планираних измена закона који се односи на -{Copyright}- директиву Европске уније — [http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/eu-odlozila-bregzit-sef-kabineta-huana-gvaida-uhapsen-zbog-terorizma-da-li-su-lozinke-korisnika-dostupne-zaposlenima-u-fejsbuku-vas-brifing-za-petak/ Недељник]. * 25. март — У емисији „Ухвати дан” Радио Београда 1 Ивана Гусларевић је говорила о такмичењу на Википедији „ЦЕЕ пролеће 2019”, кампањи уређивања Викимедијине Оставе и Викилајв конференцији. * 2. април — Wiki Gap — Да се жене боље виде и на Википедији — [http://mondo.rs/a1176873/Info/Drustvo/WikiGap-Akcija-da-se-zene-vise-vide-na-internetu.html Мондо]. * 3. април — Wiki Gap — Захваљујући Шведској, Википедија богатија за 14.000 нових чланака о женама и њиховим достигнућима — [https://www.blic.rs/vesti/drustvo/zahvaljujuci-svedskoj-vikipedija-bogatija-za-14000-novih-clanaka-o-zenama-i-njihovim/t0kvzs2 Блиц], [https://www.navidiku.rs/vesti/2019-04-03/zahvaljujui-vedskoj-vikipedija-bogatija-za-14000-novih-lanaka-o-enama-i-njihovim-dostignuima/2069817 На видику], [https://www.vesti.rs/Drustvo/Zahvaljujuci-Svedskoj-Vikipedija-bogatija-za-14-000-novih-clanaka-o-zenama-i-njihovim-dostignucima.html Вести], [http://moravainfo.rs/2019/04/kulturna-diplomatija-i-kulturni-odnosi-u-akciji-eunic-talks-wikigap/ Морава инфо]. * 18. април — Ивана Гусларевић је на гостовању у емисији „Србија онлајн” телевизије КЦН причала о програму „Википедијанац стажиста”, Википедији и конференцији „Викилајв 2019”. * 21. април — Википедијанци из Србије на конференцији „Викилајв” у Београду — [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/tehnologije/aktuelno.236.html:790349-Vikipedijanci-iz-Srbije-na-konferenciji-Vikilajv-u-Beogradu Новости], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=475694 Танјуг], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/vikipedijanci-iz-srbije-na-konferenciji-vikilajv-u-beogradu_1011059.html РТВ], [http://www.smedia.rs/it/9222565/novosti-vikipedijanci-iz-srbije-na-konferenciji-vikilajv-u-beogradu.html С медиа], [https://www.vesti.rs/Vesti/Vikipedijanci-iz-Srbije-na-konferenciji-Vikilajv-u-Beogradu.html Вести], Новости ([https://naslovi.net/2019-04-21/rtv/vikipedijanci-iz-srbije-na-konferenciji-vikilajv-u-beogradu/23274752 1], [https://naslovi.net/2019-04-21/vecernje-novosti/vikipedijanci-iz-srbije-na-konferenciji-vikilajv-u-beogradu/23275255 2]). * 22. април — Википедијанци из Србије на конференцији „Викилајв” у Београду — Политика (страна 7), Дневник (страна 7). : У оквиру јутарњег програма телевизије Хепи емитован је прилог са конференције „Викилајв”. * 1. мај — Википедија такмичење о Средњој и Источној Европи до 31. маја — Просветни преглед (страна 17). * 9. мај — Википедија има Гугл тренслејт проблем — [https://pcpress.rs/wikipedia-ima-google-translate-problem/ PC Press], [http://www.smedia.rs/it/9249994/pcpress-wikipedia-ima-google-translate-problem.html S media], [https://naslovi.net/2019-05-09/pcpress/wikipedia-ima-google-translate-problem/23367849 Наслови]. * 15. мај — Власти у Кини блокирале Википедију — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=480752 Танјуг], [https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/vikipedija-zabranjena-u-kini-nakon-fejsbuka-tvitera-i-instagrama-i-onlajn/g51skvy Блиц], [https://www.srbijadanas.com/vesti/svet/ne-mogu-da-koriste-vikipediju-milijarda-kineza-ne-zna-razlog-2019-05-15 Србија данас], [http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:794839-POSLE-FEJSBUKA-TVITERA-INSTAGRAMA-Kinezi-blokirali-i-Vikipediju Вечерње новости], [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/tehnologija/3522219/kinezi-ne-mogu-da-koriste-vikipediju.html РТС], [http://www.politika.rs/sr/clanak/429564/Vlasti-u-Kini-blokirale-Vikipediju Политика], [https://www.espreso.rs/hi-tech/viralno/388109/kineska-masinerija-represije-posle-drustvenih-mreza-svom-narodu-su-zabranili-i-vikipediju Еспресо], [https://vesti-online.com/Vesti/Svet/736365/Vlasti-u-Kini-blokirale-Vikipediju Вести онлајн], [https://www.krstarica.com/vesti/svet/vlasti-u-kini-blokirale-vikipediju/ Крстарица], [https://infobrif.rs/2019/05/15/wikipedia-kina-blokiranje-pristupa-cenzura/techbrif/ Инфобриф], [http://www.advertiser-serbia.com/kinezi-ne-mogu-da-koriste-vikipediju/ Advertiser Serbia], Репортер ([http://www.reporter.rs/2019-05-15/aljazzera/wikipedia-blokirana-u-kini-uoci-30-godisnjice-tiananmena-119876909.html 1], [http://www.reporter.rs/2019-05-15/vesti-online/vlasti-u-kini-blokirale-vikipediju-119882336.html 2]), Вести ([https://www.vesti.rs/Vesti/Vlasti-u-Kini-blokirale-Vikipediju.html 1], [https://www.vesti.rs/Razno/Kinezi-ne-mogu-da-koriste-Vikipediju.html 2], [https://www.vesti.rs/Vesti/Ne-mogu-da-koriste-Vikipediju-ceo-dan-MILIJARDI-Kineza-onemogucena-poseta-popularnoj-stranici.html 3]), Наслови ([https://naslovi.net/2019-05-15/al-jazeera/wikipedia-blokirana-u-kini-uoci-30-godisnjice-tiananmena/23400660 1], [https://naslovi.net/2019-05-15/politika/vlasti-u-kini-blokirale-vikipediju/23402342 2], [https://naslovi.net/2019-05-15/rts/kinezi-ne-mogu-da-koriste-vikipediju/23400998 3], [https://naslovi.net/2019-05-16/vecernje-novosti/posle-fejsbuka-tvitera-instagrama-kinezi-blokirali-i-vikipediju/23403380 4]). * 16. мај — Власти у Кини блокирале Википедију — Вечерње новости (страна 9), Политика (страна 3), Дневник (страна 8), Српски телеграф (страна 13), [https://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2019&mm=05&nav_id=1542730 Б92], [https://www.srbijadanas.com/it/vesti/i-zvanicno-wikipedia-potpuno-blokirana-u-celoj-kini-2019-05-16 Србија данас], [https://www.itvesti.info/2019/05/wikipedia-potpuno-blokirana-u-kini.html ИТ вести], [https://www.021.rs/story/Info/Obrazovanje-i-nove-tehnologije/214477/Vikipedija-blokirana-u-Kini.html 021], [https://online-news.rs/tehnika/slobodna-enciklopedija-potpuno-blokirana-u-celoj-kini/ online-news.rs], [https://www.cenzolovka.rs/svet/kinezi-ne-mogu-da-koriste-vikipediju/ Цензоловка], [http://www.poslovnojutro.com/details&id=122031 Пословно јутро], [https://pcpress.rs/kina-blokira-vikipediju-na-svim-jezicima/ PC Press], [https://naslovi.net/2019-05-16/b92/slobodna-enciklopedija-potpuno-blokirana-u-celoj-kini/23405524 Наслови], S media ([http://www.smedia.rs/it/9261575/pcpress-kina-blokira-vikipediju-na-svim-jezicima.html 1], [http://www.smedia.rs/it/9261261/srbijadanas-i-zvanicno-wikipedia-potpuno-blokirana-u-celoj-kini.html 2]), Репортер ([http://www.reporter.rs/2019-05-16/b92/slobodna-enciklopedija-potpuno-blokirana-u-celoj-kini-119988802.html 1], [http://www.reporter.rs/2019-05-16/it-vesti/wikipedia-potpuno-blokirana-u-kini-119980879.html 2]), Вести ([https://www.vesti.rs/Facebook/I-ZVANICNO-Wikipedia-potpuno-blokirana-u-celoj-Kini.html 1], [https://www.vesti.rs/HiTech/Slobodna-enciklopedija-potpuno-blokirana-u-celoj-Kini-2.html 2], [https://www.vesti.rs/Novi-Sad/Vikipedija-blokirana-u-Kini.html 3]). : Блокада Википедије у Кини је поменута у емисији „На три воде” Радио Београда 2 у оквиру прелиставања штампе. * 17. мај — Власти у Кини блокирале Википедију — Вести−Франкфурт (страна 10), [https://www.republika.rs/lifestyle/hi-tech/134222/vikipedija-blokirana-kini-ove-mreze-vec-odavno-proslost Република], [http://oradio.rs/sr/vesti/lifestyle/tehnologija/kina-blokira-vikipediju-na-svim-jezicima-7763.html О радио], [https://www.itresenja.com/world-wide-web/wikipedia-potpuno-blokirana-u-kini/619935358/ ИТ решења], [https://www.vesti.rs/HiTech/Wikipedia-potpuno-blokirana-u-Kini.html Вести]. * 18. мај — Такмичење на Википедији „ЦЕЕ пролеће 2019” — Народне новине (страна 7). * 20. мај — Власти у Кини блокирале Википедију — [https://www.telegraf.rs/vesti/svet/3062849-kina-uzvraca-udarac-stopirala-svako-neprikladno-pisanje-i-blokirala-vikipediju-na-svim-jezicima Телеграф]. * 21. мај — Власти у Кини блокирале Википедију — [https://www.vesti.rs/HiTech/Kina-blokirala-Wikipediu-na-svim-jezicima.html Вести]. * 29. мај — Такмичење на Википедији „ЦЕЕ пролеће 2019” — Народне новине (страна 4). : [[Весна Вукелић Венди]] једна је од најтраженијих и читанијих личности из Србије на Википедији — [http://www.happytv.tv/zabava/rijaliti-parovi/139928/ovo-niste-znali-voditeljka-hepi-televizije-jedna-od-najtrazenijih-licnosti-u-srbiji-foto Хепи ТВ]. * 2. јун — Компанија Норт фејс злоупотребила Википедију — [https://www.dominomagazin.com/bizz-buzz/najjadnija-marketing-kampanja-ikad Домино магазин], [https://www.vesti.rs/Zivot/Najjadnija-marketing-kampanja-ikad.html Вести], [https://naslovi.net/2019-06-02/domino/najjadnija-marketing-kampanja-ikad/23500868 Наслови]. * 4. јун — Компанија Норт фејс злоупотребила Википедију — [https://www.bizlife.rs/biznis/marketing/the-north-face-ovako-izgleda-los-marketing/ БизЛајф]. * 5. јун — Кина блокира Википедију на свим језицима — PC Press (страна 12). * 11. јун — Цензура све јача: Пред годишњицу протеста забрањени преостали медији на енглеском — [https://naslovi.net/2019-06-10/b92/cenzura-sve-jaca-pred-godisnjicu-protesta-zabranjeni-preostali-mediji-na-engleskom/23540557 Наслови] * 12. јун — Цензура све јача: Пред годишњицу протеста забрањени преостали медији на енглеском — [https://www.cenzolovka.rs/svet/cenzura-sve-jaca-pred-godisnjicu-protesta-zabranjeni-preostali-mediji-na-engleskom/ Cenzolovka] * 24. јун — Пљунули на српске жртве! Википедија избрисала најгори злочин над Србима, па урадили нешто још горе! — [https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/404969/pljunuli-su-na-srpske-zrtve-vikipedija-izbrisala-najgori-zlocin-nad-srbima-pa-uradili-nesto-jos-gore Еспресо] * 2. октобар — У оквиру Јутарњем програма РТС-а емитован је прилог на тему велике акције чишћења чланака на Википедији. : Велико спремање Википедије — [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/3665753/veliko-spremanje-vikipedije.html РТС], [https://www.ekapija.com/news/2646078/wikipedia-pocela-veliku-akciju-ciscenja-clanaka еКапија], [https://www.cenzolovka.rs/scena/veliko-spremanje-vikipedije/ Цензоловка], [https://www.vesti.rs/Razno/Veliko-spremanje-Vikipedije.html Вести], [http://www.advertiser-serbia.com/veliko-spremanje-vikipedije/ Advertiser Serbia], [https://naslovi.net/2019-10-02/rts/veliko-spremanje-vikipedije/24235820 Наслови]. * 3. октобар — Википедија почела велику акцију чишћења чланака — [https://025.rs/wikipedia-pocela-veliku-akciju-ciscenja-clanaka/ 025.rs]. * 4. октобар — Уредници Википедије из Средње и Источне Европе у Београду — [https://www.danas.rs/drustvo/urednici-vikipedije-iz-srednje-i-istocne-evrope-u-beogradu/ Данас]. * 6. октобар — Менаџер образовног програма Викимедије Србије, Небојша Ратковић, у емисији „Свитање” на телевизији Пинк говорио је о Википедији, Викимедији и ЦЕЕ конференцији. * 7. октобар — Википедија почела велику акцију чишћења чланака — Емисија „Ухвати дан” Радио Београда 1. * 11. октобар — Екипа телевизије Прва је урадила уживо укључење са ЦЕЕ конференције у емисију [[Jutro sa Jovanom i Srđanom|„Јутро са Јованом и Срђаном”]], а њихов саговорник је био Небојша Ратковић који је говорио о самој конференцији, али и о томе како функционише Википедија. : Гост емисије „Дан уживо” на Н1 био је Небојша Ратковић који је говорио о ЦЕЕ конференцији у Београду, али и Википедији и Викимедији. : У оквиру емисије „Таласање” Радио Београда 1 поменуто је одржавање тродневне ЦЕЕ конференције у Београду. : Викимедија у образовању: Иде ли Србија у корак са светом — [http://rs.n1info.com/SciTech/a533894/Vikimedija-u-obrazovanju-Ide-li-Srbija-u-korak-sa-svetom.html Н1], [https://naslovi.net/2019-10-11/n1-info/vikimedija-u-obrazovanju-ide-li-srbija-u-korak-sa-svetom/24284916 Наслови]. * 12. октобар — Гост емисије Нет контекст на Н1 био је Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије који је говорио о ЦЕЕ конференцији у Београду и Википедији. * 13. октобар — Председник Викимедије Србије, Филип Маљковић, био је гост [[Јутарњи програм РТС-а|Јутарњег програма РТС-а]] где је говорио о Википедији, али и ЦЕЕ конференцији. : „Википедија” — пројекат слободног знања — [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/3695360/vikipedija--projekat-slobodnog-znanja.html РТС], [https://naslovi.net/2019-10-13/rts/vikipedija-projekat-slobodnog-znanja/24290253 Наслови], [http://www.palo.rs/nauka/vikipedija-projekat-slobodnog-znanja/3115741/ Пало]. * 17. октобар — За развој Википедије кључни волонтери — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=514077 Танјуг], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/za-razvoj-vikipedije-kljucni-volonteri-u-srbiji-njih-tridesetak_1057904.html РТВ], [https://www.nasiusvetu.com/vesti/61599/volonteri-iz-srbije-rade-na-bezbednosti-vikipedije9916/ Наши у свету], [https://www.vesti.rs/Vesti/Za-razvoj-Vikipedije-kljucni-volonteri-u-Srbiji-njih-tridesetak.html Вести], [https://naslovi.net/2019-10-17/rtv/za-razvoj-vikipedije-kljucni-volonteri-u-srbiji-njih-tridesetak/24312026 Наслови]. * 31. октобар — Радионица о уређивању Википедије међу ПССОХ постконференцијским радионицама — [https://www.mobilni.info/pssoh-post-konferencijske-radionice/ Мобилни.инфо]. * 1. новембар — У чланку [https://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/3117839-ovo-su-20-najvaznijih-sajtova-na-internetu-ikada Телеграфа] Википедија побројана међу 20 најважнијих сајтова на свету без којих би интернет данас био потпуно другачији. * 10. новембар — Википедија припрема лансирање своје друштвене мреже WT:SOCIAL — [http://www.balkanmagazin.net/javno-mnjenje/cid141-223807/vikipedija-priprema-lansiranje-svoje-drustvene-mreze-wtsocial Балкан Магазин], [http://www.palo.rs/tehnologija-internet/vikipedija-priprema-lansiranje-svoje-drustvene-mreze-wt-social/3134915/ Пало]. * 16. новембар — Да ли ће Википедијина друштвена мрежа постати алтернатива Твитеру и Фејсбуку? — [https://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2019&mm=11&nav_id=1617912 Б92], [https://www.24online.info/nova-vikipedijna-drustvena-mreza-preti-da-obori-fejsbuk-i-tviter/ 24 сата], [http://www.seebiz.eu/jimmy-wales-pokrenuo-alternativnu-wikipediju/ar-200724/ SEEbiz], Пало ([http://www.palo.rs/tehnologija-internet/da-li-ce-wikipedijina-drustvena-mreza-postati-alternativa-twitteru-i-facebooku/3138970/ 1], [http://www.palo.rs/tehnologija-internet/jimmy-wales-pokrenuo-alternativnu-wikipediju/3138876/ 2]), Наслови ([https://naslovi.net/2019-11-16/b92/da-li-ce-wikipedijina-drustvena-mreza-postati-alternativa-twitteru-i-facebooku/24465262 1], [https://naslovi.net/2019-11-16/seebiz/jimmy-wales-pokrenuo-alternativnu-wikipediju/24464626 2]), Вести ([https://www.vesti.rs/Tviter/Da-li-ce-Wikipedijina-drustvena-mreza-postati-alternativa-Twitteru-i-Facebooku-2.html 1], [https://www.vesti.rs/Nju-Jork/Jimmy-Wales-pokrenuo-alternativnu-Wikipediju.html 2]). * 17. новембар — Википедија покреће нову друштвену мрежу — [https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/fejsbuk-i-tviter-dobijaju-alternativu-vikipedia-pokrece-svoju-drustvenu-mrezu-2019-11-17 Србија Данас], [https://www.vesti-online.com/vikipedija-pokrece-novu-drustvenu-mrezu/ Вести онлајн], [https://rs.sputniknews.com/zivot/201911171121184150-vikipedija-pokrenula-novu-drustvenu-mrezu/ Спутник], [https://blok-vesti.com/vikipedija-pokrenula-novu-drustvenu-mrezu/ Блок вести], [https://www.srpskadijaspora.info/vikipedija-pokrenula-novu-drustvenu-mrezu/ Српска дијаспора], [https://balkanandroid.com/osnivac-wikipedije-pokrenuo-wtsocial-drustvenu-mrezu/ Балкандроид], [https://www.timocka.rs/vesti/suosnivac-vikipedije-zeli-da-ponudi-alternativu-za-facebook-i-twitter/ Тимочка], Наслови ([https://naslovi.net/2019-11-17/vesti-online/vikipedija-pokrece-novu-drustvenu-mrezu/24469077 1], [https://naslovi.net/2019-11-17/sputnik/vikipedija-pokrenula-novu-drustvenu-mrezu/24468596 2]), Дневник (страна 8 штампаног издања). * 18. новембар — Википедија покреће нову друштвену мрежу — [https://www.danas.rs/tehnologije/wikipedia-pokrece-svoju-drustvenu-mrezu/ Данас], [http://www.advertiser-serbia.com/wikipedia-pokrenula-novu-drustvenu-mrezu/ Advertiser Serbia], [https://biznis.telegraf.rs/it-biz/3123302-suosnivac-vikipedije-nudi-alternativu-za-fejsbuk-i-tviter Телеграф], [https://www.krstarica.com/zivot/tehnika/vikipedija-pokrenula-novu-drustvenu-mrezu/ Крстарица], [https://www.vesti.rs/Facebook/Wikipedia-pokrenula-novu-drustvenu-mrezu.html Вести], [https://www.navidiku.rs/vesti/2019-11-18/wikipedia-pokree-svoju-drutvenu-mreu/2138593 На видику], [https://naslovi.net/2019-11-18/danas/wikipedia-pokrece-svoju-drustvenu-mrezu/24477440 Наслови]. * 7. децембар — Стажиста Википедије у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин — [https://www.zrenjaninski.com/kultura/stazista-vikipedije-u-zavodu-za-zastitu-spomenika-kulture-zrenjanin/ Зрењанински]. * 26. децембар — Турски Уставни суд пресудио у корист Википедије — [https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=26&nav_category=78&nav_id=1635279 Б92], [http://rs.n1info.com/Svet/a555747/Ustavni-sud-Turske-ocenio-da-je-zabrana-Vikipedije-krsenje-slobode-izrazavanja.html Н1], Наслови ([https://naslovi.net/2019-12-26/novi-magazin/ustavni-sud-turske-blokada-vikipedije-je-krsenje-slobode-izrazavanja/24671326 1], [https://naslovi.net/2019-12-26/danas/ustavni-sud-turske-blokada-vikipedije-krsenje-slobode-izrazavanja/24671293 2], [https://naslovi.net/2019-12-26/dnevnik/turski-ustavni-sud-presudio-u-korist-vikipedije/24671177 3], [https://naslovi.net/2019-12-26/danas/ustavni-sud-turske-blokada-vikipedije-krsenje-slobode-izrazavanja/24671293 4], [https://naslovi.net/2019-12-26/politika/turski-ustavni-sud-presudio-u-korist-vikipedije/24671100 5]), [http://www.politika.rs/sr/clanak/444795/Turski-Ustavni-sud-presudio-u-korist-Vikipedije Политика], [https://www.krstarica.com/vesti/svet/turski-ustavni-sud-presudio-u-korist-vikipedije/ Крстарица], Вести ([https://www.vesti.rs/Turska/Ustavni-sud-Turske-presudio-u-korist-Vikipedije.html 1], [https://www.vesti.rs/Turska/Ustavni-sud-Turske-Blokada-Vikipedije-krsenje-slobode-izrazavanja.html 2]), [https://www.dnevnik.rs/svet/turski-ustavni-sud-presudio-u-korist-vikipedije-26-12-2019 Дневник], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=527647 Танјуг], [http://www.fonet.rs/#news-USTAVNI%20SUD%20PODR%C5%BDAO%20VIKIPEDIJU Фонет], [http://www.novimagazin.rs/svet/ustavni-sud-turske-blokada-vikipedije-je-krsenje-slobode-izrazavanja Нови магазин], [http://www.najvesti.com/svet/4861549-Ustavni-sud-Turske-Blokada-Vikipedije-je-krsenje-slobode-izrazavanja.html Највести]. * 27. децембар — Турски Уставни суд пресудио у корист Википедије — Политика (страна 2), Данас (страна 17), [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=27&nav_id=1635597 Б92], Наслови ([https://naslovi.net/2019-12-27/nova-energija/ustavni-sud-u-turskoj-naredio-da-se-ukine-zabrana-pristupa-vikipediji/24677347 1], [https://naslovi.net/2019-12-27/juzne-vesti/turska-i-vikipedija-ustavni-sud-naredio-da-se-ukine-zabrana-pristupa-enciklopediji/24675430 2], [https://naslovi.net/2019-12-27/danas/turska-i-vikipedija-ustavni-sud-naredio-da-se-ukine-zabrana-pristupa-enciklopediji/24675380 3], [https://naslovi.net/2019-12-27/cenzolovka/ustavni-sud-turske-ocenio-da-je-zabrana-vikipedije-krsenje-slobode-izrazavanja/24674790 4], [https://naslovi.net/2019-12-27/bbc-news/turska-i-vikipedija-ustavni-sud-naredio-da-se-ukine-zabrana-pristupa-enciklopediji/24675282 5], [https://naslovi.net/2019-12-27/pcpress/wikipedia-pobedila-cenzuru-u-turskoj/24677085 6], [https://naslovi.net/2019-12-27/b92/turska-i-vikipedija-ustavni-sud-naredio-da-se-ukine-zabrana-pristupa-enciklopediji/24675459 7]), [http://www.politika.rs/sr/clanak/444795/Turski-Ustavni-sud-presudio-u-korist-Vikipedije#comments Политика], [https://www.021.rs/story/BBC/230909/Turska-i-Vikipedija-Ustavni-sud-naredio-da-se-ukine-zabrana-pristupa-enciklopediji.html Портал 021], [https://nadlanu.com/515301/ustavni-sud-odlucio-ukida-se-zabrana-vikipedije-u-turskoj/ На длану], Вести ([https://www.vesti.rs/Turska/Turska-i-Vikipedija-Ustavni-sud-naredio-da-se-ukine-zabrana-pristupa-enciklopediji-2.html 1], [https://www.vesti.rs/Turska/Ustavni-sud-u-Turskoj-naredio-da-se-ukine-zabrana-pristupa-Vikipediji.html 2], [https://www.vesti.rs/Turska/Turska-i-Vikipedija-Ustavni-sud-naredio-da-se-ukine-zabrana-pristupa-enciklopediji.html 3]), [https://www.juznevesti.com/bbc-news-na-srpskom/Turska-i-Vikipedija-Ustavni-sud-naredio-da-se-ukine-zabrana-pristupa-enciklopediji.sr.html Јужне вести], [https://pcpress.rs/wikipedia-pobedila-cenzuru-u-turskoj/ ПС Прес]. * 28. децембар — Турски Уставни суд пресудио у корист Википедије — [https://www.itvesti.info/2019/12/ustavni-sud-turske-protiv-erdoganove.html ИТ Вести], [https://www.mobilni.info/ustavni-sud-turske-protiv-erdoganove-zabrane-wikipedie/ Мобилни инфо], [https://balkanandroid.com/wikipedia-pobijedila-cenzuru-u-turskoj/ Балкан андроид]. * 29. децембар — Погледајте шта је највише тражено на Википедији у 2019. години — [https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/film-tv/3137037-moc-sedme-umetnosti-od-25-najcitanijih-clanaka-na-vikipediji-16-ste-gledali Телеграф], Наслови ([https://naslovi.net/2019-12-29/srbijadanas/pogledajte-sta-je-najvise-trazeno-na-vikipediji-u-2019-godini/24686241 1], [https://naslovi.net/2019-12-29/domino/sta-je-najcitanije-na-wikipediji/24686518 2]). : Турски Уставни суд пресудио у корист Википедије — [https://www.republika.rs/lifestyle/hi-tech/177896/wikipedia-pobedila-cenzuru-turskoj Република], [https://www.itresenja.com/world-wide-web/wikipedia-pobedila-cenzuru-u-turskoj/634945358/ ИТ Решења]. == 2018. == Википедија на српском језику је у нову 2018. годину ушла са '''377.654''' чланка. * 2. јануар — О пројекту Википедије на црногорском језику — [https://www.intermagazin.rs/ima-li-kraja-dukljanskom-ludilu-dinastija-petrovic-njegos-posrbila-crnu-goru-i-drzala-je-u-ropstvu-200-godina/ Интермагазин], [http://informer.rs/vesti/drustvo/363510/ima-li-kraja-dukljanskom-ludilu-dinastija-petrovic-njegos-posrbila-crnu-goru-i-drzala-je-u-ropstvu-200-godina Информер]. * 4. јануар — Википедија на црногорском језику: И „инкубатор” за збуњивање — Вечерње новости ([http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:704370-Crnogorska-Vikipedija-I-inkubator-za-zbunjivanje сајт] и страна 29 штампаног издања). * 9. јануар — Википедија на црногорском језику на тесту — 24 сата (страна 11). * 15. јануар — Википедија обележава 17. рођендан — [http://www.ogledalce.co.rs/tekst.php?id=4448&id_kat=0 Огледалце], [http://www.razvoj-karijere.com/vikipedija-obelezava-17-rodendan Центар за развој каријере]. * 16. јануар — У оквиру емисије „Фамилиологија”, Радио Београда 1, причало се о седамнаестом рођендану Википедије. : Ивана Гусларевић је поводом рођендана Википедије дала изјаву за Радио Студио Б. : Радио Телевизија Републике Српске је известила са прославе Википедијиног дана у Источном Сарајеву — [https://www.youtube.com/watch?v=POijFx3o1ic прилог]. : Википедија слави 17. рођендан — [https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/vikipedija-slavi-17-rodendan/pk5p4wm Блиц], [http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/3004460/.html РТС], [http://www.republika.rs/razonoda/zanimljivosti/37827/bez-nje-mozemo-danas-slavi-rodjendan Република], [http://www.021.rs/story/Info/Nauka-i-tehnologija/180182/Vikipedija-slavi-17-rodjendan.html 021], [https://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/internet/Wikipedia-obiljezava-17-godina-postojanja/460457 Независне новине], [https://naslovi.net/2018-01-16/blic/vikipedija-slavi-17-rodjendan/21082191 Наслови], Вести ([https://www.vesti.rs/HiTech/Wikipedia-obiljezava-17-godina-postojanja-2.html 1], [https://www.vesti.rs/HiTech/Vikipedija-slavi-17-rodjendan.html 2], [https://www.vesti.rs/Novi-Sad/Vikipedija-slavi-17-rodjendan-2.html 3]), [http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=285728 РТРС], [http://srbija24.com/vikipedija-danas-proslavlja-17-rodjendan/ Србија24]. * 17. јануар — Ивана Гусларевић је поводом рођендана Википедије гостовала у емисији „Београде, добро јутро”, Студија Б. : Википедија слави 17. рођендан — [https://www.krstarica.com/zabava/zanimljivosti/wikipedia-slavi-17-rodjendan/ Крстарица], [http://pink.rs/auto-tech/54585/wikipedia-slavi-17-roendan Пинк], [http://www.advertiser-serbia.com/wikipedia-slavi-17-rodjendan/ Advertiser Serbia], [https://tvk3.info/wikipedia-slavi-17-rodjendan/ ТВК3], [http://viralne.net/wikipedia-slavi-17-rodendan/ Виралне], Вести ([https://www.vesti.rs/Razno/Wikipedia-slavi-17-rodjendan.html 1], [https://www.vesti.rs/Vesti/Wikipedia-slavi-17-rodjendan-2.html 2]). * 19. јануар — У рубрици „Ако нисте знали…” помиње се да је Википедија на енглеском језику прославила 17. рођендан — Информер (страна 20). : Који су најпопуларнији текстови на Википедији? — [https://www.dominomagazin.com/tech/it/koji-su-najpopularniji-tekstovi-na-wikipediji/ Домино Магазин]. * 25. јануар — Википедија обележила 17. рођендан — Просветни преглед (страна 17). * 2. фебруар — Интервју са Филипом Маљковићем поводом рођендана Википедије — Експрес ([http://www.ekspres.net/drustvo/pise-i-na-tarabi-vikipedija-proslavlja-17-godina-postojanja-i-13-godina-na-srpskom-jeziku сајт] и страна 16 штампаног издања). * 3. фебруар — Ученици ОШ „Свети Сава” из Кикинде истражују за Википедију — [http://tvrubin.rs/ucenici-os-sveti-sava-istrazuju-za-vikipediju/ ТВ Рубин]. * 4. фебруар — О пројекту „Упознајмо Фрушку гору” који подразумева прикупљање материјала, уређење и допуну постојећих страница на Википедији на српском језику — [http://sremska.tv/2018/02/upoznajmo-frusku-goru/ Сремска телевизија]. * 6. фебруар — По иновативности смо 62, а први у „уређивању” Википедије — [http://www.nirapress.com/globalni-indeks-inovativnosti-za-2017/ Нира Прес], Економетар (страна 5). : Обришите Фејсбук са телефона и инсталирајте ове 4 апликације — [https://www.dominomagazin.com/tech/pri-ruci/obrisite-facebook-sa-telefona-i-instalirajte-ove-4-aplikacije/ Домино магазин], [https://naslovi.net/2018-02-06/domino/obrisite-facebook-sa-telefona-i-instalirajte-ove-4-aplikacije/21188546 Наслови]. * 13. фебруар — Википедија на српском језику слави 15. рођендан — [https://www.danas.rs/drustvo/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan/ Данас], [http://www.ogledalce.co.rs/tekst.php?id=4501&id_kat=0 Огледалце], [http://www.navidiku.rs/vesti/2018-02-13/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-roendan/1843586 На видику], [http://mondo.rs/a1081340/Mob-IT/Vesti/Wikipedia-Srbija-najcitanija-Wikipedia-u-regionu-ex-Yu.html Мондо], Наслови ([https://naslovi.net/2018-02-13/danas/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan/21224383 1], [https://naslovi.net/2018-02-13/mondo/vazan-jubilej-enciklopedije-iz-koje-smo-svi-ucili/21226235 2]). : Најава разговора са Иваном Гусларевић и Миљаном Симоновићем поводом 15. рођендана Википедије на српском — [http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/3037421/.html РТС]. * 14. фебруар — Гошћа емисије „Таласање” Радио Београда 1 је Ивана Гусларевић. Тема: Рођендан Википедије на српском језику. : Ивана Гусларевић је поводом рођеднана дала изјаву за Радио Студио Б. * 15. фебруар — „Вики школарац” и у кикиндској школи — Нове кикиндске новине (страна 6). : Гостовање Иване Гусларевић и Миљана Симоновића у емисији „Фамилиологија” Радио Београда 1 поводом 15. рођендана Википедије на српском језику. * 16. фебруар — Википедија на српском језику слави 15. рођендан — [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/tehnologija/3040838/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan.html РТС], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=389242 Танјуг], [http://www.prva.rs/vesti/info/129717/15-rodjendan-vikipedije-na-srpskom.html Прва], [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2018&mm=02&dd=16&nav_category=1864&nav_id=1359480 Б92], [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:711981-Vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan Новости], [https://www.blic.rs/vesti/drustvo/da-znanje-bude-dostupno-svima-vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodendan/58ryke9 Блиц], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15.-rodjendan_893889.html РТВ], Дневник (страна 12), [http://pressonline.rs/info/drustvo/405619/da-znanje-bude-dostupno-svima-vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan-.html Прес], [http://www.24online.info/znanje-na-poklon-vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan/ 24 сата], [http://www.seecult.org/vest/15-godina-vikipedije-na-srpskom SEE Cult], [http://www.mojnovisad.com/vesti/vikipedija-na-srpskom-slavi-15.-rodjendan-id20518.html Мој Нови Сад], [http://www.021.rs/story/Info/Nauka-i-tehnologija/182367/Vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan.html 021], [http://www.smedia.rs/zanimljivosti/8036395/alo-vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodendan.html С медиа], Репортер ([http://www.reporter.rs/2018-02-15/alo/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan-64459082.html 1], [http://www.reporter.rs/2018-02-16/rtv/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan-64504575.html 2]), [http://www.republika.rs/vesti/drustvo/43872/pamet-dostupna-svima-vikipedija-srpskom-slavi-rodjendan Република], Пало ([http://www.palo.rs/srbija-drustvo/da-znanje-bude-dostupno-svima-vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-ro-endan/2676274/ 1], [http://www.palo.rs/tehnologija/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodendan/2676125/ 2], [http://www.palo.rs/srbija-drustvo/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-ro-endan/2676011/ 3]), Вести ([https://www.vesti.rs/Vesti/Vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan-2.html 1], [https://www.vesti.rs/Vesti/Wikipedia-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan-3.html 2], [https://www.vesti.rs/Novi-Sad/Vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan-4.html 3], [https://www.vesti.rs/Vesti/15-rodjendan-Vikipedije-na-srpskom.html 4], [https://www.vesti.rs/Vesti/DA-ZNANJE-BUDE-DOSTUPNO-SVIMA-Vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan-2.html 5]), Наслови ([https://naslovi.net/2018-02-16/vecernje-novosti/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan/21236994 1], [https://naslovi.net/2018-02-16/blic/da-znanje-bude-dostupno-svima-vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan/21237525 2], [https://naslovi.net/2018-02-16/rtv/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan/21237572 3], [https://naslovi.net/2018-02-16/rts/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan/21237826 4], [https://naslovi.net/2018-02-16/moj-novi-sad/vikipedija-na-srpskom-slavi-15-rodjendan/21238078 5], [https://naslovi.net/2018-02-16/b92/15-rodjendan-vikipedije-na-srpskom/21238358 6], [https://naslovi.net/2018-02-16/press/da-znanje-bude-dostupno-svima-vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan/21238469 7], [https://naslovi.net/2018-02-16/prva/15-rodjendan-vikipedije-na-srpskom/21238635 8]). : Вест о рођендану Википедије на српском језику је емитована у оквиру емисија „Устанак 202” (Радио 202) и „Београдска разгледница” (Радио Студио Б). : Укључење Иване Гусларевић у емисију „Београдска разгледница” Радија Студија Б. * 17. фебруар — Википедија на српском језику слави 15. рођендан — Блиц (страна 13), Информер (страна 22), Ало (страна 7), Курир (страна 4), Српски телеграф (страна 2). : У београдском издању Блица објављен текст под називом „Википедија на српском језику 17. на целој планети”. * 18. фебруар — Гошћа емисије „Жикина шареница”, Ивана Гусларевић, о прослави рођендана Википедије на српском језику. : Уређивачки маратон поводом Светског дана пантомиме — [http://www.urbanbug.net/magazin/vest/beograd-na-meti-pantomimicara-prva-svetska-konferencija-o-pantomimi Urban Bug], [https://www.atastars.rs/uncategorized/183231-prva-svetska-konferencija-o-pantomimi-u-beogradu/ ATA Stars]. * 19. фебруар — Википедија на српском језику слави 15. рођендан — Данас (страна 15), [http://www.mobilni.info/wikipedia-na-srpskom-jeziku-slavi-15-rodjendan/ Мобилни.инфо]. : Ивана Гусларевић је гостовала у емисијама „Београде, добро јутро” (Студио Б) и „Београдска разгледница” (Радио Студио Б). * 20. фебруар — У оквиру емисије „Информер” телевизије Коперникус емитован прилог са прославе рођендана Википедије на српском језику. * 21. фебруар — Гошћа емисија Свитање телевизије Пинк, Ивана Гусларевић, о прослави 15. рођендана Википедије на српском језику. : У оквиру емисије „Cooltura” Еду телевизије емитован прилог поводом рођендана Википедије на српском језику. * 1. март — Отворен позив за стипендије у оквиру ВикиЛајв 2018 конференције — [https://www.portalmladi.com/otvoren-poziv-za-stipendije-u-okviru-wikilive-2018-konferencije/ Портал млади]. * 2. март — У Јутарњем програму РТС-а поменуто је да је Србија прва у уређивању Википедије у односу на број становника. * 5. март — Најаве емисије „Визија” у којој ће се говорити о културолошким аспектима родне равноправности на Википедији — [http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/25/beograd-202/3058178/vizija.html РТС]. : Гошће емисије „Визија” на радију Београд 202, Ивана Маџаревић (Викимедија Србије) и Славица Марковић (Амбасада Шведске) говориле су о уређивачком маратону „Жене — лидерке из сенке”. * 6. март — Најаве емисије „Тако стоје ствари” у којој ће се говорити о Википедији и акцији #wikigap — [http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/3061970/tako-stoje-stvari.html РТС]. : У оквиру емисије Београдска хроника (РТС 1) емитован је прилог о чланку о Београду на Википедији на српском језику. : Отворен позив за стипендије у оквиру ВикиЛајв 2018 конференције — [https://www.studentskizivot.com/seminari-za-studente/otvoren-poziv-za-stipendije-u-okviru-wikilive-2018-konferencije/ Студентски Живот]. * 7. март — О Википедији и идеји слободног знања у емисији „Тако стоје ствари” (РТС 1) говорили су Филип Маљковић и Драган Сатарић. У оквиру емисије емитован је и интервју са амбасадором Шведске, Јаном Лундином, поводом акције #wikigap. : Гост емисије „Ухвати дан” (Радио Београд 1), амбасадор Шведске Јан Лундин, говорио је о уређивачком маратону „Жене — лидерке из сенке”. : Одржан уређивачки маратон „Жене — лидерке из сенке” — [http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=316004 Влада Републике Србије], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=393485 Танјуг], [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3063223/odrzan-uredjivacki-maraton-zene--liderke-iz-senke.html РТС], [http://www.reporter.rs/2018-03-07/rts/odrzan-uredjivacki-maraton-Zene-%E2%80%93-liderke-iz-senke-66675384.html Репортер], [http://www.palo.rs/politika/odrzan-ure-ivacki-maraton-zene-liderke-iz-senke/2692395/ Пало]. : Прилог са уређивачком маратона „Жене — лидерке из сенке” емитован је у оквиру емисија „И би дан” (Палма плус) и „Информер” (КЦН). : #WikiGap Belgrade For Global Gender Equality On The Internet — CorD magazine ([http://cordmagazine.com/events/after-work/wikigap-belgrade-global-gender-equality-internet/ 1], [http://cordmagazine.com/video/wikigap-belgrade-global-gender-equality-internet-2/ 2], [http://cordmagazine.com/video/wikigap-belgrade-cocktail/ 3]) * 8. март — #WikiGap Belgrade — за глобалну равноправност полова на интернету — [https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2018&mm=03&nav_id=1366983 Б92], [http://mondo.rs/a1087462/Info/Drustvo/WikiGap-Belgrade-u-organizaciji-Ambasade-Svedske.html Мондо]. : Одржан уређивачки маратон „Жене — лидерке из сенке” — [http://nadlanu.com/380496/zene-liderke-iz-senke-protiv-rodne-neravnoteze-na-internetu/ На длану], [https://moravainfo.rs/2018/03/zene-liderke-iz-senke-akcija-za-globalnu-ravnopravnost-polova-na-internetu/ Морава инфо]. : У Јутарњем дневнику телевизије Палма плус емитован је прилог са уређивачког маратона „Жене — лидерке из сенке”. * 10. март — Гошћа емисије КЦН поподне, Ивана Гусларевић, причала је о начину функционисања највеће онлајн енциклопедије. * 15. март — У Просветном прегледу, на страни 17, објављен је текст под називом „Ризница слободног знања” поводом 15 година Википедије на српском језику. * 19. март — Уређивачки маратон поводом Светског дана пантомиме — [http://info.fasper.bg.ac.rs/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BC/ ФАСПЕР]. * 21. март — Светски дан пантомиме на Википедији — [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/3078647/umetnost-pantomime-u-beogradu.html РТС], [https://www.danas.rs/drustvo/svetski-dan-pantomime-na-vikipediji/ Данас], [https://www.vesti.rs/Vesti/Svetski-dan-pantomime-na-Vikipediji.html Вести], [http://izlazak.com/knjige-i-stripovi/19556-pantomima-na-vikipediji Излазак]. * 25. март — Уређивачки маратон #WikiGap Belgrade — Дневник (страна 24). * 27. март — У Куриру је објављен чланак под називом „Интернет није ординација”. Главни аутор истраживања о информисању о болестима на Википедији, Роберт Хасти, рекао је да Википедија представља веома користан извор информација, али те информације ипак треба узимати са опрезом, а нарочито када је реч о болестима и њиховом лечењу. Зато Википедија није замена за лекара. * 31. март — Гост емисије КЦН поподне, Марко Стојановић, говорио је о уређивачком маратону на Википедији поводом Светског дана пантомиме. * 1. април — У априлском издању часописа Лепота и здравље објављен је текст под насловом „Вики” (страна 18) где се читаоци могу информисати о одржаном уређивачком маратону „Жене — лидерке из сенке”. * 2. април — Уређивачки маратон #WikiGap Belgrade — CorD magazine (страна 68). * 13. април — Српска Википедија обележава 15. рођендан — Уредници на годишњој конференцији 14. и 15. априла у Београду — [https://www.ekapija.com/news/2092199/srpska-wikipedija-obelezava-15-rodjendan-urednici-na-godisnjoj-konferenciji-14-i-15 еКапија]. * 20. април — У емисији „Тако стоје ствари”, на првом каналу РТС-а, емитован је прилог са конференције ВикиЛајв 2018. : ВикиЛајв 2018 — [http://www.livetv.rs/Video/13557/WikiLive-2018.shtml livetv.rs]. * 22. април — У емисији „еТВ”, на другом каналу РТС-а, емитован је прилог са конференције ВикиЛајв 2018. * 23. април — Такмичење „ЦЕЕ пролеће 2018” — Народне новине (страна 4). * 24 — 28. априла — Википедија има нову опцију која олакшава њено коришћење — [https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2018&mm=04&nav_id=1384658 Б92], Информер (страна 12), [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/tehnologije/aktuelno.236.html:723903-Vikipedija-ima-novu-opciju-koja-dosta-olaksava-njeno-koriscenje Новости], [http://www.021.rs/story/Info/Nauka-i-tehnologija/187055/Wikipedia-uvela-alat-koji-olaksava-njeno-koriscenje.html 021], [http://www.glavnevesti.com/tech/2149010/Wikipedia-ima-novu-opciju-koja-dosta-olaksava-njeno-koriscenje Главне вести], [http://www.ekonomski.net/wikipedia-ima-novu-opciju-koja-dosta-olaksava-njeno-koriscenje.html Економски], [http://www.republika.rs/hi-tech/internet/58016/wikipedia-ima-novu-opciju-koja-dosta-olaksava-njeno-koriscenje Република], [http://online-news.rs/tehnika/wikipedia-ima-novu-opciju-koja-dosta-olaksava-njeno-koriscenje/ Online news Serbia], [http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/695305/Wikipedia-ima-novu-opciju-koja-nam-olaksava-posao Вести Онлајн], [http://mediasfera.rs/2018/04/25/wikipedia-ima-novu-opciju-koja-olaksava-njeno-koriscenje/ МедиаСфера], [http://www.novaenergija.net/wikipedia-ima-novu-super-opciju/ Нова Енергија], Мобилни.инфо ([http://www.mobilni.info/wikipedia-ima-novu-opciju-koja-nam-olaksava-posao/ 1], [http://www.mobilni.info/wikipedia-ima-novu-super-opciju/ 2]), Наслови ([https://naslovi.net/2018-04-24/b92/wikipedia-ima-novu-opciju-koja-dosta-olaksava-njeno-koriscenje/21560043 1], [https://naslovi.net/2018-04-28/nova-energija/wikipedia-ima-novu-super-opciju/21582760 2]), [http://www.reporter.rs/2018-04-24/b92/wikipedia-ima-novu-opciju-koja-dosta-olaksava-njeno-koriscenje-72269308.html Репортер], С Медиа ([http://www.smedia.rs/it/8231427/b92-wikipedia-ima-novu-opciju-koja-dosta-olaksava-njeno-koriscenje.html 1], [http://www.smedia.rs/it/8234399/novosti-vikipedija-ima-novu-opciju-koja-dosta-olaksava-njeno-koriscenje.html 2]), Вести ([https://www.vesti.rs/HiTech/Wikipedia-ima-novu-opciju-koja-dosta-olaksava-njeno-koriscenje-2.html 1], [https://www.vesti.rs/Novi-Sad/Wikipedia-uvela-alat-koji-olaksava-njeno-koriscenje.html 2]), Актуелно ([http://aktuelno.net/vesti/tehnologija/Wikipedia-ima-novu-opciju-koja-dosta-olaksava-njeno-koriscenje/c/3491717 1], [http://aktuelno.net/vesti/tehnologija/Vikipedija-ima-novu-opciju-koja-dosta-olaksava-njeno-koriscenje/c/3494418 2], [http://aktuelno.net/vesti/tehnologija/Wikipedia-uvela-novu-opciju/c/3492426 3]). * 27. април — Ивана Гусларевић је у изјави за радио емисију „Природним темпом” говорила о конференцији ВикиЛајв 2018 — [http://bddsp.org.rs/prirodnim-tempom-emisija-30-sezona-2/ Биолошко друштво др Сава Петровић]. * 7. мај — У току такмичење у писању чланака о Средњој и Источној Европи „ЦЕЕ пролеће 2018” — Народне новине (страна 8). * 12. мај — „ЦЕЕ пролеће 2018” на Википедији — Недељник „Слобода”, Пирот (страна 16). * 28. јун — У тексту под називом „Како настаје Википедија?” говори се о тродневној обуци за средњошколце у оквиру пројекта „Вики тим Трстеник” — [http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:735334-Kako-nastaje-Vikipedija Вечерње новости] (страна 19 штампаног издања), [https://naslovi.net/2018-06-29/vecernje-novosti/kako-nastaje-vikipedija/21887944 Наслови], [https://www.vesti.rs/Trstenik/Sertifikati-za-polaznike-Viki-kampa.html Вести]. * 3. јул — Нишки студенти пишу за Википедију — Народне новине (страна 8), [https://naissus.info/niski-studenti-pisu-za-vikipediju/ naissus.info]. * 3—6. јула — О протесту Википедије на италијанском језику против нове европске регулативе о ауторским правима — [https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/italijanska-vikipedija-protestuje-protiv-evropskog-zakona-o-zastiti-autorskih-prava/ Данас], [https://www.sk.rs/news/paint-it-black-wikipedia/ Свет компјутера], [http://www.021.rs/story/Info/Nauka-i-tehnologija/191894/Italijanska-Vikipedija-protestuje-protiv-evropskog-zakona-o-zastiti-autorskih-prava.html 021], [http://rs.seebiz.eu/europski-parlament-u-cetvrtak-ipak-glasa-o-uredbi-koja-ce-ograniciti-slobode-na-internetu/ar-178001/ SEEbiz], [http://mondo.rs/a1116454/Mob-IT/Vesti/Wikipedia-crna-zbog-novog-zakona-o-pravima-na-Internetu.html Мондо], [http://aktuelno.net/vesti/tehnologija/Italijanska-Vikipedija-protestuje-protiv-evropskog-zakona-o-zastiti-autorskih-prava/c/3672074 Актуелно], [http://www.gminfo.rs/index.php/vesti/drustvo/10367-vikipedija-na-italijanskom-protiv-nove-evropske-regulative-o-autorskim-pravima gminfo.rs], [http://sandzak.info/evropski-parlament-glasa-o-spornoj-uredbi-o-autorskim-pravima-internet-evropska-unija/ sandzak.info], Наслови ([https://naslovi.net/2018-07-04/b92/italijanska-vikipedija-protestuje-protiv-evropskog-zakona-o-zastiti-autorskih-prava/21911076 1], [https://naslovi.net/2018-07-04/bbc-news/italijanska-vikipedija-protestuje-protiv-evropskog-zakona-o-zastiti-autorskih-prava/21911020 2], [https://naslovi.net/2018-07-05/mondo/wikipedia-pocrnela/21916264 3]), Вести ([https://www.vesti.rs/Vesti/Italijanska-Vikipedija-protestuje-protiv-evropskog-zakona-o-zastiti-autorskih-prava.html 1], [https://www.vesti.rs/Evropska-Unija/Italijanska-Vikipedija-protestuje-protiv-evropskog-zakona-o-zastiti-autorskih-prava-2.html 2], [https://www.vesti.rs/Vesti/Wikipedia-pocrnela.html 3]). * 6. јул — Амерички џинови интернета однели победу у ЕУ — Политика (страна 2). * 10. јул — Википедија информације званично стижу на Јутјуб — [https://pcpress.rs/wikipedia-informacije-zvanicno-stizu-na-youtube/ PC Press], [https://naslovi.net/2018-07-10/pcpress/wikipedia-informacije-zvanicno-stizu-na-youtube/21939630 Наслови]. * 3. август — Ратови робота на Википедији — [https://www.danas.rs/zivot/ratovi-robota-na-vikipediji/ Данас] (страна 20 штампаног издања), [https://naslovi.net/2018-08-03/danas/ratovi-robota-na-vikipediji/22047910 Наслови]. * 10. септембар — У току такмичење у писању чланака о Африци — Народне новине, страна 9. * 11. септембар — Александар Савић из удружења Да се зна! говорио је о уређивачком маратону „Вики воли прајд” у оквиру емисије „Ухвати дан” Радио Београда 1. * 12. септембар — Европски парламент је усвојио директиву о ауторским правима на интернету у којој се наводи да некомерцијалне платформе, попут Википедије, неће подлећи новом закону — [http://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-sveta/evropski-parlament-usvojio-direktivu-o-autorskim-pravima-na-internetu Нова економија]. * 26. септембар — Амазон донирао милион долара пројекту Задужбине Викимедија — [https://pcpress.rs/amazon-donirao-milion-dolara-wikimeda-endowment-projektu/ PC Press], [https://naslovi.net/2018-09-26/pcpress/amazon-donirao-milion-dolara-wikimedia-endowment-projektu/22300228 Наслови]. : У току такмичење ВМРС у писању чланака о Африци — Народне новине, страна 9. * 2. октобар — У оквиру текста под називом „Бесплатно знање” дат је кратак опис Википедије као најпознатије онлајн енциклопедије — [http://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/mojevesti/itrajkovic/besplatno-znanje/ Недељник], [https://vom.rs/relax-kutak/it/pojava-kucnih-racunara-dovela-do-besplatnog-znanja/ Врање онлајн магазин]. * 3. октобар — Пројекат „Интернет архива” решио проблем непостојећих Википедија линкова — [https://pcpress.rs/projekat-internet-arhive-resio-problem-nepostojecih-wikipedia-linkova/ PC Press], [https://naslovi.net/2018-10-03/pcpress/projekat-internet-arhive-resio-problem-nepostojecih-wikipedia-linkova/22336392 Наслови]. * 2. новембар — На зиду атријума ОШ „Илија Гарашанин” у Гроцкој осликан је мурал који представља познате жене српске историје, науке, културе и уметности у форми бајке. Сваку илустрацију прати натпис са именом и презименом, као и кодом који путем апликације води корисника ка Википедији, тј. чланку о представљеној личности — Вечерње новости Београд, страна 28. * 26. новембар — Чланак на Википедији о Доналду Трампу трпи велики број хакерских напада — [http://mondo.rs/a1148298/Mob-IT/Vesti/Wikipedia-Donald-Tramp-hakerski-napadi-stranica.html Мондо], [https://www.vesti.rs/Vesti/Wikipedia-stranica-sa-najvise-hakerskih-napada.html Вести], [https://naslovi.net/2018-11-26/mondo/wikipedia-stranica-sa-najvise-hakerskih-napada/22588816 Наслови]. * 27. новембар — У тексту под називом „Интернет патриотизам у Срба”, Милан Динић позива српске интернет патриоте да уместо међусобних препуцавања уређују странице о Србији и Србима на Википедији — Сведок, страна 34. * 12. децембар — У тексту под називом „Музеји, архиви и заводи отварају врата интернету” говори се о написаним и допуњеним чланцима на Википедији и ослобођеним фотографијама у оквиру програма „Википедијанац стажиста” — [http://www.politika.rs/sr/clanak/417964/Muzeji-arhivi-i-zavodi-otvaraju-vrata-internetu Политика] (страна 8 штампаног издања), [https://naslovi.net/2018-12-13/politika/muzeji-arhivi-i-zavodi-otvaraju-vrata-internetu/22664592 Наслови]. * 13. децембар — Тема емисије „Речено и прећутано” Радио Београда 2 је „Установе културе на Википедији” — [http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3352515/receno-i-precutano.html Радио Београд 2], [http://www.palo.rs/svet/receno-i-precutano/2901586/ Пало]. * 19. децембар — У емисији „Таласање” Радио Београда 1, Ивана Гусларевић је причала о сарадњи са институцијама културе и резултатима програма стажирања — [http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/3359186/.html Радио Београд 1]. == 2017. == Википедија на српском језику је у нову 2017. годину ушла са '''343.333''' чланка. * 1. јануар — У тексту „Наука за све” каже се да се „основно образовање у науци може се стећи и помоћу Википедије” — Свет у 2017, страна 120. * 3. јануар — Колекција светског знања — Упознајте људе иза Википедије -[http://rs.n1info.com/a217780/Sci-Tech/Upoznajte-ljude-iza-Vikipedije.html Н1], [http://www.naslovi.net/2017-01-03/n1-info/kolekcija-svetskog-znanja-upoznajte-ljude-iza-vikipedije/19447851 Наслови]; [http://www.reporter.rs/2017-01-03/n1info/kolekcija-svetskog-znanja-upoznajte-ljude-iza-vikipedije-51130312.html Репортер], [http://www.vesti.rs/Vesti/Kolekcija-svetskog-znanja-upoznajte-ljude-iza-Vikipedije.html Вести]. * 4. јануар — У тексту „Математичка гимназија: Када ђаци и професори ратују знањем” помиње се како су ђаци правили странице на Википедији, а ове године ће анимирати увод у „Почетак буне против дахија” — [https://www.krstarica.com/vesti/srbija/matematicka-gimnazija-kada-djaci-profesori-ratuju-znanjem/ Крстарица], [http://www.vesti.rs/Drustvo/Matematicka-gimnazija-Skola-u-kojoj-djaci-i-profesori-ratuju-znanjem.html Вести], [http://www.bktvnews.com/info/drustvo/matematicka-gimnazija-skola-u-kojoj-daci-i-profesori-ratuju-znanjem/82534 BKTVNews], [http://www.rtv.rs/sr_lat/mladi/saznajte/matematicka-gimnazija-kad-djaci-i-profesori-ratuju-znanjem_789502.html РТВ]. : — Често користите Википедију, али сигурно нисте знали ко су људи који тамо раде — [http://novaekonomija.rs/pri%C4%8De-i-analize/%C4%8Desto-koristite-vikipediju-ali-sigurno-niste-znali-ko-su-ljudi-koji-tamo-rade Нова економија]. * 15. јануар — Ивана Гусларевић говорила о 16 година Википедије у Јутарњем програму [http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/2593856/jutarnji-program.html РТС-а]. : — Времеплов: 2001. настала Википедија — интернет енциклопедија — [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2593932/vremeplov-15-januar-2017.html РТС] * 16. јануар — Википедија слави 16. рођендан — Информер, страна 23. : — Ивана Гусларевић говорила о прослави 16. рођендана Википедије у директном укључењу за Јутарњи програм Студија Б. : — Радио станице Студио Б и 202 најавиле прославу 16. рођендана Википедије у оквиру рубрика „Вечерас у граду”. : — Ивана Гусларевић говорила о 16. година Википедије у телефонском укључењу за Радио Студио Б. : — [http://rs.n1info.com/a221715/Sci-Tech/Vikipedija-16.-godisnjica.html ТВ Н1 извештавала] са прославе 16 година Википедије. : Википедија слави 16. рођендан — [http://www.politika.rs/sr/clanak/372231/Vikipedija-proslavila-16-rodendan Политика], [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/tehnologija/2595890/rodjendan-vikipedije-na-srpskom.html РТС], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=297277 Танјуг], [http://www.seecult.org/vest/16-godina-vikipedije Seecult], [http://www.vesti.rs/Kultura/16-godina-Vikipedije.html Вести], [http://www.reporter.rs/2017-01-16/n1info/kako-se-vikipedija-stara-o-tacnosti-podataka-52492978.html Репортер], Наслови нет ([http://www.naslovi.net/2017-01-16/politika/vikipedija-proslavila-16-rodjendan/19502878 1], [http://www.naslovi.net/2017-01-16/n1-info/kako-se-vikipedija-stara-o-tacnosti-podataka/19502741 2], [http://www.naslovi.net/2017-01-16/b92/sataric-vikipedija-belezi-rast-u-velicini-i-popularnosti/19502356 3]), [http://www.smedia.rs/it/6631001/b92-sataric-vikipedija-belezi-rast-u-velicini-i-popularnosti.html S media], Vesti ([http://www.vesti.rs/Vesti/Kako-se-Vikipedija-stara-o-tacnosti-podataka.html 1], [http://www.vesti.rs/Vesti/Kako-se-Vikipedija-stara-o-tacnosti-podataka.html 2], [http://www.vesti.rs/HiTech/Sataric-Vikipedija-belezi-rast-u-velicini-i-popularnosti.html 3]), [http://www.palo.rs/svet/sataric-vikipedija-belezi-rast-u-velicini-i-popularnosti/2144871/ Пало], [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2017&mm=01&nav_id=1220905 Б92], [http://www.srpskadijaspora.info/sataric-vikipedija-belezi-rast-u-velicini-i-popularnosti/ Српска дијаспора]. : — У магазину ''Elevate'' на 14. страни објављена фотографија Стопића пећине, са конкурса Вики воли Земљу. * 17. јануар — Википедија прославила 16. рођендан — Политика, страна 18; [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/proslavljen-16-rodjendan-vikipedije_792226.html РТВ], Репортер ([http://www.reporter.rs/2017-01-16/b92/sataric-vikipedija-belezi-rast-u-velicini-i-popularnosti-52485080.html 1], [http://www.reporter.rs/2017-01-17/rtv/proslavljen-16-rodjendan-vikipedije-52540579.html 2]), [http://www.novaenergija.net/16-godina-vikipedije-kako-se-kontrolise-tacnost-podataka/ Нова енергија], [http://www.vesti.rs/Sport/Proslavljen-16-rodjendan-Vikipedije.html Вести], [http://www.palo.rs/tehnologija/proslavljen-16-rodendan-vikipedije/2145441/ Пало], [http://www.palo.rs/tehnologija/proslavljen-16-rodendan-vikipedije/2145441/ Наслови], [http://www.rtk.rs/?p=83174 РТК], [http://www.bktvnews.com/tehnologija/tehnologija-vesti/proslavljen-16-rodendan-vikipedije/85133 БК ТВ]. : — У емисији ''Тако стоје ствари'' на РТС 1 емитован прилог о 16 година Википедије. : — У емисији ''На три воде'' на Другом програму Радио Београда, у оквиру рубрике о синоћњим дешавањима у граду, помињана и прослава 16 година Википедије. : — Ивана Гусларевић говорила о 16 година Википедије у емисији ''Дигиталне иконе'' на Другом програму Радио Београда. : — ТВ Н1 репризирао извештај са прославе 16 година Википедије. * 18. јануар — ТВ Коперникус емитовала извештај са прославе 16 година Википедије у Јутарњем програму (репризиран и касније у емисији МИЦ, као и 20. и 21. јануара). : — Ивана Гусларевић говорила о 16 година Википедије у емисији ''Шетња'' на Првом програму Радио Београда. : — Како се Википедија стара о тачности података — [http://boom93.com/zabava/multimedia/36870/kako-se-vikipedija-stara-o-tacnosti-podataka.html Радио Бум 93]. * 19. јануар — Ивана Гусларевић говорила о 16 година Википедије у Јутарњем програму ТВ Хепи. * 25. јануар — [http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/2603993/nastavnik-21-veka.html Наставник 21. века (РТС)] — интервју Анђелке Миладиновић * 26. јануар — Википедија прославила рођендан — Слатких шеснаест — Просветни преглед, страна 17. : — Важност слободних информација — Миљан Симоновић, Википедијанац године — Просветни преглед, страна 17. * 4. фебруар — Часопис PC Press уврстио Википедију на српскохрватском језику у топ 50 најбољих онлајн ствари (страна 46). * 6. фебруар — У тексту „[http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/2620624/zene-i-mediji-2-deo.html Жене и медији]” истакнут проблем родног јаза на Википедији — РТС. * 9. фебруар — Наставница Анђелка Миладиновић најавила предавања и радионице уређивања Википедије на Сајму нових технологија у образовању на Првом програму Радија Београд. : — Уредници Википедије изгласали забрану коришћење Дејли Мејла као референтног извора — ТВН1 (Дневник), [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=305438 Танјуг], [http://www.srpskadijaspora.info/vikipedija-zabranila-citiranje-dejli-mejla-u-svojim-clancima/ Српска дијаспора], [http://mondo.rs/a980807/Info/Svet/Vikipedija-zabranila-citiranje-britanskog-tabloida-Dejli-mejl.html Мондо], [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=02&dd=09&nav_category=78&nav_id=1228847 Б92], [http://www.smedia.rs/zanimljivosti/6726150/espreso-vikipedija-zabranila-citiranje-dejli-mejla.html С Медиа], [http://www.espreso.rs/svet/svastara/119005/nisu-pouzdani-vikipedija-zabranila-citiranje-dejli-mejla Еспресо], [http://www.kurir.rs/planeta/samo-izmisljaju-i-bave-se-senzacijama-vikipedija-zabranila-koriscenje-najcitanijeg-portala-na-svetu-clanak-2675843 Курир], [http://www.informer.rs/magazin/zanimljivosti/118118/LOSA-REPUTACIJA-Vikipedija-zabranila-citiranje-Dejli-mejlasvojim-clancima Информер], [http://www.politika.rs/sr/clanak/373949/Spektar/Zivot-i-stil/Tabloid-Dejli-mejl-nepouzdan-izvor-za-Vikipediju Политика], [http://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/nepouzdani-su-stop-citiranju-tabloida-dejli-mejl-na-vikipediji/84jnytp Блиц], [http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/wikipedia-vs-daily-mail-vs-the-world/ Недељник], [http://www.vesti.rs/Svet/Rat-Vikipedije-protiv-tabloida-Izmisljaju-i-lazu.html Вести], [http://www.vesti.rs/HiTech/Wikipedija-zabranila-koriscenje-najcitanijeg-portala-na-svetu-2.html Вести 2], [http://www.vesti.rs/Sport/SAMO-IZMISLJAJU-I-BAVE-SE-SENZACIJAMA-Vikipedija-zabranila-koriscenje-najcitanijeg-portala-na-svetu.html Вести 3]. * 10. фебруар — Уредници Википедије изгласали забрану коришћење Дејли Мејла као референтног извора — [http://www.uns.org.rs/desk/media-news/44319/tabloid-dejli-mejl-nepouzdan-izvor-za-vikipediju.html УНС], [http://pressonline.rs/plus/tehno/390419/stop-citiranju-tabloida-dejli-mejl-na-vikipediji.html Прес онлајн]. * 11. фебруар — Уредници Википедије изгласали забрану коришћење Дејли Мејла као референтног извора — Информер, страна 12. * 12. фебруар — Википедија забранила цитирање Дејли Мејла — [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/2628745/vikipedija-protiv-tabloida.html РТС], [http://www.bktvnews.com/info/svet/pouzdanost-pre-svega-odluka-vikipedije-da-zabrani-poznati-tabloid-izazvala-velikepolemike/90443 БКТВ], [http://www.naslovi.net/2017-02-12/bktv/pouzdanost-pre-svega-odluka-vikipedije-da-zabrani-poznati-tabloid-izazvala-velike-polemike/19620507 Наслови], [http://www.juznasrbija.info/drustvo/vikipedija-u-borbi-protiv-tabloida.html Јужна Србија], [http://www.reporter.rs/2017-02-12/rts/vikipedija-protiv-tabloida-55274426.html Репортер], [https://vesti.krstarica.com/vesti-dana/vikipedija-protiv-tabloida/ Крстарица], [http://www.palo.rs/svet/vikipedija-protiv-tabloida/2186637/ Пало], [http://www.navidiku.rs/vesti/2017-02-13/vikipedija-protiv-tabloida/1605987 На видику]. : — Нишки уметник Даворин Динић поклонио фотографије Викимедији — [http://www.blic.rs/vesti/srbija/poklon-nislije-vikimediji-umetnik-na-slikama-spojio-stari-i-novi-nis/zh2g14v Блиц]; [http://niskevesti.rs/bravo-davorinove-slike-na-wikipediji/ Нишке вести], Народне новине — стр. 1, [https://www.juznevesti.com/Kultura/Fotografije-iz-kolekcije-Senke-starog-Nisa-na-Vikimediji.sr.html Јужне вести], [http://www.vesti.rs/Drustvo/POKLON-NISLIJE-VIKIMEDIJI-Umetnik-na-slikama-spojio-stari-i-novi-Nis.html Вести], [http://www.naslovi.net/2017-02-13/blic/poklon-nislije-vikimediji-umetnik-na-slikama-spojio-stari-i-novi-nis/19620354 На видику], [http://www.palo.rs/zabava-muzika/fotografije-iz-kolekcije-senke-starog-nisa-na-vikimediji/2188902/ Пало], [http://www.vesti.rs/Nis/Fotografije-iz-kolekcije-Senke-starog-Nisa-na-Vikimediji-4.html Вести]. * 15. фебруар — Времеплов: На данашњи дан 2003. промовисана Википедија на српском — [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2632353/vremeplov-16-februar-2017.html РТС] * 16. фебруар — Википедија на српском слави 14. рођендан — [http://www.politika.rs/scc/clanak/374408/Spektar/Digitalni-svet/Rodendan-Vikipedije-na-srpskom Политика], [http://rs.n1info.com/a228599/Sci-Tech/Vikipedija-na-srpskom-slavi-14.-rodjendan.html Н1], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/vikipedija-na-srpskom-slavi-14.-rodjendan_800563.html РТВ], [http://www.mojnovisad.com/vesti/vikipedija-na-srpskom-jeziku-proslavlja-14.-rodjendan-id14499.html Мој Нови Сад], [http://www.atastars.rs/vesti-ostalo/kultura/162742-vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-14-rodendan/ Атастарс], [http://www.reporter.rs/2017-02-16/n1info/vikipedija-na-srpskom-slavi-14-rodjendan-55668445.html Репортер]. : — Синоћ у граду: Вест из Ниша — Сенке старог Ниша на Викимедији — Радио Београд 2, На три воде. : — Уметник Даворин Динић говорио о донацији фотографија за Викимедијину оставу у јутарњем програму ТВ Коперникус. * 17. фебруар — Рођендан Википедије на српском језику — [http://www.blic.rs/vesti/beograd/14-godina-sirenja-znanja-vikipedija-na-srpskom-jeziku-proslavila-rodendan/8k4q7tb Блиц], страна 16; Политика, страна 21; [http://www.naslovi.net/2017-02-16/politika/rodjendan-vikipedije-na-srpskom/19636838 Наслови], [http://www.naslovi.net/2017-02-16/politika/rodjendan-vikipedije-na-srpskom/19636838 Сомбор ТВ], Радио 202, емисија Сваштара; [http://www.naslovi.net/2017-02-18/blic/14-godina-sirenja-znanja-vikipedija-na-srpskom-jeziku-proslavila-rodjendan/19642339 Наслови]; [http://www.ekonomski.net/vikipedija-na-srpskom-obelezava-14-godina-od-nastanka Економски]. * 18. фебруар — У нишкој Универзитетској библиотеци, у оквиру програма „Храна за мозак”, биће одржано предавање у склопу којег ће се говорити о предностима и манама на Википедији — Народне новине, страна 14. * 22. фебруар — Уредници Википедије строги: Забрањено цитирање Дејли Мејла — Дневник, страна 24. * 23. фебруар — Ивана Гусларевић говорила о 14. рођендану Википедије на српском језику за емисију „[http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/2641180/familiologija.html Корак ка науци]” на Радио Београду 1. * 24. фебруар — Небојша Ратковић говорио о Образовном програму Викимедије Србије у емисији „Нови дан” на ТВ Н1. ''Од 1. марта 2017. све медијске објаве везане за активности Викимедије Србије евидентирају се на [[wmrs:Медијске објаве|сајту ВМРС]].'' * 20. март — Ово су људи из Википедије на српском језику! [http://www.blic.rs/vesti/drustvo/vec-14-godina-vodi-ih-entuzijazam-oni-su-srpski-vikipedijanci/8zp02fm Блиц], у штампаном издању на странама 10 и 11. * 21, 22 и 23. март — Одржан је [[Википедија:Уређивачки маратон — Светски дан пантомиме 2017|Уређивачки маратон — Светски дан пантомиме 2017]] о коме је извештавало више медија. * 4. април — О [[Википедија:WikiLive 2017|Вики Лајв конференцији]] уредника Википедије извештавало више медија. * 14. април — У току је Википедија такмичење у писању чланака — [http://beleske.com/trece-vikipedija-takmicenje-u-pisanju-clanaka/ Белешке] * 4. мај — [http://www.politika.rs/scc/clanak/379823/Spektar/Kina-osniva-sopstvenu-onlajn-Vikipediju Кина оснива сопствену онлајн „Википедију” („Политика”)] * 25. мај — Википедија на српском језику достигла 350.000 чланака — [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/tehnologija/2747465/vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350000- РТС], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=333137 Танјуг], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350.000-clanaka_827619.html РТВ], [http://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350000-clanaka/hhykcvw Блиц], [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2017&mm=05&dd=25&nav_id=1264587 Б92], [http://www.alo.rs/vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350-000-clanaka/108676 Ало], [http://www.smedia.rs/zanimljivosti/7143372/alo-vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350000-clanaka.html Хепи ТВ], [http://www.srpskadijaspora.info/vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350-000-clanaka/ Српска дијаспора], [http://www.palo.rs/zabava-umetnost-i-kultura/vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350-000-clanaka/2344224/ Пало], [http://www.naslovi.net/2017-05-25/b92/vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350-000-clanaka/20036829 Наслови], [http://www.vesti.rs/Kultura/Vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350-000-clanaka.html Вести], [http://www.ogledalo.rs/vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350-hiljada-clanaka/ Огледало], [http://www.reporter.rs/2017-05-25/rtv/vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350000-clanaka-58712882.html Репортер], [http://www.smedia.rs/zanimljivosti/7143372/alo-vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350000-clanaka.html С Медиа] * 26. мај — Википедија на српском језику достигла 350.000 чланака — Радио Београд, Јутарњи дневник; [http://boom93.com/zabava/kultura/39188/vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350.000-clanaka.html Бум 93], [http://www.novaenergija.net/vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350-000-clanaka/ Нова енергија], [http://pressonline.rs/plus/zanimljivosti/396438/vikipedija-na-srpskom-jeziku-dostigla-350000-clanaka.html Прес онлајн] * 29. мај — Википедија на српском језику достигла 350.000 чланака — [http://www.politika.rs/sr/clanak/381643/Spektar/Digitalni-svet/Vikipedija-na-srpskom-dostigla-350-000-clanaka Политика онлајн]. * 30. мај — Википедија на српском језику достигла 350.000 чланака — Политика, страна 23; [http://www.naslovi.net/2017-05-29/politika/vikipedija-na-srpskom-dostigla-350-000-clanaka/20053093 Наслови]. * 1. јун — Википедија на српском језику достигла 350.000 чланака — Просветни преглед, стр. 13 * 13—27. јула — Тужба против фотографа због селфија мајмуна — [http://www.vesti.rs/Zivot/Majmunska-posla-Zbog-ovog-selfija-su-godinama-na-sudu-3.html Вести], [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=07&dd=13&nav_id=1282278 Б92], [http://www.palo.rs/zena/majmunska-posla-zbog-ovog-selfija-su-godinama-na-sudu/2413123/ Пало], [http://www.reporter.rs/2017-07-13/b92/majmunska-posla-zbog-ovog-selfija-su-godinama-na-sudu-58769070.html Репортер], [http://www.kurir.rs/planeta/2879685/video-najmutniji-selfi-na-svetu-majmun-se-uslikao-tudjim-fotoaparatom-sud-odredjuje-autorska-prava Курир], [http://www.blic.rs/vesti/svet/na-ivici-bankrota-tuzba-protiv-fotografa-zbog-selfija-majmuna/lj4mel6 Блиц], [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/2805042/zbog-selfija-majmuna-fotograf-na-ivici-bankrota.html РТС], [http://www.alo.rs/majmun-ima-autorska-prava-fotografu-preti-bankrot/115344 Ало], [https://www.krstarica.com/zabava/zanimljivosti/zbog-selfija-majmuna-fotograf-na-ivici-bankrota/ Крстарица], [https://www.dnevnik.rs/magazin/zanimljivosti/zbog-selfija-majmuna-fotograf-na-ivici-bankrota-15-07-2017 Дневник], [http://www.danas.rs/svet.1160.html?news_id=351249&title=Fotograf+na+ivici+bankrota+zbog+selfija+majmuna+ Данас], [http://scradar.com/vesti-iz-sveta/na-ivici-bankrota-tuzba-protiv-fotografa-zbog-selfija-majmuna/ СЦ радар], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/zbog-selfija-majmuna-fotograf-na-ivici-bankrota_840371.html РТВ], [http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/svastara/2878964-objavio-je-selfi-majmuna-a-sada-je-zbog-toga-na-ivici-bankrota-foto Телеграф], [http://mondo.rs/a1025020/Info/Svet/U-bankrot-zbog-autorskog-prava-majmuna.html Мондо], [http://www.021.rs/story/Info/Zanimljivosti/167147/Fotograf-na-ivici-bankrota-zbog-tuzbe-i-selfija-majmuna.html 021], [http://www.politika.rs/scc/clanak/385071/Spektar/Zivot-i-stil/Majmun-i-autorska-prava Политика], [http://www.dominomagazin.com/pop-art/art/fotograf-bankrotirao-zbog-selfija-majmuna/ Домино магазин], [http://www.okradio.rs/vesti/zabava/fotograf-bankrotirao-zbog-selfija-majmuna_64802.html ОК радио]. * 23. јул — Пројекат „Наша школа — Вики школа” — [https://pcpress.rs/skolski-viki-kutak/ PC Press], [http://www.naslovi.net/2017-07-23/pcpress/skolski-viki-kutak/20256438 Наслови], [http://www.mobilni.info/skolski-viki-kutak/ Мобилни.инфо]. * 31. јул — У емисији „Сцена” на Н1 емитован прилог о 16 година Википедије. * 3. август — Табла са QR кодом и на згради ПРИЗАД — [http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=348459 Танјуг], [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/2826074/tabla-sa-qr-kodom-i-na-zgradi-prizad.html РТС], [https://vesti.krstarica.com/kultura/tabla-sa-qr-kodom-i-na-zgradi-prizad/ Крстарица], [http://www.reporter.rs/2017-08-03/rts/tabla-sa-qr-kodom-i-na-zgradi-prizad-58793849.html Репортер]. * 12—14. августа — До краја године ће бити обележено још 48 споменика културе (Пројекат „Обележавање споменика културе QR кодом”) — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=350093 Танјуг]; [http://studiob.rs/kraja-godine-bice-obelezeno-jos-48-spomenika-kulture/ Студио Б]; [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/2835514/do-kraja-godine-qr-kod-za-jos-48-spomenika-kulture.html РТС]; [http://www.vesti.rs/Kultura/Do-kraja-godine-QR-kod-za-jos-48-spomenika-kulture.html Вести]; [https://vesti.krstarica.com/kultura/do-kraja-godine-qr-kod-za-jos-48-spomenika-kulture/ Крстарица]; [http://www.srpskadijaspora.info/do-kraja-godine-ce-biti-obelezeno-jos-48-spomenika-kulture/ Српска Дијаспора]; [http://www.reporter.rs/2017-08-12/rts/do-kraja-godine-qr-kod-za-jos-48-spomenika-kulture-58804704.html Репортер]; [http://www.naslovi.net/2017-08-12/studio-b/do-kraja-godine-bice-obelezeno-jos-48-spomenika-kulture/20327002 Наслови]; Политика, стр. 19; [http://www.ekapija.com/news/1848424/do-kraja-godine-qr-kod-za-jos-48-spomenika-kulture-u-beograd еКапија]. * 24. август — Писање чланака на тему „Народи света” — Народне новине, стр. 4. * 29. август — Писање чланака на тему „Народи света” — Народне новине, стр. 7. * 31. август — Ивана Гусларевић о такмичењу у писању чланака „Народи света” у телефонском укључењу за [http://radioglas.rs/2017/08/31/narodi-sveta/ Радио Глас, Ниш]. * 4. септембар — Такмичење „Народи света” до краја септембра — Народне новине, стр. 8. * 11. септембар — Ивана Гусларевић о такмичењу на Википедији о народима света и уређивачком маратону у оквиру Недеље поноса — Радио Београд 1, Таласање. * 11. септембар — Уређивачки маратон — Недеља поноса — [http://gayecho.com/news/uredivacki-maraton-viki-voli-prajd/ ГејЕхо] * 14. септембар — Вики ћошак, проглашење победника са такмичења „Народи света” и уређивачки маратон у оквиру манифестације „Ноћ истраживача” — [http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2017&mm=09&dd=14&nav_id=1303575 Б92], [http://www.kancelarijazamlade.rs/index.asp?pageid=a15&acckey=17S01001824 Канцеларија за младе], [http://www.mojpedijatar.co.rs/sta-beograd-sprema-u-12-noc-istrazivaca/ Мој педијатар], [http://noizz.rs/nauka/sva-cuda-sveta-u-noci-istrazivaca/607w0xl Noizz], [http://style.rs/sta-beograd-sprema-u-12-noci-istrazivaca/51217/ Stylers]. * 16. септембар — „Политикин” фељтон — грађа за „Википедију” — [http://www.politika.rs/scc/clanak/388949/Politikin-feljton-grada-za-Vikipediju Политика], [http://www.naslovi.net/2017-09-16/politika/politikin-feljton-gradja-za-vikipediju/20474109 Наслови]. * 17. септембар — „Политикин” фељтон — грађа за „Википедију” — Политика, стр. 10. * 17. септембар — Да ли сте упознали „Џеј-Дог” Денч? — [http://mondo.rs/a1041442/Zabava/Zvezde-i-tracevi/Dzudi-Denc-repuje-Judi-Dench.html Мондо]; Дневник, стр. 14. * 18. септембар — У току такмичење на тему „Народи света” — Народне новине, стр. 7. * 27—29. септембра — Ноћ истраживача 2017 (Вики ћошак, уређивачки маратон, такмичење на Википедији) — [http://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/74122-noc-istrazivaca-u-petak-u-srbiji-istrazivacko-zvanje-kao-karijera-buducnosti Бета], [http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2017&mm=09&dd=27&nav_id=1308009 Б92], [http://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/2915431/najbolja-naucna-zabava-je-ovog-petka-u-8-noci-istrazivaca Курир], [http://www.blic.rs/vesti/drustvo/noc-istrazivaca-u-petak-u-srbiji-istrazivacko-zvanje-kao-karijera-buducnosti/yyz9fw7 Блиц], [https://vesti.krstarica.com/drustvo/noc-istrazivaca-u-petak-u-srbiji-istrazivacko-zvanje-kao-karijera-buducnosti/ Крстарица], [http://www.personalmag.rs/tehno-nauka/noc-istrazivaca-2017/ Персонал магазин], [http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1740118-noc-istrazivaca-u-petak-pod-sloganom-znanje-na-prvi-ogled_2/ званичан сајт града Београда], Данас (на стр. 16), [http://scradar.com/uncategorized/noc-istrazivaca-u-petak-u-srbiji-istrazivacko-zvanje-kao-karijera-buducnosti/ СЦ Радар], [http://www.mobilni.info/noc-istrazivaca-2017/ Мобилни.инфо], [http://ozonpress.net/obrazovanje/najbolja-naucna-zabava-je-ovog-petka-u-8-noci-istrazivaca/ Озонпресс], [http://www.dobrevesti.rs/%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/item/9090-noc-istrazivaca-najbolja-naucna-zabava-ovog-petka Кућа добрих вести]. * 29. септембар — „Mathematica Moravica” на Википедијином уређивачком маратону — [http://www.mediaportal.rs/2017/09/29/mathematica-moravica-vikipedijinom-uredjivackom-maratonu/ Медиа Портал], [http://www.palo.rs/nauka/mathematica-moravica-na-vikipedijinom-ure-ivackom-maratonu/2518453/ Пало], [https://www.caglas.rs/mathematica-moravica-%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%83%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D1%80/ Чачански Глас]. * 01—02. октобра — Вики радионице за запослене у установама културе — [http://www.palo.rs/zabava-umetnost-i-kultura/viki-radionice-za-zaposlene-u-institucijama-kulture/2521624/ Пало], [https://vesti.krstarica.com/kultura/viki-radionice-za-zaposlene-u-institucijama-kulture/ Крстарица], [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:688488-Viki-radionice-za-zaposlene-u-institucijama-kulture Новости], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=359056 Танјуг], [https://naslovi.net/2017-10-02/vecernje-novosti/viki-radionice-za-zaposlene-u-institucijama-kulture/20538900 Наслови], [http://www.palo.rs/zabava-umetnost-i-kultura/viki-radionice-za-zaposlene-u-institucijama-kulture/2521772/ Пало], [https://www.vesti.rs/Vesti/Srpska-kultura-nedovoljno-zastupljena-na-internetu.html Вести], ТВ Хепи (прилог у оквиру Јутарњег програма), [http://vojvodjanskenovine.rs/2017/10/02/viki-radionice-za-zaposlene-u-institucijama-kulture/ Војвођанске новине]. * 02—03. октобра — Српска култура недовољно заступљена на интернету — [https://naslovi.net/2017-10-02/rtv/srpska-kultura-nedovoljno-zastupljena-na-internetu/20539491 Наслови], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/viki-radionice-za-zaposlene-u-institucijama-kulture_858792.html РТВ], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=359257 Танјуг], [http://www.palo.rs/zabava-umetnost-i-kultura/srpska-kultura-nedovoljno-zastupljena-na-internetu/2523111/ Пало], Српски телеграф (стр. 20), [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:688648-Srpska-kultura-nedovoljno-zastupljena-na-internetu Новости], [http://www.smedia.rs/vesti/7636671/novosti-srpska-kultura-nedovoljno-zastupljena-na-internetu.html С медиа], [https://vesti.krstarica.com/kultura/srpska-kultura-nedovoljno-zastupljena-na-internetu/ Крстарица]. * 3. октобар — Гост „Клуба 2” је Ивана Гусларевић, менаџер комуникација Викимедије Србије — [http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/2891310/.html РТС], [http://www.palo.rs/lokalno-beograd/klub-2/2523623/ Пало]. * 4. октобар — Ивана Гусларевић је гост на Радио Београду 2 у емисији „Клуб 2” где говори о Вики радионицама за запослене у установама културе и осталим пројектима Викимедије Србије. * 5. октобар — Ивана Гусларевић поводом ГЛАМ радионица у Министарству културе и информисања — ТВ Прва, емисија „Ноћни журнал”. * 24. октобар — Десет најутицајнијих сајтова свих времена — [http://citymagazine.rs/clanak/deset-najuticajnijih-sajtova-svih-vremena#clanci-u-kategoriji Сити магазин]. * 27. октобар — Каталонија, независна или не? Питали смо и најпознатију енциклопедију интернета и добили смо чак 3 различита одговора — [http://www.kurir.rs/planeta/2931183/katalonija-nezavisna-ili-ne-pitali-smo-i-najpoznatiju-enciklopediju-interneta-i-dobili-smo-cak-3-razlicita-odgovora Курир]. * 30. октобар — Писање чланака о знаменитим женама — Народне новине, стр. 4. * 7. новембар — Ален Новалија: Старац Рафаил (Берестов) — [http://www.vaseljenska.com/misljenja/alen-novalija-starac-rafail-berestov/ Васељенска], [https://www.vesti.rs/Vesti/Alen-Novalija-Starac-Rafail-Berestov.html Вести]. * 13. новембар — Писање чланака о знаменитим женама — Народне новине, стр. 3. * 13. новембар — Будућност Википедија сервиса неизвесна — [https://naslovi.net/2017-11-13/pcpress/buducnost-wikipedia-servisa-neizvesna/20734154 Наслови], [https://pcpress.rs/buducnost-wikipedia-servisa-neizvesna/ PC Press], [https://www.vesti.rs/Drustvo/Buducnost-Wikipedije-neizvesna.html Вести], [http://www.novaenergija.net/buducnost-wikipedije-neizvesna/ Нова енергија], [http://www.mobilni.info/buducnost-wikipedia-servisa-neizvesna/ Мобилни]. * 18. новембар — У тексту под називом „Капитална алтернатива” Википедија је наведена као пример за фигитал — Политика (Култура), стр. 3. * 27—28. новембра — Википедија на тамној страни интернета — [https://pcpress.rs/wikipedia-na-tamnoj-strani-interneta/ PC Press], [http://www.smedia.rs/it/7803720/pcpress-wikipedia-na-tamnoj-strani-interneta.html С медиа], [https://naslovi.net/2017-11-27/pcpress/wikipedia-na-tamnoj-strani-interneta/20808229 Наслови], [http://www.mobilni.info/wikipedia-na-tamnoj-strani-interneta/ Мобилни.инфо]. * 28—30. новембра — Википедија: Допуњавање биографија личности из СФРЈ — [http://www.srpskadijaspora.info/vikipedija-dopunjavanje-biografija-licnosti-iz-sfrj-2/ Српска Дијаспора], [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=370903 Танјуг], [http://www.fonet.rs/#news-MARATON%20U%20PISANJU%20BIOGRAFIJA ФоНет], [https://govorisrbija.rs/vikipedija-poziva-ljude-da-dopune-biograf/ Говори Србија], [https://naslovi.net/2017-11-28/studio-b/vikipedija-dopunjavanje-biografija-licnosti-iz-sfrj/20817366 Наслови], [http://studiob.rs/vikipedija-dopunjavanje-biografija-licnosti-iz-sfrj/ Студио Б], [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/2954015/vikipedija-poziva-ljude-da-dopune-biografije-licnosti-iz-sfrj.html РТС], [https://naslovi.net/2017-11-28/b92/vikipedija-na-srpskom-ce-kroz-par-dana-biti-mnogo-bogatija/20816622 Наслови], [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2017&mm=11&dd=28&nav_category=1864&nav_id=1330351 Б92], [http://www.designed.rs/news/muzej_jugoslavije_i_vikimedija_srbije_zajedno_predstavljaju_kulturno_naslede Designed], [https://www.krstarica.com/vesti/srbija/danas-maraton-vikimedije-dopunjavanje-biografija-licnosti-iz-sfrj/ Крстарица], [http://www.021.rs/story/Info/Srbija/176794/Danas-maraton-dopunjavanja-biografija-licnosti-iz-SFRJ.html 021], [https://naslovi.net/2017-11-29/radio-021/danas-maraton-dopunjavanja-biografija-licnosti-iz-sfrj/20819622 Наслови], [https://www.vesti.rs/Ekonomija/Vikipedija-Dopunjavanje-biografija-licnosti-iz-SFRJ.html Вести], [http://www.reporter.rs/2017-11-29/rtv/vikipedija-dopunjavanje-biografija-licnosti-iz-sfrj-58937304.html Репортер], [https://naslovi.net/2017-11-29/rtv/vikipedija-dopunjavanje-biografija-licnosti-iz-sfrj/20819350 Наслови], [http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/vikipedija-dopunjavanje-biografija-licnosti-iz-sfrj_873873.html РТВ], [http://www.blic.rs/vesti/drustvo/vikipedija-danas-organizuje-maraton-u-dopunjavanju-biografija-licnosti-iz-sfrj/lyh6e7d Блиц], [http://scradar.com/vesti-drustvo/vikipedija-danas-organizuje-maraton-u-dopunjavanju-biografija-licnosti-iz-sfrj/ СЦ Радар], [http://www.palo.rs/srbija-drustvo/vikipedija-danas-organizuje-maraton-u-dopunjavanju-biografija-licnosti-iz-sfrj/2599219/ Пало], [http://www.reporter.rs/2017-11-29/blic/vikipedija-danas-organizuje-maraton-u-dopunjavanju-biografija-licnosti-iz-sfrj-58937375.html Репортер], [https://www.vesti.rs/Jagodina/Vikipedija-danas-organizuje-maraton-u-dopunjavanju-biografija-licnosti-iz-SFRJ.html Вести], [http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=104590&Itemid=90 Радио Београд], [http://www.navidiku.rs/vesti/2017-11-29/vikipedija-danas-organizuje-maraton-u-dopunjavanju-biografija-licnosti-iz-sfrj/1795461 На видику], [http://www.seecult.org/vest/dopuna-biografija-znamenitih-licnosti-sfrj-na-vikipediji SEE Cult], [https://naslovi.net/2017-11-30/mondo/da-zivi-sfrj-dajte-doprinos-na-wikipedia-sajtu/20828309 Наслови], [https://www.vesti.rs/Kultura/Da-zivi-SFRJ-dajte-doprinos-na-Wikipedia-sajtu.html Вести], [http://mondo.rs/a1061218/Mob-IT/Vesti/SFRJ-Wikipedia-Socijalisticka-Federativna-Republika-Jugoslavija-Wikipedia.html Мондо]. * 29. новембар — До краја новембра допринос највећој ризници знања — Народне новине, стр. 4. * 29—30. новембра — Тема: Уређивачки маратон — Емисије: ''Ухвати дан'' (Радио Београд 1), ''Вести у 9'' (Радио Београд 1), ''10 и по'' (Радио Београд 1), ''Вести у 16'' (Телевизија О2), ''Таласање'' (Радио Београд 1). * 8. децембар — У тексту под називом „Психолог упозорава: нишки тинејџери ПРЕВИШЕ времена проводе на интернету”, Википедија је наведена као један од најпосећенијих портала за нишке тинејџере који интернет све више користе у сврху стицања знања — [http://niskevesti.rs/psiholog-upozorava-niski-tinejdzeri-previse-vremena-provode-na-internetu/ Нишке вести]. * 9. децембар — Дигитална радна акција на „Википедији” — [http://www.politika.rs/scc/clanak/394165/Digitalna-radna-akcija-na-Vikipediji Политика]. * 10. децембар — Дигитална радна акција на „Википедији” — Политика, стр. 9. * 14. децембар — За Београдску хронику РТС-а поводом уређивачког маратона на тему СФРЈ изјаве дали Ивана Гусларевић, Јована Недељковић и Бојан Цветановић. * 18. децембар — Србија прва у свету по броју едитованих страна на Википедији у односу на број становника — [http://www.blic.rs/it/blic-saznaje-srbija-62-u-svetu-po-inovacijama-ispred-nas-skoro-ceo-region/6g31z73 Блиц] (страна 11 штампаног издања), [http://scradar.com/ekonomija-vesti/blic-saznaje-srbija-62-u-svetu-po-inovacijama-ispred-nas-skoro-ceo-region/ SC Radar], [http://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/inovacije-ne-stanuju-u-srbiji-kaskamo-i-za-regionom/ БИЗЛајф], [http://rs.seebiz.eu/srbija-zaostaje-na-globalnoj-listi-inovacija/ar-167571/ SEEbiz]. * 27. децембар — Википедија на црногорском језику на тесту — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=376433 Танјуг], [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/tehnologija/2983962/crnogorska-vikipedija-na-testu.html РТС], [https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/crnogorska-vikipedija-na-testu/7hdb327 Блиц], [https://www.dnevnik.rs/index.php/magazin/tehno/crnogorska-vikipedija-na-testu-27-12-2017 Дневник], [http://www.happytv.tv/zivot/zanimljivosti/76459/probna-verzija-crnoghorska-vikipedia-na-testu Хепи ТВ], [http://www.kurir.rs/region/crna-gora/2965737/probna-verzija-crnogorska-vikipedija-na-testu Курир], [http://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/2922781-crna-gora-ce-dobiti-svoju-verziju-vikipedije-ali-mora-da-ispuni-jedan-uslov Телеграф], [http://pink.rs/cg/51649/crnogorska-vikipedija-na-testu Пинк], [http://rs.seebiz.eu/crnogorska-wikipedia-na-testu/ar-168090/ SEEbiz], [http://www.poslovnojutro.com/details&id=107071 Пословно јутро], [http://www.smedia.rs/it/7892938/b92-crnogorska-wikipedia-na-testu.html С медиа], [https://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/internet/Na-testu-crnogorska-Wikipedia/457976 Независне новине], [http://www.srpskadijaspora.info/crnogorska-vikipedija-na-testu/ Српска дијаспора], [https://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2017&mm=12&nav_id=1341047 Б92], [https://www.srbijadanas.com/vesti/region/crnogorska-vikipedija-na-testu-da-li-ce-detici-uspeti-da-napisu-dovoljno-clanaka-za-zvanican-start-2017-12-27 Србија данас], [http://www.reporter.rs/2017-12-27/b92/crnogorska-wikipedia-na-testu-59670640.html Репортер], [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/tehnologije/aktuelno.236.html:703267-Crnogorska-Vikipedija-na-testu Новости], Наслови нет ([https://naslovi.net/2017-12-27/dnevnik/crnogorska-vikipedija-na-testu/20979502 1], [https://naslovi.net/2017-12-27/rts/crnogorska-vikipedija-na-testu/20979551 2], [https://naslovi.net/2017-12-27/b92/crnogorska-wikipedia-na-testu/20983407 3], [https://naslovi.net/2017-12-28/vecernje-novosti/crnogorska-vikipedija-na-testu/20984142 4]), Пало ([http://www.palo.rs/tehnologija/crnogorska-vikipedija-na-testu/2632363/ 1], [http://www.palo.rs/tehnologija-internet/crnogorska-wikipedia-na-testu/2633058/ 2]), Вести ([https://www.vesti.rs/Razno/PROBNA-VERZIJA-Crnogorska-Vikipedija-na-testu.html 1], [https://www.vesti.rs/HiTech/Crnogorska-Vikipedija-na-testu.html 2], [https://www.vesti.rs/Vesti/Na-testu-crnogorska-Wikipedia.html 3], [https://www.vesti.rs/HiTech/Crnogorska-Wikipedia-na-testu-2.html 4], [https://www.vesti.rs/Vesti/Crnogorska-Vikipedija-na-testu-A-da-li-ce-DjETICI-uspeti-da-napisu-dovoljno-clanaka-za-zvanican-start.html 5]). * 29. децембар — О Википедији на црногорском језику — [http://informer.rs/vesti/balkan/362976/oj-svijetla-svibanjska-zoro-crnogorsku-vikipediju-kao-da-je-pisao-ante-pavelic-licno Информер], [https://govorisrbija.rs/crnogorska-vikipedija-paelic/ Говори Србија], [https://naslovi.net/2017-12-29/sputnik/oj-svijetla-svibanjska-zoro-crnogorsku-vikipediju-kao-da-je-pisao-ante-pavelic/20991864 Наслови], [https://www.krstarica.com/vesti/region/spremite-se-za-sok-ovako-ce-izgledati-crnogorska-vikipedija/ Крстарица], [https://www.intermagazin.rs/crnogorsku-vikipediju-kao-da-je-pisao-ante-pavelic-licno/ Интермагазин], [http://www.smedia.rs/zanimljivosti/7897930/espreso-dinastija-petrovic-njegos-je-posrbila-crnu-goru-i-drzala-nas-u-ropstvu-200-godina-skandalozna-crnogorska-vikipedija.html С медиа], [http://www.espreso.rs/svet/crna-gora/211491/dinastija-petrovic-njegos-je-posrbila-crnu-goru-i-drzala-nas-u-ropstvu-200-godina-skandalozna-crnogorska-vikipedija Еспресо], [http://www.nacionalist.rs/2017/12/29/crnogorska-vikipedija-prava-pozadina-ove-price/ Националист], [http://srbin.info/2017/12/29/oj-svijetla-svibanjska-zoro-crnogorsku-vikipediju-kao-da-je-pisao-ante-pavelic/ Србин инфо], [http://kremlin.rs/2017/12/29/%D0%BE%D1%98-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81/ Кремлин], [https://www.vesti.rs/Svet/Oj-svijetla-svibanjska-zoro-Crnogorsku-Vikipediju-kao-da-je-pisao-Ante-Pavelic.html Вести], [http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/oj-svijetla-svibanjska-zoro-crnogorsku-vikipediju-kao-da-je-pisao-ante-pavelic/ Васељенска], [https://www.itnetwork.rs/crnogorska-wikipedia/ IT Network], [http://www.novaenergija.net/crnogorska-vikipedija-na-cekanju/ Нова енергија], [http://www.pravda.rs/2017/12/30/dukljansko-ludilo-po-pavelicevom-receptu-dinastija-petrovic-njegos-posrbila-crnu-goru-i-drzala-je-u-ropstvu-200-godina/ Правда]. == 2016. == Википедија на српском језику је у нову 2016. годину ушла са '''329.853''' чланка. * 10. јануар — [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2016&mm=01&nav_id=1083560 Тако је спорна, али сви је користе — срећан рођендан Wiki!] (Б92) * 10. јануар — [http://www.021.rs/story/2/126089/Vikipedija-slavi-15-roendan.html Википедија слави 15. рођендан] (021.rs) * 10. јануар — Срећан рођендан, Википедија! Да ли ће чувена енциклопедија остати бесплатна? ([http://www.srbijadanas.com/clanak/srecan-rodendan-wikipedia-da-li-ce-cuvena-enciklopedija-ostati-besplatna-10-01-2016 Србија Данас]) * 12. јануар — Ивана Гусларевић дала изјаву за Радио Студио Б поводом 15 година Википедије. * 12. јануар — [http://www.pravda.rs/2016/01/12/a-pocelo-je-od-clanka-o-pudlicama-15-rodjendan-vikipedije-15-milijardi-pregleda-mesecno/ А почело је од чланка о пудлицама: 15. рођендан Википедије, 15 милијарди прегледа месечно!] (Правда, [http://www.naslovi.net/2016-01-12/pravda/a-pocelo-je-od-clanka-o-pudlicama-15-rodjendan-vikipedije-15-milijardi-pregleda-mesecno/17856687 Naslovi.net], [http://aktuelno.net/vesti/tehnologija/A-POCELO-JE-OD-CLANKA-O-PUDLICAMA-15-rodjendan-Vikipedije-15-milijardi-pregleda-mesecno/c/978893 Aktuelno.net], [http://www.palo.rs/lokalno-beograd/a-pocelo-je-od-clanka-o-pudlicama-15-rodendan-vikipedije-15-milijardi-pregleda-mesecno/1542087/ Palo.rs], [http://www.prelistavanje.rs/vest/prikazi/a-pocelo-je-od-clanka-o-pudlicama-15-rodjendan-vikipedije-15-milijardi-pregleda-mesecno/1801530 Prelistavanje.rs], [http://webium.in/it-nauka-i-tehnologija/it/%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%BE-%D0%BF%D1%83%D0%B4%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0-15-%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5-2016-01-12 Webium.in]) * 12. јануар — [http://www.economy.rs/elektronsko-poslovanje/11514/it-vesti/Wikipedia-proslavlja-15--rodjendan.html Википедија прославља 15. рођендан] ([http://www.economy.rs/elektronsko-poslovanje/11514/it-vesti/Wikipedia-proslavlja-15--rodjendan.html Economy.rs], [http://www.vesti.rs/Ekonomija/Wikipedia-proslavlja-15-rodjendan.html Vesti.rs], [http://www.reporter.rs/2016-01-12/economy/wikipedia-proslavlja-15-rodjendan-12590030.html Reporter.rs], [http://www.naslovi.net/2016-01-13/economy/wikipedia-proslavlja-15-rodjendan/17858413 Naslovi.net], [http://www.srbijadanas.com/clanak/srecan-rodendan-wikipedia-da-li-ce-cuvena-enciklopedija-ostati-besplatna-10-01-2016 Srbija Danas]) * 13. јануар — Ивана Гусларевић гостовала у Јутарњем програму РТС-а поводом 15 година Википедије. * 13. јануар — У емисији „Поларотор” на ТВ Коперникус Зоран Модли говорио о рођендану Википедије (репризирано 16. јануара). * 14. јануар — Википедија слави 15. рођендан ([http://www.informer.rs/vesti/drustvo/50272/VIKIPEDIJA-SLAVI-RODJENDAN-Svakog-meseca-vise-od-milijardipregleda Информер], [http://www.seecult.org/vest/vikipedija-puni-15-godina Seecult.org]). * 14. јануар — Петнаест година Википедије — Знање кроз сарадњу и волонтирање (Просветни преглед, стр. 17). * 15. јануар — На данашњи дан 2001. године започела је с радом Википедија ([http://www.belami.rs/na-danasnji-dan-15-1/ Белами], [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=01&dd=15&nav_category=15&nav_id=1085389 B92], [http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/vremeplov-seca-srpskih-knezova_679403.html RTV], [http://www.expres.rs/info/na-danasnji-dan/10-na-danasnji-dan/10015-2006-socijalistkinja-misel-basele-postala-prva-zenapredsednik-u-istoriji-cilea Expres], [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/2174322/Vremeplov+%2815.+januar+2016%29.html RTS], [http://vesti.krstarica.com/vesti-dana/vremeplov-15-januar-2016/ Krstarica]). * 15. јануар — Ивана Гусларевић гостовала на Првом програму Радио Београда поводом 15 година Википедије. * 15. јануар — Ивана Гусларевић у телефонском укључењу говорила за Радио Накси. * 15. јануар — Петнаест година Википедије, Информер, стр. 20. * 15. јануар — Википедија слави 15. рођендан ([http://fakulteti.edukacija.rs/zanimljivosti/vikipedija-slavi-15-rodjendan Fakulteti.edukacija.rs]). * 15. јануар — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=224374 Википедија прославила 15. рођендан, обележено и у Србији (Танјуг)] * 15. јануар — Википедија прославила 15. рођендан, обележено и у Србији ([http://www.pink.rs/vesti/vikipedija-proslavila-15-rodendan-obelezeno-i-u-srbiji/ РТВ Пинк], [http://www.novimagazin.rs/opusteno/vikipedija-proslavila-15-rodjendan-obelezeno-i-u-srbiji Нови магазин], [http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=132759 Студио Б], [http://akter.co.rs/27-drutvo/150058-vikipedija-proslavila-15-ro-endan.html Актер], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/vikipedija-proslavila-15.-rodjendan-obelezeno-i-u-srbiji_679813.html Радио Телевизија Војводине], [http://www.naslovi.net/search.php?q=vikipedija+proslavila+15.+ro%C4%91endan Наслови Нет]). * 15. јануар — Предности и мане Википедије, [http://www.dw.com/sr/prednosti-i-mane-vikipedije/a-18982618 Deutche Welle]. * 15. јануар — Википедија пуни 15 година ([http://www.evropanadlanu.com/#!Vikipedija-puni-15-godina/czmf/5698a4990cf210383193a895 Европа на длану]). * 15. јануар — Википедија слави 15. рођендан: Шта бисмо радили без ње? ([http://www.espreso.rs/svet/hi-tech/25186-vikipedija-slavi-15-rodjendan-sta-bismo-radili-bez-nje-foto.html Espreso.rs], [http://www.smedia.rs/zanimljivosti/4489510/espreso-vikipedija-slavi-15-rodendan-sta-bismo-radili-bez-nje-foto.html S Media], [http://www.opstinasokolac.net/index.php?option=com_content&view=article&id=24562:wikirodjendan15012016&catid=16:2013-01-14-17-50-19&Itemid=313 Opstinasokolac.net]). * 15. јануар — Петнаести рођендан Википедије ([http://oaza-bm.hr/oaza/naslovnica/item/3635-petnaesti-rodjendan-wikipedije_____________________________________________________________ Oaza-bm.hr], [http://aktuelno.net/vesti/zabava/Vikipedija-proslavila-15-rodjendan/c/990560 Aktuelno.net]). * 16. јануар — [http://www.politika.rs/scc/clanak/347290/Spektar/Digitalni-svet/Vucic-zakljucan-na-srpskoj-ali-otkljucan-na-engleskoj-Vikipediji Вучић „закључан” на српској, али „откључан” на енглеској „Википедији” („Политика”, у штампаном издању на страни 16)] * 16. јануар — Рођендан Википедије, Вечерње новости, страна 8; [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/zanimljivosti/aktuelno.288.html:586388-Na-Vikipediji-379-miliona-clanaka-na-288-jezika На Википедији 37,9 милиона чланака на 288 језика]. * 16. јануар — У емисији [http://www.modli.rs/zair/zair2016/Zair_2016.html „ЗАИР” Зоран Модли] говорио о јубилеју Википедије (16:28). * 16. јануар — Википедија прославила 15. рођендан ([http://www.dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/6647-vikipedija-proslavila-15-ro%C4%91endan Добре вести], [http://www.vesti.rs/Dobre-vesti/Vikipedija-proslavila-15-rodjendan-3.html Vesti.rs]). * 17. јануар — На Википедији 37,9 милиона чланака на 288 језика (Дневник, стр. 9). * 18. јануар — Википедија прославила 15. рођендан — [https://odknjigedoduse.wordpress.com/2016/01/18/%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0-15-%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD/ Од књиге до душе]. * 18. јануар — Обележен рођендан Википедије ([http://www.tvlaser.info/?p=13630 TVLaser-info]). * 19. јануар — [http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/Radio+Beograd+2/2177887/Digitalne+ikone.html РТС најавио] гостовање Филипа Маљковића и Иване Гусларевић у емисији „Дигиталне иконе” на Другом програму Радио Београда. * 19. јануар — Илустрована политика на 46. страни писала о јубилеју Википедије. * 19. јануар — Филип Маљковић и Ивана Гусларевић гостовали у емисији [http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2016/01/18/26483245/digitalne%2019%2001.mp3 „Дигиталне иконе”] на Другом програму Радио Београда. * 19. јануар — 15 година постојања највеће онлајн енциклопедије — „Википедије” ([http://www.adriadaily.com/drustvo/ittehnologija/15-godina-postojanja-najvece-onlajn-enciklopedije-vikipedije/ Adriadaily.com]). * 20. јануар — Ивана Гусларевић говорила о Википедији на [http://212.200.255.152/audio/Povodom/2016/01/Povodom%2020-01-2016.mp3 Првом програму Радија Нови Сад], РТВ Војводина. * 21. јануар — У тексту о [[Небојша Стефановић|Небојши Стефановићу]] „Чудесна судбина доктора пророка”, у недељнику „Време” наводи се да је „Стефановићева страница на српској Википедији закључана за измене, јер је неко упорно покушавао да уклони одељак ’Контроверзе’ у ком се говори о његовом докторату”. * 22. јануар — Хрватска ријеч на 31. страни пише о јубилеју Википедије. * 27. јануар — Ана Ћорковић, експерт за комуникације, подсећа да је Википедија бесплатна за коришћење за све Теленорове кориснике. (Блиц, стр. 33) * 1. фебруар — Знање доступно свима (15 година Википедије), Свет компјутера — стране 48 и 49. [http://www.sk.rs/2016/02/skin04.html Онлајн верзија]. * 3. фебруар — У тексту „Онлајн кућа и њен темељ” Википедија се наводи као још једно место које повећава онлајн присуство једне компаније (PC Press, стр. 67). * 3. фебруар — У тексту „Пфенинг на босански начин” наводи се да у Википедији пише да је на босанској новчаници написано „50 пфенинга” ([http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=99430 Нин, страна 6]). * 4. фебруар — Википедија доступна и као апликација (Дигитал, стр. 55). * 4. фебруар — У емисији [http://rs.n1info.com/a132038/Video/Tri-tacke-sa-Markom-Stojanovicem.html „Три тачке” на ТВН1 Марко Стојановић] најавио уређивачке маратоне на Википедији заказане за Светски дан пантомиме (29. минут). * 10. фебруар — [http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/vikipedija-kreativni-navijac-liverpula-se-poigrao-sa-bentekeom-252932.html Википедија — креативни навијач Ливерпула се поиграо са Бентекеом]. * 11. фебруар — У часопису „Иновације у настави” објављен је рад Марка Станковића, Ђорђа Стакића, Милене Богдановић и Марије Јордановић „[http://www.inovacijeunastavi.rs/wp-content/uploads/Inovacije4-15/13strucne-informacije.pdf ВИКИПЕДИЈА КАО МОГУЋНОСТ ЗА ИНОВАЦИЈЕ У НАСТАВИ ИНФОРМАТИКЕ НА ПРИМЕРУ УЧИТЕЉСКОГ ФАКУЛТЕТА]”. * 15. фебруар — Википедија на српском сутра обележава 13. рођендан — [http://www.politika.rs/scc/clanak/349247/Spektar/Digitalni-svet/Vikipedija-na-srpskom-sutra-obelezava-13-rodendan Политика], [http://www.dominomagazin.com/tech/it/13-godina-vikipedije-na-srpskom/ Домино магазин], [http://www.novimagazin.rs/opusteno/vikipedija-na-srpskom-sutra-obelezava-13-rodjendan Нови магазин], [http://vesti.krstarica.com/zabava/vikipedija-na-srpskom-sutra-obelezava-13-rodjendan/ Крстарица], [http://tajanstvena.com/topic/38877-13 Tajanstvena.com], [http://www.naslovi.net/2016-02-15/politika/vikipedija-na-srpskom-sutra-obelezava-13-rodjendan/18072665 Naslovi.net], [http://www.vazdan.com/vijest/-----13-/1744346 Vazdan.com]. * 15. фебруар — Деликатесни понедељак — Три године пројекта „1001 арапска реч” — Информер, страна 25; [http://www.radiolaguna.rs/bg_info/bg_info_delikatesni_ponedeljak_1001_arapska_rec_laguna_radio_2465.html Радио Лагуна]. : — Ивана Гусларевић говорила о три године пројекта „1001 арапска реч” у телефонском укључењу за Радио Београд 2, емисија „Радиовизор”. * 16. фебруар — Тринаести рођендан Википедије на српском језику — [http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/1880/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98a/2211775/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8+%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%E2%80%9E%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5%E2%80%9C++%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC.html РТС], [http://www.blic.rs/vesti/drustvo/vikipedija-na-srpskom-jeziku-danas-slavi-13-rodendan/17r68vt Блиц], [http://mondo.rs/a875858/Mob-IT/Vesti/Vikipedija-Srbija-postoji-13-godina.html Мондо], [http://www.pink.rs/vesti/vikipedija-na-srpskom-jeziku-slavi-13-rodendan/ Пинк], [http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/enciklopedija-koja-traje-vikipedija-na-srpskom-danas-slavi-13-rodendan-clanak-2136897 Курир], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/vikipedija-na-srpskom-obelezava-13.-rodjendan_689833.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvSveVesti+%28RTV+poslednje+vesti%29 РТВ], [http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2016&mm=02&nav_id=1097350 Б92], [http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=134295 Студио Б], [http://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/2000712-wikipedia-na-srpskom-jeziku-napunila-13-godina Телеграф], [http://www.pressonline.rs/info/drustvo/370385/vikipedija-na-srpskom-jeziku-danas-slavi-13-rodjendan.html Прес онлајн], [http://www.naslovi.net/2016-02-16/blic/vikipedija-na-srpskom-jeziku-danas-slavi-13-rodjendan/18074200 Наслови нет], [http://aktuelno.net/vesti/srbija/Vikipedija-na-srpskom-jeziku-danas-slavi-13-rodjendan/c/1092883 Актуелно], [http://www.palo.rs/srbija-drustvo/vikipedija-na-srpskom-jeziku-danas-slavi-13-ro-endan/1603281/ Пало], [http://www.vesti.rs/Vesti/Nepoznate-cinjenice-o-Vikipediji-na-srpskom-2.html Вести 1], [http://www.vesti.rs/Vesti/Vikipedija-na-srpskom-jeziku-obelezava-13-godina.html Вести 2], [http://www.catyline.com/vikipedija-na-srpskom-jeziku-danas-slavi-13-rodendan/ CatyLine], [http://www.vazdan.com/vijest/vikipedija-na-srpskom-jeziku-danas-slavi-13-rodendan/1745400 Ваздан], [http://www.najvesti.com/vesti-iz-srbije/vesti-drustvo/2893356-ENCIKLOPEDIJA-KOJA-TRAJE-Vikipedija-na-srpskom-danas-slavi-13-rodjendan.html Највести], [http://www.najnovijevestidana.com/2016/02/nepoznate-cinjenice-o-vikipediji-na-srpskom/ Најновије вести], [http://scradar.com/vesti-drustvo/vikipedija-na-srpskom-jeziku-danas-slavi-13-rodendan/ Scradar], [http://www.time.rs/c/5fda9958bc/vikipedija-na-srpskom-sutra-obelezava-13-rodjendan.html Time], [http://www.prelistavanje.rs/vest/prikazi/vikipedija-na-srpskom-jeziku-danas-slavi-13-rodjendan/1857703 Прелиставање], [http://www.vugla.com/wikipedia-na-srpskom-jeziku-obelezava-13-rodendan.html Вугла], [http://www.reporter.rs/2016-02-16/b92/wikipedia-na-srpskom-jeziku-obelezava-13-rodjendan-16602590.html Репортер], [http://www.topvesti.info/wikipedia-na-srpskom-jeziku-obelezava-13-rodendan/ Топ вести], [http://www.glavnevesti.com/tech/652914/Wikipedia-na-srpskom-jeziku-obelezava-13-rodjendan Главне вести], [http://news.burina.net/news/vikipedija-na-srpskom-jeziku-danas-slavi-13-rodendan News Burina], [http://gmbusiness.biz/2016/02/16/%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-13-%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD/ Gmbusiness], [http://www.mojatv.rs/91246-enciklopedija-koja-traje-vikipedija-na-srpskom-danas-slavi-13-rodjendan MojaTV], [http://www.tvbest.rs/219840-enciklopedija-koja-traje-vikipedija-na-srpskom-slavi-13-rodjendan TVBest], [http://telegramvesti.rs/46091-enciklopedija-koja-traje-vikipedija-na-srpskom-danas-slavi-13-rodendan/ Telegram vesti], [http://www.navidiku.rs/vesti/2016-02-16/enciklopedija-koja-traje-vikipedija-na/1415764 Na vidiku], [http://www.srpskadijaspora.rs/nepoznate-cinjenice-o-vikipediji-na-srpskom/ Српска дијаспора], [http://www.happytv.rs/Zanimljivosti/link/vikipedija-na-srpskom-danas-obelezava-13-rodjendan Happy TV], [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2016/02/vikipedija-na-srpskom-jeziku-proslavlja.html Мрежа креативних људи], [http://www.atastars.rs/kultura/134872-vikipedija-na-srpskom-jeziku-proslavlja-13-roendan Атастарс]. : — Први програм Радио Београда емитовао вест о рођендану Википедије на српском језику у свим дневним вестима. : — ТВ Пинк емитовала вест у Јутарњем програму. * 16. фебруар — Окуси сласт Истока — Три године пројекта „1001 арапска реч” — [http://mondo.rs/a875816/Magazin/Recepti/Arapska-hrana-1001-arapska-rec.html Мондо], [http://www.palo.rs/zena/okusi-slast-istoka-foto/1603298/ Пало], [http://www.naslovi.net/2016-02-16/mondo/okusi-slast-istoka-foto/18074240 Наслови]. * 17. фебруар — Википедија на српском језику обележила 13. рођендан — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=229460 Танјуг], [http://www.politika.rs/scc/clanak/349408/Spektar/Digitalni-svet/Vikipedija-na-srpskom-jeziku-obelezila-13-rodendan Политика], [http://informer.rs/vesti/drustvo/56294/SRECNO-BILO-Vikipedija-srpskom-jeziku-obelezila-rodjendan Информер], [http://www.alo.rs/srpska-vikipedija-obelezila-13-rodendan/35257 Ало], [http://www.pink.rs/najnovije/vikipedija-na-srpskom-slavi-13-rodendan/ ТВ Пинк], [http://www.novaekonomija.rs/sr/vesti-iz-zemlje/wikipedia-na-srpskom-jeziku-obele%C5%BEava-13-ro%C4%91endan Нова економија], [http://www.reporter.rs/2016-02-17/akter/i3-rodjendan-vikipedije-na-srpskom-jeziku-16747392.html Репортер], [http://www.pink.rs/najnovije/vikipedija-na-srpskom-slavi-13-rodendan/ Актер]. : — Бројка дана — 330 хиљада чланака има Википедија на српском језику (Информер, страна 21). : — Ивана Гусларевић гостовала у Јутарњем програму ТВ Пинк. : — Ивана Гусларевић гостовала у Јутарњем програму ТВ Коперникус. : — Студио Б емитовао извештај са прославе 13. рођендана Википедије у Вестима у 22. : — Радио Телевизија Републике Српске извештавала са прославе 13. рођендана Википедије. * 18. фебруар — Српска Википедија обележила 13. рођендан — Политика, страна 18; [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/vikipedija-na-srpskom-jeziku-obelezila-13.-rodjendan_690524.html РТВ], [http://www.personalmag.rs/internet/13-godina-srpske-wikipedije/ Personal mag]. * 19. фебруар — Тринаести рођендан Википедије на српском (Дневник, страна 7). * 21. фебруар — Ивана Гусларевић гостовала у Јутарњем програму Студија Б поводом 13 година Википедије. * 22. фебруар — Смедерево: Акредитован семинар Вики-библиотекар ([http://radiopozarevac.rs/2016/02/smederevo-akreditovan-seminar-viki-bibliotekar/ Радио Пожаревац]). * 24. фебруар — Обележавање споменика културе QR кодовима на територији града Београда — [http://www.ogledalo.rs/obelezavanje-spomenika-kulture-qr-kodovima-na-teritoriji-grada-beograda/ Интернет огледало]. * 25. фебруар — Постаните Википедиста из Лесковца — [http://jugmedia.rs/postanite-vikipedista-iz-leskovca/?fb_ref=Default Југ Медија]. * 25. фебруар — Пројекат за лакше упознавање споменика у Београду — [http://www.pink.rs/vesti/projekat-za-lakse-upoznavanje-spomenika-u-beogradu/ Пинк]. * 25. фебруар — Уз помоћ Викидате направљена карта са свим познатим биткама у последњих 4000 година ([http://www.kurir.rs/planeta/najkrvavija-mapa-na-svetu-objavili-kartu-sa-svim-poznatim-bitkama-u-poslednjih-4000-godina-clanak-2150385 Курир], [http://www.smedia.rs/vesti/4872726/kuririnfo-najkrvavija-mapa-na-svetu-objavili-kartu-sa-svim-poznatim-bitkama-uposlednjih-4000-godina.html S Media]). * 25. фебруар — Тринаест успешних година — Просветни преглед, страна 17. * 26. фебруар — Ивана Гусларевић гостовала у Јутарњем програму Студија Б и најавила пројекат Обележавања споменика културе QR кодовима. : — Радио Студио Б у емисији „Брифинг” извештавао о пројекту Обележавања споменика културе QR кодовима. : — ТВ Студио Б извештавао о пројекту Обележавања споменика културе QR кодовима у емисијама „Београде, добар дан” и у Вестима у 19. : — Доступна историја Београда уз помоћ QR кодова — [http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=134740&kategorija=Beograd Студио Б], [http://www.blic.rs/vesti/beograd/upoznajte-istoriju-beograda-uz-pomoc-qr-kodova/hjfwe0f Блиц], [http://rs.n1info.com/a138195/Sci-Tech/Beograd-QR-kodovi-na-kulturnim-znamenitostima.html Н1 Инфо], [http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2018340-istorija-ce-nam-biti-dostupnija-a-svaki-spomenik-ce-biti-obelezen-qr-kodom Телеграф], [http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1739622 Беоинфо]. * 27. фебруар — [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2016&mm=02&nav_id=1101436 Споменици у Београду ће бити обележени QR кодовима (Б92)] : — Споменици са кодовима, Вечерње новости, стр. 39 : — ТВ Студио Б извештавао о пројекту Обележавања споменика културе QR кодовима у емисијама „Београд у 9” и „Београде, добро јутро”. : — Ивана Гусларевић гостовала у Јутарњем програму ТВ Хепи. : — Иван Матејић, члан Академског одбора Викимедије Србије, дао изјаву за Образовну ТВ о Вики секцији у Савременој гимназији, на Конференцији „Нове технологије у образовању 2016” * 29. фебруар — Harper's Bazaar пише да Википедија броји 138 светских недеља моде и да би требало 2.5 године да се све оне посете(стр.204). * 29. фебруар — Уз помоћ Викидате направљена карта са свим познатим биткама у последњих 4000 година — [http://www.blic.rs/slobodno-vreme/ova-mapa-prikazuje-sve-bitke-koje-su-se-vodile-na-svetu-u-poslednjih-4000-godina/vkgqnvv Блиц], [http://www.newsweek.rs/svet/70683-balkan-u-centru-sveta-ovo-je-mapa-svih-bitaka-u-istoriji-covecanstva-foto.html Newsweek]. * 1. март — Свет компјутера позива на гласање за најбољи текст. Чланак о 15 година Википедије тренутно је на трећем месту по броју гласова (стр.71). * 1. март — Ивана Гусларевић дала телефонску изјаву за Радио Студио Б поводом пројекта обележавања споменика културе QR кодовима. * 2. март — Емисија „[https://www.youtube.com/watch?v=89On11nCu5g Биљана за Вас]” о 13. рођендану Википедије (38:42). * 2. март — Директорка Завода за заштиту споменика културе Нела Мићовић говорила о пројекту обележавања споменика QR кодовима у Вестима у 7 Студија Б. * 3. март — „Нове технологије у служби ђака — Како су википедисти савладали дахије” — чланак о ученицима Математичке гимназије који су креирали страницу на Википедији о песми „Почетак буне против дахија” ([http://www.politika.rs/sr/clanak/350358/Kako-su-vikipedisti-savladali-dahije Политика], насловна и 8. страна). : — Споменици културе са QR кодовима — Просветни преглед, стр. 17 * 4. март — Директорка Завода за заштиту споменика културе Нела Мићовић говорила о пројекту обележавања споменика QR кодовима у Јутарњем програму ТВ Пинк. * 6. март — Емисија „[https://www.youtube.com/watch?v=89On11nCu5g Биљана за Вас]” о 13. рођендану Википедије на ТВ Пинк 2. * 7. и 8. март — У оквиру Недеље отвореног образовања у Библиотеци Дома културе „Студентски град” биће одржано предавање „Википедија — слободна енциклопедија коју свако може да уређује: Пројекат Вики-библиотекар” ([http://www.mrezakreativnihljudi.com/2016/03/predavanje-o-vikipediji.html Мрежа креативних људи], [http://www.radiolaguna.rs/bg_info/bg_info_predavanje_o_najposecenijoj_internet_enciklopediji_postani_urednik_vikipedije_u_dksg_laguna_radio_2614.html Радио Лагуна], [http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/8-aktivnosti/107-nedelja-otvorenog-obrazovanja-u-beogradu-7-11-mart- Секција библиотекара и књижничара Заједнице института Србије], [http://www.studentskizivot.com/predavanja-i-radionice-za-studente/predavanje-o-najposecenijoj-internet-enciklopediji-postani-urednik-vikipedije-u-dksg/ Студентски живот], [http://www.beogradskanedelja.rs/kultura/predavanje-o-najposecenijoj-internet-enciklopediji-u-dksg/ Београдска недеља], [http://www.dksg.rs/displayNews.php?id=479 Дом културе Студентски град], [http://www.beforeafter.rs/grad/gradska-desavanja-68/ Beforeafter]). * 10. март — Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске билбиотеке „Светозар Марковић”, говорила на Првом програму Радија Београд о предстојећем предавању о Википедији у оквиру Недељи отвореног образовања. * 10. и 11. март — Уређивачки маратон на Светски дан пантомиме — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=235171 Танјуг], [http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/magazin/uredjivacki-maraton-za-svetski-dan-pantomime_697611.html РТВ], [http://tvmost.info/vesti/uredjivacki_maraton_za_svetski_dan_pantomime/43714 ТВ Мост], [http://www.naslovi.net/2016-03-11/rtv/uredjivacki-maraton-za-svetski-dan-pantomime/18171644 Наслови], [http://www.vesti.rs/Vojvodina/Uredjivacki-maraton-za-Svetski-dan-pantomime.html Вести], [http://www.palo.rs/uncategorized/uredivacki-maraton-za-svetski-dan-pantomime/1646874/ Пало], [http://www.reporter.rs/2016-03-11/rtv/uredjivacki-maraton-za-svetski-dan-pantomime-19344591.html Репортер], [http://www.vugla.com/uredivacki-maraton-za-svetski-dan-pantomime.html Вугла]. * 13. март — Маратон на Википедији за Светски дан пантомима — [http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=86869&Itemid=90 Радио Београд]. * 14. март — Стиже Википедија која ће вам сама читати чланке — [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2016&mm=03&nav_id=1107377 Б92]. * 16. март — [https://www.youtube.com/watch?v=OUC0PG73GRg Марко Стојановић и Ивана Гусларевић гостовали на ТВ Коперникус] и најавили уређивачки маратон на Светски дан пантомиме. * 17. март — Ивана Гусларевић најавила уређивачки маратон на Светски дан пантомиме на РТВ Студио Б. * 18. март — Светски дан пантомиме из Београда у више од 30 земаља — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=236457 Танјуг], [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=03&dd=18&nav_id=1109394 Б92], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/svetski-dan-pantomime-u-vise-od-30-zemalja_700316.html РТВ], [http://www.atastars.rs/kultura/135609-svetski-dan-pantomime-iz-beograda-u-vie-od-30-zemalja Атастарс], [http://www.reporter.rs/2016-03-19/rtv/svetski-dan-pantomime-u-vise-od-30-zemalja-20312968.html Репортер], [http://aktuelno.net/vesti/kultura/Svetski-dan-pantomime-u-vise-od-30-zemalja/c/1198256 Актуелно]. * 21. март — Наградно такмичење на Википедији на српском језику — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=236849 Танјуг], [http://www.bktvnews.com/vesti/pocinje-takmicenje-u-pisanju-clanaka-za-vikimediju-cee-prolece БК ТВ]. : — Светски дан пантомиме на Википедији — ТВ Наша. * 22. март — Светски дан пантомиме на Википедији — [http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+1/2253217/%D0%A3%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D0%BD.html Радио Београд 1], ТВ Н1, ТВ Пинк, [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=03&dd=22&nav_id=1110478 Б92], [http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=136131 Студио Б], [http://www.021.rs/story/131468/Danas-se-obelezava-Svetski-dan-pantomime.html 021], [http://www.kanal9tv.com/svetski-dan-pantomime/ Канал 9 ТВ], [http://www.naslovi.net/2016-03-22/radio-021/danas-se-obelezava-svetski-dan-pantomime/18214294 Наслови], [http://www.espreso.rs/showbiz/kultura/39672-danas-je-svetski-dan-pantomime-a-ovako-ce-biti-obelezen-u-srbijifoto.html Еспресо], [http://www.srpskisajt.com/vesti/srbija/svetski-dan-pantomime-ovako-se-obelezava-u-srbiji/2208 Српски сајт], [http://vesti.aladin.info/11785020 Вести Аладин], [http://www.tvmost.info/vesti/danas_je_svetski_dan_pantomime/44830 ТВ Мост], [http://tvjasenica.rs/vesti.php?id_vesti=3282&id_nad=15 ТВ Јасеница], [http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:VQP6-HFD8BEJ:www.nsjs.org.rs/+&cd=22&hl=en&ct=clnk&gl=rs&client=safari Webcache]. : — Да ли може да се верује Википедији? — [http://www.nedeljnik.rs/kultura/portalnews/da-li-moze-da-se-veruje-vikipediji/ Недељник]. * 24. март — Светски дан пантомиме на Википедији — [http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=237419 Танјуг], [http://www.tanjug.rs/full-view_en.aspx?izb=236479 Танјуг — енгл]., [http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=136318 Студио Б], [http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/magazin/stojanovic-najuspesniji-svetski-dan-pantomime-do-sada_702150.html РТВ], [http://www.naslovi.net/2016-03-24/studio-b/stojanovic-najuspesniji-svetski-dan-pantomime-do-sada/18224951 Наслови], [http://www.reporter.rs/2016-03-24/rtv/stojanovic-najuspesniji-svetski-dan-pantomime-do-sada-20890193.html Репортер], [http://www.vesti.rs/Politika/Stojanovic-Najuspesniji-Svetski-dan-pantomime-do-sada-3.html Вести], [http://www.palo.rs/zabava/stojanovic-najuspesniji-svetski-dan-pantomime-do-sada/1670975/ Пало]. * 25. март — Обележен Светски дан пантомиме у Србији: Чување од заборава на Википедији — [http://www.nedeljnik.rs/kultura/portalnews/obelezen-svetski-dan-pantomime-u-srbiji-cuvanje-od-zaborava-na-vikipediji/ Недељник]. * 2. април — Политика је након уложеног приговора аутора слике [http://www.politika.rs/scc/clanak/352262/Devojcica-umrla-usled-komplikacije-ovcijih-boginja у овом тексту] правилно означила слику коју је преузета са Википедије и навела име њеног аутора. * 3. април — Наградно такмичење на „Википедији” на српском језику — [http://www.politika.rs/scc/clanak/352383/Spektar/Digitalni-svet/Nagradno-takmicenje-na-Vikipediji-na-srpskom-jeziku Политика], страна 19. * 6. април — Шведски суд пресудио да је шведски огранак Викимедије прекршио закон о заштити ауторских права те земље објављивањем фотографија уметничких дела — [http://www.politika.rs/scc/clanak/352523/Spektar/Digitalni-svet/Objavljivanje-fotografija-umetnickih-dela-na-Vikipedijinezakonito Политика], страна 19; Радио Београд, Ухвати дан. * 8. април — У оквиру серија јавних сусрета под називом „Разговори О” међу досадашњим темема говорило се и о Викимедији и концепту слободног знања (гости Ивана Маџаревић и Марија Гајић) — [http://www.designed.rs/news/razgovori_o_skoligrici Designed.rs] * 13. април — Отворен позив за стипендије за учешће на ВикиЛајв конференцији — Народне новине, страна 6. * 20. април — Институције културе отвориле архиве за Викимедију — [http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/kultura/institucije-kulture-otvorile-arhive-za-vikimediju_710894.html Радио Телевизија Војводине], [http://www.pink.rs/vesti/institucije-kulture-otvorile-arhive-za-vikimediju/ Пинк], [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2016/04/institucije-kulture-u-saradnji-sa.html Мрежа креативних људи], [http://www.ogledalo.rs/institucije-kulture-otvorile-arhive/ Интернет огледало], [http://www.naslovi.net/2016-04-20/rtv/institucije-kulture-otvorile-arhive-za-vikimediju/18336355 Наслови нет], [http://www.vesti.rs/Vojvodina/Institucije-kulture-otvorile-arhive-za-Vikimediju.html Вести], [http://www.reporter.rs/2016-04-20/rtv/institucije-kulture-otvorile-arhive-za-vikimediju-23902807.html Репортер], [http://www.palo.rs/zabava-pozoriste/institucije-kulture-otvorile-arhive-za-vikimediju/1718878/ Пало]. * 26. април — Портал „e-novine” тврди да је било вандализма на [http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-dogadjaj/131436-Vikipedija-sahranila--novine.html чланку] о овом медију на Википедији на српском језику. * 27. април — Почиње фото-конкурс „Вики воли Земљу 2016”: [http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2016&mm=04&dd=27&nav_id=1125062 Б92], [http://www.blic.rs/kultura/vesti/konkurs-za-fotografije-prirodnih-dobara-srbije/vse8wwk Блиц], [http://www.turistickisvet.com/vesti/turizam/ucestvujte-u-nagradnom-foto-konkursu--viki-voli-zemlju-2016-.html Туристички свет], [http://scradar.com/vesti-iz-kulture/konkurs-za-fotografije-prirodnih-dobara-srbije/ Scradar], [http://www.vesti.rs/Turizam/Foto-konkurs-Viki-voli-Zemlju-2016-2.html Вести], [http://www.topvesti.info/2016/04/27/foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2016/ Топ вести], [http://ugoturizam.rs/?p=3259 Уго туризам], [http://www.navidiku.rs/vesti/2016-04-27/foto-konkurs-viki-voli-zemlju/1453860 На видику], [http://www.lifeinbelgrade.life/News_TouristInfo_VikivoliZemlju2016 Life in Belgrade]. * 27. април — Директорка Завода за заштиту споменика града Београда Нела Мићовић говорила на ТВ Наша о пројекту обележавања споменика QR кодовима. : — Ивана Гусларевић дала изјаву за Рок радио поводом фото конкурса Вики воли Земљу. * 28. април — Међународни фото-конкурс „Вики воли Земљу 2016”: [http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=vest&n=389 Завод за заштиту природе Србије]; Вечерње новости, страна 20; [http://www.pravda.rs/2016/04/28/konkurs-viki-voli-zemlju-lap-top-glavna-nagrada-za-najlepsu-fotografiju-srbije/ Правда], [http://www.rtv.rs/sr_ci/mladi/konkursi/konkurs-za-fotografije-prirodnih-dobara-srbije_713752.html RTV], [http://www.energetskiportal.rs/foto-konkurs-viki-voli-zemlju/ Енергетски портал], [http://www.urbanbug.net/magazin/vest/viki-voli-zemlju-vikimedija-vas-poziva-da-slikate-prirodne-lepote-srbije-39152 Урбан баг], [http://www.glavnevesti.com/putovanja/798700/Foto-konkurs-%E2%80%9EViki-voli-Zemlju-2016%E2%80%9C Главне вести], [http://www.bumvesti.com/putovanja/798700/Foto-konkurs-%E2%80%9EViki-voli-Zemlju-2016%E2%80%9C Бум вести]. : — Ивана Гусларевић гостовала на [https://www.youtube.com/watch?v=lbVhNdw8mIk ТВ Коперникус]. : — Ивана Гусларевић дала изјаву за Радио Студио Б. : — Студио Б најавио почетак конкурса у Јутарњем програму. * 29. април — Фото-конкурс „Вики воли Земљу 2016”: [http://www.economy.rs/zivot-i-stil/24150/slobodno-vreme/Foto-konkurs--Viki-voli-Zemlju-2016.html Economy], [http://www.naslovi.net/2016-04-29/economy/foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2016/18374757 Наслови нет], [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2016/04/nagradni-foto-konkurs-viki-voli-zemlju.html Мрежа креативних људи]. * 30. април — Ивана Гусларевић најавила почетак конкурса у јутарњем програму ТВ Пинк. : — Ивана Гусларевић најавила конкурс „Вики воли Земљу” на РТС 1, у емисији „[https://www.youtube.com/watch?v=NGq0nZHGIIo&index=21&list=PLncKV4AgJgEkU4LOFwP_ubI_9Kezhvund Жикина шареница]” (38:05). : — Конкурс Вики воли Земљу — [https://bibliotekaribnikar.wordpress.com/2016/04/30/konkurs-viki-voli-zemlju/ Библиотека ОШ Рибникар] * 3. мај — Ивана Гусларевић говорила о конкурсу „Вики воли Земљу” на [http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/2303642/uhvati-dan.html Првом програму Радија Београд], у емисији „Ухвати дан” и на Другом програму у емисији „Културни кругови”. * 4. мај — Ивана Гусларевић говорила о конкурсу „Вики воли Земљу” у јутарњем програму Студија Б. * 4. мај — Фото-конкурс „Вики воли Земљу 2016”: Политика, страна 17; [http://palankadanas.com/%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%81-%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D1%83/ Паланка данас]. * 5. мај — Ивана Гусларевић говорила о конкурсу „Вики воли Земљу” у [http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/foto-konkurs-vikimedije-srbije_715490.html јутарњем програму Радио-телевизије Војводине]. : — Фото-конкурс Вики воли Земљу 2016 — Просветни преглед, страна 17. : — Обновљена мултимедијална ризница Викимедије — Просветни преглед, страна 17. * 5. мај — Википедијанци се састају у Београду — [http://oradio.rs/sr/vesti/lifestyle/web/vikipedijanci-se-sastaju-u-beogradu-3445.html О Радио], [http://www.rtv.rs/sr_ci/mladi/aktivizam/vikipedijanci-se-sastaju-u-beogradu_715779.html РТВ Војводина]. * 6. мај — Ивана Гусларевић говорила о конкурсу „Вики воли Земљу” за Радио 202. * 7. мај — WikiLive — Друга конференција Википедијанаца 14. и 15. маја у Београду — [http://www.novaenergija.net/wikilive-druga-konferencija-vikipedijanaca-14-i-15-maja-u-beogradu/ Нова енергија], [http://www.vesti.rs/Drustvo/WikiLive-druga-konferencija-Vikipedijanaca-14-i-15-maja-u-Beogradu.html Вести]. * 9. мај — Ивана Гусларевић говорила о Вики Лајв конференцији, такмичењу у писању чланака „ЦЕЕ пролеће” и фото-конурсу Вики воли Земљу у директном укључењу у Јутарњи програм ТВ Пинк. : — Фото-конкурс Вики воли Земљу — [http://oradio.rs/sr/vesti/lifestyle/web/foto-konkurs-wiki-voli-zemlju-3470.html О Радио]. * 10. мај — Фото-конкурс Вики воли Земљу — [http://www.studentskizivot.com/nagradni-konkursi-za-studente/foto-konkurs-wiki-voli-zemlju/ Студентски живот]. * 11. мај — Вики Лајв 2016 — конференција уредника Википедије — [http://www.itsvet.com/wiki_live_2016__konferencija_urednika_wikipedie-pcaa1-.i?id=198161 IT Svet], [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2016&mm=05&nav_id=1130010 Б92]; [http://www.palo.rs/nauka-obrazovanje/konferencija-o-razvoju-vikipedije-na-srpskom-jeziku/1753423/ Пало], [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2016/05/konferencija-urednika-vikipedije.html Мрежа кретивних људи]; [http://www.smedia.rs/it/5421541/b92-konferencija-o-razvoju-vikipedije-na-srpskom-jeziku.html С Медиа]. * 13. мај — Десет најужаснијих страна на Википедији — [http://www.reporter.rs/2016-05-13/kurir/10-najuZasnijih-strana-na-vikipediji-ko-klikne-nikada-vise-ne-spava-kakvagreska-26517380.html Репортер], [http://www.smedia.rs/zanimljivosti/5438005/kuririnfo-10-najuzasnijih-strana-na-vikipediji-ko-klikne-nikada-vise-nespava-kakva-greska.html Смедиа], [http://www.kurir.rs/zabava/ludi-svet/10-najuzasnijih-strana-na-vikipediji-ko-klikne-nikada-vise-ne-spava-kakva-greska-clanak-2264355 Курир]. : — Конкурс „Вики воли Земљу” — [http://osmilojevasic.edu.rs/konkurs-viki-voli-zemlju/ Основна школа Милоје Васић]. * 14. мај — Коференција о развоју Википедије на српском језику — Дневник, страна 20. : — Ивана Гусларевић најавила ВикиЛајв конференцију у јутарњем програму ТВ Хепи. * 16. мај — Wiki Loves Earth — Фоткајте Србију и освојите награде — [http://www.novaenergija.net/wiki-loves-earth-fotkajte-srbiju-i-osvojite-nagrade/ Нова енергија]. : — [http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/2318978/digitalne-ikone.html РТС најавио гостовање Иване Маџаревић] у емисији „Дигиталне иконе” на Другом програму Радио Београда. * 17. мај — Ивана Маџаревић говорила о ВикиЛајв конференцији у емисији „[http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/2318978/digitalne-ikone.html Дигиталне иконе]” на Другом програму Радио Београда. : — Фото конкурс „Вики воли Земљу” — [http://www.bulevarumetnosti.rs/art-info/konkursi/702-foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2016 Булевар уметности]. * 26. мај — „Вики воли Земљу” — Конкурс још само пет дана — Вечерње новости, страна 24. : — ИТС обележио Дан школе. Прослави присуствовале и компаније које запошљавају студенте ове школе, међу којима и Викимедија Србије. — [http://www.telegraf.rs/telegraf-now/2162697-video-its-obelezio-dan-skole-urucene-diplome-najboljim-studentima-i-diplomcima-foto Телеграф]. * 31. мај — Обележен Светски дан пантомиме у Србији — Илустрована политика, страна 45. * 11. јун — У тексту о плагијатима у студентским радовима „[http://www.politika.rs/scc/clanak/356866/Da-li-se-plagiranje-isplati Исплати ли се плагирање]” наводи се: „…Још једна одомаћена појава међу студентском популацијом јесте штетна употреба Википедије и тзв. копи-пејст приступ, који подразумева некритичко преузимање података са којекаквих веб-сајтова. Википедија може бити одлична као први извор података о некој личности или догађају, али она није кредибилан извор у академском свету. Википедију уређује свако и нико, те нема гаранција да су подаци који се тамо налазе тачни.” — Политика, додатак Култура, уметност, наука, страна 1. * 15. јун — Вики-ћошак на Филмстриту — [https://odknjigedoduse.wordpress.com/2016/06/15/%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D1%9B%D0%BE%D1%88%D0%B0%D0%BA-%D0%BD%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%83/ Од књиге до душе]. * 16. јун — У тексту „[http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/tehnologija_i_koncept_beskonacne_knjige_.14.html?news_id=321995 Технологија и концепт бесконачне књиге]” наводи се: „…Википедија, обимна енциклопедија коју непрекидно ажурира десетине хиљада добровољаца, често се описује као импресивна и амбициозна, што заиста и јесте. Али, такође је важно присетити се да је пре само неку деценију била технолошки неостварива…” — Данас, страна 16. * 21. јуни — Ивана Гусларевић најавила свечано проглашење победника и отварање изложбе Вики воли Земљу на [https://www.youtube.com/watch?v=_qjxHc522GQ ТВ Коперникус у емисији Јутро Онлајн]. : — Ивана Гусларевић најавила свечано проглашење победника и отварање изложбе Вики воли Земљу у јутарњем програму ТВ Студио Б. : — Ивана Гусларевић најавила свечано проглашење победника и отварање изложбе Вики воли Земљу на Радију Студио Б. : — Свечано проглашење победника и отварање изложбе Вики воли Земљу: [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/proglasenje-pobednika-konkursa-viki-voli-zemlju_623869.html РТВ]; [http://www.naslovi.net/search.php?q=otvaranje+izlo%C5%BEbe+prirodnih+dobara+viki+voli+zemlju Наслови нет]; [http://www.turistickisvet.com/vesti/turizam/svecano-proglasenje-pobednika-i-otvaranje-izlozbe--viki-voli-zemlju-2016-.html Туристички свет]; [http://www.reporter.rs/2016-06-22/rtv/otvaranje-izlozbe-prirodnih-dobara-viki-voli-zemlju-30852033.html Reporter]. : — [http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/2360086/uhvati-dan.html РТС најавио гостовање] Иване Гусларевић поводом проглашења победника и отварање изложбе Вики воли Земљу. * 22. јуни — Ивана Гусларевић најавила свечано проглашење победника и отварање изложбе Вики воли Земљу у емисији „[http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/2360086/.html Ухвати дан]” на Првом програму Радија Београд. : — Ивана Гусларевић најавила свечано проглашење победника и отварање изложбе Вики воли Земљу у директном укључењу у Јутарњи програм ТВ Пинк. : — Ивана Гусларевић говорила за Студио Б у директном укључењу пред отварање изложбе Вики воли Земљу. : — Данас проглашење победника и отварање изложбе Вики воли Земљу — [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2016/06/otvaranje-izlozbe-viki-voli-zemlju-2016.html Мрежа креативних људи], [http://presscentar.uns.org.rs/info/1316/viki-voli-zemlju.html УНС Прес центар]. * 22. јуни — Проглашени победници фото-конкурса Вики воли Земљу: [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253237 Танјуг]; [http://www.politika.rs/scc/clanak/357717/Spektar/Zivot-i-stil/Nagrada-za-fotografiju-kanjona-Race-na-Tari Политика]; [http://www.pravda.rs/2016/06/22/ovakvu-srbiju-niste-videli-pogledajte-koja-je-fotografija-pobedila-na-konkursu-viki-voli-zemlju/ Правда]; [http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/magazin/kanjon-race-najlepsa-fotografija-prirode-srbije_729981.html РТВ]; [http://www.srbija.travel/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/------------22--2016-.n-5245.291.html Туристичка организација Србије]; [http://www.naslovi.net/2016-06-22/politika/nagrada-za-fotografiju-kanjona-race-na-tari/18604881 Наслови]; [http://www.seecult.org/vest/pobednici-foto-konkursa-viki-voli-zemlju Seecult]; [https://www.atastars.rs/vesti-ostalo/u-trendu/141899-proglaseni-pobednici-foto-konkursa-viki-voli-zemlju-kanjon-race-najlepsa-fotografija-prirode-srbije/ Аtastars]; [http://www.vesti.rs/Vojvodina/Kanjon-Race-najlepsa-fotografija-prirode-Srbije.html Vesti.rs]. * 23. јуни — Проглашени победници фото-конкурса Вики воли Земљу: Вечерње новости (стр. 18); Политика, стр. 19; [http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=_la&strana=vest&n=408-1 Завод за заштиту природе]; [http://www.srpskadijaspora.info/proglaseni-pobednici-foto-konkursa-viki-voli-zemlju/ Српска дијаспора]; [http://www.urbanbug.net/magazin/vest/viki-voli-zemlju-odabrani-pobednici-foto-konkursa Urban Bug]; [http://www.energetskiportal.rs/konkurs-viki-voli-zemlju-zavrsen/ Energetski portal]; [http://www.economy.rs/zivot-i-stil/24243/slobodno-vreme/Proglaseni-pobednici-foto-konkursa-Viki-voli-Zemlju.html Economy]; [http://www.reporter.rs/2016-06-23/economy/proglaseni-pobednici-foto-konkursa-viki-voli-zemlju-31007224.html Reporter]; [http://www.izlazak.com/16411-progl-seni-pobednici-foto-konkurs-viki-voli-zemlju Izlazak]. : — ТВ Пинк у Јутарњем програму извештавала о проглашењу победника и отварању изложбе Вики воли Земљу. * 24. јуни — ТВ Коперникус извештавала о проглашењу победника и отварању изложбе Вики воли Земљу. : — Проглашени победници фото-конкурса Вики воли Земљу — [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2016/06/proglaseni-pobednici-foto-konkursa-viki.html Mreža kretivnih ljudi]; [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2016/06/svecano-proglasenje-pobednika-i.html Mreža kreativnih ljudi — фото извештај]; [http://www.ogledalce.co.rs/tekst.php?id=3662&id_kat=0 Ogledalce]. : — Директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Нела Мићевић говорила о пројекту обележавања споменика QR кодовима на ТВ Студио Б. * 25. јуни — [http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2362174/zikina-sarenica.html РТС најавио гостовање] Иване Гусларевић и Владимира Мијаиловића у „Жикиној шареници”. : — Ивана Гусларевић и Владимир Мијаиловић говорили о завршеном конкурсу Вики воли Земљу у директном укључењу за Јутарњи програм Студија Б. : — Ивана Гусларевић и Владимир Мијаиловић гостовали на РТС 1 у емисији „[http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2362174/zikina-sarenica.html Жикина шареница]” (58:08). : — ТВ Коперникус репризирала извештај о проглашењу победника Вики воли Земљу. : — ТВ Студио Б у Вестима у 19 извештавала о завршеном конкурсу Вики воли Земљу. * 26. јуни — Википедија прогласила победницу „Парова” — [http://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/54615/vikipedija-vec-proglasila-ruzicu-pobednicom-parova-foto Pulsonline]; [http://www.smedia.rs/tabloid/5701714/alo-vikipedija-proglasila-pobednika-parova-foto.html Smedia]; [http://www.alo.rs/vikipedija-proglasila-pobednika-parova-foto/58064 Alo]; [http://www.kurir.rs/stars/ruzica-pobednica-parova-poznati-sajt-objavio-nesto-sto-nije-smeo-clanak-2327971 Kurir]. : — Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда, у гостовању на ТВ Студио Б говорио и о пројекту постављања QR кодова. * 28. јуни — Фотографија „Ђавоља Варош” Надице Гавриловић —Ђурашковић, једна од најлепших на фото­конкурсу Викимедије — [http://www.juznasrbija.info/kultura/fotografija-davolja-varos-nadice-gavrilovic-duraskovic-jedna-od-nad2d4b431de641fdd085624769ea96d3d.html Јужна Србија]. * 4. јули — Фото недеље: викидовац на Тари — фотоконкурс Вики воли Земљу — Блиц жена, страна 6. : — У оквиру Ноћи истраживача и Научног камиона волонтери Викимедије Србије показиваће посетиоцима како се пишу и уређују чланци на Википедији и зашто је битно отворено знање и отворена наука — [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=07&dd=04&nav_id=1151090 B92]; [http://mtv.rs/vesti/najave/noc-istrazivaca-naucni-kamion-od-6-do-10-jula-ispred-tc-usce MTV]; [http://bgonline.rs/noc-istrazivaca/ BG Online]; [http://www.danubeogradu.rs/2016/07/usce-sc-naucni-kamion-od-6-do-10-jula/ Dan u Beogradu]. * 5. јули — У оквиру Ноћи истраживача и Научног камиона волонтери Викимедије Србије показиваће посетиоцима како се пишу и уређују чланци на Википедији и зашто је битно отворено знање и отворена наука — Данас, страна 22, [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/2374966/naucni-kamion-kao-putujuca-laboratorija.html РТС]; [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/naucni-kamion-najavljuje-7.-noc-istrazivaca_734115.html РТВ]; [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=256455 Танјуг]; [https://www.atastars.rs/vesti-ostalo/kompjuteri-i-tehnika/143132-naucni-kamion-od-6-10-jula-ispred-tc-usce/ Atastars]; [http://www.economy.rs/zivot-i-stil/24259/slobodno-vreme/Noci-istrazivaca--Naucni-kamion-od-6--do-10--jula.html Economy]; [http://www.naxi.rs/naucni-kamion-ispred-usce-shopping-centra Naxy]; [http://www.urbanbug.net/magazin/vest/istrazi-prikazi-znanje-potrazi-naucni-kamion-za-sve-radoznale-umove Urban Bug]. : — Тања Аднађевић, координаторка Ноћи истраживача говорила на Првом програму Радија Београд о Научном камиону и подсетила да ће волонтери Викимедије Србије бити на располагању свим посетиоцима који желе да виде како се пишу и уређују чланци на Википедији. * 6. јули — Викимедија и Википедија у оквиру Научног камиона — [http://pressonline.rs/info/obrazovanje/377304/stize-naucni-kamion-koji-najavljuje-7-noc-istrazivaca.html Прес Онлајн]. * 7. јули — Проглашена најлепша фотографија природе Србије — Дневник, страна 6. : — Марија Рајчић, представница Ноћи истраживача, говорила на ТВ Коперникус о Научном камиону, где ће бити присутна и Викимедија Србије. * 9. јули — На ТВ Хепи најављен Научни камион у сусрет Ноћи истраживача, где ће бити присутна и Викимедија Србије. Прилог репризиран и 10. јула. * 28. јул — Ивана Гусларевић говорила о фото-конкурсу Вики воли Земљу у емисији „Таласање” на Првом програму Радио Београда. * 1. август — Директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Нела Мићовић на ТВ наша говорила о обележавању споменика културе QR кодовима. * 5. август — Нове странице енциклопедије света — упознајте лепоте Српске на Википедији — [http://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/nove-stranice-enciklopedije-sveta-upoznajte-lepote-srpske-na-vikipediji/2xc82s5 Блиц]. * 9. август — У прилогу о „ревизији историје у региону”, наводи се да је поздрав „за дом спремни” објашњен различито на српској и хрватској Википедији. Међутим, аутор прилога српску верзију документује наводима из Википедије на српскохрватском језику — ТВ Н1, емисија „Нови дан” * 10. август — Најбоље фотографије са Википедијиног конкурса на Нишвилу — [http://www.juznevesti.com/Kultura/Najbolje-fotografije-sa-konkursa-Vikipedije-na-Nisvilu.sr.html Јужне вести], [http://www.palo.rs/zabava-umetnost-i-kultura/najbolje-fotografije-sa-vikipedijinog-konkursa-na-nisvilu/1898053/ Пало]. * 11. август — Изложба најлепших фотографија природе Србије — [http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:619608-Nis-Izlozba-najlepsih-fotografija-prirode-Srbije Вечерње новости]; штампано издање, страна 22. : Изложба Вики воли Земљу и Вики ћошак на Нишвилу — [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2016/08/izlozba-viki-voli-zemlju-i-viki-cosak.html Мрежа креативних људи]; [http://www.naslovi.net/2016-08-12/vecernje-novosti/nis-izlozba-najlepsih-fotografija-prirode-srbije/18814310 Наслови нет]; [http://www.smedia.rs/putovanja/5955523/novosti-nis-izlozba-najlepsih-fotografija-prirode-srbije.html С медиа]. * 12. август — Ивана Гусларевић говорила о изложби Вики воли Земљу и Вики-ћошку у емисији „Штиклирање” на Банкер радију. : Ивана Гусларевић најавила изложбу Вики воли Земљу у емисији [http://tvzonaplus.rs/danas-12-08-2016/ „Данас” на ТВ Зона Плус] (35:44). : Изложба најлепших фотографија природе Србије — [http://niske.rs/arhiva-vesti/izlozba-najlepsih-fotografija-prirode-srbije/ Нишке новине]. * 14. август — [http://tvzonaplus.rs/viki-voli-zemlju-u-niskoj-tvrdjavi/ ТВ Зона плус извештавала] о изложби Вики воли Земљу на Нишвилу. * 23. август — Википедија упокојила кошаркаша Богдана Богдановића — [http://kosarka.hotsport.rs/2016/08/23/bolesno-boleno-bolesno-vikipedija-upokojila-bogdana-bogdanovica-foto/ Hotspot]; [http://www.srbijadanas.com/sport/kosarka/morbidna-greska-pre-tri-dana-preminuo-bogdan-bogdanovic-foto-2016-08-23 Srbijadanas]. * 24. август — У огласу ланца Идеа Википедија препоручена као једна од популарних апликација која може малишанима помоћи да остваре успех у школи — Блиц, страна 18. * 26. август — У интервјуу за часопис Нова наша реч Петар Јањатовић тврди да на Википедији аутори најчешће пишу о себи, као и да је налазио нетачне информације (стр. 9). * 31. август — Русија спрема своју Википедију — [http://www.novimagazin.rs/opusteno/rusija-sprema-svoju-vikipediju Нови магазин]; [http://www.nspm.rs/hronika/rusija-pravi-enciklopedijski-internet-portal-pandan-vikipediji.html НСПМ]; [http://www.ekonomski.net/rusija-sprema-svoju-vikipediju Економски]; [http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/595522/Rusija-sprema-svoju-Vikipediju Вести Онлајн]; [http://www.naslovi.net/2016-08-30/kurir/dosta-im-gresaka-i-laznih-podataka-rusi-prave-svoju-vikipediju/18890006 Наслови]; [http://www.reporter.rs/2016-08-30/novi-magazin/rusija-sprema-svoju-vikipediju-37823156.html Репортер]; [http://www.vesti.rs/Svet/DOSTA-IM-GRESAKA-I-LAZNIH-PODATAKA-Rusi-prave-svoju-Vikipediju.html Вести рс]; [http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/rusija-pravi-svoju-verziju-vikipedije/ Недељник]; [http://www.happytv.tv/zivot/nauka-i-tehnologija/10688/nisu-zadovoljni-postojecom-rusi-prave-svoju-vikipediju Хепи ТВ]; [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/tehnologija/2435178/rusija-sprema-svoju-vikipediju.html РТС]; [http://www.krstarica.com/zivot/razno/rusija-sprema-svoju-vikipediju/ Крстарица]; [http://www.kurir.rs/planeta/dosta-im-gresaka-i-laznih-podataka-rusi-prave-svoju-vikipediju-clanak-2420295 Курир] — у штампаном издању на страни 18; Политика у штампаном издању на страни 22. * 1. септембар — Почиње такмичење у прикупљању фотографија споменика културе „Вики воли споменике 2016”: [https://www.atastars.rs/vesti-ostalo/kultura/148660-pocinje-takmicenje-u-prikupljanju-fotografija-spomenika-kulture-viki-voli-spomenike-2016/ Атастарс]. * 2. септембар — Вики воли споменике Србија: [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2016/09/pocinje-viki-voli-spomenike-takmicenje.html Мрежа креативних људи]; [http://www.naslovi.net/2016-09-02/rtv/pocelo-takmicenje-viki-voli-spomenike/18905757 Наслови]; [http://www.vesti.rs/Sport/Pocelo-takmicenje-Viki-voli-spomenike.html Вести рс]. * 3. септембар — Вики воли споменике Србија: [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/2439140/pocelo-takmicenje-viki-voli-spomenike.html РТС]; [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/pocelo-takmicenje-viki-voli-spomenike_751865.html РТВ]; [http://www.novaenergija.net/wiki-voli-spomenike-srbija-ponovo-ucestvuje-u-konkursu/ Нова енергија]; [http://www.economy.rs/zivot-i-stil/24315/slobodno-vreme/Pocinje-takmicenje-u-prikupljanju-fotografija-spomenikakulture.html Economy]; [http://www.naslovi.net/2016-09-03/economy/pocinje-takmicenje-u-prikupljanju-fotografija-spomenika-kulture/18906890 Наслови]; [http://www.bktvnews.com/tehnologija/tehnologija-vesti/vikipedija-voli-srpske-spomenike/54433 БК ТВ]; [http://www.reporter.rs/2016-09-02/rtv/pocelo-takmicenje-viki-voli-spomenike-38161966.html Репортер]; Политика, стр. 21. * 6. септембар — Вики воли споменике Србија: гостовање у јутарњем програму [http://rockradio.rs/ Рок радија]. * 14. септембар — Марија Рајичић са Института за биолошка исраживања „Синиша Станковић” говорила за Радио Београд 1 о Ноћи истраживача, у оквиру које ће се организовати и Вики-ћошак. * 15. септембар — У тексту о крају ере капитализма, Википедија се наводи као пројекат који не реагује на диктате тржишта — [http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/kraj-ere-kapitalizam-je-gotov-a-ono-sto-sledi-ce-vam-se-svideti/dns3t6d Blic], [http://srbin.info/2016/09/15/kraj-ere-kapitalizam-je-gotov-a-ono-sto-sledi-ce-vam-se-svideti/ Srbin.info] : Победници фото-конкурса Вики воли Земљу: Најлепша фотографија Кањон Раче — Просветни преглед, стр. 17. : Вики воли споменике 2016: Нова прилика за допринос заједници — Просветни преглед, стр. 17. * 19. септембар — На питање гледаоца Јутарњег програма Студија Б, са Википедије одговорено да вандализми на чланцима могу понекад да прођу неопажено, али да се углавном брзо исправе. * 22. септембар — У оквиру Ноћи истраживача Викимедијанци ће показати посетиоцима како се праве стазе сазнања у највећој онлајн енциклопедији — [http://www.bravo.rs/stars/hot-news/istrazi-prikazi-znanje-u-7-noci-istrazivaca-potrazi/ Браво]. * 26. септембар — У оквиру Ноћи истраживача биће организован и Вики ћошак — РТС 1, Јутарњи програм; Студио Б, Београде, добро јутро, ТВ Коперникус, Србија Онлајн. : У тексту о слагалицама као изуму наводи се да је сферична слагалица послужила и као лого Википедије. „Идеја овог логоа јесте да енциклопедије знања треба да буду посматране као слагалица, које се до краја никада не могу сложити, јер знању увек може да се дода понеки делић” — [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/2465547/delici-koji-nedostaju.html РТС]. * 28. септембар — Вики воли споменике до 30. септембра — [http://www.iserbia.rs/konkurs-foto-konkurs-wlm-2444/ iSerbia], [http://www.palo.rs/european-integration/wiki-loves-monuments-foto-konkurs-wlm/1974191/ Palo]. * 29. септембар — У оквиру Ноћи истраживача биће организован и Вики ћошак — Политика, стр. 17; [http://ritamgrada.rs/kragujevac/kultura/bogat-program-noci-istrazivaca-u-kragujevcu/ Ритам града]. * 30. септембар — Вики-ћошак у шест градоа Србије у оквиру Ноћи истраживача: Радио Београд 1, Ухвати дан (два независна емитовања), Студио Б, Београдске разгледнице. : Ивана Маџаревић дала изјаву за ЕдуТВ поводом Вики-ћошка у Ноћи истраживача. : ЕдуВики камперка поделила утиске са кампа у Забавнику — Политикин забавник, стр 66. * 10. октобар — Анализа Википедије: Експлозија знања — Од енциклопедије до Википедије: „Знање је у епохи Википедије свуда и у сваки час доступно. Какве менталне последице то има за човека, питање је којим се бави енглески историчар Питер Берк у својој новој књизи ''Експлозија знања''.” Данас, страна 11. : — Чињенице о информационим технологијама које нисте знали — како је Википедија добила име — [http://www.ictvesti.com/it-cinjenice-koje-niste-znali-5-deo/ ictvesti]. * 12. октобар — Изложба Вики воли Земљу у Пожеги — Информер, стр. 23. : Ивана Гусларевић говорила о отварању изложбе Вики воли Земљу у телефонском укључењу за Радио Пожегу. * 13. октобар — Изложба Вики воли Земљу у Пожеги — Вечерње новости, стр. 21; [http://pasaz.rs/najlepse-fotografije-prirode-srbije-na-izlozbi-u-klubu-mladih-pozega-12-oktobar/ Пазаж]; [http://www.presslider.rs/izlozba-najlepsih-fotografija-prirode-srbije/ Прес лидер]. *: Обучени Вики-библиотекари у Чачку — [http://glaszapadnesrbije.rs/784644/obuceni-viki-bibliotekari/ Глас Западне Србије]; [http://www.naslovi.net/2016-10-13/glas-zapadne-srbije/obuceni-viki-bibliotekari/19079430 Наслови нет]. * 17. октобар — 12 страница на Википедији које утерују страх у кости — [http://www.blic.rs/slobodno-vreme/12-stranica-na-vikipediji-koje-uteruju-strah-u-kosti/cq9gf61 Блиц], [http://www.vesti.rs/Vesti/12-stranica-na-Vikipediji-koje-uteruju-STRAH-U-KOSTI.html Вести], [http://www.naslovi.net/2016-10-17/blic/12-stranica-na-vikipediji-koje-uteruju-strah-u-kosti/19093631 Наслови], [http://pressonline.rs/plus/zanimljivosti/382323/12-stranica-na-vikipediji-koje-uteruju-strah-u-kosti.html Прес онлајн], [http://www.palo.rs/svet-severna-amerika/12-stranica-na-vikipediji-koje-uteruju-strah-u-kosti/2004406/ Пало]. * 23. октобар — У тексту „Како изнутра функционише Википедија — Непрекидни рат у свету робота” анализирају се ботови на Википедијама на различитим језицима — Дневник, страна 18 * 28. октобар — Музеј у Смедереву отворио врата за Вики стажирање — [https://odknjigedoduse.wordpress.com/2016/10/28/%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98-%D1%83-%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%83-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BE-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%BA/ Од књиге до душе]. * 2. новембар — Новине „Наше Смедерево” писале о вики-стажирању у Музеју у Смедереву — стр. 10 * 10. новембар — Уређивачки маратон за слободу медија — [http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=331931&title=Maraton+za+slobodu+medija Данас]; [http://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Beograd-domacin-viki-maratona-posvecenog-slobodi-medija OBC Transeuropa]; [https://www.cenzolovka.rs/vesti/beograd-domacin-viki-maratona-posvecenog-slobodi-medija/ Цензоловка], Просветни преглед, стр. 17. * 12. новембар — Уређивачки маратон за слободу медија — [http://www.uns.org.rs/desk/media-news/42442/maraton-za-slobodu-medija.html УНС]; [http://www.palo.rs/european-integration/maraton-za-slobodu-medija/2045010/ Пало]. * 13. новембар — Уређивачки маратон за слободу медија — [http://www.atastars.rs/vesti-ostalo/kultura/155152-beogradski-viki-maraton-za-slobodu-medija/ АТА старс], [http://www.fairpress.eu/hr/blog/2016/11/13/media-daily-associated-press-planira-automatizaciju-proizvodnje-do-2020-godine-maraton-za-slobodu-medija/ Fair press]. * 14. новембар — Викимедија такмичење — пишите о живом свету — [https://bibliotekaribnikar.wordpress.com/ Библиотека ОШ Владислав Рибникар]. : Телевизија Телемарк Пожега емитовала прилог о изложби Вики воли Земљу у овом граду. * 17. новембар — Марко Адам говорио за [http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/2528230/.html Радио Београд 1] (39. минут) * 19. новембар — Уређивачки Вики маратон — Блиц, страна 14. * 20. новембар — Ивана Гусларевић, Киара Сигеле и Николо Каранти најавили уређивачки маратон „Вики за слободу медија” на ТВ Коперникус. Гостовање репризирано 21. новембра у Јутарњем програму. * 21. новембар — Ивана Гусларевић у директном укључењу за Јутарњи програм ТВ Пинк говорила о уређивачком маратону ''Вики за слободу медија'', такмичењу у писању чланака и фото-конкурсу Вики воли Земљу. : — Ивана Гусларевић говорила о уређивачком маратону ''Вики за слободу медија'', ГЛАМ пројекту, пројекту Википедијанац стажиста, такмичењу у писању чланака, фото-конкурсу Вики воли Земљу и 11 година Викимедије Србије на Првом програму Радија Београд. : — ТВ Коперникус извештавао са догађаја Вики за слободу медија за Вести. : — Уређивачки маратон Вики за слободу медија у Београду — [http://www.vesti.rs/Vesti/Maraton-Viki-za-slobodu-medija-u-Beogradu-VIDEO.html Вести]; [http://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/46486-uredjivacki-maraton-viki-za-slobodu-medija-u-beogradu Бета]; [http://www.beta-video.tv/?page=play&id=52739&naslov=Vikipedija%20za%20slobodu%20medija Бета ТВ]; [http://vesti.krstarica.com/drustvo/uredjivacki-maraton-viki-za-slobodu-medija-u-beogradu/ Крстарица]; [http://www.radiostoplus.com/item/20114 Радио сто плус]; [http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=332751&title=Sigela%3a+Pritisci+na+novinare Данас]; [http://www.nuns.rs/info/news/29472/sigela-pritisci-na-novinare.html НУНС]; [http://www.uns.org.rs/desk/media-news/42590/-sigela-pritisci-na-novinare.html УНС]; [http://vesti.krstarica.com/drustvo/u-fokusu-sloboda-medija/ Крстарица 2]; [http://www.dnevnik.rs/drustvo/u-fokusu-sloboda-medija Дневник, онлајн]; Дневник, штампано издање, стр.7; [http://www.naslovi.net/2016-11-21/danas/sigela-pritisci-na-novinare/19265050 Наслови]. * 22. новембар — ТВ Коперникус репризирала прилог о уређивачком маратону Вики за слободу медија у Вестима у 12. : Аутори Википедије у борби за слободне медије — [https://www.cenzolovka.rs/vesti/autori-vikipedije-u-borbi-za-slobodnije-medije/ Цензоловка]. * 24. новембар — ТВ Коперникус репризирала прилог о уређивачком маратону Вики за слободу медија. * 26. новембар — Викимедијина радионица у сарадњи са градском библиотеком — [http://www.nezavisne.com/kultura/knjizevnost/Vikimedijina-radionica-u-saradnji-sa-gradskom-bibliotekom/399753 Независне]; [http://www.vesti.rs/Vesti/Vikimedijina-radionica-u-saradnji-sa-gradskom-bibliotekom.html Вести]. * 26. новембар — Фотографија из Србије најлепша на свету! — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=287542 Танјуг]; [http://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/47066-fotografija-iz-srbije-proglasena-za-najlepsu-na-svetu Бета]; [http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/2540420/fotografija-iz-srbije-najlepsa-na-svetu.html РТС]; [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/fotografija-iz-srbije-proglasena-za-najlepsu-na-svetu_778242.html РТВ]; [http://www.danas.rs/kultura.11.html?news_id=333196&title=Fotografija+iz+Srbije+najlep%C5%A1a+na+svetu Данас]; [http://studiob.rs/svetski-ziri-proglasio-fotografija-iz-srbije-najlepsa-na-svetu/ Студио Б]; [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:637026-Fotografija-iz-Srbije-proglasena-za-najlepsu-na-svetu Вечерње новости]; [http://www.politika.rs/scc/clanak/368730/Spektar/Zivot-i-stil/Fotografija-iz-Srbije-proglasena-za-najlepsu-na-svetu-naVikipedijinom-takmicenju Политика]; [http://rs.n1info.com/a210660/Lifestyle/Lifestyle/Fotografija-zasticenog-dobra-iz-Srbije-najlepsa-na-svetu.html Н1 Инфо]; [http://mondo.rs/a959891/Info/Drustvo/Najlepse-fotografije-Srbije-Stopica-pecina-najlepsa-fotografija.html Мондо]; [http://www.naslovi.net/search.php?q=fotografija+iz+srbije+najlep%C5%A1a+na+svetu Наслови]; [http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/2480689-fotografija-iz-srbije-koju-je-uslikao-cedomir-proglasena-je-najlepsom-nasvetu-foto Телеграф]; [http://www.telegraf.rs/vesti/2480803-udarne-vesti-u-srbiji-u-poslednjih-24-sata-12 Телеграф 2]; [http://noizz.rs/noizz-news/fotografija-srbije-proglasena-za-najlepsu-na-svetu/lqcjvcd Noizz]; [http://noizz.rs/noizz-news/fotografija-srbije-proglasena-za-najlepsu-na-svetu/lqcjvcd Нова енергија]; [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=11&dd=26&nav_id=1203619 Б92]; [http://www.novimagazin.rs/opusteno/fotografija-iz-srbije-najlepsa-na-svetu Нови магазин]; [http://www.pravda.rs/lat/2016/11/26/srbija-najlepsa-na-svetu-fotografija-srpske-prirodne-lepote-ocarala-svetski-ziri-foto/ Правда]; [https://www.atastars.rs/vesti-ostalo/kultura/156306-svetski-ziri-proglasio-fotografija-iz-srbije-najlepsa-na-svetu/ АТА старс]; [http://vesti.krstarica.com/drustvo/fotografija-iz-srbije-proglasena-za-najlepsu-na-svetu/ Крстарица], [http://www.espreso.rs/vesti/drustvo/95457/ova-fotografija-iz-srbije-proglasena-je-za-najlepsu-na-svetu-foto Еспресо], [http://www.021.rs/story/Info/Zanimljivosti/149979/FOTO-Fotografija-iz-Srbije-proglasena-za-najlepsu-na-svetu.html 021]; [https://www.srbijadanas.com/kultura/vesti/velika-cast-najlepsa-fotografija-na-celom-svetu-dolazi-iz-srbije-foto-2016-11-26 Србија данас]; [http://www.srpskadijaspora.info/ova-fotografija-iz-srbije-proglasena-je-za-najlepsu-na-svetu-foto/ Српска дијаспора]; [http://www.economy.rs/planeta/11818/zastitimo-planetu/Wiki-Loves-Earth--fotografija-iz-Srbije-najlepsa-na-svetu.html Economy]; [http://brif.rs/kultura/svetski-ziri-proglasio-fotografija-iz-srbije-najlepsa-svetu Бриф]; [http://www.glassrpske.com/plus/putovanja/Fotografija-iz-Srbije-najljepsa-na-svijetu/lat/223432.html Глас српске]; [http://iskra.co/ekologija/svjetski-ziri-fotografija-iz-srbije-najljepsa-na-svijetu/ Искра]; [http://www.smedia.rs/zabava/zanimljivosti/vest/6444621/fotografija-iz-srbije-koju-je-uslikao-edomir-progla-ena-je-najlep-om-na-svetu-foto.html С медиа]. : Стопића пећина [http://frontal.rs/?option=btg_slika_dana_view&slika_dana_id=1369#.WDp1nS0rLDc слика дана на порталу Фронтал.срб] : Фотографија природе из Србије најљепша на свијету! [http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=12&idnovost=59628 на порталу Фронтал.срб] : Студио Б, Вести у 19 — вест : ТВ Н1, Вести у 19 — вест : ТВ Прва, Вести у 19 — вест * 27. новембар — Фотографија из Србије проглашена за најлепшу на Википедијином такмичењу — Политика, стр. 23; Фото аматер за енциклопедију — Данас, страна 7; [http://www.bizlife.rs/lifestyle/afterhour/fotografija-iz-srbije-najlepsa-na-svetu-foto/ Urban Bug]; [http://www.bizlife.rs/lifestyle/afterhour/fotografija-iz-srbije-najlepsa-na-svetu-foto/ Bizlife]; [http://www.ekonomski.net/fotografija-stopica-pecine-najlepsa-na-vikipediji Ekonomski]; [https://www.turistickisvet.com/vesti/turizam/fotografija-iz-srbije-proglasena-najlepsom-na-svetu.html Туристички свет]; [http://www.radioluna.rs/uzicki-kraj/13631/fotografija-bigrenih-kada-u-stopica-pecini-najlepsa-na-svetu.html Радио Луна]; [http://www.srpskadijaspora.info/fotografija-iz-srbije-najlepsa-na-svetu-foto/ Српска дијаспора]; [http://www.putujsigurno.rs/vesti/najlepsa-fotografija-prirode-na-svetu-dolazi-iz-srbije Путуј сигурно]; [http://www.lisica.rs/tabloid/lifestyle/najlepsa-fotografija-je-iz-srbije/nws-80 Лисица]; [http://www.prviprvinaskali.com/clanci/slikom/pozitiva/stopica-pecina-cedomir-zarkovic-najlepsa-svetska-fotografija-prirode.html Први први на скали]; [http://www.pcnen.com/portal/2016/11/27/fotografija-iz-srbije-proglasena-najljepsom/ PS Nen]. : — ТВ Студио Б, Вести у 9 и вест у Јутарњем програму. : — ТВ Пинк, Јутарњи програм — Победник Чедомир Жарковић, изјава. : — РТС 1, Жикина шареница — гост Чедомир Жарковић. * 28. новембар — Србија је најлепша — 24 сата, насловна страна; Вечерње новости, страна 15. : [http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=vest&n=449 Завод за заштиту природе Србије]; [http://boom93.com/zabava/kultura/36104/svetski-ziri-fotografija-iz-srbije-najlepsa-na-svetu.html Радио Бум93]; Вести Франкфурт, стр. 32; [http://www.naslovi.net/2016-11-28/putuj-sigurno/najlepsa-fotografija-prirode-na-svetu-dolazi-iz-srbije/19294740 Наслови]; [http://www.ekapija.com/website/sr/page/1607795/Fotografija-iz-Srbije-najlep%C5%A1a-na-svetu Екапија]; [http://www.danas.rs/ljudi.1141.html?news_id=333265&title=%C4%8Cedomir+%C5%BDarkovi%C4%87%3a+Fotoamater+za+en Данас]; [http://www.dnevno.rs/info/srbija/93911/ova-slika-iz-srbije-je-postala-svetski-poznata-evo-i-zasto Дневно]; [http://www.ogledalce.co.rs/tekst.php?id=3842&id_kat=0 Огледалце]; [http://www.naissus.info/vest-Fotografija-Srbije-progla%C5%A1ena-za-najlep%C5%A1u-na-svetu-7721.htm Naissus info]; [http://edukacija.rs/magazin/lifestyle/najlepsa-fotografija-na-svetu-delo-srpskog-fotografa Едукација]; [http://www.zlatibor.org.rs/vest/fotografija-iz-srbije-najlepsa-na-svetu Туристичка организација Златибор]; [http://www.opanak.rs/svetski-ziri-proglasio-fotografija-stopica-pecine-najlepsa-na-svetu/ Опанак]; [http://infoera.rs/2016/11/28/fotografija-stopica-pecine-najlepsa-na-svetu/ Инфоера]; [http://prosvjeta.net/svjetski-ziri-fotografija-iz-srbije-najljepsa-na-svijetu/ Просвјета]. * 28. новембар — [http://oradio.rs/sr/vesti/drustvo/obrazovanje/wikipedija-je-takva-kakvi-smo-mi-4362.html Википедија је таква какви смо ми], Омладински радио ''О радио'' * 29. новембар — На данашњи дан 2005. године основана Викимедија Србије и Црне Горе — Краљевски магазин, стр. 24 : ТВ Прва емитовала прилог у Вестима у 18 о најлепшој светској фотографији природе. * 30. новембар — Ивана Гусларевић говорила за Вести у 9 Првог програма Радио Београда о додели плакете победнику фото-конкурса Вики воли Земљу. : Плакета победнику за најбољу светску фотографију — [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=288286 Танјуг]; [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/plaketa-pobedniku-za-najbolju-svetsku-fotografiju_779565.html РТВ]; [http://www.reporter.rs/2016-11-30/rtv/plaketa-pobedniku-za-najbolju-svetsku-fotografiju-47700994.html Репортер]; [http://www.vesti.rs/Svet/Plaketa-pobedniku-za-najbolju-svetsku-fotografiju.html Вести]; [http://www.palo.rs/privreda/plaketa-pobedniku-za-najbolju-svetsku-fotografiju/2075281/ Пало]; [http://www.naslovi.net/2016-11-30/rtv/plaketa-pobedniku-za-najbolju-svetsku-fotografiju/19308145 Наслови]; [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=12&dd=01&nav_id=1205270 B92]; [http://www.energetskiportal.rs/viki-voli-zemlju/ Енергетски портал]; [http://www.srpskilegat.rs/fotografija-iz-srbije-najlepsa-na-svetu/ Српски легат]. * 1. децембар — Плакета победнику Вики воли Земљу [http://www.naslovi.net/2016-12-01/b92/plaketa-pobedniku-svetskog-takmicenja-viki-voli-zemlju/19309758 Наслови]; [http://nesamomoda.com/fotografija-cedomira-zarkovica-najlepsa-na-svetu/ Не само мода]. * 2. децембар — Ивана Гусларевић и Чедомир Жарковић гостовали у Јутарњем програму Студија Б и Првом програму Радио Београда; Образовна телевизија емитовала извештај са доделе плакете победнику Вики воли Земљу. * 3. децембар — Догодило се 3. децембра: Основана Викимедија Србије и Црне Горе — Вести Франкфурт, стр. 34; Викимедија Србије обележава 11 година рада — [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/vikimedija-srbije-obelezava-11-godina-rada_780304.html РТВ]; [http://www.reporter.rs/2016-12-03/rtv/vikimedija-srbije-obelezava-11-godina-rada-47967271.html Репортер]; [http://www.vesti.rs/Svet/Vikimedija-Srbije-obelezava-11-godina-rada.html Вести]; [http://www.naslovi.net/2016-12-03/rtv/vikimedija-srbije-obelezava-11-godina-rada/19318694 Наслови] : У Гимназији „Свети Сава” у Београду, одржана радионица о уређивању Википедије коју у оквиру пројекта „Вики гимназијалац” организује Викимедија Србије — [http://www.sveti-sava.edu.rs/index.php?p=novost&br=278 Гимназија „Свети Сава”] * 4. децембар — У емисији Жикина шареница на РТС 1 емитован прилог са доделе плакете победнику Вики воли Земљу. : Стопића пећина — најлепша фотографија природног добра на свету — [http://www.p-portal.net/stopica-pecina-najlepsa-fotografija-prirodnog-dobra-na-svetu/ П-портал]. * 6. децембар — [http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/2551857/klub-2.html РТС] најавио гостовање Иване Гусларевић на Другом програму Радио Београда. * 7. децембар — Ивана Гусларевић говорила о 11 година рада Викимедије Србије и другим активностима удружења у емисији ''Клуб 2'' на Другом програму Радио Београда. : Уручена плакета победнику Вики воли Земљу — [http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=vest&n=452 Завод за заштиту природе Србије]. * 9. децембар — Ивана Гусларевић говорила о 11 година рада Викимедије Србије у Јутарњем програму ТВ Хепи. * 10. децембар — Ивана Гусларевић говорила о 11 година ВМРС, ВВЗ и другим активностима на ТВ КЦН, емисија „Недељом у 3”. * 12. децембар — [http://www.energyobserver.com/vesti.php?lang=1&ID=55520 Енерџи обсервер] пише како је у групи незадовољних Трампом било и утицајних личности као што је креатор Википедије Џими Вејлс. * 20. децембар — [http://stapgim.edu.rs/2016/12/19/vikimedija-kao-didakticko-sredstvo-u-nastavi-obuka-za-profesore-nase-gimnazije/ Семинар ''Примена онлајн Вики алата као дидактичких средстава у настави и учењу'' у Старој Пазови] * 22. децембар — Просветни преглед пише о 11 година Викимедије Србије(стр. 17). * 23. децембар — Чланци о Ван Гогу и Трампу најчешће мењани на Википедији — [http://www.politika.rs/sr/clanak/370692/Spektar/Digitalni-svet/Clanci-o-Van-Gogu-i-Trampu-najcesce-menjani-naVikipediji Политика], у штампаном издању на страни 20, [https://www.krstarica.com/zivot/zanimljivosti/%E2%80%8Bclanci-o-van-gogu-trampu-najcesce-menjani-na-vikipediji/ Крстарица]. * 30. децембар — Блиц Жена објавила фотографију Стопића пећине, са фото-конкурса Вики воли Земљу. == 2015. == Википедија на српском језику је у нову 2015. годину ушла са '''312.930''' чланака. * 15. јануар — [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2015&mm=01&dd=15&nav_id=947160 Најлуђе информације са Википедије (Б92)] * 15. јануар — Гостовање на Радију Београд поводом 14 година Википедије на енглеском језику * 16. јануар — На РТС1 у Јутарњем програму био је прилог о Викимедији Србије и 14 година Википедије на енглеском језику, гостовали су Иван Никчевић и Ивана Маџаревић * 20. јануар — Интервју са [http://tanjug.rs/videoDet.aspx?galID=151756 представницима Танјуга] на тему Википедије и Викимедијиних пројеката * 20. јануар — Ивањички радио је пренео вест о пројекту Вики гимназијалац у Гимназији Ивањица, гост Ивана Маџаревић * 26. јануар — [http://visegradskevijesti.com/2015/01/%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83/ Вишеградске вијести] пренеле су вест о [[Википедија:Радионице у Вишеграду/31. јануар — 1. фебруар 2015.|радионици у Вишеграду]] * 31. јануар — [http://visegradskevijesti.com/2015/01/%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B8-%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83/ Вишеградске вијести: „Википедија стартовала и у Вишеграду”] * 31. јануар — [https://www.youtube.com/watch?v=VqOYvLq4fWw&feature=youtu.be „Викимедија у Вишеграду”] * 4. фебруар — Ивана Маџаревић је дала изјава РТВ Бор у вези Уређивачког маратона одржаног у Музеју рударства и металургије Бор * 4. Фебруар — [http://www.dailymotion.com/video/x2gec4t_vesti-rtv-sezam-04-02-2015_news Телевизија Сезам] пренела је вест о Уређивачком маратону одржаном у Музеју рударства и металургије Бор, Ивана Маџаревић је том приликом дала изјаву * 5. фебруар — Ивана Маџаревић била је гошћа Јутарњег програма Радио телевизеје Бор и причала је о Уређивачком маратону одржаном у Музеју рударства и металургије Бор * 5. фебруар — Ивана Маџаревић била је гошћа у програму борског радија * 5. фебруар — Милица Жарковић дала је изјаву за [http://www.dailymotion.com/video/x2ghlgg_vesti-rtv-sezam-05-02-2015_news Телевизију Сезам] — утисци са уређивачког маратона * 14. фебруар — [http://mondo.rs/a770305/Top-Liste/Zabava/Poznati-koji-nemaju-clanak-na-Vikipediji.html Десет Срба који немају чланак на Википедији] (Мондо) * 24. фебруар — [http://www.atvbl.com/slavni-banjalucani-na-wikipedia-dronjak-puhalo-zecica-bozana-vujinovic/ Slavni Banjalučani na Wikipediji: Dronjak, Puhalo i zečica Božana Vujinović] (АТВБЛ) * 10/11. март — [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Digitalni-svet/Vikipedija-tuzi-NSA-zbog-internet-spijunaze.sr.html Википедија тужи НСА због интернет шпијунаже (Политика)], [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2015&mm=03&nav_id=967026 Wikipedia тужила НСА због надзирања интернета (Б92)] * 27. март — [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/1870888 Вики-маратон у Универзитетској библиотеци] (РТС) * 25. март — 25. април — Медији који су пренели вест о WikiLive 2015 конференцији: [http://usceradio.blogspot.com/ Радио Ушће], [http://www.danubeogradu.rs/2015/04/budite-deo-wikilive-2015-konferencije/ Дан у Београду], [http://www.belgradian.com/sr/desavanja/kongresi/6157-wikilive-2015/ Belgradian], [http://portalmladi.com/budite-deo-wikilive-2015-konferencije Портал млади], [http://www.vesti.rs/Beogradske/Budite-deo-WikiLive-2015-konferencije.html vesti.rs], [http://edukacija.rs/desavanja/wikilive-konferencija-za-vikipedijance edukacija.rs], [http://www.wherevent.com/detail/Wikimedia-Serbia-VIKIMEDI%D1%98A-WikiLive-2015 whereevent.com], [http://www.glavnevesti.com/srbija/58258/WikiLive-konferencija Главне вести], [http://www.mojnovisad.com/vesti/pocela-konferencija-vikipedijanaca-u-beogradu-id1071.html Мој Нови Сад], [http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/RTS+Satelit/1896918/Kontekst+21.html Радио-Телевизија Србије] * 20. април — [http://www.ogledalo.rs/wikilive-2015-mala-sala-skc-a-25-i-26-april-od-10-casova/ Најава за WikiLive 2015] на интернет порталу Огледало * 21. април — [http://www.urbanbug.net/magazin/vest/wikilive-2015-prva-vikipedijanska-konferencija-sa-temama-iz-viki-sveta Прва Википедијанска конференција са темама из Вики света] * 23. април — Ивана Маџаревић најавила је конференцију [[Википедија:WikiLive 2015|WikiLive 2015]] на Радију Београд 2. * 25. април — [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/konferencija-vikipedije-srbije-danas-i-sutra-u-beogradu_593147.html Конференција Википедије Србије данас и сутра у Београду] (Танјуг, РТВ) * 28. април — Филип Маљковић и Ивана Маџаревић су дали изјаву за омладински радио Радио-Телевизије Војводина у вези са WikiLive конференцијом * 13. мај — Ивана Маџаревић дала изјаву о Викмедији Србије и Википедији на српском језику у директном укључењу у Јутарњи програм Телевизије Пинк * 27. мај — Почиње [http://www.nationalgeographic.rs/vesti/6008-pocinje-foto-konkurs-viki-voli-zemlju.html фото-конкурс „Вики воли Земљу”], National Geographic * 27. мај — [http://www.urbanbug.net/magazin/vest/vikimedija-srbija-foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2015 Фото-конкурс Вики воли Земљу 2015], Урбан Баг * 27. мај — [http://www.turistickisvet-hotnews.com/vesti/tag/wiki-voli-zemlju/ Фото-конкурс „Вики воли Земљу 2015]”, Туристички свет. * 27. мај — [http://www.economy.rs/planeta/11172/zastitimo-planetu/Foto-konkurs--Viki-voli-Zemlju-2015.html Фото-конкурс Вики воли Земљу 2015], Economy.rs * 27. мај — Ивана Гусларевић дала телефонску изјаву о Фото-конкурсу „Вики воли Земљу” за Радио Студио Б. * 28. мај — Ивана Гусларевић о Фото-конкурсу „Вики воли Земљу” у телефонском укључењу у Први програм Радио Београда, емисија „Таласање”. * 28. мај — Фото-конкурс „Вики воли Земљу”: [http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/magazin/foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2015_604483.html Радио телевизија Војводина], [http://www.vesti.rs/Sport/Foto-konkurs-Viki-voli-Zemlju-2015.html Vesti.rs], [http://www.glavnevesti.com/srbija/134492/Foto-konkurs-Viki-voli-Zemlju-2015- Glavne vesti.com], [http://www.ogledalo.rs/foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2015 Интернет огледало], [http://edukacija.rs/nagradni-konkursi/foto-konkurs-viki-voli-zemlju Edukacija.rs], [http://www.vrsacplus.com/index.php/zabava/68853-po-amp-269-inje-foto-konkurs-quot-viki-voli-zemlju-quot Вршац плус], [http://www.reporter.rs/2015-05-28/rtv/foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2015-1220095.html Репортер], [http://glassrbije.org/kultura/%C4%8Dlanak/foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2015 Међународни радио Србија], [http://izlazak.com/vizuelna-umetnost/14081-foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2015 Izlazak.com], [http://vesti.knjazevac.org.rs/obavestenja/pocinje-foto-konkurs-viki-voli-zemlju/ Вести Књажевац], [http://www.iserbia.rs/konkurs-wiki-loves-earth-1692/ iSerbia], [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2015/06/foto-konkurs-viki-voli-zemlju.html Мрежа креативних људи], [http://www.mobilni.info/foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2015/ Мобилни Инфо], [https://www.pinterest.com/pin/444378688209018353/ Economy — Pinterest]. * 29. мај — Еколошки сајт „[http://www.ekoknjazevac.com/ Еко Књажевац]” пренео вест о фото-конкурсу „Вики воли Земљу”. * 30. мај — Сајт [http://kraljevo-cafe.com/foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2015/ Краљево Кафе] пренео вест о фото-конкурсу „Вики воли Земљу”. * 31. мај — Ивана Гусларевић гостовала на [https://www.youtube.com/watch?v=UOyqFMjIrfU РТС 1 у емисији „Шареница”] и најавила почетак фото-конкурса „Вики воли Земљу” (07:23). * 31. мај — Сервис вести „Наслови нет” пренео [http://www.naslovi.net/2015-05-28/rtv/foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2015/14807323 вест] о фото-конкурсу „Вики воли Земљу”. * 1. јун — Ивана Гусларевић најавила почетак фото-конкурса „Вики воли Земљу” у директном укључењу у Јутарњи програм ТВ Пинк. * 1. јун — Ивана Гусларевић најавила почетак фото-конкурса „Вики воли Земљу” на Радију Студио Б, са директним укључењем у телевизијски јутарњи програм. * 1. јун — Ивана Гусларевић најавила почетак фото-конкурса „Вики воли Земљу” у гостовању на [https://www.youtube.com/watch?v=C4w9D1x7kDc ТВ Коперникус у емисији „Србија Онлајн”]. * 1. јун — [http://www.srbijadanas.com/clanak/vikipedija-i-vikimedija-nagraduju-najlepse-fotografije-prirode-srbije-01-06-2015 Портал Србија Данас] најавио почетак фото-конкурса „Вики воли Земљу”. * 1. јун — [http://www.startsrbija.com/vesti/foto-konkurs-viki-voli-zemlju.html Портал Старт Србија] најавио почетак фото-конкурса „Вики воли Земљу”. * 1. јун — Сервис вести [http://www.palo.rs/privreda/foto-konkurs-wiki-voli-zemlju-2015/1128626/ Пало] пренео вест о фото-конкурсу „Вики воли Земљу”. * 1. јун — Сајт „[http://www.studentskizivot.com/nagradni-konkursi-za-studente/foto-konkurs-wiki-voli-zemlju-2015%E2%80%B3/ Студентски живот]” пренео вест о почетку конкурса „Вики воли Земљу”. * 1. јун — Сајт [http://heyevent.com/event/2iqlnh4cm6wasa/2015 Heyevent.com] пренео вест о почетку конкурса „Вики воли Земљу”. * 1. јун — Удружење ликовних уметника Србије [http://www.upidiv.org.rs/2015/06/viki-voli-zemlju-konkurs/ објавио на свом сајту] вест о почетку конкурса „Вики воли Земљу”. * 2. јун — Ивана Гусларевић причала о фото-конкурсу „Вики воли Земљу” у директном укључењу у програм Радио Београда 202. * 2. јун — Ивана Гусларевић дала изјаву о Викимедији Србије, фото-конкурсу „Вики воли Земљу”, такмичењу „ЦЕЕ Пролеће 2015”, ГЛАМ и Еду пројектима за [http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2015/06/01/24553396/INDEX%2002%2006%202015.mp3 Радио Београд 202] (19:40). * 3. јун — Сајт „[http://www.najstudent.com/nagradni-konkursi/foto-konkurs-wiki-voli-zemlju-2015-6259 Нај студент]” пренео вест о фото-конкурсу „Вики воли Земљу”. * 5. јун — Ивана Гусларевић најавила фото-конкурс „Вики воли Земљу” на [https://www.youtube.com/watch?v=nsRtc7jqUcw ТВ Гранд у емисији „Гранд магазин”]. * 5. јун — На форуму [http://fkv.rs/forum/topic/335-viki-voli-zemlju/ Фотографија на делу] пренета вест о почетку конкурса „Вики воли Земљу”. * 7. јун — Ивана Гусларевић најавила фото-конкурс „Вики воли Земљу” на [https://www.youtube.com/watch?v=jgM-vh4g76Y ТВ Коперникус у емисији „Матине”]. * 9. јун — Сајт [http://karijera.futura.edu.rs/6.najave.html Центар за каријерно вођење студената] објавио вест о почетку конкурса „Вики воли Земљу”. * 13. јун — Ивана Гусларевић причала о фото-конкурсу „Вики воли Земљу” у Јутарњем програму ТВ Студио Б. * 13. јун — ТВ Коперникус емитовала [https://www.youtube.com/watch?v=ofLEZ13z-0o прилог о фото-конкурсу „Вики воли Земљу”]. * 14. јун — Мирослав Лоци причао о Викимедији Србије, њеним пројектима и заједници у емисији „Глобус” на Радију Панчево. * 14. јун — Сајт [https://odknjigedoduse.wordpress.com/2015/06/14/wiki-loves-earth-konkurs-vikipedije/ Од књиге до душе] пренео вест о фото-конкурсу „Вики воли Земљу”. * 15. јуни — Блог [https://bibliotekaribnikar.wordpress.com/2015/06/15/wiki-loves-earth/ Библиотке ОШ „Владислав Рибникар”] објавио вест о конкурсу „Вики воли Земљу”. * 18. јун — [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2015&mm=06&dd=17&nav_id=1005505 Википедији шпанска награда „Принцеза од Астурије” (Б92)] * 21. јун — ТВ Коперникус репризирала [https://www.youtube.com/watch?v=ofLEZ13z-0o прилог о фото-конкурсу „Вики воли Земљу”]. * 25. јун — [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2015&mm=06&dd=25&nav_id=1008281 Буш и Исус, најконтроверзније теме на Википедији (Б92)] * 25. јун — [http://www.sarajevo-rs.com/index.php?option=com_k2&view=item&id=3297%3Afoto-konkurs-vikipedije-republike-srpske&Itemid=131 Фото конкурс „Викимедије” Републике Српске (sarajevo-rs)] * 25. јун — [http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/570456/Oprostite-joj-ruznu-proslost-Naomi-placa-da-joj-brisu-blamove-s-Vikipedije Опростите јој ружну прошлост! Наоми плаћа да јој бришу бламове са Википедије.] * 26. јун — РТС објавио вест о [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/1959113/Viki-maraton+u+Univerzitetskoj+biblioteci+%22Svetozar+Markovi%C4%87%22.html Вики-маратону у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”] * 27. јун — [http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/571075/DA-VAM-SE-KRV-SLEDI-Ovo-je-10-najjezivijih-stranica-na-Vikipediji ДА ВАМ СЕ КРВ СЛЕДИ Ово је 10 најјезивијих страница на Википедији („Блиц”)] * јул — [http://okan.org.rs/poziv-za-ucesce-na-projektu-da-bi-buducnost-znala-ko-smo-podji-slobodnim-znanjem-kroz-proslost/ Позив за учешће на пројекту „Да би будућност знала ко смо, пођи слободним знањем кроз прошлост”] * 6. јул — [http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=51697 Српска самостално на Викимедији] * 7. јули — [http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Kako-da-uredjujete-Vikipediju.sr.html Портал „Јужне вести” најавио радионицу уређивања Википедије у Лесковцу]. * 7. јули — [http://www.smedia.rs/vesti/2894670/juznevesti-kako-da-uredujete-vikipediju.html Портал „С Медиа” најавио радионицу уређивања Википедије у Лесковцу.] * 8. јули — [http://leskovackevesti.rs/naucite-kako-da-uredujete-wikipediju-u-omladinskom-klubu-anciki/ Портал „Лесковачке вести” најавио радионицу уређивања Википедије у Лесковцу.] * 10. јули — Ивана Гусларевић дала изјаву за Радио Лесковац и ТВ „Наша” поводом [http://okan.org.rs/poziv-za-ucesce-na-projektu-da-bi-buducnost-znala-ko-smo-podji-slobodnim-znanjem-kroz-proslost/ радионице уређивања Википедије] у Омладинском клубу „Анчики”, Лесковац. * 17. јул — [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2015&mm=07&nav_id=1016631 Одштампао комплетну Википедију у 7.473 књиге (Б92)] * 26. јул — Ивана Гусларевић гостовала у Јутарњем програму Студија Б и најавила отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 27. јул — Ивана Гусларевић гостовала у емисији [https://www.youtube.com/watch?v=uvbasFSMRTI „Србија Онлајн”] на ТВ Коперникус и најавила отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — Завод за заштиту Србије објавио [http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=_la&strana=vest&n=300 позив за отварање изложбе]. * 28. јул — [http://www.srbija.travel/svecano-proglasenje-pobednika-i-otvaranje-izlozbe-viki-voli-zemlju-beograd-29-jul-2015-godine/ Туристичка организација Србије] најавила отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — Портал [http://www.srbijadanas.com/clanak/stiglo-800-fotki-lepota-srbije-vikimedija-i-vikipedija-sutra-otvaraju-izlozbu-i-proglasavaju Србија Данас] најавио отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — Портал [http://www.startsrbija.com/preporucujemo/viki-voli-zemlju-2015.html Старт Србија] најавио отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — РТС [http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+1/1990729/%D0%A3%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D0%BD.html најавио гостовање] Иване Гусларевић на Радио Београду. * 28. јул — [http://www.vesti.rs/Sport/Proglasenje-pobednika-konkursa-Viki-voli-Zemlju.html Радио Телевизија Војводина] најавила отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — Портал [http://www.prelistavanje.com/2015/07/29/vesti-dana/sutra-proglasenje-pobednika-konkursa-viki-voli-zemlju/ Прелиставање] најавио отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 29. јул — Сервис вести [http://www.naslovi.net/2015-07-29/rtv/proglasenje-pobednika-konkursa-viki-voli-zemlju/15639600 Наслови нет] пренео вест РТВ Војводина о отварању изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — Сервис вести [http://www.vesti.rs/Sport/Proglasenje-pobednika-konkursa-Viki-voli-Zemlju.html Vesti.rs] пренео вест РТВ Војводина о отварању изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — Сервис вести [http://www.glavnevesti.com/srbija/253031/Sutra-proglasenje-pobednika-konkursa-Viki-voli-Zemlju- Glavne vesti] пренео најаву РТВ Војводина о отварању изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — Портал [http://aktuelno.net/vesti/zabava/Sutra-proglasenje-pobednika-konkursa-Viki-voli-Zemlju/c/455587 Aktuelno.net] најавио отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — Сервис вести [http://www.palo.rs/lokalno-beograd/foto-konkurs-viki-voli-zemlju-2015/1119963/ Palo.rs] пренео најаву РТВ Војводина о отварању изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2014/07/wikimedia-serbia-otvaranje-izlozbe-viki.html Мрежа креативних људи] најавила отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — Портал [http://www.ogledalce.co.rs/tekst.php?id=3178&id_kat=0 Ogledalce] најавио отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — Сајт [http://www.apartmanimarkovic.com/aggregator/sources/1 Apartmani Marković] најавио отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — Сајт [http://www.reporter.rs/2015-07-29/rtv/sutra-proglasenje-pobednika-konkursa-viki-voli-zemlju-1310181.html Репортер] најавио отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 28. јул — Сајт [http://suncewap.com/radio/sutra-proglaenje-pobednika-konkursa-viki-voli-zemlju/ Suncewap] најавио отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 29. јул — [http://www.revijauno.co.rs/vest.php?id=629 Ревија Уно] најавила отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 29. јул — Ивана Гусларевић гостовала у [http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2015/07/28/25015960/UD2907.mp3 јутарњем програму Првог програма Радио Београда] и најавила отварање изложбе „Вики воли Земљу” (02:24:00). * 29. јул — Ивана Гусларевић дала изјаву пред отварање изложбе „Вики воли Земљу” у директном укључењу у Јутарњи програм ТВ Пинк. * 29. јул — Ивана Гусларевић дала телефонску изјаву за Радио Студио Б о отварању изложбе „Вики воли Земљу”. * 29. јул — Ивана Гусларевић дала изјаву пред отварање изложбе „Вики воли Земљу” у директном укључењу у емисију „Београде, добар дан” Студија Б. * 29. јул — Онлајн издање [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Lepote-Golije-najbolje-na-konkursu-Viki-voli-zemlju.lt.html „Политике”] објавио чланак о победницима конкурс „Вики воли Земљу”. * 29. јул — Портал [http://www.glavnevesti.com/zabava/254986/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5-%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%81%D1%83-%E2%80%9E%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D1%83%E2%80%9D Главне вести] пренео вест „Политике” о победницима конкурса „Вики воли Земљу”. * 29. јул — Портал [http://www.srbijadanas.com/clanak/potera-za-pobednikom-podeljene-nagrade-za-konkurs-viki-voli-zemlju-najbolja-fotografija Србија Данас] објавио извештај са отварања изложбе „Вики воли Земљу”. * 30. јул — „Политика” на половини 21. стране објавила чланак о победницима конкурс „Вики воли Земљу”. * 30. јул — [http://www.b92.net/video/bulevar.php?yyyy=2015&mm=07&dd=31&nav_id=1021929 Емисија „Булевар”] Телевизије Б92 емитовала прилог са отварања изложбе „Вики воли Земљу”. * 30. јул — ТВ Коперникус емитовала [https://www.youtube.com/watch?v=EjIjUZBJdEI прилог са отварања изложбе] „Вики воли Земљу” у Јутарњем програму, репризирала га 31. јула и 1. августа. * 30. јули — Портал [http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=76698&Lepote-Golije-najbolje-na-konkursu-%E2%80%9EViki-voli-zemlju%E2%80%9D#.Vb86GPmqqko Vostok.rs] пренео чланак „Политике” о победницима конкурса „Вики воли Земљу”. * 30. јули — Портал [http://www.startsrbija.com/vesti/pobednici-konkursa-viki-voli-zemlju.html Старт Србија] пренео чланак „Политике” о победницима конкурса „Вики воли Земљу”. * 30. јули — Портал Vazdan.com објавио вест о победницима конкурса „Вики воли Земљу”. * 30. јул — Сајт [http://e-kultura.rs/ E-kultura] објавио фото-извештај са отварања изложбе „Вики воли Земљу”. * 30. јул — Сајт [http://www.vugla.com/lepote-golije-najbolje-na-konkursu-viki-voli-zemlju.html Вугла] пренео вест о победницима конкурса „Вики воли Земљу”. * 31. јул — [http://bulevar.b92.net/srpska-posla.php?yyyy=2015&mm=07&dd=31&nav_id=1022011 „Булевар” Б92] о фото-конкурсу „Вики воли Земљу”. * 1. август — Ивана Гусларевић дала [http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2015/07/31/25047748/VSR0108.mp3 телефонску изјаву] о отварању изложбе „Вики воли Земљу” за емисију „Време спорта и разоноде” на Првом програму Радио Београда (28. минут). * 1. август — Емисија „Шареница” на РТС 1 емитовала [https://www.youtube.com/watch?v=kjl3DljLDhQ прилог са отварања изложбе] „Вики воли Земљу” (01:40:33). * 3. август — Ивана Гусларевић гостовала у Јутарњем програму ТВ Хепи и говорила о конкурсу и изложби „Вики воли Земљу”. * 8. август — Телевизија Коперникус најавила изложбу „Вики воли Земљу” у Нишу у „Брзим вестима” у 11, репризирала вест у 16.30. * 8. август — [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2015&mm=08&dd=08&nav_id=1024851 Б92 пренео вест] о изложби „Вики воли Земљу” у Нишу. * 8. август — Сервис вести [http://www.vesti.rs/Ni%C5%A1ville/Izlozba-Viki-voli-Zemlju-u-NIsu.html Vesti.rs] најавио изложбу „Вики воли Земљу” у Нишу. * 8. август — Сервис вести [http://www.palo.rs/nauka-obrazovanje/izlozba-viki-voli-zemlju-u-nisu/1261055/ Пало пренео вест] о изложби „Вики воли Земљу” у Нишу. * 9. август — [http://m.b92.rs/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2015&mm=08&dd=09&nav_id=1025178 Б92 пренео вест] о изложби „Вики воли Земљу” у Нишу, на Нишвил џез фестивалу. * 9. август — [http://www.telegraf.rs/vesti/1697267-nisville-2015-tradicionalno-organizuje-izlozbe-tokom-festivala Телеграф] пренео вест о изложби „Вики воли Земљу” на Нишвил џез фестивалу. * 9. август — [http://radio016.net/?p=3685 Радио 016 пренео вест] о изложби „Вики воли Земљу” на Нишвил џез фестивалу. * 10. август — Ивана Гусларевић најавила отварање изложбе [https://www.youtube.com/watch?v=FPjpHdXy8FM „Вики воли Земљу” на ТВ Коперникус]. * 10. август — [http://www.telegraf.rs/vesti/1697267-nisville-2015-tradicionalno-organizuje-izlozbe-tokom-festivala Телеграф] најавио изложбу „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 10. август — [http://www.juznevesti.com/Kultura/Izlozbe-fotografije-i-stripa-na-Nisvilu.sr.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+juznevesti+%28Ju%C5%BEne+vesti+-+Leskovac%2C+Ni%C5%A1%2C+Pirot%2C+Prokuplje%2C+Vranje+-+vesti+iz+ju%C5%BEne+Srbije%29 Јужне вест]и о изложби „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 10. август — [http://niskevesti.rs/index.php/kultura/item/4782-od-poslednjeg-niskog-cara-preko-senki-starog-nisa-i-gerinih-stripova-do-wikimedije Нишке вести] најавиле изложбу „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 10. август — [http://kult-ura.com/ Сајт Kult-ura] најавио изложбу „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 10. август — [http://gradskalisica.com/izlozbe-fotografija-i-stripa-u-pratecem-programu-nisvilla/ Сајт Градска лисица] пренео вест о изложби „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 10. август — [http://www.palo.rs/multimedia/nauka-obrazovanje/izlozba-viki-voli-zemlju-u-nisu/1261055/ Сајт Пало] пренео вест о изложби „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 11. август — На [http://www.nisville.com/index.php/sr/program-srp/promocije-izlozbe-tribine званичном сајту Нишвила] истакнут програм фестивала, где је и изложба „Вики воли Земљу”. * 11. август — [http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=193703 Танјуг известио са прес конференције] Нишвила о отварању изложбе „Вики воли Земљу”. * 11. август — Ивана Гусларевић се телефонски укључила у програм Радија Студио Б и најавила отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 11. август — Ивана Гусларевић се телефонски укључила у Други програм Радија Београд и најавила отварање изложбе „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 11. август — [https://www.youtube.com/watch?v=iDpJkvh-kxg&feature=youtu.be Ивана Гусларевић и Данко Јовић гостовали на ТВ Зона Ниш] и говорили о изложби „Вики воли Земљу” на Нишвилу (03:47). * 11. август — [https://www.youtube.com/watch?v=pjQZRyXkiUE Нишка телевизија] извештавала са прес конференције Нишвила, где је најављено отварање изложбе „Вики воли Земљу” у вестима на сваких сат времена. * 11. август — [https://www.youtube.com/watch?v=TpCb_Irb86k Телевизија Белами] извештавала са прес конференције Нишвила, где је најављена изложба „Вики воли Земљу”. * 11. август — [http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/582175/NISVIL-Otvorena-izlozba-Viki-voli-zemlju-na-Tvrdjavi Блиц: НИШВИЛ Отворена изложба „Вики воли Земљу”.] * 11. август — [http://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/dzez-festival-stari-nis-utkan-u-danasnjicu-clanak-1890599 Курир Инфо најавио изложбу „Вики воли Земљу”.] * 11. август — [http://www.smedia.rs/zanimljivosti/3161189/kuririnfo-dzez-festival-stari-nis-utkan-u-danasnjicu.html С Медиа] о изложби „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 11. август — [http://radiobanker.rs/izlozbe-fotografije-i-stripa-na-nisvilu/ Сајт Радио Банкера] најавио изложбу „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 11. август — [http://www.gradjanin.rs/atmosfera-nisvila-se-vec-oseca-u-gradu-veceras-secanje-na-sabana-bajramovica/ Сајт Грађанин] најавио изложбу „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 11. август — На сајту [http://tvzonaplus.rs/tag/viki-voli-zemlju/ ТВ Зона Ниш] најављена изложба „Вики воли Земљу”. * 11. август — [http://exyuvesti.blogspot.com/ Еx YU vesti] — програм Нишвила. * 11. август — [http://www.studnel.com/kultura/izlozbe-fotografija-i-stripova-u-sklopu-nisvila Сајт Studnel] најавио изложбу „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 11. август — [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2015/08/otvaranje-izlozbe-viki-voli-zemlju.html Мрежа креативних људи] најавила изложбу „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 11. август — [http://news.burina.net/news/nisvil-otvorena-izlozba-viki-voli-zemlju-na-tvrdavi News Burina] пренела вест Блица о отвореној изложби „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 11. август — [http://www.navidiku.rs/vesti/2015-08-12/nisvil-otvorena-izlozba-viki-voli/1321019 Сајт Na vidiku] пренео најаву Блица о отварању изложбе „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 11. август — [http://www.poslednjavest.com/blic-online-najnovije-vesti/blic-online-kultura/2549597-NI%C5%A0VIL%20Otvorena%20izlo%C5%BEba%20Viki%20voli%20zemlju%20na%20Tvr%C4%91avi.html Poslednja vest] пренела најаву Блица о отварању изложбе „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 11. август — [http://www.niscafe.com/izlozba-fotografija-senke-starog-nisa-u-sklopu-nisvilla/ Ниш кафе] о изложби „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 11. август — У оквиру прилога [https://www.youtube.com/watch?v=mgcVL-b5mEw ТВ Зона Плус] кадриран плакат „Вики воли Земљу”. * 12. август — Нишке Народне новине на 2. страни известиле са прес конференције Нишвила, када је најављено отварање изложбе „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 12. август — [http://magazinzdravo.rs/sve-je-spremno-pocinje-nisville/ Нишки веб магазин Здраво] пренео вест о одржаној прес конференцији Нишвила, на којој је најављено отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 12. август — [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2015&mm=08&dd=12&nav_id=1026522 Б92] објавио сатницу Нишвила и отварање изложбе „Вики воли Земљу”. * 12. август — [https://www.youtube.com/watch?v=uVJ3IAVsEbM Нишка телевизија] извештавала са 2. дана Нишвила и изложбе „Вики воли Земљу”. * 13. август — Вечерње новости на 20. страни објавиле вест о изложби „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 13. август — [http://www.telegraf.rs/vesti/1702180-pocinje-nisville-pogledajte-vecerasnji-program Телеграф] најавио почетак Нишвила и изложбу „Вики воли Земљу”. * 13. август — [http://akter.co.rs/30-kultura/136931-ve-eras-po-inje-d-ez-festival-nivil.html Актер] пренео вест о изложби „Вики воли Земљу” на Нишвилу. * 13. август — У оквиру прилога о Нишвилу [https://www.youtube.com/watch?v=8fj5S4rfNWY Нишке телевизије] у кадровима изложба „Вики воли Земљу”. * 13. август — [http://media.rtv.rs/sr_ci/dnevnik/13822 Радио телевизија Војводине у Дневнику] извештавала о Нишвилу и изложби „Вики воли Земљу” (16:20). * август — [http://www.dms.rs/DMS/html/wikimedia.html Друштво математичара Србије пренело вест о конкурсу за пројекте] са [http://blog.wikimedia.rs/?paged=3 блога] Викимедије Србије * 7. октобар — [http://www.youthnewsroom.net/lang/serbian/article/2015/10/07/fotogafije-prirodnih-dobara-srbije-obilaze-svet Фотографије природних добара Србије обилазе свет]. * 2. новембар — Википедија бесплатна за кориснике Теленора: [http://www.mrezakreativnihljudi.com/2015/11/znanje-vikipedije-za-sve-telenorove.html Мрежа креативних људи], [https://www.linkedin.com/company/mreza-kreativnih-ljudi Мрежа креативних људи — ЛинкдИн], [http://www.economy.rs/elektronsko-poslovanje/11381/it-vesti/Wikipedia--besplatno-za-korisnike-Telenora.html Economy], [http://www.reporter.rs/2015-11-01/economy/wikipedia-besplatno-za-korisnike-telenora-4337483.html Репортер], [http://www.itmagazin.info/telenor IT Magazin], [http://www.vesti.rs/Ekonomija/Wikipedia-besplatno-za-korisnike-Telenora.html Vesti.rs], [http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji/Novosti/2015/Znanje-Vikipedije-za-sve-Telenorove-korisnike Теленор]. * 24. новембар — [http://politika.rs/scc/clanak/344074/Spektar/Digitalni-svet/Rusija-nece-blokirati-Vikipediju Русија неће блокирати „Википедију”] на сајту „[[Политика (новине)|Политике]]” (''politika.rs''); [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2015&mm=11&nav_id=1066595 на Б92]; и [http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/608753/Vikipedija-nece-biti-blokirana-u-Rusiji--bice-zabranjene-samo-sporne-stranice на Блицу]; текст поводом навода Министарства комуникација Русије да ће могуће блокирати одређени садржај са Википедије. * 27. новембар — Викимедија Србије обележава 10 година рада: [http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=216431 Танјуг], [http://www.fonet.rs/ Фонет], [http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2015&mm=11&nav_id=1068329 Б92], [http://www.novimagazin.rs/vesti/vikimedija-srbije-obelezava-10-godina-sirenja-znanja Нови магазин], [http://www.reporter.rs/2015-11-27/novi-magazin/vikimedija-srbije-obelezava-10-godina-sirenja-znanja-7390912.html Репортер], [http://aktuelno.net/vesti/srbija/Vikimedija-Srbije-obelezava-10-godina-sirenja-znanja/c/833957 Aktuelno.net], [http://www.balkanmagazin.net/najnovije-vesti/cid172-127372/deset-godina-vikimedije Balkan magazin], [http://www.vesti.rs/Vesti/Vikimedija-Srbije-obelezava-10-godina-sirenja-znanja.html Vesti.rs], [http://www.glavnevesti.com/tech/504190/Wikimedia-Srbije-obelezava-10-godina-postojanja Glavne vesti], [http://srbi.ca/vikimedija-srbije-slavi-deseti-rodendan/ Srbi.ca], [http://www.capital.ba/wikimedia-srbije-obiljezava-10-godina-postojanja/ Capital.ba], [http://news.burina.net/news/vikimedija-srbije-obelezava-10-godina-sirenja-znanja Newsburina.net], [http://vesti.aladin.info/45838149 Aladin.info]. * 28. новембар — Десет година Викимедије Србије: [http://www.naslovi.net/2015-11-28/b92/wikimedia-srbije-obelezava-10-godina-postojanja/17591686 Naslovi.net], [http://www.mobilni.info/wikimedia-srbije-obeleava-10-godina-postojanja/ Mobilni.info], [http://enovosti.ba/wikimedia-srbije-obiljezava-10-godina-postojanja/1176096 Enovosti.ba], [http://aktuelno.net/vesti/kultura/Vikimedija-slavi-10-godina-rada-u-Srbiji/c/850802 Aktuelno.net], [http://www.capital.ba/wikimedia-srbije-obiljezava-10-godina-postojanja/ Capital.ba]. * 30. новембар — Десет година Викимедије Србије: Ивана Гусларевић говорила у телефонском укључењу за Радио Студио Б, емисија „Радио подешавање”, [http://www.pressonline.rs/info/beograd/366888/vikimedija-srbije-obelezava-10-godina-sirenja-znanja.html Press Online], [http://www.naslovi.net/2015-11-28/b92/wikimedia-srbije-obelezava-10-godina-postojanja/17591686 Naslovi.net], [http://www.reporter.rs/2015-11-30/press-online/vikimedija-srbije-obelezava-10-godina-sirenja-znanja-7682746.html Reporter.rs], [http://www.najvesti.com/gradovi-srbija/grad-beograd/2762450-Vikimedija-Srbije-obelezava-10-godina-sirenja-znanja.html Najvesti.com], [http://www.trackthegame.rs/vesti/wikimedia-srbije-obeleava-10-godina-postojanja-2484590/ Trackthegame.rs], [http://aktuelno.net/vesti/beograd/Vikimedija-Srbije-obelezava-10-godina-sirenja-znanja/c/840369 Aktuelno.net], [http://news.burina.net/news/vikimedija-srbije-obelezava-10-godina-sirenja-znanja Newsburina.net]. * 2. децембар — Десет година Викимедије Србије: Ивана Гусларевић говорила у телефонском укључењу за Радио 202, емисија „[http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/29/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+202/2124137/%D0%A1%D0%B2%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0.html Сваштара]” (18:53), [http://www.informer.rs/vesti/drustvo/43874/DA-SVI-ZNAMO-SVE-GODINA-srpske-Vikimedije Informer.rs], [http://www.vesti.rs/Vesti/Vikimedija-slavi-10-godina-rada-u-Srbiji.html Vesti.rs], [http://edukacija.rs/desavanja/10-godina-vikimedije-u-srbiji Edukacija.rs], [http://www.dnevno.rs/it/76632/cestitamo-vikimedija-slavi-10-godina-rada-u-srbiji Dnevno.rs], [http://www.reporter.rs/2015-12-03/rtv/vikimedija-slavi-10-godina-rada-u-srbiji-8008239.html Reporter.rs], Vesti.rs, [http://etleboro.org/sr/!/!/31934095 Elteboro.org], [http://vesti.aladin.info/35738208 Aladin.info], [http://banja2.com/2015/12/vikimedija-slavi-10-godina-rada-u-srbiji/ Banja2com], [http://www.advertiser-serbia.com/wikimedia-slavi-10-godina-rada-u-srbiji/ Advertiser-serbia.com]. * 3. децембар — Десет година Викимедије Србије: [https://www.youtube.com/watch?v=PYDKa9onyQI Телевизија Коперникус, „Србија Онлајн”], [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/vikimedija-slavi-10-godina-rada-u-srbiji_665671.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvSveVesti+%28RTV+poslednje+vesti%29 RTV.rs], [http://www.time.rs/?q=vikimedija&search=news Time.rs]. Магазин „Оригинал”, у оквиру „Недељника”, објавио текст „Wikipedia — Znanje kojem se (ne) veruje”, на 14, 15, 16 и 17. страни. * 4. децембар — На РТС 1, у емисији „Тако стоје ствари” емитован [http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/1880/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98a/2127624/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%E2%80%9E%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%E2%80%9C.html прилог са прославе 10. година Викимедије Србије]; Ивана Гусларевић гостовала на „Бум Бум” радију у емисији „[https://www.youtube.com/watch?v=bHj_m7eEReY Помаже Бог народе мој]”. * 8. децембар — [http://www.politika.rs/scc/clanak/345009/Spektar/Digitalni-svet/Vikipedija-angazuje-robota-za-kontrolu-kvaliteta-tekstova „Википедија” ангажује робота за контролу квалитета текстова] („Политика”) Ивана Гусларевић причала о 10 година Викимедије Србије и Википедији на српском језику у емисији „[http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2015/12/07/26174150/digitalne%20ikone%2008_12_2015.mp3 Дигиталне иконе]” на Другом програму Радија Београд (29:50). * 9. децембар — Емисија „[https://www.youtube.com/watch?v=jOTa-g9XPB8 Поларотор]” о десет година Викимедије Србије (37:21) * 16. децембар — Ивана Гусларевић причала о јубилеју Викимедије Србије и предстојећем рођендану Википедије на енглеском језику у емисији „[https://www.youtube.com/watch?v=i6VODEdB_rg Поларотор]” (13:02). * 17. децембар — Вики воли Земљу у Бору: [http://www.muzejrudarstvaimetalurgije.org/sr/dogadjaj/45/Viki-voli-Zemlju Музеј рударства и металургије Бор], [http://www.bor030.net/izlozba-viki-voli-zemlju-u-boru-najava Bor030.net], [http://www.istmedia.rs/bor-22-decembar-vikipedijina-izlozba/ Ист медиа], [http://timockenovosti.rs/10022-2/ Тимочке новости]; [http://www.najvesti.com/gradovi-srbija/grad-bor/2795443-Izlozba-Viki-voli-Zemlju-u-Boru-NAJAVA.html Највести], [http://aktuelno.net/vesti/vesti/Izlozba-Viki-voli-Zemlju-u-Boru-NAJAVA/c/901135 Актуелно], [http://www.seecult.org/kalendar/d/2015-12-22P1D Портал за културу југоисточне Европе]. * 18. децембар — [http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2015&mm=12&nav_id=1075984 Википедија: Хроника људске историје у реалном времену (Б92)]. * 23. децембар — [http://rtvbor.rs/vesti/2144-%E2%80%9Eviki-voli-zemlju%E2%80%9C Изложба „Вики воли Земљу” у Музеју рударства и металургије Бор] * 26. децембар — Ивана Гусларевић говорила о јубилеју Викимедије Србије у емисији „[https://www.youtube.com/watch?v=Vi4wDfIdYPk&feature=youtu.be Недељом у 3]” на ТВ Коперникус (45:11). * 27. децембар — [http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php/euenje/seminari/kursevi/2884--2015 Авантура кроз Википедију у Нишу] == 2014. == Википедија на српском језику је у нову 2014. годину ушла са '''241.571''' чланком. * 4-6. јануар — О вандализму на чланку Катарина Радивојевић писали су [http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:471773-Vikipedija-Katarina-Radivojevic---Od-glume-do-crne-magije Вечерње новости], [http://www.telegraf.rs/jetset/913788-ovo-niste-znali-o-katarini-radivojevic-glumica-pisala-radove-iz-nuklearne-fizike-i-jahala-jednoroga Телеграф], [http://www.pressonline.rs/zabava/dzet-set/296169/foto-vikipedija-katarina-radivojevic-je-nuklearni-fizicar-osnivac-majkrosofta-i-vestica.html Прес], [http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/432393/Rad-Katarine-Radivojevic-u-polju-elektronike-mehanike-nuklearne-fizike-i-matematike-poznat-je-sirom-sveta Блиц] * 15. јануар — [http://www.youtube.com/watch?v=zMEIv3Si2uM Јутро уз Филипа Угреновића, Накси радио — изјава Тање Младеновић] * 2. фебруар — [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2014&mm=02&nav_id=807380 -{Wikipedia}- пуна скривених реклама и неистина? (Б92)], [http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Vikipedija-puna-skrivenih-reklama-i-neistina.sr.html („Политика”, 6. фебруар)] * 23. фебруар — Информација за наук и занимацију („Политика”, додатак „Магазин”, број 856. pp. 3-5) в. [http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/U-novom-broju-Magazina-u-nedelju-23-februara-citajte.sr.html најаву] * март — „Просветни преглед” пренео [http://blog.wikimedia.rs/?p=802 информацију са блога] о ЕдуВики конференцији 2014. * 19. март — [http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/450718/Berkli-prvi-univerzitet-u-SAD-sa-strucnjakom-za-Vikipediju Беркли први универзитет у САД са стручњаком за Википедију („Блиц”)], [http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1551574/ РТС] * 19. март — [http://novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:483245-I-Vikipedija-kao-reklama И „Википедија” као реклама („Вечерње новости”)], [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2014&mm=03&nav_id=825866 (20. март, Б92)] * 25. март — Миле Киш гостовао у емисији „Културни дневник” на РТС 1, емисија почела у 23.20 часова. * 25. март — Миле Киш гостовао у радио емисији „Дигиталне иконе”, Радио Београд 2, новинарка Тамара Вученовић. * 2. април — [http://www.blic.rs/Vesti/Svet/454463/Srbija-zemlja-imperatora Србија земља императора] („Блиц”) * 2. април — Филип Маљковић гостовао у емисији „[https://www.youtube.com/watch?v=ICQugWLQq-0 Биљана за вас]” ''(после 39. минута)'' * 18. април — [[Политикин Забавник]] објавио чланак „[http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/%E2%80%9Evikimedi%D1%98a%E2%80%9D Ово можда нисте знали — Викимедија наша Википедија”] (стране 14-15), новинарка Јелена Недељковић. * 28. април — Милош Ранчић гостовао на Радију Београд 1 у емисији „Таласање”. * април — мај — „Бином”, број 2, лист студената [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичког факултета Универзитета у Београду]], на 5. страни донео је два чланка „Вики воли земљу” и „Medium, media, Викимедија” * 27. мај — [http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2014&mm=05&nav_id=853519 Не постављајте сами дијагнозу на Википедији (Б92)], [http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/Zdravlje/1608158/Verujte+doktoru,+a+ne+%E2%80%9EVikipediji%E2%80%9C.html Верујте доктору, а не „Википедији” (РТС)] * 27. мај — [http://www.kcb.org.rs/OProgramima/Knji%C5%BEevniitribinskiprogram/Knjizevninajava/tabid/1088/AnnID/2752/language/sr-Latn-CS/Default.aspx Ђорђе Стакић и Ивана Маџаревић су гостовали у Културном центру Београда и одржали предавање.] * 1. јун — [http://www.o-ruk.com/projekti-vikimedije-srbije/ Пројекти Викимедије Србије] (о-рук) * 5. јун — медији су пренели вест Викимедије Србије о почетку фото конкурса „Вики воли Земљу”: [http://www.dominomagazin.com/article/26226/art/viki-voli-zemlju Домино магазин], [http://www.tanjug.rs/novosti/132210/srbija-prvi-put-u-svetskom-foto-konkursu-vikimedije.htm Танјуг], [http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/srbija-prvi-put-u-svetskom-foto-konkursu-vikimedije_492630.html Радио телевизија Војводине], [http://www.naslovi.net/2014-06-05/domino/viki-voli-zemlju/10272380 Наслови], [http://www.prva.rs/vesti/info/43330/srbija-prvi-put-na-svetskom-foto-konkursu-vikimedije.html Прва српска телевизија] итд. * 5. јун — [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Digitalni-svet/Vikipedija-ne-prodaje-podatke-o-svojim-korisnicima.lt.html „Википедија” не продаје податке о својим корисницима („Политика”)], пренео и [http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2014&mm=06&nav_id=857808 Б92] 7. јуна * 5. јун — [http://www.alo.rs/vesti/politika/toma-prepisao-govor-sa-vikipedije-video/57369 Тома преписао говор са Википедије („Ало”)] * 12. јун — [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/zanimljivosti/aktuelno.288.html:495924-Vikipedija-Botanicar-Karl-Linijus-najuticajnija-osoba-u-istoriji Википедија: Ботаничар Карл Линијус најутицајнија особа у историји („Вечерње новости”)] * 18. јун — [http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/1625507/Tango+u+doba+fudbala.html Википедија и Викимедија Србије у Око магазину (РТС)] * 19. јун — У [[Дом омладине Београда|Дому омладине]] је представљен пројекат „[https://sr.wiktionary.org/sr/Vikire%C4%8Dnik:Vikiprojekat_1001_arapska_re%C4%8D 1001 арапска реч]”: [http://www.domomladine.org/debate/vikimedija-srbije-promocija-projekta-1001-arapska-rec/ детаљи догађаја] и [https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:1001_Arabic_words фотографије] * 15. јул — [http://mondo.rs/a710298/Info/Drustvo/A-Vi-jeste-li-Vikipedijanac.html А Ви, јесте ли Википедијанац? („Мондо”)] * 23. јул — Невенка Антић и Ивана Маџаревић гостовале на Радију Београд у емисији Саве Ристовић. Говориле су о слободним лиценцама и такмичењу „Вики воли Земљу” * 30. јул — Ивана Маџаревић гостовала на Накси радију. Говорила је о 250 000-том чланку на Википедији на српском језику. * 30. јул — [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2014&mm=07&dd=30&nav_id=882553 250.000 чланака на Википедији на српском језику (Б92)] * 30. јул — [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Prirodne-lepote-Srbije-na-Vikipediji.sr.html Природне лепоте Србије на „Википедији” (Политика)] * 1. август — [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2014&mm=08&nav_id=883641 Wikipedia predstavila novo lice iOS aplikacije (Б92)] * 2. август — Гостовање Иване Маџаревић у [http://www.studiob.rs/tv/emisije.php?id=6 емисији „Београде, добро јутро” на Студију Б] * 3. август — Отварање изложбе „Вики воли Земљу” у рубрици „Синоћ у Београду”, Политика * 4. август — Гостовање Иване Маџаревић у емисији [http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1664223/Talasanje+-+%C5%A0etnja.html Таласање, Радио Београд 1] * 7. август — [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/tehnologije/aktuelno.236.html:504427-Gugl-izbacio-iz-pretrage-vise-clanaka-Vikipedije Гугл избацио из претраге више чланака Википедије] (Танјуг, Вечерње новости), [http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/gugl-izbacio-iz-pretrage-vise-clanaka-vikipedije_508853.html (РТВ)] * 22. август — [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=08&dd=22&nav_id=891001 Решено — Ко је аутор селфија: мајмун или фотограф? (Б92)] * 24. август — Гостовање Филипа Маљковића и Иване Маџаревић у емисији „Поподне у два” Миленка Радића * 2. септембар — Гостовање Иване Маџаревић у [http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/digitalne/digitalneikone.mp3 емисији „Дигиталне иконе”] Тамаре Вученовић на Радију Београд 2 * 5. септембар — [http://www.vesti-online.com/Scena/Kultura/431180/Slikajte-Srbiju-sto-vise-Vikimedija-vas-motivise Сликајте Србију што више, Викимедија вас мотивише (Вести онлајн)] * 10. септембар — Гостовање Иване Маџаревић у емисији Гранд магазин, Сање Ћулибрк на тему фото конкурса „Вики воли Споменике” * 15. септембар — Гостовање Иване Маџаревић на локалној телевизији у Нишу, Belle Amie * 16. септембар — [https://www.youtube.com/watch?v=bACRgiABGTs Нишка телевизија] је пренела вест о изложби „Вики воли Земљу” у Нишу * 17. септембар — [http://www.juznevesti.com/Kultura/Izlozba-Viki-voli-Zemlju.sr.html Изложба „Вики воли Земљу” у Нишу] * 21. септембар — Гостовање Мирослава Лоција у Јутарњем програму на Студију Б на тему фото конкурса „Вики воли Споменике” * 22. септембар — Гостовање Иване Маџаревић на [http://www.katv.rs/images/katv_data/tv_prilozi_2014/09_sep/23/23_09_viki.flv Краљевачкој телевизији на тему отварања изложбе „Вики воли Земљу” у Краљеву] * 29. септембар — [https://www.youtube.com/watch?v=WzZcW-GYgI0 Гостовање Сање Павловић и Бојане Миновић у емисији Луфтинг краљевачке телевизије поводом ФемВики радионице у Краљеву] * 9. октобар — Гостовање Ђорђа Стакића на Радију Бум-бум у емисији „Помаже Бог, народе мој” на тему Википедије и Викимедије; новинарка Данијела Стевановић, термин 9.20-10 ујутру * 17. октобар — Ивана Маџаревић је дала изјаву за емисију „Визија” на Радију 202 у вези са [[Википедија:Уживо/субота, 18. октобар 2014.|Уређивачким маратоном на тему моде у Србији]] * 20. октобар — Ивана Маџаревић је дала изјаву за [http://muzejirade.com/2014/10/20/a-gde-je-tu-moda/ портал „Музеји раде”] у вези са [[Википедија:Уживо/субота, 18. октобар 2014.|Уређивачким маратоном на тему моде у Србији]] * 24. октобар — [http://www.blic.rs/Riznica/Misterije/505338/12-prica-sa-Vikipedije-od-kojih-necete-moci-da-spavate 12 прича са „Википедије” од којих нећете моћи да спавате („Блиц”)] * 25. октобар — Ивана Маџаревић је дала изјаву за Новосадски дневник и Авант Арт Магазин у вези изложбе „Вики воли споменике” у Београду * 28. октобар — Вест о Вики кампу на [http://blog.wikimedia.org/2014/10/27/wikicamp-2014-in-serbia-and-hungary-brings-chapters-together/ блогу Викимедијине Задужбине] * 29. октобар — Иван Никчевић је гостовао у емисији [http://www.youtube.com/watch?v=TOgflTtRG7o&feature=youtu.be Pink World и City News] на ТВ Пинку на тему изложбе „Вики воли споменике” * 10. новембар — Ивана Маџаревић је дала изјаву за knjazevacinfo.rs поводом радионице уређивања Википедије у Завичајном музеју Књажевац и отварања изложбе „Вики воли споменике” * 3. децембар — На РТС 1, у [https://www.youtube.com/watch?v=7kpmd-UfLws емисији „Мали дневник”] био је прилог о рођендану Викимедије Србије и Википедији на српском језику * 12. децембар — [http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1771309/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82+21.html на РТС 2, емисија „Контекст 21” од 22.35, био је прилог о слободном знању и Википедији], један од гостију је био Ђорђе Стакић * 16. децембар — [http://www.tarzanija.com/druga-strana-vikipedije/ Друга страна Википедије (Тарзанија)] == 2013. == Википедија на српском језику има око '''175.000''' чланака на почетку године. * 15. јануар — [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2013&mm=01&nav_id=677791 -{Wikipedia}- слави 12. рођендан (Б92)] * 16. фебруар ** [http://www.kurir-info.rs/srecan-rodendan-srpska-vikipedija-danas-slavi-10-godina-clanak-653371 Српска Википедија слави 10 година (Курир)] ** [http://www.personalmag.rs/internet/deset-godina-vikipedije-na-srpskom-jeziku/ 10 година Википедије на српском језику (Персонал магазин)] ** [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2013&mm=02&nav_id=687365 Деценија Википедије на српском језику (Б92)] ** [http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/decenija-vikipedije-na-srpskom-jeziku/76609.phtml Деценија Википедије на српском језику (24 сата)] ** [http://www.smedia.rs/biznis/vest/41469/Vikipedija-Decenija-vikipedije-na-srpskom-jeziku-Decenija-Vikipedije-na-srpskom-jeziku.html Деценија Википедије на српском језику (С медија)] ** [http://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/548834-10-rodendan-vikipedija-na-srpskom-jeziku-ima-vise-od-180-000-clanaka 10. рођендан: Википедија на српском језику има више од 180.000 чланака (Телеграф)] ** [http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/292733/Decenija-Vikipedije-na-srpskom Деценија Википедије на српском (Вести онлајн)] ** [http://www.seecult.org/vest/decenija-vikipedije-na-srpskom Деценија Википедије на српском (-{SEE Cult}-)] ** [http://www.banjaluka.com/vijesti/kratke-vijesti/2013/02/16/decenija-od-nastanka-vikipedije-na-srpskom/ Деценија од настанка Википедије на српском (Banjaluka.com)] ** [http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Decenija-od-nastanka-Vikipedije-na-srpskom-jeziku/109714.html Деценија од настанка Википедије на српском (Глас Српске)] ** [http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/deset-godina-vikipedije-na-srpskom-jeziku/11331 Десет година Википедије на српском језику (Ало)] ** [http://www.beta.rs/?tip=article&kategorija=zabava&ida=2838809&id=&ime= Деценија Википедије на српском језику (Бета)] ** [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.236.html:420082-Deset-godina-Vikipedije-na-srpskom-jeziku Десет година Википедије на српском језику (Вечерње новости)] ** [http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=85707 Деценија Википедије на српском језику (Студио Б)] ** [http://vesti.krstarica.com/zanimljivosti/decenija-vikipedije-na-srpskom-jeziku/ Деценија Википедије на српском језику (Крстарица)] ** [http://www.economy.rs/elektronsko-poslovanje/10054/webtech/Decenija-od-nastanka-Vikipedije-na-srpskom-jeziku.html Деценија од настанка Википедије на српском језику (Economy)] ** [http://www.banjalukalive.com/it-auto/srpska-vikipedija-slavi-10.-rodjendan.html Википедија на српском слави 10. рођендан (Banjalukalive)] ** [http://www.ogledalo.rs/news/news_srbija/2254.html Деценија од настанка Википедије на српском језику (Интернет огледало)] ** [http://www.baguje.com/2013/02/decenija-od-nastanka-vikipedije-na-srpskom-jeziku-98615.html Деценија од настанка Википедије на српском језику (Багује)] ** [http://www.zvornikdanas.com/2013/02/decenija-od-nastanka-vikipedije-na-srpskom-jeziku/ Деценија од настанка Википедије на српском језику (Зворник данас)] ** [http://www.srna.rs/novosti1/79497/decenija-od-nastanka-vikipedije-na-srpskom-jeziku-.htm Деценија од настанка Википедије на српском језику (СРНА)] ** [http://pcpress.rs/srpska-wikipedia-slavi-10-rodendan/ Српска Википедија слави 10. рођендан (PC Press)] * 19. фебруар — [[Корисник:Premate|Зорица Премате]] гостовала у емисији „Дигиталне иконе” на Радију Београд 2 и говорила о уносу биографија композитора на Википедије на српском и енглеском језику * 20. фебруар — [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Digitalni-svet/Srpska-Vikipedija-racuna-na-studente.sr.html Српска „Википедија” рачуна на студенте („Политика”)] * 21. фебруар — [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/tehnologije/aktuelno.236.html:420757-Vikipedija---Instant-znanje-dostupno-svima Википедија — Инстант знање доступно свима („Вечерње новости”)] * 7. март — [[НИН]] у броју 3245. објавио чланак „У зачараном кругу”, интервју са [[Корисник:Обрадовић Горан|Гораном Обрадовићем]] и лингвистом Владом Ђукановићем. * 20. март — „Мондо” објавио чланак „[http://www.mondo.rs/s282941/Info/Hronika_i_Drustvo/Iz_srpske_Vikipedije_izbrisan_gej_magazin.html Из српске Википедије избрисан геј магазин]”, на који је Викимедија Србије послала [http://www.mondo.rs/s283583/Info/Hronika_i_Drustvo/Wikimedija_demantuje_Optimist_oko_LGBT_clanka.html деманти] * 21. март — [[Време (недељник)]] у броју 1159. на 74. страни објавило чланак „[http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1104946 Будућност историје]” ауторке [[Корисник:Trans Goat|Сање Павловић]]. * 7. април — „Данас” објавио чланак [http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/i_dalje_smo_homofobno_drustvo.55.html?news_id=258737 И даље смо хомофобно друштво]. * 9. април — Медијски одбор Викимедије Србије је објавио текст „[https://blog.wikimedia.org/2013/04/09/1001-arabic-words/ 1001 арапска реч]”, тројезично, на српском, енглеском и арапском језику, на блогу Викимедијине задужбине. Чланак су на српском пренели [http://www.economy.rs/zivot-i-stil/21489/slobodno-vreme/Wikimedija-Srbije--1001-arapska-rec.html пословни портал „-{Economy}-”] и [http://www.telegraf.rs/vesti/640017-nasi-studenti-pisu-prvi-arapsko-srpski-onlajn-recnik-na-svetu-foto „Телеграф”] (под насловом „Наши студенти пишу први арапско-српски онлајн речник на свету”) 10. априла 2013. * 8. мај — „[[Блиц (новине)|Блиц]]” на 21. страни објавио чланак „Праве арапско-српски речник” о пројекту „1001 арапска реч”. * 7. јул — „[[Политика (новине)|Политика]]” објавила чланак „[http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Srpska-Vikipedija-u-potrazi-za-clancima-o-Prvom-svetskom-ratu.sr.html Српска Википедија у потрази за чланцима о Првом светском рату]” * 11. јул — „[[Вечерње новости]]” објавиле чланак „[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:443409-quotVikipedijaquot-obelezava-sto-godina-Prvog-svetskog-rata Википедија обележава сто година Првог светског рата]” * 11. јул — Б92 је пренео чланак [http://www.b92.net/zivot/pop.php?yyyy=2013&mm=07&dd=11&nav_id=731645 Ово је најзанимљивији човек на Википедији] * 18. јул — Б92 је пренео чланак [http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2013&mm=07&nav_id=733844 Око чега се „ратује” на Википедији] * 17. август — [http://www.o-ruk.com/vikimanija-2013-u-hong-kongu/ Викиманија 2013 у Хонгконгу] * 2. септембар — [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Vikipedija-sakuplja-slike-lepote-Srbije.sr.html „Википедија” сакупља слике лепота Србије („Политика”)], вест је 4. септембра пренео [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2013&mm=09&nav_id=749474 Б92] * 3. септембар — [http://ртс.срб/page/radio/sr/story/24/Radio+Beograd+2/1388186/Digitalne+ikone.html Филип Маљковић је био у емисији „Дигиталне иконе” на Радио Београду 2] * 6-7. септембар — У Новом Саду је одржан први „[https://balccon.org/ Балкански рачунарски конгрес]” у оквира кога је -{[[:en:User:Zeljko.filipin(WMF)]]}- одржао предавање „[https://balccon.org/congress/2013/wiki/index.php?title=How_MediaWiki,_software_that_runs_Wikipedia,_is_tested -{How MediaWiki, software that runs Wikipedia, is tested}-]” * 11. септембар ** [http://novosti.rs/vesti/planeta.300.html:453428-Ustase-okupirale-Vikipediju Усташе окупирале „Википедију” („Вечерње новости”)] ** [http://www.kurir-info.rs/hrvatska-vikipedija-u-jasenovcu-ubijali-partizani-clanak-979795 Хрватска Википедија: У Јасеновцу убијали партизани („Курир”)] ** [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1393406/%D0%97%D0%B0+%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83+%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%B8.html За Википедију спремни (РТС)] * 13. септембар — [http://novosti.rs/vesti/planeta.300.html:453822-Hrvatski-ministar-prosvete-Ne-koristite-HR-Vikipediju Хрватски министар просвете: Не користите ХР Википедију („Вечерње новости”)] * 14. септембар ** [http://www.politika.rs/rubrike/region/Za-Vikipediju-spremni.sr.html За Википедију спремни („Политика”)] ** [http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:453989-Hrvatska-Vikipedija-Instant-znanje-za-podmetanje Хрватска Википедија: Инстант знање за подметање („Вечерње новости”)] * 18. септембар ** [http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2013&mm=09&nav_id=755027 Рат око хрватске Википедије (Б92)] ** [http://www.blic.rs/Vesti/Svet/406272/Jutarnji-list-Hrvatska-Vikipedija-je-groteska „Јутарњи лист”: Хрватска Википедија је гротеска („Блиц”)] * 15. октобар — [http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2013&mm=10&dd=15&nav_id=765875 Срђан Вербић: Наука — кофер са дуплим дном? („Б92”)], пренето из „Петничког алманаха” бр. 27. од јануара 2013. * 11. новембар — [http://pressrs.ba/sr/vesti/banja_luka/story/48739/Deluj+lokalno,+misli+globalno.html Делуј локално, мисли глобално („Прес РС”)] * 16. новембар — [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Digitalni-svet/Najlepse-fotografije-spomenika-Srbije-na-Vikipediji.sr.html Најлепше фотографије споменика Србије на „Википедији” („Политика”)], пренето и на [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2013&mm=11&nav_id=778121 Б92] * 28. новембар — [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2013&mm=11&nav_id=782907 Немачка: Викимедија је одговорна за објављени садржај (Б92, 28. новембар 2013)] == 2012. == Википедија на српском језику има око '''152.000''' чланака на почетку године. * 3. јануар — [http://www.24sata.rs/specijal/it/vest/vikipedija-prikupila-rekordnih-20-miliona-dolara/24393.phtml Википедија прикупила рекордних 20 милиона долара] * 17. јануар — [http://www.blic.rs/IT/301865/Vikipedija-se-gasi-na-jedan-dan Википедија се гаси на један дан („Блиц”)] * 18. јануар — [http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Vikipedija-Gugl-i-Microsoft-protiv-zakona-o-pirateriji.sr.html Википедија, Гугл и Мајкрософт против закона о пиратерији („Политика”)] * 18. јануар — [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=01&dd=18&nav_category=78&nav_id=574781 Википедија у штрајку (Б92)] * 31. јануар — Филип Маљковић је био у емисији „Дигиталне иконе” на Радио Београду 2 * 7. фебруар — у свечаној сали [[САНУ]] са почетком у 12 часова [[Херман Маурер]] одржао предавање „Зашто [[Википедија]] није довољна?” * 25. фебруар — [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2012&mm=02&nav_id=585516 Културно наслеђе на интернету (Танјуг-Б92)] * 25. фебруар — [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2012&mm=02&nav_id=585516 Одржан Анти-АКТА протест у Београду (Бета-Б92)] * 12. март — [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=03&dd=12&nav_category=12&nav_id=590013 Борба против цензуре на интернету] — интервју Милоша Ранчића (Б92) * октобар — [[Свет компјутера]] у броју 10/2012 на две стране објавио је чланак „[http://www.sk.rs/2012/10/skin01.html Викимедија Србије вредна заједница]”, интервју је водио Иван Весић, саговорници су били Миле Киш, Никола Смоленски и Горан Обрадовић. * 11. октобар — [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2012&mm=10&dd=10&nav_id=650602 Иво Андрић — чији је и какав је?] * 13. октобар — Чланак „Највећи проблем Википедије — недостатак аутора” у Политици * 16. октобар — Филип Маљковић је био у емисији „Дигиталне иконе” на Радио Београду 2 * 17. октобар — [https://www.youtube.com/watch?v=fQA9bm9J_Pk Горан и Филип у емисији „Биљана за вас”] на ТВ Авала * 30. децембар — [http://www.b92.net/tehnopolis/aktuelno.php?yyyy=2012&mm=12&nav_id=673398 Википедија и Инстаграм: Трендови у 2012.] (Б92) == 2011. == Википедија на српском језику има око '''137.000''' чланака на почетку године. * 3. јануар — [http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=14319 Википедија прикупила 16 милиона долара за рад без реклама] * 12. јануар — [http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=14354 Википедија прославља своју прву деценију] * 13. јануар — [http://www.blic.rs/IT/229095/Deseti-rodjendan-Wikipedie Десети рођендан Википедије] * 14. јануар — [http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Vikipedija-slavi-10-godisnjicu-rada.sr.html Википедија слави 10. годишњицу рада („Политика”,] [http://novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:315035-Vikipedija-slavi-10-godisnjicu-rada „Вечерње новости”)] * 15. јануар ** Никола Смоленски је био у Јутарњем програму РТС 1 ** Милош Ранчић је био у вестима у 6 на ТВ Авала * 17. јануар — Филип Маљковић је био у емисији Култ прес на Радио Београду 2 * 20. јануар — [http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/vikipedija.889.html?news_id=207949 Википедија] („Данас”) * 25. јануар — Филип Маљковић је био у емисији Дигиталне иконе на Радио Београду 2 * 25. мај — [http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=14928&kr=Vikipedija Нови приказ свакодневних промена Википедије] * 1. фебруар — Свет компјутера, [http://www.sk.rs/2011/02/skin02.html Дигитална утопија] * 2. јун — [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2011&mm=06&dd=02&nav_id=516137 Википедија под Унесковом заштитом („Б92”, агенција Танјуг)] * 3. јун — [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Digitalni-svet/Vikipedija-zeli-na-Uneskovu-listu-svetske-bastine.sr.html Википедија жели на Унескову листу светске баштине („Политика”, 3. јун 2011)] * 23. јул — Никола Смоленски одржао предавање „[http://www.astronomija.co.rs/astronomski-kamp/6225-akl11-predavanje-vikipedija.html Википедија и астрономија]” на астрономском кампу „Летенка 2011” * 25. јул — [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sve-manje-ozbiljnih-sadrzaja-na-srpskom.lt.html Све мање озбиљних садржаја на српском („Политика”)] * 5. август — [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2011&mm=08&nav_id=530078 Википедија ће бити још већа и боља („Б92”, Дојче веле)] * 7. август — [http://www.mondo.rs/s214029/Komunikacije/Wikipedia_-_znanje_za_sve.html Википедија — знање за све („Мондо”)], пренето и [http://www.kursevi.com/vesti/Wikipedia-znanje-za-sve/19685/ овде]. * 1. септембар — [http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=240&cl=13 Смешна енциклопедија од неуких за приглупе („Таблоид”, број 240)] * 17. новембар — [[Политика (новине)|Политика]]; [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Digitalni-svet/Srbi-donirali-3_420-dolara-Vikipediji.sr.html Срби донирали 3.420 долара Википедији] * 18. новембар — Драган Сатарић и Филип Маљковић одржали предавање/радионицу о Википедији у оквиру фестивала -{[[B-Link]]}-. * 20. новембар — Б92; [http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2011&mm=11&nav_id=559286 Нови рекорд српске Википедије] * 5. децембар — [http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/osnivac-vikipedije-ponosan-na-srpsku-verziju-sajta-156778.php Оснивач Википедије поносан на српску верзију сајта („Курир”, 5. децембар 2011)] * 11. децембар — [http://www.dominomagazin.com/article/12326/gradski-zivot/vikipedia-sve-sto-vas-je-zanimalo Википедија: Све што вас је занимало! (Домино магазин)] == 2010. == Википедија на српском језику има око '''105.700''' чланака на почетку године. * 21. јануар — „[http://znanje.infostud.com/ecms/v2_news.php?ec_id=13921&ec_a=w&ec_s=56 Срби чешће користе Википедију на енглеском него на српском]”, чланак о посећености српске и суседних википедија * 14. март — У организацији Викимедије Србије, у Дому омладине у Београду по други пут организован [[:Википедија:Односи са јавношћу/Пи дан 2010|Пи дан]]. * 23. април 2010. — [http://www.e-novine.com/drustvo/36829-Omamljeni-nacionalizmom.html Омамљени национализмом] — чланак у Е-новинама * 24. април 2010. — [http://www.pescanik.net/content/view/4905/1316/ „Критика српске википедије”] — чланак у [[Пешчаник (радио емисија)|Пешчанику]] * 28-29. април 2010. — хрватска публицисткиња Кармен Лончарек одржала је јавна предавања о јужнословенским википедијма на књижевном фестивалу „На пола пута” у Ужицу [http://www.napolaputa.net/loncarek.html] * 28. мај 2010. — чланак у „Политици” [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Digitalni-svet/Vikipedija-nije-bez-greshke-ali-je-svi-koriste.sr.html „Википедија” није без грешке, али је сви користе] * Објављен чланак „Четврта регионална конференција Викимедије” у часопису Инфо М, број 34. * 9. децембар 2010. — [http://www.personalmag.rs/internet/srska-wikipedija-ima-oko-250-hiljada-posetilaca-dnevno/ Српска Википедија има око 250 хиљада посетилаца дневно] == 2009. == * Википедија на српском језику има око '''72.000''' чланака на почетку године. * 15. јануар — У [[Сава центар|Сава центру]], у оквиру 25. специјализованог републичког семинара за наставнике рачунарства и информатике у ОШ и СШ, одржано је предавање „Википедија у настави”. Предавач је био Ђорђе Стакић, присутно 200—250 наставника, организатор семинара био је „[[Архимедес]]”, истакнуто је да је тог дана 8. рођендан Википедије. * 20. јануар — Чланак у Блицу, [http://www.blic.rs/Vesti/Dodatak/75073/Besplatna-enciklopedija Бесплатна енциклопедија]. * 26. јануар — Чланак у Блицу, [http://www.blic.rs/IT/76125/Osnivac-Vikipedije-trazi-izmenu-rada-sajta Оснивач „Википедије” тражи измену рада сајта]. * 27. јануар ** Чланак на сајту РТС, [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/6/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0/41022/ „Википедија” пооштрава правила] ** Чланак у Данас-у, [http://www.danas.rs/dodaci/com_medi/vikipedija_unistava_rivale.29.html?news_id=151848 „Википедија” уништава ривале] * 2. фебруар- Телевизија Б92, [http://www.youtube.com/watch?v=TZvUw1hxKj0 Ацо Брајковић уз помоћ Википедије као помоћ пријатеља у квизу Желите ли да постанете милионер?] * 8. фебруар- Чланак у Политици, [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Ko-patrolira-Vikipedijom.sr.html „Ко патролира Википедијом”?] * 16. фебруар — На [[Радио Београд 1|Радију Београд 1]] у информативној емисији око 15:20 ишао је прилог о Википедији, поводом 6 година од оснивања Википедије на српском језику. Разговор о Википедији са новинарком Тањом Мишчевић водили су Никола Смоленски, Филип Маљковић и Ђорђе Стакић. Дужа верзија прилога емитована је 19. фебруара у емисији „десет и по”, Радио Београд 1, 22:30-23 сата. * почетак марта — У мартовском броја студентског часописа „Монополист”, Економског факултета у Београду, објављен чланак о Википедји, број 60, страна 23.[http://www.monopollist.org/archive/pdf/ML60.pdf] * 14. март — У организацији Викимедије Србије, у Дому омладине Београда је по први пут у Србији обележен '''[[Википедија:Односи са јавношћу/Пи дан 2009|Пи дан]]'''. * јун 2009. — У часопису Инфотека објављен је рад [http://www.unilib.bg.ac.rs/zajednica01/izdanja/infoteka/br1_2_2009/INFOTHECA_X_1-2_June2009_69-78.pdf Вики технологија — настанак, развој и значај] на српском, односно [http://www.unilib.bg.ac.rs/zajednica01/english/izdanja/infoteka/br1_2_2009/INFOTHECA_X_1-2_June2009_61a-69a.pdf -{Wiki techology — origin, development and importance}-] на енглеском језику. * 28. август 2009. — Татјана Канкараш, Александра Кекић: „Енциклопедија без корица и листова”, стране 34. и 35., часопис „Код 04”, број 4, издаје Филозофски факултет у Новом Саду, [http://www.kszimpressum.com/novosti/cetvrti-broj-kod04-magazina.html садржај] * 26. — 28. октобар 2009. — [[Вести (новине)|Франкфуртске вести]] су донеле интервју са [[Корисник:Dungodung|Филипом Маљковићем]] на тему Википедије. Аутор текстова је новинарка Милица Ђорђевић која је посетила Википедијанце на [[Википедија:Уживо/недеља, 11. октобар 2009.|састанку]]. * 19. новембар 2009. — Изашао је чланак у „Блиц”-у [http://www.blic.rs/IT/121446/Blizu-sto-hiljada-clanaka-na-srpskoj-Vikipediji Близу сто хиљада чланака на српској „Википедији”] * 26. новембар 2009. ** Одржана конференција за штампу у организацији Викимедије Србије поводом 100.000. чланка. Говорили Горан Обрадовић и Филип Маљковић. ** [http://www.nspm.rs/komentar-dana/jubilej-srpske-vikipedije.html Јубилеј српске Википедије], аутор Никола Танасић, [[Нова српска политичка мисао]] ** [http://www.24sata.rs/vesti.php?id=64795 Српска Википедија 29. на свету по броју чланака], новине [[24 сата (новине)|24 сата]] ** [http://www.ogledalo.rs/vivo_news/news_srbija/583.html Интернет огледало — Стохиљадити чланак Википедије на српском] ** [http://www.emportal.rs/vesti/srbija/105526.html ЕМПортал — Србија прва на свету по броју вики-вести] ** [http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/index.1.sr.html#v113484 Политика — Србија прва на свету по броју вики-вести] ** [http://www.seebiz.eu/cg/kompanije/mediji/srbija-globalno-vodeca-po-broju-informacija-na-wikipediji,62075.html -{SEEbiz}- — Србија глобално водећа по броју информација на Википедији] ** према одлуци стручног [[жири]]ја „[[Веб фест]]а”, Википедија на српском језику је проглашена за најбољи сајт у области [[едукација|едукације]] за 2009. [http://www.webfest.me/ -{Web Fest}-: Најбољи регионални веб пројекти] * Објављен чланак „Када кажем енциклопедија, мислим — Википедија <small>Поглед изнутра — како настају чланци без којих је тешко замислити свакодневни живот</small>” у часопису Инфо М, број 32. == 2008. == * 20. јануар — У [[Јутарњи лист|Јутарњем листу]] изашао [http://www.jutarnji.hr/novi--bratoubilacki--rat-ex-yu-drzava/239497/ чланак] о википедијама на српском, хрватском и бошњачком језику. * 17. фебруар — У новинама ''Глас јавности'' изашао [http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-17-02-2008/vikipedija чланак о Википедији] * 20. фебруар — У новинама ''24 сата'' изашао чланак [http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=21040 Србија на Википедији губи битку за Косово] * 1. март — Интервју, Ацо Брајковић за регионални лист ''Ариљски хоризонти''. pp. 19 и 20. [http://www.nbiblioteka-arilje.org.rs/horizonti/74/horizonti_74.htm Између осталог и о Википедији] * март — Горан и Милош причали за телевизију Фокс о Википедији. * 26. март — Поводом дана отворених формата, Милош причао за Радио 202 о односу Википедије и других Викимедијиних пројеката и отворених стандарда. * 2. април — У Вечерњим новостима изашао чланак о Википедији, [http://tools.wikimedia.de/~dungodung/press/dsc00527.jpg (Не)знање на интернету] (делимични интервју са Гораном) * 8. април — Студентима Математичког факултета одржано представљање Википедије за потребе писања семинарских радова који ће бити постављени на Википедију, предавач Ђорђе Стакић. * 17. мај — У оквиру манифестације „[[Ноћ музеја]]” на Математичком факултету је била изложба „Рачунари или како је све почело”. Странице са енглеске и српске Википедије, снимљене на локалном рачунару, коришћене су као електронски каталог изложбе, више о томе [http://www.matf.bg.ac.rs/~djordjes/nocmuzeja/Noc_muzeja.html овде]. * 30. август — У оквиру [http://web.archive.org/web/20080913071438/http://sites.im.ns.ac.yu/events/2008/smkongres/ 12. српског математичког конгреса] у [[Нови Сад|Новом Саду]], одржано је предавање под називом „Википедија и Интернет у настави математике и информатике”, предавач Ђорђе Стакић. Чланак истог наслова биће штампан у зборнику радова конгреса. ([[Википедија:Уживо/субота, 30. август 2008.|детаљније]]) * 16. октобар — У дневни лист „Привредни преглед” од 16. октобра 2008. уврштена слика [[:Датотека:Snimanje filma Turneja.JPG|Snimanje filma Turneja.JPG]] која је под слободном лиценцом. Више о томе погледати [http://www.pregled.co.rs/slobodno_vreme.php?vest=23574 овде]. * [[Википедија:Односи са јавношћу/15. децембар 2008.|15. децембар]] — Одржано је предавање под називом „Слободне лиценце — правни основ слободне културе, слободног софтвера и слободног знања” поводом 6. рођендана Криејтив комонс лиценци. Предавачи су били: Владимир Јерић — Влиди, Иван Јелић, Невенка Антић, Ђорђе Стакић и Владан Јеремић. * 19, 20. и 21. децембар — Одржана је '''[http://rs.wikimedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Трећа регионална конференција Викимедије Србије].''' Објављене вести о овом догађају: ** [http://www.itdogadjaji.com/2008/12/18/treca-regionalna-konferencija-vikimedije/ Чланак, са програмом предавања на -{www.itdogadjaji.com}-] 18. децембра ** [http://www.danas.rs/vesti/kultura/regionalna_konferencija_vikimedije.11.html?news_id=148806 Чланак у дневном листу данас, на -{www.danas.rs}-] — 19. децембра ** [http://www.naslovi.net/2008-12-19/e-novine/treca-regionalna-konferencija-o-vikipediji/965581 Чланак на -{www.naslovi.net}-] 19. децембра ** [http://www.e-novine.com/index.php?news=20303 Чланак на -{www.e-novine.com}-] 19. децембра ** [http://www.vesti.rs/Vesti/Treca-regionalna-konferencija-o-Vikipediji.html Чланак на -{www.vesti.rs}-] 19. децембра ** [http://djordjestakic.com/?action=articles&id=37 Чланак на -{djordjestakic.com}-] 19. децембра ** [http://www.vesti.rs/Ekonomija/Treca-regionalna-konferencija-Vikimedije.html Чланак на -{www.vesti.rs}-] 22. децембар ** [http://www.urbanbug.net/magazin_text/7/1055/vikimedjija---tre%C4%87a-regionalna-konferencija.html/ Чланак на -{www.urbanbug.net}-] 19. децембра ** [http://web.archive.org/web/20090108183205/http://www.economy.co.yu/elektronsko-poslovanje/3846/Treca-regionalna-konferencija-Vikimedije.html Чланак на -{www.economy.co.yu}-] 19. децембра ** [http://www.vesti.rs/HiTech/Treca-regionalna-konferencija-Vikimedije-2.html Чланак на -{www.vesti.rs}-] 25. децембар == 2007. == * Википедија на српском језику има '''40.500''' чланака. * 11. јануар 2007. — У емисији ''Метрополис'' (РТС 2) емитована [http://video.google.de/videoplay?docid=7623748293889939595 кратка репортажа] о Викимедији/Википедији. * 22. јануар 2007. — У бесплатним београдским новинама „24 сата” објављен [http://web.archive.org/web/20070927025916/http://filip.zbrka.net/images/wiki24h.jpg чланак о Википедији]. * 25. јануар 2007. - ** У ''Генератору'', часопису студената Електротехничког факултета универзитета у Београду, објављен чланак о Википедији [http://web.archive.org/web/20070927025846/http://filip.zbrka.net/images/generator1.jpg] [http://web.archive.org/web/20070927025609/http://filip.zbrka.net/images/generator2.jpg]. ** На сајту Б92 изашла вест да [http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?nav_id=229164 „Мајкрософт кришом уређује Википедију”]. Такође и на енглеском језику, на сајту [http://www.technologyreview.com/read_article.aspx?id=18101&ch=infotech -{Technology Review}-] * 1. фебруар 2007. — На Микро вестима објављен чланак о [http://web.archive.org/web/20071007150451/http://www.mikro.co.yu/ser/vesti/vesti.php?datum=2007-02-01&ID=500436#500436 Википедији у судницама у САД] * 16. фебруара 2007 — БЦ Билтен објавио интервју са Голдфингером [http://www.bovan.co.rs/mediji/bcbilten/BCBilten123.pdf] * 26. фебруара — ''Политика'' објавила чланак под именом ''[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t20809.sr.html Најпожељнија удавача]'', о гласинама o гашењу најпопуларније интернет-енциклопедије. * 7. марта — [[Корисник:Милош|Милош]] и [[Корисник:Обрадовић Горан|Горан]] гостовали у емисији ''Дизање'' (јутарњи програм) на ТВ [[Б92]]. * [[Википедија:Односи са јавношћу/19. април 2007.|19. април 2007.]] — [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] и [[Корисник:JustUser|Драган]] у оквиру београдског фестивала нових комуникација [http://www.b-link.org/ -{B-Link}-] одржали једночасовно предавање/презентацију/разговор о Википедији на српском језику. * 16. август — Агенција Срна објавила вест [http://www2.serbiancafe.com/lat/vesti/8/38879/ „-{CIA}- уређује Википедију?”] коју је пренео и Србијанкафе у рубрици Занимљивости. * 4. септембар — У бесплатним београдским новинама „24 сата” објављен [http://tools.wikimedia.de/~dungodung/press/viki-nikola.jpg чланак о величини Википедије] ([http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=13305 мрежно издање]). * [[Википедија:Односи са јавношћу/14. септембар 2007.|14. септембар]] — [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]], [[Корисник:Dungodung|Филип]] и [[Корисник:JustUser|Драган]] у оквиру фестивала [http://www.novasvetlost.com/site/index.php Нова светлост на длану] у просторијама Кино клуба Светлост одржали двочасовно предавање/презентацију/разговор/дружење о Википедији на српском језику. * [[Википедија:Односи са јавношћу/5. октобар 2007.|5. октобар]] — [[Корисник:JustUser|Драган]], [[Корисник:Обрадовић Горан|Горан]] и [[Корисник:Dungodung|Филип]] одржали конференцију за новинаре у Дому омладине Београда. * 1. новембар — Чланак [http://www2.serbiancafe.com/lat/vesti/21/41650/vikipedija_novi_statusni_simbol Vikipedija — novi statusni simbol] на сајту Serbian Cafe. * [[Википедија:Односи са јавношћу/11. децембар 2007.|11. децембар]] — У просторијама НУНС одржано предавање новинарима поводом локализације лиценце [[Криејтив комонс]]. [[Корисник:NenaA|Невена]] је, као правни вођа тима, говорила о новој лиценци а [[Корисник:JustUser|Драган]] је причао о успеху Википедије, слободне електронске енциклопедије. * 14. децембар — ** У Панчеву, у оквиру фестивала дигиталне уметности -{ArtTech}-, [[Корисник:NenaA|Невенка Антић]] и Владимир Јерић одржали су предавање о [[Кријејтив комонс]] лиценцама. Викимедија Србије и Викимедијини пројекти на српском језику, а посебно Википедија, приказани су као снажни пројекти који су засновани на слободним лиценцама. ** На скупу „Медији у дијаспори, медији за дијаспору”, одржаном у Сава Центру, на панелу „Медији у Србији за дијаспору” говорио [[Корисник:JustUser|Драган]] представљајући Википедију. * [[Википедија:Односи са јавношћу/15. децембар 2007.|15. децембар]] — У Дому омладине Београда лансиране Кријејтив комонс лиценце; [[Корисник:JustUser|Драган]] и [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] причали у име Викимедије. * 21. децембар — [[Корисник:Dungodung|Филип]] је гостовао на [[Радио Београд 202|Радио Београду 202]] у емисији „Људи са нама — болесно зависни” у циљу промовисања Википедије. Као и увек, било је погрешно информисаних новинара, лоших [[:Датотека:Vicipedija202.jpg|најава]] и сличних пацки. Али, под цртом је свет сазнао више о википедији на српском језику и циљ је тиме испуњен. * 31. децембар — У листу Данас, изашао [http://web.archive.org/web/20080108004106/http://www.danas.co.yu/20071231/vikend10.html чланак о Википедији на српском језику]. == 2006. == * 1. јануара Википедија има '''16.700''' чланака. * јануар 2006. [http://www.sk.co.rs/2006/01/skin01.html Викимедија на српском], извештај са оснивања Викимедије СЦГ у Свету компјутера који је написала Ирис Миљковић. * 8. јануар 2006. — „Глас Јавности” објављује чланак [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/01/08/srpski/K06010701.shtml „Бесплатна конкуренција”] са наднасловом ''„Википедија”, интернет енциклопедија, угрожава Британику''; спомиње се и српска Википедија. * [[Википедија:Односи са јавношћу/11. јануар 2006.|11. јануар 2006.]] — [[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] у разговору на Другом програму Радио Београда у 13 часова. * 16. јануар 2006. ** Википедија Србије и Црне Горе се појавила као главна вест на сајту телевизије [[Б92]], на одсеку култура. ** Вест на Србијанкафеу: [http://www2.serbiancafe.com/lat/vesti/4/28369/ ''Промоција интернет енциклопедије Wikipedia''] * [[Википедија:Односи са јавношћу/17. јануар 2006.|17. јануар 2006.]] ** Чланак о Википедији у [[Политика (новине)|Политици]] под насловом „Интернет енциклопедија”, извештава о предстојећем представљању уз кратак опис Википедије ([http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=254 чланак је пренет и на сајту манастира Лепавина]) ** [[Корисник:JovanaMilicevic|Јованино]] гостовање на телевизији Арт у емисији Поподне на Арту ** На сајту [[Б92]] у рубрици ''Култура'' постављена [http://www.b92.net/kultura/index.php?view=2&did=14641 вест] (и [http://www.b92.net/kultura/comment.php?view=2&did=14641 коментари]) о предстојећој промоцији Википедије 19. јануара 2006. ** На сајту града Београда постављена [http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1220506 вест] о предстојећој промоцији * 18. јануар 2006. — Милошево гостовање на радију Б92 * [[Википедија:Односи са јавношћу/19. јануар 2006.|19. јануар 2006.]] ** Трибина о Википедији у [[ДОБ|Дому омладине]] у 18 часова. ** Емитовани Јованини интервјуи на радију Сајам и Радио Београду. ** На Радију 202 објављена [http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?IDNews=138973 вест] о представљању Википедије у рубрици „Водим вас у град” (постављена на сајту [[Радио-телевизија Србије|РТС]]) ** [http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2006/januar/19/B-02-19012006.shtml Чланак о промоцији у Куриру] * 20. јануар 2006. ** [[Корисник:Обрадовић Горан|Горан]] гостовао у Јутарњем програму Првог канала РТС-а ** [[Корисник:JovanaMilicevic|Јована Милићевић]] је гостовала у емисији Јутарњи старт телевизије Метрополис * [[Википедија:Односи са јавношћу/24. јануар 2006.|24. јануар 2006.]] ** [[Корисник:JovanaMilicevic|Јована Милићевић]] и [[Корисник:Обрадовић Горан|Горан Обрадовић]] су гостовали на Трећем каналу у емисији Мозаик (водитељ Сања Рајковић) * 25. јануар 2006. — Изашао чланак о Википедији у часопису -{„COM&GSM”}- * 20.јануар 2006.- [http://web.archive.org/web/20060925005513/http://www.mikro.co.yu/mkvesti/prikaz.php?broj=7757] Немачки суд затворио локацију -{Wikipedia.de}- * 23. јануар 2006.- [http://www.itsvet.com/Problemi-Wikipedia-e-u-Nemačkoj/nwo-845] Проблеми Википедије у Немачкој. * 26. јануар 2006. — Изашао чланак [http://www.vreme.com/cms/view.php?id=440799 Википедија на српском: Свезнање на мрежи] у [[Време (часопис)|Времену]] 786 * 27. јануар 2006. — [[Корисник:JovanaMilicevic|Јована Милићевић]] је гостовала на радију Б92 у емисији -{''Loud&Clear''}- * 1. фебруар 2006. ** на телевизији Б92 приказан кратак сегмент са [[Корисник:JovanaMilicevic|Јованом Милићевић]] у емисији -{''Loud & Clear''}- ** изашло [http://scarius2.mine.nu/gnuzilla/index.php?action=downloadfile&filename=GNUzilla14.pdf&directory=&PHPSESSID=3e2288a800c3b87aa5786d7d328a0f40 14. издање Гнузиле] са чланком о презентацији/трибини одржаној у Дому омладине у јануару. * 6. фебруар 2006. — [http://web.archive.org/web/20080919181024/http://www.danas.co.yu/20060206/kultura1.html#15 Екс-Јуарт] вест о Милошевом предстојаћем гостовању. ** [http://web.archive.org/web/20080919181024/http://www.danas.co.yu/20060206/kultura1.html#6 Традиционални и нови медији заједно у Москви] * 8. фебруар 2006. — На радију ''Идеа'', у емисији „Декодер” гостовали [[Корисник:Dungodung|Филип Маљковић]] и [[Корисник:JustUser|Драган Сатарић]]. * 12. фебруар 2006. ** на сајту -{seecult.org}- изашао чланак о Милошевом гостовању у Загребу. Чланак можете погледати [http://www.seecult.org/node/13956 овде] ** на сајту Данас-а изашао чланак о Милошевом гостовању у МАМИ. Чланак можете погледати [http://web.archive.org/web/20080919181024/http://www.danas.co.yu/20060206/kultura1.html овде] (на самом дну) * 14. фебруар 2006. — Милош Ранчић гостовао у емисији Дигиталне иконе Радио Београда 2. Снимак направљен дан раније. * 16. фебруар 2006. — Милош Ранчић интервјуисан за вести Радија Б92. Снимак ће вероватно бити објављен 18. или 19. фебруара. * [[Википедија:Односи са јавношћу/18. фебруар 2006.|18. фебруар 2006.]] — Википедија се појавила као главна вест на сајту РТС-а у одељку занимљивости. Чланак можете видети [http://www.rts.co.yu/printer_friendly.asp?IDNews=141981 овде]. У току тог дана, исту вест је преузело више интернет портала (вест оригинално објавио [[ТАНЈУГ]]) * 3. март 2006. — -{SEECULT.org}-, портал за културу југоисточне Европе, објавио чланак [http://www.seecult.org/node/14471 у одељку „Занимљиво”] * 1. април 2006. — [http://www.itsvet.com/Britannica-i-Wikipedia-neuporedive/nwo-207 Чланак у ИТ Свету] о неупоредивости Британике и Википедије. * 12. април 2006. — [http://web.archive.org/web/20080623221349/http://www.danas.co.yu/20060412/commedia4.html#6] Милион чланака о енциклопедији Википедија. * 14. април 2006. — Милош Ранчић интервјуисан за вести Нишке телевизије. * 17. април 2006. — Чланак у [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/04/17/srpski/K06041704.shtml Гласу Јавности] о ривалству између Британике и Википедије. * 15. мај 2006. — [http://web.archive.org/web/20061209122338/http://www.itsvet.com/Lansiran-kineski-odgovor-na-Wikipedi-u/nwo-2693 Чланак у ИТ Свету] кинеска енциклопедија по узору на САД Википедију. * 5. јун 2006. — Чланак у Данас-у [http://web.archive.org/web/20080630110019/http://www.danas.co.yu/20060605/globus1.html#5 Светски новински конгрес у Москви] — Википедија је једна од тема конгреса. * 21. јун 2006. — Чланак у ИТ Свету [http://www.itsvet.com/Wikipedia-menja-način-razvoja-aplikacija/nwo-3332 Википедија мења начин развоја апликација] * 7. август 2006. — Чланак у Микру [http://www.mikro.co.yu/mkvesti/prikaz.php?broj=8295 Енциклопедија Википедија на преносивим рачунарима од 100 долара] * 9. август 2006. ** Чланак у Данас-у [http://web.archive.org/web/20070611171417/http://www.danas.co.yu/20060809/commedia5.html#4 Википедија више воли квалитет од квантитета] ** Вест на Србијанкафеу [http://www2.serbiancafe.com/lat/vesti/7/31541/ Wikipedia у хард диску дечјег рачунара] * 10. август 2006. — Чланак у ИТ Свету [http://www.itsvet.com/Wikipedia-će-biti-ubačena-u-OLPC-laptop/nwo-4146 Википедија ће бити убачена у -{OLPC}- лаптоп] * 11. август 2006. — Чланак у ИТ Свету [http://www.itsvet.com/Wikipedia-obećava-unapređenje-kvaliteta/nwo-4159 Википедија обећава унапређење квалитета] * 13. август 2006. — [http://www.guardian.co.uk/technology/2006/aug/13/observerreview.onlinesupplement Гардијан] ставио Википедију на друго мјесто листе 15 сајтова који су променили свет. * 3. новембар 2006. — [[Корисник:Милош|Милош]] и [[Корисник:Обрадовић Горан|Горан]] гостовали на радију [[Студио Б]]. Емисија је трајала око 40 минута, уз неких 25 минута ефективне приче. * 8. новембар 2006. — [[Корисник:Милош|Милош]], [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] и [[Корисник:Срђан Весић|Срђан]] гостовали на ТВ Политика у емисији професора Ајдачића. Емисија трајала око сат времена. * [[Википедија:Односи са јавношћу/22. новембар 2006.|22. новембар 2006.]] — На 14. телекомуникационом форуму [http://www.telfor.org.rs/ ТЕЛФОР 2006] у Сава Центру [[Корисник:Срђан Весић|Срђан]] представио рад „Википедија — слободна енциклопедија”. * 23. новембар 2006. — На [http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?belong=&IDNews=168320 сајту РТС-а] је објављена вест о постављању чланка Београд на главну страну википедије на енглеском језику * 24. новембар 2006. — [[Корисник:Обрадовић Горан|Горан]] на Радио Београду говорио поводом чланка о Београду на главној страни енглеске Википедије, а помало и о српској Википедији. * У децембарском броју [[2006]]. [[Плејбој (часопис)|Плејбој]] на српском језику објавио [http://web.archive.org/web/20071225155617/http://filip.zbrka.net/images/plaboy/ чланак о Википедији на три стране]. == 2005. == * фебруар/март 2005. (нема тачног датума али у тексту пише да Википедија има преко '''9.000''' чланака) — прилог [http://web.archive.org/web/20070908231409/http://www.pctv.co.yu/internet/vikipedija_na_srpskom.htm Енциклопедија на српском] у емисији ПЦТВ * 6. мај 2005. — Чланак у Политикином Забавнику * 19. мај 2005. — [[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] је причао за амерички ''Radio OpenSource''. Тих дана је Википедија имала око 10.500 чланака. * 4. август 2005. — Репортажа немачког ЗДФ о почетку Викиманије у Франкфурту, преузета и приказана на главном Дневнику у 19 и 30 првог канала РТС-а. (српска Википедија није поменута) * 5. август 2005. — [http://web.archive.org/web/20080803002909/http://www.danas.co.yu/20050805/kultura1.html#9 Чланак у Данас-у] о Викиманији. * 8. август 2005.- [http://www.danas.co.yu/20050808/kultura1.html#6 Тродневна „Викиманија” у Франкфурту на Мајни]. * 25. новембар 2005. — Чланак у Блицу, страна 21., у антрфилеу „Највећи српски научник и хрватски знанственик” узима Википедију за референцу (цитира и српску), уз поређење са Вебстер и Британиком, поводом Николе Тесле * 6. децембар 2005. — [http://www.bench-market.com/article.php?sid=9628 Википедија мења правила о постављању и додавању чланака]. * 10. децембар 2005. — [http://www.bench-market.com/article.php?sid=9671 Википедија све доступнија]. * 15. децембар 2005. — [http://web.archive.org/web/20060203010939/http://www.itsvet.com/Wikipedia-je-pouzdan-izvor/nwo-465 Чланак у ИТ Свету] о Википедији као поузданом извору. * 16. децембар 2005. — [http://web.archive.org/web/20070927025649/http://filip.zbrka.net/images/Politika16122005.jpg Политика објавила чланак] о несланој шали на Википедији везаној за америчког новинара Сигенталера. * 18. децембар 2005. ** На сајту Б92 објављена вест [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=12&dd=18&nav_id=182852&nav_category=15 „Википедија је поуздана”] о истраживању часописа „Нејчер” (в. и [http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=182852 коментаре]) ** Вест на Србијанкафеу: [http://www2.serbiancafe.com/cir/vesti/7/27929/ Википедија поуздана колико и Енциклопедија британика] (не помиње се српска Википедија) * 21. децембар 2005. — [http://web.archive.org/web/20070611035659/http://www.danas.co.yu/20051221/commedia3.html#1 Чланак у Данас-у] о Википедији. * [[Википедија:Односи са јавношћу/27. децембар 2005.|27. децембар 2005.]] — [[Корисник:Милош|Милош Ранчић]], Иван Јелић из Гнузиле и [[Корисник:Ambrozic|Драган Амброзић]] из Дома омладине Београда су се састали, а Милош је потом путем имејла дао званичан интервју Ивану * [[Википедија:Односи са јавношћу/28. децембар 2005.|28. децембар 2005.]] — [[Корисник:Dungodung|Филип Маљковић]], [[Корисник:JustUser|Драган Сатарић]] и [[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] су одржали предавања на панчевачкој испостави Универзитета у Новом Пазару * [[Википедија:Односи са јавношћу/29. децембар 2005.|29. децембар 2005.]] — [[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] држи предавање на Математичком факултету Универзитета у Београду * 31. децембар 2005. — [http://72.14.221.104/search?q=cache:nB8Ks9gFCG0J:www.gnuzilla.info/download/index.php%3Faction%3Ddownloadfile%26filename%3DGNUzilla13.pdf%26directory%3D+site:http://www.gnuzilla.info+wiki&hl=en&ct=clnk&cd=2&client=firefox-a Чланак у Гнузили] о Викимедији. == 2003. == * октобар 2003. — [http://www.sk.co.rs/2003/10/skin01.html Потпуна слобода], чланак у [[Свет компјутера|Свету компјутера]] који је написао [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] * 25. новембар 2003. — [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] прочитао саопштење [http://www.rastko.rs/projekti/cirilica2/net-cirilica2003/nsmolenski1-bijeljina2003.html Српска Википедија] на стручнонаучном скупу у Бијељини. == Види још == * [[Википедија:Уживо]] * [[Википедија:Википедија као референца]] [[Категорија:Википедијини односи са јавношћу| ]] 9nb4woyppdaz5nu1alksfh24lsianfv 0 42524 25115162 24929858 2022-07-20T09:08:31Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за језик | име=холандски | изговор=[ˈneːdərlɑnts] | изворноиме={{lang|nl|Nederlands}} | боја=Индоевропски | државе=[[Краљевина Холандија]], [[Белгија]] (''[[Фландрија]]'' и [[Брисел]]), [[Суринам]], [[Аруба]], [[Холандски Антили]], [[Француска Фландрија]], [[Јужноафричка Република]] | регија=западна [[Европа]], [[Кариби]], [[Јужна Америка]], [[Јужна Африка (регија)|Јужна Африка]] | број=*матерњи: 22 милиона (2016) * свеукупно: 28 милиона<ref name="Eurobarometer Languages">{{cite web |title=Special Eurobarometer 243: Europeans and their Languages (Survey) |publisher=[[Europa (web portal)|Europa]] |author=[[European Commission]] |year=2006 |url=http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_243_en.pdf |format=PDF |accessdate=3. 2. 2007}} "1% of the EU population claims to speak Dutch well enough in order to have a conversation." (page 153).</ref><ref name="UofL">{{cite web|url=http://www2.le.ac.uk/departments/modern-languages/lal/languages%20at%20lal/dutch |title=Dutch |publisher =University of Leicester |website = Languages at Leicester |accessdate=}}</ref> | датум = 2012 | позиција = 37. | пор1=[[Индоевропски језици|индоевропски]] | пор2=[[Германски језици|германски]] | пор3=[[Западногермански језици|западногермански]] | пор4=[[Нисконемачки језик|нисконемачки]] | пор5=[[Доњофраначки језици|доњофраначки]] | писмо=[[латиница]] ([[холандски алфабет|холандска варијанта]]) | службени={{застава|Холандија}}<br />{{застава|Белгија}}<br />{{застава|Суринам}}<br /> {{застава|Аруба}}<br />{{застава|Курасао}}<br />{{застава|Свети Мартин (Холандија)}}<br /><hr />{{застава|Европска унија}}<br />{{застава|Бенелукс}}<br />{{застава|Унија јужноамеричких нација}} | регулише=[[Холандска језичка унија]] (''{{lang|nl|Nederlandse Taalunie}}'') |iso1=nl |iso2b=dut |iso2t=nld |iso3=nld | мапа = Map Dutch World.png | опис_мапе=<center>Распрострањеност холандског језика у свету</center><div align=left> {{legend|#fedf65|Други језик}} {{legend|#ff9900|Матерњи}} {{legend|#ffcb5e|Административни}} {{legend|#ff6633|Мањински}}</div> | мапа2= Idioma neerlandés.PNG | опис_мапе2=<center>Распрострањеност холандског језика у Западној Европи</center><div align=left> {{legend|#0062FF|Већински језик}} {{legend|#74B4FF|Мањински језик}}</div> }} '''Холандски језик''' (''{{lang|nl|Nederlandse taal}}''; изворно: ''{{lang|nl|duits der nederen landen}}'', односно ''{{lang|nl|de duitse taal der nederen landen}}''/њемачки језик ниских земаља, такође: ''{{lang|nl|Nederduits}}''/[[нисконемачки језик|доњоњемачки језик]]), према холандској регији [[Холандија|Холандији]], из чијих се нарјечја холандски књижевни језик ([[Нисконемачки језик|доњоњемачки стандардни језик]]) првенствено развио, убраја се, као и [[немачки језик|њемачки језик]], у [[Германски језици|германску грану]] [[Индоевропски језици|индоевропских језика]]. Холандски језик се већином користи у Холандији, Белгији, те неким бившим и садашњим холандским колонијама. Варијанта холандског, која се користи у Белгији, понекад се назива '''фламанским језиком'''. == Поријекло и развитак == ''Холандски језик'' је један од [[Западногермански језици|западногерманских језика]]. Настао је из [[Доњофраначки језик|доњофраначког]] (једне од грана доњоњемачког) и других дијалеката доњоњемачкога језика, те се даље развијао у „нижим земљама [[Франачка|Франачке]]" – сјеверозападно од [[Бенратер линија|Бенратер линије]]. [[Индогерманистика|Наука о индогерманским језицима]]/[[Германистика]] смјешта холандски језик као западну грану [[Доњоњемачки језик|доњоњемачког језика]] уз бок [[Доњосаски језик|доњосаског језика]] и [[Источнодоњоњемачки језик|источнодоњоњемачке]] гране њемачког језика. Говорници доњоњемачких (сјеверноњемачких) нарјечја и они који их разумију, у правилу су способни (већим дијелом) разумјети и холандски. Холандски се језик стога с правом може описати као страни језик којег германофони најлакше могу научити. Због, у поређењу с холандским, сложеније њемачке граматике, ова изјава додуше не вриједи и за говорнике холандског језика који науче њемачки. Првобитно се, а и данас претежно, ''холандски'' говори у [[Холандија|Холандији]], фламанском дијелу [[Белгија|Белгије]], у [[Брисел]]у, као и у пограничним регијама [[Француска|Француске]] и [[Немачка|Њемачке]]. На језичној граници према [[немачки језик|њемачкоме]] нарјечја ''холандског'' односно ''доњофраначког'' непримјетно прелазе у западносредњоњемачка нарјечја, која су такође [[Франачки језици|франачког]] поријекла. Холандски се заснива на ''доњоњемачком књижевном језику'' 17. стољећа, који је поступно био обогаћиван изразима из нарјечја покрајинā [[Брабант]] и [[Холандија (покрајина)|Холандије]]. Старија варијанта био је прекорегионални језик [[Ханза|Ханзе]], који је био у употреби у [[Антверпен]]у, [[Бриж]]у, а недуго потом и у Холандији, гдје се проширио као језик трговине и учености. Посуђенице долазе из [[Француски језик|француског]] те у новије вријеме претежно [[Енглески језик|енглеског]] језика. Што се рјечника тиче, холандски је у знатно већој мјери од савременог њемачког очувао староњемачке ријечи. Даљи језични развитак и нови облици данашњег њемачког језика никад нису успијели ући у холандски језик, па тако у (књижевноме) њемачком већ нестали појмови настављају живјети у холандском (нпр. ''-{Oorlog'', ''lenen'', ''kiezen'', ''verbazen}-''). За разлику од књижевног њемачког, ријечи су гласовно непромијењене = "platt" (= ravne), дакле нису судјеловале у [[Други гласовни помак у њемачкоме језику|промјени сугласника]] у њемачком књижевном језику. == Историјски преглед == Историја холандског језика често се дијели на сљедеће фазе: * '''Старохоландски''' (отприлике 800-1100) – овим појмом означују се старофраначки дијалекти који су се простирали на данашњем холандском говорном подручју. Ти су дијалекти тек слабо утврђени, будући да су њихови трагови незнатни. * Под '''средњохоландским''' (отприлике 1100-1500) подразумијевају се фламанска и брабантска нарјечја доњофраначког која су делимично била пренесена и у писани облик. Из овога су раздобља усменом предајом сачувана значајна дјела дворског и витешког пјесништва. Средњохоландски се обично звао "-{dietsch}-" или "-{dütsch}-". * '''Новохоландски''' (од 16. стољећа) се напротив заснива на прекорегионалноме доњоњемачком књижевном језику (-{nederdytsch; nederduitsch;}- „средњодоњоњемачки"). Од 17. стољећа те посебно јако средином 20. стољећа доњоњемачки је у сјеверној Њемачкој поступно потискиван од књижевног њемачког (навластито у градовима) те данас још постоји само у облику регионалних дијалеката. У Фландрији, Брабанту и Холандији се међутим доњоњемачки развио у савремени холандски књижевни језик. Средишњи догађај у историји холандског језика било је довршење "-{Statenbijbel}-" (=Државне Библије) између 1618. и 1637. Она има слично значење као и њемачки превод Библије [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]]. Пријевод је настао по налогу црквеног сабора у [[Дордрехт]]у те се усмјеравао према аутентичним грчким изворницима. Пријевод Библије битно је допринио поједностављењу језика. Даља значајна издања, која су утицала на настанак јединственог језика, била су први холандски граматички приручник ''-{Twe-sprack vande Nederduitsche letterkunst}-'', Шпигел, дјело настало радом Хендрика Лауренсцона и других чланова угледне [[амстердам]]ске „Редеријкерскамер“ око 1584, и темељно дјело ''-{Aanleidinghe ter Nederduitsche Dichtkunste}-'', које је 1650. написао Јуст ван ден Вондел. == Географска распрострањеност == Осим у Краљевини Холандији и Белгији, холандски језик се у прошлости увелико користио и на сјеверу Француске, подручју знаном као ''Француска Холандија''. Данас га је на том подручју практично потпуно замијенио [[француски језик]]. Укупно на свијету постоји око 23 милиона изворних говорника овог језика, без бројања говорника [[африканс]]а, језика произашлог из холандског који се говори у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]]. == Службени статус == Холандски је [[службени језик]] Краљевине Холандије (која обухвата европску [[Холандија|Холандију]], [[Аруба|Арубу]] и [[Холандски Антили|Холандске Антиле]]). Такође је једини службени језик независне државе [[Суринам]], која је до [[1975]]. била дио Краљевине Холандије. У [[Белгија|Белгији]] има статус једног од трију службених језика државе, те службеног језика покрајине [[Фландрија|Фландрије]]. Један је од службених језика [[Европска унија|ЕУ]]. Од [[1980]]. тијело које регулише овај језик је ''-{Nederlandse Taalunie}-''. Задатак ове организације је усклађивање и поједностављивање разних књижевних и граматичких аспеката овог језика. Организација је такође задужена и за промоцију холандског језика. Организација редовно издаје „зелену књижицу“ (''-{groen boekje}-''), списак службених ријечи холандског језика. Од [[2005]]. и [[Суринам]] је члан ове организације, тако да се сада уз белгијско-холандске, ту налазе и бројни суринамски изрази. == Језици произашли из холандског == Блиски рођак холандског језика је африканс или африканерски језик који се говори у Јужноафричкој Републици и [[Намибија|Намибији]]. Овај језик је настао већином од разних дијалеката холандског из 17. стољећа. Говорници холандског језика обично могу разумјети и читати африканерски језик. Такође постоји одређени број креолских језика холандског поријекла, већином у [[Индонезија|Индонезији]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. == Дијалекти == Постоје разни дијалекти холандског, како у Холандији, тако и у Белгији. Обично се дијеле у сљедеће дијалектне групе: [[Датотека:Dutch-dialects.svg|мини|десно|300п|Дијалекти холандског језика]] А. '''Југозападна група (-{Zeeuws/West-Vlaams}-)''' :1.&nbsp;[[западнофламански]], укључује [[Франс-Вламс]] у [[Цеувс|Цеувс-Вламс]] B. '''Северозападна група''' C. '''Североисточна група''' D. '''Средишњосеверна група''' E. '''Средишњојужна група''' F. '''Југоисточна група''' G. '''Суринам''' == Примјери == {| ! српски || холандски |-- | земља || -{aarde}- |-- | небо || -{hemel }- |-- | вода || -{water}- |-- | ватра || -{vuur}- |-- | мушкарац || -{man}- |-- | жена || -{vrouw}- |-- | јести || -{eten}- |-- | пити || -{drinken}- |-- | велики || -{groot}- |-- | мали || -{klein}- |-- | ноћ || -{nacht}- |-- | дан || -{dag}- |-- | играти (се) || -{spelen }- |-- | ријеч || -{woord}- |} == Референце == {{Reflist|}} == Литература == {{Refbegin|colwidth=30em}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=6UxRle-M1QQC |title=Case, valency and transitivity: Bare and prepositional differential case marking |accessdate=6. 11. 2010 |first=Werner |last=Abraham |editor1-first=L.I.|editor1-last=Kulikov |editor2-first=A.L. |editor2-last=Malchukov |editor3-first=Peter |editor3-last=De Swart |work=Studies in Language |volume=77 |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2006}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=Ghqf-m6ILIgC |title=Language Attitudes in Sub-Saharan Africa: A Sociolinguistic Overview |accessdate=10. 11. 2008 |first=Efurosibina E. |last=Adegbija |publisher=Multilingual Matters |year=1994}} * {{Citation |ref=harv |language=French |url=https://books.google.com/books?id=NKjBVF8krYIC |title=Parlons Afrikaans |accessdate=3. 6. 2010 |first=Jaco |last=Alant |publisher=Éditions L'Harmattan |year=2004}} * {{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=mZtDIhWzFeUC |title=Sociolinguistics: an international handbook of the science of language and society |editor-last=Ammon |editor-first=Ulrich |editor-last2=Dittmar |editor-first2=Norbert |editor-last3=Mattheier |editor-first3=Klaus J. |editor-last4=Trudgill |editor-first4=Peter |publisher=Walter de Gruyter |year=2006 |edition=2nd, revised and extended |volume=3 |ref=harv |access-date=29. 6. 2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=YgtSqB9oqDIC |title=Encyclopedia of bilingualism and bilingual education |accessdate=19. 5. 2010 |first1=Colin |last1=Baker |first2=Sylvia |last2=Prys Jones |publisher=Multilingual Matters Ltd. |year=1998}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=_q14xoaXj1UC |title=Nations, language, and citizenship |first=Norman |last=Berdichevsky |year=2004 |publisher=Norman Berdichevsky |accessdate=31. 5. 2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=yoZ_fU_B0KgC |title=Language decline and death in Africa: causes, consequences, and challenges |first=Herman |last=Batibo |year=2005 |publisher=Multilingual Matters Ltd |accessdate=24. 5. 2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=LT6E6YdAh-MC&dq |title=The Phonology of Dutch. |first=Geert |last=Booij |work=Oxford Linguistics |year=1999 |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=0-19-823869-X |accessdate=24. 5. 2010}} * {{Citation|ref=harv |url=http://cs.engr.uky.edu/~gstump/periphrasispapers/Progressive.pdf |title=Constructional idioms and periphrasis: the progressive construction in Dutch. |first=Geert |last=Booij |work=Paradigms and Periphrasis |year=2003 |publisher=[[University of Kentucky]] |accessdate=19. 5. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110503201606/http://cs.engr.uky.edu/~gstump/periphrasispapers/Progressive.pdf |archivedate=3. 5. 2011 }} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=GeUUAAAAIAAJ |title=The Dutch Language: A Survey |last=Pierre |first=Brachin |publisher=E.J. Brill |year=1985 |location=Leiden |translator-last=Vincent |translator-first=Paul |access-date=3. 11. 2008}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=lxjtToDh_g4C |title=Globalisation and African languages: risks and benefits |accessdate=28. 5. 2010 |first1=Katrin |last1=Bromber |first2=Birgit |last2=Smieja |work=Trends in Linguistics |publisher=[[Walter de Gruyter]] |year=2004}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=AYfRwLd8LCEC |title=Language of the land: policy, politics, identity: Languages, language learning, and nationalism in South Africa |accessdate=19. 5. 2010 |first=Diane |last=Brook Napier |editor1-first=Katherine |editor1-last=Schuster |editor2-first=David |editor2-last=Witkosky |work=Studies in the history of education |publisher=Information Age Publishing |year=2007}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=eUDf58WaqiUC |title=Gender across languages |accessdate=7. 4. 2011 |first1=Hadumod |last1=Bussmann |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2002}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=myLDA0_brhcC |title=Encyclopedia of Literary Translation into English |accessdate=19. 5. 2010 |first1=Olive |last1=Classe |work=Second Edition |publisher=Fitzroy Dearborn |year=2000}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=_zQng7Kt7woC |title=Dynamics of language contact: English and immigrant languages |accessdate=7. 4. 2011 |first=Michael G. |last=Clyne |publisher=Cambridge University Press |year=2003}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=Hp2l0HBcCAgC |title=Historical syntax and linguistic theory |accessdate=6. 11. 2010 |first1=Paola |last1=Crisma |first2=Giuseppe |last2=Longobarde |work=Oxford linguistics |publisher=[[Oxford University Press]] US |year=2009}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=A2vFYshrpGMC |title=Focus on Germanic typology |accessdate=19. 5. 2010 |first1=Hartmut |last1=Czepluch |first2=Werner |last2=Abraham |publisher=Akademie Verlag |year=2004}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=3fSsa7DPlNQC |title=The final stages of deflection – The case of Afrikaans "het" |work=Historical Linguistics 2005 |accessdate=29. 5. 2010 |first=C. Jac |last=Conradie |publisher=[[John Benjamins Publishing Company]] |year=2005}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=yd_nOmafbJoC |title=Second language acquisition |first1=Kees |last1=De Bot |first2=Wander |last2=Lowie |first3=Marjolyn |last3=Verspoor |year=2005 |publisher=Routledge |accessdate=6. 11. 2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=i6bew0EnsswC |title=English vocabulary elements |first1=Keith |last1=Denning |first2=Brett |last2=Kessler |first3=William R. |last3=Leben |year=2007 |publisher=Oxford University Press US |accessdate=19. 5. 2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=tM3PrFFSiVgC |title=Diets, Nederlands, Nederduits, Hollands, Vlaams, Belgisch Nederlands |accessdate=10. 5. 2011 |first1=Kas |last1=Deprez |editor1-first=Michael G. |editor1-last=Clyne |work=Undoing and redoing corpus planning |pages=249–312 |publisher=[[Walter de Gruyter]] |year=1997}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=LYNHubXRzJAC |title=Standardization and social networks – The emergence and diffusion of standard Afrikaans |work=Standardization – Studies from the Germanic languages |accessdate=29. 5. 2010 |first=Ana |last=Deumert |publisher=[[John Benjamins Publishing Company]] |year=2002}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=o-qM3Wk4nZ0C&pg=PA15 |title=Germanic standardizations: past to present |accessdate=28. 5. 2010 |first1=Ana |last1=Deumert |first2=Wim |last2=Vandenbussche |work=Trends in Linguistics |publisher=[[John Benjamins Publishing Company]] |year=2003}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=8ciimg5gGqQC |title=Language Standardization and Language Change: The Dynamics of Cape Dutch |accessdate=10. 11. 2008 |first=Ana |last=Deumert |publisher=[[John Benjamins Publishing Company]] |year=2004}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=d-Jd5KkyFpwC |title=Words of the world: the global language system |accessdate=3. 6. 2010 |first=Abram |last=de Swaan |publisher=A. de Swaan |year=2001}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=YbSzmHowS-QC |title=Language variation—European perspectives II: Changing pronominal gender in Dutch: transmission or diffusion? |accessdate=9. 5. 2011 |first=Gunther |last=De Vogelaer |editor1-first=Stavroula |editor1-last=Tsiplakou |editor2-first=Marilena |editor2-last=Karyolemou |editor3-first=Pavlos Y.|editor3-last=Pavlou |work= International Conference on Language Variation in Europe |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2009}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=aSlp7wze6OMC |title=Sociolinguistic and language planning organizations |first1=Francesc |last1=Domínguez |first2=Núria |last2=López |accessdate=28. 5. 2010 |year=1995 |publisher=[[John Benjamins Publishing Company]]}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=ftzioRvJzTUC |title=A grammar of Afrikaans |first=Bruce C. |last=Donaldson |accessdate=28. 5. 2010 |year=1993 |publisher=[[Walter de Gruyter]]}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=z7zlUp5Xuc8C |title=Language change: contributions to the study of its causes |accessdate=19. 5. 2010 |first1=Leiv |last1=Egil Breivik |first2=Ernst |last2=Håkon Jahr |publisher=[[Walter de Gruyter]] |year=1987}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=Kxa-L-OpTrEC |title=Urban ethnic encounters: the spatial consequences |accessdate=29. 6. 2010 |first1=Aygen |last1=Erdentuğ |first2=Freek |last2=Colombijn |publisher=Routledge |year=2002}} * {{Citation |ref=harv |url=http://www.uoc.edu/euromosaic/web/document/neerlandes/an/i1/i1.html |title=Flemish in France |accessdate=29. 6. 2010 |author=European Commission |work=Research Centre of Multilingualism |publisher=Euromosaic |year=2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=Je2WubslL4AC |title=Corpus linguistics beyond the word: corpus research from phrase to discourse, Volume 2004 |accessdate=9. 11. 2010 |first=Eileen |last=Fitzpatrick |work=Language and Computers: Studies in Practical Linguistics |volume=60 |publisher=Rodopi |year=2007}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=wawGFWNuHiwC |title=Pluricentric languages: differing norms in different nations |accessdate=19. 5. 2010 |first1=G. |last1=Geerts |first2=Michael G. |last2=Clyne |publisher=[[Walter de Gruyter]] |year=1992}} * {{Citation |ref=harv |url=http://www.let.rug.nl/gooskens/pdf/publ_JMMD_2007.pdf |title=The Contribution of Linguistic Factors to the Intelligibility of Closely Related Languages |first=Charlotte |last=Gooskens |work=Journal of Multilingual and Multicultural Development, Volume 28, Issue November 6, 2007 |pages=445–467 |year=2007 |publisher=[[University of Groningen]] |accessdate=19. 5. 2010}} * {{Citation|ref=harv |url=http://www.let.rug.nl/~heeringa/dialectology/papers/prasa08.pdf |title=The origin of Afrikaans pronunciation: a comparison to west Germanic languages and Dutch dialects |first1=Wilbert |last1=Heeringa |first2=Febe |last2=de Wet |pages=445–467 |year=2007 |publisher=[[University of Groningen]] |accessdate=19. 5. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110429011940/http://www.let.rug.nl/~heeringa/dialectology/papers/prasa08.pdf |archivedate=29. 4. 2011 }} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=PpPNMf5ESsoC |title=Language policies in English-dominant countries: six case studies |accessdate=19. 5. 2010 |first1=Michael L. |last1=Herriman |first2=Barbara |last2=Burnaby |publisher=Multilingual Matters Ltd. |year=1996}} * {{Citation |ref=harv |url=http://www.lancs.ac.uk/fss/linguistics/staff/kerswill/pkpubs/HinskensAuerKerswill2005Conv.pdf |title=The study of dialect convergence and divergence: conceptual and methodological considerations |first1=Frans |last1=Hiskens |first2=Peter |last2=Auer |first3=Paul |last3=Kerswill |year=2005 |publisher=[[Lancaster University]] |accessdate=19. 5. 2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=Vtwn7_jx4UoC |title=An introduction to Old English |accessdate=6. 11. 2010 |first=Richard M. |last=Hogg |publisher=[[Oxford University Press]] US |year=2002}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=PcD7p9y3EIcC |title=Pidgins and Creoles: References survey |accessdate=19. 5. 2010 |first=John A. |last=Holm |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=1989}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=VavMNVpumh0C |title=First language acquisition: method, description, and explanation |accessdate=6. 11. 2010 |first=David |last=Ingram |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=1989}} * {{Citation |ref=harv |url=http://dare.ubn.kun.nl/dspace/bitstream/2066/56692/1/56692_JS&N20070001.pdf |title=The influence of spelling conventions on perceived plurality in compounds. A comparison of Afrikaans and Dutch. |first1=Carel |last1=Jansen |first2=Robert |last2=Schreuder |first3=Anneke |last3=Neijt |work=Written Language & Literacy 10:2 |year=2007 |publisher=[[Radboud University Nijmegen]] |accessdate=19. 5. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110429011926/http://dare.ubn.kun.nl/dspace/bitstream/2066/56692/1/56692_JS%26N20070001.pdf |archivedate=29. 4. 2011 }} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=GJ9ShBEMWw4C |title=Loan-words in Indonesian and Malay |first=Russell |last=Jones |work=Indonesian Etymological Project, KITLV Office Jakarta |year=2008 |publisher=Yayasan Obor Indonesia |accessdate=29. 6. 2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=f7E6varvZtcC |title=Language development |first1=Peter |last1=Jordens |first2=Josine A. |last2=Lalleman |work=Algemene Vereniging voor Taalwetenschap |volume=5 |year=1988 |publisher=Walter de Gruyter |accessdate=6. 11. 2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=y4UpbijZVysC |title=A metrical theory of stress and destressing in English and Dutch |first=René |last=Kager |work=Linguistic models |volume=14 |year=1989 |publisher=Walter de Gruyter |accessdate=29. 6. 2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=nVrsAmvjhNQC |title=Language planning and policy in Africa: The language planning situation in South Africa |accessdate=31. 5. 2010 |first=Nkonko M. |last=Kamwangamalu |editor1-first=Richard B. |editor1-last=Baldauf |editor2-first=Robert B. |editor2-last=Kaplan |publisher=Multilingual Matters Ltd. |year=2004}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=YAbcEIYvgdYC |title=The Growth of English: An Elementary Account of the Present Form of Our Language, and Its Development |accessdate=6. 11. 2010 |first=Henry Cecil |last=Kennedy Wyld |publisher=BiblioBazaar, LLC |year=2009}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=M9uNEf_FPVoC |title=Linguistic purism in the Germanic languages |accessdate=28. 5. 2010 |first1=Nils |last1=Langer |first2=Winifred V. |last2=Davies |publisher=[[Walter de Gruyter]] |year=2005 }} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=PhzIWORqgVgC |title=Old English: a historical linguistic companion |first=Roger |last=Lass |year=1994 |publisher=Cambridge University Press |accessdate=6. 11. 2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=BbMGgDds0DYC |title=The development of language: acquisition, change, and evolution |accessdate=6. 11. 2010 |first=David |last=Lightfoot |publisher=Wiley-Blackwell |work=Blackwell/Maryland lectures in language and cognition |volume=1 |year=1999}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=XFKYdKGSEiAC |title=Language anxiety: conflict and change in the history of English |accessdate=3. 6. 2010 |first=Tim William |last=Machan |publisher=[[Oxford University Press]] |year=2009}} * {{Citation |ref=harv |url=http://escholarship.org/uc/item/2cg0m6cq |title= A Hidden Language – Dutch in Indonesia |accessdate=3. 6. 2010 |first=H.M.J. |last=Maier |publisher=Institute of European Studies, UC Berkeley |year=2005}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=pH7emh7sv50C |title=The Oxford introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European world |accessdate=31. 5. 2010 |first1=J.P. |last1=Mallory |first2=Douglas Q. |last2=Adams |publisher=[[Oxford University Press]] |year=2006}} * [[Friedrich Maurer (linguist)|Maurer, Friedrich]] (1942), ''Nordgermanen und Alemannen: Studien zur germanischen und frühdeutschen Sprachgeschichte, Stammes- und Volkskunde'', Strasbourg: Hünenburg. * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=6Al1kB_6GyMC |title=Ethnicity and family therapy |accessdate=7. 4. 2011 |first1=Monica |last1=McGoldrick |first2=Joseph |last2=Giordano |first3=Nydia |last3=Garcia-Preto |publisher=[[Guilford Press]] |year=2005}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=SIu244rlVu8C |title=Post-imperial English: status change in former British and American colonies, 1940–1990: English in South Africa 1940–1996 |accessdate=31. 5. 2010 |first1=Daryl |last1=McLean |first2=Kay |last2=McCormick |editor1-first=Joshua A. |editor1-last=Fishman |editor2-first=Andrew W. |editor2-last=Conrad |editor3-first=Alma |editor3-last=Rubal-Lopez |publisher=[[Walter de Gruyter]] |year=1996}} * {{Citation |ref=harv |url=http://eresearch.qmu.ac.uk/152/1/wp-10.pdf |title=Acquisition of Dutch phonology: an overview. |first1=Ineke|last1=Mennen |first2=Clara |last2=Levelt |first3=Ellen |last3=Gerrits |work=Speech Science Research Centre Working Paper WP10 |year=2006 |publisher=[[Queen Margaret University College]] |accessdate=19. 5. 2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=aIivedw-oZYC |title=Language and Social History: Studies in South African Sociolinguistics |accessdate=23. 8. 2008 |editor-last=Mesthrie |editor-first=Rajend |publisher=New Africa Books |year=1995 }} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=cqaGb_SEQHUC |title=Language in South Africa |accessdate=18. 5. 2010 |first=Rajend |last=Mesthrie |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2002}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=gKNL8vefWKgC |title=A-bar syntax: a study in movement types |accessdate=7. 4. 2011 |first=Gereon |last=Müller|publisher=Walter de Gruyter |year=1995}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=HdHMKJaw2Q0C |title=Multiple voices: an introduction to bilingualism |accessdate=31. 5. 2010 |first=Carol |last=Myers-Scotton |publisher=Blackwell Publishing |year=2006 }} * {{Citation|ref=harv |url=http://academic.sun.ac.za/su_clast/documents/SALALS2005.pdf |first1=Thomas |last1=Niesler |first2=Philippa |last2=Louw |first3=Justus |last3=Roux |year=2005 |title=Phonetic analysis of Afrikaans, English, Xhosa and Zulu using South African speech databases |journal=Southern African Linguistics and Applied Language Studies |volume=23 |issue=4 |pages=459–474 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20121221175729/http://academic.sun.ac.za/su_clast/documents/SALALS2005.pdf |archivedate=21. 12. 2012}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=q5_DHtfnReAC |title=Cognitive Perspectives on Word Formation |accessdate=7. 4. 2011 |first1=Alexander |last1=Onysko |first2=Sascha |last2=Michel |publisher=Walter de Gruyter |year=2010}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=G9dys7IenowC |title=Mixed jurisdictions worldwide: the third legal family |accessdate=3. 6. 2010 |first=Vernon Valentine |last=Palmer |publisher=Vernon V. Palmer |year=2001}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=qFTHBoRvQbsC |title=Colonialism: an international, social, cultural, and political encyclopedia |accessdate=19. 5. 2010 |first1=Melvin Eugene |last1=Page |first2=Penny M. |last2=Sonnenburg |publisher=Melvin E. Page |year=2003}} * {{Citation |ref=harv |language=German |url=https://books.google.com/books?id=ntrXXGDGoK8C |title=Von Intentionalität zur Bedeutung konventionalisierter Zeichen: Spuren der Kreolisierung im Lexikon des Afrikaans |accessdate=3. 6. 2010 |first=Kristel |last=Proost |editor1-first=Kristel |editor1-last=Proost |editor2-first=Edeltraud |editor2-last=Winkler |work=Studien zur Deutschen Sprache |publisher=Gunter Narr Verlag |year=2006}} * {{Citation |ref=harv |url=tp://books.google.com/books?id=UkZTLU0ftjQC |title=Studies on German-language Islands |accessdate=7. 4. 2011 |first=Michael T. |last=Putnam |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2011}} * {{Citation |ref=harv |language=French |url=https://books.google.com/books?id=DAm0uHJGemQC |title=Si loin, si proche...: Une langue européenne à découvrir : le néerlandais |accessdate=3. 6. 2010 |first=Laurent Philippe |last=Réguer |publisher=[[Sorbonne Nouvelle]] |year=2004}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=bRT_jZl39AMC |title=Contact languages: pidgins and creoles |accessdate=19. 5. 2010 |first=Mark |last=Sebba |publisher=[[Palgrave Macmillan]] |year=1997}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=JHgsfADZF9IC |title=Spelling and society: the culture and politics of orthography around the world |accessdate=19. 5. 2010 |first=Mark |last=Sebba |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2007}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=I7qsTVO4IK4C |title=Dutch: an essential grammar |accessdate=29. 6. 2010 |first1=William Z. |last1=Shetter |first2=Esther |last2=Ham |publisher=Taylor & Francis |year=2007}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=I7qsTVO4IK4C |title=Language and national identity in Africa |accessdate=31. 5. 2010 |first=Andrew |last=Simpson |publisher=[[Oxford University Press]] |year=2008}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=F2SRqDzB50wC |title=Concise encyclopedia of languages of the world: Dutch |accessdate=29. 6. 2010 |first=J.M.Y. |last=Simpson |editor1-first=Keith |editor1-last=Brown |editor2-first=Sarah |editor2-last=Ogilvie |publisher=Elsevier |year=2009}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=A9UjLYD9jVEC |title=The Indonesian language: its history and role in modern society |accessdate=29. 6. 2010 |first=James N. |last=Sneddon |publisher=UNSW Press |year=2003}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=FdPLji6nhw8C |title=A New English Grammar Based on the Recommendations of the Joint Committee on Grammatical Terminology |accessdate=6. 11. 2010 |first=E.A. |last=Sonnenschein |publisher=Read Books |year=2008}} * {{Citation |ref=harv |url=http://www.researchportal.be/en/project/mapping-linguistic-communication-across-colour-divides-black-afrikaans-in-central-south-africa-%28VUB_500000000019265%29/ |title=Mapping linguistic communication across colour divides: Black Afrikaans in Central South Africa |accessdate=2. 6. 2010 |first=Gerard |last=Stell |publisher=[[Vrije Universiteit Brussel]] |year=2008}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=6UIuWj9fQfQC |title=Learner English: a teacher's guide to interference and other problems, Volume 1 |accessdate=7. 4. 2011 |first1=Michael |last1=Swan |first2=Bernard |last2=Smith |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2001}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=8HP9K-GOds8C |title=Etnis Tionghoa di Indonesia: kumpulan tulisan |work=Ethnic Chinese in Indonesia; collected articles. |accessdate=29. 6. 2010 |first=Mely G. |last=Tan |authorlink=Mely G. Tan |publisher=Yayasan Obor Indonesia |year=2008}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=RGsEvg7NdoQC |title=Asia & Pacific Review 2003/04: The Economic and Business Report: Indonesia |accessdate=3. 6. 2010 |first=William R. |last=Thomson |editor-first=Kogan |editor-last=Page |publisher=Kogan Page Publishers |pages=76–85 |year=2003}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=yHUwIVvXB4MC |title=Pidgins and Creoles |accessdate=6. 11. 2010 |first=Loreto |last=Todd |publisher=Routledge |year=2004}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=09mrU4anmGEC |title=International cooperation between politics and practice: how Dutch Indonesian cooperation changed remarkably little after a diplomatic rupture |accessdate=29. 6. 2010 |first=Mei Li |last=Vos |publisher=Het Spinhuis |year=2001}} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=ujANkZqRALsC |first=Victor N. |last=Webb |year=2002 |title=Language in South Africa: the role of language in national transformation, reconstruction and development |work=Impact Studies in Language and Society |publisher=[[John Benjamins Publishing Company]]}} * {{Citation|ref=harv |url=http://www.up.ac.za/academic/libarts/crpl/language-dev-in-SA.pdf |first=Victor N. |last=Webb |year=2003 |title=Language policy development in South Africa |work=Centre for Research in the Politics of Language |publisher=[[University of Pretoria]] |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20031209231442/http://www.up.ac.za/academic/libarts/crpl/language-dev-in-SA.pdf |archivedate=9. 12. 2003 }} * {{Citation |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=9WNL2n1L904C |title=Approaches to bootstrapping |accessdate=6. 11. 2010 |first1=Jürgen |last1=Weissenborn |first2=Barbara |last2=Höhle |work=Phonological, lexical, syntactic and neurophysiological aspects of early language acquisition |volume=1 |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2001}} * {{Citation |ref=harv |title=Dutch: Biography of a Language |first=Roland |last=Willemyns |publisher=[[Oxford University Press]] |year=2013 |isbn=9780199858712}} * {{Citation|ref=harv |url=http://www.grnnet.gov.na/aboutnam.html |title=Languages Spoken in Namibia |accessdate=28. 5. 2010 |year=2001 |last=Namibian Population Census |publisher=Government of Namibia |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100516114611/http://www.grnnet.gov.na/aboutnam.html |archivedate=16. 5. 2010 }} * {{Citation |ref=harv |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/wa.html#People |title=The World Factbook (CIA) — Namibia |last=CIA |year=2010 |accessdate=28. 5. 2010 |publisher=[[Central Intelligence Agency]] |archive-date=23. 04. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200423100756/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/wa.html#People |url-status=dead }} {{Refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Dutch language}} * [http://www.taalunieversum.org/ Nederlandse Taalunie & Taalunieversum] (Холандска језичка унија) * [http://www.dutchgrammar.com/ Граматика холандског језика на Интернету] * {{DMOZ|Science/Social_Sciences/Linguistics/Languages/Natural/Indo-European/Germanic/Dutch/}} {{Службени језици ЕУ}} {{Германски језици}} {{Authority control}} [[Категорија:Холандски језик| ]] [[Категорија:Западногермански језици]] [[Категорија:Језици Холандије]] [[Категорија:Језици Европске уније]] [[Категорија:Језици Белгије]] [[Категорија:Језици Суринама]] 615py3osdbzgkjg0v6cjd0kytgf3ouc 0 44254 25115032 214384 2022-07-20T02:39:51Z Xqbot 29434 Бот: исправљено неисправно преусмерење до премештене циљне странице [[Нагорно-Карабах (вишезначна одредница)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Нагорно-Карабах (вишезначна одредница)]] 7wbxk11u68ch0b36qntmewbmglbaebn 0 44255 25115034 214385 2022-07-20T02:40:01Z Xqbot 29434 Бот: исправљено неисправно преусмерење до премештене циљне странице [[Нагорно-Карабах (вишезначна одредница)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Нагорно-Карабах (вишезначна одредница)]] 7wbxk11u68ch0b36qntmewbmglbaebn 0 60236 25114948 24582349 2022-07-19T22:32:53Z 212.200.200.4 Словне грешке wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора}}{{redirect|Бајрон}} {{Књижевник | име = Џорџ Бајрон | слика = Lord Byron.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Портрет Џорџа Гордона Бајрона | пуно_име = Џорџ Гордон Бајрон | датум_рођења = {{датум рођења|1788|1|22}} | место_рођења = [[Лондон]] | држава_рођења = [[Краљевство Велика Британија|Велика Британија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1824|4|19|1788|1|22}} | место_смрти = [[Мисолонги]] | држава_смрти = [[Османско царство]] | школа = [[Harrow School]], [[Тринити колеџ (Кембриџ)|Тринити колеџ]], [[Aberdeen Grammar School]] | занимање = [[песник]], [[политичар]] | националност = [[Енглези|Енглез]] | жанр = [[романтизам]] | супружник = {{marriage|[[Ана Изабела Милбанк]]|1815|1816}} | потпис = Autograph-LordByron.png | деца = [[Ејда Кинг Лавлејс|Ејда Лавлејс]]<br />[[Алегра Бајрон]] }} '''Џорџ Гордон Бајрон''' ([[Лондон]], [[22. јануар]] [[1788]] — [[Мисолонги]], [[19. април]] [[1824]]), познат као '''Лорд Бајрон''', био је [[Енглези|енглески]] [[Племство|племић]], [[песник]], [[политичар]] и и водећа личност у [[Романтизам|романтизму]]. Сматра се једним од највећих британских песника<ref>{{Cite web|url=http://www.bbc.co.uk/poetryseason/vote_results.shtml| title = BBC - Poetry Season - The Nation's Favourite Poet| last=| first = |date=| website = Bbc.co.uk| publisher = | language = |archive-url=|archive-date=| accessdate=8. 3. 2018}}</ref> и остаје широко читан и утицајан. Међу његовим најпознатијим делима налазе се дугачке наративне песме ''Дон Жуан'' и ''Ходочашће Чајлд Харолда'', као и кратка лирска песма ''Она хода у лепоти''. Путовао је широм [[Европа|Европе]], посебно у [[Италија|Италији]], где је живио седам година у [[Венеција|Венецији]], [[Равена|Равени]] и [[Пиза|Пизи]]. Током боравка у Италији често је посећивао свог пријатеља и колегу, песника [[Перси Биш Шели|Персија Биша Шелија]].<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2011/05/29/travel/lake-geneva-as-byron-and-shelley-knew-it.html| title = Lake Geneva as Shelley and Byron Knew It| author = Perrottet | first = Tony|year=2011| work = The New York Times| publisher = | language = |archive-url=|archive-date=| accessdate=| volume = 1}}</ref> Касније у животу Бајрон се придружио [[Грчки рат за независност|грчком рату за стицање независности]] од [[Османско царство|Османског царства]], због чега га [[Грци]] сматрају националним херојем.<ref>„Byron had yet to die to make philhellenism generally acceptable.” – {{harvp|Plomer|1970}}</ref> Умро је [[1824]]. године у [[Мисолонги]] у својој 36. години живота због грознице. Бајрон је славио и критиковао свој живот због својих аристократских неумерености, које су укључивале огромне дугове, бројне љубавне сукобе са [[Мушкарац|мушкарцима]] и [[жена]]ма, као и гласине о скандалозној вези са његовом полусестром.<ref name="nytimes 1898">{{cite news|url=http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?_r=1&res=9E03E3D91638E433A25755C2A9649C94699ED7CF| title = Byron as a Boy; His Mother's Influence — His School Days and Mary Chaworth|date=26. 2. 1898.| work = The New York Times| accessdate=11. 7. 2008.| format = PDF}}</ref> Његово једино законито дете, [[Ејда Кинг Лавлејс|Ејда Лавлејс]], сматра се првим [[Програмер|компјутерским програмером]] заснованим на њеним белешкама за аналитички мотор [[Чарлс Бебиџ|Чарлса Бебиџа]].<ref>{{cite journal|last=Fuegi| first = J| last2=Francis| first2 = J|year=2003| title = Lovelace & Babbage and the creation of the 1843 notes| url = | journal = Annals of the History of Computing, IEEE| volume = | issue = volume 25, number 4| doi = 10.1109/MAHC.2003.1253887| via = |pages=16–26}}</ref><ref>{{cite journal|last=Phillips| first = Ana Lena|year=2011| title = Crowdsourcing Gender Equity: Ada Lovelace Day, and its companion website, aims to raise the profile of women in science and technology| url = https://www.americanscientist.org/issues/pub/crowdsourcing-gender-equity| journal = American Scientist| volume = 99| issue = 6| via = |pages=463}}</ref><ref name="Lovelace Google">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/technology/2012/dec/10/ada-lovelace-honoured-google-doodle| title = Ada Lovelace honoured by Google Doodle| last=| first = |date=10. 12. 2012| newspaper = The Guardian| accessdate=8. 3. 2018|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref> Бајронова незаконита деца укључују Алегру Бајрон, која је умрла у детињству, а можда и Елизабету Медору Леи. == Биографија == Етел Колбрн Меин изјављује да је Џорџ Гордон Бајрон рођен [[22. јануар]]а [[1788]]. године у кући број 24 у улици ''Holles Street'' у [[Лондон]]у.<ref>{{harvp|Mayne|1912|p=7}}</ref> Његово место рођења сада је заузето огранком енглеске робне куће Џон Луис.<ref>{{Cite web|url=https://www.shmoop.com/lord-byron/trivia.html| title = Lord Byron Trivia| last=| first = |date=| website = Shmoop.com| publisher = | language = |archive-url=|archive-date=| accessdate=8. 3. 2018}}</ref> Међутим, Роберт Чарлс Далас у својим сећањима наводи да је Бајрон рођен у Доверу.<ref>{{harvp|Dallas|1824|p=99}}</ref> Бајрон је био син капетана Џона „Мад Џека” Бајрона и његове друге супруге, бивша Кетрин Гордон (1811), потомак кардинала Битона и наследница насеља Гит у Абединши, [[Шкотска]].<ref>{{cite web|url=http://www.pbase.com/rjmpaxman/gordon_of_gight| title = The Gordons of Gight| last=| first = |date=| website = | publisher = Pbase.com| language = |archive-url=|archive-date=| accessdate=5. 3. 2012}}</ref> Бајронов отац је претходно заводио удату Кармартену и након што се развела од свог супруга, оженио се њом. Његов поступак према њој описан је као „бруталан и опак”, а умрла је након што је родила две кћерке, од којих је само једна преживела: Бајронова полу-сестра Аугуста.<ref name="Galt, John 1830">{{harvp|Galt|1830| loc = Chapter 1}}</ref> Рођен је у сиромашној племићкој породици. Отац му је рано умро, па се о њему старала мајка, нервозна и несрећна жена. Рано је остао хром, па је због те физичке мане много патио, мада му то није сметало буде изврстан пливач, боксер и јахач. Поседовао је изузетну лепоту, због чега је био врло вољен од жена. Када је имао десет година, наследио је неки замак, имање и титулу лорда, што му је омогућило да постане члан Дома лордова, да окупља весела друштва и приређује праве баханалије. Врло слободан у испољавању својих идеја, по природи бунтован и неприлагодљив, са презиром се односио према конзервативном друштву, лажном моралу и правилима живота која су гушила и понашање, и осећања, и мисао. За Бајронов живот, за који можемо рећи и да је надмудрио његову уметност, важно је то што је био аристократски. [[Аристократија|Аристократе]] у [[19. век]]у у [[Енглеска|Енглеској]] имале су много привилегија али и препрека. Бајрон није хтео да се понаша као енглески [[перство|лорд]], и зато је себе претворио у изопштеника. Већ у раној младости, када су школски тутори успевали да приволе тек да чита лектиру, и кад се тек зачињао његов сочан љубавни живот, Бајрон је већ имао статус уклетог љубавника „који на својој и туђој патњи изнова започиње зидање пешчаних кула”. На [[Кембриџ]]у, где као млади аристократа и није имао праве потребе да учи, Бајрон се занимао читањем и [[Либерализам|либерално политичким идејама]]. Остало време проводио је у Лондону, на забавама, поприлично раскалашним и чији је био идејни предводник. За те журке имао је оно што је било потребно – „необуздану индивидуалност и често нападан стил понашања и живљења”. Био је леп, згодан – и хром – лутка високог друштва. Његова рана поезија изазвала је слабашан одјек. У часовима доколице 1807. млади Бајрон је изјављивао како му крајњи циљ и није да буде песник, већ да се посвети ширем јавном и политичком деловању. Бајрон је на апсолвентском путовању по [[Средоземно море|Медитерану]] провео пуне две године – од 1809-1811, и управо на том „великом путовању”, он је стекао неопходна искуства потребна да буде песник. Међу најважнијима стоји осећање светског бола - [[Велтшмерц]] (нем. Weltschmerz). То је посебна врста романтичарске нејасне и неизлечиве туге, и осећања да је овај свет најгори од свих могућих светова, који ће Бајрон донекле интегрисати у своје песништво. Већ у првом одговору на негативне критике, млади Бајрон је показао да он не нуди никакву „нову поезију за ново добро” већ да жели да дегенерисаној садашњости понуди лепшу прошлост – Бајрон је био привржен [[Класицизам|класицистичким]] правилима и нормама више но иједан други романтичар. Прилику да и сам одигра улогу бајроновског јунака, пошто га је уобличио својим „Ходочашћем Чајлда Харолда” и низом „источњачких прича” у стиху, Бајрон добија 1816. када га због греха блуда (афера са својом сестром Огастом) светина напада. Лишен позе, а присиљен да живи њену стварност, Бајрон почиње да изражава свој најважнији став – да је само стварање пут из искрене трагике и бесмислености људског живота. Зато на почетку трећег певања Харолда Бајрон пореди свој пад са [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновим]] падом, описујући, симболички, Ватерло. Како није могао да издржи изругивање светине, и детронизацију коју је у Енглеској доживео, песник је отишао у ново лутање - самопрогнанство, на коме је прикупио материјал за дела која је писао. Његово прво одлично дело јесте Шијонски Сужањ*, написан у Швајцарској, након сусрета са [[Перси Биш Шели|Шелијем]]. Основна порука о робу који се ослобађа из тамнице је у томе да сви идеали, па и слобода, губе вредност када се остваре. Ту истину открива и Чајлд Харолд у другој половини спева. За читаву животну трагедију искуснији, јунак који је до малопре лутао обалама Медитерана, и најмањи спољашњи повод у пределима које налази користи за самопреиспитивање, повод за размишљање о великој тајни живота, и још већој тајни уметничког стварања. Продукт овакве уметничке самосвести је [[Дон Жуан]]. Бајрон сад већ живи у Венецији и још презире све што је енглеско – до те мере да мења своју садржину под утиском италијанског духа и књижевне традиције, а из метрике узима [[отава рима|отава риму]] – лаку течну и изузетно погодну за песничко приповедање. У неку руку, кроз Дон Жуана који и није типичан Бајроновски јунак, песник покушава да се разрачуна са својим „другим ја” из раних прича у стиху, песама, и спева Чајлд Харолд. 16000 хиљада стихова имао је Дон Жуан 1824, када је Бајрон умро, од маларије, разочаран у своје покушаје да помогне Грчкој да победи у ратовима против Турака, и стане на ноге. Дон Жуан, у незавршеном виду у коме га данас читамо писан је шест година. У многом, грађен је као први прави производ Бајрона, још увек романтичарски личан, пошто је реч о аутоиронији (саморугању), али подоста шири и обухватнији од претходних Бајронових песничких подухвата. Бајрон се сматра првом славном личношћу у модерном смислу. То је била делом и песникова стратегија, када је нагонио сликаре да га приказују као човека од акције, или када се путем својих стихова саморекламирао. == Поетика == [[Датотека:Letters and journals.tif|мини|Бајрон, 1830]] Лорд Гордон био је најстарији у такозваном другом кругу енглеских романтичара, и један је од најзаслужнијих за стварање мита о романтичарима због својих стихова који говоре о сети, егзилу и чежњи. Сви представници другог круга романтичара (Бајрон, Шели, Китс) су рано и трагично страдали песници чије стваралаштво и живот доприносе стварању романтичног стереотипа, а то је – побуна против друштва, патња и туговање и експериментисање са халуциногеним дрогама. За дела Бајрона индикативан је један посебан тип јунака, чији се велики део карактеристика може приписати самом писцу. Проучаваоци су пронашли трагове бајроновског јунака у Џону Милтону и многим ствараоцима Романтичког покрета. То је идеализован карактер чији су атрибути таленат, страст, презир према друштву и његови институцијама, недостатак поштовања према рангу и привилегијама (иако их јунак поседује), гајење љубави коју је срушило друштвено неодобравање или смрт, побуна, прогнанство, тајна прошлост, ароганција, претерано самопоуздање или недостатак дубљег увида и на крају, самодеструктивност. Величина Бајронове поезије је у томе што је променила књижевна схватања Европе. Бајроновски јунак је пуно обрађиван, и емоционална тежина коју ствара је наравно неизмерива. Бајронов идеализам, његов «светски бол», и његова, најблиставија од свих бајронских судбина, учинили су га једном од највећих фигура романтизма. Романтизам, као реакција на страховладу разума, реда и поретка, са Бајроном је добио нови правац. Бројне борбе за независност (Француска, Грчка, Америка, Шпанија) створиле су и конкретне социјалне теме романтизма, о недопустивости бестидног богатства, о бесмислености рата и о краху тиранија. Песнички фокус је на малом јунаку, обичном човеку. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|32em}} * {{cite journal|last=Allen| first = Brooke |year=2003| title = Byron: revolutionary, libertine and friend |url=https://archive.org/details/sim_hudson-review_summer-2003_56_2/page/369| journal = [[The Hudson Review]] | volume = 56 | issue = 2 | jstor = 3853260 |ref=harv|pages=369–376}} * {{Cite book| ref=harv| last=Atwood| first = Roger |year=2006| title = Stealing History: Tomb Raiders, Smugglers, And the Looting of the Ancient World | publisher = St. Martin's Press | location = New York |isbn=978-0-312-32407-0|pages=}} * {{Cite book | ref = harv | last = Barger | first = Andrew | year = 2011 | title = BlooDeath: The Best Vampire Short Stories 1800–1849 | publisher = Bottletree Books | location = Collierville, TN | isbn = 978-1-933747-35-4 | url = http://www.bottletreebooks.com/bloodeath-the-best-vampire-stories-1800-1849.html | access-date = 08. 03. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170815191311/http://www.bottletreebooks.com/bloodeath-the-best-vampire-stories-1800-1849.html | archive-date = 15. 08. 2017 | url-status = dead }} * {{cite journal|last=Baron| first = J. H. |year=1997| title = Illnesses and creativity: Byron's appetites, James Joyce's gut, and Melba's meals and mésalliances | journal = [[British Medical Journal]] | volume = 315 | issue = 7123 | doi = 10.1136/bmj.315.7123.1697 | pmc = 2128026 | pmid = 9448545 |ref=harv|pages=1697–1703}} * {{cite journal|last=Blackstone| first = Bernard |year=1974| title = Byron and Islam: the triple Eros | journal = [[Journal of European Studies]] | volume = 4 | issue = 4 | doi = 10.1177/004724417400400401 |ref=harv|pages=325–363}} * {{Cite book| ref=harv| last=Boase| first = George Clement | last2=Courtney| first2 = William Prideaux |year=1878| title = Bibliotheca Cornubiensis: a Catalogue of the Writings of Cornishmen | volume = II | publisher = Longmans, Green, Reader and Dyer | location = London | url = https://books.google.com/books?id=sRYYAAAAMAAJ&pg=PA791#PPA792,M1 | accessdate=19. 11. 2008. }} * {{Cite book| ref=harv| last=Bone| first = Drummond | title = The Cambridge Companion to Byron |year=2004| publisher = Cambridge University Press |isbn=978-0-521-78676-8 | url = https://books.google.com/books?id=ZtSF3PrMtNoC }} * {{Cite book| ref=harv| last=Brewer| first = David |year=2011| title = The Greek War of Independence | location = London | publisher = Overlook Duckworth |isbn=9781585671724|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bullough| first = Vern L. |year=1990| title = Pedophilia: Biosocial Dimensions | editor = Jay R. Felerman | chapter = History in adult human sexual behavior with children and adolescents in Western societies | publisher = Springer-Verlag | location = New York |isbn=9781461396840 | url = https://books.google.com/books?id=nnKEBwAAQBAJ&pg=PA69&lpg=PA69 | doi = 10.1007/978-1-4613-9682-6_3 |pages=69–90}} * {{Cite book| ref=harv| last=Christensen| first = Jerome |year=1993| title = Lord Byron's Strength: Romantic Writing and Commercial Society | url=https://archive.org/details/lordbyronsstreng0000chri| location = Baltimore, MD | publisher = Johns Hopkins University Press |isbn=9780801843563|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Cochran| first = Peter |year=2011| title = Byron and Italy | publisher = Cambridge Scholars | location = Newcastle-upon-Tyne |isbn=978-1-4438-3602-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Crompton| first = Louis |year=1985| title = Byron and Greek Love: Homophobia in 19th Century England | url=https://archive.org/details/byrongreekloveho0000crom_b5x2| publisher = University of California Press |isbn=978-0-520-05172-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Dallas| first = Alexander Robert Charles |year=1824| title = Recollections of the life of Lord Byron, from the year 1808 to the end of 1814 | url = https://books.google.com/books?id=ZJYHAQAAIAAJ | publisher = Charles Knight | location = London }} * {{Cite book| ref=harv| last=Edgcumbe| first = Richard |year=1972| title = Byron: the Last Phase | publisher = Haskell House | location = New York |id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Eisler| first = Benita |year=1999| title = Byron: Child of Passion, Fool of Fame | url=https://archive.org/details/byronchildofpass00eisl| publisher = Alfred A. Knopf |isbn=978-0-679-41299-1 | location = Chapter one }} ([https://www.nytimes.com/books/first/e/eisler-byron.html online] at ''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'') * {{Cite book| ref=harv| last=Elze| first = Karl Friedrich |year=1872| title = Lord Byron, a Biography | publisher = John Murray | location = London | url = https://books.google.com/books?id=kDYBAAAAQAAJ }} * {{Cite book| ref=harv| last=Franklin| first = Caroline |year=2013| title = The Female Romantics: Nineteenth-century Women Novelists and Byronism | publisher = Routledge |isbn=978-0-415-99541-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Galt| first = John |year=1830| title = The Life of Lord Byron | url=https://archive.org/details/dli.granth.35226| publisher = Henry Colburn and Richard Bentley | location = London }} * {{Cite book| ref=harv| last=Gamba| first = Pietro |year=1975| title = A Narrative of Lord Byron's Last Journey to Greece: Extracted from the journal of Count Peter Gamba, who attended his lordship on that expedition | publisher = Folcroft Library Editions |id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Lansdown| first = Richard |year=2012| title = The Cambridge Introduction to Byron | publisher = Cambridge University Press |isbn=978-0-521-11133-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| editor-last=Lovell|editor-first=Ernest J. |year=1954| title = His Very Self and Voice, Collected Conversations of Lord Byron | location = New York | publisher = MacMillan }} * {{Cite book| ref=harv| last=MacCarthy| first = Fiona |year=2002| title = Byron: Life and Legend | publisher = John Murray |isbn=978-0-7195-5621-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marchand| first = Leslie |year=1957| title = Byron: A Life | location = | publisher = Alfred A. Knopf }} * {{Cite book| ref=harv| editor-last=Marchand|editor-first=Leslie A. |year=1982| title = Lord Byron: Selected Letters and Journals | url=https://archive.org/details/lordbyronselecte00byro| publisher = Harvard University Press | location = Cambridge, MA |isbn=9780674539150|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Mayne| first = Ethel Colburn |year=1912| title = Byron | volume = 1 | publisher = C. Scribner's sons | url = https://books.google.com/books?id=lB43AAAAIAAJ&pg=PA7 }} * {{cite ODNB|last=McGann| first = Jerome |year=2013| origyear=2004 | title = Byron, George Gordon Noel (1788–1824) |id=ISBN 4279}} * {{Cite book| ref=harv| last=Pevsner| first = N. |year=1951| title = Nottinghamshire | url=https://archive.org/details/nottinghamshire00pevsuoft| series = Pevsner Architectural Guides: Buildings of England | location = Harmondsworth | publisher = Penguin }} * {{Cite book| ref=harv| last=Plomer| first = William |year=1970| origyear=1936 | title = The Diamond of Jannina | url=https://archive.org/details/diamondofjannina00plom| publisher = Taplinger Publishing | location = New York |isbn=978-0-224-61721-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Prell| first = Donald B. |year=2009a | title = Sailing with Byron from Genoa to Cephalonia (1823) | publisher = Strand Publishing | location = Palm Springs, CA |isbn=978-0-9741975-5-5 | url = https://archive.org/details/SailimgWithByron2011Ed. }} * {{Cite book| ref=harv| last=Prell| first = Donald B. |year=2009b | title = Lord Byron: Coincidence or Destiny | publisher = Strand Publishing | location = Palm Springs, CA |isbn=978-0-9741975-6-2 | url = https://archive.org/details/LordByronsDestiny_201501 }} * {{Cite book| ref=harv| last=Russell| first = Bertrand |year=2004| origyear=1946 | title = History of Western Philosophy | publisher = Routledge | series = Routledge Classics | location = London |isbn=978-0415325059|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Stabler| first = Jane |year=1999| chapter = George Gordon, Lord Byron, ''Don Juan'' | editor-last = Wu | editor-first = Duncan | editorlink = Duncan Wu | title = A Companion to Romanticism | publisher = Blackwell |isbn=978-0-631-21877-7 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=kJCHB0tqd1kC |pages=247–257}} * {{Cite book| ref=harv| last=[[Bolesław Taborski|Taborski]]| first = Bolesław|year=1972| title = Byron and the Theatre| editor-last = Hogg | editor-first = James | publisher= [[University of Salzburg]], Institut für Englische Sprache und Literatur}} Volume 1 of Poetic drama & poetic theory in "Salzburg studies in English literature" * {{Cite book| ref=harv| last=Tuite| first = Clara |year=2015| title = Lord Byron and Scandalous Celebrity | publisher = Cambridge University Press | location = Cambridge, UK | series = Cambridge Studies in Romanticism | volume = 110 |isbn=978-1-107-08259-5|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Књижевност}} {{Други пројекти | commons = George Gordon Byron | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Џорџ Гордон Бајрон | wikinews = }} * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:laza-kostic-i-bajron Историјска библиотека: Бајрон и Лаза Костић] {{refbegin|30em}} * Accardo, Peter X. [https://web.archive.org/web/20130518132521/http://hcl.harvard.edu/libraries/houghton/exhibits/byron/introduction.cfm Let Satire Be My Song: Byron’s English Bards and Scotch Reviewers]. Web exhibit, Houghton Library, Harvard University, 2011. * Drucker, Peter. 'Byron and Ottoman love: Orientalism, Europeanization and same sex sexualities in the early nineteenth-century Levant' (Journal of European Studies vol. 42 no. 2, June 2012, 140–57). * Garrett, Martin: ''George Gordon, Lord Byron''. (British Library Writers' Lives). {{page1| location = London| publisher = British Library|year=2000|isbn=978-0-7123-4657-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Garrett| first = Martin| title = Palgrave Literary Dictionary of Byron| location = | publisher = Palgrave|year=2010|isbn=978-0-230-00897-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| author = Guiccioli, Teresa, contessa di | title = Lord Byron's Life in Italy| location = | publisher = transl. Michael Rees, ed. Peter Cochran|year=2005|isbn=978-0-87413-716-3|pages=}} * Grosskurth, Phyllis: ''Byron: The Flawed Angel''. Hodder. {{page|year=1997|isbn=978-0-340-60753-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=McGann|first=Jerome|title=Byron and Romanticism| url=https://archive.org/details/byronromanticism0000mcga| location = Cambridge| publisher = Cambridge University Press|year=2002|isbn=978-0-521-00722-1|pages=}} * Oueijan, Naji B. ''A Compendium of Eastern Elements in Byron's Oriental Tales''. New York: Peter Lang Publishing, 1999. * Patanè, Vincenzo: ''L'estate di un ghiro. Il mito di Lord Byron attraverso la vita, i viaggi, gli amori e le opere''. Venezia, Cicero. {{page|year=2013|isbn=978-88-89632-39-0|pages=}} * Patanè, Vincenzo: ''I frutti acerbi. Lord Byron, gli amori & il sesso''. Venezia, Cicero. {{page|year=2016|isbn=978-88-89632-42-0|pages=}} * Rosen, Fred: ''Bentham, Byron and Greece''. {{page1|publisher=Clarendon Press|location=Oxford|year=1992|isbn=978-0-19-820078-9|pages=}} * Thiollet, Jean-Pierre: ''Carré d'Art: Barbey d'Aurevilly, lord Byron, Salvador Dalí, Jean-Edern Hallier'', with texts by Anne-Élisabeth Blateau and {{ill|François Roboth|fr|François Roboth|vertical-align=sup}}, Anagramme éditions. {{page|year=2008|isbn=978-2-35035-189-6|pages=}} {{refend}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Бајрон, Џорџ Гордон}} [[Категорија:Рођени 1788.]] [[Категорија:Умрли 1824.]] [[Категорија:Енглески књижевници]] [[Категорија:Чланови Краљевског друштва]] 2p0kucoe7k3eze0ecmw13caeq5gwf88 25114978 25114948 2022-07-19T23:03:02Z 212.200.200.4 Правописне грешке, везе до линкова и сл. wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора}}{{redirect|Бајрон}} {{Књижевник | име = Џорџ Бајрон | слика = Lord Byron.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Портрет Џорџа Гордона Бајрона | пуно_име = Џорџ Гордон Бајрон | датум_рођења = {{датум рођења|1788|1|22}} | место_рођења = [[Лондон]] | држава_рођења = [[Краљевство Велика Британија|Велика Британија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1824|4|19|1788|1|22}} | место_смрти = [[Мисолонги]] | држава_смрти = [[Османско царство]] | школа = [[Harrow School]], [[Тринити колеџ (Кембриџ)|Тринити колеџ]], [[Aberdeen Grammar School]] | занимање = [[песник]], [[политичар]] | националност = [[Енглези|Енглез]] | жанр = [[романтизам]] | супружник = {{marriage|[[Ана Изабела Милбанк]]|1815|1816}} | потпис = Autograph-LordByron.png | деца = [[Ејда Кинг Лавлејс|Ејда Лавлејс]]<br />[[Алегра Бајрон]] }} '''Џорџ Гордон Бајрон''' ([[Лондон]], [[22. јануар]] [[1788]] — [[Мисолонги]], [[19. април]] [[1824]]), познат као '''Лорд Бајрон''', био је [[Енглези|енглески]] [[Племство|племић]], [[песник]], [[политичар]] и и водећа личност у [[Романтизам|романтизму]]. Сматра се једним од највећих британских песника<ref>{{Cite web|url=http://www.bbc.co.uk/poetryseason/vote_results.shtml| title = BBC - Poetry Season - The Nation's Favourite Poet| last=| first = |date=| website = Bbc.co.uk| publisher = | language = |archive-url=|archive-date=| accessdate=8. 3. 2018}}</ref> и остаје широко читан и утицајан. Међу његовим најпознатијим делима налазе се дугачке наративне песме ''Дон Жуан'' и ''Ходочашће Чајлд Харолда'', као и кратка лирска песма ''Она хода у лепоти''. Путовао је широм [[Европа|Европе]], посебно у [[Италија|Италији]], где је живио седам година у [[Венеција|Венецији]], [[Равена|Равени]] и [[Пиза|Пизи]]. Током боравка у Италији често је посећивао свог пријатеља и колегу, песника [[Перси Биш Шели|Персија Биша Шелија]].<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2011/05/29/travel/lake-geneva-as-byron-and-shelley-knew-it.html| title = Lake Geneva as Shelley and Byron Knew It| author = Perrottet | first = Tony|year=2011| work = The New York Times| publisher = | language = |archive-url=|archive-date=| accessdate=| volume = 1}}</ref> Касније у животу Бајрон се придружио [[Грчки рат за независност|грчком рату за стицање независности]] од [[Османско царство|Османског царства]], због чега га [[Грци]] сматрају националним херојем.<ref>„Byron had yet to die to make philhellenism generally acceptable.” – {{harvp|Plomer|1970}}</ref> Умро је [[1824]]. године у [[Мисолонги]] у својој 36. години живота због грознице. Бајрон је славио и критиковао свој живот због својих аристократских неумерености, које су укључивале огромне дугове, бројне љубавне сукобе са [[Мушкарац|мушкарцима]] и [[жена]]ма, као и гласине о скандалозној вези са његовом полусестром.<ref name="nytimes 1898">{{cite news|url=http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?_r=1&res=9E03E3D91638E433A25755C2A9649C94699ED7CF| title = Byron as a Boy; His Mother's Influence — His School Days and Mary Chaworth|date=26. 2. 1898.| work = The New York Times| accessdate=11. 7. 2008.| format = PDF}}</ref> Његово једино законито дете, [[Ејда Кинг Лавлејс|Ејда Лавлејс]], сматра се првим [[Програмер|компјутерским програмером]] заснованим на њеним белешкама за аналитички мотор [[Чарлс Бебиџ|Чарлса Бебиџа]].<ref>{{cite journal|last=Fuegi| first = J| last2=Francis| first2 = J|year=2003| title = Lovelace & Babbage and the creation of the 1843 notes| url = | journal = Annals of the History of Computing, IEEE| volume = | issue = volume 25, number 4| doi = 10.1109/MAHC.2003.1253887| via = |pages=16–26}}</ref><ref>{{cite journal|last=Phillips| first = Ana Lena|year=2011| title = Crowdsourcing Gender Equity: Ada Lovelace Day, and its companion website, aims to raise the profile of women in science and technology| url = https://www.americanscientist.org/issues/pub/crowdsourcing-gender-equity| journal = American Scientist| volume = 99| issue = 6| via = |pages=463}}</ref><ref name="Lovelace Google">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/technology/2012/dec/10/ada-lovelace-honoured-google-doodle| title = Ada Lovelace honoured by Google Doodle| last=| first = |date=10. 12. 2012| newspaper = The Guardian| accessdate=8. 3. 2018|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref> Бајронова незаконита деца укључују Алегру Бајрон, која је умрла у детињству, а можда и Елизабету Медору Леи. == Биографија == Етел Колбрн Меин изјављује да је Џорџ Гордон Бајрон рођен [[22. јануар]]а [[1788]]. године у кући број 24 у улици ''Holles Street'' у [[Лондон]]у.<ref>{{harvp|Mayne|1912|p=7}}</ref> Његово место рођења сада је заузето огранком енглеске робне куће Џон Луис.<ref>{{Cite web|url=https://www.shmoop.com/lord-byron/trivia.html| title = Lord Byron Trivia| last=| first = |date=| website = Shmoop.com| publisher = | language = |archive-url=|archive-date=| accessdate=8. 3. 2018}}</ref> Међутим, Роберт Чарлс Далас у својим сећањима наводи да је Бајрон рођен у Доверу.<ref>{{harvp|Dallas|1824|p=99}}</ref> Бајрон је био син капетана Џона „Мад Џека” Бајрона и његове друге супруге Кетрин Гордон (1811), наследнице насеља Гит ([[:en:Gight|Gight]]) у Абединширу, [[Шкотска]].<ref>{{cite web|url=http://www.pbase.com/rjmpaxman/gordon_of_gight| title = The Gordons of Gight| last=| first = |date=| website = | publisher = Pbase.com| language = |archive-url=|archive-date=| accessdate=5. 3. 2012}}</ref> Бајронов деда по оцу је био вицеадмирал Џон Бајрон, а баба Софија Треванион. Бајронов отац је претходно заводио удату Кармартену и након што се развела од свог супруга, оженио се њом. Његов поступак према њој описан је као „бруталан и опак”, а умрла је након што је родила две кћерке, од којих је само једна преживела: Бајронова полу-сестра Аугуста.<ref name="Galt, John 1830">{{harvp|Galt|1830| loc = Chapter 1}}</ref> Рођен је у сиромашној племићкој породици. Отац му је рано умро, па се о њему старала мајка, нервозна и несрећна жена. Рано је остао хром, па је због те физичке мане много патио, мада му то није сметало буде изврстан пливач, боксер и јахач. Поседовао је изузетну лепоту, због чега је био врло вољен од жена. Када је имао десет година, наследио је неки замак, имање и титулу лорда, што му је омогућило да постане члан Дома лордова, да окупља весела друштва и приређује праве баханалије. Врло слободан у испољавању својих идеја, по природи бунтован и неприлагодљив, са презиром се односио према конзервативном друштву, лажном моралу и правилима живота која су гушила и понашање, и осећања, и мисао. За Бајронов живот, за који можемо рећи и да је надмудрио његову уметност, важно је то што је био аристократски. [[Аристократија|Аристократе]] у [[19. век]]у у [[Енглеска|Енглеској]] имале су много привилегија али и препрека. Бајрон није хтео да се понаша као енглески [[перство|лорд]], и зато је себе претворио у изопштеника. Већ у раној младости, када су школски тутори успевали да га приволе тек да чита лектиру, и кад се тек зачињао његов сочан љубавни живот, Бајрон је већ имао статус уклетог љубавника „који на својој и туђој патњи изнова започиње зидање пешчаних кула”. На [[Кембриџ]]у, где као млади аристократа и није имао праве потребе да учи, Бајрон се занимао читањем и [[Либерализам|либерално политичким идејама]]. Остало време проводио је у Лондону, на забавама, поприлично раскалашним и чији је био идејни предводник. За те журке имао је оно што је било потребно – „необуздану индивидуалност и често нападан стил понашања и живљења”. Био је леп, згодан – и хром – лутка високог друштва. Његова рана поезија изазвала је слабашан одјек. У часовима доколице 1807. млади Бајрон је изјављивао како му крајњи циљ и није да буде песник, већ да се посвети ширем јавном и политичком деловању. Бајрон је на апсолвентском путовању по [[Средоземно море|Медитерану]] провео пуне две године – од 1809-1811, и управо на том „великом путовању”, он је стекао неопходна искуства потребна да буде песник. Међу најважнијима стоји осећање светског бола - [[Велтшмерц]] (нем. Weltschmerz). То је посебна врста романтичарске нејасне и неизлечиве туге, и осећања да је овај свет најгори од свих могућих светова, који ће Бајрон донекле интегрисати у своје песништво. Већ у првом одговору на негативне критике, млади Бајрон је показао да он не нуди никакву „нову поезију за ново добро” већ да жели да дегенерисаној садашњости понуди лепшу прошлост – Бајрон је био привржен [[Класицизам|класицистичким]] правилима и нормама више но иједан други романтичар. Прилику да и сам одигра улогу бајроновског јунака, пошто га је уобличио својим „Ходочашћем Чајлда Харолда” и низом „источњачких прича” у стиху, Бајрон добија 1816. када га због греха блуда (афере са својом сестром Огастом) светина напада. Лишен позе, а присиљен да живи њену стварност, Бајрон почиње да изражава свој најважнији став – да је само стварање пут из искрене трагике и бесмислености људског живота. Зато на почетку трећег певања Харолда, Бајрон пореди свој пад са [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновим]] падом, описујући, симболички, Ватерло. Како није могао да издржи изругивање светине, и детронизацију коју је у Енглеској доживео, песник је отишао у ново лутање - самопрогнанство, на коме је прикупио материјал за дела која је писао. Његово прво одлично дело јесте "Шијонски сужањ*, написан у Швајцарској, након сусрета са [[Перси Биш Шели|Шелијем]]. Основна порука о робу који се ослобађа из тамнице је у томе да сви идеали, па и слобода, губе вредност када се остваре. Ту истину открива и Чајлд Харолд у другој половини спева. За читаву животну трагедију искуснији, јунак који је до малопре лутао обалама Медитерана, и најмањи спољашњи повод у пределима које налази користи за самопреиспитивање, повод за размишљање о великој тајни живота, и још већој тајни уметничког стварања. Продукт овакве уметничке самосвести је [[Дон Жуан]]. Бајрон сад већ живи у Венецији и још презире све што је енглеско – до те мере да мења своју садржину под утиском италијанског духа и књижевне традиције, а из метрике узима [[Oktava rima|октава риму]] – лаку течну и изузетно погодну за песничко приповедање. У неку руку, кроз Дон Жуана који и није типичан Бајроновски јунак, песник покушава да се разрачуна са својим „другим ја” из раних прича у стиху, песама, и спева Чајлд Харолд. 16000 хиљада стихова имао је Дон Жуан 1824, када је Бајрон умро, од маларије, разочаран у своје покушаје да помогне Грчкој да победи у ратовима против Турака, и стане на ноге. Дон Жуан, у незавршеном виду у коме га данас читамо писан је шест година. Умногоме, грађен је као први прави производ Бајрона, још увек романтичарски личан, пошто је реч о аутоиронији (саморугању), али подоста шири и обухватнији од претходних Бајронових песничких подухвата. Бајрон се сматра првом славном личношћу у модерном смислу. То је била делом и песникова стратегија, када је нагонио сликаре да га приказују као човека од акције, или када се путем својих стихова саморекламирао. == Поетика == [[Датотека:Letters and journals.tif|мини|Бајрон, 1830]] Лорд Гордон био је најстарији у такозваном другом кругу енглеских романтичара, и један је од најзаслужнијих за стварање мита о романтичарима због својих стихова који говоре о сети, егзилу и чежњи. Сви представници другог круга романтичара (Бајрон, Шели, Китс) су рано и трагично страдали песници чије стваралаштво и живот доприносе стварању романтичног стереотипа, а то је – побуна против друштва, патња и туговање и експериментисање са халуциногеним дрогама. За дела Бајрона индикативан је један посебан тип јунака, чији се велики део карактеристика може приписати самом писцу. Проучаваоци су пронашли трагове бајроновског јунака у Џону Милтону и многим ствараоцима Романтичког покрета. То је идеализован карактер чији су атрибути таленат, страст, презир према друштву и његови институцијама, недостатак поштовања према рангу и привилегијама (иако их јунак поседује), гајење љубави коју је срушило друштвено неодобравање или смрт, побуна, прогнанство, тајна прошлост, ароганција, претерано самопоуздање или недостатак дубљег увида и на крају, самодеструктивност. Величина Бајронове поезије је у томе што је променила књижевна схватања Европе. Бајроновски јунак је пуно обрађиван, и емоционална тежина коју ствара је наравно неизмерива. Бајронов идеализам, његов «светски бол», и његова, најблиставија од свих бајронских судбина, учинили су га једном од највећих фигура романтизма. Романтизам, као реакција на страховладу разума, реда и поретка, са Бајроном је добио нови правац. Бројне борбе за независност (Француска, Грчка, Америка, Шпанија) створиле су и конкретне социјалне теме романтизма, о недопустивости бестидног богатства, о бесмислености рата и о краху тиранија. Песнички фокус је на малом јунаку, обичном човеку. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|32em}} * {{cite journal|last=Allen| first = Brooke |year=2003| title = Byron: revolutionary, libertine and friend |url=https://archive.org/details/sim_hudson-review_summer-2003_56_2/page/369| journal = [[The Hudson Review]] | volume = 56 | issue = 2 | jstor = 3853260 |ref=harv|pages=369–376}} * {{Cite book| ref=harv| last=Atwood| first = Roger |year=2006| title = Stealing History: Tomb Raiders, Smugglers, And the Looting of the Ancient World | publisher = St. Martin's Press | location = New York |isbn=978-0-312-32407-0|pages=}} * {{Cite book | ref = harv | last = Barger | first = Andrew | year = 2011 | title = BlooDeath: The Best Vampire Short Stories 1800–1849 | publisher = Bottletree Books | location = Collierville, TN | isbn = 978-1-933747-35-4 | url = http://www.bottletreebooks.com/bloodeath-the-best-vampire-stories-1800-1849.html | access-date = 08. 03. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170815191311/http://www.bottletreebooks.com/bloodeath-the-best-vampire-stories-1800-1849.html | archive-date = 15. 08. 2017 | url-status = dead }} * {{cite journal|last=Baron| first = J. H. |year=1997| title = Illnesses and creativity: Byron's appetites, James Joyce's gut, and Melba's meals and mésalliances | journal = [[British Medical Journal]] | volume = 315 | issue = 7123 | doi = 10.1136/bmj.315.7123.1697 | pmc = 2128026 | pmid = 9448545 |ref=harv|pages=1697–1703}} * {{cite journal|last=Blackstone| first = Bernard |year=1974| title = Byron and Islam: the triple Eros | journal = [[Journal of European Studies]] | volume = 4 | issue = 4 | doi = 10.1177/004724417400400401 |ref=harv|pages=325–363}} * {{Cite book| ref=harv| last=Boase| first = George Clement | last2=Courtney| first2 = William Prideaux |year=1878| title = Bibliotheca Cornubiensis: a Catalogue of the Writings of Cornishmen | volume = II | publisher = Longmans, Green, Reader and Dyer | location = London | url = https://books.google.com/books?id=sRYYAAAAMAAJ&pg=PA791#PPA792,M1 | accessdate=19. 11. 2008. }} * {{Cite book| ref=harv| last=Bone| first = Drummond | title = The Cambridge Companion to Byron |year=2004| publisher = Cambridge University Press |isbn=978-0-521-78676-8 | url = https://books.google.com/books?id=ZtSF3PrMtNoC }} * {{Cite book| ref=harv| last=Brewer| first = David |year=2011| title = The Greek War of Independence | location = London | publisher = Overlook Duckworth |isbn=9781585671724|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bullough| first = Vern L. |year=1990| title = Pedophilia: Biosocial Dimensions | editor = Jay R. Felerman | chapter = History in adult human sexual behavior with children and adolescents in Western societies | publisher = Springer-Verlag | location = New York |isbn=9781461396840 | url = https://books.google.com/books?id=nnKEBwAAQBAJ&pg=PA69&lpg=PA69 | doi = 10.1007/978-1-4613-9682-6_3 |pages=69–90}} * {{Cite book| ref=harv| last=Christensen| first = Jerome |year=1993| title = Lord Byron's Strength: Romantic Writing and Commercial Society | url=https://archive.org/details/lordbyronsstreng0000chri| location = Baltimore, MD | publisher = Johns Hopkins University Press |isbn=9780801843563|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Cochran| first = Peter |year=2011| title = Byron and Italy | publisher = Cambridge Scholars | location = Newcastle-upon-Tyne |isbn=978-1-4438-3602-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Crompton| first = Louis |year=1985| title = Byron and Greek Love: Homophobia in 19th Century England | url=https://archive.org/details/byrongreekloveho0000crom_b5x2| publisher = University of California Press |isbn=978-0-520-05172-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Dallas| first = Alexander Robert Charles |year=1824| title = Recollections of the life of Lord Byron, from the year 1808 to the end of 1814 | url = https://books.google.com/books?id=ZJYHAQAAIAAJ | publisher = Charles Knight | location = London }} * {{Cite book| ref=harv| last=Edgcumbe| first = Richard |year=1972| title = Byron: the Last Phase | publisher = Haskell House | location = New York |id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Eisler| first = Benita |year=1999| title = Byron: Child of Passion, Fool of Fame | url=https://archive.org/details/byronchildofpass00eisl| publisher = Alfred A. Knopf |isbn=978-0-679-41299-1 | location = Chapter one }} ([https://www.nytimes.com/books/first/e/eisler-byron.html online] at ''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'') * {{Cite book| ref=harv| last=Elze| first = Karl Friedrich |year=1872| title = Lord Byron, a Biography | publisher = John Murray | location = London | url = https://books.google.com/books?id=kDYBAAAAQAAJ }} * {{Cite book| ref=harv| last=Franklin| first = Caroline |year=2013| title = The Female Romantics: Nineteenth-century Women Novelists and Byronism | publisher = Routledge |isbn=978-0-415-99541-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Galt| first = John |year=1830| title = The Life of Lord Byron | url=https://archive.org/details/dli.granth.35226| publisher = Henry Colburn and Richard Bentley | location = London }} * {{Cite book| ref=harv| last=Gamba| first = Pietro |year=1975| title = A Narrative of Lord Byron's Last Journey to Greece: Extracted from the journal of Count Peter Gamba, who attended his lordship on that expedition | publisher = Folcroft Library Editions |id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Lansdown| first = Richard |year=2012| title = The Cambridge Introduction to Byron | publisher = Cambridge University Press |isbn=978-0-521-11133-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| editor-last=Lovell|editor-first=Ernest J. |year=1954| title = His Very Self and Voice, Collected Conversations of Lord Byron | location = New York | publisher = MacMillan }} * {{Cite book| ref=harv| last=MacCarthy| first = Fiona |year=2002| title = Byron: Life and Legend | publisher = John Murray |isbn=978-0-7195-5621-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marchand| first = Leslie |year=1957| title = Byron: A Life | location = | publisher = Alfred A. Knopf }} * {{Cite book| ref=harv| editor-last=Marchand|editor-first=Leslie A. |year=1982| title = Lord Byron: Selected Letters and Journals | url=https://archive.org/details/lordbyronselecte00byro| publisher = Harvard University Press | location = Cambridge, MA |isbn=9780674539150|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Mayne| first = Ethel Colburn |year=1912| title = Byron | volume = 1 | publisher = C. Scribner's sons | url = https://books.google.com/books?id=lB43AAAAIAAJ&pg=PA7 }} * {{cite ODNB|last=McGann| first = Jerome |year=2013| origyear=2004 | title = Byron, George Gordon Noel (1788–1824) |id=ISBN 4279}} * {{Cite book| ref=harv| last=Pevsner| first = N. |year=1951| title = Nottinghamshire | url=https://archive.org/details/nottinghamshire00pevsuoft| series = Pevsner Architectural Guides: Buildings of England | location = Harmondsworth | publisher = Penguin }} * {{Cite book| ref=harv| last=Plomer| first = William |year=1970| origyear=1936 | title = The Diamond of Jannina | url=https://archive.org/details/diamondofjannina00plom| publisher = Taplinger Publishing | location = New York |isbn=978-0-224-61721-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Prell| first = Donald B. |year=2009a | title = Sailing with Byron from Genoa to Cephalonia (1823) | publisher = Strand Publishing | location = Palm Springs, CA |isbn=978-0-9741975-5-5 | url = https://archive.org/details/SailimgWithByron2011Ed. }} * {{Cite book| ref=harv| last=Prell| first = Donald B. |year=2009b | title = Lord Byron: Coincidence or Destiny | publisher = Strand Publishing | location = Palm Springs, CA |isbn=978-0-9741975-6-2 | url = https://archive.org/details/LordByronsDestiny_201501 }} * {{Cite book| ref=harv| last=Russell| first = Bertrand |year=2004| origyear=1946 | title = History of Western Philosophy | publisher = Routledge | series = Routledge Classics | location = London |isbn=978-0415325059|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Stabler| first = Jane |year=1999| chapter = George Gordon, Lord Byron, ''Don Juan'' | editor-last = Wu | editor-first = Duncan | editorlink = Duncan Wu | title = A Companion to Romanticism | publisher = Blackwell |isbn=978-0-631-21877-7 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=kJCHB0tqd1kC |pages=247–257}} * {{Cite book| ref=harv| last=[[Bolesław Taborski|Taborski]]| first = Bolesław|year=1972| title = Byron and the Theatre| editor-last = Hogg | editor-first = James | publisher= [[University of Salzburg]], Institut für Englische Sprache und Literatur}} Volume 1 of Poetic drama & poetic theory in "Salzburg studies in English literature" * {{Cite book| ref=harv| last=Tuite| first = Clara |year=2015| title = Lord Byron and Scandalous Celebrity | publisher = Cambridge University Press | location = Cambridge, UK | series = Cambridge Studies in Romanticism | volume = 110 |isbn=978-1-107-08259-5|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Књижевност}} {{Други пројекти | commons = George Gordon Byron | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Џорџ Гордон Бајрон | wikinews = }} * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:laza-kostic-i-bajron Историјска библиотека: Бајрон и Лаза Костић] {{refbegin|30em}} * Accardo, Peter X. [https://web.archive.org/web/20130518132521/http://hcl.harvard.edu/libraries/houghton/exhibits/byron/introduction.cfm Let Satire Be My Song: Byron’s English Bards and Scotch Reviewers]. Web exhibit, Houghton Library, Harvard University, 2011. * Drucker, Peter. 'Byron and Ottoman love: Orientalism, Europeanization and same sex sexualities in the early nineteenth-century Levant' (Journal of European Studies vol. 42 no. 2, June 2012, 140–57). * Garrett, Martin: ''George Gordon, Lord Byron''. (British Library Writers' Lives). {{page1| location = London| publisher = British Library|year=2000|isbn=978-0-7123-4657-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Garrett| first = Martin| title = Palgrave Literary Dictionary of Byron| location = | publisher = Palgrave|year=2010|isbn=978-0-230-00897-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| author = Guiccioli, Teresa, contessa di | title = Lord Byron's Life in Italy| location = | publisher = transl. Michael Rees, ed. Peter Cochran|year=2005|isbn=978-0-87413-716-3|pages=}} * Grosskurth, Phyllis: ''Byron: The Flawed Angel''. Hodder. {{page|year=1997|isbn=978-0-340-60753-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=McGann|first=Jerome|title=Byron and Romanticism| url=https://archive.org/details/byronromanticism0000mcga| location = Cambridge| publisher = Cambridge University Press|year=2002|isbn=978-0-521-00722-1|pages=}} * Oueijan, Naji B. ''A Compendium of Eastern Elements in Byron's Oriental Tales''. New York: Peter Lang Publishing, 1999. * Patanè, Vincenzo: ''L'estate di un ghiro. Il mito di Lord Byron attraverso la vita, i viaggi, gli amori e le opere''. Venezia, Cicero. {{page|year=2013|isbn=978-88-89632-39-0|pages=}} * Patanè, Vincenzo: ''I frutti acerbi. Lord Byron, gli amori & il sesso''. Venezia, Cicero. {{page|year=2016|isbn=978-88-89632-42-0|pages=}} * Rosen, Fred: ''Bentham, Byron and Greece''. {{page1|publisher=Clarendon Press|location=Oxford|year=1992|isbn=978-0-19-820078-9|pages=}} * Thiollet, Jean-Pierre: ''Carré d'Art: Barbey d'Aurevilly, lord Byron, Salvador Dalí, Jean-Edern Hallier'', with texts by Anne-Élisabeth Blateau and {{ill|François Roboth|fr|François Roboth|vertical-align=sup}}, Anagramme éditions. {{page|year=2008|isbn=978-2-35035-189-6|pages=}} {{refend}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Бајрон, Џорџ Гордон}} [[Категорија:Рођени 1788.]] [[Категорија:Умрли 1824.]] [[Категорија:Енглески књижевници]] [[Категорија:Чланови Краљевског друштва]] 3qzln5cnhqajznpaheqjfbshjnlqx80 0 62597 25114753 24208643 2022-07-19T20:15:05Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Chitin.svg|мини|десно|250px|Структура хитин молекула. Приказана су два [[N-Acetilglukozamin|-{N}--ацетилглукосамин]] јединице које се понављају да формирају дугачке ланце са &beta;-1,4 везивањем.]] [[Датотека:Haworth projection of chitin.svg|thumb|250px|right|[[Хавортова пројекција]] молекула хитина.]] [[Датотека:Glanzkaefer.jpg|thumb|250px|Поглед изблиза на крило [[leafhopper|листореза]]; крило се састоји од хитина.]] '''Хитин''' (-{[[carbon|C]]₈[[hydrogen|H]]₁₃[[oxygen|O]]₅[[nitrogen|N]])_n}-) је комплексни [[полисахарид]] изграђен од [[аминошећер]]а [[N-Acetylglucosamine|-{''N''}--ацетилглукозамин]], деривата [[glucose|глукозе]].<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref> Гради омотач [[зглавкари|зглавкара]], [[гљиве]], [[лишај]]еви и [[бактерија]].<ref name="MandelInfectiousDiseases">{{Mandell_InfectiousDiseases5th}}</ref> Овај [[полисахарид]] је примарна компонента [[cell wall|ћелијских зидова]] [[fungi|гљивица]], [[егзоскелет]]а [[Зглавкари|зглавкара]], као што су [[ракови]] и [[инсект]]и, [[Радула|радуле]] [[Мекушци|мекушаца]], [[Cephalopod beak|кљунова главоножаца]] и крљушти [[рибе|рибе]] и коже [[lissamphibia|лизамфибија]].<ref>{{cite journal | pmid = 25772447 | doi=10.1016/j.cub.2015.01.058 | volume=25 | issue=7 | title=Chitin is endogenously produced in vertebrates | pmc=4382437 | journal=Curr Biol | pages=897–900 | last1 = Tang | first1 = WJ | last2 = Fernandez | first2 = JG | last3 = Sohn | first3 = JJ | last4 = Amemiya | first4 = CT | year=2015}}</ref> Структура хитина је упоредива са једним другим полисахаридом, [[cellulose|целулозом]], који формира кристалне нанофибриле или бркове. Он је функционално упоредив са протеином [[кератин]]ом. Хитин се показао корисним у неколико медицинских, индустријских и биотехнолошких видова примене. Хитин има заштитну улогу јер је веома отпоран према многим [[растварач]]има.<ref name="Voet">{{VoetBiochemistry3rd |pages=366}}</ref><ref name="Pillaia">{{cite journal|author=C.K.S. Pillaia, Willi Paula and Chandra P. Sharma |title=Chitin and chitosan polymers: Chemistry, solubility and fiber formation |journal=Progress in Polymer Science |volume=34 |issue=7 |year=2009 |pmid= |doi=10.1016/j.progpolymsci.2009.04.001 |url= |pages=641-678}}</ref> Хитин се разлаже: у смеши [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]] и неких [[База (хемија)|база]], и у [[Ћелија (биологија)|ћелија]]ма под дејством [[хитиназа|хитиназе]]; хитиназа је [[ензим]] који се налази и у [[Crevo (zoologija)|цреву]] [[пужеви|пужева]] који се хране ситним зглавкарима. == Етимологија == Енглеска реч „-{''chitin''}-“ потиче од [[French language|француске]] речи -{''chitine''}-, која је изведена 1821. године од [[Greek language|грчке]] речи χιτων (-{''khitōn''}-) са значењем покривач.<ref>{{cite journal| first= Auguste |last= Odier |publisher= presented: 1821| year= 1823| title= Mémoire sur la composition chimique des parties cornées des insectes| trans-title= Memoir on the chemical composition of the horny parts of insects| journal= Mémoires de la Société d'Histoire Naturelle de Paris| volume= 1| language= fr| page= 29–42| url= https://books.google.com/books?id=JhhLAAAAYAAJ&pg=PA35 |quote= la Chitine (c'est ainsi que je nomme cette substance de chiton, χιτον, enveloppe… [chitine (it is thus that I name this substance from chiton, χιτον, covering)]"}}</ref> == Хемија, физичка својства и биолошка функција == [[File:Chitin glucose and cellulose.svg|250px|thumb|right|Хемијске конфигурације различитих моносахарида (глукоза и N-ацетилглукозамин) и полисахарида (хитин и целулоза) представљене у [[Хавортова пројекција|Хавортовој пројекцији]] ]] Структуру хитина утврдио је [[Алберт Хофман]] 1929. године. Хофман је хидролизовао хитин користећи сирови препарат ензима хитиназе, који је добио од пужа -{''Helix pomatia''}-.<ref>{{cite thesis| first= A. |last= Hofmann | year=1929| title= Über den enzymatischen Abbau des Chitins und Chitosans| trans-title= On the enzymatic degradation of chitin and chitosan| publisher= University of Zurich |place= Zurich, Switzerland}}</ref><ref>{{cite journal| first1= P.| last1= Karrer |first2= A. |last2= Hofmann | year= 1929| title= Polysaccharide XXXIX. Über den enzymatischen Abbau von Chitin and Chitosan I| journal= Helvetica Chimica Acta| language= de| volume= 12| number= 1| pages= 616–637 | doi= 10.1002/hlca.19290120167}}</ref><ref>{{cite journal| first1= Nathaniel S.| last1= Finney| first2= Jay S.| last2= Siegel| year= 2008| title= In Memoriam: Albert Hofmann (1906-2008)| journal= Chimia| volume= 62| number= 5| pages= 444–447| url= http://www.zora.uzh.ch/9154/2/Siege_Finney_Hoffmann_2008V.pdf| publisher= University of Zurich| doi= 10.2533/chimia.2008.444| access-date= 01. 01. 2021| archive-date= 16. 06. 2013| archive-url= https://web.archive.org/web/20130616034406/http://www.zora.uzh.ch/9154/2/Siege_Finney_Hoffmann_2008V.pdf| url-status= dead}}</ref> Хитин је модификовани [[полисахарид]] који садржи азот; он се [[biosynthesis|синтетише]] из јединица [[N-Acetilglukozamin|-{''N''}--ацетил-<small>-{D}-</small>-глукозамина]] (тачније, 2-(ацетиламино)-2-дезокси-<small>-{D}-</small>-глукоза). Ове јединице формирају ковалентне β-(1→4)-везе (попут веза између [[glucose|глукозних]] јединица које формирају [[cellulose|целулозу]]). Према томе, хитин се може описати као целулоза са по једном [[хидроксил]]ном групом на сваком [[мономер]]у замењеном [[ацетил]] [[Amin (hemija)|аминском]] групом. То омогућава појачано [[hydrogen bonding|водонично везивање]] између суседних [[полимер]]а, што даје хитин-полимерској матрици већу чврстоћу. [[Image:Lyristes plebejus.jpg|thumb|right|250px|[[Cicada|Цикада]] се помаља из свог хитинозног егзоскелета ларве.]] У свом чистом, неизмењеном облику, хитин је прозиран, савитљив, еластичан и прилично жилав. У већини [[Зглавкари|артропода]], међутим, он је често модификован, јављајући се углавном као компонента [[composite material|композитних материјала]], као што је [[sclerotin|склеротин]], затемњена [[протеин]]скa матриca, којa чини већи део [[егзоскелет]]а [[insect|инсеката]]. У комбинацији са [[калцијум карбонат]]ом, као у љускама [[ракови|ракова]] и [[мекушци|мекушаца]], хитин даје много јачи композит. Овај композитни материјал је много тврђи и тврђи од чистог хитина, чвршћи је и мање ломљив од чистог калцијум-карбоната.<ref name="Campbell">Campbell, N. A. (1996) ''Biology'' (4th edition) Benjamin Cummings, New Work. p.69 {{ISBN|0-8053-1957-3}}</ref> Још једна разлика између чистих и композитних облика може се видети поређењем флексибилног телесног зида [[caterpillar|гусенице]] (углавном хитина) са укоченим, лаганим [[Покрилце|елитроном]] [[Тврдокрилци|буба]] (који садржи велики удео склеротина).<ref>{{cite book | author = Gilbert, Lawrence I. | title = Insect development : morphogenesis, molting and metamorphosis | publisher = Elsevier/Academic Press | location = Amsterdam Boston | year = 2009 | isbn = 978-0-12-375136-2 }}</ref> У крилима лептира, хитин је организован у наслаге [[gyroid|жироида]] изграђених од хитинских [[photonic crystal|фотонских кристала]] који производе разне [[iridescent|иридесцентне]] боје које служе [[Фенотип|фенотипској]] сигнализацији и комуникацији при парењу и потрази за храном.<ref name="wings">{{cite journal|journal=Proc Natl Acad Sci U S A|year=2010|volume=107|issue=26|pages=11676–81|doi=10.1073/pnas.0909616107|title=Structure, function, and self-assembly of single network gyroid (I4132) photonic crystals in butterfly wing scales|vauthors=Saranathan V, Osuji CO, Mochrie SG, Noh H, Narayanan S, Sandy A, Dufresne ER, Prum RO|pmid=20547870|pmc=2900708|bibcode=2010PNAS..10711676S}}</ref> Сложена хитинска жироидна конструкција у лептировим крилима ствара модел оптичких уређаја који имају потенцијал за иновације у [[Биомиметика|биомиметици]].<ref name="wings" /> Скарабске бубе из рода -{[[Cyphochilus (beetle)|Cyphochilus]]}- такође користе хитин да би створиле изузетно танке [[Lustra|лустре]] (дебеле пет до петнаест [[Микрометар|микрометара]]) које дифузно одбијају белу светлост. Те лустре формирају мреже насумично поређаних нити хитина пречника на скали од стотина [[Нанометар|нанометара]], које служе за расејање светлости. Сматра се да [[Расејање|вишеструко расипање]] светлости игра улогу у необичној белини крљушти.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/science-environment-28811232|date=16 August 2014|title=Beetles' whiteness understood|author=Dasi Espuig M|publisher=BBC News: Science and Environment|access-date=15 November 2014}}</ref><ref name="Burresi">{{cite journal |first1 = Matteo |last1 = Burresi |first2 = Lorenzo |last2 = Cortese| first3 = Lorenzo |last3 = Pattelli | first4 = Mathias | last4 = Kolle | first5 = Peter | last5 = Vukusic | first6 = Diederik S. | last6 = Wiersma | first7 = Ullrich | last7 = Steiner |first8 = Silvia | last8 = Vignolini |title=Bright-white beetle scales optimise multiple scattering of light |journal=Scientific Reports |volume = 4 |pages = 6075 |year = 2014 |doi = 10.1038/srep06075 | pmid=25123449 | pmc=4133710|bibcode = 2014NatSR...4E6075B }}</ref> Поред тога, неке социјалне осе, попут -{''[[Protopolybia chartergoides]]''}-, орално излучују материјал који садржи претежно хитин за ојачавање спољних омотача гнезда, састављених од папира.<ref>Kudô, K. Nest materials and some chemical characteristics of nests of a New World swarm-founding polistine wasp, (Hymenoptera Vespidae). Ethology, ecology & evolution 13.4 Oct 2001: 351-360. Dipartimento di biologia animale e genetica, Università di Firenze. 16 Oct 2014.</ref> [[Хитозан]] се комерцијално производи [[Acetilacija|деацетилисањем]] хитина; хитозан је растворљив у води, док хитин није.<ref name="Bedian2017rev">{{cite journal|last1=Bedian|first1=L|last2=Villalba-Rodríguez|first2=AM|last3=Hernández-Vargas|first3=G|last4=Parra-Saldivar|first4=R|last5=Iqbal|first5=HM|title=Bio-based materials with novel characteristics for tissue engineering applications - A review.|journal=International Journal of Biological Macromolecules|date=May 2017|volume=98|pages=837–846|doi=10.1016/j.ijbiomac.2017.02.048|pmid=28223133}}</ref> Нановлакна су направљена од хитина и хитозана.<ref>{{cite journal|last1=Jeffryes|first1=C|last2=Agathos|first2=SN|last3=Rorrer|first3=G|title=Biogenic nanomaterials from photosynthetic microorganisms.|journal=Current Opinion in Biotechnology|date=June 2015|volume=33|pages=23–31|doi=10.1016/j.copbio.2014.10.005|pmid=25445544}}</ref> == Утицаји на здравље == Организми који производе хитин попут [[протозоа]], [[fungi|гљивица]], [[Зглавкари|зглавкара]] и [[нематода]] често су [[патоген]]и других врста.<ref name="Komi2017rev"/> === Људи и други сисари === Људи и други сисари имају [[chitinase|хитиназу]] и [[CHI3L1|протеине налик хитинази]] који могу разградити хитин; они такође поседују неколико [[Imunski receptor|имунских рецептора]] који могу препознати хитин и његове производе разградње у [[pathogen-associated molecular pattern|молекуларном обрасцу повезаном са патогенима]], покрећући [[immune response|имунски одговор]].<ref name="Komi2017rev">{{cite journal|last1=Elieh Ali Komi|first1=D|last2=Sharma|first2=L|last3=Dela Cruz|first3=CS|title=Chitin and Its Effects on Inflammatory and Immune Responses.|journal=Clinical Reviews in Allergy & Immunology|volume=54|issue=2|pages=213–223|date=1 March 2017|doi=10.1007/s12016-017-8600-0|pmid=28251581|pmc=5680136}}</ref> Хитин се углавном детектује у плућима или [[gastrointestinal tract|гастроинтестиналном тракту]] где може да активира [[innate immune system|урођени имунски систем]] преко [[еозинофил]]а или [[макрофаг]]а, као и [[Adaptivni imunski sistem|адаптивни имунски одговор]] кроз [[T pomoćne ćelije|Т помоћне]] ћелије.<ref name="Komi2017rev"/> [[Keratinocyte|Кератиноцити]] у кожи такође могу реаговати на хитин или фрагменте хитина.<ref name="Komi2017rev"/> Према ин витро студијама, хитин детектују рецептори, као што су [[Fibrinogen c domain containing 1|-{FIBCD1}-]], -{[[KLRB1]]}-, -{[[REG3G]]}-, [[TLR2|Тол-сличан рецептор 2]], -{[[CLEC7A]]}- и [[mannose receptor|манозни рецептори]].<ref name="Komi2017rev"/><ref name="Gour2016rev"/> Имунски одговор понекад може очистити хитин и с њим повезан организам, али понекад је имунски одговор патолошки и постаје [[алергија]];<ref name="Gomez-Casado2016rev"/> сматра се да алергија на [[House dust mite|гриње у кућној прашини]] бива покренута реакцијом на хитин.<ref name="Gour2016rev">{{cite journal|last1=Gour|first1=N|last2=Lajoie|first2=S|title=Epithelial Cell Regulation of Allergic Diseases.|journal=[[Current Allergy and Asthma Reports]]|date=September 2016|volume=16|issue=9|pages=65|doi=10.1007/s11882-016-0640-7|pmid=27534656|pmc=5956912}}</ref> === Биљке === Биљке такође имају рецепторе који могу да изазову респонс на хитин, наиме хитином побуђену рецепторску киназу 1 и хитином побуђени везујући протеин.<ref name="Komi2017rev"/> Први хитински рецептор клониран је 2006.<ref name="Sanchez2015rev">{{cite journal|last1=Sánchez-Vallet|first1=A|last2=Mesters|first2=JR|last3=Thomma|first3=BP|title=The battle for chitin recognition in plant-microbe interactions.|journal=FEMS Microbiology Reviews|date=March 2015|volume=39|issue=2|pages=171–83|doi=10.1093/femsre/fuu003|pmid=25725011|issn=0168-6445|doi-access=free}}</ref> Када се рецептори активирају хитином, долази до изражавања гена повезаних са одбраном биљака, и активирају се [[Јасмонати|јасмонатни]] хормони, који заузврат активирају систематску одбрану.<ref name="Sharp2013rev"/> [[Коменсализам|Коменсалне]] гљиве имају начине интеракције са имунским одговором домаћина, који према подацима из 2016. нису били довољно изучени.<ref name="Sanchez2015rev"/> Неки патогени производе протеине који се везују за хитин чиме маскирају свој хитин од ових рецептора.<ref name="Sharp2013rev">{{cite journal|last1=Sharp|first1=Russell G.|title=A Review of the Applications of Chitin and Its Derivatives in Agriculture to Modify Plant-Microbial Interactions and Improve Crop Yields|journal=Agronomy|date=21 November 2013|volume=3|issue=4|pages=757–793|doi=10.3390/agronomy3040757|language=en|doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Rovenich|first1=H|last2=Zuccaro|first2=A|last3=Thomma|first3=BP|title=Convergent evolution of filamentous microbes towards evasion of glycan-triggered immunity.|journal=The New Phytologist|date=December 2016|volume=212|issue=4|pages=896–901|doi=10.1111/nph.14064|pmid=27329426|doi-access=free}}</ref> -{''[[Zymoseptoria tritici]]''}- је пример гљивичног патогена који има такве блокирајуће протеине; то је једна од главних штеточина у усевима [[wheat|пшенице]].<ref name="Kettles2016rev"/> == Фосилни запис == {{for|више о презервационом потенцијалу хитина и других биополимера|тафономија}} Хитин је вероватно био присутан у егзоскелетима [[Cambrian|камбријских]] артропода попут [[trilobite|трилобита]]. Најстарији сачувани хитин датира из [[Oligocene|олигоцена]], од пре око 25 милиона година, и састоји се од шкорпиона обавијеног [[Ћилибар|јантаром]].<ref name="Briggs1999">{{Cite journal | last = Briggs | first = DEG | date = 29 January 1999 | title = Molecular taphonomy of animal and plant cuticles: selective preservation and diagenesis | journal = Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences | volume = 354 | issue = 1379 | pages = 7–17 | pmc = 1692454 | doi = 10.1098/rstb.1999.0356 }}</ref> == Употребе == === Пољопривреда === Хитин је добар индуктор биљних [[plant defense against herbivory|одбрамбених механизама]] за контролу [[plant disease|болести]].<ref>{{cite journal|pmc=2866471|year=2010|last1=El Hadrami|first1=A|title=Chitosan in plant protection|journal=Marine Drugs|volume=8|issue=4|pages=968–987|last2=Adam|first2=L. R.|last3=El Hadrami|first3=I |last4=Daayf|first4=F |doi=10.3390/md8040968|pmid=20479963}}</ref> Он има потенцијал за употребу као [[ђубриво]] или [[Soil conditioner|средство]] за побољшање плодности тла и отпорности биљака, што може довести до увећања приноса усева.<ref>{{Cite journal|last1=Debode|first1=Jane|last2=De Tender|first2=Caroline|last3=Soltaninejad|first3=Saman|last4=Van Malderghem|first4=Cinzia|last5=Haegeman|first5=Annelies|last6=Van der Linden|first6=Inge|last7=Cottyn|first7=Bart|last8=Heyndrickx|first8=Marc|last9=Maes|first9=Martine|date=2016-04-21|title=Chitin mixed in potting soil alters lettuce growth, the survival of zoonotic bacteria on the leaves and associated rhizosphere microbiology|journal=Frontiers in Microbiology|volume=7|page=565|doi=10.3389/fmicb.2016.00565|issn=1664-302X|pmc=4838818|pmid=27148242}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Sarathchandra|first1=S. U.|last2=Watson|first2=R. N.|last3=Cox|first3=N. R.|last4=di Menna|first4=M. E.|last5=Brown|first5=J. A.|last6=Burch|first6=G.|last7=Neville|first7=F. J.|date=1996-05-01|title=Effects of chitin amendment of soil on microorganisms, nematodes, and growth of white clover (''Trifolium repens'' L.) and perennial ryegrass (''Lolium perenne ''L.)|journal=Biology and Fertility of Soils|language=en|volume=22|issue=3|pages=221–226|doi=10.1007/BF00382516|s2cid=32594901|issn=1432-0789}}</ref> === Индустрија === Хитин се користи у индустрији у многим процесима. Примери потенцијалне употребе хемијски модификованог хитина у [[food processing|преради хране]] укључују стварање јестивих филмова и као додатак за згушњавање и стабилизацију хране и прехрамбених емулзија.<ref>{{Cite journal|last1=Tzoumaki|first1=Maria V.|last2=Moschakis|first2=Thomas|last3=Kiosseoglou|first3=Vassilios|last4=Biliaderis|first4=Costas G.|date=August 2011|title=Oil-in-water emulsions stabilized by chitin nanocrystal particles|journal=Food Hydrocolloids|volume=25|issue=6|pages=1521–1529|doi=10.1016/j.foodhyd.2011.02.008|issn=0268-005X}}</ref><ref name="Shahidi">{{cite journal | last1 = Shahidi | first1 = F. | last2 = Arachchi | first2 = J.K.V. | last3 = Jeon | first3 = Y.-J. | year = 1999 | title = Food applications of chitin and chitosans | journal = Trends in Food Science & Technology | volume = 10 | issue = 2| pages = 37–51 | doi=10.1016/s0924-2244(99)00017-5}}</ref> У процесима за [[Sizing|заштиту]] и ојачавање [[папир]]а користи се хитин и хитозан.<ref>{{cite journal |vauthors=Hosokawa J, Nishiyama M, Yoshihara K, Kubo T | year = 1990 | title = Biodegradable film derived from chitosan & homogenized cellulose | journal = Ind. Eng. Chem. Res.| volume = 44 | pages = 646–650}}</ref><ref>{{cite journal |vauthors=Gaellstedt M, Brottman A, Hedenqvist MS | year = 2005 | title = Packaging related properties of protein and chitosan coated paper | journal = Packaging Technology and Science | volume = 18 | pages = 160–170}}</ref> == Истраживања == Начин на који хитин комуницира са [[immune system|имунским системом]] биљака и животиња био је активно подручје истраживања, укључујући идентитет кључних [[Receptor (biochemistry)|рецептора]] са којима хитин реагује, да ли је величина хитинских честица релевантна за врсту имунског одговора који се покреће, и механизми помоћу којих имуни систем реагује.<ref name="Gomez-Casado2016rev">{{cite journal|last1=Gómez-Casado|first1=C|last2=Díaz-Perales|first2=A|title=Allergen-Associated Immunomodulators: Modifying Allergy Outcome.|journal=Archivum Immunologiae et Therapiae Experimentalis|date=October 2016|volume=64|issue=5|pages=339–47|doi=10.1007/s00005-016-0401-2|pmid=27178664|s2cid=15221318}}</ref><ref name="Kettles2016rev">{{cite journal|last1=Kettles|first1=GJ|last2=Kanyuka|first2=K|title=Dissecting the Molecular Interactions between Wheat and the Fungal Pathogen Zymoseptoria tritici|journal=Frontiers in Plant Science|date=15 April 2016|volume=7|pages=508 |pmid=27148331|pmc=4832604 |doi=10.3389/fpls.2016.00508}}</ref> Хитин и хитозан су истражени као [[vaccine adjuvant|вакцински адјуванти]] због своје способности да стимулишу имуни одговор.<ref name="Komi2017rev"/> Хитин и хитозан су у развоју као [[Tissue engineering#Scaffolds|основа]] у студијама раста ткива и [[Wound healing|зарастања ран]], као и у напорима да се изуму бољи [[Завој|завоји]], [[surgical suture|хируршки конци]] и материјали за [[allotransplantation|алотрансплантацију]].<ref name="Bedian2017rev"/><ref>{{cite journal|pmc=4557018|year=2015|last1=Cheung|first1=R. C.|title=Chitosan: An Update on Potential Biomedical and Pharmaceutical Applications|journal=Marine Drugs|volume=13|issue=8|pages=5156–5186|last2=Ng|first2=T. B.|last3=Wong|first3=J. H.|last4=Chan|first4=W. Y.|doi=10.3390/md13085156|pmid=26287217}}</ref> Хируршки конци од хитина су истраживани већ дуги низ година, али према подацима из 2015. није доспели на тржиште; њихов недостатак еластичности и проблеми израде су спречили комерцијални развој.<ref>{{cite book|editor1-last=Ducheyne|editor1-first=Paul|editor2-last=Healy|editor2-first=Kevin|editor3-last=Hutmacher|editor3-first=Dietmar E.|editor4-last=Grainger|editor4-first=David W.|editor5-last=Kirkpatrick|editor5-first=C. James|title=Comprehensive biomaterials|date=2011|publisher=Elsevier|location=Amsterdam|isbn=9780080552941|page=230|url=https://books.google.com/books?id=oa8YpRsD1kkC&pg=RA1-PA230}}</ref> Године 2014, уведен је метод за употребу [[chitosan|хитозана]] као репродуктивног облика [[biodegradable|биоразградиве]] пластике.<ref>{{cite web | title =Harvard researchers develop bioplastic made from shrimp shells|url=http://www.foxnews.com/science/2014/05/16/harvard-researchers-develop-bioplastic-made-from-shrimp-shells/|publisher=Fox News|date=16 May 2014|access-date=24 May 2014}}</ref> Хитнаска [[nanofiber|нановлакна]] се екстрахују из отпадака ракова и гљива ради могућег развоја производа у [[tissue engineering|ткивном инжењерству]], медицини и индустрији.<ref>{{cite journal|doi=10.3390/molecules191118367|pmid=25393598|pmc=6271128|title=Chitin and Chitosan Nanofibers: Preparation and Chemical Modifications|journal=Molecules|volume=19|issue=11|pages=18367–80|year=2014|last1=Ifuku|first1=Shinsuke}}</ref> Године 2020, хитин је предложен за употребу у грађевинским конструкцијама, алатима и другим чврстим предметима од [[composite material|композитног материјала]] хитина у комбинацији са [[Martian soil|марсовским реголитом]].<ref>{{Cite journal|last1=Shiwei|first1=Ng|last2=Dritsas|first2=Stylianos|last3=Fernandez|first3=Javier G.|date=September 16, 2020|title=Martian biolith: A bioinspired regolith composite for closed-loop extraterrestrial manufacturing|journal=PLOS One|volume=15|issue=9|doi=10.1371/journal.pone.0238606}}</ref> У овом сценарију, [[биополимер]]и у хитину делују као [[Везивна средства|везиво]] за реголитни [[Aggregate (composite)|агрегат]] да би створили [[composite material|композитни]] материјал сличан [[бетон]]у. Аутори верују да би отпадни материјали из производње хране (нпр. крљушти од рибе, егзоскелети од ракова и инсеката итд) могли да се користе као сировина за производне процесе. == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Chitin}} * -{[https://biologydictionary.net/chitin/ Chitin]}- {{Угљени хидрати}} {{Authority control}} [[Категорија:Полисахариди]] hx23jpcypjnyza0j0pdk3r6qo4v8z95 0 77060 25114080 24554319 2022-07-19T13:53:16Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музичар | име = Ана Николић | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | друга_имена = | надимци = | боја_позадине = соло | датум_рођења = {{датум рођења|1978|9|27|год=да}} | место_рођења = [[Јагодина]] | држава_рођења = {{застава|СР Србија}}, {{застава|СФР Југославија}} | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = | супружници = {{marriage|[[Раста (музичар)|Раста]]|2016|2019|reason=div}} | партнери = | деца = 1 | родитељи = | породица = | активни_период = 2003—данас | образовање = | занимање = певачица | богатство = | жанр = [[Поп музика|поп]] | инструменти = [[Певач|вокали]] | издавачке_куће = {{hlist|-{[[City Records]]}-|Балкатон|-{Two Louder}-}} | везани_чланци = | веб-сајт = <!-- {{official URL|адреса веб-сајта}} --> | потпис = }} '''Ана Николић''' ([[Јагодина]], [[27. септембар]] [[1978]]) је [[Србија|српска]] певачица. Каријеру је започела 2003. године са албумом [[Јануар (албум)|Јануар]], препозната је као једна од најеминентнијих поп певачица у Србији. Николићева је успешно издала укупно шест студијских албума. == Ранији живот == Ана је рођена [[27. септембар|27. септембра]] [[1978]]. у [[Јагодина|Јагодини]], али је детињство провела у [[Параћин]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.ananikolic.eu/sr/#index |title=Ана Николић - биографија |publisher=ananikolic.eu |date=|accessdate=6. 6. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130511070343/http://www.ananikolic.eu/sr/#index |archive-date=11. 5. 2013 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm2473494/bio |title=Ana Nikolic - Mini Biography |publisher=imdb.com |date=|accessdate=6. 6. 2013.}}</ref> Завршила је језичку гимназију у [[Параћин]]у, а затим је уписала вишу политехничку школу у [[Београд]]у, одсек за дизајн. Своју каријеру је започела са 22 године певајући по београдским сплавовима. == Каријера == === 2003—2004: ''Јануар'' === Са песмом „Јануар“ на [[Беовизија 2003.|Беовизији 2003.]] освојила је награду за најбољи дебитантски наступ, а песма је постала велики хит. Ана је током лета исте године издала свој први студијски албум ''[[Јануар (албум)|Јануар]]'' на коме је најдоминантнији ауторски рад композитора [[Александар Милић Мили|Александра Милића Милија]] и текстописца [[Марина Туцаковић|Марине Туцаковић]]. Објавила га је у издању [[Сити рекордс]]а. Албум првенац са неколико хитова као што су: „Хоћу да те гледам“, „Птица скитница“, „Ватра“, „Атина“, „Мој клуб“ и са два високобуџетна спота за песме: „Ватра“ и „Хоћу да те гледам“. Ана је 2003. године добила и оскар за поп певачицу, за хит године и албум године. На [[Беовизија 2004.|Беовизији 2004]]. добила је награду за откриће године. === 2005—2008: ''Ромале Ромали'' и ''Девојка од чоколаде'' === После албума ''Јануар'' уследила је подужа пауза од три године. На музичку сцену се вратила на [[Беовизија 2006.|Беовизији 2006]]. са песмом „Ромале Ромали“ заузевши тако друго место, односно четврто место у финалном избору. Песма је постала велики хит. Годину дана после, тачније 2007, Ана издаје свој други [[албум]] под називом ''[[Девојка од чоколаде]]'' који су потписале две издавачке куће, [[Сити рекордс]] и [[Александар Милић Мили#Miligram Music|Miligram Music]]. Албум који је надмашио претходни са убедљивом продајом носи хитове попут: „Девојка од чоколаде“, „Дум један коњак“, „Плакаћете за мном обоје“, „Кловн“ и за многе најлепша Анина балада „Ипак се окреће“. Ана је 2007. по први пут одржала велику [[турнеја (филм)|турнеју]] под називом „Чоколада“. У децембру 2008. излази CD ''[[Platinum collection]]'' са највећим Аниним хитовима и две нове нумере „Екстаза“ и „Шизофренија“. Почиње и сарадња певачице и два млада аутора [[Милошем Рогановићем]] и [[Филипом Милетићем]]. === 2009—2010: Скандал на Беовизији и ''-{Mafia caffé}-'' === На [[Беовизија 2009.|Беовизији 2009]]. Ана Николић је отпевала песму „Били смо најлепши”, где у полуфиналној вечери није прошла даље, затим је накнадним пребројавањем гласова установљено да је прошла у финале, као и њена колегиница [[Ивана Селаков]]. Ипак, Ана је одбила да се такмичи у финалу.<ref>[http://www.svet.rs/najnovije-vesti/ana-nikolic-najveci-gubitnik-beovizije Ana Nikolić: Najveći gubitnik Beovizije!]</ref> Следећи албум Ане Николић изашао је у [[јул]]у [[2010]]. под називом ''[[Mafia caffé]]'' где су се издвојиле многе песме као што су: „Џукело“, „Мишо мој“, „Мафија кафе“ (дует са [[Огњен Амиџић|Огњеном Амиџићем]]), „Зла барбика“, „Баш вала, баш“, „Нисам за трипут“.<ref>{{Cite web|url=http://www.opera-17.com/pop/2010/07/25/ana-nikolic-u-hali-galiju-stigla-u-mafia-caffe-video/ |title=Novi album Ane Nikolic ”Mafia caffe” |accessdate=25. 3. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100728094558/http://www.opera-17.com/pop/2010/07/25/ana-nikolic-u-hali-galiju-stigla-u-mafia-caffe-video/ |archive-date=28. 7. 2010 |url-status=dead }}</ref> Албум је постигао велики успех. === 2011—2015: ''Баксузе'' и ''Милион долара'' === Први сингл Ане Николић после албума ''[[Mafia caffé|Mafia caffe]]'' јесте била песма „Баксузе“. Песма је постала хит, а за песму је и снимљен видео-спот са многим играчким тачкама.<ref>[http://www.nadlanu.com/pocetna/zabava/celebrity/Ana-Nikolic-quotmesaquot-ko-Bijonse.a-142926.305.html Ана Николић к'о Бијонсе]</ref> Ана је после песме најавила нови албум. Дугоочекивани албум ''[[Милион долара]]'' биће објављен [[19. јул]]а [[2013]]. године уз магазин „Стори“. Прву нову песму с албума Ана је премијерно извела у финалу четврте сезоне [[Фарма (ријалити-шоу)|Фарме]] [[7. јул]]а.<ref>{{cite web|url=http://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/25117/sexy-look-premijera-ane-nikolic-u-finalu-farme-foto|title=Premijera Ane Nikolić u finalu Farme!|publisher=pulsonline.rs|date=|accessdate=6. 7. 2013.}}</ref> Назив песме јесте „Милион долара“ исти као и назив самог албума. Песма је заправо дует Ане Николић и [[Nikolija Jovanović|Николије Јовановић]], ћерке славне певачице [[Весна Змијанац|Весне Змијанац]]. Ана је са [[Nikolija Jovanović|Николијом Јовановић]] снимила спот за исту песму, који је на ''[[Јутјуб]]у'' за један дан имао 85.000 прегледа, после чега је био забрањен за малолетне кориснике јер је оцењен као провокативан.<ref>{{cite web|url=http://www.opera-17.com/music/pop-music/zabrana-preterale-su-nisu-dostupne-za-mladje-od-18-godina|title=Preterale su: Nisu dostupne za mlađe od 18 godina!|publisher=opera-17.com|date=|accessdate=12. 7. 2013.|archive-url=https://web.archive.org/web/20130712010828/http://www.opera-17.com/music/pop-music/zabrana-preterale-su-nisu-dostupne-za-mladje-od-18-godina|archive-date=12. 7. 2013|url-status=dead}}</ref> Остале песме са албума премијерно је отпевала [[9. јул]]а [[2013]]. године у емисији [[Амиџи шоу]]. === 2016—2019: ''Лабилна'' и пауза === После две године музичке паузе, колико је прошло од издавања њеног албума „Милион долара“, Ана 2015. најављује нови албум и избацује песму ''Воли ме, воли ме''. Песму су написали [[Марина Туцаковић]] и [[Дамир Хандановић]], са којима је радила и на поменутом албуму, док је за екранизацију нумере која је остварила велики успех био задужен Дејан Милићевић. Међутим, Ана у последњем тренутку одустаје од већ спремног албума и отпочиње сарадњу са српским репером, текстописцем и композитором Растом на новом албуму. Крајем априла 2016., објављује нови студијски албум по називом ''[[Лабилна]]'' [[12. мај]]а [[2016]]. На албуму се налази осам песама које су аутобиографске. Песму ''Да те вратим'' је посветила свом оцу Душану (8. јун 1955 — 11. мај 1998) који је преминуо, док је песма ''Лабилна'' намењена како за геј тако и за стрејт публику.<ref>[http://www.svet.rs/nas-svet/estrada/stize-novi-album-ana-nikolic-posvetila-pesmu-pokojnom-ocu Stiže novi album: Ana Nikolić posvetila pesmu pokojnom ocu!], Приступљено 29. 4. 2016.</ref><ref>[http://tracara.com/nova-pesma-ane-nikolic-labilna-posvecena-gej-i-strejt-populaciji Nova pesma Ane Nikolić, Labilna, posvećena gej i strejt populaciji!], Приступљено 29. 4. 2016.</ref> === 2020—данас: ''Клиника'' === Почетком [[2020]]. године, Ана је објавила име албума, ''Клиника''. Први сингл са албума „''Било је лепо''” доживела је велики успех у српској дијаспори. == Приватни живот == Ана Николић се тајно удала [[28. јул]]а [[2016]]. за [[Раста (музичар)|Стефана Ђурића Расту]], којег је упознала у току рада на њеном албуму ''Лабилна''.<ref>[http://www.blic.rs/zabava/vesti/neverovatno-ana-nikolic-se-udala-za-11-godina-mladeg-rastu/tx7h4v6 NEVEROVATNO! Ana Nikolić se udala za 11 godina mlađeg Rastu!], Приступљено 30. 7. 2016.</ref> [[3. августа]] [[2017]]. Ана је родила кћерку, којој су Раста и она дали име Тара.<ref>[http://www.blic.rs/zabava/vesti/stigle-rode-porodila-se-ana-nikolic-i-bebi-dala-kratko-ali-efektno-ime/d8jggyg STIGLE RODE Porodila se Ana Nikolić i bebi dala KRATKO ali efektno ime!], Приступљено 3. 8. 2017.</ref> == Дискографија == === Албуми === * 2003. ''[[Јануар (албум)|Јануар]]'' * 2006. ''[[Девојка од чоколаде]]'' * 2008. ''[[Platinum collection]]'' * 2010. ''[[Mafia caffé]]'' * 2013. ''[[Милион долара]]'' * 2016. ''[[Лабилна]]'' * 2020. ''Клиника'' === Синглови === * 2003. „Јануар“ * 2006. „Ромале, ромали“ * 2008. „Шизофренија“ * 2009. „Екстаза“ * 2009. „Били смо најлепши” * 2010. „Џукело“ * 2012. „Баксузе“ * 2013. „Милион долара“ * 2015. „Воли ме, воли ме“ * 2016. „200/100“ * 2017. „Случајност“ ==== Видео-спотови ==== {| class="wikitable sortable" |- ! Видео спот !! Година !! Режисер |- | ''Хоћу да те гледам'' || 2003 || Studio Vista |- | ''Ватра'' || 2003 || |- | ''Девојка од чоколаде'' || 2006 ||Cinnamon Prodcution |- | ''Џукело'' || 2010 || ДМ САТ видео продукција |- | ''Мишо мој'' || 2010 || ДМ САТ видео продукција |- | ''Нисам за трипут'' || 2010 || ДМ САТ видео продукција |- |''Баксузе'' || 2012 || Дејан Милићевић |- | ''Лоше ти је било'' || 2013 || Дејан Милићевић |- | ''Написмено'' || 2013 || Дејан Милићевић |- | ''Ђаво'' || 2013 || Дејан Милићевић |- | ''Милион долара'' || 2013 || |- | ''Добродошао у мој заборав'' || 2013 || Дејан Милићевић |- | ''Воли ме воли ме'' || 2015 || Дејан Милићевић |- | '' 200/100'' || 2016 || Ana Nikolic Team |- | '' Било је лепо'' || 2020 ||Љуба |- | '' Клиника'' || 2020 || Немања Новаковић |- | '' Жено'' || 2020 || Лазар Богдановић, Немања Новаковић |- | '' Хијене'' || 2020 || Немања Новаковић |- | ''Перспективе'' || 2020 || Немања Новаковић |- | ''Ти си крив'' || 2020 || Немања Новаковић |- | ''Није ми до sexa'' || 2020 || Немања Новаковић |- | ''Пролази'' || 2021 || Љуба Радојевић |- | ''Не би Ана била Ана'' || 2021 || Љуба Радојевић |} == Филмографија == * [[Паре или живот]] (2009—2010) == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [http://www.ananikolic.eu/ Ана Николић: Официјелни сајт] {{Wayback|url=http://www.ananikolic.eu/ |date=20200525072309 }} * {{ИМДб име|id=2473494|name=Ана Николић}} {{Ана Николић}}{{портал бар|Биографија|Музика|Србија}} {{DEFAULTSORT:Николић, Ана}} [[Категорија:Рођени 1978.]] [[Категорија:Параћинци]] [[Категорија:Српске певачице]] [[Категорија:Ана Николић]] [[Категорија:Учесници Беовизије]] [[Категорија:Учесници српских избора песама за Евровизију]] [[Категорија:Учесници Европесме]] 001j91pdnu2wixjsal8hmrlulabd8yg 0 79028 25114494 24050844 2022-07-19T17:59:06Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Josip Mažar Šoša.jpg | дидаскалија=ЈОСИП МАЖАР ШОША | опис_слике=Јосип Мажар Шоша | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|9|18}} | место_рођења =[[Дервента]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|10|20|1912|9|18}} | место_смрти =[[Травник]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=поморски трговац | КПЈ=[[1935]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[26. јул]] [[1949]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}} }} '''Јосип Мажар — Шоша''' ([[Дервента]], [[18. септембар]] [[1912]] — [[Травник]], [[20. октобар]] [[1944]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[18. септембар|18. септембра]] [[1912]]. године у [[Дервента|Дервенти]]. Завршио је поморску трговачку академију у [[Бакар|Бакру]]. Јосип Мажар је по завршетку академије двије године пловио на бродовима, али је као комуниста отпуштен из службе и полицијски спроведен у [[Бања Лука|Бању Луку]]. Ту су га примили у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]], [[1935]]. године. Полиција је честим хапшењем прекидала његов посао, али Шошину револуционарну дјелатност није могла зауставити, ни онда када је био принуђен да [[штрајк глађу|штрајкује глађу]], ни онда када су га премлаћивали у [[Црна кућа|Црној кући]]. Почетком [[јун]]а [[1941]]. Шоша је био један од 14 најистакнутијих комуниста [[Босанска Крајина|Босанске крајине]], који су на [[Шехитлуци]]ма, изнад Бањалуке, правили посљедњи распоред пред подизање народа на устанак. Од првог састанка с [[Козара|козарским]] комунистима у селу [[Орловци]]ма код [[Приједор]]а, [[25. јул]]а [[1941]]. године, учествује у припремама устанка са др. [[Младен Стојановић|Младеном Стојановићем]]. Шоша је руководио првим оружаним акцијама на рудник [[Љешљани|Љешљане]]. Формирао је Љешљанско-добрљински одред. Учествовао је у нападу на [[Подградци|Подграце]], [[Турјак (Градишка)|Турјак]]. Након тога је постао [[командант]] батаљона. У [[Децембар|децембру]] [[1941]]. године постао је замјеник команданта [[Други крајишки партизански одред|Другог крајишког одреда]]. [[Мај]]а [[1942]]. године истакао се у руковођењу за ослобођење [[Приједор]]а. Учестововао је у одбрани [[Козара|Козаре]] у великој [[фашизам|фашистичкој]] офанзиви [[јун]]а и [[јул]]а [[1942]]. године. На [[Палеж (Козара)|Палежу]] [[22. септембар|22. септембра]] [[1942]]. године постао је командант [[Пета крајишка козарска ударна бригада|Пете крајишке (козарске) бригаде]]. Испред [[4. крајишка дивизија НОВЈ|Четврте крајишке дивизије]], постројене [[7. јануар]]а [[1943]]. године на снијегом покривеној заравни крај [[Српска Јасеница|Српске Јасенице]] под [[Грмеч]]ом, врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]] примио је рапорт од њеног првог команданта Јосипа Мажара Шоше. Са овом дивизијом Шоша је сузбијао њемачко - усташку офанзиву на [[Грмеч]]у и ослобађао [[Босанска Крајина|крајишке]] градове. Као командант [[Једанаеста крајишка дивизија НОВЈ|Једанаесте крајишке дивизије]] уништио је [[Југословенска војска у отаџбини|четнички]] покрет у централној Босни. Пресјекао је непријатељске комуникације [[Брод (Република Српска)|Брод]] - [[Сарајево]] у вријеме битке на [[Сутјеска (река)|Сутјесци]]. Уочи нове, [[1944]]. године, по уцртаним стрелицама његове оперативне замисли, кретале су се дивизије [[Пети босански корпус НОВЈ|Петог босанског]] и [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Првог пролетерског корпуса]] према [[Бања Лука|Бањалуци]]. Погинуо је [[Октобар|октобра]] [[1944]]. године као начелник Оперативног одјељења [[Пети босански корпус НОВЈ|Петог ударног корпуса]], од експлозије минобацачке гранате приликом напада на [[Травник]]. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) [[26. јул]]а [[1945]]. постхумно је одликован [[Орден заслуга за народ|Орденом заслуга за народ првог реда]].<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/1F5FAB21D5D343C3A637ABB2B26F7A80.pdf|title=Службени лист ФНРЈ 95/45|website=www.slvesnik.com.mk|date=7. 12. 1945|pages=1025}}</ref> Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]], [[26. јул]]а [[1949]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=527}}<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/6ACBA6C479F56F42AFAE1702DDF63C68.pdf|title=Сл. лист ФНРЈ 99/49|website=www.slvesnik.com.mk|date=26. 11. 1949|pages=1348}}</ref> Потиче из познате револуционарне породице Николе Мажара, финансијског инспектора. Његова браћа Ивица (1915—1941) и [[Драго Мажар]] (1918—1991) такође су проглашени за народног хероја, а у рату су страдали и његов брат Бошко (1910—1945) и мајка Марија Мажар (1883—1943). == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Commonscat|Josip Mažar Šoša}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{4. крајишка дивизија}} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Мажар, Јосип Шоша}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Дервенћани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Сахрањени у Бањој Луци]] aao6ay3z6vhitxy0disi9215klfiyf8 0 79044 25114685 24050867 2022-07-19T19:31:23Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Ranko Šipka.jpg | опис_слике=Ранко Шипка |дидаскалија=РАНКО ШИПКА | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|10|1}} | место_рођења =[[Велико Очијево|В. Очијево]], код [[Дрвар]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|11|7|1917|10|1}} | место_смрти =околина [[Травник]]а | држава_смрти =[[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=студент економије |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=заменик команданта<br />[[4. крајишка дивизија НОВЈ|Четврте крајишка дивизије]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |чин=[[потпуковник]] |народни херој=[[26. јул]]а [[1949]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}} }} '''Ранко Шипка''' ([[Велико Очијево]], код [[Дрвар]]а, [[1. октобар]] [[1917]] — околина [[Травник]]а, [[7. новембар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1. октобар|1. октобра]] [[1917]]. године у селу [[Велико Очијево]], код [[Дрвар]]а. Потиче из многочлане сељачке породице, која је имала деветоро деце. Било му је свега шест година, када му је отац Јован умро, па га је тада најстарији брат Никола, који је био трговачки помоћник у [[Бања Лука|Бањалуци]], повео са собом. Основну школу и Трговачку академију је завршио у Бањалуци, а потом је студирао на Виској економско-комерцијалној школи у [[Загреб]]у. Још као ученик Трговачке академије приступио је револуционарној омладини. Године [[1937]]. примљен је у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и активно се сарађивао у Клубу академичара Бањалуке и Културно-уметничком друштву „[[Васо Пелагић|Пелагић]]“. За време студија у Загребу, био је активан и у студентском револуционарном покрету, али је током читавих студија одржавао везу са покретом у Бањалуци. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1939]]. године. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југолсавије]], [[1941]]. године, вратио се у [[Бања Лука|Бањалуку]], где је био један од главних организатора прикупљања и склањања оружја, а потом и руководилац првих диверзантских акција у окупираној Бањалуци. Кад је почео [[Козара у Народноослободилачкој борби|устанак на Козари]], јула [[1941]]. године, Ранко је био међу организаторима устанка заједно са [[Младен Стојановић|др. Младеном Стојановићем]] и [[Јосип Мажар Шоша|Јосипом Мажаром Шошом]]. Истакao се једној од првих устаничких акција, када је са својом четом спречио упад усташа у костајничка села. Крајем октобра [[1941]]. године, с групом својих бораца, прешао је набујалу реку [[Врбашка (ријека)|Врбашку]] и изненадио непријатеља за ручком. За време [[Битка на Мраковици|борбе на Мраковици]], [[5. децембар|5. децембра]] [[1941]]. године, у најодлучнијем делу борбе, повео је на јуриш резервни део [[Други крајишки партизански одред|Козарског партизанског одреда]] и тиме савладао и последњи непријатељски отпор. За овај подвиг био је похваљен од стране Младена Стојановића, руководиоца устанка на Козари. Крајем марта [[1942]]. године од снага [[Други крајишки партизански одред|Другог крајишког партизанског одреда]] формиран је Ударни партизански батаљон, чији је задатак био разбијање четничког покрета у централној [[Босна|Босни]]. Ранко је у овом батаљону био најпре командир чете, затим заменик команданта и на крају командант. Овај батаљон се маја [[1942]]. године, после низа успешних борби, вратио на [[Козара|Козару]], где је учествовао у борбама током [[битка на Козари|непријатељске офанзиве на Козару]]. Током [[јун]]а и [[јул]]а [[1942]]. године бори се против непријатеља са својим борцима, бранећи сваку стопу Козаре. Налазио се међу оним борцима, који су у ноћи [[4. јул|4]]/[[5. јул]]а, после жестоких окршаја, прса у прса, на линији Патрија-Планиница-Јутрогушина, пробили непријатљски обруч. Када је [[2. август]]а [[1942]]. године у селу [[Бошњаци (Сански Мост)|Бошњацима]] код [[Сански Мост|Санског Моста]], формирана [[Друга крајишка ударна бригада]], Ранков Ударни батаљон је посао њен Први батаљон. Септембра [[1942]]. године, учествовао је на [[Мањача|Мањачи]], у разбијању [[Вермахт|немачко]]-[[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранске]] групе, која је бројала око 4.000 војника. Приликом [[Борбе за Јајце 1942.|борби за ослобођења Јајца]], његов батаљон је савладао и последњи отпор непријатеља, због чега је Оперативни штаб НОП одреда Босанске крајине, [[28. септембар|28. септембра]] [[1942]]. године, похвалио Први батаљон Друге крајишке бригаде, а посебно његовог команданта — Ранка Шипку. У току [[Бихаћка операција 1942.|борби за Бихаћ]], новембра [[1942]]. године, посебно се истакао, јер је са својим батаљоном, покушао да непримећен уђе у град. У том покушају његови борци су извели јуриш на мост преко [[Уна|Уне]], што је умногоме допринело позитивном исходу битке. За овај подвиг, био је похваљен од стране Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], у [[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтену Врховног штаба]] број 20-22: {{цитат2|За храбро држање и примјерно испуњавање својих задатака похваљујем сљедеће другове — Ранка Шипку, студента комерцијале, команданта батаљона -{II}- крајишке бригаде, који је са својим борцима упао у Бихаћ без борбе. Друг Шипка је неизмјерно храбар и популаран међу војницима.{{sfn|Зборник НОР|1949|p=}}}} У време жестоких борби на Грмечу, јануара [[1943]]. године постављен је за команданта [[Пета крајишка козарска ударна бригада|Пете крајишке козарске ударне бригаде]]. Под његовом командом бригада је у другој половини [[1943]]. године учествовала у могим борбама у централној [[Босна|Босни]] и у [[Прва бањалучка операција НОВЈ|Првој]] и [[Друга бањалучка операција НОВЈ|Другој бањалучкој операцији]]. У пролеће [[1944]]. године постављен је за заменика команданта [[Једанаеста крајишка дивизија НОВЈ|Једанаесте крајишке дивизије]], а затим и заменика команданта [[4. крајишка дивизија НОВЈ|Четврте крајишке дивизије]]. Погинуо је [[7. новембар|7. новембра]] [[1944]]. године у [[Саобраћајна незгода|аутомобилској незгоди]] на путу између [[Травник]]а и [[Зеница (Зеница)|Зенице]]. Имао је чин [[Потпуковник|потпуковника НОВЈ]]. Сахрањен је у спомен-комплексу на [[Шехитлуци]]ма, код [[Бања Лука|Бањалуке]]. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]], [[25. септембар|25. септембра]] [[1944]]. године, још за живота, одликован је [[Орден партизанске звезде|Орденом партизанске звезде првог реда]], а Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]], [[26. јул]]а [[1949]]. године, постхумно је проглашен за [[народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/6ACBA6C479F56F42AFAE1702DDF63C68.pdf|title=Сл. лист ФНРЈ 99/49|website=www.slvesnik.com.mk|date=26. 11. 1949|pages=1348}}</ref> == Референце == {{reflist|2}} == Литература == * {{cite book |ref={{harvid|Зборник НОР|1949}} |title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. |year=1949 |publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије |location=Београд |isbn=}} * {{cite book |ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=Народни хероји Југославије том -{II}- |year=1982 |publisher=Народна књига |location=Београд |isbn=}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Шипка, Ранко}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге крајишке бригаде]] [[Категорија:Борци Пете крајишке бригаде]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Козара у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] [[Категорија:Страдали у саобраћајним незгодама]] [[Категорија:Сахрањени у Бањој Луци]] q5ae68h639iq8cu766a6r5mxug4o9bz 0 81873 25114224 24475499 2022-07-19T16:05:44Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЉУБО ЧУПИЋ | слика = Ljubo cupic.jpg | опис_слике= Чупић пред стрељање, 1942. | датум_рођења = [[1913]]. | место_рођења = Сједињене Америчке Државе | држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5|9|1913||}} | место_смрти = [[Никшић]] | држава_смрти = [[НД Црна Гора]] |професија=студент [[Право|права]] |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[10. јул]]а [[1953]]. }} '''Чедомир Љубо Чупић''' ([[Сједињене Америчке Државе]], [[1913]] — [[Никшић]], [[9. мај]] [[1942]]) био је студент права, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. Његово храбро држање и побједоносни осмјех на губилишту овјековјечен је фотографијом, која је постала симбол отпора и обишла је свијет. == Биографија == Рођен је [[1913]]. године, као једно од десеторо дјеце у радничкој породици Сава и Стане Чупић, рођене Бурић, из [[Загреда|Загреде]], која је дуго живјела у [[Северна Америка|Сјеверној]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]]. Тридесетих година 20. вијека, враћа се у [[Никшић]], гдје завршава гимназију. Студирао је на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]] и припадао љевичарском студентском покрету, а [[1940]]. године постао је члан [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]. Послије [[Априлски рат|Априлског рата]] дошао је у Никшић и као члан КПЈ учествовао у припреми устанка. Почетком јула 1941. године, избјегао је из окупираног Никшића, а по изласку из града приступио је [[народноослободилачка војска Југославије|партизанској]] чети "[[Ђуро Ђаковић]]", која је формирана од провјерених комуниста и [[савез комунистичке омладине Југославије|скојеваца]] који су напустили окупирани Никшић. На дужности комесара самосталне чете Никшићког партизанског одреда заробљен је априла [[1942]]. године, у борби против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] на Кабленој Главици код Никшића. У затвору, гдје је био мучен, показао је јуначко држање и пркос. Суд му је јавно судио у Никшићу. Својим пркосним држањем и бритком ријечју отворено је извргао руглу вијећнике тог суда и четничку издају, па су организатори процеса на брзину донијели одлуку о смртним пресудама групи комуниста међу којима је био и Чупић. Мирно је саслушао смртну пресуду, а познат је и његов пркосни осмијех. [[Датотека:Public execution of Čedomir Ljubo Čupić.jpg|мини|лево|250п|Јавно стрељање Чедомира Чупића у Никшићу 9. маја 1942. године.]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#9. мај|9. маја 1942]]. године изведен је на стрелиште испод Петрове Главице код Никшића. И на стрелишту је наставио да бодри другове, чиме је подизао дух отпора код становништва, присиљеног да присуствује јавном стријељању комуниста. Клицао је: ''Живјела славна комунистичка партија!'' и кад су га први рафали погодили, стајао је усправно и гордо довикујући да ће доћи дани слободе. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[10. јул]]а [[1953]]. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia|year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * [http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_2_svj_ratu/ljubo_cupic.htm Tekst na Montenegrini] {{Народни хероји-Никшић}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Чупић, Чедомир Љубо}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Црногорци]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ч и Џ]] [[Категорија:Црна Гора у Народноослободилачкој борби]] 3x57asaj9ill0ux3fohqh57uoimnu2f 0 83164 25114294 22284963 2022-07-19T16:29:13Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Osman Karabegovic.jpg | дидаскалија=ОСМАН КАРАБЕГОВИЋ | опис_слике=Осман Карабеговиђ | датум_рођења = {{датум рођења|1911|9|7}} | место_рођења =[[Бања Лука]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1996|6|24|1911|9|7}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[СР Југославија]] | супруга=Љубица Карабеговић | професија=политичар |КПЈ=[[1932]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | чин=[[генерал-мајор]] у резерви | народни херој=[[23. јул]]а [[1952]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден југословенске заставе(СФРЈ)1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} [[Датотека:Grob Osmana Karabegovica.JPG|десно|мини|280п|Гроб Османа Карбеговића и његове супруге Љубице у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] '''Осман Карабеговић''' ([[Бања Лука]], [[7. септембар]] [[1911]] — [[Београд]], [[24. јун]] [[1996]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[7. септембар|7. септембра]] [[1911]]. године у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Похађао је гимназију и био активиста удружења „[[Млада Југославија]]“. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) је примљен [[1932]]. и исте године истеран из школе због учешћа у ђачком [[штрајк]]у. Последњи разред гимназије завршио је у [[Сарајево|Сарајеву]] [[1933]]. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=364}} Због активности у [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-у и Партији био је ухапшен. На саслушању су га тукли [[bič (predmet)|корбачем]]. Пуштен је из затвора под притиском демократске јавности. Осман је 1933. уписао [[Ветеринарски факултет Свеучилишта у Загребу|ветерину]] у [[Загреб]]у. Укључио се у рад СКОЈ-а и Партије. Због те активности био је више пута хапшен од загребачке полиције. [[1935]]. протјеран је у Бању Луку. Школске [[1936]]/37. уписао се на [[Медицина|медицину]] у [[Београд]] и постао један од најактивних студената и комуниста, па је изабран за члана Универзитетског комитета СКОЈ-а и члана Акционог одбора у Београду. Учесник је свих демонстрација против режима, па је више пута хапшен и премлаћиван. Кад је отпочео Други свјетски рат, Осман се враћа у [[Бања Лука|Бању Луку]]. Изабран је за члана Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину.{{sfn|Народни хероји|1982|p=364}} === Народноослободилачка борба === Један је од организатора савјетовања које је одржано почетком јуна [[1941]]. на [[Бањ брдо|Шехитлуцима]], изнад [[Бања Лука|Бањалуке]]. То је био посљедњи договор комуниста у припреми устанка у Босанској крајини. У другој половини јуна 1941. он обилази [[Приједор]], [[Нови Град (Република Српска)|Босански Нови]], [[Босанска Крупа|Крупу]] и Бихаћ, одржава састанке са војним повјереницима и партијским комитетима и преноси усвојене одлуке руководства КПЈ у вези са припремама устанка. Почетком јула 1941. заједно са [[Јосип Мажар Шоша|Јосипом Мажаром Шошом]] обишао је [[Босански Петровац]] и Двор и формирао војне комитете за припреме оружане борбе.{{sfn|Народни хероји|1982|p=364}} Уочи самог устанка, [[25. јул]]а 1941. присуствовао је савјетовању у [[Орловци]]ма код Приједора, гдје је извршен распоред. Карабеговић је, заједно са доктором Младеном Стојановићем, упућен на [[Козара|Козару]] да организује устанак. Са доктором [[Младен Стојановић|Младеном Стојановићем]], Јосипом Мажаром Шошом и другим приједорским, новским и дубичким комунистима организовао је оружане групе и акције. Већ у августу 1941, када је формиран [[Други крајишки партизански одред|Други крајишки НОП одред]], постао је његов први [[политички комесар]]. Почетком октобра 1941. учествовао је на војном савјетовању које је одржано у главном штабу за Босну и Херцеговину на [[Романија|Романији]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=365}} Један је од организатора обласног партијског савјетовања за Босанску крајину, одржаном [[22. фебруар]]а [[1942]]. у [[Кнежево|Кнежеву]]. Тада је Осман постављен за [[политички комесар|политичког комесара]] Оперативног штаба за [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], а крајем 1942, кад је формиран [[Трећи босански корпус НОВЈ|Први босански корпус]], постављен је за његовог политичког комесара. До краја рата, између осталог, био је секретар Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину, члан Покрајинског комитета [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и члан Главног штаба НОВ и ПО за Босну и Херцеговину. Учествовао је као вијећник на Првом и Другом засједању [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а и на оба засједања [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]-а.{{sfn|Народни хероји|1982|p=365}} === Послератна каријера === Послије ослобођења [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], вршио је низ одговорних политичких дужности, као што су: * посланик [[Скупштина СФРЈ|Народне скупштине ФНРЈ]] од [[1946]]. до [[1974]]. године; * члан [[Влада ФНРЈ|Савезне владе]] од [[1947]]. до [[1956]]. године и * предсједник [[Извршно веће Скупштине СР Босне и Херцеговине|Извршног вјећа Народне скупштине НР БиХ]] од 1956. до [[1963]]. године. Истовремено био је и члан [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]], од [[1948]]. године, а једно вријеме и члан Предсједништва ЦК СКЈ. Године 1974. је искључен је из СКЈ, због „супротстављања политици“ Савеза комуниста.{{sfn|Народни хероји|1982|p=365}} Био је ожењен Љубицом Карабеговић, а његов син Енес Карабеговић је био дипломата и амбасадор [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] у [[Ирак]]у. Умро је [[24. јун]]а [[1996]]. године у Београду. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на Новом гробљу. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]] одликован је [[23. јул]]а [[1952]]. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=365}} == Види још == * [[Влада Османа Карабеговића]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Ко је ко|1970}}|title=Ко је ко у Југославији|year=1970|publisher=Хронометар|location=Београд|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Osman Karabegović}} {{Председници влада СР БиХ}} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{Народни хероји-лекари}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Карабеговић, Осман}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1996.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Муслимани (народ)]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР БиХ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Председници Владе СР Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] k5o57nwd4d1rqezfwp72sqcabwb6xg8 0 83428 25114026 24920964 2022-07-19T12:53:50Z 178.149.33.21 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Раднички 1923 | слика = [[Датотека:Fk Radnicki 1923 Novi GRB.PNG|200п]] | пуно име = Фудбалски клуб Раднички 1923 Крагујевац | надимак = ''Црвени ђаволи'' | основан = {{Start date and age|df=yes|1923|5|31}} | стадион = [[Стадион Чика Дача]] | капацитет = 15.022<ref>{{cite web|title=ФК Раднички 1923|url=http://srbijafudbal.com/radnicki_kragujevac.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200218035352/http://srbijafudbal.com/radnicki_kragujevac.htm|archivedate=18. 02. 2020}}</ref> | директор = {{зас|СРБ}} Игор Конатар | тренер ={{зас|СРБ}} Дејан Јоксимовић | лига = [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] | сезона = [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] | позиција = [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]], '''14.''' | pattern_la1=|pattern_b1=_whitethinlines|pattern_ra1=| leftarm1=DD0000|body1=DD0000|rightarm1=DD0000|shorts1=DD0000|socks1=DD0000| pattern_la2=|pattern_b2=_redcollar|pattern_ra2=| leftarm2=FFFFFF|body2=FFFFFF|rightarm2=FFFFFF|shorts2=FFFFFF|socks2=FFFFFF| }} '''Фудбалски клуб Раднички 1923''' је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ски клуб из [[Крагујевац|Крагујевца]]. Тренутно се такмичи у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]]. Највећи успеси Радничког су наступи и такмичење у Првој лиги. Фузијом са [[ФК Шумадија 1903]], клуб је пред почетак сезоне 2009/10 променио име у „ФК Шумадија Раднички 1923”. Али је на ванредној скупштини клуба пред почетак сезоне 2010/11. име промењено из „ФК Шумадија Раднички 1923” у „ФК Раднички 1923”, а изабран је и нови грб клуба.<ref>[http://www.fkradnicki.com/2010/07/vanredna-skupstina/ Ванредна скупштина, www.fkradnicki.com] {{Wayback|url=http://www.fkradnicki.com/2010/07/vanredna-skupstina/ |date=20100718215223 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref> == Историја == === Настанак === Месни одбор независних радничких [[синдикат]]а у [[Крагујевац|Крагујевцу]] донео је 1923. године одлуку о формирању радничког спортског клуба. Иницијатива је потекла од месне организације Савеза радничке омладине независних синдиката. Оснивачка скупштина клуба одржана је 1923. године у кафани ''Парк'', ондашњем седишту Радничке кооперативе. Клубу је дато име '''Млади радник'''. На скупштини су усвојена Правила и изабрана Управа клуба. Године 1925, Млади Радник је примљен у чланство Београдског лоптачког савеза. Млади Радник је своје прве јавне утакмице играо са крагујевачким клубовима [[ФК Шумадија 1903|Шумадијом]] и Славијом. Са много искуснијом Шумадијом доживљавао је високе поразе. Славија му је била равноправан ривал и баш у сусрету са њом славио је своју прву победу. Прво гостопримство указано је београдским радничким клубовима Радничком и Графичару. === Промена имена === [[Датотека:RadnickiSportKlub.jpg|десно|мини|140п|Тадашњи грб]] За време [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] 1929. године све крагујевачке радничке организације претрпеле су озбиљан удар. Независним синдикатима забрањен је рад. Упркос забрани радници окупљени око Младог радника успевају да сачувају свој клуб са новим именом Крагујевчки спорт клуб '''Раднички''', које носи од јесени 1929. године. Правилима клуба знатно је проширена његова дотадашња делатност. Поред фудбала клуб је почео да се бави и културно-просветном активношћу. === Нови стадион === Раднички је све до 1957. године играо трећу и регионалне лиге. Те године изграђен је градски стадион који је свечано отворен 6. јуна, дефилеом спортиста СД Раднички, фудбалера [[ФК Партизан|Партизана]] и атлетичара [[СД Црвена звезда|Црвене звезде]]. Сусрет фудбалера Партизана и Радничког завршен је резултатом 2:2. Највећа посета на стадиону ''Чика Дача'' забележена је 24. августа 1969. када ја на утакмици са сплитским Хајдуком било прусутно 35.000 гледалаца. === Највећи успеси === [[Датотека:Fk radnicki kragujevac.gif|мини|300п|Стари амблем КФК Радничког из Крагујевца]] Година 1969. остаће упамћена у аналима крагујевачког [[фудбал]]а као година када је Раднички по први пут у својој историји ушао у Прву лигу, након баража са Сутјеском и Црвенком. Једну од својих највећих победа Раднички је извојевао 7. септембра 1969. године на стадиону ЈНА када је побеђен [[ФК Партизан|Партизан]] са убедљивих 4:1. После те утакмице 15. септембра у Крагујевац стиже славни бразилски Сантос са још славнијим [[Пеле]]ом. У утакмици за незаборав пред никада више гледалаца у Крагујевцу, Раднички и Сантос су одиграли нерешено 4:4, а голове су постигли: Еду три и Пеле један за Сантос, а Николић, Пауновић, и Пауновски два за Раднички. Ту, прву сезону у Првој лиги Раднички завршава на 16. месту, и успева да сачува прволигашки статус. По посећености стадиона, Раднички је на другом месту са просеком од 10.850 гледалаца по мечу. Уласком у Прву лигу Раднички по први пут излази на међународну сцену и представља Југославију у Средњоевропском купу. Прву утакмицу одиграо је 19. новембра 1969. године и добио Локомотиву из Кошица резултатом 2:0 док је у реваншу претрпео минималан пораз од 1:0, и тако се пласирао у други круг. У другом кругу 25. марта 1970. године угошћен је славни будимпештански Хонвед, и савладан са 2:1. Реванш је игран 1. априла, и Раднички је елиминисан из даљег такмичења пошто је поражен са 4:0. После две сезоне друголигашког статуса, Раднички се враћа на стазе успеха поново 1974. године повратком у Прву лигу на педесетогодишњицу свог постојања. Раднички се наредне две сезоне задржао у прволигашкој конкуренцији и то је, изгледа, био последњи прволигашки воз за дуже време, пуних двадесет и две године. === Србија и Црна Гора === [[Датотека:Kfk-radnicki-grb.gif|мини|200п|Стари амблем ФК Шумадија Радничког из Крагујевца]] Са распадом СФР Југославије и Раднички тоне све ниже и ниже, па је почетак деведестих година један од најгорих момената у историји клуба. Године 1994, креће се изнова и уз помоћ навијача, који су својом масовношћу на утакмицама на страни и код куће дванаести играч, улази се у Другу лигу, а затим и у Прву Б лигу након баража са Кикиндом. Из два бараж меча са [[ФК Чукарички|Чукаричким]], за улазак у Прву лигу, Раднички излази као победник. У Београду бива поражен са 1:0, а истим резултатом побеђује у Крагујевцу, тако да је у неизвесној пенал завршници испунио свој сан дугачак двадесет и две године. Од 1998. до 2002. године КФК Раднички игра у Првој лиги, а у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01.]] остварује свој највећи успех - девето место у првенству. === Спајање са Шумадијом === Због лоших резултата Раднички претрпљује једну од највећих криза: за две године сели се два ранга ниже. Клуб се пред почетак сезоне 2009/10. фузионисао са [[ФК Шумадија 1903|Шумадијом]] и променио је име у '''ФК Шумадија Раднички 1923.'''<ref>{{cite news|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2009&mm=07&dd=23&nav_id=372798|title=Predstavljena FK Šumadija Radnički|publisher=[[Б92]]|date=23. 7. 2009|accessdate=15. 9. 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fkradnicki.com/sezona-2009-2010/|title=Сезона 2009/2010|accessdate=15. 9. 2021|website=ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација}}</ref> За тренера је изабран [[Драган Канатларовски]].<ref>{{cite web |title=Predstavljena FK Šumadija Radnički |url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2009&mm=07&dd=23&nav_id=372798 |website=b92.net |access-date=22. 6. 2022.}}</ref> После успешне сезоне у [[Српска лига Запад 2009/10.|Српској лиги Запад]] и освојеног првог места изборен је пласман у [[Прва лига Србије у фудбалу|Прву лигу Србије]].<ref>[http://www.fss.rs/sr/takmicenja/superLiga.html Фудбалски савез Србије,, Такмичења] {{Wayback|url=http://www.fss.rs/sr/takmicenja/superLiga.html |date=20100626201843 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref> === Промена имена у Раднички 1923 === На ванредној скупштини клуба пред почетак сезоне 2010/11. име је промењено из ФК Шумадија Раднички 1923 у ФК Раднички 1923, и изабран је нови грб клуба. У сезони [[Прва лига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] клуб је заузео друго место у [[Прва лига Србије у фудбалу|Првој лиги Србије]] и по први пут од сезоне [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02.]] је заиграо у елитном рангу. Раднички је у [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|првој сезони]] у Суперлиги био близу да обезбеди учешће у [[УЕФА лига Европе|Лиги Европе]], али је због лоших резултата при крају првенства (без победе у последњих пет кола) са трећег места два кола пре краја пао на шесто на крају сезоне, што је ипак најбољи резултат у клупској историји. У наредне две сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.]] и [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.]] је једва изборио опстанак заузевши 13. место. У сезони [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.]] Раднички је одиграо једну изузетно лошу сезону заузевши последње местом али су први пут у историји клуба победили Црвену звезду са 2:1 и то на стадиону Црвене звезде. Те сезоне је Раднички испао у Прву лигу, а након само једне године још један ранг ниже. У сезони [[Српска лига Запад|2016/17]], након само једне године у [[Српска лига Запад|Српској лиги Запад]], освајањем првог места Раднички се пласирао у Прву лигу Србије. У првој сезони освојено је 11. место, а већ у [[Прва лига Србије у фудбалу 2018/19.|следећој сезони]] имали су добру сезону, завршили су на 4. месту и изборили бараж за пласман у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлигу Србије]]. У првом колу су се састали са [[ФК Металац Горњи Милановац|Металцем]]. Након регуларног дела на Чика Дачи било је 2:2, али су након пенала били бољи са 4:1 и пласирали се у наредни круг где их је чекала трећепласирана [[ФК Инђија|Инђија]].<ref>{{cite web |title=POZNATI FINALISTI BARAŽA PRVE LIGE SRBIJE Triler u Kragujevcu! Radnički posle penala izbacio Metalac, Inđija prejaka za Zlatibor |url=https://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/poznati-finalisti-baraza-prve-lige-srbije-triler-u-kragujevcu-radnicki-posle-penala/49d1ck8 |website=sport.blic.rs |accessdate=21. 5. 2019.}}</ref> Након регуларног дела је било 1:1 и поново су се изводили једнаестераци. Овога пута успешнија је била Инђија и пласирала се на меч са четрнаестопласираном екипом у Суперлиги Србије.<ref>{{cite web |title=Инђија у баражу за попуну Супер лиге, Крагујевчани промашили три пенала |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/prva-liga/79788/indjija-u-barazu-za-popunu-super-lige-kragujevcani-promasili-tri-penala |website=zurnal.rs |accessdate=21. 5. 2019.}}</ref> [[Датотека:Radnički 1923 - Spartak Subotica (3).jpg|250px|мини|десно|Додела пехара играчима Радничког за прво место у Првој лиги Србије у сезони 2020/21.]] У сезони [[Прва лига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]], Раднички је освојио прво место и након шест година и пласирао се у Суперлигу Србије.<ref>{{cite web |title=GOTOVO JE - Radnički se vratio tamo gde pripada! |url=https://sportske.net/vest/domaci-fudbal/gotovo-je-radnicki-se-vratio-tamo-gde-pripada-438082 |website=sportske.net |access-date=19. 5. 2021.}}</ref> У Суперлиги су дебитовали победом против [[ФК Младост Лучани|Младости]] у Лучанима, а у другом колу на свом терену победили су [[ФК Спартак Суботица|Спартак]] из Суботице са 2:0.<ref>{{cite web |title=SPEKTAKL NA "ČIKA DAČI" SA EVROGOLOVIMA! Pet pogodaka, majstorije, VAR i veliko slavlje na kraju |url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1509090/Radnicki-1923-pobedio-u-goleadi-u-Kragujevcu.html |website=mondo.rs |access-date=22. 6. 2022.}}</ref> Раднички је затим упао у кризу резултата и до зимске паузе остварио је још две победе, четири нерешене и чак 15 пораза. У полусезони Раднички су водили тренери Владимир Раденковић и [[Зоран Милинковић]]. У зимској паузи је за тренера постављен [[Ненад Лалатовић]], са циљем да покуша да обезбеди опстанак. <ref>{{cite web |title=Lalatović zvanično novi trener Radničkog iz Kragujevca |url=https://rtv.rs/sr_lat/sport/fudbal/lalatovic-zvanicno-novi-trener-radnickog-iz-kragujevca_1312229.html |website=rtv.rs |access-date=22. 6. 2022.}}</ref> Са њим Раднички је играо доста боље и са последњег места стигао је до 14. места које му је гарантовало бараж утакмицу са трећепласираним клубом из [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|Прве лиге Србије]]. Противник је била екипа [[ФК Железничар Панчево|Железничара]]. У првом бараж мечу Железничар је као домаћин играо на [[Стадион ФК Смедерево|стадиону ФК Смедерево]], јер њихов стадион у [[Панчево|Панчеву]] није испуњавао услове за највиши ранг. У првој утакмици Раднички је славио са 3:1<ref>{{cite web |title=Neca Tomić kao u najboljim danima, proradio i Ubiparip, Radnički na pragu opstanka! |url=https://sportske.net/vest/domaci-fudbal/neca-tomic-kao-u-najboljim-danima-proradio-i-ubiparip-radnicki-na-pragu-opstanka-466946 |website=sportske.net |access-date=17. 6. 2022.}}</ref>, а у реваншу у Крагујевцу победио је Железничар са 1:0, што је ипак било довољно да Раднички обезбеди опстанак у лиги.<ref>{{cite web |title=Radnički iz Kragujevca uprkos minimalnom porazu od Železničara izborio opstanak u eliti |url=https://www.euronews.rs/sport/fudbal/50059/radnicki-kragujevac-opstanak-superliga-srbije-fudbal-zelezni/vest |website=euronews.rs |access-date=17. 6. 2022.}}</ref> == Имена кроз историју == {| |- | 1923 − 1929. || '''Млади радник''' |- | 1929 − 2009. || '''Раднички ''' |- | 2009 − 2010. || '''Шумадија Раднички 1923''' |- | 2010 − || '''Раднички 1923''' |} == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- | 2006/07. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Запад 2006/07.|Српска лига Запад]] || 7. || 34 || 13 || 11 || 10 || 50 || 42 || +8 || 50 || ''Није се квалификовао'' |- | 2007/08. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Запад 2007/08.|Српска лига Запад]] || 4. || 30 || 11 || 10 || 9 || 27 || 24 || +3 || 43 || ''Није се квалификовао'' |- | 2008/09. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Запад 2008/09.|Српска лига Запад]] || 8. || 30 || 12 || 5 || 13 || 38 || 28 || +10 || 41 || ''Није се квалификовао'' |- | 2009/10. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Запад 2009/10.|Српска лига Запад]] || style="background:gold" | '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 30 || 21 || 6 || 3 || 56 || 19 || +37 || 69 || ''Није се квалификовао'' |- | 2010/11. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2010/11.|Прва лига Србије]] || style="background:silver" | '''2.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 34 || 22 || 8 || 4 || 61 || 22 || +39 || 74 || ''Није се квалификовао'' |- | 2011/12. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|Суперлига Србије]] || 6. || 30 || 11 || 14 || 5 || 38 || 27 || +11 || 47 || [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|Осмина финала]] |- | 2012/13. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|Суперлига Србије]] || 13. || 30 || 7 || 10 || 13 || 25 || 35 || -10 || 31 || [[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|Шеснаестина финала]] |- | 2013/14. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|Суперлига Србије]] || 13. || 30 || 7 || 11 || 12 || 30 || 49 || -19 || 32 || [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|Осмина финала]] |- | 2014/15. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|Суперлига Србије]] || '''16.''' [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] || 30 || 4 || 7 || 19 || 17 || 42 || -25 || 19 || [[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|Осмина финала]] |- | 2015/16. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2015/16.|Прва лига Србије]] || '''16.''' [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] || 30 || 2 || 6 || 22 || 23 || 63 || -40 || 12 || [[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|Шеснаестина финала]] |- | 2016/17. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Запад 2016/17.|Српска лига Запад]] || style="background:gold" | '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 30 || 17 || 11 || 2 || 43 || 21 || +22 || 62 || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|Претколо]] |- | 2017/18. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|Прва лига Србије]] || 11. || 30 ||10 || 6 || 14 || 32 || 39 || -7 || 36 || ''Није се квалификовао'' |- | 2018/19. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2018/19.|Прва лига Србије]] || 4.¹|| 37 || 16 || 11 || 10 || 42 || 36 || +6 || 35 (59) || [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|Шеснаестина финала]] |- | 2019/20. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2019/20.|Прва лига Србије]] || 8. || 30 || 11 || 9 || 10 || 31 || 26 || +5 || 42 || [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|Шеснаестина финала]] |- | 2020/21. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2020/21.|Прва лига Србије]] || style="background:gold" | 1. [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 34 || 20 || 9 || 5 || 52 || 26 || +26 || 69 || [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|Шеснаестина финала]] |- | 2021/22. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|Суперлига Србије]] || 14. || 37 || 9 || 8 || 20 || 34 || 60 || -26 || 35 || [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|Шеснаестина финала]] |- | 2022/23. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|Суперлига Србије]] || — || — || — || — || — || — || — || — || — || [[Куп Србије у фудбалу 2022/23.|—]] |} * ¹ <small> Испао у другој рунди баража за пласман у Суперлигу Србије 2019/20. </small> == Стадион == [[Датотека:40237935ps5.jpg||400п|десно|мини|[[Стадион Чика Дача]] у Крагујевцу]] {{main|Стадион Чика Дача}} Стадион Чика Дача носи то име у знак сећања на Чика Дачу, Данила Стојановића, који је донео прву фудбалску лопту у [[Шумадија|Шумадију]] [[1903]]. године. Те године, 14. септембра, основао је у Крагујевцу најстарији фудбалски клуб у [[Србија|Србији]], Шумадију. Наиме, [[3. мај]]а [[1901]]. године у [[Суботица|Суботици]] је основан Спортски атлетски клуб Бачка, с тим што је Суботица тада била у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Чика Дача је председавао на Оснивачкој скупштини у [[Загреб]]у, [[18. април]]а [[1919]], када је основан Југословенски ногометни савез.<ref>{{cite web |url=http://www.fss.rs/sr/savez/istorijat.html |title=ФСС, Историја |language={{sr icon}} |publisher=Fss.rs |date= |accessdate=5. 4. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20111227044239/http://www.fss.rs/sr/savez/istorijat.html |archive-date=27. 12. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> Изградња Стадиона Чика Дача је почела [[1949]]. године и трајала је осам година. Раднички је добио свој градски стадион [[6. јун]]а [[1957]], и отворен је дефилеом спортиста СД Раднички, фудбалера Партизана и атлетичара [[СД Црвена звезда|Црвене звезде]]. Могао је да прими 30.000 гледалаца, а прву утакмицу на новоизграђеном стаиону Раднички је одиграо са [[ФК Партизан|Партизаном]]. Утакмица је завршена резултатом 2:2. Реновиран је [[2007]]. године, на трибинама су постављене столице и тренутни капацитет износи 15.100 седећих места, што га сврстава у шести стадион по величини у Србији. У склопу стадиона су и три помоћна фудбалска терена.<ref>{{cite web |url=http://www.fkradnicki.com/o_klubu/stadion/istorija |title=ФК Раднички 1923, Стадион |publisher=Fkradnicki.com |date= |accessdate=5. 4. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130307164859/http://www.fkradnicki.com/o_klubu/stadion/istorija/ |archive-date=07. 03. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Крајем [[2012]]. почело је рушење старих неусловних свлачионица и градња новог објекта свлачионица са управним блоком. Објекат је површине 1400 m², а у њему ће се налазити свлачионице за играче и судије, простор за антидопинг контролу, омладински погон Радничког, управу клуба и прес центар.<ref>[http://www.rtk.co.rs/kragujevac/item/8477-radovi-na-cika-daci-u-zavrsnoj-fazi Радови на Чика Дачи у завршној фази]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, www.rtk.co.rs, 26. 3. 2013.</ref> Укупна вредност инвестиције је око 100 милиона динара, а средства су обезбедили донатори фудбалског клуба и град Крагујевац.<ref>[http://www.kragujevac.rs/Grad_Kragujevac_RSS-43-1-5309 Свлачионице на Чика Дачи по међународним стандардима]{{Мртва веза}}, www.kragujevac.rs, 26. 3. 2013.</ref> == Раднички у европским такмичењима == {| {{table}} ! Сезона ! Такмичење ! Коло ! Држава ! Клуб ! Дом. ! Гост ! colspan="2" | Укупно |- |rowspan=2|[[Митропа куп 1969.|1969]]. |rowspan=2|[[Митропа куп]] | 1. коло |{{зас|ЧЕХ}} |[[ФК Локомотива Кошице|Локомотива Кошице]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|0:1 | style="background:#0f0; text-align:center;"|'''2:1''' |- | 2. коло |{{зас|МАЂ}} |[[ФК Хонвед|Хонвед]] |style="text-align:center;"|2:1 |style="text-align:center;"|0:4 | style="background:#f00; text-align:center;"|'''2:5''' |} == Тренутни састав == === Повучени бројеви === {{big|'''12'''}}&nbsp;– '''[[Црвени ђаволи 1989]]''' На седници управног одбора тадашњег КФК Радничког, број 12 је у фебруару 2008. године повучен из употребе у част навијачима клуба.<ref>{{cite web|url=http://www.crvenidjavoli1989.kg.co.yu/news.php|title=Povucen iz upotrebe dres broj 12|website=crvenidjavoli1989.kg.co.yu|date=18. 2. 2008|accessdate=19. 2. 2008|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080224085008/http://www.crvenidjavoli1989.kg.co.yu/news.php|archivedate=24. 2. 2008}}</ref> == Некадашњи играчи == {{col-begin}} {{col-3}} * {{зас|СРБ}} [[Сава Пауновић]] * {{зас|СРБ}} [[Никодије Татовић]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Стојановић (фудбалер)|Александар Стојановић]] * {{зас|СРБ}} [[Миленко Радивојевић]] * {{зас|СРБ}} [[Милија Илић]] * {{зас|СРБ}} [[Слободан Маке Пауновски]] * {{зас|СРБ}} [[Предраг Спасић]] * {{зас|СРБ}} [[Ивица Краљ]] * {{зас|СРБ}} [[Предраг Ђорђевић (фудбалер)|Предраг Ђорђевић]] * {{зас|СРБ}} [[Данко Лазовић]] * {{зас|СРБ}} [[Ђорђе Ракић]] * {{зас|СРБ}} [[Огњен Короман]] * {{зас|СРБ}} [[Зоран Зуба Радосављевић]] * {{зас|СРБ}} [[Будимир Ђукић]] * {{зас|СРБ}} [[Велимир Ивановић]] * {{зас|СРБ}} [[Драган Спасић]] * {{зас|СРБ}} [[Нешко Миловановић]] * {{зас|СРБ}} [[Саша Стаменковић]] * {{зас|ЈУГ}} [[Србољуб Кривокућа]] * {{зас|БЕЛ}} [[Акваси Одуро]] * {{зас|БРА}} [[Едерсон Алвес]] * {{зас|ЦГ}} [[Владимир Божовић]] * {{зас|ЦГ}} [[Александар Маџар]] {{col-3}} * {{зас|НГА}} [[Абеле Океке Оњебучи]] * {{зас|РУМ}} [[Јоан Разван Кирица]] * {{зас|ЈУГ}} [[Винко Беговић]] * {{зас|ЈУГ}} [[Иван Чабриновић]] * {{зас|ЈУГ}} [[Ђорђе Герум]] * {{зас|ЈУГ}} [[Светозар Гођевац]] * {{зас|ЈУГ}} [[Жарко Оларевић]] * {{зас|ЈУГ}} [[Влада Радивојевић]] * {{зас|ЈУГ}} [[Драган Симић]] * {{зас|ЈУГ}} [[Владета Жабарац]] * {{зас|SR Jugoslavija}} [[Ненад Лалатовић]] * {{зас|SR Jugoslavija}} [[Саша Стевановић]] * {{зас|SR Jugoslavija}} [[Радован Радаковић]] * {{зас|SR Jugoslavija}} [[Станимир Милошковић]] * {{зас|SR Jugoslavija}} [[Зоран Ристић]] * {{зас|SR Jugoslavija}} [[Бојан Малишић]] * {{зас|СРБ}} [[Филип Костић]] * {{зас|СРБ}} [[Дарко Спалевић]] * {{зас|СРБ}} [[Немања Томић]] * {{зас|КАН}} {{зас|СРБ}} [[Момчило Стојановић]] * {{зас|КАЗ}} {{зас|СРБ}} [[Ненад Ерић]] * {{зас|СРБ}} [[Љубо Ненадић]] * {{зас|СРБ}} [[Владимир Оташевић]] {{col-3}} * {{зас|SR Jugoslavija}} [[Милош Тинтор]] * {{зас|МАК}} [[Драган Чадиковски]] * {{зас|ЦГ}} [[Марко Симић]] * {{зас|БИХ}} [[Синиша Јањић]] * {{зас|СРБ}} [[Огњен Чанчаревић]] * {{зас|СРБ}} [[Марко Мирић]] * {{зас|СРБ}} [[Владимир Бубања]] * {{зас|СРБ}} [[Иван Петровић]] * {{зас|СРБ}} [[Филип Кнежевић]] * {{зас|СРБ}} [[Душан Петронијевић]] * {{зас|СРБ}} [[Дарко Фејса]] * {{зас|СРБ}} [[Петар Ђуричковић]] * {{зас|СРБ}} [[Иван Пејчић]] * {{зас|СРБ}} [[Стефан Недовић]] * {{зас|СРБ}} [[Жарко Трифуновић]] * {{зас|СРБ}} [[Иван Живановић]] * {{зас|СРБ}} [[Жељко Гољовић]] * {{зас|СРБ}} [[Душан Стевић]] * {{зас|БИХ}} {{зас|СРБ}} [[Ненад Бероња]] * {{зас|ГАН}} [[Godwin Osei Bonsu]] * {{зас|Severna Koreja}} [[An Il-Bom]] * {{зас|Severna Koreja}} [[Ri Kwang-il]] {{col-end}} == Тренери == {{col-begin}} {{col-2}} * {{зас|ЈУГ}} [[Флоријан Матекало]] <small>(1967 - 1968)</small> * {{зас|ЈУГ}} [[Буца Маровић]] (?) * {{зас|ЈУГ}} [[Душан Ненковић]] (?) * {{зас|ЈУГ}} [[Александар Вукотић (фудбалер)|Александар Вукотић]] (?) * {{зас|ЈУГ}} [[Србољуб Кривокућа]] (1981 - 1983) * {{зас|СРБ}} [[Иван Чанчаревић]] (200? - 2007) * {{зас|СЛО}} [[Бахрија Хаџић]] (2007) * {{зас|СРБ}} [[Славко Војичић]] (2008) * {{зас|СРБ}} [[Слободан Сташевић]] (2008) * {{зас|МАК}} [[Драган Канатларовски]] (2009) * {{зас|БИХ}} [[Владо Чапљић]] (јул 2010 - јун 2011) {{col-2}} * {{зас|СРБ}} [[Славенко Кузељевић]] (јул 2011 - октобар 2012) * {{зас|СРБ}} [[Дејан Ђурђевић]] (октобар 2012 - новембар 2019) * {{зас|СРБ}} [[Дарко Милисављевић]] (новембар 2019 - aвгуст 2020.) * {{зас|СРБ}} [[Александар Линта]] (aвгуст 2020. - aприл 2021.) * {{зас|СРБ}} [[Дејан Јоксимовић]] (aприл 2021. - jун 2021. ) * {{зас|СРБ}} [[Владимир Раденковић]] (jун 2021.— новембар 2021. ) * {{зас|СРБ}} [[Зоран Милинковић]] (новембар 2021. — фебруар 2022.) * {{зас|СРБ}} [[Ненад Лалатовић]] (фебруар 2022. — јун 2022.) * {{зас|СРБ}} [[Дејан Јоксимовић]] (јун 2022. — тренутно) {{col-end}} == Навијачи == [[Датотека:Red Devils Kragujevac.JPG|мини|десно|250п|[[Црвени ђаволи 1989]]]] {{main|Црвени ђаволи 1989}} Навијачи Радничког, познати као Црвени ђаволи, своје прво организовано окупљање везују за [[9. март]] [[1989]]. године, када се захваљујући групи ентузијаста Ђаволи поново окупљају. Тај дан Ђаволи користе као датум свог оснивања.<ref>[http://www.crvenidjavoli1989.kg.co.yu/viewpage.php?page_id=8 Црвени ђаволи 1968-2004. Мане рфц] {{Wayback|url=http://www.crvenidjavoli1989.kg.co.yu/viewpage.php?page_id=8 |date=20080917225727 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref> == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [[ККК Раднички]] * [[КК Раднички Крагујевац]] * [[ЖКК Раднички Крагујевац]] * [[РК Раднички Крагујевац]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Спорт|Фудбал}} {{Други пројекти | commons = FK Radnički 1923 | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = }} * [https://www.fkradnicki.com/ ФК Раднички 1923] * [https://web.archive.org/web/20080920014546/http://www.crvenidjavoli1989.com/forum/ Црвени ђаволи 1989, ФОРУМ] {{Прва лига Србије у фудбалу}} {{Фудбал у Србији}} [[Категорија:ФК Раднички 1923|*]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Раднички 1923]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1923.|Раднички 1923]] [[Категорија:Спорт у Крагујевцу]] [[Категорија:Југословенски фудбалски клубови]] q46l1yjuu0r8gypju6gntuqsfqfjmqj 0 83595 25114947 24615851 2022-07-19T22:31:34Z 2A06:5B00:5F9:2600:A00E:7A9E:D302:1AFC wikitext text/x-wiki '''ФК Бежанија''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Београд]]а, [[Србија]]. Тренутно се такмичи у [[Међуопштинска лига Београд|Међуопштинској лиги Београд - група А]], шестом такмичарском нивоу српског фудбала. [[ФК Бежанија|Бежанија]] је пред почетак сезоне 2019/20. иступила из [[Прва лига Србије у фудбалу|Прве лиге Србије]]. Домаће утакмице игра на [[stadion Bežanije|стадиону Бежаније]] или популарно ''стадион крај Бежанијске цркве'', капацитета 2.000 седећих места.<ref name="stadion"/> == Историја == === Почетак === [[Датотека:FK Bezanija (2004).gif|мини|300п|Стари амблем ФК Бежаније]] Клуб је основан још давне [[1921]]. године под именом '''СОКО'''. Касније је клуб променио име у '''БСК''' (Бежанијски спортски клуб), а током Немачке окупације у [[Други светски рат|Другом светском рату]] клуб је играо у лиги [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]-а под именом '''ХШК'''.<ref name="istorijat">[http://www.fcbezanija.com/istorija.php?lang= Историјат]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, www.fcbezanija.com</ref> === Након Другог светског рата === Након рата клуб је [[1946]]. добио име '''Јединство''', када се као члан Новосадског фудбалског савеза први пут региструје за званична такмичења у Сремској лиги. У Сремској лиги се такмичио до [[1952]], да би од јесени исте године прешао у оквир Београдског фудбалског савеза. Јединство пред почетак сезоне 1955/56. мења име у '''Бежанија'''.<ref name="istorijat"/> Од сезоне 1965/66. до 1988/89. клуб се такмичио у Другој или Првој београдској лиги. Од сезоне 1988/89. почиње успон клуба, јер је те сезоне постао првак у Првој београдској лиги и тако се по први пут пласирао у Београдску зону. Затим је освојио и титулу у Београдској зони и пласман у [[Српска лига|Српску лигу]], што је био највећих успех клуба у време [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]]. === Новија историја === Тек почетком овог века доживљава највеће успехе, такмичећи се у Другој савезној лиги, а у сезони 2004/05. само је катастрофалан јесењи биланс спречио да не постане члан [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Суперлиге Србије и Црне Горе]]. У сезони 2005/06. осваја прво место у Првој лиги Србије и по први пут у историји клуба обезбеђује пласман у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлигу Србије]]. Већ у првој сезони [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] у елитном рангу, клуб завршава на одличном 4. месту и тиме такође стиче право на учешће у квалификацијама за [[УЕФА лига Европе|УЕФА куп]] следеће сезоне. У својем првом окршају у европским такмичењима Бежанија је за противника добила албански клуб [[ФК Беса Каваја|Беса Каваја]]. У првом мечу у Албанији Бежанија је одиграла 0:0, али пошто је у реванш у Београду завршен 2:2, Беса је прошла даље због правила гола у гостима. Исте сезоне клуб [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|сезону]] у Суперлиги Србије завршава на последњем 12-ом месту и испада у нижи ранг. У првој сезони у нижем рангу, Првој лиги, Бежанија се борила за опстанак и завршила само два места изнад зоне испадања. Бежанија је сезону 2009/10. завршила на четвртом месту Прве лиге Србије, а 2010/11. на дванаестом месту. Следеће три сезоне екипа је заузимала место у горњем делу табеле, два пута је била четврта, а једном осма. == Тренутни састав == ''Од [[21. децембар|21. децембра]] [[2018]].'' {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=[[Борис Божовић]]|нац=ЦГ|поз=GK}} {{ф играч|број=2|име=[[Марко Мијаиловић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=3|име=[[Петар Шушњар]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{Ф играч|број=4|име=[[Урош Стојановић (фудбалер)|Урош Стојановић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=5|име=[[Никола Недељковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{капитен}} {{ф играч|број=6|име=[[Стефан Филиповић (фудбалер)|Стефан Филиповић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=7|име=[[Владимир Радочај]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=8|име=[[Ђорђе Радовановић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=9|име=[[Никола Милошевић (фудбалер, 1996)|Никола Милошевић]]|нац=ЕНГ|поз=FW}} {{ф играч|број=10|име=[[Александар Десанчић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=11|име=[[Марко Јеремић (фудбалер)|Марко Јеремић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=12|име=[[Лазар Шаренац]]|нац=СРБ|поз=GK|остало=<small>на позајмици из [[Шабац|шабачке]] [[ФК Мачва Шабац|Мачве]]</small>}} {{ф играч|број=13|име=[[Џанг Јуе]]|нац=Кина|поз=DF|остало=<small>на позајмици из [[београд]]ског [[ФК Синђелић Београд|Синђелића]]</small>}} {{ф играч|број=14|име=[[Ненад Миловановић (фудбалер, 1998)|Ненад Миловановић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{Фт средина}} {{ф играч|број=15|име=[[Стефан Дацић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=17|име=[[Марко Деспотовић]]|нац=ЦГ|поз=MF}} {{ф играч|број=18|име=[[Марко Симић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=19|име=[[Бојан Лечић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=20|име=[[Марко Башановић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=21|име=[[Крста Бојић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=26|име=[[Вељко Селаковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=29|име=[[Ибрахим Танко (фудбалер, 1999)|Ибрахим Танко]]|нац=Гана|поз=FW|остало=<small>на позајмици из [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]]</small>}} {{ф играч|број=33|име=[[Никола Богдановски]]|нац=МКД|поз=MF}} {{ф играч|број=45|име=[[Никола Јовановић (фудбалер,1997)|Никола Јовановић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=55|име=[[Милош Стојановић (фудбалер,јан 1997)|Милош Стојановић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=99|име=[[Лазар Лекић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=––|име=[[Лука Секулић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{Фт крај}} * За најновије промене у играчком кадру погледатиː ''[[Списак трансфера српских фудбалских клубова у зимском прелазном року 2018/19.#Бежанија|Списак трансфера у зимском прелазном року 2018/19.]]'' == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- | 2006/07. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|Суперлига Србије]] || 4. || 32 || 12 || 12 || 8 || 36 || 31 || +5 || 48 || [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|Четвртфинале]] |- | 2007/08. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|Суперлига Србије]] || '''12.''' [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] || 33 || 5 || 4 || 24 || 31 || 58 || -27 || 19 || [[Куп Србије у фудбалу 2007/08.|Осмина финала]] |- | 2008/09. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2008/09.|Прва лига Србије]] || 15. || 34 || 8 || 13 || 13 || 34 || 40 || -6 || 37 || [[Куп Србије у фудбалу 2008/09.|Осмина финала]] |- | 2009/10. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2009/10.|Прва лига Србије]] || 4. || 34 || 14 || 11 || 9 || 34 || 28 || +6 || 53 || [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|Шеснаестина финала]] |- | 2010/11. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2010/11.|Прва лига Србије]] || 12. || 34 || 11 || 7 || 16 || 26 || 28 || -2 || 40 || [[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|Шеснаестина финала]] |- | 2011/12. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2011/12.|Прва лига Србије]] || 4. || 34 || 11 || 19 || 4 || 33 || 15 || +18 || 52 || [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|Претколо]] |- | 2012/13. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2012/13.|Прва лига Србије]] || 8. || 34 || 11 || 11 || 12 || 41 || 32 || +9 || 44 || [[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|Шеснаестина финала]] |- | 2013/14. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.|Прва лига Србије]] || 4. || 30 || 11 || 12 || 7 || 34 || 26 || +8 || 45 || [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|Шеснаестина финала]] |- | 2014/15. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2014/15.|Прва лига Србије]] || 9. || 30 || 11 || 7 || 12 || 25 || 27 || -2 || 40 || [[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|Шеснаестина финала]] |- | 2015/16. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2015/16.|Прва лига Србије]] || 5. || 30 || 11 || 10 || 9 || 35 || 27 || +8 || 43 || [[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|Осмина финала]] |- | 2016/17. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2016/17.|Прва лига Србије]] || 5. || 30 || 12 || 12 || 6 || 36 || 22 || +14 || 47 || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|Шеснаестина финала]] |- | 2017/18. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|Прва лига Србије]] || 7. || 30 || 11 || 11 || 8 || 35 || 32 || +3 || 44 || [[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|Шеснаестина финала]] |- | 2018/19. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2018/19.|Прва лига Србије]] || 7. || 37 || 15 || 5 || 17 || 48 || 50 || -2 || 50 (28) || [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|Шеснаестина финала]] |- | 2019/20. || style="background:#DCDCDC"|6 || [[Међуопштинска лига Београд|Међуопштинска лига Београд - група А]] || 3. || 14 || 7 || 3 || 4 || 29 || 23 || +6 || 24 || — |} == Бежанија у европским такмичењима == {| {{table}} ! Сезона ! Такмичење ! Коло ! Држава ! Клуб ! Дом. ! Гост ! colspan="2" | Укупно |- |[[Куп УЕФА 2007/08.|2007/08.]] |[[Куп УЕФА|УЕФА куп]] | 1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|АЛБ}} |[[ФК Беса Каваја|Беса Каваја]] |style="text-align:center;"|2:2 |style="text-align:center;"|0:0 | style="background:#FFe2e2; text-align:center;"|'''2:2'''{{напомена|Бежанје је елиминисана због више примљених голова на свом терену}} |- |} == Познати бивши играчи == {{col-begin}} {{col-3}} * {{зас|Serbia}} [[Антонио Рукавина]] * {{зас|Serbia}} [[Милан Кајганић]] * {{зас|Serbia}} [[Жарко Лазетић]] * {{зас|Serbia}} [[Иван Дудић]] * {{зас|Serbia}} [[Милан Бишевац]] * {{зас|Serbia}} [[Милош Колаковић]] {{col-3}} * {{зас|Serbia}} [[Дејан Османовић]] * {{зас|Serbia}} [[Предраг Ранђеловић]] * {{зас|Serbia}} [[Срђа Кнежевић]] * {{зас|Montenegro}} [[Дејан Дамјановић]] * {{зас|Montenegro}} [[Дарко Божовић]] * {{зас|Macedonia}} [[Марио Ђуровски]] {{col-3}} * {{зас|North Korea}} [[Хонг Јонг-Јо]] * {{зас|Brazil}} [[Ели Тадеу]] * {{зас|Bosnia and Herzegovina}} [[Немања Арсић]] * {{зас|Congo DR}} [[Ибрахим Соме]] * {{зас|Serbia}} [[Павле Нинков]] * {{зас|Serbia}} [[Душан Опачић]] * {{зас|Serbia}} [[Павле Пропадало]] {{col-end}} == Познати бивши тренери == * {{зас|Serbia}} [[Велимир Ђорђевић]] * {{зас|Serbia}} [[Славиша Божичић]] == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.fcbezanija.com/ Званични сајт клуба] {{Београдска зона у фудбалу}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Б]] [[Категорија:Спорт на Новом Београду]] [[Категорија:ФК Бежанија|*]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Београда]] p0tpmq8dalcforttux6nuz59w56u449 25115052 25114947 2022-07-20T04:32:43Z Kizule 176758 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/2A06:5B00:5F9:2600:A00E:7A9E:D302:1AFC|2A06:5B00:5F9:2600:A00E:7A9E:D302:1AFC]] ([[User talk:2A06:5B00:5F9:2600:A00E:7A9E:D302:1AFC|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Dungodung|Dungodung]] wikitext text/x-wiki {{ФК | име = ФК Бежанија | слика = FK Bežanija.svg | пуно име = ФК Бежанија | основан = {{Start date and age|1921}} | боје = плаво-црвена | стадион = [[Stadion Bežanije|Стадион Бежаније]] | капацитет= 2.000<ref name="stadion">[http://www.fcbezanija.com/stadion.php?lang= Стадион]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, www.fcbezanija.com</ref> | град = [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] | председник = [[Јовица Русић]] | тренер = [[Горан Драгољић]] | лига = [[Међуопштинска лига Београд - група А|Међуопштинска лига Београд - група А]]| сезона = [[Прва лига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]] | позиција = [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]], '''7.''' | pattern_la1=_red_stripes|pattern_b1=_red_stripes|pattern_ra1=_red_stripes|pattern_sh1=_red_stripes|pattern_so1=_3_stripes_red| leftarm1=0000AA|body1=0000AA|rightarm1=0000AA|shorts1=0000AA|socks1=0000AA| pattern_la2=|pattern_b2=_cuciturerev|pattern_ra2=|pattern_sh2=_white_stripes|pattern_so2=| leftarm2=FFFFFF|body2=0000AA|rightarm2=FFFFFF|shorts2=0000AA|socks2=FFFFFF| |сајт=http://www.fcbezanija.com/}} '''ФК Бежанија''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Београд]]а, [[Србија]]. Тренутно се такмичи у [[Међуопштинска лига Београд|Међуопштинској лиги Београд - група А]], шестом такмичарском нивоу српског фудбала. [[ФК Бежанија|Бежанија]] је пред почетак сезоне 2019/20. иступила из [[Прва лига Србије у фудбалу|Прве лиге Србије]]. Домаће утакмице игра на [[stadion Bežanije|стадиону Бежаније]] или популарно ''стадион крај Бежанијске цркве'', капацитета 2.000 седећих места.<ref name="stadion"/> == Историја == === Почетак === [[Датотека:FK Bezanija (2004).gif|мини|300п|Стари амблем ФК Бежаније]] Клуб је основан још давне [[1921]]. године под именом '''СОКО'''. Касније је клуб променио име у '''БСК''' (Бежанијски спортски клуб), а током Немачке окупације у [[Други светски рат|Другом светском рату]] клуб је играо у лиги [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]-а под именом '''ХШК'''.<ref name="istorijat">[http://www.fcbezanija.com/istorija.php?lang= Историјат]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, www.fcbezanija.com</ref> === Након Другог светског рата === Након рата клуб је [[1946]]. добио име '''Јединство''', када се као члан Новосадског фудбалског савеза први пут региструје за званична такмичења у Сремској лиги. У Сремској лиги се такмичио до [[1952]], да би од јесени исте године прешао у оквир Београдског фудбалског савеза. Јединство пред почетак сезоне 1955/56. мења име у '''Бежанија'''.<ref name="istorijat"/> Од сезоне 1965/66. до 1988/89. клуб се такмичио у Другој или Првој београдској лиги. Од сезоне 1988/89. почиње успон клуба, јер је те сезоне постао првак у Првој београдској лиги и тако се по први пут пласирао у Београдску зону. Затим је освојио и титулу у Београдској зони и пласман у [[Српска лига|Српску лигу]], што је био највећих успех клуба у време [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]]. === Новија историја === Тек почетком овог века доживљава највеће успехе, такмичећи се у Другој савезној лиги, а у сезони 2004/05. само је катастрофалан јесењи биланс спречио да не постане члан [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Суперлиге Србије и Црне Горе]]. У сезони 2005/06. осваја прво место у Првој лиги Србије и по први пут у историји клуба обезбеђује пласман у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлигу Србије]]. Већ у првој сезони [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] у елитном рангу, клуб завршава на одличном 4. месту и тиме такође стиче право на учешће у квалификацијама за [[УЕФА лига Европе|УЕФА куп]] следеће сезоне. У својем првом окршају у европским такмичењима Бежанија је за противника добила албански клуб [[ФК Беса Каваја|Беса Каваја]]. У првом мечу у Албанији Бежанија је одиграла 0:0, али пошто је у реванш у Београду завршен 2:2, Беса је прошла даље због правила гола у гостима. Исте сезоне клуб [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|сезону]] у Суперлиги Србије завршава на последњем 12-ом месту и испада у нижи ранг. У првој сезони у нижем рангу, Првој лиги, Бежанија се борила за опстанак и завршила само два места изнад зоне испадања. Бежанија је сезону 2009/10. завршила на четвртом месту Прве лиге Србије, а 2010/11. на дванаестом месту. Следеће три сезоне екипа је заузимала место у горњем делу табеле, два пута је била четврта, а једном осма. == Тренутни састав == ''Од [[21. децембар|21. децембра]] [[2018]].'' {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=[[Борис Божовић]]|нац=ЦГ|поз=GK}} {{ф играч|број=2|име=[[Марко Мијаиловић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=3|име=[[Петар Шушњар]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{Ф играч|број=4|име=[[Урош Стојановић (фудбалер)|Урош Стојановић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=5|име=[[Никола Недељковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{капитен}} {{ф играч|број=6|име=[[Стефан Филиповић (фудбалер)|Стефан Филиповић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=7|име=[[Владимир Радочај]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=8|име=[[Ђорђе Радовановић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=9|име=[[Никола Милошевић (фудбалер, 1996)|Никола Милошевић]]|нац=ЕНГ|поз=FW}} {{ф играч|број=10|име=[[Александар Десанчић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=11|име=[[Марко Јеремић (фудбалер)|Марко Јеремић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=12|име=[[Лазар Шаренац]]|нац=СРБ|поз=GK|остало=<small>на позајмици из [[Шабац|шабачке]] [[ФК Мачва Шабац|Мачве]]</small>}} {{ф играч|број=13|име=[[Џанг Јуе]]|нац=Кина|поз=DF|остало=<small>на позајмици из [[београд]]ског [[ФК Синђелић Београд|Синђелића]]</small>}} {{ф играч|број=14|име=[[Ненад Миловановић (фудбалер, 1998)|Ненад Миловановић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{Фт средина}} {{ф играч|број=15|име=[[Стефан Дацић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=17|име=[[Марко Деспотовић]]|нац=ЦГ|поз=MF}} {{ф играч|број=18|име=[[Марко Симић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=19|име=[[Бојан Лечић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=20|име=[[Марко Башановић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=21|име=[[Крста Бојић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=26|име=[[Вељко Селаковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=29|име=[[Ибрахим Танко (фудбалер, 1999)|Ибрахим Танко]]|нац=Гана|поз=FW|остало=<small>на позајмици из [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]]</small>}} {{ф играч|број=33|име=[[Никола Богдановски]]|нац=МКД|поз=MF}} {{ф играч|број=45|име=[[Никола Јовановић (фудбалер,1997)|Никола Јовановић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=55|име=[[Милош Стојановић (фудбалер,јан 1997)|Милош Стојановић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=99|име=[[Лазар Лекић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=––|име=[[Лука Секулић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{Фт крај}} * За најновије промене у играчком кадру погледатиː ''[[Списак трансфера српских фудбалских клубова у зимском прелазном року 2018/19.#Бежанија|Списак трансфера у зимском прелазном року 2018/19.]]'' == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- | 2006/07. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|Суперлига Србије]] || 4. || 32 || 12 || 12 || 8 || 36 || 31 || +5 || 48 || [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|Четвртфинале]] |- | 2007/08. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|Суперлига Србије]] || '''12.''' [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] || 33 || 5 || 4 || 24 || 31 || 58 || -27 || 19 || [[Куп Србије у фудбалу 2007/08.|Осмина финала]] |- | 2008/09. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2008/09.|Прва лига Србије]] || 15. || 34 || 8 || 13 || 13 || 34 || 40 || -6 || 37 || [[Куп Србије у фудбалу 2008/09.|Осмина финала]] |- | 2009/10. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2009/10.|Прва лига Србије]] || 4. || 34 || 14 || 11 || 9 || 34 || 28 || +6 || 53 || [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|Шеснаестина финала]] |- | 2010/11. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2010/11.|Прва лига Србије]] || 12. || 34 || 11 || 7 || 16 || 26 || 28 || -2 || 40 || [[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|Шеснаестина финала]] |- | 2011/12. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2011/12.|Прва лига Србије]] || 4. || 34 || 11 || 19 || 4 || 33 || 15 || +18 || 52 || [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|Претколо]] |- | 2012/13. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2012/13.|Прва лига Србије]] || 8. || 34 || 11 || 11 || 12 || 41 || 32 || +9 || 44 || [[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|Шеснаестина финала]] |- | 2013/14. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.|Прва лига Србије]] || 4. || 30 || 11 || 12 || 7 || 34 || 26 || +8 || 45 || [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|Шеснаестина финала]] |- | 2014/15. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2014/15.|Прва лига Србије]] || 9. || 30 || 11 || 7 || 12 || 25 || 27 || -2 || 40 || [[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|Шеснаестина финала]] |- | 2015/16. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2015/16.|Прва лига Србије]] || 5. || 30 || 11 || 10 || 9 || 35 || 27 || +8 || 43 || [[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|Осмина финала]] |- | 2016/17. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2016/17.|Прва лига Србије]] || 5. || 30 || 12 || 12 || 6 || 36 || 22 || +14 || 47 || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|Шеснаестина финала]] |- | 2017/18. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|Прва лига Србије]] || 7. || 30 || 11 || 11 || 8 || 35 || 32 || +3 || 44 || [[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|Шеснаестина финала]] |- | 2018/19. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2018/19.|Прва лига Србије]] || 7. || 37 || 15 || 5 || 17 || 48 || 50 || -2 || 50 (28) || [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|Шеснаестина финала]] |- | 2019/20. || style="background:#DCDCDC"|6 || [[Међуопштинска лига Београд|Међуопштинска лига Београд - група А]] || 3. || 14 || 7 || 3 || 4 || 29 || 23 || +6 || 24 || — |} == Бежанија у европским такмичењима == {| {{table}} ! Сезона ! Такмичење ! Коло ! Држава ! Клуб ! Дом. ! Гост ! colspan="2" | Укупно |- |[[Куп УЕФА 2007/08.|2007/08.]] |[[Куп УЕФА|УЕФА куп]] | 1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|АЛБ}} |[[ФК Беса Каваја|Беса Каваја]] |style="text-align:center;"|2:2 |style="text-align:center;"|0:0 | style="background:#FFe2e2; text-align:center;"|'''2:2'''{{напомена|Бежанје је елиминисана због више примљених голова на свом терену}} |- |} == Познати бивши играчи == {{col-begin}} {{col-3}} * {{зас|Serbia}} [[Антонио Рукавина]] * {{зас|Serbia}} [[Милан Кајганић]] * {{зас|Serbia}} [[Жарко Лазетић]] * {{зас|Serbia}} [[Иван Дудић]] * {{зас|Serbia}} [[Милан Бишевац]] * {{зас|Serbia}} [[Милош Колаковић]] {{col-3}} * {{зас|Serbia}} [[Дејан Османовић]] * {{зас|Serbia}} [[Предраг Ранђеловић]] * {{зас|Serbia}} [[Срђа Кнежевић]] * {{зас|Montenegro}} [[Дејан Дамјановић]] * {{зас|Montenegro}} [[Дарко Божовић]] * {{зас|Macedonia}} [[Марио Ђуровски]] {{col-3}} * {{зас|North Korea}} [[Хонг Јонг-Јо]] * {{зас|Brazil}} [[Ели Тадеу]] * {{зас|Bosnia and Herzegovina}} [[Немања Арсић]] * {{зас|Congo DR}} [[Ибрахим Соме]] * {{зас|Serbia}} [[Павле Нинков]] * {{зас|Serbia}} [[Душан Опачић]] * {{зас|Serbia}} [[Павле Пропадало]] {{col-end}} == Познати бивши тренери == * {{зас|Serbia}} [[Велимир Ђорђевић]] * {{зас|Serbia}} [[Славиша Божичић]] == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.fcbezanija.com/ Званични сајт клуба] {{Београдска зона у фудбалу}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Б]] [[Категорија:Спорт на Новом Београду]] [[Категорија:ФК Бежанија|*]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Београда]] gzg2l4zxahv9tfdt7kq4nnctvtjcw4x 0 84796 25114364 24050864 2022-07-19T17:09:43Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Бранко Поповић|Бранко Поповић (вишезначна одредница)]]}} {{Херој М | дидаскалија=БРАНКО ПОПОВИЋ | слика = Nh Branko Popovic.jpg | опис_слике=Бранко Поповић | датум_рођења = [[1917]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Верићи]], котарска испостава [[Козарац (Приједор)|Козарац]], котар [[Приједор]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|7||1917||}} | место_смрти =[[Алишићи]], код [[Приједор]]а | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=шумски радник | КПЈ=[[1937]]. |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |НОБ=командант батаљона у <br />[[Једанаеста крајишка ударна бригада|Једанаестој крајишкој бригади]] |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. јул]]а [[1953]]. }} '''Бранко Поповић''' ([[Верићи]], код [[Бања Лука|Бањалуке]], [[1917]] — [[Алишићи]], код [[Приједор]]а, [[јул]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен [[1917]]. године у селу [[Верићи]], код [[Бања Лука|Бањалуке]] (тада село [[Верићи|Ферићи]] у котарској испостави [[Козарац (Приједор)|Козарац]], у саставу котара [[Приједор]]). Прије почетка [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] био је запослен као шумски радник. По почетку рата ступио је у Козарски НОП одред. У борбама на [[Пискавица (Бања Лука)|Пискавици]], [[Турјак (Градишка)|Турјаку]], [[Подградци]]ма, [[Мраковица|Мраковици]], [[Козарац (Приједор)|Козарцу]], [[Омарска|Омарској]] истицао се по јунаштву. Као члан [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] активан је од зиме [[1941]]. године. Послије борбе у Горњој Пискавици, за вријеме велике козарске офанзиве, похвалио га је Штаб [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прве крајишке бригаде]] као одличног командира чете. Истакао се и у борбама против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]]. Крупан подвиг направио је на прузи [[Приједор]]-[[Нови Град]] [[1943]]. године. Код Рељића камена дочекао је блиндирану њемачку колону. Запалио је 15 њемачких камиона и заробио 3 топа. Непријатељу је отео још један топ и отјерао га у [[Приједор]]. Од тад је његово име чувено у Одреду. Одлази у [[Једанаеста крајишка бригада|Једанасету крајишку бригаду]] и постаје командант батаљона. Учествовао је у борбама на Козарцу и [[Градишка|Босанској Градишци]] у [[1944]]. године. Уништио је значајан број њемачких тенкова. Удавио се [[јул]]а [[1944]]. у ријеци [[Сана (ријека)|Сани]], код села [[Алишићи|Алишића]]. За [[народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{Народни хероји-Прва крајишка бригада}} {{DEFAULTSORT:Поповић, Бранко}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Сахрањени у Бањој Луци]] beijaqfinpueb87rruj9pz1kkzfdwfi 0 87267 25114675 23186007 2022-07-19T19:31:11Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=УРОШ БОГУНОВИЋ | слика = Nh bogunovic uros.jpg | опис_слике=Урош Богуновић | датум_рођења = {{датум рођења|1914|12|15}} | место_рођења =[[Дрвар]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2006|5|27|1914|12|15}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[Србија и Црна Гора]] |професија=војно лице |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1963]]. |чин=[[генерал-мајор]] |КПЈ=[[15. новембар|15. новембра]] [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Урош Богуновић Роца''' ([[Дрвар]], [[15. децембар]] [[1914]] — [[Београд]], [[27. мај]] [[2006]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[15. децембар|15. децембра]] [[1914]]. у [[Дрвар]]у. Припада старом [[Богуновићи (племе)|српском братству Богуновића]]. Његови родитељи Илија и Јованка доселили су у Дрвар из [[Лика|Лике]], из села Суваје код [[Срб (Грачац)|Срба]]. Рођени Урошев брат [[Бранко Богуновић|Бранко]], био је [[Југословенска војска у отаџбини|четнички]] [[војвода]] и обављао је функцију помоћника [[војвода|војводе]] [[Момчило Ђујић|Момчила Ђујића]]. Урош је, поред Бранка, имао још три брата — Љубу, Миту и Николу (Нину), као и три сестре — Милеву, Наталију (Нату) и Душанку. Урош је непосредно пред рат радио у железничкој ложионици у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Када је почео устанак, најпре је био помоћник [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Шеста крајишка ударна бригада|Шесте крајишке ударне бригаде]], а убрзо затим и командант те бригаде. Касније је у току рата био заменик команданта [[4. крајишка дивизија НОВЈ|Четврте]] и [[Десета крајишка дивизија НОВЈ|Десете крајишке дивизије]]. Учествовао је у борбама код [[Бања Лука|Бање Луке]], [[Градишка|Босанске Градишке]], [[Козарска Дубица|Босанске Дубице]], [[Приједор]]а, [[Сански Мост|Санског Моста]], у току [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], у борбама за ослобођење [[Сарајево|Сарајева]] и другим. Нарочито се истакао у јесен [[1942]]. године када је повео [[батаљон]] бораца преко реке [[Уна|Уне]], продро до [[Цазин]]а, ослободио га и на том сектору успешно водио многе борбе и почетком [[1943]]. године, на Подвидачу, када је само са једним водом дочекао и разбио бројнијег непријатеља. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партија Југославије]] (КПЈ) примљен је [[15. новембар|15. новембра]] [[1941]]. године. После завршетка рата, Урош Богуновић је [[1952]]. године завршио [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]] и налазио се на истакнутим војним функцијама у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]], боравећи при томе у многим местима [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]]. У чин [[генерал-мајор]]а произведен је [[1959]], а пензионисан је [[1963]]. године. Преминуо је [[27. мај]]а [[2006]]. године у [[Београд]]у. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == * ''Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд 1957. година. * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига прва). Београд 1970. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Дрвар}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Богуновић, Урош}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 2006.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Дрвар у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Шесте крајишке бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] gz2pxgedg36i7yyawm4t71ba6311fyq 0 88667 25115235 24473991 2022-07-20T10:18:43Z 95.85.181.235 /* Дани */ wikitext text/x-wiki '''Међународни празници''' (такође познато и као међународне годишњице) обележавају дан, недељу, годину, декаду или неки други временски период према [[Грегоријански календар|Грегоријанском календару]] који служе да се привуче пажња светске јавности на неке важне међународне интересе или проблеме, да обележе или промовишу. Многе од ових празника је установила [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генерална скупштина Уједињених нација]], [[Економски и социјални савет Организације уједињених нација|Економски и социјални савет]] или [[Унеско|УНЕСКО]].<ref>{{cite web|title=International Days, UN |url=http://www.un.org/en/sections/observances/international-days/ |publisher=UN |accessdate=31. 7. 2018}}</ref><ref>{{cite web|title=International Days |url=https://en.unesco.org/celebrations/international-days |publisher=UNESCO |accessdate=31. 7. 2018}}</ref> У том случају, водећа агенција за одређени празник користи симболику [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] (УН) или УНЕСКО, специјално дизајниран лого за године, и њихову инфраструктуру како би координисала догађаје широм света. Такође подноси и писани извештај о догађајима који су се десили широм света под покровитељством међународног празника, и даје препоруке за будуће. == Дани == ;Јануар * [[1. јануар]] - [[Светски дан породице]] <small>(некада ''Један дан мира'', признат од УН)</small> * [[24. јануар]] - [[Међународни дан образовања]] (признат од УН) * [[27. јануар]] - [[Међународни дан сећања на холокауст]] <small>(признат од УН)</small> * [[28. јануар]] - [[Дан заштите података]] <small>(признат од Савета Европе)</small> * [[31. јануар]] - [[Национални дан без дуванског дима]] ;Фебруар * [[2. фебруар]] - [[Међународни дан заштите мочвара]] * [[12. фебруар]] - [[Дарвинов дан]] * [[20. фебруар]] - [[Светски дан социјалне правде]] <small>(признат од УН)</small> * [[21. фебруар]] - [[Међународни дан матерњег језика]] <small>(признат од УН)</small> ;Март * [[3. март]] — [[Светски дан дивљих врста]] * [[5. март]] - [[Светски дан енергетске ефикасности]] * [[8. март]] - [[Међународни дан жена|Дан Уједињених нација за права жена и међународни мир]] <small>(признат од УН)</small> * [[14. март]] - [[Међународни дан река]] * [[15. март]] - [[Светски дан права потрошача]] * [[19. март]] - [[Светски дан ластавица]] * [[20. март]] - [[Светски дан среће]] <small>(признат од УН)</small> * [[20. март]] - [[Светски дан без меса]] * [[21. март]] - [[Међународни дан за елиминацију расне дискриминације]] <small>(признат од УН)</small> * [[21. март]] - [[Светски дан шума]] * [[21. март]] - [[Светски дан поезије]] * [[22. март]] - [[Светски дан вода]] <small>(признат од УН)</small> * [[23. март]] - [[Светски метеоролошки дан]] <small>(признат од УН)</small> * [[24. март]] - [[Међународни дан борбе против туберкулозе|Светски дан борбе против туберкулозе]] <small>(признат од УН)</small> * [[27. март]] - [[Светски дан позоришта]] * [[21-28. март]] - [[Недеља солидарности народа и борбе против расизма и расне дискриминације]] ;Април * [[1. април]] - [[Дан за екологију душе]] * [[1. април]] - [[Дан шале]] * [[2. април]] - [[Међународни дан књиге за децу]] * [[4. април]] - [[Међународни дан свести мина и помоћи у разминиравању]] * [[7. април]] - [[Светски дан здравља]] <small>(признат од УН)</small> * [[8. април]] - [[Светски дан Рома]] * [[17. април]] - [[Светски дан Младих Мајмуна]] (признат од УН) * [[22. април]] - [[Дан Земље|Дан планете Земље]] * [[23. април]] - [[Светски дан књиге и ауторских права|Светски дан књига и ауторских права]] <small>(признат од УН)</small> * [[24. април]] - [[Светски дан лабораторијских животиња]] * [[25. април]] - [[Дан борбе против маларије]] * [[26. април]] - [[Светски дан интелектуалне својине]] <small>(признат од УН)</small> * [[27. април]] - [[Светски дан дизајна]] * [[28. април]] - [[Светски дан заштите на раду]] * [[28. април]] - [[Светски дан паса водича]] * [[29. април]] - [[Светски дан игре]] ;Мај * [[1. мај]] - [[Празник рада]] * [[1. мај]] - [[Светски дан заштите носорога]] * [[2. мај]] - [[Светски дан делфина]] * [[3. мај]] - [[Светски дан слободе медија]] <small>(признат од УН)</small> * [[3. мај]] - [[Светски дан Сунца]] * [[4. мај]] - [[Међународни дан ватрогасаца]] * [[5. мај]] - [[Међународни дан бабица]] * [[8. мај]] - [[Светски дан црвеног крста]] * [[10. мај]] - [[Светски дан птица и дрвећа]] * [[12. мај]] - [[Међународни дан медицинских сестара]] * [[14. мај]] - [[Светски дан птица селица]] <small>(друга субота у мају, признат од УН)</small> * [[15. мај]] - [[Међународни дан породице|Међународни дан породица]] <small>(признат од УН)</small> * [[15. мај]] - [[Међународни дан акција за климу]] * [[15. мај]] - [[Дан борбе против малигних меланома коже]] * [[16. мај]] - [[Међународни дан С. О. С. телефона]] * [[17. мај]] - [[Светски дан телекомуникација]] <small>(признат од УН)</small> * [[18. мај]] – [[Међународни дан музеја]] * [[20. мај]] – [[Светски дан пчела]] * [[21. мај]] - [[Светски дан за културну разноликост за дијалог и развој]] <small>(признат УН)</small> * [[22. мај]] - [[Међународни дан биолошке разноврсности]] <small>(признат од УН)</small> или [[Међународни дан биолошке разноврсности|Светски дан биодиверзитета]] * [[24. мај]] - [[Европски дан паркова]] * [[25. мај]] - [[Дан пешкира]] <small>(у част [[Даглас Адамс|Дагласу Адамсу]])</small> * [[28. мај]] - [[Светски дан лептира]] * [[29. мај]] - [[Међународни дан мировних снага Уједињених нација]] <small>(признат од УН)</small> * [[31. мај]] - [[Светски дан без дуванског дима]] <small>(признат од УН)</small> * [[31. мај]] - [[Светски дан папагаја]] * Први [[уторак]] у [[мај]]у - [[Светски дан борбе против астме]] * Друга [[субота]] у [[мај]]у - [[Светски дан сајма]] и [[Светски дан птица селица]] ;Јун * [[1. јун]] - [[Међународни дан деце]] * [[3. јун]] - [[Међународни дан деце жртава вакцина]] * [[4. јун]] - [[Међународни дан деце жртава насиља]] <small>(признат од УН)</small> * [[5. јун]] - [[Светски дан заштите животне средине]] <small>(признат од УН)</small> * [[8. јун]] - [[Светски дан океана]] *9. јун - Међународни дан архива * [[12. јун]] - [[Светски дан против рада деце]] * [[14. јун]] - [[Светски дан давалаца крви|Светски дан добровољног давања крви]] * [[17. јун]] - [[Светски дан за борбу против дезертификације и суше]] <small>(признат од УН)</small> * [[20. јун]] - [[Светски дан избеглица]] <small>(признат од УН)</small> * [[21. јун]] - [[Светски дан музике]] * [[23. јун]] - [[Дан јавног сервиса Уједињених нација]] <small>(признат од УН)</small> * [[24. јун]] - [[Светски дан рода]] * [[25. јун]] - [[Светски дан витилига]] * [[26. јун]] - [[Међународни дан против злоупотребе дроге и трговине људима]] <small>(признат од УН)</small> * [[26. јун]] - [[Међународни дан за подршку жртвама насиља]] <small>(признат од УН)</small> * [[29. јун]] - [[Европски дан Дунава]] ;Јул * [[7. јул]] - [[Светски дан чоколаде]] * [[11. јул]] - [[Светски дан популације]] <small>(признат од УН)</small> * [[20. јул]] - [[Светски дан скока]] * [[21. јул]] - [[Светски дан борбе против ''Coca - Cola''-е]] * Прва [[субота]] у [[јул]]у - [[Међународни дан сарадње]] <small>(признат од УН)</small> ;Август * [[8. август]] − [[Светски дан мачака]] * [[9. август]] - [[Међународни дан сиромашних]] <small>(признат од УН)</small> * [[12. август]] - [[Међународни дан младих]] <small>(признат од УН)</small> * [[19. август]] - [[Светски дан хуманих / хуманитарних радника]] * [[23. август]] - [[Међународни дан за сећање на трговину робљем и њену забрану]] <small>(признат од УН)</small> * [[25. август]] - [[Европска ноћ слепих мишева]] * Трећа [[субота]] у [[августу]]у - [[Дан напуштених животиња]] ;Септембар * [[8. септембар]] - [[Међународни дан писмености]] <small>(признат од УН)</small> * [[10. септембар]] - [[Међународни дан превенције самоубистава]] * [[11. септембар]] - [[Дани Европске баштине]] * [[15. септембар]] - [[Светска акција ''Очистимо свет'']] * [[15. септембар]] - [[Међународни дан демократије]] * [[16. септембар]] - [[Међународни дан очувања озонског омотача]] <small>(признат од УН)</small> * [[18. септембар]] - [[Светски дан геолога]] * [[21. септембар]] - [[Међународни дан мира]] <small>(признат од УН, Светски дан борбе против Алцхајмерове болести)</small> * [[22. септембар]] - [[Светски дан без аутомобила]] * [[26. септембар]] - [[Светски дан чистих планина]] * [[27. септембар]] - [[Светски дан туризма]] * [[29. септембар]] - [[Светски дан гусака]] * Последња [[недеља]] у [[септембар|септембру]] - [[Светски поморски дан]] <small>(признат од УН)</small> ;Октобар * [[1. октобар]] - [[Међународни дан старијих особа]] <small>(признат од УН)</small> * [[1. октобар]] - [[Светски дан хепатитиса]] * [[1. октобар]] - [[Светски дан вегетаријанства]] * [[1. октобар]] - [[Међународни дан укидања нуклеарног оружја]] * [[4. октобар]] - [[Светски дан животиња]] * [[5. октобар]] - [[Светски дан учитеља|Светски дан наставника]] * [[6. октобар]] - [[Светски дан станишта]] * [[6. октобар]] - [[Светски дан несигурног посла]] * [[9. октобар]] - [[Светски дан поште]] * [[10. октобар]] - [[Светски дан менталног здравља]] <small>(признат од УН)</small> * [[10. октобар]] - [[Светски дан захвалности за плодове земље]] * [[11. октобар]] - [[Светски дан девојчица]] <small>(признат од УН)</small> * [[11. октобар]] - [[Међународни дан борбе против природних катастрофа]] * [[12. октобар]] - [[Европски дан донације органа]] * [[13. октобар]] - [[Светски дан неношења грудњака]]<ref>{{cite web|title=Данас је Светски дан неношења грудњака|url=http://zena.blic.rs/Zdravlje/18116/Danas-je-Svetski-dan-nenosenja-grudnjaka|work=zena.blic.rs|publisher=Жена - Блиц|accessdate=27. 10. 2013.|date=13. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131029193720/http://zena.blic.rs/Zdravlje/18116/Danas-je-Svetski-dan-nenosenja-grudnjaka|archive-date=29. 10. 2013|url-status=dead}}</ref> * [[15. октобар]] - [[Европски дан донације органа]] * [[15. октобар]] - [[Светски дан пешачења]] * [[15. октобар]] - [[Светски дан чистих руку]] * [[16. октобар]] - [[Светски дан хране]] <small>(признат од УН)</small> * [[16. октобар]] - [[Светски дан хлеба]] * [[17. октобар]] - [[Међународни дан за искорењење сиромаштва]] <small>(признат од УН)</small> * [[20. октобар]] - [[Светски дан јабука]] * [[24. октобар]] - [[Дан Организације уједињених нација|Дан Уједињених нација]] <small>(признат од УН)</small> * [[24. октобар]] - [[Светски дан развоја информатике]] <small>(признат од УН)</small> * [[31. октобар]] - [[Интернационални дан Црног мора]] * [[24-30. октобар]] - [[Недеља разоружања]] * Први [[понедељак]] у [[октобар|октобру]] - [[Светски дан насеља]] * Друга [[среда]] у [[октобар|октобру]] - [[Међународни дан ублажавања последица природних катастрофа]] ;Новембар * [[1. новембар]] - [[Светски дан вегетације]] * [[4. новембар]] - [[Светски дан климатских промена]] * [[6. новембар]] - [[Међународни дан за превенцију експлоатације животне средине у рату и оружаним конфликтима]] <small>(признат од УН)</small> * [[6. новембар]] - [[Светски дан урбаних регија]] * [[9. новембар]] - [[Dan pronalazača|Светски дан проналазача]] * [[13. новембар]] - [[Светски дан љубазности]] * [[14. новембар]] - [[Светски дан борбе против дијабетеса|Светски дан дијабетеса]] * [[16. новембар]] - [[Међународни дан толеранције]] <small>(признат од УН)</small> * [[17. новембар]] - [[Међународни дан студената]] * [[19. новембар]] - [[Међународни дан мушкараца]] * [[19. новембар]] - [[Светски дан тоалета]] <small>(признат од УН)</small> * [[20. новембар]] - [[Светски дан права детета]] <small>(признат од УН)</small>, [[Дан индустријализације Африке]] <small>(признат од УН)</small> * [[21. новембар]] - [[Светски дан телевизије]] <small>(признат од УН)</small> * [[25. новембар]] - [[Међународни дан елиминације насиља над женама]] <small>(признат од УН)</small> * [[27. новембар]] - [[Интернационални дан уздржавања од куповине]] * [[29. новембар]] - [[Међународни дан солидарности са палестинским становништвом]] <small>(признат од УН)</small> * Последњи [[петак]] у [[новембар|новембру]] - [[Интернационални дан борбе против трговине крзном]] * Трећа [[недеља]] у [[новембар|новембру]] - [[Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода]] * Новембар - [[Месец борбе против болести зависности]] ;Децембар * [[1. децембар]] - [[Светски дан борбе против СИДА-е]] <small>(признат од УН)</small> * [[2. децембар]] - [[Међународни дан укидања ропства]] <small>(признат од УН)</small> * [[3. децембар]] - [[Међународни дан инвалида]] <small>(признат од УН)</small> * [[3. децембар]] - [[Светски дан борбе против лова]] * [[5. децембар]] - [[Svetski dan volontera|Светски дан волонтера]] <small>(признат од УН)</small> * [[7. децембар]] - [[Међународни дан цивилне авијације]] <small>(признат од УН)</small> * [[9. децембар]] - [[Међународни дан борбе против корупције]] * [[10. децембар]] - [[Светски дан људских права]] <small>(признат од УН)</small> * [[11. децембар]] - [[Светски дан планина]] * [[18. децембар]] - [[Међународни дан миграната]] <small>(признат од УН)</small> * [[19. децембар]] - [[Дан Уједињених нација за ''Југ - Југ сарадњу'']] * [[20. децембар]] - [[Међународни дан људске солидарности]] * [[22. децембар]] - [[Светски дан оргазма]] == Године == * 1959/1960. - [[Светска година избеглица]] * 1961. - [[Међународна година здравља и медицинских истраживања]] * 1965. - [[Међународна година сарадње]] * 1967. - [[Међународна година туриста]] * 1968. - [[Међународна година људских права]] * 1970. - [[Међународна година образовања]] * 1971. - [[Међународна година борбе против расизма и расне дискриминације]] * 1974. - [[Светски година популације]] * 1975. [[Међународна година жена]] * 1978/1979. - [[Међународна година против апартхејда]] * 1979. - [[Међународна година детета]] * 1981. - [[Међународна година инвалида]] * 1982. - [[Међународна година мобилизације за санкције против Јужне Африке]] * 1983. - [[Светски година комуникација]] * 1984. - [[Година жена у Јужној Африци]] * 1985. - [[Година Уједињених нација]] * 1985. - [[Међународна година младих]] * 1986. - [[Међународна година мира]] * 1987. - [[Међународна година склоништа за бескућнике]] * 1990. - [[Међународна година писмености]] * 1992. - [[Међународна година свемира]] * 1993. - [[Међународна година сиромашних]] * 1994. - [[Међународна година спорта и олимпијског идеала]] * 1994. - [[Међународна година породице]] * 1995. - [[Светска година сећања на жртве Другог светског рата]] * 1995. - [[Година толеранције Уједињених нација]] * 1996. - [[Међународна година за искорењење сиромаштва]] * 1998. - [[Међународна година океана]] * 1999. - [[Међународна година старијих особа]] * 2000. - [[Међународна година ''Дана захвалности'']] * 2000. - [[Међународна година културе и мира]] * 2001. - [[Међународна година мобилизације против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сличне нетолеранције]] * 2001. - [[Међународна година волонтера]] * 2001. - [[Година Уједињених нација за дијалог међу цивилизацијама]] * 2002. - [[Међународна година екотуризма]]<ref>{{Cite web|url=http://portal.unesco.org/en/ev.php-URL_ID%3D3204%26URL_DO%3DDO_TOPIC%26URL_SECTION%3D201.html |title=Међународна година екотуризма |accessdate=24. 10. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170124204057/http://portal.unesco.org/en/ev.php-URL_ID%3D3204%26URL_DO%3DDO_TOPIC%26URL_SECTION%3D201.html |archive-date=24. 1. 2017 |url-status=dead }}</ref> * 2002. - [[Међународна година планина]]<ref>[http://www.fao.org/iym/en/ Међународна година планина]</ref> * 2002. - [[Година културног наслеђа Уједињених нација]] * 2003. - [[Међународна година пијаће воде]] * 2003. - [[Година инвалида]] * 2004. - [[Међународна година сећања на борбу против ропства и његовог укидања]] * 2004. - [[Међународна година пиринча]]<ref>{{Cite web |url=http://www.fao.org/rice2004/ |title=Међународна година пиринча |access-date=18. 06. 2006 |archive-date=24. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110424135820/http://www.fao.org/rice2004/ |url-status=dead }}</ref> * 2005. - [[Међународна година спорта и физичког образовања]] * 2005. - [[Међународна година микрокредита]]<ref>[http://www.un.org/en/events/pastevents/microcredit_2005/ Међународна година микрокредита]</ref> * 2005. - [[Светска година физике]] (declared by [[IUPAP]])<ref>[https://phys.org/news/2004-12-international-year-physics-100th.html Светска година физике]</ref> * 2006. - [[Међународна година пустиња и дезертификације]]<ref>{{Cite web |url=http://www.iydd.org/ |title=Међународна година пустиња и дезертификације |access-date=09. 04. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120616031509/http://iydd.org/ |archive-date=16. 06. 2012 |url-status=dead }}</ref> <small>(признају је Уједињене нације)</small> * 2008. - [[Међународна година планете Земље]]<ref>[http://www.yearofplanetearth.org/ Међународна година планете Земље]</ref> * 2008. - [[Међународна година кромпира]] <small>(предложио ФАО, усвојила Генерална скупштина, резолуција 60/191)</small> == Декаде == * 1976—1985. [[Међународна година жена|Декада Уједињених нација за жене]] ([http://www.un.org/documents/ga/res/37/a37r058.htm United Nations, General Assembly, A/RES/37/58] {{Wayback|url=http://www.un.org/documents/ga/res/37/a37r058.htm |date=20180928115132 }}) * 1994—2004. - [[Прва међународна декада сиромашних]] [http://www.unhchr.ch/indigenous/decade.htm] * 1997—2006. - [[Прва декада Уједињених нација за искорењење сиромаштва]] [https://web.archive.org/web/20010127081600/http://www.un.org/esa/socdev/poverty/poverty.htm] * 2000—2010. - [[Друга међународна декада за искорењење колонијализма]] [https://web.archive.org/web/20060623193325/http://daccessdds.un.org/doc/UNDOC/GEN/N01/302/66/PDF/N0130266.pdf?OpenElement] (pdf) * 2001—2010. - [[Међународна декада за културу мира и ненасиља над децом]] [https://web.archive.org/web/20120218141829/http://www.unac.org/peacecp/decade/background.html], recognized by the UN * 2003—2012. - [[Декада писмености Уједињених нација]] [https://web.archive.org/web/20090531100410/http://portal.unesco.org/education/en/ev.php-URL_ID%3D5000%26URL_DO%3DDO_TOPIC%26URL_SECTION%3D201.html] * 2005—2014. - [[Друга међународна декада сиромашних]] [https://web.archive.org/web/20050113162546/http://www.un.org/esa/socdev/unpfii/news/a59500/a59500eng.pdf] * 2005—2015. - [[Декада ''Вода за живот'']] [http://www.un.org/waterforlifedecade] == Види још == * [[Празници у СФРЈ]] * [[Унеско#Празници Унеска|Празници Унеска]] == Референце == {{reflist}} {{ОУН}} [[Категорија:Календари]] [[Категорија:Празници Организације уједињених нација|*]] ia51eurvvjryfa2lv0qbqumo62avi5k 0 93351 25114196 23931828 2022-07-19T15:54:09Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Политичар | слика = HODŽA druhá míza.jpg | опис_слике=Енвер Хоџа, 1971. | дидаскалија=Енвер Хоџа | датум_рођења = {{Датум рођења|1908|10|16}} | место_рођења = [[Ђирокастра]] | држава_рођења = [[Османско царство]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1985|4|11|1908|10|16}} | место_смрти =[[Тирана]] | држава_смрти = [[Народна Република Албанија|НСР Албанија]] | супружник = [[Неџмије Хоџа]] | чин = [[генерал армије]] | потпис = Signature of Enver Hoxha.svg }} '''Енвер Хоџа''' ({{јез-алб|Enver Hoxha}}; [[Ђирокастра]], [[16. октобар]] [[1908]] — [[Тирана]] , [[11. април]] [[1985]]) је био врховни вођа [[Народна Република Албанија|Народне Републике Албаније]] од краја [[Други светски рат|Другог светског рата]] до своје смрти 1985. године, као Први секретар Комунистичке албанске партије рада. Био је и премијер Албаније од [[1944]]. до [[1954]]. и министар спољних послова од [[1946]]. до [[1953]]. године. == Рана младост и Други светски рат == Енвер Хоџа је рођен [[16. октобар|16. октобра]] [[1908]]. године у [[Ђирокастра|Ђирокастри]], граду на југу [[Албанија|Албаније]]. Његов отац, трговац тканином, је путовао по [[Европа|Европи]] те је највећи утицај на Хоџу имао његов стриц, Хусен Хоџа, милитантни борац за независност Албаније. Хусен Хоџа се такође борио и против репресивних влада које су дошле након независности. Године [[1930]]. Енвер је отишао на студије на [[Монпеље]]шки [[Универзитет]] у [[Француска|Француској]], као државни [[стипендија|стипендиста]], али је убрзо одустао. Од [[1934]]. до [[1936]]. године био је секретар у албанском [[конзулат]]у у [[Брисел]]у. Тамо је и [[Студент|студирао]], а вратио се у Албанију 1936. године и постао наставник у Корчу. Хоџа је отпуштен са овог радног места након што су [[Краљевина Италија|Италијани]] [[Италијанска инвазија Албаније|окупирали]] Албанију [[1939]]. године, због тога што је одбио да приступи [[Албанска фашистичка странка|Албанској фашистичкој странци]]. Отворио је радњу [[Дуван (производ)|дувана]] у [[Тирана|Тирани]], где су убрзо [[Комунизам|комунисти]] почели да се окупљају. Уз помоћ [[савез комуниста Југославије|југословенских комуниста]], основао је и постао вођа [[Комунистичка партија Албаније|Комунистичке партије Албаније]] (касније преименоване у Партију рада) у новембру [[1941]]. године. Био је и вођа [[Народноослободилачка борба Албаније|Народноослободилачке борбе у Албанији]] у току [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Његова Народноослободилачка армија је [[1944]]. године преузела власт у земљи. == Социјалне и економске реформе == Енвер Хоџа се изјашњавао као ортодоксни [[Марксизам|марксиста]]-[[владимир Лењин|лењиниста]] и дивио се [[Јосиф Стаљин|Јосифу Стаљину]]. Прихватио је модел [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и заоштрио је односе с [[савез комуниста Југославије|југословенских комунистима]], након раскола [[1948]]. године. Над министаром одбране, Кочи Џоџом (Koҫi Xhoxhe), [[1949]]. године је извршена смртна казна због наводне пројугословенске активности. Режим је конфисковао обрадиву земљу од богатих земљопоседника и консолидовао је у колективно земљиште (кооперативи), уз хиљаде затварања и убијања током процеса. Албанска власт је тврдила да је Албанија постала потпуно самостална у снабдевању храном током комунистичке власти, као и успесима у индустријализацији, електрификацији и избијању неписмености и болести. Ипак, отварање албанских граница, након пада комуниста, је показало другу слику: Албанија није била индустријализована и била је економски назадна у поређењу с осталим земљама [[варшавски пакт|источне Европе]]. Пољопривреда није била осавремењена, било је веома мало телефонских прикључака, а плате као и квалитет живота су били веома ниски по европским мерилима. Много радника је напустило [[Албанија|Албанију]] и потражило посао у [[Италија|Италији]] или [[Грчка|Грчкој]]. Најкарактеристичнија заоставштина Хоџине власти је 600.000 [[бункер]]а у земљи од три милиона људи. == Стаљинизам и лоши односи с Совјетским Савезом == Хоџа је остао стаљиниста и поред ограђивања [[Никита Хрушчов|Никите Хрушчова]] од [[Јосиф Стаљин|Стаљинових]] метода. Ово је значило изолацију од остатка социјалистичке источне Европе. Хоџа је заоштрио однос са [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетским Савезом]], а однос са [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославијом]] је већ био потпуно хладан. [[1960]]. године, Албанија се приклонила [[Кина|Кини]], а лош однос са [[Москва|Московом]] је кулминирао [[1968]]. године, када је Албанија иступила из [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]], као одговор на совјетску инвазију [[Чехословачка|Чехословачке]]. Унутрашње уређење Албаније је одговарало Стаљиновој доктрини, те је Хоџин култ личности подсећао на [[Јосиф Стаљин|Стаљинов]]. Албанска тајна полиција, „[[Сигурими]]“, је била организована по угледу на совјетски [[КГБ]] и источнонемачки [[Штази]]. Тајна полиција је била толико далекосежна, да је сваки трећи грађанин Албаније или био у радном логору или га је тајна полиција привела на испитивање. Да би минимализовали или елиминисали опозицију, власт је прогонила неистомишљенике, одузимајући им послове, затварајући их, па и осуђивајући их на смрт. Путовање у иностранство, осим пословних путева, је било забрањено. == Атеистичка кампања == Године [[1967]], након две декаде прогресивно јачег прогона религије, Хоџа је прогласио нацију првом и једином званично [[атеизам|атеистичком]] земљом у историји. Делом инспирисан [[културна револуција|кинеском културном револуцијом]], конфисковао је [[Џамија|џамије]], [[Црква (грађевина)|цркве]], [[манастир]]е и остале религијске објекте (Албанци су углавном били [[муслимани]] и [[католицизам|католици]]). Неки од објеката су уништени, а други претворени у радионице, складишта, штале, или пак у културне установе, као што су биоскопи. Било је забрањено давати деци религијска имена, а свако ухваћен с [[Куран]]ом, [[Библија|Библијом]], [[Икона|иконом]] или сличним религијским објектом је могао бити лишен слободе. == Односи са Кином == Хоџа није био задовољан кинеском сарадњом са [[Сједињене Америчке Државе|САД]] почетком [[1970-е|седамдесетих година]]. Смрт [[Мао Цедунг]]а [[1976]]. године и њене последице су довеле до раздора односа [[Кина|Кине]] и [[Албанија|Албаније]], те је Албанија опет ушла у политичку изолацију. Хоџа је оптуживао и [[Хан Кинези|Кинезе]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјете]] за ревизионизам. Године [[1981]]. се догодио још један прогон државника. Могуће је да је премијер [[Мехмет Шеху]] тада био убијен, мада се званично тврдило да је извршио самоубиство. == Пензија и епилог == Хоџа се постепено повукао у пензију почетком осамдесетих, а [[Рамиз Алија]] га је наследио. Умро је [[11. април]]а [[1985]]. године, са 76 година. Алија је водио отворенију политику и Албанија је [[1990]]. напустила једнопартијски систем. У „Амнести Интернешнелу“ (''-{Amnesty International}-''), у документу објављеном 1984. године, се тврдило да су људска права страдала током Хоџиног режима. Људима је било ограничена слобода говора, религије, кретања и удруживања, иако је устав из 1976. гарантовао та права. Такође, становници Албаније нису имали приступ информацијама, осим онога што је долазило из државних канала. „Сигурими“ је константно кршио права на приватност личности, дома и комуникације, те је својевољно хапсио. Судови су увек били наклоњени владајућој странци. == Литература == * Милорад Коматина, '''Енвер Хоџа и југословенско-албански односи''', Службени лист СРЈ, Београд 1995. година == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Enver Hoxha}} {{Народни хероји-странци}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Хоџа, Енвер}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1985.]] [[Категорија:Албански комунисти]] [[Категорија:Албански партизани]] [[Категорија:Народни хероји Албаније]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Албански атеисти]] [[Категорија:Премијери Албаније]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] 8eo9n6ewd1iqbw663jys67p5idybbc2 0 106370 25114695 23506250 2022-07-19T19:38:02Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ОГЊЕН ПРИЦА | слика = Ognjen Prica.jpg | опис_слике=Огњен Прица | датум_рођења = {{Датум рођења|1899|11|27|}} | место_рођења =[[Илиџа]], код [[Сарајево|Сарајева]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|7|9|1899|11|27|}} | место_смрти =[[Загреб]] | држава_смрти =[[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=професор |КПЈ=[[1919]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[26. јул]]а [[1945]]. }} '''Огњен Прица''' ([[Илиџа]], код [[Сарајево|Сарајева]], [[27. новембар]] [[1899]] — [[Загреб]], [[9. јул]]а [[1941]]), професор математике, револуционар и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је у службеничкој породици, [[27. новембар|27. новембра]] [[1899]]. године, на [[Илиџа|Илиџи]], код [[Сарајево|Сарајева]]. Основну школу учио је у [[Високи|Високом]] и [[Сарајево|Сарајеву]], где је [[1918]]. године завршио и гимназију с одличним успехом. У гимназији је учио [[Немачки језик|немачки]], [[Руски језик|руски]], [[Француски језик|француски]] и [[латински језик]]. Још у то време упознаје се с делима [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегела]], [[Карл Маркс|Маркса]], [[Фридрих Енгелс|Енгелса]] и Бебела и опредељује се за [[раднички покрет]]. У седмом разреду гимназије постао је члан [[Социјалдемократска странка Босне и Херцеговине|Социјалдемократске странке Босне и Херцеговине]]. После завршетка гимназије, Огњен се уписује на Филозофски факултет у Загребу. У време стварања [[Краљевина Југославија|Државе Срба, Хрвата и Словенаца]], као млади студент, делује на линији левице у социјалдемократском покрету Хрватске. Ради на стварању јединственог југословенског радничког покрета, уједињењу социјалдемократских партија и стварању [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Пошто је руководство Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније било против тог уједињења, Огњен с још неким представницима загребачких социјалдемократских организација, [[27. март]]а [[1919]]. године, објављује „Манифест опозиције“, позивајући да се иде на [[Први оснивачки конгрес СРПЈ(к)|Конгрес уједињења]] због образовања јединствене социјалистичке партије југословенског пролетаријата. Стварањем [[Савез комуниста Југославије|Социјалистичке радничке партије Југославије]], [[1919]]. године, постаје њен члан. Због револуционарне активности, загребачка полиција га протерује на пет година у [[Сарајево]]. Уместо у Сарајево, он емигрира у [[Беч]], а одакле одлази у [[Праг]], па у [[Берлин]], и поново у [[Беч]]. Тамо наставља да студира [[Математика|математику]], [[Физика|физику]] и [[Филозофија|филозофију]], и да проучава [[Карл Маркс|Маркса]], [[Фридрих Енгелс|Енгелса]], [[Владимир Лењин|Лењина]], Плеханова, Кауцког. У Бечу ради и у бироу Балканске комунистичке федерације и сарађује у њеном листу „[[Балканска федерација (часопис)|Балканска федерација]]“. Крајем [[1923]]. године, Огњен се враћа у [[Југославија|Југославију]]. У [[Београд]]у га хапси полиција, после чега је био осуђен на месец дана затвора. Следеће године, после завршетка студија, добио је место суплента у Другој државној гимназији у Сарајеву, где је наредне четири године предавао математику. Истовремено ради на стварању партијских организација, бори се против фракција, сарађује у часопису „Раднички покрет“, и [[1928]]. године постаје члан Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину. Пошто је те године, као политички неподобан за владајући режим, отпуштен из службе, одлази, по партијској директиви, у [[Загреб]], где живи полулегално и постаје главни уредник „[[Борба (новине)|Борбе]]“, органа [[Савез комуниста Југославије|КП Југославије]]. После завођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] [[1929]]. године, „[[Борба (новине)|Борба]]“ је била забрањена, а Огњен ухапшен. После три месеца затвора у [[Загреб]]у, протеран је у [[Кореница|Кореницу]], завичајно место његових родитеља, одакле је спроведен у [[Сарајево]], где је седам месеци провео у затвору. Марта [[1930]]. године изведен је пред [[Државни суд за заштиту државе]] у Београду и осуђен на седам година робије и трајан губитак часних права. На робији у [[Сремска Митровица|сремскомитровачком]] затвору развија богату марксистичко-педагошку активност међу политичким затвореницима. Сарађује у илегалном робијашком часопису ЗБ (За бољшевизацију) и учи [[Старогрчки језик|старогрчки]], [[Италијански језик|италијански]], [[шпански језик]] и [[есперанто]], тако да се могао служити скоро свим европским језицима. У затвору је написао студије о Варги и Талхајмеру, превео [[Владимир Лењин|Лењинова]] дела „Материјализам и емпирокритицизам“ и „Империјализам као највиши степен капитализма“, затим „Манифест комунистичке партије“, Витфогелову „Историју грађанског друштва“... После изласка с робије, [[1936]]. године, Огњен је поново интерниран у Кореницу, а затим је добио одобрење да се настани у Загребу, али с ограниченим правом кретања. С [[Божидар Аџија|Божидаром Аџијом]] уређивао је часописе: „Знаност и живот“, „Култура“, „Израз“, „Књижевни савременик“ и „Наше новине“. Објавио је, за потребе радника, „Рјечник страних ријечи“ и „Политички рјечник“, затим више анализа и радова о савременој научној и филозофској мисли. Доста његових радова остало је необјављено, а многи рукописи су изгубљени. После [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пете земаљске конференције КПЈ]], држао је предавања из дијалектичког материјализма на курсу који је [[Централни комитет]] [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] образовао за високе партијске руководиоце. Као члан Агитпропа [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] радио је на партијским идеолошко-политичким пословима до хапшења. По налогу [[Влатко Мачек|Мачека]] и [[Иван Шубашић|Шубашића]], Огњен је, ноћу између [[30. март|30]]. и [[31. март]]а [[1941]], ухапшен заједно с више комунистичких активиста, напредних интелектуалаца и радника, и затворен у затвору на Савској цести. После стварања [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], предат је [[усташе|усташама]], које су га пребациле у [[логор Керестинец]] и после тромесечног мучења, заједно с групом револуционара, стрељале [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#9. јул|9. јула 1941]]. године, у Максимирској шуми. Приликом стрељања није дозволио да му вежу очи, већ је усташама довикнуо: „''Пуцајте, ви сте банда убица!''“ Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[26. јул]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{refbegin}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{II}-|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} * {{cite journal |last=Pelešić—Muminović|first=Fatima|authorlink= |year=2012|url=http://pregled.unsa.ba/new/images/stories/arhiva/2012/Pregled-3-2012.pdf|title= Aspekti Muminovićeve kritičke filozofije|journal= Pregled : časopis za društvena pitanja|publisher=Univerzitet u Sarajevu|location=Sarajevo|volume= LIII/3|ref = harv|pages=195—210}} {{refend}} {{Народни хероји-Сарајево}} {{Народни хероји-Загреб}} {{Просветни радници у НОБ}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Прица, Огњен}} [[Категорија:Рођени 1899.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Илиџанци]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Комунисти Југославије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Личности НОП Југославије]] [[Категорија:Народни хероји - П]] 3zbqwp9bocty60iq5pbo6tg6p0ncmbp 0 106681 25114693 22936900 2022-07-19T19:35:31Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МАРИЈАН БАДЕЛ | слика = Nh_badel_marijan.jpg | опис_слике=Маријан Бадел | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|7|3}} | место_рођења =[[Копривница]] | држава_рођења = [[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|6|22|1920|7|3}} | место_смрти =Света Јана, код [[Јастребарско]]г | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=студент | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | чин=[[мајор]] | народни херој=[[6. јул]]а [[1944]]. }} '''Маријан Бадел''' ([[Копривница]], [[3. јул]] [[1920]] — Света Јана, код [[Јастребарско]]г, [[22. јун]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[3. јул]]а [[1920]]. године у [[Копривница|Копривници]]. Потиче из имућне трговачке породице. Његов отац Славко и стриц су, у непосредној близини [[Загреб]]а, у Сесветама, основали фабрику алкохолних пића. Школу је учио у Загребу, а четврти разред гимназије и нижи течајни испит с успехом је положио [[1934]]/[[1935|35]]. у гимназији на острву [[Крк (острво)|Крк]]. После тога се уписао у Трговачку академију у Загребу. Ту се определио за идеје револуционарног омладинског покрета. И поред школовања, био је присно везан с младим радницима у очевој и стричевој фабрици. С њима је друговао, покушавао им осигурати бољи положај, па је [[1939]]. године био и организатор, иницијатор намераваног штрајка. Окупио је те раднике и око Народне помоћи, а једна од његових значајнијих акција било је скупљање и за преживеле интербригадисте из [[Краљевина Југославија|Југославије]], који су се, послије завршеног [[Шпански грађански рат|рата у Шпанији]], налазили у логорима у [[Француска|Француској]]. У таквом ангажману Маријана је затекла и капитулација земље после [[Априлски рат|Априлског рата]]. На позив [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]], међу првима се укључио у акције на скупљању оружја, а затим и на окупљању бораца против окупатора и њихових помагача. Био је веза бораца Загребачко-сесветског одреда и загребачке партијске организације. Тада је постао и члан [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]]. Често је одлазио у Загреб, извршавајући разне партијске задатке; на том послу био је неколико пута ухапшен. Увек га је из [[усташе|усташког]] затвора спашавало богатство његове породице, која је успела поткупити усташке официре. У децембру [[1941]]. године одлази на рад у Хрватско приморје; одатле у зиму [[1942]]. године стиже у [[Горски котар|Горски Котар]], где се укључује у партизански одред. У октобру 1942. постаје борац [[Тринаеста пролетерска ударна бригада|Тринаесте пролетерске бригаде]], која је носила име бригада "[[Раде Кончар]]". Ту се, међу другим борцима, истакао као одличан пушкомитраљезац; као активан [[савез комунистичке омладине Југославије|скојевац]], убрзо постаје руководилац [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а у једном од батаљона те бригаде. Није био дуго у Горском Котару: због болести је упућен у Команду жумберачко-покупског подручја, у крај који је добро познавао. На овом подручју, Бадел је радио најпре као политички комесар Туропољско-посавског одреда, а затим и комесар Оперативног штаба за Жумберак и Покупје. Организује и разне војничке акције - једна од таквих било је и разоружавање целе пука [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобрана]] у селу Сопници. Кад је, у јануару [[1944]]. године, по наређењу штаба жумберачко-посавског сектора, формирана бригада "[[Фрањо Огулинац Сељо]]", по славном [[Југословени у Шпанском грађанском рату|шпанском борцу]] и партизанском руководиоцу, Маријан Бадел постао је њен [[политички комесар]]. Учествовао је у нападима на непријатељска упоришта Голи Брег и Брезовица. Истакао се и у окршају, који је за њега био последњи, кад је његова бригада водила битке на сектору Пљешивице и после тога проглашена ударном. Погинуо је код села Света Јана, [[22. јун]]а 1944. године. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[6. јул]]а 1944. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=48}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Мославина и Подравина}} {{Народни хероји-Загреб}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Бадел, Маријан}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Копривничани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Тринаесте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] f4cannw4y3zl93b1kspspy3uvxdewn3 0 106694 25114691 20532276 2022-07-19T19:35:28Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МАРИЈАН ЧАВИЋ | слика = cavic marijan.JPG | опис_слике=Маријан Чавић | датум_рођења = {{Датум рођења|1915|3|10|}} | место_рођења =[[Загреб]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти ={{Датум смрти|1941|12||1915|3|10}} | место_смрти =[[логор Јасеновац]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=металски радник | КПЈ=[[1939]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Маријан Чавић''' ([[Загреб]], [[10. март]] [[1915]] — [[Јасеновац]], [[децембар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[10. март]]а [[1915]]. године у [[Загреб]]у. Потицао је из радничке породице. Још у најранијој младости укључио се у рад револуционарног омладинског покрета, а када је постао радник-металац укључио се у рад [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињених радничких синдиката]] (УРС). Убрзо је постао синдикални функционер и радио је на организацији многих синдикалних акција и штрајкова. Као истакнути борац за радничка права, Маријан Чавић је [[1939]]. примљен у чланство тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ). Непосредно уочи Другог светског рата постао је секретар Трећег рејонског комитета КП Хрватске у Загребу.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=149}} После [[Априлски рат|окупације Југославије]] и формирања [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (НДХ), Маријан Чавић је организовао у свом рејону илегални рад и учествовао у диверзантским и другим акцијама, а помагао је и у раду Месног комитета КПХ за Загреб, у учвршћењу партијских организација. Одлуком [[Савез комуниста Хрватске|Централног комитета КП Хрватске]], Маријан је средином [[Хронологија НОБ август 1941.|августа 1941.]] напустио Загреб и отишао у [[Карловац]], како би помогао карловачкој партијској организацији у организовању ослободилачке борбе. Непосредно након доласка у Карловац, преузео је дужност секретара Месног комитета и члана Окружног комитета КПХ за Карловац. Заједно с [[Иван Маринковић Славко|Ивом Маринковићем]] и [[Јосип Краш|Јосипом Крашем]], настојао је успоставити прекинуте везе са Загребом, [[Петрова гора|Петровом гором]], [[Горски котар|Горским котаром]], [[Хрватско приморје|Хрватским приморјем]], [[Покупље]]м, [[Лика|Ликом]] и [[Банија|Банијом]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=149}} У веома тешким условима, они су успели да у Карловцу, пуном [[Усташка војница|усташа]] и [[Италија]]на, у релативно кратком року обнове партијску организацију и оспособе је за даљи рад. Учвршћење партијске организације много је допринело развоју илегалног рада, па су из дана у дан постизани добри резултати, а ово је знатно утицало и на учвршћење [[Савез комунистичке омладине Југославије|скојевске]] организације у граду. Под руководством Маријана Чавића успешно је радила и организација жена и тајна партијска штампарија у Карловцу, смештена у Дубравцу.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=149}} Усташка полиција га је [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#16. октобар|16. октобра 1941]]. године, код књижаре „Фогина“ у Карловцу, изненадила и ухапсила. Знајући да је Маријан значајна личност у партијској организацији, усташка полиција га је подвргла мучењу, али им он није хтео одати чак ни своје име. Да би прекратио своје муке, Маријан Чавић је покушао извршити самоубиство. Међутим, желећи по сваку цену изнудити од њега информације, полиција га је однела у карловачку болницу на лечење.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=149}} Партијска организација у Карловцу је сазнала да се Маријан налази у болници, па је био направљен план за његово ослобођење из болнице. Једна група од 24 борца Првог кордунашког батаљона, предвођена [[Већеслав Хољевац|Већеславом Хољевцем]], преобучена у [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранске]] униформе стигла је у Карловац [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.#17. новембар|17. новембра 1941.]] године. Иако је све текло по унапред утврђеном плану, [[Партизанска акција у Карловцу новембра 1941.|акција спашавања]] није успела, јер су га усташе у међувремену поново вратиле у затвор, тако да га Хољевац са својим партизанима није нашао у болници. Партизански вод се, заробивши уз пут двојицу усташа, вратио истим путем којим је и ушао у Карловац. На мосту преко [[Корана|Коране]] дошло је до сукоба с [[Краљевина Италија|Италијанима]], али се вод успео повући на [[Петрова гора|Петрову гору]], оставивши иза себе неколико мртвих италијанских војника.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=150}} Маријан Чавић је после ове акције пребачен у Загреб. Тада је извршен још један покушај његовог спашавања и то заменом, али међутим, ни тај покушај није успео. Одведен је у [[логор Јасеновац]], где је убијен [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра 1941.]] године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=150}} Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=150}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Кордун}} {{Народни хероји-Загреб}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Чавић, Маријан}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ч и Џ]] [[Категорија:Кордун у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Страдали у Јасеновцу]] nz94t17vw2p8v2f4h82ad19500hku6q 0 106822 25114203 24307179 2022-07-19T15:57:49Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=СЕРГЕЈ БИРЈУЗОВ | слика = Sergey Biryuzov.jpg | опис_слике=Сергеј Бирјузов маршал Совјетског Савеза | датум_рођења = {{датум рођења|1904|8|21}} | место_рођења =Скопине, [[Рјазањ|Рјазанска губернија]] | држава_рођења = [[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1964|10|19|1904|8|21}} | место_смрти =[[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] | професија=војно лице | рат=[[Руски грађански рат]]<br />[[Велики отаџбински рат]] | служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] | чин=[[маршал Совјетског Савеза]] | КПСС=[[1926]]. | херој ссср=[[1. фебруар]]а [[1958]]. | народни херој=[[октобар|октобра]] [[1964]]. | одликовања = {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}- {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}- {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}- {{!}} {{Орден Суворова1}} {{!}}{{!}} {{Орден Кутузова1}} {{!}}{{!}} {{Орден Богдана Хмељницкога1}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова2}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}} }} '''Сергеј Семјонович Бирјузов''' ({{јез-рус|Сергей Семёнович Бирюзо́в}}; [[Скопин]], [[21. август]] [[1904]] — [[Београд]], [[19. октобар]] [[1964]]) [[Маршал Совјетског Савеза|совјетски маршал]], [[Херој Совјетског Савеза]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[21. август]] [[1904]]. године у [[Скопин]]у, у провинцији [[Рјазањ|Рјазан]]. Био је члан [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] од [[1926]]. године. Са 18 година је ступио у [[Црвена армија|Црвену армију]], и у њој је напредовао, поставши командант [[батаљон]]а пре него што је отишао на [[Војна академија Фрунзе|Војну академију „Фрунзе“]] [[1934]]. године. Дипломирао је [[1937]], након чега је постао начелник штаба стрељачке дивизије. Године [[1939]]. је постао шеф операција [[Харков]]скиог војног округа, што је дужност на којој је био до августа 1939, након чега је постао командант 132. стрељачке дивизије. Бирјузов је командовао овом јединицом наредне три године, што је реткост међу совјетским генералима, посебно за време [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Совјетски генерали су ретко били на једној командној дужности дуже од неколико месеци. Бирјузовљева јединица је била део [[Совјетски југозападни фронт|Југозападног]] и [[Бријански фронт|Бријанског фронта]]. Бирјузов је сматран добрим командантом дивизије. Често је лично водио дивизију у битку. Током прве године [[операција Барбароса|операције Барбароса]] (јун [[1941]]), Бирјузов је рањен чак пет пута, од чега два пута прилично озбиљно. Априла [[1942]]. је постављен за начелника штаба 48. армије, која је била део Бријанског фронта. Командовао је овом јединицом до новембра 1942, када је постао начелник штаба Друге гардијске армије. На овој дужности је био до априла [[1943]]. године, помагавши у вођењу ове моћне формације током [[Операција Сатурн|операције Сатурн]], када је Друга гардијска помогла у сламању немачке Шесте армије, након што су [[Трећи рајх|Немци]] били опкољени током [[Битка за Стаљинград|Стаљинградске битке]]. Априла 1943. године, Бирјузов је постављен за начелника штаба [[Совјетски јужни фронт|Јужног фронта]], као вредан помоћник команданту фронта, [[Фјодор Толбухин|Фјодору Толбухину]]. Јужни фронт је [[20. октобар|20. октобра]] 1943. преименован у [[Четврти украјински фронт]]. Бирјузов је остао начелник штаба до маја [[1944]]. године, када је премештен у [[Трећи украјински фронт]], заједно са Толбухином. Октобра 1944, Бирјузов је премештен у команду 37. армије, која је била део Трећег украјинског фронта. На овој дужности је био до маја [[1946]]. године. На овим командним дужностима, Бирјузов је помогао у планирању и спровођењу акција за избацивање свих немачких трупа из [[Украјина|Украјине]], а затим и акција за ослобођење [[Бугарска|Бугарске]] и [[Југославија|Југославије]]. Након ових командних дужности, Бирјузов је постављен за шефа Совјетске војне мисије у Бугарској. На овој дужности је био до [[1947]]. године. Између 1947. и [[1955]], Бирјузов је био на бројним командним дужностима, али се ни на једној није дуже задржао. У чин [[маршал Совјетског Савеза|маршала Совјетског Савеза]] унапређен је [[11. март]]а 1955. године. Између априла 1955. и априла [[1962]]. године, командовао је [[Стратешке ракетне снате|Стратешким ракетним снагама]], а [[1963]]. је постао начелник Генералштаба. Био је члан Централог комитета КПСС-а и депутат Врховног совјета Совјетског Савеза.{{sfn|Народни хероји|1982|p=}} Погинуо је [[19. октобар|19. октобра]] [[1964]]. године, када је његов авион, којим је пошао на двадесетогодишњицу [[Београдска операција|ослобођења Београда]], [[Авионска несрећа на Авали 19. октобра 1964.|ударио]] у планину [[Авала|Авалу]]. На месту погибије војној делегацији је подигнут [[споменик совјетским ратним ветеранима|споменик]], а једна од улица у центру [[Београд]]а носи име маршала Бирјузова. Урна са његовим пепелом је сахрањена у [[Кремаљска некропола|Кремљској некрополи]] у [[Москва|Москви]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=}} == Одликовања == [[Датотека:The Soviet Union 1967 CPA 3490 stamp (World War II Hero Marshal Sergey Biryuzov).jpg|100px|лево|thumb|Поштанска марка [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] из [[1964]].]] Маршал Бирјузов одликован је са: * пет [[Орден Лењина|Ордена Лењина]] * три [[Орден Црвене заставе|Ордена Црвене заставе]] * [[Орден Суворова|Орденом Суворова]] прве реда и Орденом Суворова другог реда * [[Орден Кутузова|Орденом Кутузова]] прве класе * [[Орден Богдана Хмељницкога|Орденом Богдана Хмељницкога]] првог реда Од [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], носилац је: * [[Орден партизанске звезде|Ордена партизанске звезде са златним венцем]] * [[Орден братства и јединства|Ордена братства и јединства са златним венцем]] За [[Херој Совјетског Савеза|Хероја Совјетског Савеза]] проглашен је [[1. фебруар]]а, [[1958]], а за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]] октобра 1964. године. == Види још == * [[Споменик совјетским ратним ветеранима]] на [[Авала|Авали]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book |ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II | year = 1982|publisher=Народна књига |location=Београд |isbn=}} {{Маршали Совјетског Савеза}} {{Народни хероји-странци}} {{Хероји СССР—Југославија}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Совјетски Савез}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Бирјузов, Сергеј}} [[Категорија:Рођени 1904.]] [[Категорија:Умрли 1964.]] [[Категорија:Маршали Совјетског Савеза]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Страдали у авионским несрећама]] [[Категорија:Сахрањени у Кремаљској некрополи]] kjgnsdxakqug6spyzf0z3b454po1o2v 0 106831 25115071 23998335 2022-07-20T05:53:50Z CommonsDelinker 4757 Датотека Wappen_von_Wuerzburg.svg замењена је датотеком [[:c:File:DEU_Würzburg_COA.svg|DEU_Würzburg_COA.svg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR4|Criterion 4]] (harmonizing names of file s wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Вирцбург је насеље у Немачкој}} {{Град у Немачкој | назив = Вирцбург | изворни_назив = ''-{Würzburg}-'' | слика = Marienberg_wuerzburg.jpg | опис_слике = Тврђава Маријенберг | слика_мапа = Bavaria WÜ (town).svg | ширина_мапе = | опис_мапе = Положај општине у округу | градска_застава = | грб = DEU Würzburg COA.svg | држава = [[Њемачка]] | покрајина = [[Баварска]] | оснивање = | становништво = 133.501<ref>Број становника по [https://web.archive.org/web/20100919050210/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml њем. Савезном заводу за статистику]. [https://web.archive.org/web/20100827050647/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Стање] 30. 6. 2010.</ref> | извор_становништво = | година_становништво = | густина = 1.523 | агломерација = | површина = 87,6 | гшир = 49.79444 | гдуж = 9.92944 | надморска_висина = 177 | регистарска_ознака = WÜ | позивни_број = 0931 | поштански_код = 97070, 97072, 97074, 97076, 97078, 97080, 97082, 97084 | дан_града = | побратими = Кан, Данди, Зул, Мванза, Оцу, Саламанка, Бреј, Трутнов, Рочестер, Umeå Municipality, Фарибо (Минесота) | веб-страна = [http://www.wuerzburg.de/ www.wuerzburg.de] | градоначелник = [[Кристијан Шухарт]] | странка = [[Хришћанско-демократска унија Немачке|ЦДУ]]<ref>[https://www.mainpost.de/regional/franken/mosaik-Bankenmanager-Kaemmerer-Landesbanken-Politische-Kandidaten-Verwaltungswissenschaft;art1727,8061337 -{Würzburg:Einzige Großstadt Bayerns mit CDU-OB}-] {{de}}</ref> | ије = да }} '''Вирцбург''' ({{јез-њем|Würzburg}}) општина је у [[њемачка|њемачкој]] савезној држави [[Баварска]]. Посједује регионалну шифру (''-{AGS}-'') 9663000, ''-{[[NUTS]]}-'' (-{DE263}-) и ''-{[[UN/LOCODE|LOCODE]]}-'' (-{DE WUE}-) код. Град се налази на реци [[Мајна|Мајни]]. Изнад града се налази тврђава Маријенберг. Стари мост на Мајни из 1473–1543. један је од симбола града. Бивши бискупски дворац, „[[Вирцбуршки дворац|Вирцбуршка резиденција]]“, је споменик који припада [[Унеско|УНЕСКО]]-вом културном наслеђу човечанства. == Историја == * 704 : град Вирцбург се помиње по први пут. Хришћанство су у град донели [[Свети Килијан]], [[Свети Колонат|Колонат]] и [[Свети Тотнан|Тотнан]]. * 742 : бискуп Буркард оснива бискупију у Вирцбургу * 1030 : бискуп постаје господар града. Овај догађај се прославља изградњом катедрале [[1040]]-[[1188]]. * 1402 : оснива се Универзитет * 1476 : јерес [[Ханс Бем|Ханса Бема]] * 1631 : [[Шведска|Шведски]] краљ [[Густаф II Адолф Шведски|Густав II Адолф]] је освојио Вирцбург * 1720-1744 : гради се Бискупска резиденција * 1814 : град постаје део Баварске * 1817 : Вирцбург постаје главни град Доње Франконије * 1895 : [[Вилхелм Конрад Рендген]] је открио [[Рендгенски зраци|рендгенске зраке]] * За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] у граду је постојао велики логор за ратне заробљенике * 1945 (16. март) Град је тешко бомбардован. За 20 минута погинуло је 5000 људи и више од 80% центра града је уништено * 2004 : град је прославио 13 векова постојања == Географија == Општина се налази на надморској висини од 177 метара. Површина општине износи 87,6 -{km²}-. == Становништво == У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 133.501 становника. Просјечна густина становништва износи 1.523 становника/-{km²}-. == Међународна сарадња == <div style="width:30%"> {{партнерство_градова_заглавље}} {{партнерство_градова_ред|[[Рочестер (Њујорк)|Рочестер]]|[[Сједињене Америчке Државе|САД]]|партнерство|[[1964]]}} {{партнерство_градова_ред|-{[[Umea]]}-|[[Шведска]]|партнерство|[[1992]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Оцу]]|[[Јапан]]|партнерство|[[1979]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Данди]]|[[Уједињено Краљевство]]|партнерство|[[1962]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Кан (Калвадос)|Кан]]|[[Француска]]|партнерство|[[1962]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Мванза]]|[[Танзанија]]|партнерство|[[1966]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Саламанка]]|[[Шпанија]]|партнерство|[[1980]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Трутнов]]|[[Чешка]]|партнерство|[[2008]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Бреј (Ирска)|Бреј]]|[[Ирска]]|партнерство|[[1998]]}} {{партнерство_градова_подножје|Извор<ref>[http://www.rgre.de/rgre-partnerschaften/?dt_orgname=Würzburg&dt_plz=&dt_einwohnerzahl_min=&dt_einwohnerzahl_max=&dt_bundesland=&aus_orgname=&aus_plz=&aus_land=&aus_kontinent=&partner_seit_von=&partner_seit_bis=&partner_form=&submit=Suche Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње], Приступљено 30. 6. 2010.</ref>}} </div> === Познати људи рођени у Вирцбургу === * 1220–1230 : [[Конрад из Вирцбурга]], један од [[Мајстори-певачи|Мајстора-певача]] * око 1470 [[Матијас Гриневалд]], сликар, аутор [[Изенхајмски олтар|Изенхајмског олтара]] * 1749 : [[Георг Јозеф Фоглер]], композитор и теолог * 1796 : [[Филип Франц фон Зиболд]], лекар и природњак * 1826 : [[Карл Гегенбаур]], зоолог * 1890 : [[Алфред Јодл]], генерал-пуковник, начелник Оперативног одељења Врховне команде [[Вермахт|Вермахата]] * 1901 : [[Вернер Хајзенберг]], физичар ([[Нобелова награда за физику]] [[1932]]) * 1975 : [[Франк Бауман]], фудбалер * 1978 : [[Дирк Новицки]], кошаркаш == Галерија слика == <gallery> Слика:Wuzrburg Residence Arriere.JPG|Вртови бискупске резиденције Слика:Wuerzburg_Cour_interieure_Marienberg.JPG|Унутрашњост тврђаве Маријенберг Слика:St kilian marienberg wuerzb.jpg|Статуа св. Килијана на старом мосту Слика:Wuerzburg grafeneckart.jpg|Градска већница Слика:Wuerzburg_Neumünster.JPG|Нојминстер Слика:Wuerzburg_Sainte_Marie.JPG|Црква св. Марије Слика:Wuerzburg_Kapelle.JPG|Капела </gallery> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Њемачка}} {{Commonscat|Würzburg}} {{Викирјечник|Вирцбург}} * [http://www.wuerzburg.de/ Званични сајт општине] {{de}} * [http://www.destatis.de/ Њем. Савезни завод за статистику] {{de}} * [http://www.staedtetag.de Стална конференција градова и општина] {{de}} * -{[http://www.kommon.de/ KommOn]}- - Информациони систем градова, општина и округа. {{de}} * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=49.79444&longitude=9.92944&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] * [http://www.uni-wuerzburg.de/index.php?lang=en Универзитет у Вирцбургу] {{Баварска}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Општине у Баварској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Немачкој]] kmi0ilhacjpu5vxux7hf3bf2p6or3at 0 107968 25114791 24544448 2022-07-19T20:55:43Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ | слика = Nh_blagojevic_milan.jpg | опис_слике=Милан Благојевић | датум_рођења = {{Датум рођења|1905|10|14}} | место_рођења =[[Наталинци]], код [[Топла|Тополе]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|10|30|1905|10|14}} | место_смрти =[[Глумач]], код [[Пожега|Ужичке Пожеге]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија=металски радник |КПЈ=[[1928]]. | рат=[[Шпански грађански рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Интернационалне бригаде]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе=[[1937]] — [[1939]]. <br /> [[1941]]. | НОБ=командант [[Први шумадијски партизански одред|Првог <br />шумадијског НОП одреда]] | народни херој=[[9. мај]]а [[1945]]. }} [[Датотека:Wiki Šumadija V Natalinci 559.jpg|мини|Спомен биста и гроб Милана Благојевића]] '''Милан Благојевић Шпанац''' ([[Наталинци]], код [[Топла|Тополе]], [[14. октобар]] [[1905]] — [[Глумач]], код [[Пожега|Ужичке Пожеге]], [[30. октобар]] [[1941]]), [[југословени у Шпанском грађанском рату|учесник Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[14. октобар|14. октобра]] [[1905]]. године у селу [[Наталинци]] код [[Топола (Србија)|Тополе]]. После завршетка основне школе изучио је металски занат. Између два светска рата истицао се у борби за интересе радничке класе, учествујући у организовању радничких штрајкова, против [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] и експлоатације радника. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је [[1928]]. године. По одлуци КПЈ [[1935]]. године, био је упућен у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], а [[1937]]. године нашао се међу првима у [[Интернационалне бригаде|Интернационалним бригадама]] на бојиштима [[Шпанија|Шпаније]]. У овом [[Шпански грађански рат|рату]] неколико пута је рањаван, а стекао је и чин [[поручник]]а [[Народна републиканска армија|Шпанске републиканске армије]]. После пораза [[Друга шпанска република|Шпанске републике]], прешао је у [[Француска|Француску]], а затим се пребацио у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], где је илегално живео у [[Београд]]у до [[Априлски рат|окупације]] [[1941]]. године. Дан после [[Операција Барбароса|напада]] [[Трећи рајх|Немачке]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], напустио је свој илегални стан у Београду и отишао у [[Шумадија|Шумадију]], где се активно укључује у припреме за устанак. Благојевић је био један од најактивнијих организатора партизанских јединица у Шумадији. При формирању [[Први шумадијски партизански одред|Првог шумадијског партизанског одреда]], [[1. јул]]а [[1941]]. године, постао је његов први командант. Овај одред је под његовом командом врло брзо ослободио већи део Шумадије, изузев [[Крагујевац|Крагујевца]], [[Топола (Србија)|Тополе]] и [[Аранђеловац|Аранђеловца]]. [[Датотека:Кућа Милана Благојевића.jpg|мини|лево|200п|[[Кућа народног хероја Милана Благојевића|Родна кућа Милана Благојевића у Наталинцима]]]] Одред је водио борбе с [[Трећи рајх|Немцима]] и њиховим квислинзима код Тополе, на [[Рудник]]у, на прилазима Крагујевцу, у селима Јанковцу и Баничини. Први шумадијски одред је, за око три месеца борбе под његовом командом, разбио окупаторско-квислиншку власт у Шумадији и избацио из строја око пет стотина непријатељских војника. Ноћу [[27. октобар|27. октобра]] 1941. године, враћао партизанским возом из [[Ужице|Ужица]], а на путу за Шумадију, ухватили су га [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]] и силом извукли из воза у [[Пожега|Ужичкој Пожеги]] и после три дана мучења убили у селу [[Глумач]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=83}} Указом [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[9. мај]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=83}} У родним Наталинцима постоји његова [[Кућа народног хероја Милана Благојевића|кућа]], која је проглашена за [[непокретно културно добро]], као и [[Спомен-парк у Наталинцима|спомен-парк]] са бистом и гробом Милана Благојевића и спомен плочама погинулим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ]]-а и [[Црвена армија|Црвене армије]]. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}-|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Sud-rehabilitovao-streljanog-zbog-ubistva-Milana-Blagojevica.sr.html|title=Суд рехабилитовао стрељаног због убиства Милана Благојевића|website=www.politika.rs|date=5. 4. 2015}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Шпански борци погинули у НОБ}} {{портал бар|Биографија|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Благојевић, Милан}} [[Категорија:Рођени 1905.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Топољани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] tekirvjlwflijb3pf8v8k1ge7uqh53a 0 108787 25115155 24174394 2022-07-20T09:01:54Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Административна јединица | име = Валонија | локално_име = Wallonie| име_генитив = Валоније | положај = Walloon Region in Belgium.svg | застава = Flag of Wallonia.svg | грб = Armoiries de la Wallonie.svg| држава = {{застава|Белгија}} | службени_језик = [[француски језик|француски]] и [[немачки језик|немачки]]| главни_град = [[Намир]] | површина = 16.844| становништво = 3.546.329 | година_становништво = 2012 | густина = | страница = {{УРЛ|http://www.wallonie.be/}} }} '''Валонија''' ({{јез-вал|Waloneye}}, {{јез-фр|Wallonie}}, {{јез-нем|Wallonien}}, {{јез-хол|Wallonië}}), званично '''Регион Валонија''' ({{јез-фр|Région wallonne}}, {{јез-нем|Wallonische Region}}, {{јез-хол|Waals Gewest}}), један је од три [[Региони Белгије|региона]] [[Белгија|Белгије]], поред [[Фландрија|Фландрије]] и [[Бриселски регион|Брисела]]. Становништво говори [[француски језик]], док на крајњем истоку региона живе говорници [[Немачки језик|немачког]]. Главни град је [[Намир]], док је културно и привредно средиште [[Лијеж]]. Географски, Валонија обухвата јужни део Белгије. Пре оснивања Белгије [[1830]], Валонија није постојала као [[ентитет (политика)|ентитет]]. У региону се, поред доминантног француског и немачког језика (оба имају званичан статус), користи [[валонски језик|валонски]] и [[пикардијски језик]] из групе [[Романски језици|романских језика]]. Ови језици имају статус регионалних језика. == Административна подела == Валонија обухвата 5 провинција: {| | valign="top" | {| class="wikitable" |-class="hintergrundfarbe8" ! !провинција !главни град !становништво !стање |- | 1. | [[Валонски Брабант]] (''-{Brabant Wallon}-'') | [[Вавр]] (''-{Wavre}-'') | 367.693 ||<small>1. јул 2006.</small> |- | 2. | [[Провинција Ено|Ено]] (''-{Hainaut}-'') | [[Монс]] (''-{Mons}-'') | 1.291.850||<small>1. јул 2006.</small> |- | 3. | [[Провинција Лијеж|Лијеж]] (''-{Liège}-'') | [[Лијеж]] (''-{Liège}-'') | 1.042.840 ||<small>1. јул 2006.</small> |- | 4. | [[Провинција Луксембург|Луксембург]] (''-{Luxembourg}-'') | [[Арлон]] (''-{Arlon}-'') | 259.698||<small>1. јул 2006.</small> |- | 5. | [[Провинција Намир|Намир]] | [[Намир]] (''-{Namur}-'') | 459.904 ||<small>1. јул 2006.</small> |- | colspan=5 | [[Датотека:Provinces of Wallonia.svg|мини|центар]] |- |} |} Валонија има парламент који се бира на директним изборима (''-{Parlement wallon}-'') са 75 посланика. Парламенту је за свој рад одговорна регионална влада. Култура, образовање и језик су питања за која су у Белгији одговорне језичке заједнице, а не регионалне владе. Највећи део Валоније припада [[Франкофонска заједница у Белгији|франкофонској заједници]], а мали део на истоку припада [[Германофонска заједница у Белгији|германофонској заједници]]. Поред провицијских главних градова, остали важнији градови Валоније су: [[Шарлроа]], [[Турне]], [[Бастоњ]], [[Динан (Белгија)|Динан]] и [[Малмеди]]. == Привреда == Раније се привреда Валоније заснивала на угљу и челику. Ова регија је једна од првих у Европи које су [[Индустријска револуција|индустријализоване]] у 19. веку. После [[Други светски рат|Другог светског рата]], и опадања значаја тешке индустрије, Валонија је заостајала у развоју за Фландријом. == Види још == * [[Валонска заједница]] * [[Валонска култура]] * [[Белгијски француски језик|Белгијски француски]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Wallonia}} * {{Званични веб-сајт|http://www.wallonie.be/}} {{Политичке подјеле Белгије}} [[Категорија:Валонија| ]] [[Категорија:Валонска култура]] [[Категорија:Аутономни региони]] [[Категорија:Романске земље и територије]] [[Категорија:Француске земље и територије]] [[Категорија:Региони Белгије]] [[Категорија:Валонци]] prvmgxtdzk77im293a9glavbxis82o5 0 116753 25114674 24918294 2022-07-19T19:30:09Z The Explaner 184480 /* Ред: Hyaenodonta */ wikitext text/x-wiki <!-- '''Класа сисари''' - -{Mammalia}- дели се на три подкласе: :1. '''-{[[Allotheria]]}-''' (изумрли) :::ред -{[[Multituberculata]]}- :::ред -{[[Volaticotheria]]}- :::ред -{[[Palaeoryctoides]]}- :::ред -{[[Triconodonta]]}- :2. '''-{[[Prototheria]]}-''' :::ред [[сисари са клоаком]] (-{Monotremata}-) ::::Породица -{[[Tachyglossidae]]}- ::::Породица [[Ornithorhynchidae|кљунари]] (-{Ornithorhynchidae}-) ::::Породица -{[[Kollikodontidae]]}- :3. '''-{[[Theria]]}-''' ::инфракласа [[патриотерија]] (-{Patriotheria}-) - изумрли ::инфракласа [[торбари]] (-{Metatheria}-, -{Marsupialia}-) :::ред [[торбари месождери]] - -{Polyprotodontia}- :::ред [[ценолестидес]] - -{Caenolestides}- :::ред [[торбари биљождери]] - -{Diprotodontia}- ::инфракласа [[placentalni sisari|плацентални сисари]] (-{Eutheria}-) ::ред [[сурлаши]] (-{Proboscidea}-) ::ред [[крезубице]] (-{Xenarthra}-, -{Edentata}-) ::::породица [[лењивци]] (-{Bradypodidae}-) ::::породица [[мравоједи]] (-{Myrmecophagidae}-) ::::породица [[оклопници]] (-{Dasypodidae}-) ::ред [[Примати|мајмуни]] (-{Primates}-) :::подред [[полумајмуни]] (-{Prosimii}-) ::::породица [[Scandentia|тупаје]] (-{Tupaiidae}-) ::::породица [[lemur|лемури]] (-{Lemuridae}-) ::::породица [[Тарзијери|авети]] (-{Tarsiidae}-) :::подред -{[[Antropoidea]]}- ::::надпородица [[широконоси мајмуни]], мајмуни Новог света (-{Ceboidea}-, -{Platyrrhini}-) ::::надпородица [[Мајмуни Старог света|усконоси мајмуни]], мајмуни Старог света (-{Cercopithecoidea}-, -{Catarrhini}-) ::::надпородица -{[[Hominoidea]]}- :::::породица [[гибони]] (-{Hylobatidae}-) :::::породица [[људолики мајмуни]] (-{Pongidae}-) :::::породица [[велики човеколики мајмуни]] (-{Hominidae}-) ::ред [[двозупци]] (-{Lagomorpha}-, -{Duplicidentata}-) ::ред [[глодари]] (-{Rodentia}-, -{Simplicidentata}-) ::::породица [[Веверице (породица)|веверице]] (-{Sciuridae}-) ::::породица [[дабар|даброви]] (-{Castoridae}-) ::::породица [[Gliridae|пухови]] (-{Myoxidae}-) ::::породица [[скочимиш]]и (-{Dipodidae}-) ::::породица [[слепи кучићи]] (-{Sapalacidae}-) ::::породица [[Мишеви и пацови|мишеви]] (-{Muridae}-) ::::породица [[дугорепи кунићи]] (-{Viscaciidae}-, -{Chinchillidae}-) ::::породица [[хрчкови]] (-{Cricetidae}-) ::::породица [[Caviidae|заморци]] (-{Caviidae}-) :::ред [[бубоједи]] – -{Insectivora}- ::::породица [[кртице]] (-{Talpidae}-) ::::породица [[ровчице]] (-{Soricidae}-) ::::породица [[erinaceidae|јежеви]] (-{Erinaceidae}-) :::ред [[љиљци]] – -{Chiroptera}- ::::подред [[Слепи миш|велики љиљци]](-{Megachiroptera}-) ::::подред [[мали љиљци]] (-{Microchiroptera}-) ::ред [[копитари]] (-{Perissodactyla}-) ::::породица [[тапири]] (-{Tapiridae}-) ::::породица [[Носорог|носорози]] (-{Rhinocerotidae}-) ::::породица [[коњи]] (-{Equidae}-) ::ред [[китови]] (-{Cetacea}-) :::подред [[китови зубани]] (-{Odontoceti}-) :::подред [[китови плочани]] (-{Mystacoceti}-) ::ред [[папкари]] (-{Artodactyla}-) :::подред [[непреживари]] (-{Nonruminantia}-) ::::породица [[нилски коњи]] (-{Hippopotamidae}-) ::::породица [[свиње]] (-{Suidae}-) :::подред [[преживари]] (-{Ruminantia}-) ::::породица [[камиле и ламе]] (-{Camelidae}-) ::::породица [[јелени]] (-{Cervidae}-) ::::породица [[жирафе]] (-{Giraffidae}-) ::::породица [[Шупљорога говеда|шупљороги преживари]] (-{Bovidae}-, -{Cavicornia}-) --> == Листа сисара по класификацији: (у изради) == '''†''' - ознака за [[Изумирање|изумрли]] таксон * Класа: '''[[Сисари|Mammalia]]''' (сисари) * ... === Инфракласа: Placentalia === {{Tree list}} * Инфракласа: '''[[Плацентални сисари|Placentalia]]''' (плацентални сисари) ** Магноред: '''[[Atlantogenata]]''' *** Надред: '''[[Afrotheria]]''' **** ''Кладус'': '''[[Afroinsectiphilia]]''' ***** ''Кладус'': '''[[Afroinsectivora]]''' (афрички бубоједи) ***** Ред: '''[[Цевозупке|Tubulidentata]]''' (цјевозупке) ***** Ред: †'''[[Ptolemaiida]]''' **** ''Кладус'': '''[[Paenungulatomorpha]]''' ***** ''Кладус'': '''[[Paenungulata]]''' (подкопитари) *** Надред: '''[[Xenarthra]]''' **** Ред: '''[[Оклопници|Cingulata]]''' (оклопници)<!-- {{border|[[#Ред: Cingulata|даљња класификација '''−−−>''']]|width=1px|style=solid|color=gray}} --> **** Ред: '''[[Pilosa]]'''<!-- {{border|[[#Ред: Pilosa|даљња класификација '''−−−>''']]|width=1px|style=solid|color=gray}} --> ** Магноред: '''[[Boreoeutheria]]''' *** Надред: '''[[Euarchontoglires]]''' *** Надред: '''[[Laurasiatheria]]''' **** Ред: '''[[Прави бубоједи|Eulipotyphla]]''' (прави бубоједи) **** ''Кладус'': '''[[Scrotifera]]''' ***** ''Кладус'': '''[[Слепи мишеви|Apo-Chiroptera]]''' (шишмиши) ****** Ред: '''[[Chiroptera]]''' (шишмиши)<!-- {{border|[[#Ред: Chiroptera|даљња класификација '''−−−>''']]|width=1px|style=solid|color=gray}} --> ***** Велики Ред: '''[[Ferungulata]]''' ****** Мироред: '''[[Ferae]]''' ******* ''Кладус'': '''[[Pan-Carnivora]]''' ******** ''Кладус'': '''[[Carnivoramorpha]]''' (звијеролики сисари) {{border|[[#Кладус: Carnivoramorpha|даљња класификација '''−−−>''']]|width=1px|style=solid|color=gray}} ******** Ред: †'''[[Hyaenodonta]]''' (лажне звијери) {{border|[[#Ред: Hyaenodonta|даљња класификација '''−−−>''']]|width=1px|style=solid|color=gray}} ******** Ред: †'''[[Oxyaenidae|Oxyaenodonta]]''' (лажне звијери) {{border|[[#Ред: Oxyaenodonta|даљња класификација '''−−−>''']]|width=1px|style=solid|color=gray}} ******** (нерангирано): †'''''Altacreodus''/''Tinerhodon'' група''' ********* Род: †''[[Altacreodus]]'' ********** †''Altacreodus magnus'' ********* Род: †''[[Tinerhodon]]'' ********** †''Tinerhodon disputatus'' ******* ''Кладус'': '''[[Pholidotamorpha]]''' (љускавцолики сисари) {{border|[[#Кладус: Pholidotamorpha|даљња класификација '''−−−>''']]|width=1px|style=solid|color=gray}} ****** ''Кладус'': '''[[Pan-Euungulata]]''' ******* Мироред: '''[[Прави копитари|Euungulata]]''' (прави копитари) ******** ''Кладус'': '''[[Mesaxonia]]''' ******** ''Кладус'': '''[[Paraxonia]]''' ******* Породица: †'''[[Protungulatum|Protungulatidae]]''' ******** Род: †''[[Protungulatum]]'' ********* †''Protungulatum coombsi'' ********* †''Protungulatum donnae'' ********* †''Protungulatum gorgun'' ********* †''Protungulatum mckeeveri'' ********* †''Protungulatum sloani'' {{Tree list/end}} :{| |- style="vertical-align:top;" | ==== ''Кладус'': Pholidotamorpha ==== {{Tree list}} * ''Кладус'': '''[[Pholidotamorpha]]''' (љускавцолики сисари) ** Ред: '''[[Љускавци (ред)|Pholidota]]''' (љускавци) *** Род: †''[[Euromanis]]'' **** †''Euromanis krebsi'' *** Породица: †'''[[Eurotamandua|Eurotamanduidae]]''' **** Род: †''[[Eurotamandua]]'' ***** †''Eurotamandua joresi'' *** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': **** †[[Pholidota sp. (BC 16’08)|Pholidota sp. (''BC 16’08'')]] *** Подред: '''[[Прави љускавци|Eupholidota]]''' (прави љускавци) **** Натпородица: †'''[[Eomanis|Eomanoidea]]''' ***** Породица: †'''[[Eomanis|Eomanidae]]''' ****** Род: †''[[Eomanis]]'' ******* †''Eomanis waldi'' **** Натпородица: '''[[Љускавци (натпородица)|Manoidea]]''' (љускавци) ***** Породица: †'''[[Patriomanidae]]''' ****** Род: †''[[Cryptomanis]]'' ******* †''Cryptomanis gobiensis'' ****** Род: †''[[Patriomanis]]'' ******* †''Patriomanis americana'' ***** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ****** Род: †''[[Necromanis]]'' ******* †''Necromanis franconica'' ******* †''Necromanis parva'' ******* †''Necromanis quercyi'' ***** Породица: '''[[Љускавци (породица)|Manidae]]''' (љускавци) ****** Потпородица: '''[[Азијски љускавац|Maninae]]''' (азијски љускавци) ******* Род: ''[[Азијски љускавац|Manis]]'' (азијски љускавац) ******** ''[[Индијски љускавац|Manis crassicaudata]]'' (индијски љускавац) ******** ''[[Кинески љускавац|Manis pentadactyla]]'' (кинески љускавац) ********* ''[[Индокинески љускавац|Manis pentadactyla aurita]]'' (индокинески љускавац) ********* ''[[Тајвански љускавац|Manis pentadactyla pentadactyla]]'' (тајвански љускавац) ********* ''[[Хајнански љускавац|Manis pentadactyla pusilla]]'' (хајнански љускавац) ******** [[Manis sp. (Scale_H4 & Scale_H8)|''Manis'' sp. (''Scale_H4'' & ''Scale_H8'')]] ******** †''[[Мађарски љускавац|Manis hungarica]]'' (мађарски љускавац) ******** †''[[Лајдекеров љускавац|Manis lydekkeri]]'' (лајдекеров љускавац) ******** Подрод: ''[[Југоисточноазијски љускавац|Paramanis]]'' (југоисточноазијски љускавац) ********* ''[[Филипински љускавац|Manis culionensis]]'' (филипински љускавац) ********* ''[[Малајски љускавац|Manis javanica]]'' (малајски љускавац) ********* †''[[Дивовски азијски љускавац|Manis palaeojavanica]]'' (дивовски азијски љускавац) ****** Потпородица: '''[[Афрички дрвни љускавац|Phatagininae]]''' (мали афрички љускавци) ******* Род: ''[[Афрички дрвни љускавац|Phataginus]]'' (афрички дрвни љускавац) ******** ''[[Дугорепи љускавац|Phataginus tetradactyla]]'' (дугорепи љускавац) ******** ''[[Белотрби љускавац|Phataginus tricuspis]]'' (бјелотрби љускавац) ****** Потпородица: '''[[Афрички приземни љускавац|Smutsiinae]]''' (велики афрички љускавци) ******* Род: ''[[Афрички приземни љускавац|Smutsia]]'' (афрички приземни љускавац) ******** ''[[Џиновски љускавац|Smutsia gigantea]]'' (џиновски љускавац) ******** ''[[Савански љускавац|Smutsia temminckii]]'' (савански љускавац) ******** †''[[Олтенски љускавац|Smutsia olteniensis]]'' (олтенски љускавац) ****** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ******* †[[Фајумски љускавац|Manidae sp. [''DPC 3972 & DPC 4364'']]] (фајумски љускавац) ** Ред: †'''[[Palaeanodonta]]''' (праљускавци) *** Породица: †'''[[Epoicotheriidae]]''' **** Род: †''[[Alocodontulum]]'' ***** †''Alocodontulum atopum'' **** Род: †''[[Auroratherium]]'' ***** †''Auroratherium sinensis'' **** Род: †''[[Dipassalus]]'' ***** †''Dipassalus oryctes'' **** Род: †''[[Pentapassalus]]'' ***** †''Pentapassalus pearcei'' ***** †''Pentapassalus woodi'' **** Род: †''[[Tubulodon]]'' ***** †''Tubulodon taylori'' **** Потпородица †'''[[Epoicotheriinae]]''' ***** Род: †''[[Epoicotherium]]'' ****** †''Epoicotherium unicum'' ***** Род: †''[[Molaetherium]]'' ****** †''Molaetherium heissigi'' ***** Род: †''[[Tetrapassalus]]'' ****** †''Tetrapassalus mckennai'' ****** †''Tetrapassalus proius'' ***** Род: †''[[Xenocranium]]'' ****** †''Xenocranium pileorivale'' *** Породица: †'''[[Ernanodontidae]]''' **** Род: †''[[Asiabradypus]]'' ***** †''Asiabradypus incompositus'' **** Род: †''[[Ernanodon]]'' ***** †''Ernanodon antelios'' *** Породица: †'''[[Escavadodon|Escavadodontidae]]''' **** Род: †''[[Escavadodon]]'' ***** †''Escavadodon zygus'' *** Породица: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Metacheiromyidae]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетска породица)</small>} **** Род: †''[[Brachianodon]]'' ***** †''Brachianodon westorum'' **** Род: †''[[Mylanodon]]'' ***** †''Mylanodon rosei'' **** Потпородица: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Metacheiromyinae]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетска потпородица)</small>} ***** Род: †''[[Metacheiromys]]'' ****** †''Metacheiromys dasypus'' ****** †''Metacheiromys marshi'' ***** Род: †''[[Palaeanodon]]'' ****** †''Palaeanodon ignavus'' ****** †''Palaeanodon nievelti'' ****** †''Palaeanodon parvulus'' **** Потпородица: †'''[[Propalaeanodon|Propalaeanodontinae]]''' ***** Род: †''[[Propalaeanodon]]'' ****** †''Propalaeanodon schaffi'' *** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': **** Род: †''[[Amelotabes]]'' ***** †''Amelotabes simpsoni'' **** Род: †''[[Arcticanodon]]'' ***** †''Arcticanodon dawsonae'' **** Род: †''[[Melaniella]]'' ***** †''Melaniella timosa'' {{Tree list/end}} | ==== Ред: Oxyaenodonta ==== {{Tree list}} * Ред: †'''[[Oxyaenidae|Oxyaenodonta]]''' (лажне звијери) ** Породица: †'''[[Oxyaenidae]]''' (лажне звијери) *** Потпородица: †'''[[Machaeroidinae]]''' **** Род: †''[[Apataelurus]]'' ***** †''Apataelurus kayi'' ***** †''Apataelurus pishigouensis'' **** Род: †''[[Diegoaelurus]]'' ***** †''Diegoaelurus vanvalkenburghae'' **** Род: †''[[Isphanatherium]]'' ***** †''Isphanatherium ferganensis'' **** Род: †''[[Machaeroides]]'' ***** †''Machaeroides eothen'' ***** †''Machaeroides simpsoni'' **** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ***** †[[Machaeroidinae sp. (CM 2386)|Machaeroidinae sp. (''CM 2386'')]] ***** †[[Machaeroidinae sp. (FMNH PM 1506)|Machaeroidinae sp. (''FMNH PM 1506'')]] ***** †[[Machaeroidinae sp. (USNM 173514)|Machaeroidinae sp. (''USNM 173514'')]] *** Потпородица: †'''[[Oxyaeninae]]''' **** Род: †''[[Argillotherium]]'' ***** †''Argillotherium toliapicum'' **** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Dipsalidictis]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} ***** †''Dipsalidictis aequidens'' ***** †''Dipsalidictis krausei'' ***** †''Dipsalidictis platypus'' ***** †''Dipsalidictis transiens'' **** Род: †''[[Malfelis]]'' ***** †''Malfelis badwaterensis'' **** Род: †''[[Oxyaena]]'' ***** †''Oxyaena forcipata'' ***** †''Oxyaena gulo'' ***** †''Oxyaena intermedia'' ***** †''Oxyaena lupina'' ***** †''Oxyaena pardalis'' ***** †''Oxyaena simpsoni'' ***** †''Oxyaena woutersi'' **** Род: †''[[Patriofelis]]'' ***** †''Patriofelis ferox'' ***** †''Patriofelis ulta'' **** Род: †''[[Protopsalis]]'' ***** †''Protopsalis tigrinus'' **** Род: †''[[Sarkastodon]]'' ***** †''Sarkastodon henanensis'' ***** †''Sarkastodon mongoliensis'' *** Потпородица: †'''[[Palaeonictinae]]''' **** Род: †''[[Ambloctonus]]'' ***** †''Ambloctonus major'' ***** †''Ambloctonus priscus'' ***** †''Ambloctonus sinosus'' **** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Dipsalodon]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} ***** †''Dipsalodon churchillorum'' ***** †''Dipsalodon matthewi'' **** Род: †''[[Palaeonictis]]'' ***** †''Palaeonictis gigantea'' ***** †''Palaeonictis occidentalis'' ***** †''Palaeonictis peloria'' ***** †''Palaeonictis wingi'' *** Потпородица: †'''[[Tytthaena|Tytthaeninae]]''' **** Род: †''[[Tytthaena]]'' ***** †''Tytthaena lichna'' ***** †''Tytthaena parrisi'' {{Tree list/end}} |} :{| |- style="vertical-align:top;" | ==== Ред: Hyaenodonta ==== <div style="height:500px; overflow:auto; border:thin grey solid; padding:4px;"> {{Tree list}} * Ред: †'''[[Hyaenodonta]]''' (лажне звијери) ** Род: †''[[Eoproviverra]]'' *** †''Eoproviverra eisenmanni'' ** Род: †''[[Gazinocyon]]'' *** †''Gazinocyon vulpeculus'' ** Род: †''[[Pyrocyon]]'' *** †''Pyrocyon dioctetus'' *** †''Pyrocyon strenuus'' ** (нерангирано): †'''''Arfia'' група''' *** Породица: †'''[[Arfia|Arfiidae]]''' **** Род: †''[[Arfia]]'' ***** †''Arfia gingerichi'' ***** †''Arfia junnei'' ***** †''Arfia langebadreae'' ***** †''Arfia opisthotoma'' ***** †''Arfia palustris'' ***** †''Arfia shoshoniensis'' ***** †''Arfia zele'' ** (нерангирано): †'''''Galecyon'' група''' *** Род: †''[[Galecyon]]'' **** †''Galecyon chronius'' **** †''Galecyon gallus'' **** †''Galecyon mordax'' **** †''Galecyon morloi'' **** †''Galecyon peregrinus'' ** (нерангирано): †'''''Lahimia'' група''' *** Род: †''[[Boualitomus]]'' **** †''Boualitomus marocanensis'' *** Род: †''[[Lahimia]]'' **** †''Lahimia selloumi'' *** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': **** †Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt) ** Породица: †'''[[Limnocyonidae]]''' *** Род: †''[[Iridodon]]'' **** †''Iridodon datzae'' *** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Limnocyon]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} **** †''Limnocyon cuspidens'' **** †''Limnocyon potens'' **** †''Limnocyon verus'' *** Род: †''[[Oxyaenodon]]'' **** †''Oxyaenodon dysodus'' *** Род: †''[[Prolaena]]'' **** †''Prolaena parva'' *** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Prolimnocyon]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} **** †''Prolimnocyon antiquus'' **** †''Prolimnocyon avatus'' **** †''Prolimnocyon chowi'' **** †''Prolimnocyon eerius'' **** †''Prolimnocyon haematus'' *** Род: †''[[Thinocyon]]'' **** †''Thinocyon medius'' **** †''Thinocyon velox'' *** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': **** †''[[Thinocyon sichowensis|"Thinocyon" sichowensis]]'' ** Породица: †'''[[Sinopidae]]''' *** Род: †''[[Acarictis]]'' **** †''Acarictis ryani'' *** (нерангирано): †'''''Sinopa'' група''' **** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Prototomus]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} ***** †''Prototomus deimos'' ***** †''Prototomus girardoti'' ***** †''Prototomus martis'' ***** †''Prototomus minimus'' ***** †''Prototomus phobos'' ***** †''Prototomus robustus'' ***** †''Prototomus secundarius'' ***** †''Prototomus viverrinus'' **** Род: †''[[Sinopa (род)|Sinopa]]'' ***** †''Sinopa jilinia'' ***** †''Sinopa lania'' ***** †''Sinopa longipes'' ***** †''Sinopa major'' ***** †''Sinopa minor'' ***** †''Sinopa piercei'' ***** †''Sinopa pungens'' ***** †''Sinopa rapax'' ***** †''Sinopa'' sp. A (''AMNH FM 11538'') **** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ***** †[[Sinopidae sp. (FMNH PM 59529)|Sinopidae sp. (''FMNH PM 59529'')]] ** Натпородица: †'''[[Hyaenodontoidea]]''' *** Породица: †'''[[Hyaenodontidae]]''' **** Род: †''[[Boritia]]'' ***** †''Boritia duffaudi'' **** Род: †''[[Neosinopa]]'' ***** †''Neosinopa gobiensis'' **** Род: †''[[Preregidens]]'' ***** †''Preregidens langebadrae'' **** Род: †''[[Protoproviverra]]'' ***** †''Protoproviverra palaeonictides'' **** (нерангирано): †'''''Cynohyaenodon''/''Quercytherium'' група''' ***** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Cynohyaenodon]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} ****** †''Cynohyaenodon cayluxi'' ****** †''Cynohyaenodon lautricensis'' ****** †''Cynohyaenodon ruetimeyeri'' ****** †''Cynohyaenodon smithae'' ****** †''Cynohyaenodon trux'' ***** Род: †''[[Paracynohyaenodon]]'' ****** †''Paracynohyaenodon magnus'' ****** †''Paracynohyaenodon schlosseri'' ***** Род: †''[[Quercytherium]]'' ****** †''Quercytherium simplicidens'' ****** †''Quercytherium tenebrosum'' **** (нерангирано): †'''''Eurotherium'' група''' ***** Род: †''[[Alienetherium]]'' ****** †''Alienetherium buxwilleri'' ***** Род: †''[[Cartierodon]]'' ****** †''Cartierodon egerkingensis'' ***** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Eurotherium]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} ****** †''Eurotherium mapplethorpei'' ****** †''Eurotherium matthesi'' ****** †''Eurotherium theriodis'' ***** Род: †''[[Paenoxyaenoides]]'' ****** †''Paenoxyaenoides liguritor'' ***** Род: †''[[Prodissopsalis]]'' ****** †''Prodissopsalis eocaenicus'' **** (нерангирано): †'''''Leonhardtina'' група''' ***** Род: †''[[Leonhardtina]]'' ****** †''Leonhardtina godinoti'' ****** †''Leonhardtina gracilis'' ****** †''Leonhardtina meridianum'' **** (нерангирано): †'''''Matthodon'' група''' ***** Род: †''[[Matthodon]]'' ****** †''Matthodon menui'' ****** †''Matthodon peignei'' ****** †''Matthodon tritens'' **** (нерангирано): †'''''Oxyaenoides'' група''' ***** Род: †''[[Oxyaenoides]]'' ****** †''Oxyaenoides aumelasiensis'' ****** †''Oxyaenoides bicuspidens'' ****** †''Oxyaenoides lindgreni'' ****** †''Oxyaenoides schlosseri'' **** Потпородица: †'''[[Hyaenodontinae]]''' ***** Род: †''[[Consobrinus]]'' ****** †''Consobrinus quercy'' ***** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Propterodon]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} ****** †''Propterodon morrisi'' ****** †''Propterodon paganensis'' ****** †''Propterodon tongi'' ****** †''Propterodon witteri'' ***** Племе: †'''[[Epipterodontini]]''' ****** Род: †''[[Epipterodon]]'' ******* †''Epipterodon hyaenoides'' ****** Род: †''[[Immanopterodon]]'' ******* †''Immanopterodon acutidens'' ******* †''Immanopterodon implacidus'' ***** Племе: †'''[[Hyaenodon|Hyaenodontini]]''' ****** Род: †''[[Hyaenodon]]'' ******* †''Hyaenodon brachyrhynchus'' ******* †''Hyaenodon chunkhtensis'' ******* †''Hyaenodon dubius'' ******* †''Hyaenodon eminus'' ******* †''Hyaenodon exiguus'' ******* †''Hyaenodon filholi'' ******* †''Hyaenodon gervaisi'' ******* †''Hyaenodon heberti'' ******* †''Hyaenodon leptorhynchus'' ******* †''Hyaenodon minor'' ******* †''Hyaenodon pervagus'' ******* †''Hyaenodon pumilus'' ******* †''Hyaenodon requieni'' ******* †''Hyaenodon rossignoli'' ******* †''Hyaenodon weilini'' ******* †''Hyaenodon yuanchuensis'' ******* Подрод: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Neohyaenodon]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски подрод)</small>} ******** †''Hyaenodon gigas'' ******** †''Hyaenodon horridus'' ******** †''Hyaenodon incertus'' ******** †''Hyaenodon macrocephalus'' ******** †''Hyaenodon megaloides'' ******** †''Hyaenodon milvinus'' ******** †''Hyaenodon mongoliensis'' ******** †''Hyaenodon montanus'' ******** †''Hyaenodon vetus'' ******* Подрод: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Protohyaenodon]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски подрод)</small>} ******** †''Hyaenodon brevirostrus'' ******** †''Hyaenodon crucians'' ******** †''Hyaenodon microdon'' ******** †''Hyaenodon mustelinus'' ******** †''Hyaenodon raineyi'' ******** †''Hyaenodon venturae'' *** Породица: †'''[[Proviverridae]]''' **** Род: †''[[Minimovellentodon]]'' ***** †''Minimovellentodon russelli'' **** Род: †''[[Morlodon]]'' ***** †''Morlodon vellerei'' **** Род: †''[[Parvagula]]'' ***** †''Parvagula palulae'' **** Род: †''[[Praecodens]]'' ***** †''Praecodens acutus'' **** (нерангирано): †'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група''' ***** Род: †''[[Allopterodon]]'' ****** †''Allopterodon bulbosus'' ****** †''Allopterodon minor'' ****** †''Allopterodon torvidus'' ***** Род: †''[[Lesmesodon]]'' ****** †''Lesmesodon behnkeae'' ****** †''Lesmesodon edingeri'' ****** †''Lesmesodon gunnelli'' ***** Род: †''[[Proviverra]]'' ****** †''Proviverra typica'' ** (нерангирано): †'''афро-арабијска група''' *** Род: †''[[Furodon]]'' **** †''Furodon crocheti'' *** Род: †''[[Paratritemnodon]]'' **** †''Paratritemnodon indicus'' **** †''Paratritemnodon jandewalensis'' *** Род: †''[[Parvavorodon]]'' **** †''Parvavorodon gheerbranti'' *** (нерангирано): †'''''Indohyaenodon'' група''' **** Род: †''[[Glibzegdouia]]'' ***** †''Glibzegdouia tabelbalaensis'' **** Породица: †'''[[Indohyaenodontidae]]''' ***** Род: †''[[Indohyaenodon]]'' ****** †''Indohyaenodon raoi'' ***** Род: †''[[Yarshea]]'' ****** †''Yarshea cruenta'' *** (нерангирано): †'''''Kyawdawia'' група''' **** Род: †''[[Kyawdawia]]'' ***** †''Kyawdawia lupina'' *** (нерангирано): †'''''Tritemnodon'' група''' **** Род: †''[[Tritemnodon]]'' ***** †''Tritemnodon agilis'' ***** †''Tritemnodon'' sp. (''FMNH PM 55839'') **** Породица: †'''[[Koholia|Koholiidae]]''' ***** Род: †''[[Koholia]]'' ****** †''Koholia atlasense'' *** Натпородица: †'''[[Hyainailouroidea]]''' **** Породица: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}}^{<small>(парафилетска породица)</small>} ***** Потпородица: †'''[[Apterodontinae]]''' ****** Род: †''[[Apterodon]]'' ******* †''Apterodon altidens'' ******* †''Apterodon gaudryi'' ******* †''Apterodon intermedius'' ******* †''Apterodon langebadreae'' ******* †''Apterodon macrognathus'' ******* †''Apterodon rauenbergensis'' ******* †''Apterodon saghensis'' ****** Род: †''[[Quasiapterodon]]'' ******* †''Quasiapterodon minutus'' ***** Потпородица: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailourinae]]'''&nbsp;}}^{<small>(парафилетска потпородица)</small>} ****** Род: †''[[Megistotherium]]'' ******* †''Megistotherium osteothlastes'' ****** Род: †''[[Mlanyama]]'' ******* †''Mlanyama sugu'' ****** Род: †''[[Orienspterodon]]'' ******* †''Orienspterodon dahkoensis'' ****** Род: †''[[Pakakali]]'' ******* †''Pakakali rukwaensis'' ****** Род: †''[[Simbakubwa]]'' ******* †''Simbakubwa kutokaafrika'' ****** (нерангирано): †'''''Akhnatenavus'' група''' ******* Род: †''[[Akhnatenavus]]'' ******** †''Akhnatenavus leptognathus'' ******** †''Akhnatenavus nefertiticyon'' ******* Род: †''[[Hemipsalodon]]'' ******** †''Hemipsalodon grandis'' ******** †''Hemipsalodon viejaensis'' ******* Род: †''[[Ischnognathus]]'' ******** †''Ischnognathus savagei'' ****** Племе: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailourini]]'''&nbsp;}}^{<small>(полифилетско племе)</small>} ******* Род: †''[[Exiguodon]]'' ******** †''Exiguodon pilgrimi'' ******* Род: †''[[Falcatodon]]'' ******** †''Falcatodon schlosseri'' ******* Род: {{border|†''[[Hyainailouros]]''|width=2px|style=dotted|color=green}} '''<−−−'''[''полифилетски род''] ******* Род: †''[[Kerberos]]'' ******** †''Kerberos langebadreae'' ******* Род: †''[[Parapterodon]]'' ******** †''Parapterodon lostangensis'' ******* Род: †''[[Sectisodon]]'' ******** †''Sectisodon markgrafi'' ******** †''Sectisodon occultus'' ******* Род: †''[[Sivapterodon]]'' ******** †''Sivapterodon lahirii'' ******* Подплеме: {{border|†'''[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]]'''|width=2px|style=dotted|color=green}} '''<−−−'''[''полифилетско подплеме''] ******** Род: {{border|†''[[Isohyaenodon]]''|width=2px|style=dotted|color=green}} '''<−−−'''[''полифилетски род''] ******* Подплеме: †'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' ******** Род: †''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' ********* †''Pterodon dasyuroides'' ******* ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ******** †''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' ******** †''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' ******** †''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' ****** Племе: †'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' ******* Род: †''[[Leakitherium]]'' ******** †''Leakitherium hiwegi'' ****** Племе: †'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' ******* Род: †''[[Metapterodon]]'' ******** †''Metapterodon kaiseri'' ******** †''Metapterodon stromeri'' ****** Племе: †'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' ******* Род: †''[[Paroxyaena]]'' ******** †''Paroxyaena galliae'' ******** †''Paroxyaena pavlovi'' **** Породица: †'''[[Prionogalidae]]''' ***** Род: †''[[Namasector]]'' ****** †''Namasector soriae'' ***** Род: †''[[Prionogale]]'' ****** †''Prionogale breviceps'' ***** Род: †''[[Thereutherium]]'' ****** †''Thereutherium thylacodes'' **** Породица: †'''[[Teratodontidae]]''' ***** Потпородица: †'''[[Teratodontidae|Teratodontinae]]''' ****** Род: †''[[Anasinopa]]'' ******* †''Anasinopa haasi'' ******* †''Anasinopa leakeyi'' ******* †''Anasinopa libyca'' ******* †''Anasinopa napaki'' ****** Род: †''[[Brychotherium]]'' ******* †''Brychotherium atrox'' ******* †''Brychotherium ephalmos'' ****** Род: †''[[Ekweeconfractus]]'' ******* †''Ekweeconfractus amorui'' ****** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} ******* †''Masrasector aegypticum'' ******* †''Masrasector ligabuei'' ******* †''Masrasector nananubis'' ******* †''Masrasector pithecodacos'' ****** Род: †''[[Metasinopa]]'' ******* †''Metasinopa ethiopica'' ******* †''Metasinopa fraasii'' ******* †''Metasinopa osborni'' ******* †''Metasinopa'' sp. (''DPC 4544'' & ''DPC 10199'') ****** Племе: †'''[[Dissopsalini]]''' ******* Род: †''[[Buhakia]]'' ******** †''Buhakia hyaenoides'' ******** †''Buhakia moghraensis'' ******** †''Buhakia'' sp. I (Karungu, Kenya) ******** †''Buhakia'' sp. II (''GSN GT VI 22’17'') ******* Род: †''[[Dissopsalis]]'' ******** †''Dissopsalis carnifex'' ******** †''Dissopsalis pyroclasticus'' ****** Племе: †'''[[Teratodon|Teratodontini]]''' ******* Род: †''[[Teratodon]]'' ******** †''Teratodon enigmae'' ******** †''Teratodon spekei'' ******** †''Teratodon'' sp. (''DPC 8999'') ****** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ******* †[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')]] ******* †[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')]] * †'''Hyaenodonta''' ихнофосилни представници: ** Ихнород: †''[[Creodontipus]]'' *** Ихноврста: †''Creodontipus almenarensis'' *** Ихноврста: †''Creodontipus mongayensis'' ** Ихнород: †''[[Dischidodacylus]]'' *** Ихноврста: †''Dischidodacylus stevensi'' ** Ихнород: †''[[Sarcotherichnus]]'' *** Ихноврста: †''Sarcotherichnus enigmaticus'' ** Ихнород: †''[[Zanclonychopus]]'' *** Ихноврста: †''Zanclonychopus cinicalcator'' ** Ихнопородица: †'''[[Sarjeantipodidae]]''' *** Ихнород: †''[[Hyaenodontipus]]'' **** Ихноврста: †''Hyaenodontipus praedator'' *** Ихнород: †''[[Quiritipes]]'' **** Ихноврста: †''Quiritipes impendens'' *** Ихнород: †''[[Sarjeantipes]]'' **** Ихноврста: †''Sarjeantipes whitea'' {{Tree list/end}} </div> | ==== ''Кладус'': Carnivoramorpha ==== <div style="height:500px; overflow:auto; border:thin grey solid; padding:4px;"> {{Tree list}} * ''Кладус'': '''[[Carnivoramorpha]]''' (звијеролики сисари) ** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': *** Род: †''[[Ravenictis]]'' **** †''Ravenictis krausei'' *** †Carnivoramorpha sp. (''UALVP 31176'') *** †Carnivoramorpha sp. (''UALVP 50993'' & ''UALVP 50994'') *** †Carnivoramorpha sp. (''USNM 538395'') *** †''[[Sinopa insectivorus|"Sinopa" insectivorus]]'' ** Натпородица: †'''[[Viverravidae|Viverravoidea]]''' *** Породица †'''[[Viverravidae]]''' **** Род: †''[[Orientictis]]'' ***** †''Orientictis spanios'' **** Род: †''[[Pappictidops]]'' ***** †''Pappictidops acies'' ***** †''Pappictidops obtusus'' ***** †''Pappictidops orientalis'' **** Род: †''[[Preonictis]]'' ***** †''Preonictis youngi'' **** Род: †''[[Variviverra]]'' ***** †''Variviverra vegetatus'' **** Потпородица: †'''[[Didymictinae]]''' ***** Род: †''[[Bryanictis]]'' ****** †''Bryanictis microlestes'' ****** †''Bryanictis paulus'' ***** Род: †''[[Didymictis]]'' ****** †''Didymictis altidens'' ****** †''Didymictis dellensis'' ****** †''Didymictis leptomylus'' ****** †''Didymictis protenus'' ****** †''Didymictis proteus'' ****** †''Didymictis vancleveae'' ***** Род: †''[[Intyrictis]]'' ****** †''Intyrictis vanvaleni'' ***** Род: †''[[Pristinictis]]'' ****** †''Pristinictis connata'' ***** Род: †''[[Protictis]]'' ****** †''Protictis agastor'' ****** †''Protictis haydenianus'' ****** †''Protictis minor'' ****** †''Protictis paralus'' ****** †''Protictis simpsoni'' ***** Род: †''[[Protictoides]]'' ****** †''Protictoides aprophatos'' ***** Род: †''[[Raphictis]]'' ****** †''Raphictis gausion'' ****** †''Raphictis iota'' ****** †''Raphictis machaera'' ****** †''Raphictis nanoptexis'' **** Потпородица: †'''[[Ictidopappus|Ictidopappinae]]''' ***** Род: †''[[Ictidopappus]]'' ****** †''Ictidopappus mustelinus'' **** Потпородица: †'''[[Viverravinae]]''' ***** Род: †''[[Simpsonictis]]'' ****** †''Simpsonictis jaynanneae'' ****** †''Simpsonictis pegus'' ****** †''Simpsonictis tenuis'' ***** Род: †''[[Viverravus]]'' ****** †''Viverravus acutus'' ****** †''Viverravus gracilis'' ****** †''Viverravus lawsoni'' ****** †''Viverravus laytoni'' ****** †''Viverravus lutosus'' ****** †''Viverravus minutus'' ****** †''Viverravus politus'' ****** †''Viverravus rosei'' ****** †''Viverravus sicarius'' ***** Род: †''[[Viverriscus]]'' ****** †''Viverriscus omnivorus'' ** ''Кладус'': '''[[Carnivoraformes]]''' (звијеролики сисари) *** Ред: '''[[Звери|Carnivora]]''' (звијери) {{border|[[#Ред: Carnivora|даљња класификација '''−−−>''']]|width=1px|style=solid|color=gray}} *** Род: †''[[Africtis]]'' **** †''Africtis sirtensis'' *** Род: †''[[Ceruttia]]'' **** †''Ceruttia sandiegoensis'' *** Род: †''[[Dawsonicyon]]'' **** †''Dawsonicyon isami'' *** Род: †''[[Miacis]]'' **** †''Miacis parvivorus'' *** Род: †''[[Prodaphaenus]]'' **** †''Prodaphaenus uintensis'' **** †''Prodaphaenus vulpinus'' *** Род: †''[[Walshius]]'' **** †''Walshius pacificus'' *** (нерангирано): †'''''Gracilocyon''/''Oodectes'' група''' **** Род: †''[[Eogale]]'' ***** †''Eogale parydros'' **** Род: †''[[Gracilocyon]]'' ***** †''Gracilocyon igniculus'' ***** †''Gracilocyon rosei'' ***** †''Gracilocyon rundlei'' ***** †''Gracilocyon solei'' ***** †''Gracilocyon winkleri'' **** Род: †''[[Oodectes]]'' ***** †''Oodectes herpestoides'' ***** †''Oodectes jepseni'' **** Род: †''[[Paramiacis]]'' ***** †''Paramiacis exilis'' ***** †''Paramiacis teilhardi'' **** Род: †''[[Paroodectes]]'' ***** †''Paroodectes feisti'' *** (нерангирано): †'''''Lycarion''/''Neovulpavus'' група''' **** Род: †''[[Lycarion]]'' ***** †''Lycarion hargeri'' ***** †''Lycarion medius'' **** Род: †''[[Neovulpavus]]'' ***** †''Neovulpavus washakius'' *** (нерангирано): †'''''Uintacyon'' група''' **** Род: †''[[Miocyon]]'' ***** †''Miocyon bathygnathus'' ***** †''Miocyon magnus'' ***** †''Miocyon major'' ***** †''Miocyon scotti'' ***** †''Miocyon vallisrubrae'' **** Род: †''[[Simamphicyon]]'' ***** †''Simamphicyon helveticus'' **** Род: †''[[Uintacyon]]'' ***** †''Uintacyon acutus'' ***** †''Uintacyon asodes'' ***** †''Uintacyon edax'' ***** †''Uintacyon gingerichi'' ***** †''Uintacyon hookeri'' ***** †''Uintacyon jugulans'' ***** †''Uintacyon massetericus'' ***** †''Uintacyon rudis'' ***** †''Uintacyon vorax'' ****** Подрод: †''[[Xinyuictis]]'' ******* †''Uintacyon tenuis'' **** Род: †''[[Zodiocyon]]'' ***** †''Zodiocyon zetesios'' **** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ***** †''[[Miacis boqinghensis|"Miacis" boqinghensis]]'' ***** †''[[Miacis invictus|"Miacis" invictus]]'' ***** †''[[Miacis lushiensis|"Miacis" lushiensis]]'' ***** †''[[Miacis thailandicus|"Miacis" thailandicus]]'' *** (нерангирано): †'''''Vulpavus'' група''' **** Род: †''[[Dormaalocyon]]'' ***** †''Dormaalocyon latouri'' **** Род: †''[[Vassacyon]]'' ***** †''Vassacyon bowni'' ***** †''Vassacyon prieuri'' ***** †''Vassacyon promicrodon'' ***** †''Vassacyon taxidiotis'' **** Род: †''[[Vulpavus]]'' ***** †''Vulpavus australis'' ***** †''Vulpavus canavus'' ***** †''Vulpavus completus'' ***** †''Vulpavus farsonensis'' ***** †''Vulpavus palustris'' ***** †''Vulpavus profectus'' ****** Подрод: †''[[Palaearctonyx]]'' ******* †''Vulpavus meadi'' ****** Подрод: †''[[Phlaodectes]]'' ******* †''Vulpavus ovatus'' **** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ***** †''[[Miacis deutschi|"Miacis" deutschi]]'' ***** †''[[Miacis exiguus|"Miacis" exiguus]]'' *** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': **** †''[[Miacis hookwayi|"Miacis" hookwayi]]'' **** †''[[Miacis latidens|"Miacis" latidens]]'' **** †''[[Miacis petilus|"Miacis" petilus]]'' {{Tree list/end}} </div> |} === Ред: Carnivora === <div style="height:500px; overflow:auto; border:thin grey solid; padding:4px;"> * Ред: '''[[Звери|Carnivora]]''' (звијери) ** Подред: '''[[Мачколике звери|Feliformia]]''' (мачколике звијери) *** Род: †''[[Chailicyon]]'' **** †''Chailicyon crassidens'' *** Род: †''[[Eosictis]]'' **** †''Eosictis avinoffi'' *** Род: †''[[Tapocyon]]'' ********* †''Tapocyon dawsonae'' ********* †''Tapocyon robustus'' ******** Породица: †'''[[Palaeogalidae]]''' ********* Род: †''[[Cryptailurus]]'' ********** †''Cryptailurus tedfordi'' ********** †''Cryptailurus tinaynakt'' ********* Род: †''[[Palaeogale]]'' ********** †''Palaeogale dorothiae'' ********** †''Palaeogale hyaenoides'' ********** †''Palaeogale minuta'' ********** †''Palaeogale praehyaenoides'' ********** †''Palaeogale sanguinarius'' ********** †''Palaeogale sectoria'' ******** Породица: †'''[[Quercygalidae]]''' ********* Род: †''[[Messelogale]]'' ********** †''Messelogale kessleri'' ********* Род: †''[[Quercygale]]'' ********** †''Quercygale angustidens'' ********** †''Quercygale hastinsiae'' ********** †''Quercygale helvetica'' ********** †''Quercygale smithi'' ******** Натпородица: †'''[[Nimravidae|Nimravoidea]]''' (лажне сабљозубе мачке) ********* Породица: †'''[[Nimravidae]]''' (лажне сабљозубе мачке) ********** Род: †''[[Dinictis]]'' *********** †''Dinictis felina'' ********** Род: †''[[Maofelis]]'' *********** †''Maofelis cantonensis'' ********** Род: †''[[Pogonodon]]'' *********** †''Pogonodon davisi'' *********** †''Pogonodon platycopis'' ********** Потпородица: †'''[[Dinailurictinae]]''' *********** Род: †''[[Dinailurictis]]'' ************ †''Dinailurictis bonali'' *********** Род: †''[[Eofelis]]'' ************ †''Eofelis edwardsii'' ************ †''Eofelis giganteus'' *********** Род: †''[[Quercylurus]]'' ************ †''Quercylurus major'' ********** Потпородица: †'''[[Hoplophoneinae]]''' *********** Род: †''[[Hoplophoneus]]'' ************ †''Hoplophoneus cerebralis'' ************ †''Hoplophoneus dakotensis'' ************ †''Hoplophoneus occidentalis'' ************ †''Hoplophoneus oharrai'' ************ †''Hoplophoneus primaevus'' ************ †''Hoplophoneus sicarius'' ************ Подрод: †''[[Eusmilus]]'' ************* †''Hoplophoneus bidentatus'' ************* †''Hoplophoneus villebramarensis'' *********** Род: †''[[Nanosmilus]]'' ************ †''Nanosmilus kurteni'' ********** Потпородица: †'''[[Nimravinae]]''' *********** Род: †''[[Dinaelurus]]'' ************ †''Dinaelurus crassus'' *********** Род: †''[[Nimravus]]'' ************ †''Nimravus brachyops'' ************ †''Nimravus intermedius'' ******** ''Кладус'': '''[[Aeluroidea]]''' ********* Род: †''[[Alagtsavbaatar]]'' ********** †''Alagtsavbaatar indigenus'' ********* Род: †''[[Anictis]]'' ********** †''Anictis simplicidens'' ********* Род: †''[[Asiavorator]]'' ********** †''Asiavorator gracilis'' ********* Род: †''[[Shandgolictis]]'' ********** †''Shandgolictis constans'' ********** †''Shandgolictis elegans'' ********* Натпородица: '''[[Афричка палмина цибетка|Nandinioidea]]''' ********** Породица: '''[[Афричка палмина цибетка|Nandiniidae]]''' *********** Род: ''[[Афричка палмина цибетка|Nandinia]]'' ************ ''[[Афричка палмина цибетка|Nandinia binotata]]'' (афричка палмина цибетка) ************* ''Nandinia binotata arborea'' ************* ''Nandinia binotata binotata'' ************* ''Nandinia binotata gerrardi'' ************* ''Nandinia binotata intensa'' ********* Натпородица: '''[[Feloidea]]''' ********** Род: †''[[Haplogale]]'' *********** †''Haplogale media'' ********** Род: †''[[Stenogale]]'' *********** †''Stenogale bransatensis'' *********** †''Stenogale brevidens'' *********** †''Stenogale gracilis'' *********** †''Stenogale intermedia'' ********** Род: †''[[Viretictis]]'' *********** †''Viretictis gaillardi'' *********** †''Viretictis julieni'' ********** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': *********** Род: †''[[Pseudictis]]'' ************ †''Pseudictis guntianus'' ********** Породица: '''[[Мачке|Felidae]]''' (мачке) *********** Род: †''[[Asilifelis]]'' ************ †''Asilifelis coteae'' *********** Род: †''[[Diamantofelis]]'' ************ †''Diamantofelis ferox'' *********** Род: †''[[Hyperailurictis]]'' ************ †''Hyperailurictis intrepidus'' ************ †''Hyperailurictis marshi'' ************ †''Hyperailurictis skinneri'' ************ †''Hyperailurictis stouti'' ************ †''Hyperailurictis validus'' *********** Род: †''[[Katifelis]]'' ************ †''Katifelis nightingalei'' *********** Род: †''[[Leptofelis]]'' ************ †''Leptofelis vallesiensis'' *********** Род: †''[[Miopanthera]]'' ************ †''Miopanthera lorteti'' ************ †''Miopanthera pamiri'' *********** Род: †''[[Namafelis]]'' ************ †''Namafelis minor'' *********** Род: †''[[Pratifelis]]'' ************ †''Pratifelis martini'' *********** Род: †''[[Pristifelis]]'' ************ †''Pristifelis attica'' *********** Род: †''[[Pseudaelurus]]'' ************ †''Pseudaelurus cuspidatus'' ************ †''Pseudaelurus guangheesis'' ************ †''Pseudaelurus quadridentatus'' *********** Род: †''[[Sivaelurus]]'' ************ †''Sivaelurus chinjiensis'' *********** Род: †''[[Styriofelis]]'' ************ †''Styriofelis romieviensis'' ************ †''Styriofelis turnauensis'' *********** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ************ Род: †''[[Aeluropsis]]'' ************* †''Aeluropsis annectans'' ************ Род: †''[[Mellivorodon]]'' ************* †''Mellivorodon palaeindicus'' *********** Потпородица: †'''[[Proailurus|Proailurinae]]''' ************ Род: †''[[Proailurus]]'' ************* †''Proailurus bourbonnensis'' ************* †''Proailurus lemanensis'' ************* †''Proailurus major'' *********** Потпородица: †'''[[Machairodontinae]]''' (праве сабљозубе мачке) ************ ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ************* Род: †''[[Tchadailurus]]'' ************** †''Tchadailurus adei'' ************ Племе: †'''[[Homotherini]]''' ************* Род: †''[[Amphimachairodus]]'' ************** †''Amphimachairodus alvarezi'' ************** †''Amphimachairodus coloradensis'' ************** †''Amphimachairodus giganteus'' ************** †''Amphimachairodus kurteni'' ************* Род: †''[[Homotherium]]'' ************** †''Homotherium ischyrus'' ************** †''Homotherium latidens'' ************** †''Homotherium serum'' ************** †''Homotherium venezuelensis'' ************* Род: †''[[Lokotunjailurus]]'' ************** †''Lokotunjailurus emageritus'' ************** †''Lokotunjailurus fanonei'' ************* Род: †''[[Nimravides]]'' ************** †''Nimravides catacopsis'' ************** †''Nimravides galiani'' ************** †''Nimravides hibbardi'' ************** †''Nimravides pedionomus'' ************** †''Nimravides thinobates'' ************* Род: †''[[Xenosmilus]]'' ************** †''Xenosmilus hodsonae'' ************ Племе: †'''[[Machairodontini]]''' ************* Род: †''[[Hemimachairodus]]'' ************** †''Hemimachairodus zwierzyckii'' ************* Род: †''[[Machairodus]]'' ************** †''Machairodus alberdiae'' ************** †''Machairodus aphanistus'' ************** †''Machairodus horribilis'' ************** †''Machairodus kabir'' ************** †''Machairodus laskerevi'' ************** †''Machairodus pseudaeluroides'' ************** †''Machairodus robinsoni'' ************* Род: †''[[Miomachairodus]]'' ************** †''Miomachairodus pseudaeluroides'' ************ Племе: †'''[[Metailurini]]''' ************* Род: †''[[Adelphailurus]]'' ************** †''Adelphailurus kansensis'' ************* Род: †''[[Dinofelis]]'' ************** †''Dinofelis aronoki'' ************** †''Dinofelis barlowi'' ************** †''Dinofelis cristata'' ************** †''Dinofelis darti'' ************** †''Dinofelis diastemata'' ************** †''Dinofelis paleoonca'' ************** †''Dinofelis petteri'' ************** †''Dinofelis piveteaui'' ************* Род: †''[[Metailurus]]'' ************** †''Metailurus boodon'' ************** †''Metailurus major'' ************** †''Metailurus mongoliensis'' ************** †''Metailurus ultimus'' ************* Род: †''[[Stenailurus]]'' ************** †''Stenailurus teilhardi'' ************* Род: †''[[Yoshi]]'' ************** †''Yoshi garevskii'' ************** †''Yoshi minor'' ************ Племе: †'''[[Smilodontini]]''' ************* Род: †''[[Megantereon]]'' ************** †''Megantereon cultridens'' ************** †''Megantereon ekidoit'' ************** †''Megantereon hesperus'' ************** †''Megantereon inexpectatus'' ************** †''Megantereon microta'' ************** †''Megantereon nihowanensis'' ************** †''Megantereon vakhshensis'' ************** †''Megantereon whitei'' ************* Род: †''[[Paramachairodus]]'' ************** †''Paramachairodus maximiliani'' ************** †''Paramachairodus orientalis'' ************** †''Paramachairodus transasiaticus'' ************* Род: †''[[Promegantereon]]'' ************** †''Promegantereon ogygia'' ************* Род: †''[[Rhizosmilodon]]'' ************** †''Rhizosmilodon fiteae'' ************* Род: †''[[Smilodon]]'' ************** †''Smilodon fatalis'' ************** †''Smilodon gracilis'' ************** †''Smilodon populator'' *********** Потпородица: '''[[Мале мачке|Felinae]]''' (мале мачке) ************ Род: ''[[Гепард (род)|Acinonyx]]'' (гепард) ************* ''Acinonyx jubatus'' ([[гепард]]) ************* †''[[Acinonyx aicha]]'' ************* †''[[Acinonyx intermedius]]'' ************* †''Acinonyx pardinensis'' ([[дивовски гепард]]) ************ Род: ''[[Каракал (род)|Caracal]]'' (каракал) ************* Подрод: ''[[Каракал (подрод)|Caracal]]'' (каракал) ************** ''Caracal caracal'' ([[каракал]]) ************* Подрод: ''[[Profelis]]'' ************** ''Caracal aurata'' ([[афричка златна мачка]]) ************ Род: ''[[Catopuma]]'' ************* ''Catopuma badia'' ([[борнејска мачка]]) ************* ''Catopuma temminckii'' ([[азијска златна мачка]]) ************ Род: ''[[Мачка (род)|Felis]]'' (мачка) ************* ''Felis bieti'' ([[кинеска планинска мачка]]) ************* ''Felis catus'' ([[Мачка|домаћа мачка]]) ************* ''Felis chaus'' ([[мочварна мачка]]) ************* ''Felis lybica'' ([[афричка дивља мачка]]) ************* ''Felis margarita'' ([[пустињска мачка]]) ************* ''Felis silvestris'' ([[европска дивља мачка]]) ************* †''[[Felis lunensis]]'' ************* Подрод: ''[[Microfelis]]'' ************** ''Felis nigripes'' ([[црнонога мачка]]) ************ Род: ''[[Herpailurus]]'' ************* ''Herpailurus yagouaroundi'' ([[јагуарунди]]) ************ Род: ''[[Leopardus]]'' ************* †''[[Leopardus vorohuensis]]'' ************* Подрод: ''[[Leopardus (подрод)|Leopardus]]'' ************** ''Leopardus pardalis'' ([[оцелот]]) ************** ''Leopardus wiedii'' ([[маргај]]) ************* Подрод: ''[[Oncifelis]]'' ************** ''Leopardus geoffroyi'' ([[Жофројева мачка]]) ************** ''Leopardus guigna'' ([[кодкод]]) ************** ''Leopardus guttulus'' ([[јужна тиграста мачка]]) ************** ''Leopardus tigrinus'' ([[онцила]]) ************* Подрод: ''[[Oreailurus]]'' '''<−−−'''[''парафилетски подрод''] ************** ''Leopardus colocolo'' ([[колоколо]]) ************** ''Leopardus jacobitus'' ([[андска мачка]]) ************ Род: ''[[Leptailurus]]'' ************* ''Leptailurus serval'' ([[сервал]]) ************ Род: ''[[Рис|Lynx]]'' ([[рис]]) ************* ''Lynx canadensis'' ([[канадски рис]]) ************* ''Lynx lynx'' ([[обични рис]]) ************* ''Lynx pardinus'' ([[иберијски рис]]) ************* ''Lynx rufus'' ([[риђи рис]]) ************* †''[[Lynx issiodorensis]]'' ************* †''[[Lynx rexroadensis]]'' ************* †''[[Lynx thomasi]]'' ************ Род: ''[[Otocolobus]]'' ************* ''Otocolobus manul'' ([[Паласова мачка]]) ************ Род: ''[[Pardofelis]]'' ************* ''Pardofelis marmorata'' ([[мраморна мачка]]) ************ Род: ''[[Prionailurus]]'' ************* Подрод: ''[[Ictailurus]]'' ************** ''Prionailurus planiceps'' ([[суматранска мачка]]) ************* Подрод: ''[[Prionailurus (подрод)|Prionailurus]]'' '''<−−−'''[''парафилетски подрод''] ************** ''Prionailurus bengalensis'' ([[леопардаста мачка]]) ************** ''Prionailurus javanensis'' ([[сундска леопардаста мачка]]) ************** ''Prionailurus rubiginosus'' ([[риђа мачка]]) ************** ''Prionailurus viverrinus'' ([[мачка риболовац]]) ************ Род: ''[[Пума (род)|Puma]]'' (пума) ************* ''Puma concolor'' ([[пума]]) ************* †''[[Puma pardoides]]'' ************* †''Puma pumoides'' ([[евроазијска пума]]) ************ Род: †''[[Амерички гепард (род)|Miracinonyx]]'' (амерички гепард) ************* †''Miracinonyx inexpectatus'' ************* †''Miracinonyx trumani'' ************ Род: †''[[Sivapanthera]]'' ************* †''Sivapanthera arvernensis'' ************* †''Sivapanthera brachygnathus'' ************* †''Sivapanthera linxiaensis'' ************* †''Sivapanthera padhriensis'' ************* †''Sivapanthera pleistocaenicus'' ************* †''Sivapanthera potens'' *********** Потпородица: '''[[Велике мачке|Pantherinae]]''' (велике мачке) ************ Род: ''[[Облачасти леопард (род)|Neofelis]]'' (облачасти леопард) ************* ''Neofelis diardi'' ([[сундски облачасти леопард]]) ************* ''Neofelis nebulosa'' ([[облачасти леопард]]) ************ Род: ''[[Пантери|Panthera]]'' (пантера) ************* †''[[Panthera palaeosinensis]]'' ************* Подрод: ''[[Uncia]]'' ************** ''Panthera uncia'' ([[снежни леопард]]) ************** †''[[Panthera blytheae]]'' ************* Подрод: ''[[Тигар (подрод)|Tigris]]'' ************** ''Panthera tigris'' ([[тигар]]) ************** †''[[Panthera zdanskyi]]'' ************* Подрод: ''[[Јагуар (подрод)|Jaguarius]]'' ************** ''Panthera onca'' ([[јагуар]]) ************** †''[[Panthera balamoides]]'' ************** †''Panthera gombaszoegensis'' ([[европски јагуар]]) ************* Подрод: ''[[Леопард (подрод)|Panthera]]'' ************** ''Panthera pardus'' ([[леопард]]) ************* Подрод: ''[[Лав (подрод)|Leo]]'' ************** ''Panthera leo'' ([[лав]]) ************** †''Panthera atrox'' ([[амерички лав]]) ************** †''Panthera fossilis'' ([[мосбашки лав]]) ************** †''[[Panthera shawi]]'' ************** †''Panthera spelaea'' ([[пећински лав]]) ************** †''[[Panthera youngi]]'' ********** Породица: '''[[Prionodontidae]]''' *********** Род: †''[[Palaeoprionodon]]'' ************ †''Palaeoprionodon lamandini'' ************ †''Palaeoprionodon mutabilis'' *********** Потпородица: '''[[Азијски линсанг|Prionodontinae]]''' ************ Род: ''[[Азијски линсанг|Prionodon]]'' (азијски линсанг) ************* Подрод: ''[[Пјегави линсанг|Pardictis]]'' ************** ''[[Пјегави линсанг|Prionodon pardicolor]]'' (пјегави линсанг) ************* Подрод: ''[[Пругасти линсанг|Prionodon]]'' ************** ''[[Пругасти линсанг|Prionodon linsang]]'' (пругасти линсанг) ********** Породица: '''†[[Barbourofelidae]]''' (лажне сабљозубе мачке) *********** Род: †''[[Oriensmilus]]'' ************ †''Oriensmilus liupanensis'' *********** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ************ †''[[Hoplophoneus strigidens|"Hoplophoneus" strigidens]]'' *********** Потпородица: †'''[[Afrosmilinae (потпородица)|Afrosmilinae]]''' ************ Род: †''[[Afrosmilus]]'' ************* †''Afrosmilus africanus'' ************* †''Afrosmilus hispanicus'' ************* †''Afrosmilus turkanae'' ************ Род: †''[[Ginsburgsmilus]]'' ************* †''Ginsburgsmilus napakensis'' ************ Род: †''[[Prosansanosmilus]]'' ************* †''Prosansanosmilus eggeri'' ************* †''Prosansanosmilus peregrinus'' ************ Род: †''[[Syrtosmilus]]'' ************* †''Syrtosmilus syrtensis'' *********** Потпородица: †'''[[Barbourofelinae (потпородица)|Barbourofelinae]]''' ************ Род: †''[[Albanosmilus]]'' ************* †''Albanosmilus jourdani'' ************* †''Albanosmilus whitfordi'' ************ Род: †''[[Barbourofelis]]'' ************* †''Barbourofelis fricki'' ************* †''Barbourofelis loveorum'' ************* †''Barbourofelis morrisi'' ************* †''Barbourofelis piveteaui'' ************ Род: †''[[Sansanosmilus]]'' ************* †''Sansanosmilus palmidens'' ************ Род: †''[[Vampyrictis]]'' ************* †''Vampyrictis vipera'' ********** Породица: †'''[[Stenoplesictis|Stenoplesictidae]]''' *********** Род: †''[[Stenoplesictis]]'' ************ †''Stenoplesictis cayluxi'' ************ †''Stenoplesictis crocheti'' ********* Инфраред: '''[[Viverroidea]]''' ********** Породица: '''[[Viveridi|Viverridae]]''' (вивериди) *********** Род: †''[[Africanictis]]'' ************ †''Africanictis hyaenoides'' ************ †''Africanictis meini'' ************ †''Africanictis schmidtkittleri'' *********** Род: †''[[Herpestides]]'' ************ †''Herpestides aegypticus'' ************ †''Herpestides aequatorialis'' ************ †''Herpestides afarensis'' ************ †''Herpestides antiquus'' ************ †''Herpestides compactus'' *********** Род: †''[[Kenyaplesictis]]'' ************ †''Kenyaplesictis muhoronii'' *********** Род: †''[[Ketketictis]]'' ************ †''Ketketictis solida'' *********** Род: †''[[Lufengictis]]'' ************ †''Lufengictis peii'' *********** Род: †''[[Mioprionodon]]'' ************ †''Mioprionodon hodopeus'' ************ †''Mioprionodon pickfordi'' *********** Род: †''[[Moghradictis]]'' ************ †''Moghradictis nedjema'' *********** Род: †''[[Progenetta]]'' ************ †''Progenetta certa'' ************ †''Progenetta crassa'' ************ †''Progenetta gaillardi'' ************ †''Progenetta incerta'' ************ †''Progenetta montadai'' ************ †''Progenetta praecurrens'' *********** Потпородица: '''[[Genettinae]]''' ************ Род: ''[[Генетка (род)|Genetta]]'' (генетка) ************* ''Genetta bourloni'' ([[Бурлонова генетка]]) ************* ''Genetta cristata'' ([[крестаста сервалинска генетка]]) ************* ''Genetta felina'' ([[јужноафричка ситнопјега генетка]]) ************* ''[[Genetta letabae]]'' ************* ''Genetta pardina'' ([[западноафричка великопјега генетка]]) ************* ''Genetta poensis'' ([[краљевска генетка]]) ************* ''Genetta schoutedeni'' ([[Шоутеденска генетка]]) ************* Подрод: ''[[Генетка (подрод)|Genetta]]'' '''<−−−'''[''полифилетски подрод''] ************** ''Genetta angolensis'' ([[анголска генетка]]) ************** ''Genetta genetta'' ([[обична генетка]]) ************** ''Genetta maculata'' ([[рђопјега генетка]]) ************** ''Genetta servalina'' ([[сервалинска генетка]]) ************** ''Genetta tigrina'' ([[јужноафричка великопјега генетка]]) ************** ''Genetta victoriae'' ([[дивовска шумска генетка]]) ************* Подрод: ''[[Osbornictis]]'' ************** ''Genetta piscivora'' ([[водена генетка]]) ************* Подрод: ''[[Paragenetta]]'' ************** ''Genetta johnstoni'' ([[Џонстонова генетка]]) ************* Подрод: ''[[Pseudogenetta]]'' ************** ''Genetta abyssinica'' ([[етиопска генетка]]) ************** ''Genetta thierryi'' ([[хаса генетка]]) ************ Род: ''[[Ојана (род)|Poiana]]'' (ојана) ************* ''Poiana leightoni'' ([[западноафричка ојана]]) ************* ''Poiana richardsonii'' ([[средњоафричка ојана]]) *********** Потпородица: '''[[Hemigalinae]]''' ************ Род: ''[[Chrotogale]]'' ************* ''Chrotogale owstoni'' ([[Овстонова палмина цибетка]]) ************ Род: ''[[Cynogale]]'' ************* ''Cynogale bennettii'' ([[видраста цибетка]]) ************ Род: ''[[Diplogale]]'' ************* ''Diplogale hosei'' ([[Хоусова палмина цибетка]]) ************ Род: ''[[Hemigalus]]'' ************* ''Hemigalus derbyanus'' ([[прстенаста цибетка]]) *********** Потпородица: '''[[Paradoxurinae]]''' ************ Род: †''[[Kanuites]]'' ************* †''Kanuites lewisae'' ************ Племе: '''[[Paradoxurini]]''' ************* Род: ''[[Arctictis]]'' ************** ''Arctictis binturong'' ([[бинтуронг]]) ************* Род: ''[[Arctogalidia]]'' ************** ''Arctogalidia trivirgata'' ([[ситнозуба палмина цибетка]]) ************* Род: ''[[Macrogalidia]]'' ************** ''Macrogalidia musschenbroekii'' ([[целебешка палмина цибетка]]) ************* Род: ''[[Paguma]]'' ************** ''Paguma larvata'' ([[маскирана палмина цибетка]]) ************* Род: ''[[Paradoxurus]]'' ************** ''Paradoxurus aureus'' ([[златна палмина цибетка влажне зоне]]) ************** ''Paradoxurus hermaphroditus'' ([[азијска палмина цибетка]]) ************** ''Paradoxurus jerdoni'' ([[смеђа палмина цибетка]]) ************** ''Paradoxurus montanus'' ([[Шри Ланканска смеђа палмина цибетка]]) ************** ''Paradoxurus stenocephalus'' ([[златна палмина цибетка сухе зоне]]) ************** ''Paradoxurus zeylonensis'' ([[златна палмина цибетка]]) ************* Род: †''"[[Kichechia]]"'' ************** †''[[Kichechia savagei]]'' ************* Род: †''[[Mioparadoxurus]]'' ************** †''Mioparadoxurus meini'' ************ Племе: †'''[[Pseudocivettini]]''' ************* Род: †''[[Pseudocivetta]]'' ************** †''Pseudocivetta howelli'' ************** †''Pseudocivetta ingens'' ************* Род: †''[[Tugenictis]]'' ************** †''Tugenictis ngororaensis'' *********** Потпородица: '''[[Viverrinae]]''' ************ Род: ''[[Civettictis]]'' ************* ''Civettictis civetta'' ([[афричка цибетка]]) ************* †''[[Civettictis braini]]'' ************* †''[[Civettictis howelli]]'' ************ Род: ''[[Viverra]]'' ************* †''[[Viverra bakeri]]'' ************* †''[[Viverra chinjiensis]]'' ************* †''[[Viverra howelli]]'' ************* †''[[Viverra leakeyi]]'' ************* †''[[Viverra leptoryncha]]'' ************* †''[[Viverra nagrii]]'' ************* †''[[Viverra peii]]'' ************* †''[[Viverra pepratxi]]'' ************* Подрод: ''[[Moschothera]]'' ************** ''Viverra civettina'' ([[малабарска великопјега цибетка]]) ************** ''Viverra megaspila'' ([[великопјега цибетка]]) ************* Подрод: ''[[Viverra]]'' '''<−−−'''[''полифилетски подрод''] ************** ''Viverra tangalunga'' ([[малајска цибетка]]) ************** ''Viverra zibetha'' ([[велика индиска цибетка]]) ************* Подрод: †''[[Viverrictis]]'' ************** †''[[Viverra modica]]'' ************ Род: ''[[Viverricula]]'' ************* ''Viverricula indica'' ([[мала индијска цибетка]]) ************ Род: †''[[Megaviverra]]'' ************* †''Megaviverra apenninica'' ************* †''Megaviverra carpatorum'' ************ Род: †''[[Orangictis]]'' ************* †''Orangictis gariepensis'' ************ Род: †''[[Sahelictis]]'' ************* †''Sahelictis korei'' ************ Род: †''[[Semigenetta]]'' ************* †''Semigenetta elegans'' ************* †''Semigenetta cadeoti'' ************* †''Semigenetta grandis'' ************* †''Semigenetta huaiheensis'' ************* †''Semigenetta laugnacensis'' ************* †''Semigenetta repelini'' ************* †''Semigenetta ripolli'' ************* †''Semigenetta sansaniensis'' ************ Род: †''[[Vishnuictis]]'' ************* †''Vishnuictis africana'' ************* †''Vishnuictis durandi'' ************* †''Vishnuictis hariensis'' ************* †''Vishnuictis salmontanus'' ********** Натпородица: '''[[Herpestoidea]]''' *********** Породица: '''[[Мадагаскарски мунгоси|Eupleridae]]''' (мадагаскарски мунгоси) ************ Потпородицa: '''[[Euplerinae]]''' '''<−−−'''[''полифилетска потпородица''] ************* Род: ''[[Cryptoprocta]]'' ************** ''Cryptoprocta ferox'' ([[Фоса (животиња)|фоса]]) ************** †''Cryptoprocta spelea'' ([[дивовска фоса]]) ************* Род: ''[[Eupleres]]'' (фаланук) ************** ''Eupleres goudotii'' ([[источни фаланук]]) ************** ''Eupleres major'' ([[западни фаланук]]) ************* Род: ''[[Fossa (rod)|Fossa]]'' ************** ''Fossa fossana'' ([[фаналока]]) ************ Потпородицa: '''[[Galidiinae]]''' ************* Род: ''[[Galidia]]'' ************** ''Galidia elegans'' ([[прстенорепа вонсира]]) ************* Род: ''[[Galidictis]]'' ************** ''Galidictis fasciata'' ([[широкопруги мунгос]]) ************** ''Galidictis grandidieri'' ([[грандидијеов мунгос]]) ************* Род: ''[[Mungotictis]]'' ************** ''Mungotictis decemlineata'' ([[танкопруги мунгос]]) ************* Род: ''[[Salanoia]]'' ************** ''Salanoia concolor'' ([[смеђорепи мунгос]]) ************** ''Salanoia durrelli'' ([[Дурелова вонсира]]) *********** Породица: '''[[Мунгоси|Herpestidae]]''' (мунгоси) ************ Род: †''[[Kichechia]]'' ************* †''[[Kichechia zamanae]]'' ************ Род: †''[[Legetetia]]'' ************* †''Legetetia nandii'' ************ Род: †''[[Ugandictis]]'' ************* †''Ugandictis napakensis'' ************ Потпородица: '''[[Herpestinae]]''' ************* Род: ''[[Atilax]]'' ************** ''Atilax paludinosus'' ([[мочварни мунгос]]) ************** †''[[Atilax mesotes]]'' ************* Род: ''[[Bdeogale]]'' ************** Подрод: ''[[Bdeogale (подрод)|Bdeogale]]'' *************** ''Bdeogale crassicauda'' ([[чупорепи мунгос]]) ************** Подрод: ''[[Galeriscus]]'' *************** ''Bdeogale jacksoni'' ([[Џексонов мунгос]]) *************** ''Bdeogale nigripes'' ([[црноноги мунгос]]) ************* Род: ''[[Cynictis]]'' ************** ''Cynictis penicillata'' ([[жути мунгос]]) ************* Род: ''[[Galerella]]'' ************** ''Galerella flavescens'' ([[анголски витки мунгос]]) ************** ''Galerella nigrata'' ([[црни мунгос]]) ************** ''Galerella ochracea'' ([[сомалијски витки мунгос]]) ************** ''Galerella pulverulenta'' ([[мали сиви мунгос]]) ************** ''Galerella sanguinea'' ([[витки мунгос]]) ************** †''[[Galerella debilis]]'' ************** †''[[Galerella palaeoserengetensis]]'' ************* Род: ''[[Herpestes]]'' ************** ''Herpestes brachyurus'' ([[краткорепи мунгос]]) ************** ''Herpestes edwardsi'' ([[индијски сиви мунгос]]) ************** ''Herpestes fuscus'' ([[индијски смеђи мунгос]]) ************** ''Herpestes javanicus'' ([[мали индијски мунгос]]) ************** ''Herpestes semitorquatus'' ([[грласти мунгос]]) ************** ''Herpestes smithii'' ([[румени мунгос]]) ************** ''Herpestes urva'' ([[мунгос ракојед]]) ************** †''[[Herpestes alaylaii]]'' ************** †''[[Herpestes lemanensis]]'' ************* Род: ''"Herpestes"''' '''<−−−'''[још неименован род] ************** ''"Herpestes" ichneumon'' ([[египатски мунгос]]) ************* Род: ''"Herpestes"'' '''<−−−'''[још неименован род] ************** ''Herpestes vitticollis'' ([[пругастоврати мунгос]]) ************* Род: ''[[Ichneumia]]'' ************** ''Ichneumia albicauda'' ([[бјелорепи мунгос]]) ************** †''[[Ichneumia nims]]'' ************* Род: ''[[Paracynictis]]'' ************** ''Paracynictis selousi'' ([[Селусов мунгос]]) ************* Род: ''[[Rhynchogale]]'' ************** ''Rhynchogale melleri'' ([[Мелеров мунгос]]) ************* Род: ''[[Xenogale]]'' ************** ''Xenogale naso'' ([[дугоноси мунгос]]) ************* Род: †''"Herpestes"''' '''<−−−'''[још неименован род] ************** †''[["Herpestes" abdeialii]]'' ************* Род: †''[[Leptoplesictis]]'' ************** †''Leptoplesictis aurelianensis'' ************** †''Leptoplesictis mbitensis'' ************** †''Leptoplesictis namibiensis'' ************** †''Leptoplesictis rangwai'' ************** †''Leptoplesictis senuitae'' ************ Потпородица: '''[[Mungotinae]]''' ************* Род: ''[[Crossarchus]]'' (кусиманс) ************** ''Crossarchus alexandri'' ([[Александеров кусиманс]]) ************** ''Crossarchus ansorgei'' ([[анголски кусиманс]]) ************** ''Crossarchus obscurus'' ([[обични кусиманс]]) ************** ''Crossarchus platycephalus'' ([[равноглави кусиманс]]) ************** †''[[Crossarchus transvaalensis]]'' ************* Род: ''[[Dologale]]'' ************** ''Dologale dybowskii'' ([[Пузаргов мунгос]]) ************* Род: ''[[Helogale]]'' (патуљасти мунгос) ************** ''Helogale hirtula'' ([[етиопски патуљасти мунгос]]) ************** ''Helogale parvula'' ([[обични патуљасти мунгос]]) ************** †''[[Helogale kitafe]]'' ************** †''[[Helogale palaeogracilis]]'' ************* Род: ''[[Liberiictis]]'' ************** ''Liberiictis kuhni'' ([[либеријски мунгос]]) ************* Род: ''[[Мунгос (род)|Mungos]]'' (мунгос) ************** ''Mungos gambianus'' ([[гамбијски мунгос]]) ************** ''Mungos mungo'' ([[пругасти мунгос]]) ************** †''[[Mungos dietrichi]]'' ************** †''[[Mungos minutus]]'' ************* Род: ''[[Suricata]]'' (меркат) ************** ''Suricata suricata'' ([[меркат]]) ************** †''[[Suricata major]]'' *********** Породица: '''[[Хијене|Hyaenidae]]''' (хијене) ************ Род: †''[[Tongxinictis]]'' ************* †''Tongxinictis primordialis'' ************ Потпородица: '''[[Hyaeninae]]''' (праве хијене) ************* Род: ''[[Crocuta]]'' ************** ''Crocuta crocuta'' ([[Пегава хијена|пјегава хијена]]) ************** †''[[Crocuta dietrichi]]'' ************** †''[[Crocuta eturono]]'' ************* Род: ''[[Hyaena]]'' ************** ''Hyaena brunnea'' ([[смеђа хијена]]) ************** ''Hyaena hyaena'' ([[пругаста хијена]]) ************** †''[[Hyaena abronia]]'' ************** †''[[Hyaena howelli]]'' ************** †''[[Hyaena namaquensis]]'' ************* Род: †''[[Adcrocuta]]'' ************** †''Adcrocuta eximia'' ************* Род: †''[[Allohyaena]]'' ************** †''Allohyaena kadici'' ************* Род: †''[[Belbus]]'' ************** †''Belbus beaumonti'' ************** †''Belbus djurabensis'' ************* Род: †''[[Chasmaporthetes]]'' ************** †''Chasmaporthetes australis'' ************** †''Chasmaporthetes bonisi'' ************** †''Chasmaporthetes borissiaki'' ************** †''Chasmaporthetes gangsriensis'' ************** †''Chasmaporthetes exitelus'' ************** †''Chasmaporthetes lunensis'' ************** †''Chasmaporthetes melei'' ************** †''Chasmaporthetes nitidula'' ************** †''Chasmaporthetes ossifragus'' ************* Род: †''[[Hyaenictis]]'' ************** †''Hyaenictis almerai'' ************** †''Hyaenictis graeca'' ************** †''Hyaenictis hendeyi'' ************** †''Hyaenictis wehaietu'' ************* Род: †''[[Leecyaena]]'' ************** †''Leecyaena bosei'' ************** †''Leecyaena lycyaenoides'' ************* Род: †''[[Lycyaenops]]'' ************** †''Lycyaenops rhomboideae'' ************** †''Lycyaenops silberbergi'' ************* Род: †''[[Metahyaena]]'' ************** †''Metahyaena confector'' ************* Род: †''[[Pachycrocuta]]'' ************** †''Pachycrocuta brevirostris'' ************** †''Pachycrocuta pyrenaica'' ************** †''Pachycrocuta robusta'' ************** †''Pachycrocuta sinensis'' ************* Род: †''[[Palinhyaena]]'' ************** †''Palinhyaena reperta'' ************* Род: †''[[Pliocrocuta]]'' ************** †''Pliocrocuta perrieri'' ************* Род: †''[[Werdelinus]]'' ************** †''Werdelinus africanus'' ************ Потпородица: '''[[Proteles|Protelinae]]''' ************* Род: ''[[Proteles]]'' ************** ''Proteles cristatus'' ([[хијенски вук]]) ************** †''[[Proteles amplidentus]]'' ************ Потпородица: †'''[[Ictitheriinae]]''' '''<−−−'''[''парафилетска потпородица''] ************* Род: †''[[Hyaenictitherium]]'' ************** †''Hyaenictitherium hyaenoides'' ************** †''Hyaenictitherium minimum'' ************** †''Hyaenictitherium namaquensis'' ************** †''Hyaenictitherium parvum'' ************** †''Hyaenictitherium pilgrimi'' ************** †''Hyaenotherium wongii'' ************* Род: †''[[Ictitherium]]'' ************** †''Ictitherium ebu'' ************** †''Ictitherium ibericum'' ************** †''Ictitherium intuberculatum'' ************** †''Ictitherium kurteni'' ************** †''Ictitherium pannonicum'' ************** †''Ictitherium tauricum'' ************** †''Ictitherium viverrinum'' ************* Род: †''[[Lycyaena]]'' ************** †''Lycyaena chaeretis'' ************** †''Lycyaena crusafonti'' ************** †''Lycyaena dubia'' ************** †''Lycyaena macrostoma'' ************* Род: †''[[Miohyaenotherium]]'' ************** †''Miohyaenotherium bessarabicum'' ************* Род: †''[[Plioviverrops]]'' ************** †''Plioviverrops faventinus'' ************** †''Plioviverrops gaudryi'' ************** †''Plioviverrops gervaisi'' ************** †''Plioviverrops guerini'' ************** †''Plioviverrops orbignyi'' ************* Род: †''[[Protictitherium]]'' ************** †''Protictitherium aegaeum'' ************** †''Protictitherium cingulatum'' ************** †''Protictitherium crassum'' ************** †''Protictitherium csakvarense'' ************** †''Protictitherium gaillardi'' ************** †''Protictitherium intermedium'' ************** †''Protictitherium llopisi'' ************** †''Protictitherium punicum'' ************** †''Protictitherium sumegense'' ************** †''Protictitherium thessalonikensis'' ************* Род: †''[[Thalassictis]]'' ************** †''Thalassictis certa'' ************** †''Thalassictis chinjiensis'' ************** †''Thalassictis montadai'' ************** †''Thalassictis proava'' ************** †''Thalassictis robusta'' ************** †''Thalassictis sarmatica'' ************** †''Thalassictis spelaea'' ************* Род: †''[[Tungurictis]]'' ************** †''Tungurictis spocki'' *********** Породица: †'''[[Lophocyonidae]]''' ************ Род: †''[[Euboictis]]'' ************* †''Euboictis aliverensis'' ************ Род: †''[[Izmirictis]]'' ************* †''Izmirictis cani'' ************ Род: †''[[Lophocyon]]'' ************* †''Lophocyon carpathicus'' ************* †''Lophocyon paraskevaidisi'' ************ Род: †''[[Sivanasua]]'' ************* †''Sivanasua antiqua'' ************* †''Sivanasua moravica'' ************* †''Sivanasua viverroides'' *********** Породица: †'''[[Percrocutidae]]''' ************ Род: †''[[Dinocrocuta]]'' ************* †''Dinocrocuta algeriensis'' ************* †''Dinocrocuta gigantea'' ************* †''Dinocrocuta salonicae'' ************* †''Dinocrocuta senyureki'' ************ Род: †''[[Percrocuta]]'' ************* †''Percrocuta abessalomi'' ************* †''Percrocuta carnifex'' ************* †''Percrocuta hebeiensis'' ************* †''Percrocuta leakeyi'' ************* †''Percrocuta miocenica'' ************* †''Percrocuta tobieni'' ************* †''Percrocuta tungurensis'' ******* Подред: '''[[Псолике звери|Caniformia]]''' (псолике звери) ******** Род: †''[[Harpalodon]]'' ********* †''Harpalodon sylvestris'' ******** Род: †''[[Lycophocyon]]'' ********* †''Lycophocyon hutchisoni'' ********* †''Lycophocyon tabrumi'' ******** Род: †''[[Procynodictis]]'' ********* †''Procynodictis progressus'' ********* †''Procynodictis vulpiceps'' ******** Натпородица: †'''[[Amphicyonidae|Amphicyonoidea]]''' ********* Породица: †'''[[Amphicyonidae]]''' (медведолики пси) ******** ''Кладус'': '''[[Canoidea]]''' ********* Ифраред: '''[[Пси|Cynoidea]]''' ********** Породица: '''[[Пси|Canidae]]''' (пси) ********* Ифраред: '''[[Arctoidea]]''' ********** Род: †''[[Amphicticeps]]'' *********** †''Amphicticeps dorog'' *********** †''Amphicticeps makhchinus'' *********** †''Amphicticeps shackelfordi'' ********** Парворед: '''[[Ursida]]''' *********** Род: †''[[Adracon]]'' ************ †''Adracon quercyi'' *********** Натпородица: '''[[Медведи|Ursoidea]]''' ************ Породица: '''[[Медведи|Ursidae]]''' (медведи) ********** Натпородица: '''[[Musteloidea]]''' *********** Род: †''[[Plesiogale]]'' ************ †''Plesiogale postfelina'' *********** Породица: '''[[Ailuridae]]''' *********** Породица: '''[[Амерички творови|Mephitidae]]''' (амерички творови) *********** Породица: '''[[Куне|Mustelidae]]''' (куне) *********** Породица: '''[[Ракуни|Procyonidae]]''' (ракуни) *********** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ************ Род: †''[[Peignictis]]'' ************* †''Peignictis pseudamphictis'' ********** ''Кладус'': '''[[Pinnipedimorpha]]''' (перајолики сисари) *********** Род: †''[[Kolponomos]]'' ************ †''Kolponomos clallamensis'' ************ †''Kolponomos newportensis'' *********** Род: †''[[Pinnarctidion]]'' *********** Породица: †'''[[Enaliarctos|Enaliarctidae]]''' '''<−−−'''[''парафилетска породица'']''' ************ Род: †''[[Enaliarctos]]'' '''<−−−'''[''парафилетски род'']''' ************* †''Enaliarctos barnesi'' ************* †''Enaliarctos emlongi'' ************* †''Enaliarctos mealsi'' ************* †''Enaliarctos mitchelli'' ************* †''Enaliarctos tedfordi'' *********** Породица: †'''[[Semantoridae]]''' ************ Род: †''[[Necromites]]'' ************* †''Necromites nestoris'' ************ Род: †''[[Potamotherium]]'' ************* †''Potamotherium miocenicum'' ************* †''Potamotherium valletoni'' ************ Род: †''[[Puijila]]'' ************* †''Puijila darwini'' ************ Род: †''[[Semantor]]'' ************* †''Semantor macrurus'' *********** ''Кладус'': '''[[Pinnipedimorpha|Pinnipediformes]]''' (перајолики сисари) ************ Род: †''[[Pacificotaria]]'' ************ Род: †''[[Pteronarctos]]'' ************ ''Кладус'': '''[[Перајари|Pinnipedia]]''' (перајари) ************* Натпородица: '''[[Otarioidea]]''' ************** Породица: '''[[Odobenidae]]''' (моржеви) ************** ''Кладус'': '''[[Pan-Otariidae]]''' *************** Род: †''[[Eotaria]]'' *************** Породица: '''[[Ушате фоке|Otariidae]]''' (ушате фоке) ************* Натпородица: '''[[Phocoidea]]''' ************** Породица: '''[[Prave foke|Phocidae]]''' (праве фоке) ************** Породица: †'''[[Desmatophocidae]]''' </div> == Литература == * Ђоровић Ана, Калезић, М: ''"Морфологија хордата"'', Биолошки факултет, Београд * Петров Бригита: ''"Скрипта за студенте молекуларне биологије"'' * {{cite journal |last=Simpson |first=George Gaylord |year=1945 |title=The principles of classification and a classification of mammals |journal=Bulletin of the American Museum of Natural History |volume=85 |url=https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1104 |pages=350 |hdl=2246/1104}} * Marcon, E, Mongini, M: ''"Све животиње света"'', ИРО ''Вук Караџић'', Београд, (1986.) * Wilson, Don E. and Deeann M. Reeder (eds). (1993.) ''Mammal Species of the World''. Smithsonian Institution Press, 1206 pp.&nbsp;{{ISBN|1-56098-217-9}} * Ратајац, Ружица: ''"Зоологија за студенте Пољопривредног факултета"'', ПМФ у Новом Саду и МП ''Stylos'' Нови Сад, (1995.) * {{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}} * Nowak, Ronald M. (1999.) ''Walker's Mammals of the World'', 6th edition. Johns Hopkins University Press, 1936 pp.&nbsp;{{ISBN|0-8018-5789-9}} * Петров Бригита, Радовић, И, Миличић Драгана, Петров И: ''"Општа и систематска зоологија (практикум са радном свеском)"'', Биолошки факултет, Београд, (2000.) * Vaughan, Terry A., James M. Ryan and Nicholas J. Capzaplewski. (2000.) ''Mammalogy: Fourth Edition''. Saunders College Publishing, 565 pp.&nbsp;{{ISBN|0-03-025034-X}} (Brooks Cole, 1999) * Калезић, М: ''"Основи морфологије кичмењака"'', ЗУНС, Београд, (2001.) * Радовић, И, Петров, Бригита: ''"Разноврсност живота 1 - структура и функција"'', Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, (2001.) * {{cite journal |last1=Luo |first1=Z.-X. |last2=Kielan-Jaworowska |first2=Z. |last3=Cifelli |first3=R. L. |year=2002 |title=In quest for a phylogeny of Mesozoic mammals |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=47 |pages=1–78}} * {{cite journal |last1=Springer |first1=Mark S. |last2=Stanhope |first2=Michael J. |last3=Madsen |first3=Ole |last4=Wilfried |year=2004 |title=Molecules consolidate the placental mammal tree |journal=Trends in Ecology and Evolution |volume=19 |issue=8 |pages=430–438 |url=http://www.zi.ku.dk/evolbiology/courses/ME04/7_9/springer200-phyl.pdf |format=PDF |doi=10.1016/j.tree.2004.05.006 |pmid=16701301 |access-date=05. 03. 2021 |archive-date=29. 07. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160729033207/http://www.zi.ku.dk/evolbiology/courses/ME04/7_9/springer200-phyl.pdf |url-status=dead }} * {{cite journal |last1=Ji |first1=Q. |last2=Luo |first2=Z.-X. |last3=Yuan |first3=C.-X. |last4=Tabrum |first4=A. R. |year=2006 |title=A swimming mammaliaform from the Middle Jurassic and ecomorphological diversification of early mammals |journal=Science |volume=311 |issue=5764 |pages=1123–1127 |doi=10.1126/science.1123026 |pmid=16497926}} == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Сисари по класификацији| ]] 2d0znk9b7lvlt5l2veiokh2xld31tyt 0 116816 25114185 23484877 2022-07-19T15:52:02Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=ЕЛПИДА КАРАМАНДИ | слика=Elpida Karamandi.jpg | опис_слике=Елпида Караманди | датум рођења=[[1. јануар]] [[1920]]. | место рођења=[[Лерин]] | држава рођења=[[Краљевина Грчка]] | датум смрти={{датум смрти|1942|5|3|1920|1|1|}} | место смрти=[[Лавци (Битољ)|Лавци]], код [[Битољ]]а | држава смрти=[[Краљевина Бугарска]] | професија=студент | КПЈ=[[јун]]а [[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[10. октобар|10. октобра]] [[1951]]. }} '''Елпида Караманди''' ([[Лерин]], [[1. јануар]] [[1920]] — [[Лавци (Битољ)|Лавци]], код [[Битољ]]а, [[3. мај]] [[1942]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[1. јануар]]а [[1920]]. године у [[Лерин]]у, [[Грчка]]. Мајка јој се преудала и преселила у [[Битољ]]. Елпида је у Битољу завршила гимназију. Још у гимназији постаје политички активна, и истиче се у литерарној дружини, на излетима, у читању и растурању летака, у сукобима с [[Југословенски народни покрет Збор|љотићевцима]]. Њена политичка активност учинила ју је популарном међу напредном битољском омладином. Кад је, [[1938]]. године, Елпида Караманди дошла на студије у [[Београд]], одмах се укључила у револуционарни студентски покрет. Међу револуционарним студентима било је много ученика из битољске гимназије, које је она познавала и одржавала везе с њима. Ту се она још више истиче на револуционарном пољу. Већ [[1939]]. године примљена је у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), послије чега ради још интензивније и организованије. Нарочито је била вешта у организовању нових активиста из редова омладинки. [[Датотека:Elpida Karamandi (Bukovsko groblje - Bitola).jpg|мини|лево|160п|Гроб Елпиде Караманди у Битољу]] Убрзо послије капитулације Краљевине Југославије, док је радила на припремама за оружану борбу у Битољу, примљена је, јуна [[1941]]. у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ). Револуционарно-комунистичка активност постаје опаснија, тежа, и захтијевају пуно посвећивање. Она се свим својим силама укључује у партијски рад. Руководи групама у граду, извршава задатке СКОЈ-а и посебно по линији партијске технике. Њену интензивну активност уочила је бугарска полиција, па ју је убрзо ухапсила. У полицији се Елпида храбро држи, и ништа не признаје. Пуштена је из затвора, али зна да је полиција прати. По савету Месног комитета КПЈ у Битољу, повукла се у илегалност. У јануару [[1942]]. године постала је члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Македонију. Као илегалац није могла да развија велику активност, па се припрема да у прољеће оде у партизане. У априлу [[1942]]. године ступила је у Битољски партизански одред ''Пелистер''. Међутим, [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#3. мај|3. маја 1942]]. године, Одред је опкољен многобројном бугарском војском и полицијом. У вишесатној борби, у којој је Елпида показала изванредну храброст, око ње падају њени другови и другарице. Један митраљески рафал и њу тешко рањава. Потпуно немоћна да изврши самоубиство, ухваћена је. Храбро је поднијела све муке на које је стављена прије но што је умрла.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=366}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] [[10. октобар|10. октобра]] [[1951]] проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40301/Sluzbeni_vijesnik_1952-02-01_03.pdf|title=Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 3/III|website=www.sistory.si|date=1. 2. 1952}}</ref> == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20110218171850/http://cybermacedonia.com/belpidak.html Биографија Елпиде Караманди] {{ен}} {{Народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Жене народни хероји-Македонија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Караманди, Елпида}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Битољчани‎]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Македонија у Народноослободилачкој борби]] cqpqp1wg4os3i00t2rwwaani7qgybwp 0 117407 25114164 23479243 2022-07-19T15:44:09Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МИЛКА БОСНИЋ |слика=Milka Drvar.jpg |опис_слике=Милка Боснић |датум рођења=[[1928]]. |место рођења=[[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]а |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1944|5|25|1928|||}} |место смрти=[[Дрвар]] |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=ученица |СКОЈ=[[1944]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[17. мај]]а [[1974]]. }} '''Милка Мика Боснић''' ([[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]а, [[1928]] — [[Дрвар]], [[25. мај]] [[1944]]) била је чланица [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]], која је убијена од стране [[трећи рајх|немачких]] војника током [[Десант на Дрвар|Десанта на Дрвар]], а касније је проглашена за [[народни херој Југославије|народног хероја Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[1928]]. године у селу [[Врточе (Дрвар)|Врточе]] код [[Дрвар]]а.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=102}} Мајка Јелица и отац Пера имали су још три ћерке и три сина. Мика је пред рат завршила основну школу. Ишла је у први разред грађанске школе. После устанка, иако још дете, Мика се прикључила дрварској [[комунизам|комунистичкој]] и [[antifašizam|антифашистичкој]] омладини. Учествовала је у прикупљању хране и одеће за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], чишћењу града, превијању рањеника и писању и лепљењу парола. Пред [[Десант на Дрвар|немачки десант на Дрвар]] примљена је у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и постала је [[курир]] у Команди места. Непосредно пре десанта на Дрвар, [[25. мај]]а [[1944]]. године, у Дрвару је формирана [[тенк]]овска чета [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Првог пролетерског корпуса]]. Она је изводила вежбе у околини Дрвара, тако да су Дрварчани познавали партизанске тенкове и њихову посаду. У току борбе против немачких падобранаца један партизански тенк нашао се у опасности да га немачка војска уништи. У тенку су били [[Драгослав Радосављевић Соћа]], комесар тенковске чете, возач Спасо Ђурашковић и нишанџија Јелача. У једном тренутку, немачки војници су на тенк набацили ћебе, тако да је возачу био заклоњен видик. Сви чланови посаде тенка били су рањени и претила је опасност да буду заробљени. У том тренутку су поред тенка пролазили заробљени Дрварчани које су спроводили немачки војници. Међу њима била је и шеснаестогодишња Милка Боснић. Увиђајући опасност у којој се нашла посада тенка, Милка је искочила из колоне заробљеника, притрчала тенку и збацила ћебе. Рањеном возачу поново се отворио видик, покренуо је тенк и наставио борбу. Разбеснели немачки војници, којима је плен тако изненада измакао, окомили су се на девојчицу и сасекли је бајонетима. Убили су још много Дрварчана, међу њима и Милкину мајку Јелицу и брата Здравка. Милкин други брат, Ђорђе, убијен је неколико дана касније. Отац Перо је умро годину пре Десанта, од [[тифус]]а, заједно с најмлађом ћерком Радмилом. Од бројне породице, преживеле су две Милкине сестре, Душанка и Добрила, као и њихов шестогодишњи брат Владо. Душанка је и сама била изведена на стрељање, али је само тешко рањена. Успела је да се извуче из гомиле лешева, и са тавана оближње куће је посматрала како јој немачки војници убијају сестру Милку. У Дрвару, поред Музеја „25. мај 1944.“, стоје и данас остаци партизанског тенка. Указом [[Председник Југославије|председника СФР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[17. мај]]а [[1974]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=103}} Касарна Оружаних снага БиХ на [[Мањача|Мањачи]] носи њено име. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Жене народни хероји-БиХ}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Боснић, Милка}} [[Категорија:Рођени 1928.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Дрвар у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Десант на Дрвар]] fookz1e6j46w89sp7vhprvcy9ueract 0 118717 25114403 23799772 2022-07-19T17:20:25Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Nh sirogojno.jpg | опис_слике=Саво Јовановић Сирогојно |дидаскалија=САВО ЈОВАНОВИЋ СИРОГОЈНО | датум_рођења = {{датум рођења|1926|4|21}} | место_рођења =[[Трнава (Чајетина)|Трнава]], на [[Златибор]]у | држава_рођења =[[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|5||1926|4|21}} | место_смрти =[[Мравињци]], на [[Повлен]]у | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=радник |КПЈ=[[1943]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Саво Јовановић Сирогојно''' ([[Трнава (Чајетина)|Трнава]], на [[Златибор]]у, [[21. април]] [[1926]] — [[Мравињци]], на [[Повлен]]у, [[мај]] [[1944]]), [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|борац-бомбаш]] Четвртог батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[21. април]]а [[1926]]. године у селу [[Трнава (Чајетина)|Трнави]], на [[Златибор]]у, у породици сиромашног земљорадника. Основну школу завршио је у селу [[Сирогојно|Сирогојну]]. Као дете је чувао стоку имућнијих сељака, а [[1940]]. је дошао у [[Ужице]] да тражи посао и ту се запослио код једног пекара. Толико је био неуочљив да му нико није знао ни име, па су га једноставно прозвали [[Сирогојно]]. Није могао издржати газду који га је искоришћавао, па је напустио тај посао живећи од данас до сутра. Радио је разне послове у граду, од чистача обуће до носача. Спавао је по разним шупама, у празним вагонима на станици, у шталама. На ужичким улицама доживио је [[Априлски рат]], а затим да [[Ужички партизански одред]] ослободи град, [[24. септембар|24. септембра]] [[1941]]. године. Саво је са 15 година ступио добровољно у партизане. Преживео је сва борбена искушења у току оштре зиме 1941/42. и ушао у састав [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. До краја [[1942]]. Сава је постао чувени [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаш]]. Због низа бомбашких подвига Сава је добио писмену похвалу од Штаба [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]]. Због својих ратних подвига примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] [[1943]]. године, иако по статуту Партије није имао довољан број година. Саво Јовановић Сирогојно је погинуо почетком маја [[1944]]. године, за време продора Друге пролетерске дивизије у Србију, када је његов батаљон добио задатак да уништи упориште [[Руски заштитни корпус|Руског заштитног корпуса]] у селу [[Мравињци]]ма код планине [[Повлен]]. За [[народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[24. јул]]а [[1953]]. године. [[ОШ „Саво Јовановић Сирогојно” Сирогојно|Основна школа]] у [[Сирогојно|Сирогојну]] носи његово име, као и [[Основна школа „Сава Јовановић Сирогојно”|основна школа у Земуну]]. == Види још == * [[ОШ „Саво Јовановић Сирогојно” Сирогојно]] * [[ОШ „Саво Јовановић Сирогојно” ИО Рожанство]] == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * Милан Инђић: ''„Дјеца хероји“'', Дом штампе, Зеница, 1985. године * {{cite journal|last=Ђурић|first=Др Томислав|authorlink= |year=1992|url=|title= Гробља и споменици на Повлену|journal= Ваљевац — Велики народни календар за просту 1993. |volume= |pages=313—332|publisher=Агенција Ваљевац, (Ваљево : Ваљевска штампарија)|location=Ваљево|ref = harv}} {{COBISS|ID=11863564}} {{Народни хероји-Ужице}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Меоријални комплекс Јабука}} {{DEFAULTSORT:Јовановић, Саво}} [[Категорија:Рођени 1926.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Ужичани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] [[Категорија:Ужичка република]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Деца ратници]] 2s9y1yqicj4i9ehjny61h7lntsyrjuh 0 119621 25115101 25039067 2022-07-20T07:39:52Z Bobik 6992 wikitext text/x-wiki {{Кошаркашки клуб | color1 = #FFFFFF | color2 = #CC0000 | color3 = #C19A6B | сезона = [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|''сезона 2022/23.'']] | име = КК Црвена звезда | слика = KK_Zvezda_logo.svg | надимак = Црвено-бели | лига = [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]]<br />[[Кошаркашка лига Србије]]<br />[[Евролига]] | основан = {{start date and age|1945|3|4}} | дворана = [[Хала Александар Николић]]<br />капацитет: 8.000<ref>{{Cite web |url=http://www.tasmajdan.rs/hala-aleksandar-nikolic |title=Званичан сајт Ташмајдана |access-date=02. 10. 2016 |archive-date=06. 10. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161006040814/http://www.tasmajdan.rs/hala-aleksandar-nikolic |url-status=dead }}</ref><br />[[Штарк арена]]<br />капацитет: 18.386<ref>{{Cite web |url=https://starkarena.co.rs/o-%d1%88/ |title=О Штарк Арени |access-date=11. 02. 2019 |archive-date=09. 06. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190609073033/https://starkarena.co.rs/o-%d1%88/ |url-status=dead }}</ref> | локација = [[Београд]], {{застава|Србија}} | боје = {{color box|red}} {{color box|white}} | председник = {{зас|СРБ}} [[Небојша Човић]] | тренер = {{зас|ЦГ}} [[Дејан Радоњић]] | титуле = '''1''' [[Куп Рајмунда Сапорте|Куп победника купова]] <br /> '''6''' [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] <br /> '''1''' [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци|Суперкуп Јадранске лиге]] <br /> '''22''' [[Кошаркашка лига Србије|Национално првенство]] <br /> '''11''' [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Национални куп]] <br /> '''1''' Национални суперкуп<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/162295/2017/11/17/istorija-kk-crvena-zvezda-sampioni-199394/ |title= Историја КК Црвена звезда – Шампиони 1993/94; Мојацрвеназвезда |publisher=www.mojacrvenazvezda.net |date=|accessdate=17. 11. 2017.}}</ref> | веб сајт = {{official URL}} | h_body = F20D2F | h_pattern_b = _crvena_zvezda_EL2022h | h_shorts = F20D2F | h_pattern_s = _crvena_zvezda_EL2022h | a_body = F20D2F | a_pattern_b = _crvena_zvezda_EL2022a | a_shorts = F20D2F | a_pattern_s = _crvena_zvezda_EL2022a }} '''КК Црвена звезда''' (или, из спонзорских разлога, '''Црвена звезда мтс''') [[Србија|српски]] је професионални [[кошарка]]шки клуб из [[Београд]]a. Део је [[СД Црвена звезда|спортског друштва Црвена звезда]]. Црвена звезда се такмичи у [[Кошаркашка лига Србије|Кошаркашкој лиги Србије]] и домаћем [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Купу Радивоја Кораћа]], и једини је српски кошаркашки клуб који није испадао из прве националне лиге.<ref>''Монографија 50 година СД Црвена звезда''. pp. 107.</ref> Црвена звезда је такође једини клуб на свету у којем су поникла четворица чланова ФИБА куће славних (Поповић, Станковић, Шапер и Николић), од којих су двојица изабрана у кућу славних у Спрингфилду (Станковић и Николић). Црвена звезда чини Јадранску кошаркашку асоцијацију и такмичи се у [[Јадранска лига у кошарци|АБА лиги]], која одређује који ће се тимови такмичити у [[Евролига|Евролиги]] а који у [[УЛЕБ Еврокуп|Еврокупу]]. Према [[Ранг листа европских кошаркашких клубова|УЛЕБ-овој листи]] Звезда је најбоље рангиран клуб од свих српских клубова, као и свих клубова из Јадранске лиге.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/kosarka/zvezda/55974/uleb-rang-lista-crvena-zvezda-deseti-klub-u-evropi |title=УЛЕБ ранг листа: Црвена звезда десети клуб у Европи!|publisher=zurnal.rs |date=12. 11. 2017 |accessdate=4. 12. 2017}}</ref> Црвена звезда као домаћин утакмице игра у [[Хала Александар Николић|хали Александар Николић]], саграђеној 1973, са капацитетом од 8.000 седећих места, док утакмице у Европским такмичењима игра и у [[Штарк арена|Штарк арени]] са предвиђеним капацитетом од 18.386 седећих места. Навијачи Црвене звезде се називају [[Делије север|Делије]]. == Историја == === 1950-е === [[Датотека:Nebojsa Popovic.jpg|мини|десно|[[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]]]] Кошаркашки клуб Црвена звезда као посебна секција основан је истог дана када и [[СД Црвена звезда|Спортско друштво]], 4. марта 1945. године. Први руководилац кошаркашке секције била је Мира Петровић. Међутим, веома брзо је бригу о Звездиним кошаркашима преузео [[Мирко Аксентијевић]]-Бата.<ref>{{cite web|url= http://www.mojacrvenazvezda.net/41821/2012/09/27/zanimljivosti-iz-istorije-kk-crvena-zvezda/ |title=Занимљивости из историје КК Црвена звезда |publisher= mojacrvenazvezda.net |date=27. 9. 2012.|accessdate=21. 5. 2014.}}</ref> Због последица рањавања током Другог светског рата, он није могао да игра, али зато је све своје време посветио организацији рада кошаркашке секције. Убрзо му се прикључио и [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]], па су њих двојица заједно радили на унапређењу кошаркашке екипе Црвене звезде. Небојша је заједно са [[Борислав Станковић|Бором Станковићем]], браћом Шапер и Ацом Николићем започео пионирски подухват под зидинама Малог Калемегдана,<ref name=":4">{{cite web|url=https://redstarbelgrade.rs/kosarka-je-igra-u-kojoj-pobedjuje-zvezda/|title=Кошарка је игра у којој побеђује Звезда|publisher=redstarbelgrade.rs /|date=22. 7. 2020.|accessdate=30. 8. 2020.|archive-date=13. 08. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200813204555/https://redstarbelgrade.rs/kosarka-je-igra-u-kojoj-pobedjuje-zvezda/|url-status=dead}}</ref> формирање кошаркашке секције и стварање терена. Њих четворица ће у декадама које следе дати немерљив допринос не само Кошаркашком клубу Црвена звезда, већ и осталим клубовима, репрезентацији и светској кошарци уопште. Сва четворица ће бити уврштени у ФИБА кућу славних а двојица и у Нејсмитову кућу славних у [[Спрингфилд (Илиноис)|Спрингфилду]], по чему је Црвена звезда јединствени клуб у свету.<ref>{{en}}{{cite web|url=https://www.euroleague.net/final-four/belgrade-2018/news/i/8h8gbhyu4mdkj3yp/kalemegdan-cradle-of-serbian-basketball |title=Kalemegdan, cradle of Serbian basketball |publisher= [[Евролига]] / |date=18. 1. 2018.|accessdate=14. 5. 2020.}}</ref> Управо тај терен, где се налазио предратни тениски клуб Боб, је постао колевка кошарке на овим просторима.<ref>{{cite web|url=http://redstarbelgrade.rs/nebojsa-popovic-zvezdas-broj-1-kosarkaska-avangarda/ |title=Небојша Поповић: Звездаш број 1 – кошаркашка авангарда |publisher= redstarbelgrade.rs |date=11. 3. 2020.|accessdate=13. 3. 2020.}}</ref> У првим месецима постојања Црвене звезде највише се радило на логистици: поправљао терен, набављали кошеви, шили дресови и остало. Прву лопту добили су од фудбалске секције,<ref name=":5">{{Cite book|title=Како се стварала Југословенска кошарка|last=Шапер|first=Радомир|publisher=Кошаркашка фондација|year=2005|isbn=|location=Београд|pages=10}}</ref> а стадион на Малом Калемегдану градили су голим рукама, циглу по циглу.<ref>{{cite web|url=http://redstarbelgrade.rs/pocelo-je-u-tvrdjavi-tereni-na-malom-kalemegdanu-slave-73-godine/|title=Почело је у тврђави: терени на Малом Калемегдану славе 73 године|publisher=redstarbelgrade.rs|date=21. 4. 2019.|accessdate=22. 4. 2019.|archive-date=22. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190422063357/http://redstarbelgrade.rs/pocelo-je-u-tvrdjavi-tereni-na-malom-kalemegdanu-slave-73-godine/|url-status=dead}}</ref> Када је све ово учињено, започета је селекција играча који ће освојити велики број одличја. Током 1945. кошаркашка секција Црвене звезде је била најмногобројнија, и десетак Звездиних тимова је учествовало на Првенству Београда организованом на Малом Калемегдану. Током првих шест месеци постојања клуба највећи број наступа је имао [[Радомир Шапер]] (17 пута), док је најбољи стрелац био [[Александар Николић]] са 253 поена.<ref name=":4" /> На првенству Југославије у Суботици су се такмичиле селекције република и Југословенске армије, па се очекивало да цео тим Црвене звезде наступа за селекцију Србије. Међутим због наредбе тадашње власти императив је био победа селекције Југословенске армије, па је дан пре почетка турнира поред Ратка Влаховића, који је и читао наредбу, и Аца Николић морао у ЈА. Тако су се дојучерашњи саиграчи нашли и у финалу тог првенства на којем ће победити селекција армије управо кошевима Аце Николића.<ref name=":5" /> Након тога се формира Партизан па је Звезда и трајно остала без играча који су били војни обвезници. Тако су Ратко Влаховић и Божа Гркинић лобирали, а у то време то је значила наредба да у суседни клуб морају да пређу Светомир и Радомир Шапер,<ref>{{Cite book|title=Како се стварала Југословенска кошарка|last=Шапер|first=Радомир|publisher=Кошаркашка фондација|year=2005|isbn=|location=Београд|pages=15}}</ref> Аца Николић и [[Страхиња Алагић]].<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/8872/2011/07/26/istorija-kk-crvena-zvezda-1-deo/|title=Историја КК црвена звезда 1 део|date=26. 7. 2011|publisher=mojacrvenazvezda.net|accessdate=28. 5. 2014.}}</ref> Наредне године, [[КК Црвена звезда сезона 1945/46.|Звезда]] је иако силно ослабљена успела да освоји прву титулу и поред пораза од највећег конкурента Партизана и доскорашњих саиграча. Пут до титуле првака водио је кроз првенство Београда где је Звезда забележила 5 победа уз рекордну победу против Космаја 118:4. Након тога су на првенству Србије забележене три победе, чиме је Звезда нашла место на завршном турниру који се одржавао на Малом Калемегдану од 3. до 8. септембра 1946. Код мушких екипа борба за прво место водила се између Црвене звезде, Задра и Партизана. Звезда је декласирала тим из Задра, након чега су кошаркаши завршили на рукама навијача.<ref name=":4" /><ref>{{cite news |url=http://redstarbelgrade.rs/na-danasnji-dan-zvezda-je-zagospodarila-kosarkaskom-scenom/ |title=НА ДАНАШЊИ ДАН: Звезда је загосподарила кошаркашком сценом |publisher=redstarbelgrade.rs |date=8. 9. 2018. |accessdate=13. 2. 2019 |archive-date=14. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190214061545/http://redstarbelgrade.rs/na-danasnji-dan-zvezda-je-zagospodarila-kosarkaskom-scenom/ |url-status=dead }}</ref> Следеће године у [[КК Црвена звезда сезона 1946/47.|Црвену звезду]] су се из Партизана вратили Аца Николић и Страхиња Алагић, а тим су додатно појачали из омладинског погона [[Милан Бјегојевић]] и [[Драган Гоџић]], док из [[ОКК Београд|Металца]] долази високи Милорад Соколовић који је био изврсни дефанзивни играч. Звездин тим је био веома јак што ће демонстрирати и на утакмицама. На квалификационом првенству Србије те године, Црвена звезда је остварила једну од најубедљивијих победа у првенствима — и то над Пролетером из [[Приштина|Приштине]] од 110 : 15. Звезда је неприкосновено освојила другу титулу 1947. на финалном турниру одржаном у Загребу.<ref name=":4" /> 1948. године Црвена звезда се по први пут појачава кошаркашем са стране и то из Новог Сада, Ладиславом Демшаром.<ref name=":4" /> То је био први степеник, а наредне године из Задра долази Тулио Роклицер и тако се формира петорка снова која ће доминирати у првој декади југословенске кошарке: Небојша Поповић, [[Тулио Роклицер]], [[Александар Гец]], [[Ладислав Демшар]] и [[Срђан Калембер]].<ref>{{cite web|url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/about/1|title=O Klubu|date=|publisher=Kkcrvenazvezda.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20130928034305/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/about/1|archive-date=28. 9. 2013|accessdate=7. 10. 2013.|url-status=dead}}</ref> Првих десет година постојања, представља златно доба КК Црвена звезда. Освојено је десет узастопних титула државног првака.<ref>{{cite web|url=http://www.ukts.rs/nagrada-za-zivotno-delo-dobitnik-nebojsa-popovic.html |title=Dobitnik nagrade za životno delo — Nebojša Popović |publisher=Ukts.rs |date=|accessdate=7. 10. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20131001132456/http://www.ukts.rs/nagrada-za-zivotno-delo-dobitnik-nebojsa-popovic.html |archive-date=1. 10. 2013 |url-status=dead}}</ref> Синоним за кошарку био је Мали Калемегдан, где је Звезда играла своје утакмице и одржавала тренинге. Поред кошаркашких збивања увече су се организовале игранке, Звездане ноћи, када се омладина Београда скупљала а то је био и један од извора прихода за Црвену звезду.<ref>{{cite news|last=Милетић|first=Александар |url=http://www.politika.rs/sr/clanak/162611/Kosarka/Dinamo-prvi-sponzor-Crvene-zvezde |title= Динамо први спонзор Црвене звезде |publisher= [[Политика (новине)|Политика]] |date=5. 1. 2011. |accessdate=31. 8. 2020.}}</ref> На тим Звезданим ноћима свирао је џез оркестар [[Војислав Симић|Војислава Бубише Симића]].<ref>{{cite news |url=https://redstarbelgrade.rs/zvezdane-noci-igra-kosarke-i-dzeza/ |title=Звездане ноћи – игра кошарке и џеза |publisher=redstarbelgrade.rs |date=14. 4. 2020. |accessdate=30. 8. 2020. |archive-date=10. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200810222957/https://redstarbelgrade.rs/zvezdane-noci-igra-kosarke-i-dzeza/ |url-status=dead }}</ref> Један од најчешћих гледаоца на трибинама био је и једини српски нобеловац [[Иво Андрић]], коме је нуђено да буде председник клуба,<ref>{{cite web|last=Милетић|first=Александар|url=http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Andricu-nudjeno-da-bude-predsednik-Zvezde.sr.html |title=Андрићу нуђено да буде председник Звезде |publisher=Politika.rs |date= |accessdate=31. 8. 2020.}}</ref> али пошто није прихватио изабран је за почасног председника.<ref>{{cite web|last=Анђелковић|first=Горан|url=https://www.kurir.rs/sport/kosarka/3487953/zapisi-ivo-andric-bio-pocasni-predsednik-kk-crvena-zvezda |title=TAJNI SPISI SVE OTKRILI! Ivo Andrić bio počasni predsednik KK Crvena zvezda! |publisher=kurir.rs|date=28. 6. 2020.|accessdate=30. 8. 2020.}}</ref><ref>{{cite news |url=https://redstarbelgrade.rs/vremeplov-ivo-andric-dozivotni-pocasni-predsednik-kkcz/ |title=Времеплов: Иво Андрић – Доживотни почасни председник ККЦЗ |publisher=redstarbelgrade.rs |date=29. 2. 2020. |accessdate=30. 8. 2020. |archive-date=01. 03. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200301113148/http://redstarbelgrade.rs/vremeplov-ivo-andric-dozivotni-pocasni-predsednik-kkcz/ |url-status=dead }}</ref> Поред врхунских резултата, Београђани ће памтити тадашњу екипу и по духовитим потезима којима су одушевљавали гледаоце. То су Звездини кошаркаши успевали да науче на бројним међународним турнирима на којима су учествовали. Обзиром да тада нису постојала европска кошаркашка такмичења, то су биле идеалне прилике да кошаркаши науче нешто ново и да одмере снагу са врхунским европским тимовима. Обзиром да је Звезда успевала да победи чак и првака француске [[КК Асвел|Асвел]], италијански [[КК Олимпија Милано|Милано]] па и израелски [[КК Хапоел Јерусалим|Хапоел]], многи су сматрали да је Црвена звезда била у врху европске кошарке. Срђан Калембер ће заједно са саиграчем Миланом Бјегојевићем остати упамћен као играч са највише националних титула освојених са Црвеном звездом — и то укупно 9 у периоду од [[Прва лига Југославије у кошарци 1946.|1946]]. па до [[Прва лига Југославије у кошарци 1954.|1954]]. године.<ref>Званични ''Media Guide'' КК Црвена звезда — сезоне 2002/ (2003). pp. 138.</ref> Црвена звезда је током тих првих 10 година поред 10 освојених титула у 149 утакмица остварила 125 победа, имала 4 нерешене утакмице и претрпела 20 пораза. === 1960-е === Десетогодишњи низ освајања домаћих првенстава Звездиних кошаркаша окончан је 1956. године. Многи тимови су покушавали да прекину овај низ, али је то коначно пошло за руком екипи [[КК Пролетер Зрењанин|зрењанинског Пролетера]]. Наредних осам сезона од 1957. до [[1964]], првенством су доминирале екипе [[ОКК Београд]]а и [[КК Унион Олимпија|љубљанске Олимпије]] које су се тих година смењивале на трону. У том периоду Црвена звезда је у потпуности изменила састав. Поред играчког кадра, тренера Небојшу Поповића заменио је [[Александар Гец]], а затим и [[Милан Бјегојевић]]. Резултати су били променљиви; од 3. места 1957. и 1958, па до 8. места 1962. и 1963, да би опет били трећи 1964. Дакле, Звездини кошаркаши су за само пар година стигли од вишегодишњег шампиона до позиције да се у сезонама 1962. и 1963. боре за опстанак. Ни наредне четири сезоне од 1965. до 1968. нису донеле велики резултатски успех, већ су те године обележили кошаркаши [[КК Задар|Задра]] са три титуле, док је једном шампион била [[КК Унион Олимпија|Олимпија]]. Ту декаду обележиће [[Владимир Цветковић]] као водећи стрелац чак у 9 сезона<ref>{{Cite web|url=https://redstarbelgrade.rs/vladimir-cvetkovic-covek-koji-je-zaduzio-zvezdu/|title=Владимир Цветковић – човек који је задужио Звезду|last=|first=|date=21. 5. 2020.|website=redstarbelgrade.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20201028094943/https://redstarbelgrade.rs/vladimir-cvetkovic-covek-koji-je-zaduzio-zvezdu/|archive-date=28. 10. 2020|dead-url=dead|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> и најбољи кошаркаш Црвене звезде, за коју је наступао током читаве кошаркашке каријере.<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/247871/Niko-mi-od-prijatelja-nije-okrenuo-leda|title=Нико ми од пријатеља није окренуо леђа|last=Трошељ|first=Славко|date=2. 2. 2013.|website=Политика|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> У првенствима је водио трку са [[Радивој Кораћ|Радивојем Кораћем]] око наслова најбољег стрелца, а 1966. године је имао просек нестварних 34,3 поена по мечу.<ref>{{Cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/91216/2014/05/24/na-danasnji-dan-rodjen-vladimir-cvetkovic/|title=На данашњи дан: Рођен Владимир Цветковић|last=|first=|date=24. 5. 2014.|website=www.mojacrvenazvezda.net|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 5. 2020.}}</ref> То је апсолутни рекорд клуба у једној сезони. Тада је по први пут био најбољи стрелац лиге. Године 1965. [[Кошаркашки савез Србије|Кошаркашки савез Југославије]] је донео одлуку да се првенства играју у затвореним халама и то почевши од сезоне 1967/68.<ref>{{Cite web|url=https://www.ekspres.net/fudbal/intervju-vladimir-cvetkovic-od-zivota-sam-dobio-vise-nego-sto-sam-zasluzio|title=INTERVJU VLADIMIR CVETKOVIĆ: Od života sam dobio više nego što sam zaslužio|last=Шећеров|first=Зоран|date=7. 4. 2019.|website=www.ekspres.net|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> Тако је 1967. године у новембру на Малом Калемегдану одиграна последња званична утакмица — и то против [[КК Работнички|Работничког]] из Скопља. Након тога, Звезда је своје утакмице играла на Сајмишту док се није изградила [[Хала спортова у Београду|Хала спортова]] на Новом Београду. Тих сезона био је евидентан напредак Звездиних кошаркаша, а полако је стасавала и једна нова генерација, коју су предводили [[Владимир Цветковић]], [[Зоран Славнић]], [[Љубодраг Симоновић]], [[Драган Капичић]]. Коначно је у сезони [[Прва лига Југославије у кошарци 1968/69.|1968/69]]. освојена 11. титула Југословенског првенства. Те године су по два пута савладани тадашњи шампион [[КК Задар|Задар]] и [[КК Партизан|Партизан]]. Титулу је након 14. година Звезди донела већ поменута генерација, у којој су били и [[Драгиша Вучинић]] и Иван Сарјановић, а са клупе их је предводио Милан Бјегојевић. Наредна сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1969/70.|1969/70]]. није донела одбрану шампионског трона; титула је у драматичној трци са [[КК Унион Олимпија|Олимпијом]] и [[КК Сплит|Југопластиком]] била изгубљена. Ипак, сезона је била значајна јер је екипа по први пут наступила у [[Евролига|Купу европских шампиона]].<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/88970/2014/04/04/na-danasnji-dan-rodjeni-dragisa-vucinic-selimir-milosevic/ |title=На данашњи дан рођен Драгиша Вучинић|publisher=mojacrvenazvezda.net |date=|accessdate=22. 5. 2014.}}</ref> У 1. колу елитног такмичења елиминисана је екипа Спарте из Луксембурга (112 : 92 и 128 : 84), а у осмини финала избачен је и грчки [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]] (91 : 66 и 75 : 83) и тиме обезбеђен пласман у четвртфиналну групу. Међутим, у конкуренцији [[КК ЦСКА Москва|ЦСКА из Москве]], италијанског [[КК Варезе|Игниса]] и француског [[КК Асвел|Асвела]], није се могло више од последње четврте позиције. === 1970-е === Сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1970/71.|1970/71]], када је Југословенски шампионат у питању, завршена је на трећој позицији иза [[КК Сплит|Југопластике]] и [[КК Цибона|Локомотиве]], али је зато освојен први трофеј у националном купу. У осмини финала великом разликом је побеђен [[КК Партизан|Партизан]] (103 : 71), у четвртфиналу тесна победа над [[КК Сплит|Југопластиком]] (78 : 76), док је у борби за финале елиминисан [[КК Задар]] (89 : 72). Финале је одиграно у [[Љубљана|Љубљани]], а Звезда је савладала домаћу [[КК Унион Олимпија|Олимпију]] резултатом 82 : 70. Наредна сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1971/72.|1971/72]]. била је најуспешнија у дотадашњој историји.<ref name=":1">{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/4781/2011/03/19/ono-sto-se-mora-znati-o-kk-crvena-zvezda/ |title=Оно што се мора знати о КК Црвена звезда |publisher=mojacrvenazvezda.net|date=19. 3. 2011|accessdate=27. 3. 2015.}}</ref> У драматичној завршници Југословенске лиге, Црвено-бели су дошли до 12. шампионског трофеја. Црвена звезда и [[КК Сплит|Југопластика]] су у регуларном делу шампионата остварили идентичан скор од 17 победа и 5 пораза, тако да је о прваку одлучивала мајсторица. У одлучујућем мечу Црвено-бели кошаркаши славили су са 75 : 70 и дошли до нове титуле. Поред овог успеха, пулени [[Братислав Ђорђевић|Братислава Ђорђевића]] остварили су и велики успех на међународној сцени. У оквиру [[Куп Рајмунда Сапорте|Купа победника купова]], Црвено-бели су дошли до првог европског финала. У финалу противник је била италијанска екипа [[КК Олимпија Милано|Симентала]] која је у неизвесној завршници ипак била успешнија и резултатом 74 : 70 дошла до победе. Сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1972/73.|1972/73]]. није донела одбрану националне титуле; [[БКК Раднички|КК Раднички Београд]] је био за корак бољи, али је освојен други трофеј у националном купу. Редом су побеђивани [[КК Борац Чачак|чачански Борац]] (89 : 86), [[бКК Раднички|београдски Раднички]] (90 : 79) и [[КК Сплит|сплитска Југопластика]] (84 : 75). Велико финале одржано је у [[Загреб]]у; резултатом 71 : 65, кошаркаши Црвене звезде савладали су Партизан. Такође, те сезоне забележен је и други наступ у [[Евролига|Купу европских шампиона]]. У 1. колу холандски Левис фламингос је савладан резултатима 107 : 74 и 72 : 88, да би у борби за пласман у четвртфиналну групу Црвена звезда савладала албанску екипу Партизана резултатима 99 : 74 и 94 : 83. У групној фази, Црвено-бели су у конкуренцији [[КК Макаби Тел Авив|Макабија]] (103 : 88, 102 : 113), [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрида]] (80 : 70, 77 : 74) и Симентала (74 : 80, 85 : 108) заузели другу позицију и пласирали се у полуфинале елитног такмичења. У утакмици за финале [[КК ЦСКА Москва|московски ЦСКА]] је био бољи. ''Армејци'' су славили оба пута 90 : 98 и 83 : 100, и заслужено се пласирали у борбу за титулу европског првака. [[Датотека:Aleksandar nikolic.jpg|мини|[[Александар Николић]]|алт=|200x200пискел]] Наредна сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1973/74.|1973/74]], остаје златним словима уписана не само у аналима КК Црвена звезда већ и тадашње југословенске кошарке, јер је КК Црвена звезда остварио до тада највећи успех — освојивши [[Куп Рајмунда Сапорте|Куп победника купова]].<ref>{{cite web|last=|first=|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/9257/2011/08/02/istorija-kk-crvena-zvezda-3-deo/ |title= Историја КК Црвена звезда 3. део |publisher=Mojacrvenazvezda.net |date=|accessdate=4. 3. 2016.}}</ref> На клупу Црвене звезде те године је сео Аца Николић који је и поникао у Црвеној звезди.<ref>{{cite web|last=Панајотовић |first= Драган|url=https://www.mvp.rs/blog/blog-mvp/item/7816-zvezdin-sjaj-pod-profesorovom-komandom |title= Звездин сјај под професоровом командом |publisher=mvp.rs |date=31. 3. 2014.|accessdate=31. 8. 2020.}}</ref> Све је почело са две победе против албанског представника 17. Нандори, резултатима 114 : 70 у првој и 99 : 83 у другој утакмици. У другом колу, француски Бањоле је побеђен резултатима 102 : 86 и 92 : 94. Црвена звезда се пласирала у четвртфиналну групу у којој је за противнике имала ЦСКА из Софије (80 : 72 и 81 : 88) и италијанску Саклу (93 : 86 и 88 : 87). У полуфиналу Звезда је за ривала имала [[Шпанија|шпански]] [[КК Естудијантес|Естудијантес]]. Мадридски ''Студенти'' сматрани су за фаворита, али су се са обе победе резултатима 104 : 85 и 79 : 74 Звездини кошаркаши пласирали у финале где их је чекала [[чехословачка]] Збројовка.<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/u-susret-velikom-jubileju/ |title=KK Црвена звезда / Обележавање 40 година од великог трофеја |publisher=Kkcrvenazvezda.rs |date= |accessdate=4. 3. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304193151/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/u-susret-velikom-jubileju/ |archive-date=4. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref> Звезда је победила у финалу резултатом 86 : 75, и први европски клупски трофеј је стигао у [[Београд]]. Велики међународни успех, Црвено-белима су донели [[Горан Ракочевић|Ракочевић]], Лазаревић, Сарјановић, [[Љупче Жугић|Жугић]], Капичић, Симоновић, [[Драгиша Вучинић|Вучинић]], Јовашевић, Славнић, Живковић и Пешић.<ref name=":1" /> Те сезоне првенство је завршено на 3. месту иза [[КК Задар|Задра]] и Југопластике, а у купу је пораз доживљен у финалу управо од домаћина Југопластике. Као освајачи првог европског трофеја, кошаркаши Црвене звезде су у следећу сезону ушли са жељом да и домаће трофеје врате на Мали Калемегдан. Првенство је ипак било недостижно, пошто је [[КК Задар|Задар]] још убедљивије дошао до нове титуле, али је зато остварен успех у купу [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. Црвена звезда се у [[ниш]]ком финалу реванширала [[КК Сплит|Југопластици]] за претходни пораз и победом од 81 : 79 стигла до трећег куп трофеја. На путу до успеха побеђивани су Јасеница из [[Смедеревска Паланка|Смедеревске Паланке]] (91 : 85), Раднички из [[Свилајнац|Свилајнца]] (118 : 86), Партизан (102 : 100), [[КК Војводина|новосадска Војводина]] (106 : 90) и до тада непобедиви Задар (89 : 87). На међународној сцени, Црвено-бели су бранили титулу у [[Куп Рајмунда Сапорте|Купу победника купова]]. Као носилац трофеја Звезда је имала повлашћени статус и директно је жребана за четвртфиналну групну фазу. У конкуренцији белгијског Расинга (116 : 89, 94 : 98), ЦСКА из Софије (102 : 91, 75 : 72) и шпанског [[КК Хувентуд|Хувентуда]] (97 : 79, 63 : 78), освојена је прва позиција и обезбеђен полуфинални двобој — и то са Југопластиком. У два меча (81 : 63, 76 : 88) Звезда је била успешнија и пласирала се у ново финале. Екипа Спартака из [[Санкт Петербург|Лењинграда]] је за нијансу у финалу била успешнија и резултатом 63 : 62 преузела трофеј. Након тих успеха, КК Црвена звезда је у наредним сезонама бележила просечне резултате. У сезони [[Прва лига Југославије у кошарци 1975/76.|1975/1976]]. Звезда је наступала без двојице битних играча Капичића и Славнића који су били на служењу војног рока, те је освојена 5. позиција у првенству, а у купу је забележен пораз у 3. колу од [[ОКК Београд]]а. Водећи стрелац и играч био је [[Љубодраг Симоновић|Симоновић]] који је те сезоне поставио и рекорд у поостигнутим поенима у дерби сусретима са екипом Партизана.<ref>{{cite web |last= |first= |url=https://redstarbelgrade.rs/na-danasnji-dan-ducijevih-59-poena-u-derbiju-koji-je-komsijama-doneo-prvi-trofej/ |title=НА ДАНАШЊИ ДАН: Дуцијевих 59 поена у дербију који је комшијама донео први трофеј! |publisher=redstarbelgrade.rs |date=21. 3. 2021. |accessdate=21. 4. 2021. |archive-date=21. 04. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210421072859/https://redstarbelgrade.rs/na-danasnji-dan-ducijevih-59-poena-u-derbiju-koji-je-komsijama-doneo-prvi-trofej/ |url-status=dead }}</ref> Иако је постигао 59 поена,<ref>{{cite web|last=|first=|url=https://kosmagazin.com/istorija-duci-simonovic-buntovnik-s-razlogom/ |title= Istorija: Duci Simonović, buntovnik s razlogom |publisher=kosmagazin.com|date=29. 8. 2016.|accessdate=21. 4. 2021.}}</ref> Партизан је победио и том победом дошао до прве титуле у својој историји. У периоду од сезоне [[Прва лига Југославије у кошарци 1976/77.|1976/77]]. до сезоне [[КК Црвена звезда сезона 1979/80.|1979/80]], клуб је бележио прилично лоше резултате. У првенству се налазио од 5. до 8. места, а у купу је испадао у 2. и 3. колу, док се у сезони 1977/1978. пласирао у полуфинале. === 1980-е === [[Датотека:Jugoslovanski košarkarski reprezentanti 1968.jpg|мини|десно|[[Ранко Жеравица]] (у мајици) и репрезентативци Југославије, 1968]] Коначно је сезона [[КК Црвена звезда сезона 1980/81.|1980/81]]. у којој је први тренер био [[Ранко Жеравица]], донела нешто запаженији резултат. На домаћој сцени поново је остварен просечан резултат (5. место у лиги и четвртфинале купа), али је успех остварен у [[Куп Радивоја Кораћа|Купу Радивоја Кораћа]]. У осмини финала савладан је грчки Спортинг (85 : 63, 72 : 69) и тиме обезбеђен пласман у четвртфиналну групу. У конкуренцији белгијског Андерлехта (90 : 91, 86 : 79), италијанске Ферареле (93 : 80, 92 : 88) и израелског [[КК Хапоел Јерусалим|Хапоела]] (128 : 102, 92 : 96) освојена је прва позиција. У полуфиналу са [[КК Хувентуд|Хувентудом]] из [[Бадалона|Бадалоне]], Звезда је изгубила оба меча (73 : 82, 85 : 109). Те сезоне за Црвену звезду је дебитовао млади [[Слободан Јанковић]] који ће обележити наредну декаду што се тиче Црвене звезде.<ref>{{Cite web|url=https://kosmagazin.com/boban-jankovic-kobni-28-april-1993/|title=Бобан Јанковић кобни 28. април 1993.|last=Дапчевић|first=Жарко|date=28. 4. 2020.|website=kosmagazin.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> И наредна сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1981/82.|1981/82]], резултатски је била идентична. У првенству је освојена трећа позиција и доигравање је окончан у полуфиналу против [[КК Цибона|Цибоне]]. У Купу Југославије је претрпљен пораз у осмини финала, али је у Купу Радивоја Кораћа Звезда поново стигла до полуфинала. У конкуренцији турског [[КК Анадолу Ефес|Ефес пилсена]] (103 : 82, 91 : 80), француског Аспа (106 : 93, 98 : 106) и италијанског Лато солеа (91 : 79, 82 : 84) Звезда је освојила прву позицију у четвртфиналној групи и обезбедила полуфинални двомеч. Противник је била екипа [[КК Шибеник|Шибенке]] из [[Шибеник]]а, која је у два меча (115 : 99, 83 : 101) била успешнија и пласирала се у финале. Сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1982/83.|1982/83]]. није била резултатски много успешна: четврта позиција у првенству и испадање од Шибенке у полуфиналу доигравања, полуфинале националног купа и испадање у четвртфиналној групи [[Куп Радивоја Кораћа|Купа Радивоја Кораћа]]. Звезда је ипак стварала састав који су чинили [[Предраг Богосављев|Богосављев]], [[Мирко Милићевић|Милићевић]], [[Слободан Јанковић|Јанковић]], [[Зуфер Авдија|Авдија]], [[Рајко Жижић|Жижић]], [[Слободан Николић|Николић]], [[Зоран Радовић|Радовић]], a од којег се очекивало да поново донесе трофеје на Мали Калемегдан; овај састав је уз мање корекције у домаћем првенству водио велике битке са загребачком [[КК Цибона|Цибоном]] и сплитском [[КК Сплит|Југопластиком]], током даљих ’80-их. Исте године је Црвена звезда учествовала и на турниру у Солуну где је играла против Северне Каролине за коју је тада наступао [[Мајкл Џордан]].<ref>{{cite web |url=http://redstarbelgrade.rs/na-danasnji-dan-dzordan-igrao-protiv-crvene-zvezde/ |title=НА ДАНАШЊИ ДАН: Џордан играо против Црвене звезде |publisher=redstarbelgrade.rs |date=23. 10. 2018 |accessdate=27. 5. 2019. |archive-date=27. 05. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190527080307/http://redstarbelgrade.rs/na-danasnji-dan-dzordan-igrao-protiv-crvene-zvezde/ |url-status=dead }}</ref> Његовим поенима (32 укупно) Звезда је поражена минималним резултатом од 104 : 105.<ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/sport/1428439-kako-je-pre-32-godine-majkl-dzordan-u-poslednjem-napadu-srusio-crvenu-zvezdu |title=Како је пре 32 године Мајкл Џордан у последњем нападу срушио Звезду |publisher= Телеграф |date=10. 2. 2015 |accessdate=12. 2. 2015.}}</ref> Резултатски успеси започели су у сезони [[Прва лига Југославије у кошарци 1983/84.|1983/84]].<ref name=":1" /> У регуларном делу првенства освојена је друга позиција иза тада доминантне Цибоне. У доигравању Звездини кошаркаши нису имали већих проблема са [[КК Партизан|Партизаном]] (2 : 0 у серији) и [[КК Задар|Задром]] (2 : 1) и у финалу их је чекала Цибона. Након победе Цибоне у [[Загреб]]у (78 : 76) и победе Звезде у [[Београд]]у (87 : 79), уследила је узбудљива мајсторица у [[Загреб|Загребу.]] Цибона је минималном победом 72 : 71 освојила шампионски пехар. Ипак, остаје забележено да је судија Радић, касније председник Кошаркашког савеза Хрватске, досудио непостојећи аут у корист Цибоне након чега [[Иво Накић|Накић]] поентира за победу.<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/ranko-zeravica |title=Интервју — Ранко Жеравица |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date= |accessdate=28. 4. 2014. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140429045126/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/ranko-zeravica |archive-date=29. 4. 2014 |url-status=dead }}</ref> У Купу Радивоја Кораћа Звезда је преко екипе из Белгије Вервије (89 : 73, 95 : 89) у осмини финала, обезбедила такмичење у групи. У конкуренцији француског Модерна (93 : 84, 82 : 79), италијанског Индесита (99 : 89, 83 : 97) и турског Езачибашија (104 : 94, 92 : 84), Црвена звезда је освојила прво место и пласирала се у полуфинале. У полуфиналу Звезда је била успешнија од шпанске [[КК Сарагоса 2002|Сарагосе]] (130 : 100, 87 : 108), али је у финалу [[Француска|француски]] [[КК Елан Берне По Лак Ортез|Елан Берне Ортез]] победио резултатом 97 : 73. Наредна сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1984/85.|1984/85]]. је била веома слична. Поново је заузета друга позиција у првенству, а у доигравању су након [[Терминско тржиште|Будућности]] (2 : 1) и Задра (2 : 0) поново у финалу укрстили копља Звезда и [[КК Цибона|Цибона]]. И поново је након два меча било 1 : 1 у серији и мајсторица је играна у Загребу. Цибона је славила резултатом 119 : 106 и освојила трофеј. У националном купу Звезда је заустављена од Работничког из [[Скопље|Скопља]] у осмини финала, али је поново остварен запажен резултат у Купу Радивоја Кораћа. У четвртфиналној групи Звезда је стигла до првог места преко шпанског Ликора (100 : 84, 104 : 102), италијанског Џоли комбанија (100 : 82, 89 : 102) и израелског Хапоела (112 : 75, 88 : 80). Ипак, на путу за ново европско финале Звезда је заустављена на последњем степенику од италијанског Симака (99 : 100, 86 : 109). Сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1985/86.|1985/86]]. је била нешто слабија. Заузета је тек осма позиција у првенству. У доигравању, Црвено-бели су опет елиминисани од Цибоне, овога пута у четвртфиналу. У националном купу [[КК Партизан|Партизан]] је био бољи у 3. колу, а у европском [[Куп Радивоја Кораћа|Купу Кораћа]] у четвртфиналној групи заузета је друга позиција иза италијанског Диварезеа. Коначан успех против Цибоне у доигравању КК Црвена звезда је забележио у сезони [[Прва лига Југославије у кошарци 1986/87.|1986/87]]. У полуфиналу су савладани Загрепчани са 2 : 1 у серији, али је у великом финалу бољи био Партизан са две победе (73 : 78, 88 : 89). Сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1987/88.|1987/88]]. остаје упамћена по новом европском успеху. Црвена звезда је у оквиру Купа Радивоја Кораћа поново заустављена у полуфиналу. У првој рунди елиминисан је [[КК Бешикташ|Бешикташ]] (104 : 80, 114 : 75). У групној фази, и поред изузетно јаких противника (Асвел, Естудијантес, ПАОК) обезбеђена је прва позиција и полуфинални двобој са великим [[КК Реал Мадрид|Реалом]] из Мадрида. Реал је у оба меча био бољи (82 : 89, 72 : 81) и заслужено отишао у финале. После још једне лоше сезоне ([[КК Црвена звезда сезона 1988/89.|1988/89]]), уследила је сезона [[КК Црвена звезда сезона 1989/90.|1989/90]]. у којој је Звезда поново дошла у борбу за трофеје. Међутим, те године је домаћом и европском кошарком владала екипа [[сплит]]ске [[КК Сплит|Југопластике]]. У оба домаћа такмичења, Звезда и [[КК Сплит|Југопластика]] су играли у самој завршници.<ref name=":1" /> У доигравању Сплићани су са 3 : 1 у серији дошли до трофеја (70 : 98, 69 : 67, 63 : 93, 91 : 113), док је у финалу националног купа које је одржано у [[Дубровник]]у — резултатом 79 : 77, Југопластика стигла до другог трофеја те године. Ипак, финале купа је донело Црвено-белима учешће у [[Куп Рајмунда Сапорте|Купу победника купова]]. Сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1990/91.|1990/91]]. била је последња сезона [[социјалистичка Федеративна Република Југославија|велике Југославије]]. Та сезона је донела и велики резултатски неуспех, јер су Звездини кошаркаши кроз плеј-аут морали да обезбеђују опстанак. У конкуренцији Слободе из [[Тузла|Тузле]], београдског [[БКК Раднички|Радничког]] и [[подгорица|титоградске]] [[КК Будућност|Будућности]], са скором 5–1 клуб се ипак спасао првог испадања из прволигашког такмичења. Ни такмичење у Купу победника купова није донело запаженији резултат. У првој рунди елиминисан је турски Пашабанче (86 : 76, 85 : 94), да би у групној фази у конкуренцији Сарагосе, ПАОК-а и Хапоела са скором 2–4 заузета последња позиција. === 1990-е === [[Датотека:Aleksandar Trifunović.jpg|150п|мини|лево|[[Александар Трифуновић (кошаркаш)|Александар Трифуновић]]]] [[Распад СФРЈ|Распад некадашње државе]] довео је и до великих поремећаја у самој кошарци. Сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1991/92.|1991/92]]. била је више него хаотична. Држава се распадала, али су ипак клубови из Србије, [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Република Македонија|Македоније]] учествовали у такмичењу. Те сезоне Звездине кошаркаше је са клупе предводио [[Душко Вујошевић]].<ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/sport/550318-vremeplov-dule-vujosevic-navijam-za-zvezdu-foto|title= Дуле Вујошевић: Навијам за Звезду &#124; Телеграф |publisher=www.telegraf.rs |date=17. 2. 2013.|accessdate=4. 3. 2015.}}</ref> Звезда је у финалу доигравања поражена од највећег ривала [[КК Партизан|Партизана]] са 3 : 0 у серији, док је у домаћем купу, екипа [[КК Босна|Босне]] била боља у полуфиналу резултатом 106 : 101. Напокон дуго очекивана титула се поново вратила на Мали Калемегдан [[КК Црвена звезда сезона 1992/93.|1993]]. године, и то после 21 године поста. Екипа је заузела прву позицију на табели у регуларном делу шампионата. У доигравању преко шабачке Иве обезбеђено је велико финале са Црно-белима. Та генерација предвођена [[Небојша Илић (кошаркаш)|Небојшом Илићем]], [[Саша Обрадовић|Сашом Обрадовићем]] као и младим [[Дејан Томашевић|Дејаном Томашевићем]], и са клупе [[Владислав Лучић|Владиславом Лучићем]], успела је у финалу да победи [[КК Партизан|Партизан]] у утакмицама за памћење (3 : 2 у серији) и освоји 13. шампионску титулу у историји клуба.<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/4781/2011/03/19/ono-sto-se-mora-znati-o-kk-crvena-zvezda/ |title= Оно што се мора знати о КК Црвена звезда &#124; Мојацрвеназвезда |publisher=www.mojacrvenazvezda.net |date=|accessdate=2. 6. 2014.}}</ref> Поред водећих играча памтиће се игре [[Александар Трифуновић (кошаркаш)|Александра Трифуновића]] и [[Драгољуб Видачић|Љубе Видачића]]. Због санкција Звезда наредне сезоне није учествовала у [[Евролига|Купу европских шампиона]]. И сезона [[КК Црвена звезда сезона 1993/94.|1993/94]]. је за КК Црвена звезда била шампионска. Предвођени [[тренер]]ом [[Владислав Лучић|Лучићем]], Звездини кошаркаши су у доигравању преко [[КК Морнар Бар|Морнара]] из Бара, шабачке Иве и Партизана стигли до новог трофеја. Током сезоне је Звезда играла променљиво; забележено је 9 пораза у лигашком делу, али непосредно пре доигравања у тим се враћа [[Саша Обрадовић]].<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/102556/2015/01/29/na-danasnji-dan-rodjen-sasa-obradovic/ |title= На данашњи дан рођен Саша Обрадовић &#124; Мојацрвеназвезда |publisher=www.mojacrvenazvezda.net |date=29. 1. 2015.|accessdate=4. 3. 2015.}}</ref> Игра се нагло окренула, а Саша постао њен главни носилац. [[Владислав Лучић|Лучић]] у финалу вади свог џокера Радета Милутиновића који је имао великог удела у игри Звезде, иако није био водећи стрелац. У финалној серији Црвено-бели су савладали Партизан са 4 : 1 (77 : 64, 99 : 85, 103 : 88, 69 : 78, 80 : 79). Црвена звезда је имала велику прилику да по први пут у историји дође до другог домаћег трофеја у једној сезони. У [[Куп СР Југославије у кошарци|националном купу]] након Ужица (96 : 90, 106 : 80), никшићке Сутјеске (89 : 78), београдског Радничког (93 : 91) и Спартака из Суботице (70 : 62), уследило је поновно финале са [[КК Партизан|Партизаном]]. Партизанови кошаркаши су победом 104 : 102 дошли до пехара. Црвена звезда je 30. децембра 1993, победом над OKK Београдом освојила Суперкуп Југославије резултатом 83:78.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Половином ’90-их година 20. века уследила је и прва општа криза у клубу. С друге стране, на домаћој кошаркашкој мапи појављују се мањи клубови са великим буџетима али се због тога брзо и гасе. Тако је Црвена звезда у сезони [[Прва лига СР Југославије у кошарци 1994/95.|1994/95]]. у полуфиналу доигравања елиминисана од Боровице из Руме а наредне сезоне у четвртфиналу домаћег шампионата боља је била екипа [[КК БФЦ Беочин|БФЦ Беочин]]. Сезона [[Прва лига СР Југославије у кошарци 1995/96.|1995/96]]. остаје упамћена и по томе што се Звезда након санкција поново нашла на међународној сцени. Поново је то био [[Куп Радивоја Кораћа]], али се овога пута морало кренути од самих квалификација. Екипа предвођена тренером [[Зоран Славнић|Славнићем]] је изгубила у двомечу од руске екипе Акваријус (67 : 74, 78 : 76), па је након тога Славнић и поднео оставку. Критичну тачку своје дотадашње историје Црвена звезда је доживела у сезони [[Прва лига СР Југославије у кошарци 1996/97.|1996/97]]. У конкуренцији 14 екипа у домаћем шампионату, Црвена звезда је заузела тек 12. позицију и за мало избегла испадање из лиге. Те сезоне Звезда је учествовала и у [[Куп Радивоја Кораћа|Купу Радивоја Кораћа]], где су постигнути скромни резултати. У 1. квалификационом колу савладан је бугарски Компакт (83 : 69, 87 : 66), да би у другој, групној фази квалификација, Звезда у конкуренцији шпанског Касереса, руског Спартака и пољског Кофорда заузела другу позицију и пласман у 1. званично коло Купа Кораћа. Непремостива препрека у тој рунди био је [[солун]]ски [[КК ПАОК|ПАОК]] (99 : 102, 87 : 100). Сезона [[КК Црвена звезда сезона 1997/98.|1997/98]]. значила је буђење клуба. Тим је био јединствен спој искусних играча који су дошли из [[КК БФЦ Беочин|БФЦ Беочина]] [[Миленко Топић|Миленка Топића]], [[Жељко Топаловић|Жељка Топаловића]] и [[Владимир Кузмановић|Владимира Кузмановића]], док су из Беобанке дошли [[Оливер Поповић]] и [[Војкан Бенчић]], што је уз [[Јово Станојевић|Јова Станојевића]], [[Игор Ракочевић|Игора Ракочевића]] и [[Златко Болић|Златка Болића]] представљало заиста најбољи тим у тадашњој [[Савезна Република Југославија|СР Југославији]]. Овај тим је оправдао очекивања и стигао до шампионског пехара СР Југославије<ref>{{cite web|url=http://www.kurir-info.rs/zvezdina-poslednja-titula-1998-sloba-na-vlasti-nisu-postojali-gugl-fejsbuk-tviter-clanak-838641 |title= Звездина последња титула 1998 &#124; Курир |publisher=kurir-info.rs |date=13. 6. 2013. |accessdate=15. 5. 2014.}}</ref> и финала [[Куп Радивоја Кораћа|Купа Радивоја Кораћа]]. Интересантно је напоменути да је Звезда током сезоне променила чак четири тренера; то су били [[Ранко Жеравица]], Том Лудвиг, [[Владислав Лучић]] и [[Михаило Павићевић]]. У регуларном делу првенства, Звезда је освојила трећу позицију иза Партизана и [[КК Будућност|Будућности]]. Први противник у доигравању био је [[КК Ловћен]] са [[Цетиње|Цетиња]] (79 : 77, 89 : 62). У полуфиналу Црвено-бели су се састали са КК Будућност. Најбољи [[Црна Гора|црногорски]] клуб је био апсолутни фаворит, али су две победе 70 : 61 и 86 : 84, промовисале Звезду у првог финалисту доигравања. У другом полуфиналном дуелу догодило се још једно изненађење, где је петопласирани [[КК ФМП|ФМП]] елиминисао Партизан, па је дошло до неочекиваног финала. Први финални дуел добила је Звезда резултатом 63 : 56. У [[Железник]]у ФМП је поравнао на 1 : 1 у серији резултатом 68 : 65 и тај пораз је био кобан по тренера Лучића. Под изговором да је потребно раздрмати екипу, руководство је сменило Лучића и на клупу довело Михаила Павићевића.<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/86550/2014/03/06/na-danasnji-dan-rodjen-milenko-topic/|title= На данашњи дан рођен Миленко Топић &#124; Мојацрвеназвезда |publisher=www.mojacrvenazvezda.net |date=6. 3. 2014.|accessdate=4. 3. 2015.}}</ref> Наредна два дуела, Црвена звезда је решила у своју корист и резултатима 67 : 63 и 77 : 76 стигла до 15. шампионског пехара. Те сезоне велики успех је остварен на међународној сцени у Купу Радивоја Кораћа. У првој квалификационој фази, [[кипар]]ски Панатинаикос је био само загревање (90 : 54, 89 : 77). У другој фази квалификација, Црвена звезда је у конкуренцији грчког Перистерија, израелске Херцлије и аустријског Монтана заузела прву позицију претрпевши само један пораз — и то од Грка у [[Београд]]у. У званичном делу такмичења на путу до финала побеђивани су италијанска Фонтана (91 : 73, 72 : 81), [[КК Дарушафака|Дарушафака]] (67 : 62, 81 : 77) , Комбасан (81 : 66, 63 : 67), да би у полуфиналу француски Шоле био побеђен у Београду 81 : 49, тако да пораз на гостовању од 96 : 74 није спречио учешће у финалу.<ref>{{Cite web|url=https://www.vice.com/rs/article/8xk8vk/crveno-beli-oziljak-zvezda-mash-dvadeset-godina-kasnije|title=Црвено бели ожиљак, Звезда - Меш двадесет година касније|last=Јовановић|first=Милош|date=1. 4. 2018.|website=vice.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> У финалном двомечу Звезду је чекао италијански [[КК Скалигера Верона|Маш]] из [[Верона|Вероне]]. Први сусрет у Верони Звездини играчи су решили у своју корист резултатом 74 : 68, али у реваншу у Београду пред препуним трибинама [[Хала Пионир|хале Пионир]], и још неколико хиљада људи на београдском [[Трг републике (Београд)|Тргу Републике]] доживљен је пораз од 64 : 73, чиме је укупним резултатом 141 : 138 за екипу Меша трофеј отишао у Верону.<ref>{{Cite web|url=http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Apr98/0204/0204_31.HTM|title=Пехар отишао у Верону|last=Поповић|first=Р.|date=2. 4. 1998.|website=Наша Борба|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> [[Датотека:Igor Rakocevic.jpg|150п|мини|десно|Легенда клуба — [[Игор Ракочевић]]]] Захваљујући титули из претходне сезоне, Звезда је за сезону [[Прва лига СР Југославије у кошарци 1998/99.|1998/99]]. стекла право наступа у [[Евролига|Евролиги]]. Управо је та сезона донела и први двобој са једним од клубова из [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|некадашње Југославије]], и то са највећим ривалом [[загреб]]ачком [[КК Цибона|Цибоном]]. Због уласка навијача на паркет током прошлосезонског финала [[Куп Радивоја Кораћа|Купа Кораћа]] Звезда је са Цибоном играла без присуства публике и из тог разлога претрпљен је пораз резултатом 66 : 69. Ипак, Црвено-бели су се реванширали Цибосима и у загребачкој хали славили резултатом 80 : 77. У осталим мечевима прве фазе [[Евролига|Евролиге]], Црвено-бели су постигли следеће резултате: Панатинаикос 74 : 76 и 71 : 77, [[КК Анадолу Ефес|Ефес Пилсен]] 71 : 72 и 60 : 73, ТДК Манреса 88 : 60 и 59 : 74 те са Макабијем из Тел Авива 67 : 70 и 59 : 78. У другој фази такмичења Звезда је наступала појачана великим асом [[Владе Дивац|Владом Дивцом]] који је привремено напустио [[НБА]] због лок-аута.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/sr/story/37/Ko%C5%A1arka/997072/Se%C4%87anje+na+lokaut.html |title= Сећање на лок-аут &#124; РТС |publisher=rts.rs |date=25. 11. 2011. |accessdate=23. 4. 2014.}}</ref> У том периоду постигнути су следећи резултати: [[КК Жалгирис|Жалгирис]] 77 : 69 и 65 : 91, Ортез 75 : 85 и 61 : 70 те [[КК Фенербахче Улкер|Фенербахче]] 88 : 66 и 61 : 78. На крају, сезону Евролиге Црвено-бели су завршили са скором од четири победе и 12 пораза. Остаје за памћење да је Звезда победила освајача Евролиге те сезоне, екипу [[КК Жалгирис|Жалгириса]]. Када је реч о домаћем шампионату, доигравање није одржан због [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СР Југославије]], тако да је лидер након регуларног дела, екипа Будућности из [[Подгорица|Подгорице]] проглашена шампионом. Последњу сезону 20. века обележио је нови наступ у Евролиги. У првој фази овог такмичења Звезда се састала са екипама ПАОК-а 65 : 64 и 53 : 82, [[КК ЦСКА Москва|ЦСКА]] из Москве 65 : 80 и 62 : 86, [[КК Тревизо|Бенетоном]] 60 : 70 и 63 : 88, [[КК Барселона|Барселоном]] 86 : 91 и 67 : 90 и Шолеом 56 : 64 и 59 : 69. У другој Фази противници су били [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]] 61 : 76 и 58 : 67, [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] 71 : 96 и 78 : 98 и Љубљанска Олимпија 83 : 77 и 47 : 59. Сезона у Евролиги је окончана са свега две победе и 14 пораза. У домаћем шампионату доигравање је окончан у полуфиналној серији са Партизаном поразом од 2 : 3 у серији, док је домет у националном купу било четвртфинале, где је [[КК ФМП|ФМП Железник]] славио са убедљивих 79 : 56. === 2000-е === [[Датотека:Gurovic.jpg|мини|150п|[[Милан Гуровић]] — један од најпознатијих играча Звезде]] Прелаз у нови миленијум донео је нове потешкоће у функционисању КК Црвена звезда. Наредних година дошло је до великих осцилација како у резултатима тако и у самој организацији клуба. У тиму су стасали млади талентовани играчи попут [[Милош Вујанић|Милоша Вујанића]], [[Милутин Алексић|Милутина Алексића]] и [[Јован Копривица|Јована Копривице]]. Тренер је у једној сезони био и [[Мирослав Николић (тренер)|Мута Николић]], али клуб није успео да задржи пре свега [[Владимир Радмановић|Радмановића]] како би био конкурентан. Убрзо након тога клуб напушта и Вујанић одласком у тим највећег ривала. Тенденција одласка играча из Црвене звезде настављена је и наредних година преласком [[Ђуро Остојић|Ђуре Остојића]] одмах након припрема, под изговором не уплаћеног обештећења.<ref>{{cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/drustvo/zvezda-u-haosu-ostojic-u-partizanu/33pers2|title= Звезда у хаосу, Остојић у Партизану|publisher=Блиц |date=20. 9. 2001. |accessdate=1. 5. 2019.}}</ref> У сезони 2002/03. Црвена звезда по први пут учествује у [[Јадранска лига у кошарци 2002/03.|Јадранској лиги]] која је формирана годину дана раније. Доласком словеначког тренера [[Змаго Сагадин|Змага Сагадина]], дошло је до великих новина у Звездином тиму. Сагадин је пронашао и пар играча у нижим лигама који ће касније имати запажене каријере: [[Чедомир Витковац]], [[Вук Радивојевић]], [[Горан Јеретин]] и [[Лука Богдановић]]. Звезда је појачана са два искусна страна играча, Американцем [[Скуни Пен|Скунијем Пеном]]<ref>{{cite web|url=http://www.vesti.rs/Sport/Predstavljen-Skuni-Pen.html|title=Представљен Скуни Пен|publisher=Вести|date=17. 8. 2002.|accessdate=1. 4. 2014.|archive-url=https://web.archive.org/web/20140407080735/http://www.vesti.rs/Sport/Predstavljen-Skuni-Pen.html|archive-date=7. 4. 2014|url-status=dead}}</ref> и Нигеријцем [[Обина Екезије|Обином Екезијем]]; заблистала је али није успела да се домогне иједног трофеја. Најближа је била трофеју у [[Јадранска лига у кошарци 2002/03.|Јадранској лиги,]] али је у полуфиналу изненађење направила екипа Задра која ће и у финалу изненадити Макаби из Тел Авива. У следећој сезони посебно се мора истаћи и повратак [[Игор Ракочевић|Игора Ракочевића]] у европску кошарку, и то управо у тим Црвене звезде. Захваљујући њему и повређеном [[Горан Јеретин|Јеретину]] тим се [[КК Црвена звезда сезона 2003/04.|2004]]. године домогао још једног [[Куп Радивоја Кораћа 2004.|домаћег купа]], након 28 година. Остаће забележено да је тим Црвене звезде последњих пар секунди продужетка одиграо са 4 играча у четвртфиналу против Партизана. Након тога у полуфиналу је опет након продужетка савладана Војводина, а у финалу за 56 секунди успео да стигне 9 поена предности [[КК ФМП|Рефлекса]], и у продужетку их добије предвођен повређеним Јеретином, без капитена Игора Ракочевића. Следећу сезону Звезду напуштају бројни носиоци игре, док у потпуном хаосу који је владао домаћом кошарком Звезда под неразјашњеним околностима остаје без [[Лука Богдановић|Луке Богдановића]], иако је имао важећи уговор са Звездом.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2004&mm=07&dd=08&nav_id=145306 |title= Лука Богдановић у Партизану! |publisher= b92.net |date=8. 7. 2004. |accessdate=1. 5. 2019.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.72.html:159613-Luka-vredi-450000-evra |title= Лука вреди 450000 евра |publisher= b92.net |date=8. 7. 2004. |accessdate=1. 5. 2019.}}</ref> Затим се управа одлучила за проверене снаге под вођством искусног тренера [[Драган Шакота|Шакоте]]. Већ прве сезоне оформио је јак састав предвођен [[Милан Гуровић|Миланом Гуровићем]]. Окосницу тог тима чинили су још и [[Лари О’Банон]],<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2005&mm=08&dd=25&nav_id=175258|title= Лери О Бенон у Звезди |publisher=Б92 |date=25. 8. 2005. |accessdate=1. 5. 2019.}}</ref> [[Перо Антић]], [[Мирослав Раичевић]], али остаје запажено и појављивање младог [[Тадија Драгићевић|Тадије Драгићевића]]. Ипак, поред запажених успеха у [[УЛЕБ Еврокуп|УЛЕБ купу]] као и освајања [[Куп Радивоја Кораћа 2006.|Купа Радивоја Кораћа]], недостајале су титуле како у Јадранској тако и у домаћој кошаркашкој лиги. Највећи узрок су биле бројне повреде играча који су у финишу [[КК Црвена звезда сезона 2005/06.|сезоне]] дошли до одличне форме. Цех је платио управо тренер Шакота кога при крају сезоне 2006/07. мења његов помоћник Стеван Караџић.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/22888/%D0%9E%D1%82%D0%B8%D1%88%D0%B0%D0%BE-%D0%A8%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80-%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5|title= Отишао Шакота, Караџић тренер Звезде |publisher=[[Политика (новине)|Политика]] |date=5. 3. 2007. |accessdate=1. 5. 2019.}}</ref> Следи сезона велике кризе иако је клуб забележио запажене резултате предвођен Тадијом Драгићевићем и [[Омар Кук|Омаром Куком]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/teme/ozmo.php?yyyy=2007&mm=12&nav_id=278545|title= Српски клубови у првом делу сезоне |publisher=Б92 |date=28. 12. 2007. |accessdate=19. 5. 2014.}}</ref> Клуб је био озбиљно финансијски уздрман. На крају сезоне остала су само четири сениорска играча. Доласком Слободана Вучићевића на место председника клуба<ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sport/ostali-sportovi/50723/slobodan-vucicevic-novi-predsednik-crvene-zvezde.html|title= Слободан Вучићевић председник Црвене звезде |publisher=Прес |date=6. 11. 2008. |accessdate=19. 5. 2014.}}</ref> чинило се да ће клуб успети да се извуче из кризе. Доведени су млади и перспективни играчи, а као највеће појачање именован је тренер [[Светислав Пешић]]. Пешић је у тим довео неколико талентованих играча попут [[Марко Кешељ|Марка Кешеља]] и [[Владимир Штимац|Владимира Штимца]], из Аркадије доводи до тада готово непознатог [[Немања Бјелица|Немању Бјелицу]], док су на месту странаца доведени [[Лоренс Робертс]] и [[Андре Овенс]]. Тим успева да се домогне многих домаћих финала и направи значајне резултате у Еврокупу, али ипак није успео да се домогне титула. Најближи су били титули у Кошаркашкој лиги Србије; међутим, после спорног финала када је Пешић уместо неког из савеза делио сребрне медаље својим играчима,<ref>{{cite web|url=http://www.glas-javnosti.rs/node/61946/print |title=Афера послужавник |publisher=Глас Јавности |date=25. 5. 2009. |accessdate=23. 4. 2014.}}</ref> клуб је ипак морао да се задовољи другим местом.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2010&mm=12&dd=21&nav_id=480795 |title=Отели су ми титулу са Црвеном звездом |publisher=b92.net |date=21. 12. 2010. |accessdate=23. 4. 2014.}}</ref> Иако је [[КК Црвена звезда сезона 2008/09.|сезона]] завршена без титула, у клубу је изникло једно од највећих изненађења — [[Немања Бјелица]],<ref>{{cite web|url=http://www.eurocupbasketball.com/eurocup/features/player-spotlight/i/67922/3737/nemanja-bjelica-crvena-zvezda |title=Немања Бјелица Црвена звезда |publisher=eurocupbasketball.com |date=5. 3. 2010. |accessdate=23. 4. 2014.}}</ref> као и доказани таленат — [[Марко Кешељ]]. Они ће касније заслужити и позив селектора репрезентације Србије. [[Датотека:Timeout Zvezda.JPG|мини|лево|250п|Тим на тајм-ауту — сезона 2009/10.]] Ипак, Вучићевић је након те сезоне отишао из клуба, који је и даље био у кризи.<ref>{{cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_ci/sport/kosarka/predsednik-kk-crvena-zvezda-podneo-ostavku_136664.html|title= Председник КК Црвена звезда поднео оставку |publisher=ТВ Војводина |date=6. 7. 2009. |accessdate=19. 5. 2014.}}</ref> Већина носилаца игре је напустила екипу. У тиму су остали само домаћи млади играчи којима се придодао једини странац, [[Мајк Тејлор]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2009&mm=11&dd=19&nav_id=393650|title= Мајк Тејлор у Звезди |publisher=Б92 |date=19. 9. 2009. |accessdate=22. 5. 2014.}}</ref> У јануару је именована нова управа на челу са [[Владислав Лучић|Владиславом Лучићем]] да спречи гашење клуба. Током сезоне екипа губи носиоце игре, али се исказује невероватан таленат Немање Бјелице кога су желели сви европски тимови. Ношени његовом игром и тренером [[Александар Трифуновић (кошаркаш)|Александром Трифуновићем]] Звезда успева да задржи статус у Јадранској лиги. Наредне сезоне Црвена звезда остаје без иједног државног спонзора, обзиром да је Телеком прекинуо уговор.<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/159155/Koliko-drzava-pomaze-Partizan-i-Zvezdu|title=Колико држава помаже Партизан и Звезду|last=Делић|first=Лазат|date=7. 12. 2010.|website=Политика|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> Посртање се свеједно наставља оставком Лучића и читаве управе.<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/140507/Ostavke-u-KK-Crvena-zvezda|title=Оставке у КК Црвена звезда|last=|first=|date=30. 6. 2010.|website=Политика|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> Криза је кулминирала када је управни одбор клуба поднео оставке, а постојала је и могућност одласка клуба у стечајни поступак.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2010&mm=06&dd=29&nav_id=442158 |title=UO Crvene zvezde podneo ostavku |publisher=B92.net |date=29. 6. 2010. |accessdate=13. 9. 2011.}}</ref> На крају је привредни суд одлучио да КК Црвена звезда као спортска организација не иде у стечај.<ref>{{cite web|url=http://www.mondo.rs/s185182/Sport/Sport/Kosarka/KK_Zvezda_ne_ide_u_stecaj.html |title=KK Zvezda ne ide u stečaj! |publisher=Mondo.rs |date=10. 6. 2010. |accessdate=13. 9. 2011.}}</ref> === 2010-е === У сезону 2010/11. клуб је ушао са младим играчима као што су [[Немања Недовић]] и [[Александар Цветковић (кошаркаш)|Александар Цветковић]], али и са пар искуснијих играча који су могли да попуне тим упркос лошој финансијској ситуацији. Пре свега ту је капитен [[Борис Бакић]], као и [[Вујадин Суботић]] и појачања из Крке — [[Урош Николић]], и Партизана — [[Страхиња Милошевић]] и [[Дарко Балабан|Дарком Балабаном]]. У [[Јадранска лига у кошарци 2010/11.|Јадранској лиги]] је остварен најлошији пласман уз скор од свега 8 победа и 18 пораза. У тој сезони у тиму су били и амерички кошаркаши [[Џамар Јанг]], [[Рикардо Марш]] и [[Ентони Мајлс]],<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2010&mm=11&dd=11&nav_id=471623 |title= Ентони Мајлс потписао за Звезди &#124; Б92 |publisher=b92.net |date=11. 11. 2010. |accessdate=23. 4. 2014.}}</ref> који су дали велики допринос опстанку и избегавању последњег места на табели које је аутоматски значило дисквалификацију за следећу сезону. Ипак, због финансијске ситуације са њима није склопљен договор о продужењу уговора.<ref>{{cite web|url=http://sport.blic.rs/kosarka/domaca-kosarka-i-aba/rikardo-mars-napustio-zvezdu/70nm5kq |title= Рикардо марш напустио Звезду &#124; Блиц |publisher=blic.rs |date=21. 3. 2011. |accessdate=23. 4. 2014.}}</ref> Због тога се по завршетку Јадранске лиге тим расуо у моменту када је створена одлична хемија и у тако ослабљеном саставу, а тренера [[Михаило Увалин|Увалина]] заменио је Александар Никитовић.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Sport/kosarka/Nikitovic-Zvezdin-tim-nije-uzdrman.lt.html |title= Никитовић: Звездин тим није уздрман &#124; Политика |publisher=politika.rs |date=20. 3. 2011. |accessdate=4. 3. 2015.}}</ref> Тако десеткован тим дошао је у полуфинале [[Куп Радивоја Кораћа 2011.|купа]] где је доживљен пораз од ФМП-а. У [[Кошаркашка лига Србије 2010/11.|првенству Србије]] у којем нису играли већ поменути амерички кошаркаши и Страхиња Милошевић, изборено је тек 5. место и клуб се није пласирао у доигравање. '''Сарадња са ФМП-ом''' [[Датотека:BC Red Star 2011.jpg|мини|250п|Тим Црвене звезде за сезону [[КК Црвена звезда сезона 2011/12.|2011/12]].<ref>{{cite web |url=http://www.naslovi.net/2011-10-06/alo/goreo-pionir-zvezda-demolirala-bajern/2858743 |title=Горео Пионир |publisher=www.naslovi.net |date=6. 10. 2010. |accessdate=4. 3. 2016. |archive-date=07. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160307035535/http://www.naslovi.net/2011-10-06/alo/goreo-pionir-zvezda-demolirala-bajern/2858743 |url-status=dead }}</ref>]] После вишегодишњих покушаја за интеграцијом са [[КК ФМП|ФМП]]-ом из [[Железник]]а, коначно је дошло до споразума 12. августа 2011. године. Већ у првој сезони управа је учинила крупне кораке ка консолидацији клуба. Урађен је детаљан план реорганизације клуба са планом враћања дугова у периоду од пет година, према унапред припремљеном плану реорганизације (УППР).<ref>[http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/obustavljen-stecajni-postupak-racuni-odblokirani Vesti] {{Wayback|url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/obustavljen-stecajni-postupak-racuni-odblokirani |date=20120708230917 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> УППР је правни институт регулисан Законом о стечају,<ref>{{cite web|url=http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/5079-13.pdf|title=ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СТЕЧАЈУ|publisher=parlament.gov.rs |date=|accessdate=21. 3. 2015.}}</ref> и он је настао као алтернатива банкротству у стечају.<ref>{{cite web|url=http://www.slideshare.net/bradulovic/branko-radulovichibridnistecajnipostupci |title=Унапред припремљени планови реорганизације у Републици Србији &#124; Др. Бранко Радуловић |publisher=slideshare.net |date=|accessdate=21. 3. 2015.}}</ref> Тиме је омогућено да се у наредним сезонама уђе са знатно мањим теретом, али са обавезом редовног испуњавања обавеза из плана реорганизације. Тим добија и генералног спонзора, па налик другим клубовима додаје у имену и име спонзора — Дива (дистрибутер воде). За председника новог клуба изабран је [[Небојша Човић]].<ref>{{cite web|url=http://www.mondo.rs/s214534/Sport/Kosarka/Crvena_zvezda_Beograd-_Covic_predsednik.html |title=Crvena zvezda Beograd: Čović predsednik &#124; Mondo |publisher=Mondo.rs |date=10. 6. 2010. |accessdate=13. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/32/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0/939234/%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA+%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5.html |title=РТС : Човић председник Звезде |publisher=Rts.rs |date=|accessdate=13. 9. 2011.}}</ref> Агилни председник одмах је преузео крупне кораке ка консолидацији клуба. Највеће појачање је стигло прво, а то је трофејни тренер [[Светислав Пешић]].<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/pesic-srecan-sam-sto-sam-ponovo-u-zvezdi |title=Vesti |publisher=Kkcrvenazvezda.rs |date= |accessdate=13. 9. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20111023072346/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/pesic-srecan-sam-sto-sam-ponovo-u-zvezdi |archive-date=23. 10. 2011 |url-status=dead }}</ref> Окосницу тима чинили су играчи из погона ФМП-а, као и четворица кошаркаша Звезде. Тим је појачан Американцем [[Адам Морисон|Адамом Морисоном]],<ref>{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/zvanicno-je--adam-morison-u-crvenoj-zvezdi/6277 |title= Званично је — Адам Морисон у Звезди |publisher=www.mozzartsport.com|date=13. 9. 2011. |accessdate=4. 3. 2016.}}</ref> а од полусезоне њега је заменио [[Омар Томас]].<ref>{{cite web|url=http://www.nadlanu.com/pocetna/zabava/video/Najnovije-Zvezdino-pojacanje-VIDEO.a-125369.144.html |title= Најновије звездино појачање &#124; На длану |publisher=nadlanu.com |date=14. 12. 2011. |accessdate=23. 4. 2014.}}</ref> Ипак, чини се да остатак екипе није дорастао задатку играња за велики клуб, а највећи домети ове екипе су била оба домаћа финала. Пешић је и поред неспоразума са [[Немања Недовић|Недовићем]] успео да га дисциплином у одбрани уздигне до репрезентативног нивоа. На крају сезоне, Пешић није могао да настави посао започет у Звезди због обавеза са [[Кошаркашка репрезентација Немачке|репрезентацијом Немачке]].<ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/sport/283327-pesic-napusta-zvezdu |title= Пешић напушта Звезду &#124; Телеграф |publisher=telegraf.rs |date=25. 7. 2012. |accessdate=23. 4. 2014.}}</ref> На место главног тренера је постављен Миливоје Лазић, Пешићев помоћни тренер. У тим се вратио [[Игор Ракочевић]],<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82.435.html:392140-%D0%98%D0%B3%D0%BE%D1%80-%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D1%83 |title= Игор Ракочевић потписао за Звезду &#124; Новости |publisher=novosti.rs |date=9. 8. 2012. |accessdate=23. 4. 2014.}}</ref> чија је жеља била да у свом клубу заврши каријеру. Искуство је попуњено са [[Борис Савовић|Борисом Савовићем]], [[Марко Симоновић|Марком Симоновићем]], [[Рашко Катић|Рашком Катићем]] као и Американцима [[Елтон Браун|Брауном]], [[Морис Алмонд|Алмондом]] и [[Демаркус Нелсон|Нелсоном]], али није запостављен ни млађи кадар довођењем перспективног [[Лука Митровић|Луке Митровића]] уз уговор на четири године.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2012&mm=07&dd=26&nav_id=629755 |title= И Лука Митровић потписао за Звезду &#124; Телеграф |publisher=telegraf.rs |date=26. 7. 2012. |accessdate=23. 4. 2014.}}</ref> Због траљавог почетка сезоне убрзо је замењен тренер Лазић [[Влада Вукоичић|Владом Вукоичићем]], а уместо Алмонда у тим је дошао [[Мајкл Скот]]. Звезда је кренула у дугу серију победа и успела је да прође у други круг [[УЛЕБ Еврокуп 2012/13.|Еврокупа]], као и да се пробије у сам врх Јадранске лиге. На врхунцу своје форме освојили су [[Куп Радивоја Кораћа 2013.|Куп Радивоја Кораћа]]. Након тога уследио је пад форме, посебно са почетком [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|Српске лиге]]. Тада су многи носиоци игре већ били истрошени напорном сезоном, а нарочито сам Ракочевић. Ипак, и са тим падом успели су да се на фајнал-фору [[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|Јадранске лиге]] домогну финала и самим тим обезбеде учешће у [[Евролига|Евролиги]] следеће сезоне. [[Датотека:Delije_EL.jpg|250п|мини|десно|Детаљ са утакмице [[Евролига 2013/14.|Евролиге]] са [[КК Локомотива Кубањ|Локомотивом]]]] У сезони [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013/14.]] наставља се постепен напредак Звезде како на спортском тако и на организационом плану, пре свега због учешћа у [[Евролига 2013/14.|Евролиги]]. По први пут у историји Звезде један странац продужава уговор, и то Демаркус Нелсон.<ref>{{cite web|url=http://sport.blic.rs/Kosarka/Domaca-kosarka-i-ABA/234787/Nelson-produzio-ugovor-sa-Zvezdom |title= Нелсон продужио уговор са Звездом &#124; Блиц |publisher=blic.rs |date=13. 6. 2013. |accessdate=23. 6. 2014.}}</ref> Тим остаје без главног носиоца Игора Ракочевића, али убрзо се потписују [[Бобан Марјановић]],<ref>{{cite web|url=http://www.vesti.rs/Sport/Bobi-Marjanovic-potpisao-za-Zvezdu-na-Covicev-rodjendan.html |title= Боби Марјановић потписао за Звезду на Човићев рођендан &#124; Вести |publisher=www.vesti.rs |date=2. 7. 2013. |accessdate=22. 6. 2014.}}</ref> [[Јака Блажич]]<ref>{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/jaka-blazic-dogovorio-dolazak-u-crvenu-zvezdu-video/54995 |title= Јака Блажич договорио долазак у Звезду &#124; Моцарт спорт|publisher=www.mozzartsport.com |date=17. 6. 2013. |accessdate=22. 6. 2014.}}</ref> и [[Блејк Шилб]], и прикључују три јуниора [[Марко Тејић|Тејић]], [[Никола Ребић|Ребић]] и [[Душан Ристић|Ристић]]. Непосредно пред почетак сезоне долази и [[Чарлс Џенкинс]], а уместо Савовића тиму се прикључује [[Иван Раденовић]]. Традиција промена играча током сезоне се наставила пре свега отказом Шилбу, одласком Ристића на колеџ као и одласком Цветковића на позајмицу у [[КК МЗТ Скопље Аеродром|МЗТ]]. Уместо њих у клуб се враћа Тадија Драгићевић и потписује осредњи играч [[Олександр Липовиј|Липовиј]] из Украјине. У Евролиги клуб постиже запажене резултате. Остварене су одличне игре пре свега на домаћем терену док су за мало измакле победе пре свега над Макабијем, који постаје шампион Евролиге, али и над Панатинаикосом у продужетку. Једини је [[КК Макаби Тел Авив|Макаби]] у Тел Авиву успео да рутински победи Звезду док су све остале утакмице биле неизвесне до самог краја. У тешкој групи Звезда постаје једини клуб који са 4 победе није успео да се пласира у „топ 16”. Како год, наставља такмичење у [[УЛЕБ Еврокуп 2013/14.|Еврокупу]] где је направљен веома запажен успех пласманом у полуфинале. Остају забележене феноменалне атмосфере у Комбанк арени током четвртфинала и полуфинала, када 24.232 Звездина навијача пробијају рекорд у посећености свих УЛЕБ-ових такмичења.<ref name=":0" /> Одлични резултати у Европским такмичењима подигли су Црвену звезду на УЛЕБ-овој листи, па тако постаје најбољи клуб с Балкана.<ref>{{cite web|url=http://redstarbelgrade.info/kosarka/vesti-kosarka/6415-zvezda-nezadrzivo-napreduje-na-uleb-ovoj-rang-listi.html |title=Звезда незадрживо напредује на УЛЕБ-овој листи &#124; Редстар |publisher=redstarbelgrade.info |date=29. 3. 2014. |accessdate=22. 6. 2014. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140813143110/http://redstarbelgrade.info/kosarka/vesti-kosarka/6415-zvezda-nezadrzivo-napreduje-na-uleb-ovoj-rang-listi.html |archive-date=13. 8. 2014 |url-status=dead}}</ref> У [[Јадранска лига у кошарци 2013/14.|АБА лиги]] су у лигашком делу забележени најбољи резултати у историји и заузето прво место у лигашком делу. У борби за трофеј, у полуфиналу финалног турнира Звезда губи од [[КК Цибона|Цибоне]] која је и освојила турнир. Међутим, с обзиром да је Цибона због финансијских проблема одустала од [[Евролига 2014/15.|Евролиге]], борд овог такмичења је одлучио да Црвена звезда у наредној сезони буде директан учесник такмичења, а не да иде у квалификације.<ref>{{cite web|url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/zvezda-i-zvanicno-u-evroligi|title=Звезда и званично у Евролиги &#124; КК Црвена звезда|publisher=www.kkcrvenazvezda.rs|date=25. 6. 2014.|accessdate=25. 6. 2014.|archive-url=https://web.archive.org/web/20140627181356/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/zvezda-i-zvanicno-u-evroligi|archive-date=27. 6. 2014|url-status=dead}}</ref> Успех Звезде је увећан чињеницом да је по први пут одбрањен [[Куп Радивоја Кораћа 2014.|домаћи куп]], и то победом над екипом Мега Визуре резултатом 81 : 80.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/32/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0/1517330/%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0+%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D0%9A%D1%83%D0%BF!.html |title= Звезда одбранила Куп &#124; РТС |publisher=www.rts.rs |date=9. 2. 2014. |accessdate=22. 6. 2014.}}</ref> Сенку на веома успешну сезону бацио је пре свега пораз од Цибоне у АБА лиги, али и неосвајање домаће лиге. Иако је [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|Супер лигу]] започела одличним резултатима, после прекида због [[поплаве на Балкану 2014.|поплава]] тим захвата велики пад. Ипак успева да се домогне финала, у којем губи од Партизана. Звезда је одиграла добро све док се противнички тим није повукао са терена.<ref>{{cite web|url=http://www.vesti.rs/Partizan/Uzivo-Skandal-Vujosevic-povukao-pa-vratio-ekipu-Partizan-Zvezda-59-63.html |title= Скандал — Вујошевић повукао па вратио екипу Партизана &#124; Вести |publisher=www.vesti.rs |date=14. 6. 2014. |accessdate=4. 3. 2016.}}</ref> Након овог Звезда није успела да се снађе у промењеном судијском критеријуму и доживела је пораз. [[Датотека:KKCrvena zvezda 2014-15..jpg|мини|250п|Тим Црвене звезде за сезону [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014/15.]]]] Сезона [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014/15.]] је била једна од најуспешнијих у историји Црвене звезде,<ref name=":3">{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/zvezda-je-ove-sezone-po-prvi-put |title=Звезда је ове сезоне по први пут &#124; КК Црвена звезда |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=13. 6. 2015. |accessdate=24. 6. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150624114946/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/zvezda-je-ove-sezone-po-prvi-put |archive-date=24. 6. 2015 |url-status=dead }}</ref> и може се назвати сезоном рекорда. У прелазном року отишло је доста искусних играча али су дошли репрезентативци [[Стефан Јовић|Јовић]] и [[Никола Калинић (кошаркаш)|Калинић]], као и репрезентативац Немачке [[Мајк Цирбес]]. Највеће појачање добијено је у одличном плејмејкеру [[Маркус Вилијамс|Маркусу Вилијамсу]]. Црвена звезда је у тој сезони успела да обори неколико рекорда. У [[Јадранска лига у кошарци 2014/15.|Јадранској лиги]] успела је да оствари најдужи низ победа од старта шампионата (20), као и да изједначи рекорд у укупном скору.<ref name=":3" /> У Евролиги се по први пут пласирала у топ 16 фазу и то као први српски тим који је то урадио са позитивним скором победа и пораза. То је урађено са најмлађим тимом у [[Евролига 2014/15.|Евролиги]] и уз највећу просечну посету на утакмицама Евролиге. Ипак, оно што је најбитније, Звезда је успела да освоји три титуле. Најзначајније је освајање АБА лиге и поновни пласман у Евролигу. Посебно драматично је било у полуфиналу, у борби за пласман у Евролигу, где се Звезда састала са Партизаном. После прве победе Звезда је изгубила у другој утакмици на домаћем паркету и деловало је да ће Партизан на свом паркету обезбедити финале. Пошто је током тог полуфинала био забрањен долазак гостујућих навијача, највернији су се пред трећу утакмицу окупили испред хале Пионир пре тренинга и дали подршку тиму; ово као да је променило ток историје. У трећој утакмици чврстом игром Звезда успева да врати предност домаћег терена, а посебно су се истакли Калинић и Џенкинс. У четвртој утакмици се разиграо и Маркус Вилијамс који је са 17 везаних поена трасирао пут ка Евролиги. У финалу АБА лиге побеђена је [[КК Цедевита|Цедевита]] и Црвена звезда је по први пут у својој историји дошла до титуле Јадранске лиге. За навијаче је било још значајније освајање титуле шампиона Србије после 17 година, и то победом од 3 : 0 у серији против Партизана. Након Пионира титула је слављена целе ноћи на Малом Калемегдану. Сезону је обележио и Бобан Марјановић који је уврштен у идеалну петорку Евролиге и који је и сам оборио неколико статистичких рекорда.<ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2015&mm=04&dd=09&nav_id=979123|title=Марјановић у историји Евролиге|publisher=b92.net|date=10. 4. 2015|accessdate=10. 4. 2015.}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=LMG&seasoncode=E2014#!currentstats|title=Статистика у сезони 2014/15. на сајту Евролиге|publisher=[[Евролига]]|date=|accessdate=10. 4. 2015.}}</ref> Треба нагласити да су у тој сезони и млађе категорије освојиле готово све националне титуле у својим категоријама, а титула првака Србије је 600. по реду у [[СД Црвена звезда]].<ref>{{cite web|url=http://www.sd-crvenazvezda.net/index.php?mod=vest&id=6969 |title= Кошаркашима 600. трофеј СД Црвена звезда |publisher=sd-crvenazvezda.net |date=3. 7. 2015. |accessdate=3. 7. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/pocast-kosarkasima-za-600-trofej-sd-crvena-zvezda|title=Кошаркашима 600. трофеј СД Црвена звезда|publisher=kkcrvenazvezda.rs|date=3. 7. 2015.|accessdate=3. 7. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150704170756/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/pocast-kosarkasima-za-600-trofej-sd-crvena-zvezda|archive-date=4. 7. 2015|url-status=dead}}</ref> Сезону [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015/16.]] клуб дочекује знатно растерећеније. До тога да сезона буде турбулентна долази из разлога промашених појачања у прелазном року. Током лета клуб напуштају Боби Марјановић који одлази у НБА као и Никола Калинић за ког клуб добија одговарајуће обештећење. Ипак, Звезду појачавају [[Рајан Томпсон]], [[Гал Мекел]], [[Стефан Настић]] и као најзвучније појачање долази [[Софоклис Схорцијанитис]].<ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2015&mm=08&dd=02&nav_id=1022783|title=Софоклис појачао Звезду|publisher=b92.net|date=2. 8. 2015|accessdate=22. 1. 2017.}}</ref> Што због лоше форме што због немогућности да се уклопе у тим, нити један од њих није дочекао Нову годину у клубу. Из ФМП-а тиму се прикључује [[Марко Гудурић]]. Управа Црвене звезде је додатно била принуђена због повреда Тејића и Митровића да реагује, па је прво ангажован Марко Симоновић а након тога и значајно појачање [[Квинси Милер]]<ref>{{cite news|url=http://mondo.rs/a841272/Sport/Kosarka/Kvinsi-Miler-u-Crvenoj-zvezdi.html|title=Квинси Милер у Црвеној звезди|publisher=mondo.rs|date=22. 10. 2015|accessdate=22. 1. 2017.}}</ref> као и [[Владимир Штимац]]. Око Нове године тим се комплетира са [[Василије Мицић|Василијем Мицићем]] и [[Таренс Кинси|Таренсом Кинсијем]]. Иако је Црвена звезда врло лоше започела сезону, како у Евролиги тако и у АБА лиги, свеједно успева да се дигне. Пре свега предвођена двојцем Милером и Цирбесом, али и препорођеним Стефаном Јовићем, успева да подигне форму. После готово безизлазне ситуације у Евролиги бележи низ победа, да би у одлучујућој утакмици против [[КК Бајерн Минхен|Бајерна]] Црвена звезда успела да опет дође до топ 16 фазе. Стефан Јовић је на утакмици у Минхену забележио нови рекорд лиге са 19 асистенција.<ref name="automatski generisano1">{{ен}}{{cite news|url=http://www.euroleague.net/news/i/6gysoncfsjj765be/jovic-sets-assists-record-in-crvena-zvezda-road-win |title=''Jovic sets assists record in Crvena Zvezda road win!'' |publisher=euroleague.net |date=13. 11. 2015. |accessdate=14. 11. 2015.}}</ref><ref>{{cite news|url=http://sport.blic.rs/kosarka/evropska-kosarka/rekorder-stefan-jovic-ispisao-istoriju-evrolige-sa-19-asistencija-video/41nmb7b|title=REKORDER Stefan Jović ispisao istoriju Evrolige sa 19 asistencija!|publisher=blic.rs|date=12. 11. 2015|accessdate=22. 1. 2017.}}</ref> И у топ 16 фази Звезда бележи низ одличних резултата и подиже лествицу пласманом у доигравање међу 8 најбољих тимова Европе, по први пут у историји. Ипак, ту је чека московски ЦСКА који је морао да се помучи али ипак забележио три победе, а касније и освојио Евролигу. Оно што је како год битније је да Црвена звезда успева да одбрани титулу [[Јадранска лига у кошарци 2015/16.|АБА лиге]], чиме обезбеђује наступ у Евролиги и за наредну годину, али и одбрани титулу српског шампиона победом над Партизаном резултатом 3–1 у серији. [[Датотека:KK Crvena zvezda 2016-17.jpg|мини|220п|Тим Црвене звезде за сезону [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016/17.]]]] [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|Наредна сезона]] је још једна од веома успешних у историји Црвене звезде. Тим се после одлазака најбољих играча појачао са [[Огњен Кузмић|Огњеном Кузмићем]]<ref>{{cite news|url=http://mondo.rs/a922515/Sport/Kosarka/Ognjen-Kuzmic-presao-u-Crvenu-zvezdu.html|title=Огњен Кузмић прешао у Црвену звезду|publisher=mondo.rs|date=19. 7. 2016|accessdate=21. 9. 2017.}}</ref> који је имао лошу сезону у Панатинаикосу, али и повратницима [[Милко Бјелица|Милком Бјелицом]] и Чарлсом Џенкинсом. Током сезоне тим је додатно појачан [[Нејт Волтерс|Нејтом Волтерсом]] и [[Дион Томпсон|Дионом Томпсоном]]. У новом формату Евролиге, Црвена звезда је одиграла 30 утакмица, сваку са сваким у двокружном систему. И поред позитивног скора од 16 победа и 14 пораза, није успела да уђе у доигравање. Ипак, остаће упамћен низ од седам узастопних победа<ref>{{cite news|url=http://www.sportskenovosti.net/zvezdina-sedma-pobeda-u-nizu-18085/|title=Звездина седма победа у низу|publisher=sportskenovosti.net|date=26. 1. 2017|accessdate=21. 9. 2017.}}</ref> у којима су поражени и ЦСКА, Реал, два пута Макаби, Басконија и Жалгирис на гостујућим теренима, али и будући освајач Евролиге тим Фенербахчеа. Тренер Радоњић је, као никад до тада, имао изузетне појединце у одбрани, због чега су многи противници остављани на нули по неколико минута. С друге стране, Црвена звезда је потпуно доминирала у регионалним оквирима. У [[Јадранска лига у кошарци 2016/17.|АБА лиги]] је оборила рекорд са само једним поразом у регуларном делу,<ref>{{cite news|url=http://sport.blic.rs/kosarka/domaca-kosarka-i-aba/zvezdin-rekord-protiv-buducnosti-u-polufinalu-aba-plej-ofa/bpzw39h|title=Звездин рекорд, против Будућности у полуфиналу|publisher=sport.blic.rs|date=13. 3. 2017|accessdate=21. 9. 2017.}}</ref> док је без већих проблема одбранила титулу и изборила поновни пласман у Евролигу. На турниру у Нишу повраћена је титула [[Куп Радивоја Кораћа 2017.|Купа Радивоја Кораћа]]. У српској лиги Звезда се рутински прошетала до титуле, уз само један пораз у регуларном делу, али и са 3 : 0 победила екипу {{nowrap|ФМП-а}}. По завршетку сезоне клуб није имао довољан буџет како би омогућио играчки континуитет, додатно био је приморан на продају играча који су били по уговором како би покрио дугове настале у претходним сезонама. Гудурић је тако прешао у [[КК Фенербахче|Фенербахче]] за милион евра,<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/marko-guduric-pojacao-prvaka-evrope-14-07-2017.html |title=Марко Гудурић појачао првака Европе |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=14. 7. 2017. |accessdate=29. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170807233101/http://www.kkcrvenazvezda.rs/marko-guduric-pojacao-prvaka-evrope-14-07-2017.html |archive-date=7. 8. 2017 |url-status=dead }}</ref> а поред њега Звезду је напустио готово цео костур тима. Клуб је успео да обештећењима заради око 2,5 милиона евра.<ref>{{cite web|url=https://www.srbijadanas.com/sport/kosarka/nema-tajni-evo-koliko-je-zaradila-zvezda-od-prodaje-igraca-foto-2017-07-21 |title= Ево колико је Звезда зарадила од продаје играча|publisher= srbijadanas.com |date=21. 7. 2017. |accessdate=29. 12. 2018}}</ref> Ипак свакако најзначајнији одлазак је био првог тренера Дејана Радоњића што је означило крај једне фантастичне ере клуба. Ипак управа је морала брзо да реагује па је за првог тренера доведен [[Душан Алимпијевић]]<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/alimpijevic-novi-trener-crvene-zvezde-21-07-2017.html |title=Алимпијевић нови тренер Црвене звезде |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=21. 7. 2017. |accessdate=29. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181230025848/http://www.kkcrvenazvezda.rs/alimpijevic-novi-trener-crvene-zvezde-21-07-2017.html |archive-date=30. 12. 2018 |url-status=dead }}</ref><ref>{{en}}{{cite web|url=http://www.euroleague.net/news/i/7ymmtkf9oins5ce7 |title= Zvezda finds new coach in Alimpijevic |publisher= euroleague.net |date=21. 7. 2017. |accessdate=29. 12. 2018}}</ref> који је те сезоне био најмлађи тренер у Евролиги. Играчки кадар је потпуно измењен па су током августа и септембра дошли: [[Марко Кешељ]],<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/marko-keselj-ponovo-crveno-beli-28-07-2017.html |title=Марко Кешељ поново црвено-бели! |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=28. 7. 2017. |accessdate=29. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181230025903/http://www.kkcrvenazvezda.rs/marko-keselj-ponovo-crveno-beli-28-07-2017.html |archive-date=30. 12. 2018 |url-status=dead }}</ref> [[Стефан Јанковић (кошаркаш)|Јанковић]],<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/stefan-jankovic-novi-igrac-kk-crvena-zvezda-mts-29-07-2017.html |title=Стефан Јанковић нови играч КК Црвена звезда МТС! |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=29. 7. 2017. |accessdate=29. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190112184655/http://www.kkcrvenazvezda.rs/stefan-jankovic-novi-igrac-kk-crvena-zvezda-mts-29-07-2017.html |archive-date=12. 1. 2019 |url-status=dead }}</ref> [[Никола Јовановић (кошаркаш)|Јовановић]],<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/nikola-jovanovic-nova-akvizicija-sampiona-29-07-2017.html |title=Никола Јовановић нова аквизиција шампиона! |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=29. 7. 2017. |accessdate=29. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181230025905/http://www.kkcrvenazvezda.rs/nikola-jovanovic-nova-akvizicija-sampiona-29-07-2017.html |archive-date=30. 12. 2018 |url-status=dead }}</ref> [[Никола Радичевић]], [[Џејмс Фелдин]], [[Матијас Лесор]], [[Дејан Давидовац]], [[Драган Апић]], [[Стефан Лазаревић (кошаркаш)|Стефан Лазаревић]], [[Тејлор Рочести]]<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/rocesti-novi-plejmejker-crvene-zvezde-mts-08-09-2017.html |title=Рочести нови плејмејкер Црвене звезде мтс!!! |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=8. 9. 2017. |accessdate=29. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180821160356/http://www.kkcrvenazvezda.rs/rocesti-novi-plejmejker-crvene-zvezde-mts-08-09-2017.html |archive-date=21. 8. 2018 |url-status=dead }}</ref> и [[Перо Антић]].<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/pero-antic-ponovo-u-crvenoj-zvezdi-11-09-2017.html |title=Перо Антић поново у Црвеној звезди!!! |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=11. 9. 2017. |accessdate=29. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181228111416/http://www.kkcrvenazvezda.rs/pero-antic-ponovo-u-crvenoj-zvezdi-11-09-2017.html |archive-date=28. 12. 2018 |url-status=dead }}</ref> Додатно састав је током сезоне доживео велике промене услед великих осцилација у игри па су још дошли и [[Дилан Енис]]<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/enis-novo-pojacanje-crvene-zvezde-09-12-2017.html |title=Енис ново појачање Црвене звезде |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=9. 12. 2017. |accessdate=9. 12. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171210015545/http://www.kkcrvenazvezda.rs/enis-novo-pojacanje-crvene-zvezde-09-12-2017.html |archive-date=10. 12. 2017 |url-status=dead }}</ref> и [[Ален Омић]].<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/alen-omic-novi-centar-crvene-zvezde-mts-20-01-2018.html |title=Ален Омић нови центар Црвене звезде мтс! |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=20. 1. 2018. |accessdate=20. 1. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180120065924/http://www.kkcrvenazvezda.rs/alen-omic-novi-centar-crvene-zvezde-mts-20-01-2018.html |archive-date=20. 1. 2018 |url-status=dead }}</ref> И поред измењеног састава Звезда је успела да у Евролиги поново направи мини чуда, а једно је свакако и победа над [[КК Реал Мадрид|Реалом]] у Мадриду.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/kosarka/evroliga/56847/antic-trojkom-ubio-kralja-cudo-u-madridu-zvezda-srusila-real-video |title= АНТИЋ ТРОЈКОМ „УБИО“ КРАЉА: Чудо у Мадриду, Звезда срушила Реал! |publisher= [[Журнал]] |date=1. 12. 2017. |accessdate=29. 12. 2018}}</ref> Међутим млад тренер није успео да изнесе терет у најзначајнијим такмичењима. Прво је Звезда после врло бледог издања у [[Куп Радивоја Кораћа 2018.|Купу]] остала без овог трофеја који је обележио скандал, када су одређени кругови око победника Купа скрнавили пехар, тако што су покидали све плочице када је Звезда била победник. Још значајнији је свакако неуспех у АБА лиги. У финалу доигравања Црвена звезда је изгубила од екипе Будућности са 3:1 у серији.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraf.rs/sport/kosarka/2950960-uzivo-crvena-zvezda-buducnost-crveno-beli-ipak-izasli-na-zagrevanje |title= Zvezda bez Evrolige: Budućnost potopila crveno-bele u Morači! |publisher= telegraf.rs |date=14. 4. 2018. |accessdate=29. 12. 2018}}</ref> Ипак оно што је обележило финалну серију је скандал са одређивањем судија али и њиховим катастрофалним суђењем на штету Црвене звезде.<ref>{{cite web |url=http://redstarbelgrade.rs/navijaci-zvezde-iz-crne-gore-sprema-se-velika-kradja/ |title=Навијачи Звезде из Црне Горе: СПРЕМА СЕ ВЕЛИКА КРАЂА! |publisher=redstarbelgrade.rs |date=4. 4. 2018. |accessdate=29. 12. 2018 |archive-date=29. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181229220547/http://redstarbelgrade.rs/navijaci-zvezde-iz-crne-gore-sprema-se-velika-kradja/ |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=https://net.hr/sport/kosarka/skandal-u-finalu-aba-lige-zvezda-zbog-sudenja-ne-zeli-igrati-sljedecu-utakmicu-ne-dao-bog-da-ga-negdje-sretnemo/ |title= SKANDAL U FINALU ABA LIGE! Zvezda zbog suđenja ne igra sljedeću utakmicu: ‘Ne dao Bog da ga negdje sretnemo’ |publisher= kkcrvenazvezda.rs |date=14. 4. 2018. |accessdate=29. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web |url=http://redstarbelgrade.rs/otvorena-kradja-u-reziji-sudija-i-njihovih-nalogodavaca-video/ |title=ОТВОРЕНА КРАЂА У РЕЖИЈИ СУДИЈА И ЊИХОВИХ НАЛОГОДАВАЦА! (ВИДЕО) |publisher=redstarbelgrade.rs |date=14. 4. 2018. |accessdate=29. 12. 2018 |archive-date=29. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181229220624/http://redstarbelgrade.rs/otvorena-kradja-u-reziji-sudija-i-njihovih-nalogodavaca-video/ |url-status=dead }}</ref> Тим није успео да се консолидује после овог тешког пораза па је и у [[Кошаркашка лига Србије 2017/18.|КЛС]] кренуо са лошом игром која је кулминирала оставком првог тренера кога је заменио [[Миленко Топић]], његов дотадањи помоћник.<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/sporazumni-raskid-ugovora-sa-alimpijevicem-07-05-2018.html |title=Споразумни раскид уговора са Алимпијевићем |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=7. 5. 2018. |accessdate=29. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180508054113/http://www.kkcrvenazvezda.rs/sporazumni-raskid-ugovora-sa-alimpijevicem-07-05-2018.html |archive-date=8. 5. 2018 |url-status=dead }}</ref> Миленко је успео да упрости игру и са 10 узастопних победа дође до титуле Шампиона Србије. [[Датотека:KK Crvena zevzda 2018-19.jpg|250п|мини|десно|Славље након освојеног пехара АБА лиге]] [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|Наредну сезону]] Звезда дочекује опет са крупним променама. За првог тренера се поставља легенда Олимпијакоса [[Милан Томић (кошаркаш)|Милан Томић]],<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/milan-tomic-novi-trener-kk-crvena-zvezda-mts-13-07-2018.html |title=Милан Томић нови тренер КК Црвена звезда мтс! |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=13. 7. 2018. |accessdate=25. 5. 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190501235805/http://www.kkcrvenazvezda.rs/milan-tomic-novi-trener-kk-crvena-zvezda-mts-13-07-2018.html |archive-date=1. 5. 2019 |url-status=dead }}</ref> док се Миленко Топић поново повлачи на функцију помоћног тренера. Играчки кадар се пре свега попуњава из ФМП-а ангажовањем [[Мајкл Оџо|Оџа]], [[Бориша Симанић|Симанића]] и [[Немања Ненадић|Ненадића]], затим повратак Мајка Цирбеса као и довођење [[Џо Регланд|Регланда]]. Ипак треба истаћи долазак тројца: [[Били Барон|Барон]],<ref>{{cite web |url= http://www.kkcrvenazvezda.rs/bili-baron-novo-pojacanje-crvene-zvezde-14-07-2018.html |title= Били Барон ново појачање Црвене звезде! |publisher= kkcrvenazvezda.rs |date=14. 7. 2018. |accessdate=25. 5. 2019. |archive-url= https://web.archive.org/web/20180714164753/http://www.kkcrvenazvezda.rs/bili-baron-novo-pojacanje-crvene-zvezde-14-07-2018.html |archive-date=14. 7. 2018 |url-status= dead }}</ref> [[Мохамед Фаје|Фаје]] и [[Стратос Перпероглу|Перпероглу]],<ref>{{cite web |url= http://www.kkcrvenazvezda.rs/stratos-perperoglu-novi-igrac-crvene-zvezde-mts-03-08-2018.html |title= Стратос Перпероглу нови играч Црвене звезде мтс! |publisher= kkcrvenazvezda.rs |date=3. 8. 2018. |accessdate=25. 5. 2019. |archive-url= https://web.archive.org/web/20190525085406/http://www.kkcrvenazvezda.rs/stratos-perperoglu-novi-igrac-crvene-zvezde-mts-03-08-2018.html |archive-date=25. 5. 2019 |url-status= dead }}</ref> који су били кључне полуге Милана Томића у одлучујућим утакмицама.<ref name=":2" /> На самом старту сезоне освојен је [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2018.|Суперкуп АБА лиге]], где је Фаје проглашен за најкориснијег играча. И поред добрих пројекција Звезда је неочекивано рано завршила такмичење у [[УЛЕБ Еврокуп 2018/19.|Еврокупу]]. Такође у финалу [[Куп Радивоја Кораћа 2019.|Купа Радивоја Кораћа]] је изгубила од Партизана. Ипак, пошто је као приоритетно такмичење означена [[Јадранска лига у кошарци 2018/19.|АБА лига]], кошаркаши Црвене звезде су је одиграли потпуно доминантно. У регуларном делу сви противници су савладани неочекивано лако, а једини пораз је био на гостујућем терену од Цедевите у утакмици која није имала значај за коначни пласман. У плеј-офу Црвена звезда је одиграла маестрално упркос повреди двојице играча који су били део идеалне петорке АБА лиге<ref>{{cite web|url=https://sport.blic.rs/kosarka/domaca-kosarka-i-aba/aba-liga-idealna-petorka-kk-crvena-zvezda-partizan/stm47tn |title= DVOJICA IZ ZVEZDE, JEDAN IZ PARTIZANA Ovo je idealna petorka ABA lige |publisher= blic.rs |date=29. 4. 2019. |accessdate=25. 5. 2019.}}</ref>, Регланда и Перпероглуа.<ref name=":2">{{cite web |url=http://redstarbelgrade.rs/rsb-analiza-neki-su-hteli-titulu-zvezda-igrala-kosarku/ |title=РСБ АНАЛИЗА: Неки су хтели титулу, Звезда играла кошарку |publisher=redstarbelgrade.rs |date=20. 3. 2019. |accessdate=25. 5. 2019. |archive-date=04. 05. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190504155944/http://redstarbelgrade.rs/rsb-analiza-neki-su-hteli-titulu-zvezda-igrala-kosarku/ |url-status=dead }}</ref> У полуфиналу је савладана екипа Партизана са 2:1 у серији, када је у одлучујућој утакмици Звезда савладала Партизан резултатом 84:63.<ref>{{cite web |url=http://redstarbelgrade.rs/zvezda-nokautirala-partizan-za-finale-aba-lige/ |title=Звезда нокаутирала Партизан за финале Јадрана! |publisher=redstarbelgrade.rs |date=6. 4. 2019. |accessdate=25. 5. 2019. |archive-date=25. 05. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190525085811/http://redstarbelgrade.rs/zvezda-nokautirala-partizan-za-finale-aba-lige/ |url-status=dead }}</ref> У финалу је очекивала екипу Будућности, за коју је припреман реванш за претходну сезону. Звезда је лако савладала подгоричку екипу на домаћем терену укупном кош разликом 100, а да се у другој утакмици није повредио Перпероглу вероватно би се серија окончала у гостима. Велика тензија је виђена након неспретне и инструисане изјаве тренера [[Јасмин Репеша|Репеше]] након друге утакмице,<ref name=":2" /> па је дошло до немилих сцена у трећој али и петој утакмици финала. Звезда је по први пут освојила трофеј који обезбеђује наступ у [[Евролига 2019/20.|Евролиги]] пред домаћом публиком.<ref>{{cite web|url= http://www.zurnal.rs/kosarka/aba-liga/78738/u-evroligu-sa-plus-43-zvezda-demolirala-buducnost-i-osvojila-aba-ligu |title= У ЕВРОЛИГУ СА ПЛУС 43: Звезда демолирала Будућност и освојила АБА лигу! |date=22. 4. 2019. |accessdate=25. 5. 2019.}}</ref> У наставку сезоне Звезда је са редукованим саставом због ограничења броја страних кошаркаша дошла и до титуле првака Србије. У финалу је савладан Партизан са 3:1 у серији, а одлучујуће поене је постигао Били Берон.<ref>{{cite web|url= https://www.rts.rs/page/sport/ci/story/32/kosarka/3560689/partizan-za-majstoricu-zvezda-za-titulu.html |title= Берон уз звук сирене донео Звезди титулу |date=17. 6. 2019. |accessdate=4. 8. 2020.}}</ref> Након поновног пласмана у Евролигу Црвена звезда је поново кренула у реконструкцију тима. Најзначајнија појачања су били [[Лоренцо Браун]] и [[Џејмс Гист]],<ref>{{cite web|url= https://sportklub.rs/kosarka/aba-league/a296027-Pojacanja-Zvezde-Dosli-smo-zbog-trofeja-i-navijaca/ |title= Pojačanja Zvezde: Došli smo zbog trofeja i navijača |date=23. 8. 2019. |accessdate=9. 7. 2021.}}</ref> док се [[Дерик Браун]] кратко задржао због повреде са којом није могао да се избори. Међутим после велике победе над екипом Фенербахчеа,<ref>{{cite web|url= https://sport.blic.rs/kosarka/evropska-kosarka/crvena-zvezda-fenerbahce-uzivo-prenos-live-evroliga/e01hmx5 |title= ZVEZDINO ISTORIJSKO VEČE Evropa ponovo videla MOĆNI CRVENO-BELI BEOGRAD! Fener kao razbijena vojska! |date=10. 10. 2019. |accessdate= 14. 7. 2021.}}</ref> Звезда бележи доста лоше резултате у Евролиги и бледе партије у АБА лиги. Милан Томић је напустио клупу Звезде након утакмице са Крком, да би га на клупи заменио његов помоћник Гавриловић. Након тога главни тренер постаје [[Драган Шакота]] који је позитивно утицао на игру. Убрзо му се на паркету прикључују нова појачања. Пре свега [[Кевин Пантер]] са којим је имао сарадњу у АЕКу, из Приморске долази [[Марко Јагодић Куриџа]] а у Звезду се враћа и [[Владимир Штимац]]. Звезда је након тога везала неколико победа у Евролиги а у АБА лиги приказивала све боље партије. У финалу Купа Кораћа губи од екипе Партизана после невероватне завршнице. Ипак сезона [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019-20]], неће остати упамћена по спортским резултатима јер је нагло прекинута средином марта месеца због пандемије [[Ковид 19|ковида 19]].<ref>{{cite web|url= https://sport.blic.rs/kosarka/domaca-kosarka-i-aba/aba-liga-saopstenje-kraj-takmicenja-pandemija-korona-virus/7xxe9qh/ |title= „VIDIMO SE SLEDEĆE SEZONE” ABA liga posle sastanka koji je trajao skoro ceo dan poručila klubovima - uskoro RAZGOVORI SA EVROLIGOM |date=27. 5. 2020. |accessdate=9. 7. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url= https://sportklub.rs/kosarka/euroleague/a332463-Sezona-u-Evroligi-i-Evrokupu-otkazana/ |title= Sezona u Evroligi i Evrokupu otkazana! |date=25. 5. 2020. |accessdate= 9. 7. 2021.}}</ref> На састанку Евролиге одлучено је да учесници за наредну сезону остану непромењени. === 2020-е === Након сезоне која је прекинута због пандемије, Црвена звезда је уочи [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|нове сезоне]] довела [[Саша Обрадовић|Сашу Обрадовића]] на чело стручног штаба. Саша је платио обештећење свом пређашњем клубу како би потписао уговор са Звездом.<ref>{{cite web|url= https://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:868718-Obradovic-sam-platio-obestecenje-Monaku-da-bi-preuzeo-Zvezdu|title= Obradović sam platio obeštećenje Monaku da bi preuzeo Zvezdu |date=5. 6. 2020. |accessdate= 14. 7. 2021.}}</ref> Након тога је кренула са реконструкцијом тима. Најзначајније појачање је био [[Џордан Лојд]]<ref>{{cite web|url=https://www.rts.rs/page/sport/ci/story/32/kosarka/4005378/dzordan-lojd-zvezda.html|title= Лојд ново Звездино појачање - НБА шампион на "Малом Калемегдану" |publisher=[[РТС]]|date= 1. 7. 2020. |accessdate= 14. 7. 2021.}}</ref> који је дошао из [[КК Валенсија|Валенсије]]. Бековске позиције су додатно допунили [[Кори Волден]]<ref>{{cite web|url=http://kkcrvenazvezda.rs/2020/07/02/volden-trece-pojacanje-kk-crvena-zvezda-mts/ |title=Волден треће појачање КК Црвена звезда МТС! |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=2. 7. 2020. |accessdate=15. 7. 2021.}}</ref> и [[Лангстон Хол]]<ref>{{cite web|url=http://kkcrvenazvezda.rs/2020/07/09/hol-novi-plejmejker-crvene-zvezde/ |title = Хол нови плејмејкер Црвене звезде! |publisher=kkcrvenazvezda.rs |accessdate=9. 7. 2020.|date = 15. 7. 2021.}}</ref>, а на крилној позицији се нашао повратник [[Марко Симоновић]]. Из ФМП су у Звезду прешли [[Алекса Ускоковић]], [[Дуоп Рит]] као и повратник Алекса Раданов. Уговор је потписао и [[Ландри Ноко]]<ref>{{cite web|url=http://kkcrvenazvezda.rs/2020/06/29/lendri-nnoko-novi-centar-crvene-zvezde-mts/ |title=Лендри Ноко нови центар Црвене звезде МТС! |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=29. 6. 2020. |accessdate=1. 7. 2021.}}</ref> али је убрзо и терминиран због његовог здравственог стања. Сезона је почела без присуства публике због пандемије, и то је умногоме утицало на игру Звезде нарочито у Евролиги. Почетак сезоне у АБА лиги је био веома убедљив док су у Евролиги забележене значајне победе. У другом колу је савладана Басконија, када је Лојд био и МВП кола Евролиге<ref>{{cite web |url=https://redstarbelgrade.rs/dzoran-lojd-mvp-kola-evrolige/ |title=Џоран Лојд – МВП кола Евролиге |date=10. 10. 2020. |accessdate=14. 7. 2021. |archive-date=14. 07. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210714155041/https://redstarbelgrade.rs/dzoran-lojd-mvp-kola-evrolige/ |url-status=dead }}</ref><ref>{{ен}}{{cite news|title=-{Round 2 MVP: Jordan Loyd, Crvena Zvezda mts Belgrade}- |url=https://www.euroleague.net/news/i/axe6ueijxdu8n66s/round-2-mvp-jordan-loyd-crvena-zvezda-mts-belgrade |accessdate=11. 7. 2021. |work=euroleague.net |date=11. 10. 2020.}}</ref> а Хол са 11 асистенција најбољи асистент, док је у 5. колу савладан и ЦСКА после великог преокрета.<ref>{{cite web|url=https://www.kurir.rs/sport/kosarka/3553701/uzivo-video-zvezda-cska-2045-crveno-beli-zele-cudo-i-novu-pobedu-u-evroligi |title= ČUDESAN PREOKRET ZVEZDE: CSKA posle minus 14 i produžetka pao u Pioniru! |date= 22. 10. 2020. |accessdate= 14. 7. 2021.}}</ref> Међутим касније долази до пада, па су лошије партије у Евролиги приморале стручни штаб да реагује па је тим појачан [[Емануел Тери|Емануел Теријем]]<ref>{{cite news|title=Емануел Тери је ново појачање Црвене звезде!|url=http://kkcrvenazvezda.rs/2020/09/17/emanuel-teri-je-novo-pojacanje-crvene-zvezde/|accessdate=15. 7. 2021|publisher=kkcrvenazvezda.rs|date=17. 9. 2020}}</ref> и [[Џони О’Брајант|Џонијем О’Брајантом]]<ref>{{cite news|url=http://kkcrvenazvezda.rs/2020/10/19/dzoni-o-brajant-je-novi-igrac-crvene-zvezde-mts/ |title=Џони О'Брајант је нови играч Црвене звезде мтс! |accessdate=15. 7. 2021. |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=19. 10. 2020.}}</ref>, док је са [[Тејлор Рочести|Тејлором Рочестијем]] потписан двомесечан уговор. Ипак убрзо се видело да прва двојица не испуњавају критеријуме па је након истека двомесечног уговора Рочестог заменио [[Кино Колом]],<ref>{{cite web|url= https://redstarbelgrade.rs/zvezda-pronasla-plejmejkera-u-spaniji/|title= Звезда пронашла плејмејкера у Шпанији|publisher= redstarbelgrade.rs|date= 11. 12. 2020.|accessdate= 14. 7. 2021.|archive-date= 14. 07. 2021|archive-url= https://web.archive.org/web/20210714155041/https://redstarbelgrade.rs/zvezda-pronasla-plejmejkera-u-spaniji/|url-status= dead}}</ref> док се уместо Терија у тиму опет налази Ландри Ноко који је у међувремену санирао проблеме са срцем. Ипак криза резултата кулминира поразом Звезде од Будућности на домаћем паркету те веома лошим резултатом у Евролиги. Управа је брзо реаговала па се на место тренера поново враћа [[Дејан Радоњић]].<ref>{{cite web|url=https://www.rts.rs/page/sport/ci/story/32/kosarka/4199606/dejan-radonjic-crvena-zvezda-trener.html |title= Звезда потврдила - Радоњић поново тренер црвено-белих |publisher=[[РТС 1|РТС]] |date=25. 12. 2020. |accessdate= 14. 7. 2021.}}</ref> Одмах након доласка Звезда улази у проблем за короном, па је управо Лојд био дуже одвојен од паркета, а затим и већи део тима. До финалног турнира [[Куп Радивоја Кораћа 2021.|Купа Радивоја Кораћа]] Звезда је остала без читаве петорке, и била је приморана да региструје и јуниоре.<ref>{{cite news|title=Списак играча КК Црвена звезда МТС за Куп Радивоја Кораћа | url = https://kkcrvenazvezda.rs/2021/02/09/spisak-igraca-kk-crvena-zvezda-mts-za-kup-radivoja-koraca-2/ | accessdate=17. 6. 2021. | website = kkcrvenazvezda.rs |date=9. 2. 2021}}</ref> Упркос томе нови тренер је успео да подигне форму тима и на опште изненађење дође до 10. трофеја националног купа. Џони О’Брајант је уз [[Марко Јагодић Куриџа|Јагодића Куриџу]] предводио Звезду на турниру одржаном у Новом Саду.<ref>{{cite web|title=Црвена звезда мтс освајач Триглав осигурање Купа Радивој Кораћ 2021 |url=http://lige.kss.rs/2021/02/14/crvena-zvezda-mts-osvajac-triglav-osiguranje-kup-a-radivoj-korac-2021/ |website=lige.kss.rs |date=14. 2. 2021 |accessdate=14. 2. 2021}}</ref> Одмах након турнира тим напушта Џони О’Брајант. У АБА лиги Звезда успева да дође до прве позиције у регуларном делу. У полуфиналу је савладана екипа Игокее да би се у финалу опет састала са екипом Будућности. Звезда после релативно лаке победе у првој утакмици, успева да победи и у другој након неколико преокрета. Огњен Добрић је посебно одскочио<ref>{{cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/479257/Sport/Kosarka/Dobric-vodi-ka-tituli |title= Добрић води ка титули |publisher= [[Политика (новине)|Политика]] |date=18. 5. 2021. |accessdate= 14. 7. 2021.}}</ref> у утакмици која је била пресудна у финалној серији. Након два пораза у Подгорици, Звезда је победила и у мајсторици у Београду и тако дошла поново до регионалне титуле и пласмана у Евролигу. [[Ландри Ноко]] је био проглашен за најбољег играча финалне серије.<ref>{{cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/480156/%D0%9E%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%9A%D0%B8%D1%9B |title= Опробани „фактор“ Радоњић |publisher= [[Политика (новине)|Политика]] |date=30. 5. 2021. |accessdate= 14. 7. 2021.}}</ref> Након тога [[Кошаркашка лига Србије 2020/21.|КЛС]] је одиграна у измењеном формату због згуснутог распореда уочи Олимпијаде. Звезда успева да дође до 21. националне титуле победом над екипом [[КК Мега баскет|Меге]] у финалу.<ref>{{cite web|url=https://www.sportskacentrala.com/2021/06/13/lengston-hol-vodio-crvenu-zvezdu-do-21-titule-sampiona-srbije-video/ |title= Lengston Hol vodio Crvenu zvezdu do 21. titule šampiona Srbije! |publisher= www.sportskacentrala.com |date=13. 7. 2021. |accessdate= 14. 7. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|title=Још једна победа и титула, трипла круна |url=https://www.kls.rs/vest.php?id=4201 |website=kls.rs |date=13. 6. 2021 |accessdate=14. 7. 2021}}</ref> За [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|сезону 2021-22]], клуб се фокусирао на задржавање домаћих играча и проширење поновним потписивањем петорице бивших Звездиних играча: [[Лука Митровић|Луке Митровића]], [[Нејт Волтерс|Нејта Волтерса]], [[Стефан Лазаревић (кошаркаш)|Стефана Лазаревића]], [[Мајк Цирбес|Мајка Цирбеса]] и што је најважније [[Никола Калинић (кошаркаш)|Николе Калинића]]. Звезда је од странаца довела [[Арон Вајт|Арона Вајта]] и [[Остин Холинс|Остина Холинса]], као и некадашњег кључног играча Будућности [[Никола Ивановић|Николу Ивановића]]. Поново стављајући велики акценат на одбрану и транзицију, Звезда је освојила Магентаспорт куп предсезонски турнир <ref>{{Cite web|date=2021-09-12|title=Crvena Zvezda wins MagentaSport Cup preseason tournament|url=https://www.eurohoops.net/en/euroleague/1245889/crvena-zvezda-wins-magentasport-cup-preseason-tournament/|access-date=2021-09-12|website=Eurohoops|language=en}}</ref> победивши [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]] и домаћи [[КК Бајерн Минхен|Бајерн]], али је Арон Вајт задобио прелом руке.<ref>{{Cite web|url=http://sportske.net/vest/kosarka/zvezda-447817|title=Sportske.net - Zvezdina demonstracija sile protiv PAO, Vajt slomio ruku! (TVITOVI)|website=Sportske.net|language=sr|access-date=2022-02-22}}</ref> Звезда је у новембру довела бившег бека репрезентације Србије [[Стефан Марковић (кошаркаш)|Стефана Марковића]].<ref>{{Cite web|date=2021-11-08|title=Stefan Marković novo pojačanje Crvene zvezde mts!|url=https://kkcrvenazvezda.rs/2021/11/09/stefan-markovic-novo-pojacanje-crvene-zvezde-mts/|access-date=2021-11-09|website=KK Crvena zvezda|language=en-US}}</ref> У фебруару је Звезда освојила [[Куп Радивоја Кораћа 2022.|куп Радивоја Кораћа]], тријумфом у финалу над Партизаном који је предводио Жељко Обрадовић.<ref>{{Cite web|title=TRIGLAV OSIGURANJE KUP RADIVOJ KORAĆ 2021/2022. – Lige Košarkaškog saveza Srbije|url=https://lige.kss.rs/kup/triglav-osiguranje-kup-radivoj-korac-2021/|access-date=2022-02-21|language=sr-RS}}</ref> == Млађе категорије == [[Датотека:KK Crvena zvezda - young.jpg|мини|десно|250п|Све млађе селекције са млађим селекцијама [[ЖКК Црвена звезда|ЖКК]] које су освојиле све националне титуле у сезони [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014/15.]]]] Иако је сва пажња углавном усмерена на резултате првог тима, Црвена звезда има дугу традицију у раду са млађим категоријама. Наравно, све млађе селекције су и у резултатском смислу увек биле у врху како домаћих тако и међународних такмичења. Чак и када је први тим резултатски имао лоше сезоне, у млађим категоријама су изникли многи касније веома успешни играчи. Најважнији и најпознатији изданци Звездине школе кошарке су свакако [[Срђа Калембер]], [[Александар Гец]], [[Зоран Славнић|Мока Славнић]], [[Слободан Јанковић|Бобан Јанковић]], [[Небојша Илић (кошаркаш)|Небојша Илић]], [[Саша Обрадовић]] и [[Игор Ракочевић]]. Ипак треба истаћи и друге играче који су своје каријере градили пре свега у другим клубовима, попут [[Владимир Радмановић|Владимира Радмановића]], [[Милош Вујанић|Милоша Вујанића]], [[Милко Бјелица|Милка Бјелице]] и многих других. Додатни квалитет у селекцији млађих категорија доноси сарадња са ФМП Железником. Том приликом комплетне младе селекције постају Звездине селекције са могућношћу коришћења одличне инфраструктуре. Ту је пре свега тренажни центар са салама на [[Чукарица (Београд)|Чукарици]] као и хала у Железнику. Успеси Звездиних млађих селекција постају још значајнији. Тако Звездини јуниори после више покушаја успевају да освоје [[Јуниорски турнир Евролиге|Евролигин Најк турнир]] 2014. године у [[Милано|Милану]], и постају незванични прваци Европе у јуниорској конкуренцији.<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a692527/Sport/Kosarka/Zvezdini-klinci-na-krovu-Evrope.html |title= Звездини клинци на крову Европе &#124; Мондо |publisher=mondo.rs |date=18. 5. 2014. |accessdate=19. 5. 2014.}}</ref> Циљ млађих категорија је пре свега формирање потпуних играча, али и њихово школовање које је омогућено јединственим системом образовања које се нуди деци.<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/covic-imamo-sistem |title=Човић: Имамо систем &#124; Званичан сајт КК Црвена звезда |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=19. 5. 2014. |accessdate=19. 5. 2014. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140519183545/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/covic-imamo-sistem |archive-date=19. 5. 2014 |url-status=dead }}</ref> Поред тога, велики број играча свих узраста део је млађих репрезентативних селекција. Тако је само у 2014. години укупно 12 кошаркаша Звезде (6 у кадетском,<ref>{{cite web |url=http://www.kosarka24.com/vesti/mlade-selekcije/14272-u17-pocinju-pripreme-srbije-za-svetsko-prvenstvo-u-dubaiju |title=Почињу припреме за светско првенство у Дубајиу&#124; Кошарка 24 |publisher=www.kosarka24.com |date=29. 6. 2014. |accessdate=17. 8. 2014. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160307063214/http://www.kosarka24.com/vesti/mlade-selekcije/14272-u17-pocinju-pripreme-srbije-za-svetsko-prvenstvo-u-dubaiju |archive-date=7. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref> 3 у јуниорском и 3 у узрасту до 20 година) било део неке од репрезентативних селекција Србије, које су при томе освојиле 2 медаље на првенствима на којима су наступале. == Навијачи == {{Главни|Делије север}} [[Датотека:ZvezdaOly.jpg|мини|лево|250п|Атмосфера на [[Евролига 2014/15.|Евролигашкој]] утакмици са братским клубом [[КК Олимпијакос|Олимпијакосом]]]] Од самог заснивања клуба најистакнутије личности друштва биле су често виђене на утакмицама на Малом Калемегдану. Један од честих посетилаца кошаркашких утакмица и мушке и женске селекције Црвене звезде је био [[Иво Андрић]]. Све утакмице су од почетка биле веома посећене. Популарност је расла са сталним успесима и кошаркашког клуба, али пре свега [[ФК Црвена звезда|фудбалског клуба]]. Играчи свих клубова у оквиру Спортског друштва често међусобно посећују утакмице у свим такмичењима. Црвена звезда је српски клуб са највећим бројем навијача према већини истраживања која су спроведена у Београду, а и на територији читаве Србије.<ref>{{cite web|url=http://jugmedia.info/2014/03/04/52442/ |title=Спортско друштво Црвена звезда &#124; Југмедиа |publisher=jugmedia.info |date=4. 3. 2014. |accessdate=3. 5. 2014. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140503165933/http://jugmedia.info/2014/03/04/52442/ |archive-date=3. 5. 2014 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/sport/71828-istrazivanje-41-beogradana-navija-za-zvezdu-21-za-partizan |title= 41% Београђана навија за Звезду, 21% за Партизан &#124; Телеграф |publisher=telegraf.rs |date=14. 2. 2012. |accessdate=3. 5. 2014.}}</ref> Организована група навијача Црвене звезде се називају [[Делије север|Делије]]. Ова навијачка група настала је уједињењем дотадашњих мањих навијачких група 7. јануара 1989. Делије представљају једну од најпознатијих навијачких група на свету. Према избору организације „Свет Ултраса” која на друштвеним мрежама окупља преко 400.000 навијача, група Делије је изабрана за најбољу навијачку групу на свету у 2014. години.<ref>{{cite web|url=http://sport.blic.rs/fudbal/svetski-fudbal/delije-najbolji-navijaci-na-svetu-u-2014-godini/vs541wv |title= Делије најбољи навијачи на свету у 2014. години &#124; Блиц |publisher=blic.rs |date=29. 12. 2014. |accessdate=27. 3. 2015.}}</ref> Навијачи Црвене звезде и [[КК Олимпијакос|Олимпијакоса]] развили су дубоко пријатељство. Навијачи оба тима су себе назвали „Православна браћа” ({{јез-енгл|Orthodox Brothers}}). У ову братску унију навијача касније су се укључили и навијачи [[ФК Спартак Москва|Спартака из Москве]]. Управо су навијачи клуба са Малог Калемегдана приредили рекордну гледаност неке кошаркашке утакмице под покровитељством УЛЕБ-а. То се десило током четвртфинала [[УЛЕБ Еврокуп 2013/14.|Еврокупа 2014.]] године против екипе [[КК Будивељник|Будивељника]], када су у Комбанк арени била 24.232 навијача.<ref name=":0">{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:484476-Delije-oborile-rekord-u-Areni-24232-ljudi |title= Делије обориле рекорд &#124; Новости |publisher=novosti.rs |date=26. 3. 2014. |accessdate=27. 4. 2014.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a676315/Sport/Kosarka/Pao-Partizanov-rekord-u-Areni-je-24.232-navijaca.html |title= Пао Партизанов рекорд, у Арени 24.232. навијача &#124; Мондо |publisher=mondo.rs |date=26. 3. 2014. |accessdate=27. 4. 2014.}}</ref> Навијачка група Делије од почетка учествовања Црвене звезде у [[Јадранска лига у кошарци|Јадранској лиги]] не посећује утакмице које Звезда игра у овом такмичењу, или се бар не ради о организованом навијању. Делије се иначе противе игрању свих клубова из СД у регионалним лигама,<ref>{{cite web|url=http://www.vaseljenska.com/sport/delije-ne-regionalnoj-ligi/ |title=Делије: Не регионалној лиги |publisher=vaseljenska.com |date=21. 10. 2012. |accessdate=21. 3. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402102938/http://www.vaseljenska.com/sport/delije-ne-regionalnoj-ligi/ |archive-date=2. 4. 2015 |url-status=dead}}</ref> иако ова регионална лига доноси проходност за сва такмичења под покровитељством УЛЕБ-а. И поред тога остали навијачи редовно посећују утакмице, па је посета често међу најбољим у Јадранској лиги.<ref>{{cite web |url=http://www.naslovi.net/2012-12-26/b92/zvezda-najgledanija-u-aba-ligi/4241637 |title=Звезда најгледанија у АБА лиги |publisher=naslovi.net |date=26. 12. 2012. |accessdate=21. 3. 2015. |archive-date=02. 04. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402092612/http://www.naslovi.net/2012-12-26/b92/zvezda-najgledanija-u-aba-ligi/4241637 |url-status=dead }}</ref> У новије време значајан податак је и број навијача који прате клуб преко друштвених мрежа: [[Фејсбук]], [[Твитер]] и [[Инстаграм]], као и преко званичног [[Јутјуб]] канала. Захваљујући пре свега маркетингу клуба али и укупном броју навијача, Црвена звезда је предводник свих кошаркашких клубова на Балкану што се тиче дигиталног маркетинга.<ref>{{cite web|url=http://www.sportske.net/vest/biznis/kosarka-i-drustvene-mreze-ko-dominira-na-balkanu-210129.html |title=Кошарка и друштвене мреже: ко доминира на Балкану |publisher=sportske.net|date=18. 1. 2015. |accessdate=27. 3. 2015.}}</ref> Са друге стране, сами навијачи су 2017. године решили да финансијски помогну клуб. Организовали су акцију под називом ''Донирај и доминирај'', којом је за мање од три месеца прикупљено 30.000 евра.<ref>{{cite web |url=http://redstarbelgrade.rs/neverovatno-navijaci-zvezde-poklonili-kkcz-oko-30-000-evra/ |title=НЕВЕРОВАТНО: Навијачи Звезде поклонили ККЦЗ око 30.000 евра! |publisher=redstarbelgrade.rs |date=11. 8. 2017. |accessdate=15. 9. 2017. |archive-date=15. 09. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170915105934/http://redstarbelgrade.rs/neverovatno-navijaci-zvezde-poklonili-kkcz-oko-30-000-evra/ |url-status=dead }}</ref> Акцију је подржао клуб, који је омогућио да сви учесници и власници сезонских карата буду чланови клуба. {{clear}} === Највеће посете === [[Датотека:Delije u Areni - rekord.jpg|250п|мини|Делије руше рекорд у посети у Комбанк Арени, 24.232 на утакмици четвртфинала [[УЛЕБ Еврокуп 2013/14.|Еврокупа]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! !! Датум !! Такмичење !! Хала !! Противник !! Посета !! {{Tooltip|Реф.|Референца}} |- | 1 |align="left"|26. март 2014. |align="left"|[[УЛЕБ Еврокуп 2013/14.|Еврокуп]] |align="left"|[[Штарк арена|Комбанк арена]] |align="left"|{{зас|УКР}} [[КК Будивељник|Будивељник]] |align=center|24.232 |[https://www.eurocupbasketball.com/eurocup/games/results/showgame?gamecode=357&seasoncode=U2013] |- | 2 |align="left"|2. април 2014. |align="left"|[[УЛЕБ Еврокуп 2013/14.|Еврокуп]] |align="left"|[[Штарк арена|Комбанк арена]] |align="left"|{{зас|РУС}} [[КК УНИКС Казањ|УНИКС Казањ]] |align=center|22.736 |[https://www.eurocupbasketball.com/eurocup/games/results/showgame?gamecode=361&seasoncode=U2013] |- | 3 |align="left"|17. октобар 2013. |align="left"|[[Евролига 2013/14.|Евролига]] |align="left"|[[Штарк арена|Комбанк арена]] |align="left"|{{зас|РУС}} [[КК Локомотива Кубањ|Локомотива Кубањ]] |align=center|19.000 |[https://www.euroleague.net/main/results/showgame?gamecode=12&seasoncode=E2013] |- | 4 |align="left"|2. јануар 2015. |align="left"|[[Евролига 2014/15.|Евролига]] |align="left"|[[Штарк арена|Комбанк арена]] |align="left"|{{зас|ШПА}} [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |align=center|18.733 |[https://www.euroleague.net/main/results/showgame?gamecode=121&seasoncode=E2014] |- | 5 |align="left"|7. новембар 2014. |align="left"|[[Евролига 2014/15.|Евролига]] |align="left"|[[Штарк арена|Комбанк арена]] |align="left"|{{зас|ГРЧ}} [[КК Олимпијакос|Олимпијакос]] |align=center|18.732 |[https://www.euroleague.net/main/results/showgame?gamecode=46&seasoncode=E2014] |} == Резултати == [[Датотека:KK Crvena zvezda trophies.jpg|мини|300п|Трофеји на Малом Калемегдану]] {| class="wikitable" style="width:55%;" |- ! colspan="2" style="width:35%; background:#d40000;"|<span style="color: white">Такмичење</span> ! style="width:5%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Утакмице</span> ! style="width:5%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Победе</span> ! style="width:5%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Порази</span> ! style="width:5%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Нерешено</span> |- ! colspan="2" style="width:35%;|Национална лига ! style="width:5%; | 1640 ! style="width:5%; | 1065 ! style="width:5%; | 565 ! style="width:5%; | 10 |- ! colspan="2" style="width:35%;|Јадранска лига ! style="width:5%; | 480 ! style="width:5%; | 331 ! style="width:5%; | 149 ! style="width:5%; | / |- ! colspan="2" style="width:35%;|Национални куп ! style="width:5%; | 178 ! style="width:5%; | 132 ! style="width:5%; | 46 ! style="width:5%; | / |- ! colspan="2" style="width:35%;|Суперкуп Јадранске лиге ! style="width:5%; | 3 ! style="width:5%; | 3 ! style="width:5%; | 0 ! style="width:5%; | / |- ! colspan="2" style="width:35%;|Национални суперкуп ! style="width:5%; | 1 ! style="width:5%; | 1 ! style="width:5%; | 0 ! style="width:5%; | / |- ! colspan="2" style="width:35%;|Европска такмичења ! style="width:5%; | 460 ! style="width:5%; | 239 ! style="width:5%; | 219 ! style="width:5%; | 2 |- ! colspan="2" style="width:35%;|УКУПНО ! style="width:5%; | 2762 ! style="width:5%; | 1771 ! style="width:5%; | 979 ! style="width:5%; | 12 |} {{small|{{asof|2019|6|19}}}} === Рекорди === * Најубедљивија победа: Црвена звезда — Космај 118 : 4, [[1946]]. године. * Најубедљивији пораз: [[КК Олимпија|Олимпија]] — Црвена звезда 140 : 86, [[1963]]. године. * Највише постигнутих поена: против Напретка из Алексинца — 150, у сезони 1990/91. * Најмање постигнутих поена: против [[КК Партизан|Партизана]] — 13, [[1949]]. године. * Највише победа у националним првенствима: 28 у првенству [[КК Црвена звезда сезона 1992/93.|1992/93.]] * Највише победа у свим такмичењима током једне сезоне: 67, сезона [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016/17.]] * Најмање пораза у првенству: нити један пораз у сезони [[КК Црвена звезда сезона 1946/47.|1947]]. године. * Највише одиграних званичних утакмица током једне сезоне: 84, сезона 2016/17. * Највише узастопних победа у Јадранској лиги: 20, у сезонама [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014/15.]] и 2016/17. === Успеси === {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! colspan="2" style="width:35%; background:#d40000;"|<span style="color: white">Такмичење</span> ! style="width:5%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Број</span> ! style="width:60%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Година</span> |- ! colspan="6" style="background:#F00;"|<span style="color: white">'''Национална такмичења — 34'''</span> |- ! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000">'''Национално првенство — 22 (рекорд)'''</span> [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|'''[[Прва лига Југославије у кошарци|Првенство СФРЈ]]''' || '''Првак''' || align=center|'''12''' || [[Прва лига Југославије у кошарци 1946.|1946]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1947.|1947]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1948.|1948]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1949.|1949]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1950.|1950]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1951.|1951]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1952.|1952]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1953.|1953]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1954.|1954]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1955.|1955]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1968/69.|1968/69]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1971/72.|1971/72]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 8 || 1959, [[Прва лига Југославије у кошарци 1969/70.|1969/70]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1972/73.|1972/73]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1983/84.|1983/84]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1984/85.|1984/85]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1986/87.|1986/87]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1989/90.|1989/90]], [[Прва лига Југославије у кошарци 1991/92.|1991/92]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|'''[[Прва лига СР Југославије у кошарци|Првенство СРЈ]] / [[Прва лига Србије и Црне Горе у кошарци|Првенство СЦГ]]''' || '''Првак''' || align=center| '''3''' || [[Прва лига СР Југославије у кошарци 1992/93.|1992/93]], [[Прва лига СР Југославије у кошарци 1993/94.|1993/94]], [[Прва лига СР Југославије у кошарци 1997/98.|1997/98]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 2 || [[Прва лига СР Југославије у кошарци 1998/99.|1998/99]], [[Прва лига Србије и Црне Горе у кошарци 2005/06.|2005/06]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|'''[[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]]''' || '''Првак''' || align=center| '''7''' || [[Кошаркашка лига Србије 2014/15.|2014/15]], [[Кошаркашка лига Србије 2015/16.|2015/16]], [[Кошаркашка лига Србије 2016/17.|2016/17]], [[Кошаркашка лига Србије 2017/18.|2017/18]], [[Кошаркашка лига Србије 2018/19.|2018/19]], [[Кошаркашка лига Србије 2020/21.|2020/21]], [[Кошаркашка лига Србије 2021/22.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 5 || [[Кошаркашка лига Србије 2006/07.|2006/07]], [[Кошаркашка лига Србије 2008/09.|2008/09]], [[Кошаркашка лига Србије 2011/12.|2011/12]], [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|2012/13]], [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2013/14]]. |- ! colspan="6" style="background:#fff;"| <span style="color: #d40000">'''Национални куп — 11''' [[Датотека:Full Star Blue.svg|15п|Звездица за 10 освојених купова]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|'''[[Куп Југославије у кошарци|Куп СФРЈ]]''' || '''Победник''' || align=center| '''3''' || 1970/71, 1972/73, 1974/75. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || 1973/74, 1989/90. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|'''[[Куп СР Југославије у кошарци|Куп СРЈ]]''' || '''Победник''' || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 1 || 1993/94. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|'''[[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Куп Радивоја Кораћа (СЦГ / Србија)]]''' || '''Победник''' || align=center| '''8''' || [[Куп Радивоја Кораћа 2004.|2003/04]], [[Куп Радивоја Кораћа 2006.|2005/06]], [[Куп Радивоја Кораћа 2013.|2012/13]], [[Куп Радивоја Кораћа 2014.|2013/14]], [[Куп Радивоја Кораћа 2015.|2014/15]], [[Куп Радивоја Кораћа 2017.|2016/17]], [[Куп Радивоја Кораћа 2021.|2020/21]], [[Куп Радивоја Кораћа 2022.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 5 || [[Куп Радивоја Кораћа 2009.|2008/09]], [[Куп Радивоја Кораћа 2012.|2011/12]], [[Куп Радивоја Кораћа 2018.|2017/18]], [[Куп Радивоја Кораћа 2019.|2018/19]], [[Куп Радивоја Кораћа 2020.|2019/20]]. |- ! colspan="6" style="background:#fff;"| <span style="color: #d40000">'''Национални суперкуп — 1'''</span> |- |rowspan=2|'''Суперкуп СРЈ''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || 1993. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- ! colspan="6" style="background:#F00;"| <span style="color: white">'''Регионална такмичења — 7''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|'''[[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]]''' || '''Првак''' || align=center| '''6''' || [[Јадранска лига у кошарци 2014/15.|2014/15]], [[Јадранска лига у кошарци 2015/16.|2015/16]], [[Јадранска лига у кошарци 2016/17.|2016/17]], [[Јадранска лига у кошарци 2018/19.|2018/19]], [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21]]., [[Јадранска лига у кошарци 2021/22.|2021/22]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|2012/13]], [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|2017/18]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=2|'''[[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци|Суперкуп Јадранске лиге]]''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2018.|2018]]. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- ! colspan="6" style="background:#F00;"| <span style="color: white">'''Континентална такмичења — 1''' |- style="background:#fff;" |rowspan=4|'''[[Евролига у кошарци|Евролига]]''' || '''Победник''' || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center| 1 || 1972/73. |- style="background:#fff;" |Четвртфинале || align=center| 2 || 1969/70, [[Евролига у кошарци 2015/16.|2015/16]]. |- style="background:#fff;" |rowspan=4|'''[[Еврокуп у кошарци|Еврокуп]]''' || '''Победник''' || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center| 1 || [[Еврокуп у кошарци 2013/14.|2013/14]]. |- style="background:#fff;" |Четвртфинале || align=center| 2 || 2005/06, 2006/07. |- style="background:#fff;" |rowspan=4|'''[[Куп Рајмунда Сапорте|Куп победника купова]]''' || '''Победник''' || align=center| '''1''' || 1973/74. |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || 1971/72, 1974/75. |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Четвртфинале || align=center| 1 || 1990/91. |- style="background:#fff;" |rowspan=3|'''[[Куп Радивоја Кораћа|Куп Радивоја Кораћа (ФИБА)]]''' || '''Победник''' || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || 1983/84, 1997/98. |- style="background:#fff;" |Полуфинале || align=center| 4 || 1980/81, 1981/82, 1984/85, 1987/88. |} ==== Учинак у претходним сезонама ==== {| class="wikitable" style="font-size:85%" |- ! style="width:50px;" rowspan="2"| Сезона !! style="width:180px;" colspan="2"| [[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]] !! style="width:180px;" colspan="2"| [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Куп Србије]] !! style="width:290px;" colspan="2"| Регионална такмичења !! style="width:260px;" colspan="2"| Европска такмичења !! rowspan="2" style="width:40px;"| Сез. скор |- ! width=160 | Домет !! width=20 | Скор !! width=160 | Домет !! width=20 | Скор !! width=310 | Домет !! width=40 | Скор !! width=210 | Домет !! width=40 | Скор |- | '''2006/07.''' || style="background:silver" | '''[[Кошаркашка лига Србије 2006/07.|Вицепрвак]]''' || 12:8 || [[Куп Радивоја Кораћа 2007.|Полуфинале]] || 1:1 || '''[[Јадранска лига у кошарци 2006/07.|Јадранска лига]]''' — 6. место || 15:11 || '''[[Еврокуп у кошарци|УЛЕБ куп]]''' — Четвртфинале || 9:5 || '''37:25''' |- | '''2007/08.''' || [[Кошаркашка лига Србије 2007/08.|Полуфинале]] || 9:7 || [[Куп Радивоја Кораћа 2008.|Полуфинале]] || 1:1 || '''[[Јадранска лига у кошарци 2007/08.|Јадранска лига]]''' — Четвртфинале || 17:12 || '''[[Еврокуп у кошарци|УЛЕБ куп]]''' — Осмина финала || 8:5 || '''35:25''' |- | '''2008/09.''' || style="background:silver" | '''[[Кошаркашка лига Србије 2008/09.|Вицепрвак]]''' || 10:4 || style="background:silver" | '''[[Куп Радивоја Кораћа 2009.|Финалиста]]''' || 2:1 || '''[[Јадранска лига у кошарци 2008/09.|Јадранска лига]]''' — Полуфинале || 19:8 || '''[[Еврокуп у кошарци|Еврокуп]]''' — Топ 16 || 6:6 || '''37:19''' |- | '''2009/10.''' || [[Кошаркашка лига Србије 2009/10.|Полуфинале]] || 8:8 || [[Куп Радивоја Кораћа 2010.|Четвртфинале]] || 0:1 || '''[[Јадранска лига у кошарци 2009/10.|Јадранска лига]]''' — 9. место || 11:15 || '''[[Еврокуп у кошарци|Еврокуп]]''' — Топ 16 || 8:4 || '''27:28''' |- | '''2010/11.''' || [[Кошаркашка лига Србије 2010/11.|5. место]] || 6:8 || [[Куп Радивоја Кораћа 2011.|Полуфинале]] || 1:1 || '''[[Јадранска лига у кошарци 2010/11.|Јадранска лига]]''' — 13. место || 8:18 || — || — || '''15:27''' |- | '''[[КК Црвена звезда сезона 2011/12.|2011/12.]]''' || style="background:silver" | '''[[Кошаркашка лига Србије 2011/12.|Вицепрвак]]''' || 12:9 || style="background:silver" | '''[[Куп Радивоја Кораћа 2012.|Финалиста]]''' || 2:1 || '''[[Јадранска лига у кошарци 2011/12.|Јадранска лига]]''' — 10. место || 11:15 || — || — || '''25:25''' |- | '''[[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012/13.]]''' || style="background:silver" | '''[[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|Вицепрвак]]''' || 14:7 || style="background:gold" | '''[[Куп Радивоја Кораћа 2013.|Победник]]''' || 3:0 || style="background:silver" | '''[[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|Јадранска лига]]''' — '''Вицепрвак''' || 19:9 || '''[[Еврокуп у кошарци 2012/13.|Еврокуп]]''' — Топ 16 || 7:5 || '''43:21''' |- | rowspan=2 | '''[[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013/14.]]''' || style="background:silver" rowspan=2 | '''[[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|Вицепрвак]]''' || rowspan=2 | 14:6 || style="background:gold" rowspan=2 | '''[[Куп Радивоја Кораћа 2014.|Победник]]''' || rowspan=2 | 3:0 || rowspan=2 | '''[[Јадранска лига у кошарци 2013/14.|Јадранска лига]]''' — Полуфинале || rowspan=2 | 22:5 || '''[[Евролига у кошарци 2013/14.|Евролига]]''' — Топ 24 || 4:6 || rowspan=2 | '''50:22''' |- | '''[[Еврокуп у кошарци 2013/14.|Еврокуп]]''' — Полуфинале || 7:5 |- | '''[[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014/15.]]''' || style="background:gold" | '''[[Кошаркашка лига Србије 2014/15.|Првак]]''' || 18:1 || style="background:gold" | '''[[Куп Радивоја Кораћа 2015.|Победник]]''' || 3:0 || style="background:gold" | '''[[Јадранска лига у кошарци 2014/15.|Јадранска лига]]''' — '''Првак''' || 30:4 || '''[[Евролига у кошарци 2014/15.|Евролига]]''' — Топ 16 || 10:14 || '''61:19''' |- | '''[[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015/16.]]''' || style="background:gold" | '''[[Кошаркашка лига Србије 2015/16.|Првак]]''' || 11:1 || [[Куп Радивоја Кораћа 2016.|Полуфинале]] || 1:1 || style="background:gold" | '''[[Јадранска лига у кошарци 2015/16.|Јадранска лига]]''' — '''Првак''' || 25:6 || '''[[Евролига у кошарци 2015/16.|Евролига]]''' — Четвртфинале || 12:15 || '''49:23''' |- | '''[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016/17.]]''' || style="background:gold" | '''[[Кошаркашка лига Србије 2016/17.|Првак]]''' || 18:1 || style="background:gold" | '''[[Куп Радивоја Кораћа 2017.|Победник]]''' || 3:0 || style="background:gold" | '''[[Јадранска лига у кошарци 2016/17.|Јадранска лига]]''' — '''Првак''' || 30:2 || '''[[Евролига у кошарци 2016/17.|Евролига]]''' — 9. место || 16:14 || '''67:17''' |- | '''[[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017/18.]]''' || style="background:gold" | '''[[Кошаркашка лига Србије 2017/18.|Првак]]''' || 15:2 || style="background:silver" | '''[[Куп Радивоја Кораћа 2018.|Финалиста]]''' || 2:1 || style="background:silver" | '''[[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|Јадранска лига]]''' — '''Вицепрвак''' || 22:7 || '''[[Евролига у кошарци 2017/18.|Евролига]]''' — 14. место || 11:19 || '''50:29''' |- | rowspan=2 | '''[[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018/19.]]''' || rowspan=2 style="background:gold" | '''[[Кошаркашка лига Србије 2018/19.|Првак]]''' || rowspan=2 | 15:1 || rowspan=2 style="background:silver" | '''[[Куп Радивоја Кораћа 2019.|Финалиста]]''' || rowspan=2 | 2:1 || style="background:gold" | '''[[Јадранска лига у кошарци 2018/19.|Јадранска лига]]''' — '''Победник''' || 26:4 || rowspan=2 | '''[[Еврокуп у кошарци 2018/19.|Еврокуп]]''' — Топ 16 || rowspan=2 | 8:8 || rowspan=2 | '''54:14''' |- | style="background:gold" | '''[[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2018.|Суперкуп Јадранске лиге]]''' — '''Победник''' || 3:0 |- | rowspan=2 | '''[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019/20.]]''' || rowspan=2 | [[Кошаркашка лига Србије 2019/20.|није играно]] || rowspan=2 | — || rowspan=2 style="background:silver" | '''[[Куп Радивоја Кораћа 2020.|Финалиста]]''' || rowspan=2 | 2:1 || '''[[Јадранска лига у кошарци 2019/20.|Јадранска лига]]''' (прекинуто) || 14:7 || rowspan=2 | '''[[Евролига у кошарци 2019/20.|Евролига]]''' (прекинуто) || rowspan=2 | 11:17 || rowspan=2 | '''27:26''' |- | '''[[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2019.|Суперкуп Јадранске лиге]]''' — Четвртфинале || 0:1 |- | '''[[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020/21.]]''' || style="background:gold" |'''[[Кошаркашка лига Србије 2020/21.|Победник]]''' || 6:1 || style="background:gold" | '''[[Куп Радивоја Кораћа 2021.|Победник]]''' || 3:0 || style="background:gold" | '''[[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|Јадранска лига]]''' — '''Победник''' || 28:6 || '''[[Евролига у кошарци 2020/21.|Евролига]]''' — 17. место || 10:24 || '''47:31''' |- | '''[[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021/22.]]''' || style="background:gold" |'''[[Кошаркашка лига Србије 2021/22.|Победник]]''' || 4:1 || style="background:gold" | '''[[Куп Радивоја Кораћа 2022.|Победник]]''' || 3:0 || style="background:gold" | '''[[Јадранска лига у кошарци 2021/22.|Јадранска лига]]''' — '''Победник''' || 29:5 || '''[[Евролига у кошарци 2021/22.|Евролига]]''' — 11. место || 14:19 || '''50:25''' |} === Успеси кроз историју === На следећем дијаграму је приказана успешност клуба кроз историју у свим такмичењима: [[Датотека:KK Crvena zvezda 1945-2017.jpg|мини|центар|900п|Успешност клуба, проценат победа у односу на укупан број утакмица, са освојеним трофејима]] === Појединачни успеси === {| class="wikitable" style="border:Red solid 1px; background:#fff; font-size:88%;" |+ style="background:Red; color:#fff; font-size:120%;"| Успеси и признања | {{col-begin}} {{col-4}} '''[[Кошаркашка Кућа славних]]''' * [[Борислав Станковић]] * [[Александар Николић]] * [[Дражен Далипагић]] * [[Владе Дивац]] '''[[Кућа славних ФИБА]]''' * [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]] * [[Радомир Шапер]] * [[Борислав Станковић]] * [[Александар Николић]] * [[Ранко Жеравица]] * [[Светислав Пешић]] * [[Дражен Далипагић]] * [[Владе Дивац]] * [[Зоран Славнић]] '''[[50 особа које су највише допринеле Евролиги]]''' * [[Александар Николић]] * [[Дражен Далипагић]] * [[Владе Дивац]] {{col-4}} '''[[Куп Рајмунда Сапорте|Најбољи стрелац финала Купа победника купова]]''' * [[Драган Капичић]] (1974) * [[Зоран Славнић]] (1975) '''[[Идеални тим Евролиге у кошарци|Идеални тим Евролиге]]''' * [[Бобан Марјановић]] ([[Евролига у кошарци 2014/15.|2015]]) * [[Квинси Милер]] ([[Евролига у кошарци 2015/16.|2016]]) '''[[Најкориснији играч месеца Евролиге у кошарци|МВП месеца Евролиге]]''' * [[Огњен Кузмић]] ([[Евролига у кошарци 2016/17.|јануар 2017]]) '''[[Најкориснији играч кола Евролиге у кошарци|МВП кола Евролиге]]''' * [[Демаркус Нелсон]] ([[Евролига у кошарци 2013/14.|2014]] — 1) * [[Бобан Марјановић]] ([[Евролига у кошарци 2013/14.|2014]] — 1, {{nowrap|[[Евролига у кошарци 2014/15.|2015]] — 3)}} * [[Мајк Цирбес]] ([[Евролига у кошарци 2015/16.|2016]] — 1) * [[Џејмс Фелдин]] ([[Евролига у кошарци 2017/18.|2018]] — 1) * [[Џордан Лојд]] ([[Евролига у кошарци 2020/21.|2021]] — 1) '''[[Појединачне награде УЛЕБ Еврокупа|МВП регуларног дела УЛЕБ купа]]''' * [[Милан Гуровић]] (2007) '''[[Појединачне награде УЛЕБ Еврокупа|МВП кола УЛЕБ купа]]''' * [[Милан Гуровић]] (2007 — 3) * [[Мајк Тејлор]] (2010 — 1) '''[[Појединачне награде УЛЕБ Еврокупа|Најбољи стрелац УЛЕБ купа]]''' * [[Милан Гуровић]] (2007) '''[[Идеални тим Еврокупа у кошарци|Идеални тим Еврокупа]]''' * [[Демаркус Нелсон]] ([[УЛЕБ Еврокуп 2013/14.|2014]]) {{col-4}} '''[[Јадранска лига у кошарци|МВП Јадранске лиге]]''' * [[Милан Гуровић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2006/07.|2007]]) * [[Тадија Драгићевић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2007/08.|2008]]) * [[Никола Калинић (кошаркаш)|Никола Калинић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2021/22.|2022]]) '''[[Јадранска лига у кошарци|МВП финала Јадранске лиге]]''' * [[Рашко Катић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|2013]]) * [[Бобан Марјановић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2014/15.|2015]]) * [[Стефан Јовић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2015/16.|2016]]) * [[Чарлс Џенкинс]] ([[Јадранска лига у кошарци 2016/17.|2017]]) * [[Били Барон]] ([[Јадранска лига у кошарци 2018/19.|2019]]) * [[Ландри Ноко]] ([[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2021]]) * [[Огњен Добрић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2021/22.|2022]]) '''[[Јадранска лига у кошарци|Најбољи стрелац Јадранске лиге]]''' * [[Игор Ракочевић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2003/04.|2004]]) * [[Милан Гуровић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2006/07.|2007]]) * [[Тадија Драгићевић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2007/08.|2008]]) '''[[Јадранска лига у кошарци|Најбољи одбрамбени играч Јадранске лиге]]''' * [[Бранко Лазић (кошаркаш)|Бранко Лазић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2021]], [[Јадранска лига у кошарци 2021/22.|2022]]) '''[[Јадранска лига у кошарци|Најбољи тренер Јадранске лиге]]''' * [[Дејан Радоњић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2013/14.|2014]], [[Јадранска лига у кошарци 2014/15.|2015]]) '''[[Јадранска лига у кошарци|МВП месеца Јадранске лиге]]''' * [[Бобан Марјановић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2014/15.|новембар 2014]]) * [[Мајк Цирбес]] ([[Јадранска лига у кошарци 2015/16.|фебруар 2016]]) * [[Милко Бјелица]] ([[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|новембар 2017]]) '''[[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|Идеални тим Јадранске лиге]]''' * [[Демаркус Нелсон]] ([[Јадранска лига у кошарци 2013/14.|2014]]) * [[Бобан Марјановић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2013/14.|2014]], [[Јадранска лига у кошарци 2014/15.|2015]]) * [[Мајк Цирбес]] ([[Јадранска лига у кошарци 2015/16.|2016]]) * [[Стефан Јовић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2016/17.|2017]]) * [[Чарлс Џенкинс]] ([[Јадранска лига у кошарци 2016/17.|2017]]) * [[Марко Симоновић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2016/17.|2017]]) * [[Тејлор Рочести]] ([[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|2018]]) * [[Џо Регланд]] ([[Јадранска лига у кошарци 2018/19.|2019]]) * [[Стратос Перпероглу]] ([[Јадранска лига у кошарци 2018/19.|2019]]) * [[Џордан Лојд]] ([[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2021]]) * [[Никола Калинић (кошаркаш)|Никола Калинић]] ([[Јадранска лига у кошарци 2021/22.|2022]]) '''[[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци|МВП Суперкупа Јадранске лиге]]''' * [[Мохамед Фаје]] ([[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2018.|2018]]) {{col-4}} '''[[Кошаркашка лига Србије|МВП Кошаркашке лиге Србије]]''' * [[Бобан Марјановић]] ([[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2014]], [[Кошаркашка лига Србије 2014/15.|2015]]) '''[[Кошаркашка лига Србије|МВП финала Кошаркашке лиге Србије]]''' * [[Милан Гуровић]] ([[Кошаркашка лига Србије 2006/07.|2007]]) * [[Омар Томас]] ([[Кошаркашка лига Србије 2011/12.|2012]]) * [[Мајк Цирбес]] ([[Кошаркашка лига Србије 2015/16.|2016]]) * [[Огњен Добрић]] ([[Кошаркашка лига Србије 2016/17.|2017]], [[Кошаркашка лига Србије 2020/21.|2021]]) * [[Ален Омић]] ([[Кошаркашка лига Србије 2017/18.|2018]]) * [[Никола Ивановић]] ([[Кошаркашка лига Србије 2021/22.|2022]]) '''[[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|МВП Купа Радивоја Кораћа]]''' * [[Горан Јеретин]] ([[Куп Радивоја Кораћа 2004.|2004]], [[Куп Радивоја Кораћа 2006.|2006]]) * [[Демаркус Нелсон]] ([[Куп Радивоја Кораћа 2013.|2013]]) * [[Лука Митровић]] ([[Куп Радивоја Кораћа 2015.|2015]]) * [[Марко Гудурић]] ([[Куп Радивоја Кораћа 2017.|2017]]) * [[Марко Јагодић Куриџа]] ([[Куп Радивоја Кораћа 2021.|2021]]) * [[Нејт Волтерс]] ([[Куп Радивоја Кораћа 2022.|2022]]) '''[[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Најбољи стрелац Купа Радивоја Кораћа]]''' * [[Миле Илић (кошаркаш)|Миле Илић]] ([[Куп Радивоја Кораћа 2012.|2012]]) * [[Мајкл Скот]] ([[Куп Радивоја Кораћа 2013.|2013]]) * [[Рашко Катић]] ([[Куп Радивоја Кораћа 2014.|2014]]) * [[Лука Митровић]] ([[Куп Радивоја Кораћа 2015.|2015]]) * [[Марко Симоновић]] ([[Куп Радивоја Кораћа 2017.|2017]]) {{col-end}} |} == Играчи == {{Главни чланак|Списак кошаркаша Црвене звезде}} === Тренутни састав === {{КК Црвена звезда тим}} === План позиција === {| style="text-align:center; background:Red; color:white" |- !width="40"|Поз. ! style="width:165px;"|Прва петорка ! style="width:165px;"|Прве замене ! style="width:165px;"|Друге замене ! style="width:165px;"|Резерве |- style="height:40px; background:white" ! | [[Центар (кошарка)|Ц]] | '''[[Огњен Кузмић]]''' || [[Лука Митровић]] || [[Мајк Цирбес]] || |- style="height:40px; background:white" ! | [[Крилни центар|КЦ]] | '''[[Арон Вајт]]''' || [[Дејан Давидовац]] || || [[Марко Симоновић]] |- style="height:40px; background:white" ! | [[Крило (кошарка)|К]] | '''[[Никола Калинић (кошаркаш)|Никола Калинић]]''' || [[Бранко Лазић (кошаркаш)|Бранко Лазић]] || || |- style="height:40px; background:white" ! | [[Бек (кошарка)|Б]] | '''[[Огњен Добрић]]''' || [[Остин Холинс]] || || [[Стефан Лазаревић (кошаркаш)|Стефан Лазаревић]] |- style="height:40px; background:white" ! | [[Плејмејкер|П]] | '''[[Нејт Волтерс]]''' || [[Никола Ивановић]] || [[Стефан Марковић (кошаркаш)|Стефан Марковић]] || |} === Промене у саставу у текућој сезони === {{col-start}} {{col-2}} ==== Дошли ==== * {{зас|ЦГ}} [[Никола Ивановић]] ({{зас|ЦГ}} [[КК Будућност|Будућност]]) * {{зас|СРБ}} [[Лука Митровић]] ({{зас|ЦГ}} [[КК Будућност|Будућност]]) * {{зас|САД}} [[Арон Вајт]] ({{зас|ГРЧ}} [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]]) * {{зас|СРБ}} [[Стефан Лазаревић (кошаркаш)|Стефан Лазаревић]] ({{зас|СРБ}} [[КК ФМП|ФМП]]) * {{зас|СРБ}} [[Никола Калинић (кошаркаш)|Никола Калинић]] ({{зас|ШПА}} [[КК Валенсија|Валенсија]]) * {{зас|САД}} [[Нејт Волтерс]] ({{зас|РУС}} [[КК УНИКС Казањ|УНИКС Казањ]]) * {{зас|САД}} [[Остин Холинс]] ({{зас|РУС}} [[КК Зенит Санкт Петербург|Зенит]]) * {{зас|НЕМ}} [[Мајк Цирбес]] ({{зас|УАЕ}} Шабаб Ал Ахли) * {{зас|СРБ}} [[Немања Поповић (кошаркаш)|Немања Поповић]] ({{зас|СРБ}} [[КК ФМП|ФМП]]) * {{зас|СРБ}} [[Стефан Марковић (кошаркаш)|Стефан Марковић]] ({{зас|ИТА}} [[КК Виртус Болоња|Виртус Болоња]]) {{col-2}} ==== Отишли ==== * {{зас|САД}} [[Џордан Лојд]] ({{зас|РУС}} [[КК Зенит Санкт Петербург|Зенит]]) * {{зас|СРБ}} [[Марко Јагодић Куриџа]] ({{зас|ЦГ}} [[КК Будућност|Будућност]]) * {{зас|САД}} [[Лангстон Хол]] ({{зас|ТУР}} [[КК Бахчешехир|Бахчешехир]]) * {{зас|СРБ}} [[Алекса Раданов]] ({{зас|БИХ}} [[КК Игокеа|Игокеа]]) * {{зас|САД}} [[Кори Волден]] ({{зас|НЕМ}} [[КК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]) * {{зас|АУС}} [[Дуоп Рит]] ({{зас|АУС}} Илавара хокси) * {{зас|КМР}} [[Ландри Ноко]] ({{зас|ШПА}} [[КК Саски Басконија|Басконија]]) * {{зас|СРБ}} [[Марко Гушић]] ({{зас|СРБ}} [[КК ФМП|ФМП]]) * {{зас|СРБ}} [[Алекса Ускоковић]] ({{зас|СРБ}} [[КК Мега баскет|Мега]] - позајмица) * {{зас|СРБ}} [[Немања Поповић (кошаркаш)|Немања Поповић]] ({{зас|СРБ}} [[КК Војводина|Војводина]] - позајмица) {{col-end}} === Играчки рекорди === {{col-begin}} {{col-3}} {| style="border:5px solid #000; width:25em" cellspacing="3" |- style="text-align:center; background:Red;" |colspan=5| [[Датотека:KK Zvezda logo.svg|30п|лево]] [[Датотека:KK Zvezda logo.svg|30п|десно]]<big> <span style="color: white">'''Највише одиграних утакмица'''</span><br /><span style="color: white">(Име и број утакмица)</span></big> |- |[[Бранко Лазић (кошаркаш)|Бранко Лазић]]<ref>{{cite web |url=http://redstarbelgrade.rs/branko-lazic-u-istoriji-crvene-zvezde/ |title=Бранко Лазић у историји Црвене звезде |publisher=redstarbelgrade.rs |date=3. 3. 2019. |accessdate=4. 3. 2019. |archive-date=06. 03. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190306044316/http://redstarbelgrade.rs/branko-lazic-u-istoriji-crvene-zvezde/ |url-status=dead }}</ref> |697 |- |[[Слободан Николић]] |429 |- |[[Предраг Богосављев]] |423 |- |[[Марко Симоновић]] |388 |- |[[Огњен Добрић]] |368 |- |[[Драгиша Вучинић]] |354 |- |[[Вук Радивојевић]] |354 |- |[[Драган Капичић]] |339 |- |[[Слободан Јанковић]]<ref>{{cite news |url=http://redstarbelgrade.rs/%D0%BE%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%BA%D1%83-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%BB/ |title=Они су стварали кошаркашку секцију: Слободан Јанковић “Гуза“ |publisher=redstarbelgrade.rs |date=6. 8. 2017. |accessdate=13. 2. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190213183633/http://redstarbelgrade.rs/%D0%BE%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%BA%D1%83-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%BB/ |archive-date=13. 2. 2019 |url-status=dead }}</ref> |329 |- |[[Лука Митровић]] |329 |- |[[Игор Ракочевић]] |324 |- |[[Зоран Славнић]]<ref>{{cite news |url=http://redstarbelgrade.rs/oni-su-stvarali-kosarkasku-sekciju-zoran-moka-slavnic/ |title=Они су стварали кошаркашку секцију: Зоран Мока Славнић |publisher=redstarbelgrade.rs |date=1. 8. 2017. |accessdate=13. 2. 2019 |archive-date=13. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190213183615/http://redstarbelgrade.rs/oni-su-stvarali-kosarkasku-sekciju-zoran-moka-slavnic/ |url-status=dead }}</ref> |304 |- |[[Небојша Илић (кошаркаш)|Небојша Илић]]<ref>{{cite news |url=http://redstarbelgrade.rs/oni-su-stvarali-kosarkasku-sekciju-nesa-ilic/ |title=Они су стварали кошаркашку секцију: Неша Илић |publisher=redstarbelgrade.rs |date=16. 8. 2017. |accessdate=13. 2. 2019 |archive-date=14. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190214002544/http://redstarbelgrade.rs/oni-su-stvarali-kosarkasku-sekciju-nesa-ilic/ |url-status=dead }}</ref> |304 |- |[[Дејан Давидовац]] |301 |- |[[Милко Бјелица]] |300 |- |[[Стеван Караџић]] |299 |- |[[Александар Трифуновић (кошаркаш)|Александар Трифуновић]]<ref>{{cite news |url=http://redstarbelgrade.rs/oni-su-stvarali-kosarkasku-sekciju-aleksandar-trifunovic-trifa/ |title=Они су стварали кошаркашку секцију: Александар Трифуновић Трифа |publisher=redstarbelgrade.rs |date=10. 8. 2017. |accessdate=13. 2. 2019 |archive-date=14. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190214002545/http://redstarbelgrade.rs/oni-su-stvarali-kosarkasku-sekciju-aleksandar-trifunovic-trifa/ |url-status=dead }}</ref> |292 |- |[[Владимир Цветковић]] |289 |- |[[Чарлс Џенкинс]] |278 |- |[[Горан Ракочевић]] |271 |- |Иван Сарјановић |270 |- |[[Зоран Радовић]] |270 |- |[[Зуфер Авдија]] |265 |- |[[Љубодраг Симоновић]] |263 |- |colspan=4| | style="text-align:right;"| |} {{col-3}} {| style="border:5px solid #000; width:25em" cellspacing="3" |- style="text-align:center; background:Red;" |colspan=5| [[Датотека:KK Zvezda logo.svg|30п|лево]] [[Датотека:KK Zvezda logo.svg|30п|десно]]<big> <span style="color: white">'''Највише постигнутих поена'''</span><br /><span style="color: white">(Име и број поена)</span></big> |- |[[Драган Капичић]] |6197 |- |[[Владимир Цветковић]] |5983 |- |[[Слободан Николић]] |5469 |- |[[Небојша Илић (кошаркаш)|Небојша Илић]] |4779 |- |[[Драгиша Вучинић]] |4685 |- |[[Љубодраг Симоновић]]<ref>{{cite news |url=http://redstarbelgrade.rs/oni-su-stvarali-kosarkasku-sekciju-ljubodrag-duci-simonovic/ |title=Они су стварали кошаркашку секцију: Љубодраг Дуци Симоновић |publisher=redstarbelgrade.rs |date=29. 7. 2017. |accessdate=13. 2. 2019 |archive-date=14. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190214002645/http://redstarbelgrade.rs/oni-su-stvarali-kosarkasku-sekciju-ljubodrag-duci-simonovic/ |url-status=dead }}</ref> |4461 |- |[[Предраг Богосављев]] |4418 |- |[[Зоран Славнић]] |4067 |- |[[Игор Ракочевић]] |4007 |- |[[Зуфер Авдија]] |3897 |- |[[Зоран Радовић]] |3804 |- |[[Слободан Јанковић]] |3517 |- |[[Стеван Караџић]] |3511 |- |[[Бранко Лазић (кошаркаш)|Бранко Лазић]] |3148 |- |Радивоје Живковић |2880 |- |[[Жарко Копривица]] |2718 |- |[[Марко Симоновић]] |2718 |- |[[Тадија Драгићевић]] |2581 |- |[[Чарлс Џенкинс]] |2498 |- |[[Сретен Драгојловић]] |2437 |- |[[Вук Радивојевић]] |2390 |- |[[Александар Трифуновић (кошаркаш)|Александар Трифуновић]] |2382 |- |[[Златко Болић]] |2353 |- |[[Милан Гуровић]] |2296 |- |colspan=4| | style="text-align:right;"| |} {{col-3}} [[Датотека:Branko Lazić 10 KK Crvena zvezda 20171219.jpg|мини|200п|[[Бранко Лазић (кошаркаш)|Бранко Лазић]] — рекордер по броју одиграних утакмица]] [[Датотека:Marko Simonović.jpg|мини|200п|[[Марко Симоновић]] — четврти на листи, у три наврата бранио црвено-беле боје]] {{col-end}} {{col-begin}} {{col-3}} {| style="border:5px solid #000; width:25em" cellspacing="3" |- style="text-align:center; background:Red;" |colspan=5| [[Датотека:KK Zvezda logo.svg|30п|лево]] [[Датотека:KK Zvezda logo.svg|30п|десно]]<big> <span style="color: white">'''Највише освојених трофеја'''</span><br /><span style="color: white">(Име и број трофеја)</span></big> |- |[[Бранко Лазић (кошаркаш)|Бранко Лазић]] |20 |- |[[Лука Митровић]] |13 |- |[[Марко Симоновић]] |13 |- |[[Огњен Добрић]] |13 |- |[[Дејан Давидовац]] |10 |- |colspan=4| | style="text-align:right;"| |} {{col-3}} {| style="border:5px solid #000; width:25em" cellspacing="3" |- style="text-align:center; background:Red;" |colspan=5| [[Датотека:KK Zvezda logo.svg|30п|лево]] [[Датотека:KK Zvezda logo.svg|30п|десно]]<big> <span style="color: white">'''Највише сезона'''</span><br /><span style="color: white">{{nowrap|(Име и број сезона)}}</span></big> |- |[[Слободан Николић]] |14 |- |[[Владимир Цветковић]] |13 |- |[[Драгиша Вучинић]] |13 |- |[[Ладислав Демшар]] |12 |- |[[Драган Капичић]] |12 |- |[[Предраг Богосављев]] |12 |- |colspan=4| | style="text-align:right;"| |} {{col-3}} {{col-end}} {{small|{{asof|2022|06|19}}}} === Рекорди и занимљивости === * [[Владимир Цветковић]] је 9 пута био најбољи стрелац Црвене звезде у сезони. * Највећи просек датих поена у Црвеној звезди има Бранко Радовић — 30,9 током 18 утакмица. * [[Небојша Илић (кошаркаш)|Небојша Илић]] је постигао рекордних 71 поена за Црвену звезду, против [[КК Војводина|Војводине]] у сезони [[КК Црвена звезда сезона 1992/93.|1992/93.]] * Највећи број поена на утакмици доигравања постигао је [[Милан Гуровић]] — 40, против [[КК Партизан|Партизана]] у сезони 2006/07. * Највећи број поена на утакмици националног купа постигао је Небојша Илић — 42, против Биг Енекса у сезони 1992/93. * Највећи број поена на утакмици Јадранске лиге постигао је Милан Гуровић — 45, против [[КК ФМП|ФМП]]-а у сезони 2006/07. * Највећи број поена у дербију постигао је [[Љубодраг Симоновић]] — 59, у сезони 1975/76. * Играч са највише одиграних утакмица у једној сезони је [[Чарлс Џенкинс]]. Наступио је на 83 утакмице у сезони [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016/17.]] * [[Елмедин Кикановић]] током три сезоне проведене у Црвеној звезди није пропустио нити један меч. * Владимир Цветковић је током 13 сезона у Црвеној звезди пропустио само 6 утакмица. * [[Стефан Јовић]] је рекордер [[Евролига|Евролиге]] са 19 асистенција које је уписао у победи Црвене звезде против [[КК Бајерн Минхен|Бајерна]] у сезони [[Евролига 2015/16.|2015/16]],<ref name="automatski generisano1" /> и тиме за две асистенције прескочио рекорд такође играча Црвене звезде [[Маркус Вилијамс|Маркуса Вилијамса]] који је постигао сезону раније против [[КК Галатасарај|Галатасараја]].<ref>{{en}}{{cite news|url=http://www.euroleague.net/news/i/145525/180 |title=''Crvena Zvezda's Williams breaks Euroleague assists record!'' |publisher=euroleague.net |date=21. 11. 2014. |accessdate=21. 11. 2014}}</ref> === Познати бивши играчи === {{div col|colwidth=35em}} * {{зас|СФРЈ}} [[Александар Гец]] * {{зас|СФРЈ}} [[Срђан Калембер]] * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Бјегојевић]] * {{зас|СФРЈ}} Борислав Ћурчић * {{зас|СФРЈ}} Бранко Радовић * {{зас|СФРЈ}} [[Ладислав Демшар]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ратомир Вићентић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Сретен Драгојловић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Цветковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Љубодраг Симоновић]] (најбољи играч света 1970) * {{зас|СФРЈ}} [[Драган Капичић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Славнић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Драгиша Вучинић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Горан Ракочевић]] * {{зас|СФРЈ}} Радивоје Живковић * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Копривица]] * {{зас|СФРЈ}} [[Рајко Жижић]] * {{зас|СФРЈ}} Бранко Ковачевић * {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Николић]] * {{зас|СФРЈ}} Мирко Милићевић * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Прелевић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Предраг Богосављев]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зуфер Авдија]] * {{зас|СФРЈ}} [[Стеван Караџић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Јанковић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Радовић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Дражен Далипагић]] * {{зас|СРJ}} [[Небојша Илић (кошаркаш)|Небојша Илић]] * {{зас|СРJ}} [[Саша Обрадовић]] * {{зас|СРJ}} [[Зоран Јовановић (кошаркаш)|Зоран Јовановић]] * {{зас|СРJ}} [[Растко Цветковић]] * {{зас|СРJ}} [[Предраг Стојаковић]] (други стрелац [[НБА|НБА лиге]] 2003/04) * {{зас|СРJ}} [[Милета Лисица]] * {{зас|СРJ}} [[Дејан Томашевић]] * {{зас|СРJ}} [[Александар Трифуновић (кошаркаш)|Александар Трифуновић]] * {{зас|СРJ}} [[Владе Дивац]] * {{зас|СРJ}} [[Миленко Топић]] * {{зас|СРJ}} [[Оливер Поповић]] * {{зас|СРJ}} [[Игор Ракочевић]] ([[Најбољи стрелац Евролиге]] 2006/07, [[Евролига 2008/09.|2008/09.]] и [[Евролига 2010/11.|2010/11]]) * {{зас|СРJ}} [[Златко Болић]] * {{зас|СРJ}} [[Јово Станојевић]] * {{зас|СРJ}} [[Никола Јестратијевић]] * {{зас|СРJ}} [[Драган Луковски]] * {{зас|СРJ}} [[Владимир Радмановић]] * {{зас|СРJ}} [[Милош Вујанић]] * {{зас|СЦГ}} [[Горан Јеретин]] * {{зас|СЦГ}} [[Владислав Драгојловић]] * {{зас|СЦГ}} [[Милко Бјелица]] * {{зас|СРБ}} [[Милан Гуровић]] * {{зас|СРБ}} [[Вук Радивојевић]] * {{зас|СРБ}} [[Петар Поповић (српски кошаркаш)|Петар Поповић]] * {{зас|СРБ}} [[Тадија Драгићевић]] * {{зас|СРБ}} [[Немања Бјелица]] ([[Најкориснији играч Евролиге]] [[Евролига 2014/15.|2014/15]]) * {{зас|СРБ}} [[Марко Кешељ]] * {{зас|СРБ}} [[Владимир Штимац]] * {{зас|СРБ}} [[Немања Недовић]] * {{зас|СРБ}} [[Марко Симоновић]] * {{зас|СРБ}} [[Рашко Катић]] * {{зас|СРБ}} [[Бобан Марјановић]] * {{зас|СРБ}} [[Никола Калинић (кошаркаш)|Никола Калинић]] * {{зас|СРБ}} [[Лука Митровић]] * {{зас|СРБ}} [[Стефан Јовић]] * {{зас|СРБ}} [[Марко Гудурић]] * {{зас|СРБ}} [[Огњен Кузмић]] * {{зас|СРБ}} [[Немања Дангубић]] * {{зас|СРБ}} [[Дејан Давидовац]] * {{зас|САД}} [[Чарлс Смит]] * {{зас|САД}} [[Скуни Пен]] * {{зас|НГР}} [[Обина Екезије]] * {{зас|САД}} [[Џерод Хендерсон]] * {{зас|МКД}} [[Перо Антић]] * {{зас|САД}} [[Омар Кук]] * {{зас|САД}} [[Лоренс Робертс]] * {{зас|БИХ}} [[Елмедин Кикановић]] * {{зас|САД}} [[Омар Томас]] * {{зас|САД}} [[Демаркус Нелсон]] * {{зас|САД}} [[Чарлс Џенкинс]] * {{зас|СЛО}} [[Јака Блажич]] * {{зас|САД}} [[Маркус Вилијамс]] * {{зас|НЕМ}} [[Мајк Цирбес]] * {{зас|САД}} [[Квинси Милер]] * {{зас|САД}} [[Таренс Кинси]] * {{зас|ДОМ}} [[Џејмс Фелдин]] * {{зас|САД}} [[Тејлор Рочести]] ([[Најбољи стрелац Евролиге]] [[Евролига 2014/15.|2014/15]]) * {{зас|СЕН}} [[Мохамед Фаје]] * {{зас|ГРЧ}} [[Стратос Перпероглу]] * {{зас|САД}} [[Кевин Пантер]] * {{зас|САД}} [[Лоренцо Браун]] * {{зас|САД}} [[Били Барон]] * {{зас|САД}} [[Џордан Лојд]] * {{зас|САД}} [[Кори Волден]] * {{зас|КМР}} [[Ландри Ноко]] * {{зас|САД}} [[Остин Холинс]] * {{зас|САД}} [[Нејт Волтерс]] {{div col end}} ==== Играчи на НБА драфту ==== {{посебан чланак|Кошаркаши Црвене звезде у НБА лиги}} На [[НБА драфт]]у су из редова Црвене звезде изабрана четири играча: * {{зас|СРЈ}} [[Игор Ракочевић]] ([[2000]]. год, 51. пик, одабрали [[Минесота тимбервулвси]]) * {{зас|СРБ}} [[Тадија Драгићевић]] ([[2008]]. год, 53. пик, одабрали [[Јута џез]]) * {{зас|СРБ}} [[Немања Бјелица]] ([[2010]]. год, 35. пик, одабрали [[Вашингтон визардси]]) * {{зас|СРБ}} [[Лука Митровић]] ([[2015]]. год, 60. пик, одабрали [[Филаделфија севентисиксерси]])<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a807047/Sport/Kosarka/Luka-Mitrovic-pik-Filadelfija-Siksersa.html |title= Лука Митрвић пик Филаделфија сиксерса &#124; Мондо |publisher=mondo.rs |date=26. 6. 2015. |accessdate=26. 6. 2015.}}</ref> У НБА су без драфта из Црвене звезде отишли следећи играчи: * {{зас|СРЈ}} [[Растко Цветковић]] ([[1995]]. год, у [[Денвер нагетси|Денвер нагетсе]]) * {{зас|СРБ}} [[Бобан Марјановић]] (2015. год, у [[Сан Антонио спарси|Сан Антонио спарсе]]) == Тренери == {{Главни чланак|Списак тренера КК Црвена звезда}} Током дуге историје велики број кошаркашких стручњака радио је у Црвеној звезди. Почетак клуба обележио је [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]] који је у неколико сезона био и играч и тренер, и са којим је Звезда забележила 10-годишњи низ титула. Након тога тренери су били [[Александар Гец]], а затим и [[Милан Бјегојевић]]. Осамдесетих, најзначајније тренерско име на клупи Звезде био је [[Ранко Жеравица]], док је у деведесетим највеће успехе клуб постигао са [[Владислав Лучић|Владиславом Лучићем]]. Од 2000. године Звезда је врло често мењала тренере због неадекватних резултата. === Најуспешнији тренери === Само шест тренера је остварило преко 100 победа са тимом Црвене звезде. Међу њима једино Ранко Жеравица није са Звездом освојио нити један значајан трофеј, док остали јесу. У наредној табели је успешност тих тренера: {| style="border:5px solid #000;" cellspacing="5" |- style="text-align:center; background:Red;" |colspan=10| [[Датотека:KK Zvezda logo.svg|30п|лево]] [[Датотека:KK Zvezda logo.svg|30п|десно]]<big> <span style="color: white">'''Успешност тренера са преко 100 победа'''</span><br /><span style="color: white">(Име, број победа, пораза и проценат)</span></big> |- |[[Дејан Радоњић]] |272 |106 |72,0% |- |[[Ранко Жеравица]] |170 |105 |61,8% |- |[[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]] |155 |29+8 |80,7% |- |[[Милан Бјегојевић]] |142 |100 |58,7% |- |[[Владислав Лучић]] |108 |44 |71,1% |- |[[Братислав Ђорђевић]] |104 |63 |62,3% |- |colspan=4| | style="text-align:right;"| |} {{small|{{asof|2021|6|15}}}} === Остали познати тренери === {{col-begin}} {{col-2}} * {{зас|СФРЈ}} [[Александар Николић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Божидар Маљковић]] (1981–86, помоћни тренер) * {{зас|СФРЈ}} [[Владе Ђуровић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Зоран Славнић]] * {{зас|СЛО}} [[Змаго Сагадин]] {{col-2}} * {{зас|СРБ}} [[Александар Трифуновић (кошаркаш)|Александар Трифуновић]] * {{зас|СРБ}} [[Драган Шакота]] * {{зас|СРБ}} [[Светислав Пешић]] * {{зас|СРБ}} [[Милан Томић (кошаркаш)|Милан Томић]] {{col-end}} == Дресови (произвођачи) == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- !Период !Произвођач |- |1979–1982 |Спорт |- |1982–1985 |Спидо |- |1986–1990 |Спорт |- |1990–1992 |Дриблинг |- |1992–1993 |[[Рибок]] |- |1993–1995 |[[Асикс]] |- |1995–2000 |[[Најки]] |- |2000–2003 |Ранг |- |2003–2010 |АНД1 |- |2010–2011 |Анта |- |2011–2013 |[[Адидас]] |- |2013–2017 |Чемпион |- |2017–2020 |[[Најки]] |- |2020– |[[Адидас]] |} == Види још == * [[ЖКК Црвена звезда]] * [[СД Црвена звезда]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * ''Под црвено-белим обручима'' — [[Жарко Дапчевић|Жарко Дапчевић — Даба]], историјат КК Црвена звезда == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = KK Crvena zvezda | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = КК Црвена звезда }} * {{званични веб-сајт}} ** [https://web.archive.org/web/20170830210506/http://kkcrvenazvezda.rs/istorijat-rs.html Историјат клуба са резултатима] ** [http://kkcrvenazvezda.rs/zvezdine-godine/ Звездане године] * {{facebook|kkcrvenazvezda}} * {{twitter|kkcrvenazvezda}} * {{instagram|crvenazvezdakk}} * [https://www.aba-liga.com/team/18/20/1/0/crvena-zvezda-mts/ КК Црвена звезда на сајту АБА лиге] * [http://www.mojacrvenazvezda.net/ Моја Црвена звезда, навијачки сајт] * [http://www.euroleague.net/competition/teams/showteam?clubcode=RED&seasoncode=E2015 КК Црвена звезда на сајту Евролиге] {{en}} * [http://redstarbelgrade.rs/istina-o-kkcz-genijalnost-projekta-spasa-stalni-hod-po-ivici-ambisa/ Истина о ККЦЗ] {{Wayback|url=http://redstarbelgrade.rs/istina-o-kkcz-genijalnost-projekta-spasa-stalni-hod-po-ivici-ambisa/ |date=20170831220226 }} {{КК Црвена звезда}} {{КК Црвена звезда — тим}} {{KK Црвена звезда Победник Купа Купова 1973./74.}} {{Navboxes|| titlestyle = background:red; color:white;border:#C19A6B 2px solid | title= КК Црвена звезда — регионалне титуле |list1= {{KK Црвена звезда-Победник Јадранске лиге 2014/15.}} {{KK Црвена звезда-Победник Јадранске лиге 2015/16.}} {{KK Црвена звезда-Победник Јадранске лиге 2016/17.}} {{КК Црвена звезда — Победник Јадранске лиге у кошарци 2018/19.}} {{КК Црвена звезда — Победник Јадранске лиге у кошарци 2020/21.}} {{КК Црвена звезда — Победник Јадранске лиге у кошарци 2021/22.}} {{КК Црвена звезда — Победник Суперкупа Јадранске лиге 2018.}} }} {{Navboxes|| titlestyle = background:red; color:white;border:#C19A6B 2px solid | title= КК Црвена звезда — националне титуле |list1= {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1946.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1947.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1948.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1949.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1950.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1951.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1952.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1953.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1954.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1955.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1968/69.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1971/72.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1992/93.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1993/94.}} {{KK Црвена звезда-Првак Југославије 1997/98.}} {{KK Црвена звезда-Првак Србије 2014/15.}} {{КК Црвена звезда — Првак Србије 2015/16.}} {{КК Црвена звезда-Првак Србије 2016/17.}} {{КК Црвена звезда - Првак Србије 2017/18.}} {{КК Црвена звезда — Првак Србије у кошарци 2018/19.}} {{КК Црвена звезда — Првак Србије у кошарци 2020/21.}} {{КК Црвена звезда — Првак Србије у кошарци 2021/22.}} }} {{Navboxes|| titlestyle = background:red; color:white;border:#C19A6B 2px solid | title= КК Црвена звезда — освајачи Купа |list1= {{КК Црвена звезда-Победник Купа Југославије 1971.}} {{КК Црвена звезда-Победник Купа Југославије 1973.}} {{КК Црвена звезда-Победник Купа Југославије 1975.}} {{КК Црвена звезда-Победник Купа Радивоја Кораћа 2004.}} {{КК Црвена звезда-Победник Купа Радивоја Кораћа 2006.}} {{КК Црвена звезда-Победник Купа Радивоја Кораћа 2013.}} {{КК Црвена звезда-Победник Купа Радивоја Кораћа 2014.}} {{КК Црвена звезда-Победник Купа Радивоја Кораћа 2015.}} {{КК Црвена звезда — Победник Купа Радивоја Кораћа 2017.}} {{КК Црвена звезда — Победник Купа Радивоја Кораћа 2021.}} {{КК Црвена звезда — Победник Купа Радивоја Кораћа 2022.}} }} {{Сезоне КК Црвена звезда}} {{Кошаркашка лига Србије}} {{Јадранска лига у кошарци}} {{Евролига у кошарци}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Кошарка|Београд|СД Црвена звезда}} {{изабрани}} [[Категорија:КК Црвена звезда| ]] [[Категорија:Кошаркашки клубови из Србије|Црвена звезда]] [[Категорија:Кошаркашки клубови основани 1945.|Црвена звезда]] [[Категорија:Кошаркашки клубови у Београду]] n6sm17md5ik2vcrjglgmzimw6b66ezy 4 119693 25114385 25112269 2022-07-19T17:16:19Z HoneymoonAve27 204002 /* Грађански рат у Богенвилу */ wikitext text/x-wiki {{/Увод}}__БЕЗСАДРЖАЈА__ <!-- == ПРИЛИКОМ АРХИВИРАЊА ИЗБАЦИТЕ {{/УВОД}}, /УКЛАЊАЊЕ И /КРАЈ. УМЕСТО /УВОД СТАВИТЕ „= За постављање =“, А УМЕСТО /УКЛАЊАЊЕ „= За уклањање“ == --> <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА ПОСТАВЉАЊЕ НА ЛИСТУ ================= --> == Постављање на списак == {{Расправа | Кандидат1 = Општи избори у Србији 2022. | Предлагач1 = {{u|HoneymoonAve27}} | Статус1 = изабран | Датум1 = 4. април 2022. | Кандидат2 = Мрави | Предлагач2 = {{u|Vux33}} | Статус2 = изабран | Датум2 = 10. април 2022. | Кандидат3 = Европска унија | Предлагач3 = {{u|HoneymoonAve27}} | Датум3 = 30. април 2022. | Статус3 = изабран | Кандидат4 = Храм Светог Саве у Београду | Предлагач4 = {{u|Vux33}} | Датум4 = 6. мај 2022. | Статус4 = изабран | Кандидат5 = 13. СС брдска дивизија Ханџар (1. хрватска) | Предлагач5 = Ранко Николић | Датум5 = 9. мај 2022. | Статус5 = изабран | Кандидат6 = Тврдокрилци | Предлагач6 = {{u|Vux33}} | Датум6 = 23. мај 2022. | Статус6 = изабран | Кандидат7 = Манастир Љубостиња | Предлагач7 = {{u|Boleynn}} | Датум7 = 14. јун 2022. | Статус7 = изабран | Кандидат8 = Бумбар | Предлагач8 = {{u|Vux33}} | Датум8 = 19. јун 2022. | Статус8 = изабран | Кандидат9 = Стоунволска побуна | Предлагач9 = {{u|ImStevan}} | Датум9 = 25. јун 2022. у 16:00 | Статус9 = изабран | Кандидат10 = Грађански рат у Богенвилу | Предлагач10 = {{u|ImStevan}} | Датум10 = 15. јул 2022. у 15:38 | Статус10 = гласање }} === [[Општи избори у Србији 2022.]] === Након успешне расправе стављам чланак на гласање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:40, 4. април 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=04|дан=11|сат=18|минут=40|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Чланак има моју подршку за статус сјајног. Урађен је озбиљан посао, постоји мношто референци и ту је што форма што садржина. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:52, 8. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:10, 8. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Olga311|Olga311]] ([[Разговор са корисником:Olga311|разговор]]) 14:51, 8. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:56, 11. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Elserbio00|Elserbio00]] ([[Разговор са корисником:Elserbio00|разговор]]) 19:39, 14. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 21:31, 16. април 2022. (CEST) :'''Коментари''' Нисам раније видео да се гласа за статус овог чланка иначе бих раније реаговао. Прво да похвалим труд који је уложен у израду чланка. Ово је изгледа још један превод са енглеске Википедије, који је урађен по систему - ја сам преводилац, а о валидности садржаја нећу много да лупам главу. Имам утисак да је чланак пристрасно писан. Ево и једног примера - У делу где се говори о еколошким протестима се тврди да су провладини медији ширили дезинформације о протестима. Као референце се дају линкови изјава председника и премијерке и једне министарке. За изнету тврдњу мора да се да референца којом се доказују дезинформације, а не изјаве званичника које ми после треба да оцењујемо да ли јесу или нису дезинформације. Онај ко преводи текст мора да се позабави тиме да ли су референце валидне. Скоро је у уводу чланка - [[Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској]] прошла тврдња да је Југословенска влада између два светска рата спроводила антихрватску политику! И чланак је као такав изгласан. И да још једном поновим - свака част на труду, али онај ко преводи чланак треба да се мало више позабави оценом садржаја чланка.— [[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 07:58, 17. април 2022. (CEST) {{Гласање-крај | за = 5 | уздржаних = 0 | против = 0 | недовољно_гласова = | постаје_С = да | не_постаје_С = | укида_се_С = | остаје_С = | слободно_поље = }} === [[Мрави]] === Пошто нико није затворио расправу, претпостављам да чланак треба да иде на гласање. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 08:00, 18. април 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=04|дан=25|сат=07|минут=00|крај=}} :'''Гласови:''' # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:49, 18. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 20:55, 18. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:20, 23. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 12:37, 28. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:09, 28. април 2022. (CEST) :'''Коментари:''' {{Гласање-крај | за = 5 | уздржаних = 0 | против = 0 | недовољно_гласова = | постаје_С = да | не_постаје_С = | укида_се_С = | остаје_С = | слободно_поље = }} Пошто је гласање затворено прије неколико дана, може ли неко да додијели звјездицу? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 09:42, 11. мај 2022. (CEST) === [[Стоунволска побуна]] === После успешне расправе, отварам гласање за сјајан чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=03|сат=14|минут=03|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 16:03, 26. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 16:03, 26. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:56, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|'''Урош''']] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:06, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:13, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:38, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:16, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 14:45, 30. јун 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за сјајан чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|Ivan_VA|Lakisan97|Serbianboy|HoneymoonAve27|Soundwaweserb|Acaalexaca|Садко|Uroš Veličković Zmaj}} ''[[Википедија:Сјајни_чланци/Гласање#Стоунволска_побуна|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:53, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај | за = 7 | уздржаних = 0 | против = 0 | недовољно_гласова = | постаје_С = да | не_постаје_С = | укида_се_С = | остаје_С = | слободно_поље = }} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 23:26, 3. јул 2022. (CEST) === [[Грађански рат у Богенвилу]] === После успешне расправе, отварам гласање за сјајан чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=24|сат=17|минут=38|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 19:37, 17. јул 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 19:37, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:10, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:16, 19. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{Коментар}} Молим те да уклониш референце из уводника. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:10, 17. јул 2022. (CEST) == Уклањање са списка == <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА УКЛАЊАЊЕ С ЛИСТЕ ================= --> {{Расправа | Кандидат1 = | Предлагач1 = | Датум1 = | Статус1 = | Кандидат2 = | Предлагач2 = | Датум2 = | Статус2 = | Кандидат3 = | Предлагач3 = | Датум3 = | Статус3 = | Кандидат4 = | Предлагач4 = | Датум4 = | Статус4 = | Кандидат5 = | Предлагач5 = | Датум5 = | Статус5 = | Кандидат6 = | Предлагач6 = | Датум6 = | Статус6 = }} {{/Крај}} [[Категорија:Радне странице Википедије]] 0d4cqp4jh70lwd2ktpyqqj4uyq7y4fj 25115268 25114385 2022-07-20T10:44:02Z ImStevan 295267 /* Грађански рат у Богенвилу */ wikitext text/x-wiki {{/Увод}}__БЕЗСАДРЖАЈА__ <!-- == ПРИЛИКОМ АРХИВИРАЊА ИЗБАЦИТЕ {{/УВОД}}, /УКЛАЊАЊЕ И /КРАЈ. УМЕСТО /УВОД СТАВИТЕ „= За постављање =“, А УМЕСТО /УКЛАЊАЊЕ „= За уклањање“ == --> <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА ПОСТАВЉАЊЕ НА ЛИСТУ ================= --> == Постављање на списак == {{Расправа | Кандидат1 = Општи избори у Србији 2022. | Предлагач1 = {{u|HoneymoonAve27}} | Статус1 = изабран | Датум1 = 4. април 2022. | Кандидат2 = Мрави | Предлагач2 = {{u|Vux33}} | Статус2 = изабран | Датум2 = 10. април 2022. | Кандидат3 = Европска унија | Предлагач3 = {{u|HoneymoonAve27}} | Датум3 = 30. април 2022. | Статус3 = изабран | Кандидат4 = Храм Светог Саве у Београду | Предлагач4 = {{u|Vux33}} | Датум4 = 6. мај 2022. | Статус4 = изабран | Кандидат5 = 13. СС брдска дивизија Ханџар (1. хрватска) | Предлагач5 = Ранко Николић | Датум5 = 9. мај 2022. | Статус5 = изабран | Кандидат6 = Тврдокрилци | Предлагач6 = {{u|Vux33}} | Датум6 = 23. мај 2022. | Статус6 = изабран | Кандидат7 = Манастир Љубостиња | Предлагач7 = {{u|Boleynn}} | Датум7 = 14. јун 2022. | Статус7 = изабран | Кандидат8 = Бумбар | Предлагач8 = {{u|Vux33}} | Датум8 = 19. јун 2022. | Статус8 = изабран | Кандидат9 = Стоунволска побуна | Предлагач9 = {{u|ImStevan}} | Датум9 = 25. јун 2022. у 16:00 | Статус9 = изабран | Кандидат10 = Грађански рат у Богенвилу | Предлагач10 = {{u|ImStevan}} | Датум10 = 15. јул 2022. у 15:38 | Статус10 = гласање }} === [[Општи избори у Србији 2022.]] === Након успешне расправе стављам чланак на гласање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:40, 4. април 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=04|дан=11|сат=18|минут=40|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Чланак има моју подршку за статус сјајног. Урађен је озбиљан посао, постоји мношто референци и ту је што форма што садржина. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:52, 8. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:10, 8. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Olga311|Olga311]] ([[Разговор са корисником:Olga311|разговор]]) 14:51, 8. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:56, 11. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Elserbio00|Elserbio00]] ([[Разговор са корисником:Elserbio00|разговор]]) 19:39, 14. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 21:31, 16. април 2022. (CEST) :'''Коментари''' Нисам раније видео да се гласа за статус овог чланка иначе бих раније реаговао. Прво да похвалим труд који је уложен у израду чланка. Ово је изгледа још један превод са енглеске Википедије, који је урађен по систему - ја сам преводилац, а о валидности садржаја нећу много да лупам главу. Имам утисак да је чланак пристрасно писан. Ево и једног примера - У делу где се говори о еколошким протестима се тврди да су провладини медији ширили дезинформације о протестима. Као референце се дају линкови изјава председника и премијерке и једне министарке. За изнету тврдњу мора да се да референца којом се доказују дезинформације, а не изјаве званичника које ми после треба да оцењујемо да ли јесу или нису дезинформације. Онај ко преводи текст мора да се позабави тиме да ли су референце валидне. Скоро је у уводу чланка - [[Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској]] прошла тврдња да је Југословенска влада између два светска рата спроводила антихрватску политику! И чланак је као такав изгласан. И да још једном поновим - свака част на труду, али онај ко преводи чланак треба да се мало више позабави оценом садржаја чланка.— [[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 07:58, 17. април 2022. (CEST) {{Гласање-крај | за = 5 | уздржаних = 0 | против = 0 | недовољно_гласова = | постаје_С = да | не_постаје_С = | укида_се_С = | остаје_С = | слободно_поље = }} === [[Мрави]] === Пошто нико није затворио расправу, претпостављам да чланак треба да иде на гласање. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 08:00, 18. април 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=04|дан=25|сат=07|минут=00|крај=}} :'''Гласови:''' # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:49, 18. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 20:55, 18. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:20, 23. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 12:37, 28. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:09, 28. април 2022. (CEST) :'''Коментари:''' {{Гласање-крај | за = 5 | уздржаних = 0 | против = 0 | недовољно_гласова = | постаје_С = да | не_постаје_С = | укида_се_С = | остаје_С = | слободно_поље = }} Пошто је гласање затворено прије неколико дана, може ли неко да додијели звјездицу? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 09:42, 11. мај 2022. (CEST) === [[Стоунволска побуна]] === После успешне расправе, отварам гласање за сјајан чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=03|сат=14|минут=03|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 16:03, 26. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 16:03, 26. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:56, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|'''Урош''']] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:06, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:13, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:38, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:16, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 14:45, 30. јун 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за сјајан чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|Ivan_VA|Lakisan97|Serbianboy|HoneymoonAve27|Soundwaweserb|Acaalexaca|Садко|Uroš Veličković Zmaj}} ''[[Википедија:Сјајни_чланци/Гласање#Стоунволска_побуна|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:53, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај | за = 7 | уздржаних = 0 | против = 0 | недовољно_гласова = | постаје_С = да | не_постаје_С = | укида_се_С = | остаје_С = | слободно_поље = }} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 23:26, 3. јул 2022. (CEST) === [[Грађански рат у Богенвилу]] === После успешне расправе, отварам гласање за сјајан чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=24|сат=17|минут=38|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 19:37, 17. јул 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 19:37, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:10, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:16, 19. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{Коментар}} Молим те да уклониш референце из уводника. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:10, 17. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} {{урађено}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:44, 20. јул 2022. (CEST) == Уклањање са списка == <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА УКЛАЊАЊЕ С ЛИСТЕ ================= --> {{Расправа | Кандидат1 = | Предлагач1 = | Датум1 = | Статус1 = | Кандидат2 = | Предлагач2 = | Датум2 = | Статус2 = | Кандидат3 = | Предлагач3 = | Датум3 = | Статус3 = | Кандидат4 = | Предлагач4 = | Датум4 = | Статус4 = | Кандидат5 = | Предлагач5 = | Датум5 = | Статус5 = | Кандидат6 = | Предлагач6 = | Датум6 = | Статус6 = }} {{/Крај}} [[Категорија:Радне странице Википедије]] la8m4rwngap2p7n45gbbqfl886fijmd 0 119732 25114282 24862748 2022-07-19T16:27:15Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ВЕРА МИШЧЕВИЋ |слика=Nh_miscevic_vera.jpg |опис_слике=Вера Мишчевић |датум рођења=[[7. април]] [[1925]]. |место рођења=[[Белегиш]], код [[Стара Пазова|Старе Пазове]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{Датум смрти|1944|10|10|1925|4|7}} |место смрти=[[Звечка (Обреновац)|Звечка]], код [[Обреновац|Обреновца]] |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |КПЈ=[[1943]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=реф. санитета -{III}- батаљона<br />[[Трећа војвођанска ударна бригада|Треће војвођанске бригаде]] |народни херој=[[27. новембар]] [[1953]]. }} '''Вера Мишчевић''' ([[Белегиш]], код [[Стара Пазова|Старе Пазове]], [[7. април]] [[1925]] — [[Звечка (Обреновац)|Звечка]], код [[Обреновац|Обреновца]], [[10. октобар]] [[1944]]), учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[7. април]]а [[1925]]. године у [[срем]]ском селу [[Белегиш]]у, код [[Стара Пазова|Старе Пазове]]. Потицала је из земљорадничке породице. Њени родитељи отац Шпира и мајка Душица имали су четворо деце – три ћерке Даницу, Јоваку Јоку и Веру и сина Милорада. Због слабог материјалног стања, својој деци нису могли да приуште школовање, па су се сви после завршене основне школе бавили земљорадњом и кућним пословима.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}}{{sfn|Хероине Југославије|1980|}}{{sfn|Народни херој Вера Мишчевић|1983|}} У току лета [[1941]]. године у Белегишу почињу да се стварају прве [[Антифашизам|антифашистичке]] организације, а у близини села је био формиран и [[Подунавски партизански одред]]. Вера је заједно са својом другарицом Љубом Радиновић ишла на омладинске састанке где је добила прва сазнања о [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савезу комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]] (КПЈ) и борби против окупатора. У току зиме 1941/1942. године, због тешких услова партизанског ратовања на равничарском терену, у поједина села су упућивани борци из Одреда, да би тамо политички радили. У Белегиш је тада дошло неколико бораца, који су били из овог села. Њихов долазак веома је позитивно утицао на укључивање омладине у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Вера се тада прикључила илегалцима и почела да за њих обавља курирске послове. Поред овога учествовала је и у неколико акција сечења телефонских жица између Белегиша и [[Стари Бановци|Старих Бановаца]].{{sfn|Народни херој Вера Мишчевић|1983|}} Због своје активности, почетком [[1942]]. године примљена је у чланство месне организације СКОЈ-а у Белегишу.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Тада се код ње јавила јака жеља да напусти село и прикључи се партизанима. Другови су је одговарали од тога јер је била млада и потребна месној организацији, као веома сналажљива у обављању курирских послова. Да би друговима доказала да је способна да иде у партизане, децембра 1942. године је самоиницијативно уз помоћ брата Милорада и комшије Саве Радаковића извела акцију разоружавања једног [[Фолксдојчери|фолксдојчера]], који је живео у селу. Иако је тада заробила пушку нису јој дозволили да оде у партизане.{{sfn|Народни херој Вера Мишчевић|1983|}} Фебруара [[1943]]. године са једном групом омладинаца је отишла у [[Сурдук]], са жељом да је приме у партизански одред, али је већина њих била враћена јер није било оружја за све. Нова прилика за Верин одлазак у партизане јавила се убрзо – у априлу исте године у источној [[Босна|Босни]] биле су формиране две [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]], а у Срему је отпочело прикупљање бораца за формирање треће бригаде. Тада је одлучено да се прими већи број омладинаца, а посебно девојака које би биле упућене на курсеве [[Прва помоћ|прве помоћи]]. Вера је преко [[Батајница|Батајнице]] и [[Угриновци (Земун)|Угриноваца]] стигла у [[Пећинци|Пећинце]], где је ступила у Трећи ударни батаљон, са којим је потом у околини [[Лежимир]]а учествовала на порослави [[Први мај|Првог маја]]. Убрзо потом била је упућена у [[Прхово (Пећинци)|Прхово]], где је заједно са још 40 девојака похађала болнички курс. Ова одлука, да буде болничарка Веру није много обрадовала јер је она желела да буде борац.{{sfn|Народни херој Вера Мишчевић|1983|}} После завршеног болничког курса била је упућена у Босутску партизанску чету, која је јуна 1943. године била укључена у састав Трећег батаљона тада формиране [[Трећа војвођанска ударна бригада|Треће војвођанске ударне бригаде]].{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}} Убрзо по доласку у чету, Вера је веома упорно завела хигијенске мере међу борцима и својом упорношћу приморала их да озбиљније воде личну хигијену. Посебно је остала упамћена по великој бризи о рањеницима. Пружала им је помоћ и у најтежим ситуацијама, не бринући много за своју безбедност. Због веома пожртвованог односа према рањеним и болесним борцима Вера је у првој половини 1943. године била примљена у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Народни херој Вера Мишчевић|1983|}} Вера се, иако болничарка, више пута истицала храброшћу у борбама, вођеним у Срему и источној Босни, где је њена бригада прешла у септембру 1943. године. Учествовала је у нападу на [[Бијељина|Бијељину]] и [[Брчко]], крајем 1943. године. Почетком марта [[1944]]. године, код [[Челић (Лопаре)|Челића]], када су борци њеног батаљона, под притиском непријатеља поколебали и почели повлачити, она је позвала другове на јуриш и у том противнападу је непријатељ одбијен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} У борби код [[Власеница|Власенице]], њен батаљон је био нападнут са две стране, од немачких тенкова и артиљерије. Пошто су се борци повукли, на брисаном простору је остао један рањени партизан и док су се остали борци колебали ко ће се вратити по рањеног друга, Вера је истрчала из заклона и спасила рањеника.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} У борби код Бунарице, на путу [[Зворник]]-[[Тузла]], када је њен батаљон водио тешку борбу, против јаких немачких снага, број рањених бораца се стално повећавао, а до њих се тешко могло доћи, због јаке непријатељске митраљеске ватре. Вера је тада пузећи по земљи, уз јаку партизанску паљбу, спасила четрнаест рањених бораца и два пушкомитраљеза.{{sfn|Народни херој Вера Мишчевић|1983|}} У току лета 1944. године Вера је била упућена на виши болнички курс у [[Шековићи]]ма, а после завршетка овог курса Вера је добила нову енглеску униформу и санитетску торбу и постављена за референта санитета Трећег батаљона. У другој половини 1944. Трећа војвођанска бригада водила је изузетно тешке борбе са јединицама немачке [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|Седме]] и [[13. СС брдска дивизија Ханџар (1. хрватска)|Тринаесте СС дивизије]], а у августу 1944. године је учествовала у [[Дурмиторска операција|Дурмиторској операцији]]. Почетком септембра, у рејону [[Вишеград]]а, бригаде се пребацила преко [[Дрина|Дрине]] и прешла у Србију. У саставу [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Дванаестог војвођанског корпуса]] Трећа бригада је учествовала у ослобођењу западне Србије и кретала се ка [[Београд]]у.{{sfn|Народни херој Вера Мишчевић|1983|}} У почетној фази [[Београдска операција|Београдске операције]], током борби за ослобођење [[Обреновац|Обреновца]], у ноћи [[10. октобар|10]]/[[11. октобар|11. октобра]] 1944. године, Други и Трећи батаљон Треће војвођанске бригаде су на путу [[Шабац]]-Обреновац, код села [[Звечка (Обреновац)|Звечка]], водили тешке борбе. Пошто је непријатељ послао тенкове, баш у правцу дејствовања Трећег батаљона, батаљон се морао повући. Приликом повлачења, Вера, је зачула запомагање двојице рањеника, који су били неизвучени и одлучила да се врати по њих. Приликом покушаја да им помогне и да их извуче, била је смртно погођена рафалом из једног тенка.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}}{{sfn|Народни херој Вера Мишчевић|1983|}} Привремено је била сахрањена у близини места погибије, а после ослобођења Срема, 1945. године њени посмртни остаци су пренети у родно место и сахрањени на сеоском гробљу. Такође, њено име је уписано и на [[Гробље ослободилаца Београда 1944.|Гробљу ослободилаца Београда 1944]], на списку бораца из [[36. војвођанска дивизија НОВЈ|36. војвођанске дивизије]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} Име Вере Мишчевић данас носи основна школа у њеном родном селу Белегишу, као и истурено одељење ове школе у суседном селу Сурдуку. Такође улице са њеним именом постоје у Белегишу, [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Земун]]у, [[Инђија|Инђији]] и [[Стара Пазова|Старој Пазови]]. Године [[1974]]. у центру Белегиша, испред основне школе јој је подигнута спомен-биста, рад вајара Љубоја Чабаркапе. Њена биста, истог аутора налази се и у [[Меморијални комплекс Бошко Буха|Меморијалном комплексу „Бошко Буха“]] у селу [[Јабука (Пријепоље)|Јабуци]], код [[Пријепоље|Пријепоља]].{{sfn|Поповић: ''Споменици НОБ у Србији''|1981|}} == Фото-галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="135"> Датотека:Свјетлопис кипа комунисткиње Вере Мишчевић испред ОШ у Белегишу, која још носи њено име.jpg|Спомен-биста у Белегишу Датотека:Spomenik Vera Miščević Belegiš.jpg|Спомен-биста у Белегишу Датотека:Spomenik Vera Miščević Jabuka.jpg|Спомен-биста на Јабуци, код Пријепоља Датотека:Aleja neustrašive mladosti2.JPG|Спомен-бисте Вере Мишчевић и [[Мате Блажина|Мате Блажине]] у [[Меморијални комплекс Бошко Буха|меморијалном комплексу „Бошко Буха“]] у [[Јабука (Пријепоље)|Јабуци]] код [[Пријепоље|Пријепоља]]. Датотека:Statue in Белегиш2.jpg|Споменик палим борцима у Белегишу Grob Vere Miščević, Belegiš.jpg|Гробно место на гробљу у Белегишу Датотека:Orden narodnog heroja prvi tip.jpg|[[Орден народног хероја]] </gallery></div></center> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year=1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * ''Жене Србије у НОБ''. „Нолит“ Београд, 1975. година. * ''Хероине Југославије''. „Спектар“, Загреб 1980. година. * Радован Панић ''Трећа војвођанска бригада''. Војноиздавачки завод, Београд 1980. година. [http://www.znaci.net/00001/70.htm] {{Wayback|url=http://www.znaci.net/00001/70.htm |date=20110317192152 }} * {{Cite book| ref=harv|last=Разуменка|first=Поповић Зума| authorlink1 = |year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941-1945| location = Београд|id=}} * Миодраг Микица Будимчић, Раде Драгишић и Стеван Тишма ''Народни херој Вера Мишчевић''. Сремска Митровица 1983. година. * Милан Инђић ''Дјеца хероји''. „Дом штампе“, Зеница 1985. године. {{Народни хероји-Војводина}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Меоријални комплекс Јабука}} {{Народни хероји-лекари}} {{Ослобођење Београда 1944}} {{порталбар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Мишчевић, Вера}} [[Категорија:Рођени 1925.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Пазовчани]] [[Категорија:Комунисти Војводине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Деца ратници]] if23hdx7ugh1kesd38la67jh2lmbo5t 0 119744 25114165 23349059 2022-07-19T15:44:23Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МАРИЈА БУРСАЋ |слика=Marija Bursać.jpg |опис_слике=Марија Бурсаћ |датум рођења={{Датум рођења|1920|8|2}} |место рођења=[[Каменица (Дрвар)|Каменица]], код [[Дрвар]]а |држава рођења= [[Краљевина СХС]] |датум смрти={{Датум смрти|1943|9|23|1920|8|2}} |место смрти=[[Видово Село]], код [[Дрвар]]а |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |КПЈ=[[фебруар]]а [[1942]]. |НОБ=болничарка и [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|борац-бомбаш]] <br />Друге чете Трећег батаљона <br />[[Десета крајишка ударна бригада|Десете крајишке бригаде]] |народни херој=[[15. октобар|15. октобра]] [[1943]]. }} '''Марија Бурсаћ''' ([[Каменица (Дрвар)|Каменица]], код [[Дрвар]]а, [[2. август]] [[1920]] — [[Видово Село]], код [[Дрвар]]а, [[23. септембар]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и прва жена [[народни херој Југославије]]. Потицала је из сиромашне земљорадничке породице, због чега се није школовала већ се од најраније доби бавила кућним и пољопривредним пословима. Од [[1938]]. када је у њеном селу отворена прва школа, научила је уз млађу браћу да чита и пише. Преко учитеља [[Велимир Стојнић|Велимира Стојнића]] укључила се заједно са братом Душком у омладински револуционарни покрет. Након избијања устанка у Босанској крајини [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] активно је помагала [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), а [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра]] исте године примљена је у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Обављала је разне задатке за потребе фронта и радила на организовању живота у позадини па је [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|фебруара 1942.]] примљена у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Након другог [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођења Дрвара]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.|јула 1942.]] постављена је за [[Политички комесар|политичког комесара]] чете у Првој крајишкој омладинској радној бригади, која је радила на прикупљању усева у саничкој долини. Бирана је за председника сеоског одбора [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), као и у општинско и среско руководство [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]] (АФЖ). Приликом формирања [[Десета крајишка ударна бригада|Десете крајишке бригаде]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1943.|фебруара 1943]], распоређена је за болничарку у Другом батаљону. Са бригадом је учествовала у борбама око [[Книн]]а и [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]], као и у [[Врлика|Врлици]] и [[Ливно|Ливну]], где се посебно истакла када је упала у бункер и убила тројицу [[Усташе|усташа]]. Брзо се прочула по својој храбрости, као и великој бризи за рањенике. Средином [[1943]]. разболела се од тифуса, а лечила се у родној Каменици. Након оздрављења вратила се у бригаду, с којом је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.#17. септембар|17. септембра 1943.]] учествовала у нападу на немачко-усташко упориште у близини села [[Пркоси|Пркоса]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Приликом једног од јуриша на непријатељске бункере рањена је у десну ногу. До партизанске болнице у [[Видово Село|Видовом Селу]], удаљеном 40 километара, ношена је два дана. Иако тешко рањена читавим путем певала је партизанске песме. Од последица рањавања, али и [[Гангрена|гангрене]] која је захватила ногу, преминула је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.#23. септембар|23. септембра 1943.]] године. Сахрањена је на брежуљку Спасовине у подножју родног села. На предлог Штаба [[Пети босански корпус НОВЈ|Петог босанског корпуса]] проглашена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#15. октобар|15. октобра 1943.]] за прву [[Жене народни хероји Југославије|жену народног хероја Југославије]]. == Биографија == === Породица === Рођена је [[2. август]]а [[1920]]. године{{напомена|Око датума Маријиног рођења постоје одређене недоумице — у књигама ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославији]]'' из 1982. и ''Марија Бурсаћ — животни пут и револуционарно дело'', аутора Боже Мајсторовића, као и ''[[Енциклопедија Југославије|Енциклопедији Југославије]]'' из 1980. наводи се 2. август 1920. године; у књигама ''Хероине Југославије'' и ''Жене хероји'', аутора Миле Беоковић наводи се 2. јул 1921. године; док се у Зборнику народних хероја Југославије из 1957. и ''[[Мала енциклопедија Просвета|Малој енциклопедији Просвета]]'' из 1978. као година рођења наводи 1924. година (што је не могуће, с обзиром да је Маријин млађи брат Душко рођен 1923. године).{{sfn|Majstorović|1978|p=9}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=131}}{{sfn|Heroine|1980|p=22}}}} у селу [[Каменица (Дрвар)|Каменица]], код [[Дрвар]]а. Била је најстарије од шесторо деце Николе Ниџе и Јованке Јоке Бурсаћ, који су се венчали [[1919]]. године. Након Марије, рођени су Душко (1923), Милка (1925), Драган (1927) и Васо (1931). године, док је најмлађи шести син Милан рођен [[1944]]. године. У [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]], поред Марије учествовала су тројица њене браће и сестра. Душко Бурсаћ био је првоборац, а погинуо је током [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1944.#25. мај|25. маја 1944]], као секретар [[Окружни комитет СКОЈ-а за Дрвар|Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар]]. Милка Бурсаћ била је борац [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Треће крајишке ударне бригаде]] од њеног формирања [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|августа 1942.]] године. Драган Бурсаћ се након погибије брата Душка, 1944. прикључио партизанима и као омладински руководилац водио je аналфабетски течај у Каменици. Тада најмлађи Васо је у току рата био партизански курир и пионирски руководилац.{{sfn|Majstorović|1978|p=9—14}} [[Датотека:Roditelji Marije Bursac.jpg|200px|мини|десно|Никола и Јока Бурсаћ, родитељи Марије Бурсаћ.]] Маријин отац Никола Ниџо Бурсаћ рођен је [[1900]]. године. Пошто је потицао из сиромашне сељачке породице није могао остати на селу већ је морао потражити запослење. Радио је најпре као радник на одржавању [[Пруга узаног колосека|пруге узаног колосека]] Дрвар—[[Калдрма (Грачац)|Калдрма]]—[[Книн]], а [[1917]]. се запослио у Дрвару у предузећу „Шипад”. Овде је све до [[1935]]. радио као полуквалификовани зидар, а након тога као ложач на парним котловима. Априла [[1936]]. у „Шипаду” се догодила тешка незгода када је услед дотрајалости експлодирао један парни котао. Том приликом погинула су четири радника, а међу повређенима је био и Никола Бурсаћ, који је остао без десног ока. Последице ране су биле трајне и како је постојала опасност да изгуби вид и на другом оку, он је у пролеће [[1941]]. отишао у једну [[загреб]]ачку болницу на лечење. Ту га је затекла окупација и проглашење усташке државе, па је упркос противљењу лекара самовољно напустио болницу и вратио се у родни крај супрузи и породици. После рата, [[1947]]. заједно са супругом Јоком је колонизован у [[Бачка Топола|Бачкој Тополи]], где је доживео дубоку старост.{{sfn|Majstorović|1978|p=9—14}}<ref>{{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2016/05/drvarcani-se-secaju-25-maja-1944.html|title=Drvarčani se sećaju 25. maja 1944.|website=www.yugopapir.com|date=c. 1980}}</ref> У кући Бурсаћа поред Николине породице живели су Николин отац Раде и мајка Ђуја, као и браћа Ђуран, Јово и Стеван са својим породицама. Маријин деда Раде Бурсаћ умро је априла 1941. године непосредно пред почетак Другог светског рата, а баба Ђуја је умрла 1947. године у селу [[Крајишник (Сечањ)|Крајишнику]], код [[Сечањ|Сечња]] у [[Банат]]у, где је колонизована након рата.{{sfn|Majstorović|1978|p=9—14}} === Одрастање === Марија је детињство провела у родном селу [[Каменица (Дрвар)|Каменици]], која представља неколико засеока с кућама разбацаним по каменитој планинској висоравни с јужне стране и повише [[Дрвар]]а, а име је добила јер већину њене површине покрива камен. Непосредно пред почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]] у Каменици је било 180 кућа са око 600 становника. Село није имало основну школу, па су мушка деца из богатијих кућа на школовање одлазила у Дрвар, пешачећи сваког дана око сат времена, док се женска деца, као и деца из сиромашнијих породица, нису школовала. Од најраније младости Марија је почела да се бави разним ситним пољским пословима, а најчешће је као чобаница чувала овце и говеда. Ово је радила све до 14 године, када је као најстарије дете почела да се уз мајку бави кућним пословима.{{sfn|Majstorović|1978|pp=9—14}}{{sfn|Beoković|1967|pp=15—18}} Основна школа у Каменици изграђена је тек на почетку нове 1934/35. школске године. У школу су тада кренула млађа Маријина браћа — Драган и Душко, који је тада имао већ 10 година. Он је кренуо у школу на наговор мајке Јока, која је желела да јој се син школује. Након отварања школе у селу, био је настављен обичај да се женска деца не школују, па је Марија видно патила што и она не може да похађа школу. Први учитељ у Каменици је био [[Лазар Тешановић]],{{напомена|У току Другог светског рата Лазар Тешановић је био четнички војвода.}} а од јесени [[1938]]. године је дошао нови учитељ [[Велимир Стојнић]]. Исте године у основну школу је пошао најмлађи Маријин брат Васо, па је Марија почела уз њега да учи читање и писање. Нови учитељ Стојнић је био родом из Подгрмеча и од [[1936]]. године је био члан тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Он је активно радио на организовању културно-просветног и политичког живота у овом заосталом селу. Организовао је Народну књижницу и читаоницу, културно-уметничку групу, спортски клуб и дечју кухињу. Пошто је увидео да у селу има доста неписмених девојака, организовао је [[1939]]. године домаћички курс, на ком су девојке поред писмености училе са кувају, кроје, одржавају хигијену и др. Марија је касније купила шиваћу машину и похађала шестомесечни „Сингеров“ курс.{{sfn|Majstorović|1978|pp=9—14}}{{sfn|Beoković|1967|pp=15—18}} Маријин брат Душко Бурсаћ се доста дружио са учитељем Стојнићем од кога је стекао прва знања о револуционарном радничком покрету и [[Комунизам|комунизму]]. Касније је и сам почео читати комунистичку и другу литературу. Када је [[1940]]. године формирана прва организација [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) у Каменици, Душко је постао њен члан. Преко брата је и Марија добила прва сазнања о комунизму. Велика активност учитеља Стојнића запала је у очи тадашњим властима па су покушали да га преместе у друго место. Ово је изазвало протест мештана Каменице па су власти одустале од његовог премештаја, али су га као резервног официра фебруара 1941. године позвали на војну вежбу у [[Бања Лука|Бања Луку]]. У његовом одсуству, руковођење скојевском организацијом у селу преузео је Душко Бурсаћ. У кући Бурсаћа тада се окупљала сеоска омладина, а понекад увече и старији мештани. Пред почетак рата Душко се запослио у Дрвару као столарски радник.{{sfn|Beoković|1967|pp=15—18}} Марија је у годинама пред почетак рата израсла у лепу девојку стасалу за удају. Многи момци из Каменице су загледали Марију, али њена симпатија је био момак из комшилука — [[Вид Бодирожа Вицука|Вид Бодирожа]] звани Вицука, који је био старији годину дана од ње. Састајали су се често на зборовима, на прелима и приликом чувања стоке, а касније када се Маријин брат Душко повезао са учитељем Стојнићем, Вицука и Марија су се са осталим омладинцима састајали код сеоске школе.{{напомена|Причу о љубави између Марије Бурсаћ и Вида Бодироже Вицуке потврдили су њени родитељи Јока и Никола, као и њихови другови из младалачких дана.{{sfn|Majstorović|1978|p=34—38}}}} Вицука се пред почетак рата запослио у фабрици целулозе у Дрвару, а када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године избио устанак у Босанској крајини био је један од првобораца из Каменице. Касније је био борац [[Четврта крајишка ударна бригада|Четврте крајишке ударне бригаде]], а од [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1944.|августа 1944.]] године и њен командант. Погинуо је у борбама на [[Сремски фронт|Сремском фронту]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#17. јануар|17. јануара 1945.]] године у близини села [[Томпојевци]], код [[Вуковар]]а. За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[5. јул]]а [[1951]]. године. [[Бранко Ћопић]] је песму ''Два хероја братство кују и кроз борбу учвршћују'' посветио њему и народном хероју [[Анте Рукавина|Анти Рукавини]] (1922—1943).{{sfn|Majstorović|1978|pp=34—38}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=89}} === Устанак у Дрвару === Након краткотрајног [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.|априла 1941.]] године је успостављена усташка [[Независна Држава Хрватска]] (НДХ), у чији је састав ушла и [[Босанска крајина]]. [[Усташе]] су одмах по доласку на власт отпочеле са прогоном [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јевреја]], [[Роми|Рома]], као и оних које су сматрали за своје политичке противнике, а пре свега [[Антифашизам|антифашистима]] и [[Комунизам|комунистима]]. Усташка власт у [[Дрвар]]у успостављена је тек крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] године, уз помоћ италијанских окупационих снага. Након тога почео је усташки терор оличен најпре у пљачки, малтретирању, хапшењу људи, а потом и њиховом одвођењу у логоре, убијању, бацању у бездане и др. Још пре доласка усташа, до Дрвара су стизале вести о [[Злочини усташа у Другом светском рату|усташким злочинима]] на разним странама — код [[Сански Мост|Санског Моста]], [[Бихаћ]]а, у [[Лика|Лици]] и др. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] у Дрвар су усташе довеле два транспорта избеглица — први су чинили жене, деца и старци из [[Личко Петрово Село|Личког Петровог Села]], где су усташе одрасле мушкарце побиле, а други протерани [[Словенци]] из околине [[Марибор]]а.{{sfn|Majstorović|1978|pp=38—42}}{{sfn|Дрвар 1|1972|pp=261—281}} [[Љубо Бабић (политичар)|Љубо Бабић]], кога је окупација затекла у Дрвару, почетком јуна је био позван у [[Бања Лука|Бања Луку]], где је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.#8. јун|8. јуна 1941.]] године присуствовао саветовању Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину одржаном на [[Бањ брдо|Шехитлуцима]]. Ту је био упознат са [[Мајско саветовање КПЈ|Мајским саветовањем КПЈ]] и задацима партијских организација припреми организовања устанка, а касније је од Окружног комитета био одређен за војног повереника за срезове [[Босанско Грахово]] и Дрвар. У сарадњи са групом истакнутих дрварских комуниста, међу којима су били — [[Никола Котле]], [[Милутин Морача]], [[Славко Родић]], Васо Трикић, Милан Боснић, [[Илија Матерић]], [[Васо Келечевић]] и др, организовао је сакупљање оружја и почео са политичком припремом народа за оружани устанак. На дан немачког [[Операција Барбароса|напада на Совјетски Савез]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.#22. јун|22. јуна 1941.]] у Дрвар је стигао [[Велимир Стојнић]], након чега је отпочела још живља активност у дрварском крају, а био је формиран и Штаб герилских одреда за подручје Дрвара и Грахова. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године, мештани [[Каменица (Дрвар)|Каменице]] су у оближњој шуми Прашчијаку формирали свој логор, а неколико дана касније су се спустили до првих кућа. Ту су боравили дању и ноћу, сакупљали оружје и муницију, али и секире, виле и друго оруђе с којим су планирали поћи у прве борбе. Овај герилски одред био је први одред формиран у Босанској крајини, а убрзо након њега су били формирани герилски одреди и у другим дрварским селима. У шуми Бобари, код Каменице је у ноћи 26/27. јула био одржан састанак Штаба на коме је донета одлука о почетку устанка. Сутрадан [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#27. јул|27. јула 1941.]] герилски одреди, праћени стотинама сељака, су заузели Дрвар, Босанско Грахово и [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]]. Након [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођења Дрвар]] је био један од првих ослобођених градова у Југославији и постао је центар [[Босанска крајина у Народноослободилачкој борби|устанка у Босанској крајини]].{{sfn|Majstorović|1978|pp=38—42}}{{sfn|Дрвар 1|1972|pp=261—281}} Од почетка јула 1941. године, када је у Каменици формиран герилски одред, Марија је заједно са стрином Анђуком и другим девојкама и женама, прикупљала и спремала храну за борце. У потрази за храном, Марија се обилазећи куће по селу распитивала за скривено оружје и позивала мештане да своје старо оружје дају борцима. Такође, с још неколико омладинки, обављала је и курирске послове, одржавајући везе са другим партизанским логорима на територији дрварске општине. У устанку је био активан и Маријин брат Душко Бурсаћ, који је радио на организовању омладине. Истог дана када је отпочео устанак у Дрвару, Марија је обукла мушко одело — панталоне, капут и капу. Била је прва девојка у Каменици која је обукла панталоне и њен пример су одмах следиле и друге девојке из села, а ова „нова мода” прошла је без већих замерки старијих.{{sfn|Majstorović|1978|pp=38—42}}{{sfn|Majstorović|1978|pp=45—47}} === Рад у позадини === [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|270px|мини|лево|Збор Антифашистичког фронта жена у Дрвару, 1942. године.]] После [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођења Дрвара]], [[27. јул]]а [[1941]]. године и стварања [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођене територије]], заједно са братом Душком, радила је на окупљању омладине, у свом селу и околини за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Септембра [[1941]]. године, као једна од најистакнутијих омладинки у селу, примљена је у СКОЈ-евску организацију, на иницијативу [[Коста Боснић|Косте Боснића]], секретара Среског комитета СКОЈ-а за Дрвар. Заједно са осталим члановима СКОЈ-евске ћелије, којом је руководио њен брат Душко, Марија је била посебно активна у сакупљању зимске одеће и обуће за борце. Прва је своју девојачку спрему поделила партизанским борцима. Била је активна и у омладинским радним четама, које су деловале у позадини. Са овом четом, Марија се истакла у рушењу путева и пруге, као и у рушењу основне школе, почетком [[1942]]. године, да се у њу не би уселио окупатор. А такође је радила и на описмењивању других омладинки. У њеној кући биле су организовани прела и посела, на којима су жене и омладинке плеле џемпере, чарапе, шалове и рукавице; од чаршафа правиле зимске кабанице и друго за партизане. По потреби је одлазила и у окупирани Дрвар, одакле је доносила вести о стању у граду и о Италијанима. Фебруара [[1942]]. године примљена је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Почетком пролећа, с лепшим временом поново су отпочеле [[омладинске радне акције]]. После другог ослобођења Дрвара, јула 1942. године, у Каменици је организована Омладинска радна чета, која је ушла у састав Омладинског радног батаљона, а касније у састав Прве крајишке омладинске радне бригаде. Маријин брат Душко био је командант ове бригаде, а Марија [[политички комесар]] Треће омладинске чете у Другом батаљону, која је радила на [[Омладинске радне акције#Радне акције у НОР-у|прикупљању усева у Саничкој долини]]. Крајем јула и почетком августа омладина из Дрвара и околине, тада је под заштитом крајишких бригада, у изузетно тешким условима, када није било границе између првих линија фронта и позадине, сваке ноћи купила жито. Поред овог рада, учествовала је у стварању организација [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]] (АФЖ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАОЈ). Била је председник Сеоског одбора УСАОЈ-а у Каменици. Од своје црвене сукње, сашила је заставу омладине Каменице, а кућа њеног оца била је сигурно уточиште за борце, и главни пункт за прикупљање прилога за партизане. === Болничарка и борац === Када је [[4. фебруар]]а [[1943]]. године, у јеку [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], формирана [[Десета крајишка ударна бригада]], Марија је са још неколико другарица добровољно ступила у бригаду. Оне су тада постављене за болничарке, а Марија је била распоређена у Други батаљон. Поред болничких обавеза и бриге о рањеним борцима, Марија се јављала и за друге задатке - ишла је у патролу и на стражу. У то време бригада је чувала одступницу борцима и збеговима који су се повлачили са [[Банија|Баније]]. Да би је као искусног омладинског руководиоца, поштедео прве борбене линије, командант бригаде Никола Котла је пребацио у кухињу при Штабу бригаде, али се она ту није дуго задржала. У марту је на сопствени захтев премештена у Трећи батаљон, којим је командовао Никола Роквић. Иако је била одређена за референта санитета у батаљону, она је захтевала да постане борац. У свим борбама, у којима је учествовала, истицала се пожртвовањем и храброшћу. У борби на Плочама, у половином фебруара, убила је два Немца и заробила две машинке. У борбама у околини [[Стрмица (Книн)|Стрмице]], код [[Книн]]а, крајем фебруара убила је тројицу четника и заробила њихове пушке. У борбама око Ливна, у лето 1943. године упала је у један бункер, убила тројицу усташа и запленила пушкомитрљез. Приликом окршаја у селу [[Голубић (Книн)|Голубићу]], код Книна, крајем јуна била је први пут лакше рањена. Средином године се разболела од тифуса и била повучена из бригаде. Лечила се код куће у Каменици. Другови су је саветовали да се због болести не враћа у бригаду, али је она то одбила. Одмах по оздрављењу, у августу вратила се у своју јединицу. == Рањавање и смрт == [[Датотека:Marija Bursać 1984 Yugoslavia stamp.jpg|270px|мини|десно|Поштанска марка са ликом Марије Бурсаћ из 1984. године]] Половином септембра [[1943]]. године, [[Десета крајишка удара бригада]] је била повучена из [[Далмација|Далмације]], где је водила борбе са херцеговачким четницима у [[Книнско поље (Далмација)|Книнском пољу]] и на обронцима [[Динара|Динаре]]. Бригада је била враћена у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], а њен Други и Трећи батаљон су заједно са једним батаљоном Дрварско-петровачког партизанског одреда, добили задатак да униште немачко упориште на коси Крмаруши, у близини села [[Пркоси|Пркоса]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Овај задатак био је веома важан јер је ово непријатељско упориште обезбеђивало саобраћајнице Петровац-[[Врточе (Дрвар)|Врточе]]-[[Бихаћ]] и Врточе-[[Кулен Вакуф]]. Упориште је било веома добро брањено са око 450 војника - [[Вермахт|Немаца]] и [[Усташка војница|усташа]], који су од наоружања имали батерију топова од 150 милиметра, преко 30 тешких бацача и др. На путу ка Пркосима, Маријин батаљон је прошао кроз њено село [[Каменица (Дрвар)|Каменицу]] и она је свратила кући, где се сусрела са родитељима и најмлађим братом. За напад на непријатељско упориште била је одређена ноћ [[17. септембар|17]]/[[18. септембар|18. септембра]]. Борци су се неопажено привукли упоришту и око 11 сати увече отпочели напад. Ово је била једна од најтежих борби, коју је водила Десета крајишка бригада. У року од три сата, партизани су три пута заузимали непријатељске положаје и три пута се повлачили. Маријин батаљон био је у централном делу напада, а њен вод којим је командовао Перо Сопић, налазио се у највећем вртлогу борбе. У једном од напада борци њеног батаљона заробили су неколико топова, а Марија је заробила четири немачка подофицира из хаубичког вода. У трећем последњем јуришу, Марија је бомбама уништила три непријатељска бункера и пришла топу око кога су лежали мртви Немци. Тада је у њеној близини експлодирала минобацачка граната и разела јој стопало десне ноге. Скакућући на левој нози, повукла се у мали заклон, а убрзо затим ју је омладински руководилац њеног батаљона Никола Бодирожа извукао из борбе. Он ју је изнео ван попришта и ставио поред рањеног команданта Другог батаљона Миће Сушиловића, коме је граната била разнела десну руку. Трећи јуриш био је одлучујући, јер је непријатељ у међувремену добио појачање и партизани су се морали повући, али са веома богатим ратним пленом. После завршене битка, Марија се растала од бригаде. Бригада је пошла пут Далмације и [[Сплит]]а, а Марија са осталим рањеницима пут Дрвара. До болнице дрварског војног подручја, која се налазила у [[Видово Село|Видовом Селу]], удаљеном око 40 километара, рањену Марију су носили два и по дана кроз - [[Мали Стијењани|Мале]] и [[Велики Стјењани|Велике Стијењане]], [[Мало Очијево|Мало]] и [[Велико Очијево]], [[Бобољусци|Бобољуске]], Јадрин Под, Врточе, Дрвар, [[Шиповљани|Шиповљане]], [[Мокроноге (Дрвар)|Мокроноге]] и [[Прекаја|Прекају]]. Носиле су је другарице, омладинке из Дрвара - Мира Црногорац, Јања Папак, Стоја Перић и Стоја Трнинић. Читавим путем Марија је певала [[:Категорија:Партизанске песме|партизанске песме]], најчешће песму „[[Омладинка Мара]]“ [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]. У свим местима кроз које била ношена колона рањеника са пркоса, народ и омладина су излазили да их поздраве, а посебно Марију. При проласку кроз Дрвар сусрела се са секретаром Окружног комитета СКОЈ-а Томом Додигом. Марији је већ тада нога била помодрела од подливене крви и натекла све до колена. Ношење рањеника до Видова Села тада је преузела Омладинска радна чета из Каменице. Сазнавши да је Марија рањена, њена мајка Јока је пошла у сусрет колони рањеника, то је био њихов последњи сусрет. У импровизованој партизанској болници у Видовом Селу, Марију је лечио доктор Жига Кишицки, који је био и управник болнице. Иако је одмах по доласку примила тетанус, било је већ касно јер је њену ногу захватила гангрена. Умрла је [[23. септембар|23. септембра]] [[1943]]. године. Одмах потом по њу су дошли родитељи и омладина из Каменице и сахранили је на брежуљку Спасовине у подножју свога родног села. Сахрањена је са војним почастима, уз присуство великог броја омладине и народа Каменице. Од Марије су се опростили [[Вељко Ражнатовић]], помоћник политичког комесара Десете крајишке бригаде и њен брат Душко Бурсаћ, секретар [[Окружни комитет СКОЈ-а за Дрвар|Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар]] (''погинуо у немачком [[Десант на Дрвар|десанту на Дрвар]] [[25. мај]]а [[1944]]. године''). == Народни херој == {{Quote box | width = 17em | bgcolor = #c6dbf7 |quote = <center>[[Датотека:Narodni heroj 1.svg|100px|Орден народног хероја]]</center> ''О теби пјевам, Маријо с Каменице,'' ''дјевојко — ратниче из батаљона,'' ''што си под титовку свила плетенице'' ''и срцем кренула противу бетона'' |author = део из песме ''[[s:Марија на Пркосима|Марија на Пркосима]]'', </br> [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]] из 1945. године |source = }} Одмах по сазнању за смрт Марије Бурсаћ, Штаб [[Пети босански корпус НОВЈ|Петог босанског корпуса НОВЈ]], командант [[Славко Родић]] и [[политички комесар]] [[Велимир Стојнић]], бивши учитељ из Каменице, упутили су [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховном штабу НОВ и ПОЈ]] предлог да се Марија Бурсаћ прогласи за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Врховни штаб је овај предлог усвојио и [[15. октобар|15. октобра]] [[1943]]. године донео одлуку о проглашењу Марије Бурсаћ за прву [[жене народни хероји Југославије|жену за народног хероја]]. У „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтену Врховног штаба]]“ број 33, за октобар 1943, о проглашењу Марије Бурсаћ за народног хероја пише: {{цитат2|По одлуци Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, а на предлог -{V}- корпуса Народноослободилачке војске Југославије, додељује се назив народног хероја другарици Марији Бурсаћ, борцу-бомбашу -{III}- батаљона -{X}- крајишке бригаде. Другарица Марија била је примјер јунаштва у свим борбама и на крају дала свој живот за слободу свога народа јуришајући на ровове непријатеља код села Пркоса.{{sfn|Зборник НОР|1949|p=357}}}} Године [[1945]]. песник [[Бранко Ћопић]] јој је посветио песму ''[[s:Марија на Пркосима|Марија на Пркосима]]''. У годинама после [[Други светски рат|Другог светког рата]] у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]] (СФРЈ) Марија Бурсаћ је била једна од највећих партизанских икона. Њено име носиле су, а носе и данас, многе улице, школе и друге установе. По њој се зове [[ОШ „Марија Бурсаћ“ Београд]]. == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Зборник НОР|1949}}|title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945.|year=1949|publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=58734343}} * {{Cite book|ref=harv|last=Beoković|first=Mila|year=1967|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/2cefe2d176f1d4d280b1922d4ff82fcd.pdf|title=Žene heroji|publisher=Svjetlost|location=Sarajevo|id=}} {{COBISS|ID=101286151}} * {{cite book|ref={{harvid|Дрвар 1|1972}}|title=Дрвар 1941—1945. сјећања учесника том -{I}-|year=1972|publisher=Скупштина општине Дрвар|location=Дрвар |id=}} {{COBISS|ID=109669639}} * {{Cite book|ref={{harvid|Žene BiH u NOB|1977}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/ccd21fc4533046baeba0b767565370f1.pdf|title=Žene Bosne i Hercegovine u Narodnooslobodilačkoj borbi 1941—1945. godine: sjećanje učesnika|year=1977|publisher=Svjetlost|location=Sarajevo|isbn=}} {{COBISS|ID=32313868}} * {{cite book|ref=harv|last=Majstorović|first=Božo|year=1978|title=Marija Bursać — životni put i revolucionarno delo|publisher=Dečje novine|location=Gornji Milanovac|id=}} {{COBISS|ID=11732999}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} * {{cite book|ref=harv|last=Tadić|first=Aleksandar|year=1984|title=Majke heroja pričaju — pali za lepša svitanja|publisher=Iskra|location=Vinkovic|isbn=}} {{COBISS|ID=512644701}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Marija Bursać}} {{Викизворник|Марија на Пркосима}} * {{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2016/05/drvarcani-se-secaju-25-maja-1944.html|title=Drvarčani se sećaju 25. maja 1944.|website=www.yugopapir.com|date=c. 1980}} * {{Cite web|url=http://stav.ba/price-o-bosanskim-zenama-marija-bursac/|title=Priče o bosanskim ženama: Marija Bursać|website=stav.ba|date=19. 9. 2016}} * {{Cite web|url=http://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/pjesme/8/Marija_na_Prkosima/234/|title=Branko Ćopić: Marija na prkosima|website=stav.ba|date=10. 12. 2017}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{Жене народни хероји-БиХ}} {{Народни хероји-лекари}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Бурсаћ, Марија}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Десете крајишке бригаде]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене у рату]] [[Категорија:Жене војници]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Дрвар у Народноослободилачкој борби]] q6mstvv72qiamdka74983rbds03m71o 0 120100 25114530 24397644 2022-07-19T18:11:53Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=СЛОБОДАН ПЕНЕЗИЋ КРЦУН | слика = Stevan Kragujevic, Slobodan Penezic Krcun.JPG | опис_слике=Слободан Пенезић Крцун | датум_рођења = {{датум рођења|1918|7|2}} | место_рођења =[[Ужице]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1964|11|6|1918|7|2}} | место_смрти =[[Шопић]], код [[Лазаревац|Лазаревца]]<br>[[СР Србија]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] | супруга=[[Гроздана Белић-Пенезић|Гроздана Зина Белић-Пенезић]] | професија=друштвено-политички радник | КПЈ=[[фебруар]]а [[1939]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | године службе=[[1941]]—[[1945]]. | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | чин=[[генерал-пуковник]] у резерви | функција='''[[Списак министара унутрашњих послова Србије#Социјалистичка Република Србија (1944–1991)|Министар <br />унутрашњих послова НР Србије]]''' | мандат=[[22. новембар|22. новембра]] [[1946]] — [[16. децембар|16. децембра]] [[1953]]. | претходник=[[Милентије Поповић]] | наследник=[[Војин Лукић]] | функција2='''Председник [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа]]'''<br />'''[[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]]''' | мандат2=[[9. јун]]а [[1962]] — [[6. новембар|6. новембра]] [[1964]]. | претходник2=[[Милош Минић]] | наследник2=[[Стеван Дороњски]] | народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}}{{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Слободан Пенезић — Крцун''' ([[Ужице]], [[2. јул]] [[1918]] — [[Шопић]], код [[Лазаревац|Лазаревца]], [[6. новембар]] [[1964]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. Дужност [[Списак министара унутрашњих послова Србије#Социјалистичка Република Србија (1944–1991)|министра унутрашњих послова НР Србије]] обављао је од [[22. новембар|22. новембра]] [[1946]]. до [[16. децембар|16. децембра]] [[1953]]. године. У периоду од [[9. јун]]а [[1962]]. до [[6. новембар|6. новембра]] [[1964]]. године обављао је функцију председника [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа Скупштине]] [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]]. == Биографија == Рођен је [[2. јул]]а [[1918]]. године у [[Ужице|Ужицу]], где је завршио основну школу и гимназију. Као ученик, виших разреда, [[Ужичка гимназија|Ужичке гимназије]], преко литерарне дружине „Напредак“, укључио се у рад омладинског револуционарног покрета. Након матуре, [[1937]]. године, отишао је у Земун, где је уписао [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредно-шумарски факултет]] (данас Пољопривредни факултет). Посредовањем [[Добривоје Радосављевић Боби|Добривоја Радосављевића]], укључио се у рад [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|студентског револуционарног покрета]] и фебруара [[1939]]. године постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Почетком [[1940]]. године је постао секретар Партијског бироа у Земуну и члан Универзитетског комитета СКОЈ-а, а исте године, и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. === Народноослободилачка борба === Напад [[Силе Осовине|сила Осовине]] на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], [[6. април]]а [[1941]]. године, га је затекао у [[Београд]]у и он је истог дана кренуо кући. У Ужицу је покушао да се пријави у војску, али је био одбијен. Када су [[Трећи рајх|Немци]] заузели Ужице, отишао је у [[Санџак (област)|Санџак]], и ту је остао до краја априла 1941. године. У току маја успео је да се врати у Београд, где је добио задатак од Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију да се врати у Ужице и повеже се са тамошњом партијском организацијом КПЈ. По задатку Окружног комитета КПЈ за Ужице, у [[Златибор]]ском срезу је радио на припреми устанка и формирању Златиборске партизанске чете. После формирања те чете, на позив Окружног комитета, отишао је у Штаб [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]] „[[Димитрије Туцовић]]“, где је одређен за заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] Одреда. После ослобођења Ужица, септембра 1941. године, имао је задатак да у ослобођеном граду организује борбу против „[[Пета колона|пете колоне]]“. Поред овога, радио је и на организовању „[[Народноослободилачки одбори|народне власти]]“, организовању позадине и др. У ослобођеном Ужицу је остао све до пада [[Ужичка република|Ужичке републике]], 29. новембра 1941. године. У село [[Радоиња|Радоињу]], где се тада налазио [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОП одреда Југославије]], стигао је [[5. децембар|5. децембра]] 1941. године, и био задужен да ради на обезбеђењу чланова Врховног штаба. На тој дужности је остао све док је Врховни штаб боравио у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|ослобођеној Фочи]]. Приликом повлачења партизанских јединица из Санџака, јуна [[1942]]. године, постао је руководилац Политодела [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]], а ускоро, код [[Мркоњић Град|Мркоњић-Града]], постао је заменик политичког комесара бригаде. Априла [[1943]]. године, после смрти [[Алекса Дејовић|Алексе Дејовића]], постављен је за политичког комесара бригаде. Септембра 1943. године одређен је за политичког комесара [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]], и с њом је учествовао у ослобађању Санџака. Са ове функције је смењен [[7. децембар|7. децембра]] 1943. године, због [[операција Кугелблиц|пораза дивизије код Пријепоља]]. После тога, налазио се са [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Другом]] и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Петом крајишком дивизијом]], које су ишле у [[Србија|Србију]] до [[Ибар|Ибра]], и натраг у [[Црна Гора|Црну Гору]], где се оформила група руководилаца за Србију, који су од [[Манастир Морача|манастира Мораче]], јуна [[1944]], отишли на [[Вис (острво)|Вис]]. На Вису, Крцун је изабран у Покрајински комитет КПЈ за Србију и одређен за начелника [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНА) за Србију. Са Виса је, почетком јула, отишао у [[Бари]], а одатле је, с групом других руководилаца, авионом пребачен на [[Јужна Србија у Народноослободилачкој борби|ослобођену територију јужне Србије]]. Тамо је почео да ради на формирању првих организације Одељења за заштиту народа, а потом је прешао у ослобођено [[Ваљево]], затим у [[Аранђеловац]], па у Београд, где је постао начелник Одељења за заштиту народа Србије. Један од највећих успеха службе коју је водио, било је [[Операција хапшења Драже Михаиловића|хапшење Драже Михаиловића]]. === Послератна каријера === После ослобођења [[Југославија|Југославије]], обављао је многе одговорне друштвено-политичке функције у републици и Федерацији. Од новембра [[1946]]. до децембра [[1953]]. године обављао је дужност [[Списак министара унутрашњих послова Србије#Социјалистичка Република Србија (1944—1991)|министра унутрашњих послова]] у [[Друга Влада Благоја Нешковића|првој]], [[Прва влада Петра Стамболића|другој]] и [[Друга влада Петра Стамболића|трећој Влади]] [[Социјалистичка Република Србија|Народне Републике Србије]]. Од [[16. децембар|16. децембра]] 1953. био је потпредседник, а од [[9. јун]]а [[1962]]. године председник [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа Скупштине]] [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]]. Од новембра [[1954]]. године био је члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (СИВ). У време док је био потпредседник Извршног већа НР Србије, налазио се и на месту председника републичког Одбора за унутрашњу политику. Новембра 1944. године је био посланик [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС), а касније је у више сазива, биран за народног посланика [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине НР Србије]] и [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]]. На Оснивачком конгресу [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Србије]], маја [[1945]]. године, изабран је за члана [[Централни комитет|Централног комитета]], а на [[Пети конгрес КПЈ|Петом конгресу КПЈ]] изабран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]]. Имао је чин [[генерал-пуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у резерви. == Погибија и одликовања == Погинуо је [[6. новембар|6. новембра]] [[1964]]. године у саобраћајној незгоди на [[Државни пут IБ реда 22|Ибарској магистрали]], у близини села [[Шопић]] код [[Лазаревац|Лазаревца]]. Тог дана, заједно са високим републичким функционерима — [[Светолик Лазаревић|Светоликом Лазаревићем Лазом]] и Љубомиром Мијатовићем, кренуо је на Среску конференцију Савеза комуниста у Титовом Ужицу. Према званичној истрази, његов нови [[аутомобил]] (непосредно пре удеса, додељен му је нов аутомобил) је током пљуска налетео на блато, услед чега је аутомобил проклизао и возач Милорад Ломић је изгубио контролу над возилом, које је затим слетело са пута и свом силином при брзини од 130 -{km/h}- ударило у [[дрво]]. Заједно са Крцуном тада је погинуо [[Светолик Лазаревић|Светолик Лазаревић Лаза]]. У аутомобилу је била и Олга Живковић.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:614160-Da-nismo-zamenili-mesta-Krcun-mozda-ne-bi-poginuo Да нисмо заменили места, Крцун можда не би погинуо („Вечерње новости”, 9. јул 2016)]</ref> Одмах после погибије, тела Слободана Пенезића Крцуна и Светолика Лазаревића Лазе, су била пренета у [[Београд]] и изложена у аули [[Дом Народне скупштине Републике Србије|зграде Савезне скупштине]], где су им бројне друштвено-политичке, борачке и војне делегације, као и грађани у мимоходу одали почаст. Сахрањени су [[8. новембар|8. новембра]], један поред другог, у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Био је ожењен [[Гроздана Белић-Пенезић|Грозданом Зином Белић-Пенезић]], са којом је имао троје деце — синове Срђана<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:488032-Penezic-Moj-Krcun-je-i-dalje-neispricana-prica Мој Крцун је и даље неиспричана прича („Вечерње новости“, 19. април 2014)]</ref> и Рељу и ћерку Виду. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других високих [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[5. јул]]а [[1952]]. године. Певач [[Српска народна музика|народне музике]], [[Слободан Мулина]], испевао је „Песму о Крцуну“.<ref>[http://tekstovi-pesama.com/slobodan-mulina/pesma-o-krcunu/30123/1/ Текстови песама — Песма о Крцуну], приступљено 29. августа 2014.</ref> По њему је названа [[ОШ „Слободан Пенезић Крцун” Јунковац]]. == Контроверзе == Пошто није био миљеник [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], јер је знао да му каже шта мисли о њему, често је његова погибија довођена у везу с тим. У истрази која је током рата спроведена поводом пропуста који су довели до [[Операција Кугелблиц|Пријепољске битке]], Пенезић је са још неколицином проглашен одговорним. Касније је рехабилитован. == Фотогалерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Prijem predstavnika UDBE kod maršala Tita, 1951.jpg|Пенезић, пети здесна, и руководство УДБЕ са [[Јосип Броз Тито|Титом]], у Београду 1951. Датотека:Stevan Kragujevic, Mijalko Todorovic, Koca Popovic, Slobodan Penezic, Sutjeska, 1958.JPG|[[Мијалко Тодоровић]], [[Коча Поповић]] и Крцун на [[Национални парк Сутјеска|Сутјесци]] 1958. Датотека:Grob Slobodana Penezića Krcuna, Novo groblje Beograd.jpg|Гроб Слободана Пенезића Крцуна у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у Датотека:Orden narodnog heroja3.jpg|[[Орден народног хероја]] </div></gallery></center> == Види још == * [[Влада Слободана Пенезића]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * ''Шести новембар 1964. — Споменица преминулим револуционарима Слободану Пенезићу Крцуну и Светолику Лазаревићу''. Титово Ужице: НИП „Вести“. 1965. година. * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига шеста). Београд 1973. година. * {{cite encyclopedia|year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * Војин Лукић ''Брионски пленум: обрачун са Александром Ранковићем — сећања и сазнања''. Београд: Стручна књига. 1990. година. == Спољашње везе == {{Commonscat|Slobodan Penezić}} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/376407/Istina-o-Krcunu-stigla-u-uzicki-arhiv Истина о Крцуну стигла у ужички архив („Политика”, 17. март 2017)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/395739/Krcun-Draza-i-drugovi-sa-Briona Крцун, Дража и другови са Бриона („Политика”, 3. јануар 2018)] * [https://www.youtube.com/watch?v=a_7Xdu-wHGY Крцунова република — РТС-ов документарац] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/412057/Krcun-pred-sudom-javnosti Крцун пред судом јавности („Политика”, 29. септембар 2018)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/412946/Mleko-i-krv-Slobodana-Penezica-Krcuna-pred-Uzicanima „Млеко и крв” Слободана Пенезића Крцуна пред Ужичанима („Политика”, 10. октобар 2018)] * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=959 Писма без курира („Вечерње новости”, фељтон, октобар 2018)] {{Wayback|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=959 |date=20181013172507 }} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/457753/Novo-svetlo-na-Krcunove-reci-i-dela Ново светло на Крцунове речи и дела („Политика”, 5. јул 2020)] * [https://www.youtube.com/watch?v=xqLKt1TW5xU Трибина „Крцун — трагедија једне епохе: биографија Слободана Пенезића“] {{2. пролетерска дивизија}} {{Народни хероји-Ужице}} {{Председници влада СР Србије}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Пенезић, Слободан Крцун}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1964.]] [[Категорија:Ужичани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Чланови ЦК КП/СК Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Ужичка република]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Председници Владе СР Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] [[Категорија:Страдали у саобраћајним незгодама]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] hb8ffer2190x2rlvs6picax5tgioiu6 0 120117 25114450 23322202 2022-07-19T17:31:44Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=АНКА МАТИЋ ГРОЗДА | слика=Nh_matic_anka.jpg |опис_слике=Анка Матић Грозда |датум рођења=[[9. август]] [[1918]] |место рођења=[[Ириг]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{Датум смрти|1944|10|15|1918|8|9}} |место смрти=[[Ваљево]] |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=ученица |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[2. октобар|2. октобра]] [[1953]]. }} [[Датотека:Anka Matic Grozda.jpg|270px|мини|десно|Споменик Анки Матић Грозди испред Дома здравља у Иригу. Рад вајара [[Јован Солдатовић|Јована Солдатовића]] из [[1972]]. године.]] '''Анка Матић Грозда''' ([[Ириг]], [[9. август]] [[1918]] — [[Ваљево]], [[15. октобар]] [[1944]]), учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[9. август]]а [[1918]]. године у сремској варошици [[Ириг]]у. Потицала је из добростојеће земљорадничке породице. Њен отац Јован имао је петоро деце – два сина и три ћерке. Основну школу је завршила у родном месту и потом се бавила пословима у домаћинству.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=}}{{sfn|Хероине Југославије|1980|p=}} Прва сазнања о револуционарном радничком покрету добила је од своје старије браће, који су били чланови илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Такође њен отац, иако богати сељак, био је левичарски оријентисан и симпатизер комунизма, тако да није негативно утицао на своју децу што су чланови КПЈ. У прво време слушајући браћу и њихове разговоре, а касније и сама читајући [[Марксизам|марксистичку]] и другу литературу Анка се определила за револуционарни покрет и априла [[1940]]. године постала члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ).{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}{{sfn|Хероине Југославије|1980|p=}} Одмах после [[Окупациона подела Југославије у Другом светском рату|окупације Краљевине Југославије]], [[1941]]. године Анка се заједно са оцем, браћом и сестрама укључила у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] и учествовала у свим акцијама покрета. Радила је на организовању омладине, на прикупљању хране, одеће, обуће и друге помоћи партизанима и др. Њена и активност њене породице није остала не запажена [[Усташка надзорна служба|усташкој полицији]], па је у [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|фебруару 1942.]] године била ухапшена заједно са оцем. На саслушавањима у полицији је била мучена, али ништа није признала, нити кога одала. Због недостатка доказа који би доказали да је радила за НОП, Анка је била пуштена на слободу, али је њен отац задржан као талац у затвору, јер су му синови били у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=}} По пуштању на слободу, наставила је да ради у покрету. Када су јој [[фашисти]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|јуна 1942.]] године стрељали оца Јована, Анка је напустила Ириг и отишла на [[Фрушка гора|Фрушку гору]], где се прикључила [[Подунавски партизански одред|Подунавском партизанском одреду]]. Убрзо по њеном одласку у партизане, крајем августа уследила је велика непријатељска офанзива чији је циљ био да очисти Фрушку гору од партизана. Уз велике губитке, њен Одред је успео да се пробије из окружења и тако избегне уништење. Потом се пребацио у доњи [[Срем]], где је услед великих губитака био реорганизован у Други сремски батаљон.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=}} Услед тешког положаја [[Срем у Народноослободилачкој борби|партизанских снага у Срему]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.|новембра 1942.]] године донета је одлука да главнина сремских партизана пређе у источну [[Босна|Босну]] и тамо настави борбу, док се у Срему не стекну повољнији услови. Анкин батаљон се налазио у првој групи сремских бораца који су прешли у Босну. По доласку на нови терен, уследиле су нове борбе – заједно са борцима [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шесте источнобосанске бригаде]], сремски партизани су учествовали у веома успешним борбама против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] на [[Мајевица|Мајевици]], [[Семберија|Семберији]] и [[Trebava|Требави]], као и са [[Усташка војница|усташама]] и [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранима]] на комуникацији [[Тузла]]-[[Лопаре]]-[[Брчко]]. У свим овим тешким борбама учествовала је и Анка. Иако млада и наизглед слабашна девојка, није се одвајала од других бораца, а често се и истицала.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1943.|Априла 1943.]] године Анкин батаљон је укључен у састав тада формиране [[Друга војвођанска ударна бригада|Друге војвођанске ударне бригаде]]. Њена бригада, у саставу [[Шеснаеста војвођанска дивизија НОВЈ|Шеснаесте војвођанске дивизије]], током 1943. и прве половине [[1944]]. године водила је борбе у источној Босни, а у току [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1944.|јула 1944.]] започела је четрдесетодневни марш преко источне Босне, [[Зеленгора|Зеленгоре]], [[Дурмитор]]а и [[Голија (Црна Гора)|Голије]] у [[Херцеговина|Херцеговину]]. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1944.|августа 1944.]] се поново вратила у источну Босну, да би почетком септембра прешла [[Дрина|Дрину]] и учествовала у борбама за ослобођење западне Србије.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=}}{{sfn|Атанацковић|1978|p=}} У свим овим тешким и напорним борбама Анка се истицала својом храброшћу. Била је најпре борац, па политички делегат вода, па заменик политичког комесара и на крају [[политички комесар]] једне чете у Другој војвођанској бригади. И поред дужности које је обављала учествовала је у борби. Борци Друге војвођанске бригаде посебно су упамтили њену присебност и храброст у веома тешким борбама са Немцима, на путу [[Цапарде (Осмаци)|Цапарде]]-[[Зворник]], у лето 1943. године. Њену чету напала су тада четири [[тенк]]а и бројнија пешадијска јединица. У најкритичнијем тренутку, када је чети претило уништење, Анка је са бомбама у рукама кренула у јуриш на тенкове. Понесени њеним примером, остали борци су такође кренули у јуриш. Друге партизанске чете које су учествовале у овој борби тада су појачале дејство на непријатеља, па се он уз губитке морао повући.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}{{sfn|Атанацковић|1978|p=}} У лето 1944. године Анка је била рањена у борбама у Црној Гори, али је одбила да се са другим рањеницима савезничким авионима евакуише и лечење настави у Италији. Упорно је одбијала да напусти своје другове, па је такође одбила и предлог да се повуче у заштитну јединицу Шеснаесте војвођанске дивизије.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}{{sfn|Хероине Југославије|1980|p=}} Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1944.|октобра 1944.]] године Анка је са својом Другом војвођанском бригадом, у склопу [[Београдска операција|Београдске операције]], учествовала у веома тешким борбама за ослобођење [[Обреновац|Обреновца]]. Први напад отпочео је увече [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1944.#9. октобар|9. октобра]], али се непријатељ упорно бранио, а у току ноћи му је стигло појачање, па су се партизанске снаге морале повући на почетне положаје. Нови напад отпочео је у току ноћи [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1944.#10. октобар|10/11. октобра]], али се непријатељ поново упорно бранио, забарикидиран иза добро утврђених бетонских бункера, па су се партизанске снаге поново морале повући. Због овакве ситуације, Штаб [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Дванаестог војвођанског корпуса]] је донео одлуку да део својих снага упути у даље наступање ка [[Београд]]у, а да други део задржи у блокади Обреновца.{{sfn|Атанацковић|1978|p=}} Услед све већег напредовања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] и [[Црвена армија|Црвене армије]] ка Београду, окупаторске снаге из Обреновца су одлучиле да се повуку преко [[Сава|Саве]] у Срем. Преко раније изграђеног понтонског моста, код села [[Забрежје|Забрежја]] отпочели су своје извлачење. Преостале партизанске снаге тада су отпочеле нови напад на непријатеља, који се најупорније бранио у селу Забрежју, чувајући једину путању повлачења.{{sfn|Атанацковић|1978|p=}} У овим тешким борбама учествовао је Анкин батаљон, а када је један немачки тенк кренуо на положај њене чете, она је поново са бомбом у руци кренула у јуриш. За њом су и тада кренули њени саборци, али је она овом приликом била теже рањена рафалом из непријатељског митраљеза. Одмах потом било је организовано њено пребацивање у болницу у ослобођеном [[Ваљево|Ваљеву]], али је сутрадан [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1944.#15. октобар|15. октобра 1944.]] године услед тешких рана преминула.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}{{sfn|Хероине Југославије|1980|p=}} Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[2. октобар|2. октобра]] [[1953]]. године, проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|p=}} Име Анке Матић данас носе улице у њеном родном Иригу, [[Земун]]у и Београду. Године [[1972]]. у центру Ирига, испред Дома здравља, подигнута јој је спомен-биста од бронзе, рад вајара [[Јован Солдатовић|Јована Солдатовића]].{{sfn|Поповић|1981|p=}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book | ref={{harvid|Војна енциклопедија|1973}} |title=Војна енциклопедија том -{V}- |year=1973 |publisher= |location=Београд |id=}} * {{Cite book | ref={{harvid|Жене Србије у НОБ|1975}} |title=Жене Србије у НОБ |year=1975 |publisher=Просвета/Нолит |location=Београд |id=}} * {{Cite book | ref=harv |last=Атанацковић |first=Жарко |year=1978 |title=Друга војвођанска НОУ бригада |publisher= |location=Београд |id=}} * {{Cite book | ref={{harvid|Хероине Југославије|1980}} |title=Хероине Југославије |year=1980 |publisher=Спектар |location=Загреб |id=}} * {{Cite book | ref=harv |last=Поповић |first=Разуменка Зума |year=1981 |title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945 |publisher=Народна армија |location=Београд |id=}} * {{Cite book | ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=Народни хероји Југославије том -{I}- |year=1982 |publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Војводина}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Ослобођење Београда 1944}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Матић, Анка Грозда}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Ирижани]] [[Категорија:Комунисти Војводине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Шесте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Друге војвођанске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби]] 25ufz1veujqsmpdmvukvpix5fgl6nnk 0 120199 25114415 24537315 2022-07-19T17:22:06Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ЈЕЛЕНА ЋЕТКОВИЋ |слика=Jelena Cetkovic.jpg |опис_слике=Јелена Ћетковић |величина слике=250п |датум рођења={{датум рођења|1916|8|21|}} |место рођења=[[Цетиње]] |држава рођења=[[Краљевина Црна Гора]] |датум смрти={{датум смрти|1943|5|14|1916|8|21}} |место смрти=[[Јајинци]], код [[Београд]]а |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=кројачка радница |КПЈ=[[1935]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |функција='''Секретар Месног комитета КПЈ за Београд''' |мандат=јануар—март [[1942]]. |претходник=[[Тодор Дукин]] |наследник=[[Јанко Лисјак]] |народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. }} '''Јелена Ћетковић''' ([[Цетиње]], [[21. август]] [[1916]] — [[Јајинци]], код [[Београд]]а, [[14. мај]] [[1943]]) била је револуционарка, борац за [[Женска права|права жена]], учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. Као млада кројачица пришла је [[Раднички покрет|радничком покрету]] и 1933. постала члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ), а 1935. члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ). Учествовала је у бројним акцијама КПЈ у [[Подгорица|Подгорици]], као и у познатим [[Белведерске демонстрације|Белведерским демонстрацијама]] на Цетињу. Године 1938. преселила се у [[Београд]], где је такође учествовала у партијском раду, а посебно у акцијама женског покрета и борби за права жена. Као искусан партијски радник, била је постављена за инструктора [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] те је помагала партијским организацијама у разним местима у [[Србија|Србији]]. На почетку Народноослободилачког рата, 1941. била је члан Рејонског комитета КПЈ „Центар” у Београду. У току лета прешла је на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију]] и најпре била у једном партизанском одреду у источној [[Босна|Босни]]. Потом је прешла на слободну територију [[Ужичка република|Ужичке републике]] и политички радила са женама на терену [[Чачак|Чачка]] и [[Ужице|Ужица]]. Након [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], крајем 1941. послата је у Београд, где је почетком наредне године преузела дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд. Била је организатор ударних група, које су извеле читав низ акција у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]]. Припремајући своју последњу акцију, [[атентат на Ђорђа Космајца]], ухапшена је почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|марта 1942.]] године. У полицији је мучена и злостављана, али иследницима није ништа желела да каже. Тешко измучена, скоро полумртва, дочекала је дан припремљене акције и њен успех. Потом је пребачена у [[Бањички логор]]. Стрељана је на стратишту у [[Јајинци]]ма, код Београда, [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.|маја 1943.]] године. За народног хероја проглашена је 5. јула 1952. године. == Биографија == Рођена је 21. августа 1916. на [[Цетиње|Цетињу]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=161}}{{sfn|Tadić|1985|p=69}} Била је најмлађе дете у породици Благоте и Гордане Ћетковић, који су имали двојицу старијих синова — Николу, рођеног 1908. и Ђорђија Ђокa, рођеног 1912. године. Убрзо по Јеленином рођењу, породица се у потрази за бољим животом са Цетиња преселила у [[Подгорица|Подгорицу]]. Отац Благота боловао је од рана задобијених у [[Први светски рат|Првом светском рату]] и 1917. умро. Како би отхранила своју децу, Јеленина мајка Гордана Горда запослила се најпре у „Монополу” (државно предузеће за откуп и прераду дувана), а потом добила посао чистачице у суду.{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} Пошто је породица била сиромашна и није имала средстава за школовање, Јеленин најстарији брат Никола је одмах по завршетку основне школе пошао на учење обућарског заната. Јелена је након завршетка основне школе уписала Женску занатску школу где је учила кројачки занат, а средњи брат Ђорђијe Ђокo је радио и ванредно студирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]]. Након завршетка занатске школе, Јелена се запослила код Саита Муаџевића у кројачкој радњи за израду мушких одела. Пошто су се у овој радњи шиле и кошуље, узимала је материјал у радњи, а шила код куће.{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} === Партијски рад у Подгорици === Први контакт са револуционарним радничким покретом добила је преко старије браће — Николе и Ђорђа. Као млади обућарски радник, Никола Ћетковић се рано укључио у [[раднички покрет]] у [[Подгорица|Подгорици]]. Члан тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је 1929, а по партијском задужењу био је активан у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеним радничким синдикатима]] (УРС) у Подгорици. У времену [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] брзо је запао полицији за очи, због чега је морао да напусти Подгорицу и оде у [[Београд]]. Касније је због револуционарног рада био хапшен и малтретиран од полиције, а два пута је протериван — најпре у [[Сарајево]], а потом у [[Сплит]].{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} Јелена се омладинском револуционарном покрету придружила веома рано, а већ 1933, са непуних 17 година, примљена је у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=161}} Била је политички веома активна; често је у кући у којој је становала окупљала партијске другове, где су разговарали и писали летке и пароле. За прославу [[Празник рада|празника рада]] 1933. кући је сашила велику [[Црвена застава|црвену заставу]], која је ноћ уочи [[1. мај]]а постављена на брду изнад Подгорице.{{sfn|Tadić|1985|p=69}} Полиција је потом повела опсежну акцију по Подгорици и похапсила многе особе за које је постојала сумња да су комунисти или имају везе са комунистима. Међу ухапшенима је била и Јелена. Иако је у полицији мучена, ништа није признала па је пуштена на слободу.{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} Посебну живост у омладински револуционарни покрет у Подгорици, уносили су студенти-комунисти који су студирали на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Они су преко лета подгоричким омладинцима преносили своја искуства из [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|студентског револуционарног покрета]]. Били су организатори и покретачи многих зборова и демонстрација у Подгорици. Током 1935. највише се водила акција за укидање [[Логор Вишеград|концентрационог логора у Вишеграду]], у који су затварани студенти-комунисти са Београдског универзитета, а међу њима многи студенти из Црне Горе. Активно је учествовала у овим акцијама, па је исте године примљена у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Sloboda|1984|p=6-14}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=161}} Након пријема у КПЈ, ангажована је у политичком раду, а највише у раду са женама. Најпре је деловала међу ученицама у Женској занатској школи и [[Гимназија Слободан Шкеровић|Подгоричкој гимназији]], а потом међу радницама у ФД „Монопол”. Упоредо са политичким радом деловала је и у Струковном савезу кројачких радника, као и у [[КУД Абрашевић|Културно-уметничком друштву „Абрашевић”]], где је деловала у драмској секцији. Била је одличан говорник, а посебно је остао упамћен њен потресни говор на сахрани Божане Вучић која је трагично страдала у [[Затвор на Ади Циганлији|затвору на Ади Циганлији]] марта 1937. године.{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} Јуна 1936. учествовала је на познатим [[Белведерске демонстрације|Белведерским демонстрацијама]] на Цетињу.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=161}} [[Датотека:Jelena Ćetković.jpg|десно|мини|350п|Јелена Ћетковић говори на сахрани Божане Вучинић, марта 1937. године]] Године 1936. у [[Друга шпанска република|Републици Шпанији]] је избио [[Шпански грађански рат|грађански рат]] између снага лојалних влади које је предводио Народни фронт (коалиција левичарских партија) и делова војске предвођене [[генерал]]ом [[Франсиско Франко|Франсиском Франком]] (који је био [[Фашизам|профашистички]] настројен). У борбу за одбрану Шпанске републике и борбу против фашизма, већ крајем 1936, укључили су се многи [[Антифашизам|антифашисти]] из читавог света, који су се борили у редовима [[Интернационалне бригаде|Интернационалних бригада]]. Новембра исте године КПЈ је позвала све југословенске комунисте и антифашисте да се прикључе борби шпанског народа.{{sfn|Vojna enciklopedija 4|1972|p=133}} Иако је била млада девојка са свега 20 година, желела је да оде у [[Шпанија|Шпанију]] и прикључи се борби против фашизма. Пошто је била једна од најузорнијих чланова КПЈ у Подгорици, партијска организација је одобрила њен одлазак и помогла јој у припреми. Заједно са око 400 добровољаца из Црне Горе, марта 1937. кренула је ка [[Котор]]у; тамо су добровољци требали да се укрцају на брод који је обезбедила КПЈ и њиме пребаце до [[Барселона|Барселоне]]. Пошто је ова акција осујећена од полиције, ухапшен је велики број људи који су кренули пут Шпаније. Јелена је успела да избегне хапшење; преобучена у сељанку побегла је у [[Црмница (област)|Црмницу]]. Овде је боравила илегално, а потом прешла у [[Љешкопоље]], где су је открили и ухапсили. Заједно са осталим ухапшенима одведена је у [[Сарајево]], где им је суђено по Закону о заштити државе. Пошто је била малолетна,{{напомена|У Краљевини Југославији пунолетство се стицало са навршеном 21 годином живота.}} знала је да ће бити ослобођена ако ништа не буде признала током истраге. Упркос батињању и малтретирању у полицији, није ништа признала што би је довело у везу са оптужбом да је илегално кренула у Шпанију.{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} Након пуштања на слободу, вратила се у Подгорицу. Иако је била ослобођена оптужби, налазила се под сталном присмотром полиције, а њена кућа је често претресана. Упркос свему наставила је са партијским радом, а због великог угледа међу члановима КПЈ, који је стекла својим држањем у полицији, изабрана је за члана Месног комитета КПЈ за Подгорицу.{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} Живот породице Ћетковић у Подгорици, у годинама [[Велика криза|велике економске кризе]] која је владала [[1930е|1930-их]], био је веома тежак. Јелену и њеног брата Ђорђа полиције је евидентирала као комунисте, због чега су често хапшени и малтретирани, а неколико пута је привођена и њихова мајка Горда.{{sfn|Tadić|1985|p=70}} Како би себи омогућили мало бољи живот, одлучили су да се преселе у [[Београд]]. Један од разлога овог пресељења је био и то што је Ђорђе ванредно студирао право, а због недостатка новца није могао често да путује на факултет. Јелена је такође имала жељу да настави школовање у Београду и заврши Учитељску школу. Када је почетком 1938. њихова мајка Горда због болести отишла у пензију, одлучили су да се преселе.{{sfn|Sloboda|1984|pp=14–17}} === Револуционарна активност у Београду === Маја 1938. породица Ћетковић се из [[Подгорица|Подгорице]] преселила у [[Београд]]. Ту им се придружила и Ана Ћетковић — супруга Јелениног најстаријег брата Николе. Пошто је он био ухапшен и протеран из Београда, његова супруга је дошла да живи са њима. Убрзо по доласку у Београд, Јеленин брат Ђока је добио позив за војску, па је већ у јулу морао да се врати у Подгорицу, а одатле је отишао на служење војног рока у [[Македонија|Македонију]]. Септембра 1938. Јелена се уписала у Учитељску школу, али је због лошег материјалног стања, морала да напусти школовање и да се запосли као кројачица. Радила је најпре у кројачкој радњи код Жане Грос, а потом код кројача Гашлија Љаношевића.{{sfn|Sloboda|1984|pp=14–17}} {{Quote box |width = 20em |bgcolor = #c6dbf7 |quote = ''Нама радницама ова борба за права жена није туђа нити од другостепене важности. Она нам је блиска, она је део наше борбе. Радници и раднице су увек први истицали као један од основних захтева равноправност жена на раду и у политичком животу. Ту равноправност ми већ спроводимо у нашим организацијама и синдикатима. Наш захтев за право гласа односи се само на опште, једнако активно и пасивно право гласа у слободним и тајним изборима. Јер на основу чега нас лишавају да преко слободно изабраних представника учествујемо у одређивању спољне и унутрашње политике...'' |author = део говора Јелене Ћетковић са конференције „Жена данас”, одржане новембра 1938. године |comma-space = n |source = {{sfn|Жене Србије|1975|pp=73–74}} }} Одмах по доласку у Београд, укључила се у партијски рад, којим је руководио Месни комитет КПЈ за Београд. Била је задужена за рад са женама; окупљала је жене-раднице, као и друге млађе жене и омладинке којима је говорила о борби за права жена и њихову равноправност. Брзо се истакла као вредан и способан партијски радник, па је била ангажована од стране [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] и као партијски инструктор упућивана у разна места по [[Србија|Србији]], где је највише радећи са женама помагала партијске организације. Као инструктор ПК КПЈ за Србију радила је у [[Ниш]]у, [[Ужице|Ужицу]], [[Краљево|Краљеву]], [[Чачак|Чачку]] и другим местима. Непосредно пред почетак рата политички је деловала у Нишу и била члан тамошњег Месног комитета КПЈ. Била је активна и у раду Синдиката кожарских радника, где је такође радила са женама.{{sfn|Sloboda|1984|pp=17–24}} Иако је потицала из [[патријархат|патријахалне средине]], у којој жена није имала готово никакву политичку улогу, врло брзо је постала једна од најактивнијих активисткиња у борби за права жена. Пошто жене у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] нису имале право гласа, Женски покрет који је деловао у оквиру КПЈ, често је преко женских удружења покретао питање давања [[Женско право гласа|права гласа женама]]. Ово питање је увек актуелизовано уочи одржавања избора, а тако је било и уочи [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|парламентарних избора децембра 1938. године]]. Најпре је 22. новембра одржан скуп чланица Удружења студенткиња Београдског универзитета, на коме је затражено давање права гласа женама, а потом је сутрадан [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1938.#23. новембар|23. новембра 1938.]] одржана конференција „Жене данас”. Ову конференцију је организовала КПЈ, преко Редакције листа ''Жене данас'' и његове уреднице [[Олга Тимотијевић|Олге Тимотијевић]], а одржана је у препуној сали Инжењерског дома у Београду. На конференцији је говорило 17 жена; у име организатора Олга Тимитојевић и Милена Атанацковић (председница Женског покрета у Београду), а поред њих неке од говорница су биле и Даница Зечевић (председница Лиге жена за мир и слободу), [[Милка Жицина]] (прочитала поздрав [[Главни раднички савез|Главног радничког савеза]] и организације [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|УРСС-а]]), Љубица Божић (у име СБОТИЧ-а), Зора Радовановић (у име Учитељског удружења), [[Даринка Павловић]] (у име друштва „Незаштићена мајка и дете”), [[Олга Алкалај]] (у име адвокатских приправника), [[Неда Божиновић]] (студент права) и др. Такође, једна од говорница је била и Јелена Ћетковић, која је говорила у име жена-радница. Један део из Јелениног говора је сачуван и објављен у листу ''Жене данас'' 1940. године.{{sfn|Sloboda|1984|pp=17–24}}{{sfn|Bijelić|1977|p=16}}{{sfn|Жене Србије|1975|pp=73–74}} Заједно са [[Радоје Дакић|Радојем Дакићем]], [[Милош Матијевић|Милошем Матијевићем]], [[Вукица Митровић|Вукицом Митровић]], [[Рифат Бурџовић|Рифатом Бурџовићем]] и другим истакнутим комунистима Београда, била је један од организатора познатих демонстрација [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1939.#14. децембар|14. децембра 1939.]] године. Ове демонстрације, под паролом „За мир, хлеб и слободу”, одржане су на [[Славија (Београд)|Славији]] и на њима је било око 5.000 људи. У току демонстрација полиција је демонстрантима направила заседу у оближњој Приштинској улици,{{напомена|''Приштинска улица'' данас носи назив ''Улица Цара Николаја другог'', а у периоду од 1946. до 2004. носила је назив ''Улица 14. децембра''. На почетку улице се налази спомен-плоча у знак сећања на поменуте демонстрације.}} а у сукобу је страдало петоро демонстраната (међу којима и једна студенткиња, [[Боса Милићевић]]).{{sfn|Sloboda|1984|pp=17–24}} Преласком из Подгорице у Београд, где је од раније била позната полицији, Јелена је мислила да ће лакше обављати партијске обавезе јер није била позната београдској полицији, али убрзо по пресељењу на једној од београдских улица препознао ју је злогласни агент [[Управа града Београда (1929—1941)|Управе града Београда]] [[Светозар Вујковић|Светозар Тоза Вујковић]].{{напомена|Светозар Тоза Вујковић се током окупације налазио на дужности управника [[Бањички логор|логора на Бањици]].}} Он је средином [[1930е|1930-их]] био послат у Црну Гору, где је подгоричкој полицији помагао у борби против комуниста па је добро познавао Јелену Ћетковић. Поштујући сва правила илегалног и конспиративног рада трудила се да што мање упада у очи полицији, па тако није била хапшена, али је и поред тога полиција повремено малтретирала.{{sfn|Sloboda|1984|pp=14–17}} === У партизанима === Непосредно пред почетак [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]] 1941, Месни комитет КПЈ за Београд имао је око 200 чланова и био је подељен на седам рејонских комитета, који су руководили партијским ћелијама на свом терену. Трећи рејонски комитет „Центар” покривао је територију центра града — такозвани „круг двојке”. Иако је територијално био најмањи, овај рејонски комитет је имао највећи број партијских ћелија — 15, од чега су четири биле у радним организацијама (две у пошти и две у банци). Члан овог комитета, а потом и његов секретар, била је Јелена Ћетковић.{{sfn|Sloboda|1984|pp=25–28}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=161}} Активно је учествовала у демонстрацијама против потписивања [[Тројни пакт|Тројног пакта]] и подршке [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војном пучу]], [[Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.#27. март|27. марта 1941.]] године. Након [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]], [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#6. април|6. априла 1941]], по партијском задатку је упућена у [[Ужице]], али се након две-три недеље вратила у [[Београд]].{{sfn|Sloboda|1984|pp=28–32}} [[Датотека:Jelena Cetkovic sa bracom.jpg|десно|мини|350п|Јелена Ћетковић са браћом Николом и Ђорђијом Ђоком у Подгорици, 1930-их година]] Убрзо након окупације, у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]] је активно радила на спровођењу партијских директива о припреми оружаног отпора окупатору. Обилазила је партијске ћелије и одржавала састанке на којима је преносила директиве, објашњавала новонасталу ситуацију и људе припремала за борбу. Већ крајем [[Списак акција отпора у Београду јула 1941.|јуна и почетком јула 1941.]] у Београду су отпочеле прве саботаже и диверзије против окупатора, које су изводиле ударне групе, које су формиране од најпоузаданијих чланова КПЈ и СКОЈ. Јелена је активно радила на формирању ударних група на територији свог рејонског комитета. Иако је била женско, није желела да изостаје из акција које су вршиле ове групе, па је у многима и сама учествовала. У почетку су то биле ситније акције — паљење окупаторске и [[Квислинг|квислиншке]] штампе, сечење телефонско-телеграфских каблова, писање парола и сл., а касније је све прерасло у озбиљније акције — паљење окупаторских аутомобила и камиона, паљење војних гаража, напади на окупаторске и квислиншке војнике и сл.{{sfn|Sloboda|1984|pp=28–32}} Када је отпочео [[Устанак у Србији 1941.|оружани устанак у Србији]], јула 1941, активно је радила са женама и ангажовала их у раду на прикупљању одеће, обуће, санитетског материјала и других ствари потребних тада ствараним партизанским одредима. Такође, радила је на организовању курсева [[Прва помоћ|прве помоћи]], које су похађале омладинке које су потом као болничарке партизанских јединица упућиване на терен. Пошто је била веома ангажована, на месту секретара Трећег рејонског комитета заменио ју је Бранко Глеђа, док се она у потпуности посветила раду са женама. Пошто је Глеђу убрзо открила полиција, морао је да напусти Београд, па је на његово место дошао [[Милентије Поповић]].{{sfn|Sloboda|1984|pp=28–32}} Након првих акција београдских илегалаца, кренула су и прва хапшења. Како би спасао оне чланове КПЈ који су од раније били познати полицији, а самим тим и лака мета за хапшење, Месни комитет је донео одлуку да један део њих напусти Београд. [[Ђуро Стругар]] је од стране МК КПЈ био задужен за рад са Трећим рејонским комитетом; он је одредио неколико другова из овог комитета који је требало да напусте Београд и пређу у партизанске јединице. Међу њима је била и Јелена. Иако је још тада сва своја задужења предала Сави Алексићу, још неко време је остала у Београду, а тек крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра 1941.]] прешла је на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију]].{{sfn|Sloboda|1984|pp=28–32}} Јелена је тада у Београду оставила мајку Горду и брата Николу — који је почетком фебруара 1941. протеран из [[Сплит]]а у Београд, а потом позван на војну вежбу у [[Смедеревска Паланка|Смедеревску Паланку]], где је практички држан у притвору, а као тежак туберкулозни болесник био је пуштен крајем марта. Са њима је живела и Николина супруга Ана и син Бајо. Јеленин средњи брат Ђоко био је заробљен у [[Априлски рат|Априлском рату]], као војник [[Југословенска војска|Југословенске војске]], и одведен је у заробљеништво.{{sfn|Sloboda|1984|pp=14–17}} Као искусан партијски радник била је упућена у источну [[Босна|Босну]], као испомоћ [[Мајевички партизански одред|Мајевичком партизанском одреду]] који је деловао на терену [[Мајевица|Мајевице]]. Овде се није дуго задржала јер је у западној Србији и [[Шумадија|Шумадији]] већ створена велика ослобођена територија — тзв. [[Ужичка република]] — па је била потребна као политички радник за деловање на терену.{{sfn|Sloboda|1984|pp=28–32}} Од стране [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] тада је одређена за партијског инструктора у [[Чачак|Чачку]]. Одмах по доласку у Чачак, организовала је Комисију за рад са женама при Окружном комитету КПЈ за Чачак и активно почела са радом на окупљању жена и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). На њену иницијативу, одржана је масовна Конференција жена Чачка, на којој се говорило о улози и задацима [[Жене у Народноослободилачкој борби|жена у Народноослобоилачком рату]]. Тада је формиран и Одбор жена.{{sfn|Жене Србије|1975|pp=411}} Такође, деловала је и на територији [[Ужички срез|Ужичког среза]], где је заједно са [[Цвета Дабић|Цветом Дабић]] учествовала на скуповима жена и објашњавала им циљеве НОП-а.{{sfn|Жене Србије|1975|pp=475}} Након [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941]], напустила је Ужице и са [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховним штабом]] и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнином партизанских снага прешла у Санџак]]. У току [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра]] у [[Нова Варош|Новој Вароши]] је извршена реорганизација партизанских одреда, који су се повукли из западне Србије и Шумадије, а део политичких радника је упућен на свој некадашњи терен како би радили на поновном оживљавању Народноослободилачког покрета. Међу партијским радницима враћеним на своје матичне терене била је и Јелена, која је упућена у Београд на испомоћ Месном комитету КПЈ за Београд.{{sfn|Sloboda|1984|pp=28–32}}{{sfn|Sloboda|1984|pp=36–40}} === На челу Месног комитета за Београд === [[Датотека:Spomenik Jeleni Cetkovic Beograd.jpg|лево|мини|350п|Споменик Јелени Ћетковић, рад вајара [[Драгутин Спасић|Драгутина Спасића]], испред истоимене основне школе на [[Звездара|Звездари]]]] У току Јелениног одсуства из Београда, [[Специјална полиција]] и [[Гестапо]] су успели да током октобра, након хапшења [[Ратко Митровић Шиља|Ратка Митровића Шиље]], изврше велику провалу (тзв. „октобарску провалу”) у партијску организацију Београда.{{sfn|Марјановић|1964|p=167}} До краја 1941. похапшен је велики број чланова КПЈ и СКОЈ-а, а страдало је и неколико истакнутих руководилаца београдске партијске организације: [[Ђуро Стругар]],{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=230}} [[Давид Пајић]],{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=64}} [[Вукица Митровић]]{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=571}} и [[Милош Матијевић]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=521}} Јелена је у Београд стигла почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара 1942.]] и одмах се повезала са руководством Окружног комитета КПЈ за Београд. Од секретара овог комитета [[Тодор Дукин|Тодора Дукина]] примила је дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=162}} Поред ње, у овај комитет су ушли и Петар Ристић, Стеван Јовичић и Бора Дреновац (који је био и секретар Месног комитета СКОЈ-а за Београд).{{sfn|Марјановић|1964|p=194}} Након формирања Месног комитета, према инструкцијама добијеним у Новој Вароши, активно је радила на поновном оживљавању ослободилачке борбе у окупираном Београду. Њен првенствени задатак био је да поново оживи акције илегалаца и ударних група, како би демантoвала вести окупаторско-квислиншке штампе о „потпуном уништењу комунистичког покрета у Србији и Београду”.{{sfn|Sloboda|1984|pp=36–40}} Једна од првих акција које је организовала по повратку у Београд било је спасавање [[Иванка Муачевић-Николиш|Иванке Муачевић]]{{напомена|[[Иванка Муачевић-Николиш]] била је курир између београдске партијске организације и слободне територије, а ухапшена је у [[Крагујевац|Крагујевцу]] крајем октобра 1941. године.}} из руку окупатора. Пошто је Иванка била пред порођајем, почетком јануара је из затвора пребачена у затворско одељење Опште државне болнице. Месни комитет КПЈ је преко лекара [[Теодор Бороцки|Теодора Бороцког]] и [[Олга Поповић-Дедијер|Олге Поповић-Дедијер]] успео да придобије главног гинеколога и он је Гестапо убедио да ће Иванкин порођај бити тежак и да је најбоље да је пребаце на гинеколошко одељење. Очекујући њен порођај, чланови ударне групе која је била формирана за ову акцију добро су испланирали ток акције, а био је обезбеђен и стан у који ће да се склони Иванка, као и жена којој ће на чување бити предата њена беба.{{напомена|Иванкина ћерка је била предата на чување Тонки Сикимић, супрузи кафеџије Милана Сикимића који је био сарадник НОП-а. Она је у то време имала мало старију ћерку Биљану. Пошто су Специјална полиција и Гестапо након Иванкиног бекства интензивно трагали за мајком али и дететом, дете је пребачено у [[Вуковар]] код Тонкине сестричине Злате Каленић где је на чувању остало до краја рата. Иванкина ћерка је добила име Тонка, по жени која је прихватила на чување. Иванкин супруг и отац њене ћерке био је лекар [[Гојко Николиш]].}} Дан након порођаја, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#24. јануар|24. јануара 1942]], изведено је бекство. Двојица илегалаца су за време посете ушла у болницу, савладали жандарма који је чувао Иванку и заједно са бебом је извели из болнице. Испред је чекао аутомобил који их је одвезао на одређено место. Такође, извршење ове акције обезбеђивало је шест илегалаца, наоружаних бомбама, који су дежурали око улаза у болницу.{{напомена|Ова успешно извршена акција послужила је као инспирација ауторима телевизијске серије ''[[Отписани]]'' за епизоду ''[[Болница (Отписани)|Болница]]''.}}{{sfn|Sloboda|1984|pp=42–43}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=137}} Поред активног рада на организовању ударних група, које су поново почеле са извођењем саботажа и диверзија по окупираном Београду, Јелена је велику пажњу посвећивала и раду са рејонским и нижим партијским ћелијама. Знала је да је важно одржавати контакт са члановима и преносити им вести и информације које су стизале са ослобођене територије. Њена посебна брига био је одабир партијских кадрова, за руководства партијских организација, јер је знала да је полиција највеће успехе постизала „сламањем” неког од ухапшених другова. Што је функција коју су ухапшеници обављали била већа, то је био већи и обим провале у организацију. Услед издаје појединих другова, крајем 1941. је страдала и већина руководилаца београдске партијске организације.{{sfn|Sloboda|1984|pp=44–45}}{{sfn|Sloboda|1984|pp=46–48}} Јелена је одржавала и везу са полицијским службеником [[Јанко Јанковић|Јанком Јанковићем]], преко кога је добијала информације о томе како се ко од ухапшених држао пред иследницима. Везу са Јанком најчешће је одржавала преко своје мајке Горде, која је одлазила код Јанка и односила му и од њега примала све потребне информације.{{sfn|Sloboda|1984|pp=46–48}} === Хапшење и последња акција === Живот илегалаца у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]] почетком 1942. био је изузетно тежак, јер им је поред свих недаћа које је са собом носила окупација претила и константна опасност од хапшења. Да би избегли хапшење морали су се придржавати строгих правила илегалног живота; често су мењали место боравка, као и места где су одржавали састанке и сл.{{sfn|Sloboda|1984|pp=40–42}} Како би једни друге упозорили на опасност, често су остављали само њима познате знакове. На пример, Јеленина мајка Горда је као знак упозорења — уколико је неко од агената или сумњивих лица долазио у њихово двориште — остављала пешкир преко кваке улазних врата. Уколико пешкира није било, Јелена је била сигурна да је не очекује никаква опасност.{{sfn|Tadić|1985|p=71}} Посебно је тешко било оним илегалцима, које је полиција хапсила као комунисте пре рата. Скоро сви полицијски агенти [[Управа града Београда (1929—1941)|Управе града Београда]], а посебно они из Четвртог (антикомунистичког) одељења, након окупације су ступили у тада формирану [[Специјална полиција|Специјалну полицију]], тако да су добро познавали истакнуте београдске комунисте.{{sfn|Mesta stradanja BG|2013|p=51}} У хапшењу и прогањању комуниста и њихових симпатизера предњачио је злогласни полицијски агент [[Ђорђе Космајац]], који је био члан профашистичке организације „[[Југословенски народни покрет Збор|Збор]]” [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]]. Он је имао обичај да се вози колима по Београду и на улици тражи своје раније ухапшенике и поново их хапси.{{sfn|Sloboda|1984|pp=48–51}} Због својих заслуга у борби против комуниста, био је именован за заменика управника логора на Бањици [[Светозар Вујковић|Светозара Тозе Вујковића]].{{sfn|Mesta stradanja BG|2013|p=70}} Први покушај атентата на Космајца одиграо се крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] када су му у бифеу у улици Књегиње Љубице у пиће сипали отров ([[стрихнин]]). Одмах осетио горчину у чаши и упутио се лекару. Лекар, који је био антифашистички оријентисан, убедио га је да се није радило о тровању већ о нервном шоку услед умора. Иако је поверовао лекару, Космајац је осећао опасност да му комунисти „раде о глави” и постао је веома обазрив.{{sfn|Slooda|1984|pp=48–51}}{{sfn|Mesta stradanja BG|2013|p=71}} Одлуку о убиству Ђорђа Космајца донео је Окружни комитет КПЈ за Београд, фебруара 1942, а за организатора акције је одређен Месни комитет КПЈ. Схватајући озбиљност ове акције, Јелена је информацију поделила само са Петром Ристићем, који је био члан Месног комитета. Њих двоје су у највећој тајности организовали ударну групу коју су сачињавали омладинци Ђуро Мађерчић, Милић Мартиновић, Никола Стринека и Бранко Булат.{{sfn|Mesta stradanja BG|2013|p=71}} Како би набавили оружје за извршење задатка, чланови ударне групе су у току једне ноћи на [[Аутокоманда|Аутокоманди]] напали и разоружали неколико немачких војника.{{sfn|Sloboda|1984|pp=48–51}} Преко једног симпатизера [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], Јелена је добила информацију да Космајац станује у улици Цара Уроша на броју 14. Он јој је дао и опис путање којом се креће приликом одласка на посао. Чланови ударне групе су потом добро разрадили план акције и за датум извршења одредили [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#6. март|6. март 1942.]] године.{{sfn|Tadić|1985|p=73}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=162}} [[Датотека:List Novo vreme, mart 1942..jpg|десно|мини|400п|Насловна страна квислиншког листа ''Ново време'' из марта 1942.]] Упоредо док су Јелена и другови радили на организовању атентата на Космајца, Специјална полиција је на све начине трагала за вођама комуниста у Београду. Агенти су нарочито били љути због организације бекства [[Иванка Муачевић-Николиш|Иванке Муачевић]], јер је била затвореница [[Гестапо]]а, предата на чување Специјалној полицији. Како би дошли до руководилаца београдске партијске организације, агенти су организовали читаву мрежу шпијуна и потказивача, од којих су неки чак успели да се укључе у Народноослободилачки покрет. Највише успеха у овом послу полицајци су имали са ухапшеним комунистима које су успели да „сломе” у току истраге. Ово су најчешће радили применом физичке и психичке тортуре. Један од таквих био је [[Лазар Дожић]], који је ухапшен у току велике провале у партијску организацију, октобра 1941. године. Пошто је пристао на сарадњу са полицијом, један од шефова Специјалне полиције [[Бошко Бећаревић|Божидар Бећаревић]] је инсценирао његово бекство, како остали чланови његовог рејонског комитета не би посумњали у њега. Бећаревић је лично одржавао везу са њим и дао му псеудоним Сотир Сотировић.{{sfn|Sloboda|1984|pp=48–51}}{{sfn|Tadić|1985|pp=72–73}} Почетком марта Бећаревић је од Дожића сазнао да ће се [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#3. март|3. марта]] у улици Жоржа Клемансоа{{напомена|''Улица Жоржа Клемансоа'' данас носи назив ''Светогорска'', а у периоду од 1946. до 1997. носила је назив ''[[Иво Лола Рибар|Лоле Рибара]]''.}} одржати састанак једног рејонског комитета на коме ће присуствовати и секретар Месног комитета. Такође, Дожић је дознао и да се припрема нека велика акција, али није знао о чему се тачно ради. Агенти су на заказани састанак поставили заседу и ухапсили све присутне чланове, међу којима и Јелену Ћетковић.{{sfn|Sloboda|1984|pp=51–53}}{{sfn|Tadić|1985|pp=72–73}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=162}} Заједно са њом био је ухапшен и банкарски чиновник Марко Јанковић, секретар Четвртог рејонског комитета, као и двоје чланова КПЈ.{{sfn|Београд|1984|pp=390}} Ухапшене су биле и скојевка Светлана Љаља Крстић и њена мајка, у чијем се стану одржавао састанак.{{sfn|Жене Србије|1975|p=138}} Овом састанку је присуствовао и Лазар Дожић, али је он у већ припремљеном договору са агентима — у тренутку њиховог упада — успео да побегне кроз прозор.{{sfn|Marković|1977|pp=118}} Полиција је знала да је Јелена секретар Месног комитета и надала се да ће уколико успе да је „сломи” од ње добити драгоцене податке о свим истакнутијим члановима КПЈ у Београду, али и о неком од фукнционера КПЈ. Покушај сламања отпочео је страшном физичком тортуром; агенти су је непрекидно тукли све док не би пала у несвест. У овој тортури учествовао је и Ђорђе Космајац, који се очекивао да ће успети да је натера да проговори, али је она упорно ћутала. Агентима није желела да каже ни своје име, односно да потврди да је она заиста Јелена Ћетковић. Посебно су је тукли по ногама и табанима, па више није могла ни да стоји на ногама. У ишчекивању извршења акције коју је припремала успела да поднесе сву тортуру агената Специјалне полиције.{{sfn|Tadić|1985|pp=74–75}}{{sfn|Sloboda|1984|pp=51–53}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=162}} Чланови ударне групе након вести да је ухапшена нису одустали од акције, јер су знали да их неће одати полицији. На дан [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#6. март|6. марта]] у улици Цара Уроша успешно су извршили [[атентат на Ђорђа Космајца]] и агента Обада Залада који је био у његовој пратњи.{{напомена|Акција коју су извели послужила је као инспирација ауторима телевизијске серије ''[[Отписани]]'' за епизоду ''[[Издајник (Отписани)|Издајник]]''.}}{{sfn|Mesta stradanja BG|2013|p=71}} Када је 6. марта видела да међу иследницима нема Космајца, знала је да је акција успела, што јој је дало нову снагу да издржи полицијску тортуру. Након атентата, агенти су верујући да је и Јелена умешана у његово убиство отпочели са новом још тежом тортуром. Она је упорно ћутала, али је секретар Четвртог рејона Марко Јанковић, који је био ухапшен заједно са њом, попустио и полицији одао све секретаре ћелија са којима је одржавао везу, као и још неке чланове КПЈ које је познавао (међу којима и Петра Ристића, члана Месног комитета). Сви они су убрзо ухапшени, а Ристић се такође слабо држао пред полицијом па је одао сву четворицу чланова ударне групе која је убила Космајца. Сви они су убрзо ухапшени и стрељани.{{sfn|Sloboda|1984|pp=53–56}} Вест о полицијској провали у партијску организацију Београда и хапшењу великог броја чланова КПЈ и НОП квислиншка штампа објавила је тек 22. марта 1942. године. Лист ''Ново време'' је тада на насловној страни објавио вест да је „Управа града Београда открила комунистичке комитете и терористичке групе у Београду” и да је „ухапшено око 80 најистакнутијих функционера и чланова комунистичке партије”. Како би деморалисали преостале чланове београдске партијске организације, али и да би се осветили Јелени за њено упорно ћутање, у тексту је било објављено да је Јелена Ћетковић одала већину ухапшених.{{sfn|Sloboda|1984|pp=56–59}} Иако се у тадашњој штампи наметала теза како је „комунистички покрет у Београду уништен”, свега недељу дана након атентата на Ђорђа Космајца, [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#14. март|14. марта 1942.]] група илегалаца коју је организовао [[Карло Лукач]] је у Улици кнеза Павла{{напомена|''Улица кнеза Павла'' данас носи назив ''Булевар деспота Стефана'', а у периоду од 1946. до 2004. носила је назив ''Улица 29. новембра''.}} убила Драгољуба Штерића, старешину Првог полицијског кварта.{{sfn|Marković|1977|pp=123}} === У логору на Бањици === Јелена је била скоро потпуно физички уништена од полицијске тортуре; била јој је сломљена кичма, а табани до те мере исечени и испребијани да је са њих отпадало месо. Њено тело је било готово црно од модрица и подлива.{{sfn|Марјановић|1964|p=227}} Због тога је пренета у затворско одељење болнице где је лечена кратак период.{{sfn|Sloboda|1984|pp=51–53}} Пошто је записник са њеног саслушања остао празан, а сваки даљи покушај ислеђивања узалудан, одлучено је да је се пребаци у [[Бањички логор]]. Заједно са групом жена које су такође биле ухапшене у тзв. „мартовској провали” — Олга Т. Јовановић, Олга М. Јовановић, Драгица Ћорковић, Олга Кршул, Миленка Ђурковић, Катица Ћирић, Маргита Хладни, Милица Радулашки, Десанка Динић, Дора Фрајденфелд, Јелена Хаџи Николић, Светлана Крстић и др. — пребачена је 11. априла 1942. на [[Бањица|Бањицу]].{{sfn|Жене Србије|1975|p=167}} Из болнице је у логор однета у ћебету јер се није могла кретати.{{sfn|Sloboda|1984|pp=51–53}} Након доласка у логор, поново се сусрела са управником [[Светозар Вујковић|Светозаром Вујковићем]], који ју је познавао још из Подгорице где је средином 1930-их био послат као испомоћ подгоричкој полицији у борби против комуниста.{{sfn|Sloboda|1984|pp=14–17}} Као затвореник прве категорије била је смештена у соби 38 — тзв. „соба смрти”. Заједно са њом у овој соби су биле и [[Слободанка Данка Савић]], Радмила Шнајдер и др. Бригом осталих затвореница, Јелена је успела да се опорави, али се услед тешких повреда стопала једва кретала. У логору је срела и Подгоричанку Данку Бајић, рођену сестру своје школске другарице, која је са Јеленом боравила до њеног стрељања и бринула се о њој.{{sfn|Sloboda|1984|pp=60–63}} Током боравка у логору, за успомену сваком члану породице израдила је понешто; браћи Николи и Ђоки направила мале кутијице пресвучене свилом, снаји Ани новчаник, а мајци Горди лутку у [[Црногорска народна ношња|црногорској народној ношњи]]. Пошто није имала адекватан материјал ову лутку је израдила од делова своје одеће, а коса на лутки је била део њене косе. Такође, на једној марамици је извезла корпу са цвећем и исписала своје име.{{sfn|Sloboda|1984|pp=63–65}}{{sfn|Tadić|1985|p=76}} Успела је да пронађе начина да комуницира са породицом, иако се из логора нису смела слати писма или поруке. Приликом слања гардеробе кући, она је са унутрашње стране рубља ушивала марамице на којима је претходно исписивала кратке поруке. На овај начин је успела да из логора пошаље и своју песму ''Иза решетки''. Ова песма је била објављена у првом броју листа ''Глас јединственог народноослободилачког фронта Србије'', који је штампан јануара 1944. године.{{sfn|Sloboda|1984|pp=63–65}} [[Датотека:Jajinci1.JPG|мини|лево|300п|Споменик стрељанима на улазу у [[Стрелиште у Јајинцима|Меморијални парк Јајинци]]]] Након годину дана проведених у логору на Бањици, Јелена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.#14. мај|14. маја 1943]]. стрељана на стратишту у [[Јајинци]]ма (предграђе Београда).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=162}}{{sfn|Bijelić|1980|p=16}} У периоду од 14. маја до 7. јуна у Јајинцима је у три групе стрељано 70 жена логорашица са Бањице. У првој групи, [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.#14. мај|14. маја]], заједно са Јеленом су биле стрељане: [[Дринка Павловић]], [[Кристина Ковачевић]], Јулија Делере, [[Славка Ђурђевић-Ђуричић]], Олга Т. Јовановић, Олга М. Јовановић, Ружа Јовановић, Катица Ћирић, Олга Кршул, Нада Божовић Ђорђевић, [[Лепосава Михаиловић]], Данијела Сикимић, Вера Ђокић Радосављевић, Нада Ђокић Матијевић, Лепосава Переги Цвејић, Јелена Ракић, Јелена Цветковић, Симка Ђорђевић, Персида Станојевић, Зорка Николић и Цвета Николић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=172}} Управа логора породице логораша није обавештавала о њиховој смрти, а да се неко више не налази у логору чланови породице су сазнајали када су одлазили да предају пакете јер су им исти били враћани. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.|маја 1943.]] Јелениној мајци враћен пакет, који је донела својој ћерки, саопштено јој је да је Јелена премештена негде у [[Банат]]. Међутим, Горда је одмах претпоставила да јој је ћерка стрељана.{{sfn|Sloboda|1984|pp=63–65}} Лазара Дожића, који је полицији одао Јелену Ћетковић, успео је да открије [[Јанко Јанковић]], полицијски службеник који је сарађивао са КПЈ и НОП. Он је дуже време трагао за оним ко се крије иза псеудонима Сотир Сотировић, али то није успео да открије јер је Дожића на вези лично држао [[Бошко Бећаревић|Божидар Бећаревић]].{{sfn|Марјановић|1964|p=226}} Приликом разгледања архиве из Бећаревићеве канцеларије, Јанко је успео да пронађе један папир на ком се налазила цедуља са поруком и потписом Дожића. Успео је да копира овај папир и преда га Благоју Нешковићу, секретару [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]], који је касније приликом упоређивања копије поменутог папира са папирима из партијске архиве открио да се заиста ради о потпису Лазара Дожића. Пре откривања, Дожић је постао сумњив члановима КПЈ јер је успео да побегне полицији, па су му предложили да напусти Београд и пређе на [[Срем у Народноослободилачкој борби|ослобођену територију у Срему]] и ступи у [[Сремски партизански одред]]. Сумњајући да је откривен, Дожић је у страху од одмазде напустио све везе са КПЈ али и полицијом. Напустио је Београд и отишао у [[Земун]], где је био изван домашаја полиције јер се овај град тада налазио у саставу [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (НДХ). Тамо се запослио у фабрици авиона и радио све до ослобођења, када је ухапшен, осуђен због издаје и стрељан.{{sfn|Београд|1984|p=364}} == Народни херој == {{Quote box |width = 13em |bgcolor = #c6dbf7 |quote = <center>[[Датотека:Narodni heroj 1.svg|85px|Орден народног хероја]]</center> ''Ван града, на пољу'' ''Пустом, широком'' ''Стоји кућа смрти'' ''Тај уклети дом.'' ''Крај зидина хладних'' ''Дана свакога'' ''Убијају другове'' ''Срца челичног...'' |author = део Јеленине<br>песме ''Иза Решетки'' |comma-space = n |source = <ref>{{cite web |url=http://www.jelena.edu.rs/Monografija.pdf |title=''Иза решетки'' |last=Ћетковић |first=Јелена |website=jelena.edu.rs |accessdate=5. 8. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160805155632/http://www.jelena.edu.rs/Monografija.pdf |archivedate=05. 08. 2016 |url-status=dead |df= | pages = 6 }}</ref> }} У послератној Југославији Јелена Ћетковић је сврставана у први ред истакнутих антифашистичких бораца Београда. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1952]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|pp=162}}{{sfn|Vojna enciklopedija 5|1973|pp=738}} Била је једна од укупно осам [[Жене народни хероји Југославије|жена народних хероја]] из [[Црна Гора|Црне Горе]], а поред ње за народне хероје су проглашене [[Ђина Врбица]], [[Милица Вучинић]], [[Јелица Машковић]], [[Вукица Митровић]], [[Вукосава Мићуновић]], [[Добрила Ојданић]] и [[Љубица Поповић]].{{sfn|Bijelić|1980|p=16}} У знак сећања на Јелену Ћетковић једна улица на београдској [[Градска општина Стари град (Београд)|општини Стари град]] од 1946. носи њено име.{{напомена|Године 2004. постојала је иницијатива да се ова улица преименује, али се од тога одустало.}} Улице са именом Јелене Ћетковић, поред [[Београд]]а се налазе у још неколико градова у [[Србија|Србији]]: у [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Ниш]]у, [[Краљево|Краљеву]], [[Суботица|Суботици]], [[Врање|Врању]], [[Пожаревац|Пожаревцу]], [[Шид]]у и [[Лазаревац|Лазаревцу]]. Такође, име Јелене Ћетковић носи и једна улица у [[Подгорица|Подгорици]].<ref>{{cite web |url=https://www.planplus.rs/#!pretraga/Jelene+Cetkovic |title=Улице ’Јелене Ћетковић’ на мапи |website=planplus.rs |accessdate=5. 8. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160805151459/https://www.planplus.rs/ |archivedate=5. 8. 2016 |url-status=live}}</ref> У згради [[Градски комитет Савеза комуниста Београда|Градског комитета Савеза комуниста Београда]] (данас зграда Градског одбора СПС Београда) на [[Студентски трг|Студентском тргу]] 15, постављени су бронзани рељефи са ликовима ратних секретара Месног комитета КПЈ за Београд — [[Милош Матијевић|Милоша Матијевића]], Јелене Ћетковић и [[Ђуро Стругар|Ђуре Стругара]].{{sfn|Поповић|1981|pp=17–18}} Ови бронзани рељефи одваљени су и уништени у једном од многобројних упада тадашње опозиције у просторије [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]], током [[1990е|1990-их]] година. На београдској [[Градска општина Звездара|општини Звездара]], у Врањској улици налази се [[ОШ „Јелена Ћетковић” Београд|основна школа са Јелениним именом]]. Школа је основана 1961, а у њеном дворишту је 1964. постављена спомен-биста Јелене Ћетковић, рад вајара [[Драгутин Спасић|Драгутина Спасића]].{{sfn|Поповић|1981|pp=24}} Књижевник [[Александар Поповић (писац)|Александар Петровић]] написао је крајем [[1960е|1960-их]] позоришну драму ''Јелена Ћетковић'', која је пуних двадесет година извођена у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту у Београду]]. Представу је режирао Боро Григоровић, а главну улогу Јелене Ћетковић играла је глумица [[Ксенија Јовановић]]. Како би што верније одиграла улогу, глумица је посетила Јеленину мајку Горду Ћетковић, која јој је причала о Јелени и њеном животу.<ref>{{cite web |url=http://www.audioifotoarhiv.com/gosti%20sajta/KsenijaJovanovic2.html |title=Ксенија Јовановић — Парадокси у мом животу |last=Симић |first=Драгослав |website=audioifotoarhiv.com |date= |accessdate=5. 8. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160805151333/http://www.audioifotoarhiv.com/gosti%20sajta/KsenijaJovanovic2.html |archivedate=05. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref> Године 1969. представа је изведена на [[Стеријино позорје|Стеријином позорју]], у част стогодишњице Народног позоришта.<ref>{{cite web |url=http://www.pozorje.org.rs/arhiva/index1969.htm |title=Представа ''Јелена Ћетковић'' |last=Поповић |first=Александар |authorlink=Александар Поповић (писац) |website=pozorje.org.rs |date=2. 6. 1969 |accessdate=5. 8. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160805151836/http://www.pozorje.org.rs/arhiva/index1969.htm |archivedate=05. 08. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref> Године 1967. редитељ [[Здравко Шотра]] је према истоименој драми снимио телевизијски филм ''[[Јелена Ћетковић (ТВ филм)|Јелена Ћетковић]]''. == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{div col}} * {{cite book|ref=harv|last=Марјановић|first=Јован|authorlink=Јован Марјановић (историчар)|title=Србија у Народноослободилачкој борби — Београд|year=1964|publisher=Нолит/Просвета|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=144402183}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 4|1972}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IV}-|year=1971|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=42776071}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 5|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{V}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72960519}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Marković|first=Dragan|autorlink=Драган Марковић (новинар)|year=1977|title=Otpisani — Beograd 1941—1944.|publisher=Sloboda|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=76369415}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} * {{cite book|ref=harv|last=Tadić|first=Aleksandar|year=1984|title=Majke heroja pričaju — pali za lepša svitanja|publisher=Iskra|location=Vinkovic|isbn=}} {{COBISS|ID=512644701}} * {{Cite book|ref=harv|last=Sloboda|first=Aleksandar|year=1984|title=Jelena Ćetković|publisher=Narodna armija|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=7052807}} * {{Cite book|ref={{harvid|Београд|1984}}|title=Београд у рату и револуцији 1941—1945|year=1984|publisher=[[Историјски архив Београда]]|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=37352711}} * {{Cite book | ref={{harvid|Mesta stradanja BG|2013}}|title=Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941-44. — priručnik za čitanje grada|year=2013|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=196788236}} {{div col end}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2018/08/jelena-cetkovic-zivotna-prica.html|title=Vodila je Otpisane|website=www.yugopapir.com|date=c. 1975}} * {{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090322104652/http://www.jelena.edu.rs/o%20skoli.html|title=Osnovna škola Jelena Ćetković|website=www.jelena.edu.rs|date=n.d.}} {{Народни хероји-Београд}} {{Народни хероји-Цетиње}} {{Жене народни хероји-Црна Гора}} {{Жене логораши на Бањици}} {{НОБ-сјајни и добри чланци}} {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Жене|Београд|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{изабрани}} {{DEFAULTSORT:Ћетковић, Јелена}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Цетињани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Феминисткиње]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Бањички логораши]] [[Категорија:Народни хероји - Ћ]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] 0qxos18z3ykdhddjvpqizl1cpwsrutn 25114416 25114415 2022-07-19T17:22:22Z Sadko 25741 nepotrebno wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ЈЕЛЕНА ЋЕТКОВИЋ |слика=Jelena Cetkovic.jpg |опис_слике=Јелена Ћетковић |величина слике= |датум рођења={{датум рођења|1916|8|21|}} |место рођења=[[Цетиње]] |држава рођења=[[Краљевина Црна Гора]] |датум смрти={{датум смрти|1943|5|14|1916|8|21}} |место смрти=[[Јајинци]], код [[Београд]]а |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=кројачка радница |КПЈ=[[1935]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |функција='''Секретар Месног комитета КПЈ за Београд''' |мандат=јануар—март [[1942]]. |претходник=[[Тодор Дукин]] |наследник=[[Јанко Лисјак]] |народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. }} '''Јелена Ћетковић''' ([[Цетиње]], [[21. август]] [[1916]] — [[Јајинци]], код [[Београд]]а, [[14. мај]] [[1943]]) била је револуционарка, борац за [[Женска права|права жена]], учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. Као млада кројачица пришла је [[Раднички покрет|радничком покрету]] и 1933. постала члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ), а 1935. члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ). Учествовала је у бројним акцијама КПЈ у [[Подгорица|Подгорици]], као и у познатим [[Белведерске демонстрације|Белведерским демонстрацијама]] на Цетињу. Године 1938. преселила се у [[Београд]], где је такође учествовала у партијском раду, а посебно у акцијама женског покрета и борби за права жена. Као искусан партијски радник, била је постављена за инструктора [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] те је помагала партијским организацијама у разним местима у [[Србија|Србији]]. На почетку Народноослободилачког рата, 1941. била је члан Рејонског комитета КПЈ „Центар” у Београду. У току лета прешла је на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију]] и најпре била у једном партизанском одреду у источној [[Босна|Босни]]. Потом је прешла на слободну територију [[Ужичка република|Ужичке републике]] и политички радила са женама на терену [[Чачак|Чачка]] и [[Ужице|Ужица]]. Након [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], крајем 1941. послата је у Београд, где је почетком наредне године преузела дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд. Била је организатор ударних група, које су извеле читав низ акција у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]]. Припремајући своју последњу акцију, [[атентат на Ђорђа Космајца]], ухапшена је почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|марта 1942.]] године. У полицији је мучена и злостављана, али иследницима није ништа желела да каже. Тешко измучена, скоро полумртва, дочекала је дан припремљене акције и њен успех. Потом је пребачена у [[Бањички логор]]. Стрељана је на стратишту у [[Јајинци]]ма, код Београда, [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.|маја 1943.]] године. За народног хероја проглашена је 5. јула 1952. године. == Биографија == Рођена је 21. августа 1916. на [[Цетиње|Цетињу]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=161}}{{sfn|Tadić|1985|p=69}} Била је најмлађе дете у породици Благоте и Гордане Ћетковић, који су имали двојицу старијих синова — Николу, рођеног 1908. и Ђорђија Ђокa, рођеног 1912. године. Убрзо по Јеленином рођењу, породица се у потрази за бољим животом са Цетиња преселила у [[Подгорица|Подгорицу]]. Отац Благота боловао је од рана задобијених у [[Први светски рат|Првом светском рату]] и 1917. умро. Како би отхранила своју децу, Јеленина мајка Гордана Горда запослила се најпре у „Монополу” (државно предузеће за откуп и прераду дувана), а потом добила посао чистачице у суду.{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} Пошто је породица била сиромашна и није имала средстава за школовање, Јеленин најстарији брат Никола је одмах по завршетку основне школе пошао на учење обућарског заната. Јелена је након завршетка основне школе уписала Женску занатску школу где је учила кројачки занат, а средњи брат Ђорђијe Ђокo је радио и ванредно студирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]]. Након завршетка занатске школе, Јелена се запослила код Саита Муаџевића у кројачкој радњи за израду мушких одела. Пошто су се у овој радњи шиле и кошуље, узимала је материјал у радњи, а шила код куће.{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} === Партијски рад у Подгорици === Први контакт са револуционарним радничким покретом добила је преко старије браће — Николе и Ђорђа. Као млади обућарски радник, Никола Ћетковић се рано укључио у [[раднички покрет]] у [[Подгорица|Подгорици]]. Члан тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је 1929, а по партијском задужењу био је активан у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеним радничким синдикатима]] (УРС) у Подгорици. У времену [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] брзо је запао полицији за очи, због чега је морао да напусти Подгорицу и оде у [[Београд]]. Касније је због револуционарног рада био хапшен и малтретиран од полиције, а два пута је протериван — најпре у [[Сарајево]], а потом у [[Сплит]].{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} Јелена се омладинском револуционарном покрету придружила веома рано, а већ 1933, са непуних 17 година, примљена је у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=161}} Била је политички веома активна; често је у кући у којој је становала окупљала партијске другове, где су разговарали и писали летке и пароле. За прославу [[Празник рада|празника рада]] 1933. кући је сашила велику [[Црвена застава|црвену заставу]], која је ноћ уочи [[1. мај]]а постављена на брду изнад Подгорице.{{sfn|Tadić|1985|p=69}} Полиција је потом повела опсежну акцију по Подгорици и похапсила многе особе за које је постојала сумња да су комунисти или имају везе са комунистима. Међу ухапшенима је била и Јелена. Иако је у полицији мучена, ништа није признала па је пуштена на слободу.{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} Посебну живост у омладински револуционарни покрет у Подгорици, уносили су студенти-комунисти који су студирали на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Они су преко лета подгоричким омладинцима преносили своја искуства из [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|студентског револуционарног покрета]]. Били су организатори и покретачи многих зборова и демонстрација у Подгорици. Током 1935. највише се водила акција за укидање [[Логор Вишеград|концентрационог логора у Вишеграду]], у који су затварани студенти-комунисти са Београдског универзитета, а међу њима многи студенти из Црне Горе. Активно је учествовала у овим акцијама, па је исте године примљена у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Sloboda|1984|p=6-14}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=161}} Након пријема у КПЈ, ангажована је у политичком раду, а највише у раду са женама. Најпре је деловала међу ученицама у Женској занатској школи и [[Гимназија Слободан Шкеровић|Подгоричкој гимназији]], а потом међу радницама у ФД „Монопол”. Упоредо са политичким радом деловала је и у Струковном савезу кројачких радника, као и у [[КУД Абрашевић|Културно-уметничком друштву „Абрашевић”]], где је деловала у драмској секцији. Била је одличан говорник, а посебно је остао упамћен њен потресни говор на сахрани Божане Вучић која је трагично страдала у [[Затвор на Ади Циганлији|затвору на Ади Циганлији]] марта 1937. године.{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} Јуна 1936. учествовала је на познатим [[Белведерске демонстрације|Белведерским демонстрацијама]] на Цетињу.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=161}} [[Датотека:Jelena Ćetković.jpg|десно|мини|350п|Јелена Ћетковић говори на сахрани Божане Вучинић, марта 1937. године]] Године 1936. у [[Друга шпанска република|Републици Шпанији]] је избио [[Шпански грађански рат|грађански рат]] између снага лојалних влади које је предводио Народни фронт (коалиција левичарских партија) и делова војске предвођене [[генерал]]ом [[Франсиско Франко|Франсиском Франком]] (који је био [[Фашизам|профашистички]] настројен). У борбу за одбрану Шпанске републике и борбу против фашизма, већ крајем 1936, укључили су се многи [[Антифашизам|антифашисти]] из читавог света, који су се борили у редовима [[Интернационалне бригаде|Интернационалних бригада]]. Новембра исте године КПЈ је позвала све југословенске комунисте и антифашисте да се прикључе борби шпанског народа.{{sfn|Vojna enciklopedija 4|1972|p=133}} Иако је била млада девојка са свега 20 година, желела је да оде у [[Шпанија|Шпанију]] и прикључи се борби против фашизма. Пошто је била једна од најузорнијих чланова КПЈ у Подгорици, партијска организација је одобрила њен одлазак и помогла јој у припреми. Заједно са око 400 добровољаца из Црне Горе, марта 1937. кренула је ка [[Котор]]у; тамо су добровољци требали да се укрцају на брод који је обезбедила КПЈ и њиме пребаце до [[Барселона|Барселоне]]. Пошто је ова акција осујећена од полиције, ухапшен је велики број људи који су кренули пут Шпаније. Јелена је успела да избегне хапшење; преобучена у сељанку побегла је у [[Црмница (област)|Црмницу]]. Овде је боравила илегално, а потом прешла у [[Љешкопоље]], где су је открили и ухапсили. Заједно са осталим ухапшенима одведена је у [[Сарајево]], где им је суђено по Закону о заштити државе. Пошто је била малолетна,{{напомена|У Краљевини Југославији пунолетство се стицало са навршеном 21 годином живота.}} знала је да ће бити ослобођена ако ништа не буде признала током истраге. Упркос батињању и малтретирању у полицији, није ништа признала што би је довело у везу са оптужбом да је илегално кренула у Шпанију.{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} Након пуштања на слободу, вратила се у Подгорицу. Иако је била ослобођена оптужби, налазила се под сталном присмотром полиције, а њена кућа је често претресана. Упркос свему наставила је са партијским радом, а због великог угледа међу члановима КПЈ, који је стекла својим држањем у полицији, изабрана је за члана Месног комитета КПЈ за Подгорицу.{{sfn|Sloboda|1984|pp=6–14}} Живот породице Ћетковић у Подгорици, у годинама [[Велика криза|велике економске кризе]] која је владала [[1930е|1930-их]], био је веома тежак. Јелену и њеног брата Ђорђа полиције је евидентирала као комунисте, због чега су често хапшени и малтретирани, а неколико пута је привођена и њихова мајка Горда.{{sfn|Tadić|1985|p=70}} Како би себи омогућили мало бољи живот, одлучили су да се преселе у [[Београд]]. Један од разлога овог пресељења је био и то што је Ђорђе ванредно студирао право, а због недостатка новца није могао често да путује на факултет. Јелена је такође имала жељу да настави школовање у Београду и заврши Учитељску школу. Када је почетком 1938. њихова мајка Горда због болести отишла у пензију, одлучили су да се преселе.{{sfn|Sloboda|1984|pp=14–17}} === Револуционарна активност у Београду === Маја 1938. породица Ћетковић се из [[Подгорица|Подгорице]] преселила у [[Београд]]. Ту им се придружила и Ана Ћетковић — супруга Јелениног најстаријег брата Николе. Пошто је он био ухапшен и протеран из Београда, његова супруга је дошла да живи са њима. Убрзо по доласку у Београд, Јеленин брат Ђока је добио позив за војску, па је већ у јулу морао да се врати у Подгорицу, а одатле је отишао на служење војног рока у [[Македонија|Македонију]]. Септембра 1938. Јелена се уписала у Учитељску школу, али је због лошег материјалног стања, морала да напусти школовање и да се запосли као кројачица. Радила је најпре у кројачкој радњи код Жане Грос, а потом код кројача Гашлија Љаношевића.{{sfn|Sloboda|1984|pp=14–17}} {{Quote box |width = 20em |bgcolor = #c6dbf7 |quote = ''Нама радницама ова борба за права жена није туђа нити од другостепене важности. Она нам је блиска, она је део наше борбе. Радници и раднице су увек први истицали као један од основних захтева равноправност жена на раду и у политичком животу. Ту равноправност ми већ спроводимо у нашим организацијама и синдикатима. Наш захтев за право гласа односи се само на опште, једнако активно и пасивно право гласа у слободним и тајним изборима. Јер на основу чега нас лишавају да преко слободно изабраних представника учествујемо у одређивању спољне и унутрашње политике...'' |author = део говора Јелене Ћетковић са конференције „Жена данас”, одржане новембра 1938. године |comma-space = n |source = {{sfn|Жене Србије|1975|pp=73–74}} }} Одмах по доласку у Београд, укључила се у партијски рад, којим је руководио Месни комитет КПЈ за Београд. Била је задужена за рад са женама; окупљала је жене-раднице, као и друге млађе жене и омладинке којима је говорила о борби за права жена и њихову равноправност. Брзо се истакла као вредан и способан партијски радник, па је била ангажована од стране [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] и као партијски инструктор упућивана у разна места по [[Србија|Србији]], где је највише радећи са женама помагала партијске организације. Као инструктор ПК КПЈ за Србију радила је у [[Ниш]]у, [[Ужице|Ужицу]], [[Краљево|Краљеву]], [[Чачак|Чачку]] и другим местима. Непосредно пред почетак рата политички је деловала у Нишу и била члан тамошњег Месног комитета КПЈ. Била је активна и у раду Синдиката кожарских радника, где је такође радила са женама.{{sfn|Sloboda|1984|pp=17–24}} Иако је потицала из [[патријархат|патријахалне средине]], у којој жена није имала готово никакву политичку улогу, врло брзо је постала једна од најактивнијих активисткиња у борби за права жена. Пошто жене у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] нису имале право гласа, Женски покрет који је деловао у оквиру КПЈ, често је преко женских удружења покретао питање давања [[Женско право гласа|права гласа женама]]. Ово питање је увек актуелизовано уочи одржавања избора, а тако је било и уочи [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|парламентарних избора децембра 1938. године]]. Најпре је 22. новембра одржан скуп чланица Удружења студенткиња Београдског универзитета, на коме је затражено давање права гласа женама, а потом је сутрадан [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1938.#23. новембар|23. новембра 1938.]] одржана конференција „Жене данас”. Ову конференцију је организовала КПЈ, преко Редакције листа ''Жене данас'' и његове уреднице [[Олга Тимотијевић|Олге Тимотијевић]], а одржана је у препуној сали Инжењерског дома у Београду. На конференцији је говорило 17 жена; у име организатора Олга Тимитојевић и Милена Атанацковић (председница Женског покрета у Београду), а поред њих неке од говорница су биле и Даница Зечевић (председница Лиге жена за мир и слободу), [[Милка Жицина]] (прочитала поздрав [[Главни раднички савез|Главног радничког савеза]] и организације [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|УРСС-а]]), Љубица Божић (у име СБОТИЧ-а), Зора Радовановић (у име Учитељског удружења), [[Даринка Павловић]] (у име друштва „Незаштићена мајка и дете”), [[Олга Алкалај]] (у име адвокатских приправника), [[Неда Божиновић]] (студент права) и др. Такође, једна од говорница је била и Јелена Ћетковић, која је говорила у име жена-радница. Један део из Јелениног говора је сачуван и објављен у листу ''Жене данас'' 1940. године.{{sfn|Sloboda|1984|pp=17–24}}{{sfn|Bijelić|1977|p=16}}{{sfn|Жене Србије|1975|pp=73–74}} Заједно са [[Радоје Дакић|Радојем Дакићем]], [[Милош Матијевић|Милошем Матијевићем]], [[Вукица Митровић|Вукицом Митровић]], [[Рифат Бурџовић|Рифатом Бурџовићем]] и другим истакнутим комунистима Београда, била је један од организатора познатих демонстрација [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1939.#14. децембар|14. децембра 1939.]] године. Ове демонстрације, под паролом „За мир, хлеб и слободу”, одржане су на [[Славија (Београд)|Славији]] и на њима је било око 5.000 људи. У току демонстрација полиција је демонстрантима направила заседу у оближњој Приштинској улици,{{напомена|''Приштинска улица'' данас носи назив ''Улица Цара Николаја другог'', а у периоду од 1946. до 2004. носила је назив ''Улица 14. децембра''. На почетку улице се налази спомен-плоча у знак сећања на поменуте демонстрације.}} а у сукобу је страдало петоро демонстраната (међу којима и једна студенткиња, [[Боса Милићевић]]).{{sfn|Sloboda|1984|pp=17–24}} Преласком из Подгорице у Београд, где је од раније била позната полицији, Јелена је мислила да ће лакше обављати партијске обавезе јер није била позната београдској полицији, али убрзо по пресељењу на једној од београдских улица препознао ју је злогласни агент [[Управа града Београда (1929—1941)|Управе града Београда]] [[Светозар Вујковић|Светозар Тоза Вујковић]].{{напомена|Светозар Тоза Вујковић се током окупације налазио на дужности управника [[Бањички логор|логора на Бањици]].}} Он је средином [[1930е|1930-их]] био послат у Црну Гору, где је подгоричкој полицији помагао у борби против комуниста па је добро познавао Јелену Ћетковић. Поштујући сва правила илегалног и конспиративног рада трудила се да што мање упада у очи полицији, па тако није била хапшена, али је и поред тога полиција повремено малтретирала.{{sfn|Sloboda|1984|pp=14–17}} === У партизанима === Непосредно пред почетак [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]] 1941, Месни комитет КПЈ за Београд имао је око 200 чланова и био је подељен на седам рејонских комитета, који су руководили партијским ћелијама на свом терену. Трећи рејонски комитет „Центар” покривао је територију центра града — такозвани „круг двојке”. Иако је територијално био најмањи, овај рејонски комитет је имао највећи број партијских ћелија — 15, од чега су четири биле у радним организацијама (две у пошти и две у банци). Члан овог комитета, а потом и његов секретар, била је Јелена Ћетковић.{{sfn|Sloboda|1984|pp=25–28}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=161}} Активно је учествовала у демонстрацијама против потписивања [[Тројни пакт|Тројног пакта]] и подршке [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војном пучу]], [[Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.#27. март|27. марта 1941.]] године. Након [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]], [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#6. април|6. априла 1941]], по партијском задатку је упућена у [[Ужице]], али се након две-три недеље вратила у [[Београд]].{{sfn|Sloboda|1984|pp=28–32}} [[Датотека:Jelena Cetkovic sa bracom.jpg|десно|мини|350п|Јелена Ћетковић са браћом Николом и Ђорђијом Ђоком у Подгорици, 1930-их година]] Убрзо након окупације, у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]] је активно радила на спровођењу партијских директива о припреми оружаног отпора окупатору. Обилазила је партијске ћелије и одржавала састанке на којима је преносила директиве, објашњавала новонасталу ситуацију и људе припремала за борбу. Већ крајем [[Списак акција отпора у Београду јула 1941.|јуна и почетком јула 1941.]] у Београду су отпочеле прве саботаже и диверзије против окупатора, које су изводиле ударне групе, које су формиране од најпоузаданијих чланова КПЈ и СКОЈ. Јелена је активно радила на формирању ударних група на територији свог рејонског комитета. Иако је била женско, није желела да изостаје из акција које су вршиле ове групе, па је у многима и сама учествовала. У почетку су то биле ситније акције — паљење окупаторске и [[Квислинг|квислиншке]] штампе, сечење телефонско-телеграфских каблова, писање парола и сл., а касније је све прерасло у озбиљније акције — паљење окупаторских аутомобила и камиона, паљење војних гаража, напади на окупаторске и квислиншке војнике и сл.{{sfn|Sloboda|1984|pp=28–32}} Када је отпочео [[Устанак у Србији 1941.|оружани устанак у Србији]], јула 1941, активно је радила са женама и ангажовала их у раду на прикупљању одеће, обуће, санитетског материјала и других ствари потребних тада ствараним партизанским одредима. Такође, радила је на организовању курсева [[Прва помоћ|прве помоћи]], које су похађале омладинке које су потом као болничарке партизанских јединица упућиване на терен. Пошто је била веома ангажована, на месту секретара Трећег рејонског комитета заменио ју је Бранко Глеђа, док се она у потпуности посветила раду са женама. Пошто је Глеђу убрзо открила полиција, морао је да напусти Београд, па је на његово место дошао [[Милентије Поповић]].{{sfn|Sloboda|1984|pp=28–32}} Након првих акција београдских илегалаца, кренула су и прва хапшења. Како би спасао оне чланове КПЈ који су од раније били познати полицији, а самим тим и лака мета за хапшење, Месни комитет је донео одлуку да један део њих напусти Београд. [[Ђуро Стругар]] је од стране МК КПЈ био задужен за рад са Трећим рејонским комитетом; он је одредио неколико другова из овог комитета који је требало да напусте Београд и пређу у партизанске јединице. Међу њима је била и Јелена. Иако је још тада сва своја задужења предала Сави Алексићу, још неко време је остала у Београду, а тек крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра 1941.]] прешла је на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију]].{{sfn|Sloboda|1984|pp=28–32}} Јелена је тада у Београду оставила мајку Горду и брата Николу — који је почетком фебруара 1941. протеран из [[Сплит]]а у Београд, а потом позван на војну вежбу у [[Смедеревска Паланка|Смедеревску Паланку]], где је практички држан у притвору, а као тежак туберкулозни болесник био је пуштен крајем марта. Са њима је живела и Николина супруга Ана и син Бајо. Јеленин средњи брат Ђоко био је заробљен у [[Априлски рат|Априлском рату]], као војник [[Југословенска војска|Југословенске војске]], и одведен је у заробљеништво.{{sfn|Sloboda|1984|pp=14–17}} Као искусан партијски радник била је упућена у источну [[Босна|Босну]], као испомоћ [[Мајевички партизански одред|Мајевичком партизанском одреду]] који је деловао на терену [[Мајевица|Мајевице]]. Овде се није дуго задржала јер је у западној Србији и [[Шумадија|Шумадији]] већ створена велика ослобођена територија — тзв. [[Ужичка република]] — па је била потребна као политички радник за деловање на терену.{{sfn|Sloboda|1984|pp=28–32}} Од стране [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] тада је одређена за партијског инструктора у [[Чачак|Чачку]]. Одмах по доласку у Чачак, организовала је Комисију за рад са женама при Окружном комитету КПЈ за Чачак и активно почела са радом на окупљању жена и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). На њену иницијативу, одржана је масовна Конференција жена Чачка, на којој се говорило о улози и задацима [[Жене у Народноослободилачкој борби|жена у Народноослобоилачком рату]]. Тада је формиран и Одбор жена.{{sfn|Жене Србије|1975|pp=411}} Такође, деловала је и на територији [[Ужички срез|Ужичког среза]], где је заједно са [[Цвета Дабић|Цветом Дабић]] учествовала на скуповима жена и објашњавала им циљеве НОП-а.{{sfn|Жене Србије|1975|pp=475}} Након [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941]], напустила је Ужице и са [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховним штабом]] и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнином партизанских снага прешла у Санџак]]. У току [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра]] у [[Нова Варош|Новој Вароши]] је извршена реорганизација партизанских одреда, који су се повукли из западне Србије и Шумадије, а део политичких радника је упућен на свој некадашњи терен како би радили на поновном оживљавању Народноослободилачког покрета. Међу партијским радницима враћеним на своје матичне терене била је и Јелена, која је упућена у Београд на испомоћ Месном комитету КПЈ за Београд.{{sfn|Sloboda|1984|pp=28–32}}{{sfn|Sloboda|1984|pp=36–40}} === На челу Месног комитета за Београд === [[Датотека:Spomenik Jeleni Cetkovic Beograd.jpg|лево|мини|350п|Споменик Јелени Ћетковић, рад вајара [[Драгутин Спасић|Драгутина Спасића]], испред истоимене основне школе на [[Звездара|Звездари]]]] У току Јелениног одсуства из Београда, [[Специјална полиција]] и [[Гестапо]] су успели да током октобра, након хапшења [[Ратко Митровић Шиља|Ратка Митровића Шиље]], изврше велику провалу (тзв. „октобарску провалу”) у партијску организацију Београда.{{sfn|Марјановић|1964|p=167}} До краја 1941. похапшен је велики број чланова КПЈ и СКОЈ-а, а страдало је и неколико истакнутих руководилаца београдске партијске организације: [[Ђуро Стругар]],{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=230}} [[Давид Пајић]],{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=64}} [[Вукица Митровић]]{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=571}} и [[Милош Матијевић]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=521}} Јелена је у Београд стигла почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара 1942.]] и одмах се повезала са руководством Окружног комитета КПЈ за Београд. Од секретара овог комитета [[Тодор Дукин|Тодора Дукина]] примила је дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=162}} Поред ње, у овај комитет су ушли и Петар Ристић, Стеван Јовичић и Бора Дреновац (који је био и секретар Месног комитета СКОЈ-а за Београд).{{sfn|Марјановић|1964|p=194}} Након формирања Месног комитета, према инструкцијама добијеним у Новој Вароши, активно је радила на поновном оживљавању ослободилачке борбе у окупираном Београду. Њен првенствени задатак био је да поново оживи акције илегалаца и ударних група, како би демантoвала вести окупаторско-квислиншке штампе о „потпуном уништењу комунистичког покрета у Србији и Београду”.{{sfn|Sloboda|1984|pp=36–40}} Једна од првих акција које је организовала по повратку у Београд било је спасавање [[Иванка Муачевић-Николиш|Иванке Муачевић]]{{напомена|[[Иванка Муачевић-Николиш]] била је курир између београдске партијске организације и слободне територије, а ухапшена је у [[Крагујевац|Крагујевцу]] крајем октобра 1941. године.}} из руку окупатора. Пошто је Иванка била пред порођајем, почетком јануара је из затвора пребачена у затворско одељење Опште државне болнице. Месни комитет КПЈ је преко лекара [[Теодор Бороцки|Теодора Бороцког]] и [[Олга Поповић-Дедијер|Олге Поповић-Дедијер]] успео да придобије главног гинеколога и он је Гестапо убедио да ће Иванкин порођај бити тежак и да је најбоље да је пребаце на гинеколошко одељење. Очекујући њен порођај, чланови ударне групе која је била формирана за ову акцију добро су испланирали ток акције, а био је обезбеђен и стан у који ће да се склони Иванка, као и жена којој ће на чување бити предата њена беба.{{напомена|Иванкина ћерка је била предата на чување Тонки Сикимић, супрузи кафеџије Милана Сикимића који је био сарадник НОП-а. Она је у то време имала мало старију ћерку Биљану. Пошто су Специјална полиција и Гестапо након Иванкиног бекства интензивно трагали за мајком али и дететом, дете је пребачено у [[Вуковар]] код Тонкине сестричине Злате Каленић где је на чувању остало до краја рата. Иванкина ћерка је добила име Тонка, по жени која је прихватила на чување. Иванкин супруг и отац њене ћерке био је лекар [[Гојко Николиш]].}} Дан након порођаја, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#24. јануар|24. јануара 1942]], изведено је бекство. Двојица илегалаца су за време посете ушла у болницу, савладали жандарма који је чувао Иванку и заједно са бебом је извели из болнице. Испред је чекао аутомобил који их је одвезао на одређено место. Такође, извршење ове акције обезбеђивало је шест илегалаца, наоружаних бомбама, који су дежурали око улаза у болницу.{{напомена|Ова успешно извршена акција послужила је као инспирација ауторима телевизијске серије ''[[Отписани]]'' за епизоду ''[[Болница (Отписани)|Болница]]''.}}{{sfn|Sloboda|1984|pp=42–43}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=137}} Поред активног рада на организовању ударних група, које су поново почеле са извођењем саботажа и диверзија по окупираном Београду, Јелена је велику пажњу посвећивала и раду са рејонским и нижим партијским ћелијама. Знала је да је важно одржавати контакт са члановима и преносити им вести и информације које су стизале са ослобођене територије. Њена посебна брига био је одабир партијских кадрова, за руководства партијских организација, јер је знала да је полиција највеће успехе постизала „сламањем” неког од ухапшених другова. Што је функција коју су ухапшеници обављали била већа, то је био већи и обим провале у организацију. Услед издаје појединих другова, крајем 1941. је страдала и већина руководилаца београдске партијске организације.{{sfn|Sloboda|1984|pp=44–45}}{{sfn|Sloboda|1984|pp=46–48}} Јелена је одржавала и везу са полицијским службеником [[Јанко Јанковић|Јанком Јанковићем]], преко кога је добијала информације о томе како се ко од ухапшених држао пред иследницима. Везу са Јанком најчешће је одржавала преко своје мајке Горде, која је одлазила код Јанка и односила му и од њега примала све потребне информације.{{sfn|Sloboda|1984|pp=46–48}} === Хапшење и последња акција === Живот илегалаца у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]] почетком 1942. био је изузетно тежак, јер им је поред свих недаћа које је са собом носила окупација претила и константна опасност од хапшења. Да би избегли хапшење морали су се придржавати строгих правила илегалног живота; често су мењали место боравка, као и места где су одржавали састанке и сл.{{sfn|Sloboda|1984|pp=40–42}} Како би једни друге упозорили на опасност, често су остављали само њима познате знакове. На пример, Јеленина мајка Горда је као знак упозорења — уколико је неко од агената или сумњивих лица долазио у њихово двориште — остављала пешкир преко кваке улазних врата. Уколико пешкира није било, Јелена је била сигурна да је не очекује никаква опасност.{{sfn|Tadić|1985|p=71}} Посебно је тешко било оним илегалцима, које је полиција хапсила као комунисте пре рата. Скоро сви полицијски агенти [[Управа града Београда (1929—1941)|Управе града Београда]], а посебно они из Четвртог (антикомунистичког) одељења, након окупације су ступили у тада формирану [[Специјална полиција|Специјалну полицију]], тако да су добро познавали истакнуте београдске комунисте.{{sfn|Mesta stradanja BG|2013|p=51}} У хапшењу и прогањању комуниста и њихових симпатизера предњачио је злогласни полицијски агент [[Ђорђе Космајац]], који је био члан профашистичке организације „[[Југословенски народни покрет Збор|Збор]]” [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]]. Он је имао обичај да се вози колима по Београду и на улици тражи своје раније ухапшенике и поново их хапси.{{sfn|Sloboda|1984|pp=48–51}} Због својих заслуга у борби против комуниста, био је именован за заменика управника логора на Бањици [[Светозар Вујковић|Светозара Тозе Вујковића]].{{sfn|Mesta stradanja BG|2013|p=70}} Први покушај атентата на Космајца одиграо се крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] када су му у бифеу у улици Књегиње Љубице у пиће сипали отров ([[стрихнин]]). Одмах осетио горчину у чаши и упутио се лекару. Лекар, који је био антифашистички оријентисан, убедио га је да се није радило о тровању већ о нервном шоку услед умора. Иако је поверовао лекару, Космајац је осећао опасност да му комунисти „раде о глави” и постао је веома обазрив.{{sfn|Slooda|1984|pp=48–51}}{{sfn|Mesta stradanja BG|2013|p=71}} Одлуку о убиству Ђорђа Космајца донео је Окружни комитет КПЈ за Београд, фебруара 1942, а за организатора акције је одређен Месни комитет КПЈ. Схватајући озбиљност ове акције, Јелена је информацију поделила само са Петром Ристићем, који је био члан Месног комитета. Њих двоје су у највећој тајности организовали ударну групу коју су сачињавали омладинци Ђуро Мађерчић, Милић Мартиновић, Никола Стринека и Бранко Булат.{{sfn|Mesta stradanja BG|2013|p=71}} Како би набавили оружје за извршење задатка, чланови ударне групе су у току једне ноћи на [[Аутокоманда|Аутокоманди]] напали и разоружали неколико немачких војника.{{sfn|Sloboda|1984|pp=48–51}} Преко једног симпатизера [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], Јелена је добила информацију да Космајац станује у улици Цара Уроша на броју 14. Он јој је дао и опис путање којом се креће приликом одласка на посао. Чланови ударне групе су потом добро разрадили план акције и за датум извршења одредили [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#6. март|6. март 1942.]] године.{{sfn|Tadić|1985|p=73}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=162}} [[Датотека:List Novo vreme, mart 1942..jpg|десно|мини|400п|Насловна страна квислиншког листа ''Ново време'' из марта 1942.]] Упоредо док су Јелена и другови радили на организовању атентата на Космајца, Специјална полиција је на све начине трагала за вођама комуниста у Београду. Агенти су нарочито били љути због организације бекства [[Иванка Муачевић-Николиш|Иванке Муачевић]], јер је била затвореница [[Гестапо]]а, предата на чување Специјалној полицији. Како би дошли до руководилаца београдске партијске организације, агенти су организовали читаву мрежу шпијуна и потказивача, од којих су неки чак успели да се укључе у Народноослободилачки покрет. Највише успеха у овом послу полицајци су имали са ухапшеним комунистима које су успели да „сломе” у току истраге. Ово су најчешће радили применом физичке и психичке тортуре. Један од таквих био је [[Лазар Дожић]], који је ухапшен у току велике провале у партијску организацију, октобра 1941. године. Пошто је пристао на сарадњу са полицијом, један од шефова Специјалне полиције [[Бошко Бећаревић|Божидар Бећаревић]] је инсценирао његово бекство, како остали чланови његовог рејонског комитета не би посумњали у њега. Бећаревић је лично одржавао везу са њим и дао му псеудоним Сотир Сотировић.{{sfn|Sloboda|1984|pp=48–51}}{{sfn|Tadić|1985|pp=72–73}} Почетком марта Бећаревић је од Дожића сазнао да ће се [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#3. март|3. марта]] у улици Жоржа Клемансоа{{напомена|''Улица Жоржа Клемансоа'' данас носи назив ''Светогорска'', а у периоду од 1946. до 1997. носила је назив ''[[Иво Лола Рибар|Лоле Рибара]]''.}} одржати састанак једног рејонског комитета на коме ће присуствовати и секретар Месног комитета. Такође, Дожић је дознао и да се припрема нека велика акција, али није знао о чему се тачно ради. Агенти су на заказани састанак поставили заседу и ухапсили све присутне чланове, међу којима и Јелену Ћетковић.{{sfn|Sloboda|1984|pp=51–53}}{{sfn|Tadić|1985|pp=72–73}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=162}} Заједно са њом био је ухапшен и банкарски чиновник Марко Јанковић, секретар Четвртог рејонског комитета, као и двоје чланова КПЈ.{{sfn|Београд|1984|pp=390}} Ухапшене су биле и скојевка Светлана Љаља Крстић и њена мајка, у чијем се стану одржавао састанак.{{sfn|Жене Србије|1975|p=138}} Овом састанку је присуствовао и Лазар Дожић, али је он у већ припремљеном договору са агентима — у тренутку њиховог упада — успео да побегне кроз прозор.{{sfn|Marković|1977|pp=118}} Полиција је знала да је Јелена секретар Месног комитета и надала се да ће уколико успе да је „сломи” од ње добити драгоцене податке о свим истакнутијим члановима КПЈ у Београду, али и о неком од фукнционера КПЈ. Покушај сламања отпочео је страшном физичком тортуром; агенти су је непрекидно тукли све док не би пала у несвест. У овој тортури учествовао је и Ђорђе Космајац, који се очекивао да ће успети да је натера да проговори, али је она упорно ћутала. Агентима није желела да каже ни своје име, односно да потврди да је она заиста Јелена Ћетковић. Посебно су је тукли по ногама и табанима, па више није могла ни да стоји на ногама. У ишчекивању извршења акције коју је припремала успела да поднесе сву тортуру агената Специјалне полиције.{{sfn|Tadić|1985|pp=74–75}}{{sfn|Sloboda|1984|pp=51–53}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=162}} Чланови ударне групе након вести да је ухапшена нису одустали од акције, јер су знали да их неће одати полицији. На дан [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#6. март|6. марта]] у улици Цара Уроша успешно су извршили [[атентат на Ђорђа Космајца]] и агента Обада Залада који је био у његовој пратњи.{{напомена|Акција коју су извели послужила је као инспирација ауторима телевизијске серије ''[[Отписани]]'' за епизоду ''[[Издајник (Отписани)|Издајник]]''.}}{{sfn|Mesta stradanja BG|2013|p=71}} Када је 6. марта видела да међу иследницима нема Космајца, знала је да је акција успела, што јој је дало нову снагу да издржи полицијску тортуру. Након атентата, агенти су верујући да је и Јелена умешана у његово убиство отпочели са новом још тежом тортуром. Она је упорно ћутала, али је секретар Четвртог рејона Марко Јанковић, који је био ухапшен заједно са њом, попустио и полицији одао све секретаре ћелија са којима је одржавао везу, као и још неке чланове КПЈ које је познавао (међу којима и Петра Ристића, члана Месног комитета). Сви они су убрзо ухапшени, а Ристић се такође слабо држао пред полицијом па је одао сву четворицу чланова ударне групе која је убила Космајца. Сви они су убрзо ухапшени и стрељани.{{sfn|Sloboda|1984|pp=53–56}} Вест о полицијској провали у партијску организацију Београда и хапшењу великог броја чланова КПЈ и НОП квислиншка штампа објавила је тек 22. марта 1942. године. Лист ''Ново време'' је тада на насловној страни објавио вест да је „Управа града Београда открила комунистичке комитете и терористичке групе у Београду” и да је „ухапшено око 80 најистакнутијих функционера и чланова комунистичке партије”. Како би деморалисали преостале чланове београдске партијске организације, али и да би се осветили Јелени за њено упорно ћутање, у тексту је било објављено да је Јелена Ћетковић одала већину ухапшених.{{sfn|Sloboda|1984|pp=56–59}} Иако се у тадашњој штампи наметала теза како је „комунистички покрет у Београду уништен”, свега недељу дана након атентата на Ђорђа Космајца, [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#14. март|14. марта 1942.]] група илегалаца коју је организовао [[Карло Лукач]] је у Улици кнеза Павла{{напомена|''Улица кнеза Павла'' данас носи назив ''Булевар деспота Стефана'', а у периоду од 1946. до 2004. носила је назив ''Улица 29. новембра''.}} убила Драгољуба Штерића, старешину Првог полицијског кварта.{{sfn|Marković|1977|pp=123}} === У логору на Бањици === Јелена је била скоро потпуно физички уништена од полицијске тортуре; била јој је сломљена кичма, а табани до те мере исечени и испребијани да је са њих отпадало месо. Њено тело је било готово црно од модрица и подлива.{{sfn|Марјановић|1964|p=227}} Због тога је пренета у затворско одељење болнице где је лечена кратак период.{{sfn|Sloboda|1984|pp=51–53}} Пошто је записник са њеног саслушања остао празан, а сваки даљи покушај ислеђивања узалудан, одлучено је да је се пребаци у [[Бањички логор]]. Заједно са групом жена које су такође биле ухапшене у тзв. „мартовској провали” — Олга Т. Јовановић, Олга М. Јовановић, Драгица Ћорковић, Олга Кршул, Миленка Ђурковић, Катица Ћирић, Маргита Хладни, Милица Радулашки, Десанка Динић, Дора Фрајденфелд, Јелена Хаџи Николић, Светлана Крстић и др. — пребачена је 11. априла 1942. на [[Бањица|Бањицу]].{{sfn|Жене Србије|1975|p=167}} Из болнице је у логор однета у ћебету јер се није могла кретати.{{sfn|Sloboda|1984|pp=51–53}} Након доласка у логор, поново се сусрела са управником [[Светозар Вујковић|Светозаром Вујковићем]], који ју је познавао још из Подгорице где је средином 1930-их био послат као испомоћ подгоричкој полицији у борби против комуниста.{{sfn|Sloboda|1984|pp=14–17}} Као затвореник прве категорије била је смештена у соби 38 — тзв. „соба смрти”. Заједно са њом у овој соби су биле и [[Слободанка Данка Савић]], Радмила Шнајдер и др. Бригом осталих затвореница, Јелена је успела да се опорави, али се услед тешких повреда стопала једва кретала. У логору је срела и Подгоричанку Данку Бајић, рођену сестру своје школске другарице, која је са Јеленом боравила до њеног стрељања и бринула се о њој.{{sfn|Sloboda|1984|pp=60–63}} Током боравка у логору, за успомену сваком члану породице израдила је понешто; браћи Николи и Ђоки направила мале кутијице пресвучене свилом, снаји Ани новчаник, а мајци Горди лутку у [[Црногорска народна ношња|црногорској народној ношњи]]. Пошто није имала адекватан материјал ову лутку је израдила од делова своје одеће, а коса на лутки је била део њене косе. Такође, на једној марамици је извезла корпу са цвећем и исписала своје име.{{sfn|Sloboda|1984|pp=63–65}}{{sfn|Tadić|1985|p=76}} Успела је да пронађе начина да комуницира са породицом, иако се из логора нису смела слати писма или поруке. Приликом слања гардеробе кући, она је са унутрашње стране рубља ушивала марамице на којима је претходно исписивала кратке поруке. На овај начин је успела да из логора пошаље и своју песму ''Иза решетки''. Ова песма је била објављена у првом броју листа ''Глас јединственог народноослободилачког фронта Србије'', који је штампан јануара 1944. године.{{sfn|Sloboda|1984|pp=63–65}} [[Датотека:Jajinci1.JPG|мини|лево|300п|Споменик стрељанима на улазу у [[Стрелиште у Јајинцима|Меморијални парк Јајинци]]]] Након годину дана проведених у логору на Бањици, Јелена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.#14. мај|14. маја 1943]]. стрељана на стратишту у [[Јајинци]]ма (предграђе Београда).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=162}}{{sfn|Bijelić|1980|p=16}} У периоду од 14. маја до 7. јуна у Јајинцима је у три групе стрељано 70 жена логорашица са Бањице. У првој групи, [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.#14. мај|14. маја]], заједно са Јеленом су биле стрељане: [[Дринка Павловић]], [[Кристина Ковачевић]], Јулија Делере, [[Славка Ђурђевић-Ђуричић]], Олга Т. Јовановић, Олга М. Јовановић, Ружа Јовановић, Катица Ћирић, Олга Кршул, Нада Божовић Ђорђевић, [[Лепосава Михаиловић]], Данијела Сикимић, Вера Ђокић Радосављевић, Нада Ђокић Матијевић, Лепосава Переги Цвејић, Јелена Ракић, Јелена Цветковић, Симка Ђорђевић, Персида Станојевић, Зорка Николић и Цвета Николић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=172}} Управа логора породице логораша није обавештавала о њиховој смрти, а да се неко више не налази у логору чланови породице су сазнајали када су одлазили да предају пакете јер су им исти били враћани. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.|маја 1943.]] Јелениној мајци враћен пакет, који је донела својој ћерки, саопштено јој је да је Јелена премештена негде у [[Банат]]. Међутим, Горда је одмах претпоставила да јој је ћерка стрељана.{{sfn|Sloboda|1984|pp=63–65}} Лазара Дожића, који је полицији одао Јелену Ћетковић, успео је да открије [[Јанко Јанковић]], полицијски службеник који је сарађивао са КПЈ и НОП. Он је дуже време трагао за оним ко се крије иза псеудонима Сотир Сотировић, али то није успео да открије јер је Дожића на вези лично држао [[Бошко Бећаревић|Божидар Бећаревић]].{{sfn|Марјановић|1964|p=226}} Приликом разгледања архиве из Бећаревићеве канцеларије, Јанко је успео да пронађе један папир на ком се налазила цедуља са поруком и потписом Дожића. Успео је да копира овај папир и преда га Благоју Нешковићу, секретару [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]], који је касније приликом упоређивања копије поменутог папира са папирима из партијске архиве открио да се заиста ради о потпису Лазара Дожића. Пре откривања, Дожић је постао сумњив члановима КПЈ јер је успео да побегне полицији, па су му предложили да напусти Београд и пређе на [[Срем у Народноослободилачкој борби|ослобођену територију у Срему]] и ступи у [[Сремски партизански одред]]. Сумњајући да је откривен, Дожић је у страху од одмазде напустио све везе са КПЈ али и полицијом. Напустио је Београд и отишао у [[Земун]], где је био изван домашаја полиције јер се овај град тада налазио у саставу [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (НДХ). Тамо се запослио у фабрици авиона и радио све до ослобођења, када је ухапшен, осуђен због издаје и стрељан.{{sfn|Београд|1984|p=364}} == Народни херој == {{Quote box |width = 13em |bgcolor = #c6dbf7 |quote = <center>[[Датотека:Narodni heroj 1.svg|85px|Орден народног хероја]]</center> ''Ван града, на пољу'' ''Пустом, широком'' ''Стоји кућа смрти'' ''Тај уклети дом.'' ''Крај зидина хладних'' ''Дана свакога'' ''Убијају другове'' ''Срца челичног...'' |author = део Јеленине<br>песме ''Иза Решетки'' |comma-space = n |source = <ref>{{cite web |url=http://www.jelena.edu.rs/Monografija.pdf |title=''Иза решетки'' |last=Ћетковић |first=Јелена |website=jelena.edu.rs |accessdate=5. 8. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160805155632/http://www.jelena.edu.rs/Monografija.pdf |archivedate=05. 08. 2016 |url-status=dead |df= | pages = 6 }}</ref> }} У послератној Југославији Јелена Ћетковић је сврставана у први ред истакнутих антифашистичких бораца Београда. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1952]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|pp=162}}{{sfn|Vojna enciklopedija 5|1973|pp=738}} Била је једна од укупно осам [[Жене народни хероји Југославије|жена народних хероја]] из [[Црна Гора|Црне Горе]], а поред ње за народне хероје су проглашене [[Ђина Врбица]], [[Милица Вучинић]], [[Јелица Машковић]], [[Вукица Митровић]], [[Вукосава Мићуновић]], [[Добрила Ојданић]] и [[Љубица Поповић]].{{sfn|Bijelić|1980|p=16}} У знак сећања на Јелену Ћетковић једна улица на београдској [[Градска општина Стари град (Београд)|општини Стари град]] од 1946. носи њено име.{{напомена|Године 2004. постојала је иницијатива да се ова улица преименује, али се од тога одустало.}} Улице са именом Јелене Ћетковић, поред [[Београд]]а се налазе у још неколико градова у [[Србија|Србији]]: у [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Ниш]]у, [[Краљево|Краљеву]], [[Суботица|Суботици]], [[Врање|Врању]], [[Пожаревац|Пожаревцу]], [[Шид]]у и [[Лазаревац|Лазаревцу]]. Такође, име Јелене Ћетковић носи и једна улица у [[Подгорица|Подгорици]].<ref>{{cite web |url=https://www.planplus.rs/#!pretraga/Jelene+Cetkovic |title=Улице ’Јелене Ћетковић’ на мапи |website=planplus.rs |accessdate=5. 8. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160805151459/https://www.planplus.rs/ |archivedate=5. 8. 2016 |url-status=live}}</ref> У згради [[Градски комитет Савеза комуниста Београда|Градског комитета Савеза комуниста Београда]] (данас зграда Градског одбора СПС Београда) на [[Студентски трг|Студентском тргу]] 15, постављени су бронзани рељефи са ликовима ратних секретара Месног комитета КПЈ за Београд — [[Милош Матијевић|Милоша Матијевића]], Јелене Ћетковић и [[Ђуро Стругар|Ђуре Стругара]].{{sfn|Поповић|1981|pp=17–18}} Ови бронзани рељефи одваљени су и уништени у једном од многобројних упада тадашње опозиције у просторије [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]], током [[1990е|1990-их]] година. На београдској [[Градска општина Звездара|општини Звездара]], у Врањској улици налази се [[ОШ „Јелена Ћетковић” Београд|основна школа са Јелениним именом]]. Школа је основана 1961, а у њеном дворишту је 1964. постављена спомен-биста Јелене Ћетковић, рад вајара [[Драгутин Спасић|Драгутина Спасића]].{{sfn|Поповић|1981|pp=24}} Књижевник [[Александар Поповић (писац)|Александар Петровић]] написао је крајем [[1960е|1960-их]] позоришну драму ''Јелена Ћетковић'', која је пуних двадесет година извођена у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту у Београду]]. Представу је режирао Боро Григоровић, а главну улогу Јелене Ћетковић играла је глумица [[Ксенија Јовановић]]. Како би што верније одиграла улогу, глумица је посетила Јеленину мајку Горду Ћетковић, која јој је причала о Јелени и њеном животу.<ref>{{cite web |url=http://www.audioifotoarhiv.com/gosti%20sajta/KsenijaJovanovic2.html |title=Ксенија Јовановић — Парадокси у мом животу |last=Симић |first=Драгослав |website=audioifotoarhiv.com |date= |accessdate=5. 8. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160805151333/http://www.audioifotoarhiv.com/gosti%20sajta/KsenijaJovanovic2.html |archivedate=05. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref> Године 1969. представа је изведена на [[Стеријино позорје|Стеријином позорју]], у част стогодишњице Народног позоришта.<ref>{{cite web |url=http://www.pozorje.org.rs/arhiva/index1969.htm |title=Представа ''Јелена Ћетковић'' |last=Поповић |first=Александар |authorlink=Александар Поповић (писац) |website=pozorje.org.rs |date=2. 6. 1969 |accessdate=5. 8. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160805151836/http://www.pozorje.org.rs/arhiva/index1969.htm |archivedate=05. 08. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref> Године 1967. редитељ [[Здравко Шотра]] је према истоименој драми снимио телевизијски филм ''[[Јелена Ћетковић (ТВ филм)|Јелена Ћетковић]]''. == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{div col}} * {{cite book|ref=harv|last=Марјановић|first=Јован|authorlink=Јован Марјановић (историчар)|title=Србија у Народноослободилачкој борби — Београд|year=1964|publisher=Нолит/Просвета|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=144402183}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 4|1972}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IV}-|year=1971|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=42776071}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 5|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{V}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72960519}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Marković|first=Dragan|autorlink=Драган Марковић (новинар)|year=1977|title=Otpisani — Beograd 1941—1944.|publisher=Sloboda|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=76369415}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} * {{cite book|ref=harv|last=Tadić|first=Aleksandar|year=1984|title=Majke heroja pričaju — pali za lepša svitanja|publisher=Iskra|location=Vinkovic|isbn=}} {{COBISS|ID=512644701}} * {{Cite book|ref=harv|last=Sloboda|first=Aleksandar|year=1984|title=Jelena Ćetković|publisher=Narodna armija|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=7052807}} * {{Cite book|ref={{harvid|Београд|1984}}|title=Београд у рату и револуцији 1941—1945|year=1984|publisher=[[Историјски архив Београда]]|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=37352711}} * {{Cite book | ref={{harvid|Mesta stradanja BG|2013}}|title=Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941-44. — priručnik za čitanje grada|year=2013|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=196788236}} {{div col end}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2018/08/jelena-cetkovic-zivotna-prica.html|title=Vodila je Otpisane|website=www.yugopapir.com|date=c. 1975}} * {{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090322104652/http://www.jelena.edu.rs/o%20skoli.html|title=Osnovna škola Jelena Ćetković|website=www.jelena.edu.rs|date=n.d.}} {{Народни хероји-Београд}} {{Народни хероји-Цетиње}} {{Жене народни хероји-Црна Гора}} {{Жене логораши на Бањици}} {{НОБ-сјајни и добри чланци}} {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Жене|Београд|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{изабрани}} {{DEFAULTSORT:Ћетковић, Јелена}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Цетињани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Феминисткиње]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Бањички логораши]] [[Категорија:Народни хероји - Ћ]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] go1n3c95iaec4170b74ut7qh779zzpf 0 120202 25114570 22255475 2022-07-19T18:20:34Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Ратко Митровић (вишезначна одредница)]]}} {{Херој М |дидаскалија=РАТКО МИТРОВИЋ | слика = Ratko Mitrović.jpg | опис_слике=''Ратко Митровић'' | датум_рођења = {{Датум рођења|1913|5|27}} | место_рођења =[[Чачак]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|12|11|1913|5|27}} | место_смрти =[[Чачак]] | држава_смрти = [[Србија]] |професија=студент [[Право|права]] |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=[[политички комесар]]<br />[[Чачански партизански одред|Чачанског НОП одреда]] |народни херој=[[25. септембар|25. септембра]] [[1944]]. }} '''Ратко Митровић''' ([[Чачак]], [[27. мај]] [[1913]] — Чачак, [[11. децембар]] [[1941]]), студент [[Право|права]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[27. мај]]а [[1913]]. у [[Чачак|Чачку]], где је и завршио основну школу и гимназију. Још као гимназијалац пришао је напредном радничком покрету. Био је ангажован као секретар спортског друштва „[[ФК Борац Чачак|Борац]]“ и као члан радничког културно-уметничког друштва „[[Kosta Abrašević|Абрашевић]]“, а ангажовао се и у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеним радничким синдикатима]]. На [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]] студирао је [[Право|права]] и био веома активан у разним [[демонстрација]]ма и [[манифестација]]ма како на факултету, тако и ван њега, због чега је више пута хапшен. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] примљен је [[1939]]. године. У време окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[1941]]. године, Ратко Митровић је био секретар Окружног комитета КПЈ за Чачак и један је од организатора устанка у том крају, па је у циљу тога крајем маја и почетком јуна одржао Окружну конференцију Партије. По одлуци Окружног комитета КПЈ за Чачак, [[12. јул]]а 1941, на [[Манастир Стјеник|Стјенику]], на планини [[Јелица (планина)|Јелици]], постао је [[политички комесар]] тада формираног [[Чачански партизански одред|Чачанског партизанског одреда]] „[[Драгиша Мишовић|Др Драгиша Мишовић]]“. Одред је извршио више акција које су подразумевале [[диверзија|диверзије]] и борбене задатке, да би на крају и ослободио [[Чачак]] и успоставио око њега слободну територију. Након ослобођења [[Гуча|Гуче]], [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], Чачка и других места, Митровић је имао организаторске задатке као што је успостављање народне власти и омасовљење одреда који је с осталим одредима настојао да ослободи [[Краљево]]. Нарочито се истакао [[7. новембар|7. новембра]] 1941, када су [[југословенска војска у отаџбини|четници]] [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]] покушали да преотму Чачак од [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]]. Митровић је, с Трнавским и Љубићким партизанским батаљоном и четом градске милиције, осујетио четнике у тој намери и они су морали да се повуку према [[Равна гора (висораван)|Равној гори]]. У [[Прва непријатељска офанзива|Првој непријатељској офанзиви]] немачка 113. пешадијска дивизија је успела да дође у Чачак и поново га окупирала [[28. новембар|28. новембра]] 1941. године. Због брзине дејства ове дивизије, неки делови Чачанског партизанског одреда нису успели да се повуку, већ су остали у граду. Главнина одреда се [[повлачење партизана у Санџак 1941.|повукла према Санџаку]]. Ратко Митровић је био међу онима који су остали у опкољеном граду. [[Југословенска војска у отаџбини|Четници]] су га ухватили [[8. децембар|8. децембра]] 1941. године у селу [[Јежевица|Јежевици]], код Чачка и предали [[Трећи рајх|Немцима]]. Обешен је [[11. децембар|11. децембра]] 1941. године на чачанској пијаци, са које су често, одјекивале његове речи упућене борцима и народу: ''"Доћи ће дан када ћемо мрског окупатора истерати из наше земље! Доћи ће дан победе, другови, дан када ћемо ведра чела моћи свакоме у очи да погледамо, дан када ће нам цело напредно човечанство рећи: хвала, показали сте како се треба борити за слободу!".'' Одлуком [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], прогашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]] [[25. септембар|25. септембра]] [[1944]]. године. [[ОШ „Ратко Митровић” Чачак|Основна школа]] у [[Чачак|Чачку]] и [[ОШ „Ратко Митровић“ Нови Београд|основна школа]] у [[Нови Београд|Новом Београду]] носе његово име. У Чачку постоји [[Кућа народног хероја Ратка Митровића]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * '''[[Мала енциклопедија Просвета]]''', Београд 1959. година * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Западна Србија2}} {{DEFAULTSORT:Митровић, Ратко}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] pu7s5kv78b2y6g1zfk4rjhcldvyzcsi 0 120203 25114456 24569738 2022-07-19T17:33:27Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=СПАСЕНИЈА ЦАНА БАБОВИЋ | слика = Stevan Kragujevic Spasenija Cana Babovic.JPG | опис_слике=Спасенија Цана Бабовић | датум рођења={{датум рођења|1907|3|25}} | место рођења=[[Лазаревац]] | држава рођења=[[Краљевина Србија]] | датум смрти={{Датум смрти|1977|12|17|1907|3|25}} | место смрти=[[Београд]], [[СР Србија]] | држава смрти=[[СФР Југославија]] | професија=текстилна радница | супруг=[[Ибрахим Бабовић]] | КПЈ=[[1928]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | године службе=[[1941]] — [[1945]]. | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | чин=[[пуковник]] у резерви | народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден југословенске звезде2}} {{!}}- {{!}} {{Орден југословенске заставе(СФРЈ)1}} {{!}}{{!}} {{Орден републике1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Спасенија Цана Бабовић''' (рођ. '''Ћуковић'''; [[Лазаревац]], [[25. март]] [[1907]] — [[Београд]], [[17. децембар]] [[1977]]) била је револуционарка, учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политичка радница [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]], [[Орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. Као млада текстилна радница 1927. је постала чланица [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ), а наредне године чланица [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ). Убрзо потом постала је члан Месног комитета СКОЈ-а за Београд и Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Била је активна у синдикату текстилних радника. Након увођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] 1929. и провале у месну организацију КПЈ у Београду, радила је на њеном обнављању. Од 1928. до 1937. обављала је разне партијске дужности — била је члан Месног комитета за Београд, Обласног комитета у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и др. Активно је радила на стварању [[Народни фронт|Народног фронта]], а као организатор радничких штрајкова, хапшена је и прогањана од полиције 1930, 1932. и фебруара и јула 1937, када је подвргнута страховитом мучењу. Фебруара 1938. од [[Државни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]] осуђена је на две године затвора. Након изласка из пожаревачког затвора, 1939. постала је члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]] октобра 1940. изабрана је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. као члан Покрајинског комитета и Војне комисије при Покрајинском комитету била је један од најистакнутијих организатора [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]]. У току Народноослободилачког рата деловала је најпре у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]], а од јесени 1941. налазила се на ослобођеној територији. [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|Марта 1942.]] постављена је за заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], али је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|августа 1942.]] прешла на политички рад при ЦК КПЈ, где је била задужена за рад са женама. На Првом конгресу АФЖ Југославије, [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.|децембра 1942.]] изабрана је за члана Председништва АФЖ, а на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] за члана Председништва АВНОЈ. На Оснивачком конгресу [[Савез комуниста Србије|КП Србије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1945.|маја 1945.]] изабрана је у Политбиро ЦК КПС. После ослобођења налазила се на разним одговорним дужностима. Била је председница Централног одбора [[Антифашистички фронт жена|АФЖ Југославије]], министар и потпредседник [[Извршно веће СР Србије|Владе Србије]], члан ЦК СК Југославије и Извршног комитета ЦК СК Србије, члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]] и др. Сахрањена је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. == Биографија == Рођена је [[25. март]]а [[1907]]. године у [[Лазаревац|Лазаревцу]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=45}} Њени родитељи Васа и Стамена Ћуковић (рођена Миловановић), поред Спасеније, имали су још троје деце — Животу, Бошка и Радмилу. Отац јој је пореклом био из села [[Радоиња|Радоиње]], код [[Нова Варош|Нове Вароши]] и у Лазаревац је дошао 1901. године, где је отворио пекарско-месарску радњу. Био је учесник [[Први балкански рат|Првог]] и [[Други балкански рат|Другог балканског рата]], 1912—1913. године, а у току [[Први светски рат|Првог светског рата]], био је борац чувене Дринске дивизије. Из рата се вратио тек у пролеће 1919, после дужег лечења од [[тифус]]а [[Српска војска у Бизерти|у Бизерти]].{{sfn|Младеновић|1980|pp=9—11}} Током боравка Спасенијиног оца у ратовима, бригу о породици је до 1915. водила њена мајка, након чега се разболела од тифуса и умрла. После мајчине смрти, Спасенијина браћа, Живота и Бошко, послати су у сиротиште у [[Београд]], а она и млађа сестра Радмила прешле су код тетке у село [[Вреоци|Вреоце]]. Након очевог повратка, оне су се вратиле у Лазаревац, док су браћа отишла на учење заната у [[Србобран]]. У Лазаревцу је Спасенија, завршила основну (коју је због рата, више пута прекидала) и трогодишњу Женску занатско-индустријску школу. После завршетка школе, кратко време је радила у Лазаревцу, а 1926. је отишла у Београд, где је почела да ради као текстилна радница.{{sfn|Младеновић|1980|pp=9—11}} === Чланство у Комунистичкој партији === Прва сазнања о [[Раднички покрет|радничком покрету]], Спасенија је добила као млада радница у [[Лазаревац|Лазаревцу]], заједно са старијим братом Животом, који је био члан радничког спортског клуба „Радник“. По доласку у [[Београд]], Цана је постала чланица [[Куд Абрашевић|радничког културно уметничког друштва „Абрашевић“]], преко кога је ступила у додир са члановима тада илегалних комунистичких организација — [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Априла 1927. [[Мића Марковић|Милорад Мића Марковић]], тада члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију, примио је Спасенију Бабовић и њену другарицу и колегиницу Ружу Рашић, у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије. Заједно са њима у истој скојевској ћелији деловали су [[Павле Ковачевић]], који је био секретар ћелије, [[Јосип Цази]], Иван Бријачек и други.{{sfn|Младеновић|1980|pp=16—18}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=19—25}} Становала је у Браничевској улици (данас у близини [[Храм Светог Саве|Храма Светог Саве]]) и у њеном стану су се често састајали многи тадашњи партијски и скојевски активисти, а касније познати револуционари, као нпр — [[Александар Ранковић]], [[Сима Миљуш|Симо Миљуш]], [[Стеван Чоловић]], [[Отокар Кершовани]] и др. Активно је учествовала у свим акцијама, које је у то време организовали СКОЈ и КПЈ. Крајем 1928. била је први пут ухапшена и тада је око месец дана провела у притвору у [[Управа града Београда|Управи града Београда]] тзв. злогласној „[[Главњача|Главњачи]]“. Након хапшења, била је изабрана за члана Рејонског комитета СКОЈ-а за Врачар и примљена у чланство Комунистичке партије Југославије. Почетком 1929. постала је члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију, а августа исте године на Покрајинској конференцији СКОЈ-а за Србију, која је одржана на [[Звездара|Звездари]], изабрана је у Секретаријат ПК СКОЈ-а за Србију. Тада је веома активно сарађивала са Александром Ранковићем, [[Милош Матијевић|Милошем Матијевићем]], Стојаном Славнићем, Ружицом Рашић и Виктором Штерком, који су такође били чланови Секретеријата.{{sfn|Младеновић|1980|pp=19—25}} У пролеће 1929. удала се за [[Ибрахим Бабовић|Ибрахима Бабовића]], младог геометра и истакнутог члана пожаревачке партијске организације, кога је упознала годину дана раније на једној забави поводом Конгреса просветно-уметничких група Независних синдиката. Након венчања, живели су у [[Пожаревац|Пожаревцу]], где је Ибрахим радио као службеник у Катастарској управи.{{sfn|Младеновић|1980|pp=19—25}} === Партијски рад 1929—1934. === У првим месецима 1929. године, након доношења „[[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]]“, биле су разбијене многе партијске организације у читавој земљи, а најтеже је прошла партијска организација у [[Београд]]у, где су ухапшени и многи чланови Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Октобра 1929, по одлуци [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]], у Београд је из [[Пожаревац|Пожаревца]] упућен [[Ибрахим Бабовић]], са задатком да помогне [[Отокар Кершовани|Отокару Кершованију]] у раду на обнављању партијске организације Београда. Такође, њима двојици је на помоћ упућен и специјални делегат — инструктор ЦК КПЈ [[Алојз Коцмур]], који је ухапшен фебруара 1930. године. Пред полицијски иследницима се слабо држао и одао је рад осталих комуниста, па су тада ухапшени Цана и Ибрахим, као и Цанина сестра Радмила и брат Живота, а нешто касније и Отокар Кершовани.{{sfn|Младеновић|1980|pp=30—38}} Ибрахим Бабовић је тада страшно мучен у [[Управа града Београда (1929—1941)|Управи града Београда]], а потом је изведен пред [[Државни суд за заштиту државе]] који га је у септембру 1929. осудио на 12 година затвора{{напомена|Умро је од [[Туберкулоза|туберкулозе]] октобра 1934. у [[Затвор у Сремској Митровици|сремскомитровачком затвору]]}}. Цана, која се налазила пред порођајем, је због недостатка доказа, краће време држана у притвору, а потом пуштена на слободу. Такође, Цанина сестра и брат су прошли са мањим казнама и убрзо су били пуштени. Маја 1930. Цана је родила сина Владимира.{{напомена|Сина је у јесен 1933. послала у Совјетски Савез, где је боравио у [[Интернационални дечји дом|интернационалном дечјем дому]] у близини [[Москва|Москве]], у коме су се налазила деца истакнутих револуционара. Тамо је остао све до октобра 1944. када се вратио у Југославију.}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=30—38}} [[Датотека:Cana Babovic Lazarevac.jpg|десно|мини|250п|Спомен-обележје Спасенији Цани Бабовић у Дому културе у [[Лазаревац|Лазаревцу]]]] Након хапшења супруга, Цана је наставила са партијским радом, а поново је ухапшена средином 1932, после хапшења [[Петко Милетић|Петка Милетића]]. Тада је поново због недостатка доказа држана неко време у притвору, а потом пуштена. Била је протерана у родно место, али се убрзо вратила у Београд. У овом периоду, током 1931—1933, партијска организација КПЈ у Београду, била је готово цела разбијена, а Цана је тада припадала групи комуниста, који су се у највећој илегалности самоиницијативно окупљали и развијали партијски рад. Када је децембра 1933. [[Благоје Паровић]] добио задатак од ЦК КПЈ да обнови партијску организацију у Београду и Србији, он се у раду на том задатку, највише ослањао на Цану Бабовић, [[Веселин Маслеша|Веселина Маслешу]] и још неке [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|комунисте-студенте са Београдског универзитета]]. Јануара 1934. обновљен је рад Месног комитета КПЈ за Београд и она је постала његов члан. За веома кратко време, Месни комитет је нарастао на 13 партијских ћелија са око 80 чланова, а убрзо је формиран и Месни комитета СКОЈ-а. Веома активан партијски рад, прекинула је нова полицијска провала у јулу месецу, у којој је ухапшен велики број чланова КПЈ и СКОЈ. Цана је избегла хапшење и живела је у строгој илегалности, све до августа када је по одлуци ЦК КПЈ упућена у [[Совјетски Савез]], на школовање.{{sfn|Младеновић|1980|pp=39—42}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=43—45}} === Револуционарни рад 1934—1937. === Августа [[1934]]. одлуком [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]] одређена је да иде у [[Совјетски Савез]] на школовање у [[Међународна лењинска школа|Међународну лењинску школу]]. Ову одлуку, саопштио јој је [[Благоје Паровић]], а пасош и друге путне исправе набавила је преко композитора [[Војислав Вучковић|Војислава Вучковића]]. У [[Москва|Москву]] је стигла у септембру, и шест месеци је похађала курс „Лењинске школе“. Налазила се у групи југословенских комуниста којој је главни предавач био [[Родољуб Чолаковић]]. После завршетка школе, кратко време се налазила на пракси на [[Кавказ (регион)|Кавказу]]. Током боравка у Москви имала је прилику и да упозна [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] и проучавала материјале са [[Седми конгрес Коминтерне|Седмог конгреса Коминтерне]], одржаног јула [[1935]]. године. Крајем 1935. напустила је Совјетски Савез и на путу за [[Југославија|Југославију]], краће време боравила у [[Беч]]у, где је тада било средиште ЦК КПЈ.{{sfn|Младеновић|1980|pp=50—55}} Децембра 1935. дошла је у [[Београд]], где се кратко задржала, због бојазни од хапшења и одмах потом је упућена од стране ЦК КПЈ у унутрашњост Србије са задатком да ради на организовању и јачању партијских организација на терену [[Крушевац|Крушевца]], [[Ниш]]а, [[Крагујевац|Крагујевца]], [[Јагодина|Јагодине]], [[Чачак|Чачка]] и [[Ужице|Ужица]]. У Крушевцу, где се запослила као текстилна радница, живела је полуилегално јер је била пријављена на девојачко презиме. Ту је постала члан [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеног радничког синдикалног савеза Југославије]] (УРССЈ) и убрзо изабрана за председника Секције текстилних радника. Током боравка у Крушевцу, активно је радила при Месном комитету КПЈ за Крушевац, као и при синдикалној организацији. Поред тога, заједно са [[Сретен Жујовић|Сретеном Жујовићем]] и [[Мирко Томић|Мирком Томићем]], радила је и на стварању широког „антифашистичког фронта народне слободе“. Под њиховим утицајем, Месни комитет КПЈ за Крушевац је 24. маја 1936. организовао велики народни збор, који је одржан упркос забрани полиције и на коме је дошло до сукоба учесника збора и полиције. После збора, напустила је Крушевац и на кратко отишла у Београд, одакле је прешла у Крагујевац. Политички утицај на партију и синдикат у Крушевцу, осетио се нарочито током јуна месеца, када је организован штрајк кројачких радника и велики штрајк радница у фабрици сапуна „Мерима“.{{sfn|Младеновић|1980|pp=59—66}} По доласку у Крагујевац, активно је радила на обнови Месног комитета КПЈ за Крагујевац, чијим је радом привремено руководила све до децембра 1936. године. Поред партијске и синдикалне активности, била је активна и у широком спектру активности — организовању [[Народни фрот|Народног фронта]] и [[Југословени у Шпанском грађанском рату|добровољаца за Шпанију]], као и раду културно-уметничког друштва „Абрашевић“, [[ФК Раднички 1923|спортског друштва „Раднички“]], организације „[[Црвени крст|Црвеног крста]]“ и др. Била је иницијатор великог „збора за мир“, одржаног 11. новембра 1936. у организацији Секције жена Крагујевца.{{sfn|Младеновић|1980|pp=69—72}} Средином 1936, у Крагујевац је дошао [[Сретен Жујовић]] са задатком ЦК КПЈ да формира Обласни комитет КПЈ који би, поред Крагујевца, обухватао и партијске организације [[Краљево|Краљева]], Чачка, Ужица, Крушевца, Јагодине, [[Ћуприја (град)|Ћуприје]], [[Параћин]]а и [[Свилајнац|Свилајнца]]. Први чланови које је укључио у тај комитет били су Живота Ђурђевић и Цана Бабовић, а почетком [[1937]]. су им се придружили — [[Мома Марковић]], [[Крсто Попивода]] и [[Грга Јанкес]]. У овом комитету Цана је била задужена за партијске организације Крушевца и Краљева, где је често путовала.{{sfn|Младеновић|1980|pp=73—77}} Јануара 1937. послата је у Ниш, где је кратко боравила, јер јој је већ у фебруара запретила опасност од хапшења. Приликом напуштања Ниша, била је ухапшена, али је искористивши неопрезност агента који је ухапсио, успела да побегне и илегално се врати у Крагујевац. По повратку наставила је да делује у Обласном комитету, али пошто је опасност од хапшења била све већа, [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] је у мају, на предлог Сретена Жујовића, упутио у [[Сарајево]] са задатком да ради на обнови партијске организације. У Сарајево је стигла јуна 1937. са лажном легитимацијом на име Злате Досковић, текстилне раднице из Ужица. Пошто није била позната тамошњој полицији, могла је слободно живети и радити, а била је и политички активна.{{sfn|Младеновић|1980|pp=78—80}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=81—85}} === Хапшење и робија === Током Цаниног боравка у [[Сарајево|Сарајеву]], у [[Крагујевац|Крагујевцу]] је избила полицијска провала у којој је ухапшен велики број чланова КПЈ. Међу ухапшенима, био је и један од чланова Окружног комитета — Живота Ђурђевић, који је услед полицијске тортуре иследницима одао имена осталих чланова комитета. На тај начин полиција је сазнала да се Цана налази у Сарајеву и тамо је отпутовао [[Ђорђе Космајац]], агент београдске полиције, који је руководио њеним хапшењем [[13. јул]]а [[1937]]. године.{{sfn|Младеновић|1980|pp=86—92}} После хапшења, возом је у пратњи агената, пребачена у Крагујевац где је саслушавана у згради Војног затвора. У две мале специјалне самице, које су биле без прозора и светлости, налазили су се [[Крсто Попивода]] и Цана Бабовић. И поред тешког мучења од стране полицијских агената, из [[Београд]]а, [[Нови Сад|Новог Сада]] и Крагујевца, међу којима су били Никола Губарев, Ђорђе Космајац, [[Светозар Вујковић]] и [[Бошко Бећаревић]], који је и водио њихов случај, они су упорно одбијали да било шта проговоре. Цана је била суочена са Животом Ђурђевићем, који је пред агентима саветовао да и она призна и почне да сарађује, али је она тврдила да га не познаје{{напомена|После суочења са Цаном Живота Ђурђевић је у својој ћелији извршио самоубиство}}. Полицијско мучење настављено је и касније — Цана и Крсто су још страшније пребијани и мучени жеђу, али и даље ништа нису признали. Због „херојског држања пред класним непријатељем“ они су једини носиоци, мало познатог, Партијског признања „Херој ћутања“.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=46}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=93—98}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=99—101}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=108—112}} Из Крагујевца су пребачени у Београд, најпре у затвор Окружног суда, а потом у истражном затвору Државног суда за заштиту државе на Ади Циганлији. Тамо су септембра 1937. учествовали у штрајку затвореника, због полицијске тортуре над инжењером Владимиром Кристаном, који је од последица батина ослепео. Током боравка у [[Затвор на Ади Циганлији|затвору на Ади Циганлији]] била је затворена са комунисткињом др Браином Фос, са којом се спријатељила. Цана и Крсто Попивода су пред [[Државни суд за заштиту државе]] изведени 21. јануара 1938. са још 29 оптужених, а бранио их је адвокат Селимир Јевтић. Пресуда је донета 9. фебруара и они су осуђени на две године затвора, док је половина осталих оптужених била ослобођена.{{sfn|Младеновић|1980|pp=113—118}} Затворску казну, у коју је био урачунат и шестомесечни боравак у истражном затвору, издржала је у женском одељењу затвора у [[Пожаревац|Пожаревцу]]. Заједно са Цаном, у затвору су тада боравиле и друге политичке затворенице-комунисткиње — Славка Тасић, Јелена Михаиловић, Зора Николић, Анка Гржетић и др. Убрзо по доласку у затвор, учествовала је у успешном тродневном штрајку затвореница, априла 1938. године. Из затвора је пуштена јула [[1939]]. године.{{sfn|Младеновић|1980|pp=119—121}} === Револуционарни рад 1939—1941. === После изласка из затвора, Цана је протерана у родни [[Лазаревац]], где се задржала краће време, а потом је илегално отишла у [[Београд]]. Током њеног боравка у затвору, почетком 1938, обновљен је рад Покрајинског комитета КПЈ за Србију, чији је секретар био [[Александар Ранковић]]. Одмах по доласку у Београд, била је кооптирана у ново чланство ПК КПЈ за Србију и наставила партијску и револуционарну активност. Заједно са [[Милан Мијалковић|Миланом Мијалковићем]], крајем [[1939]]. и почетком 1940, четири месеца је боравила на подручју [[Крагујевац|Крагујевца]] и учествовала у обнављању рада Обласног комитета КПЈ за Крагујевац. Потом је у периоду до октобра 1940. учествовала на више окружних партијских конференција у [[Чачак|Чачку]], [[Крушевац|Крушевцу]], [[Зајечар]]у и другим местима, где су бирана нова руководства. Маја 1940. учествовала је з Београду на Петој покрајинској конференцији ПК КПЈ за Србију, на којој је изабрана у чланство Секретаријата Покрајинског комитета и делегата за Пету конференцију КПЈ.{{sfn|Младеновић|1980|pp=122—128}} На [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], одржаној [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1940.#Октобар|октобра 1940.]] у [[Дубрава (кварт)|Дубрави]], код [[Загреб]]а, бирана је најпре у Радно председништво, а потом за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]{{напомена|Цана Бабовић и [[Вида Томшич]] биле су једине жене међу 22 члана ЦК КПЈ}}. Као члан Централног комитета, активно је радила на спровођењу одлука донетих на Конференцији. [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1941.#Фебруар|Фебруара 1941]], у одсуству Александра Ранковића, који је био повучен на партијски рад у Загреб, вршила је дужност секретара Покрајинског комитета КПЈ за Србију. На седници Покрајинског комитета, одржаној 21. фебруара 1941. на [[Градска општина Чукарица|Чукарици]], којој је присуствовао и генерални секретар КПЈ [[Јосип Броз Тито]], поднела је ''Реферат о организационом стању КПЈ у Србији''. У овом периоду становала је у Београду, у Шуматовачкој улици и активно сарађивала са члановима Месног комитета КПЈ за Београд. Такође, њен стан је био један од главних пунктова ПК КПЈ за Србију и место где су често одржавани састанци.{{sfn|Младеновић|1980|pp=129—135}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=138—150}} Активно је учествовала у демонстрацијама [[Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.#27. март|27. марта 1941.]] у Београду, на којима је осуђено приступање [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[Тројни пакт|Тројном пакту]] и пружена подршка [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војном пучу]]. Цана је тада говорила окупљеним радницима код [[Вуков споменик|Вуковог споменика]] и на [[Студентски трг|Академском тргу]] (данас Студентски трг). Два дана потом, [[Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.#29. март|29. марта 1941.]] учествовала је на седници ПК КПЈ за Србију, одржаној на [[Баново брдо|Бановом брду]], којој је присуствовао и генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито и на којој је дата оцена стања у земљи и план даљег деловања.{{sfn|Младеновић|1980|pp=138—150}} === Народноослободилачка борба 1941—1942. === Почетак [[Априлски рат|Априлског рата]], [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#6. април|6. априла 1941.]] затекао је у [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардованом Београду]]. Истог дана учествовала је на састанаку чланова Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Месног комитета КПЈ за Београд, на коме је одлучено да се део чланства упути у разне крајеве [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]], с циљем да учествује у одбрани земље, а да други део чланства остане у Београду, али да док траје бомбардовање пређе на периферију. Заједно са групом чланова ПК и МК упутила се у село [[Поповић (Сопот)|Поповић]], испод [[Космај]]а, где је неколико дана боравила у кући учитеља [[Мића Марковић|Милорада Марковића]].{{напомена|Отац [[Мома Марковић|Моме]] и [[Драгослав Марковић|Драже Марковића]] и деда [[Мирјана Марковић|Мире Марковић]].}} За време боравка у Поповићу, неколико пута је одлазила у Београд, где се састајала с члановима КПЈ који су остали тамо.{{sfn|Младеновић|1980|pp=153—160}} [[Датотека:Cana Babovic 1942.JPG|лево|мини|250п|Спасенија Цана Бабовић у [[Босна|Босни]], јула 1942.]] После [[Београд у Народноослободилачкој борби|немачке окупације Београда]], Цана се са групом другова вратила у град и почела са радом на окупљању партијских кадрова и организовањем новог начина деловања под окупацијом. Половином [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.|априла 1941.]] учествовала је на састанку ПК КПЈ за Србију, на ком је расправљано о новонасталој ситуацији и даљем деловању. Тада је укључена у рад [[Агитпроп]]а и Војног комитета, који су били формирани при ПК КПЈ за Србију. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] учествовала је у [[Загреб]]у на [[Мајско саветовање ЦК КПЈ|саветовању чланова ЦК КПЈ]], на ком су дате смернице за даљи рад на припремама за оружани отпор непријатељу. Цанина активност, по повратку у Београд, била је веома жива — као члан Агитпропа бринула је за рад [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|илегалне штампарије ПК КПЈ за Србију]] и радила на организовању курирске мреже којом су партијски материјали упућивани у унутрашњост (њен лични курир била је [[Зага Маливук]]); одржавала је везе са окружним комитетима Чачка и Крагујевца, за чији је рад била задужена при ПК; заједно са још неким члановима ПК састајала се са лидерима опозиционих странака око њиховог укључивања у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) и др.{{sfn|Младеновић|1980|pp=153—160}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=161—165}} Њена активност након [[Операција Барбароса|немачког напада на Совјетски Савез]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.#22. јун|22. јуна 1941.]] била је искључиво усмерена на организовање оружане борбе. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941]], заједно са [[Ђуро Стругар|Ђуром Стругаром]], [[Милош Матијевић|Милошем Матијевићем]] и [[Ненад Парента|Ненадом Парентом]], организовала је успешну [[Спасавање Александра Ранковића из затвора 1941.|акцију спасавања Александра Ранковића]] из болнице у Видинској улици (данас Улица Џорџа Вашингтона).{{sfn|Marković|1977|pp=52—57}} Упоредо са активношћу у граду, сарађивала је и са члановима [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и генералним секретаром КПЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]], који су тада боравили у Београду, на припремању и организовању оружаног [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]]. Успела је да преко, једне чланице КПЈ, ступи у контакт са [[Јанко Јанковић|Јанком Јанковићем]], шефом картотеке [[Специјална полиција|Специјалне полиције]], преко кога је добијала значајне информације. То је било веома корисно у време „септембарске провале“ у партијску организацију Београда, која је настала хапшењем [[Ратко Митровић Шиља|Ратка Митровића Шиље]] и његовим слабим држањем пред полицијом.{{sfn|Младеновић|1980|pp=166—175}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=176—179}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=180—183}} У полицијској провали, током [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра]] и [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941]], разбијен је читав Месни комитет КПЈ за Београд и ухапшен велики број чланова КПЈ. Цана се тада налазила у тешкој ситуацији, јер се морала даноноћно крити од полиције. Након Титове оцене „да се из Београда више не може руководити устанком“ и позива члановима ПК КПЈ за Србију да пређу на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију]], половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941]], с групом другова у којој су били [[Милентије Поповић]], [[Анђа Ранковић]], [[Љубинка Милосављевић Буба|Буба Милосављевић]], Вера Димитријевић и Лепа Жујовић, напустила је Београд. Преко [[Аранђеловац|Аранђеловца]], [[Топола (Србија)|Тополе]], [[Рудник (планина)|Рудника]] и [[Чачак|Чачка]], стигла је до ослобођеног [[Ужице|Ужица]], у ком се тада налазио ЦК КПЈ и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и које је тада било центар ослобођене територије тзв „[[Ужичка република|Ужичке републике]]“. Убрзо по њеном доласку, Ужице су заузели [[Немци]], а [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|партизани су се повукли ка Санџаку]]. У периоду од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра 1941.]] до краја [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара 1942.]] боравила је у ослобођеној [[Нова Варош|Новој Вароши]], где се налазио и већи број руководећих кадрова КПЈ из Србије. Овде је радила на реорганизацији партизанских јединица, које су се повукле из Србије, као и на решавању бројних проблема војно-позадинске природе. Због нове офанзиве, заједно са партизанским јединицама прешла је у [[Босна|Босну]] и дошла у [[Чајниче]], где је [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#1. март|1. марта 1942.]] формирана [[Друга пролетерска ударна бригада]], у којој је примила дужност заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] и партијског руководиоца.{{sfn|Младеновић|1980|pp=184—193}} Са Другом пролетерском бригадом, Цана је, до средине [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|августа 1942]], прешла борбени пут од Чајнича, преко источне Босне, Црне Горе и [[Херцеговина|Херцеговине]] до [[Купрешко поље|Купрешког поља]]. У току тешких борби бригаде, на сектору [[Гацко|Гацка]], јуна 1942, организовала је евакуацију рањеника из села [[Изгори|Изгора]].<ref>{{Cite web|url=http://dobaheroja.page.tl/Druga-proleterska-I.htm|title=Druga proleterska udarna brigada I deo|website=dobaheroja.page|date=n.d.}}</ref> Била је учесник састанка Врховног штаба са Штабовима [[Пролетерске бригаде|пролетерских бригада]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.#20. јун|20. јуна 1942.]] на ком је донета одлука о [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|походу у западну Босну]]. Након [[Битка за Купрес (1942)|битке на Купресу]], августа 1942, у којој је и сама учествовала, повучена је из бригаде и тада је прешла на политички рад у ЦК КПЈ, где се бавила радом на организовању [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]] (АФЖ).{{sfn|Младеновић|1980|pp=194—210}} Заједно са [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховним штабом]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] боравила је у [[Гламоч]]у, [[Млиниште|Млиништу]], [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељу]], [[Бихаћ]]у и [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]]. Била је чланица Иницијативног одбора АФЖ и иницијатор писма које је ЦК КПЈ упутио партијским организацијама обавештавајући их о сазивању Прве земаљске конференције жена. На овом раду активно је сарађивала са Миром Морачом и [[Ванда Новосел|Вандом Новосел]]. У [[Бихаћка република|ослобођеном Бихаћу]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.#26. новембар|26. и 27. новембра 1942.]] учествовала је као делегат на [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ). Убрзо потом, у ослобођеном Босанском Петровцу организовала је Прву земаљску конференцију жена Југославије, која је одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] године. На овој Конференцији створен је [[Антифашистички фронт жена]] (АФЖ), који је постао масовна антифашистичка организација. На Конференцији је поднела ''Реферат о организационим питањима АФЖ'' и била изабрана за секретара Главног одбора АФЖ, док је за председницу изабрана [[Ката Пејновић]]. У Босанском Петровцу остала је до средине [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануара 1943]], када је због отпочињања нове офанзиве морала, заједно са Врховним штабом, кренула ка југу.{{sfn|Младеновић|1980|pp=194—210}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=211—220}} === Народноослободилачка борба 1943—1945. === У току [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], од јануара до [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1943.|марта 1943]], заједно са члановима Врховног штаба, Централног комитета КПЈ, Извршног одбора [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ-а]], Централног одбора [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ-а]] и Главног одбора АФЖ-а, под тешким борбама кретала се од [[Босанска Крајина|Босанске крајине]] до [[Неретва|Неретве]]. Групу истакнутих руководилаца [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], у којој је била и Цана, предводио је [[Михаило Швабић]], члан Бироа ЦК СКОЈ. По завршетку офанзиве, упућена је у [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прву пролетерску дивизију]], која је имала задатак да се пробије у Србију. Због отпочињања нове — [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], од овог плана се одустало и Цана са Првом дивизијом прошла кроз најтеже борбе на [[Сутјеска (река)|Сутјесци]]. [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.|Августа 1943.]] одлуком Врховног штаба упућена је на подручје [[Лика|Лике]] и [[Далматинска Загора|Далматинске Загоре]], где је политички радила са женама. Заједно са [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|већницима Хрватске]] и [[Словеначко народноослободилачко веће|Словеније]], крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] дошла је у ослобођено [[Јајце]], где је присуствовала [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]], на ком је изабрана за члана [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]].{{sfn|Младеновић|1980|pp=221—231}} У Јајцу се задржала до [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1944.|марта 1944]], кад је упућена у [[Далмација|Далмацију]], са задатком да на подручју на којој је деловао [[Осми далматински корпус НОВЈ|Осми далматински корпус]] политички делује у раду са народом, а првенствено женама. Тамо је са [[Душан Бркић|Душком Бркићем]] и [[Јаков Блажевић|Јаковом Блажевићем]] учествовала на састанцима и конференцијама — партијских организација, Штабова бригада и дивизија, [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] и др.{{sfn|Младеновић|1980|pp=232—233}} Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1944.|априла 1944.]] прешла је у [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођени Дрвар]], где је до [[Десант на Дрвар|немачког десанта]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1944.#25. мај|25. маја 1944.]] радила у редакцији листа ''Нова Југославија''. У току десанта, налазила се заједно са члановима Врховног штаба и ЦК КПЈ, с којима је потом авионом пребачена из [[Купрешко поље|Купрешког поља]] за [[Бари]], а одатле на [[Вис (острво)|острво Вис]]. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1944.|Јуна 1944.]] присуствовала је састанку [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] са члановима ПК КПЈ и [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОВ и ПО Србије]], на коме је одлучено да се група војно-политичких руководилаца НОП пребаци на [[Јужна Србија у Народноослободилачкој борби|ослобођену територију јужне Србије]] и тамо ради на даљем јачању оружне борбе.{{sfn|Младеновић|1980|pp=234—238}} Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1944.|јула 1944]], заједно с групом истакнутих руководилаца, међу којима су били [[Благоје Нешковић]], [[Мома Марковић]], [[Коча Поповић]] и др, бродом је пребачена у Бари, а одатле авионом у село [[Косанчић (Бојник)|Косанчић]], код [[Бојник]]а. На терену [[Јужна Србија|јужне Србије]], активно је политички радила на стварању и јачању организација Народноослободилачког покрета, као и припремама за оснивање [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС). У [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1944.|августу 1944.]] кооптирана је у чланство обновљеног [[Главни народноослободилачки одбор за Србију|Главног Народноослободилачког одбора Србије]]. После продора јединица НОВЈ у Србију и [[Битка за Србију|борби за њено ослобођење]], чланови војно-политичког руководства Србије, међу којима је била и Цана, стално су мењали своје средиште — боравили су најпре у [[Нишка Бања|Нишкој Бањи]], [[Аранђеловац|Аранђеловцу]], [[Крагујевац|Крагујевцу]] и на крају у [[Београдска операција|ослобођеном Београду]]. Овде се након четири године, сусрела са браћом Животом и Бошком и сестром Радмилом. Убрзо потом, из [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] вратио се њен тринаестогодишњи син Владимир.{{sfn|Младеновић|1980|pp=234—238}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1944.|Новембра 1944.]] учествовала је у заседању [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Велике антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]], одржане у Београду. Потом је учествовала је у организовању Главног одбора Антифашистичког фронта жена Србије, на чијем је заседању [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. јануара 1945.]] изабрана за прву потпредседницу ове организације. [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1945.|Маја 1945.]] учествовала је на [[Први конгрес КП Србије|Оснивачком конгресу]] [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Србије]], када је изабрана за члана [[Централни комитет|Централног комитета]] и председницу Кадровске комисије при ЦК.{{sfn|Младеновић|1980|pp=243—254}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=255—259}} === Послератна каријера === После ослобођења [[Југославија|Југославије]], Спасенија Цана Бабовић обављала је разне одговорне друштвено-политичке функције у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]]: * Државне функције: Од 1946. до 1963. била је министар у Влади Народне Републике Србије, односно [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршном већу Скупштине СР Србије]]. У [[Друга Влада Благоја Нешковића|Влади Благоја Нешковића]], од 1946. до 1948, била је министар рада, а у [[Прва влада Петра Стамболића|Првој]] и [[Друга влада Петра Стамболића|Другој Влади Петра Стамболића]], од 1948. до 1953. министар здравља. У периоду од 1953. до 1963. била је потпредседница Извршног већа, чији су председници били [[Јован Веселинов]], [[Милош Минић]] и [[Слободан Пенезић Крцун]].<ref>{{Cite web|url=http://www.danas.rs/dodaci/vikend/mira_markovic_i_danica_draskovic_kompromitovale_zensko_liderstvo.26.html?news_id=173942|title=Mira Marković i Danica Drašković kompromitovale žensko liderstvo|website=danas.rs|date=9. 10. 2009.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=878870|title=Autorke protiv supruga|website=vreme.com|date=30. 7. 2009}}</ref> За народног посланика [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине НР Србије]] и [[Скупштина СФРЈ|Народне скупштине ФНР Југославије]] бирана је у периоду од 1945. до 1963. године. После одласка у пензију 1963. године, наставила је да буде све до смрти — члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]], од 1963. и члан [[Председништво СР Србије|Председништва СР Србије]], од [[1974]]. године.{{sfn|Младеновић|1980|pp=260—265}}{{sfn|Ко је ко|1957|p=34}}{{sfn|Ко је ко|1970|p=39}} [[Датотека:Spasenija Babović 1970-e.JPG|десно|мини|250п|Спасенија Бабовић 1970-их година]] * Друштвене функције: Била је оснивач и прва потпредседница Главног одбора Антифашистичког фронта жена Србије, председница Централног одбора [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена Југославије]], чланица Председништва Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Србије и Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]], чланица Савезног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије]], чланица Републичког одбора СУБНОР Србије и председница Фонда „[[Драгојло Дудић]]“ при СУБНОР Србије.{{sfn|Младеновић|1980|pp=247—254}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=260—265}}{{sfn|Ко је ко|1957|p=34}}{{sfn|Ко је ко|1970|p=39}} * Политичке функције: Члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]], била је од 1940. дo 1969. године — бирана је на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији]] (1940), [[Пети конгрес КПЈ|Петом]] (1948), [[Шести конгрес КПЈ|Шестом]] (1952), [[Седми конгрес СКЈ|Седмом]] (1958) и [[Осми конгрес СКЈ|Осмом конгресу СКЈ]] (1964). Члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], била је од [[1939]]. до [[1968]]. године — у чланство Покрајинског комитета КПЈ за Србију кооптирана је 1939. (од ПК КПЈ за Србију маја 1945. формирана је КП Србије), а за члана Централног комитета бирана је на [[Први конгрес КП Србије|Првом]] (1945), Другом (1949), Трећем (1954), Четвртом (1959) и Петом конгресу СКС (1965). Од 1945. до 1949. била је председница Кадровске комисије при ЦК КП Србије, а извесно време и члан Извршног комитета ЦК СК Србије.{{sfn|Младеновић|1980|pp=255—259}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=260—265}}{{sfn|Ко је ко|1957|p=34}}{{sfn|Ко је ко|1970|p=39}} Године 1963. отишла је у пензију и повукла се из активног политичког живота, али је као истакнути „револуционар и политички радник“ наставила да буде важна личност у политичком животу Србије. Године [[1966]], након [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Четвртог пленума ЦК СКЈ]] и смењивања [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] са свих државних и партијских функција, Цана је 16. септембра 1966. на Шестој седници Централног комитета Савеза комуниста Србије дала предлог да се Ранковић искључи из чланства [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]. Овај предлог прихватио је ЦК СКЈ и то је учињено октобра исте године.{{sfn|Младеновић|1980|pp=260—265}} Од 8. до 12. октобра 1972. била је учесница неколико састанака које је [[Јосип Броз Тито]] одржао са највишим руководством Савеза комуниста Србије и Социјалистичке Републике Србије. На овим састанцима осуђена је политика коју је водио део руководства СК Србије, а убрзо потом његови челни људи — [[Марко Никезић]] и [[Латинка Перовић]] поднели су оставке. Као и 1966, Цана је и овај пут стала на страну политичке линије коју је предводио Јосип Броз Тито.{{sfn|Младеновић|1980|pp=260—265}} === Смрт === Као последица вишегодишњег напорног илегалног партијског рада, стравичног мучења у полицији 1937, као и напора током [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]], здравље Цане Бабовић је почело да попушта. Најпре је 1969. имала [[инфаркт]], а 1975. је оболела од [[Рак (болест)|рака бубрега]]. Са овом опаком болешћу борила се све до пред крај 1977. године. Умрла је 17. децембра 1977. на [[Војномедицинска академија|Војномедицинској академији]] (ВМА) у [[Београд]]у.{{sfn|Младеновић|1980|pp=277—279}} Поводом њене смрти, највише друштвено-политичке организације [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]], међу којима — ЦК СК Србије, Председништво СР Србије, Скупштина СР Србије, ССРН Србије и СУБНОР Србије издале су заједничко саопштење. Ковчег, са њеним посмртним остацима, био је изложен у Великој сали [[Нови двор|зграде Председништва СР Србије]], где су јој почаст одавале бројне делегације, као и грађани у мимоходу. Дан њене сахране, 20. децембар 1977, [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршно веће СР Србије]] прогласило је за [[Дан жалости]] на територији СР Србије. Уз највише државне и војне почасти, сахрањена је у централном делу [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеје заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].{{напомена|У исти гроб је 2008. сахрањен и глумац [[Миленко Заблаћански]]}}{{sfn|Младеновић|1980|pp=277—279}}<ref>{{cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/06/15/srpski/T02061401.shtml|title=Баџа и Буха три гроба од Андрића|date=15. 6. 2002}}</ref> О свом револуционарном раду објавила је неколико чланака, али никада није желела да напише [[Мемоари|мемоаре]]. У осмој књизи ''Годишњака града Београда'' из [[1961]]. написала је чланак ''Из првих дана народноослободилачке борбе у Београду'',<ref>{{Cite web|url=http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/GodisnjakVIII/GodisnjakVIII23-58.pdf|title=Спасенија Бабовић: Из првих дана народноослободилачке борбе у Београду|website=mgb.org.rs|date=n.d.|access-date=29. 04. 2021|archive-date=29. 04. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210429210537/http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/GodisnjakVIII/GodisnjakVIII23-58.pdf|url-status=dead}}</ref> а у другој књизи ''Прилога за историју социјализма'' из 1970. написала је чланак ''Сећања на предратне дане''. Године 1977. [[Институт за новију историју Србије|Институт за изучавање радничког покрета Србије]] из Београда, објавио је књигу ''Сећања другарице Спасеније Цане Бабовић на људе и збивања пре и у току НОБ-а'', која је настала на основу њених рукописа.{{sfn|Младеновић|1980|p=272}} == Одликовања и признања == За свој револуционарни, ратни и друштвено-политички рад Цана Бабовић награђена је многим признањима, као и иностраним и југословенским одликовањима. Због „херојског држања пред класним непријатељем“ она и [[Крсто Попивода]], једини су носиоци мало познатог партијског признања ''Херој ћутања'', које су добили од [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]], јер упркос окрутних мучења нису одавали информације о илегалном партијском раду. Такође, била је добитник Повеље ''Црвени барјак слободе'' [[Крагујевац|Скупштина општине Крагујевац]], ''Златне плакете'' [[Градска општина Лазаревац|Скупштине општине Лазаревац]], Повеље ''Против насиља и рата и за мир у свету'' [[Град Краљево|Скупштине општине Краљево]] и др.{{sfn|Младеновић|1980|p=270}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден југословенске заставе|Орден југословенске заставе са лентом]] (одликована 13. марта 1968),<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/683207300A1843448408765AAA0F0EC3.pdf|title=Службени лист СФРЈ 33/69|website=www.slvesnik.com.mk|date=7.8.1969}}</ref> [[Орден народног ослобођења]] (одликована 26. фебруара 1945), [[Орден Републике|Орден Републике са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златним венцем]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] (одликована 2. јуна 1947),<ref name="Сл. 47/47" >{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/B172D0B8D87D4BF6AD76499A642E4478.pdf|title=Службени лист ФНРЈ 47/47|website=www.slvesnik.com.mk|date=4.6.1947}}</ref> [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златним венцем]] и [[Орден за храброст]] (одликована 2. јуна 1947).<ref name="Сл. 47/47" />{{sfn|Ко је ко|1957|p=34}}{{sfn|Ко је ко|1970|p=39}}{{sfn|Младеновић|1980|p=270}} [[Председник Југославије|Председник СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]] одликовао је са [[Важносни ред одликовања СФРЈ|три највиша југословенска одликовања]] — [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је 5. јула 1952. за заслуге у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]]; [[Орден јунака социјалистичког рада|Орденом јунака социјалистичког рада]] одликована је 3. јула 1963. за заслуге у изградњи [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичке и самоуправне Југославије]] и [[Орден југословенске звезде|Орденом југословенске звезде са лентом]] одликована је 25. марта 1977. поводом 70. рођендана.{{sfn|Младеновић|1980|pp=270}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=46}} Њено име носи дванаест улица, међу којима су улице у [[Бачка Паланка|Бачкој Паланци]], [[Врање|Врању]], [[Врбас]]у, [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Пожаревац|Пожаревцу]] и [[Смедерево|Смедереву]].<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/#!pretraga/drinke+pavlovic|title=Pretraga ulica — Spasenije Cane Babović|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Marković|first=Dragan|autorlink=Драган Марковић (новинар)|year=1977|title=Otpisani — Beograd 1941—1944.|publisher=Sloboda|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=76369415}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref=harv|last=Младеновић|first=Станко|year=1980|title=Спасенија Цана Бабовић|publisher=Рад|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=14965255}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == {{добар}} {{Народни хероји-Београд}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{НОБ-сјајни и добри чланци}} {{портал бар|Биографија|Жене|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Бабовић, Спасенија Цана}} [[Категорија:Рођени 1907.]] [[Категорија:Умрли 1977.]] [[Категорија:Лазаревчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Јунаци социјалистичког рада]] [[Категорија:Умрли од рака]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] gtpe0xr03z2k11913gf9eqziclc80t0 0 120208 25114251 24605303 2022-07-19T16:17:36Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија = ЈАНКО ЧМЕЛИК |слика = Cmelik Janko.jpg |опис_слике = Јанко Чмелик |датум_рођења = {{Датум рођења|1905|11|16}} |место_рођења = [[Стара Пазова]] |држава_рођења = [[Аустроугарска]] |датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5|12|1905|11|16}} |место_смрти = [[Сремска Митровица|Хрватска Митровица]] |држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија = земљорадник |КПЈ = март/април [[1935]]. |рат = [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој = [[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. }} '''Јанко Чмелик''' ({{јез-свк|Janko Čmelík}}; [[Стара Пазова]], [[16. новембар]] [[1905]] — [[Сремска Митровица|Хрватска Митровица]], [[12. мај]] [[1942]]) био је револуционар, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. Потицао је из сиромашне земљорадничке породице [[Словаци у Србији|војвођанских Словака]] из Старе Пазове. Пошто му је отац умро пар година након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], убрзо након основне школе је са мајком почео да се бави [[Земљорадња|земљорадњом]]. Пошто нису имали довољно земље, радио је као надничар код богатијих сељака. Како је од најранијих дана осетио тежак земљораднички живот био је опозиционо опредељен. Посећујући читаоницу Словачког народног дома дошао је у додир са комунистима и [[1935]]. године постао члан тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]]. Био је веома друштвено активан и утицао је на пољопривредне раднике и сиромашне сељаке да се организују и боре за боље услове живота. Од [[1936]]. је био секретар партијске ћелије, а од [[1937]]. године секретар Месног комитета КПЈ у Старој Пазови. Учествовао је у организацији штрајка пољопривредних радника у Старој Пазови, а активно је радио и са омладином. Од [[1938]]. је вршио дужност секретара Среског комитета КПЈ за Стару Пазову, а [[1940]]. је био изабран за члана Окружног комитета КПЈ за Срем. Политички је деловао и кроз Словачку читаоницу, где је био члан Управе. Веома активно је радио на развијању задружног покрета, а током [[1939]]. године радио је на стварању организације Задружне омладине. Због своје активности, био је изабран за председника Земљишне заједнице, која је споровела одлуку о подели дела државне земље беземљашима. Због политичке активности био је у немилости режима [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а велепоседници су му забрањивали да долази на њихова имања и „подбуњује раднике”. Његова кућа била је састајалиште комуниста, у којој су одржаване партијске конференције, значајне за револуционарну активност у овом делу [[Срем]]а. Учествовао је у [[Априлски рат|Априлском рату]], [[1941]]. године, а након капитулације [[Југословенска војска|Југословеске војске]] био је одведен у заробљенички логор у [[Трећи рајх|Немачку]]. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|Јуна 1941.]] године успео је да изађе из логора и врати се у Стару Пазову, где се одмах повезао са партијском организацијом. У току припрема за оружани устанак, био је именован за политичког секретара Среског комитета КПЈ задужен за рад у старопазовачком срезу. Активно је радио на окупљању људи, формирању и учвршћивању ударних група, успостављању партијских веза и др. Као члан Окружног комитета, радио је на формирању [[Подунавски партизански одред|Подунавског партизанског одреда]], а учествовао је и у прихватању [[Бег из сремскомитровачког затвора 1941.|групе робијаша-комуниста]] који су [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] године побегли из [[Затвор у Сремској Митровици|сремскомитровачког затвора]]. Услед издаје [[Гордана Ивачковић|Гордане Ивачковић]], која је била члан Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, усташка полиција му је поставила заседу и ухапсила га [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.#19. новембар|19. новембра 1941.]] године у Старој Пазови. Приликом хапшења Јанко је покушао да побегне, али је био рањен. Одведен је у усташки штаб где је мучен, али пошто је био у тешком стању пребачен је у [[Земунска болница|земунску болницу]] на лечење. [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|Фебруара 1942.]] године је из болнице био пребачен најпре у затвор у [[Рума|Руми]], а потом у [[Вуковар]]у. [[Усташка надзорна служба|Усташка полиција]] је знала да је један од организатора комунистичке организације у Старој Пазови и хтела је да га присили да открије своје сараднике, због чега је у току истраге био подвргнут страшном мучењу — гулили су му кожу с леђа и [[сврдло]]м бушили кости на ногама. Упркос свим мучењима, Јанко је упорно ћутао и никога није одао, због чега га је Преки суд у Вуковару [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#2. мај|2. маја 1942.]] године осудио на смрт. Стрељан је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#12. мај|12. маја]] у тадашњој Хрватској Митровици, заједно са групом родољуба из Срема, а на стрељање је изведен на носилима. Сахрањен је на гробљу у Старој Пазови, а његово име је уписано у Алеји хероја на [[Спомен-гробље у Сремској Митровици|спомен-гробљу у Сремској Митровици]]. За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је 25. октобра 1943. године. == Биографија == Рођен је [[16. новембар|16. новембра]] [[1905]]. године у [[Стара Пазова|Старој Пазови]], у породици [[Словаци у Србији|војвођанских Словака]]. Његови родитељи отац Јано и мајка Зузана имали су поред њега још троје деце — ћерке Мару и Ержу и сина Паља. Породица се бавила земљорадњом, али су били сиромашни, је су поседовали свега два [[Јутро (површина)|јутра]] земље. Како би се економски одржали, морали су да узимају земљу у аренду (закуп). Године [[1912]]. Јанко је кренуо у основну школу, који је похађао у Словачкој народној школи која се налази иза [[Евангеличка црква у Старој Пазови|словачке евангелистичке цркве]] и која од [[1959]]. године носи његово име. Након завршене школе, [[1916]]. године остао је кући и са родитељима се бавио земљорадњом. У току [[Први светски рат|Првог светског рата]] његов отац је био мобилисан у [[Austrougarska vojska|Аустроугарску војску]] и послат у [[Галиција|Галицију]] на [[Источни фронт (Први светски рат)|руски фронт]], па се Јанко заједно са мајком и старијим сестрама морао бринути о домаћинству. Не дуго по завршетку рата, отац је [[1921]]. године умро од последица рањавања, па је Јанко тада са свега 16 година постао најстарија мушка глава у кући.{{sfn|Шаго|1981|p=17–25}} [[Датотека:Родна кућа Јанка Чмелика.JPG|лево|мини|200п|Родна кућа Јанка Чмелика, пре реконструкције]] Као је одмалена почео уз родитеље да се бави земорадњом, а од очевог одласка на фронт и тежим пољским пословима, Јанко је временом постао узоран земљорадник. Иако је био сиромашан и са мало поседа, у својој средини је сматран узорним земљорадником, јер се доста инетерсовао за развој пољопривреде и читао литературу са саветима за побољшање приноса. Касније је засадио свој виноград и правио вино које је продавао. Како његов посед није био довољан да би од њега издражвао читаву породицу, одлазио је да ради додатно. Након завршене вршидбе у Старој Пазови, власници вршалица у одлазили у околна села и где су вршили житарице, а Јанко је често био у групи сељака које су власници вршалица водили са собом и који су им помагали у овом послу. У јесењим данима, Јанко је са својом коњском запрегом радио за накупце жита и превозио им жито од Старе Пазове до [[Стари Бановци|Старих Бановаца]], где су утоварани на шлеп на [[Дунав]]у.{{sfn|Шаго|1981|p=31–37}} Године [[1924]]. Јанко се оженио са Катом Потран и са њом је наредне године добио сина Јанка (према обичају мушко дете је наслеђивало очево име). Као хранитељ породице, од априла [[1926]]. до јануара [[1927]]. године је служио скраћени војни у Другој чети 22. пешадијског пука у [[Куманово|Куманову]]. Након повратка из војке, похађао је трогодишњу вечерњу пољопривредну школу, у којој је настава одржавана у току зимског периода од половине новембра до краја марта. У почетку је често одлазио у цркву, где је певао у црквеном хору, а када је након оснивања Словачке народне читаонице, формиран Земљораднички хор Јанко је напустио црквени хор и постао члан новог хора.{{sfn|Шаго|1981|p=25–31}} Активно је учествовао акцији за подизање Словачког народног дома, [[1928]]. године. Дао је добровољни новчани прилог и учествовао у радовима са својом запрегом. Након усељења Народног дома, новембра исте године, у њему је формирана народна читаоница, а Јанко је постао њен члан. Узимао је и читао разне књиге и часописе, а посебно оне који су се бавили пољопривредом. Похађао је и курсеве који су били организовани од стране Удружења земљорадника.{{sfn|Шаго|1981|p=53–60}} === Почетак политичке активности === Први Јанкови додири са друштвено-политичким темама појавили су се након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], када је дошло до пропасти [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и стварања нове југословенске државе [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. Како је велики број Старопазовчана, који се борио у Аустроугарској војсци био послат на [[Источни фронт (Први светски рат)|Руски фронт]], они су тамо били заробљавани, а током боравка у [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Русији]] су доживели [[Октобарска револуција|Октобарску револуцију]] и имали контакте са [[бољшевици]]ма. Након повратка у [[Стара Пазова|Стару Пазову]], они су са доста симпатија причали о бољшевицима и њиховој борби за ново друштво једнаких, у коме неће бити [[Капитализам|капитализма]] и у коме ће сва власт бити у рукама радника и сељака. Многи старији људи су углавном били неповерљиви према овим причама, али су оне знатно утицале на млађе људе, међу којима је био и Јанко. Сепетмбра [[1919]]. године у Старој Пазови је била формирана месна организација [[Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста)|Социјалистичке радничке партије (комуниста)]], која је брзо постала једна од најактивнијих и најутицајнихих партија у овом месту. У току активности пред прве парламентарне изборе, новембра [[1920]]. године, у Старој Пазови је био заказан предизборни скуп, који су власти забраниле. Ипак повећа група људи се окупила у центру места и кренула у протестну поворку, након чега је интервенисала жандармерија и растурила скуп. Многи учесници скупа су били жестоко претучени, а један од њих је био Мишо Молнар који је од последица ових повреда преминуо [[1921]]. године. Молнар је био ујак Јанковог друга Штефана Жиге, који је као заробљеник боравио у Русији, а након повратка је често причао о Октобарској револуцији, [[Владимир Лењин|Лењину]], бољшевицима и др. На [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|парламентарним изборима]], одржаним 1920. године, највише гласова у Старој Пазови освојила је листа Комунистичке партије (666 гласова), потом листа [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]] (238 гласова), док су остале партије освојиле мањи број гласова. Како су [[Словаци у Србији|Словаци]] чинили већинско становништво у Старој Пазови, они су углавном чинили већину чланова месне организације КПЈ, као и њених симпатизера и гласача. Након доношења [[Обзнана|Обзнане]], а потом и забране рада [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), већина старопазовачки Словака је почела да подржава [[Хрватска сељачка странка|Хрватску републиканску сељачку странку]], која је тада била једна од водећих опозиционих партија.{{sfn|Шаго|1981|pp=17–25}}{{sfn|Шаго|1981|p=37–42}} У време кратког послератног деловања Комунистичке партије, Јанко је био исувише млад да би се укључио у политички живот, али су на њега као сиромашног земљорадника знатно утицале приче бивших заробљеника о новом друштву једнаких, као и комунистичке демонстрације у Старој Пазови, које је са друговима посматрао и гледао како жандармерија пребија његове суграђане. С обзиром на рану очеву смрт, Јанко је веома млад осетио тежак живот сиромашног земљорадника, због чега је у политичком смислу био опозиционо расположен. Како није хтео да буде обичан гласач, већ је желео и да учествује у политичком животу, учланио се у Хрватску сељачку странку (ХСС), која се залагала за републиканско уређење, као и равноправније учешће свих нација у државним пословима. На ову Јанкову одлуку знатно је утицао његов комшија Јанко Бако, као и други његови другови, који су као и већина старопазовачких Словака подржавали ХСС. Након [[Атентат у Народној скупштини|атентата у Народној скупштини]], у коме је поред неколико посланика ХСС страдао и њихов лидер [[Стјепан Радић]], јануара [[1929]]. године је уведена [[Шестојануарска диктатура]], током које је био суспендован рад свих политичких странака. Приликом обнове политичког живота у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], након укидања диктатуре, Јанко се поново укључио у рад старопазовачке организације ХСС, али се услед разочараности у политичку новог лидер [[Влатко Мачек|Владка Мачека]] постепено пасивизирао из чланства.{{sfn|Шаго|1981|p=37–42}} [[Датотека:Janko Čmelík.jpg|десно|мини|200п|Портрет Јанка Чмелика (уље на платну), рад академске сликарке [[Зуска Медвеђова|Зуске Медвеђове]]]] Након отварања Словачког народног дома, [[1928]]. године, Јанко је често, а посебно преко зиме, одлазио у његову читаоницу, где су се тада окупљали интелектуалци, општински и срески писари, адвокатски приправници, занатлије и понеки трговац. Овде су се скоро свако вече водиле оштре политичке дискусије између англофила и комуниста. Јанко је у почетку само слушао, а касније се постепено и укључивао у ове расправе. Слушајући расправе све више су му се свидела излагања Мартина Доброњовског,{{напомена|'''Мартин Доброњовски''' је 1920. године био организатор партијске ћелије КПЈ у Старој Пазови и њен први секретар. Пресудно је политички утицао на Јанка Чмелика и 1935. године га примио у Комунистичку партију. Као комунистички опредељен био је више пута хапшен и прогањан. Након повратка из затвора, 1937. године дошао је у сукоб са неким пазовачким комунистима, након чега се услед нарушеног здравља политички пасивизирао.{{sfn|Шаго|1981|p=40}}}} који је био комуниста. Он је својим излагањима знатно политички утицао на Јанка и његове другове, којима се као сиромашним сељацима посебно допало комунистичко решење аграрног питања, оличено у пароли ''фабрике радницима — земља сељацима''. У времену [[Велика криза|Велике економске кризе]], која је погодила и [[Југославија|Југославију]], Доброњовски је окупљао симаптизере комунизма и од њих формирао групу од двадесетак чланова. Најпре су се окупљали у Читаоници, а касније у кући Мартина Ђурчика. У јесен 1934. године, овој групи су се прикључили Јанко и његови другови Јано Бако и Јано Хлода. На овим састанцима, најчешће се расправљало о актуелним политичким питањима, тумачила комунистичка идеологија и читала марксистичка литература. Током зимског периода, када нема већих пољопривредних радова, Јанко је читао књиге које је добијао од Доброњовског, који је имао доста забрањених комунистичких књига. Најпре му је давао брошуре, потом дела Васе Пелагића, а касније тежу политичку литературу, међу којој су биле „Беда филозофије”, „Антидиртинг”, „[[Kapital (knjiga)|Капитал]]” и друга дела [[Карл Маркс|Карла Маркса]] и [[Фридрих Енгелс|Фридриха Енгелса]]. На овај начин он је радио на свом теоретском политичком уздизању, што је резултирало да марта или априла [[1935]]. године заједно са својим друговима Мартином Ђурчиком, Јаном Баком и Јаном Хлодом, био примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ).{{sfn|Шаго|1981|pp=37–42}}{{sfn|Шаго|1981|p=42–50}} === Друштвена активност === Упркос бројних кућних и пољских пољопривредних радова, Јанко Чмелик је налазио времена за друштвене активности. Волео је [[фудбал]] и често је пратио утакмице локалног Спортског клуба „Штефаник”, основаног [[1933]]. године. Већ од августа наредне године, као заинтересован за рад клуба, био је ангажован од стране Управе клуба. Био је најпре редар, дежурни на утакмици, благајник и др. Од јануара [[1935]]. године је био члан Техничке комисије, на чијем се челу налазио Мишо Барнак са којим је Јанко постао добар пријатељ, који је касније постао члан КПЈ. Марта [[1937]]. године је постао благајник клуба и продавао је улазнице пред утакмице. Његова активност у клубу смањила се након [[1938]]. године, због већег ангажовања на партијском раду. Током свог ангажовања у Управи клуба, као и касније, Јанко се борио да не дође до националне поделе између два пазовачка фудбалска клуба — „Штефаник” и „Славија”, на словачки и српски клуб. Како не би дошло до ове поделе, коју су заговарали неки чланови Управе оба клуба, неколико играча словачке националности, који су били скојевци, почела су да играју за ФК „Славију”.{{sfn|Шаго|1981|p=50–53}} Поред активности у спортском клубу, Јанко је био активан у Словачком народном дому и његовој читаоници. Године [[1928]]. је активно учествовао у акцији за подизање Дома, прикупљао је добровољне прилоге и помагао са својом запрегом. Овде у Дому, Јанко је дошао у додир са комунистом Мартином Доброњовским, који је био члан Управе и преко њега [[1935]]. године постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]]. Доброњовски је у Читаоници окупио групу комуниста, а након његовог хапшења [[1936]]. године, Јанко је самоиницијативно покренуо промене у Управи читаонице, са циљем ангажовања већег броја земљорадника у рад Читаонице с обзиром да су до тада преовлађивали људи имућнијег стања. Његовим и ангажовањем групе комуниста, у Читаоницу је уписано око 380 нових чланова, који су били углавном земљорадници. Након овога, у јесен 1937. године одржана је ванредна скупштина читаонице на којој је изабрана нова Управа у којој су превлађивали комунисти и њихови симпатизери. Како би нова Управа добила сагласност за рад од среског начелника, за председника је био изабран житарски трговац Јулиус Галанта, док је Јанко Чмелик био изабран за секретара. Фебруара 1938. године је одржана редовна годишња скупштина, на којој је Јанко поред студента Михаила Филипа, био изабран за другог секретара Читаонице.{{sfn|Шаго|1981|p=53–60}} Противници нове „црвене” Управе, како су је називали, сматрали су да земљорадницима није место у Управи и предвиђали су да она неће дуго опстати. Како би их уверили у супротно, Јанко и други комунисти, били су истрајни да реорганизију рад Словачког народног дома и његове читаонице. Све више људи се окупљало у Читаоници и она је постала прави центар окупљања, где се дискутовало о разним темама, али и о тада актуелним политичким питањима — [[Шпански грађански рат|грађанском рату у Шпанији]], [[Други италијанско-абисински рат|рату у Етиопији]], растућем [[Фашизам|фашизму]] у [[Европа|Европи]], као и политичкој ситуацији у [[Југославија|Југославији]]. Јанко је посебну пажњу посветио културно-уметничкој активности, а била је формирана и драмска секција. До овога је дошло, након што су комунисти преузели Управу, јер је раније малолетницима било зарбрањено укључивање у рад Читаонице. Касније када је постао секретара месне организације КПЈ у [[Стара Пазова|Старој Пазови]], Јанку је активност у Читаоници служила за проверу својих идеја и ставова, али и као трибина са које су грађани били информисани о политичкој ситуацији. Септембра 1938. године, у време потписивања [[Минхенски споразум|Минхенског споразума]], након чега је [[Трећи Рајх]] извршио припајање [[Sudeti (istorijska oblast)|Судетске области]], која се налазила у саставу [[Чехословачка|Чехословачке]], у Читаоници су свако вече одржавана предавања. Почетком марта [[1939]]. године, у време када је Трећи Рајх извршио [[Немачка окупација Чехословачке|окупацију Чехословачке]], у Читаоници је било организовано прикупљање око стотину добровољаца за одбрану Чехословачке.{{напомена|До њиховог одласка у Чехословачку није дошло, јер чехословачке власти нису организовале отпор немачком окупатору.{{sfn|Шаго|1981|p=58}}}}. Комунисти окупљени око Јанка Чмелика, временом су стекли све веће поверење чланова Читаонице, па су на годишњој скупштини одржаној априла [[1940]]. године од 13 чланова Управе њих седморица били чланови КПЈ, четворица симпатизери, а само двојица припадници других странака. Иста ситуација поновила се и приликом наредне скупштине, фебруара [[1941]]. године.{{sfn|Шаго|1981|p=53–60}} === Партијска активност === Током [[1936]]. године, полиција је успела да изврши провалу у партијску организацију у Војводини, током које је уочи нове [[1937]]. године била ухапшена група старопазовачких комуниста на челу са Мартином Доброњовским. Након овога је настао застој у раду месне организације КПЈ, али је Јанковим залагањем њен рад био обновљен. Он је успео и да најпре успостави везу са Покрајинским комитетом КПЈ за Србију у [[Београд]]у, а потом и са Покрајинским комитетом КПЈ за Војводину у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Доброњовски, који је био секретар месне организације одржавао је везу са [[Љуба Радовановић|Љубом Радовановићем]], представником „десне фракције”, па је Чмелик одлучио да се преко [[Иван Виоглавин|Ивана Виоглавина]] повеже са ПК за Војводину. Након повратка ухапшених пазовачких комуниста, међу старијим члановима је дошло до несугласица, које су биле на линији [[Политички сукоби у СКЈ|фракцијских борби]], као и деловања групе [[Милан Горкић|Милана Горкића]]. Септембра 1937. године, руководство војвођанских комуниста је успоставило везу са Чмеликом и у Пазову послало свог делегата [[Аћим Груловић|Аћима Груловића]]. У кући Јанка Чмелика тада је одржан састанак партијске организације на коме је Груловић члановима говорио о стању у партији, фракционашким борбама, као и новој политичкој линији КПЈ. Он је оценио да Доброњовски више не може водити партијску организацију, јер је био у вези са присталицама десне фракције, па је за новог секретара предложио Чмелика. Пристуни чланови су прихавтили овај предлог, а за његовог заменика је био изабран Јанко Холда. Такође, одлуком руководства ПК КПЈ за Војводину старопазовачка партијска организација је подигнута на ниво Месног комитета, а био је формиран и Срески комитет чијим је радом привремено руководило руководство Месног комитета.{{sfn|Шаго|1981|p=60–71}} [[Датотека:Statue of Janko Čmelik in Stara Pazova.jpg|десно|мини|200п|Споменик Јанку Чмелику, рад [[Стеван Боднаров|Стевана Боднарова]], подигнут [[1949]]. године у парку у центру [[Стара Пазова|Старе Пазове]]]] Након избора за секретара Месног комитета, Јанко је започео активан рад на омасовљењу партијске организације и успоставио везе са партијским организацијама у околним селима. Сматрао је да сваки члан КПЈ треба да одржава везу барем са једним симпатизером, а на састанке је поред чланова позивао и симпатизере и омладинце. Убрзо је успео да изградио нову мрежу партијских организација повезујући се са комунистима из села старопазовачког среза, а посебно је сарађивао са студентом [[Бранко Вукајловић|Бранком Вукајловићем]] из [[Голубинци|Голубинаца]], Ђорђем Јеловцем и Миланком Чавићем из [[Нови Карловци|Нових Карловаца]] и др. Један од главних Јанкових задатака био је рад на формирању омладинске комунистичке организације. Половином 1938. године, након повратка омладинаца Павла Фердија из [[Загреб]]а у Стару Позову стекли су се услови за формирање месне организације [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Ова организација је убрзо прерасла у Срески комитета СКОЈ-а на чијем се челу налазио Ферди, а на чело Месног комитета је дошао Јанко Сламај. Како би рад скојевске организације био успешнији Јанко је успоставио везу и са неким студентима из Београда, међу којима је био и [[Стеван Јовановић Стевица|Стевица Јовановић]], који је [[1940]]. године био изабран за члана Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. Он је у току исте године извесно време боравио у кући Јанка Чмелика, а за то време је одржао неколико предавања омладинцима. У циљу ширења и јачања тада илегалне скојевске организације, у јесен 1939. године је у Старој Пазови била организована подружница Задружне омладине Југославије, која је представљала легалну форму рада СКОЈ-а. До забране рада Задружне омладине, која је уследила крајем [[1940]]. године, она је имала 109 чланова.{{sfn|Шаго|1981|p=60–71}}{{sfn|Шаго|1981|p=71–73}} У току 1938. године Јанко Чмелик је у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] присуствовао сатанку на коме је био формиран Окружни комитет КПЈ за Срем, за чијег је секретара био изабран [[Јусуф Тулић]], а одржавао је и везу са околним среским партијским организацијама у Сремским Карловцима, Сремској Митровици и Руми. Не ретеко су састанци Окружног комитета одржавани у Старој Пазови, у кући Јанка Чмелика, где су свраћали и руководеђи војвођански комунисти — [[Радивој Ћирпанов]], [[Тоза Марковић]] и др. Такође, Јанко је активно радио на спровођењу политике [[Народни фронт|народног фронта]], односно окупљања ширих маса око политике КПЈ. Ово се одвијало у време трајања [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] и [[Други италијанско-абисински рат|рата у Етиопији]], када је све више расло нерасположење југословенских маса према растућем [[Фашизам|фашизму]] и [[Нацизам|нацизму]]. Средином 1938. године у Старој Пазови је био формиран Срески одбор Народног фронта, на чијем је челу био Мартин Ђурчик.{{sfn|Шаго|1981|p=73–77}} Како је живео у чисто пољопривредној средини, где није било фабрика и предузећа, а самим тим и индустријских радника, који је требало, према тврдњама појединих старијих чланова КПЈ, да чине основну базу револуционарног комунистичког покрета, Јанко је радио на укључивању земљорадника у комунистички покрет. Најпре је радио на окупљању и организовању пољопривредних радника који су радили као надничари по салашима и њивама или као радници по млиновима. Још од 1935. године били су организовани синдикати пољопривредних радника у Старој Пазови, [[Нови Карловци|Новим Карловцима]] и [[Голубинци]]ма. У току 1938. је био један од организатора успешног штрајка пољопривредних радника, који су тражили повећање надница од велепоседника Саве Петровића и Еди Кона, а помагао је и у организацији штрајка занатлијских радника — кожараца у марту 1937, столара септембра 1937. и грађевинаца маја 1938. године. У току ових штрајкова, преко партијске организације је организовао прикупљање помоћи за раднике у штрајку.{{sfn|Шаго|1981|pp=73–77}} Спроводећи политику народног фронта, руководство КПЈ је наложило својим организацијама да узму учешће у предизборној кампањи опозиционог [[Блок народне слоге|Блока народне слоге]] на [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|парламентарним изборима]], заказаним за децембар 1938. године. Јанку је овај задатак тешко падао јер је у међувремену постао противник политике [[Хрватска сељачка странка|Хрватске сељачке странке]] (ХСС) оштро се противећи њиховим сепаратистичким тежњама. Сваку прилику користио је да нападне политику ХСС-а критикујући је једнако колико и политику владајуће [[Југословенска радикална заједница|Југословенске радикалне заједнице]] (ЈРЗ). У току предизборне кампање Јанко је политичку сарадњу успоставио са [[Земљорадничка странка|Земљорадничком странком]], а имао је и контакте са вођом њеног левог крила [[Драгољуб Јовановић (политичар)|Драгољубом Јовановићем]]. Приликом његове посете Старој Пазови, договорено је да и комунисти узму активног учешћа у кампањи, па је Јанко Чмелик био одређен за заменика посланичког кандидата на кандидатској листи. Комунисти су активно учествовали у прикљупљању потписа за кандидатску листу, али је она била одбијена од стране среског начелника и среског суда, након чега је Чмелик као јавни симпатизер комунизма скинут са листе. По Јанковом налогу, на свим зборовима опозиције у местима [[Старопазовачки срез|старопзаовачког среза]] присуствовао је неко од чланова КПЈ, како би имали увида шта се говори на скуповима. На предизборном скупу, одржаном у Гајићевој крчми у Старој Пазови говорио је и Јанко Чмелик. У оквиру ове кампање, у Старој Пазови је одржан предизборни скуп владајуће Јерезе, на којој је требало да говори посланички конадидат Сава Петровић. Овај збор заказан је испред трговачке радње Павла Сламаја, а Јанко је уз помоћ групе омладинаца организовао ометање скупа. Омладинци су на скуп понели старе канте, тепсије, шерпе и друге металне предмете, па када је кандидат Петровић почео да говори они су ударајући у њих стварали буку. Петровић је видно изнервиран јавно оптуживао Чмелика да је комуниста, а скуп је наставио у дворишту трговца Сламаја. Сутрадан, Јанко је позван у жандармеријску станицу због ометања збора, али није био ухапшен.{{sfn|Шаго|1981|p=77–81}} === Народноослободилачки рат === [[Априлски рат]] [[1941]]. године га је затекао у војсци. После капитулације Војске Краљевине Југословије, Јанко је, заједно са неколико стотина хиљада војника и официра, одведен у заробљеништво у [[Немачка|Немачку]]. Јуна [[1941]]. успео је да побегне из логора и вратио се у Стару Пазову, где је био један од организатора устанка у овом делу Срема. Постао је политички секретар Среског комитета КПЈ за Стару Пазову и радио на учвршћивању оружаних група, успостављању веза, снабдевању илегалаца и др. Као члан Окружног комитета КПЈ за Срем учествовао је у формирању Подунавског партизанског одреда. Учествовао је и у прихватању групе комуниста, који су августа [[1941]]. године, [[Бег из сремскомитровачког затвора 1941.|побегли из затвора]] у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Крајем [[1941]]. [[усташе]] су га ухапсиле и мучиле, па је био лечен у земунској болници, а након тога пребачен у затвор у Сремској Митровици. Коначно је одводен у [[Вуковар]], где је подвргнут стравичном мучењу и преки суд у Вуковару осудио га је [[2. мај]]а [[1942]]. године на стрељање. Убијен је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#12. мај|12. маја 1942]]. године у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. == Народни херој == Јанко је после рата сахрањен у заједничкој гробници, са [[Слободан Бајић Паја|Слободаном Бајићем Пајом]], [[Бошко Палковљевић Пинки|Бошком Палковљевићем Пинкијем]] и [[Станко Пауновић Вељко|Станком Пауновићем Вељком]] на [[Спомен гробље у Сремској Митровици|Спомен гробљу]] у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је, Указом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], међу првим борцима [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] из [[Војводина|Војводине]], [[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. године. Основна школа у [[Стара Пазова|Старој Пазови]] носи његово име. У улици у [[Братислава|Братислави]], која носи његово име, [[1972]]. године је постављена бронзана спомен-плоча са његовим ликом и натписом — ''Јанко Чмелик словачки партизан народни херој Југославије убијен од немачких фашиста у Сремској Митровици 12. маја 1942.'' ({{јез-слов|Janko Čmelík slovenský partizán - národný hrdina Juhoslávie zavraždený nemeckými fašistami v Sriemskej Mitrovici 12. mája 1942}}).<ref>{{Cite web|url=https://www.vets.cz/vpm/15837-pamatna-tabula-jan-cmelik/#15837-pamatna-tabula-jan-cmelik|title=Spomen-ploča u Bratislavi|website=www.vets.cz|date=n.d.}}</ref> Спомен-бисте Јанка Чмелика, рад вајара [[Момчило Голуб|Момчила Голуба]], налазе се у кругу касарне ''Јанко Чемлик'' у Новом Саду,<ref>{{Cite web|url=https://www.srbija.gov.rs/vest/496030/stefanovic-obisao-kasarnu-narodni-heroj-janko-cmelik-u-novom-sadu.php|title=Стефановић обишао касарну „Народни херој Јанко Чмелик“ у Новом Саду|website=srbija.gov.rs|date=7. 11. 2020}}</ref> дворишту Словачког народног дома у Старој Пазови и меморијалном-музеју Јанка Чмелика у његовој родној кући. <ref>{{Cite web|url=https://osetisrbiju.rs/stara-pazova-janko-cmelik-narodna-nosnja/|title=Stara Pazova: U kući heroja nošnja stara sedam vekova!|website=osetisrbiju.rs|date=27. 10. 2020}}</ref> == Фотогалерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Кућа у Старој Пазови у Јанка Чмелика46.JPG|Родна кућа Јанка Чмелика, пре реконструкције Датотека:Monument to the victims of fascism and wars of the 90s, Stara Pazova.jpg|Споменик палим борцима у Старој Пазови Датотека:Janko Cmelik detail.jpg|Спомен-плоча у Братислави Датотека:Spomen-groblje Sremska Mitrovica (Čmelik i Pinki).jpg|[[Спомен-гробље у Сремској Митровици]] Датотека:Spomenik narodnom heroju Janku Čmeliku, Stara Pazova.jpg|Спомен-биста народном хероју Јанку Чмелику Датотека:Orden narodnog heroja3.jpg|[[Орден народног хероја]] </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Зборник НОР|1949}}|title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945.|year=1949|publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=58734343}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref=harv|last=Атанацковић|first=Жарко|year=1968|title=Срем у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији|publisher=МО СУБНОР |location=Шимановци|id=}} {{COBISS|ID=185976327}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{Cite book|ref=harv|last=Шаго|first=Јанко|year=1981|title=Народни херој Јанко Чмелик — прилози за биографију|publisher=НИРО Сремске новине|location=Сремска Митровица|id=}} {{COBISS|ID=82793996}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=https://www.virtuelnimuzejpazova.rs/licnosti-naseg-kraja/janko-cmelik|title=Ličnosti našeg kraja — Janko Čmelik|website=www.virtuelnimuzejpazova.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.virtuelnimuzejpazova.rs/kulturno-istorijski-spomenici/stara-pazova/kuca-narodnog-heroja-janka-cmelika|title=Kuća narodnog heroja Janka Čmelika|website=www.virtuelnimuzejpazova.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=http://www.znaci.net/00001/10_38.htm|title=Janko Čmelik|website=www.znaci.net|date=n.d.}} * [https://www.b92.net/putovanja/putuj-srbijom.php?yyyy=2020&mm=10&dd=31&nav_id=1755713 Завичајна кућа народног хероја: Након 30 година званично отворена за туристе (Б92, 31. октобар 2020)] {{Народни хероји-Војводина}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Чмелик, Јанко}} [[Категорија:Рођени 1905.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Пазовчани]] [[Категорија:Словаци у Србији]] [[Категорија:Комунисти Војводине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ч и Џ]] [[Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени у Сремској Митровици]] qslildwpv6m23tpu4sueak211otuyib 25114255 25114251 2022-07-19T16:18:08Z Sadko 25741 /* Биографија */ понављање (трећи пут) wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија = ЈАНКО ЧМЕЛИК |слика = Cmelik Janko.jpg |опис_слике = Јанко Чмелик |датум_рођења = {{Датум рођења|1905|11|16}} |место_рођења = [[Стара Пазова]] |држава_рођења = [[Аустроугарска]] |датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5|12|1905|11|16}} |место_смрти = [[Сремска Митровица|Хрватска Митровица]] |држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија = земљорадник |КПЈ = март/април [[1935]]. |рат = [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој = [[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. }} '''Јанко Чмелик''' ({{јез-свк|Janko Čmelík}}; [[Стара Пазова]], [[16. новембар]] [[1905]] — [[Сремска Митровица|Хрватска Митровица]], [[12. мај]] [[1942]]) био је револуционар, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. Потицао је из сиромашне земљорадничке породице [[Словаци у Србији|војвођанских Словака]] из Старе Пазове. Пошто му је отац умро пар година након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], убрзо након основне школе је са мајком почео да се бави [[Земљорадња|земљорадњом]]. Пошто нису имали довољно земље, радио је као надничар код богатијих сељака. Како је од најранијих дана осетио тежак земљораднички живот био је опозиционо опредељен. Посећујући читаоницу Словачког народног дома дошао је у додир са комунистима и [[1935]]. године постао члан тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]]. Био је веома друштвено активан и утицао је на пољопривредне раднике и сиромашне сељаке да се организују и боре за боље услове живота. Од [[1936]]. је био секретар партијске ћелије, а од [[1937]]. године секретар Месног комитета КПЈ у Старој Пазови. Учествовао је у организацији штрајка пољопривредних радника у Старој Пазови, а активно је радио и са омладином. Од [[1938]]. је вршио дужност секретара Среског комитета КПЈ за Стару Пазову, а [[1940]]. је био изабран за члана Окружног комитета КПЈ за Срем. Политички је деловао и кроз Словачку читаоницу, где је био члан Управе. Веома активно је радио на развијању задружног покрета, а током [[1939]]. године радио је на стварању организације Задружне омладине. Због своје активности, био је изабран за председника Земљишне заједнице, која је споровела одлуку о подели дела државне земље беземљашима. Због политичке активности био је у немилости режима [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а велепоседници су му забрањивали да долази на њихова имања и „подбуњује раднике”. Његова кућа била је састајалиште комуниста, у којој су одржаване партијске конференције, значајне за револуционарну активност у овом делу [[Срем]]а. Учествовао је у [[Априлски рат|Априлском рату]], [[1941]]. године, а након капитулације [[Југословенска војска|Југословеске војске]] био је одведен у заробљенички логор у [[Трећи рајх|Немачку]]. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|Јуна 1941.]] године успео је да изађе из логора и врати се у Стару Пазову, где се одмах повезао са партијском организацијом. У току припрема за оружани устанак, био је именован за политичког секретара Среског комитета КПЈ задужен за рад у старопазовачком срезу. Активно је радио на окупљању људи, формирању и учвршћивању ударних група, успостављању партијских веза и др. Као члан Окружног комитета, радио је на формирању [[Подунавски партизански одред|Подунавског партизанског одреда]], а учествовао је и у прихватању [[Бег из сремскомитровачког затвора 1941.|групе робијаша-комуниста]] који су [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] године побегли из [[Затвор у Сремској Митровици|сремскомитровачког затвора]]. Услед издаје [[Гордана Ивачковић|Гордане Ивачковић]], која је била члан Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, усташка полиција му је поставила заседу и ухапсила га [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.#19. новембар|19. новембра 1941.]] године у Старој Пазови. Приликом хапшења Јанко је покушао да побегне, али је био рањен. Одведен је у усташки штаб где је мучен, али пошто је био у тешком стању пребачен је у [[Земунска болница|земунску болницу]] на лечење. [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|Фебруара 1942.]] године је из болнице био пребачен најпре у затвор у [[Рума|Руми]], а потом у [[Вуковар]]у. [[Усташка надзорна служба|Усташка полиција]] је знала да је један од организатора комунистичке организације у Старој Пазови и хтела је да га присили да открије своје сараднике, због чега је у току истраге био подвргнут страшном мучењу — гулили су му кожу с леђа и [[сврдло]]м бушили кости на ногама. Упркос свим мучењима, Јанко је упорно ћутао и никога није одао, због чега га је Преки суд у Вуковару [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#2. мај|2. маја 1942.]] године осудио на смрт. Стрељан је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#12. мај|12. маја]] у тадашњој Хрватској Митровици, заједно са групом родољуба из Срема, а на стрељање је изведен на носилима. Сахрањен је на гробљу у Старој Пазови, а његово име је уписано у Алеји хероја на [[Спомен-гробље у Сремској Митровици|спомен-гробљу у Сремској Митровици]]. За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је 25. октобра 1943. године. == Биографија == Рођен је у породици [[Словаци у Србији|војвођанских Словака]]. Његови родитељи отац Јано и мајка Зузана имали су поред њега још троје деце — ћерке Мару и Ержу и сина Паља. Породица се бавила земљорадњом, али су били сиромашни, је су поседовали свега два [[Јутро (површина)|јутра]] земље. Како би се економски одржали, морали су да узимају земљу у аренду (закуп). Године [[1912]]. Јанко је кренуо у основну школу, који је похађао у Словачкој народној школи која се налази иза [[Евангеличка црква у Старој Пазови|словачке евангелистичке цркве]] и која од [[1959]]. године носи његово име. Након завршене школе, [[1916]]. године остао је кући и са родитељима се бавио земљорадњом. У току [[Први светски рат|Првог светског рата]] његов отац је био мобилисан у [[Austrougarska vojska|Аустроугарску војску]] и послат у [[Галиција|Галицију]] на [[Источни фронт (Први светски рат)|руски фронт]], па се Јанко заједно са мајком и старијим сестрама морао бринути о домаћинству. Не дуго по завршетку рата, отац је [[1921]]. године умро од последица рањавања, па је Јанко тада са свега 16 година постао најстарија мушка глава у кући.{{sfn|Шаго|1981|p=17–25}} [[Датотека:Родна кућа Јанка Чмелика.JPG|лево|мини|200п|Родна кућа Јанка Чмелика, пре реконструкције]] Као је одмалена почео уз родитеље да се бави земорадњом, а од очевог одласка на фронт и тежим пољским пословима, Јанко је временом постао узоран земљорадник. Иако је био сиромашан и са мало поседа, у својој средини је сматран узорним земљорадником, јер се доста инетерсовао за развој пољопривреде и читао литературу са саветима за побољшање приноса. Касније је засадио свој виноград и правио вино које је продавао. Како његов посед није био довољан да би од њега издражвао читаву породицу, одлазио је да ради додатно. Након завршене вршидбе у Старој Пазови, власници вршалица у одлазили у околна села и где су вршили житарице, а Јанко је често био у групи сељака које су власници вршалица водили са собом и који су им помагали у овом послу. У јесењим данима, Јанко је са својом коњском запрегом радио за накупце жита и превозио им жито од Старе Пазове до [[Стари Бановци|Старих Бановаца]], где су утоварани на шлеп на [[Дунав]]у.{{sfn|Шаго|1981|p=31–37}} Године [[1924]]. Јанко се оженио са Катом Потран и са њом је наредне године добио сина Јанка (према обичају мушко дете је наслеђивало очево име). Као хранитељ породице, од априла [[1926]]. до јануара [[1927]]. године је служио скраћени војни у Другој чети 22. пешадијског пука у [[Куманово|Куманову]]. Након повратка из војке, похађао је трогодишњу вечерњу пољопривредну школу, у којој је настава одржавана у току зимског периода од половине новембра до краја марта. У почетку је често одлазио у цркву, где је певао у црквеном хору, а када је након оснивања Словачке народне читаонице, формиран Земљораднички хор Јанко је напустио црквени хор и постао члан новог хора.{{sfn|Шаго|1981|p=25–31}} Активно је учествовао акцији за подизање Словачког народног дома, [[1928]]. године. Дао је добровољни новчани прилог и учествовао у радовима са својом запрегом. Након усељења Народног дома, новембра исте године, у њему је формирана народна читаоница, а Јанко је постао њен члан. Узимао је и читао разне књиге и часописе, а посебно оне који су се бавили пољопривредом. Похађао је и курсеве који су били организовани од стране Удружења земљорадника.{{sfn|Шаго|1981|p=53–60}} === Почетак политичке активности === Први Јанкови додири са друштвено-политичким темама појавили су се након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], када је дошло до пропасти [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и стварања нове југословенске државе [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. Како је велики број Старопазовчана, који се борио у Аустроугарској војсци био послат на [[Источни фронт (Први светски рат)|Руски фронт]], они су тамо били заробљавани, а током боравка у [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Русији]] су доживели [[Октобарска револуција|Октобарску револуцију]] и имали контакте са [[бољшевици]]ма. Након повратка у [[Стара Пазова|Стару Пазову]], они су са доста симпатија причали о бољшевицима и њиховој борби за ново друштво једнаких, у коме неће бити [[Капитализам|капитализма]] и у коме ће сва власт бити у рукама радника и сељака. Многи старији људи су углавном били неповерљиви према овим причама, али су оне знатно утицале на млађе људе, међу којима је био и Јанко. Сепетмбра [[1919]]. године у Старој Пазови је била формирана месна организација [[Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста)|Социјалистичке радничке партије (комуниста)]], која је брзо постала једна од најактивнијих и најутицајнихих партија у овом месту. У току активности пред прве парламентарне изборе, новембра [[1920]]. године, у Старој Пазови је био заказан предизборни скуп, који су власти забраниле. Ипак повећа група људи се окупила у центру места и кренула у протестну поворку, након чега је интервенисала жандармерија и растурила скуп. Многи учесници скупа су били жестоко претучени, а један од њих је био Мишо Молнар који је од последица ових повреда преминуо [[1921]]. године. Молнар је био ујак Јанковог друга Штефана Жиге, који је као заробљеник боравио у Русији, а након повратка је често причао о Октобарској револуцији, [[Владимир Лењин|Лењину]], бољшевицима и др. На [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|парламентарним изборима]], одржаним 1920. године, највише гласова у Старој Пазови освојила је листа Комунистичке партије (666 гласова), потом листа [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]] (238 гласова), док су остале партије освојиле мањи број гласова. Како су [[Словаци у Србији|Словаци]] чинили већинско становништво у Старој Пазови, они су углавном чинили већину чланова месне организације КПЈ, као и њених симпатизера и гласача. Након доношења [[Обзнана|Обзнане]], а потом и забране рада [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), већина старопазовачки Словака је почела да подржава [[Хрватска сељачка странка|Хрватску републиканску сељачку странку]], која је тада била једна од водећих опозиционих партија.{{sfn|Шаго|1981|pp=17–25}}{{sfn|Шаго|1981|p=37–42}} У време кратког послератног деловања Комунистичке партије, Јанко је био исувише млад да би се укључио у политички живот, али су на њега као сиромашног земљорадника знатно утицале приче бивших заробљеника о новом друштву једнаких, као и комунистичке демонстрације у Старој Пазови, које је са друговима посматрао и гледао како жандармерија пребија његове суграђане. С обзиром на рану очеву смрт, Јанко је веома млад осетио тежак живот сиромашног земљорадника, због чега је у политичком смислу био опозиционо расположен. Како није хтео да буде обичан гласач, већ је желео и да учествује у политичком животу, учланио се у Хрватску сељачку странку (ХСС), која се залагала за републиканско уређење, као и равноправније учешће свих нација у државним пословима. На ову Јанкову одлуку знатно је утицао његов комшија Јанко Бако, као и други његови другови, који су као и већина старопазовачких Словака подржавали ХСС. Након [[Атентат у Народној скупштини|атентата у Народној скупштини]], у коме је поред неколико посланика ХСС страдао и њихов лидер [[Стјепан Радић]], јануара [[1929]]. године је уведена [[Шестојануарска диктатура]], током које је био суспендован рад свих политичких странака. Приликом обнове политичког живота у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], након укидања диктатуре, Јанко се поново укључио у рад старопазовачке организације ХСС, али се услед разочараности у политичку новог лидер [[Влатко Мачек|Владка Мачека]] постепено пасивизирао из чланства.{{sfn|Шаго|1981|p=37–42}} [[Датотека:Janko Čmelík.jpg|десно|мини|200п|Портрет Јанка Чмелика (уље на платну), рад академске сликарке [[Зуска Медвеђова|Зуске Медвеђове]]]] Након отварања Словачког народног дома, [[1928]]. године, Јанко је често, а посебно преко зиме, одлазио у његову читаоницу, где су се тада окупљали интелектуалци, општински и срески писари, адвокатски приправници, занатлије и понеки трговац. Овде су се скоро свако вече водиле оштре политичке дискусије између англофила и комуниста. Јанко је у почетку само слушао, а касније се постепено и укључивао у ове расправе. Слушајући расправе све више су му се свидела излагања Мартина Доброњовског,{{напомена|'''Мартин Доброњовски''' је 1920. године био организатор партијске ћелије КПЈ у Старој Пазови и њен први секретар. Пресудно је политички утицао на Јанка Чмелика и 1935. године га примио у Комунистичку партију. Као комунистички опредељен био је више пута хапшен и прогањан. Након повратка из затвора, 1937. године дошао је у сукоб са неким пазовачким комунистима, након чега се услед нарушеног здравља политички пасивизирао.{{sfn|Шаго|1981|p=40}}}} који је био комуниста. Он је својим излагањима знатно политички утицао на Јанка и његове другове, којима се као сиромашним сељацима посебно допало комунистичко решење аграрног питања, оличено у пароли ''фабрике радницима — земља сељацима''. У времену [[Велика криза|Велике економске кризе]], која је погодила и [[Југославија|Југославију]], Доброњовски је окупљао симаптизере комунизма и од њих формирао групу од двадесетак чланова. Најпре су се окупљали у Читаоници, а касније у кући Мартина Ђурчика. У јесен 1934. године, овој групи су се прикључили Јанко и његови другови Јано Бако и Јано Хлода. На овим састанцима, најчешће се расправљало о актуелним политичким питањима, тумачила комунистичка идеологија и читала марксистичка литература. Током зимског периода, када нема већих пољопривредних радова, Јанко је читао књиге које је добијао од Доброњовског, који је имао доста забрањених комунистичких књига. Најпре му је давао брошуре, потом дела Васе Пелагића, а касније тежу политичку литературу, међу којој су биле „Беда филозофије”, „Антидиртинг”, „[[Kapital (knjiga)|Капитал]]” и друга дела [[Карл Маркс|Карла Маркса]] и [[Фридрих Енгелс|Фридриха Енгелса]]. На овај начин он је радио на свом теоретском политичком уздизању, што је резултирало да марта или априла [[1935]]. године заједно са својим друговима Мартином Ђурчиком, Јаном Баком и Јаном Хлодом, био примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ).{{sfn|Шаго|1981|pp=37–42}}{{sfn|Шаго|1981|p=42–50}} === Друштвена активност === Упркос бројних кућних и пољских пољопривредних радова, Јанко Чмелик је налазио времена за друштвене активности. Волео је [[фудбал]] и често је пратио утакмице локалног Спортског клуба „Штефаник”, основаног [[1933]]. године. Већ од августа наредне године, као заинтересован за рад клуба, био је ангажован од стране Управе клуба. Био је најпре редар, дежурни на утакмици, благајник и др. Од јануара [[1935]]. године је био члан Техничке комисије, на чијем се челу налазио Мишо Барнак са којим је Јанко постао добар пријатељ, који је касније постао члан КПЈ. Марта [[1937]]. године је постао благајник клуба и продавао је улазнице пред утакмице. Његова активност у клубу смањила се након [[1938]]. године, због већег ангажовања на партијском раду. Током свог ангажовања у Управи клуба, као и касније, Јанко се борио да не дође до националне поделе између два пазовачка фудбалска клуба — „Штефаник” и „Славија”, на словачки и српски клуб. Како не би дошло до ове поделе, коју су заговарали неки чланови Управе оба клуба, неколико играча словачке националности, који су били скојевци, почела су да играју за ФК „Славију”.{{sfn|Шаго|1981|p=50–53}} Поред активности у спортском клубу, Јанко је био активан у Словачком народном дому и његовој читаоници. Године [[1928]]. је активно учествовао у акцији за подизање Дома, прикупљао је добровољне прилоге и помагао са својом запрегом. Овде у Дому, Јанко је дошао у додир са комунистом Мартином Доброњовским, који је био члан Управе и преко њега [[1935]]. године постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]]. Доброњовски је у Читаоници окупио групу комуниста, а након његовог хапшења [[1936]]. године, Јанко је самоиницијативно покренуо промене у Управи читаонице, са циљем ангажовања већег броја земљорадника у рад Читаонице с обзиром да су до тада преовлађивали људи имућнијег стања. Његовим и ангажовањем групе комуниста, у Читаоницу је уписано око 380 нових чланова, који су били углавном земљорадници. Након овога, у јесен 1937. године одржана је ванредна скупштина читаонице на којој је изабрана нова Управа у којој су превлађивали комунисти и њихови симпатизери. Како би нова Управа добила сагласност за рад од среског начелника, за председника је био изабран житарски трговац Јулиус Галанта, док је Јанко Чмелик био изабран за секретара. Фебруара 1938. године је одржана редовна годишња скупштина, на којој је Јанко поред студента Михаила Филипа, био изабран за другог секретара Читаонице.{{sfn|Шаго|1981|p=53–60}} Противници нове „црвене” Управе, како су је називали, сматрали су да земљорадницима није место у Управи и предвиђали су да она неће дуго опстати. Како би их уверили у супротно, Јанко и други комунисти, били су истрајни да реорганизију рад Словачког народног дома и његове читаонице. Све више људи се окупљало у Читаоници и она је постала прави центар окупљања, где се дискутовало о разним темама, али и о тада актуелним политичким питањима — [[Шпански грађански рат|грађанском рату у Шпанији]], [[Други италијанско-абисински рат|рату у Етиопији]], растућем [[Фашизам|фашизму]] у [[Европа|Европи]], као и политичкој ситуацији у [[Југославија|Југославији]]. Јанко је посебну пажњу посветио културно-уметничкој активности, а била је формирана и драмска секција. До овога је дошло, након што су комунисти преузели Управу, јер је раније малолетницима било зарбрањено укључивање у рад Читаонице. Касније када је постао секретара месне организације КПЈ у [[Стара Пазова|Старој Пазови]], Јанку је активност у Читаоници служила за проверу својих идеја и ставова, али и као трибина са које су грађани били информисани о политичкој ситуацији. Септембра 1938. године, у време потписивања [[Минхенски споразум|Минхенског споразума]], након чега је [[Трећи Рајх]] извршио припајање [[Sudeti (istorijska oblast)|Судетске области]], која се налазила у саставу [[Чехословачка|Чехословачке]], у Читаоници су свако вече одржавана предавања. Почетком марта [[1939]]. године, у време када је Трећи Рајх извршио [[Немачка окупација Чехословачке|окупацију Чехословачке]], у Читаоници је било организовано прикупљање око стотину добровољаца за одбрану Чехословачке.{{напомена|До њиховог одласка у Чехословачку није дошло, јер чехословачке власти нису организовале отпор немачком окупатору.{{sfn|Шаго|1981|p=58}}}}. Комунисти окупљени око Јанка Чмелика, временом су стекли све веће поверење чланова Читаонице, па су на годишњој скупштини одржаној априла [[1940]]. године од 13 чланова Управе њих седморица били чланови КПЈ, четворица симпатизери, а само двојица припадници других странака. Иста ситуација поновила се и приликом наредне скупштине, фебруара [[1941]]. године.{{sfn|Шаго|1981|p=53–60}} === Партијска активност === Током [[1936]]. године, полиција је успела да изврши провалу у партијску организацију у Војводини, током које је уочи нове [[1937]]. године била ухапшена група старопазовачких комуниста на челу са Мартином Доброњовским. Након овога је настао застој у раду месне организације КПЈ, али је Јанковим залагањем њен рад био обновљен. Он је успео и да најпре успостави везу са Покрајинским комитетом КПЈ за Србију у [[Београд]]у, а потом и са Покрајинским комитетом КПЈ за Војводину у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Доброњовски, који је био секретар месне организације одржавао је везу са [[Љуба Радовановић|Љубом Радовановићем]], представником „десне фракције”, па је Чмелик одлучио да се преко [[Иван Виоглавин|Ивана Виоглавина]] повеже са ПК за Војводину. Након повратка ухапшених пазовачких комуниста, међу старијим члановима је дошло до несугласица, које су биле на линији [[Политички сукоби у СКЈ|фракцијских борби]], као и деловања групе [[Милан Горкић|Милана Горкића]]. Септембра 1937. године, руководство војвођанских комуниста је успоставило везу са Чмеликом и у Пазову послало свог делегата [[Аћим Груловић|Аћима Груловића]]. У кући Јанка Чмелика тада је одржан састанак партијске организације на коме је Груловић члановима говорио о стању у партији, фракционашким борбама, као и новој политичкој линији КПЈ. Он је оценио да Доброњовски више не може водити партијску организацију, јер је био у вези са присталицама десне фракције, па је за новог секретара предложио Чмелика. Пристуни чланови су прихавтили овај предлог, а за његовог заменика је био изабран Јанко Холда. Такође, одлуком руководства ПК КПЈ за Војводину старопазовачка партијска организација је подигнута на ниво Месног комитета, а био је формиран и Срески комитет чијим је радом привремено руководило руководство Месног комитета.{{sfn|Шаго|1981|p=60–71}} [[Датотека:Statue of Janko Čmelik in Stara Pazova.jpg|десно|мини|200п|Споменик Јанку Чмелику, рад [[Стеван Боднаров|Стевана Боднарова]], подигнут [[1949]]. године у парку у центру [[Стара Пазова|Старе Пазове]]]] Након избора за секретара Месног комитета, Јанко је започео активан рад на омасовљењу партијске организације и успоставио везе са партијским организацијама у околним селима. Сматрао је да сваки члан КПЈ треба да одржава везу барем са једним симпатизером, а на састанке је поред чланова позивао и симпатизере и омладинце. Убрзо је успео да изградио нову мрежу партијских организација повезујући се са комунистима из села старопазовачког среза, а посебно је сарађивао са студентом [[Бранко Вукајловић|Бранком Вукајловићем]] из [[Голубинци|Голубинаца]], Ђорђем Јеловцем и Миланком Чавићем из [[Нови Карловци|Нових Карловаца]] и др. Један од главних Јанкових задатака био је рад на формирању омладинске комунистичке организације. Половином 1938. године, након повратка омладинаца Павла Фердија из [[Загреб]]а у Стару Позову стекли су се услови за формирање месне организације [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Ова организација је убрзо прерасла у Срески комитета СКОЈ-а на чијем се челу налазио Ферди, а на чело Месног комитета је дошао Јанко Сламај. Како би рад скојевске организације био успешнији Јанко је успоставио везу и са неким студентима из Београда, међу којима је био и [[Стеван Јовановић Стевица|Стевица Јовановић]], који је [[1940]]. године био изабран за члана Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. Он је у току исте године извесно време боравио у кући Јанка Чмелика, а за то време је одржао неколико предавања омладинцима. У циљу ширења и јачања тада илегалне скојевске организације, у јесен 1939. године је у Старој Пазови била организована подружница Задружне омладине Југославије, која је представљала легалну форму рада СКОЈ-а. До забране рада Задружне омладине, која је уследила крајем [[1940]]. године, она је имала 109 чланова.{{sfn|Шаго|1981|p=60–71}}{{sfn|Шаго|1981|p=71–73}} У току 1938. године Јанко Чмелик је у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] присуствовао сатанку на коме је био формиран Окружни комитет КПЈ за Срем, за чијег је секретара био изабран [[Јусуф Тулић]], а одржавао је и везу са околним среским партијским организацијама у Сремским Карловцима, Сремској Митровици и Руми. Не ретеко су састанци Окружног комитета одржавани у Старој Пазови, у кући Јанка Чмелика, где су свраћали и руководеђи војвођански комунисти — [[Радивој Ћирпанов]], [[Тоза Марковић]] и др. Такође, Јанко је активно радио на спровођењу политике [[Народни фронт|народног фронта]], односно окупљања ширих маса око политике КПЈ. Ово се одвијало у време трајања [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] и [[Други италијанско-абисински рат|рата у Етиопији]], када је све више расло нерасположење југословенских маса према растућем [[Фашизам|фашизму]] и [[Нацизам|нацизму]]. Средином 1938. године у Старој Пазови је био формиран Срески одбор Народног фронта, на чијем је челу био Мартин Ђурчик.{{sfn|Шаго|1981|p=73–77}} Како је живео у чисто пољопривредној средини, где није било фабрика и предузећа, а самим тим и индустријских радника, који је требало, према тврдњама појединих старијих чланова КПЈ, да чине основну базу револуционарног комунистичког покрета, Јанко је радио на укључивању земљорадника у комунистички покрет. Најпре је радио на окупљању и организовању пољопривредних радника који су радили као надничари по салашима и њивама или као радници по млиновима. Још од 1935. године били су организовани синдикати пољопривредних радника у Старој Пазови, [[Нови Карловци|Новим Карловцима]] и [[Голубинци]]ма. У току 1938. је био један од организатора успешног штрајка пољопривредних радника, који су тражили повећање надница од велепоседника Саве Петровића и Еди Кона, а помагао је и у организацији штрајка занатлијских радника — кожараца у марту 1937, столара септембра 1937. и грађевинаца маја 1938. године. У току ових штрајкова, преко партијске организације је организовао прикупљање помоћи за раднике у штрајку.{{sfn|Шаго|1981|pp=73–77}} Спроводећи политику народног фронта, руководство КПЈ је наложило својим организацијама да узму учешће у предизборној кампањи опозиционог [[Блок народне слоге|Блока народне слоге]] на [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|парламентарним изборима]], заказаним за децембар 1938. године. Јанку је овај задатак тешко падао јер је у међувремену постао противник политике [[Хрватска сељачка странка|Хрватске сељачке странке]] (ХСС) оштро се противећи њиховим сепаратистичким тежњама. Сваку прилику користио је да нападне политику ХСС-а критикујући је једнако колико и политику владајуће [[Југословенска радикална заједница|Југословенске радикалне заједнице]] (ЈРЗ). У току предизборне кампање Јанко је политичку сарадњу успоставио са [[Земљорадничка странка|Земљорадничком странком]], а имао је и контакте са вођом њеног левог крила [[Драгољуб Јовановић (политичар)|Драгољубом Јовановићем]]. Приликом његове посете Старој Пазови, договорено је да и комунисти узму активног учешћа у кампањи, па је Јанко Чмелик био одређен за заменика посланичког кандидата на кандидатској листи. Комунисти су активно учествовали у прикљупљању потписа за кандидатску листу, али је она била одбијена од стране среског начелника и среског суда, након чега је Чмелик као јавни симпатизер комунизма скинут са листе. По Јанковом налогу, на свим зборовима опозиције у местима [[Старопазовачки срез|старопзаовачког среза]] присуствовао је неко од чланова КПЈ, како би имали увида шта се говори на скуповима. На предизборном скупу, одржаном у Гајићевој крчми у Старој Пазови говорио је и Јанко Чмелик. У оквиру ове кампање, у Старој Пазови је одржан предизборни скуп владајуће Јерезе, на којој је требало да говори посланички конадидат Сава Петровић. Овај збор заказан је испред трговачке радње Павла Сламаја, а Јанко је уз помоћ групе омладинаца организовао ометање скупа. Омладинци су на скуп понели старе канте, тепсије, шерпе и друге металне предмете, па када је кандидат Петровић почео да говори они су ударајући у њих стварали буку. Петровић је видно изнервиран јавно оптуживао Чмелика да је комуниста, а скуп је наставио у дворишту трговца Сламаја. Сутрадан, Јанко је позван у жандармеријску станицу због ометања збора, али није био ухапшен.{{sfn|Шаго|1981|p=77–81}} === Народноослободилачки рат === [[Априлски рат]] [[1941]]. године га је затекао у војсци. После капитулације Војске Краљевине Југословије, Јанко је, заједно са неколико стотина хиљада војника и официра, одведен у заробљеништво у [[Немачка|Немачку]]. Јуна [[1941]]. успео је да побегне из логора и вратио се у Стару Пазову, где је био један од организатора устанка у овом делу Срема. Постао је политички секретар Среског комитета КПЈ за Стару Пазову и радио на учвршћивању оружаних група, успостављању веза, снабдевању илегалаца и др. Као члан Окружног комитета КПЈ за Срем учествовао је у формирању Подунавског партизанског одреда. Учествовао је и у прихватању групе комуниста, који су августа [[1941]]. године, [[Бег из сремскомитровачког затвора 1941.|побегли из затвора]] у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Крајем [[1941]]. [[усташе]] су га ухапсиле и мучиле, па је био лечен у земунској болници, а након тога пребачен у затвор у Сремској Митровици. Коначно је одводен у [[Вуковар]], где је подвргнут стравичном мучењу и преки суд у Вуковару осудио га је [[2. мај]]а [[1942]]. године на стрељање. Убијен је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#12. мај|12. маја 1942]]. године у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. == Народни херој == Јанко је после рата сахрањен у заједничкој гробници, са [[Слободан Бајић Паја|Слободаном Бајићем Пајом]], [[Бошко Палковљевић Пинки|Бошком Палковљевићем Пинкијем]] и [[Станко Пауновић Вељко|Станком Пауновићем Вељком]] на [[Спомен гробље у Сремској Митровици|Спомен гробљу]] у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је, Указом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], међу првим борцима [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] из [[Војводина|Војводине]], [[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. године. Основна школа у [[Стара Пазова|Старој Пазови]] носи његово име. У улици у [[Братислава|Братислави]], која носи његово име, [[1972]]. године је постављена бронзана спомен-плоча са његовим ликом и натписом — ''Јанко Чмелик словачки партизан народни херој Југославије убијен од немачких фашиста у Сремској Митровици 12. маја 1942.'' ({{јез-слов|Janko Čmelík slovenský partizán - národný hrdina Juhoslávie zavraždený nemeckými fašistami v Sriemskej Mitrovici 12. mája 1942}}).<ref>{{Cite web|url=https://www.vets.cz/vpm/15837-pamatna-tabula-jan-cmelik/#15837-pamatna-tabula-jan-cmelik|title=Spomen-ploča u Bratislavi|website=www.vets.cz|date=n.d.}}</ref> Спомен-бисте Јанка Чмелика, рад вајара [[Момчило Голуб|Момчила Голуба]], налазе се у кругу касарне ''Јанко Чемлик'' у Новом Саду,<ref>{{Cite web|url=https://www.srbija.gov.rs/vest/496030/stefanovic-obisao-kasarnu-narodni-heroj-janko-cmelik-u-novom-sadu.php|title=Стефановић обишао касарну „Народни херој Јанко Чмелик“ у Новом Саду|website=srbija.gov.rs|date=7. 11. 2020}}</ref> дворишту Словачког народног дома у Старој Пазови и меморијалном-музеју Јанка Чмелика у његовој родној кући. <ref>{{Cite web|url=https://osetisrbiju.rs/stara-pazova-janko-cmelik-narodna-nosnja/|title=Stara Pazova: U kući heroja nošnja stara sedam vekova!|website=osetisrbiju.rs|date=27. 10. 2020}}</ref> == Фотогалерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Кућа у Старој Пазови у Јанка Чмелика46.JPG|Родна кућа Јанка Чмелика, пре реконструкције Датотека:Monument to the victims of fascism and wars of the 90s, Stara Pazova.jpg|Споменик палим борцима у Старој Пазови Датотека:Janko Cmelik detail.jpg|Спомен-плоча у Братислави Датотека:Spomen-groblje Sremska Mitrovica (Čmelik i Pinki).jpg|[[Спомен-гробље у Сремској Митровици]] Датотека:Spomenik narodnom heroju Janku Čmeliku, Stara Pazova.jpg|Спомен-биста народном хероју Јанку Чмелику Датотека:Orden narodnog heroja3.jpg|[[Орден народног хероја]] </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Зборник НОР|1949}}|title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945.|year=1949|publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=58734343}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref=harv|last=Атанацковић|first=Жарко|year=1968|title=Срем у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији|publisher=МО СУБНОР |location=Шимановци|id=}} {{COBISS|ID=185976327}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{Cite book|ref=harv|last=Шаго|first=Јанко|year=1981|title=Народни херој Јанко Чмелик — прилози за биографију|publisher=НИРО Сремске новине|location=Сремска Митровица|id=}} {{COBISS|ID=82793996}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=https://www.virtuelnimuzejpazova.rs/licnosti-naseg-kraja/janko-cmelik|title=Ličnosti našeg kraja — Janko Čmelik|website=www.virtuelnimuzejpazova.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.virtuelnimuzejpazova.rs/kulturno-istorijski-spomenici/stara-pazova/kuca-narodnog-heroja-janka-cmelika|title=Kuća narodnog heroja Janka Čmelika|website=www.virtuelnimuzejpazova.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=http://www.znaci.net/00001/10_38.htm|title=Janko Čmelik|website=www.znaci.net|date=n.d.}} * [https://www.b92.net/putovanja/putuj-srbijom.php?yyyy=2020&mm=10&dd=31&nav_id=1755713 Завичајна кућа народног хероја: Након 30 година званично отворена за туристе (Б92, 31. октобар 2020)] {{Народни хероји-Војводина}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Чмелик, Јанко}} [[Категорија:Рођени 1905.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Пазовчани]] [[Категорија:Словаци у Србији]] [[Категорија:Комунисти Војводине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ч и Џ]] [[Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени у Сремској Митровици]] qu9mv594iwjvu3thkysfendwe74gv7l 0 120222 25114420 24488460 2022-07-19T17:24:58Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=СОЊА МАРИНКОВИЋ |слика=Sonja Marinković.jpg |опис_слике=Софија Соња Маринковић |датум рођења={{Датум рођења|1916|4|3}} |место рођења=[[Стријежевица (Брестовац)|Стријежевица]], код [[Пожега (Славонска)|Пожеге]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{Датум смрти|1941|7|31|1916|4|3}} |место смрти=[[Багљаш]], код [[Зрењанин|В. Бечкерека]] |држава смрти= [[Банат у Другом светском рату|окупирани Банат]] |професија=агроном |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. }} '''Софија Соња Маринковић''' ([[Стријежевица (Брестовац)|Стријежевица]], код [[Пожега (Славонска)|Пожеге]], [[3. април]] [[1916]] — [[Багљаш]], код [[Зрењанин|Великог Бечкерека]], [[31. јул]] [[1941]]) била је револуционарка, учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. Потицала је из свештеничке породице из [[срем]]ског села [[Сурдук]]а, а одрасла је у [[Сомбор]]у и [[Нови Сад|Новом Саду]], где је завршила основну школу и гимназију. Током студија на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредно-шумарском факултету]] у [[Земун]]у, прикључила се [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|студентском револуционарном покрету]] и учествовала као организатор и покретач многих студентских акција. Године [[1936]]. је била примљена у чланство тада илегалног [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ), а три године касније у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ). Активно је учествовала у студентском животу [[Београд]]а и Новог Сада, а била је потпредседник Дома студенткиња и члан управе Студентске матице у Новом Саду. Била је делегат омладине [[Војводина|Војводине]] на Конгресу за мир у [[Париз]]у, [[1937]]. године. Учествовала је у стварању Омладинског културно-просветног покрета (ОМПОК), масовне омладинске организације која је служила као легалан облик деловања [[Савез комунистичке омладине Југославије|комунистичке омладине]], а борила се и за друштвену, политичку и социјалну равноправност жена, стварајући женске секције при [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеним радничким синдикатима]] и делујући као председник омладинске секције Женског покрета у Новом Саду. Политички је деловала на обнови скојевских организација у Новом Саду и Војводини, а заједно са другим омладинским руководиоцима је организовала скојевске курсеве на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. Септембра [[1940]]. године је била изабрана за члана Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, а била је и председник Покрајинског одбора Народне помоћи за Војводину. Због свог револуционарног рада је била хапшена [[1939]]. и крајем 1940. године, када је у новосадској полицији тешко мучена, али није одала никога од партијских другова. Из затвора је изашла непосредно пред почетак [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]]. Након окупације, напустила је Нови Сад и прешла у Петровград, где је заједно са другим члановима Покрајинског комитета радила на политичким и војним припремама за оружани устанак. Средином [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године је по партијском задатку била упућена у Београд. На том путу су је 14. јула у [[Панчево|Панчеву]], док је чекала брод за Београд, препознали полицијски агенти и ухапсили. Током истраге у окупаторској полицији у Панчеву и Великом Бечкереку, била је страшно мучена, али није одала никог од својих сарадника. Стрељана је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#31. јула|31. јула 1941.]] године на напуштеном гробљу на [[Багљаш]]у, у групи од 90 родољуба из [[Банат]]а, у знак одмазде због акција паљења жита и напада на немачке војнике, које су вршили [[Партизански одреди у Банату|банатски партизански одреди]]. Приликом стрељања је одбила да јој пуцају у леђа и узвикнула: ''Пуцајте ово су комунистичке груди!'' За народног хероја проглашена је 25. октобра 1943. године. == Биографија == Рођена је [[3. април]]а [[1916]]. године у славонском селу [[Стријежевица (Брестовац)|Стријежевица]], код [[Пожега (Славонска)|Пожеге]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=495}} Била је најмлађе дете у продици [[Ђорђе Маринковић (свештеник)|Ђорђа Маринковића]] и његове супруге Милане, а пре ње су рођени — Даринка (1908), Миленко (1910) и Вида (1911). Ђорђе је био православни свештеник, рођен у [[Сурдук]]у, код [[Стара Пазова|Старе Пазове]]. Потицао је из породице са дугом свештеничком традицијом, коју је прекршио његов отац Паја, који је био ковач и земљорадник. Како није имао средстава да школује сина, послао га је у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]], где је завршио [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Богословију]]. Након завршетка школовања, Ђорђе се оженио Миланом Шајковић, из [[Сремска Каменица|Сремске Каменице]], ћерком инжењера Ивана Шајковић, која је завршила [[Педагошки факултет Универзитета у Новом Саду|Учитељску школу]] у [[Сомбор]]у. Ђорђе је био у обавези да након завршетка богословије проведе десет година на служби у парохијама у [[Славонија|Славонији]], па су он и супруга дуго година службовали у селима [[Дољани (Дарувар)|Дољани]], код [[Дарувар]]а и [[Стријежевица (Брестовац)|Стријежевици]], код [[Пожега (Славонска)|Пожеге]], где су им се родила деца. После краћег боравка у [[Сремска Рача|Сремској Рачи]], породица Маринковић се преселила у [[Борово (Вуковар)|Борово]], код [[Вуковар]]а, где се Соњина мајка Милана разболела од туберкулозе и умрла [[1919]]. године.{{sfn|Filipović|1977|pp=5—7}} Како није превише волео свештенички позив, Ђорђе Маринковић је [[1911]]. године, на наговор супруге, као ванредни студент уписао [[Правни факултет у Загребу|Правни факултет]] у [[Загреб]]у. Пошто је [[Први светски рат]], прекинуо његово школовање, дипломирао на [[Правни факултет у Суботици|Правном факултету]] у [[Суботица|Суботици]]. Још као апсолвент права, Ђорђе је након супругине смрти напустио свештенички позив и са породицом се преселио у [[Сомбор]], где се запослио као бележник у [[Бачко-барањска жупанија|Бачко-барањској жупанији]]. Бригу од Соњи и осталој деци преузела је Ђорђева сестра Нада, а како је она била пред удајом, Ђорђе се оженио учитељицом Даницом Лесковац из [[Кула (град)|Куле]]. Она се након удаје пензионисала и преузела бригу о Ђорђевој деци, али је умрла [[1935]]. године. Како није имала своје деце, посебно се зближила са најмлађом Соњом, која је у Даници препознала мајчинску бригу и љубав.{{sfn|Filipović|1977|pp=5—7}} Соњи је приликом рођења био ишчашен леви кук, а како је то било примећено касно, она је до краја живота храмљала на леву ногу.{{sfn|Filipović|1977|p=13}} [[Датотека:Sonja Marinkovic, djacki list.jpg|лево|мини|300п|Ђачки лист Соње Маринковић Државне женске реалне гимназије у Новом Саду, изложен у основној школи „Соња Маринковић” у [[Нови Сад|Новом Саду]]]] Основну школу, у коју је кренула са шест година, Соња је похађала у Вежбаоници Државне женске учитељске школе у Сомбору. Како је током школовања била одличан ђак, након завршетка основне школе [[1926]]. године, на предлог оца Ђорђа није уписала Женску стручну школу, већ [[Гимназија Вељко Петровић|гимназију]], како би касније могла да настави школовање на факултету. У сомборској гимназији Соња је завршила четири разреда и јуна [[1930]]. године положила малу матуру, а пошто се исте године њена породица преселила у [[Нови Сад]], где је отац Ђорђе добио посао у Управи [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]], даље школовање је наставила у [[Гимназија „Јован Јовановић Змај” Нови Сад|Државној реалној гимназији]] у Новом Саду, коју је завршила [[1934]]. године.{{sfn|Filipović|1977|pp=12—15}} Соњина друштвена активност започела је још у току похађања нижих разреда гимназије у Сомбору. Њен брат Миленко, као велики љубитељ природе, био је један од организатора Савеза извиђача (скаута) у Сомбору, а у организацију је уписао све три сестре. Члан скаутске организације Соња је постала још као ученица основне школе и била је једна од најмлађих чланова ове организације у Сомбору. Миленко Маринковић је припадао омладинском револуционарном покрету и његово залагање за стварање извиђачке организације било је покушај стварања организације, која ће окупљати омладину свих националности, као антитежу организацијама попут „Српског сокола” и „Хрватског сокола”, које су окупљале омладину на националној основи. Извиђачка организација је током времена имала значајан утицај на опредељење омладине, а велики број њених чланова се у току [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] борио у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]]. Августа [[1932]]. године Соња је похађала „Шумску школу”, односно Курс за вође Савеза извиђача, који је био одржан у [[Врдник]]у, на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. Поред излета у околини Сомбора и Безданској шуми, а касније околини Новог Сада и Фрушкој гори, Соња је са извиђачима била у прилици да обиђе многа места у Југославији — [[Цавтат]], [[Бања Ковиљача|Бању Ковиљачу]], [[Матарушка Бања]], [[Хвар (град)|Хвар]], [[Свети Стефан (острво)|Свети Стефан]], [[Јајце]], [[Загреб]], [[Плитвице]], [[Сплит]], [[Бохињ]] и др. У женској гимназији у Новом Саду је била најистакнутији извиђач, а као ученица шестог разреда је учествовала формирању Одељења за планинке и постала вршилац дужности коловође, као најстарија у организацији у школи. Ово одељење је имало четири вода и изводило извиђачку обуку и организовало излете на Фрушку гору. Следеће године извиђачко одељење је доста нарасло, па је било распоређено у два кола, а једним од њих је руководила Соња. Поред излета и летовања на које је одлазила са извиђачима, Соња је са братом сестрама сваког распуста одлазила у [[Сурдук]], родно место њеног оца, где је поосећивала деду Пају и бабу Софију Соку, по којој је и добила име. Посебно је волела да из дединог винограда на брегу, на обали [[Дунав]]а, одакле се пружао поглед на равницу [[Банат]]а и [[Бачка|Бачке]], посматра природу и гледа ушће [[Тиса|Тисе]] у Дунав.{{sfn|Filipović|1977|pp=17—20}} Посредством свог професора [[Милан Петровић (професор)|др Милана Петровића]], каснијег председника [[Матица српска|Матице српске]], заволела је књижевност и била члан литерарне дружине „Искра”. Имала је великог дара за писање, због чега је отац касније, када је због свог револуционарног рада била прогањана од полиције, саветовао да се бави писањем. Током гимназијских дана, под утицајем брата Миленка, почела је да чита и тада забрањену литературу, а посебно су јој била интересантна дела совјетских писаца [[Максим Горки|Максима Горког]] и [[Николај Островски|Николаја Островског]].{{sfn|Filipović|1977|pp=15—17}} === Почетак активности на факултету === Након положене матуре, [[1934]]. године, Соња је одлучила да упише [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредно-шумарски факултет]], који се годину дана раније преселио у нову зграду у [[Земун]]у.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=495}} Одлуку да упише студије [[Пољопривреда|пољопривреде]] донела је самостално, а превагнула је њена љубав према природи коју је стекла кроз многобројне излете са извиђачима. Доласком на [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]], Соња се укључила у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарни студентски покрет]], о чијим је акцијама слушала још у току гимназијских дана, пошто је њен брат Миленко Маринковић, као студент грађевине на [[Технички факултет Универзитета у Београду|Техничком факултету]], био активан учесник овог покрета. Обнављањем организације [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) на Универзитету, годину дана пре Соњиног доласка на студије, активност револуционарног студентског покрета је нагло оживела после забрана и прогона током [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]]. Борба револуционарних студената за аутономију Универзитета и боље услове живота студената, била је оличена кроз организовање штрајкова, демонстрација, зборова и других акција, а студенти-комунисти успели су да се нађу у управама већине стручних, културних и других студентских удружења. Када је јуна 1934. године био је основан Акциони одбор стручних студентских удружења, у који су ушла по два представника свих стручних студентских удружења, у њему се нашао по приличан број студената-комуниста, што је одиграло велику улогу у обједињавању студентских акција. Тада су биле основане Менза студената агронома и Општа студентска менза, које су поред прехране студената, постале политички центар студената-комуниста. Како би обуздао револуционарни студентски покрет и спречио студенте-комунисте да преузму сва стручна студентска удружења, [[Влада Богољуба Јевтића]] је средином јануара [[1935]]. године, донела одлуку да групу ухапшених студената-комуниста интернира у [[Логор у Вишеграду|логору у Вишеграду]]. Ово је изазвало велико незадовољство међу студентима, па је дошло до демонстрација и протестних зборова на свим факултетима, а током једног од сукоба са полицијом, био је убијен студент права [[Мирко Срзентић]]. Након овога дошло је до новог хапшења студената и њиховог интернирања у [[Вишеград]], а четвртина, од укупно 46 тада интернираних студената, били су са Пољопривредно-шумарског факултета. Савез комунистичке омладине је успео да поведе веома широку политичку кампању за пуштање ухапшених комуниста, па је под притиском домаће, али и светске јавности, овај логор био распуштен 20. марта.{{sfn|Filipović|1977|pp=27—29}} [[Датотека:Poljoprivredni fakultet 2.JPG|300px|мини|десно|Зграда Пољопривредног факултета у Земуну]] Током прве године студија Соња није активно учествовала у револуционарном студентском покрету, а њено укључивање је текло постепено. Ипак, крупни политички догађаји на Универзитету оставили су на њу велики утисак, посебно јер је у њима учествовао велики број студената са њеног факултета. У току школске 1943/35. године револуционарни студенти Пољопривредно-шумаркског факултета су почели са бојкотом предавања професора ботанике Петра Ђорђевића, а како се овај сукоб проширио, Савет факултета је јуна 1935. године донео одлуку да се други семестар прве године не призна за 120 студената, што је довело да студентских демонстрација, током којих је интервенисала и жандармерија. Како је у овим демонстрацијама учествовала и Соња, она се нашла међу 20 студената који су од стране Универзитетског сената били кажњени искључивањем са факултета. Соња је била међу четворо студената који су кажњени губитком права на упис и полагање испита за један семестар, а међу 20 тада кажњених студената био је и [[Петар Стамболић]].{{sfn|Filipović|1977|pp=36—37}} Овај догађај значајно је утицао на Соњу да се наредне школске 1935/36. године активно прикључи револуционарном студентском покрету. Заједно са другарицом Сашом Ђурановић, одлазила је на студентска предавања, која су најчешће одржавана на Правном факултету, а посебну пажњу скренуло им је једно излагање студента [[Иво Лола Рибар|Лоле Рибара]].{{sfn|Filipović|1977|p=30}} === Активност у студенстком и омладинском покрету === Упоредо са активношћу на факултету, Соња је у Новом Саду учествовала у омладинском револуционарном покрету. Године [[1935]]. је била члан Иницијативног одбора за оснивање Студентске матице, удружења која је окупљало новосадске студенте. Удружење је користило просторије [[Матица српска|Матице српске]], која је тада била под утицајем [[Самостална демократска странка|Самосталне демократске странке]], па је било покушаја да ова странка посредством удружења оствари утицај на студентску омладину. У почетку су већину у Студентској матици имали конзервативно и национално оријентисани студенти, а до раздора међу члановима је дошло приликом организовања комеморације поводом смрти [[Максим Горки|Максима Горког]], јуна 1936. године, који су организовали студенти-комунисти предвођени [[Радивој Ћирпанов|Радивојем Ћирпановим]]. Након тога је Управа Студентске матице била распуштена, а у новој Управи, изабраној септембра 1936. године, већину чланова су чинили студенти-комунисти, међу којима и Соња Маринковић, која је током године била примљена у чланство тада илегалног [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ).{{sfn|Filipović|1977|pp=40—42}} Априла [[1936]]. године, заједно са већином студената Пољопривредно-шумарског факултета учествовала је у генералном штрајку студената, током кога је у сукобу студената-комуниста и студената-националиста страдао студент права [[Жарко Мариновић]], након чега је ректор [[Владимир Ћоровић]] морао да поднесе оставку.{{sfn|Filipović|1977|pp=37—38}} Исте године био је у [[Београд]]у отворен Дом студенткиња „Краљица Марија” (данас Студентски дом „[[Вера Благојевић]]”), који је убрзо постао центар окупљања револуционарних студенткиња, а постојало је и Удружење студенткиња, на чијем је челу била [[Лепосава Михаиловић]]. Како би се интензивирао политички рад у Дому био је формиран партијски актив, у који су ушле студенткиње чланице КПЈ и СКОЈ — Милева Вуковић, Дика Маринковић, [[Љубинка Милосављевић]], [[Милка Минић]], [[Милица Павловић Дара|Милица Павловић]], Зденка Шевгић и Соња Маринковић, која је у току школске 1939/40. године била потпредседница Удружења студенткиња.{{sfn|Студенткиње|1988|p=40}} Њихова активност огледала се највише у организовању књижевних вечери, приредби, прослави Дана жена, академији посвећеној женском праву гласа, а део својих активности преносили су и на унутрашњост преко студентских удружења и других омладинских друштава. Многе чланице ове групе, укључујући Соњу, биле су заступљене у раду стручних студентских организација на факултетима, као и у Акционом одбору стручних студентских удружења, у чијем је Председништву Соња била члан током [[1938]]. године.{{sfn|Студенткиње|1988|p=62}}{{sfn|Жене Србије|1975|pp=52—53}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=495}} У јесен 1936. године у Новом Саду је био организован Омладински културно-просветни покрет (ОМПОК), чији је задатак био да обједини рад омладинског револуционарног покрета у Војводини, који је тада добио нарочити интензитет, односно да представља легалан облик рада илегалног Савеза комунистичке омладине. Идеја за оснивање овог покрета потекла је од револуционарних студената са суботичког Правног факултета и студената Загребачког и Београдског универзитета, међу којима је била и Соња. Након оснивања, организације покрета су почеле да се формирају у свим крајевима Војводине, а издаван је и лист ''Наш живот'' (након забране преименован је у ''Наша младост''). Основу покрета чинила је студентска и средњошколска омладина, али су биле укључене и радничка и сељачка омладина, а организације покрета су сарађивале са омладинским секцијама Уједињених радничких синдиката. Поводом [[Празник рада|Празника рада]] 1937. године била је организована масовна прослава, којој је присуствовало преко 1.000 омладинаца. Активност покрета је након само годину дана деловања, била забрањена од стране тадашњих власти.{{sfn|Omladina|1969|pp=126—127}} Једна од активности покрета, поред организовања манифестација и приредби, била је и организација кружока на којима је проучавана марксистичка литература, а у раду ових кружока у Новом Саду, посебно је била активна Соња Маринковић.{{sfn|Filipović|1977|p=55}} Као једна од најактивнијих омладинки, августа [[1937]]. године је била укључена у делегацију за Светски омладински конгрес за мир у Паризу. Југословенку делегацију чинило је око 60 омладинаца, од којих је десетак било из [[Војводина|Војводине]], међу којима су поред Соње били — [[Вера Вребалов|Вера Гуцоња]], Федор Киселички, [[Слободан Бајић Паја]] и др.{{sfn|Filipović|1977|pp=40—42}} [[Датотека:Spomenik Sonji Marinkovic, Novi Sad.jpg|250px|мини|лево|Спомен-биста Соње Маринковић у истоименој основној школи у Новом Саду]] У првој половини [[1939]]. године Соња Маринковић је била примљена у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Filipović|1977|p=47}} Исте године, она се активније ангажована у партијском раду, па је након обнављања скојевских организација у [[Нови Сад|Новом Саду]] била изабрана у тада обновљени Месни комитет СКОЈ-а. Реорганизацијом организација [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) у Војводини, која је извршена исте године, била је формирана Покрајинска комисија, која је након два месеца прерасла у Покрајински биро, чији је члан била Соња Маринковић.{{sfn|Filipović|1977|p=72}} Учествовала је на великим демонстрацијама 14. децембра 1939. године у Београду, када је у сукобу жандарма и демонстраната убијено и рањено више студената. Једна од тешко рањених била је студентскиња економије [[Боса Милићевић]], која је од последица рањавања преминула 19. фебруара 1940. године. На њеној сахрани, одржаној у [[Нови Жедник|Жеднику]], код [[Суботица|Суботице]], Соња Маринковић је предводила делегацију војвођанске омладине.{{sfn|Студенткиње|1988|p=83}}{{sfn|Filipović|1977|p=35}} Фебруара [[1940]]. године била је одржана Четврта покрајинска конеренција СКОЈ-а, а у август исте године, на салашу [[Жарко Турински|Жарка Туринског]], у околини [[Зрењанин|Петровграда]], Пета покрајинска конференција СКОЈ-а за Војводину, којој је присуствовао секретар ЦК СКОЈ [[Иво Лола Рибар]]. Тада је изабран Покрајински комитет СКОЈ-а на чијем челу су били [[Браца Петров|Борислав Браца Петров]], политички и [[Ђорђе Зличић|Ђорђе Зличић Цига]], организациони секретар, а његов члан је била и Соња.{{sfn|Filipović|1977|p=39}} Месец дана касније, била је одржана Покрајинска конференција КПЈ за Војводину на којој је Соња била изабрана за члана Покрајинског комитета КПЈ, задужена за рад СКОЈ-а.{{sfn|Filipović|1977|p=72}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=495}} Након што је јуна 1940. године дипломирала на Пољопривредно-шумарском факултету у Земуну и постала инжењер агрономије, Соња се запослила у Пољопривредној огледној станици у Новом Саду, где је радила у семенарству. Доласком у Нови Сад на се у потпуности посветила партијском раду.{{sfn|Filipović|1977|p=71}} === Хапшење и полицијска истрага === Због своје активности у револуционарном студентском покрету Соња је [[1939]]. године била ухапшена у [[Београд]]у, за време демонстрација подршке [[Чехословачка|Чехословачкој]]. Тада је била ислеђивана у [[Управа града Београда (1929—1941)|Управи града Београда]], познатој „[[Главњача|Главњачи]]”, али је убрзо била пуштена. Било је то њено прво хапшење. Следеће хапшење догодило се априла [[1940]]. године, након полицијске провале у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Полиција је крајем маја ухапсила двојицу омладинаца, који су прикупљали потписе за пуштање интернираних комуниста из [[Логор Билећа|логора у Билећи]] и прилоге грађана за одбор Народне помоћи. Током истраге у полицији, они су услед мучења, открили неколико комуниста са којима су били повезани. У даљој истрази полиција је ухапсила Драгутина Цифрића, који је знатно проширо полицијску провалу, откривајући да га је у револуционарни раднички покрет увео Јусуф Тулић и да се у Одбору за прикљупљање помоћи налазе Мила Бркић, Мила Бем, Соња Маринковић и др, који су му и дали текст петиције за пуштање интернираца. Након његовог признања, почетком априла је била ухапшена нова група партијских активиста. У овој групи је била Соња, која је ухапшена 8. априла у Београду и потом пребачена у Нови Сад, где је истрага над њом започела 10. априла. Она је заједно са Милом Бркић била оптужена као организатор илегалног рада, Душан Барјактаревић је оптужен за прикупљање прилога, Владимир Коларов за уступање стана ради састанака, а Габријел Гринфилд је био под истрагом јер је код њега пронађено илегално писмо. Душан Барјактаревић је полицији признао своју илегалну активност и теретио Соњу Маринковић и Милу Бркић, да је прилоге сакупљао по њиховом налогу, као и да је од њих добијао илегалне летке, због чега су Соња и Мила полицији морале признати оно до чега је дошла у току истраге — да су крајем 1939. и почетком 1940. године организовале акцију за прикупљање помоћи жртвама децембарских демонстрација у Београду и да су почетком 1940. покренуле петицију за пуштање на слободу ухапшених студената, који су интернирани у [[Билећа|Билећу]]. Како би смањили број оптужених, признале су да су састанке одржавале у стану Коче Коларова, али да он о томе није био обавештен. Пошто је Барјактаревић, признао своју активност, оне су рекле да су га ангажовале да сакупља потписе за петицију међу новосадским радницима. На овај начин, оне су зауставиле даљу полицијску провали и преузеле део одговорности на себе. Полиција није била превише задовољна Соњиним признањима, јер је знала за њену активност на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]] и сумњала да је члан илегалне Комунистичке партије, а теретили су је и заплењени леци и забрањена литература, нађена приликом претреса њеног стана. Такође, Барјактаревић и Цифрић су у својим изјавама полицији тврдили да је састанцима присуствовао и један студент из Београда, иследници су тражили од Соње да открије његов идентитет, али је тврдила да је у питању извесни студент Цале и да не зна његово право име. Како би успели да добију нове информације, али и открију прави индентитет студента, иследници су Соњу током истраге тукли и мучили, а сломили су јој и неколико прстију. Вешали су је главом надоле и провлачили штап између везаних руку и ногу, након чега су је вукли по земљи, котрљали и батинали по табанима и целом телу. Успела је да издржи сва мучења и да не ода никога од својих партијских сарадника, иако је тада као члан Месног и Покрајинског комитета СКОЈ-а, знала већину активиста и руководилаца скојевских организација у Новом Саду и Војводини, као и прави индентитет студента „Цалета”, који је у ствари био [[Драган Павловић Шиља]], члан Главног одбора „[[Црвена помоћ|Народне помоћи]]”. Након деветодневног мучења у полицији, сви ухапшени су 19. априла 1940. године били предати Окружном суду, у чијем су затвору остали још осам дана, након чега су 27. априла пуштени на слободу. Овај предмет је окончан, тек након више од шест месеци, када је 7. новембра државни тужилац одбацио кривичну пријаву против Соње и других ухапшених, јер није имао елемената за кривично гоњење.{{sfn|Filipović|1977|pp=55—70}} === Револуционарни рад === Поред рада са студентима, велику пажњу је посветила политичком раду са омладином и женама. Активно је учествовала у раду на организовању омладине и стварању масовне омладинске организације – ОМПОК (омладински покрет). Упоредо се борила и за политичку, културну, друштвену и економску равноправност жена и помагала у стварању женске секције при [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеном радничком синдикалном савезу]] (УРСС), као и организовању жена у оквиру Савеза банкарских, осигуравајућих и трговачких чиновника (СБОТИЧ).{{sfn|Ликови револуције|1962|p=}} Као члан Покрајинског комитета била је најпре задужена за рад СКОЈ-а, а потом за рад Народне помоћи (раније [[Црвена помоћ]]). Руководила је Покрајинским одбором Народне помоћи за Војводину и неуморно је радила на прикупљању помоћи – хране, одеће, обуће, лекова и др, која је била упућивана – [[Југословени у Шпанском грађанском рату|југословенским добровољцима]] који су после [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] били интернирани у логорима у [[Француска|Француској]], политичким затвореницима у затворима [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], као и њиховим породицама, а пре свега деци. Својом активношћу и знањем помагала је и у организацији радничких штрајкова у Новом Саду, а посебно се истакла у помоћи при организовању великог штрајка текстилних радника, децембра 1940. године.{{sfn|Ликови револуције|1962|p=}}{{sfn|Filipović|1977|p=}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=495}} Њена свеукупна политичка активност није прошла незапажено од стране полиције, па је више пута била прогањана, а два пута хапшена – током 1939. и крајем 1940. године. Први пут је била злостављана у београдском затвору „[[Главњача]]“, а други пут у новосадском затвору. Иако је била крхког здравља, поднела је сва мучења у новосадској полицији и својим примером храбрила остале ухапшене.{{sfn|Ликови револуције|1962|}} Иако полицијским инспекторима није желела ништа да призна о својој активности, задржана је у притвору неколико месеци и пуштена тек након [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војног пуча од 27. марта 1941. године]].{{sfn|Ликови револуције|1962|p=}}{{sfn|Filipović|1977|p=}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=495}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=}} === Рад након окупације и стрељање === Након [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војног пуча]], масовних нарoдних демонстрација у [[Београд]]у и другим градовима, али и најављеног склапања Пакта о пријатељству и ненападању између [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], Соња Маринковић је почетком априла 1941. године напустила Београд и кренула у [[Нови Сад]]. У стану свог брата Миленка Маринковића, заједно са [[Радивој Ћирпанов|Радивојем Ћирпановим]] је одржала састанак са новосадским комунистима и пренела им директиву да се организује митинг поводом склапања уговора са Совјетским Савезом. И сама је учествовала у организацији овог митинга, који је био заказан за [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#6. април|6. април 1941.]] године. [[Априлски рат|Напад Сила осовине на Југославију]] и вести о разорном [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовању Београда]], као и повремено надлетање немачких авиона, изазвали су панику у граду, па митинг није ни одржан. Два дана касније, [[Корнелија Сенде-Поповић]] је дошла у Нови Сад и дала информације Соњи о месту на коме се након бомбардовања Београда, налази руководство КПЈ, како би могли да одржавају везу са њима.{{sfn|Filipović|1977|p=77}} [[Датотека:Fruška gora - spomenik na Iriškom vencu, WWII memorial 06.jpg|десно|мини|300п|[[Споменик Слобода]] на Иришком венцу]] Након мађарске окупације [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]], Соња је посаветовала оца [[Ђорђе Маринковић (свештеник)|Ђорђа Маринковића]] да напусти Нови Сад и да се преко [[Сурдук]]а и [[Стари Сланкамен|Сланкамена]] пребаци у [[Банат]] и оде код ћерке Виде, која је живела у [[Зрењанин|Петровграду]], што је он уз Соњину помоћ и учинио крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] године. Првих месеци окупације, Соња је радила на релацији Нови Сад—Петровград, где се тада налазио секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину Жарко Зрењанин, а после његовог повратка из Загреба, са Мајског саветовања ЦК КПЈ, учествовала је на састанку руководства Покрајинског комитета. Дан након напада на Совјетски Савез, 23. јуна 1941. године, учествовала је на проширеном састанку Покрајинског комитета, одржаном у винограду Жарка Туринског, на коме је донета одлука да се убрзају припреме на организовању устанак, након чега је организован интензиван рад у партијским и скојевским организацијама на прикљупљању оружја, одржавани су санитетски курсеви, примани нови чланови и др. Након састанка, Соња је отишла у Нови Сад, где је одржала састанак са групом комуниста и пренела им директиве за даљи рад. Како је њен задатак био рад на организацији одбора Народне помоћи, пренела је задатке у вези са радом ове организације, тражећи да се приступи прикупљању новчаних прилога на Народноослободилачки покрет (НОП), али и намирница, одеће, обуће и других ствари, потребних за партизанске групе на терену, али и за слање друговима који су одведени у логоре. Соња је тада последњи пут боравила у Новом Саду и последњи пут се срела са сестром Даром, која се тада тек породила.{{sfn|Filipović|1977|pp=79—81}} У [[Зрењанин|Петровград]]у, где је сарађивала са револуционарима Жарком Зрењанином, [[Тоза Марковић|Тозом Марковићем]], [[Стеван Јовановић Стевица|Стевицом Јовановићем]], [[Славко Мунћан|Славком Мунћаном]] и др, учествовала је у припреми оружаног устанка. Њеном заслугом, радом Народне помоћи у Петровграду и околини је било обухваћено око 300 жена и омладинки, које су давале прилоге у новцу, храни, одећи, обући и др. У кући, у којој је становала њена сестра Вида, одржавала је састанке са илегалцима, али и сакривала летке и други материјал. Њеном директивом, група скојеваца је крајем јуна 1941. године у Петровграду, извела покушај рушења моста на Бегеју. У овој акцији је било заплењено седам пушака, један пушкомитраљез и нешто миниције. Мост је био миниран, али се није срушио, већ jе само био померен са лежишта, због чега је око две недеље био затворен за саобраћај.{{sfn|Filipović|1977|pp=79—81}} [[Датотека:Spomenik Bagljas Zrenjanin 1.jpg|лево|мини|300п|[[Споменик жртвама фашистичког терора на Багљашу]]]] Почетком јула биле су у Банату формиране прве ударне групе и десетине, које су изводиле ситније диверзије против окупатора. Соња је тада прешла у Панчево, како би тамошњој партијској организацији помогла у раду на организовању Народне помоћи. Средином јула у Панчево је дошао Жарко Зрењанин, па је тада одржан шири састанак Окружног комитета КПЈ за јужни Банат, на коме је он говорио о задацима који им предстоје. Како би се боље повезали са Централним комитетом КПЈ и [[Врховни штаб НОВЈ|Главним штабом НОП одреда Југославије]], који су се тада налазили у [[Београд]]у, Покрајински комитет је Соњу упутио у на специјални задатак у Београд. Док је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#14. јул|14. јула 1941.]] у Панчеву, на дунавској скели, чекала брод за Београд, један полицијски агенат је препознао по хромој нози и ухапсио. Код ње је тада нађено писмо, које је њена сестра Вера упутила својим пријатељима у Београду, па је полиција претресла кућу у којој је живела. Приликом претреса, на тавану куће су били пронађени леци на немачком језику, намењени ширењу пропаганде међу немачким војницима, које је Соња још раније припремила, као и један стари радио пријемник, од кога су полицајци посумњали да је скривена радио-станица, али су се у ово убрзо разуверили.{{sfn|Filipović|1977|pp=79—81}} Дана 29. јула 1941. године Соња Маринковић је из Панчева била пребачена у Велики Бечкерек, где је заједно са другим ухапшеним таоцима, била смештена у згради затвора. Партизански одреди и групе, у чијем је формирању и сама учествовала, су крајем јула интензивирале своје у околини Великог Бечкерека — 21. јула је била спаљена камара жита, уништена једна вршилаца и разоружан пољски стражар; 25. јула је спаљено преко 50 јутара пшенице; 27. јула је извршен напад на Меленце и разоружана је полицијска посада у школи, 28. јула су пресечене телефонско-телеграфске линије и др. У намери да спречи даље саботаже, заметне [[Банат у Народноослободилачкој борби|устанак у Банату]], али и заплашио становништво, немачки окупатор је отпочео са мерама репресије. Најпре је 26. јула на Бошњаковом салашу, у близини Великог Бечкерека стрељано пет ухапшених активиста Народноослободилачког покрета, међу којима су били Владимира Коларова и Ружа Шулман, а 28. јула два немачка батаљона су успела да разбију Петровградско-стајићевски партизански одред. Ипак ове мере су се окупатору чиниле недовољним, па се одлучио да као одмазду за паљење жита и нападе на немачке војнике изврши масовно стрељање ухапшених талаца из разних крајева Баната – Великог Бечкерека, [[Кумани|Кумана]], [[Меленци|Меленаца]], [[Кикинда|Кикинде]], [[Нови Кнежевац|Новог Кнежевца]], [[Вршац|Вршца]], Панчева и др.{{sfn|Filipović|1977|pp=79—81}}{{sfn|Vojvodina|1963|p=}} [[Датотека:Spomenik Bagljas Zrenjanin 2.jpg|десно|мини|300п|Спомен-плоча на споменику на Багљашу]] У зору [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#31. јул|31. јула 1941.]] године, група од 90 ухапшеника је из зграде затвора пребачена у двориште [[Градска кућа (Зрењанин)|Жупанијску палату]], где су [[Јурај Шпилер]] и један Немац одређивали ко ће бити стрељан, након чега су камионима одведени до напуштеног гробља на [[Багљаш]]у. Стрељање је извршено у пет група од по 18 људи, а извршили су га полицајци и припадници [[Дојче Маншафт]]а, специјалне добровољачке оружане формације састављене од [[Подунавски Немци|Немци из Баната]], такозваних „[[фолксдојчер]]а“. Приликом извођења на стрељање групе ухапшених талаца, у којој се налазила Соња, сви су били окренути лицем према војницима, а леђима према гробници у којој су се већ налазиле убијене жртве. Официр који је командовао стрељањем, наредио је тада Соњи да окрене леђа стрељачком строју, што је она добила и вичући — ''Пуцајте, ово су комунистичке груди! Нас можете побити, али знајте да за нама иду милиони људи!''{{sfn|Filipović|1977|p=84}}{{sfn|Ликови револуције|1962|p=}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=495}} Поред егзекутора и жртава, стрељању је присуствовала група [[Јевреји|Јевреја]] и неколико [[Роми|Цигана]], чији је задатак био да ископају раке и након стрељања их закопају. Такође, стрељање је са тавана своје куће, која се налазила у непосредној близини посматрао и један мештанин. Они су били сведоци њеног пркосног држања. На месту на коме је стрељана, немачки окупатор је током рата наставио са вршењем егзекуција над становништвом, а напосредно пре повлачење из Баната, посмртни остаци стрељаних родољуба су били раскопани и спаљени.{{sfn|Filipović|1977|pp=81—84}}{{sfn|Ликови револуције|1962|p=}} Поводом њене смрти, Покрајински комитет КПЈ за Војводину је издао летак, у коме се између осталог каже: {{цитат2|Заједно са многим народним борцима она је пала у борби са крвавим фашистичким окупаторима, не дочекавши дан слободе, али ће њено име остати заувек у нашем народу. То име помињаће хиљаде народних бораца-партизана с пушком у руци; Соње Маринковић, тог одважног борца и дивног човека, сетићемо се на дан победе, помињаћемо је у срећној и слободној Војводини у којој ће бити остварено све оно зашто се Соња борила, када ће наш народ живети животом достојим човека.{{sfn|Filipović|1977|p=84}}}} == Народни херој == [[Датотека:Orden narodnog heroja3.jpg|лево|мини|200п|[[Орден народног хероја]]]] На предлог [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине|Главног штаба НОВ и ПО Војводине]], [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] је [[Хронологија Народноослободилачке бробе октобар 1943.#25. октобар|25. октобра 1943]]. године донео одлуку о проглашењу првих пет [[Народни херој Југославије|народних хероја]] из Војводине, међу којима су били – [[Бошко Палковљевић Пинки]], [[Јанко Чмелик]], [[Радивој Ћирпанов]], [[Станко Пауновић Вељко]], као и Соња Маринковић, која је била друга по реду жена одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]], свега 10 дана након [[Марија Бурсаћ|Марије Бурсаћ]]. Одлука о њиховом проглашењу за народне хероје објављена је [[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтену Врховног штаба]] број 33 и у њој се каже:{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=495}}{{sfn|Bijelić|1980|p=}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=}} {{цитат2|додељује се назив народног хероја друговима: Пауновић Станку, металском раднику из Србије, Чмелик Јанку, сељаку из Старе Пазове, Ћирпанов Радивоју, раднику из Новог Сада, Палквољевић Бошку, ђаку и другарици Маринковић Соњи, студенткињи из Сурдука, који су се одликовали изванредном пожертвованошћу и били пример држања једног народног јунака и дали своје животе за слободу народа.{{sfn|Зборник НОР|1949|p=357}}}} На десету годишњицу ослобођена Зрењанина, 2. октобра 1954. године на [[Багљаш]]у, на месту стрељана Соње Маринковић и других родољуба је подигнут [[Споменик жртвама фашистичког терора на Багљашу|Споменик жртвама фашистичког терора]], на чијој је спомен-плочи истакнуто име Соње Маринковић.{{sfn|Поповић|1981|pp=260—261}} Име Соње Маринковић налази се и на спомен-плочи са именима 112 погинулих студената Пољопривредног факултета у Земуну, која се налази у холу овог факултета.{{sfn|Поповић|1981|p=32}} Године [[1960]]. испред основне школе у Зрењанину, која носи њено име, јој је подигнута спомен-биста рад вајарке [[Љубица Тапавички|Љубице Тапавички]],{{sfn|Поповић|1981|p=259}} а [[1970]]. у згради основне школе у Земуну, јој је подигнута спомен-биста рад вајара Градимира Алексића.{{sfn|Поповић|1981|p=32}} Такође, њена спомен-биста се налази и у основној школи у Новом Саду. Име Соње Маринковић данас носе четири основне школе — У [[Зрењанин]]у, од [[1955]]. године;<ref>{{Cite web|url=http://www.sonjamarinkovic.edu.rs/index.php/sr/o-skoli/zrenjanin|title=OŠ Sonja Marinković, Zrenjanin — istorijat|website=www.sonjamarinkovic.edu.rs|date=n.d.|access-date=01. 12. 2019|archive-date=17. 04. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160417140157/http://sonjamarinkovic.edu.rs/index.php/sr/o-skoli/zrenjanin|url-status=dead}}</ref> у [[Земун]]у [[ОШ „Соња Маринковић” Земун]], од [[1957]]. године;<ref>{{Cite web|url=http://ossonjazemun.edu.rs/index.php?jezik=sr&strana=istorijat_skole|title=OŠ Sonja Marinković, Zemun — istorijat|website=ossonjazemun.edu.rs|date=n.d.}}</ref> у [[Нови Сад|Новом Саду]], од [[1959]]. године;<ref>{{Cite web|url=http://www.sonjamarinkovicns.edu.rs/default.aspx?p=3|title=OŠ Sonja Marinković, Novi Sad — istorijat|website=www.sonjamarinkovicns.edu.rs|date=n.d.|access-date=14. 09. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150920094322/http://www.sonjamarinkovicns.edu.rs/default.aspx?p=3|archive-date=20. 09. 2015|url-status=dead}}</ref> и у [[Суботица|Суботици]] [[ОШ „Соња Маринковић” Суботица]], од [[1962]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.ossm.edu.rs/o-skoli|title=OŠ Sonja Marinković, Subotica — istorijat|website=www.ossm.edu.rs|date=n.d.}}</ref> Такође, њено име од [[1960]]. године носи [[Пољопривредна школа са домом ученика Соња Маринковић Пожаревац|Пољопривредна школа са домом ученика]] у [[Пожаревац|Пожаревцу]],<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160319043712/http://poljsk.edu.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=166&Itemid=176|title=Пољопривредна школа Соња Маринковић, Пожаревац|website=poljsk.edu.rs|date=n.d.}}</ref> а од 1962. године и Академско културно-уметничко друштво Универзитета у Новом Саду.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20150415150339/http://www.akudsonja.org.rs/o_nama.html|title=АКУД „Соња Маринковић”, Нови Сад|website=www.akudsonja.org.rs|date=n.d.}}</ref> Данас њено име носе улице у 48 насеља широм [[Аутономна Покрајина Војводина|Аутономне Покрајине Војводине]] – у Новом Саду, Зрењанину, [[Апатин]]у, [[Кикинда|Кикинди]], [[Бачка Топола|Бачкој Тополи]], [[Нови Бечеј|Новом Бечеју]], [[Сомбор]]у, [[Бечеј]]у, [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], [[Врбас (град)|Врбас]]у, [[Инђија|Инђији]], [[Бела Црква|Белој Цркви]], [[Кула (град)|Кули]] и др, као и улице у Београду, [[Крагујевац|Крагујевцу]] и [[Лазаревац|Лазаревцу]].<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/#!pretraga/Sonje+Marinkovic|title=Pretraga: Ulica Sonje Marinković|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Зборник НОР|1949}}|title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945.|year=1949|publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=58734343}} * {{cite book|ref={{harvid|Ликови револуције|1962}}|title=Ликови револуције том -{I}-|year=1962|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=90274823}} * {{cite book|ref={{harvid|Vojvodina|1963}}|title=Vojvodina u borbi|year=1963|publisher=SUBNOR SR Srbije/ Predsedništvo AP Vojvodine|location=Novi Sad|isbn=}} {{COBISS|ID=42811911}} * {{cite book|ref={{harvid|Omladina|1969}}|title=Omladinski pokret Jugoslavije 1919—1969|year=1969|publisher=Mladost|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=513648791}} * {{cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{V}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=72960519}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Filipović|first=Stanoje|year=1977|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/c0bb4f52cf1b57d938ce3defe826ee13.pdf|title=Pucajte ovo su komunističke grudi — životni put narodnog heroja Sonje Marinković|publisher=Dečje novine|location=Gornji Milanovac|isbn=}} {{COBISS|ID=120339463}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} * {{cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48703239}} * {{cite book|ref={{harvid|Студенткиње|1988}}|title=Студенткиње београдског универзитета у револуционарном покрету|year=1988|publisher=Центар за марксизам Универзитета у Београду|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=29560839}} {{refend}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=https://www.virtuelnimuzejpazova.rs/licnosti-naseg-kraja/sonja-marinkovic|title=Ličnosti našeg kraja — Sofija Sonja Marinković|website=www.virtuelnimuzejpazova.rs|date=n.d.}} {{Народни хероји-Војводина}} {{Жене народни хероји-Хрватска}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Маринковић, Соња}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Пакрачани‎]] [[Категорија:Комунисти Војводине]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби]] 4keppyqftwavqbrfdptwh4tw9zfwmq9 0 120223 25114426 24183732 2022-07-19T17:28:28Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ЛИДИЈА ШЕНТЈУРЦ |слика=Lidija Šentjurc.jpg |опис_слике=Лидија Шентјурц |датум рођења={{Датум рођења|1911|3|18}} |место рођења=[[Храстник]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{Датум смрти|2000|12|25|1911|3|18}} |место смрти=[[Љубљана]] |држава смрти=[[Словенија]] |супруг=[[Сергеј Крајгер]] |професија=друштвено-политичка радница |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1945]]. |чин=[[потпуковник]] у резерви |КПЈ=[[1932]]. |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања={{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}}{{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Лидија Шентјурц''' ([[Храстник]], [[18. март]] [[1911]] — [[Љубљана]], [[25. децембар]] [[2000]]), учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политичка радница [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[18. март]]а [[1911]]. године у месту [[Храстник]], у [[Словенија|Словенији]]. Њен отац Франц, који је био рудар, погинуо је током [[Први светски рат|Првог светског рата]], па ју је одгајила мајка, која је водила гостионицу. Након завршене основне школе у родном месту, похађала је Грађанску школу у [[Кршко]]м. Затим је завршила Учитељску школу у [[Љубљана|Љубљани]] и уписала се на Филозофски факултет [[Универзитет у Љубљани|Љубљанског универзитета]]. Дипломирала је на [[Педагогија|педагошкој]] групи [[1938]]. године. Још као ученица Учитељске школе, у Љубљани, преко свог школског друга [[Едвард Кардељ|Едварда Кардеља]], повезала се са револуционарним омладинским покретом. За време студија, учествовала је у раду револуционарног студентског покрета и [[1932]]. постала члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Због [[Комунизам|комунистичког]] деловања, [[1933]]. године је ухапшена и изведена пред [[Државни суд за заштиту државе]], који ју је осудио на две године робије, коју је издржала у затвору у [[Пожаревац|Пожаревцу]]. По повратку из затвора, наставила је револуционарни рад, делујући међу студентима и радећи у женским организацијама. Политички је радила и међу [[рудар]]има у [[Трбовље|Трбовљу]], где је [[1939]]. године учествовала у организовању [[штрајк]]а. У периоду од [[1935]]. до [[1937]]. године, налазила се у [[Загреб]]у, где је радила као члан [[Агитпроп]]а [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и члан уредништва листа „Глас омладине“. После полицијске провале у загребачку партијску организацију, фебруара [[1936]]. године, постала је члан Покрајинског руководства СКОЈ-а за Словенију и уредништва његовог легалног гласила „Млада пота“. Од јесени 1937. године је радила у омладинским комисијама при [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централном комитету КП Југославије]] и [[Централни комитет|Централном комитету]] [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]] и као члан Окружног комитета КПС за Трбовље. === Народноослободилачка борба === Одмах после [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године, [[Немци]] су отпочели са масовним исељавањем [[Словенци|Словенаца]] из делова [[Словенија|Словеније]] које су припојили [[Трећи рајх|Трећем рајху]]. Заједно са неколико хиљада, својих сународника, била је интернирана у [[Србија|Србију]]. У току августа, по партијском задатку, је илегално дошла у окупирану [[Љубљана|Љубљану]] и укључила се у рад на оснивању масовне народноослободилачке омладинске организације — „Омладински Ослободилачки фронт Словеније“ ({{јез-слв|Mladinska Osvobodilna fronta Slovenije}}), чији је у почетку била секретар. Од пролећа [[1942]]. до пролећа [[1943]]. године, радила је као секретар Окружног комитета КПС у Љубљани, а по одласку руководства [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) из града, постала је члан Повереништва [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]] и Извршног одбора Ослободилачког фронта за Љубљану. Потом је прешла на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију]], где је укључена у чланство [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Словеније|КПС]]. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]], октобра 1943. године, изабрана у Словеначки народноослободилакчки одбор. Почетком [[1944]]. године, ЦК КПС ју је упутио на политички рад у Словеначко приморје, где је била секретар Повереништва ЦК КПС за [[Обално-Крашка (регија)|Словеначко приморје]], [[Горењска|Горењску]], [[Корушка|Корушку]] и [[Трст]]. У Трсту је учествовала у стварању словеначко-италијанске [[Антифашизам|антифашистичке]] организације „Радничко јединство“ ({{јез-слв|Delavska enotnost}}), и у формирању команде места [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. У фебруару [[1945]]. године постављена је за организационог секретара Централног комитета КП Словеније. === Послератна каријера === После ослобођења [[Југославија|Југославије]], вршила је многе одговорне државне и партијске дужности. Била је министар просвете у [[Извршно веће Скупштине СР Словеније|Влади Народне Републике Словеније]] ([[1946]]) и министар за комуналне послове у Влади [[Социјалистичка Република Словенија|Народне Републике Словеније]] (1947—1949). У периоду од [[1952]]. до [[1968]]. године, радила је у савезним инстуцијама, у [[Београд]]у — била је потпредседник [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]] и председник Одбора за социјалну политику и народно здравље, члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (СИВ) и Савезни секретар за социјалну политику и комуналне послове. До [[1961]]. године била је члан Главног одбора ССРН Словеније, а од [[1966]]. члан Извршног одбора и потпредседник Централног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]] и председник његове комисије за организациона и кадровска питања. У периоду од [[1945]]. до [[1953]]. бирана је за народног посланика [[Скупштина СР Словеније|словеначке Скупштине]], а у периоду од 1945. до [[1963]]. године народног посланика Савезне скупштине. Од 1963. године била је члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Имала је чин [[потпуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у резерви. За члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] бирана је на [[Шести конгрес КПЈ|Шестом]], [[Седми конгрес СКЈ|Седмом]] и [[Осми конгрес СКЈ|Осмом конгресу СКЈ]], а за члана ЦК СК Словеније на Првом и Другом конгресу. У периоду од [[1949]]. до [[1952]]. године обављала је дужност организационог секретара [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]]. Од [[1969]]. године, као председник Историјске комисије при Председништву ЦК СКС, радила је на сакупљању грађе за историју [[Савез комуниста Словеније|Савеза комуниста Словеније]]. На овој дужности остала је све до пензионисања, [[1980]]. године. Била је удата за словеначког и југословенског политичара [[Сергеј Крајгер|Сергеја Крајгера]], који је од маја [[1981]]. до маја [[1982]]. године обављао дужност председника [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]]. Преминула је [[25. децембар|25. децембра]] [[2000]]. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден јунака социјалистичког рада]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Војна енциклопедија|1975}} |title = [[Војна енциклопедија]] том -{IX}-|year=1975|publisher= |location=Београд |id=}} * {{cite book |ref={{harvid|Хероине Југославије|1980}} |title=Хероине Југославије |year=1980 |publisher=Спектар |location=Загреб |id=ISBN }} * {{cite book |ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}- |year=1982 |publisher=Народна књига |location=Београд |id=ISBN }} {{Прве даме Југославије}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска‎}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Шентјурц, Лидија}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 2000.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Комунисти Југославије]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Официри ЈНА у резерви]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] 1baq29p18b5j38akbf5x5k3opqd2k2p 0 120493 25115020 25113338 2022-07-20T02:11:34Z Maybe tommorow 291445 wikitext text/x-wiki {{Short description|Први Могулски цар од 1526 до 1530}} {{Инфокутија владар | име = Бабур | слика = Babur.2.jpg | опис_слике = Бабур<br/>{{Nobold|{{lang|fa|{{nq|ظهیرالدین محمد بابر}}}}}} | пуно_име = Захерудин Мухамед Мирза Бин Омар Шех | датум_рођења = {{Датум рођења|1483|2|23}} | место_рођења = [[Агра]] | држава_рођења = | датум_смрти = {{Датум смрти|1531|1|5|1483|2|23}} | место_смрти = [[Агра]] | држава_смрти = | сахрањен = | функција = | владавина = | претходник = <!-- nema na wikipodacima --> | наследник = [[Humayun]] | династија = [[Mogulsko carstvo, Timurid dynasty, Borjigin]] | отац = [[Umar Shaikh Mirza II]] | мајка = [[Qutlugh Nigar Khanum]] | супружник = [[Aisha Sultan Begum, Mubarika Yusufzai]] | деца = [[Mirza Hindal]], [[Gulbadan Begum]], [[Humayun]], [[Kamran Mirza]], [[Askari Mirza]], [[Fakhr-un-Nissa]], [[Gulchehra Begum]], [[Altun Bishik]] | грб = | опис_грба = }} [[Датотека:Babur.3.jpg|мини|Бабур, цртеж из "Бабурнаме"]] [[Датотека:Babur Mirzo.jpg|мини|Падишах Бабур, Цртеж из 18ог века]] '''Захерудин Мухамед Мирза Бин Омар Шех "Бабур"''' ({{јез-пер|بابر}}<ref name="Dale2004">{{cite book |first=Stephen Frederic |last=Dale |title=The garden of the eight paradises: Bābur and the culture of Empire in Central Asia, Afghanistan and India (1483–1530) |publisher=Brill |year=2004 |pages=15, 150 |isbn=90-04-13707-6 }}</ref> [[14. фебруар]] [[1483]] — [[26. децембар]] [[1530]]) је први цар Могулског царства у [[Индија|Индији]].<ref>[[Christoph Baumer]], ''The History of Central Asia: The Age of Islam and the Mongols'', Bloomsbury Publishing, 2018, p. 47</ref><ref name="Ẓahīr-al-Dīn Moḥammad Bābor">F. Lehmann: [http://www.iranicaonline.org/articles/babor-zahir-al-din Ẓahīr-al-Dīn Moḥammad Bābor]. In Encyclopædia Iranica. Online Ed. December 1988 (updated August 2011). "Bābor, Ẓahīr-al-Dīn Moḥammad son of Umar Sheikh Mirza, (6 Moḥarram 886-6 Jomādā I 937/14 February 1483&nbsp;– 26 December 1530), [[Timurid dynasty|Timurid]] prince, military genius, and literary craftsman who escaped the bloody political arena of his Central Asian birthplace to found the Mughal Empire in India. His origin, milieu, training, and education were steeped in [[Muslim]] culture and so Bābor played significant role for the fostering of this culture by his descendants, the Mughals of India, and for the expansion of Islam in the Indian subcontinent, with brilliant literary, artistic, and [[historiographical]] results."</ref><ref name="Robert L. Canfield 1991 p.20">Robert L. Canfield, Robert L. (1991). ''Turko-Persia in historical perspective'', Cambridge University Press, p. 20. "The Mughals-Persianized Turks who invaded from Central Asia and claimed descent from both Timur and Genghis&nbsp;– strengthened the Persianate culture of Muslim India".</ref> Владао је северном Индијом од [[1526]]. до 1530.<ref>{{Cite book|last=Jahangir|first=Emperor Of Hindustan|title=The Jahangirnama : memoirs of Jahangir, Emperor of India|url=https://archive.org/details/jahangirnamamemo0000jaha|publisher=Washington, D.C. : Freer Gallery of Art, Arthur M. Sackler Gallery, Smithsonian Institution ; New York : Oxford University Press|year=1999|isbn=9780195127188|pages=[https://archive.org/details/jahangirnamamemo0000jaha/page/6 6]|translator-last=Thackston|translator-first=W. M.}}</ref> Припадао је наследној линији [[Тамерлан|Тимура Ленка]], а сам је веровао да је по мајци наследник [[Џингис-кан]]а. Један је од најславнијих муслиманских војсковођа и владара. Бабур је био велики ратник, и готово цео свој живот је провео у биткама и експанзијама. Након вишегодишњег ратовања око територије коју је наследио од својих предака,и затим освајања и стабилизације на новом простору, тадашњем Кабулистану, кренуо је са својом армијом јужно на индијски субконтинент где је серијом победоносних битака поставио основе за Могулско царство које ће владати тим просторима до 19-ог века. == Порекло == Рођен је у Андиђану у [[Ферганска долина|Ферганској долини]] у данашњем [[Узбекистан]]у. Био је најстарији син владара Ферганске долине. Иако је потицао од племена са монголским пореклом, његово племе је прихватило турску и персијску културу, прешло на ислам и живело у Туркестану и Корасану. Његов материњи језик је чагатај, али једнако добро је знао персијски. Бабур је био пореклом [[Монголи|Монгол]], што се на персијском говорило [[Mogulsko carstvo|Могул]]. Добијао је подршку од турских и иранских народа Централне Азије, а његова армија је представљала етничку мешавину у којој су се налазили и Персијанци, Паштуни, Арапи и чангатајски Турко-монголи. У Бабуровој војсци су се налазили и Кизилбаше, припадници милитантног шиитског суфистичког реда из Персије. == Војна каријера == [[Датотека:Mughal Empire, 1530.png|мини|Бабурово царство 1530. године]] [[Датотека:Babur bust, Zahiriddin Muhammad Bobur Secondary School.JPG|мини|Бабурова биста у Узбекистану]] Када је имао 12 година наследио је свога оца као владар Фергане. Стричеви су покушали да му преотму позицију и територије, тако да је доста времена провео у избеглиштву. Освојио је [[Самарканд]] [[1497]]. након седам месеци опсаде. Самаркандом је за време опсаде владао Тимурид Бајсонкор Мирза. Ипак, док је био у Фергани Самарканд је опет пао под власт Бајсонкора, који се удружио са војсковођом који ће бити дугогодишњи Бабуров непријатељ- узбечки лидер Мухамед Шајбани Кан. Ипак, Бабур је са својим тимуридским снагама опет поразио Бајсонкора и Шајбанија и по други пут зауузео Самарканд. За то време побуњено племство му је одузело власт над 350 -{km}- удаљеном Ферганском долином. На њиховом челу је био Султан Ахмед Тамбол. Бабур је заратио са њим, победивши га у тешком окршају код Кубана 1499. и затим код тврђаве Маду исте године. Након ове две успешне битке против Ахмед Тамбола, Бабур је се вратио својој главној амбицији. На путу за Фергану војска га је напустила, па је остао и без Самарканда. Поново је [[1501]]. био у поседу Самарканда, али победио га је узбечки кан Мухамед Шајбани. Након овога, Бабур је се супроставио Шајбанију у битци код Сар Е Пула 1503. али је у њој Бабурова армија поражена. Следеће године, 1503. још племства уз султан Ахмед Тамбола су издали Бабура удруживши се са Шајбанијем, и тиме је Бабур остао без Фергане којом је владао. Након тога је се Бабур удружио са могулистанским кановима Махмудом и Ахмед Алаком и сва тројица су спојивши снаге кренули на Шајбанија, али опет били поражени код Акшија. Шајбани је након битке код Акшија у својој империји имао Самарканд, Туркистан, Андиђан, Фергану, Наманган, Ташкент и Бухару. Оставши без својих поседа, Бабур је неко време живео номадски, амбициозно планирајући своје следеће кораке. Бабур је три године је стварао јаку војску, највише од Таџика из Бадакшана. Кабулом је до 1503. владао Улуг Бег Други, након његове смрти наследио га је син Абдул Разак Мирза. Аргунска фракција је убрзо прогнала Абдул Разака и након опсае му преотела Кабул. Са новоствореном војском Бабур је [[1504]]. прешао снегом оковани [[Хиндикуш]] и освојио [[Кабул]]. Након опсаде је поразио Муким Бег Аргуна, који је владао градом. Након освајања Кабула, сукобио је се са Хазарским племенима, а затим направио прву експедицију у Хиндустан 1505. где је његова војска пљачкала и убијала локално становништво, у покрајинама Кајбер Пас, Кохат, Бану и Хангу. 1506. је освојио Калат, поразивши војску Фарук Аргуна. 1507. је освајао афганске просторе насељене племенима Кафира, са којима је се сукобио у неколико битака, увек одневши победу и одузевши им територије. Ставио је Џахангир Мирзу, свога брата као гувернера у град Газни, Насир Мирза је добио покрајину Нанагар, а покрајине Кунар и Нургул су припале Абдул Разак Мирзи. Након Џахангирове смрти 1508, Газни је такође припао Насир Мирзи. Борио је се против афганских племена Хазара, којима је владао Масуд Хазари, и успешно их је добијао у сваком сукобу, да би му се исти на крају покорили. Тиме је добио ново богато краљевство. Једно време се удружио са рођаком из Херата, са којим је намеравао да заједнички освоји Самарканд. Смрт рођака је одгодила тај потхват. Тај рођак, Хусеин Бајкара Мирза, је био последњи владар Тимурида, након његове смрти 1506. Бабур је променио титулу у Падишах. Побуна дела његових генерала протерала га је из Кабула, кога је поново касније освојио. Бади Ал Заман, владар Херата, син Хусеина Бајкаре је се обратио Шаху Исмаилу за помоћ против Узбека. Мухамед Заман, ће касније ратовати са Бабуром у Хиндустану. Ипак, Узбеци, које води Мухамед Шајбани Кан су освојили и Херат 1507. као и Кандахар, на кратко, 1508. Шајбани је постајао све моћнији. Османски султан Селим Први је Бабуру у знак помоћи послао артиљеријско наоружање, као и два генерала, то су били Устад Али Кули и Мустафа Руми, док је персијки Шах Исмаил послао своје генерале из реда Кизилбаша, Хусеин Бег Шамло и Абдал Бег Талиш су били главни међу њима. Сафавидски владар Персије шах Исмаил I поразио је [[1510]]. Бабуровог непријатеља Мухамеда Шајбанија у битци код Мерва, и послао Бабуру преко гласника Шајбанијеву одрубљену главу као симбол победе, али и као доказ. Такође је ослободио ропства Канзаду Бегум, Бабурову сестру, која је била у Шајбанијевом харему. Она је Бабуру била рођена сестра тј. имали су исту мајку, и били су јако везани. Бабур је пад Шајбанија искористио да би повратио старе територије, које су припадале Тимуридима. Удружио се са персијским шахом да заједно деле заузете територије Централне Азије. Од шаха је добио војну помоћ. Бабур је освојио [[Бухара|Бухару]], где је био дочекан као ослободилац, јер је за разлику од Узбека, он као Тимурид имао легитимитет. После тога Бабур раскида савезништво са Персијом и сам осваја Самарканд. Шах Исмаил је послао Кизилбаше Бабуру у помоћ, да би 1511. у битци код Аб Дараха, уз Исмаилову помоћ Бабур освојио своје старе територије, али их је већ наредне године изгубио, када су Узбеци, на челу са Убајдулах Каном, поразили Бабурове снаге код Газдевана. Ипак, ситуација није била толико позитивна ни за тих годину дана поновне Бабурове владавине Самаркандом, јер је Исмаил послао своје шитске одреде у испомоћ, а Тимуриди су били Сунити, и није има годило да их владајућа структура приморава на промену вере. Бабур се ту није пуно питао, у знак захвалности Исмаилу морао је бити покорен његовим одлукама. Мустафа Али и Ахмед Султан Сафи су била два шитска предводника који су дошли са Бабуровом победоносном поворком у Самарканд 1511. након пораза Узбека. Битци код Газдевана су претходиле две битке, битка код Стон Бриџа, где је Бабур поразио узбечку армију, али је затим изгубио у битци код Кул Малика. Након тога, пораз код Газдевана је био неминован. Најм Е Сани, још један посланик и генерал Шаха Исмаила, дошао је Бабуру као помоћ у овој битци. Успут су направили опсаду града Карши, чија је одбрана лако разбијена, а становништво опљачкано и масакрирано. Ипак, Бабуру није било драго због овога, јер је Карши био део његове отаџбине, и осетио је савест јер је наудио своме народу. Након битке код Газдевана, ово је био четврти пут да Бабур након успешног освајања губи Самарканд, престоницу својих предака. 1515. након смрти Бабуровог брата Насира, племство у Газнију је се побунило против чагатајских владара, али је Бабур је убрзо извршио опсаду града и угушио побуну. 1519. Бабур је освојио утврђења Чангасарај, Парвалу и Баџаур. Парвалом су владала Гакарска племена, на челу са Хати Гакаром и Татар Гакаром. У Баџауру је Бабур направио масакр, и од преко 3000 људских глава, у стилу Тамерлана, направио кулу. Један од вођа утврђења Мансур Јузуфсаи му је се покорио, а његова ћерка Мубарика је склопила брак са Бабуром. Након пада Баџаура Бабуру су припале територије Кундуз и Бадакшан. Хајдар Баџаури, главешина утврђења се покорио Бабуру. Убрзо затим 1520. Бабур осваја Сиалкот, а затим, након двогодишње опсаде, осваја Кандахар, којим је владао Шах Бег Аргун. Дулат Кан Лоди, због терора и репресије коју је трпео од свог рођака и лидера султаната Ибрахима Лодија, позива Бабура у Индију. Бабур осваја Пунџаб, и у њему градове Лахор, Џаладар, Султанпут и Дибалпур. На челу сваког ставља своје гувернере да владају, узимају порез и чувају мир. На челу Лахора био је Мир Абдул Азиз, Бабуров господар коња. Ибрахим Лоди, чувши за Бабуров напад на Пунџаб, шаље Бихар Лодија, свог рођака, са великом армијом, да протера Тимуриде. Бабур добија ову битку без проблема, а затим иде 1525. у Балк, да би угушио побуну племства. Док је Бабур био заузет опсадом Балка, Дулат Кан Лоди, који се осетио преварено, јер је Бабур кога је он звао да му помогне да би се стабилизовао на свом родном простору, уместо тога перфидно преотео све од њега. Дулат и његов син Гази Кан, тим поводом и пуни гнева крећу на Сиалкот са мањом армијом. Сиалкотом је владао Бабуров гувернер Кусај Кукулташ. Уједињене снаге Мир Абдул Азиза и Кусаја поражавају Дулат Кан Лодија и његовог сина, који се након тога повлаче на планине, у тврђаву Милват, уздајући се да су ту сигурни. Али Бабур је, чим је се вратио у Пунџаб, схватио да осветољубивост Дулат Кана неће тако лако престати да варничи, па је извршио опсаду Милвата и погубио Дулат Кана и сина му Газија. [[Датотека:Babur-courtier-cropped.jpg|285п|лево|мини|Бабур прима на двору]] == Освајање северне Индије == Бабур је веровао да је он законити наследник Тимура Ленка. [[Тамерлан|Тимур Ленк]] је своједобно оставио Кизр Кана као свога вазала у [[Панџаб|Пенџабу]], где је постао султан [[Делхијски султанат|Делхијског султаната]] и оснивач династије Сајидске династије. [[Ибрахим Лоди]] из афганистанског племена збацио је Сајидску династију, па се Бабур сматрао правом да врати територије под влат Тмурида. У току припрема за освајање северне Индије Бабур је најпре освојио [[Кандахар]], град на стратешком месту да се спречи напад на [[Кабул]] са запада, док он осваја северну Индију. Опсада Кандахара је трајала пуне три године. Ибрахим Лоди је био јако омражен и међу својим племством, тако да је неколико његових племића позивало Бабура да интервенише. Бабур је сакупио војску од 12.000 људи и кренуо у освајање северне Индије. Успут му се придруживало локално становништво. Прва битка одиграла се фебруара [[1526]]. Бабуров син је победио у првој бици. Ибрахим Лоди је имао војску од 100.000 људи и 100 ратних слонова. Иако се Бабурова војска успут повећавала регрутацијом локалног становништва, она је била много мања од Лодијеве. Претпоставља се да је Бабур имао 25.000 војника. Међутим Бабурова војска је била наоружана ватреним оружјем. Битка код Хисар Фируза је била први Ибрахимов пораз. Хамид Лоди, који је водио армију, претрпео је тежак пораз од Бабурових снага. На њиховом челу је био Бабуров син Хамајан, који је као награду за ову победу добио град Хисар на управу. Затим, двадесет дана пре битке код Панипата одиграла се битка код Доба. Ибрахимови генерали Дауд Кан и Хатим Кан су пресрели Бабурову војску, али били поражени. Бабур је затим наставио са армијом ка југу. Након тога следује чувена битка код Панипата. У [[Прва битка код Панипата|Првој бици код Панипата]] [[21. април]]а 1526. Бабурова војска је победила, а Ибрахим Лоди је убијен. На страни Лодија ратовао је Викрамџит, генерал из раџпутских племена Томар које је владало тврђавом Гвалиор. Након његове погибије, Гвалиором је владао Татар Сарган Кан, кога је у битци олако добио Бабуров генерал Рахимдад, и тиме су Могули заузели и ово утврђење. Након велике победе код Панипата, Камран Мирза, Бабуров брат је доживео пораз од раџпутског вође Раа Џитсија у опсади тврђаве Биканер. Бабур је брзо после тога заузео [[Делхи]] и [[Агра|Агру]], као и тврђаве Долпур, Гвалиор и Бајану. Утврђењем Бајана је владао Низам Кан. Бабур га је поразио и ставио на управу Бајане Квају Махдија. Приликом опсаде Бајане Бабур је се сукобио са Раџпутским снагама Ране Санге. Затим је освојио тврђаву Самбал, коју је дао на управу и власт своме сину Аскари Мирзи. У исто време Самбал је био напднут од стране Афганских снага на челу са Малик Бабан Џилванијем. Бабур је издејствовао победу над њима, након чега му се и сам Касим Самбали, вођа тврђаве покорио. У кратком року освојио је још утврђења, којима је завладао Бабуров други син, Хамајан.То су била утврђења Рабери којим је владао Хасан Кан Лохани, Калпи, којим је владао Џилал Џигат Кан, Етава, којом је владао Кутуб Кан, Џаунпур и Од. Након вишедневних отпора, сва су редом била покорена. Бабур је одмах после битке наредио свом сину да крене према [[Агра|Агри]], која је била Ибрахимова престолница. Ту су нашли породицу од раџе од Гвалиора, који је погинуо код Панипата. Раџина породица се сакривала страхујући од Монгола, о којима су од давнина кружиле најстравичније приче. Када им је нови владар гарантовао безбедност, они су новом владару предали највећи [[дијамант]] на свету [[Кох-и-Нур]] (значи планина светлости). == Битке са Раџпутама == [[Раџпуте]] су биле моћни владари у делу Индије и успеле су пре Бабурове инвазије да освоје делове територије Делхијског султаната. Владали су југозападно од Бабурових територија у подручју познатом као [[Раџпутан]]а. Није то било јединствено краљевство, него конфедерација кнежевина, под неформалним суверенитетом династије Раџпут. Тада је владар из династије Раџпут био Рана Санга. Пошто су сазнали да је Бабур победио Лодија, Раџпуте су сматрале да им је то прилика да заузму Делхи и можда целу [[Индија|Индију]] врате под власт хиндуских Раџпута по први пут након 350 година. Раџпуте су знале за постојање незадовољства у Бабуровој армији. Много војника је желело да се врати у Централну Азију, где лета нису тако врућа. Осим тога Раџпуте су имале много већу војску, па су својом супериорношћу деловале психолошки негативно на Бабурову војску. Бабурова војска није имала воље за даљњим ратовањем. Бабур је због тога пред својом војском рат са Раџпутама приказао као [[sveti rat|свети рат]], а себе као газију, тј. светог ратника. Бабуру су се његови војници морали заклети на Куран да нико неће побећи од непријатеља. Две армије су се среле на око 70 -{km}- западно од Агре код Кванве. Раџпуте су победиле Бабурову претходницу. Раџпуте су затим на преговоре са Бабуром послали генерала Силхадија, коме је Бабур обећао независно краљевство ако изда Раџпуте. Дошло је до [[битка код Кванве|битке код Кванве]] [[17. март]]а [[1527]]. Генерал Силхади је са делом војске напустио бојно поље, па су Раџпуте изгубили битку. Рана Санга је побегао из битке, али након годину дана је био мртав. Бабур је после тога овладао и територијом Раџпута, од којих је захтевао да му плаћају данак. И даље су принчеви раџпута могли да владају по својим обичајима и да задрже контролу својих кнежевина. Победом Ране Санге Бабур је у свом поседу имао покрајину Мевар. У битци код Канве убијен је раџпутски владар Мевата, Хасам Кан Мевати, након чега је и та територија припала Бабуру, као гувернера поставио је свог сина Хиндала. Територија Алвар, којом је владао Нахар Кан Мевати, син Хасан Кана је такоđе дата Хиндал Мирзи. Нахар је сам покорио Бабуровим снагама, без икакве битке. Граду Тураја, у оквиру покрајине Алвар за гувернера је постављен Чин Тимур Кан, верни Бабуров генерал, који је био уз њега још од опсаде Кабула 1504. Утврђење Алвар припало је Фарди Кану. Након битке код Канве следила је битка код Чандерија, где је Бабур поразио Раџпутског вођу Медини Раа. Победом код Чандерија Бабур је завладао и покрајином Малвом. Ипак, наредне године, 1529. раџпутски вођа Пурам Мал је након вишедневне опсаде и борбе преотео тврђаву Чандери од Бабурове војске. == После победе над Раџпутама == Бабур је постао владар северозападне Индије и долине Ганга и започео је даљњу експанзију. Постављао би племство, а они су даље били задужени да створе нову војску да би се царство даље ширило. Бабур је стално користио нова оружја. Поред пушака тестирао је нова оружја за опсаде, као нпр. топове, који су могли да баце велики камен на удаљеност од два километра. Побољшао је организацију армију увођењем појачане дисциплине и редовних инспекција. Брат од Ибрахима Лодија, Махмуд Лоди је предводио једну војску коју је Бабур победио [[6. мај]]а [[1529]]. Тиме је престао сваки отпор Бабуровој власти у северној Индији. То је била битка код Гагре. На Махмудовој страни је се борио и господар Бенгала, Насерудин Нусрат шах, који је након битке постао покоран Бабуру, а покрајина Бихар је ушла у Бабурове поседе. Њоме је пре тога владао Џелалудин Лохани, који је, увидевши ситуацију, побегао оставивши Бихар Бабуру. Неки од главних Бабурових генерала у биткама и опсадама у Делхијском Султанату, били су Чин Тимур Кан, Мухамед Заман, Кусај Кукулташ, Устад Али Кули, Мустафа Руми, Мир Абдул Азиз, Бабурови синови Аскари, Хиндал, Камран, Хамајан и други. у Биткама против Узбека главни генерали су му били његова браћа, Насир и Џахангир други, казачки кан Касим Бег, кизилбаше Шах Исмаила и други. Бабур је трон дао Хамајану. Аскарију је припао Самбал, Камран Мирзи Кандахар и Кабул, а Хиндал Мирзи покрајине Алвар, Мевар, Малва и град Газни. Бабуров верни генерал и син његовог ујака Ахмед Алака, Чин Тимур Кан, проглашен је за гувернера покрајине Пунџаб. Бабур је као млад, након константне петогодишње борбе коју је имао око домовине својих предака и Самарканда, када је био у периоду од 14 до 19 година, учврстио своје краљевство у Кабулу, одакле је кренуо да осваја разна утврђења, градове Калат, Газни, Кандахар, Саидпур и друге, као и покрајине Кунар, Нургул, Нанагар, Кундуз и Бадакшан. Десет година је се борио са Узбецима око Траксоканије и Самарканда, некад је успевало, али само накратко. 1523. Дулат Кан Лоди га је позвао у Индију са молбом да са својом војском свргне тамошњег диктаторског окрутног владара Ибрахим Лодија. Бабур, који је иза себе имао 25 година пуних ратовања, одмах је кренуо у Индију са својим трупама. Уместо сарадње са Дулат Кан Лодијем, Бабур му је борбом одузео градове Џаладар, Дибалпур, Султанпур и Сиалкот, а затим га је заробио у тврђаву Милват и недуго затим убиои њега и његовог сина Гази Кана. Бабур је тад завладао Пунџабом. Затим, 1526. након две маестралне победе у мањим биткама, Бабурове снаге су се сконцентрисале на велику битку код Панипата, Ибрахим Лоди је исто радио са друге стране, спремао је своје паштунске редове, а имао је чак и раџпута у својој војсци. Након јако крвавог поподнева, Бабур је однео победу код Панипата, пресудној битци у историји Оријента, која је однела преко 20.000 живота. Бабур је овим имао Делхијски Султанат. Убрзо затим освојио је Мевар, којим је владао Рана Санга. Након, такође помпезне, утицајне и крваве битке код Канве 1527. Рана Санга је поражен и недуго убијен, цео Мевар је био Бабуров. Покрајине Меват и Алвар такође. Хасан Кан Мевати, вођа Мелвар покрајине је ратовао раме уз раме са Раном Сангом код Канве, и притом изгубио живот. Његов син Нахар Кан Мевати, у страху од доласка најезде Бабурових снага побегао је оставивши велику територију коју поседује. Тако су Мевар, Меват и Алвар припали Бабуру након битке код Канве. Покрајина Малва је следећа коју је освојио 1528, након опседа утврђења Чандери, чији је се вођа Медини Рао фанатично борио до задње капи крви без обзира на могућност мировне предаје коју му је Бабур понудио. Извршен је покољ над цивилним становништвом, Малва је била у Бабуровим рукама, и ближила је се још једна битка која ће сасвим устоличити Бабура на индијском Континенту. Битка код Гагре 1529. Са једне стране Бабур, а са друге Махмуд Лоди, брат убијеног Ибрахима, жељан освете, моћи и поновне власти северном индијом, и Насерудин Нусрат Шах, господар покрајине Бенгал. Уз дугу и крваву борбу, Бабур је и овај пут однео јаку победу. Није окупирао Бенгал, али га је направио својом вазалном државом и развио пријатељске односе између Бенгала и свог царства. Џелалудин Лохани, генерал који је поред многих других погинуо код Гагре, ратујући против Бабура, је оставио покрају Бихар иза себе. Бабур ју је одмах присвојио под своје територије. Започео је са градњом бројних структура, које су представљале мешавину хиндуских елемената са традиционалним муслиманским дизајнима које су користили Персијанци и Турци. Физички је укратко описан, забележено је само да је био јако мишићав и крупан, са косим очима, жућкастом бојом лица и дугом густом црном брадом. Судећи по записима и цртежима из Бабурнаме, Бабур је имао монголске црте лица. Био је јако расипан, тако да је успео да потроши готово све оно што је попљачкао током освајања. Најпознатије Бабурове џамије су џамија Бабри Мешид и џамија Кабули, обе подигнуте око 1527. Зна се да их је саградио још 5 до 10. Такође, направио је велики парк са дрворедима и зидинама у Кабулу, који носи име Бабурово двориште. Поред такозваног Бабуровог дворишта у Кабулу, Бабур је волео да сади дрвореде и конструише паркове у многим градовима и утврђењима које је освојио. Иако је био јако привржен Исламу, често је пио алкохол и узимао опијум. Био је познат као изврстан мотивациони говорник пред битке, када је својој армији требало подићи самопуздање на највиши ниво. Бабур је своје мемоаре написао у књизи названој Бабурнама, која представља својеврстан опис културе и географско-климатских одлика оријента и Хиндустана у његово време, а поред тога аутор је и бројних песама. Своју поезију слао је Узбекистанском писцу и теологу Падшах Хоили, као и писцу Мехмед Хајдар Дуглату. У својој поезији Бабур често са изразитом тугом и носталгијом пева о родној Траксоканији и Фергани, земљи предака која му је одузета, као и о женама, што показује да је, поред тога што је био виспрени император монголско тимуридске крви, Бабур био и емотивна особа. Наводно је био бисексуалац, што није сигурно утврђено. Имао је преко 10 жена. Волео је јако да пије алкохол, а повремено је користио и опијум. Често је имао моменте хумора и смејања, волећи да збија шале и да прича духовите ствари. Бабур је, без обзира на своје тренутке бруталности у неким у биктама или опсадама, показао да је добар дипломата у Хиндустану, балансирајући мир између Тимурида, Афгана и Хиндуса. Преминуо је крајем 1530те године у својој 47ој години. Сматра се да је узрок смрти била велика конзумација алкохола и опијума, као и бројне ране које је стекао у биткама. На самрти је свом наследнику Хамајану изричито наредио да се слаже са браћом Аскаријем, Хиндалом и Камраном и да не улазе у конфликте око власти већ да се поштују и воле међусобно и буду сложни. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{cite EB9 |mode=cs2 |wstitle=Baber |volume=3 |ref={{harvid|''EB''|1878}} |page=179}} * {{cite EB1911 |mode=cs2 |wstitle=Baber |volume=3 |ref={{harvid|''EB''|1911}} |page=92}} * {{citation |title=Cambridge History of India |volume=Vol. III & IV |chapter='Turks and Afghan' and 'The Mughal Period' |location=Cambridge |year=1928}} * {{citation |first=Abraham |last=Eraly |author-link=Abraham Eraly |title=Emperors of the Peacock Throne: The Saga of the Great Moghuls |url=https://books.google.com/books?id=h7kPQs8llvkC |year=2007 |publisher=Penguin Books Limited |isbn=978-93-5118-093-7}} * {{cite book |editor-last1=Alam |editor-first1=Muzaffar |editor1-link=Muzaffar Alam |editor-last2=Subrahmanyan |editor-first2=Sanjay |editor2-link=Sanjay Subrahmanyam |year=1998 |title=The Mughal State, 1526–1750 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-563905-6}} * Thackston Jr., W.M., ''The Baburnama,'' (New York) 2010. * {{cite book |title=Imperial Identity in the Mughal Empire: Memory and Dynastic Politics in Early Modern South and Central Asia |location=London |publisher=I.B. Tauris |year=2012 |first=Lisa |last=Balabanlilar}} * [[Bamber Gascoigne|Gascoigne, Bamber]] ''The Great Moghuls'' (London) 1971. (''Last revised 1987'') * Gommans, Jos ''Mughal Warfare'' (London) 2002 * Gordon, Stewart. ''When Asia was the World: Traveling Merchants, Scholars, Warriors, and Monks who created the "Riches of the East"'' Da Capo Press, Perseus Books, 2008. {{ISBN|0-306-81556-7}}. * {{cite book |last1=Hasan |first1=Mohibbul |title=Babur: Founder of the Mughal Empire in India |date=1985 |publisher=Manohar Publications |location=New Delhi}} * [[William Irvine (historian)|Irvine, William]] ''The Army of the Indian Moghuls''. (London) 1902. (''Last revised 1985'') * [[Peter Jackson (historian)|Jackson, Peter]] ''The Delhi Sultanate. A Political and Military History'' (Cambridge) 1999 * [[John F. Richards|Richards, John F.]] ''The Mughal Empire'' (Cambridge) 1993 * {{Cite book|first=Andre|last=Wink|author-link=Andre Wink|url=https://books.google.com/books?id=Zhu9DwAAQBAJ|title=Akbar|date=2012|publisher=Simon and Schuster|isbn=978-1-78074-209-0|language=en}} * {{cite book|author=Radheyshyam Chaurasia|url=https://books.google.com/books?id=8XnaL7zPXPUC|title=History of Medieval India: From 1000 A.D. to 1707 A.D.|date=2002|publisher=Atlantic Publishers & Dist|isbn=978-81-269-0123-4|language=en}} *{{cite journal |last=Desoulieres |first=Alain |title=Mughal Diplomacy in Gujarat (1533–1534) in Correia's 'Lendas da India' |url=https://archive.org/details/sim_modern-asian-studies_1988-07_22_3/page/454 |journal=Modern Asian Studies |volume=22 |issue=3 |page=454 |jstor=312590 |doi=10.1017/s0026749x00009616|year=1988 }} *{{cite journal |last=Haider |first=Najaf |title=Precious Metal Flows and Currency Circulation in the Mughal Empire |journal=Journal of the Economic and Social History of the Orient |volume=39 |issue=3 |year=1996 |pages=298–364 |jstor=3632649 |doi=10.1163/1568520962601180}} * {{Cite book|first=Gopinath |last=Sharma|url=https://books.google.com/books?id=jIs9AAAAMAAJ|title=Mewar & the Mughal Emperors (1526-1707 A.D.)|date=1954|publisher=S.L. Agarwala|language=en}} *{{cite journal |last=Subrahmanyam |first=Sanjay |title=A Note on the Rise of Surat in the Sixteenth Century |journal=Journal of the Economic and Social History of the Orient |volume=43 |issue=1 |year=2000 |pages=23–33 |jstor=3632771 |doi=10.1163/156852000511222}} *{{cite journal |last=Ud-Din |first=Hameed |title=Historians of Afghan Rule in India |journal=Journal of the American Oriental Society |volume=82 |issue=1 |date= 1962 |pages=44–51 |jstor=595978 |doi=10.2307/595978 }} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Babur}} * {{Gutenberg author | id=42838}} * {{Internet Archive author}} * {{worldcat id|lccn-n50-53659}} {{Authority control}} [[Категорија:Рођени 1483.]] [[Категорија:Умрли 1530.]] [[Категорија:Могулски цареви]] 3kutyvg9ibgbr129opu8qjzawo1mijt 0 120852 25115171 25112717 2022-07-20T09:15:59Z CommonsDelinker 4757 Уклоњена датотека [[:c:File:640x360_historia_escut.1317115158_02.v1392032464.jpg|640x360_historia_escut.1317115158_02.v1392032464.jpg]]. [[:c:User:Túrelio|Túrelio]] ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: [[:c:COM:L|Copyright violation]]: Only parts of this wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Барселона | слика = Датотека:FCB.svg | пуно име = Futbol Club Barcelona | надимак = ''-{Barça}-'' ({{јез-срп|Барса}}),<br />''-{Barcelonistes}-'',<br />''-{Blaugrana}-'',<br />''-{Culers}-'' | основан = {{Start date and age|1899}} | стадион = [[Камп ноу|Камп Ноу]], [[Барселона]] | капацитет = 99.354 | директор = {{зас|ШПА}} [[Жоан Лапорта]] | тренер = {{зас|ШПА}} [[Чави Ернандез|Чави]] | лига = [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прва лига Шпаније]] | сезона = [[Ла лига 2021/22.|2021/22]]. | позиција = 2. | веб_сајт = http://www.fcbarcelona.com |pattern_la1 = |pattern_b1 = _barcelona2223h |pattern_ra1 = |pattern_sh1 = _barcelona2223h |pattern_so1 = _barcelona2223h |leftarm1 = 000040 |body1 = 000040 |rightarm1 = 000040 |shorts1 = 000040 |socks1 = 000040 |pattern_la2 = _barcelona2223a |pattern_b2 = _barcelona2223a |pattern_ra2 = _barcelona2223a |pattern_sh2 = _barcelona2223a |pattern_so2 = _barcelona2223a |leftarm2 = DEB566 |body2 = DEB566 |rightarm2 = DEB566 |shorts2 = DEB566 |socks2 = DEB566 |pattern_la3 = |pattern_b3 = |pattern_ra3 = |pattern_sh3 = |pattern_so3 = |leftarm3 = |body3 = |rightarm3 = |shorts3 = |socks3 = }} '''Фудбалски клуб Барселона''' ({{јез-кат|Futbol Club Barcelona}}), познат и као '''Барселона''' и колоквијално као '''Барса''' ({{јез-кат|Barça}}), професионални је фудбалски клуб из [[Барселона|Барселоне]] у [[Каталонија|Каталонији]] у [[Шпанија|Краљевини Шпанији]]. Клуб је 1899. године основала група швајцарских, енглеских и каталонских фудбалера предвођених [[Жоан Гампер|Жоаном Гампером]], а постао је симбол каталонске културе и каталонства, из чега је изведен мото „Више од клуба” ({{јез-кат|Més que un club}}). За разлику од многих других фудбалских клубова, навијачи посједују и управљају Барселоном. То је четврти највриједнији спортски тим на свијету, вриједан 4,7 милијарди долара,<ref>{{cite web |url=https://www.forbes.com/sites/mikeozanian/2021/05/07/worlds-most-valuable-sports-teams-2021/?sh=67b1352d3e9e|title=World’s Most Valuable Sports Teams 2021|website=forbes.com|date=7. 5. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> и према податку из 2021, најбогатији фудбалски клуб на свијету по приходима, са годишњим прометом од преко 715 милиона евра.<ref>{{cite web |url=https://www.goal.com/en/news/which-are-the-worlds-richest-football-clubs-in-2021/psbb7gblbm6j1m5mc753tv1us|title=Which are the world's richest football clubs in 2021?|website=goal.com|date=8. 10. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Званична химна Барселоне је „Пјесма Барселоне”, коју су написали Жауме Пикас и Жузеб Марија Еспинас.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/club/identity/card/the-anthems|title=The history of the Barça anthems|website=fcbarcelona.com|accessdate=14. 12. 2021.}}</ref> ФК Барселона своје утакмице игра на стадиону [[Камп ноу|Камп Ноу]] који има 99.354 мјеста и грађен је од [[1954]]. до [[1957]]. године. Градња стадиона завршена је [[24. септембар|24. септембра]] 1957. године. Клуб се тренутно такмичи у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла Лиги]]. Један је од само три клуба који од оснивања лиге никада нису испадали у нижи ранг. Рангиран је као четврти у листи [[ФИФА најбољи клубови 20. века|ФИФА најбољих клубова 20. вијека]].<ref name="urlweb.archive.org">{{cite web |url =https://web.archive.org/web/20070423161359/http://www.fifa.com/events/playergala00/documents/Club.pdf |title=The FIFA Club of the Century|website=fifa.com|accessdate=14. 12. 2021.}}</ref> Барселона је у својој досадашњој историји 26 пута била [[Прва лига Шпаније у фудбалу|првак Шпаније]], 31 пут је освојила [[Куп Шпаније у фудбалу|шпански куп краља]], 13 пута је била побједник [[Суперкуп Шпаније у фудбалу|суперкупа Шпаније]] (уз још 4 трофеја које је освајала у такмичењима која су претходила националном суперкупу), а 2 пута је била побједник и угашеног [[Лига куп Шпаније у фудбалу|лига купа Шпаније]]. Захваљујући великим успјесима у посљедњих двадесетак година Барселона је постала други најуспјешнији тим на свијету свих времена по броју међународних титула (20) одмах иза рекордера [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрида]] који има 26 међународних трофеја. Од тих 20 до сада освојених интернационалних трофеја Барселона је 5 пута освајала [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]], 4 пута [[Куп победника купова у фудбалу|Куп побједника купова]], 3 пута [[Куп сајамских градова]], 5 пута [[УЕФА суперкуп|Суперкуп Европе]] и 3 пута [[Светско клупско првенство у фудбалу|Свјетско клупско првенство]]. Уз то клуб из престонице [[Каталонија|Каталоније]] 2 пута је освојио и некада веома цијењено такмичење [[Латински куп]]. == Историја == === Жоан Гампер: Оснивање клуба и почеци (1899—1930) === [[Датотека:Joan Gamper 1910 year.jpg|алт=Оснивач клуба, Жоан Гампер, 1910.|мини|221x221пискел|Оснивач клуба, Жоан Гампер, 1910.]] Крајем деветнаестог вијека, фудбал се ширио из Енглеске у остале дијелове Европе. Године 1899, двадесетједногодишњи Жоан Гампер из [[Швајцарска|Швајцарске]], посјећује стрица у Барселони. Убрзо му се свидио шпански град и љубав према фудбалу навела га је на идеју да оснује фудбалски клуб. У октобру је дао оглас који је пренио локални часопис. На позив се одазвало једанаест добровољаца (од којих су пет били странци из [[Енглеска|Енглеске]], Швајцарске и [[Њемачка|Њемачке]]) и коначно, 29. новембра 1899. настао је Фудбалски клуб Барселона какав постоји данас. Клуб се по оснивању састојао углавном од швајцарских, енглеских и локалних играча.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/643865/1899-1909-foundation-and-survival |title=1899 -1909. Foundation and survival |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Прва утакмица новонасталог тима одиграна је 8. децембра 1899. године. Противник је био клуб енглеских досељеника, а утакмица се завршила поразом Барселоне од 0:1.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1147134/on-december-8th-1899-barca-played-their-first-ever-game |title=On December 8th 1899, Barça played their first ever game|website=fcbarcelona.com|date=7. 12. 2012.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Први гол икад постигнут за Барселону, заслуга је управо њеног оснивача. Гампер је први гол дао 24. децембра 1899.<ref>{{cite web |url=https://fcbarcelonalatestnews.com/who-scored-the-first-goal-for-barcelona/ |title=Who scored the first goal for Barcelona? |website=fcbarcelonalatestnews.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Први клупски трофеј освојен је у сезони 1901/02. ФК Барселона је тада била побједник Макаја купа у ком су се такмичили [[Каталонија|каталонски]] клубови.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/1645450/barca-rewind-the-first-ever-title |title=Barça Rewind: The first ever title |website=fcbarcelona.com|date=23. 3. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref>[[Датотека:Futbol club barcelona - notas de sport.jpg|мини|Гамперов оглас у вези оснивања клуба, октобар 1899.|лево|211x211пискел]]Између 1901. и 1903, Гампер је за Барселону постигао више од 120 голова у 54 утакмице.<ref name= "Joan Gamper">{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648427/joan-gamper |title=Joan Gamper |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Гампер је имао улогу играча до 1903.<ref name="Joan Gamper"/> Клуб ступа у проблеме 1908. године, када је био близу гашења. Тада Гампер по први пут постаје предсједник клуба.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/645478/joan-gamper-1908-1909--1910-1913--1917-1919--1921-1923--1924-1925 |title=Joan Gamper (1908-1909 / / 1910-1913 / / 1917-1919 / / 1921-1923 / / 1924-1925)|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Заслужан је и за куповину првог званичног клупског терена у насељу Бонанова, 1909. године (Камп де ла Индустрија). Стадион је примао 1500 људи.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.es/es/noticias/1645589/el-campo-de-la-calle-de-la-industria-111-anos-de-inspiracion/amp |title=El campo de la calle de la Industria, 111 años de inspiración|website=fcbarcelona.es|date=14. 3. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Од 1909. до 1913. Барселона је освојила укупно седам титула у домаћим такмичењима.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/682785/1909-19-consolidation-at-carrer-industria |title=1909-19. Consolidation at Carrer Indústria|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref name= "Honours">{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/honours |title=Honours |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Популарност тима је временом расла и 1922. долази до промјене стадиона. Нови званични стадион постаје Камп де Лес Кортс капацитета 22000 (касније и до 60000).<ref>{{cite web |url=https://www.barcelona.com/barcelona_tickets/fc_barcelona_football_tickets/history_of_fc_barcelona |title=FC Barcelona History - Barça history|website=barcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.stadiumguide.com/lescorts/ |title=Camp de Les Corts|website=stadiumguide.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> ФК Барселона је освојила и прво икад одржано [[Ла лига|Шпанско првенство у фудбалу]] у сезони 1928/29.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1258420/90-years-since-the-conquest-of-the-first-league/amp |title=90 years since the conquest of the first league|website=fcbarcelona.com|date=30. 6. 2019.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Ова титула представља увод у нову и тешку деценију за шпански фудбал па тако и за Барселону. === Барса кроз ратове (1930—1950) === Тридесетих година двадесетог вијека Шпанију је захватила озбиљна политичка нестабилност. Принципи и идеали ФК Барселоне су се још од оснивања темељили на истицању каталонског идентитета. Фудбал је пао у други план у односу на политичка дешавања у држави. Успостављање Републике Каталоније 1931, очекивано се умногоме односило и на локални фудбалски клуб. Почетак деценије за Барселону је обиљежила смрт њеног оснивача и бившег предсједника, Жоана Гампера, 1930. године. Многи чланови су напустили клуб.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/643891/1930-39-struggling-against-history |title=1930-39. Struggling against history|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> [[Датотека:Camp de les corts 1930.jpg|алт=Камп де лес Кортс, 1930.|лево|мини|211x211пискел|Камп де Лес Кортс, 1930.]] Политичка ситуација у Шпанији се константно погоршавала, што ће за резултат имати настанак рата. [[Шпански грађански рат]] (1936 - 1939) оставио је снажне посљедице на клуб. Исход рата је донио важне промјене. Предсједник клуба Жозеп Суњол ухапшен је и убијен 1936. године у нападу [[Франсиско Франко|Франкових]] војника.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/645396/josep-sunol-1935-1936/amp |title=Josep Suñol (1935-1936)|website=fcbarcelona.com|date=16. 3. 2018.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> У тешкој општој ситуацији усљед губитка предсједника, рјешење је нађено у привременом напуштању Шпаније. Клуб 1937. године путује у [[Америка|Америку]]. Зарад стицања додатне популарности, али и материјалних средстава, Барселона посјећује [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Мексико]].<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.fr/fr/actualites/775087/fc-barcelona-around-the-world/amp |title=FC Barcelona around the world!|website=fcbarcelona.com|date=29. 3. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Ова одлука је била, испоставиће се, спасоносна, јер је зарада од путовања покрила дио дотадашњих дугова и обезбједила какву-такву сигурност у годинама [[Фашизам|фашистичког]] периода који је услиједио у Шпанији.<ref>{{cite web |url=https://www.espn.com/soccer/club/barcelona/83/blog/post/3160810/barcelona-saved-by-tour-of-mexico-and-united-states-over-80-years-ago |title=The tour that saved FC Barcelona|website=espn.com|date=20. 7. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> ФК Барселона је имала јак утицај на друштво. Каталонија се упорно одупирала Франковом систему. Зато су фашисти 1938. бомбардовали Барселону и просторије клуба. Настала је озбиљна штета и број чланова се знатно смањио.<ref>{{cite web |url=https://www.theguardian.com/world/2013/jan/27/barcelona-pursues-italy-1938-bombing |title=Barcelona pursues Italy over 1938 bombing|website=theguardian.com|date=26. 1. 2013.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> За вријеме владавине Франсиска Франка, било је забрањено истицање било каквих мотива везаних за Каталонију. Каталонска застава на грбу Барселоне замијењена је шпанском. Забрањена је и употреба [[Каталонски језик|каталонског језика]], који се у Франковом режиму сматрао страним. Промјене су биле драстичне, тако да је дошло чак и до преименовања клуба, чији је назив требао да звучи више шпански.<ref>{{cite web |url=https://www.goal.com/en/amp/news/mes-que-un-club-barcelona-club-motto-meaning-history-catalan/c0e1i7haj3uh1hxu5wmid3qub |title=Mes que un club: Barcelona club motto meaning & history in Catalan independence|website=goal.com|date=1. 10. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Играчи који су путовали у Америку били су кажњени двогодишњом суспензијом. Неки су тамо и остали.<ref name= "1939-50. Years of perseverance">{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/643898/1939-50-years-of-perseverance |title=1939-50. Years of perseverance |website=fcbarcelona.com|date=1. 10. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Упркос тешкој ситуацији, клуб је у овом периоду ипак имао задивљујуће резултате. Овај период обиљежен је доласком битних играча. Педесетих година прошлог вијека, Барса је имала неколико веома успјешних сезона. Први пут након прве лигашке титуле из 1929, Блауграна слави у првенству у сезони 1944/45. Тадашњи тренер био је Жозеп Самитје.<ref>{{cite web|url=https://players.fcbarcelona.com/en/player/787-samitier-josep-samitier-vilalta |title=Josep Samitier Vilalta |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref name="Honours"/> Услиједиле су првенствене титуле у сезонама 1947/48 и 1948/49 под вођством уругвајског тренера Енрикеа Фернандеза.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648655/enrique-fernandez-1947-50 |title=Enrique Fernández (1947-50) |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Прву титулу у европском такмичењу Барселона је освојила 1949. Тада су побиједили на [[Латински куп|Латинском купу]].<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.fr/fr/football/equipe-premiere/actualites/1133174/fc-barcelona-reach-european-milestone |title=FC Barcelona reach European milestone |website=fcbarcelona.com|date=13. 11. 2013.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Поприлично опорављена од ратова у Шпанији, у одличном расположењу Барселона је прославила педесет година постојања. Клуб је искористио добру ситуацију да врати стари изглед грба са каталонским жутим и црвеним пругама и на тај начин је обновљен стари идентитет Барселоне.<ref name="1939-50. Years of perseverance"/> === Кубалин ефекат и Камп Ноу: Més que un club (1950—1973) === [[Датотека:Kubala.jpg|алт=Кубала|лево|мини|Ладислав Кубала сматра се једним од најбољих играча Барселоне икад. У клубу је као играч провео десет сезона.]] 1950. године члан клуба постаје Ладислав Кубала. Са [[Мађарска|мађарским]] нападачем у тиму, Барса је стекла статус непобједивости.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/club/news/1678919/70-years-since-the-signing-of-kubala |title=70 years since the signing of Kubala|website=fcbarcelona.com|date=15. 6. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Као посебно успјешна истиче се сезона 1951/52 када је Барса освојила пет титула. Ово је једна од најуспјешнијих сезона у историји клуба.<ref>{{cite web |url=https://bleacherreport.com/articles/1207192-10-most-successful-seasons-in-barcelona-history |title=10 Most Successful Seasons in Barcelona History|website=bleacherreport.com|date=4. 6. 2012.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Кубалино присуство се одразило и на популарност клуба која се значајно повећала. Кубала у Барселони и [[Алфредо ди Стефано]] у [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадриду]] ће у предстојећим годинама водити борбе за превласт у шпанском и европском фудбалу. Кубала се памти и по чињеници да је поред Еулохија Мартинеза једини играч Барселоне који је на једној утакмици у Ла Лиги постигао седам голова.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1604494/barca-rewind-seven-goal-kubala-slated-for-playing-poorly |title=Barça Rewind: Seven-goal Kubala slated for playing poorly!|website=fcbarcelona.com|date=10. 2. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/club/news/1647160/barca-rewind-eulogio-martinez-makes-his-debut |title=Barça Rewind: Eulogio Martínez makes his debut|website=fcbarcelona.com|date=19. 4. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> За овај период се веже и једна од највећих контроверзи у историји шпанског фудбала, која се тиче управо Алфреда ди Стефана, једног од најбољих фудбалера свих времена. Крајем четрдесетих година двадесетог вијека, Ди Стефано се посебно истицао играјући тада за [[ФК Ривер Плејт|Ривер Плејт]]. Аргентинац је 1949. године прешао у [[Колумбија|колумбијски]] Мијонариос и то тако да Ривер није добио средства за трансфер. Ди Стефано је привукао пажњу Барселоне, која је склопила уговор са Ривер Плејтом о куповини играча. Ипак, проблем је настао када су се из Колумбије огласили челници клуба у којем је Ди Стефано званично играо. У Барселони нису успјели да ријеше насталу ситуацију, а све то је искористио тадашњи директор Реал Мадрида, [[Сантијаго Бернабеу|Сантјаго Бернабеу]], склопивши уговор с Колумбијцима. Шпански фудбалски савез реаговао је у септембру 1953. одлуком да Ди Стефано треба да игра за оба тима по једну сезону у наредне четири године, с почетком у Реал Мадриду. Тада су се фрустрирани директори Барселоне, уз новчану накнаду од Реал Мадрида, одрекли Алфреда ди Стефана који је зато постао нови фудбалер мадридског клуба.<ref>{{cite web |url=https://www.espn.com/soccer/name/15/blog/post/1937255/headline|title=Rewind: Di Stefano moves to Madrid |website=espn.com|date=7. 7. 2014.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Постоји теорија у којој се помиње и шпански диктатор из тог времена, Франсиско Франко. Према тој теорији, сам Франко је имао јак утицај на трансфер Аргентинца из Колумбије у Шпанију. Он је наводно дјеловао тако да онемогући Ди Стефанов прелазак из Мијонароиса у Барселону. Многи навијачи клуба и даље вјерују да је Реал довео Алфреда ди Стефана у своје редове уз велику подршку Франсиска Франка.<ref>{{cite web |url=https://www.thesun.co.uk/sport/football/2285949/did-real-madrid-steal-alfredo-di-stefano-from-barcelona/|title=DI STEFANO'S DODGY DEAL Did Real Madrid ‘steal’ Alfredo Di Stefano from Barcelona? Conspiracy theories include possible intervention of Spanish dictator Francisco Franco |website=thesun.co.uk|date=19. 4. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/sport/football/28204560|title=Alfredo Di Stefano: Did General Franco halt Barcelona transfer? |website=bbc.com|date=7. 7. 2014.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Добри резултати клуба праћени су изградњом новог стадиона која је почела 1955. Двије године касније, 24. септембра 1957, отворен је чувени [[Камп ноу|Камп Ноу]] - нова Барсина кућа од тад па до данашњег дана. У почетку, стадион је примао 99053 гледалаца. Церемонија отварања стадиона била је садржајна, а Барса је прву утакмицу на новом стадиону тог дана одиграла против играча из [[Варшава|Варшаве]]. Прва утакмица уједно је била и прва побједа на Камп Ноу и завршила се резултатом 4:2. Тадашњи предсједник Барселоне био је Франсеск Миро-Санс.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/club/facilities/camp-nou |title=Camp Nou|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/club/facilities/camp-nou/history |title=Camp Nou: the history|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Тренер тима 1958. године постаје Еленио Ерера. Ерера је форсирао нападачки фудбал предвођен Шпанцем [[Луис Суарез Мирамонтес|Луисом Суарезом]]. У наредне двије сезоне освојене су четири титуле.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/643900/1950-1961-the-kubala-era |title=1950-1961. The Kubala era|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Суарез је зато постао први Барсин играч<ref>{{cite web |url=https://www.marca.com/en/football/barcelona/2019/12/03/5de6645d268e3e6d0f8b45cc.html |title=Luis Suarez remembers his Ballon d'Or: I was given the trophy at a game, then went home, there was no big dinner|website=marca.com|date=3. 12. 2019.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> и први и до данашњег дана једини Шпанац који је освојио [[Златна лопта|Златну лопту]].<ref>{{cite web |url=https://www.thesun.co.uk/sport/football/1253893/barcelona-luis-suarez-spain-ballon-dor-real-madrid/amp/ |title=GOLDEN GENERATION Barcelona’s ‘original’ Luis Suarez: Spain’s only Ballon d’Or winner who ended Real Madrid’s European Cup dominance|website=thesun.co.uk|date=7. 12. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Ипак, будућност није била сјајна. Ерера се није слагао са Барсиним јунаком, Ладиславом Кубалом. Након пораза у [[Куп европских шампиона|Купу европских шампиона]] од највећег ривала из [[Мадрид|Мадрида]], Ерера је отпуштен 1960. године.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648619/helenio-herrera-1958-60-1980-1980-81|title=Helenio Herrera (1958-60, 1980 & 1980-81)|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Прва деценија након изградње новог стадиона није била нарочито успјешна, али и поред тога, клуб је бивао све популарнији. Огромна новчана средства уложена у Камп Ноу значила су ограниченост у довођењу нових играча. Шездесетих година двадесетог вијека дошло је до значајног прилива становништва у Каталонију. Управо из тог разлога је растао и број Барсиних навијача јер је дух клуба био уско повезан са духом Каталоније. Барсине утакмице су се почеле гледати и на телевизији у баровима и ресторанима.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/club/facilities/camp-nou/history |title=1961-69. A new social dimension|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> [[Датотека:Camp Nou, FCB (Ank Kumar, Infosys) 05.jpg|алт=Трибина стадиона Камп Ноу|мини|276x276пискел|Стадион Камп Ноу и натпис на трибинама - ''més que un club'']] Ипак, лоши резултати су обиљежили овај период. У финалу Купа европских шампиона 1961, Барселона је поражена од [[Португалија|португалске]] [[ФК Бенфика|Бенфике]] у [[Берн|Берну]] са 3:2.<ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/match/61595--benfica-vs-barcelona/ |title=Benfica-Barcelona 1960 History|website=uefa.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Многи играчи који су у претходној деценији чинили базу тима и били заслужни за највеће успјехе у дотадашњој историји, напустили су клуб. То је учинио и Ладислав Кубала, крајем поменуте сезоне.<ref>{{cite web |url=https://www.goal.com/en-in/news/budapest-barcelona-how-ferencvaros-made-barca-great/l2fkdtxwcj8v163fulluzkimt|title=Before Messi and Cruyff, there was Kubala, Kocsis and Czibor: How Ferencvaros made Barcelona great|website=goal.com|date=20. 10. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Био је то крај златне генерације која је, између осталог, упамћена по сезони са пет купова. Нови предсједник клуба 1968. године постао је Нарсис де Карерас. Он је заслужан за настанак чувене фразе која данас служи као званични клупски мото: "'''''Més que un club'''''" - у преводу - "Барселона је више од клуба". Барсин идентитет је тако надмашио границе спорта.<ref>{{cite web |url=https://www.barcelona.de/en/fc-barcelona-barca.html|title=FC Barcelona, more than a club|website=barcelona.de|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Барса је 1968. у финалу [[Куп Краља|Купа краља]] савладала Реал Мадрид на [[Стадион Сантијаго Бернабеу|Сантјаго Бернабеу]] и на тај начин освојила прву титулу у домаћим такмичењима након пет година.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/792944/50th-anniversary-of-the-bottles-final|title=50th anniversary of the 'Bottles Final'|website=fcbarcelona.com|date=11. 7. 2018.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref name= "Honours"></ref> === Јохан Кројф, Хосе Луис Нуњес и Барса у духу Каталоније (1973—1988) === [[Датотека:Cruyff barcelona card.jpg|алт=Картица Јохана Кројфа у дресу Барселоне|лево|мини|230x230пискел|Панини картица Јохана Кројфа у дресу Барселоне из 1975.]] Почетком седамдесетих година у клубу се осјетила потреба за нечим већим. Тражили су се бољи резултати. У Барси су осјетили да '''„'''драгуљ Каталоније'''”''' заслужује више. Да би се то постигло, било је неопходно довести посебно појачање из Европе. Године након изградње великог стадиона су онемогућиле куповину европских фудбалских звијезда, али је и томе дошао крај. Оно што је тражено, пронађено је у [[Холандија|Холандији]]. Талентовани [[Нападач (фудбал)|нападач]] [[Јохан Кројф]] је у августу 1973. године прешао из [[ФК Ајакс|Ајакса]] у Барселону за, тада рекордних, два милиона долара.<ref>{{cite web |url=https://www.espn.com/soccer/netherlands/story/2836002/johan-cruyffs-most-memorable-moments|title=Johan Cruyff: Netherlands legend's most memorable moments |website=espn.com|date=24. 3. 2016.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Тада већ формиран фудбалер, Кројф је стигао у Барсу као освајач Златне лопте из 1971. У том моменту, сматран је за најбољег играча на свијету.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1629219/johan-cruyff-an-incomparable-legend/amp|title=Johan Cruyff, an incomparable legend|website=fcbarcelona.com|date=21. 3. 2018.|accessdate=2. 4. 2022.}}</ref> Холанђанин не само да је постао вођа тима, него је у игру унио интелигенцију и стил какви дотад нису виђени.<ref>{{cite web |url=https://www.goal.com/en-gb/lists/big-calls-europes-elite-barcelona-top/blt58beaac1e6290653#cs12d9d40f64a187d6|title=The big calls that shaped Europe’s elite: How Barcelona made it to the top|website=goal.com|date=30. 11. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> У тренутку његовог доласка, Барса је, упркос слави, држала тек четврто мјесто од дна на табели.<ref name= "Barcelona were transformed by Johan Cruyff not once but twice, and for ever">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/blog/2016/mar/24/johan-cruyff-barcelona-legacy|title=Barcelona were transformed by Johan Cruyff not once but twice, and for ever|website=theguardian.com|date=24. 3. 2016.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Исте године су освојили титулу. Један од најважнијих догађаја у поменутој сезони је свакако и убједљива побједа у [[El Klasiko|Ел Класику]] над Реал Мадридом и то у гостима (5:0).<ref>{{cite web |url=https://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-3517037/Barcelona-legend-Johan-Cruyff-enjoyed-two-stunning-five-goal-wins-Real-Madrid-club-love-repeat-feat-honour-hero.html/|title=Barcelona legend Johan Cruyff enjoyed two stunning five-goal wins over Real Madrid - now the club would love to repeat the feat to honour their hero |website=dailymail.co.uk|date=31. 3. 2016.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Барса је тако освојила прву титулу у првенству након четрнаест година,<ref>{{cite web |url=https://www.worldofjohancruyff.com/cruyff/cruyff-as-a-player/|title=Cruyff as a player |website=worldofjohancruyff.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> а Јохан Кројф је посљедично проглашен за европског фудбалера године. Била је то његова друга Златна лопта.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648131/johan-cruyff|title=Johan Cruyff|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> У међувремену је добио и сина којем је дао каталонско име Јорди и тако осигурао свој статус Барсиног хероја.<ref>{{cite web |url=https://www.espn.co.uk/football/blog/espn-fc-united/68/post/2836616/jordi-cruyff-on-father-johan-cruyff-growing-up-and-football|title=Jordi Cruyff on his father Johan Cruyff: growing up and as a football coach|website=espn.co.uk|date=25. 3. 2016.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Тако је Барса у добром расположењу 1974. прославила 75 година постојања. Тада је захваљујући залагању познатих локалних умјетника настала и чувена Барсина химна.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/club/identity/anthem|title=The Barça anthem |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> У то вријеме је Барселона сматрана највећим европским фудбалским клубом са 70000 чланова. Камп Ноу је био попуњен до посљедњег мјеста на свакој утакмици. На стадиону се још годину раније могао чути каталонски језик. Коначно, завршила се и Франкова диктатура и клуб је несметано вратио старо име и изглед грба 1974. Званични језик је поново постао каталонски годину дана касније.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/643906/1969-78-cruyff-and-democracy|title=1969-78. Cruyff and democracy |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> [[Датотека:Feyenoord tegen Barcelona 0-0, Europacup nr 5 scheidsrechter Glöckner, nr 6, , Bestanddeelnr 927-5357.jpg|алт=Тимска фотографија ФК Барселоне, 1974.|лево|мини|272x272пискел|Тимска фотографија из 1974. године]] Након Франкове смрти, очекивала се нова политичка нестабилност у држави. На Ел Класику 28. децембра 1975, навијачи Барселоне су тајно унијели велики број [[сењера]] на Камп Ноу. Каталонске заставице су се тад први пут појавиле на Барсином стадиону, а још већи значај овом догађају додаје чињеница да је утакмица била покривена телевизијским преносом. Комплетна побједа Каталоније те вечери заокружена је голом у посљедњој минути за Барсин тријумф.<ref>{{cite web |url=https://www.mundodeportivo.com/futbol/fc-barcelona/20171031/432510054547/senyera-camp-nou-rexach-1975-barca-madrid.html|title=La noche en que la ‘senyera’ tomó el Camp Nou|website=mundodeportivo.com|date=31. 10. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Нови предсједник Барселоне 1978. године постаје Хосе Луис Нуњес. Он је први предсједник којег је Барса добила након [[Избори|избора]].<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/930266/former-president-josep-lluis-nunez-passes-away/|title=Former president Josep Lluís Núñez passes away |website=fcbarcelona.com|date=3. 12. 2018.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Његов примарни циљ био је да финансијску ситуацију клуба стави под контролу. Планирао је да учини Барселону највећом фудбалском институцијом на свијету.<ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/local/obituaries/josep-lluis-nunez-who-grew-fc-barcelona-into-a-soccer-powerhouse-dies-at-87/2018/12/04/9852a1c6-f7e3-11e8-8c9a-860ce2a8148f_story.html|title=Josep Lluís Núñez, who grew FC Barcelona into a soccer powerhouse, dies at 87 |website=washingtonpost.com|date=4. 12. 2018.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Први велики корак ка томе десио се 1979. године, када Ла Масија почиње да служи као подлога за развој младих фудбалера. Простор који је некад био намијењен управи клуба, тад је претворен у фудбалску академију која ће у деценијама које слиједе изњедрити највећа имена из свијета фудбала.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/club/identity/la-masia|title=La Masia |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog-espn-fc-united/story/4344135/johan-cruyffs-legacyfive-years-after-his-death-how-he-shaped-ajaxbarcelonaworld-soccer|title=Johan Cruyff's legacy, five years after his death: How he shaped Ajax, Barcelona, world soccer |website=espn.com|date=24. 3. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Прва велика титула са Нуњесом на челу освојена је у мају 1979, када је Барса по први пут у својој историји славила у Купу европских шампиона. У финалу су побиједили [[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуну]] из [[Диселдорф|Дизелдорфа]] резултатом 4:3 и тако се Барса званично попела на свјетски врх.<ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog/espn-fc-united/68/post/2434258/reliving-greatest-match-played-by-fortuna-dusseldorf|title=The 1979 Cup Winners' Cup final: Fortuna Dusseldorf's greatest game |website=espn.com|date=5. 5. 2015.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Барселону је тада у [[Базел|Базелу]] подржало око тридесет хиљада навијача из Каталоније.<ref name= "1978-88. More members, more stars">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/643908/1978-88-more-members-more-stars|title=1978-88. More members, more stars |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> [[Датотека:Maradona kempes spain.jpg|алт=Диего Марадона и Марио Кемпес, 1982.|мини|208x208пискел|Дијего Марадона (десно) у дресу Барселоне и [[Марио Кемпес]], тада играч Валенсије, 1982.]] У јуну 1982. године, нови играч Барселоне постаје чувени [[Аргентина|Аргентинац]] [[Дијего Армандо Марадона|Дијего Марадона]]. Већ тад најбољи фудбалер свијета, Марадона је стигао у Барсу из [[ФК Бока јуниорс|Бока Јуниорса]] за рекордних пет милиона фунти. Предлог за довођење Аргентинца у тим поставио је Никола Касаус, потпредсједник Барселоне. Жељу да га види у Барселони, Касаус је стекао још четири године раније, када је као клупски представник путовао у Аргентину. Нажалост, Каталонија није имала прилику да спозна прави Марадонин квалитет. Здравствени проблеми и повреде ограничили су његов утицај и већ двије године по доласку, напустио је Шпанију.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1615168/the-big-read-maradona-the-fc-barcelona-years|title=The big read: Maradona, the FC Barcelona years|website=fcbarcelona.com|date=30. 10. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Свакако, Марадона није био једино велико појачање осамдесетих година. [[Бернд Шустер]], [[Кини (фудбалер)|Енрике Кастро Кини]], [[Гари Линекер|Гери Линекер]], Хулио Алберто и Урути су стигли у тим.<ref name= "1978-88. More members, more stars"></ref> Барселона је нову велику европску титулу освојила у сезони 1981/82 тријумфом у [[Куп победника купова у фудбалу|Купу побједника купова]]. У финалу су славили над [[ФК Стандард Лијеж|Стандардом]] из [[Лијеж|Лијежа]] и то на Камп Ноу стадиону са 2:1.<ref>{{cite web|url=https://www.marca.com/en/football/barcelona/2020/04/23/5ea179fe46163f313a8b4576.html|title=The 50 best games in history: Barcelona 2-1 Standard Liege, 1982 Cup Winners' Cup final|website=marca.com|date=23. 4. 2020.|accessdate=2. 4. 2022.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/news/0096-0e6a0a5b2426-3b583cb0a102-1000--1981-82-home-sweet-home-for-barcelona/|title=1981/82: Home sweet home for Barcelona|website=uefa.com|date=|accessdate=2. 4. 2022.}}</ref> Исте године им је измакла титула у Шпанском првенству, а још раније су били елиминисани и у Купу краља.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648536/udo-lattek-1981-83|title=Udo Lattek (1981-83) |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref name= "1978-88. More members, more stars"></ref> Барселона једанаест година није освојила титулу у Ла Лиги. То се коначно промијенило у сезони 1984/85, када је тренер тима био Енглез Тери Венејблс.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/28327573|title=From QPR to Barcelona: When Terry Venables became El Tel|website=bbc.com|date=6. 8. 2014.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Ипак, већ наредне године, стигло је разочарање у виду пораза у финалу Купа европских шампиона. Барса је 17. маја 1986. у [[Севиља|Севиљи]] послије извођења пенала изгубила од [[ФК ФЦСБ|Стеауе]].<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/022d-0e9c68778f21-316dc56ce8fd-1000--steaua-s-miracle-of-1986-30-years-on/|title=Steaua's miracle of 1986, 30 years on|website=uefa.com|date=17. 05. 2016.|accessdate=29. 5. 2022.}}</ref> Овај неуспјех није ублажило ни освајање Лига купа исте године.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648515/terry-venables-1984-87|title=Terry Venables (1984-87) |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> === Поново Кројф: тотални фудбал и "Тим из снова" (1988—2000) === Након неуспјешне сезоне, нови тренер 1988. постаје легендарни бивши играч Јохан Кројф.<ref name= "Johan Cruyff (1988-96)">{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648508/johan-cruyff-1988-96|title=Johan Cruyff (1988-96)|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> [[Датотека:Vertrek Johan Cruijff van Schiphol naar Barcelona, Bestanddeelnr 934-1806.jpg|алт=Фотографија Јохана Кројфа 1988. године.|лево|мини|238x238пискел|Kројф на [[Аеродром Амстердам-Схипхол|Схипхол аеродрому]] у Амстердаму, пред полазак у Барселону, 1988.]] Барселона се тад налазила у незавидној позицији. Реал Мадрид је везао пет узастопних титула у Шпанском првенству.<ref>{{cite web |url=https://www.realmadrid.com/en/about-real-madrid/honours/football|title=Honours: the football team's triumphs and trophies |website=realmadrid.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> По доласку на тренерску клупу, Холанђанин је већ имао искуства у вођењу, с обзиром да је успјешно тренирао Ајакс у претходне три године. Његовим доласком на чело тима почела је веома продуктивна ера клуба.<ref name= "Johan Cruyff (1988-96)"></ref> Основна филозофија за коју се залагао Јохан Кројф заснивала се на идеји чувеног холандског фудбалског тренера Ринуса Михелса. У питању је појам тоталног фудбала ({{јез-хол|''TotalVoetball''}}). Тактика се темељила на могућности свих играча да покривају све позиције на терену. Комбинацијом тоталног фудбала и једноставне, брзе игре на један додир, Кројф је осмислио фудбалски стил који ће Барселону учинити непобједивом.<ref>{{cite web |url=https://www.fourfourtwo.com/features/barcelona-johan-cruyff-tactics-reinvented-modern-football-total-passing-pressing-nou-camp-champions-league-pep-guardiola|title=How Johan Cruyff reinvented modern football at Barcelona|website=fourfourtwo.com|date=24. 3. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.fifa.com/news/the-watchmaker-behind-the-clockwork-oranje|title=The watchmaker behind the Clockwork Oranje|website=fifa.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> [[Датотека:AmorFerrerMussonsGuardiola.jpg|алт=Играчи проникли из Барсине академије Ла Масије|мини|Играчи проникли из Барсине академије, 1992. На фогографији крајње десно је будући тренер клуба, Пеп Гвардиола]] Нова европска титула стигла је у клупске витрине већ 1989. године, када је Блауграна славила у финалу Купа побједника купова против [[FK Sampdorija|Сампдорије]] у Берну са 2:0. Између 1990. и 1994, освојене су четири узастопне титуле првака Шпаније.<ref name= "1988-1996. The era of the 'Dream Team' ">{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/643913/1988-1996-the-era-of-the-dream-team|title=1988-1996. The era of the 'Dream Team' |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Ипак, најзначајнији резултат за вријеме Кројфовог вођења тима била је '''прва титула Купа европских шампиона''' (данас [[УЕФА Лига шампиона|Лиге шампиона]]) '''1992. године''', шест година након болног пораза у Севиљи. На [[Вембли (стадион)|Вемблију]], у [[Лондон|Лондону]], 20. маја 1992, Барселона је била боља, поново од Сампдорије и побиједила након продужетака са 1:0. Побједоносни гол у 111. минуту постигао је [[Роналд Куман]] из слободног ударца. По повратку у град, милион одушевљених навијача је дочекало играче Барселоне, нове европске шампионе.<ref name= "1988-1996. The era of the 'Dream Team'"></ref><ref>{{cite web |url=https://www.theguardian.com/football/the-gentleman-ultra/2021/mar/03/season-genoa-nearly-took-over-european-football-sampdoria-european-cup-uefa-cup|title=The season when Genoa nearly took over European football|website=theguardian.com|date=3. 3. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/match/5863--sampdoria-vs-barcelona/|title=Sampdoria-Barcelona 1991 History|website=uefa.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Тим који је харао Европом био је познат по имену "Тим из снова". Чинили су га, између осталих: [[Андони Зубизарета]], [[Пеп Гвардиола]], [[Михаел Лаудруп]], Еусебио, [[Христо Стоичков]] и већ поменути Куман.<ref>{{cite web |url=https://www.skysports.com/football/news/11096/10216816/remembering-johan-cruyffs-barcelona-dream-team|title=Remembering Johan Cruyff's Barcelona Dream Team|website=skysports.com|date=25. 3. 2016.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Касније се тиму прикључио и [[Бразил|Бразилац]] [[Ромарио]], који је имао значајну улогу у освајању четврте узастопне титуле у сезони 1993/94, укључујући и убједљиву побједу над Реал Мадридом од 5:0.<ref>{{cite web|url=http://en.espn.co.uk/football/sport/story/125365.html|title=Clasico classics|website=espn.co.uk|date=8. 12. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref>{{football squad on pitch|align=left|GK=Зубизарета (К)|LB=Хуан Карлос|RCB=Куман|LCB=Нандо Муњоз|RB=Ферер|RM=Бакеро|RCM=Еусебио|LCM=Гвардиола|LM=Лаудруп|RCF=Салинас|LCF=Стоичков|caption=Стартна постава Барселоне у финалу Купа европских шампиона против Сампдорије, 20. маја 1992.}}Ромарио је сезону завршио као најбољи стријелац шпанског првенства, постигавши тридесет голова.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648056/romario-da-souza|title=Romario da Souza|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Почетак краја Кројфовог чувеног тима назирао се већ 1994, када су у финалу Лиге Шампиона убједљиво поражени од [[ФК Милан|Милана]] у [[Атина|Атини]] са 4:0. Стријелац трећег гола за Милан био је [[Дејан Савићевић]].<ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/01e8-0e7500aa6700-4fe71b1809c0-1000--1993-94-ac-milan-4-0-fc-barcelona-report/?iv=true|title=1993/94 AC Milan 4-0 FC Barcelona: Report|website=uefa.com|date=1. 8. 2010.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://theguardian.com/sport/blog/2012/mar/28/barcelona-milan-champions-league-1994|title=1993/Barcelona v Milan revisited: The night in 1994 the Dream died|website=theguardian.com|date=28. 3. 2012.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Први корак ка распаду тима извео је Михаел Лаудруп. [[Данска|Данац]] није био задовољан минутажом коју добија на терену. Зато је 1994. прешао у редове највећег ривала, Реала.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/648078/michael-laudrup/amp|title=Michael Laudrup|website=fcbarcelona|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Наредне двије сезоне нису испраћене очекиваним резултатима. Тако се завршила Кројфова ера 1996. Траг који је Јохан Кројф оставио у играма Барселоне оставиће утицај на долазеће деценије. Он је обликовао Барселону на начин који дотад није виђен у фудбалу. Барса је тако постала посебна у свијету фудбала..<ref name="Barcelona were transformed by Johan Cruyff not once but twice, and for ever"></ref> Кројфа је у Барси наслиједио [[Боби Робсон]]. Задржао се у тиму само једну сезону, која ће се памтити по доласку чувеног бразилског фудбалера [[Роналдо|Роналда]]. У финалу Купа побједника купова 14. маја 1997. дао је гол за побједу над [[ФК Париз Сен Жермен|Париз сен Жерменом]]. Постигао је 47 голова у сезони и био проглашен за фудбалера године. Имао је двадесет година. По завршетку сезоне прешао је у [[ФК Интер Милано|Интер Милан]].<ref>{{cite web |url=https://www.skysports.com/football/story-telling/11096/11984133/ronaldo-at-barcelona-the-story-of-his-extraordinary-1996-97-season|title=Ronaldo at Barcelona: The story of his extraordinary 1996/97 season|website=skysports.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref>[[Датотека:PSG-Barcelone 1997.png|алт=Роналдо изводи пенал против ПСЖ, 1997.|мини|232x232пискел|Роналдо изводи једанаестерац у финалу Купа побједника купова против Париз сен Жермена у Ротердаму, 14. мај 1997.]]Иако се кратко задржао на клупи, Робсон је освојио и Куп краља и [[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]]. Упркос задовољавајућим резултатима, крајем сезоне на његово мјесто долази [[Луј ван Гал]].<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2018/aug/23/bobby-robson-fought-failed-earn-respect-barcelona|title=How Bobby Robson fought and failed to earn respect at Barcelona|website=theguardian.com|date=23. 8. 2018.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> У својој првој сезони у Барси, 1997/98, ван Гал је освојио три титуле: Ла Лигу, [[УЕФА суперкуп|Суперкуп Европе]] и Куп краља. Први пут након 39 година, у клупске витрине је стигла дупла круна. Титулу првака Шпаније освојио је и у својој другој сезони на клупи. У наредној сезони није освојена ниједна титула, а Луј Ван Гал је смијењен.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/648502/louis-van-gaal-1997-00-2002-03/amp|title=Louis van Gaal (1997-00 / 2002-03)|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Стогодишњица постојања клуба прослављена је 1999. године,<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1661590/barca-rewind-the-centenary-game/amp|title=Barça Rewind: The Centenary Game|website=fcbarcelona.com|date=28. 4. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> а дотадашњи предсједник Луис Хосе Нуњес поднио је оставку у јулу 2000, након двадесетдвогодишње улоге на челу клуба.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/645311/josep-lluis-nunez-1978-2000/amp|title=Josep Lluís Núñez (1978-2000)|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> === Златно доба: Роналдињо, Гвардиола и ера Лионела Месија (2000—2021) === Нови вијек је за Барселону почео губитком дугогодишњег предсједника. Дотадашњи потпредсједник, Жоан Гаспар, преузео је вишу улогу. Упркос солидним промјенама на нивоу менаџмента које је извршио, за вријеме Гаспаровог вођења Барселона није освојила ниједну титулу и 2003. године он подноси оставку.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/645307/joan-gaspart-i-solves-2000-2003/amp|title=Joan Gaspart i Solves (2000-2003)|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> [[Датотека:Rijkaard Ronaldinho.jpg|алт=Франк Рајкард и Роналдињо, август 2006.|мини|Франк Рајкард и Роналдињо, август 2006.]] Нови миленијум донио је и промјене у играчком кадру. Навијачима Барселоне најтеже је пао одлазак [[Луис Фиго|Луиса Фига]] у Реал Мадрид. Португалац је дотад био вођа тима.<ref>{{cite web|url=https://www.cnn.com/cnn/2020/07/24/football/luis-figo-barcelona-real-madrid-transfer-spt-intl-cmd/index.html|title=When Luis Figo signed for Real Madrid. Twenty years on after football's most controversial transfer|website=cnn.com|date=23. 10. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> [[Датотека:Barca team.jpg|алт=ФК Барселона - ФК Селта Виго, 20. децембар 2005.|мини|271x271пискел|Фудбалери Барселоне прослављају гол против Селте из Вига 2005. Крајње десно на фотографији су Роналдињо и Самјуел Ето.]] Нови предсједник 2003. постаје Жоан Лапорта.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/645290/joan-laporta-i-estruch-2003-2010/amp|title=Joan Laporta i Estruch (2003-2010)|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> У периоду од фебруара до јуна функцију главног тренера Барселоне обављао је [[Србија|српски]] стручњак [[Радомир Антић]].<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/648495/radomir-antic-2003/amp|title=Radomir Antic (2003)|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2020/apr/07/raddy-antic-goal-completed-lutons-amazing-escape-from-relegation|title=Remembering Raddy Antic: a hero from Atlético Madrid to Luton|website=theguardian.com|date=7. 4. 2020.|accessdate=27. 3. 2022.}}</ref> У сезони 2004/05 за Барселону званично дебитује млади [[Лионел Меси]]. Замијенио је [[Деко|Дека]] 16. октобра 2004. године у дербију са [[ФК Еспањол|Еспањолом]]. Тада је имао седамнаест година и три мјесеца и постао је најмлађи фудбалер који је носио Барсин дрес.<ref>{{cite web|url=https://www.goal.com/en-in/lists/lionel-messi-la-liga-debut-barcelona-who-were-his-teammates/j1vvadabwdx615tsnc4vmzqe4|title=Lionel Messi's La Liga debut for Barcelona - Who were his teammates and where are they now?|website=goal.com|date=16. 10. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/barcelona/story/3965950/lionel-messis-barcelona-debut-oral-history-of-those-who-saw-him-first15-years-agovs-espanyol%3fplatform=amp|title=Lionel Messi's Barcelona debut: Oral history of those who saw him first, 15 years ago, vs. Espanyol|website=espn.com|date=16. 10. 2019.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1861936/16-years-today-since-leo-messis-debut/amp|title=16 years today since Leo Messi's debut|website=fcbarcelona.com|date=16. 10. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Лапорта је 2005. на мјесто тренера довео још једног Холанђанина, [[Франк Рајкард|Франка Рајкарда]].<ref name= "Frank Rijkaard (2003-2008)">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648492/frank-rijkaard-2003-2008|title=Frank Rijkaard (2003-2008) |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Рајкард је одлучио да гради тим комбинацијом скупог појачања и домаћих изданака Барсине школе. Странац за којег се одлучио био је [[Роналдињо]]. Бразилац је у Барселону стигао након три сезоне проведене у Париз сен Жермену. Његов долазак био је права сензација која је клубу била потребна с обзиром на лоше резултате претходних година.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/barca-legends/players/1493844/ronaldinho|title=Ronaldinho|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Први пут након пет година, Барселона је освојила Ла Лигу.<ref name= "Honours"></ref> Сљедеће сезоне, 2005/06, тим је одбранио титулу. Роналдињу су у одбрани титуле помогли између осталих [[Силвињо]], Жили, [[Деко]], [[Самјуел Ето|Ето]], али и тада млади Барсини играчи који су обећавали: [[Чави Ернандез|Чави]], [[Андрес Инијеста]], [[Виктор Валдез]] и [[Карлес Пујол]].<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/643916/1996-2008-barca-reaches-its-century|title=1996-2008. Barça reaches its century|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Поменута сезона је крунисана освајањем Лиге шампиона 17. маја 2006. побједом над [[ФК Арсенал|Арсеналом]] у [[Париз|Паризу]] са 2:1. Стријелци за Барселону били су Ето и Белети.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/gallery/2010/mar/29/arsenal-barcelona-champions-league|title=Football: How Barcelona beat Arsenal in the 2006 Champions League final|website=theguardian.com|date=31. 3. 2010.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Ова сезона ће се памтити и по чувеном Ел Класику, одиграном 19. новембра 2005. када су навијачи на Сантјаго Бернабеу устали и аплаудирали Роналдињу због приказане игре. Барса је славила са 0:3, а Роналдињо је био двоструки стријелац.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1899174/15-years-to-the-day-since-a-famous-clasico|title=15 years to the day since a famous 'Clásico'|website=fcbarcelona.com|date=19. 11. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Након освојене титуле у Лиги шампиона, у тиму долази до несугласица па Франк Рајкард напушта клуб 2008.<ref name= "Frank Rijkaard (2003-2008)"></ref><ref>{{cite web|url=https://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-6433405/Why-Frank-Rijkaard-disappeared-football.html|title=Why has Frank Rijkaard disappeared from football?|website=dailymail.co.uk|date=10. 1. 2019.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> На његово мјесто постављен је дотадашњи тренер Барселоне Б, Пеп Гвардиола.<ref>{{cite web|url=https://www.goal.com/story/pepguardiola/index.html|title=How Barcelona B shaped Pep Guardiola|website=goal.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> [[Датотека:PepGuardiola (cropped).jpg|алт=Пеп Гвардиола, 2009.|лево|мини|Пеп Гвардиола као тренер Барселоне, 2009.]] Већ тад легенда клуба, Гвардиола је био спреман да оствари успјех на клупи Барселоне. С обзиром да је и сам био производ Ла Масије, био је свјестан њеног значаја и посебно се ослањао на квалитете Барсине академије. Његов план је био да у игру Барсе имплементира стил какав се користио док је он био играч. Централна филозофија тог стила била је позната тики-така, брза игра са великим бројем додавања и сталном контролом над лоптом.<ref>{{cite web|url=https://www.goal.com/en/news/what-is-tiki-taka-barcelona-spain-tactics/5f3qumd4uank198jwik1ww8mr|title=What is tiki-taka? How tactics made famous by Barcelona and Spain work|website=goal.com|date=8. 5. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Роналдињо напушта Барселону 2008. године.<ref>{{cite web|url=https://www.goal.com/en-in/lists/ronaldinho-last-game-fc-barcelona-teammates-where-are-they/7s7fuw80lz2u1ebnvbkgqje4l|title=Ronaldinho's last game for FC Barcelona - Who were his teammates and where are they now?|website=goal.com|date=2. 11. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Гвардиола је тим градио око нове звијезде, младог Лионела Месија из Аргентине. Комбинујући његов таленат са квалитетом Чавија и Инијесте, Пеп Гвардиола је створио доминантну Барселону. У својој првој сезони, Гвардиола је тријумфовао у сва три такмичења у којима је његов тим наступио. Барселона је доминирала у Шпанији освојивши Ла Лигу и Куп краља.<ref name= "2008-20. The best years in our history">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/643923/2008-20-the-best-years-in-our-history|title=2008-20. The best years in our history|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Још већи успјех десио се 27. маја 2009, када је Блауграна била боља од браниоца титуле Лиге шампиона, [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер јунајтеда.]] У финалу које се играло у [[Рим|Риму]] побиједили су са 2:0. Стријелци голова били су Самјуел Ето и Лео Меси.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2009&mm=05&dd=27&nav_id=362800|title=Barselona osvojila Ligu šampiona!|website=b92.net|date=27. 5. 2009.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog-espn-fc-united/story/4079207/barcelona-toy-with-man-unitedgermany-humble-brazilspain-win-euro-2012-the-best-team-performance-i-have-seen|title=Barcelona toy with Man United, Germany humble Brazil, Spain win Euro 2012: The best team performance I have seen|website=espn.com|date=6. 4. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/match/302813--barcelona-vs-man-united/|title=Barcelona-Man. United 2009 History|website=uefa.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> {{football squad on pitch|align=right|GK=Валдез|LB=Силвињо|RCB=Ј. Туре|LCB=Пике|RB=Пујол|RCM=Чави|LCM=Инијеста|RCF=Меси|LCF=Анри|caption=Стартна постава Барселоне у финалу Лиге шампиона против Манчестер јунајтеда, 27. маја 2009.|CM=Бускетс|CF=Ето}}Календарска година 2009. се памти по томе што је каталонски клуб у њој освојио чак шест титула.<ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/barcelona/story/4015273/barcelonas-six-trophy-year-oral-history-of-how-guardiola-and-co-did-the-unthinkable-in-2009|title=Barcelona's six-trophy year: Oral history of how Guardiola & Co. did the unthinkable in 2009|website=espn.com|date=19. 12. 2019.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Барса у августу осваја двије титуле - Шпански Суперкуп 23. августа<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2009&mm=08&dd=23&nav_id=377802|title=Barsa osvojila Superkup|website=b92.net|date=23. 8. 2009.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.eurosport.com/football/la-liga/2009-2010/barcelona-win-super-cup_sto2040202/story.shtml/|title=Barcelona win Super Cup|website=eurosport.com|date=24. 8. 2009.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> и Суперкуп Европе 28. августа.<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/match/2001219--barcelona-vs-shakhtar-donetsk/|title=Barcelona-Shakhtar Donetsk|website=uefa.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2009&mm=08&dd=28&nav_id=378664|title=Barsa osvojila Superkup Evrope|website=b92.net|date=28. 8. 2009.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/history/2009/|title=2009 Super Cup: Pedro pounces to add to Barça glory|website=uefa.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Предсједник клуба Жоан Лапорта одлази 2010, а на његово мјесто долази Сандро Росел. Росел је у управи клуба био још од 2003. и један је од најзаслужнијих за довођење Роналдиња у Барселону.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/672747/sandro-rosell-i-feliu-2010-2014/amp|title=Sandro Rosell i Feliu (2010-2014)|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Барса је и онда наставила своју доминацију, што се посебно видјело на додјели Златне лопте, за коју су те године били номиновани Чави Ернандез, Андрес Инијеста и Лионел Меси. Сва тројица су прошли Барсину фудбалску академију. Први пут у историји се догодило да сва три кандидата потичу из исте фудбалске школе. Освајач Златне лопте те вечери био је Лео Меси.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1924303/10-years-since-a-unique-ballon-dor-podium/amp|title=10 years since a unique Ballon d'Or podium|website=fcbarcelona.com|date=6. 12. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> [[Датотека:FC Barcelona Team 2, 2011.jpg|алт=Играчи Барселоне након освајања Свјетског клупског првенства 2011.|лево|мини|Играчи Барселоне након освајања Свјетског клупског првенства 2011. Централно на фотографији су Андрес Инијеста и Лионел Меси]] Барселона је у наредној сезони освојила нову титулу Лиге шампиона, укупно четврту. 28. маја 2011. су у Лондону поново савладали Манчестер јунајтед, овог пута с 3:1. Стријелци су били [[Педро Родригез|Педро]], Меси и [[Давид Виља]].<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/13576522|title=Barcelona 3-1 Man Utd|website=bbc.com|date=28. 5. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/match/2003352--barcelona-vs-man-united/|title=Barcelona-Man. United 2011 History|website=uefa.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2011&mm=05&dd=28&nav_id=515148|title=LŠ: Čarobna Barsa ponovo šampion!|website=b92.net|date=28. 5. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Крајем сезоне, Барселона је још једном доказала своју моћ, освојивши како Суперкуп Шпаније против Реал Мадрида,<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2011/aug/18/cesc-fabregas-barcelona-debut-madrid|title= Cesc Fábregas starts with a night to remember at Barcelona|website=theguardian.com|date=18. 8. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2027261/Barcelona-3-Real-Madrid-2-Cesc-Fabregas-wins-Spanish-Super-Cup-debut-fiery-clasico-erupts.html|title=Barcelona 3 Real Madrid 2 (agg 5-4): Fabregas wins Spanish Super Cup on debut as another fiery clasico erupts|website=dailymail.co.uk|date=18. 8. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/vesti.php?yyyy=2011&mm=08&dd=18&nav_id=532581|title=Fantastični Mesi srušio Real|website=b92.net|date=18. 8. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> тако и Суперкуп Европе против [[ФК Порто|Порта]].<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f52cc3ba-d939d1c39e16-1000/|title= Barcelona beat Porto for fourth UEFA Super Cup|website=uefa.com|date=26. 8. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/14687813|title= Cesc Fabregas scores as Barcelona beat Porto in Super Cup|website=bbc.com|date=26. 8. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2011&mm=08&dd=26&nav_id=537699&version=amp|title=Gvardiola nastavio teror sa Barsom|website=b92.net|date=26. 8. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> У децембру 2011, Барселона се званично представила као најбољи клуб на свијету, славећи у [[Светско клупско првенство у фудбалу|Свјетском клупском првенству]]. У финалу су побиједили бразилски [[ФК Сантос|Сантос]] са 4:0. Два гола тад је дао Меси, а по један Чави и [[Сеск Фабрегас|Фабрегас]],<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2011/dec/18/world-club-cup-santos-barcelona|title=Club World Cup final: Santos 0-4 Barcelona – as it happened|website=theguardian.com|date=18. 12. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2011&mm=08&dd=26&nav_id=537699&version=amp|title=Barsa i zvanično najbolja na svetu|website=b92.net|date=18. 12. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> који је раније стигао у Барсу из Арсенала.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2011&mm=08&dd=15&nav_id=531896|title=Fabregas i zvanično u Barseloni|website=b92.net|date=15. 8. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/14482418|title=Cesc Fabregas completes move from Arsenal to Barcelona|website=bbc.com|date=15. 8. 2011.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Посљедња Гвардиолина титула освојена је за Барселону у сезони 2011/12 и то у Купу краља.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/18216611|title=Pep Guardiola's final game: Barcelona win Copa del Rey |website=bbc.com|date=26. 5. 2012.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Тако је Пеп Гвардиола за четири године у Барселони, освојио четрнаест од могућих деветнаест титула и постао најуспјешнији тренер у историји клуба из Каталоније.<ref name= "2008-20. The best years in our history"></ref> Након пораза у полуфиналу Лиге шампиона 2012. године од [[ФК Челси|Челсија]],<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/av/football/17838915|title=The story of Chelsea's dramatic triumph over Barcelona|website=bbc.com|date=25. 4. 2012.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/match/2007692--barcelona-vs-chelsea/|title=Barcelona-Chelsea 2012 History|website=uefa.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Гвардиола је напустио тренерску клупу, а на његово мјесто је дошао [[Тито Виланова]], његов дугогодишњи помоћник.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/19813128|title=El Clasico: Barcelona's Vilanova steps out of Guardiola's shadow|website=bbc.com|date=5. 10. 2012.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2012&mm=04&dd=27&nav_id=604425|title=Tito Vilanova novi trener Barselone|website=b92.net.|date=27. 4. 2012.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Барселона није одустала од добрих резултата ни након Гвардиолиног одласка, првенствено захваљујући сјајним играма Леа Месија. Већ у сезони 2012/13, Барса је освојила Ла Лигу са импозантних сто бодова и само два пораза. Меси је у поменутој сезони био најбољи стријелац лиге са чак 46 голова.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1675211/stat-of-the-day-100-tito-vilanovas-league-points|title=Stat of the day - 100: Tito Vilanova's league points|website=fcbarcelona.com|date=1. 6. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Била је то једина Вилановина титула, с обзиром да је убрзо због болести напустио тренерску позицију. Преминуо је 25. априла 2014. године након дуге борбе с [[Рак (болест)|карциномом]] [[Гуштерача|панкреаса]].<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648486/francesc-tito-vilanova-2012-2013|title=Francesc 'Tito' Vilanova (2012-2013)|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Тита Виланову је 2013. године наслиједио Ђерардо "Тата" Мартино.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2013/jul/22/barcelona-gerardo-martino|title=Barcelona appoint Gerardo Martino as successor to Tito Vilanova|website=theguardian.com|date=22. 7. 2013.|accessdate=2. 4. 2022.}}</ref> Задржао се на позицији тренера само једну сезону, освојивши трофеј Суперкупа Шпаније након двомеча против [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрида]].<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/648484/gerardo-tata-martino-2013-14/amp|title=Gerardo 'Tata' Martino (2013-14)|website=fcbarcelona.com|date=20. 3. 2018.|accessdate=2. 4. 2022.}}</ref> Након Мартина, на клупу Барсе стигао је њен бивши играч, [[Луис Енрике]].<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2014&mm=05&dd=19&nav_id=850248|title=Luis Enrike novi trener Barselone|website=b92.net|date=19. 5. 2014.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Љета 2013, Барселона купује бразилског [[Нејмар|Нејмара]] из Сантоса. Званична вриједност трансфера износила је 57 милиона евра,<ref>{{cite web|url=https://www.goal.com/en/news/12/spanish-football/2013/06/03/4023908/barcelona-reveal-neymar-transfer-fee-is-57m|title=Barcelona reveal Neymar transfer fee is €57m|website=goal.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> иако је касније утврђено да је реална цифра у ствари значајно већа.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2014&mm=01&dd=25&nav_id=804219|title=Nejmar koštao Barsu 130 miliona €!|website=b92.net|date=25. 1. 2014.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/blog/2017/mar/30/neymar-brazil-barcelona-santos-transfer|title=Race for Neymar: the inside story of how Barcelona sealed the controversial deal |website=theguardian.com|date=30. 3. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Двије клупске легенде су се повукле на љето 2014. године. Карлес Пујол и Виктор Валдез. Капитен клуба, Пујол, одлучио је да се опрости од Блаугране након преко 590 утакмица у Барсином дресу. Пујол је годинама играо на највишем нивоу у одбрани и тако стекао статус идола. Остао је упамћен по пожртвованој и поштеној игри.<ref>{{cite web|url=https://www.goal.com/en-us/news/88/spain/2014/05/30/4850339/puyol-retires-to-take-up-new-role-at-barcelona|title=Puyol retires to take up new role at Barcelona|website=goal.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648030/carles-puyol|title=Carles Puyol |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Виктор Валдез је један од најуспјешнијих голмана који је бранио за Барселону. Примио је свега 441 гол у 535 утакмица. Посебно се истакао у финалу Лиге шампиона 2006. и полуфиналу 2009.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648022/victor-valdes|title=Victor Valdés|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1143943/victor-valdes-reaches-100-appearances-in-champions|title=Víctor Valdés reaches 100 appearances in Champions|website=fcbarcelona.com|date=13. 3. 2013.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Већ у првој сезони у клубу, Луис Енрике је освојио триплу круну. У сезони из снова, посебно се истакао нападачки трио - Меси, [[Луис Суарез|Суарез]], Нејмар. Титула у Ла Лиги била је седма у претходних десет година. У финалу Купа краља, Барса је савладала [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] на Камп Ноу. Два гола дао је Меси, а један Нејмар.<ref>{{cite web |url=https://www.theguardian.com/football/live/2015/may/30/athletic-bilbao-v-barcelona-copa-del-rey-final-live|title=Athletic Bilbao 1-3 Barcelona: Copa del Rey final – as it happened!|website=theguardian.com|date=30. 5. 2015.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Барселона је освојила и титулу Лиге шампиона 6. јуна 2015. у [[Берлин|Берлину]], побједом над [[ФК Јувентус|Јувентусом]] од 3:1, головима [[Иван Ракитић|Ивана Ракитића]], Луиса Суареза и Нејмара.<ref>{{cite web |url=https://www.theguardian.com/football/live/2015/jun/06/juventus-v-barcelona-champions-league-final-2015-live|title=2015 Champions League final: Juventus 1-3 Barcelona - as it happened|website=theguardian.com|date=6. 6. 2015.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Ово је била друга трипла круна у историји клуба, само шест година након прве.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/648461/luis-enrique-martinez-2014-2017/amp|title=Luis Enrique Martínez (2014-2017)|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Трио Меси, Суарез, Нејмар сматра се једним од најбољих напада свих времена. Постигли су укупно 122 гола у сезони.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1069621/the-fc-barcelona-trident-reach-100-goals/amp|title=The FC Barcelona 'trident' reach 100 goals|website=fcbarcelona.com|date=6. 3. 2016.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Меси и Нејмар су заједно с Кристијаном Роналдом подијелили титулу најбољег стријелца Лиге шампиона са по десет голова.<ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0252-0cd2c6a4864d-6fcf927ecffc-1000--neymar-messi-and-ronaldo-top-scoring-charts/amp/|title=Neymar, Messi and Ronaldo top scoring charts|website=uefa.com|date=6. 6. 2015.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Меси је крајем године освојио своју пету Златну лопту.<ref>{{cite web |url=https://www.theguardian.com/football/2016/jan/11/lionel-messi-ballon-dor-cristiano-ronaldo-barcelona|title=Lionel Messi wins Ballon d’Or for record fifth time|website=theguardian.com|date=11. 6. 2016.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Љета 2015, Барселона се опростила од још једне играчке легенде. Чави Ернандез је напустио Барселону након седамнаест сезона играња за први тим и двадесет пет освојених титула. Постигао је 97 голова у 869 утакмица.<ref>{{cite web |url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648016/xavi-hernandez|title=Xavi Hernández|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.theguardian.com/football/2015/may/20/xavi-hernandez-leave-barcelona-qatar-al-sadd|title=Xavi Hernández is leaving Barcelona to join Qatari club Al Sadd|website=theguardian.com|date=20. 5. 2015.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> [[Датотека:2015 UEFA Super Cup 101.jpg|алт=Освајачи УЕФА Суперкупа Европе 2015. године - ФК Барселона|мини|248x248пискел|Прослава титуле УЕФА Суперкупа Европе 2015. у Тбилисију.]] До нове промјене предсједника клуба долази 18. јула 2015. године. Хосеп Мариа Бартомеу је освојио највише гласова и постао нови предсједник.<ref>{{cite web|url=https://www.laliga.com/en-GB/news/josep-maria-bartomeu-fc-barcelonas-new-president|title=Josep María Bartomeu, FC Barcelona’s new president|website=laliga.com|date=18. 7. 2015.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Сезона 2015/16 започета је освојеном титулом Суперкупа Европе и побједом над Севиљом од 5:4. Голове за Барсу су давали [[Рафиња (фудбалер, рођен 1993)|Рафиња]], Суарез, Педро и двапут Меси. Барси је ово била укупно пета титула Суперкупа Европе у историји.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2015/aug/11/pedro-barcelona-sevilla-uefa-super-cup-match-report|title=Pedro clinches Super Cup for Barcelona in 5-4 thriller against Sevilla|website=theguardian.com|date=11. 8. 2015.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Календарска 2015. година крунисана је освајањем титуле свјетског клупског првака и побједом над [[ФК Ривер Плејт|Ривер Плејтом]] од 3:0. Барса је ову титулу освојила трећи пут у својој историји.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2015/dec/20/barcelona-river-plate-luis-suarez-club-world-cup|title=Lionel Messi and Luis Suárez fire Barcelona to Club World Cup title |website=theguardian.com|date=20. 12. 2015.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Барселона је освојила и шесту титулу првака Шпаније у посљедњих осам година.<ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/club/barcelona/83/blog/post/2874381/barcelona-la-liga-title-owes-much-to-generation-that-won-six-years-ago|title=Barcelona's 2015-16 title owes much to the "golden generation" of 2008-09|website=espn.com|date=17. 5. 2016.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Нова титула освојена је 22. маја 2016. у Купу краља а поражена је поново била Севиља.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/live/2016/may/22/barcelona-v-sevilla-copa-del-rey-live|title=Barcelona v Sevilla: Copa del Rey final – as it happened|website=theguardian.com|date=22. 5. 2016.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Луис Енрике је 10. фебруара 2016. успио да обори рекорд од 28 утакмица без пораза у свим такмичењима који је поставио Пеп Гвардиола. Барса је тад ремизирала са [[ФК Валенсија|Валенсијом]] у полуфиналу Купа краља.<ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/blog/five-aside/77/post/2804825/inside-the-numbers-of-barcelona-record-29-game-unbeaten-run|title=Inside the numbers of Barcelona's club-record 29-game unbeaten run|website=espn.com|date=11. 2. 2016.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Једна од најзначајнијих утакмица у историји клуба одиграна је 8. марта 2017. против Париз сен Жермена у утакмици шеснаестине финала Лиге шампиона. Након прве утакмице двомеча и побједе ПСЖ од 4:0, Барселони је требала убједљива побједа за пролаз даље. Друга утакмица завршена је побједом Барселоне од 6:1. Побједоносни гол постигао је [[Сержи Роберто]] у надокнади времена, а навијачи су на Камп Ноу свједочили вјероватно највећем преокрету у историји Лиге шампиона.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2017/mar/08/barcelona-psg-champions-league-match-report|title=Barcelona shatter PSG as Sergi Roberto caps incredible 6-1 comeback win|website=theguardian.com|date=9. 3. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2017/mar/09/luis-enrique-barcelona-psg-champions-league-comeback|title=Luis Enrique: It was a crazy night that no kid in Barcelona will ever forget|website=theguardian.com|date=9. 3. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2017&mm=03&dd=08&nav_id=1238067|title=Neverovatna Barselona za istoriju, silna Borusija!|website=b92.net|date=8. 3. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Већ у наредној рунди такмичења, Барселону је елиминисао Јувентус.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2017/apr/19/barcelona-juventus-champions-league-quarter-final-match-report|title=No repeat miracle for eliminated Barcelona as Juventus stand firm|website=theguardian.com|date=19. 4. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2017&mm=04&dd=19&nav_id=1252060|title=Barsa bez novog čuda, Juve i Monako uz Madriđane!|website=b92.net|date=19. 4. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Сезона 2016/17 ипак није прошла без успјеха. Енрикеов тим је освојио Суперкуп Шпаније и Куп краља, његову посљедњу титулу за Барсу.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/763876/luis-enrique-nine-titles-in-three-seasons-with-fc-barcelona|title=Luis Enrique, nine titles in three seasons with FC Barcelona|website=fcbarcelona.com|date=28. 5. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Енрикеа је на тренерској клупи у мају 2017. замијенио бивши играч Барселоне, Ернесто Валверде, који је претходно привукао пажњу водећи екипу Атлетик Билбаа.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2017/may/29/barcelona-ernesto-valverde-new-manager|title=Barcelona confirm Ernesto Valverde as new manager at Camp Nou |website=theguardian.com|date=29. 5. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2017&mm=05&dd=29&nav_id=1266051|title=Zvanično: Ernesto Valverde novi trener Barselone|website=b92.net|date=29. 5. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> {{multiple image | width = 250 | image1 = Luis Suarez FCB 2014.jpg | alt1 = | image2 = Neymar (cropped).jpg | alt2 = | footer = Луис Суарез (лијево) и Нејмар (десно) су заједно са Месијем чинили напад Барселоне од сезоне 2014/15 до Нејмаровог одласка 2017. | align = left | total_width = 270 }} У августу исте године, Барселона остаје без Нејмара који одлази у ПСЖ за тада рекордних 222 милиона евра.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2017/aug/04/neymar-how-record-breaking-move-to-psg-unfolded|title=Neymar: how the record-breaking €222m move to PSG unfolded |website=theguardian.com|date=4. 8. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2017&mm=08&dd=02&nav_id=1288937|title=Tektonski poremećaj – Nejmar u PSŽ za 222 miliona!|website=b92.net|date=2. 8. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/40762417|title=Neymar: Paris St-Germain sign Barcelona forward for world record 222m euros|website=bbc.com|date=3. 8. 2017.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref>[[Датотека:Real Valladolid - FC Barcelona, 2018-08-25 (85).jpg|алт=Лионел Меси, 2018.|мини|Лионел Меси на утакмици против [[ФК Реал Ваљадолид|Реал Ваљадолида]], 2018.]]Валверде је у својој првој сезони на клупи освојио дуплу круну.<ref name="Ernesto Valverde (2017-2020)">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/card/648454/ernesto-valverde-2017-2020|title=Ernesto Valverde (2017-2020) |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Ипак, сезону 2017/18 обиљежио је тежак пораз од Роме у четвртфиналу Лиге шампиона. Барселона је имала велику предност након прве утакмице двомеча и побједе на Камп Ноу (4:1),<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/43632169|title=Barcelona 4-1 Roma|website=bbc.com|date=4. 4. 2018.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2018/apr/04/barcelona-roma-champions-league-quarter-final-first-leg-match-report|title=Barcelona’s Piqué and Suárez rub it in after Roma’s own-goal gifts|website=theguardian.com|date=4. 4. 2018.|accessdate=26. 3. 2022.}}</ref> али су је испустили у реваншу и дозволили Роми да се врати (3:0) и побиједи након бољег извођења пенала.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/live/2018/apr/10/roma-v-barcelona-champions-league-quarter-final-second-leg-live|title=Roma beat Barcelona on away goals in Champions League quarter-final – as it happened|website=theguardian.com|date=10. 4. 2018.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2018&mm=04&dd=10&nav_id=1379645|title=Senzacija veka – Roma izbacila Barsu posle 4:1!|website=b92.net|date=10. 4. 2018.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Сличан сценарио је виђен и у сљедећој сезони. Валверде је предводио тим до титуле у Ла Лиги и шпанском Суперкупу,<ref name="Ernesto Valverde (2017-2020)"></ref> али поново без успјеха у Лиги шампиона. У мају 2019, Барселона је играла полуфинале против Ливерпула. Прва утакмица играла се на Камп Ноу и завршена је убједљивом побједом домаћина од 3:0.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2019&mm=05&dd=01&nav_id=1536931|title=Mesi bacio Liverpul "na konopce" – Barsa jednom nogom u finalu Lige šampiona |website=b92.net|date=1. 5. 2019.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.skysports.com/football/news/11945/11708825/barcelona-3-0-liverpool-lionel-messi-magic-puts-hosts-in-control-of-champions-league-semi-final|title=Barcelona 3-0 Liverpool: Lionel Messi magic puts hosts in control of Champions League semi-final|website=skysports.com|date=2. 5. 2019.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Баш као и годину дана раније, клуб из Каталоније пропустио је прилику да се пласира у наредну фазу такмичења. Ливерпул је тако на Енфилду надокнадио заостатак побједом од 4:0 и изборио се за финале,<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2019&mm=05&dd=07&nav_id=1539126|title=Čudo se dogodilo – Liverpul nokautirao Barsu za finale LŠ!|website=b92.net|date=7. 5. 2019.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.skysports.com/football/news/11945/11984568/liverpool-4-0-barcelona-stunning-reds-comeback-revisited|title=Liverpool 4-0 Barcelona: Stunning Reds comeback revisited |website=skysports.com|date=8. 5. 2019.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> у којем ће нешто касније и освојити титулу.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2019&mm=06&dd=01&nav_id=1549666|title=Liverpul bolji od Totenhema za šestu titulu šampiona Evrope!|website=b92.net|date=1. 6. 2019.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2019/06/01/sports/liverpool-tottenham-champions-league.html|title=Scoring Early and Late, Liverpool Wins Sixth Champions League Title|website=nytimes.com|date=1. 6. 2019.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Средином сезоне 2019/20, Валверде је отпуштен након пораза у полуфиналу Суперкупа Шпаније од Атлетико Мадрида.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2020/jan/09/atletico-madrid-barcelona-match-report-spanish-super-cup|title=Atlético Madrid stun Barcelona in Super Cup thanks to Ángel Correa winner|website=theguardian.com|date=9. 1. 2020.|accessdate=27. 3. 2022.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2020/01/14/sports/soccer/barcelona-setien-valverde.html|title=Ernesto Valverde and the Prison of Barcelona’s Past|website=nytimes.com|date=14. 1. 2020.|accessdate=27. 3. 2022.}}</ref> У том моменту, Барса је држала прву позицију на табели Ла Лиге испред Реал Мадрида.<ref>{{cite web|url=https://www.skysports.com/football/news/11833/11907961/barcelona-sack-ernesto-valverde-where-did-it-go-wrong-for-head-coach|title=Barcelona sack Ernesto Valverde: Where did it go wrong for head coach?)|website=skysports.com|date=15. 1. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> За новог тренера изабран је Кике Сетијен.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2020&mm=01&dd=13&nav_id=1641706|title=Zvanično – otkaz Valverdeu, Setijen stiže na klupu Barse! |website=b92.net|date=13. 1. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Атмосфера у клубу није била сјајна. У управи је одлучено да ће играчима плате бити смањене за седамдесет одсто због [[Пандемија ковида 19|пандемије коронавируса]]. У медијима су се појавиле информације да договор између играча и управе није постигнут.<ref>{{cite web|url=https://www.mirror.co.uk/sport/football/news/barcelona-turmoil-stars-including-lionel-22998782|title=Barcelona in turmoil as stars including Lionel Messi fail to agree pay cuts |website=mirror.co.uk|date=12. 11. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Касније је ипак потврђено да се тим хоће одрећи дијела примања.<ref>{{cite web|url=https://www.skysports.com/football/news/11833/12144361/barcelona-players-agree-to-pay-cuts-worth-110m|title=Barcelona players agree to pay cuts worth £110m |website=skysports.com|date=27. 11. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Барселона је 14. августа 2020. доживјела један од најтежих пораза у новијој историји. Баварски Бајерн је демолирао Барсу резултатом 8:2.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2020/aug/14/thomas-muller-leads-rout-as-bayern-munich-demolish-barcelona-8-2|title=Bayern Munich deliver Champions League demolition of dismal Barcelona|website=theguardian.com|date=14. 8. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sportklub.rs/fudbal/champions-league/a339482-82-Bajern-demolirao-Barselonu-za-polufinale-LS/|title=8:2! Bajern demolirao Barselonu za polufinale LŠ!|website=sportklub.rs|date=14. 8. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Сетијен је отпуштен три дана касније.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/53786860 |title=Quique Setien: Barcelona sack manager after Bayern thrashing|website=bbc.com|date=17. 8. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Барселона је, испустивши титулу у првенству и не освојивши ниједан трофеј, иза себе имала сасвим неуспјешну сезону.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/teme/tomic.php?yyyy=2020&mm=08&nav_id=1720562|title=Početak kraja|website=b92.net|date=19. 8. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Нови тренер је 19. августа постао бивши прослављени играч и члан Кројфовог Дрим тима, Роналд Куман.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2020&mm=08&dd=19&nav_id=1721398|title=Zvanično: Kuman je novi trener Barselone! |website=b92.net|date=19. 8. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2020/aug/19/barcelona-confirm-appointment-of-ronald-koeman-as-new-head-coach|title=Ronald Koeman delighted to become head coach of 'dream club' Barcelona|website=theguardian.com|date=19. 8. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Након дебакла у Лиги шампиона, Луис Суарез прелази у Атлетико Мадрид. Уругвајац је временом постао трећи најбољи стријелац у историји клуба. Разочаран односом који је према њему имао Куман, одлучио се за одлазак.<ref>{{cite web|url=https://en.as.com/en/2020/07/09/soccer/1594289585_770862.html|title=Barcelona: Luis Suárez moves third on club all-time scoring list|website=as.com|date=9. 7. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.skysports.com/football/news/11838/12209530/luis-suarez-says-he-was-disrespected-by-barcelona-ahead-of-atletico-madrid-move|title=Luis Suarez says he was 'disrespected' by Barcelona ahead of Atletico Madrid move|website=skysports.com|date=5. 2. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2021&mm=02&dd=23&nav_id=1816296|title="Zaslužio sam više poštovanja – samo je Mesi bio bolji od mene"|website=b92.net|date=23. 2. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Тако је Меси остао једини члан тројца који је пунио мреже претходних година. Ситуација је бивала све гора, да би коначно крајем августа и сам Меси изјавио да жели да напусти клуб.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2020/aug/25/lionel-messi-tells-barcelona-he-wants-to-leave-but-faces-legal-battle-over-clause|title="Lionel Messi tells Barcelona he wants to leave but faces legal battle over clause|website=theguardian.net|date=25. 8. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2020&mm=08&dd=25&nav_id=1724185|title=Mesi poštom obavestio Barselonu da napušta klub!|website=b92.net|date=25. 8. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> У октобру 2020, предсједник Бартомеу подноси оставку.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2020&mm=10&dd=27&nav_id=1754208|title=Bartomeu podneo ostavku|website=b92.net|date=27. 10. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/54713209|title=Barcelona president Josep Maria Bartomeu resigns|website=bbc.com|date=27. 10. 2020.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Тек у марту, након избора, нови предсједник Барселоне постао је Жоан Лапорта.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2021&mm=03&dd=08&nav_id=1823197|title=Barselona ima novog predsednika|website=b92.net|date=8. 3. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.marca.com/en/football/barcelona/2021/03/07/60453818ca4741d45b8b45a0.html|title=Official: Laporta is the new president of Barcelona|website=marca.com|date=8. 3. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Свијет фудбала је у априлу 2021. погодила вијест о оснивању новог европског такмичења - Европске суперлиге. Такмичење је подржало дванаест тимова-оснивача, међу којима је била и Барселона.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2021&mm=04&dd=19&nav_id=1844861|title=Zvanično – 12 velikana formira Superligu!|website=b92.net|date=19. 4. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.marca.com/en/football/international-football/2021/04/18/607c67ebe2704ed8818b45ca.html|title=What is the European Super League? These are the 12 founding teams and the format |website=marca.com|date=19. 4. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Ипак, након негативне критике јавности,<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2021/apr/18/only-someone-who-truly-hates-football-can-be-behind-a-european-super-league|title=Only someone who truly hates football can be behind a European super league|website=theguardian.com|date=18. 4. 2021.|accessdate=23. 4. 2022.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.cnn.com/cnn/world/live-news/european-super-league-updates-live-cmd-spt/index.html|title=As it happened: European Super League threatens to shake up 'beautiful game'|website=cnn.com|date=19. 4. 2021.|accessdate=23. 4. 2022.}}</ref> свих шест клубова из Енглеске се повлачи из пројекта, а касније исто чине и ФК Милан и Атлетико Мадрид. Самим тим, одржавање Суперлиге није било могуће и план је пропао.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/business-56768728|title=Super League: Why have the plans collapsed?|website=bbc.com|date=21. 4. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2021&mm=04&dd=21&nav_id=1845999|title=Debakl Superlige – u nokdaunu posle samo 48 sati!|website=b92.net|date=21. 4. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> === Послије Месија: повратак Чавија и Барсeлона у Лиги Европе (2021—) === Након дугог преговарања и многих спекулација, ФК Барселона је 5. августа 2021. објавила да ће Лионел Меси напустити клуб. Очекивало се да Меси обнови уговор, али због финансијских и правних препрека у виду правила прописаних од стране Ла Лиге, то се није догодило.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2021/aug/05/lionel-messi-leaving-barcelona-after-obstacles-thwart-contract-renewal|title=Lionel Messi leaving Barcelona after ‘obstacles’ thwart contract renewal|website=theguardian.com|date=6. 8. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Аргентинац је цијелу дотадашњу каријеру провео у тиму из Каталоније. Рекордер је како по броју наступа, тако и по броју постигнутих голова за Барселону.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/2070529/leo-messi-fc-barcelonas-historic-record-breaker|title=Leo Messi, FC Barcelona's historic record breaker|website=fcbarcelona.com|date=5. 8. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Меси се 8. августа у сузама опростио од клуба.<ref>{{cite web|url=https://sportklub.rs/fudbal/primera/jecaji-za-kraj-nisam-zeleo-ovo-sve-sam-cinio-da-bih-ostao/|title=Jecaji za kraj: Nisam želeo ovo, sve sam činio da bih ostao|website=sportklub.rs|date=8. 8. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Прешао је у ПСЖ 11. августа.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2021/aug/11/lionel-messi-to-psg-the-inside-story-of-how-a-stunning-deal-was-done|title=Lionel Messi to PSG: the inside story of how a stunning deal was done |website=theguardian.com|date=11. 8. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> {{Цитат2|''Дао сам све за овај клуб и одлазим срећан свиме што сам урадио за Барселону. Хтио сам другачије да се опростим, никада нисам мислио да ће мој посљедњи дан бити ван терена, без навијача. Волио бих да сам чуо посљедњи поздрав од њих. Толико су ми недостајали, хтио сам да су данас ближе...'' ''... Урадили смо све што је могуће, али нисмо могли ништа да учинимо због Ла лиге. Много се причало о томе да нисам хтио да останем. Прошле године нисам желио да останем и рекао сам то, али ове године сам хтио да будем ту.''|author=Лионел Меси, 8. августа 2021.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2021/aug/08/lionel-messi-tearful-barcelona-transfer|title=‘I wanted to stay’: Lionel Messi tearful at Barcelona exit as PSG move looms |website=theguardian.com|date=8. 8. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2021&mm=08&dd=08&nav_id=1904274|title=Mesi se u suzama oprostio od Barselone VIDEO|website=b92.net|date=8. 8. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref>}} Роналд Куман је добио отказ након пораза од [[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекана]] у октобру 2021.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2021/oct/27/ronald-koeman-sacked-by-barcelona-after-defeat-at-rayo-vallecano|title=Ronald Koeman sacked by Barcelona after defeat at Rayo Vallecano |website=theguardian.com|date=27. 10. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> На његово мјесто постављен је Чави Ернандез, легендарни бивши фудбалер.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/2328587/xavi-hernandez-is-the-new-fc-barcelona-coach|title=Xavi Hernández is the new FC Barcelona coach |website=fcbarcelona.com|date=6. 11. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php%3fyyyy=2021&mm=11&dd=06&nav_id=2052172&version=amp|title=Barselona u 2.00 ujutru objavila: Ćavi se vratio|website=b92.net|date=6. 11. 2021.|accessdate=26. 3. 2022.}}</ref> Почетком децембра, Барселона је изгубила од Бајерна 3:0 у склопу групне фазе Лиге шампиона. Овај пораз значио је да Барселона први пут још од 2000. остаје без нокаут фазе. Први пут након 21 године клуб је елиминисан из групне фазе Лиге шампиона, па су наставили сезону у [[УЕФА Лига Европе|Лиги Европе]].<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2021&mm=12&dd=08&nav_id=2069929|title=Barselona opet razočarala – ostala bez 1/8 finala posle 21 godine!|website=b92.net|date=8. 12. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/football/2021/dec/08/bayern-munich-barcelona-champions-league-match-report|title=Bayern Munich and Sané consign Barcelona to Europa League ignominy|website=theguardian.com|date=8. 12. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> У четвртфиналу такмичења, од Барселоне је након двомеча био бољи [[ФК Ајнтрахт Франкфурт|Ајнтрахт]]. Након неријешеног резултата у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]],<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/2566760/eintracht-11-barca-all-square-in-frankfurt|title=Eintracht 1–1 Barça: All square in Frankfurt|website=fcbarcelona.com|date=7. 4. 2022.|accessdate=23. 5. 2022.}}</ref> Барселона је изгубила на Камп Ноу (2:3).<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2022&mm=04&dd=14&nav_id=2139919|title="Kamp Nou" se poklonio Kostiću – Ajntraht šokirao Barselonu!|website=b92.net|date=14. 4. 2022.|accessdate=23. 5. 2022.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bundesliga.com/en/bundesliga/news/barcelona-eintracht-frankfurt-live-europa-league-teams-match-stats-aubameyang-19422|title=Filip Kostic fires Eintracht Frankfurt into UEFA Europa League final four in stunning win at Barcelona|website=bundesliga.com|date=14. 4. 2022.|accessdate=23. 5. 2022.}}</ref> Прва сезона по одласку Лионела Месија затворена је без трофеја.<ref>{{cite web|url=https://www.marca.com/en/football/barcelona/2022/04/15/62591f19ca4741fe568b45e6.html|title=Four cup exits in one season for Barcelona: Set for a trophyless year|website=marca.com|date=15. 4. 2022.|accessdate=23. 5. 2022.}}</ref> Барселона је остала друга на табели Ла Лиге,<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2022&mm=05&dd=22&nav_id=2158914|title=Žuta podmornica potopila Barsu, kraj sezone u Španiji|website=b92.net|date=22. 5. 2022.|accessdate=23. 5. 2022.}}</ref> а у Купу краља је завршила учешће у осмини финала поразом од Атлетик Билбаа.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/2456430/athletic-club-3-2-barca-copa-del-rey-defence-ends-in-extra-time|title=Athletic Club 3-2 Barça: Copa del Rey defence ends in extra time|website=fcbarcelona.com|date=20. 1. 2022.|accessdate=23. 5. 2022.}}</ref> == Грб, боје и дресови == Од оснивања 1899. до 1910. клуб је користио грб града Барселоне за свој званични грб. Грб је имао облик дијаманта подијељеног на четири једнака дијела са мотивима Каталоније. С једне стране налазио се палмин, а са друге ловоров лист. Изнад основе грба била је постављена златна круна, а изнад ње - црни шишмиш. {{multiple image | width = 60 | image1 = Coat of Arms of Barcelona - Caironat (19th Century-1931).svg | alt1 = | image2 = Fc barcelona 1st badge 1899.png | alt2 = | footer = Грб града Барселона служио је као званични грб клуба од оснивања 1899. до 1910. | align = RIGHT | total_width = 270 }} Грб какав постоји данас осмишљен је још 1910. године. До данас је дорађиван искључиво естетски. Састоји се из три основна дијела. У горњем лијевом углу грба налази се црвени крст на бијелој позадини. У питању је Крст [[Свети Георгије|св. Георгија]], симбол свеца заштитника Каталоније. Горњи десни угао чине црвене и жуте пруге постављене вертикално. Боје симболизују [[Круна Арагона|Круну Арагона]] и налазе се и на каталонској застави. На доњој половини грба су пруге у бојама клуба - тамноцрвеној и плавој, са фудбалском лоптом у средини. Горњу и доњу половину грба дијели простор на којем су уписани иницијали клуба. Овај детаљ се мијењао кроз историју, с обзиром на измјену имена клуба за вријеме диктатуре Франсиска Франка. Назив по оснивању био је ''Fútbol Club Barcelona'', а за вријеме Франкове власти, клуб се звао ''Club de Fútbol Barcelona''. Промјена се заснивала на разлици између каталонског и шпанског језика. Зато се мијењао и грб, па је у зависности од историјског периода на њему писало FCB или CFB (C de FB). Осим тога, забрањена је и употреба заставе Каталоније, тако да је она на грбу Барселоне замијењена шпанском. Застава Каталоније је на грб враћена 1949, а старо име клуба тек 1974. Све наредне измјене су се односиле углавном на интензитет боја.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/club/identity/the-crest|title=The Barça crest|website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> ФК Барселона од 13. децембра 1899. као главне боје користи тамноцрвену и плаву. Постоји више теорија о историји употребе ових боја. Према неким изворима, боје грба су заслуга њеног оснивача, Жоана Гампера. Гампер је прије доласка у Шпанију у [[Цирих|Цириху]] основао ФК Екселзиор, а неко вријеме је играо и за [[ФК Базел]]. Оба клуба користила су тамноцрвену и плаву боју. Друга теорија се веже са енглеску породицу Вити. Браћа Вити су учествовала у оснивању клуба и били су присутни на састанку када су одабране главне клупске боје. Према закључцима њихових потомака, боје клуба се подударају са бојама средње школе у [[Крозби|Крозбију]] коју су браћа похађала у прошлости. Ипак, званичне информације о поријеклу боја клуба не постоје, јер су тврдње чланова породица Гампер и Вити једини доступни извори и самим тим, не могу се узети за чињенице.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/813829/the-origins-of-fc-barcelonas-colours|title=The origins of FC Barcelona’s colours |website=fcbarcelona.com|date=27. 12. 2016.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> <Center> {| |{{Football kit|pattern_la=|pattern_b=_darkredhalf|pattern_ra=|leftarm=062A78|body=062A78|rightarm=AA0000|shorts=FFFFFF|socks=000000|title=од 1899.}} |{{Football kit|pattern_la=_red_stripes|pattern_b=_fcbarcelona62h|pattern_ra=_red_stripes|leftarm=3D69AA|body=0000FF|rightarm=3D69AA|shorts=3D69AA|socks=3D69AA|title=од 1920-их}} |{{Football kit|pattern_la=_fcbarcelona1516h|pattern_b=_fcbarcelona1516h|pattern_ra=_fcbarcelona1516h|leftarm=062A78|body=062A78|rightarm=062A78|shorts=BB0000|socks=062A78|title=2015/16|pattern_sh=_fcbarcelona1516h|pattern_so=_fcbarcelona1516h}} |{{Football kit|pattern_la=_fcbarcelona1920h|pattern_b=_fcbarcelona1920h|pattern_ra=_fcbarcelona1920h|leftarm=000080|body=000080|rightarm=000080|shorts=000080|socks=000080|title=2019/20|pattern_sh=_fcbarcelona1920h|pattern_so=_fcbarcelona1920h}} |{{Football kit|pattern_la=_fcbarcelona2122h|pattern_b=_fcbarcelona2122h|pattern_ra=_fcbarcelona2122h|leftarm=9D1A1D|body=234FB4|rightarm=234FB4|shorts=234FB4|socks=234FB4|title=2021/22|pattern_sh=_fcbarcelona2122h|pattern_so=_fcbarcelona2122h}} |} </Center> Званични произвођач дресова и опреме клуба је америчка компанија [[Nike, Inc.|Најк]] још од 1998.<ref>{{cite web|url=https://www.skysports.com/football/news/11833/10637904/barcelona-confirm-record-kit-deal-with-nike|title=Barcelona confirm record kit deal with Nike |website=skysports.com|date=29. 10. 2016.|accessdate=15. 12. 2021.}}</ref> Главне боје клуба се налазе на дресовима од оснивања до данас. Од двадесетих година прошлог вијека, осмишљен је дизајн дреса са вертикалним пругама и тамноцрвеној и плавој боји који се користи и данас. Изузетак су сезоне 2015/16 и 2019/20, када су у употреби били дресови са хоризонталним пругама,<ref>{{cite web|url=https://www.mirror.co.uk/sport/football/news/new-barcelona-kit-barca-unveil-5751742|title=New Barcelona kit: Barca unveil HOOPED kit as 2015/16 home and away jerseys revealed|website=mirror.co.uk|date=24. 5. 2015.|accessdate=15. 12. 2021.}}</ref> односно дресови са квадратастим шаблоном.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1234297/new-fc-barcelona-jersey-expresses-the-clubs-passion-for-the-city/featured|title=New FC Barcelona jersey expresses the Club’s passion for the city |website=fcbarcelona.com|date=3. 6. 2019.|accessdate=15. 12. 2021.}}</ref> == Ривалства == ===Ел Класико === Ел Класико ({{јез-ес|El Clásico}}) је назив за највећи фудбалски дерби у Шпанији и један од најважнијих уопште, утакмицу између Барселоне и Реал Мадрида. Име дербија се у почетку односило само на лигашке сусрете ових клубова, а временом се тако почео звати сваки њихов меч. [[Датотека:Forcejeo Real Madrid - FC Barcelona.jpg|алт=Извођење прекида на Ел Класику, 2009.|мини|Извођење прекида на Ел Класику, 2009.]] Историја Ел Класика траје колико и историја клубова који у њему учествују. ФК Реал Мадрид је основан 1902. године. Први меч између два клуба одигран је 13. маја исте године у склопу такмичења које је претходило Купу краља. Барселона је славила са 3:1 и тако побиједила на првом икад одиграном Ел Класику. Клубови су се први пут у Ла Лиги састали у фебруару 1929. Иако је титула на крају уводне сезоне Шпанског првенства припала Барселони, први лигашки Ел Класико је добио Реал Мадрид са 2:1.<ref>{{cite web|url=https://www.standard.co.uk/sport/football/el-clasico-history-real-madrid-vs-fc-barcelona-b928586.html|title=Real Madrid vs FC Barcelona: The history of El Clasico |website=standard.co.uk|date=8. 4. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Незавидан однос између двије стране није посљедица само спортског ривалства. Још од тридесетих година прошлог вијека траје супарништво Барселоне и Реал Мадрида. Барселона је тада означена као симбол Каталоније, а Реал Мадрид као симбол Шпаније. Из те подјеле ће се развити ривалство како на пољу спорта, тако и у политичком и друштвеном смислу. Односи између тимова били су нарочито затегнути током диктатуре Франсиска Франка, с обзиром на забрану истицања било каквих националних мотива који нису били шпански. Тада се сматрало да Реал Мадрид служи фашистичком режиму, а с друге стране, да у Барселони нема потребног патриотизма.<ref>{{cite web|url=https://bleacherreport.com/articles/2232725-barcelona-vs-real-madrid-a-complete-a-to-z-of-el-clasico|title=Barcelona vs. Real Madrid: A Complete A to Z of El Clasico |website=bleacherreport.com|date=20. 10. 2021.|accessdate=15. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.goal.com/en-us/news/general-franco-real-madrid-king-history-behind-clubs-link/fcoqldp8h2bb1841o2rspmuhe|title=General Franco, Real Madrid & the king: The history behind club's link to Spain's establishment|website=goal.com|date=1. 3. 2019.|accessdate=15. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.goal.com/en-bh/news/what-is-el-clasico-real-madrid-vs-barcelona-nickname/g5r0hzooqgna1pdwvqb6498ie|title=What is El Clasico? Real Madrid vs Barcelona nickname explained |website=goal.com|date=22. 10. 2021.|accessdate=15. 12. 2021.}}</ref> Током наредних деценија, анимозитет између два клуба је растао. Дербији су се почели преносити на телевизији, а окршаји играча на утакмицама су бивали све чешћи. {{Цитат2|''Ривалство помаже оба клуба. Барса не би била то што јесте без Реала и обрнуто.''|author=Раул Гонзалес<ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/soccer/spanish-primera-division/story/2789390/raul-says-he-is-under-no-pressure-for-return-to-real-madrid|title=Raul says he will not be rushed into returning to Real Madrid as a coach|website=espn.com|date=18. 1. 2016.|accessdate=15. 12. 2021.}}</ref>}} Према званичној статистици, Реал је у Ел Класику славио 99 пута, Барса 96, а 52 пута је било неријешено.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/el-clasico|title=Barça and Real Madrid: El Clásico |website=fcbarcelona.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Ипак, ако се у обзир узму и егзибиционе утакмице, Барселона има дванаест побједа више.<ref>{{cite web|url=https://fcbarcelonalatestnews.com/el-clasico-results-since-1902-151202/|title=Barcelona vs Real Madrid Results: El Clasico All-Time Results|website=fcbarcelonalatestnews.com|date=21. 10. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.cbssports.com/soccer/news/el-clasico-history-real-madrid-vs-barcelona-past-scores-results-winners-last-meeting-and-highlights/|title=El Clasico history: Real Madrid vs. Barcelona past scores, results, winners, last meeting and highlights|website=cbssports.com|date=10. 4. 2021.|accessdate=15. 12. 2021.}}</ref> Ел Класико није изгубио на значају ни данас, када су Реал и Барселона међу најпопуларнијим и најбогатијим клубовима на свијету. === Дерби Барселоне === Велики дерби града Барселоне играју ФК Барселона и [[ФК Еспањол|Еспањол]]. Ривалство траје још од 1900. године, кад је Еспањол и основан. Још по оснивању клубова, уочавала се разлика, јер је Барселону основао швајцарски досељеник, а Еспањол су чинили искључиво Шпанци. Само име Еспањол одабрано је да би се клуб истицао по чистом шпанском поријеклу.<ref>{{cite web|url=https://www.rcdespanyol.com/en/history/|title=History - RCD Espanyol|website=rcdespanyol.com|date=|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Барселона је далеко успјешнија у градском дербију. Еспањол је само четири пута заузео вишу позицију на табели, и то посљедњи пут 1942.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/2357174/the-lowdown-on-rcd-espanyol|title=The lowdown on RCD Espanyol |website=fcbarcelona.com|date=19. 11. 2021.|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Према податку из фебруара 2022, Барселона није изгубила у Ла Лиги од Еспањола у 24 узастопне утакмице.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/2485785/rcd-espanyol-2-2-fc-barcelona-luuk-de-jong-to-the-late-rescue/amp|title=RCD Espanyol 2-2 FC Barcelona: Luuk de Jong to the late rescue!|website=fcbarcelona.com|date=13. 2. 2022.|accessdate=20. 2. 2022.}}</ref> == Стадион == {{main|Камп Ноу}}Главни клупски стадион је Камп Ноу. [[Датотека:Camp Nou des de l'helicòpter.jpg|алт=Камп Ноу, Барселона|мини|280x280пискел|Камп Ноу]] Изградња стадиона је започета 28. марта 1954. године. План о конструкцији дефинисан је још четири године раније, али тек доласком Франсеска Миро-Санса на чело клуба, процес изградње је убрзан. Стадион је отворен 24. септембра 1957. утакмицом у којој су играли, домаћин ФК Барселона и један ол-стар тим из [[Варшава|Варшаве]]. Сама изградња стадиона била је далеко скупља него што је то очекивано, што ће довести до огромних дугова у годинама након свечаног отварања. Камп Ноу је просторно проширен 1982. године тако да је капацитет повећан на 122.000 гледалаца, због потреба одржавања [[Светско првенство у фудбалу 1982.|Свјетског првенства]]. Тада је стадион служио за церемонију отварања и прву утакмицу такмичења. Касније је простор за стајање замијењен сједећим мјестима, тако да је капацитет поново сведен на око 90.000 мјеста.<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/club/facilities/camp-nou/history|title=Camp Nou: the history|date=|website=fcbarcelona.com|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> Стадион се очекивано нашао на УЕФА листи стадиона са пет звјездица 2007. године.<ref>{{cite web|url=http://stadiumdb.com/lists/uefa-5-star-stadiums|title=UEFA 5 Star Stadiums|date=|website=stadiumdb.com|accessdate=5. 12. 2021.}}</ref> == Успјеси == {| class="wikitable plainrowheaders" style="font-size:95%; text-align:center;" !style="width: 1%;"|Тип !style="width: 5%;"|Такмичење !style="width: 1%;"|Титуле !style="width: 21%;"|Сезоне |- |rowspan="5" |'''Домаћа''' ! scope=col|[[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прва лига]] |align="center"|26 | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 1929.|1929]], 1944/45, 1947/48, 1948/49, 1951/52, 1952/53, 1958/59, 1959/60, 1973/74, 1984/85, 1990/91, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1997/98, 1998/99, [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2004/05.|2004/05]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2005/06.|2005/06]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008/09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012/13]], 2014/15, 2015/16, 2017/18, [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018/19]] |- ! scope=col|[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп Краља]] |bgcolor="gold"|'''31''' | 1909/10, 1911/12, 1912/13, 1919/20, 1921/22, 1924/25, 1925/26, 1927/28, 1941/42, 1950/51, 1951/52, 1952/53, 1956/57, 1958/59, 1962/63, 1967/68, 1970/71, 1977/78, 1980/81, 1982/83, 1987/88, 1989/90, 1996/97, 1997/98, 2008/09, 2011/12, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18, 2020/21 |- ! scope=col|[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]] |bgcolor="gold"|'''13''' | 1983, 1991, 1992, 1994, 1996, 2005, 2006, 2009, 2010, 2011, 2013, 2016, 2018 |- ! scope=col|[[Куп Ева Дуарте]] |bgcolor="gold"|'''3''' | 1948, 1952, 1953 |- ! scope=col|[[Лига куп Шпаније у фудбалу|Лига куп]] |bgcolor="gold"|'''2''' | 1983, 1986 |- | rowspan="4" |'''Европска''' ! scope=col|[[УЕФА Лига шампиона]] |align="center"|5 | [[Лига шампиона 1991/92.|1991/92]], [[Лига шампиона 2005/06.|2005/06]], [[Лига шампиона 2008/09.|2008/09]], [[Лига шампиона 2010/11.|2010/11]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014/15.]] |- ! scope=col| [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] |bgcolor="gold"|'''4''' | [[Куп победника купова у фудбалу 1978/79.|1978/79]], [[Куп победника купова у фудбалу 1981/82.|1981/82]], [[Куп победника купова у фудбалу 1988/89.|1988/89]], [[Куп победника купова у фудбалу 1996/97.|1996/97]] |- ! scope=col|[[УЕФА суперкуп]] |bgcolor="gold"|'''5'''{{smallsup|S}} |1992, 1997, 2009, 2011, 2015 |- ! scope=col| [[Куп сајамских градова]] |bgcolor="gold"|'''3''' | [[Куп сајамских градова 1955/58.|1955/58]], [[Куп сајамских градова 1958/60.|1958/60]], [[Куп сајамских градова 1965/66.|1965/66]] |- |'''Светска''' ! scope=col|[[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]] |3 | 2009, 2011, 2015 |- |} * {{legend|gold|Рекорд}} * {{smallsup|S}} Заједнички рекорд == Тренутни састав == {{Updated|22. април 2022.}} {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|нац=НЕМ|име=[[Марк Андре тер Штеген]]|поз=GK}} {{ф играч|број=2|нац=САД|име=[[Сержињо Дест]]|поз=DF}} {{ф играч|број=3|нац=ШПА|име=[[Жерард Пике]]|поз=DF|остало=заменик капитена}} {{Ф играч|број=4|нац=УРУ|име=[[Роналд Араухо]]|поз=DF}} {{ф играч|број=5|нац=ШПА|име=[[Серхио Бускетс]]|поз=MF|остало=капитен}} {{ф играч|број=6|нац=ШПА|име=[[Рики Пуиг]]|поз=MF}} {{ф играч|број=7|нац=ФРА|име=[[Усман Дембеле]]|поз=FW}} {{ф играч|број=8|нац=ШПА|име=[[Педри]]|поз=MF}} {{ф играч|број=9|нац=ХОЛ|име=[[Мемфис Депај]]|поз=FW}} {{ф играч|број=10|нац=ШПА|име=[[Ансу Фати]]|поз=FW}} {{Ф играч|број=12|нац=ДАН|име=[[Мартин Брејтвејт]]|поз=FW}} {{ф играч|број=13|нац=БРА|име=[[Норберто Мурара Нето|Нето]]|поз=GK}} {{Фт средина}} {{ф играч|број=14|нац=ШПА|име=[[Нико Гонзалез]]|поз=MF}} {{ф играч|број=16|нац=ШПА|име=[[Педри]]|поз=MF}} {{ф играч|број=17|нац=ХОЛ|име=[[Лук де Јонг]]|поз=FW}} {{ф играч|број=18|нац=ШПА|име=[[Жорди Алба]]|поз=DF|остало=заменик капитена}} {{ф играч|број=19|нац=ШПА|име=[[Феран Торес]]|поз=FW}} {{ф играч|број=20|нац=ШПА|име=[[Серхи Роберто]]|поз=DF|остало=заменик капитена}} {{ф играч|број=21|нац=ХОЛ|име=[[Френки де Јонг]]|поз=MF}} {{ф играч|број=22|нац=ШПА|име=[[Оскар Мингеза]]|поз=DF}} {{ф играч|број=23|нац=ФРА|име=[[Самуел Умтити]]|поз=DF}} {{ф играч|број=24|нац=ШПА|име=[[Ерик Гарсија]]|поз=DF}} {{ф играч|број=25|нац=ГАБ|име=[[Пјер Емерик Обамејанг]]|поз=FW}} {{Фт крај|број /=/|нац=НЕМ|поз=FW|име=[[Роберт Левандовски]]}} == Види још == * [[ФК Барселона Б]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти|commons=FC Barcelona|wikinews=ФК Барселона}} * {{званични веб-сајт}} {{Састав ФК Барселона}} {{Тимови Ла Лиге}} {{Победници Лиге шампиона}} {{Победници УЕФА суперкупа}} {{Освајачи купа сајамских градова}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Фудбал|Шпанија}} [[Категорија:ФК Барселона|ФК Барселона]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Шпаније|Барселона]] [[Категорија:Спорт у Барселони]] qev3q36y2x1gkzxzdnmnhm9lrek4bga 0 121433 25114295 24922213 2022-07-19T16:29:37Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|стрип цртача|[[Мома Марковић (стрип)|Мома Марковић]]}} {{Херој М |дидаскалија=МОМА МАРКОВИЋ |слика=Nh markovic moma.jpg |опис_слике=Мома Марковић | датум_рођења = {{датум рођења|1912|11|16}} | место_рођења =[[Поповић (Сопот)|Поповић]], код [[Сопот]]а | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1992|8|7|1912|9|16}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти = [[СР Југославија]] |супруга= |деца=[[Мирјана Марковић]] |професија= |КПЈ=[[1933]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |чин=[[генерал-мајор]] у резерви |народни херој=[[6. јул]]a [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}- {{!}} {{Орден југословенске заставе(СФРЈ)1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Момчило Мома Марковић''' ([[Поповић (Сопот)|Поповић]], код [[Сопот]]а, [[16. новембар]] [[1912]] — [[Београд]], [[7. август]] [[1992]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 16. новембра 1912. у селу [[Поповић (Сопот)|Поповић]], код [[Сопот]]а у учитељској породици. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у [[Београд]]у. Његова породица је припадала револуционарном [[Раднички покрет|радничком покрету]]. Отац [[Мића Марковић]] био је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и делегат на [[Други конгрес КПЈ|Другом конгресу]]. Због тога је и он, као учесник гимназије приступио револуционарном омладинском покрету. Одмах после уписа на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет]] у Београду, укључио се у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарни покрет студената]] [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]]. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) био је од 1932, а Комунистичке партије Југославије од 1933. године. Временом је постао један од руководилаца партијске организације на Медицинском факултету и члан руководећег језгра на Универзитету. У марту 1934. изабран је за члана Универзитетског комитета КПЈ, након чега је био један од уредника листа „Медицинар“. Од маја 1934. био је и уредник листа „Млади комунист“, који је покренут на иницијативу [[Благоје Паровић|Благоја Паровића]]. У провали партијске и скојевске организације у Београду, која је од почетка јула 1934, захватила и Универзитет, ухапшен је јануара 1935, и од [[Државни суд за заштиту државе|Државног суда за заштиту државе]] осуђен на девет месеци затвора, које је издржао у [[Затвор у Сремској Митровици|затвору у Сремској Митровици]]. После изласка с робије, наставио је партијску активност у Београду. Као члан Обласног комитета КПЈ за Србију, радио је кратко време у београдском округу, а затим је, крајем 1936, по партијском задатку, упућен у [[Крагујевац]]. Као члан Окружног комитета КПЈ за Крагујевац, радио је на обнављању и учвршћивању партијских организација у [[Шумадија|Шумадији]]. Године 1937, по одлуци [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]], радио је на обнављању партијских организација на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], а затим у [[Република Македонија|Македонији]]. Његовом помоћи, партијске организације на Косову и Метохији организационо су ојачале и формиран је привремени Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију. У Македонији је помагао сређивању стања у неким партијским организацијама. У покушају да се илегално пребаци у [[Друга шпанска република|Шпанију]], ухапшен је 1937. од аустријске полиције, на [[Аустрија|аустријско]]-[[Швајцарска|швајцарској]] граници, и враћен у [[Краљевина Југославија|Југославију]]. После месец дана затвора, протеран је у родно место. Вративши се илегално у Београд, наставио је политичку делатност као члан Окружног комитета КПЈ у Београду. Почетком 1938. постао је члан [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]]. Као члан Покрајинског комитета, политички је деловао у великом делу [[Србија|Србије]]. После општинских избора 1938, заједно с [[Милош Минић|Милошем Минићем]], написао је брошуру ''Ко има право да говори у име Београда'', у којој су описали терор и махинације представника режима. Брошура је штампана у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и растурана по целој Србији. Јуна 1939, као делегат ПК КПЈ за Србију, учествовао је на земаљском саветовању КПЈ, под [[Шмартна гора|Шмарном гором]], у [[Словенија|Словенији]]. На Петој покрајинској конференцији КПЈ за Србију, јуна 1940, поново је изабран за члана ПК, а после [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пете земаљске конференције КПЈ]] и за члана Војне комисије при ПК КПЈ за Србију. До рата је непрекидно радио на јачању и омасовљавању партијских организација у Србији, а као члан Војне комисије руководио је припремама партијских организација за одбрану земље. Рат га је затекао на партијском раду у унутрашњости Србије. === Народноослободилачка борба === {{Главни чланак|Народноослободилачка борба народа Југославије|Устанак у Србији 1941.}} После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.|априла 1941]], вратио се у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]] где је добио задатак да руководи организационим припремама за оружани устанак у јужној и југоисточној Србији. Од [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941]], као делегат и инструктор ПК КПЈ за Србију, деловао је у [[Пожаревац|пожаревачком]] округу на организовању партијских организација и руководстава и јачању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), све до лета 1942, када прелази у [[Београд]] на рад у ПК КПЈ за Србију. Почетком 1943. именован је за [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОВ и ПО Србије]]. Из Београда се пребацио на терен [[Аранђеловац|Аранђеловца]], у седиште Главног штаба, и наставио да ради на оживљавању оружане борбе и формирању [[Прва шумадијска бригада НОВЈ|Прве шумадијске бригаде]]. Крајем 1943, са овом бригадом пробио се у [[Санџак]] због успостављања веза с јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], које су од [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]] упућене у правцу [[Србија у Народноослободилачкој борби|Србије]]. На [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]] изабран је за члана [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]]. Од јуна до октобра 1944. био је начелник Персоналног одељења Главног штаба за Србију, а затим је прешао на дужност организационог секретара Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Из рата је изишао у чину [[генерал-мајор]]а [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]]. === Послератна каријера === После ослобођења [[Југославија|Југославије]], налазио се на најодговорнијим партијским и државним дужностима. Био је члан [[Прва Влада Благоја Нешковића|Владе Федералне Србије]] (1945—1946); председник Контроле [[Друга Влада Благоја Нешковића|Владе НР Србије]] (1946—1948); члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] и савезни секретар за социјалну политику и народно здравље (1953—1963), председник Главног задружног Савеза ФНРЈ и члан Председништва Савезне конференције [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]]. Биран је за народног посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]] и [[Скупштина СР Србије|Скупштине СР Србије]] и био члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. У чланство [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] укључен је 1946, а касније је поново биран на [[Пети конгрес КПЈ|Петом]], [[Шести конгрес КПЈ|Шестом]], [[Седми конгрес СКЈ|Седмом]] и [[Осми конгрес СКЈ|Осмом конгресу СКЈ]]. Од 1945. био је члан [[Политбиро]]а [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Србије|СК Србије]], а од Седмог до Десетог конгреса СКС биран је за члана ЦК СК Србије. Уређивао је партијске часописе „Комунист“ и „Партијска изградња“ и био главни и одговорни уредник „[[Борба (новине)|Борбе]]“ (1963—1969). Објавио је низ текстова у часописима, штампи и посебним издањима.<ref>{{cite web |title=Мома Марковић |url=http://www.subnor.org.rs/heroji-n/moma-markovic |website=СУБНОР Србије |accessdate=30. 1. 2019}}</ref> Умро у [[Београд]]у 7. августа 1992. године. [[Инфламација (антропологија)|Кремиран]] је и сахрањен на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден народног ослобођења]], [[Орден заслуга за народ|Орден залсуга за народ са златном звездом]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је 6. јула 1953. године. === Породица === Његов рођени брат [[Драгослав Марковић|Драгослав Дража Марковић]] (1920—2005) био је такође учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и касније високи државни и партијски функционер [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]]. Момина ћерка [[Мирјана Марковић|Мирјана]], рођена 1942. у ванбрачној вези са [[Вера Милетић|Вером Милетић]], била је супруга [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], [[председник Републике Србије|председника Србије]] и [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]]. Из везе са Надом Петровић, сестром [[Душан Петровић Шане|Душана Петровића Шанета]] имао је сина Ивана, а из брака са супругом Вером Димитријевић, имао је три ћерке — Љубицу, Ану и Десу и сина Бранислава. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Команданти и комесари ГШ Србије}} {{Народни хероји-Београд}} {{Народни хероји-лекари}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Марковић, Мома}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1992.]] [[Категорија:Сопоћани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије]] [[Категорија:Народни посланици Скупштине Југославије]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] mr5q3df7v3l5se8bvn25f0lcwocr2rl 0 122622 25114187 23501160 2022-07-19T15:52:07Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=ВЕРА АЦЕВА | слика=Vera Aceva.jpg | опис_слике=Вера Ацева | датум рођења={{датум рођења|1919|9|24}} | место рођења=[[Ореовец (Прилеп)|Оревец]], код [[Прилеп]]а | држава рођења=[[Краљевина СХС]] | датум смрти={{датум смрти|2006|11|10|1919|9|24}} | место смрти=[[Скопље]] | држава смрти=[[Македонија]] | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | професија=радница | функција=градоначелник Скопља | мандат= [[1948]]. | претходник=[[Душко Лукарски]] | наследник=[[Аспарух Каневче]] |КПЈ=[[1940]]. | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања={{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден рада2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Вера Ацева — Доста''' ([[Ореовец (Прилеп)|Ореовец]], код [[Прилеп]]а, [[24. септембар]] [[1919]] — [[Скопље]], [[10. новембар]] [[2006]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено политичка радница [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македоније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је 24. септембра 1919. године у селу [[Ореовец (Прилеп)|Ореовец]], код [[Прилеп]]а, у земљорадничкој породици. У револуционарни омладински покрет укључила се [[1935]]. године. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] примљена је [[1940]]. године. [[Август]]а исте године, на Покрајинској конференцији, изабрана је за члана Покрајинског комитета КПЈ за Македонију. Од септембра 1940. до новембра [[1941]]. године обављала је дужност секретара Месног комитета КПЈ за Прилеп. За време припрема устанка руководила је војним штабом у Прилепу. Под илегалним именом Доста од краја [[1941]]. године до ослобођења руководила је радом многих партијских организација у Македонији, као секретар окружних и обласних комитета. Почетком [[1942]]. радила је у [[Струмица|Струмици]], [[Битољ]]у, [[Штип]]у и [[Скопље|Скопљу]]. Од августа [[1943]]. била је руководилац партијске организације у Шарском партизанском одреду, а затим заменик политичког комесара [[Прва македонско-косовска пролетерска бригада|Прве македонско-косовске бригаде]] од њеног формирања до јануара [[1944]], када поново прелази на позадински партијски рад, руководећи Окружним комитетом за [[Велес (град)|Велес]], [[Тиквеш]] и Штип. На Првом заседању [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније|Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније]] бирана је за посланика и члана Президијума АСНОМ-а и за већника [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]]. После одлобођења вршила је низ руководећих партијских и државних функција. Била је секретар Обласног, а затим Градског комитета у Скопљу, руководилац Организационо-инструкторског одељења [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Македоније|Комунистичке партије Македоније]]. Била је и члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза коминста Југославије]], [[Политбиро|Извршног комитета]] Централног комитета Савеза комуниста Македоније од [[1946]]. до [[1960]]. године и [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. У политичким организацијама вршила је функције потпредседника Главног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Македоније]], председника Кадровске комисије Савезног одбора ССРН Југославије, председника Одбора за народно здравље и социјалну политику [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине Југославије]]. Била је члан Владе [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македоније]], више пута је бирана у [[Собрање Северне Македоније|Собрање Македоније]] и Веће народа у Скупштини СФРЈ. Године [[1948]]. била је Градоначелник града Скопља. Године 1960, Ацева се замерила [[Лазар Колишевски|Лазару Колишевском]], тадашњем секретару СКМ, везано уз рад Извршног комитета ЦК СКМ. На седници која је одржана 18. октобра 1960. [[Александар Ранковић]], тадашњи министар унутрашњих послова, подржао је страну Колишевског. Вера је након тога била премештена на рад у [[Београд]]. Умрла је [[10. новембар|10. новембра]] [[2006]]. године у Скопљу. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — Орден заслуга за народ првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден за храброст и др.{{sfn|Ko je ko|1957|p=10}} [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је 27. новембра 1953. године.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=22}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=http://hem.bredband.net/xivvsub/istorija/heroji/A/aceva_dona_vera.htm|title=ACEVA Dona VERA - DOSTA|website=hem.bredband.net|date=n.d.}} {{Народни хероји-Македонија}} {{Жене народни хероји-Македонија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Македонија}} {{DEFAULTSORT:Ацева, Вера}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 2006.]] [[Категорија:Македонци (народ)]] [[Категорија:Прилепчани]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве македонско-косовске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Македонија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - А]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Градоначелници Скопља]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Македоније]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Собрања СР Македоније]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] oc0le5roqyqeo80s5tavapd37sr0axz 0 123611 25114247 24544421 2022-07-19T16:17:30Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=КОСТА НАЂ | слика = Nh_nadj_kosta.jpg | опис_слике=Коста Нађ | датум_рођења = {{датум рођења|1911|5|13}} | место_рођења = [[Петроварадин]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1986|11|19|1911|5|13}} | место_смрти =[[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] |професија=војно лице |супруга=Душанка Нађ |КПЈ=[[1937]]. |НОБ=командант [[Трећа југословенска армија|Треће армије ЈА]] |рат=[[Шпански грађански рат]]<br /> [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Југословенска војска|Војска Краљевине Југославије]]<br />[[Интернационалне бригаде]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1931]] — [[1933]]. <br /> [[1937]] — [[1939]]. <br /> [[1941]] — [[1976]]. |чин=[[капетан]] [[Народна републиканска армија|НРА]] <br />[[генерал-армије]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] |функција=Председник [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР Југославије]] |мандат=[[1974]] — [[1981]]. |претходник=[[Чедо Капор]] |наследник=[[Мито Димитријевски]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден слободе}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије1}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије1}} {{!}}- {{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Коста Нађ''' ({{јез-мађ|Nagy Kosztá}}; [[Петроварадин]], [[13. мај]] [[1911]] — [[Београд]], [[19. новембар]] [[1986]]), учесник [[југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-армије]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[13. мај]]а [[1911]]. године у [[Петроварадин]]у. Имао је два брата, Карла и Оскара. Основну школу и нижу гимназију (данас виши разреди основне школе) завршио је у Петроварадину. А [[1926]]. године почео је да учи занат у авио-индустрији [[Фабрика аеро и хидроплана Икарус А. Д.|Икарус]]. Због очевог лошег материјалног стања, породица је [[1929]]. године морала да се пресели из Петроварадина у [[Загреб]], где су убрзо умрли Костини родитељи, Стјепан и Ана. Коста је касније уписао Војну пешадијску подофицирску школу у [[Билећа|Билећи]]. Када је завршио, [[1931]]. године, као најбољи у класи, имао је право избора гарнизона у којем је желео да службује. Изабрао је и задржан је у Билећи да обучава нове питомце у Школи резервних официра. Ту је почео да се занима за марксистичку литературу и [[раднички покрет]]. Када је војна полиција открила да подофицир Коста Нађ поседује [[Марксизам|марксистичке]] књиге, [[1932]]. године, ухапшен је и одведен најпре у [[Никшић]], а потом у [[Сарајево]], где је [[1933]]. године осуђен на две године робије. Пошто је успео да побегне из Сарајева, отишао је у Загреб, где је живео илегално. Пошто су Костина браћа били чланови [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), и он се прикључио партијском раду, најпре у илегалној штампарији [[Савез комуниста Хрватске|Покрајинског комитета КПЈ за Хрватску]], која се налазила у подруму куће у којој је становао, а потом је сарађивао и у организацији „Пријатељи слободе“. === Шпански грађански рат === {{Главни чланак|Шпански грађански рат|Југословенски Шпанци}} Одмах по избијању [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], у пролеће [[1936]]. године, Коста се пријавио [[Павле Грегорић|др Павлу Грегорићу]], који је организовао слање југословенских добровољаца у [[Друга шпанска република|Шпанију]]. После неколико неуспелих покушаја, успео је тек јануара [[1937]]. године да илегално пређе границу. На путу до [[Друга шпанска република|Шпаније]], био је затваран у [[Аустрија|Аустрији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Француска|Француској]], али је успео да пређе [[Пиринеји|Пиринеје]] и [[8. март]]а 1937. године се пријавио у прихватни логор добровољаца у Фигнерасу. У [[Интернационалне бригаде|Интернационалним бригадама]] Коста Нађ био је [[водник]], командир чете и командант Балканског батаљона. Крајем јануара [[1939]]. године, штитећи одступницу хиљадама шпанских избеглица, примио је команду једне од две последње бригаде, које су се повлачиле преко Пиринеја на север. У борбама код [[Брунет]]а и на Ебру био је четири пута рањен. Добио је чин [[капетан]]а [[Народна републиканска армија|Шпанске републиканске армије]] и одликован шпанским републиканским ''Орденом ослобођења'', а 1937. године примљен је у КПЈ. Пошто је [[Краљевина Југославија]] забранила [[Југословени у Шпанском грађанском рату|југословенским добровољцима]] повратак у земљу. Коста је с неколико стотина [[Југословени|Југословена]] од фебруара 1939. до маја [[1941]]. године био у француским логорима — Сен Сипријен, Гирс и Верне. У мају 1941. године с осталим друговима одлази из логора у [[Трећи рајх|Немачку]] у радни логор Десау. То је учињено по препоруци руководства КПЈ, како би лакше успели да се пребаце у [[Априлски рат|окупирану Југославију]]. === Народноослободилачка борба === Коста је с првом групом „[[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанаца]]“ стигао у [[Загреб]] [[16. јул]]а [[1941]]. године. [[Раде Кончар]] и [[Владо Поповић]] су га ту задржали до [[5. август]]а, када је послат у [[Карловац]], да помогне Оперативном руководству у организовању устанка. У августу је деловао у [[Топуско]]м, [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]], [[Вргинмост|вргинмошчанским]] селима и [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]]. Заједно са Владом Поповићем и војним руководиоцима [[Кордун]]а, учествовао је [[5. септембар|5. септембра]] на војно-политичком саветовању с личким руководством устанка у Крбавицу. Од [[9. септембар|9. септембра]] до краја октобра, Коста је по налогу [[Врховни штаб НОВЈ|Главног штаба НОПО Југославије]], деловао у [[Босанска Крајина|Босанској крајини]]. На [[Саветовање у Столицама|саветовању у Столицама]] именован је за члана [[Главни штаб НОП одреда Босне и Херцеговине|Главног штаба НОПО Босне и Херцеговине]]. Од [[6. новембар|6. новембра]] 1941. до [[9. фебруар]]а [[1942]]. године командовао је романијским, јахоринским и другим јединицама у источној Босни. Када је Врховни командант НОП и ДВЈ [[Јосип Броз Тито]] реорганизовао руководство партизанских јединица Босне и Херцеговине, почетком фебруара 1942. године Кости Нађу је поверена команда над свим јединицама западне Босне (од реке [[Босна (река)|Босне]] до [[Уна|Уне]]). Од [[23. фебруар]]а до краја јула, када је у западну Босну продрла група [[Пролетерске бригаде|пролетерских бригада]] с [[Врховни штаб НОВЈ|Врховним штабом]], јединице под Костином командом (око 14.000 бораца) створиле су огромну слободну територију повезану са [[Далмација|Далмацијом]], [[Лика|Ликом]], [[Банија|Банијом]] и [[Славонија|Славонијом]]. Током 1942. године партизанске јединице, под командом Косте Нађа, ослободиле су: [[Приједор]], [[Босанска Крупа|Крупу]], [[Добрљин]], [[Кључ (град)|Кључ]], [[Дрвар]], [[Босански Петровац]], [[Мркоњић Град]], [[Јајце]] и др. Од [[2. новембар|2]]. до [[4. новембар|4. новембра]] Коста је руководио дотад највећом операцијом у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачком рату]] — [[Бихаћка операција 1942.|битком за Бихаћ]]. Његова тактика освајања утврђених градова, по систему клинова, изненађивала је и збуњивала непријатеља. Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито је 6. новембра Костиним јединицама упутио признање и похвалу за „јуначко држање при ослобођењу Бихаћа“. У новембру 1942. године, када је основана [[Народноослободилачка војска Југославије]] и образован [[Трећи босански корпус НОВЈ|Први босански народноослободилачки корпус]], Коста је постављен за његовог команданта. Врховни командант Јосип Броз Тито је [[1. мај]]а [[1943]]. године својим највишим командантима доделио официрске чинове — Коста Нађ, [[Пеко Дапчевић]] и [[Коча Поповић]] су тада постали [[пуковник|пуковници]], а неколико месеци касније [[генерал]]и. Депеша о унапређењу Косту је затекла на путу за источну Босну. Основни задатак дивизија којима је од јесени 1943. године командовао Коста Нађ, био је осигурање планираног продора [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] на исток, у [[Србија|Србију]]. То је било могуће остварити тек [[1944]]. године, када почиње прва фаза завршних операција за ослобођење [[Југославија|Југославије]]. Почетком 1944. године постављен је за команданта [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине|Главног штаба НОВ и ПО Војводине]]. У јесен 1944. године, и током зиме 1944/45. године, Костине јединице, које су ([[1. јануар]]а прерасле у [[Трећа југословенска армија|Трећу армију ЈА]]) форсирале су [[Дунав]] и [[Драва|Драву]], тзв. [[Сремски фронт]], потпуно ослободиле [[Војводина|Војводину]], [[Барања|Барању]] и део [[Славонија|Славоније]]. У [[завршне операције за ослобођење Југославије 1945.|завршним операцијама]], Трећа армија је три пута похваљена, за [[битка код Батине|борбе код Батине]], за брзи продор уз Драву, преко Славоније и [[Подравина|Подравине]] у [[Штајерска (регија)|Штајерску]] и [[15. мај]]а за сламање непријатељски јединица између [[Клагенфурт|Целовца]], [[Цеље|Цеља]] и [[Марибор]]а. === Послератна каријера и одликовања === После ослобођења [[Југославија|Југославије]], обављао је низ одговорних дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА) — био је начелник Персоналне управе ЈНА, помоћник [[Списак министара одбране Југославије#Државни секретари за послове народне одбране Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963—1971)|Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ]] и др. Пензионисан је [[1976]]. године у чину [[Генерал армије|генерала-армије]] ЈНА. У више сазива је био посланик [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]], а од [[Седми конгрес СКЈ|Седмог конгреса СКЈ]], четири пута је биран у [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије]]. Од [[1974]]. до [[1981]]. био је председник Савезног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]], а од 1981. до смрти члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Преминуо је [[19. новембар|19. новембра]] [[1986]]. године у [[Београд]]у. Сахрањен је, заједно са супругом Душанком (1923—1998), у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Њихов син [[Бранко Нађ]] (1947—2017) био је вишеструки првак [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] у [[Аутомобилизам|аутомобилизму]].<ref>[http://www.mojsvetbrzine.rs/2017/01/ostali-smo-i-bez-branka-bate-nadja/ Остали смо и без Бранка Бате Нађа ( фото ) („Мој свет брзине”, 30. јануар 2017)]</ref> Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више других високих [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]]. Одликован је: * [[Орден слободе|Орденом слободе]], * [[Орден јунака социјалистичког рада|Орденом јунака социјалистичког рада]], * [[Орден ратне заставе|Орденом ратне заставе]], * [[Орден партизанске звезде|Орденом партизанске звезде са златним венцем]] ''(двапут)'', * [[Орден заслуга за народ|Орденом заслуга за народ са златном звездом]], * [[Орден братства и јединства|Орденом братства и јединства са златним венцем]], * [[Орден народне армије|Орденом народне армије са ловоровим венцем]] ''(двапут)'', * [[Орден за војне заслуге|Орденом за војне заслуге са великом звездом]], * [[Орден за храброст|Орденом за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године. == Фото галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Kosta Nađ uoči odlaska u Španiju sa prijateljima.jpg|Коста Нађ уочи одласка у Шпанију са пријатељима, 1936. године Датотека:Kosta Nađ i Ivan Gošnjak u Španiji.jpg|Коста Нађ и [[Иван Гошњак]] у Шпанији, 1937. године Датотека:Ranjenici u Španiji.jpg|Коста Нађ (други слева) са рањеним друговима у Шпанији, 1937. године Датотека:Jugoslovenski ranjenici na oporavku.jpg|Коста Нађ (горњи ред, четврти слева), на опоравку у Шпанији, јесен 1937. године Датотека:Miha Počervina, Kosta Nađ i Peko Dapčević.jpg|Миха Почервина, Коста Нађ и [[Пеко Дапчевић]] (слева на десно) у Шпанији, 1937/38. године Датотека:Yugoslav prisoners in Gurs internment camp.jpg|Коста Нађ (стоји у средини) са интернираним друговима у концентрационом логору Гирс у [[Француска|Француској]], 1939. године Датотека:Kosta Nađ i Peko Dapčević.jpg|Коста Нађ и Пеко Дапчевић Датотека:Partizanske vođe.jpg|Коста Нађ (трећи слева) са [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]] и групом партизанских команданата, 1943. године Датотека:Koča Popović, Peko Dapčević i Kosta Nađ.jpg|[[Коча Поповић]], Пеко Дапчевић и Коста Нађ, 1944. године Датотека:Grob Koste Nađa.jpg|Гроб Косте Нађа и његове супруге Душанке у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у </div></gallery></center> == Референце == {{reflist}} == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига пета). Београд 1973. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Kosta Nađ}} * [https://www.youtube.com/watch?v=0MUaHvwBKhc Portreti: Kosta Nađ /1975/ Портрети: Коста Нађ] * [https://www.youtube.com/watch?v=97douVmmQqI My Spain SPANIJA KOSTE NADJA] {{Народни хероји-Војводина}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Нађ, Коста}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1986.]] [[Категорија:Новосађани]] [[Категорија:Мађари у Србији]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Комунисти Војводине]] [[Категорија:Комунисти Југославије]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Генерали-армије ЈНА]] [[Категорија:Чланови Организације СКЈ у ЈНА]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Н и Њ]] [[Категорија:Јунаци социјалистичког рада]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] nketxmubil3ater5lnabnhptwke9gwn 0 126407 25115312 24657685 2022-07-20T11:44:25Z Marko Misirača 188401 Допунио сам биографију личности и списак остварених улога. wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Тихомир Станић | слика = Тихомир Станић.jpeg | опис_слике = Тихомир Станић | пуно_име = | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1960|11|17|год=да}} | место_рођења = [[Шешковци]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | активност = 1981−данас | занимање = глумац | битна улога = [[Крај династије Обреновић]] - Краљ [[Александар Обреновић]]<br /> [[Лајање на звезде]] - [[Иво Андрић]]<br /> [[Зона Замфирова]] - [[Стеван Сремац]]<br /> [[Турнеја (филм)|Турнеја]] - Станислав <br /> [[Убице мог оца]] - начелник Марјановић<br /> [[Пси лају, ветар носи]] - Ставра<br /> [[Камионџије д. о. о.]] —Жића | awards = | имдб = 0822278 }} '''Тихомир Станић''' ([[Шешковци]] код [[Лакташи|Лакташа]], [[17. новембар]] [[1960]]) [[Србија|српски]] је [[Позориште|позоришни]], [[филм]]ски, [[радио]] и [[ТВ]] [[глумац]]. == Биографија == Тихомир Станић је рођен у [[Шешковци]]ма, а детињство је провео у [[Козарска Дубица|Козарској Дубици]], где му је отац био учитељ.<ref name="Пресинг: Република Српска: Првих 20 година">{{cite web|url=http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=16536 |title=Пресинг: Република Српска: Првих 20 година (16,40 мин) |author= |authorlink= |others= |date=16. 1. 2012 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=17. 1. 2012 }}</ref> Уписао је [[Академија уметности Универзитета у Новом Саду|Академију драмских уметности у Новом Саду]], у класи професора [[Дејан Мијач|Дејана Мијача]]. Био је члан ансамбла [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта у Новом Саду]]. Од 1987. године члан је ансамбла [[Атеље 212|Атељеа 212]] у Београду. Одиграо је више од 100 улога на готово свим београдским позоришним сценама, као и у позориштима у [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Сомбор|Сомбору]], [[Суботица|Суботици]], [[Вршац|Вршцу]], [[Бања Лука|Бањој Луци]], [[Подгорица|Подгорици]]. У драмским програмима ТВ Нови Сад и ТВ Београд одиграо је велики број значајних личности из српске историје и књижевности: [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], [[Сава Мркаљ|Саву Мркаља]], [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерију Поповића]], [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]], [[Милош Црњански|Милоша Црњанског]], [[Стеван Сремац|Стевана Сремца]], [[Иво Андрић|Иву Андрића]], [[Александар Обреновић|краља Александра Обреновића]], [[Борислав Пекић|Борислава Пекића]]. Председник је [http://www.udus.org.rs Савеза драмских уметника Србије] од 1998. до 2000. године. Умјетнички директор [[Народно позориште Републике Српске|Народног позоришта Републике Српске]] у Бањој Луци од 2005. до 2007. године. Оснивач је продуцентских кућа „Балкан филм“ (седиште у Републици Српској) и "Дрина филм" (седиште у Београду) у оквиру којих продуцира игране филмове од 2007. године. Био је продуцент или ко-продуцент играних филмова [[Турнеја (филм)|Турнеја]] Горана Марковића, [[Неке друге приче]] омнибус пет редитељки, [[Непријатељ (филм из 2011)|Непријатељ]] Дејана Зечевића, [[Топ је био врео]] Бобана Скерлића и [[Фалсификатор (филм)|Фалсификатор]] Горана Марковића. == Улоге у позоришту == [[Српско народно позориште|Српско народно позориште, Нови Сад]] * Младић (Ђ. Лебовић, ''Долња земља'', 1981) * Сеп (Ф. К. Крец, ''Кућа страве'', 1981) * Господин IV (В. Гомбрович, ''Венчање'', 1981) * ***** (М. Бећковић, М. Витезовић и Н. Петровић, ''Хајд' у парк кабаре'', 1982) * Коста Милин (В. Петровић и Ђ. Лебовић, ''Раванград 1900'', 1982) *Теодор Рум (Д. Радовић и М. Беловић, ''Капетан Џон Пиплфокс'', 1982) *Јаков (А. П. Чехов, ''Платонов'', 1982) * Лисандер (В. Шекспир, ''Сан летње ноћи'', 1983) * Човек с омчом (Б. Црнчевић и Н. Петровић, ''Чекајући кабаре'', 1984) * Дон Јере (Р. Маринковић, ''Глорија'', 1984) * Дон Карлос (Молијер, ''Дон Жуан'', 1984) *Друг из Среза (Т. Партљич, ''Мој тата, социјалистички кулак'', 1984) * 13. Ерл од Гернија (П. Барнс, ''Владајућа класа'', 1985) * Младен Јурковић Хераклид (И. Брешан, ''Археолошка искапања код села Диљ'', 1986) * Жоја Рибар (Д. Ковачевић, ''Свети Георгије убива аждаху'', 1986) * Шандор Лепршић (Ј. С. Поповић, ''Родољупци'', 1986) * Октав (Д. Јовановић, ''Живот провинцијских плејбоја после Другог светског рата'', 1987) * Алекса (Ј. С. Поповић, ''Лажа и паралажа'', 1991; од 1993) * Висконт де Валмон (Ш. де Лакло и К. Хемптон, ''Опасне везе'', 1997). [[Позориште „Бошко Буха” Београд|Позориште "Бошко Буха", Београд]] *Ричард Свивелер (Ч. Дикенс, ''Стара продавница реткости'', 1982) [[Народно позориште (Суботица)|Народно позориште, Суботица]] * Жак и Витез Ендру Језолики (В. Шекспир, ''Како вам драго'', 1983) * Адмет (Еурипид, ''Алкестида'', 1990). [[Народно позориште у Београду|Народно позориште, Београд]] * Ракитин (Ф. М. Достојевски, ''Браћа Карамазови'', 1984) * Орест (Есхил, ''Орестија'', 1989) * Дон Жуан (Молијер, ''Дон Жуан'', 1995) * Брус Деламитри (Б. Елтон, ''Поп корн'', 1998) * Господин Марић (В. Огњеновић, ''Милева Ајнштајн'', 2001) * Павел Волков/Павле Вуковић (Р. Петковић, ''Судбина и коментари'', 2002) * Мефисто (Ј. В. фон Гете, ''Фауст, први део'', 2002) * Мефисто (Ј. В. фон Гете, ''Фауст, други део'', 2003) * Покојни Јанко Савски (Д. Ковачевић, ''Сабирни центар'', 2003) * Божији човек (Г. Петровић, ''Скела'', 2004. у Орашцу) * Александар Игњатијевич Вершињин (А. П. Чехов, ''Три сестре'', 2006) * Дезмонд Мортон (Р. Харвуд, ''Државни службеници'', 2010). [[Позориште на Теразијама|Позориште на Теразијама, Београд]] * Песник (А. Шницлер, ''Вртешка'', 1984) * Оберон (М. Поповић, ''Вилијева менажерија'', 1988) * Ватлен (Ж. Фејдо, ''Крпени'', 1989) Позориште "Годо-фест", Београд и СКЦ, Београд * Клов (С. Бекет, ''Крај партије'', 1984) Позориште "Двориште", Београд * Јулио (Непознати аутор, ''Венецијанка'', 1985) * Дон Кихот, (М. А. Булгаков по Сервантесу, ''Дон Кихот'', 1987) [[Атеље 212|Атеље 212, Београд]] * Андреј (И. Димић, ''Пред огледалом'', 1986) * Микан Бесни (Д. Ковачевић, ''Свети Георгије убива аждаху'', 1986) * Џек (В. Хавел, ''Просјачка опера'', 1985; од 1987) * Боштјан Зупанчич (С. Селенић, ''Косанчићев венац 7'', 1982; од 1987) * Ханс Хансен (Н. Прокић, ''Страх за границу'', 1987) * Игор Заточник (А. Гољевшчек, ''Под Прешерновом бистом'', 1987) * Креонт (В. Лукић, ''Тебанска куга'', 1987) * Други службеник (Г. Михић, ''Сироти мали хрчки'', 1987) * Илија Гарашанин (Б. Пекић, ''Цинцари или Корешподенција'', 1980; од 1988) * Штефан Дерганц (А. Гољевшчек, ''Под Прешерновом бистом'', 1987; од 1988) * Гаврило (А. С. Пушкин, ''Борис Годунов'', 1988) * Бригадир/Полицајац (Ђ. Швајда, ''Химна'', 1988) * Томас (Л. Нурен, ''Демони'', 1987; од 1989) * Миле Вуковић (Д. Ковачевић, ''Свети Георгије убива аждаху'', 1986; од 1989) * Млади Стеван (С. Селенић, ''Очеви и оци'', 1990) * ***** (''Гала корисница: Атеље 212 кроз векове'', 1990) * Дане Нежења (Д. Ковачевић, ''Свети Георгије убива аждаху'', 1986; од 1991) * Сангвино (Ђ. Бруно, ''Свећар'', 1992) * Березин (Ж. Фејдо, ''Кнегиња од Фоли Бержера'', 1992) * Учитељ Мићун (Д. Ковачевић, ''Свети Георгије убива аждаху'', 1986; од 1992) * Јегор Васиљевич Курчајев (А. Н. Островски, ''Кола мудрости, двоја лудости'', 1993) * Професор Паолино (Л. Пирандело, ''Човек, звер и врлина'', 1993) * Алекса (Ј. С. Поповић, ''Лажа и паралажа'', 1993) * Освалд Алвинг (Х. Ибзен, ''Авети'', 1994) * Бангеја Клепац (А. Поповић, ''Чарлама збогом'', 1995) * Сава Шумановић (С. Велмар-Јанковић, ''Лагум'', 1995) * Марк (Ј. Реза, ''Арт'', 1997) * Сергеј Павлович Голупков (М. А. Булгаков, ''Бекство'', 1997) * Михајло Медовић (М. Радовић, ''Чорба од канаринца'', 1999) * Михајло Васиљевич Платонов (А. П. Чехов, М. Фрејн, ''Дивљи мед'', 2000) * Човек (Г. Марковић, ''Парови'', 1999; од 2001) * Вилотијевић (Љ. Симовић, ''Чудо у Шаргану'', 2002) * Др Абу Кабир Муавија, Турски војник и Фараби Ибн Кора (М. Павић, ''Хазарски речник'', 2002, са „Сава“ центром и „Театром Томажа Пандура“) * Хомлес (Б. Србљановић, ''Америка, други део'', 2003) * Хенрик Четврти (Л. Пирандело, ''Хенрик Четврти'', 2004) * Џим (К. Макферсон, ''Брана'', 2004) * Гроф од Глостера (В. Шекспир, ''Краљ Лир'', 2005) * Лукас (Т. Бернхард, ''Трг хероја'', 2005) * Владимир (С. Бекет, ''Чекајући Годоа'', 2006) * Кип (П. Марбер, ''Дон Жуан у Сохоу'', 2007) * Чика Драги (А. Поповић, ''Смртоносна мотористика'', 2005; од 2008) * Мишел Улије (Ј. Реза, ''Бог масакра'', 2008) * Бли (Ј. Мијовић, ''Бли'', 2009) * Гери Прадо, Фидел Кастро и Новинар (Х. П. Фајнман, ''Расправа са Ернестом Че Геваром'', 2010) * Управник поште (Н. В. Гогољ, ''Ревизор'', 2013) * Раух (Е. фон Хорват, ''Казимир и Каролина'', 2014) * Данило (М. Кнежевић, ''Кафа и цигарете'', 2015) * Борко Грацин (А. Поповић, ''Мрешћење шарана'', 2016) * Кенет (М. Бартлет, ''Љубав, љубав, љубав'', 2017) * Љубиша (Д. Михаиловић, ''Петријин венац'', 2018) * Пикасо (Џ. Хачер, ''Један Пикасо'', 2020) [[Београдско драмско позориште|Београдско драмско позориште, Београд]] * Јожеф Шајтош (И. Ерши, Саслушање, 1987) * Карлос II, Филип IV и Филип V (П. Барнс, Карлос II омађијани, 1988) * ***** (Ф. М. Достојевски, Коцкар, монодрама, 1992) * Ричард Рома (Д. Мемет, Гленгери Глен Рос, 2003) * Хауард Робинсон (Ч. Веб, Дипломац, 2004) * Анђелко (Г. Марковић, Фалсификатор, 2009). [[Звездара театар|Звездара театар, Београд]] * Јоцо (И. Брешан, Хамлет у Мрдуши Доњој, 1988, са Град-театром Будва) * Судац (П. Кочић, Јазавац пред судом, 2005; од 2006, са НП РС, Бања Лука-турнеја по САД) * Даниел Гули (В. Ђурђевић, Бајка о позоришту, 2014) Отворено позориште ДК „Студентски град“, Београд: * Пијанист (Ж. Ануј, Женски оркестар, 1989). Југоконцерт – Народни музеј, Београд: * Иво Андрић (И. Андрић, Разговор са Гојом, 1992). Студентски културни центар, Београд: * (Х. Балетић, С. Јестровић и М. Белецо, Београдске приче 2, 1993) * ***** (Д. Симеуновић, Нови светски поредак, 1995) Земунски театар „Гардош“, Земун: * Леонардо (П. Барнс, Леонардова последња вечера, 1994) [[Удружење драмских уметника Србије|Удружење драмских уметника Србије, Београд]] * (Р. Кус, ''Детињарије'', монодрама, 1996, у Битеф театру) * Иво Андрић (И. Андрић, ''Мостови'', монодрама по роману ''На Дрини ћуприја'', 1998) * Театармахер (Т. Бернхард, ''Театармахер'', 2016). [[Народно позориште Републике Српске|Народно позориште Републике Српске, Бања Лука]] * Вилхелм Сајлер (Б. Михајловић-Михиз, Командант Сајлер, 1998) * Цар Едип (В. Лукић, Тебанска куга, 1999) * Ђорђе Џандар (Д. Ковачевић, Свети Георгије убива аждаху, 2005) * Члан управног одбора (Б. Ћопић, Магареће године, 2006) [[Народно позориште "Стерија" (Вршац)|Народно позориште „Стерија“, Вршац]] * Тома Мелентијевић (Б. Нушић, Свет, 2003) [[Југословенско драмско позориште|Југословенско драмско позориште, Београд]] * Гавриловић (Ј. С. Поповић, Родољупци, 2003) [[Модерна гаража у Београду|Позориште "Модерна гаража", Београд]] * Милан Обреновић (Б. Петковић, Цветови зла, 2004). [[Битеф театар|Битеф театар, Београд]] * Дон Луј (Молијер, Дон Жуан, 2005). Продукција „Work in Progress“, Београд: * Базилије и Богдан Диклић (Г. Марковић, Осма седница или Живот је сан, 2006) [[Позориште Пуж|Позориштанце "Пуж", Београд]] * Др Мика Душић (Б. Милићевић и С. Алексић, Весели времеплов, 2007) Спомен дом „Режевићи“, Петровац: * Стефан Митров Љубиша (С. Ковачевић и Д. Ђуровић, Љубишине пасторалије, 2007) [[Опера и театар Мадленијанум|Опера и театар „Мадленијанум“, Земун]] * Доктор Голајтли (Т. Капот, ''Доручак код Тифанија'', 2011) * Карењин (Л. Н. Толстој, ''Ана Карењина'', 2014) * Аугуст фон Мајснер (Г. Марковић, ''Мале тајне'', 2015) * Милош Црњански (И. Вујић и С. Миловановић, ''Милош Црњански'', 2015) * Ђакомо Ђироламо Казанова (М. Илић, ''Казанова против Дон Жуана'', 2019) Фестивал култура Дунава „Дунавфест 2013“, Београд: * Наратор (М. Критовул, ''Опсада и пад Константинопоља 1453'', 2013). *Наратор, драмско тумачење романа "На Дрини ћуприја" Иве Андрића [[Црногорско народно позориште|Црногорско народно позориште, Подгорица]]: * Милован Ђилас (Р. Војводић, ''Everyman Ђилас'', 2013). == Улоге на филму и ТВ == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1981. || [[Свињски отац]] || Стева Васиљевић |- | 1981. || [[База на Дунаву]] || |- | 1982. || [[Прогон]] || Рањени партизан |- | 1983. || [[Снохватице]] ||[[Бранко Радичевић]] |- | 1983. || [[Мртви се не враћају]] (мини-серија) || |- | 1983. || [[Крај партије]] || Клов |- | 1983. || [[Велики транспорт]] || Изгладнели младић |- | 1983. || [[Оштрица бријача]] || |- | 1984. || [[Наш учитељ четвртог разреда]] || Поп Душан |- | 1985. || [[Једна половина дана]] || Партизан дезертер |- | 1986. || [[Ловац против топа]] || Шверцер |- | 1986. || [[Мегсхонтхолоноцк]] || |- | 1986. || [[Вртешка (ТВ филм из 1986)|Вртешка]] (ТВ) || |- | 1987. || [[Преполовљени (ТВ филм)|Преполовљени]] (ТВ филм) || |- | 1988. || [[Лето (ТВ филм)|Лето]] (ТВ) || Павлуша |- | 1986. || [[Шпадијер један живот|Шпадијер-један живот]] || Антонић |- | 1986. || [[Херој улице]] (ТВ) || Инспектор |- | 1988. || [[Роман о Лондону (ТВ серија)|Роман о Лондону]] (мини-серија) || Антонов |- | 1988. || [[Смрт годишњег доба]] (ТВ филм) || Петар |- | 1988. || [[Крај партије (ТВ филм из 1988)|Крај партије]] || |- | 1987-1988. || [[Вук Караџић (ТВ серија)|Вук Караџић]] || [[Сава Мркаљ]] |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1990. || [[Гала корисница: Атеље 212 кроз векове]] || |- | 1990. || [[Јастук гроба мог]] || Учитељ музике Мартини |- | 1990. || [[Последњи валцер у Сарајеву]] || [[Гаврило Принцип]] |- | 1991. || [[Смрт госпође министарке]] || Капетан Грубер |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || [[Милош Црњански]] |- | 1993. || [[Театар у Срба]] || |- | 1994. || [[Вечита славина]] || Стојан |- | 1995. || [[Симпатија и антипатија]] || [[Јован Стерија Поповић]] |- | 1995. || [[Знакови (ТВ филм)|Знакови]] || [[Иво Андрић]] |- | 1995. || [[Крај династије Обреновић]] || Краљ [[Александар Обреновић]] |- | 1995. || [[Отворена врата]] || ТВ водитељ/Жилијен, селектор |- | 1996. || [[Очеви и оци]] || Млади Стеван |- | 1997. || [[Расте трава]] || Кнежевић |- | 1998. || [[Никољдан 1901. године]] || Пера Поповић |- | 1998. || [[Бекство (филм из 1998)|Бекство]] (ТВ)|| Сергеј Павлович Голупков |- | 1998. || [[Голубовића апотека]] || Марко |- | 1998. || [[Недовршена симфонија (ТВ филм)|Недовршена симфонија]] || Др Холенштајнер |- | 1998. || [[Лајање на звезде]] || [[Иво Андрић]] |- | 1998. || [[Лагум]] || [[Сава Шумановић]] |- | 1999. || [[Мејдан Симеуна Ђака (филм)|Мејдан Симеуна Ђака]] || Аустријски капетан |- | 1999. || [[Жене, људи и остало]] || Свештеник |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2000. || [[Мефисто (ТВ филм)|Мефисто]] || |- | 2000. || [[Луђе од луђег]] || [[Борислав Пекић]] |- | 2001. || [[Чорба од канаринца]] || Меда |- | 2002. || [[Зона Замфирова (филм)|Зона Замфирова]] || [[Стеван Сремац]] |- | 2003. || [[Арт]] || Марк |- | 2003. || [[Казнени простор (ТВ серија)|Казнени простор 2]] (серија) || Сима |- | 2004. || [[Цветови зла]] || краљ [[Милан Обреновић]] |- | 2004. || [[Скела (ТВ филм)|Скела]] || Божји човек |- | 2004. || [[Карађорђе и позориште]] || Наратор |- | 2004. || [[Пљачка Трећег рајха]] || Наредник Муци |- | 2004. || [[Лифт (ТВ серија)|Лифт]] || Миша Кутузов |- | 2005. || [[Флертовање|Флерт]] || Коста |- | 2005. || [[U ordinaciji|У ординацији]] || Др. Срђа Злопоглеђа |- | 2005. || [[Буђење из мртвих]] || Рале |- | 2007. || [[Христос воскресе (филм)|Христос воскресе]] || Јован |- | 2007. || [[Одбачен]] || Мушка персона |- | 2008. || [[Ближњи]] || Прилика |- | 2008. || [[Краљевина Србија (филм)|Краљевина Србија]] || [[Јован Ристић]] |- | 2008. || [[Турнеја (филм)|Турнеја]] || Станислав |- | 2008. || [[Последња аудијенција]] || [[Стојан Протић]] |- | 2008. || [[Април и детективи (ТВ филм из 2008)|Април и детективи]] (ТВ филм) || Главни метеоролог |- | 2008. || [[Мој рођак са села]] || Татић |- | 2009. || [[Заувијек млад]] || |- | 2009. || [[Добро јутро и довиђења]] || [[Стојан Протић]] |- | 2009. || [[Мој ујак]] || Ујак |- | 2011. || [[Непријатељ (филм из 2011)|Непријатељ]] || Даба |- | 2011. || [[Жућко - Прича о Радивоју Кораћу]] || Иво Андрић |- | 2011. || [[Игра истине]] || Милутин Станковић |- | 2012. || [[Доктор Реј и ђаволи]] || Ивица |- | 2012. || [[Фалсификатор (филм)|Фалсификатор]] || Анђелко |- | 2012-2018. || [[Војна академија (ТВ серија)]] || Пуковник Зековић |- | 2013. || [[Војна академија 2]] || Зековић |- | 2014. || [[Ургентни центар]] || Сава Гарић |- | 2014. || [[Мали Будо]] || Крсто |- | 2014. || [[Топ је био врео]] || Исмет |- | 2015. || [[Док су они летели на Месец]] || Он |- | 2015. || [[Небо изнад нас]] || Зоран |- | 2016. ||[[Браћа по бабине линије]] || доктор |- | 2016. ||[[Село гори, а баба се чешља]] || доктор |- | 2016. ||[[Јесен самураја]] || очух |- | 2016. || [[Дневник машиновође]] || Самоубица |- | 2016. ||[[Инкарнација]] || инспектор |- | 2016-y току. || [[Убице мог оца]] || Предраг Марјановић |- | 2016. || [[Слепи путник на броду лудака]] || др Стојимировић |- | 2017-2019. || [[Пси лају, ветар носи]] || Ставра |- | 2017. || [[Santa Maria della Salute (ТВ серија)|Santa Maria della Salute]] || Јован Јовановић Змај |- | 2017. || [[Између дана и ноћи]] || Човек на аеродрому |- | 2018. || [[Шифра Деспот]] || Искушеник Гаврило |- | 2018. || [[Систем (филм)|Систем]] || власник BMW-a |- | 2019. || [[Делиријум тременс]] || Даги |- | 2019. || [[Dnevnik Diane Budisavljević (film)|Дневник Диане Будисављевић]] || Марко Видаковић |- | 2019. || [[Пијавице (филм)|Пијавице]] || Јаша Алкалај |- | 2019. || [[Четири руже]] || Мома |- |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2020-е |- | 2017-2020. ||[[Српски јунаци средњег века]] || наратор |- | 2020. || [[Пролеће на последњем језеру]] || [[Иво Андрић]] |- | 2019—2020. || [[Преживети Београд]] || Гаја |- | 2019-2020. || [[Државни службеник]] || Предраг Марјановић |- | 2020. || [[Студенац]] || |- | 2020. ||[[12 речи]] || Томислав Грубо |- | 2020. || [[Клан (ТВ серија) ]] || Ђура Ђорђевић |- | 2020—2021. || [[Камионџије д. о. о.]] || Жића |- | 2021. || [[Дођи јуче]] || Секула |- | 2021. ||[[Александар од Југославије (ТВ серија)|Александар од Југославије]] || [[Мехмед Спахо]] |- | 2021. || [[Радио Милева]] || Живорад |- | 2021. ||[[Пуцњи у Марсеју (документарно-играни филм)]] || |- | 2021. || [[Бранилац (серија)]] || Филота Фила |- | 2021. || [[Феликс (ТВ серија)]] || Симеон |- | 2021. || [[Грозна деца]] || |- | 2022. || [[Златни дечко (филм)]] || Омер |- | 2022. || [[Златни дечко (ТВ серија)]] || Омер |- | 2022. || [[Празник празнине]] || професор Филиповић |- | 2022. || [[Вера (филм)]] || Коста Пећанац |- | 2022. || [[Шетња с лавом]] || |- | 2023. || [[Вера (ТВ серија)]] || Коста Пећанац |} == Улоге у радио драмама == * Мирослав Беловић: ''Шпанска ероика'', р. Мирослав Беловић, Радио Нови Сад, 1986. * Раде Николић: ''Похвала Вуку'', р. Радослав Златан Дорић, Радио Нови Сад, 1988. * Готхолд Ефраим Лесинг: ''Филотас'', р. Петар Теслић, Радио Београд, септембар 1990. * Андреас Амер, Карл Лудвиг Рахерт: ''Орбис аудитус'', р. Петар Теслић, Радио Београд, фебруар 1991. * Александар Поповић: ''Бела кафа'', р. Небојша Брадић, Радио Београд, октобар 1991. * Владимир Пиштало: ''Манифест наде'', р. Ненад Пурић, Радио Београд, децембар 1992. * Цао Ксуејни: ''Бесконачни сан Бао Јуа'', р. Ненад Пурић, Радио Београд, јануар 1993. * Мирослав Пендељ: ''Биоскоп Ексцелзиор'', р. Ненад Пурић, Радио Београд, јануар 1993. * Данил Иванович Хармс: ''Сметње'', р. Кокан Младеновић, Радио Београд, јун 1993. * Луиђи Пирандело: ''Папирнати свет'', р. Душан Петровић, Радио Београд, јун 1993. * Јован Стерија Поповић: ''Покондирена тиква'', р. Мирослав Беловић, Радио Београд, мај 1994. * Драгиша Васић: ''Пријатељи'', р. Ненад Пурић, Радио Београд, септембар 1994. * Жан Батист Поклен Молијер: ''Дон Жуан'', р. Ненад Пурић, Радио Београд, мај 1995. * Силвија Јестровић: ''Овај плес даме бирају'', р. Нађа Јањетовић, Радио Београд, децембар 1995. * Светозар Влајковић: ''Возић'', р. Нађа Јањетовић, Радио Београд, мај 1997. * Миодраг Ђурђевић: ''Мачићи'', р. Бојан Лазовић, Радио Београд, октобар 1997. * Вилијем Шекспир: ''Хероји крвавог престола'', р. Дарко Татић, Радио Београд, октобар 1997. * Милорад Павић: ''Заувек и дан више (четврта варијанта)'', р. Драгана Николић, Радио Београд, октобар 2001. * Никола Први Петровић Његош: ''Балканска царица'', р. Божидар Ђуровић, Радио Београд, новембар 2001. * Сања Милић: ''Помирење'', р. Нађа Јањетовић, Радио Београд, децембар 2001. * Вида Огњеновић: ''Милева Ајнштајн'', р. Нађа Јањетовић, Радио Београд, 2002. * Весна Перић: ''Крокодилу душе моје - Антон Павлович Чехов'', р. Нађа Јањетовић, Радио Београд, фебруар 2004. * Наташа Дракулић: ''Петар Кочић'', р. Ђурђа Тешић, Радио Београд, фебруар 2006. * Душан Ковачевић: ''Радован Трећи'', р. Божидар Ђуровић, Радио Београд, јануар 2007. * Љубинка Стојановић: ''Здухач'', р. Илија Гајица, Радио Београд, октобар 2012. == Награде == *Награда листа „Јеж“ младом глумцу за улогу Јулија (''Венецијанка'', Позориште „Двориште“) на Данима комедије у Јагодини, 1986. *Годишња награда Српског народног позоришта у Новом Саду за улогу Ерла од Гернија 13. и 14. (П. Барнс, ''Владајућа класа'', СНП) у Српском народном позоришту у Новом Саду, 1986. *[[Статуета Ћуран за најбоља глумачка остварења|Статуета „Ћуран“]] за најбоље глумачко остварење за улогу Јоце (И. Брешан, ''Хамлет у Мрдуши Доњој'', Град-театар, Будва и Звездара театар) на Данима комедије у Јагодини, 1989. *[[Статуета „Ћуран“]] за најбоље глумачко остварење за улогу Алексе (Ј. С. Поповић, Лажа и паралажа, Атеље 212) на Данима комедије у Јагодини, 1994. *Статуета Слободе за најбољу мушку улогу Освалда Алвинга (Х. Ибзен, Авети, Атеље 212) на Слободарским позоришним свечаностима у Младеновцу, 1994. *Награда за глумачки пар године „Она и он“ читалаца ТВ Новости за улогу Краља Александра Обреновића у ТВ серији ''[[Крај династије Обреновић]]'' на Фестивалу глумачких остварења Филмски сусрети у Нишу, 1995. *Награда стручног жирија за најбоље остварење за улогу у монодрами ''Детињарије'' Рејмона Куса на Фестивалу позоришта једног глумца у Никшићу, 1997. *Награда публике за најбоље остварење за улогу у монодрами ''Детињарије'' Рејмона Куса на Фестивалу позоришта једног глумца у Никшићу, 1997. *Награда критике за најбоље остварење за улогу у монодрами ''Детињарије'' Рејмона Куса на Фестивалу позоришта једног глумца у Никшићу, 1997. *Златна плакета за најбољу мушку улогу у монодрами ''Детињарије'' Рејмона Куса на Земун фесту '97 у Земуну, 1997. *Плакета „Љубиша Јовановић“ за најбоље глумачко остварење за улогу Марка (Ј. Реза, ''Арт'', Атеље 212) на Свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу, 1999. *Награда „Ардалион“ за најбољу мушку улогу Платонова (М. Фрејн по Чехову, ''Дивљи мед'', Атеље 212) на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, 2000. *Награда за скупну игру (заједно са С. Цветковићем и Б. Зеремским) за улогу Марка (Ј. Реза, ''Арт'', Атеље 212) на Бориним позоришним данима у Врању, 2001. *Награда за најбољу улогу Гавриловића (Ј. С. Поповић, ''Родољупци'', ЈДП) на Фестивалу „Вршачка позоришна јесен“ у Вршцу, 2003. *[[Награда Раша Плаовић|Награда „Раша Плаовић“]] за најбоље остварење у београдским позориштима за улогу Мефиста (Ј. В. фон Гете, ''Фауст'', Народно позориште) у Народном позоришту у Београду, 2003. *Годишња награда Народног позоришта у Београду за улогу Мефиста (Ј. В. фон Гете, ''Фауст'', Народно позориште) у Народном позоришту у Београду, 2003. *Плакета за глумачко остварење вечери за улогу Томе Мелентијевића (Б. Нушић, ''Свет'', НП „Стерија“, Вршац) на Нушићевим данима у Смедереву, 2003. *Плакета за глумачко остварење вечери за улогу Краља Милана Обреновића (Б. Петковић, ''Цветови зла'', Позориште „Модерна гаража“) на Нушићевим данима у Смедереву, 2004. *Специјална награда ансамблу представе ''Брана'' Атељеа 212 (са П. Краљем, В. Стојиљковићем, Д. Џокић и Б. Зеремским) на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, 2005. *Награда за најбољи српски филм приказан у 2008. години (''[[Турнеја (филм)|Турнеја]]'' у режији Горана Марковића) продуцентима Светозару Цветковићу (Тестамент филмс) и Тихомиру Станићу (Балкан филм) од стране Српске секције Међународне федерације филмских критичара ФИПРЕСЦИ, 2009. *Статуета „Јазавац у џаку“ за најбоље глумачко остварење за улогу Анђелка (Г. Марковић, ''Фалсификатор'', БДП) на Театар фесту „Петар Кочић“ у Бањој Луци, 2009. *Статуета „Миливоје Живановић“ за најбоље глумачко остварење за улогу Анђелка (Г. Марковић, ''Фалсификатор'', БДП) на Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“ у Пожаревцу, 2010. *Награда „Иво Сердар“ за улогу најбоље прихваћену од стране публике за улогу Анђелка (Г. Марковић, ''Фалсификатор'', БДП) на „Данима сатире“ у Загребу, 2010. *Награда „Златна мимоза“ за најбољу улогу у филму ''[[Непријатељ (филм из 2011)|Непријатељ]]'' Дејана Зечевића на Филмском фестивалу у Херцег Новом, 2011. *Повеља за изузетну мушку улогу у филму ''[[Непријатељ (филм из 2011)|Непријатељ]]'' Дејана Зечевића на Фестивалу глумачких остварења „Филмски сусрети“ у Нишу, 2011. *Награда за најбољег глумца за улогу у филму ''[[Непријатељ (филм из 2011)|Непријатељ]]'' Дејана Зечевића на Филмском фестивалу „Фантаспоа“ у Бразилу, 2012. *Специјална награда „Римски златник“ за допринос Фестивалу на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, 2013. *Награда „Златна мимоза“ за најбољу улогу у филму ''[[Фалсификатор (филм из 2013)|Фалсификатор]]'' Горана Марковића на Филмском фестивалу у Херцег Новом, 2013. *Повеља за изузетну мушку улогу у филму ''[[Фалсификатор (филм из 2013)|Фалсификатор]]'' Горана Марковића на Фестивалу глумачких остварења „Филмски сусрети“ у Нишу, 2013. *Награда за најбољу улогу у филму ''[[Фалсификатор (филм из 2013)|Фалсификатор]]'' Горана Марковића на Фестивалу „Мојковачка филмска јесен“ у Мојковцу, 2013. *Награда за главну мушку улогу у филму ''[[Фалсификатор (филм из 2013)|Фалсификатор]]'' Горана Марковића на Српском филмском фестивалу у Чикагу, 2014. *Годишња награда за најбоље резултате остварене на сцени Црногорског народног позоришта за улогу Милована Ђиласа у представи ''Everyman Ђилас'', ЦНП Подгорица, 2014. *Награда за најбољег глумца за улогу у ТВ серији ''[[Убице мог оца]]'' на Међународном фестивалу драма и серија ФЕДИС у Београду, 2017. *Награда за најбољег глумца у такмичарском програму „Српски филм (Србија и пријатељи)“ за улогу у филму ''[[Делиријум тременс (филм)|Делиријум тременс]]'' Горана Марковића на ФЕСТ-у у Београду, 2019. *Награда „Бата Живојиновић“ за улогу у филму ''[[Делиријум тременс (филм)|Делиријум тременс]]'' Горана Марковића на СОфесту у Сопоту, 2019. *Награда продуцентске куће „Scomediasco“ за епизоду Љубише ([[Драгослав Михаиловић|Д. Михајловић]], ''Петријин венац'', Атеље 212) на Стеријином позорју у Новом Саду, 2019. *Гран при „Наиса“ за улогу у филму ''[[Делиријум тременс (филм)|Делиријум тременс]]'' Горана Марковића на Фестивалу глумачких остварења Филмски сусрети у Нишу, 2019. *Награда за најбољу улогу у филму ''[[Делиријум тременс (филм)|Делиријум тременс]]'' Горана Марковића на Фестивалу „Мојковачка филмска јесен“ у Мојковцу, 2019. *Награда за главну мушку улогу у филму ''[[Делиријум тременс (филм)|Делиријум тременс]]'' Горана Марковића на Српском филмском фестивалу у Чикагу, 2019. (награда уручена 2022.) *Награда за најбољег глумца за улогу Пикаса (Џ. Хачер, ''Један Пикасо'', Атеље 212) на Фестивалу дуодраме у Тополи, 2021. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0822278|name=Тихомир Станић}} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/380494/Spektar/Zivot-i-stil/Plasim-se-da-ne-izgubimo-radost-igre Плашим се да не изгубимо радост игре („Политика”, 13. мај 2017)] * {{Cite web|url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/intervju-tihomir-stanic-virus-nas-opominje-da-se-ne-bahatimo/lr1yr78|title=INTERVJU Tihomir Stanić: Virus nas opominje da se ne bahatimo|last=Nježić|first=Tatjana|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=8. 4. 2020|access-date=19. 4. 2020}} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/452663/Nadajmo-se-ozdravljenju-sveta Надајмо се оздрављењу света („Политика”, 21. април 2020)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/929176/svako-ima-pravo-pogresi-tihomir-stanic-kaze-teska-vremena-mogu-biti-inspiracija-samo-karikaturistima Тихомир Станић каже да тешка времена могу бити инспирација само карикатуристима („Вечерње новости”, 25. октобар 2020)] * [http://teatroslov.mpus.org.rs/teatrografija.php?ko=licnost&id=4939 Stanić, Tihomir] Театрослов на сајту [[Музеј позоришне уметности|Музеја позоришне уметности]] * [https://www.poreklo.rs/2012/10/23/poreklo-glumca-tihomira-stani%C4%87a/ Порекло глумца Тихомира Станића (Порекло, 23. октобар 2012)] {{Гран при награда — Наиса}} {{Глумачки пар године}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Станић, Тихомир}} [[Категорија:Рођени 1960.]] [[Категорија:Чланови Удружења драмских уметника Србије]] [[Категорија:Лакташани]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”]] [[Категорија:Глумци Републике Српске]] [[Категорија:Добитници награде Раша Плаовић]] [[Категорија:Добитници Гран при награде Наиса]] [[Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он]] [[Категорија:Српски глумци из Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Трезвењаци]] cc7b725di6dt5g5jsch9hmkkqtohf2h 0 133203 25114036 25113930 2022-07-19T12:59:41Z Soundwaweserb 82964 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/178.220.249.179|178.220.249.179]] ([[User talk:178.220.249.179|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Борац | слика = FK Borac Banja Luka.png | пуно име = Фудбалски клуб Борац Бања Лука | надимак = ''Црвено-плави''<br /> ''Крајишки понос''<br /> ''Великан из Платонове'' | основан = [[4. јул]] [[1926]]. | стадион = [[Градски стадион у Бањој Луци|Градски стадион]] | капацитет = 10.030 | директор = [[Стојан Малбашић]] | тренер = [[Ненад Лалатовић]] | лига = [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лига БиХ]] | сезона = 2021/22. | позиција = 3. | pattern_la1 = _borac2021h|pattern_b1= _borac2021h|pattern_ra1=_borac2021h|pattern_sh1=_borac2021h|pattern_so1= | leftarm1 = FF0000|body1=FF0000|rightarm1=FF0000|shorts1=0000D8|socks1=FF0000 | pattern_la2 = _borac2021a|pattern_b2=_borac2021a|pattern_ra2=_borac2021a|pattern_sh2=_borac2021a|pattern_so2= | leftarm2 = FFFFFF|body2=FFFFFF|rightarm2=FFFFFF|shorts2=FFFFFF|socks2=FFFFFF | pattern_la3 = _borac2021t|pattern_b3=_borac2021t|pattern_ra3=_borac2021t|pattern_sh3=_borac2021t|pattern_so3= | leftarm3 = 000000|body3=000000|rightarm3=000000|shorts3=000000|socks3=000000 }} '''ФК Борац''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Бања Лука|Бање Луке]], у [[Република Српска|Републици Српској]]. Основан је 1926. године. Тренутно игра у [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лиги БиХ]] и шампион је БиХ. Борац је у својој дугогодишњој историји, први трофеј [[Куп Југославије у фудбалу|Купа Југославије]] освојио 11. маја 1988. године после победе у финалу од 1:0 на стадиону [[Стадион Партизана|ЈНА]] против [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]]. Први европски трофеј [[Митропа куп]], бањалучки тим је освојио [[Митропа куп 1992.|1992]]. године победивши у финалу мађарску екипу [[ФК Будимпешта ВСК|ВСК]] из [[Будимпешта|Будимпеште]]. У сезони 2009/10. освојио је [[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу|Куп Босне и Херцеговине]] и тако изборио пласман у европска такмичења након 18 година. Већ наредне сезоне 2010/11. постао је првак БиХ, чиме је изборио свој први наступ у квалификацијама за [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]]. Фудбалски клуб Борац је пет пута био [[Прва лига Републике Српске у фудбалу|шампион Републике Српске]], а такође пет пута је освајао [[Куп Републике Српске у фудбалу|куп такмичење]]. == Историја == === Оснивање и прве године === Клуб је основала група трговачких помоћника који су се окупљали у гостионици „Путник“ у [[Бања Лука|Бањој Луци]] по договору из средине [[1925]]. године. Због тога се полемише да ли је клуб основан 1925. или [[1926]]. године. Оснивачка скупштина клуба одржана је [[4. јул]]а 1926. године. По томе Борац спада у најстарије клубове у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Разговору су присуствовали: Миле и Бране Стефановић, Никола и Миле Пуцар, Бранко и Божидар Илић, Руди Хитер, Мустафа Софтић, Здравко Шербл, Саво Новаковић, Жарко Врањешевић, Емил Зрелец и још неколико младића, углавном трговачких помоћника. Многи од њих су са оснивањем клуба вјеровали да ће тим организовањем моћи боље и успјешније да се боре и изборе за своја радничка права. Многи савременици тих догађања су тврдили да је, у неку руку, [[Веселин Маслеша]] дао име клубу. {{цитат|Ако се борите, уколико ћете се борити за своја радничка права зашто да вам се клуб не зове Борац!|Веселин Маслеша}}. По томе је клуб добио своје прво име '''Раднички спортски клуб Борац'''. За председника РСК Борац изабран је Рудолф-Руди Хитер, потпредсједник је био Саво Новаковић, Мустафа Софтић био је први, а Никола Куковић други секретар. За благајнике су изабрани: Милан Петровић (први), Душан Балабан (други). У управи су још били: Вјекослав Ротквић, Милош Јовановић, Омер Исовић, Божидар Илић, Александар Ковач, Душан Петровић, Миливоје Ковачевић. Том приликом изабран је и Надзорни одбор а њега су сачињавали: Ђоко Јовановић (предсједник), Драгутин Волк, Бранко Кривокућа, Милан Прица, Јозо Зеба.<ref name="Нека се зове Борац!">{{cite web|url=http://www.fkborac.net/sajt/neka-se-zove-borac/|title= Нека се зове Борац!|date=06. 07. 2015|accessdate=18. 12. 2018}}</ref> О првим наступима Борца нема много података, јер се по оснивању налазио у сјенци тада најпопуларнијег бањалучког клуба Крајишника, међутим остала је сачувана успомена о првом пехару, освојеном на слетском такмичењу у [[Сарајево|Сарајеву]] [[1928]]. године, када су у финалу побиједили [[ФК Пролетер Теслић|теслићки Пролетер]] са 4:1. Освојени пехар се чува у Трофејној сали [[Градски стадион у Бањој Луци|Градског стадиона Бања Лука]]. Неколико пута је рад клуба био забрањиван, али никада није био у потпуности прекидан. Борац је тих година углавном играо у регионалним такмичењима тадашње [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]], све до настанка [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]-а, када је клуб затворен, а за [[Бања Лука|Бањалуку]] наступиле тешке и мрачне године.<ref name="ПРВИ ПЕХАР И ЗАБРАНА РАДА КЛУБА 1941.">{{cite web|url=http://www.fkborac.net/sajt/prvi-pehar-i-zabrana-rada-kluba-1941/ |title=Први пехар и забрана рада клуба 1941.|date=06. 07. 2015|accessdate=18. 12. 2018}}</ref> === Након Другог светског рата === [[Датотека:Sombolac-velimir.jpg|150п|десно|мини|Велимир Сомболац, легенда Борца]] [[Датотека:Knez-tomislav.jpg|150п|десно|мини|Томислав Кнез]] Борац је 1950. године ступио на југословенску фудбалску сцену као трећелигаш. Прво је у квалификацијама на регионалном нивоу БиХ освојио прво место, испред [[НК Челик|Челика]] из Зенице и [[ФК Радник Бијељина|Радника]] из Бијељине. Уследиле су квалификације са [[ФК Ловћен|Ловћеном]] са Цетиња и [[ХНК Шибеник|Шибеником]], које су успешно преброђене. Тако је Борац од 1958. године постао друголигаш. За све то време његове боје су бранили играчи као што су Ото Бојер, Александар Мастела, Васо Тешановић Тица, Осман Спахо, Душко Радаковић, Мухамед Крајишник, Лојзо Поповић, Перо Бањац и многи други, а од млађих су се истицали [[Томислав Кнез|Томо Кнез]] и [[Велимир Сомболац]], који су касније остварили успешне фудбалске каријере.<ref>{{cite web|url=http://mondo.ba/a668507/Sport/Fudbal/Istorija-FK-Borac-koji-slavi-90.-rodjendan.html|title="Ako se borite za prava radnika, neka bude Borac"|work=mondo.ba|date=04. 07. 2016|accessdate=19. 12. 2018}}</ref> У међувремену, Борац је играо и квалификације за учешће у [[Првенство Југославије у фудбалу|Првој савезној лиги]], али није успео. На велики успех у Бањалуци се чекало до 11. јуна 1961. године када је Борац постао прволигаш. На последњој утакмици те сезоне савладали су [[НК Карловац|Карловац]] у Бањалуци са убедљивих 7:1. Оставили су иза себе [[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]] из Сарајева. Тај историјски резултат остварила је генерација која је најчешће играла у саставу: Колак, Кривокућа, Куленовић, Шврака, Јурић, Касумовић, Јанковић, [[Илија Миљуш|Миљуш]], [[Никола Везмар|Везмар]], Спасојевић, Томљеновић, Тимотијевић и Кнез. Подвиг који је постигнут уласком у Прву лигу, није био валоризован пошто је Борац играо слабо у својој [[Првенство Југославије у фудбалу 1961/62.|првој прволигашкој]] сезони. Из клуба је отишао Томо Кнез, а млади играчи који нису били најсрећније уклопљени у нову средину се нису снашли. На крају сезоне, Борац је завршио на зачељу табеле и вратио се у другу лигу. Након тога из године у годину, Борац је таворио у [[Друга савезна лига Југославије у фудбалу|другој лиги]], остали клубови су тада били успешнији и одлазили у прволигашко друштво. У лето 1970. године Борац је играо незаборавне квалификације против [[НК Осијек|Осијека]] и [[ФК Борац Чачак|Борца]] из Чачка. У утакмици одлуке у Чачку остварио је победу голом Фазлића од 1:0 и поново постао прволигаш. Клуб је постигао велики успех када је дошао до [[Куп Југославије у фудбалу 1974.|финала Купа Југославије 1974]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesj/joegcupdetail.html#74|title=Куп Југославије RSSSF|work=rsssf.com|date=19. 12. 2018|accessdate=19. 12. 2018}}</ref> Поражен је од [[ХНК Хајдук Сплит|Хајдука]] са 0:1, али с обзиром да су Сплићани те године били прваци, Бањалучани су по први пут осигурали пласман на међународну сцену у [[Куп победника купова у фудбалу|Купу победника купова]]. Борац је на жребу извукао за ривала Римеланж из [[Луксембург]]а. Деби у Европи је био као из снова. Силно мотивисан првим изласком на међународну сцену, Борац је нанео ривалу праву катастрофу победом од 9:0. Остаће записано да је први гол за Борац на европској сцени дао Милош Цетина у 6. минуту, а истински јунак првог међународног наступа био је Мухамед Ибрахимбеговић - Фишер, који је постигао чак 5 погодака. Касније су поражени од белгијског [[ФК Андерлехт|Андерлехта]]. У првом мечу на стадиону [[Стадион краља Бодуена|Хејсел]] пред 30.000 гледалаца, Андерлехт је био бољи, остварио победу од 3:0, да би Борац славио победом Ибрахимбеговића у реваншу пред пуним Градским стадионом.<ref>{{cite web|url=http://www.fkborac.net/finale-kupa-i-prvi-evropski-nastupi|title=Финале Купа и први европски наступи|work=|date=19. 12. 2018|accessdate=19. 12. 2018}}</ref> === Освајање Купа Југославије === [[Датотека:Borac BL1988..jpg|мини|десно|250п|Тим Борца пред финале купа 1988. на стадиону ЈНА]] Свој највећи успјех у Југославији, Борац је постигао освојивши [[Куп Југославије у фудбалу|Куп Маршала Тита]], побиједивши у финалу у [[Београд]]у, на [[Стадион Партизана|стадиону ЈНА]], [[ФК Црвена звезда|Црвену звезду]] резултатом 1:0. Борац је куп освојио као друголигаш, и по том је био јединствен у историји тог такмичења.<ref name="ДРУГОЛИГАШ ОСВОЈИО КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ!">{{cite web|url=http://www.fkborac.net/sajt/neka-se-zove-borac/ |title=Друголигаш освојио Куп Југославије!|date=06. 07. 2015|accessdate=18. 12. 2018}}</ref> Поход Бањалучана ка пехару победника Купа започео је годину дана раније, тачније 6. маја 1987, када је Борац у [[Козарска Дубица|Дубици]] савладао Радник са 9:0. Потом су редом падали [[ФК Козара Градишка|Козара]] из Градишке, јајачка Електробосна, [[ФК Рудар Приједор|Рудар]] из Приједора, [[НК Јединство Бихаћ|Јединство]] из Бихаћа, требињски [[ФК Леотар|Леотар]], Осијек, суботички [[ФК Спартак Суботица|Спартак]], новосадска [[ФК Војводина|Војводина]], [[ФК Приштина|Приштина]] и на крају београдска Црвена звезда.<ref>{{cite web|url=https://www.glassrpske.com/sport/republika_srpska/Velicanstveni-uspjeh-Borca-za-sva-vremena/21780.html|title=Величанствени успјех Борца за сва времена|work=[[Глас Српске]]|date=10. 05. 2009|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> Финална утакмица је остала упамћена по томе што је голман [[Слободан Каралић]] одбранио пенал [[Драган Стојковић|Драгану Стојковићу Пиксију]].<ref>{{cite web|url=https://www.kurir.rs/sport/fudbal/1106233/preminuo-golman-borca-koji-je-u-finalu-kupa-piksiju-odbranio-penal|title=Preminuo golman Borca, koji je u finalu Kupa Piksiju odbranio penal|work=[[Курир (новине)|Kurir]]|date=27. 11. 2013|accessdate=19. 12. 2018}}</ref> Гол којим је Борац освојио куп, постигао је нападач [[Сенад Лупић]].<ref>{{cite web|url=https://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/secanje-senad-lupic-junak-istorijskog-trijumfa-borca-u-finalu-kupa-1988-gol-zvezdi/3p7l3f8|title=Senad Lupić, junak istorijskog trijumfa Borca u finalu Kupa 1988: Gol Zvezdi nikad se neće zaboraviti|work=[[Блиц (новине)|Blic sport]]|date=26. 02. 2017|accessdate=16. 11. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=http://arhiva.borac-sport.com/index.php?option=com_content&view=article&id=7079:utakmice-koje-se-pamte-22-kup-za-klupske-anale&catid=72:2013-12-13-17-32-27&Itemid=127|title=Куп за клупске анале|work=borac-sport.com|date=06. 07. 2015|accessdate=18. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181119051636/http://arhiva.borac-sport.com/index.php?option=com_content&view=article&id=7079:utakmice-koje-se-pamte-22-kup-za-klupske-anale&catid=72:2013-12-13-17-32-27&Itemid=127|archive-date=19. 11. 2018|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !width=35%|Клуб !width=15%|Резултат !width=35%|Клуб |- style="background:#f5faff;" | style="background:#eaeaea;"| '''[[ФК Борац Бања Лука|Борац Бања Лука]]''' |'''1 : 0'''<br /> |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |- |'''Датум''' | colspan="2" | [[11. мај]], [[1988]]. |- style="background:#f5faff;" |'''Стадион''' | colspan="2" | [[Стадион Партизана|Стадион ЈНА]], [[Београд]] |- |'''Гледалаца''' | colspan="2" | 25.000 |- style="background:#f5faff;" |'''Судија''' | colspan="2" | Блажо Зубер, Бачка Паланка |- |'''Борац Бања Лука'''<br /><small>(тренер: [[Хуснија Фазлић]])</small> | colspan="2" | [[Слободан Каралић]], [[Стојан Малбашић]], [[Марио Матаја]], [[Милорад Билбија]], [[Звонко Липовац]], [[Дамир Шпица]], [[Амир Дургутовић]] (74' [[Миле Шијаковић]]), [[Божур Матејић]], [[Суад Беширевић]], [[Ненад Поповић (фудбалер)|Ненад Поповић]], [[Сенад Лупић]] (88' [[Владо Лемић]]) |- style="background:#f5faff;" |'''Црвена звезда'''<br /><small>(тренер: [[Велибор Васовић]])</small> | colspan="2" | [[Стеван Стојановић]], [[Слободан Маровић]], [[Горан Јурић]], [[Славко Радовановић]], [[Миодраг Кривокапић (фудбалер)|Миодраг Кривокапић]], [[Горан Милојевић]], [[Роберт Просинечки]], [[Жарко Ђуровић (фудбалер)|Жарко Ђуровић]] (71' [[Дејан Јоксимовић]]), [[Борислав Цветковић]], [[Драган Стојковић]], [[Драгиша Бинић]] |- |'''Стрелци''' | colspan="2" | 1:0 [[Сенад Лупић|Лупић]] 60' |} === Победник Митропа купа === Борац се [[1988]]. године по други пут у својој историји нашао у европским такмичењима и поново у Купу победника купова. Бањалучани су започели такмичење без тренера са којим су освојили Куп, [[Хуснија Фазлић|Фазлића]], који је поднео оставку, а на његово место је дошао Јосип Куже. За ривала у првом колу Борац је добио [[ФК Металист Харков|Металист]] из Харкова који је за све на Градском стадиону био велика непознаница. Дана 7. септембра 1988. Борац је као домаћин победио резултатом 2:0 головима Владе Лемића и [[Звонко Липовац|Звонка Липовца]]. У реваншу Металист је победио са 4:0 и прошао у следеће коло.<ref>{{cite web|url=http://www.fkborac.net/drugi-izlazak-u-evropu|title=Други излазак у Европу|work=|date=19. 12. 2018|accessdate=19. 12. 2018}}</ref> Борац се вратио у Прву савезну лигу сезоне [[Првенство Југославије у фудбалу 1989/90.|1989/90]], чији је био члан све до распада [[СФРЈ]]. У сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1990/91.|1990/91]]. Борац је освојио четврто место у првенству, и на основу тог пласмана стекли су право на наступ у [[Митропа куп]]у у италијанском граду [[Фођа]] 1992. године. Те 1992. године рат у Југославији је увелико почео, а фудбалери Борца су се припремали за одлазак у [[Италија|Италију]], где је одржан Митропа куп. Бањалучани су освојили трофеј захваљујући бољем извођењу пенала у полуфиналу против домаће Фође (2:2, 2:4) и у финалу против [[ФК Будимпешта ВСК|Вашуташа]] (1:1, 3:5).<ref>{{cite web|url=http://www.srpskacafe.com/2017/05/fk-borac-mitropa-kup-za-sva-vremena/|title=FK Borac: Mitropa kup za sva vremena|work=srpskacafe.com|date=29. 05. 2017|accessdate=18. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181215121909/http://www.srpskacafe.com/2017/05/fk-borac-mitropa-kup-za-sva-vremena/|archive-date=15. 12. 2018|url-status=dead|df=}}</ref> === Титуле у првенству и купу === [[Датотека:Mural FK Borac Banja Luka.jpg|мини|Мурал, Лешинари Бања Лука]] Уследиле су три године од 1992. до 1995. када је клуб играо у лигама [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Савезне Републике Југославије]], а Борац своје домаће утакмице играо у [[Ваљево|Ваљеву]] и за то време одиграо чак 116 утакмица. Након тога су Бањалучани почели да наступају у такмичењима под окриљем [[Фудбалски савез Републике Српске|Фудбалског савеза Републике Српске]]. Борац је укупно четири пута био шампион Републике Српске, а пет пута је освајао Куп (1994/95, 1995/96, 2008/09 и 2010/11). Остале су упамћене утакмице финала Купа Републике Српске из 1995. и 1996. године, када је Борац победио екипе Рудара из Приједора и брчанског [[ФК Јединство Брчко|Јединства]], а реванш финала из 1995. године са Градског стадиона преносио је тада канал [[Евроспорт|Еуроспорт]].<ref>{{cite web|url=http://www.fkborac.net/borac-u-srbiji-finala-kupa-republike-srpske|title=Борац у Србији, финала Купа Републике Српске|work=|date=18. 12. 2018|accessdate=18. 12. 2018}}</ref> Године 2010. Борац је освојио [[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу|Куп БиХ]] и на тај начин, након 18 година изборио наступ у европским такмичењима. У другом колу квалификација за [[УЕФА лига Европе|Лигу Европе]] Борац је играо против швајцарске екипе Лозане; у првом мечу у Лозани победили су Швајцарци (1:0), док је реванш у Бањалуци завршио нерешено (1:1), тако да је Борац елиминисан из даљег такмичења.<ref>{{cite web|url=https://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/lozana-izbacila-borac-rabotnicki-ide-na-enfild/2mpb3ge|title=Lozana izbacila Borac, Rabotnički ide na Enfild|work=blic sport|date=22. 07. 2010|accessdate=19. 12. 2018}}</ref> Годину касније, Борац је постао шампион [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лиге БиХ]]. У оквиру квалификација за [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]], Борац је одмерио снаге са израелским [[ФК Макаби Хаифа|Макабијем]] из Хаифе. У првом мечу у Хаифи, Борац је повео голом Бориса Распудића у 24. минуту, све до 68. минута је имао повољан резултат (1:1) пред реванш у Бањалуци, али су домаћини до краја искористили деконцентрацију Борчевих играча и у наредних 12 минута постигли четири гола. У реванш утакмици у Бањалуци, Борац је савладао израелског шампиона са 3:2. Два гола у тој утакмици постигао је [[Бранислав Крунић]], док је једном погодио Немања Видаковић.<ref>{{cite web|url=https://www.nezavisne.com/sport/fudbal/Borac-slavio-Makabi-ide-dalje-Foto/98663|title=Borac slavio, Makabi ide dalje|work=[[Nezavisne novine]]|date=20. 07. 2011|accessdate=18. 12. 2018}}</ref> == Грб кроз историју == <gallery> Датотека:Borac logo1.jpg Датотека:Borac logo2.jpg Датотека:Borac logo3.jpg FK-Borac-Banja-Luka.png Датотека:Borac logo4.jpg|1993—95. Датотека:FK_Borac_Banja_Luka.png|1996—тренутно. </gallery> == Стадион == {{Главни|Градски стадион у Бањој Луци}} Градски стадион у Бањој Луци је вишенамјенски [[стадион]]. Тренутно се користи највише за [[фудбал]]ске мечеве и он је домаћи терен Борца Бања Лука. Стадион има капацитет од 10.030 мјеста, запад 2.912, сјевер 2.492, исток 4.326, југ 300 и на њему је одиграно неколико значајних међународних утакмица.<ref>{{cite web|url=http://www.fkborac.net/sajt/stadion/|title= Градски стадион Бања Лука|work=fkborac.net|date=29. 05. 2018|accessdate=18. 12. 2018}}</ref> <gallery mode="packed" perrow="4" heights="200px"> Датотека:Gradski stadion Banja Luka, Septembre 2012.jpg|Поглед на Градски стадион Датотека:Pomoćni teren Borac.jpg|Помоћни терен </gallery> == Навијачи == {{Главни чланак|Лешинари (навијачка група)}} Лешинари су организована навијачка група првенствено ФК Борац, али повремено прате и друге спортске колективе који носе Борчево име — [[ОКК Борац Бања Лука|кошаркаше]] и [[РК Борац Бања Лука|рукометаше]]. Смјештени су били у првих 30 година постојања на источној трибини [[Градски стадион у Бањој Луци|стадиона]], а од сезоне 2017/18. налазе се на сјеверној трибини. Први пут се појављују њихови транспаренти на стадиону 18. новембра 1987. године, на утакмици купа између Борца и новосадске [[ФК Војводина|Војводине]].<ref>{{cite web|url=http://www.lesinari1987.net/sajt/lesinari/|title=Лешинари навијачка група|work=lesinari1987.net|date=19. 12. 2018|accessdate=19. 12. 2018}}</ref> Прате фудбалере Борца како на домаћим тако и на свим гостујућим утакмицама. Поред праћења фудбалског клуба памте се и одличне спортске атмосфере које су стварали бодрећи рукометаше и кошаркаше Борца нарочито у Европским утакмицама. Имају посебне пријатељске односе са навијачком групом [[Фирма (навијачка група)|Фирма]] из Новог Сада и навијачима италијанске Ђенове.{{Чињеница}} <gallery mode="packed" perrow="4" heights="200px"> Датотека:Lešinarii.jpg|„Лешинари” на трибини Датотека:Borac-Željezničar, 2009. godine.jpg|Борац—Жељезничар 2009. године </gallery> == Успјеси == {| class="wikitable" style="width:60%;" |- ! colspan="2" style="width:25%; background:#c6363c;"|<span style="color: white">Такмичење</span> ! style="width:5%; background:#c6363c;"| <span style="color: white">Број</span> ! style="width:30%; background:#c6363c;"| <span style="color: white">Година</span> |- ! colspan="6" style="background:#0C4076;"|<span style="color: white">'''Првенство СФР Југославије ''' |- | rowspan=2|'''[[Првенство Југославије у фудбалу#Првенство ФНР Југославије/СФР Југославије|Првенство СФР Југославије]]''' || Првак || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" | Четврти || align=center| 1 || [[Првенство Југославије у фудбалу 1990/91.|1990/91.]] |- | rowspan=2|'''[[Друга савезна лига Југославије у фудбалу]]''' || Првак || align=center| 2 || [[1960/61.|1960/61]], [[1974/75.]] |- style="background:#fff;" | Вицепрвак || align=center| 3 || [[1968/69.|1968/69]],<br> [[1969/70.|1969/70]], [[1988/89.]] |- ! colspan="6" style="background:#0C4076;"|<span style="color: white">'''Првенство Босне и Херцеговине - 2 ''' |- | rowspan=2|'''[[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Првенство Босне и Херцеговине]]''' || '''Првак''' || align=center| '''2''' || [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2010/11.|2020/21.]] |- style="background:#fff;" | Трећи || align=center| 4 || [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2012/13.|2012/13.]], [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] |- style="background:#fff;" ! colspan="6" style="background:#0C4076;"| <span style="color: white">'''Куп такмичење - 2''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|'''[[Куп Југославије у фудбалу|Куп СФР Југославије]]''' || '''Побједник''' || align=center| '''1''' || [[Куп Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88.]] |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 1 || [[Куп Југославије у фудбалу 1973/74.|1973/74.]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2|'''[[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу|Куп Босне и Херцеговине]]''' || '''Побједник''' || align=center| '''1''' || [[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу 2009/10.|2009/10.]] |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу 2003/04.|2003/04]], [[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу 2020/21.|2020/21.]] |- ! colspan="6" style="background:#0C4076;"| <span style="color: white">'''Прва лига и Куп РС - 10''' |- style="background:#fff;" |rowspan=2|'''[[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Прва лига Републике Српске]]''' || '''Првак''' || align=center| '''5''' || [[Прва лига Републике Српске у фудбалу 2000/01.|2000/01]], [[Прва лига Републике Српске у фудбалу 2005/06.|2005/06]], [[Прва лига Републике Српске у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Прва лига Републике Српске у фудбалу 2016/17.|2016/17.]], [[Прва лига Републике Српске у фудбалу 2018/19.|2018/19.]] |- style="background:#fff;" |Други || align=center| 1 || [[Прва лига Републике Српске у фудбалу 1997/98.|1997/98.]] |- style="background:#fff;" |rowspan=2| '''[[Куп Републике Српске у фудбалу|Куп Републике Српске]]''' || '''Побједник''' || align=center| '''5''' || [[Куп Републике Српске у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Куп Републике Српске у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Куп Републике Српске у фудбалу 2008/09.|2008/09]], [[Куп Републике Српске у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Куп Републике Српске у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 2 || [[Куп Републике Српске у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Куп Републике Српске у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] |- ! colspan="6" style="background:#0C4076;"| <span style="color: white">'''Европски трофеји - 1''' |- style="background:#fff;" |rowspan=3| [[Датотека:Mitropa cup.jpg‎|20п]] '''[[Митропа куп]]''' || '''Побједник''' || align=center| 1 || [[Митропа куп 1992.|1992.]] |- style="background:#fff;" |Финалиста || align=center| 0 || / |- style="background:#fff;" | полуфинале || align=center| 0 || / |} '''Напомене:''' * 1946. Борац је постао вицешампион Републичке лиге БиХ, која је те сезоне била први степен такмичења за клубове из БиХ и квалификаторна лига за Прву савезну лигу СФРЈ која је формирана од сезоне 1946/47. Иако једнак међусобни скор и боља гол разлика од Жељезничара, Борац је био вицешампион јер је по тадашњим пропозицијама имао слабији укупни количних голова (6:5=1,2) напрема Жељезничарових (4:3=1,33). * 1953. Првак Републичке лиге (3. степен такмичења) и од тада до распада Југославије стално је играо или 2. степен (који се звао различитим именима: Зона А, Републичка лига, Друга лига група Запад, Друга савезна лига) или 1. степен такмичења (Прва савезна лига Југославије - 15 сезона). == Статистика == === Сезоне ФК Борац === {{Главни чланак|Сезоне ФК Борац Бања Лука}} === ФК Борац у европским такмичењима === {| {{table}} ! Сезона ! Такмичење ! Ранг ! Земља ! Клуб ! Резултат домаћин/гост |- |rowspan=2|[[Куп победника купова у фудбалу 1975/76.|1975/76.]] |rowspan=2|[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] | 1. коло |{{зас|ЛУКС}} |[[ФК Римеланж|Римеланж]] |9:0, 5:1 |- | осмина финала |{{зас|БЕЛ}} |[[ФК Андерлехт|Андерлехт]] |0:3, 1:0 |- |[[Куп победника купова у фудбалу 1988/89.|1988/89.]] |[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] | 1. коло |{{зас|СССР}} |[[ФК Металист Харков|Металист Харков]] |2:0, 0:4 |- |rowspan=2|[[Митропа куп 1992.|1992.]] |rowspan=2|[[Митропа куп]] | полуфинале |{{зас|ИТА}} |[[ФК Фођа|Фођа]] |2:2 [[Једанаестерац|пен.]] (4:2) |- |'''Финале''' |{{зас|МАЂ}} |[[ФК Будимпешта ВСК|Будимпешта ВСК]] |1:1 [[Једанаестерац|пен.]] (5:3) |- |[[УЕФА лига Европе 2010/11.|2010/11.]] |[[УЕФА лига Европе]] | 2. коло кв. |{{зас|ШВА}} |[[ФК Лозана|Лозана]] |0:1, 1:1 |- |[[Лига шампиона 2011/12.|2011/12]] |[[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] | 2. коло кв. |{{зас|ИЗР}} |[[ФК Макаби Хаифа|Макаби Хаифа]] |3:2, 1:5 |- |[[УЕФА лига Европе 2012/13.|2012/13.]] |[[УЕФА лига Европе]] | 1. коло кв. |{{зас|ЦГ}} |[[ФК Челик Никшић|Челик Никшић]] |2:2, 1:1 |- |rowspan=2|[[УЕФА лига Европе 2020/21.|2020/21.]] |rowspan=2|[[УЕФА лига Европе]] | 1. коло кв. |{{зас|ЦГ}} |[[ФК Сутјеска Никшић|Сутјеска Никшић]] |1:0 |- | 2. коло кв. |{{зас|ПОР}} |[[ФК Рио Аве|Рио Аве]] |0:2 |- |[[УЕФА Лига шампиона 2021/22.|2021/22]] |[[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] | 1. коло кв. |{{зас|РУМ}} |[[ФК ЧФР Клуж|ФК Клуж]] |2:1 пр., 1:3 |- |[[Лига конференција 2021/22.|2021/22]] |[[УЕФА Лига конференција|Лига конференција]] | 2. коло кв. |{{flagicon|Northern Ireland}} |[[ФК Линфилд|ФК Линфилд]] |0:0, 0:4 |- |[[Лига конференција 2021/22.|2021/22]] |[[УЕФА Лига конференција|Лига конференција]] | 1. коло кв. |{{flagicon|Faroe Islands}} |[[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] |2:0, 1:3 пен. 3:4 |- |} == Играчи == === Састав тима у сезони 2022/23. === {{Фт почетак}} {{Ф играч|број= 21|име=[[Никола Ћетковић]]|нац=БИХ|поз=GK}} {{Ф играч|број= 1|име=[[Бојан Павловић]]|нац=БИХ|поз=GK}} {{Ф играч|број=-|име=[[Дарко Лазић (фудбалер)|Дарко Лазић]] |нац=СРБ|поз=DF}} {{Ф играч|број=-|име=[[Марко Гајић]] |нац=СРБ|поз=DF}} {{Ф играч|број=-|име=[[Милан Спремо]] |нац=СРБ|поз=DF}} {{Ф играч|број=-|име=[[Никола Андрић]] |нац=СРБ|поз=DF}} {{Ф играч|број=18|име=[[Александар Субић]] |нац=БИХ|поз=DF}} {{Ф играч|број=7|име=[[Дино Ћорић]] |нац=БИХ|поз=DF}} {{Ф играч|број=16|име=[[Александар Војновић]] |нац=БИХ|поз=MF}} {{Фт средина}} {{Ф играч|број=27|име=[[Енвер Кулашин]]|нац=БИХ|поз=MF}} {{Ф играч|број=8|име=[[Амар Бегић]]|нац=БИХ|поз=MF}} {{Ф играч|број=24|име=[[Дејан Мелег]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{Ф играч|број=-|име=[[Недељко Пишчевић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{Ф играч|број=99|име=[[Горан Закарић]]|нац=БИХ|поз=MF}} {{Ф играч|број= 19|име=[[Јово Лукић]]|нац=БиХ|поз=FW}} {{Ф играч|број= -|име=[[Бењами Татар]]|нац=БиХ|поз=MF}} {{Ф играч|број= -|име=[[Обрен Цвијановић]]|нац=БиХ|поз=MF}} {{Ф играч|број= -|име=[[Moмчило Мркаић]]|нац=БиХ|поз=FW}}<ref name="tенб">{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/fk-borac-banja-luka/startseite/verein/3900|title=Састав Борца|work=|date=10. 01. 2020}}</ref> {{фт крај}} Тренер: [[Ненад Лалатовић]] === Идеалних 11 === <table style="float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; width: 180px; border: #99B3FF solid 1px"> <tr><td><div style="position: relative;"> [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|165px]] {{Image label|x=0.18|y=0.05|scale=350|text=[[Маријан Јантољак|<span style="font-size:0.8em; color:White;">'''ЈАНТОЉАК'''<br /></span>]]}} {{Image label|x=0.17|y=0.13|scale=350|text=[[Атко Касумовић|<span style="font-size:0.8em; color:White;">'''КАСУМОВИЋ'''<br /></span>]]}} {{Image label|x=0.06|y=0.31|scale=350|text=[[Милорад Билбија|<span style="font-size:0.8em; color:White;">'''БИЛБИЈА'''<br /></span>]]}} {{Image label|x=0.28|y=0.20|scale=350|text=[[Ненад Гавриловић|<span style="font-size:0.8em; color:White;">'''ГАВРИЛОВИЋ'''<br /></span>]]}} {{Image label|x=0.04|y=0.20|scale=350|text=[[Велимир Сомболац|<span style="font-size:0.8em; color:White;">'''СОМБОЛАЦ'''<br /></span>]]}} {{Image label|x=0.04|y=0.46|scale=350|text=[[Зоран Смилески|<span style="font-size:0.8em; color:White;">'''СМИЛЕСКИ'''<br /></span>]]}} {{Image label|x=0.33|y=0.31|scale=350|text=[[Александар Мастела|<span style="font-size:0.8em; color:White;">'''МАСТЕЛА'''<br /></span>]]}} {{Image label|x=0.16|y=0.40|scale=350|text=[[Момчило Спасојевић|<span style="font-size:0.8em; color:White;">'''СПАСОЈЕВИЋ'''<br /></span>]]}} {{Image label|x=0.13|y=0.54|scale=350|text=[[Томислав Кнез|<span style="font-size:0.8em; color:White;">'''КНЕЗ'''<br /></span>]]}} {{Image label|x=0.27|y=0.54|scale=350|text=[[Абид Ковачевић|<span style="font-size:0.8em; color:White;">'''КОВАЧЕВИЋ'''<br /></span>]]}} {{Image label|x=0.31|y=0.46|scale=350|text=[[Хуснија Фазлић|<span style="font-size:0.8em; color:White;">'''ФАЗЛИЋ'''<br /></span>]]}} </div></td></tr> <tr><td><small>Идеална Борчева једанаесторица</small></td></tr> </table> У акцији бањалучких новина [[Глас Српске]] одржаној [[2006]]. године, некадашњи тренери, играчи и људи који су безмало цијели вијек провели уз Борац изабрали су „Идеалну једанаесторицу“ Борца:<ref>{{cite web|url=https://www.banjaluka.com/sport/fudbal/fk-borac-od-1925-do-danas/|title=FK “Borac” – od 1925. do danas|work=|date=27. 11. 2011|accessdate=18. 11. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.glassrpske.com/sport/republika_srpska/Prije-85-godina-osnovan-RSK-Borac/60138.html|title=Прије 85 година основан РСК Борац|work=[[Глас Српске]]|date=03. 07. 2011|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> * {{зас|JUG}} [[Маријан Јантољак]] * {{зас|JUG}} [[Велимир Сомболац]] * {{зас|JUG}} [[Ненад Гавриловић]] * {{зас|JUG}} [[Милорад Билбија]] * {{зас|JUG}} [[Атко Касумовић]] * {{зас|JUG}} [[Момчило Спасојевић]] * {{зас|JUG}} [[Зоран Смилески]] * {{зас|JUG}} [[Александар Мастела]] * {{зас|JUG}} [[Томислав Кнез]] * {{зас|JUG}} [[Хуснија Фазлић]] * {{зас|JUG}} [[Абид Ковачевић]] == Тренери == {{Главни чланак|Списак тренера ФК Борац Бања Лука}} == Види још == * [[Фудбалски савез Републике Српске]] * [[Фудбалски клубови Републике Српске]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Фудбал|Република Српска}} {{Commonscat|FK Borac Banja Luka}} * [http://www.fkborac.net/ Званични сајт клуба] {{ср}} * [http://www.borac-sport.com/ Портал Спортског друштва Борац] {{ср}} * [http://fsrs.org/sr-BA/pregled-klubovi.html?klubid=424&kt=1 Фудбалски савез Републике Српске] {{ср}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=50104/profile/index.html/ Резултати на сајту УЕФА] {{ен}} * [https://www.youtube.com/watch?v=uUDPgG0cCi0 Химна ФК Борац Бања Лука] {{ср}} {{ПлРС}} {{Премијер лига БиХ}} {{Победник Купа Југославије 1988. - ФК Борац Бања Лука}} {{DEFAULTSORT:Борац Бањалука}} [[Категорија:ФК Борац Бања Лука| ]] [[Категорија:Спорт у Бањој Луци]] [[Категорија:Фудбалски клубови у Републици Српској]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1926.]] ouvz2sywewbyh6fv49sv2vpiqsw1m7w 0 135310 25114512 21855471 2022-07-19T18:04:28Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Stjepan Abrlic.jpg | опис_слике=Стјепан Абрлић Стева |дидаскалија=СТЈЕПАН АБРЛИЋ СТЕВА | датум_рођења = {{Датум рођења|1913|4|10}} | место_рођења =[[Дрежник (Карловац)|Дрежник]], код [[Карловац|Карловца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|4|12|1913|4|10}} | место_смрти =[[Лисовић]], код [[Барајево|Барајева]] | држава_смрти =[[Србија]] |професија=каменорезачки радник |КПЈ=пре рата |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Стјепан Абрлић Стева''' ([[Дрежник (Карловац)|Дрежник]], код [[Карловац|Карловца]], [[10. април]] [[1913]] — [[Лисовић]], код [[Барајево|Барајева]], [[12. април]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[10. април]]а [[1913]]. године у селу Дрежнику, код [[Карловац|Карловца]]. Неколико година пред рат, Стјепан Абрлић је радио у [[Београд]]у као каменорезачки радник.{{sfn|Народни хероји|1982|p=21}} Пре одласка у [[Космајски партизански одред]], августа [[1941]]. године, као члан једне од диверзантских група у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]] учествовао је у паљењу окупаторске штампе, камиона и гаража; вршио је и друге сличне акције.{{sfn|Народни хероји|1982|p=21}} По доласку у одред био је најпре борац, а затим [[десетар]]. После [[Прва непријатељска офанзива|прве непријатељске офанзиве]], крајем [[1941]]. године, прешао је са Одредом у [[Санџак]], али се фебруара [[1942]]. године вратио и ускоро постао [[Курири у Народноослободилачкој борби|курир]] између Окружног комитета КПЈ за [[Градска општина Младеновац|Младеновац]] и срезова - [[Шумадија|Шумадије]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=21}} Био је један од најхрабријих бораца у Одреду. Одред му је поверавао најтеже задатке и увек био сигуран да ће их он извршити. Приликом повратка одреда из [[Санџак]]а, у околини [[Ваљево|Ваљева]] и [[Рудник (Горњи Милановац)|Рудника]], у селу Трешњевици, својим примером је повукао све борце да јуришају на надмоћнијег непријатеља. Половином фебруара [[1942]]. године, у селу [[Живковац|Живковцу]], Одред се ноћу, изненада, сукобио се са јаким [[Југословенска војска у отаџбини|четничким]] снагама. Сналажљив и хладнокрван, Стева је први почео да баца бомбе на четнике. Придружили су му се и остали [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]]. За непун час било је разбијено пет стотина четника. Истакао се, исто тако, и у борбама у [[Бељина (Барајево)|Бељини]] и [[Дучина|Дучини]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=21}} Као курир, Стева се неуморно и неустрашиво пробијао кроз заседе и [[Фашизам|фашистичка]] упоришта успостављајући и одржавајући прекинуте везе између Младеновца и Шумадије. Радио је и на пребацивању бораца из Београда и других места у одред. Десетине бораца, захваљујући њему, успешно су се пребациле у партизане.{{sfn|Народни хероји|1982|p=21}} Када је веза између [[Космај]]а и [[Шумадија|Шумадије]] била учвршћена, Стева је почетком [[1943]]. године, био одређен за [[Политички комесар|политичког комесара]] једне чете у [[Космајски партизански одред|Космајском партизанском одреду]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=21}} Дана [[12. април]]а [[1943]]. године чету су у селу [[Лисовић]]у, код [[Барајево|Барајева]], напале и опколиле јаке снаге [[Вермахт|Немаца]] и [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]] (љотићевци). При пробоју из обруча, Стева је налазећи се у првим линијама чете погинуо у јуришу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=21}} Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=21}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book | ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}- |year=1982 |publisher=„Народна књига” |location=Београд |isbn=}} == Спољашње везе == * [http://hem.bredband.net/xivvsub/istorija/heroji/A/abrlic_juraja_stjepan.htm Абрлић ''Јураја'' Стјепан - Стева] {{Народни хероји-Београд}} {{Народни хероји-Кордун}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Абрлић, Стјепан Стева}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Карловчани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - А]] d5dlslbvilb7s932kjnvssmcdnhjtxb 0 141996 25115094 24932437 2022-07-20T06:24:23Z 2A02:810D:28BF:F898:9098:5D25:3CC0:9357 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Филип Лам | надимак = ''Лами'' | слика = Philipp Lahm, Germany national football team (04).jpg | датум_рођења = {{Датум рођења|1983|11|11|год=да}} | место_рођења = [[Минхен]] | држава_рођења = [[Западна Немачка]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | актуелни_клуб = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|Леви бек]] | младе_године = 1989—1995<br />1995—2001 | млади_клубови = [[ФЦ Олимпија Мозах]]<br /> [[ФТ Герн Минхен]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]] | године = 2001—2003<br />2002—2017<br />2003—2005 | клубови = Бајерн Минхен II<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Штутгарт|Штутгарт]] | наступи = 63<br />332<br />53 | голови = (3)<br />(12)<br />(2) | репрезентација_(године) = 2004—2014 | репрезентација_(име) = {{рпф|Немачка}} | репрезентација_(наступи) = 113 | репрезентација_(голови) = (5) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Светско првенство у фудбалу|Светско првенство]]}} {{медаља бронза|[[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006. Немачка]]|[[Немачка]]}} {{медаља бронза|[[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010. Јужна Африка]]|[[Немачка]]}} {{медаља злато|[[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014. Бразил]]|[[Немачка]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља сребро|[[Европско првенство у фудбалу 2008.|2008. Аустрија/Швајцарска]]|[[Немачка]]}} }} '''Филип Лам''' ({{јез-нем|Philipp Lahm}}; [[Минхен]], [[Западна Немачка]], [[11. новембар]] [[1983]]) је бивши [[Немачка|немачки]] [[фудбал]]ер и репрезентативац. == Фудбалска каријера == Филип Лам има тренутно договор са клубом [[ФК Бајерн Минхен|Бајерна]] из [[Минхен]]а у коме тренутно игра. За Бајерн је већ играо када је био младић. У сезони 2002/03. мењао је клуб и прешао у [[Баден-Виртемберг]] [[ФК Штутгарт|Штутгарт]], где је остао две сезоне. Узрок што је Лам прешао у Штутгарт је тај што је Бајерн већ имао једнога доброга одбрамбеног играча [[Француска|француза]] [[Биксенте Лизаразу|Биксентеа Лизаразуа]]. У Штутгарту је учествовао у 53 игре од чега је само два пута погодио мрежу других тимова. Са Штутгартом је седам пута играо у [[УЕФА Лига шампиона|Лиги шампиона]] и шест пута у [[УЕФА лига Европе|УЕФА Куп]]. У [[јул]]у [[2005]]. године Филип се вратио из Штутгарта у Минхен. === Репрезентација === Свој први наступ за [[Фудбалска репрезентација Немачке|селекцију Немачке]] одиграо је [[18. фебруар]]а [[2004]]. у [[Сплит]]у против [[Фудбалска репрезентација Хрватске|селекције Хрватске]]. Са [[Немачка|Немачком]] је учествовао на [[Европско првенство у фудбалу 2004.|Европском првенству 2004.]] и на [[Светско првенство у фудбалу 2006.|Светском првенству 2006.]] ;Голови за репрезентацију {| class="wikitable" style="font-size:90%" ! # !! Датум !! Место !! Противник !! Гол !! Резултат !! Такмичење |- | 1. || 28. април 2004. || [[Букурешт]] || {{рпф|Румунија}} || 1–5 || 1–5 || Пријатељска |- | 2. || 9. јун 2006. || [[Минхен]] || {{рпф|Костарика}} || 1–0 || 4–2 || [[Светско првенство у фудбалу 2006.|Светско првенство 2006.]] |- | 3. || 25. јун 2008. || [[Базел]] || {{рпф|Турска}} || 3–2 || 3–2 || [[Европско првенство у фудбалу 2008.|Европско првенство 2008.]] |- | 4. || 3. јун 2010. || [[Франкфурт]] || {{рпф|Босна и Херцеговина}}|| 1–1 || 3–1 || Пријатељска |- | 5. || 22. јун 2012. || [[Гдањск]] || {{рпф|Грчка}} || 1–0 || 4–2 || [[Европско првенство у фудбалу 2012.|Европско првенство 2012.]] |} == Трофеји == === Бајерн Минхен === * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(9)''' : 2002/03, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(7)''' : 2002/03, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2012/13, 2013/14, 2015/16. * [[Лига куп Немачке у фудбалу|Лига куп Немачке]] '''(1)''' : 2007. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(3)''' : 2010, 2012, [[Суперкуп Немачке у фудбалу 2016.|2016]]. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2013, 2014. * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] '''(1)''' : [[Лига шампиона 2012/13.|2012/13.]] (финале [[Лига шампиона 2009/10.|2009/10]], [[Лига шампиона 2011/12.|2011/12]]). * [[УЕФА суперкуп]] '''(1)''' : 2013. * [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]] '''(1)''' : 2013. === Немачка === * [[Светско првенство у фудбалу|Светско првенство]] '''(1)''' : [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]. (треће место [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]]. и [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]]) * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] : финале [[Европско првенство у фудбалу 2008.|2008.]] * [[Европско првенство у фудбалу до 19 година|Европско првенство У 19]] : финале 2002. == Види још == * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Бундеслига]] * [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]] * [[Фудбалска репрезентација Немачке]] == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал}} {{Други пројекти | commons = Philipp Lahm | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Филип Лам }} * {{transfermarkt}} * {{NFT player}} * {{званични веб-сајт|http://www.philipplahm.de}} {{Navboxes colour |bg= white |fg= black |bordercolor= black |title= Састави Немачке |list1= {{Селекција фудбалске репрезентације Немачке}} {{ЕП2008НЕМф}} {{СП2010НЕМф}} {{ЕП2012НЕМф}} {{СП14НЕМф}} }} {{Капитени освајачи Светског првенства у фудбалу}} {{Идеални тим Светског првенства у фудбалу 2014.}} {{DEFAULTSORT:Лам, Филип}} [[Категорија:Рођени 1983.]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Штутгарта]] [[Категорија:Леви бекови у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2004.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2006.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2008.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2010.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2012.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2014.]] [[Категорија:Фудбалери светски прваци]] [[Категорија:Фудбалери освајачи УЕФА Лиге шампиона]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] g8jymdz4nuxblujjlpssevx84o4est0 0 153534 25115157 23689105 2022-07-20T09:04:50Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki [[File:Faciliteitengemeenten en.png|thumb|right|265px|Лингвистичка мапа Белгије {{legend|#ffaaaa|Холандски језик}} {{legend|#aad5ff|Француски језик}} {{legend|#ffffaa|Немачки језик}} {{legend|#aaffaa|Билингвална регија}}]] '''Фламански''' или '''фландријски''', такође називан и '''фламански [[Холандски језик|холандски]]''', '''белгијски холандски''' и '''јужнохоландски''',<ref>{{cite web|title=Belgium: A nation divided|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/belgium-a-nation-divided-765752.html|publisher=The Independent|date=18. 12. 2007|accessdate=3. 5. 2017}}</ref><ref>[http://taaltelefoon.vlaanderen.be/nlapps/docs/default.asp?fid=270 Leidraad van de Taaltelefoon]. Dienst Taaladvies van de Vlaamse Overheid (Department for Language advice of the [[Flemish government]]).</ref><ref>Harbert, ''The Germanic Languages'', CUP, 2007</ref><ref>Jan Kooij, "Dutch", in Comrie, ed., ''The World's Major Languages'', 2nd ed. 2009</ref> је термин који се користи за дијалекте холандског језика који се говори у [[Фландрија|Фландрији]] или за холандски језик који се говори у [[Белгија|Белгији]]. Званични језик у Белгији је стандардни [[холандски језик]], заједно са [[француски језик|француским]] и [[Немачки језик|немачким]].<ref>[http://www.ned.univie.ac.at/Publicaties/taalgeschiedenis/en/gesch2.htm Историја холандског језика (на енглеском)] {{Wayback|url=http://www.ned.univie.ac.at/Publicaties/taalgeschiedenis/en/gesch2.htm |date=20070513113855 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.theotherside.co.uk/tm-heritage/background/language.htm The Flemish language - "flamand"] {{Wayback|url=http://www.theotherside.co.uk/tm-heritage/background/language.htm |date=20070513132810 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref> == Референце == {{reflist}} {{клица-језик}} [[Категорија:Холандски језик]] [[Категорија:Фламанци]] [[Категорија:Дијалекти]] [[Категорија:Језици Белгије]] 9f7ojbho6n1t6xk6h7j5spm4jzo2ynu 0 158939 25114437 23497840 2022-07-19T17:28:46Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МАЈДА ШИЛЦ |слика=Majda Šilc (1).jpg |опис_слике=Мајда Шилц |датум рођења={{датум рођења|1923|3|17|}} |место рођења=[[Кржети]], код [[Содражица|Содражице]] |држава рођења =[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1944|7|14|1923|3|17|}} |место смрти=[[Ново Место]] |држава смрти=[[Нацистичка Немачка]] |професија=службеница |КПЈ=[[лето|лета]] [[1943]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[19. јун]]а [[1945]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}} }} '''Мајда Шилц''' ([[Кржети]], код [[Содражица|Содражице]], [[17. март]] [[1923]] — [[Ново Место]], [[14. јул]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена [[17. март]]а [[1923]]. године у [[Кржети]]ма, код [[Содражица|Содражице]]. Основну школу завршила је у Гори и Содражици, а у [[Љубљана|Љубљани]] продужила школовање. Завршила је Занатску школу и запослила се у трговини папиром и канцеларијским материјалом „Тичар“. У [[Народноослободилачки покрет Југославије]] укључила се [[1941]]. године. Радила је на скупљању папира за потребе илегалних штампарија. У пролеће [[1942]]. године била је примљена у [[Савез комунистичке омладине Југославије]]. Јуна исте године, један њен сарадник био је заробљен и како није издржао мучење, издао ју је полицији, али је на време побегла. С лажним исправама пребацила се [[19. јун]]а 1942. у [[Доломитски партизански одред]]. Тамо је била четна болничарка. Крајем октобра, из одреда је издвојен један батаљон добровољаца који је ушао у састав [[Друга словеначка ударна бригада|Друге словеначке бригаде]] као њен Трећи батаљон; у њему је била и Мајда. У лето 1943. Постала је чланица [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] и постала секретарица СКОЈ-а Другог батаљона. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]] [[1943]], постала је секретарица СКОЈ-а бригаде. Новембра 1943. године, Друга бригада пребацила се у [[Горски котар]], где је Мајда учествовала у свим њеним биткама. Фебруара [[1944]], бригада се вратила у Словенију и водила борбе у рејону [[Кочевски рог|Кочевског рога]]. Марта 1944, Мајда је послана као делегат на Други конгрес [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ]]-а који је одржан почетком априла 1944. године у [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]]; у Словенију се вратила почетком јуна. Погинула је [[14. јул]]а 1944. године код [[Ново Место|Новог Места]] у борбама против немачко-домобранских снага.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=251}} Указом [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]] 19. јуна 1945. проглашена је за народног хероја, као прва словеначка партизанка одликована која је добила ово високо признање.<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/7BC57715BD394DFAB85D46A56AB16545.pdf|title=Службени лист ФНРЈ 58/46|website=www.slvesnik.com.mk|date=10. 8. 1945}}</ref> Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 18. маја 1946. постхумно је одликована [[Орден братства и јединства|Орденом братства и јединства првог реда]].<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/23E7698DF3FB4D7FBB3FBEA9D2A6A547.pdf|title=Службен лист ФНРЈ 89/46|website=www.slvesnik.com.mk|date=5. 11. 1946}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Крањска}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Шилц, Мајда}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] kmia86179kkmd0srrcm57mrns15ikzu 0 168335 25113963 24239307 2022-07-19T12:29:50Z 80.80.168.174 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музичар | име = Шабан Шаулић | слика = Šaban Šaulić in Sofia.jpg | опис_слике = Шабан Шаулић | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Шабан Шаулић | алијас = | датум_рођења = {{датум рођења|1951|9|6}} | место_рођења = [[Шабац]] | држава_рођења = {{застава|НР Србија}}, {{застава|ФНРЈ}} | датум_смрти = {{Датум смрти|2019|2|17|1951|9|6}} | место_смрти = [[Билефелд]] | држава_смрти = {{застава|Немачка}} | супружник = Гордана Шаулић | деца = 4 | инструмент = [[Певач|Вокал]] | жанр = [[Српска народна музика|Народна музика]], [[поп-фолк музика|поп-фолк]] | занимање = [[Певач]] | активни_период = 1969—2019 | издавачка_кућа = | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Шабан Шаулић''' ([[Шабац]], [[6. септембар]] [[1951]] — [[Билефелд]], [[17. фебруар]] [[2019]]) био је [[Србија|српски]] [[певач]] [[фолк музика|фолк]] музике, музичар и [[Музички продуцент|продуцент]]. У току богате каријере у медијима и од публике је добио надимак „краљ народне музике” odns. (КРАЉ).<ref>[http://www.balkanmedia.com/magazin/4765/saban_saulic_postao_suvlasnik.html Балкан медија, „Шабан Шаулић постао сувласник медијске куће Мегасаунд”] {{Wayback|url=http://www.balkanmedia.com/magazin/4765/saban_saulic_postao_suvlasnik.html |date=20091216141042 }}, Приступљено 30. април 2013.</ref><ref name="svet">[http://www.svet.co.rs/?state=3&izdanje=2&broj=293&clanak=700 Свет, интервју са Шабаном Шаулићем], Приступљено 30. април 2013.</ref> == Биографија == Шабан Шаулић је рођен 6. септембра 1951. у [[Шабац|Шапцу]].<ref>[http://www.imdb.com/name/nm0766677/bio IMDB, „Шабан Шаулић”] {{en}}</ref> Његова мајка Илдуза Демировић је из [[Бијељина|Бијељине]], где је он и сам провео доста времена. Шаулић је живео и радио у [[Београд]]у<ref name="pecanje">[http://www.balkanmedia.com/magazin/3230/saban_saulic_uzeleo_se_pecanja.html Балкан медија, „Шабан Шаулић се ужелео пецања”] {{Wayback|url=http://www.balkanmedia.com/magazin/3230/saban_saulic_uzeleo_se_pecanja.html |date=20091109214857 }}, Приступљено 30. април 2013.</ref>. Са својом супругом Горданом<ref>[http://www.balkanmedia.com/magazin/637/saban_saulic_promocija.html Балкан медија, „Промоција”] {{Wayback|url=http://www.balkanmedia.com/magazin/637/saban_saulic_promocija.html |date=20091109214932 }}, Приступљено 30. април 2013.</ref> је имао троје деце — Санелу, [[Илда Шаулић|Илду]] и Михајла као и ванбрачног сина Роберта којег је добио пре познанства са Горданом. Омиљени хобији су му били пецање у својој викендици у [[Крчедин]]у<ref name="pecanje" /><ref>[http://www.balkanmedia.com/magazin/3301/saban_saulic_nedostaje_jos_samo_solo_koncert.html Балкан медија, „Недостаје још само соло концерт”] {{Wayback|url=http://www.balkanmedia.com/magazin/3301/saban_saulic_nedostaje_jos_samo_solo_koncert.html |date=20091217150506 }}, Приступљено 30. април 2013.</ref> и фудбал. Шаулићева кума је била [[Зорица Брунцлик]].<ref>[http://www.balkanmedia.com/magazin/976/saban_saulic_naceo_sestu_deceniju.html Балкан медија, „Начео шесту деценију”] {{Wayback|url=http://www.balkanmedia.com/magazin/976/saban_saulic_naceo_sestu_deceniju.html |date=20091217115742 }}, Приступљено 30. април 2013.</ref> Добитник је Награде за животно дело од стране Савеза естрадно-музичких уметника Србије 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:760946-Saban-i-Bekuta-dobili-nagradu-za-zivotno-delo|title=Šaban i Bekuta dobili nagradu za životno delo |website=|language=sr|accessdate=22. 2. 2019}}</ref> === Смрт === Након повратка са концерта у Билефелду ([[Немачка]]), на ауто-путу, у аутомобил у којем се Шабан налазио са својим кумом Слободаном Стојадиновићем и возачем, клавијатуристом Мирсадом Керићем, ударило је возило којим је управљао 34-годишњи [[Турчин]], а који је био у алкохолисаном стању (више од промила алкохола у крви) и без возачке дозволе. Шаулић је доживео срчани удар и преминуо у болници, Стојадиновић је теже повређен и није животно угрожен, док је Керић задобио тешке телесне повреде и преминуо сутрадан.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/hronika/saban-saulic-poginuo-u-saobracajnoj-nesreci-u-nemackoj/lybkvy1|title=Šaban Šaulić poginuo u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj|last=Jevtić|first=Ž|website=Blic.rs|language=sr|accessdate=17. 2. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/stars/3207389/preminuo-i-muzicar-koji-je-vozio-sabana-saulica-mirsad-keric-43-umro-od-zadobijenih-povreda|title=Sin Mirsada Kerića: Moj otac je živ! U kritičnom je stanju, molimo se za njegov život|website=Kurir.rs|language=sr|accessdate=18. 2. 2019}}</ref> [[Датотека:Свјетлопис гробa Шабана Шаулића, Алеја засл. гр. на Новом гр. у Београду.jpg|мини|280x280пискел|Гроб у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] Шабанова смрт изазвала је бурне реакције јавности у Србији и њеном окружењу. Од певача су се опростили његови породични пријатељи: кума [[Зорица Брунцлик]] и њен супруг [[Мирољуб Аранђеловић Кемиш]], [[Злата Петровић]], [[Хасан Дудић]], [[Ђани]], [[Гоца Божиновска]], [[Харис Џиновић]], [[Снежана Ђуришић]], [[Лепа Брена]], [[Цеца Ражнатовић]] и други. Велик број људи из света политике, музике, телевизије и спорта, такође се окупио у дому Шаулића или изјавио саучешће Шабановој породици, речима да је умро „краљ народне музике”. Између осталих, то су [[Александар Вучић]], [[Драгана Мирковић]], [[Ивица Дачић]], [[Весна Змијанац]], [[Јелена Карлеуша]], [[Аца Лукас]], [[Бранислав Лечић]], [[Дара Бубамара]], [[Марија Шерифовић]], [[Индира Радић]], [[Огњен Амиџић]], [[Сека Алексић]], [[Саша Поповић]], [[Јана (певачица)|Јана]], [[Миле Китић]], [[Stoja (pevačica)|Стоја]], [[Ацо Пејовић]], [[Вики Миљковић]], [[Ана Бекута]], [[Жељко Јоксимовић]], [[Ана Николић]], [[Љуба Аличић]], [[Мерима Његомир]], [[Неда Украден]] као и фудбалски клубови [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] и [[ФК Партизан|Партизан]]. Сахрањен је 22. фебруара 2019. године у [[Списак сахрањених у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду#Ш|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду.<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:778892-SAHRANjEN-SABAN-SAULIC-Sanduk-spustali-uz-pesmu-Ne-placi-duso-Gordana-jedva-stajala-na-nogama-FOTO|title=SAHRANjEN ŠABAN ŠAULIĆ: Sanduk spuštali uz pesmu "Ne plači dušo", Gordana jedva stajala na nogama |website=|language=sr|accessdate=22. 2. 2019}}</ref> == Стваралаштво == [[Датотека:TV Novosti br 741 (1979).jpg|десно|мини|200п|Шабан на насловној страни листа „ТВ Новости” 1979. године]] Први албум Шабана Шаулића је изашао 1969. године, када је имао осамнаест година. До 1976. године, аутор његових песама је био [[Буца Јовановић]], а од те године компоновао је велики број својих хитова, најчешће на текст [[Раде Вучковић|Радета Вучковића]].<ref name="svet" /> Године 1985. Раде Вучковић је написао песму „Гордана” коју је Шабан посветио својој супрузи. Песме „Дођи да остаримо заједно” и „Два галеба бела”, према оцени критичара, једну су од најбољих народних песама икада отпеваних. Осим ових песама, велики хитови Шабана Шаулића су били и: „Увенуће нарцис бели”, „Сине”, „Данима те чекам”, „Снег је опет, Снежана”, „Одлазиш, одлазиш”, „Позн'o бих те међ' хиљаду жена”… Појавио се у филму ''[[Сок од шљива]]'' 1981. године, а у другој сезони серије ''[[Убице мог оца]]'' отпевао је песму „Немам више никога”, за коју је музику и текст написала [[Александра Ковач]].<ref>[http://www.hellomagazin.rs/domace-vesti/poslusajte-novu-pesmu-sabana-saulica-iz-hit-serije-ubice-mog-oca-video/ Poslušajte novu pesmu Šabana Šaulića iz hit serije „Ubice mog oca” (video) — Hello! magazin<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Био је у жирију ''[[Звезде Гранда|Звезда Гранда]]'' (2013—2016) и ''[[Пинкове звезде|Пинкових звезда]]'' (2016—2017). Поводом [[Дан државности Србије|Дана државности Србије]], Шабан Шаулић је постхумно одликован златном медаљом за заслуге, орден је уручен удовици Гордани Шаулић 15. фебруара 2020. године.<ref>{{cite news|url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:847639-Vucic-posthumno-odlikovao-Sabana-Saulica-zlatnom-medaljom-za-zasluge |title=Вучић постхумно одликовао Шабана Шаулића златном медаљом за заслуге|work=[[Вечерње новости]]|date=15. 2. 2020 |accessdate=15. 2. 2020}}</ref> == Дискографија == {{Main|Дискографија Шабана Шаулића}} Прву сингл-плочу ''Дајте ми утјеху'' снимио је 1969. године за [[ПГП-РТБ]]. Укупно је снимио двадесет и две сингл-плоче и више од тридесет албума. {| style="width:100%;" |- valign="top" | style="width:50%;"| === Албуми === * 1972. ''Био сам пијанац'' * 1974. ''Тужно ветри гором вију'' * 1975. ''Шабан Шаулић'' * 1978. ''Дођи да остаримо заједно'' * 1979. ''Судбина је моја у рукама њеним'' * 1980. ''Поново смо на почетку среће'' * 1981. ''Мени је с тобом срећа обећана'' * 1982. ''Све сам с тобом изгубио'' * 1984. ''Теби не могу да кажем не'' — ''Не плачи, душо'' * 1985. ''Кафанска ноћ'' * 1986. ''Кад би чаша знала'' — ''Лаку ноћ, љубави'' * 1986. ''Бисери народне музике'' * 1987. ''Краљ боема верује у љубав'' * 1988. ''Само за њу'' * 1988. ''Време за заљубљене'' * 1989. ''Љубав је песма и много више'' * 1990. ''Помози ми, друже, помози ми, брате'' * 1990. ''Љубавна'' * 1992. ''Анђеоска врата'' * 1994. ''Љубавна драма'' * 1995. ''Волим да волим'' * 1996. ''Теби која си отишла'' * 1996. ''Од срца'' * 1997. ''Љубав је слатка робија'' * 1998. ''Тебе да заборавим'' * 2000. ''За нови миленијум'' * 2001. ''Нема ништа, мајко, од твога весеља'' * 2002. ''Краљ и слуга'' * 2003. ''Шабан Шаулић'' * 2005. ''Тело уз тело'' * 2006. ''Богати сиромах'' * 2008. ''Шабан Шаулић'' | style="width:50%;"| === Сингл-плоче === * 1969. ''Дајте ми утјеху'' * 1970. ''Сутра нек’ дође крај'' * 1970. ''Због неверства једне жене'' * 1971. ''Сада је свему крај'' * 1972. ''Сјећам се те жене'' * 1972. ''Био сам пијанац'' * 1973. ''Два ока њена'' * 1973. ''Не питај ме како ми је, друже'' * 1974. ''Душа ме боли, драга'' * 1974. ''Како си, мајко, како си, оче'' * 1975. ''На столу писмо од мајке''{{\}}''Волео сам твоје очи плаве'' * 1975. ''Ти мотику, а ја плуг'' * 1975. ''Ти си сада срећна'' * 1976. ''Увенуће нарцис бели'' * 1976. ''Није он човек за тебе'' * 1977. ''Немој поглед да сакриваш'' * 1978. ''Дођи да остаримо заједно''{{\}}''Због тебе сам постао такав'' * 1978. ''Позн'о бих те међ' хиљаду жена''{{\}}''Само мене волела си лажно'' * 1979. ''Два галеба бела'' * 1979. ''С намером дођох у велики град'' * 1981. ''Не плачи, добри домаћине'' * 1981. ''Снег је опет, Снежана''{{\}}''Најлепша жено времена свих'' |} === Највећи хитови === Најпознатији је по песмама ''Дајте ми утјеху'', ''Увенуће нарцис бели'', ''Лепотица града'', ''Немој поглед да сакриваш'', ''Позн’о бих те међ’ хиљаду жена'', ''Само мене волела си лажно'', ''Дођи да остаримо заједно'', ''Лепи дани мог детињства'', ''Данима те чекам'', ''Мој животе друг ми ниси био'', ''Два галеба бела'', ''С намером дођох у велики град'', ''Пружи руку помирења'', ''Снег је опет, Снежана'', ''Најлепша жено времена свих'', ''Мени је с тобом срећа обећана'', ''Мајко, све ти опраштам'', ''Краљ боема'', ''Све сам с тобом изгубио'', ''Одлазиш, одлазиш'', ''Још ову ноћ'', ''Ако ме тражиш'', ''Виђаш ли ми стару љубав'', ''Гордана'', ''Ноћас ми се с тобом спава'', ''Краљице мога срца'', ''Хвала ти за љубав'', ''Верујем у љубав'', ''Хајде мала да правимо лом'', ''Срно моја малена'', ''Тебе да заборавим'', ''Бојана'', ''Рашири руке мајко стара'' (ориг. [[Зорица Брунцлик]]; са Брунцликовом песме ''Како ти је, како живиш'' и ''Шта ја немам то што она има''), ''Цвета'', ''Ех, што нисам ланчић мали'', ''Нема ништа мајко од твога весеља'', ''Ти ме вараш најбоље'', ''Шадрвани'' и ''Жал''. == Фестивали == * 1970. [[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа]] — ''Сутра нек’ дође крај'' * 1971. [[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа]] — ''Сада је свему крај'' * 1973. [[Београдски сабор]] — ''Два ока њена'' * 1975. Хит парада — ''На столу писмо од мајке'' * 1975. Југословенски фестивал Париз — ''Ти си сада срећна'', прва награда публике и победничка песма * 1976. Хит парада — ''Увенуће нарцис бели'' * 1977. Хит лета — ''Немој поглед да сакриваш'' * 1978. Хит парада — ''Позн’о бих те међ’ хиљаду жена'', победничка песма * 1979. Хит парада — ''Два галеба бела'' * 1984. МЕСАМ — ''Не плачи душо'' * 1988. Распевана јесен — ''Распевана јесен'' * 1990. Посело 202 - ''Био сам пијанац'' / ''Хајде срећо моја'' * 1990. МЕСАМ — ''Ех, што нисам ланчић мали'' * 2008. [[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа]] - ''Сада је свему крај'' / ''Дајте ми утјеху'' (Вече легенди фестивала) * 2012. Моравски бисери — ''Принц на белом коњу'' / ''Чекање ме разболело'' (Гост ревијалног дела фестивала) * 2014. Моравски бисери - Награда за животно дело * 2018. [[Сабор народне музике Србије]], Београд - Добитник естрадно - музичке награде Србије за животно дело * 2020. [[Сабор народне музике Србије]], Београд, Национална награда СЕМУС-а (постхумно) == Концерти == Дана 25. новембра 2011. године у „Сава центру” у Београду је одржао солистички концерт.<ref>[https://www.blic.rs/zabava/vesti/koncert-sabana-saulica/spvs7cr Blic: Koncert Šabana Šaulića], 25. 11. 2011.</ref> У марту 2013. године одржао је два концерта у истој дворани.<ref>[http://www.hellomagazin.rs/domace-vesti/saban-saulic-koncert-pred-punim-sava-centrom/ Šaban Šaulić: Koncert pred punim Sava centrom — Hello! magazin]</ref> Концертом у „Београдској арени”, 6. октобра 2018. године обележио је педесет година каријере. * 2011. „Сава центар” * 2013. „Сава центар”, два концерта * 2018. „Београдска арена” == Популарна култура == Његов лик се појављује у следећим филмовима, углавном као певач: * ''[[Сок од шљива]]'' (1981); * ''[[Џет-сет (филм)|Џет-сет]]'' (2007); * ''[[Убице мог оца]]'' (2017). == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Šaban Šaulić}} * {{ИМДб име|id=nm0766677|name=Шабан Шаулић}} * [https://www.youtube.com/watch?v=W3EHN8Z7Lz4 Јутјуб спот за „Дајте ми утјеху”] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/422933/Saban-Saulic-je-srpski-Mocart Шабан Шаулић је српски Моцарт], Политика, 17. 2. 2019. {{Шабан Шаулић}} {{Нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Музика|СФР Југославија|Србија}} {{DEFAULTSORT:Шаулић, Шабан}} [[Категорија:Шабан Шаулић| ]] [[Категорија:Рођени 1951.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Музичари из Шапца]] [[Категорија:Српски певачи]] [[Категорија:Српски музичари]] [[Категорија:Фолк певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] [[Категорија:Српски музички продуценти]] [[Категорија:Севдалинка]] [[Категорија:Страдали у саобраћајним незгодама]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] tpc9sitkvmxwlnl7j5kxzg05bvmr6c0 25114739 25113963 2022-07-19T20:10:21Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/80.80.168.174|80.80.168.174]] ([[User talk:80.80.168.174|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музичар | име = Шабан Шаулић | слика = Šaban Šaulić in Sofia.jpg | опис_слике = Шабан Шаулић | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Шабан Шаулић | алијас = | датум_рођења = {{датум рођења|1951|9|6}} | место_рођења = [[Шабац]] | држава_рођења = {{застава|НР Србија}}, {{застава|ФНРЈ}} | датум_смрти = {{Датум смрти|2019|2|17|1951|9|6}} | место_смрти = [[Билефелд]] | држава_смрти = {{застава|Немачка}} | супружник = Гордана Шаулић | деца = 4 | инструмент = [[Певач|Вокал]] | жанр = [[Српска народна музика|Народна музика]], [[поп-фолк музика|поп-фолк]] | занимање = [[Певач]] | активни_период = 1969—2019 | издавачка_кућа = | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Шабан Шаулић''' ([[Шабац]], [[6. септембар]] [[1951]] — [[Билефелд]], [[17. фебруар]] [[2019]]) био је [[Србија|српски]] [[певач]] [[фолк музика|фолк]] музике, музичар и [[Музички продуцент|продуцент]]. У току богате каријере у медијима и од публике је добио надимак „краљ народне музике”.<ref>[http://www.balkanmedia.com/magazin/4765/saban_saulic_postao_suvlasnik.html Балкан медија, „Шабан Шаулић постао сувласник медијске куће Мегасаунд”] {{Wayback|url=http://www.balkanmedia.com/magazin/4765/saban_saulic_postao_suvlasnik.html |date=20091216141042 }}, Приступљено 30. април 2013.</ref><ref name="svet">[http://www.svet.co.rs/?state=3&izdanje=2&broj=293&clanak=700 Свет, интервју са Шабаном Шаулићем], Приступљено 30. април 2013.</ref> == Биографија == Шабан Шаулић је рођен 6. септембра 1951. у [[Шабац|Шапцу]].<ref>[http://www.imdb.com/name/nm0766677/bio IMDB, „Шабан Шаулић”] {{en}}</ref> Његова мајка Илдуза Демировић је из [[Бијељина|Бијељине]], где је он и сам провео доста времена. Шаулић је живео и радио у [[Београд]]у<ref name="pecanje">[http://www.balkanmedia.com/magazin/3230/saban_saulic_uzeleo_se_pecanja.html Балкан медија, „Шабан Шаулић се ужелео пецања”] {{Wayback|url=http://www.balkanmedia.com/magazin/3230/saban_saulic_uzeleo_se_pecanja.html |date=20091109214857 }}, Приступљено 30. април 2013.</ref>. Са својом супругом Горданом<ref>[http://www.balkanmedia.com/magazin/637/saban_saulic_promocija.html Балкан медија, „Промоција”] {{Wayback|url=http://www.balkanmedia.com/magazin/637/saban_saulic_promocija.html |date=20091109214932 }}, Приступљено 30. април 2013.</ref> је имао троје деце — Санелу, [[Илда Шаулић|Илду]] и Михајла као и ванбрачног сина Роберта којег је добио пре познанства са Горданом. Омиљени хобији су му били пецање у својој викендици у [[Крчедин]]у<ref name="pecanje" /><ref>[http://www.balkanmedia.com/magazin/3301/saban_saulic_nedostaje_jos_samo_solo_koncert.html Балкан медија, „Недостаје још само соло концерт”] {{Wayback|url=http://www.balkanmedia.com/magazin/3301/saban_saulic_nedostaje_jos_samo_solo_koncert.html |date=20091217150506 }}, Приступљено 30. април 2013.</ref> и фудбал. Шаулићева кума је била [[Зорица Брунцлик]].<ref>[http://www.balkanmedia.com/magazin/976/saban_saulic_naceo_sestu_deceniju.html Балкан медија, „Начео шесту деценију”] {{Wayback|url=http://www.balkanmedia.com/magazin/976/saban_saulic_naceo_sestu_deceniju.html |date=20091217115742 }}, Приступљено 30. април 2013.</ref> Добитник је Награде за животно дело од стране Савеза естрадно-музичких уметника Србије 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:760946-Saban-i-Bekuta-dobili-nagradu-za-zivotno-delo|title=Šaban i Bekuta dobili nagradu za životno delo |website=|language=sr|accessdate=22. 2. 2019}}</ref> === Смрт === Након повратка са концерта у Билефелду ([[Немачка]]), на ауто-путу, у аутомобил у којем се Шабан налазио са својим кумом Слободаном Стојадиновићем и возачем, клавијатуристом Мирсадом Керићем, ударило је возило којим је управљао 34-годишњи [[Турчин]], а који је био у алкохолисаном стању (више од промила алкохола у крви) и без возачке дозволе. Шаулић је доживео срчани удар и преминуо у болници, Стојадиновић је теже повређен и није животно угрожен, док је Керић задобио тешке телесне повреде и преминуо сутрадан.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/hronika/saban-saulic-poginuo-u-saobracajnoj-nesreci-u-nemackoj/lybkvy1|title=Šaban Šaulić poginuo u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj|last=Jevtić|first=Ž|website=Blic.rs|language=sr|accessdate=17. 2. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/stars/3207389/preminuo-i-muzicar-koji-je-vozio-sabana-saulica-mirsad-keric-43-umro-od-zadobijenih-povreda|title=Sin Mirsada Kerića: Moj otac je živ! U kritičnom je stanju, molimo se za njegov život|website=Kurir.rs|language=sr|accessdate=18. 2. 2019}}</ref> [[Датотека:Свјетлопис гробa Шабана Шаулића, Алеја засл. гр. на Новом гр. у Београду.jpg|мини|280x280пискел|Гроб у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] Шабанова смрт изазвала је бурне реакције јавности у Србији и њеном окружењу. Од певача су се опростили његови породични пријатељи: кума [[Зорица Брунцлик]] и њен супруг [[Мирољуб Аранђеловић Кемиш]], [[Злата Петровић]], [[Хасан Дудић]], [[Ђани]], [[Гоца Божиновска]], [[Харис Џиновић]], [[Снежана Ђуришић]], [[Лепа Брена]], [[Цеца Ражнатовић]] и други. Велик број људи из света политике, музике, телевизије и спорта, такође се окупио у дому Шаулића или изјавио саучешће Шабановој породици, речима да је умро „краљ народне музике”. Између осталих, то су [[Александар Вучић]], [[Драгана Мирковић]], [[Ивица Дачић]], [[Весна Змијанац]], [[Јелена Карлеуша]], [[Аца Лукас]], [[Бранислав Лечић]], [[Дара Бубамара]], [[Марија Шерифовић]], [[Индира Радић]], [[Огњен Амиџић]], [[Сека Алексић]], [[Саша Поповић]], [[Јана (певачица)|Јана]], [[Миле Китић]], [[Stoja (pevačica)|Стоја]], [[Ацо Пејовић]], [[Вики Миљковић]], [[Ана Бекута]], [[Жељко Јоксимовић]], [[Ана Николић]], [[Љуба Аличић]], [[Мерима Његомир]], [[Неда Украден]] као и фудбалски клубови [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] и [[ФК Партизан|Партизан]]. Сахрањен је 22. фебруара 2019. године у [[Списак сахрањених у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду#Ш|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду.<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:778892-SAHRANjEN-SABAN-SAULIC-Sanduk-spustali-uz-pesmu-Ne-placi-duso-Gordana-jedva-stajala-na-nogama-FOTO|title=SAHRANjEN ŠABAN ŠAULIĆ: Sanduk spuštali uz pesmu "Ne plači dušo", Gordana jedva stajala na nogama |website=|language=sr|accessdate=22. 2. 2019}}</ref> == Стваралаштво == [[Датотека:TV Novosti br 741 (1979).jpg|десно|мини|200п|Шабан на насловној страни листа „ТВ Новости” 1979. године]] Први албум Шабана Шаулића је изашао 1969. године, када је имао осамнаест година. До 1976. године, аутор његових песама је био [[Буца Јовановић]], а од те године компоновао је велики број својих хитова, најчешће на текст [[Раде Вучковић|Радета Вучковића]].<ref name="svet" /> Године 1985. Раде Вучковић је написао песму „Гордана” коју је Шабан посветио својој супрузи. Песме „Дођи да остаримо заједно” и „Два галеба бела”, према оцени критичара, једну су од најбољих народних песама икада отпеваних. Осим ових песама, велики хитови Шабана Шаулића су били и: „Увенуће нарцис бели”, „Сине”, „Данима те чекам”, „Снег је опет, Снежана”, „Одлазиш, одлазиш”, „Позн'o бих те међ' хиљаду жена”… Појавио се у филму ''[[Сок од шљива]]'' 1981. године, а у другој сезони серије ''[[Убице мог оца]]'' отпевао је песму „Немам више никога”, за коју је музику и текст написала [[Александра Ковач]].<ref>[http://www.hellomagazin.rs/domace-vesti/poslusajte-novu-pesmu-sabana-saulica-iz-hit-serije-ubice-mog-oca-video/ Poslušajte novu pesmu Šabana Šaulića iz hit serije „Ubice mog oca” (video) — Hello! magazin<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Био је у жирију ''[[Звезде Гранда|Звезда Гранда]]'' (2013—2016) и ''[[Пинкове звезде|Пинкових звезда]]'' (2016—2017). Поводом [[Дан државности Србије|Дана државности Србије]], Шабан Шаулић је постхумно одликован златном медаљом за заслуге, орден је уручен удовици Гордани Шаулић 15. фебруара 2020. године.<ref>{{cite news|url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:847639-Vucic-posthumno-odlikovao-Sabana-Saulica-zlatnom-medaljom-za-zasluge |title=Вучић постхумно одликовао Шабана Шаулића златном медаљом за заслуге|work=[[Вечерње новости]]|date=15. 2. 2020 |accessdate=15. 2. 2020}}</ref> == Дискографија == {{Main|Дискографија Шабана Шаулића}} Прву сингл-плочу ''Дајте ми утјеху'' снимио је 1969. године за [[ПГП-РТБ]]. Укупно је снимио двадесет и две сингл-плоче и више од тридесет албума. {| style="width:100%;" |- valign="top" | style="width:50%;"| === Албуми === * 1972. ''Био сам пијанац'' * 1974. ''Тужно ветри гором вију'' * 1975. ''Шабан Шаулић'' * 1978. ''Дођи да остаримо заједно'' * 1979. ''Судбина је моја у рукама њеним'' * 1980. ''Поново смо на почетку среће'' * 1981. ''Мени је с тобом срећа обећана'' * 1982. ''Све сам с тобом изгубио'' * 1984. ''Теби не могу да кажем не'' — ''Не плачи, душо'' * 1985. ''Кафанска ноћ'' * 1986. ''Кад би чаша знала'' — ''Лаку ноћ, љубави'' * 1986. ''Бисери народне музике'' * 1987. ''Краљ боема верује у љубав'' * 1988. ''Само за њу'' * 1988. ''Време за заљубљене'' * 1989. ''Љубав је песма и много више'' * 1990. ''Помози ми, друже, помози ми, брате'' * 1990. ''Љубавна'' * 1992. ''Анђеоска врата'' * 1994. ''Љубавна драма'' * 1995. ''Волим да волим'' * 1996. ''Теби која си отишла'' * 1996. ''Од срца'' * 1997. ''Љубав је слатка робија'' * 1998. ''Тебе да заборавим'' * 2000. ''За нови миленијум'' * 2001. ''Нема ништа, мајко, од твога весеља'' * 2002. ''Краљ и слуга'' * 2003. ''Шабан Шаулић'' * 2005. ''Тело уз тело'' * 2006. ''Богати сиромах'' * 2008. ''Шабан Шаулић'' | style="width:50%;"| === Сингл-плоче === * 1969. ''Дајте ми утјеху'' * 1970. ''Сутра нек’ дође крај'' * 1970. ''Због неверства једне жене'' * 1971. ''Сада је свему крај'' * 1972. ''Сјећам се те жене'' * 1972. ''Био сам пијанац'' * 1973. ''Два ока њена'' * 1973. ''Не питај ме како ми је, друже'' * 1974. ''Душа ме боли, драга'' * 1974. ''Како си, мајко, како си, оче'' * 1975. ''На столу писмо од мајке''{{\}}''Волео сам твоје очи плаве'' * 1975. ''Ти мотику, а ја плуг'' * 1975. ''Ти си сада срећна'' * 1976. ''Увенуће нарцис бели'' * 1976. ''Није он човек за тебе'' * 1977. ''Немој поглед да сакриваш'' * 1978. ''Дођи да остаримо заједно''{{\}}''Због тебе сам постао такав'' * 1978. ''Позн'о бих те међ' хиљаду жена''{{\}}''Само мене волела си лажно'' * 1979. ''Два галеба бела'' * 1979. ''С намером дођох у велики град'' * 1981. ''Не плачи, добри домаћине'' * 1981. ''Снег је опет, Снежана''{{\}}''Најлепша жено времена свих'' |} === Највећи хитови === Најпознатији је по песмама ''Дајте ми утјеху'', ''Увенуће нарцис бели'', ''Лепотица града'', ''Немој поглед да сакриваш'', ''Позн’о бих те међ’ хиљаду жена'', ''Само мене волела си лажно'', ''Дођи да остаримо заједно'', ''Лепи дани мог детињства'', ''Данима те чекам'', ''Мој животе друг ми ниси био'', ''Два галеба бела'', ''С намером дођох у велики град'', ''Пружи руку помирења'', ''Снег је опет, Снежана'', ''Најлепша жено времена свих'', ''Мени је с тобом срећа обећана'', ''Мајко, све ти опраштам'', ''Краљ боема'', ''Све сам с тобом изгубио'', ''Одлазиш, одлазиш'', ''Још ову ноћ'', ''Ако ме тражиш'', ''Виђаш ли ми стару љубав'', ''Гордана'', ''Ноћас ми се с тобом спава'', ''Краљице мога срца'', ''Хвала ти за љубав'', ''Верујем у љубав'', ''Хајде мала да правимо лом'', ''Срно моја малена'', ''Тебе да заборавим'', ''Бојана'', ''Рашири руке мајко стара'' (ориг. [[Зорица Брунцлик]]; са Брунцликовом песме ''Како ти је, како живиш'' и ''Шта ја немам то што она има''), ''Цвета'', ''Ех, што нисам ланчић мали'', ''Нема ништа мајко од твога весеља'', ''Ти ме вараш најбоље'', ''Шадрвани'' и ''Жал''. == Фестивали == * 1970. [[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа]] — ''Сутра нек’ дође крај'' * 1971. [[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа]] — ''Сада је свему крај'' * 1973. [[Београдски сабор]] — ''Два ока њена'' * 1975. Хит парада — ''На столу писмо од мајке'' * 1975. Југословенски фестивал Париз — ''Ти си сада срећна'', прва награда публике и победничка песма * 1976. Хит парада — ''Увенуће нарцис бели'' * 1977. Хит лета — ''Немој поглед да сакриваш'' * 1978. Хит парада — ''Позн’о бих те међ’ хиљаду жена'', победничка песма * 1979. Хит парада — ''Два галеба бела'' * 1984. МЕСАМ — ''Не плачи душо'' * 1988. Распевана јесен — ''Распевана јесен'' * 1990. Посело 202 - ''Био сам пијанац'' / ''Хајде срећо моја'' * 1990. МЕСАМ — ''Ех, што нисам ланчић мали'' * 2008. [[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа]] - ''Сада је свему крај'' / ''Дајте ми утјеху'' (Вече легенди фестивала) * 2012. Моравски бисери — ''Принц на белом коњу'' / ''Чекање ме разболело'' (Гост ревијалног дела фестивала) * 2014. Моравски бисери - Награда за животно дело * 2018. [[Сабор народне музике Србије]], Београд - Добитник естрадно - музичке награде Србије за животно дело * 2020. [[Сабор народне музике Србије]], Београд, Национална награда СЕМУС-а (постхумно) == Концерти == Дана 25. новембра 2011. године у „Сава центру” у Београду је одржао солистички концерт.<ref>[https://www.blic.rs/zabava/vesti/koncert-sabana-saulica/spvs7cr Blic: Koncert Šabana Šaulića], 25. 11. 2011.</ref> У марту 2013. године одржао је два концерта у истој дворани.<ref>[http://www.hellomagazin.rs/domace-vesti/saban-saulic-koncert-pred-punim-sava-centrom/ Šaban Šaulić: Koncert pred punim Sava centrom — Hello! magazin]</ref> Концертом у „Београдској арени”, 6. октобра 2018. године обележио је педесет година каријере. * 2011. „Сава центар” * 2013. „Сава центар”, два концерта * 2018. „Београдска арена” == Популарна култура == Његов лик се појављује у следећим филмовима, углавном као певач: * ''[[Сок од шљива]]'' (1981); * ''[[Џет-сет (филм)|Џет-сет]]'' (2007); * ''[[Убице мог оца]]'' (2017). == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Šaban Šaulić}} * {{ИМДб име|id=nm0766677|name=Шабан Шаулић}} * [https://www.youtube.com/watch?v=W3EHN8Z7Lz4 Јутјуб спот за „Дајте ми утјеху”] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/422933/Saban-Saulic-je-srpski-Mocart Шабан Шаулић је српски Моцарт], Политика, 17. 2. 2019. {{Шабан Шаулић}} {{Нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Музика|СФР Југославија|Србија}} {{DEFAULTSORT:Шаулић, Шабан}} [[Категорија:Шабан Шаулић| ]] [[Категорија:Рођени 1951.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Музичари из Шапца]] [[Категорија:Српски певачи]] [[Категорија:Српски музичари]] [[Категорија:Фолк певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] [[Категорија:Српски музички продуценти]] [[Категорија:Севдалинка]] [[Категорија:Страдали у саобраћајним незгодама]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] lb1xkyu8kzasdue6a8mox31bxo5ushx 0 168745 25114945 25112598 2022-07-19T22:30:39Z 62.4.56.193 /* Богословија */ У писму Дионисију Миковићу наводи Стојаковића, а не Стојковића. wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Сава Косановић (вишезначна одредница)]]}} {{Јерарх | Јерарх = Митрополит дабробосански <br /> Сава (Косановић) | Слика = митрополит Сава Косановић.jpg | Опис = Митрополит дабробосански Сава (Косановић) | Помјесна црква = [[Српска православна црква]] | Архиепископија = | Митрополија = Митрополија дабробосанска | Епархија = | Чин = [[митрополит]] | Титула = ''Митрополит дабробосански'' | Сједиште = Сарајево | Године службе = (1881—1885) | Претходник = митрополит Антим | Насљедник = митрополит [[Георгије Николајевић]] | Световно име = Саво | Датум рођења = {{Датум рођења|1839|1|27}} | Мјесто рођења = [[Миљанићи]] | Држава рођења = [[Османско царство]] | Датум смрти = {{Датум смрти|1903|2|24|1839|1|27}} | Мјесто смрти = [[Улцињ]] | Држава смрти = [[Књажевина Црна Гора]] }} '''Сава Косановић''' ([[27. јануар]] [[1839]] — [[24. фебруар]] [[1903]]) био је [[Митрополија дабробосанска|митрополит дабробосански]] ([[1881|1881—]][[1885]]), српски теолог и учитељ. == Детињство и школовање == Сава Косановић је рођен 14/27. јануара 1839. године на празник [[Свети Сава|Светог Саве]]. Рођен је у селу [[Миљанићи]]ма у [[Бањани]]ма, у источној [[Херцеговина|Херцеговини]] (данас [[Црна Гора]]), у имућној сељачкој породици од оца Кика и мајке Цвијете. Као дете остао је без оца који је погинуо у борби са [[Турци]]ма, тако да је бригу око Саве преузела је мајка. Мајка Цвијета је одвела Саву у манастир [[Житомислићи|Житомислић]] код [[Мостар]]а да би се тамо школовао. Он је ту изучио буквар, [[Часослов]] и [[Средњовековни псалтир|Псалтир]]. По једном запису, Сава је у манастир Житомислић дошао када је имао седам година, дакле [[1846]]. године. Из манастира Житомислића одлази у [[Мостар]] где је завршио српску основну школу и научио [[пекар]]ски занат. === Богословија === Из Мостара се враћа поново у манастир Житомислић са намером да се замонаши. Од монашења је одустао пошто је [[1854]]. године из [[Сарајево|Сарајева]] добио писмо од Јована Стојаковића,{{sfn|Косановић|2019|p=407}} свог бившег учитеља из Мостара. Стојаковић га је као учитељ добро познавао па је желео да му помогне у даљем школовању. Писао му је да извади [[крштеница|крштеницу]] и да дође код њега у Сарајево. Намеравао је да га из Сарајева пошаље у [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Београдску богословију]]. Обрадован овим позивом, иако је лежао болестан, одмах је пошао по крштеницу у [[манастир Косијерево]], недалеко од [[Билећа|Билеће]]. Игуман Теодосије му је [[7. јул]]а [[1854]]. године издао крштеницу. Манастир није имао мартикуле, а Саво није знао колико година има. Игуман је отприлике проценио да има 16 година и тако је уписао у крштеницу.{{sfn|Косановић|2019|p=408}} Кад је стигао у Сарајево, није нашао учитеља Стојаковића јер су га турске власти протерале у [[Далмација|Далмацију]]. Пре одласка у Далмацију Стојаковић је замолио учитеља Александра Шушкаловића да буде на услузи Косановићу, тако да је Шушкаловић [[1856]]. године послао Саву у Београдску богословију са препоруком за митрополита [[митрополит београдски Петар|Петра Јовановића]] и тадашњег начелника Министарства просвете [[Љубомир Ненадовић|Љубу Ненадовића]]. У [[Београд]]у је уписао богословију коју је завршио [[1860]]. године са врло добрим успехом. За време школовања у Београду, Сава Косановић је успоставио везе са митрополитом Михаилом, које је и касније одржавао. Пред завршетак богословије писао је проти Ђорђу Николајевићу, професору Богословског училишта у [[Задар|Задру]], да му помогне да у [[Нови Сад|Новом Саду]] или [[Пешта|Пешти]] учи [[немачки језик]], али му се ова жеља није испунила. Уместо Новог Сада или Пеште, на позив Николајевића, нашао се у Задру. Имао је препоруку за упис у [[Задарска богословија|Задарску богословију]], где је намеравао да учи немачки и [[италијански језик]], али су то спречиле власти. == Учитељ и свештеник == Пошто није успео да настави са даљим школовањем Косановић се поново враћа у [[Мостар]], где октобра [[1860]]. године прихвата дужност учитеља у српској основној школи. Ускоро се оженио из породице Гатало. Следеће школске 1861/62. године био је учитељ у мушкој основној школи у Сарајеву. Потом се вратио у Мостар, где је остао четири године. [[Митрополит дабробосански Игњатије]] рукоположио је Саву Косановића [[1862]]. године у Сарајеву за [[ђакон]]а, а [[1863]]. у Мостару за [[презвитер]]а. У ово време задесила га је породична трагедија. Умрли су му супруга, кћерка и син. После ове породичне трагедије одлази [[1866]]. године за стално у [[Сарајево]]. Његов рад у Сарајеву може се поделити на неколико периода и то: учитељ од 1866. до [[1872]]. године; управитељ мушких школа и катихета у реалки од [[1874]]. до [[1879]]; вероучитељ у српској гимназији од 1879. до [[1880]]. и митрополит дабробосански од [[1881]]. до [[1885]]. године. Као [[свештеник]] и вероучитељ у Сарајеву, Сава Косановић се истицао пригодним беседама у цркви и школи. == Монашење == Сава Косановић се замонашио [[19. јун]]а [[1872]]. године у Сарајеву. Исте године на [[Илиндан]], приликом освећења Нове цркве у Сарајеву, митрополит Пајсије поставио га је за [[архимандрит]]а. Том приликом је нови архимандрит изговорио свечану беседу.<ref>"Застава", Нови Сад 1883. године</ref> У јесен 1872. године архимандрит Сава је путовао по [[Русија|Русији]] са дозволом руског цара [[Александар II Николајевич|Александра II]] и благословом руског [[Свети правитељствујушчи синод|Светог синода]] ради прикупљања прилога за довршење Саборне цркве у Сарајеву и отплату дугова. Понео је и део [[мошти]]ју [[Света Текла|Свете Текле]] и објавио је њено житије на [[Руски језик|руском језику]]. Прикупио је позамашну своту новца, књига, одежди и црквених предмета. За време боравка у [[Санкт Петербург|Петрограду]] срео се са руским послаником у [[Истанбул|Цариграду]], генералом [[Николај Павлович Игњатијев|Николајем Павловичем Игњатијевим]], и замолио га да се на [[Висока порта|Порти]] заузме за ослобођење десетак ухапшених угледних сарајевских трговаца, за више бегунаца који су у [[Беч]]у чекали амнестију и за тројицу Херцеговаца који су протерани у [[Африка|Африку]]. Захваљујући свесрдном заузимању Игњатијева, молба архимандрита Саве је услишена. Време у Русији од годину и по дана искористио је да посети [[Српско подворје у Москви]], које је основано на иницијативу митрополита [[Митрополит београдски Михаило|Михаила Јовановића]]. По повратку у Сарајево архимандрит Сава Косановић је постављен за надзорника српских школа и за вероучитеља у Сарајевској реалки. Ове дужности је вршио од [[1874]]. до [[1879]]. године. Из сачуване Косановићеве преписке се види да је у јануару [[1877]]. године писао Српској православној општини и Одбору српско-православних народних школа и тражио разрешење од свештеничке и вероучитељске дужности због слабог здравља, али је поменуо и да је окружен нездравом друштвеном атмосфером и неповољним околностима. Одговор Српске православне општине није познат, али из онога што следи може се претпоставити да је био негативан. Одбор српско-православних народних школа није уважио оставку, па је архимандрит Сава наставио да врши своје дотадашње дужности у Сарајеву. Сава Косановић је имао велики углед у [[Срби|српском народу]] због свог националног рада, али је због тога и сметао турским и аустроугарским (од [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[1878]]) окупационим властима. Одлуку Берлинског конгреса да [[Аустроугарска]] окупира [[Босна|Босну]] и [[Херцеговина|Херцеговину]] покушало је да спречи [[муслимани|муслиманско]] становништво предвођено пљеваљским [[муфтија|муфтијом]] [[Мехмед Вехби Шемсекадић]]ем. Побуну у Сарајеву је предводио [[Хаџи-Лоја]]. Сарајевски Срби нису дали значајнију подршку муслиманима, мада је архимандрит Сава Косановић на челу српске омладине учествовао у тим догађајима. Он те догађаје није могао да избегне, али се држао опрезно, и поред тога што су муслимани рачунали на његово укључивање у провизорну ''„народну владу”'', која је водила безуспешну одбрану Сарајева од аустроугарске војске. Под окупационим аустроугарским властима архимандрит Сава је наставио да брани [[Црква|црквене]] и националне интересе српског народа. Чим су се окупационе власти учврстиле, оне су настојале да [[Српска православна црква|Српску православну цркву]] у Босни, као и Херцеговини издвоје из јурисдикције [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] и потчине јурисдикцији [[Српска патријаршија у Сремским Карловцима|Карловачке патријаршије]]. Са тим се сложио [[митрополит дабробосански Антим]], јер је био у немилости код цариградског патријарха због неисплаћених дугова. Против овог плана окупационих власти биле су црквене општине и свештенство, посебно архимандрит Сава. Сарајевска српска православна општина је на седници од [[28. октобар|28. октобра]] [[1878]]. године донела одлуку да се Српска православна црква у Босни и Херцеговини не издваја из јурисдикције Цариградске патријаршије. Да би осујетила план окупационих власти и митрополита Антима, општина је у договору са осталим општинама из Дабробосанске митрополије упутила молбу цариградском патријарху да архимандрита Косановића [[хиротонисање|хиротонише]] за [[епископ]]а и постави га за викара митрополиту Антиму. Цариградски патријарх је прихватио овај предлог, са чим је био сагласан и митрополит српски [[Митрополит београдски Михаило|Михаило Јовановић]]. Патријарх је преко митрополита Михаила о томе обавестио архимандрита Саву. Косановић је пристао да буде хиротонисан за епископа, али су га окупационе власти спречиле да оде у Цариград на посвећење. Прећено му је да, ако и буде посвећен, власти то неће признати. О овоме је Косановић обавестио цариградског патријарха. Пошто му није омогућено да оде у Цариград, власти су му два пута нудиле да оде у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]] на хиротонију, што је он одбио. Због свега што му се дешавало Косановић је донео одлуку да напусти Сарајево и да оде у [[Србија|Србију]], али је ипак остао у Сарајеву. Окупационе власти су га [[1879]]. године одредиле, као члана делегације из Босне и Херцеговине, за одлазак у [[Беч]] да честита двадесет пету годишњицу брака цару Јосифу I и царици Јелисавети. У Бечу се делегација срела са ђаковачким бискупом [[Јосип Јурај Штросмајер|Јосипом Јурајем Штросмајером]]. Приликом ових свечаности у Бечу сви чланови делегације су добили одликовања. Архимандрит Сава је одликован Орденом Франца Јосифа I трећег реда. == Митрополит == [[Датотека:Sava Kosanović.pdf|мини|Митрополит Сава Косановић]] Пошто окупационим властима није пошло за руком да Српску православну цркву у [[Босна|Босни]] и [[Херцеговина|Херцеговини]] потчине под јурисдикцију Карловачке патријаршије, Двор је са Цариградском патријаршијом [[1880]]. године склопио конкордат. Према конкордату, владар је именовао митрополите на упражњене столице у [[Сарајево|Сарајеву]], [[Мостар]]у и [[Тузла|Тузли]], а могао је и да их отпусти по претходној дозволи Цариградске патријаршије. После именовања епископа од Двора вршен је избор у Синоду Цариградске патријаршије, а потом хиротонија по канонима [[Православна црква|Православне цркве]]. На крају је вршено устоличење у присуству изасланика Двора. Хиротонисани епископи су били дужни да на богослужењима помињу име [[васељенски патријарх|цариградског патријарха]]. У конкордату није била одредба да будући епископи морају бити рођени у Босни и Херцеговини. Двор се обавезао да исплаћује годишње 58.000 гроша Цариградској патријаршији као и плате епископима у Босни и Херцеговини. Користећи се одлукама конкордата, Аустроугарска је почела да замењује грчке епископе [[Срби]]ма. Пензионисан је митрополит дабробосански Антим. После пензионисања живео је у [[Беч]]у, где је и умро. Уместо пензионисаног митрополита Антима изабран је архимандрит Сава Косановић. Он је био први Србин на постољу сарајевских митрополита после укидања [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1766]]. године. Цариградски патријарх Јоаким III са Светим синодом изабрао је Косановића за дабробосанског митрополита [[13. новембар|13. новембра]] [[1880]]. године. Избор је указом потврдио аустријски цар [[Франц Јозеф|Франц Јосиф I]] дана [[20. децембар|20. децембра]] [[1880]]. године. После вести које су се појавиле у неким листовима да је Косановић изабран за митрополита, то је телеграмом Сарајевској српској православној општини потврдио патријарх Јоаким III. У телеграму се каже да је „''Свети Синод изабрао њезина архимандрита за дабробосанског митрополита, надајући се да ће општина тијем избором без сумње бити задовољна, те јој уједно честита ту срећу''”. Пошто је био свестан велике одговорности ако се прихвати митрополитског достојанства, Косановић је тражио мишљење митрополита српског Михаила, Сарајевске српске православне општине, [[Никодим Милаш|Никодима Милаша]], професора Задарске богословије, и народа. Добивши од свих потврдан одговор прихватио је овај положај. Међутим, сада су отворена питања када ће бити хиротонија, ко ће га хиротонисати и где. Власти су вршиле притисак на Косановића да га хиротонишу епископи Карловачке патријаршије, што је он одбио. Патријарх Јоаким III је желео да се хиротонија обави у Цариграду, али су против тога биле окупационе власти. На крају је договорено да се хиротонија изврши у Сарајеву и да у њој учествују: [[Епархија рашко-призренска|рашко-призренски митрополит]] Мелентије, као изасланик цариградског патријарха, [[епархија захумско-херцеговачка и приморска|захумско-херцеговачки митрополит]] Игњатије, [[бока Которска|бококоторски]] епископ [[Герасим Петрановић]] и пензионисани дабробосански митрополит Антим. Пошто је Косановић положио заклетву пред царем у Бечу [[21. март]]а [[1881]]. године, заказана је хиротонија за [[29. март]] исте године. Датум хиротоније је мењан више пута. До овог датума у Сарајево су стигли сви епископи одређени да учествују у хиротонији. Приређен им је величанствен дочек, посебно митрополиту рашко-призренском Мелентију, као патријарховом изасланику. Поред поменутих епископа хиротонији су као гости присуствовали: прота Гаврило Русовић и јеромонах Макарије из [[Котор]]а, протосинђел Венијамин Николиновић, представник [[Јерусалимска патријаршија|Јерусалимске патријаршије]] у Босни, игуман Гедеон из манастира [[Манастир Милешева|Милешеве]], прота Вукола Госпић из [[Пљеваље|Пљеваља]], прота Серафим Марковић из [[Маглај]]а, прота Атанасије из [[Чајниче|Чајнича]], поп Ристо Михајловић из [[Нови Пазар|Новог Пазара]] и прота Стефан Баковић из Сарајева. Избору архимандрита Косановића за архиепископа сарајевског и митрополита дабробосанског и егзарха целе Далмације обрадовали су се и сарајевски муслимани који су га познавали. Штампа је забележила да је ту радост, у поздравном говору на свечаном банкету после хиротоније, [[10. април]]а [[1881]]. године, у име муслимана изразио Мехмед-бег Капетановић. За време свога кратког управљања Сарајевском митрополијом митрополит Сава Косановић је радио на обнављању и подизању цркава и манастира. Неке новоподигнуте цркве и обновљени манастири које је осветио митрополит Косановић су: Црква Светог Илије на Сокоцу, [[1. август]]а [[1881]]; кућа претворена у цркву у Бусовачи, [[15. август]]а [[1882]]; обновљени [[манастир Моштаница]], [[15. август]]а [[1883]]; обновљени [[манастир Рмањ]], [[19. август]]а [[1883]]. године. Да би се одупро унијаћењу од стране аустроугарске власти, радио је на обнављању свештеничког кадра. Према рукописном каталогу свештеника Дабробосанске митрополије, који се чува у Архиви митрополије, рукоположио је око 33 свештеника. Септембра [[1882]]. године, митрополит Косановић је у саставу депутације путовао у [[Трст]] да поздрави цара Фрању Јосифа I и царицу Јелисавету приликом њихове посете великој земаљској изложби. На повратку посетио је [[Бања Лука|Бању Луку]] са околином. Задржавши се неколико дана служио је архијерејске Литургије, поучавао народ и рукоположио неколико кандидата у свештенички чин. Заузимањем митрополита Саве основана је [[1882]]. године [[Конзисторија]] (духовни суд) и отворена [[Богословија у Сарајеву]]. Он је још [[1879]]. године покренуо питање отварања богословског училишта у Сарајеву, јер без уређене богословске школе није се могао обнављати свештенички кадар. Власт је одуговлачила са давањем дозволе да се школа отвори, па је Косановић, када је постао митрополит, наставио још снажније да се бори за отварање богословије. Његова упорност се исплатила. Цар је [[19. октобар|19. октобра]] [[1882]]. године дозволио ''„да се за васпитање источно-православног свештенства за епархију сарајевску, зворничку и мостарску богословија устроји”''. Богословија је свечано отворена 30. октобра 1882. године у приватној кући Стјепа Сршкића у Ђемалуша улици у Сарајеву. Први ректор Сарајевске богословије био је архимандрит [[Георгије Николајевић]], који је предавао [[црквенословенски језик]]. Године [[1884]]. Косановић је посетио је [[Вишеград]] и [[манастир Добрун]], на празник [[Свети цар Константин и царица Јелена|Светог цара Константина и царице Јелене]]. Тада је покренуо акцију за обнављање манастира, који су Турци запалили још [[1875]]. године. == Сукоб са властима и Римокатоличком црквом == Рад митрополита Косановића је био под сталном присмотром власти, која је пратила сваки његов корак и бележила сваку његову реч. На његове жалбе против неправди и неправилности, које је износио и достављао, влада се није много обазирала, препуштајући својим органима да и даље раде према утврђеном плану. Време у коме је делао митрополит Косановић, било је за Србе изузетно тешко. Најтеже је било насилно [[гркокатолицизам|унијаћење]]. Владин саветник гроф Мирошевски (католички свештеник) нудио је чак и митрополиту да пређе на унију.{{sfn|Косановић|2019|p=353}} Од власти су му упућиване отворене претње. Забрањиване су српске школе и употреба [[ћирилица|ћирилице]], настојало се да се богослужбене књиге донете из [[Русија|Русије]] замене оним штампаним у Монархији. Пошто окупационе власти нису хтеле да заштите српски народ од насртаја сарајевског надбискупа Штадлера и мостарског бискупа Буцоњића, митрополит Косановић је дошао у сукоб са властима. Сукоб је нарочито заоштрен од [[26. април]]а [[1883]]. године, када је митрополит Косановић упутио Окружницу свештеницима Дабробосанске митрополије, којом од њих захтева да буду одлучни бранитељи своје угрожене православне вере. По објављивању Окружнице у неким српским и хрватским римокатоличким листовима, ''„Отвореним писмом”'' митрополиту Косановићу оштро су реаговали надбискуп Штадлер и бискуп Буцоњић. Министар [[Бенјамин Калај]] забранио је да се објави одговор митрополита Косановића на ''„Отворено писмо”''. Одговор је уништен, али неки примерци су сачувани и објављени. == Оставка == Римокатоличка пропаганда, потпомогнута окупационим властима, није бирала средства у борби против митрополита Косановића. Последица тог сукоба била је његова оставка. Прве вести у штампи о оставци митрополита Косановића појавиле су се маја [[1884]]. године. Од најаве његове оставке па до стварног подношења оставке прошло је годину дана. Оставку цариградском патријарху Јоакиму IV поднео је [[14. јун]]а [[1885]]. године. У оставци је молио патријарха да му се дозволи да остатак свога живота проведе у Сарајеву, као приватно лице које се неће ни у шта мешати. Накнадно је о оставци обавестио владу и народ. Народ је био изненађен овом вешћу. Око 170 угледних грађана саставило је телеграм у коме моли цариградског патријарха да оставку не уважи. Међутим, власти нису дозволиле да се телеграм пошаље. Знајући зашто је митрополит Сава поднео оставку, патријарх је није прихватио. Пошто је ова вест стигла до митрополита Саве, он је телеграмом обавестио патријарха да ће по његовој жељи још неко време остати на трону дабробосанских митрополита. Васељенски патријарх је под притиском аустроугарског двора касније уважио оставку митрополиту Косановићу. Оставку је потписао [[10. септембар|10. септембра]] [[1885]]. године. О овоме је обавештен митрополит Косановић [[15. септембар|15. септембра]] исте године. Митрополит је сутрадан о усвојеној оставци обавестио Сарајевску српску општину. Вест да је оставка уважена узнемирила је православно становништво у Сарајеву. Двадесет четири најугледније личности написале су телеграм цару Фрањи Јосифу I у коме га моле да митрополита Саву задржи на трону сарајевских митрополита. Митрополит Косановић је био пензионисан са 3.000 форинти годишње. За администратора је до избора новог митрополита именован архимандрит [[Георгије Николајевић]]. Декретом Земаљске владе у Сарајеву од [[9. октобар|9. октобра]] [[1885]]. године као место боравка митрополиту Косановићу је одређен [[Беч]]. == Прогонство == После пензионисања и повлачења са трона митрополита Косановића, влада му није дозволила да остатак свог живота проведе на свом имању. У томе је нарочито неумољив био министар финансија Калај. Пошто је одслужио опроштајну службу у Старој сарајевској цркви и опростио се од присутног народа, који је испунио цркву и порту, напустио је Босну и отпутовао у Цариград, где је остао неко време. Из преписке са његовим наследником митрополитом [[Георгије Николајевић|Георгијем Николајевићем]] видимо да је васељенском патријарху и усмено објаснио разлоге своје оставке. Интересантно је да је и патријарх писао властима у [[Беч]]у да се Косановићу дозволи да се настани у Сарајеву, што није уважено. При оваквим молбама напомињано је да је Косановићева обавеза да се настани у Бечу, у противном биће му ускраћена пензија. На овоме је инсистирано, јер у Бечу је најлакше могло да се мотри на Косановића. Из Цариграда је Косановић отишао у [[Јерусалим]], где је остао од [[12. децембар|12. децембра]] [[1885]]. до краја априла [[1886]]. године. Из [[Јерусалим]]а се вратио у Цариград, где се задржао недељу дана, а одавде је отишао у [[Света гора|Свету гору]]. Из Свете горе поново се вратио у Цариград. Аустроугарски посланик у Цариграду поново га је подсетио да му је Беч одређен за место сталног боравка. Тешка срца Косановић је најзад отишао у Беч. Митрополит Косановић је тешко подносио туђину, а Беч поготову. Побољевао је од [[астма|астме]], па је чешће напуштао хладни Беч и лечио се по аустријским бањама. Користио је сваку прилику да негде отпутује. Тако је [[1887]]. године провео на путу шест месеци. Овом приликом је посетио патријарха Александријског Софронија, чији је био гост, [[Каиро]] и манастире на [[Синајска гора|Синајској Гори]]. Из Каира, преко [[Александрија|Александрије]] и [[Атина|Атине]], вратио се у Беч, где је стигао априла [[1888]]. године. Због болести митрополит Косановић је молио бечке власти да му дозволе да наредну зиму проведе у благим [[египат]]ским пределима. Пошто је добио дозволу кренуо је крајем децембра 1888. године из Беча и преко [[Београд]]а стигао у [[Солун]]. Аустријска посланства, конзулати и агенције добили су упутства да прате Косановићево кретање и да о томе достављају извештаје. Са свих станица где се задржавао слати су исцрпни извештаји министру иностраних послова. И поред праћења, агенти нису могли да предвиде да ће митрополит Косановић из [[Грчка|Грчке]] отићи у [[Црна Гора|Црну Гору]]. Наиме, Косановић се из Солуна јавио кнезу [[Никола I Петровић|Николи]] с којим је одржавао везе још од [[1886]]. године. Уместо да отпутује у [[Палестина (регион)|Палестину]] он је под именом Дионисије Николић отпутовао у Црну Гору. У [[Бар (Црна Гора)|Бар]] је приспео [[29. децембар|29. децембра]] [[1888]]. године. Из Бара је отишао на [[Цетиње]], где га је примио митрополит [[Митрофан Бан]]. Он му је указивао посебну пажњу до краја његовог живота. Косановић се за стално настанио у [[Улцињ]]у, где је купио кућу на самој морској обали. Међутим, из штампе се види да је често путовао по Црној Гори и да је учествовао у свим важним догађајима. Путовао је и изван граница Црне Горе. Године [[1892]]. године боравио је у Цариграду. По мишљењу историчара желео је да скрене пажњу на себе, јер је призренска митрополија била упражњена. Том приликом посетио је острво [[Халка|Халку]], где се због болести задржао неко време. Поред Цариграда посетио је још Каиро и Јерусалим, а потом се вратио у Црну Гору. Постојала је могућност да Косановић [[1893]]. године постане митрополит у [[Скопље|Скопљу]]. Ту могућност наговестио је Цариградски патријарх. Кад је то дознао Калај, затражио је од министра иностраних послова и посланика у Цариграду да то онемогуће свим средствима. Изгледа да се митрополит Косановић није нарочито ни борио за тај избор, јер је био свестан околности и свога здравственог стања. Године [[1896]]. умро је у Сарајеву митрополит дабробосански [[Георгије Николајевић]], наследник митрополита Косановића. Међу многобројним телеграмима саучешћа Конзисторији у Сарајеву стигао је из Улциња и кратак телеграм митрополита Косановића у коме стоји: ''„Примите моје искрено сажаљење у губитку доброга митрополита Николајевића. Бог му душу помиловао.”''. Митрополит Косановић је [[1897]]. године, поред домаћина митрополита Митрофана Бана, у Цетињу дочекао српског краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]]. Краљ је посебну пажњу указао митрополиту Косановићу и одликовао га [[Краљевски орден Светог Саве|Орденом Светог Саве]] првог степена. Иста одликовања су добили митрополит Митрофан Бан, архибискуп барски Милиновић и песник [[Јован Сундечић]]. Митрополит Косановић је у Црној Гори често служио. Има доста кратких информација у штампи у којима се саопштава да је служио заједно са домаћином митрополитом Митрофаном Баном. Један такав случај, коме је посвећено више места у штампи, јесте освећење цркве Светог [[Василије Острошки|Василија Острошког]] у [[Никшић]]у [[28. август]]а [[1900]]. године. Ова црква је задужбина кнеза Николе Петровића. Осветили су је митрополити Митрофан Бан и Сава Косановић уз саслужење више свештеника. Том приликом митрополит Косановић је приложио цркви седам [[кандило|кандила]], које је израдио сарајевски златар Мића Авдаловић. На освећењу су поред кнеза Николе и књегиње Милене били кнез Мирко, кнез [[Петар I Карађорђевић|Петар Карађорђевић]] са синовима [[Ђорђе П. Карађорђевић|Ђорђем]] и [[Александар I Карађорђевић|Александром]]. Иако је живео изван Босне, митрополит Косановић је пратио шта се тамо догађа. Када је год тражена помоћ за подизање споменика некој значајној српској личности или оснивано неко српско друштво, он је био међу првим приложницима. Када је [[1902]]. године у Сарајеву основано друштво „Просвјета” које је имало за циљ да помаже Србе ђаке у средњим и високим школама, Митрополит је друштво материјално помогао. И поред многобројних личних проблема налазио је времена да се бави научно-истраживачким радом. Своје радове објављивао је у „Јавору“, „Источнику“, „Гласнику српског ученог друштва“, листу „Словинац“, и „Босанској вили“. Неке радове објављивао под псеудонимом, да би избегао неугодности од аустријских власти. Значајни су његови описи старих ћириличких књига и рукописа. Објављивао је натписе са старих надгробних споменика као и записе са старих књига. Публиковао је путописе: „Пут на Синај“; успомене: „Помени из манастира Житомислића“; мемоарски текст: „Из мемоара Протопоп Недељка“; чланке: „О богумилима”, „Пропаст манастира Бање”, „О босанским архијерејима”, о епархијама: Дабробосанској и Захумско-Херцеговачкој. Његова песма „На Јордану”, певана је уз гусле, што говори о његовој популарности у народу. Богословски радови митрополита Косановића малобројни. У богословске радове спадају: „Кратки животопис Свете првомученице и равноапостолне Текле”; „О појасу Свете Богородице” и „Оглас са двери”. Митрополиту Косановићу су одата признања за његов рад самим тим што је био члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]], [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]], почасни члан Свесловенског добротворног комитета у [[Санкт Петербург|Петрограду]], Антрополошког друштва у Бечу, Књижевног одбора [[Матица српска|Матице српске]], редовни члан Одбора музејског друштва у Сарајеву и дописни члан Царског и краљевског повјеренства за уметничко-историјске споменике у Бечу. == Смрт == [[Датотека:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу7.jpg|мини|Нови гроб митрополита Саве Косановића, [[Никшић]]]] Сава Косановић је преминуо у уторак [[24. фебруар]]а [[1903]]. године у својој кући у Улцињу. Сахрањен је [[26. фебруар]]а у цркви Светог Николе у Улцињу. [[Опело]] је служио митрополит Цетињски Митрофан Бан уз саслужење пет свештеника и протођакона Радичевића. Новине су забележиле да је на спроводу било много муслимана и [[католицизам|римокатоличких]] свештеника. Архибискуп Барски послао је свог изасланика. Од блаженопочившег митрополита Косановића опростио се дирљивим говором митрополит [[Митрофан Бан]]. Поштујући његову жељу да буде сахрањен у завичају, посмртни остаци митрополита Саве Косановића пренијети су на [[Старо гробље у Никшићу|Старо гробље]] у [[Никшић]]у. Тијело је почивало у Улцињу пуних 100 година, до 2003., а данас су кости у новом гробу, поред [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Никшићу|цркве]] светих апостола Петра и Павла.<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|title=Православље, бр.1319., од 1. марта, Молитвено сјећаее на Митрополита дабрибосанског Саву Косановића|year=2022|url=|publisher=СПЦ|pages=13, 14|location=Београд|isbn=}}</ref> Поводом смрти митрополита Косановића у многим листовима су објављени некролози. У њима су поред основних биографских података истакнуте заслуге митрополита Косановића на црквеном, националном и просветном пољу. У неким некролозима, какав је некролог који је објавио познати свештеник и историчар Димитрије Руварац, изнете су и неке мање замерке Косановићу. Од митрополита Косановића је сачуван жезал у Старој сарајевској цркви, [[сребро|сребрна]] чаша на Цетињу и један штап у [[манастир Острог|манастиру Острогу]] на коме пише: „Штап је дрво са ријеке Јордана, држаљка грана мавријског дуба, подарен митрополиту Сави од игумана Св. Саве Освећеног у Палестини 1885. године.” У историји, Сава Косановић је остао запамћен по великом националном, верском и културном прегалаштву у доба када је петвековно турско ропство заменила аустроугарска окупациона влас. Тешка борба против прозелитизма [[Католицизам|Римокатоличке цркве]], уније и асимилационе политике окупаторске власти, резултовала је немогућношћу дужег останка митрополита Саве Косановића на месту митрополита Дабробосанских. == Занимљивости == Када је [[Лазар Томановић]] срео [[Иларион Руварац|Илариона Руварца]], Руварац га је у шали назвао правим Влахом који се поцрногорчио. Томановић му је рекао: ''Зар сте заборавили шта вам је митрополит хаџи-Сава запријетио, кад сте му рекли да су Херцеговци Власи, да ћете од његове руке погинути, ако игдје то и напишете.''{{sfn|Томановић|2018|p=496}} == Галерија == <gallery> File:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу.jpg|Нови гроб митрополита у Никшићу File:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу2.jpg| File:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу3.jpg| File:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу4.jpg| File:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу5.jpg| File:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу6.jpg| </gallery> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Косановић|first=Сава|authorlink=Сава Косановић|year=2019|title=Крстом и пером, сабрани списи|url=|publisher=Епархија будимљанско никшићка - Никшић и Институт за теолошка истраживања - Београд|isbn=978-86-7405-217-4}} * {{Cite book| ref=harv|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|year=2018|title=Мемоари|url=|publisher=ЦИД, Подгорица|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Kraljačić|first1=Tomislav|title=Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903)|date=1987|location=Sarajevo|publisher=Veselin Masleša|url=https://books.google.com/books?id=2VBpAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Сарајевска богословија 1882-2002|year=2003|location=Србиње|publisher=Духовна академија Св. Василија Острошког|url=https://books.google.com/books?id=XMgmGQAACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Српска православна епархија дабро-босанска: Шематизам|year=2004|location=Србиње|publisher=Духовна академија Св. Василија Острошког|url=https://books.google.com/books?id=rQ7xAQAACAAJ}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://www.mitropolijadabrobosanska.org/savakosanovic.html Митрополија дабробосанска: Сава Косановић] {{низ |пре= [[митрополит дабробосански Антим]] |списак= [[Митрополија дабробосанска|митрополит дабробосански]]<br />[[1881]] — [[1885]] |после= [[Георгије Николајевић]]| }} {{DEFAULTSORT:Косановић, Сава}} [[Категорија:Рођени 1839.]] [[Категорија:Умрли 1903.]] [[Категорија:Никшићани]] [[Категорија:Митрополити дабробосански]] [[Категорија:Чланови Српског ученог друштва]] [[Категорија:Почасни чланови САНУ]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] jnnh4f9vbg9m8530udfzqps2uolbubn 0 172602 25114119 24410220 2022-07-19T14:55:06Z 77.243.25.110 veljkovici wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Голобок је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији | место=Голобок | слика = Crkva Svetog Vaznesenja, Golobok 57.jpg | опис_слике=[[Црква Светог Вазнесења у Голобоку]] | округ=Подунавски | општина=Смедеревска Паланка | надм висина=81 | популација={{decrease}} 1981 | поштански код=11316 | позивни број=026 | регистарска ознака=-{SP}- | гшир=44.450166 | гдуж=21.0055 }} '''Голобок''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Смедеревска Паланка|општини Смедеревска Паланка]] у [[Подунавски управни округ|Подунавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]]. било је 1981 становника. == Историја == Голобок се налази северно од Паланке, у општини Смедеревске паланке. Нема података на основу којих би се могла утрдити старост овог насеља. Али има трагова које говоре да је овде још у врло раним временима постојало насеље. На Врановачком Брду су [[1901]]. г. сељаци ископавали златан [[ђердан]], [[злато|златно]] и сребрно прстење. Ово су свакако трагови из римског доба, а и за Камени [[Бунар]] се мисли да је из тога доба. Западно од села, близу Влахова, постоји место које се зове „''Селиште''“, на коме је свакако раније било неко насеље. Голобок се помиње у арачким списковима (''порески спискови'') и имао је [[1818]]. г. 39 а [[1822]]. г. 44 куће. Године [[1846]]. село је имало 86 [[кућа]], а по попису 1921. г. у селу је било 452 куће са 2619 [[становништво|становника]]. Село је основано у Потоку, ту су биле прве куће; и ту су се настанили преци Гајића (Игњатовића), који су „''први ударили колац у селу''.“ Дошли су овамо из Црне Горе, још за владе Турака. Турке су често нападали и многа зла задавали. Због тога ови нису радо пролазили кроз Голобок и жалили су се да им много сметају „ они голих бокова“, јер су Гајићи носили „ ''срозане чакшире''.“ По овоме, веле, Гјићи су названи Голобочанима, а по њима и село (данас имају разна презимена), Veljkovići, Гајићи, Рашковићи, Јозићи, Ивановићи и Ђурђевићи. Затим има досељеника из Црне Горе (Поповићи ), па из Качера (Шилопојци), затим из Осата (Паучинци-Николићи), из Гуче у Драгачеву (Николићи, Мијаиловићи, Милојевићи, Ерићи и Пертровићи), од Вучитрна (Косово и Метохија) (Ивковићи, Живковићи) и т. д. По пореклу се становништво може груписати : било је 17 породица са 182 куће динарских досељеника, 10 породица са 214 кућа косовско метохијских досељеника, 3 породице са 22 куће шопских досељеника, 1 породица са 4 куће досељеника из „прека“ ([[Војводина|Војводине]]), 8 кућа досељеника из околине и 2 куће Рома (цигана) закључно са 1921. годином. (подаци крајем [[1921]]. године).<ref>Подаци су узети из: „Насеља“ књ. 19. (др. Б. М Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасеница) и из «Летописа» општине села Голобок</ref> <ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref> Овде се налазе [[ОШ „Никола Тесла” Голобок]], [[Црква Светог Вазнесења у Голобоку]], [[Споменик погинулима у Другом светском рату у Голобоку]] и [[Споменик незнаним јунацима у Голобоку]]. == Демографија == У насељу Голобок живи 1921 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,3 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 631 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,80. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " | <!-- ============================================================================================= ПОЧЕТАК ГРАФИКА ===============================================================================================--> <center> :''График промене броја становника током 20. века'' {| | style="padding: 0;" | <timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9) DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940 PlotData = bar:4249 color:gray1 width:1 from:start till:end bar:2832 color:gray1 from:start till:end bar:1416 color:gray1 from:start till:end bar:0 color:gray1 LineData = layer:front points:(62,157)(77,161) color:blue width:2 points:(77,161)(100,156) color:blue width:2 points:(100,156)(128,146) color:blue width:2 points:(128,146)(157,138) color:blue width:2 points:(157,138)(185,128) color:blue width:2 points:(185,128)(217,115) color:blue width:2 </timeline> |} </center> <!-- ============================================================================================= КРАЈ ГРАФИКА ===============================================================================================--> | valign="down" width="50%" | {{Попис | извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> | п1948=3443 | п1953=3541 | п1961=3404 | п1971=3160 | п1981=2972 | п1991=2714 | п1991н=2662 | п2002с=2555 | п2002=2396 }} |} {{Графикон постоци | извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> | ширина=300px | наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]]. | позадина=#ddd | позиција=left | шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|2367|98.78}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|blue|6|0.25}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|red|3|0.12}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|green|2|0.08}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|orange|2|0.08}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|cyan|1|0.04}} {{Врста са постотком|непознато|magenta|7|0.29}} }} {{Графикон пирамида | извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> | ширина=300px | наслов= | позадина=#eee | лево2=м | десно2=ж | шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|0|0.0|2.60|3}} {{Врста лево десно|80+|gray|25|21.73|33.91|39}} {{Врста лево десно|75-79|gray|43|37.39|54.78|63}} {{Врста лево десно|70-74|gray|70|60.86|74.78|86}} {{Врста лево десно|65-69|gray|84|73.04|75.65|87}} {{Врста лево десно|60-64|gray|68|59.13|65.21|75}} {{Врста лево десно|55-59|gray|59|51.30|66.95|77}} {{Врста лево десно|50-54|gray|96|83.47|66.95|77}} {{Врста лево десно|45-49|gray|96|83.47|73.04|84}} {{Врста лево десно|40-44|gray|82|71.30|50.43|58}} {{Врста лево десно|35-39|gray|79|68.69|46.95|54}} {{Врста лево десно|30-34|gray|78|67.82|63.47|73}} {{Врста лево десно|25-29|gray|89|77.39|68.69|79}} {{Врста лево десно|20-24|gray|85|73.91|57.39|66}} {{Врста лево десно|15-19|gray|65|56.52|50.43|58}} {{Врста лево десно|10-14|gray|65|56.52|60.0|69}} {{Врста лево десно|5-9|gray|83|72.17|60.86|70}} {{Врста лево десно|0-4|gray|62|53.91|42.60|49}} | просекм=40.3 | просекж=43.4 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|675|707|733|692|677|687|631|90|119|93|96|93|78|35|17|9|1|3.80}} {{БракНасељаСрбија|1019|270|644|74|31|-|979|120|661|181|16|1}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|765|593|-|-|79|5|18|20|7|18|495|435|-|-|13|1|-|17|5|2|1260|1028|-|-|92|6|18|37|12|20|-|-|10|7|5|2|-|-|1|-|-|1|7|14|-|-|-|-|-|-|11|14|19|2|-|-|1}} == Референце == {{reflist}} == Коришћена Литература: == * Коришћена Литература: * Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,, * „Летопис“: ''Подунавска места и обичаји'' Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани * ''Напомена'' У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине '',»Летописи«'' и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места. == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Commonscat|Golobok}} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Golobok.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/golobok/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.450166&longitude=21.0055&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Општина Смедеревска Паланка}} [[Категорија:Насељена места у Смедеревској Паланци]] [[Категорија:Насељена места у Подунавском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] ku4joaiqb8qyedb9u71boeh4kiaa7l8 25114758 25114119 2022-07-19T20:17:33Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/77.243.25.110|77.243.25.110]] ([[User talk:77.243.25.110|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:MareBG|MareBG]] wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Голобок је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији | место=Голобок | слика = Crkva Svetog Vaznesenja, Golobok 57.jpg | опис_слике=[[Црква Светог Вазнесења у Голобоку]] | округ=Подунавски | општина=Смедеревска Паланка | надм висина=81 | популација={{decrease}} 1981 | поштански код=11316 | позивни број=026 | регистарска ознака=-{SP}- | гшир=44.450166 | гдуж=21.0055 }} '''Голобок''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Смедеревска Паланка|општини Смедеревска Паланка]] у [[Подунавски управни округ|Подунавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]]. било је 1981 становника. == Историја == Голобок се налази северно од Паланке, у општини Смедеревске паланке. Нема података на основу којих би се могла утрдити старост овог насеља. Али има трагова које говоре да је овде још у врло раним временима постојало насеље. На Врановачком Брду су [[1901]]. г. сељаци ископавали златан [[ђердан]], [[злато|златно]] и сребрно прстење. Ово су свакако трагови из римског доба, а и за Камени [[Бунар]] се мисли да је из тога доба. Западно од села, близу Влахова, постоји место које се зове „''Селиште''“, на коме је свакако раније било неко насеље. Голобок се помиње у арачким списковима (''порески спискови'') и имао је [[1818]]. г. 39 а [[1822]]. г. 44 куће. Године [[1846]]. село је имало 86 [[кућа]], а по попису 1921. г. у селу је било 452 куће са 2619 [[становништво|становника]]. Село је основано у Потоку, ту су биле прве куће; и ту су се настанили преци Гајића (Игњатовића), који су „''први ударили колац у селу''.“ Дошли су овамо из Црне Горе, још за владе Турака. Турке су често нападали и многа зла задавали. Због тога ови нису радо пролазили кроз Голобок и жалили су се да им много сметају „ они голих бокова“, јер су Гајићи носили „ ''срозане чакшире''.“ По овоме, веле, Гјићи су названи Голобочанима, а по њима и село (данас имају разна презимена), Гајићи, Рашковићи, Јозићи, Ивановићи и Ђурђевићи. Затим има досељеника из Црне Горе (Поповићи ), па из Качера (Шилопојци), затим из Осата (Паучинци-Николићи), из Гуче у Драгачеву (Николићи, Мијаиловићи, Милојевићи, Ерићи и Пертровићи), од Вучитрна (Косово и Метохија) (Ивковићи, Живковићи) и т. д. По пореклу се становништво може груписати : било је 17 породица са 182 куће динарских досељеника, 10 породица са 214 кућа косовско метохијских досељеника, 3 породице са 22 куће шопских досељеника, 1 породица са 4 куће досељеника из „прека“ ([[Војводина|Војводине]]), 8 кућа досељеника из околине и 2 куће Рома (цигана) закључно са 1921. годином. (подаци крајем [[1921]]. године).<ref>Подаци су узети из: „Насеља“ књ. 19. (др. Б. М Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасеница) и из «Летописа» општине села Голобок</ref> <ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref> Овде се налазе [[ОШ „Никола Тесла” Голобок]], [[Црква Светог Вазнесења у Голобоку]], [[Споменик погинулима у Другом светском рату у Голобоку]] и [[Споменик незнаним јунацима у Голобоку]]. == Демографија == У насељу Голобок живи 1921 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,3 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 631 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,80. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " | <!-- ============================================================================================= ПОЧЕТАК ГРАФИКА ===============================================================================================--> <center> :''График промене броја становника током 20. века'' {| | style="padding: 0;" | <timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9) DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940 PlotData = bar:4249 color:gray1 width:1 from:start till:end bar:2832 color:gray1 from:start till:end bar:1416 color:gray1 from:start till:end bar:0 color:gray1 LineData = layer:front points:(62,157)(77,161) color:blue width:2 points:(77,161)(100,156) color:blue width:2 points:(100,156)(128,146) color:blue width:2 points:(128,146)(157,138) color:blue width:2 points:(157,138)(185,128) color:blue width:2 points:(185,128)(217,115) color:blue width:2 </timeline> |} </center> <!-- ============================================================================================= КРАЈ ГРАФИКА ===============================================================================================--> | valign="down" width="50%" | {{Попис | извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> | п1948=3443 | п1953=3541 | п1961=3404 | п1971=3160 | п1981=2972 | п1991=2714 | п1991н=2662 | п2002с=2555 | п2002=2396 }} |} {{Графикон постоци | извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> | ширина=300px | наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]]. | позадина=#ddd | позиција=left | шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|2367|98.78}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|blue|6|0.25}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|red|3|0.12}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|green|2|0.08}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|orange|2|0.08}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|cyan|1|0.04}} {{Врста са постотком|непознато|magenta|7|0.29}} }} {{Графикон пирамида | извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> | ширина=300px | наслов= | позадина=#eee | лево2=м | десно2=ж | шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|0|0.0|2.60|3}} {{Врста лево десно|80+|gray|25|21.73|33.91|39}} {{Врста лево десно|75-79|gray|43|37.39|54.78|63}} {{Врста лево десно|70-74|gray|70|60.86|74.78|86}} {{Врста лево десно|65-69|gray|84|73.04|75.65|87}} {{Врста лево десно|60-64|gray|68|59.13|65.21|75}} {{Врста лево десно|55-59|gray|59|51.30|66.95|77}} {{Врста лево десно|50-54|gray|96|83.47|66.95|77}} {{Врста лево десно|45-49|gray|96|83.47|73.04|84}} {{Врста лево десно|40-44|gray|82|71.30|50.43|58}} {{Врста лево десно|35-39|gray|79|68.69|46.95|54}} {{Врста лево десно|30-34|gray|78|67.82|63.47|73}} {{Врста лево десно|25-29|gray|89|77.39|68.69|79}} {{Врста лево десно|20-24|gray|85|73.91|57.39|66}} {{Врста лево десно|15-19|gray|65|56.52|50.43|58}} {{Врста лево десно|10-14|gray|65|56.52|60.0|69}} {{Врста лево десно|5-9|gray|83|72.17|60.86|70}} {{Врста лево десно|0-4|gray|62|53.91|42.60|49}} | просекм=40.3 | просекж=43.4 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|675|707|733|692|677|687|631|90|119|93|96|93|78|35|17|9|1|3.80}} {{БракНасељаСрбија|1019|270|644|74|31|-|979|120|661|181|16|1}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|765|593|-|-|79|5|18|20|7|18|495|435|-|-|13|1|-|17|5|2|1260|1028|-|-|92|6|18|37|12|20|-|-|10|7|5|2|-|-|1|-|-|1|7|14|-|-|-|-|-|-|11|14|19|2|-|-|1}} == Референце == {{reflist}} == Коришћена Литература: == * Коришћена Литература: * Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,, * „Летопис“: ''Подунавска места и обичаји'' Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани * ''Напомена'' У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине '',»Летописи«'' и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места. == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Commonscat|Golobok}} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Golobok.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/golobok/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.450166&longitude=21.0055&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Општина Смедеревска Паланка}} [[Категорија:Насељена места у Смедеревској Паланци]] [[Категорија:Насељена места у Подунавском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] lf24vagwz6oe9affti1jucunzpmqbg1 0 172769 25114101 23270187 2022-07-19T14:19:46Z 24.135.187.159 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Десимировац је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Десимировац |слика=Wiki Šumadija XI Desimirovac 258.jpg |опис_слике= Дом културе |округ=Шумадијски |град=Крагујевац |градска општина= |надм висина=238 |популација={{increase}} 1623 |поштански код=34321 |позивни број=034 |регистарска ознака=-{KG}- |гшир=44.083333 |гдуж=20.883333 }} '''Десимировац''' је насељено место [[Град Крагујевац|града Крагујевца]] у [[Шумадијски управни округ|Шумадијском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 1623 становника. Насеље је основано 1770. године. Под њивама се налази 981,07 -{ha}-, воћњацима 66,35 -{ha}-, виноградима 46,04 -{ha}-, ливадама 87,03 -{ha}-, пашњацима 21,73 -{ha}- док остало земљиште заузима 1,1 -{ha}-. Овде се налазе [[Црква Свете Недеље у Десимировцу]], [[ОШ „Сретен Младеновић” Десимировац]], [[Милосављевића крушка]] и [[Запис Станојловића липа (Десимировац)]]. Crkveno dvorište, parkić vićgla. == Демографија == У насељу Десимировац живи 1122 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,9 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 402 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године). {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 2000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 1130 | S02V02 = 1141 | S02V03 = 1074 | S02V04 = 1026 | S02V05 = 1281 | S02V06 = 1416 | S02V07 = 1401 | S02V08 = 1623 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=1130 |п1953=1141 |п1961=1074 |п1971=1026 |п1981=1281 |п1991=1416 |п1991н=1395 |п2002с=1448 |п2002=1401 |п2011=1623 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1309|93.43}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|67|4.78}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|red|2|0.14}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|2|0.14}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|orange|2|0.14}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|cyan|1|0.07}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|magenta|1|0.07}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|black|1|0.07}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|gray|1|0.07}} {{Врста са постотком|непознато|pink|4|0.28}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|5|5.68|2.27|2}} {{Врста лево десно|80+|gray|11|12.5|23.86|21}} {{Врста лево десно|75-79|gray|17|19.31|27.27|24}} {{Врста лево десно|70-74|gray|32|36.36|54.54|48}} {{Врста лево десно|65-69|gray|41|46.59|50.0|44}} {{Врста лево десно|60-64|gray|40|45.45|36.36|32}} {{Врста лево десно|55-59|gray|29|32.95|42.04|37}} {{Врста лево десно|50-54|gray|56|63.63|42.04|37}} {{Врста лево десно|45-49|gray|74|84.09|70.45|62}} {{Врста лево десно|40-44|gray|46|52.27|64.77|57}} {{Врста лево десно|35-39|gray|39|44.31|53.40|47}} {{Врста лево десно|30-34|gray|34|38.63|45.45|40}} {{Врста лево десно|25-29|gray|64|72.72|50.0|44}} {{Врста лево десно|20-24|gray|52|59.09|55.68|49}} {{Врста лево десно|15-19|gray|56|63.63|56.81|50}} {{Врста лево десно|10-14|gray|35|39.77|52.27|46}} {{Врста лево десно|5-9|gray|35|39.77|34.09|30}} {{Врста лево десно|0-4|gray|37|42.04|31.81|28}} |просекм=38.9 |просекж=41.1 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|221|226|231|238|315|365|402|67|85|49|87|55|34|15|6|3|1|3.49}} {{БракНасељаСрбија|596|168|381|28|16|3|594|95|388|100|10|1}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|327|112|-|-|86|2|9|32|2|11|221|105|-|-|30|1|1|29|6|1|548|217|-|-|116|3|10|61|8|12|1|5|11|34|9|7|-|-|6|1|5|5|18|14|2|-|-|3|2|10|16|52|23|9|-|-|9}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Desimirovac.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/desimirovac/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.083333&longitude=20.883333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Град Крагујевац}} [[Категорија:Град Крагујевац]] [[Категорија:Насељена места у Шумадијском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] m9ilg32245nhea2tbtbbuyhw5majo5p 25114757 25114101 2022-07-19T20:16:59Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/24.135.187.159|24.135.187.159]] ([[User talk:24.135.187.159|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Lackope|Lackope]] wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Десимировац је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Десимировац |слика=Wiki Šumadija XI Desimirovac 258.jpg |опис_слике= Дом културе |округ=Шумадијски |град=Крагујевац |градска општина= |надм висина=238 |популација={{increase}} 1623 |поштански код=34321 |позивни број=034 |регистарска ознака=-{KG}- |гшир=44.083333 |гдуж=20.883333 }} '''Десимировац''' је насељено место [[Град Крагујевац|града Крагујевца]] у [[Шумадијски управни округ|Шумадијском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 1623 становника. Насеље је основано 1770. године. Под њивама се налази 981,07 -{ha}-, воћњацима 66,35 -{ha}-, виноградима 46,04 -{ha}-, ливадама 87,03 -{ha}-, пашњацима 21,73 -{ha}- док остало земљиште заузима 1,1 -{ha}-. Овде се налазе [[Црква Свете Недеље у Десимировцу]], [[ОШ „Сретен Младеновић” Десимировац]], [[Милосављевића крушка]] и [[Запис Станојловића липа (Десимировац)]]. == Демографија == У насељу Десимировац живи 1122 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,9 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 402 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године). {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 2000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 1130 | S02V02 = 1141 | S02V03 = 1074 | S02V04 = 1026 | S02V05 = 1281 | S02V06 = 1416 | S02V07 = 1401 | S02V08 = 1623 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=1130 |п1953=1141 |п1961=1074 |п1971=1026 |п1981=1281 |п1991=1416 |п1991н=1395 |п2002с=1448 |п2002=1401 |п2011=1623 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1309|93.43}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|67|4.78}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|red|2|0.14}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|2|0.14}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|orange|2|0.14}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|cyan|1|0.07}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|magenta|1|0.07}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|black|1|0.07}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|gray|1|0.07}} {{Врста са постотком|непознато|pink|4|0.28}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|5|5.68|2.27|2}} {{Врста лево десно|80+|gray|11|12.5|23.86|21}} {{Врста лево десно|75-79|gray|17|19.31|27.27|24}} {{Врста лево десно|70-74|gray|32|36.36|54.54|48}} {{Врста лево десно|65-69|gray|41|46.59|50.0|44}} {{Врста лево десно|60-64|gray|40|45.45|36.36|32}} {{Врста лево десно|55-59|gray|29|32.95|42.04|37}} {{Врста лево десно|50-54|gray|56|63.63|42.04|37}} {{Врста лево десно|45-49|gray|74|84.09|70.45|62}} {{Врста лево десно|40-44|gray|46|52.27|64.77|57}} {{Врста лево десно|35-39|gray|39|44.31|53.40|47}} {{Врста лево десно|30-34|gray|34|38.63|45.45|40}} {{Врста лево десно|25-29|gray|64|72.72|50.0|44}} {{Врста лево десно|20-24|gray|52|59.09|55.68|49}} {{Врста лево десно|15-19|gray|56|63.63|56.81|50}} {{Врста лево десно|10-14|gray|35|39.77|52.27|46}} {{Врста лево десно|5-9|gray|35|39.77|34.09|30}} {{Врста лево десно|0-4|gray|37|42.04|31.81|28}} |просекм=38.9 |просекж=41.1 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|221|226|231|238|315|365|402|67|85|49|87|55|34|15|6|3|1|3.49}} {{БракНасељаСрбија|596|168|381|28|16|3|594|95|388|100|10|1}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|327|112|-|-|86|2|9|32|2|11|221|105|-|-|30|1|1|29|6|1|548|217|-|-|116|3|10|61|8|12|1|5|11|34|9|7|-|-|6|1|5|5|18|14|2|-|-|3|2|10|16|52|23|9|-|-|9}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Desimirovac.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/desimirovac/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.083333&longitude=20.883333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Град Крагујевац}} [[Категорија:Град Крагујевац]] [[Категорија:Насељена места у Шумадијском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] mte05sy7fc52hmqct7dwzx6lymb9fci 0 174018 25114743 24777104 2022-07-19T20:11:06Z 93.184.81.225 wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Чокот}} {{кратак опис|Чокот (Ниш) је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Чокот |слика= |опис_слике= |округ=Нишавски |град=Ниш |градска општина=Палилула (Ниш) |надм висина=182 |популација={{increase}} 1.412 |поштански код= |позивни број=018 |регистарска ознака=-{NI}- |гшир=43.303166 |гдуж=21.808166 }} '''Чокот''' је насељено место у [[Градска општина Палилула (Ниш)|градској општини Палилула]] на подручју [[ниш|града Ниша]] у [[Нишавски управни округ|Нишавском округу]]. Оно је мешовито насеље на [[алувијална раван|алувијалној тераси]] [[Јужна Морава|Јужне Мораве]], на око 7 км западно од центра града. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 1401 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1429 становника). == Историја == У [[Османско царство|турским]] изворима Чокот се помиње у попису [[1498]]. године чиме се посредно потврђује да је село постојало још у средњем веку. У потоњим вековима турске владавине, као и друга села нишког краја, и Чокот је страдао, становништво се расељавало или склањало у збегове тако да је село покаткад опстајало и одржавало се на танкој нити. Пред ослобођење [[1878]]. године селом су, када је имало 32 куће, господарили Хаџи Алија и Хаџи Крењић из Ниша. У периоду [[Краљевина Србија|Србије]] и међуратне [[Краљевина Југославија|Југославије]] село постепено прелази с натуралног на тржишно (ратарско и повртарско) привређивање. Захваљујући доброј земљи и близини Ниша село се брзо обнавља и увећава природним прираштајем и досељавањем придошлица. После [[1945]]. године одвијају се паралелно два процеса: исељавање радничког и школованог становништва и усељавање пољопривредно-радничког становништва из других крајева, па и са [[Косово и Метохија|Косова]] ([[1971]]. године је било 114 пољопривредних, 111 мешовитих и 80 непољопривредних домаћинстава). Следећи горњи процес и као њена последица, дошло је поткрај осме деценије [[20. век]]а до физичког спајања [[Доње Међурово|Доњег Међурова]], Чокота и [[Дан победе|Новог Села]]. Крајем осме деценије настала је конурбација ових трију насеобина у којој је 1981. живело 1.507 домаћинстава и 5.805 становника. == Саобраћај == До Чокота се може доћи приградском линијом 25 ПАС Ниш - Ледена Стена - Доње Међурово - Чокот - Насеље 9.Мај. == Демографија == Годинде 1878. Чокот је село с 32 домаћинства и 286 становника, а [[1930]]. године има 105 домаћинстава и 848 становника. У насељу Чокот живи 1128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (41,6 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 370 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,82. Становништво у овом насељу веома је нехомогено. {| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " | <!-- ============================================================================================= ПОЧЕТАК ГРАФИКА ===============================================================================================--> <center> :''График промене броја становника током 20. века'' {| | style="padding: 0;" | <timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9) DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940 PlotData = bar:1714 color:gray1 width:1 from:start till:end bar:1142 color:gray1 from:start till:end bar:571 color:gray1 from:start till:end bar:0 color:gray1 LineData = layer:front points:(62,132)(77,139) color:blue width:2 points:(77,139)(100,145) color:blue width:2 points:(100,145)(128,155) color:blue width:2 points:(128,155)(157,156) color:blue width:2 points:(157,156)(185,161) color:blue width:2 points:(185,161)(217,158) color:blue width:2 </timeline> |} </center> <!-- ============================================================================================= КРАЈ ГРАФИКА ===============================================================================================--> | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=1130 |п1953=1208 |п1961=1265 |п1971=1363 |п1981=1374 |п1991=1429 |п1991н=1424 |п2002с=1421 |п2002=1401 |п2011=1412 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|900|64.23}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|blue|33|2.35}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|red|1|0.07}} {{Врста са постотком|непознато|green|467|33.33}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|8|10.0|3.75|3}} {{Врста лево десно|80+|gray|12|15.0|17.5|14}} {{Врста лево десно|75-79|gray|19|23.75|40.0|32}} {{Врста лево десно|70-74|gray|33|41.25|37.5|30}} {{Врста лево десно|65-69|gray|40|50.0|52.5|42}} {{Врста лево десно|60-64|gray|37|46.25|48.75|39}} {{Врста лево десно|55-59|gray|44|55.0|40.0|32}} {{Врста лево десно|50-54|gray|59|73.75|61.25|49}} {{Врста лево десно|45-49|gray|67|83.75|71.25|57}} {{Врста лево десно|40-44|gray|40|50.0|61.25|49}} {{Врста лево десно|35-39|gray|44|55.0|53.75|43}} {{Врста лево десно|30-34|gray|47|58.75|50.0|40}} {{Врста лево десно|25-29|gray|53|66.25|65.0|52}} {{Врста лево десно|20-24|gray|56|70.0|63.75|51}} {{Врста лево десно|15-19|gray|37|46.25|58.75|47}} {{Врста лево десно|10-14|gray|27|33.75|43.75|35}} {{Врста лево десно|5-9|gray|51|63.75|45.0|36}} {{Врста лево десно|0-4|gray|42|52.5|42.5|34}} |просекм=39.3 |просекж=40.1 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|170|185|229|305|317|324|386|29|76|78|106|49|34|8|1|2|3|3.63}} {{БракНасељаСрбија|596|149|401|34|10|2|580|96|416|62|6|-}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|333|81|-|-|81|6|34|37|3|23|159|58|-|-|36|1|-|17|4|5|492|139|-|-|117|7|34|54|7|28|-|2|16|4|4|3|-|-|39|1|4|2|6|11|3|-|-|11|1|6|18|10|15|6|-|-|50}} == Референце == {{reflist}} == Литература == * Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 296. == Спољашње везе == {{портал|Србија}} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Cokot.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://wikimapia.org/#lat=43.3051&lon=21.8151&z=12&l=32&m=b Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/cokot/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.303166&longitude=21.808166&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Град Ниш}} [[Категорија:Градска општина Палилула (Ниш)]] [[Категорија:Насељена места у Нишавском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] st2o9xheq8kpd0gdlfzsg1w6oj8tbtj 0 174643 25114227 23506353 2022-07-19T16:05:48Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=БОРО ВУКМИРОВИЋ | слика = Boro Vukmirović Crni.jpg | опис_слике=Боро Вукмировић | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|8|1}} | место_рођења =[[Брацигово]], код [[Пловдив]]а | држава_рођења =[[Краљевина Бугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|4|10|1912|8|1}} | место_смрти =[[Ландовица]], код [[Призрен]]а | држава_смрти = [[Краљевина Албанија (1939—1943)|Краљевина Албанија]] | професија=радник | КПЈ=[[1933]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | НОБ=члан [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Главног штаба НОП <br />одреда Косова и Метохије]] | народни херој=[[6. март]]а [[1945]]. }} '''Борко Боро Вукмировић – Црни''' ([[Брацигово]], код [[Пловдив]]а, [[1. август]] [[1912]] — [[Ландовица]], код [[Призрен]]а, [[10. април]] [[1943]]), радник, један од организатора [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1. август]]а [[1912]]. године у месту [[Брацигово]], у [[Бугарска|Бугарској]]. Његов отац Никола, пореклом из [[Црна Гора|Црне Горе]], из [[Ријека Црнојевића (Цетиње)|Ријеке Црнојевића]], био је учесник [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]], [[1903]]. године. После слома устанка био је у заточеништву у [[Турска|Турској]], а касније је отишао у [[Бугарска|Бугарску]], где се оженио Стојанком и добио три сина — Бору, Андру и Радета. Године [[1914]]. породица се преселила у [[Пећ]], где је Бора завршио основну школу и шест разреда гимназије. У то време [[Пећка гимназија]] је имала само шест разреда, а даље школовање је требало наставити у [[Призрен]]у за шта његови родитељи нису имали могућности, па се после завршеног шестог разреда запослио као радник. Радио је у Пећи и другим местима [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Као млади радник, приступио је [[Раднички покрет|радничком покрету]]. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) постао је [[1932]], а члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) [[1933]]. године. Већ крајем [[1934]]. године постао је секретар Месног комитету КПЈ у Пећи. Због револуционарне активности више пута је био хапшен и прогањан од стране полиције. Године [[1935]]. је био ухапшен и мучен у полицијском затвору у Пећи. Потом је био изведен пред [[Државни суд за заштиту државе]] у [[Београд]]у, али је због недостатка доказа био ослобођен. На Првој обласној конференцији КПЈ за [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]], почетком јула [[1937]]. године, изабран је за организационог секретара Обласног комитета, а почетком августа [[1940]]. године и за члана Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Санџак и Косово и Метохију. Октобра 1940. године, на присуствовао је у [[Загреб]]у [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], на којој је био кандидат за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Био је организатор многих штрајкова, демонстрација и других акција радничке класе у Пећи и другим местима Косова и Метохије - посебно великих [[Антифашизам|антифашистичких]] демонстрација [[11. мај]]а 1940. и [[Војни пуч од 27. марта 1941.|мартовских демонстрација]] [[1941]]. године у Пећи. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупација [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], 1941. године, радио је на сређивању партијских организација и организовању [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|оружане борбе на Косову и Метохији]]. Најпре је био члан Војног комитета, формираног при Обласном комитету КПЈ, а после хапшења [[Миладин Поповић|Миладина Поповића]], преузео је функцију секретара Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију. По директиви Централног комитета КПЈ, успоставио је везе са албанским комунистима и помогао им у раду на организовању [[Комунистичка партија Албаније|Комунистичке партије Албаније]] и [[Народноослободилачка борба Албаније|Народноослободилачке борбе]]. Октобра 1941. године био је именован за [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Метохијског партизанског одреда]], а октобра [[1942]]. године за члана привременог Главног штаба партизанских одреда Косова и Метохије. Тада је покренуо, и до смрти уређивао, лист „Глас народа“, орган Окружног комитета КПЈ и [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] на Косову и Метохији. Обилазио је партијске организације, држао саветовања, радио на ширењу [[Братство и јединство|братства и јединства]] између [[Срби|Срба]] и [[Албанци|Албанаца]] и формирању [[Партизански одреди Југославије|партизанских одреда]]. Априла [[1943]]. године, заједно са [[Рамиз Садику|Рамизом Садиком]], боравио је у [[Ђаковица|Ђаковици]]. Пошто је у то време [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], дошао је у Призрен, Боро и Рамиз су му кренули у сусрет. На путу за Призрен, [[7. април]]а 1943. године, код села [[Ландовица|Ландовице]] упали су у заседу и у борби са италијанским фашистима и [[бали Комбетар|балистима]] рањени и ухваћени. Знајући да су високи руководиоци Народноослободилачког покрета, непријатељ је покушао да мучењем од њих извуче податке о другим члановима покрета. Пошто нису хтели ништа да говоре, одлучено је да буду стрељани. Стрељани су заједно [[10. април]]а 1943. године, а на наредбу да се раздвоје, загрлили су се још јаче и кличући [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]] отишли у смрт.{{sfn|Народни хероји|1982|p=352}} Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[6. март]]а [[1945]]. године, заједно са Рамизом Садиком, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=}} У годинама после [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[Боро и Рамиз]] ({{јез-алб|Boro dhe Ramiz}}) су представљали симбол братства и јединства [[Срби|српског]] и [[Албанци|албанског]] народа и Народноослободилачке борбе на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Њихова имена носила су многе улице и школе, као и спортски центар у [[Приштина|Приштини]]. На месту њихове погибије, у селу Ландовици, [[1963]]. године подигнут је споменик у облику обелиска са мозаиком и спомен-чесмом (аутори: архитекта М. Пецић, скулптор [[Светомир Арсић-Басара|С. Арсић]] и сликар Х. Ћатовић). Песник [[Адем Гајтани]] посветио им је песму „Боро и Рамиз“. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{II}-|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} * {{Cite book | ref=harv |last=Тадић |first=Александар |year=1985 |title=Мајке хероја причају |publisher=Искра |location=Винковци |id=}} {{Лидери Савеза комуниста Косова}} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Вукмировић, Боро}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Срби у Бугарској]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби]] 34uleht28n8l12ypjhgn85anv35t66m 0 174645 25114266 23506074 2022-07-19T16:21:09Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |слика=Ramiz Sadik.jpg |опис_слике=Рамиз Садику |дидаскалија=РАМИЗ САДИКУ |датум_рођења={{Датум рођења|1915|1|19}} |место_рођења=[[Пећ]] |држава_рођења=[[Краљевина Црна Гора]] |датум_смрти={{Датум смрти|1943|4|10|1915|1|19}} |место_смрти=[[Ландовица]], код [[Призрен]]а |држава_смрти= [[Краљевина Албанија (1939—1943)|Краљевина Албанија]] |професија=студент права |КПЈ=[[1936]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=члан Главног штаба НОП <br />одреда [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] |народни херој=[[6. март]]а [[1945]]. }} '''Рамиз Садику''' ({{јез-алб|Ramiz Sadiku}}; [[Пећ]], [[19. јануар]] [[1915]] — [[Ландовица]], код [[Призрен]]а, [[10. април]] [[1943]]), студент [[Право|права]], један од организатора [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], [[народни херој Албаније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1915]]. године у [[Пећ]]и. Основну школу и гимназију завршио је у родном месту, а потом је уписао [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у. Још као ученик Пећке гимназије, приступио је револуционарном омладинском покрету. Године [[1931]]. био је један од суоснивача спортског клуба „Будућност“, у ком се окупљала револуционарна омладина. Пошто је рад клуб убрзо био забрањен, Рамиз је био ухапшен и извесно време је провео у затвору. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) постао је [[1933]], а члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) [[1936]]. године. Убрзо потом постао је члан Бироа Окружног комитета КПЈ за Косово и Метохију. Године [[1938]]. косовским студентима, скојевцима и комунистима Окружни комитет КПЈ за Косово и Метохију је наложио да штампају Проглас - захтев за националну равноправност [[Албанци|Албанаца]]. У овом Прогласу властима [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] упућен је оштар захтев да престане са исељевањем Албанаца и одузимањем њиховог земљишта. Овај Проглас, у чијем је састављању учествовао и Рамиз, и потписао га са још 68 другова, наишао је на велики одјек у масама. Проглас је упућен и [[Друштво народа|Друштву народа]] у [[Женева|Женеви]]. [[Италија]]нској окупацији [[Албанија|Албаније]] [[1939]]. године жестоко су се супротставили сви [[Албанци]]. Окружни комитет КПЈ за Косово и Метохију организовао је скупове на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и политички осветљавао [[Фашизам|фашистички]] упад у Албанију. Били су и штампани су леци на [[Албански језик|албанском језику]]. Полиција у Пећи, која је имала у рукама десетак ових летака, организовала је хапшења, а међу затворенима био је и Рамиз Садику. Два месеца је био затворен у злогласној Шеремет-кули у Пећи, а потoм је био пребачен у [[затвор на Ади Циганлији]]. Касније је, поново враћен у Пећ, где му је организовно суђење. Тужилац је тражио смртну казну, али пошто кривица није могла бити доказана, ослобођен је. Одмах потом, морао је да прекине студије (био је на трећој години) и оде на одслужење војног рока. [[Априлски рат]], [[1941]]. године, га је затекао на одслужењу војног рока у 42. пешадијском пуку у [[Бјеловар]]у. После жестоких борби, које је његов батаљон водио код [[Дарувар]]а с [[Трећи рајх|Немцима]], био је заробљен и одведен у сабирни градски логор. Уз помоћ, бјеловарске партијске организације, успео је да побегне из заробљеништва и врати се у Пећ. По доласку у родно место, морао је да живи илегално, због страха да га као познатог комунисту неухапси италијанска полиција. Иако у илегалности, активно је радио у Бироу Окружног комитета КПЈ за Косово и Метохију. На почетку окупације, морао је готово сам да руководи Окружним комитетом, јер су многи руководиоци били прешли у [[Црна Гора|Црну Гору]]. Јула [[1942]]. године био је ухапшен, на партијском задатку у Пећи, и поново затворен у злогласну Шеремет-кулу. И поред сталног мучења, није ништа одао, па је због тога, септембра исте године, пребачен у затвор у [[Тирана|Тирану]]. Захваљујући, групи албанских комуниста, које је предводио Коча Џоџе, успео је да побегне из затвора у илегално се врати на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]]. Априла [[1943]]. године, заједно са [[Боро Вукмировић|Бором Вукмировићем]], боравио је у [[Ђаковица|Ђаковици]]. Пошто је у то време [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], дошао је у [[Призрен]], Рамиз и Боро су му кренули у сусрет. На путу за Призрен, [[7. април]]а 1943. године, код села [[Ландовица|Ландовице]] упали су у заседу и у борби са италијанским фашистима и [[бали Комбетар|балистима]] рањени и ухваћени. Знајући да су високи руководиоци [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], непријатељ је покушао да мучењем од њих извуче податке о другим члановима покрета. Пошто нису хтели ништа да говоре, одлучено је да буду стрељани. Стрељани су заједно [[10. април]]а 1943. године, а на наредбу да се раздвоје, загрлили су се још јаче и кличући [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]] отишли у смрт. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[6. март]]а [[1945]]. године, заједно са Бором Вукмировићем, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=188}} Убрзо потом, [[9. септембар|9. септембра]] 1945. године, Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Албаније, а на предлог Врховног команданта НОВ Албаније [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]], проглашен је за [[Народни херој Албаније|народног хероја Албаније]]. У годинама после [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[Боро и Рамиз]] ({{јез-алб|Boro dhe Ramiz}}) су представљали симбол [[Братство и јединство|братства и јединства]] [[Срби|српског]] и [[Албанци|албанског]] народа и Народноослободилачке борбе на Косову и Метохији. Њихова имена носила су многе улице и школе, као и спортски центар у [[Приштина|Приштини]]. На месту њихове погибије, у селу Ландовици, [[1963]]. године подигнут је споменик у облику обелиска са мозаиком и спомен-чесмом (аутори: архитекта М. Пецић, скулптор [[Светомир Арсић-Басара|С. Арсић]] и сликар Х. Ћатовић). Песник [[Адем Гајтани]] посветио им је песму „Боро и Рамиз“. Као „јунак Метохије”, опеван је у песми „[[Капетан Леши#Песма „Капетан Леши“|Леши капетан]]” у извођењу Ненада Јовановића. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига осма). Београд 1974. година. * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{II}-|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} * Александар Тадић ''Мајке хероја причају''. „Искра“, Винковци 1985. година. {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Садику, Рамиз}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Пећанци]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - С]] [[Категорија:Народни хероји Албаније]] [[Категорија:Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби]] 3gh1b7dy0ffxe1ks6bnk7hn5i6f6j6v 0 174681 25114815 23624301 2022-07-19T20:59:34Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МОМА СТАНОЈЛОВИЋ | слика = Nh_stanojlovic_moma.jpg | опис_слике=Момчило Мома Станојловић | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|8|5}} | место_рођења =[[Крагујевац]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|6|13|1916|8|5}} | место_смрти =[[Тјентиште]] | држава_смрти =[[НД Хрватск]] |професија=војни [[пилот]] |КПЈ=[[август]]а [[1941]]. |рат=[[Априлски рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Југословенска војска|Војска Краљевине Југославије]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |НОБ=заменик команданта<br />[[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће пролетерске бригаде]] |чин=[[поручник]] |народни херој=[[23. јун]]а [[1948]]. }} [[Датотека:MomaVZ.jpg|мини|150п|Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“<br /> у [[Батајница|Батајници]]]] '''Момчило Мома Станојловић''' ([[Крагујевац]], [[5. август]] [[1916]] — [[Тјентиште]], [[13. јун]] [[1943]]), [[пилот]] [[Југословенско краљевско ратно ваздухопловство|ЈКРВ]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је у [[5. август]]а [[1916]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. После завршене гимназије уписао је [[Војна академија (Београд)|Војну академију]], затим је похађао ваздухопловну школу у [[Панчево|Панчеву]], и стекао звање војног [[пилот]]а. Почетак рата, априла [[1941]]. године, затекао га је у чину [[поручник]]а на летилишту у Шарлицама, код [[Ниш]]а, на коме су [[Трећи рајх|Немци]] првог дана рата уништили већину авиона. У току повлачења, Мома Станојловић је, с групом ваздухопловаца, учествовао, [[15. април]]а, у одбрани [[Ужице|Ужица]]. У тим борбама је био лакше рањен. После капитулације, није дозволио да га заробе, већ се, наоружан, с неколико другова пребацио у [[Крагујевац]], где је илегално живео до одласка у партизане. У међувремену повезао се са члановима [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], по чијим је налозима активно радио на припреми устанка. Окупљао је људе који су хтели да се боре, организовао борбене десетине, прикупљао оружје, растурао летке и ширио идеје КПЈ о устанку. У партизане је ступио у току лета 1941. године. Још пре изласка из града, Окружни комитет КПЈ за Крагујевац именовао га је за командира једне од три чете [[Крагујевачки партизански одред|Крагујевачког партизанског одреда]]. У току августа 1941. године постао је члан Комунистичке партије Југославије. Истакао се у току обезбеђивања [[Саветовање у Дуленима 1941.|саветовања]] [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]], одржаног септембра 1941. године у селу [[Дулене|Дуленима]]. Пошто је и у другим борбама испољио велику храброст и умешност у командовању, постављен је за команданта Трећег батаљона Крагујевачког партизанског одреда. После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], у јесен 1941. године, са главнином Крагујевачког партизанског одреда, [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повукао се у Санџак]]. Када је [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године у [[Рудо]]м, формирана [[Прва пролетерска ударна бригада]], Мома Станојловић је постављен на дужност командира Друге чете Крагујевачког батаљона, који се истако већ у првој борби бригаде, [[22. децембар|22. децембра]], у селу [[Гаочићи]]ма, када је заробљено 120 Италијана. Септембра [[1942]]. године, у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], Мома је постављен за политичког комесара, а убрзо и за команданта Крагујевачког батаљона. Он је био први предратни активни официр који је постао [[политички комесар]] у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачкој војсци]], и то у батаљону у ком је било више истакнутих учесника радничког и студентског покрета. Са својим батаљоном прошао је низ тешких борби на Ситници и [[Јајце|Јајцу]], код [[Котор Варош|Котор-Вароши]] и на Иван-седлу. Храброст је посебно доказао у извлачењу из усташког гарнизона у [[Бугојно|Бугојну]], јула 1942. године. У многим тешким ситуацијама био је смирен и проницљив командант. У борби за прелазе на [[Тара (река)|Тари]], у [[Битка на Сутјесци|Петој офанзиви]], када је његов батаљон упорно одржавао положај на Илијиној Глави, Мома је добио наређење да пређе у састав [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће пролетерске санџачке ударне бригаде]], у којој је постављен за заменика команданта бригаде. Погинуо је [[13. јун]]а [[1943]]. године изнад [[Тјентиште|Тјентишта]], на левој обали [[Сутјеска (река)|реке Сутјеске]], у непосредној близини места где је погинуо и [[Сава Ковачевић]]. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[23. јун]]а [[1948]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. [[Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“]] [[Војска Србије|оружаних снага Републике Србије]] у [[Батајница|Батајници]] носи његово име. По њему се зове [[ОШ „Мома Станојловић“ Крагујевац]]. == Литература == {{портал|НОБ|Ваздухопловство}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{DEFAULTSORT:Станојловић, Момчило}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски пилоти у Другом светском рату]] [[Категорија:Југословенско ратно ваздухопловство]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Погинули у бици на Сутјесци]] [[Категорија:Народни хероји - С]] dzm93thrk3sxig7p1ezb1gia2bok2wc 25114816 25114815 2022-07-19T20:59:53Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МОМА СТАНОЈЛОВИЋ | слика = Nh_stanojlovic_moma.jpg | опис_слике=Момчило Мома Станојловић | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|8|5}} | место_рођења =[[Крагујевац]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|6|13|1916|8|5}} | место_смрти =[[Тјентиште]] | држава_смрти =[[НД Хрватск]] |професија=војни [[пилот]] |КПЈ=[[август]]а [[1941]]. |рат=[[Априлски рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Југословенска војска|Војска Краљевине Југославије]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |НОБ=заменик команданта<br />[[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће пролетерске бригаде]] |чин=[[поручник]] |народни херој=[[23. јун]]а [[1948]]. }} [[Датотека:MomaVZ.jpg|мини|150п|Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“<br /> у [[Батајница|Батајници]]]] '''Момчило Мома Станојловић''' ([[Крагујевац]], [[5. август]] [[1916]] — [[Тјентиште]], [[13. јун]] [[1943]]) био је [[пилот]] [[Југословенско краљевско ратно ваздухопловство|ЈКРВ]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је у [[5. август]]а [[1916]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. После завршене гимназије уписао је [[Војна академија (Београд)|Војну академију]], затим је похађао ваздухопловну школу у [[Панчево|Панчеву]], и стекао звање војног [[пилот]]а. Почетак рата, априла [[1941]]. године, затекао га је у чину [[поручник]]а на летилишту у Шарлицама, код [[Ниш]]а, на коме су [[Трећи рајх|Немци]] првог дана рата уништили већину авиона. У току повлачења, Мома Станојловић је, с групом ваздухопловаца, учествовао, [[15. април]]а, у одбрани [[Ужице|Ужица]]. У тим борбама је био лакше рањен. После капитулације, није дозволио да га заробе, већ се, наоружан, с неколико другова пребацио у [[Крагујевац]], где је илегално живео до одласка у партизане. У међувремену повезао се са члановима [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], по чијим је налозима активно радио на припреми устанка. Окупљао је људе који су хтели да се боре, организовао борбене десетине, прикупљао оружје, растурао летке и ширио идеје КПЈ о устанку. У партизане је ступио у току лета 1941. године. Још пре изласка из града, Окружни комитет КПЈ за Крагујевац именовао га је за командира једне од три чете [[Крагујевачки партизански одред|Крагујевачког партизанског одреда]]. У току августа 1941. године постао је члан Комунистичке партије Југославије. Истакао се у току обезбеђивања [[Саветовање у Дуленима 1941.|саветовања]] [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]], одржаног септембра 1941. године у селу [[Дулене|Дуленима]]. Пошто је и у другим борбама испољио велику храброст и умешност у командовању, постављен је за команданта Трећег батаљона Крагујевачког партизанског одреда. После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], у јесен 1941. године, са главнином Крагујевачког партизанског одреда, [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повукао се у Санџак]]. Када је [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године у [[Рудо]]м, формирана [[Прва пролетерска ударна бригада]], Мома Станојловић је постављен на дужност командира Друге чете Крагујевачког батаљона, који се истако већ у првој борби бригаде, [[22. децембар|22. децембра]], у селу [[Гаочићи]]ма, када је заробљено 120 Италијана. Септембра [[1942]]. године, у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], Мома је постављен за политичког комесара, а убрзо и за команданта Крагујевачког батаљона. Он је био први предратни активни официр који је постао [[политички комесар]] у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачкој војсци]], и то у батаљону у ком је било више истакнутих учесника радничког и студентског покрета. Са својим батаљоном прошао је низ тешких борби на Ситници и [[Јајце|Јајцу]], код [[Котор Варош|Котор-Вароши]] и на Иван-седлу. Храброст је посебно доказао у извлачењу из усташког гарнизона у [[Бугојно|Бугојну]], јула 1942. године. У многим тешким ситуацијама био је смирен и проницљив командант. У борби за прелазе на [[Тара (река)|Тари]], у [[Битка на Сутјесци|Петој офанзиви]], када је његов батаљон упорно одржавао положај на Илијиној Глави, Мома је добио наређење да пређе у састав [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће пролетерске санџачке ударне бригаде]], у којој је постављен за заменика команданта бригаде. Погинуо је [[13. јун]]а [[1943]]. године изнад [[Тјентиште|Тјентишта]], на левој обали [[Сутјеска (река)|реке Сутјеске]], у непосредној близини места где је погинуо и [[Сава Ковачевић]]. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[23. јун]]а [[1948]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. [[Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“]] [[Војска Србије|оружаних снага Републике Србије]] у [[Батајница|Батајници]] носи његово име. По њему се зове [[ОШ „Мома Станојловић“ Крагујевац]]. == Литература == {{портал|НОБ|Ваздухопловство}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{DEFAULTSORT:Станојловић, Момчило}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски пилоти у Другом светском рату]] [[Категорија:Југословенско ратно ваздухопловство]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Погинули у бици на Сутјесци]] [[Категорија:Народни хероји - С]] o3twne0xxcesvwauvjwdxxkvr8dv887 0 174690 25114261 23849817 2022-07-19T16:20:11Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ПАВЛЕ ПАП ШИЉА | слика = Pavle Pap.jpg | опис_слике=Павле Пап Шиља | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|1|9}} | место_рођења =[[Перлез]], код [[Зрењанин|В. Бечкерека]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|8|15|1914|1|9}} | место_смрти =[[Скрадин]] | држава_смрти =[[Краљевина Италија]] | професија=студент [[Медицина|медицине]] | КПЈ=[[1933]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[5. јул]]а [[1951]]. }} '''Павле Пап Шиља''' ([[Перлез]], код [[Зрењанин|Великог Бечкерека]], [[9. јануар]] [[1914]] — [[Скрадин]], [[15. август]] [[1941]]) био је комунистички револуционар, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[9. јануар]]а [[1914]]. године у [[Перлез]]у, код [[Зрењанин|Великог Бечкерека]], где данас постоји [[Родна кућа народног хероја Пап Павла|његова родна кућа]]. Његов отац Хенрих доселио се [[1906]]. из Ердеља у Перлез, где је отворио адвокатску канцеларију. Након избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је мобилисан у [[Austrougarska vojska|Аустроугарску војску]], а након завршетка рата и стварања прве [[Југославија|југословенске државе]], преселио се у [[Нови Сад]], где је [[1923]]. био именован за старешину суда, али је јуна исте године умро. Бригу о Павлу и његовом пет година старијем брату Корнелу тада је преузела мајка Теодора Дора.{{sfn|Јевреји|2011|p=173}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=69}} У Јеврејску основну школу у Новом Саду пошао је у јесен [[1919]], са свега пет година због чега је увек био најмлађи у разреду. Након основне школе похађао је новосадску Реалну гимназију, у којој је матурирао [[1931]]. са свега 17 година. Био је одличан ученик, а посебно га је занимала [[хемија]]. Током гимназијског школовања укључио се у револуционарни омладински покрет.{{sfn|Јевреји|2011|p=173}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=69}} Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) постао је [[1932]]. године. Био је секретар организације СКОЈ-а на Медицинском факултету, члан Универзитетског већа студената [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]] и члан управе Удружења југословенских медицинара. Децембра [[1933]]. године је учествовао у организовању акције студената у [[Београд]]у против суђења [[Георги Димитров]]у и другим комунистима у [[Њемачка|Немачкој]]. Те године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Народни хероји|1982|p=}} Почетком [[1934]]. године, покренуо је и уређивао лист ''Медицинар''. Фебруара исте године је постао члан Месног комитета СКОЈ-а за Београд, а у марту члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију, који је формирао [[Благоје Паровић]]. По упутствима Паровића, Шиља је организовао штампање и био главни уредник „Младог комуниста“, органа ПК СКОЈ-а за Србију.{{sfn|Народни хероји|1982|p=}} У провали партијске и скојевске организације у Београду, [[9. јул]]а [[1934]]. године, ухапшен је и од [[Државни суд за заштиту државе|Државног суда за заштиту државе]], [[29. децембар|29. децембра]] [[1934]]. године осуђен на три године робије, коју је уздржао у затвору у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=}} [[Датотека:Bista Pavla Papa-Zagreb.JPG|лево|мини|250п|Биста Павла Папа у [[Загреб]]у, поред зграде Месне заједнице која је некада носила његово име]] После изласка с робије, [[9. јул]]а [[1937]]. године, наставио је партијску делатност у [[Војводина|Војводини]]. У [[Бачка|Бачкој]] и [[Банат]]у је заједно са [[Жарко Зрењанин|Жарком Зрењанином]] радио на стварању и јачању партијских организација, а у [[Београд]]у је окупљао и политички деловао међу војвођанским студентима, као члан Покрајинског одбора напредних студената из Војводине. Тада је постао члан Централног комитета СКОЈ-а.{{sfn|Народни хероји|1982|p=}} Када је, [[19. јун]]а [[1938]]. године, [[полиција]] расписала за њим потерницу због ''комунистичке пропаганде'', прешао је у илегалност. Државни суд за заштиту државе осудио га је, у одсуству, [[17. новембар|17. новембра]] [[1938]]. године, на петнаест година робије. У лето и јесен [[1938]]. године скривао се и активно политички деловао, пишући разне текстове у низу радничких листова [[Србија|Србије]] и [[Војводина|Војводине]]. По директиви [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]], крајем новембра [[1938]]. године, прешао је у [[Загреб]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=}} У строгој илегалности радио је у Централној партијској техници у Загребу. Искуство из ранијег рада и знање стечено на робији тада је примењивао на овом врло одговорном задатку. Илегалан пертијски материјал, партијска штампа и литература у великим количинама су сигурним каналима растурани је по читавој земљи. На [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], октобра [[1940]]. године у Загребу, изабран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Пред рат је радио у Загребу као инструктор ЦК КПЈ у загребачкој партијској организацији, и руководио Централном партијском техником. У лето [[1940]]. године био је један од предавача на партијском курсу у [[Макарска|Макарској]], а затим и на вишем партијском курсу у Загребу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=}} После окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године, радио је на јачању партијске организације и формирању ударних група у [[Загреб у Народноослободилачкој борби|окупираном Загребу]]. Са загребачким комунистима организовао је прикупљање оружја и санитетског материјала, организовао саботаже и диверзије, и убиство злогласног полицијског агента Тиљка, почетком јула [[1941]]. године. По директиви [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КП Југославије]] и [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]], почетком августа [[1941]]. године, у својству делегата Централног комитата, отишао је у [[Далмација|Далмацију]] да помогне Покрајинском комитету КПЈ за Далмацију у организовању [[Партизански одреди Југославије|партизанских одреда]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружане борбе]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=}} После обављеног задатка у [[Сплит]]у и [[Шибеник]]у, Шиља је отишао на подручје [[Затон (Шибеник)|Затона]] и [[Водице (Хрватска)|Водица]], а затим је кренуо у Буковицу. На пут је кренуо [[14. август]]а увече. Међутим током ноћи ја са својим водичем залутао, па је, у зору [[15. август]]а [[1941]]. године, на препад ухваћен док се умивао на врелу код села [[Ваћани|Ваћана]]. [[Краљевина Италија|Италијани]] су заробљенике спровели у [[Скрадин]], где су их после испитивања стрељали, мада нису знали да су стрељали Павла Папа, јер су код њега нашли исправе на име Вјекослава Магдалинића, а он им ништа није признао, па чак ни своје име. Пред само стрељање, Павле Пап Шиља је, стиснуте песнице, рекао — ''Идите своме [[Бенито Мусолини|Мусолинију]], и реците му како умиру комунисти. Живела слобода!''{{sfn|Народни хероји|1982|p=}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Ko je ko|1957|p=589}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=70}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} * {{Cite book|ref={{harvid|Јевреји|2011}}|title=Знаменити Јевреји Србије : биографски лексикон|year=2011|publisher=Савез јеврејских општина Србије|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=187807244}} {{refend}} {{Народни хероји-Војводина}} {{Народни хероји-лекари}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Пап, Павле Шиља}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Зрењанинци]] [[Категорија:Српски Јевреји]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби]] k6oetxqff5cj1tbszz2r7zclznsgl10 0 174705 25114434 24644275 2022-07-19T17:28:38Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=АНТОНИЈА КУЦЛАР |слика=Antonija Kuclar.jpg |опис_слике=Антонија Куцлар |датум рођења={{датум рођења|1896|1|2|}} |место рођења=Лесно Брдо, код [[Љубљана|Љубљане]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{датум смрти|1942|9|3|1896|1|2|}} |место смрти=[[Љубљана]] |држава смрти= [[Краљевина Италија]] |професија=земљорадница |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[21. јул]]а [[1953]]. }} '''Антонија Куцлар''' (Лесно Брдо, код [[Љубљана|Љубљане]], [[2. јануар]] [[1896]] — [[Љубљана]], [[3. септембар]] [[1942]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[2. јануар]]а [[1896]]. у [[лесно Брдо|Лесном Брду]], код [[Љубљана|Љубљане]]. Бавила се земљорадњом. Антонија, као и цела њена породица су од почетка [[окупација|окупације]] сарађивали у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]]. У њиховој кући је било складиште оружја и муниције за потребе партизанских војника. Такође је за њих обезбеђивала и храну. У свом и у околним селима је организовала жене да помажу партизанским борцима својим прилозима и давањем склоништа. Италијански војници су је ухапсили [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.#26. август|26. августа 1942]]. године и одвели у љубљански затвор. Тамо су је испитивали, мучили и потом [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.#3. септембар|3. септембра 1942]]. године стрељали у [[Грамозна јама|Грамозној јами]]. Сахрањена је на гробљу у Љубљани с осталим таоцима. У Народноослободилачкој борби народа Југославије погинуло је и пет Антонијиних синова. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[21. јул]]а [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=432}} Занимљиво је да је она једина жена народни херој из Словеније која није припадала [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]].<ref>[http://dk.fdv.uni-lj.si/dela/Petrovcic-Tanja.PDF -{Udeležba in promocija žensk v narodnoosvobodilnem gibanju v Sloveniji}-]; -{Tanja Petrovčič, diplomsko delo, Univerza v Ljubljani; Ljubljana 2003.}-</ref> == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Крањска}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Куцлар, Антонија}} [[Категорија:Рођени 1896.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] rvepirlxwz9103zxl0yb2ux2919rqju 0 174710 25114615 24162308 2022-07-19T19:17:09Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Ibrahimpasic Maso.JPG |дидаскалија=МАХМУТ ИБРАХИМПАШИЋ | опис_слике=Махмут Ибрахимпашић Машо | датум_рођења = 1922 | место_рођења =[[Бјелај]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|10|19|1922||}} | место_смрти =[[Поповић (Сопот)|Поповићи]], код [[Сопот]]а | држава_смрти = [[Србија]] |професија=ученик |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=[[политички комесар]]<br />[[Пета крајишка козарска ударна бригада|Пете крајишке бригаде]] |чин=[[мајор]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1944]]. |народни херој=[[14. новембар|14. новембра]] [[1944]]. }} '''Махмут Ибрахимпашић Машо''' ([[Бјелај]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]], [[1922]] — [[Поповић (Сопот)|Поповићи]], код [[Сопот]]а, [[19. октобар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1922]]. године у селу [[Бјелај]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Потиче из [[Земљорадња|земљорадничке]] породице, његов отац Хасан имао је још четири сина и две ћерке. Основну школу је завршио у родном селу. После завршене ниже гимназије у [[Бихаћ]]у, Машо је пошао у [[Бања Лука|бањалучку]] Учитељску школу. Ту се укључио у омладински револуционарни покрет и учествовао у свим акцијама и [[демонстрација]]ма.<ref name="mašo-ibrahimpašić">[http://www.znaci.net/00003/687.pdf BOSANSKI PETROVAC U NOB — Zbornik sjećanja, knjiga VII];''znaci.net'', 1974</ref> После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године, вратио се у родно место где се јавно декларисао против [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (НДХ) и најоштрије осуђивао прогоне [[Срби|Срба]], чиме је навукао гнев [[Усташе|усташке]] власти. У свом селу формирао је [[Савез комунистичке омладине Југославије|скојевски]] актив, који је имао значајну улогу у припремама устанка. Одмах по избијању устанка, Машу су ухапсиле [[усташе]], осудивши га на смрт<ref name="mašo-ibrahimpašić"/> и затвориле у злогласну Бихаћку кулу, одакле се, у јесен [[1941]]. године, под срећним околностима и акцијом илегалаца, ослободио и кренуо у Бихаћку партизанску чету. Машо се већ после првих борби истакао као храбар борац, па је почетком [[1942]]. године примљен у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ) и изабран за [[Политички комесар|политичког комесара]] Омладинске чете. После ослобођења [[Бихаћ]]а, новембра [[1942]]. године, био је у Штабу Четвртог батаљона [[Осма крајишка муслиманска ударна бригада|Осме крајишке ударне бригаде]]. У првој жестокој борби коју је батаљон водио на [[Липа (Бихаћ)|Липи]], за време непријатељске офанзиве на [[Грмеч]], јануара [[1943]]. године, Машо се истакао личним примером приликом јуриша на митраљеско гнездо. Као заменик политичког комесара Четвртог батаљона [[Осма крајишка муслиманска ударна бригада|Осме крајишке ударне бригаде]], ишао је на челу делова батаљона који су јуришали и извршили пробој. Поновило се то и на [[Мањача|Мањачи]], у борби с [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]], и у другим борбама на непријатељским упориштима од [[Бихаћ]]а и [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]] до [[Бања Лука|Бање Луке]] и [[Сански Мост|Санског Моста]]. [[Датотека:Grob Mase Ibrahimpasica.JPG|лево|мини|300п|Гроб Махмута Ибрахимпашића на [[Гробље ослободилаца Београда 1944.|Гробљу ослободилаца Београда 1944.]]]] Јула [[1944]]. године постављен је за [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Пета крајишка козарска ударна бригада|Пете крајишке козарске ударне бригаде]]. Форсирајући [[Босна (река)|реку Босну]] на [[Мањача|Мањачи]], код [[Жепче|Жепца]], када је бригада почела да савлађује прве препреке на маршу према [[Србија|Србији]], Козарчани су се сукобили с јаким [[Вермахт|немачким снагама]]. У једном јуришу у првим борбеним редовима погинуо је [[Раде Кондић]], [[Народни херој Југославије|народни херој]], командант бригаде. Машо није хтео да остави мртвог команданта, већ је с [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбашима]] извукао тело погинулог друга. Октобра [[1944]]. године на прилазима Љутој страни, у засеоку [[Поповић (Сопот)|Поповићи]], западно од [[Рипањ|Рипња]] према [[Авала|Авали]], ушанчило се 2.000 немачких војника. Нападале су их [[Пета крајишка козарска ударна бригада|Пета]] и [[Дванаеста крајишка ударна бригада|Дванаеста бригада]] [[Једанаеста крајишка дивизија НОВЈ|Једанаесте крајишке дивизије]], под командом [[Милош Шиљеговић|Милоша Шиљеговића]]. У овој борби Машо је погинуо [[19. октобар|19. октобра]] [[1944]]. године. Махмут Ибрахимпашић Машо сахрањен је на [[Гробље ослободилаца Београда 1944.|Гробљу ослободилаца Београда 1944.]], између Бранка Нерадића и Момчила Милановића, који су погинули заједно с њим. Цела породица Ибрахимпашић је учествовала у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]], Машов брат и сестра Девлета, такође су погинули. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[14. новембар|14. новембра]] [[1944]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Ослобођење Београда 1944}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Ибрахимпашић, Махмут Машо}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Пете крајишке бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - И]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] sjukr9rp4qfp31jkalsyp2fs856003t 25114616 25114615 2022-07-19T19:17:28Z Sadko 25741 200p wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Ibrahimpasic Maso.JPG |дидаскалија=МАХМУТ ИБРАХИМПАШИЋ | опис_слике=Махмут Ибрахимпашић Машо | датум_рођења = 1922 | место_рођења =[[Бјелај]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|10|19|1922||}} | место_смрти =[[Поповић (Сопот)|Поповићи]], код [[Сопот]]а | држава_смрти = [[Србија]] |професија=ученик |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=[[политички комесар]]<br />[[Пета крајишка козарска ударна бригада|Пете крајишке бригаде]] |чин=[[мајор]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1944]]. |народни херој=[[14. новембар|14. новембра]] [[1944]]. }} '''Махмут Ибрахимпашић Машо''' ([[Бјелај]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]], [[1922]] — [[Поповић (Сопот)|Поповићи]], код [[Сопот]]а, [[19. октобар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1922]]. године у селу [[Бјелај]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Потиче из [[Земљорадња|земљорадничке]] породице, његов отац Хасан имао је још четири сина и две ћерке. Основну школу је завршио у родном селу. После завршене ниже гимназије у [[Бихаћ]]у, Машо је пошао у [[Бања Лука|бањалучку]] Учитељску школу. Ту се укључио у омладински револуционарни покрет и учествовао у свим акцијама и [[демонстрација]]ма.<ref name="mašo-ibrahimpašić">[http://www.znaci.net/00003/687.pdf BOSANSKI PETROVAC U NOB — Zbornik sjećanja, knjiga VII];''znaci.net'', 1974</ref> После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године, вратио се у родно место где се јавно декларисао против [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (НДХ) и најоштрије осуђивао прогоне [[Срби|Срба]], чиме је навукао гнев [[Усташе|усташке]] власти. У свом селу формирао је [[Савез комунистичке омладине Југославије|скојевски]] актив, који је имао значајну улогу у припремама устанка. Одмах по избијању устанка, Машу су ухапсиле [[усташе]], осудивши га на смрт<ref name="mašo-ibrahimpašić"/> и затвориле у злогласну Бихаћку кулу, одакле се, у јесен [[1941]]. године, под срећним околностима и акцијом илегалаца, ослободио и кренуо у Бихаћку партизанску чету. Машо се већ после првих борби истакао као храбар борац, па је почетком [[1942]]. године примљен у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ) и изабран за [[Политички комесар|политичког комесара]] Омладинске чете. После ослобођења [[Бихаћ]]а, новембра [[1942]]. године, био је у Штабу Четвртог батаљона [[Осма крајишка муслиманска ударна бригада|Осме крајишке ударне бригаде]]. У првој жестокој борби коју је батаљон водио на [[Липа (Бихаћ)|Липи]], за време непријатељске офанзиве на [[Грмеч]], јануара [[1943]]. године, Машо се истакао личним примером приликом јуриша на митраљеско гнездо. Као заменик политичког комесара Четвртог батаљона [[Осма крајишка муслиманска ударна бригада|Осме крајишке ударне бригаде]], ишао је на челу делова батаљона који су јуришали и извршили пробој. Поновило се то и на [[Мањача|Мањачи]], у борби с [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]], и у другим борбама на непријатељским упориштима од [[Бихаћ]]а и [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]] до [[Бања Лука|Бање Луке]] и [[Сански Мост|Санског Моста]]. [[Датотека:Grob Mase Ibrahimpasica.JPG|лево|мини|200п|Гроб Махмута Ибрахимпашића на [[Гробље ослободилаца Београда 1944.|Гробљу ослободилаца Београда 1944.]]]] Јула [[1944]]. године постављен је за [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Пета крајишка козарска ударна бригада|Пете крајишке козарске ударне бригаде]]. Форсирајући [[Босна (река)|реку Босну]] на [[Мањача|Мањачи]], код [[Жепче|Жепца]], када је бригада почела да савлађује прве препреке на маршу према [[Србија|Србији]], Козарчани су се сукобили с јаким [[Вермахт|немачким снагама]]. У једном јуришу у првим борбеним редовима погинуо је [[Раде Кондић]], [[Народни херој Југославије|народни херој]], командант бригаде. Машо није хтео да остави мртвог команданта, већ је с [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбашима]] извукао тело погинулог друга. Октобра [[1944]]. године на прилазима Љутој страни, у засеоку [[Поповић (Сопот)|Поповићи]], западно од [[Рипањ|Рипња]] према [[Авала|Авали]], ушанчило се 2.000 немачких војника. Нападале су их [[Пета крајишка козарска ударна бригада|Пета]] и [[Дванаеста крајишка ударна бригада|Дванаеста бригада]] [[Једанаеста крајишка дивизија НОВЈ|Једанаесте крајишке дивизије]], под командом [[Милош Шиљеговић|Милоша Шиљеговића]]. У овој борби Машо је погинуо [[19. октобар|19. октобра]] [[1944]]. године. Махмут Ибрахимпашић Машо сахрањен је на [[Гробље ослободилаца Београда 1944.|Гробљу ослободилаца Београда 1944.]], између Бранка Нерадића и Момчила Милановића, који су погинули заједно с њим. Цела породица Ибрахимпашић је учествовала у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]], Машов брат и сестра Девлета, такође су погинули. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[14. новембар|14. новембра]] [[1944]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Ослобођење Београда 1944}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Ибрахимпашић, Махмут Машо}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Пете крајишке бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - И]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] k7csnq43t62xof9yk03t85vdjxuh84u 0 175241 25115108 24927716 2022-07-20T08:02:36Z Bobik 6992 /* Клупска каријера */ wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Стефан Марковић|Стефан Марковић (вишезначна одредница)]]}} {{Кошаркаш | име = Стефан Марковић | слика = Stefan Marković 9 BC Khimki EuroLeague 20180321 (3).jpg | опис_слике = Марковић као играч Химкија | пуно_име = Стефан Марковић | надимак = | држављанство = [[Србија]] | датум_рођења = {{датум рођења|1988|4|25|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,99 m | позиција = [[плејмејкер]] / [[Бек (кошарка)|бек]] | драфт = 2010. / није изабран | каријера = 2005— | године = 2005—2006 <br /> 2006—2010 <br /> 2010—2011 <br /> 2011—2013 <br /> 2013—2014 <br /> 2014—2016 <br /> 2016—2017 <br /> 2017—2019 <br /> 2019—2021 <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021]]— | клубови = [[КК Атлас|Атлас]] <br /> [[КК Вршац|Хемофарм]] <br /> [[КК Тревизо|Бенетон Тревизо]] <br /> [[КК Валенсија|Валенсија]] <br /> [[КК Банвит|Банвит]] <br /> [[КК Малага|Малага]] <br /> [[КК Зенит Санкт Петербург|Зенит Санкт Петербург]] <br /> [[КК Химки|Химки]] <br /> [[КК Виртус Болоња|Виртус Болоња]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] | рептим = {{рпк|Србија}} | награде = | медаље = {{медаља спорт|[[Кошарка]]}} {{медаља такмичење|[[Летње олимпијске игре|Олимпијске игре]]}} {{медаља сребро|[[Летње олимпијске игре 2016.|2016. Рио де Жанеиро]]|[[Србија]]}} {{медаља такмичење|[[Светско првенство у кошарци|Светско првенство]]}} {{медаља сребро|[[Светско првенство у кошарци 2014.|2014. Шпанија]]|[[Кошаркашка репрезентација Србије|Србија]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у кошарци|Европско првенство]]}} {{медаља сребро|[[Европско првенство у кошарци 2009.|2009. Пољска]]|[[Србија]]}} }} '''Стефан Марковић''' ([[Београд]], [[25. април]] [[1988]]) [[Србија|српски]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[плејмејкер]]а и [[Бек (кошарка)|бека]], a тренутно наступа за [[КК Црвена звезда|Црвену звездy]]. == Клупска каријера == Марковић је почео да тренира кошарку у клубу Офи баскет.<ref>{{cite web|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/9103/%D0%A1%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B1%D1%83 |title=Svom sinu nismo nosili torbu |publisher=politika.rs |date = 14. 12. 2007|accessdate = 13. 8. 2021}}</ref> Професионалну каријеру је почео у [[КК Атлас|Атласу]] из [[Београд]]а. Године 2006, на позив [[Мирослав Николић (тренер)|Муте Николића]], прелази у [[КК Вршац|Хемофарм]]. Током четири године проведене у Вршцу стекао је пуну афирмацију. У лето 2010. прелази у италијански [[КК Тревизо|Бенетон Тревизо]] и тамо проводи једну сезону. У јуну 2011. потписао је са [[КК Валенсија|Валенсијом]] двогодишњи уговор са опцијом за још једну годину. У јулу 2013. није успео да се договори за продужетак уговора и постао је слободан играч. У октобру 2013. потписао је једногодишњи уговор са турским [[КК Банвит|Банвитом]]. У јуну 2014. је потписао двогодишњи уговор са шпанском [[КК Малага|Уникахом]].<ref>{{cite web |url=http://www.pressonline.rs/sport/kosarka/317527/markovic-u-unikahi-do-2016.html |title=Марковић у Уникахи до 2016. |publisher=pressonline.rs |date=27. 6. 2014 |accessdate=27. 6. 2014 |archive-date=30. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140730161912/http://pressonline.rs/sport/kosarka/317527/markovic-u-unikahi-do-2016.html |url-status=dead }}</ref> У сезони 2016/17. био је играч [[КК Зенит Санкт Петербург|Зенита]] из [[Санкт Петербург]]а а потом је две године носио дрес [[КК Химки|Химкија]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/stefan-markovic-napustio-himki-gde-ce/332822|title=Стефан Марковић напустио Химки! Где ће?|publisher=mozzartsport.com|date = 18. 7. 2019|accessdate = 18. 7. 2019}}</ref> === Виртус === Почетком августа 2019. је потписао уговор са [[КК Виртус Болоња|Виртусом]] из [[Болоња|Болоње]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/zvanicno-markovic-kod-tea-i-dordevica/334094|title=Званично - Марковић код Теа и Ђорђевића|publisher=mozzartsport.com|date = 2. 8. 2019|accessdate = 2. 8. 2019}}</ref> Провео је наредне две сезоне у Виртусу, играјући под тренером [[Александар Ђорђевић (кошаркаш)|Сашом Ђорђевићем]]. У сезони 2020/21. са екипом Виртуса је освојио титулу [[Серија А Италије у кошарци|првака Италије]], што му је први клупски трофеј у играчкој каријери.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/stefan-markovic-za-mozzart-sport-orevic-je-otisao-iz-virtusa-kao-pobednik/390245|title=Stefan Marković za MOZZART Sport: Đorđević je otišao iz Virtusa kao pobednik|publisher=mozzartsport.com|date = 15. 6. 2021|accessdate = 13. 8. 2021}}</ref> === Црвена звезда === У новембру 2021. је потписао уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]] до краја 2022/23. сезоне.<ref>{{cite web|url=https://kkcrvenazvezda.rs/2021/11/09/stefan-markovic-novo-pojacanje-crvene-zvezde-mts/|title=Stefan Marković novo pojačanje Crvene zvezde mts!|publisher=kkcrvenazvezda.rs|date = 9. 11. 2021|accessdate = 6. 1. 2022}}</ref> У првој сезони у Црвеној звезди освојио три трофеја. Посебно се истакао у завршним утакмицама са највећим конкурентом екипом Партизана. Постигао је неколико тројки у финалној утакмици Купа Радивоја Кораћа у Нишу, као и значајну тројку у мајсотрици финала АБА лиге. == Репрезентација == Наступао је у млађим репрезентативним селекцијама Србије. На [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година 2007.|Светском првенству за младе играче до 19 година 2007.]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] освојио је златну медаљу. За [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорску репрезентацију Србије]] је први пут играо на [[Европско првенство у кошарци 2007.|Европском првенству 2007.]] године. Са сениорским националним тимом освојио је три сребра - прво на [[Европско првенство у кошарци 2009.|Европском првенству 2009.]] у [[Пољска|Пољској]], друго на [[Светско првенство у кошарци 2014.|Светском првенству 2014.]] у [[Шпанија|Шпанији]] и треће на [[Летње олимпијске игре 2016.|Летњим олимпијским играма 2016.]] у [[Бразил]]у. У августу 2016. је објавио да се повлачи из репрезентације.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/rio2016/kosarka/vesti.php?yyyy=2016&mm=08&dd=24&nav_id=1168948|title=Стефан Марковић се повукао из репрезентације|publisher=b92.net|date = 24. 8. 2016|accessdate = 24. 8. 2016}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Виртус Болоња|Виртус Болоња]]''': ** [[Серија А Италије у кошарци|Првенство Италије]] (1): 2020/21. * '''[[КК Црвена звезда|Црвена звезда]]''': ** [[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]] (1): [[Кошаркашка лига Србије 2021/22.|2021/22.]] ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2021/22.|2021/22.]] ** [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Куп Радивоја Кораћа]] (1): [[Куп Радивоја Кораћа 2022.|2022.]] === Репрезентативни === * [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светско првенство до 19 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2007. * [[Европско првенство у кошарци|Европско првенство]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Европско првенство у кошарци 2009.|2009.]] * [[Светско првенство у кошарци|Светско првенство]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светско првенство у кошарци 2014.|2014.]] * [[Олимпијске игре]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Кошарка}} {{Commonscat|Stefan Marković}} * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=LME Профил на сајту Евролиге] {{КК Црвена звезда — тим}} {{КК Црвена звезда — Првак Србије у кошарци 2021/22.}} {{КК Црвена звезда — Победник Купа Радивоја Кораћа 2022.}} {{КК Црвена звезда — Победник Јадранске лиге у кошарци 2021/22.}} {{EP07SRBk}} {{EP09SRBk}} {{СП10СРБк}} {{ЕП11СРБк}} {{ЕП13СРБк}} {{СП14СРБк}} {{ЕП15СРБк}} {{ОИ16СРБк}} {{DEFAULTSORT:Марковић, Стефан}} [[Категорија:Рођени 1988.]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Кошаркаши Банвита]] [[Категорија:Кошаркаши Валенсије]] [[Категорија:Кошаркаши Вршца]] [[Категорија:Кошаркаши Малаге]] [[Категорија:Кошаркаши Тревиза]] [[Категорија:Кошаркаши Химкија]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Српски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Освајачи сребрних олимпијских медаља за Србију]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у кошарци]] [[Категорија:Освајачи медаља на Европским првенствима за Србију]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2010.]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2014.]] lkcsun4vw8x8o05h8vm6xr11ck4s583 25115109 25115108 2022-07-20T08:03:32Z Bobik 6992 /* Црвена звезда */ wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Стефан Марковић|Стефан Марковић (вишезначна одредница)]]}} {{Кошаркаш | име = Стефан Марковић | слика = Stefan Marković 9 BC Khimki EuroLeague 20180321 (3).jpg | опис_слике = Марковић као играч Химкија | пуно_име = Стефан Марковић | надимак = | држављанство = [[Србија]] | датум_рођења = {{датум рођења|1988|4|25|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,99 m | позиција = [[плејмејкер]] / [[Бек (кошарка)|бек]] | драфт = 2010. / није изабран | каријера = 2005— | године = 2005—2006 <br /> 2006—2010 <br /> 2010—2011 <br /> 2011—2013 <br /> 2013—2014 <br /> 2014—2016 <br /> 2016—2017 <br /> 2017—2019 <br /> 2019—2021 <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021]]— | клубови = [[КК Атлас|Атлас]] <br /> [[КК Вршац|Хемофарм]] <br /> [[КК Тревизо|Бенетон Тревизо]] <br /> [[КК Валенсија|Валенсија]] <br /> [[КК Банвит|Банвит]] <br /> [[КК Малага|Малага]] <br /> [[КК Зенит Санкт Петербург|Зенит Санкт Петербург]] <br /> [[КК Химки|Химки]] <br /> [[КК Виртус Болоња|Виртус Болоња]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] | рептим = {{рпк|Србија}} | награде = | медаље = {{медаља спорт|[[Кошарка]]}} {{медаља такмичење|[[Летње олимпијске игре|Олимпијске игре]]}} {{медаља сребро|[[Летње олимпијске игре 2016.|2016. Рио де Жанеиро]]|[[Србија]]}} {{медаља такмичење|[[Светско првенство у кошарци|Светско првенство]]}} {{медаља сребро|[[Светско првенство у кошарци 2014.|2014. Шпанија]]|[[Кошаркашка репрезентација Србије|Србија]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у кошарци|Европско првенство]]}} {{медаља сребро|[[Европско првенство у кошарци 2009.|2009. Пољска]]|[[Србија]]}} }} '''Стефан Марковић''' ([[Београд]], [[25. април]] [[1988]]) [[Србија|српски]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[плејмејкер]]а и [[Бек (кошарка)|бека]], a тренутно наступа за [[КК Црвена звезда|Црвену звездy]]. == Клупска каријера == Марковић је почео да тренира кошарку у клубу Офи баскет.<ref>{{cite web|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/9103/%D0%A1%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B1%D1%83 |title=Svom sinu nismo nosili torbu |publisher=politika.rs |date = 14. 12. 2007|accessdate = 13. 8. 2021}}</ref> Професионалну каријеру је почео у [[КК Атлас|Атласу]] из [[Београд]]а. Године 2006, на позив [[Мирослав Николић (тренер)|Муте Николића]], прелази у [[КК Вршац|Хемофарм]]. Током четири године проведене у Вршцу стекао је пуну афирмацију. У лето 2010. прелази у италијански [[КК Тревизо|Бенетон Тревизо]] и тамо проводи једну сезону. У јуну 2011. потписао је са [[КК Валенсија|Валенсијом]] двогодишњи уговор са опцијом за још једну годину. У јулу 2013. није успео да се договори за продужетак уговора и постао је слободан играч. У октобру 2013. потписао је једногодишњи уговор са турским [[КК Банвит|Банвитом]]. У јуну 2014. је потписао двогодишњи уговор са шпанском [[КК Малага|Уникахом]].<ref>{{cite web |url=http://www.pressonline.rs/sport/kosarka/317527/markovic-u-unikahi-do-2016.html |title=Марковић у Уникахи до 2016. |publisher=pressonline.rs |date=27. 6. 2014 |accessdate=27. 6. 2014 |archive-date=30. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140730161912/http://pressonline.rs/sport/kosarka/317527/markovic-u-unikahi-do-2016.html |url-status=dead }}</ref> У сезони 2016/17. био је играч [[КК Зенит Санкт Петербург|Зенита]] из [[Санкт Петербург]]а а потом је две године носио дрес [[КК Химки|Химкија]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/stefan-markovic-napustio-himki-gde-ce/332822|title=Стефан Марковић напустио Химки! Где ће?|publisher=mozzartsport.com|date = 18. 7. 2019|accessdate = 18. 7. 2019}}</ref> === Виртус === Почетком августа 2019. је потписао уговор са [[КК Виртус Болоња|Виртусом]] из [[Болоња|Болоње]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/zvanicno-markovic-kod-tea-i-dordevica/334094|title=Званично - Марковић код Теа и Ђорђевића|publisher=mozzartsport.com|date = 2. 8. 2019|accessdate = 2. 8. 2019}}</ref> Провео је наредне две сезоне у Виртусу, играјући под тренером [[Александар Ђорђевић (кошаркаш)|Сашом Ђорђевићем]]. У сезони 2020/21. са екипом Виртуса је освојио титулу [[Серија А Италије у кошарци|првака Италије]], што му је први клупски трофеј у играчкој каријери.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/stefan-markovic-za-mozzart-sport-orevic-je-otisao-iz-virtusa-kao-pobednik/390245|title=Stefan Marković za MOZZART Sport: Đorđević je otišao iz Virtusa kao pobednik|publisher=mozzartsport.com|date = 15. 6. 2021|accessdate = 13. 8. 2021}}</ref> === Црвена звезда === У новембру 2021. је потписао уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]] до краја 2022/23. сезоне.<ref>{{cite web|url=https://kkcrvenazvezda.rs/2021/11/09/stefan-markovic-novo-pojacanje-crvene-zvezde-mts/|title=Stefan Marković novo pojačanje Crvene zvezde mts!|publisher=kkcrvenazvezda.rs|date = 9. 11. 2021|accessdate = 6. 1. 2022}}</ref> У првој сезони у Црвеној звезди освојио три трофеја. Посебно се истакао у завршним утакмицама са највећим конкурентом екипом Партизана. Постигао је неколико тројки у финалној утакмици Купа Радивоја Кораћа у Нишу, као и значајну тројку у одлучујућој утакмици финала [[Јадранска лига у кошарци 2021/22.|АБА лиге]]. == Репрезентација == Наступао је у млађим репрезентативним селекцијама Србије. На [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година 2007.|Светском првенству за младе играче до 19 година 2007.]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] освојио је златну медаљу. За [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорску репрезентацију Србије]] је први пут играо на [[Европско првенство у кошарци 2007.|Европском првенству 2007.]] године. Са сениорским националним тимом освојио је три сребра - прво на [[Европско првенство у кошарци 2009.|Европском првенству 2009.]] у [[Пољска|Пољској]], друго на [[Светско првенство у кошарци 2014.|Светском првенству 2014.]] у [[Шпанија|Шпанији]] и треће на [[Летње олимпијске игре 2016.|Летњим олимпијским играма 2016.]] у [[Бразил]]у. У августу 2016. је објавио да се повлачи из репрезентације.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/rio2016/kosarka/vesti.php?yyyy=2016&mm=08&dd=24&nav_id=1168948|title=Стефан Марковић се повукао из репрезентације|publisher=b92.net|date = 24. 8. 2016|accessdate = 24. 8. 2016}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Виртус Болоња|Виртус Болоња]]''': ** [[Серија А Италије у кошарци|Првенство Италије]] (1): 2020/21. * '''[[КК Црвена звезда|Црвена звезда]]''': ** [[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]] (1): [[Кошаркашка лига Србије 2021/22.|2021/22.]] ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2021/22.|2021/22.]] ** [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Куп Радивоја Кораћа]] (1): [[Куп Радивоја Кораћа 2022.|2022.]] === Репрезентативни === * [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светско првенство до 19 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2007. * [[Европско првенство у кошарци|Европско првенство]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Европско првенство у кошарци 2009.|2009.]] * [[Светско првенство у кошарци|Светско првенство]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светско првенство у кошарци 2014.|2014.]] * [[Олимпијске игре]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Кошарка}} {{Commonscat|Stefan Marković}} * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=LME Профил на сајту Евролиге] {{КК Црвена звезда — тим}} {{КК Црвена звезда — Првак Србије у кошарци 2021/22.}} {{КК Црвена звезда — Победник Купа Радивоја Кораћа 2022.}} {{КК Црвена звезда — Победник Јадранске лиге у кошарци 2021/22.}} {{EP07SRBk}} {{EP09SRBk}} {{СП10СРБк}} {{ЕП11СРБк}} {{ЕП13СРБк}} {{СП14СРБк}} {{ЕП15СРБк}} {{ОИ16СРБк}} {{DEFAULTSORT:Марковић, Стефан}} [[Категорија:Рођени 1988.]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Кошаркаши Банвита]] [[Категорија:Кошаркаши Валенсије]] [[Категорија:Кошаркаши Вршца]] [[Категорија:Кошаркаши Малаге]] [[Категорија:Кошаркаши Тревиза]] [[Категорија:Кошаркаши Химкија]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Српски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Освајачи сребрних олимпијских медаља за Србију]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у кошарци]] [[Категорија:Освајачи медаља на Европским првенствима за Србију]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2010.]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2014.]] 0okn2iheay44ynm94w9t4mcqvx13ax7 0 180089 25114987 24524995 2022-07-20T00:07:36Z CommonsDelinker 4757 Датотека Debrecen_town_square.jpg замењена је датотеком [[:c:File:Debrecen,_Piac_Street_18_and_20.jpg|Debrecen,_Piac_Street_18_and_20.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: partly misidentified) wikitext text/x-wiki {{Град у Мађарској | назив = Дебрецин | изворни_назив = {{јез-мађ|Debrecen}} | слика = Megyeszékhely - Hajdú-Bihar megye - Debrecen.jpg | опис_слике = Поглед из ваздуха на градско средиште | градска_застава = | грб = Coa_Hungary_Town_Debrecen.svg | регион = [[Регија велике северне равнице]] | жупанија = [[Хајду-Бихар (жупанија)|Хајду-Бихар]] | котар = Дебрецин | статус = град | површина = 461,65 | становништво = 204.124 | извор_становништво = | година_становништво = | густина = 442,16 | поштански_код = 4000—4044 | позивни_број = 52 | веб-страна = [http://www.debrecen.hu www.debrecen.hu] | градоначелник = Ласло Пап ([[Фидес]]) | гшир = 47.53033 | гдуж = 21.63316 }} '''Дебрецин''' ({{јез-мађ|Debrecen}} /ˈdɛbrɛtsɛn/) је други по величини град у [[Мађарска|Мађарској]], после [[Будимпешта|Будимпеште]]. Дебрецин је регионални центар [[Регија велике северне равнице|Велике северне равнице]] и [[главни град]] [[административна подјела Мађарске|жупаније]] [[Хајду-Бихар (жупанија)|Хајду-Бихар]]. То је био највећи мађарски град у 18. веку<ref>Dezső Danyi-Zoltán Dávid: Az első magyarországi népszámlálás (1784—1787)/The first census in Hungary (1784—1787), Hungarian Central Statistical Office, Budapest, 1960</ref> и то је један од најзначајнијих културних центара Мађара.<ref name="Papp">{{harvnb|Papp|1982|p=463–477}}</ref> Дебрецин је био и главни град Мађарске током [[Мађарска револуција 1848.|револуције]] (1848—1849) и при крају [[Други светски рат|Другог светског рата]] (1944—1945).<ref name="Papp"/> Град има 204.297 становника према попису из [[2005]]. године. == Порекло назива == Први помен данашњег назива града јавља се [[1235]]. године као ''Debrezun''. Ова реч је турског порекла и значи “живот” или “покрет”.<ref>{{Cite web|url=http://www.lilla-debrecen.sulinet.hu/debrecen.html |title = History of Debrecen (Hungarian) |accessdate=2. 5. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305121527/http://www.lilla-debrecen.sulinet.hu/debrecen.html |archive-date=5. 3. 2016. |url-status=dead }}</ref> Постоје претпоставке да је назив [[Кумани|куманског]] порекла, као и словенског порекла. Из мађарске верзије изведени су називи на другим језицима: Дебрецин (''Debreţin'') на румунском, Дебрецин (''Debrezin'') на немачком и ''Дебрецин'' на српском језику. == Географија == Град Дебрецин се налази у источном делу [[Мађарска|Мађарске]], на 25 км од [[Румунија|румунске]] границе. Од престонице [[Будимпешта|Будимпеште]] град је удаљен 220 км источно. Са [[Будимпешта|Будимпештом]] је повезан добрим саобраћајним везама (магистрална пруга [[Будимпешта]] — [[Букурешт]], савремени ауто-пут М3). Град Дебрецин се налази у источном делу [[Панонска низија|Панонске низије]] и нема реку. Клима у граду је [[умереноконтинентална клима|умерено континентална]]. == Историја == [[Датотека:Debrecen, Piac Street 18 and 20.jpg|мини|300п|Центар града]] [[Датотека:Debrecen főtér.JPG|мини|Арањбика хотел]] По доласку [[Мађари|Мађара]] у [[Панонија|Панонију]] на месту данашњег града образовало се сеоско насеље. [[1361]]. године краљ [[Лајош I Анжујски]] дао је Дебрецину градска права, што је омогућило бржи развој града. У [[15. век]]у град је постао посед [[Бранковићи|Бранковића]], касније породице [[Хуњади]]. У [[16. век]]у град је пао под [[Османско царство|Османлије]] и остао дуго погранични град ка [[Краљевина Угарска (1000—1918)|угарској]] кнежевини [[Трансилванија|Ердељу]] (1541—1693). Вештом дипломатијом и отвореношћу грађани Дебрецина су сачували град од уништења. Отвореност је била и ка новој вероисповести — [[калвинизам|калвинизму]], па је град веома брзо назван „Калвинистичким Римом“. Аустријски цар Леополд I је 1690. године дао привилегије [[Срби]]ма и Грцима староседеоцима Дебрецина.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1875.</ref> Била је то потврда права датих тамошњим Србима трговцима од 1. јула 1667. године. Године 1693. [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I Хабзбуршки]] ослободио је Дебрецин [[Турци|турске]] власти и град је одмах добио градска права. Званично је постао слободан царски и краљевски град [[1715]]. године.<ref>"Србски народни лист", Будим 1843. године</ref> Са [[династија Хабзбург|хабзбуршком]] влашћу вратила се и [[католичка црква]]. Град у [[18. век]]у се брзо развијао и постао важно културно, привредно и управно средиште. Током [[Мађарска револуција 1848.|Револуције 1848-1849.]] године Дебрецин је имао значајну улогу, али није значајније страдао. Код града се одиграла једна од завршних битака током револуције, када је [[Руско царство|руска војска]], као помоћ [[Династија Хабзбург|Хабзбурзима]], поразила [[Мађари|мађарске]] устанике. После Револуције град се брзо подигао, и већ [[1857]]. године добио железничку везу са [[Будимпешта|Будимпештом]]. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао. Српска омладина која се школовала у Дебрецину, имала је 1866. године своју [[Дружина Тићевци|"Дружину 'Тићевци']]". Она је улазила у састав шире "Уједињене омладине српске".<ref>"Застава", Пешта 1866. године</ref> У њему је уочи Савиндана 1867. године било само седам чланова. Одржавају се редовне седнице, на којима свако учествује. Бекић је имао лепа излагања из историје. У тамошњој Колегијалној дворани одржан је парастос српском добротвору [[Сава Текелија|Сави Текелији]]. Он је 1842. године посетио Дебрецин и свидело му се певање на том Колегијуму. Зато је дао 1000 ф. прилога од чије се камате награђују најбољи певачи. Од како је Србин умрло сваке године му држе ту парастос Мађари, у знак пијетета. Професор теологије М. Тот је одржао 1867. године леп говор о ћивоту и заслугама Текелијиним.<ref>"Застава", Пешта 1867. године</ref> После [[Први светски рат|Првог светског рата]] град се прво нашао у власти [[Румунија|румунске]] војске ([[1919]]), а после враћања новооснованој [[Мађарска|мађарској републици]] град је постао погранични, што успорава развој града. Нови прекид десио се крајем [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је Дебрецин тешко страдао при уласку [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетске]] војске у град крајем [[1944]]. године. Град је поново обновљен. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва (са 120 хиљада после рата на 210 хиљада почетком 90их година). Током протеклих година транзиције, због неповољног положаја на граници са слабије развијеним суседом, град је доживео дубљу кризу него други градови у држави. == Становништво == По процени из 2017. у граду је живело 201.981 становника. {{ДемографијаМАЂ | 1949 = | 1960 = | 1970 = | 1980 = | 1990 = 212.235 | 2001 = 211.034 | 2011 = 211.320 | 2017 = 201.981 }} Дебрецин је други град по величини у држави (претекавши [[Мишколц]] пре 10ак година). Град последњих година поново расте захваљујући подстицању економије на све важнијој прометној вези [[Будимпешта]] — [[Букурешт]]. Становништво Дебрецина махом чине Мађари — 95%. По вероисповести већина у граду су [[Протестантизам|протестанти]] — [[калвинизам|калвинисти]], који су 2,5 пута бројнији од [[католицизам|католика]]. Због тога се Дебрецин сматра духовним средиште протестантизма у [[Мађарска|Мађарској]]. == Привреда == === Саобраћај === Град је некада био донекле изолован од Будимпеште, мађарског саобраћајног средишта. Завршетком аутопута М35 до Будимпеште се стиже за 2 сата. Дебрецински аеродром (други по величини у Мађарској) је недавно модернизован како би могао да оперише са више међународних летова, иако скоро сви летови за и из Мађарске и даље користе Феријеги аеродром у Будимпешти (данас се зове Франц Лист интернационални аеродром у Будимпешти). Градови до којих се може доћи авионом из Дебрецина су [[Ајндховен]], [[Лондон]] и [[Милано]]. Најближи аеродром са заказаним летовима је аеродром у [[Велики Варадин|Орадеи]] у Румунији (1 сат и 20 минута од Дебрецина). Постоји много железничких станица у Дебрецину, од којих је најзначајнија главна станица Дебрецина. Било је, такође, неких побољшања на прузи која спаја Дебрецин са престоницом као део Националног развојног плана [[Европска унија|ЕУ]] у Мађарској. Близина Дебрецина са [[Украјина|Украјином]] и Румунијом омогућава овом граду да се развија као важан трговачки и саобраћајни центар за шири међународни регион. Локални превоз у граду састоји се од [[аутобус]]а, [[тролејбус]]а и [[трамвај]]а, омогућен од стране ДКВ-а (-{Debreceni Közlekedési Vállalat}-/Саобраћајно предузеће у Дебрецину). == Култура == [[Датотека:A Debreceni Egyetem TEK főépülete.JPG|мини|Главна зграда Универзитета у Дебрецину]] Захваљујући реформацији и престижном Калвинистичком колеџу, основаном 1538. године, Дебрецин је био интелектуални и културни центар околине од 16. века. Кроз векове је колеџ трансформисан у универзитет и његов интелектуални живот је развио сферу утицаја између [[Јегра|Егера]] и Орадее. 1949/1950. неколико одељења универзитета је затворено, због комунистичког преузимања власти, и тада је много ученика и професора било избачено. Универзитет у Дебрецину, како се сада зове, је још увек широко признат архитектонски рад (углавном захваљујући главној згради). Универзитет има много одељења и главно је истраживачко постројење у Европи.<ref>{{cite web |url=https://www.unideb.hu/portal/en/node/19 |title=History of the University &#124; Debreceni Egyetem |publisher=Unideb.hu |date=1. 1. 2000. |accessdate=25. 12. 2012. |archive-date=4. 3. 2017. |archive-url=https://web.archive.org/web/20170304191117/https://www3.unideb.hu/portal/en/node/19 |url-status=dead }}</ref> Универзитет је познат по лабораторији за истраживање кактуса у Ботаничкој башти иза главне зграде. [[Датотека:A szentkorona a virágkarneválon.jpg|мини|Фестивал цвећа у Дебрецину]] [[Датотека:Debreceni nagytemplom.jpg|мини|Главна калвинистичка црква]] У другој половини 19. века град је привукао неколико познатих личности. [[Ендре Ади]], [[Ђула Круди]] и [[Арпад Тот]], сви су започели своје новинарске каријере у Дебрецину. Истакнуте књижевне личности из града укључују [[Магда Сабо|Магду Сабо]] и [[Габор Олах|Габора Олаха]]. Један он најпознатијих мађарских песника, [[Михаљ Чоконаи Витез]], родио се и живео у овом граду. Градско позориште, изграђено 1865, добило је име по њему 1916. Прослављена глумица Лујза Блаха је међу онима који тамо изводе.<ref>[http://csokonaiszinhaz.hu/index.php?option=com_content&view=article&id=185%3Aa-szinhaz&catid=3%3Astatikus&Itemid=2 Csokonai Nemzeti Színház — Debrecen{{Ботовски наслов}}]</ref> Дебрецин има велику музичку сцену и дом је групе ''-{Tankcsapda}-'', једне од најпопуларнијих и најуспешнијих мађарских рок група. У граду постоји и рок школа која нуди обуку и менторство за младе музичаре. Градски медији укључују новине Напло, два ТВ канала, низ локалних радио станица и неколико компанија и удружења које производе медијски материјал. Дебрецин је место важног хорског такмичења, [[Бела Барток]] интернационалног хорског такмичења, и члан је Европског Гран Прија за хорско певање. Сваког августа град је домаћин фестивала цвећа. == Спорт == Град има славни фудбалски клуб, Дебрецин, који тренутно има најбољи недавни рекорд у Мађарској. Његови резултати укључују освајање националног првенства у сезонама 2004/2005, 2005/2006, 2006/2007, 2008/2009, 2009/2010 и 2011/2012. Стадион, који смешта више од 10 000 људи, налази се у Олах Габор улици, у градском парку. Боја дресова тима код куће је црвена, док је у гостима бела. Постоје планови за велики нови стадион који ће бити изграђен у граду и служити овом клубу као домаћи терен. Отварање новог стадиона је планирано за март 2014. Мађарска влада је обезбедила целу суму (12,5 милијарди форинти) и градња је започета септембра 2012. Овде постоје [[ФК Бочкаји]] и [[Стадион Нађерде]]. Град је био домаћин неколико међународних спортских догађаја у протеклих неколико година, као што су Друго светско првенство за младе у атлетици (јул 2001) и прво [[светско првенство у полумаратону]] (октобар 2006). [[Европско првенство у пливању у малим базенима]] (2007) и [[светско првенство у спортској гимнастици]] 2002. године је такође било одржано у овом граду. Недавно, Дебрецин је био град домаћин 31. [[Европско првенство у воденим спортовима|европског првенства у воденим спортовима]] (2012). == Градови побратими == * {{зас|Италија}} [[Католика]], [[Италија]] * {{зас|Финска}} [[Јивескиле]], [[Финска]] * {{зас|Литванија}} [[Клајпеда]], [[Литванија]] * {{зас|Пољска}} [[Лублин]], [[Пољска]] * {{зас|САД}} [[Њу Брансвик (Њу Џерзи)|Њу Брансвик]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] * {{зас|Румунија}} [[Велики Варадин]], [[Румунија]] * {{зас|Немачка}} [[Падерборн]], [[Њемачка|Немачка]] * {{зас|Грчка}} [[Патра]], [[Грчка]] * {{зас|Израел}} [[Ришон Лецион]], [[Израел]] * {{зас|Португал}} [[Сетубал]], [[Португалија|Португал]] * {{зас|Русија}} [[Санкт Петербург]], [[Русија]] * {{зас|Бугарска}} [[Шумен]], [[Бугарска]] * {{зас|Русија}} [[Сиктивкар]], Русија * {{зас|Тајван}} [[Тајтунг]], [[Тајван]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Papp|first = Antal|title = Magyarország|publisher = Panoráma|location = Budapest|year=1982|isbn=978-963-243-241-0|pages=463-477}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Debrecen}} * {{званични веб-сајт|http://www.debrecen.hu}} * [https://web.archive.org/web/20070927180916/http://www.lifelong.hu/meetings/debrecen/ Историја Дебрецина и околине] (енг.) * {{званични веб-сајт|http://www.haon.hu}} {{Списак градова у Мађарској}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар]] [[Категорија:Градови у Мађарској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Мађарској]] tbhpax5m416yml8wyqjwp6vp97dtci3 0 184868 25114511 23245896 2022-07-19T18:04:27Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЂУРО СТРУГАР | слика = Nh_strugar_djuro.jpg | опис_слике=Ђуро Стругар | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|5|9}} | место_рођења =[[Метеризи]], код [[Цетиње|Цетиња]] | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|9||1912|5|9}} | место_смрти =[[Београд]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | супруга = [[Милица Сарић-Вукмановић|Милица Сарић]] | професија=[[Право|правник]] | КПЈ=[[1934]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[9. мај]]а [[1945]]. }} '''Ђуро Стругар''' ([[Метеризи]], код [[Цетиње|Цетиња]], [[9. мај]] [[1912]] — [[Београд]], [[септембар]] [[1941]]), адвокатски приправник, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[9. мај]]а [[1912]]. године у селу [[Метеризи]], код [[Цетиње|Цетиња]]. Потиче из сиромашне сељачке породице, његови родитељи Петар и Стана имали су осморо деце. Основну школу завршио је у селу [[Рваши]], а гимназију је од [[1925]]. до [[1932]]. године похађао на Цетињу. У време школовања у гимназији, био је члан дружине „Слога“ и литерарног друштва „[[Јован Скерлић|Скерлић]]“. Много је читао и упознао се с левичарском литературом и [[Марксизам|марксистичким]] писцима. Био је учесник ђачких демонстрација на Цетињу, [[1931]]. године. [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у уписао је [[1932]]. године. Одмах по доласку на факултет укључио се у револуционарни студентски покрет, а [[1933]]. године је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистиче партије Југославије]] (КПЈ). Године [[1934]]. је постао члан привременог партијског руководства на Универзитету. Први пут је ухапшен фебруара [[1935]]. године, када је три дана провео у београдском затвору „[[Главњача]]“, а затим је спроведен на Цетиње. Други пут је ухапшен марта [[1936]]. године, после велике провале црногорске партијске организације, и спроведен је у [[Дубровник]], а затим у затвор у [[Сарајево|Сарајеву]], у ком је провео више од четири месеца. Из затвора је пуштен због недостатка доказа. Вратио се у Београд и радио у „[[Црвена помоћ|Црвеној помоћи]]“. После провале у београдској партијској организацији и хапшења чланова Месног комитета, октобра 1936. године, постаје члан привременог Месног комитета КПЈ за Београд. Дипломирао је [[1937]]. године. Од новембра [[1936]]. до августа [[1938]]. године налазио се на одлужењу војног рока у Школи резервних пешадијских официра у [[Горажде|Горажду]]. После одслужења војске запослио се у Београду, као адвокатски приправник и постао председник Удружења адвокатских приправника. Крајем [[1938]]. године постао је члан Месног комитета КПЈ за Београд. Руководио је рејонским комитетом Центар, радио међу обалским радницима на [[Дунав]]у и у Савезу набављачких задруга. Године [[1939]]. постао је члан партијског Повереништва за београдски округ. [[Датотека:Ulica Đure Strugara u Beogradu.JPG|лево|мини|300п|Спомен табла у бившој улици Ђуре Стругара у [[Београд]]у]] [[Датотека:Grob Djure Strugara.JPG|лево|мини|300п|Гроб Ђуре Стругара у Алеји бораца НОР-а на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] Од [[1. јул]]а до [[13. август]]а [[1939]]. године био је на војној вежби у [[Тузла|Тузли]], као војник Седме чете Петнаестог пешадијског пука „[[Стеван Синђелић]]“. A децембра исте године је добио чин резервног пешадијског [[потпоручник]]а. После повратка са војне вежбе радио је са радницима фабрика „[[Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.|Рогожарски]]“, „[[Фабрика аеро и хидроплана Икарус А. Д.|Икаруса]]“ и штофаре [[Влада Илић|Владе Илића]]. У демонстрацијама [[14. децембар|14. децембра]] [[1939]]. године он и [[Мирко Томић]] су предводили групу адвокатских приправника. У пролеће [[1940]]. године био је делегат београдске партијске организације на Покрајинској конференцији КПЈ за Србију. У мартовским данима [[1941]]. године био је један од организатора и предводника демонстрација. Активно је учествовао у уприпремама саветовања Покрајинског комитета КПЈ за Србију, одржаног [[29. март]]а на [[Градска општина Чукарица|Чукарици]]. Одмах [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]] и [[Априлски рат|напада на Краљевину Југославију]], [[6. април]]а [[1941]]. године, отишао је у [[Црна Гора|Црну Гору]], али се крајем месеца вратио у Београд. Као члан МК КПЈ за Београд био је један од организатора [[Београд у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Београду]]. Учествовао је у формирању оружаних група, руководио акцијама прикупљања оружја и санитетског материјала, пребацивања људи у [[Космајски партизански одред]] и др. Јуна [[1941]]. године учествовао је у раду седнице ПК КПЈ за Србију. Од јуна је одржавао везу са [[Јанко Јанковић|Јанком Јанковићем]], од кога је добија податке о ухапшеним члановима КПЈ и припремама полицијских рација. Учествовао је у преговорима, у Београду, с представницима грађанских партија и припадницима [[Југословенска војска у отаџбини|четничке]] организације [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], због стварања јединственог фронта борбе против окупатора. Био је један од организатора [[спасавање Александра Ранковића из затвора 1941.|акције спасавања]] члана [[Политбиро]]а [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и секретара ПК КПЈ за Србију [[Александар Ранковић|Александра Ранковића Марка]] из затворске болнице у Видинској улици. Септембра [[1941]]. године преузео је дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд. Приликом одласка на састанак са секретаром једног рејонског комитета, и у улици Грчића Миленка, [[22. септембар|22. септембра]] [[1941]]. године, упао је у полицијску заседу. Ђуро је покушао да побегне, али је рањен, ухваћен и пребачен у затвор. Био је подвргнут страшним мучењима, али ништа није рекао, чак ни своје име, због чега је убрзо стрељан. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], прогашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]] [[9. мај]]а [[1945]]. године. У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], погинуо је и Ђуров отац Петар, као и један његов рођени брат. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], његови посмртни остаци, су пренети и сахрањени у [[Алеја стрељаних родољуба 1941—1944. на Новом гробљу у Београду|Алеју бораца Народноослободилачког рата]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. [[ОШ „Ђуро Стругар“ Нови Београд|Основна школа]] у [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]], у блоку 37, носи његово име, а Цариградска улица у [[Београд]]у је од [[1946]]. до [[1997]]. године носила његово име. == Литература == {{Commonscat|Đuro Strugar}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{Народни хероји-Београд}} {{Народни хероји-Цетиње}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Стругар, Ђуро}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Цетињани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - С]] [[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] jammj2ou0tv9wetpbabu2v20uzzxh3e 0 184902 25114548 24162306 2022-07-19T18:14:26Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИЛИНКО КУШИЋ | слика = Nh kusic milinko.jpg | опис_слике=Милинко Кушић | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|4|8}} | место_рођења =[[Свештица]], код [[Ивањица|Ивањице]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|3|24|1912|4|8}} | место_смрти =[[Мајкић Јапра]], код [[Сански Мост|Санског Моста]] | држава_смрти =[[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=студент права и филозофије | КПЈ=[[1936]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе=[[1941]] — [[1943]]. | НОБ=[[политички комесар]]<br />[[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] и [[4. крајишка дивизија НОВЈ|Четврте крајишке дивизије]] | народни херој=[[9. мај]]а [[1945]]. }} [[Датотека:WMRS Education program, Gymnasium Ivanjica, Serbia 2015-11.JPG|мини|десно|200п|Биста у Ивањици]] '''Милинко Кушић''' ([[Свештица]], код [[Ивањица|Ивањице]], [[8. април]] [[1912]] — [[Мајкић Јапра]], код [[Сански Мост|Санског Моста]], [[24. март]] [[1943]]<ref name=":1">{{Cite journal|last=Трнавац|first=Миливоје|date=1987.|title=Деловање и улога Милинка Кушића у напредном студентском покрету Београдског универзитета (1931-1938)|journal=Ужички зборник|volume=16|pages=245-256.}}</ref><ref name=":0">{{Cite book|title=Četvrta krajiška NOU divizija|last=Karasijević|first=Drago|publisher=Vojnoizdavački i novinski centar|year=1986.|location=Beograd|pages=22; 98-99.}}</ref><ref name=":4" />), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == === 1912-1930. === Рођен је [[8. април]]а [[1912]]. године у селу [[Свештица|Свештици]], код [[Ивањица|Ивањице]], у [[Кућа Драгомира Поповића|кући Драгомира Поповића]]. Мајка Милица је умрла седам дана након порођаја, а отац Радован је умро 1913. као војник у [[Штип|Штипу]].<ref name=":4" /> Милинка су по очевој смрти прихватили деда и баба по мајци - Млађен и Перса Поповић из Свештице.<ref name=":4" /> Основну школу и нижу гимназију похађао је у [[Ивањица|Ивањици]], а вишу гимназију у [[Чачак|Чачку.]]<ref name=":4" /> Истицао се као добар ђак, занимала га је књижевност, а писао је и сам. Као ученик седмог разреда гимназије у Чачку [[1930]]. године добио је прву награду на конкурсу међународне организације старих ратника из Париза „[[:fr:Fédération_interalliée_des_anciens_combattants|FIDAC]]“, за најбоље обрађену тему „''Шта мислим о миру и како замишљам срећу коју он пружа човечанству''“.<ref name=":1" /><ref name=":4" /> На конкурсу су учествовали многи гимназијалци из [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и других земаља. Министарство просвете је послало његов састав као најбољи у Париз.<ref name=":4" /> У лето 1930. Милинко Кушић је добио седмодневно наградно путовање за Париз, о трошку ФИДАК-а. Приликом боравка у Паризу примљен је од стране тадашњег председника Француске [[Гастон Думерг|Гастона Думерга]] који му је уручио велику златну медаљу.<ref name=":4" /> {{Quote frame|Одломак из писменог састава Шта мислим о миру и како замишљам срећу коју он пружа човечанству: " Уопште узевши, човек још никада није успео да савлада звер у себи. У његовом мозгу је увек било много крви која се бунила; његова душа још никада није била кристал. Он је одувек и увек истицао своје, а занемаривао опште интересе; он је увек кратковид. И ето, зато у целој његовој историји, у целој историји читавог човечанства никада није било праве среће, никада није било мира. Било га је, али каквог? Он се и стварао и одржавао оружјем. Па зар је то мир? Зато се за толико времена само оволико прешло, зато се нико и никад није осетио срећним. Просто да вам је сени очева и праочева наших; умири се, мајко моја! Куцнуо је час, дошло је време и поколење, које ће учинити да се наша моћ не мери милионима и километрима, већ срећом и задовољством целог људског рода, већ светим царством кога дух наш ствара. Данас када имамо толико искуства и кад нам и наш и општи интереси налажу неминовност мира, ми га хоћемо по ма коју цену. Ми бисмо хтели мир, мир који би био урезан у свим нашим срцима, чију би потврду сви разумевали, који би потицао из дубине наше душе. Али, да ли то може бити?..."|4=Јован Радовановић: Милинко Кушић - животни пут и револуционарно дело; стр. 10}} === 1931-1940. === После завршетка средње школе уписао се на [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]], где је студирао на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском]] (1931-1935) и [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету]] (1936-1938).<ref name=":1">{{Cite journal|last=Трнавац|first=Миливоје|date=1987.|title=Деловање и улога Милинка Кушића у напредном студентском покрету Београдског универзитета (1931-1938)|journal=Ужички зборник|volume=16|pages=245-256.}}</ref> На Филозофском факултету Кушић је студирао српскохрватски језик и југословенску књижевност. Апсолвирао је у редовном року у летњем семестру 1935. Мада је био вредан и добар студент, студије на овом факултету није окончао.<ref name=":1">{{Cite journal|last=Трнавац|first=Миливоје|date=1987.|title=Деловање и улога Милинка Кушића у напредном студентском покрету Београдског универзитета (1931-1938)|journal=Ужички зборник|volume=16|pages=245-256.}}</ref> Почев од 1932. испољава значајну активност у студентским удружењима и запажену улогу у свим активностима [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|Револуционарног студентског покрета на Београдском универзитету]].<ref name=":1">{{Cite journal|last=Трнавац|first=Миливоје|date=1987.|title=Деловање и улога Милинка Кушића у напредном студентском покрету Београдског универзитета (1931-1938)|journal=Ужички зборник|volume=16|pages=245-256.}}</ref> Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је [[1936]]. године. Постоје индиције да се Кушић на Правни факултет уписао по задатку Партије.<ref name=":1">{{Cite journal|last=Трнавац|first=Миливоје|date=1987.|title=Деловање и улога Милинка Кушића у напредном студентском покрету Београдског универзитета (1931-1938)|journal=Ужички зборник|volume=16|pages=245-256.}}</ref> Као апсолвент није имао право да буде члан студентских удружења па се, да би и даље деловао у покрету, уписао на Правни факултет. У Ивањици, за време летњег распуста 1937, Кушић говори против режима на једном протестном збору поводом [[Конкордатска криза|Конкордата]]. Због тога је био ухапшен и држан у затвору седам дана.<ref name=":2">{{Cite book|title=Ивањица : хроника моравичког краја|last=Игњић Стеван|first=и др.|publisher=Републички одбор Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Србије : Четврти јул ; Ивањица : Општински одбор СУБНОР|year=1972.|location=Београд|pages=197—198; 257—261}}</ref> После полицијске провале организације [[КПЈ]] на Универзитету 1938. за Кушићем бива расписана потерница. Извесно време се прикривао, али се по директиви Партије пријавио [[Државни суд за заштиту државе|Државном суду за заштиту државе]].<ref name=":1">{{Cite journal|last=Трнавац|first=Миливоје|date=1987.|title=Деловање и улога Милинка Кушића у напредном студентском покрету Београдског универзитета (1931-1938)|journal=Ужички зборник|volume=16|pages=245-256.}}</ref> Тако је избегао тортуру [[Главњача|Главњаче]], али не и истражни [[затвор на Ади Циганлији]], у који је упућен 16. августа 1938. и у коме је остао три месеца.<ref name=":1">{{Cite journal|last=Трнавац|first=Миливоје|date=1987.|title=Деловање и улога Милинка Кушића у напредном студентском покрету Београдског универзитета (1931-1938)|journal=Ужички зборник|volume=16|pages=245-256.}}</ref> Државни суд за заштиту државе га је 17. новембра [[1938]]. године осудио на годину дана робије због "чланства у Комунистичкој партији Југославије и пропаганде за промену политичког и социјалног поретка у држави насиљем и терором."<ref name=":1">{{Cite journal|last=Трнавац|first=Миливоје|date=1987.|title=Деловање и улога Милинка Кушића у напредном студентском покрету Београдског универзитета (1931-1938)|journal=Ужички зборник|volume=16|pages=245-256.}}</ref> По изрицању пресуде Кушић је упућен у казнионицу за политичке осуђенике у Марибору, где је остао до 16. августа 1939. године.<ref name=":1">{{Cite journal|last=Трнавац|first=Миливоје|date=1987.|title=Деловање и улога Милинка Кушића у напредном студентском покрету Београдског универзитета (1931-1938)|journal=Ужички зборник|volume=16|pages=245-256.}}</ref> По изласку са робије, прогнан je у родну Свештицу крај Ивањице. У децембру 1939. по налогу Партије илегално прелази у Ниш како би у својству инструктора Покрајинског комитета [[КПЈ]] за Србију наставио политички рад.<ref name=":1">{{Cite journal|last=Трнавац|first=Миливоје|date=1987.|title=Деловање и улога Милинка Кушића у напредном студентском покрету Београдског универзитета (1931-1938)|journal=Ужички зборник|volume=16|pages=245-256.}}</ref> Полиција у јануару 1940. расписује потерницу за Кушићем. {{Quote frame|Лични опис Милинка Кушића из полицијске потернице од 27. јануара 1940: "Висок 167 cm, коса црна, бркове брије, браду брије, лице дугуљасто, чело високо, нос орласт, уста наравна, зуби велики тесласти, здрави, особити знакова нема..."|4=Ивањица - хроника Моравичког краја (1972), стр. 257|align=}} У марту 1940. полиција га проналази и хапси код ујака Добросава Поповића у Нишу, где се скривао.<ref name=":2" /> Државни суд за заштиту државе осуђује га 31. маја 1940. због "ширења комунистичке пропаганде и угрожавања јавног поретка" на казну робије у трајању од једне године и три месеца.<ref name=":2" /> Робију је издржавао у [[Казнено-поправни завод у Сремској Митровици|Сремској Митровици]]. === 1941-1943. === [[Влада Душана Симовића]] одлучила је на седници од 12. априла 1941. године да се пусте на слободу сви политички осуђеници који су издржавали казне на основу Закона о заштити државе.<ref name=":2" /> Из митровачке казнионе Милинко Кушић се враћа у Ивањицу. Активни је организатор народног устанка у ужичком крају. Када је јула [[1941]]. године формиран [[Ужички партизански одред]], Милинко Кушић је именован за његовог [[Политички комесар|политичког комесара]], а касније за члана [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]]. Као политички комесар Ужичког одреда и члан Главног штаба Србије дао је велики допринос стварању и раду [[Ужичка република|Ужичке републике]]. Када је [[1. март]]а [[1942]]. године у [[Чајниче|Чајничу]] формирана [[Друга пролетерска ударна бригада]], Милинко Кушић је именован за њеног политичког комесара и члана штаба бригаде. У циљу што бољег и ефикаснијег командовања јединицама [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] делегирао је своје чланове у поједине штабове и команде. Они су, будући да су били чланови Врховног штаба, а неки и [[Политбиро ЦК КПЈ|Политбироа КПЈ]], имали у придатим штабовима неограничена војна и политичка овлашћења.<ref name=":3" /> Тако је Друга пролетерска ударна бригада, још пре званичног проглашења у бригаду, добила званичног представника, члана Врховног штаба и члана Политбироа КПЈ [[Милован Ђилас|Милована Ђиласа]].<ref name=":3">{{Cite book|title=Друга пролетерска бригада : ратовања и ратници|last=Урошевић|first=Средоје|publisher=Пословна политика|year=1988.|location=Београд|pages=10; 90-95; 103-104; 107-109; 138.}}</ref> Са Другом пролетерском бригадом Кушић је прошао борбе у источној [[Босна|Босни]], на [[Романија (планина)|Романији]], у [[Санџак (област)|Санџаку]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Херцеговина|Херцеговини]] и [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|западној Босни]]. У јулу 1942, за време борби у сектору Доњег Вакуфа и Бугојна, долази до сукоба између штаба Друге пролетерске ударне бригаде и Милована Ђиласа по питању ангажовања бригаде у акцији напада на Бугојно.<ref name=":3" /> Ђилас је Другу пролетерску бригаду прогласио за пљачкашку јединицу а штаб бригаде оптужио да допушта пљачку.<ref>{{Cite book|title=Borbe za Kupres 1942.|last=Marijan|first=Davor|publisher=AGM|year=1999.|location=Zagreb|pages=62; 162.}}</ref> У свом извештају Врховном штабу од 20. јула 1942. Ђилас пише:<ref name=":3" /> {{Quote|text=У самом Штабу бригаде, како рекох, стање је нездраво. Говорићу о сваком појединцу посебно. [...] Друг Кушић је радан и храбар човјек. Али та његова радиност је понекад од штете. Кушића нико не воли. Он се нездраво односи према Ђурићу. Наиме, како се некад читав овај штаб злурадо односио према Софијанићевим грешкама, што је дакако омогућавало истоме да чини грешке, у таквом се положају данас нашао Ђурић, који безвољно, поспано реагира на догађаје. Тачно је да се држање појединих чланова штаба, а у првом реду Кушића, што је упркос свему констатовано на сједници штабске ћелије, своди на саботирање чак и оваквог команданта. [...] Другарица Цана је потпуно подбацила. [...] Осјећају се код ње црте саможивости и, као и код Кушића, неко чврсто држање за положај, да их ко с њега не стјера. [...] Кушића треба потпуно повући из Штаба [...]}} Крајем августа [[1942]]. године, након ослобођења Мркоњић Града, извршене су велике кадровске измене у Другој пролетерској ударној бригади.<ref name=":3" /> По одлуци Врховног штаба Кушић је 25. августа 1942. отишао из Друге пролетерске бригаде. Саопштено му је да је постављен за руководиоца Политодела [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прве крајишке бригаде]].<ref name=":4" /> Врховни штаб своју одлуку о смењивању штаба бригаде није доносио само на бази Ђиласовог извештаја већ и извештаја Политодела бригаде који се такође био „закачио" са члановима штаба бригаде, а нарочито са његовим политичким комесаром Кушићем.<ref name=":3" /> У извештају Политодела о стању у бригади и о њеном руководству се наводи следеће:<ref name=":3" /> {{Quote|text="Путем се пљачкало све почев од хране, одела и обуће. Према свему овоме су се другови из штаба односили либерално. На наше указивање на те појаве, одговарали су: Ви нисте упознати, итд. Другарица зам. политкома и политком се нису довољно бавили да ове ствари спрече. [...] Штаб као целина а и посебице не одговара задацима који се пред бригаду постављају. У овоме предњачи друг Кушић који је својим радом изазвао не само борце него и политкоме батаљона."}} Међутим, тадашњи командант Друге пролетерске ударне бригаде [[Љубодраг Ђурић|Љубодраг Ђурић,]] у свом сведочењу датом [[Средоје Урошевић|Средоју Урошевићу]], наводи:<ref name=":3" /> {{Quote|text="Политички комесар Кушић је био један од најспособнијих и најуздигнутијих комуниста у бригади. Као руководилац имао је велико искуство, знање и упорност. И као такав сав се уносио у развитак бригаде — развитак њеног морално-политичког лика. Захтевао је пуно ангажовање и од својих сарадника. Сматрао је да члановима Политодела није место у штабу бригаде већ у њеним јединицама на помоћи у организовању идеолошког, политичког и културно-просветног рада са комунистима, скојевцима, борцима и народом. Такав његов отворен и директан став није одговарао њима, па се они и у свом извештају жале на њега. Отуда толики излив жучи."}} Након што је 02. септембра 1942. смртно рањен командант [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прве крајишке ударне бригаде]] [[Ивица Марушић Ратко]], Милинко Кушић је постављен за њеног новог команданта.<ref name=":4" /><ref>{{Cite book|title=Prva krajiška udarna proleterska brigada|last=Gončin Milorad|first=Rauš Stevo|publisher=Vojnoizdavački zavod|year=1981.|location=Beograd|pages=55.}}</ref> Са Првом крајишком бригадом прошао је борбе са [[Трећи рајх|немачким]], [[Усташе|усташко]]-[[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранским]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничким]] снагама у [[Босанска Крајина|Босанској крајини]] и 25-одневне борбе на [[Мањача|Мањачи]]; бригада је суделовала у ослобођењу [[Јајце|Јајца]] септембра 1942. године и у [[Бихаћка операција 1942.|Бихаћкој операцији]] од 2. до 4. новембра 1942. За успехе у [[Бихаћка операција 1942.|Бихаћкој операцији]] [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прва крајишка ударна бригада]] и њен командант Милинко Кушић су похваљени од [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПО Југославије]]. Кад је [[9. новембар|9. новембра]] [[1942]]. године формирана [[4. крајишка дивизија НОВЈ|Четврта крајишка дивизија]], Милинко Кушић је именован за њеног политичког комесара.<ref name=":0" /> У току [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], Четврта дивизија је водила најпре одбрамбене борбе на правцу [[Сански Мост]]–[[Босанска Крупа]] и успешно задржавала наступање непријатеља. Под веома тешким условима на планини [[Грмеч]] водила је жестоке борбе. Уз велике напоре и губитке дивизија се у борбама између [[11. фебруар|11.]] и [[13. фебруар]]а [[1943]]. године пробила из окружења и тада учествовала у операцијама на [[Грмеч]]у, у [[Подгрмеч]]у и на [[Козара|Козари]]. Као и велики број бораца, Милинко Кушић је оболео од [[Епидемични пегавац|пегавог тифуса]] и као тешки болесник извршио самоубиство, 24. марта 1943.<ref name=":0" /><ref name=":4" />године, у селу [[Мајкић Јапра]], код [[Сански Мост|Санског Моста]]. Сви други досад објављивани датуми Кушићеве смрти нису тачни.<ref name=":4">{{Cite book|title=Milinko Kušić : životni put i revolucionarno delo|last=Radovanović|first=Jovan|publisher=Dečje novine|year=1979|location=Gornji Milanovac|pages=5-6; 8-10; 76; 77-78; 90.}}</ref> Извештавајући о овом трагичном догађају, командант [[4. крајишка дивизија НОВЈ|Четврте крајишке дивизије]] [[Јосип Мажар Шоша]] навео је Штабу [[Први босански корпус НОВЈ|1. корпуса]]:<ref name=":0" /> {{Quote|text=Извјештавамо другарски штаб да је ноћас у 3 сата и 20 минута друг Милинко Кушић, политички комесар ове дивизије извршио самоубиство из свог парабелума-револвера. Друг Кушић лежао је болестан 2 дана са мјењајућом температуром до 41 »C« највероватније од пјегавца. Лежао је у штабу и са њим је била дежурна болничарка и мали Крунић. Оружје је висило поред њега у кревету. Разводник страже и болничарка први су примјетили његову смрт по пуцњу. Болничарка је лежала на поду поред Кушића са малим Крунићем и на 10 минута прије убиства пошла је на упорно Кушићево наговарање да легне. И уз високе температуре Кушић је настојао да се одржи при свијести. Дивизијски љекари Алфред и Краус обилазили су Кушића, али се о дијагнози његове болести нису изјашњавали, ради симптома т.ј. одржавању при свијести, код највиших температура. Прилажемо Вам обавјест коју смо издали штабовима бригада. Како је смрћу друга Кушића настало низ проблема које треба рјешити, потребно је да дође у овај штаб један члан Вашег штаба. Данас послије подне ћемо извршити свечану сахрану друга Кушића...}} У извештају штаба [[Први босански корпус НОВЈ|Првог босанског НОУ корпуса]] од 25. марта 1943. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховном штабу НОВ и ПОЈ]] наведено је: "Кушић је извршио самоубиство у великој температури од тифуса."<ref>{{Cite book|title=Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа. Т. 4. Књ. 11, Борбе у Босни и Херцеговини 1943. год.|last=Војноисторијски институт Југословенске народне армије|first=|publisher=Војно дело|year=1955|location=Београд|pages=223}}</ref> Међутим, [[Љубодраг Ђурић]] сматра да је Кушић заправо извршио "протестно самоубиство":<ref>{{Cite book|title=Sećanja na ljude i događaje|last=Đurić|first=Ljubodrag|publisher=Rad|year=1989.|location=Beograd|pages=123-124.}}</ref> {{Quote|text=После ових многих борби у Купрешком пољу, догодило се оно што је мене и читаву бригаду изненадило — а то је да су политички комесар бригаде Милинко Кушић и партијски руководилац бригаде Спасенија Цана Бабовић одстрањени из бригаде. У оно време то су биле најснажније личности у бригади, које су поштовали, волели и ценили сви припадници 2. пролетерске бригаде. И Сретен Жујовић Црни изнео је Титу своје мишљење — да не треба вршити никакве измене у штабу 2. пролетерске бригаде, али су превагнуле оптужбе Милована Ђиласа, те је 26. августа, у Гламочу, Тито донео ову неправедну и несретну одлуку. После извесног времена, поносни Милинко Кушић, као командант 1. крајишке бригаде, извршио је самоубиство из свог револвера у знак протеста због неправедне одлуке! У званично саопштење да се Кушић убио у бунилу ретко ко је веровао у 2. пролетерској бригади.}} [[Немања Девић]] наводи да је »партизанска штампа, која је известила о Кушићевој смрти, прикрила и начин погибије и довела је у везу са непријатељском делатношћу.«<ref>{{Cite book|title=За Партију и Тита : партизански покрет у Србији 1941-1944.|last=Девић|first=Немања|publisher=Службени гласник|year=2021.|location=Београд|pages=790.}}</ref> == Почасти и наслеђе == Указом [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[9. мај]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]]. [[ОШ „Милинко Кушић” Ивањица|Основна школа „Милинко Кушић”]] у [[Ивањица|Ивањици]], од средине [[1950е|50-их]] година прошлог века, носи име овог народног хероја.<ref>[http://www.osmilinkokusic.edu.rs/index.php/o-skoli/licna-karta Основна школа Милинко Кушић: Лична карта], Приступљено 2. фебруар 2013.</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= „Младост“|location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year=1979|title = Јунак наше партије - Милинко Кушић|encyclopedia= |publisher= „Жуборење“|location= Ивањица|id= }} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20130618075840/http://www.ivanjica.gov.rs/ivanjica/istorija/znamenite-licnosti.html Интернет поратал Ивањица: Знамените личности, Приступљено 2. фебруар 2013.] {{4. крајишка дивизија}} {{Народни хероји-Чачак}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Кушић, Милинко}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Ивањичани]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - К]] sif9x2akte8tx2eervqo1co4rtru3h2 0 184904 25114357 24120733 2022-07-19T17:07:24Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија = ПЕТАР ПЕРО ЋЕТКОВИЋ | слика = Pero Ćetković (1942).jpg | опис_слике = Петар Перо Ћетковић | датум_рођења = {{Датум рођења|1907|10|12}} | место_рођења = [[Мужовићи]], код [[Цетиње|Цетиња]] | држава_рођења = [[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|3|28|1907|10|12}} | место_смрти = [[Невесиње]] | држава_смрти = [[НДХ]] | професија = војно лице | служба = [[Југословенска војска]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | чин = [[капетан прве класе]]<br />[[генерал-мајор]] <br />(''постхумно унапређен'') | КПЈ = [[1942]]. | рат = [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | НОБ = командант [[3. ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]] | народни херој = [[30. април]]a [[1943]]. | одликовања = {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СФРЈ|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Отаџбинског рата2}} {{!}}} }} '''Петар Перо Ћетковић''' ([[Мужовићи]], код [[Цетиње|Цетиња]], [[12. октобар]] [[1907]] — [[Невесиње]], [[28. март]] [[1943]]) био је [[официр]] [[Југословенска војска|Југословенске војске]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[12. октобар|12. октобра]] [[1907]]. године у селу [[Мужовићи]], код [[Цетиње|Цетиња]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у [[Љуботињ]]у, а гимназију у [[Цетиње|Цетињу]]. После завршених шест разреда гимназије, децембра [[1926]]. године, уписао је [[Војна академија (вишезначна одредница)|Војну академију]], коју је завршио априла [[1929]]. године. Пошто је у својој 54. класи био међу првима, добио је право да изабере гарнизон. Изабрао је [[Невесиње]] и у том малом гарнизону као [[потпоручник]] отпочео [[официр]]ску каријеру. У [[Југословенска војска|Војсци Краљевине Југославије]], у којој је имао чин [[капетан прве класе|капетана прве класе]], остао је до капитулације, [[17. април]]а [[1941]]. године. Пошто је успео да избегне заробљавање, вратио се у своје родно место. Ту се повезао са члановима [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и активно учествовао у припремама оружаног устанка - радио је као војни инструктор на обуци омладине. На почетку [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанака]] народа [[Црна Гора|Црне Горе]], био је борац Љубостињског одреда, а потом постаје војни саветник. Новембра 1941. године именован је за команданта Ловћенског батаљона [[Црногорски НОП одред за операције у Санџаку|Црногорско-санџачког партизанског одреда]]. Ловћенски батаљон је приликом [[Пљеваљска битка|напада на Пљевља]], [[1. децембар|1. децембра]] 1941. године, водио изузетно тешке борбе. Када је [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године, у [[Рудо]]м, формирана [[Прва пролетерска ударна бригада]] Перо је постао командант њеног Првог (ловћенског) батаљона. У чувеном [[Игмански марш|Игманском маршу]], јануара [[1942]]. године, његов батаљон је, захваљујући његовом војном искуству, имао најмање промрзлих бораца. Фебруара 1942. године батаљон је прегазио хладну и брзу реку [[Неретва|Неретву]] и тиме избегао опкољавање. Његова је велика заслуга што су у вишедневним тешким борбама тучене јаке [[Југословенска војска у отаџбини|четничке]] снаге на сектору [[Мојковац]]-[[Колашин]]. Снажне ударне групе из [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] којима је он командовао [[3. јун]]а 1942. године разбиле су [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]] у Добром долу на [[Дурмитор]]у. Овај успех много је помогао [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанским]] снагама да се успешно повуку из Црне Горе. Први (ловћенски) батаљон се више пута истакао у [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|походу пролетерских бригада у Босанску крајину]], током јуна и јула 1942. године, и у борбама у овој области. Међу великим успесима у овом периоду су заузимање: [[Коњиц]]а, борбе на [[Цинцар]]у, ослобођење [[Ливно|Ливна]] и др. Септембра 1942. године именован је за команданта [[Прва далматинска пролетерска ударна бригада|Прве далматинске ударне бригаде]] и са њом од септембра до новембра 1942. године постигао видне успехе у борбама код [[Сињ]]а, око [[Томиславград|Дувна]] и на простору [[Ливно]]-Сињ. У току 1942. године, због својих заслуга у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]] примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Успеси у командовању и руковођењу јединицама, били су одлучујући за Ћетковићево именовање на дужност команданта [[3. ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]], [[9. новембар|9. новембра]] 1942. године. Дивизија је у новембру и децембру 1942. и почетком јануара [[1943]]. године извела више замашних подухвата у долини река [[Врбас (ријека)|Врбаса]] и [[Босна (река)|Босне]] - борбе за ослобођење и одбрану [[Јајце|Јајца]], борбе у долини Врбаса (сектор [[Јајце]]-[[Травник]]), ослобађање дела централне [[Босна|Босне]] и др. На почетку [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], [[3. ударна дивизија НОВЈ|Трећа дивизија]] је пребачена у рејон горњег тока [[врбас (ријека)|реке Врбас]]. Водила је жестоке борбе за [[Бугојно]] и око [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег Вакуфа]]. Потом је дошла борба за [[Прозор (град)|Прозор]]. Овај град, који су браниле јаке италијанске снаге, био је главна препрека на путу [[Главна оперативна група НОВЈ|Главне оперативне групе]] у долину река [[Рама (река)|Раме]] и [[Неретва|Неретве]]. Због тога је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]] наредио [[3. ударна дивизија НОВЈ|Трећој дивизији]] да разбије непријатеља и град ослободи. Две ноћи су борци [[3. ударна дивизија НОВЈ|Треће дивизије]] херојски јуришали. Успео је тек други напад, град је ослобођен, а непријатељ је уз велике губитке протеран. То је био један од највећих успеха у [[Битка на Неретви|борбама на Неретви]]. После тога дивизија је водила жестоке борбе у долини Раме, на [[Неретва|Неретви]] и за Коњиц. Те борбе и против удар код Горњег Вакуфа одлучили су судбину рањеника на Неретви, разбијање непријатељских снага и припрему продора на исток. У противофанзиви са Неретве на исток Трећа дивизија је водила више жестоких борби са [[Краљевина Италија|Италијанима]], [[Усташка војница|усташко]]-[[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранским]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничким]] јединицама. Прелаз преко Неретве, борбе на [[Прењ]]у и [[Вележ (планина)|Вележу]] и ослобођење [[Невесиње|Невесиња]] били су њени велики успеси. Перо Ћетковић, командант Треће ударне дивизије, рањен је [[24. март]]а 1943. године код Невесиња и убрзо подлегао ранама. Тако је живот и каријеру војника завршио у борби за место у коме је, четрнаест година раније, као млади потпоручник добио прву дужност. Када су [[1. мај]]а 1943. године, уведени [[официрски чинови НОВЈ|први чинови у НОВЈ]], посмртно је произведен у чин [[генерал-мајор]]а. Указом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], [[30. април]]а 1943. године, проглашен је за [[народни херој Југославије|народног хероја]], међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Указом [[Врховни совјет Совјетског Савеза|Президијума Врховног совјета СССР-а]] одликован је [[Орден Отаџбинског рата|Орденом отаџбинског рата првог степена]]. У „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтену Врховног штаба]]“ бр 23-27 о проглашењу Пере Ћетковића за народног хероја пише: {{цитат2|На основу ријешења Врховног штаба даје се назив народног хероја другу Перу Ћетковићу, команданту -{III}- ударне дивизије. Друг Перо Ћетковић, капетан бивше југословенске војске, од првог је дана Народноослободилачке борбе у редовима партизана и истакао се својим јунаштвом и умјешним руковођењем, испочетка као командант Ловћенског батаљона у борби код Пљеваља у јесен 1941 г., онда као командант -{I}- батаљона -{I}- пролетерске бригаде, касније као командант -{I}- далматинске бригаде и коначно као командант -{III}- ударне дивизије. Друг Перо Ћетковић показао се у свим борбама као неустрашиви командант, до краја одан народној борби у којој је дао и свој живот.{{sfn|Зборник НОР|1949|p=228}}}} == Фотогалерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Štab Prve dalmatinske brigade u vreme njenog formiranja.jpg|Штаб Прве далматинске бригаде, с лева на десно: [[Владимир Шћекић|Владо Шћекић]], Перо Ћетковић, Анте Кроња и [[Божо Билић Марјан]] Датотека:Na odru leži Pero Ćetković.jpg|Тело Пера Ћетковића на одру. Са свећом у руци стоји његов отац, а покрај њега [[Сава Ковачевић]]. Датотека:Sahrana Pera Ćetkovića.jpg|Сахрана Пера Ћетковића, марта 1943. године. Датотека:Orden narodnog heroja (izlozba IAB).jpg|[[Орден народног хероја]] Датотека:Order Of The Patriotic War (2nd Class).png|[[Орден отаџбинског рата]] другог реда </div></gallery></center> == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Зборник НОР|1949}}|title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945.|year=1949|publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=58734343}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 2|1971}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{II}-|year=1971|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72915207}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == * [http://blog.b92.net/text/10442/Pero-Tomov/ '''Цртице из ратног пута Пера Ћетковића'''] {{3. ударна дивизија}} {{Народни хероји-Прва далматинска бригада}} {{Народни хероји-Цетиње}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Ћетковић, Петар Перо}} [[Категорија:Рођени 1907.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Цетињани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Прве далматинске бригаде]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Ћ]] [[Категорија:Црна Гора у Народноослободилачкој борби]] 5pn7ibfvlhxku1bc8yew48ehgtysj08 0 185066 25114797 21329868 2022-07-19T20:56:40Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{друго значење3|Милан Илић}} {{Херој М | слика = Nh ilic milan.jpg |дидаскалија=МИЛАН ИЛИЋ ЧИЧА | опис_слике=Милан Илић Чича | датум_рођења = 1886 | место_рођења =[[Горња Трешњевица|Г. Трешњевица]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|1|21|1886||}} | место_смрти =[[Пјеновац]], код [[Хан Пијесак|Хан-Пијеска]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=земљорадник |КПЈ=[[1919]]. |рат=[[Балкански ратови]] <br />[[Први светски рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=командант Петог батаљона <br /> [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]] |народни херој=[[25. септембар|25. септембра]] [[1944]]. }} '''Милан Илић „Чича шумадијски“''' ([[Горња Трешњевица]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], [[1886]] — [[Пјеновац]], код [[Хан Пијесак|Хан-Пијеска]], [[21. јануар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1886]]. године у селу [[Горња Трешњевица|Горњој Трешњевици]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. После основне школе отац Радоје га је посало да учи за конобара. Али се он после извесног времена вратио у село и почео да се бави земљорадњом. Учествовао је у [[Балкански ратови|балканским]] и [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Године [[1915]]. заробљен је и одведен на принудни рад у [[Немачка|Немачку]]. Милан је из трогодишњег заробљеништва, поред знања [[Немачки језик|немачког језика]], сагледао могућности и резултате напредне пољопривреде. Доживевши револуцију у [[Немачка|Немачкој]], упознао се са револуционарним покретом. Када се, после завршетка рата, вратио у свој крај, ратом опустошен и још сиромашнији, одмах постаје активан учесник револуционарног покрета и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], од оснивања [[1919]]. године. Био је за модерну и рационалну пољопривреду и сточарство у свом крају. Набављао је стручну литературу, преплаћивао се на часописе, укључујући и неке из [[Немачка|Немачке]], и своје знање преносио на друге и практично примењивао у свом домаћинству. Налазио се и у групи за напредно задругарство, радио је у Кредитној, а касније у Општој пољопривредној задрузи. Средином двадесетих година, када је аграрна криза још више погоршала живот сиромашних сељака, Милан је провео неколико година код старијег брата, председника Суда у [[Нови Пазар|Новом Пазару]], и био судски послужитељ. Године [[1925]]. вратио се у своје село. Због револуционарног рада, Милан је почетком [[1937]]. године, са групом комуниста из Аранђеловца, [[Крагујевац|Крагујевца]] и околних села, био ухапшен, али је касније пуштен, због недостатка доказа. Милан је постао први секретар новоформиране партијске ћелије у селу, [[1939]]. године. Наредне године постаје члан ОК КПЈ за Крагујевац, а када је, почетком [[1941]]. године, у [[Аранђеловац|Аранђеловцу]] формиран Месни комитет, он постаје један од водећих чланова. После [[Априлски рат|Априлског рата]], активно је радио на припремама за устанак. Почетком јула, у близини његовог села формиран је [[Први шумадијски партизански одред|Први шумадијски НОП одред]], именован је за заменика команданта Одреда. Учествује и предводи Одред у многим акцијама. Нарочито се истиче у борбама за ослобођење и одбрану [[Рудник]]а. Личним примером показује као се треба борити, при чему често користио искуство из [[Први светски рат|Првог свeтског рата]]. [[Трећи рајх|Немци]] су, крајем августа 1941. године, извели специјалну акцију на [[Горња Трешњевица|Горњу Трешњевицу]] да би запалили његову кућу, а током [[1942]]. године за њим је била расписана потерница од 50.000 динара. Када су [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] на превару ухватили, а затим и стрељали, команданта [[Први шумадијски партизански одред|Првог шумадијског одреда]] [[Милан Благојевић Шпанац|Милана Благојевић Шпанца]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#27. октобар|27. октобра 1941.]] године, команду над Одердом преузима Чича шумадијски. У новембру учествује у тешким борбама против надмоћног непријатеља, који је тежио да уништи слободну територију у [[Шумадија|Шумадији]] и западној [[Србија|Србији]]. Тада се, са делом Одреда повлачи у [[Санџак]]. Од тог дела који се повукао, формиран је Пети (шумадијски) батаљон [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], а Милан је постао командант батаљона. Крајем децембра прелази у источну [[Босна|Босну]] и учествује у борбама код [[Власеница|Власенице]], на Плацама, око [[Хан Пијесак|Хан-Пијеска]] и др. Погинуо је у [[Борба у Пјеновцу|борби на Пјеновцу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#21. јануар|21. јануара 1942.]] године. Заједно са њим погинули су командант [[Романијски партизански одред|Романијског партизанског одреда]] [[Славиша Вајнер Чича]] и политички комесар Петог батаљона Прве пролетерске бригаде [[Драган Павловић Шиља]], народни хероји. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[25. септембар|25. септембра]] [[1944]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Имао је деветоро деце међу којима је Росанда Радовановић (1924), рођена Илић.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/354125/Spektar/Zivot-i-stil/Prijateljstvo-dugo-sedam-decenija Пријатељство дуго седам деценија („Политика“, 30. април 2016)]</ref> Једна од [[ОШ „Милан Илић Чича” Аранђеловац|основних школа]] у Аранђеловцу носи његово име. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{портал|НОБ}} * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига друга). Београд 1971. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{DEFAULTSORT:Илић, Милан Чича}} [[Категорија:Рођени 1886.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Аранђеловчани]] [[Категорија:Српски војници у Првом светском рату]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - И]] 54ql3gayiv7z5q3c29ecvqzep8e2zyz 0 185079 25114457 24296712 2022-07-19T17:33:29Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија = БОЖИДАРКА ДАМЊАНОВИЋ КИКА | слика = Nh damjanovic kika.jpg | опис_слике = Божидарка Дамњановић Кика | датум рођења={{датум рођења|1920|9|20}} | место рођења=[[Младеновац]] | држава рођења=[[Краљевина СХС]] | датум смрти={{датум смрти|1996|1|17|1920|9|25}} | место смрти=[[Младеновац]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава смрти=[[СР Југославија]] | професија = просветна радница | супруг = [[Драгослав Марковић|Дража Марковић]] | КПЈ = октобра 1941. | рат = [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба = [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе = [[1941]] — [[1945]]. | чин = [[капетан]] у резерви | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. | одликовања = {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден републике1}} {{!}}{{!}} {{Орден рада1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Божидарка Дамњановић Марковић Кика''' ([[Младеновац]], [[20. септембар]] [[1920]] — [[Младеновац]], [[17. јануар]] [[1996]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. Пре рата је завршила нижу гимназију и женску занатску школу. Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], прикључила се [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] (НОП) и [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] постала члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ). [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|Октобра 1941.]] ступила је у [[Космајски партизански одред]] и примљена у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ). Истог месеца постала је члан Среског повереништва КПЈ за младеновачки срез, где је била задужена за политички рад са женама. У јесен 1941, када се Космајски одред повукао са терена [[Космај]]а, остала је у малој групи партизана, која је својим акцијама требала да прикрије одлазак главнине одреда. Током рата, учествовала је у многобројним војним акцијама на Космају и у [[Шумадија|Шумадији]], где је постала популарна по партизанском имену Кика. Када је 1943. поново формиран Космајски одред, постављена је за заменика [[Политички комесар|политичког комесара]], а истовремено је била члан Окружног комитета КПЈ за Младеновац. Након ослобођења, завршила је Учитељску школу и извесно време радила као учитељица, а потом као директор школе и директор Завода за основно образовање. Упоредо је обављала разне друштвено-политичке дужности и била посланица републичке и савезне скупштине. Бавила се новинарско-публицистичким радом и 1978. објавила биографску књигу ''Ја и моји ратни другови''. Од 1943. била је у браку са [[Драгослав Марковић|Дражом Марковићем]], високим државним и партијским функционером [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]]. Сахрањена је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других одликовања, међу којима је [[Орден народног хероја]]. == Биографија == Рођена је 20. септембра 1920. у [[Младеновац|Младеновцу]]. Била је најстарије дете у породици железничара Животе (1889—1987) и његове супруге Цвете (1893—1940). Имала је млађег брата Миодрага (1922—1943) и сестре Надежду и Љиљану.{{sfn|Петровић|2014|pp=5—6}} Њена породица потиче из племена [[Ровчани]] из [[Жупа Никшићка|Никшићке жупе]], одакле се у [[18. век]]у преселила у [[Бијело Поље]], а одатле је за време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] прешла у [[Шумадија|Шумадију]], у село [[Копљари]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]]. Проводосељени предак звао се Дамњан и по њему су добили презиме Дамњановић.{{sfn|Петровић|2014|pp=7—9}} Као беба од шест месеци дата је на чување породици свог кума Велимира Благојевића, железничара и његове супруге Росе, који су такође били родом из Копљара, али нису имали деце. Како је са њима одрасла, била је пуно везана за кума и куму и није често одлазила код родитеља. Пошто је кум Велимир рано преминуо, још више се везала за куму Росу. Након завршене четворогодишње основне школе у Младеновцу, завршила је нижу гимназију у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]]. После завршеног четвртог разреда гимназије, желела је да настави гимназијско школовање како би потом могла да упише факултет, али пошто је морала да се пресели код родитеља у [[Ваљево]], како не би оставила куму, уписала је женску (домаћичку) занатску школу у Младеновцу. Године 1940. уписала је у [[Београд]]у двогодишњу стенографску школу, али је њено даље школовање прекинуо почетак рата.<ref name="MV" >{{Cite web |url=http://www.pecat.info/sh/589/selo/1864/?tpl=22|title=Младеновачке варошарије, Миољуб Узелац|access-date=11. 04. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110209062035/http://www.pecat.info/sh/589/selo/1864/?tpl=22|archive-date=09. 02. 2011|url-status=dead|website=pecat.info|df=}}</ref>.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=178}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=210}}{{sfn|Петровић|2014|pp=12—13}} Током школовања, није припадала омладинском револуционарном покрету, али се приликом посета родитељима у Ваљеву, повезала са комунистима. Њен млађи брат Миодраг био је симпатизер тада илегалне [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), што је оставило јак политички утисак на њу. У Београду је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.#27. март|27. марта 1941.]] учествовала у антифашистичким манифестацијама подршке [[Војни пуч од 27. марта 1941|војном пучу]] и обарању [[Друга влада Драгише Цветковића|Владе Цветковић-Мачек]], која је потписала приступање Југославије [[Тројни пакт|Тројном пакту]].{{sfn|Петровић|2014|p=16}} === Народноослободилачка борба === Након [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]] и почетка [[Априлски рат|Априлског рата]] 1941, заједно са кумом Росом Благојевић, отишла је у [[Копљари|Копљаре]], где је остала до почетка окупације, када се вратила у Младеновац. Током њиховог боравка у селу, у Младеновцу је 12. априла 1941, приликом уласка немачке војске, из правца [[Топола (град)|Тополе]], дошло до сукоба између припадника [[Вермахт]]а и припадника Унске дивизије [[Југословенска војска|Југословенске војске]], у коме је на обе стране било губитака. Овај догађај, значајно је одјекнуо међу мештанима Младеновца и околних села, будећи веру у отпор окупатору. Почетком лета 1941. Кика се повезала са члановима [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], који су радили на организовању устанка. Након [[Операција Барбароса|напада на Совјетски Савез]], крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] постала је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а у [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августу 1941.]] кандидат за члана Комунистичке партије.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=178}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=210}}{{sfn|Петровић|2014|p=17}} [[Датотека:Kika Damnjanovic i Draza Markovic u partizanima.jpg|200px|мини|лево|Кика и Дража Марковић у партизанима 1944.]] Њени први политички задаци били су рад на окупљању омладине, углавном девојака, које је укључивала у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Другарицама је читала материјале и прогласе, које је добијала од чланова КПЈ, упознавала их са вестима, организовала их да раде на прикупљању помоћи (одеће, обуће, муниције, новца) за [[Космајски партизански одред]], који је формиран [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#2. јул|2. јула 1941.]] на [[Космај]]у. Заједно са својим другарицама, сашила је заставу Космајског одреда.{{sfn|Петровић|2014|p=17}} Након што је сазнао да се повезала са партизанима, отац Живота јој је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра 1941.]] забранио сваки излазак из куће. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] породици је рекла да иде код ујака, али је уместо код њега отишла у [[Велика Иванча|Велику Иванчу]], где се налазио партизански пункт за пријем нових бораца. Након дужег убеђивања, успела је надлежне да убеди да је приме у партизане.{{sfn|Петровић|2014|p=17}}{{sfn|Петровић|2014|p=18}} Половином октобра 1941. ступила је у [[Први шумадијски партизански одред]], али је истог месеца пребачена у Космајски партизански одред, у коме је примљена у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Жене Србије|1975|p=210}} Октобра 1941. инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Стеван Дукић]] формирао је Среско повереништво КПЈ за младеновачки срез чији су чланови били — секретар Живан Перишић, Мија Обрадовић, Михаило Живковић Ћата и Божидарка Дамњановић Кика, чије је задужење било рад са женама. Интензивним радом створила је велики број сарадника и симпатизера међу женама у младеновачким селима.{{sfn|Петровић|2014|p=25}} У јесен 1941. немачке окупационе снаге покренуле су [[Прва непријатељска офанзива|Прву непријатељску офанзиву]] са циљем уништења устаничких снага и заузимања слободне територије у [[Шумадија|Шумадији]] и западној Србији. Међу првима, на удару офанзиве, нашао се Космајски партизански одред, са око 400 бораца, који је ускоро упао у кризу услед недостатка муниције и доласка хладнијих дана. У току офанзиве, Штаб Космајског одреда донео је одлуку да се повуче ка [[Ужице|Ужицу]], где се налазио [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОПОЈ]] и главнина партизанских снага.{{sfn|Петровић|2014|p=27}} Након повлачења главнине Одреда, на терену Космаја остала је мала група од 20 партизана (четири петорке), које су имале задатак да својим деловањем прикрију одлазак главнине. У свим акцијама ове групе учествовала је и Божидарка Дамњановић, тада већ позната по партизанском имену Кика. Након слома [[Ужичка република|Ужичке републике]] и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења главнине партизанских снага у Санџак]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра 1941.]] квислиншке снаге — припадници [[Српска државна стража|Српске државне страже]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]] и легализованих [[Четници Косте Пећанца|четника Косте Пећанца]], отпочели су на терену потрагу за преосталим партизанским групама и њиховом уништењу. Значајну улогу, у откривању преосталих партизанских група, имали су и неки бивши партизански борци, који су у току офанзиве дезертирали и прикључили се непријатељу. Током децембра 1941. страдало је или ухапшено неколико Кикиних блиских сарадника — Бора Лазић, Миодраг Боцић и Сретен Ломић (убијени); Живадин Перишић, Михаило Живковић Ћата и Михаило Борић (ухапшени). Како се међу ухапшенима нашао секретар Среског повереништва, Кика је крајем децембра преузела његову дужност.{{sfn|Петровић|2014|p=27}}{{sfn|Петровић|2014|p=28}} У ново Среско повереништво КПЈ за младеновачки срез именовала је Мију Обрадовића, Милета Перића, Милету Виторовића Сликара и Загу Борић. Ова група радила је на формирању оружаних десетина, од којих су најбројније биле у селима [[Влашка (Младеновац)|Влашка]], [[Шепшин]], [[Ковачевац (Младеновац)|Ковачевац]], [[Границе (Младеновац)|Границе]], [[Дубона]], [[Амерић]] и [[Младеновац (село)|Младеновац]]. Припадници партизанских десетина су преко дана боравили у својим кућама, а ноћу су наоружани патролирали, правили заседе непријатељу и вршили разне акције, које су имале задатак да код окупатора и квислинга створе утисак о неуништивости партизана. Такође, ове акције су код народа имале велики морални и политички ефекат. Уз подршку народа, на овај начин је у тешким данима изузетно хладне зиме 1941/1942. и непрекидне непријатељске потере, сачувана партизанска чета која је имала задатак да дејствује до повратка Космајског одреда. Активношћу среског повереништва на Космају је крајем 1941. и почетком 1942. деловало око 60 чланова КПЈ, преко 100 чланова СКОЈ, као и тридесетак [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО) са преко 150 одборника.{{sfn|Петровић|2014|p=28}} Када је [[1943]]. поново формиан [[Космајски партизански одред]], Кика је у њему постављена за заменика [[Политички комесар|политичког комесара]]. До краја рата је била и у чланству Окружног комитета КПЈ за Младеновац. === Послератна каријера === [[Датотека:Tito sa ženama narodnim herojima iz Srbije i Makedonije.jpg|300п|мини|[[Јосип Броз Тито]] приликом доделе Oрдена народног хероја женама из Македоније и Србије — [[Савка Јаворина-Вујовић]], [[Катарина Патрногић]], [[Вера Ацева]], [[Мара Нацева]], Кика Дамњановић и [[Даница Милосављевић]], априла 1955.]] Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], завршила је Учитељску школу и од 1952. радила као учитељица, а од 1959. до 1963. директора у једној београдској основној школи. Потом је до пензионисања била директор Завода за основно образовање и образовање наставника [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]]. Упоредо је обављала разне друштвено-политичке дужности — секретар и повереник Окружног народног одбора Београда, помоћник председника Комисије државне контроле Народне Републике Србије, начелник Кадровске управе [[Савез комуниста Србије|Централног комитета Комунистичке партије Србије]], члан Извршног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Србије]] и члан Председништва [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије]]. Више пута је бирана за народног посланика [[Скупштина СР Србије|Скупштине СР Србије]] и [[Скупштина СФРЈ|Скупштине СФРЈ]], а била је и члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Имала је чин резервног [[капетан]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]].{{sfn|Ko je ko|1957|p=129}}{{sfn|Ko je ko|1970|p=188}}{{sfn|Vojna enciklopedija 5|1973|p=291}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=210}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=179}}{{sfn|Петровић|2014|p=6}} Још у току рату почела је да се бави новинарско-публицистичким радом у листу ''Глас'', органу Народног фронта Србије и листу ''Космајски борац''. После рата, била је сарадник листова — ''Нови дани'', ''Змај'', ''Мале новине'', ''Жена данас'', ''Зора'' и бројних других публикација. Године 1978. написала је биографску књигу ''Ја и моји ратни другови''. Добитник је [[Октобарска награда|Октобарске награде града Београда]], 1974. године.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=179}}{{sfn|Петровић|2014|p=6}} Године 1943. ступила је у [[партизански брак]] са својим саборцем [[Драгослав Марковић|Драгославом Дражом Марковићем]] (1920—2005), каснијим високим државним и партијским функционером [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]]. У овом браку имали су сина Милорада Мићка (1951—1995), новинара спортске рубрике ''[[Политика (новине)|Политике]]''.{{sfn|Петровић|2014|p=6}} Као Мрковићева супруга, учествовала је на пријемима високих страних делегација и државника, као и државним прославама и манифестацијама.<ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/7549/photo/69|title=Poseta Bugarskoj 1965.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/8942/photo/134|title=Poseta Todora Živkova 1967.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/11415/photo/4|title=Posta Zrenjaninu 1968.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/12657/photo/60|title=Večera koju je priredio predsednik Skupštine SR Srbije 1970.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/16194/photo/53|title=Doček Nove 1975.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/16456/photo/14|title=Prijem u Užičkoj 15 1975.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/16885/photo/218|title=Na Palisadu 1975.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/20323/photo/80|title=Titova sahrana 1980.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> Након смрти супружника Марковић, њихову архивску грађу, коју су сачињавала документа, забелешке, фотографије и одликовања, преузео је 2006. [[Историјски архив Београда]].<ref>{{Cite web|url=https://stalnapostavka.arhiv-beograda.org/sr/postavka/legati/lf-draza-markovic.html|title=Лични фонд Драгослава Драже Марковића|website=stalnapostavka.arhiv-beograda.org|date=n.d.}}</ref> Умрла је 17. јануара 1996. у [[Селтерс Бања|бањи Селтерс]] у Младеновцу. Кремирана је и сахрањена на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].{{sfn|Петровић|2014|p=6}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден Републике|Орден републике са златним венцем]] (1980), [[Орден рада|Орден рада са црвеном заставом]] (1961), [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ другог реда]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства другог реда]], [[Орден за храброст]] и др.{{sfn|Ko je ko|1957|p=129}}{{sfn|Vojna enciklopedija 5|1973|p=291}}<ref>{{Cite web|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата Историјског архива Београда|website=arhiv-beograda.org|date=c. 2015.}}</ref> [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је 9. октобра 1953. године.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=179}} == Контроверзе == После Другог светског рата, учествовала је у раду Суда за суђење злочина и преступа против српске националне части формираног [[12. новембар|12. новембра]] [[1944]]. године и на првом заседању овог суда учествовала је у суђењу [[Жанка Стокић|Жанки Стокић]] и [[Сима Пандуровић|Сими Пандуровићу]] .<ref>[http://www.scribd.com/doc/21194579/Predrag-Puzic-Lomaca-Za-Sensa Предраг Пузић ЛОМАЧА ЗА SENSA Злочин и казна Светислава Стефановића Каирос, Сремски Карловци, 2003.]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Постоје и наводи о томе да је била распоређена на радно место учитељице за казну јер је на неком од Титових балова стргла златну огрлицу са врата [[Милена Дапчевић|Милене Дапчевић]] уз узвик да се они нису зато борили<ref name="MV" />. == Фотогалерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Grob Kike i Draze Markovica, Beograd 1.jpg|Гроб породице Марковић на Новом гробљу Grob Kike i Draze Markovica, Beograd 2.jpg|Гроб породице Марковић на Новом гробљу Spomen-biste Kike Damnjanović i Milosava Vlajića, Mladenovac.jpg|Бисте [[Спомен-биста Божидарки Дамњановић-Марковић Кики у Младеновцу|Кике Дамњановић]] и [[Милосав Влајић|Милосава Влајића]] у Младеновцу Kika Damnjanovic Mladenovac 2.jpg|[[Спомен-биста Божидарки Дамњановић-Марковић Кики у Младеновцу|Биста Кике Дамњановић у Младеновцу]] Kika Damnjanovic Mladenovac 3.jpg|Биста Кике Дамњановић у Младеновцу Spomenica 1941.jpg|[[Партизанска споменица 1941.]] Orden narodnog heroja3.jpg|[[Орден народног хероја]] </div></gallery></center> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 5|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{V}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72960519}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} * {{cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Радмило Раша|year=2014|title=Кика младеновачка хероина|publisher=|location=Младеновац|isbn=}} {{COBISS|ID=210322956}} {{refend}} {{Народни хероји-Београд}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Просветни радници у НОБ}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Дамњановић-Марковић, Божидарка}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1996.]] [[Категорија:Младеновчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] spu77dtuazhbcy7w4is5g6ondr2jcgg 0 185085 25114293 24604174 2022-07-19T16:29:01Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |слика=Jovicic Olga.JPG |опис_слике=Олга Јовичић Рита |дидаскалија=ОЛГА ЈОВИЧИЋ |датум рођења={{Датум рођења|1921|2|3}} |место рођења=[[Пожега|Ужичка Пожега]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1942|7|11|1921|2|3}} |место смрти=[[Дуге]], код [[Прозор (град)|Прозора]] |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=студент технике |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Олга Јовичић Рита''' ([[Пожега|Ужичка Пожега]], [[3. фебруар]] [[1921]] — [[Дуге]], код [[Прозор (град)|Прозор]]а, [[11. јул]] [[1942]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. Прва је жена [[политички комесар]] у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачкој војсци Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[3. фебруар]]а [[1921]]. године у [[Пожега|Ужичкој Пожеги]]. Убрзо по Олгином рођењу, породица се преселила у [[Краљево]], где је Олга завршила основну школу и гимназију. Године [[1939]]. године отишла је на студије у [[Београд]]. На факултету је брзо избила у прве редове напредних студената. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљена је [[1940]]. године.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=349}} Окупаторска полиција је хапси после напада [[Трећи рајх|Немачке]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], јуна [[1941]]. године. Упркос злостављању Олга се у затвору добро држала. Августа [[1941]]. побегла је из затвора са једном другарицом и другом. Тада је ступила у [[Краљевачки партизански одред|Краљевачки партизански одред „Јован Курсула“]]. Олга и њена другарица биле су прве партизанке у Краљевачком одреду. У Одреду постаје руководилац за агитацију и пропаганду, одлази у села, држи говоре и састанке. За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] повлачи се са главнином партизанских јединица у [[Санџак]]. При формирању [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], у [[Рудо]]м, [[21. децембар|21. децембра]] [[1941]]. године, на захтев свих бораца [[Краљевачки партизански одред|Краљевачког одреда]], именована је за политичког комесара Прве чете Четвртог (краљевачког) батаљона. Олга је била прва жена [[политички комесар]] у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачкој војсци Југославије]]. Олга је храбро издржала све борбе које је водио Четврти (краљевачки) батаљон [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]]. Боље него остали борци она издржава напоре [[Игмански марш|Игманског марша]], борби на [[Јахорина|Јахорини]], у Другој и Трећој непријатељској офанзиви, у [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|походу на Босанску крајину]] и у покрету ка сливу [[Неретва|Неретве]]. Олга је оправдала поверење које се јој дали борци Краљевачког батаљона избором за комесара чете. Када је непријатељ опколио партизанске јединице на [[Романија|Романији]], у зиму [[1942]]. године, и настојао да их уништи, Прва чета Четвртог батаљона добила је задатак да затвори правац од [[Рогатица|Рогатице]]. Олга је била болесна, са високом температуром, командир чете и борци једва су је наговорили да остане у амбуланти. После неколико километара Олга је стигла чету, није могла да остане у амбуланти док њена чета иде на тако важан и одговоран задатак. Те ноћи заједно са четом пробијала се кроз снежне наносе на [[Романија|Романији]], ка [[Јахорина|Јахорини]], и учествовала у свим борбама. Јула [[1942]]. године, у време борби за [[Прозор (град)|Прозор]], дуго је убеђивала муслиманске жене у селу Дуге, где је био смештен Четврти (краљевачки) батаљон, да помогну и прихвате борце. Када се враћала на положај своје чете, из неутврђеног правца је испаљен на њу митраљески рафал. Пала је тешко рањена. Другови су је однели у село Дуге где је ускоро подлегла ранама. Првобитно је сахрањена у селу Дуге, потом је пренета у Краљево и сахрањена у породичној гробници, а [[1977]]. њени посмртни остаци су пренети у Алеју носилаца Партизанске споменице 1941. на Старом гробљу.<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/2715341/sanacija-posle-vise-od-40-godina.html|title=Sanacija posle više od 40 godina|website=www.rts.rs|date=27. 4. 2017.}}</ref> Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=350}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/933714/zivot-posvecen-idealima-olga-jovicic-rita-kraljevacka-heroina-drugom-svetskom-ratu-bila-prva-zena-politicki-komesar|title=ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН ИДЕАЛИМА: Олга Јовичић Рита, краљевачка хероина у Другом светском рату, била је прва жена политички комесар|website=novosti.rs|date=08.11.2020}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-лекари}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јовичић, Олга}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Пожежани (Србија)]] [[Категорија:Краљевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] 5q1zayoykvtqimvh6s5z1f033ntmect 0 185902 25114801 25007013 2022-07-19T20:57:16Z Ivan VA 80882 /* Литература */ wikitext text/x-wiki {{Споменик културе |Име=Споменик палим Шумадинцима |Слика=Wiki Šumadija XI Spomenik palim Šumadincima 1124 03.jpg |Опис слике=Споменик палим Шумадинцима |Место= [[Крагујевац]] |Општина= |ДРЖ=СРБ |Врста=[[споменик]] |Време= {{start date and age|1932|||df=yes}} |Тип=[[споменик културе]] |Степен= |Власник= |Установа=Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |Седиште=Крагујевац |Адреса=Мали парк, измећу улица Кнеза Михајла, В. Караџића и Црвеног барјака | гширина = | гдужина = }} '''Споменик палим Шумадинцима''' се налази у централном делу Малог парка у [[Крагујевац|Крагујевцу]].<ref>{{Cite web|url=http://kaldrmaskragujevac.rs/spomenik-palim-sumadincima/|title=Споменик палим Шумадинцима|last=Крагујевац|first=Калдрмаш|date=2014-02-11|website=Калдрмаш Крагујевац|language=sr-RS|access-date=2021-06-25}}</ref> Споменик је подигнут 1932. године, и рад је вајара [[Антун Аугустинчић|Антуна Аугустинчића]].<ref name=":1" /> Подигнут је у спомен страдалим ратницима [[Шумадија|Шумадије]], у српским ослободилачким ратовима.<ref name=":1" /><ref name=":2" /> == Изградња == Овај монументални споменик је рад хрватског и југословенског вајара [[Антун Аугустинчић|Антуна Аугустинчића]], који је однео победу на конкурсу расписаном 1928.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://kultura.rs/objekat/1795-споменик-палим-шумадинцима|title=Spomenik palim Šumadincima, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac {{!}} Pretraživač kulturnog nasleđa|website=kultura.rs|language=en|access-date=2021-06-25}}</ref> Аугустинчић је споменик израдио у сарадњи са [[Јозо Кљаковић|Јозом Кљаковићем]], који је у то време био професор на Загребачкој уметничкој академији.<ref name=":1" /> == Изглед == Рађен је на основи у облику крста; на странама каменог постоља налазе се четири рељефа, а на постољу су четири групе фигура од бронзе, које представљају четири поколења и четири историјске епохе обележене годинама: 1815, 1911, 1912. i 1914.<ref name=":2" /> На стубу од гранита је у бронзи ливена статуа девојке, која у руци подигнутој изнад главе, држи круну. Након Другог светског рата, круна је замењена ловоровим венцем, да би поново била враћена током конзерваторских радова 1990.<ref name=":0">{{Cite journal|date=27.7.2021.|title=Одлука о утврђивању Споменика палим Шумадинцима за споменик културе|url=https://nasledje.gov.rs/media/odluka_o_utvrdjivanju/Odluka%20o%20utvr%C4%91ivanju%20Spomenika%20palim%20%C5%A0umadincima%20u%20Kragujevcu%20za%20SK,%20Vlada%20RS%2005%20broj%20633-6872_2001%20od%2017.07.2001,%20Sl.%20Glasnik%20RS%20broj%2046_2001.pdf|journal=Службени гласник|volume=46|pages=5|via=nasledje.gov.rs}}</ref> == Споменик културе == Споменик палим Шумадинцима утврђен је за културно добро-[[споменик културе]] одлуком Владе Републике Србије бр. 633-6872/2001, 2001.године.<ref name=":2">{{Cite web|url=http://www.kulturnonasledje.com/spomenik-palim-%C5%A1umadincima.html|title=Spomenik palim šumadincima|website=www.kulturnonasledje.com|access-date=2021-06-25}}</ref><ref name=":0" /> У одлуци је наведено да "''споменик поред изузетних уметничких вредности и наглашене патриотске симболике има и историјски значај као први у низу споменика посвећених ослободилачким ратовима у Србији''".<ref name=":0" /> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="160"> Датотека:Spomenik-palim-Sumadimcima.jpg Датотека:Wiki Šumadija XI Spomenik palim Šumadincima 648.jpg|Детаљ Датотека:Wiki Šumadija XI Spomenik palim Šumadincima 651.jpg|Детаљ Датотека:Wiki Šumadija XI Spomenik palim Šumadincima 655.jpg|Детаљ Датотека:Wiki Šumadija XI Spomenik palim Šumadincima 663.jpg|Детаљ Датотека:Wiki Šumadija XI Spomenik palim Šumadincima 668.jpg Датотека:Naslovna strana časopisa Ratni pomenik 03.jpg </gallery> == Извори == {{Извори|2}} == Литература == {{Commonscat|Spomenik palim Šumadincima}} {{refbegin|2}} * {{cite journal|last=Vujčić|first=Davorin|authorlink= |year=2005|url=https://hrcak.srce.hr/148739|title= Djevojka s bakljom/Genij prosvjete — novootkrivena javna plastika kipara Hinka Juhna|journal= Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti|publisher=Društvo povjesničara umjetnosti Hrvatske|location=Zagreb|volume=48|number= 1|ref = harv|pages=183—191}} * {{cite book|ref=harv |last=Димитровски|first=Дарко |year=2013 |url=http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/2176/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y|title=Туризам Шумадијског округа у контексту одрживог развоја ''(докторска дисертација)''|publisher=Географски факултет Универзитета у Београду |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref=harv |last=Живановић|first=Милана|year=2019|url=https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:20496/bdef:Content/get|title=Руски гробни комплекси у Србији у 20. веку : докторска дисертација|publisher=[М. В. Живановић]|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=530948503}} * {{cite book|ref=harv |last=Живановић|first=Милана|year=2020|url=|title=И крст и петокрака : руски гробни комплекси у Југославији у 20. веку|publisher=Институт за новију историју Србије, (Београд : Чигоја штампа)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=18590217}} * {{cite journal|last=Илић|first=Предраг|authorlink= |year=2014|url=|title= Подизање споменика палим Шумадинцима у Крагујевцу 1932. године|journal= ''у'' Крагујевац и Шумадија од 1914. до 1941. године : зборник радова са научног скупа одржаног 30. новембра 2012. године у Крагујевцу ''(ур. Бориша Радовановић & Предраг Илић)''; ''Шумадијски анали. Посебна издања ; књ. 3''|publisher=Историјски архив Шумадије|location=Крагујевац|volume=|number=|ref = harv|pages=181—216}} {{COBISS|ID=1025477005}} {{COBISS|ID=211410444}} * {{cite book|ref={{harvid|''Jugoslovenska skulptura''|1975}} |url=|title= Jugoslovenska skulptura : 1870-1950. : Muzej savremene umetnosti, Beograd, maj - septembar 1975 / ''[koncepcija i koordinacija Miodrag B. Protić ; katalog Dragana Vranić ; prevod Vuka Kovačević]''|year=1975|publisher= Muzej savremene umetnosti, (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod)|location=Beograd |id=}} {{COBISS|ID=1931015}} * {{cite journal|last=Kečkemet|first=Duško |authorlink= Duško Kečkemet|year=1966|url=https://www.ipu.hr/content/zivot-umjetnosti/ZU_2-1966_003-016_Keckemet.pdf|title= Javni spomenici u Hrvatskoj do Drugog svjetskog rata|journal= Život umjetnosti|publisher=Institut za povijest umjetnosti|location=Zagreb|number= 2|pages=3—17|ref = harv}} * {{cite journal|last=Kolešnik|first=Ljiljana|authorlink= |year=1992|url=https://bib.irb.hr/prikazi-rad?rad=45687|title= Realistička konstanta i socrealističke manifestacije u umjetnosti Antuna Augustinčića|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|number= 12|ref = harv|pages=49—73}} * {{cite book|ref={{harvid|''Крагујевац''|2014}} |url=|title= Крагујевац и Шумадија од 1914. до 1941. године : зборник радова са научног скупа одржаног 30. новембра 2012. године у Крагујевцу / ''уредници Бориша Радовановић, Предраг Илић''|year=2014|publisher= Историјски архив Шумадије, (Крагујевац : Inter print)|location=Крагујевац|id=}} {{COBISS|ID=211410444}} * {{cite book|ref=harv |last=Манојловић Пинтар |first=Олга |year=2005 |url=|title=Идеолошко и политичко у споменичкој архитектури Првог и Другог светског рата на тлу Србије ''(докторска дисертација)''|publisher=Филозофски факултет Универзитета у Београду |location=Београд |id=}} {{COBISS|ID=512801175}} * {{cite book|ref=harv |last=Manojlović Pintar |first=Olga |year=2014 |url=|title=Arheologija sećanja, spomenici i identiteti u Srbiji 1918 – 1989 |publisher=Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa |location=Beograd |id=}} {{COBISS|ID=208226060}} * {{Cite book|ref=harv |last=Обреновић|first=Виолета Н. |year=2013|url=https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:8484?tab=0#mda|title=Српска меморијална архитектура 1918—1955 ''(докторска дисертација)''|publisher=Филозофски факултет Универзитета у Београду |location=Београд |id=}} * {{cite journal|last=Pavičić|first=Snježana|authorlink= |year=2015|url=http://gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/anali_32-35_-_za_web_12652.pdf|title= Neka zapažanja o ''Spomeniku zahvalnosti Crvenoj armiji'' u Batinoj Skeli|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|volume= XXXII–XXXV (2012.—2015)|number=32—33/34—35|ref = harv|pages=249—260}} * {{cite journal|last=Pintarić|first=Snježana|authorlink= |year=1986|url=|title= Spomenik palim Šumadincima.|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|number= 6|ref = harv|pages=31—43}} * {{cite journal|last=Pintarić|first=Snježana|authorlink= |year=1988|url=https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=225953|title= Javni spomenici Antuna Augustinčića do drugog svjetskog rata|journal= Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti|publisher=Društvo povjesničara umjetnosti Hrvatske|location=Zagreb|volume=31—32|number= 1|ref = harv|pages=363—369}} * {{cite journal|last=Pintarić|first=Snježana|year=1992|url=|title= Javni i nadgrobni spomenici Antuna Augustinčića (magistarski rad)|journal= |publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Zagreb|volume= |ref = harv}} * {{cite book|ref=harv |last=Рајчевић|first=Угљеша|year=2001|url=|title=Затирано и затрто : оскрнављени и уништени српски споменици на тлу претходне Југославије. Књ. 1|publisher=Прометеј, (Нови Сад : Прометеј)|location=Нови Сад|id=}} {{COBISS|ID=171852551}} * {{cite journal|last=Ristić|first=Andrijana|authorlink= |year=2011|url=https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0023-5164/2011/0023-51641131145R.pdf|title= Prezentacija umetnika u ilustrovanoj štampi u okviru kulturne politike Agitpropa 1945—1952|journal=Kultura|publisher=Zavod za proučavanje kulturnog razvitka|location=Beograd|volume= |number=131|ref = harv|pages=145—157}} {{refend}} == Спољашње везе == * [https://nasledje.gov.rs/index.cfm/spomenici/pregled_spomenika?spomenik_id=44679 Споменик палим Шумадинцима] {{клица-град-Србија}} [[Категорија:Знаменитости Крагујевца]] [[Категорија:Споменици културе Србије]] [[Категорија:Непокретна културна добра]] [[Категорија:Споменици српској борби за ослобођење од Турака]] [[Категорија:Споменици српским жртвама и борцима у Првом светском рату]] [[Категорија:Антун Аугустинчић]] [[Категорија:Споменици у Крагујевцу]] 4lz3mc2h5bfsoh3ddbsxp65dnrxqqvz 0 190565 25114180 25084683 2022-07-19T15:49:12Z Sadko 25741 /* Награде */ wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода барока, српска културна историја 18. столећу те историја српске уметности 19. столећа. Такође се бавио немањићким периодом, опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја|Сент Андреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''[[Зборник за ликовне уметности Матице српске]]'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издало је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио преосвећени епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентија]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Годишња награда Просвете]] (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембридц<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] obyz3na68clpmiu1hy0vv89y4hlx0ow 25114462 25114180 2022-07-19T17:36:00Z Sadko 25741 мања измјена wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода барока, српска културна историја 18. столећу те историја српске уметности 19. столећа. Такође се бавио немањићким периодом, опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја|Сент Андреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издало је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио преосвећени епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентија]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Годишња награда Просвете]] (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембридц<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] 28by6gf5zwujc20cv6uz3i2voxtjdve 25114463 25114462 2022-07-19T17:41:33Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећу]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издало је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио преосвећени епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентија]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Годишња награда Просвете]] (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембридц<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] cdzcqmg3df1ojzftvfips7otegckrq5 25114464 25114463 2022-07-19T17:42:13Z Sadko 25741 /* Награде */ wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећу]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издало је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио преосвећени епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентија]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембридц<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] t4tn0dyhkdm8mwywfagmqrva0xty5ma 25114468 25114464 2022-07-19T17:45:14Z Sadko 25741 допуна + реф. wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега су 21 стручне. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећу]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издало је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио преосвећени епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентија]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембридц<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] 16801f5vuqe15z9ytb58dtpn1jbroim 25114470 25114468 2022-07-19T17:46:37Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећу]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издало је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио преосвећени епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентија]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембридц<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] sagi9wpruq495eg21oha762tbpijht3 25114473 25114470 2022-07-19T17:47:27Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издало је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио преосвећени епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентија]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембридц<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] g1go6b7onm043jku4llsran3jd57jhj 25114710 25114473 2022-07-19T19:40:17Z Sadko 25741 {{Кандидат за добар — расправа}} wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издало је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио преосвећени епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентија]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембридц<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] a7rst7m79n1j83hs3e998e69o3mvv0e 25114722 25114710 2022-07-19T19:52:08Z Sadko 25741 допуна + реф. wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Накој краја Другог свестког рата припадао је неформалном интелектуалном кругу ''симиноваца'', чији је неформални вођа био [[Добрица Ћосић]].<ref>{{Cite web|url=http://admin.nedeljnik.co.rs/nedeljnik/portalnews/istorijska-ekskluziva-u-novom-broju-nejnika-dosije-siminovci-pesimisti-koji-su-napravili-srpsku-opoziciju|title=Istorijska ekskluziva u novom broju Nedeljnika: Dosije siminovci - Pesimisti koji su napravili srpsku opoziciju|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.darkohudelist.eu/det.php?id=90|title=Darko Hudelist - Novinar, publicist i autor|website=www.darkohudelist.eu|access-date=2022-07-19}}</ref> Он се међу припадницима групе осећао као странац. Тврдио је да га никада до краја нису прихватили јер је по рођењу Загрепчанин.<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/poslednji-razgovor-sa-dejanom-medakovicem-zasto-me-dobrica-cosic-nikada-nije-prihvatio|title=Poslednji razgovor sa Dejanom Medakovićem: "Zašto me Dobrica Ćosić nikada nije prihvatio"|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издало је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио преосвећени епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентија]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембридц<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] 7rwkh0juss09xhigsb9lj1ytjbyf33q 25114730 25114722 2022-07-19T20:02:08Z Soundwaweserb 82964 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Накој краја Другог светског рата припадао је неформалном интелектуалном кругу ''симиноваца'', чији је неформални вођа био [[Добрица Ћосић]].<ref>{{Cite web|url=http://admin.nedeljnik.co.rs/nedeljnik/portalnews/istorijska-ekskluziva-u-novom-broju-nejnika-dosije-siminovci-pesimisti-koji-su-napravili-srpsku-opoziciju|title=Istorijska ekskluziva u novom broju Nedeljnika: Dosije siminovci - Pesimisti koji su napravili srpsku opoziciju|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.darkohudelist.eu/det.php?id=90|title=Darko Hudelist - Novinar, publicist i autor|website=www.darkohudelist.eu|access-date=2022-07-19}}</ref> Он се међу припадницима групе осећао као странац. Тврдио је да га никада до краја нису прихватили јер је по рођењу Загрепчанин.<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/poslednji-razgovor-sa-dejanom-medakovicem-zasto-me-dobrica-cosic-nikada-nije-prihvatio|title=Poslednji razgovor sa Dejanom Medakovićem: "Zašto me Dobrica Ćosić nikada nije prihvatio"|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издало је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио преосвећени епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентија]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембридц<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] 7eeg0vqcjp9t3w6mruv9tmmxszdnyrf 25114731 25114730 2022-07-19T20:04:07Z Sadko 25741 /* Биографија */ manja izmjena wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Накој краја Другог светског рата припадао је неформалном интелектуалном кругу ''симиноваца'', чији је неформални вођа био [[Добрица Ћосић]].<ref>{{Cite web|url=http://admin.nedeljnik.co.rs/nedeljnik/portalnews/istorijska-ekskluziva-u-novom-broju-nejnika-dosije-siminovci-pesimisti-koji-su-napravili-srpsku-opoziciju|title=Istorijska ekskluziva u novom broju Nedeljnika: Dosije siminovci - Pesimisti koji su napravili srpsku opoziciju|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.darkohudelist.eu/det.php?id=90|title=Darko Hudelist - Novinar, publicist i autor|website=www.darkohudelist.eu|access-date=2022-07-19}}</ref> Он се међу припадницима групе осећао као странац. Тврдио је да га никада до краја нису прихватили јер је по рођењу Загрепчанин.<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/poslednji-razgovor-sa-dejanom-medakovicem-zasto-me-dobrica-cosic-nikada-nije-prihvatio|title=Poslednji razgovor sa Dejanom Medakovićem: "Zašto me Dobrica Ćosić nikada nije prihvatio"|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издало је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентија]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембридц<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] 9giuid68elt5661tfkvg1e73rlzpx8q 25114733 25114731 2022-07-19T20:06:12Z Soundwaweserb 82964 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Накој краја Другог светског рата припадао је неформалном интелектуалном кругу ''симиноваца'', чији је неформални вођа био [[Добрица Ћосић]].<ref>{{Cite web|url=http://admin.nedeljnik.co.rs/nedeljnik/portalnews/istorijska-ekskluziva-u-novom-broju-nejnika-dosije-siminovci-pesimisti-koji-su-napravili-srpsku-opoziciju|title=Istorijska ekskluziva u novom broju Nedeljnika: Dosije siminovci - Pesimisti koji su napravili srpsku opoziciju|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.darkohudelist.eu/det.php?id=90|title=Darko Hudelist - Novinar, publicist i autor|website=www.darkohudelist.eu|access-date=2022-07-19}}</ref> Он се међу припадницима групе осећао као странац. Тврдио је да га никада до краја нису прихватили јер је по рођењу Загрепчанин.<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/poslednji-razgovor-sa-dejanom-medakovicem-zasto-me-dobrica-cosic-nikada-nije-prihvatio|title=Poslednji razgovor sa Dejanom Medakovićem: "Zašto me Dobrica Ćosić nikada nije prihvatio"|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=http://sanu.digitalcube.rs/rs/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издао је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентије]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa православнa црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембридц<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] 59wq3lgf54fl4ks6xlapp50xj62enfn 25114748 25114733 2022-07-19T20:12:24Z Soundwaweserb 82964 сређена мртва референца wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Накој краја Другог светског рата припадао је неформалном интелектуалном кругу ''симиноваца'', чији је неформални вођа био [[Добрица Ћосић]].<ref>{{Cite web|url=http://admin.nedeljnik.co.rs/nedeljnik/portalnews/istorijska-ekskluziva-u-novom-broju-nejnika-dosije-siminovci-pesimisti-koji-su-napravili-srpsku-opoziciju|title=Istorijska ekskluziva u novom broju Nedeljnika: Dosije siminovci - Pesimisti koji su napravili srpsku opoziciju|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.darkohudelist.eu/det.php?id=90|title=Darko Hudelist - Novinar, publicist i autor|website=www.darkohudelist.eu|access-date=2022-07-19}}</ref> Он се међу припадницима групе осећао као странац. Тврдио је да га никада до краја нису прихватили јер је по рођењу Загрепчанин.<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/poslednji-razgovor-sa-dejanom-medakovicem-zasto-me-dobrica-cosic-nikada-nije-prihvatio|title=Poslednji razgovor sa Dejanom Medakovićem: "Zašto me Dobrica Ćosić nikada nije prihvatio"|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/srb/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издао је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентије]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa православнa црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембриџ<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до настаее - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] j9kjxm3n5qaupjd4psz737xui2mk76f 25114755 25114748 2022-07-19T20:15:39Z Soundwaweserb 82964 /* Литература */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Накој краја Другог светског рата припадао је неформалном интелектуалном кругу ''симиноваца'', чији је неформални вођа био [[Добрица Ћосић]].<ref>{{Cite web|url=http://admin.nedeljnik.co.rs/nedeljnik/portalnews/istorijska-ekskluziva-u-novom-broju-nejnika-dosije-siminovci-pesimisti-koji-su-napravili-srpsku-opoziciju|title=Istorijska ekskluziva u novom broju Nedeljnika: Dosije siminovci - Pesimisti koji su napravili srpsku opoziciju|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.darkohudelist.eu/det.php?id=90|title=Darko Hudelist - Novinar, publicist i autor|website=www.darkohudelist.eu|access-date=2022-07-19}}</ref> Он се међу припадницима групе осећао као странац. Тврдио је да га никада до краја нису прихватили јер је по рођењу Загрепчанин.<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/poslednji-razgovor-sa-dejanom-medakovicem-zasto-me-dobrica-cosic-nikada-nije-prihvatio|title=Poslednji razgovor sa Dejanom Medakovićem: "Zašto me Dobrica Ćosić nikada nije prihvatio"|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/srb/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Дејан Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издао је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентије]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa православнa црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов да кренемо у Европу.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембриџ<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до наставе - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] 8ubizsjbb7rzkhu6blqlaaadvrc4ahp 25114770 25114755 2022-07-19T20:30:56Z Sadko 25741 /* Ставови */ мања измјена wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Накој краја Другог светског рата припадао је неформалном интелектуалном кругу ''симиноваца'', чији је неформални вођа био [[Добрица Ћосић]].<ref>{{Cite web|url=http://admin.nedeljnik.co.rs/nedeljnik/portalnews/istorijska-ekskluziva-u-novom-broju-nejnika-dosije-siminovci-pesimisti-koji-su-napravili-srpsku-opoziciju|title=Istorijska ekskluziva u novom broju Nedeljnika: Dosije siminovci - Pesimisti koji su napravili srpsku opoziciju|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.darkohudelist.eu/det.php?id=90|title=Darko Hudelist - Novinar, publicist i autor|website=www.darkohudelist.eu|access-date=2022-07-19}}</ref> Он се међу припадницима групе осећао као странац. Тврдио је да га никада до краја нису прихватили јер је по рођењу Загрепчанин.<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/poslednji-razgovor-sa-dejanom-medakovicem-zasto-me-dobrica-cosic-nikada-nije-prihvatio|title=Poslednji razgovor sa Dejanom Medakovićem: "Zašto me Dobrica Ćosić nikada nije prihvatio"|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/srb/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]).<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издао је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентије]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa православнa црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов ''да кренемо у Европу''.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембриџ<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до наставе - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] gkbr6ssgwuwjfit0gf5515ak5nd8t48 25114772 25114770 2022-07-19T20:32:03Z Sadko 25741 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Накој краја Другог светског рата припадао је неформалном интелектуалном кругу ''симиноваца'', чији је неформални вођа био [[Добрица Ћосић]].<ref>{{Cite web|url=http://admin.nedeljnik.co.rs/nedeljnik/portalnews/istorijska-ekskluziva-u-novom-broju-nejnika-dosije-siminovci-pesimisti-koji-su-napravili-srpsku-opoziciju|title=Istorijska ekskluziva u novom broju Nedeljnika: Dosije siminovci - Pesimisti koji su napravili srpsku opoziciju|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.darkohudelist.eu/det.php?id=90|title=Darko Hudelist - Novinar, publicist i autor|website=www.darkohudelist.eu|access-date=2022-07-19}}</ref> Он се међу припадницима групе осећао као странац. Тврдио је да га никада до краја нису прихватили јер је по рођењу Загрепчанин.<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/poslednji-razgovor-sa-dejanom-medakovicem-zasto-me-dobrica-cosic-nikada-nije-prihvatio|title=Poslednji razgovor sa Dejanom Medakovićem: "Zašto me Dobrica Ćosić nikada nije prihvatio"|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/srb/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]) која сумира укупни историјат и доприносе српске заједнице у граду Трсту.<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издао је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентије]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa православнa црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов ''да кренемо у Европу''.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трегедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембриџ<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до наставе - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] sgknfbdc7er1dhlfqfa90wqtf7jiqd6 25114773 25114772 2022-07-19T20:33:17Z Soundwaweserb 82964 wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[Барок|барока]], српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора [[Историја српског народа (књига)|''Историје српског народа'']] објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[File:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален|Санкт Галену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262-266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937-41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija - Dejan Medaković u okupiranom Beogradu - Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби|Србима]] тако и [[Словенци|Словенцима]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Накој краја Другог светског рата припадао је неформалном интелектуалном кругу ''симиноваца'', чији је неформални вођа био [[Добрица Ћосић]].<ref>{{Cite web|url=http://admin.nedeljnik.co.rs/nedeljnik/portalnews/istorijska-ekskluziva-u-novom-broju-nejnika-dosije-siminovci-pesimisti-koji-su-napravili-srpsku-opoziciju|title=Istorijska ekskluziva u novom broju Nedeljnika: Dosije siminovci - Pesimisti koji su napravili srpsku opoziciju|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.darkohudelist.eu/det.php?id=90|title=Darko Hudelist - Novinar, publicist i autor|website=www.darkohudelist.eu|access-date=2022-07-19}}</ref> Он се међу припадницима групе осећао као странац. Тврдио је да га никада до краја нису прихватили јер је по рођењу Загрепчанин.<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/poslednji-razgovor-sa-dejanom-medakovicem-zasto-me-dobrica-cosic-nikada-nije-prihvatio|title=Poslednji razgovor sa Dejanom Medakovićem: "Zašto me Dobrica Ćosić nikada nije prihvatio"|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV-XVII века'' [[1954]]. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971-1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен|Минхену]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999-2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/srb/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург|Салцбургу]], почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' ([[1981]]). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама ([[1978]]), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]) која сумира укупни историјат и доприносе српске заједнице у граду Трсту.<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издао је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис - хроника једне породице'' (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država - Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|source= — Медаковић o нацрту [[Меморандум САНУ|Меморандума САНУ]]|width=25em}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентије]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa православнa црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264-265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе|усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića - Portreti u Vladi - Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов ''да кренемо у Европу''.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трагедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма…Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама|width=25em}} == Лични живот == [[File:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika"/> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs"/> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa"/> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa"/> * [[Орден Вука Караџића|Орден Вука Караџића I степена]]<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa"/> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa"/> * [[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]] (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković - Kultura - Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas"/> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa"/> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os"/> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os"/> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os"/> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa"/> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os"/> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os"/> * Диплома Матице српске<ref name="os"/> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os"/> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Медаља Милош Црњански 1893–1977<ref name="os"/> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os"/> * Диплома Међународног биографског центра Кембриџ<ref name="os"/> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os"/> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os"/> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os"/> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os"/> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os"/> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os"/> * Књижевна награда Библос<ref name="os"/> * Грамата Саборне цркве<ref name="os"/> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os"/> * Захвалница Хуманитарног фонда „Привредникˮ<ref name="os"/> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os"/> * Медаља Никола Тесла 1856–1943.<ref name="os"/> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os"/> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os"/> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os"/> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os"/> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os"/> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416-462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245-349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до наставе - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368-380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика“, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика“, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= [[1999]] — [[2003]] | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] 4dc3m3v9mbj5dys7cd3is2v84clj1yk 25114965 25114773 2022-07-19T22:54:33Z Ранко Николић 97143 wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[барок]]а, српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора ''[[Историја српског народа (књига)|Историје српског народа]]'' објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[Датотека:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален]]у у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262—266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937—41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija – Dejan Medaković u okupiranom Beogradu – Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби]]ма тако и [[Словенци]]ма.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Накој краја Другог светског рата припадао је неформалном интелектуалном кругу ''симиноваца'', чији је неформални вођа био [[Добрица Ћосић]].<ref>{{Cite web|url=http://admin.nedeljnik.co.rs/nedeljnik/portalnews/istorijska-ekskluziva-u-novom-broju-nejnika-dosije-siminovci-pesimisti-koji-su-napravili-srpsku-opoziciju|title=Istorijska ekskluziva u novom broju Nedeljnika: Dosije siminovci – Pesimisti koji su napravili srpsku opoziciju|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.darkohudelist.eu/det.php?id=90|title=Darko Hudelist – Novinar, publicist i autor|website=www.darkohudelist.eu|access-date=2022-07-19}}</ref> Он се међу припадницима групе осећао као странац. Тврдио је да га никада до краја нису прихватили јер је по рођењу Загрепчанин.<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/poslednji-razgovor-sa-dejanom-medakovicem-zasto-me-dobrica-cosic-nikada-nije-prihvatio|title=Poslednji razgovor sa Dejanom Medakovićem: "Zašto me Dobrica Ćosić nikada nije prihvatio"|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV—XVII века'' 1954. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971—1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999—2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/srb/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург]]у, почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин]]у.<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' (1981). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама (1978), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]) која сумира укупни историјат и доприносе српске заједнице у граду Трсту.<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издао је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис — хроника једне породице'' (I — 1990, II — 1991, III — 1992, IV — 1993, V — 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. …У Хагу се сада опет потеже Меморандум. …То је вртлог дневне политике.|source= — Медаковић o [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрту Меморандума САНУ]]<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država – Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|width=25%}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентије]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa православнa црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264—265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića – Portreti u Vladi – Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма… Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију.|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|width=33%|align=left}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов ''да кренемо у Европу''.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трагедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Лични живот == [[Датотека:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika" /> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs" /> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa" /> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa" /> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa" /> * [[Орден Вука Караџића]] I степена<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa" /> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa" /> * [[Октобарска награда]] града Београда (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković – Kultura – Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas" /> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa" /> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os" /> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os" /> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os" /> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa" /> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os" /> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os" /> * Диплома Матице српске<ref name="os" /> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os" /> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os" /> * Медаља Милош Црњански 1893—1977<ref name="os" /> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os" /> * Диплома Међународног биографског центра Кембриџ<ref name="os" /> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os" /> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os" /> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os" /> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os" /> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os" /> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os" /> * Књижевна награда Библос<ref name="os" /> * Грамата Саборне цркве<ref name="os" /> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os" /> * Захвалница Хуманитарног фонда "Привредникˮ<ref name="os" /> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os" /> * Медаља Никола Тесла 1856—1943.<ref name="os" /> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os" /> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os" /> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os" /> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os" /> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os" /> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416—462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245—349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425—440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{извори}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до наставе - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368—380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм — Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика”, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика”, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922—2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= 1999—2003 | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] jyuubtkkfobsi248is6rknxqaz0v05o 0 190848 25115304 23583015 2022-07-20T11:40:43Z Uw17 165959 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Кристи Свонсон | пуно_име = '''Кристен Н. Свонсон''' | слика = Kristy swanson.jpg | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1969|12|19|год=да}} | место_рођења = [[Мишон Вијехо (Калифорнија)|Мишон Вијехо]] | држава_рођења = [[Калифорнија]], {{застава|САД}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружник = }} '''Кристи Свонсон''' ({{Јез-енг|Kristy Swanson}}) је америчка глумица, рођена [[19. децембар|19. децембра]] [[1969]]. године у [[Мишон Вијехо (Калифорнија)|Мишон Вијехо]] ([[Калифорнија]]).<ref>{{Cite web|url=https://www.rottentomatoes.com/celebrity/kristy_swanson|title=Kristy Swanson|last=|first=|date=|website=Rotten Tomatoes|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref> == Филмографија == {{Филмографија | глумца = Кристи Свонсон }} |- | 2005. || || ''-{[[Bound By Lies]]}-'' || || |- | 2005. || || ''-{[[Black Hole]]}-'' || || |- | 2003. || || ''-{[[Silence]]}-'' || || |- | 2001. || || ''-{[[Soul Assassin]]}-'' || || |- | 2000. || [[Батице, где су ми кола?]] || ''-{Dude, Where's My Car?}-'' || || |- | 1999. || [[Мали диктатор]] || ''-{Big Daddy}-'' || || |- | 1997. || || ''-{8 Heads in a Duffel Bag}-'' || || |- | 1996. || [[Фантом (филм)|Фантом]] || The Phantom || || |- | 1994. || [[Потера без милости]] || ''-{The Chase}-'' || || |- | 1993. || || ''-{[[The Program]]}-'' || || |- | 1992. || [[Бафи, убица вампира]] || Buffy the Vampire Slayer || || |- | 1991. || [[Усијане главе!]] || ''-{Hot Shots!}-'' || Ковалски || |- | 1991. || || ''-{[[Mannequin: On the Move]]}-'' || || |- | 1987. || || ''-{[[Flowers in the Attic]]}-'' || || |- | 1986. || [[Смрт после смрти]] || ''-{Deadly Friend}-'' || Саманта Прингл || |- | 1986. || || ''-{[[Ferris Bueller's Day Off]]}-'' || || |- | 1986. || || ''-{[[Pretty in Pink]]}-'' || || |- | 1986. || || ''-{[[Mr. Boogedy]]}-'' || || |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Kristy Swanson}} * {{ИМДб име|id=nm0001785|name=Кристи Свонсон}} {{клица-глумац}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Свонсон, Кристи}} [[Категорија:Рођени 1969.]] [[Категорија:Америчке глумице]] [[Категорија:Биографије живих особа]] 0ae5kyjzkm30raomhpyir0ipk3c87iv 0 192436 25114633 24598590 2022-07-19T19:20:50Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Ф1 стаза | назив_ВН = {{зас|АУС}} Велика награда Аустралије | слика = Albert Park Circuit 2021.svg | назив_стазе = Алберт парк | број_кругова = 58 | дужина_круга = 5,278 | дужина_трке = 306,124 | рекорд_круга = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер]]<br/>1:20,260 | година_последње_трке = [[Велика награда Аустралије 2022.|2022]] | пп_возач = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер]] | пп_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_пп = 1:17,868 | победник = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер|Ш.Леклер]] | победнички_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_победника = 1ч 27-{м}- 46,548с | другопласирани = {{зас|МЕК}} [[Серхио Перез|С.Перез]] | другопласирани_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_другопласираног = +20,524с | трећепласирани = {{зас|ВБ}} [[Џорџ Расел|Џ.Расел]] | трећепласирани_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | време_трећепласираног = +25,593с | нк_возач = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер]] | нк_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | најбржи_круг = 1:20,260 | број_одржаних_трка = 36 | прва_трка = [[Велика награда Аустралије 1985.|1985]] | највише_победа_возач = {{зас|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] (4) | највише_победа_тим = {{зас|ИТА}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] (13) }} '''Велика награда [[Аустралија|Аустралије]]''' је трка у оквиру шампионата [[Формула 1|Формуле 1]].<ref>{{cite news|url=http://www.autosport.com/news/report.php/id/120783|title=Melbourne to host the Australian F1 Grand Prix until at least 2023|publisher=Autosport|date = 12. 09. 2015|accessdate = 12. 09. 2015}}</ref> Трка се сваке године традиционално вози као прва трка у сезони (изузев 2006. и 2010. године). == Историја == Велике награде Аустралије се возе од још од [[1920е|1920-их]] година. У оквиру ФИА шампионата формуле 1 трке се возе од 1985. године. У тој сезони као последња трка у сезони вожена је трка на стази у Аделаиди. Од 1996. године трка се вози на уличној стази у Алберт парку у Мелбурну. == Скорашње трке == У [[формула 1 (2007)|сезони 2007.]] ова ВН је протекла у знаку [[Кими Рејкенен|Кимија Раиконена]] који је са својим [[Скудерија Ферари|Фераријем]] освојио пол позицију, извезао најбржи круг и на крају се попео на врх подијума. У [[формула 1 (2008)|сезони 2008.]] ВН Аустралије је отворила сезону трка Формуле 1 [[16. март]]а [[2008]]. године. Тријумфовао је [[Луис Хамилтон]], а друга два места на подијуму су заузели Немци [[Нико Розберг|Розберг]] и [[Ник Хајдфелд|Хајдфелд]]. У {{Ф1|2009}}-тој години отварање сезоне је обележио двоструки тријумф дебитантског тима у Формули 1, [[Брон ГП]]-а. [[Dženson Baton|Џенсон Батон]] и [[Рубенс Барикело]] су заузели прво и друго место у трци. Велика награда Аустралије је у [[Формула 1 (2010)|сезони 2010]] била друга трка шампионата, а пол позицију је освојио Себастијан Фетел у [[Ред бул рејсинг|Ред Булу]]. Трка је вожена у променљивим временским условима пошто је на почетку падала киша, док је друга половина трке вожена по сувој стази. [[Себастијан Фетел|Фетел]] је сигурно водио трку али је онда имао проблем са задњим кочницама због чега је морао да одустане. Победу је остварио [[Dženson Baton|Џенсон Батон]] који се захваљујући одличној стратегији пробио у поретку, други је завршио [[Robert Kubica|Роберт Кубица]] у [[Рено Ф1|Реноу]], док је трећи био [[Felipe Masa|Фелипе Маса]] у [[Скудерија Ферари|Ферарију]]. У [[Формула 1 (2011)|сезони 2011]] је поново најбржи на квалификацијама био [[Себастијан Фетел]], али је [[Немачка|Немац]] овога пута имао трку без проблема, па је лако победио испред [[Луис Хамилтон|Луиса Хамилтона]] у [[Макларен]]у и [[Виталиј Петров|Виталија Петрова]] у [[Рено Ф1|Лотус Реноу]]. Трка у [[Формула 1 (2012)|2012]] је поново прошла у знаку [[Dženson Baton|Џенсона Батона]]. Његов тимски колега [[Луис Хамилтон]] је био на пол позицији, али је [[Dženson Baton|Батон]] на старту преузео прво место које није испуштао до краја. Други је трку завршио светски шампион из [[Формула 1 (2011)|2011]]. [[Себастијан Фетел]], док је трећи био [[Луис Хамилтон|Хамилтон]]. Велика награда Аустралије је и [[Формула 1 (2013)|2013.]] била прва трка у шампионату, а победник је био Кими Рејкенен у [[Лотус Ф1|Лотусу]]. Финац је једини био на стратегији од два заустављања у боксу док су остали возачи морали по три пута да мењају гуме. На другој позицији је завршио [[Фернандо Алонсо]] у [[Скудерија Ферари|Ферарију]], док је трећи био светски шампион [[Себастијан Фетел]] у [[Ред бул рејсинг|Ред Булу]]. У [[формула 1 (2014)|сезони 2014.]] је победио [[Нико Розберг]] а у [[формула 1 (2015)|сезони 2015.]] [[Луис Хамилтон]], и један и други наступајући за [[Мерцедес гран при]]. У [[формула 1 (2016)|сезони 2016.]] је победио [[Нико Розберг]], наступајући за [[Мерцедес гран при]]. == Победници трка == Највише победа на ВН Аустралије у оквиру шампионата Формуле 1 има [[Михаел Шумахер]] и то четири победе: 2000, 2001, 2002. и 2004. године. По националностима највише победа имају британски возачи и то десет: [[Dženson Baton|Џенсон Батон]] три, [[Дејмон Хил]], [[Дејвид Култард]], и [[Луис Хамилтон]] по две и [[Најџел Менсел]] једну. {| class="wikitable" |- ! Година ! Возач ! Конструктор ! Локација |- ! {{Ф1|2022}} | {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | [[Мелбурн]] |- |- style="background:#ddd;" ! 2021<br />-<br />2020 |COLSPAN=4| ''Није одржано'' |- ! {{Ф1|2019}} | {{зас|ФИН}} [[Валтери Ботас]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2018}} | {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2017}} | {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2016}} | {{зас|НЕМ}} [[Нико Розберг]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2015}} | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2014}} | {{зас|НЕМ}} [[Нико Розберг]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2013}} | {{зас|ФИН}} [[Кими Рејкенен]] | [[Лотус Ф1]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2012}} | {{зас|ВБ}} [[Dženson Baton|Џенсон Батон]] | [[Макларен]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2011}} | {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2010}} | {{зас|ВБ}} [[Dženson Baton|Џенсон Батон]] | [[Макларен]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2009}} | {{зас|ВБ}} [[Dženson Baton|Џенсон Батон]] | [[Брон ГП]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2008}} | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Макларен]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2007}} | {{зас|ФИН}} [[Кими Рејкенен]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2006}} |{{зас|Шпанија}} [[Фернандо Алонсо]] | [[Рено Ф1|Рено]] | [[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2005}} |{{зас|Италија}} [[Ђанкарло Физикела]] |[[Рено Ф1|Рено]] |[[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2004}} |{{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] |[[Скудерија Ферари|Ферари]] |[[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2003}} |{{зас|ВБ}} [[Дејвид Култард]] |[[Макларен]] |[[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2002}} |{{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] |[[Скудерија Ферари|Ферари]] |[[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2001}} |{{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] |[[Скудерија Ферари|Ферари]] |[[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|2000}} |{{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] |[[Скудерија Ферари|Ферари]] |[[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|1999}} |{{зас|ВБ}} [[Еди Ирвајн|Еди Ирвин]] |[[Скудерија Ферари|Ферари]] |[[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|1998}} |{{зас|ФИН}} [[Мика Хекинен]] |[[Макларен]] |[[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|1997}} |{{зас|ВБ}} [[Дејвид Култард]] |[[Макларен]] |[[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|1996}} |{{зас|ВБ}} [[Дејмон Хил]] |[[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]-[[Рено Ф1|Рено]] |[[Мелбурн]] |- ! {{Ф1|1995}} |{{зас|ВБ}} [[Дејмон Хил]] |[[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]-[[Рено Ф1|Рено]] |[[Аделејд]] |- ! {{Ф1|1994}} |{{зас|ВБ}} [[Најџел Менсел]] |[[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]-[[Рено Ф1|Рено]] |[[Аделејд]] |- ! {{Ф1|1993}} |{{зас|БРА}} [[Аиртон Сена]] |[[Макларен]] |[[Аделејд]] |- ! {{Ф1|1992}} |{{зас|Аустрија}} [[Герхард Бергер]] |[[Макларен]] |[[Аделејд]] |- ! {{Ф1|1991}} |{{зас|БРА}} [[Аиртон Сена]] |[[Макларен]] |[[Аделејд]] |- ! {{Ф1|1990}} |{{зас|БРА}} [[Нелсон Пике]] |[[Бенетон (Формула 1)|Бенетон]]-[[Форд]] |[[Аделејд]] |- ! {{Ф1|1989}} |{{зас|БЕЛ}} [[Тијери Боутсен]] |[[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]-[[Рено Ф1|Рено]] |[[Аделејд]] |- ! {{Ф1|1988}} |{{зас|Француска}} [[Ален Прост]] |[[Макларен]] |[[Аделејд]] |- ! {{Ф1|1987}} |{{зас|Аустрија}} [[Герхард Бергер]] |[[Скудерија Ферари|Ферари]] |[[Аделејд]] |- ! {{Ф1|1986}} |{{зас|Француска}} [[Ален Прост]] |[[Макларен]] |[[Аделејд]] |- ! {{Ф1|1985}} |{{зас|ФИН}} [[Кеке Росберг|Кеке Розберг]] |[[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]-[[Хонда]] |[[Аделејд]] |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Формула 1}} {{commonscat|Australian Grand Prix}} * {{званични веб-сајт|http://www.grandprix.com.au/}} {{Трке Формуле 1}} [[Категорија:Велика награда Аустралије| ]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1|Аустралија]] 0v9v5na3qf4ujv9i6g3p822gxwmtas4 3 193320 25115074 24917776 2022-07-20T05:55:59Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki <div style="position:absolute; z-index:100; right:40px; top:0px;" class="metadata"> {| style="background-color:transparent;border: 0px" |- |- |} </div> <span style="position:absolute;top:-55px;left:-175px;z-index:10">[[Датотека:Flag of Serbia.svg|50px]]</span> {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width:100%; border:2px solid #91A3B0; vertical-align:top; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" |- |<p style="margin:0 3px .8em 3px; letter-spacing:2px; text-align:center; margin-top:0; margin-bottom:.2em; font-size:110%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif;">'''<font color="#{{#ifeq:{{FULLPAGENAME}}|Корисник:MareBG|555555|91A3B0}}">[[Корисник:MareBG|Почетна]]</font>''' &nbsp; '''<font color="{{#ifeq:{{FULLPAGENAME}}|Разговор са корисником:MareBG|555555|91A3B0}}">[[Разговор са корисником:MareBG|Разговор]]</font>''' &nbsp; '''<font color="{{#ifeq:{{FULLPAGENAME}}|MareBG/Споменице|555555|91A3B0}}">[[Корисник:MareBG/О мени|О мени]]</font>''' &nbsp; '''<font color="#{{#ifeq:{{SUBPAGENAME}}|Мој допринос|555555|91A3B0}}">[[Корисник:MareBG/Чланци|Мој допринос]]</font>''' &nbsp; '''<font color="#{{#ifeq:{{SUBPAGENAME}}|Остало|555555|91A3B0}}">[[Корисник:MareBG/Споменице|Споменице]]</font>''' &nbsp; '''<font color="#{{#ifeq:{{SUBPAGENAME}}|Фотографије|555555|91A3B0}}">[[Корисник:MareBG/Фотографије|Фотографије]]</font> </font>''' &nbsp; '''<font color="{{#ifeq:{{FULLPAGENAME}}|MareBG/Корисно|555555|91A3B0}}">[[Корисник:MareBG/Корисно|Корисне ствари]]</font>''' </center></small> ---- <div class="plainlinks" style="{{{extra-style|}}}; background-color: #F0F8FF; border: 1px solid {{{border-color|#00a5ff}}}; width: {{{width|}}}; color: white; font-weight: bold; margin: 2em 0 1em; padding: .5em 1em; vertical-align: middle; clear: both;"> [[Слика:Mail-mark-junk.svg]] [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:MareBG&action=edit&section=new<span style="color: #0066aa;">Оставите поруку</span>]</div> {{страница за разговор}} <div style="position:absolute;bottom:0;left:-50px">[[Датотека:Gnome-go-up.svg|25п|Врх странице|link=#top]]</div> == Трчуљци == Постојала је страница Трчци (како их нико не зове у Србији), а страница Трчуљци је само преусмеравала тамо. Зато сам узео да страницу преправим у Трчуљци, пребацим на ћирилицу (таква је генерална инструкција) и исправим понешто. Не разумем шта вам ту не одговара? [[Корисник:Milan Đurić|Milan Đurić]] ([[Разговор са корисником:Milan Đurić|разговор]]) 13:31, 9. март 2021. (CET) : Ок. [[Корисник:Milan Đurić|Milan Đurić]] ([[Разговор са корисником:Milan Đurić|разговор]]) 13:42, 9. март 2021. (CET) == Anoplotrupes stercorosus == Mislim da sam postavio šablon za radove u toku kako ste rekli. Nadam se da je sada u redu. Pozz {{БП|Milan Đurić‎}} == Anoplotrupes stercorosus == Napravio sam šta sam mislio, samo ne uspevam sada da uklonim šablon 'Radovi u toku'. Kako? Bolje mi objasni nego da uradiš, da bih znao za ubuduće. [[Корисник:Milan Đurić|Milan Đurić]] ([[Разговор са корисником:Milan Đurić|разговор]]) 15:48, 9. март 2021. (CET) == Anoplotrupes stercorosus == Hvala. [[Корисник:Milan Đurić|Milan Đurić]] ([[Разговор са корисником:Milan Đurić|разговор]]) 16:06, 9. март 2021. (CET) :@[[Корисник:Milan Đurić|Milan Đurić]] Najlakse je ako postavis <nowiki>{{rut}}</nowiki> [[Корисник:БојанЦвјетковић|Бојан Цвјетковић]] ([[Разговор са корисником:БојанЦвјетковић|разговор]]) 16:08, 9. март 2021. (CET) == Brisanje stranice == Ponovo da pitam zašto je moja stranica u izradi Lenine putujuće nosiljke obrisana?[[Корисник:Leja.mitrovic|Leja.mitrovic]] ([[Разговор са корисником:Leja.mitrovic|разговор]]) 18:18, 9. март 2021. (CET) == Aleksandar Linta == Poštovani, Možete li mi reći zašto je tek postavljena stranica o Aleksandru Linti uklonjena? Ukoliko je na engleskom ne može biti postavljena ovde? Zar nije nekako mogla biti preusmerena ili ja obaveštena pre uklanjanja? Hvala unapred na odgovoru. Srdačan pozdrav, Ivana {{БП|Ivana2704‎}} == Обраћање == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Sadko&diff=23679871&oldid=23679612 По савету мога брата, јављам ти се. Поздрав.] [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:20, 12. март 2021. (CET) :[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B&diff=23680686&oldid=23680640 Не разумем. Признавање Приштине од стране Израела је директно последица уговора о намерама у Вашингтону.] [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:25, 12. март 2021. (CET) Шта [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=23682625&oldid=23682588 овде] није тачно? Свако има право да се определи која ће нација да буде. Она је одабрала. Као што је Андрић одабрао да буде Србин, иако по очевој је био Хрват. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 12:00, 13. март 2021. (CET) :Ali зашто си избрисао пола осталог уреда? То је само један део. Извини ако сам те увредио, ако си фан исте, али зашто ми цео уредак бришеш? [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 12:59, 13. март 2021. (CET) ::Не то, ја мислим на овај спот што је јуче изашао, а пред изборе у НК? Поцепао сам се да напишем, а ти си избрисао И ТО. Као што си избрисао за наводнике на мазди, а уредак уопште није био о томе. Као што си ми понишито оно у Вучићу, а објашњење је било да је било признато 4. септембра, а и споразум је управо био 4. септембра. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:03, 13. март 2021. (CET) :::Чим си написао, одмах сам увидео да си релативно у праву. Али, разумеј и ти мене, не волим кад неко напада моју нацију, а од ње се леба најео. То је било у жару и видим да сам погрешио, али нисам прекорачио праг, да сам је вређао него сам само чињенице рекао. И мислим да у блажем формату треба да стоји да се "испалила". Само сам био повређен њеном безобзирношћу. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:07, 13. март 2021. (CET) ::::Како тумачиш [https://www.rtv.rs/sr_ci/politika/cddri-dokumenti-potpisani-u-vasingtonu-nisu-pravno-obavezujuci_1159737.html ово] и како да убацим у текст? Ако пучанство (а у Србији је седам одсто високо образованих) каже нешто и то се устали, је л то значи да је то истина или је то пучанство? [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 12:40, 14. март 2021. (CET) ::::: == Stranica == Postovani, ne znam sata se desava ali stranica je odobrena od strane administratora vec, ne razumem zasto opozivate i dodajete zahtev za izmene, review stranice je vec odradjen nekoliko puta i receno mi je da je sasvim u redu i korektno. Ukoliko imate nesto da izmenite na njoj, ili smatrate da je potrebno, kako ne znam da procenim sta ste tacno mislili pod Vasim komentarima, molio bih Vas ili da izmenite, ako nema mnogo stvari za izmenu, ili da se konsultujete vec sa drugim adminima koji su viseg ranga, i samim tim odobrili sve dosadasnje izmene. Pred ovim mislim i kategorije, i linkove, i reference, i ostale stvari koje su na stranici. Molicu Vas da ne vrsite zahteve za ciscenje, ukoliko se prethodno niste konsultovali sa drugim adminima. S' postovanjem [[Корисник:Spawnjfk|Spawnjfk]] ([[Разговор са корисником:Spawnjfk|разговор]]) 18:46, 14. март 2021. (CET)spawnjfk[[Корисник:Spawnjfk|Spawnjfk]] ([[Разговор са корисником:Spawnjfk|разговор]]) 18:46, 14. март 2021. (CET) Kopiram Vam odgovor Vaseg kolege, koji ne znam zasto je editovao i napravio novi zahtev, iskreno, nista drasticno, na stranici nisam menjao (ja licno), e sad ako je neko namerno stranicu menjao, to bi trebalo da se obrati tim korisnicima. Ispod odgovor Vaseg kolege Здраво. Видим да је чланак који сте креирали премештен од стране другог администратора и да Вам је помогао што се тиче његове стандардизације. Чланак је био означен као почетнички и није био категорисан, због чега је био премештен у нацрт. Сада је то сређено. Поздрав. Lackope (разговор) 17:14, 9. март 2021. (CET) [[Корисник:Spawnjfk|Spawnjfk]] ([[Разговор са корисником:Spawnjfk|разговор]]) 18:54, 14. март 2021. (CET)spawnjfk[[Корисник:Spawnjfk|Spawnjfk]] ([[Разговор са корисником:Spawnjfk|разговор]]) 18:54, 14. март 2021. (CET) Ja se stvarno izvinjavam, ali izgleda da moram da kontaktiram Vaseg kolegu, jer definitivno ovako ne mogu da dobijem nikakav odgovor, niti mogu da znam sta je tacno Vas kolega mislio dok njega ne pitam. Izvinite na uznemiravanju, sve najbolje. [[Корисник:Spawnjfk|Spawnjfk]] ([[Разговор са корисником:Spawnjfk|разговор]]) 19:07, 14. март 2021. (CET)spawnjfk[[Корисник:Spawnjfk|Spawnjfk]] ([[Разговор са корисником:Spawnjfk|разговор]]) 19:07, 14. март 2021. (CET) == Политички компас == Молим вас избришите онај шаблон, барем сам додао једну референцу. [[Корисник:Miloš Radisavljević|Miloš Radisavljević]] ([[Разговор са корисником:Miloš Radisavljević|разговор]]) 21:46, 14. март 2021. (CET) [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%A4%D0%9A_%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80_%D0%A1%D0%B8%D1%82%D0%B8 Зар нису колеге познаваоци правописа утврдили да се сити пише малим словом?] У чему је проблем? {{пинг|Soundwaweserb}}, {{пинг|Вукан Ц}}, {{пинг|Садко}}, су све изнели. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:52, 15. март 2021. (CET) :Опусти се, само сам ово хтео боље да искористим. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B8_-_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%E2%80%9E1300_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%E2%80%9D Мени ово није за чланак], а труди се ова уредница, па сам хтео комрпомис. Узгред умро сам на оно „Боље среди тај BMW, сутра док устанем хоћу да се сијају фелне”, али умро сам! Бог ти помогао на почетку Великога поста, да је благословен! [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:49, 15. март 2021. (CET) ::ХАХАХАХАХАХАХХААХАХАХАХХАХААХАХ, „Ал те {{пинг|Miljan Simonović}} издресирао,” а шта је било проблем није све на једном месту него је раштркано те преписке, а нмг да тражим по осталим страницама, има их хиљаду... У чему је био проблем, видим да има добре чланке. Елем, ХАЈДЕ ДА ИЗБЕГАВАМО РЕЧ СЈАЈНО, јер је сјајан бурек мастан, и глава кад је ћелава! Није стилски океј. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:01, 15. март 2021. (CET) :::Ако ми већ претиш, дај да видим где се дебатује у мени, да могу да понудим одбрану. Није фер олајавати неког, а не пружити му прилику да се браним. Као у Кафкином процесу. Зашто ми ускраћујеш право на слободу изражавања? Дај да видим шта имате против мене, да могу да се браним. Није храбро иза леђа разматрати о мени јер се то и мене тиче. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 20:47, 15. март 2021. (CET) ::::Враћаш ми кад нема извора. Па ми сад враћаш јер ИМА извора. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B8%D0%BA&diff=23679081&oldid=23679080 Па ми онда враћаш за наводнике, а ја то нисам дирао у измени]. Буди само доследан. Не знам да очекујем од тебе. Увек тражиш неку ситницу у мојим изменама док маса чланака на вики треба сређивање, ти мене покопаваш. И онда ми претиш баном, а контрадикторан си. Прво мора извор, па после не сме извор. Не разумем. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 20:52, 15. март 2021. (CET) :::::Мада, сада разумем. Разваљују те са вандализмима па си надрндан. Али ми немој претити баном поготово јер си и ти делом заслужан јер си контрадикторан. Сад ћу да ти помогнем са враћањима до спавања. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 20:55, 15. март 2021. (CET) ::::::Дужност ми је помоћи Брату у Исусу Христу када је у невољи, поготово кад смо на истом племенитом, друштвено-корисном циљу. Али немој свака објава да буде блок, чим нешто зајебем ненамерно. Сваки пут кад ми је порука у обавештењима морам да презнојавам да није бан. А и сви се исто реторички понашате као да сам ретард и да немам појма. А, мислим, да имам појма, али то нико не зарезује ни два посто (уз пар изузетака). Исто тако као што видим да си много нервозан јер су појачали вандализме и то најкретенскије, али '''''разумеј''''' и ти мене. Прво ми усадиш да мора извор, после НЕ СМЕ извор. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:02, 15. март 2021. (CET) == Reference == Hvala Vam. [[Корисник:Mihailo79|<font color="blue">'''Mihailo79'''</font>]] [[Разговор са корисником:Mihailo79|<font color="red">'''(разговор)'''</font>]] 21:47, 15. март 2021. (CET) :Провери [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE_%D0%A0%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0_(%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0)&diff=23691120&oldid=23691096 ово], не знам шта да радим, већ сам једном вратио. Нећу после да ме заскоче „Е ОВАЈ РАТУЈЕ ИЗМЕНАМА”. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:43, 16. март 2021. (CET) :Уф, [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE_%D0%A0%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0_(%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0)&curid=4135111&diff=23691308&oldid=23691307 како изгледа лепо када враћаш у моје име]. Али зато мени кад вратиш "%"$%)"$%! [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:00, 16. март 2021. (CET) ::Дај ми само извор ка разлогу! Ја сам теби дао. Значи јавност има оправданост да зна, то и Вики каже, прочитао сам правила! Поздрав. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:46, 17. март 2021. (CET) :::Дај ми само везу ка извору да није енцикопедијски. Ако се човек изјашњава као проповедник хришћанства, а обрезан је онда његови следбеници имају права да знају и зашто је обрезан кад Павле каже да је обрезање у срцу. Дај ми само извор Википедије, ја сам нашао да је енциклопедијски јер је јавна личност а то је директно о ономе што прича! [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:53, 17. март 2021. (CET) а какве сам ја то бесмислице писао? {{БП| Lanmifull11}} : Па ти не можшш ни минут да сачекаш да завршим страницу, па ускачеш?!Па, 'ајде,— [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 16:02, 18. март 2021. (CET) ==ФК Палилулац Београд== Да ли смем слике из новина који су излазили и угасили се пре другог светског рата да поставим? Хвала Поздрав [[Корисник:Batavele|Batavele]] ([[Разговор са корисником:Batavele|разговор]]) 12:39, 19. март 2021. (CET) == Питање корисника [[User:Стакић Никола|Стакић Никола]] (14:41, 22. март 2021.) == Поштовани, желео бих да додам информацију у вези манастира Богоштица. Информација се односи на песничко.-музички сусрет Стаза који се тамо одржава од 2015.године у чијој сам организацији. Како могу урадити то? унапред захвалан, Никола Стакић --[[Корисник:Стакић Никола|Стакић Никола]] ([[Разговор са корисником:Стакић Никола|разговор]]) 14:41, 22. март 2021. (CET) == Акција писања чланака о Београду 3 == Обавештавају се заинтересовани уредници да ће сутра почети [[Википедија:Акција писања чланака о Београду 3|Акција писања чланака о Београду 3]]. Њен циљ је повећање садржаја о Београду, главном граду Србије. Трајаће од 26. марта до 10. априла 2021. године. Ако желите да учествујете, оставите свој потпис на '''[[Википедија:Акција писања чланака о Београду 3/Учесници|овој страници]]'''. Ову поруку сте добили јер сте се пријавили да примате обавештења о предстојећим акцијама. Ако не желите да примате оваква обавештења, уредите [[Википедија:Акције/Обавештења|овај списак]]. Срдачан поздрав! — [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 18:56, 25. март 2021. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Aca@srwiki; списак прималаца: https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%9E%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0&oldid=23702076 --> == Друго мјесто на такмичењу Све о женама == Поштовани, Задовољство ми је да Вас обавијестим да сте на такмичењу [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Све о женама|Све о женама]], организованом од стране Викимедијине заједнице Републике Српске, освојили друго мјесто! Овим путем желим да Вам честитам на изузетном доприносу. Молим Вас да у што краћем року контактирате нашу организацију ради договора о уручењу награде. Наше контакт адресе можете пронаћи на страници такмичења. -[[Корисник:Петковићева15|Петковићева15]] ([[Разговор са корисником:Петковићева15|разговор]]) 10:43, 29. март 2021. (CEST) == Свето писмо == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0&curid=15449&diff=23716667&oldid=23713954 У чему би проблем био овде] јер сам ја дословно преписао са све курзивом почетак реченице и имена чланка. У Светоме писму дословно пише „Прва књига Мојсијева која се зове ''Постање''”. Није ме лепо дресирао. :) [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:21, 29. март 2021. (CEST) :Па не разумем, веома су нам лоши тј. вама (ја сам остракизован) чланци о религији. Све из Светога писма преписујем из оригиналнога превода тј. последњег потврђеног. Све ми враћате и шта треба и шта не треба. Која је поента? Реци ми боље, да не почињем да сређујем јер ћу (1) бити поново банован због не знам чега и (2) џабе ћу да истрошим енергију. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:29, 29. март 2021. (CEST) Хвала пуно на савету! Да ли можете да ми кажете на који начин могу да креирам кратке чланке (тзв. клице)? Када одаберем у линији за категорисање категорију "клице књижевност", добијем поруку да је измена сачувана, али се та категорија не види у линији са осталим категоријама. Унапред хвала! Видела сам шаблон. Без обзира на исти наслов, реч је о потпуно различитим варијантама бајке "Успавана лепотица", тако да их ја не бих спајала у један чланак. А што се "Мале сирене" тиче, на Википедији постоји чланак који се односи на препричавање цртаног филма, а бајка из књиге је сасвим другачија, што можете видети и из њеног садржаја. Чланак о бајци "Мала сирена" сам сад пронашла, извињавам се. {{Непотписан|Nevenat92‎}} == Чланци са такмичења Све о женама == Преименовао сам ова два чланка (Бранди у Бренди, а Аше у Еш). Међутим, нисам сигуран шта да радимо са овом Колби Каилат или како већ. Она то у интервјуима изговара као Калеј отприлике, али видим да су остале језички нам сродне Википедије ишле на ову варијанту са Т. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 13:29, 6. април 2021. (CEST) == Акција писања биографија == Обавештавају се заинтересовани уредници да је данас почела [[Википедија:Акција писања биографија|Акција писања биографија]]. Њен циљ је израда, сређивање и допуна биографских чланака. Трајаће од 8. до 28. априла 2021. године. Ако желите да учествујете, оставите свој потпис на '''[[Википедија:Акција писања биографија/Учесници|овој страници]]'''. Ову поруку сте добили јер сте се пријавили да примате обавештења о предстојећим акцијама. Ако не желите да примате оваква обавештења, уредите [[Википедија:Акције/Обавештења|овај списак]]. Срдачан поздрав! — [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 12:47, 8. април 2021. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Aca@srwiki; списак прималаца: https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%9E%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0&oldid=23702076 --> == Nikola Petković == Никола Петковић (српски: Никола Петковић; Београд, 06.03.1991.) је српски поп-фолк певач који своју певачку каријеру започиње 2008. године у познатој фолк групи „Немогуће Вруће“ који су власници многобројних хитова; „Иди тата“, „Друже мој". Широј јавности постао је познат као соло извођач након наступа у Звездама Гранда 2010. год. у којем је захваљујући бројним гласовима публике дошао до топ 16 мушких кандидата. У емисији је наступао са разним песмама, које су биле поп или роцк жанра, а њихови првобитни извођачи су били Саша Ковачевић, Дино Мерлин, Здравко Чолић, Тоше Проески. 2014. године појављује се у познатом телевизијском шоу програму „Пинкове Звезде“ где долази до четвртфинала и постаје миљеник највеће Балканске звезде Светлане Цеце Ражнатовић. 2016. године избацује свој први сингл под називом „Не дај да те кунем“[1] где се потписује као текстописац исте композиције која је издата за ИДЈ продукцију. 2017. године избацује други сингл под називом „Сад је готово“[2] где се потписује као аутор музике и текста. Нарочиту запаженост стекао је 2019. године са синглом „Безобразна“[3] аутора Марка Дрежњака, који на јутјубу броји милионске прегледе. „Никола Петковиц Безобразна - Гоогле претраживање”. www.гоогле.цо.ук. Приступљено 2021-04-10. „Никола Петковиц Не Дај Да Те Кунем [[Корисник:Nino911|Nino911]] ([[Разговор са корисником:Nino911|разговор]]) 01:05, 12. април 2021. (CEST) == Категорије == Поздрав Маре, видим да се опет ради са изменама категорија, ја мислим да сам већ ту причу покретао, али не слажем се са уклањањем категорије:Београђани, ако се стави категорија:Музичари из Београда или Политичари из Београда. Музичар, политичар, глумац из Београда може бити сваки становник Београда, а категорија:Београђани је за људе рођене у том граду. Сматрам да у овом случају не долази до дуплирања категорија. Ово је само пример, има још ових примера са Нишлијама, Крагујевчанима и др.. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 18:39, 18. април 2021. (CEST) :Не знам ко гура ту причу, мада сам давно и ја нешто дебатовао на ту тему. Немам довољно времена да бих то покретао, а и то не утиче пуно на чланке које уређујем :) Ако опет буде нешто на ту тему, позови ме, а можда и ја нешто покренем.. у контакту смо свакако. Поздрав — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:48, 18. април 2021. (CEST) == Hteo sam samo malo dopuniti događaje 1991. == I to iz pouzdanog časopisa tog vremena.Ne znam šta sam pogrešio da sve bude izbrisano. == Милан Мијалковић == Поздрав и срећни празници, предложио сам чланак [[Милан Мијалковић]] за добар, уколико будеш у прилици погледај чланак и евентуално дај коментар на страници за разговор, како би се расправа успешно окончала. Унапред захвалан — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 23:36, 1. мај 2021. (CEST) :Поздрав, уколико стигнеш погледај чланак [[Иван Рибар]], детаљно сам га средио и предложио за сјајан. Знам да често пишеш о Београду, а име овог човека носи једно новобеоградско насеље, па се и то може подвести под београдску тему :) Шалим се наравно.. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:13, 11. мај 2021. (CEST) ::Био је доста интересантна и значајна личност, нашао сам добар материјал, па се имало шта и написати. Што се тиче преименовања улице/насеља, ништа ме не чуди, с обзиром ко је председник новобеоградске општине... — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:45, 12. мај 2021. (CEST) == Вандал == Поздрав Маре, може ли опомена или мини блокада за овог вандала или закључавање странице [[Улица Марка Орешковића (Београд)]], због упорног враћања мојих измена. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:43, 20. мај 2021. (CEST) *{{IPvandal|109.93.22.148}} == Питање корисника [[User:Zzmm2|Zzmm2]] (11:22, 4. јун 2021.) == На страници ТВ Слагалица не успевам да додам лекторе. Требало би да стоји: Лектор: Гордана Тасић, Драгана Матијевић --[[Корисник:Zzmm2|Zzmm2]] ([[Разговор са корисником:Zzmm2|разговор]]) 11:22, 4. јун 2021. (CEST) == Питање корисника [[User:Vladimir472014|Vladimir472014]] са странице [[Медаља за рат]] (14:14, 18. јул 2021.) == Oprostite, kako da postavim fotografiju sa mobilnog telefona, a vezano za Medalju nezavisnosti i oslobođenja Crne Gore 1875-1878.? Srdačan pozdrav --[[Корисник:Vladimir472014|Vladimir472014]] ([[Разговор са корисником:Vladimir472014|разговор]]) 14:14, 18. јул 2021. (CEST) == Кад сам обећао == — [[Корисник:Seeker|Seeker]] ([[Разговор са корисником:Seeker|разговор]]) 14:51, 10. август 2021. (CEST) == Јер моје лавље срце увек куца па Бог како ми да == Да л и је могуће да се поцепам да испишем и додам информације и онда [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=23819550&oldid=23799924 дође лик и са пола снаге избриђе 5 сома података]? И нико не реагује? Што се онда трудимо ми "гуштери", ако дође неки админ и унакази наш рад? [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 20:37, 16. август 2021. (CEST) == Поздрав == Извините ако сметам али пошто сте ви писал чланак на српском у вези певачице Камиле из Фифт Хармонија. Да ли бисте само променули наслов у коме пише њено име и презиме пошто уколико сте писали како се изговара презиме се по нашем језику онда пише Кабејо, хвала. ==Мердокове мистерије== Поздрав! Предложио сам [[Списак епизода серије Мердокове мистерије]] за изабрани списак. Био бих ти захвалан, уколико си у могућности да га погледаш и даш своје мишљење. Хвала [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 14:52, 23. август 2021. (CEST) ==Вандализам== Избрисао сам свуда гдје је оставио неприкладан коментар. [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 14:36, 24. август 2021. (CEST) ==Вандализам 2== [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/87.116.175.27 Корисник 87.116.175.27] чије си коментаре обрисао на чланку Расизам у истом маниру је био активан и на чланцима Ксенофобија, Расизам и Списак фобија [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 11:58, 28. септембар 2021. (CEST) == У чему је проблем овде? == {{пинг|MareBG|Acaalexaca}}, ''друг'' Пинки непрестано вандализује информације које су проверили и остали радни људи овди, као што је нпр. {{пинг|Садко}}. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D1%84%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83_%E2%80%94_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83&curid=466881&diff=24064552&oldid=24064539 Тај човек нема намеру да стане изгледа]. Текст и те како има везе са чланком јер је ''Смрт комуни'' директно проистекао из ''Смрт фашизму''. Он је, као присталица једног тоталитарног режима, стварно потребан ср.вики како би представљао оно што се у међународним односима зове ''кочница и равнотежа''. Али стварно претерује некада! П. С. {{пинг|Acaalexaca}}, подсети ме молим те имам нешто важно да ти пошаљем, пошто си франкофил као и ја, али увек заборавим јер немам времена. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:47, 28. септембар 2021. (CEST) :У чланку о партизанској пароли ''Смрт фашизму'' писато о љотићевској пароли ''Смрт комуни'' је сасвим неумесно. Уколико му је стало до те пароле и ако мисли да је значајна нека напише чланак о њој. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 17:53, 28. септембар 2021. (CEST) ::Тако је, ''„ја сам љотичевац”'' (што би рекао стари комуниста Воја Шешељ). Основно енциклопедијско правило је да се и чује друга страна, а ''Смрт комуни'' је идеална „друга страна”. Тога има и по ен.вики, само ја не дозвољавам да ми иделогија замути перцепцију објективности. Изгледа да је то врлина, иако сам мислио да то има већина писмених људи. Ово је одличан поднаслов таман пристаје по свим правилима. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:57, 28. септембар 2021. (CEST) ::: ''Смрт комуни'' може и заслужује да добије засебан чланак. Када се поништавају поуздани извори из одређеног разлога - мора се дати бољи опис измјене и боље искомуницирати. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:02, 28. септембар 2021. (CEST) == Тома З. == Поздрав. У чланку ''Тома Здравковић'' сам морао вратити измјене јер један корисник константно убацује у увод облик „јест био” умјесто „је био” или „био је”. У међувремену си нешто мијењао па бих те замолио да то поново погледаш и уредиш. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:48, 1. октобар 2021. (CEST) с. р. == Бановање == Ако сам ја погрешио у томе што пишем ''јест био'', шта је онда {{пинг|Жељко Тодоровић}} који је, по мишљењима неких уредника (по мом не), вандализовао ср.вики са писањем изворних имена као нпр. ''Wikipedia-e''? ZZop. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 01:19, 1. октобар 2021. (CEST) == Питање корисника [[User:Mr.Peconi|Mr.Peconi]] (11:35, 14. октобар 2021.) == Postovani, interesuje me kako izmeniti tacnije dodati jedan podatak na vikipediji?? Hvala unapred --[[Корисник:Mr.Peconi|Mr.Peconi]] ([[Разговор са корисником:Mr.Peconi|разговор]]) 11:35, 14. октобар 2021. (CEST) :Помаже Бог. Надам се да више нема проблема са Ничкетом јер хоћу и албум за њ да направим. Докле више да ми враћају, све сам сад урадио како су ми рекли. Чак сам нашао и једва писане изворе! Поздрав. Имам питање: Шта да додам на крају, као што сам за Прти додао, тј. ти си ми додао, онако на крају чланка шаблон? — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 20:37, 21. октобар 2021. (CEST) ::Докле више?! https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4&oldid=prev&diff=24103523 — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:52, 21. октобар 2021. (CEST) :::Ево ти још један вандализам дотичнога, провери ово: https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0&diff=24103533&oldid=24103526 — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:04, 21. октобар 2021. (CEST) ::::Опа, хвала!!! Ово је посебна јер је прва која се додељује на утисак (што је много тешже постићи) него кад урадим на неком такмичењу скромна два чланка. Трудићу се да оправдам! Морамо мало јаче да афирмишемо хип хоп, кад може Задруга и на ср.вики, мора и овде мало хип хоп, то је права андерграунд поткултура. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:26, 21. октобар 2021. (CEST) == Молим објашњење == Једно или два питања. Зашто у пар наврата на сзр наводног уредника Ничим неизазван, он од тебе тражи да га заштитиш од мојих измена? Ја правим проблеме, а његова измена је у реду. Смирујеш ситуацију тако што предлажеш да се нас двојица договоримо, а прећутно подржаваш његове поступке. Ма, администратор и по.— [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 13:58, 22. октобар 2021. (CEST) :Нисам судија нити сам било када написао да су твоје измене вандалске. Погледај мало боље наше преписке, писали смо о хип хоп музици не о вашим ратовима изменама. Ти као искуснији колега врло добро знаш да 3 враћања јесу бан на 1 дан. Пошто сам администратор и по позвао сам вас да се договорите, уместо да вас охладим што би било по правилима. [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 14:37, 22. октобар 2021. (CEST) ::Ниси ми одговорио, али опет добро.— [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 17:29, 22. октобар 2021. (CEST) :::Стварно не знам зашто тражи да га заштитим од твојих измена. Глупо је и смешно поменути вандалисање када си ти у питању. По више више паше ''центар'' јер је устаљено, а и овако како је колега Ничим ставио (њено административни средиште) није правописно добро, па враћам на старо. [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 08:42, 23. октобар 2021. (CEST) ::::Маре, мислим да си случајно, нехотице заменио тезе. Спор у вези с туђицама је овде секундаран, можда и терцијаран. Овде је спор што Д. Гајић враћа Ничкета 3000 са страница о Карловачкој и НС. [[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4&diff=24105379&oldid=24105374 све сам објаснио]]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:08, 23. октобар 2021. (CEST) == Питање корисника [[User:Dendi Day|Dendi Day]] (15:18, 27. октобар 2021.) == Pozdrav, Htio bih otvoriti članak o tv emisiji U POКRETU sa Danijelom Dakićem kao i članak o TV i Radio voditelju Danijelu Dakići, možete li mi pomoći? Hvala! --[[Корисник:Dendi Day|Dendi Day]] ([[Разговор са корисником:Dendi Day|разговор]]) 15:18, 27. октобар 2021. (CEST) :Поздрав, могу вам помоћи наравно. Слободно креирајте чланак а ја ћу га колико треба средити и допунити. [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:40, 28. октобар 2021. (CEST) == Саша Шестић == Поздрав. У овом чланку сам вратио текст на неку ранију верзију. Пошто си у међувремену нешто мијењао, било би добро до поново погледаш и то измијениш. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:28, 29. октобар 2021. (CEST) с. р. == Ел Буено страница == Поздрав, пишем везано за страницу Ел Буено која је уклоњена. Занима ме који су услови потребни да би страница била одобрена? Видим да као разлог пише да су 4 сингла мало, али на пример, Вања Мијатовић има страницу, а она има 6 синглова. Отворен сам за сугестије. Хвала унапред. [[Корисник:ElBueno95|ElBueno95]] ([[Разговор са корисником:ElBueno95|разговор]]) 00:26, 1. новембар 2021. (CET)ElBueno95 == Zašzo brišeš tačne informacije == Zašto? [[Корисник:Mionapro2|Mionapro2]] ([[Разговор са корисником:Mionapro2|разговор]]) 12:27, 7. новембар 2021. (CET) == knjige o Glogovcu == Da si ih dodao na članak o Glogovcu dala bih ti 5. Realno, nema o njima šta puno da se piše. Pretalaškao si sve. Ali tebe računam ipak među vrhunske urednike, pa ti ne opraštam ni najmanju sitnicu {{smeh}}— [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 18:39, 22. новембар 2021. (CET) == Шаблон Pgnviewer == Здраво. Треба ми мала помоћ. Никако не могу да уметнем паблон Pgnviewer у своје странице. Ако знаш молим за помоћ. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) == Питање корисника [[User:З. Рељин|З. Рељин]] (12:53, 24. новембар 2021.) == Поздрав, Само да се "прокњижим".. Повод за пријављивање ми је био исправљање и допуна чланка о члану породице. Надам се да ћу обновити знање о техничким детаљима, а ако негде запнем надам се да могу да рачунам на вашу помоћ.. З. Рељин --[[Корисник:З. Рељин|З. Рељин]] ([[Разговор са корисником:З. Рељин|разговор]]) 12:53, 24. новембар 2021. (CET) :Наравно, само јавите када треба помоћ. [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 09:06, 2. децембар 2021. (CET) ::Поштовани, ::Поставио сам питање на посебној теми о страници Олга Милановић, али није згорег да поновим. ::Колега Sadko је вратио моје измене на почетни текст са образложењем да нисам поставио референце и хтео бих да даље наставим са њим комуникацију али не успевам да се снађем како да то учиним.. Текст који сам поставио је лично Олга Милановић саставила а референце за погрешно девојачко презиме заиста не знам где да нађем. Уколико можете да ме упутите како да ступим у везу са Sadko - м или да ми ви дате упутства, захвалан сам унапред .[[Корисник:З. Рељин|З. Рељин]] ([[Разговор са корисником:З. Рељин|разговор]]) 10:44, 20. фебруар 2022. (CET) == Шаблон Pgnviewer == Шаблон се појављује нпр у чланку на руском [[https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%80_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D0%BF%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D1%85%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BC_2020]] Ако питаш у које своје чланке би га имплементирао има их много (око 100), а биће их велики број. Например [[Шаховски турнир у Прагу, 1946.]], [[22. појединачни шампионат Совјетског Савеза у шаху (Зонски турнир), Москва, 1955.]] итд. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) Врло интересантан шаблон за све чланке о шаховским турнирима и мечевима. Има их сијасет важних. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) Да ли сте добили одговор [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) Нема ништа ново за онај подпрограм[[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) == Питање корисника [[User:Vojislavpetrovic0810|Vojislavpetrovic0810]] (16:20, 1. децембар 2021.) == Dobar dan MareBG, hteo sam da postavim članak za mog dedu Radovan Petrović general JNA. Njegovo ime postoji na wikipediji u delu spisak generala JNA ali nema njegove biografije. Ja sam napisao kratku biografiju koja je u saglasnosti sa svim podacima iz Vojne enciklopedije. Ono sto mi je problem kako da povezem reference i da povezem linkove kao na primer prva Juznomoravska brigada... Ako Ima neke sanse da mi pomognes oko ovog prvog mog clanka kako bi uspeo da ga objavim. Tekst: Радован Петровић рођен је 1907 године у Петровцу (код Лесковца), у породици која се претходне године досељена из Косора код Подгорице. Завршио је Војну Академију Југословенске војске 1930 године и као официр Југословенске војске је био у Цељу, Загребу, Косову и Сарајеву. Рат, 1941 године га је у капетанском чину затекао у Сарајеву, где није прихватио предају немачкој војсци, већ се са својом групом официра и војника ноћним маршутама пребацио у Србију. По избијању устанка, од новембра 1941 године је у партизанима у Јабланичком одреду, командир чете на планини Пасјчи. У току 1942 године Јабланички одред се поделио у групе и није деловао у комплетном саставу. У 1943 год. је у штабу Јужноморавског партизанског одреда, затим је начелник штаба Прве па Друге Јужноморавске партизанске бригаде, затим начелник штаба па заменик команданта Јужноморавске оперативне зоне, од јуна 1944 године командант је 23 српске ударне дивизије НОВ у периоду када је ова дивизија ослободила Источну Србију, затим заменик команданта 14 корпуса НОВ и начелник Главног штаба НОВ Србије. После завршетка рата је командант Народне милиције Народне Републике Србије Начелник штаба армије ЈНА, заменик начелника управе генералштаба ЈНА, завршио је ВВА ЈНА 1953 г. У пензији је од 1962 г. Живео је у Београду до 1996 г. подаци сагласни - Војној Енциклопедији - 6 Бгд. 1964 г., стр. 757 --[[Корисник:Vojislavpetrovic0810|Vojislavpetrovic0810]] ([[Разговор са корисником:Vojislavpetrovic0810|разговор]]) 16:20, 1. децембар 2021. (CET) == Kafane == Можеш да се придружиш. [[Википедија:Вики библиотекар/2021|Вики библиотекари]] сваке године имају (бар један) маратон на ту тему. Валјда проф. деформација... {{смех}} {{смех}} {{смех}} {{смех}} {{смех}}— [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 11:25, 2. децембар 2021. (CET) == Брисање категорија == Поздрав, синоћ сам морао да прекинем јер сам имао обавеза. Ова категорија за брисање је празна, па не знам на које си категорије мислио. Сваку сам испразнио прије него што сам прекинуо са радом синоћ па не знам која је у питању. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:24, 7. децембар 2021. (CET) :{{пинг|Vux33}} Можете вас двојица да ми проверите [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE&diff=24597236&oldid=24597119 ово]. Без образложења се ставља на чланак који сам израдио, и то дуго и детаљно, да је писан на другом језику, а не на српском. И то више пута. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:18, 11. јун 2022. (CEST) ::{{пинг|Vux33} није се зауставио на томе, већ је кренуо [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE&curid=4319356&diff=24597250&oldid=24597236 опет да ме малтретира и прогони] стављајући за ББ личност преведену на 11 језика, једног од значајнијих официра на хрватској страни за време рата. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:35, 11. јун 2022. (CEST) Не знам да ли је право мјесто, али одговорићу. Шаблон је очигледно стављао због ријечи „повијести“, нисам наишао на неку другу која би била спорна. У сваком случају, лакше је исправити него лијепити шаблон због једне ријечи. И то, али и стављање чланка на брзо брисање умјесто на процјену релевантности од стране заједнице, може да се сматра вандализмом. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 07:01, 12. јун 2022. (CEST) == Датотеке с енглеске Вики == Поштовани Маре, имам један мали проблем, а пошто сте Ви један од искуснијих корисника овде, верујем да знате како да ми помогнете. Када радим страницу о филму, често пожелим да ставим и филмски постер у инфокутију, међутим, датотеке као да не постоје. Мислила сам да је у питању лиценца која дозвољава да се прикажу само на енглеској вики, али видим да доста страница на српској вики ипак проналази начин да стави овај тип датотеке у инфокутију. Велики поздрав и хвала! [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 15:37, 16. децембар 2021. (CET) :{{пинг|Асена}}, пошто сам онлајн, а {{пинг|MareBG}} није, покушаћу да Вам одговорим. Нијесу све лиценце исте. Неке су дозвољене за све википедије, а неке само за енглеске. Тако да слободно, ако Вас не мрзи, додајте постере по истој лиценци као на ен.вики (било би пожљено ако наћете српске званичне постере). Слично сам имао са стриповима. Надам се да не грешим, а Маре ће исправити кад бане. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:41, 16. децембар 2021. (CET) :: Хвала пуно Ничим, као и увек! :) [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 18:04, 16. децембар 2021. (CET) == Пет+1 == Не мора свака реч да има референцу, али оно мора, јер део текста има форму рецензије, опажања о албуму, извођења самосталних закључака итд. То не би смели да радимо ми као уредници пројекта, већ музички новинари/критичари (или може да се препише/преприча из прес-материјала). Тај део који сам уклонио је најспорнији и више мора да иде с референцом него то који спотови су објављени. Није ни свако ко ће читати чланак познавалац хип хопа, па да препозна глас Москрија. Ја свакако нећу даље да ратујем изменама на овом чланку, али ми заиста није најјаснији овај дебело повлашћени статус који има један члан (против кога заиста ништа немам, нити имамо неку историју сукоба од раније, што лако може да се провери). — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 16:28, 19. децембар 2021. (CET) :Прво, примедба није првобитно моја. Имаш примедбу на оригинално истраживање од колеге администратора на страници за Разговор (он је чак понудио и изворе за део текста, који су остали неубачени док ја данас нисам ухватио да смарам) и имаш измену анонимца који је приметио исто (измену му је вратио аутор чланка, јер је то просто његов манир). Друго, подаци о извођачима и сарадницима на албуму се пишу на омоту или било каквом пратећем материјалу с добрим разлозима — између осталог и зато да ми не бисмо нагађали. Ако онај ко је објавио албум није нашао за сходно да их попише или о њима није говорио у неком интервјуу, то не треба да стоји у чланку. Исто важи и за коришћене семплове. појединачне ауторске заслуге и све остало. Кале Господар Времена свакако не спада у особе чије се познавање подразумева. Није срамота чланак оставити као клицу ако извора за више од тога нема. Ми нисмо новинари и онај ко има те амбиције то може да ради у медијима — таман ће нам помоћи да убудуће имамо више извора. Ти први немаш такве моменте у уређивању. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 18:07, 19. децембар 2021. (CET) Добро, сад већ расправљамо о стварима које се лако могу утврдити читањем и прегледом историје измена. {{пинг|Lotom}} је изнео уопштену примедбу на оригинално истраживање у чланку (ја му се овом приликом извињавам ако није тако и ако сам га погрешно протумачио), након које ништа није измењено у чланку до овог анонимца који је ухватио па побрисао, што му је враћено. Успут је био уклоњен и БИ шаблон, који се не уклања док се не изврше потребне измене или евентуално утврди (пожељно од треће особе) да измене нису потребне. Овим бих заиста да затворим ову расправу, јер не волим да верглам исте ствари у недоглед, нити да урушавам коректне односе с неким због неког трећег коме су се ''поклопиле звезде'' да прави хаос по пројекту. Ви сте администратори, ваша је одговорност. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 18:48, 19. децембар 2021. (CET) == Лола Рибар == Поздрав, можеш ли избрисати страницу [[Иво Лола Рибар]], ради преусмерења странице — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:15, 24. децембар 2021. (CET) :Хвала пуно. Добро сам, хвала на питању. И даље сам на паузи, али се враћам ускоро :) Како си ти, шта има ново на Википедији? — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:30, 24. децембар 2021. (CET) Враћам се наравно, али ето сада се зало,оло да немам пуно времена. Па да класика, као и увек, нови долазе, стари одлазе и тако. Али ипак посотоји уходана екипа, која је мање више ту. Она и држи пројекат и ти људи су у суштини носиоци Википедије. Зато сам и оживео то гласање, јер онима који су ту сваки дан ипак значи неко признање. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:44, 24. децембар 2021. (CET) Поздрав, да ли би могао привремено да закључаш чланак Иво Лола Рибар, како би се зауставио рат изменема. Самовољни корисник Ничим неизазвани, прво је променио имечланка (без ваљаног разлога и договора или покретања теме на страници за разговор), а сада мења увод чланка и избацује податак о пуном имену особе. Хвала унапред. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:49, 30. децембар 2021. (CET) Такође све најбоље у Новој 2022, пуно успеха у раду. За сада је ок, видећемо за даље. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:19, 4. јануар 2022. (CET) Молим те да обришеш преусмерење [[Александар Ранковић]] како би чланку вратио оригинални назив. Такође би требало опоменути Ничим неизазваног због преименовања чланака где намеће надимке уместо имена. Мислим да се то не може радити без претходног договора на страници за разговор. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:13, 4. јануар 2022. (CET) Хвала ти. не бих могао да се сложим са тим да је Ничим у праву, јер тренутно на исти начин ратује и на чланку о Кристини Кики Ђукић. Мислим да треба постигнути консензус, а не наметати своје, као што он ради. Такође, не волим то наметање нечега шта се користи на Википедији на енглеском језику. Нису они нама никакви тутори да морамо да их копирамо. Има и Википедија на другим језицима. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:18, 4. јануар 2022. (CET) == Левијатан == Поздрав. Приметио сам да по други пут враћаш моје измене, па само да проверим зашто. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 13:08, 28. децембар 2021. (CET) : Неофашизам стоји и сада након што си вратио моје измене. Странка, по мени, и те како показује знакове неофашизма, што пишу и домаћи и страни медији. Многе терористичке групе се нису изјасниле као такве, али то не мења чињеницу. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 13:22, 28. децембар 2021. (CET) :: Разумем о чему причаш, али и даље мислим да сам у праву. Што се тиче медија, није исто када Ало, Информер и њима слични проглашавају Ђиласа вођом сатаниста, и када -{BBC}-, -{Al Jazeera}-, Глас Америке и Радио Слободна Европа једну странку прогласе неофашистичком. Покренућу данас расправу на Тргу (ако се уопште ико огласи због празника), па се можеш тамо изјаснити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 13:38, 28. децембар 2021. (CET) == Безистан == Поздрав Маре. Тренутно припремам на енглеском чланак о Безистану, Када га завршим, планирам да га објавим и на српском. Знаш ли можда да ли неко већ ради на томе овде, да не дуплирамо. Желим ти све најбоље у новој години, пре свега среће. Јер ко је срећан, биће и здрав. 1.500 здравих људи се удавило на Титанику, џабе све ;) Поздрав. [[Корисник:PajaBG|PajaBG]] ([[Разговор са корисником:PajaBG|разговор]]) 22:51, 28. децембар 2021. (CET) : Нема зашто, радимо даље :) Поздрав. [[Корисник:PajaBG|PajaBG]] ([[Разговор са корисником:PajaBG|разговор]]) 01:01, 9. јануар 2022. (CET) == Коби Брајант == Поздрав, кандидовао сам чланак [[Коби Брајант]] за сјајан, па погледај ако имаш времена. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 07:02, 29. децембар 2021. (CET) == Питање корисника [[User:Милан Добрић|Милан Добрић]] са странице [[Википедија:Упутства]] (00:17, 31. децембар 2021.) == Како да допуним објашњење о неком предмету или појму. --[[Корисник:Милан Добрић|Милан Добрић]] ([[Разговор са корисником:Милан Добрић|разговор]]) 00:17, 31. децембар 2021. (CET) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Ничим неизазван == Маре нисам дужи период био активан овде, па не знам шта се дешавало и не разумем баш најбоље те оптужбе за попустљивост и на кога се односе, али не могу да приметим да Ничим неиззаван нема ниједну озбиљну опомену, а понаша се у најмању руку бахато. Ево ту сам неколико дана и једино што могу са видим да је он у сукобу са више корисника, да вређа и омаловажава, да напада без основа и намеће своју вољу. Једном речју једна рушилачка енергија која раздире заједницу. На гласању за најбољег Википедијнца је исмејао Зорана Филиповића, без икаквог повода, а циљ је шта? Напада друге, а веома ружно се понаша. Са киме је он овде постигао било какав договор или постигао консензус!? — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:28, 5. јануар 2022. (CET) :''(1) Самовољни корисник Ничим неизазвани... — Пинки 09:49, 30. децембар 2021. (CET) (2) Обрати пажњу на своје понашање овде и прекини са бахатошћу коју исказујеш свуда. — Пинки (разговор) 11:07, 4. јануар 2022. (CET) (3) Надам се да ће неко од администратора коначно регаовати ис пречити овакво вандалско понашање корисника Ничим неизазвани — Пинки (разговор) 15:53, 4. јануар 2022. (CET) (4) Нисам ја нигде ушао, ја сам овде од 2006, када ти ниси ни знао да постоји Википедија. Бахато се понашаш — Пинки (разговор) 15:59, 4. јануар 2022. (CET)'' :‎{{пинг|Acaalexaca}}, не знам да ли је {{ping|Pinki}} свестан колико вређа све нас остале на пројекту, а онда мене напада. Назив примадона му је додеље након цитата под редним бројем 4. Правило каже да [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B5_%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5! не хранимо примадоне], па ја нисам желео да храним Пинкија. Ја никога нисам никада први напао, а када сам нападао то је било у [https://www.youtube.com/watch?v=QVLVQVKFRxc самоодбрани]. Занимљиво је да је Пинки намерно игнорисао расправу на тргу за правопис, и кренуо бестидно да ме пљује по администраторској табли, а касније је почео да омета пројекат како би доказао нешто. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:25, 5. јануар 2022. (CET) Обрати пажњу на своје понашање овде и прекини са бахатошћу коју исказујеш свуда. Немаш пораво да мењаш називе чланака, без претходног договора на страници за разговор. — Пинки (разговор) 11:07, 4. јануар 2022. (CET) :‎{{пинг|Пинки}} Ничим има бан и и опомену. Нема промена без договора, поготову не оних масовних, па све и да су оне најисправније. Надам се да је све враћено на место, нисам био у могућности да испратим јер имам превише посла приватно. Нико није имао никакав договор, то један докони и лењи админ покушава да буде у центру пажње и нас друге направи на лоше. А сто пута написана лаж постаје истина. == Помоћ (Тужба на Википедији или гласање на Тргу) == Треба ми помоћ на ову тему? — [[Корисник:Baba Mica|Baba Mica]] ([[Разговор са корисником:Baba Mica|разговор]]) 14:13, 8. јануар 2022. (CET) == Страница Кемп Дејвид == Можете ли некако вратити страницу Кемп Дејвид пошто сам нашла референце? ХВАЛА ВАМ и поздрав из [[Чачак|града на Западној Морави]] == Питање корисника [[User:Mihailo89|Mihailo89]] (13:23, 9. јануар 2022.) == Dobar dan, htio sam da uredim jedan članak na Vikipediji. Kako da to uradim? --[[Корисник:Mihailo89|Mihailo89]] ([[Разговор са корисником:Mihailo89|разговор]]) 13:23, 9. јануар 2022. (CET) == Комуникација == Да се обузда један корисник у свом ВАНДАЛИЗМУ чланака других корисника. Нарочити на хронолошкој страници чланка [[2022]]. Ако већ тамо не може нико да га обузда, опомене, упозори, санкционише или шта ли већ, онда бар да се клони мојих чланака макар били ТОТАЛНО СРАЊЕ. Својим бахатим понашањем је за мене изгубио СВАКИ ПРОФЕСИОНАЛНИ КРЕДИБИЛИТЕТ. Поготово начин опхођења. Ако нешто НЕ ВАЉА у мом чланку или додатку, постоје старији чланови, попут Жељка, Тебе, Бокија, Зокија, итд. Хоћу да ме неко од њега одвоји ФИЛТЕРОМ или да ми пошаље неки филтер ЗАШТИТЕ и ЗАБРАНЕ какве је мени постављао '''Милићевић''' који је такође био веома АРОГАНТАН и БАХАТ администратор. Током 2015. и 2016. године са њим сам имао пуно проблема док се није изменио УРЕЂИВАЧКИ САСТАВ других модератора на крају те године. Некако сам успео да од овог обичног корисника избоксујем део онога што сам хтео, али се бојим да ће ми СВЕ ОСТАЛО ВАНДАЛИЗОВАТИ. Убеђен сам да и сам знаш на кога мислим, а мислио сам да је ПАТРОЛНИ АДМИН док нисам погледао дискусију на твојој страни и твоја искуства (не баш лепа) с'њим. Ја сматрам да је боље да се УКЛОНИМ ОДАВДЕ него да водим епопејске дијалоге због једног ВАНДАЛА (ма колико и ја имао грешака и још их имам упркос 13 година боравка овде) и да се тужакам кукајући другим корисницима ко Калимеро: "Не правда, Не правда". Оно што сам на главном тргу тражио, натерао сам га у повлачење јер претерује. За остало јесам окачио пар безвезних вести за које сам мислио да ће бити од међународног значаја, али нису биле. Обрисане су са разлогом. Но кад је обрисао бруталне сукобе из Амстердама по шест пута у четири дана и ХАОС и интервенцију ОДКБ-а у Казахстану, е ту ми је већ пукао филм и отворио сам ДИСКУСИЈУ на страници РАЗНО. И треба ми помоћ како да неки мој ПРЕДЛОГ или идеју ставим на ГЛАСАЊЕ и линк од странице где се гласа. Што се њега тиче, страх ме да било какав чланак правим јер бојим се да ће да се УПЕТЉА, ВАНДАЛИЗУЈЕ и БРИШЕ БЕЗ ОБЈАШЊЕЊА. То највише ВОЛИ. Више воли да БРИШЕ него да ПИШЕ. Вади се на ПРЕОПШИРНОСТ и ПРАВОПИС који се свакоме поткраде. Па ако је дотични господин по струци ЛЕКТОР, могао је да се бави ПРАВОПИСНИМ КОРЕКЦИЈАМА. Али видим по његовим реакцијама да није то у питању. Лик скреће пажњу на себе тако што УКЛАЊА САДРЖАЈ који му се лично не свиђа или по његовом мишљењу нема БИТНОСТ, таман и да суштински има. Кад уследе НЕГОДОВАЊА и других старијих КОРИСНИКА, онда се вади на ПРАВОПИС, ОТПАД, ВИШКОВИ, ПРЕОПШИРНОСТ чега свакако има. Али, брате сад га је ПРЕТЕРАО. Бар на темама и догађајима из Амстердама од 2. и из Казахстана 6. јануара. Вратио је део тога након мојих вешедневних ЈАВНИХ ПРИТИСАКА са образложењем ("Да не смара више Баба Мица"). Нисам се ни мало увредио, али могао је са мном да разреши лично на мојој страници кад сам му се обратио. Није одговорио, већ сам ја онда дигао ДРЕКУ. Што се мене лично тиче и не треба. Ја ћу од њега да се клоним, али захтевам пре неког другог чачкања са његове стране се и он КЛОНИ МЕНЕ. У супротном, стално ћу ПОКРЕТАТИ ЖАЛБЕ да се дотични или СПУСТИ НА ЗЕМЉУ, ДОТЕРА У РЕД или УКЛОНИ. Ако није то могуће, онда да му се постави ФИЛТЕР као што је мени радио ВИКИДИКТАТОР '''МИЛИЋЕВИЋ'''. Овај кад би био не дај Боже админ или модератор био би 1000 пута гори од '''МИЛИЋЕВИЋА'''. — [[Корисник:Baba Mica|Baba Mica]] ([[Разговор са корисником:Baba Mica|разговор]]) 03:32, 10. јануар 2022. (CET) == Питање корисника [[User:Sarah Jones007|Sarah Jones007]] (01:45, 19. јануар 2022.) == Agentica sam glumac iz Hrvatska s kojim upravo bravim u Zagreb Sascha Malkovich koji snima serija za Netflix. Htela sam da napravim prvu prezentaciju o mjemu na vaša Wikipedia i stranica je obrisana. Molim zašto ? --[[Корисник:Sarah Jones007|Sarah Jones007]] ([[Разговор са корисником:Sarah Jones007|разговор]]) 01:45, 19. јануар 2022. (CET) == Инфокутије == Поздрав Маре, занима ме које је твоје мишљење о избацивању заставица из инфокутија? Да ли и ми треба да се слепо повинујемо правилима са Википедије на енглеском језику, која се проглашавају за општа правила или треба само да донесемо одлуку о томе, да ли заставице треба да остану или не? Ствар је можда и баналана, али ме занима твоје мишљење. Често ми се чини да је овде превише корисника, који само „чешљају бабу” — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:29, 24. јануар 2022. (CET) Драго ми је да се слажемо, покренуо сам расправу на [[Википедија:Трг/Техника#Заставице држава рођења/смрти у Инфокутијама]] па се можеш укуљчити и изнети своје мишљење. Поздрав — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:07, 25. јануар 2022. (CET) Поздрав Маре, кад будеш стигао погледај [[Корисник:Pinki/Надимци|ово]] што сам написао у вези писања имена и надимака. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:11, 28. јануар 2022. (CET) == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 21:46, 24. јануар 2022. (CET) == Мирослав Клосе == Поздрав делијо, поставио сам [[Списак репрезентативних голова Мирослава Клосеа]] на расправу за стицање статуса изабраног списка, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 17:30, 27. јануар 2022. (CET) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Barnstar of Diligence Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за марљивост''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | За сав труд и рад на Википедији! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 05:55, 2. фебруар 2022. (CET) |} {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Медаља за ревносну службу (1913) | Датум почетка гласања = 2. 2. 2022 | Датум краја гласања = 2. 2. 2022 | Потпис = [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:13, 2. фебруар 2022. (CET) }} == Абрахам и Адејеми == Поздрав, предложио сам два чланка ([[Тами Абрахам]] и [[Том Адејеми]]) за добре, па уколико стигнеш погледај их и евентуално дај свој коментар о њима. Хвала унапред ! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 17:05, 4. фебруар 2022. (CET) == Црква... == Убио ме Бог, у чему је разлика?— [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 10:05, 5. фебруар 2022. (CET) : Сад видеех, јбг. Хвала!— [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 10:07, 5. фебруар 2022. (CET) :: Мислим, ко још свом селу даје има Бубушинац?— [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 10:09, 5. фебруар 2022. (CET) Pošto ima [[Медаља за ревносну службу (1913)|više od tri pozitivne recenzije]], jel ovo automatski sjajan ili ide na glasanje? Pojma nemam kako ide ono pravilo. Uglavnom ako je prvo, proizvedi ga, ako ne, staviću na glasanje. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:14, 10. фебруар 2022. (CET) Molim vas za pomoć oko članka, koja još pravila i čišćenja treba ispuniti kako bi članak bio po pravilima. Hvala.{{БП|Fandaria}} == Pomoć == Napravila sam članak (Dario Duvnjak) u kom piše da je potrebnno neko ,,čišćenje" i da je neka stavka delimično urađena. I ako se u roku od 7 dana to ne ispravi, članak će biti obrisan. Molim Vas za pomoć oko ispunjavanja tih uslova koji nedostaju, kako bi stranica bila potpuna i sačuvana. [[Корисник:Fandaria|Fandaria]] ([[Разговор са корисником:Fandaria|разговор]]) 01:32, 16. фебруар 2022. (CET) Postovani Mare, zamolicu Vas za objasnjenje brisanja stranice Instituta ekonomskih nauka, prevoda sa srb na engl. Svakako uz potrebne sugestije s obzirom da je ta stranica trebala biti tacan prevod vec postojece stranice na Wikipediji (srb verzija). Hvala. {{Непотписан|DJverINA}} :{{пинг|DJverINA}}, као [https://www.youtube.com/watch?v=cH--0Bhvd4o јагуар (бог)] ср.вики, односно као стокер-надзирач (за више информација кликнути [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%80_%D0%A1%D0%97%D0%A0 овде]), одговорићу Вам ја. Наиме, промашили сте википедију. Ми смо овде србијанска википедија, а постоји на другој вези енглеска или на неком другом језику. Ту морате правити страницу, на србијанској википедији већ има чланак и то на домаћем језику. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:00, 16. фебруар 2022. (CET) == Brisanje clanka == Obavestio me je internet administrator nase organizacije, da ste obrisali clanak kao nerelevantan, koji je hteo da postavi na Vikipediji o meni. Zato uzimam sebi slobodu da Vas pitam zasto ste to ucinili? Naravno da nikada vise nece pokusati da postavi clanak te sadrzine. Bilo bi mi jako interesantno, ukoliko bi ste mi objasnili kakve zasluge treba da ima neko da bi se po Vasem misljenju nasao na stranicama Vikipedije. Nisam znao sadrazaj sta je nas administrator, Dejan Anicic, hteo da objavi ali sam naravno povredjen zasto ste claanak obrisali. Deo moje biografije mozete pronaci na nasem sajtu http://www.sindikat-kragujevac.org.rs/novi/category/organizacija/predsednik/. Postoji i mnostvo clanaka na internetu, kada u pretrazivac unesete moje ime. Predsednik sam orgnizacije u Kragujevcu,vise od 20 godina, gde svakog meseca vise od 15 000 zaposlenih odvoji 1% od svoje zarade i uplati na nas racun, i tako decenijama. Nije mi ideja da Vas ubedjujem da ste pogresili, vec da saznate o sindikatima ili Vi mislite da niko iz sindikata ne zasluzuje da se tu nadje? Pogledajte samo koliko ljudi iz naseg grada, Kragujevca, potpuno nepoznati javnosti imaju stranicu na Vikipediji. To sto je Vama nesto nepoznato, ne znaci da je nerelevantno. Zelim Vam sve najbolje! Jugoslav Ristic{{bp|Sindikatkg}} == Харисон Афул == Поздрав, предложио сам чланак [[Харисон Афул]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 18:02, 18. фебруар 2022. (CET) == Статус доброг чланка == Поштовани Маре, Добих ову поруку малопре од корисника HoneymoonAve27: "Поздрав. Тек сад видим да си поставио чланак Алхамијадо на гласање за статус доброг иако се ниједан уредник није противио да чланак добије статус током расправе, а тиме чланак не иде на гласање већ аутоматски добија статус. Мислим да би се требао обратити неком од админа како би га и доделио. — HoneymoonAve27 (разговор) 00:03, 20. фебруар 2022. (CET)" Занима ме Ваше мишљење о овоме. Поздрав! == Страница Олга Милановић == Поштовани, Покушао сам да изменим страницу која се односи на Олгу Милановић тако што сам унео измене према њеним упутствима. Колега Sadko је вратио страницу на почетни изглед и указао ми на грешке (нисам навео референце).. Нажалост, не успевам да схватим како да се колеги обратим за даље инструкције.. Не умем да са своје странице разговор пошаљем поруку.. Па ако имате времена за апсолутног почетеника, хвала унапред.. [[Корисник:З. Рељин|З. Рељин]] ([[Разговор са корисником:З. Рељин|разговор]]) 10:38, 20. фебруар 2022. (CET) Можете ли ми помоћи с детаљнијим образложењем? ==[[Манастир Љубостиња]]== Здраво Маре! Потрудио сам се око чланка и уз помоћ сестринства пронашао најзахвалнију грађу за пристојно реконструисање историје манастира. Сад је предложен за добар. Баци поглед ако стигнеш. Знаш да ми значи. —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 16:24, 21. фебруар 2022. (CET) == Сукобљене измене == Маре хвала ти заунос категорија, али бих те замолио да то убудуче радиш тек након 24 час од уноса чланка, јер си ми исхитреним уносом у неколико наврата уништи претходне измене, и отежао ми рад. Хвала — [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] ([[Разговор са корисником:Intermedichbo|разговор]]) 12:29, 22. фебруар 2022. (CET) :Опет брзаш са уносом категорија, иако си дао обећање да ће сачекати 24 часа. Изгледа да је то јаче од тебе. Срећа овога пута ниси ми нанео велику штету. Хвала на помоћи и прихватем је само буди мало стрпљивији. [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] ([[Разговор са корисником:Intermedichbo|разговор]]) 11:58, 8. март 2022. (CET) == Техничка школа „Змај” Нови Београд == Поздрав Маре, још прошле године преименовао си овај чланак [[Техничка школа „Змај” Нови Београд]], али то није добро. Није дошло до преименовања школе, већ се ради о две школе које деле исту зграду. Техничка школа Нови Београд и даље постоји. Техничка школа Змај је своју школску зграду дала Политехничкој академији, а она се преселила на Нови Београд. [http://www.skolazmaj.edu.rs/istorijat-skole/ ] и [https://tehnicka.edu.rs/o-nama/ ] — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:05, 25. фебруар 2022. (CET) == Избори 2022. == Поздрав Маре царе, :) хвала ти за прављење ове стране, хтео сам ја, ал ко зна кад би стигао. Пуно среће у будућем раду! — [[Корисник:Youngeagle987]] ([[Разговор са корисником:Youngeagle987|разговор]]) 18:04, 26. фебруар 2022. (CET) == Питање корисника [[User:Dunjic prepravljac|Dunjic prepravljac]] (11:48, 27. фебруар 2022.) == Postovani, zeleo bih da pitam za dozvolu da napravim stranicu na Vikipediji koja ce pratiti Rusko-Ukrajinski rat. --[[Корисник:Dunjic prepravljac|Dunjic prepravljac]] ([[Разговор са корисником:Dunjic prepravljac|разговор]]) 11:49, 27. фебруар 2022. (CET) : {{пинг|Dunjic prepravljac}}, то није рат него ''инвазија''. Друго, страница већ постоји: [[Инвазија Русије на Украјину 2022.]]. Можете је допуњавати. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:11, 28. фебруар 2022. (CET) == Класа == Видех сад ову измену на чланку о Глоговцу, пошто ми је у списку надгледања. Сећам се да сам то [[посебно:Diff/23682642|намерно изоставио приликом допуне]] због наредне реченице. Ништа битно, само ми мало боде очи јер се понавља. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 13:56, 28. фебруар 2022. (CET) == Агјеманг == Поздрав пријатељу, предложио сам чланак [[Патрик Агјеманг]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 19:46, 28. фебруар 2022. (CET) == Zanigrad == Ako sam napisao za novu stranicu Zanigrad UREDJUJE SE, a Vi se ubacujete i intervenirate u toku mog uredjivanja i zato ne mogu memorirati ZAVRSENU STRANICU. Neću ponovno! Završite je sami! == Категорије о Београђанима == Поздрав Маре, ти овде највишеш пишеш о Београду па бих хтео да те питам какво је твоје мишљење о новим категоријама на ту теми. Рецимо [[:Категорија:Војници из Београда]] ми уопште није јасна, јер то није класично занимање (јесте последњих година од када је војска професионализована), али људи раније нису били војници по занимању, такође глупо је у једну категорију трпати све војнике од Првог српског устанка до Нато агресије. Такође, не резумем категорију [[:Категорија:Функционери и државни службеници из Београда|Функционери и државни службеници из Београда]]. Катгорије треба да буду конкретне, а не опште где се могу трпати бабе и жабе. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:31, 7. март 2022. (CET) :Категорије морају бити конкретне и тачне, а ове набројане то нису. Војник то није занимање, а сви људи које категорише као војнике, имали су своја примарна занимања. Не треба се ићи по сваку цену сређивања категорија, тако што ћемо измишљати некакве категорије које нису тачне. Шта значи Категорија Активисти из Београда!? Активисти чега? ту су стрпани људи, од активиста некаквих невладиних организација, до активиста Црвеног крста. То је за мене мешање баба и жаба. Још давно, када смо правили категорије Београђани, Новосађани, Крагујевчани и др, у чему сам и сам учествовао, направили смо грешку. Тербало је правити категорије Рођени у Београду, Рођени у Новом Саду, Рођени у Крагујевцу и слично. Ово Београђани је широк појам јер то може бити и јесте и онај ко није рођен у Београду. Ја нисам против било кога овде, већ се само залажем за систематичност и тачност. Уосталом знамо се већ дуго овде. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:02, 9. март 2022. (CET) ::Није тачно. Уколико постоји категорија ''Официри из Београда'' нико ти не брани да их распоредиш по чиновима. Исти принцип важи за активисте, војнике, полицијске службенике, глумце. Управо додатним категоризовањем постижемо систематичност, уредност и педантност. Зашто просто не помогнеш и дорадиш категорије умјесто што трошиш мастило на коментаре и жалбе о прошлим неуспјелим гласањима? — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:15, 18. март 2022. (CET) == Питање корисника [[User:Branislav.Boskovic46|Branislav.Boskovic46]] (18:51, 8. март 2022.) == Поштовани, желио бих да унесем чланак о мом деди, Ристу Бошковићу из Колашина, посланику у прва два сазива Народне Скупштине у Краљевини Црној Гори, а који је у списку посланика погрешно везан на имењака из Орје Луке који је већ био преминуо у време тих сазива. Да ли можете да ми помогнете око тога. Текст и слике имам припремљене у текст едитору. С поштовањем, Бранислав А. Бошковић --[[Корисник:Branislav.Boskovic46|Branislav.Boskovic46]] ([[Разговор са корисником:Branislav.Boskovic46|разговор]]) 18:51, 8. март 2022. (CET) == Белова парализа == Поздрав, предложио сам чланак [[Белова парализа]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]} 23:04, 10. март 2022. (CET) == Самовоља једног уредника == Да ли је могуће спречити самовољу једног корисника, у овом случају Садка, који и даље упорно, без коначног консензуса заједнице, из шаблона у чланцима уклања заставице рођења/смрти. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:24, 18. март 2022. (CET) :Здраво колега {{ping|Pinki}}. Када имаш ма какву жалбу на мој рад, буди слободан да ме џентлменски означиш како бих ти одговорио. Овако испадаш као стрина-тетка која се жали и оговра ближње по кулуарима. :Хајде да покушам разјаснити, за вијек и вијекова: Пракса која је постојала годинама била је директно у супротности са водичем који је постојао на пројекту у основном облику - [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]]. :Након што сам ти конструктивно указао на грешку и замолио да се не води дебата о нечему што је јасно прописано (иако није правило, има одређену тежину), ријешио си да се оглушиш на колегијалну молбу и покренеш дебату, практично без било какве аргументације или анализе зашто је добро или није у уводном излагању. Што се мене тиче, поменута дискусија је монтипајтоновска и ружи пројекат, пошто ми имамо јасне смјернице за рад, што уопште није наведено у уводнику. Све у свему, корисници су се изјаснили, углавном по принципу ''мени се више свиђа ово'', што је на нивоу псеудомисли ''О укусима се не расправља''. Ипак, када се направи анализа гласова односно коментара, као и дате аргуметнације, јасно је да идеја коју си предложио, односно против које си устао (испрва под кишобраном идеолошки мотивисаних тврдњим о наводном ''терору са запада'', а први си се оглушио на наше смјернице), нема никакву ширу подршку. У исто вријеме си ме замолио да не уклањам иконице док се не заврши дебата, што нијесам радио, поштујући договор. Сада када је дебата завршена без довољне подршке за твоју визију, кукаш о мојој „самовољи”. Недолично понашање, колега и друже Пинки. Ствар је врло јасна - Да би промјенио ВП:СП/ИКОНИЦЕ и задржао иконице, мораш имати консензус о конкретном питању. Да ли га тренутно имаш? Ако враћаш моје измјене а немаш такав консензус, вршиш вандализам. Такође, уколико немаш недвосмислен консензус о датом питању онда ми макар дугујеш извињење за етикетирање односно тврдњу да радим вођен ''самовољом''. По овом питању нема И/И, може бити ИЛИ/ИЛИ, ако си заиста за систематичност и тачност, онда ћеш у свим својим чланцима уклонити бизарне тупаве иконице за држављу рођења, државу смрти, држављанство, град пребивалишта. Чуди ме да ти је ово питање непознато и разумијем да је тешко одустати од начина рада који практикујеш 14 година и признати суштински грешку. Није то једина систематска грешка у тебе, имаш проблем са величином фотографија за чланак. Зачудно је ставити фотографију од 300 или 400 пиксела, као рецимо на [[Јелена Ћетковић]]. Има тога још али не бих ширио тематику. Што се тиче основне теме, још један угао зашто су иконице бизарне - њима се у инфокутији и на Википедији појединци трајно визуелно и смислено вежу за одређену државу. Тако је, према том наказном систему, уз биографију вожда Карађорђа заставица окупационе геноцидне Османске царевине, уз Саву Шумановића застава геноцидне НДХ, низ умјетника које је убила фашистичка Италија управо та земља, Ану Франк нацистичка Њемачка и друго. Гротескно, зар не? Да не говорим колико визуелно штрче иконице ( баш као и превелике фотографије) на мониторима мање инчаже или мањим мобилним телефонима. Упореди [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D1%83%D0%BA_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&oldid=24227263 Примјер 1] и [[Вук Бојовић|Примјер 2]]. Сума сумарум, јасан консензус у дебати коју си покренуо - не постоји, смјерница постоји, један корисник ради по правилима, други не ради, како ће се коме то допасти или неће није од претјераног значаја. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:15, 18. март 2022. (CET) == Реп == Поз. Дај више да кренемо да радимо реп сцену, није 20 година ажурирана, стварно грехота. Остали правци су заступљенији у медијима, дај барем да људи могу овде да читају о тој култури. Да затегнемо то, да се цакли. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:49, 27. март 2022. (CEST) == Референца (?) == И [[https://www.youtube.com/watch?v=SQ1tRjzcAEg&t=562s|ово]] је теби референца? Свака част!— [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 14:49, 29. март 2022. (CEST) == Категорије за југословенске филмове == Поздрав. Сећам се да смо нешто својевремено дискутовали на тему филмских категорија, па сам хтео да те питам шта да радимо с овим везаним за југо филмове. Ствар је у следећем — неко је пре пар година направио одвојене категорије Југословенски, Хрватски, Српски... играни филмови, иако није пракса да на тај начин одвајамо игране филмове. Даље, у то време су направљене и поткатегорије попут Југословенски играни филмови (срб/хрв/сло/бих), претпостављам с намером да се назначи која држава унутар СФРЈ је произвела одређени филм (што не би требало да се ради на овај начин). То је направило гомилу дуплих категорија по чланцима о југословенским филмовима и тако стоји већ пар година (нпр. у истом чланку имаш кат. Српски играни филмови, Југословенски играни филмови (срб), Југословенски играни филмови, Српски филмови, Југословенски филмови — што је бесмислено и претрпано). Шта да радимо? Мој предлог је да се то брише тј. уједначи с праксом коју иначе имамо за филмове. Не могу да нађем ни да се негде дискутовало о овоме пре него што су те категорије направљене. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 13:28, 6. април 2022. (CEST) : ОК, хвала. Мало ми је то чудно решење, као када бисмо нпр. имали Југословенске рок групе (срб) тј. чини ми се да се исто могло постићи паралелним стављањем српских и југословенских филмова, као што радимо у свим другим областима — музици, спорту... Јесте да су ово филмови, а оно особе, али нема неке разлике суштински. Међутим, остаје питање овог одвајања играних филмова. То није рађено ни у једном другом случају (немамо кат. Амерички играни филмови, Британски играни филмови... немамо чак ни генералну категорију Играни филмови). Такође, јасно је и да не би требало у истом чланку да стоји (а масовно стоји) нпр. и Југословенски филмови и Југословенски играни филмови, јер друго је недвосмислена поткатегорија првог. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 17:23, 6. април 2022. (CEST) == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 13:49, 8. април 2022. (CEST) == Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2022. == Поздрав! Можете ли убацити чланак [[Тафталиџе]] и [[Дебар Маало]] као предлог за Северну Македонију, одељак географија за ''Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2022''? Хвала! {{Непотписан|EmiliaITČA|20:08, 15. април 2022.‎‎}} :{{одговор|EmiliaITČA}} {{урађено}}. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 11:51, 16. април 2022. (CEST) == Сурвајвор == Поздрав. Да ли би могао да закључаш [[Сурвајвор: Доминиканска Република]] за оне који нису АП, јер ми је стварно мрско да на сваких пар сати враћам измене. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:21, 23. април 2022. (CEST) :Захваљујем се на брзој реакцији. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:00, 23. април 2022. (CEST) Поздрав. Можеш ли молим те обрисати чланак [[Задруга (5. сезона)]] како бих могао на тај наслов пребацити чланак [[Задруга 5]]. Шаблон за брзо брисање стоји већ доста дуго и још га један уредник константно уклања. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 01:26, 31. мај 2022. (CEST) :Урађено Хани. [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:13, 31. мај 2022. (CEST) ::Уредник ме је сустигао и поново направио чланак који си обрисао. Изгледа да ћеш морати сам да премештиш [[Задруга 5|Задругу 5]] на „Задруга (5. сезона)”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:11, 31. мај 2022. (CEST) :::Сада све ок? [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 15:12, 31. мај 2022. (CEST) ::::Одлично. Хвала пуно и извињавам се на смарању. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:14, 31. мај 2022. (CEST) :::::Никакво смарање, увек питај, зато сам овде. [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:10, 31. мај 2022. (CEST) Поздрав. Капирам да сад већ смарам, али чланку [[Европска унија]] (који сам кандидовао) треба доделити звездицу за сјајан на Википодацима. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:53, 11. јун 2022. (CEST) == Цркве у Маđарској == Поштовани, извињавам се што на коментару али овај Сириг је у Мађарској.[[Корисник:Gzanag|Gzanag]] ([[Разговор са корисником:Gzanag|разговор]]) 19:31, 26. април 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Miloje veljovic|Miloje veljovic]] (07:38, 27. април 2022.) == Mарко, желим да објављујем неке моје награђене песме у Вкипедији. Како? --[[Корисник:Miloje veljovic|Miloje veljovic]] ([[Разговор са корисником:Miloje veljovic|разговор]]) 07:38, 27. април 2022. (CEST) == Маратони у оквиру Вики Сениора == Ћао, Маре! Хоћеш ли да се придружиш нашим [[Википедија:Вики Сениор 2022#Вики маратони|маратонима]]? Једино што би у случају да хоћеш у неком тренутку требало да ми даш неки контакт, да ти пошалјем наградицу {{смех}}. Поздрав!— [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 12:58, 28. април 2022. (CEST) :: Nadam se da ćeš biti na Lajvu! Ja ću sa koleginicom imati predavanjce 29. Javi mi se, ako budeš tamo, jer te se sećam kao kroz maglu. Celog života imam problem da povežem imena i lica {{smeh}}. Ako se ne vidimo, uzeću tvoju meil adresu od Ivane. Nadam se da te ima na meiling listi. — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 08:38, 13. мај 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Limes Sorabicus|Limes Sorabicus]] (23:12, 29. април 2022.) == Поздрав за ментора! Управо сам дорадио моју прву страницу на википедији али ми и даље стоји упозорење "Чланак је означен овим шаблоном 28. 04. 2022. Ако не буде исправљен у року од седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан." Шта треба да урадим па да ово упозорење нестане? Срдачан поздрав --[[Корисник:Limes Sorabicus|Limes Sorabicus]] ([[Разговор са корисником:Limes Sorabicus|разговор]]) 23:12, 29. април 2022. (CEST) == Храм Светог Саве == Хвала ти, било ми је драго радити чланак. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 20:16, 30. април 2022. (CEST) Погледај успут ако можеш чланак [[Мрави]] и гласај. Прошло је недељу дана, али је ваљда продужено због недовољног броја гласова. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 21:54, 30. април 2022. (CEST) == Petar Matijević == Poštovani, iz kog razloga je poništen unos za ovu stranicu?[[Корисник:Digitron Media|Digitron Media]] ([[Разговор са корисником:Digitron Media|разговор]]) 15:05, 4. мај 2022. (CEST) == Кремирани и сахрањени == Поздрав. Чудно питање, али... да ли и особе за које постоје само подаци о месту кремације стављамо у категорију сахрањених на одређеном гробљу? Да ли се овде сахрана односи на сам обред или на физичко место почивања? https://www.danas.rs/vesti/drustvo/urne-preminulih-u-srbiji-ne-mogu-se-iznositi-van-groblja/ — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 13:45, 19. мај 2022. (CEST) {{Вики-акција Београд 4— позив}} == ОТ бенд == Молим те, погледај овај чланак, пошто је ионако твој. Заиста сам у најбољој намери преименовао чланак, навео сам и образложење, а трудим се да максимално избегавам преправљања било чега што НН уради. На издањима је такође потписано као ОТ бенд, не као ОТ. У сваком случају, овако не може да стоји, јер смо ми одредницу бенд у загради одавно заменили са музичка група и то се примењује доследно. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:33, 21. мај 2022. (CEST) :Личе {{пинг|DJ0302}} кад ме офиреш овако, барем ме тагуј да ти одговорим, није спортски овако да ми други сугеришу на твоје нападе с леђа. Прво, бенд је општија именица од ОТ и она треба на испред да стоји, ако већ стоји. Ово може да буде или како је Марко изворно ставио или како сам ја. По твом не може никако јер се коси с духом нашега језика. Треће, све је ово јавно власништво, то је предуслов отворене енциклопедије, тако да, што би Ђус отпвао: „Ovo nije ništa moje, zajedno smo, to je naše.” Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 12:43, 21. мај 2022. (CEST) :: {{пинг|Ничим неизазван}} Прво, наравно да се не коси са духом језика, нити је дух језика на тај начин применљив на називе музичких група или издања. Нпр. Коктел бенд није Бенд Коктел (насумичан пример од милион сличних, ради се о устаљеном шаблону за називе бендова), нити је ико при здравој памети икада покушао да тврди такво нешто. Група је на (малобројним) званичним издањима потписивана као ОТ бенд или -{OT Band}-, ОТ се на Дискогсу не наводи ни као варијација (а они као варијације наводе баш сваку ситницу). Један од многих твојих проблема је што имаш невероватан недостатак осећаја за језик и устаљене праксе у њему, што не би било толики проблем да не осећаш потребу да се мешаш баш свугде и изиграваш Лучоношу правописа међу нижњима. Даље, не осећам потребу да те тагујем још откад си почео да ми се обраћаш са ''ај сад пали'' и сличним арсеналом у описима измена и генерално да се понашаш као да смо ми овде дужни да трпимо твоју ''разбарушеност''. У међувремену је твој разграђујуће-конфликтни стил почео да се шири у разним смеровима и разним тактикама и ја ту стварно не могу ништа, осим да те избегавам у што ширем луку. Комуникацију с тобом, изузев сада, планирам да одвијам преко трећих лица све док се не створе елементарни услови за другачију праксу. Овај наслов овако не може да стоји, јер је давно стандардизовано шта иде у заграду у оваквим случајевима. Ја га свакако нећу даље мењати, јер не бих да ме се навлачи на танак лед по твом опробаном рецепту. Уколико он остане овакав, биће још један индикатор тога да си ти неформално присвојио уређивање овог пројекта. Још нешто, Марету сам се обратио пре свега зато што је у питању његов чланак и зато што сам из садржаја стекао утисак да је ову омашку направио несвесно током превођења (нпр. у инфокутији и уводној реченици је био оставио формулацију ОТ бенд). — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 13:40, 21. мај 2022. (CEST) == Љубостиња == Хеј Маре, можеш ли да бациш поглед на чланак ако нађеш времена? Предложио сам га за сјајан, након што сам додао нове теме и нове фотографије. [[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 13:09, 4. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:10, 5. јун 2022. (CEST) == Нови vs стари уредници == Поздрав Марко и хвала на разумном коментару. Дуго си овде и не треба да ти причам превише. И сам видиш да група нових корисника намеће своја правила, игноришући или уопште не питајући зајединицу. Заставице смо избацили из инфокутија, иако то није била жеља већине, али ето... Као друго, сада НН хоће да из заграде у уводу чланка избаци општину/срез рођења неке особе. Податак ближег већег места поред неког села у уводу чланка је свакако корисна информација, али ето може да буде и повод рата изменама. Писање надимака такође велики проблем, посебно јер није јасније дефинисано Правописом. Али ето некима је терање ината важније од договора. И да не могу рећи, да све ово не видим као непринципијалну коалицију НН и Садка против мене. Садко предлаже блокаду од месец дана и забрану писања на тему Другог светског рата до краја године, а како је то тема којом се углавном бавим, то би у суштини значило моју блокаду до краја године. Да ли је то принципално или не? Не могу то да не видим као реваншизам. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 17:35, 6. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:04, 10. јун 2022. (CEST) == FMP == na engleskoj wiki su 2 članka, srpskoj 1, a klub na stranici priznaje stare rezultate...trebalo bi spojiti [[Special:Contributions/78.2.77.122|78.2.77.122]] ([[User talk:78.2.77.122|разговор]]) 23:55, 17. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг и сјајног чланка == {{пинг|MareBG}} Чланци [[Песма за Евровизију ’22]] и [[ЛГБТ]] су стављени на расправу за стицање статуса доброг чланка, док је чланак [[Стоунволска побуна]] стављен на расправу за стицање статуса сјајног чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:07, 22. јун 2022. (CEST) {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Стоунволска побуна | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:07, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = Песма за Евровизију ’22 | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:07, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = ЛГБТ | Датум почетка расправе = 22. јун 2022. | Датум краја расправе = 28. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:07, 22. јун 2022. (CEST) }} == Питање корисника [[User:Mitar Mijuskovic|Mitar Mijuskovic]] (16:52, 6. јул 2022.) == Kako si --[[Корисник:Mitar Mijuskovic|Mitar Mijuskovic]] ([[Разговор са корисником:Mitar Mijuskovic|разговор]]) 16:52, 6. јул 2022. (CEST) :Боже помози. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 07:55, 20. јул 2022. (CEST) == Приштина == {{Обавештење — гласање за добар чланак | Назив чланка = Приштина | Датум почетка гласања = 19 | Датум краја гласања = 26. јула 2022. | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 07:55, 20. јул 2022. (CEST) }} mstql6etkjn9i948vkypcd2hb1up6vy 0 194682 25114446 22920334 2022-07-19T17:30:53Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=ДАРИНКА РАДОВИЋ | слика = Darinka Radović.jpg | опис_слике=Даринка Радовић | датум рођења={{датум рођења|1896|1|6|}} | место рођења=[[Клока]], код [[Наталинци|Наталинаца]] | држава рођења=[[Краљевина Србија]] | датум смрти={{датум смрти|1943|5|23|1896|1|6|}} | место смрти=[[Рајковац (Топола)|Рајковац]], код [[Топола (Србија)|Тополе]] | држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија=земљорадница | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Даринка Радовић''' (рођ. '''Петровић'''; [[Клока]], код [[Наталинци|Наталинаца]], [[6. јануар]] [[1896]] — [[Рајковац (Топола)|Рајковац]], код [[Топола (Србија)|Тополе]], [[23. мај]] [[1943]]) била је земљорадница, сарадница [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] и [[народни херој Југославије]]. Потицала је из сиромашне земљорадничке породице и није се школовала. Од удаје [[1919]]. живела је у селу Рајковцу, код Тополе и у браку са супругом Војиславом добила две ћерке — Радмилу и Станку. Заједно са супругом, бавила се земљорадњом и није се интересовала за политику. У току [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]]. њен супруг је као војник [[Југословенска војска|Југословенске војске]] био заробљен и одведен у немачко заробљеништво. У току [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], у лето 1941. мештани њеног села почели су да помажу партизане, због чега је село постало значајно партизанско упориште. Након [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], у јесен 1941. Даринка и њене ћерке су се укључиле у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) и почеле у своју кућу да примају партизане и партијске раднике, који су били прогоњени од окупаторско-квинслишких снага. Током [[1942]]. њена кућа постала је значајна партизанска база, а у њеном дворишту било је ископано подземно склониште. Поред партизанских бораца и курира, овде су свраћали и руководиоци партизанског покрета, међу којима и [[Душан Петровић Шане]], секретар Окружног комитета КПЈ. Како би заплашили мештане Рајковца и одвратили их од сарадње са партизанима, припадници Опленачке бригаде [[Корпус Горске гарде (Опленачки корпус) — Горски штаб 21А|Горске краљеве гарде]] су Даринку и њене ћерке — двадесетогодишњу Радмилу и четрнаестогодишњу Станку, као познате партизанске сараднице, заклали у ноћи 22/23. маја 1943. у сеоској порти.{{напомена|name=напомена1|Назив порта најчешће се односи на црквено двориште или простор око цркве, а у селима где нема цркве портом се назива простор где се у дане сеоских слава окупљају мештани. Рајковац није имао цркву па је портом називан простор у средини села поред кога је пролазио главни сеоски пут, а ту се налазио и извор. Дуже од једног века Рајковчанима је ово било збориште, вашариште и место за игру и забаву омладине, а након Другог светског рата овде је уређен спомен-парк са спомен-чесмом на којој се налазе имена палих бораца и жртава фашистичког терора.{{sfn|Димитријевић|2011|pp=61–62}}}} Као мотив за ово убиство помиње се земуница са рањеним партизаном, коју нису хтеле да открију четницима. У Тополи им је посвећен [[Споменици НОБ у Тополи#Споменик Мајкама и ћеркама Шумадије|Споменик мајкама и ћеркама Шумадије]]. За народног хероја проглашена је 9. октобра 1953. године. == Биографија == Рођена је [[6. јануар]]а [[1896]].{{напомена|Рођена је 6. јануара по [[Јулијански календар|старом (јулијанском)]], а 18. јануара по [[Грегоријански календар|новом (грегоријанском) календару]], јер је разлика између новог и старог календара у [[19. век]]у износила 12 дана.}} године у селу [[Клока]], код [[Наталинци|Наталинаца]].{{sfn|Narodni heroji|1982|p=152}} Била је најмлађе и једино женско дете у породици Милоја и Савке (Смиље) Петровић, који су имали тројицу синова — Миливоја, Драгутина и Милутина. На крштењу, у храму Св. Пантелејмона у Клоки, добила је име Даринка. Потицала је из сиромашне земљорадничке породице, а сходно тадашњим приликама у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], да женска деца ретко иду у школу, није се школовала и била је неписмена. Када је одрасла, помагала је родитељима, а највише мајци у кућним и пољским пословима.{{sfn|Димитријевић|2011|p=45}} Иако су сва три њена брата учествовала у [[Први светски рат|Првом светском рату]] и стекла одликовања и чинове [[Водник|наредника]] [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Српске војске]], њен отац Милоје је за време [[Царска и Краљевска војна управа у Србији|аустроугарске окупације]] учествовао у сеоској општинској власти. Иако је много волела и поштовала оца, Даринка није одобравала његов ангажман у општинској власти и доживљавала је то као велику срамоту. Још пре рата, родитељи су Даринки купили [[Шиваћа машина|шиваћу машину]], коју је након удаје понела у мираз. [[Балкански ратови|Балкански]] и Први светски рат, одложили су Даринкину удају, па се удала тек годину дана након завршетка рата. Октобра [[1919]]. у својој 23. години удала се за сељака Војислава Радовића (1895—1960) из села [[Рајковац (Топола)|Рајковца]], код [[Топола (Србија)|Тополе]]. Венчали су се у [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашицама|Цркви Светих апостола Петра и Павла]] у селу [[Јагњило (Младеновац)|Јагњилу]], код [[Младеновац|Младеновца]].{{sfn|Димитријевић|2011|p=46}} Након женидбе, Војислав се оделио од оца и саградио малу кућу са две собе, у којој је живео са Даринком и њиховим ћеркама. Заједно са њима живела је и Војислављева стрина Станица, која је у претходним ратовима остала без мужа и сина. Војислав је обрађивао њену земљу и бринуо о њој. Даринка и Војислав најпре су добили сина Саву, али је он након неколико година преминуо. Потом је 7. августа 1922. рођена ћерка Радмила, а 30. новембра 1929. Станка. Иако су више спадали у сиромашне, него у добростојеће земљорадника, живели су лепо и скромно. Војислав је био човек добре нарави и на сеоским скуповима волео је да изводи шале и на тај начин забавља сељаке, док је Даринка била оштроумна и правична жена. Била је веома посвећена домаћинству, држећи кућу и двориште увек уредно. Иако неписмена бавила се пчеларством, а гајила је лозу и калемила воће. Никада се није бавила политиком, нити припадала политичким покретима и организацијама, посебно јер жене у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] нису имале прво гласа. Као и већина мештана села Рајковца, она и њен муж били су опозиционо расположени и нескривено су се радовали добром успеху позиције на [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|парламентарним изборима 1938.]] године.{{sfn|Димитријевић|2011|pp=48–50}} Село Рајковац, у коме је Даринка живела од удаје, имало је крајем [[1940]]. године 93 домаћинстава са 225 мушких и 209 женских становника. Сељаци су били претежно сиромашни и опозиционо расположени, а прве левичарске идеје и приче о [[Социјализам|социјализму]], у село је донео професор Милутин Тодоровић, који је био родом из села и често долазио. Село је добило име по [[Карађорђе Петровић|Карађорђевом]] свињару Рајку који је чувао свиње и пронашао извор воде, који је назван Рајков извор, а село Рајковац. Први насељеници били су из [[Сјеница|Сјенице]] и [[Пљевља|Пљеваља]], који су у време Карађорђа пребегли из [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]] и населили у [[Вучковица (Кнић)|Вучковицу]], код [[Крагујевац|Крагујевца]], одакле је [[Милош Обреновић|кнез Милош]] наредио да се један део народа пресели на простор Рајковца. Након првих насељеника, почело је досељавање из свих крајева од бугарске границе, али и из [[Босна|Босне]] и других крајева. У Балканским и Првом светском рату од 1912—1918, из Рајковца су погинула 54 војника. Прву кућу озидану циглом изградио је Живота Стевановић Шућа, у којој је [[1928]]. прорадила основна школа, а две године касније, село је изградило нову школску зграду.{{sfn|Димитријевић|2011|pp=50–51}} === Почетак сарадње са партизанима === У току [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]], када су [[Силе осовине]] напале [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], Даринкин супруг Војислав Радовић био је мобилисан у [[Југословенска војска|Југословенску војску]]. Након капитулације, заједно са десетинама хиљада других војника и официра, био је одведен у заробљеништво. Поред Војислава још 15 мобилисаних војника из Рајковца је [[Други светски рат]] провело у немачком заробљеништву.{{sfn|Димитријевић|2011|p=99}} У току устанка у Србији, у лето 1941. Рајковац је постао партизанско упориште, а двадесетак домаћинства је почело да помаже [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Међу партизанским сарадницима, истицали су се Живомир Марковић и његова браћа Радомир и Вељко, а поред њих у селу су постојала два члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ), као и организација [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачки одбор]]. Велику помоћ у организовању НОП-а у Рајковцу, током 1941. и 1942. дао је Драгиша Богдановић Марко, члан КПЈ из суседног села [[Маскар]], који је погинуо приликом немачке блокаде села 5. децембра 1942. године.{{sfn|Димитријевић|2011|pp=52–54}} Даринка и њене ћерке Радмила и Станка, нису се током лета и јесени 1941. укључивале у Народноослободилачки покрет. Биле су антиокупаторски расположене, али су мирно живеле изван свих политичких догађаја. Када је крајем 1941, за време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] био разбијен [[Први шумадијски партизански одред]], окупаторско-квинслишке снаге су отпочеле са потером на заостале партизане, заводећи страшан терор. Затвори у [[Топола (Србија)|Тополи]], [[Аранђеловац|Аранђеловцу]] и [[Крагујевац|Крагујевцу]] били су пуни заробљених партизана и њихових присталица, а у народу је завладао страх. Због опасности од непријатељских патрола, чланови Окружног комитета КПЈ за Аранђеловац и чланови Среских комитета, илегално су се ноћу кретали и обилазили поуздане сараднике. Понеки заостали партизани, који још нису били заробљени, настојали су да нађу поуздане [[Јатаци|јатаке]], код којих би се склонили и презимили.{{sfn|Димитријевић|2011|pp=52–54}} [[Датотека:Radmila i stanka.jpg|лево|мини|десно|270п|Даринкине ћерке Радмила и Станка]] Само најхрабрији и најпоузданији сарадници Народноослободилачког покрета, примали су у своје куће партијске раднике{{напомена|Партијским радницима називани су чланови КПЈ, као и чланови Среских и Окружних партијских комитета, који су након [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења главнине партизанских снага у Санџак]], остали да илегално делују на окупираној територији. Њихов задатак био је да обилазе села, стварају и јачају локалне организације НОП-а и раде на припреми за организовање нових партизанских јединица.{{sfn|Димитријевић|2011|p=53}}}} или понеког партизана, које су склањали на скровита места, земунице или у оближње шуме преко дана. Поуздани партизански сарадник у Рајковцу био је Живомир Марковић. Код њега се крајем 1941. нашла на чувању једна млада партизанка из [[Београд]]а, која је преко ноћи боравила у његовој кући, а преко дана се склањала у оближњу шуму, која је припадала Даринкином мужу. Скупљајући дрва за огрев, Даринка је у шуми затекла партизанку и позвала је у своју кућу. Партизанка је одбила позив, а увече је Живомиру испричала сусрет са Даринком. Пошто је Даринку знао као поштену и поуздану, али и храбру жену, која није наклоњена окупатору и његовим слугама, Живомир је рекао партизанки да може свратити у Даринкину кућу, што је ова сутра и учинила. Њен долазак у кућу Радовића, оставио је веома позитиван утисак, како на Даринку, тако и на њене ћерке, а након разговора за Марковићем, оне су ушле у круг поузданих партизанских сарадника.{{sfn|Димитријевић|2011|pp=54–55}} === База и склониште Окружног комитета === Сматрајући Даринкину кућу као сигурну, Живомир Марковић почео је у њу да доводи истакнуте партијске раднике, који су деловали на овом терену, међу којима је био секретар Окружног комитета КПЈ за Аранђеловац [[Душан Петровић Шане]], познат тада по партизанском имену Павле. Поред њега, од чланова Среског комитета КПЈ за опленачки срез и других политичких радника, код Даринке су долазили [[Миодраг Вуковић Сељак|Миодраг Вуковић Миле Сеља]] и Обрад Радивојевић Радивоје.{{sfn|Димитријевић|2011|pp=54–55}} Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|фебруара 1942.]] једна немачка јединица упала је у Рајковац и убила неколико сарадника Народноослободилачког покрета, међу којима и Живомира Марковића (1912—1942). Након овога, Даринкина кућа постала је једна од најповерљивијих партизанских база у селу. Њено имање налазило се на крају села и имало је веома повољан положај. Иза ограде се пружала широка њива, а иза ње шума која се ширила даље. У дворишту се поред куће, помоћних зграда и штале, налазио [[вајат]] (качара) у коме је становала Војиславова стрина Станица. Сматрајући ову кућу као поуздану и сигурну базу, Душан Петровић Шане је у току [[1942]]. донео одлуку да се овде изгради подземно склониште Окружног комитета КПЈ, у које би се могао склањати материјал, а по потреби и понеки партизан или илегалац. Земуница је била ископана у вајату, десно од улазних врата.{{sfn|Димитријевић|2011|pp=55–57}} Иако је у прво време земуница коришћена за сакривање партијске технике, листова, летака и другог агитационог материјала, крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.|децембра 1942.]] у њој је био скривен партизански рањеник [[Станислав Оцокољић]],{{напомена|'''Станислав Оцокољић''' (1923) био је борац Првог шумадијског одреда, а после рата генерал-мајор ЈНА{{sfn|Димитријевић|2011|p=58}}}} који је био рањен у нападу на станицу [[Српска државна стража|Српске државне страже]] у селу [[Чумић]]у, јужно од [[Топола (Србија)|Тополе]]. Током боравка у Даринкиној кући он је време проводио у кревету, а када би Даринка указала на опасност он се склањао у земуницу. Поред Даринке и њених ћерки, бригу о рањенику водила је и стрина Станица, која је становала у вајату. Након што му је рана зарасла, он је крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануара 1943.]] напустио Даринкину кућу.{{sfn|Димитријевић|2011|pp=57–59}} Неписмена и веома побожна Даринка Радовић, иако никада није припадала [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]], сматрала је за своју дужност да помаже борце за слободу, јер је као слободољубива жена, још од времена аустроугарске окупације мрзела освајаче и окупаторе. Упркос сиромаштву, заједно са ћеркама пружала је помоћ партизанима и илегалцима који су свраћали у њихову кућу. Свесна опасности која јој прети, није одбијала сарадњу, а касније је организовала још неке жене у селу да плету џемпере и чарапе за партизане и да дају помоћ на други начин — сакупљањем новца и сл. Често је као курир одлазила у суседна села, односила и доносила поруке и разне друге материјале.{{sfn|Димитријевић|2011|pp=80–81}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=244}} === Убиство Даринке и њених ћерки === {{Quote box |width = 23em |bgcolor = #c6dbf7 |quote = <center>''Била једном једна Даринка''</center> <center>''сељанка, мајка, Шумадинка''</center> <center>''која се попут чудесне птице''</center> <center>''вину међ звезде бесмртнице.''</center> |author = &nbsp;&nbsp;&nbsp;— из песме ''Даринка Шумадинка'' <br><center>[[Добрица Ерић|Добрице Ерића]]{{sfn|Димитријевић|2011|p=133}}</center> |source = |align = left }} Када су [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] извесно време овладали њеним крајем и околним селима, а нешто су сазнали или посумњали о њеној активности и активности њених кћери, као и то да издржавају и лече болесне и рањене [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]], изненада су у ноћи [[23. мај]]а [[1943]]. године упали у њену кућу и извршили претрес. Претресом нису открили ништа сумњиво. Те ноћи у земуници се крио један рањени партизан. Четници су тражили од Даринке и њених кћери да открију земуницу и рањеног партизана. Све три су одрицале да земуница и рањеник уопште постоје. Четници су их везали и одвели у црквено двориште, где су их тукли и тражили да кажу где је земуница, рањени партизан и ко из села сарађује с партизанима. Оне су порицале да знају било шта о томе. [[Југословенска војска у отаџбини|Четници]] су онда почели да муче најмлађу кћер, четрнаестогодишњу Станку, надајући се да ће она признати. Девојчица је ћутала. Четници су тражили од Даринке да призна, претећи да ће је заклати ћерку. Даринка је ћутала. Онда су пред мајком и старијом сестром заклали малу Станку, која се бранила вриштећи и рукама се хватала за оштру каму. Пала је мртва са исеченим длановима. Даринка је и даље ћутала. Онда су почели да кољу старију ћерку Радмилу. Двадесетогодишња Радмила је пререзаног грла пала пред ноге везане мајке. На крају су четници заклали и Даринку. == Народни херој == Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji|1982|p=152}} [[Кућа Народног хероја Даринке Радовић|Кућа у Рајковцу у којој је живела Даринка Радовић]] јула [[1974]]. је од стране Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца уврштена на листу споменика културе као непокретно кулутрно добро.<ref>{{Cite web|url=http://www.kulturnonasledje.com/ku%C4%87a-darinke-radovi%C4%87-u-rajkovcu.html|title=Кућа народног хероја Даринке Радовић у Рајковцу|website=www.kulturnonasledje.com|date=n.d.}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book| ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book| ref={{harvid|Narodni heroji|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48700167}} * {{Cite book| ref=harv|last=Димитријевић|first=Драгослав Бели|year=2011|title=Даринка Радовић, народни херој и њене ћерке Радмила и Станка из Рајковца код Тополе |url=http://www.znaci.net/00001/259.htm|publisher=|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=184179212}} {{refend}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2015/03/darinka-radovic-narodni-heroj-hrabra.html|title=Darinka i njene golubice|website=www.yugopapir.com|date=c. 1973}} * {{Cite web|url=https://www.subnor.org.rs/heroji-n/darinka-radovic|title=Даринка Радовић|website=www.subnor.org.rs|date=n.d.}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Радовић, Даринка}} [[Категорија:Рођени 1896.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Топољани]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] 7j8v6sn0wewusmfu2ctkuhjpolzvc78 0 197688 25114345 23532086 2022-07-19T17:04:33Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ВИДА ТОМШИЧ |слика=Vida Tomšič (1).jpg |опис_слике=Вида Томшич |датум рођења={{датум рођења|1913|6|26|}} |место рођења=[[Љубљана]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{датум смрти|1998|12|10|1913|6|26|}} |место смрти=[[Љубљана]] |држава смрти=[[Словенија]] |супруг=[[Антон Тоне Томшич]]<br />др Франц Новак |професија=[[Право|правница]] |КПЈ=[[1934]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања={{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}}{{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}}{{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} [[Датотека:Pepica, zdenka i vida.jpg|десно|мини|250п|[[Пепца Кардељ]], [[Зденка Кидрич]] и Вида Томшич]] '''Вида Томшич''' (рођ. '''Бернот'''; [[Љубљана]], [[26. јун]] [[1913]] — [[Љубљана]], [[10. децембар]] [[1998]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[26. јун]]а [[1913]]. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Ту је завршила основну школу и гимназију. Године [[1931]]. уписала је Филозофски факултет, али је касније прешла на Правни, на ком је дипломирала [[1941]]. године. У току студија се придружила напредном студентском покрету и учествовала у многим штрајковима. Године [[1934]]. постала је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Исте године се упознала и са својим будућим мужем [[Антон Тоне Томшич|Антоном Тонетом Томшичем]], [[Народни херој Југославије|народним херојем]]. Новембра [[1934]]. године је ухапшена и пред љубљанским Окружним судом осуђена на девет месеци затвора. После изласка из затвора, наставила је илегални рад у партијској организацији и учешће у студентском покрету. Учествовала је у штампању и ширењу илегалних и легалних листова и брошура. Извесно време радила је као инструктор [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]] на Долењској и Белој Крајини. Јуна [[1940]]. године је на Покрајинској конференцији изабрана за члана [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]], а затим је била у партијској школи при [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] у [[Макарска|Макарској]]. На [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], октобра [[1940]]. године, изабрана је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Од првих дана окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], учествовала је у припремама за оружани устанак, и радила на учвршћивању партијских организација на подручју Љубљанске покрајне. Почетком [[1941]]. године учествује у оснивању легалног партијског листа за жене „Наша жена“. У августу исте године је, као илегалац, за којим је била издата потерница, родила сина. На дојаву једног издајника, [[Италијани]] су је [[10. децембар|10. децембра]] [[1941]]. године ухапсили, заједно са супругом [[Антон Тоне Томшич|Тонетом]], под илегалним именом Марија Певец. У затвору је мучена да би признала илегални рад и рад свог супруга, за којег су знали да је један од главних вођа устанка. Није ништа признала, чак ни своје право име. Затим је, заједно са супругом, [[Миха Маринко|Михом Маринком]] и [[Пепца Кардељ|Пепцом Кардељ]], одведена у Гестапов затвор у Бегуњама, на Горењском. Али их је [[Гестапо]] после два месеца вратио италијанским властима. Италијански војни суд је [[16. мај]]а [[1942]]. године на процесу против [[Антон Тоне Томшич|Тонета Томшича]] и осталих, Виду осудио на 25 година затвора. Када су њеног супруга стрељали, њу су, јуна [[1942]]. године, одвели у затвор у [[Венеција|Венецију]], затим у [[Анкона|Анкону]], па у Кампобосо и у Трану. После капитулације [[Краљевина Италија|Италије]] је, заједно са другим затвореницима, доведена у логор англо-америчке војне управе у [[Карбонари]], код [[Бари]]ја. Ту је организовала партијску организацију у логору и била међу оснивачима Прве прекоморске бригаде, у којој је једно време била заменик [[Политички комесар|политичког комесара]]. Јануара [[1944]]. године вратила се у [[Словенија|Словенију]], и у фебруару изабрана у СНОС. Од априла до октобра [[1942]]. уређивала је партијско гласило „Људска правица“, и обављала организационе послове у [[Централни комитет|Централном комитету]] [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]]. Почетком [[1945]]. године послата је у [[Приморска|Приморску]] на политички рад у војсци, где је од [[18. јануар]]а, као члан Политбироа [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Словеније|КПС]], помагала у раду Обласног комитета КПС за Словенско приморје и јединицама [[Девети словеначки корпус НОВЈ|Деветог словеначког корпуса]]. [[5. мај]]а [[1945]]. године постала је министар за социјалну политику у првој словеначкој влади. У данима ослобођења ју је [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]] послао на политички рад у тек ослобођену [[Корушка|Корушку]], у [[Клагенфурт|Целовец]], где је остала до повлачења јединица [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]]. После ослобођења [[Југославија|Југославије]] Вида Томшич вршила је значајне функције. У органима власти је била министар за социјалну политику владе [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словеније]], председник Контролне комисије НР Словеније и члан Извршног већа НР Словеније. Била је посланик Савезне и Републичке скупштине и у њеним органима обављала дужност секретара Народне скупштине ФНРЈ, председника Скупштине [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]], председника Већа народа Скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], била је члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]], а од [[1974]]. године и члан Председништва СР Словеније. Вида Томшич је била члан многих парламентарних делегација, два пута члан југословенске делегације на заседању Генералне скупштине [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]. У два мандата је била представник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] у Комисији за социјални развој при ОУН, а једне године и председник те Комисије. Упоредо са државним функцијама, вршила је и многе одговорне партијске функције. Била је организациони секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Словеније|Савеза комуниста Словеније]] и члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]]. У Социјалистичком савезу је била председник Главног одбора ССРН Словеније и члан Председништва [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]]. У годинама после [[Други светски рат|рата]] била је председник [[Антифашистички фронт жена|АФЖ Југославије]]. Југословенске друштвено-политичке организације заступала је на многим конгресима, конференцијама и посетама у разним крајевима света. Значајна је и њена улога у оквиру Савезног савета за планирање породице; неколико године била је председник тог Савета. Учествовала је на састанцима експерата [[Организација уједињених нација|ОУН]] о социјалним акспектима планирања породице и о улози жена у привредном и друштвеном развоју. Од [[1978]]. године била је редовни професор за породично право на Правном факултету у [[Љубљана|Љубљани]]. Године [[1979]]. промовисана је за почасног доктора [[Универзитет у Љубљани|Љубљанског универзитета]] „[[Едвард Кардељ]]“. Од [[1979]]. била је члан Савета Међународног института за истраживање и обуку за унапређивање жена [[Организација уједињених нација|ОУН]]-а. Из првог брака са народним херојем Тонетом Томшичем имала је сина [[Миха Томшич|др Миху Томшича]], познатог енергетичара и министра у првој Влади Републике Словеније. У другом браку са познатим лекаром-гинекологом [[Франц Новак|др Францом Новаком]] имала је ћерку проф др [[Жива Новак-Антилич|Живу Новак-Антилич]], која је такође познати лекар-гинеколог и професор на Медицинском факултету у Љубљани. Преминула је [[10. децембар|10. децембра]] [[1998]]. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је 27. новембра 1953. године. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Томшич, Вида}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1998.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Комунисти Југославије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Сахрањени у Љубљани]] oiuyanv3fw2daxgar91hi92px6bmess 0 197692 25114252 22815874 2022-07-19T16:17:37Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СТЕВАН ЂОРЂЕВИЋ | слика = Stevan Djordjevic.jpg | опис_слике=''Стеван Ђорђевић'' | датум_рођења = 1919 | место_рођења =[[Радичевац]], код [[Књажевац|Књажевца]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|7|10|1919||}} | место_смрти =[[Доња Бела Река (Бор)|Доња Бела Река]], код [[Бор (град)|Бора]] | држава_смрти = [[Србија]] |професија=радник |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Стева Ђорђевић Новак''' ([[Радичевац]], код [[Књажевац|Књажевца]], [[1919]] — [[Доња Бела Река (Бор)|Доња Бела Река]], код [[Бор (град)|Бора]], [[10. јул]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1919]]. године у селу [[Радичевац|Радичевцу]], код [[Књажевац|Књажевца]]. Потиче из сиромашне [[Роми|ромске]] породице. После завршене основне школе пошао је на занат, али га је напустио и почео да ради код имућнијих сељака. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], избегао је заробљавање и вратио се кући са пушкомитраљезом. Повезао се са члановима [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] и учествовао у организовњу устанка. После формирања Заглавско-тимочког партизанског одреда, Стеван је, октобра [[1941]]. године, ступио у одред као пушкомитраљезац. Ускоро је постао командир чете. У борбама је најчешће дејствовао као бомабш или пушкомитраљезац. У акцији на [[Сокобања|Сокобању]], октобра [[1941]]. године, Стева је био најзаслужнији за заробљавање 37 [[Четници|четника]]. Почетком [[1942]]. године примљен је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]]. Јула [[1942]]. године постао је командир Тимочке партизанске чете. Крајем октобра у сукобу с [[Српска државна стража|недићевцима]], у селу [[Стогазовац]], рањен је у руку, али је и поред тога успео да избегне заробљавање. Године [[1943]]. због последица рањавања, враћен је у позадину, на политички рад. Погинуо је [[10. јул]]а [[1943]]. године код села [[Доња Бела Река (Бор)|Доња Бела Река]], код [[Бор (град)|Бора]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia|year=1975|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia=|publisher=Младост|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Источна Србија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Ђорђевић, Стеван}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Књажевчани]] [[Категорија:Роми у Србији]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Ђ]] 1hrumyxt9q97ceie5gzqc5tf4xtpecy 0 198001 25115018 22061103 2022-07-20T02:06:48Z UserNameSRB 198340 Ажурирање података wikitext text/x-wiki {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | слика =Gustovara1.JPG | опис_слике =Густовара | мјесто =Густовара | ентитет =Република Српска | општина =Мркоњић Град | надм висина =521 | популација ={{decrease}} 208 | површина = | поштански код = | позивни број =050 | гшир =44.44583 | гдуж =17.12202 }} '''Густовара''' је насељено мјесто у [[Општина Мркоњић Град|општини Мркоњић Град]], [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Према попису становништва из [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|2013.]] у насељу је живјело 208 становника. == Географија == Налази се на [[апсолутна висина|надморској висини]] од 521 метра. == Становништво == Према службеном [[попис становништва|попису становништва]] из [[1991]]. године, Густовара је имала 428 становника. [[Срби]] су чинили око 99% од укупног броја житеља.<ref>Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.</ref> {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1961. у ФНРЈ|1961.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1948. у ФНРЈ|1948.]] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | align="right" | 458 | align="right" | 726 | align="right" | 905 | align="right" | 962 | |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] {{напомена|За садашњи статус Југословена види чланак [[Југословени]].}} | align="right" | 2 | | | | |- | style="background:#f3fff3;" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|За садашњи статус Муслимана види чланак [[Муслимани (народ)|Муслимани]].}} | | | align="right" | 2 | | |- | style="background:#f3fff3;" | [[Словенци]] | | | align="right" | 1 | | |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | align="right" | 1 | | align="right" | 1 | | |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 461 | style="text-align:right;"| 726 | style="text-align:right;"| 909 | style="text-align:right;"| 962 | style="text-align:right;"| 1.964 |} == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Општина Мркоњић Град]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{Commonscat|Gustovara}} * [http://www.fallingrain.com/world/BK/02/Gustovara.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/bosnia-and-herzegovina/republika-srpska/gustovara/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] {{Општина Мркоњић Град}} [[Категорија:Општина Мркоњић Град]] [[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] o36b6mv9zc63pt0rrdskjcyktf8ljiw 25115019 25115018 2022-07-20T02:10:01Z UserNameSRB 198340 Ситно wikitext text/x-wiki {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | слика =Gustovara1.JPG | опис_слике =Густовара | мјесто =Густовара | ентитет =Република Српска | општина =Мркоњић Град | надм висина =521 | популација ={{decrease}} 208 | површина = | поштански код = | позивни број =050 | гшир =44.44583 | гдуж =17.12152 }} '''Густовара''' је насељено мјесто у [[Општина Мркоњић Град|општини Мркоњић Град]], [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Према попису становништва из [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|2013.]] у насељу је живјело 208 становника. == Географија == Налази се на [[апсолутна висина|надморској висини]] од 521 метра. == Становништво == Према службеном [[попис становништва|попису становништва]] из [[1991]]. године, Густовара је имала 428 становника. [[Срби]] су чинили око 99% од укупног броја житеља.<ref>Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.</ref> {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1961. у ФНРЈ|1961.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1948. у ФНРЈ|1948.]] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | align="right" | 458 | align="right" | 726 | align="right" | 905 | align="right" | 962 | |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] {{напомена|За садашњи статус Југословена види чланак [[Југословени]].}} | align="right" | 2 | | | | |- | style="background:#f3fff3;" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|За садашњи статус Муслимана види чланак [[Муслимани (народ)|Муслимани]].}} | | | align="right" | 2 | | |- | style="background:#f3fff3;" | [[Словенци]] | | | align="right" | 1 | | |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | align="right" | 1 | | align="right" | 1 | | |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 461 | style="text-align:right;"| 726 | style="text-align:right;"| 909 | style="text-align:right;"| 962 | style="text-align:right;"| 1.964 |} == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Општина Мркоњић Град]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{Commonscat|Gustovara}} * [http://www.fallingrain.com/world/BK/02/Gustovara.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/bosnia-and-herzegovina/republika-srpska/gustovara/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] {{Општина Мркоњић Град}} [[Категорија:Општина Мркоњић Град]] [[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] 4j0zgjo82nztcvr9emejm66fd9y2p5j 1 200087 25115042 11976373 2022-07-20T04:18:59Z Sorabino 182257 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} == Архиепископија vs. надбискупија == У чему је трик?Зашто је архиепископија "правилније",ако је реч о католичкој институцији? [[Корисник:CrniBombarder!!!|Црни Бомбардер!!!]] <span style="display:inline"><span style="display:table-cell; border-collapse:collapse; border: solid 1px #ddd;">[[Слика:Sumski.svg|17п|Шумски Крст]]</span></span>[[Разговор са корисником:CrniBombarder!!!|<font color="blue">'''''(†)'''''</font>]] 14:29, 6. април 2008. (CEST) == Текст не ваља == Она није била укинута 1167. године, већ 1142. године. --[[Корисник:HRE|HRE]] ([[Разговор са корисником:HRE|разговор]]) 23:00, 10. април 2008. (CEST) == Историја == Можда би било добро да се чланак [[Историја Барске надбискупије]] интегрише у одељак "Историја" у овом матичном чланку ([[Барска надбискупија]]), из чисто практичних разлога, ради обједињавања садржаја и лакше дораде? [[Корисник:Sorabino|Сорабино]] ([[Разговор са корисником:Sorabino|разговор]]) 06:18, 20. јул 2022. (CEST) cox5ihxk4nfrnmr6du9d78xahp3wgch 0 200543 25114249 23674491 2022-07-19T16:17:33Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИХАЉ СЕРВО | слика = Mihalj Servo.jpg | опис_слике=Михаљ Серво | датум_рођења = {{Датум рођења|1900|12|6|}} | место_рођења = [[Зрењанин|Велики Бечкерек]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|9|19|1900|12|16}} | место_смрти =[[Јајинци]], код [[Београд]]а | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=радник |КПЈ=[[1920]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[5. јул]]а [[1951]]. }} '''Михаљ Серво''' ({{јез-нем|Michael Servo}}; [[Зрењанин|Велики Бечкерек]], [[6. децембар]] [[1900]] — [[Јајинци]], код [[Београд]]а, [[19. септембар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[6. децембар|6. децембра]] [[1900]]. године у [[Зрењанин|Великом Бечкереку]] где постоји [[Кућа народног хероја Серво Михаља]]. Потиче из сиромашне занатлијске породице. Већ [[1920]]. године је приступио синдикалном покрету, и као радник у кројачкој задрузи у [[Зрењанин|Петровграду]] организовао раднике, а ускоро је постао и синдикални функционер у граду. Исте године је примљен и у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]]. Године [[1924]]. је изабран за члана Месног комитета партије у [[Зрењанин|Петровграду]]. Као члан Месног комитета партије и синдикални функционер, Серво је имао одлучујући утицај на Независне синдикате у граду, и преко ове организације спроводио партијску линију. Године [[1928]]. Серво је изабран за члана Обласног комитета КПЈ за Банат, чиме је проширио своју активност и у друге крајеве [[Банат]]а. Годину раније, партијска организација делегирала га је на прославу Првог маја у [[Москва|Москви]]. Средином [[1929]]. године дошло је до хапшења комуниста у [[Банат]]у. У јулу био је ухапшен и Михаил Серво и осуђен од [[Државни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]] на десет година робије, које је провео у затвору у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. [[Датотека:Гробница породице Серво на католичком гробљу у Зрењанину.jpg|мини|лево|200п|Гроб Серва Михаља на католичком гробљу у [[Зрењанин]]у]] У свој град се вратио [[1939]]. године. Под руководством [[Жарко Зрењанин|Жарка Зрењанина]], био је већ обновљен и Покрајински комитет Партије који је прихватио Серва, и ускоро му поверио дужност политичког секретара Окружног комитета Партије за северни Банат. На Шестој покрајинској конференцији био је изабран за члана Покрајинског комитета Партије и за делегата на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], на којој је, с још шесторицом војвођанских комуниста, активно учествовао. У устаничким данима Михаил се налазио на најодговорнијим партијским дужностима. Најуже је сарађивао са Жарком Зрењанином и [[Светозар Марковић Тоза|Тозом Марковићем]] који су, у априлским данима [[1941]]. године, преместили седиште ПК КПЈ из [[Нови Сад|Новог Сада]] у [[Зрењанин|Петровград]]. Серво је за кратко време обезбедио услове за рад члановима Покрајинског комитета и [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине|Штаба партизанских одреда Војводине]], организованом у јулу. Задржао је своје политичке функције, али је активно радио и на војном организовању Обилазио је Среске комитете, одржавао састанке, формирао војне десетине, ударне и диверзантске групе. За кратко време, већ у јулу [[1941]]. године, у северном [[Банат]]у били су формирани Петровградски, Меленачки, Куманачки, Мокрински, [[Драгутиновачки партизански одред|Драгутиновачки]], [[Кикиндски партизански одред|Кикиндски]] и [[Карађорђевачко-александровачки партизански одред|Александровачко-карађорђевачки партизански одред]] који су ступили у акцију и извели већи број диверзија и напада на непријатељске објекте. Рад Серва Михаља прекинула је издаја. Откривен је у једној од својих [[Партизанске базе|база]] у [[Зрењанин|Петровграду]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941]]. године. Још у граду је мучен, а онда пребачен у [[Београд]], у [[Бањички логор]], где је стрељан [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#19. септембар|19. септембра 1941.]] године. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} == Спољашње везе == * [http://www.osservo.edu.rs/index_files/Page634.htm Основна школа „Серво Михаљ“ Зрењанин] {{Wayback|url=http://www.osservo.edu.rs/index_files/Page634.htm |date=20100910024558 }} {{Народни хероји-Војводина}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Серво, Михаљ}} [[Категорија:Рођени 1900.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Зрењанинци]] [[Категорија:Немци у Србији]] [[Категорија:Комунисти Војводине]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бањички логораши]] [[Категорија:Народни хероји - С]] [[Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби]] 440ct9itv3454yh10ysp24lse9g1a0m 0 200559 25114817 24294907 2022-07-19T21:00:31Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИЈАЛКО ТОДОРОВИЋ | слика = Stevan Kragujevic, Mijalko Todorovic corp.JPG | опис_слике=Мијалко Тодоровић Плави | датум_рођења = {{датум рођења|1913|9|25}} | место_рођења =[[Драгушица]], код [[Крагујевац|Крагујевца]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1999|3|3|1913|9|25}} | место_смрти =[[Београд]], [[Србија]] | држава_смрти = [[СР Југославија]] | професија=друштвено-политички радник | супруга=Милица Тодоровић | КПЈ=[[1938]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | НОБ=члан [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br>[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] | године службе=[[1941]] — [[1948]]. | чин=[[генерал-потпуковник]] у резерви | функција=Председник [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]] | мандат=[[1971]] — [[1974]]. | претходник=[[Милентије Поповић]] | наследник=[[Киро Глигоров]] | народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СФРЈ|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден југословенске звезде}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''инострана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}}[[Датотека:Order of the British Empire (Civil) Ribbon.png|50п|Орден Британског царства - Велики Крст]] {{!}}} }} '''Мијалко Тодоровић Плави''' ([[Драгушица]], код [[Крагујевац|Крагујевца]], [[25. септембар]] [[1913]] — [[Београд]], [[3. март]] [[1999]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. У периоду од [[1971]]. до [[1974]]. обављао је дужност председника [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]]. == Биографија == Рођен је [[25. септембар|25. септембра]] [[1913]]. године у селу [[Драгушица|Драгушици]], код [[Крагујевац|Крагујевца]]. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у [[Крагујевац|Крагујевцу]], где је дошао у додир с [[Раднички покрет|радничким покретом]]. Већ у вишим разредима гимназије учествовао је у акцијама радничког покрета и напредне омладине у Крагујевцу. После завршетка гимназије, уписао се на [[Електротехнички факултет Универзитета у Београду|електромашински одсек]] [[Технички факултет Универзитета у Београду|Техничког факултета]] у [[Београд]]у, који је завршио [[1940]]. године. У току студија припадао је [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарној студентској организацији]] и учествовао у акцијама студената [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]]. Као представник студената Београдског универзитета, учествовао је у раду Међународне омладинске конференције за помоћ избеглицама и жртвама рата у [[Ремс]]у, и Међународне конференције студената [[Социјализам|социјалиста]] и [[Комунизам|комуниста]] у [[Париз]]у, у лето [[1937]]. године. Почетком [[1938]]. године изабран је за члана Централног одбора Уједињене студентске омладине, а исте године је постао и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Од [[1939]]. године је био на политичком раду у унутрашњости [[Србија|Србије]]. Био је секретар Месног комитета КПЈ за Крагујевац и члан Обласног комитета КПЈ за Шумадију. Средином 1940. године изабран је за секретара Окружног комитета КПЈ за Крагујевац, а на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], одржаној октобра 1940. године у [[Загреб]]у, био је делегат партијске организације Крагујевачког округа. До [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]]. године радио је на формирању нових и учвршћивању постојећих партијских организација и руководстава у [[Шумадија|Шумадији]]. [[Априлски рат]] га је затекао на партијском раду у Крагујевачком округу. === Народноослободилачка борба === После окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], као секретар Окружног комитета КПЈ, радио је на повезивању и учвршћењу партијских организација и руководстава, припремању устанка и развоју оружане борбе у Крагујевачком округу. После [[Прва непријатељска офанзива|непријатељске офанзиве]] на [[Ужичка република|слободну територију западне Србије]], у јесен 1941. године, повукао се с партизанским снагама у [[Санџак (област)|Санџак]], и [[21. децембар|21. децембра]] 1941. постављен је за заменика, а касније и за [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. Током [[Други светски рат|рата]] налазио се стално на дужностима политичког руководиоца у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]], био је политички комесар [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]], политички комесар [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Првог пролетерског корпуса]] и, на крају рата, политички комесар [[Прва југословенска армија|Прве југословенске армије]]. На овој дужности налазио се до завршетка рата. Поред политичког рада у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], био је и већник [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), члан [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ]]-а, већник и члан Председништва [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС). === Послератна каријера === После ослобођења [[Југославија|Југославије]], обављао је разне одговорне државне и партијске функције. Био је: начелник Војноиндустријског одељења Министарства народне одбране и управник Изванредне управе за снабдевање, затим помоћник министра народне одбране (до [[1948]]), министар за пољопривреду [[Влада ФНРЈ|Владе ФНРЈ]] и министар-председник Савета за пољопривреду и шумарство Владе ФНРЈ (1948—1953). Од [[1953]]. године био је члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (СИВ), затим потпредседник Одбора за привредну координацију СИВ-а (1958—1966). Године [[1963]]. изабран је за потпредседника Савезне скупштине и председника [[Савезно веће|Савезног већа]] Савезне скупштине (1963—1967), а [[1971]]. године за председника [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]]. На првим послератним скупштинским изборима, изабран је за посланика велике [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]], члана њеног Председништва и посланика Привремене народне скупштине [[Демократска Федеративна Југославија|ДФЈ]]. Од тада до [[1967]]. године биран је за народног посланика Савезне скупштине свих сазива. Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] Комунистичке партије Србије, односно [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], од Оснивачког конгреса, маја [[1945]], до [[1959]]. године. За члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] ([[Савез комуниста Југославије|СКЈ]]) биран је непрекидно од [[Шести конгрес КПЈ|Шестог]] до [[Девети конгрес СКЈ|Деветог конгреса]]. Од [[1965]]. до јула [[1966]]. године био је секретар [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]], а од октобра 1966. године секретар Извршног комитета ЦК СКЈ. На Деветом конгресу СКЈ, [[1969]]. године, изабран је у Председништво и Извршни биро Председништва СКЈ. Био је члан [[Савет народне одбране СФРЈ|Савета народне одбране]], члан Извршног одбора Савезне конференције [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРНЈ]] и члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]] од његовог оснивања. Имао је чин резервног [[генерал-потпуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Један је од оснивача [[Фудбалски клуб Партизан|Фудбалског клуба „Партизан”]]. Преминуо је [[3. март]]а [[1999]]. године у Београду и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. == Књиге и одликовања == Бавио се публицистичким и теоријским радом из области економске теорије социјализма. Објавио је књиге: * „''Ослобађање рада''“, [[1965]]. године, * „''Преображај Савеза комуниста Југославије''“, [[1968]]. године, * „''Ка заједници слободних произвођача''“, [[1980]]. године и * „''Политичко биће друштвене кризе''“, [[1984]]. године. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден југословенске звезде|Орден југословенске велике звезде]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и [[Орден за храброст]]. Од иностраних, одликован је [[1972]]. године, [[Орден Британског царства|Орденом Британског царства]] у рангу великог крста. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[5. јул]]а [[1952]], док је [[Орден јунака социјалистичког рада|Орденом јунака социјалистичког рада]] одликован [[27. април]]а [[1961]]. године.{{sfn|Ацовић|2013|p=501}} == Фото галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Mijalko Todorović govori narodu u Bosni 1943.jpg|Мијалко Тодоровић током обраћања народу у Босни, 1943. године Датотека:Stevan Kragujevic, Mijalko Todorovic, Koca Popovic, Slobodan Penezic, Sutjeska, 1958.JPG|Мијалко Тодоровић, први слева, са [[Коча Поповић|Кочом Поповићем]] и [[Слободан Пенезић Крцун|Крцуном Пенезићем]] на [[Национални парк Сутјеска|Сутјесци]], 1958. године Датотека:Mijalko Todorović and Nicolae Ceaușescu.jpg|Мијалко Тодоровић са [[Николаје Чаушеску|Николајем Чаушескуом]], 1969. године Датотека:Grob Mijalka Todorovica.JPG|Гроб Мијалка Тодоровића и његове супруге Милице у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у Датотека:Orden narodnog heroja slika1.jpg|[[Орден народног хероја]] </div></gallery></center> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Commonscat|Mijalko Todorović}} {{refbegin}} * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига десет). Београд 1975. година. * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * {{Cite book |ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир| authorlink =Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част - Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2}} {{refend}} {{1. пролетерска дивизија}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Председници скупштине СФРЈ}} {{Секретари ЦК КПЈ-Председници ЦК СКЈ}} {{Портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Тодоровић, Мијалко}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1999.]] [[Категорија:Книћани]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Чланови ЦК КП/СК Србије]] [[Категорија:Комунисти Југославије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Српски инжењери]] [[Категорија:Југословенски инжењери]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета народне одбране СФРЈ]] [[Категорија:Министри СФР Југославије]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] 6eufr0u35svczl3gufr2mwrflsl5p4g 0 206253 25115145 24587211 2022-07-20T08:47:44Z Uw17 165959 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Глумац | име = Кари Фишер | слика = Carrie Fisher 2013-a straightened.jpg | опис_слике = Фишерова 2013. године | ширина_слике = | пуно_име = Кари Франсес Фишер | друга_имена = | надимци = | датум_рођења = {{датум рођења|1956|10|21}} | место_рођења = [[Бербанк (Калифорнија)|Бербанк]] | држава_рођења = {{застава|Калифорнија}}, {{застава|САД|1912}} | датум_смрти = {{датум смрти|2016|12|27|1956|10|21}} | место_смрти = [[Лос Анђелес]] | држава_смрти = {{застава|Калифорнија}}, {{застава|САД}} | узрок_смрти = [[акутни застој срца]] због апнеје у сну и атеросклерозе | пребивалиште = | држављанство = | религија = | супружници = {{marriage|[[Пол Сајмон]]|1983|1984|reason=div}} | партнери = Брајан Лурд (1991—1994) | деца = [[Били Лурд]] | родитељи = Еди Фишер<br>[[Деби Рејнолдс]] | породица = Тод Фишер (брат)<br>Џоли Фишер (полусестра)<br>Триша Ли Фишер (полусестра) | активни_период = 1973—2016 | образовање = | универзитет = | занимање = {{hlist|глумица|списатељица|комичарка|активисткиња}} | богатство = | жанрови = | битне_улоге = | веб-сајт = https://carriefisher.com/ | потпис = | IMDb = }} '''Кари Франсес Фишер''' ({{јез-енг|Carrie Frances Fisher}}; [[Беверли Хилс]], [[21. октобар]] [[1956]] — [[Лос Анђелес]], [[27. децембар]] [[2016]]) била је америчка глумица најпознатија по улози [[Леја Органа|принцезе Леје]] у филмској серији ''[[Ратови звезда]]''.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Carrie-Fisher|title=Carrie Fisher {{!}} Biography, Movies, Books, & Facts|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2021-02-02}}</ref> Преминула је у болници у [[Лос Анђелес]]у, [[27. децембар|27. децембра]] [[2016]]. године у 60. години, након што је пар дана раније претрпела тежак срчани удар у авиону којим се враћала из [[Лондон]]а.<ref>[http://www.index.hr/black/clanak/umrla-carrie-fisher/940403.aspx Umrla Carrie Fisher - black - Index.hr{{Ботовски наслов}}]</ref> == Филмографија == [[Датотека:Carrie_Fisher_and_Wim_Wenders.jpg|мини|250п|Кари Фишер са [[Вим Вендерс|Вимом Вендерсом]] на премијери филма ''-{[[Fist]]}-'' 1978. године]] {{Филмографија | глумца = Кари Фишер }} |- | 1975. || || ''-{[[Shampoo (film)|Shampoo]]}-'' || || |- | 1977. || [[Звездани ратови — епизода IV: Нова нада]] || ''-{Star Wars Episode IV: A New Hope}-'' || [[Леја Органа|принцеза Леја Органа]] || |- | 1978. || [[Ратови звезда: Празнични специјал|Звездани ратови: Празнични специјал]] || ''-{Star Wars Holiday Special}-'' || [[Леја Органа|принцеза Леја Органа]] || |- | 1979. || || ''-{[[Mr. Mike's Mondo Video]]}-'' || || |- | 1980. || [[Звездани ратови — епизода V: Империја узвраћа ударац]] || ''-{Star Wars Episode V: The Empire Strikes Back}-'' || [[Леја Органа|принцеза Леја Органа]] || |- | 1980. || || ''-{[[Браћа Блуз|The Blues Brothers]]}-'' || || |- | 1981. || || ''-{[[Under the Rainbow]]}-'' || || |- | 1983. || [[Звездани ратови — епизода VI: Повратак Џедаја]] || ''-{Star Wars Episode VI: Return of the Jedi}-'' || [[Леја Органа|принцеза Леја Органа]] || |- | 1984. || || ''-{[[Garbo Talks]]}-'' || || |- | 1985. || || ''-{[[The Man with One Red Shoe]]}-'' || || |- | 1986. || || ''-{[[Hannah and Her Sisters]]}-'' || || |- | 1986. || || ''-{[[Hollywood Vice Squad]]}-'' || || |- | 1987. || || ''-{[[The Time Guardian]]}-'' || || |- | 1987. || || ''-{[[Amazon Women on the Moon]]}-'' || || |- | 1988. || || ''-{[[Appointment With Death (film)|Appointment with Death]]}-'' || || |- | 1989. || || ''-{[[She's Back]]}-'' || || |- | 1989. || || ''-{[[The 'Burbs]]}-'' || || |- | 1989. || || ''-{[[Loverboy]]}-'' || || |- | 1989. || [[Кад је Хари срео Сали]] || ''-{When Harry Met Sally...}-'' || || |- | 1990. || || ''-{[[Sweet Revenge]]}-'' || || |- | 1990. || || ''-{[[Sibling Rivalry]]}-'' || || |- | 1991. || || ''-{[[Drop Dead Fred]]}-'' || || |- | 1991. || || ''-{[[Soapdish]]}-'' || || |- | 1991. || || ''-{[[Hook (film)|Hook]]}-'' || || |- | 1992. || || ''-{[[This Is My Life]]}-'' || || |- | 1997. || || ''-{[[Austin Powers: International Man of Mystery]]}-'' || || |- | 1999. || || ''-{[[Return of the Ewok]]}-'' || (short subject) (filmed in 1983) || |- | 2000. || [[Врисак 3]] || ''-{Scream 3}-'' || || |- | 2001. || || ''-{[[Lisa Picard Is Famous]]}-'' || Cameo || |- | 2001. || [[Клопка за мушкарце]] || ''-{Heartbreakers}-'' || || |- | 2001. || || ''-{[[Jay and Silent Bob Strike Back]]}-'' || || |- | 2002. || || ''-{[[A Midsummer Night's Rave]]}-'' || || |- | 2003. || || ''-{[[Charlie's Angels: Full Throttle]]}-'' || || |- | 2003. || || ''-{[[Wonderland (film)|Wonderland]]}-'' || || |- | 2004. || || ''-{[[Stateside (film)|Stateside]]}-'' || || |- | 2005. || || ''-{[[The Aristocrats (film)|The Aristocrats]]}-'' || (documentary) || |- | 2005. || || ''-{[[Undiscovered]]}-'' || || |- | 2005. || || ''-{[[Smallville (TV series)|Smallville]]}-'' || (TV Show) || |- | 2005. || || ''-{[[Romancing the Bride]]}-'' || (TV Movie) Oxygen || |- | 2006. || || ''-{[[Cougar Club]]}-'' || || |- | 2007. || || ''-{[[Dreams on Spec]]}-'' || (documentary) || |- | 2007. || || ''-{[[On the Lot]]}-'' || (TV Show) || |- | 2007. || || ''-{[[Weeds (TV series)|Weeds]]}-'' || (TV Show) (episode "The Brick Dance") || |- | 2007. || || ''-{[[30 Rock]]}-'' || (TV Show) (episode "Rosemary's Baby") || |- | 2009. || [[Сестринство (филм)|Сестринство]] || ''-{Sorority Row}-'' || госпођа Креншо || |- | 2015. || [[Star Wars: Буђење силе|Звездани ратови — епизода VII: Буђење силе]] || ''-{Star Wars Episode VII: The Force Awakens}-'' || [[Леја Органа|принцеза Леја Органа]] || |- | 2017. || [[Star Wars: Последњи џедаји|Звездани ратови — епизода VIII: Последњи џедаји]] || ''-{Star Wars Episode VIII: The Last Jedi}-'' || [[Леја Органа|принцеза Леја Органа]] || |- | 2019. || [[Ратови звезда: Успон Скајвокера|Звездани ратови — епизода IX: Успон Скајвокера]] || ''-{Star Wars Episode IX: The Rise of Skywalker}-'' || [[Леја Органа|принцеза Леја Органа]] || архивни снимци |} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Carrie Fisher}} * {{званични веб-сајт|http://www.carriefisher.com}} * {{IMDb name|402}} * {{AllMovie name|89886}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Фишер, Кари}} [[Категорија:Рођени 1956.]] [[Категорија:Умрли 2016.]] [[Категорија:Америчке глумице]] [[Категорија:Глумци у Ратовима звезда]] 99lv5rvkqgwod1m1guwicvpwcvi2b1i 0 210849 25114440 25112519 2022-07-19T17:30:02Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МИЛИЦА ВУЧЕТИЋ |слика=Nh vucetic milica.jpg |опис_слике=Милица Вучетић Трепуша |датум рођења={{датум рођења|1920|1|21}} |место рођења=[[Јежевица]], код [[Чачак|Чачка]] |држава рођења=[[Краљевство СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1944|1|21|1920|1|21}} |место смрти=[[Прислоница]], код [[Чачак|Чачка]] |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=учитељица |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1944]]. |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Милица Вучетић — Трепуша''' ([[Јежевица]], код [[Чачак|Чачка]], [[21. јануар]] [[1920]] — [[Прислоница]], код [[Чачак|Чачка]], [[21. јануар]] [[1944]]) била је [[учитељ]]ица, учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[21. јануар]]а [[1920]]. године у селу [[Јежевица|Јежевици]], код [[Чачак|Чачка]]. Потиче из [[учитељ]]ске породице. Основну школу је завршила у Јежевици, а нижу гимназију у [[Гимназија Чачак|Чачку]]. После завршене Учитељске школе у [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[1939]]. године, у којој је постала члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), постављена је за учитеља основне школе у селу [[Трнава|Трнави]]. Исте године примљена је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=332}} Одмах по доласку у село, Милица развија разноврстан културно-просветни и политички рад у школи и ван ње. Посебну борбу је водила против застарелих схватања о жени, њеном положају у кући и друштву. Обилазила је сеоске куће и сељанкама говорила о неговању деце, хигијени, одржавању и унапређивању домаћинства и о правном и друштвеном положају жене са села. Због тога је постала врло популарна у Трнави, али и у суседним селима — Виљуши, Бањици, Атеници, Вапи и Јежевици. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] активно је учествовала у припремама устанка. Њој припадају велике заслуге за масовни одзив жена у току устанка и за време [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР). Када је маја [[1941]]. године формиран Срески комитет СКОЈ-а за трнавски срез, Милица је је изабрана за секретара. Учествовала је на Окружној конференцији КПЈ за Чачак, у ослобођеном [[Чачак|Чачку]], [[23. новембар|23.]] и [[24. новембар|24. новембра]] [[1941]]. године, на којој је изабрана за члана Окружног комитета КПЈ. После повлачења [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанских]] снага у [[Босна|Босну]], остала је, по задатку Партије, на позадинском раду. До августа [[1942]]. била је секретар партијског руководства за срез драгачевски, а затим је пребачена на рад у трнавски срез, [[1943]]. године је постала члан Среског комитета КПЈ. Због њене велике партијске активности, била је непрестано прогањана од стране [[југословенска војска у отаџбини|четника]] и [[Српска државна стража|Српске државне страже]]. У веома тешким условима илегалног рада, Милица је успевала да изврши све партијске задатке. Често је успевала да прерушена у сељанку илегално уђе у [[Чачак]] и ступи у везу са партијском организацијом. Погинула је [[21. јануар]]а [[1944]]. године, на свој 24. рођендан, кад је приликом извршења партијског задатка са још двојицом другова упала у четничку заседу. Да не би жива пала непријатељу у руке, извршила је [[самоубиство]]. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=333}} <gallery> Датотека:Slatina 02.jpg|Биста Милице Вучетић у Слатини код Чачка </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Просветни радници у НОБ}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Народни хероји-Западна Србија2}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Вучетић, Милица}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] 2gdj9xrjkm6qm4ua10be18jen0r03wm 25114453 25114440 2022-07-19T17:33:18Z Sadko 25741 понављање wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МИЛИЦА ВУЧЕТИЋ |слика=Nh vucetic milica.jpg |опис_слике=Милица Вучетић Трепуша |датум рођења={{датум рођења|1920|1|21}} |место рођења=[[Јежевица]], код [[Чачак|Чачка]] |држава рођења=[[Краљевство СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1944|1|21|1920|1|21}} |место смрти=[[Прислоница]], код [[Чачак|Чачка]] |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=учитељица |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1944]]. |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Милица Вучетић — Трепуша''' ([[Јежевица]], код [[Чачак|Чачка]], [[21. јануар]] [[1920]] — [[Прислоница]], код [[Чачак|Чачка]], [[21. јануар]] [[1944]]) била је [[учитељ]]ица, учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Потиче из [[учитељ]]ске породице. Основну школу је завршила у Јежевици, а нижу гимназију у [[Гимназија Чачак|Чачку]]. После завршене Учитељске школе у [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[1939]]. године, у којој је постала члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), постављена је за учитеља основне школе у селу [[Трнава|Трнави]]. Исте године примљена је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=332}} Одмах по доласку у село, Милица развија разноврстан културно-просветни и политички рад у школи и ван ње. Посебну борбу је водила против застарелих схватања о жени, њеном положају у кући и друштву. Обилазила је сеоске куће и сељанкама говорила о неговању деце, хигијени, одржавању и унапређивању домаћинства и о правном и друштвеном положају жене са села. Због тога је постала врло популарна у Трнави, али и у суседним селима — Виљуши, Бањици, Атеници, Вапи и Јежевици. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] активно је учествовала у припремама устанка. Њој припадају велике заслуге за масовни одзив жена у току устанка и за време [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР). Када је маја [[1941]]. године формиран Срески комитет СКОЈ-а за трнавски срез, Милица је је изабрана за секретара. Учествовала је на Окружној конференцији КПЈ за Чачак, у ослобођеном [[Чачак|Чачку]], [[23. новембар|23.]] и [[24. новембар|24. новембра]] [[1941]]. године, на којој је изабрана за члана Окружног комитета КПЈ. После повлачења [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанских]] снага у [[Босна|Босну]], остала је, по задатку Партије, на позадинском раду. До августа [[1942]]. била је секретар партијског руководства за срез драгачевски, а затим је пребачена на рад у трнавски срез, [[1943]]. године је постала члан Среског комитета КПЈ. Због њене велике партијске активности, била је непрестано прогањана од стране [[југословенска војска у отаџбини|четника]] и [[Српска државна стража|Српске државне страже]]. У веома тешким условима илегалног рада, Милица је успевала да изврши све партијске задатке. Често је успевала да прерушена у сељанку илегално уђе у [[Чачак]] и ступи у везу са партијском организацијом. Погинула је [[21. јануар]]а [[1944]]. године, на свој 24. рођендан, кад је приликом извршења партијског задатка са још двојицом другова упала у четничку заседу. Да не би жива пала непријатељу у руке, извршила је [[самоубиство]]. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=333}} <gallery> Датотека:Slatina 02.jpg|Биста Милице Вучетић у Слатини код Чачка </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Просветни радници у НОБ}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Народни хероји-Западна Србија2}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Вучетић, Милица}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] 5pxtjs9clvespnxem0lvc9ufav08ujk 0 212909 25114639 24578931 2022-07-19T19:22:59Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{без извора}} {{Ф1 стаза | назив_ВН = {{зас|МОН}} Велика награда Монака | слика = Monte Carlo Formula 1 track map.svg | назив_стазе = [[Стаза Монако]] | број_кругова = 78 | дужина_круга = 3,337 | дужина_трке = 260,286 | рекорд_круга = {{зас|УК}} [[Луис Хамилтон]] 1:12,909 | година_последње_трке = [[Велика награда Монака 2022.|2022]] | пп_возач = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер]] | пп_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_пп = 1:11,376 | победник = {{зас|МЕК}} [[Серхио Перез|С.Перез]] | победнички_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_победника = 1:56:30,265 | другопласирани = {{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|К.Саинз]] | другопласирани_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_другопласираног = +1,154 | трећепласирани = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен|М.Верстапен]] | трећепласирани_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_трећепласираног = +1,491 | нк_возач = {{зас|УК}} [[Ландо Норис]] | нк_тим = [[Макларен]] | најбржи_круг = 1:14,693 |број_одржаних_трка=79|прва_трка=[[Велика награда Монака 1929.|1929.]]|највише_победа_возач={{зас|БРА}} [[Ајртон Сена]] (6)|највише_победа_тим={{зас|УК}} [[Макларен]] (15)}} '''Велика награда Монака''' је трка у оквиру шампионата [[Формула 1|Формуле 1]]. Ова трка је једна од најпознатијих у целој историји, како због места на коме се налази, тако и због дуге традиције тркања. Сваке године на стази се окупи мека светског џет-сета да би посматрала најбрже возаче у победничкој борби за престижно место у историји ове трке. ВН Монака се сматра једном од најпрестижнијих трка у свету аутомобилизма, раме уз раме са кружним тркама [[Индијанаполис 500|Индијанаполиса 500]] или [[24 сата Ле Мана]]. Трка у Монаку се одржава на градским улицама главног града ове државе. Због тога, на овој трци је претицање веома отежано и ретко. Ова трка се разликује од осталих великих награда на календару формуле 1 и по томе што се једино због ње припреме за трку одржавају четвртком, а не петком као што је правило код осталих великих награда широм света. == Историја == Прва трка вожена је [[1929]]. године. Победио је Вилијамс (Бугати) са просеком од 80 -{km/h}-. Тада се није возило за шампионат Формуле 1. Године [[1950]]. У Монте Карлу је одвежена друга трка у склопу прве сезоне званичног такмичења за шампионат Формуле 1. Тада будући петоструки шампион света [[Хуан Мануел Фанхио]] победио је своју прву трку у Формули 1. До [[1955]]. одржана је још само једна трка (1952), а од те године све до данас непрекидно се одржавају трке за Велику награду Монака. == Последња трка == У сезони {{Ф1|2022}}. победио је [[Серхио Перез]] за [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] и тако остварио свој први тријумф на овој стази. На другом месту је био [[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]] док је на трећем завршио његов сувозач [[Макс Верстапен|Макс Верстепен]]. [[Шарл Леклер]] и ако је стартровао са пол позиције на крају је завршио као четврти. == Победници трка == [[Датотека:Ayrton_Senna_1992_Monaco.jpg|мини|десно|400п|[[Аиртон Сена]] (Монако, 1992), био је најуспешнији возач на овој трци са 6 победа]] Највише победа за Велику награду Монака у оквиру ФИА шампионата остварио је: * {{зас|БРА}} [[Ајртон Сена]], '''шест победа'''. Још укупно 11 возача је тријумфовало више од једном на ВН Монака: * {{зас|ВБ}} [[Грејам Хил]], 5 победа * {{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]], 5 победа * {{зас|Француска}} [[Ален Прост]], 4 победе * {{зас|ВБ}} '''[[Луис Хамилтон]]''', 3 победе * {{зас|НЕМ}} [[Нико Розберг]], 3 победе * {{зас|ВБ}} [[Стирлинг Мос]], 3 победе * {{зас|ВБ}} [[Џеки Стјуарт]], 3 победе * {{зас|АРГ}} [[Хуан Мануел Фанхио|Хуан Мануел Фанђо]], 2 победе * {{зас|Француска}} [[Морис Тринтигне]], 2 победе * {{зас|Аустрија}} [[Ники Лауда]], 2 победе * {{зас|ХОЛ}} [[Џоди Шектер]], 2 победе * {{зас|ВБ}} [[Дејвид Култард]], 2 победе * {{зас|Шпанија}} '''[[Фернандо Алонсо]]''', 2 победе * {{зас|АУС}} [[Марк Вебер]], 2 победе * {{зас|НЕМ}} '''[[Себастијан Фетел]]''', 2 победе Подебљано су обележени возачи који се тренутно такмиче у Формули 1. У категорији конструктора, најбољи је [[Макларен]] са 15 титула. == Претходне конфигурације стазе == <gallery> Image:Circuit de Monaco 1986.png|1986-1996 Image:Circuit de Monaco 1976.png|1976-1985 Image:Circuit de Monaco 1973.png|1973-1985 Image:Circuit de Monaco 1950.png|1929-1971 </gallery> == Спољашње везе == {{категорија на Остави|Monaco Grand Prix}} * {{званични веб-сајт|http://www.grand-prix-monaco.com/}} * [http://www.acm.mc/ Ауто-мото клуб Монака] {{Трке Формуле 1}} {{портал бар|Формула 1}} [[Категорија:Велика награда Монака| ]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1|Монако]] [[Категорија:Спорт у Монаку]] thsd3w24xtde97nh9nnuvc3hv5hsjj2 0 216122 25114338 24444629 2022-07-19T16:49:16Z 178.148.65.133 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Hecate Chiaramonti Inv1922.jpg|мини|десно|200п|'''Хеката''']] '''Хеката''' ([[Антички грчки језик|антгрч.]] -{''Ἑκάτη'' [''Hekátē'']}-, {{јез-лат|Hecate}}), [[богиња]] античке грчке религије. Најчешће је приказана са бакљама, или како држи бакље, кључеве и змије. Proba Хеката је богиња магије, вештичарства и ноћи. Симболи повезани са њом су: млад месец, раскршћа, пси, пролази и врата, подземље, светлост (Хеката води душе умрлих кроз подземље), духови и кућни праг. Хеката се у старој Грчкој поштовала као богиња која помаже изгубљеним путницима, маргиналним групама и напуштенима, женама у току порођаја, деци, као богиња магије, океана и подземља, она која људе учи о лековитом и отровном биљу. Хеката има многе епитете као ретко које божанство из тог периода. Ово пре свега говори о томе колико је била поштована и какве су јој моћи приписиване. Она је једина кћерка [[Титан]]а [[Перс (Титан)|Перса]] и Титанке [[Астерија|Астерије]]. Хеката је у почетку представљана са једним телом. Најранији извор је мала статуа из 6. века, на којој она нема никакве симболе који су повезани са њом. Касније она добија свој нови облик у коме има три тијела и три главе - [[лав]]љу, [[пас|псећу]] и [[коњи|кобиљу]]. У ноћима без мјесечине лута по путевима и може се призвати на раскршћима. Верује се да је Хеката помогла Зевсу да ослободи Деметрину (Деметра је једна од Зевсових љубавница) ћерку Персефону из Хадовог заробљеништва. Сам [[Зевс]] толико поштује Хекату да јој никада није оспорио нека ранија права - могла је да дарива смртнике и да од њих узима шта је жељела. [[Нимфа|Нимфе]] пратиље Хекате зову се [[Лампаде]]. По неким причама, Хеката је у ствари била Ифигенија кћерка [[Агамемнон]]а и [[Клитемнестра|Клитемнестре]], која је уместо да буде жртвована богињи [[Артемида|Артемиди]] постала богиња, а уместо ње је жртвован јелен. Мада се сматра да то ипак није истина, јер нема конкретних разлога да она, смрткиња постане богиња и то изузетно поштована.<ref>FINK, Gerhard: Стари Грци, Клет, 2009.</ref> == Епитети == Постоји бар стотину епитета везаних за Хекату. Apotropaia (Ἀποτρόπαιά, она која одбија лоше/штити) Chthonia (Χθωνία, од земље/подземља) Enodia (Ἐννοδία, од пута) Klêidouchos (Κλειδοῦχος, која држи кључеве) Kourotrophos (Κουροτρόφος, заштитница деце) Krokopeplos (Κροκόπεπλος, обучена у одоре боје шафрана) Phosphoros, Lampadephoros (Φωσφόρος, Λαμπαδηφόρος, она која доноси светлост - еквивалент: луцифера) Propolos (Πρόπολος, она која води/компањон) Propulaia/Propylaia (Προπύλαια, она пред капијама) Soteria (Σωτηρία, спаситељица) Trimorphe (Τρίμορφε, трострука/са 3 лица) Triodia/Trioditis (Τριοδία, Τριοδίτης, она која походи раскршћа) Многи се користе и данас у модерном вештичарству. [[Датотека:Hekate BM G17.jpg|мини|200п|'''Хеката''']] == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Античка Грчка}} {{Commonscat|Hecate}} * [https://web.archive.org/web/20110618064346/http://www.goddessgift.com/goddess-myths/greek_goddess_Hecate.htm Мит о грчкој богињи Хекати] * [http://www.theoi.com/Khthonios/Hekate.html Хеката у класичној литератури и књижевности] * [http://www.islandnet.com/~hornowl/HekateArticle.html Хеката у раногрчкој митологији] {{Клица-грчка митологија}} {{Грчка подземна божанства}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Грчки богови]] [[Категорија:Силовање Персефонe]] d9e37wiemuf444jvqczz1j9u5keqrfn 25114342 25114338 2022-07-19T16:53:54Z 178.148.65.133 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Hecate Chiaramonti Inv1922.jpg|мини|десно|200п|'''Хеката''']] '''Хеката''' ([[Антички грчки језик|антгрч.]] -{''Ἑκάτη'' [''Hekátē'']}-, {{јез-лат|Hecate}}), [[богиња]] античке грчке религије. Најчешће је приказана са бакљама, или како држи бакље, кључеве и змије. Хеката је богиња магије, вештичарства и ноћи. Симболи повезани са њом су: млад месец, раскршћа, пси, пролази и врата, подземље, светлост (Хеката води душе умрлих кроз подземље), духови и кућни праг. Хеката се у старој Грчкој поштовала као богиња која помаже изгубљеним путницима, маргиналним групама и напуштенима, женама у току порођаја, деци, као богиња магије, океана и подземља, она која људе учи о лековитом и отровном биљу. Хеката има многе епитете као ретко које божанство из тог периода. Ово пре свега говори о томе колико је била поштована и какве су јој моћи приписиване. Она је једина кћерка [[Титан]]а [[Перс (Титан)|Перса]] и Титанке [[Астерија|Астерије]]. Хеката је у почетку представљана са једним телом. Најранији извор је мала статуа из 6. века, на којој она нема никакве симболе који су повезани са њом. Касније она добија свој нови облик у коме има три тијела и три главе - [[лав]]љу, [[пас|псећу]] и [[коњи|кобиљу]]. У ноћима без мјесечине лута по путевима и може се призвати на раскршћима. Верује се да је Хеката помогла Зевсу да ослободи Деметрину (Деметра је једна од Зевсових љубавница) ћерку Персефону из Хадовог заробљеништва. Сам [[Зевс]] толико поштује Хекату да јој никада није оспорио нека ранија права - могла је да дарива смртнике и да од њих узима шта је жељела. [[Нимфа|Нимфе]] пратиље Хекате зову се [[Лампаде]]. По неким причама, Хеката је у ствари била Ифигенија кћерка [[Агамемнон]]а и [[Клитемнестра|Клитемнестре]], која је уместо да буде жртвована богињи [[Артемида|Артемиди]] постала богиња, а уместо ње је жртвован јелен. Мада се сматра да то ипак није истина, јер нема конкретних разлога да она, смрткиња постане богиња и то изузетно поштована.<ref>FINK, Gerhard: Стари Грци, Клет, 2009.</ref> == Епитети == Постоји бар стотину епитета везаних за Хекату. Apotropaia (Ἀποτρόπαιά, она која одбија лоше/штити) Chthonia (Χθωνία, од земље/подземља) Enodia (Ἐννοδία, од пута) Klêidouchos (Κλειδοῦχος, која држи кључеве) Kourotrophos (Κουροτρόφος, заштитница деце) Krokopeplos (Κροκόπεπλος, обучена у одоре боје шафрана) Phosphoros, Lampadephoros (Φωσφόρος, Λαμπαδηφόρος, она која доноси светлост - еквивалент: луцифера) Propolos (Πρόπολος, она која води/компањон) Propulaia/Propylaia (Προπύλαια, она пред капијама) Soteria (Σωτηρία, спаситељица) Trimorphe (Τρίμορφε, трострука/са 3 лица) Triodia/Trioditis (Τριοδία, Τριοδίτης, она која походи раскршћа) Многи се користе и данас у модерном вештичарству. [[Датотека:Hekate BM G17.jpg|мини|200п|'''Хеката''']] == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Античка Грчка}} {{Commonscat|Hecate}} * [https://web.archive.org/web/20110618064346/http://www.goddessgift.com/goddess-myths/greek_goddess_Hecate.htm Мит о грчкој богињи Хекати] * [http://www.theoi.com/Khthonios/Hekate.html Хеката у класичној литератури и књижевности] * [http://www.islandnet.com/~hornowl/HekateArticle.html Хеката у раногрчкој митологији] {{Клица-грчка митологија}} {{Грчка подземна божанства}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Грчки богови]] [[Категорија:Силовање Персефонe]] ry6w33j57cowdwnxyp2qq4op14hee05 25114763 25114342 2022-07-19T20:18:36Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/178.148.65.133|178.148.65.133]] ([[User talk:178.148.65.133|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sadko|Sadko]] wikitext text/x-wiki [[Датотека:Hecate Chiaramonti Inv1922.jpg|мини|десно|200п|'''Хеката''']] '''Хеката''' ([[Антички грчки језик|антгрч.]] -{''Ἑκάτη'' [''Hekátē'']}-, {{јез-лат|Hecate}}), [[богиња]] античке грчке религије. Најчешће је приказана са бакљама, или како држи бакље, кључеве и змије. Хеката је богиња магије, вештичарства и ноћи. Симболи повезани са њом су: млад месец, раскршћа, пси, пролази и врата, подземље, светлост (Хеката води душе умрлих кроз подземље), духови и кућни праг. Хеката се у старој Грчкој поштовала као богиња која помаже изгубљеним путницима, маргиналним групама и напуштенима, женама у току порођаја, деци, као богиња магије, океана и подземља, она која људе учи о лековитом и отровном биљу. Хеката има многе епитете као ретко које божанство из тог периода. Ово пре свега говори о томе колико је била поштована и какве су јој моћи приписиване. Она је једина кћерка [[Титан]]а [[Перс (Титан)|Перса]] и Титанке [[Астерија|Астерије]]. Хеката је у почетку представљана са једним телом. Најранији извор је мала статуа из 6. века, на којој она нема никакве симболе који су повезани са њом. Касније она добија свој нови облик у коме има три тијела и три главе - [[лав]]љу, [[пас|псећу]] и [[коњи|кобиљу]]. У ноћима без мјесечине лута по путевима и може се призвати на раскршћима. Верује се да је Хеката помогла Зевсу да ослободи Деметрину (Деметра је једна од Зевсових љубавница) ћерку Персефону из Хадовог заробљеништва. Сам [[Зевс]] толико поштује Хекату да јој никада није оспорио нека ранија права - могла је да дарива смртнике и да од њих узима шта је жељела. [[Нимфа|Нимфе]] пратиље Хекате зову се [[Лампаде]]. По неким причама, Хеката је у ствари била Ифигенија кћерка [[Агамемнон]]а и [[Клитемнестра|Клитемнестре]], која је уместо да буде жртвована богињи [[Артемида|Артемиди]] постала богиња, а уместо ње је жртвован јелен. Мада се сматра да то ипак није истина, јер нема конкретних разлога да она, смрткиња постане богиња и то изузетно поштована.<ref>FINK, Gerhard: Стари Грци, Клет, 2009.</ref> == Епитети == Постоји бар стотину епитета везаних за Хекату. Apotropaia (Ἀποτρόπαιά, она која одбија лоше/штити) Chthonia (Χθωνία, од земље/подземља) Enodia (Ἐννοδία, од пута) Klêidouchos (Κλειδοῦχος, која држи кључеве) Kourotrophos (Κουροτρόφος, заштитница деце) Krokopeplos (Κροκόπεπλος, обучена у одоре боје шафрана) Phosphoros, Lampadephoros (Φωσφόρος, Λαμπαδηφόρος, она која доноси светлост - еквивалент: луцифера) Propolos (Πρόπολος, она која води/компањон) Propulaia/Propylaia (Προπύλαια, она пред капијама) Soteria (Σωτηρία, спаситељица) Trimorphe (Τρίμορφε, трострука/са 3 лица) Triodia/Trioditis (Τριοδία, Τριοδίτης, она која походи раскршћа) Многи се користе и данас у модерном вештичарству. [[Датотека:Hekate BM G17.jpg|мини|200п|'''Хеката''']] == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Античка Грчка}} {{Commonscat|Hecate}} * [https://web.archive.org/web/20110618064346/http://www.goddessgift.com/goddess-myths/greek_goddess_Hecate.htm Мит о грчкој богињи Хекати] * [http://www.theoi.com/Khthonios/Hekate.html Хеката у класичној литератури и књижевности] * [http://www.islandnet.com/~hornowl/HekateArticle.html Хеката у раногрчкој митологији] {{Клица-грчка митологија}} {{Грчка подземна божанства}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Грчки богови]] [[Категорија:Силовање Персефонe]] 0twr26n06l71cpze7bir1svdjpbfzli 0 218615 25114809 23850001 2022-07-19T20:58:42Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Душан Петровић (вишезначна одредница)]]}} {{Херој М |дидаскалија=ДУШАН ПЕТРОВИЋ ШАНЕ | слика = Dusan Petrovic Sane Cropped.jpg | опис_слике=Душан Петровић Шане, 1965. године | датум_рођења = {{датум рођења|1914|6|28}} | место_рођења =[[Крагујевац]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1977|7|21|1914|6|28}} | место_смрти =[[Београд]], {{застава|СР Србија}} | држава_смрти = [[СФР Југославија]] |КПЈ=[[1935]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе = [[1941]]—[[1945]]. |чин=[[генерал-мајор]] у резерви |народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Душан Петровић Шане''' ([[Крагујевац]], [[28. јун]] [[1914]] — [[Београд]], [[21. јул]] [[1977]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[28. јун]]а [[1914]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. После завршене основне школе и два разреда гимназије, морао је, због лошег материјалног стања, да прекине школовање и пређе на каменорезачки занат, којим се бавио његов отац. Још у току учења заната дошао је у додир с [[Раднички покрет|радничким покретом]]. Од [[1933]]. године активно је радио у синдикалном покрету Крагујевца. Био је секретар Месног синдикалног већа у Крагујевцу од [[1935]]. до [[1937]]. године. У чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) је примљен [[1934]], а у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) децембра [[1935]]. године. Био је један од организатора и руководилаца штрајкова радника у Крагујевцу [[1937]]. године. Када је [[1937]]. године дошло до великих провала у партијској организацији у [[Крагујевац|Крагујевцу]], повлачи се у илегалност, настављајући рад у селима око Крагујевца, где је илегално живео пет месеци. Почетком [[1938]]. године, у обновљеној партијској организацији, изабран је за секретара МК КПЈ за Крагујевац и члана Обласног комитета КПЈ за крагујевачку област. До [[Други светски рат|Другог светског рата]], углавном је политички деловао у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Као делегат партијске организације Крагујевца, учествовао је на партијском саветовању [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]], јуна [[1939]], под Шмарном гором у [[Словенија|Словенији]], и на Петој покрајинској конференцији КПЈ за Србију, јуна [[1940]]. године, у [[Београд]]у. Због револуционарног рада, више пута је хапшен и саслушаван, али, у недостатку доказа, није осуђиван. === Народноослободилачка борба === После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], 1941. године, по директиви Покрајинског комитета КПЈ за Србију, као инструктор ПК прелази на партијски рад у Окружно повереништво КПЈ за Аранђеловац, где је радио на повезивању и јачању партијских организација и припремању устанка. Организовао је прикупљање оружја и учествовао у формирању [[Први шумадијски партизански одред|Првог шумадијског партизанског одреда]], у коме је био заменик [[политички комесар|политичког комесара]]. После повлачења партизанских снага из [[Србија|Србије]] у [[Санџак]] и источну [[Босна|Босну]], новембра [[1941]]. године, остао је по партијском задатку у аранђеловачком округу. Учествовао је, маја [[1942]]. у формирању партизанске чете, која је успешно извела многе диверзије, окупљала нове борце и прерасла у Одред, а касније и бригаду. Од [[1942]]. године је секретар ОК КПЈ за Крагујевац и у најтежим условима илегалног рада у овом округу радио је на учвршћивању партијских организација и организовању партизанских јединица. У току [[1943]]/[[44]], поред партијског рада, највише је пажње посвећивао формирању шумадијских бригада. Године [[1944]]. године постао је члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију. === Послератна каријера === После ослобођења [[Југославија|Југославије]], налазио се на одговорним партијским и државним дужностима у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославији]]. Од [[1945]]. до [[1949]]. године био је председник Главног одбора Савеза синдиката Србије. У својству члана југословенске делегације, учествовао је на конференцији Светске синдикалне организације у [[Лондон]]у, [[1944]]. године, и на конгресу у [[Париз]]у, [[1945]]. године. За народног посланика је биран на свим изборима од [[1945]]. године. Био је члан Председништва [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|АСНОС]]-а, потпредседник Владе НР Србије и потпредседник [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа]] [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]] (1948—1953), потпредседник [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине НР Србије]] ([[1953]]—[[1958]]) и председник Скупштине СР Србије ([[1963]]—[[1969]]), затим председник [[Савез синдиката Југославије|Савеза синдиката Југославије]] (1969—[[1974]]), као и члан Главног одбора ССРН Србије и Извршног одбора Савезног одбора ССРН Југославије. Био је први председник Главног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије|Савеза бораца Србије]] ([[1948]]—[[1962]]) и члан Извршног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]]. Члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] био је од Првог конгреса, маја [[1945]]. године, организациони секретар ЦК СК Србије ([[1949]]) и члан Извршног комитета ЦК СК Србије. Биран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] од [[Пети конгрес КПЈ|Петог]] до [[Десети конгрес СКЈ|Десетог конгреса]], био је члан Извршног комитета ЦК СКЈ и члан Председништва СКЈ од [[1966]]. године. Од [[1974]]. године налазио се на дужности председника [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]] и члана [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Имао је чин резервног [[генерал-мајор]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Умро је у [[Београд]]у [[21. јул]]а [[1977]]. године. Сахрањен је у посебном меморијалном комплексу код [[Аранђеловац|Аранђеловца]]. [[Датотека:Grobnica Dušana Petrovića Šaneta.jpg|мини|[[Гробница Душана Петровића Шанета]]]] Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден јунака социјалистичког рада]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[5. јул]]а [[1952]]. године. == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Лидери Савеза комуниста Србије}} {{Председници СР Србије}} {{Председници Скупштине СР Србије}} {{Чланови Президијума Народне скупштине ФНРЈ}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Петровић, Душан Шане}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1977.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Јунаци социјалистичког рада]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Председници СР Србије]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] kl7g7br4rpz6i5s3dmwgnv3che61rg1 25114812 25114809 2022-07-19T20:59:04Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Душан Петровић (вишезначна одредница)]]}} {{Херој М |дидаскалија=ДУШАН ПЕТРОВИЋ ШАНЕ | слика = Dusan Petrovic Sane Cropped.jpg | опис_слике=Душан Петровић Шане, 1965. године | датум_рођења = {{датум рођења|1914|6|28}} | место_рођења =[[Крагујевац]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1977|7|21|1914|6|28}} | место_смрти =[[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] |КПЈ=[[1935]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе = [[1941]]—[[1945]]. |чин=[[генерал-мајор]] у резерви |народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Душан Петровић Шане''' ([[Крагујевац]], [[28. јун]] [[1914]] — [[Београд]], [[21. јул]] [[1977]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[28. јун]]а [[1914]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. После завршене основне школе и два разреда гимназије, морао је, због лошег материјалног стања, да прекине школовање и пређе на каменорезачки занат, којим се бавио његов отац. Још у току учења заната дошао је у додир с [[Раднички покрет|радничким покретом]]. Од [[1933]]. године активно је радио у синдикалном покрету Крагујевца. Био је секретар Месног синдикалног већа у Крагујевцу од [[1935]]. до [[1937]]. године. У чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) је примљен [[1934]], а у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) децембра [[1935]]. године. Био је један од организатора и руководилаца штрајкова радника у Крагујевцу [[1937]]. године. Када је [[1937]]. године дошло до великих провала у партијској организацији у [[Крагујевац|Крагујевцу]], повлачи се у илегалност, настављајући рад у селима око Крагујевца, где је илегално живео пет месеци. Почетком [[1938]]. године, у обновљеној партијској организацији, изабран је за секретара МК КПЈ за Крагујевац и члана Обласног комитета КПЈ за крагујевачку област. До [[Други светски рат|Другог светског рата]], углавном је политички деловао у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Као делегат партијске организације Крагујевца, учествовао је на партијском саветовању [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]], јуна [[1939]], под Шмарном гором у [[Словенија|Словенији]], и на Петој покрајинској конференцији КПЈ за Србију, јуна [[1940]]. године, у [[Београд]]у. Због револуционарног рада, више пута је хапшен и саслушаван, али, у недостатку доказа, није осуђиван. === Народноослободилачка борба === После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], 1941. године, по директиви Покрајинског комитета КПЈ за Србију, као инструктор ПК прелази на партијски рад у Окружно повереништво КПЈ за Аранђеловац, где је радио на повезивању и јачању партијских организација и припремању устанка. Организовао је прикупљање оружја и учествовао у формирању [[Први шумадијски партизански одред|Првог шумадијског партизанског одреда]], у коме је био заменик [[политички комесар|политичког комесара]]. После повлачења партизанских снага из [[Србија|Србије]] у [[Санџак]] и источну [[Босна|Босну]], новембра [[1941]]. године, остао је по партијском задатку у аранђеловачком округу. Учествовао је, маја [[1942]]. у формирању партизанске чете, која је успешно извела многе диверзије, окупљала нове борце и прерасла у Одред, а касније и бригаду. Од [[1942]]. године је секретар ОК КПЈ за Крагујевац и у најтежим условима илегалног рада у овом округу радио је на учвршћивању партијских организација и организовању партизанских јединица. У току [[1943]]/[[44]], поред партијског рада, највише је пажње посвећивао формирању шумадијских бригада. Године [[1944]]. године постао је члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију. === Послератна каријера === После ослобођења [[Југославија|Југославије]], налазио се на одговорним партијским и државним дужностима у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославији]]. Од [[1945]]. до [[1949]]. године био је председник Главног одбора Савеза синдиката Србије. У својству члана југословенске делегације, учествовао је на конференцији Светске синдикалне организације у [[Лондон]]у, [[1944]]. године, и на конгресу у [[Париз]]у, [[1945]]. године. За народног посланика је биран на свим изборима од [[1945]]. године. Био је члан Председништва [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|АСНОС]]-а, потпредседник Владе НР Србије и потпредседник [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа]] [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]] (1948—1953), потпредседник [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине НР Србије]] ([[1953]]—[[1958]]) и председник Скупштине СР Србије ([[1963]]—[[1969]]), затим председник [[Савез синдиката Југославије|Савеза синдиката Југославије]] (1969—[[1974]]), као и члан Главног одбора ССРН Србије и Извршног одбора Савезног одбора ССРН Југославије. Био је први председник Главног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије|Савеза бораца Србије]] ([[1948]]—[[1962]]) и члан Извршног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]]. Члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] био је од Првог конгреса, маја [[1945]]. године, организациони секретар ЦК СК Србије ([[1949]]) и члан Извршног комитета ЦК СК Србије. Биран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] од [[Пети конгрес КПЈ|Петог]] до [[Десети конгрес СКЈ|Десетог конгреса]], био је члан Извршног комитета ЦК СКЈ и члан Председништва СКЈ од [[1966]]. године. Од [[1974]]. године налазио се на дужности председника [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]] и члана [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Имао је чин резервног [[генерал-мајор]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Умро је у [[Београд]]у [[21. јул]]а [[1977]]. године. Сахрањен је у посебном меморијалном комплексу код [[Аранђеловац|Аранђеловца]]. [[Датотека:Grobnica Dušana Petrovića Šaneta.jpg|мини|[[Гробница Душана Петровића Шанета]]]] Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден јунака социјалистичког рада]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[5. јул]]а [[1952]]. године. == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Лидери Савеза комуниста Србије}} {{Председници СР Србије}} {{Председници Скупштине СР Србије}} {{Чланови Президијума Народне скупштине ФНРЈ}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Петровић, Душан Шане}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1977.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Јунаци социјалистичког рада]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Председници СР Србије]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] pq08znvxdrabpjokfm64273e0fz8ub7 0 218739 25114529 24078157 2022-07-19T18:11:52Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Nh milovanovic lune.jpg |дидаскалија=МИОДРАГ МИЛОВАНОВИЋ ЛУНЕ | опис_слике=Миодраг Миловановић Луне | датум_рођења = {{Датум рођења|1921|2|12|}} | место_рођења =[[Добродо|Добри До]], код [[Ужице|Ужица]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{датум смрти|1944|4||1921|2|12|}} | место_смрти =[[Добродо|Добри До]], код [[Ужице|Ужица]] | држава_смрти = [[Србија]] |професија=ученик |КПЈ=пре рата |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе = [[1941]] — [[1944]]. |чин=[[мајор]] |НОБ=заменик команданта<br /> [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] |народни херој=[[20. мај]]а [[1944]]. }} '''Миодраг Миловановић Луне''' ([[Добродо|Добри До]], код [[Ужице|Ужица]], [[12. фебруар]] [[1921]] — [[Добродо|Добри До]], код [[Ужице|Ужица]], [[април]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[12. фебруар]]а [[1921]]. године у селу [[Добродо|Добри До]] (Добродо), код [[Ужице|Ужица]]. Потиче из сиромашне сеоске породице. Као ученик чувене [[Ужичка гимназија|Ужичке реалке]] (гимназије), веома млад је пришао револуционарном омладинском покрету. Убрзо је постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а пред рат и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). У [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] је ступио, у лето, [[1941]]. године. У [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] је отишао из гимназијске клупе, као ученик осмог разреда. Иако врло млад, Луне, је брзо напредовао: од борца до заменика команданта [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. Ратовао је у [[Србија|Србији]], [[Санџак]]у, [[Далмација|Далмацији]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Истицао се јунаштвом и подвизима, посебно на [[Мањача|Мањачи]], [[Ливно|Ливну]], [[Мостар]]у и [[Битка на Сутјесци|Сутјесци]]. Посебно се истакао [[11. јун]]а [[1942]]. године, на Гату, у [[Херцеговина|Херцеговини]], када је његов батаљон (чији је он командант био од оснивања Друге пролетерске) водио тешке борбе против бројнијег и боље наоружаног непријатеља. У тој борби му је погинуо и рођени брат Љубодраг. Као један од најистакнутијих бораца [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], Луне Миловановић је на Првом конгресу антифашистичке омладине Југославије изабран у Централни одбор тада основаног [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије]] (УСАОЈ). У априлу [[1944]]. године, после повратка с [[Ибар|Ибра]], [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друга]] и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Пета дивизија]] су из [[Санџак]]а покушале продор у [[Србија|Србију]], у правцу [[Ваљево|Ваљева]]. Луне је дуго чезнуо за својим родним крајем и [[Србија|Србијом]]. У свом маршу, Лунетова бригада је прелазила железничку пругу [[Ужице]]–[[Пожега]], у непосредној близини Доброг Дола. При прелазу је наишао непријатељски воз. Партизани су пре тога размакли пругу и зауставили композицију. Развила се борба с [[Трећи рајх|Немцима]]. Чело и главнина бригаде ишла је даље, и већ улазила у село. Луне је остао док се не заврши борба на прузи и баш када је било све готово — Луне је пао погођен у главу. Од последица рањавања умро је после пар дана. Сахрањен је на Борисављевића гробљу, недалеко од своје куће. Сахрањен је у истој гробници са братом Љубодрагом. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[20. мај]]а [[1944]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]]. Од његовог родног села Добри Дол ([[Добродо]] како се данас назива), и још три суседна села: [[Каменица (Ужице)|Каменица]], [[Бјелотићи]] и [[Пониковица]] је после [[Други светски рат|Другог светског рата]] формирано ново село, названо у његову част '''Луново Село''', како је и данас познато, иако постоји само као месна заједница од [[1991]]. године. [[ОШ „Миодраг Миловановић Луне” Каран|Основна школа]] у Лужничкој долини ([[Рибашевина]], [[Гостиница]], [[Губин До]], [[Трнава (Ужице)|Трнава]], [[Каран]], [[Лелићи]], Луново Село), такође носи његово име, а то је било и име [[Ужичка гимназија|Ужичке гимназије]] до [[2001]]. године. == Види још == * [[Одред извиђача „Народни херој Миодраг Миловановић Луне”]] == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Ужице}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Миловановић, Миодраг Луне}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Ужичани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Ужичка република]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] nzn4zufom4otgo4hqpdxl4cz4e61ht4 4 219231 25114596 25085258 2022-07-19T18:53:12Z HoneymoonAve27 204002 /* Постављање на списак */ wikitext text/x-wiki {{/Увод}}__БЕЗСАДРЖАЈА__ <!-- == ПРИЛИКОМ АРХИВИРАЊА ИЗБАЦИТЕ {{/УВОД}}, /УКЛАЊАЊЕ И /КРАЈ. УМЕСТО /УВОД СТАВИТЕ „= За постављање =“, А УМЕСТО /УКЛАЊАЊЕ „= За уклањање“ == --> <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА ПОСТАВЉАЊЕ НА ЛИСТУ ================= --> == Постављање на списак == {{Расправа | Кандидат1 = Манастир Љубостиња | Предлагач1 = {{u|Boleynn}} | Датум1 = 28. фебруар у 15:17 | Статус1 = изабран | Кандидат2 = Патрик Агјеманг | Предлагач2 = {{u|Боки}} | Датум2 = 7. март у 18:04 | Статус2 = изабран | Кандидат3 = Омлоп хет Нијувсблад 2021. | Предлагач3 = {{u|Vux33}} | Датум3 = 13. март у 08:00 | Статус3 = изабран | Кандидат4 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач4 = {{u|ImStevan}} | Датум4 = 13. март у 19:05 | Статус4 = није прошао расправу | Кандидат5 = Белова парализа | Предлагач5 = {{u|Боки}} | Датум5 = 17. март у 23:00 | Статус5 = није прошао расправу | Кандидат6 = Римљани | Предлагач6 = {{u|Ранко Николић}} | Датум6 = 22. април у 11:20 | Статус6 = изабран | Кандидат7 = Споразуми Тито—Шубашић | Предлагач7 = {{u|Ранко Николић}} | Датум7 = 22. април у 22:10 | Статус7 = изабран | Кандидат8 = Joomla | Предлагач8 = {{u|Filipović Zoran|Зоран Филиповић}} | Датум8 = 23. април у 13:50 | Статус8 = није прошао расправу | Кандидат9 = Весела браћа (слика) | Предлагач9 = {{u|Nikolina Šepić}} | Датум9 = 3. мај у 18:00 | Статус9 = изабран | Кандидат10 = УАЕ тур 2021. | Предлагач10 = {{u|Vux33}} | Датум10 = 6. мај у 12:00 | Статус10 = изабран | Кандидат11 = Гранични спор између Србије и Хрватске | Предлагач11 = {{u|Ранко Николић}} | Датум11 = 27. мај у 22:20 | Статус11 = изабран | Кандидат12 = Буч Касиди и Санденс Кид | Предлагач12 = {{u|Uroš Veličković Zmaj}} | Датум12 = 10. јун у 20:37 | Статус12 = изабран | Кандидат13 = Скакавац | Предлагач13 = {{u|Vux33}} | Датум13 = 17. јун у 13:00 | Статус13 = изабран | Кандидат14 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач14 = {{u|ImStevan}} | Датум14 = 25. јун 2022. у 19:00 | Статус14 = изабран | Кандидат15 = ЛГБТ | Предлагач15 = {{u|ImStevan}} | Датум15 = 28. јун 2022. у 18:35 | Статус15 = није изабран | Кандидат16 = Избор домаћина за Свјетска првенства у фудбалу 2018. и 2022. | Предлагач16 = {{u|Vux33}} | Датум16 = 5. јул у 18:00 | Статус16 = изабран | Кандидат17 = Приштина | Предлагач17 = {{u|HoneymoonAve27}} | Датум17 = 18. јул у 20:42 | Статус17 = гласање | Кандидат18 = Бутан | Предлагач18 = {{u|Марко Станојевић}} | Датум18 = 21. јул у 21:20 | Статус18 = расправа | Кандидат19 = Бутан | Предлагач19 = {{u|Sadko}} | Датум19 = 24. јул у 00:54 | Статус19 = расправа | Кандидат19 = Дејан Медаковић }} === [[Буч Касиди и Санденс Кид]] === Расправа је прошла без неких већих примедби, зато стављам чланак на гласање. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=06|дан=17|сат=20|минут=45|крај=}} :'''Гласови''' <!-- Гласајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{за}}, {{уздржан}} или {{против}} како бисте назначили свој став. --> # {{за}} -- Као предлагач, гласам за! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:30, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 21:15, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Нема ту шта да се дода. Чланак је постао још и бољи са предлозима других колега аутора. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 21:20, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:28, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 22:34, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — Лепо написан чланак. Знам ко је Голдман. {{осмех}} —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 00:14, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:45, 11. јун 2022. (CEST) # {{против}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:25, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:01, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:21, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Гласам за! - Немам шта да додам. {{осмех}} — [[Корисник:Youngeagle987|Youngeagle987]] ([[Разговор са корисником:Youngeagle987|разговор]]) 22:49, 12. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:11, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 12:20, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 11:37, 15. јун 2022. (CEST) :'''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} ''У свом мемоарском делу Adventures in the Screen Trade Голдман је рекао о филму: „[Буч Касиди и Санденс Кид] је величанствено наративно дело, оригинално и потресно.”[18]''...rečenica iz uvoda. Laiku neće biti jasno o kom Goldmanu se radi. To jedino treba da se upotpuni. Inače sve okej, čestitke autoru. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) :: Хеј, хвала на одговору. Када сам ставио чланак на расправу увод је био нешто дужи и у себи је већ имао текст који се тицао Голдмана тј. који је објаснио да је Голдман био сценариста филма. По препоруци других корисника, изпремештао сам увод и просто нисам размишљао о тој реченици, јер у мојој глави већ знам ко је Голдман па ће, ваљда, знати и други. Хвала што си ми скренуо пажњу на ову грешку, одмах ћу је преправити. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 23:12, 10. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Није било сумње, али морао сам да га ставим због неких коментара против, али јасно је да је био и да ће бити добар. Још мало дораде, ја бих га турио за сјајан као што је то Боле урадио за [[Манастир Љубостиња]]. Ово треба да се врти по насловној страни да заинтересује да сви погледају овај класик. {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) :Хеј, хвала ти на лепим речима. Волео бих да могу да се сложим са тобом за статус сјајног чланка, али после две године истраживања мислим да сам изгорео што се тиче овог филма. А и не знам шта бих још ту могао да додам осим да се јавим Редфорду пре него што нас он напусти да видим шта он има да каже на све то. П.С. Нисам знао да ли да одем на твоју сзр или да ти се овде захвалим за додавање странице на гласање, али у сваком случају Хвала ти и за то! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 00:50, 11. јун 2022. (CEST) ::Ма хтео сам ја и да изнесем коментар док је била расправа, али сам видео да ће морати на гласање, па реко да се чувам јер мој коментар ништа не би донео кад је већ био један негативан. (Нема потребе за захвалом на сзр /тамо су само претње {{кез}} /, довољно је и овако помоћу оне опције ''захвали се''.) Јаој па ја сам заборавио да ти радиш стрипове. Има да гласам {{не}} сад ако ми не обећаш да нећеш довести један стрип чланак до овог статуса!!!! Шалим се, али бих волео. {{осмех}} Имамо три солидна стрип чланка, барем што сам ја ово радио колико сам скромно допринео: [[Надзирачи]] [[Бетмен: Убиствени виц]] [[Бетмен: Повратак Мрачног витеза]] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:56, 11. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Уводни део није у складу са правилом за добре чланке које гласи: ''Уводни пасус чланка мора да буде прилагођен енциклопедијском стилу, и треба да представи '''тему''' на начин разумљив '''лаику''' у области из које је тема чланка.'' У том смислу поред прве две реченице оправдано је оставити део који се односи на награде, као и последњу реченицу увода. Радњу филма и рецензије из уводног дела неопходно је преместити у засебну секцију. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=16|против=1|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} === [[Песма за Евровизију ’22]] === По други пут, после успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=03|сат=14|минут=06|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:10, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:38, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:15, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:40, 3. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Soundwaweserb|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=5|против=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:29, 4. јул 2022. (CEST) === [[ЛГБТ]] === После успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=05|сат=23|минут=50|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:56, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:16, 1. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 22:27, 4. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Aca|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=4|против=0|уздржаних=0|недовољно_гласова=да}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 19:56, 12. јул 2022. (CEST) === [[Приштина]] === Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:53, 19. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=26|сат=18|минут=53|крај=}} :'''Гласови''' :'''Коментари''' == Уклањање са списка == <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА УКЛАЊАЊЕ С ЛИСТЕ ================= --> {{Расправа | Кандидат1 = Монопол (игра) | Предлагач1 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум1 = 24. децембар 2017. у 16.00 | Статус1 = скинут статус | Кандидат2 = Exit (фестивал) | Предлагач2 = {{u|Miljan Simonović}} | Датум2 = 14. јул 2019. у 17.00 | Статус2 = скинут статус | Кандидат3 = Неготин | Предлагач3 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум3 = 4. фебруар 2020. у 04.00 | Статус3 = скинут статус | Кандидат4 = Rise of Nations: Rise of Legends | Предлагач4 = {{к|Вукан Ц}} | Датум4 = 2. август 2020. у 14.30 | Статус4 = скинут статус | Кандидат5 = | Предлагач5 = | Датум5 = | Статус5 = | Кандидат6 = | Предлагач6 = | Датум6 = | Статус6 = | Кандидат7 = | Предлагач7 = | Датум7 = | Статус7 = | Кандидат8 = | Предлагач8 = | Датум8 = | Статус8 = | Кандидат9 = | Предлагач9 = | Датум9 = | Статус9 = | Кандидат10 = | Предлагач10 = | Датум10 = | Статус10 = }} === [[Монопол (игра)]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) :'''Гласови''' # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) # {{za}} --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:36, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} 4 извора, такорећи кратак и тако даље. [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 21:18, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 22:52, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} {{Потпис Ранко}} 04:48, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 09:09, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:16, 26. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MilosHaran|MilosHaran]] ^{[[Разговор са корисником:MilosHaran|Ум?]]} 21:52, 28. децембар 2017. (CET) ::<s>{{за}} --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 08:07, 28. фебруар 2019. (CET)</s> <small>глас је неважећи јер је прошао временски рок за гласање.</small> — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:16, 7. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 8 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Егзит]] === Након расправе, покрећем гласање поводом скидања статуса чланку о Егзиту. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2019|месец=7|дан=22|сат=8|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач — [[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:38, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 10:41, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:52, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} {{Obsuser потпис}} 17:06, 15. јул 2019. (CEST) # {{za}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 17:33, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 01:59, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:01, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}}— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 10:05, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 18:39, 17. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 20:39, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} Све је већ речено. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 22:47, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<font face="Metal Lord" color="#013220*">'''ВЛАДА'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^{<span style="color:#FFA812*">да?</span>}]]</strong> 06:13, 22. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 13 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Неготин]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=2|дан=11|сат=18|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:РудиЧајевац|РудиЧајевац]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|разговор]]| 18:54, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — Да има мало више података, па и некако, али у овом тренутном стању не може бити на листи добрих чланака. — [[Корисник:Вукан Ц|<font color="blue">''Вукан''</font>]] <font color="blue">[[Разговор са корисником:Вукан Ц|®]]</font> 19:05, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 19:08, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^'''да?''']] 19:17, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:22, 4. фебруар 2020. (CET) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Rise of Nations: Rise of Legends]] === Гласање траје 7 дана. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=08|дан=10|сат=13|минут=24|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Као што сам навео у коментару на сзр.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:27, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:06, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:21, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Без дилеме — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:51, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:26, 3. август 2020. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} {{/Крај}} [[Категорија:Радне странице Википедије]] mz0phzkv9j06ye0hfi4vshtqz3v6rkp 25114711 25114596 2022-07-19T19:41:09Z Sadko 25741 /* Приштина */ +1 wikitext text/x-wiki {{/Увод}}__БЕЗСАДРЖАЈА__ <!-- == ПРИЛИКОМ АРХИВИРАЊА ИЗБАЦИТЕ {{/УВОД}}, /УКЛАЊАЊЕ И /КРАЈ. УМЕСТО /УВОД СТАВИТЕ „= За постављање =“, А УМЕСТО /УКЛАЊАЊЕ „= За уклањање“ == --> <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА ПОСТАВЉАЊЕ НА ЛИСТУ ================= --> == Постављање на списак == {{Расправа | Кандидат1 = Манастир Љубостиња | Предлагач1 = {{u|Boleynn}} | Датум1 = 28. фебруар у 15:17 | Статус1 = изабран | Кандидат2 = Патрик Агјеманг | Предлагач2 = {{u|Боки}} | Датум2 = 7. март у 18:04 | Статус2 = изабран | Кандидат3 = Омлоп хет Нијувсблад 2021. | Предлагач3 = {{u|Vux33}} | Датум3 = 13. март у 08:00 | Статус3 = изабран | Кандидат4 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач4 = {{u|ImStevan}} | Датум4 = 13. март у 19:05 | Статус4 = није прошао расправу | Кандидат5 = Белова парализа | Предлагач5 = {{u|Боки}} | Датум5 = 17. март у 23:00 | Статус5 = није прошао расправу | Кандидат6 = Римљани | Предлагач6 = {{u|Ранко Николић}} | Датум6 = 22. април у 11:20 | Статус6 = изабран | Кандидат7 = Споразуми Тито—Шубашић | Предлагач7 = {{u|Ранко Николић}} | Датум7 = 22. април у 22:10 | Статус7 = изабран | Кандидат8 = Joomla | Предлагач8 = {{u|Filipović Zoran|Зоран Филиповић}} | Датум8 = 23. април у 13:50 | Статус8 = није прошао расправу | Кандидат9 = Весела браћа (слика) | Предлагач9 = {{u|Nikolina Šepić}} | Датум9 = 3. мај у 18:00 | Статус9 = изабран | Кандидат10 = УАЕ тур 2021. | Предлагач10 = {{u|Vux33}} | Датум10 = 6. мај у 12:00 | Статус10 = изабран | Кандидат11 = Гранични спор између Србије и Хрватске | Предлагач11 = {{u|Ранко Николић}} | Датум11 = 27. мај у 22:20 | Статус11 = изабран | Кандидат12 = Буч Касиди и Санденс Кид | Предлагач12 = {{u|Uroš Veličković Zmaj}} | Датум12 = 10. јун у 20:37 | Статус12 = изабран | Кандидат13 = Скакавац | Предлагач13 = {{u|Vux33}} | Датум13 = 17. јун у 13:00 | Статус13 = изабран | Кандидат14 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач14 = {{u|ImStevan}} | Датум14 = 25. јун 2022. у 19:00 | Статус14 = изабран | Кандидат15 = ЛГБТ | Предлагач15 = {{u|ImStevan}} | Датум15 = 28. јун 2022. у 18:35 | Статус15 = није изабран | Кандидат16 = Избор домаћина за Свјетска првенства у фудбалу 2018. и 2022. | Предлагач16 = {{u|Vux33}} | Датум16 = 5. јул у 18:00 | Статус16 = изабран | Кандидат17 = Приштина | Предлагач17 = {{u|HoneymoonAve27}} | Датум17 = 18. јул у 20:42 | Статус17 = гласање | Кандидат18 = Бутан | Предлагач18 = {{u|Марко Станојевић}} | Датум18 = 21. јул у 21:20 | Статус18 = расправа | Кандидат19 = Бутан | Предлагач19 = {{u|Sadko}} | Датум19 = 24. јул у 00:54 | Статус19 = расправа | Кандидат19 = Дејан Медаковић }} === [[Буч Касиди и Санденс Кид]] === Расправа је прошла без неких већих примедби, зато стављам чланак на гласање. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=06|дан=17|сат=20|минут=45|крај=}} :'''Гласови''' <!-- Гласајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{за}}, {{уздржан}} или {{против}} како бисте назначили свој став. --> # {{за}} -- Као предлагач, гласам за! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:30, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 21:15, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Нема ту шта да се дода. Чланак је постао још и бољи са предлозима других колега аутора. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 21:20, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:28, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 22:34, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — Лепо написан чланак. Знам ко је Голдман. {{осмех}} —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 00:14, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:45, 11. јун 2022. (CEST) # {{против}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:25, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:01, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:21, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Гласам за! - Немам шта да додам. {{осмех}} — [[Корисник:Youngeagle987|Youngeagle987]] ([[Разговор са корисником:Youngeagle987|разговор]]) 22:49, 12. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:11, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 12:20, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 11:37, 15. јун 2022. (CEST) :'''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} ''У свом мемоарском делу Adventures in the Screen Trade Голдман је рекао о филму: „[Буч Касиди и Санденс Кид] је величанствено наративно дело, оригинално и потресно.”[18]''...rečenica iz uvoda. Laiku neće biti jasno o kom Goldmanu se radi. To jedino treba da se upotpuni. Inače sve okej, čestitke autoru. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) :: Хеј, хвала на одговору. Када сам ставио чланак на расправу увод је био нешто дужи и у себи је већ имао текст који се тицао Голдмана тј. који је објаснио да је Голдман био сценариста филма. По препоруци других корисника, изпремештао сам увод и просто нисам размишљао о тој реченици, јер у мојој глави већ знам ко је Голдман па ће, ваљда, знати и други. Хвала што си ми скренуо пажњу на ову грешку, одмах ћу је преправити. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 23:12, 10. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Није било сумње, али морао сам да га ставим због неких коментара против, али јасно је да је био и да ће бити добар. Још мало дораде, ја бих га турио за сјајан као што је то Боле урадио за [[Манастир Љубостиња]]. Ово треба да се врти по насловној страни да заинтересује да сви погледају овај класик. {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) :Хеј, хвала ти на лепим речима. Волео бих да могу да се сложим са тобом за статус сјајног чланка, али после две године истраживања мислим да сам изгорео што се тиче овог филма. А и не знам шта бих још ту могао да додам осим да се јавим Редфорду пре него што нас он напусти да видим шта он има да каже на све то. П.С. Нисам знао да ли да одем на твоју сзр или да ти се овде захвалим за додавање странице на гласање, али у сваком случају Хвала ти и за то! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 00:50, 11. јун 2022. (CEST) ::Ма хтео сам ја и да изнесем коментар док је била расправа, али сам видео да ће морати на гласање, па реко да се чувам јер мој коментар ништа не би донео кад је већ био један негативан. (Нема потребе за захвалом на сзр /тамо су само претње {{кез}} /, довољно је и овако помоћу оне опције ''захвали се''.) Јаој па ја сам заборавио да ти радиш стрипове. Има да гласам {{не}} сад ако ми не обећаш да нећеш довести један стрип чланак до овог статуса!!!! Шалим се, али бих волео. {{осмех}} Имамо три солидна стрип чланка, барем што сам ја ово радио колико сам скромно допринео: [[Надзирачи]] [[Бетмен: Убиствени виц]] [[Бетмен: Повратак Мрачног витеза]] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:56, 11. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Уводни део није у складу са правилом за добре чланке које гласи: ''Уводни пасус чланка мора да буде прилагођен енциклопедијском стилу, и треба да представи '''тему''' на начин разумљив '''лаику''' у области из које је тема чланка.'' У том смислу поред прве две реченице оправдано је оставити део који се односи на награде, као и последњу реченицу увода. Радњу филма и рецензије из уводног дела неопходно је преместити у засебну секцију. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=16|против=1|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} === [[Песма за Евровизију ’22]] === По други пут, после успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=03|сат=14|минут=06|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:10, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:38, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:15, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:40, 3. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Soundwaweserb|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=5|против=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:29, 4. јул 2022. (CEST) === [[ЛГБТ]] === После успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=05|сат=23|минут=50|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:56, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:16, 1. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 22:27, 4. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Aca|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=4|против=0|уздржаних=0|недовољно_гласова=да}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 19:56, 12. јул 2022. (CEST) === [[Приштина]] === Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:53, 19. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=26|сат=18|минут=53|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Изјаснио сам се у ранијем коментару током расправе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:41, 19. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' == Уклањање са списка == <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА УКЛАЊАЊЕ С ЛИСТЕ ================= --> {{Расправа | Кандидат1 = Монопол (игра) | Предлагач1 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум1 = 24. децембар 2017. у 16.00 | Статус1 = скинут статус | Кандидат2 = Exit (фестивал) | Предлагач2 = {{u|Miljan Simonović}} | Датум2 = 14. јул 2019. у 17.00 | Статус2 = скинут статус | Кандидат3 = Неготин | Предлагач3 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум3 = 4. фебруар 2020. у 04.00 | Статус3 = скинут статус | Кандидат4 = Rise of Nations: Rise of Legends | Предлагач4 = {{к|Вукан Ц}} | Датум4 = 2. август 2020. у 14.30 | Статус4 = скинут статус | Кандидат5 = | Предлагач5 = | Датум5 = | Статус5 = | Кандидат6 = | Предлагач6 = | Датум6 = | Статус6 = | Кандидат7 = | Предлагач7 = | Датум7 = | Статус7 = | Кандидат8 = | Предлагач8 = | Датум8 = | Статус8 = | Кандидат9 = | Предлагач9 = | Датум9 = | Статус9 = | Кандидат10 = | Предлагач10 = | Датум10 = | Статус10 = }} === [[Монопол (игра)]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) :'''Гласови''' # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) # {{za}} --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:36, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} 4 извора, такорећи кратак и тако даље. [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 21:18, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 22:52, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} {{Потпис Ранко}} 04:48, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 09:09, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:16, 26. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MilosHaran|MilosHaran]] ^{[[Разговор са корисником:MilosHaran|Ум?]]} 21:52, 28. децембар 2017. (CET) ::<s>{{за}} --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 08:07, 28. фебруар 2019. (CET)</s> <small>глас је неважећи јер је прошао временски рок за гласање.</small> — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:16, 7. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 8 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Егзит]] === Након расправе, покрећем гласање поводом скидања статуса чланку о Егзиту. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2019|месец=7|дан=22|сат=8|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач — [[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:38, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 10:41, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:52, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} {{Obsuser потпис}} 17:06, 15. јул 2019. (CEST) # {{za}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 17:33, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 01:59, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:01, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}}— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 10:05, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 18:39, 17. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 20:39, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} Све је већ речено. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 22:47, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<font face="Metal Lord" color="#013220*">'''ВЛАДА'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^{<span style="color:#FFA812*">да?</span>}]]</strong> 06:13, 22. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 13 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Неготин]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=2|дан=11|сат=18|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:РудиЧајевац|РудиЧајевац]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|разговор]]| 18:54, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — Да има мало више података, па и некако, али у овом тренутном стању не може бити на листи добрих чланака. — [[Корисник:Вукан Ц|<font color="blue">''Вукан''</font>]] <font color="blue">[[Разговор са корисником:Вукан Ц|®]]</font> 19:05, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 19:08, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^'''да?''']] 19:17, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:22, 4. фебруар 2020. (CET) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Rise of Nations: Rise of Legends]] === Гласање траје 7 дана. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=08|дан=10|сат=13|минут=24|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Као што сам навео у коментару на сзр.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:27, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:06, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:21, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Без дилеме — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:51, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:26, 3. август 2020. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} {{/Крај}} [[Категорија:Радне странице Википедије]] 1kcix9yr2qs4ww2m6dfijsh8knjcnxu 25115122 25114711 2022-07-20T08:20:38Z ImStevan 295267 /* Приштина */ wikitext text/x-wiki {{/Увод}}__БЕЗСАДРЖАЈА__ <!-- == ПРИЛИКОМ АРХИВИРАЊА ИЗБАЦИТЕ {{/УВОД}}, /УКЛАЊАЊЕ И /КРАЈ. УМЕСТО /УВОД СТАВИТЕ „= За постављање =“, А УМЕСТО /УКЛАЊАЊЕ „= За уклањање“ == --> <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА ПОСТАВЉАЊЕ НА ЛИСТУ ================= --> == Постављање на списак == {{Расправа | Кандидат1 = Манастир Љубостиња | Предлагач1 = {{u|Boleynn}} | Датум1 = 28. фебруар у 15:17 | Статус1 = изабран | Кандидат2 = Патрик Агјеманг | Предлагач2 = {{u|Боки}} | Датум2 = 7. март у 18:04 | Статус2 = изабран | Кандидат3 = Омлоп хет Нијувсблад 2021. | Предлагач3 = {{u|Vux33}} | Датум3 = 13. март у 08:00 | Статус3 = изабран | Кандидат4 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач4 = {{u|ImStevan}} | Датум4 = 13. март у 19:05 | Статус4 = није прошао расправу | Кандидат5 = Белова парализа | Предлагач5 = {{u|Боки}} | Датум5 = 17. март у 23:00 | Статус5 = није прошао расправу | Кандидат6 = Римљани | Предлагач6 = {{u|Ранко Николић}} | Датум6 = 22. април у 11:20 | Статус6 = изабран | Кандидат7 = Споразуми Тито—Шубашић | Предлагач7 = {{u|Ранко Николић}} | Датум7 = 22. април у 22:10 | Статус7 = изабран | Кандидат8 = Joomla | Предлагач8 = {{u|Filipović Zoran|Зоран Филиповић}} | Датум8 = 23. април у 13:50 | Статус8 = није прошао расправу | Кандидат9 = Весела браћа (слика) | Предлагач9 = {{u|Nikolina Šepić}} | Датум9 = 3. мај у 18:00 | Статус9 = изабран | Кандидат10 = УАЕ тур 2021. | Предлагач10 = {{u|Vux33}} | Датум10 = 6. мај у 12:00 | Статус10 = изабран | Кандидат11 = Гранични спор између Србије и Хрватске | Предлагач11 = {{u|Ранко Николић}} | Датум11 = 27. мај у 22:20 | Статус11 = изабран | Кандидат12 = Буч Касиди и Санденс Кид | Предлагач12 = {{u|Uroš Veličković Zmaj}} | Датум12 = 10. јун у 20:37 | Статус12 = изабран | Кандидат13 = Скакавац | Предлагач13 = {{u|Vux33}} | Датум13 = 17. јун у 13:00 | Статус13 = изабран | Кандидат14 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач14 = {{u|ImStevan}} | Датум14 = 25. јун 2022. у 19:00 | Статус14 = изабран | Кандидат15 = ЛГБТ | Предлагач15 = {{u|ImStevan}} | Датум15 = 28. јун 2022. у 18:35 | Статус15 = није изабран | Кандидат16 = Избор домаћина за Свјетска првенства у фудбалу 2018. и 2022. | Предлагач16 = {{u|Vux33}} | Датум16 = 5. јул у 18:00 | Статус16 = изабран | Кандидат17 = Приштина | Предлагач17 = {{u|HoneymoonAve27}} | Датум17 = 18. јул у 20:42 | Статус17 = гласање | Кандидат18 = Бутан | Предлагач18 = {{u|Марко Станојевић}} | Датум18 = 21. јул у 21:20 | Статус18 = расправа | Кандидат19 = Бутан | Предлагач19 = {{u|Sadko}} | Датум19 = 24. јул у 00:54 | Статус19 = расправа | Кандидат19 = Дејан Медаковић }} === [[Буч Касиди и Санденс Кид]] === Расправа је прошла без неких већих примедби, зато стављам чланак на гласање. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=06|дан=17|сат=20|минут=45|крај=}} :'''Гласови''' <!-- Гласајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{за}}, {{уздржан}} или {{против}} како бисте назначили свој став. --> # {{за}} -- Као предлагач, гласам за! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:30, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 21:15, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Нема ту шта да се дода. Чланак је постао још и бољи са предлозима других колега аутора. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 21:20, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:28, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 22:34, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — Лепо написан чланак. Знам ко је Голдман. {{осмех}} —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 00:14, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:45, 11. јун 2022. (CEST) # {{против}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:25, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:01, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:21, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Гласам за! - Немам шта да додам. {{осмех}} — [[Корисник:Youngeagle987|Youngeagle987]] ([[Разговор са корисником:Youngeagle987|разговор]]) 22:49, 12. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:11, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 12:20, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 11:37, 15. јун 2022. (CEST) :'''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} ''У свом мемоарском делу Adventures in the Screen Trade Голдман је рекао о филму: „[Буч Касиди и Санденс Кид] је величанствено наративно дело, оригинално и потресно.”[18]''...rečenica iz uvoda. Laiku neće biti jasno o kom Goldmanu se radi. To jedino treba da se upotpuni. Inače sve okej, čestitke autoru. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) :: Хеј, хвала на одговору. Када сам ставио чланак на расправу увод је био нешто дужи и у себи је већ имао текст који се тицао Голдмана тј. који је објаснио да је Голдман био сценариста филма. По препоруци других корисника, изпремештао сам увод и просто нисам размишљао о тој реченици, јер у мојој глави већ знам ко је Голдман па ће, ваљда, знати и други. Хвала што си ми скренуо пажњу на ову грешку, одмах ћу је преправити. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 23:12, 10. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Није било сумње, али морао сам да га ставим због неких коментара против, али јасно је да је био и да ће бити добар. Још мало дораде, ја бих га турио за сјајан као што је то Боле урадио за [[Манастир Љубостиња]]. Ово треба да се врти по насловној страни да заинтересује да сви погледају овај класик. {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) :Хеј, хвала ти на лепим речима. Волео бих да могу да се сложим са тобом за статус сјајног чланка, али после две године истраживања мислим да сам изгорео што се тиче овог филма. А и не знам шта бих још ту могао да додам осим да се јавим Редфорду пре него што нас он напусти да видим шта он има да каже на све то. П.С. Нисам знао да ли да одем на твоју сзр или да ти се овде захвалим за додавање странице на гласање, али у сваком случају Хвала ти и за то! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 00:50, 11. јун 2022. (CEST) ::Ма хтео сам ја и да изнесем коментар док је била расправа, али сам видео да ће морати на гласање, па реко да се чувам јер мој коментар ништа не би донео кад је већ био један негативан. (Нема потребе за захвалом на сзр /тамо су само претње {{кез}} /, довољно је и овако помоћу оне опције ''захвали се''.) Јаој па ја сам заборавио да ти радиш стрипове. Има да гласам {{не}} сад ако ми не обећаш да нећеш довести један стрип чланак до овог статуса!!!! Шалим се, али бих волео. {{осмех}} Имамо три солидна стрип чланка, барем што сам ја ово радио колико сам скромно допринео: [[Надзирачи]] [[Бетмен: Убиствени виц]] [[Бетмен: Повратак Мрачног витеза]] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:56, 11. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Уводни део није у складу са правилом за добре чланке које гласи: ''Уводни пасус чланка мора да буде прилагођен енциклопедијском стилу, и треба да представи '''тему''' на начин разумљив '''лаику''' у области из које је тема чланка.'' У том смислу поред прве две реченице оправдано је оставити део који се односи на награде, као и последњу реченицу увода. Радњу филма и рецензије из уводног дела неопходно је преместити у засебну секцију. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=16|против=1|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} === [[Песма за Евровизију ’22]] === По други пут, после успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=03|сат=14|минут=06|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:10, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:38, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:15, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:40, 3. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Soundwaweserb|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=5|против=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:29, 4. јул 2022. (CEST) === [[ЛГБТ]] === После успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=05|сат=23|минут=50|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:56, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:16, 1. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 22:27, 4. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Aca|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=4|против=0|уздржаних=0|недовољно_гласова=да}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 19:56, 12. јул 2022. (CEST) === [[Приштина]] === Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:53, 19. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=26|сат=18|минут=53|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Изјаснио сам се у ранијем коментару током расправе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:41, 19. јул 2022. (CEST) # {{за}} Ја бих га номиновао за сјајан — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:20, 20. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' == Уклањање са списка == <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА УКЛАЊАЊЕ С ЛИСТЕ ================= --> {{Расправа | Кандидат1 = Монопол (игра) | Предлагач1 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум1 = 24. децембар 2017. у 16.00 | Статус1 = скинут статус | Кандидат2 = Exit (фестивал) | Предлагач2 = {{u|Miljan Simonović}} | Датум2 = 14. јул 2019. у 17.00 | Статус2 = скинут статус | Кандидат3 = Неготин | Предлагач3 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум3 = 4. фебруар 2020. у 04.00 | Статус3 = скинут статус | Кандидат4 = Rise of Nations: Rise of Legends | Предлагач4 = {{к|Вукан Ц}} | Датум4 = 2. август 2020. у 14.30 | Статус4 = скинут статус | Кандидат5 = | Предлагач5 = | Датум5 = | Статус5 = | Кандидат6 = | Предлагач6 = | Датум6 = | Статус6 = | Кандидат7 = | Предлагач7 = | Датум7 = | Статус7 = | Кандидат8 = | Предлагач8 = | Датум8 = | Статус8 = | Кандидат9 = | Предлагач9 = | Датум9 = | Статус9 = | Кандидат10 = | Предлагач10 = | Датум10 = | Статус10 = }} === [[Монопол (игра)]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) :'''Гласови''' # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) # {{za}} --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:36, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} 4 извора, такорећи кратак и тако даље. [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 21:18, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 22:52, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} {{Потпис Ранко}} 04:48, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 09:09, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:16, 26. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MilosHaran|MilosHaran]] ^{[[Разговор са корисником:MilosHaran|Ум?]]} 21:52, 28. децембар 2017. (CET) ::<s>{{за}} --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 08:07, 28. фебруар 2019. (CET)</s> <small>глас је неважећи јер је прошао временски рок за гласање.</small> — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:16, 7. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 8 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Егзит]] === Након расправе, покрећем гласање поводом скидања статуса чланку о Егзиту. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2019|месец=7|дан=22|сат=8|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач — [[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:38, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 10:41, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:52, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} {{Obsuser потпис}} 17:06, 15. јул 2019. (CEST) # {{za}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 17:33, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 01:59, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:01, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}}— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 10:05, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 18:39, 17. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 20:39, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} Све је већ речено. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 22:47, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<font face="Metal Lord" color="#013220*">'''ВЛАДА'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^{<span style="color:#FFA812*">да?</span>}]]</strong> 06:13, 22. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 13 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Неготин]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=2|дан=11|сат=18|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:РудиЧајевац|РудиЧајевац]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|разговор]]| 18:54, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — Да има мало више података, па и некако, али у овом тренутном стању не може бити на листи добрих чланака. — [[Корисник:Вукан Ц|<font color="blue">''Вукан''</font>]] <font color="blue">[[Разговор са корисником:Вукан Ц|®]]</font> 19:05, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 19:08, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^'''да?''']] 19:17, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:22, 4. фебруар 2020. (CET) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Rise of Nations: Rise of Legends]] === Гласање траје 7 дана. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=08|дан=10|сат=13|минут=24|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Као што сам навео у коментару на сзр.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:27, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:06, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:21, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Без дилеме — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:51, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:26, 3. август 2020. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} {{/Крај}} [[Категорија:Радне странице Википедије]] rtreknems1sgy2eqoosvrqca4wn0a0o 0 220543 25114516 23776767 2022-07-19T18:05:02Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ВЛАДА АКСЕНТИЈЕВИЋ | слика = Aksentijevic vlada.jpg | опис_слике=Влада Аксентијевић | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|6|24}} | место_рођења =[[Обреновац]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|3|27|1916|6|24}} | место_смрти =[[Обреновац]] | држава_смрти =[[Србија]] | професија=студент | КПЈ=[[1936]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. }} '''Владимир Влада Аксентијевић''' ([[Обреновац]], [[24. јун]] [[1916]] — [[Обреновац]], [[27. март]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[24. јун]]а [[1916]]. године у [[Обреновац|Обреновцу]] где се налази [[Кућа у којој се родио народни херој Влада Аксентијевић|његова родна кућа]]. Потиче из учитељске породице. Основну школу је завршио у селу [[Грабовац (Обреновац)|Грабовцу]], код Обреновца, а гимназију у [[Сомбор]]у, [[1934]]. године, где је се и упознао са револуционарним покретом. После завршене матуре уписао је електромашински одсек Техничке високе школе у [[Београд]]у. На првој години студија постаје члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а следеће године је ушао у Акциони одбор стручних студентских удрушења, чији је секретар постао у јесен [[1936]]. године. Исте године примљен је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ). Учесник је студентских демонстрација током [[1935]]. и [[1936]]. године. Крајем [[1937]]. године постао је члан Месног комитета КПЈ за Беград. У пролеће [[1939]]. године, Влада је напустио факултет, и по задатку Партије је отишао у [[Посавина|Посавину]] да обнавља и формира партијске организације. Највише је радио у [[Обреновац|Обреновцу]] и околини, где је успео да формира партијску ћелију и преко ње организује раднике. Радио је и на организовању студената и задружне омладине Обреновца и околине. На окружној партијској конференцији [[1939]]. године изабран је за члана окружног партијског повереништва за Београд, а на Среској конференцији КПЈ у [[Забрежје|Забрежју]], [[1940]]. године, за секретара Среског комитета КПЈ за Обреновац. Због провале у партијској организацији [[Обреновац|Обреновца]], Влада је илегално да боравио у [[Београд]]у, око три месеца, а потом је ухапшен. Осуђен је на годину дана затвора, од чега је три месеца одлежао у [[Затвор на Ади Циганлији|затвору на Ади Циганлији]], а потом је пребачен у затвор у [[Марибор]]у, где га је затекао [[Априлски рат]] и окупација [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941]]. године, приликом транспорта из [[Марибор]]а у [[Србија|Србију]], успео је да побегне из [[воз]]а. Одмах по доласку у [[Обреновац]] ступио је у Прву посавску партизанску чету, у којој је крајем јула постављен за [[политички комесар|политичког комесара]]. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.#22. септембар|22. септембра 1941]]. године формиран Први батаљон [[Посавски партизански одред (Србија)|Посавског партизанског одреда]], Влада је постављен за политичког комесара. Током Прве непријатељске офанзиве, и повлачења из Посавине, Влада је са својим батаљоном учествовао у више борби у западној Србији и на [[Кадињача|Кадињачи]], где је његов батаљон претрпео велике губитке. После [[Битка на Кадињачи|борбе на Кадињачи]], с преживелим борцима из Посавине, повукао се у [[Санџак]]. Али је по задатку [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], заједно са [[Космајски партизански одред|Космајским партизанским одредом]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|почетком јануара 1942]]. године, упућен је на терен Посавине да организује ОК КПЈ и настави оружану борбу против непријатеља. Због сталних борби с непријатељем [[Космајски партизански одред]] није могао да продре одмах на [[Космај]], него се са групом НОП одреда, која се тамо налазила, задржао на терену [[Ваљево|Ваљева]]. Ту је Влада остао све до половине [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|фебруара 1942]]. године, када је, с групом бораца из Посавине, кренуо на свој терен, где је стигао крајем фебруара. У [[Грабовац (Обреновац)|Грабовцу]] је стигао код свог кума, који га је пријавио квинслишким властима, које су га ухапсиле заједно са [[Буда Давидовић|Будимиром Давидовићем]], и спровеле га у Ваљевски затвор, у коме је осуђен на смрт вешањем. Обешен је [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#27. март|27. марта 1942]]. године у [[Обреновац|Обреновцу]]. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40261/Sluzbeni_vijesnik_1950-07-01_01.pdf|title=Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 1/I|website=www.sistory.si|date=1. 7. 1950}}</ref>{{sfn|Народни хероји|1982|p=23}} У току рата погинуо је његов рођени брат [[Брана Аксентијевић|Бранислав Брана Аксентијевић]] (1913—1941), који је пре рата био учитељ у селу [[Рогача (Сопот)|Рогачи]], код [[Сопот]]а и члан КПЈ, а касније политички комесар у једној чети Космајског партизанског одреда. Погинуо је новембра 1941. године током Прве непријатељске офанзиве. По њему је названа [[ОШ „Влада Аксентијевић” Београд]]. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Београд}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Аксентијевић, Влада}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Обреновчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - А]] akhlahsr83rgu9pn4mzbs3i574xjyss 0 221417 25114806 24107881 2022-07-19T20:57:51Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИЛОЈЕ ПАВЛОВИЋ | слика = Nh pavlovic miloje.jpg | опис_слике=Милоје Павловић | датум_рођења = {{Датум рођења|1887|11|28}} | место_рођења =[[Горње Јарушице|Г. Јарушице]], код [[Рача|Раче]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|10|21|1887|11|28}} | место_смрти =[[Масакр у Крагујевцу|Шумарице]], код [[Крагујевац|Крагујевца]] | држава_смрти = [[Србија]] | професија=професор | рат=[[Балкански ратови]]<br />[[Први светски рат]] | служба=[[Југословенска војска|Војска Краљевине Југославије]] | чин=коњички [[пуковник]] у резерви | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Милоје Павловић''' ([[Горње Јарушице|Г. Јарушице]], код [[Рача|Раче]], [[28. новембар]] [[1887]] — [[Масакр у Крагујевцу|Шумарице]], код [[Крагујевац|Крагујевца]], [[21. октобар]] [[1941]]), директор Женске учитељске школе у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и народни херој Југославије. == Биографија == Рођен је [[28. новембар|28. новембра]] [[1887]]. године у селу [[Горње Јарушице]], код [[Рача|Раче Крагујевачке]]. Основну школу је завршио у родном селу, гимназију у [[Крагујевац|Крагујевцу]], а [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски]] (1912) и [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] (1925) на [[Универзитет у Београду|Универзитету у Београду]]. Учесник је [[Балкански ратови|балканских ратова]], као подофицир, и [[Први светски рат|Првог светског рата]], као официр. За показану храброст, одликован је [[Краљевски орден Белог орла|Орденом белог орла с мачевима]] и Златном медаљом за храброст. У [[Југословенска војска|Југословенској краљевској војсци]] имао је чин резервног коњичког [[потпуковник]]а. Од [[1913]]. до [[1929]]. године службовао је у Крагујевцу, као суплент, професор и директор [[Прва крагујевачка гимназија|Прве мушке гимназије]]. Затим је био директор гимназије у [[Ваљево|Ваљеву]], а од [[1932]]. директор Женске учитељске школе у Крагујевцу. Милоје Павловић је био истакнути и угледни друштвени радник, био је дугогодишњи старешина Соколске жупе Крагујевац, председник Народног универзитета у Крагујевцу, Француског клуба и других организација. У време [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]] [[Петар Живковић|генерала Петра Живковића]], 1929. године, Народни универзитет је морао да обустави рад, а Павловић је премештен у [[Ваљево]]. Био је председник Одбора за подизање [[Споменик палим Шумадинцима|споменика палим Шумадинцима]], члан Управе резервних официра и других друштвених организација. Врло активно је сарађивао у часописима: „Мисао“, „Венац“, „Гласник професорског друштва“, „Војни весник“, „Учитељска искра“, „Књижевни север“, а уређивао је и лист „Полет“. Повремено је сарађивао и у другим часописима. Био је истакнути интелектуалац великог образовања и богате културе, познавалац четири страна језика. На својим професионалним дужностима, у друштвеном раду и у својој средини био је познат као доследан демократ и велики родољуб, достојанствен, поносан, храбар и скроман човек. Својом личношћеу, ставовима и делима вршио је снажан утицај на генерације својих ученика. Његова демократска схватања су допринела да за све време, а нарочито од [[1930]]. до [[1941]]. године, у Учитељској школи у којој је био директор, преовладају демократска схватања. Павловић се експонирао као [[патриотизам|родољуб]] и [[антифашизам|антифашиста]]. Говорио је на протестним зборовима, [[25. март|25]] и [[27. март]]а 1941. године, против приступања [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[Тројни пакт|Тројном пакту]]. Ухапшен је с више од 7.000 грађана и школске омладине [[Крагујевац|Крагујевца]], [[20. октобар|20. октобра]] 1941. године. Њега су прикључили осталим ухапшеним грађанима, који су били смештени у топовске шупе. Ту је, са осталим грађанима, међу којима је било професора и ђака његове и других школа, провео дан и ноћ. Окупатор је настојао да Милоја, као угледну личност, придобије за сарадњу. На стрелишту су му понудили да се издвоји из строја ђака и грађана осуђених за стрељане. Понуду је одбио, рекавши им да је његово место у строју, и да жели до краја да дели судбину својих ђака. Са својим ђацима, професорима и осталим грађанима Крагујевца, стрељан је, [[21. октобар|21. октобра]] 1941. године. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. По њему је названа [[Специјална основна школа „Милоје Павловић”]]. == Литература == * {{cite encyclopedia|year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * ''У спомен старешинама Сокола Милоју Павловићу и Драгољубу Миловановићу''. Крагујевац, 2006. година == Спољашње везе == * [http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Ponovo-postavljena-bista-Miloja-Pavlovica.sr.html Поново постављена биста Милоја Павловића („Политика“, 4. октобар 2012)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/490204/Veliki-skolski-cas-profesora-Miloja-Pavlovica Велики школски час професора Милоја Павловића („Политика“, 21. октобар 2021)] {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Просветни радници у НОБ}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Павловић, Милоје}} [[Категорија:Рођени 1887.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Рачани]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Официри Војске Краљевине Србије]] 02okpql7kuhv1y1grlxb03g2tps7gqj 0 221420 25114259 24544483 2022-07-19T16:20:08Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Stajnberger Drago.jpg | опис_слике=Адолф Штајнбергер Драго | дидаскалија =АДОЛФ ШТАЈНБЕРГЕР | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|2|15}} | место_рођења =[[Загреб]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|4|3|1916|2|15}} | место_смрти =[[Личка Јесеница]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | КПЈ=[[1938]]. | рат=[[Шпански грађански рат]]<br /> [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[27. јул]]а [[1953]]. }} '''Адолф Штајнбергер Драго''' ([[Загреб]], [[15. фебруар]] [[1916]] — [[Личка Јесеница]], [[3. март]] [[1942]]) био је учесник [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[15. фебруар]]а [[1916]]. године у [[Загреб]]у. Веома рано је приступио револуционарном омладинском покрету, а убрзо је постао и члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. У [[Шпанија|Шпанију]] одлази, као добровољац, за време [[Шпански грађански рат|грађанског рата]] и укључује се у редове интернационалних бригада. Истицао се као веома храбар и сналажљив борац. Године [[1938]]. примљен је, у [[Шпанија|Шпанији]], у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. После завршетка рата у Шпанији, с низом других [[југословени у Шпанском грађанском рату|југословенских бораца]] налазио се у концентрационим логорима у [[Француска|Француској]]. Касније је с групом југословена отишао на присилни рад у [[Немачка|Немачку]], одакле је средином јула [[1941]]. године, успео да побегне и пребацио се у окупирану [[Југославија|Југославију]]. По доласку у [[Југославија|Југославију]], врло кратко је боравио у [[Загреб]]у, а онда се пребацио на ослобођену територију [[Кордун]]а. Учествовао је у организовању првих партизанских јединица у Перјасици, Кестењцу, Вељуну, Клолоћу и Кладуши. Највише се задржао у одреду у Шљивњаку. Истицао се у борбама као храбар борац. Међу партизанима и народом [[Кордун]]а био је познат под именом Адолф. Почетком [[1942]]. године, [[Краљевина Италија|Италијани]] су покушали да помоћу [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], разбију јединство међу [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанским]] јединицама на [[Кордун]]у. Марта [[1942]], један вод Треће чете Трећег батаљона Другог кордунашког партизанског одреда пришао је [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]], па су [[3. април]]а Трећу чету на превару разоружали. У Трећој чети се налазио командант одреда [[Роберт Домани]], [[народни херој Југославије|народни херој]], политички комесар Трећег батаљона [[Бранко Латас (партизан)|Бранко Латас]], командир Треће чете Стево Чутурило и политички комесар Треће чете Адолф Штајнбергер, псеудоним Драго Домјанић. Све су их четници исте ноћи побили. Да се не би пронашла њихова тела, бацили су их у јаму Балинка, дубоку 380 метара, у [[Личка Јесеница|Личкој Јесеници]]. Године [[1966]], једна енглеска спелеолошка екипа пронашла је њихова тела, па су сахрањени у заједничкој гробници у Плашком. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{Шпански борци погинули у НОБ}} {{Народни хероји-Кордун}} {{Народни хероји-Загреб}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Штајнбергер, Драго}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Хрватски Јевреји]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] [[Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] bf5ej3mowukg1tyb2qtgt0cyeiij60z 0 221422 25114631 23707813 2022-07-19T19:20:10Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ЗДРАВКО ЧЕЛАР | слика = Nh celar zdravko.jpg | опис_слике=Здравко Челар | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|9|15}} | место_рођења =[[Рашиновац]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = јул [[1942]]. | место_смрти =[[Раковац (Србац)|Раковац]], код [[Србац|Српца]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=службеник |КПЈ=пре рата |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=командант [[Пролетерски батаљон Босанске крајине|Пролетерског<br />батаљона Босанске крајине]] |народни херој=[[7. август]]а [[1942]]. }} [[Датотека:Wiki.Vojvodina V Čelarevo 069.jpg|мини|Споменик Челару у парку [[Челарево|Челарева]]]] '''Здравко Челар''' ([[Рашиновац]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[15. септембар]] [[1917]] — [[Раковац (Србац)|Раковац]], код [[Србац|Српца]], [[јул]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[15. септембар|15. септембра]] [[1917]]. године у селу [[Рашиновац|Рашиновцу]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. После завршетка основне и грађанске школе у Босанском Петровцу, уписао се у Трговачку академију у [[Бања Лука|Бањој Луци]], а после тога на Високу комерцијалну школу у [[Загреб]]у. Живео је и школовао се у тешким материјалним условима. Веома рано се определио за [[раднички покрет]]. Ширио је [[Комунизам|комунистичке]] идеје међу омладином, у школи и ван ње. Ученици Трговачке академије, у [[Бања Лука|Бањој Луци]], изабрали су Здравка за председника Феријалног друштва школе. Политички је деловао и у свом родном крају међу омладином, радницима „Шипад“-а и сељацима. Због тешких материјалних услова морао је да напусти школовање у Загребу и почео да ради као хонорарни наставник у Грађанској школи у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]]. На изборима [[1938]]. године агитовао је против режима, због чега је отпуштен из службе. Током [[1939]]. године основао је и водио радничко-потрошачку задругу у [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељу]]. Крајем [[1939]]. године је упућен на одслужење војног рока. [[Априлски рат]], [[1941]]. године, га је затекао, као [[војник]]а у близини [[Загреб]]а. После капитулације и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], вратио се у [[Босански Петровац]], где заједно са осталим члановима [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] радио на припремама за устанак. Убрзо постаје једна од водећих личности на подручју Босанског Петровца. У јулском устанку [[1941]]. године Здравко постаје командир Штаба за петровачки крај. Већ у првим борбама долази до изражаја његова храброст и организационе способности. Приликом формирања партизанске чете у селу [[Вођеница]], Здравко је постављен за командира. Чета је убрзо постала једна од најбољих у петровачком крају. Према првобитном плану [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и Врховног команданта НОП и ДВЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], у састав [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]] требало је да уђе и један крајишки пролетерски батаљон. Здравко је, заједно са осталим војним и партијским руководиоцима, добио задатак да изврши припреме и формира тај батaљон. Када је батаљон формиран, [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#25. март|25. марта 1942]]. године, у Челницу, Здравко је постављен за команданта. [[Пролетерски батаљон Босанске крајине|Крајишки пролетерски батаљон]] је кренуо у правцу источне [[Босна|Босне]], с намером да се тамо споји са [[Прва пролетерска ударна бригада|Првом пролетерском ударном бригадом]]. Међутим, због јачања [[Југословенска војска у отаџбини|четничких]] снага у централној Босни и превирања у четама [[Четврти крајишки партизански одред|Четвртог крајишког партизанског одреда]], батаљон је задржан на подручју централне Босне. Током априла и маја [[1942]]. године Здравко је предводио Крајишки пролетерски батаљон у борбама против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], код села Чечаве, Црног врха, Појезине, Прибинића и Јошавке; и против [[Усташка војница|усташа]], домобранa и [[Трећи рајх|Немаца]], код села Ранковића, на Црном врху и око [[Теслић]]а, [[Котор Варош]]и, [[Прњавор (Република Српска)|Прњавора]] и [[Бања Лука|Бање Луке]]. Ускоро је, с распадањем локалних устаничких јединица и под утицајем четника, Крајишки пролетерски батаљон остао једина [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанска]] јединица на овом терену, изложена даноноћним нападима четника, усташа и Немаца. Крајем маја и почетком јуна [[1942]]. године, батаљон је напало више хиљада непријатељских војника и потиснут је на планину Мотајицу. Тада је Здравко донео одлуку да се изврши пробој. У тешкој борби, батаљон је био десеткован. Здравко се, са Штабом батаљона и групом бораца, пробио до села Илове, где су упали у [[Југословенска војска у отаџбини|четничку]] заседу и били ухваћени. Један део батаљона је успео да се пробије из обруча ноћу [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.#14. јун|14/15. јуна 1942.]] и пребацио се преко набујале и усталасане [[Саве]] у [[Славонија|Славонију]], где је више од четири месеца деловао заједно са [[Славонија у Народноослободилачкој борби|славонским партизанима]]. [[Датотека:Споменик партизанима у Влакници.jpg|220пpx|мини|лево|Споменик партизанима на мјесту на којем су прешли ријеку Саву бјежећи пред фашистима. [[Влакница]], [[општина Србац]].]] [[Југословенска војска у отаџбини|Четници]] су у [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.|јулу 1942]]. године стрељали Здравка Челара, у селу [[Раковац (Србац)|Раковцу]], код [[Србац|Српца]]. Указом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.#Средина августа|7. августа 1942]]. године, проглашен је за [[народни херој Југославије|народног хероја]], међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. У „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтену Врховног штаба]]“ бр 17-19 о проглашењу Здравка Челара за народног хероја пише: {{Цитат3|На предлог Оперативног штаба НОП и ДВ за Босанску Крајину, а по одлуци Врховног штаба НОП и ДВ Југославије додељује се назив народног хероја команданту -{I}- пролетерског крајишког батаљона, другу Здравку Челару, који је стријељан од народних издајника — четника у Јошавци. Друг Челар је својим херојским држањем, како кроз читав устанак у Крајини тако и пред народним издајницима уочи стријељања — потпуно заслужио високо признање и назив народног хероја.{{sfn|Зборник НОР|1949|p=173}}}} [[Војводина|Војвођанско]] село [[Челарево]], код [[Бачка Паланка|Бачке Паланке]], које је се пре звало Чиб, насељено је [[1946]]. године колонистима из [[Босна|Босне]] и тада је понело његово име. Касарна [[Оружане снаге Босне и Херцеговине|Оружаних снага Босне и Херцеговине]] у Дервенти носи име „Здравко Челар”. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite book |ref={{harvid|Зборник НОР|1949}} |title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. |year=1949 |publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије |location=Београд |isbn=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{DEFAULTSORT:Челар, Здравко}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Ч и Џ]] 7tv4r0qlm5iosg94x7cks1ucqaue8m8 25114632 25114631 2022-07-19T19:20:24Z Sadko 25741 200p wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ЗДРАВКО ЧЕЛАР | слика = Nh celar zdravko.jpg | опис_слике=Здравко Челар | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|9|15}} | место_рођења =[[Рашиновац]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = јул [[1942]]. | место_смрти =[[Раковац (Србац)|Раковац]], код [[Србац|Српца]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=службеник |КПЈ=пре рата |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=командант [[Пролетерски батаљон Босанске крајине|Пролетерског<br />батаљона Босанске крајине]] |народни херој=[[7. август]]а [[1942]]. }} [[Датотека:Wiki.Vojvodina V Čelarevo 069.jpg|мини|Споменик Челару у парку [[Челарево|Челарева]]]] '''Здравко Челар''' ([[Рашиновац]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[15. септембар]] [[1917]] — [[Раковац (Србац)|Раковац]], код [[Србац|Српца]], [[јул]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[15. септембар|15. септембра]] [[1917]]. године у селу [[Рашиновац|Рашиновцу]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. После завршетка основне и грађанске школе у Босанском Петровцу, уписао се у Трговачку академију у [[Бања Лука|Бањој Луци]], а после тога на Високу комерцијалну школу у [[Загреб]]у. Живео је и школовао се у тешким материјалним условима. Веома рано се определио за [[раднички покрет]]. Ширио је [[Комунизам|комунистичке]] идеје међу омладином, у школи и ван ње. Ученици Трговачке академије, у [[Бања Лука|Бањој Луци]], изабрали су Здравка за председника Феријалног друштва школе. Политички је деловао и у свом родном крају међу омладином, радницима „Шипад“-а и сељацима. Због тешких материјалних услова морао је да напусти школовање у Загребу и почео да ради као хонорарни наставник у Грађанској школи у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]]. На изборима [[1938]]. године агитовао је против режима, због чега је отпуштен из службе. Током [[1939]]. године основао је и водио радничко-потрошачку задругу у [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељу]]. Крајем [[1939]]. године је упућен на одслужење војног рока. [[Априлски рат]], [[1941]]. године, га је затекао, као [[војник]]а у близини [[Загреб]]а. После капитулације и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], вратио се у [[Босански Петровац]], где заједно са осталим члановима [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] радио на припремама за устанак. Убрзо постаје једна од водећих личности на подручју Босанског Петровца. У јулском устанку [[1941]]. године Здравко постаје командир Штаба за петровачки крај. Већ у првим борбама долази до изражаја његова храброст и организационе способности. Приликом формирања партизанске чете у селу [[Вођеница]], Здравко је постављен за командира. Чета је убрзо постала једна од најбољих у петровачком крају. Према првобитном плану [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и Врховног команданта НОП и ДВЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], у састав [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]] требало је да уђе и један крајишки пролетерски батаљон. Здравко је, заједно са осталим војним и партијским руководиоцима, добио задатак да изврши припреме и формира тај батaљон. Када је батаљон формиран, [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#25. март|25. марта 1942]]. године, у Челницу, Здравко је постављен за команданта. [[Пролетерски батаљон Босанске крајине|Крајишки пролетерски батаљон]] је кренуо у правцу источне [[Босна|Босне]], с намером да се тамо споји са [[Прва пролетерска ударна бригада|Првом пролетерском ударном бригадом]]. Међутим, због јачања [[Југословенска војска у отаџбини|четничких]] снага у централној Босни и превирања у четама [[Четврти крајишки партизански одред|Четвртог крајишког партизанског одреда]], батаљон је задржан на подручју централне Босне. Током априла и маја [[1942]]. године Здравко је предводио Крајишки пролетерски батаљон у борбама против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], код села Чечаве, Црног врха, Појезине, Прибинића и Јошавке; и против [[Усташка војница|усташа]], домобранa и [[Трећи рајх|Немаца]], код села Ранковића, на Црном врху и око [[Теслић]]а, [[Котор Варош]]и, [[Прњавор (Република Српска)|Прњавора]] и [[Бања Лука|Бање Луке]]. Ускоро је, с распадањем локалних устаничких јединица и под утицајем четника, Крајишки пролетерски батаљон остао једина [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанска]] јединица на овом терену, изложена даноноћним нападима четника, усташа и Немаца. Крајем маја и почетком јуна [[1942]]. године, батаљон је напало више хиљада непријатељских војника и потиснут је на планину Мотајицу. Тада је Здравко донео одлуку да се изврши пробој. У тешкој борби, батаљон је био десеткован. Здравко се, са Штабом батаљона и групом бораца, пробио до села Илове, где су упали у [[Југословенска војска у отаџбини|четничку]] заседу и били ухваћени. Један део батаљона је успео да се пробије из обруча ноћу [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.#14. јун|14/15. јуна 1942.]] и пребацио се преко набујале и усталасане [[Саве]] у [[Славонија|Славонију]], где је више од четири месеца деловао заједно са [[Славонија у Народноослободилачкој борби|славонским партизанима]]. [[Датотека:Споменик партизанима у Влакници.jpg|200пpx|мини|лево|Споменик партизанима на мјесту на којем су прешли ријеку Саву бјежећи пред фашистима. [[Влакница]], [[општина Србац]].]] [[Југословенска војска у отаџбини|Четници]] су у [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.|јулу 1942]]. године стрељали Здравка Челара, у селу [[Раковац (Србац)|Раковцу]], код [[Србац|Српца]]. Указом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.#Средина августа|7. августа 1942]]. године, проглашен је за [[народни херој Југославије|народног хероја]], међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. У „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтену Врховног штаба]]“ бр 17-19 о проглашењу Здравка Челара за народног хероја пише: {{Цитат3|На предлог Оперативног штаба НОП и ДВ за Босанску Крајину, а по одлуци Врховног штаба НОП и ДВ Југославије додељује се назив народног хероја команданту -{I}- пролетерског крајишког батаљона, другу Здравку Челару, који је стријељан од народних издајника — четника у Јошавци. Друг Челар је својим херојским држањем, како кроз читав устанак у Крајини тако и пред народним издајницима уочи стријељања — потпуно заслужио високо признање и назив народног хероја.{{sfn|Зборник НОР|1949|p=173}}}} [[Војводина|Војвођанско]] село [[Челарево]], код [[Бачка Паланка|Бачке Паланке]], које је се пре звало Чиб, насељено је [[1946]]. године колонистима из [[Босна|Босне]] и тада је понело његово име. Касарна [[Оружане снаге Босне и Херцеговине|Оружаних снага Босне и Херцеговине]] у Дервенти носи име „Здравко Челар”. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite book |ref={{harvid|Зборник НОР|1949}} |title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. |year=1949 |publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије |location=Београд |isbn=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{DEFAULTSORT:Челар, Здравко}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Ч и Џ]] 7p6bne6aax6z5zdgy73mf3lmqda9bup 0 221424 25114505 24518719 2022-07-19T18:03:12Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СЛОБОДАН ЈОВИЋ |слика = Nh jovic slobodan.jpg | опис_слике=Слободан Јовић | датум_рођења = {{Датум рођења|1918|4|17}} | место_рођења =[[Кучево]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|7|29|1918|4|17}} | место_смрти =[[Београд]] | држава_смрти =[[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=графички радник |КПЈ=пре рата |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[30. април]]а [[1946]]. }} '''Слободан Јовић''' ([[Кучево]], [[17. април]] [[1918]] — [[Београд]], [[29. јул]] [[1944]]) био је графички радник, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]; заједно са [[Бранко Ђоновић|Бранком Ђоновићем]] радио у [[илегална штампарија ЦК КПЈ на Бањичком венцу|илегалој штампарији ЦК КПЈ]] у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]] од [[1941]]. до [[1944]]. године. == Биографија == Рођен је [[17. април]]а [[1918]]. године у [[Кучево|Кучеву]]. Завршио је основну школу и три разреда гимназије. Четврти разред гимназије је напустио и прешао на графички занат. Веома рано се упознао са комунистичким покретом, а члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] је постао пре рата. Јуна [[1941]]. године, заједно са [[Бранко Ђоновић|Бранком Ђоновићем]], [[народни херој Југославије|народним херојем]], радио је на оснивању илегалне штампарије [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] на Бањичком венцу број 12. Слободан се прихватио посла од уређења просторија и преноса машина до увођења електроинсталација, штампања и растурања материјала. Слободан Јовић је непрестано боравио у илегалном склоништу штампарије. Његови повремени изласци били су углавном због набавке материјала за штампу. У време када су полицијски препади били све чешћи, Слободан је наоружан пиштољем и бомбама, пратио и штитио другове који су разносили материјале, шаљући их преко веза у све крајеве [[Југославија|Југославије]]. [[Илегална штампарија ЦК КПЈ на Бањичком венцу|Илегална штампарија]] је радила од [[1. август]]а [[1941]]. до [[31. август]]а [[1943]]. године. У том периоду, у њој је штампано: пет бројева „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтена Врховног штаба]]“ ; седам бројева „Гласа“; „Пролетер“ за [[1942]]. године; брошура са збирком текстова из „[[Борба (новине)|Борбе]]“, која је тада излазила на слободној територији; проглас [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] од [[7. новембар|7. новембра]] [[1942]]; прогласи ПК КПЈ за Србију од [[1. јул]]а и [[7. септембар|7. септембра]] [[1942]], марта и [[1. мај]]а [[1943]]. године; проглас ЦК [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а од [[7. новембар|7. новембра]] [[1942]]; „Историја [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|СКП(б)]]“, „Основи [[Владимир Лењин|Лењинизма]]“, „Класа пролетаријата и партија пролетаријата“ и други материјали, леци, радио-вести и друго. Све је рађено брзо, Било која вест из света, говор неког државника и друго штампани су најкасније за 24 часа. Београд је био засут лецима ове штампарије; књиге, брошуре, директиве, упутства и друго стизали су у све крајеве земље. Иако су полиција и [[Гестапо]], упорно трагали, вршили препаде на друге легалне штампарије, тражећи у њима илегалну штампарију, она је била откривена тек пред крај рата. Престала је да ради када су [[Трећи рајх|Немци]], [[31. август]]а [[1943]]. године, наредили да се у року од 3 дана иселе сви станари Бањичког венца 12 и суседних кућа, да би се у те зграде уселили њихови официри. Изнета је мала штампарска машина и нешто материјала, а друго је остало у складишту. Крајем октобра [[1943]]. године Слободан и [[Бранко Ђоновић|Бранко]] и су из привременог склоништа, у коме је био после напуштања штампарије, дошли у Крајинску улицу број 24, где је на још почетку окупације било припремљено склониште за потребе штампарије. Крајем године, нова штампарија је почела да ради, и радила је до [[29. јул]]а [[1944]]. године. Њен рад је такође значајан за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], нарочито у [[Београд]]у и [[Србија|Србији]]. Када је дошло до провале штампарије, [[Гестапо]] и Специјална полиција су [[29. јул]]а [[1944]]. године опколили кућу у Крајинској 24, а затим су почели претрес и хапшење станара који су живели у згради. За то време су Слободан и [[Бранко Ђоновић|Бранко]] успели да спале и униште документацију и архиву штампарије. Када су полицајци кренули у складиште, дочекани су бомбама. Слободан и Бранко су извршили самоубиство. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], њихови посмртни остаци су пренесени и сахрањени на [[Гробље ослободилаца Београда 1944.|Гробљу ослободилаца Београда 1944.]] Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] број 243/46, 30. априла 1946. за ''осведочену храброст и херојско држање пред непријатељем'', заједно са [[Бранко Ђоновић|Бранком Ђоновићем]], постхумно је одликован [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|С. лист 89/46|1946|p=1118}} == Галерија == <center><gallery widths="160px" heights="160px" perrow=3> Датотека:1-Rodna-kuca-Slobodana-Jovica 1387999646.jpg|[[Родна кућа народног хероја Слободана Јовића у Кучеву]] Датотека:Grob B Djonovica i S Jovica.JPG|Гроб Бранка Ђоновића и Слободана Јовића на [[Гробље ослободилаца Београда 1944.|Гробљу ослободилаца Београда 1944.]] </gallery></center> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 89/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 89/46, 5. новембар 1946.|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/23E7698DF3FB4D7FBB3FBEA9D2A6A547.pdf|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Београд}} {{Народни хероји-Источна Србија}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јовић, Слободан}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Кучевци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] [[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]] l11b5vke483f8qsntt1xop9dx6w33lr 10 229971 25114781 1516281 2022-07-19T20:47:58Z Sadko 25741 сређујем wikitext text/x-wiki {{userbox | border-c = {{{border-c|#black}}} | info-c = {{{info-c|#FFECBF}}} | id-c = {{{id-c|black}}} | id = [[Слика:Barack Obama signs at his desk2.jpg|45п]] | info = <center>Овај корисник је '''[[Леворукост|леворук]]'''.</center> }} <noinclude> [[Категорија:Корисничке кутијице|Леворук]] </noinclude> foi1sza7horw7kqp7uohqizj9vzv0zb 0 230148 25114526 23349456 2022-07-19T18:08:50Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЖЕЛИМИР ЂУРИЋ ЖЕЉО | слика = Djuric Zeljo.jpg | опис_слике=Желимир Ђурић Жељо | датум_рођења = {{Датум рођења|1919|4|21}} | место_рођења =[[Ужице]] | држава_рођења =[[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|11|29|1919|4|21}} | место_смрти =[[Златибор]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија=учитељ | КПЈ=[[1939]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. }} '''Желимир Ђурић Жељо''' ([[Ужице]], [[21. април]] [[1919]] — [[Златибор]], [[29. новембар]] [[1941]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен [[21. април]]а [[1919]]. године у [[Ужице|Ужицу]], у сиромашној породици. По завршетку Учитељске школе, [[1939]]. године, постао је [[учитељ]] у селу [[Прелово|Прелову]], код [[Вишеград]]а. Исте године постао је и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Радио је на оснивању партијских организација у крају где је радио као учитељ и на стварању организцације у војном предузећу „Вистад“. Члан Среског комитета КПЈ за Вишеградски срез постао је, исте, [[1939]]. године. Због политичке делатности [[1940]]. године отпуштен је из службе. Вратио се у [[Ужице]], где је постао секретар Окружног комитета КПЈ за [[Ужички округ]]. Он је извршио реорганизацију, учврстио и омасовио партијске организације. Након [[Априлски рат|Априлског рата]] и капитулације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], радио је на припремама за устанак и оснивању партизанских одреда у своме крају. Желимир Ђурић један је од оснивача [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]] „[[Димитрије Туцовић]]“. Након ослобођења [[Ужице|Ужица]], [[1941]]. године, активно је радио на стварању органа народне власти и производње у граду, снабдевање партизанских јединица, итд. [[Трећи рајх|Немци]], потпомогнути [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]] [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], новембра [[1941]]. године напали су [[Ужице]]. Жељо је учествовао у акцијама рушења комуникација између [[Ужице|Ужица]] и [[Чајетина|Чајетине]], како би се успорило напредовање непријатеља. Овим је био спречен брз продор [[Трећи рајх|Немаца]] и четника ка [[Златибор]]у, где се налазио [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОПОЈ-a]]. Немци су довели веома јаке снаге, које су јуришале преко моста на [[Ђетиња|Ђетињи]] и [[златибор]]ским друмом угрозили Врховни штаб. Међу онима који су задржавали Немце на [[златибор]]ском друму налазио се и Желимир Ђурић, који је у тој борби погинуо. Читава његова породица учествовала је у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]]. У току рата му је [[1943]]. године погинуо отац Новица, а рођени брат [[Љубодраг Ђурић|Љубодраг]] био је један од команданата [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]], [[14. децембра|14. децембра]] [[1949]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40261/Sluzbeni_vijesnik_1950-07-01_01.pdf|title=Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 1|website=www.sistory.si|date=1. 7. 1950}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{Народни хероји-Ужице}} {{Просветни радници у НОБ}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Ђурић, Желимир}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Ужичани]] [[Категорија:Учитељи]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ђ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] sa9emwxa578pxq7vacwqu2bh2nvotyl 0 231589 25114205 24552411 2022-07-19T15:57:52Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=АНДРЕЈ ВИТРУК | слика = Андрей Никифорович Витрук.jpg | опис_слике=Андреј Витрук | датум_рођења = {{датум рођења|1902|7|8}} | место_рођења = [[Житомир (град)|Житомир]] | држава_рођења =[[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1946|6|2|1902|7|8}} | место_смрти =[[Кијев]], {{застава|Украјинска ССР|1937}} | држава_смрти =[[СССР]] | професија=војно лице | чин=[[генерал-мајор]] |рат=[[Битка на Халкин Голу|Битка код Халкин Гола]]<br />[[Зимски рат|Совјетско-фински рат]]<br />[[Велики отаџбински рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |херој ссср=[[24. фебруар]]а [[1942]]. |народни херој=[[29. јануар]]а [[1945]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}- {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}- {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова2}} {{!}}{{!}} {{Орден Кутузова2}} {{!}}{{!}} {{Орден Богдана Хмељницкога2}} {{!}}- {{!}}{{!}} {{Орден Александра Невског}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене звезде}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}} }} [[Датотека:Tomb of Vitruk. - Alley of Heroes. Slava Park, Pechersk Raion, Kiev .jpg|мини|десно|200п|Гроб Андреја Витрука у [[Кијев]]у]] '''Андреј Никифорович Витрук''' ({{јез-укр|Андрій Никифорович Вітрук}}; {{јез-рус|Андрей Никифорович Витрук}}; [[Житомир (град)|Житомир]], [[8. јул]] [[1902]] — [[Кијев]], [[2. јун]] [[1946]]) био је [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] [[генерал-мајор]] [[Ратно ваздухопловство|авијације]], [[херој Совјетског Савеза]]<ref>[http://sun.tsu.ru/mminfo/2020/000462771/1942/1942_008.pdf Указ Президиума Верховного Совета СССР «О присвоении звания Героя Советского Союза начальствующему составу Военно-воздушных сил Красной Армии» от 24 февраля 1942 года] // Ведомости Верховного Совета Союза Советских Социалистических Республик : газета. — 1942. — 17 марта (№ 8 (167)). — С. 1.</ref> и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[8. јул]]а [[1902]]. године у селу Андрушки, код [[Житомир (град)|Житомира]], на територији данашње [[Украјина|Украјине]], у сиромашној сељачкој породици. У 13. години је почео да ради као најамни радник у фабрици шећера, а у [[Црвена армија|Црвену армију]] је ступио [[1924]]. године. Осам година је служио у [[артиљерија|артиљеријским]] јединицама, а [[1934]]. се одлучио да постане пилот, па се уписао у Војну авијатичарску школу у [[Борисоглебск]]у. Као пилот ловца-бомбардера учествовао је у [[битка на Халкин Голу|бици код Халкин Гола]] против [[Јапан]]а, а затим у немачкој и совјетској [[инвазија на Пољску (1939)|инвазији Пољске]] [[1939]]. и [[Зимски рат|Зимском рату]] против [[Финска|Финске]]. Године [[1941]]. је прошао обуку за официра и постао је заповедник совјетског 65. ваздухопловног пука у [[Санкт Петербург|Лењинградској]] војној области. На том месту је остао до почетка [[операција Барбароса|немачке инвазије на Совјетски Савез]]. Дана [[6. јул]]а 1941. је рањен, али се није повукао и унапређен је у чин [[пуковник]]а. У то време његов пук је заменио застареле авионе типа [[Поликарпов И-15]] савременијим авионима [[Иљушин Ил-2]]. Након обуке пук је подељен, а Витрук је остао заповедник једног дела пука. У октобру је премештен у совјетски [[Западни фронт (Совјетски Савез)|Западни фронт]] близу [[Москва|Москве]]. Почетком [[1942]]. године је извршио свој 21. лет, али није оборио ниједан авион. Ипак, због доброг заповедања пуком, [[24. фебруар]]а 1942. проглашен је [[Херој Совјетског Савеза|херојем Совјетског Савеза]]. У јулу 1942. Витрук је постао заповедник 291. дивизије, која је касније претворена у 10. гардијску дивизију [[Совјетско ратно ваздухопловство|совјетског ратног ваздухопловства]]. На том местом је командовао током битака за [[битка за Вороњеж|Вороњеж]], [[Битка за Кијев (1943)|Кијев]] и [[Битка за Таргу Фрумош|Таргу Фрумош]]. Касније је учествовао у биткама које су довеле до заузимања [[Плоешти]]ја, [[Букурешт]]а и [[Крајова|Крајове]] у [[Румунија|Румунији]] и у [[Београдска операција|Београдској операцији]]. Након ослобођења [[Београд]]а, Витрукова група је стављена на располагање команди [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачкој војсци Југославије]] (НОВЈ), која је касније борила на [[Сремски фронт|Сремском фронту]]. Витрукова група је учествовала и у заузимању мађарског града [[Столни Београд|Секешфехервара]]. Због својих заслуга у борбама на тлу [[Југославија|Југославије]], Председништво [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а га је, на предлог Врховног команданта ЈА [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[29. јануар]]а [[1945]]. године, одликовало [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Андреј Витрук је умро након тешке болести [[2. јун]]а [[1946]]. године и сахрањен је у [[Кијев]]у. Међу његовим одликовањима су и [[Орден Лењина]], [[Орден Суворова]] другог реда, [[Орден црвене заставе]] и [[Орден Александра Невског]]. == Референце == {{reflist|3}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20080309025028/http://www.biogr.ru/biography/?id_rubric=23 Биография Витрук Андрей Никифорович] {{ru}} * [http://allaces.ru/sssr/foto/vitruk1.jpg Портрет] {{Народни хероји-странци}} {{Хероји СССР—Југославија}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Совјетски Савез}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Витрук, Андреј}} [[Категорија:Рођени 1902.]] [[Категорија:Умрли 1946.]] [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Совјетски пилоти у Другом светском рату]] [[Категорија:Совјетски генерали]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] dp2snk3xvfitizf5bz9x387pbbdfdqj 25114214 25114205 2022-07-19T15:58:19Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=АНДРЕЈ ВИТРУК | слика = Андрей Никифорович Витрук.jpg | опис_слике=Андреј Витрук | датум_рођења = {{датум рођења|1902|7|8}} | место_рођења = [[Житомир (град)|Житомир]] | држава_рођења =[[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1946|6|2|1902|7|8}} | место_смрти =[[Кијев]], [[Украјинска ССР]] | држава_смрти =[[СССР]] | професија=војно лице | чин=[[генерал-мајор]] |рат=[[Битка на Халкин Голу|Битка код Халкин Гола]]<br />[[Зимски рат|Совјетско-фински рат]]<br />[[Велики отаџбински рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |херој ссср=[[24. фебруар]]а [[1942]]. |народни херој=[[29. јануар]]а [[1945]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}- {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}- {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова2}} {{!}}{{!}} {{Орден Кутузова2}} {{!}}{{!}} {{Орден Богдана Хмељницкога2}} {{!}}- {{!}}{{!}} {{Орден Александра Невског}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене звезде}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}} }} [[Датотека:Tomb of Vitruk. - Alley of Heroes. Slava Park, Pechersk Raion, Kiev .jpg|мини|десно|200п|Гроб Андреја Витрука у [[Кијев]]у]] '''Андреј Никифорович Витрук''' ({{јез-укр|Андрій Никифорович Вітрук}}; {{јез-рус|Андрей Никифорович Витрук}}; [[Житомир (град)|Житомир]], [[8. јул]] [[1902]] — [[Кијев]], [[2. јун]] [[1946]]) био је [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] [[генерал-мајор]] [[Ратно ваздухопловство|авијације]], [[херој Совјетског Савеза]]<ref>[http://sun.tsu.ru/mminfo/2020/000462771/1942/1942_008.pdf Указ Президиума Верховного Совета СССР «О присвоении звания Героя Советского Союза начальствующему составу Военно-воздушных сил Красной Армии» от 24 февраля 1942 года] // Ведомости Верховного Совета Союза Советских Социалистических Республик : газета. — 1942. — 17 марта (№ 8 (167)). — С. 1.</ref> и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[8. јул]]а [[1902]]. године у селу Андрушки, код [[Житомир (град)|Житомира]], на територији данашње [[Украјина|Украјине]], у сиромашној сељачкој породици. У 13. години је почео да ради као најамни радник у фабрици шећера, а у [[Црвена армија|Црвену армију]] је ступио [[1924]]. године. Осам година је служио у [[артиљерија|артиљеријским]] јединицама, а [[1934]]. се одлучио да постане пилот, па се уписао у Војну авијатичарску школу у [[Борисоглебск]]у. Као пилот ловца-бомбардера учествовао је у [[битка на Халкин Голу|бици код Халкин Гола]] против [[Јапан]]а, а затим у немачкој и совјетској [[инвазија на Пољску (1939)|инвазији Пољске]] [[1939]]. и [[Зимски рат|Зимском рату]] против [[Финска|Финске]]. Године [[1941]]. је прошао обуку за официра и постао је заповедник совјетског 65. ваздухопловног пука у [[Санкт Петербург|Лењинградској]] војној области. На том месту је остао до почетка [[операција Барбароса|немачке инвазије на Совјетски Савез]]. Дана [[6. јул]]а 1941. је рањен, али се није повукао и унапређен је у чин [[пуковник]]а. У то време његов пук је заменио застареле авионе типа [[Поликарпов И-15]] савременијим авионима [[Иљушин Ил-2]]. Након обуке пук је подељен, а Витрук је остао заповедник једног дела пука. У октобру је премештен у совјетски [[Западни фронт (Совјетски Савез)|Западни фронт]] близу [[Москва|Москве]]. Почетком [[1942]]. године је извршио свој 21. лет, али није оборио ниједан авион. Ипак, због доброг заповедања пуком, [[24. фебруар]]а 1942. проглашен је [[Херој Совјетског Савеза|херојем Совјетског Савеза]]. У јулу 1942. Витрук је постао заповедник 291. дивизије, која је касније претворена у 10. гардијску дивизију [[Совјетско ратно ваздухопловство|совјетског ратног ваздухопловства]]. На том местом је командовао током битака за [[битка за Вороњеж|Вороњеж]], [[Битка за Кијев (1943)|Кијев]] и [[Битка за Таргу Фрумош|Таргу Фрумош]]. Касније је учествовао у биткама које су довеле до заузимања [[Плоешти]]ја, [[Букурешт]]а и [[Крајова|Крајове]] у [[Румунија|Румунији]] и у [[Београдска операција|Београдској операцији]]. Након ослобођења [[Београд]]а, Витрукова група је стављена на располагање команди [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачкој војсци Југославије]] (НОВЈ), која је касније борила на [[Сремски фронт|Сремском фронту]]. Витрукова група је учествовала и у заузимању мађарског града [[Столни Београд|Секешфехервара]]. Због својих заслуга у борбама на тлу [[Југославија|Југославије]], Председништво [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а га је, на предлог Врховног команданта ЈА [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[29. јануар]]а [[1945]]. године, одликовало [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Андреј Витрук је умро након тешке болести [[2. јун]]а [[1946]]. године и сахрањен је у [[Кијев]]у. Међу његовим одликовањима су и [[Орден Лењина]], [[Орден Суворова]] другог реда, [[Орден црвене заставе]] и [[Орден Александра Невског]]. == Референце == {{reflist|3}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20080309025028/http://www.biogr.ru/biography/?id_rubric=23 Биография Витрук Андрей Никифорович] {{ru}} * [http://allaces.ru/sssr/foto/vitruk1.jpg Портрет] {{Народни хероји-странци}} {{Хероји СССР—Југославија}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Совјетски Савез}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Витрук, Андреј}} [[Категорија:Рођени 1902.]] [[Категорија:Умрли 1946.]] [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Совјетски пилоти у Другом светском рату]] [[Категорија:Совјетски генерали]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] mni85tu2fa976xbst4cyj45ay8y7rg1 0 233170 25114167 24129886 2022-07-19T15:44:46Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=РАДА ВРАЊЕШЕВИЋ |слика=Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg |опис_слике=''Рада Врањешевић на Првом заседању [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]-а'' |датум рођења={{датум рођења|1918|5|25|}} |место рођења=[[Рекавице]], код [[Бања Лука|Бањалуке]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{датум смрти|1944|5|25|1918|5|18|}} |место смрти=[[Дрвар]] |држава смрти=[[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=службеница |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1944]]. |народни херој=[[27. јул]]а [[1951]]. }} '''Радмила Рада Врањешевић''' ([[Рекавице]], код [[Бања Лука|Бањалуке]], [[25. мај]] [[1918]] — [[Дрвар]], [[25. мај]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[25. мај]]а [[1918]]. године у селу [[Рекавице]], код [[Бања Лука|Бањалуке]]. Потиче из свештеничке породице, њен отац Ђорђе је био [[Свештеник|православни свештеник]]. Основну школу је завршила у селу Глоговац, код [[Прњавор (Република Српска)|Прњавора]], а нижу гимназију у [[Дервента|Дервенти]] и Бањалуци. Потом је најпре уписала Учитељску школу у Бањалуци, из које је избачена [[1932]]. године, због својих левичарких схватања. Даље школовање је наставила у Трговачкој академији, у којој је [[1933]]. године приступила једној омладинској групи, која је радила под руководством [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Због овога је [[1934]]. године поново избачена из школе. Од [[1936]]. до [[1938]]. године је живела у [[Скопље|Скопљу]], где је наставила школовање. За то време је политички радила са средњошколском омладином. По завршетку Трговачке академије, [[1939]]. године, није могла да се запосли, па је једно време била код својих родитеља у Глоговцу. Почетком [[1939]]. године добила је посао у Савезу набављачких задруга државник чиновника у [[Београд]]у. Одмах по доласку у Београд, повезала се са синдикалном организацијом приватних намештеника „Ботич“ и активно радила у њој. Поред рада у „Ботичу“, Рада је учествовала у разним партијским акцијама у [[Београд]]у: на децембарским демонстрацијама [[1939]]. године, у неколико штрајкова радника фабрике авиона, у растурању партијских летака, у прикупљању помоћи и др. У [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ) је примљена [[1940]]. године, Крајем [[1940]]. године, после штрајка у Савезу чиновничких задруга, ухапсили су је, а после тога и избацили из службе. Од тада па до рата, наставила је да ради у „Ботичу“ и у партијској организацији. Под личним руководством [[Светозар Вукмановић|Светозара Вукмановића Темпа]], радила је на пребацивању партијског материјала за [[Црна Гора|Црну Гору]]. Неколико пута је носила велике количине партијског материјала из [[Београд]]а за [[Никшић]] — из [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] за [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору]]. Маја [[1941]]. године напустила је [[Београд]] и повезала се са бањалучком партијском организацијом. До јула је била члан Месног комитета СКОЈ-а, а од јула до септембра члан Месног комитета КПЈ у Бањалуци. Потом је по одлуци Партије отишла на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]] [[Подгрмеч]]а. Када је формиран први Окружни комитет КПЈ за Подгрмеч, Рада је постала његов члан и истовремено била секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Подгрмеч. Новембра [[1942]]. године била је изабрана за члана Бироа Обласног комитета КПЈ за [[Босанска Крајина|Босанску крајину]]. Радила је највише у партијским организацијама и била члан Централног одбора [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена Југославије]] (АФЖ). Радила је и на стварању омладинских партијских организација и организација [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије]] (УСАОЈ), нарочито у [[Нови Град|Новском]] и [[Бихаћ]]ском срезу. Учествовала је на Првом заседању [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине]] (ЗАВНОБиХ), у [[Мркоњић Град]]у, [[25. новембар|25. новембра]] [[1943]]. године. У време [[Трећи рајх|немачког]] [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], Рада се налазила у Окружном комитету СКОЈ за Дрвар, где је дошла по задатку Окружног комитета КПЈ за Босанску крајину. Ујутру [[25. мај]]а [[1944]]. године, на њен 26. рођендан, ухватили су је немачки падобранци. Спроведена је у логор на гробљу и после осмочасовног мучења, покушала је да побегне, али је у бекству убијена. После ослобођења, њени посмртни остаци су пренесени и сахрањени на [[Партизанско спомен-гробље у Бањалуци|Партизанском спомен-гробљу]] у [[Бања Лука|Бањалуци]]. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] [[27. јул]]а [[1951]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=327}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Beoković|first=Mila|year=1967|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/2cefe2d176f1d4d280b1922d4ff82fcd.pdf|title=Žene heroji|publisher=Svjetlost|location=Sarajevo|isbn=}} {{COBISS|ID=101286151}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ravlić|first=Aleksandar|authorlink=Aleksandar Ravlić|year=1974|url=|title=Banja Luka: razdoblja i stoljeća|publisher=Mladost|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=158697735}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{Жене народни хероји-БиХ}} {{портал бар|Биографија|Жене|Бања Лука|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Врањешевић, Рада}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Десант на Дрвар]] [[Категорија:Сахрањени у Бањој Луци]] le728n1xwhzac3iz5fkv5etdybh3ij6 0 233172 25114454 24075116 2022-07-19T17:33:24Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ОЛГА ПЕТРОВ |слика=Nh petrov olga.jpg |опис_слике=Олга Петров |датум рођења={{датум рођења|1920|12|1|}} |место рођења=[[Баранда]], код [[Панчево|Панчева]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1942|5|9|1920|12|1|}} |место смрти=[[Јајинци]], код [[Београд]]а |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |супруг=[[Браца Петров|Борислав Петров]] |професија=учитељица |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} [[Датотека:Pancevo-Olga Petrov bust.jpg|десно|мини|290п|Споменик Олги Петров у Панчеву]] '''Олга Петров''' рођена '''Радишић''' ([[Баранда]], код [[Панчево|Панчева]], [[1. децембар]] [[1920]] — [[Јајинци]], код [[Београд]]а, [[9. мај]] [[1942]]) била је учитељица, учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[1. децембар|1. децембра]] [[1920]]. године у селу [[Баранда|Баранди]], код [[Панчево|Панчева]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршила у родном месту, а потом је уписала гимназију у [[Зрењанин|Петровграду]]. После првеог разреда гимназије прешла је у Учитељску школу у [[Вршац|Вршцу]], коју је завршила јуна [[1940]]. године. По доласку у Вршац, најпре је становала код једне учитељице, која је била симпатизер [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), и преко ње се укључила у омладински револуционарни покрет. Касније је становала у школском интернату. За време школовања, због лошег материјалног стања, давала је часове слабијим ученицима. У школи се повезала са члановима СКОЈ-а и КПЈ, а [[1938]]. године је примљена у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и до краја школовања је била један од руководилаца ове организације у школи. Била је веома активна у литерарној секцији учитељске школе, ђачкој дружини „Узајамност“, [[Куд Абрашевић|културно-уметничком друштву]] „[[Kosta Abrašević|Абрашевић]]“ и омладинској секцији женског покрета. Истицала се у писању литерарних радова, и често је на такмичењима освајала прве награде. Скојевска орагнизације Учитељске школе, којој је припадала и Олга, била је једна од најактивнијих организација СКОЈ-а у Војводини. Олга је сарађивала са [[Браца Петров|Бориславом Брацом Петровим]], који је био секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Војводину и организатор партијске технике у јужном [[Банат]]у. Јуна [[1940]]. године, била је ухапшена, када је полиција у дворишту њене куће пронашла кофер, са илегалним партијским материјалом. Било је то у време пред сам крај њеног школовања, и полицијски иследници су је уцењивали да ако не призна да је кофер њен, неће моћи да дипломира. И поред страха од забране дипломирања, Олга је пред иследницима порицала било какву везу са кофером. На иницијативу групе професора, пуштена је да се брани са слободе. После завршене матуре, на судском процесу је била ослобођена, због недостатка доказа. Убрзо потом била је поново ухапшена, заједно са групом комуниста, који су били осумњичени да су растурали илегалне партијске летке, али је поново због недостатка доказа била пуштена. После ових немилих догађаја, Олгина мајка Лепосава и сестра су се преселиле у [[Панчево]]. После дипломирања, своје прво учитељско место добила је у родној Баранди, где се удала за [[Браца Петров|Борислава Брацу Петрова]]. Исте године примљена је и у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Заједно са супругом радила је у партијској техници и код себе имала сав партијски пропагандни и теоријски материјал. Активно је радила и у Панчеву, где је била члан Месног комитета СКОЈ-а. Организовала је нове партијске ћелије и организовала штрајкове, од којих је највећи био штрајк текстилних радника. Често је путовала у [[Нови Сад]], као специјални курир између Окружног и Покрајинског комитета КПЈ. У јесен [[1940]]. године, ухапшена је заједно с групом комуниста, после повратка са једног илегалног састанка у Новом Саду. Тада се прву пут сусрела са злогласним иследником новосадске полиције [[Јурај Шпилер|Јурајем Шпилером]]. Иако је била мучена, иследницима није рекла ни речи. Неколико дана пред почетак рата, [[17. март]]а [[1941]]. године пуштена је заједно са осталим затвореницима. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, окупатор је у јужном Банату нанео тешке ударце партијској организацији, али поред тога Олга и њени другови су радили на организовању устанка. Обилазила је многе, партијске и скојевске активе, и у току лета организовала прве саботаже на паљењу жита, на железници, у радионицама и др. После јулске акције Првог банатског партизанског одреда, изведене у близини [[Панчево|Панчева]], окупаторска полиција је организовала хапшења, и све сумњиве одводила у панчевачки логор „Свилара“. Кућа Олгине мајке, Лепосаве Радишић, у Панчеву је стално била под присмотром полиције. Због тога су Олгина мајка и сестра прешле у [[Чента|Ченту]] код рођака. Да би из куће изнела преостали партијски материјал Олга је, обучена у сељанку, на коњским колима натовареним кукурузовином, дошла у кућу и пренела материјал. Због даљег немогућства рада у Панчеву, Олга је, по партијском задатку, прешла у [[Црепаја|Црепају]], где је сарађивала са [[Стеван Јовановић Стевица|Стеваном Јовановићем Стевицом]], чланом Обласног комитета КПЈ за јужни Банат. Октобра [[1941]]. године полиција је опколила кућу, у Црепаји, где је одржаван сатанак, на којем се налазила и Олга. Видећи да се не могу извући, илегалци су прихватили борбу. Олга је тада,иако рањена,ипак успела да се извуче и побегне. Склонила се у родно село, [[Баранда|Баранду]], код једног познаника. Олгин познаник, полакомивши се на награду од 25.000 динара, пријавио ју је полицији. Иследници панчевачке полиције најпре нису знали кога имају у рукама, пошто је Олга ћутала, али су слутили да је она значајна личност [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] у јужном Банату. Због тога је пребачена у [[Зрењанин|Бечкерек]], где је се по други пут сусрела са злогласним [[Јурај Шпилер|Јурајем Шпилером]], сада шефом градске полиције. У истражном затвору провела је шест месеци, подвргнута страшном мучењу - вешали су је за косу, пекли месо на ногама, повређивали старе ране и др. У својој ћелији, у истражном затвору, својом крвљу је написала на зиду — ''Поносно умирем за КПЈ''. На захтев Гестапоа, пребачена је у [[Београд]], у [[Бањички логор]]. Стрељана је [[9. мај]]а [[1942]]. године у [[Јајинци]]ма. Олгин супруг [[Браца Петров]], је такође погинуо током [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]], када је марта [[1942]]. године био опкољен у једној кући на периферији [[Панчево|Панчева]]. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 27. новембра 1953. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=93}} У њену част основне школе [[ОШ „Олга Петров” Београд|у београдском приградском насељу]] [[Падинска Скела]], у Вршцу и у селу [[Банатски Брестовац]] носе њено име. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} * {{cite book|ref=harv|last=Tadić|first=Aleksandar|year=1984|title=Majke heroja pričaju — pali za lepša svitanja|publisher=Iskra|location=Vinkovic|isbn=}} {{COBISS|ID=512644701}} {{refend}} {{Народни хероји-Војводина}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Просветни радници у НОБ}} {{Жене логораши на Бањици}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Петров, Олга}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Учитељи]] [[Категорија:Оповчани]] [[Категорија:Комунисти Војводине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бањички логораши]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби]] emb902skdg2tkalg9lneay6c9q2s0hf 0 233658 25114522 23863706 2022-07-19T18:06:20Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Раде Јовановић}} {{Херој М |дидаскалија=РАДЕ ЈОВАНОВИЋ | слика = Rade Jovanovic Radovan.jpg | опис_слике=''Раде Јовановић Радован'' | датум_рођења = 1904 | место_рођења =[[Парцани]], код [[Сопот]]а | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|9|25|1904||}} | место_смрти =[[Слатина (Сопот)|Слатина]], код [[Сопот]]а | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=[[Земљорадња|земљорадник]] |КПЈ=[[1938]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Раде Јовановић Радован''' ([[Парцани]], код [[Сопот]]а, [[1904]] — [[Слатина (Сопот)|Слатина]], код [[Сопот]]а, [[25. септембар]] [[1941]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1904]]. године у селу [[Парцани]], код [[Сопот]]а. Потицао је из земљорадничке породице, а након завршене основне школе посветио се сеоским половима и обрађивању земље. Након одслуженог војног рока у [[Југословенска војска|Југословенској војсци]], вратио се у село и наставио са земљорадничком пословима. Иако је живео на селу, занимао се за политику. Дружио се са демократски опредељеним људима и био велики противник владајућег режима [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Посећивао је опозиционе скупове и активно учествовао на састанцима.{{sfn|Димитријевић|1972|p=336}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=343}} Након 1935. у космајски селима је почео да се осећа утицај тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а током 1939. су створене и прве партијске организације у Парцанима, [[Поповић (Сопот)|Поповићу]], [[Дучина|Дучини]], [[Рогача (Сопот)|Рогачи]] и др. Једну од првих партијских ћелија у космајском срезу, формирао је [[Мирко Томић]] у селу Поповићу. Исте године Томић је у чланство КПЈ примио Радета Јовановића. Он је најпре припадао партијској организацији у Поповићу, а након пријема у партију још неколико људи из села, јануара 1941. формирана је у Парцанима партијска ћелија чији је био секретар.{{sfn|Димитријевић|1972|p=64}} Крајем 1940. формиран је Срески комитета КПЈ за космајски срез, а његови чланови су били — [[Александра Цана Марјановић]], [[Милорад Марковић]], Велика Банић и Раде Јовановић, који је постављен за секретара. [[Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.|Марта 1941.]] у Срески комитет је примљена и [[Јелица Миловановић]]. Избором за секретара Среског комитета, Раде је постао члана Окружног комитета КПЈ за београдски округ.{{sfn|Димитријевић|1972|p=65}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=343}} После [[Априлски рат|Априлског рата]] и [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. као члан Окружног комитета КПЈ активно је радио на организовању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) и покретању устанка на [[Космај]]у. Почетком јула 1941, као секретар Среског комитета, присуствовао је састанку на коме је донета одлука о формирању [[Космајски партизански одред|Космајско-посавског партизанског одреда]]. Тада је за команданта одред одређен шпански борац [[Коча Поповић]], за [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Бора Марковић]], а за заменика команданта Раде Јовановић. Одред је формиран у ноћи 1/2. јула 1941. на Космају и имао је три чете — две космајске и једну посавске, са око сто наоружаних бораца.{{sfn|Димитријевић|1972|p=84}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=343}} [[Датотека:Spomenik Radetu Jovanoviću u Parcanima.jpg|лево|мини|200п|Спомен-биста Радета Јовановића у Парцанима]] Прве акције одреда вршене почетком јула састојале су се из сечења телефонских жица поред железничких пруга на сектору [[Раља (Сопот)|Раља]]—[[Рипањ]]. Једна од првих значајнијих акција Космајског одред била је рушење мостова код Раље и Белог Потока. Одлука за ову акцију донета је у договору чланова Штаба одреда са [[Филип Кљајић Фића|Филипом Кљајићем]] и [[Родољуб Чолаковић|Родољубом Чолаковићем]], члановима [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]], 23. јула 1941. године. За рушење моста код Белог Потока били су задужени Кљајић и комесар одреда Бора Марковић, а за рушење моста код Раље, на коме је већ раније била извршена неуспешна диверзија, Чолаковић и командант и заменик команданта одреда Коча Поповић и Раде Јовановић.{{sfn|Димитријевић|1972|p=88}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=343}} Припремајући се за ову акцију, Жика Анаф је осмотрио мост и утврдио дебљину траверзи и одредио место за постављање експлозива. Пошто у одреду нико није био вичан минирању, Раде је довео једног сељака, који је у војсци научио минирање. Он је борцима објаснио како се минира, па је њих 12 увече кренуло у акцију. Поделили су се у три групе, које су предводили Анаф, Коча Поповић и [[Драгослав Марковић|Дража Марковић]]. Експлозив је постављен на три места испод моста, али су експлодирала само два, због чега је мост био само померен, а не и срушен.{{sfn|Димитријевић|1972|p=89}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=343}} Како би покренули сељаке да ступе у партизане, Фића Кљајић, Коча Поповић и Раде Јовановић, обилазили су села и са групама сељака одржавали конференције. Услед прилива нових бораца, али и различитог дејства његових чета — посавске чете биле су усмерене на подручје [[Посавина|Посавине]], а космајске чете на [[Подунавље]] и околину [[Младеновац|Младеновца]] — крајем јула 1941. Главни штаб НОП одред Србије донео је одлуку да се од посавских чета формира [[Посавски партизански одред (Србија)|Посавски одред]], а од космајских чета Космајски одред. Одлука о подели одред извршена је средином [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] године. Тада је допуњен Штаб Космајског одреда, пошто су командант и комесар дотадашњег одреда прешли у Посавски одред. Командант новог одреда постао је Милутин Тодоровић, политички комесар Јован Јерковић, начелник Штаба [[Бранко Пољанац]], док је заменик команданта остао Раде Јовановић.{{sfn|Димитријевић|1972|p=98}} [[Датотека:Wiki Šumadija IX Sopot, Belgrade 169.jpg|десно|мини|200п|Спомен-биста Радета Јовановића у Сопоту]] Током августа 1941. Космајски одред извршио је више оружаних акција — разоружане су жандармеријске станице на Трешњи и у Бељини, паљене су општинске архиве у Дучини, [[Раниловић]]у, [[Дрлупа (Сопот)|Дрлупи]], [[Бабе (Сопот)|Бабама]], [[Губеревац (Сопот)|Губеревцу]], Рогачи, Парцанима и др. Једна од најзначајнијих акција био је напад на жандармеријску станицу у Сопоту, која је извршена ноћу 23. августа 1941. године. Партизани су водили борбу са жандармима, али нису могли ликвидирати станицу, па су се након паљења општинске архиве, пред зору повукли. Ова акција имала је снажан морално-политички ефекат, како би народу показала да одред није уништен након блокаде Космаја.{{sfn|Димитријевић|1972|p=101}} Крајем августа, Штаб одреда је припремио диверзију на железничкој прузи Београд—Младеновац. У вези са овом акцијом, одржан је састанак са командантом Посавског одреда Кочом Поповићем, коме је присуствовао Раде. Услед јаких киша, акција је била одлагана, а извршена је почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра 1941.]] године. Тада су на железничким станицама Рипањ тунел, Раља и Ђуринци разорене скретнице, онеспособљени станични уређаји, а делимично и пруга.{{sfn|Димитријевић|1972|p=105}} Након ове акције Космајски одред је наставио са акцијама — паљене су општинске архиве у Поповићу и Парцанима, разорена је пруга код железничке станице Ђуринци и др.{{sfn|Димитријевић|1972|p=106}} До тада најтежу борбу, одред је водио у [[Слатина (Сопот)|Слатини]], код Сопота, [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#25. септембар|25. септембра 1941]]. против око 150 припадника Деветог српског оружаног одреда [[Српска државна стража|Српске државне страже]] (недићевци), под командом мајора [[Милан Калабић|Милана Калабића]]. Космајски одред је тог дана кренуо из [[Рожанци|Рожанаца]] према Слатини, а у близини шуме Зорољин сукобили су се са недићевцима. Како су они први уочили партизански претходницу, заузели су положаје за борбу и изненадили партизане. Иако изненађени, партизани су прихватили борби која је трајала читав сат. Акцијом једног партизанског вода, који се завукао иза леђа непријатељу, недићевци су били разбијени и потом гоњени до Дучине. Током ове борбе, убијено је око десет недићеваца, у јуришу на њих, погинуо је заменик команданта Раде Јовановић. Међу партизанима је било пет-шест рањених бораца, од којих је Иван Трифуновић, учитељ из [[Лисовић]]а преминуо и члан Среског комитета КПЈ.{{sfn|Димитријевић|1972|p=107}}{{sfn|Димитријевић|1972|p=108}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=344}} Након погибије, борци Космајског одреда су у знак сећања на њега свом одреду дали назив Космајски партизански одред ''Раде Јовановић Радован''.{{sfn|Димитријевић|1972|p=337}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=344}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 20. децембра 1951. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Димитријевић|1972|p=337}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=344}} Његово име носе четири улице у Сопоту, Парцанима, Раљи и Слатини.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/#!pretraga/rada+jovanovica|title=Pretraga ulica — Rada Jovanovića|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Спомен-бисте су му подигнуте у родном селу Парцани и Сопоту.{{sfn|Поповић|1981|p=43}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Димитријевић|first=Драгослав Бели|title=Космај у НОБ|year=1972|publisher=Републички одбор СУБНОР-а СР Србије|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=113864711}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Београд}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јовановић, Раде}} [[Категорија:Рођени 1904.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Сопоћани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] b08koe4nu9tgptfh9xji1x1i5n2di66 0 233659 25114557 24512305 2022-07-19T18:16:33Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ПРЕДРАГ ЈЕВТИЋ | слика = Predrag Jeftić.jpg | опис_слике=Предраг Јевтић | датум_рођења = 1913. | место_рођења =[[Горњи Милановац]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|7|30|1913||}} | место_смрти =[[Села при Шумберку]], код [[Ново Место|Новог Места]] | држава_смрти = [[Италијанска Социјална Република]] |професија=[[Право|правник]] |КПЈ=пре рата |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. }} '''Предраг Јевтић Драган – Шкепо''' ([[Горњи Милановац]], [[1913]] — [[Села при Шумберку]], код [[Ново Место|Новог Места]], [[30. јул]] [[1943]]), командант [[Петнаеста словеначка дивизија НОВЈ|Петнаесте словеначке дивизије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1913]]. године у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]], где му је отац радио као чиновник у болници. Гимназију је учио у Горњем Милановцу, [[Чачак|Чачку]] и [[Ћуприја|Ћуприји]]. После завршених студија [[Право|Права]] на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]], запослио се као чиновник у банци. Радничком покрету и [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]] (КПЈ) пришао је за време студија. Разносио је летке, учествовао у демонстрацијама и радио у синдикалној организацији. У партизане је отишао, јула [[1941]]. године. Био је командант Трновског батаљона [[Чачански партизански одред|Чачанског партизанског одреда]] „[[Драгиша Мишовић|Др. Драгиша Мишовић]]“. После прве непријатељске офанзиве, новембра [[1941]]. године, са главнином партизанских јединица и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховним штабом]], [[повлачење партизана у Санџак 1941.|повукао се у Санџак]]. Једно време је био заменик, а од [[14. јул]]а [[1942]]. године, командант Трећег шумадијског батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]]. Са бригадом је учествовао у многим борбама у [[Босна|Босни]]. У јесен [[1942]]. године одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПО Југославије]], послат је у [[Словенија|Словенију]], да помогне словеначком НОП покрету. Тамо је најпре постављен за команданта бригаде, а јуна [[1943]]. године постао је командант [[Петнаеста словеначка дивизија НОВЈ|Петнаесте словеначке дивизије НОВЈ]]. Погинуо је [[30. јул]]а [[1943]]. године у борби против [[Краљевина Италија|Италијана]] и [[Бела гарда (Словенија)|беле гарде]] у селу Шумберку, код [[Ново Место|Новог Места]]. За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је, међу првим борцима [[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. године. Сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Љубљани|Гробници народних хероја у Љубљани]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Западна Србија2}} {{DEFAULTSORT:Јевтић, Предраг}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] syehrr14jntk0hw37vyxvc82ls9wcpu 0 235011 25114984 24609609 2022-07-19T23:34:17Z 109.121.52.204 Кључни људи wikitext text/x-wiki {{кратак опис|јавни медијски сервис у Војводини}} {{Инфокутија Радиодифузна мрежа | име = Радио-телевизија Војводине | лого = {{nowrap|[[Датотека:Радио-телевизија Војводине (ћирилица).svg|125п]][[Датотека:Радио-телевизија Војводине (латиница).svg|125п]]}} | опис_логоа = Званични лого | слика = Зграда РТВ-а, 2020.jpg | опис_слике = Седиште на [[Мишелук]]у | тип = [[радио]], [[телевизија]] и [[Веб-сајт|онлајн]] | земља = [[Србија]] | доступност = регионална | датум_оснивања = {{start date and age|1949|11|29|df=yes}} | ТВ_станице = {{hlist|[[РТВ 1]]|[[РТВ 2]]}} | радијске_станице = {{hlist|РНС 1|РНС 2|РНС 3|Орадио}} | седиште = Каменички пут 45, [[Нови Сад]] | власник = [[Влада Републике Србије]] | кључни_људи = Јожеф Клем (вд генералног директора) | датум_покретања = {{ubl|'''радио:''' {{Start date|1949|11|29}}|{{Nowrap|'''телевизија:''' {{Start date|1975|11|26}}}}}} | бивша_имена = Радио-телевизија Нови Сад | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | веб-сајт = {{URL|www.rtv.rs}} }} '''Радио-телевизија Војводине''' ({{јез-мађ|Vajdasági Rádió és Televízió}}, {{јез-хрв|Radio-televizija Vojvodine}}, {{јез-слова|Rádio-televízia Vojvodiny}}, {{јез-русин|Радио-телевизия Войводини}}, {{јез-рум|Radio-televiziunea Vojvodinei}}, {{јез-ромс|Radio-televizija Vojvodinaći}}; скраћено '''РТВ''') регионални је [[Јавно емитовање|јавни медијски сервис]] у [[Војводина|Војводини]]. Седиште се налази у [[Нови Сад|Новом Саду]]. == Историја == [[Датотека:Defense.gov_News_Photo_990601-O-9999M-007.jpg|мини|лево|Седиште Радио-телевизије Војводине, пре и после [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања 1999.]]]] Радио-Нови Сад основан је одлуком Главног извршног одбора [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине|Народне скупштине Војводине]] 1949. године. Одлуку је пратило решење које је прецизирало да се ради о „државном привредном предузећу покрајинског значаја”. Програм је свечано почео на [[Дан Републике]] 29. новембра 1949. и тај се датум слави као дан РТВ-а. Програм радија је од почетка конципиран на пет језика: [[српскохрватски језик|српскохрватском]], [[мађарски језик|мађарском]], [[словачки језик|словачком]], [[румунски језик|румунском]] и [[Панонско наречје русинског језика|русинском]]. Радио је такође имао улогу пропагандног центра, из којег се одговарало на оптужбе околних земаља [[Информбиро]]а против [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], владајуће [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и председника Републике и Партије, [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. Овај информативни програм био је намењен не само припадницима овдашњих националних мањина (народности), већ и слушаоцима у земљама [[Стаљинизам|стаљинистичког]] блока. Да је то била превасходна улога радија, види се и из тога што су 1. септембра 1955. укинути програми на српскохрватском (остала је само емисија за село) и русинском језику (задржана је једна музичка емисија), док је појачана пропаганда „против клевета и дезинформација” на мађарском, словачком и румунском језику, а повремено и на чешком језику. Ово додатно потврђује намеру савезних власти у Југославији. Радио-Нови Сад је стекао изузетан углед у [[Источна Европа|источној Европи]], јер је давао простора модерној музици неспутаној идеологијом, што у то време није био случај са станицама информбироовских држава. Пријем програма је био могућ на целом простору Војводине, преко дана и у суседним земљама, а ноћу, због повољне локације и чисте фреквенције, повремено све до далеког севера и на југу чак до полутара. Српскохрватски и русински програм су касније, по изглађивању односа са СССР-ом и већим делом Источног блока, поново уведени. [[Датотека:Televizija novi sad.JPG|мини|десно|Зграда коришћена после бомбардовања седишта]] Савет радне заједнице Радио-Новог Сада је 1971. године донео одлуку о стварању самосталне радне јединице — Телевизије Нови Сад. Скупштина АП Војводине је 1972. донела одлуку о прерастању радија у Радио-телевизију Нови Сад (скраћено РТНС). Телевизијски програм је из новоизграђеног здања на [[Мишелук]]у почео да се емитује 26. новембра 1975. године. Првог дана емитовања дата је специјална емисија о новосадској телевизији, а сутрадан, 27. новембра, гледаоци на ширем подручју Војводине имали су прилику да гледају прве информативно-политичке дневнике на српскохрватском и мађарском језику. Телевизија је у почетку емитовала програм на пет језика: српскохрватском, мађарском, словачком, румунском и русинском, а касније и на [[ромски језик|ромском]] и [[украјински језик|украјинском]]. Републичким законом из 1991. године мења се статус електронских медија у правцу њихове централизације и подржављења. Од радиодифузних центара на подручју Републике Србије, ранијих чланица [[Југословенска радио-телевизија|ЈРТ]] — Радио-телевизија Београд, Нови Сад и Приштина — 1. јануара 1992. године формира се Јавно предузеће [[Радио-телевизија Србије]] (РТС), која преузима сва средства претплате и техничке капацитете. За део предузећа, „оперативну јединицу” за припрему и производњу радијског и телевизијског програма, остао је назив РТНС, али је потоња унутрашња регулатива умногоме дерогирала и последња од датих права. Од 2006. године РТС се дели на два јавна радио-телевизијска сервиса: Радио-телевизију Србије са седиштем у [[Београд]]у и Радио-телевизију Војводине са седиштем у Новом Саду. РТВ је званично почела са радом 26. јуна 2006. године.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/rtv/program-racionalizacije-zaposlenih Обавештење запосленима РУВ у вези са програмом решавања вишка запослених] {{Wayback|url=http://www.rtv.rs/sr_ci/rtv/program-racionalizacije-zaposlenih |date=20100527072651 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref> За време [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања 1999.]] године уништене су зграде Телевизије Нови Сад на Мишелуку. Особље је благовремено евакуисано, али је нанета огромна материјална штета. У бомбардовању је такође уништена или оштећена већина предајника радија, иако сама зграда радија није страдала. Уништене зграде телевизије нису обнављане, већ је телевизија привремено премештена у бившу зграду [[Нафтна индустрија Србије|НИС]]-а у [[Стари град (Нови Сад)|центру града]]. Године 2019. завршена је изградња новог седишта на Мишелуку, у који су се уселили радио и администрација. Телевизија се у нову зграду уселила у јануару 2021. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/zgrada-rtv-enterijer-nikola-matinovic/|title=Kako izgleda enterijer novog doma Radio-televizije Vojvodine|date=2021-06-18|website=Gradnja|language=sr-RS|access-date=2021-06-21}}</ref> == Језици == Радио-телевизија Војводине производи садржај на осам језика: [[Српски језик|српском]], [[Мађарски језик|мађарском]], [[Хрватски језик|хрватском]], [[Словачки језик|словачком]], [[Панонско наречје русинског језика|русинском]], [[Румунски језик|румунском]], [[Ромски језик|ромском]], а од 2011. године и [[Немачки језик|немачком језику]]. Одређене ТВ емисије су такође преведене на [[знаковни језик]]. Поред тога, емитују се и садржаји које производи -{[[Deutsche Welle]]}- на [[Енглески језик|енглеском]], титлован на српски језик. == Радио == РТВ поседује следеће радио-станице: * '''РНС 1''', на српском језику * '''РНС 2''', на мађарском језику * '''РНС 3''', на хрватском, словачком, русинском, румунском и ромском језику * '''Орадио''', на српском језику == Телевизија == === Тренутне станице === * '''[[РТВ 1]]''', на српском језику. * '''[[РТВ 2]]''', на српском језику и језицима националних мањина. === Бивше станице === ==== 1999. до 2006. ==== Пре трансформације у Радио-телевизију Војводине, РТНС је, у оквиру РТС-а, имала две станице: * '''ТВ Нови Сад 1''' * '''ТВ Нови Сад 2''' === Пре 1999. === Пре НАТО бомбардовања, РТНС је имала два канала: * '''ТВ Нови Сад''' * '''ТВ Нови Сад плус''' == Визуелни идентитет == {{multiple image | direction = horizontal | align = center | total_width = 600 | header = Лого Радио-телевизије Војводине | image1 = Радио-телевизија Нови Сад (1975).svg | caption1 = {{center|1975—1999.}} | image2 = Радио-телевизија Нови Сад (1999).svg | caption2 = {{center|1999—2006.}} | image3 = Радио-телевизија Нови Сад (2006).png | caption3 = {{center|2006—2011.}} | image4 = Радио-телевизија Војводине (ћирилица).svg | caption4 = {{center|2011—данас}} }} Свака боја на логоу означава посебан канал. Плава означава [[РТВ 1]], док зелена означава [[РТВ 2]], жута РНС 3, наранџаста РНС 2, црвена РНС 1, а љубичаста веб-сајт. == Види још == * [[Радио-телевизија Србије]] * [[Радио-телевизија Косова]] * [[Списак телевизијских станица у Србији]] == Референце == {{извори}} == Литература == {{refbegin|2}} * Др Душан Попов, Телевизија Нови Сад, Енциклопедија Новог Сада, књига 28, Нови Сад, 2007. * Др Душан Попов, Радио-Нови Сад, Енциклопедија Новог Сада, књига 22, Нови Сад, 2003. * мр Сања Бошковић и Маријана Рамић, Продукциони код П3, Медиа Арт, Нови Сад, 2010. {{refend}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Радио-телевизија Војводине}} * {{званични веб-сајт|https://rtv.rs/}} {{ТВ канали у Србији}} [[Категорија:Телевизијске станице у Србији]] [[Категорија:Радио-станице у Србији|Војводина]] [[Категорија:Медији у Новом Саду]] [[Категорија:Култура Војводине]] 5uqjleqylrp5c4cqy5u3891h8wokqpx 0 235069 25114233 23953432 2022-07-19T16:05:58Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Tone Tomšič 1930s.jpg | дидаскалија=АНТОН ТОНЕ ТОМШИЧ | опис_слике=Тоне Томшич | датум_рођења = {{Датум рођења|1910|6|9}} | место_рођења =[[Трст]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5|21|1910|6|9}} | место_смрти =[[Љубљана]] | држава_смрти = [[Краљевина Италија]] | супруга=[[Вида Томшич]] | професија=студент [[Право|права]] |КПЈ=[[1929]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. }} '''Антон Тоне Томшич''' ([[Трст]], [[9. јун]] [[1910]] — [[Љубљана]], [[21. мај]] [[1942]]) био је организациони секретар [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[9. јун]]а [[1910]]. године у предграђу [[Трст]]а, где је и одрастао у радничкој породици. Још у раном детињству упознао је тежак живот радничке класе, његов отац Миахел је био железнички радник. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] родитељи су му се преселили у [[Љубљана|Љубљану]]. Ту је пришао [[Раднилки покрет|радничком покрету]], [[1928]]. године је постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а [[1929]]. члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Иако је у школи био одличан ученик, због својих [[Комунизам|комунистичких]] схватања, морао је да мења место боравка и школе. Школовао се у [[Љубљана|Љубљани]], [[Птуј]]у, [[Београд]]у и [[Загреб]]у. Први пут је ухапшен у осмом разреду гимназије и од Суда за заштиту државе, 1929. године, осуђен на годину и по дана затвора, које је издржао у затвору у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. После изласка из затвора, још енергичније наставља револуционарни рад, нарочито на Љубљанском универзитету. У једном чланку, који је написао за лист „Црвена застава“ назвао је краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]] „крвавим“, због чега је искључен с универзитета и осуђен на две и по године затвора. Казну је поново служио у Сремској Митровици, где је, иако нарушеног здравља, био један од главних организатора штрајкова глађу и борбе за боље услове живота политичких затвореника. По повратку с робије, [[1937]]. године, прелази на [[Свеучилиште у Загребу|Загребачки универзитет]], где такође наставља да се бави револуционарним радом. Јуна [[1940]]. године, изабран је за члана Централног комитета [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]], а на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]] у Загребу, октобра исте године, постао је кандидат за члана[[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]]. Као један од водећих комуниста у [[Словенија|Словенији]], стално је био под присмотром полиције, због чега је морао да пређе у илегалу. Као партијски инструктор ЦК КП Словеније, путовао је по Словенији и радио на оснивању и јачању партијских организација. Полиција га је ухапслила [[23. март]]а [[1941]]. године код [[Дравоград]]а. Приликом транспорта у Љубљану. Покушао је да побегне, скоком из [[воз]]а, али је био рањен и ухваћен. Из затвора у Љубљани успео је да побегне приликом немачког бомбардовања, априла 1941. године. Као организациони секретар Централног комитета Комунистичке партије Словеније био је један од главних организатора [[Словенија у Народноослободилачкој борби|устанка народа Словеније]]. Радио је на организовању [[Ослободилачки фронт Словеније|Освободилне фронте]], на стварању првих оружаних одреда и на ширењу [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачкког покрета]] у Љубљани и целој Словенији. [[Краљевина Италија|Италијански]] [[Фашизам|фашисти]] брзо су дознали за Тонетову револуционарну актиност и чинили су све да га ухапсе. Његову главу су уценили на 50.000 лира. Њихова настојања да га ухапсе дуго су била узалудна, али [[10. децембар|10. децембра]] 1941. године, услед издаје, ухапшен је заједно са супругом [[Вида Томшич|Видом]]. Био је у затворима у Љубљани, Штрајерској, [[Горењска|Горењској]] и [[Грац]]у. Маја [[1942]]. године, заједно са супругом Видом, [[Миха Маринко|Михом Маринком]] и [[Пепца Кардељ|Пепцом Кардељ]], изведен је пред суд, који га је осудио на смртну казну. Стрељан је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#21. мај|21. маја 1942.]] године у Љубљани. Године [[1949]]. његови посмртни остаци пренесени су у [[Гробница народних хероја у Љубљани|Гробници народних хероја у Љубљани]]. За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је, одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], а на предлог [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОВ и ПО Словеније]], међу првим борцима [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] — [[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. године, заједно са другим истакнутим борцима и [[Словенија|Словеније]] — [[Иван Кавчич|Иваном Кавчичем]], [[Љубомир Љубо Шерцер|Љубом Шерцером]] и [[Славко Шландер|Славком Шландером]]. [[Прва словеначка пролетерска ударна бригада]], формирана [[16. јул]]а 1942. године, носила је његово име до краја рата. Тонетова супруга [[Вида Томшич]], такође је проглашена за народног хероја, а после ослобођења била је високи државни и партијски функционер [[Социјалистичка Република Словенија|Социјалистичке Републике Словеније]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Tone Tomšič}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{Портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Томшич, Антон Тоне}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Тршћани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Комунисти Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] [[Категорија:Словенија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени у Љубљани]] sbmmqvtea0w00zmkes1g57loy08a5u2 0 235726 25114297 24544306 2022-07-19T16:30:09Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Jovan Milosavljevic.jpg | опис_слике=Јован Милосављевић Јоца | дидаскалија=ЈОВАН МИЛОСАВЉЕВИЋ | датум_рођења = {{Датум рођења|1919|1|9}} | место_рођења =[[Багрдан]], код [[Јагодина|Јагодине]] | држава_рођења =[[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|8|8|1919|1|9}} | место_смрти =[[Ћуприја (град)|Ћуприја]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | супруга=[[Радмила Трифуновић|Радмила Трифуновић Хитра]] | професија=студент | КПЈ=[[1933]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе=[[1941]]. | народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. }} '''Јован Јоца Милосављевић''' ([[Багрдан]], код [[Јагодина|Јагодине]], [[9. јануар]] [[1919]] — [[Ћуприја (град)|Ћуприја]], [[8. август]] [[1941]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[9. јануар]]а [[1919]]. године у селу [[Багрдан]]у, код [[Јагодина|Јагодине]]. Основну школу и гимназију је завршио у [[Београд]]у, где се његова породица преселила, јер му се отац Милан запослио као железничар. Године [[1937]]. је уписао [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет]] [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]]. На студијама је врло активно учествовао у студентском покрету, а [[1933]]. године примљен је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ). Одмах по пријему у Партију, Јоца је постао секретар партијске организације на Медицинском факултету. Породица му је јако тешко живела, а после очеве смрти, мајка му је остала са петоро деце, због чега су [[1940]]. године, морали да се преселе у [[Јагодина|Јагодину]]. Јоца је морао да преузме бригу о материјалном обезбеђивању породице. Али и поред тога био је веома активан у организовању омладински организација у Јагодини и околини. Био је веома познат међу радницима у [[Ћуприја (град)|Ћуприји]], [[Параћин]]у и Јагодини. Због [[Комунизам|комунистичке]] активности више пута је хапшен и прогањан. Почетком [[1941]]. године постао је члан Окружног комитета КПЈ за Јагодину. [[8. август]]а [[1941]]. године пошао је да ступи у Први поморавски НОП одред, у којем је требало да преузме дужност [[Политички комесар|политичког комесара]]. Путовао је заједно са Животом Станисављевићем, чланом ОК КПЈ за Јагодину и Миланом Премасунцем, чланом Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Пут их је водио преко Ћуприје, где је Јоцу (иако обученог у сељачко одело), препознао један [[Фолксдојчери|фолксдојчер]], који је пре [[Други светски рат|рата]] радио у фабрици шећера у Ћуприји. Фолксдојчер је одмах пуцао на сву тројицу. Живота је одмах убијен, Милан је успео да побегне, а Јоца је био рањен у ногу и ухваћен. Одмах је пребачен у немачку команду, где су почели са саслушањем. Иако рањеног, [[Трећи рајх|Немци]] су га страховито мучили, због чега је после неколико сати преминуо. О његовој погибији, у рубрици „Пали у борби смрћу хероја“ писао је „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтен Врховног штаба НОПО Југославије]]“ број 7-8, октобра [[1941]]. године, а за [[народни херој Југославије|народног хероја Југославије]] проглашен је [[6. јул]]а [[1953]]. године. Читава Јоцина породица је активно учествовала у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] — мајка [[Вида Милосављевић Кева|Вида]] и сестре [[Љубинка Милосављевић Буба|Љубинка]] и Зорица, а млађи брат Петар (1925—1942), је погинуо, као борац [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], септембра [[1942]]. године на [[Мањача|Мањачи]]. Јоцина супруга [[Радмила Трифуновић|Радмила Трифуновић Хитра]] ([[1919]]—[[1943]]), такође студент медицине и народни херој Југославије, погинула је [[1943]]. године у пожаревачком крају. По њему је названа [[ОШ „Јоца Милосављевић“ Багрдан|основна школа]] у [[Багрдан]]у. == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{Народни хероји-лекари}} {{Народни хероји-Поморавље}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Милосављевић, Јован}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Јагодинци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - M]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] 9qtd23hgm3altfrwkvyt24q4g5j008r 0 236600 25114377 24421071 2022-07-19T17:13:38Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ЈЕЛИСАВЕТА АНДРЕЈЕВИЋ АНЕТА |слика=Јелисавета Андрејевић Анета.jpg |опис_слике=Јелисавета Андрејевић Анета |датум рођења={{датум рођења|1923|1|8|}} |место рођења=[[Београд]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1943|1|9|1923|1|8}} |место смрти=[[Бубањ (Ниш)|Бубањ]], код [[Ниш]]а |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=ученица |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1943]]. |КПЈ=[[1941]]. |народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Јелисавета Андрејевић Анета''' ([[Београд]], [[8. јануар]] [[1923]] — [[Бубањ (Ниш)|Бубањ]], код [[Ниш]]а, [[9. јануар]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[8. јануар]]а [[1923]]. године у [[Београд]]у. После завршене основне школе, отишла је у [[Ниш]] где се укључила у рад револуционарне омладине. Била је члан организације [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), која је деловала у Трговачкој школи у Нишу, иако није била ученица ове школе.{{sfn|Жене Србије|1975|p=}} После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] била је веома активна у прикупљању оружја и другим активностима за припрему устанка. Септембра [[1941]]. године ступила је у [[Топлички партизански одред]], где је обављала дужност курира Окружног комитета [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] за Ниш. Учествовала је у многим борбама са [[Бугари]]ма и [[четници]]ма.{{sfn|Жене Србије|1975|p=}} Марта [[1942]]. године упала је у четничку заседу. После три дана мучења, [[четници]] су је предали [[Бугари]]ма. Бугари су је силовали и малтретирали, а онда предали [[Немци]]ма у [[Ниш]]у. Немци су је одвели у [[Логор Црвени крст|концентрациони логор на Црвеном крсту]].{{sfn|Жене Србије|1975|p=}} Стрељана је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.#9. јануар|9. јануара 1943.]] године на [[Бубањ (Ниш)|Бубњу]], код [[Ниш]]а.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=25}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=25}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Београд}} {{Народни хероји-Јужна Србија1}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Андрејевић, Јелисавета}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - А]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Логор Црвени крст]] 6cbivrlo2y7liu06bqv007n0uapedop 0 237341 25114630 24556469 2022-07-19T19:20:03Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Ф1 стаза | назив_ВН = {{зас|БХР}} Велика награда Бахреина | слика = Bahrain_International_Circuit--Grand_Prix_Layout.svg | назив_стазе = [[Међународна стаза Бахреин]] | број_кругова = 57 | дужина_круга = 5,412 | дужина_трке = 308,238 | рекорд_круга = {{зас|ШПА}} [[Педро де ла Роса]]<br/>1:31,447 | година_последње_трке = [[Велика награда Бахреина 2022.|2022]] | пп_возач = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер (аутомобилиста)|Шарл Леклер]] | пп_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_пп = 1:30,558 | победник = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер (аутомобилиста)|Ш.Леклер]] | победнички_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_победника = 1:37:33,584 | другопласирани = {{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|К.Саинз]] | другопласирани_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_другопласираног = +5,598 | трећепласирани = {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон|Л.Хамилтон]] | трећепласирани_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | време_трећепласираног = +9,675 | нк_возач = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер (аутомобилиста)|Шарл Леклер]] | нк_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | најбржи_круг = 1:34,570 |број_одржаних_трка=18|прва_трка=[[Велика награда Бахреина 2004.|2004]]|највише_победа_возач={{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] (5)|највише_победа_тим={{зас|ИТА}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] (7)}} '''Велика награда [[Бахреин]]а''' је трка у оквиру шампионата [[Формула 1|Формуле 1]]. == Историја == Изградња стазе у Бахреину је почела [[2002]]. године. Када се [[2004]]. године одржала прва Велика награда Бахреина, трка је ушла у [[Историја Формуле 1|историју Формуле 1]] као прва ВН вожена на [[Блиски исток|Блиском истоку]]. Та трка је добила признање „Најбоље организована трка“ од стране ФИА.<ref name="BNA501343">{{cite web| url= http://www.bna.bh/portal/en/news/501343|title= Formula One Comes Back | author= Huda Al Shamlan| publisher=Bahrain News Agency | date = 29. 03. 2012 |accessdate = 20. 04. 2012}}</ref> Каректеристика стазе су велике зоне за излетање. Неки су то критиковали, јер се тиме не кажњавају возачи за излетање са стазе. Са друге стране, то спречава наношење [[песак|песка]] на саму стазу. Возачи на крају трке не добијају шампањац, иако је [[алкохол]] у Бахреину дозвољен за разлику од неких других блискоисточних земаља. Уместо шампањца они добијају розе неалкохолни напитак. == Победници трка == {| class="wikitable" |- ! Година ! Возач ! Конструктор |- ![[Формула 1 — сезона 2022|2022]] |{{Зас|МОН}} [[Шарл Леклер (аутомобилиста)|Шарл Леклер]] |[[Скудерија Ферари|Ферари]] |- !{{Ф1|2021}} |{{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] |[[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] |- !{{Ф1|2020}} |{{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] |[[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] |- !{{Ф1|2019}} |{{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] |[[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2018}} | {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|2017}} | {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|2016}} | {{зас|НЕМ}} [[Нико Розберг]] | [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2015}} | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2014}} | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2013}} | {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- ! {{Ф1|2012}} | {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- ! {{Ф1|2011}} |align=center colspan="2" style="background:#ddd;"| ''Отказано'' |- ! {{Ф1|2010}} | {{зас|Шпанија}} [[Фернандо Алонсо]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[формула 1 (2009)|2009]] | {{зас|Велика Британија}} [[Dženson Baton|Џенсон Батон]] | [[Брон ГП]] |- ! [[формула 1 (2008)|2008]] | {{зас|БРА}} [[Felipe Masa|Фелипе Маса]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[формула 1 (2007)|2007]] | {{зас|БРА}} [[Felipe Masa|Фелипе Маса]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|2006}} | {{зас|Шпанија}} [[Фернандо Алонсо]] | [[Рено Ф1|Рено]] |- ! {{Ф1|2005}} | {{зас|Шпанија}} [[Фернандо Алонсо]] | [[Рено Ф1|Рено]] |- ! {{Ф1|2004}} | {{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Формула 1}} {{Commonscat|Bahrain Grand Prix}} * {{званична страница|http://www.bahraingp.com/Pages/default.aspx}} * [http://maps.google.com/?ie=UTF8&ll=26.030371,50.514922&spn=0.028999,0.053988&t=k&z=15&om=1 Сателитски снимак на страници Гугл мапс] {{Трке Формуле 1}} [[Категорија:Велика награда Бахреина| ]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1|Бахреин]] [[Категорија:Спорт у Бахреину]] ew8i9k53ta6oghl7ook9uyr5pxwlrc3 0 241931 25114637 24569582 2022-07-19T19:22:13Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Ф1 стаза | назив_ВН = {{зас|ШПА}} Велика награда Шпаније | слика = Formula1 Circuit Catalunya 2021.svg | назив_стазе = [[Стаза Барселона-Каталуња]] | број_кругова = 66 | дужина_круга = 4,675 | дужина_трке = 308,424 | рекорд_круга = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]]<br/>1:18,149 | година_последње_трке = [[Велика награда Шпаније 2022.|2022]] | пп_возач = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер]] | пп_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_пп = 1:18,750 | победник = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен|М.Верстапен]] | победнички_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_победника = 1:37:20,475 | другопласирани = {{зас|МЕК}} [[Серхио Перез|С.Перез]] | другопласирани_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_другопласираног = +13,027 | трећепласирани = {{зас|УК}} [[Џорџ Расел]] | трећепласирани_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | време_трећепласираног = +32,927 | нк_возач = {{зас|МЕК}} [[Серхио Перез]] | нк_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | најбржи_круг = 1:24,108 |број_одржаних_трка=49|прва_трка=[[Велика награда Шпаније 1951.|1951]]|највише_победа_возач={{зас|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] (6)<br />{{зас|УК}} [[Луис Хамилтон]] (6)|највише_победа_тим={{зас|ИТА}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] (12)}} '''Велика награда [[Шпанија|Шпаније]]''' је трка у оквиру шампионата [[Формула 1|Формуле 1]]. == Историја == Прва Велика награда Шпаније одржана је 1913. године. Та трка није вожена у оквиру данашње организације. У оквиру ФИА прва трка је одржана 1951. године и тада је победио [[Хуан Мануел Фанхио]]. До 1968. године трка је у оквиру ФИА шампионата одржана једино још 1954. године. Разлог за тако дуг прекид је тешки инцидент који се 1955. године догодио у оквиру трке 24 часа Ле Мана. Од 1968. године трка је у календару ФИА скоро сваке године, уз изузетке 1980. и 1982.-1985. године. Трке су се возиле на различитим стазама, а од 1991. године трка се редовно одржава на стази Каталуња. == Скорашње трке == У [[Формула 1 — сезона 2008|сезони 2008.]] ВН Шпаније се возила [[27. април]]а [[2008]]. године на стази [[Каталуња (стаза)|Каталуња]] која се налази у малом месту [[Монтмело]], поред [[Барселона|Барселоне]]. Титулу су освојили [[Финска|Финац]] [[Кими Рејкенен]] и тим [[Скудерија Ферари|Ферарија]]. У [[формула 1 (2009)|сезони 2009.]] ВН Шпаније се возила [[10. мај]]а [[2009]]. На тој трци победу су остварили [[Dženson Baton|Џенсон Батон]] и [[Брон ГП]]. [[Формула 1 — сезона 2010|Следеће сезоне]] је пол позицију освојио [[Марк Вебер]] и на крају ју је и искористио и тако забележио прву победу у сезони. Други је био [[Фернандо Алонсо]] у [[Скудерија Ферари|Ферарију]], а трећи [[Себастијан Фетел]] који је пред крај трке имао проблеме са кочницама. У [[Формула 1 — сезона 2011|2011.]] години је до пол позиције дошао [[Себастијан Фетел]]. Он је на крају и победио, иако је добар део трке био под великим притиском од стране [[Луис Хамилтон|Луиса Хамилтона]] који је завршио као други. Последње место на победничком постољу је заузео [[Луис Хамилтон|Хамилтонов]] тимски колега [[Dženson Baton|Џенсон Батон]]. Трка у [[Формула 1 (2012)|2012]]. је прошла у знаку [[Вилијамс Ф1|Вилијамса]] који је остварио прву победу од [[Велика награда Бразила|Велике награде Бразила 2004]]. Пол позицију је освојио [[Луис Хамилтон]], али му је при повратку у бокс нестало горива па је у складу са чланом 6.6.2 спортских правила дисквалификован и померен на последњу позицију. Прво место на старту је тако преузео [[Пастор Малдонадо]] у [[Вилијамс Ф1|Вилијамсу]], док су иза њега били [[Фернандо Алонсо|Алонсо]] и [[Кими Рејкенен|Рејкенен]]. Овакав поредак је био и на крају недељне трке, иако је [[Фернандо Алонсо|Алонсо]] у првом делу трке преузео водећу позицију. Ово је била и прва победа у каријери за [[Пастор Малдонадо|Малдонада]]. [[Фернандо Алонсо]] је победио у [[Формула 1 (2013)|2013.]] години. [[Луис Хамилтон]] је победио [[Формула 1 — сезона 2014|2014.]] години а [[Нико Розберг]] у [[Формула 1 — сезона 2015|2015.]] години, и један и други наступајући за [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]]. На ВН Шпаније за сезону {{Ф1|2016}}, [[Макс Верстапен|Maкс Верстапен]] је забележио прву победу у својој каријери у формули 1 и тиме постао најмлађи победник и освајач подијума у формули 1 икада. Ова два рекорда Ферштапен је успео да забележи већ на својој првој трци за [[Ред бул рејсинг]], и тиме постао нови носилац тих рекорда, који су се до тог тренутка приписивали [[Себастијан Фетел|Себастијану Фетелу]].<ref>{{cite news|last=Richards|first=Giles|title=Max Verstappen becomes youngest man to drive a Formula One car|url=http://www.theguardian.com/sport/2014/oct/03/max-verstappen-becomes-youngest-man-to-drive-a-formula-one-car|publisher=The Guardian News and Media Limited}}</ref> == Победници трка == ''Возачи означени '''подебљаним''' словима такмиче се у шампионату Формуле један у текућој сезони.'' ''Ружичаста позадина означава догађај који није био део светског шампионата Формуле 1.'' {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Победе ! Возач ! Године победе |- ! rowspan="2" | 6 | {{flagicon|GER}} [[Михаел Шумахер]] | [[Формула 1 — сезона 1995|1995]], [[Формула 1 — сезона 1996|1996]], [[Формула 1 — сезона 2001|2001]], [[Формула 1 — сезона 2002|2002]], [[Формула 1 — сезона 2003|2003]], [[Формула 1 — сезона 2004|2004]] |- | {{flagicon|GBR}} '''[[Луис Хамилтон]]''' | [[Формула 1 — сезона 2014|2014]], [[Формула 1 — сезона 2017|2017]], [[Формула 1 — сезона 2018|2018]], [[Формула 1 — сезона 2019|2019]], [[Формула 1 — сезона 2020|2020]], [[Формула 1 — сезона 2021|2021]] |- ! rowspan="4" | 3 | {{flagicon|GBR}} [[Џеки Стјуарт]] | 1969, 1970, 1971 |- | {{flagicon|GBR}} [[Најџел Менсел]] | [[Формула 1 — сезона 1987|1987]], [[Формула 1 — сезона 1991|1991]], [[Формула 1 — сезона 1992|1992]] |- | {{flagicon|FRA}} [[Ален Прост]] | [[Формула 1 — сезона 1988|1988]], [[Формула 1 — сезона 1990|1990]], [[Формула 1 — сезона 1993|1993]] |- | {{flagicon|FIN}} [[Мика Хекинен]] | [[Формула 1 — сезона 1998|1998]], [[Формула 1 — сезона 1999|1999]], [[Формула 1 — сезона 2000|2000]] |- ! rowspan="7" | 2 | {{flagicon|MON}} Луис Широн | <span style="background:#fcc;">1928, 1933</span> |- | {{flagicon|BRA|1968}} [[Емерсон Фитипалди]] | 1972, 1973 |- | {{Flagicon|USA}} [[Марио Андрети]] | [[Формула 1 — сезона 1977|1977]], [[Формула 1 — сезона 1978|1978]] |- | {{flagicon|BRA|1968}} [[Аиртон Сена]] | [[Формула 1 — сезона 1986|1986]], [[Формула 1 — сезона 1989|1989]] |- | {{flagicon|FIN}} [[Кими Рејкенен]] | [[Формула 1 — сезона 2005|2005]], [[Велика награда Шпаније 2008.|2008]] |- | {{flagicon|ESP}} '''[[Фернандо Алонсо]]''' | [[Формула 1 — сезона 2006|2006]], [[Формула 1 — сезона 2013|2013]] |- |{{flagicon|ХОЛ}} '''[[Макс Верстапен]]''' |[[Формула 1 — сезона 2016|2016]], [[Формула 1 — сезона 2022|2022]] |- ! colspan="3" |Извори:<ref name="CF1Overview">{{cite web|title=Spanish GP|url=https://www.chicanef1.com/indiv.pl?name=Spanish%20GP&type=O&nc=1|publisher=ChicaneF1|access-date=9 December 2021}}</ref><ref name="8WWins">{{cite web|last=Diepraam|first=Mattijs|last2=Muelas|first2=Felix|title=Grand Prix winners 1894–2019|url=http://8w.forix.com/6thgear/gp-yby.html|access-date=9 December 2021|work=Forix |publisher=Autosport}}</ref><ref name="Guinness">{{Cite book|last=Higham|first=Peter|url=https://archive.org/details/guinnessguidetoi00high/|title=The Guinness Guide to International Motor Racing|chapter=Spanish Grand Prix|publisher=Motorbooks International|year=1995|page=435|isbn=978-0-7603-0152-4|location=London, England|url-access=registration|via=Internet Archive}}</ref> |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Формула 1}} {{Commonscat|Spanish Grand Prix}} * [https://web.archive.org/web/20080423223917/http://ww1.circuitcat.com/ingles/index.asp Званичан сајт стазе Каталуња] {{Трке Формуле 1}} [[Категорија:Велика награда Шпаније| ]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1|Шпанија]] [[Категорија:Спорт у Шпанији]] 1o4itge7cvm7dlgj85gba571jp6zjvz 0 242063 25114458 24194993 2022-07-19T17:33:30Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Даница Милосављевић (вишезначна одредница)}} {{Херој Ж |дидаскалија=ДАНИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ |слика = Nh milosavljevic danica.jpg |опис_слике=Даница Милосављевић |датум рођења={{датум рођења|1925|8|15}} |место рођења=[[Биоска]], код [[Ужице|Ужица]] |држава рођења =[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|2018|2|26|1925|8|15}} |место смрти=[[Београд]] |држава смрти=[[Србија]] |професија= |КПЈ=[[10. новембар|10. новембра]] [[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br>[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] |године службе=[[1941]] — [[1946]]. |чин=[[капетан]] у резерви |народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. |одликовања={{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{!}}{{!}}{{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден југословенске заставе(СФРЈ)1}} {{!}}{{!}} {{Орден републике2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}- {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}} {{!}}{{!}}{{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Даница Дана Милосављевић Разић''' ([[Биоска]], код [[Ужице|Ужица]], [[15. август]] [[1925]] — [[Београд]], [[26. фебруар]] [[2018]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политичка радница [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]] и [[народни херој Југославије]]. Године 1936. са породицом се преселила у Ужице, где се као ученица гимназије прикључила омладинском револуционаром покрету. Године 1941. постала је чланица [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ). Пре ослобођења Ужица, радила је у омладинској групи која је прикупљала помоћ за партизане и завршила санитетски курс. [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|Октобра 1941.]] као болничарка је ступила у Трећу ужичку чету [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]], која се налазила на положајима у околини [[Вишеград]]а. Након Прве непријатељске офанзиве, са четом се [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повукла у Санџак]], а потом у Босну, где је [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#21. децембар|21. децембра 1941.]] постала борац-болничарка Петог шумадијског батаљона [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]]. У току [[Трећа непријатељска офанзива|Треће непријатељске офанзиве]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|јуна 1942.]] њена чета премештена је у Четврти ужички батаљон [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. Као борац и бомбаш, учествовала је у борбама током [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|похода у Босанску крајину]]. Као примеран и храбар борац примљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.|новембра 1942.]] у [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичку партију]] (КПЈ). У борбама против [[Усташка војница|усташа]], код [[Ливно|Ливна]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.|децембра 1942.]] била је тешко рањена, након чега се лечила у болници у [[Гламоч]]у. У пролеће 1943. вратила се у јединицу, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.|маја 1943.]] приликом увођења [[Официрски чинови НОВЈ|чинова у НОВЈ]] међу првим женама у бригади је добила чин [[потпоручник]]а. Током рата налазила се на дужностима десетара у Другој чети Првог батаљона и омладинског руководиоца Првог батаљона Друге пролетерске бригаде, са којом је након [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], учествовала у борбама у источној Босни, Црној Гори, Санџаку и Србији, као и [[Београдска операција|Београдској операцији]] и [[Сремски фронт|Сремском фронту]]. Након рата, налазила се на дужностима у [[Југословенска народна армија|Југословенској армији]], али је демобилисана 1946. године. После демобилизације, бавила се друштвено-политичким радом делујући у организацијама [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца]] (СУБНОР), [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа]] (ССРН) и Конференције за друштвену активност жена и др. Сахрањена је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других одликовања, међу којима је [[Орден народног хероја]]. == Биографија == Рођена је [[15. август]]а [[1925]]. у селу [[Биоска|Биоски]], на [[Тара (планина)|Тари]], у близини [[Ужице|Ужица]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|pp=547}} Потицала је из сиромашне земљорадничке породице. Била је најстарије дете у породици њеног оца Милоша. Имала је још три сестре — Драгињу, Марију и Ему и једанаест година млађег брата Александра званог Лала. Њен стриц Никола Милосављевић, чија је жена млада умрла, погинуо је у [[Церска битка|Церској бици]], 1914. па је бригу о његова три сина Душану, Павлу и Миљку, преузео његов брат Милош. Одрастање у многочланој сиромашној породици било је тешко.{{sfn|Радовановић|2014|pp=5—7}} Након завршене основне школе, породица се 1936. преселила у Ужице, где је њен отац на периферији града купио кућу. Милош Милосављевић био је шнајдер и успео је да за војну организацију ''Војна одећа'' шије војне униформе и да пристојно зарађује. Даница се уписала у [[Ужичка гимназија|Ужичку гимназију]], где се у вишим разредима, прикључила револуционарном омладинском покрету, који у то време у Ужицу био веома распрострањен међу ученицима гимназије и учитељске школе, као и радничке омладине, која је радила у фабрици оружја и текстилној фабрици (ткачница), као и у бројним занатским радионицама. Године 1941. у шеснаестој години постала је члан тада илегалног [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Као веома поверљива, често је добијала курирске задатке, па је разносила писане летке и прогласе Синдиката, СКОЈ-а и Комунистичке партије.{{sfn|Радовановић|2014|pp=7—9}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=486}} === Одлазак у партизане 1941. === Након [[Априлски рат|Априлског рата]] и [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. заједно са другарицом Олгом Којадиновић, похађала је санитетски курс, који је у оквиру припрема устанка, организовала месна организација Комунистичке партија. Курсеве, којима је руководило неколико жена лекара и медицинских сестара, похађале су омладинке из [[Ужице|Ужица]], које су припремане за указивање прве помоћи, превијање рана, и лечење рањеника. Неколико девојака, међу којима и Дана, научиле су и да дају ињекције.{{sfn|Жене Србије|1975|p=463}}{{sfn|Радовановић|2014|pp=7—9}} Након почетка [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] Дана је као скојевка политички радила са групом омладинки и учествовала у раду омладинске групе, чији је задатак био прикупљање хране и одеће за партизане и одржавање везе са партизанским четама „[[Милош Марковић (револуционар)|Милош Марковић]]“ и „Радоје Марић“, које су дејствовале у саставу [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|pp=547}} [[Датотека:Plakat Srbija se umirit ne može.jpg|250px|мини|лево|Плакат ''Србија се умирит' не може из 1941.'']] Ужички партизански одред је током лета 1941. успео да ослободи читаву територију ужичког среза, изузев Ужица и [[Косјерић]]а, па су Немци [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#21. септембар|21. септембра 1941.]] напустили Ужице и препустили га жандармима и четницима војводе златиборског Радомира Ђекића. Након сазнања да су се Немци повукли, Штаб Ужичког одреда почео је преговоре са четницима око поделе власти, али како преговори нису успели партизани су [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#24. септембар|24. септембра 1941.]] ушли у град, након чега су се четници повукли.{{sfn|Љубичић|1981|pp=114—120}} Уочи ослобођења Ужица, Дана се налазила у групи илегалних болничарки, које су имале задатак да, уколико буде уличних борби, пруже помоћ рањеницима. Ослобођено Ужице убрзо је постало центар простране слободне територије, познате као [[Ужичка република]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|pp=547}} Након петнаестодневне праксе, коју је одрадила у партизанској болници у Ужицу, 10. октобра 1941. са другарицом Олгом Којадиновић ступила је у Трећу ужичку чету, која је формирана почетком октобра од новопридошлих бораца, након ослобођења Ужица. Приликом одласка у партизане, отац јој је сашио партизанско одело, радујући се што његова ћерка као „прави син” (кога дуго није имао) отићи у војску. Са ранцима пуним завоја и лекова, Олга и Дана отишле су у [[Доње Вардиште|Вардиште]], код [[Вишеград]]а, где се налазио Штаб Треће ужичке чете, којом је од почетка новембра командовао [[Никола Љубичић]], док је [[политички комесар]] био [[Радоје Љубичић]]. Чета се тада налазила на положајима код Бијелих брда, где је успешно одбијала италијанске нападе. Међу борцима у чети, било је највише сеоских младића из златиборских села, који су негативно реаговали на појаву жена у јединици, али су их временом прихватили.{{sfn|Радовановић|2014|pp=9—14}} Поред Данице, из куће Милосављевића у лето 1941. у Ужички партизански одред пошла су и њена браћа, синови покојног стрица Николе, са којима је одрасла — Душан, Павле и Миљко. У току Прве непријатељске офанзиве, у јесен 1941. погинули су Павле и Миљко. Пушкарски радник Павле Милосављевић (1912—1941) заробљен је од четника, у борби код Косјерића, а потом са [[Предаја заробљених партизана Немцима новембра 1941.|групом партизана предат Немцима у Ваљеву]], где је 27. новембра 1941. [[Спомен-гробље на Крушику|стрељан на Крушику]]. Трговачки помоћник Миљко Милосављевић (1914—1941) заробљен је од Немаца, као непокретни рањеник на [[Златибор]]у, након пада Ужица и убијен 1. децембра 1941. године. Обућарски радник Душан Милосављевић (1908—1941) погинуо је као борац Прве чете Четвртог ужичког батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] 11 јуна 1943, у борби против Немаца на Кошуру, код [[Тјентиште|Тјентишта]], у току [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]].{{sfn|Радовановић|2014|p=108}}{{sfn|Kučan|1996|p=265}}{{sfn|Љубичић|1981|p=390}} === Боравак у Санџаку и формирање Прве пролетерске === Непосредно пре пада Ужичке републике, Дана се добровољно пријавила да у [[Ужице]], у Штаб Ужичког одреда однесе писмо са извештајем командира њене чете. Одлазак у центар слободне територије, искористила је да посети породицу — оца, мајку, сестре и брата, које неће видети пуне три године.{{sfn|Радовановић|2014|pp=16—19}} Убрзо након њеног повратка у чету, [[Прва непријатељска офанзива]], коју су немачке окупационе снаге покренуле ради уништења слободне територије, ушла је у своју последњу фазу. Потиснута јачим немачким снагама, главнина партизанских снага [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повукла се у Санџак]], који се налазио у италијанској окупационој зони. Са положаја код [[Вишеград]]а, Трећа ужичка чета повлачила се према [[Семегњево|Семегњеву]], одакле је покушала да се између немачких јединица пробије на [[Тара (планина)|Тару]], али у томе није успела. У [[Шљивовица (Чајетина)|Шљивовици]] се сусрела са Златиборском четом, па су заједно наставиле пут водећи борбе са [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]]. У [[Доброселица (Чајетина)|Доброселици]] их је сачекао [[Љубодраг Ђурић]], заменик команданта Ужичког одреда. После пар дана одмора, Трећа ужичка чета је заједно са [[Слободан Пенезић Крцун|Слободаном Пенезићем Крцуном]], наставила пут и код [[Сјеништа]] прешла [[Увац]] и дошла у [[Радоиња|Радоињу]], где су се налазили чланови [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОПОЈ]].{{sfn|Радовановић|2014|pp=20—28}} [[Датотека:Spomenica 1941.jpg|десно|мини|220п|[[Партизанска споменица 1941.]]]] Заједно са својом другарицом Олгом и другим борцима из чете, тада је преживљавала веома тешке тренутке због погибије и заробљавања бораца, осипања јединица и скоро безизлазне ситуације. У Радоињи је срела своје другарице Мару Кусурић, Наду Вуковић и [[Нада Матић|Наду Матић]], чланице Градског комитета СКОЈ-а у Ужицу и од њих сазнала више детаља о евакуацији Ужица и [[Битка на Кадињачи|погибији Радничког батаљона на Кадињачи]]. Током боравка Врховног штаба у [[Дренова (Пријепоље)|Дренови]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#14. децембар|14. децембра 1941.]] једна италијанска јединица, наступајући из правца Пријепоља, успела је да се привуче кући у којој се налазио Врховни штаб. Акцијом [[Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ|Страже Врховног штаба]] избегнуто је уништење Врховног штаба, а Тито је упутио курира у команду Треће ужичке чете, која се налазила удаљена пар километара. По доласку чете, Тито се укључио међу борце у стрељачки строј, давао упутства и опомињао борце да се не излажу ватри. Иако је италијански напад био доста силовит, борци Ужичке чете успели су да га одбију. Након борбе, командант Врховног штаба похвалио је борце Ужичке чете и наредио да се повуче у [[Дражевићи (Нова Варош)|Дражевиће]].{{sfn|Tito|1981|p=289}}{{sfn|Радовановић|2014|pp=20—28}} Схватајући тежину положаја у коме су се налазили, као и тешких услова усред јаке зиме, командир Треће ужичке чете [[Никола Љубичић]] понудио је Дани и Олги Којадиновић да напусте чету и оду кућама, што су оне одлучно одбиле. Половином децембра 1941. Врховни штаб напустио је [[Нова Варош|Нову Варош]] и прешао у [[Рудо]]. На овом путу у пратњи Врховни штаб пратио је Краљевачки батаљон и Трећа ужичка чета. По доласку у Рудо, борци Ужичке чете добили су вест да ће ступити у прву партизанску бригаду. Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#21. децембар|21. децембра 1941.]] Трећа ужичка чета ступила је у састав њеног Петог шумадијског батаљона, чији је командант био [[Милан Илић Чича]], а [[политички комесар]] [[Драган Павловић Шиља]]. Тог дана на тргу у Рудом били су постројени борци новоформиране бригаде, а са балкона зграде на тргу обратио им се командант Врховног штаба. Након формирања бригаде, [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#22. децембар|22. децембра 1941.]] чете Петог шумадијског батаљона упућене су на положаје према [[Бијело Брдо (Рудо)|Бијелом Брду]]. Приликом кретања, у близини [[Оскоруша (Рудо)|Оскоруше]], дошло је до сукоба са италијанском колоном, током које је заробљено седам италијанских војника и заплењена већа количина наоружања. Сутрадан након борбе, Врховни штаб послао је писмо Штабу батаљона у коме је изнео похвалу борцима због прве успешне борбе.{{sfn|Радовановић|2014|pp=28—30}} Након [[Фоча у Народноослободилачкој борби|ослобођења Фоче]], крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара 1942.]] Трећа ужичка чета повучена је из Петог шумадијског батаљона и упућена у [[Фоча|Фочу]], ради обезбеђења Врховног штаба. Издвајањем из бригаде, чета је избегла два тешка догађаја — [[Борба у Пјеновцу|борбу у Пјеновцу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#21. јануар|21. јануара]] у којој су страдали командант и комесар Петог батаљона и [[Игмански марш|марш бригаде преко Игмана]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#27. јануар|27. јануара 1942.]] године. Током двонедељног боравка у Фочи, борци Ужичке чете, који су готово сви били омладинци, поред послова обезбеђења, приредили су приредбу у хали Дуванске станице, којој су присуствовали чланови Врховног штаба и Врховни командант Јосип Броз Тито. Од доласка у партизане, Дана је испољавала жељу да буде борац, а како је командир њене чете Никола Љубичић избегавао да је распореди на борбену дужност, одлучила је да се пожали Врховном штабу. Једном приликом срела је [[Сретен Жујовић|Сретена Жујовића]] и пожалила му се, а како се у близини нашао и [[Коча Поповић]], командант Прве пролетерске бригаде, лично је одобрио њен прелазак у борбени састав.{{sfn|Радовановић|2014|pp=31—33}} === Поход у Босанску крајину 1942. === Како би спречиле даљи развој [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] у источној Босни, Херцеговини и Црној Гори, здружене немачко-италијанске окупационе снаге покренуле су у пролеће 1942. Трећу непријатељску офанзиву. Током априла и [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942.]] немачко-усташке снаге надале су партизане у источној Босни, а италијанско-четничке снаге у Црној Гори и Херцеговини. Изложена непрекидним нападима, посебно авијације и артиљерије, главнина партизанских снага повукла се у рејон [[Тјентиште|Тјентишта]], где су [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|јуна 1942.]] од санџачких и црногорских батаљона формиране [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећа]], [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврта]] и [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пета пролетерска бригада]]. Покушавајући да спрече продор италијанско-четничких снага из Херцеговине и тиме заштите рањенике [[Централна болница НОВЈ|Централне партизанске болнице]], Прва пролетерска бригада и делови Друге пролетерске бригаде водили су тешке борбе код [[Гацко]]г. Посебно тешке борбе претрпели су Први и Четврти ужички батаљон Друге пролетерске бригаде на брдима Живањ и Гат, где су имали више десетина погинулих и рањених бораца.{{напомена|У борби на Гату 11. јуна погинуло су 32, а рањена 23 бораца, док је у борбама на Живњу, од 12. до 14. јуна погинуо шесторо бораца.{{sfn|Аврамовић|1992|pp=52—53}}}}{{sfn|Аврамовић|1992|pp=52—53}}{{sfn|Радовановић|2014|pp=33—36}} У близини [[Врбница (Фоча)|Врбнице]], код Фоче, где је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.#19. јун|19. јуна 1942.]] Врховни штаб НОП и ДВЈ донео одлуку о походу пролетерских бригада у Босанску крајину, извршена је реорганизација и кадровска измена у Другој пролетерској бригади. Борци расформираног Петог шумадијског батаљона Прве пролетерске бригаде, распоређени су тада у Трећи шумадијски и Четврти ужички батаљон Друге пролетерске бригаде. Данина Трећа ужичка чета ушла је тада у састав Четвртог ужичког батаљона, а њен командир Никола Љубичић именован је тада за команданта батаљона, пошто је претходни командант [[Луне Миловановић]] постављен за заменика команданта бригаде. Прелазак у Другу пролетерску бригаду, био је веома радостан за Дану и њене другове, јер су се овде нашли међу својим Ужичанима.{{напомена|Међу Ужичанима борцима Четвртог батаљона, између осталих били су народни хероји — [[Алекса Дејовић]], [[Саво Јовановић Сирогојно]], [[Нада Матић]], [[Радоје Љубичић]] и [[Јеврем Поповић]]. Такође, борци у Четвртом батаљону били су и [[Бошко Буха]], [[Војин Ђурашиновић]] и др.}} Убрзо по доласку у чету, спријатељила се са болничарком [[Милена Ситарица|Миленом Ситарицом]], са којом је постала добра другарица.{{sfn|Аврамовић|1992|pp=52—53}}{{sfn|Радовановић|2014|pp=38—40}} Након преласка [[Трескавица|Трескавице]], и снежне [[Бјелашница|Бјелашнице]], Друга пролетерска је почетком јула 1942. прешла преко комуникације [[Сарајево]]—[[Мостар]] и крајем истог месеца стигла у [[Купрешко поље]], успут су водећи борбе против усташа. Од 28. јула до 15. августа 1942, Друга пролетерска је заједно са Четвртом црногорском, Првом крајишком и деловима Трећег крајишког одреда и Прве пролетерске, Треће санџачке и Десете херцеговачке бригаде, водила тешке борбе против снажног усташко-домобранског упоришта у [[Купрес]]у. Током [[Битка за Купрес (1942)|борби за Купрес]], који су партизани нападали шест пута, мањи састави Друге пролетерске и Четврте црногорске бригаде успевали су да продру у делове Купреса и освоје утврђене зграде, али су се у зору морали повлачити. У нападима на усташе, утврђене у бункерима, поред бораца, изванредне примере јунаштава исказале су и многе болничарке, износећи рањене борце кроз кишу куршума и превијајући их на самом бојишту.{{sfn|Радовановић|2014|pp=43—45}} Учествовала је у [[битка за Купрес (1942)|биткама на Купресу]], [[Јајце|Јајцу]], Доњем Вакуфу, [[Бугојно|Бугојну]], [[Битка на Сутјесци|Сутјесци]] и многим другим, све познатија по храбрости, не само као борац с пушком и бомбаш, већ и пушкомитраљезац. Када је постављена за [[десетар]]а, поједини борци су с подозрењем гледали на то што ће им командовати неискусна млада девојка. У првом јуришу на бункере, она је показала изванредну храброст и умешност командовања, што јој је донело поштовање свих бораца. === Народноослободилачка борба === У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљена је [[10. новембар|10. новембра]] [[1942]]. године. Децембра [[1942]]. године, Четврти (ужички) батаљон [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] налазио се у селу Љубунчићу, и припремао се за напад на [[Ливно]]. [[Усташка војница|Усташе]] су изненадиле батаљон и извршиле препад на њега. Међу 17 рањених бораца, налазила се и Даница Милосављевић. Три друга су јој притекла у помоћ. Тешко рањена, молила је другове да је оставе, да око ње не губе време и не излажу животе опасности, већ да наставе да се боре и туку усташе. Другови је нису оставили, изнели су је из борбе, превили, однели до села, одакле су све рањене борце пренели у [[Централна болница НОВЈ|партизанску болницу]] у [[Гламоч]]у. Кад је оздравила, вратила се поново у Другу пролетерску бригаду. У чин [[потпоручник]]а произведена је [[1943]]. године, кад су уведени први чинови. Од августа [[1944]]. године, Даница је била омладински руководилац Првог батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. На путу за [[Србија|Србију]], јула-августа [[1944]]. године, Први батаљон имао је задатак да пређе реку [[Ибар]] и да заузме важне непријатељске положаје, како би остали батаљони Друге пролетерске бригаде несметано могли да заузму своје положаје. Набујали Ибар отежавао је пребацивање, тако да је чета, која је била на зачељу, изгубила везу с батаљоном. У овој чети је била и Даница. Она се у тој ситуацији брзо снашла, и, видећи да нема никога из штаба чете, позвала борце у јуриш. Како је у чети било доста нових и неискусних бораца који су се колебали, јер их није позивала команда чете, Даница је, знајући да колебање у оваквој ситуацији може да утиче на исход борбе, сама пошла на непријатељски бункер, који је с још једним другом уништила и заробила митраљез. === Послератна каријера === [[Датотека:Medvedev and Tadic with veterans 20 Oct 2009.jpg|мини|десно|200п|[[Борис Тадић]] и [[Дмитриј Медведев]] са ратним ветеранима током обележавања 65. година од ослобођења (Дана се рукује с Тадићем)]] [[Датотека:Grob Danice Milosavljevic, Novo groblje Beograd.jpg|мини|десно|200п|Гроб у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја на Новом гробљу]]]] Године [[1945]]. постала је члан Главног одбора [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије]], затим руководилац СКОЈ-а Друге противавионске бригаде и Треће противавионске зоне. Демобилисана је јуна [[1946]]. године, и прешла на политички рад у [[Ужице]], где је била секретар Градског комитета СКОЈ-а и члан Општинског комитета СКОЈ-а за Ужице. Почетком [[1948]]. године, прешла је у [[Београд]], на рад у Централни комитет Народне омладине Србије. Млада и храбра партизанка, неколико година после рата, сетила се својих школских књига које је оставила [[1941]]. године пред полазак у Ужички одред и наставила је студије на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Налазила се на разним одговорним функцијама: * члан Главног одбора СУБНОР-а Србије и члан Савезног одбора СУБНОР-а Југославије, * члан Главног одбора [[Антифашистички фронт жена|АФЖ]] Србије и Савеза женских друштава Србије, * члан Извршног комитета ССРН Србије, * председник Конференције за друштвену активност жене Србије, * члан Контролне комисије СК Србије * члан Председништва Конференције за питања друштвеног положаја жена Југославије, * члан Комисије за статутарна питања [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]] и члан Савета [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]. Преминула је [[26. фебруар]]а [[2018]]. године у [[Београд]]у.<ref>{{Cite web|url=http://www.subnor.org.rs/in-memoriam-7|title=In memoriam Народни херој партизанка Дана|website=www.subnor.org.rs|date=27. 2. 2018}}</ref> Сахрањена је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је [[6. јул]]а [[1953]]. године. == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 5|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{V}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72960519}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref=harv|last=Љубичић|first=Никола|authorlink=Никола Љубичић|year=1981|url=http://www.znaci.net/00001/196.htm|title=Ужички одред Димитрије Туцовић|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=41362183}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito|1981}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{VIII}-|year=1981|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=75707660}}<span class="plainlinks"></span> * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} * {{Cite book|ref=harv|last=Аврамовић|first=Миодраг|title=Друга пролетерска бригада — илустрована монографија|year=1992|publisher=Секција бораца Друге пролетерске бригаде|url=http://znaci.net/00001/55.htm|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=4145676}} * {{Cite book|ref=harv|last=Kučan|first=Viktor|year=1996|title=Borci Sutjeske|publisher=Zavod za udžbenike i nastavna sredstva|location=Beograd|url=http://www.znaci.net/00001/129.htm|id=}} {{COBISS|ID=48005900}} * {{Cite book|ref=harv|last=Радовановић|first=Јован|title=Одањено небо|year=2014|publisher=Републички одбор СУБНОР Србије; Народни музеј Ужице|location=Београд / Ужице|id=}} {{COBISS|ID=210953996}} {{refend}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=https://www.subnor.org.rs/heroji-n/danica-milosavljevic|title=Даница Милосављевић|website=www.subnor.org.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.danas.rs/drustvo/zaboravljeni-devedesetogodisnjaci/|title=Zaboravljeni devedesetogodišnjaci|website=www.danas.rs|date=26. 12. 2011}} * {{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/325913/Moj-mars-od-Uzicke-republike-do-borbe-za-Titov-spomenik|title=Мој марш од Ужичке републике до борбе за Титов споменик|website=www.politika.rs|date=28. 4. 2015}} * {{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/399395/Odlazak-partizanske-heroine|title=Одлазак партизанске хероине|website=www.politika.rs|date=3. 3. 2018}} * {{Cite web|url=https://uzickanedelja.rs/zivela-je-za-ideale-borac-bez-mane-i-straha/|title=Живела је за идеале – борац без мане и страха|website=uzickanedelja.rs|date=23. 5. 2018}} {{Народни хероји-Ужице}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Милосављевић, Даница}} [[Категорија:Рођени 1925.]] [[Категорија:Умрли 2018.]] [[Категорија:Ужичани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] n5qvpodjqqy3rvnof5dwcto4lg3wtyd 0 243726 25114219 24433664 2022-07-19T16:05:35Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=РАЈКА БАКОВИЋ |слика=Nh bakovic rajka.jpg |опис_слике=Рајка Баковић |датум рођења=[[23. септембар]] [[1920]]. |место рођења=[[Оруро]] |држава рођења=[[Боливија]] |датум смрти={{датум смрти|1941|12|29|1920|9|23|}} |место смрти=[[Загреб]] |држава смрти=[[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=студент |СКОЈ= [[1938]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Рајка Баковић''' ([[Оруро]], [[23. септембар]] [[1920]] — [[Загреб]], [[29. децембар]] [[1941]]), студент, учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. Заједно са својом сестром [[Зденка Баковић|Зденком]] била је позната загребачка илегалка ('''сестре Баковић'''), њихова породична трафика у Николићевој улици била је место за везу загребачких илегалаца на почетку [[Други светски рат|Другог светског рата]]. == Биографија == Гимназију је учила у [[Загреб]]у и ту се повезала са радничком омладином, која је уз помоћ револуционарних студената, оснивала илегалне кружоке и скојевске ћелије у загребачким средњим школама. Године [[1938]]. примљена је у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а. Школске [[1938]]/[[1939|39]]. године уписала се на Филозофски факултет и активно учествовала у свим акцијама студената [[Свеучилиште у Загребу|Загребачког свеучилишта]]. Рајка се нарочито активирала у припремама за изборе [[1939]]. године. Цела њена породица (старија сестра Зденка, браћа Јерко и Младен и мајка) била је активна у свим организацијама радничког покрета - од [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а и [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] до УРССЈ-а и напредног женског и студентског покрета. Била је позната свим загребачким комунистима. Њихов стан постао је стециште револуционарне омладине, радника и интелектуалаца. У њему су се одржали многи састанци, а од [[1939]]. године, када је породица купила трафику у Николићевој улици, истој је сврси служила и трафика. Та трафика снабдевала је материјалом и Технику [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]], у којој је радио Рајкин брат Јерко, тада већ члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. [[Датотека: Sestre Bakovic.jpg|лево|мини|270п|Бисте сестара Баковић у истоименој улици у [[Загреб]]у, рад [[Иван Саболић|Ивана Саболића]].]] Рајка је била омиљена међу студентима Загребачког свеучилишта, али није остала непозната ни полицији. После окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], због учешћа у [[Војни пуч од 27. марта 1941.|27. мартовским демонстрацијама]] компромитована је на Свеучилишту, па се привремено морала склонити на [[Брач]]. Тамо се повезала са партијском организацијом и активно учествовала на припремама устанка. У јесен [[1941]]. године, Рајка се враћа у [[Загреб]], где се опет укључује у партијски рад. Делује илегално, заједно са својом сестром Зденком. У њиховом стану је било складиште партијског материјала и забрањене литературе некадашње књижаре „Култура“. Ту су били спискови претплатника те књижаре, машине за умножавање и друго. Њихова трафика је тада била главна веза [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]], и један од најважнијих загребачких партијских пунктова. Рајка обавља курирску службу, путујући до [[Београд]]а и других градова, а уједно се ангажовала и у акцијама ударних омладинских група. Учествовала је у акцији паљења стадиона у [[Загреб]]у. Ноћу, [[20. децембар|20. децембра]] [[1941]]. године, у стан породице Баковић упали су агенти полиције, извршили преметачину и ухапсили Зденку, Рајку и брата Младена. Обе сестре су подвргнуте тортурама. Ноћу су мучене, а дању су одвођене у трафику у намери да полиција открије партијске везе - али узалуд. Нити су кога потказале у трафици, нити су полицији рекле иједну реч. Рајка је једино успело да кући пошаље поруку: „''Грозно нас муче, не могу више''“. Рајка је [[24. децембар|24. децембра]] превезена у болницу у Виноградској улици, а Зденка је сутрадан, видевши да нема сестре, искористила моменат непажње својих чувара, отргнула се од агената и бацила с четвртог спрата истражног затвора у Звонимировој улици. Рајка је, неколико дана касније, [[29. децембар|29. децембра]] [[1941]]. године, у болници загребачког затвора умрла, од последица мучења. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[24. јул]]а [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=61}} == Наслеђе == [[Датотека:Grob sestara Bakovic.jpg|десно|мини|250п|Гроб сестара Баковић на [[Мирогој]]у]] Све до [[1990е|1990]]-их постојала је мала уличица, Пролаз сестара Баковић, у најужем центру града Загреба. На валу револуционарно-демократских промена тих година и затирања било каквих ''црвених'' обележја, што је тад било врло модерно, сестре Баковић су изгубиле улицу, а добио ју је предратни просјак Мишкец (правим именом Михаел Ердец; Мишкецов пролаз) који је у том пролазу био инвентар [[1930е|1930-их]]. Та помало необична одлука тадашњег сазива Одбора за именовање насеља, улица и тргова загребачке Градске скупштине, изазивала је у делу јавности којекакве реакције, од подсмеха до отворених револта. Концептуална уметница Сања Ивековић поставила је, у склопу своје уметничке акције „Операције:град 2008“, рад „Тко су биле сестре Баковић?“. Спомен плочу коју грађани могу сами исписивати, наместо старе уништене плоче сестрама Баковић у Мишкецовом пролазу.<ref>[http://www.kulturpunkt.hr/i/vijesti/988/ Знате ли тко су биле сестре Баковић?, са портала Културпункт, приступљено 15. децембра 2012.] {{Wayback|url=http://www.kulturpunkt.hr/i/vijesti/988/ |date=20110218193341 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. На иницијативу [[Хрватска народна странка - либерални демократи|ХНС]]-а (трећу у низу), Одбор за именовање насеља, улица и тргова загребачке Градске скупштине једногласно је донео одлуку [[2009]]. да се Мишкецов пролаз преименује поновно у Пролаз сестара Баковић <ref>[http://www.24sata.hr/news/miskecov-prolaz-dobio-je-ime-po-sestrama-bakovic/134444/ Иван Хрушковец (Хина): Мишкецов пролаз добио је име по сестрама Баковић, са портала 24 сата (8.септембар 2009), приступљено 15. децембра 2012.]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == * [http://hem.bredband.net/xivvsub/istorija/B/bakoviic_franja_rajka.htm Баковић ''Фрања'' Рајка] {{Wayback|url=http://hem.bredband.net/xivvsub/istorija/B/bakoviic_franja_rajka.htm |date=20210706234519 }} * [http://www.jadranboban.com/bakovic/ Биографија сестара Баковић] {{Народни хероји-Загреб}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Жене народни хероји-Хрватска}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Баковић, Рајка}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Мирогој у Загребу]] dcaaom5r8ebyx2bvxswr9ry26uw888q 1 244217 25115055 9411165 2022-07-20T04:37:37Z Community Tech bot 248649 Датотеке које се користе на овој страници или у њеној ставци на Википодацима су предложене за брисање wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} == Први поднаслов == Све што мислите да је погрешно или лоше,мењајте... {{Корисник:CrniBombarder!!!/ПТПС}} [[Корисник:CrniBombarder!!!|Црни Бомбардер!!!]] <span style="display:inline"><span style="display:table-cell; border-collapse:collapse; border: solid 1px #ddd;">[[Слика:Sumski.svg|17п|Шумски Крст]]</span></span>[[Разговор са корисником:CrniBombarder!!!|<font color="blue">'''''(†)'''''</font>]] 01:41, 9. мај 2008. (CEST) :Јаој. Кертис, Куртис... само не Кртис. :( --[[Корисник:Dungodung|<span style="color:blue;">'''Ф'''''или'''''П'''</span>]] [[Разговор са корисником:Dungodung|'''⁈''']] 01:45, 9. мај 2008. (CEST) Добро бре колега,`е л` ви видите шта пише изнад? [[Корисник:CrniBombarder!!!|Црни Бомбардер!!!]] <span style="display:inline"><span style="display:table-cell; border-collapse:collapse; border: solid 1px #ddd;">[[Слика:Sumski.svg|17п|Шумски Крст]]</span></span>[[Разговор са корисником:CrniBombarder!!!|<font color="blue">'''''(†)'''''</font>]] 01:47, 9. мај 2008. (CEST) == Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање == Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање: * [[commons:File:Ian-Curtis.jpg|Ian-Curtis.jpg]]<!-- COMMONSBOT: discussion | 2022-07-20T04:37:35.587907 | Ian-Curtis.jpg --> Учествујте у расправи о брисању на [[commons:Commons:Deletion requests/File:Ian-Curtis.jpg|страници предлога]]. —[[Корисник:Community Tech bot|Community Tech bot]] ([[Разговор са корисником:Community Tech bot|разговор]]) 06:37, 20. јул 2022. (CEST) 6mt1quneggn6e1x0r5g0wlwib5ym27m 0 248438 25114641 24614841 2022-07-19T19:23:49Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}} {{Ф1 стаза | назив_ВН = {{зас|КАН}} Велика награда Канаде | слика = Circuit Monreal.png | назив_стазе = [[Стаза Жил Вилнев]] | број_кругова = 70 | дужина_круга = 4,361 | дужина_трке = 305,270 | рекорд_круга = {{зас|ФИН}} [[Валтери Ботас]]<br/>1:13,078 | година_последње_трке = [[Велика награда Канаде 2022.|2022]] | пп_возач = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | пп_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_пп = 1:21,299 | победник = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен|М.Верстапен]] | победнички_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_победника = 1:36:21,757 | другопласирани = {{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|К.Саинз]] | другопласирани_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_другопласираног = +0,993 | трећепласирани = {{зас|УК}} [[Луис Хамилтон|Л.Хамилтон]] | трећепласирани_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | време_трећепласираног = +7,006 | нк_возач = {{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]] | нк_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | најбржи_круг = 1:15,749 |број_одржаних_трка=57|прва_трка=[[Велика награда Канаде 1961.|1961]]|највише_победа_возач={{зас|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] (7)<br /> {{зас|УК}} [[Луис Хамилтон]] (7)|највише_победа_тим={{зас|ИТА}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] (14)}} '''Велика награда Канаде''' је трка у оквиру шампионата [[Формула 1|Формуле 1]]. == Историја == Прва трка под овим именом се возила [[1961]]. године. Почевши од [[1967]]. године трке се возе у оквиру [[ФИА]] шампионата. Трка се прво возила на стази у Боуманвилу, [[Онтарио]]. Од [[1978]]. године трка се вози на садашњој локацији, на Богородичином острву ({{јез-фр|Île Notre-Dame}}) у [[Монтреал]]у. Стаза од [[1982]]. године носи назив по трагично преминулом шампиону формуле 1 [[Жил Вилнев|Жилу Вилневу]]. == Победници трка == Шест возача има више од једне победе. Највише имају [[Михаел Шумахер]] и [[Луис Хамилтон]] - седам. Три победе има [[Нелсон Пике]] а по две победе имају [[Ајртон Сена]], [[Џеки Стјуарт]], [[Алан Џоунс|Алан Џонс]] и [[Џеки Икс]]. Набројани возачи су једини који су успели да забележе више од једног тријумфа у својој каријери на овој стази. === Вишеструки победници (конструктори) === Подебљана имена конструктора су и даље активини у такмичењу [[Формула 1|Формуле 1]]'' {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Победе ! Конструктор ! Сезона |- ! 14 | {{зас|Италија}} '''[[Скудерија Ферари|Ферари]]''' | {{Ф1|1963}}, {{Ф1|1964}}, [[Формула 1 - сезона 1970.|1970]], {{Ф1|1978}}, {{Ф1|1983}}, {{Ф1|1985}}, {{Ф1|1995}}, {{Ф1|1997}}, <br /> {{Ф1|1998}}, {{Ф1|2000}}, {{Ф1|2002}}, {{Ф1|2003}}, {{Ф1|2004}}, {{Ф1|2018}} |- ! 13 | {{зас|ВБ}} '''[[Макларен]]''' | [[Формула 1 - сезона 1968.|1968]], [[Формула 1 - сезона 1973.|1973]], [[Формула 1 - сезона 1974.|1974]], [[Формула 1 - сезона 1976.|1976]], {{Ф1|1988}}., {{Ф1|1990}}., <br /> {{Ф1|1992}}, {{Ф1|1999}}, {{Ф1|2005}}, {{Ф1|2007}}, {{Ф1|2010}}, {{Ф1|2011}}, {{Ф1|2012}} |- ! 7 | {{зас|ВБ}} '''[[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]''' | {{Ф1|1979}}, {{Ф1|1980}}, {{Ф1|1986}}, {{Ф1|1989}}, <br /> {{Ф1|1993}}, {{Ф1|1996}}, {{Ф1|2001}} |- ! rowspan="2" | 4 | {{зас|ВБ}} [[Брабам]] | [[Формула 1 - сезона 1967.|1967]], [[Формула 1 - сезона 1969.|1969]], {{Ф1|1982}}, {{Ф1|1984}} |- | {{зас|НЕМ}} '''[[Мерцедес гран при|Мерцедес]]''' | {{Ф1|2015}}, {{Ф1|2016}}, {{Ф1|2017}}, {{Ф1|2019}} |- !3 |{{зас|АУТ}} '''[[Ред бул рејсинг|Ред бул]]''' |{{Ф1|2013}}, {{Ф1|2014}}, {{Ф1|2022}} |- ! rowspan="2"| 2 | {{зас|ВБ}} [[Тирел]] | {{Ф1|1971}}, {{Ф1|1972}} |- | {{зас|ВБ}} [[Бенетон Ф1|Бенетон]] | {{Ф1|1991}}, {{Ф1|1994}} |} === Победници по сезонама === {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Сезона ! Возач ! Конструктор ! Локација |- ! [[Формула 1 - сезона 1967.|1967]] | {{зас| АУС}} [[Џек Брабам]] | [[Брабам]] | Моспорт Парк |- ! [[Формула 1 - сезона 1968.|1968.]] | {{зас|НЗЛ}} [[Дени Хјум]] | [[Макларен]] | Mont Tremblant |- ! [[Формула 1 - сезона 1969.|1969.]] | {{зас|БЕЛ}} [[Џеки Икс]] | [[Брабам]] | Моспорт Парк |- ! [[Формула 1 - сезона 1970.|1970.]] | {{зас|БЕЛ}} [[Џеки Икс]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | Mont Tremblant |- ! [[Формула 1 - сезона 1971.|1971.]] | {{зас|ВБ}} [[Џеки Стјуарт]] | [[Тирел]] | Моспорт Парк |- ! [[Формула 1 - сезона 1972.|1972.]] | {{зас|ВБ}} [[Џеки Стјуарт]] | | [[Тирелл|Тирел]] | Моспорт Парк |- ! [[Формула 1 - сезона 1973.|1973.]] | {{зас|САД}} [[Петер Ревсон]] | [[Макларен]] | Моспорт Парк |- ! [[Формула 1 - сезона 1974.|1974.]] | {{зас|БРА}} [[Емерсон Фитипалди]] | [[Макларен]] | Моспорт Парк |- style="background:#ddd;" ! 1975. |COLSPAN=3| ''Није одржана'' |- ! [[Формула 1 - сезона 1976.|1976.]] | {{зас|ВБ}} [[Џејмс Хант]] | [[Макларен]] | Моспорт Парк |- ! {{Ф1|1977}}. | [[Датотека:Flag of South Africa (1928-1994).svg|20x15п]] [[Џоди Шектер]] | [[Walter Wolf Racing|Волф]] | Моспорт Парк |- ! {{Ф1|1978}}. | {{зас|Канада}} [[Жил Вилнев]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1979}}. | {{зас|АУС}} [[Алан Џоунс|Алан Џонс]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1980}}. | {{зас|АУС}} [[Алан Џоунс|Алан Џонс]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1981}}. | {{зас|Француска}} [[Жак Лафит]] | [[Лижије]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1982}}. | {{зас|БРА}} [[Нелсон Пике]] | [[Брабам]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1983}}. | {{зас|Француска}} [[Рене Арну]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1984}}. | {{зас|БРА}} [[Нелсон Пике]] | [[Брабам]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1985}}. | {{зас|Италија}} [[Микеле Алборето]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1986}}. | {{зас|ВБ}} [[Најџел Менсел]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]] | Монтреал |- style="background:#ddd;" ! 1987. |COLSPAN=3| ''Није одржана'' |- ! {{Ф1|1988}}. | {{зас|БРА}} [[Ајртон Сена]] | [[Макларен]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1989}}. | {{зас|БЕЛ}} [[Тијери Бутсен]] | [[Вилијамс ф1|Вилијмс]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1990}}. | {{зас|БРА}} [[Ајртон Сена]] | [[Макларен]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1991}}. | {{зас|БРА}} [[Нелсон Пике]] | [[Бенетон Формула|Бенетон]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1992}}. | {{зас|Аустрија}} [[Герхард Бергер]] | [[Макларен]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1993}}. | {{зас|Француска}} [[Ален Прост]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1994}}. | {{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] | [[Бенетон Формула|Бенетон]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1995}}. | {{зас|Француска}} [[Жан Алези]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1996}}. | {{зас|ВБ}} [[Дејмон Хил]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1997}}. | {{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1998}}. | {{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | Монтреал |- ! {{Ф1|1999}}. | {{зас|ФИН}} [[Мика Хекинен]] | [[Макларен]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2000}}. | {{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2001}}. | {{зас|Немачка}} [[Ралф Шумахер]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2002}}. | {{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2003}}. | {{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2004}}. | {{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2005}}. | {{зас|ФИН}} [[Кими Рејкенен]] | [[Макларен]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2006}}. | {{зас|Шпанија}} [[Фернандо Алонсо]] | [[Рено Ф1|Рено]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2007}}. | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Макларен]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2008}}. | {{зас|Пољска}} [[Robert Kubica|Роберт Кубица]] | [[Заубер|БМВ Заубер]] | Монтреал |- style="background:#ddd;" ! 2009. |COLSPAN=3| ''Није одржана'' |- ! {{Ф1|2010}}. | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Макларен]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2011}}. | {{зас|ВБ}} [[Dženson Baton|Џенсон Батон]] | [[Макларен]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2012}}. | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Макларен]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2013}}. | {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2014}}. | {{зас|АУС}} [[Данијел Рикардо]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2015}}. | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2016}}. | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2017}}. | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | Монтреал |- ! {{Ф1|2018}}. | {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | Монтреал |- !{{Ф1|2019}}. |{{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] |[[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] |Монтреал |- style="background:#ddd;" ! 2020.—2021. |COLSPAN=3| ''Није одржана'' |- ! {{Ф1|2022}}. | {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | Монтреал |} == Спољашње везе == {{портал|Формула 1}} {{Други пројекти | commons = Canadian Grand Prix | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Велика награда Канаде }} * [http://www.grandprix.ca/home.html Званичан вебсајт] {{Wayback|url=http://www.grandprix.ca/home.html |date=20080917211115 }} {{en}} * [http://www.grandprix.ca/ Званичан вебсајт] {{fr}} {{Трке Формуле 1}} [[Категорија:Велика награда Канаде| ]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1|Канада]] [[Категорија:Спорт у Канади]] bskffi7rfnnn9p47enl1r2tcekw89v7 0 251039 25114225 24538438 2022-07-19T16:05:45Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија =БОРИС КИДРИЧ | слика = Boris Kidrič (1).jpg | опис_слике =Борис Кидрич | датум_рођења = {{датум рођења|1912|4|10}} | место_рођења =[[Беч]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1953|4|11|1912|4|10}} | место_смрти =[[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | професија =друштвено-политички радник | супруга =[[Зденка Кидрич]] | НОБ=[[политички комесар]]<br />[[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|ГШ НОВ и ПО Словеније]] | КПЈ=[[1928]]. | рат =[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба =[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе=[[1941]]—[[1945]]. | чин =[[генерал-потпуковник]] у резерви | функција='''Председник [[Извршно веће Скупштине СР Словеније|Народне владе Словеније]]''' | мандат=[[1945]]—[[1946]]. | претходник=''Функција установљена'' | наследник=[[Миха Маринко]] | народни херој=[[15. јул]]а [[1952]]. | одликовања = {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}}{{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}}{{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}}{{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''инострана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} [[Датотека:BUL Order of People’s Freedom 1941-1944 1st Class BAR.png|35п|Орден народне слободе]] {{!}}{{!}} {{Орден Кутузова2}} {{!}}{{!}} {{Партизански крст}} {{!}}} }} '''Борис Кидрич''' ([[Беч]], [[10. април]] [[1912]] — [[Београд]], [[11. април]] [[1953]]) био је комунистички револуционар, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] и [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словеније]], један од најистакнутијих руководилаца југословенског револуционарног покрета, председник Привредног савета [[Влада ФНРЈ|Владе ФНРЈ]] и члан Секретаријата Извршног комитета [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]], [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у резерви, [[Орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[10. април]]а [[1912]]. године у [[Беч]]у, од оца [[Франц Кидрич|Франца]] (1880—1950) и мајке Јелице Кидрич, рођене Крушич (1880—1949). Потиче из угледне породице, његов отац Франц је био познати словеначки културни и књижевни историчар, будући професор на [[Универзитет у Љубљани|Љубљанском универзитету]] и председник [[Словеначка академија наука и уметности|Словеначке академије наука и уметности]] (САЗУ). Борис је гимназију завршио у [[Љубљана|Љубљани]], а потом је студирао [[Хемија|хемију]] у Љубљани и [[Праг]]у. === Партијски рад === [[Датотека:Boris Kidrič 1929.jpg|288px|мини|десно|Полицијски снимак Кидрича, 1929.]] Још у раној младости приступио је омладинском [[Раднички покрет|радничком покрету]]. Већ [[1928]]. године, с 16 година, постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а нешто касније, исте године, и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Новембра [[1929]]. године, у току [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]], као ђак осмог разреда гимназије, био је ухапшен и због [[Комунизам|комунистичког]] деловања од [[Државни суд за заштиту државе|Државног суда за заштиту државе]] осуђен је на на годину дана затвора, које је издржао у затвору у [[Марибор]]у.<ref name="boris-kidrič">[https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=31392 Борис Кидрич — Биографија на сајту Хрватске енциклопедије]</ref> После изласка из затвора, [[1931]]. године, уписао је студије хемије и заједно са [[Едвард Кардељ|Едвардом Кардељем]] и другим истакнутим словеначким комунистима обновио рад [[Савез комуниста Словеније|Покрајинског комитета КПЈ за Словенију]] и радио на обнови партијских и скојевских организација, које су биле разбијене у првим годинама [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]]. Већ наредне године, они су успели да обнове партијске организације у већини градова и индустријских места у [[Словенија|Словенији]]. Поред партијског рада, учествовао је и у покретању низа илегалних партијских листова попут „Рдечег прапор“ и „Рдечих сигнала“, као и илегалних и полуилегалних часописа. За политички развој Бориса Кидрича био је веома значајан сусрет са [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]], чланом [[Политбиро ЦК КПЈ|Политбиро]]а [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], који је почетком септембра [[1934]]. године дошао у Словенију, да би помогао око припрема и учествовао у раду Четврте покрајинске конференције КПЈ за Словенију. На тој конференцији, одржаној у Медводама код [[Љубљана|Љубљане]], средином септембра [[1934]]. године, Кидрич је поднео два реферата, „О стању синдикалног покрета у Словенији“ и „О раду комуниста у синдикатима“. === Секретар ЦК СКОЈ-а === Пошто је био под сталном полицијском присмотром, због честих хапшења, није био изабран у нови Покрајински комитет КПЈ за Словенију, али је, због својих организационих веза и опште активности, наставио да помаже у раду новоизабраног Покрајинског комитета. Био је и један од организатора техничких припрема за одржавање [[Четврта земаљска конференција КПЈ|Четврте земаљске конференције КПЈ]], одржане крајем децембра [[1934]]. године у [[Љубљана|Љубљани]]. На тој конференцији он је био делегат из [[Словенија|Словеније]] и кандидат за чланство [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Иако је још почетком [[1935]]. године, на иницијативу [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], био предложен за секретара Привременог руководства [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]], он је због поновног хапшења ову дужност преузео тек средином маја исте године. Тада је прешао из Љубљане у [[Загреб]] и постао члан Земаљског бироа КПЈ. Учествовао је на Пленарном заседању Централног комитета КПЈ у [[Сплит]]у, које је било одржано [[9. јун|9.]] и [[10. јун]]а [[1935]]. године. На том заседању говорио је о проблемима СКОЈ-а, критиковао дотадашњу секташку политику и залагао се за преображај СКОЈ-а у масовну револуционарну организацију младих. Средином јула [[1935]]. године учествовао је у Загребу на проширеном саветовању представника скојевских организација из целе земље, а током септембра је припремао Четврту земаљску конференцију СКОЈ-а на којој је био изабран за секретара [[Централни комитет|Централног комитета]] СКОЈ-а. Као секретар ЦК СКОЈ-а предводио је југословенску делегацију на Шестом конгресу [[Комунистичка омладинска интернационала|Комунистичке омладинске интернационале]] (КОИ), одржаном крајем септембра и током октобра [[1935]]. године у [[Москва|Москви]]. Из Москве је, по налогу ЦК КПЈ, новембра 1935. године отишао у [[Беч]], где је учествовао у раду Централног комитета, а нарочито на разради одлука Шестог конгреса Комунистичке омладинске интернационале. У Бечу је заједно са [[Стјепан Цвијић|Стјепаном Цвијићем]], једним од дотадашњих секретара Комунистичке омладинске интернационале, радио на изради теза и низа других докумената у којима је изложио нове идеје о реорганизацији Савеза комунистичке омладине Југославије. Учествовао је и на априлском пленуму ЦК КПЈ, [[1936]]. године, који је био одржан у Бечу. Средином јуна 1936. године био је ухапшен, заједно са групом истакнутих југословенских комуниста, у Бечу. Годину дана је провео у истражном затвору, а потом је протеран у [[Чехословачка|Чехословачку]]. Извесно време је живео у [[Праг]]у, заједно са [[Срђа Прица|Срђаном Прицом]], а у јесен [[1937]]. године је прешао у [[Париз]], где је тада било средиште ЦК КПЈ. === Пета земаљска конференција КПЈ === После почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], у јесен [[1939]]. године, вратио се у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]]. Одмах по доласку био је ухапшен и четири месеца је провео у истражном затвору, а потом је пуштен. Заједно са [[Едвард Кардељ|Едвардом Каредељем]], радио је на јачању [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]], а [[1940]]. године био је један од организатора „Друштва пријатељства Совјетског Савеза“, који је био масовна организација, која је обухватала [[Антифашизам|антифашистички]] настројене грађане. Октобра 1940. године учествовао је у раду [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пете земаљске конференције КПЈ]] у [[Загреб]]у, на којој је поднео реферат „О агитацији и пропаганди“ и био изабран за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]]. У то време интензивно се бавио и публицистичким радом, писао је низ текстова који су објављивани у часописима „Књижевност“, „Сободност“, „Словенском порочевалцу“ и другим. Бавио се и низом тада актуелних тема о словеначком и југословенском револуционарном покрету. === Народноослободилачка борба === [[Датотека:Boris Kidrič and Herta Haas in Jajce 1943.jpg|288px|мини|десно|Борис Кидрич и [[Херта Хас]] у [[Мркоњић Град]]у, 1943.]] Одмах после [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], Кидрич је био један од главних иницијатора и организатора Оснивачке скупштине [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта Словеније]] ({{јез-сл|Osvobodilna fronta Slovenije}}), одржане [[27. април]]а [[1941]]. године, на којој је био изабран за политичког секретара Извршног одбора Ослободилачког фронта. Један је и од организатора [[Словенија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Словенији]], а [[22. јун]]а [[1941]]. године био је изабран за првог [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОП одреда Словеније]]. На овој дужности остао је до септембра 1941. године, да би од јесени [[1944]]. до ослобођења земље, маја [[1945]]. године, поново вршио дужност политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] делегата словеначког народа, који је био одржан од [[1. октобар|1]]. до [[3. октобар|3. октобра]] [[1943]]. године Кидрич је имао један од главних реферата и био изабран за вођу словеначке делегације на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), одржном [[29. новембар|29. новембра]] у [[Јајце|Јајцу]]. === Послератни период === [[Датотека:Moša Pijade in Boris Kidrič.jpg|десно|мини|усправно|Борис Кидрич и [[Моша Пијаде]]]] Маја [[1945]]. године постао је први председник [[Извршно веће Скупштине СР Словеније|Народне владе]] [[Социјалистичка Република Словенија|Словеније]], а јуна [[1946]]. министар за индустрију у [[Влада ФНРЈ|Влади]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]. Затим је био председник Планске комисије, односно Привредног савета при Влади ФНРЈ. Биран је за народног посланика [[Скупштина СР Словеније|Народне скупштине]] [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словеније]] и [[Скупштина СФРЈ|Народне скупштине ФНРЈ]], а у два сазива се налазио на месту члана [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНРЈ]]. Био је члан Председништва Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]] (ССРНЈ). На [[Пети конгрес КПЈ|Петом конгресу КПЈ]], одржаном јуна [[1948]]. године у [[Београд]]у, изабран је за члана [[Политбиро]]а [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]], а на [[Шести конгрес КПЈ|Шестом конгресу]] [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]], одржаном новембра [[1952]]. године у [[Загреб]]у, за члана Извршног комитета ЦК СКЈ и члана Секретаријата Извршног комитета ЦК СКЈ. Био је задужен за израду [[Први петогодишњи план у Југославији|првог Петогодишњег плана]], усвојеног [[1945]]. године. У пероду од 1945. до своје смрти, [[1953]]. године, био је један од главних стратега изградње југословенске социјалистичке привреде. Поготово после [[Информбиро|Резолуције Информбироа]], [[1948]]. године, када се [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]] нашла у готово безизлазној економској ситуацији, јер се дотада у највећој мери ослањала на [[Совјетски Савез]]. Био је водећи југословенски економски теоретичар и један од твораца концепције [[Радничко самоуправљање|радничког саомуправљања]].<ref name="boris-kidrič"/> У септембру [[1952]]. године оболео је од [[Леукемија|леукемије]]. Током јесени здравље му се погоршало и у новембру је пребачен у болницу у [[Београд]]у, у којој је умро [[11. април]]а [[1953]]. године, у својој 41. години. Сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Љубљани|Гробници народних хероја]], која се налази у парку иза зграде Народне скупштине Словеније у центру Љубљане. Његова супруга била је [[Зденка Кидрич]] (1909—2008), са којом је имао ћерку Јуркицу, рођену [[1939]]. године. == Одликовања и признања == [[Датотека:Orden narodnog heroja3.jpg|десно|мини|усправно|[[Орден народног хероја]]]] Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и многих високих иностраних и [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден јунака социјалистичког рада]] и [[Орден народног ослобођења]], као и [[Совјетски Савез|совјетски]] [[Орден Кутузова|Ордена Кутузова другог степена]], [[Народна Република Мађарска|мађарски]] Орден Републике, [[Народна Република Бугарска|бугарски]] Орден народне слободе и [[Народна Република Пољска|пољски]] [[Партизански крст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] је одликован [[15. јул]]а [[1952]]. Имао је чин резервног [[генерал-потпуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Његови радови, почев од текстова и расправа у предратном периоду, од оних писаних у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР), предавања, студија и реферата објављени су седам књига његових сабраних дела. Децембра [[1949]]. године постао је редовни члан [[Словеначка академија наука и уметности|Словеначке академије наука и уметности]] (САЗУ). Град [[Кидричево]] у [[Словенија|Словенији]], носи име по њему. Његово име носио је [[Институт за нуклеарне науке Винча|Институт за нуклеарна истраживања]] у [[Винча|Винчи]], као и многе улице и тргови широм [[Југославија|Југославије]]. Једна од централних београдских улица носила је такође његово име, али је [[1997]]. године преименована у Београдску. Његов споменик, рад вајара [[Никола Јанковић|Николе Јанковића]], дуги низ година се налазио испред зграде [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа]] [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]], али је почетком [[1990е|деведесетих година]] измештен у парк испред [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеја савремене уметности]] на [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]]. Његови споменици још увек се налазе у [[Љубљана|Љубљани]] (испред зграде [[Влада Републике Словеније|Владе Републике Словеније]]) и [[Марибор]]у (на Тргу Бориса Кидрича). У његову част у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]] додељивана је [[Награда Борис Кидрич|Награда „Борис Кидрич“]], за особите заслуге у ширењу техничке културе. == Фото галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Seja Izvršnega odbora OF na Stražnem vrhu.jpg|Борис Кидрич (други слева) у друштву [[Јосип Видмар|Јосипа Видмара]], Франца Лубеја и [[Франц Лескошек|Франца Лескошека]], [[1945]]. Датотека:Boris Kidrič (2).jpg|Борис Кидрич Датотека:Boris Kidrič govori v Mariboru.jpg|Борис Кидрич говори у [[Марибор]]у, 1945. Датотека:Kidrič Boris.jpg|Борис Кидрич Датотека:Boris Kidrič.jpg|Борис Кидрич Датотека:Tito Boris Zdenka Kidrič hospital 1953.jpg|[[Јосип Броз Тито]] и [[Зденка Кидрич]] у посети Борису Кидричу у болници, [[1953]]. Датотека:Boris Kidrič 1953.jpg|Борис Кидрич, [[1953]]. Датотека:Tito Boris Kidrič hospital 1953.jpg|Јосип Броз Тито у посети Борису Кидричу у болници, 1953. Датотека:Nikola Koka Janković, Boris Kidrič, 1963.JPG|[[Споменик Борису Кидричу у Београду|Споменик Борису Кидричу]], подигнут [[1963]], Парк скулптура [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеја савремене уметности]] у [[Београд]]у Датотека:Boris Kidrič 1973 Yugoslavia stamp.jpg|Поштанска маркица са ликом Бориса Кидрича из [[1973]]. Датотека:Bista na Boris Kidric vo Skopje.jpg|Споменик Борису Кидричу у [[Скопље|Скопљу]] Датотека:Maribor IMGP9821 (19892345662).jpg|Споменик Борису Кидричу на Тргу Бориса Кидрича у Марибору Датотека:Орден народног хероја4.jpg|[[Орден народног хероја]] </div></gallery></center> == Видите још == * [[Радничко самоуправљање]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Commonscat|Boris Kidrič}} * '''[[Војна енциклопедија]]''' (књига четврта). Београд 1972. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * Јанко Прунк, „Кидрич, Борис – Петер“ у ''Енциклопедији Словеније'' (Љубљана: Младинска књига, 1987–2002), том 5, 62–63 {{Народни хероји-Љубљана}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Чланови Президијума Народне скупштине ФНРЈ}} {{Команданти и комесари ГШ Словеније}} {{Председници влада СР Словеније}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Кидрич, Борис}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1953.]] [[Категорија:Бечлије]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Комунисти Југославије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Словенија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Јунаци социјалистичког рада]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Председници Владе СР Словеније]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Академици САЗУ]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] [[Категорија:Сахрањени у Љубљани]] 0s6z4wjvsvemvse9o9mjfy35bgj1eye 0 254397 25114502 24515867 2022-07-19T18:03:07Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Драган Павловић}} {{Херој М | дидаскалија=ДРАГАН ПАВЛОВИЋ ШИЉА | слика = Dragan Pavlovic Silja.jpg | опис_слике=Драган Павловић Шиља | датум_рођења = [[1908]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Београд]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|1|21|1908||}} | место_смрти =[[Пјеновац]], код [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=студент технике | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | КПЈ=[[1936]]. | народни херој=[[21. децембар|21. децембра]] [[1951]]. }} '''Драгослав Драган Павловић Шиља''' ([[Београд]], [[1908]] — [[Пјеновац]], код [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]], [[21. јануар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен [[1908]]. у [[Београд]]у. Потиче из угледне трговачке породице. После завршене гимназије, студирао је техничке науке на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=77}} На [[Универзитет]]у се повезао са студентским покретом и постао присталица [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У почетку је вршио такозване ситне услуге [[Комунизам|комунистима]]. Његов стан, стан сина угледног београдског трговца, био је један од ретко сигурних станова, у коме су комунисти могли безбедно да држе своје састанке и саветовања. Његов стан је временом постао сигуран партијски пункт.{{sfn|Народни хероји|1982|p=77}} Године [[1936]]. је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] и почео да ради у партијској техници. Извршавао је многобројне партијске задатке. Његов рад приметила је полиција, после чега је ухапшен и од [[Државни суд за заштиту државе|Суд за заштиту државе]] осуђен на две године затвора, кој је издржао у [[марибор]]ском затвору. У затвору је био веома активан у борби за боље услове живота политичких затвореника. Учествовао је у неколко штрајкова глађу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=77}} После изласка из затвора вратио се у [[Београд]], где је постао најпре секретар Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а убрзо и секретар [[Централни комитет|Централног комитета]] „[[Црвена помоћ|Црвене помоћи]]“, организације за обезбеђивање помоћи угроженим члановима партије. Под његовим руководством „Црвена помоћ“ је постала масовна организација, чију добробит су почели да осећају многи политички затвореници.{{sfn|Народни хероји|1982|p=77}} Јуна [[1941]]. године Драган је као инструктор [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]] био упућен у [[Република Македонија|Македонију]]. За кратко време он је у Македонији обавио многе задатке, којима је требало да се побољша стање у македонској партијској организацији. Из Македоније се под веома тешким условима пробио до ослобођене територије Западне [[Србија|Србије]] и ступио је у [[Први шумадијски партизански одред]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=77}} Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#21. децембар|21. децембра]] [[1941]]. године формирана [[Прва пролетерска ударна бригада]], Драган је постављен за [[политички комесар|политичког комесара]] Петог (шумадијског) батаљона, који је формиран од бораца Првог шумадијског одреда. Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#21. јануар|21. јануара 1942]]. године у борби с [[Трећи рајх|Немцима]], на железничкој станици у [[Пјеновац|Пјеновцу]] (види ''[[Борба у Пјеновцу]]'') у источној [[Босна|Босни]]. Заједно са њим су тада погинули, командант Петог (шумадијског) батаљона [[Милан Илић Чича]] и командант [[Романијски партизански одред|Романијског партизанског одреда]] [[Славиша Вајнер Чича]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=77}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 182/51 21. децембра 1951, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40315/Sluzbeni_vijesnik_1952-09-01_17.pdf|title=Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 17/III|website=www.sistory.si|date=1. 9. 1952}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Београд}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Павловић, Драган}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Војници из Београда]] sb5j8utmztbxf6rd07y79jb0s8l1qa3 0 256491 25114207 24570259 2022-07-19T15:57:56Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Vladimir Ždanov (1944).jpg | опис_слике=Владимир Жданов | дидаскалија=ВЛАДИМИР ЖДАНОВ | датум_рођења = {{датум рођења|1902|4|29}} | место_рођења = [[Кијев]] | држава_рођења = [[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1964|10|19|1902|4|29}} | место_смрти =[[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | професија=војно лице | чин=[[генерал-пуковник]] | служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] | рат=[[Руски грађански рат]]<br />[[Велики отаџбински рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |КПСС=[[1941]]. | херој ссср=[[13. септембар|13. септембра]] [[1944]]. | народни херој=[[6. новембар|6. новембра]] [[1944]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}- {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}- {{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова1}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова2}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова2}} {{!}}- {{!}} {{Орден Кутузова2}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене звезде}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''југословенска одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}} }} '''Владимир Иванович Жданов''' ({{јез-рус|Влади́мир Ива́нович Жда́нов}}; [[Кијев]], [[29. април]] [[1902]] — [[Београд]], [[19. октобар]] [[1964]]) био је учесник [[Руски грађански рат|Руског грађанског рата]] и [[Велики отаџбински рат (термин)|Великог отаџбинског рата]], [[генерал-пуковник]] [[Црвена армија|Црвене армије]], [[Херој Совјетског Савеза]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 29. априла 1902. у [[Кијев]]у. Након школовања радио је у електичној централи у [[Јесентуки]]ју у Ставропољском крају. Августа 1920, у време завршних битака [[Руски грађански рат|грађанског рата у Русији]], ступио је као добровољац у радничко-сељачку [[Црвена армија|Црвену армију]]. Борио се на северном [[Кавказ (регија)|Кавказ]]у и учествовао у биткама за [[Кисловодск]], [[Пјатигорск]], [[Наљчик]], [[Грозни]] и др. Рањен је септембра 1920, а годину дана касније је пуштен на дуже одсуство. Августа 1923. поново је враћен у активну војну службу.<ref name="Хероји СССР" >{{Cite web|url=https://warheroes.ru/hero/hero.asp?Hero_id=918|title=Влади́мир Ива́нович Жда́нов|website=warheroes.ru|date=n.d.}}</ref>{{sfn|Narodni heroji 2|1982|pp=401}} Године 1926. завршио је Пешадијску школу у Кијеву, на којој је стекао велико искуство у командовању. Септембра исте године постављен је на дужност командира вода 70. пешадијског пука 24. прешадијске дивизије 17. стрељачког корпуса Украјинског војног округа. Од септембра 1928. био је командант града [[Виница (Украјина)|Винице]] у [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинској ССР]], а од септембра 1931. командант митраљеске чете 70. пешадијског пука.<ref name="Хероји СССР" /> Године 1932. у [[Лењинград]]у је завршио курс за усавршавање официра оклопних јединица Црвене армије и након тога прешао у тенковске јединице. Од марта 1932. био је командир тенковске чете, а потом начелник радионице 32. одвојеног тенковског батаљона. Августа исте године постављен је за начелника радионице Петог тенковског пука Волшке војне области. Априла 1933. прешао је у 11. механизовани пук 11. коњичке диивзије у [[Оренбург]]у, где је био на дужностима — шефа радионице, помоћника начелника штаба и начелника пуковске школе. Марта 1936. прелази у Пешадијску школу у [[Казањ]]у, где је предавао тактику и аутомобилску технику, а од октобра 1938. био начелник школске оклопне службе.<ref name="Хероји СССР" /> Године 1940. ванредно је дипломирао на [[Војна академија Фрунзе|Војној академији Фрунзе]], након чега је од априла исте године био универзитетски инспектор у Штабу Волшке војне области. Непосредно пред [[Операција Барбароса|напад Сила Осовине на Совјетски Савез]], 3. јуна 1941. постављен је за заменика начелника Тенковске школе у [[Сизрањ]]у. На овој дужности налазио се првих месеци [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]]. У [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичку партију Совјетског Савеза]] (КПСС) примљен је 1941. године.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|pp=401}}<ref name="Хероји СССР" /> Почетком 1942. завршио је убрзани курс [[Војна академија Ворошилов|Више војне академије Ворошилов]], након чега је маја исте године упућен на фронт. Налазио се на дужности начелника штаба 13. тенковског корпуса (корпус је јануара 1943. преименован у [[4. гардијски механизовани корпус|4. гардијски механизовани корпус]]) и учествовао је у одбрамбеним борбама на [[Дон]]у и код [[Стаљинград]]а, као и у [[Битка за Стаљинград|офанзиви совјетских трупа код Стаљинграда]], у [[Ростов на Дону|Ростову]], [[Доњецки басен|Донбас]]у и др. За заслуге у дотадашњим борбама, 7. јуна 1943. је Указом Савета народних комесара СССР унапређен у чин [[генерал-мајор]]а, а за команданта 4. гардијског механизованог корпуса (тада у саставу Другог, а потом у саставу Трећег украјинског фронта) постављен је 31. марта 1944. и на овој дужности истао је до краја рата.<ref name="Хероји СССР" /> Механизовани корпус се дуже време налазио у саставу коњичко-механизоване групе Трећег украјинског фронта, која је више пута учествовала у дубоким продорима у непријатељске позадине и била окружена јаким непријатељским снагама. Своје командантске способности посебно је исказао августа 1944. у борбама на југу Украјине, у [[Јаши-кишињевска офанзива|јашко-кишњевској операцији]], којом је совјетским трупама отворен пут на [[Балканско полуострво|Балкан]]. Вешто је руководио борбеним формацијама корпуса приликом пробијања непријатељске одбране на Дњестру и пориликом опкољавања непријатељске Кишењевске групације, када је заробљено око 14.000 непријатљеских војника и официра. За заслуге у овим борбама 13. септембра 1944. је Указом Президијума Врховног совјета СССР проглашен херојем Совјетско Савеза и одликован Орденом Лењина, а Указом Савета народних комесара СССР унапређен у чин [[генерал-лајтнант]]а.<ref name="Хероји СССР" /> [[Датотека:General Peko Dapčević and general Vladimir Ždanov in liberated Belgrade 1944.jpg|лево|мини|280п|[[Пеко Дапчевић]] и Владимир Жданов у ослобођеном [[Београд]]у, октобра 1944.]] Након ослобођења [[Бугарска|Бугарске]], септембра 1944, његов корпус је прешао у Југославију, где је учествовао у борбама за ослобођење њених источних делова. У току [[Београдска операција|Београдске операције]], октобра 1944, борци 4. гардијског механизованог корпуса, борили су се заједно са борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске Југославије]] (НОВЈ). За заслуге у ''борби против заједничког непријатеља и допринос ослобођењу Београда'' Указом Председништва АВНОЈ-а одликован је 6. новембра 1944. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|pp=401}}<ref name="Хероји СССР" /> Његов механизовани корпус истакао се у току [[Будимпештанска операција|Будимпештанске операције]], када је у близини [[Острогон|Естергом]]а успео да изврши затварање окружења око будимпештанске непријатељске групације. Потом је у близини [[Будимпшета|Будимпшете]] извршио заузимање градова [[Кунсентмиклош]], [[Хатван]] и [[Балашађармат]] и одбио непријатељске контранападе. Фебруара 1945. механизовани корпус се борио да задржи и прошири мостобран на реци Хрон у јужној [[Чехословачка|Чехословачкој]], након чега се налазио у резерви.<ref name="Хероји СССР" /> После завршетка Другог светског рата наставио је да командује 4. гардијским механизованим корпусом до његовог расформирања, а потом 5. гардијском механизованом дивизијом. Од јуна 1947. до априла 1949. био је командант 6. гардијске механизоване армије у Забајкалском војном округу. Године 1950. завршио је курс на Вишој војној академији Ворошилов и од марта 1951. био начелник штаба, а потом заменик команданта Далекоисточне војне области. Од августа 1953. је био помоћник команданта Јужно-уралског војног округа, а од априла 1954. помоћник команданта Централне групе снага. Од јула исте године налазио се на дужности начелника Управе за борбену обуку Централне групе снага. Од септембра 1955. био је први заменик команданта Забајкалског војног округа.<ref name="Хероји СССР" /> Септембра 1961. постављен је за вишег војног саветника при комади војног округа Народне армије [[Источна Немачка|Немачке Демократске Републике]] (ДДР). Указом Савета министара СССР 13. априла 1964. унапређен је у чин генерал-пуковника, а јуна исте године постављен је за начелника Војне академије оклопних снага.<ref name="Хероји СССР" /> Октобра 1964. одређен је за члана совјетске војне делегације која је требала да дође на прославу двадесетогодишњице ослобођења Београда. Заједно са њим, у делегацији су између осталих били — маршал Совјетског Савеза [[Сергеј Бирјузов]], генерал-мајор Николај Мирoнов, генерал-лајтнант Николај Шкодунович, генерал-лајтнант у пензији Иван Кравцов и генерал-мајор у пензији Леонид Бочаров. Приликом доласка у Београд, 19. октобра 1964. авион [[Иљушин Ил-18]] је услед слабе видљивости ударио у врх [[Авала|Авале]] и у овој [[Авионска несрећа на Авали 19. октобра 1964.|авионској несрећи]] страдали су свих 18 чланова делегације и посаде авиона.<ref name="Хероји СССР" /> Сви страдали у авионској несрећи сахрањени су у заједничкој гробници у гробљу Новодевичје у [[Москва|Москви]].<ref name="Хероји СССР" /> На месту погибије је 1965. подигнут [[Споменик совјетским ратним ветеранима]], а једна од главних улица у [[Београд]]у дуги низ година носила је име генерала Жданова, али јој је [[1997]]. враћен стари назив Ресавска. Од 2017. друга [[Улица Генерала Жданова|улица у Новом Београду]] понела је његово име. Поред звања хероја Совјетског Савеза и народног хероја Југославије, одликован је са два [[Орден Лењина|Ордена Лењина]], три [[Орден Црвене заставе|Ордена Црвене заставе]], [[Орден Суворова|Орденом Суворова првог реда]], два [[Орден Суворова|Ордена Суворова другог реда]], [[Орден Црвене звезде|Орденом Црвене звезде]] и др.<ref name="Хероји СССР" /> Постхумно је 20. октобра 1964. одликован [[Орден ратне заставе|Орденом ратне заставе]]. == Види још == * [[Авионска несрећа на Авали 1964.]] * [[Споменик совјетским ратним ветеранима]] == Референце == {{reflist|3}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{Народни хероји-странци}} {{Ослобођење Београда 1944}} {{Хероји СССР—Југославија}} {{Портал бар|Биографија|Совјетски Савез|Народноослободилачка борба}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Жданов, Владимир}} [[Категорија:Рођени 1902.]] [[Категорија:Умрли 1964.]] [[Категорија:Совјетске војсковође Другог светског рата]] [[Категорија:Совјетски генерали]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Страдали у авионским несрећама]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Новодевичје у Москви]] 923mms53txkm51hi3gg1v58oruj0doq 0 257783 25114202 24322524 2022-07-19T15:57:47Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Fyodor Tolbukhin.jpg | опис_слике=Фјодор Толбухин |дидаскалија=ФЈОДОР ТОЛБУХИН | датум_рођења = {{датум рођења|1894|6|16}} | место_рођења =Андроки, код [[Јарослављ]]а | држава_рођења =[[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1949|10|17|1894|6|16}} | место_смрти =[[Москва]], [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]] | држава_смрти =[[СССР]] |професија=војно лице |КПСС=[[1931]]. |рат=[[Први светски рат]]<br />[[Руски грађански рат]]<br />[[Велики отаџбински рат]] |чин=[[Маршал Совјетског Савеза]] |служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] |херој ссср=[[7. мај]]а [[1965]]. |народни херој=[[31. мај]]а [[1945]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Победе}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}}- {{!}}{{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}- {{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова1}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова1}} {{!}}{{!}} {{Орден Кутузова1}} {{!}}- {{!}} {{Орден црвене звезде}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{Херој Народне Републике Бугарске}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}} }} '''Фјодор Иванович Толбухин''' ({{јез-рус|Фёдор Иванович Толбухин}}; [[16. јун]] [[1894]] — [[17. октобар]] [[1949]]) био je [[Маршал Совјетског Савеза|совјетски маршал]], [[Херој Совјетског Савеза]], [[Херој Народне Републике Бугарске]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Фјодор Иванович Толбухин је рођен [[16. јун]]а [[1894]]. године у селу Андроки, код [[Јарослављ]]а. Потиче из породице сиромашних сељака, отац Иван и мајка Ана имали су седморо деце. После завршене основне школе, [[1907]]. умро му је отац, па је морао да пређе код брата у [[Санкт Петербург|Петроград]], где је завршио трговачку школу и извесно време радио као трговац. === Први светски рат и Октобарска револуција === Када је почео [[Први светски рат]], Фјодоров је [[1915]]. године постао добровољац руске армије. После кратког боравка у возачкој школи у Петроградској наставној аутомобилској чети, као мотоциклист био је упућен на северозападни фронт, у штаб Шесте пешадијске дивизије. Два месеца после тога ступио је у официрску школу у Ораниенбауму. Када је завршио скраћени курс, јула [[1915]]. године, произведен је у чин [[заставник]]а и упућен на распоред у 22. бригаду. Када су, у својој летњој офанзиви, [[Трећи рајх|Немци]] успели да пробију фронт Треће руске армије у [[Галиција|Галицији]], и да убрзо заузму [[Пшемисл]], [[Лавов]] и знатан део [[Галиција|Галиције]], Толбухин је половином септембра био пребачен у састав Девете армије. Наредбом команданта армије, постављен је за млађег официра у 11. чети, а после 11 дана постао је њен командир. Пошто је [[Савезници у Првом светском рату|савезничка команда]], [[1916]]. године, тражила да и [[Русија]] пређе у противофанзиву како би олакшали ситуацију на западном ратишту, [[4. јун]]а [[1916]]. јединице руског Југозападног фронта почеле су наступање према Западу. За [[потпоручник]]а Толбухина ова операција је била веома значајна, иако није дала посебне резултате. Међу војницима је почео постепено да се јавља протест против даљег вођења рата. У батаљонима и четама појавили су се бољшевички леци, с позивом да се оконча империјалистички рат. У пуку у коме је служио Фјодор, учестала су дезертерства. [[Руска револуција|Фебруарска револуција]] задесила га је у 13. пограничном замурском пуку, где је командовао батаљоном. На војничкој конференцији био је изабран у пуковски комитет и учествовао у јунском походу када је био тешко рањен. У септембру је произведен у чин [[капетан]]а и упућен у [[Омск]], у 37. сибирски пук. Тамо је стигао када је већ била формирана [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] власт. У децембру [[1917]]. године Толбухин је послат на двомесечно одсуство због болести. То време је провео у родном месту у [[Јарославска област|Јарославској губернији]], а у марту [[1918]]. године је демобилисан. Пошто се опоравио, већ крајем јуна [[1919]]. године Толбухин је ступио у [[Црвена армија|Црвену армију]] и распоређен је у штаб западног фронта, а нешто касније упућен је на школовање штапских официра. Завршио је курс, и [[15. децембар|15. децембра]] исте године именован је за помоћника начелника штаба тек формиране 56. стрељачке дивизије, а нешто касније био је и начелник њеног штаба. За постигнуте успехе у борби, одликован је Орденом црвене звезде. === Међуратни период === У јесен [[1926]]. године Фјодор је био упућен у [[Војна академија Фрунзе|Војну академију „Фрунзе“]], а 1933—1934. завршио је и Оперативни факултет. У [[1930]]. години био је постављен за начелника штаба корпуса, и на тој дужности провео је шест година. Годину касније, постао је члан Комунистичке партије Совјетског Савеза. Пошто су га заобишле [[Велика чистка|Стаљинове чистке]], већ у септембру [[1937]]. године постављен је за команданта 72. стрељачке дивизије у [[Кијев]]ском војном округу. === Други светски рат === Почетак Другог светског рата затекао га је на дужности начелника штаба Закавкаског војног округа, који је добио задатак да осигура јужне границе [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], а истовремено и северне границе [[Иран]]а, где је требало да се успостави веза са [[антихитлеровска коалиција|савезничким]] јединицама. Новембра [[1941]]. године, Закавкаски војни округ био је преименован у Закавкаски фронт, а Толбухин, у начелника Оперативног одељења фронта. Почетком [[1942]]. године, офанзива коју је припремао није дала жељене резултате, па је, марта [[1942]], био ослобођен дужности и позван у [[Москва|Москву]] на одговорност. У прољеће [[1942]]. године, када су [[Трећи рајх|Немци]] пренели тежиште својих операција према [[Дон]]ском базену и кавкаској нафти, Толбухин је постављен за шефа штаба на Кримском фронту и команданта 57. совјетске армије у [[битка за Стаљинград|бици код Стаљинграда]]. Од марта [[1943]]. године Толбухин је командант Јужног фронта, затим командант Четвртог украјинског фронта, а средином [[1944]]. године постављен је за команданта Трећег украјинског фронта. Јединице под његовом командом ослободиле су: [[Таганрог]], [[Доњецк]], [[Ростовска област|Ростовску област]], [[Никопољ (Бугарска)|Никопољ]], [[Криви Рог]], [[Крим]] и [[Севастопољ]], и до средине августа [[1944]]. избиле на границу [[Румунија|Румуније]]. Пошто су, у сарадњи с јединицама Другог украјинског фронта, у Јашко-кишињевској операцији разбиле немачко-румунске снаге, јединице Трећег украјинског фронта окупирале су [[Бугарска|Бугарску]] и, у сарадњи с јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске Југославије]], учествовале у [[Београдска операција|ослобођењу Београда]] и дела [[Србија|Србије]]. Крајем [[1944]]. године, јединице 3. украјинског фронта, под командом Толбухина, учествовале су у ослобођењу [[Будимпешта|Будимпеште]], а почетком [[1945]]. године у заузимању [[Беч]]а. Дана [[8. мај]]а [[1945]]. његове трупе су се сусреле са [[Сједињене Америчке Државе|америчким]] трупама у [[Доња Аустрија|Доњој Аустрији]]. После завршетка рата, Толбухин је био командант Закавкаског војног округа и члан [[Врховни совјет Совјетског Савеза|Врховног совјета Совјетског Савеза]]. Умро је [[17. октобар|17. октобра]] [[1949]]. године у [[Москва|Москви]], а његова урна је сахрањена у [[Московски Кремљ|Кремљу]]. == Почасти и одликовања == Маршал Толбухин је [[почасни грађанин]] [[Софија|Софије]] (од [[1946]]) и [[Београд]]а (од [[1947]]). Постхумно је [[7. мај]]а [[1965]]. године проглашен за [[Херој Совјетског Савеза|Хероја Совјетског Савеза]]. Одлуком Председништва [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а, [[31. мај]]а [[1945]]. године одликован је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]]. Добио је и бројна совјетска признања: два пута [[Орден Лењина]], [[Орден победе|Орден Победе]], три [[Орден црвене заставе|Ордена црвене заставе]], два пута [[Орден Суворова]] 1. реда, [[Орден Кутузова]] 1. реда, као и [[Орден црвене звезде]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Fyodor Tolbukhin}} * [http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00079/56000.htm Велика совјетска енциклопедија]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{Маршали Совјетског Савеза}} {{Народни хероји-странци}} {{Хероји СССР—Југославија}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Совјетски Савез}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Толбухин, Фјодор Иванович}} [[Категорија:Рођени 1894.]] [[Категорија:Умрли 1949.]] [[Категорија:Совјетске војсковође Другог светског рата]] [[Категорија:Маршали Совјетског Савеза]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Хероји НР Бугарске]] [[Категорија:Почасни грађани Београда]] awwmnzvefbwsi8dyg0ee8pl980nvjvu 0 257895 25114246 22904299 2022-07-19T16:17:28Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЂУЗЕПЕ БУДИЦИН | слика = Djuzepe Budicin Pino.jpg | опис_слике=Ђузепе Будицин Пино | датум_рођења = {{Датум рођења|1911|4|27}} | место_рођења =[[Ровињ]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|2|7|1911|4|27}} | место_смрти =[[Валдибор]], код [[Ровињ]]а | држава_смрти =[[Италијанска Социјална Република]] | професија=берберин | КПЈ=[[1943]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[26. септембар|26. септембра]] [[1973]]. }} '''Ђузепе Будицин Пино''' ({{јез-итал|Giuseppe Budicin Pino}}; [[Ровињ]], [[27. април]] [[1911]] — [[Валдибор]], код [[Ровињ]]а, [[7. фебруар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], члан [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|Земаљског антифашистичког вијећа Хрватске]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен [[27. април]]а [[1911]]. године у [[Ровињ]]у, у сиромашној радничој породици. Отац му је био столар, а мајка му је умрла док је још био мали. После завршене основне и Ниже грађанске школе, завршио је бријачки занат. Код истога мајстора касније је радио као помоћник. С основама [[антифашизам|антифашистичке]] борбе упознао се током [[1927]]. и [[1928]]. године, када је дошао у додир с појединим члановима [[Италијанска комунистичка партија|Комунистичке партије Италије]]. Убрзо је био примљен у чланство КП Италије. Од [[1931]]. до [[1933]]. служио је војни рок у [[ратна морнарица|морнарици]], у [[Ла Спези]]у. Након одслужења војног рока, радио је у родном месту. Када је дошло до хапшења неколицине ровињских комуниста, међу њима је ухапшен и Пино. [[Датотека:Rovinj008.jpg|лево|мини|200п|Биста Пина Будицина у Ровињу]] Специјални суд за заштиту државе осудио га је на седам година затвора. Након што је издржао три године робије, амнестиран је, и у марту [[1937]]. године поново се вратио у [[Ровињ]]. По изласку из затвора, одмах се повезао с партијском организацијом. Растурао је антифашистичке летке и посебно радио с антифашистичком омладином. Фашистичка полиција је запазила његов рад, па је поново ухапшен крајем [[1937]]. године. Наредне године осуђен је у [[Рим]]у на 12 година робије. Из затвора је пуштен уочи капитулације Италије [[1943]]. године. Капитулација Италије затекла га је у Ровињу, где се повезао са [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачким покретом]] и почео да ради на стварању народне власти, вршењу мобилизације за Ровињски батаљон и на учвршћењу партијске организације у Ровињу. Био је политички секретар Котарског комитета [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]] за Ровињ, члан Обласног комитета КПХ за Истру, члан Обласног НО одбора за Истру, а на Другом заседању [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ]]-а у [[Плашки|Плашком]] изабран је за члана ЗАВНОХ-а. Радио је и на покретању штампе на италијанском језику у [[Истра|Истри]], како би се његови сународници упознали с циљевима Народноослободилачке борбе на свом материњем језику. Ухапшен је [[7. фебруар]]а [[1944]]. године, у близини [[Ровињ]]а. Стрељан је на обали луке [[Валдибор]]а, [[8. фебруар]]а [[1944]]. године. Италијански батаљон, који је формиран у марту [[1944]]. године, носио је његово име.<ref>{{Cite web |url=http://www.istrapedia.hr/hrv/382/budicin-giuseppe-pino/istra-a-z/ |title= istrapedia | Budicin, Giuseppe - Pino|accessdate= |last= |first= | others = |date= |work= |publisher=-{www.istrapedia.hr}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> Указом [[Председник Југославије|председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[26. септембар|26. септембра]] [[1973]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Истра и Приморје}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Будицин, Ђузепе}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Истрани]] [[Категорија:Италијани]] [[Категорија:Италијански комунисти]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Истра у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] 389lmz9df3yihjc3kdx1wx0m37jqhjv 0 260323 25114353 24135424 2022-07-19T17:04:46Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МИЛКА КУФРИН |слика=Milka Kufrin.jpg |опис_слике=Милка Куфрин |датум рођења={{датум рођења|1921|10|15|}} |место рођења=[[Доња Пургарија|Пургарија]], код [[Јастребарско]]г |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|2000|1|28|1921|10|15|}} |место смрти=[[Загреб]] |држава смрти=[[Хрватска]] |супруг=[[Раде Булат]] |професија=друштвено-политичка радница |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1945]]. |народни херој=[[23. јул]]а [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Милка Куфрин''' ([[Доња Пургарија|Пургарија]], код [[Јастребарско]]г, [[15. октобар]] [[1921]] — [[Загреб]], [[28. јануар]] [[2000]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политичка радница [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Хрватска|Социјалистичке Републике Хрватске]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена [[15. октобар|15. октобра]] [[1921]]. године у селу [[Доња Пургарија|Пургарија]], код [[Јастребарско]]г. Потиче из сељачке породице. Основну школу је завршила у селу [[Окић]]у, а гимназију у [[Загреб]]у, где се касније уписала се на Агрономски факултет. Још у средњој школи, Милка, [[1938]]. године, постаје члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). На факултету је, због своје активности у омладинском покрету, брзо запажена. На првој години студија изабрана за секретара скојевске групе, а била је и председник Одбора за скупљање народне помоћи. Са групом скојеваца, Милка је прикупљала пакете за [[Црвени крст]] — који су слати учесницима [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]], које су се налазили у логорима у [[Француска|Француској]]. Априла [[1941]]. године, после окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и проглашења [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (НДХ), избачена је са [[факултет]]а. Тада, по задатку Партије, одлази у родни крај, где се повезује с партијском организацијом у селу Хорвати. Ту је постала члан Котарског комитета СКОЈ-а за Јастребарско и Самобор. У свом селу, Окићу, основала је прву скојевску групу. У јуну 1941. године, [[усташе]] су покушале да је ухапсе, али је успела побећи. Једно време се скривала код мештана села, а када су јој усташе ухапсиле родитеље и сестре, илегално одлази у Загреб. Крајем јуна 1941. постаје члан Месног комитета СКОЈ-а за Загреб и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Организује и учествује у акцијама скојевских организација у припремању и вршењу [[Диверзија|диверзантских]] акција, у писању парола и у уништавању усташких и [[Трећи рајх|немачких]] плаката-прогласа. Крајем октобра 1941. године, одлази из Загреба, и преко [[Карловац|Карловца]], долази у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]], на [[Петрова гора|Петрову гору]]. Ту убрзо постаје члан Окружног комитета СКОЈ-а за Карловац, и ради на стварању и јачању омладинских организација на [[Кордун]]у. Учествовала је и у акцијама партизанских одреда. Априла [[1942]]. године Милка одлази, с групом партизана, по одлуци [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]], с Кордуна на подручје [[Покупље|Покупља]] и [[Жумберак (планина)|Жумберка]], да у тим крајевима ради на развијању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). У Жумберку постаје заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] Прве жумберачке чете, која је вршила честе диверзантске акције на прузи Загреб–[[Карловац]], уништавала поједина усташка упоришта. Милка је заједно с [[Милан Мраовић|Миланом Мраовићем]], [[Народни херој Југославије|народним херојем]], у Хрватском Лесковцу разоружала железничку стражу и заробила 9 домобрана. Касније је била постављена за политичког комесара Треће чете батаљона „[[Јосип Краш]]“, с којом је вршила свакодневне акције у непосредној близини [[Загреб у Народноослободилачкој борби|окупираног Загреба]]. У новембру 1942. године постала је члан Окружног комитета КПХ за Покупље. Али убрзо после тога, по задатку Партије, напушта овај крај и одлази на Кордун, где постаје секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску. Као омладински руководилац обилазила је подручја Кордуна, [[Лика|Лике]], Покупља, Жумберка, [[Славонија|Славоније]], [[Подравина|Подравине]] и [[Калник]]а, радећи на стварању организације СКОЈ-а на терену и у партизанским јединицама. Године [[1943]]. Милка је изабрана за председника Савеза антифашистичке омладине Хрватске. Учествовала је на Првом конгресу [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије]] (УСАОЈ), новембра 1942. у [[Бихаћ]]у, и Другом конгресу, маја [[1944]]. у [[Дрвар]]у. Била је и већник на Првом, Другом и Трећем заседању [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске]] (ЗАВНОХ). После ослобођења [[Југославија|Југославије]], бирана је на подручју [[Јастребарско]]г и [[Самобор]]а за народног заступника [[Сабор СР Хрватске|Сабора НР Хрватске]] и посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]] у пет сазива. Завршила је Економски факултет, била подсекретар у Савезном секретаријату за робни промет, председник Савезног комитета за туризам, члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (СИВ), члан [[Извршно веће Сабора СР Хрватске|Извршног већа Сабора НР Хрватске]] и члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|Савеза комуниста Хрватске]]. Била је и члан Председништва Републичког одбора [[Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске|СУБНОР-а Хрватске]]. Милкин супруг, [[генерал]] [[Раде Булат]], такође је био [[Народни херој Југославије|народни херој Југославије]]. Умрла је [[28. јануар]]а [[2000]]. године у Загребу. Сахрањена је на гробљу [[Мирогој]] у [[Загреб]]у. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је [[23. јул]]а [[1953]]. године.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=433}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == * [http://www.sabh.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=29:milka-kufrin-narodni-heroj-rade-bulat&catid=2:izdavaka-djelatnost&Itemid=9 СУБНОР Хрватске — Милка Куфрин, народни херој — Раде Булат] * [http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199806/80601-028-pubs-zag.htm Прогон антифашиста у Хрватској] {{Жене народни хероји-Хрватска}} {{Народни хероји-Загреб}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Куфрин, Милка}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 2000.]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Диверзије у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Хрватске]] [[Категорија:Чланови ЦК КП/СК Хрватске]] [[Категорија:Посланици Сабора СР Хрватске]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Мирогој у Загребу]] eeg5ja9ntglbqmpp8pvym6er1rwkexa 0 260712 25114352 24135416 2022-07-19T17:04:44Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија = РАДЕ БУЛАТ | слика = Rade Bulat.jpg | опис_слике = Раде Булат 1967. године | датум_рођења = {{датум рођења|1920|8|28}} | место_рођења = [[Вргинмост]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2013|1|25|1920|8|28}} | место_смрти = [[Загреб]] | држава_смрти = [[Хрватска]] | супруга = [[Милка Куфрин]] | професија = војно лице | служба = [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] | године службе = [[1941]] — [[1978]]. | чин = [[генерал-потпуковник]] | КПЈ = [[1939]]. | рат = [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој = [[24. јул]]а [[1953]]. | одликовања = {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''инострана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Грунвалдов крст3}} {{!}}} }} '''Раде Булат''' ([[Вргинмост]], [[28. август]] [[1920]] — [[Загреб]], [[25. јануар]] [[2013]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[28. август]]a [[1920]]. године у [[Вргинмост]]у. Потиче из земљорадничке породице. Основну школу завршио је у Вргинмосту, а гимназију у [[Сисак|Сиску]], [[Градишка|Градишки]] и [[Загреб]]у. Године [[1936]]. постаје члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и руководио је скојевском организацијом у гимназији у Сиску, Градишки и Загребу. Због револуционарне делатности, више пута је хапшен и удаљаван из школе. Године [[1939]]. примљен је у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). У исто време уписао је Технички факултет у Загребу, где се активно укључио у рад скојевске организације, и постао члан руководства. Повремено је одлазио и у родни крај, где је помагао стварању првих партијских организација у селима око Вргинмоста. По одлуци, [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]], [[29. март]]а [[1941]]. године прешао је у Вргинмост и преузео дужност секретара Котарског комитета КПЈ. === Народноослободилачка борба === После [[Априлски рат|Априлског рата]] и [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године, активно је радио на организовању [[Кордун у Народноослободилачкој борби|устанка на Кордуну]]. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#27. јул|27. јула 1941.]] године избио [[Дан устанка народа Хрватске|устанак у Хрватској]]. Раде је заједно с [[Мирко Поштић|Мирком Поштићем]], [[народни херој Југославије|народним херојем]], разоружава једног [[Усташка војница|усташу]] у селу [[Перна (Топуско)|Перна]]. Истог дана предводио је групу бораца на рушењу железничке пруге између [[Вргинмост]]а и [[Топуско]]г, код села [[Блатуша (Вргинмост)|Блатуше]]. Одмах после ове акције, с Јовицом Булатом, напао је групу [[Краљевина Италија|Италијана]] код села [[Подгорје (Вргинмост)|Подгорје]], и растерао их. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|фебруару 1942.]] године, као истакнути организатор устанка на [[Кордун]]у, одлази у [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главни штаб НОП одреда Хрватске]], који га шаље као делегата у поједине крајеве и партизанске одреде Хрватске. У улози официра Главног штаба учествује, с банијском пролетерском четом и [[Никола Демоња|Николом Демоњом]], у борбама у [[Славонија|Славонији]]. Као командант [[батаљон]]а „[[Будислав Борјан|Буде Борјан]]“, у северној [[Далмација|Далмацији]] водио је низ успешних борби против Италијана, [[Усташка војница|усташа]] и [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобрана]]. Посебно се истакао у борбама с Италијанима код Борије, затим у селу Нунић, код [[Кистање|Кистања]], где је заједно са [[Слободан Мацура Бондо|Слободаном Мацуром]] разоружао италијанску посаду од тридесет карабинијера, а већ у следећој акцији са својим батаљоном избацује из строја више од 200 италијанских војника. Тада су заробљена три минобацача, четири митраљеза и велики број пушака. Заједно са својим батаљоном био је на планини [[Промина]], код [[Дрниш]]а, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|29. јуна 1942.]] године, окружен с 5.000 [[Краљевина Италија|Италијана]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четника]]. Два дана је успешно води борбу и успео батаљон извући из обруча с незнатним губицима. Као командант [[Тринаеста пролетерска ударна бригада|Тринаесте пролетерске ударне бригаде]] „[[Раде Кончар]]“, водио је непрекидне борбе на [[Жумберак|Жумберку]], у околини [[Загреб]]а и [[Карловац|Карловца]]. У бици у [[Ново Село (Сисак)|Новом Селу]], његова бригада је нанела тешке поразе усташама, а у Сухору Италијанима и [[Бела гарда (Словенија)|белогардејцима]]. Командовао је и ослобођењем Крашића, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|2. јануара 1943.]] године, када су после жестоких борби, уништене три усташке бојне с више од 900 војника. [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.|Маја 1943.]] године, као начелник Штаба [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске#Формирање оперативних зона|Друге оперативне зоне]] у [[Мославина|Мославини]], реорганизовао је тамошње партизанске одреде. Приликом преласка [[Сава|Саве]], водио је борбу против усташа и [[Трећи рајх|Немаца]], и заробио више од 40 непријатељских војника. Његова вештина командовања дошла је до изражаја [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1943.|јула 1943.]] године, када се с десет бораца успешно извлачи из усташког окружења. У ослобођењу [[Вараждинске Топлице|Вараждинских Топлица]], непосредно је руководио јуришом на [[Гестапо]]во упориште, где је заробљено 100 немачких жандарма. Руководио је оснивањем Прве загорске бригаде, са којом је водио непрекидне борбе у [[Хрватско Загорје|Загорју]], код Доње Коњшћине, код Златара, Миховљана, Вараждинских Топлица, села Свибовец. Командант [[32. загорска дивизија НОВЈ|32. загорске дивизије]] постао је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1944.|6. јуна 1944.]] године и с њом уништио снажни усташко-домобрански гарнизон у Трговишћу, Храшчини, водио тешку борбу на [[Калник]]у, [[Bilogora|Билогори]] и [[Подравина|Подравини]], где уништава усташко-домобранске снаге. У сарадњи с јединицама [[7. банијска дивизија НОВЈ|Седме банијске дивизије]] и [[Шести славонски корпус НОВЈ|Шестог славонског корпуса]], учествује у ослобођењу Подравине од [[Вировитица|Вировитице]] до [[Копривница|Копривнице]]. Крај рата га је затекао на месту начелник Штаба [[Десети загребачки корпус НОВЈ|Десетог загребачког корпуса]]. === Послератна каријера === После ослобођења [[Југославија|Југославије]], завршио је Курс за усавршавање официра пешадије на [[Војна академија Ворошилов|Вишој војној академији „Ворошилов“]] у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]], Командно-генералштабну школу у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и дипломирао је на Електротехничком факултету у [[Загреб]]у. У [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА) вршио је дужности: команданта дивизије, начелника оперативне управе Војне области, заменика начелника Треће управе Генералштаба ЈНА, начелника Управе АБХ одбране ЈНА, помоћника команданта за позадину Армијске области и команданта Војног подручја. Био је посланик у [[Хрватски сабор|Сабору]] [[Социјалистичка Република Хрватска|Социјалистичке Републике Хрватске]] и члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|Савеза комуниста Хрватске]]. Године [[1968]]. био је председник Шаховског савеза Југославије (ШСЈ). У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], погинула му је марта [[1942]]. године на [[Петрова гора|Петровој гори]], сестра Драгица, која је била студент [[Медицина|медицине]]. Радетова супруга, [[Милка Куфрин]], такође је била учесница Народноослободилачке борбе и проглашена је за [[народни херој Југославије|народног хероја Југославије]]. Умро је [[25. јануар]]а [[2013]]. године, у Загребу. Сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Загребу|Гробници народних хероја]] на загребачком гробљу [[Мирогој]], [[31. јануар]]а. == Одликовања и признања == Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]]. и других високих [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден ратне заставе]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]] и два [[Орден за храброст|Ордена за храброст]]. Од иностраних одликовања се истиче [[Народна Република Пољска|пољски]] [[Орден Грунвалдов крст|Грунвалдов крст]] трећег степена. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[24. јул]]а [[1953]]. године. На традиционалном пријему [[Српско народно вијеће|Српског народног вијећа]] у Загребу, [[4. јануар]]а [[2012]]. године, Ради Булату и [[Јосип Бољковац|Јосипу Бољковцу]] уручена је награда ''[[Гојко Николиш]]'' за промовисање [[Антифашизам|антифашизма]].<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=01&dd=05&nav_category=167&nav_id=571349 B92.net: Josipović i Tadić dobili nagrade], pristupljeno 11. februara 2012.</ref> Био је такође и почасни грађанин словеначког града [[Метлика|Метлике]], како би се на тај начин изразила захвалност за његово учешће као команданта Тринаесте пролетерске бригаде у борби против [[Фашизам|фашизма]] и ослобађању места.<ref>[http://www.novossti.com/2011/11/pokrajine-81/ Novossti.com:] Bulatova brigada proslavila jubilej, pristupljeno 11. februara 2012.</ref> == Публикације == * „''Жумберак и Покупље у Народноослободилачкој борби''“, [[Загреб]] [[1951]]. * „''Свједочанства из Петрове горе''“, Загреб [[1980]]. * „''Десети корпус „Загребачки“ НОВ и ПОЈ''“, Загреб, [[Београд]] [[1985]]. * „''Милка Куфрин народни херој''“, Загреб [[2008]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 2|1971}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{II}-|year=1971|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72915207}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon|1981}}|title=Vojni leksikon|year=1981|publisher=Vojnoizdavački zavod|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=41164039}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == * [http://www.slobodnajugoslavija.org/index.php?option=com_content&task=view&id=264 Слободна Југославија - интервију са Радетом Булатом] * [https://web.archive.org/web/20140314002133/http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/119812/Default.aspx Baltić, Komar, Bulat — jedini živi narodni heroji NOB-a] * [http://www.sabh.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=71:priopenje-za-javnost-&catid=3:priopenja&Itemid=11 Кампања против хрватских анифашиста] * [http://www.kurir-info.rs/preminuo-narodni-heroj-rade-bulat-clanak-623459 Курир: Преминуо народни херој Раде Булат (28. I 2013)], приступљено 28. јануара 2013. {{Народни хероји-Банија и Сисак}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Булат, Раде}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 2013.]] [[Категорија:Вргинмошћани]] [[Категорија:Срби у Хрватској]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Југословенски инжењери]] [[Категорија:Борци Тринаесте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Генерал-потпуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Чланови ЦК КП/СК Хрватске]] [[Категорија:Посланици Сабора СР Хрватске]] [[Категорија:Спортски радници]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Мирогој у Загребу]] nxtn898d28s8fy54x6l0wcsbp3kaf7e 0 260921 25114506 22912273 2022-07-19T18:03:14Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Nh lisjak janko.jpg | дидаскалија=ЈАНКО ЛИСЈАК | опис_слике=Јанко Лисјак Пушка | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|2|9}} | место_рођења =[[Шагудовац]], код [[Доња Стубица|Доње Стубице]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|1||1914|2|9|}} | место_смрти =[[Београд]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | супруга=[[Јанко Лисјак#Деса Лежајић|Десанка Деса Лежајић]] | професија=радник | КПЈ=[[1935]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. }} [[Датотека:Grob Janka Lisjaka.JPG|десно|мини|250п|Гроб Јанка Лисјака у Алеји бораца НОР-а на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] '''Јанко Лисјак Пушка''' право презиме '''Лисак''' ([[Шагудовац]], код [[Доња Стубица|Доње Стубице]], [[9. фебруар]] [[1914]] — [[Београд]], [[јануар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[9. фебруар]]а [[1914]]. године у селу Шагудовцу, код [[Доња Стубица|Доње Стубице]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршене основне школе, пошао на занат и у [[Марија Бистрица|Марији Бистрици]] завршио [[лимар]]ски и водоинсталатерски занат. Потом се запослио и радио као радник, све док није позван на одслужење војног рока, [[1934]]. године. Још у време [[шегрт]]овања почео се занимати за литературу о [[Раднички покрет Југославије|радничком покрету]]. Чим је постао радник, укључио се, у рад [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеног радничког синдикалног савеза Југославије]] (УРСЈ). Тада је постао и члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). После одслужења војног рока, запослио се у [[Загреб]]у у једној радионици. Године [[1935]]. постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Због револуционарне делатности ухапшен је [[1936]]. године. После чега је протеран из Загреба на пет година и извесно време је живео у родном крају под контролом полиције. По савету Партије, да би избегао полицију, упућен је на политички рад у [[Београд]], где је ушао у састав Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Преласком у [[Србија|Србију]] мења своје презиме из Лисак у Лисјак. Године [[1940]]. постао је секретар Четвртог рејонског комитета КПЈ у Београду и на тој дужности затекла га је и [[Априлски рат|окупација Краљевине Југославије]], априла 1941. године. Активно је учествовао у припремама за устанак, сакупљању оружја и организовању отпора окупатору. Септембра [[1941]]. прешао је у [[Земун]], и преузео дужност секретара Среског комитета КПЈ. Убрзо је организовао и рад технике Среског комитета, која је штампала вести и летке. Често је одлазио је на партијске састанке у [[Београд]], а био је повезан и са Окружним комитетом КПЈ у Београду, који је непосредно руководио радом Среског комитета. После великих провала у партијској организацији Београда, у пролеће [[1942]]. године, именован је за секретара Месног комитета КПЈ за Београд, али је на тој дужности остао кратко време. До јануара [[1943]]. године успео је да успоставити доста јаку мрежу партијских ћелија у окупираном Београду, обновио је рад технике Месног комитета и рад техника рејонских комитета. Успоставио је добре везе са [[Партизански одреди Југославије|партизанским одредима]] и успео у њих пребацити многе борце. Организовао је и рад [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта]] и скупљање прилога за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Тада су биле створене и ударне групе за уништење непријатеља у граду. Захваљујући провали полиције у партијску организацију Београда, Лисјак је ухапшен [[16. јануар]]а [[1943]]. године, у Приштинској улици (''данас улица Цара Николе''). Пред полицијом се храбро држао и није хтео рећи чак ни своје име. Умро је од батина, у [[Главњача|затвору Специјалне полиције]] у Београду, после десетак дана. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1952]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Деса Лежајић == [[Датотека:Desa Lezajic.jpg|лево|мини|180п|Деса Лежајић]] Јанкова супруга, '''Десанка Деса Лежајић''' ([[1921]] — [[1943]]), такође је била активна учесница [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. Рођена је [[1921]]. године у [[Земун]]у и као млада радница се прикључила револуционарном радничком покрету. Чланица [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]] постала је 1940, а [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] 1941. године. Од почетка окупације учествовала је у организовању [[Земуну у Народноослободилачкој борби|отпора окупатору у Земуну]]. Крајем 1941. године била је укључена у Срески комитет СКОЈ-а за Земун и Месни комитет СКОЈ-а за Земун. Поред рада на организовању омладине у Земуну, радила је и на организовању омладине у околним селима. У јесен [[1942]]. године прешла је на партијски рад у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]]. Ухапшена је фебруара 1943. године, непун месец после хапшења свог мужа Јанка. Пред полицијским иследницима се добро држала. И поред тешких мучења, није хтела ништа одати, па чак ни своје право име. Потом је била пребачена у [[Бањички логор]]. Стерељана је [[7. јун]]а [[1943]]. године у [[Јајинци]]ма. Стрељана је под именом Љубица Чобановић, избеглица из [[Петровчић]]а. Иако је полиција сумњала да ово није њено право име, она није хтела открити свој прави идентитет. У годинама пред Други светски рат, Деса се веома активно и успешно бавила играњем [[Хазена|хазене]] (''спорт који је претходио [[рукомет]]у''). == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} * ''Жене Србије у НОБ'', „Нолит“ Београд, 1975. година. {{Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје‎}} {{Народни хероји-Београд}} {{DEFAULTSORT:Лисјак, Јанко}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Л и Љ]] [[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Земун у Народноослободилачкој борби]] 4ga2wrsjwpvcr8bypnnw9w6c9t7s88n 25114507 25114506 2022-07-19T18:03:57Z Sadko 25741 /* Деса Лежајић */ сређујем (боље је пребацити у нови чланак) wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Nh lisjak janko.jpg | дидаскалија=ЈАНКО ЛИСЈАК | опис_слике=Јанко Лисјак Пушка | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|2|9}} | место_рођења =[[Шагудовац]], код [[Доња Стубица|Доње Стубице]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|1||1914|2|9|}} | место_смрти =[[Београд]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | супруга=[[Јанко Лисјак#Деса Лежајић|Десанка Деса Лежајић]] | професија=радник | КПЈ=[[1935]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. }} [[Датотека:Grob Janka Lisjaka.JPG|десно|мини|250п|Гроб Јанка Лисјака у Алеји бораца НОР-а на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] '''Јанко Лисјак Пушка''' право презиме '''Лисак''' ([[Шагудовац]], код [[Доња Стубица|Доње Стубице]], [[9. фебруар]] [[1914]] — [[Београд]], [[јануар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[9. фебруар]]а [[1914]]. године у селу Шагудовцу, код [[Доња Стубица|Доње Стубице]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршене основне школе, пошао на занат и у [[Марија Бистрица|Марији Бистрици]] завршио [[лимар]]ски и водоинсталатерски занат. Потом се запослио и радио као радник, све док није позван на одслужење војног рока, [[1934]]. године. Још у време [[шегрт]]овања почео се занимати за литературу о [[Раднички покрет Југославије|радничком покрету]]. Чим је постао радник, укључио се, у рад [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеног радничког синдикалног савеза Југославије]] (УРСЈ). Тада је постао и члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). После одслужења војног рока, запослио се у [[Загреб]]у у једној радионици. Године [[1935]]. постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Због револуционарне делатности ухапшен је [[1936]]. године. После чега је протеран из Загреба на пет година и извесно време је живео у родном крају под контролом полиције. По савету Партије, да би избегао полицију, упућен је на политички рад у [[Београд]], где је ушао у састав Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Преласком у [[Србија|Србију]] мења своје презиме из Лисак у Лисјак. Године [[1940]]. постао је секретар Четвртог рејонског комитета КПЈ у Београду и на тој дужности затекла га је и [[Априлски рат|окупација Краљевине Југославије]], априла 1941. године. Активно је учествовао у припремама за устанак, сакупљању оружја и организовању отпора окупатору. Септембра [[1941]]. прешао је у [[Земун]], и преузео дужност секретара Среског комитета КПЈ. Убрзо је организовао и рад технике Среског комитета, која је штампала вести и летке. Често је одлазио је на партијске састанке у [[Београд]], а био је повезан и са Окружним комитетом КПЈ у Београду, који је непосредно руководио радом Среског комитета. После великих провала у партијској организацији Београда, у пролеће [[1942]]. године, именован је за секретара Месног комитета КПЈ за Београд, али је на тој дужности остао кратко време. До јануара [[1943]]. године успео је да успоставити доста јаку мрежу партијских ћелија у окупираном Београду, обновио је рад технике Месног комитета и рад техника рејонских комитета. Успоставио је добре везе са [[Партизански одреди Југославије|партизанским одредима]] и успео у њих пребацити многе борце. Организовао је и рад [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта]] и скупљање прилога за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Тада су биле створене и ударне групе за уништење непријатеља у граду. Захваљујући провали полиције у партијску организацију Београда, Лисјак је ухапшен [[16. јануар]]а [[1943]]. године, у Приштинској улици (''данас улица Цара Николе''). Пред полицијом се храбро држао и није хтео рећи чак ни своје име. Умро је од батина, у [[Главњача|затвору Специјалне полиције]] у Београду, после десетак дана. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1952]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Деса Лежајић == [[Датотека:Desa Lezajic.jpg|лево|мини|180п|Деса Лежајић]] Јанкова супруга, '''Десанка Деса Лежајић''' ([[1921]] — [[1943]]), такође је била активна учесница [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. Рођена је [[1921]]. године у [[Земун]]у и као млада радница се прикључила револуционарном радничком покрету. Чланица [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]] постала је 1940, а [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] 1941. године. Од почетка окупације учествовала је у организовању [[Земуну у Народноослободилачкој борби|отпора окупатору у Земуну]]. Крајем 1941. године била је укључена у Срески комитет СКОЈ-а за Земун и Месни комитет СКОЈ-а за Земун. Поред рада на организовању омладине у Земуну, радила је и на организовању омладине у околним селима. У јесен [[1942]]. године прешла је на партијски рад у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]]. Ухапшена је фебруара 1943. године, непун месец после хапшења свог мужа Јанка. Пред полицијским иследницима се добро држала. И поред тешких мучења, није хтела ништа одати, па чак ни своје право име. Потом је била пребачена у [[Бањички логор]]. Стерељана је [[7. јун]]а [[1943]]. године у [[Јајинци]]ма. Стрељана је под именом Љубица Чобановић, избеглица из [[Петровчић]]а. Иако је полиција сумњала да ово није њено право име, она није хтела открити свој прави идентитет. У годинама пред Други светски рат, она се активно и успешно бавила играњем [[Хазена|хазене]] (''спорт који је претходио [[рукомет]]у''). == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} * ''Жене Србије у НОБ'', „Нолит“ Београд, 1975. година. {{Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје‎}} {{Народни хероји-Београд}} {{DEFAULTSORT:Лисјак, Јанко}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Л и Љ]] [[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Земун у Народноослободилачкој борби]] 382n3jlnjz7t903eud0q3gmusln8g1q 0 261066 25114269 23274305 2022-07-19T16:23:37Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЗЕЈНЕЛ АЈДИНИ ТОША | слика = Ajdini Zejnel.jpg | опис_слике=Зејнел Ајдини Тоша | датум_рођења = [[1910]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења = [[Тупале]], код [[Медвеђа|Медвеђе]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|3|7|1910||}} | место_смрти =[[Газдаре]], код [[Медвеђа|Медвеђе]] | држава_смрти =[[Србија]] | професија=студент | КПЈ=[[1941]]. | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Зејнел Ајдини Тоша''' ({{јез-алб|Zenel Hajdini}}; [[Тупале]], код [[Медвеђа|Медвеђе]], [[1910]] — [[Газдаре]], код [[Медвеђа|Медвеђе]], [[7. март]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1910]]. године у селу [[Тупале|Тупалу]], код [[Медвеђа|Медвеђе]]. Прва два разреда основне школе завршио је у [[Сијаринска Бања|Сијаринској бањи]], а остала два у Медвеђи. Због лошег имовинског стања није могао да настави школовање, па се запослио у општини у Медвеђа као општински писар. Иако је успео да нађе посао, његова жеља за даљим школовање није се угасила. После две године, отишао је у [[Скопље]] и уписао [[Медреса|медресу]]. Ту завршио осам разреда гимназије, а затим се уписао на Филозофски факултет у Скопљу, где је остао све до почетка рата. Као студент учествао је у раду револуционарног студентског покрета. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је [[1941]]. године. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], Зејнел прекида студије и долази у родно село [[Тупале]]. Ту почиње са илегалним радом на припремању устанка. Августа [[1941]]. године, одлази у партизане и ступа у Кукавички партизански одред. У јесен, исте године, једна група бораца Кукавичког одреда добила је задатак да пређе на Јабланицу и да тамо формира нови одред. У тој групи налазио се и Зејнел. Учествовао је у борбама: на [[Кукавица (планина)|Кукавици]], Горњој Јабланици, у борбама на Кремену, приликом заузимања [[Лесковац|Лесковца]], [[Вучје|Вучја]], [[Лебане|Лебана]] и у другим борбама у овом делу Јужне Србије. Био је и члан Штаба Јабланичког партизанског одреда. Погинуо је [[7. март]]а [[1942]]. године на Газдинском Риду, код [[Медвеђа|Медвеђе]] у борби против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], [[Немци|Немаца]] и [[Бугари|Бугара]]. Када је касније, после његове погибије, на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] формиран први албански партизански одред, борци су му дали име [[Партизански одред Зејнел Ајдини|Партизански одред „Зејнел Ајдини“]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=23}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} == Спољашње везе == * [http://hem.bredband.net/xivvsub/istorija/heroji/A/ajdini_memeta_zejnel_tosa.htm Ајдини ''Мемета'' Зејнел - Тоша] {{Народни хероји-Јужна Србија2}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Ајдини, Зејнел}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Медвеђани]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Албански комунисти]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - А]] 0vxih17uci9ilymobksp45zxjow40xq 25114277 25114269 2022-07-19T16:24:10Z Sadko 25741 сређујем wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЗЕЈНЕЛ АЈДИНИ ТОША | слика = Ajdini Zejnel.jpg | опис_слике=Зејнел Ајдини Тоша | датум_рођења = [[1910]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења = [[Тупале]], код [[Медвеђа|Медвеђе]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|3|7|1910||}} | место_смрти =[[Газдаре]], код [[Медвеђа|Медвеђе]] | држава_смрти =[[Србија]] | професија=студент | КПЈ=[[1941]]. | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Зејнел Ајдини Тоша''' ({{јез-алб|Zenel Hajdini}}; [[Тупале]], код [[Медвеђа|Медвеђе]], [[1910]] — [[Газдаре]], код [[Медвеђа|Медвеђе]], [[7. март]] [[1942]]), био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Први и други разред основне школе завршио је у [[Сијаринска Бања|Сијаринској бањи]], а остала два у Медвеђи. Због лошег имовинског стања није могао да настави школовање, па се запослио у општини у Медвеђа као општински писар. Иако је успео да нађе посао, његова жеља за даљим школовање није се угасила. После две године, отишао је у [[Скопље]] и уписао [[Медреса|медресу]]. Ту завршио осам разреда гимназије, а затим се уписао на Филозофски факултет у Скопљу, где је остао све до почетка рата. Као студент учествао је у раду револуционарног студентског покрета. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је [[1941]]. године. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], Зејнел прекида студије и долази у родно село [[Тупале]]. Ту почиње са илегалним радом на припремању устанка. Августа [[1941]]. године, одлази у партизане и ступа у Кукавички партизански одред. У јесен, исте године, једна група бораца Кукавичког одреда добила је задатак да пређе на Јабланицу и да тамо формира нови одред. У тој групи налазио се и Зејнел. Учествовао је у борбама: на [[Кукавица (планина)|Кукавици]], Горњој Јабланици, у борбама на Кремену, приликом заузимања [[Лесковац|Лесковца]], [[Вучје|Вучја]], [[Лебане|Лебана]] и у другим борбама у овом делу Јужне Србије. Био је и члан Штаба Јабланичког партизанског одреда. Погинуо је [[7. март]]а [[1942]]. године на Газдинском Риду, код [[Медвеђа|Медвеђе]] у борби против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], [[Немци|Немаца]] и [[Бугари|Бугара]]. Када је касније, после његове погибије, на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] формиран први албански партизански одред, борци су му дали име [[Партизански одред Зејнел Ајдини|Партизански одред „Зејнел Ајдини“]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=23}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} == Спољашње везе == * [http://hem.bredband.net/xivvsub/istorija/heroji/A/ajdini_memeta_zejnel_tosa.htm Ајдини ''Мемета'' Зејнел - Тоша] {{Народни хероји-Јужна Србија2}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Ајдини, Зејнел}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Медвеђани]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Албански комунисти]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - А]] sj0ojhq6wo3admxo5dheyt928g6y4po 0 263035 25114192 23667638 2022-07-19T15:53:11Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=Михаил Жимјерски | слика = Rola-Żymierski Michał.jpg | опис_слике=Михал Жимјерски | датум_рођења = {{датум рођења|1890|9|4}} | место_рођења =[[Краков]] | држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1989|10|15|1890|9|4}} | место_смрти =[[Варшава]] | држава_смрти = {{застава|Пољска}} |професија=војно лице |рат=[[Први светски рат]]<br />[[Пољско-совјетски рат]]<br />[[Други светски рат]] |чин=[[Маршал Пољске]] |служба=[[Пољска армија]] |народни херој=[[1946]]. }} '''Михал Рола Жимјерски''' ({{јез-пољ|Michał Rola-Żymierski}}) познат и као Михал Жимирски и Михал Лижвињски; ([[1890]] — [[1989]]) био је пољски [[маршал]]. == Младост == Михал Жимјерски је рођен [[4. септембар|4. септембра]] [[1890]]. године у [[Краков]]у од оца Војћеха ({{јез-пољ|Wojciech}}) и мајке Марије ({{јез-пољ|Maria}}). Године [[1908]]. је матурирао. Завршио је студије права ([[Јагелонски универзитет]]), економије (Трговачка академија у Кракову), као и војне студије (Виша војна школа у [[Француска|Француској]], [[1923]]). Од [[1909]]. године је припадао покрету који се борио за независност [[Пољска|Пољске]]. Био је члан организације [[Зажевје]] ({{јез-пољ|Zarzewie}}), а касније је приступио и организацији [[Пољске стрељачке дружине]] ({{јез-пољ|Polskie Drużyny Strzeleckie}}). Године [[1911]]. и [[1912]]. је био у аустријској армији, где је завршио школу за резервне официре. == Први светски рат == За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] прво је служио у „[[Пољски легиони 1914—1918|Пољским легионима]]“. Прво је био командир [[чета|чете]] и [[батаљон]]а Прве бригаде Пољских легиона. Године [[1915]]. је са чином [[мајор]]а био командант у [[Пољска војна организација|Пољској војној организацији]] ({{јез-пољ|Polska Organizacja Wojskowa}}) која се борила против [[Русија|Русије]]. Од [[1916]]. године био је командант [[пук]]ова у Првој и Другој бригади. Од јула [[1917]]. године са чином [[потпуковник]]а је био предводник другог пешадијског пука у оквиру Друге бригаде Пољских легиона који се борио за [[Аустроугарска|Аустроугарску монархију]]. После потписивања [[Брест-литовски мир|Споразума у Брест-Литовску]] био је иницијатор побуне Друге бригаде против Аустроугарске и пробијања до [[Украјина|Украјине]]. После пробоја је предао командовање над овом формацијом генералу [[Јозеф Халер|Јозефу Халеру]] ({{јез-пољ|Józef Haller}}). После преласка линије фронта, са чином [[пуковник]]а, постао је шеф штаба [[Други пољски корпус у Русији|Другог пољског корпуса у Русији]]. После [[Немци|немачког]] разоружавања Корпуса у [[Битка код Канива|бици код Канива]] у мају [[1918]]. године, служио је у Пољској војној организацији у [[Русија|Русији]]. Био је командир Другог пешадијског пука у саставу Четврте дивизије пољских стрелаца. == Период после Првог светског рата == Од јануара [[1919]]. године Михал Жимјерски је био припадник [[Пољска војска|Пољске војске]]. У августу 1919. године, када је избио [[Први шлески устанак]], постао је командир одељења Главног штаба задуженог за Шлески устанак. Задатак овог одељења је био да управља устанком против [[Немачка|Немачке]] на територији [[Шлеска|Горње Шлезије]]. Године 1919. и [[1920]]. учествовао је у [[Пољско-совјетски рат|Совјетско-пољском рату]], у коме је управљао фронтом око реке [[Березина (притока Дњепеа)|Березине]] код града [[Барисав|Борисова]]. био је командир Друге бригаде, а касније и Друге пешадијске дивизије Пољских легиона. Године [[1922]]. и [[1923]]. је студирао у Вишој војној школи ({{јез-фра|École Supérieure de Guerre}}) у [[Париз]]у. Године [[1924]], са само 35 година, добио је чин генерала бригаде, и именован је за заменика шефа армијске администрације за послове наоружања (одговоран за финансије - куповину војне опреме). За време [[Мајски преврат (Пољска)|Мајског преврата]] [[1926]]. године стао је на страну државе. После пораза снага лојалних власти, ухапшен је. Михал Жимјерски је [[6. септембар|6. септембра]] [[1927]]. осуђен на 5 година затвора због финансијских прекорачења приликом куповине за армију противгасних масака<ref>[http://www.adwokatura.pl/aktualnosci_kartyhistorii78.htm -{Jerzy Poksiński}- — ''-{Sprawa karna Michała Żymierskiego}-''] {{Wayback|url=http://www.adwokatura.pl/aktualnosci_kartyhistorii78.htm |date=20071203011619 }}, Приступљено 13. 4. 2013.</ref>. Када је осуђен, одузета су му и одликовања, одузети су му војни чинови и искључен је из војне службе. Казну је служио у [[затвор]]има у [[Варшава|Варшави]] и у [[Ћешин]]у ({{јез-пољ|Cieszyn}}) до [[1931]]. године. За време док је био у затвору успоставио је везе са [[комунизам|комунистима]], одбацивши своја дотадашња политичка начела. После изласка из затвора је живео у Француској (до [[1938]]). У Француској је приступио [[Комунистичка партија Пољске|Комунистичкој партији Пољске]]. Године [[1932]]. почео је да сарађује са совјетским одељењем [[НКВД]]а (или одељењем [[Црвена армија|Црвене армије]]<ref name="Zdrajcy, załamani, zagadkowi (próba oceny zachowań wybranych oficerów konspiracji polskiej w Małopolsce Wschodniej, aresztowanych w latach 1939-1941)">{{harvnb|Węgierski|2005|pp=17-30}}</ref>), које је 1937. године прекинуло сарадњу са њим, сумњајући да им даје лажне податке. Жимјерски је НКВД-у давао податке о организацији и школовању Пољске војске, трансакцијама пољског Министарства војних послова у Француској, а такође је врбовао и пољске официре да раде за СССР<ref name="Polska Partia Robotnicza. Droga do władzy 1941-1944">{{harvnb|Gontarczyk|2006|pp=316, 410}}</ref>. У периоду између 1931. и 1938. године везе са одељењем СССР-а су успоставила и Михалова три брата: Јан, Јозеф и Станислав.<ref name="Zdrajcy, załamani, zagadkowi (próba oceny zachowań wybranych oficerów konspiracji polskiej w Małopolsce Wschodniej, aresztowanych w latach 1939-1941)"/>. == Други светски рат == У октобру [[1938]]. године Жимјерски се вратио у Пољску. Године [[1939]]. је безуспешно покушавао да се врати у војску. За време [[Немачка окупација Пољске|Немачке окупације]] одржавао је везе са комунистичком организацијом „Срп и чекић“. На јесен 1939. године је направио фалсикована документа са презименом Зволињски ({{јез-пољ|Zwoliński }}) и њих је користио за време немачке окупације. У фебруару [[1940]]. године конспиративни народни суд, који је био састављен од противника Пилсудског, прогласио је казну из 1927. године неважећом и рехабилитовао Жимјерског. Суд није знао да је Жимјерски био агент НКВД-а. Године 1940. Жимјерски је поново поудио своје услуге НКВД-у, али је овај са њим успоставио везе тек [[1942]]. године<ref name="Polska Partia Robotnicza. Droga do władzy 1941-1944"/>. Задатак Жимјерског је био достављање података СССР-у о пољском подземљу<ref name="Polska Partia Robotnicza. Droga do władzy 1941-1944"/>. Због задатка Жимјерски је покушавао да се прикључи организацијама као што су [[Савез оружане борбе]] — {{јез-пољ|Związek Walki Zbrojnej}}, [[Сељачки батаљони]] — {{јез-пољ|Bataliony Chłopskie}}, [[Народне оружане снаге]] — {{јез-пољ|Narodowe Siły Zbrojne}}, међутим нигде није успео да се прикључи. Године 1941. је поново покушао да приступи Савезу оружане борбе, али је опет одбијен. Од [[1943]]. године је успоставио везе са Пољском радничком партијом ({{јез-пољ|Polska Partia Robotnicza}}), Народном гардом ({{јез-пољ|Gwardia Ludowa}}), а потом и са Народном армијом ({{јез-пољ|Armia Ludow}}). Од маја 1943. је саветник за војна питања у Главном штабу Народне гарде. За главнокомандујућег Народне армије је постављен 1. јануара 1944. године, под псеудонимом Рола. Од [[21. јул]]а [[1944]]. је главнокомандујући Пољске војске. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book |ref= harv|last=Węgierski|first=Jerzy|title=Okupacja sowiecka ziem polskich 1939-1941: Zdrajcy, załamani, zagadkowi (próba oceny zachowań wybranych oficerów konspiracji polskiej w Małopolsce Wschodniej, aresztowanych w latach 1939-1941)|publisher=Instytut Pamięci Narodowej. Komisja Ścigania Zbrodni Przeciwko Narodowi Polskiemu|location=Rzeszów|year=2005|id = 83-89078-78-3|pages=17-30}} * {{Cite book |ref= harv|last=Gontarczyk|first=Piotr|title=Polska Partia Robotnicza. Droga do władzy 1941-1944|publisher=Wydawnictwo Fronda|location=Warszawa|year=2006|id = 83-60335-75-3|pages=316, 410}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Michał Żymierski}} {{Народни хероји-странци}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Жимјерски, Михаил}} [[Категорија:Рођени 1890.]] [[Категорија:Умрли 1989.]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Пољски генерали]] 2yc3qi19l82acl8nhks4otd2b7ks7gu 25114195 25114192 2022-07-19T15:54:07Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=Михаил Жимјерски | слика = Rola-Żymierski Michał.jpg | опис_слике=Михал Жимјерски | датум_рођења = {{датум рођења|1890|9|4}} | место_рођења =[[Краков]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1989|10|15|1890|9|4}} | место_смрти =[[Варшава]] | држава_смрти = [[Пољска]] |професија=војно лице |рат=[[Први светски рат]]<br />[[Пољско-совјетски рат]]<br />[[Други светски рат]] |чин=[[Маршал Пољске]] |служба=[[Пољска армија]] |народни херој=[[1946]]. }} '''Михал Рола Жимјерски''' ({{јез-пољ|Michał Rola-Żymierski}}) познат и као Михал Жимирски и Михал Лижвињски; ([[1890]] — [[1989]]) био је пољски [[маршал]]. == Младост == Михал Жимјерски је рођен [[4. септембар|4. септембра]] [[1890]]. године у [[Краков]]у од оца Војћеха ({{јез-пољ|Wojciech}}) и мајке Марије ({{јез-пољ|Maria}}). Године [[1908]]. је матурирао. Завршио је студије права ([[Јагелонски универзитет]]), економије (Трговачка академија у Кракову), као и војне студије (Виша војна школа у [[Француска|Француској]], [[1923]]). Од [[1909]]. године је припадао покрету који се борио за независност [[Пољска|Пољске]]. Био је члан организације [[Зажевје]] ({{јез-пољ|Zarzewie}}), а касније је приступио и организацији [[Пољске стрељачке дружине]] ({{јез-пољ|Polskie Drużyny Strzeleckie}}). Године [[1911]]. и [[1912]]. је био у аустријској армији, где је завршио школу за резервне официре. == Први светски рат == За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] прво је служио у „[[Пољски легиони 1914—1918|Пољским легионима]]“. Прво је био командир [[чета|чете]] и [[батаљон]]а Прве бригаде Пољских легиона. Године [[1915]]. је са чином [[мајор]]а био командант у [[Пољска војна организација|Пољској војној организацији]] ({{јез-пољ|Polska Organizacja Wojskowa}}) која се борила против [[Русија|Русије]]. Од [[1916]]. године био је командант [[пук]]ова у Првој и Другој бригади. Од јула [[1917]]. године са чином [[потпуковник]]а је био предводник другог пешадијског пука у оквиру Друге бригаде Пољских легиона који се борио за [[Аустроугарска|Аустроугарску монархију]]. После потписивања [[Брест-литовски мир|Споразума у Брест-Литовску]] био је иницијатор побуне Друге бригаде против Аустроугарске и пробијања до [[Украјина|Украјине]]. После пробоја је предао командовање над овом формацијом генералу [[Јозеф Халер|Јозефу Халеру]] ({{јез-пољ|Józef Haller}}). После преласка линије фронта, са чином [[пуковник]]а, постао је шеф штаба [[Други пољски корпус у Русији|Другог пољског корпуса у Русији]]. После [[Немци|немачког]] разоружавања Корпуса у [[Битка код Канива|бици код Канива]] у мају [[1918]]. године, служио је у Пољској војној организацији у [[Русија|Русији]]. Био је командир Другог пешадијског пука у саставу Четврте дивизије пољских стрелаца. == Период после Првог светског рата == Од јануара [[1919]]. године Михал Жимјерски је био припадник [[Пољска војска|Пољске војске]]. У августу 1919. године, када је избио [[Први шлески устанак]], постао је командир одељења Главног штаба задуженог за Шлески устанак. Задатак овог одељења је био да управља устанком против [[Немачка|Немачке]] на територији [[Шлеска|Горње Шлезије]]. Године 1919. и [[1920]]. учествовао је у [[Пољско-совјетски рат|Совјетско-пољском рату]], у коме је управљао фронтом око реке [[Березина (притока Дњепеа)|Березине]] код града [[Барисав|Борисова]]. био је командир Друге бригаде, а касније и Друге пешадијске дивизије Пољских легиона. Године [[1922]]. и [[1923]]. је студирао у Вишој војној школи ({{јез-фра|École Supérieure de Guerre}}) у [[Париз]]у. Године [[1924]], са само 35 година, добио је чин генерала бригаде, и именован је за заменика шефа армијске администрације за послове наоружања (одговоран за финансије - куповину војне опреме). За време [[Мајски преврат (Пољска)|Мајског преврата]] [[1926]]. године стао је на страну државе. После пораза снага лојалних власти, ухапшен је. Михал Жимјерски је [[6. септембар|6. септембра]] [[1927]]. осуђен на 5 година затвора због финансијских прекорачења приликом куповине за армију противгасних масака<ref>[http://www.adwokatura.pl/aktualnosci_kartyhistorii78.htm -{Jerzy Poksiński}- — ''-{Sprawa karna Michała Żymierskiego}-''] {{Wayback|url=http://www.adwokatura.pl/aktualnosci_kartyhistorii78.htm |date=20071203011619 }}, Приступљено 13. 4. 2013.</ref>. Када је осуђен, одузета су му и одликовања, одузети су му војни чинови и искључен је из војне службе. Казну је служио у [[затвор]]има у [[Варшава|Варшави]] и у [[Ћешин]]у ({{јез-пољ|Cieszyn}}) до [[1931]]. године. За време док је био у затвору успоставио је везе са [[комунизам|комунистима]], одбацивши своја дотадашња политичка начела. После изласка из затвора је живео у Француској (до [[1938]]). У Француској је приступио [[Комунистичка партија Пољске|Комунистичкој партији Пољске]]. Године [[1932]]. почео је да сарађује са совјетским одељењем [[НКВД]]а (или одељењем [[Црвена армија|Црвене армије]]<ref name="Zdrajcy, załamani, zagadkowi (próba oceny zachowań wybranych oficerów konspiracji polskiej w Małopolsce Wschodniej, aresztowanych w latach 1939-1941)">{{harvnb|Węgierski|2005|pp=17-30}}</ref>), које је 1937. године прекинуло сарадњу са њим, сумњајући да им даје лажне податке. Жимјерски је НКВД-у давао податке о организацији и школовању Пољске војске, трансакцијама пољског Министарства војних послова у Француској, а такође је врбовао и пољске официре да раде за СССР<ref name="Polska Partia Robotnicza. Droga do władzy 1941-1944">{{harvnb|Gontarczyk|2006|pp=316, 410}}</ref>. У периоду између 1931. и 1938. године везе са одељењем СССР-а су успоставила и Михалова три брата: Јан, Јозеф и Станислав.<ref name="Zdrajcy, załamani, zagadkowi (próba oceny zachowań wybranych oficerów konspiracji polskiej w Małopolsce Wschodniej, aresztowanych w latach 1939-1941)"/>. == Други светски рат == У октобру [[1938]]. године Жимјерски се вратио у Пољску. Године [[1939]]. је безуспешно покушавао да се врати у војску. За време [[Немачка окупација Пољске|Немачке окупације]] одржавао је везе са комунистичком организацијом „Срп и чекић“. На јесен 1939. године је направио фалсикована документа са презименом Зволињски ({{јез-пољ|Zwoliński }}) и њих је користио за време немачке окупације. У фебруару [[1940]]. године конспиративни народни суд, који је био састављен од противника Пилсудског, прогласио је казну из 1927. године неважећом и рехабилитовао Жимјерског. Суд није знао да је Жимјерски био агент НКВД-а. Године 1940. Жимјерски је поново поудио своје услуге НКВД-у, али је овај са њим успоставио везе тек [[1942]]. године<ref name="Polska Partia Robotnicza. Droga do władzy 1941-1944"/>. Задатак Жимјерског је био достављање података СССР-у о пољском подземљу<ref name="Polska Partia Robotnicza. Droga do władzy 1941-1944"/>. Због задатка Жимјерски је покушавао да се прикључи организацијама као што су [[Савез оружане борбе]] — {{јез-пољ|Związek Walki Zbrojnej}}, [[Сељачки батаљони]] — {{јез-пољ|Bataliony Chłopskie}}, [[Народне оружане снаге]] — {{јез-пољ|Narodowe Siły Zbrojne}}, међутим нигде није успео да се прикључи. Године 1941. је поново покушао да приступи Савезу оружане борбе, али је опет одбијен. Од [[1943]]. године је успоставио везе са Пољском радничком партијом ({{јез-пољ|Polska Partia Robotnicza}}), Народном гардом ({{јез-пољ|Gwardia Ludowa}}), а потом и са Народном армијом ({{јез-пољ|Armia Ludow}}). Од маја 1943. је саветник за војна питања у Главном штабу Народне гарде. За главнокомандујућег Народне армије је постављен 1. јануара 1944. године, под псеудонимом Рола. Од [[21. јул]]а [[1944]]. је главнокомандујући Пољске војске. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book |ref= harv|last=Węgierski|first=Jerzy|title=Okupacja sowiecka ziem polskich 1939-1941: Zdrajcy, załamani, zagadkowi (próba oceny zachowań wybranych oficerów konspiracji polskiej w Małopolsce Wschodniej, aresztowanych w latach 1939-1941)|publisher=Instytut Pamięci Narodowej. Komisja Ścigania Zbrodni Przeciwko Narodowi Polskiemu|location=Rzeszów|year=2005|id = 83-89078-78-3|pages=17-30}} * {{Cite book |ref= harv|last=Gontarczyk|first=Piotr|title=Polska Partia Robotnicza. Droga do władzy 1941-1944|publisher=Wydawnictwo Fronda|location=Warszawa|year=2006|id = 83-60335-75-3|pages=316, 410}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Michał Żymierski}} {{Народни хероји-странци}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Жимјерски, Михаил}} [[Категорија:Рођени 1890.]] [[Категорија:Умрли 1989.]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Пољски генерали]] lj2w3f0dqn2ubx1z5nxuvpb78kobnhm 0 263277 25114168 24129004 2022-07-19T15:45:03Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ДАРА ДРАГИШИЋ |слика=Dragisic Dara.jpg |опис_слике=Дара Драгишић |датум рођења={{Датум рођења|1921|12|10}} |место рођења=[[Сарајево]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1944|9|22|1921|12|10}} |место смрти=[[Каљај Дода]] |држава смрти= [[Краљевина Албанија (1943—1944)|Краљевина Албанија]] |професија=ученица |КПЈ=[[1943]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1944]]. |народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Дара Драгишић''' ([[Сарајево]], [[10. децембар]] [[1921]] — [[Каљај Дода]], [[22. септембар]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[10. децембар|10. децембра]] [[1921]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]]. Основну школу и гимназију завршила је у [[Пећ]]и. Од првих дана устанка определила се за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). У Пећи је, под врло тешким условима и стално у животној опасности, радила илегално све до почетка [[1943]]. године, када је отишла у [[Шарпланински партизански одред]]. Већ у првим акцијама Дара је, као борац у Одреду, испољила свој младалачки полет, храброст и сналажљивост. Уливала је веру у победу, храбрила борце и увек била међу првима у акцији. Крајем [[1943]]. године примљена је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ). Када је Шарпланински партизански одред ушао у састав [[Прва македонско-косовска пролетерска бригада|Прве македонско-косовске ударне бригаде]], Дара је постала заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] Другог батаљона. Бригада је водила борбе на широком простору у [[Македонија (област)|Македонији]] и [[Косово|Косову]]. Истакла се у борбама на Кленовцу, [[Кичево|Кичеву]] и Буковцу. Јуна [[1944]]. године, тешко је рањена у десну руку. Повреда је није спречила да и даље учествује у борбама. Погинула је [[22. септембар|22. септембра]] [[1944]]. године у борбама код [[Каљај Дода|Каљај Доде]], у Љуми, [[Краљевина Албанија (1943—1944)|Албанија]]. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=197}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Народни хероји-Сарајево}} {{Жене народни хероји-БиХ}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Драгишић, Дара}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Сарајлије]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве македонско-косовске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] 3oacaysg9rou1lsqylzu9vf2n81c1mw 25114170 25114168 2022-07-19T15:45:20Z Sadko 25741 сређујем wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ДАРА ДРАГИШИЋ |слика=Dragisic Dara.jpg |опис_слике=Дара Драгишић |датум рођења={{Датум рођења|1921|12|10}} |место рођења=[[Сарајево]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1944|9|22|1921|12|10}} |место смрти=[[Каљај Дода]] |држава смрти= [[Краљевина Албанија (1943—1944)|Краљевина Албанија]] |професија=ученица |КПЈ=[[1943]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1944]]. |народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Дара Драгишић''' ([[Сарајево]], [[10. децембар]] [[1921]] — [[Каљај Дода]], [[22. септембар]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Основну школу и гимназију завршила је у [[Пећ]]и.{{cn}} Од првих дана устанка определила се за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). У Пећи је, под врло тешким условима и стално у животној опасности, радила илегално све до почетка [[1943]]. године, када је отишла у [[Шарпланински партизански одред]]. Већ у првим акцијама Дара је, као борац у Одреду, испољила свој младалачки полет, храброст и сналажљивост. Уливала је веру у победу, храбрила борце и увек била међу првима у акцији. Крајем [[1943]]. године примљена је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ). Када је Шарпланински партизански одред ушао у састав [[Прва македонско-косовска пролетерска бригада|Прве македонско-косовске ударне бригаде]], Дара је постала заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] Другог батаљона. Бригада је водила борбе на широком простору у [[Македонија (област)|Македонији]] и [[Косово|Косову]]. Истакла се у борбама на Кленовцу, [[Кичево|Кичеву]] и Буковцу. Јуна [[1944]]. године, тешко је рањена у десну руку. Повреда је није спречила да и даље учествује у борбама. Погинула је [[22. септембар|22. септембра]] [[1944]]. године у борбама код [[Каљај Дода|Каљај Доде]], у Љуми, [[Краљевина Албанија (1943—1944)|Албанија]]. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=197}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Народни хероји-Сарајево}} {{Жене народни хероји-БиХ}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Драгишић, Дара}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Сарајлије]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве македонско-косовске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] cugv706s2ufqcf92yh9g9ye39sxg3nn 0 263425 25114210 24490052 2022-07-19T15:58:01Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М | слика = Rodion Malinovsky 1.jpg | опис_слике= |дидаскалија=РОДИОН МАЛИНОВСКИ | датум_рођења = {{датум рођења|1898|11|23}} | место_рођења = [[Одеса]] | држава_рођења =[[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1967|3|31|1898|11|23}} | место_смрти =[[Москва]] | држава_смрти =[[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]], [[СССР]] |професија=војно лице |рат=[[Први светски рат]]<br />[[Руски грађански рат]]<br />[[Шпански грађански рат]]<br />[[Велики отаџбински рат]] |служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] |чин=[[маршал Совјетског Савеза]] |КПСС=[[1926]]. |функција= министар одбране Совјетског Савеза |мандат= [[1957]] — [[1967]]. |претходник= [[Георгиј Жуков]] |наследник= [[Андреј Гречко]] |херој ссср=[[8. септембар|8. септембра]] [[1944]]. <br /> [[22. новембар|22. новембра]] [[1958]]. |народни херој=[[27. мај]]а [[1964]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}{{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Победе}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}- {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}- {{!}} {{Орден Суворова1}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова1}} {{!}}{{!}} {{Орден Кутузова1}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Сухабатора}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе (Монголија)}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Легија заслуга-главнокомандујући}} {{!}}} }} '''Родион Јаковљевич Малиновски''' ({{јез-рус|Родион Яковлевич Малиновский}}; [[Одеса]], [[23. новембар]] [[1898]]. — [[Москва]], [[31. март]] [[1967]]) [[Маршал Совјетског Савеза|совјетски маршал]], министар одбране [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] од [[1957]]. до 1967. године, двоструки [[Херој Совјетског Савеза]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[23. новембар|23. новембра]] [[1898]]. године у [[Одеса|Одеси]], у [[Украјина|Украјини]]. У време [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1914]]. године, отишао је као добровољац на фронт. Фебруара [[1916]], послат је у [[Француска|Француску]], у саставу руског експедиционог корпуса. После повратка у [[Русија|Русију]], [[1919]]. године, укључио се у редове [[Црвена армија|Црвене армије]], и у саставу 27. стрељачке дивизије учествовао у борбама против контрареволуционараних снага. Током [[1920е|двадесетих година]], прешао је пут од командира вода до команданта корпуса. У Комунистичку партију Совјетског Савеза учланио се [[1926]]. године. [[Војна академија Фрунзе|Војну академију „Фрунзе“]] завршио је [[1930]]. године. Од [[1937]]. до [[1938]]. године учествовао је, као добровољац, у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]], на страни републиканске владе. На почетку [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]], командовао је 48. стрељачким корпусом, а од августа [[1941]]. године, Шестом армијом. Од децембра 1941. до јула [[1942]]. године био је командант Јужног фронта, од августа до октобра 1942. командовао је 66. армијом северно од [[Волгоград|Стаљинграда]]. Од октобра до новембра 1942. године био је заменик команданта трупа Вороњешког фронта. Од краја новембра 1942, командовао је Другом гардијском армијом, која је, децембра исте године, учествовала у одбијању напада који је немачка армијска група Дон предузела да би деблокирала групацију немачких трупа, опкољену код Стаљинграда, а затим је учествовао у њеном уништењу. Од фебруара [[1943]]. године, Малиновски је командант трупа Јужног, а од марта Југозападног фронта (''[[20. октобар|20. октобра]] 1943. године, овај фронт је променио назив у [[Трећи украјински фронт]]''), које су се бориле за Донбас и део [[Украјина|Украјине]] на десној обали. Маршал Совјетског Савеза]] постао је [[1944]]. године. Од маја 1944. до маја [[1945]]. године, командовао је трупама Другог украјинског фронта у јашко-кишињевској операцији приликом ослобођења [[Румунија|Румуније]], [[Мађарска|Мађарске]], [[Аустрија|Аустрије]] и [[Чехословачка|Чехословачке]]. Од јула 1945. године, Малиновски је командовао је трупама Забајкалског фронта које су нанеле главни ударац у Манџурској стратегијској операцији. После завршетка рата, био је командант трупа Забајкалско-амурског војног округа, од 1945. до [[1947]]; главни командант трупа [[Далеки исток|Далеког истока]], од 1947. до [[1953]]; командант трупа Далекоисточног војног округа, од 1953. до [[1956]]; први заменик министра одбране и главни командант копнених трупа од 1956. до [[1957]]. године. Од октобра 1957. до марта [[1967]]. године, Родион Малиновски је био министар одбране [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. Од [[1952]]. године био је кандидат за члана [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|КПСС]], а од 1956. члан ЦК КПСС; био је депутат Врховног совјета од другог до седмог сазива. Маршал Родион Малиновски преминуо је [[31. март]]а 1967. године, и сахрањен на [[Црвени трг|Црвеном тргу]], код зидина [[Кремљ]]а у [[Москва|Москви]]. == Одликовања == Одликован је с пет [[Орден Лењина|Ордена Лењина]], [[Орден победе|Орденом Победе]], с три [[Орден Црвене заставе|Ордена Црвене заставе]], два [[Орден Суворова|Ордена Суворова]] 1. реда и са 16 страних одликовања. [[Херој Совјетског Савеза|Херојем Совјетског Савеза]] проглашен је [[8. септембар|8. септембра]] [[1945]]. године, а [[22. новембар|22. новембра]] [[1958]]. постао је двоструки херој Совјетског Савеза. За изузетну вештину у командовању трупама и хероизам показан у борби против заједничког непријатеља, за заслуге у развоју и јачању пријатељских односа између оружаних снага [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Савеза Совјетских Социјалистичких Република]] и оружаних снага [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], Председник СФРЈ [[Јосип Броз Тито]] одликовао је Родиона Малиновског, [[27. мај]]а [[1964]]. године, [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Rodion Malinovsky}} {{Маршали Совјетског Савеза}} {{Народни хероји-странци}} {{Хероји СССР—Југославија}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Совјетски Савез}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Малиновски, Родион}} [[Категорија:Рођени 1898.]] [[Категорија:Умрли 1967.]] [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Совјетски комунисти]] [[Категорија:Украјински комунисти]] [[Категорија:Чланови ЦК СКП(б)-КПСС]] [[Категорија:Маршали Совјетског Савеза]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Двоструки Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Совјетске војсковође Другог светског рата]] [[Категорија:Учесници Шпанског грађанског рата]] [[Категорија:Сахрањени у Кремаљској некрополи]] [[Категорија:Руски војници у Првом светском рату]] 4epdb6men94n4z70fo7tm5ve315urus 0 263435 25114204 23667615 2022-07-19T15:57:51Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М | слика = Ivan Bulkin.jpg | опис_слике=Иван Булкин |дидаскалија=ИВАН БУЛКИН | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|6|20}} | место_рођења =Товтруд | држава_рођења = [[Украјинска Народна Република|Украјина]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1974|9|16|1920|6|20}} | место_смрти =[[Била Церква|Бела Црква]] | држава_смрти =[[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинска ССР]],<br /> [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] |професија=војни пилот |служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] |чин=[[потпуковник]] |рат=[[Велики отаџбински рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[21. јун]]а [[1945]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}} }} '''Иван Антонович Булкин''' ({{јез-рус|Иван Антонович Булкин}}; [[1920]] — [[1974]]), [[потпуковник]] [[Ратно ваздухопловство|авијације]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[20. јун]]а [[1920]]. године у селу Товтруд, у [[Украјина|Украјини]]. Потиче из сељачке породице. Пошто је [[1936]]. године завршио средњу школу, уписао се у Вишу педагошку школу, а када ју је завршио, био је, [[1939]]. године, учитељ у сеоској школи. Године [[1940]]. регрутован је у [[Црвена армија|Црвену армију]] и послат у Ратно-ваздухопловну школу, коју је завршио [[1942]]. године. Од [[1942]]. године лајтнант, а касније обер-лајтнант, Булкин се стално налазио на фронту као навигатор у јединицама авијације далеког домета, које су бомбардовале непријатељске концентрације трупа и технике, железничке чворове итд. Почетком [[1944]]. године, ваздухопловни корпус далеког домета, у којем је служио Булкин, добио је задатак од совјетске владе да снабдева [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску Југославије]] оружјем, муницијом, средствима за везу, лековима и другом опремом. Ускоро су почели ноћни летови у [[Југославија|Југославију]]. Три ратна друга, који су чинили посаду авиона: командант авиона — [[капетан]] [[Александар Манагадзе]], навигатор — лајтнант Иван Булкин, и стрелац — радио-телеграфист водник [[Петар Болтарчук]], из ноћи у ноћ, полетали су с аеродрома на тек ослобођеној територији Украјине на југозапад. У тим летовима, од Булкина је тражена изузетно велика вештина. Требало је довести авион тачно на циљ, далеко у брдима Југославије, а навигатор Булкин је сатима осматрао ноћном тмином прекривену земљу, тражећи на њој једва видљиве оријентире. Посада авиона, у којој је служио Булкин, летела је у разне крајеве Југославије, и сваки пут допремала југословенским партизанима од 1,5 до 2 тоне терета. Посада је све задатке успешно извршила. Истичући велики допринос совјетских пилота у давању помоћи Народноослободилачкој војсци Југославије, Председништво [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а је, указом од [[21. јун]]а [[1945]]. године, одликовало навигатора обер-лајтнанта Ивана Антоновича Булкина [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]]. После рата, Булкин је остао у [[Ратно ваздухопловство|ратном ваздухопловству]]. Као [[потпуковник]] авијације, пребачен је у резерву [[1960]]. године. Последње године живота Булкин је провео у украјинском граду [[Била Церква|Бела Црква]], чији су га становници шест пута бирали за депутата Градског совјета. Као члан делегације Совјетског комитета ратних ветерана, Иван Антонович Булкин је, [[1961]]. године, посетио [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославију]]. Преминуо је [[16. септембар|16. септембра]] [[1974]]. године, и сахрањен на гробљу у Белој Цркви (Украјина). == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-странци}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Булкин, Иван}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1974.]] [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Совјетски пилоти у Другом светском рату]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] rhavoynfqh76zo7jkokxia21damnrmn 0 263590 25114213 24490053 2022-07-19T15:58:06Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М | слика = Vladimir Sudec.jpg | опис_слике=Владимир Судец |дидаскалија=ВЛАДИМИР СУДЕЦ | датум_рођења = {{датум рођења|1904|10|23}} | место_рођења = [[Дњепропетровск]] | држава_рођења =[[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1981|5|6|1904|10|23}} | место_смрти =[[Москва]], [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]] | држава_смрти =[[Совјетски Савез]] |професија=војно лице |чин=[[Маршал Совјетског Савеза|маршал авијације]] |служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] |КПСС=[[1924]]. |рат=[[Зимски рат|Совјетско-фински рат]]<br />[[Велики отаџбински рат]] |херој ссср=[[28. април]]а [[1945]]. |народни херој=[[20. октобар|20. октобра]] [[1964]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}- {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}- {{!}} {{Орден Октобарске револуције}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}- {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова1}} {{!}}{{!}} {{Орден Кутузова1}} {{!}}- {{!}}{{!}} {{Орден Суворова2}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене звезде}} {{!}}{{!}} {{Орден за службу домовину у оружаним снагама СССР3}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{Херој Народне Републике Монголије}} {{!}}- {{!}}{{!}} {{Орден Сухабатора}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе (Монголија)}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе (Монголија)}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заставе Народне Републике Мађарске}} {{!}}} }} '''Владимир Александрович Судец''' ({{јез-рус|Владимир Александрович Судец}}; [[Дњепропетровск]], [[23. октобар]] [[1904]] — [[Москва]], [[6. мај]] [[1981]]) [[Маршал Совјетског Савеза|маршал]] [[Ратно ваздухопловство|авијације]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], [[Херој Совјетског Савеза]], [[Херој Народне Републике Монголије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[23. октобар|23. октобра]] [[1904]]. године у [[Дњепропетровск]]у ([[Украјина]]), у радничкој породици. Члан [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] је постао [[1924]]. године, а у редове [[Црвена армија|Црвене армије]], укључио се септембра [[1925]]. године. Војнотехничку школу ратног ваздухопловства завршио је [[1927]], школу ратних пилота [[1929]], курсеве за усавршавање старешинског кадра похађао је [[1931]]. и [[1933]]. године, а од [[1937]]. до [[1939]]. године школовао се у [[Војна академија Фрунзе|Војној академији „Фрунзе“]]. Од [[1929]]. године до почетка [[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата]], налазио се на разним командним дужностима у Црвеној армији. У време Великог отаџбинског рата, [[1941]] — [[1945]]. године, командова је авијатичарским корпусом, био командант [[Ратно ваздухопловство|ратног ваздухопловства]] и Војног округа, од јуна до септембра [[1942]]. године командовао је Првом бомбардерском армијом, од септембра [[1942]]. до марта [[1943]]. године ваздухопловним бомбардерским корпусом, а од марта [[1943]]. 17. ваздухопловном армијом. Учествовао је у биткама на Југозападном, Вороњешком, Калињинском, Северозападном, Волховском, Лењинградском, Трећем украјинском фронту, приликом пробоја [[Опсада Лењинграда|блокаде Лењинграда]], у [[Битка код Курска|Курској бици]], приликом ослобођења [[Украјина|Украјине]], [[Румунија|Румуније]], [[Бугарска|Бугарске]], [[Мађарска|Мађарске]], [[Аустрија|Аустрије]] и [[Чехословачка|Чехословачке]]. У току здружених акција [[Црвена армија|Црвене армије]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске Југославије]] на територији [[Србија|Србије]], ујесен [[1944]]. године, Владимир Судец је командовао 17. ваздухопловном армијом. Ратна дејства ове армије допринела су успеху [[Београдска операција|Београдске операције]] и ослобођењу главног града [[Југославија|Југославије]]. После рата, Владимир се налазио на командним положајима у совјетској армији. Био је начелник Главног штаба ратних ваздухопловних снага, начелник виших официрских курсева. [[Војна академија Ворошилов|Вишу војну академију „Ворошилов“]] завршио је [[1950]]. године. Указом [[Президијум Врховног совјета Совјетског Савеза|Президијума Врховног совјета СССР]], од [[11. март]]а [[1955]]. године, унапређен је у чин [[Маршал Совјетског Савеза|маршала авијације]]. Од [[1955]]. до [[1962]]. године, Судец је командант даљинске авијације и заменик главног команданта ратног ваздухопловства, од [[1962]]. главни командант јединица противваздушне одбране [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], заменик министра одбране и заменик главног команданта оружаних снага земаља [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Од јула [[1966]]. године, маршал авијације Владимир Судец је био војни инспектор у групи генералних инспектора. Био је и кандидат за члана [[Централни комитет|ЦК]] [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|КПСС]] и депутат Врховног совјета Совјетског Савеза у шест сазива. Умро је [[6. мај]]а [[1981]]. године у [[Москва|Москви]]. Сахрањен је на московском [[Гробље Новодевичје|гробљу Новодевичје]] у Алеји хероја. == Одликовања == Маршал авијације Владимир Судец одликован је са: * четири [[Орден Лењина|Ордена Лењина]] * пет [[Орден Црвене армије|Ордена Црвене заставе]] * [[Орден Октобарске револуције|Орденом Октобарске револуције]] * [[Орден Суворова|Орденом Суворова]], првог и другог реда * [[Орден Кутузова|Орденом Кутузова]], првог степена * Орденом за службу Отацбини у војсци Совјетског Савеза, трећег реда Од Југословенских одликовања носилац је: * [[Орден партизанске звезде|Ордена Партизанске звезде са златним венцем]] [[Херој Совјетског Савеза|Херојем Совјетског Савеза]] проглашен је [[28. април]]а [[1945]]. године. За хероизам у борби против заједничког непријатеља, председник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[Јосип Броз Тито]], одликовао га је [[20. октобар|20. октобра]] [[1964]]. године [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]]. Поред овога био је и [[Херој Народне Републике Монголије]], почасни грађанин [[Запорожје|Запорожја]] и [[Тираспољ]]а. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-странци}} {{Хероји СССР—Југославија}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Совјетски Савез}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Судец, Владимир}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1981.]] [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Совјетски комунисти]] [[Категорија:Украјински комунисти]] [[Категорија:Чланови ЦК СКП(б)-КПСС]] [[Категорија:Совјетске војсковође Другог светског рата]] [[Категорија:Маршали Совјетског Савеза]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Новодевичје у Москви]] [[Категорија:Хероји Народне Републике Монголије]] tn3j4xal6jwidi0i4z1z46q1b00aeic 0 263601 25114211 23667645 2022-07-19T15:58:02Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М | слика = Aleksandar Managadze.jpg | опис_слике=Александар Манагадзе |дидаскалија=АЛЕКСАНДАР МАНАГАДЗЕ | датум_рођења = {{Датум рођења|1919|10|23|год=да}} | место_рођења =[[Демократска Република Грузија]] | држава_рођења = [[Грузија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | професија=пилот |рат=[[Велики отаџбински рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[21. јун]]а [[1944]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}}{{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}- {{!}} {{Орден Отаџбинског рата2}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене звезде}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене звезде}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}} }} '''Александар Теопанович Манагадзе''' ({{јез-рус|Алксендар Теопанови́ч Манагдзе}}; [[Грузија]], [[23. октобар]] [[1919]]) [[мајор]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетске]] [[Црвена армија|Црвене армије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1919]]. године у [[Грузија|Грузији]]. Непосредно пред рат, Александар је завршио школу ратних авијатицара и постао пилот средњег бомбардера. Александар Манагадзе је, са својим друговима из посаде - навигатором [[Иван Булкин|Иваном Булкиним]] и стрелцем радио-телеграфистом [[Петар Болтарчук|Петром Болтарчуком]], летео, због бомбардовања непријатељских трупа и технике, у дубоку непријатељску позадину и на совјетску територију, коју су [[Трећи рајх|Немци]] окупирали, и у саму [[Трећи рајх|Немачку]]. Од [[1944]]. године, гардијски авијатичарски пук, у коме је као командир чете, служио гардијски старији лајтнант Александар Манагадзе, почео је да извршава задатке совјетске владе и команде Црвене армије - да допрема [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачкој војсци Југославије]] оружје и муницију, лекове и санитетски материјал, храну и одећу. Александар Теопановиц и његова посада летели су у правцу тридесет пунктова на различитим подручјима [[Југославија|Југославије]], допремајући југословенским партизанима војну опрему и све задатке извршили су успешно. После завршетка рата, Александар је демобилисан, у чину [[мајор]]а, и дуго је радио у цивилној авијацији. == Одликовања == За борбену активност у току [[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата]], Александар Манагадзе одликован је с три [[Орден црвене заставе|Ордена црвене заставе]], Орденом отаџбинског рата другог реда, с два [[Орден црвене звезде|Ордена црвене звезде]] и многим медаљама. Председништво [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослободења Југославије]] одликовало га је, [[21. јун]]а [[1945]]. године, [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-странци}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Манагадзе, Александар}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Совјетски пилоти у Другом светском рату]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] dvw605ff5i7rgtaeikpup6glnn8rarv 0 263720 25114209 24570285 2022-07-19T15:57:59Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М | слика = Semjon Kozak.jpg | опис_слике=Семјон Козак |дидаскалија=СЕМЈОН КОЗАК | датум_рођења = {{датум рођења|1902|5|23}} | место_рођења =Коростењ, Волињска губернија | држава_рођења =[[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1953|12|23|1902|5|23}} | место_смрти =[[Јужно-Сахалинск]], [[Сахалинска област]] | држава_смрти =[[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]], [[СССР]] |професија=војно лице |служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] |чин=[[генерал-лајтнант|генерал-лајтант]] |рат=[[Руски грађански рат]]<br />[[Велики отаџбински рат]] |КПСС=[[1923]]. |херој ссср=[[26. октобар|26. октобра]] [[1943]].<br />[[28. април]]а [[1945]]. |народни херој=[[20. октобар|20. октобра]] [[1944]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}{{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}}- {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}- {{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова2}} {{!}}{{!}} {{Орден Кутузова2}} {{!}}- {{!}} {{Орден Богдана Хмељницкога2}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}} }} '''Семјон Антонович Козак''' ({{јез-рус|Семён Антонови́ч Козак}}; [[1902]] — [[1953]]) [[генерал-лајтнант|генерал-лајтант]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетске]] [[Црвена армија|Црвене армије]], двоструки [[Херој Совјетског Савеза]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[23. мај]]а [[1902]]. године у селу, код Коростења у [[Украјина|Украјини]]. Као деветнаестогодишњи младић учествовао је у [[Руски грађански рат|Грађанском рату у Совјетском Савезу]] и служио је у јединицама за специјалне задатке. У [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичку партију Совјетског Савеза]] учланио се [[1923]]. године. Од [[1924]]. године био је кадровски старешина [[Црвена армија|Црвене армије]], а од почетка [[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата]] био је задужен за оспособљавање резервних борачких јединица у позадини. Октобра [[1942]]. године упућен је у активну армију и борио се на Стаљинградском, Вороњешком, Седмом и Трећем украјинском фронту. Под његовом командом, 73. гардијска стрељачка дивизија прешла је пут од [[Волга|Волге]] до средњег тока [[Дунав]]а. За учешће у [[битка за Стаљинград|уништењу немачких трупа код Стаљинграда]], дивизија је добила почасни назив „Стаљинградска“. За успешно форсирање реке [[Дњепар]] и осигуравање наступалишта за напредовање Црвене армије, Указом Президијума [[Врховни совјет Совјетског Савеза|Врховног совјета Совјетског Савеза]], [[генерал-мајор]] Семјон Козак проглашен је за [[Херој Совјетског Савеза|Хероја Совјетског Савеза]]. Октобра [[1943]]. године био је контузиран, али је наставио да се бори. За ратне заслуге одликован је, [[1943]]. године, [[Орден Кутузова|Орденом Кутузова]] и Медаљом за одбрану Стаљинграда, а [[1944]]. орденима [[Орден Суворова|Суворова]], Богдана Хмељницког и црвене заставе. Октобра [[1944]]. године, 73. стаљинградска гардијска стрељачка дивизија, у саставу трупа Трећег украјинског фронта, учествовала је заједно с јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилацке војске Југославије]] у [[Београдска операција|Београдској операцији]] и ослободењу главног града [[Југославија|Југославије]]. У време битке за [[Београд]] жестока борба је вођена на подручју Главне железничке станице, групе зграда Министарства, у [[Немањина улица (Савски венац)|Немањиној улици]], и на [[Чукарица (Београд)|Чукарици]], где су се фашисти жилаво бранили. У том делу града заједно су се бориле бригаде [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте пролетерске]], [[16. војвођанска дивизија НОВЈ|16. војвођанске]] и [[28. славонска дивизија НОВЈ|28. ударне дивизије НОВЈ]], [[4. гардијски механизовани корпус|Четврти гардијски механизирани корпус]], 73. гардијска и 236. дивизија Црвене армије. За одважност и храброст, показану у борбама приликом ослободења Београда, Председништво [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] одликовало је орденима и медаљама више од две хиљаде совјетских војника и официра. Семјон Козак је [[20. октобар|20. октобра]] [[1944]]. године одликован [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]]. После Београдске операције, дивизија је под његовом командом наставила борбене акције, и међу првим јединицама Трећег украјинског фронта форсирала [[Дунав]]. За изврсно руковођење борбеним акцијама 73. гардијске стрељачке дивизије приликом форсирања и проширења наступишта на десној обали Дунава, и тада показану одважност и јунаштво, указом Президијума Врховног савета Совјетског Савеза од [[28. април]]а [[1945]]. године, генерал-мајор Семјон Антонович Козак проглашен је двоструким [[Херој Совјетског Савеза|Херојем Совјетског Савеза]]. После завршетка рата, остао је у редовима [[Црвена армија|Совјетске армије]]. Преминуо је [[23. децембар|23. децембра]] [[1953]]. године у [[Јужно-Сахалинск]]у. Сахрањен је на [[Гробље Новодевичје|гробљу Новодевичје]] у [[Москва|Москви]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-странци}} {{Хероји СССР—Југославија}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Совјетски Савез}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Козак, Семјон}} [[Категорија:Рођени 1902.]] [[Категорија:Умрли 1953.]] [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Совјетски комунисти]] [[Категорија:Украјински комунисти]] [[Категорија:Совјетске војсковође Другог светског рата]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Двоструки Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Новодевичје у Москви]] [[Категорија:Совјетски генерали]] rbxka8md48js9gwtehnzfcjkt6004qv 0 263727 25114532 23431577 2022-07-19T18:11:56Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДОШ БОЈОВИЋ |слика = Bojovic Rados.jpg |опис_слике=Радош Бојовић |датум_рођења = 1919 |место_рођења =[[Радошево|Чичкова]], код [[Ариље|Ариља]] |држава_рођења =[[Краљевство СХС]] |датум_смрти = {{Датум смрти|1943|5|31|1919|}} |место_смрти =[[Тјентиште]] |држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=земљорадник |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[7. јул]]а [[1953]]. }} '''Радош Бојовић''' ([[Радошево|Чичкова]], код [[Ариље|Ариља]], [[1919]] — [[Тјентиште]], [[31. мај]] [[1943]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен [[1919]]. године у селу [[Радошево|Чичкова]], код [[Ариље|Ариља]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршене основне школе, остао је на селу и бавио се земљорадњом.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Почетком [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941]]. ступио је у Ариљску партизанску чету, која је била у саставу [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]]. Учествовао је у свим борбама које је чета водила до [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења у Санџак]], крајем [[1941]]. године. [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|Новембра 1941.]] примљен је у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а потом и у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Истицао се у многим борбама, посебно [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара 1942]], када су бројно надмоћније [[југословенска војска у отаџбини|четничке]] снаге напале Ариљску партизанску чету на реци [[Увац|Увцу]], код Павловића моста. Радош је тада, са својим пушкомитраљезом допринео да непријатељ не оствари своју намеру, већ да претрпи осетне губитке.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Формирањем [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#1. март|1. марта 1942.]] у [[Чајниче|Чајничу]], постао је борац у Другој чети Првог батаљона. Заједно са бригадом прошао је многе борбе, а посебно се истакао на [[Мањача|Мањачи]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.|септембра 1942.]] када је зауставио јак непријатељски напад, који је изненадио чету. Сличан подвиг поновио је и приликом другог [[Борбе за Ливно 1942.|ослобођења Ливна]], крајем [[1942]]. када је се пушкомитраљезом, својим друговима штитио пролаз преко брисаног простора.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.|31. маја 1943.]] на планини Кошур изнад Тјентишког Поља, у борби са [[Трећи рајх|Немцима]], за време [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[7. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Његово родно село Чичкова, у знак сећања на Радоша, променило је име у [[Радошево]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Ужице}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Бојовић, Радош}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Ариљци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Погинули у бици на Сутјесци]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] pwkkuhvydcx1z6jt5zhty58s4dmi05v 0 264882 25114208 24490060 2022-07-19T15:57:57Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Pavel Jakimov.jpg | опис_слике=Павел Јакимов |дидаскалија=ПАВЕЛ ЈАКИМОВ | датум_рођења = {{Датум рођења|1910|7|15}} | место_рођења = [[Санкт Петербург|Петровград]] | држава_рођења =[[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1968|3|5|1910|7|15}} | место_смрти =[[Кингисеп]], [[Лењинградска област]] | држава_смрти =[[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] |професија=пилот |служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] |чин=[[капетан]] |рат=[[Велики отаџбински рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |херој ссср=[[20. јун]]а [[1944]]. |народни херој=[[25. септембар]] [[1944]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}- {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден части (СССР)}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}} }} '''Павел Никитович Јакимов''' ({{јез-рус|Павел Никитович Якимов}}; [[Санкт Петербург|Петровград]], [[15. јул]] [[1910]] — [[Кингисеп]], [[5. март]] [[1968]]), пилот, гардијски капетан [[Црвена армија|Црвене армије]], [[Херој Совјетског Савеза]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[15. јул]]а [[1910]]. године у [[Санкт Петербург|Петрограду]], у радницкој породици. Године [[1929]]. завршио је Средњу школу и две године радио у фабрици музичких инструмената у Петрограду. Уписао се, [[1931]]. године, у Вишу авијатичарску техничку школу, и завршио је [[1932]]. године, стекавши квалификацију навигатора и струцњака за апаратуру. До [[1941]]. радио је у цивилном ваздухопловству [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], као инструктор и навигатор и предавач у школама за авијатичаре. Од првих дана [[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата]], Павел Јакимов се налазио се на фронту. Током 1941—1942. године био је на [[Опсада Лењинграда|Лењинградском фронту]], а од почетка [[1943]]. у авионско-транспортној дивизији. Извршавао је сложене задатке совјетске Команде, обавио велики број летова у непријатељску позадину због допремања, ваздушним путем (падобранима и слетањем), оружја, муниције и хране за совјетске партизане. Од маја [[1943]]. године налазио се, у саставу посаде војно-транспортног авиона, под командом [[Александар Шорников|Александра Шорникова]]. Јануара [[1944]]. године, учествовао је у лету од [[Москва|Москве]] до [[Бари]]ја, због пребацивања совјетске војне мисије у [[Југославија|Југославију]]. Заједно са совјетском Војном мисијом, гардијски капетан Павел Јакимов је, [[23. фебруар]]а [[1944]]. године, долетио на једрилици у Југославију. На ослободеној територији, недалеко од села Медено поље, заједно са борцима [[Пети босански корпус НОВЈ|Петог босанског корпуса НОВЈ]], припремао је, терен за слетање на коме је, марта [[1944]], први пут слетео авион под командом Александра Шорникова - који је за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску Југославије]] допремао војну опрему из база у [[Италија|Италији]]. Истовремено су на овај партизански аеродром слетали и авиони из Совјетског Савеза, који су падобранима спуштали војну опрему. Око три месеца боравио је међу борцима Народноослободилачке војске Југославије. У тренутку [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], [[25. мај]]а [[1944]]. године, Павел Јакимов налазио се на аеродрому, и придружио се пратећим јединицама [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]], с којима се упутио на [[Купрешко поље]]. Овде је одабрао, и уз помоћ југословенских бораца припремио терен за спуштање совјетског авиона. Пошто се совјетски авион, у ноћи [[4. јун]]а [[1944]]. године, спустио на Купрешко поље, Павел Јакимов се вратио својим обавезама навигатора у авиону којим је командовао гардијски мајор Александар Шорников, и који је пребацио у Бари највише руководство НОВЈ, на челу с [[Јосип Броз Тито|маршалом Титом]], и шефове совјетске и англо-америцке војне мисије. Учествовао је и у другом лету совјетског авиона, који је обављен исте ноћи, на Купрешко поље. Указом Президијума [[Врховни совјет Совјетског Савеза|Врховног совјета Совјетског Савеза]] од [[20. јун]]а [[1944]]. године, гардијски капетан Павел Јакимов је, за извршење специјалног задатка совјетске Команде, проглашен [[Херој Совјетског Савеза|Херојем Совјетског Савеза]]. Одлуком Председништва [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослободења Југославије]], [[25. септембар|25. септембра]] [[1944]]. године одликован је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. После завршетка рата, вратио се цивилном ваздухопловству, био је навигатор цивилне авијације Совјетског Савеза, а затим начелник аеродрома. Преминуо је [[5. март]]а [[1968]]. године у [[Кингисеп]]у, и сахрањен је у [[Талин]]у у [[Естонска Совјетска Социјалистичка Република|Естонској ССР]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-странци}} {{Хероји СССР—Југославија}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Совјетски Савез}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Јакимов, Павел}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1968.]] [[Категорија:Руси]] [[Категорија:Совјетски пилоти у Другом светском рату]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Санктпетербуржани]] 4i3cub3nvvztolhk2kg1ocbpx7aj79v 10 268782 25114994 22786940 2022-07-20T00:12:16Z Soundwaweserb 82964 одузели су Русији wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = СП у одбојци | title = Светско првенство у одбојци | bodyclass = hlist | image = [[File:Volleyball pictogram.svg|80px]] | group1 = [[Светско првенство у одбојци|Мушкарци]] | list1 = * [[Светско првенство у одбојци 1949.|Чехословачка 1949.]] * [[Светско првенство у одбојци 1952.|СССР 1952.]] * [[Светско првенство у одбојци 1956.|Француска 1956.]] * [[Светско првенство у одбојци 1960.|Бразил 1960.]] * [[Светско првенство у одбојци 1962.|СССР 1962.]] * [[Светско првенство у одбојци 1966.|Чехословачка 1966.]] * [[Светско првенство у одбојци 1970.|Бугарска 1970.]] * [[Светско првенство у одбојци 1974.|Мексико 1974.]] * [[Светско првенство у одбојци 1978.|Италија 1978.]] * [[Светско првенство у одбојци 1982.|Аргентина 1982.]] * [[Светско првенство у одбојци 1986.|Француска 1986.]] * [[Светско првенство у одбојци 1990.|Бразил 1990.]] * [[Светско првенство у одбојци 1994.|Грчка 1994.]] * [[Светско првенство у одбојци 1998.|Јапан 1998.]] * [[Светско првенство у одбојци 2002.|Аргентина 2002.]] * [[Светско првенство у одбојци 2006.|Јапан 2006.]] * [[Светско првенство у одбојци 2010.|Италија 2010.]] * [[Светско првенство у одбојци 2014.|Пољска 2014.]] * [[Светско првенство у одбојци 2018.|Италија/Бугарска 2018.]] * [[Светско првенство у одбојци 2022.|Пољска/Словенија 2022.]] | group2 = [[Светско првенство у одбојци за жене|Жене]] | list2 = * [[Светско првенство у одбојци за жене 1952.|СССР 1952.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 1956.|Француска 1956.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 1960.|Бразил 1960.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 1962.|СССР 1962.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 1967.|Јапан 1967.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 1970.|Бугарска 1970.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 1974.|Мексико 1974.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 1978.|СССР 1978.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 1982.|Перу 1982.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 1986.|Чехословачка 1986.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 1990.|Кина 1990.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 1994.|Бразил 1994.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 1998.|Јапан 1998.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 2002.|Немачка 2002.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 2006.|Јапан 2006.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 2010.|Јапан 2010.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 2014.|Италија 2014.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 2018.|Јапан 2018.]] * [[Светско првенство у одбојци за жене 2022.|Холандија/Пољска 2022.]] }} <noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Шаблони за одбојку]] </noinclude> 3vlvhc1g2h1ma4xobilx2drqqoicabu 0 269144 25114706 22909072 2022-07-19T19:38:20Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Без инлајн референци}} {{Херој М | дидаскалија=ЈАКОВ ДУГАНЏИЋ | слика = Jakov Dugandzic.jpg | опис_слике=Јаков Дуганџић | датум_рођења = {{Датум рођења|1905|12|1|}} | место_рођења =[[Читлук (Херцеговина)|Читлук]], код [[Мостар]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|10||1905|12|1|}} | место_смрти =[[Стара Градишка]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | КПЈ= [[1935]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Јаков Дуганџић''' ([[Читлук (Херцеговина)|Читлук]], код [[Мостар]]а, [[1. децембар]] [[1905]] — [[Стара Градишка]], [[октобар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1. децембар|1. децембра]] [[1905]]. године у [[Читлук (Херцеговина)|Читлуку]], код [[Мостар]]а. Од ране младости активно ради у револуционарном синдикалном покрету у [[Загреб]]у, нарочито међу трамвајским радницима. Члан је [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] од [[1935]]. године. Био је један од главнних организатора штрајка трамвајџија [[1936]]. и првомајског штрајка [[1940]]. године. У мају 1940. године постаје члан Рејонског комитета КПХ за [[Trešnjevka (kvart)|Трешњевку]]. После [[Априлски рат|окупације Југославије]] илегално је радио, на пребацивању чланова КПЈ у партизанске одреде. Ухапшен је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#30. септембар|30. септембра 1941]]. године у [[Загреб у Народноослободилачкој борби|окупираном Загребу]], мучен је и одведен у [[логор Стара Градишка]], где је и убијен [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941]]. године. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Херцеговина1}} {{Народни хероји-Загреб}} {{клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Дуганџић, Јаков}} [[Категорија:Рођени 1905.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Мостарци]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Страдали у Јасеновцу]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] 48w3rc5btm33dfer1h74mkosudl9wvx 0 269981 25114493 24157440 2022-07-19T17:59:04Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ИВИЦА МАЖАР | слика = Ivica Mazar.jpg | опис_слике=Ивица Мажар | датум_рођења = [[1915]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Бања Лука]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|9|2|1915||}} | место_смрти =[[Петриња]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=студент [[Економија|економије]] |КПЈ=[[1937]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=члан Окружног комитета <br />СКОЈ-а за Босанску крајину |народни херој=[[27. јул]]а [[1953]]. }} '''Иван Ивица Мажар''' ([[Бања Лука]], [[1915]] — [[Петриња]], [[2. септембар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1915]]. године у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Потиче из револуционарне породице Николе и Марије Мажар. Његов отац, финансијски инспектор, умро је [[1927]]. године, па је бригу о многочланој породици преузела мајка. Читава породица је учествовала у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]]: мајка Марија, браћа Бошко, Јосип и Драго и сестра Нада. Његова два брата, [[Јосип Мажар Шоша|Јосип]] и [[Драго Мажар|Драго]], такође су проглашени за [[народни херој Југославије|народне хероје]]. Још као ученик нижих разреда гимназије прикључио се омладинском револуционарном покрету. На њега је, поред старијег брата Јосипа, највећи утицај имао бањалучки револуционар [[Никица Павлић]]. Године [[1935]], као матурант, постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]] и руководилац средњошколске омладине у Бањој Луци. Крајем [[1936]]. године, уз помоћ браће и неких својих другова, основао је илегалну омладинску технику где су преписивани и умножавани материјали за рад револуционарне омладине. Учествовао је у раду КУД-а „[[Васо Пелагић|Пелагић]]“. После завршене Трговачке академије, студирао је на Економском факултету у [[Загреб]]у. За време студија придружио се студентском покрету. Заједно са групом студената често је одлазио у предузећа и помагао акције радника; држао је предавања на скуповима радника и омладине. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је [[1937]], а члан Месног комитета КПЈ за Бању Луку [[1938]]. године. Највише је радио с омладином, коју је предводио у време штрајкова и демонстрација. Организовао је посете омладине из Бање Луке по селима [[Босанска Крајина|Босанске крајине]]. Као један од главних вођа и организатора омладинског покрета у Бањој Луци, често је хапшен и прогањан од полиције. Као истакнути скојевски руководилац присуствовао је Првој обласној конференцији СКОЈ-а за Босанску крајину, одржаној у лето [[1940]]. године. На овој конференцији поднео је реферате „О међународној политичкој ситуацији“ и „О раду и задацина СКОЈ-а“ и изабран је за секретара Обласног комитета СКОЈ-а за Босанску крајину. Био је учесник Прве и Друге обласне конференције КПЈ за Босанску крајину. Спроводећи закључке о одбрани земље, донесене на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], октобра [[1940]]. године у Загребу, Месни комитет КПЈ за Бању Луку је формирао „Комитет за одбрану земље“, а Мажар је изабран за његовог члана. После краткотрајног [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године. учествовао је у припремама устанка. Јуна [[1941]]. године, Успео је да избегне хапшење које је припремала [[Усташе|усташка]] полиција и отишао из Бање Луке. Крајем јула, као делегат Окружног комитета КПЈ за Босанску крајину, послат је у [[Јајце]] да преузме руковођење припремама и подизањем устанка. У Јајцу га је [[6. август]]а ухапсила усташка полиција. Пошто је полиција дознала да партијска организација у Јајцу планира његово ослобађање, пребачен је у Бању Луку, а потом у [[Глина|Глину]]. Тамо су га усташе подвргле испитивању и мучењу. Потом је пребачен у [[Госпић]], одакле је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#2. септембар|2. септембра 1941.]] године одведен у [[Петриња|Петрињу]], где је стрељан. После ослобођења, његови посмртни остаци су пренесени и сахрањени на [[Партизанско спомен-гробље у Бањалуци|Партизанско спомен-гробље]] у [[Бања Лука|Бањалуци]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{DEFAULTSORT:Мажар, Ивица}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Сахрањени у Бањој Луци]] 5qbmj81cuef6s5sfbiyzgi54aazobds 0 270133 25114405 24479255 2022-07-19T17:20:27Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МИЛАНКА КЉАЈИЋ |слика=Klajic Milanka.jpg |опис_слике=Миланка Кљајић |датум рођења=[[1924]]. |место рођења=[[Старо Село (Сисак)|Старо Село]], код [[Петриња|Петриње]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1943|1|22|1924||}} |место смрти=[[Јошавица (Петриња)|Јошавица]], код [[Глина|Глине]] |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија= |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар]] [[1953]]. }} '''Миланка Кљајић''' ([[Старо Село (Сисак)|Старо Село]], код [[Петриња|Петриње]], [[1924]] — [[Јошавица (Петриња)|Јошавица]], код [[Глина|Глине]], [[22. јануар]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[1924]]. године у [[Старо Село (Сисак)|Старом Селу]], код [[Петриња|Петриње]] у српској породици. Потиче из врло сиромашне сељачке породице. Као тринаестогодишња девојчица одлази у [[Војводина|Војводину]], да ради као сезонски радник. Зими долази у своје село, где упознаје људе који су агитовали за [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију]]. Као седамнаестогодишња дјевојка, [[1941]]. године Миланка је учествовала у акцијама које је Партија водила у припреми устанка у њеном крају. Међу првим људима, њеног села, које су [[Усташка војница|усташе]] убиле, били су и њени отац и брат. Тад је Миланка, као прва сеоска девојка, отишла у банијске партизане. Већ после неколико акција, запажена је њена храброст, а убрзо постаје и партизански десетар. У нападу на Мајур, убила је немачког капетана. Године [[1942]]. примљена је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Лист [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]] ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' писао је о херојским подвизима омладинке-борца Миланке Кљаић. У нападу [[Седма банијска ударна бригада|Седме банијске ударне бригаде]] и Трећег батаљона Банијског партизанског одреда одреда на железничку пругу између [[Сисак|Сиска]] и [[Суња|Суње]], 18. и [[19. новембар|19. новембра]] [[1942]]. године, у жестокој борби с [[Трећи рајх|Немцима]], [[Усташка војница|усташама]] и домобранима, нарочито се истакла. У борбама код села [[Јошавица (Петриња)|Јошавица]], [[22. јануар]]а [[1943]]. године, у три узастопна јуриша бригаде, Миланка је била на челу свог вода. Погинула је у трећем јуришу, на свега два метра од непријатељског рова, у који је требало да ускочи. За време усташких покоља и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] погинула је цела њена породица. Данас једна улица у Београду носи њено име. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=385}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Банија и Сисак}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Жене народни хероји-Хрватска}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Кљајић, Миланка}} [[Категорија:Рођени 1924.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Сишчани]] [[Категорија:Банијци]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Седме банијске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Деца ратници]] 1obemiabe59rul1xu6gsjk8nok8hk04 0 270397 25114601 24584174 2022-07-19T19:02:11Z 31.223.128.195 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Слободан Нинковић | пуно_име = Слободан Нинковић | слика = | опис_слике = Слободан Нинковић | датум_рођења = {{датум рођења|1956|11|25|год=да}} | место_рођења = [[Смедерево]] | држава_рођења = [[ФНРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | надимак = Бода | активност = | деца = | супружник = | битна улога = [[Полицајац са Петловог брда]] —Вучина [[Обрачун у Казино Кабареу]] —Риле [[Секула невино оптужен]] —Секула [[Наша мала клиника (Србија)]] —Др.Врабац [[Село гори, а баба се чешља (ТВ серија)]] —Драгутин [[Монтевидео, Бог те видео!]] [[Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија)]] [[На путу за Монтевидео]] [[Монтевидео, видимо се!]] [[Монтевидео, видимо се! (ТВ серија)]]—Ђорђе Кустудић (Новинар Правде) [[Сенке над Балканом]]- жандар Живојин [[Камионџије д. о. о.]]—Бата Крњаја||| | презентација = | awards = | имдб = 0678261 }} '''Слободан Бода Нинковић''' ([[Смедерево]], [[25. новембар]] [[1956]]) [[Србија|српски]] је [[Телевизија|телевизијски]] и [[филм]]ски [[глумац]]. == Биографија == Слободан Нинковић је рођен у [[Смедерево|Смедереву]] [[25. новембар|25. новембра]] [[1956]]. године од оца Лазара и мајке Љубинке<ref>[https://www.poreklo.rs/2012/10/09/poreklo-glumca-slobodana-bode-ninkovi%C4%87a/ Порекло глумца Слободана Боде Нинковића (Порекло, 9. октобар 2012)]</ref>. Завршио је [[Факултет драмских уметности у Београду]]. Стални члан позоришта Бошко Буха је био од [[1986]]. до [[1995]]. године, у том периоду је одиграо преко 30 премијера у представама које је извео око 2.000 пута међу којима су: Црвенкапа, Василиса, Чаробњак из Оза, Кад је био мрак. Истовремено је играо и у другим позориштима као што су: [[Београдско драмско позориште]], [[Битеф театар]], [[Народно позориште у Београду]] и [[Звездара театар]], од [[1995]]. године је стални члан [[Југословенско драмско позориште|Југословенског драмског позоришта]]. Остварио је запажене улоге и у филмовима и телевизијским серијама.<ref>[http://www.ekapija.com/website/sr/page/532005 Слободан Нинковић, глумац - биографија („ekapija“ 6. фебруар. 2012)], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Пензионисан је децембра 2021. године.<ref>{{cite news |title=Глумац Бода Нинковић испраћен у пензију |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/495832/Glumac-Boda-Ninkovic-ispracen-u-penziju |access-date=2. 1. 2022 |work=Политика |date=30. 12. 2021}}</ref> За позоришни рад је добио неколико значајних награда и признања. Додељена му је Светосавска повеља града Смедерева.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4678889/svetosavska-povelja-boda-ninkovic.html|title=Светосавска повеља додељена је глумцу Слободану Боди Нинковићу|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-01-27}}</ref> == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- | 1987. || [[Видим ти лађу на крају пута]] || Лађар Васа |- | 1987. || [[Погрешна процена]] || |- | 1987−1988. || [[Вук Караџић (ТВ серија)|Вук Караџић]] || свештеник |- | 1988. || [[Браћа по матери]] || Антиша |- | 1989. || [[Свети Георгије убива аждаху (филм из 1989)|Свети Георгије убива аждаху]] || Реци Војо |- | 1989. || [[Време чуда (ТВ серија)|Време чуда]] (серија) || Озрен |- | 1989. || [[Време чуда (филм)|Време чуда]] || Озрен |- | 1989. || [[Шведски аранжман]] || |- | 1989. || [[Доме, слатки доме]] || Киза |- | 1989. || [[Како је пропао рокенрол]] || милицајац |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || |- | 1990. || [[Агенција Киком]] || Киза |- | 1990. || [[Хајде да се волимо 3]] || |- | 1991. || [[Бољи живот|Бољи живот 2]] || путник у возу |- | 1991. || [[Холивуд или пропаст (филм из 1991)|Холивуд или пропаст]] || |- | 1991. || [[Тесна кожа 4]] || Рамбо |- | 1992. || [[Вуков Видео Буквар (ТВ серија)|Вуков Видео Буквар]] (ТВ серија) || |- | 1992. || [[Полицајац са Петловог брда (филм)]] || Вучина |- | 1992. || [[Ми нисмо анђели (филм из 1992)|Ми нисмо анђели]] || Цане |- | 1992−1993. || [[Волим и ја неранџе... но трпим]] (серија) || Јовиша |- | 1992. || [[Дама која убија]] || |- | 1992. || [[Секула невино оптужен]] || Секула |- | 1993. || [[Пун месец над Београдом]] || Милорад |- | 1993. || [[Обрачун у Казино кабареу|Обрачун у Казино Кабареу]] || Риле |- | 1993. || [[Полицајац са Петловог брда (ТВ серија)|Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1993)]] || Вучина |- | 1994. || [[Голи живот]] || Војвода |- | 1994. || [[Два сата квалитетног ТВ програма|Два сата квалитетног програма]] || Бамбусић |- | 1994. || [[Биће боље]] || Дикан |- | 1993−1994. || [[Срећни људи]] || Стојиљко Стојиљковић 'Рамбо' |- | 1995. || [[Наслеђе]] || Тика |- | 1995. || [[Удри јаче манијаче]] || |- | 1995. || [[Отворена врата]] || Шуваковић |- | 1995. || [[Снови од шперплоче]] || Бајлаг |- | 1995. || [[Одисејев поглед]] || |- | 1997. || [[Лажа и паралажа (филм)]] || Паралажа - Мита |- | 1997. || [[Три летња дана]] || Мали |- | 1998. || [[Црвено, жуто, зелено... крени]] || |- | 1998. || [[Код луде птице]] || глумац |- | 1998. || [[Још твоје руже миришу самоћом]] (ТВ) || говори стихове |- | 1999. || [[Код мале сирене]] || |- | 1999. || [[Бело одело]] || кондуктер |- | 2000. || [[Земља истине, љубави и слободе]] || |- | 2001. || [[Crociati]] || Олаф Гунарсон |- | 2001. || [[Нормални људи]] || Бане |- | 2001. || [[Бар—Београд вија Пекинг]] || Благота |- | 2001. || [[Близанци (филм из 2001)|Близанци]] || |- | 2002. || [[Фазони и Форе 2]] || |- | 2002. || [[Мртав ’ладан]] || Мића 'Шафт' |- | 2002. || [[Мала ноћна музика (филм)|Мала ноћна музика]] || Шуле |- | 2002. || [[Казнени простор (ТВ серија)]] || |- | 2003. || [[Казнени простор (ТВ серија)|Казнени простор 2]] || |- | 2003. || [[Живот је марш]] || |- | 2003. || [[Сироти мали хрчки 2010]] || шеф шифраната |- | 2003. || [[Ледина]] || Паја |- | 2004. || [[Пољупци]] || |- | 2004. || [[Пад у рај]] || силеџија |- | 2004. || [[Јесен стиже, Дуњо моја (филм)|Јесен стиже, Дуњо моја]] || Тимотије |- | 2004. || [[Сан зимске ноћи]] || Цвикераш |- | 2005. || [[На Бадњи дан]] || Светозар Вујић |- | 2005. || [[Ми нисмо анђели 2]] || Цане Пилот |- | 2005. || [[Дангубе!]] || |- | 2005. || [[Либеро]] || отац |- | 2005. || [[Потера за срећ(к)ом]] || Сале |- | 2005. || [[Made in YU (филм)|Made in YU]] || Петар |- | 2005. || [[Леле, бато]] || Доцент Ракочевић |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || Гиле |- | 2006. || [[Друго стање (ТВ серија)|Друго стање]] || Слободан Бода Димић |- | 2006. || [[Реконвалесценти (филм)|Реконвалесценти]] || потпуковник |- | 2006−2007. || [[Агенција за СИС]] || Риста |- | 2007. || [[Позориште у кући (2007)]] || колега Бркић |- | 2007−2008. || [[Кафаница близу СИС-а]] || Риста |- | 2007−2008. || [[Наша мала клиника (Србија)]] || Др. Врабац |- | 2007. || [[Доктор Декси]] || Декси |- | 2008. || [[Април и детективи (ТВ филм из 2008)|Април и детективи]] (ТВ филм) || Кловн |- | 2009. || [[Друг Црни у Народноослободилачкој борби|Друг Црни у НОБ-у]] || Друг Уча / Фон Штурмкугл |- | 2009. || [[Свети Георгије убива аждаху]] || Нинко Белотић |- | 2009−2010. || [[Село гори, а баба се чешља]] || Драгутин |- | 2010. || [[Ма није он такав]] || комшија |- | 2010. || [[Монтевидео, Бог те видео!]] || Ђорђе Кустудић |- | 2012. || [[Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија)]] || Ђорђе Кустудић |- | 2013. || [[На путу за Монтевидео]] || Ђорђе Кустудић |- | 2013. || [[С/Кидање]] || |- | 2013. || [[Вилењакова прича]] || |- | 2013. || [[О бубицама и херојима]] || |- | 2013. || [[Драмска трилогија 1941—1945|Равна Гора (ТВ серија)]] || Никодије Јањић Коде |- | 2014. || [[Монтевидео, видимо се! (ТВ серија)]] || Ђорђе Кустудић |- | 2015. || [[За краља и отаџбину]] || Никодије Јањић Коде |- | 2016. || [[Комшије (ТВ серија)|Комшије]] || др Миодраг |- | 2017. || [[Грофов мотел]] || Гроф Стевица |- | 2017−у току. || [[Сенке над Балканом]] || жандар Живојин |- | 2018−2021. || [[Жигосани у рекету]] || Живко |- | 2019. || [[Делиријум тременс (филм)|Делиријум тременс]] || лекар |- | 2019. || [[Делиријум тременс (ТВ серија)]] || лекар |- | 2020. || [[Мочвара (ТВ серија)|Мочвара]] || Миле Радуловић |- | 2021. || [[Камионџије д. о. о.]] || Бата Крњаја |- | 2021. || [[Радио Милева]] || Мића |- | 2021. || [[Тома (филм)]] || Душан Здравковић |- | 2022. || [[Тома (ТВ серија)]] || Душан Здравковић |- | 2022. || [[Комедија на три спрата]] || Миленко |- | 2023. || [[Хероји Халијарда]] || |- | 2023. || [[Ваздушни мост]] || |} == Улоге у синхронизацијама == {{Недовољно извора|одељак}} {| class="wikitable" href="25. новембар" !Година синх. !Назив ! href="Смедерево" |Улога !Студио |- |2006. |[[Артур и Минимоји]] |Даркос |[[Лаудворкс]] |- |2006. |[[Легенда о Тарзану (ТВ серија)|Легенда о Тарзану]] |Тантор, Потпуковник Жан Стаке |[[Лаудворкс]] |- |2006. |[[Херкул (ТВ серија)]] |Филоктет |[[Лаудворкс]] |- |2006. |[[Мики Маус и пријатељи]] |Шиља итд. |[[Лаудворкс]] |- |2006. |[[Пустоловине Микија и Паје]] |Шиља итд. |[[Лаудворкс]] |- |2008. |[[Тарзан (филм из 1999)|Тарзан]] |Тантор |[[Лаудворкс]] |- |2008. |[[Микијев клуб]] |Шиља |[[Лаудворкс]] |- |2008. |[[Микијева радионица (1999)]] |Шиља итд. |[[Лаудворкс]] |- |2008. |[[Паја Патак вам представља]] |Шиља итд. |[[Лаудворкс]] |- |2008. |[[Изгубљени свет]] |''споредни ликови'' |[[Supersonic (студио)|Суперсоник]] |- |2009. |[[Херкул (филм из 1997)|Херкул]] |Филоктет |[[Лаудворкс]] |- |2009. |[[Шиљина екипа]] |Шиља |[[Лаудворкс]] |- |2009. |[[Џеронимо Стилтон]] (1. сезона) |''споредни ликови'' |[[Supersonic (студио)|Суперсоник]] |- |2009. |[[Артур 3: Рат два света]] |Даркос |[[Призор (студио)|Призор]] |- |2010. |[[Микијева играоница]] |Шиља |[[Лаудворкс]] |- |2011. |[[Шиљин филм]] |Шиља |[[Лаудворкс]] |- |2011. |[[Штрумпфови (филм)|Штрумпфови]] |Велики Штрумф |[[Мириус]] |- |2013. |[[Штрумпфови 2]] |Велики Штрумф |[[Мириус]] |- href="25. новембар" | href="1956" |2013 | href="Факултет драмских уметности у Београду" |[[Аватар: Последњи владар ветрова]] | href="1986" |Року, Капетан Ли |[[Голд диги нет]] |- |2013. |[[Аватар: Легенда о Кори]] |Амон |[[Голд диги нет]] |- href="1995" |2013. | href="Београдско драмско позориште" |[[Victorious|Викторијус]]<ref>{{Citation|last=NightGhost 95|title = Serbian cast of: Victorious|date=28. 10. 2016|url=https://www.youtube.com/watch?v=xSzvzPMYk9s|accessdate=22. 09. 2018}}</ref> | href="Народно позориште у Београду" |Ервин Сиковиц |[[Голд диги нет]] |- |2013. |[[Ај Карли]] |Ервин Сиковиц |[[Голд диги нет]] |- |2013. |[[Кунг Фу Панда: Легенде о Феноментастичном]] |Кван, Лидонг; Таотај, Зин (С1-2) |[[Голд диги нет]] |- |2013. |[[Чудновили родитељи]] |Даг Димадон (неке епизоде) |[[Голд диги нет]] |- |2013. |[[С.Т.О.П. Папи]] |Птичји мозак |[[Голд диги нет]] |- |2013. |[[Фанбој и Чам Чам]] |Господин Марфи |[[Голд диги нет]] |- |2013. |[[Робот и Чудовиште]] |Принц Муљограда |[[Голд диги нет]] |- |2013. |[[Фанбој и Чам Чам]] |Господин Мартин | |- |2015. |[[Астерикс: Насеље богова]] |[[Обеликс]] |[[Моби (студио)|Моби]] |- |2016. |[[ВДЏ — велики доброћудни џин]] |ВДЖ |[[Басивити (студио)|Басивити]] |- |2016. |[[Кунг фу панда 3]] |Ли Шан |[[Моби (студио)|Моби]] |- |2017. |[[Штрумфови: Скривено село]] |Велики Штрумф |[[Моби (студио)|Моби]] |- href="1995" |2017. | href="Београдско драмско позориште" |[[Мој мали пони: Филм]]<ref>{{Cite web|url=http://www.telegraf.rs/zivot-i-stil/porodica-zivot-i-stil/2902930-moj-mali-poni-stize-u-bioskope-foto-video|title = Moj mali poni stiže u bioskope! (FOTO) (VIDEO)|website=[[Telegraf.rs]]|accessdate=15. 08. 2018.}}</ref> | href="Народно позориште у Београду" |Краљ Олуја |[[Басивити (студио)|Басивити]] |- |2017. |[[Аутомобили 3]] |Шоне |[[Ливада Београд]] |- |2017. |[[Штрумпфови: Скривено село]] |Велики Штрумпф |[[Ливада Београд]] |- |2018. |[[Астерикс: Тајна чаробног напитка]] |[[Обеликс]] |[[Басивити|Bassivity]] |- |2019. |[[Фантастика: У потрази за златним роговима]] |Божа |[[Басивити|Bassivity]] |- |2019. |[[Снежана и седам патуљака (филм из 1937)|Снежана и седам патуљака]] |Уча |[[Ливада Београд]] |- |2020. |[[Тајна изгубљеног краљевства]] |Терпин |[[Блу хаус (студио)|Blue House]] |- |2021. |[[Лука (филм из 2021)|Лука]] |Масимо Марковалдо |[[Ливада Београд]] |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Slobodan Ninković}} * {{ИМДб име|id=632475|name=Слободан Нинковић}} * {{PORT.rs-person|185724|Слободан Нинковић}} * [http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:451572-Boda-Sudbina-nam-je-da-se-mucimo Бода Нинковић: Судбина нам је да се мучимо („Вечерње новости“, 31. август 2013)] * [http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/320542/Ispovest-Bode-Ninkovica-Bio-sam-iste-veceri-na-dve-pozorisne-scene Исповест Боде Нинковића: Био сам исте вечери на две позоришне сцене („Блиц“, 6. мај 2012)] {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Нинковић, Слободан}} [[Категорија:Рођени 1956.]] [[Категорија:Смедеревци]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Српски водитељи]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]] n8kkp7jcw6pexb8tu3diwrsa2zkzr9f 0 270607 25115149 24636791 2022-07-20T08:52:40Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki ==Spisak epizoda== Ovo je spisak svih epizoda izašlih u strip ediciji [[Lunov Magnus Strip]] u periodu 1968-1993. godine. Prvi broj LMS izašao je na kioske 1. marta 1968. (Spisak epizoda u obnovljenoj ediciji Zlatne serije može se pogledati [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|ovde]].) U junu 2022. izdavačka kuća Golconda nastavila je u Srbiji sa objavljivanjem novih epizoda Lunov magnus stripa počev od #999.<ref>https://citymagazine.danas.rs/kultura/knjige/lunov-magnus-strip-ponovo-medju-nama/ (Pristup: 17.6.2022)</ref><ref>https://www.danas.rs/nedelja/pocetak-na-broju-999/ (18.6.2022)</ref> ===1968=== 1. Teks Viler: Tajna zlatnog rudnika 2. Teks Viler: Protiv uragana smrti 3. Teks Viler: Konjanici smrti ===1969=== 4. Zagor: Blago crvene planine 5. Teks Viler: Lov na čoveka 6. R. Bomon: Brod za Jupiter 7. Zagor: Zarobljenici crvene veštice ===1970=== 8. Teks Viler: [[Pruga neće proći (strip)|Krv Navajosa]] 9. Teks Viler: Opasna tajna 10. Zagor: Pukovnikova podvala 11. Tim i Dasti: Krvava reka 12. Tim i Dasti: Desperadosi napadaju 13. Kit Teler: [[Ritual smrti (strip)|Ritual smrti]] 14. Teks Viler: Tragom Vovke 15. Teks Viler: Šakali sa Misurija 16. Teks Viler: Junak rodea 17. Zagor: Morske hijene 18. Teks Viler: [[Masakr! (strip)|Osveta Apača]] 19. Kit Teler: Sud odmetnika ===1971=== 20. Kit Teler: [[Gospodar munje (strip)|Gospodar munje]] 21. Zagor: Akt nasilja 22. Zagor: Odlučujući udarac 23. Teks Viler: Brži od zvečarke 24. Kit Teler: U zagrljaju stihije 25. Kit Teler: Pucanj iz zasede 26. Teks Viler: Tajna doline aveti 27. Teks Viler: Zakon odmazde 28. Teks Viler: Sramni ugovor 29. Zagor: Hiljadu zamki 30. Teks Viler: Prst na orozu 31. Kit Teler: [[Banda Braće Mraka (strip)|Banda Braće Mraka]] 32. Kočiz: Osveta žutog gavrana 33. Kočiz: Prokleto zlato 34. Kočiz: Ćelija smrti 35. Kočiz: Crna senka 36. Kočiz: Vatreni obruč 37. Teks Viler: Na brdu lešinara 38. Kit Teler: Zaslepljeni mržnjom 39. Zagor: Leteći manijak 40. Zagor: Zarobljenici Roksa 41. Teks Viler: Napad na banku 42. Zagor: [[Zagonetni dvojnik (strip)|Zagonetni dvojnik]] ===1972=== 43. Zagor: Robovi rudnika 44. Teks Viler: Nevidljiva ruka 45. Zagor: Igra pet strela 46. Zagor: Čelična neman 47. Bil Adams: Plamen rata 48. Bil Adams: Samoubilački karavan 49. Bil Adams: Linija fronta 50. Bil Adams: Topovi seju smrt 51. Kit Teler: Banda maskiranih 52. Kit Teler: Zeleni pakao 53. Priče iz cirkusa: Skok smrti 54. Kit Teler: Čovek sa poternice 55. Tim i Dasti: Pustinjski vuci 56. Kit Teler: Očajnički poduhvat 57. Zagor: Cena života 58. Zagor: Svirepa ceremonija 59. Teks Viler: Očekujući nož 60. Teks Viler: Živa lavina 61. Zagor: Suludi strelac 62. Teks Viler: Krila smrti 63. Kit Teler: Neuhvatljivi Morti Blek 64. Kit Teler: Šifra K-S-B 964 65. Teks Viler: Sin Noćnog orla 66. Teks Viler: Šaka mrtvaca ===1973=== 67. Kit Teler: Sivi vuk 68. Kit Teler: Gvozdena disciplina 69. Kit Teler: Frenkijev vatromet 70. Teks Viler: Bezglava trka 71. Teks Viler: Ranč u pepelu 72. Teks Viler: Morski konjic 73. Teks Viler: Pustinjska pravda 74. Kit Teler: Jezik Čirokija 75. Kit Teler: Maskirani zaštitnik 76. Kit Teler: Napušteni rudnik 77. Zagor: Grad u opasnosti 78. Zagor: Okrutni Runok 79. Zagor: Zlatni mač 80. Zagor: Noć velike odluke 81. Zagor: Srebrna reka 82. Zagor: Stara vetrenjača 83. Zagor: Razbesnela zver 84. Zagor: Zagorov gnev 85. Zagor: Žuta sekira 86. Zagor: Ruka pomirenja 87. Kit Teler: Zub vakande 88. Kit Teler: Trn u oku 89. Kit Teler: Indijanski napitak 90. Kit Teler: Crna munja ===1974=== 91. Kit Teler: Glas doline 92. Kit Teler: Leteći zmaj 93. Zagor: Žive mumije 94. Zagor: Ranjeni jelen 95. Zagor: Put do smaragda 96. Zagor: Stari sat 97. Zagor: Čovek u crnom 98. Zagor: Novogodišnja noć 99. Zagor: [[Zagor priča (strip)|Zagor priča]] 100. Zagor: [[Gospodar Darkvuda (strip)|Gospodar Darkvuda]] 101. Kit Teler: Dolina bivola 102. Kit Teler: Pucanj kroz noć 103. Kit Teler: Lažno ogledalo 104. Kit Teler: Ponovo živ 105. Zoro: Do poslednjeg 106. Kit Teler: Zloslutni glas 107. Zoro: Hrabri sijuks 108. Kit Teler: Maskirani eskadron 109. Zoro: Kradljivci krzna 110. Kit Teler: Dani uzbuđenja 111. Zoro: Nepravedno okrivljen 112. Kit Teler: Vodopad smrti 113. Kit Teler: Potomci Maja 114. Zoro: Amajlija za poglavicu 115. Zagor: Izazov kitolovcima 116. Zagor: Okršaj sa vikinzima 117. Kit Teler: Bivolja glava 118. Kit Teler: Dimni signali 119. Zagor: Piratski brod 120. Zagor: Gospodar reke 121. Kit Teler: Ratni plen 122. Kit Teler: Nepobedivi Frenki 123. Zagor: Car orlova 124. Zagor: Poslednji let 125. Kit Teler: Unapređenje za hrabrost 126. Kit Teler: Povratak junaka 127. Zagor: Plava zvezda 128. Veliki Blek: [[Veliki Blek (strip)|Veliki Blek]] 129. Veliki Blek: Sinovi šume 130. Kit Teler: Pećina smrti ===1975=== 131. Kit Teler: Kopači zlata 132. Veliki Blek: Jezero lešinara 133. Veliki Blek: Pobuna robova 134. Kit Teler: Ukleta zemlja 135. Kit Teler: U vučjoj jazbini 136 Veliki Blek: Čovek s bičem 137. Veliki Blek: Juriš trapera 138. Kit Teler: Tragom diližansi 139. Kit Teler: Crna strela 140. Veliki Blek: Zov bubnjeva 141. Veliki Blek: Lažni Blek 142. Kit Teler: [[Злогласна петорка (стрип)|Zloglasna petorka]] 143. Kit Teler: [[Кобна колиба (стрип)|Kobna koliba]] 144. Veliki Blek: Tragičan lov 145. Veliki Blek: Prokleta kula 146. Kit Teler: [[Ноћни коњаници (стрип)|Noćni konjanici]] 147. Kit Teler: [[Тврђава дон Морантеа (стрип)|Tvrđava don Morantea]] 148. Veliki Blek: Mač ima reč 149. Veliki Blek: Vitez od sezana 150. Kit Teler: Šerif se predaje 151. Kit Teler: Manituovo oko 152. Veliki Blek: Voštane figure 153. Veliki Blek: Ledena skela 154. Kit Teler: [[Zakon linča (strip)|Zakon linča]] 155. Kit Teler: [[Old Nik (strip)|Old Nik]] 156. Veliki Blek: Atentat u Portlendu 157. Veliki Blek: Maskirani osvetnik 158. Kit Teler: [[Sarkofag u špilji (strip)|Sarkofag u špilji]] 159. Kit Teler: [[Румени извор (стрип)|Rumeni izvor]] 160. Veliki Blek: Usplamtelo more 161. Veliki Blek: Kandže Algonkina 162. Kit Teler: [[Bitka za prugu (strip)|Bitka za prugu]] 163. Kit Teler: [[Neustrašivi Gogo (strip)|Neustrašivi Gogo]] 164. Veliki Blek: Hrabri saveznici 165. Veliki Blek: Lukava markiza 166. Kit Teler: [[Klareta je kidnapovana (strip)|Klareta je kidnapovana]] 167. Kit Teler: [[Crna senka (strip)|Crna senka]] 168. Veliki Blek: Rodijev podvig 169. Veliki Blek: Tetovirana šifra 170. Kit Teler: [[Mađioničar Džo (strip)|Mađioničar Džo]] 171. Kit Teler: [[Trubadur iz Oklahome (strip)|Trubadur iz Oklahome]] 172. Veliki Blek: Blek u mišolovci 173. Veliki Blek: Bunar smrti 174. Kit Teler: [[Kaplar Frenki (strip)|Kaplar Frenki]] 175. Kit Teler: [[Poverljivo pismo (strip)|Poverljivo pismo]] 176. Veliki Blek: Otmica na gubilištu 177. Veliki Blek: Teror u Spartonu 178. Kit Teler: [[Začarana dolina (strip)|Začarana dolina]] 179. Kit Teler: [[Mali begunci (strip)|Mali begunci]] 180. Veliki Blek: Blekova pravda ===1976=== 181. Veliki Blek: Tajna veza 182. Kit Teler: [[Avantura u Meksiku (strip)|Avantura u Meksiku]] 183. Kit Teler: [[Veliki Grom (strip)|Veliki Grom]] 184. Veliki Blek: Treći čovek 185. Veliki Blek: Zavera ćutanja 186. Kit Teler: [[Mladi Mesec (strip)|Mladi Mesec]] 187. Kit Teler: [[Kitov trijumf (strip)|Kitov trijumf]] 188. Veliki Blek: Zarobljenici aligatora 189. Veliki Blek: Tri samuraja 190. Kit Teler: [[Danhevnovi naslednici (strip)|Danhevnovi naslednici]] 191. Kit Teler: [[Tajanstveni zamak (strip)|Tajanstveni zamak]] 192. Veliki Blek: Krik sove 193. Veliki Blek: Traperova reč 194. Kit Teler: [[Brodolom (strip)|Brodolom]] 195. Kit Teler: [[Spasonosna vatra (strip)|Spasonosna vatra]] 196. Veliki Blek: Sloboda Babingi 197. Veliki Blek: Rat ugnjetačima 198. Kit Teler: [[Dolina straha (strip)|Dolina straha]] 199. Kit Teler: [[Četvoro smelih (strip)|Četvoro smelih]] 200. Veliki Blek: Zaliv ajkula 201. Veliki Blek: Brzi jelen 202. Kit Teler: [[Trenutak istine (strip)|Trenutak istine]] 203. Kit Teler: [[Izvor Kink-hoo (strip)|Izvor Kink-hoo]] 204. Veliki Blek: Beli indijanac 205. Veliki Blek: Braća lister 206. Kit Teler: [[Okrutna Penelopa (strip)|Okrutna Penelopa]] 207. Kit Teler: [[Spas iz katakombe (strip)|Spas iz katakombe]] 208. Veliki Blek: Vladarka močvare 209. Veliki Blek: Jednoruki kuka 210. Kit Teler: [[Uzbuna u Katridžu (strip)|Uzbuna u Katridžu]] 211. Kit Teler: Blizanci 212. Veliki Blek: Lavovi kamura 213. Veliki Blek: Usamljeni zukor 214. Kit Teler: [[Gospodarica mraka (strip)|Gospodarica mraka]] 215. Kit Teler: [[Noć punih meseca (strip)|Noć punih meseca]] 216. Veliki Blek: Saska Tan 217. Veliki Blek: Opasna devojka 218. Kit Teler: [[Čovek sa plaštom (strip)|Čovek sa plaštom]] 219. Kit Teler: [[Obračun u vodenici (strip)|Obračun u vodenici]] 220. Veliki Blek: Poglavica pajuta 221. Veliki Blek: Rođaka Eufrazija 222. Kit Teler: Dugin vodopad 223. Kit Teler: Podvig Vernog Noža 224. Veliki Blek: Tri zlatna metka 225. Veliki Blek: Jaguar sedam mora 226. Kit Teler: Urlik kojota 227. Kit Teler: Prerija zove 228. Veliki Blek: Astronom Džeremija 229. Veliki Blek: Izaslanik Spenser 230. Kit Teler: Lažni dijamanti 231. Kit Teler: Agavin cvet 232. Veliki Blek: Ratna sekira 233. Veliki Blek: Garlandov bič 234. Kit Teler: Kit je nestao ===1977=== 235. Kit Teler: Mrtvi kanjon 236. Veliki Blek: Dolina totema 237. Karabina Slim: Karabina Slim 238. Kit Teler: U srcu džungle 239. Kit Teler: Mesečev kamen 240. Veliki Blek: [[Smotra straže (strip)|Smotra straže]] 241. Karabina Slim: Karabina i Suarez 242. Kit Teler: Paukova mreža 243. Kit Teler: Hacijenda hrabrih 244. Veliki Blek: Osumnjičeni Blek 245. Karabina Slim: Krek protiv Karabine 246. Kit Teler: Kuća na granici 247. Kit Teler: Agent 0-3 248. Veliki Blek: Rodi u akciji 249. Karabina Slim: Operacija Diksi 250. Kit Teler: [[Ljubimac Krik (strip)|Ljubimac Krik]] 251. Kit Teler: [[Fakir Sumabatra (strip)|Fakir Sumabatra]] 252. Veliki Blek: Crni orao 253. Karabina Slim: Karabina Slim i div 254. Kit Teler: Izgubljena dolina 255. Kit Teler: Tajna jezera Bjuknen 256. Veliki Blek: Plava pećina 257. Karabina Slim: Karabina i Apači 258. Kit Teler: Četiri begunca 259. Kit Teler: Pregršt pepela 260. Veliki Blek: Nepogrešljivi strelac 261. Karabina Slim: Karabina i crveni cvet 262. Kit Teler: [[До виђења, Тексасе (стрип)|Do viđenja, Teksase]] 263. Kit Teler: [[Ренџер у Њујорку (стрип)|Rendžer u Njujorku]] 264. Veliki Blek: Eskimski logor 265. Karabina Slim: Karabina i tigrica 266. Kit Teler: Litica dinosaurusa 267. Kit Teler: U močvari 268. Veliki Blek: Blek zarobljenik 269. Karabina Slim: Karabina i oholi Varen 270. Kit Teler: Lozinka Maraton 271. Kit Teler: Rajanovo srce 272. Veliki Blek: Okultis verenik 273. Karabina Slim: Karabina i Vatreno oko 274. Kit Teler: Prepad u kervilu 275. Kit Teler: Skrovište Vo-ha-ma-to 276. Veliki Blek: Uzbudljivo venčanje 277. Karabina Slim: Pirati Mičikotena 278. Kit Teler: Pobuna na Vankuveru 279. Kit Teler: Frenkijeva pesnica 280. Veliki Blek: Smeli korak 281. Karabina Slim: Karabina i Kena Bek 282. Kit Teler: [[Загонетна лула (стрип)|Zagonetna lula]] 283. Kit Teler: [[Ледени једрењак (стрип)|Ledeni jedrenjak]] 284. Veliki Blek: Kćerka trapera 285. Karabina Slim: Karabina i vučji zub 286. Kit Teler: Kobni susret ===1978=== 287. Kit Teler: Iza maske 288. Veliki Blek: Bengalska vatra 289. Karabina Slim: Fantastična pustolovina 290. Kit Teler: Pitoma zver 291. Kit Teler: Mali vrač 292. Veliki Blek: Rodi kao devojčica 293. Karabina Slim: Karabina i Parkerovi 294. Kit Teler: Zlato Apača 295. Kit Teler: [[1000 и једна клопка (стрип)|1000 i jedna klopka]] 296. Veliki Blek: [[Gužva u Bostonu (strip)|Gužva u Bostonu]] 297. Karabina Slim: Prerijski Vuk 298. Kit Teler: Leteći Holanđanin 299. Kit Teler: Operacija Sudar 300. Veliki Blek: [[Blago Zelenih močvara (strip)|Blago Zelenih močvara]] 301. Ken Parker: [[Duga puška (strip)|Duga puška]] 302. Kit Teler: [[LMS 302: Dvoboj u podne|Dvoboj u podne]] 303. Kit Teler: Gvozdeni čovek 304. Veliki Blek: Mali traper 305. Ken Parker: [[Дуга Пушка и Дакоте (стрип)|Duga puška i Dakote]] 306. Kit Teler: [[Začarano blago (strip)|Začarano blago]] 307. Kit Teler: [[Језеро светлости (стрип)|Jezero svetlosti]] 308. Veliki Blek: Plan očajnika 309. Veliki Blek: Čovek ptica 310. Kit Teler: Krstarenje 311. Kit Teler: Ostrvo delfina 312. Veliki Blek: Besmrtni bizon 313. Veliki Blek: Mumija iz Bar Galča 314. Kit Teler: Zaseda u kanjonu 315. Kit Teler: Biser iz Oklahome 316. Veliki Blek: Totem Murak 317. Veliki Blek: U praskozorje 318. Kit Teler: Pakleni izazov 319. Kit Teler: Zlatna groznica 320. Veliki Blek: Grad čarolija 321. Veliki Blek: Virtuoz Okultis 322. Kit Teler: [[Којоти не оклевају (стрип)|Kojoti ne oklevaju]] 323. Kit Teler: [[Планина очаја (стрип)|Planina očaja]] 324. Veliki Blek: Saratoga 325. Veliki Blek: Izdajnik Vejk-lenda 326. Kit Teler: Nevidljiva barijera 327. Kit Teler: Putovanje u praistoriju 328. Veliki Blek: Arhipelag gusara 329. Veliki Blek: Zavera 330. Kit Teler: Bela Indijanka 331. Kit Teler: Hitac u metu 332. Veliki Blek: Provera hrabrosti 333. Veliki Blek: Zakon i pravda 334. Kit Teler: Klan Vokera 335. Kit Teler: Lavlji kavez 336. Veliki Blek: Ekspedicija Mensfild 337. Veliki Blek: Hromi Daba 338. Kit Teler: Neuhvatljivi Merdok ===1979=== 339. Kit Teler: Slepi kolosek 340. Veliki Blek: Blek u Londonu 341. Veliki Blek: Od Londona do Škotske 342. Kit Teler: Sestre Babit 343. Kit Teler: Otrovnica Mohabiti 344. Veliki Blek: Blekova staza 345. Veliki Blek: Šumski čovek 346. Kit Teler: Dolina straha 347. Kit Teler: Gospodar noći 348. Veliki Blek: Okultisov dvojnik 349. Veliki Blek: Okovani Blek 350. Kit Teler: [[Закон копља (стрип)|Zakon koplja]] 351. Kit Teler: [[Под ужареним сунцем (стрип)|Pod užarenim suncem]] 352. Kit Teler: [[Последње злодело (стрип)|Poslednje zlodelo]] 353. Veliki Blek: Rodi u oluji 354. Veliki Blek: Ratnica Junona 355. Kit Teler: Nepogrešivi strelac 356. Kit Teler: Brži od kuršuma 357. Veliki Blek: Zdenac smrti 358. Veliki Blek: Priča o Velikom Bleku 359. Kit Teler: El Tornado 360. Kit Teler: Vrač u nemilosti 361. Kit Teler: Agent čini grešku 362. Veliki Blek: Zlatna munja 363. Veliki Blek: Zatočenik kule 364. Kit Teler: Napuštena reka 365. Kit Teler: Maska mržnje 366. Kit Teler: Ozloglašeni Derbi 367. Tim i Dasti: Huk buljine 368. Tim i Dasti: Uragan nad Arizonom 369. Tim i Dasti: Prokleto zlato 370. Veliki Blek: Fantastični kišobrani 371. Bil Adams: Zemlja drhti 372. Kit Teler: Ukroćeni tigar 373. Kit Teler: Suludi Sigram 374. Bil Adams: Najkrvavija bitka 375. Veliki Blek: Zakon odmazde 376. Tim i Dasti: U zamci Apača 377. Tim i Dasti: Rio bravo 378. Kit Teler: Pobesneli bizoni 379. Kit Teler: Zavera silnika 380. Bil Adams: Kraljica Oklahome 381. Veliki Blek: Imperator vulkane 382. Tim i Dasti: Dabrova jazbina 383. Tim i Dasti: Ranč u plamenu 384. Tim i Dasti: Sklonište u kanjonu 385. Kit Teler: Ledeni ratnik 386. Kit Teler: Blago vikinga 387. Bil Adams: Zlatni brežuljci 388. Veliki Blek: Duh iz kastlmora 389. Tim i Dasti: Ratnici vatanke 390. Tim i Dasti: U orlovskom gnezdu ===1980=== 391. Kit Teler: [[Инвазија кондора (стрип)|Invazija kondora]] 392. Kit Teler: [[Писта смрти (стрип)|Pista smrti]] 393. Bil Adams: Pakao na granici 394. Veliki Blek: Kameni točak 395. Tim i Dasti: Tri strele 396. Tim i Dasti: Alvaradovo zlato 397. Bil Adams: Tragom čejena 398. Veliki Blek: Vrač Algonkina 399. Kit Teler: Zmijska jama 400. Kit Teler: Čovek bez lica 401. Bil Adams: Na zemlji Dakota 402. Veliki Blek: Crni Norik 403. Kit Teler: Ukleti rudnik 404. Kit Teler: Račun bez rendžera 405. Veliki Blek: Ko je kidnapovao Rodija 406. Veliki Blek: Jedrenjak Lafajet 407. Kit Teler: Tri zmije 408. Kit Teler: Tajanstveni zaštitnik 409. Veliki Blek: Ponor prokletih 410. Veliki Blek: Blekova senka 411. Kit Teler: Zemljotres 412. Kit Teler: Plamena oluja 413. Veliki Blek: Baron Okultis 414. Veliki Blek: Zarobljenik Velikog Bleka 415. Džudas: Takav je bio Alan Skot 416. Veliki Blek: Sabljom na tvrđavu 417. Ken Parker: [[Niski udarci (strip)|Niski udarci]] 418. Džudas: Džudas protiv odmetnika 419. Kit Teler: Operacija teror 420. Kit Teler: Leteći stražari 421. Veliki Blek: Dvostruka igra 422. Ken Parker: [[Чаура против Паркера (стрип)|Čaura protiv Parkera]] 423. Džudas: Usamljeni čovek 424. Veliki Blek: Rodijevi podvizi 425. Bil Adams: Ugašene vatre 426. Kit Teler: Rasrđeni indijanac 427. Kit Teler: Šume umiru 428. Ken Parker: [[Kiacenta, prava žena]] 429. Džudas: Strah i trepet 430. Veliki Blek: Operacija Okultis kaf 431. Kit Teler: Belo pero 432. Kit Teler: Kitov obračun 433. Ken Parker: [[Najveći šerif (strip)|Najveći šerif]] 434. Džudas: Vučji klanac 435. Veliki Blek: Zaliv ajkula 436. Kit Teler: Tajna dolina 437. Kit Teler: Gospodar zvezda 438. Kit Teler: Neranjivi Forest 439. Ken Parker: [[Tiranin iz Montane (strip)|Tiranin iz Montane]] 440. Džudas: Noć obračuna 441. Veliki Blek: Pljačka dijamanata 442. Kit Teler: Blago faraona ===1981=== 443. Kit Teler: Horemhebova mumija 444. Ken Parker: [[Живи у пламену (стрип)|Živi u plamenu]] 445. Džudas: Gnevni čovek 446. Veliki Blek: Rečni gusari 447. Kit Teler: Pakleni plan 448. Kit Teler: Zelena kuga 449. Ken Parker: [[Ајкуле (стрип)|Ajkule]] 450. Džudas: Sablast doline 451. Veliki Blek: Živa barutana 452. Kit Teler: Rio Grande 453. Kit Teler: Velika izdaja 454. Ken Parker: [[Beli pakao (strip)|Beli pakao]] 455. Džudas: Zamka za Džudasa 456. Veliki Blek: Okultisovo detinjstvo 457. Kit Teler: Živi pesak 458. Kit Teler: Pobratim Kajova 459. Veliki Blek: Glumac Okultis 460. Ken Parker: [[Ескимка Ења (стрип)|Eskimka Enja]] 461. Džudas: Bela smrt 462. Veliki Blek: Grof Drakuls 463. Kit Teler: [[Kubaj Kan (strip)|Kubaj Kan]] 464. Kit Teler: [[Zatočenici Kubaj Kana (strip)|Zatočenici Kubaj Kana]] 465. Veliki Blek: 7 džinova 466. Ken Parker: [[Балада о Пат О'Шејн (стрип)|Balada o Pat O´šejn]] 467. Veliki Blek: Gušterova glava 468. Džudas: Poslednji samuraj 469. Kit Teler: Put Sijuksa 470. Kit Teler: Medveđa Kandža 471 Ken Parker: [[Врели град (стрип)|Vreli grad]] 472. Veliki Blek: Most u vazduhu 473. Džudas: Svedok 474. Kit Teler: Zlatni totem 475. Kit Teler: Krik u noći 476. Ken Parker: [[Нокаут (стрип)|Nokaut]] 477. Veliki Blek: Sedam podviga 478. Džudas: Poslednji udarac 479. Kit Teler: Mali Los 480. Kit Teler: Čarobnjak Frenki 481. Ken Parker: [[Једног лета (стрип)|Jednog leta]] 482. Veliki Blek: Jedini izlaz 483. Džudas: Dan osvete 484. Kit Teler: Velika trka 485. Kit Teler: Markus 486. Veliki Blek: Tragom Vanakisa 487. Ken Parker: [[Завера Команча (стрип)|Zavera Komanča]] 488. Džudas: Krvava zora ===1982=== 489. Veliki Blek: [[Čegrtuša i Largo (strip)|Čegrtuša i Largo]] 490. Kit Teler: Dezmondova noć 491. Kit Teler: Mračne sile 492. Veliki Blek: Crne marame 493. Ken Parker: [[Крвава стаза (стрип)|Krvava staza]] 494. Džudas: Estelin izazov 495. Veliki Blek: Gvozdena ruka 496. Kit Teler: Zlatni tovar 497. Kit Teler: Čarobnjak iz arka 498. Kit Teler: Sahrana za Frenkija 499. Veliki Blek: [[Ostrvo crnih vitezova (strip)|Ostrvo crnih vitezova]] 500. Ken Parker: [[Врисак у зору (стрип)|Vrisak u zoru]] 501. Veliki Blek: Trista čuda 502. Ken Parker: [[Ко је убица (стрип)|Ko je ubica]] 503. Kit Teler: Blesak iz svemira 504. Kit Teler: Teleskopulos 505. Kit Teler: Poruka iz svemira 506. Ken Parker: [[Чатануга у пламену (стрип)|Čatanuga u plamenu]] 507. Veliki Blek: Tajanstveni Levre 508. Kit Teler: Kju-kluks-klan 509. Kit Teler: Teror pod maskom 510. Ken Parker: [[Храбра удовица (стрип)|Hrabra udovica]] 511. Mister No: [[Дијамантска клопка (стрип)|Dijamantska klopka]] 512. Veliki Blek: [[Gvozdeno lice (strip)|Gvozdeno lice]] 513. Mister No: Užareni kotao 514. Ken Parker: [[Ледени човек (стрип)|Ledeni čovek]] 515. Kit Teler: Jastreb na nišanu 516. Kit Teler: Prerijska lisica 517. Mister No: U čeljustima jaguara 518. Mister No: Bubnjevi u džungli 519. Veliki Blek: Tvrđava straha 520. Ken Parker: [[Ратник Мандан (стрип)|Ratnik Mandan]] 521. Mister No: Poslednji Kangačeiro 522. Mister No: Presuda Fonseku 523. Kit Teler: Banda Roki Hila 524. Kit Teler: U utrobi zveri 525. Kit Teler: Brat jastreba 526. Veliki Blek: Pleme Kajmana 527. Ken Parker: [[Клопка за Кена (стрип)|Klopka za Kena]] 528. Mister No: Gusari Amazona 529. Mister No: Čovek s maskom 530. Mister No: Zaseda u močvari ===1983=== 531. Veliki Blek: Podvala 532. Ken Parker: [[Прајсова част (стрип)|Prajsova čast]] 533. Kit Teler: Ukleta magija 534. Kit Teler: Sablasni ubica 535. Veliki Blek: Brodski tovar 536. Mister No: Zla kob 537. Mister No: Usijanje 538. Veliki Blek: Rodijeva otmica 539. Ken Parker: [[Револвераш (стрип)|Revolveraš]] 540. Kit Teler: Srebrni rog 541. Kit Teler: Imperator 542. Veliki Blek: Crni plašt 543. Ken Parker: [[Авети прошлости (стрип)|Aveti prošlosti]] 544. Mister No: Crna reka 545. Mister No: Senke u noći 546. Mister No: Proklestvo Maja 547. Veliki Blek: Prljava igra 548. Ken Parker: [[Црни брегови (стрип)|Crni bregovi]] 549. Kit Teler: Crnobradi 550. Kit Teler: Brodolomci 551. Kit Teler: Na dnu mora 552. Veliki Blek: Pobesneli mustang 553. Mister No: Kobni teret 554. Mister No: Jači od ljubavi 555. Ken Parker: [[Генерал у паклу|General u paklu]] 556. Veliki Blek: Crni jahači 557. Mister No: Tajni agent 558. Mister No: Zlokobna močvara 559. Mister No: Operacija posejdon 560. Ken Parker: [[Романтична леди (стрип)|Romantična ledi]] 561. Veliki Blek: Nahoče 562. Kit Teler: Tajfun nad Orlandom 563. Kit Teler: Zmije gamižu 564. Kit Teler: Ludačka mržnja 565. Ken Parker: [[Откуцаји срца (стрип)|Otkucaji srca]] 566. Veliki Blek: Čudovište nad Bostonom 567. Mister No: Bekstvo 568. Mister No: Velika pljačka 569. Mister No: Mambo mambo 570. Mister No: Operacija Pajper 571. Ken Parker: [[Стаза дивова (стрип)|Staza divova]] 572. Veliki Blek: Lažni rodoljubi 573. Kit Teler: Mag Kevantaka 574. Kit Teler: Bes Vudoga ===1984=== 575. Mister No: Drama u zalivu 576. Mister No: Hangadeirosi 577. Mister No: Hulja 578. Ken Parker: [[Убиство у Монтани (стрип)|Ubistvo u Montani]] 579. Veliki Blek: Zaliv vampira 580. Kit Teler: Teror u dolini 581. Kit Teler: Uzbuna u dvorcu 582. Mister No: Zlatna čerbatana 583. Mister No: Dijamanti 584. Ken Parker: [[Пљачка ”Велс Фарго” (стрип)|Pljačka ”Vels fargo”]] 585. Veliki Blek: Vodena neman 586. Mister No: Tajanstveni grad 587. Mister No: Avantura u džungli 588. Ken Parker: [[Погодак у мету (стрип)|Pogodak u metu]] 589. Veliki Blek: Baronica i topovi 590. Kit Teler: Otmica devojke 591. Kit Teler: Utvara 592. Kit Teler: Strašna tajna 593. Ken Parker: [[Залог љубави (стрип)|Zalog ljubavi]] 594. Veliki Blek: Blekov protivnik 595. Mister No: Bandit 596. Mister No: El Loko 597. Ken Parker: [[Апач Чато (стрип)|Apač Čato]] 598. Veliki Blek: Blago Manitua 599. Kit Teler: Nož mržnje 600. Kit Teler: Rozarijina osveta 601. Mister No: Signali džungle 602. Mister No: Ritual Canzas 603. Mister No: Zov Agvanura 604. Ken Parker: [[Несуђена скво (стрип)|Nesuđena skvo]] 605. Veliki Blek: Izgubljeni sat 606. Kit Teler: Tata Frenki 607. Ken Parker: 7 zlatnih gradova 608. Veliki Blek: Strava i užas 609. Mister No: Utvara jaguar 610. Mister No: Crna Kandža 611. Ken Parker: [[На ивици живота (стрип)|Na ivici života]] 612. Veliki Blek: Pirat Mačak 613. Kit Teler: Avet dinosaurusa 614. Kit Teler: Vodeno čudo 615. Mister No: Probodena džungla 616. Mister No: Surova zemlja 617. Veliki Blek: Pakleno ostrvo 618. Ken Parker: Na putu za Jumu 619. Kit Teler: Buntovnik 620. Kit Teler: Vrelo olovo ===1985=== 621. Mister No: Plaćenik 622. Mister No: U krugu smrti 623. Mister No: Dvostruka ucena 624. Veliki Blek: Okultisove čarolije 625. Ken Parker: [[Кочитова скво (стрип)|Kočitova skvo]] 626. Kit Teler: Džek Utamanitelj 627 Kit Teler: Dvoboj 628. Mister No: Prinudno ateriranje 629. Mister No: Senke smrti 630. Mister No: Čudo neviđeno 631. Veliki Blek: Alisa i rodoljubi 632. Ken Parker: [[Дневник Адах (стрип)|Dnevnik Adah]] 633. Kit Teler: Crna magija 634. Kit Teler: Snage zla 635. Mister No: U zemlji Morosa 636. Mister No: Pakao Čako 637. Veliki Blek: Žaoka 638. Veliki Blek: Čangovo kraljestvo 639. Veliki Blek: Zmijsko jezero 640. Veliki Blek: Poslednji plotun 641. Veliki Blek: Bes zlatokosog 642. Veliki Blek: Osveta Brzog Jelena 643. Kit Teler: Utvare 644. Kit Teler: Dvojnik 645. Veliki Blek: U kandžama 646. Veliki Blek: Mudro Oko 647. Mister No: Đavolji ambis 648. Mister No: Zraci smrti 649. Ken Parker: [[Дивља грива (стрип)|Divlja griva]] 650. Kit Teler: Avanturisti 651. Kit Teler: Kitova greška 652. Veliki Blek: Surova ucena 653. Veliki Blek: Bafordov teror 654. Mister No: Čudovište 655. Mister No: Pobuna 656. Veliki Blek: Satikana skvo 657. Veliki Blek: Gusarsko blago 658. Kit Teler: Na crnom spisku 659. Kit Teler: Spletkaroš 660. Veliki Blek: Prokleto srebro 661. Ken Parker: [[Дани страха (стрип)|Dani straha]] 662. Mister No: Eldorado 663. Mister No: Lešinari 664. Veliki Blek: Palikuća 665. Ken Parker: [[Parker u mreži (strip)|Parker u mreži]] 666. Veliki Blek: Sinovi manitua ===1986=== 667. Veliki Blek: Vapasov tomahavk 668. Kit Teler: Krv na snegu 669. Kit Teler: Meskalerosi 670. Mister No: Tragični susret 671. Mister No: Špijunska mreža 672. Mister No: Tovar B-24 673. Veliki Blek: Varalica 674. Ken Parker: [[Игре са смрћу (стрип)|Igre sa smrću]] 675. Kit Teler: Nemirna granica 676. Kit Teler: Dinamit grom 677. Veliki Blek: Okultisova ruža 678. Veliki Blek: Klejtonovi gusari 679. Mister No: Ljuta mržnja 680. Veliki Blek: Sedam dijamanata 681. Mister No: Požar u džungli 682. Mister No: Prokleti most 683. Veliki Blek: Trba fon Grba 684. Kit Teler: Tvrđava srama 685. Kit Teler: Mamac za neprijatelja 686. Veliki Blek: Ranjeni Dabar 687. Mister No: Ujed zvečarke 688. Mister No: Tempirana bomba 689. Veliki Blek: Tabas Kabas 690. Kit Teler: Gvozdeni obruč 691. Kit Teler: Tvrđava u plamenu 692. Veliki Blek: Gusari kapetana Skuma 693. Mister No: Nestali avion 694. Mister No: Smrtonosni tovar 695. Veliki Blek: Crna magija 696. Ken Parker: [[Наикини ратници (стрип)|Naikinini ratnici]] 697. Kit Teler: Lažni žig 698. Veliki Blek: Pepeo Мinga 699. Kit Teler: Sinu za ljubav 700. Mister No: Hodnik za pakao 701. Mister No: Zakon osvete 702. Mister No: Bekstvo sa Kajene 703. Veliki Blek: U sopstvenoj mreži 704. Ken Parker: Vrelo života 705. Kit Teler: Čovek senka 706. Veliki Blek: Tajanstveni saveznik 707. Mister No: Rongo-Pongo 708. Mister No: Znak moći 709. Veliki Blek: Teror gusara 710. Mister No: Tangata Manu 711. Kit Teler: Sablasni jahač 712. Veliki Blek: Maskirani Blek ===1987=== 713. Mister No: Janoama 714. Veliki Blek: Udica 715. Mister No: Trgovina smrću 716. Mister No: Makoritina osveta 717. Kit Teler: Čovek od gvožđa 718. Veliki Blek: Najduža noć 719. Mister No: Plavi đavo 720. Mister No: Crno zlato 721. Mister No: Čovek iz Akapulka 722. Veliki Blek: Blekova prevara 723. Kit Teler: Pruga razdora 724. Veliki Blek: Sedam života 725. Mister No: Žigosan kao ubica 726. Mister No: Gaučo Ramon 727. Kit Teler: Čarobno koplje 728. Veliki Blek: Rodijevi otmičari 729. Kit Teler: Vatra nad močvarom 730. Mister No: Pazi snima se 731. Mister No: Indiosi napadaju 732. Mister No: Lutajuća strela 733. Veliki Blek: Zajedljivi Mister Iks 734. Ken Parker: [[Лепотица и звер (стрип)|Lepotica i zver]] 735. Veliki Blek: Potopljeno oružje 736. Kit Teler: Otkrivena igra 737. Kit Teler: Živ sahranjen 738. Veliki Blek: Nesavladivi zatvor 739. Mister No: Leteći đavoli 740. Mister No: Krvavi sneg 741. Veliki Blek: Lažni grof 742. Mister No: Pakleni plan 743. Veliki Blek: Kristalna muzika 744. Kit Teler: Kuća tajni 745. Veliki Blek: Jama prokletih 746. Mister No: Ritualni ples 747. Mister No: Na zemlji Ksavanta 748. Veliki Blek: Oružje za rodoljube 749. Kit Teler: Opasan plan 750. Ken Parker: Nakit i prevara 751. Veliki Blek: Kod tri hrasta 752. Mister No: Mafija ne prašta 753. Mister No: Umreti na Kapriju 754. Veliki Blek: Škotlanđani dolaze 755. Kit Teler: Foto Knikerboker 756. Veliki Blek: Plemeniti spasilac 757. Mister No: Strah na karibima 758. Mister No: Zarobljeni na dnu ===1988=== 759. Mister No: Nemoguće bekstvo 760. Kit Teler: Neprijatelj u senci 761. Veliki Blek: Sinovi magle 762. Ken Parker: Pljačka u Redžinstritu 763. Veliki Blek: Sabotaža u luci 764. Mister No: Mesečeve planine 765. Mister No: Zlatni kavez 766. Veliki Blek: Potonulo blago 767. Mister No: Tajna Atakame 768. Veliki Blek: Novogodišnja noć 769. Kit Teler: Začarani kompas 770. Veliki Blek: Samurajski mač 771. Mister No: Tajno oružje 772. Mister No: Spora osveta 773. Veliki Blek: Svadbeno veselje 774. Ken Parker: Naručeni zločin 775. Kit Teler: Podzemna zamka 776. Veliki Blek: Lov na Bleka 777. Mister No: Dečak Santijago 778. Mister No: Mupuku i jaguar 779. Veliki Blek: Pobuna gladijatora 780. Kit Teler: Totem od slonovače 781. Veliki Blek: Bravo Blek 782. Mister No: Zlato 783. Mister No: Let za Rio 784. Ken Parker: [[Шпијун (стрип)|Špijun]] 785. Veliki Blek: Grad bez sunca 786. Kit Teler: Frenki šerif 787. Mister No: Dvoboj na nebu 788. Mister No: Begunci 789. Mister No: Licem u lice 790. Veliki Blek: Zatočenica močvare 791. Kit Teler: Tajna u cirkusu 792. Ken Parker: [[Donovanovi dečaci (strip)|Donovanovi dečaci]] 793. Veliki Blek: Uhoda 794. Mister No: Sukob u suton 795. Mister No: Grad zločina 796. Veliki Blek: Operacija Opera 797. Kit Teler: Opasna zona 798. Mister No: Gangsteri 799. Mister No: Trka u smrt 800. Veliki Blek: Agent B-23 801. Kit Teler: Bekstvo iz Sen-klua 802. Mister No: Crvene senke 803. Mister No: Vestern Džona Trevora 804. Mister No: Vatreno podne ===1989=== 805. Veliki Blek: Rodijeva pobeda 806. Ken Parker: [[Санта Фе експрес (стрип)|Santa fe ekspres]] 807. Mister No: UFO 808. Mister No: Čovek iz svemira 809. Mister No: Kralj džungle 810. Veliki Blek: Povratak iz Brukvila 811. Kit Teler: Ostrvo totema 812. Veliki Blek: Trka za nevestom 813. Mister No: Oči čudovišta 814. Mister No: Ananga 815. Veliki Blek: Svi protiv Bleka 816. Kit Teler: Lovac na nagrade 817.. Mister No: Pruga ukletih 818. Mister No: Milton Galvaho 819. Mister No: Karipurne 820. Veliki Blek: Doseljenici 821. Kit Teler: Očajničko traganje 822. Veliki Blek: Dvostruki špijun 823. Mister No: Noć u Trinidadu 824. Mister No: U vodama Kariba 825. Kit Teler: Odbegli robijaš 826. Veliki Blek: Dugotrajni dvoboj 827. Mister No: Vrh u džungli 828. Mister No: Smaragdi 829. Veliki Blek: Poručnik Dejzi 830. Kit Teler: Voštana maska 831. Mister No: Pilot uragana 832. Mister No: Lov na mikrofilm 833. Veliki Blek: Steline avanture 834. Kit Teler: Ibrahimov podvig 835. Mister No: Makakaraua 836. Mister No: Strele Tarijana 837. Mister No: Plamen mržnje 838. Veliki Blek: Topovi za rodoljube 839. Kit Teler: Tajna ostrva Ogka 840. Ken Parker: [[Обрачун у Стоктону (стрип)|Obračun u Stoktounu]] 841. Mister No: Obaveštajac 842. Mister No: Zona Rio Uruku 843. Veliki Blek: Crni panter 844. Kit Teler: El Muertova banda 845. Ken Parker: [[Оружје и превара (стрип)|Oružje i prevara]] 846. Veliki Blek: Izgubljeni puk 847. Mister No: Ubeđivanje 848. Mister No: Svetlosne igre 849. Mister No: Zmajevi sa Komoda 850. Kit Teler: Blago sablasnog sela ===1990=== 851. Veliki Blek: Kraljevstvo rogatih 852. Mister No: Sera Kobras 853. Mister No: Kavasaki-56 854. Mister No: Saslušanje 855. Veliki Blek: Blekov dug 856. Kit Teler: Konjanik u crnom 857. Veliki Blek: Zatvorenik Severne kule 858. Mister No: Samoubilački napad 859. Mister No: Etrurski demon 860. Mister No: Baukova usta 861. Veliki Blek: Kula smrti 862. Kit Teler: Bliznakinje 863. Mister No: Otrovna strela 864. Mister No: Kurupiri 865. Mister No: Osvetnik Taksko 866. Veliki Blek: Naslednica 867. Kit Teler: Maskirani zaštitnik 868. Veliki Blek: Robovi 869. Mister No: Bez milosti 870. Mister No: Put u smrt 871. Kit Teler: Vukovi sa Rio Grande 872. Veliki Blek: Blek sređuje račune 873. Mister No: Noć čudovišta 874. Mister No: Čarobnjak Hel 875. Kit Teler: Zarobljenica Komanča 876. Veliki Blek: Dve napasti 877. Kit Teler: Herba loka 878. Mister No: Dobrodošlica u Trinidad 879. Mister No: Surat Kan 880. Mister No: Kuća obojenih snova 881. Mister No: Zaštitnica Ganeša 882. Veliki Blek: Skriveno blago 883. Kit Teler: Sumabatra i Ravalpindi 884. Mister No: Iščezla ekspedicija 885. Mister No: Biljke ubice 886. Veliki Blek: Legenda o plavom varvarinu 887. Kit Teler: Crna Munja 888. Mister No: Vazdušni gusar 889. Mister No: Leteći tigrovi 890. Mister No: Žuto nebo 891. Mister No: Samuraj Saiko 892. Veliki Blek: Crni sombrero 893. Kit Teler: Trejsijev danak 894. Mister No: Noć mačeta 895. Mister No: Kuća bogova 896. Mister No: Poglavica Bonampak ===1991=== 897. Mister No: Maskirani heroj 898. Veliki Blek: Plavi uvojci 899. Kit Teler: Povratak Ane Četiri Pištolja 900. Mister No: Gospodarica tajne 901. Mister No: Ubica iz senke 902. Mister No: Krunski svedok 903. Veliki Blek: Kameno srce 904. Kit Teler: Leteći zmaj 905. Mister No: Dvoboj na Pantanalu 906. Mister No: Vrata pakla 907. Veliki Blek: Užarene oči 908. Mister No: Obmana 909. Mister No: Avet sa Rio Kujabe 910. Mister No: Osveta kapetana Teksere 911. Kit Teler: Pucnji u noći 912. Mister No: Zlatna reka 913. Mister No: Vesela udovica 914. Mister No: Bezimeni protivnik 915. Veliki Blek: Tajna majora finča 916. Kit Teler: Čovek sa severa 917. Mister No: Verakruz 918. Mister No: Apolonijino prokletstvo 919. Mister No: Žrtveni zdenac 920. Veliki Blek: Lov 921. Kit Teler: Kalaverin testament 922. Mister No: Putnica bez prtljaga 923. Mister No: Dijazovi naslednici 924. Mister No: Trenutak istine 925. Veliki Blek: Zov bubnjeva 926. Mister No: Afrika 927. Mister No: Safari 928. Mister No: Ritualne maske 929. Kit Teler: [[Brodolom (strip)|Brodolom]] 930. Mister No: Čuvari divljine 931. Mister No: Braća po krvi 932. Mister No: Kraljestvo Fanga 933. Mister No: Nobino proročanstvo 934. Veliki Blek: Lažni Blek 935. Mister No: Lovac 936. Mister No: Planina lobanja 937. Kit Teler: Ranamirini saveznici 938. Mister No: Pirati iz Gvineje 939. Mister No: Kalahari 940. Mister No: Južni dijamant 941. Veliki Blek: Tragičan lov 942. Bil Adams: U susret napoznatom ===1992=== 943. Mister No: Najrobi autostop 944. Mister No: Trgovci slonovačom 945. Mister No: Pobuna Masaja 946. Mister No: Poslednji metak 947. Kit Teler: Garnizon veterana 948. Bil Adams: Pustolovi 949. Mister No: Drumska zaseda 950. Mister No: Mau Mau 951. Mister No: Oluja nad Kenijom 952. Mister No: Vrač Kikujua 953. Mister No: Rušilački bes 954. Veliki Blek: Prokleta kula 955. Bil Adams: Velika dolina 956. Kit Teler: Kockar Morero 957. Mister No: Kartum 958. Mister No: Al Azif 959. Mister No: Zaboravljeni faraon 960. Mister No: Lavirint opsena 961. Bil Adams: Osvajači 962. Veliki Blek: Mač ima reč 963. Kit Teler: Eliksir života 964. Mister No: Sahara 965. Mister No: Groblje kamenih zmija 966. Mister No: Tuarez 967. Mister No: Horerova pravda 968. Bil Adams: Alamo 969. Veliki Blek: Vitez od Sezana 970. Kit Teler: Ničija zemlja 971. Mister No: Legionari 972. Mister No: Bogovi okruglih glava 973. Mister No: Fort Motilinski 974. Bil Adams: Komančero 975. Veliki Blek: Kavanahova zavera 976. Kit Teler: Ratni plen 977. Mister No: Blago afričkog korpusa 978. Mister No: Dvojica protiv svih 979. Mister No: Zbogom Afriko 980. Bil Adams: Plaćenici 981. Veliki Blek: Liga pravde 982. Kit Teler: Zarobljenik 983. Mister No: Kažnjenička kolonija 984. Mister No: Muzika, maestro! 985. Mister No: Pesma očajnika 986. Bil Adams: Karavani 987. Veliki Blek: Blago kapetana Kida 988. Kit Teler: Novi kanton 989. Mister No: Povratak u Manaus 900. Mister No: Narednik Madeira ===1993=== 991. Bil Adams: Kalifornijsko zlato 992. Veliki Blek: Na zlatnom tragu 993. Kit Teler: Smaragdna ogrlica 994. Bil Adams: Patrola 995. Veliki Blek: Balon 996. Kit Teler: Utvara 997. Mister No: Medeni Mesec 998. Mister No: Projekat "Novi Tul"<ref>Ova epizoda nikada nije objavljena, iako je bila najavljena.</ref> ===2022=== 999. Veliki Blek: [[Kavez (strip)|Kavez]] (2.6.2022) 1000. Kit Teler: [[Crni zmaj (strip)|Crni zmaj]] (21.6.2022) 1001: Priče: Vizantijsko blago 1002: Nik Rajder: Imperatorovi naslednici == Fusnote == [[Категорија:Stripovi Lunov magnus strip]] kimbaxhr7w4ccwxkz0f09inmvew5n3v 25115152 25115149 2022-07-20T08:55:28Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:LMS01.png|мини|десно|240п|Naslovna strana 1. broja LMS: ''Tajna zlatnog rudnika'', 1. mart 1968.]] ==Spisak epizoda== Ovo je spisak svih epizoda izašlih u strip ediciji [[Lunov Magnus Strip]] u periodu 1968-1993. godine. Prvi broj LMS izašao je na kioske 1. marta 1968. (Spisak epizoda u obnovljenoj ediciji Zlatne serije može se pogledati [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|ovde]].) U junu 2022. izdavačka kuća Golconda nastavila je u Srbiji sa objavljivanjem novih epizoda Lunov magnus stripa počev od #999.<ref>https://citymagazine.danas.rs/kultura/knjige/lunov-magnus-strip-ponovo-medju-nama/ (Pristup: 17.6.2022)</ref><ref>https://www.danas.rs/nedelja/pocetak-na-broju-999/ (18.6.2022)</ref> ===1968=== 1. Teks Viler: Tajna zlatnog rudnika 2. Teks Viler: Protiv uragana smrti 3. Teks Viler: Konjanici smrti ===1969=== 4. Zagor: Blago crvene planine 5. Teks Viler: Lov na čoveka 6. R. Bomon: Brod za Jupiter 7. Zagor: Zarobljenici crvene veštice ===1970=== 8. Teks Viler: [[Pruga neće proći (strip)|Krv Navajosa]] 9. Teks Viler: Opasna tajna 10. Zagor: Pukovnikova podvala 11. Tim i Dasti: Krvava reka 12. Tim i Dasti: Desperadosi napadaju 13. Kit Teler: [[Ritual smrti (strip)|Ritual smrti]] 14. Teks Viler: Tragom Vovke 15. Teks Viler: Šakali sa Misurija 16. Teks Viler: Junak rodea 17. Zagor: Morske hijene 18. Teks Viler: [[Masakr! (strip)|Osveta Apača]] 19. Kit Teler: Sud odmetnika ===1971=== 20. Kit Teler: [[Gospodar munje (strip)|Gospodar munje]] 21. Zagor: Akt nasilja 22. Zagor: Odlučujući udarac 23. Teks Viler: Brži od zvečarke 24. Kit Teler: U zagrljaju stihije 25. Kit Teler: Pucanj iz zasede 26. Teks Viler: Tajna doline aveti 27. Teks Viler: Zakon odmazde 28. Teks Viler: Sramni ugovor 29. Zagor: Hiljadu zamki 30. Teks Viler: Prst na orozu 31. Kit Teler: [[Banda Braće Mraka (strip)|Banda Braće Mraka]] 32. Kočiz: Osveta žutog gavrana 33. Kočiz: Prokleto zlato 34. Kočiz: Ćelija smrti 35. Kočiz: Crna senka 36. Kočiz: Vatreni obruč 37. Teks Viler: Na brdu lešinara 38. Kit Teler: Zaslepljeni mržnjom 39. Zagor: Leteći manijak 40. Zagor: Zarobljenici Roksa 41. Teks Viler: Napad na banku 42. Zagor: [[Zagonetni dvojnik (strip)|Zagonetni dvojnik]] ===1972=== 43. Zagor: Robovi rudnika 44. Teks Viler: Nevidljiva ruka 45. Zagor: Igra pet strela 46. Zagor: Čelična neman 47. Bil Adams: Plamen rata 48. Bil Adams: Samoubilački karavan 49. Bil Adams: Linija fronta 50. Bil Adams: Topovi seju smrt 51. Kit Teler: Banda maskiranih 52. Kit Teler: Zeleni pakao 53. Priče iz cirkusa: Skok smrti 54. Kit Teler: Čovek sa poternice 55. Tim i Dasti: Pustinjski vuci 56. Kit Teler: Očajnički poduhvat 57. Zagor: Cena života 58. Zagor: Svirepa ceremonija 59. Teks Viler: Očekujući nož 60. Teks Viler: Živa lavina 61. Zagor: Suludi strelac 62. Teks Viler: Krila smrti 63. Kit Teler: Neuhvatljivi Morti Blek 64. Kit Teler: Šifra K-S-B 964 65. Teks Viler: Sin Noćnog orla 66. Teks Viler: Šaka mrtvaca ===1973=== 67. Kit Teler: Sivi vuk 68. Kit Teler: Gvozdena disciplina 69. Kit Teler: Frenkijev vatromet 70. Teks Viler: Bezglava trka 71. Teks Viler: Ranč u pepelu 72. Teks Viler: Morski konjic 73. Teks Viler: Pustinjska pravda 74. Kit Teler: Jezik Čirokija 75. Kit Teler: Maskirani zaštitnik 76. Kit Teler: Napušteni rudnik 77. Zagor: Grad u opasnosti 78. Zagor: Okrutni Runok 79. Zagor: Zlatni mač 80. Zagor: Noć velike odluke 81. Zagor: Srebrna reka 82. Zagor: Stara vetrenjača 83. Zagor: Razbesnela zver 84. Zagor: Zagorov gnev 85. Zagor: Žuta sekira 86. Zagor: Ruka pomirenja 87. Kit Teler: Zub vakande 88. Kit Teler: Trn u oku 89. Kit Teler: Indijanski napitak 90. Kit Teler: Crna munja ===1974=== 91. Kit Teler: Glas doline 92. Kit Teler: Leteći zmaj 93. Zagor: Žive mumije 94. Zagor: Ranjeni jelen 95. Zagor: Put do smaragda 96. Zagor: Stari sat 97. Zagor: Čovek u crnom 98. Zagor: Novogodišnja noć 99. Zagor: [[Zagor priča (strip)|Zagor priča]] 100. Zagor: [[Gospodar Darkvuda (strip)|Gospodar Darkvuda]] 101. Kit Teler: Dolina bivola 102. Kit Teler: Pucanj kroz noć 103. Kit Teler: Lažno ogledalo 104. Kit Teler: Ponovo živ 105. Zoro: Do poslednjeg 106. Kit Teler: Zloslutni glas 107. Zoro: Hrabri sijuks 108. Kit Teler: Maskirani eskadron 109. Zoro: Kradljivci krzna 110. Kit Teler: Dani uzbuđenja 111. Zoro: Nepravedno okrivljen 112. Kit Teler: Vodopad smrti 113. Kit Teler: Potomci Maja 114. Zoro: Amajlija za poglavicu 115. Zagor: Izazov kitolovcima 116. Zagor: Okršaj sa vikinzima 117. Kit Teler: Bivolja glava 118. Kit Teler: Dimni signali 119. Zagor: Piratski brod 120. Zagor: Gospodar reke 121. Kit Teler: Ratni plen 122. Kit Teler: Nepobedivi Frenki 123. Zagor: Car orlova 124. Zagor: Poslednji let 125. Kit Teler: Unapređenje za hrabrost 126. Kit Teler: Povratak junaka 127. Zagor: Plava zvezda 128. Veliki Blek: [[Veliki Blek (strip)|Veliki Blek]] 129. Veliki Blek: Sinovi šume 130. Kit Teler: Pećina smrti ===1975=== 131. Kit Teler: Kopači zlata 132. Veliki Blek: Jezero lešinara 133. Veliki Blek: Pobuna robova 134. Kit Teler: Ukleta zemlja 135. Kit Teler: U vučjoj jazbini 136 Veliki Blek: Čovek s bičem 137. Veliki Blek: Juriš trapera 138. Kit Teler: Tragom diližansi 139. Kit Teler: Crna strela 140. Veliki Blek: Zov bubnjeva 141. Veliki Blek: Lažni Blek 142. Kit Teler: [[Злогласна петорка (стрип)|Zloglasna petorka]] 143. Kit Teler: [[Кобна колиба (стрип)|Kobna koliba]] 144. Veliki Blek: Tragičan lov 145. Veliki Blek: Prokleta kula 146. Kit Teler: [[Ноћни коњаници (стрип)|Noćni konjanici]] 147. Kit Teler: [[Тврђава дон Морантеа (стрип)|Tvrđava don Morantea]] 148. Veliki Blek: Mač ima reč 149. Veliki Blek: Vitez od sezana 150. Kit Teler: Šerif se predaje 151. Kit Teler: Manituovo oko 152. Veliki Blek: Voštane figure 153. Veliki Blek: Ledena skela 154. Kit Teler: [[Zakon linča (strip)|Zakon linča]] 155. Kit Teler: [[Old Nik (strip)|Old Nik]] 156. Veliki Blek: Atentat u Portlendu 157. Veliki Blek: Maskirani osvetnik 158. Kit Teler: [[Sarkofag u špilji (strip)|Sarkofag u špilji]] 159. Kit Teler: [[Румени извор (стрип)|Rumeni izvor]] 160. Veliki Blek: Usplamtelo more 161. Veliki Blek: Kandže Algonkina 162. Kit Teler: [[Bitka za prugu (strip)|Bitka za prugu]] 163. Kit Teler: [[Neustrašivi Gogo (strip)|Neustrašivi Gogo]] 164. Veliki Blek: Hrabri saveznici 165. Veliki Blek: Lukava markiza 166. Kit Teler: [[Klareta je kidnapovana (strip)|Klareta je kidnapovana]] 167. Kit Teler: [[Crna senka (strip)|Crna senka]] 168. Veliki Blek: Rodijev podvig 169. Veliki Blek: Tetovirana šifra 170. Kit Teler: [[Mađioničar Džo (strip)|Mađioničar Džo]] 171. Kit Teler: [[Trubadur iz Oklahome (strip)|Trubadur iz Oklahome]] 172. Veliki Blek: Blek u mišolovci 173. Veliki Blek: Bunar smrti 174. Kit Teler: [[Kaplar Frenki (strip)|Kaplar Frenki]] 175. Kit Teler: [[Poverljivo pismo (strip)|Poverljivo pismo]] 176. Veliki Blek: Otmica na gubilištu 177. Veliki Blek: Teror u Spartonu 178. Kit Teler: [[Začarana dolina (strip)|Začarana dolina]] 179. Kit Teler: [[Mali begunci (strip)|Mali begunci]] 180. Veliki Blek: Blekova pravda ===1976=== 181. Veliki Blek: Tajna veza 182. Kit Teler: [[Avantura u Meksiku (strip)|Avantura u Meksiku]] 183. Kit Teler: [[Veliki Grom (strip)|Veliki Grom]] 184. Veliki Blek: Treći čovek 185. Veliki Blek: Zavera ćutanja 186. Kit Teler: [[Mladi Mesec (strip)|Mladi Mesec]] 187. Kit Teler: [[Kitov trijumf (strip)|Kitov trijumf]] 188. Veliki Blek: Zarobljenici aligatora 189. Veliki Blek: Tri samuraja 190. Kit Teler: [[Danhevnovi naslednici (strip)|Danhevnovi naslednici]] 191. Kit Teler: [[Tajanstveni zamak (strip)|Tajanstveni zamak]] 192. Veliki Blek: Krik sove 193. Veliki Blek: Traperova reč 194. Kit Teler: [[Brodolom (strip)|Brodolom]] 195. Kit Teler: [[Spasonosna vatra (strip)|Spasonosna vatra]] 196. Veliki Blek: Sloboda Babingi 197. Veliki Blek: Rat ugnjetačima 198. Kit Teler: [[Dolina straha (strip)|Dolina straha]] 199. Kit Teler: [[Četvoro smelih (strip)|Četvoro smelih]] 200. Veliki Blek: Zaliv ajkula 201. Veliki Blek: Brzi jelen 202. Kit Teler: [[Trenutak istine (strip)|Trenutak istine]] 203. Kit Teler: [[Izvor Kink-hoo (strip)|Izvor Kink-hoo]] 204. Veliki Blek: Beli indijanac 205. Veliki Blek: Braća lister 206. Kit Teler: [[Okrutna Penelopa (strip)|Okrutna Penelopa]] 207. Kit Teler: [[Spas iz katakombe (strip)|Spas iz katakombe]] 208. Veliki Blek: Vladarka močvare 209. Veliki Blek: Jednoruki kuka 210. Kit Teler: [[Uzbuna u Katridžu (strip)|Uzbuna u Katridžu]] 211. Kit Teler: Blizanci 212. Veliki Blek: Lavovi kamura 213. Veliki Blek: Usamljeni zukor 214. Kit Teler: [[Gospodarica mraka (strip)|Gospodarica mraka]] 215. Kit Teler: [[Noć punih meseca (strip)|Noć punih meseca]] 216. Veliki Blek: Saska Tan 217. Veliki Blek: Opasna devojka 218. Kit Teler: [[Čovek sa plaštom (strip)|Čovek sa plaštom]] 219. Kit Teler: [[Obračun u vodenici (strip)|Obračun u vodenici]] 220. Veliki Blek: Poglavica pajuta 221. Veliki Blek: Rođaka Eufrazija 222. Kit Teler: Dugin vodopad 223. Kit Teler: Podvig Vernog Noža 224. Veliki Blek: Tri zlatna metka 225. Veliki Blek: Jaguar sedam mora 226. Kit Teler: Urlik kojota 227. Kit Teler: Prerija zove 228. Veliki Blek: Astronom Džeremija 229. Veliki Blek: Izaslanik Spenser 230. Kit Teler: Lažni dijamanti 231. Kit Teler: Agavin cvet 232. Veliki Blek: Ratna sekira 233. Veliki Blek: Garlandov bič 234. Kit Teler: Kit je nestao ===1977=== 235. Kit Teler: Mrtvi kanjon 236. Veliki Blek: Dolina totema 237. Karabina Slim: Karabina Slim 238. Kit Teler: U srcu džungle 239. Kit Teler: Mesečev kamen 240. Veliki Blek: [[Smotra straže (strip)|Smotra straže]] 241. Karabina Slim: Karabina i Suarez 242. Kit Teler: Paukova mreža 243. Kit Teler: Hacijenda hrabrih 244. Veliki Blek: Osumnjičeni Blek 245. Karabina Slim: Krek protiv Karabine 246. Kit Teler: Kuća na granici 247. Kit Teler: Agent 0-3 248. Veliki Blek: Rodi u akciji 249. Karabina Slim: Operacija Diksi 250. Kit Teler: [[Ljubimac Krik (strip)|Ljubimac Krik]] 251. Kit Teler: [[Fakir Sumabatra (strip)|Fakir Sumabatra]] 252. Veliki Blek: Crni orao 253. Karabina Slim: Karabina Slim i div 254. Kit Teler: Izgubljena dolina 255. Kit Teler: Tajna jezera Bjuknen 256. Veliki Blek: Plava pećina 257. Karabina Slim: Karabina i Apači 258. Kit Teler: Četiri begunca 259. Kit Teler: Pregršt pepela 260. Veliki Blek: Nepogrešljivi strelac 261. Karabina Slim: Karabina i crveni cvet 262. Kit Teler: [[До виђења, Тексасе (стрип)|Do viđenja, Teksase]] 263. Kit Teler: [[Ренџер у Њујорку (стрип)|Rendžer u Njujorku]] 264. Veliki Blek: Eskimski logor 265. Karabina Slim: Karabina i tigrica 266. Kit Teler: Litica dinosaurusa 267. Kit Teler: U močvari 268. Veliki Blek: Blek zarobljenik 269. Karabina Slim: Karabina i oholi Varen 270. Kit Teler: Lozinka Maraton 271. Kit Teler: Rajanovo srce 272. Veliki Blek: Okultis verenik 273. Karabina Slim: Karabina i Vatreno oko 274. Kit Teler: Prepad u kervilu 275. Kit Teler: Skrovište Vo-ha-ma-to 276. Veliki Blek: Uzbudljivo venčanje 277. Karabina Slim: Pirati Mičikotena 278. Kit Teler: Pobuna na Vankuveru 279. Kit Teler: Frenkijeva pesnica 280. Veliki Blek: Smeli korak 281. Karabina Slim: Karabina i Kena Bek 282. Kit Teler: [[Загонетна лула (стрип)|Zagonetna lula]] 283. Kit Teler: [[Ледени једрењак (стрип)|Ledeni jedrenjak]] 284. Veliki Blek: Kćerka trapera 285. Karabina Slim: Karabina i vučji zub 286. Kit Teler: Kobni susret ===1978=== 287. Kit Teler: Iza maske 288. Veliki Blek: Bengalska vatra 289. Karabina Slim: Fantastična pustolovina 290. Kit Teler: Pitoma zver 291. Kit Teler: Mali vrač 292. Veliki Blek: Rodi kao devojčica 293. Karabina Slim: Karabina i Parkerovi 294. Kit Teler: Zlato Apača 295. Kit Teler: [[1000 и једна клопка (стрип)|1000 i jedna klopka]] 296. Veliki Blek: [[Gužva u Bostonu (strip)|Gužva u Bostonu]] 297. Karabina Slim: Prerijski Vuk 298. Kit Teler: Leteći Holanđanin 299. Kit Teler: Operacija Sudar 300. Veliki Blek: [[Blago Zelenih močvara (strip)|Blago Zelenih močvara]] 301. Ken Parker: [[Duga puška (strip)|Duga puška]] 302. Kit Teler: [[LMS 302: Dvoboj u podne|Dvoboj u podne]] 303. Kit Teler: Gvozdeni čovek 304. Veliki Blek: Mali traper 305. Ken Parker: [[Дуга Пушка и Дакоте (стрип)|Duga puška i Dakote]] 306. Kit Teler: [[Začarano blago (strip)|Začarano blago]] 307. Kit Teler: [[Језеро светлости (стрип)|Jezero svetlosti]] 308. Veliki Blek: Plan očajnika 309. Veliki Blek: Čovek ptica 310. Kit Teler: Krstarenje 311. Kit Teler: Ostrvo delfina 312. Veliki Blek: Besmrtni bizon 313. Veliki Blek: Mumija iz Bar Galča 314. Kit Teler: Zaseda u kanjonu 315. Kit Teler: Biser iz Oklahome 316. Veliki Blek: Totem Murak 317. Veliki Blek: U praskozorje 318. Kit Teler: Pakleni izazov 319. Kit Teler: Zlatna groznica 320. Veliki Blek: Grad čarolija 321. Veliki Blek: Virtuoz Okultis 322. Kit Teler: [[Којоти не оклевају (стрип)|Kojoti ne oklevaju]] 323. Kit Teler: [[Планина очаја (стрип)|Planina očaja]] 324. Veliki Blek: Saratoga 325. Veliki Blek: Izdajnik Vejk-lenda 326. Kit Teler: Nevidljiva barijera 327. Kit Teler: Putovanje u praistoriju 328. Veliki Blek: Arhipelag gusara 329. Veliki Blek: Zavera 330. Kit Teler: Bela Indijanka 331. Kit Teler: Hitac u metu 332. Veliki Blek: Provera hrabrosti 333. Veliki Blek: Zakon i pravda 334. Kit Teler: Klan Vokera 335. Kit Teler: Lavlji kavez 336. Veliki Blek: Ekspedicija Mensfild 337. Veliki Blek: Hromi Daba 338. Kit Teler: Neuhvatljivi Merdok ===1979=== 339. Kit Teler: Slepi kolosek 340. Veliki Blek: Blek u Londonu 341. Veliki Blek: Od Londona do Škotske 342. Kit Teler: Sestre Babit 343. Kit Teler: Otrovnica Mohabiti 344. Veliki Blek: Blekova staza 345. Veliki Blek: Šumski čovek 346. Kit Teler: Dolina straha 347. Kit Teler: Gospodar noći 348. Veliki Blek: Okultisov dvojnik 349. Veliki Blek: Okovani Blek 350. Kit Teler: [[Закон копља (стрип)|Zakon koplja]] 351. Kit Teler: [[Под ужареним сунцем (стрип)|Pod užarenim suncem]] 352. Kit Teler: [[Последње злодело (стрип)|Poslednje zlodelo]] 353. Veliki Blek: Rodi u oluji 354. Veliki Blek: Ratnica Junona 355. Kit Teler: Nepogrešivi strelac 356. Kit Teler: Brži od kuršuma 357. Veliki Blek: Zdenac smrti 358. Veliki Blek: Priča o Velikom Bleku 359. Kit Teler: El Tornado 360. Kit Teler: Vrač u nemilosti 361. Kit Teler: Agent čini grešku 362. Veliki Blek: Zlatna munja 363. Veliki Blek: Zatočenik kule 364. Kit Teler: Napuštena reka 365. Kit Teler: Maska mržnje 366. Kit Teler: Ozloglašeni Derbi 367. Tim i Dasti: Huk buljine 368. Tim i Dasti: Uragan nad Arizonom 369. Tim i Dasti: Prokleto zlato 370. Veliki Blek: Fantastični kišobrani 371. Bil Adams: Zemlja drhti 372. Kit Teler: Ukroćeni tigar 373. Kit Teler: Suludi Sigram 374. Bil Adams: Najkrvavija bitka 375. Veliki Blek: Zakon odmazde 376. Tim i Dasti: U zamci Apača 377. Tim i Dasti: Rio bravo 378. Kit Teler: Pobesneli bizoni 379. Kit Teler: Zavera silnika 380. Bil Adams: Kraljica Oklahome 381. Veliki Blek: Imperator vulkane 382. Tim i Dasti: Dabrova jazbina 383. Tim i Dasti: Ranč u plamenu 384. Tim i Dasti: Sklonište u kanjonu 385. Kit Teler: Ledeni ratnik 386. Kit Teler: Blago vikinga 387. Bil Adams: Zlatni brežuljci 388. Veliki Blek: Duh iz kastlmora 389. Tim i Dasti: Ratnici vatanke 390. Tim i Dasti: U orlovskom gnezdu ===1980=== 391. Kit Teler: [[Инвазија кондора (стрип)|Invazija kondora]] 392. Kit Teler: [[Писта смрти (стрип)|Pista smrti]] 393. Bil Adams: Pakao na granici 394. Veliki Blek: Kameni točak 395. Tim i Dasti: Tri strele 396. Tim i Dasti: Alvaradovo zlato 397. Bil Adams: Tragom čejena 398. Veliki Blek: Vrač Algonkina 399. Kit Teler: Zmijska jama 400. Kit Teler: Čovek bez lica 401. Bil Adams: Na zemlji Dakota 402. Veliki Blek: Crni Norik 403. Kit Teler: Ukleti rudnik 404. Kit Teler: Račun bez rendžera 405. Veliki Blek: Ko je kidnapovao Rodija 406. Veliki Blek: Jedrenjak Lafajet 407. Kit Teler: Tri zmije 408. Kit Teler: Tajanstveni zaštitnik 409. Veliki Blek: Ponor prokletih 410. Veliki Blek: Blekova senka 411. Kit Teler: Zemljotres 412. Kit Teler: Plamena oluja 413. Veliki Blek: Baron Okultis 414. Veliki Blek: Zarobljenik Velikog Bleka 415. Džudas: Takav je bio Alan Skot 416. Veliki Blek: Sabljom na tvrđavu 417. Ken Parker: [[Niski udarci (strip)|Niski udarci]] 418. Džudas: Džudas protiv odmetnika 419. Kit Teler: Operacija teror 420. Kit Teler: Leteći stražari 421. Veliki Blek: Dvostruka igra 422. Ken Parker: [[Чаура против Паркера (стрип)|Čaura protiv Parkera]] 423. Džudas: Usamljeni čovek 424. Veliki Blek: Rodijevi podvizi 425. Bil Adams: Ugašene vatre 426. Kit Teler: Rasrđeni indijanac 427. Kit Teler: Šume umiru 428. Ken Parker: [[Kiacenta, prava žena]] 429. Džudas: Strah i trepet 430. Veliki Blek: Operacija Okultis kaf 431. Kit Teler: Belo pero 432. Kit Teler: Kitov obračun 433. Ken Parker: [[Najveći šerif (strip)|Najveći šerif]] 434. Džudas: Vučji klanac 435. Veliki Blek: Zaliv ajkula 436. Kit Teler: Tajna dolina 437. Kit Teler: Gospodar zvezda 438. Kit Teler: Neranjivi Forest 439. Ken Parker: [[Tiranin iz Montane (strip)|Tiranin iz Montane]] 440. Džudas: Noć obračuna 441. Veliki Blek: Pljačka dijamanata 442. Kit Teler: Blago faraona ===1981=== 443. Kit Teler: Horemhebova mumija 444. Ken Parker: [[Живи у пламену (стрип)|Živi u plamenu]] 445. Džudas: Gnevni čovek 446. Veliki Blek: Rečni gusari 447. Kit Teler: Pakleni plan 448. Kit Teler: Zelena kuga 449. Ken Parker: [[Ајкуле (стрип)|Ajkule]] 450. Džudas: Sablast doline 451. Veliki Blek: Živa barutana 452. Kit Teler: Rio Grande 453. Kit Teler: Velika izdaja 454. Ken Parker: [[Beli pakao (strip)|Beli pakao]] 455. Džudas: Zamka za Džudasa 456. Veliki Blek: Okultisovo detinjstvo 457. Kit Teler: Živi pesak 458. Kit Teler: Pobratim Kajova 459. Veliki Blek: Glumac Okultis 460. Ken Parker: [[Ескимка Ења (стрип)|Eskimka Enja]] 461. Džudas: Bela smrt 462. Veliki Blek: Grof Drakuls 463. Kit Teler: [[Kubaj Kan (strip)|Kubaj Kan]] 464. Kit Teler: [[Zatočenici Kubaj Kana (strip)|Zatočenici Kubaj Kana]] 465. Veliki Blek: 7 džinova 466. Ken Parker: [[Балада о Пат О'Шејн (стрип)|Balada o Pat O´šejn]] 467. Veliki Blek: Gušterova glava 468. Džudas: Poslednji samuraj 469. Kit Teler: Put Sijuksa 470. Kit Teler: Medveđa Kandža 471 Ken Parker: [[Врели град (стрип)|Vreli grad]] 472. Veliki Blek: Most u vazduhu 473. Džudas: Svedok 474. Kit Teler: Zlatni totem 475. Kit Teler: Krik u noći 476. Ken Parker: [[Нокаут (стрип)|Nokaut]] 477. Veliki Blek: Sedam podviga 478. Džudas: Poslednji udarac 479. Kit Teler: Mali Los 480. Kit Teler: Čarobnjak Frenki 481. Ken Parker: [[Једног лета (стрип)|Jednog leta]] 482. Veliki Blek: Jedini izlaz 483. Džudas: Dan osvete 484. Kit Teler: Velika trka 485. Kit Teler: Markus 486. Veliki Blek: Tragom Vanakisa 487. Ken Parker: [[Завера Команча (стрип)|Zavera Komanča]] 488. Džudas: Krvava zora ===1982=== 489. Veliki Blek: [[Čegrtuša i Largo (strip)|Čegrtuša i Largo]] 490. Kit Teler: Dezmondova noć 491. Kit Teler: Mračne sile 492. Veliki Blek: Crne marame 493. Ken Parker: [[Крвава стаза (стрип)|Krvava staza]] 494. Džudas: Estelin izazov 495. Veliki Blek: Gvozdena ruka 496. Kit Teler: Zlatni tovar 497. Kit Teler: Čarobnjak iz arka 498. Kit Teler: Sahrana za Frenkija 499. Veliki Blek: [[Ostrvo crnih vitezova (strip)|Ostrvo crnih vitezova]] 500. Ken Parker: [[Врисак у зору (стрип)|Vrisak u zoru]] 501. Veliki Blek: Trista čuda 502. Ken Parker: [[Ко је убица (стрип)|Ko je ubica]] 503. Kit Teler: Blesak iz svemira 504. Kit Teler: Teleskopulos 505. Kit Teler: Poruka iz svemira 506. Ken Parker: [[Чатануга у пламену (стрип)|Čatanuga u plamenu]] 507. Veliki Blek: Tajanstveni Levre 508. Kit Teler: Kju-kluks-klan 509. Kit Teler: Teror pod maskom 510. Ken Parker: [[Храбра удовица (стрип)|Hrabra udovica]] 511. Mister No: [[Дијамантска клопка (стрип)|Dijamantska klopka]] 512. Veliki Blek: [[Gvozdeno lice (strip)|Gvozdeno lice]] 513. Mister No: Užareni kotao 514. Ken Parker: [[Ледени човек (стрип)|Ledeni čovek]] 515. Kit Teler: Jastreb na nišanu 516. Kit Teler: Prerijska lisica 517. Mister No: U čeljustima jaguara 518. Mister No: Bubnjevi u džungli 519. Veliki Blek: Tvrđava straha 520. Ken Parker: [[Ратник Мандан (стрип)|Ratnik Mandan]] 521. Mister No: Poslednji Kangačeiro 522. Mister No: Presuda Fonseku 523. Kit Teler: Banda Roki Hila 524. Kit Teler: U utrobi zveri 525. Kit Teler: Brat jastreba 526. Veliki Blek: Pleme Kajmana 527. Ken Parker: [[Клопка за Кена (стрип)|Klopka za Kena]] 528. Mister No: Gusari Amazona 529. Mister No: Čovek s maskom 530. Mister No: Zaseda u močvari ===1983=== 531. Veliki Blek: Podvala 532. Ken Parker: [[Прајсова част (стрип)|Prajsova čast]] 533. Kit Teler: Ukleta magija 534. Kit Teler: Sablasni ubica 535. Veliki Blek: Brodski tovar 536. Mister No: Zla kob 537. Mister No: Usijanje 538. Veliki Blek: Rodijeva otmica 539. Ken Parker: [[Револвераш (стрип)|Revolveraš]] 540. Kit Teler: Srebrni rog 541. Kit Teler: Imperator 542. Veliki Blek: Crni plašt 543. Ken Parker: [[Авети прошлости (стрип)|Aveti prošlosti]] 544. Mister No: Crna reka 545. Mister No: Senke u noći 546. Mister No: Proklestvo Maja 547. Veliki Blek: Prljava igra 548. Ken Parker: [[Црни брегови (стрип)|Crni bregovi]] 549. Kit Teler: Crnobradi 550. Kit Teler: Brodolomci 551. Kit Teler: Na dnu mora 552. Veliki Blek: Pobesneli mustang 553. Mister No: Kobni teret 554. Mister No: Jači od ljubavi 555. Ken Parker: [[Генерал у паклу|General u paklu]] 556. Veliki Blek: Crni jahači 557. Mister No: Tajni agent 558. Mister No: Zlokobna močvara 559. Mister No: Operacija posejdon 560. Ken Parker: [[Романтична леди (стрип)|Romantična ledi]] 561. Veliki Blek: Nahoče 562. Kit Teler: Tajfun nad Orlandom 563. Kit Teler: Zmije gamižu 564. Kit Teler: Ludačka mržnja 565. Ken Parker: [[Откуцаји срца (стрип)|Otkucaji srca]] 566. Veliki Blek: Čudovište nad Bostonom 567. Mister No: Bekstvo 568. Mister No: Velika pljačka 569. Mister No: Mambo mambo 570. Mister No: Operacija Pajper 571. Ken Parker: [[Стаза дивова (стрип)|Staza divova]] 572. Veliki Blek: Lažni rodoljubi 573. Kit Teler: Mag Kevantaka 574. Kit Teler: Bes Vudoga ===1984=== 575. Mister No: Drama u zalivu 576. Mister No: Hangadeirosi 577. Mister No: Hulja 578. Ken Parker: [[Убиство у Монтани (стрип)|Ubistvo u Montani]] 579. Veliki Blek: Zaliv vampira 580. Kit Teler: Teror u dolini 581. Kit Teler: Uzbuna u dvorcu 582. Mister No: Zlatna čerbatana 583. Mister No: Dijamanti 584. Ken Parker: [[Пљачка ”Велс Фарго” (стрип)|Pljačka ”Vels fargo”]] 585. Veliki Blek: Vodena neman 586. Mister No: Tajanstveni grad 587. Mister No: Avantura u džungli 588. Ken Parker: [[Погодак у мету (стрип)|Pogodak u metu]] 589. Veliki Blek: Baronica i topovi 590. Kit Teler: Otmica devojke 591. Kit Teler: Utvara 592. Kit Teler: Strašna tajna 593. Ken Parker: [[Залог љубави (стрип)|Zalog ljubavi]] 594. Veliki Blek: Blekov protivnik 595. Mister No: Bandit 596. Mister No: El Loko 597. Ken Parker: [[Апач Чато (стрип)|Apač Čato]] 598. Veliki Blek: Blago Manitua 599. Kit Teler: Nož mržnje 600. Kit Teler: Rozarijina osveta 601. Mister No: Signali džungle 602. Mister No: Ritual Canzas 603. Mister No: Zov Agvanura 604. Ken Parker: [[Несуђена скво (стрип)|Nesuđena skvo]] 605. Veliki Blek: Izgubljeni sat 606. Kit Teler: Tata Frenki 607. Ken Parker: 7 zlatnih gradova 608. Veliki Blek: Strava i užas 609. Mister No: Utvara jaguar 610. Mister No: Crna Kandža 611. Ken Parker: [[На ивици живота (стрип)|Na ivici života]] 612. Veliki Blek: Pirat Mačak 613. Kit Teler: Avet dinosaurusa 614. Kit Teler: Vodeno čudo 615. Mister No: Probodena džungla 616. Mister No: Surova zemlja 617. Veliki Blek: Pakleno ostrvo 618. Ken Parker: Na putu za Jumu 619. Kit Teler: Buntovnik 620. Kit Teler: Vrelo olovo ===1985=== 621. Mister No: Plaćenik 622. Mister No: U krugu smrti 623. Mister No: Dvostruka ucena 624. Veliki Blek: Okultisove čarolije 625. Ken Parker: [[Кочитова скво (стрип)|Kočitova skvo]] 626. Kit Teler: Džek Utamanitelj 627 Kit Teler: Dvoboj 628. Mister No: Prinudno ateriranje 629. Mister No: Senke smrti 630. Mister No: Čudo neviđeno 631. Veliki Blek: Alisa i rodoljubi 632. Ken Parker: [[Дневник Адах (стрип)|Dnevnik Adah]] 633. Kit Teler: Crna magija 634. Kit Teler: Snage zla 635. Mister No: U zemlji Morosa 636. Mister No: Pakao Čako 637. Veliki Blek: Žaoka 638. Veliki Blek: Čangovo kraljestvo 639. Veliki Blek: Zmijsko jezero 640. Veliki Blek: Poslednji plotun 641. Veliki Blek: Bes zlatokosog 642. Veliki Blek: Osveta Brzog Jelena 643. Kit Teler: Utvare 644. Kit Teler: Dvojnik 645. Veliki Blek: U kandžama 646. Veliki Blek: Mudro Oko 647. Mister No: Đavolji ambis 648. Mister No: Zraci smrti 649. Ken Parker: [[Дивља грива (стрип)|Divlja griva]] 650. Kit Teler: Avanturisti 651. Kit Teler: Kitova greška 652. Veliki Blek: Surova ucena 653. Veliki Blek: Bafordov teror 654. Mister No: Čudovište 655. Mister No: Pobuna 656. Veliki Blek: Satikana skvo 657. Veliki Blek: Gusarsko blago 658. Kit Teler: Na crnom spisku 659. Kit Teler: Spletkaroš 660. Veliki Blek: Prokleto srebro 661. Ken Parker: [[Дани страха (стрип)|Dani straha]] 662. Mister No: Eldorado 663. Mister No: Lešinari 664. Veliki Blek: Palikuća 665. Ken Parker: [[Parker u mreži (strip)|Parker u mreži]] 666. Veliki Blek: Sinovi manitua ===1986=== 667. Veliki Blek: Vapasov tomahavk 668. Kit Teler: Krv na snegu 669. Kit Teler: Meskalerosi 670. Mister No: Tragični susret 671. Mister No: Špijunska mreža 672. Mister No: Tovar B-24 673. Veliki Blek: Varalica 674. Ken Parker: [[Игре са смрћу (стрип)|Igre sa smrću]] 675. Kit Teler: Nemirna granica 676. Kit Teler: Dinamit grom 677. Veliki Blek: Okultisova ruža 678. Veliki Blek: Klejtonovi gusari 679. Mister No: Ljuta mržnja 680. Veliki Blek: Sedam dijamanata 681. Mister No: Požar u džungli 682. Mister No: Prokleti most 683. Veliki Blek: Trba fon Grba 684. Kit Teler: Tvrđava srama 685. Kit Teler: Mamac za neprijatelja 686. Veliki Blek: Ranjeni Dabar 687. Mister No: Ujed zvečarke 688. Mister No: Tempirana bomba 689. Veliki Blek: Tabas Kabas 690. Kit Teler: Gvozdeni obruč 691. Kit Teler: Tvrđava u plamenu 692. Veliki Blek: Gusari kapetana Skuma 693. Mister No: Nestali avion 694. Mister No: Smrtonosni tovar 695. Veliki Blek: Crna magija 696. Ken Parker: [[Наикини ратници (стрип)|Naikinini ratnici]] 697. Kit Teler: Lažni žig 698. Veliki Blek: Pepeo Мinga 699. Kit Teler: Sinu za ljubav 700. Mister No: Hodnik za pakao 701. Mister No: Zakon osvete 702. Mister No: Bekstvo sa Kajene 703. Veliki Blek: U sopstvenoj mreži 704. Ken Parker: Vrelo života 705. Kit Teler: Čovek senka 706. Veliki Blek: Tajanstveni saveznik 707. Mister No: Rongo-Pongo 708. Mister No: Znak moći 709. Veliki Blek: Teror gusara 710. Mister No: Tangata Manu 711. Kit Teler: Sablasni jahač 712. Veliki Blek: Maskirani Blek ===1987=== 713. Mister No: Janoama 714. Veliki Blek: Udica 715. Mister No: Trgovina smrću 716. Mister No: Makoritina osveta 717. Kit Teler: Čovek od gvožđa 718. Veliki Blek: Najduža noć 719. Mister No: Plavi đavo 720. Mister No: Crno zlato 721. Mister No: Čovek iz Akapulka 722. Veliki Blek: Blekova prevara 723. Kit Teler: Pruga razdora 724. Veliki Blek: Sedam života 725. Mister No: Žigosan kao ubica 726. Mister No: Gaučo Ramon 727. Kit Teler: Čarobno koplje 728. Veliki Blek: Rodijevi otmičari 729. Kit Teler: Vatra nad močvarom 730. Mister No: Pazi snima se 731. Mister No: Indiosi napadaju 732. Mister No: Lutajuća strela 733. Veliki Blek: Zajedljivi Mister Iks 734. Ken Parker: [[Лепотица и звер (стрип)|Lepotica i zver]] 735. Veliki Blek: Potopljeno oružje 736. Kit Teler: Otkrivena igra 737. Kit Teler: Živ sahranjen 738. Veliki Blek: Nesavladivi zatvor 739. Mister No: Leteći đavoli 740. Mister No: Krvavi sneg 741. Veliki Blek: Lažni grof 742. Mister No: Pakleni plan 743. Veliki Blek: Kristalna muzika 744. Kit Teler: Kuća tajni 745. Veliki Blek: Jama prokletih 746. Mister No: Ritualni ples 747. Mister No: Na zemlji Ksavanta 748. Veliki Blek: Oružje za rodoljube 749. Kit Teler: Opasan plan 750. Ken Parker: Nakit i prevara 751. Veliki Blek: Kod tri hrasta 752. Mister No: Mafija ne prašta 753. Mister No: Umreti na Kapriju 754. Veliki Blek: Škotlanđani dolaze 755. Kit Teler: Foto Knikerboker 756. Veliki Blek: Plemeniti spasilac 757. Mister No: Strah na karibima 758. Mister No: Zarobljeni na dnu ===1988=== 759. Mister No: Nemoguće bekstvo 760. Kit Teler: Neprijatelj u senci 761. Veliki Blek: Sinovi magle 762. Ken Parker: Pljačka u Redžinstritu 763. Veliki Blek: Sabotaža u luci 764. Mister No: Mesečeve planine 765. Mister No: Zlatni kavez 766. Veliki Blek: Potonulo blago 767. Mister No: Tajna Atakame 768. Veliki Blek: Novogodišnja noć 769. Kit Teler: Začarani kompas 770. Veliki Blek: Samurajski mač 771. Mister No: Tajno oružje 772. Mister No: Spora osveta 773. Veliki Blek: Svadbeno veselje 774. Ken Parker: Naručeni zločin 775. Kit Teler: Podzemna zamka 776. Veliki Blek: Lov na Bleka 777. Mister No: Dečak Santijago 778. Mister No: Mupuku i jaguar 779. Veliki Blek: Pobuna gladijatora 780. Kit Teler: Totem od slonovače 781. Veliki Blek: Bravo Blek 782. Mister No: Zlato 783. Mister No: Let za Rio 784. Ken Parker: [[Шпијун (стрип)|Špijun]] 785. Veliki Blek: Grad bez sunca 786. Kit Teler: Frenki šerif 787. Mister No: Dvoboj na nebu 788. Mister No: Begunci 789. Mister No: Licem u lice 790. Veliki Blek: Zatočenica močvare 791. Kit Teler: Tajna u cirkusu 792. Ken Parker: [[Donovanovi dečaci (strip)|Donovanovi dečaci]] 793. Veliki Blek: Uhoda 794. Mister No: Sukob u suton 795. Mister No: Grad zločina 796. Veliki Blek: Operacija Opera 797. Kit Teler: Opasna zona 798. Mister No: Gangsteri 799. Mister No: Trka u smrt 800. Veliki Blek: Agent B-23 801. Kit Teler: Bekstvo iz Sen-klua 802. Mister No: Crvene senke 803. Mister No: Vestern Džona Trevora 804. Mister No: Vatreno podne ===1989=== 805. Veliki Blek: Rodijeva pobeda 806. Ken Parker: [[Санта Фе експрес (стрип)|Santa fe ekspres]] 807. Mister No: UFO 808. Mister No: Čovek iz svemira 809. Mister No: Kralj džungle 810. Veliki Blek: Povratak iz Brukvila 811. Kit Teler: Ostrvo totema 812. Veliki Blek: Trka za nevestom 813. Mister No: Oči čudovišta 814. Mister No: Ananga 815. Veliki Blek: Svi protiv Bleka 816. Kit Teler: Lovac na nagrade 817.. Mister No: Pruga ukletih 818. Mister No: Milton Galvaho 819. Mister No: Karipurne 820. Veliki Blek: Doseljenici 821. Kit Teler: Očajničko traganje 822. Veliki Blek: Dvostruki špijun 823. Mister No: Noć u Trinidadu 824. Mister No: U vodama Kariba 825. Kit Teler: Odbegli robijaš 826. Veliki Blek: Dugotrajni dvoboj 827. Mister No: Vrh u džungli 828. Mister No: Smaragdi 829. Veliki Blek: Poručnik Dejzi 830. Kit Teler: Voštana maska 831. Mister No: Pilot uragana 832. Mister No: Lov na mikrofilm 833. Veliki Blek: Steline avanture 834. Kit Teler: Ibrahimov podvig 835. Mister No: Makakaraua 836. Mister No: Strele Tarijana 837. Mister No: Plamen mržnje 838. Veliki Blek: Topovi za rodoljube 839. Kit Teler: Tajna ostrva Ogka 840. Ken Parker: [[Обрачун у Стоктону (стрип)|Obračun u Stoktounu]] 841. Mister No: Obaveštajac 842. Mister No: Zona Rio Uruku 843. Veliki Blek: Crni panter 844. Kit Teler: El Muertova banda 845. Ken Parker: [[Оружје и превара (стрип)|Oružje i prevara]] 846. Veliki Blek: Izgubljeni puk 847. Mister No: Ubeđivanje 848. Mister No: Svetlosne igre 849. Mister No: Zmajevi sa Komoda 850. Kit Teler: Blago sablasnog sela ===1990=== 851. Veliki Blek: Kraljevstvo rogatih 852. Mister No: Sera Kobras 853. Mister No: Kavasaki-56 854. Mister No: Saslušanje 855. Veliki Blek: Blekov dug 856. Kit Teler: Konjanik u crnom 857. Veliki Blek: Zatvorenik Severne kule 858. Mister No: Samoubilački napad 859. Mister No: Etrurski demon 860. Mister No: Baukova usta 861. Veliki Blek: Kula smrti 862. Kit Teler: Bliznakinje 863. Mister No: Otrovna strela 864. Mister No: Kurupiri 865. Mister No: Osvetnik Taksko 866. Veliki Blek: Naslednica 867. Kit Teler: Maskirani zaštitnik 868. Veliki Blek: Robovi 869. Mister No: Bez milosti 870. Mister No: Put u smrt 871. Kit Teler: Vukovi sa Rio Grande 872. Veliki Blek: Blek sređuje račune 873. Mister No: Noć čudovišta 874. Mister No: Čarobnjak Hel 875. Kit Teler: Zarobljenica Komanča 876. Veliki Blek: Dve napasti 877. Kit Teler: Herba loka 878. Mister No: Dobrodošlica u Trinidad 879. Mister No: Surat Kan 880. Mister No: Kuća obojenih snova 881. Mister No: Zaštitnica Ganeša 882. Veliki Blek: Skriveno blago 883. Kit Teler: Sumabatra i Ravalpindi 884. Mister No: Iščezla ekspedicija 885. Mister No: Biljke ubice 886. Veliki Blek: Legenda o plavom varvarinu 887. Kit Teler: Crna Munja 888. Mister No: Vazdušni gusar 889. Mister No: Leteći tigrovi 890. Mister No: Žuto nebo 891. Mister No: Samuraj Saiko 892. Veliki Blek: Crni sombrero 893. Kit Teler: Trejsijev danak 894. Mister No: Noć mačeta 895. Mister No: Kuća bogova 896. Mister No: Poglavica Bonampak ===1991=== 897. Mister No: Maskirani heroj 898. Veliki Blek: Plavi uvojci 899. Kit Teler: Povratak Ane Četiri Pištolja 900. Mister No: Gospodarica tajne 901. Mister No: Ubica iz senke 902. Mister No: Krunski svedok 903. Veliki Blek: Kameno srce 904. Kit Teler: Leteći zmaj 905. Mister No: Dvoboj na Pantanalu 906. Mister No: Vrata pakla 907. Veliki Blek: Užarene oči 908. Mister No: Obmana 909. Mister No: Avet sa Rio Kujabe 910. Mister No: Osveta kapetana Teksere 911. Kit Teler: Pucnji u noći 912. Mister No: Zlatna reka 913. Mister No: Vesela udovica 914. Mister No: Bezimeni protivnik 915. Veliki Blek: Tajna majora finča 916. Kit Teler: Čovek sa severa 917. Mister No: Verakruz 918. Mister No: Apolonijino prokletstvo 919. Mister No: Žrtveni zdenac 920. Veliki Blek: Lov 921. Kit Teler: Kalaverin testament 922. Mister No: Putnica bez prtljaga 923. Mister No: Dijazovi naslednici 924. Mister No: Trenutak istine 925. Veliki Blek: Zov bubnjeva 926. Mister No: Afrika 927. Mister No: Safari 928. Mister No: Ritualne maske 929. Kit Teler: [[Brodolom (strip)|Brodolom]] 930. Mister No: Čuvari divljine 931. Mister No: Braća po krvi 932. Mister No: Kraljestvo Fanga 933. Mister No: Nobino proročanstvo 934. Veliki Blek: Lažni Blek 935. Mister No: Lovac 936. Mister No: Planina lobanja 937. Kit Teler: Ranamirini saveznici 938. Mister No: Pirati iz Gvineje 939. Mister No: Kalahari 940. Mister No: Južni dijamant 941. Veliki Blek: Tragičan lov 942. Bil Adams: U susret napoznatom ===1992=== 943. Mister No: Najrobi autostop 944. Mister No: Trgovci slonovačom 945. Mister No: Pobuna Masaja 946. Mister No: Poslednji metak 947. Kit Teler: Garnizon veterana 948. Bil Adams: Pustolovi 949. Mister No: Drumska zaseda 950. Mister No: Mau Mau 951. Mister No: Oluja nad Kenijom 952. Mister No: Vrač Kikujua 953. Mister No: Rušilački bes 954. Veliki Blek: Prokleta kula 955. Bil Adams: Velika dolina 956. Kit Teler: Kockar Morero 957. Mister No: Kartum 958. Mister No: Al Azif 959. Mister No: Zaboravljeni faraon 960. Mister No: Lavirint opsena 961. Bil Adams: Osvajači 962. Veliki Blek: Mač ima reč 963. Kit Teler: Eliksir života 964. Mister No: Sahara 965. Mister No: Groblje kamenih zmija 966. Mister No: Tuarez 967. Mister No: Horerova pravda 968. Bil Adams: Alamo 969. Veliki Blek: Vitez od Sezana 970. Kit Teler: Ničija zemlja 971. Mister No: Legionari 972. Mister No: Bogovi okruglih glava 973. Mister No: Fort Motilinski 974. Bil Adams: Komančero 975. Veliki Blek: Kavanahova zavera 976. Kit Teler: Ratni plen 977. Mister No: Blago afričkog korpusa 978. Mister No: Dvojica protiv svih 979. Mister No: Zbogom Afriko 980. Bil Adams: Plaćenici 981. Veliki Blek: Liga pravde 982. Kit Teler: Zarobljenik 983. Mister No: Kažnjenička kolonija 984. Mister No: Muzika, maestro! 985. Mister No: Pesma očajnika 986. Bil Adams: Karavani 987. Veliki Blek: Blago kapetana Kida 988. Kit Teler: Novi kanton 989. Mister No: Povratak u Manaus 900. Mister No: Narednik Madeira ===1993=== 991. Bil Adams: Kalifornijsko zlato 992. Veliki Blek: Na zlatnom tragu 993. Kit Teler: Smaragdna ogrlica 994. Bil Adams: Patrola 995. Veliki Blek: Balon 996. Kit Teler: Utvara 997. Mister No: Medeni Mesec 998. Mister No: Projekat "Novi Tul"<ref>Ova epizoda nikada nije objavljena, iako je bila najavljena.</ref> ===2022=== 999. Veliki Blek: [[Kavez (strip)|Kavez]] (2.6.2022) 1000. Kit Teler: [[Crni zmaj (strip)|Crni zmaj]] (21.6.2022) 1001: Priče: Vizantijsko blago 1002: Nik Rajder: Imperatorovi naslednici == Fusnote == [[Категорија:Stripovi Lunov magnus strip]] ff54m30ioluf07e5dqkct6vdj0h5v3u 0 271894 25114292 24356585 2022-07-19T16:28:42Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СТЕВАН ЈОВАНОВИЋ СТЕВИЦА | слика = Jovanovic Stevan.jpg | опис_слике=Стеван Јовановић Стевица | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|5|29}} | место_рођења =[[Зрењанин|Велики Бечкерек]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|12|25|1916|5|29}} | место_смрти =[[Вршац]] | држава_смрти = [[Банат у Другом светском рату|окупирани Банат]] |професија=студент [[Медицина|медицине]] |КПЈ=[[1937]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. }} [[Датотека:Stevica Jovanović bust in Pančevo.jpg|мини|250п|Биста Стевицe Јовановића у Панчеву]] '''Стеван Јовановић Стевица''' ([[Зрењанин|Велики Бечкерек]], [[29. мај]] [[1916]] — [[Вршац]], [[25. децембар]] [[1941]]) био је један од организатора [[Војводина у Народноослободилачкој борби|устанка у Војводини]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 29. маја 1916. у [[Зрењанин|Великом Бечкереку]], где постоји [[Родна кућа народног хероја Стевице Јовановића|његова родна кућа]]. Основну школу и гимназију завршио је у родном месту. Године 1934. уписао се на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет у Београду]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=346}} Током студија на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]] повезао се са [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарним студентским покретом]] и 1937. постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Био је посебно активан у Студентском одбору за одбрану земље, преко кога је радио на објашњавању суштине [[Фашизам|фашизма]] и опасности која од њега прети. Поред рада на Универзитету, своју политичку активност развијао је и у родном крају. Био је један од организатора Омладинског културно-привредног покрета (ОМПОК) који је током 1937. постао значајна снага на коју се могла ослонити, тада илегална, месна организација Комунистичке партије. Априла 1937. организован је Обласни одбор ОМПОК-а за Банат, а Стеван је изабран за његовог председника. Новембра исте године рад ОМПОК-а је забрањен од тадашњих власти. Због револуционарно-политичке делатности, ухапшен је уочи [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|парламентарних избора децембра 1938]], али је убрзо пуштен, због недостатка доказа. Током 1939. је још два пута хапшен, у марту и мају, али је оба пута пуштен због недостатка доказа. На Шестој покрајинској конференцији ПК КПЈ за Војводину, [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1940.#Септембар|септембра 1940]], изабран је за члана Покрајинског комитета, а нешто касније и за члана Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. Крајем 1940, по задатку партије, упућен је у Обласни комитет КПЈ за јужни Банат. Деловао је у [[Панчево|Панчеву]], где је радио је на јачању партијских и скојевских организација, као и на јачању утицаја КПЈ у синдикалној организацији, студентским удружењима, а посебно у радничком [[Куд Абрашевић|културно-уметничком друштву „Абрашевић”]]. Пошто је ПК КПЈ за Војводину, [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.|априла 1941]], прешао у [[Зрењанин|Петровград]], добио је задатак да изгради пункт у Панчеву, преко кога би се одржавала веза са [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централним комитетом КПЈ]]. Заједно са братом [[Ђура Јовановић|Ђуром Јовановићем]], обезбедио је канале и курире, па је партијска веза са ЦК КПЈ била чврста. После [[Војводина у Народноослободилачкој борби|окупације Војводине]], заједно са члановима Окружног комитета КПЈ за јужни Банат, радио је на припремама за устанак. Са [[Жарко Зрењанин |Жарком Зрењанином]] и [[Славко Мунћан|Славком Мунћаном]], организовао је низ саветовања на којима су разрађени планови и задаци на организовању војне и политичке акције. Убрзо су формирани су партизански штабови и веза између њих; војне десетине и ударне групе, које су извеле неколико саботажа, од којих је највећа на панчевачком железничком чвору, где је за кратко време организовано неколико саботажа и изазвано осам судара возова. Учествовао је у формирању првог партизанског одреда у Војводини — [[Јужнобанатски партизански одред|Јужнобанатског партизанског одреда]], који је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#11. јул|11. јула 1941]], извео прву оружану акцију код села [[Војловица|Војловице]]. Одред је, после ове акције, био опкољен и уништен, а његова акција изазвала је безобзирне рације у Панчеву и околини. Полиција је Стевици ушла у траг и 8. септембра, једна група агената, покушала је да га ухапси. Иако изненађен, пружио је отпор, ранио једног агента и успео да се пробије из опкољеног стана. Тада је полиција издала потерницу за њим, а његова глава уцењена је на 50.000 рајхсмарака. После неуспелог хапшења, наставио је да и даље, илегално живи у Панчеву. Након што је у [[Вршац|Вршцу]] погинуо [[Славко Мунћан]], секретар Окружног комитета КПЈ за јужни Банат, преузео је његову дужност и наставио да, у најтежим условима, окупља и организује људе у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Децембра 1941, [[Гестапо]] је дознао за његов илегални стан и после опсежне припреме, [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#25. децембар|25. децембра 1941.]] извео акцију хапшења, у којој је погинуо. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 14. децембра 1949. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=347}} == Види још == * [[Надгробни споменик Стевице Јовановића]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/468436/Dve-smrti-Stevice-Jovanovica|title=Две смрти Стевице Јовановића|website=politika.rs|date=9.12.2020}} {{Народни хероји-Војводина}} {{Народни хероји-лекари}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јовановић, Стеван}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Зрењанинци]] [[Категорија:Комунисти Војводине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] [[Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби]] bmohsob5qt2xzzmfl19dlh8grl6g5l6 0 271897 25114537 23367489 2022-07-19T18:12:02Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=СТЕВАН ЧОЛОВИЋ | слика = Stevan Colovic.jpg | опис_слике=Стеван Чоловић | датум_рођења = {{Датум рођења|1910|2|2}} | место_рођења =[[Радобуђа]], код [[Ариље|Ариља]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|11|2|1910|2|2}} | место_смрти =[[Ивањица]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија=трговачки помоћник |КПЈ=[[1928]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. }} '''Стеван Чоловић''' ([[Радобуђа]], код [[Ариље|Ариља]], [[2. фебруар]] [[1910]] — [[Ивањица]], [[2. новембар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == [[Датотека:Kuća narodnog heroja Stevana Čolovića, Arilje.jpg|thumb|left|250п|[[Кућа народног хероја Стевана Чоловића у Радобуђи|Родна кућа Стевана Чоловића у Радобуђи]]. Кућа је [[Списак споменика културе у Златиборском округу|споменик културе]].]] Рођен је [[2. фебруар]]а [[1910]]. године у селу [[Радобуђа]], код [[Ариље|Ариља]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну је школу завршио у Ариљу, а потом је шегртовао је у трговинским радњама у Ариљу и [[Ужице|Ужицу]] и постао трговачки помоћник. После завршеног заната отишао је у [[Београд]] [[1926]]. године, и убрзо се повезао са [[Раднички покрет|радничким покретом]], приступајући подружници Савеза трговачких помоћника, активно се укључио у рад [[Куд Абрашевић|Културно-уметничког друштва „Абрашевић“]]. Сарађивао је и у листу „Трговачки гласник“. Најприје је примљен у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а затим је постао члан Месног комитета СКОЈ-а за Београда и Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. У [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1928]]. године. Због растурања летака по Београду, одмах после завођења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]] краља [[александар I Карађорђевић|Александра]], ухапшен је јануара [[1929]]. године и осуђен, у мају, на пет година робије. Казну је најпре издржавао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], а затим у [[Лепоглава|Лепоглави]], где су се тада налазили [[Јосип Броз Тито]], [[Јован Трајковић]] и [[Саломон Леви]]. Сви заједно, почетком [[1931]]. године, пребачени су у [[Марибор]]ски затвор, где су затекли [[Радомир Вујовић|Радомира Вујовића]] и [[Родољуб Чолаковић|Родољуба Чолаковића]]. Заједничким снагама успели су да изборе посебну собу за политичке затворенике. У лето [[1934]]. године, после издржане робије, протеран је у родно место. После доласка у [[Радобуђа|Радобуђу]], Стеван је наставио партијски рад, био је активан на целој територији од [[Пожега|Пожеге]] до [[Ивањица|Ивањице]]. Био је активан у опозиционом демократском покрету и, у оквиру њега, оснивао разна легална удружења, растурао револуционарну легалну штампу и илегални материјал. Почетком окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], нарочито после [[22. јун]]а [[1941]]. године, одржавао је бројне састанке и конференције по селима свога краја, на којима је објашњавао да су испуњени сви услови за успешну борбу против окупатора. После формирања Ариљске партизанске чете, [[31. јул]]а 1941. године, постао је њен први [[политички комесар]]. После ослобођења Пожеге, Стеван се вратио у ариљски крај да формира [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]]. Док су се ариљски партизани борили на фронту према [[Вишеград]]у, [[четници]] [[Божидар Ћосовић-Јаворски|Боже Јаворског]] су [[9. октобар|9. октобра]] ушли у [[Ариље]] и опљачкали партизанске магацине. Стева је о томе обавестио [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП одреда Југославије]] и окупио ариљске чете у [[Севојно|Севојну]] [[16. октобар|16. октобра]] 1941. године, и од њих формирао Ариљски батаљон. По одобрењу Врховног штаба, пошто се [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] одрекао Боже Јаворског, две ариљске и једна моравичка партизанска чета, под командом Стевана Чоловића, су на јуриш ослободиле Ариље [[18. октобар|18. октобра]], а затим и [[Ивањица|Ивањицу]] [[24. октобар|24. октобра]]. У Ивањици је Стеван, [[1. новембар|1. новембра]], склопио споразум о сарадњи с четницима Драже Михаиловића из овог краја. Споразум је требало да ступи на снагу [[4. новембар|4. новембра]] 1941. године. Међутим, четници су изненада напали неспремне партизане у Ивањици, [[2. новембар]], и извршили јуриш на партизански штаб. Четнички јуриш је одбијен, али је у тој борби Стеван погинуо. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. По њему се зове [[Osnovna škola „Stevan Čolović“ (Arilje)|Основна школа „Стеван Чоловић“]] у Ариљу. == Литература == * {{cite encyclopedia|year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Ужице}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Чоловић, Стеван}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Ариљци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Ч и Џ]] ixuzgnh1garv7yoa5dix6nu1nkxd402 0 271900 25114666 23699648 2022-07-19T19:26:52Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=БАЈО СЕКУЛИЋ | слика = Bajo Sekulic.jpg | опис_слике=Бајо Секулић | датум_рођења = {{Датум рођења|1913|2|12}} | место_рођења =[[Секулићи]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|3|20|1913|2|12}} | место_смрти =[[Црквине (Колашин)|Црквине]], код [[Колашин]]а | држава_смрти = [[Независна Држава Црна Гора|НД Црна Гора]] | професија=студент [[Право|права]] | КПЈ=[[1934]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[11. јул]]а [[1945]]. }} '''Бајо Секулић''' ([[Секулићи]], код [[Даниловград]]а, [[12. фебруар]] [[1913]] — [[Црквине (Колашин)|Црквине]], код [[Колашин]]а, [[20. март]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[13. фебруар]]а [[1913]]. године у селу Секулићима, код [[Даниловград]]а. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназије учио у Даниловграду, [[Подгорица|Подгорици]] и [[Цетиње|Цетињу]]. Године [[1934]]. отишао је у [[Београд]] и уписао [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]. За време студија прикључио се студентском покрету и убрзо постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Учествовао је у разним студентским акцијама — демонстрацијама, штрајковима и излетима. Био је један од главних руководилаца студентске омладине на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=190}} Почетком [[1941]]. године, уочи [[Трећи рајх|Немачког]] напада на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославије]], вратио се у [[Црна Гора|Црну Гору]] и преузео функцију секретара Окружног комитета КПЈ за Цетиње. Одмах после окупације, укључен је у чланство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, а [[24. април]]а и у чланство Комисије за прикупљање ратног материјала. Био је учесник састанка ПК КПЈ за Црну Гору, одржаног [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|8. јула 1941]]. године у [[Стијена (Подгорица)|Стијени Пиперској]], на којем је донета одлука о подизању устанка.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=190}} [[Датотека:Ulcinj Salinas 22.jpg|180px|мини|лево|Биста Баја Секулића испред некадашње управне зграде [[Улцињска солана|Солане]] ''Бајо Секулић'' у [[Улцињ|Улцињу]]]] Од првих дана [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]], био је веома активан. Радио је на стварању првих партизанских јединица у [[Црна Гора|Црној Гори]] и био заменик политичког комесара [[Главни штаб НОВ и ПО Црне Горе|Привремене врховне команде националноослободилачких одреда Црне Горе, Боке и Санџака]]. Учествовао је у многим устаничким акцијама током лета [[1941]]. године.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=190}} Када је, [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941]]. године, делегат [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОПО Југославије]] [[Иван Милутиновић]], дошао у Црну Гору и формирао [[Главни штаб НОВ и ПО Црне Горе|Главни штаб НОП одреда Црне Горе]], Бајо је именован за његовог [[Политички комесар|политичког комесара]]. Средином новембра од дела партизанских јединица из Црне Горе формиран је [[Црногорски НОП одред за операције у Санџаку|Црногорско-санџачки партизански одред]], који је бројао око 3.600 бораца, за команданта овог Одреда је именован [[Арсо Јовановић]], а за политичког комесара Бајо Секулић.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=190}} После неуспелог [[Пљеваљска битка|напада на Пљевља]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#1. децембар|1. децембра 1941]]. године, Одред се пребацио у [[Санџак]] и тамо створио услове за повезивање са партизанским јединицама, које су се повлачиле, из [[Србија|Србије]]. Током зиме [[1941]]/[[1942|42]]. године Бајо је руководио акцијама на сузбијању [[Jугословенска војска у отаџбини|четника]] на подручју Васојевића. Крајем марта припремао је напад на четнике и [[Краљевина Италија|Италијане]] у [[Колашин]]у. Међутим, [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#20. март|20. марта 1942]]. године, дан уочи планираног напада, [[четници]] cy извршили изненадни напад на [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. У тим борбама на [[Црквине (Колашин)|Црквинама]], код [[Колашин]]а, Бајо је погинуо.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=190}} Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[11. јул]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=190}}<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/1F5FAB21D5D343C3A637ABB2B26F7A80.pdf|title=Службени лист ФНРЈ 95/45|website=www.slvesnik.com.mk|date=7. 12. 1945}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{commonscat|Bajo Sekulić}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Секулић, Бајо}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - С]] [[Категорија:Црна Гора у Народноослободилачкој борби]] qtpdvma5l2lhag03lhmnc27o9x6o320 0 271901 25114299 23535613 2022-07-19T16:30:31Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=НАДА НАУМОВИЋ |слика=Nada Naumovic.jpg |опис_слике=Нада Наумовић |датум рођења={{датум рођења|1922|4|22|}} |место рођења=[[Крагујевац]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1941|10|21|1922|4|22|}} |место смрти=[[Шумарице]], код [[Крагујевац|Крагујевца]] |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=студент [[Медицина|медицине]] |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Надежда Нада Наумовић''' ([[Крагујевац]], [[22. април]] [[1922]] — [[Шумарице]], код [[Крагујевац|Крагујевца]], [[21. октобар]] [[1941]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је 22. априла 1922. у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Њено отац Мицко био је пекар и поред ње имао је још троје деце. Основну школу и гимназију завршила је у родном месту, са обличним успехом, због чега је била ослобођена полагања мале и велике матуре. Као одлична ученица, често је помагала својим друговима, којима је била потребна помоћ, а нису имали новца за приватне часове. Иако није потицала из имућне породице, често је своју одећу и обућу давала сиромашним другарицама, због чега је долазила у сукоб са родитељима.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=20}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=267}} У шестом разреду гимназије дошла је у додир са омладинским револуционарним покретом, након чега је почела да проучава марксистичку литературу. Исте године била је примљена у чланство тада илегалног [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). У седмом разреду гимназије дошла је у сукоб са школском управом, јер је одбијала да заједно са осталим ученицима чита молитву, која је била обавезна пре и после завршетка наставе. Била је кажњавана, родитељи су јој позивани у школу и добијала је слабе оцене из веронауке, али је остала упорна. Њен поступак је био препричаван по граду, а наставничко веће је разматрало њен случај. Пошто је из свих предмета имала одличне оцене, прогледали су јој кроз прсте.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=20}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=267}} Након матуре, [[1940]]. уписала је [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет]] у [[Београд]]у. Од родитеља је добијала скромна материјална примања, али је и њих делила са сиромашним другарицама, које су често долазиле код ње и повремено становале у њеној соби. Новац који је добијала за огрев, често је давала као помоћ за сиромашне студенте. Током студија активно је учествовала у раду [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарног студентског покрета]]. Исте године била је примљена у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=20}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=267}} Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. напустила је студије и вратила се из Београда у Крагујевац. Као чланица Комунистичке партије, активно је учествовала у организовању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Тада је била постављена за секретара Рејонског актива СКОЈ-а и активно радила на окупљању омладине у читалачким групама, као и организовању курсева прве помоћи, од којих је један одржан у кући њених родитеља. После формирања првих партизанских одреда и организовања одбора [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]], радила је на прикупљању хране, одеће, обуће, санитетског материјала и материјалне помоћи за партизане. Ноћу, у време полицијског часа, одлазила је из куће и учествовала у акцијама растурања летака и писања антифашистичких парола.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=20}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=267}} Преко једне њене другарице, која је радила као службеница у полицији, набављала је фалсификоване пропуснице и легитимације за активисте Народноослободилачког покрета. Ради преноса партијског материјала и добијања задатака и директива, више пута је у својству партијског курира одлазила у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]], али и села у околини Крагујевца.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=20}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=267}} Ухапшена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#20. октобар|20. октобра 1941]], за време [[Масакр у Крагујевцу|велике рације у Крагујевцу]], коју су вршили [[Вермахт|Немци]] и [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићевци]]. Припремајући се за извршење велике одмазде, хапшени су сви мушкарци који су се нашли на улици или код кућа и потом као таоци затварани у топовске шупе. У току поподнева, Нада се нашла испред своје куће, а када је видела како љотићевци врбују једног младића из суседства да им се прикључи, оштро је реаговала и напала их, називајући их издајницима и слугама окупатора. Била је одмах ухапшена и одведена у затвор. Сутрадан [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#21. октобар|21. октобра 1941]] стрељана је у првој групи грађана Крагујевца. Приликом извођења на стрељање, држала се храбро кличући Комунистичкој партији и [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=20}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=267}} Лист ''[[Борба (новине)|Борба]]'', који је у јесен 1941. излазио у [[Ужичка република|ослобођеном Ужицу]], у броју 14. од 15. новембра 1941. донео је сведочење о стрељању у Крагујевцу, у коме се између осталог помиње и стрељање Наде Наумовић: {{цитат|Студенткиња Нада Наумовић, члан Комунистичке партије, тешко је рањена, придигла се и узвикнула: Живео Совјетски Савез! Једна недићевац је пришао и дотукао је револвером.{{sfn|Жене Србије|1975|p=271}}}} Једна је од укупно 13 жена жена стрељаних током [[Масакр у Крагујевцу|масовног стрељања у Крагујевцу]].{{sfn|Жене Србије|1975|p=269}} На месту њеног страдања, у оквиру [[Спомен-парк Крагујевачки октобар|спомен-парка ''Крагујевачки октобар'']], 1959. подигнут је [[Споменик Бола и Пркоса|споменик ''Бола и пркоса'']], рад вајара [[Анте Гржетић|Анта Гржетића]].{{sfn|Поповић|1981|p=}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 20. децембра 1951. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=20}} Њено име носе улице у Крагујевцу и Београду,<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/#!pretraga/Nade+Naumovic|title=Pretraga ulica — Nade Naumović|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> као и крагујевачка предшколска установа.<ref>{{Cite web|url=http://www.nadanaumovic.rs/|title=ПУ Нада Наумовић|website=nadanaumovic.rs|date=n.d.}}</ref> Њено име је у два наврата носила основна школа у [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевцу]], код [[Баточина|Баточине]], али је она 1992. припојена [[ОШ „Свети Сава” Баточина|основној школи „Свети Сава”]] из Баточине. == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{div col}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{div col end}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-лекари}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Наумовић, Нада}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Н и Њ]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] d8jz0oq0jrj0lkg6q650xnnl4adx7rp 0 271902 25114349 23939030 2022-07-19T17:04:39Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ЂИНА ВРБИЦА |слика=Djina Vrbica.jpg |опис_слике=Ђина Врбица |датум рођења={{датум рођења|1913|5|6|}} |место рођења=[[Подгорица]] |држава рођења=[[Краљевина Црна Гора]] |датум смрти={{датум смрти|1943|5|29|1913|5|6|}} |место смрти=[[Блатница (Теслић)|Блатница]], код [[Теслић]]а |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |супруг=[[Љубиша Миодраговић]] |професија=студент [[Економија|економије]] |КПЈ=[[1934]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Ђорђина Ђина Врбица—Миодраговић''' ([[Подгорица]], [[6. мај]] [[1913]] — [[Блатница (Теслић)|Блатница]], код [[Теслић]]а, [[29. мај]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[24. април]]а [[1913]]. године у [[Подгорица|Подгорици]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=328}} Њена породица потиче из Цетиња, а њен деда Саво Врбица, који је био официр, преселио се у Подгорицу [[1878]]. године, после ослобођења Подгорице од [[Турци|Турака]]. Ђинин отац Лазар био је чиновник - најпре је радио као царински службеник, а потом управник пољопривредног добра „Крушевац“, код Подгорице. Пошто му је прва жена умрла на порођају са сином Драгом он се поново оженио Анђом Дрецун, са којом је добио још четворо деце - Божу, Босу, Ђину и Димитрија-Миту. Године [[1915]]. Ђинин отац се разболео од [[Шпанска грозница|шпанске грознице]] и умро, а бригу о породици је преузела мајка Анђа. === Револуционарни рад === После завршетка основне школе, уписала се на тада тек основану Трговачку академију у Подгорици. У то време, у овој школи и подгоричкој гимназији је постојао јак револуционарни омладински покрет, у коме између осталих деловали - [[Будо Томовић]], [[Василије Ђуровић Вако]], [[Драгиша Ивановић]], [[Ристо Лекић]] и други истакнути револуционари. Године [[1932]]. је матурирала и примљена у члантво [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Иако је имала велику жељу да настави школовање, због лоших материјалних услова то није могла па је одлучила да се запосли. Пошто дуго није могла да нађе посао, била је принуђена да се запосли као радница у Дуванској станици у Подгорици. Као млада радница, Ђина је активно учествовала у [[Раднички покрет Југославије|радничком покрету]], а [[1934]]. године је примљена у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). После једног штрајка дуванских радника, била је отпуштена са посла. Током 1934. године Ђина је као делегат учествовала на Покрајинској конференцији СКОЈ-а за Црну Гору, која је била одржана у Подгорици. Због немогућности да нађе посао, [[1935]]. године је прешла у [[Сарајево|Сарајеву]], где се запослила у Финансијcкој дирекцији. Доласком у Сарајево, Ђина се одмах повезала са партијском организацијом и активно учествовала у раду са женама и омладином. Почетком марта [[1936]]. године, приликом полицијске провале у сарајевску партијску организацију, била је ухапшена. Пошто је у исто време избила велика полицијска провала у партијску организацију у [[Црна Гора|Црној Гори]], у којој је ухапшено око 300 људи, Ђина је била терећена за учешће у обе партијске организације. Била је затворена у сарајевском затвору „Беледији“, а саслушавали су је познати полицијски агенти [[Ђорђе Космајац]] и [[Светозар Вујковић]], који су за ову прилику дошли из [[Београд]]а. Иако је била мучена и злостављана, није никога одала. После шест месеци, проведених у притвору, изведена је пред суд, који ју је ослободио због недостатка доказа. У јесен [[1936]]. године, отишла је у [[Загреб]]у и уписала се на Високу економску-комерцијалну школу. За време студија, активно је учествовала у раду револуционарног студентског покрета, као и удружењу студената из Црне Горе „Ловћен“. Често је путовала за Црну Гору, одржавајући курирску везу између ПК КПЈ за Хрватску и ПК КПЈ за Црну Гору. Била је веома ангажована и на прикупљању помоћи и добровољаца за шпански грађански рат. Учествовала је и у студентским демонстрацијама, [[14. април]]а [[1937]]. године, током којих је од стране франковаца убијен студент [[Крсто Љубичић]]. Током студија, дружила се са црногорским студентима [[Видоје Ђуровић Кешо|Видојем Ђуровићем Кешом]], његовом девојком Васиљком Лазовић и [[Војислав Биљановић|Војиславом Биљановићем]], а у Загребу се упознала и са студентом економије [[Љубиша Миодраговић|Љубишом Миодраговићем]], будућим супругом. Маја [[1937]]. године, приликом растурања илегалних партијских летака, била је ухапшена и у полицији подвргнута страшном мучењу. Месец дана је провела и самици, уз саслушања и мучења. Пред Окружним судом у Загребу, јуна 1937. била је терећена због „комунистичке делатности“, али јој је суђење због недостатка доказа одложено за април [[1938]]. године. На поновном суђењу, 1938. године била је осуђена на месец дана затвора (''што је већ издржала у истражном затвору''). Убрзо потом, била је поново ухапшена у просторијама студентског клуба „Свјетлост“, где је учествовала у припремама за обележавање годишњице смрти Крсте Љубичића. После поновне тортуре у загребачкој полицији, била је пуштена на слободу. Половином 1938. године, формиран је Привремени покрајински комитет СКОЈ-а за Црну Гору, у чије је чланство укључена и Ђина. Годину дана касније, одржана је Четврта покрајинска конференција СКОЈ-а за Црну Гору, Боку и Санџак на којој је избаран нови ПК СКОЈ-а, у чијем је чланству опет била Ђина. У мају 1939. укључила се и у рад Комисије за рад међу женама при ПК КПЈ за Црну Гору, чијим је радом руководила Лидија Јовановић. Заједно са Љубишом Миодраговићем, средином [[1939]]. године, прешла је у [[Београд]], где је на [[Економски факултет Универзитета у Београду|Високој школи за економију и трговину]] наставила студије. Активно је учествовала у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету на Београдском универзитету]], као и београдској партијској организацији. Новембра 1939. је учествовала у раду Друге конференције Универзитетског комитета КПЈ, на којој је за секретара био изабран [[Владо Поповић]]. По задатку Месног комитета КПЈ за Београду, политички је радила са текстилним радницама, а почетком [[1940]]. године Ђина је основала прву партијску ћелију на Вишој економској школи и била њен секретар. Често је путовала за [[Црна Гора|Црну Гору]], где се такође ангажовала у партијском раду, поготово у револуционарном омладинском и женском покрету. Августа 1940. присуствовала је Петој покрајинској конференцији СКОЈ-а за Црну Гору, Боку и Санџак на којој је поново изабрана за члана Покрајинског комитета. Почетком [[1941]]. године, апсолвирала је и [[6. фебруар]]а се венчала са [[Љубиша Миодраговић|Љубишом Миодраговићем]], а потом су заједно отишли у [[Подгорица|Подгорицу]]. Ту се укључила у рад Месног комитета КПЈ за Подгорицу. === Народноослободилачка борба === После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, била је веома активна у припремама и организовању [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|оружаног устанка у Црној Гори]]. Учествовала је у [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]], а затим се у августу пребацила у [[Санџак]], где је са супругом [[Љубиша Миодраговић|Љубишом]], радила на припремама народа за оружану борбу против окупатора. Приликом италијанског напада на групу партизана, у којој су се налазили Ђина и Љубиша, код села [[Седобро]] [[27. септембар|27. септембра]] [[1941]]. године, погинуо је Љубиша и још двојица партизана, браћа Бојовић - Радош и Перо. После супругове смрти, Ђина се вратила у Црну Гору, где је у својству делегата Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак упућена на територију [[Ловћенски партизански одред|Ловћенског партизанског одреда]]. Радила је и на организовању Црногорске народне омладине, а на Првој покрајинској конференцији Црногорске омладине, одржаној [[30. новембар|30. новембра]] [[1941]]. године у селу [[Копиље|Копиљу]], код Подгорице, изабрана је за члана Покрајинског и Извршног одбора. Поред Ђине, чланови Извршног одбора били су још [[Будо Томовић]] и [[Ђоко Вујошевић]]. Током зиме [[1941]]/[[1942|42]]. године радила је на учвршћивању организација [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, као и на формирању првих одбора жена на подручју [[Подгорица|Подгорице]] и [[Цетиње|Цетиња]]. Марта [[1942]]. године, иако пред порођајем, повлачила се са партизанским јединицама из Црне Горе према [[Босанска крајина|западној Босни]]. Тада је обављала дужност [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Централна болница НОВЈ|Централне болнице]]. Породила се [[10. јун]]а, у току одступних борби током [[Трећа непријатељска офанзива|Треће непријатељске офанзиве]]. Пошто је девојчица коју је родила била исувише слаба, оставили су је на чување једној породици у [[Мратиње|Мратињу]]. Ђина је партизанки Нади Јововић рекла: „''Ако погинем, а ти останеш жива, узми, молим те, моје дијете. Ти знаш гдје сам га оставила. Касније ће, можда, да се нађе неко од моје породице, ако ко претекне, па да ми то дијете подигне''“. Пружила јој је своју фотографију: „''Ово ћеш дати мојој дјевојчици да види како је њена мајка изгледала''“. Судбина није одредила да фотографија буде уручена у руке Ђинине ћерке јер је она умрла, од промрзлина. Ђина је наставила свој ратни пут са [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећом пролетерском санџачком бригадом]] и стигла у [[гламоч]]ки срез. Од јула [[1942]]. до априла [[1943]]. године радила је као члан Среског комитета КПЈ задужена за агитацију и пропаганду и рад са женама. Била је члан Среског одбора АФЖ-а и Окружног одбора АФЖ за Јајачки округ. Учествовала је, као делегат, на Првој конференцији [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]] (АФЖ), одржаној [[5. децембар|5. децембра]] [[1942]]. године у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], на којој је изабрана за члана Централног одбора. Априла [[1943]]. године, после завршетка [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], тражила је да се врати у [[Црна Гора|Црну Гору]], у нади да ће наћи своју ћерку, не знајући да она више није жива. Добила је одобрење и са [[Друга крајишка ударна бригада|Другом крајишком бригадом]], у којој је била члан Политодјела, кренула у правцу централне [[Босна|Босне]]. Погинула је у борбама са [[Трећи рајх|Немцима]] и [[Усташка војница|усташама]] у близини села [[Блатница (Теслић)|Блатнице]] код [[Теслић]]а, [[29. мај]]а [[1943]]. године, када јој је граната разнела тело. Од исте гранате, погинуо је и Муниб Маглајлић, заменик политичког комесара бригаде (''брат народног хероја [[Вахида Маглајлић|Вахиде Маглајлић]]''), док је тешко рањен командант бригаде [[Ђурађ Предојевић]], који је изгубио десну руку. Најпре је била сахрањена у близини погибије, а [[1951]]. године њени посмртни остаци су пренети у [[Теслић]]. Године [[1957]]. њени посмртни остаци су, заједно са посмртним остацима других народних хероја из Црне Горе, пренети у [[Подгорица|Титоград]], где су сахрањени у [[споменик Партизану-борцу|гробницу народних хероја на Горици]]. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[24. јул]]а [[1953]]. проглашенa је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=329}} Ђинин рођени брат [[Димитрије Врбица|Димитрије Миго Врбица]] био је такође учесник Народноослободилачке борбе, а после рата је био [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref = harv | last=Кркељић|first=Бранко|title=Ђина Врбица: животни пут и револуционарно дјело| year=1978|publisher=Дечје новине|location=Горњи Милановац}}{{COBISS|ID=11733255}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48703239}} * {{Cite book| ref = harv | last=Кркељић|first=Бранко|title=Санџачке легенде| year=1988|publisher=Историјски институт СР Црне Горе|location=Титоград}} {{refend}} {{Народни хероји-Подгорица}} {{Жене народни хероји-Црна Гора}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Врбица, Ђина}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Подгоричани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Треће пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] mj5nph1on9ybobos9gku8vd9zkxlnz9 0 271904 25114307 24293378 2022-07-19T16:31:59Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=РАДМИЛА ТРИФУНОВИЋ |слика=Trifunovic Radmila.jpg |опис_слике=Радмила Трифуновић Хитра |датум рођења={{датум рођења|1919|9|15|}} |место рођења=[[Александровац (Жабари)|Александровац]], код [[Пожаревац|Пожаревца]] |држава рођења=[[Краљевство СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1943|5|5|1919|9|15|}} |место смрти=[[Орешковица]], код [[Петровац на Млави|Петровца на Млави]] |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |супруг=[[Јован Милосављевић]] |професија=студент [[Медицина|медицине]] |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1943]]. |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Радмила Трифуновић Милосављевић Хитра''' ([[Александровац (Жабари)|Александровац]], код [[Пожаревац|Пожаревца]], [[15. септембар]] [[1919]] — [[Орешковица]], код [[Петровац на Млави|Петровца на Млави]], [[5. мај]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[15. септембар|15. септембра]] [[1919]]. године у селу [[Александровац (Жабари)|Александровцу]], код [[Пожаревац|Пожаревца]]. Још као ученица гимназије у Пожаревцу, приступила је омладинском револуционарном покрету. Године [[1938]]. постала је члан, а затим и руководилац [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) у гимназији. Године [[1939]]. примљена је и у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). После окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], одмах је прекинула студије [[Медицински факултет Универзитета у Београду|медицине]] у [[Београд]]у, и вратила се у родно место. Активно је учествовала у организовању устанка у Моравском срезу. Радила је на оснивању партијских и скојевских организација и народноослободилачких одбора. Августа [[1941]]. године постала је члан Окружног комитета КПЈ за Моравски срез. Током зиме [[1941]]/[[1942|42]]. године промрзла је и тешко се разболела. Чим се опоравила, поново је наставила политички рад. Постављена је за инструктора ОК КПЈ за Моравски срез. Захваљујући њеној активности, поново је оживео рад партијске организације у моравском срезу, а у пролеће [[1943]]. године, поново је формирано среско партијско руководство. Маја [[1943]]. године дошла је у село [[Орешковица]], на састанак једне партизанске чете. Док су били на састанку, опколиле су их јединице [[Српска државна стража|Српске државне страже]] (СДС). Потом се развила жестока борба. Радмила се, тешко рањена убила, да не би жива пала у руке непријатељу. Указом [[Председник Југославије|председника ФНРЈ Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=292}} У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] погинули су и Радмилин отац и брат. Њен супруг [[Јован Милосављевић]] (1919—1941), који је такође био студент медицине, погинуо је августа [[1941]]. у [[Ћуприја|Ћуприји]] и проглашен је за [[народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=548}} Иза њих је остала ћеркица Стојанка, рођена 1941. године. [[ОШ „Херој Роса Трифуновић” Александровац|Основна школа]] у [[Александровац (Жабари)|Александровцу]], на територији [[Општина Жабари|општине Жабари]] носи њено име. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Народни хероји-Источна Србија}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{Народни хероји-лекари}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Трифуновић, Радмила}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Пожаревљани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] sowaeuc31raa6txmttxixpwvopckmfe 0 271908 25114372 23479203 2022-07-19T17:12:24Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ОЛГА БАН |слика=Ban Olga.jpg |опис_слике=Олга Бан |датум рођења={{датум рођења|1926|6|29}} |место рођења=[[Заречје (Пазин)|Заречје]], код [[Пазин]]а |држава рођења=[[Краљевина Италија]] |датум смрти={{датум смрти|1943|10|8|1926|6|26}} |место смрти=[[Пазин]] |држава смрти=[[Италијанска Социјална Република]] |КПЈ=[[16. јун]]а [[1943]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[26. септембар|26. септембра]] [[1973]]. }} '''Олга Бан''' ([[Заречје (Пазин)|Заречје]], код [[Пазин]]а, [[29. јун]] [[1926]] — [[Пазин]], [[8. октобар]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[26. јун]]а [[1926]]. у малом [[Истра|истарском]] селу [[Заречје (Пазин)|Заречју]], код [[Пазин]]а. Након завршетка основне школе, због сиромаштва није могла да настави школовање, него је помагала оцу, који је био кројач.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=60}} Отац јој је, као радник, био напредно оријентисан, па је то пренео и на Олгу. [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) почели су помагати још [[1941]]. године, а кућа њеног оца претворена је у партизанску базу. Ту су се сабирала разна материјална средства за НОП, одржавали састанци партијских активиста, одржавала курирска веза. Олга је активно учествовала у организовању и извршењу тих послова — шила је одећу за партизане, вршила курирску службу, прикупљала храну и лекове. Ускоро је примљена и за члана [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а. [[Датотека:Olga Ban, Pula.JPG|лево|мини|200п|Биста Олге Бан у Титовом парку, [[Пула]]]] Олга [[1943]]. године одлази у [[Горски котар]] и бори се у редовима приморско-горанских јединица. У мају [[1943]]. године вратила се у родни крај и помагала организовање омладине и жена у НОП. Заједно са својим оцем, [[16. јун]]а [[1943]]. године примљена је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] у партизанској војној бази код села Бргудца, под Плаником. [[8. октобар|Осмог октобра]] [[1943]]. године [[Немци]] су опколили њену родну кућу и ухапсили је заједно с братом и оцем. Њу и оца Мату, истог дана стрељали су на пазинском гробљу, а брата су одвели у [[логор Дахау|концентрациони логор Дахау]]. Њену мајку такође су ухапсили и одвели у логор. Када су Олгу хтели помиловати, говорећи јој да је још млада и да се може променити, она им је одговорила: „Једна млада скојевка не мијења се никад”. Лист ''Глас Истре'' писао је [[3. децембар|3. децембра]] [[1943]]. године о њеној погибији и погибији њеног оца: {{цитат|Пошли су да раде у Истри за Истру, за слободу, за наш народ, пошли су у борбу, и сада их више нема. Швапски фашистички разбојници су их стријељали. Друг Бан и његова кћи дали су највећу жртву, дали су животе своје за Истру, за слободу, за свој народ.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=61}}}} Указом [[Председник Југославије|председника СФР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[26. септембар|26. септембра]] [[1973]]. проглашена је за [[народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=61}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Истра и Приморје}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Жене народни хероји-Хрватска}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Бан, Олга}} [[Категорија:Рођени 1926.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Истрани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Истра у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Деца ратници]] 2q6n7vrxv2ko4iadsix87yrbi69a5gb 0 272015 25114518 21821137 2022-07-19T18:06:12Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛИВОЈЕ МАНИЋ МИЛЕ АЛБАНТА | слика = Milivoje Manic Mile Albanta.jpg | опис_слике=Миливоје Манић - Миле Албанта | датум_рођења = {{Датум рођења|1901|5|25}} | место_рођења =[[Костур (Пирот)|Костур]], код [[Пирот]]а | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|3|7|1901|5|25}} | место_смрти =[[Ратари (Обреновац)|Ратари]], код [[Обреновац|Обреновца]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=радник |КПЈ=[[1937]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Миливоје Манић - Миле Албанта''' ([[Костур (Пирот)|Костур]], код [[Пирот]]а, [[25. мај]] [[1901]] — [[Ратари (Обреновац)|Ратари]], код [[Обреновац|Обреновца]], [[7. март]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[25. мај]]а [[1901]]. године у селу [[Костур (Пирот)|Костуру]], код [[Пирот]]а. После основне школе, коју је завршио у родном месту, почео је да учи најпре [[опека|цигларски]], а потом и поткивачки занат у Пироту. Пред крај [[Први светски рат|Првог светског рата]], отишао је у [[Ваљево]], где се запослио и активно се укључио у [[раднички покрет]]. У Ваљеву је остао до [[1922]]. године, када је отишао на одслужење војног рока. По повратку из војске, [[1924]]. године, отишао је у [[Обреновац]], где је учествовао у разним синдикалним акцијама. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је [[1937]]. године. [[Датотека:Биста Миливоју Манићу, Пирот.jpg|лево|мини|200п|Биста у Пироту]] Напад [[Силе Осовине|сила Осовине]] на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], априла [[1941]]. године, затекао га је у војсци, где је био позван на војну вежбу. После капитулације [[Југословенска војска|Југословенске војске]], успео је да избегне заробљавање и врати се у [[Обреновац]]. Као члан КПЈ, активно је учествовао у припремама за организовање устанка. После покушаја полиције да га ухапси, склонио се у село [[Дражевац (Обреновац)|Дражевац]], а потом је, по задатку Партије, прешао на [[Умка|Умку]]. Као делегат Месног комитета КПЈ за Обреновац учествовао је, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#2. јул|2. јула 1941]]. године, на партијској конференцији, одржаној на [[Космај]]у, на којој је одлучено да се формира Космајско-посавски партизански одред. Миливоје је тада постављен за заменика командира Друге посавске чете. Већ почетком јула почеле су прве акције овог Одреда, а Миливоје је лично руководио нападом и рзоружавањем жандармеријске станице у [[Степојевац|Степојевцу]]. Тада је заробљено пет пушкомитраљеза, десет пушака и већа количина муниције. Крај села [[Дубоко]], у близини Умке, са својом четом је сачекао немачку колону од двадесетак камиона. У тој борби погинуло је око 50 [[Немци|немаца]]. Чета је потом учествовала у рушењу железничке пруге између [[Обреновац|Обреновца]] и [[Мала Моштаница|Мале Моштанице]]. Космајско-посавски партизански одред је, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#31. јул|31. јула 1941]]. године, подељен на два одреда: [[Космајски партизански одред|Косамјски]] и [[Посавски партизански одред (Србија)|Посавски]]. Миливоје је тада постао заменик команданта батаљона, а потом и заменик команданта Посавског партизанског одреда. У борбама са [[четници]]ма код [[Љубовија|Љубовије]], половином новембра, рањен је у руку. А у [[Битка на Кадињачи|борбама на Кадињачи]], за одбрану [[Ужице|Ужица]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.#29. новембар|29. новембра 1941]]. године, рањен је у главу. Када је од Трећег тамнавског батраљона формиран Посавско-тамнавски партизански одред, Миливоје је постављен за [[Политички комесар|политичког комесара]], а [[Светозар Поповић]], за команданта. Учествовао је на саветовању команде Групе са штабовима партизанских одреда и војно-политичком руководиоцима на [[Маљен]]у. Половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|фебруара 1942]]. године, створена је привремена заједничка команда од Космајског и Посавско-тамнавског партизанског одреда, јер је у оба одреда били укупно око 250 бораца. У Привремену команду укључен је и Миливоје. У сукобу са [[југословенска војска у отаџбини|четницима]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#7. март|7. марта 1942]]. године, у селу [[Ратари (Обреновац)|Ратарима]], код [[Обреновац|Обреновца]], Миливоје је рањен, али се убио да не би жив пао непријатељу у руке. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Београд}} {{Народни хероји-Јужна Србија1}} {{DEFAULTSORT:Манић, Миливоје}} [[Категорија:Рођени 1901.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Пироћанци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - М]] m4enkqfpqudkphu92mvz7eumex2ncfk 0 272237 25114704 24544468 2022-07-19T19:38:14Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=БОЖИДАР ДАКИЋ | слика = Dakic Bozidar.jpg | опис_слике=Божидар Дакић | датум_рођења = {{Датум рођења|1909|1|3|}} | место_рођења =[[Клипино Брдо]], код [[Војнић]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|11||1909|1|3|}} | место_смрти =[[Загреб]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=пекарски радник | рат= [[Шпански грађански рат]]<br /> [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | КПЈ=[[1934]]. | народни херој=[[27. април]]а [[1946]]. }} '''Божидар Божо Дакић''' ([[Клипино Брдо]], код [[Војнић]]а, [[3. јануар]] [[1909]] — [[Загреб]], [[новембар]] [[1941]]) био је учесник [[југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[3. јануар]]а [[1909]]. године у селу [[Клипино Брдо]], код [[Војнић]]а. Потиче из сиромашне сељачке породице. Као дечак, живео је с мајком и ујаковом породицом. Веома рано је упознао тежину сељачког живота. Због обавеза, око чувања ујакове стоке, завршио је само три разреда основне школе. Године [[1923]], мајка га је успела послати на учење пекарског заната у Војнић. После завршетка заната, радио је у [[Крњак]]у, [[Слуњ]]у, а затим и у [[Карловац|Карловцу]]. Од [[1926]]. до [[1934]]. године радио је у разним пекарским радионицама, али увек кратко, јер су га послодавци отпуштали због његових захтева за побољшање живота радника. У осамнаестој години постао је члан [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|УРС-ових синдиката]]; запажен је међу пекарским и кожарским радницима Карловца. Извесно време је радио и у Дугој Реси, где се истакао у организацији штрајка. Револуционарни рад наставио је и за време служења војног рока. Успео је да побуни пекарску чету у пекарско-интендантском складишту. После одслужења војног рока, Дакић је учествовао у разним акцијама у Карловцу. Био је организатор великог броја штрајкова пекарских, кожарских и других радника. Године 1934. постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Због његове активности, полиција га је ухапсила и, после тридесет дана затвора, протеран је из Карловца са забраном повратка у град. Поново га хапсе у његовом родном селу и затварају у Вукманицу. После 60 дана, пуштен је на слободу. Убрзо после тога организује штрајк радника на железничкој станици у Војнићу и штрајк кожарских радника у Карловцу, који је трајао 5 дана, после чега је поново протеран из Карловца. Потом одлази у Загреб, али пошто није могао наћи посао у својој струци, запослио се као зидарски радник. Своју политичку и активност у синдикату, наставио је и у [[Загреб]]у, због чега је [[1936]]. године протеран. Пошто је био без посла, тражио је посао у [[Винковци]]ма, [[Сарајево|Сарајеву]] и [[Београд]]у, али га нигде не примају. Чим је, јула 1936. године, почео [[Шпански грађански рат|грађански рат у Шпанији]], Божидар одлази да се тамо бори против [[Фашизам|фашизма]]. У редовима интернационалних бригада борио се на разним бојиштима [[Шпанија|Шпаније]]. После пораза шпанске републике, нашао се у концентрационом логору у [[Француска|Француској]], и у [[Немачка|Немачкој]] у логору Меусен. У пролеће [[1941]]. године, с групом [[југословени у Шпанском грађанском рату|шпанских добробољаца]], успева да побегне из логора и дође у окупирану [[Југославија|Југославију]]. Ту се одмах активно укључио у припреме устанка против окупатора. По задатку Партије остаје у окупираном Загребу. Као члан, а потом и секретар Месног комитета КПХ за Загреб, Дакић је био организатор великог броја илегалних диверзантских акција у граду. На извршењу једног илегалног задатка Дакић је, [[9. новембар|9. новембра]] 1941. године, ухапшен у Загребу. У усташкој полицији Божидар је, приликом претреса, потегнуо револвер и убио једног усташу, а двојицу ранио. Покушао је да побегне, али није успео. Био је подвргнут страшном мучењу, За али никога није одао, није рекао чак ни своје име. Убијен је у [[Максимир]]у, новембра 1941. године. [[Усташе]] су тек касније, сазнале његов идентитет. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] број 217/46 [[27. април]]а [[1946]]. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/02F4C0EE06D146929F77C0CF326D3C89.pdf|title=Службен лист ФНРЈ 83/46|website=www.slvesnik.com.mk|date=15. 10. 1946|page=1039}}</ref> == Референце == {{reflist|3}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{Шпански борци погинули у НОБ}} {{Народни хероји-Кордун}} {{Народни хероји-Загреб}} {{порталбар|Биографија|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Дакић, Божидар}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Карловчани]] [[Категорија:Кордунаши]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] c6wy1zf5cblrjhf3s97q064x46pkigp 0 272809 25114398 23480610 2022-07-19T17:20:21Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МАРИЈА ВИДОВИЋ АБЕСИНКА |слика=Marija Vidovic Abesinka.jpg |опис_слике=Марија Видовић Абесинка |датум рођења=[[6. фебруар]] [[1924]]. |место рођења=[[Новска]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1942|4|29|1924|2|6|}} |место смрти=[[Јалковец]], код [[Вараждин]]а |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија= |СКОЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Марија Видовић — Абесинка''' ([[Новска]], [[6. фебруар]] [[1924]] — [[Јалковец]], код [[Вараждин]]а, [[29. април]] [[1942]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[6. фебруар]]а [[1924]]. године у [[Новска|Новској]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Њени родитељи, су се због сиромаштва, [[1919]]. године преселили из Кућана Доњег у Новску. Отац Иван, инвалид из [[Први светски рат|Првог светског рата]], умро је кад Марија још није имала ни годину, а мајка је остала сама са четворо мале деце.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=314}} Завршивши основну школу у Новској, Марија је отишла на занат код сеоског трговца. Као и остали шегрти, радила је тешке послове, који нису били у вези с њеним занатом. Кад више није могла издржати напоре, напустила је занат. Кад јој је, [[1938]]. године, умрла мајка, Марија је, са 14 година, преузела све кућне послове. Године [[1939]]. приступила је [[Раднички покрет|радничком покрету]] и исте године постала члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. И Маријина три брата активно су учествовала у радничком покрету. Непосредно пред рат, Марија је на кратко време напустила Новску. Отишла је најприје у [[Загреб]], а касније у [[Карловац]], и запослила се као радник. Међутим, убрзо се враћа кући у Новску, где је учествовала у свим револуционарним акцијама: у дељењу летака, скупљању добровољних прилога, организовању кружока, рада међу омладином, ширењу напредне литературе и др. [[Датотека:Bista Marija Vidović, Varaždin.JPG|лево|мини|200п|Биста Марије Видовић на вараждинском гробљу]] После [[Априлски рат|окупације Југославије]], Партија јој је дала задатак да успостави прекинуте везе са партијском организацијом у [[Посавина|Посавини]]. Више пута је обилазила, као курир, на различите везе, носећи упутства и материјале. У почетку, нико од власти није сумњао да би ситна девојчица могла носити летке и прогласе [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]], у којима се народ позива на оружани устанак. Септембар [[1941]]. године, [[усташе]] су ухапсиле Марију и њеног најстаријег брата. У затвору су мучени неколико дана, али пошто нису ништа признали, пуштени су. Изишавши из затвора, Марија је наставила да делује. Сваког дана је у затвор носила храну најмлађем брату, који је ту био затворен, као талац. По наређењу Партије, успела је да у затвор унесе пиштољ и две бомбе, а затим је учествовала у успешној акцији спашавања другова из затвора, [[2. октобар|2. октобра]] [[1941]]. године. Кад јој се најстарији брат, крајем октобра [[1941]]. године спремао у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]], Марија је тражила да пође с њим. После дугог уверавања да је то немогуће, Марија је пристала да се привремено смести код рођака, најпре у [[Загреб]], а касније у [[Вараждин]]. Одатле је, крајем марта [[1942]]. године, отишла на [[Калник]], у Прву калничку партизанску чету - и ту је учествовала у свим акцијама чете у току марта. Поткрај априла [[1942]]. године, непријатељ је кренуо у офанзиву на Калник. Три дана и три ноћи, по киши и снегу, борила се чета од 56 партизана против 3.000 добро наоружаних непријатељских војника. Уз тешке губитке, партизани су успели пробити непријатељски обруч. Марија се с четворицом другова пребацила, преко Бедње, према Вараждину. Уморни и гладни, одлучили су да се склоне у кућицу у селу Јалковцу, у непосредној близини Вараждина, и да се ту одморе. Неко их је приметио и издао усташама. Рано ујутро [[29. април]]а, усташе су опколиле кућу и позвале партизане да се предају. [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизани]] су одговорили ватром и после тросатне борбе, Марија је једина остала жива. Да не би пала непријатељу жива у руке извршила је самоубиство. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=315}} Сахрањена је у [[Спомен-костурница у Вараждину|спомен-костурници палих бораца]] на вараждинском гробљу. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Славонија}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Жене народни хероји-Хрватска}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Видовић, Марија}} [[Категорија:Рођени 1924.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Славонци]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Деца ратници]] 4f0sze3v3gkgjiomoamh1u7bx9450to 0 272810 25114274 23446144 2022-07-19T16:23:44Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ЕМИН ДУРАКУ |слика=Duraku Emin.JPG |опис_слике=Емин Дураку |датум_рођења={{Датум рођења|1917|1|1}} |место_рођења=[[Ђаковица]] |држава_рођења=[[Краљевина Црна Гора]] |датум_смрти={{Датум смрти|1942|12|5|1917|1|1}} |место_смрти=[[Призрен]] |држава_смрти=[[Краљевина Албанија (1939—1943)|Краљевина Албанија]] |професија=радник |КПЈ=[[1941]] |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. }} '''Емин Дураку''' ({{јез-алб|Emin Duraku}}; [[Ђаковица]], [[1. јануар]] [[1917]] — [[Призрен]], [[5. децембар]] [[1942]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], један од организатора [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|ослободилачке борбе на Косову и Метохији]], [[народни херој Албаније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1917]]. године у [[Ђаковица|Ђаковици]]. Био је шегрт и радио је најтеже послове код ситних трговаца, како би могао да опстане. Године [[1932]], без знања родитеља, заједно са [[Фадиљ Хоџа|Фадиљ Хоџом]], отишао је илегално у [[Албанија|Албанију]]. У Албанију су отишли да би наставили школу на [[Албански језик|материњем језику]], али су се убрзо разочарали, јер је и тамо народ живео у готово истом, тешком, положају као и у Ђаковици.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=212}} Емин се прво уписао гимназију у [[Тирана|Тирани]], али је, [[1935]]. године, искључен из школе, као активиста револуционарне омладине. Потом је прешао је у скадарску гимназију и наставио активност. Заједно с [[Чемајл Стаф]]ом ({{јез-alb|Qemal Stafa}}; [[Народни херој Албаније|народним херојем Албаније]]) основао је партијску ћелију, која је касније ширила огранке по Албанији.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=212}} Након откривања партијских организација [[1938]]. године, режим [[Зог I од Албаније|Ахмета Зогуа]], је организовао масовна хапшења. Емин је био ухапшен међу првима и осуђен на три године затвора. После италијанске окупације Албаније, [[1939]]. године, Емин је, с неколицином другова, успео да побегне из затвора. У [[Скадар|Скадру]] је успоставио старе партијске везе и наставио са партијским радом.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=212}} Убрзо је изабран у најуже руководство партијске организације Скадра. У то време одлучено је да се успостави контак са [[Савез комуниста Југославије|Комунистичком партијом Југославије]]. Он и [[Фадиљ Хоџа]], [[1939]]. године одлазе на [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]] и успостављају контак са представницима Обласног комитета КПЈ — [[Боро Вукмировић|Бором Вукмировићем]], [[Миладин Поповић|Миладином Поповићем]] и другима. После повратка у Скадар, Емин је радио на омасовљењу Партије. После демонстрација, од [[29. новембар|29. новембра]] [[1939]]. године, када су [[Краљевина Италија|Италијани]] и полиција угушили демонстрације у крви, Емин је ухапшен, а потом интерниран на италијанско острво Вентотене.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=212}} За време интернације свакодневно је проучавао [[Марксизам|марксистичку]] литературу. Заједно с неколико другова амнестиран је [[1941]]. године, после чега долази у [[Тирана|Тирану]], да би ступио у везу с руководством [[Комунистичка партија Албаније|КП Албаније]]. Ту се сусреће са [[Миладин Поповић|Миладином Поповићем]], на чији предлог прелази на партијски рад у [[Ђаковица|Ђаковицу]]. У то време у партијској организацији на Косову и Метохији, био је заступљен веома мали број [[Албанци|Албанаца]], чиме су биле мале шансе да се албанско становништво масовније укључи у [[Народноослободилачки покрет Југославије]] (НОП).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=212}} Доласком у Ђаковицу, Емин постаје члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] и организациони секретар Месног комитета. Активно је радио на укључивању [[Албанци|албанског становништва]] у Народноослободилачки покрет. Почетком [[1942]]. године, у Ђаковици је формиран [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачки одбор]], а он је именован за секретара Одбора. Крајем године, по директиви Обласног комитеа КПЈ за Косово и Метохију, илегално прелази у неродимски срез и бива изабран у Биро Обласног комитета.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=213}} У селу Старо Грацко, код Липљана присуствовао је једној од седница Бироа Окружног комитета и остао илегално у селу, заједно с [[Мита Миљковић|Митом Миљковићем]]. Међутим, њих двојицу и њихово склониште проказао је један издајник. Италијани и албански жандарми су 28. новембра 1942. године опколили кућу у којој се налазио. Приликом покушају бега, Емин је био тешко рањен и заробљен. Готово полумртвог пребацили су га у болницу у Призрен где је [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#5. децембар|5. децембра 1942]]. године преминуо.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=213}}{{sfn|Хероји КиМ|1959|p=22}} [[Партизански одред Емин Дураку|Партизански одред]] формиран, крајем децембра [[1942]]. године, у знак сећања на њега, понео је његово име.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=213}} Проглашен је за [[Народни херој Албаније|народног хероја Албаније]], a за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]], Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНРЈ]] [[5. јул]]а [[1952]]. године.{{sfn|Zbornik heroja|1957|p=185}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book| ref={{harvid|Хероји КиМ|1959}}|title=Народни хероји Косова и Метохије — -{Nerojt e popullit të Kosovë-Metohis}- 1941—1945 |year=1959|publisher=Обласни одбор Савеза бораца АКМО|location=Приштина|id=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Дураку, Емин}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Ђаковичани]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Албански комунисти]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] [[Категорија:Народни хероји Албаније]] pmrcar48d8yl9dw1n8ml18o12aj86p0 0 272822 25114263 24544453 2022-07-19T16:20:23Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=РОБЕРТ ДОМАНИ | слика = Robert Domani.jpg | опис_слике=Роберт Домани | датум_рођења = {{Датум рођења|1908|3|16}} | место_рођења = [[Ораховица]], код [[Осијек]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|4|3|1908|3|16}} | место_смрти =[[Личка Јесеница]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=студент | КПЈ=[[1937]]. | рат= [[Шпански грађански рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба= [[Интернационалне бригаде]] <br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Роберт Домани''' ({{јез-хр|Robert Domany}}; [[Ораховица]], код [[Осијек]]а, [[16. март]] [[1908]] — [[Личка Јесеница]], [[3. април]] [[1942]]) био је учесник [[југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[16. март]]а [[1908]]. године у [[Ораховица|Ораховици]], код [[Осијек]]а. Пре рата студирао је на Техничком факултету у [[Загреб]]у. Још на студијама је приступио револуционарном омладинском покрету. Године [[1937]]. је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Исте, 1937. године, отишао је у [[Шпанија|Шпанију]], где се у редовима интернационалних бригада борио против [[Фашизам|фашизма]]. Већ од првог дана показао је на ратиштима Шпаније изузетну храброст и војничку спремност, и напредовао до чина артиљеријског [[капетан]]а Републиканске армије. Крајем [[1937]]. године постаје командир батерије у Другом дивизиону тешке артиљерије „[[Шкода]]“, који је био у саставу 21. корпуса, а почетком [[1938]]. у саставу је 45. дивизије. У пролеће 1938. године, пребачен је с дивизионом на [[Арагона|Арагонски]] фронт, где је непријатељ концентрисао знатно веће снаге због наступања према морској обали. У огорченим борбама непријатељ је, захваљујући великој надмоћности своје артиљерије и авијације, успео да потисне републиканске снаге, уз обострано велике губитке. Други дивизион се истакао у борбама под Москитом де Харку, када је батерија, под командом Роберта Доманиа, ватром зауставила напад фашистичког батаљона и нанела му осетне губитке. У наступању према [[Валенсија|Валенцији]] и уз морску обалу од Винароса до Кастељона де ла Плате, у огорченим борбама које су вођене нарочито на комуникацији Теруел-Валенсија, фашистичке снаге су долазиле тако близу да га је артиљерија дивизиона могла тући непосредним гађањем. У мају 1938. године, за команданта Другог дивизиона „Шкода“ био је постављен [[Коча Поповић]], а после његовог рањавања, у јулу 1938, командант дивизиона је постао Роберт Домани, који се прославио као командир батерије „Лиебкнецхт“, и стекао славу као артиљеријски стручњак. Као командант дивизиона је остао до повлачења припадника интернационалних бригада из Шпаније. После доласка у [[Француска|Француску]], интерниран је у логор Верне, где остаје до [[1940]]. године, када се с осталим [[Југословени]]ма јавља за рад у [[Немачка|Немачку]], надајући се да ће се тако лакше пребацити у домовину. У Немачкој се Роберт запослио у граду [[Деса]]у, у фабрици авиона „[[Јункерс]]“. Неопрезношћу једног друга, [[Гестапо]] је открио групу од двадесет [[југословени у Шпанском грађанском рату|југословенских шпанских добровољаца]], међу којима су, поред Роберта, били - [[Коста Нађ]], [[Данило Лекић Шпанац|Данило Лекић]], [[Отмар Креачић]] и [[Душан Кведер]]. Они су, у пролеће [[1941]], одведени у [[сабирни логор|концентрациони логор]] Брауншвиг, где су били месец дана подвргнути нацистичкој тортури. После тога, били су враћени на рад у фабрику, с образложењем „да Немци поштују уговор о раду“, али да су били у логору да виде „шта их чека ако се буду бавили политиком“. Преко тада већ успостављеног канала за повратак Шпанских добровољаца у [[Југославија|Југославију]], Роберт се враћа у [[Загреб]], и одмах се укључује у припреме за подизање устанка. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августу 1941.]] године је радио на организовању партизанских јединица на [[Кордун]]у, користећи искуство које је стекао у Шпанији. Убрзо је постављен за команданта Другог кордунашког партизанског одреда. Са својим одредом се истакао у многим борбама, а нарочито код [[Слуњ]]а, [[Војнић]]а, [[Вељун]]а и [[Плашки|Плашког]]. Роберт Домани је погинуо као жртва издаје. Један вод Треће чете Трећег батаљона Другог одреда је пришао [[четници]]ма, па су је тада на превару разоружали. Тада се с Трећом четом налазио и командант Одреда Роберт, којег су четници исте ноћи, заједно с политичким комесаром Трећег батаљона [[Бранко Латас (партизан)|Бранком Латасом]], командиром и политичким комесаром Треће чете [[Стево Чутурило (партизан)|Стевом Чутурилом]] и [[Адолф Штајнбергер Драго|Адолфом Штајнбергером]], убили код [[Личка Јесеница|Личке Јесенице]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1942.#3. април|3. априла 1942]]. године. Да се не би пронашла њихова тела, бачени су у јаму Балинка, дубоку око 360 метара. Тек [[1966]]. године [[енглеска]] спелеолошка екипа је пронашла њихове остатке па су сахрањени у заједничкој гробници у [[Плашки|Плашком]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Шпански борци погинули у НОБ}} {{Народни хероји-Славонија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Домани, Роберт}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Осјечани]] [[Категорија:Хрватски Јевреји]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] jamc9szd8wm0ckxp7s5v64eqn2ur6ds 0 272824 25114842 23532025 2022-07-19T21:05:18Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СТАНЕ СЕМИЧ ДАКИ | слика = Stane Semič.jpg | опис_слике=Стане Семич Даки | датум_рођења = {{Датум рођења|1915|11|13}} | место_рођења =[[Љубљана]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1985|11|1|1915|11|13}} | место_смрти =[[Љубљана]], {{застава|СР Словенија}} | држава_смрти =[[СФР Југославија]] |професија=војно лице |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Шпански грађански рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Интернационалне бригаде]]<br /> [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] |године службе=[[1941]] — [[1946]]. |чин=[[пуковник]] |народни херој=[[20. октобар]] [[1943]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Стане Семич Даки''' ([[Љубљана]], [[13. новембар]] [[1915]] — Љубљана, [[1. новембар]] [[1985]]), учесник [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[13. новембар|13. новембра]] [[1915]]. у [[Љубљана|Љубљани]]. Потиче из многочлане сиромашне породице, његов отац Јожа био је ковач. Стане је, после завршене основне школе, учио пекарски занат. Године [[1936]]. отишао је на одслужење војног рока у [[Краљевица (Хрватска)|Краљевицу]], код [[Сушак]]а, али се с првог одсуства није вратио, већ је, [[4. новембар|4. новембра]] 1936. године, кренуо у [[Шпанија|Шпанију]], где је, због многих тешкоћа на путу, стигао тек средином маја [[1937]]. године. Тамо се током [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] борио се у [[Интернационалне бригаде|Интернационалним бригадама]], на толедском фронту и учествовао у борбама за Естрамандуру. Током боравка у Шпанији је добио надимак ''Даки''. После пада шпанске републике, повукао се у [[Француска|Француску]], где је био интерниран у [[сабирни логор|концентрациони логор]] „Гирс“. У септембру [[1940]]. године успео је да побегне, па је преко [[Немачка|Немачке]], [[Салцбург|Салзбурга]] и [[Марибор]]а стигао у Стењевец, крај [[Загреб]]а. Маја [[1941]]. вратио се у [[Љубљана|Љубљану]]. Већ [[26. јул]]а 1941. године ступио је у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]], на Мокрец код Љубљане, где је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Као [[митраљез]]ац Лошке цете, Кримског партизанског батаљона, истакао се у борби за [[Лож]], у октобру 1941. године. Кад је разбијен Кримски батаљон он се, заједно с [[Љубомир Љубо Шерцер|Љубом Шерцером]], вратио у Љубљану, где су га [[Краљевина Италија|Италијани]], новембра 1941, ухапсили. Кад је пуштен из затвора, отишао је у партизане на Кожљек, код Боровнице; тамо је постављен за командира партизанског логора. Са Трећим партизанским (шерцеровим) батаљоном, учествовао је [[1. фебруар]] и [[2. фебруар]]а [[1942]]. године у нападу на железничку станицу Верд. Крајем марта 1942. године формирао је Летећу (пролетерску) патролу, која је била у саставу Шерцеровог батаљона, и био њен командир. С њом је учествовао у борбама за ослобођену територију на Игу и оближњим селима. Априла 1942. године је формиран Пети батаљон Нотрањског партизанског одреда, и Даки је постао његов командант. За заменика команданта [[Прва словеначка пролетерска ударна бригада|Прве словеначке ударне бригаде]] „[[Антон Тоне Томшич|Тоне Томшич]]“ именован је [[16. јул]]а 1942. године. У италијанској офанзиви на Рогу, тешко је рањен у Ратежу, [[10. август]]а 1942, и превезен у болницу у Новом Селу, у [[Хрватска|Хрватској]]. После повратка из болнице, преузео је, [[25. октобар|25. октобра]] 1942, функцију заменика команданта [[Пета словеначка ударна бригада|Пете словеначке ударне бригаде]] „[[Иван Цанкар]]“. Као заменик команданта, [[26. децембар|26. децембра]] је, поново враћен у бригаду „Тоне Томшић“, с којом је учествовао у уништавању многих [[Бела гарда (Словенија)|белогардских]] упоришта у [[Долењска|Долењској]]. У марту [[1943]], бригада је учествовала у офанзиви прве четири словеначке бригаде на Суху Крајину и на Жужемберк. Маја 1943. године, када су уведени први [[Официрски чинови НОВЈ|официрски чинови у НОВЈ]] је добио чин [[потпуковник]]а, а у јулу је поново постао командант бригаде. После капитулације [[Италија|Италије]], Дакијева бригада је уништавала окупаторско-белогардиска упоришта у Великим Лашцама, Рибници и на граду Турјаку. Крајем године је водио борбе на Машуну, за упоришта Грахово, Велике Ласте и Кочевје. У близини Долење Васи је поново рањен и послат на лечење. Два месеца је био у партијској школи на Рогу, а [[3. април]]а [[1944]]. године је послат у официрску школу у Метлику. По завршетку официрске школе, [[24. мај]]а 1944. године, постављен је за заменика команданта [[Петнаеста словеначка дивизија НОВЈ|Петнаесте словеначке дивизије]], с којом је успешно водио борбе за [[Ново Место]] и [[Жужемберк]]. После уништења упоришта у Жужемберку именован је, у јуна 1944, за команданта [[Осамнаеста словеначка дивизија НОВЈ|18. словеначке дивизије]], с којом је учествовао у уништењу Штампетовог моста. Октобра 1944. године, послат је у [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]], и именован за оперативног официра. Новембра исте године, послат је на школовање у [[Совјетски Савез]], где је завршио [[Војна академија Ворошилов|Војну академију „Ворошилов“]] у [[Москва|Москви]]. У [[Југославија|Југославију]] се вратио тек после ослобођења земље, новембра [[1945]]. године, и тада је именован за команданта Друге словеначке дивизије [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]] (КНОЈ). У резерву је преведен [[15. август]]а [[1946]]. године с чином [[пуковник]]а. После изласка из [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], бавио се друштвено-политичким радом — био службеник Контролне комисије при [[Централни комитет|Централном комитету]] [[Савез комуниста Словеније|Комунситичке партије Словеније]] и службеник у Министарству пољопривреде и Управи за шумарство. Касније је био функционер у Главном одбору [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца НОР-а Словеније]] и Музеја народног ослобођења у Љубљани. Године [[1971]]. написао је књигу ''Најбољи су пали'' ({{јез-слв|Najboljši so padli}}). Умро је [[1. новембар|1. новембра]] [[1985]]. године у [[Љубљана|Љубљани]] и сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Љубљани|Гробници народних хероја]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]]. и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. октобар|20. октобра]] [[1943]]. године, одлуком [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], а на предлог [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОВ и ПО Словеније]] као први живи партизански борац из [[Словенија|Словеније]]. == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига осма). Београд 1974. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Љубљана}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Семич, Стане Даки}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1985.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве словеначке бригаде]] [[Категорија:Припадници КНОЈ]] [[Категорија:Словенија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Пуковници ЈНА]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - С]] [[Категорија:Сахрањени у Љубљани]] lvh3cfqb0v4yhjdowhmo2p7d2sc4ohy 25114844 25114842 2022-07-19T21:05:29Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СТАНЕ СЕМИЧ ДАКИ | слика = Stane Semič.jpg | опис_слике=Стане Семич Даки | датум_рођења = {{Датум рођења|1915|11|13}} | место_рођења =[[Љубљана]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1985|11|1|1915|11|13}} | место_смрти =[[Љубљана]], [[СР Словенија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] |професија=војно лице |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Шпански грађански рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Интернационалне бригаде]]<br /> [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] |године службе=[[1941]] — [[1946]]. |чин=[[пуковник]] |народни херој=[[20. октобар]] [[1943]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Стане Семич Даки''' ([[Љубљана]], [[13. новембар]] [[1915]] — Љубљана, [[1. новембар]] [[1985]]), учесник [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[13. новембар|13. новембра]] [[1915]]. у [[Љубљана|Љубљани]]. Потиче из многочлане сиромашне породице, његов отац Јожа био је ковач. Стане је, после завршене основне школе, учио пекарски занат. Године [[1936]]. отишао је на одслужење војног рока у [[Краљевица (Хрватска)|Краљевицу]], код [[Сушак]]а, али се с првог одсуства није вратио, већ је, [[4. новембар|4. новембра]] 1936. године, кренуо у [[Шпанија|Шпанију]], где је, због многих тешкоћа на путу, стигао тек средином маја [[1937]]. године. Тамо се током [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] борио се у [[Интернационалне бригаде|Интернационалним бригадама]], на толедском фронту и учествовао у борбама за Естрамандуру. Током боравка у Шпанији је добио надимак ''Даки''. После пада шпанске републике, повукао се у [[Француска|Француску]], где је био интерниран у [[сабирни логор|концентрациони логор]] „Гирс“. У септембру [[1940]]. године успео је да побегне, па је преко [[Немачка|Немачке]], [[Салцбург|Салзбурга]] и [[Марибор]]а стигао у Стењевец, крај [[Загреб]]а. Маја [[1941]]. вратио се у [[Љубљана|Љубљану]]. Већ [[26. јул]]а 1941. године ступио је у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]], на Мокрец код Љубљане, где је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Као [[митраљез]]ац Лошке цете, Кримског партизанског батаљона, истакао се у борби за [[Лож]], у октобру 1941. године. Кад је разбијен Кримски батаљон он се, заједно с [[Љубомир Љубо Шерцер|Љубом Шерцером]], вратио у Љубљану, где су га [[Краљевина Италија|Италијани]], новембра 1941, ухапсили. Кад је пуштен из затвора, отишао је у партизане на Кожљек, код Боровнице; тамо је постављен за командира партизанског логора. Са Трећим партизанским (шерцеровим) батаљоном, учествовао је [[1. фебруар]] и [[2. фебруар]]а [[1942]]. године у нападу на железничку станицу Верд. Крајем марта 1942. године формирао је Летећу (пролетерску) патролу, која је била у саставу Шерцеровог батаљона, и био њен командир. С њом је учествовао у борбама за ослобођену територију на Игу и оближњим селима. Априла 1942. године је формиран Пети батаљон Нотрањског партизанског одреда, и Даки је постао његов командант. За заменика команданта [[Прва словеначка пролетерска ударна бригада|Прве словеначке ударне бригаде]] „[[Антон Тоне Томшич|Тоне Томшич]]“ именован је [[16. јул]]а 1942. године. У италијанској офанзиви на Рогу, тешко је рањен у Ратежу, [[10. август]]а 1942, и превезен у болницу у Новом Селу, у [[Хрватска|Хрватској]]. После повратка из болнице, преузео је, [[25. октобар|25. октобра]] 1942, функцију заменика команданта [[Пета словеначка ударна бригада|Пете словеначке ударне бригаде]] „[[Иван Цанкар]]“. Као заменик команданта, [[26. децембар|26. децембра]] је, поново враћен у бригаду „Тоне Томшић“, с којом је учествовао у уништавању многих [[Бела гарда (Словенија)|белогардских]] упоришта у [[Долењска|Долењској]]. У марту [[1943]], бригада је учествовала у офанзиви прве четири словеначке бригаде на Суху Крајину и на Жужемберк. Маја 1943. године, када су уведени први [[Официрски чинови НОВЈ|официрски чинови у НОВЈ]] је добио чин [[потпуковник]]а, а у јулу је поново постао командант бригаде. После капитулације [[Италија|Италије]], Дакијева бригада је уништавала окупаторско-белогардиска упоришта у Великим Лашцама, Рибници и на граду Турјаку. Крајем године је водио борбе на Машуну, за упоришта Грахово, Велике Ласте и Кочевје. У близини Долење Васи је поново рањен и послат на лечење. Два месеца је био у партијској школи на Рогу, а [[3. април]]а [[1944]]. године је послат у официрску школу у Метлику. По завршетку официрске школе, [[24. мај]]а 1944. године, постављен је за заменика команданта [[Петнаеста словеначка дивизија НОВЈ|Петнаесте словеначке дивизије]], с којом је успешно водио борбе за [[Ново Место]] и [[Жужемберк]]. После уништења упоришта у Жужемберку именован је, у јуна 1944, за команданта [[Осамнаеста словеначка дивизија НОВЈ|18. словеначке дивизије]], с којом је учествовао у уништењу Штампетовог моста. Октобра 1944. године, послат је у [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]], и именован за оперативног официра. Новембра исте године, послат је на школовање у [[Совјетски Савез]], где је завршио [[Војна академија Ворошилов|Војну академију „Ворошилов“]] у [[Москва|Москви]]. У [[Југославија|Југославију]] се вратио тек после ослобођења земље, новембра [[1945]]. године, и тада је именован за команданта Друге словеначке дивизије [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]] (КНОЈ). У резерву је преведен [[15. август]]а [[1946]]. године с чином [[пуковник]]а. После изласка из [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], бавио се друштвено-политичким радом — био службеник Контролне комисије при [[Централни комитет|Централном комитету]] [[Савез комуниста Словеније|Комунситичке партије Словеније]] и службеник у Министарству пољопривреде и Управи за шумарство. Касније је био функционер у Главном одбору [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца НОР-а Словеније]] и Музеја народног ослобођења у Љубљани. Године [[1971]]. написао је књигу ''Најбољи су пали'' ({{јез-слв|Najboljši so padli}}). Умро је [[1. новембар|1. новембра]] [[1985]]. године у [[Љубљана|Љубљани]] и сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Љубљани|Гробници народних хероја]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]]. и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. октобар|20. октобра]] [[1943]]. године, одлуком [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], а на предлог [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОВ и ПО Словеније]] као први живи партизански борац из [[Словенија|Словеније]]. == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига осма). Београд 1974. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Љубљана}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Семич, Стане Даки}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1985.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве словеначке бригаде]] [[Категорија:Припадници КНОЈ]] [[Категорија:Словенија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Пуковници ЈНА]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - С]] [[Категорија:Сахрањени у Љубљани]] 9nknch2gm3lsp9nuz1kzdunr36xlawj 0 273166 25114692 24544477 2022-07-19T19:35:29Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВЈЕЋЕСЛАВ ЦЕВТКО ФЛОРЕС | слика = Vjeceslav Cvetko.jpg | опис_слике=Вјећеслав Цветко Флорес | датум_рођења = [[1917]].<!--nema na vikipodacima--> | место_рођења =[[Загреб]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|10||1917||}} | место_смрти =[[Загреб]] | држава_смрти =[[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=радник |КПЈ=[[1937]]. |рат= [[Шпански грађански рат]]<br /> [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[16. јул]]а [[1951]]. }} '''Вјећеслав Цветко — Флорес''' ([[Загреб]], [[1917]] — Загреб, [[октобар]] [[1941]]) био је учесник [[Шпански борци|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1917]]. у [[Загреб]]у. Још пре рата је био активан у [[Раднички покрет|радничком покрету]], у који се укључио у Загребу. Извесно време је радио у Загребу, као трговачки помоћник, а затим, [[1932]]. године, одлази у [[Тузла|Тузлу]]. Године [[1935]]. одлази на одслужење војног рока, у [[Артиљерија|артиљерију]]. Године [[1936]]. се вратио у Загреб, али је после кратког времена отишао у [[Шпанија|Шпанију]], где се као добровољац борио у редовима [[Интернационалне бригаде|Интернационалних бригада]]. Почетком [[1937]]. године, додељен је батерији противионске артиљерије „Дамбровски“ у Албасети. Најпре је учествовао у борбама на Централном фронту, а потом на фронту у Арагонији. Командир те батерије био је [[Лазар Латиновић]], а од [[Југословени|Југословена]] су се налазили: [[Бранко Крсмановић]], [[Мирко Ковачевић]] и [[Илија Енгел]]. Крајем 1937. године Вјећеслав је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. После повлачења из Шпаније, заједно са осталим борцима Интернационалних бригада, био је затворену у концентрационом логору „Гирс“ у [[Француска|Француској]]. Почетком априла [[1940]]. године, Цветко, Лазар Латиновић и Иван Трпин су, као организатори манифестација у логору, одведени у војни затвор у [[Бордо]]. Пре доласка [[Немци|Немаца]] у логор, пребачени су поновно у Гирс, у јужној Француској, а затим у војни затвор у граду Пау, у близини француско-шпанске границе, где им је одржано суђење. Војне судије, углавном старији официри, од којих су неки учествовали у [[Пробој солунског фронта|пробоју солунског фронта]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]], а неки били огорчени због брзе капитулације Француске, имали су „разумевања за војне преступнике“, а посебно за оне из [[Југославија|Југославије]]. Осуђени су на по шест месеци затвора, али им се у казну урачунао боравак у истражном затвору. После издржане казне у октобру 1940. године упућени су у логор „Верне“. Међутим, док су још били у затвору, добили су директиву партијског комитета у логору, чији је секретар био [[Иван Гошњак]], да на путу у логор побегну и да се упуте у [[Марсељ]], где је требало да се организују пункт за прихват одбеглих Југословена из логора. У Марсељу су се обратили генералном конзулу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[Иван Герасимовић|Ивану Герасимовићу]], који је припадао Самосталној демократској странци, а за којег се знало да је наклоњен „[[Шпански борци|Шпанцима]]“. Иако је Министарство унутрашњих послова Краљевине Југославије издало наређење којим се забрањивало давање било какве заштите шпанским борцима као грађанима Југославије, Герасимовић је Цветку и Латиновићу издао потврду да су држављани Југославије који чекају „репатријацију“. Тако су и код полиције могли „легализовати“ свој боравак. Преко добро организованог пункта, Цветко и Латиновић су почели да прихватају и пребацују у Југославију шпанске борце, који су побегли из логора. Једном су били ухапшени, али су успели побећи. Вјећеслав је био већ једном протеран из Француске, па да не би био аутоматски репатриран у Југославију, што је уједно значило да би био изручен југословенској полицији — јавио се као добровољац за рад у Немачкој, као и многи југословенски интернирци, пошто је из Немачке било много лакше организовати њихов повратак. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] године, Вјећеслав је, заједно с још 13 другова, побегао из Немачке, и вратио се у Југославију. Одмах после повратка у [[Загреб]], Вјећеслав Флорес се укључио у рад загребачке партијске организације, чији је тада један од главних задатака био организиовање пребацивања [[Шпански борци|Шпанских бораца]], који су се налазили на раду у Немачкој назад у Југославију. Један од главних организатора повратка Шпанских бораца је био управо Вјећеслав. По задатку, секретара Оперативног руководства [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] [[Владо Поповић|Владе Поповића]], отишао је, јула [[1941]], у [[Немачка|Немачку]]. После доласка у Немачку, у граду [[Десау]]у, у фабрици [[алуминијум]]а је пронашао групу Југословена, међу којим а су били: [[Коста Нађ]], [[Иван Хариш]], [[Отмар Креачић]], [[Душан Кведер]], [[Вељко Ковачевић]] и др. Вјећеслав им је пренео директиве Партије о повратку и објаснио на који начин да сес врате у земљу. Вјећеслав се неколико пута враћао у Југославију, док коначно није успео створити канал за повратак југословенских шпанских бораца у земљу. Тај је канал ишао од [[Лајпциг]]а, преко [[Грац]]а, [[Марибор]]а и Добове до Загреба. На железничкој станици у Лајпцигу Вјећеслав је дочекивао југословенске борце који су стизали из свих крајева Немачке. Било је договорено да се групе разбију у мање, по двојица или тројица, због лакшег преласка границе, јер су Немци још имали стражу на бившој југословенско-аустријској граници. Током јула и [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] године, стизале су групе шпанских добровољаца у Загреб. Тај канал је радио све до средине [[1942]]. године, а за све време ни један од њих није пао у руке [[Усташе|усташа]]. После успешно извршеног задатка, Вјећеслав је, крајем августа 1941. године, отишао у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Непосредно после формирања [[Партизански одред Матија Губец|Партизанског одреда]] „[[Матија Губец]]“ на [[Жумберак|Жумберку]], у ноћи [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#15. август|15/16. августа 1941.]] године, Цветко је преузео дужност командира. Одред је, [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#6. септембар|6. септембра 1941]], у близини Славетића, напао усташку патролу. Следећег дана, [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#7. септембар|7. септембра]], усташе су наступиле с јачим снагама, па је Одред морао да одступи, ка селу Гричу. Вјећеслав је с деветорицом бораца кренуо у село, али су их изненада напале усташе. Јожа Турковић, десетар у Одреду, је погинуо, а Вјећеслав рањен и заробљен. Одведен је у [[Јастребарско]], где је с још 36 заробљених припадника [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилаког покрета]] био затворен у коњушници. Иако су били подвргнути мукама, Цветко није рекао ништа, чак ни своје име, тако да су га усташе водиле под именом „Калц“. На вест да је Вјећеслав ухваћен, партијска организација у Загребу донела је одлуку да га покуша ослободити док се налази у Јастребарском, где је акцију било много лакше извести него кад буде пребачен у Загреб. По директиви партијске организације, у Јастребарско је упућена [[Злата Огорелец]], активисткиња НОП-а и Цветкова пријатељица из детињства. Злата је заточеницима доставила турпију у хлебу, да би они могли пресећи решетке на прозорима, кад сутрадан почне акција за њихово ослобођење. Међутим, тог истог дана су их усташе пребациле у Загреб, па је план тако пропао. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобру 1941.]] године, Вјећеслав је, заједно с осталих 36 другова, изведен пред Преки суд у Загребу. Шеснаест ухапшених, а међу којима и Цветко, осуђени су на смрт стрељањем. После суђења упућени су [[логор Јасеновац]]. Стрељани су крајем октобра у [[Максимир]]у, крај Загреба. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[16. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40298/Sluzbeni_vijesnik_1951-12-31_26.pdf|title=Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 26/II|website=www.sistory.si|date=31. 12. 1951}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{Шпански борци погинули у НОБ}} {{Народни хероји-Загреб}} {{порталбар|Биографија|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Цветко, Вјећеслав}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Ц]] bpyxo8z2pp1tz9527udh4lh96ksfxlm 0 273194 25114419 23481031 2022-07-19T17:24:57Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=КАТА ДУМБОВИЋ |слика=Kata Dumbovic.jpg |опис_слике=Ката Думбовић Мати |датум рођења=[[1903]]. |место рођења=[[Луковац]], код [[Сисак|Сиска]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{датум смрти|1941|7|14|1903|||}} |место смрти=[[Загреб]] |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=радница |супруг=Мате Думбовић |КПЈ=[[1938]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар]] [[1951]]. }} '''Ката Думбовић — Мати''' (рођ. '''Ковачић'''; [[Луковац]], код [[Сисак|Сиска]], [[1903]] — [[Загреб]], [[14. јул]] [[1941]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[1903]]. године у селу Луковцу код [[Сисак|Сиска]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] погинуо јој је отац Марко, а мајка је остала са шесторо мале деце и старом бабом. Да би се смањио број чланова породице, мајка је Кату врло рано удала; као шеснаестогодишњакиња, и сама је постала мајка.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=211}} После неколико година, брак се распао и Ката је отишла од куће. Привремено је склонила код тетке, а затим је, [[1924]]. године, отишла у [[Загреб]], где се запослила као кућна помоћница. Касније је почела да активно ради у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеним радничким синдикатима]]. Ту је упознала и кројачког радника Мату Думбовића, за којег се после удала. Учествовала је у штрајковима и другим акцијама загребачких радника. Била је веома позната, међу радницима [[Трешњевка - југ|Трешњевке]], где је становала. Од миља су је звали '''Мамица'''. Године [[1938]]. постала је члан [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Југославије]]. По упутствима [[Раде Кончар]]а, [[1939]]. године, преко једног наредника, набавила је војне исправе које су секретару [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] Ради Кончару служиле за несметано кретање по [[Хрватска|Хрватској]]. Учествовала је и у демонстрацијама у Загребу, у јесен [[1939]]. године, када је полиција напала демонстранте. Почетком [[1940]]. године, Ката је изабрана за члана Рејонског комитета КПХ Трешњевка у Загребу. Осим рада у Рејонском комитету, обављала је и друге важне послове. Преносила је илегални партијски материјал и др. Кад је, [[1940]]. године, требало пронаћи поверљиве људе за рад партијске штампарије, одлучено је да се тај задатак повери Кати. По директиви Раде Кончара, Ката је у Загребу изнајмила кућу од Барице Левак, која је пристала да је уступи за ту сврху. Активно је учествовала у организовању рада [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пете земаљске конференције КПЈ]], одржане октобра [[1940]]. године у Загребу. Бринула је за допрему хране, посуђа и других ствари потребних делегатима, као и за смештај делегата. После окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и проглашења [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], априла [[1941]]. године, Ката је остала у Загребу. Током јуна 1941. године, у масовним хапшењима комуниста, и Ката је била ухапшена. Упркос мучењу на саслушавању, није ништа признала, па је пуштена због недостатка доказа. Месни комитет КПХ за Загреб је, јула [[1941]]. године, организовао [[Бег из логора Керестинец 1941.|акцију ослобађања затвореника из усташког логора Керестинец]], у коме су тада били затворени — [[Огњен Прица]], [[Божидар Аџија]], [[Отокар Кершовани]], [[Аугуст Цесарец]], као и многи други [[Комунизам|комунисти]], међу којима и Катин муж, Мато Думбовић. Акција је била изведена у ноћи [[13. јул|13]]/[[14. јул]], али је била неуспешна и Ката је у њој погинула. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=212}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Загреб}} {{Народни хероји-Банија и Сисак}} {{Жене народни хероји-Хрватска}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Думбовић, Ката}} [[Категорија:Рођени 1903.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] a2zyrjak6j3cbixet39ui9cy9wsc53m 25114423 25114419 2022-07-19T17:25:13Z Sadko 25741 понављање wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=КАТА ДУМБОВИЋ |слика=Kata Dumbovic.jpg |опис_слике=Ката Думбовић Мати |датум рођења=[[1903]]. |место рођења=[[Луковац]], код [[Сисак|Сиска]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{датум смрти|1941|7|14|1903|||}} |место смрти=[[Загреб]] |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=радница |супруг=Мате Думбовић |КПЈ=[[1938]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар]] [[1951]]. }} '''Ката Думбовић — Мати''' (рођ. '''Ковачић'''; [[Луковац]], код [[Сисак|Сиска]], [[1903]] — [[Загреб]], [[14. јул]] [[1941]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Потиче из сиромашне сељачке породице. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] погинуо јој је отац Марко, а мајка је остала са шесторо мале деце и старом бабом. Да би се смањио број чланова породице, мајка је Кату врло рано удала; као шеснаестогодишњакиња, и сама је постала мајка.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=211}} После неколико година, брак се распао и Ката је отишла од куће. Привремено је склонила код тетке, а затим је, [[1924]]. године, отишла у [[Загреб]], где се запослила као кућна помоћница. Касније је почела да активно ради у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеним радничким синдикатима]]. Ту је упознала и кројачког радника Мату Думбовића, за којег се после удала. Учествовала је у штрајковима и другим акцијама загребачких радника. Била је веома позната, међу радницима [[Трешњевка - југ|Трешњевке]], где је становала. Од миља су је звали '''Мамица'''. Године [[1938]]. постала је члан [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Југославије]]. По упутствима [[Раде Кончар]]а, [[1939]]. године, преко једног наредника, набавила је војне исправе које су секретару [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] Ради Кончару служиле за несметано кретање по [[Хрватска|Хрватској]]. Учествовала је и у демонстрацијама у Загребу, у јесен [[1939]]. године, када је полиција напала демонстранте. Почетком [[1940]]. године, Ката је изабрана за члана Рејонског комитета КПХ Трешњевка у Загребу. Осим рада у Рејонском комитету, обављала је и друге важне послове. Преносила је илегални партијски материјал и др. Кад је, [[1940]]. године, требало пронаћи поверљиве људе за рад партијске штампарије, одлучено је да се тај задатак повери Кати. По директиви Раде Кончара, Ката је у Загребу изнајмила кућу од Барице Левак, која је пристала да је уступи за ту сврху. Активно је учествовала у организовању рада [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пете земаљске конференције КПЈ]], одржане октобра [[1940]]. године у Загребу. Бринула је за допрему хране, посуђа и других ствари потребних делегатима, као и за смештај делегата. После окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и проглашења [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], априла [[1941]]. године, Ката је остала у Загребу. Током јуна 1941. године, у масовним хапшењима комуниста, и Ката је била ухапшена. Упркос мучењу на саслушавању, није ништа признала, па је пуштена због недостатка доказа. Месни комитет КПХ за Загреб је, јула [[1941]]. године, организовао [[Бег из логора Керестинец 1941.|акцију ослобађања затвореника из усташког логора Керестинец]], у коме су тада били затворени — [[Огњен Прица]], [[Божидар Аџија]], [[Отокар Кершовани]], [[Аугуст Цесарец]], као и многи други [[Комунизам|комунисти]], међу којима и Катин муж, Мато Думбовић. Акција је била изведена у ноћи [[13. јул|13]]/[[14. јул]], али је била неуспешна и Ката је у њој погинула. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=212}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Загреб}} {{Народни хероји-Банија и Сисак}} {{Жене народни хероји-Хрватска}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Думбовић, Ката}} [[Категорија:Рођени 1903.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] oz6ka7crr9issnnlsqgzq4x02bx8xda 0 273413 25114291 23481306 2022-07-19T16:28:31Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ЛИЗИКА ЈАНЧАР МАЈДА |слика=Lizika Jančar.jpg |опис_слике=Лизика Јанчар Мајда |датум рођења={{датум рођења|1919|10|27|}} |место рођења=[[Марибор]] |држава рођења =[[Краљевство СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1943|3|20|1919|10|27|}} |место смрти=[[Бело (Медводе)|Бело]], код [[Медводе|Медвода]] |држава смрти= [[Краљевина Италија]] |професија=студент [[Медицина|медицине]] |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Лизика Јанчар — Мајда''' ([[Марибор]], [[27. октобар]] [[1919]] — [[Бело (Медводе)|Бело]], код [[Медводе|Медвода]], [[20. март]] [[1943]]) била је студент медицине, учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[27. октобар|27. октобра]] [[1919]]. године у [[Марибор]]у. Основну школу и гимназију завршила је у Марибору. Године [[1937]], као ђак гимназије, постала је чланица [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. После завршене гимназије уписала је студије [[Медицина|медицине]] у [[Београд]]у. У револуционарни [[раднички покрет]] укључила се у мариборској гимназији и деловала у радничком друштву ''Узајамност'', а касније у фирми ''Радио'' у [[Љубљана|Љубљани]]. [[Датотека:Belo Slovenia - Plaque.JPG|лево|мини|200п|Спомен-плоча на кући у којој је убијена Лизика Јанчар]] Од почетка рата је радила за [[Народноослободилачки покрет Југославије]], преносила илегалну литературу, водила интендантуру цивилног сектора и др. Она и њен брат Руди (члан КПЈ од 1932. године) преселили су се у Љубљану и, по налогу КПЈ, запослили се у трговини радио-апаратима, одакле су радио-материјалом снабдевали [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. Чланица [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постала је крајем [[1941]]. године. У [[фебруар]]у [[1943]]. отишла је у партизане у [[Доломитски партизански одред]], где је радила као помоћни радио-телеграфиста. Дана [[17. март]]а 1943. године, започела је италијанско-немачка офанзива против Доломитског одреда. Приликом пробоја непријатељског обруча, Лизика је била једна од ретких преживелих из своје групе. Са својом другарицом се, након пробоја [[19. март]]а, склонила у оближње село [[Бело (Медводе)|Бело]] да нађу храну и везу. Тамо су наишле на [[Бела гарда (Словенија)|белогардисте]], који су их заробили. Тражили су од ње да ода скровиште и партизанске радио-везе, али пошто ни после мучења нису ништа дознали, убили су је ујутро [[20. март]]а. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=3111}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска‎}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{Народни хероји-лекари}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јанчар, Лизика-Мајда}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Мариборчани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] [[Категорија:Жене народни хероји]] 65o4z9hzxsx3x4tww3i767mfx80bica 0 273945 25114573 24168430 2022-07-19T18:20:38Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДЕНКО МАНДИЋ | слика = Mandic Radenko.jpg | опис_слике=Раденко Мандић | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|6|5}} | место_рођења =[[Виљуша]], код [[Чачак|Чачка]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1988|12|14|1917|6|5}} | место_смрти =[[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] |супруга=Мирослава Мандић |КПЈ=[[април]]а [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1945]]. |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Раденко Мандић''' ([[Виљуша]], код [[Чачак|Чачка]], [[5. јун]] [[1917]] — [[Београд]], [[14. децембар]] [[1988]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[5. јун]]а [[1917]]. године у селу [[Виљуша]], код [[Чачак|Чачка]]. Детињство је провео у родном селу, где је завршио и основну школу. Гимназију је почео да похађа у Чачку, али родитељи, који су имали седморо деце, нису могли да га издржавају. Прекинуо је школовање и почео да учи металостругарски занат у Војнотехничком заводу у Чачку, који је завршио [[1934]]. године. Ту је радио, као калфа, до [[1939]]. године, када је отишао на одслужење војног рока, где га је затекао [[Априлски рат]] [[1941]]. године. Још док је учио занат, дружио се с радницима и учестововао у свим акцијама (штрајковима, [[демонстрација]]ма) [[Раднички покрет|радничког покрета]] у Чачку. Априла [[1941]]. године постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а убрзо затим секретар Среског комитета СКОЈ-а и члан Среског комитета КПЈ за Трнавски срез. === Народноослободилачка борба === У периоду припремама оружаног устанка [[1941]]. године, био је врло активан. Почетком августа ступио је у Прву трнавску чету [[Чачански партизански одред|Чачанског партизанског одреда]] „[[Драгиша Мишовић|Др Драгиша Мишовић]]“, у којој је био заменик командира. У нападу на жандармеријску станицу у [[Гуча|Гучи]], [[17. август]]а [[1941]]. године, први је с десет [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаша]] упао у варошицу, и изненадио непријатеља. У борби против [[Немци|Немаца]] у селу [[Заблаће (Чачак)|Заблаћу]], код Липничког моста, [[23. август]]а [[1941]]. године, захваљујући њему, уништена је цела непријатељска посада у првом камиону, а у селу [[Јежевица|Јежевици]], код Косовског бунара, [[27. септембар|27. септембра]] [[1941]]. године, његовом заслугом заробљена су тројица немачких војника и камион у коме је било оружја, муниције, војничке опреме и разних намирница. После ове успешне борбе, Мандић је довезао заплењени камион у село [[Бањица (Чачак)|Бањицу]], код Иконића кућа, што је изазвало велику радост међу борцима Чачанског партизанског одреда. У [[Чачак у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Чачку]], у току октобра и новембра [[1941]]. године, био је командант партизанске милиције, која је у позадини одржавала ред. Милиција, предвођена Мандићем, дала је жесток отпор четничком нападу на Чачак [[7. новембар|7. новембра]] [[1941]]. године. Крајем новембра 1941. године, после продора јаких непријатељских формација на слободну територију чачанског краја, и повлачења дела снага [[Чачански партизански одред|Чачанског партизанског одреда]] у [[Санџак]] и [[Босна|Босну]], Мандић је, по задатку Партије остао у чачанском крају због одржавања везе с партизанима и давања отпора непријатељу. У једној пећини у селу [[Бањица (Чачак)|Бањици]], код манастира Стјеника, [[1. март]]а [[1942]]. године, био је опкољен од четника, али је успео да се пробије из блокаде и убије једног четника. Због тога му је четнички командант [[Милоје Мојсиловић]], после свирепог мучења, убио оца Радисава. А у ноћи између [[18. мај|18]]. и [[19. мај]]а [[1942]]. године, [[четници]] и [[Српска државна стража|недићевци]] опколили су кућу његовог ујака Велимира Тодоровића, у селу [[Негришори]]ма, код кога се Раденко крио. Он се налазио на штали, одакле је бацио бомбу, убио једног четника, искористио збуњеност и пометњу непријатеља и побегао. Непријатељи су отерали Велимира и његову породицу у Гучу, где су их свирепо мучили, а нарочито Велимира, којега су затим и стрељали. Одлуком Окружног комитета КПЈ за Чачак, [[11. октобар|11. октобра]] [[1942]]. године, обновљен је Чачански партизански одред „Др Драгиша Мишовић“, а за команданта је постављен Раденко Мандић. Одред није био бројно велики, али је значио огромну моралну подршку преживелим партизанским борцима, њиховим породицама и сарадницима. Окупатор је неколико пута безуспешно покушавао да ухвати Раденка. Тако је, [[21. фебруар]]а [[1942]]. године, објављено у дневној штампи и преко огласа да ће свако ко ухвати живог или убије „истакнутог комунисту Раденка Мандића, добити награду од 50.000 [[динар]]а“. Када је, [[5. октобар|5. октобра]] [[1943]]. године, на [[Рудник (планина)|планини Руднику]] формирана [[Прва шумадијска бригада НОВЈ|Прва шумадијска бригада]], Мандић је ступио у њу и био заменик команданта Другог батаљона. Крајем новембра [[1943]]. године, из [[Пријепоље|Пријепоља]] је отишао у [[Официрска школа Врховног штаба НОВЈ|Официрску школу]] у [[Пљевља]], а затим у [[Беране]]. Потом је ступио у [[Трећа српска пролетерска ударна бригада|Трећу српску бригаду]], где је, такође, био заменик команданта батаљона. Када су, у августу [[1944]]. године, снаге [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] прешле у [[Србија|Србију]], Раденко је прешао у [[Одељење за заштиту народа|Одељење за заштиту народа]] за Србију (ОЗНА), а затим је постављен за шефа ОЗН-е [[Тринаести српски корпус НОВЈ|Тринаестог српског корпуса]], па за шефа ОЗН-е за источну Србију. === Послератна каријера === Кратко време био је у ОЗН-и у [[Крагујевац|Крагујевцу]], а затим је, почетком [[1946]]. године, дошао у [[Београд]]. Био је референт, шеф одсека, помоћник начелника, начелник и помоћник Републичког секретара у Секретаријату за унутрашње послове Србије (РСУП). У периоду јануар-март [[1946]]. године учествовао је у [[Операција хапшења Драже Михаиловића|акцији хапшења]] [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Драже Михаиловића]], коме је лично везао лисице. Године [[1944]]. био је већник Првог сазива [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС), а од [[1965]]. до [[1969]]. године посланик [[Скупштина СФРЈ|Савезне]], а од [[1969]]. до [[1974]]. године посланик [[Скупштина СР Србије|Скупштине]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]. Остао је упамћен као једини посланик Српске скупштине који је [[1974]]. године гласао против доношења новог [[Устав Југославије од 1974. године|Устава]]. Председавајући Скупштине је после гласања констатовао да је један посланик гласао против Устава, на шта је Мандић одговорио речима: „''Против није гласао један посланик, него Раденко Мандић''“. Умро је [[14. децембар|14. децембра]] [[1988]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са великом звездом]], [[Орден партизанске звезде|Ордена партизанске звезде са сребрним венцем]], [[Орден братства и јединства|Ордена братства и јединства са сребрним венцем]], два [[Орден за храброст|Ордена за храброст]] и [[Орден партизанске звезде|Ордена партизанске звезде са пушкама]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Западна Србија2}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Мандић, Раденко}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1988.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве шумадијске бригаде]] [[Категорија:Борци Треће српске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] mdztwht4d39iwxhchl2dbibn2afieu9 0 273950 25114566 23850078 2022-07-19T18:20:29Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СРЕДОЈЕ УРОШЕВИЋ | слика = Urosevic Sredoje.jpg | опис_слике=Средоје Урошевић | датум_рођења = {{датум рођења|1917|9|6}} | место_рођења =[[Доња Трепча (Чачак)|Доња Трепча]], код [[Чачак|Чачка]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2007|2|13|1917|9|6}} | место_смрти =[[Београд]] | држава_смрти =[[Србија]] |професија=војно-лице |КПЈ=[[август]]а [[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |чин=[[генерал-мајор]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СФРЈ|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}}{{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Кутузова2}} {{!}}} }} '''Средоје Урошевић''' ([[Доња Трепча (Чачак)|Доња Трепча]], код [[Чачак|Чачка]], [[6. септембар]] [[1917]] — [[Београд]], [[13. фебруар]] [[2007]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[6. септембар|6. септембра]] [[1917]]. године у селу [[Доња Трепча (Чачак)|Доња Трепча]], код [[Чачак|Чачка]]. Основну школу завршио је у родном месту, а четири разреда гимназије у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]] и Чачку. После мале матуре, ступио је у Учитељску школу у [[Ужице|Ужицу]], и завршио је [[1938]]. године. Прве појмове о [[Раднички покрет|Радничком покрету]] и [[Комунизам|комунизму]] добио је у током школовања, дружећи се са младим марксистима у Ужицу. У Учитељској школи у Ужицу учествовао је у политичким акцијама и демонстрацијама које су организовали комунисти. У илегалном ђачком кружоку, који је био под утицајем комуниста, изучавао је политичку економију, „Комунистички манифест“ и [[Владимир Лењин|Лењинову]] „Државу и револуцију“. Његова генерација учитеља готово цела је учествовала у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]], а неколико њих је проглашено неколико [[народни херој Југославије|народне хероје]] ([[Желимир Ђурић Жељо]], [[Дринка Павловић]]). Пошто је властима од раније био познат као марксистички опредељен, после завршене учитељске школе добијао је најтежа места за службовање и често је премештан. Прво је службовао у селу Рестилици, у Горском срезу, на [[Албанија|албанској]] граници, па у околини [[Тетово|Тетова]], у [[Република Македонија|Македонији]]. У време службовања у околини Тетова, повезао се с тамошњом партијском организацијом и врло активно радио у Учитељском удружењу. У то време ванредно је студирао на Филозофском факултету у [[Скопље|Скопљу]]. У месту службовања организовао је ђачку кухињу, у којој се сваког дана спремао ручак за педесет најсиромашнијих ђака његове школе. Поред рада с ђацима активно је радио и са сељацима. Окупио је сељаке и покушао да с њима оснује књижницу у селу што власти нису одобриле. Око 40 потписника-оснивача књижнице подвргнуто је саслушањима у жандармеријској станици, а Средоје је саслушаван у Среском начелству. Августа [[1940]]. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). У време напада [[Силе Осовине|сила Осовине]] на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], априла 1941. године, Средоје се нашао у родном селу. По налогу партијске организације, припремао је народ свога краја за устанак и организовао прикупљање оружја и муниције. Јула [[1941]]. године, заједно са групом добровољца из свог и оклних села, учествовао је у формирању Љубићког партизанског батаљона. Тада је постављен за командира једне чете. Убрзо потом Љубићки батаљон је ушао у састав [[Чачански партизански одред|Чачанског партизанског одреда]] „[[Драгиша Мишовић|Др Драгиша Мишовић]]“, који је формиран [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#12. јул|12. јула 1941.]] на Стјенику, на [[Јелица (планина)|планини Јелици]], по одлуци Окружног комитета КПЈ за Чачак. Са Чачанским партизаским одредом Средоје је учествовао у свим борбама током 1941. године, а нарочито се истакао у рушењу комуникација: [[Чачак]]-[[Лајковац]], Чачак-[[Краљево]], Чачак-[[Крагујевац]]; у разбијању краљевскоих општинских власти; уништењу жандармеријских посада; рушењу мостова у [[Овчарско-кабларска клисура|Овчарско-кабларској клисури]] у борбама на [[Чемерница (река)|Чемерници]], код [[Прељина|Прељине]]; нападу на ложионицу [[Љубић (Чачак)|Љубић]], и у ослобођењу Чачанског округа. За команданта Љубићког партизанског батаљона Чачанског партизанског одреда, постављен је после ослобођења Чачка, [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] године. С овим батаљоном се нарочито истакао у борбама око Краљева, око [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] и у одбрани Чачка од [[Југословенска војска у отаџбини|четника]]. Учествовао је у преговорима са четницима, после опсаде Краљева, када је после неуспешних преговора био заробљен, по наредби Краљевског капетана Јована Дерока. После извесног времена Дероко је ослободио партизане, да би мало касније погинуо у борби на Љубићу. После тешких борби током [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], Средоје се заједно са Љубићким батаљоном [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повукао у Санџак]]. Његов батаљон је [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#1. март|1. марта 1942]]. године, ушао у састав [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]], као њен Други батаљон. Овај батаљон је, под његовом командом, учествовао у борбама код села Борике и у другим борбама током [[Друга непријатељска офанзива|Друге непријатељске офанзиве]] у источној [[Босна|Босни]]; код [[Фоча|Фоче]] и у другим борбама токо Треће непријатељске офанзиве; код Пазарића и Крешева; у [[поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|походу пролетерских бригада у Босанску крајину]]; у [[битка за Купрес (1942)|нападу на усташе у Купресу]]; у ослобођењу [[Мркоњић Град|Мркоњић-Града]]; у разбијању немачких колона на [[Мањача|Мањачи]]; у нападу на италијанско-четнички гарнизон у [[Босанско Грахово|Босанском Грахову]]; у [[Книнска Крајина|Книнској крајини]], у ослобођењу [[Ливно|Ливна]] и многим другим. Крајем 1942. године, Средоје Урошевић је постављен за начелника Штаба Друге пролетерске ударне бригаде и, током [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], непрекидно био на тој дужности. Током [[Битка на Неретви|битке на Неретви]] ова бригада се истакла у нарочито тешким борбама око [[Посушје|Посушја]] и [[Имотски|Имотског]]; у Дрежници и Грабовцу (где је разбијен и италијански моторизовани батаљон); у бици за рањенике, код [[Прозор (град)|Прозора]] (где је разбијен немачки батаљон); у борбама код [[Калиновик]]а (где су разбијени четници). Током [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] учествовао је у нарочито тешким борбама с [[Трећи рајх|Немцима]] код Фоче, на Вучеву, у долини [[Сутјеска (река)|Сутјеске]], код Сухе, на Барама, Кошуру, у пробоју обруча на [[Зеленгора|Зеленгори]], а затим код [[Олово (град)|Олова]] у источној Босни. После Пете непријатељске офанзиве, постављен је за команданта Друге пролетерске ударне бригаде. Под његовом командом, бригада је водила борбе у [[Црна Гора|Црној Гори]] и у три маха вршила упаде у [[Санџак]] и [[Србија|Србију]]. Нарочито се истакла у борби с [[Бугари]]ма и [[четници]]ма на [[Златибор]]у, код [[Ивањица|Ивањице]], [[Прибој]]а, [[Бијело Поље|Бијелог Поља]], [[Кокин Брод|Кокин-Брода]], код [[Варда (планина)|Варде]], на [[Повлен]]у и [[Тара (планина)|Тари]], с Немцима код [[Пријепоље|Пријепоља]] и у андријевичкој операцији, поновном упаду у Србију и разбијању четника у рејону [[Копаоник]]а. Августа [[1944]]. године постављен је за команданта [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Дуге пролетерске дивизије]], која је, под његовом командом, ослободила: [[Крушевац]], Краљево, Чачак и [[Ужице]] (16. децембра 1944), а половином јануара [[1945]]. зауставила немачки продор на правцу [[Товарник]]-[[Илок]], на [[Сремски фронт|сремском фронту]]. Фебруара и марта 1945. дивизија се истакла у борбама против 22. немачке дивизије у источној Босни. У априлу је ослободила: [[Брчко]], [[Грачаница (град)|Грачаницу]], [[Шамац|Босански Шамац]], форсирала [[Сава|Саву]], ослободила [[Жупања|Жупању]], а на Бабиној Греди стављена је под непосредну команду [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Генералштаба Југословенске армије]], због чишћења терена од заосталих четника. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], од [[1946]]. до [[1948]]. је похађао и завршио [[Војна академија Ворошилов|Вишу војну академију „Ворошилов“]] у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и обављао одговорне дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]]. Био је наставник на Вишој војној академији ЈНА у [[Београд]]у, од 1948. до [[1954]]; командант дивизије у Скопљу, од 1954. до [[1956]]; начелник Катедре Пешадијске официрске школе у [[Сарајево|Сарајеву]], од 1956. до [[1958]]. године. Пензионисан је и произведен је у резерву 1958. године, у чину [[генерал-мајор]]а. У периоду од 1958. до [[1963]]. године био је управник [[Архив Србије|Архива Србије]]. У току рата је био већник [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а, а после превођења у резерву, биран је за посланика Скупштине [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]] и посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]]. Године [[1971]]. написао је књигу ''Друга пролетерска бригада''. Умро је [[13. фебруар]]а [[2007]]. у Београду и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]]. и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига десета). Београд 1975. година * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{2. пролетерска дивизија}} {{Просветни радници у НОБ}} {{Народни хероји-Западна Србија2}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Урошевић, Средоје}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 2007.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - У]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] fj2axx58umdq706be4e7e2l2iozxnrk 0 274105 25114629 23770134 2022-07-19T19:19:55Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М |дидаскалија=МИЛАН ЋУП | слика = Milan Cup.jpg | опис_слике=Милан Ћуп | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|3|31}} | место_рођења =[[Ведро Поље (Босански Петровац)|Ведро Поље]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|6|27|1917|3|31}} | место_смрти =[[Враница]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=општински службеник |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Милан Ћуп''' ([[Ведро Поље (Босански Петровац)|Ведро Поље]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]], [[31. март]] [[1917]] — [[Враница]], [[27. јун]] [[1944]]) је био политички радник и [[народни херој Југославије]]. Члан КПЈ од [[1940]]. Организатор устанка у селима око Босанског Петровца. У току НОБ-е био је комесар чете, политички комесар 2. и 4. батаљона [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Треће крајишке бригаде]] и заменик команданта [[Седма крајишка ударна бригада|Седме крајишке ударне бригаде]]. Два пута је тешко рањен. Испољио је храброст у борбама за [[Бугојно]] и [[Бања Лука|Бањалуку]]. Погинуо је у борби против немачких фашиста. За [[народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године. == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'', Београд 1975. године {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Ћуп, Милан}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Треће крајишке бригаде]] [[Категорија:Борци Седме крајишке бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Ћ]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] d8boke93q8bta933ct7t9md7faz9mhj 0 274568 25114070 24473198 2022-07-19T13:47:28Z 31.223.133.110 Прва лига Републике Српске wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Фамос | слика = FK FAMOS Vojkovici.png | пуно име = Фудбалски клуб Фамос | надимак = Мотористи | основан = [[1968]]. | стадион = Спортски центар Војковићи | капацитет = 1.000 | директор = | тренер =Владимир Дрињак | лига = [[Друга лига Републике Српске у фудбалу|Друга лига РС]] | сезона = 2020/21 | позиција = 2 | | pattern_la1= |pattern_b1=_unknown |pattern_ra1= | leftarm1=FFFFFF |body1=FFFFFF |rightarm1=FFFFFF |shorts1=FFFFFF |socks1=FFFFFF | pattern_la2= |pattern_b2=_unknown |pattern_ra2= | leftarm2=FFFFFF |body2=FFFFFF |rightarm2=FFFFFF |shorts2=FFFFFF |socks2=FFFFFF }} '''Фудбалски клуб Фамос''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Војковићи (Источна Илиџа)|Војковића]], [[град Источно Сарајево]], [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина]] који се такмичи у [[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Првов лиги Републике Српске]]. == Оснивање и историја == Фудбалски клуб Фамос из Војковића основан је 12.маја 1968. године као ФК Братство. Неколико мјесеци су трајале активности око оснивања клуба и одржавања оснивачке клупске Скупштине од људи који су се окупљали код Задружног дома гдје се налазило импровизовано фудбалско игралиште, а на мјесту гдје се и данас налази клупски стадион. Из таквог дружења настао је малоногометни тим који је учествовао и са успјехом наступао на турнирима широм сарајевског подручја. Родила се идеја да се оснује фудбалски клуб, а иницијатор оснивања је био Бранислав Голубовић. За првог предсједника клуба изабран је Игњат Ристовић, а секретар клуба је био Бранко Шеховац. Први тренер је био Никола Бркан. === Прва утакмица: === Прву утакмицу ФК Братство је одиграло против ФК Врбањуша на помоћном терену стадиона на Кошеву. Резултат је био 3:2 за Братство, а стријелци су били Секула Попадић, Бране Лубура и Миле Милић. === Групна и подручна лига Сарајева: === Већ у првој години постојања Братство се укључило у Групну лигу Сарајева гдје је наступало 10 екипа. Након осамнаест одиграних кола Фамос је освојио 25 бодова, те је заузео друго мјесто и тако се пласирао у Подручну лигу Сарајева. У Подручној лиги, Братство је било све до сезоне 1978/1979 када испадају у Групну лигу Сарајева група <nowiki>''Запад''</nowiki>. Пет сезона је Братство поново било у Групној лиги, све док у сезони 1982/1983 нису постали прваци. Услијед реформи, виши ранг такмичења је постала Међуопштинска лига Сарајева гдје је Братство играло наредне двије сезоне. У сезони 1984/1985, Братство заузима посљедње мјесто, али поново долази до реформи такмичења, те лига наставља да се зове Међуопштинска лига Сарајево, али Братство долази у групу "Центар". Ту су имали запажену улогу, а у сезони 1989/1990 такмичење се поново реорганизује, па се од тада то назива Градска лига Сарајево у којој се ФК Братство такмичио све до избијања рата на нашим просторима и прекида такмичења 1992. године, а због близине ратних дејстава и клуб је тада престао са радом. == Играчки кадар == * Марко Терзић * Лука Шупић * Елдар Башовић * Марко Шкрба * Владимир Фргања * Урош Ковачевић * Данел Блажић * Марко Тешановић * Борислав Отовић * Владан Минић * Огњен Мичић * Марко Марковић * Зоран Кокот * Анес Демировић * Армин Шехић * Андреј Видаковић * Срђан Витковић * Михајло Ђорем * Лука Анчић * Страхиња Суџум * Младен Дракул * Страхиња Драговић * Иван Међо == Крај рата и поновно оснивање клуба == Иако је рат трајао, 1994. године играчи Братства су се окупили и одиграли пријатељску утакмицу против Касиндола. Покојни Бранислав Лубура тада је обавио функцију тренера и окупио играче међу којима су били Драган Мичић - Шкуто, Раденко Лучић, Перо Сикимић, Мирко Шешлија - Куза, Добро Скакавац, Српко Мочевић, Давор Ристовић….. Почетком априла 1996. године на иницијативу Бранислава Лубуре, у основној школи у Војковићима обнавља се клуб, али под новим именом ФК “Војковићи”, када је за предсједника клуба изабран Бранислав Лубура, за секретара Чедо Ристовић, а за тренера Мирко Шешлија – Куза. Тој оснивачкој Скупштини присуствовали су поред поменутих, Саво Голубовић, Раденко Шеховац, Рајко Тепавчевић, покојни Ратко Мочевић, затим Раденко Лучић, Драган Мичић – Шкуто, Перо Сикимић, Славко Мичић – Цане, Мирко Влачић, Миленко Милидраг – Нина и други. Тада је одлучено да се клуб назове ФК Војковићи и да се од 12. септембра укључи у Другу лигу РС - група Српско Сарајево, а прву утакмицу под новим именом Војковићи су играли у Куп такмичењу Републике Српске. Било је то 08.04.1996. године, када су се  Војковићи састали са Дрином из Вишеграда. Након 1:1 у регуларном дијелу утакмице, Дрина се пласирала у наредно коло побједом 7:6 на пенале. Одлука донесена на оснивачкој Скупштини почетком априла 1996. године спроведена је у дјело и ФК Војковићи се укључио у друго првенство Републике Српске у такмичарску Другу лигу, група Српско Сарајево, коју је завршио на 6 мјесту. Био је то први послијератни такмичарски циклус. Прву послијератну првенствену утакмицу на свом стадиону Војковићи су одиграли 19.09.1996. године, када су добили Рудо резултатом 3:1. До садашњег имена ФК Фамос дошло се пред почетак сезоне 1997/1998. Годишња Скупштина клуба одржана је 20.јула 1997. године и на њој је ФК Војковићи преузео име свога генералног спонзора и постао ФК Фамос. За предсједника Скупштине изабран је тадашњи директор Фабрике мотора Сарајево, Миро Берјан, а директор је постао Бранислав Лубура. Пред клуб је постављен циљ, улазак у Прву лигу Републике Српске и то је и остварено. Фамос је сувјерено стигао до титуле, испред ФК Романија и са 67 бодова уз чак 106 постигнутих голова на 28 утакмица освојили су титулу првака Друге лиге Републике Српске група <nowiki>''Српско Сарајево''</nowiki> и пласирали се у Прву лигу Републике Српске. Фамос је своју прву прволигашку утакмицу одиграо 15. августа 1998. године, када је славио у Зворнику против домаће Дрине с минималних 1:0. Остаће уписано у клупској историји да је први прволигашки погодак постигао Драган Лубура. Наредне двије године Фамос је играо у Првој лиги, а онда је поново услиједило испадање у сезони 1999/2000 када се заузело 18. мјесто од 20 екипа. Све до сезоне 2004/2005 Фамос ће играти у Другој лиги Републике Српске група <nowiki>''Исток'', а касније и ''Југ'''</nowiki>, да би у тој сезони успјели да освоје прво мјесто са десет бодова више у односу на Јардан. У Првој лиги Републике Српске Фамос је био све до 2011. године<ref>{{Cite web|url=https://sportdc.net/league/2894/games|title=Прва лига Републике Српске, 2010/11|last=|first=|date=|website=СпортДЦ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>. У сезони 2010/11 Фамос заузима претпосљедње мјесто, те испада у Другу лигу Републике Српске, гдје се налази и сада.<ref>{{Cite web|url=https://sportdc.net/league/3482|title=Друга лига Републике Српске група ''Исток'', 2019/20|last=|first=|date=|website=СпортДЦ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> == Погинули фудбалери Братства у рату == На жалост један број фудбалера Братства, данашњег Фамоса није међу живима. У борби за слободу и част српског народа, своје животе за одбрану отаџбине положила су 23 фудбалера. У знак сјећања на њихов лик и дјело, у љето 1996. године, а прије прве првенствене сезоне обновљеног клуба, подигнута је спомен плоча, на којој су уклесана сљедећа имена: Шеховац Синиша – Пињо, Кокот Боро, Међо Ратко – Беки, Мичић Александар - Ацо, Пурковић Саво, Мочевић Радослав, Крстовић Момчило - Моња, Берибака Тихомир - Тихо, Шешлија Петар, Трапара Жарко, Васић Митар, Милидраг Бошко - Кик, Тушевљак Душан, Кокот Драган – Цуни, Шешлија Светозар - Шоре, Мочевић Горан - Горанац, Мичић Радомир - Шућо, Мочевић Србобран – Српко Кокот Драган, Лучић Мирослав - Бата, Шешлија Борислав - Мео, Галинац Раденко, Галинац Радован. == Стадион == На почетку свог постојања Братство је играло своје утакмице на Илиџи, на стадиону Игмана. Упоредо са тим наступима, радило се и на изградњи терена у Војковићима које није имало димензије прописане тадашњим правилником, али је Фудбалски савез дао дозволу да се прољећни дио прве сезоне одигра у Војковићима. Кроз године стадион у Војковићима је доживио бројне промјене, а и у 2020. години на њему се врше радови<ref>{{Cite web|url=https://sportdc.net/n/121045/foto-famos-sprema-infrastrukturu-za-prvu-ligu-republike-srpske/f|title=Фамос спрема инфраструктуру за Прву лигу Републике Српске|last=|first=|date=17. 6. 2020.|website=СпортДЦ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=21. 6. 2020.}}</ref> како би клуб спремно дочекао наступ у Првој лиги Републике Српске у сезони 2020/2021.[[Датотека:FK Famos Vojkovici.gif|мини|100п|Стари грб ФК Фамоса из доба Југославије]] == Види још == * [[Фудбалски савез Републике Српске]] * [[Прва лига Републике Српске у фудбалу]] * [[Друга лига Републике Српске у фудбалу]] * [[Фудбалски клубови Републике Српске]] == Спољашње везе == * [http://www.fsrs.org Фудбалски Савез Републике Српске] {{ср}} {{клица-фк}} {{ПлРС}} {{DEFAULTSORT:Фамос Војковићи}} [[Категорија:Спорт у Источном Сарајеву]] [[Категорија:Фудбалски клубови у Републици Српској]] emh7quv3j9pkgpvplkxqlatqen7b344 25114074 25114070 2022-07-19T13:48:02Z 31.223.133.110 Првој лиги Републике Српске wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Фамос | слика = FK FAMOS Vojkovici.png | пуно име = Фудбалски клуб Фамос | надимак = Мотористи | основан = [[1968]]. | стадион = Спортски центар Војковићи | капацитет = 1.000 | директор = | тренер =Владимир Дрињак | лига = [[Друга лига Републике Српске у фудбалу|Друга лига РС]] | сезона = 2020/21 | позиција = 2 | | pattern_la1= |pattern_b1=_unknown |pattern_ra1= | leftarm1=FFFFFF |body1=FFFFFF |rightarm1=FFFFFF |shorts1=FFFFFF |socks1=FFFFFF | pattern_la2= |pattern_b2=_unknown |pattern_ra2= | leftarm2=FFFFFF |body2=FFFFFF |rightarm2=FFFFFF |shorts2=FFFFFF |socks2=FFFFFF }} '''Фудбалски клуб Фамос''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Војковићи (Источна Илиџа)|Војковића]], [[град Источно Сарајево]], [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина]] који се такмичи у [[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Првој лиги Републике Српске]]. == Оснивање и историја == Фудбалски клуб Фамос из Војковића основан је 12.маја 1968. године као ФК Братство. Неколико мјесеци су трајале активности око оснивања клуба и одржавања оснивачке клупске Скупштине од људи који су се окупљали код Задружног дома гдје се налазило импровизовано фудбалско игралиште, а на мјесту гдје се и данас налази клупски стадион. Из таквог дружења настао је малоногометни тим који је учествовао и са успјехом наступао на турнирима широм сарајевског подручја. Родила се идеја да се оснује фудбалски клуб, а иницијатор оснивања је био Бранислав Голубовић. За првог предсједника клуба изабран је Игњат Ристовић, а секретар клуба је био Бранко Шеховац. Први тренер је био Никола Бркан. === Прва утакмица: === Прву утакмицу ФК Братство је одиграло против ФК Врбањуша на помоћном терену стадиона на Кошеву. Резултат је био 3:2 за Братство, а стријелци су били Секула Попадић, Бране Лубура и Миле Милић. === Групна и подручна лига Сарајева: === Већ у првој години постојања Братство се укључило у Групну лигу Сарајева гдје је наступало 10 екипа. Након осамнаест одиграних кола Фамос је освојио 25 бодова, те је заузео друго мјесто и тако се пласирао у Подручну лигу Сарајева. У Подручној лиги, Братство је било све до сезоне 1978/1979 када испадају у Групну лигу Сарајева група <nowiki>''Запад''</nowiki>. Пет сезона је Братство поново било у Групној лиги, све док у сезони 1982/1983 нису постали прваци. Услијед реформи, виши ранг такмичења је постала Међуопштинска лига Сарајева гдје је Братство играло наредне двије сезоне. У сезони 1984/1985, Братство заузима посљедње мјесто, али поново долази до реформи такмичења, те лига наставља да се зове Међуопштинска лига Сарајево, али Братство долази у групу "Центар". Ту су имали запажену улогу, а у сезони 1989/1990 такмичење се поново реорганизује, па се од тада то назива Градска лига Сарајево у којој се ФК Братство такмичио све до избијања рата на нашим просторима и прекида такмичења 1992. године, а због близине ратних дејстава и клуб је тада престао са радом. == Играчки кадар == * Марко Терзић * Лука Шупић * Елдар Башовић * Марко Шкрба * Владимир Фргања * Урош Ковачевић * Данел Блажић * Марко Тешановић * Борислав Отовић * Владан Минић * Огњен Мичић * Марко Марковић * Зоран Кокот * Анес Демировић * Армин Шехић * Андреј Видаковић * Срђан Витковић * Михајло Ђорем * Лука Анчић * Страхиња Суџум * Младен Дракул * Страхиња Драговић * Иван Међо == Крај рата и поновно оснивање клуба == Иако је рат трајао, 1994. године играчи Братства су се окупили и одиграли пријатељску утакмицу против Касиндола. Покојни Бранислав Лубура тада је обавио функцију тренера и окупио играче међу којима су били Драган Мичић - Шкуто, Раденко Лучић, Перо Сикимић, Мирко Шешлија - Куза, Добро Скакавац, Српко Мочевић, Давор Ристовић….. Почетком априла 1996. године на иницијативу Бранислава Лубуре, у основној школи у Војковићима обнавља се клуб, али под новим именом ФК “Војковићи”, када је за предсједника клуба изабран Бранислав Лубура, за секретара Чедо Ристовић, а за тренера Мирко Шешлија – Куза. Тој оснивачкој Скупштини присуствовали су поред поменутих, Саво Голубовић, Раденко Шеховац, Рајко Тепавчевић, покојни Ратко Мочевић, затим Раденко Лучић, Драган Мичић – Шкуто, Перо Сикимић, Славко Мичић – Цане, Мирко Влачић, Миленко Милидраг – Нина и други. Тада је одлучено да се клуб назове ФК Војковићи и да се од 12. септембра укључи у Другу лигу РС - група Српско Сарајево, а прву утакмицу под новим именом Војковићи су играли у Куп такмичењу Републике Српске. Било је то 08.04.1996. године, када су се  Војковићи састали са Дрином из Вишеграда. Након 1:1 у регуларном дијелу утакмице, Дрина се пласирала у наредно коло побједом 7:6 на пенале. Одлука донесена на оснивачкој Скупштини почетком априла 1996. године спроведена је у дјело и ФК Војковићи се укључио у друго првенство Републике Српске у такмичарску Другу лигу, група Српско Сарајево, коју је завршио на 6 мјесту. Био је то први послијератни такмичарски циклус. Прву послијератну првенствену утакмицу на свом стадиону Војковићи су одиграли 19.09.1996. године, када су добили Рудо резултатом 3:1. До садашњег имена ФК Фамос дошло се пред почетак сезоне 1997/1998. Годишња Скупштина клуба одржана је 20.јула 1997. године и на њој је ФК Војковићи преузео име свога генералног спонзора и постао ФК Фамос. За предсједника Скупштине изабран је тадашњи директор Фабрике мотора Сарајево, Миро Берјан, а директор је постао Бранислав Лубура. Пред клуб је постављен циљ, улазак у Прву лигу Републике Српске и то је и остварено. Фамос је сувјерено стигао до титуле, испред ФК Романија и са 67 бодова уз чак 106 постигнутих голова на 28 утакмица освојили су титулу првака Друге лиге Републике Српске група <nowiki>''Српско Сарајево''</nowiki> и пласирали се у Прву лигу Републике Српске. Фамос је своју прву прволигашку утакмицу одиграо 15. августа 1998. године, када је славио у Зворнику против домаће Дрине с минималних 1:0. Остаће уписано у клупској историји да је први прволигашки погодак постигао Драган Лубура. Наредне двије године Фамос је играо у Првој лиги, а онда је поново услиједило испадање у сезони 1999/2000 када се заузело 18. мјесто од 20 екипа. Све до сезоне 2004/2005 Фамос ће играти у Другој лиги Републике Српске група <nowiki>''Исток'', а касније и ''Југ'''</nowiki>, да би у тој сезони успјели да освоје прво мјесто са десет бодова више у односу на Јардан. У Првој лиги Републике Српске Фамос је био све до 2011. године<ref>{{Cite web|url=https://sportdc.net/league/2894/games|title=Прва лига Републике Српске, 2010/11|last=|first=|date=|website=СпортДЦ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>. У сезони 2010/11 Фамос заузима претпосљедње мјесто, те испада у Другу лигу Републике Српске, гдје се налази и сада.<ref>{{Cite web|url=https://sportdc.net/league/3482|title=Друга лига Републике Српске група ''Исток'', 2019/20|last=|first=|date=|website=СпортДЦ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> == Погинули фудбалери Братства у рату == На жалост један број фудбалера Братства, данашњег Фамоса није међу живима. У борби за слободу и част српског народа, своје животе за одбрану отаџбине положила су 23 фудбалера. У знак сјећања на њихов лик и дјело, у љето 1996. године, а прије прве првенствене сезоне обновљеног клуба, подигнута је спомен плоча, на којој су уклесана сљедећа имена: Шеховац Синиша – Пињо, Кокот Боро, Међо Ратко – Беки, Мичић Александар - Ацо, Пурковић Саво, Мочевић Радослав, Крстовић Момчило - Моња, Берибака Тихомир - Тихо, Шешлија Петар, Трапара Жарко, Васић Митар, Милидраг Бошко - Кик, Тушевљак Душан, Кокот Драган – Цуни, Шешлија Светозар - Шоре, Мочевић Горан - Горанац, Мичић Радомир - Шућо, Мочевић Србобран – Српко Кокот Драган, Лучић Мирослав - Бата, Шешлија Борислав - Мео, Галинац Раденко, Галинац Радован. == Стадион == На почетку свог постојања Братство је играло своје утакмице на Илиџи, на стадиону Игмана. Упоредо са тим наступима, радило се и на изградњи терена у Војковићима које није имало димензије прописане тадашњим правилником, али је Фудбалски савез дао дозволу да се прољећни дио прве сезоне одигра у Војковићима. Кроз године стадион у Војковићима је доживио бројне промјене, а и у 2020. години на њему се врше радови<ref>{{Cite web|url=https://sportdc.net/n/121045/foto-famos-sprema-infrastrukturu-za-prvu-ligu-republike-srpske/f|title=Фамос спрема инфраструктуру за Прву лигу Републике Српске|last=|first=|date=17. 6. 2020.|website=СпортДЦ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=21. 6. 2020.}}</ref> како би клуб спремно дочекао наступ у Првој лиги Републике Српске у сезони 2020/2021.[[Датотека:FK Famos Vojkovici.gif|мини|100п|Стари грб ФК Фамоса из доба Југославије]] == Види још == * [[Фудбалски савез Републике Српске]] * [[Прва лига Републике Српске у фудбалу]] * [[Друга лига Републике Српске у фудбалу]] * [[Фудбалски клубови Републике Српске]] == Спољашње везе == * [http://www.fsrs.org Фудбалски Савез Републике Српске] {{ср}} {{клица-фк}} {{ПлРС}} {{DEFAULTSORT:Фамос Војковићи}} [[Категорија:Спорт у Источном Сарајеву]] [[Категорија:Фудбалски клубови у Републици Српској]] 44rtdhlvlm6cek90ars04zjnn9wquvx 25114079 25114074 2022-07-19T13:52:07Z 31.223.133.110 Улазак у Прву лигу Републике Српске wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Фамос | слика = FK FAMOS Vojkovici.png | пуно име = Фудбалски клуб Фамос | надимак = Мотористи | основан = [[1968]]. | стадион = Спортски центар Војковићи | капацитет = 1.000 | директор = | тренер =Владимир Дрињак | лига = [[Друга лига Републике Српске у фудбалу|Друга лига РС]] | сезона = 2020/21 | позиција = 2 | | pattern_la1= |pattern_b1=_unknown |pattern_ra1= | leftarm1=FFFFFF |body1=FFFFFF |rightarm1=FFFFFF |shorts1=FFFFFF |socks1=FFFFFF | pattern_la2= |pattern_b2=_unknown |pattern_ra2= | leftarm2=FFFFFF |body2=FFFFFF |rightarm2=FFFFFF |shorts2=FFFFFF |socks2=FFFFFF }} '''Фудбалски клуб Фамос''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Војковићи (Источна Илиџа)|Војковића]], [[град Источно Сарајево]], [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина]] који се такмичи у [[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Првој лиги Републике Српске]]. == Оснивање и историја == Фудбалски клуб Фамос из Војковића основан је 12.маја 1968. године као ФК Братство. Неколико мјесеци су трајале активности око оснивања клуба и одржавања оснивачке клупске Скупштине од људи који су се окупљали код Задружног дома гдје се налазило импровизовано фудбалско игралиште, а на мјесту гдје се и данас налази клупски стадион. Из таквог дружења настао је малоногометни тим који је учествовао и са успјехом наступао на турнирима широм сарајевског подручја. Родила се идеја да се оснује фудбалски клуб, а иницијатор оснивања је био Бранислав Голубовић. За првог предсједника клуба изабран је Игњат Ристовић, а секретар клуба је био Бранко Шеховац. Први тренер је био Никола Бркан. === Прва утакмица: === Прву утакмицу ФК Братство је одиграло против ФК Врбањуша на помоћном терену стадиона на Кошеву. Резултат је био 3:2 за Братство, а стријелци су били Секула Попадић, Бране Лубура и Миле Милић. === Групна и подручна лига Сарајева: === Већ у првој години постојања Братство се укључило у Групну лигу Сарајева гдје је наступало 10 екипа. Након осамнаест одиграних кола Фамос је освојио 25 бодова, те је заузео друго мјесто и тако се пласирао у Подручну лигу Сарајева. У Подручној лиги, Братство је било све до сезоне 1978/1979 када испадају у Групну лигу Сарајева група <nowiki>''Запад''</nowiki>. Пет сезона је Братство поново било у Групној лиги, све док у сезони 1982/1983 нису постали прваци. Услијед реформи, виши ранг такмичења је постала Међуопштинска лига Сарајева гдје је Братство играло наредне двије сезоне. У сезони 1984/1985, Братство заузима посљедње мјесто, али поново долази до реформи такмичења, те лига наставља да се зове Међуопштинска лига Сарајево, али Братство долази у групу "Центар". Ту су имали запажену улогу, а у сезони 1989/1990 такмичење се поново реорганизује, па се од тада то назива Градска лига Сарајево у којој се ФК Братство такмичио све до избијања рата на нашим просторима и прекида такмичења 1992. године, а због близине ратних дејстава и клуб је тада престао са радом. == Играчки кадар == * Марко Терзић * Лука Шупић * Елдар Башовић * Марко Шкрба * Владимир Фргања * Урош Ковачевић * Данел Блажић * Марко Тешановић * Борислав Отовић * Владан Минић * Огњен Мичић * Марко Марковић * Зоран Кокот * Анес Демировић * Армин Шехић * Андреј Видаковић * Срђан Витковић * Михајло Ђорем * Лука Анчић * Страхиња Суџум * Младен Дракул * Страхиња Драговић * Иван Међо == Крај рата и поновно оснивање клуба == Иако је рат трајао, 1994. године играчи Братства су се окупили и одиграли пријатељску утакмицу против Касиндола. Покојни Бранислав Лубура тада је обавио функцију тренера и окупио играче међу којима су били Драган Мичић - Шкуто, Раденко Лучић, Перо Сикимић, Мирко Шешлија - Куза, Добро Скакавац, Српко Мочевић, Давор Ристовић….. Почетком априла 1996. године на иницијативу Бранислава Лубуре, у основној школи у Војковићима обнавља се клуб, али под новим именом ФК “Војковићи”, када је за предсједника клуба изабран Бранислав Лубура, за секретара Чедо Ристовић, а за тренера Мирко Шешлија – Куза. Тој оснивачкој Скупштини присуствовали су поред поменутих, Саво Голубовић, Раденко Шеховац, Рајко Тепавчевић, покојни Ратко Мочевић, затим Раденко Лучић, Драган Мичић – Шкуто, Перо Сикимић, Славко Мичић – Цане, Мирко Влачић, Миленко Милидраг – Нина и други. Тада је одлучено да се клуб назове ФК Војковићи и да се од 12. септембра укључи у Другу лигу РС - група Српско Сарајево, а прву утакмицу под новим именом Војковићи су играли у Куп такмичењу Републике Српске. Било је то 08.04.1996. године, када су се  Војковићи састали са Дрином из Вишеграда. Након 1:1 у регуларном дијелу утакмице, Дрина се пласирала у наредно коло побједом 7:6 на пенале. Одлука донесена на оснивачкој Скупштини почетком априла 1996. године спроведена је у дјело и ФК Војковићи се укључио у друго првенство Републике Српске у такмичарску Другу лигу, група Српско Сарајево, коју је завршио на 6 мјесту. Био је то први послијератни такмичарски циклус. Прву послијератну првенствену утакмицу на свом стадиону Војковићи су одиграли 19.09.1996. године, када су добили Рудо резултатом 3:1. До садашњег имена ФК Фамос дошло се пред почетак сезоне 1997/1998. Годишња Скупштина клуба одржана је 20.јула 1997. године и на њој је ФК Војковићи преузео име свога генералног спонзора и постао ФК Фамос. За предсједника Скупштине изабран је тадашњи директор Фабрике мотора Сарајево, Миро Берјан, а директор је постао Бранислав Лубура. Пред клуб је постављен циљ, улазак у Прву лигу Републике Српске и то је и остварено. Фамос је сувјерено стигао до титуле, испред ФК Романија и са 67 бодова уз чак 106 постигнутих голова на 28 утакмица освојили су титулу првака Друге лиге Републике Српске група <nowiki>''Српско Сарајево''</nowiki> и пласирали се у Прву лигу Републике Српске. Фамос је своју прву прволигашку утакмицу одиграо 15. августа 1998. године, када је славио у Зворнику против домаће Дрине с минималних 1:0. Остаће уписано у клупској историји да је први прволигашки погодак постигао Драган Лубура. Наредне двије године Фамос је играо у Првој лиги, а онда је поново услиједило испадање у сезони 1999/2000 када се заузело 18. мјесто од 20 екипа. Све до сезоне 2004/2005 Фамос ће играти у Другој лиги Републике Српске група <nowiki>''Исток'', а касније и ''Југ'''</nowiki>, да би у тој сезони успјели да освоје прво мјесто са десет бодова више у односу на Јардан. У Првој лиги Републике Српске Фамос је био све до 2011. године<ref>{{Cite web|url=https://sportdc.net/league/2894/games|title=Прва лига Републике Српске, 2010/11|last=|first=|date=|website=СпортДЦ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>. У сезони 2010/11 Фамос заузима претпосљедње мјесто, те испада у Другу лигу Републике Српске, гдје се такмичио све до сезоне 2021/22, када се је као другопласирани тим ушао у Прву лигу Републике Српске. == Погинули фудбалери Братства у рату == На жалост један број фудбалера Братства, данашњег Фамоса није међу живима. У борби за слободу и част српског народа, своје животе за одбрану отаџбине положила су 23 фудбалера. У знак сјећања на њихов лик и дјело, у љето 1996. године, а прије прве првенствене сезоне обновљеног клуба, подигнута је спомен плоча, на којој су уклесана сљедећа имена: Шеховац Синиша – Пињо, Кокот Боро, Међо Ратко – Беки, Мичић Александар - Ацо, Пурковић Саво, Мочевић Радослав, Крстовић Момчило - Моња, Берибака Тихомир - Тихо, Шешлија Петар, Трапара Жарко, Васић Митар, Милидраг Бошко - Кик, Тушевљак Душан, Кокот Драган – Цуни, Шешлија Светозар - Шоре, Мочевић Горан - Горанац, Мичић Радомир - Шућо, Мочевић Србобран – Српко Кокот Драган, Лучић Мирослав - Бата, Шешлија Борислав - Мео, Галинац Раденко, Галинац Радован. == Стадион == На почетку свог постојања Братство је играло своје утакмице на Илиџи, на стадиону Игмана. Упоредо са тим наступима, радило се и на изградњи терена у Војковићима које није имало димензије прописане тадашњим правилником, али је Фудбалски савез дао дозволу да се прољећни дио прве сезоне одигра у Војковићима. Кроз године стадион у Војковићима је доживио бројне промјене, а и у 2020. години на њему се врше радови<ref>{{Cite web|url=https://sportdc.net/n/121045/foto-famos-sprema-infrastrukturu-za-prvu-ligu-republike-srpske/f|title=Фамос спрема инфраструктуру за Прву лигу Републике Српске|last=|first=|date=17. 6. 2020.|website=СпортДЦ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=21. 6. 2020.}}</ref> како би клуб спремно дочекао наступ у Првој лиги Републике Српске у сезони 2020/2021.[[Датотека:FK Famos Vojkovici.gif|мини|100п|Стари грб ФК Фамоса из доба Југославије]] == Види још == * [[Фудбалски савез Републике Српске]] * [[Прва лига Републике Српске у фудбалу]] * [[Друга лига Републике Српске у фудбалу]] * [[Фудбалски клубови Републике Српске]] == Спољашње везе == * [http://www.fsrs.org Фудбалски Савез Републике Српске] {{ср}} {{клица-фк}} {{ПлРС}} {{DEFAULTSORT:Фамос Војковићи}} [[Категорија:Спорт у Источном Сарајеву]] [[Категорија:Фудбалски клубови у Републици Српској]] auiei48x2w81fa89ygi4knjos5nbv7a 0 275591 25114768 24215507 2022-07-19T20:22:52Z 212.200.247.118 wikitext text/x-wiki {{друго значење|рок групу из Србије под истим именом|[[ВИС Црни бисери]]}} {{Филм | назив=Црни бисери | слика=Crni biseri.jpg | величина= | оназив=Црни бисери | година=[[1958]]. | земља={{застава|ФНРЈ}} | језик = [[српскохрватски језик|српскохрватски]] | жанр=[[Драма (филмски жанр)|драма]] | режија=[[Тома Јанић]] | сценарио=[[Југ Гризељ]] | музика=[[Бојан Адамич]] | улоге=[[Северин Бијелић]] <br /> [[Михајло Викторовић]] <br /> [[Милан Ајваз]] | продуцент= [[Дана Никифоровић]] | компанија=[[Босна филм]] | трајање=99 мин | камера=[[Едуард Богданић]] | монтажа=[[Ружица Цвингл]] | кинематографија= | награде= | буџет= | претходни= | следећи= | вебсајт= | имдб=51498 }} '''Црни бисери''' је црно-бели [[Списак југословенских играних филмова|југословенски]] [[филм]] из [[1958]]. године. Режирао га је [[Тома Јанић]], а сценарио је писао [[Југ Гризељ]].<ref name="BH Film">{{cite web |title=Crni biseri |url=http://bhfilm.ba/bs/film/697 |website=BH Film |access-date=28. 1. 2021}}</ref> Филм је социјална драма чија је тема малолетничка деликвенција. Филм је био инспирација за име српске музичке групе [[ВИС Црни бисери|Црни Бисери]]. Филм је сниман на [[Корчула (острво)|Корчули]]. Главна локација је било мало острво [[Бадија]], на коме се налази Доминикански манастир, који је био главна локација у филму. == Радња == {{упозорење-филм}} Радња филма прати покушаје учитеља у казнено-поправном дому смештеном на острву [[Бадија]] код [[Корчула (острво)|Корчуле]], да позитивно утиче на животе „црних бисера“, групице дечака-штићеника дома, које управа сматра непоправљивим. Дечаци убрзо упознају Марсовца, туристу који им предлаже да поправе стари насукани брод и крену њиме у свет. Када одушевљено приступе остварењу ове примамљиве замисли, откривају да је Марсовац, који је брзо задобио њихове симпатије, у ствари, нови управник Марко.<ref name="BH Film" /> Суочени са забраном рада на броду и бројним последицама њихових несташлука дечаци чине све како би доказали новом управнику да се није преварио у њима. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Северин Бијелић]] || Марко, нови управник поправног дома |- |[[Михајло Викторовић]] || Спира, васпитач |- |[[Милан Ајваз]] || Шјор Тони |- |[[Предраг Џудовић]] || дечак из поправног дома |- |[[Слободан Џудовић]] || дечак из поправног дома |- |[[Владимир Хакац]] || |- |[[Зено Хакл]] || начелник општине |- |[[Зоран Ибишбеговић]] || дечак из поправног дома |- |[[Ђорђе Јелисић]] || иследник у милицији |- |[[Јован Јеремић]] || |- |[[Миливоје Јевремовић]] || дечак из поправног дома |- |[[Рајко Јовановић]] || дечак из поправног дома |- |[[Милош Кандић]] || Црни |- |[[Катица Лабас]] || секретарица иследника |- |[[Бранислав Миладиновић]] || |- |[[Стеван Момчиловић]] || дечак из поправног дома |- |[[Дракче Поповић]] || |- |[[Здравко Романовић]] || дечак из поправног дома |- |[[Видан Спасојевић]] || |- |[[Јосип Томић]] || дечак из поправног дома |- |[[Фрањо Тума]] || Мутило - дечак из поправног дома |- |[[Лује Ветма]] || Бетина, куварица |} <span class="mw-customtoggle-myDivision">Комплетна филмска екипа &#9660;</span> <div class="mw-collapsible mw-collapsed" id="mw-customcollapsible-myDivision"> {| class="wikitable" |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | [[Редитељ]] || [[Тома Јанић]] || |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | [[Сценариста]] || [[Југ Гризељ]] || (писац) |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | [[Композитор]] || [[Бојан Адамич]] || |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | [[Директор фотографије]] || [[Едуард Богданић]] || |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | [[Монтажер]] || [[Ружица Цвингл]] || (као Ружа Павлиновић—Цвингл) |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | [[Сценограф]] || [[Веселин Бадров]] || |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | [[Уметнички директор]] || [[Миодраг Николић]] || |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | [[Декоратер сцене]] || Џемо Ћесовић || |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | Одсек за шминку || Соња Зечевић || шминкер |- |rowspan="2" style="background: Lavender;" | [[Менаџер продукције]] || [[Драгутин Цвинг]] || вођа снимања |- | [[Дана Никифоровић]] || директор филма |- |rowspan="2" style="background: Lavender;" | [[Помоћник режије]] || [[Мате Реља]] || други помоћник редитеља |- | [[Гојко Шиповац]] || први помоћник редитеља |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | Уметнички одсек || Хидајет Чаклић || сценски реквизитер |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | Одсек за звук || Љубомир Петек || тон мајстор |- |rowspan="4" style="background: Lavender;" | Одсек за камеру и расвету || Зијах Бачвић || пратилац камере |- | Бошко Ковачевић || вођа расвете |- | Есад Тахмишчић || пратилац камере |- | Иван Терзић || фотограф |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | Одсек за костим || Рамиза Каламујић || гардеробер |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | Одсек за монтажу || Бланка Јелић || асистент монтажера |- |rowspan="1" style="background: Lavender;" | Музички одсек || Владимир Добровић || музички уредник |- |rowspan="2" style="background: Lavender;" | Остала екипа || Сека Ћесовић || секретар продукције |- | Даринка Петек || секретар режије |} </div> == Референце == {{рефлист}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=51498|title=Црни бисери}} * [https://web.archive.org/web/20090121213400/http://www.korculainfo.com/film/film-crni-biseri-stills.html Неке од слика из филма] * [http://www.answers.com/topic/crni-biseri Информације о филму на Answers.com] * [http://bhfilm.ba/bs/film/697 Синопсис филма на сајту bhfilm.ba] [[Категорија:Филмови 1958.]] [[Категорија:Хрватски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (хрв)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Хрватски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] 2zqb71mm3li0zf2gu8e6u73bzkf890q 0 275597 25114136 24544880 2022-07-19T15:06:38Z Snake bgd 9041 /* Улоге */ wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}} {{Инфокутија Филм |назив=Црвена земља | слика = Црвена земља (филм).JPG | опис_слике = [[Филмски постер]] |величина= |оназив=Црвена земља |година=1975. |земља={{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | језик = [[Српски језик|српски]] <br \> [[Словеначки]] |жанр=[[Драма (филмски жанр)|драма]] <br /> [[ратни филм|ратни]] |режија=[[Бранимир Тори Јанковић]] |сценарио=[[Бранимир Тори Јанковић]] |музика= [[Зоран Христић]] |улоге=[[Драгомир Бојанић Гидра]]<br />[[Михa Бaлох]]<br />[[Војa Мирић]]<br />[[Дрaгaнa Борковић]]<br />[[Зорaн Цвијановић]]<br /> [[Љубишa Сaмарџић]] |продуцент=Слободан Рогановић |компанија=[[Филм Данас]] [[Београд]] <br /> [[Виба филм]] [[Љубљана]] |трајање=91 минут |сниматељ=[[Александар Петковић]] |монтажа=Наталија Цвијић |сценографија=[[Властимир Гаврик]] |награде= |буџет= |претходни= |следећи= |вебсајт= |имдб=71371 }} '''„Црвена земља“''' је југословенски филм из [[1975]]. године. Режирао га је [[Бранимир Тори Јанковић]], који је написао и сценарио. == Садржај филма == {{Упозорење-филм}} Године [[1941]], [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] ослобађају [[Ужице]], [[Чачак]] и воде битку за [[Краљево]]. [[Немци]] у виду одмазде стрељају 6.000 грађана Краљева. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Драгомир Бојанић Гидра]] || Аврам Вранић |- |[[Миха Балох]] || профeсор Бојан Долинар |- |[[Воја Мирић]] || Немачки мајор |- |[[Драгана Борковић]] || Мајда Долинар |- |[[Зоран Цвијановић]] || Милош Вранић |- |[[Душан Јанићијевић]] || Краљевски официр |- |[[Велимир Бата Живојиновић]] || Музикант |- |[[Љубиша Самарџић]] || Коста |- |[[Деметер Битенц]] || -{Obersturmführer}- |- |[[Томанија Ђуричко]] || Ожалошћена жена |- |[[Драгомир Фелба]] || сељак из Рибнице |- |[[Владан Холец]] || -{Oberleutnant Macieovic}- |- |[[Богдан Јакуш]] || мајор Вакић |- |[[Јован Јанићијевић Бурдуш]] || Борислав Катанић |- |[[Љиљана Контић]] || Гђа Врaнић |- |[[Мирко Бабић]] || Партизан |- |[[Зорана Јанковић]] || Др. Олга Поповић |- |[[Фрањо Кумер]] || Немачки генерал |- |[[Зоран Миљковић]] || -{Hauptmann Rott}- |- |[[Богољуб Петровић]] || Бегунац |- |[[Гизела Вуковић]] || Ожалошћена жена |- |[[Миња Војводић]] || Вакићев ађутант |- |[[Јанез Врховец]] || Јанко |} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=71371|title=Црвена земља}} [[Категорија:Филмови 1975.]] [[Категорија:Словеначки играни филмови]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (сло)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Словеначки филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] [[Категорија:Партизански филмови]] rzn68sxtoehmfosx1cztf0pkasi2qa9 25114139 25114136 2022-07-19T15:07:17Z Snake bgd 9041 /* Улоге */ wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}} {{Инфокутија Филм |назив=Црвена земља | слика = Црвена земља (филм).JPG | опис_слике = [[Филмски постер]] |величина= |оназив=Црвена земља |година=1975. |земља={{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | језик = [[Српски језик|српски]] <br \> [[Словеначки]] |жанр=[[Драма (филмски жанр)|драма]] <br /> [[ратни филм|ратни]] |режија=[[Бранимир Тори Јанковић]] |сценарио=[[Бранимир Тори Јанковић]] |музика= [[Зоран Христић]] |улоге=[[Драгомир Бојанић Гидра]]<br />[[Михa Бaлох]]<br />[[Војa Мирић]]<br />[[Дрaгaнa Борковић]]<br />[[Зорaн Цвијановић]]<br /> [[Љубишa Сaмарџић]] |продуцент=Слободан Рогановић |компанија=[[Филм Данас]] [[Београд]] <br /> [[Виба филм]] [[Љубљана]] |трајање=91 минут |сниматељ=[[Александар Петковић]] |монтажа=Наталија Цвијић |сценографија=[[Властимир Гаврик]] |награде= |буџет= |претходни= |следећи= |вебсајт= |имдб=71371 }} '''„Црвена земља“''' је југословенски филм из [[1975]]. године. Режирао га је [[Бранимир Тори Јанковић]], који је написао и сценарио. == Садржај филма == {{Упозорење-филм}} Године [[1941]], [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] ослобађају [[Ужице]], [[Чачак]] и воде битку за [[Краљево]]. [[Немци]] у виду одмазде стрељају 6.000 грађана Краљева. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Драгомир Бојанић Гидра]] || Аврам Вранић |- |[[Миха Балох]] || профeсор Бојан Долинар |- |[[Воја Мирић]] || Немачки мајор |- |[[Драгана Борковић]] || Мајда Долинар |- |[[Зоран Цвијановић]] || Милош Вранић |- |[[Душан Јанићијевић]] || Жандармеријски капетан прве класе |- |[[Велимир Бата Живојиновић]] || Музикант |- |[[Љубиша Самарџић]] || Коста |- |[[Деметер Битенц]] || -{Obersturmführer}- |- |[[Томанија Ђуричко]] || Ожалошћена жена |- |[[Драгомир Фелба]] || сељак из Рибнице |- |[[Владан Холец]] || -{Oberleutnant Macieovic}- |- |[[Богдан Јакуш]] || мајор Вакић |- |[[Јован Јанићијевић Бурдуш]] || Борислав Катанић |- |[[Љиљана Контић]] || Гђа Врaнић |- |[[Мирко Бабић]] || Партизан |- |[[Зорана Јанковић]] || Др. Олга Поповић |- |[[Фрањо Кумер]] || Немачки генерал |- |[[Зоран Миљковић]] || -{Hauptmann Rott}- |- |[[Богољуб Петровић]] || Бегунац |- |[[Гизела Вуковић]] || Ожалошћена жена |- |[[Миња Војводић]] || Вакићев ађутант |- |[[Јанез Врховец]] || Јанко |} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=71371|title=Црвена земља}} [[Категорија:Филмови 1975.]] [[Категорија:Словеначки играни филмови]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (сло)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Словеначки филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] [[Категорија:Партизански филмови]] jveyal277qfw03fesewyl8ukwrt6p05 25114145 25114139 2022-07-19T15:10:08Z Snake bgd 9041 /* Улоге */ wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}} {{Инфокутија Филм |назив=Црвена земља | слика = Црвена земља (филм).JPG | опис_слике = [[Филмски постер]] |величина= |оназив=Црвена земља |година=1975. |земља={{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | језик = [[Српски језик|српски]] <br \> [[Словеначки]] |жанр=[[Драма (филмски жанр)|драма]] <br /> [[ратни филм|ратни]] |режија=[[Бранимир Тори Јанковић]] |сценарио=[[Бранимир Тори Јанковић]] |музика= [[Зоран Христић]] |улоге=[[Драгомир Бојанић Гидра]]<br />[[Михa Бaлох]]<br />[[Војa Мирић]]<br />[[Дрaгaнa Борковић]]<br />[[Зорaн Цвијановић]]<br /> [[Љубишa Сaмарџић]] |продуцент=Слободан Рогановић |компанија=[[Филм Данас]] [[Београд]] <br /> [[Виба филм]] [[Љубљана]] |трајање=91 минут |сниматељ=[[Александар Петковић]] |монтажа=Наталија Цвијић |сценографија=[[Властимир Гаврик]] |награде= |буџет= |претходни= |следећи= |вебсајт= |имдб=71371 }} '''„Црвена земља“''' је југословенски филм из [[1975]]. године. Режирао га је [[Бранимир Тори Јанковић]], који је написао и сценарио. == Садржај филма == {{Упозорење-филм}} Године [[1941]], [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] ослобађају [[Ужице]], [[Чачак]] и воде битку за [[Краљево]]. [[Немци]] у виду одмазде стрељају 6.000 грађана Краљева. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Драгомир Бојанић Гидра]] || Аврам Вранић |- |[[Миха Балох]] || профeсор Бојан Долинар |- |[[Воја Мирић]] || Немачки мајор |- |[[Драгана Борковић]] || Мајда Долинар |- |[[Зоран Цвијановић]] || Милош Вранић |- |[[Душан Јанићијевић]] || Жандармеријски капетан прве класе |- |[[Велимир Бата Живојиновић]] || Музикант |- |[[Љубиша Самарџић]] || Коста |- |[[Деметер Битенц]] || СС Старији поручник |- |[[Томанија Ђуричко]] || Ожалошћена жена |- |[[Драгомир Фелба]] || сељак из Рибнице |- |[[Владан Холец]] || Поручник Мациеовић |- |[[Богдан Јакуш]] || Мајор Вакић |- |[[Јован Јанићијевић Бурдуш]] || Борислав Катанић |- |[[Љиљана Контић]] || Гђа Врaнић |- |[[Мирко Бабић]] || Партизан |- |[[Зорана Јанковић]] || Др. Олга Поповић |- |[[Фрањо Кумер]] || Немачки генерал |- |[[Зоран Миљковић]] || -{Hauptmann Rott}- |- |[[Богољуб Петровић]] || Бегунац |- |[[Гизела Вуковић]] || Ожалошћена жена |- |[[Миња Војводић]] || Вакићев ађутант |- |[[Јанез Врховец]] || Јанко |} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=71371|title=Црвена земља}} [[Категорија:Филмови 1975.]] [[Категорија:Словеначки играни филмови]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (сло)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Словеначки филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] [[Категорија:Партизански филмови]] aqdit1mplhl3ln4bj1q7kvn87ek1fy4 25114148 25114145 2022-07-19T15:21:01Z Snake bgd 9041 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}} {{Инфокутија Филм |назив=Црвена земља | слика = Црвена земља (филм).JPG | опис_слике = [[Филмски постер]] |величина= |оназив=Црвена земља |година=1975. |земља={{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | језик = [[Српски језик|српски]] <br \> [[Словеначки]] |жанр=[[Драма (филмски жанр)|драма]] <br /> [[ратни филм|ратни]] |режија=[[Бранимир Тори Јанковић]] |сценарио=[[Бранимир Тори Јанковић]] |музика= [[Зоран Христић]] |улоге=[[Драгомир Бојанић Гидра]]<br />[[Михa Бaлох]]<br />[[Војa Мирић]]<br />[[Дрaгaнa Борковић]]<br />[[Зорaн Цвијановић]]<br /> [[Љубишa Сaмарџић]] |продуцент=Слободан Рогановић |компанија=[[Филм Данас]] [[Београд]] <br /> [[Виба филм]] [[Љубљана]] |трајање=91 минут |сниматељ=[[Александар Петковић]] |монтажа=Наталија Цвијић |сценографија=[[Властимир Гаврик]] |награде= |буџет= |претходни= |следећи= |вебсајт= |имдб=71371 }} '''„Црвена земља“''' је југословенски филм из [[1975]]. године. Режирао га је [[Бранимир Тори Јанковић]], који је написао и сценарио. == Садржај филма == {{Упозорење-филм}} Године [[1941]], [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] ослобађају [[Ужице]], [[Чачак]] и воде битку за [[Краљево]]. [[Немци]] у виду одмазде стрељају 6.000 грађана Краљева. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Драгомир Бојанић Гидра]] || Аврам Вранић |- |[[Миха Балох]] || профeсор Бојан Долинар |- |[[Воја Мирић]] || Немачки мајор |- |[[Драгана Борковић]] || Мајда Долинар |- |[[Зоран Цвијановић]] || Милош Вранић |- |[[Душан Јанићијевић]] || Жандармеријски капетан прве класе |- |[[Велимир Бата Живојиновић]] || Музикант |- |[[Љубиша Самарџић]] || Коста |- |[[Деметер Битенц]] || СС Старији поручник |- |[[Томанија Ђуричко]] || Ожалошћена жена |- |[[Драгомир Фелба]] || сељак из Рибнице |- |[[Владан Холец]] || Поручник Мациеовић |- |[[Богдан Јакуш]] || Мајор Вакић |- |[[Јован Јанићијевић Бурдуш]] || Борислав Катанић |- |[[Љиљана Контић]] || Гђа Врaнић |- |[[Мирко Бабић]] || Партизан |- |[[Зорана Јанковић]] || Др. Олга Поповић |- |[[Фрањо Кумер]] || Немачки генерал |- |[[Зоран Миљковић]] || -{Hauptmann Rott}- |- |[[Богољуб Петровић]] || Бегунац |- |[[Гизела Вуковић]] || Ожалошћена жена |- |[[Миња Војводић]] || Вакићев ађутант |- |[[Јанез Врховец]] || Јанко |} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=tt0071371|title=Црвена земља}} [[Категорија:Филмови 1975.]] [[Категорија:Словеначки играни филмови]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (сло)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Словеначки филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] [[Категорија:Партизански филмови]] kxo1qh6zn8tivu3rwcy8uctf36jhw35 0 275844 25114340 24440236 2022-07-19T16:49:55Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Филм |назив=Гости из галаксије | слика = Гости из галаксије.JPG | опис_слике = [[Филмски постер]] |величина= |оназив=Гости из галаксије |година=1981 |земља=[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] |језик=[[српскохрватски језик]] |жанр= СФ комедија |режија=[[Душан Вукотић]] |сценарио=[[Милош Мацоурек]]<br />[[Душан Вукотић]] |музика=Томислав Симовић |улоге=[[Жарко Поточњак]]<br />[[Луцие Жулова]]<br />[[Ксенија Прохаска]]<br />[[Рене Биторајац]]<br />[[Љубиша Самарџић]] |продуцент= |компанија=-{Filmov&#233; Studio Barrandov}- |трајање=82 мин |камера= |монтажа=Ивана Кчиркова |кинематографија= |награде= |буџет= |претходни= |следећи= |вебсајт= |имдб=82466 }} '''„Гости из галаксије“''' је [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] [[филм]] из [[1981]]. године.<ref>{{Cite web |url=http://zagreb.arhiv.hr/hr/hda/kinoteka/Hrvatski_DGM.doc |title=Hrvatski filmski arhiv: Popis hrvatskih dugometražnih filmova 1944. - 2006. |access-date=23. 01. 2021 |archive-date=05. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305001749/http://zagreb.arhiv.hr/hr/hda/kinoteka/Hrvatski_DGM.doc |url-status=dead }}</ref> Режирао га је [[Душан Вукотић]], а сценарио је написао у сарадњи са [[Милош Мацоурек|Милошем Мацоуреком]].<ref>{{cite web|url=http://www.imdb.com/title/tt0082466/fullcredits#cast|title=Gosti iz galaksije (1981) - Full cast and crew|publisher=Internet Movie Database|accessdate=28. siječnja 2011}}</ref><ref name="База ХР кинематографије">{{cite web |title=Гости из галаксије |url=http://hrfilm.hr/baza_film.php?id=96 |website=База ХР кинематографије |access-date=24. 1. 2021}}</ref> == Радња == Роберт је писац СФ романа који открива да може материјализовати своје мисли. Као последица тога, на Земљу стиже група ванземаљаца предвођена наочитом Андром, која осећа наклоност према Роберту. То се нимало не свиђа његовој девојци Биби. С Ванземаљцима долази и чудовиште Муму...<ref name="База ХР кинематографије" /> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Жарко Поточњак]] || Роберт |- |[[Луцие Жулова]] || Биба |- |[[Ксенија Прохаска]] || Андра |- |[[Рене Биторајац]] || Тарго |- |[[Љубиша Самарџић]] || Тони |- |[[Ивана Андрлова]] || Габи |- |[[Цвијета Месић]] || Цецилија |- |[[Маркета Фишерова]] || Стела |- |[[Карел Аугуста]] || Стелин отац |- |[[Хермина Пипинић]] || Стелина мајка |- |[[Хелена Ружичкова]] || гђа. Шварцова |- |[[Вацлав Штекл]] || психијатар |- |[[Петр Дрозда]] || Муму |- |[[Звонко Лепетић]] || чувар |- |[[Едо Перочевић]] || уредник |- |[[Предраг Петровић]] || Књижничар |- |[[Војкан Павловић]] || Тип са жутом брадом |} == Награде == Филм је освојио следеће награде:<ref name="База ХР кинематографије" /> * На међународном фестивалу фантастике Fantasporto у Порту (84.), филм је добио Међународну награду за фантазију за сценарио * Трст 81' - Прва специјална награда жирија за режију * Мадрид 82' Imagfic - Grand prix; Grand prix публике; награда FIPRESCI; Награда жирија за најбољу маску * Кадис 82' - 2. награда публике * Брисел 83' - Главна награда за режију * == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=82466|title=Гости из галаксије}} * [https://web.archive.org/web/20080425125406/http://www.filmski.net/filmovi/2934/gosti_iz_galaksije Сиже филма] на -{www.filmski.net}- {{hr}} * [https://web.archive.org/web/20070609172610/http://www.film.hr/bazafilm_film.php?PHPSESSID=5e5546487a0666c93257a9f1255ccc10&film_id=562 Основни подаци о филму] на -{www.film.hr}- {{hr}} [[Категорија:Филмови 1981.]] [[Категорија:Хрватски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (хрв)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Хрватски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] qbse0a7kunh1mfrav6bvq35aakly6q6 0 278142 25115131 23852847 2022-07-20T08:26:29Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Ана Окса | слика = Anna Oxa maggio 2012 Osnago Fiera.jpg | опис_слике = Ана Окса 2012. године | ширина_слике = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Илиријана Хоџа | датум_рођења = {{Датум рођења|1961|4|28|год=да}} | место_рођења = [[Бари]] | држава_рођења = {{застава|Италија}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = | жанр = [[поп рок]], [[софт рок]], [[Поп музика|поп]] | занимање = певачица | активни_период = 1978—данас | издавачка_кућа = {{hlist|[[RCA]]|[[CBS Records International|CBS]]|[[Columbia Records|Columbia]]|[[Sony Music Entertainment|Sony]]|[[EMI]]}} | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Илиријана Хоџа''' ({{јез-алб|Iliriana Hoxha}}; [[Бари]], [[Италија]], [[28. април]] [[1961]]), познатија под псеудонимом '''Ана Окса''' ({{јез-итал|Anna Oxa}}), италијанска је дива [[Албанци|албанске]] националности. Први муж јој је био професор [[Франко Чани]] (брак 1982—1989). Други пут је била удата за [[Косовски Албанци|косовског Албанца]] и милионера [[Бехђет Пацоли|Бехђета Пацолија]] (брак: 1999—2002). Два пута је побеђивала на музичком [[Фестивал у Санрему|Фестивалу у Сан Рему]]; [[1999]]. са песмом ''-{Senza pietà}-'' (Без милости) и [[1989]]. са песмом ''-{Ti lascerò}-'' (Оставићу те), дуету који је певала са [[Фаусто Леали]]јем. Са њим је исте године учествовала на такмичењу за [[Песма Евровизије|Песму Евровизије]] са песмом ''-{Avrei voluto}-'' (Желео/желела сам). Освојили су девето место. Године 1994. била је водитељ фестивала у Сан Рему уз [[Пипо Баудо|Пипа Бауда]]. На овом фестивалу је наступила као певач укупно 13 пута. Водила је 1988. и 1989. популарни италијански ТВ шоу [[Фантастико]] (''-{Fantastico}-''). Постала је позната као [[камелеон]] италијанске естрадне сцене, потпуно другачија од свих, певачица изузетног гласа и провокативне појаве. == Професионална биографија == Као певачица се појављује са 17 година 1978. године, где први пут учествује на фестивалу у Санрему са песмом "Un emozione da poco" и осваја завидно друго место. Први пут је иступила од свог дотадашњег имиџа на Санрему 1985. са песмом "A lei", где се појавила у прозирном и припијеном костиму „жене мачке” и освојила треће место. Да квалитетан вокал мора пратити и препознатљив имиџ доказала је и наредне године на истом фестивалу када је извела песму „E' tutto un attimo”, шокирајући конзервативније гледаоце прекратком кожном хаљином отвореног пупка. Своју прву победу на том Фестивалу осваја 1989. са песмом "Ti lascero" у дуету са Фаустом Леалијем, са којим је исте године учествовала на такмичењу за [[Песма Евровизије|Песму Евровизије]] са песмом ''-{Avrei voluto}-'' (Желео/желела сам). Освојили су девето место. у то време започиње сарадњу, а потом и љубавну везу са фронтменом чувене италијанске групе "I New Trolls" Ђанијем Беленом. Јавност је још једном остала затечена њеном појавом, али овог пута Ана се појавила на сцени Санрема у благословеном стању и извела песму "Donna con te", коју многи обожаваоци сматрају њеним највећи хит у каријери. Након двогодишње паузе због рођења првог детета, Ана се враћа са албумом "Di questa vita", а потом и са два албума "Cantautori", где се налазе обраде чувених италијанских кантаутора од Баљонија до Де Грегорија, чиме још једном потврђује своје место међу највећим италијанским вокалима. Под продуцентском палицом тадашњег животног сапутника 1996. се појављује албум "Anna non si lascia", а две године касније осваја друго место у чувеном Аристон театру у Санрему са песмом "Storie", чиме најављује истоимени компилацијски албум. Своју другу победу на Санрему однела је 1999. године, када се појавила у „костиму” плавокосе Амазонке, са танга гаћицама које су вириле изнад индијанских панталона. Смела креација Роберта Кавалија морала се преправити до финалне вечери, јер је певачица од стране организатора замољена да се „упристоји”. Песма "Senza pieta" освојила је прву награду. Почетак 2000. године био је још једна прекретница у Анином животу. Нови албум "L'eterno movimento" карактерише етно звук Балкана, чиме певачица успоставља чвршћу везу са својим албанским коренима. У том периоду удаје се за [[Бехђет Пацоли|Бехђета Пацолија]], најмоћнијег и најбогатијег албанског предузетника, пореклом са Косова. После три године брака, који се распао 2002. године, Ана се окреће интензивније својој музичкој каријери. Албум "Ho un sogno" представља необичан спој етно мотива и духовних порука, чиме се јасно дистанцира од поп музике. Године 2006. њена такмичарска нумера "Processo a me stessa", и поред тога што је запажена, не улази у финале Санрема, уз образложење да траје дуже од предвиђене фестивалске минутаже. Иста песма претходила је новом албуму "La musica e'niente se tu non hai vissuto", који је иако помало театралан и склон експериментима, наишао на добре критике. == Наступи Ане Оксе на Санрему == * [[1978]]. Un'emozione da poco * [[1982]]. Io no * [[1984]]. Non scendo * [[1985]]. A lei * [[1986]]. È tutto un attimo (албум је био годину дана на италијанској топ листи) * [[1988]]. Quando nasce un amore * [[1989]]. Ti lascerò * [[1990]]. Donna con te * [[1997]]. Storie * [[1999]]. Senza pietà * [[2001]]. L'eterno movimento * [[2003]]. Cambierò * [[2006]]. Processo a me stessa == Хитови == * 1978: -{Un'emozione da poco}- * 1978: -{Fatelo con me}- * 1979: -{Pagliaccio azzurro}- * 1980: -{Controllo totale}- * 1982: -{Io no}- * 1982: -{Fammi ridere un po'}- * 1983: -{Senza di me}- * 1984: -{Non scendo}- * 1984: -{Eclissi totale}- * 1985: -{A lei}- * 1985: -{Parlami}- * 1986: -{E' tutto un attimo}- * 1988: -{Tu non ridi più}- * 1988: -{Quando nasce un amore}- * 1989: -{Ti lascerò}- (дует са Фаустом Леалијем) * 1989: -{Avrei voluto}- (дует са Фаустом Леалијем) * 1989: -{Tutti i brividi del mondo}- * 1990: -{Donna con te}- * 1992: -{Mezzo angolo di cielo}- * 1996: -{Spot}- * 1997: -{Storie}- * 1999: -{Come dirsi ciao}- * 1999: -{Senza pietà}- * 1999: -{Camminando camminando}- (са групом Шајан) * 2001: -{L'eterno movimento}- * 2001: -{Io sarò con te}- * 2003: -{Cambierò}- * 2006: -{Processo a me stessa}- == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Anna Oxa}} * [http://www.annaoxa.net/ Званична интернет презентација] {{it}} {{DEFAULTSORT:Окса, Ана}} [[Категорија:Рођени 1961.]] [[Категорија:Албанци]] [[Категорија:Италијански певачи]] [[Категорија:Представници Италије на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 1989.]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] e6dnh3rf56wpp0ysfmk7fihuc20ua3s 0 278786 25115300 24746665 2022-07-20T11:35:27Z 88.104.241.188 /* Албуми */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музичар | име = Синан Сакић | слика = Sinan Sakić.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Синан Сакић | пуно_име = | друга_имена = | надимци = | боја_позадине = соло | датум_рођења = {{датум рођења|1956|10|13}} | место_рођења = [[Лозница]] ([[НР Србија]]) | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2018|6|1|1956|10|13}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = | супружници = {{marriage|Сабина Сакић}} | партнери = | деца = 4<!--ако нису од значаја за чланак и сл. не уносити имена--> | родитељи = | породица = | активни_период = 1978—2018. | образовање = | занимање = певач | богатство = | жанр = [[Поп-фолк музика|поп-фолк]] | инструменти = <!--ако нема инструмената не уносити--> | издавачке_куће = {{br separated entries|[[Дискос]]|[[Гранд продукција]]|[[ПГП РТБ]]|Vujin Records|Renome|[[Голд аудио видео]]|Starcevic Production|Studio MMI|[[Сити рекордс]]{{\}}Mascom Records|[[БН мјузик|Vip Productions]]}} | везани_чланци = [[Јужни ветар]] | веб-сајт = | потпис = }} '''Синан Сакић''' ([[Лозница]], [[13. октобар]] [[1956]] — [[Београд]], [[1. јун]] [[2018]]) био је [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] и [[Србија|српски]] [[Фолк музика|фолк]] певач. Музичку каријеру започео је 1978. године, а поред певања био је и бубњар до 1984. године. Крајем [[1970-е|седамдесетих година]] снимио је прве студијске песме, а 1982. године први албум. Био је члан велике петорке [[Јужни ветар|Јужног ветра]], а за живота снимио је велики број албума и песама. Преминуо је после болести [[1. јун]]а [[2018]]. године у [[Београд]]у. == Биографија == Родио се у [[Лозница|Лозници]] [[13. октобар|13. октобра]] [[1956]]. године у сиромашној породици. Његова мајка Ђулка радила је у фабрици, а отац Рашид је био члан војног оркестра, касније Загребачке и [[Београдска филхармонија|Београдске филхармоније]]. Још као дете показао је интересовање за музику, а остао ускраћен у жељи да свира клавир, јер је његов отац мислио да од тога неће имати користи. По занимању је био електроварилац, а радио је и као конобар.<ref name="sinan2">{{cite web|title=Sinan Sakić Pevač (1956. — 2018)|url=https://www.biografija.org/muzika/sinan-sakic/ |website=biografija.org |accessdate=1. 6. 2018}}</ref> Са осамнаест година служио је војску у [[Пула|Пули]], а након изласка из војске се оженио. Синан је у то време већ био кафански певач, а његова тадашња супруга Велида из [[Јања (Бијељина)|Јање]] била је из изузетно имућне породице.<ref name="sinan2"/> Из брака са њом имао је двоје деце — Рашида и Меду, који је такође певач. Други брак склопио је са Сабином, [[29. јун]]а [[1981]]. године, са којом је имао ћерку Ђулкицу и сина Алена.<ref name="sinan2"/><ref>{{cite web|url=http://vipstarsevents.eu/sinan-i-sabina-sakic-setili-se-svog-vencanja-foto/|title=Sinan i Sabina Sakić setili se svog venčanja! (FOTO)|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150413045139/http://vipstarsevents.eu/sinan-i-sabina-sakic-setili-se-svog-vencanja-foto/|archivedate=13. 4. 2015|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|title=Tuga u Loznici zbog smrti Sinana Sakića |url=http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:730512-Tuga-u-Loznici-zbog-smrti-Sinana-Sakica |website=novosti.rs |accessdate=1. 6. 2018}}</ref> Са њим су заједно живели и деца из првог брака Сабине, Ернест и Елвис.<ref name="sinan19"/> Више пута у медијима отворено је говорио о својим пороцима, а свој мир пронашао је у [[Индија|Индији]], код индијског духовног вође Саи Бабе, који је, како је Синан тврдио, помогао њему и његовој породици.<ref name="story-8812">{{cite web|url=http://www.story.rs/vesti/svet-poznatih/8812-sinan-sakic-naucio-sam-da-idem-ispravnim-putem.html |title=Sinan Sakić: Naučio sam da idem ispravnim putem |accessdate=12. 4. 2015 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150419130022/http://www.story.rs/vesti/svet-poznatih/8812-sinan-sakic-naucio-sam-da-idem-ispravnim-putem.html |archivedate=19. 4. 2015}}</ref> [[СР Босна и Херцеговина|Босанскохерцеговачки]] новинар Вехид Гунић је 1981. године објавио књигу о светски познатим личностима — ''Биљешке универзалног незналице'', у којој је писао и о Сакићу, његовој музици и емоцији у песмама.<ref name="sinan9901">{{cite web|title=Sinan Sakić iskreno: Popio sam kišu rakije, ali ne žalim ni za čim!|url=http://informer.rs/zabava/estrada/330749/sinan-sakic-iskreno-popio-sam-kisu-rakije-ali-ne-zalim-ni-za-cim |website=informer.rs|accessdate=15. 5. 2017}}</ref> Током своје каријере освојио је 23 [[Оскар популарности|Оскара популарности]], 10 Мелко награда, осам дијамантских плоча, пет платинастих плоча, велики број златних плоча и многе друге награде.<ref name="sinan99р3"/><ref name="sinan1999">{{cite web|title=Sinan Sakić, estradni fenomen — Beograd, Stadion Tašmajdan, 29. avgust 2008.|url=http://www.plastelin.com/content/view/787/100/|website=plastelin.com|accessdate=|archive-url=https://web.archive.org/web/20180223191221/http://www.plastelin.com/content/view/787/100|archive-date=23. 2. 2018|url-status=dead}}</ref> === Смрт === Сакић је [[27. април]]а [[2018]]. године примљен у болницу, где је установљено да му је неопходна трансплантација [[јетра|јетре]]<!-- искоментарисано детаљисање: — пошто су претходно уграђени стентови у жучне канале били само привремено решење-->.<ref name="smrt">{{cite web|title=Преминуо Синан Сакић |url=http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:730479-Preminuo-Sinan-Sakic |website=novosti.rs |accessdate=1. 6. 2018}}</ref> Умро је [[1. јун]]а, у 62. години живота, у свом дому на [[Дорћол]]у.<ref name="smrt" /> Сахрањен је три дана након смрти, на муслиманском гробљу у [[Лозница|Лозници]].<ref name="sinan19">{{cite web|title=Odlazak čoveka velikog srca: Sahrana pevača Sinana Sakića u ponedeljak na muslimanskom groblju u Loznici|url=http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:730803-ODLAZAK-COVEKA-VELIKOG-SRCA-Sahrana-pevaca-Sinana-Sakica-u-ponedeljak-na-muslimanskom-groblju-u-Loznici|website=[[Вечерње новости]] |accessdate=3. 6. 2018}}</ref><ref name="sinan19999">{{cite web|title=ISPRAĆAJ LEGENDE: Sahranjen Sinan Sakić|url=http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:731071-ISPRACAJ-LEGENDE-Sahranjen-Sinan-Sakic|website=[[Вечерње новости]] |accessdate=4. 6. 2018}}</ref> == Музичка каријера == Музичку каријеру Синан је започео је као бубњар, када је са само 13 година почео да наступа као члан народњачког бенда, а касније заједно и са басистом Братиславом Брацом Динкићем. Иако је већ увелико имао каријеру певача, био је бубњар све до 1984. године. Почетком [[1970-е|седамдесетих година]], на захтев публике, док је био бубњар, отпевао је песму ''Мене нана послала'' и убрзо након тога почео да се бави певањем и постао један од најплаћенијих кафанских певача у [[Лозница|Лозници]] и околини овог града. Учио је песме [[Тома Здравковић|Томе Здравковића]], [[Здравко Чолић|Здравка Чолића]], [[Шабан Шаулић|Шабана Шаулића]] и многих других већ популарних певача, а његов таленат су увидели Радоје Митровић, [[Миодраг М. Илић]] и многи други музичари.<ref name="sinan4">{{cite web |title=Sinan Sakić |url=https://www.poznati.info/sinan-sakic-biografija/ |website=poznati.info |accessdate=6. 4. 2018 |archive-date=22. 07. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170722104105/http://www.poznati.info/sinan-sakic-biografija/ |url-status=dead }}</ref> Своје прве песме ''Срели смо се много касно'' и ''Једна туга за два друга'' снимио је 1978. године, а следеће године још две — ''Кулу градим, вихор је обара'' и ''Мала Шемса''. У наредном периоду је снимио још неколико синглова који су углавном били популарни на локалном нивоу; међутим, Синан је ускоро почео да привлачи пажњу публике, нарочито из [[Србија|Србије]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].<ref name="sinan4"/> Године 1981, по препоруци музичког композитора и аранжера, Јана Носала, и људи из дискографске куће [[Дискос]], Синан је упознао оснивача [[Јужни ветар|Јужног ветра]] и постао њихов члан.<ref name="Rasmussen2002">{{Cite book|last=Rasmussen|title=Newly|first=Ljerka V. Composed Folk Music of Yugoslavia|url=https://books.google.com/books?id=H6XtL6XNO9oC&pg=PA140|year=2002|publisher=Psychology Press|isbn=978-0-415-93966-9|pages=140}}</ref> Први албум, ''Још увек те чекам'', издао је 1982. године, са Јужним ветром. Након три месеца од издања албума, песме ''Мико, друже мој'' и ''На игранци синоћ'' постале су истакнуто слушане, пуштане на радио-станицама и сл.; плоча је продата у тиражу од око 100.000 примерака, што је за једног почетника био велик успех. Наредне, 1983. године, у продукцијској кући [[Дискос]], такође са групом Јужни ветар, Синан је издао албум ''Што ме питаш како живим''.<ref name="sinan4"/> Трећи албум, ''Погледај ме'', са Јужним ветром, издао је 1984. године у [[ПГП РТС|ПГП РТБ]]; албум је продат у тиражу од око 700.000 примерака. На југословенској турнеји Јужног ветра 1986. године, заједно са [[Миле Китић|Милетом Китићем]], [[Шемса Суљаковић|Шемсом Суљаковић]], [[Драгана Мирковић|Драганом Мирковић]] и [[Кемал Маловчић|Кемалом Маловчићем]], наступао је широм СФР Југославије. Турнеја је кулминирала великим концертом у [[Београд]]у на [[Стадион Ташмајдан|Ташмајдану]], пред 18.000 људи.<ref name="sinan4"/> Први београдски солистички концерт одржао је 1986. године у [[КСЦ Пинки|Хали Пинки]] у [[Земун]]у, пред 5.000 посетилаца, а исто толико их је било испред хале. Концерт је организовала приватна естрадна ревија ''Естрада''.<ref name="sinan2993"/> Имао је турнеју са [[Сарајево|сарајевском]] групом [[Нервозни поштар]] широм БиХ и [[Хрватска|Хрватске]]. Поред концерта на Ташмајдану, концертне рекорде поставио је и у [[Олимпијска дворана Хуан Антонио Самаран|дворани Зетра]] у Сарајеву пред 15.000 посетилаца, као и у [[Тузла|Тузли]], где је његовом концерту пристутвовало око 10.000 гледалаца. Наступао је и ван граница СФРЈ, у Немачкој, Аустрији и другим државама.<ref name="sinan01">{{cite web|title=Sinan Sakić, biografija|url=http://pravasrpkinja.skyrock.com/2549766423-SINAN-SAKIC-BIOGRAFIJA.html |website=pravasrpkinja.skyrock.com|accessdate=}}</ref> Синан Сакић је до 1991. године издао десет албума са Јужним ветром.<ref name="sinan23">{{cite web|title=Južni vetar — Sinan Sakić Pevač|url=http://www.juznivetar.net/diskografija.php?p=1 |website=juznivetar.net|accessdate=}}</ref> Из тог периода произашли су многи хитови: ''Еј од кад сам се родио'', ''Судбина ме на пут шаље'', ''Заљубљен у тебе'', ''Изађи на пет минута'', ''Реци све жеље'' итд. Синан је први пут напустио Јужни ветар након албума ''Делија момак'' из 1991. године. Током 1992. и 1993. године издао је два албума у продукцији Зорана Старчевића. Из периода сарадње са Старчевићем, Синан је снимио хитове: ''Љубила ме жена та'', ''Жена косе дуге'', ''Свирајте направићу лом'', ''Отварам ти душу'' и др. Већ 1994. године, певач се вратио у Јужни ветар и издао албум ''У мени потражи спас'',<ref name="sinan2993">{{cite web|title=Sinan Sakić & Južni Vetar ‎– U Meni Potraži Spas|url=https://www.discogs.com/Sinan-Saki%C4%87-Ju%C5%BEni-Vetar-U-Meni-Potra%C5%BEi-Spas/release/7744625 |website=[[Discogs]]|accessdate=}}</ref> са којег се издвојила песма ''Поклони пољубац пријатељу старом''. У Јужном ветру задржао се до 2001. године када је издао свој последњи албум за ову продукцију. Из периода од 1994. до 2001. године у Јужном ветру (седам албума) Синан је снимио, између осталих, још и хитове: ''Зоко, моја Зоко'', ''Ја поклањам златну бурму'', ''Ја немам више коме да верујем'', ''Куда идеш срећо моја''. Након одласка из Јужног ветра, Синан Сакић је 2002. године издао албум ''На екс'' за Голд продукцију. Са тог албума издвојиле су се највише песме ''Пијем на екс'' и ''Сунце моје''. Након три године дискографске паузе, певач је 2005. године издао албум ''Емотивац'' у ВИП продукцији (данас БН мјузик). Са тог албума је највећи успех остварила песма ''Лепа до бола'', да би након више од деценије од изласка овог албума велику популарност доживела и песма ''Да се опет родим''. Године 2009. објавио је албум ''То је живот мој'' у ВИП продукцији. Са овог албума су се издвојиле песме ''Минут, два'' и ''Живот да стане не сме''. Последња два албума била су му ''Шалу на страну'' (2011) и ''Једина'' (2014), а за потоњи је снимио шест спотова.<ref name="sinan293">{{cite web|title=Discography Sinan Sakić|url=https://www.discogs.com/artist/1023207-Sinan-Saki%C4%87?filter_anv=0&subtype=Albums&type=Releases |website=[[Discogs]]|accessdate=}}</ref><ref name="sinan29993">{{cite web|title=Sinan Sakić objavio šest novih spotova|url=http://folkoteka.org/sinan-sakic-objavio-sest-novih-spotova-official-videos-2014/|website=folkoteka.org|accessdate=26. 11. 2014|archive-date=29. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141129063532/http://folkoteka.org/sinan-sakic-objavio-sest-novih-spotova-official-videos-2014/|url-status=dead}}</ref> Његова песма ''Храбар и луд'' нашла се у [[Списак српских играних филмова|српском филму]] ''[[Клип (филм)|Клип]]'' из 2012. године.<ref name="klip1">{{cite web|title=Klip (2012) Soundtracks|url=https://www.imdb.com/title/tt1900908/soundtrack |website=[[IMDb]]|accessdate=}}</ref> У каријери је снимио неколико дуетских песама, од којих се издваја нумера ''Сви грешимо'' — коју је урадио са Драганом Мирковић. Песму ''Сабина'' посветио је својој супрузи (венчали се [[29. јун]]а [[1981]]. године).<ref>[http://www.telegraf.rs/jetset/2813455-36-godina-ljubavi-ovo-je-zena-sinana-sakica-kojoj-je-posvetio-najlepse-pesme-foto „36 GODINA LJUBAVI: Ovo je žena Sinana Sakića kojoj je posvetio najlepše pesme”]</ref> Одржао је неколико великих концерата на стадиону Ташмајдан у Београду, а уједно и свој последњи — [[3. јун]]а [[2017]]. године.<ref>[http://mondo.rs/a1013667/Foto/Zabava/Sinan-Sakic-koncert-na-Tasmajdanu-FOTO.html „Bog na nebu, Sinan na Tašu!”]</ref> За живота је издао 26 албума и 12 компилација, те одржао велики број концерата и остварио сарадњу са великим бројем познатих музичара. Материјално је помагао домове за незбринуту децу у [[Србија|Србији]] и одржао значајан број хуманитарних концерата.<ref name="sinan99р3">{{cite web|title=Konačno radimo Taš|url=http://www.eventim.rs/rs/ulaznice/sinan-sakic-beograd-src-tasmajdan-459981/event.html|website=eventim.rs|accessdate=|archive-url=https://web.archive.org/web/20170815232602/http://www.eventim.rs/rs/ulaznice/sinan-sakic-beograd-src-tasmajdan-459981/event.html|archive-date=15. 8. 2017|url-status=dead}}</ref><ref name="sinan99р9">{{cite web|title=Preminuo folk pevač Sinan Sakić|url=https://www.krstarica.com/zivot/kultura/preminuo-folk-pevac-sinan-sakic/ |website=krstarica.com|accessdate=1. 5. 2018}}</ref> == Дискографија == === Албуми === {{div col}} * ''Још увек те чекам'' (1982; [[Дискос]]) * ''Што ме питаш како живим'' (1983; Дискос) * ''Погледај ме'' (1984; [[ПГП РТБ]]) * ''Реци све жеље'' (1985; ПГП РТБ) * ''Нови хитови'' (1986; Дискос) * ''Сви грешимо'' (1987; Дискос) * ''Чаша по чаша'' (1988; Дискос) * ''Реци чашо'' (1989; Дискос) * ''Кад се врате скитнице'' (1990; Дискос) * ''На Балкану '' (1991; Дискос) * ''Љубила ме жена та/У мраку'' (1992; Дискос) * ''Корак од сна'' (1993; Дискос) * ''У мени потражи спас'' (1994; [[Јувекомерц]]) * ''Нисмо из истог света'' (1995; Јувекомерц) * ''Синан Сакић'' (1995; Јувекомерц) * ''Уживо'' (?; Renome, JVP Vertirieb AG) * ''Зоко, моја Зоко'' (1996; Продукција „Јужни ветар”, Лазаревић продукција) * ''Додирни ме'' (1997; Продукција „Јужни ветар”, Лазаревић продукција) * ''Држ' се Миле, још си жив'' (1998; Јувекомерц) * ''Не, не дај да те љуби'' (2000; Јувекомерц) * ''Синан Сакић'' (2001; JVP Vertrieb AG, Бест рекордс) * ''На екс'' (2002; Голд мјузик) * ''Емотивац'' (2005; ВИП продукција) * ''То је живот мој'' (2009; Vujin records, ВИП продукција) * ''Шалу на страну'' (2011; Saivizia) * ''Једина'' (2014; Гранд продукција, Бој мјузик) {{div col end}} === Синглови и ЛП плоче === * ''Срели смо се много касно/Једна туга за два друга'' (1978; Дискос) * ''Кулу градим, вихор је обара/Мала Шемса'' (1979; Дискос) * ''Не тугуј друже стари/Сувише си лепа да би моја била'' (1980; Дискос) * ''Растанак крај реке/Ти имаш своје друштво'' (1989; Дискос) === Компилације === * ''Свирајте, направићу лом / Ни по’ гроша пребијена'' (1993; МИТ Старчевић) * ''Мала Шемса'' (1995; Дискос) * ''Жена косе дуге'' (1996; Лазаревић продукција, МИТ Старчевић) * ''Хитови 1'' (2000; [[Хи-Фи Центар]], Дискос) * ''Хитови 2'' (2000; Хи-Фи Центар, Дискос) * ''На Балкану / Што ме питаш како живим'' — са Јужним ветром (2000; Дискос) * ''Хитови за сва времена'' (2002; World Music Machine) * ''Синан и Јужни ветар'' (2005; Гранд продукција) * ''Еј од кад сам се родио / Мико, друже мој'' — са Јужним ветром (2009; Дискос) * ''Уживо Скендерија'' (2001; Song Zelex) * ''The best of Sinan Sakić'' (?; JVP Vertrieb AG) * ''Уживо'' — са Јужним ветром (?; Јувекомерц) === Гостовања на компилацијама === {{div col}} * ''Мико, друже мој'', разни извођачи — Милетова песмарица (1983; Дискос) * ''Нестао је осмех среће, Љутим се на самог себе и Реци све жеље'' — Јужни ветар: Шемса, Синан, Василија, Душко и Милица (1986; ПГП РТБ) * ''Када умре љубав'', разни извођачи — Сви за једног, један за све (1990; [[Југотон]]) * ''Замолићу срце'', разни извођачи — Сви за једног, један за све 2 (1993; Бонами) * ''Жена косе дуге и То је казна, то је бол '', разни извођачи — Сви за једног, један за све 3 (1994; Бонами) * ''Жена косе дуге'', разни извођачи — Најлепше двојке (1994; МИТ Старчевић) * ''Ни по гроша пребијена'', разни извођачи — Сви за једног, један за све 4 (1995; Бонами) * ''Сви ми нисмо исте среће и Негде ми се срећа губи'', разни извођачи — Падобранац (1995; Јувекомерц) * ''Ветре пријатељу'', разни извођачи — Сви за једног, један за све 6 (1997; Зам, Vujin trade line AG) * ''Зашто оде и Робиња'', разни извођачи — Скроман момак (1998; Јувекомерц) * ''Љутим се на самог себе'', разни извођачи — Новогодишњи мега фолк микс 3 (1999; Folk master Paris) * ''Ти не знаш како је то'', разни извођачи — Сви за једног, један за све 7 (1999; Зам, Зам плус) * ''Нити живим, нити мрем'', разни извођачи — Нити живим, нити мрем (2000; Јувекомерц) * ''Сабина'', разни извођачи — Имена наше младости (2001; Traped pictures, [[ПГП РТС]], Junkom goration) * ''Жена дуге косе и Корак од сна'', разни извођачи — Зоран Старчевић — Хитови за сва времена (2002; [[Гранд продукција]]) * ''Једна туга за два друга'' и ''Срели смо се касно'', разни извођачи — Мега звезде, мега хитови (2002; Тиоли) * ''Све је постало пепео и дим'', разни извођачи — Кафанске баладе 1 (2003; [[Хи-Фи Центар]]) * ''Ружо, ружице'', разни извођачи — Летња фолк журка (2003; Голд мјузик) * ''Срели смо се много касно'' и ''Једна туга за два друга'', разни извођачи — Хит до хита (2006; 3in1) * ''Није моје срце лудо'', [[Драгана Мирковић]] — Најлепше песме (2006; Јувекомерц) * ''Суморно јутро'', разни извођачи — VIP Live 1 (2007; ВИП продукција) * ''Вечити момак'', ''Ружо ружице'' и песма ''А мене нема више'', разни извођачи — Оријент експрес (2007; Голд мјузик) * ''Две литре вина'', [[Драган Којић Кеба]] — The best of (2007; Гранд продукција) * ''Круна'', разни извођачи — Супер хитови 2010/2011 (2010; Сити рекордс) * ''Јачи него икад'', разни извођачи — Најлепши дуети (2012; Екстра мјузик) * ''Иди бог нека те види'', разни извођачи — Зимска колекција Гранд хитова (2014; Гранд продукција) * ''Опет бих до дна'', разни извођачи — Грандоманија 1 (2015; Гранд продукција) * ''Ја сам тебе изабрао'', ''Сабина'', ''Реци чашо'', ''Судбина ме на пут шаље'', ''Није моје срце лудо'' (?) * ''Мико, друже мој'', разни извођачи — Хит године (Продукција „Јужни ветар”) {{div col end}} === Гостовања на албумима === * ''Није моје срце лудо'', [[Драгана Мирковић]] и [[Јужни ветар]] — Симпатија (1990; Дискос) * ''Последњи пут заједно, Реци ми сада'', [[Индира Радић]] и Јужни ветар — Угаси ме (1994; Јувекомерц) * ''Још увек те чекам'', [[Марта Савић]] и [[Јужни ветар]] — Немој бар ти (1994; Продукција „Јужни ветар”) * ''Опроштајна песма, Дођох да те видим'', [[Срећко Шушић]], Синан Сакић, [[Шемса Суљаковић]], [[Љубиша Стојановић Луис]] и [[Јужни ветар]] — Нисмо из истог света (1995; Јувекомерц) * [[Аца Лукас]] — Уживо Хала Пионир 10. 10. 1999 (1999; JVP Vertrieb AG) * ''Две литре вина'', [[Драган Којић Кеба]] — Тихо ноћас... (2001; ЗаМ) * ''А мене нема више'', [[Шемса Суљаковић]] и Џавид Бенд — Шемса (2002; Голд мјузик) * ''Не певај о њој, пријатељу'', [[Марко Булат]] — Небеска кафана вол. 5 (2007; Сербијан мјузик) * ''Јачи него икада'', [[Драгана Мирковић]] — [[Експлозија (албум Драгане Мирковић)|Експлозија]] (2008; Vujin records) * ''Круна'', разни извођачи — III Аксал гранд фестивал (2010; Гранд продукција) * ''Круна'', Горан & ОК бенд — Best of Goran & OK band (2010; Сити рекордс) * ''Еј од кад сам се родио'' и ''Лепа до бола'', [[Зорица Брунцлик]] — Комбанк арена 2014 (2014; Гранд продукција) == Фестивали == * 1984. [[Хит парада]] — ''Погледај ме'' * 1985. Хит парада — ''Реци све жеље'' == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Rasmussen|title=Newly|first=Ljerka V. Composed Folk Music of Yugoslavia|url=https://books.google.com/books?id=H6XtL6XNO9oC&pg=PA140|year=2002|publisher=Psychology Press|isbn=978-0-415-93966-9|pages=140}} == Спољашње везе == {{други пројекти | commons = | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Синан Сакић | wikinews = }} * {{Discogs artist|1023207}} * [http://www.juznivetar.net/diskografija.php?p=1 Синан Сакић] на сајту ''juznivetar.net'' * [https://www.biografija.org/muzika/sinan-sakic/ Биографија] на сајту ''biografija.org'' * [https://tekstovi.net/2,1,0.html Текстови песама Синана Сакића] на сајту ''tekstovi.net'' * {{YouTube|4Rh4_YJ0mM0|Гостовање у емисији ''Голи живот''}} * [https://www.srbijadanas.com/zabava/vip/sinan-slavi-60-rodendan-ovo-je-10-njegovih-pesama-koje-apsolutno-svi-moraju-znati-video-2016-10-14 „ŽIVEĆE VEČNO: Zbog ovoga će Sinan Sakić ostati ikona nad ikonama narodne muzike” (''Србија данас'', 1. јун 2018)] * [http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:731071-ISPRACAJ-LEGENDE-Sahranjen-Sinan-Sakic „OPROŠTAJ OD LEGENDE: Sinan ispraćen uz aplauz” (''Вечерње новости'', 4. јун 2018)] {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Музика|Југославија|Србија}} {{DEFAULTSORT:Сакић, Синан}} [[Категорија:Рођени 1956.]] [[Категорија:Умрли 2018.]] [[Категорија:Лозничани]] [[Категорија:Југословенски певачи]] [[Категорија:Српски певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] [[Категорија:Фолк певачи]] mk5goex20mgik1q7yhnod05ksdutxa7 0 282620 25114414 23939027 2022-07-19T17:22:05Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ЉУБИЦА ПОПОВИЋ |слика=Popovic Ljubica.jpg |опис_слике=Љубица Поповић |датум рођења=[[9. јануар]] [[1921]]. |место рођења=[[Медун (Подгорица)|Медун]], код [[Подгорица|Подгорице]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1942|12|9|1921|1|9|}} |место смрти=[[Орахово (Подгорица)|Орахово]], код [[Подгорица|Подгорице]] |држава смрти= [[Независна Држава Црна Гора|НД Црна Гора]] |професија=радница |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[12. јул]]а [[1949]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}} }} '''Љубица Поповић''' ([[Медун (Подгорица)|Медун]], код [[Подгорица|Подгорице]], [[9. јануар]] [[1921]] — [[Орахово (Подгорица)|Орахово]], код [[Подгорица|Подгорице]], [[9. децембар]] [[1942]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[9. јануар]]а [[1921]]. године у селу [[Медун (Подгорица)|Медуну]] код [[Подгорица|Подгорице]]. Основну школу и нижу гимназију учила је на [[Цетиње|Цетињу]] и у [[Сента|Сенти]], а Трговачку академију у Подгорици и [[Суботица|Суботици]]. После завршеног школовања, вратила се у родни крај и активно радила у Студентској самопомоћи, удружењу које је окупљало и помагало рад студената [[Комунизам|комуниста]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=}} По задатку [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], чији је члан постала [[1939]]. године, од [[1940]]. радила је као радник у Монополу дувана у Подгорици, заједно са [[Јелена Ћетковић|Јеленом Ћетковић]] и [[Ђина Врбица|Ђином Врбицом]]. Раднице су, због малих плата и слабих услова за рад, често организовале успешне штрајкове. Почетком [[1941]]. године, изабрана је, за члана Месног и Окружног комитета КПЈ за Подгорицу, а затим и за члана Покрајинског комитета СКОЈ-а за Црну Гору и Санџак.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=}} После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] активно је учествовала у припремама [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]]. У окупираној [[Подгорица|Подгорици]] имала је задатак да сакупља омладинце и шаље их у партизанске јединице. Почетком септембра [[1941]]. године, изабрана је за члана привременог Покрајинског одбора Црногорске народне омладине који је руководио радом омладине. Средином септембра поново је изабрана за члана Месног, Среског и Окружног комитета КПЈ за Подгорицу.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=}} У време када је главнина партизанских снага била приморана да привремено напусти [[Црна Гора|Црну Гору]], јуна [[1942]]. године, Љубицу је остала на илегалном раду у позадину. У то време оживео је партијски рад илегалаца, формиране су партијске организације на терену и активи [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] у свим селима. У јесен [[1942]]. године помогла је руководећој групи Покрајинског комитета КПЈ, на челу са [[Блажо Јовановић|Блажом Јовановићем]], да се преко окупираног подручја безбедно пребаци у [[Народноослободилачка борба Албаније|Албанију]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=}} У селу [[Орахово (Подгорица)|Орахово]], код [[Подгорица|Подгорице]], [[8. децембар|8. децембра]] [[1942]]. године, заједно са [[Радислав Божовић|Радиславом Божовићем]] и [[Радомир Никезић|Радомиром Никезићем]], откривена је од стране [[југословенска војска у отаџбини|четника]]. Покушавајући да се пробију из четничке опсаде, она и Радислав били су тешко рањени (Љубици је нога била потпуно размрскана). Радомир Никезић их је, носећи на леђима, пребацио у једну колибу. Сјутрадан, [[9. децембар|9. децембра]], четници су их пронашли, јер је Радислав приликом пребацивања изгубио уложак натопљен крвљу. Развила се борба, и када су четници са гранатама из бацача запалили колибу Радислав је, по већ унапријед договору, прво убио Љубицу, а онда сломио пушку и убио себе.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=}} Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) [[11. јул]]а [[1945]]. постхумно је одликована [[Орден заслуга за народ|Орденом заслуга за народ првог реда]].<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/1F5FAB21D5D343C3A637ABB2B26F7A80.pdf|title=Службени лист ФНРЈ 95/45|website=www.slvesnik.com.mk|date=7. 12. 1945}}</ref> Још у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] [[Иван Милутиновић]] и Председништво Другог конгреса Уједињеног савеза антифашистичке омладине Црне Горе и Боке предложили су је за [[народни херој Југославије|народног хероја]], али је проглашена тек [[12. јул]]а [[1949]]. године, указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНРЈ]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Подгорица}} {{Жене народни хероји-Црна Гора}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Поповић, Љубица}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Подгоричани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] 6fg6htb6i2das89w8r7t5pkg8dsjxnw 0 282786 25114418 23479234 2022-07-19T17:24:56Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ПЕРСА БОСАНАЦ |слика=Bosanac Persa.jpg |опис_слике=Перса Босанац |датум рођења={{датум рођења|1922|7|12}} |место рођења=[[Ћералије]], код [[Слатина (Подравска)|Подравске Слатине]] |држава рођења =[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1943|6|13|1922|7|12}} |место смрти=[[Сирач]], код [[Бјеловар]]а |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[23. јул]]а [[1952]]. }} '''Перса Босанац''' ([[Ћералије]], код [[Слатина (Подравска)|Подравске Слатине]], [[12. јул]] [[1922]] — [[Сирач]], код [[Бјеловар]]а, [[13. јун]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[12. јул]]а [[1922]]. године у селу [[Ћералије]] код [[Слатина (Подравска)|Подравске Слатине]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=101}} Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршене основне школе, остала је на селу и бавила се кућним и земљорадничким пословима. Од самог почетка устанка, читава њена породица је помагала [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Њен отац Лука погинуо је од непријатељске нагазне мине. Перса је најпре учествовала у припреми устанка, а потом је помагала Народноослободилачки покрет радом у позадини. У [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] је отишла, на лично инсистирање, [[18. јануар]]а [[1943]]. године и постала борац [[Седамнаеста славонска ударна бригада|Седамнесте славонске ударне бригаде]]. Са бригадом је учествовала у многим борбама: за [[Воћин]], [[Слатина (Подравска)|Подравску Слатину]], [[Ђуловац]], [[Гарешница|Гарешницу]], [[Вировитица|Вировитицу]] и другим акцијама. Убрзо је, због показане храбрости, постала десетар Прве чете Другог батаљона. Приликом партизанског напада на [[Сирач]], [[13. јун]]а [[1943]]. године, погинуо је партизански пушкомитраљезац. У жељи да спасе пушкомитраљез, Перса се, под непријатељском ватром, пробила до погинулог партизана. Када се подигла из заклона да баци бомбу, смртно је погодио непријатељски метак. Поред Персе, током борби за Сирач, погинуло је још 27 партизана, а 63 их је било рањено. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] [[23. јул]]а [[1952]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=102}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Славонија}} {{Жене народни хероји-Хрватска}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Босанац, Перса}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Срби у Славонији]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] bjbuwf86nssq9vg9gm91gakdpelvd5v 0 282800 25114447 23459035 2022-07-19T17:31:09Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ВЕРА РАДОСАВЉЕВИЋ НАДА |слика = |опис_слике= |датум рођења={{датум рођења|1922|9|22|}} |место рођења=[[Брусник (Зајечар)|Брусник]], код [[Зајечар]]а |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1943|9|8|1922|9|22|}} |место смрти=[[Зајечар]] |држава смрти=[[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=ученица |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |КПЈ=[[1942]]. |народни херој=[[5. јул]]а [[1951]]. }} '''Вера Радосављевић Нада''' ([[Брусник (Зајечар)|Брусник]], код [[Зајечар]]а, [[22. септембар]] [[1922]] — [[Зајечар]], [[8. септембар]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[22. септембар|22. септембра]] [[1922]]. године у [[Брусник (Зајечар)|Бруснику]], код [[Зајечар]]а. Потиче из учитељске породици. До [[1932]]. године живела је у селима у околини [[Неготин]]а, у којима је њен отац службовао, и где је завршила основну школу. Гимназију је учила у [[Скопље|Скопљу]], а у седмом разреду постала је активиста ђачке и студентске револуционарне омладине, и учествовала у свим акцијама. У осамнаестој години, [[1940]], Вера Радосављевић је примљена у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Исте године искључена је, с неколико другарица, из скопске гимназије, због растурања летака и писања парола против [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. После искључења, враћа се у Неготин, где је и матурирала, јуна [[1941]]. године. У Неготину, [[27. март]]а 1941. учествује у организацији и извођењу [[Демонстрације 27. марта 1941.|демонстрација]] омладине и народа против [[Тројни пакт|Тројног пакта]], који је 25. марта потписала влада Цветковић−Мачек. Током априла, маја и јуна 1941. на подручју Неготина и околних села са групом чланова СКОЈ−а радила је на сакупљању оружја, муниције и друге опреме који су остали иза растурених јединица југословенске војске за потребе подизања [[Устанак у Србији 1941.|устанка]] у Србији.{{sfn|Међу првима|1970|p=206}} У Неготину је наставила да ради с револуционарном средњошколском омладином. У време припрема устанка и стварања НОП одреда, активно се укључује у рад, растурајући партијску штампу и летке. [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] у том крају дошао је, крајем [[1941]]. и почетком [[1942]]. године, у кризу — партизански одреди су разбијени у неколико махова, а веза с Окружним комитетом КПЈ у Зајечару је често прекидана.{{sfn|Међу првима|1970|p=208}} Почетком 1942. године умире јој од упале плућа две године старији брат Боривоје, и сам кандидат за пријем у КПЈ, па се Вера, млађи брат Никола и мајка Добрила потпуно предају раду за народноослободилачки покрет. [[Датотека:Polaganje venaca na spomenik narodnom heroju Veri Radosavljevic Nadi u Negotinu.jpg|мини|десно|Полагање венаца на споменик Вери Радосављевић у Неготину 1975.]] Половином [[1942]]. године, поново је успостављена веза с ОК КПЈ, па је њена активност постала још организованија. Крајем септембра [[1942]]. године, примљена је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], а у пролеће [[1943]]. године постала је члан Среског комитета КПЈ за Неготин. Одлуком партијског руководства, због опасности да буде откривена, Вера је крајем априла 1943. отишла у [[Крајински партизански одред]] с још неколико другова и другарица, међу којима су били њена мајка Добрила и брат Никола.{{sfn|Благојевић|1988|p=119}} У Одреду је била задужена за политички рад у позадини. Као члан Среског комитета КПЈ за неготински срез, Вера је радила на стварању Народноослободилачких одбора и партијских организација у [[Неготинска Крајина|Неготинској крајини]]. На том позадинском партијском раду ухватили су је одреди [[Српска државна стража|Српске државне страже]], јуна [[1943]]. године, у селу [[Трнавац]], код Зајечара, и предали [[Гестапо]]у. Пред агентима Гестапоа, и поред мучења, Вера ништа није признала, нити ма кога из организације издала. [[Вермахт|Немци]] су је 8. септембра 1943. године, с још десеторицом бораца, стрељали у центру [[Зајечар]]а. О погибији Вере Радосављевић у Извештају Окружног комитета пише да се „држала пред непријатељем херојски” као и да је „држање другарице Наде после држања Брковића Црног најбоље у нашем крају”.{{sfn|Благојевић|1988|p=138}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Спомен обележја == Неготинским првоборцима, међу којима је и Вера Радосављевић Нада, подигнута је на улазу у неготинско гробље Спомен костурница. Од 14 медаљона са именима њен је први. На кући у улици Вере Радосављевић бр. 27 у Неготину у којој је живела и у којој су одржавани састанци СК КПЈ за срез неготински подигнута је Спомен плоча. У градском парку су подигнуте бисте народним херојима [[Бранко Перић|Бранку Перићу]], [[Љубомир Нешић|Љуби Нешићу]], Вери Радосављевић и [[Станко Пауновић Вељко|Станку Пауновићу]]. Њену бисту је израдио познати вајар Милован Крстић.{{sfn|Плавшић|2014|p=304}} Њено име понела је и основна школа „Вера Радосављевић” у Неготину, као и улица у којој је живела. == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref={{harvid|Међу првима|1970}}|title=Међу првима, књига 4|year=1970|publisher=Тимок|location=Зајечар|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} * {{cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Божидар|title=Неготин и Крајина 1941—1944.|date=1988|publisher=Музеј Крајине и Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча|location=Неготин|id=}} {{cite book|ref=harv|last=Плавшић|first=Никола|title=Крајинска споменица жртава у ратовима Србије 19. и 20. века|year=2014|publisher=Историјски архив|location=Неготин|id=}} {{refend}} {{Народни хероји-Источна Србија}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Радосављевић, Вера Нада}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Зајечарци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] bgxb1fhz0jdvxilafkt94wp3875ufes 0 283284 25114811 20670638 2022-07-19T20:58:55Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВОЈА РАДИЋ | слика = General radic.jpg | опис_слике=Воја Радић | датум_рођења = {{датум рођења|1902|8|4}} | место_рођења =[[Доње Коњувце]], код [[Лесковац|Лесковца]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1971|7|13|1902|8|4}} | место_смрти =[[Београд]], {{застава|СР Србија}} | држава_смрти =[[СФР Југославија]] |супруга=Јулијана Радић |професија=војно лице |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]]. — [[1956]]. |чин=[[генерал-мајор]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''старана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Отаџбинског рата2}} {{!}}} }} '''Војислав Воја Радић''' ([[Доње Коњувце]], код [[Лесковац|Лесковца]], [[4. август]] [[1902]] — [[Београд]], [[13. јул]] [[1971]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[4. август]]аа [[1902]]. године у селу [[Доње Коњувце]], код [[Лесковац|Лесковца]]. Због отпочињања [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], [[1912]]. године, није успео да заврши основну школу. После завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], изучио је металски занат и као млади радник, пришао је [[Раднички покрет|радничком покрету]]. Пошто је учествовао у једном штрајку, у Фабрици сита у [[Београд]]у, отпуштен с посла. Потом је прешао да ради у [[Крагујевац]], и био још активнији у раду радничких организација и извођењу акција. Године [[1933]]. постао је председник Удружења металских радника Крагујевца. Због своје активности у радничком покрету, почетком [[1940]]. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, активно је учествовао у припремама за дизање устанка у Крагујевцу и околини. Био је у једној од 15 десетина које су, још пре [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]] ([[22. јун]]а), извеле низ диверзантских акција и саботажа (сечење телефонских стубова, скидање и окретање у погрешном правцу путоказа и др). По одлуци партијске организације Војно-техничког завода, борбене десетине су, у ноћи између [[6. август|6]]. и [[7. август]]а 1941. године, запалиле сењак и седларницу у фабрици оружја, а требало је да још возом изнесу оружје за [[Крагујевачки партизански одред]]. Акција је добро почела, али када је требало покренути воз, неки учесници су се поколебали, па акција није до краја успела. [[Трећи рајх|Немци]] су извршили многа хапшења, па је, поред осталих, и Воја ухапшен. Успео је да побегне из затвора и ступио у Крагујевачки партизански одред, августа 1941. године. У [[Крагујевачки партизански одред|Крагујевачком партизанском одреду]] био је командир Прве чете, са којом је извео бројне акције на терену [[Кнић]]а и Леваца. Његова чета уништила је све уређаје на железничким станицама дуж пруге Крагујевац-[[Краљево]]. Посебно се истакао приликом напада његове чете на железничку станицу у Крагујевцу, [[29. септембар|29. септембра]] 1941. године, када су уништени сви уређаји и убијено више Немаца. После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] повукао се с [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнином партизанских снага за Санџак]] и учествовао у формирању [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године у [[Рудо]]м, када је постао заменик команданта Трећег (крагујевачког) батаљона. Године [[1942]], постао је обавјештајни официр у Првој пролетерској бригади, а септембра [[1943]], командант Првог тенковског батаљона [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]]. [[Датотека:Vojislav Radić.jpg|250п|лево|мини|Споменик Воји Радићу у [[Крагујевац|Крагујевцу]]]] Крајем 1943. године упућен је, с још 96 бораца, најпре у [[Италија|Италију]], а позом у [[Египат]], где су обучавани у руковању оружјем које је [[Народноослободилачка војска Југославије]] требало да добије од [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]]. У Египту је нашао велики број војника и официра [[Југословенска војска|бивше југославенске краљевске војске]], и знатан број [[Словенци|Словенаца]] који су били заробљени као италијански војници. Радић је међу њима одмах развио врло интензиван политички рад, објашњавајући им [[Народноослободилачка борба народа Југославије|стање у Југославији]] и циљеве [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачкког покрета]]. Највећи број тих људи приступио је НОП-у, и Воја Радић се вратио на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију Југославије]] с 3.000 нових бораца. После повратка из Египта, примио га је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Маршал Југославије|маршал]] [[Јосип Броз Тито]], и саопштио му да је одређен да иде у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] због пријема [[тенк]]ова за [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. Преко [[Бари]]ја и [[Бесарабија|Бесарабије]] Воја је стигао у [[Москва|Москву]], а затим се, с тенковском јединицом која је била под његовом командом, преко [[Румунија|Румуније]] и [[Бугарска|Бугарске]], вратио у [[Југославија|Југославију]] и прикључио завршним борбама за ослобођење земље. Од августа [[1944]]. био је командант Прве тенковске бригаде, а марта [[1945]]. године постављен је за команданта Друге тенковске бригаде. Његова тенковска бригада дала је врло велики допринос пробоју [[Сремски фронт|Сремског фронта]], [[12. април]]а 1945. године. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], био је директор фабрике „[[Застава аутомобили|Црвена застава]]“ у [[Крагујевац|Крагујевцу]], а пензионисан је, новембра [[1956]]. године, због болести, у чину [[генерал-мајор]]а. Биран је за народног посланика [[Скуптшина СР Србије|Скупштине СР Србије]] и [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]], у више сазива. Умро је [[13. јул]]а [[1971]]. године у Београду, и сахрањен у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других страних и [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су - [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрном звездом]] и совјетски [[Орден Отаџбинског рата|Орден отаџбинског рата другог степена]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == {{портал|НОБ}} * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига седма). Београд 1974. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-Јужна Србија2}} {{DEFAULTSORT:Радић, Воја}} [[Категорија:Рођени 1902.]] [[Категорија:Умрли 1971.]] [[Категорија:Бојничани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Народни посланици Скупштине Југославије]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] gf5xmsm4emf90h6dwnz55kl8jesg44u 25114814 25114811 2022-07-19T20:59:15Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВОЈА РАДИЋ | слика = General radic.jpg | опис_слике=Воја Радић | датум_рођења = {{датум рођења|1902|8|4}} | место_рођења =[[Доње Коњувце]], код [[Лесковац|Лесковца]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1971|7|13|1902|8|4}} | место_смрти =[[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] |супруга=Јулијана Радић |професија=војно лице |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]]. — [[1956]]. |чин=[[генерал-мајор]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''старана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Отаџбинског рата2}} {{!}}} }} '''Војислав Воја Радић''' ([[Доње Коњувце]], код [[Лесковац|Лесковца]], [[4. август]] [[1902]] — [[Београд]], [[13. јул]] [[1971]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[4. август]]аа [[1902]]. године у селу [[Доње Коњувце]], код [[Лесковац|Лесковца]]. Због отпочињања [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], [[1912]]. године, није успео да заврши основну школу. После завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], изучио је металски занат и као млади радник, пришао је [[Раднички покрет|радничком покрету]]. Пошто је учествовао у једном штрајку, у Фабрици сита у [[Београд]]у, отпуштен с посла. Потом је прешао да ради у [[Крагујевац]], и био још активнији у раду радничких организација и извођењу акција. Године [[1933]]. постао је председник Удружења металских радника Крагујевца. Због своје активности у радничком покрету, почетком [[1940]]. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, активно је учествовао у припремама за дизање устанка у Крагујевцу и околини. Био је у једној од 15 десетина које су, још пре [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]] ([[22. јун]]а), извеле низ диверзантских акција и саботажа (сечење телефонских стубова, скидање и окретање у погрешном правцу путоказа и др). По одлуци партијске организације Војно-техничког завода, борбене десетине су, у ноћи између [[6. август|6]]. и [[7. август]]а 1941. године, запалиле сењак и седларницу у фабрици оружја, а требало је да још возом изнесу оружје за [[Крагујевачки партизански одред]]. Акција је добро почела, али када је требало покренути воз, неки учесници су се поколебали, па акција није до краја успела. [[Трећи рајх|Немци]] су извршили многа хапшења, па је, поред осталих, и Воја ухапшен. Успео је да побегне из затвора и ступио у Крагујевачки партизански одред, августа 1941. године. У [[Крагујевачки партизански одред|Крагујевачком партизанском одреду]] био је командир Прве чете, са којом је извео бројне акције на терену [[Кнић]]а и Леваца. Његова чета уништила је све уређаје на железничким станицама дуж пруге Крагујевац-[[Краљево]]. Посебно се истакао приликом напада његове чете на железничку станицу у Крагујевцу, [[29. септембар|29. септембра]] 1941. године, када су уништени сви уређаји и убијено више Немаца. После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] повукао се с [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнином партизанских снага за Санџак]] и учествовао у формирању [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године у [[Рудо]]м, када је постао заменик команданта Трећег (крагујевачког) батаљона. Године [[1942]], постао је обавјештајни официр у Првој пролетерској бригади, а септембра [[1943]], командант Првог тенковског батаљона [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]]. [[Датотека:Vojislav Radić.jpg|250п|лево|мини|Споменик Воји Радићу у [[Крагујевац|Крагујевцу]]]] Крајем 1943. године упућен је, с још 96 бораца, најпре у [[Италија|Италију]], а позом у [[Египат]], где су обучавани у руковању оружјем које је [[Народноослободилачка војска Југославије]] требало да добије од [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]]. У Египту је нашао велики број војника и официра [[Југословенска војска|бивше југославенске краљевске војске]], и знатан број [[Словенци|Словенаца]] који су били заробљени као италијански војници. Радић је међу њима одмах развио врло интензиван политички рад, објашњавајући им [[Народноослободилачка борба народа Југославије|стање у Југославији]] и циљеве [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачкког покрета]]. Највећи број тих људи приступио је НОП-у, и Воја Радић се вратио на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију Југославије]] с 3.000 нових бораца. После повратка из Египта, примио га је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Маршал Југославије|маршал]] [[Јосип Броз Тито]], и саопштио му да је одређен да иде у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] због пријема [[тенк]]ова за [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. Преко [[Бари]]ја и [[Бесарабија|Бесарабије]] Воја је стигао у [[Москва|Москву]], а затим се, с тенковском јединицом која је била под његовом командом, преко [[Румунија|Румуније]] и [[Бугарска|Бугарске]], вратио у [[Југославија|Југославију]] и прикључио завршним борбама за ослобођење земље. Од августа [[1944]]. био је командант Прве тенковске бригаде, а марта [[1945]]. године постављен је за команданта Друге тенковске бригаде. Његова тенковска бригада дала је врло велики допринос пробоју [[Сремски фронт|Сремског фронта]], [[12. април]]а 1945. године. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], био је директор фабрике „[[Застава аутомобили|Црвена застава]]“ у [[Крагујевац|Крагујевцу]], а пензионисан је, новембра [[1956]]. године, због болести, у чину [[генерал-мајор]]а. Биран је за народног посланика [[Скуптшина СР Србије|Скупштине СР Србије]] и [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]], у више сазива. Умро је [[13. јул]]а [[1971]]. године у Београду, и сахрањен у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других страних и [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су - [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрном звездом]] и совјетски [[Орден Отаџбинског рата|Орден отаџбинског рата другог степена]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == {{портал|НОБ}} * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига седма). Београд 1974. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-Јужна Србија2}} {{DEFAULTSORT:Радић, Воја}} [[Категорија:Рођени 1902.]] [[Категорија:Умрли 1971.]] [[Категорија:Бојничани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Народни посланици Скупштине Југославије]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] pnisr9vm684i426nznguo23obopikm5 0 283287 25114290 23480684 2022-07-19T16:28:18Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МАЈДА ВРХОВНИК |слика=Majda Vrhovnik.jpg |опис_слике=Мајда Врховник |датум рођења={{датум рођења|1922|4|14|}} |место рођења=[[Љубљана]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1945|5|14|1922|4|14|}} |место смрти=[[Клагенфурт]] |држава смрти=[[Нацистичка Немачка]] |професија=студент [[Медицина|медицине]] |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Мајда Врховник Лојзка''' ([[Љубљана]], [[14. април]] [[1922]] — [[Клагенфурт]], [[4. мај]] [[1945]]) била је студент медицине, учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[14. април]]а [[1922]]. године у [[Љубљана|Љубљани]]. После завршене основне школе и гимназије уписала је студије [[Медицина|медицине]] на Медицинском факултету у Љубљани. За време студија била је члан Словенског клуба и студентског револуционарног покрета. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљена је [[1940]]. године. Одмах после окупације Краљевине Југославије прешла је у илегалност. Постала је курир организационог секретара [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]] [[Антон Тоне Томшич|Тонета Томшича]]. Када је окупатор сазнао за њену делатност, у одсуству је осуђена на доживотни затвор, а њени родитељи су држани више месеци у затвору као таоци. Упркос томе, Мајда је и даље остала у Љубљани. Сарађивала је у организовању љубљанске илегалне технике. Као курир, снабдевала је рукописима илегалне штампарије Подморница и Тунел. Уз помоћ брата успела је да организује бункер, у којему је почев од [[4. мај]]а [[1943]]. године, девет месеци умножавала „Људску правицу“, „Словенски порочевалец“, „Радио вестник“ и разне друге брошуре. По сопственој жељи, [[22. јануар]]а [[1944]]. године, послата је у Словеначко приморје. Тамо је обављала функцију инструктора [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а за Идрију и инструктора скојевског курса при Обласном комитету СКОЈ-а за Приморску. Међутим, ни ту се није много задржала, већ се добровољно јавила за политички рад у [[Корушка|Корушкој]]. У лето [[1944]]. године именована је за секретара Окружног комитета КПС за Межицу, а затим је преко [[Драва|Драве]], отишла на Гуре и у [[Клагенфурт|Целовец]]. У јесен [[1944]]. године постала је члан Среског комитета КПС за Целовец. Преобучена као сеоска девојка, више месеци се задржала у Целовцу и учествовала у организовању одбора [[Ослободилачки фронт Словеније|Освободилне Фронте]], обавјештајне службе и илегалне штампе за град. [[Гестапо]] је успео да је издајом открије и [[28. фебруар]]а [[1945]]. године је ухапшена у кући под Крижном гором близу Целовца. У затвору је страховито мучена и [[4. мај]]а [[1945]]. године убијена. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=75}} == Наслеђе == Основна школа Мајде Врховник у Улици Симона Грегорчича 16 у Љубљани добила је име по Мајди Врховник [[1958]]. године<ref>Bitenc, Francka, Mira Delavec, & Polona Lahajner Kališnik. 2009. ''Vse najboljše, Majda!: zbornik ob 50-letnici OŠ Majde Vrhovnik''. Ljubljana: Osnovna šola Majde Vrhovnik.</ref>, а је настала спајањем Основне школе бр. 5 у Шубичевој улици и Основне школе бр. 6 на Цести Вртача.<ref>Debevec, Marjetka Balkovec. 2003. "Ob stoletnici učiteljice Vide Uršič." ''Šolska kronika: zbornik za zgodovino šolstva'' 36: 81–88, pp. 81.</ref> Испред школе се налази њена [[биста]], рад словеначког вајара [[Стојан Батич|Стојана Батича]] из [[1961]]. године.<ref>''Uradni list Republike Slovenije'' 3 (1993), pp. 2943.</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{Народни хероји-лекари}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Врховник, Мајда}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] ro4kxwmtai1769ll37xafcaongkvi1r 0 285158 25114268 21882936 2022-07-19T16:23:36Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=НИСИМ АЛБАХАРИ | слика = Nisim Albahari.jpg | опис_слике=Нисим Албахари | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|1|28}} | место_рођења =[[Тешањ]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1991|12|19|1916|1|28}} | место_смрти =[[Сарајево]], [[СР Босна и Херцеговина]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] | КПЈ=[[1935]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Партизански крст}} {{!}}} }} '''Нисим Албахари''' ([[Тешањ]], [[28. јануар]] [[1916]] — [[Сарајево]], [[19. децембар]] [[1991]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[28. јануар]]а [[1916]]. године у [[Тешањ|Тешњу]]. У вишим разредима гимназије, коју је завршио у [[Сарајево|Сарајеву]], дошао је у додир са револуционарном омладином и учествовао је у разним њеним културним, спортским и политичким акцијама. После завршетка школе радио је, као приватни намештеник, у Сарајеву, где је истовремено наставио и револуционарну активност. Посебно се истицао у раду класног синдикалног покрета у Савезу приватних намјештеника и у СБОТИЧ-у. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је [[1935]], а следеће године осуђен је на једногодишњу робију коју је издржао у Сарајеву, [[београд]]ској „[[Главњача|Главњачи]]“ и на [[Затвор на Ади Циганлији|Ади Циганлији]]. После повратка с робије, [[1937]]. године, поново се посвећује у партијском раду, а у априлу [[1940]]. године, после повратка с одслужења војног рока, постао је члан Месног комитета КПЈ за Сарајево. Као познати партијски ухапшен је и послат у [[сабирни логор|концентрациони логор]] у [[Ивањица|Ивањицу]], децембра [[1940]]. године, где је остао све до [[29. март]]а [[1941]]. године. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] Нисим је, као члан Месног комитета, био активан у организовању устанка у [[Сарајево|Сарајеву]] и околини. Радио је на прикупљању оружја и санитетског материјала, јачању партијских организација. Касније је радио на формирању првих партизанских одреда у околини Сарајева. Био је заменик политичког комесара Семизовачке чете. Приликом организовања партизанских одреда на сектору [[Вареш]]-[[Бреза (град)|Бреза]], заробљен је у околини Вареша и доведен је у усташки затвор у Сарајеву. После жестоког мучења, пред само стрељање, успио је да, заједно са [[Иса Јовановић|Исом Јовановићем]], секретаром ПК КПЈ за БиХ, [[Милутин Ђурашковић|Милутином Ђурашковићем]] и [[Васо Мискин Црни|Васом Мискином]], побегне из затвора и да пребаци се на ослобођену територију [[Романија|Романије]]. По доласку на Романију, постављен је за секретара Окружног комитета КПЈ за НОП одред „Звијезда“, где се истакао и као борац. У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] прошао је многе борбе и јединице, био је: заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] чете и батаљона у [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шестој источно-босанској бригади]], секретар Окружног комитета КПЈ за Романију, члан Обласног комитета КПЈ за источну Босну, шеф одељења [[Одељење за заштиту народа|ОЗНЕ]] за област [[Трећи босански корпус НОВЈ|Трећег корпуса]] и др. После ослобођења [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], завршио је Високу школу политичких наука у [[Београд]]у и налазио се на разним одговорним дужностима. Био је извесно време председник Савеза синдиката Сарајева, члан ПК КПЈ за Босну и Херцеговину и ЦК КП БИХ, од Оснивачког конгреса [[1948]]. године. Више од десет година био је у [[ЦК|Централном комитету]] начелник Управе за кадрове, члан Извршног комитета ЦК [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|КП Босне и Херцеговине]]. У више сазива биран је за посланика Републике и Савезне скупштине. Био је министар рада, у Влади [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], секретар Извршног виећа, секретар Скупштине СР Босне и Херцеговине, председник Организационо-политичког већа Скупштине СР Босне и Херцеговине и члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=24}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-централна Босна и Херцеговина}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Албахари, Нисим}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1991.]] [[Категорија:Тешањци]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки Јевреји]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Шесте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Припадници ОЗНЕ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - А]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР БиХ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР БиХ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] 2xsqdin2wlyolh8i49vcgo8it4tvkvm 0 286283 25114122 24594421 2022-07-19T14:56:32Z 212.200.100.182 testiram wikitext text/x-wiki {{Infokutija preduzeće-lat | naziv_kompanije = Bassivity Digital | logo = Bassivitymateri-2.jpeg | vrsta_kompanije = muzička izdavačka kuća | delatnost = diskografija | osnovana = {{start date and age-lat|2001|9|21}}<ref name="bio">{{cite web |title=Bassivity Digital |url=https://www.facebook.com/bassivity.studio.7/ |website=www.facebook.com |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> | mesto_osnivanja = [[Beograd]] | osnivači = [[Vanja Ulepić]] | sedište = [[Trg Nikole Pašića]] 5, [[Beograd]] | rukovodioci = [[Relja Milanković]] | proizvodi = | usluge = | prihod = | operativni_prihod = | profit = | ukupna_aktiva = | ukupni_kapital = | broj_radnika = | slogan = | veb_stranica = {{URL|https://www.bassivitydigital.com/}} | informacije = }} '''''Da li radi? Bassivity Digital''''' (ranije '''''Bassivity Music''''', puno ime: ''Bassivity preduzeće za muzičku produkciju d.o.o. Beograd'') produkcijska je kuća iz [[Srbija|Srbije]] koja se bavi izdavanjem albuma [[хип хоп|hip hop]] izvođača i sinhronizacijom animiranog i igranog sadržaja za bisokope. Osnovana 2001. godine kao ''Bassivity Music'', ova kuća je sarađivala sa velikim brojem muzičara sa celog Balkana, među kojima su [[V.I.P.]], [[Marčelo]], [[Струка (репер)|Struka]], [[Edo Majka]] i drugi.<ref name="ekipa">{{cite web |last1=Rosić |first1=Branko |title="Bassivity je najuspešnija poslovna operacija na srpskoj hip-hop sceni...": Mutacija koja oblikuje muzički ukus novih generacija |url=https://www.nedeljnik.rs/bassivity-je-najuspesnija-poslovna-operacija-na-srpskoj-hip-hop-sceni-mutacija-koja-oblikuje-muzicki-ukus-novih-generacija/ |website=Nedeljnik |accessdate=28. 3. 2020 |date=21. 9. 2019}}</ref> Od 2005. godine su svoj fokus prebacili na tržište SAD, pa se u tom periodu izdvajaju saradnje sa muzičarima poput [[Raekwon]]-a, [[Frenč Montana|Frenč Montane]] i [[Ankl Murda|Ankl Murde]].<ref name="exit2018" /> Tokom 2012. su promenili ime u ''Bassivity Digital'' i posvetili se ponovo srpskim muzičarima, od kada hip hop u Srbiji postaje sve popularniji, a u njihovoj produkciji nastao je veliki broj albuma i pesama muzičara kao što su [[Rasta (muzicar)|Rasta]], [[Kendi (muzicar)|Kendi]], [[Фокс (репер)|Foks]], [[Surreal]], [[Senidah]], [[Римски (репер)|Rimski]], [[Клинац (репер)|Klinac]] i drugi.<ref name="ekipa" /> == Istorija == === ''Bassivity Music'' === {{multiple image|image1=BassivityLogoa.png|image2=Bassivity stari logo.jpg|width1=174|width2=130|align=left|header=Prvobitni logo ''Basivitija''}} Srpski producent Vanja Ulepić, poznatiji kao [[Oneya]], pokrenuo je ideju o osnivanju ''Basivitija'' oko 2000. godine.<ref>{{cite web |title=Oneya - O tome kako je nastao Bassivity |url=https://www.youtube.com/watch?v=qXFjYgDuuV8 |website=youtube.com |accessdate=27. 3. 2020}}</ref> Prvi projekti počeli su da se rade u junu 2001, kada je Basiviti bio samo produkcijska kuća i studio u kome su snimane pesme. Oko Oneje su u to vreme okupljenu ekipu činili [[Reksona]] i [[Ikac]] iz [[V.I.P.|V.I.P]]-a, [[Bad Copy]], [[Šorti]] i [[Marčelo]].<ref name="станинапут" /> Dana 21. septembra 2001. godine ''Bassivity Music'' je postao zvanična izdavačka kuća,<ref name="bio" /><ref name="iskra">{{cite web |title=Bassivity Digital |url=https://novaiskra.com/bassivity-digital/ |website=novaiskra.com |accessdate=25. 3. 2020 |language=sr-RS |date=20. 11. 2018}}</ref> a iza izdavačke kuće stajala je advertajzing agencija [[Soul Flower]], koja se bavila marketingom i video produkcijom i čiji je vlasnik bio Reksonin brat, [[Marko Milanković]].<ref name="станинапут">{{cite web |title=STANI NA PUT // cijeli film o razvoju hip-hopa na Balkanu |url=https://www.youtube.com/watch?v=Prqme6XxOt4 |website=youtube.com |accessdate=29. 3. 2020}}</ref> Prvi i jedini album koji je izašao pod okriljem ''Basivitija'' tokom 2002. godine izdala je grupa [[V.I.P.]] (''[[Ekipa stigla]]'').<ref>{{cite web |title=V.I.P. - Ekipa stigla |url=https://www.discogs.com/VIP-Ekipa-stigla/release/708956 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> Od samih početaka Basivitija, njegovi izvođači nastupali su ne samo na teritoriji Srbije, već i u regionu, pa su tako već 2002. V.I.P. imali nastup na hip hop festivalu ''Street Explosion'' u Sloveniji.<ref name="станинапут" /> Takođe, Marčelo je iste godine imao svoj prvi koncert u [[Tuzla|Tuzli]], u periodu kada je pripremao svoj album prvenac u Basiviti studiju. Album je, pod nazivom ''[[De Facto (албум)|De Facto]]'', izašao sledeće godine, i karakterističan je po tome što je, zahvaljujući njemu, Basiviti postao prva hip hop izdavačka kuća iz Srbije koja nije sarađivala samo sa izvođačima iz [[Srbija|zemlje]], već i sa umetnicima širom [[Balkan]]a.<ref name="basiviti 20">{{cite web |title=Relja i Coby — Bassivity: dvadeset godina borbe za mesto pod suncem |url=https://www.vice.com/rs/article/vbj4jb/relja-i-coby-bassivity-dvadeset-godina-borbe-za-mesto-pod-suncem |website=Vice |accessdate=6. 4. 2020 |language=sr |date=12. 7. 2018}}</ref> Na tom albumu je gostovala hrvatska grupa [[Elemental]] na pesmi ''Bekstvo'',<ref>{{cite web |title=Marčelo feat. Elemental - Bekstvo |url=https://www.youtube.com/watch?v=m9jQbB4i5z0 |website=youtube.com |accessdate=29. 3. 2020}}</ref> kao i [[Edo Majka]] i [[Frenki]], iz Bosne i Hercegovine, na pesmama ''Krem de la krem''<ref>{{cite web |title=Marcelo - Krem de la krem feat. Edo Majka |url=https://www.youtube.com/watch?v=QKhInplVJEw |website=youtube.com |accessdate=29. 3. 2020}}</ref> i ''Suze''.<ref>{{cite web |title=Marcelo - Suze feat. Edo Majka |url=https://www.youtube.com/watch?v=RjgLBDBNJkI |website=youtube.com |accessdate=29. 3. 2020}}</ref><ref name="станинапут" /> Iste, 2003. godine Oneja je producirao kompilaciju ''Bassivity Mixtape: Prvi put'' na kojoj se pojavljuju V.I.P, Bad Copy, [[Juice (reper)|Juice]], [[Struka]], [[Šorti]] i drugi. Te godine je Basiviti sarađivao sa [[Šorti]]jem (''[[Umotvorine]]''),<ref name="#1">{{cite web |title=Various - Ulice Vol. 1 |url=https://www.discogs.com/Various-Ulice-Vol-1/release/637861 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> hrvatskim reperom [[General Woo]]-om, koji je, nakon raspada grupe [[Tram11]], objavio svoj prvi solo album ''[[Takozvani]]'',<ref>{{cite web |title=General Woo - Takozvani |url=https://www.discogs.com/General-Woo-Takozvani/release/708923 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> a saradnja je ostvarena i sa nizom muzičara ([[Struka (reper)|Struka]], [[Suid]], [[Edo Majka]], [[Lud]], [[El Prezidente]], [[Bookey MC]], [[Target]], [[Remi (reper)|Remi]], [[Trial]], [[X3M]], [[Who See]], [[Beton Liga]], [[Ikac]]) na zajedničkom albumu ''[[Ulice Vol. 1]]''.<ref name="#1"/> Tokom 2004. je izašao Strukin album ''Ipak se obrće'', [[Strait Jackin]] je izbacio album ''004'',<ref name="#2">{{cite web |title=Straight Jackin - 004 |url=https://www.discogs.com/Straight-Jackin-004/release/1722691 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> a [[Edo Majka]] ''Slušaj mater''.<ref name="#3">{{cite web |title=Edo Maajka - Slušaj Mater / No Siki... Riki... |url=https://www.discogs.com/Edo-Maajka-Slu%C5%A1aj-Mater-No-Siki-Riki/release/673878 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> U tom periodu ''Bassivity Music'' je bio na vrhuncu popularnosti, a veliki broj izvođača pojavljuje se na muzičkim lestvicama, kao i na brojnim televizijskim i radio kanalima.<ref name="станинапут" /> Ipak, 2005. godine, zbog sve većeg uspeha i popularnosti, polako počinju sve veća neslaganja između muzičara, dolazi do sukoba na sceni,<ref name="станинапут" /> muzičari su počeli da napuštaju Basiviti.<ref>{{cite web |title=Marčelo - Puzzle Shock! |url=https://www.discogs.com/Mar%C4%8Delo-Puzzle-Shock/release/818840 |website=Discogs |accessdate=29. 3. 2020 |language=en}}</ref> Sve je to dovelo do toga da Basiviti prestane sa radom 2006. godine.<ref name="станинапут" /> Vanja Ulepić se neposredno nakon toga preselio u Njujork i osnovao međunarodni ogranak Basivitija, prebacujući fokus delovanja Basivitija na tržište [[Сједињене Америчке Државе|Sjedinjenih Američkih Država]] i poslove referentne u tamošnjoj muzičkoj industriji, pokušavajući da se probije i na to tržište. U tom periodu u ''Basivitiju'' je bila i [[Dženet Sjuel Alepik]],<ref>{{cite web |title=Steinberg: “The next picture comes from @bassivityofficial. A production company that can proudly display a Grammy on the background…” |url=https://www.instagram.com/p/Brai8cCB-d0/ |website=Instagram |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> Onejina supruga i višestruka dobitnica [[Награда Греми|Gremi nagrade]] za najbolju produkciju.<ref>{{cite web |last1=George |first1=Cassidy |title=How “Empire State of Mind” Became New York's Greatest Anthem |url=https://www.gq.com/story/how-empire-state-of-mind-became-new-yorks-greatest-anthem |website=GQ |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> === ''Bassivity Digital'' === Zahvaljujući sve većoj prisutnosti interneta i pritisku fanova, grupa V.I.P. je odlučila da 2010. godine izda svoj drugi album. Taj album, objavljen pod nazivom ''Živa istina'' i izdat za ''Basiviti'' i ''[[Mascom Records|Maskom]]'',<ref>{{cite web |title=VIP - Živa Istina |url=https://www.discogs.com/VIIP-%C5%BDiva-Istina/release/2133657 |website=Discogs |accessdate=29. 3. 2020 |language=en}}</ref> predstavlja povratak Basivitija na srpsku scenu.<ref name="станинапут" /> Deset godina nakon osnivanja ''Bassivity Music''-a, izdavačka kuća je februara 2010. promenila ime u ''Bassivity Digital'' i, na čelu sa Reljom Milankovićem,<ref>{{cite web |title=Relja Milanković |url=https://www.linkedin.com/in/reljamilankovic/ |website=linkedin.com |accessdate=29. 3. 2020 }}{{Мртва веза}}</ref><ref name="n1">{{cite web |title=Reksona u Impulsu otvoreno o hip hopu, Bassivitiju i životu |url=http://rs.n1info.com/Showbiz/a106353/Relja-Milankovic-u-Impulsu.html |website=N1 Srbija |accessdate=29. 3. 2020 |language=sr-Latn |archive-date=29. 03. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200329232627/http://rs.n1info.com/Showbiz/a106353/Relja-Milankovic-u-Impulsu.html |url-status=dead }}</ref> odlučila da se vrati srpskim izvođačima, pa je počela sa promocijom i povezivanjem afirmisanih i demo izvođača iz regiona, prodajom i download-om muzike, otvorila internet radio stanicu originalnog autorskog programa, kao i multi blog sa najsvežijim informacijama o svim aspektima urbane kulture.<ref name="bio" /> U tom periodu počinje i saradnja između Basivitija i [[Rasta (muzicar)|Raste]]. Počeci saradnje ostvareni su 2011. godine, kada je Rasta objavio album ''Superstar''. Premda je album izdao za ''[[Mascom Records]]'', miks i master su rađeni u [[Njujork]]u preko Basivitija.<ref name="rasta" /> Nakon toga su nezvanično sarađivali na muzici za film ''[[Артиљеро|Artiljero]]'' tokom 2012, a godinu dana kasnije Rasta je objavio prvu pesmu za Basiviti pod nazivom ''Marli'',<ref name="rasta">{{cite web |last1=Maksimović |first1=Vladan |title=RASTA {{!}} 10 godina na sceni |url=https://www.beforeafter.rs/muzika/rasta-10-godina-na-sceni/ |website=Before After |accessdate=28. 3. 2020 |language=sr-RS |date=19. 12. 2017}}</ref> koja prеdstavlja nastavak njеgovе pričе o lеgalizaciji marihuanе, započеtе još prvim mikstеjpom i pеsmom ''Lеgalizuj'' iz 2009. godinе.<ref name="rasta" /> Počеtkom jula 2014. godinе, Rasta jе objavio pеsmu koja jе imala prеsudan uticaj na njеgovu karijеru i koja jе proslavila i njega i Basiviti širom Balkana, a to jе bila pеsma ''Kavasaki''. Iako jе tеma pеsmе bila sasvim obična i nе toliko inovativna, način na koji jе obrađеna omogućila jе Rasti vеliku popularnost, tako da ova pеsma trеnutno na sajtu Jutjub broji preko 50 miliona prikaza.<ref>{{cite web|title=Раста — Кавасаки |url=https://www.youtube.com/watch?v=Zo8S1ErnnTE |website=youtube.com |accessdate=6. 9. 2018}}</ref> Rasta se tokom 2015. godine odvojio i osnovao svoju produkcijsku kuću [[Balkaton]], ali je još neko vreme nastavio saradnju sa Onejom iz Basivitija, koji mu je radio video produkciju.<ref name="rasta" /><ref>{{cite web |title=Rasta - Kavali |url=https://www.youtube.com/watch?v=XNhRXfTJK_c |website=youtube.com |accessdate=28. 3. 2020}}</ref> Pored beogradskih, Basiviti je sarađivao i sa muzičarima širom Srbije, a drugo veliko središte hip hopa bio je Niš. Basiviti je u tom periodu sarađivao sa [[MCN]]-om na albumu ''Ćelija 44'' (2012), [[One Shot]] ([[Rolex]], [[Mali Mire]], [[Zli Toni]]) je iste godine izbacio ''[[One Shot Mixtape]]'' (2012), [[Furio Đunta]] ''Lucidan potez'' (2013), [[Kendi (muzicar)|Kendi]] je objavio mikstejp ''Lak na obaraču'' (2013). i album ''Van dometa'' 2014. godine, a sredinom iste godine [[Rimski (muzicar)|Rimski]] je za Basiviti izdao svoj prvi album ''Moj put''.<ref name="trep">{{cite web |last1=Maksimović |first1=Vladan |title=Kako je trep ušao u Srbiju |url=https://www.beforeafter.rs/muzika/kako-je-trep-usao-u-srbiju/ |website=Before After |accessdate=28. 3. 2020 |language=sr-RS |date=27. 1. 2015}}</ref> Tu su i regionalne saradnje, između ostalog sa crnogorskim reperom [[Сивило (репер)|Sivilom]] — ''Tamna strana sreće'' (2013) i ''Ljeto kada su me krunisali'' (2015). Basiviti je, uz povratak na srpsku scenu, ipak još neko vreme bio aktivan na međunarodnom nivou. Tokom 2014. godine Basiviti je sarađivao sa američkim muzičarima [[Rik Ros|Rikom Rosom]] i [[Frenč Montana|Frenč Montanom]], za koje je [[Cobi]] napisao pesmu ''Headache'' koja se našla na Rosovom albumu ''Hood Billionaire''.<ref>{{cite web |title=Rick Ross (Ft. French Montana) – Headache |url=https://genius.com/Rick-ross-headache-lyrics |website=genius.com |accessdate=27. 3. 2020 |language=en}}</ref><ref>{{cite web |title=Rick Ross i French Montana na Coby-evom bitu |url=https://mypeople.in.rs/rick-ross-french-montana-na-coby-evom-bitu/ |website=MY PEOPLE |accessdate=27. 3. 2020 |language=en |date=23. 11. 2014}}</ref> Te godine su sarađivali i sa reperkom [[J. Dinero]], za koju su snimili ceo album,<ref>{{cite web |title=J. Dinero feat Maino - Dope |url=https://mypeople.in.rs/j-dinero-feat-maino-dope/ |website=MY PEOPLE |accessdate=27. 3. 2020 |language=en |date=5. 1. 2014}}</ref> a ostvarene su saradnje i sa [[Reakwon The Schef]], [[Maino]], [[Uncle Murda]], [[Džim Džouns|Džimom Džounsom]] i brojnim drugim muzičarima.<ref>{{cite web |title=Poznati američki reper Rik Ros sarađuje sa srpskim producentima |url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/poznati-americki-reper-rik-ros-saraduje-sa-srpskim-producentima/55p9zlm |website=Blic.rs |accessdate=29. 3. 2020 |language=sr}}</ref> Muzičari Basivitija su, zajedno sa kolegama iz producentskih kuća Blackout i FM Jam iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, tokom 2014. godine učestvovali u snimanju dokumentarnog filma ''Stani na put'', koji govori o istoriji hip hopa na području ove tri države.<ref name="film">{{cite web |title=Regionalni hip-hoperi u dokumentarcu "Stani na put" |url=http://rs.n1info.com/Kultura/a107314/Regionalni-hip-hoperi-u-dokumentarcu-Stani-na-put.html |website=N1 Srbija |accessdate=27. 3. 2020 |language=sr-Latn |archive-date=10. 12. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191210085800/http://rs.n1info.com/Kultura/a107314/Regionalni-hip-hoperi-u-dokumentarcu-Stani-na-put.html |url-status=dead }}</ref> Film su radili [[Red Bull|Redbul]] i [[MTV Adria|MTV]] i izašao je novembra 2015,<ref name="станинапут" /><ref>{{cite web |title=Stani na put |url=https://www.imdb.com/title/tt5169714/?ref_=nv_sr_srsg_0 |website=imdb.com |accessdate=29. 3. 2020}}</ref> a za potrebe filma muzičari su snimili dve pesme.<ref name="n1" /> Tokom 2017. godine, fejsbuk grupa pod nazivom I.N.D.I.G.O, u kojoj su mladi muzičari diskutovali o trendovima u hip hopu, postepeno je postala inkubator za mlade umetnike, što je Basiviti prepoznao i sa njima snimio zajednički album koji je objavljen maja 2018. i koji je dobio ime upravo po toj grupi.<ref name="basiviti 20" /><ref>{{cite web |title=I.N.D.I.G.O - Season 1 |url=https://www.youtube.com/playlist?list=PL78w5GiH56nE8kHAaWP-mx0B1NnHEIkaT |website=YouTube |accessdate=27. 3. 2020 |language=en}}</ref><ref>{{cite web |title=I.N.D.I.G.O. Season 2 Live |url=http://domomladine.org/koncerti/i-n-d-i-g-o-season-2-live/ |website=Dom omladine Beograda |accessdate=27. 3. 2020}}</ref><ref>{{cite web |title=Bassivity » I.N.D.I.G.O. – Season 1 |url=https://www.bassivitydigital.com/portfolio/i-n-d-i-g-o-season-1/ |website=bassivitydigital.com |accessdate=27. 3. 2020 |language=sr-RS |archive-url=https://web.archive.org/web/20200424050607/https://www.bassivitydigital.com/portfolio/i-n-d-i-g-o-season-1/ |archive-date=24. 04. 2020 |url-status=dead }}</ref> Ni nepunih godinu dana kasnije, februara 2019. godine objavljen je drugi deo tog albuma, ''I.N.D.I.G.O. Season 2''.<ref>{{cite web |title=I.N.D.I.G.O - Season 2 |url=https://www.youtube.com/playlist?list=PL78w5GiH56nGxkDbFloFBJ4fGxwb_C-nm |website=YouTube |accessdate=27. 3. 2020 |language=en}}</ref> Počev od 2012. godine, Basiviti svake godine organizuje ''Bassivity Digital Showcase'', manifestaciju tokom koje nastoje da predstave kako nove, tako i afirmisane muzičare koji stvaraju u okviru njihove produkcijske kuće.<ref>{{cite web |title=Prvi Bassivity Digital Showcase |url=https://www.danubeogradu.rs/2012/05/prvi-bassivity-digital-showcase/ |website=Dan u Beogradu |accessdate=12. 4. 2020 |language=sr-RS |date=24. 5. 2012}}</ref> Prva manifestacija održana je juna 2012. godine u [[Дом омладине Београда|Domu omladine Beograda]],<ref>{{cite web |title=Bassivity Digital Showcase |url=http://domomladine.org/koncerti/bassivity-digital-showcase/ |website=Dom omladine Beograda |accessdate=12. 4. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200412110915/http://domomladine.org/koncerti/bassivity-digital-showcase/ |archive-date=12. 04. 2020 |url-status=dead }}</ref> gde su nastupili V.I.P, Struka, Dada, One Shot, Dripac, McN, Ajzi, Ziplok, Sivilo, Žuti i Arafat. S obzirom na to da je prva manifestacija naišla na dobar odziv kod publike, oktobra 2013. su izdata tri sajfera kao najava za ''Showcase'' koji je održan mesec dana nakon toga.<ref>{{cite web |title=Bassivity Digital Showcase |url=https://mypeople.in.rs/bassivity-digital-showcase/ |website=MY PEOPLE |accessdate=14. 4. 2020 |language=en |date=19. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131230164801/http://mypeople.in.rs/bassivity-digital-showcase/ |archive-date=30. 12. 2013 |url-status=dead }}</ref> Na sajferima se pojavljuju Mali Mire, Kendi, Furio Đunta, Sivilo, Struka,<ref>{{cite web |title=BASSIVITY DIGITAL CYPHER 1 |url=https://mypeople.in.rs/bassivity-digital-cypher-1/ |website=MY PEOPLE |accessdate=14. 4. 2020 |language=en |date=21. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140226145154/http://mypeople.in.rs/bassivity-digital-cypher-1/ |archive-date=26. 02. 2014 |url-status=dead }}</ref> Ikac, Rista, Roleks, Dripac, Reksona,<ref>{{cite web |title=BASSIVITY DIGITAL CYPHER 2 |url=https://mypeople.in.rs/bassivity-digital-cypher-2/ |website=MY PEOPLE |accessdate=14. 4. 2020 |language=en |date=21. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140902072125/http://mypeople.in.rs/bassivity-digital-cypher-2/ |archive-date=02. 09. 2014 |url-status=dead }}</ref> Toni, Sale Tru, Rasta, Žuti i Arafat.<ref>{{cite web |title=BASSIVITY DIGITAL CYPHER 3 |url=https://mypeople.in.rs/bassivity-digital-cypher-3/ |website=MY PEOPLE |accessdate=14. 4. 2020 |language=en |date=21. 10. 2013 |archive-date=15. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200815165226/https://mypeople.in.rs/bassivity-digital-cypher-3/ |url-status=dead }}</ref> Kasnije, sa porastom popularnosti ove vrste muzike, koncerti su se povećavali, te su 2019. organizovali koncert u [[Хала спортова Ранко Жеравица|Hali sportova]],<ref>{{cite web |title=Spektakl za pamćenje: Održan Bassivity Showcase, puna Hala Sportova u transu! (FOTO) |url=https://www.telegraf.rs/jetset/vesti-jetset/3053784-spektakl-za-pamcenje-odrzan-bassivity-showcase-puna-hala-sportova-u-transu-foto |website=Telegraf.rs |accessdate=12. 4. 2020 |language=sr}}</ref> a takođe i na festivalima poput [[Си Денс фестивал|Sea Dance]]-a i Egzita. Basiviti je od samih početaka [[Egzit festival]]a u [[Novi Sad|Novom Sadu]] imao svoje predstavnike na istom, uključujući i nulti Egzit 2000. godine, kada je Basiviti još uvek bio u procesu nastajanja.<ref name="my people radio">{{cite web |title=Reksona @ My People Show (1 deo) - YouTube |url=https://www.youtube.com/embed/videoseries?list=PLdbs24cNyuUzqQDFuEIwUcaK8cr3bK1zJ |website=www.youtube.com |accessdate=13. 4. 2020}}</ref> Od pre nekoliko godina pevači Basivitija redovno nastupaju zajedno kao deo ''Bassivity Showcase''-a.<ref>{{cite web |title=Bassivity Showcase @ EXIT (video) |url=https://mypeople.in.rs/bassivity-showcase-exit-video/ |website=MY PEOPLE |accessdate=27. 3. 2020 |language=en |date=18. 7. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200327222449/https://mypeople.in.rs/bassivity-showcase-exit-video/ |archive-date=27. 03. 2020 |url-status=dead }}</ref> Zahvaljujući sve većoj slušanosti hip hop muzike u Srbiji, Basiviti je 2019. imao preko 70 muzičara koji su nastupali na ovom festivalu u okviru takozvanog ''Exit gang''-a, među kojima su bili i [[Fox (репер)|Fox]], [[Surreal]], [[Kuku$ Klan|Kukus]], [[Senidah]], [[Sara Jo]], [[Elon]], [[Bad Copy]] i drugi.<ref name="exit2018">{{cite web |title=Hip-hop festival unutar Exita objavio Bassivity zvezde i najjače hip-hop face iz celog regiona! |url=https://www.exitfest.org/hip-hop-festival-unutar-exita-objavio-bassivity-zvezde-i-najjace-hip-hop-face-iz-celog-regiona/ |website=EXIT Festival 2019 |accessdate=27. 3. 2020 |language=sr-RS |date=21. 5. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200327223956/https://www.exitfest.org/hip-hop-festival-unutar-exita-objavio-bassivity-zvezde-i-najjace-hip-hop-face-iz-celog-regiona/ |archive-date=27. 03. 2020 |url-status=dead }}</ref> Pored Egzita, '' je nastupao i na [[Си Денс фестивал|Sea Dance festivalu]],<ref>{{cite web |title=Vodeća postava prve balkanske hip-hop izdavačke kuće Bassivity stiže na Sea Dance |url=https://www.seadancefestival.me/vodeca-postava-prve-balkanske-hip-hop-izdavacke-kuce-bassivity-stize-na-sea-dance/ |website=Sea Dance Festival |accessdate=27. 3. 2020 |language=sr |date=13. 8. 2018}}</ref> Basiviti je, tokom 2019. godine, zajedno sa [[Koka kola (kompanija)|Koka kolom]] organizovao takmičenje pod nazivom Discovered by Coke, čiji je cilj bio da promovišu mladi umetnici, kao i da izabrani pobednik dobije pesmu u izdanju Basivitija. Mentori takmičarima bili su [[S.A.R.S.|S.A.R.S]], [[Sara Jo]], [[Leon (reper)|Leon]] i [[Bojana Vunturišević]], a sve četvoro finalista snimili su po pesmu sa svojim mentorom. Pobednik ovog takmičenja bio je Predrag Simić, koji je, pored pesme, dobio i spot, jednogodišnji ugovor sa Basivitijem i novčanu nagradu.<ref>{{cite web |title=Imamo pobednika Discovered by Coke! |url=https://www.coca-colasrbija.rs/price/discovered-by-coke-finale |website=www.coca-colasrbija.rs |accessdate=27. 3. 2020 |language=sr-RS}}</ref> == Albumi == Basiviti danas ima preko pedeset izdatih albuma.<ref name="iskra" /> === ''Bassivity Music'' === {{columns-list| * [[V.I.P.]] — ''[[Ekipa stigla]]'' (2002) * [[Oneya]] — ''[[Bassivity Mixtape: Prvi put]]'' (2003) * [[Šorti]] — ''[[Umotvorine]]'' (2003) * [[General Woo]] — ''[[Takozvani]]'' (2003) * [[Marčelo]] — ''[[De Facto (албум)|De Facto]]'' (2003) * Bassivity Music — ''[[Ulice Vol. 1]]'' (2003) * [[Струка|Struka]] — ''[[Ipak se obrće]]'' (2004) * [[Straight Jackin]] — ''004''<ref name="#2"/> (2004) * [[Edo Majka]] — ''Slušaj mater / No Siki... Riki...''<ref name="#3"/> (2004) * [[Suid]] — ''[[Drama koja se šunja sama]]'' (2005) * [[Lud]] — ''[[U ime igre]]'' (2006) * [[THC La Familija]] — ''[[T.H.C. La Familija]]'' (2007) * [[Dada (reper)|Dada]] — ''[[Radio ubica dečijeg glasa]]''<ref>{{cite web |title=Dada - Radio Ubica Dečijeg Lica |url=https://www.discogs.com/Dada-Radio-Ubica-De%C4%8Dijeg-Lica/release/2066443 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> (2009) * [[V.I.P.]] — ''[[Živa istina (album)|Živa istina]]''<ref>{{cite web |title=VIIP - Živa Istina |url=https://www.discogs.com/VIIP-%C5%BDiva-Istina/release/2133657 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> (2010) }} === ''Bassivity Digital'' === {{columns-list| * [[MCN]] — ''Ćelija 44'' (2012) * [[One Shot]] — ''[[One Shot Mixtape]]'' (2012) * [[Ziplok]] — ''Sve ili ništa'' (2012) * [[Struka (reper)|Struka]] — ''Noći Bugija / Opet tu EP'' (2012—2013) * [[Bvanaman]] — ''Velkom tu Dzigi Taun'' (2013) * [[Bvanomator 5000+]] - ''Bvanomator 5000+'' (2013) * [[Sivilo (reper)|Sivilo]] - ''Tamna strana sreće'' (2013) * Bassivity Music — ''Ulice vol. 2'' (2013) * [[Ajzi]] — ''Jači od smrti'' (2013) * [[Cantwait]] — ''Lak na obaraču'' (2013) * [[Žuti]] — ''Ko druka'' (2013) * [[Furio Đunta]] — ''Lucidan potez / Instant harizma'' (2013—2014) * [[Kendi aka Cantwait]] — ''[[Van dometa]]'' (2014) * [[Eeva]] - ''Part of the plan'' (2014) * [[Brut]] — ''Ostrvo bez okeana'' (2014) * Bassivity Music — ''Sveža krv vol.1'' (2014) * [[Римски (репер)|Rimski]] — ''Moj put Mixtape'' (2014) * Sivilo — ''Ljeto kad su me krunisali'' (2015) * Struka i Reksona — ''Totalna Kontrola'' (2015) * Rimski — ''Hustle Grad EP'' (2015) * [[Arafat]] — ''Zakuni se'' (2015) * Struka — ''Poslednji Mohikanac EP'' (2015) * [[Dada (reper)|Dada]] - ''Ni na nebu ni na zemlji'' (2016) * [[Ana Nikolić]] — ''Labilna'' (2016) * [[Kei]] — ''Minut'' (2017) * [[Surreal]] – ''Sam u kući'' (2018) * [[Mili (reper)|Mili]] i Surreal - ''Malo jači gas'' (2018) * [[Klinac (reper)|Klinac]] - ''Pre noći'' (2018) * [[I.N.D.I.G.O.]] – ''Season 1'' (2018) * I.N.D.I.G.O. – ''Season 2'' (2019) * [[Kukus Klan]] - ''Glupi tejp'' (2019) * [[Elon]] - ''Nikad Satisfied'' (2019) * MCN - ''21 gram'' (2019) * [[Senidah]] - ''[[Bez tebe]]''<ref>{{cite web |title=Senidah predstavila prvi album i spot za pesmu "Crno srce" |url=https://dev.ddl.rs/poznati/senidah-predstavila-prvi-album-spot-za-pesmu-crno-srce/ |website=dev.ddl.rs |accessdate=27. 3. 2020 |language=sr-RS |date=26. 3. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200327222453/https://dev.ddl.rs/poznati/senidah-predstavila-prvi-album-spot-za-pesmu-crno-srce/ |archive-date=27. 03. 2020 |url-status=dead }}</ref> (2019) * [[Juice (reper)|Juice]] - ''[[Hiphopium 4]]'' (2020) }} == Vidi još == * [[Spisak srpskih hip hop albuma]] * [[Srpski hip hop]] == Reference == {{reflist}} <!-- https://www.vesti.rs/Kultura/Relja-i-Coby-Bassivity-20-godina-borbe-za-mesto-pod-suncem.html https://www.vice.com/rs/article/vbj4jb/relja-i-coby-bassivity-dvadeset-godina-borbe-za-mesto-pod-suncem --> == Spoljašnje veze == * {{zvanični veb-sajt|https://www.bassivitydigital.com/}} * {{Youtube-lat|channel=UCtAE452wbBYJZASZ-3jCNBA}} * {{Facebook-lat|bassivity.studio.7}} * {{Instagram-lat|bassivity_digital}} * [https://www.discogs.com/label/58853-Bassivity-Music Bassivity Music] na sajtu ''Discogs'' * [https://www.discogs.com/label/618386-Bassivity-Digital Bassivity Digital] na sajtu ''Discogs'' [[Категорија:Српске дискографске куће|б]] [[Категорија:Продукцијске куће]] [[Категорија:Српске хип хоп групе]] 91v4ub5u3tx7e0sc72by1dk4ltw9w0m 25114759 25114122 2022-07-19T20:17:38Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/212.200.100.182|212.200.100.182]] ([[User talk:212.200.100.182|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:InternetArchiveBot|InternetArchiveBot]] wikitext text/x-wiki {{Infokutija preduzeće-lat | naziv_kompanije = Bassivity Digital | logo = Bassivitymateri-2.jpeg | vrsta_kompanije = muzička izdavačka kuća | delatnost = diskografija | osnovana = {{start date and age-lat|2001|9|21}}<ref name="bio">{{cite web |title=Bassivity Digital |url=https://www.facebook.com/bassivity.studio.7/ |website=www.facebook.com |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> | mesto_osnivanja = [[Beograd]] | osnivači = [[Vanja Ulepić]] | sedište = [[Trg Nikole Pašića]] 5, [[Beograd]] | rukovodioci = [[Relja Milanković]] | proizvodi = | usluge = | prihod = | operativni_prihod = | profit = | ukupna_aktiva = | ukupni_kapital = | broj_radnika = | slogan = | veb_stranica = {{URL|https://www.bassivitydigital.com/}} | informacije = }} '''''Bassivity Digital''''' (ranije '''''Bassivity Music''''', puno ime: ''Bassivity preduzeće za muzičku produkciju d.o.o. Beograd'') produkcijska je kuća iz [[Srbija|Srbije]] koja se bavi izdavanjem albuma [[хип хоп|hip hop]] izvođača i sinhronizacijom animiranog i igranog sadržaja za bisokope. Osnovana 2001. godine kao ''Bassivity Music'', ova kuća je sarađivala sa velikim brojem muzičara sa celog Balkana, među kojima su [[V.I.P.]], [[Marčelo]], [[Струка (репер)|Struka]], [[Edo Majka]] i drugi.<ref name="ekipa">{{cite web |last1=Rosić |first1=Branko |title="Bassivity je najuspešnija poslovna operacija na srpskoj hip-hop sceni...": Mutacija koja oblikuje muzički ukus novih generacija |url=https://www.nedeljnik.rs/bassivity-je-najuspesnija-poslovna-operacija-na-srpskoj-hip-hop-sceni-mutacija-koja-oblikuje-muzicki-ukus-novih-generacija/ |website=Nedeljnik |accessdate=28. 3. 2020 |date=21. 9. 2019}}</ref> Od 2005. godine su svoj fokus prebacili na tržište SAD, pa se u tom periodu izdvajaju saradnje sa muzičarima poput [[Raekwon]]-a, [[Frenč Montana|Frenč Montane]] i [[Ankl Murda|Ankl Murde]].<ref name="exit2018" /> Tokom 2012. su promenili ime u ''Bassivity Digital'' i posvetili se ponovo srpskim muzičarima, od kada hip hop u Srbiji postaje sve popularniji, a u njihovoj produkciji nastao je veliki broj albuma i pesama muzičara kao što su [[Rasta (muzicar)|Rasta]], [[Kendi (muzicar)|Kendi]], [[Фокс (репер)|Foks]], [[Surreal]], [[Senidah]], [[Римски (репер)|Rimski]], [[Клинац (репер)|Klinac]] i drugi.<ref name="ekipa" /> == Istorija == === ''Bassivity Music'' === {{multiple image|image1=BassivityLogoa.png|image2=Bassivity stari logo.jpg|width1=174|width2=130|align=left|header=Prvobitni logo ''Basivitija''}} Srpski producent Vanja Ulepić, poznatiji kao [[Oneya]], pokrenuo je ideju o osnivanju ''Basivitija'' oko 2000. godine.<ref>{{cite web |title=Oneya - O tome kako je nastao Bassivity |url=https://www.youtube.com/watch?v=qXFjYgDuuV8 |website=youtube.com |accessdate=27. 3. 2020}}</ref> Prvi projekti počeli su da se rade u junu 2001, kada je Basiviti bio samo produkcijska kuća i studio u kome su snimane pesme. Oko Oneje su u to vreme okupljenu ekipu činili [[Reksona]] i [[Ikac]] iz [[V.I.P.|V.I.P]]-a, [[Bad Copy]], [[Šorti]] i [[Marčelo]].<ref name="станинапут" /> Dana 21. septembra 2001. godine ''Bassivity Music'' je postao zvanična izdavačka kuća,<ref name="bio" /><ref name="iskra">{{cite web |title=Bassivity Digital |url=https://novaiskra.com/bassivity-digital/ |website=novaiskra.com |accessdate=25. 3. 2020 |language=sr-RS |date=20. 11. 2018}}</ref> a iza izdavačke kuće stajala je advertajzing agencija [[Soul Flower]], koja se bavila marketingom i video produkcijom i čiji je vlasnik bio Reksonin brat, [[Marko Milanković]].<ref name="станинапут">{{cite web |title=STANI NA PUT // cijeli film o razvoju hip-hopa na Balkanu |url=https://www.youtube.com/watch?v=Prqme6XxOt4 |website=youtube.com |accessdate=29. 3. 2020}}</ref> Prvi i jedini album koji je izašao pod okriljem ''Basivitija'' tokom 2002. godine izdala je grupa [[V.I.P.]] (''[[Ekipa stigla]]'').<ref>{{cite web |title=V.I.P. - Ekipa stigla |url=https://www.discogs.com/VIP-Ekipa-stigla/release/708956 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> Od samih početaka Basivitija, njegovi izvođači nastupali su ne samo na teritoriji Srbije, već i u regionu, pa su tako već 2002. V.I.P. imali nastup na hip hop festivalu ''Street Explosion'' u Sloveniji.<ref name="станинапут" /> Takođe, Marčelo je iste godine imao svoj prvi koncert u [[Tuzla|Tuzli]], u periodu kada je pripremao svoj album prvenac u Basiviti studiju. Album je, pod nazivom ''[[De Facto (албум)|De Facto]]'', izašao sledeće godine, i karakterističan je po tome što je, zahvaljujući njemu, Basiviti postao prva hip hop izdavačka kuća iz Srbije koja nije sarađivala samo sa izvođačima iz [[Srbija|zemlje]], već i sa umetnicima širom [[Balkan]]a.<ref name="basiviti 20">{{cite web |title=Relja i Coby — Bassivity: dvadeset godina borbe za mesto pod suncem |url=https://www.vice.com/rs/article/vbj4jb/relja-i-coby-bassivity-dvadeset-godina-borbe-za-mesto-pod-suncem |website=Vice |accessdate=6. 4. 2020 |language=sr |date=12. 7. 2018}}</ref> Na tom albumu je gostovala hrvatska grupa [[Elemental]] na pesmi ''Bekstvo'',<ref>{{cite web |title=Marčelo feat. Elemental - Bekstvo |url=https://www.youtube.com/watch?v=m9jQbB4i5z0 |website=youtube.com |accessdate=29. 3. 2020}}</ref> kao i [[Edo Majka]] i [[Frenki]], iz Bosne i Hercegovine, na pesmama ''Krem de la krem''<ref>{{cite web |title=Marcelo - Krem de la krem feat. Edo Majka |url=https://www.youtube.com/watch?v=QKhInplVJEw |website=youtube.com |accessdate=29. 3. 2020}}</ref> i ''Suze''.<ref>{{cite web |title=Marcelo - Suze feat. Edo Majka |url=https://www.youtube.com/watch?v=RjgLBDBNJkI |website=youtube.com |accessdate=29. 3. 2020}}</ref><ref name="станинапут" /> Iste, 2003. godine Oneja je producirao kompilaciju ''Bassivity Mixtape: Prvi put'' na kojoj se pojavljuju V.I.P, Bad Copy, [[Juice (reper)|Juice]], [[Struka]], [[Šorti]] i drugi. Te godine je Basiviti sarađivao sa [[Šorti]]jem (''[[Umotvorine]]''),<ref name="#1">{{cite web |title=Various - Ulice Vol. 1 |url=https://www.discogs.com/Various-Ulice-Vol-1/release/637861 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> hrvatskim reperom [[General Woo]]-om, koji je, nakon raspada grupe [[Tram11]], objavio svoj prvi solo album ''[[Takozvani]]'',<ref>{{cite web |title=General Woo - Takozvani |url=https://www.discogs.com/General-Woo-Takozvani/release/708923 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> a saradnja je ostvarena i sa nizom muzičara ([[Struka (reper)|Struka]], [[Suid]], [[Edo Majka]], [[Lud]], [[El Prezidente]], [[Bookey MC]], [[Target]], [[Remi (reper)|Remi]], [[Trial]], [[X3M]], [[Who See]], [[Beton Liga]], [[Ikac]]) na zajedničkom albumu ''[[Ulice Vol. 1]]''.<ref name="#1"/> Tokom 2004. je izašao Strukin album ''Ipak se obrće'', [[Strait Jackin]] je izbacio album ''004'',<ref name="#2">{{cite web |title=Straight Jackin - 004 |url=https://www.discogs.com/Straight-Jackin-004/release/1722691 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> a [[Edo Majka]] ''Slušaj mater''.<ref name="#3">{{cite web |title=Edo Maajka - Slušaj Mater / No Siki... Riki... |url=https://www.discogs.com/Edo-Maajka-Slu%C5%A1aj-Mater-No-Siki-Riki/release/673878 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> U tom periodu ''Bassivity Music'' je bio na vrhuncu popularnosti, a veliki broj izvođača pojavljuje se na muzičkim lestvicama, kao i na brojnim televizijskim i radio kanalima.<ref name="станинапут" /> Ipak, 2005. godine, zbog sve većeg uspeha i popularnosti, polako počinju sve veća neslaganja između muzičara, dolazi do sukoba na sceni,<ref name="станинапут" /> muzičari su počeli da napuštaju Basiviti.<ref>{{cite web |title=Marčelo - Puzzle Shock! |url=https://www.discogs.com/Mar%C4%8Delo-Puzzle-Shock/release/818840 |website=Discogs |accessdate=29. 3. 2020 |language=en}}</ref> Sve je to dovelo do toga da Basiviti prestane sa radom 2006. godine.<ref name="станинапут" /> Vanja Ulepić se neposredno nakon toga preselio u Njujork i osnovao međunarodni ogranak Basivitija, prebacujući fokus delovanja Basivitija na tržište [[Сједињене Америчке Државе|Sjedinjenih Američkih Država]] i poslove referentne u tamošnjoj muzičkoj industriji, pokušavajući da se probije i na to tržište. U tom periodu u ''Basivitiju'' je bila i [[Dženet Sjuel Alepik]],<ref>{{cite web |title=Steinberg: “The next picture comes from @bassivityofficial. A production company that can proudly display a Grammy on the background…” |url=https://www.instagram.com/p/Brai8cCB-d0/ |website=Instagram |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> Onejina supruga i višestruka dobitnica [[Награда Греми|Gremi nagrade]] za najbolju produkciju.<ref>{{cite web |last1=George |first1=Cassidy |title=How “Empire State of Mind” Became New York's Greatest Anthem |url=https://www.gq.com/story/how-empire-state-of-mind-became-new-yorks-greatest-anthem |website=GQ |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> === ''Bassivity Digital'' === Zahvaljujući sve većoj prisutnosti interneta i pritisku fanova, grupa V.I.P. je odlučila da 2010. godine izda svoj drugi album. Taj album, objavljen pod nazivom ''Živa istina'' i izdat za ''Basiviti'' i ''[[Mascom Records|Maskom]]'',<ref>{{cite web |title=VIP - Živa Istina |url=https://www.discogs.com/VIIP-%C5%BDiva-Istina/release/2133657 |website=Discogs |accessdate=29. 3. 2020 |language=en}}</ref> predstavlja povratak Basivitija na srpsku scenu.<ref name="станинапут" /> Deset godina nakon osnivanja ''Bassivity Music''-a, izdavačka kuća je februara 2010. promenila ime u ''Bassivity Digital'' i, na čelu sa Reljom Milankovićem,<ref>{{cite web |title=Relja Milanković |url=https://www.linkedin.com/in/reljamilankovic/ |website=linkedin.com |accessdate=29. 3. 2020 }}{{Мртва веза}}</ref><ref name="n1">{{cite web |title=Reksona u Impulsu otvoreno o hip hopu, Bassivitiju i životu |url=http://rs.n1info.com/Showbiz/a106353/Relja-Milankovic-u-Impulsu.html |website=N1 Srbija |accessdate=29. 3. 2020 |language=sr-Latn |archive-date=29. 03. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200329232627/http://rs.n1info.com/Showbiz/a106353/Relja-Milankovic-u-Impulsu.html |url-status=dead }}</ref> odlučila da se vrati srpskim izvođačima, pa je počela sa promocijom i povezivanjem afirmisanih i demo izvođača iz regiona, prodajom i download-om muzike, otvorila internet radio stanicu originalnog autorskog programa, kao i multi blog sa najsvežijim informacijama o svim aspektima urbane kulture.<ref name="bio" /> U tom periodu počinje i saradnja između Basivitija i [[Rasta (muzicar)|Raste]]. Počeci saradnje ostvareni su 2011. godine, kada je Rasta objavio album ''Superstar''. Premda je album izdao za ''[[Mascom Records]]'', miks i master su rađeni u [[Njujork]]u preko Basivitija.<ref name="rasta" /> Nakon toga su nezvanično sarađivali na muzici za film ''[[Артиљеро|Artiljero]]'' tokom 2012, a godinu dana kasnije Rasta je objavio prvu pesmu za Basiviti pod nazivom ''Marli'',<ref name="rasta">{{cite web |last1=Maksimović |first1=Vladan |title=RASTA {{!}} 10 godina na sceni |url=https://www.beforeafter.rs/muzika/rasta-10-godina-na-sceni/ |website=Before After |accessdate=28. 3. 2020 |language=sr-RS |date=19. 12. 2017}}</ref> koja prеdstavlja nastavak njеgovе pričе o lеgalizaciji marihuanе, započеtе još prvim mikstеjpom i pеsmom ''Lеgalizuj'' iz 2009. godinе.<ref name="rasta" /> Počеtkom jula 2014. godinе, Rasta jе objavio pеsmu koja jе imala prеsudan uticaj na njеgovu karijеru i koja jе proslavila i njega i Basiviti širom Balkana, a to jе bila pеsma ''Kavasaki''. Iako jе tеma pеsmе bila sasvim obična i nе toliko inovativna, način na koji jе obrađеna omogućila jе Rasti vеliku popularnost, tako da ova pеsma trеnutno na sajtu Jutjub broji preko 50 miliona prikaza.<ref>{{cite web|title=Раста — Кавасаки |url=https://www.youtube.com/watch?v=Zo8S1ErnnTE |website=youtube.com |accessdate=6. 9. 2018}}</ref> Rasta se tokom 2015. godine odvojio i osnovao svoju produkcijsku kuću [[Balkaton]], ali je još neko vreme nastavio saradnju sa Onejom iz Basivitija, koji mu je radio video produkciju.<ref name="rasta" /><ref>{{cite web |title=Rasta - Kavali |url=https://www.youtube.com/watch?v=XNhRXfTJK_c |website=youtube.com |accessdate=28. 3. 2020}}</ref> Pored beogradskih, Basiviti je sarađivao i sa muzičarima širom Srbije, a drugo veliko središte hip hopa bio je Niš. Basiviti je u tom periodu sarađivao sa [[MCN]]-om na albumu ''Ćelija 44'' (2012), [[One Shot]] ([[Rolex]], [[Mali Mire]], [[Zli Toni]]) je iste godine izbacio ''[[One Shot Mixtape]]'' (2012), [[Furio Đunta]] ''Lucidan potez'' (2013), [[Kendi (muzicar)|Kendi]] je objavio mikstejp ''Lak na obaraču'' (2013). i album ''Van dometa'' 2014. godine, a sredinom iste godine [[Rimski (muzicar)|Rimski]] je za Basiviti izdao svoj prvi album ''Moj put''.<ref name="trep">{{cite web |last1=Maksimović |first1=Vladan |title=Kako je trep ušao u Srbiju |url=https://www.beforeafter.rs/muzika/kako-je-trep-usao-u-srbiju/ |website=Before After |accessdate=28. 3. 2020 |language=sr-RS |date=27. 1. 2015}}</ref> Tu su i regionalne saradnje, između ostalog sa crnogorskim reperom [[Сивило (репер)|Sivilom]] — ''Tamna strana sreće'' (2013) i ''Ljeto kada su me krunisali'' (2015). Basiviti je, uz povratak na srpsku scenu, ipak još neko vreme bio aktivan na međunarodnom nivou. Tokom 2014. godine Basiviti je sarađivao sa američkim muzičarima [[Rik Ros|Rikom Rosom]] i [[Frenč Montana|Frenč Montanom]], za koje je [[Cobi]] napisao pesmu ''Headache'' koja se našla na Rosovom albumu ''Hood Billionaire''.<ref>{{cite web |title=Rick Ross (Ft. French Montana) – Headache |url=https://genius.com/Rick-ross-headache-lyrics |website=genius.com |accessdate=27. 3. 2020 |language=en}}</ref><ref>{{cite web |title=Rick Ross i French Montana na Coby-evom bitu |url=https://mypeople.in.rs/rick-ross-french-montana-na-coby-evom-bitu/ |website=MY PEOPLE |accessdate=27. 3. 2020 |language=en |date=23. 11. 2014}}</ref> Te godine su sarađivali i sa reperkom [[J. Dinero]], za koju su snimili ceo album,<ref>{{cite web |title=J. Dinero feat Maino - Dope |url=https://mypeople.in.rs/j-dinero-feat-maino-dope/ |website=MY PEOPLE |accessdate=27. 3. 2020 |language=en |date=5. 1. 2014}}</ref> a ostvarene su saradnje i sa [[Reakwon The Schef]], [[Maino]], [[Uncle Murda]], [[Džim Džouns|Džimom Džounsom]] i brojnim drugim muzičarima.<ref>{{cite web |title=Poznati američki reper Rik Ros sarađuje sa srpskim producentima |url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/poznati-americki-reper-rik-ros-saraduje-sa-srpskim-producentima/55p9zlm |website=Blic.rs |accessdate=29. 3. 2020 |language=sr}}</ref> Muzičari Basivitija su, zajedno sa kolegama iz producentskih kuća Blackout i FM Jam iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, tokom 2014. godine učestvovali u snimanju dokumentarnog filma ''Stani na put'', koji govori o istoriji hip hopa na području ove tri države.<ref name="film">{{cite web |title=Regionalni hip-hoperi u dokumentarcu "Stani na put" |url=http://rs.n1info.com/Kultura/a107314/Regionalni-hip-hoperi-u-dokumentarcu-Stani-na-put.html |website=N1 Srbija |accessdate=27. 3. 2020 |language=sr-Latn |archive-date=10. 12. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191210085800/http://rs.n1info.com/Kultura/a107314/Regionalni-hip-hoperi-u-dokumentarcu-Stani-na-put.html |url-status=dead }}</ref> Film su radili [[Red Bull|Redbul]] i [[MTV Adria|MTV]] i izašao je novembra 2015,<ref name="станинапут" /><ref>{{cite web |title=Stani na put |url=https://www.imdb.com/title/tt5169714/?ref_=nv_sr_srsg_0 |website=imdb.com |accessdate=29. 3. 2020}}</ref> a za potrebe filma muzičari su snimili dve pesme.<ref name="n1" /> Tokom 2017. godine, fejsbuk grupa pod nazivom I.N.D.I.G.O, u kojoj su mladi muzičari diskutovali o trendovima u hip hopu, postepeno je postala inkubator za mlade umetnike, što je Basiviti prepoznao i sa njima snimio zajednički album koji je objavljen maja 2018. i koji je dobio ime upravo po toj grupi.<ref name="basiviti 20" /><ref>{{cite web |title=I.N.D.I.G.O - Season 1 |url=https://www.youtube.com/playlist?list=PL78w5GiH56nE8kHAaWP-mx0B1NnHEIkaT |website=YouTube |accessdate=27. 3. 2020 |language=en}}</ref><ref>{{cite web |title=I.N.D.I.G.O. Season 2 Live |url=http://domomladine.org/koncerti/i-n-d-i-g-o-season-2-live/ |website=Dom omladine Beograda |accessdate=27. 3. 2020}}</ref><ref>{{cite web |title=Bassivity » I.N.D.I.G.O. – Season 1 |url=https://www.bassivitydigital.com/portfolio/i-n-d-i-g-o-season-1/ |website=bassivitydigital.com |accessdate=27. 3. 2020 |language=sr-RS |archive-url=https://web.archive.org/web/20200424050607/https://www.bassivitydigital.com/portfolio/i-n-d-i-g-o-season-1/ |archive-date=24. 04. 2020 |url-status=dead }}</ref> Ni nepunih godinu dana kasnije, februara 2019. godine objavljen je drugi deo tog albuma, ''I.N.D.I.G.O. Season 2''.<ref>{{cite web |title=I.N.D.I.G.O - Season 2 |url=https://www.youtube.com/playlist?list=PL78w5GiH56nGxkDbFloFBJ4fGxwb_C-nm |website=YouTube |accessdate=27. 3. 2020 |language=en}}</ref> Počev od 2012. godine, Basiviti svake godine organizuje ''Bassivity Digital Showcase'', manifestaciju tokom koje nastoje da predstave kako nove, tako i afirmisane muzičare koji stvaraju u okviru njihove produkcijske kuće.<ref>{{cite web |title=Prvi Bassivity Digital Showcase |url=https://www.danubeogradu.rs/2012/05/prvi-bassivity-digital-showcase/ |website=Dan u Beogradu |accessdate=12. 4. 2020 |language=sr-RS |date=24. 5. 2012}}</ref> Prva manifestacija održana je juna 2012. godine u [[Дом омладине Београда|Domu omladine Beograda]],<ref>{{cite web |title=Bassivity Digital Showcase |url=http://domomladine.org/koncerti/bassivity-digital-showcase/ |website=Dom omladine Beograda |accessdate=12. 4. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200412110915/http://domomladine.org/koncerti/bassivity-digital-showcase/ |archive-date=12. 04. 2020 |url-status=dead }}</ref> gde su nastupili V.I.P, Struka, Dada, One Shot, Dripac, McN, Ajzi, Ziplok, Sivilo, Žuti i Arafat. S obzirom na to da je prva manifestacija naišla na dobar odziv kod publike, oktobra 2013. su izdata tri sajfera kao najava za ''Showcase'' koji je održan mesec dana nakon toga.<ref>{{cite web |title=Bassivity Digital Showcase |url=https://mypeople.in.rs/bassivity-digital-showcase/ |website=MY PEOPLE |accessdate=14. 4. 2020 |language=en |date=19. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131230164801/http://mypeople.in.rs/bassivity-digital-showcase/ |archive-date=30. 12. 2013 |url-status=dead }}</ref> Na sajferima se pojavljuju Mali Mire, Kendi, Furio Đunta, Sivilo, Struka,<ref>{{cite web |title=BASSIVITY DIGITAL CYPHER 1 |url=https://mypeople.in.rs/bassivity-digital-cypher-1/ |website=MY PEOPLE |accessdate=14. 4. 2020 |language=en |date=21. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140226145154/http://mypeople.in.rs/bassivity-digital-cypher-1/ |archive-date=26. 02. 2014 |url-status=dead }}</ref> Ikac, Rista, Roleks, Dripac, Reksona,<ref>{{cite web |title=BASSIVITY DIGITAL CYPHER 2 |url=https://mypeople.in.rs/bassivity-digital-cypher-2/ |website=MY PEOPLE |accessdate=14. 4. 2020 |language=en |date=21. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140902072125/http://mypeople.in.rs/bassivity-digital-cypher-2/ |archive-date=02. 09. 2014 |url-status=dead }}</ref> Toni, Sale Tru, Rasta, Žuti i Arafat.<ref>{{cite web |title=BASSIVITY DIGITAL CYPHER 3 |url=https://mypeople.in.rs/bassivity-digital-cypher-3/ |website=MY PEOPLE |accessdate=14. 4. 2020 |language=en |date=21. 10. 2013 |archive-date=15. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200815165226/https://mypeople.in.rs/bassivity-digital-cypher-3/ |url-status=dead }}</ref> Kasnije, sa porastom popularnosti ove vrste muzike, koncerti su se povećavali, te su 2019. organizovali koncert u [[Хала спортова Ранко Жеравица|Hali sportova]],<ref>{{cite web |title=Spektakl za pamćenje: Održan Bassivity Showcase, puna Hala Sportova u transu! (FOTO) |url=https://www.telegraf.rs/jetset/vesti-jetset/3053784-spektakl-za-pamcenje-odrzan-bassivity-showcase-puna-hala-sportova-u-transu-foto |website=Telegraf.rs |accessdate=12. 4. 2020 |language=sr}}</ref> a takođe i na festivalima poput [[Си Денс фестивал|Sea Dance]]-a i Egzita. Basiviti je od samih početaka [[Egzit festival]]a u [[Novi Sad|Novom Sadu]] imao svoje predstavnike na istom, uključujući i nulti Egzit 2000. godine, kada je Basiviti još uvek bio u procesu nastajanja.<ref name="my people radio">{{cite web |title=Reksona @ My People Show (1 deo) - YouTube |url=https://www.youtube.com/embed/videoseries?list=PLdbs24cNyuUzqQDFuEIwUcaK8cr3bK1zJ |website=www.youtube.com |accessdate=13. 4. 2020}}</ref> Od pre nekoliko godina pevači Basivitija redovno nastupaju zajedno kao deo ''Bassivity Showcase''-a.<ref>{{cite web |title=Bassivity Showcase @ EXIT (video) |url=https://mypeople.in.rs/bassivity-showcase-exit-video/ |website=MY PEOPLE |accessdate=27. 3. 2020 |language=en |date=18. 7. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200327222449/https://mypeople.in.rs/bassivity-showcase-exit-video/ |archive-date=27. 03. 2020 |url-status=dead }}</ref> Zahvaljujući sve većoj slušanosti hip hop muzike u Srbiji, Basiviti je 2019. imao preko 70 muzičara koji su nastupali na ovom festivalu u okviru takozvanog ''Exit gang''-a, među kojima su bili i [[Fox (репер)|Fox]], [[Surreal]], [[Kuku$ Klan|Kukus]], [[Senidah]], [[Sara Jo]], [[Elon]], [[Bad Copy]] i drugi.<ref name="exit2018">{{cite web |title=Hip-hop festival unutar Exita objavio Bassivity zvezde i najjače hip-hop face iz celog regiona! |url=https://www.exitfest.org/hip-hop-festival-unutar-exita-objavio-bassivity-zvezde-i-najjace-hip-hop-face-iz-celog-regiona/ |website=EXIT Festival 2019 |accessdate=27. 3. 2020 |language=sr-RS |date=21. 5. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200327223956/https://www.exitfest.org/hip-hop-festival-unutar-exita-objavio-bassivity-zvezde-i-najjace-hip-hop-face-iz-celog-regiona/ |archive-date=27. 03. 2020 |url-status=dead }}</ref> Pored Egzita, '' je nastupao i na [[Си Денс фестивал|Sea Dance festivalu]],<ref>{{cite web |title=Vodeća postava prve balkanske hip-hop izdavačke kuće Bassivity stiže na Sea Dance |url=https://www.seadancefestival.me/vodeca-postava-prve-balkanske-hip-hop-izdavacke-kuce-bassivity-stize-na-sea-dance/ |website=Sea Dance Festival |accessdate=27. 3. 2020 |language=sr |date=13. 8. 2018}}</ref> Basiviti je, tokom 2019. godine, zajedno sa [[Koka kola (kompanija)|Koka kolom]] organizovao takmičenje pod nazivom Discovered by Coke, čiji je cilj bio da promovišu mladi umetnici, kao i da izabrani pobednik dobije pesmu u izdanju Basivitija. Mentori takmičarima bili su [[S.A.R.S.|S.A.R.S]], [[Sara Jo]], [[Leon (reper)|Leon]] i [[Bojana Vunturišević]], a sve četvoro finalista snimili su po pesmu sa svojim mentorom. Pobednik ovog takmičenja bio je Predrag Simić, koji je, pored pesme, dobio i spot, jednogodišnji ugovor sa Basivitijem i novčanu nagradu.<ref>{{cite web |title=Imamo pobednika Discovered by Coke! |url=https://www.coca-colasrbija.rs/price/discovered-by-coke-finale |website=www.coca-colasrbija.rs |accessdate=27. 3. 2020 |language=sr-RS}}</ref> == Albumi == Basiviti danas ima preko pedeset izdatih albuma.<ref name="iskra" /> === ''Bassivity Music'' === {{columns-list| * [[V.I.P.]] — ''[[Ekipa stigla]]'' (2002) * [[Oneya]] — ''[[Bassivity Mixtape: Prvi put]]'' (2003) * [[Šorti]] — ''[[Umotvorine]]'' (2003) * [[General Woo]] — ''[[Takozvani]]'' (2003) * [[Marčelo]] — ''[[De Facto (албум)|De Facto]]'' (2003) * Bassivity Music — ''[[Ulice Vol. 1]]'' (2003) * [[Струка|Struka]] — ''[[Ipak se obrće]]'' (2004) * [[Straight Jackin]] — ''004''<ref name="#2"/> (2004) * [[Edo Majka]] — ''Slušaj mater / No Siki... Riki...''<ref name="#3"/> (2004) * [[Suid]] — ''[[Drama koja se šunja sama]]'' (2005) * [[Lud]] — ''[[U ime igre]]'' (2006) * [[THC La Familija]] — ''[[T.H.C. La Familija]]'' (2007) * [[Dada (reper)|Dada]] — ''[[Radio ubica dečijeg glasa]]''<ref>{{cite web |title=Dada - Radio Ubica Dečijeg Lica |url=https://www.discogs.com/Dada-Radio-Ubica-De%C4%8Dijeg-Lica/release/2066443 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> (2009) * [[V.I.P.]] — ''[[Živa istina (album)|Živa istina]]''<ref>{{cite web |title=VIIP - Živa Istina |url=https://www.discogs.com/VIIP-%C5%BDiva-Istina/release/2133657 |website=Discogs |accessdate=25. 3. 2020 |language=en}}</ref> (2010) }} === ''Bassivity Digital'' === {{columns-list| * [[MCN]] — ''Ćelija 44'' (2012) * [[One Shot]] — ''[[One Shot Mixtape]]'' (2012) * [[Ziplok]] — ''Sve ili ništa'' (2012) * [[Struka (reper)|Struka]] — ''Noći Bugija / Opet tu EP'' (2012—2013) * [[Bvanaman]] — ''Velkom tu Dzigi Taun'' (2013) * [[Bvanomator 5000+]] - ''Bvanomator 5000+'' (2013) * [[Sivilo (reper)|Sivilo]] - ''Tamna strana sreće'' (2013) * Bassivity Music — ''Ulice vol. 2'' (2013) * [[Ajzi]] — ''Jači od smrti'' (2013) * [[Cantwait]] — ''Lak na obaraču'' (2013) * [[Žuti]] — ''Ko druka'' (2013) * [[Furio Đunta]] — ''Lucidan potez / Instant harizma'' (2013—2014) * [[Kendi aka Cantwait]] — ''[[Van dometa]]'' (2014) * [[Eeva]] - ''Part of the plan'' (2014) * [[Brut]] — ''Ostrvo bez okeana'' (2014) * Bassivity Music — ''Sveža krv vol.1'' (2014) * [[Римски (репер)|Rimski]] — ''Moj put Mixtape'' (2014) * Sivilo — ''Ljeto kad su me krunisali'' (2015) * Struka i Reksona — ''Totalna Kontrola'' (2015) * Rimski — ''Hustle Grad EP'' (2015) * [[Arafat]] — ''Zakuni se'' (2015) * Struka — ''Poslednji Mohikanac EP'' (2015) * [[Dada (reper)|Dada]] - ''Ni na nebu ni na zemlji'' (2016) * [[Ana Nikolić]] — ''Labilna'' (2016) * [[Kei]] — ''Minut'' (2017) * [[Surreal]] – ''Sam u kući'' (2018) * [[Mili (reper)|Mili]] i Surreal - ''Malo jači gas'' (2018) * [[Klinac (reper)|Klinac]] - ''Pre noći'' (2018) * [[I.N.D.I.G.O.]] – ''Season 1'' (2018) * I.N.D.I.G.O. – ''Season 2'' (2019) * [[Kukus Klan]] - ''Glupi tejp'' (2019) * [[Elon]] - ''Nikad Satisfied'' (2019) * MCN - ''21 gram'' (2019) * [[Senidah]] - ''[[Bez tebe]]''<ref>{{cite web |title=Senidah predstavila prvi album i spot za pesmu "Crno srce" |url=https://dev.ddl.rs/poznati/senidah-predstavila-prvi-album-spot-za-pesmu-crno-srce/ |website=dev.ddl.rs |accessdate=27. 3. 2020 |language=sr-RS |date=26. 3. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200327222453/https://dev.ddl.rs/poznati/senidah-predstavila-prvi-album-spot-za-pesmu-crno-srce/ |archive-date=27. 03. 2020 |url-status=dead }}</ref> (2019) * [[Juice (reper)|Juice]] - ''[[Hiphopium 4]]'' (2020) }} == Vidi još == * [[Spisak srpskih hip hop albuma]] * [[Srpski hip hop]] == Reference == {{reflist}} <!-- https://www.vesti.rs/Kultura/Relja-i-Coby-Bassivity-20-godina-borbe-za-mesto-pod-suncem.html https://www.vice.com/rs/article/vbj4jb/relja-i-coby-bassivity-dvadeset-godina-borbe-za-mesto-pod-suncem --> == Spoljašnje veze == * {{zvanični veb-sajt|https://www.bassivitydigital.com/}} * {{Youtube-lat|channel=UCtAE452wbBYJZASZ-3jCNBA}} * {{Facebook-lat|bassivity.studio.7}} * {{Instagram-lat|bassivity_digital}} * [https://www.discogs.com/label/58853-Bassivity-Music Bassivity Music] na sajtu ''Discogs'' * [https://www.discogs.com/label/618386-Bassivity-Digital Bassivity Digital] na sajtu ''Discogs'' [[Категорија:Српске дискографске куће|б]] [[Категорија:Продукцијске куће]] [[Категорија:Српске хип хоп групе]] fmsvh6preehg1eil52tqylrh64ei3ov 0 286832 25114642 24913750 2022-07-19T19:25:13Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Ф1 стаза | назив_ВН = {{зас|Велика Британија}} Велика награда Велике Британије | слика = Silverstone circuit.svg | назив_стазе = Силверстоун | број_кругова = 52 | дужина_круга = 5,891 | дужина_трке = 306,198 | рекорд_круга = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] 1:27,097 | година_последње_трке = [[Велика награда Велике Британије 2022.|2022]] | пп_возач = {{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]] | пп_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_пп =1:40,983 | победник = {{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|К.Саинз]] | победнички_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_победника = 2:17:50,311 | другопласирани = {{зас|МЕК}} [[Серхио Перез|С.Перез]] | другопласирани_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_другопласираног = +3,779 | трећепласирани = {{зас|УК}} [[Луис Хамилтон|Л.Хамилтон]] | трећепласирани_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | време_трећепласираног = +6,225 | нк_возач = {{зас|УК}} [[Луис Хамилтон]] | нк_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | најбржи_круг = 1:30,510 |број_одржаних_трка=77|прва_трка=[[Велика награда Велике Британије 1926.|1926]]|највише_победа_возач={{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] (8)|највише_победа_тим={{зас|ИТА}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] (17)}} '''Велика награда Велике Британије''' је трка која зе вози у оквиру такмичења [[Формула 1|Формуле 1]]. Прва трка се возила 1926. године на стази [[Бруклендс]]. == Места одржавања == {| class="wikitable" |- ! Место ! Година |- | [[Брукландс]] | 1926, 1927. |- | [[Силверстоун]] | 1948. до 1954. |- | [[Ејнтри]] и [[Силверстоун]] | 1955. до 1960. |- | [[Ејнтри]] | 1961, 1962. |- | [[Силверстоун]] и [[Брендс хеч]] | 1963. до 1986. |- | [[Силверстоун]] | од 1987. |} == Победници == === Вишеструки победници (возачи) === {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Победе ! Возач ! Година |- !8 | {{зас|UK}} [[Луис Хамилтон]] | [[2008]], [[2014]], [[2015]], [[2016]], [[2017]], [[Формула 1 — сезона 2019|2019]], [[Формула 1 — сезона 2020|2020]], [[Формула 1 — сезона 2021|2021]]. |- ! rowspan="2" | 5 | {{зас|UK}} [[Џим Кларк]] | [[1962]], [[1963]], [[1964]], [[1965]], [[1967]]. |- | {{zas|Francuska}} [[Ален Прост]] | [[1983]], [[1985]], [[1989]], [[1990]], [[1993]]. |- !| 4 | {{зас|UK}} [[Најџел Менсел]] | [[1986]], [[1987]], [[1991]], [[1992]]. |- ! rowspan="3"| 3 | {{zas|Australija}} [[Џек Брабам]] | [[1959]], [[1960]], [[1966]]. |- | {{zas|Austrija}} [[Ники Лауда]] | [[1976]], [[1982]], [[1984]]. |- | {{zas|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] | [[1998]], [[2002]], [[2004]]. |- ! rowspan="10"| 2 | {{zas|Italija}} [[Алберто Аскари]] | [[1952]], [[1953]]. |- | {{zas|Argentina}} [[Хосе Фројлан Гонзалез]] | [[1951]], [[1954]]. |- | {{зас|UK}} [[Стерлинг Мос]] | [[1955]], [[1957]]. |- | {{зас|UK}} [[Џеки Стјуарт]] | [[1969]], [[1971]]. |- | {{zas|Brazil}} [[Емерсон Фитипалди]] | [[1972]], [[1975]]. |- | {{zas|Kanada}} [[Жак Вилнев]] | [[1996]], [[1997]]. |- | {{зас|UK}} [[Дејвид Култард]] | [[1999]], [[2000]]. |- | {{зас|ШПА}} [[Фернандо Алонсо]] | [[2006]], [[2011]]. |- | {{зас|АУС}} [[Марк Вебер]] | [[2010]], [[2012]]. |- | {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | [[2009]], [[2018]]. |} === Вишеструки победници (конструктори) === '''''Подебљани''' конструктори су и даље активни у такмичењу [[Formula 1|Формуле 1]]'' {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Победе ! Конструктор ! Година |- ! 17 | {{zas|Italija}} '''[[Скудерија Ферари|Ферари]]''' | [[1951]], [[1952]], [[1953]], [[1954]], [[1958]], [[1961]], [[1976]],<br /> [[1978]], [[1990]], [[1998]], [[2002]], [[Формула 1 — сезона 2003|2003]], [[Формула 1 — сезона 2004|2004]], [[Формула 1 — сезона 2007|2007]], [[Формула 1 — сезона 2011|2011]], [[Формула 1 — сезона 2018|2018]], [[Формула 1 — сезона 2022|2022]]. |- ! 14 | {{зас|UK}} '''[[Макларен]]''' | [[1973]], [[1975]], [[1977]], [[1981]], [[1982]], [[1984]], [[1985]], [[1988]],<br /> [[1989]], [[1999]], [[2000]], [[2001]], [[2005]], [[2008]]. |- ! 10 | {{зас|UK}} '''[[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]''' | [[1979]], [[1980]], [[1986]], [[1987]], [[1991]], [[1992]], [[1993]], [[1994]],<br /> [[1996]], [[1997]]. |- ! 9 | {{зас|НЕМ}} '''[[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]]''' | [[Формула 1 — сезона 1955|1955]], [[2013]], [[2014]], [[2015]], [[2016]], [[2017]], [[Формула 1 — сезона 2019|2019]], [[Формула 1 — сезона 2020|2020]], [[Формула 1 — сезона 2021|2021]]. |- ! 8 | {{зас|UK}} [[Лотус Ф1|Лотус]] | [[1962]], [[1963]], [[1964]], [[1965]], [[1967]], [[1968]], [[1970]], [[1972]]. |- ! 3 | {{зас|АУТ}} '''[[Ред бул рејсинг|Ред бул]]''' | [[2009]], [[2010]], [[2012]]. |- ! rowspan="3"| 2 | {{зас|UK}} [[Купер (Формула 1)|Купер]] | [[1959]], [[1960]]. |- | {{зас|UK}} [[Тајрел]] | [[1971]], [[1974]]. |- | {{zas|Francuska}} '''[[Рено Ф1|Рено]]''' | [[1983]], [[2006]]. |} == Победници по годинама == ''*Од 1950.'' {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Година ! Возач ! Конструктор |- ![[Формула 1 — сезона 2022|2022]]. |{{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]] |[[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ![[Формула 1 — сезона 2021|2021]]. |{{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] |[[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ![[Формула 1 — сезона 2020|2020]]. |{{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] |[[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ![[Формула 1 — сезона 2019|2019]]. |{{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] |[[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! [[2018]]. | {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[2017]]. | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! [[2016]]. | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! [[2015]]. | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! [[2014]]. | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! [[2013]]. | {{зас|НЕМ}} [[Нико Розберг]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! [[2012]]. | {{зас|АУС}} [[Марк Вебер]] | [[Ред бул рејсинг|Ред Бул]] |- ! [[2011]]. | {{зас|ШПА}} [[Фернандо Алонсо]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[2010]]. | {{зас|АУС}} [[Марк Вебер]] | [[Ред бул рејсинг|Ред Бул]] |- ! [[2009]]. | {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | [[Ред бул рејсинг|Ред Бул]] |- ! [[2008]]. | {{зас|UK}} [[Луис Хамилтон]] | [[Макларен]] |- ! [[2007]]. | {{zas|Finska}} [[Кими Рејкенен|Кими Рејкенен]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[2006]]. | {{zas|Španija}} [[Фернандо Алонсо]] | [[Рено Ф1|Рено]] |- ! [[2005]]. | {{zas|Kolumbija}} [[Хуан Пабло Монтоја]] | [[Макларен]] |- ! [[2004]]. | {{zas|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[2003]]. | {{zas|Brazil}} [[Рубенс Барикело]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[2002]]. | {{zas|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[2001]]. | {{zas|Finska}} [[Мика Хекинен]] | [[Макларен]] |- ! [[2000]]. | {{зас|UK}} [[Дејвид Култард]] | [[Макларен]] |- ! [[1999]]. | {{зас|UK}} [[Дејвид Култард]] | [[Макларен]] |- ! [[1998]]. | {{zas|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[1997]]. | {{zas|Kanada}} [[Жак Вилнев]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! [[1996]]. | {{zas|Kanada}} [[Жак Вилнев]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! [[1995]]. | {{зас|UK}} [[Џони Херберт]] | [[Benetton Formula|Бенетон-Рено]] |- ! [[1994]]. | {{зас|UK}} [[Дејмон Хил]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! [[1993]]. | {{zas|Francuska}} [[Ален Прост]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! [[1992]]. | {{зас|UK}} [[Најџел Менсел]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! [[1991]]. | {{зас|UK}} [[Најџел Менсел]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! [[1990]]. | {{zas|Francuska}} [[Ален Прост]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[1989]]. | {{zas|Francuska}} [[Ален Прост]] | [[Макларен|Макларен-Хонда]] |- ! [[1988]]. | {{zas|Brazil}} [[Ајртон Сена]] | [[Макларен|Макларен-Хонда]] |- ! [[1987]]. | {{зас|UK}} [[Најџел Менсел]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! [[1986]]. | {{зас|UK}} [[Најџел Менсел]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! [[1985]]. | {{zas|Francuska}} [[Ален Прост]] | [[Макларен|Макларен-ТАГ]] |- ! [[1984]]. | {{zas|Austrija}} [[Ники Лауда]] | [[Макларен|Макларен-ТАГ]] |- ! [[1983]]. | {{zas|Francuska}} [[Ален Прост]] | [[Рено Ф1|Рено]] |- ! [[1982]]. | {{zas|Austrija}} [[Ники Лауда]] | [[Макларен|Макларен-Форд]] |- ! [[1981]]. | {{зас|UK}} [[Џон Вотсон]] | [[Макларен|Макларен-Форд]] |- ! [[1980]]. | {{zas|Australija}} [[Алан Џоунс|Алан Џонс]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Форд]] |- ! [[1979]]. | {{zas|ШВА}} [[Клеј Регацони]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Форд]] |- ! [[1978]]. | {{zas|Argentina}} [[Карлос Ројтеман]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[1977]]. | {{зас|UK}} [[Џејмс Хант]] | [[Макларен|Макларен-Форд]] |- ! [[1976]]. | {{zas|Austrija}} [[Ники Лауда]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[1975]]. | {{zas|Brazil}} [[Емерсон Фитипалди]] | [[Макларен|Макларен-Форд]] |- ! [[1974]]. | [[Датотека:Flag of South Africa (1928-1994).svg|20x15п]] [[Џоди Шектер]] | [[Тирел|Тирел-Форд]] |- ! [[1973]]. | {{zas|Sjedinjene Američke Države}} [[Питер Ревсон]] | [[Макларен|Макларен-Форд]] |- ! [[1972]]. | {{zas|Brazil}} [[Емерсон Фитипалди]] | [[Лотус Ф1|Лотус-Форд]] |- ! [[1971]]. | {{зас|UK}} [[Џеки Стјуарт]] | [[Тирел|Тирел-Форд]] |- ! [[1970]]. | {{zas|Austrija}} [[Јохен Ринт]] | [[Лотус Ф1|Лотус-Форд]] |- ! [[1969]]. | {{зас|UK}} [[Џеки Стјуарт]] | [[Матра|Матра-Форд]] |- ! [[1968]]. | {{zas|ШВА}} [[Џо Зиферт]] | [[Лотус Ф1|Лотус-Форд]] |- ! [[1967]]. | {{зас|UK}} [[Џим Кларк]] | [[Лотус Ф1|Лотус-Форд]] |- ! [[1966]]. | {{zas|Australija}} [[Џек Брабам]] | [[Брабам|Брабам-Репко]] |- ! [[1965]]. | {{зас|UK}} [[Џим Кларк]] | [[Лотус Ф1|Лотус-Климакс]] |- ! [[1964]]. | {{зас|UK}} [[Џим Кларк]] | [[Лотус Ф1|Лотус-Климакс]] |- ! [[1963]]. | {{зас|UK}} [[Џим Кларк]] | [[Лотус Ф1|Лотус-Климакс]] |- ! [[1962]]. | {{зас|UK}} [[Џим Кларк]] | [[Лотус Ф1|Лотус-Климакс]] |- ! [[1961]]. | {{zas|НЕМ}} [[Волфганг вон Трипс]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[1960]]. | {{zas|Australija}} [[Џек Брабам]] | [[Купер (Формула 1)|Купер-Климакс]] |- ! [[1959]]. | {{zas|Australija}} [[Џек Брабам]] | [[Купер (Формула 1)|Купер-Климакс]] |- ! [[1958]]. | {{зас|UK}} [[Питер Колинс]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[1957]]. | {{зас|UK}} [[Стерлинг Мос]]<br /> {{зас|UK}} [[Тони Брукс]] | [[Ванвол]] |- ! [[1956]]. | {{zas|Argentina}} [[Хуан Мануел Фанхио]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[1955]]. | {{зас|UK}} [[Стерлинг Мос]] | [[Мерцедес-Бенц|Мерцедес]] |- ! [[1954]]. | {{zas|Argentina}} [[Хосе Фројлан Гонзалез]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[1953]]. | {{zas|Italija}} [[Алберто Аскари]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[1952]]. | {{zas|Italija}} [[Алберто Аскари]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[1951]]. | {{zas|Argentina}} [[Хосе Фројлан Гонзалез]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! [[1950]]. | {{zas|Italija}} [[Ђузепе Фарина]] | [[Алфа Ромео]] |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Формула 1}} {{commonscat|British Grand Prix}} * [https://web.archive.org/web/20080730232942/http://www.silverstone.co.uk/php/home.html Званична презентација Велике награде Велике Британије] {{Трке Формуле 1}} [[Категорија:Велика награда Велике Британије| ]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1]] [[Категорија:Спорт у Уједињеном Краљевству]] re359n4cev37srgw4t5cyvvncf8yxsd 0 286933 25114605 24496983 2022-07-19T19:06:46Z 31.223.128.195 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{без редних референци}} {{Кутијица за глумце | име = Љубомир Бандовић | слика = Ljubomir Bandović.jpg | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1976|7|8|год=да}} | место_рођења = [[Беране]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = [[Србија]] | друга имена = | активност = | занимање = Филмски и позоришни глумац | супружник = | деца = | битна улога = [[Војна академија (ТВ серија)]] - капетан Жарач [[Луд, збуњен, нормалан]] - Куфе [[Вратиће се роде]]/[[Роде у магли]] - Аки [[Јужни ветар (ТВ серија)]] - Василије Ђурашиновић [[Једини излаз (филм)]] – Инспектор Дејан Штрбац | презентација = | имдб = 51784 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | филмски сусрети = '''[[Гранд прикс „Наиса“]]''' <br /> [[46. Филмски сусрети у Нишу|2011]]. ''[[Сестре (филм)|Сестре]]'' и ''[[Непријатељ (филм из 2011)|Непријатељ]]'' | awards = <!-- Остале награде -->'''[[Награда Зоран Радмиловић]]''' <br /> [[2001]]. ''[[Ћеиф (представа)|Ћеиф]]'' }} '''Љубомир Бандовић''' ([[Беране]], [[8. јул]] [[1976]]) [[Списак српских глумаца|српски]] је глумац. Студирао је на Факултету драмских уметности на класи Владе Јевтовића 1994. == Награде и признања == Добитник је многих значајних награда и признања. * Награда за најбољег глумца 31. "Бориних позоришних дана" у Врању за улогу газда Богољуба у представи "Пазарни дан" Атељеа 212, * [[Гран при Наиса]] за најбоље глумачко остварење на Филмским сусретима у Нишу за улоге у филмовима "Сестре" и "Непријатељ“, 2011. године * [[Награда Зоран Радмиловић]] за глумачку бравуру, за улогу у представи "Ћеиф", 2008. године * Награда Вељко Маричић за најбољу епизодну улогу у представи "Разбијени крчаг", 2012. године * [[Статуета Ћуран за најбоља глумачка остварења|Статуета Ћуран]], на Фестивалу комедије у Јагодини, за улогу у представи Клаустрофобична комедија, 2016. године == Филмографија == [[Датотека:Balkanski špijun -Narodno pozorište (5).jpg|мини|300п|десно|Љубомир Бандовић са глумцима представе „Балкански шпијун“, на затварању 2018/19. сезоне [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]]] {{Филмографија-домаћи}} |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 1990.-те |- | 1996. || [[Горе-Доле (ТВ серија)|Горе доле]] || Шеф набавке |- | 1999. || [[Рањена земља]] || |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2000.-те |- | 2000. || [[Стари врускавац]] || |- | 2002. || [[Тридесетдва квадрата]] || Милат |- | 2002. || [[Заједничко путовање]] || |- | 2003. || [[Илка]] || Кнез [[Милан Обреновић]] |- | 2003. || [[Црни Груја]] || Видоје |- | 2004. || [[Пад у рај]] || силеџија |- | 2004. || [[Црни Груја 2]] || Станко |- | 2004. || [[Лифт (ТВ серија)|Лифт]] || Возач Светозар |- | 2006. || [[Апорија|Апориа]] || Божа |- | 2006. || [[Синовци]] || мародер |- | 2006. || [[Сутра ујутру (филм)|Сутра ујутру]] || Буре |- | 2006. || [[Не скрећи са стазе]] || Србин |- | 2007. || [[Коњи врани]] || Рама |- | 2007. || [[С. О. С. - Спасите наше душе]] || Милан |- | 2007. || [[Тегла пуна ваздуха]] || Јово |- | 2008. || [[Љубав и други злочини]] || Никола |- | 2007-2008. || [[Вратиће се роде]] || Аки |- | 2008. || [[Заборављени умови Србије]] || [[Љубомир Стојановић]] |- | 2008. || [[Последња аудијенција]] || [[Драгутин Димитријевић Апис]] |- | 2008-2009. || [[Паре или живот]] || Марун |- | 2008. || [[Горки плодови]] || Поштар Мића |- | 2008. || [[Неко ме ипак чека|Поглед с прозора]] || |- | 2009. || [[Роде у магли]] || Аки |- | 2009. || [[Оно као љубав]] || Брацо |- | 2009. || [[Свети Георгије убива аждаху]] || Баћа |- | 2009. || [[Неко ме ипак чека]] || Надин муж |- | 2009. || [[Чекај ме, ја сигурно нећу доћи]] || Тодор |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2010.-те |- | 2010. || [[Жена са сломљеним носем]] || Таксиста Рајко |- | 2011. || [[Мој рођак са села]] (серија) || Андрић |- | 2011. || [[Непријатељ (филм из 2011)|Непријатељ]] || Сировина |- | 2011. || [[Наша мала клиника (Србија)|Наша мала клиника]] (серија) || Љубоморни муж |- | 2011. || [[Сестре (филм)|Сестре]] || Тадија Тасић |- | 2011. || [[Октобар (филм)|Октобар]] || |- | 2011. || [[Албатрос (ТВ драма)|Албатрос]] || Управник затвора Илија Влах |- | 2012-2017. || [[Војна академија (ТВ серија)|Војна академија]] (серија) || Капетан Жарач |- | 2012. || [[Смрт човека на Балкану]] || Полицајац |- | 2012. || My Beautiful Country || |- | 2012. || [[Чекрк (ТВ филм)|Чекрк]] || Пујо |- | 2013. || [[Off (филм)|Последњи и први]] || |- | 2013. || [[Тесна кожа 5]] || |- | 2014-2015. || [[Будва на пјену од мора]] || Бранимир, Енин муж |- | 2014-2015. || [[Луд, збуњен, нормалан]] || Куфе |- |-2014-2015. || [[Државни Посао]] || Сава |- | 2015. || [[Чизмаши]] || Управник Милинчић |- | 2014. || [[Бранио сам Младу Босну]] || Наредник Мурат |- | 2015. || [[Off (филм)|Последњи и први]] || Бата |- | 2015. || [[Бранио сам Младу Босну (ТВ серија)|Бранио сам Младу Босну]] (ТВ серија) || Наредник Мурат |- | 2016. || [[Немој да звоцаш]] || Илија Глишић |- | 2018. || [[Патуљци са насловних страна]] || Сима обезбеђење |- | 2018. || [[Заспанка за војнике]] || Командант |- | 2018. || [[Убице мог оца]] || Инспектор Богдан |- | 2019. || [[Такси блуз]] || Жика |- | 2019. || [[Ујка нови хоризонти]] || Интелектуалац |- | 2019. || [[Асиметрија]] || Мирко |- | 2019. || [[Екипа]] || Тренер Партизана |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2020.-те |- | 2020. || [[Отац (филм из 2020)|Отац]] || Портир у министарству |- | 2020. || [[Јужни ветар (ТВ серија)]] || Василије „Вајо” Ђурашиновић |- | 2020. || [[Хотел Београд (филм из 2019)|Хотел Београд]] || Душан |- | 2020. || [[Име народа]] || [[Светозар Милетић]] |- | 2020. || [[Име народа ТВ серија)|Име народа]] || [[Светозар Милетић]] |- | 2020. || [[Кости (ТВ серија)|Кости]] || Инспектор Џајић |- | 2021. || [[Једини излаз (филм)|Једини излаз]] || Инспектор Дејан Штрбац |- | 2021. || [[Породица (мини-серија)]] || Костић, уредник на телевизији |- | 2021. || [[Нечиста крв (ТВ серија)]] || газда Марко |- | 2021. || [[Адвокадо]] || |- | 2021-2022. || [[У загрљају Црне руке]] || [[Драгутин Димитријевић Апис]] |- | 2022. || [[Бунар (ТВ серија)]] || |- | 2022. || [[Деца зла]] || |- | 2022. || [[Koмедија на три спрата]] || Срле |- | 2022. || [[Ко жив, ко мртав]] || |- | 2022. || [[Циклус (филм)]] || |- | 2023. || [[Пукотина у леду]] || |} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=51784|name=Љубомир Бандовић}} * {{PORT.rs-person|303355|Љубомир Бандовић}} * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Savest-nam-dise-za-vratom.sr.html Савест нам дише за вратом („Политика“, 16. јун 2013)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/425029/Vrhunac-zivljenja-je-imati-meru Врхунац живљења је имати меру („Политика”, 15. март 2019)] * {{cite web|url=https://glossy.espreso.rs/poznati/intervju/81965/ljubomir-bandovic-ako-bude-potrebno-usvojicu-dete-foto|title=Ljubomir Bandović: Ako bude potrebno, usvojiću dete (FOTO)|last=Karanov|first=Igor|website=espreso.rs|date=7. 1. 2017|accessdate=11. 7. 2019}} * {{cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/ljubomir-bandovic-dosta-mi-je-revolucije-iz-fotelje/|title=Ljubomir Bandović: Dosta mi je revolucije iz fotelje|last=Ćuk|first=Aleksandra|website=[[Данас (новине)|Данас]]|date=2. 1. 2019|accessdate=1. 7. 2019}} {{Награда Зоран Радмиловић}} {{Гран при награда — Наиса}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Бандовић, Љубомир}} [[Категорија:Рођени 1976.]] [[Категорија:Беранци]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Добитници Гран при награде Наиса]] [[Категорија:Добитници награде Зоран Радмиловић]] dm9o1vt91tgx9axlzbqsooaym5p6gti 25114607 25114605 2022-07-19T19:07:27Z 31.223.128.195 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{без редних референци}} {{Кутијица за глумце | име = Љубомир Бандовић | слика = Ljubomir Bandović.jpg | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1976|7|8|год=да}} | место_рођења = [[Беране]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = [[Србија]] | друга имена = | активност = | занимање = Филмски и позоришни глумац | супружник = | деца = | битна улога = [[Војна академија (ТВ серија)]] - капетан Жарач [[Луд, збуњен, нормалан]] - Куфе [[Вратиће се роде]]/[[Роде у магли]] - Аки [[Јужни ветар (ТВ серија)]] - Василије Ђурашиновић [[Једини излаз (филм)]] – Инспектор Дејан Штрбац | презентација = | имдб = 51784 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | филмски сусрети = '''[[Гранд прикс „Наиса“]]''' <br /> [[46. Филмски сусрети у Нишу|2011]]. ''[[Сестре (филм)|Сестре]]'' и ''[[Непријатељ (филм из 2011)|Непријатељ]]'' | awards = <!-- Остале награде -->'''[[Награда Зоран Радмиловић]]''' <br /> [[2001]]. ''[[Ћеиф (представа)|Ћеиф]]'' }} '''Љубомир Бандовић''' ([[Беране]], [[8. јул]] [[1976]]) [[Списак српских глумаца|српски]] је глумац. Студирао је на Факултету драмских уметности на класи Владе Јевтовића 1994. == Награде и признања == Добитник је многих значајних награда и признања. * Награда за најбољег глумца 31. "Бориних позоришних дана" у Врању за улогу газда Богољуба у представи "Пазарни дан" Атељеа 212, * [[Гран при Наиса]] за најбоље глумачко остварење на Филмским сусретима у Нишу за улоге у филмовима "Сестре" и "Непријатељ“, 2011. године * [[Награда Зоран Радмиловић]] за глумачку бравуру, за улогу у представи "Ћеиф", 2008. године * Награда Вељко Маричић за најбољу епизодну улогу у представи "Разбијени крчаг", 2012. године * [[Статуета Ћуран за најбоља глумачка остварења|Статуета Ћуран]], на Фестивалу комедије у Јагодини, за улогу у представи Клаустрофобична комедија, 2016. године == Филмографија == [[Датотека:Balkanski špijun -Narodno pozorište (5).jpg|мини|300п|десно|Љубомир Бандовић са глумцима представе „Балкански шпијун“, на затварању 2018/19. сезоне [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]]] {{Филмографија-домаћи}} |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 1990.-те |- | 1996. || [[Горе-Доле (ТВ серија)|Горе доле]] || Шеф набавке |- | 1999. || [[Рањена земља]] || |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2000.-те |- | 2000. || [[Стари врускавац]] || |- | 2002. || [[Тридесетдва квадрата]] || Милат |- | 2002. || [[Заједничко путовање]] || |- | 2003. || [[Илка]] || Кнез [[Милан Обреновић]] |- | 2003. || [[Црни Груја]] || Видоје |- | 2004. || [[Пад у рај]] || силеџија |- | 2004. || [[Црни Груја 2]] || Станко |- | 2004. || [[Лифт (ТВ серија)|Лифт]] || Возач Светозар |- | 2006. || [[Апорија|Апориа]] || Божа |- | 2006. || [[Синовци]] || мародер |- | 2006. || [[Сутра ујутру (филм)|Сутра ујутру]] || Буре |- | 2006. || [[Не скрећи са стазе]] || Србин |- | 2007. || [[Коњи врани]] || Рама |- | 2007. || [[С. О. С. - Спасите наше душе]] || Милан |- | 2007. || [[Тегла пуна ваздуха]] || Јово |- | 2008. || [[Љубав и други злочини]] || Никола |- | 2007-2008. || [[Вратиће се роде]] || Аки |- | 2008. || [[Заборављени умови Србије]] || [[Љубомир Стојановић]] |- | 2008. || [[Последња аудијенција]] || [[Драгутин Димитријевић Апис]] |- | 2008-2009. || [[Паре или живот]] || Марун |- | 2008. || [[Горки плодови]] || Поштар Мића |- | 2008. || [[Неко ме ипак чека|Поглед с прозора]] || |- | 2009. || [[Роде у магли]] || Аки |- | 2009. || [[Оно као љубав]] || Брацо |- | 2009. || [[Свети Георгије убива аждаху]] || Баћа |- | 2009. || [[Неко ме ипак чека]] || Надин муж |- | 2009. || [[Чекај ме, ја сигурно нећу доћи]] || Тодор |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2010.-те |- | 2010. || [[Жена са сломљеним носем]] || Таксиста Рајко |- | 2011. || [[Мој рођак са села]] (серија) || Андрић |- | 2011. || [[Непријатељ (филм из 2011)|Непријатељ]] || Сировина |- | 2011. || [[Наша мала клиника (Србија)|Наша мала клиника]] (серија) || Љубоморни муж |- | 2011. || [[Сестре (филм)|Сестре]] || Тадија Тасић |- | 2011. || [[Октобар (филм)|Октобар]] || |- | 2011. || [[Албатрос (ТВ драма)|Албатрос]] || Управник затвора Илија Влах |- | 2012-2017. || [[Војна академија (ТВ серија)|Војна академија]] (серија) || Капетан Жарач |- | 2012. || [[Смрт човека на Балкану]] || Полицајац |- | 2012. || My Beautiful Country || |- | 2012. || [[Чекрк (ТВ филм)|Чекрк]] || Пујо |- | 2013. || [[Off (филм)|Последњи и први]] || |- | 2013. || [[Тесна кожа 5]] || |- | 2014-2015. || [[Будва на пјену од мора]] || Бранимир, Енин муж |- | 2014-2015. || [[Луд, збуњен, нормалан]] || Куфе |- |-2014-2015. || [[Државни Посао]] || Сава |- | 2015. || [[Чизмаши]] || Управник Милинчић |- | 2014. || [[Бранио сам Младу Босну]] || Наредник Мурат |- | 2015. || [[Off (филм)|Последњи и први]] || Бата |- | 2015. || [[Бранио сам Младу Босну (ТВ серија)|Бранио сам Младу Босну]] (ТВ серија) || Наредник Мурат |- | 2016. || [[Немој да звоцаш]] || Илија Глишић |- | 2018. || [[Патуљци са насловних страна]] || Сима обезбеђење |- | 2018. || [[Заспанка за војнике]] || Командант |- | 2018. || [[Убице мог оца]] || Инспектор Богдан |- | 2019. || [[Такси блуз]] || Жика |- | 2019. || [[Ујка нови хоризонти]] || Интелектуалац |- | 2019. || [[Асиметрија]] || Мирко |- | 2019. || [[Екипа]] || Тренер Партизана |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2020.-те |- | 2020. || [[Отац (филм из 2020)|Отац]] || Портир у министарству |- | 2020. || [[Јужни ветар (ТВ серија)]] || Василије „Вајо” Ђурашиновић |- | 2020. || [[Хотел Београд (филм из 2019)|Хотел Београд]] || Душан |- | 2020. || [[Име народа]] || [[Светозар Милетић]] |- | 2020. || [[Име народа ТВ серија)|Име народа]] || [[Светозар Милетић]] |- | 2020. || [[Кости (ТВ серија)|Кости]] || Инспектор Џајић |- | 2021. || [[Једини излаз (филм)|Једини излаз]] || Инспектор Дејан Штрбац |- | 2021. || [[Породица (мини-серија)]] || Костић, уредник на телевизији |- | 2021. || [[Нечиста крв (ТВ серија)]] || газда Марко |- | 2021. || [[Адвокадо]] || |- | 2021-2022. || [[У загрљају Црне руке]] || [[Драгутин Димитријевић Апис]] |- | 2022. || [[Бунар (ТВ серија)]] || |- | 2022. || [[Деца зла]] || |- | 2022. || [[Koмедија на три спрата]] || Срле |- | 2022. || [[Ко жив, ко мртав (филм)]] || |- | 2022. || [[Циклус (филм)]] || |- | 2023. || [[Пукотина у леду]] || |} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=51784|name=Љубомир Бандовић}} * {{PORT.rs-person|303355|Љубомир Бандовић}} * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Savest-nam-dise-za-vratom.sr.html Савест нам дише за вратом („Политика“, 16. јун 2013)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/425029/Vrhunac-zivljenja-je-imati-meru Врхунац живљења је имати меру („Политика”, 15. март 2019)] * {{cite web|url=https://glossy.espreso.rs/poznati/intervju/81965/ljubomir-bandovic-ako-bude-potrebno-usvojicu-dete-foto|title=Ljubomir Bandović: Ako bude potrebno, usvojiću dete (FOTO)|last=Karanov|first=Igor|website=espreso.rs|date=7. 1. 2017|accessdate=11. 7. 2019}} * {{cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/ljubomir-bandovic-dosta-mi-je-revolucije-iz-fotelje/|title=Ljubomir Bandović: Dosta mi je revolucije iz fotelje|last=Ćuk|first=Aleksandra|website=[[Данас (новине)|Данас]]|date=2. 1. 2019|accessdate=1. 7. 2019}} {{Награда Зоран Радмиловић}} {{Гран при награда — Наиса}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Бандовић, Љубомир}} [[Категорија:Рођени 1976.]] [[Категорија:Беранци]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Добитници Гран при награде Наиса]] [[Категорија:Добитници награде Зоран Радмиловић]] t037o5lzxqgmieb4nrxb6rv8eda03hh 0 290040 25114206 23667629 2022-07-19T15:57:54Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М | слика = Дмитриєнко.JPG | опис_слике= |дидаскалија=ПАВЕЛ ДМИТРИЈЕНКО | датум_рођења = 1920 | место_рођења = [[Дњепропетровск]] | држава_рођења = [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|РСФСР]] | датум_смрти = [[јануар]] [[1951]]. ('''31''' год.) | место_смрти =[[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинска ССР]] | држава_смрти =[[Совјетски Савез]] |професија=пилот |служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] |рат=[[Велики отаџбински рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[21. јун]]а [[1945]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}} }} '''Павел Игнатијевич Дмитријенко''' ({{јез-рус|Павел Игнатьевич Дмитриенко}}; [[Дњепропетровск]], [[1920]] — [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинска ССР]], [[јануар]] [[1951]]), совјетски пилот и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1920]]. године у [[Дњепропетровск]]у. После завршетка Средње школе, уписао се у авијатичарску школу. Године [[1942]]. је у својству навигатора, упућен у даљинску бомбардерску авијацију, у којој је служио до завршетка рата, учествујући у бомбардовању непријатељских војних објеката. Године [[1944]], авијатичарски пук у којем је служио обављао је задатке у давању помоћи [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачкој војсци Југославије]]. Посада, коју су сачињавали П. Д. Петров, командант авиона, Павел Дмитријенко, навигатор, А. Шчербаков, други пилот, В. Виноградов, радио-телеграфист и А. Лекомчев, стрелац, била је једна од најбољих у пуку. С обзиром на то да су авиони летели ноћу, над непознатом територијем и без радио-навигационих уређаја за проналажење места на које је требало спуштати товар за [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], разрађен је специјални систем лета с вођом. Први је, као вођа, полетао авион с једном од најискуснијих посада, који је налазио циљ, избацивао товар и кружио над њим, дајући истовремено уговорене радио-сигнале. Остали авиони оријентисали су се према овим сигналима као према радио-светионику, и тачно погађали циљ. Посада П. Петрова, у којој је као навигатор био Павел Дмитријенко, по правилу је обављала извидачке летове и преузимала улогу вође. Навигатор Дмитријенко увек је доводио авион тачно на циљ. Председништво [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослободења Југославије]] одликовало га је, [[21. јун]]а [[1945]]. године, [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]]. После завршетка рата, Павел Дмитријенко наставио је да служи у авијацији. Умро је јануара [[1951]]. године. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-странци}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Дмитријенко, Павел}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1951.]] [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Совјетски пилоти у Другом светском рату]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] ozg77tl6gd8gp69zr4vfbza6jy05owv 0 291109 25114271 21882941 2022-07-19T16:23:40Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МЕТО БАРЈАКТАРИ | слика = Meto Barjaktari.jpg | опис_слике=Мето Барјактари | датум_рођења = [[1916]] | место_рођења =[[Косовска Митровица]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти ={{Датум смрти|1943|12||1916|||}} | место_смрти =[[Небрегоште]], код [[Призрен]]а | држава_смрти = [[Краљевина Албанија (1943—1944)|Краљевина Албанија]] |професија=студент [[Право|права]] |КПЈ=[[1937]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[26. децембар|26. децембра]] [[1973]]. }} '''Мето Барјактари''' ([[Косовска Митровица]], [[1916]] — [[Небрегоште]], код [[Призрен]]а, [[децембар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1916]]. године у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. После завршене основне школе, уписао је Велику [[Медреса|медресу]] „[[Александар I Карађорђевић|Краљ Александар Први]]“ у [[Скопље|Скопљу]], где је под утицајем [[Рифат Бурџовић|Рифата Бурџовић]], пришао омладинском револуционарном покрету. Због револуционарне делатности искључен је из медресе, па је седми разред гимназије наставио најпре у [[Приштина|Приштини]], а потом у [[Врање|Врању]]. Осми разред је завршио у [[Београд]]у, где се потом уписао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]]. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]], хапшен је и прогањан од стране полиције. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је [[1937]]. године. Активно је радио на стварњу и јачању партијских организација на подручју [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. [[Априлски рат]] и окупација [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, затекли су га у [[Приштина|Приштини]]. Покрајински комитет КПЈ за Косово и Метохију му је, јуна [[1941]]. године, дао задатак да ступи у везу са Окружним комитетом КПЈ за Лесковац и [[партизански одреди Југославије|партизанским одредом]] на [[Јабланица (планина)|Јабланици]]. Септембра [[1942]]. године постао је борац [[Партизански одред Зејнел Ајдини|Партизанског одреда „Зејнел Ајдини“]], (првог партизанског одреда састављеног од припадника [[Албанци|Албанске националности]]) и учествовао је у свим борбама овог одреда од септембра [[1942]]. године до октобра [[1943]]. године. Октобра [[1943]]. године, постао је [[политички комесар]] [[Шарпланински партизанки одред|Шарпланинског партизанског одреда]], да би већ у новембру исте године, по одлуци Обласног комитета, напустио одред и прешао на партијско-политички рад на терену. Погинуо је почетком децембра [[1943]]. године, на Језеришта у подножију Шар Планине приликом једног окршаја са непријатељем у околини села Небрегоште, на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Указом [[Председник Југославије|председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[26. децембар|26. децембра]] [[1973]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=54}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Барјактари, Мето}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Митровчани (Косовска Митровица)]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] 5vxf8x6jx2clx3mfi82qx5vd2ro2fg9 0 291140 25114508 24479382 2022-07-19T18:04:23Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛОШ МАТИЈЕВИЋ | слика = Milos Matijevic.jpg | опис_слике=Милош Матијевић Мрша | датум_рођења = {{Датум рођења|1902|9|1}} | место_рођења =[[Кестеновац (Војнић)|Кестеновац]], код [[Војнић]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|12|17|1902|9|1}} | место_смрти =[[Јајинци]], код [[Београд]]а | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=радник |КПЈ=[[1926]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=секретар МК КПЈ за Београд |народни херој=[[16. јул]]а [[1951]]. }} '''Милош Матијевић Мрша''' ([[Кестеновац (Војнић)|Кестеновац]], код [[Војнић]]а, [[1. септембар]] [[1902]] — [[Јајинци]], код [[Београд]]а, [[17. децембар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1. септембар|1. септембра]] [[1902]]. године у селу [[Кестеновац (Војнић)|Кестеновцу]], код [[Војнић]]а. Потиче из сиромашне сељачке породице. Рано је остао без оца, па је од ране младости осетио немаштину и тежак живот. Тражећи посла с мајком и браћом, радио је као надничар и физички радник на имањима богатих сељака у [[Карловац|Карловцу]], [[Окучани]]ма и [[Мирковац|Мирковцу]]. Као питомац [[Српско привредно друштво Привредник (1897—1946)|Српског привредног друштва Привредник]] одлази у [[Београд]], [[10. децембар|10. децембра]] [[1921]]. године, где је радио најпре као столар и као морнар на шлеповима, а [[1923]]. године се запошљава у „Београдској текстилној индустрији“, најпре као фарбар, а затим као ткач. Био је висок и мршав, па су га другови звали '''Мрша'''. Тај надимак постао је саставни део његовог имена, и њиме ће се служио и за време револуционарног рада до смрти. Члан Савеза радника одевне индустрије, секције Трикотаже, у саставу Независних синдиката, постао је јануара [[1925]]; убрзо је примљен и у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а крајем исте године постао је секретар скојевске ћелије Трикотаже. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је септембра [[1926]]. године. Исте године био је и прочелник партијске ћелије у Столари „Београдске текстилне индустрије“. Већ тада је био један од најактивнијих радника-комуниста међу текстилцима на [[Карабурма|Карабурми]], организатор тарифних акција и штрајкова, од којих се посебно истиче велики шестонедељни штрајк радника „Београдске текстилне индустрије“, октобра [[1926]]. године. Због револуционарног рада, ухапшен је октобра [[1927]]. године, и месец дана је мучен у београдском затвору „[[Главњача]]“. Од почетка [[1928]]. године члан је Месног комитета СКОЈ-а за Београд, а од августа и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Један је од двојице југословенских скојеваца - делегата на Петом конгресу Комунистичке омладинске интернационале у [[Москва|Москви]], [[1928]]. године. После конгреса, као члан иностране делегације, обишао је више индустријских предузећа у Москви и унутрашњости [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], упознавши се са животом и радом људи у Совјетском Савезу. После завођења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. године, ухапшен је [[14. јануар]]а, а [[25. мај]]а [[1929]]. осуђен је на 6 година робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. На робији је изучавао теорију [[Марксизам|марксизма]] и усавршавао се за рад у илегалној техници. Учествовао је у штрајку глађу политичких затвореника у Сремској Митровици, октобра [[1933]]. године, као и другим акцијама затворених комуниста. После изласка с робије, [[11. март]]а [[1935]]. године, протеран је у [[Карловац]], где је остао годину дана, а затим је дошао у [[Београд]] и наставио партијски рад међу текстилним радницима на Карабурми. У свом стану, у Ловранској улици, на [[Звездара|Звездари]], извесно време радио је у техници Покрајинског комитета КПЈ за Србију. После полицијске провале и хапшења чланова ПК КПЈ за Србију, новембра [[1935]], а априла [[1936]]. и чланова Месног комитета КПЈ за Београд, Милош Матијевић је био један од носилаца политичке активности у Београду, све до марта [[1937]], када је формиран Секретаријат Покрајинског комитета КПЈ за Србију, чији је био члан. После хапшења због штрајка текстилних радника на [[Карабурма|Карабурми]], децембра [[1937]]. године, прешао је у илегалност. Децембра [[1938]]. године изабран је за организационог секретара Месног комитета КПЈ за Београд, а [[1940]]. је постао и његов политички секретар. Као секретар Месног комитета, био је организатор и руководилац многих акција радничке класе у Београду пред рат: великих демонстрација [[14. децембар|14. децембра]] [[1939]], штрајка аеро-наутичких радника априла [[1940]], [[Војни пуч од 27. марта 1941.#Демонстрације|мартовских демонстрација]] [[1941]]. године, и др. На Петој покрајинској конференцији КПЈ за Србију, [[1940]], поново је изабран у Покрајински комитет и за делегата за [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пету земаљску конференцију КПЈ]], на којој је изабран за кандидата за члана [[Централни комитет|Централног комитета]]. Учествовао је и на партијском саветовању [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], јуна [[1939]], под [[Шмарна гора|Шмарном гором]] у [[Словенија|Словенији]], и на партијском курсу у [[Макарска|Макарској]], у лето [[1940]]. године. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], руководио је Месним комитетом КПЈ у Београду и свим већим оружаним акцијама у Београду, посебно у [[спасавање Александра Ранковића из затвора 1941.|акцији спасавања]] [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] из руку [[Гестапо]]а и Специјалне полиције, из болнице у Видинској улици, [[29. јул]]а [[1941]]. године. У великој полицијској провали руководства и организације КПЈ у [[Београд]]у, ухапшен је и Мрша, [[28. септембар|28. септембра]] [[1941]]. године. У току октобра и новембра [[1941]]. у Специјалној полицији и [[Гестапо]]у издржао је најстрашнија мучења. Осуђен је на смрт, и пребачен у [[бањички логор|логор на Бањици]]. Стрељан је у [[Јајинци]]ма, [[17. децембар|17. децембра]] [[1941]]. године, с већом групом [[Комунизам|комуниста]]. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[16. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40298/Sluzbeni_vijesnik_1951-12-31_26.pdf|title=Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 26/II|website=www.sistory.si|date=31. 12. 1951}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Ликови Београда|1972}}|title=Револуционарни ликови Београда, књига 2|year=1972|publisher=[[Историјски архив Београда]]|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=154982407}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{Народни хероји-Кордун}} {{Народни хероји-Београд}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Матијевић, Милош Мрша}} [[Категорија:Рођени 1901.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Војнићани]] [[Категорија:Кордунаши]] [[Категорија:Привредникови питомци]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Бањички логораши]] [[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]] edaa4lyk07r3co3ermml6cmzxllvp3z 0 291306 25114525 23920406 2022-07-19T18:08:38Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=АЛЕКСА ДЕЈОВИЋ | слика = Aleksa Dejovic.jpg | опис_слике=Алекса Дејовић | датум_рођења ={{Датум рођења|1920|9|13}} | место_рођења =[[Севојно]], код [[Ужице|Ужица]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|4|9|1920|9|13}} | место_смрти =[[Кута (Фоча)|Кута]], код [[Фоча|Фоче]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=браварски радник |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |НОБ=[[политички комесар]]<br />[[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] |народни херој=[[30. април]]а [[1943]]. }} '''Алекса Дејовић''' ([[Севојно]], код [[Ужице|Ужица]], [[13. септембар]] [[1920]] — [[Кута (Фоча)|Кута]], код [[Фоча|Фоче]], [[9. април]] [[1943]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 13. септембра 1920. у [[Севојно|Севојну]], код [[Ужице|Ужица]]. Основну школу је завршио у родном месту, а браварски занат у Фабрици оружја у Ужицу. У овој фабрици приступио је револуционарном [[Раднички покрет|радничком покрету]] и постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Уочи рата 1940. примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Након [[Априлски рат|окупације Југославије]], почео је да ради на организовању омладине и прикупљању оружја у Севојну. Активно је учествовао у формирању Прве ужичке партизанске чете „[[Радоје Марић]]“ и био први секретар партијске организације у њој. Учествовао је у тешкој борби и пробијању из обруча, 18. августа 1941. на Дрежничкој Градини, када су [[Трећи рајх|Немци]] и албански жандарми опколили чету. После [[Ужичка република|ослобођења Ужица]], 24. септембра 1941, налазио се с четом на фронту према [[Ваљево|Ваљеву]]. Почетком децембра 1941, с деловима чете [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повукао се у Санџак]], где су, од бораца [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]], формирана два батаљона. Тада је одређен за заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] Првог батаљона. Пред крај 1941. је рањен, па је око два месеца провео у болници. Када је формирана [[Друга пролетерска ударна бригада|Друга пролетерска бригада]], 1. марта 1942. у [[Чајниче|Чајничу]], постао је заменик политичког комесара Четвртог ужичког батаљона. Половином јуна 1942. постао је политички комесар Четвртог батаљона, а 27. августа исте године политички комесар [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]]. Био је нераздвојни друг са својим земљаком [[Миодраг Миловановић Луне|Миодрагом Лунетом Миловановићем]], замеником команданта Друге пролетерске бригаде, који је доста простора у свом дневнику посветио Алекси. Кратко време су били раздвојени када је Луне отишао на курс у [[Бихаћ]], крајем 1942. године. Фебруара 1943. поново су се срели у [[Ливно|Ливну]] и заједнички поднели тешке напоре [[Битка на Неретви|борби на Неретви]]. Када је 1. априла 1943. Друга пролетерска бригада избила на [[Дрина|Дрину]] у Ђеђеву, борци бригаде су отпочели са изградњом понтонског моста. Иако политички комесар бригаде, помагао је борцима при изградњи моста. Тада је изненада пала граната и тешко га ранила у ногу, док је Луне био лакше рањен. Лекари су му одсекли ногу, али узалуд, јер је, услед недостатка лекова, наступило тровање и умро је 9. априла 1943, у селу Кутима, где је и сахрањен.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|pp=}} За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је, неколико дана после смрти, 30. априла 194, међу првим борцима [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], одлуком [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]]. У „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтену Врховног штаба]]“ бр 23-27. о проглашењу за народног хероја пише: {{цитат|На основу ријешења Врховног штаба даје се назив народног хероја другу Алекси Дејовићу, политкомесару -{II}- пролетерске бригаде. Друг Алекса Дејовић, као борац и политички радник, истакао се својим јунаштвом у многим борбама. Он је био примјер осталим борцима и руководиоцима, и као такав погинуо је херојском смрћу у борби на Дрини, априла месеца о.г.{{sfn|Зборник НОР|1949|pp=228}}}} [[ОШ „Алекса Дејовић” Севојно|Основна школа у Севојну]], чији је некада био ђак, носи његово име. == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Зборник НОР|1949}}|title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945.|year=1949|publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=58734343}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Ужице}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Дејовић, Алекса}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Ужичани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] e3laqt3ci7zo22f5mhwv4epih3ehrjb 0 291311 25114172 23753262 2022-07-19T15:45:35Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=РАВИЈОЈЛА ЈАНКОВИЋ |слика=Ravijojla Jankovic.jpg |опис_слике=Равијојла Јанковић Рава |датум рођења={{датум рођења|1919|6|28}} |место рођења=[[Осијек (Илиџа)|Осијек]], код [[Сарајево|Сарајева]] |држава рођења=[[Краљевство СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1944|11|3|1919|6|28}} |место смрти=[[Бијела Воде]], на [[Соколац|Соколца]] |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |супруг=[[Митар Минић]] |професија=ученица |КПЈ=[[Октобар|октобра]] [[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Равијојла Јанковић Рава''' ([[Осијек (Илиџа)|Осијек]], код [[Сарајево|Сарајева]], [[28. јун]] [[1919]] — [[Бијела Воде]], на [[Соколац|Соколца]], [[3. новембар]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је 28. јуна [[1919]]. године у селу [[Осијек (Илиџа)|Осијеку]], код [[Сарајево|Сарајева]]. Одрасла је у родном селу, у сиромашној породици, са сестром и два брата. Због сиромаштва, после основне школе, завршила је само два разреда Грађанске школе. Имала је велику жељу да настави школовање и успела је да се упише у Домаћинску школу у Сарајеву. Као шеснаестогодишња девојка, [[1935]]. године, укључила се у револуционарни омладински покрет. Непосредно пред рат, настанила се код рођака на Алипашином Мосту, где је наставила револуционарну активност. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и успостављања [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], [[усташе]] су запазиле њену активност. По партијском савету пребацила се у родно село, а одатле је убрзо отишла на [[Игман]], у тек формирану Семизовачку партизанску чету [[Партизански одред Звијезда|Партизански одреда ''Звијезд''а]]. Када је, [[9. новембар|9. новембра]] [[1941]]. године, више од 4.000 непријатељских војника напало на партизанске положаје на Паљеву, које је држало 120 бораца Семизовачке партизанске чете, Рава је јуришала заједно с борцима [[Глиша Јанковић|Глише Јанковића]], [[народни херој Југославије|народног хероја]]. Тада су уништена два немачка [[тенк]]а. Истог месеца постала је борац Височке партизанске чете Варешког батаљона. У јуришу њене чете на непријатељске бункере око железничке станице Пајтов Хан, [[10. децембар|10. децембра]], погинуло је шест партизана из њеног вода и четрдесетак непријатељских војника. Била је једина жена из Одреда која је добровољно ступила у Први источнобосански ударни батаљон, марта [[1942]]. године. У време другог марша овог батаљона на [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]], поднела је све тешкоће. У току тог покрета, у борби код [[Олово (град)|Олова]], изнела је рањеног друга испред бункера. Истакла се и у [[Напад НОВЈ на Власеницу јуна 1942.|нападу на Власеницу]]. Била је чувена не само као [[бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаш]], него и као болничар. У октобру [[1942]], део [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шесте источнобосанске бригаде]] прешао је из [[Босна|Босне]] у [[Срем]]. У нападу на усташко упориште, код села [[Врбања (општина)|Врбањи]], Рава је из борбе износила мртве и рањене борце, излажући се непријатељској ватри. Тада је примљена у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Истакла се и приликом борби за ослобођење [[Тузла|Тузле]], октобра [[1943]]. године. Крајем октобра [[1943]]. године, постала је референт Санитета у Деветнаестој бригади. Иако је боловала од [[тифус]]а, учествовала је, по највећој хладноћи, са температуром, јануара [[1944]], у 40-сатном маршу од [[Соколовићи|Соколовића]] за [[Фоча|Фочу]] и натраг. Крајем исте године пребачена је у Штаб [[Седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|Седамнаесте источнобосанске дивизије]]. Погинула је [[3. новембар|3. новембра]] [[1944]]. године, код Бијелих вода на [[Романија|Романији]], када су се [[Усташка војница|усташе]], привукле [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]] на стотињак метара и отвориле ватру. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=318}} Сахрањена је у [[Гробница народних хероја у Сарајеву|Гробници народних хероја]] у спомен-парку Враца, на [[Требевић]]у, код [[Сарајево|Сарајева]], а једна улица у Сарајеву носи њено име. == Галерија == <center><gallery widths="200px" heights="200px" perrow=4> Датотека:Spomenik Ravijojli Jankovic Beograd.jpg|Споменик Рави Јанковић на згради ВМЦ „Славија” у Београду. </gallery></center> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Сарајево}} {{Жене народни хероји-БиХ}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{Народни хероји-лекари}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јанковић, Равијојла Рава}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Илиџанци]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] pbxl90sq23fmov1z9gu4al7isc4rjuo 0 291907 25114555 24310074 2022-07-19T18:16:31Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛОСАВ МИЛОСАВЉЕВИЋ | слика = Milosav-Milosavljevic.jpg | опис_слике=Милосав Милосављевић | датум_рођења = {{Датум рођења|1911|10|27}} | место_рођења =[[Леушићи]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1986|12|1|1911|10|27}} | место_смрти =[[Београд]],[[СР Србија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] |професија=друштвено-политички радник |КПЈ=[[1934]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Милосав Милосављевић''' ([[Леушићи]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], [[27. новембар]] [[1911]] — [[Београд]], [[1. децембар]] [[1986]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]] == Биографија == Рођен је [[27. октобар|27. октобра]] [[1911]]. године у селу [[Леушићи]]ма, код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]]. После завршене основне школе изучио је [[папуџија|папуџијски занат]] и њиме се бавио све до [[1941]]. године. Радничком покрету пришао је као млади радник у Чачку и истакао се у многим радничким акцијама и демонстрацијама. Крајем 1934. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а већ [[1935]]. изабран за члана Месног комитета КПЈ за Чачак. Јула [[1937]]. је ухапшен; [[Државни суд за заштиту државе]] осудио га је на шест месеци строгог затвора. После изласка из затвора [[1938]]. године одлази у [[Ужице]], где постаје секретар Окружног комитета КПЈ. Из Ужица, због полицијских прогона [[1940]]. одлази у [[Ваљево]], где је изабран за секретара ОК КПЈ за Ваљево. Овде се нашао у данима припрема за оружани устанак и руковдио акцијама око прикупљања оружја. На саветовању ОК КПЈ за Ваљево, одржаном у селу [[Златарић]]у [[22. јун]]а [[1941]]. године, посебно се залагао за безусловно склањање свих чланова партије да не би пали у руке непријатеља. На дан [[25. јул]]а [[1941]]. године формиран је [[Ваљевски партизански одред]] и Милосав је постао [[политички комесар]] Одреда. Када се [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штан НОПОЈ-а]], са главнином партизанских снага, повукао у правцу [[Санџак]]а, Милосав је са Ваљевским партизанским одредом остао у западној [[Србија|Србији]]. Одред је водио даноноћне борбе вешто маневришући наносио је непријатељу значајне губитке. Међутим и [[Ваљевски партизански одред]] је трпео велике губитке. У току непрестаних борби Одред се бројно смањивао губитком погинулих, рањених и промрзлих бораца. У селу [[Вујиновача|Вујиновачи]] [[4. март]]а [[1942]]. године под руководством Милосава Милосављевића и [[Здравко Јовановић|Здравка Јовановића]], команданта Ваљевског партизанског одреда, донета је одлука да се Одред пребаци у [[Босна|Босну]] у састав [[Пролетерске бригаде|пролетерских бригада]]. После тога Милосав је у разним јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ И ПОЈ]] обављао одговорне политичке дужности. Био је политички комесар [[партизански одреди Југославије|одреда]], потом заменик политичког комесара [[Бригаде НОВЈ|бригаде]], члан Полиодела [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]] и [[политички комесар]] [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]]. Јуна [[1944]]. године изабран је за члана Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а августа месеца исте године постављен је за вршиоца дужности политичког комесара [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОВ и ПО Србије]]. У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОР]]-а био је већник [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] од његовог [[Друго заседање АВНОЈ-а|другог заседања]] и посланик [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]]. После ослобођења Југославије, налазио се на разним одговорним политичким дужностима. Почетком [[1945]]. године преузео је дужност секретара Окружног комитета КПЈ за Ваљево. Крајем исте године изабран је за члана Главног одбора Савеза синдиката Србије и председника Покрајинског одбора Савеза синдиката Војводине и за члана Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. Завршио је [[Виша партијска школа „Ђуро Ђаковић”|Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“]] и једно време био секретар партијског комитета те школе. На оснивачком конгресу [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Србије]], маја [[1945]]. године у [[Београд]]у, изабран је за члана [[Централни комитет|Централног комитета]], а на [[Пети конгрес КПЈ|Петом конгресу КПЈ]], јула [[1948]]. изабран је за члана Ревизионе комисије [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]]. Био је и члан Главног одбора ССРН Србије и председник Надзорног одбора ССРН Југославије. Више пута је биран за републичког и савезног народног посланика. Био је и члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Умро је [[1. децембар|1. децембра]] [[1986]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Команданти и комесари ГШ Србије}} {{2. пролетерска дивизија}} {{Народни хероји-Западна Србија2}} {{Народни хероји-Западна Србија1}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Милосављевић, Милосав}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1986.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Дипломци Више партијске школе „Ђуро Ђаковић”]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Народни посланици Скупштине Југославије]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] 9ouzqdjcc9tookaejl0rv99n6ecu97a 0 292363 25114694 15172994 2022-07-19T19:36:36Z 46.123.242.116 /* Биографија */ dodatne informacije wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ЗДРАВКО ЈОВАНОВИЋ | слика = Zdravko Jovanovic.jpg | опис_слике=''Здравко Јовановић'' | датум_рођења = [[1909]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Осладић]], код [[Ваљево|Ваљева]] | држава_рођења ={{застава|Краљевина Србија}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|2|3|1909||}} | место_смрти =[[Дедник]], код [[Велике Лашче]] | држава_смрти ={{застава|Краљевина Италија}} |професија=војно лице |служба=[[Југословенска војска]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |КПЈ=[[1937]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. }} '''Здравко Јовановић''' ([[Осладић]], код [[Ваљево|Ваљева]], [[1909]] — [[Дедник]], код [[Велике Лашче]], [[3. фебруар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1909]]. године у селу [[Осладић]]у, код [[Ваљево|Ваљева]]. После завршене школе ступио је у активну војну службу и до [[1941]]. године био наредник-водник [[Југословенска војска|Војске Краљевине Југославије]]. Још [[1937]]. године постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и капитулације краљевске војске, успео је да избегне заробљавање и врати се у родни крај. Био је један од организатора [[Ваљево у Народноослободилачкој борби|устанка у Ваљеском крају]]. Када је у лето [[1941]]. године формиран [[Ваљевски партизански одред]], Здравко је постављен за команданта. Нарочито се истакао у нападу Одреда на [[Лајковац]], [[14. август|14.]] и [[15. август]]а и [[Битка за Крупањ 1941.|борбама за ослобођење]] [[Крупањ|Крупња]], од [[1. септембар|1.]] до [[3. септембар|3. септембра]] [[1941]]. године, када је предводио [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбашки вод]], који је нападао немачко утврђење. Његовом заслугом, у борбама на [[Завлака|Завлаци]], јаке немачке снаге задржане су четрнаест дана и нанети им велики губици. Као командант [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]], присуствовао је [[Саветовање у Столицама|војном саветовању]] [[Врховни штаб НОВЈ|Главног штаба НОП одреда Југославије]], одржаном [[26. септембар|26. септембра]] [[1941]]. године у Столицама. После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења Главнине партизанских снага у Санџак]], крајем новембра и почетком децембра [[1941]]. године, Здравко је са [[Ваљевски партизански одред|Ваљевским]] и [[Мачвански партизански одред|Мачванским партизнаксим одредом]] остао на терену западне [[Србија|Србије]]. Ови Одреди су крајем [[1941]]. и почетком [[1942]]. године, по врло хладном зимском времену, водили тешке борбе са надмоћнијим непријатељским снагама. Изложен непрекидним нападима, Здравко Јовановић је био присиљен да [[Ваљевски партизански одред]], марта [[1942]]. године, пребаци преко [[Дрина|Дрине]] у источну Босну, где се повезао са [[Друга пролетерска ударна бригада|Другом пролетерском бригадом]]. После преласка у [[Босна|Босну]], Здравко је извесно време био на дужности командира чете у Београдском батаљону [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]]. Крајем [[1942]]. године завршио је Виши курс војне школе [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] у [[Доњи Лапац|Доњем Лапцу]] и одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]] послат у [[Словенија|Словенију]], где му је постављен за начелника Штаба Друге (нотрањске) оперативне зоне Словеније. На тој дужности је и погинуо [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1943.#3. фебруар|3. фебруара 1943]]. године у месту Дедник, код [[Велике Лашче]], у близине [[Љубљана|Љубљане]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[6. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. To je spomenik narodnom heroju Zdravku Jovanoviću, u selu Dednik, opština Velike Lašče, Slovenija : http://spomeniki.blogspot.com/2014/09/dednik-spominsko-znamenje-narodnemu.html == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Западна Србија1}} {{DEFAULTSORT:Јовановић, Здравко}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Ваљевци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] 3ponvpoonfcp1xklar8cyw4oo4r59y7 25114709 25114694 2022-07-19T19:39:34Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/46.123.242.116|46.123.242.116]] ([[User talk:46.123.242.116|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Pinki|Pinki]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ЗДРАВКО ЈОВАНОВИЋ | слика = Zdravko Jovanovic.jpg | опис_слике=''Здравко Јовановић'' | датум_рођења = [[1909]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Осладић]], код [[Ваљево|Ваљева]] | држава_рођења ={{застава|Краљевина Србија}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|2|3|1909||}} | место_смрти =[[Дедник]], код [[Велике Лашче]] | држава_смрти ={{застава|Краљевина Италија}} |професија=војно лице |служба=[[Југословенска војска]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |КПЈ=[[1937]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. }} '''Здравко Јовановић''' ([[Осладић]], код [[Ваљево|Ваљева]], [[1909]] — [[Дедник]], код [[Велике Лашче]], [[3. фебруар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1909]]. године у селу [[Осладић]]у, код [[Ваљево|Ваљева]]. После завршене школе ступио је у активну војну службу и до [[1941]]. године био наредник-водник [[Југословенска војска|Војске Краљевине Југославије]]. Још [[1937]]. године постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и капитулације краљевске војске, успео је да избегне заробљавање и врати се у родни крај. Био је један од организатора [[Ваљево у Народноослободилачкој борби|устанка у Ваљеском крају]]. Када је у лето [[1941]]. године формиран [[Ваљевски партизански одред]], Здравко је постављен за команданта. Нарочито се истакао у нападу Одреда на [[Лајковац]], [[14. август|14.]] и [[15. август]]а и [[Битка за Крупањ 1941.|борбама за ослобођење]] [[Крупањ|Крупња]], од [[1. септембар|1.]] до [[3. септембар|3. септембра]] [[1941]]. године, када је предводио [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбашки вод]], који је нападао немачко утврђење. Његовом заслугом, у борбама на [[Завлака|Завлаци]], јаке немачке снаге задржане су четрнаест дана и нанети им велики губици. Као командант [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]], присуствовао је [[Саветовање у Столицама|војном саветовању]] [[Врховни штаб НОВЈ|Главног штаба НОП одреда Југославије]], одржаном [[26. септембар|26. септембра]] [[1941]]. године у Столицама. После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења Главнине партизанских снага у Санџак]], крајем новембра и почетком децембра [[1941]]. године, Здравко је са [[Ваљевски партизански одред|Ваљевским]] и [[Мачвански партизански одред|Мачванским партизнаксим одредом]] остао на терену западне [[Србија|Србије]]. Ови Одреди су крајем [[1941]]. и почетком [[1942]]. године, по врло хладном зимском времену, водили тешке борбе са надмоћнијим непријатељским снагама. Изложен непрекидним нападима, Здравко Јовановић је био присиљен да [[Ваљевски партизански одред]], марта [[1942]]. године, пребаци преко [[Дрина|Дрине]] у источну Босну, где се повезао са [[Друга пролетерска ударна бригада|Другом пролетерском бригадом]]. После преласка у [[Босна|Босну]], Здравко је извесно време био на дужности командира чете у Београдском батаљону [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]]. Крајем [[1942]]. године завршио је Виши курс војне школе [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] у [[Доњи Лапац|Доњем Лапцу]] и одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]] послат у [[Словенија|Словенију]], где му је постављен за начелника Штаба Друге (нотрањске) оперативне зоне Словеније. На тој дужности је и погинуо [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1943.#3. фебруар|3. фебруара 1943]]. године у месту Дедник, код [[Велике Лашче]], у близине [[Љубљана|Љубљане]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[6. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Западна Србија1}} {{DEFAULTSORT:Јовановић, Здравко}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Ваљевци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] snkta8hblzvox30xr0mn4swu4u7ya27 0 292826 25114517 22850375 2022-07-19T18:06:11Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Borivoje Markovic Bora.jpg | опис_слике=''Бора Марковић'' | дидаскалија=БОРА МАРКОВИЋ | датум_рођења = {{Датум рођења|1907|12|1}} | место_рођења =[[Забрежје]], код [[Обреновац|Обреновца]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|11|29|1907|12|1}} | место_смрти =[[Кадињача]], код [[Ужице|Ужица]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија=браварски радник | КПЈ=[[1934]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[6. јул]]а [[1945]]. }} '''Боривоје Бора Марковић''' ([[Забрежје]], код [[Обреновац|Обреновца]], [[1. децембар]] [[1907]] — [[Кадињача]], код [[Ужице|Ужица]], [[29. новембар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1. децембар|1. децембра]] [[1907]]. године у селу [[Забрежје|Забрежју]], код [[Обреновац|Обреновца]]. Браварски занат је изучио у [[Београд]]у, где је и радио до [[1926]]. године, када је отишао на одслужење војног рока. После повратка из војске радио је као бравар у приватним радионицама. [[Раднички покрет|Радничком покрету]] је приступио [[1928]]. године, када је почео да ради у подружници металских радника и [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савезу комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Половином [[1931]]. године запослио се у Електричној централи у Београду, где је [[1932]]. учествовао у формирању Синдикалне подружнице, чији је био први секретар. Године [[1934]]. примљен је за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Био је оснивач и председник Набавно-продајне задруге радника електричне централе. Преко те Задруге, КПЈ је вршила легалан утицај на раднике, нарочито после укидања [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|УРС]]-ових синдиката. На ванредном конгресу Савеза синдиката трамвајских и електричних радника, Бора је био изабран за председника Централне управе, и на тој дужности остао да забране УРС-а, децембра [[1940]]. године. Године [[1938]]. постао је члан Окружног комитета КПЈ за Београд. Почетком јануара [[1939]]. године је ухапшен, због партијске активности. После изласка из затвора, маја исте године, запослио се у Градском зеленилу у [[Београд]]у. Пошто га је лично познавао полицијски агент [[Ђорђе Космајац]], који је такође пореклом из [[Обреновац|Обреновца]], није дуго остао на слободи. Ухапшен је поново, крајем [[1939]]. и остао у затвору до [[1. јун]]а [[1940]]. године. После изласка из затвора наставио је да ради у Градском зеленилу, све до јуна [[1941]]. године. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, активно је радио на припремама [[Београд у Народноослободилачкој борби|устанка у Београду]] и околини. Крајем јуна је отишао из [[Београд]]а на планину [[Космај]], где је учествовао у формирању Космајско-посавског партизанског одреда, чији је био [[политички комесар]]. Када је крајем јула [[1941]]. године овај Одред подељен на [[Космајски партизански одред|Космајски]] и [[Посавски партизански одред (Србија)|Посавски партизански одред]], Бора је постао политички комесар Посавског одреда. Учествовао је у свим борбама Посавског партизанског одреда, у лето [[1941]]. године, као и касније на терену западне [[Србија|Србије]], током [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријетељске офанзиве]]. По наређењу [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОПОЈ-а]], за одбрану [[Ужице|Ужица]], на [[Кадињача|Кадињачи]], новембра [[1941]]. године, [[Раднички батаљон|Радничком батаљону]] [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]], додате су две чете Посавског одреда, којима је командовао Бора Марковић. Погинуо је [[29. новембар|29. новембра]] [[1941]]. године, током [[Битка на Кадињачи|борби на Кадињачи]], заједно са командантом Ужичког одреда [[Душан Јерковић|Душаном Јерковићем]], [[Народни херој Југославије|народним херојем]]. Одлуком [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], прогашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]] [[6. јул]]а [[1945]]. године. == Литература == * {{Cite book | ref={{harvid|Народни хероји 1|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}- |year=1982 |publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Београд}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Марковић, Бора}} [[Категорија:Рођени 1907.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Обреновчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Прва непријатељска офанзива]] [[Категорија:Народни хероји - М]] 1ep58arquw3wkx7pr1sl7q28i7adg2s 0 292831 25114232 23497849 2022-07-19T16:05:56Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=СИЛВИРА ТОМАЗИНИ |слика=Silvira Tomasini.jpg |опис_слике=Силвира Томазини |датум рођења=[[2. децембар]] [[1913]]. |место рођења=[[Трст]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{датум смрти|1942|8|13|1913|12|2|}} |место смрти=[[Косовска Митровица]] |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=професор [[Немачки језик|немачког језика]] |КПЈ=пре рата |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Силвира Томазини''' ([[Трст]], [[2. децембар]] [[1913]] — [[Косовска Митровица]], [[13. август]] [[1942]]) била је професор [[Немачки језик|немачког језика]], учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[2. децембар|2. децембра]] [[1913]]. године у [[Трст]]у, од оца [[Италијани|Италијана]] и мајке [[Словенци|Словенке]]. После завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], њена породица се преселила у [[Марибор]], где је завршила основну школу и гимназију. За време студија на Филолошком факултету у [[Љубљана|Љубљани]] пришла је студентском револуционарном покрету и постала члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а потом и [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). После завршених студија, [[1938]]. године, две година је чекала запослење. Октобра [[1940]]. године примљена је за професора [[Немачки језик|немачког језика]] у гимназији у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. У новој средини се брзо снашла, стекла пријатеље и познанике и одмах се укључила у партијски рад. У школи је била наклоњена сиромашној деци, помагала им у раду и учењу и обилазила њихове родитеље. На њену иницијативу и уз њену помоћ у гимназији је била основана кухиња за сиромашну децу. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], априла [[1941]], активно је учествовала у организивању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачких покрета]] у Косовској Митровици и околини. Постала је секретар једне партијске ћелије у граду, свој стан је претворила у тајни пункт партијске технике за умножавање летака и другог материјала, базу за прихват и слање људи у [[Копаонички партизански одред]]. Била је члан Народноослободилачког одбора и председник одбора [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]] у Косовској Митровици. Окупатор је приметио њену активност и ухапсио је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942.]] године. Посебно је мучена у [[Гестапо]]у, а у њен досије је забележено следеће: {{цитат|Томазини Силвира, бивша југословенска држављанка, рођена 2. децембра 1913. године у Трсту, са станом у Косовској Митровици, Словенка... руководилац комунистичке организације жена... Она је казала својим другарицама да сву кривицу пребаце на њу, јер она ни у ком случају неће ништа одати. Будући да је се тиме сама означила као непоправљива комунисткиња, и да је и даље остала на линији КПЈ, она се мора сматрати за нарочито опасну особу.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=283}}}} [[Гестапо]] је, [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.#13. август|13. августа 1942.]] године, 17 ухапшених, међу којима и Силвиру, пребацио до железничке станице у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], у намери да их спроведе централи Гестапоа за Србију, у [[Београд]]у. Силвира је успела да се у једном тренутку отргне од гестаповаца и албанских жандарма и њени покличи су се заорили железничком станицом. Клицала је слободи и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|борби против окупатора]], [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]]. Гестаповци и албански жандарми су скочили на њу и одвели је назад у затвор, а потом истог дана убили. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 27. новембра 1953. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=283}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{Просветни радници у НОБ}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Томазини, Силвира}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Тршћани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] bfdzv5lex8s9b12bfem6r09h5dxksfo 0 292884 25114348 24515862 2022-07-19T17:04:38Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЉУБИША МИОДРАГОВИЋ | слика = Ljubiša Miodragovic.jpg | опис_слике=Љубиша Миодраговић | датум_рођења = [[1913]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Пријепоље]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|10|20|1913||}} | место_смрти =околина [[Пријепоље|Пријепоља]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија=студент [[Економија|економије]] | КПЈ=пре рата | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[21. децембар|21. децембра]] [[1951]]. }} '''Љубиша Миодраговић''' ([[Пријепоље]], [[1913]] — околина [[Пријепоље|Пријепоља]], [[20. октобар]] [[1941]]), студент економије, један од организатора [[Санџак у НОБ-у|НОБ-а у Санџаку]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1913]]. године у [[Пријепоље|Пријепољу]]. После завршене основне школе и гимназије у Пријепољу, уписао се на Трговачку академију у [[Београд]]у, а потом је прешао на Економски факултет у [[Загреб]]у. На факултету је активно радио у студенстском покрету. После једне полицијске провале, [[1937]]. године, Љубиша је да не би био ухапшен, илегално прешао границу и једно време живео у [[Аустрија|Аустрији]] и [[Чехословачка|Чехословачкој]]. По повратку у [[Југославија|Југославију]], активно је радио у стварању и организовању [[Раднички покрет|радничког]] и омладинског покрета у Пријепољу и [[Санџак]]у. Заједно са још неколико комуниста формирао је [[1939]]. године партијску организацију у Пријепољу. Тада је изабран за секретара Месног комитета КПЈ за Пријепоље, а касније и за члана Покрајинског комитета КПЈ за Санџак. Априла [[1941]]. године, на позив [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], добровољно се пријавио у војску. После [[Априлски рат|капитулације краљевске војске]], избегао је заробљавање и вратио се кући са пушкомитраљезом. Био је један од организатора устанка и првих устаничких акција у Пријепољу и околини. Под његовим руководством створене су прве партизанске чете, разоружано неколико жанадрмеријских станица и организовано прикупљање оружја, хране, и другог материјала. У јесен [[1941]]. године, издан је [[Краљевина Италија|Италијанима]], који су њега и групу [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]], [[20. октобар|20. октобра]], опколили и уништили у близини Пријепоља. Његова супруга [[Ђина Врбица]], била је такође учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОР]]-а и проглашена је за народног хероја. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 182/51 21. децембра 1951, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40315/Sluzbeni_vijesnik_1952-09-01_17.pdf|title=Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 17/III|website=www.sistory.si|date=1. 9. 1952}}</ref> == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Санџак}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Миодраговић, Љубиша}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Пријепољци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] gjri6ac1dvvyzitrgf4oirfm712nfuy 0 292885 25114298 21867407 2022-07-19T16:30:19Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИКА МИТРОВИЋ ЈАРАЦ | слика = Mitrovic Mika Jarac.jpg | опис_слике=Мика Митровић Јарац | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|7|25}} | место_рођења =[[Богатић]], код [[Шабац|Шапца]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|7|26|1912|7|25}} | место_смрти =[[Мајур (Шабац)|Мајур]], код [[Шабац|Шапца]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=студент [[Медицина|медицине]] |КПЈ=[[1932]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[6. јул]]а [[1945]]. }} '''Миодраг Митровић Мика — Јарац''' ([[Богатић]], код [[Шабац|Шапца]], [[25. јул]] [[1912]] — [[Мајур (Шабац)|Мајур]], код [[Шабац|Шапца]], [[26. септембар]] [[1941]]), студент [[Медицина|медицине]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је августа [[1912]]. године у граду [[Богатић]]у у [[Мачва|Мачви]]. Оца Дамњана, Мика није ни запамтио јер је [[1915]]. године погинуо је у [[Колубарска битка|Колубарској бици]]. Микина мајка Љубица, била је учитељица и после завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], с троје деце, се преселила у [[Шабац]] да би тамо школовала децу. После основне школе, Мика је пошао у гимназију. Био је одличан ученик, али и несташан. Једног дана, за време школског одмора, Мика је скакао преко клупа. Утом је наишла наставница и видећи Мику како стоји на клупи, укорила га је и назвала га [[Коза|јаретом]]. Од тада су га и другови почели звати „'''Мика Јарац'''“. Године [[1931]]. по завршеној гимназији уписао је [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет у Београду]]. На факултету је пришао студентском револуционарном покрету. Године [[1932]]. постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]], а убрзо потом, исте године, и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Због учешћа у студентским демонстрацијама, [[1933]]. године, избачен је са факултета. После тога је студије медицине наставио на [[Свеучилиште у Загребу|Свеучилишту у Загребу]]. После једне полицијске провале у загребачку партијску организацију, [[1935]]. године, поново се вратио у [[Београд]], где је наставио партијски рад. [[Априлски рат|Окупација Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године, затекла га је у родном крају. По директиви [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], као члан Окружног комитета КПЈ за Шабац, учествовао је у организовању [[Мачвански партизански одред|Мачванског партизанског одреда]]. Био је командир Ударне чете Мачванског партизанског одреда, са којом је учествовао у ослобођењу свог родног места и нападу на [[Бања Ковиљача|Бању Ковиљачу]]. Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#26. септембар|26. септембра 1941]]. године, у борби његове Ударне чете са јединицама [[342. пешадијска дивизија (Немачка)|немачке 342. дивизије]] која је наступала из правца Шапца. Приликом повлачења партизана, Мика је био тешко рањен у стомак. Био је свестан да му нема спаса и извршио је самоубиство. Сутрадан је сахрањен у родном Богатићу. О Микиној погибији писао је и [[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтен]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОПО Југославије]] број 7-8 у рублици под насловом „Пали у борби смрћу хероја“ — ''У херојској борби за ослобођење Шапца од фашистичке окупаторске банде пао је партизан и командир ударне партизанске чете Миодраг Митровић, познат под омиљеним именом „Мика Јарац“. Својом храброшћу одлучношћу, он је увек служио за пример београдским студентима и радницима у свим демонстрацијама и заједничким борбама радника и студената. Славном смрћу друга Мике српски народ губи једног од својих најбољих синова, а Комунистичка партијацвог верног и оданог вишегодишњег члана''.<ref>„[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]]“ (други том). Војно-историјски институт Југословенске армије, Београд 1949. година.</ref> Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], прогашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]] [[6. јул]]а [[1945]]. године. [[Медицинска школа у Шапцу]], је од 1958. до 2003. године носила његово име. == Галерија == <center><gallery> Bogatić 002.jpg Bogatić 003.jpg Bogatić 15.jpg Šabac, Medicinska škola 002.jpg Spomenički kompleks Bubanja 004.jpg Order of the National Hero yug 1.jpg </gallery></center> == Види још == * [[АКУД Мика Митровић Јарац]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Западна Србија1}} {{Народни хероји-лекари}} {{DEFAULTSORT:Митровић, Мика Јарац}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Богатинци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - М]] ndaili0x48w0qh6ua466av96dj6safc 0 294684 25114703 22912243 2022-07-19T19:38:14Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈАНКО ГРЕДЕЉ | слика = Grdelj Janko.jpg | опис_слике=Јанко Гредељ | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|3|28}} | место_рођења =[[Загреб]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|12|23|1916|3|28}} | место_смрти =[[Загреб]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | отац = | мајка = | супружник = | деца = | професија=радник | КПЈ=[[1938]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[5. јул]]а [[1951]]. }} '''Јанко Гредељ''' ([[Загреб]], [[28. март]] [[1916]] — [[Загреб]], [[23. децембар]] [[1941]]), радник, члан Технике [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]], један од организатора [[Загреб у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Загребу]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[28. март]]а [[1916]]. године у [[Загреб]]у. Потиче из радничке породице. Завршио је четири разреда Грађанске школе, а затим је отишао у железничку радионицу у Загребу, где је завршио и четири разреда железничке занатске школе. У железничкој радионици добио је стално запослење као квалификовани металостругар. Још као шегрт повезао се с револуционарним омладинским покретом, а [[1937]]. године примљен је у [[Савез комунистичке омладине Југославије]]. Веома рано је испољио организаторске способности, а обављао је и све задатке који су пред њега постављани. Због тога је [[1938]]. године примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Био је запажен по свом раду међу радничком омладином, у културно-просветном друштву „Младост“ и у радничком планинарском друштву „Пријатељ природе“. У време [[Шпански грађански рат|грађанског рата у Шпанији]], Јанко је организовао прикупљање прилога за помоћ републиканским борцима, а учествовао је и у другим бројним, илегалним, акцијама Партије. Године [[1939]]. постао је члан партијског руководства за железницу, а пред сам рат добио је, поверљив задатак да буде курир између [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] и партијских организација у [[Вараждин]]у, [[Славонски Брод|Славонском Броду]], [[Осијек]]у, [[Госпић]]у и другим мјестима. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и успостављања [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], Јанко је био задужен за организовање ударних група на жељезници, а посебно у железничкој радионици, где је био непосредни командант. Учествовао је у више борбених акција: у нападу на [[гестапо]]вце на Буковачкој цести, у акцијама на загребачком Западном колодвору, где је његова група провалила у вагон с муницијом и однела 60 пушака, 5 пушкомитраљеза, 10.000 метака и неколико ручних бомби. Лета [[1941]]. године, Јанко је ухапшен. Иако је мучен, [[усташе]] нису успеле изнудити било какво признање и због недостака доказа био је пуштен. Одмах је прешао у илегалност и наставио да ради на проширењу борбе против окупатора. Почетком јесени 1941. године, пребачен је на рад у Технику [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]], која је била смештена у Кљаићевој улици бр. 17, у стану Илије Павешића. [[Датотека:Klaiceva 17-Zagreb.JPG|десно|мини|250п|Кућа у Клаићевој 17 (Загреб), у којој се налазила илегална штампарија КПХ и пред којом је био смртно рањен Јанко Гредељ (на зиду је до 1991. стајала спомен-плоча)]] Техника је проваљена и усташки агенти су, [[23. децембар|23. децембра]] [[1941]]. године, опколили зграду. Те вечери је штампан девети број „[[Вјесник]]а“. У часу када је Јанко, с још двојицом другова, излазио из стана, агенти су скочили на њих. Један је члан Технике је успео побећи, други је рањен и ухваћен, а Јанко је пружио отпор и ранио тројицу усташа, од којих је један касније умро. Затим се повукао према тавану зграде, али је при покушају бега, преко крова, тешко рањен и заробљен. Превезен у је болницу на Виноградској цести, где је издахнуо. == Наслеђе == После рата, његови посмртни остаци су сахрањени у [[Гробница народних хероја у Загребу|Гробницу народних хероја]] на загребачком гробљу [[Мирогој]]. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. [[ТЖВ Гредељ|Фабрика железничких возила „Гредељ“]] носи име по њему. У кругу фабрике налази се његова биста и спомен-плоча с именима радника фабрике погинулих у НОБ-у. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Загреб}} {{DEFAULTSORT:Гредељ, Јанко}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Г]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Хрватска у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Мирогој у Загребу]] sceg9lchf6o2iipnhinsyqjnh6k6bw8 0 295855 25114430 23480983 2022-07-19T17:28:34Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=РЕЗЕКА ДРАГАР |слика=Dragar Rezeka.jpg |опис_слике=Резека Драгар |датум рођења={{датум рођења|1913|11|16|}} |место рођења=[[Љубљана]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{датум смрти|1941|10|17|1913|11|16|}} |место смрти=[[Ланцово]], код [[Радовљица|Радовљице]] |држава смрти=[[Краљевина Италија]] |супруг=Тоне Дружина |професија=радница |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[15. јул]]а [[1952]]. }} '''Резека Драгар''' (рођ. '''Јужина'''; [[Љубљана]], [[16. новембар]] [[1913]] — [[Ланцово]], код [[Радовљица|Радовљице]], [[17. октобар]] [[1941]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[16. новембар|16. новембра]] [[1913]]. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Њена мајка била је куварица и радила је у Љубљани. Пошто није била удата, Резеку је, стару тек шест недеља, однела у село Сподња Лока, код Крашње, и оставила је породици Похлин да се стара о њој. После завршетак [[Први светски рат|Првог светског рата]], Резекина мајка је отишла у [[Београд]], и тамо се удала. Кћерки је повремено слала мале суме новца и врло ретко долазила да је обиђе. Резека је живела на селу, а у основну школу је ишла у Крашње. После четрнаесте године, запослила се као служавка у Домжалама, а [[1929]]. године постала је радник текстилне фабрике „Еифлер“ у [[Љубљана|Љубљани]]. Становала је у селу Чрнуче, код Љубљане. У фабрици се укључила у синдикат и радила је у културно-просветним друштвима која су била под утицајем [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Због учешћа у штрајку, отпуштена је с посла, и отишла је у [[Крањ]] и запослила се у текстилној фабрици ''Југочешка''. Године [[1936]]. истакла се у великом штрајку текстилаца у Крању, због чега је поново била отпуштена. Извесно време радио је у Оточама, у текстилној задрузи коју су после штрајка формирали отпуштени радници. Неколико месеци радила је у фабрици ''БеерХриберник'', на Броду код Љубљане, а после кратког времена поново је примљена на посао у фабрику „Еифлер“ у Љубљани. Резека је учествовала у многобројним акцијама, које је организовала Комунистичка партија Југославије, а крајем [[1939]]. године је примљена у чланство Партије. Идуће године се удала за радника Тонета Драгара. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, Чрнуче, где је становала, је припало [[Трећи рајх|немачкој]] окупационој зони, а [[Љубљана]], где је радила, [[италија]]нској окупационој зони. Окупатори су у почетку пропусницама дозвољавали прелаз из једне у другу зону, а после [[Операција Барбароса|немачког напада на Совјетски Савез]] и почетка већег хапшења [[Комунизам|комуниста]], Резека је прешла у илегалност, и крила се код рођака и пријатеља. Њен супруг Тоне, је тада остао у Љубљани, одакле је [[1942]]. отишао у партизане, и [[1945]]. године погинуо у [[Обално-Крашка (регија)|Словенском приморју]], као [[потпоручник]] [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. Резека је јула [[1941]]. године постала борац Рашичке партизанске чете. Ова чета дејствовала је на малом простору, северно од Љубљане. После уништења једних немачких кола и погибије шест чланова посаде, [[Немци]] су почели јаким снагама да претражују шуму. Рашичка чета је разбијена, и партизани су се по групама покушали пробити. Једна таква група, у којој је била и Резка, скрила се у селу Села, код Водица. Због издаје једног дезертера, Немци су групу открили, петорицу партизана без оружја су заробили, а двојица су у борби погинули. У затвору Бегуње, Резеку су мучили и злостављали, и на крају је, као прву жену - партизана у [[Горењска|Горењској]], заједно са шеснаест другова, стрељали [[17. октобар|17. октобра]] [[1941]]. године, на згаришту пилане, код села Ланцово, коју су партизани спалили. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] [[15. јул]]а [[1952]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=196}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Драгар, Резека}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] sxto4w2o5bfs0qcs3os296sp8v7qgul 0 295975 25114432 24926987 2022-07-19T17:28:36Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МИЛКА КЕРИН ПОХОРСКА |слика=Ljudmila Kerin.jpg |опис_слике=Милка Керин Похорска |датум рођења={{датум рођења|1944|7|31|1923|1|1}} |место рођења=[[Велики Подлуг]], код [[Кршко]]г |држава рођења=[[Краљевина Југославија]] |датум смрти={{датум смрти|1944|7|31|1923|1|1}} |место смрти=[[Љубно об Савињи|Љубно]] |држава смрти=[[Трећи рајх]] |професија= |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[21. јул]]а [[1953]]. }} '''Људмила Милка Керин — Похорска''' ([[Велики Подлуг]], код [[Кршко]]г, [[1. јануар]] [[1923]] — [[Љубно об Савињи|Љубно]], [[31. јул]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[1. јануар]]а [[1923]]. године у селу Великом Подлугу, у општини [[Лесковец]] код [[Кршко]]г. Потиче из средње имућне земљорадничке породице, која је живела тешко, јер је њен отац Алојз умро млад, а мајка је остала сама с петоро деце. Основну школу је похађала у родном селу, а затим још четири разреда Грађанске школе у Кршком. После завршеног школовања, с мајком је радила на имању. Још пре почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] Милка се повезала с предратним револуционаром [[Франц Пацек|Францом Пацеком]], и то после његовог повратка из [[Логор Билећа|концентрационог логора у Билећи]]. Пацек ју је почео уводити у партијски рад, па су њих двоје, у лето [[1941]]. године били најистакнутији организатори [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] у Кршком и околини. Милк је у лето 1941. године постала чланица [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]]. После разбијања илегалне групе чланова Партије и [[Савез комунистичке омладине Југославије|скојеваца]] у Кршком, који су већином пострељани као таоци [[30. јул]]а 1941. године, Милка и Франц су се повукли преко тадашње [[Трећи рајх|немачко]]-[[италија]]нске границе у [[Долењска|Долењску]], у партизански логор Новомештанске партизанске чете у Горјанцима. Извесно време су се задржали и на партизанском положају на Фрати. Из логора Новомештанске партизанске чете, који се крајем октобра налазио на Брезовом Ребру, они су се упутили с партизанском патролом на [[Козјанско]], на везу са Штајерским партизанским батаљоном. Пошто је патрола, [[26. октобар|26. октобра]] 1941. године, издајом, била откривена, Милка је заробљена. Жандармеријска станица Козје ју је предала у судски затвор у Кршком, одатле је [[12. децембар|12. децембра]] пребачена у судски затвор у [[Марибор]]у, а [[7. јануар]]а [[1942]]. године у логор на Бориу. У логору се повезала с илегалном организацијом, и нарочито се зближила с групом скојевки из Руша. Кад је, [[28. април]]а 1942. године, с њима у већој групи пуштена из логора, настанила се код своје сестре Ангеле у Словенјградецу и остала с рушким скојевкама у вези. После двомесечног боравка у Словенјградецу, Милка је морала у [[Саксонија|Саксонију]], код мајке, која је у међувремену била тамо исељена с породицом. Међутим, она је [[2. август]]а 1942. године отпутовала у [[Руше]], и преко групе рушких скојевки ступила у Рушку партизанску чету. С Рушком четом је, у јесен 1942. године, учествовала у свим њеним акцијама, на обронцима северног и источног [[Похорје|Похорја]], и с њом, се [[3. новембар|3. новембра]] 1942, придружила [[Похорски батаљон|Похорском партизанском батаљону]]. У Похорском партизанском батаљоном, она је најпре била секретар партијске ћелије у Првој чети, а касније политички делегат женског вода. У [[батаљон]]у није остала дуго, у новембру је неколико дана била на терену у Разборју. После тешке борбе Похорског партизанског батаљона, [[3. децембар|3. децембра]] 1942. године, у селу Јосипдолу код Рибнице, на Похорју, кад је, приликом напада на полицијску станицу, тешко рањен [[политички комесар]] Друге групе партизанских одреда [[Душан Кведер]], [[Народни херој Југославије|народни херој]], и после пробијања из обруча наредног дана на Скривном хрибу, она је, као болничар додељена у санитетски бункер у Шкалским Цирковцима, где је у зиму 1942/[[1943|43]]. године Душан Кведер био на лечењу. Почетком марта [[1943]]. године, Милка Керин се вратила у оперативну јединицу. На Лимбарској гори се прикључила Засавском партизанском батаљону, из њега је у мају 1943. године прешла у Савињски батаљон Камнишкозасавског партизанског одреда, где је најпре била водник, а касније политичког комесар батаљона. У другој половини јуна 1943, стигла је на Похорје у Други похорски партизански батаљон. Кад је, пред [[Народноослободилачка борба народа Југославије#Капитулација Италије|капитулацију Италије]], дошло у [[Долењска|Долењској]] до обимне концентрације Словенских партизанских јединица, средином августа 1943. године, на Похорју се из Другог похорског батаљона издвојила већа група (у којој је била и Милка), која је отишла на [[Моравска|Моравску]], прикључила се [[Шеста словеначка ударна бригада|Шестој словеначкој ударној бригади]] „[[Славко Шландер]]“ и с њом се пробила преко [[Сава|Саве]] на Долењску. Милка није отишла у Долењску, с групом из Похорја, већ је остала на Моравском, у склопу Покрајинског комитета [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]]. Била је делегат штајерских жена-бораца на Првом конгресу Словеначке антифашистичке лиге жена, [[17. октобар|17. октобра]] 1943. године у Добрничу, у Долењској. После формирања [[Једанаеста словеначка бригада|Једанаесте словеначке бригаде]] „[[Милош Зиданшек]]“, [[8. јануар]]а [[1944]]. године, Милка је постала заменик политичког комесара Првог батаљона и с бригадом поново дошла на Похорје. С бригадом је учествовала у многим борбама почетком 1944. године. У борби, у ноћи између [[30. април]]а и [[1. мај]]а 1944. године, кад је Једанаеста словеначка бригада, у склопу операција [[Четрнаеста словеначка дивизија НОВЈ|Четрнаесте словеначке дивизије]] у [[Штрајерска|Штајерској]], у јаком нападу разбила немачко упориште у Мисињу, Милка Керин се нарочито истакла. У јулу 1944. године, Милка је извесно време била на партијском течају на Моравском. У јединицу се вратила у када је почело ослобађање горње Савињске долине. Уз пут је доспела у Шесту словеначку бригаду, и с њом [[31. јул]]а учествовала у нападу на [[Љубно]]. На крају борбе, кад је Љубно већ било скоро ослобођено, смртно ју је погодио непријатељски метак. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[21. јул]]а [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=377}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Крањска}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Керин, Милка Похорска}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] 93v6khm8si0vn54d54wrncke32u7hg2 0 295979 25114513 22916353 2022-07-19T18:04:48Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЉУБИВОЈЕ ГАЈИЋ ЂОКА | слика = Gajic Ljubivoje.jpg | опис_слике=Љубивоје Гајић Ђока | датум_рођења = [[1904]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Мали Пожаревац]], код [[Градска општина Младеновац|Младеновца]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|2|21|1904||}} | место_смрти =[[Мали Пожаревац]], код [[Градска општина Младеновац|Младеновца]] | држава_смрти = [[Србија]] | професија=[[земљорадња|земљорадник]] | КПЈ=[[1939]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Љубивоје Гајић Ђока''' ([[Мали Пожаревац]], код [[Градска општина Младеновац|Младеновца]], [[1904]] — [[Мали Пожаревац]], код [[Градска општина Младеновац|Младеновца]], [[21. фебруар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == [[Датотека:Wiki Šumadija IX Sopot, Belgrade 191.jpg|мини|лево|Спомен биста у центру Сопота]] Рођен је [[1904]]. у селу [[Мали Пожаревац]], код [[Градска општина Младеновац|Младеновца]]. Потиче из богате земљорадничке породице. Бавио се земљорадњом и био је један од угледнијих домаћина у свом селу. Рано се почео бавити политичким радом и имао је доста утицаја на сељаке. Извесно време је био у опозицији, а затим се, под утицајем [[Комунизам|комуниста]], прикључио [[Раднички покрет|радничком покрету]] и [[1939]]. године постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Био је иницијатор за отварање читаонице и народне трибине у свом селу, као и иницијатор стварања удружења револуционарне омладине у Малом Пожаревцу. У [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] приступио је већ првих дана устанка јула [[1941]]. године. Извесно време налазио се на дужности [[политички комесар|политичког комесара]] Треће чете [[Први шумадијски партизански одред|Првог шумадијског партизанског одреда]]. Као члан Среског комитета КПЈ за грочански срез, радио је на организацији и мобилизацији народа за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]]. Извесно време био је секретар Среског комитета КПЈ у љишком срезу, а затим председник Окружног [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачког одбора]] за Младеновачки округ. Погинуо је, у свом родном селу, [[21. фебруар]]а [[1944]]. године, када је полиција открила одржавање партијског састанка с високим политичким руководиоцима и с целим водом припадника [[Српска државна стража|Српске државне страже]] опколила кућу. У неравноправној борби Љубивоје и остали другови пружили су отпор, борећи се неколико сати. За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Београд}} {{DEFAULTSORT:Гајић, Љубивоје Ђока}} [[Категорија:Рођени 1904.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Младеновчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Г]] cqvf4bj89rrc9xqqcq0u4q9srpeyiu9 0 296920 25114262 24544469 2022-07-19T16:20:12Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Engel Ilija.jpg | опис_слике=Илија Енгел |дидаскалија=ИЛИЈА ЕНГЕЛ | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|3|19}} | место_рођења =[[Јајце]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|5|29|1912|3|19}} | место_смрти =[[Горњи Миклоуш]], код [[Чазма|Чазме]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=студент технике |КПЈ=[[1936]]. |рат= [[Шпански грађански рат]]<br /> [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Интернационалне бригаде]]<br /> [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |чин=[[пуковник]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Елиас Енгел - Илија, Анџић''' ([[Јајце]], [[19. март]] [[1912]] — [[Горњи Миклоуш]], код [[Чазма|Чазме]], [[29. мај]] [[1944]]) био је учесник [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[19. март]]а [[1912]]. године у [[Јајце|Јајцу]]. После завршене основне и Средње техничке школе у [[Сарајево|Сарајеву]], отишао је на студије [[Чешки технички универзитет у Прагу|техничких наука]] у [[Праг]]. Још у време школовања у Сарајеву, учествовао је у свим акцијама револуционарног омладинског покрета. Имао је свега осамнаест година када га је полиција, [[1930]]. године, ухапсила због револуционарног рада. Доласком у Праг, наставио је револуционарну делатност међу студентима и убрзо постао члан кружока југословенских студената. Године [[1934]]. изабран је за секретара, а [[1935]]. за председника Задруге хрватских академичара „[[Матија Губец]]“ у Прагу. Истовремено је био и функционер Друштва југословенских техничара. Као потписник јавних летака, прогласа и организатор студентских акција, међу којима је била једна од најзначајнијих она за либералнији однос и пуштање на слободу политичких затвореника затворених у затвору у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], вођен је на листи прашке полиције и као [[Комунизам|комунист]] и често је хапшен. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1936]]. године. Кад је отпочео [[Шпански грађански рат|грађански рат у Шпанији]], одмах се добровољно пријавио за одлазак у помоћ Шпанској републици и у групи која је формирана крајем јануара [[1937]]. године, од студената из [[Југославија|Југославије]] који су студирали у Прагу, пошао у [[Шпанија|Шпанију]]. Ова група се, преко [[Париз]]а и [[Валенсија|Валенсије]], пребацила до [[Албасете]], где је стигла [[3. фебруар]]а 1937. године. Одмах после тога, заједно с осталим члановима ове студентске групе, Илија је био распоређен у [[Интернационални батаљон Георги Димитров|батаљон]] „[[Георги Димитров|Димитров]]“, у чијем се саставу борио код реке Хараме, на централном и арагонском фронту. Био је постављен за руководиоца противтенковске батерије, која је била састављена од добровољаца из Југославије. После пораза Шпанске републике, с осталим југословенским добровољцима пребачен је у [[Француска|Француску]], где је, у периоду од [[1939]]. до [[1941]]. године, био интерниран у [[Концентрациони логор|концентрационим логорима]]: Сен Сипријен, Гирс и Верне. По директиви КПЈ, Илија се 1941. године, пријавио за добровољни рад у [[Трећи рајх|Немачку]], одакле с групом [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанских бораца]], пребацио у тада већ [[Априлски рат|окупирану Југославију]]. Одмах после доласка у Југославију укључио се у припреме за оружани устанак. У почетку је радио у илегалној техници [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] у [[Загреб]]у, у којој су се штампали: „Срп и чекић“, орган ЦК КПХ, затим „[[Вјесник|Вјесник радног народа]]“, „Пролетер“, и разни пропагандни материјал. Приликом полицијске провале, [[24. децембар|24. децембра]] 1941. године, када је дошло до жестоког окршаја између [[Усташе|усташких]] агената и илегалаца, [[Јанко Гредељ]] је убијен, а Илија је, иако рањен, успео да се пробије из зграде. Потом је илегално отишао из Загреба и прешао на ослобођену територију, у Жумберачки партизански одред. У првој половини [[1942]]. године био је командант Банијског партизанског батаљона, а затим Приморскогоранског партизанског одреда. Касније се налазио на разним дужностима у [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главном штабу НОВ и ПО Хрватске]]. Тешко се разболео од [[тифус]]а, и када је оздравио остао је потпуно глув. Тада је постављен за помоћника начелника позадине и на тој дужности је, у чину [[пуковник]]а, погинуо, приликом авионског напада [[29. мај]]а [[1944]]. године, код села Горњег Миклоуша, близу [[Чазма|Чазме]]. Његови посмртни остаци су после рата, пренесени и сахрањени у [[Гробница народних хероја у Сарајеву|Гробницу народних хероја]] у спомен-парку Врача, на [[Требевић]]у, код [[Сарајево|Сарајева]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Шпански борци погинули у НОБ}} {{Народни хероји-централна Босна и Херцеговина}} {{Народни хероји-Загреб}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Енгел, Илија}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки Јевреји]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Чешки студенти и ђаци]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Е и Ж]] [[Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] 9qjdix8f8wg46fq07vx5fwge7deiegk 0 296926 25114431 24512339 2022-07-19T17:28:35Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ВИДА ЈАНЕЖИЋ ВИЛМА |слика=Janezic Vida.jpg |опис_слике=Вида Јанежић Вилма |датум рођења={{датум рођења|1914|6|6}} |место рођења=[[Подбрдо код Толмина|Подбрдо]], код [[Толмин]]а |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{датум смрти|1944|10|6|1914|6|6}} |место смрти=[[Љубљана]] |држава смрти= [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]] |професија=службеник |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[21. јул]]а [[1953]]. }} '''Вида Јанежић — Вилма Лучка''' ([[Подбрдо код Толмина|Подбрдо]], код [[Толмин]]а, [[6. јун]] [[1914]] — [[Љубљана]], [[6. октобар]] [[1944]]) било је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[6. јун]]а [[1914]]. године у селу Подбрду, код [[Толмин]]а. Потиче из сиромашне радничке породице. Видин отац Јанко, који је био железничар, умро је кад је Види било десет година, а мајка три године касније. Тако је Вида с тринаест година остала сама и извесно време је живела код рођака. После завршене основне школе и гимназије, уписала је Филозофски факултет у [[Љубљана|Љубљани]], где је студирала [[Славистика|славистику]]. Још у гимназији се издржавала давањем приватних часова, а у време студија то јој је био једини извор средстава за живот. Своју политичку активност започела је у академском друштву ''Дом високошколки'' и у ''Словенском клубу'', а [[1934]]. године примљена је у [[Савез комунистичке омладине Југославије]]. У периоду од [[1937]]. до [[1940]]. године била је међу организаторима свих радних табора „Дома високошколки“, а учествовала је и у сличним таборима које је организовао ''Словенски клуб'' у периоду од [[1938]]. до [[1940]]. године. На свим тим логоровањима, студентска омладина је помагала сеоском становништву у раду, организовала поучна предавања и делила књиге. Вида је учествовала и у разним другим акцијама, а посебно у акцијама против [[Фашизам|фашизма]]. После дипломирања, Вида дуго није добила запослење. Тек непосредно пред почетак [[Други светски рат|Другог светског рат]] добила је службу преко „сиротињског фонда“, помоћу које су у то време решавани тешки социјални проблеми. Уместо места професора, добила је службу помоћног секретара гимназије на Пољанама, у [[Љубљана|Љубљани]]. Упркос тешком животу, Вида ја била велики оптимиста и љубитељ спорта, а посебно [[Бициклизам|бициклизма]] и [[рукомет]]а. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], Вида се укључила у рад на припреми устанка. Вршила је пропаганду у корист [[Ослободилачки фронт Словеније|Освободилне фронте]] у професорском колективу у пољанској гимназији, у матичној организацији Ослободилачког фронта професора и учитеља, и на терену. У лето [[1941]]. примљена је у чланство [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]] (КПС). Због организационих способности, које је поседовала, а и због њеног односа према сарадницима, Окружни комитет КПС за Љубљану ју је увек слао тамо где је требало реорганизовати или поново успостављати партијске организацији или организације [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Вида је обављала дужност секретара рејонског одбора Ослободилне фронте и секретара рејонских комитета КПС у Љубљани: Градишће, Центар, Пољане, Сиска и Мосте. Непосредно пред хапшење, обављала је дужност секретара Окружног одбора [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилне фронте]] за Љубљану и била изабрана у чланство Окружног комитета КПС за Љубљану. Полиција је дознала за њену активност и ухапсила је [[24. фебруар]]а [[1944]]. године. Била је одведена у затвор у ''Принудној радионици'', али пошто је имала фалсификовану личну карту, и дуго искуство у илегалном раду, успела је да полицијске агенте увери да она није она коју траже. Пошто су били у недоумици, агенти су Виду још неко време задржали у притвору, а потом су је, априла [[1944]]. године, послали у немачки логор Халајн, код [[Салцбург|Салзбурга]]. Због признања једне љубљанске затворенице да је радила по Видиним упутствима, агенти [[домобранство|домобранске]] полиције дошли су у логор по Виду, и [[24. август]]а је опет одвели у љубљанску ''Принудну радионицу''. Тада су поново почела саслушавања и мучења, готово све време Вида је провела у самици. Пошто ништа није признала, покушали су да је сломе изгладњивањем. Седам дана није добила ни храну, ни воду. Преко дана је одвођена у [[Грамозна јама|Грамозну јаму]], где је гледала стрељања талаца, а ноћу су је мучили. Неколико дана пред смрт, Вида је успела да, кроз зид, затвореници у сусједној ћелији, саопшти да су домобрани покушали да је отрују. Тада је на зид своје ћелије написала речи: „Слобода ће доћи, а мене више неће бити“. Преминула је током ноћи [[5. октобар|5]]/[[6. октобар|6. октобра]] [[1944]]. године. У првим јутарњим часовима [[6. октобар|6. октобра]], Вида је већ мртва обешена у својој ћелији и објављено је да се сама обесила. Сутрадан је кришом сахрањена, у заједничку гробницу градске сиротиње, а тек касније су је рођаци сахранили у посебну гробницу.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=312}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[21. јул]]а [[1953]]. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Zbornik heroja|1957|p=279}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Приморска}} {{Народни хероји-Љубљана‎}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јанежић, Вида Вилма}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] t94qig0yoj495chaung4dd7eqtykuik 0 318629 25115209 24457242 2022-07-20T09:42:46Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Предраг Сикимић | слика = Sikimic.JPG | ширина_слике = 250п | опис_слике = Предраг Сикимић | пуно_име = Предраг Сикимић | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1982|8|29|год=да}} | место_рођења = [[Смедерево]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | актуелни_клуб = | актуелни_број = | позиција = [[нападач (фудбал)|нападач]] | висина = 1,89 м | младе_године = 1999—2000<br />2000—2001 | млади_клубови = [[ФК Смедерево|Смедерево]]<br />[[ФК Лирс|Лирс]] | године = 2001—2002<br />2002<br />2003—2006<br />2006—2007<br />2007—2009<br />2010—2011<br />2012<br />2013<br />2013<br />2014<br />2014<br />2014—2015<br />2015—2017<br />2017—2018<br />2019<br />2019<br />2020<br />2021 | клубови = [[ФК Лирс|Лирс]]<br />[[ФК Тимок|Тимок]]<br />[[ФК Рад|Рад]]<br />[[ФК Војводина|Војводина]]<br />[[ФК Амкар Перм|Амкар]]<br />[[ФК Урал|Урал]]<br />[[ФК Раднички 1923|Раднички Крагујевац]]<br />[[ФК Смедерево|Смедерево]]<br />[[ФК Аигинијакос|Аигинијакос]]<br />[[ФК Керкира|Керкира]]<br />[[ФК Шингтаруа|Шингтаруа]]<br />[[ФК Вождовац|Вождовац]]<br />[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br />[[ФК Атирау|Атирау]]<br />[[ФК Вождовац|Вождовац]]<br />[[НК Табор Сежана|Табор Сежана]]<br />[[НК Домжале|Домжале]]<br />[[ФК Железничар Панчево|Железничар Панчево]] | наступи = 18<br />8<br />107<br />20<br />52<br />68<br />11<br />14<br />10<br />16<br />15<br />17<br />46<br />44<br />11<br />20<br />25<br />25 | голови = (3)<br />(3)<br />(39)<br />(4)<br />(6)<br />(10)<br />(0)<br />(5)<br />(4)<br />(1)<br />(4)<br />(4)<br />(10)<br />(10)<br />(3)<br />(12)<br />(2)<br />(9) | репрезентација_(године) = | репрезентација_(име) = | репрезентација_(голови) = | | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | актуелизовано1_(датум) = 28. март 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Предраг Сикимић''' ([[Смедерево]], [[29. август]] [[1982]]) је [[Срби|српски]] [[фудбал]]ер који игра на позицији [[нападач (фудбал)|нападача]]. Његов старији брат [[Милован Сикимић|Милован]] је такође био фудбалер. == Каријера == После кратког боравка у [[ФК Смедерево|Смедереву]], клубу из места у којем је рођен, преселио се у [[Белгија|Белгију]], па је у професионалне воде упловио као члан [[ФК Лирс|Лирса]]. После једне сезоне вратио се у Србију, где је наступао за [[ФК Тимок|Тимок]], [[ФК Рад|Рад]] и [[ФК Војводина|Војводину]], а онда је прешао у [[ФК Амкар Перм|Амкар]]. Тамо му је тренер био [[Миодраг Божовић]]. Након две године у клубу из [[Перм (Русија)|Перм]]а уследила је селидба у [[ФК Урал|Урал]], па повратак у домовину - [[ФК Раднички 1923|Раднички]] из [[Крагујевац|Крагујевца]] и Смедерево. На ново путешествије, Сикимић се упутио 2013. - у [[Грчка|Грчку]], а потом и у [[Азија|Азију]], одакле се у зиму 2015. вратио у Србију, у редове [[ФК Вождовац|Вождовца]].<ref>{{cite web|url=https://archive.is/wHodd|title=Вождовац представио квартет појачања : Стигли Сикимић, Јокић ...|publisher=sportal.rs|access-date=26. 05. 2015|archive-date=26. 05. 2015|archive-url=https://archive.today/20150526192417/http://sportal.rs/news.php?news=139547|url-status=live}}</ref> За "Змајеве" је на 17 утакмица у првенству постигао три гола а један од њих је и онај у дуелу са [[ФК Црвена звезда|Црвеном звездом]] који је 9. августа 2015. одигран на [[Стадион ФК Обилић|Врачару]] у оквиру 4. кола [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|Суперлиге Србије]]. Касније тог месеца је и постао играч Црвене звезде.<ref>{{cite web|url=http://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/zvezda-angazovala-gabaritnog-napadaca-234674.html|title=Звезда ангажовала 'габаритног' нападача!|publisher=sportske.net}}</ref> Са „црвено-белима” је играо до краја сезоне 2016/17. и у том периоду одиграо 46 првенствених утакмица на којима је постигао 10 голова. Освојио је шампионску титулу у [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|сезони 2015/16]],<ref>{{cite web|url=http://crvenazvezdafk.com/scc/sampionat/27/sampioni-drzave-2016|title=Шампиони државе 2016. |publisher=crvenazvezdafk.com}}</ref> а остаће упамћен по голу у [[151. вечити дерби у фудбалу|151. вечитом дербију]].<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/134156/2016/04/16/sikimic-najdrazi-gol-u-karijeri/|title=Сикимић: Најдражи гол у каријери |publisher=mojacrvenazvezda.net}}</ref> У јуну 2017. прелази у казахстански [[ФК Атирау|Атирау]].<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a1018018/Sport/Fudbal/Predrag-Sikimic-otisao-u-Kazahstan-Atirau.html|title=Сикимић отишао из Звезде, има нови клуб|publisher=mondo.rs}}</ref> Након годину и по дана у Казахстану, Сикимић се вратио у Вождовац почетком 2019. године.<ref>{{cite web|url=https://arhiva.vesti-online.com/Sport/Fudbal/723907/Predrag-Sikimic-se-vratio-u-Vozdovac-FOTO|title=Предарг Сикимић се вратио у Вождивац|publisher=vesti-online.com}}</ref> Једну полусезону је играо за Вождовац, након чега одлази у [[Словенија|Словенију]] и наредних годину и по дана игра у тамошњој [[Прва лига Словеније у фудбалу|Првој лиги]], прво за [[НК Табор Сежана|Табор Сежану]] а затим и за [[НК Домжале|Домжале]]. У јануару 2021. се вратио у српски фудбал и потписао за [[ФК Железничар Панчево|Железничар]] из [[Панчево|Панчева]], члана [[Прва лига Србије у фудбалу|Прве лиге Србије]].<ref>{{cite web|url= http://www.lokalnevesti.rs/2021/01/11/stigla-pojacanja-u-fk-zeleznicar-u-pancevu/|title= Стигла појачања у ФК Железничар у Панчеву|publisher= lokalnevesti.rs}}</ref> Годину дана касније је напустио клуб.<ref>{{cite web|url= https://www.tvarenasport.com/vesti/fudbal/pancevci-napadaju-elitu-stojcev-i-gigic-stigli-u-zeleznicar-2022-01-18|title= Стојчев и Гигић стигли у Железничар|publisher= tvarenasport.com}}</ref> == Трофеји == === Црвена звезда === * [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] (1) : [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Predrag Sikimić}} * {{Soccerway|predrag-sikimic/26226}} * {{Transfermarkt|36064}} {{портал бар|Биографија|Фудбал|СД Црвена звезда}} {{DEFAULTSORT:Сикимић, Предраг}} [[Категорија:Рођени 1982.]] [[Категорија:Спортисти из Смедерева]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Смедерева]] [[Категорија:Фудбалери Лиерсеа]] [[Категорија:Фудбалери Амкара]] [[Категорија:Фудбалери Урала]] [[Категорија:Фудбалери Рада]] [[Категорија:Фудбалери Војводине]] [[Категорија:Фудбалери Радничког 1923]] [[Категорија:Фудбалери Вождовца]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери Тимока]] [[Категорија:Фудбалери Домжала]] [[Категорија:Фудбалери Железничара Панчево]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу‎]] 7vryytchryo6r294ou80el3stp74ipa 0 318729 25115029 20794498 2022-07-20T02:25:58Z CommonsDelinker 4757 Датотека Mars4.jpg замењена је датотеком [[:c:File:Mars_4-5.jpg|Mars_4-5.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:Duplicate|Duplicate]]: Exact or scaled-down duplicate: [[:c::File:Mars 4-5.jpg|]]) wikitext text/x-wiki {{Вештачки сателит | име = Марс-4 | слика =Mars 4-5.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | оператор = | произвођач = [[НПО Лавочкин]] | тип_мисије = Орбитер<ref>{{cite web|url=http://space.skyrocket.de/doc_sat/ip_probe.htm|title=Interplanetary Probes|work=Gunter's Space Page|last=Krebs|first=Gunter|accessdate = 12. 04. 2013}}</ref> | датум_лансирања = [[21. јул]] [[1973]].г. у 19.30.59 [[UTC|УТЦ]]<ref name="LL">{{cite web|url=http://planet4589.org/space/log/launchlog.txt|title=Launch Log|last=McDowell|first=Jonathan|work=Jonathan's Space Page|accessdate = 12. 04. 2013}}</ref> | ракета-носач = [[Протон (ракета-носач)|Протон К/Д]] | место_лансирања = [[Космодром Бајконур]] [[Лансирна рампа 81 космодрома Бајконур|ЛР 81/23]] | крај_мисије = [[30. јул]] [[1973]].г. | маса = 2.270 | извор_напајања = | снага_напајања = | врста_орбите = | улазак_у_орбиту = | инклинација_орбите = | орбитални_период = | апоапсис = | периапсис = | место_слетања = | међународна_ознака = [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/masterCatalog.do?sc=1973-047A 1973-047A]<ref name="NSSDC">{{cite web|url=http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1973-047A|title=Mars 4|publisher=US National Space Science Data Centre|accessdate = 12. 04. 2013}}</ref> | вебсајт = }} '''Марс-4''' је био [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] [[вештачки сателит|вјештачки сателит]] (аутоматска научно-истраживачка станица) намијењен за истраживање планете [[Марс]]. Лансиран је [[21. јул]]а [[1973]]. == Ток мисије == Марс-4, 5, 6, и 7 су лансирани у јулу и августу 1973. Два су подешена за орбитални рад, а два су били у суштини капсуле за спуштање на планету. Марс-4 је требало да постане сателит Марса, и да прикупља податке из орбите око њега. Није ушао у орбиту због [[рачунар]]ске грешке, прошавши поред планете на удаљености од 1.844 км. Послао је неколико [[фотографија]] заједно са открићем [[јоносфера|јоносфере]] на ноћној страни Марса. == Основни подаци о лету == * Датум лансирања: [[21. јул]] [[1973]]. * Ракета носач: [[Протон (ракета-носач)|Протон]] * Мјесто лансирања: Тјуратам, [[Космодром Бајконур|Бајконур]] * Маса сателита (-{kg}-): 2.270 == Види још == * [[Марс-3]] * [[Марс-5]] * [[Програм Марс]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Астрономија}} {{Commonscat|Mars probe program}} * [https://web.archive.org/web/20131013211415/http://burro.astr.cwru.edu/stu/advanced/20th_soviet_mars.html Совјетски програм Марс] * [http://www.mentallandscape.com/C_CatalogMars.htm Совјетске слике Марса] * [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/planets/marspage.html NASA вебсајт] * [https://web.archive.org/web/20071005010633/http://www.strykfoto.org/mars3.htm Дигитално побољшање оригиналних фотографија] * [ftp://ftp.seds.org/pub/info/newsletters/ejasa/1989/jasa8910.txt Тежак пут до Марса]{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} == Литература == * [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1973-047A NASA каталог космичких летјелица] {{Сателити Марс}} {{Свемирске сонде упућене ка Марсу}} [[Категорија:Програм Марс]] p5p53pdsm8rz9ds1oeafl3h79zxxvro 0 318766 25115031 22729068 2022-07-20T02:31:30Z CommonsDelinker 4757 Датотека Mars4.jpg замењена је датотеком [[:c:File:Mars_4-5.jpg|Mars_4-5.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:Duplicate|Duplicate]]: Exact or scaled-down duplicate: [[:c::File:Mars 4-5.jpg|]]) wikitext text/x-wiki {{Вештачки сателит | име = Марс-5 | слика = Mars 4-5.jpg | ширина_слике = 280п | опис_слике = Фотографија сонде Марс-5. | оператор = [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | произвођач = [[НПО Лавочкин]] | тип_мисије = Орбитер | датум_лансирања = 25. јул 1973.г. у 18.55.48 [[UTC|УТЦ]] | ракета-носач = [[Протон (ракета-носач)|Протон К/Д]] | место_лансирања = [[Космодром Бајконур]] | крај_мисије = 28. фебруар [[1974]].г. | маса = | извор_напајања = соларни панели | снага_напајања = | врста_орбите = [[Ареоцентрична орбита|ареоцентрична]] | улазак_у_орбиту = 12. фебруар 1974.г. у 15.45 [[УТЦ]] | инклинација_орбите = 35,3 | орбитални_период = | апоапсис = 32.586 | периапсис = 1.760 | место_слетања = | међународна_ознака = [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/masterCatalog.do?sc=1973-049A 1973-049A] | вебсајт = }} '''Марс-5''' је био [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] [[вештачки сателит|вјештачки сателит]] (аутоматска научно-истраживачка станица) намијењен за истраживање планете [[Марс]]. Лансиран је [[25. јул]]а [[1973]]. == Ток мисије == Марс-4, 5, 6, и 7 су лансирани у јулу и августу 1973. Два су подешена за орбитални рад, а два су били у суштини капсуле за спуштање на планету. Марс-5 је постао сателит Марса, и прикупљао је податке из орбите око њега. Марс-5 је скупљао податке током 22 орбите, док није дошло до губитка притиска у летјелици и мисија је завршена прије времена. Примљено је око 60 [[фотографија]] подручја Марсове јужне хемисфере током 9 дана, од 5 СГШ, 330 ЗГД до 20 ЈГШ, 130 ЗГД. Максимална површинска температура је измјерена као 272 [[Келвин]]а, а 200 по ноћи. [[Атмосферски притисак]] на површини је измјерен као 6,7 мили[[Бар (јединица)|бара]]. Тло је процијењено као зрнасте структуре са дјелићима 0,1 до 0,5 -{mm}- пречника, понегдје и мање од 0,04 -{mm}-. Подаци о диелектричној константи, о камењу, воденој пари, [[озон]]у су такође прикупљени. Утврђено је врло слабо [[магнетно поље|магнетско поље]], око 0,0003 Земаљског. Доказано је постојање [[јоносфера|јоносфере]] на ноћној страни планете комбинацијом података са онима примљеним са Марса-4 и 6. == Основни подаци о лету == * Датум лансирања: [[25. јул]] [[1973]]. * [[Ракета-носач]]: [[Протон (ракета-носач)|Протон К]] * Мјесто лансирања: Тјуратам, Бајконур * Маса сателита (-{kg}-): == Види још == * [[Марс-4]] * [[Марс-6]] * [[Програм Марс]] == Литература == * [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1973-049A NASA каталог космичких летјелица] {{Сателити Марс}} {{Свемирске сонде упућене ка Марсу}} == Спољашње везе == {{портал|Астрономија}} {{Commonscat|Mars probe program}} * [https://web.archive.org/web/20131013211415/http://burro.astr.cwru.edu/stu/advanced/20th_soviet_mars.html Совјетски програм Марс] * [http://www.mentallandscape.com/C_CatalogMars.htm Совјетске слике Марса] * [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/planets/marspage.html NASA вебсајт] * [https://web.archive.org/web/20071005010633/http://www.strykfoto.org/mars3.htm Дигитално побољшање оригиналних фотографија] * [ftp://ftp.seds.org/pub/info/newsletters/ejasa/1989/jasa8910.txt Тежак пут до Марса]{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} [[Категорија:Програм Марс]] 8en404tivwdn5t4cjyhewx7cwapk0r0 0 318781 25114979 20794500 2022-07-19T23:03:22Z CommonsDelinker 4757 Датотека Mars6.gif замењена је датотеком [[:c:File:Mars_6.jpg|Mars_6.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:Duplicate|Duplicate]]: Exact or scaled-down duplicate: [[:c::File:Mars 6.jpg|]]) wikitext text/x-wiki [[Датотека:Mars 6.jpg|thumb]] '''Марс-6''' је био [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] [[вештачки сателит|вјештачки сателит]] (аутоматска научно-истраживачка станица) намијењен за истраживање планете [[Марс]]. Лансиран је [[5. август]]а [[1973]]. == Ток мисије == Марс-4, 5, 6, и 7 су лансирани у јулу и августу 1973. Два су подешена за орбитални рад, а два су били у суштини капсуле за спуштање на планету. Марс-6 се састојао од орбиталног модула и посебног модула за спуштање. [[12. март]]а [[1974]]. дио за спуштање се одвојио од главног тијела летјелице, која је ушла у атмосферу и почела маневар кочења, шаљући податке 224 секунде. Контакт је изгубљен у непосредној близини површине планете, вјероватно због грешке у систему за кочење, па је капсула ударила о тло великом брзином. Као и остале мисије лансиране 1973., и ова је вјероватно пропала због квара у [[интегрисано коло|интегрисаном колу]] [[рачунар]]а летјелице. Подаци су омогућили стварање профила варијације притиска и температуре са висином изнад Марса. Притисак при површини од 6 мили[[Бар (јединица)|бара]] и температура 230° [[келвин]]а су забиљежени. Марс-6 орбитер је потврдио постојање [[јоносфера|јоносфере]] на ноћној страни, заједно са подацима од Марса-4 и 5. == Основни подаци о лету == * Датум лансирања: [[5. август]] [[1973]]. * Ракета носач: Протон, са додатим степенима * Мјесто лансирања: Тјуратам, Бајконур * Маса сателита (-{kg}-): 635 == Галерија == <gallery> Слика:|. </gallery> == Види још == * [[Марс-5]] * [[Марс-7]] * [[Програм Марс]] == Спољашње везе == {{портал|Астрономија}} {{Commonscat|Mars probe program}} * [https://web.archive.org/web/20131013211415/http://burro.astr.cwru.edu/stu/advanced/20th_soviet_mars.html Совјетски програм Марс] * [http://www.mentallandscape.com/C_CatalogMars.htm Совјетске слике Марса] * [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/planets/marspage.html NASA вебсајт] * [https://web.archive.org/web/20071005010633/http://www.strykfoto.org/mars3.htm Дигитално побољшање оригиналних фотографија] * [ftp://ftp.seds.org/pub/info/newsletters/ejasa/1989/jasa8910.txt Тежак пут до Марса]{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} == Литература == * [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1973-052A NASA каталог космичких летјелица] {{Сателити Марс}} [[Категорија:Програм Марс]] izns6o6z6e7mmk5ehm6uko3s7iaeyyx 0 318850 25115264 24288884 2022-07-20T10:40:36Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{For|покрајину|Селанд (покрајина)}} [[Датотека:DenmarkZealand.png|200п|мини|десно|Положај острва Селанд у Данској]] '''Селанд''' или '''Шјеланд''' ({{јез-дан|Sjælland}}) је са 7.542 km² највеће острво [[Данска|Данске]] (ако се не рачуна [[Гренланд]]). Острво Селанд од [[Шведска|шведске]] области [[Сканија]] одваја мореуз [[Оресунд]], а од 2000. спаја [[Ересундски мост|истоимени мост]]. Селанд је на западној страни одвојен од острва [[Фин (острво)|Фин]] мореузом [[Велики Белт]], преко кога такође постоји [[Мост Велики Белт|мост]]. На југу је острво [[Фалстер]]. И према овом острву постоје мостови (''-{Farøbroerne, Storstrømsbroen}-''). Највише природно узвишење високо је 122,9 метара. == Становништво == На североистоку Селанда и острву [[Амагер]] налази се главни град Данске, [[Копенхаген]]. [[Велики Копенхаген|Регион главног града]] покрива 2561 км². У њему је 2009. живело 1.167.569 људи, што је више од 20% становништва земље. Остали значајни градови су историјска престоница Данске [[Роскилде]] и [[Хелсингер]]. Укупан број становника острва је 2.208.348 (2013). == Спољашње везе == {{commonscat|Zealand}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Острва у Данској]] [[Категорија:Балтичка острва]] 7re6znixzchxqqy5l2hemcdm45bwsoo 0 319590 25114611 24404661 2022-07-19T19:16:06Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ВЛАДО БАЈИЋ | слика = Vlado Bajic.jpg | опис_слике=Владо Бајић | датум_рођења = {{датум рођења|1915|7|17}} | место_рођења =[[Бара (Босански Петровац)|Бара]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2004|6|23|1915|7|17}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[Србија и Црна Гора]] |професија=војно лице |чин=[[генерал-пуковник]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1975]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |КПЈ=[[август]]а [[1941]]. |народни херој=[[23. јул]]а [[1952]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије2}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}} }} '''Владо Бајић''' ([[Бара (Босански Петровац)|Бара]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[17. јул]]а [[1915]] — [[Београд]], [[23. јун]] [[2004]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[17. јул]]а [[1915]]. године у селу Бара, код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Потиче из земљорадничке породице. Извесно време се бавио [[Земљорадња|земљорадњом]], а потом је радио у шумарском предузећу „Шипад“. Одмах после [[Априлски рат|окупације Југославије]] укључио се у припреме за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружани устанак]]. [[27. јул]]а [[1941]]. године био је међу првим борцима у устанку. Тог дана је, са групом мештана, дошао у Дошенов Гај и учествовао у борби против [[Усташка војница|усташа]] на Калабином Брду. Средином августа 1941. примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] и изабран за [[Десетар|командира десетине]] у Трећој чети партизанског батаљона „Слобода“. Већ у првим акцијама испољио је смелост и одлучност. Средином октобра 1941. постао је [[Водник|командир]] Дринићког вода са којим је изводио акције у подгрмечу. Када је Дринићки вод у фебруару 1942. године ушао у састав Прве чете Петровачког партизанског [[батаљон]]а, Владо је постао заменик командира чете, а касније и командир [[Чета|чете]]. Убрзо потом постао је заменик команданта батаљона. Истакао се у јуришу на [[Краљевина Италија|Италијане]] у селу Колунић, маја 1942. године. Како је [[Народноослободилачка војска Југославије]], Владо је, ваћ као искусан старешина, заузимао све одговорније положаје. Крајем маја 1942. године постао је командант једног Ударног батаљона у саставу [[Пети крајишки партизански одред|Петог крајишког партизанског одреда]]. Под његовим руководством, батаљон је извршио низ успешних акција на простору [[Јањ]]а и [[Купрес]]а. Батаљон је, ојачан деловима Петог крајишког одреда ослободио [[Гламоч]]. Тада се Владо са групом добровољаца провукао у центар града, где је непријатељ изненађен и разбијен. Када је средином августа 1942. године формирана [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Трећа крајишка ударна бригада]], Владо је постао заменик команданта бригаде. У време борби код села Миостра заједно са куриром разоружао је 12 домобрана. У борбама за ослобођење [[Прозор]]а, у зиму 1943. године, Владо је, заједно са Миланом Боснићем, разоружао вод Италијана. Трећа крајишка брига прославила се у борби против окупатора не само у западној [[Босна|Босни]] него и у осталим крајевима [[Југославија|Југославије]]. Учествовала је у [[Битка на Неретви|бици на Неретви]] и [[Битка на Сутјесци|Сутјесци]]. После пробоја из долине реке [[Сутјеска (река)|Сутјеске]], Владо је кратко био командат [[Седма крајишка ударна бригада|Седме крајишке ударне бригаде]]. Средином августа 1943. године Владо Бајић је постао командант [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Треће крајшке ударне бригаде]]. Бригада је под командом Бајића, у другој половини августа 1943. ослободила [[Доњи Вакуф]] и Турбе, а заједно са [[Четврта крајишка ударна бригада|Четвртом крајишком бригадом]] и [[Бугојно]]. За успешно извођење акција у борбама за разбијање непријатељске офанзиве, крајем [[1943]]. и почетком [[1944]]. године, Трећа карјишка бригада је похваљена од Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], а у саставу [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Првог пролетерског корпуса]] проглашена за „узор бригаду“. Све те заслуге и успеси умногоме су заслуга сналажљивости, самоиницијативе и одлучности њеног команданта Влада Бајића. У нападу на непријатељско упориште у [[Зеница (градско насеље)|Зеници]] [[10. октобар|10]]/[[11. октобар|11. октобра]] 1943. године, бригада је постигла ванредно велики успех. Оштећена су и запаљена фабричка постројења, уништена железничка станица, локомотиве, вагони, запаљена велика количина бензина, заплењена велика количина оружја и друге опреме. За ову акцију бригади је одато признање - похваљена је од стране Врховног команданта. У време [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], бригада је имала значајну улогу. Целисходном употребом снага бригада је разбила непријатеља на правцу [[Ливно]]-Гламоч и спречила његов продор ка Дрвару. Када се потом, јуна 1944. године, на простору Травник-Бугојно [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прва пролетерска дивизија]] нашла у окружењу, бригада је у тринесточасовној борби на Црном Врху одбила нападе надмоћнијег непријатеља и омогућила извлачење осталих јединица ка Враници. Потом је бригада водила борбе на [[Златибор]]у, [[Паланка|Палисаду]], код [[Ваљево|Ваљева]], [[Градска општина Младеновац|Младеновца]] и у другим местима у [[Србија|Србији]]. Учествовала је у борбама за [[Београдска операција|ослобођење Београда]] и на [[Сремски фронт|Сремском фронту]]. Владо Бајић је [[10. јануар]]а [[1945]]. године постављен за команданта [[21. српска дивизија НОВЈ|21. српске дивизије]], која је заједно са [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Првом пролетерском дивизијом]] извршила пробој [[Сремски фронт|Сремског фронта]] и продужила борбе за ослобођење земље. После рата, Бајић је био на високим војно политичким дужностима: командант дивизије, начелник штаба и командант корпуса, помоћник команданта армије за политичко-правне послове и командант армијске области. Завршио је [[Војна академија Ворошилов|Војну академију „Ворошилов“]] и Вишу војну академију ЈНА. Пензионисан је у чину [[генерал-пуковник]]а. Био је члан Председништва Савезног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а од [[1965]]. до [[1969]]. и члан Конференције СКЈ од 1969. године. Умро је [[23. јун]]а [[2004]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[23. јул]]а [[1952]]. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=52}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Војна енциклопедија|1970}}|title=[[Војна енциклопедија]] том -{I}-|year=1970|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Бајић, Владо}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 2004.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Борци Треће крајишке бригаде]] [[Категорија:Борци Седме крајишке бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Генерал-пуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] tsmz15wjf4x52jxvq2qqlfftcwfmea5 0 324265 25114612 23850146 2022-07-19T19:16:22Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ИЛИЈА ДОШЕН | слика = Ilija Dosen.jpg | опис_слике=Илија Дошен | датум_рођења = {{датум рођења|1914|9|14|}} | место_рођења =[[Ведро Поље (Босански Петровац)|Ведро Поље]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1991|||1914|9|14}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] |професија=[[право|правник]] |КПЈ=[[1936]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |чин=[[генерал-мајор]] у резерви |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Илија Дошен''' ([[Ведро Поље (Босански Петровац)|Ведро Поље]], код [[Босански Петровац|Босански Петровца]], [[14. септембар]] [[1914]] – [[Београд]], [[1991]]), [[право|правник]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[14. септембар|14. септембра]] [[1914]]. године у селу [[Ведро Поље (Босански Петровац)|Ведро Поље]] код [[Босански Петровац|Петровца]]. Основну школу завршио је у [[Оштрељ]]у код Босанског Петровца, а гимназију у [[Приједор]]у, [[Требиње|Требињу]] и [[Бихаћ]]у. Дипломирао је на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]] [[1940]]. године. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]] постао је [[1936]]. године. За вријеме студија био је члан Земљорадничког клуба и члан управе удружења „[[Петар Кочић]]“. У [[децембар|децембру]] 1940. био је ухапшен и одведен у логор [[Међуречје]] код [[Ивањица|Ивањице]], у којем је био затворен до [[март]]а [[1941]]. године. По [[Априлски рат|окупацији Југославије]] 1941, био је задужен да ради на организовању устанка у околини Босанског Петровца. [[Јул]]а 1941. године, био је постављен за [[политички комесар|политичког комесара]] штаба Босанскопетровачког среза и секретара Среског комитета КПЈ у Босанском Петровцу. Био је члан Обласног комитета КПЈ за [[Босанска Крајина|Босанску крајину]]. У току рата био је у првој ратној редакцији „[[Глас Српске|Гласа]]“ и политички комесар [[Пети крајишки партизански одред|Петог крајишког одреда]], [[Десета крајишка ударна бригада|Десете крајишке бригаде]], [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Пете]] и [[Десета крајишка дивизија НОВЈ|Десете крајишке дивизије]] и [[Пети босански корпус НОВЈ|Петог босанског корпуса]]. Био је вијећник [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]-а и [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а од његовог [[Прво заседање АВНОЈ-а|првог засједања у Бихаћу]]. После рата обављао је многе послове у републичкој и савезној администрацији, као што су министар унутрашњих послова у првој влади НР БиХ, помоћник министра трговине у влади ФНРЈ, председник контролне комисије владе НР БиХ и остало. На првом конгресу [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|Комунистичке партије БиХ]], биран је за члана [[Политбиро]]а [[Централни комитет|Централног комитета]] КП БиХ. Такође је био председник Врховног суда БиХ, [[Врховни суд Југославије|Врховног суда Југославије]], члан Централног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца НОР-а]], члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета СКЈ]] и ЦК СК БиХ, секретар Главног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа БиХ]] и члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације СФРЈ]]. Више је пута био биран за републичког и савезног посланика у Скупштини. Такође је био и члан управе Удружења правника БиХ. Имао је чин [[генерал-мајор]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у резерви. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]], [[Орден народног ослобођења|Ордена народног ослобођења]] и осталих [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == * ''Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд 1957. година, 146-147. стр. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * Ковачевић, С. Душан: ''Петровац: у подножју Грмеча, Клековаче и Осјеченице''. „Музеј Војводине“, Нови Сад 1996. година. * ''[[Српски биографски речник]]'' (књига трећа). „Матрица српска“, Нови Сад 2007. година. {{5. крајишка дивизија}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Дошен, Илија}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1991.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Правници]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Десете крајишке бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР БиХ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР БиХ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] lx0m5u85vr47483jrdjfq9eag5xyx9f 10 324963 25114071 24405048 2022-07-19T13:47:35Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Општина Косовска Каменица |title = [[Општина Косовска Каменица]] |bodyclass = hlist |state = |list1 = * [[Ајновце]] * [[Беривојце]] * [[Блато (Косовска Каменица)|Блато]] * [[Бољевце]] * [[Босце]] * [[Божевце]] * [[Братиловце]] * [[Бусовата]] * [[Бушинце]] * [[Ваганеш]] * [[Велико Ропотово]] * [[Вељеглава]] * [[Врућевце]] * [[Глоговце]] * [[Гминце]] * [[Гоголовце]] * [[Горња Шипашница]] * [[Горње Карачево]] * [[Горње Кормињане]] * [[Грађеник]] * [[Гризиме]] * [[Дајковце]] * [[Даждинце]] * [[Десивојце]] * [[Доморовце]] * [[Доња Шипашница]] * [[Доње Карачево]] * [[Доње Кормињане]] * [[Дреновце]] * [[Ђуришевце]] * [[Жуја]] * [[Зајчевце]] * [[Кололеч]] * [[Копривница (Косовска Каменица)|Копривница]] * '''[[Косовска Каменица]]''' * [[Коретин]] * [[Костадинце]] * [[Крајнидел]] * [[Кремената]] * [[Криљево]] * [[Лисоцка]] * [[Љајчић]] * [[Љештар]] * [[Мало Ропотово]] * [[Маровце]] * [[Мешина (насеље)|Мешина]] * [[Мигановце]] * [[Мочаре]] * [[Мучиврце]] * [[Ново Село (Косовска Каменица)|Ново Село]] * [[Одановце]] * [[Одевце]] * [[Огоште]] * [[Ораовица (Косовска Каменица)|Ораовица]] * [[Панчело]] * [[Петровце (Косовка Каменица)|Петровце]] * [[Поличка (Косовска Каменица)|Поличка]] * [[Рајановце]] * [[Ранилуг]] * [[Робовац]] * [[Рогачица (Косовска Каменица)|Рогачица]] * [[Седларе (Косовска Каменица)|Седларе]] * [[Стрелица (Косовска Каменица)|Стрелица]] * [[Стрезовце (Косовска Каменица)|Стрезовце]] * [[Свирце (Косовска Каменица)|Свирце]] * [[Тиринце]] * [[Томанце (Косовска Каменица)|Томанце]] * [[Топоница (Косовска Каменица)|Топоница]] * [[Трстена (Косовска Каменица)|Трстена]] * [[Туђевце]] * [[Фирићеја]] * [[Царевце]] * [[Чараковце]] * [[Шаjић]] }}<includeonly>[[Категорија:Општина Косовска Каменица|*]]</includeonly><noinclude> [[Категорија:Општина Косовска Каменица|*]] [[Категорија:Шаблони за општине Србије|Косовска Каменица]]</noinclude> 7m8y4hbzxuo8b5pa3xu3z96cdlov7z2 0 325179 25114200 23667653 2022-07-19T15:55:08Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М | слика = | опис_слике= |дидаскалија=ВАСИЉ УЛИСКО | датум_рођења = {{Датум рођења|1915|1|28}} | место_рођења = [[Украјина]] | држава_рођења = [[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1956|4|26|1915|1|28}} | место_смрти =[[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинска ССР]] | држава_смрти =[[Совјетски Савез]] |професија=војно лице |чин=[[мајор]] |рат=[[Велики отаџбински рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] |народни херој= [[21. јун]] [[1945]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}} }} '''Васиљ Андријович Улиско''' ({{јез-укр|Василь Андрійович Уліско}}; Василиј Андрејевич Улиско, {{јез-рус|Василий Андреевич Улиско}}; [[Украјина]], 18. јануар [[1915]] — [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинска ССР]], [[26. април]] [[1956]]) био је гардијски [[мајор]] [[Црвена армија|Црвене армије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1915]]. године у [[Украјина|Украјини]]. Пред рат је завршио авијатичарску школу, а потом био упућен је у бомбардерску авијацију. Од почетка [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]], јуна [[1941]]. године био је навигатор у бомбардерској авијацији. Летео је у непријатељску позадину, доводећи авион на циљ - на концентрације непријатељских трупа и технике, железничке чворове, складишта оружја и муниције, аеродроме непријатељске авијације и друге војне објекте. Године [[1944]]. као заменик навигатора гардијског авијатичарског пука, гардијски мајор Васиљ Улиско учествовао је у ваздушним операцијама давања помоћи [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачкој војсци Југославије]]. Као један од најискуснијих навигатора Васиљ Улиско трасирао је је маршруте до 30 пољана за спуштање товара на различитим подруцјима [[Југославија|Југославије]]. С обзиром на то да су авиони летели ноћу, над непознатом територијом и без радио-навигационих уређаја, због проналажења циља био је разрађен специјални систем летова с вођом. Први је као вођа полетао авион, с једном од најискуснијих посада који је налазио циљ и избацивао и кружио над њим, дајући истовремено уговорене сигнале. Остали авиони равнали су се према овим сигналима, као према радио светионицима и тачно погађали циљ. Један од таквих вођа у авијатичарској групи био је авион у коме је као навигатор летео Васиљ Андрејевич Улиско. Послије завршетка рата Улиско је наставио да служи у ратном ваздухопловству [[Црвена армија|оружаних снага Совјетског Савеза]]. Умро је у априла [[1956]]. године. Председништво [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослободења Југославије]] одликовало га је, [[21. јун]]а [[1945]]. године, [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year=1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-странци}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Улиско, Васиљ}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1956.]] [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Совјетски пилоти у Другом светском рату]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] 25k1wnrv8iazb028c67wh66w3ztun3s 0 325695 25114489 23849822 2022-07-19T17:58:57Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ШЕФКЕТ МАГЛАЈЛИЋ | слика = Sefket Maglajlic.jpg | опис_слике=Шефкет Маглајлић | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|4|21}} | место_рођења =[[Бања Лука]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1983|6|29|1912|4|21}} | место_смрти = [[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] | професија=друштвено-политички радник |КПЈ=[[1932]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден југословенске заставе(СФРЈ)1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Шефкет Маглајлић''' ([[Бања Лука]], [[21. април]] [[1912]] — [[Београд]], [[29. јун]] [[1983]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], [[Орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[21. април]]а [[1912]]. године у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. После завршене основне школе, у бањалучкој Фабрици дувана, [[1930]]. године, је завршио машинбраварски занат. Као радник у Фабрици дувана укључио се у [[раднички покрет]] и деловао у синдикалним организацијама, радничким друштвима и културно-уметничком друштву „[[Васо Пелагић|Пелагић]]“. Јуна [[1931]]. године постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а годину дана касније и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Априла [[1934]]. године формирао је прву ћелију КПЈ у Фабрици дувана, и био њен први секретар. Истовремено, као члан Месног комитета КПЈ, радио је на формирању других партијских ћелија у граду. После одслужења војног рока, маја [[1937]]. године, радио је на обнављању партијских организација у [[Бања Лука|Бањој Луци]] и Месног комитета, које је у том периоду деловало и као обласно руководство КПЈ за Босанску крајину. После [[Војни пуч од 27. марта 1941.|догађаја од 27. марта 1941. године]], радио је на формирању Одбора за одбрану земље, а после [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], на припремама за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружани устанак]]. Првог дана после [[Операција Барбароса|напада Трећег рајха на Совјетски Савез]], [[22. јун]]а, Шефкет је ухапшен с групом комуниста, али, на масовно тражење грађана Бање Луке, после неколико дана, сви су пуштени из затвора. [[Датотека:Memorial NBO Banja Luka 02.jpg|200px|мини|лево|Споменик у Бања Луци]] Тада је прешао у илегалу и радио на сектору [[Бања Лука|Бање Луке]]. Формирао је Месни комитет КПЈ за деловање у новим условима, радио на формирању Бањалучког партизанског одреда и био његов први политички комесар. У септембру [[1941]]. године, с групом партијских активиста радио је на сектору [[Јајце|Јајца]], [[Мркоњић Град|Мркоњић-Града]] и [[Општина Рибник|Рибника]], на учвршћивању и повезивању [[партизански одреди Југославије|партизанских одреда]], а у октобру је радио на реорганизацији устаничких снага у велике партизанске формације у разним деловима [[Босанска Крајина|Босанске крајине]], као и на стварању партијских организација и руководстава на терену. После формирања Окружног комитета КПЈ за Подгрмеч, постао је његов секретар. Ту је развио активност на постављању војних и политичких основа [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]: на стварању и развијању организација [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]], на формирању првих [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]], [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|омладинских]] и [[Антифашистички фронт жена|женских]] организација [[Антифашизам|антифашистичког]] фронта. Посебно је допринео развијању [[Братство и јединство|братства и јединста]] [[Срби|српског]], [[муслимани|муслиманског]] и [[Хрвати|хрватског]] народа у овом делу [[Босанска Крајина|Босанске крајине]]. За члана Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину изабран је на састанку руководећег партијског кадра ове области, новембра [[1942]]. године. Убрзо је, с групом партијских активиста, кренуо с јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] за централну [[Босна|Босну]], да тамо ради на обнављању жаришта [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. Затим је по директиви Партије, учествовао, у другој половини [[1943]]. године, у стварању првог Обласног Народноослободилачког одбора за Босанску крајину, преузевши дужност његовог секретара. Учествовао је као већник на сва три заседања [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине]] (ЗАВНОБиХ), као и на заседањима [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ). После ослобођења [[Југославија|Југославије]], вршио је разне одговорне партијско-државне функције. Био је секретар, а потом и председник Главног одбора Савеза синдиката БиХ, потпредседник Народне скупштине [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР БиХ]] и члан Покрајинског комитета КПЈ за БиХ, односно Извршног комитета [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|Савеза комуниста Босне и Херцеговине]]. На [[Пети конгрес КПЈ|Петом конгресу КПЈ]], одржаном јула [[1948]]. године, изабран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Био је и републички и савезни народни посланик, министар у Влади НР БиХ и потпредседник Извршног већа Народне скупштине СР БиХ. Јуна [[1963]]. године изабран је за члана Уставног суда Југославије. Од [[1971]]. године био је члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета Федерације]]. Умро је [[29. јун]]а [[1983]]. године у Београду и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] као и други [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима [[Орден заслуга за народ|Ордена заслуга за народ]], [[Орден братства и јединства|Ордена братства и јединства]] и [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], којим је одликован [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=478}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book |ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}- |year=1982 |publisher=Народна књига |location=Београд |id=ISBN }} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Маглајлић, Шефкет}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1983.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Босанска крајина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР БиХ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР БиХ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] 7m0zlpbnhqjjrgy9h10qekc0kjbid9f 0 325922 25114724 24597686 2022-07-19T19:54:43Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{клица-формула 1}} {{Ф1 стаза | назив_ВН = {{зас|ФРА}} Велика награда Француске | слика = Circuit Paul Ricard 2018 layout map.png | назив_стазе = [[Стаза Пол Рикар]] | број_кругова = 53 | дужина_круга = 5,842 | дужина_трке = 309,690 | рекорд_круга = {{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] 1:32,740 | година_последње_трке = 2018 | пп_возач = {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | пп_тим = [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] | време_пп = 1:30.029 | победник = {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | победнички_тим = [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] | време_победника = 1h 30-{m}- 11.385s | другопласирани = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | другопласирани_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_другопласираног = +7.090s | трећепласирани = {{зас|ФИН}} [[Кими Рејкенен]] | трећепласирани_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_трећепласираног = +25.888s | нк_возач = {{зас|ФИН}} [[Валтери Ботас]] | нк_тим = [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] | најбржи_круг = 1:34.225 | број_одржаних_трка = 89 | прва_трка = [[Велика награда Француске 1906.|1906]] | највише_победа_возач = {{зас|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] (8) | највише_победа_тим = {{зас|ИТА}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] (17) }} '''Велика награда Француске''' ({{Јез-франц|Grand Prix de France}}) раније позната као '''Grand Prix de l'ACF''' (Automobile Club de France), је трка која се одржава у оквиру светског шампионата [[Формула 1|Формуле 1]] под окриљем [[Међународна аутомобилска федерација|Међународне аутомобилске федерације]]. То је једна од најстаријих мото трка на свету као и прва "Велика награда". Престала је убрзо након стогодишњице [[Формула 1 — сезона 2008|2008]]. са 86 одржаних трка, због неповољних финансијских околности и места одржавања. Трка се вратила у календар Формуле 1 [[Формула 1 — сезона 2018|2018]]. а домаћин трке је био [[Стаза Пол Рикар|Пол Рикар]]. Неуобичајено чак и за трку такве дуговечности, локација Велике награде се често премештала са 16 различитих места која су коришћена током свог века. То је такође једна од четири трке (заједно са ВН [[Велика награда Белгије|Белгије]], [[Велика награда Италије|Италије]] и [[Велика награда Шпаније|Шпаније]]) које су одржане у оквиру три различита шампионата (Светско првенство произвођача касних 1920-их, Европско првенство 1930-их и Светско првенство у Формули 1 од 1950.). Велика награда Француксе је била изузетно утицајна у раним годинама тркања, предводећи успостављање правила и прописа трка, као и постављање трендова у еволуцији трка. Моћ првобитног организатора Аутомобилског клуба Француска, успоставила је Француску као дом организације за аутомобилске трке. == Вишеструки победници (возачи) == {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Победа ! Возач ! Победничке године |- ! 8 | {{зас|Немачка}} [[Михаел Шумахер]] | {{Ф1|1994}}, {{Ф1|1995}}, {{Ф1|1997}}, {{Ф1|1998}}, {{Ф1|2001}}, {{Ф1|2002}}, {{Ф1|2004}}, {{Ф1|2006}} |- ! 6 | {{зас|FRA}} [[Ален Прост]] | {{Ф1|1981}}, {{Ф1|1983}}, {{Ф1|1988}}, {{Ф1|1989}}, {{Ф1|1990}}, {{Ф1|1993}} |- ! rowspan="2"| 4 | {{зас|ARG}} [[Хуан Мануел Фанхио]] | {{Ф1|1950}}, {{Ф1|1951}}, {{Ф1|1954}}, {{Ф1|1957}} |- | {{зас|ВБ}} [[Најџел Менсел]] | {{Ф1|1986}}, {{Ф1|1987}}, {{Ф1|1991}}, {{Ф1|1992}} |- ! rowspan="2"| 3 | {{зас|AUS}} [[Џек Брабам]] | {{Ф1|1960}}, {{Ф1|1966}}, {{Ф1|1967}} |- | {{зас|ВБ}} [[Џеки Стјуарт]] | {{Ф1|1969}}, {{Ф1|1971}}, {{Ф1|1972}} |- ! rowspan="6" | 2 | {{зас|SAD}} [[Ден Гарни]] | {{Ф1|1962}}, {{Ф1|1964}} |- | {{зас|ВБ}} [[Џим Кларк]] | {{Ф1|1963}}, {{Ф1|1965}} |- | {{зас|Шведска}} [[Рони Петерсон]] | {{Ф1|1973}}, {{Ф1|1974}} |- | {{зас|AUT}} [[Ники Лауда]] | {{Ф1|1975}}, {{Ф1|1984}} |- | {{зас|SAD}} [[Марио Андрети]] | {{Ф1|1977}}, {{Ф1|1978}} |- |{{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон|'''Луис Хамилтон''']] |{{Ф1|2018}}, {{Ф1|2019}} |} == Види још == * [[Велика награда Француске 1994.]] {{Трке Формуле 1}} {{Commonscat|French Grand Prix}} [[Категорија:Велика награда Француске| ]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1|Француска]] [[Категорија:Спорт у Француској]] 4gl95x5c0vxq5hf7mu6be4xd9j060tq 0 340361 25114024 24155909 2022-07-19T12:53:34Z Laslovarga 2101 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Финска | грб = Suomen Palloliitto.png | величина_грб = 200п | надимак = ''-{Huuhkajat}-'' | савез = [[Фудбалски савез Финске]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|ФИН}} [[Марку Канерва]] | капитен = [[Тим Спарв]] | највише наступа = [[Јари Литманен]] (137) | најбољи стрелац = [[Јари Литманен]] (32) | домаћи стадион = | фифа_шифра = -{FIN}- |pattern_la1= _fin20h|pattern_b1= _fin20h|pattern_ra1= _fin20h|pattern_sh1=_fin20h |pattern_so1= _fin20h |leftarm1=FFFFFF|body1=FFFFFF|rightarm1=FFFFFF|shorts1=FFFFFF|socks1=FFFFFF |pattern_la2=_fin20a|pattern_b2=_fin20a|pattern_ra2=_fin20a|pattern_sh2=_fin20a|pattern_so2= _fin20a |leftarm2=87CEFA|body2=000088|rightarm2=87CEFA|shorts2=000088|socks2=000088 | фифа_ранг = {{FIFA World Rankings|FIN}} | | фифа_макс = 33. | фифа_макс_датум = март 2007 | фифа_мин = 110. | фифа_мин_датум = јул—август 2017 | ело_ранг = 53. <small>(3. март 2019)</small><ref>{{cite web |title=World Football Elo Ratings |url=https://www.eloratings.net/ |website=eloratings.net |accessdate=25. 3. 2019}}</ref> | ело_макс = 30. | ело_макс_датум = март 2002 | ело_мин = 125. | ело_мин_датум = 1962—63 | прва_међународна_утакмица = {{рпф|Финска}} 3 : 3 {{рпфД|Шведска}}<br />([[Хелсинки]], [[Велика кнежевина Финска]], [[Руска Империја|Царска Русија]]; 22. октобар 1911) | највећа_победа = {{рпф|Финска}} 10 : 2 {{рпфД|Естонија}}<br />([[Хелсинки]], [[Финска]]; 11. август 1922)<br/>{{рпф|Финска}} 8 : 0 {{рпфД|Сан Марино}}<br />([[Хелсинки]], [[Финска]]; 17. новембар 2010) | највећи_пораз = {{рпф|Немачка}} 13 : 0 {{рпфД|Финска}}<br />([[Лајпциг]], [[Немачка]]; 1. септембар 1940) | број_учешћа = | СП_први_пут = | најбољи_резултат = | број_учешћа_(регионално) = | регионално_први_пут = | најбољи_резултат_(регионално) = | број_учешћа_(конфедерација) = | конфедерација_први_пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Фудбалска репрезентација Финске''' је [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима. Утакмице као домаћин игра на [[Олимпијски стадион у Хелсинкију|Олимпијском стадиону]] у [[Хелсинки]]ју. Фински национални фудбалски тим се никада није квалификовао на завршни турнир [[Светско првенство у фудбалу|Светског првенства]] али је четири пута учестововао на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]] и једном на [[Европско првенство у фудбалу|Европском првенству]]. == Успеси == === Светска првенства === {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Година !Коло |- |{{зас|УРУ}} [[Светско првенство у фудбалу 1930.|1930]]||rowspan=2|''Повукли се'' |- | [[Датотека:Flag of Italy (1861-1946).svg|20п|]] [[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]] |- | [[Светско првенство у фудбалу 1938.|1938]] до [[Светско првенство у фудбалу 2022.|2022]]||''Није се квалификовала'' |- |'''Укупно'''||'''0/22''' |} === Европска првенства === {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Година !Коло |- | [[Европско првенство у фудбалу 1960.|1960]] до [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]||''Није се квалификовала'' |- | {{зас|ЕУ}} [[Европско првенство у фудбалу 2020.|2020]]||'''Групна фаза''' |- |'''Укупно'''||'''1/16''' |} === Лига нација === {| class="wikitable" style="text-align: center;" ! colspan="11" |Рекорди у [[UEFA Nations League|УЕФА Лиги нација]] |- !Сезона !Лига !Група ! width="28" |ИГ ! width="28" |П ! width="28" |Н ! width="28" |И ! width="28" |ГД ! width="28" |ГП ! П/И ! Поз. |- | [[УЕФА Лига нација 2018/19.|2018/19.]] |Ц |2 |6 |4 |0 |2 |5 |3 |{{increase}} |28. |- | [[УЕФА Лига нација 2020/21.|2020/21.]] |Б |4 |6 |4 |0 |2 |7 |5 |{{Непромењено}} |21. |- ! colspan="3" |Укупно !12 !8 !0 !4 !12 !8 ! colspan="2" | |} == Тренутни састав == {{Updated|18. новембра 2019.}} {{nat fs g start|background=#1029B1|color=white}} {{nat fs g player|no=1|pos=Г|name=[[Лукаш Храдецки]]|other=[[Капитен (фудбал)|заменик капитена]]|age={{birth date and age|1989|11|24|df=y}}|caps=58|goals=0|club=[[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]]|clubnat=GER}} {{nat fs g player|no=12|pos=Г|name=[[Јесе Јоронен]]|age={{birth date and age|1993|3|21|df=y}}|caps=8|goals=0|club=[[ФК Бреша|Бреша]]|clubnat=ITA}} {{nat fs g player|no=23|pos=Г|name=[[Анси Јакола]]|age={{birth date and age|1987|3|13|df=y}}|caps=3|goals=0|club= [[ФК Бристол роверси|Бристол роверси]]|clubnat=ENG}} {{nat fs break|background=#1029B1}} {{nat fs g player|no=4|pos=О|name=[[Јона Тојвио]]|age={{birth date and age|1988|04|04|df=y}}|caps=65|goals=3|club=[[ФК Хекен|Хекен]]|clubnat=ШВЕ}} {{nat fs g player|no=22|pos=О|name=[[Јука Рајтала]]|age={{birth date and age|1988|9|15|df=y}}|caps=51|goals=0|club=[[ФК Монтреал импакт|Монтреал импакт]]|clubnat=КАН}} {{nat fs g player|no=2|pos=О|name=[[Паулус Арајури]]|age={{birth date and age|1988|6|15|df=y}}|caps=43|goals=3|club=[[ФК Пафос|Пафос]]|clubnat=КИП}} {{nat fs g player|no=18|pos=О|name=[[Томас Лам]]|age={{birth date and age|1993|12|18|df=y}}|caps=22|goals=0|club=[[ПЕЦ Зволе]]|clubnat=ХОЛ}} {{nat fs g player|no=|pos=О|name=[[Албин Гранлунд]]|age={{birth date and age|1989|9|1|df=y}}|caps=18|goals=0|club=[[ФК Еребро|Еребро]]|clubnat=ШВЕ}} {{nat fs g player|no=16|pos=О|name=[[Јуха Пиринен]]|age={{birth date and age|1991|10|22|df=y}}|caps=18|goals=0|club=[[ФК Тромсе|Тромсе]]|clubnat=НОР}} {{nat fs g player|no=15|pos=О|name=[[Саули Вејсенен]]|age={{birth date and age|1994|6|5|df=y}}|caps=18|goals=0|club=[[ФК Кјево Верона|Кјево]]|clubnat=ИТА}} {{nat fs g player|no=3|pos=О|name=[[Данијел О’Шонеси]]|age={{birth date and age|1994|9|14|df=y}}|caps=3|goals=0|club=[[ФК Хелсинки|ХЈК]]|clubnat=ФИН}} {{nat fs g player|no=5|pos=О|name=[[Лео Вејсенен]]|age={{birth date and age|1997|7|23|df=y}}|caps=2|goals=0|club=[[ФК Елфсборг|Елфсборг]]|clubnat=ШВЕ}} {{nat fs break|background=#1029B1}} {{nat fs g player|no=14|pos=С|name=[[Тим Спарв]]|other=[[Капитен (фудбал)|капитен]]|age={{birth date and age|1987|2|20|df=y}}|caps=74|goals=1|club=[[ФК Мидтјиланд|Мидтјиланд]]||clubnat=ДАН}} {{nat fs g player|no=11|pos=С|name=[[Расмус Шилер]]|age={{birth date and age|1991|6|18|df=y}}|caps=40|goals=0|club=[[ФК Хелсинки|ХЈК]]|clubnat=ФИН}} {{nat fs g player|no=8|pos=С|name=[[Робин Лод]]|age={{birth date and age|1993|4|17|df=y}}|caps=39|goals=3|club=[[ФК Минесота јунајтед|Минесота јунајтед]]|clubnat=САД}} {{nat fs g player|no=13|pos=С|name=[[Пири Сојри]]|age={{birth date and age|1994|9|22|df=y}}|caps=22|goals=5|club=[[ФК Есбјерг|Есбјерг]]||clubnat=ДАН}} {{nat fs g player|no=6|pos=С|name=[[Глен Камара]]|age={{birth date and age|1995|10|28|df=y}}|caps=19|goals=1|club=[[ФК Рејнџерс|Рејнџерс]]|clubnat=ШКО}} {{nat fs g player|no=19|pos=С|name=[[Јони Кауко]]|age={{birth date and age|1990|7|12|df=y}}|caps=18|goals=0|club=[[ФК Есбјерг|Есбјерг]]||clubnat=ДАН}} {{nat fs g player|no=17|pos=С|name=[[Симон Скраб]]|age={{birth date and age|1995|1|19|df=y}}|caps=14|goals=0|club=[[ФК Бреша|Бреша]]|clubnat=ИТА}} {{nat fs g player|no=9|pos=С|name=[[Фредрик Јенсен (фудбалер)|Фредрик Јенсен]]|age={{birth date and age|1997|9|9|df=y}}|caps=11|goals=4|club=[[ФК Аугзбург|Аугзбург]]|clubnat=НЕМ}} {{nat fs g player|no=21|pos=С|name=[[Роберт Тејлор (фудбалер)|Роберт Тејлор]]|age={{birth date and age|1994|10|21|df=y}}|caps=10|goals=0|club=[[ФК Бран|Бран]]||clubnat=НОР}} {{nat fs break|background=#1029B1}} {{nat fs g player|no=10|pos=Н|name=[[Тему Пуки]]|age={{birth date and age|1990|3|29|df=y}}|caps=80|goals=25|club=[[ФК Норич Сити|Норич Сити]]|clubnat=ЕНГ}} {{nat fs g player|no=7|pos=Н|name=[[Јасе Туоминен]]|age={{birth date and age|1995|11|12|df=y}}|caps=15|goals=1|club=[[ФК Хекен|Хекен]]|clubnat=ШВЕ}} {{nat fs g player|no=20|pos=Н|name=[[Расмус Карјалајнен]]|age={{birth date and age|1996|4|4|df=y}}|caps=9|goals=1|club=[[ФК Фортуна Ситард|Фортуна Ситард]]|clubnat=ХОЛ}} {{nat fs end|background=#1029B1}} == Статистика == {{Updated|18. новембра 2019.}} === Највише наступа === {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !# !Име !Каријера !Наступи !Голови |- |1||align="left"|[[Јари Литманен]]||1989—2010||137||32 |- |rowspan=2|2||align="left"|[[Сами Хипије]]||1992—2010||105||5 |- |align="left"|[[Џонатан Јохансон (фудбалер)|Џонатан Јохансон]]||1996—2010||105||22 |- |4||align="left"|[[Ари Хјелм]]||1983—1996||100||20 |- |5||align="left"|[[Јонас Колка]]||1994—2010||98||11 |- |6||align="left"|[[Микаел Форсел]]||1999—2014||87||29 |- |7||align="left"|[[Ерка Петеје]]||1983—1994||84||0 |- |8||align="left"|'''[[Тему Пуки]]'''||2009—||80||25 |- |9||align="left"|[[Арто Толса]]||1964—1981||77||10 |- |rowspan=2|10||align="left"|[[Хану Тихинен]]||1997—2010||76||5 |- |align="left"|[[Петри Пасанен]]||2000—2013||76||1 |} === Најбољи стрелци === {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !# !Име !Каријера !Наступи !Голови !Просек |- |1||align="left"|[[Јари Литманен]]||1989—2010||32||137||{{#expr:32/137 round 2}} |- |2||align="left"|[[Микаел Форсел]]||1999—2014||29||87||{{#expr:29/87 round 2}} |- |3||align="left"|'''[[Тему Пуки]]'''||2009—||25||80||{{#expr:25/80 round 2}} |- |4||align="left"|[[Џонатан Јохансон (фудбалер)|Џонатан Јохансон]]||1996—2010||22||105||{{#expr:22/105 round 2}} |- |5||align="left"|[[Ари Хјелм]]||1983—1996||20||100||{{#expr:20/100 round 2}} |- |6||align="left"|[[Мика-Мати Пателајнен]]||1986—2000||18||70||{{#expr:18/78 round 2}} |- |7||align="left"|[[Вернер Еклеф]]||1919—1927||17||32||{{#expr:17/32 round 2}} |- |rowspan=2|8||align="left"|[[Аулис Копонен]]||1924—1935||16||39||{{#expr:16/39 round 2}} |- |align="left"|[[Гунар Острем]]||1923—1937||16||44||{{#expr:16/44 round 2}} |- |10||align="left"|[[Алексеј Јерјоменко]]||2003—2013||14||57||{{#expr:14/57 round 2}} |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland national football team}} * [https://www.palloliitto.fi/ Званични сајт] {{УЕФА репрезентације}} [[Категорија:Европске фудбалске репрезентације|Финска]] [[Категорија:Репрезентације Финске]] [[Категорија:Фудбалска репрезентација Финске|М]] 1v20ql4l3t8e73ehaxlnlvdydd3wtft 0 399149 25114609 24928295 2022-07-19T19:14:53Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Ф1 стаза | назив_ВН = {{зас|АУТ}} Велика награда Аустрије | слика = Spielberg bare map numbers contextless 2021 corner names.svg | назив_стазе = [[Ред бул ринг]] | број_кругова = 71 | дужина_круга = 4,318 | дужина_трке = 306,452 | рекорд_круга = {{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]]<br/>1:05,619<br/> | година_последње_трке = [[Велика награда Аустрије 2022.|2022]] | пп_возач = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | пп_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_пп = 1:04,984 | победник = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер|Ш.Леклер]] | победнички_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_победника = 1:24:24,312 | другопласирани = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен|М.Верстапен]] | другопласирани_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_другопласираног = +1,532 | трећепласирани = {{зас|УК}} [[Луис Хамилтон|Л.Хамилтон]] | трећепласирани_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | време_трећепласираног = +41,217 | нк_возач = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | нк_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | најбржи_круг = 1:07,275 |број_одржаних_трка=41|прва_трка=[[Велика награда Аустрије 1963.|1963]]|највише_победа_возач={{зас|ШВА}} [[Жозеф Шифер]]<br/>{{зас|ФРА}} [[Ален Прост]]<br/>{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] (3)|највише_победа_тим={{зас|ИТА}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] (7)}} {{клица-формула 1}}'''Велика награда Аустрије''' је трка [[Формула 1|Формуле 1]]. Прва трка се одржала [[1964]]. године, на тркаћој стази [[Аеродром Целтвег]]. Трка је успешно одржана, али је сматрана преризичном; била је веома уска и неравна, а гледаоци су се жалили на лошу прегледност. [[ФИА]] је повукла трку док се није направила одговарајућа стаза == Победници трка == ''Трке које нису биле дио светског првенства Формуле 1 су назначене розе подлогом.'' {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Година ! Возач ! Конструктор ! Место |- !{{Ф1|2022}}. |{{зас|МОН}} [[Шарл Леклер]] |[[Скудерија Ферари|Ферари]] | rowspan="9" |[[Ред бул ринг]] |- !{{Ф1|2021}}. |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |[[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- !{{Ф1|2020}}. |{{зас|ФИН}} [[Валтери Ботас]] |[[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- !{{Ф1|2019}}. |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |[[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- ! {{Ф1|2018}}. | {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- ! {{Ф1|2017}}. | {{зас|ФИН}} [[Валтери Ботас]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2016}}. | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2015}}. | {{зас|НЕМ}} [[Нико Розберг]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2014}}. | {{зас|НЕМ}} [[Нико Розберг]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- style="background:#ddd;" ! 2013.<br />-<br />2004. |COLSPAN=4| ''Није одржано'' |- ! {{Ф1|2003}}. | {{зас|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | rowspan="7" | [[А1-ринг]] |- ! {{Ф1|2002}}. | {{зас|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|2001}}. | {{зас|ВБ}} [[Дејвид Култард]] | [[Макларен]]-[[Мерцедес-Бенц|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2000}}. | {{зас|ФИН}} [[Мика Хекинен]] | [[Макларен]]-[[Мерцедес-Бенц|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|1999}}. | {{зас|ВБ}} [[Еди Ирвин]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|1998}}. | {{зас|ФИН}} [[Мика Хекинен]] | [[Макларен]]-[[Мерцедес-Бенц|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|1997}}. | {{зас|КАН}} [[Жак Вилнев]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]-[[Рено Ф1|Рено]] |- style="background:#ddd;" ! 1996.<br />-<br />1988. |COLSPAN=4| ''Није одржано'' |- ! {{Ф1|1987}}. | {{зас|ВБ}} [[Најџел Менсел]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]-[[Хонда рејсинг Ф1|Хонда]] | rowspan="18" | [[Остеррајхринг]] |- ! {{Ф1|1986}}. | {{зас|ФРА}} [[Ален Прост]] | [[Макларен]]-[[ТАГ]] [[Порше]] |- ! {{Ф1|1985}}. | {{зас|ФРА}} [[Ален Прост]] | [[Макларен]]-[[ТАГ]] [[Порше]] |- ! {{Ф1|1984}}. | {{зас|АУТ}} [[Ники Лауда]] | [[Макларен]]-[[ТАГ]] [[Порше]] |- ! {{Ф1|1983}}. | {{зас|ФРА}} [[Ален Прост]] | [[Рено Ф1|Рено]] |- ! {{Ф1|1982}}. | {{зас|ИТА}} [[Елио де Анђелис]] | [[Тим Лотус|Лотус]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1981}}. | {{зас|ФРА}} [[Жак Лафит]] | [[Лижије]]-[[Матра]] |- ! {{Ф1|1980}}. | {{зас|ФРА}} [[Жан-Пјер Жабуиј]] | [[Рено Ф1|Рено]] |- ! {{Ф1|1979}}. | {{зас|АУС}} [[Алан Џоунс]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1978}}. | {{зас|ШВЕ}} [[Рони Петерсон]] | [[Тим Лотус|Лотус]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1977}}. | {{зас|АУС}} [[Алан Џоунс]] | [[Шедоу рејсинг тим|Шедоу]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1976}}. | {{зас|ВБ}} [[Џон Вотсон]] | [[Роџер Пенске|Пенске]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1975}}. | {{зас|ИТА}} [[Виторио Брамбиља]] | [[Марч]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1974}}. | {{зас|АРГ}} [[Карлос Ројтман]] | [[Брабам]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1973}}. | {{зас|ШВЕ}} [[Рони Петерсон]] | [[Тим Лотус|Лотус]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1972}}. | {{зас|БРА}} [[Емерсон Фитипалди]] | [[Тим Лотус|Лотус]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1971}}. | {{зас|ШВА}} [[Џоу Сиферт]] | [[БРМ]] |- ! {{Ф1|1970}}. | {{зас|БЕЛ}} [[Џеки Икс]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- style="background:#ddd;" ! 1969.<br />-<br />1965. |COLSPAN=4| ''Није одржано'' |- ! {{Ф1|1964}}. | {{зас|ИТА}} [[Лоренцо Бандини]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | [[Аеродром Целтвег]] |- style="background:#fcc;" ! {{Ф1|1963}}. | {{зас|АУС}} [[Џек Брабам]] | [[Брабам]]-[[Ковентри Климакс|Климакс]] | [[Аеродром Целтвег]] |} == Спољашње везе == {{Commonscat|Austrian Grand Prix}} {{Трке Формуле 1}} [[Категорија:Велика награда Аустрије| ]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1|Аустрија]] [[Категорија:Спорт у Аустрији]] dodh2ql49nxh8xk6ab3t7dmnjf6sbpf 25114719 25114609 2022-07-19T19:48:20Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Ф1 стаза | назив_ВН = {{зас|АУТ}} Велика награда Аустрије | слика = Spielberg bare map numbers contextless 2021 corner names.svg | назив_стазе = [[Ред бул ринг]] | број_кругова = 71 | дужина_круга = 4,318 | дужина_трке = 306,452 | рекорд_круга = {{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]]<br/>1:05,619 | година_последње_трке = [[Велика награда Аустрије 2022.|2022]] | пп_возач = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | пп_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_пп = 1:04,984 | победник = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер|Ш.Леклер]] | победнички_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_победника = 1:24:24,312 | другопласирани = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен|М.Верстапен]] | другопласирани_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_другопласираног = +1,532 | трећепласирани = {{зас|УК}} [[Луис Хамилтон|Л.Хамилтон]] | трећепласирани_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | време_трећепласираног = +41,217 | нк_возач = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | нк_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | најбржи_круг = 1:07,275 |број_одржаних_трка=41|прва_трка=[[Велика награда Аустрије 1963.|1963]]|највише_победа_возач={{зас|ШВА}} [[Жозеф Шифер]]<br/>{{зас|ФРА}} [[Ален Прост]]<br/>{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] (3)|највише_победа_тим={{зас|ИТА}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] (7)}} {{клица-формула 1}}'''Велика награда Аустрије''' је трка [[Формула 1|Формуле 1]]. Прва трка се одржала [[1964]]. године, на тркаћој стази [[Аеродром Целтвег]]. Трка је успешно одржана, али је сматрана преризичном; била је веома уска и неравна, а гледаоци су се жалили на лошу прегледност. [[ФИА]] је повукла трку док се није направила одговарајућа стаза == Победници трка == ''Трке које нису биле дио светског првенства Формуле 1 су назначене розе подлогом.'' {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Година ! Возач ! Конструктор ! Место |- !{{Ф1|2022}}. |{{зас|МОН}} [[Шарл Леклер]] |[[Скудерија Ферари|Ферари]] | rowspan="9" |[[Ред бул ринг]] |- !{{Ф1|2021}}. |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |[[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- !{{Ф1|2020}}. |{{зас|ФИН}} [[Валтери Ботас]] |[[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- !{{Ф1|2019}}. |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |[[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- ! {{Ф1|2018}}. | {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- ! {{Ф1|2017}}. | {{зас|ФИН}} [[Валтери Ботас]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2016}}. | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2015}}. | {{зас|НЕМ}} [[Нико Розберг]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2014}}. | {{зас|НЕМ}} [[Нико Розберг]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- style="background:#ddd;" ! 2013.<br />-<br />2004. |COLSPAN=4| ''Није одржано'' |- ! {{Ф1|2003}}. | {{зас|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | rowspan="7" | [[А1-ринг]] |- ! {{Ф1|2002}}. | {{зас|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|2001}}. | {{зас|ВБ}} [[Дејвид Култард]] | [[Макларен]]-[[Мерцедес-Бенц|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2000}}. | {{зас|ФИН}} [[Мика Хекинен]] | [[Макларен]]-[[Мерцедес-Бенц|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|1999}}. | {{зас|ВБ}} [[Еди Ирвин]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|1998}}. | {{зас|ФИН}} [[Мика Хекинен]] | [[Макларен]]-[[Мерцедес-Бенц|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|1997}}. | {{зас|КАН}} [[Жак Вилнев]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]-[[Рено Ф1|Рено]] |- style="background:#ddd;" ! 1996.<br />-<br />1988. |COLSPAN=4| ''Није одржано'' |- ! {{Ф1|1987}}. | {{зас|ВБ}} [[Најџел Менсел]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]-[[Хонда рејсинг Ф1|Хонда]] | rowspan="18" | [[Остеррајхринг]] |- ! {{Ф1|1986}}. | {{зас|ФРА}} [[Ален Прост]] | [[Макларен]]-[[ТАГ]] [[Порше]] |- ! {{Ф1|1985}}. | {{зас|ФРА}} [[Ален Прост]] | [[Макларен]]-[[ТАГ]] [[Порше]] |- ! {{Ф1|1984}}. | {{зас|АУТ}} [[Ники Лауда]] | [[Макларен]]-[[ТАГ]] [[Порше]] |- ! {{Ф1|1983}}. | {{зас|ФРА}} [[Ален Прост]] | [[Рено Ф1|Рено]] |- ! {{Ф1|1982}}. | {{зас|ИТА}} [[Елио де Анђелис]] | [[Тим Лотус|Лотус]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1981}}. | {{зас|ФРА}} [[Жак Лафит]] | [[Лижије]]-[[Матра]] |- ! {{Ф1|1980}}. | {{зас|ФРА}} [[Жан-Пјер Жабуиј]] | [[Рено Ф1|Рено]] |- ! {{Ф1|1979}}. | {{зас|АУС}} [[Алан Џоунс]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1978}}. | {{зас|ШВЕ}} [[Рони Петерсон]] | [[Тим Лотус|Лотус]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1977}}. | {{зас|АУС}} [[Алан Џоунс]] | [[Шедоу рејсинг тим|Шедоу]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1976}}. | {{зас|ВБ}} [[Џон Вотсон]] | [[Роџер Пенске|Пенске]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1975}}. | {{зас|ИТА}} [[Виторио Брамбиља]] | [[Марч]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1974}}. | {{зас|АРГ}} [[Карлос Ројтман]] | [[Брабам]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1973}}. | {{зас|ШВЕ}} [[Рони Петерсон]] | [[Тим Лотус|Лотус]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1972}}. | {{зас|БРА}} [[Емерсон Фитипалди]] | [[Тим Лотус|Лотус]]-[[Форд]] |- ! {{Ф1|1971}}. | {{зас|ШВА}} [[Џоу Сиферт]] | [[БРМ]] |- ! {{Ф1|1970}}. | {{зас|БЕЛ}} [[Џеки Икс]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- style="background:#ddd;" ! 1969.<br />-<br />1965. |COLSPAN=4| ''Није одржано'' |- ! {{Ф1|1964}}. | {{зас|ИТА}} [[Лоренцо Бандини]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] | [[Аеродром Целтвег]] |- style="background:#fcc;" ! {{Ф1|1963}}. | {{зас|АУС}} [[Џек Брабам]] | [[Брабам]]-[[Ковентри Климакс|Климакс]] | [[Аеродром Целтвег]] |} == Спољашње везе == {{Commonscat|Austrian Grand Prix}} {{Трке Формуле 1}} [[Категорија:Велика награда Аустрије| ]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1|Аустрија]] [[Категорија:Спорт у Аустрији]] 8i630xy3n9523v27cinlpilzdfoiqhi 0 402277 25113960 24282874 2022-07-19T12:26:55Z 195.222.97.149 wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Тодор | презиме = Александров | слика = BASA-10K-3-714-3(1)-Todor Alexandrov, Nice.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Тодор Александров Поп Орушов. | пуно_име = | дан_рођења = 4. | месец_рођења = март | година_рођења = 1881. | место_рођења = [[Ново Село (Штип)|Ново Село]] | држава_рођења = {{застава|Османско царство}} | дан_смрти = 31. | месец_смрти = август | година_смрти = 1924. | место_смрти = [[Сугарево]] | држава_смрти = {{застава|Бугарска}} }} '''Тодор Александров Поп Орушов''' ([[4. март]] [[1881]], Ново Село, код [[Штип]]а – [[31. август]] [[1924]], [[Сугарево]], [[Бугарска]]) је био [[Македонија|македонски]] и [[Бугарска|бугарски]] војвода и револуционарни вођа, официр бугарске војске, оснивач ВМРО, organizacije koja je kасније је донела одлуку о убиству југословенског краља Александра Карађорђевића, a која ће тек касније под вођством [[Ванчо Михајлов|Ивана Ванча Михајлова]] над ВМРО-ом бити спроведена 9. октобра 1934. У Републици Северној Македонији, Александров, кога је македонска историографија после Другог светског рата раније одбацила као бугарскофилског издајника и великобугарског шовинисте,је недавно додат историјском наслеђу земље, већ као етнички Македонац. Међутим, ово је изазвало озбиљне контроверзе. Признавање снажног бугарског утицаја на македонску историју је веома проблематично, јер се тамо сукобљава са антибугарским наративом о изградњи нације после Другог светског рата. == Мајски манифест и ликвидација == [[Датотека:Todor-Alexandrov-Monument-Kyustendil.jpg|мини|150п|Биста Тодора Александрова у [[Ћустендил]]у са написом „Све за Македонију.“]] Након потписивања [[Мајски манифест|мајског манифеста]] [[6. мај]]а [[1924]]. у [[Беч]]у, који је ујединио леве и десне снаге револуционера у боју за независну [[Македонија|Македонију]], Тодор Александров се замерио бугарском двору. Главни разлог је био посебна декларација, где се Македонија не помиње ни у каквом културном и политичком контексту са [[Краљевина Бугарска|Бугарском]]. Тиме су се у декларицији одрекли и евентуалног територијалног повезивања са Бугарском. Након потписивања Тодор Александров је покушао да спречи јавно објављање манифеста. Ипак је ликвидиран [[31. август]]а 1924. у [[Пиринска Македонија|пиринском]] селу [[Сугарево]] у Бугарској. == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Todor Alexandrov}} {{DEFAULTSORT:Александров, Тодор}} [[Категорија:Рођени 1881.]] [[Категорија:Умрли 1924.]] [[Категорија:Штипљани]] [[Категорија:Бугараши]] [[Категорија:Комити]] [[Категорија:Чланови ВМРО-а]] [[Категорија:Историја Македоније у новом веку]] jqudif3hynrezm8daxmtks7m3hmgdpl 0 422801 25114392 20644162 2022-07-19T17:16:42Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛАН МУЊАС | слика = Milan Munjas.jpg | опис_слике=''Милан Муњас'' | датум_рођења = {{датум рођења|1923|8|1|}} | место_рођења =[[Трњаци (Уб)|Трњаци]], код [[Уб]]а | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|12||1923|8|1|}} | место_смрти =[[Шуица (Томиславград)|Шуица]], код [[Томиславград|Дувна]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=трговачки помоћник |КПЈ=[[Септембар|септембра]] [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Милан Муњас''' ([[Трњаци (Уб)|Трњаци]], код [[Уб]]а , [[1. август]] [[1923]] — [[Шуица (Томиславград)|Шуица]], код [[Томиславград|Дувна]], [[децембар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1. август]]а [[1923]]. године у [[Трњаци (Уб)|Трњацима]], крај [[Уб]]а. По завршеној основној школи шегртовао је у Убу и постао трговачки помоћник. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) постао је [[1939]]. године, а члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) је септембра [[1941]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од августа [[1941]]. године, када је ступио у Тамнавску партизанску чету [[Посавски партизански одред (Србија)|Посавског партизанског одреда]]. Учествовао је у борбама око [[Шабац|Шапца]], [[Крупањ|Крупња]] и одбрани [[Ужице|Ужица]]. После [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења партизанских снага]] ка [[Санџак]]у, крајем [[1941]]. године ступио је у Шести (београдски) батаљон [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. Приликом освајања [[Ситница|Ситнице]], направио је неоубичајен подвиг - по дубоком снегу дотрчао је до немачког бункера, руком зграбио цев непријатељског митраљеза и заробио самог немачког пушкомитраљесца. Такође, за многе подвиге показане у борби за [[Ливно]], августа [[1942]]. године, похваљен је од стране Врховног команданта [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. У октобру [[1943]]. године завршио је Први официрски курс при [[Врховни штаб НОВЈ|Врховном штабу НОВ и ПОЈ]], а затим је постављен за командира Треће чете у Шестом београдском батаљону. Погинуо је [[децембар|децембра]] [[1943]]. године, у близини села [[Шуица (Томиславград)|Шуица]], код [[Томиславград|Дувна]], прилком напада његове чете на непријатељске бункере. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Фото-галерија == <center><gallery widths="165px" heights="125px" perrow=7> Датотека:UB 013.jpg|Споменици и гробница у центру Уба Датотека:UB 011.jpg|Споменик борцима Тамнаве у НОБ Датотека:UB 008.jpg|Спомен-бисте Милану Муњасу и [[Рајко Михаиловић|Рајку Михаиловићу]] Датотека:UB 009.jpg|Спомен-биста Милана Муњаса </gallery></center> == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * Милан Инђић ''Дјеца хероји''. „Дом штампе”, Зеница 1985. године. {{Народни хероји-Западна Србија1}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Муњас, Милан}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Убљани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] n5uz903kpc8p2hlhzrv47mzriqs677l 25114394 25114392 2022-07-19T17:17:03Z Sadko 25741 /* Фото-галерија */ wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛАН МУЊАС | слика = Milan Munjas.jpg | опис_слике=''Милан Муњас'' | датум_рођења = {{датум рођења|1923|8|1|}} | место_рођења =[[Трњаци (Уб)|Трњаци]], код [[Уб]]а | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|12||1923|8|1|}} | место_смрти =[[Шуица (Томиславград)|Шуица]], код [[Томиславград|Дувна]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=трговачки помоћник |КПЈ=[[Септембар|септембра]] [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Милан Муњас''' ([[Трњаци (Уб)|Трњаци]], код [[Уб]]а , [[1. август]] [[1923]] — [[Шуица (Томиславград)|Шуица]], код [[Томиславград|Дувна]], [[децембар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1. август]]а [[1923]]. године у [[Трњаци (Уб)|Трњацима]], крај [[Уб]]а. По завршеној основној школи шегртовао је у Убу и постао трговачки помоћник. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) постао је [[1939]]. године, а члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) је септембра [[1941]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од августа [[1941]]. године, када је ступио у Тамнавску партизанску чету [[Посавски партизански одред (Србија)|Посавског партизанског одреда]]. Учествовао је у борбама око [[Шабац|Шапца]], [[Крупањ|Крупња]] и одбрани [[Ужице|Ужица]]. После [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења партизанских снага]] ка [[Санџак]]у, крајем [[1941]]. године ступио је у Шести (београдски) батаљон [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. Приликом освајања [[Ситница|Ситнице]], направио је неоубичајен подвиг - по дубоком снегу дотрчао је до немачког бункера, руком зграбио цев непријатељског митраљеза и заробио самог немачког пушкомитраљесца. Такође, за многе подвиге показане у борби за [[Ливно]], августа [[1942]]. године, похваљен је од стране Врховног команданта [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. У октобру [[1943]]. године завршио је Први официрски курс при [[Врховни штаб НОВЈ|Врховном штабу НОВ и ПОЈ]], а затим је постављен за командира Треће чете у Шестом београдском батаљону. Погинуо је [[децембар|децембра]] [[1943]]. године, у близини села [[Шуица (Томиславград)|Шуица]], код [[Томиславград|Дувна]], прилком напада његове чете на непријатељске бункере. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Галерија == <center><gallery widths="165px" heights="125px" perrow=7> Датотека:UB 013.jpg|Споменици и гробница у центру Уба Датотека:UB 011.jpg|Споменик борцима Тамнаве у НОБ Датотека:UB 008.jpg|Спомен-бисте Милану Муњасу и [[Рајко Михаиловић|Рајку Михаиловићу]] Датотека:UB 009.jpg|Спомен-биста Милана Муњаса </gallery></center> == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * Милан Инђић ''Дјеца хероји''. „Дом штампе”, Зеница 1985. године. {{Народни хероји-Западна Србија1}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Муњас, Милан}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Убљани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] 3b2zysbaox9oaogf6z7wiz0xeqm8tul 0 430787 25115097 24932063 2022-07-20T07:18:53Z 178.220.212.181 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Јован Радуловић (вишезначна одредница)]]}} {{Књижевник | име = Јован Радуловић | презиме = | слика = Jovan Radulovic portret.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Јован Радуловић, 2003. године | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1951|9|29}} | место_рођења = [[Полача (Книн)|Полача]], код [[Книн]]а | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2018|3|7|1951|9|29}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | потпис = Jovan_Radulovic_potpis.jpg }} '''Јован Радуловић''' ([[Полача (Книн)|Полача]], код [[Книн]]а, [[29. септембар|29. септембра]] [[1951]] — [[Београд]], [[7. март]] [[2018]]) био је [[Срби|српски]] [[писац|књижевник]] и сценариста из [[Далмација|Далмације]]. == Биографија == Његове приповијетке, романи и драме везане су углавном за живот [[Срби у Далмацији|Срба у Далмацији]] и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору. Основну школу завршио је у Полачи, а гимназију у [[Книн]]у. Започео је студије књижевности и историје у Задру 1970. године, а [[1971]]. се преселио у [[Београд]], где је дипломирао на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији (1977–1979), уредник [[БИГЗ]]-а (1983–2001) и директор [[Библиотека града Београда|Библиотеке града Београда]] (2001–2009). Након приказивања драме ''[[Голубњача (драма)|Голубњача]]'' (1982/83), био је на удару комунистичке власти [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Први пут је одиграна у [[Српско народно позориште у Новом Саду|Српском народном позоришту у Новом Саду]] 1982. године, која је након забране премештена у [[Студентски културни центар Београд|СКЦ]] у Београду. Радуловић је писао и сценарије за ТВ драме: ''[[Вучари Доње и Горње Полаче]]'', ''Челичење Павла Плетикосе'', ''[[Глава шећера (филм)|Глава шећера]]'' (по приповеци Милована Глишића), ''Никољдан 1901.'' (по драми Симе Матавуља), ''[[Стари врускавац]]'' (по приповеци Светолика Ранковића), ''Бора под окупацијом''. По његовим делу снимљен је филм [[Браћа по матери]] режисера [[Здравко Шотра|Здравка Шотре]], који је снимио и Вучаре Доње и Горње Полаче. Поред телевизијских и филмских сценарија, Радуловић је и аутор десетак радио драма извођених на програмима Радио Београда. Током рада у БИГЗ-у уређивао је савремену прозу и историјско-мемоарску литературу (прво издање ''Историје Срба'' [[Владимир Ћоровић|Владимира Ћоровића]], ''Ефемерис'' [[Дејан Медаковић|Дејана Медаковића]], ''Историја Српске православне цркве'' [[Ђоко Слијепчевић|Ђока Слијепчевића]] и др). У два наврата биран за члана Председништва (Управе) Удружења књижевника Србије, а краће време водио и уређивао трибину „Француска седам“. Дела су му превођена на енглески, руски, украјински, италијански, немачки, шведски, мађарски и македонски језик. == Награде == Добитник је [[Октобарска награда|Октобарске награде града Београда]] (додељена па одузета 1979, враћена 1993), [[Андрићева награда|Андрићеве награде]], [[Награда Исидора Секулић|награде „Исидора Секулић“]], [[Награде Светозар Ћоровић|„Светозар Ћоровић“]] „[[Награда Бора Станковић|Бора Станковић]]“, „[[Награда Бранко Ћопић|Бранко Ћопић]]“ (САНУ), „[[Награда Јоаким Вујић|Јоаким Вујић]]“, „[[награда Браћа Мицић|Браћа Мицић]]“, награде Виталове књижевне фондације „[[Златни сунцокрет|Златни сунцокрет]]“, [[Грачаничка повеља|Грачаничке повеље]], награде „Седам секретара СКОЈ-а“ (Загреб 1980), награде Удружења чехословачких уметника за најбољи сценарио (на фестивалу Златни Праг, 1989. године), награде за најбољу драмску серију на Данима ЈРТ-а (Неум 1989), [[Награда "Матија Бан"|награде „Матија Бан“]], награда „[[Лазар Вучковић]]“, награде Графичког атељеа Дерета за књигу године и [[Награда Кочићево перо|Кочићеве награде]] 2001. Представа ''Голубњача'' проглашена је за најбољу на Фестивалу Алпе-Адрија (Нова Горица, СР Словенија, 1983). Жири РТС и „Вечерњих новости“ изабрао је ''Голубњачу'' међу дванаест најбољих драма написаних на српском језику од 1944. до 1994. године. == Дјела == ===Приповетке=== * ''Илинштак'' (1978) * ''Голубњача'' (1980) * ''Даље од олтара'' (1988) * ''Изабране приповијетке'' (1995) * ''Замка за зеца'' (приче за децу, 1998) * ''У Исламу Грчком'' (1999) * ''Идеалан плац'' (2000) * ''Најлепше приповетке Јована Радуловића'' (по избору [[Душан Иванић|Душана Иванића]], 2001) * ''Старе и нове приче'' (2002) * ''Нема Веронике и друге приче'' (2005) * ''Мама врана, тата врана и деца вране'' (2006) * ''Изгубљени топоними'' (2007) * ''Уронити у матицу живота'' (2009) * ''Сумњива сахрана'' (2012) ===Романи=== * ''Браћа по матери'' (1986) * ''Прошао живот'' (1997) * ''Од Огњене до Благе Марије'' (2008) ===Драме=== * ''Голубњача'' (1982) * ''Учитељ Доситеј'' (1990) * ''Телевизијски и филмски сценарији'' (књига, 2004) * ''Бора под окупацијом'' (2006) * ''Небо високо а земља тврда / Ој пекарске дуге ноћи'' (две ТВ драме из заоставштине, 2021)<ref>Београд, РТС издаваштво, едиција ''Посебна издања'', 2021</ref> ===Есеји, документарна проза=== * ''По српској Далмацији'' (1995) * ''Зрна из плеве'' (2007) * ''Случај Голубњача – за и против'' (збирка докумената, 2008) ===Књига разговора=== * ''Остаје прича'' (разговори са [[Милош Јевтић|Милошем Јевтићем]], 1999) ===Телевизијски и филмски сценарији<ref>Jovan Radulović, Televizijski i filmski scenariji, YU FILM DANAS 17.4 (73), 2004. YU ISSN 0353-3468</ref>=== * ''Вучари Доње и Горње Полаче'' (1978) * ''Челичење Павла Плетикосе'' (1980) * ''Браћа по матери'' (адаптација ауторовог романа, 1988) * ''Глава шећера'' (адаптација приповетке Милована Глишића, 1991) * ''Свирач'' (адаптација приповетке Светолика Ранковића, 1998) * ''[[Никољдан 1901. године|Никољдан 1901.]]'' (адаптација драме Симе Матавуља, 1998) * ''Стари врускавац'' (адаптација приповетке Светолика Ранковића, 2000) * ''Полача – Оквил'' (2004) * ''Бора под окупацијом'' (2006) == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://www.021.rs/story/Info/Kultura-i-umetnost/183907/Preminuo-knjizevnik-Jovan-Radulovic.html Преминуо књижевник Јован Радуловић] * [http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=15:2010-12-28-19-34-51&catid=5:2010-12-28-18-39-21&Itemid=2 Тромеђа: Јован Радуловић] {{ср}} * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zazirem-od-pisaca-koji-pisu-samo-romane.sr.html Зазирем од писаца који пишу само романе - интервју („Политика“, 10. септембар 2012)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:560485-Jovan-Radulovic-Fasizam-u-Hrvatskoj-je-pusten-s-lanca-u-Oluji-je-pocinjen-genocid-kao-i-u-Jasenovcu Јован Радуловић: Фашизам у Хрватској је пуштен с ланца, у „Олуји“ је почињен геноцид као и у Јасеновцу („Вечерње новости“, 2. август 2015)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/399790/Preminuo-pisac-Jovan-Radulovic Преминуо писац Јован Радуловић („Политика”, 9. март 2018)] == Референце == {{reflist}} {{Српска књижевност}} {{DEFAULTSORT:Радуловић, Јован}} [[Категорија:Рођени 1951.]] [[Категорија:Умрли 2018.]] [[Категорија:Книњани]] [[Категорија:Књижевници из Београда]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски књижевници из Далмације]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Српски драматурзи]] [[Категорија:Српски писци за децу]] [[Категорија:Југословенски књижевници]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Добитници Андрићеве награде]] [[Категорија:Добитници Октобарске награде]] [[Категорија:Добитници награде Борисав Станковић]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] 5uqc7qssyyl23yyfzvva4hlrmdcg4fy 0 440194 25115166 15643581 2022-07-20T09:11:37Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија етничка група |име=Холанђани |слика= Famous Dutch People.jpg |опис слике=Први ред: [[Еразмо Ротердамски]]{{·}}[[Вилем I Орански Ћутљиви|Вилем Ћуталица]]{{·}}[[Јохан ван Олденбарневелт]]{{·}}[[Мориц Орански]]{{·}}[[Пит Питерзон Хајн]]<br />Други ред: [[Хуго Гроције]]{{·}}[[Фридрих Хенри, принц Орански|Фридрих Хенри]]{{·}}[[Џен Лигватер]]{{·}}[[Рембрант]]{{·}}[[Михајло де Рујтер]]<br />Трећи ред: [[Јохан де Вит]]{{·}}[[Барух Спиноза]]{{·}}[[Кристијан Хајгенс]]{{·}}[[Вилијам III Орански]]{{·}}[[Антони ван Левенхук]]<br />Четврти ред: [[Изабел де Шерер]]{{·}}[[Јохан Рудолф Торбеке]]{{·}}[[Мултатули]]{{·}}[[Винсент ван Гог]]{{·}}[[Јоханес ван дер Валс]]<br />Пети ред: [[Хендрик Антон Лоренц]]{{·}}[[Алета Јакобс]]{{·}}[[Вилхелмина од Холандије]]{{·}}[[Вилем Дрес]]{{·}}[[Јохан Кројф]] |популација='''29 — 33 милиона''' |регион1='''{{застава|Холандија}}''' |поп1=13.236.618 <br /><small>(етнички Холанђани)</small> |регион2={{застава|Јужноафричка република}} |поп2=7.000.000 <br /><small>(холандског порекла)</small> |регион3={{застава|САД}} |поп3=5.087.191 <br /><small>(холандског порекла)</small> |регион4={{застава|Француска}} |поп4=1.000.000 <br /><small>(холандског порекла)</small> |регион5={{застава|Канада}} |поп5=око 1.000.000 <small>(холандског порекла)</small> |језик=[[Холандски језик]] |религија=[[Протестантизам|протестантска]], [[Католицизам|католичка]] |група=[[африканс]] народ, [[фризијци]], [[фламанци]] }} '''Холанђани''' је назив за [[Германи|германску]] етничку групу која потиче из области [[западна Европа|западне Европе]]. Већина предака данашњих Холанђана били су [[Франци]], који су се на подручје [[Низоземска (вишезначна одредница)|Низоземске]] населили око године [[400]]. а касније представљали језгру [[Франачка|Франачке државе]]. Њеном поделом је подручје Низоземске припало [[Свето римско царство|Светом римском царству]], али су локални племићи релативно брзо остварили ''де факто'' независност. Кључни догађај за стварање модерне [[Холандија|холандске]] нације била је [[Протестантска реформација|реформација]], која је, поготово у својој [[калвинизам|калвинистичкој]] верзији, међу становницима Низоземске нашла плодно тло. То се догодило када је тим областима владала [[Шпанија]], чији је двор био под снажним утицајем [[Католичка црква|Католичке цркве]], па је због јереси практично све Холанђане осудио на смрт. Уследио је дуг и крвави [[Осамдесетогодишњи рат]] у коме је северни део Низоземске остварио независност и профилирао се у једну од економских најмоћнијих те културно најнапреднијих држава на свету. Јужни део Низоземске је остао под католичком влашћу, те се тамо развио посебан етнички идентитет [[Фламанци|Фламанаца]]. Као поморски народ, Низоземци су у 17. веку почели колонизирати прекоморске земље, те су тако у [[Северна Америка|Северној Америци]] основали данашњи [[Њујорк]], а на [[Јужна Африка (регија)|југу Африке]] [[Кејптаун]]. У Северној Америци холанднске заједнице су у 18. и 19. веку асимилиране у нову [[Американци (нација)|америчку нацију]], иако је део њих - од којих је најпознатија секта [[Амиши|амиша]] - очувао свој посебни идентитет. На југу Африке се након пада колоније под британску власт низоземска заједница отпочела емиграцију у унутрашњост континента и до краја 19. века формирала посебни етнички идентитет зван [[Бури|Африканери]]. Због чињенице да се велики део пољопривредног земљишта налази испод нивоа мора је Холанђане кроз векове натерала да радишност пригрле као своју највећу врлину, исто као што је просперитет стечен прекоморском трговином створио традицију [[трпељивост|толеранције]] по којој се Холандија данас истичу међу свим земљама Европе и света. Први који су уживали те плодове били су [[Јевреји]], а касније и [[хугеноти]] протерани из католичке [[Француска|Француске]]. Касније се та традиција одразила и кроз прихватање [[либерализам|либерализма]] у друштвеној сфери - а најпознатије манифестације тога јесу [[сексуална револуција]], легализација [[проституција|проституције]] и [[истополни брак|истополних бракова]], као и декриминализација [[Kanabis (lek)|марихуане]] и лаких [[дрога]]. Холандску традицију толеранције је, међутим, у последње време изазвао све већи број имиграната из муслиманских земаља који либерализам земље-домаћина сматрају неспојивим са својим веровањима. == Види још == * [[Холандија]] == Спољашње везе == {{Commonscat|People of the Netherlands}} [[Категорија:Холанђани|*]] [[Категорија:Етничке групе Холандије]] [[Категорија:Германски народи]] ajjvxhjlp2nnwlrqtr47k4znj8oklzx 0 442468 25114606 24524493 2022-07-19T19:07:19Z 178.222.123.43 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Освајање Кајмакчалана | део = [[Битољска офанзива|Битољске офанзиве]]</br>([[Освајање Кајмакчалана|Кајмакчалан]], [[Битка на Црној реци|Црна река]] и [[Битољска битка|Битољ]]) | слика = Serbian chapel on Kajmakčalan (2521m).jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = <small>Српска спомен-капела ''Свети Петар'' на Кајмакчалану</small> | датум = [[12. септембар]] – [[30. септембар]] [[1916]]. | локација = [[Кајмакчалан]], бивша српско-грчка граница; тада [[Македонска војно-инспекциона област]] (македонско-грчка граница) | резултат = тактичка српска победа<ref name="Allcock-Young">John B. Allcock, Antonia Young, ''Black Lambs and Grey Falcons: Women Travellers in the Balkans'', (Berghahn Books, 2000) -, pp. 82</ref> | страна1 = {{зас|Serbia|1882}} [[Краљевина Србија|Србија]]</br>{{зас слика|Flag of France (1794–1815, 1830–1958).svg}} [[Трећа француска република|Француска]]<ref name="Todorov">Todorov Kosta, ''Balkan Firebrand - The Autobiography of a Rebel Soldier and Statesman''. 2007. pp. 95</ref> | страна2 = {{зас|Bulgaria}} [[Краљевина Бугарска|Бугарска]]</br>{{зас|German Empire}} [[Немачко царство|Немачка]] | заповедник1 = {{зас|Serbia|1882}} [[Живојин Мишић]]</br>{{зас слика|Flag of France (1794–1815, 1830–1958).svg}} [[Морис Сарај]]<ref name="Todorov"/></br>{{зас|Serbia|1882}} [[Војин Поповић]]<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-27&feljton=5509 Новости: Јунаци Кајмакчалана]{{Мртва веза}}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref> | заповедник2 = {{зас|Bulgaria}} [[Климент Бојаџијев]]<ref name="Todorov"/></br>{{зас|Bulgaria}} Стефан Богданов | јачина1 = {{зас|Serbia|1882}} српске снаге:</br>1. српска армија</br>Дринска дивизија<ref name="ВЕ-II">[[Војна енциклопедија]], II издање, Београд. 1972. pp. 194</ref></br>[[Добровољачки одред (Војводе Вука)|Добровољачки одред]]<ref name="ВЕ-II"/></br>црногорски војници{{sfn|Klemenčič|Žagar|2004|pp=95}}</br>{{зас слика|Flag of France (1794–1815, 1830–1958).svg}} француске снаге:</br>француске<ref name="Todorov"/> и</br>руске трупе<ref name="Palmer">Alan Palmer, ''Victory 1918'', 2000 -, pp. 66, 67</ref> | јачина2 = {{зас|Bulgaria}} бугарске снаге:</br>1. бугарска армија<ref name="Thomas-Bujeirog">Nigel Thomas, Ramiro Bujeirog, ''The German Army in World War I (2): 1915-17''. 2004. pp. 28</ref>{{sfn|Hall|2010|pp=76}}</br>3. бугарска дивизија<ref>[http://www.rastko.rs/rastko/delo/12564 Милисав Секулић: Образовање Солунског фронта (БОРБЕ ЗА КАЈМАКЧАЛАН)], Приступљено 17. 4. 2013.</ref></br>11. македонска дивизија{{sfn|Hall|2010|pp=75}}</br>{{зас|German Empire}} немачке снаге:</br>немачке јединице<ref name="Thomas-Bujeirog"/> | губици1 = тешки<ref name="Allcock-Young"/>, око 5.000<ref>Dusan-T Batakovic, Ljubomir Mihailović, ''Histoire du peuple serbe''. 2005. pp. 259</ref> (4.643{{sfn|Mitrović|2007|pp=165}}{{sfn|Hall|2010|pp=75}}) српских војника погинуло, рањено и нестало{{sfn|Hall|2010|pp=75}} | губици2 = непознати, али тешки<ref name="Allcock-Young"/> }} {{Српска кампања}} '''Освајање Кајмакчалана''' је битка на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] у Првом светском рату. Учесници битке су [[Краљевина Србија]] и [[Краљевина Бугарска]]. Битка је остала запамћена у историји по великом броју жртава које је претрпела српска војска и по надморској висини на којој је вођена. Да је Кајмакчалан био значајна позиција говоре и називи: Бугари су га звали ''Борисов град'' јер су мислили да је неосвојив, а Срби ''Капија слободе'' јер су ту први пут закорачили у своју земљу.<ref>[[Стеван Јаковљевић]], ''„Српска трилогија — књига друга“'', pp. 231–232</ref> ==Униформе Српске и Бугарске војске== Пошто је током преласка Албаније већина српских униформи оштећена, српска војска је од 1916.те на Солунском фронту добила нове униформе француског типа. Ова униформа састојала се од плаве блузе и плавих панталона, цокула и француског Адријана металног шлема. Једино су офцири српске војске задржали стару униформу. Бугарска војска је носила тамно зелену унформу, са шапкама зелене боје које су на ободу имале црвену траку, а око ногу су обмотавали тканину и везивали је конопцима, преко које су носили ципеле. == Позадина == Почетком јесени [[1916]]. године почела је дугоочекивана офанзива Антанте напредовањем српских и француских снага северно од [[Битољ]]а преко [[Могленске планине|Могленских планина]], док су се британске упутиле ка Вардарској долини.<ref name="Allcock-Young"/> <!--== Припреме за битку ==--> Бугари су се ушанчили у тешка утврђења.<ref name="Allcock-Young"/> == Битка == Битка је вођена између [[12. септембар|12]]. и [[30. септембар|30. септембра]] [[1916]]. године, када је прва српска армија, уз велике губитке, успела да заузме врх Свети Илија на висини од 2.524 метара, одбацујући Бугаре према [[Маријово|Мариову]], где је потом постављена нова линија одбране. Између [[26. септембар|26]]. и 30. септембра врх је више пута био заузиман док га српска војска није коначно заузела 30. септембра. Срби су имали велике губитке од око 5.000 људи, углавном од бугарске артиљерије. Бугари су се толико занели борбом да нису размотрили да успоставе додатне одбрамбене положаје иза утврђених гребена. Након победе Срба, бугарски генералштаб није успео да на време да наређење за повлачење. Након примања тог наређења нису имали заклоне при повлачењу, тако да су додатно изгубили оружје, опрему и људство.{{sfn|Hall|2010|pp=76}} Са стратешког аспекта битка није имала већи значај за савезнике због зиме која је убрзо дошла и онемогућила свако веће померање трупа. По заузећу Кајмакчалана, [[Стеван Туцовић]], брат [[Димитрије Туцовић|Димитрија Туцовића]] записао је у свој дневник: „Одмах по заузећу Кајмакчалана извео сам своју батерију на вис, где сам видео чудан и страшан призор. По рововима лежали су мртви Бугари, све један на другог наслоњени и са пушкама у рукама. Делови тела били су разбацани по оном платоу виса. Виде се људи без ногу, без руку, главе, стомака. Остала је маса рањеника која запомаже или су у самртном ропцу. То су унакажене и разнете трупине људских тела, које најбоље сведоче о грозоатама, некултурности и варваризму ратова.” == Последице == === По Антанту и Србију === Овом победом српска војска је успела да заустави бугарску офанзиву вођену против положаја француског генерала Мориса Сараја.<ref>M. Th Houtsma, ''E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam, 1913-1936'' -, pp. 204</ref> Уједно ово је била и прва победа српске војске након напуштања Србије годину дана раније.{{sfn|Hall|2010|pp=75}} Заузимањем Кајмакчалана олакшано је српској 1. армији и француским снагама да продуже операције у којима ће касније бити ослобођен Битољ.<ref name="ВЕ-II"/> У новембру је освојен појас око [[Битољ]]а, укључујући и сам Битољ [[19. новембар|19. новембра]]<ref name="Allcock-Young"/>, тако да је повраћен и ослобођен први комад отаџбине.{{sfn|Pavlowitch|2002|pp=98}} Српске снаге су укупно имале око 5.000 односно 4.643{{sfn|Mitrović|2007|pp=}}{{sfn|Hall|2010|pp=75}} погинулих, рањених и несталих војника{{sfn|Hall|2010|pp=75}}, од којих је Дринска дивизија имала је 3.320{{sfn|Mitrović|2007|pp=}} односно 3.804 избачених из строја<ref name="ВЕ-II"/> или три четвртине укупног броја војника.{{sfn|Hall|2010|pp=75}} === По Централне силе и Бугарску === Пад Кајмакчалана убедио је Немце да је средишњи део Солунског фронта у кризи.{{sfn|Hall|2010|pp=76}} Иако је пораз и за бугарске војнике и за војску деловао депримирујуће, бугарске победе над Румунијом су их охрабриле.<ref name="Todorov"/> == Наслеђе == Данас се на врху Кајмакчалана налази мала спомен капела свети Петар. Јужно од врха и капеле налази се костурница где леже кости војника нађених по брдима након битке. {{citat3|Мојим див-јунацима неусташивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине.|Посвета Александра Карађорђевића на спомен капели}} Осматрачница која се налазила на Кајмакчланку је пренета у [[Београд]]. {{Главни чланак|Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану}} [[Алекса Шантић]] је посветио истоимену песму 1920. године. {{Главни чланак|s:Кајмакчалан}} Неколико улица у Србији носе назив ''Кајмакчаланска''. === Обележавање стогодишњице === На стогодишњицу (2016) Србија је обновила капелу и костурницу. У септембру 2016. године, низом свечаности обележена је годишњица кајмакчаланске битке. Министар [[Александар Вулин]] положио је цвеће код [[Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану|Споменика осматрачнице са Кајмакчалана]] у Пионирском парку, и заједно са амбасадором Швајцарске Конфедерације у Србији, [[Филип Ге|Филипом Ге]], симболично је дао знак за почетак меморијалног маратона "Част отаџбине", који је организовао Атлетски клуб "Племенито срце" из [[Београд]]а. Председник Републике Српске [[Милорад Додик]] и председник Србије [[Томислав Николић]] присуствовали су обележавању стогодишњице на самом Кајмакчалану, након чега су положили венце и на Српском војничком гробљу у Битољу.<ref>{{cite news|title=Memorijalni maraton zbog 100 godina Bitke na Kajmakčalanu|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=09&dd=11&nav_category=12&nav_id=1175328|accessdate = 16. 9. 2016|newspaper=Танјуг|date = 16. 9. 2016}}</ref><ref>{{cite news|title=Додик и Николић на обиљежавању 100 године Битке на Кајмакчалану|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=220967|accessdate = 16. 9. 2016|newspaper=РТРС|date = 16. 9. 2016}}</ref> <br> <gallery mode=packed heights=200px style="text-align:left"> Датотека:Vrhovna komanda.jpg|''Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану'', пренета у Београд. File:Veljko Stanojević 1976 Yugoslavia stamp.jpg|Маркица са приказом борби на Солунском фронту. Датотека:Battle_of_Kaymakchalan_100th_anniversary,_2016_post_stamp_of_Serbia.jpg|Комеморативна поштанска маркица за 100 годишњицу битке на Кајмакчалану (2016). </gallery> == Галерија == <br> <gallery mode=packed heights=200px style="text-align:left"> File:Musee-de-lArmee-IMG 1001.jpg|thumb|Српска плава униформа са Адријана шлемом File:Prince Aleksandar with officers.jpg|Регент Александар Карађорђевић осматра положаје пред битку на Кајмакчалану. File:Serbian artillery in action, Bestanddeelnr 158-0702.jpg|Дејство српске артиљерије. Датотека:Released inhabitants after Kajmakčalan battle.jpg|мини|лево|Ослобођено становништво после пада Кајмакчалана (1916. година). Датотека:Kaïmatchalan (décembre 1916). Jour de Noël Mikaïlo Yovanovitch, colonel chef d'état-major de la 3ème Armée serbe sur le Voras.jpg|десембра 1916. File:Kaïmatchalan (décembre 1916) Observatoire de la division Drina sur Grunista.jpg|Кајмакчалан, осматрачница Дринске дивиѕије ка Груништу, децембар 1916. File:Kajmakčalan, od 1930.jpg|Слика Кајмакчалана из 1930. године, јасно су видљиви ровови из битке. File:Sv. Petar na Kajmakčalan (3).jpg|Остаци бугарског бункера. File:Adrian Serbe 01166.JPG|Српски Адријана шлем ношен од стране Српских војника у битци на Кајмачалану. File:Diorama Tessalonika front.jpg|Диорама Солунског фронта. [[File:Musee-de-lArmee-IMG 1001.jpg|thumb|Српска униформа плава са шлемом лево из битке код Кајмакчалана,]] </gallery> == Види још == * [[Кајмакчалан]] * [[Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану]] * [[Битка на Црној реци]] * [[Српско војничко гробље у Скочивиру]] * [[Кајмакчалану у походе]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Hall|first=Richard C.|title=Balkan Breakthrough: The Battle of Dobro Pole 1918|url=http://books.google.com/books?id=lVJ3BwKa9wMC|year=2010|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-00411-6}} * {{Cite book|ref=harv|last=Pavlowitch|first=Stevan K.|authorlink=Стеван К. Павловић|title=Serbia: The History Behind the Name|url=http://books.google.com/books?id=w-RuLDaNwbMC|year=2002|publisher=Hurst|isbn=978-1-85065-477-3}} * {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|title=Србија у Првом светском рату|year=1984|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=3AIzAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Serbia's Great War 1914-1918|year=2007|location=West Lafayette|publisher=Purdue University Press|url=https://books.google.rs/books?id=CI5Wm8771EYC}} * {{Cite book|ref=harv|last=Palmer|first=Alan|title=The Gardeners of Salonika: The Macedonian Campaign 1915-1918|url=http://books.google.com/books?id=0AM1b1XzPFUC|year=2011|publisher=Faber & Faber|isbn=978-0-571-28093-3}} * {{Cite book|ref=harv|last=Klemenčič|first=Matjaž|last2=Žagar|first2=Mitja|title=The Former Yugoslavia's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook|url=http://books.google.com/books?id=ORSMBFwjAKcC|year=2004|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-294-3}} * {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Никола Б.|authorlink= Никола Б. Поповић|coauthors= |title=Срби у Првом светском рату 1914—1918.|year=2000|url= |publisher=Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа|location= Нови Сад|id=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | wikisource = Кајмакчалан | wikiquote = Освајање Кајмакчалана }} * [https://www.youtube.com/watch?v=K79SkgWTPOM Кајмакчалан: Капија слободе 1. део], РТС Образовно - научни програм - Званични канал * [https://www.youtube.com/watch?v=lFA0bvKD2a4 Кајмакчалан: Капија слободе 2. део], РТС Образовно - научни програм - Званични канал * [https://www.youtube.com/watch?v=8T165uYQ9wA Сећање на хероје са Кајмакчалана], РТС емисија Дозволите - Званични канал * [https://web.archive.org/web/20090827183641/http://www.bulgarmak.org/kajmakchalan.htm -{The battle of Kajmakchalan, Η μάχη του Καϊμακτσαλάν}- {{el}}] * [http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/29926/Trag:+%22Kapija+slobode%22 РТС, Емисија Траг, епизода „Капија слободе“ {{sr}}] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:575728-U-korovu-grobovi-junaka У корову гробови јунака („Вечерње новости“, 8. новембар 2015)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/363479/Ratni-pakao-u-oblacima-Kajmakcalana Ратни пакао у облацима Кајмакчалана], Политика, Јован Гајић, 13. септембар 2016. {{coord|40|56|32|N|21|48|17|E|dim:5000_region:GR_type:event_source:dewiki|display=title}} {{Authority control}} [[Категорија:Солунски фронт]] [[Категорија:Српске битке|Кајмакчалан]] [[Категорија:Бугарске битке|Кајмакчалан]] [[Категорија:1916.]] [[Категорија:Битке Првог светског рата]] mnvqr1r186ybc2gfi953jt7qga0owfg 25114608 25114606 2022-07-19T19:08:56Z 178.222.123.43 /* Галерија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Освајање Кајмакчалана | део = [[Битољска офанзива|Битољске офанзиве]]</br>([[Освајање Кајмакчалана|Кајмакчалан]], [[Битка на Црној реци|Црна река]] и [[Битољска битка|Битољ]]) | слика = Serbian chapel on Kajmakčalan (2521m).jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = <small>Српска спомен-капела ''Свети Петар'' на Кајмакчалану</small> | датум = [[12. септембар]] – [[30. септембар]] [[1916]]. | локација = [[Кајмакчалан]], бивша српско-грчка граница; тада [[Македонска војно-инспекциона област]] (македонско-грчка граница) | резултат = тактичка српска победа<ref name="Allcock-Young">John B. Allcock, Antonia Young, ''Black Lambs and Grey Falcons: Women Travellers in the Balkans'', (Berghahn Books, 2000) -, pp. 82</ref> | страна1 = {{зас|Serbia|1882}} [[Краљевина Србија|Србија]]</br>{{зас слика|Flag of France (1794–1815, 1830–1958).svg}} [[Трећа француска република|Француска]]<ref name="Todorov">Todorov Kosta, ''Balkan Firebrand - The Autobiography of a Rebel Soldier and Statesman''. 2007. pp. 95</ref> | страна2 = {{зас|Bulgaria}} [[Краљевина Бугарска|Бугарска]]</br>{{зас|German Empire}} [[Немачко царство|Немачка]] | заповедник1 = {{зас|Serbia|1882}} [[Живојин Мишић]]</br>{{зас слика|Flag of France (1794–1815, 1830–1958).svg}} [[Морис Сарај]]<ref name="Todorov"/></br>{{зас|Serbia|1882}} [[Војин Поповић]]<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-27&feljton=5509 Новости: Јунаци Кајмакчалана]{{Мртва веза}}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref> | заповедник2 = {{зас|Bulgaria}} [[Климент Бојаџијев]]<ref name="Todorov"/></br>{{зас|Bulgaria}} Стефан Богданов | јачина1 = {{зас|Serbia|1882}} српске снаге:</br>1. српска армија</br>Дринска дивизија<ref name="ВЕ-II">[[Војна енциклопедија]], II издање, Београд. 1972. pp. 194</ref></br>[[Добровољачки одред (Војводе Вука)|Добровољачки одред]]<ref name="ВЕ-II"/></br>црногорски војници{{sfn|Klemenčič|Žagar|2004|pp=95}}</br>{{зас слика|Flag of France (1794–1815, 1830–1958).svg}} француске снаге:</br>француске<ref name="Todorov"/> и</br>руске трупе<ref name="Palmer">Alan Palmer, ''Victory 1918'', 2000 -, pp. 66, 67</ref> | јачина2 = {{зас|Bulgaria}} бугарске снаге:</br>1. бугарска армија<ref name="Thomas-Bujeirog">Nigel Thomas, Ramiro Bujeirog, ''The German Army in World War I (2): 1915-17''. 2004. pp. 28</ref>{{sfn|Hall|2010|pp=76}}</br>3. бугарска дивизија<ref>[http://www.rastko.rs/rastko/delo/12564 Милисав Секулић: Образовање Солунског фронта (БОРБЕ ЗА КАЈМАКЧАЛАН)], Приступљено 17. 4. 2013.</ref></br>11. македонска дивизија{{sfn|Hall|2010|pp=75}}</br>{{зас|German Empire}} немачке снаге:</br>немачке јединице<ref name="Thomas-Bujeirog"/> | губици1 = тешки<ref name="Allcock-Young"/>, око 5.000<ref>Dusan-T Batakovic, Ljubomir Mihailović, ''Histoire du peuple serbe''. 2005. pp. 259</ref> (4.643{{sfn|Mitrović|2007|pp=165}}{{sfn|Hall|2010|pp=75}}) српских војника погинуло, рањено и нестало{{sfn|Hall|2010|pp=75}} | губици2 = непознати, али тешки<ref name="Allcock-Young"/> }} {{Српска кампања}} '''Освајање Кајмакчалана''' је битка на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] у Првом светском рату. Учесници битке су [[Краљевина Србија]] и [[Краљевина Бугарска]]. Битка је остала запамћена у историји по великом броју жртава које је претрпела српска војска и по надморској висини на којој је вођена. Да је Кајмакчалан био значајна позиција говоре и називи: Бугари су га звали ''Борисов град'' јер су мислили да је неосвојив, а Срби ''Капија слободе'' јер су ту први пут закорачили у своју земљу.<ref>[[Стеван Јаковљевић]], ''„Српска трилогија — књига друга“'', pp. 231–232</ref> ==Униформе Српске и Бугарске војске== Пошто је током преласка Албаније већина српских униформи оштећена, српска војска је од 1916.те на Солунском фронту добила нове униформе француског типа. Ова униформа састојала се од плаве блузе и плавих панталона, цокула и француског Адријана металног шлема. Једино су офцири српске војске задржали стару униформу. Бугарска војска је носила тамно зелену унформу, са шапкама зелене боје које су на ободу имале црвену траку, а око ногу су обмотавали тканину и везивали је конопцима, преко које су носили ципеле. == Позадина == Почетком јесени [[1916]]. године почела је дугоочекивана офанзива Антанте напредовањем српских и француских снага северно од [[Битољ]]а преко [[Могленске планине|Могленских планина]], док су се британске упутиле ка Вардарској долини.<ref name="Allcock-Young"/> <!--== Припреме за битку ==--> Бугари су се ушанчили у тешка утврђења.<ref name="Allcock-Young"/> == Битка == Битка је вођена између [[12. септембар|12]]. и [[30. септембар|30. септембра]] [[1916]]. године, када је прва српска армија, уз велике губитке, успела да заузме врх Свети Илија на висини од 2.524 метара, одбацујући Бугаре према [[Маријово|Мариову]], где је потом постављена нова линија одбране. Између [[26. септембар|26]]. и 30. септембра врх је више пута био заузиман док га српска војска није коначно заузела 30. септембра. Срби су имали велике губитке од око 5.000 људи, углавном од бугарске артиљерије. Бугари су се толико занели борбом да нису размотрили да успоставе додатне одбрамбене положаје иза утврђених гребена. Након победе Срба, бугарски генералштаб није успео да на време да наређење за повлачење. Након примања тог наређења нису имали заклоне при повлачењу, тако да су додатно изгубили оружје, опрему и људство.{{sfn|Hall|2010|pp=76}} Са стратешког аспекта битка није имала већи значај за савезнике због зиме која је убрзо дошла и онемогућила свако веће померање трупа. По заузећу Кајмакчалана, [[Стеван Туцовић]], брат [[Димитрије Туцовић|Димитрија Туцовића]] записао је у свој дневник: „Одмах по заузећу Кајмакчалана извео сам своју батерију на вис, где сам видео чудан и страшан призор. По рововима лежали су мртви Бугари, све један на другог наслоњени и са пушкама у рукама. Делови тела били су разбацани по оном платоу виса. Виде се људи без ногу, без руку, главе, стомака. Остала је маса рањеника која запомаже или су у самртном ропцу. То су унакажене и разнете трупине људских тела, које најбоље сведоче о грозоатама, некултурности и варваризму ратова.” == Последице == === По Антанту и Србију === Овом победом српска војска је успела да заустави бугарску офанзиву вођену против положаја француског генерала Мориса Сараја.<ref>M. Th Houtsma, ''E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam, 1913-1936'' -, pp. 204</ref> Уједно ово је била и прва победа српске војске након напуштања Србије годину дана раније.{{sfn|Hall|2010|pp=75}} Заузимањем Кајмакчалана олакшано је српској 1. армији и француским снагама да продуже операције у којима ће касније бити ослобођен Битољ.<ref name="ВЕ-II"/> У новембру је освојен појас око [[Битољ]]а, укључујући и сам Битољ [[19. новембар|19. новембра]]<ref name="Allcock-Young"/>, тако да је повраћен и ослобођен први комад отаџбине.{{sfn|Pavlowitch|2002|pp=98}} Српске снаге су укупно имале око 5.000 односно 4.643{{sfn|Mitrović|2007|pp=}}{{sfn|Hall|2010|pp=75}} погинулих, рањених и несталих војника{{sfn|Hall|2010|pp=75}}, од којих је Дринска дивизија имала је 3.320{{sfn|Mitrović|2007|pp=}} односно 3.804 избачених из строја<ref name="ВЕ-II"/> или три четвртине укупног броја војника.{{sfn|Hall|2010|pp=75}} === По Централне силе и Бугарску === Пад Кајмакчалана убедио је Немце да је средишњи део Солунског фронта у кризи.{{sfn|Hall|2010|pp=76}} Иако је пораз и за бугарске војнике и за војску деловао депримирујуће, бугарске победе над Румунијом су их охрабриле.<ref name="Todorov"/> == Наслеђе == Данас се на врху Кајмакчалана налази мала спомен капела свети Петар. Јужно од врха и капеле налази се костурница где леже кости војника нађених по брдима након битке. {{citat3|Мојим див-јунацима неусташивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине.|Посвета Александра Карађорђевића на спомен капели}} Осматрачница која се налазила на Кајмакчланку је пренета у [[Београд]]. {{Главни чланак|Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану}} [[Алекса Шантић]] је посветио истоимену песму 1920. године. {{Главни чланак|s:Кајмакчалан}} Неколико улица у Србији носе назив ''Кајмакчаланска''. === Обележавање стогодишњице === На стогодишњицу (2016) Србија је обновила капелу и костурницу. У септембру 2016. године, низом свечаности обележена је годишњица кајмакчаланске битке. Министар [[Александар Вулин]] положио је цвеће код [[Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану|Споменика осматрачнице са Кајмакчалана]] у Пионирском парку, и заједно са амбасадором Швајцарске Конфедерације у Србији, [[Филип Ге|Филипом Ге]], симболично је дао знак за почетак меморијалног маратона "Част отаџбине", који је организовао Атлетски клуб "Племенито срце" из [[Београд]]а. Председник Републике Српске [[Милорад Додик]] и председник Србије [[Томислав Николић]] присуствовали су обележавању стогодишњице на самом Кајмакчалану, након чега су положили венце и на Српском војничком гробљу у Битољу.<ref>{{cite news|title=Memorijalni maraton zbog 100 godina Bitke na Kajmakčalanu|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=09&dd=11&nav_category=12&nav_id=1175328|accessdate = 16. 9. 2016|newspaper=Танјуг|date = 16. 9. 2016}}</ref><ref>{{cite news|title=Додик и Николић на обиљежавању 100 године Битке на Кајмакчалану|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=220967|accessdate = 16. 9. 2016|newspaper=РТРС|date = 16. 9. 2016}}</ref> <br> <gallery mode=packed heights=200px style="text-align:left"> Датотека:Vrhovna komanda.jpg|''Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану'', пренета у Београд. File:Veljko Stanojević 1976 Yugoslavia stamp.jpg|Маркица са приказом борби на Солунском фронту. Датотека:Battle_of_Kaymakchalan_100th_anniversary,_2016_post_stamp_of_Serbia.jpg|Комеморативна поштанска маркица за 100 годишњицу битке на Кајмакчалану (2016). </gallery> == Галерија == <br> <gallery mode=packed heights=200px style="text-align:left"> File:Musee-de-lArmee-IMG 1001.jpg|thumb|Српска плава униформа са Адријана шлемом File:Bulgarian soldiers of the Balkan Wars.jpg|thumb|Бугарска војска File:Prince Aleksandar with officers.jpg|Регент Александар Карађорђевић осматра положаје пред битку на Кајмакчалану. File:Serbian artillery in action, Bestanddeelnr 158-0702.jpg|Дејство српске артиљерије. Датотека:Released inhabitants after Kajmakčalan battle.jpg|мини|лево|Ослобођено становништво после пада Кајмакчалана (1916. година). Датотека:Kaïmatchalan (décembre 1916). Jour de Noël Mikaïlo Yovanovitch, colonel chef d'état-major de la 3ème Armée serbe sur le Voras.jpg|десембра 1916. File:Kaïmatchalan (décembre 1916) Observatoire de la division Drina sur Grunista.jpg|Кајмакчалан, осматрачница Дринске дивиѕије ка Груништу, децембар 1916. File:Kajmakčalan, od 1930.jpg|Слика Кајмакчалана из 1930. године, јасно су видљиви ровови из битке. File:Sv. Petar na Kajmakčalan (3).jpg|Остаци бугарског бункера. File:Adrian Serbe 01166.JPG|Српски Адријана шлем ношен од стране Српских војника у битци на Кајмачалану. File:Diorama Tessalonika front.jpg|Диорама Солунског фронта. [[File:Musee-de-lArmee-IMG 1001.jpg|thumb|Српска униформа плава са шлемом лево из битке код Кајмакчалана,]] </gallery> == Види још == * [[Кајмакчалан]] * [[Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану]] * [[Битка на Црној реци]] * [[Српско војничко гробље у Скочивиру]] * [[Кајмакчалану у походе]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Hall|first=Richard C.|title=Balkan Breakthrough: The Battle of Dobro Pole 1918|url=http://books.google.com/books?id=lVJ3BwKa9wMC|year=2010|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-00411-6}} * {{Cite book|ref=harv|last=Pavlowitch|first=Stevan K.|authorlink=Стеван К. Павловић|title=Serbia: The History Behind the Name|url=http://books.google.com/books?id=w-RuLDaNwbMC|year=2002|publisher=Hurst|isbn=978-1-85065-477-3}} * {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|title=Србија у Првом светском рату|year=1984|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=3AIzAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Serbia's Great War 1914-1918|year=2007|location=West Lafayette|publisher=Purdue University Press|url=https://books.google.rs/books?id=CI5Wm8771EYC}} * {{Cite book|ref=harv|last=Palmer|first=Alan|title=The Gardeners of Salonika: The Macedonian Campaign 1915-1918|url=http://books.google.com/books?id=0AM1b1XzPFUC|year=2011|publisher=Faber & Faber|isbn=978-0-571-28093-3}} * {{Cite book|ref=harv|last=Klemenčič|first=Matjaž|last2=Žagar|first2=Mitja|title=The Former Yugoslavia's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook|url=http://books.google.com/books?id=ORSMBFwjAKcC|year=2004|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-294-3}} * {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Никола Б.|authorlink= Никола Б. Поповић|coauthors= |title=Срби у Првом светском рату 1914—1918.|year=2000|url= |publisher=Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа|location= Нови Сад|id=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | wikisource = Кајмакчалан | wikiquote = Освајање Кајмакчалана }} * [https://www.youtube.com/watch?v=K79SkgWTPOM Кајмакчалан: Капија слободе 1. део], РТС Образовно - научни програм - Званични канал * [https://www.youtube.com/watch?v=lFA0bvKD2a4 Кајмакчалан: Капија слободе 2. део], РТС Образовно - научни програм - Званични канал * [https://www.youtube.com/watch?v=8T165uYQ9wA Сећање на хероје са Кајмакчалана], РТС емисија Дозволите - Званични канал * [https://web.archive.org/web/20090827183641/http://www.bulgarmak.org/kajmakchalan.htm -{The battle of Kajmakchalan, Η μάχη του Καϊμακτσαλάν}- {{el}}] * [http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/29926/Trag:+%22Kapija+slobode%22 РТС, Емисија Траг, епизода „Капија слободе“ {{sr}}] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:575728-U-korovu-grobovi-junaka У корову гробови јунака („Вечерње новости“, 8. новембар 2015)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/363479/Ratni-pakao-u-oblacima-Kajmakcalana Ратни пакао у облацима Кајмакчалана], Политика, Јован Гајић, 13. септембар 2016. {{coord|40|56|32|N|21|48|17|E|dim:5000_region:GR_type:event_source:dewiki|display=title}} {{Authority control}} [[Категорија:Солунски фронт]] [[Категорија:Српске битке|Кајмакчалан]] [[Категорија:Бугарске битке|Кајмакчалан]] [[Категорија:1916.]] [[Категорија:Битке Првог светског рата]] 71dovyk5h5k9gqafmlbjlnxqk44tlio 0 442873 25114273 24925695 2022-07-19T16:23:42Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЏЕВДЕТ ДОДА | слика = Dzevdet Doda.jpg | опис_слике=Џевдет Дода | датум_рођења = {{Датум рођења|1906||}}<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Призрен]] | држава_рођења =[[Османско царство]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|5||1906||}} | место_смрти =[[Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен|Матхаузен]] | држава_смрти =[[Нацистичка Немачка]] | професија=учитељ | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[26. децембар|26. децембра]] [[1973]]. }} '''Џевдет Дода''' ({{јез-алб|Xhevdet Doda}}; [[Призрен]], [[1906]] — [[Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен|Матхаузен]], [[мај]] [[1945]]), учитељ, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1906]]. године у [[Призрен]]у, где је завршио основну школу. Године [[1923]]. отишао је у [[Албанија|Албанију]], где је завршио учитељску школу. Када се запослио, пошто је био противник режима [[Зог I од Албаније|Ахмета Зогуа]], често је премештан из места у место. На крају се био пребачен у [[Тирана|Тирану]], где се повезао са [[Комунизам|комунистима]] и [[Раднички покрет|радичким покретом]]. Пошто му је пропао план да оде у [[Шпанија|Шпанију]] и бори се у [[Шпански грађански рат|грађанском рату]], на страни републиканске војске, остао је у Албанији, где се [[1939]]. године активно борио против италијанске окупације. Због сталног прогања од стране италијанских окупационих власти, јуна [[1941]]. године се вратио у родни Призрен. По повратку у Призрен, повезао се са југословенским комунистима и постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Одах се прикључио [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] и укључио у припреме за оружани устанак. Посебно се нагажовао на повезивању КП Југославије и новоосноване [[Комунистичка партија Албаније|КП Алабније]]. Учествовао је на састанку представника КПЈ И КП Албаније, одржаног крајем 1941. године у [[Витомирица|Витомирици]], код [[Пећ]]и. Током [[1942]]. године радио је на организовању [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у многим местима [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Његова [[antifašizam|антифашистичка]] активност није остала незапажена и италијански окупатор је улагао велике напоре да га ухапси. Италијанска полиција успела је да га ухапси [[1. април]]а [[1943]]. године и интернира је у концентрациони логор „Порто Романо“ код [[Драч]]а, у Албанији. После капитулације [[Италија|Италије]], септембра 1943. године, заједно са осталим логорашима је ослобођен и вратио се на [[Косово]]. По повратку на Косово, постао је командант Првог косовско-метохијског батаљона „[[Рамиз Садику]]“, који је [[11. новембар|11. новембра]] 1943. године ступио у [[Прва македонско-косовска пролетерска бригада|Прву македонско-косовску бригаду]]. Децембра 1943. године, као делегат бораца своје бригаде, учествовао је на Првом заседању Народноослободилачког одбора Косова и Метохије. На овом заседању изабран је за члана Главног одбора НО одбора Косова и Метохија. Априла [[1944]]. године [[Гестапо]] га је поново ухапсио и пребацио га, најпре у Тирану, па у [[Бањички логор|логор на Бањици]], а потом у [[Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен|концентрациони логор „Матхаузен“]]. Маја [[1945]]. године, свега неколико дана пре ослобођења логора, убијен је међу последњим затвореницима. Одлуком [[Председник Југославије|председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. децембар|27. децембра]] [[1973]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} * ''[[Енциклопедија Југославије]]'' (друга књига). ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“, Загреб 1984. година. {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Дода, Џевдет}} [[Категорија:Рођени 1906.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Призренци]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Албански комунисти]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве македонско-косовске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] 5hmnfmx3bz9fzvcarrabpzko41o7ijr 1 443108 25114179 25085177 2022-07-19T15:48:44Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} == [[Википедија:Добри чланци/Гласање|Кандидат за добар чланак на расправи]] == Радио сам на чланку више мјесеци током садашње и прошле године. Кандидатура се поклапа са стогодишњицом рођења др Дејана Медаковића, титана српске науке и националног прегалаштва. Сви коментари и конструктивне критике су добродошли. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:54, 17. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' gca5b7sj5wziczgmgtlc089vrp3hq5x 25114378 25114179 2022-07-19T17:13:45Z HoneymoonAve27 204002 /* Кандидат за добар чланак на расправи */ wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} == [[Википедија:Добри чланци/Гласање|Кандидат за добар чланак на расправи]] == Радио сам на чланку више мјесеци током садашње и прошле године. Кандидатура се поклапа са стогодишњицом рођења др Дејана Медаковића, титана српске науке и националног прегалаштва. Сви коментари и конструктивне критике су добродошли. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:54, 17. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Све похвале за самостално писани текст. Једина замерка коју могу навести су црвене везе али то свакако није нешто толико значајно. Чланак има мој глас. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:12, 19. јул 2022. (CEST) 8khvcgnxdmkwhtdosvse60i2kkcfdx7 25114761 25114378 2022-07-19T20:18:30Z Soundwaweserb 82964 /* Кандидат за добар чланак на расправи */ wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} == [[Википедија:Добри чланци/Гласање|Кандидат за добар чланак на расправи]] == Радио сам на чланку више мјесеци током садашње и прошле године. Кандидатура се поклапа са стогодишњицом рођења др Дејана Медаковића, титана српске науке и националног прегалаштва. Сви коментари и конструктивне критике су добродошли. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:54, 17. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Све похвале за самостално писани текст. Једина замерка коју могу навести су црвене везе али то свакако није нешто толико значајно. Чланак има мој глас. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:12, 19. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Чланак је веома добро урађен и наведено је све таксативно везано за Медаковићеву биографију. Подржавам да чланак постане добар и гласаћу ЗА.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:18, 19. јул 2022. (CEST) gt5x165v9lvvwz2a55x4m2xqkzar0l5 25114956 25114761 2022-07-19T22:44:14Z Ранко Николић 97143 /* Кандидат за добар чланак на расправи */ wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} == [[Википедија:Добри чланци/Гласање|Кандидат за добар чланак на расправи]] == Радио сам на чланку више мјесеци током садашње и прошле године. Кандидатура се поклапа са стогодишњицом рођења др Дејана Медаковића, титана српске науке и националног прегалаштва. Сви коментари и конструктивне критике су добродошли. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:54, 17. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Све похвале за самостално писани текст. Једина замерка коју могу навести су црвене везе али то свакако није нешто толико значајно. Чланак има мој глас. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:12, 19. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Чланак је веома добро урађен и наведено је све таксативно везано за Медаковићеву биографију. Подржавам да чланак постане добар и гласаћу ЗА.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:18, 19. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Немам критика на чланак, према мом мишљењу испуњава критеријуме за одабир. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 00:44, 20. јул 2022. (CEST) bq8jsh85tpvlrvnn3t6yitbovcnj1dd 0 447643 25113959 25112970 2022-07-19T12:19:29Z Batavele 182801 /* (-{IV}-) 1—7. маја 1964. */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = <div style="font-size: 20pt; text-align:center; color: green; 0.1em 0.1em 0.4em green;">'''ФК Палилулац Београд'''</div> | слика = [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|180п|Grb FK Palilulca]] | држава = {{зас|СРБ}} ''Србија'' | пуно име = Фудбалски клуб Палилулац, Београд | надимак = | основан = недеља {{Start date and age|1924|6|15}}. | стадион = [https://www.google.rs/maps/place/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5+%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0+120,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/@44.8398122,20.4682304,3346m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x475a7ad5bd49512b:0xaeb883834ec8a68d!8m2!3d44.8390104!4d20.4770574?hl=sr Палилулца] у [[Крњача (Београд)|Крњачи]] | капацитет = 1.500 места | директор = Дејан Данојлић | председник скупштине = [[Војин Дворнић]] Дворна | менаџер = Насер Рамадановски | тренер = | лига = [[Међуопштинска лига Београд група „Б”-е у фудбалу 2019/20.|Међуопштинска лига Београд група Б]] | сезона = | позиција = | највећа победа = | највећи пораз = | најбољи стрелац = |pattern_la1 = |pattern_b1 = _greenhoops |body1 = FFFFFF|pattern_ra1 =|pattern_so1 =_hoops_green_2 |leftarm1 = 339933|rightarm1 = 339933|shorts1 = 339933|socks1 = FFFFFF |pattern_la2 =|leftarm2 = |pattern_b2 =|body2 = FFFFFF|pattern_ra2 = |rightarm2 = |shorts2 = E32636|socks2 = FFFFFF |pattern_la3 =|leftarm3 = 0000FF|pattern_b3 =|body3 = 0000FF|pattern_ra3 = |rightarm3 = 0000FF|shorts3 =|socks3 = 0000FF | }} {{Location map+|Belgrade|float=right|width=255|places= {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.860480 |long= 20.500000 |label= [[Крњача (Београд)|'''Крњача''']] |position=top}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.839934 |long= 20.475117 |label= '''Палилулац''' |position=left }} {{Location map~|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.18 |long= 22.0 |label='''{{nowrap|[[Географска карта|Мапа]] [[Београд]]а}}''' |position=left }} |caption=<center>[[Крњача (Београд)|Крњача]] је градско насеље које се налази у [[Београд]]ској општини [[Палилула (Београд)|Палилула]], на левој обали [[Дунав]]а. Са [[Београд]]ом је повезана [[Панчевачки мост|Панчевачким мостом]].</center>}} :[[Датотека:FK Palilulac Skorpioni.jpg|мини|д|<center>'''''„Зелени шкорпиони”'''''<br>Надимак навијача</center>]] :{{Инфокутија Књига | слика = <!-- FK Palilulac Knjiga korice.jpg --> <imagemap> Слика:FK Palilulac Knjiga korice.jpg|300п circle 950 850 600 [[#Предње корице|Предње корице]] circle 2950 850 700 [[#Задње корице|Задње корице]] default [[Датотека:FK Palilulac Knjiga korice.jpg|FK Palilulac Knjiga korice]] </imagemap> | име = <!-- ФК Палилулац, Београд --> | аутор = Драгутин Веланац Бата | жанр = Спорт (фудбал) | тема = Историја ФК „Палилулац”, Крњача | место_и_време_радње = Србија 1924 — 2014. | држава = {{зас|Србија|variant=2004|size=30п}} Србија | језик = [[Српски]] ([[ћирилица]]) | издавач оригинала = NEW Image д.о.о. | дизајнер_корица = NEW Image д.о.о. | датум оригинала = [[новембар]] [[2020]]. | наслов оригинала = ФК ПАЛИЛУЛАЦ БЕОГРАД | издавач = NEW Image д.о.о. | artiste_couverture = | серијал = | тип медија = тврд повез | број страна = 137 | исбн оригинала = 978-86-920507-1-8 | фусноте = Монографија је посвећена свима који су допринели успешном развоју клуба. }} <!-- <div style="position: fixed; right:0; bottom:0; display:block;">[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|80п]]</div> --> <div style="position: fixed; right:0; bottom:0; display:block;">[[Датотека:Gnome-go-up.svg|35п|Врх странице|link=#top|Врх стране]]{{spaces|1}}[[Датотека:football pictogram.svg|100п|link=#top|Врх стране]]</div> '''Палилулац''' је фудбалски клуб из [[Београд]]а основан у недељу 15. јуна 1924. године. Сениорска екипа је привремено неактивна од сезоне 2014/15. године,<br />док су млађе категорије клуба (петлићи, пионири, кадети и омладинци) и даље активне и такмиче се у оквиру Фудбалског савеза [[Београд]]а.<br />За сезону 2019/20. клуб је активирао први тим који се такмичи у Међуоппштинској лиги [[Београд]]. <br/>Навијачка група се зове „Зелени шкорпиони”. Адреса клуба: [https://www.google.rs/maps/place/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5+%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0+120,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/@44.8398122,20.4682304,3346m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x475a7ad5bd49512b:0xaeb883834ec8a68d!8m2!3d44.8390104!4d20.4770574?hl=sr Јовице Васиљевића бб] (стари назив: Бранка Момира 120), [[Крњача (Београд)|Крњача]] ;Савремени [[фудбал]] <blockquote> Савремени фудбал настао је када се ова игра одвојила од [[рагби]]ја и постала самостална спортска игра.<br/>За почетак савременог футбала рачуна се 1863. година, када је у [[Лондон]]у основан први футбалски савез и објављена прва правила футбалске игре.<br/>Најстарији фудбалски клуб сматра се енглески „[[Шефилд јунајтед]]”, основан {{start date and age|1889|3|22}}<br/>Први клуб на овим просторима ја настао у [[Суботица|Суботици]] ({{start date and age|1898|12|}}), када је Никола Матковић са групом људи формирао фудбалску секцију<br/>при Суботичком спортском друштву (мађ.: Szabadkai sport egyulet)<ref name="ФТЈС"/> </blockquote> ;Долазак [[фудбал]]а у [[Београд]][http://www.fsb.org.rs/cyr/istorijat][http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/dugi-dani] <blockquote> Први „футбал” у [[Београд]] донео је [[Хуго Исак Були]], у пролеће 1896. године, по завршетку школовања у [[Берлин]]у, где је играо фудбал за „Германију”.<br/>Хуго већ 12. маја 1896. заједно са пријатељима основао „лоптачку секцију” у оквиру гимнастичког друштва „Соко”.<br/>У близини [[Кула Небојша|Куле Небојша]], испод [[Калемегдан]]а, 19. маја 1896. године тачно у 15 часова одиграна је прва фудбалска утакмица у Србији<br/>са кожном лоптом коју је из Немачке донео београдски студент јеврејског порекла Хуго Були. Хуго се прихватио да напише правила фудбалске игре за [[Србија|Србију]]<br/>Основано је Прво српско друштво за играње лоптом, 1. маја по старом, односно 14. маја по новом календару, 1899. а међу утемељивачима уз Булија био је и Андреја Николић, касније доктор наука и академик. <br/>Октобра 1941. године Хуго је одведен од Немаца и стрељан, 1942. године, у логору код [[Топовске шупе|„Топовских шупа”]]. </blockquote> {| style="margin:auto; text-align:left; background:#c0ffc0; font-size:95%; border:1px solid green;" |- style="background:#dcdbd6;" |colspan="2"|<center>'''Енглеска је дала Олимпизму ова начела, које је прихватио олимпијски конгрес у [[Праг]]у 1925. године''' <ref>1913 — 1938 Четврт века Спортског Клуба „Југославије” „издање Југословенске СПОРТСКЕ РЕВИЈЕ” — Београд 1939. године</ref></center> |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" ||<center>'''КАО ИГРАЧ'''</center>||<center>'''КАО ГЛЕДАЛАЦ'''</center> |- ||1. Играш ли ти игру ради саме игре?||{{spaces|2}}1. Јеси ли одустао од пљескања доброј игри противничком клубу? |- ||2. Играш ли за своју клуб, а не за себе?||{{spaces|2}}2. Јеси ли извиждао судију, када је он нешто одлучио противно твом мишљењу? |- ||3. Слушаш ли наредбе свог вође не постављајући питања и без расправе?||{{spaces|2}}3. Желиш ли да твој клуб победи и ако то не заслужују? |- ||4. Признајеш ли одлуке судије без приговора?||{{spaces|2}}4. Да ли изазиваш свађу са гледаоцима који пљескају противничкој страни? |- ||5. Умеш ли победити без хвалисања и губити без гунђања?|| |- ||6. Би ли волео пре изгубити, него починити нешто непоштено?|| |- |colspan="2"|<center>'''Ако Одговор гласи »ДА«'''</center> |- ||'''У том случају си на добром путу да постанеш добар спортиста!'''||{{spaces|2}}'''Онда ниси спортиста. Покушај да то постанеш.''' |} == Историја == <blockquote> Дана (недеља) 15. јуна 1924. године г-дин Бранко Николић Либаде, Бранко Стојановић<ref>„Југословенска спортска ревија” 1940. година Уредници су били Бора Јовановић и Љубомир Вукадиновић</ref> уз подршку и помоћ групе заљубљеника у фудбал основао је Београдски Спортски клуб „Златибор“ у старој кафани „Соколовић“ која се налазила у Београду на углу улица Станоја Главаша и Ратарске (27. Марта, Краљице Марије). За боје клуба и дресова изабрана је зелено-бела боја. Под именом БСК „Златибор“ клуб се такмичио до 1928. године када је променио име у ФК Палилулац на ванредној скупштини клуба 16. септембра.1928. године<ref>Службени орган БЛП „СПОРТИСТА”, понедељак 17. септембар 1928. година</ref>, али и ако је промењено име клуба, боје су до данас остале исте, препознатљива зелено-бела се није мењала. Највећи предратни успех било је освајање титуле првака Другог разреда 1929. године. На ванредној скупштини Срспког лоптачког савеза (СЛС) Г-дин Бранко Николић Либаде изабран је у управном одбору СЛС.<ref>Новине „ОБНОВА” 4. мај 1943. година</ref> У [[Други светски рат|Другом светском рату]] 17 играча и чланова управе клуба изгубило животе учествујући у борби против окупатора. Послератно окупљање догодило се 1948. године у кафани Палилула на углу улице Старине Новака и Кнез Данилове, а „оживљавању“ Палилулца допринели су браћа др Мома и др Аца Кесеровић, Сингер Јовановић, Дуле Живановић „Мучкомозац” и голман клуба Гојко Џепина. Уз присуство г-дина Бранка Николића званог Либаде и Милана Марковића окупили су се стари чланови и пријатељи клуба и том приликом је поново активиран рад Палилулац, а постигнут је договор да се задржи и име клуба, као и препознатљива зелено-бела боја дресова. Од тада се клуб такмичи под окриљем Београдског фудбалског савеза. Палилулца је после Другог светског рата водио г-дин Бранислав Голубовић Голуб који је био један од важнијих људи у богатој историји клуба, а као занимљивост се може навести податак да је њему чак и припадало земљиште на коме се данас налази стадион Палилулца што показује колика је била љубав и посвећеност клубу човека кога су сви звали чика Голуб. Палилулац регистрован је 1948. године као Спортско друштво у оквиру кога су била спортска друштва-клубови за: Палилулац регистрован је 1948. године као Спортско друштво у оквиру кога су била спортска друштва-клубови за:<br /> [[Датотека:football pictogram.svg|min|50п|Фудбал]] [[фудбал]] [[Датотека:handball pictogram.svg|min|50п|Рукомет]] [[Рукомет]] [[Датотека:table tennis pictogram.svg|min|50п|Стони тенис]] [[Стони тенис]] [[Датотека:Shooting pictogram.svg|min|50п|Стрељаштво]] [[Стрељаштво]] [[Датотека:chess pictogram.svg|min|50п|Шах]] [[Шах]] Из редова Палилулца потекло је више играча који су се касније афирмисали у клубовима савезних лига, а најпознатији играч из предратног доба био је [[Александар Петровић — Пикавац|Александар Петровић]] Пикавац, који је касније био члан [[ФК Југославија|СК Југославија]] и државни репрезентативац.Једно време је у Палилулцу играо и [[Благоје Марјановић]] Моша.<ref>30-тих година прошлог века</ref>, као и Бранислав Голубовић Голуб,Љуба Ђорђевић,Хара, браћа др Мома и др Аца Кесеровић и многи други. У периоду од 1961. до 1965. године Палилулац је најпре самостално (у периоду од 1961 до 1963.године), а касније у координацији са [[ФК Партизан Београд|Партизаном]] из [[Београд]]а био организатор јединог [[#Турнири|омладинског турнира]] на овим просторима. На једном од тих турнира за Палилулац заиграо је тада анонимни [[Драган Џајић]] који је касније постао фудбалер [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]].<ref name = "Архива">Архива ФК Палилулац</ref> и легенда домаћег и светског фудбала. </blockquote> <!-- <gallery class="left" widths="100" heights="100" perrow=5> --> <!-- </gallery> --> {| |valign="top"| [[Датотека:Palilulska kasina.jpg|250п]]Данашњи изглед Палилулске касине где је 1948. године донете одлука о активирању клуба. |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac cika Golub i Dzepina.jpg|150п]]Бранислав Голубовић и Гојко Џепина. |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Keserovic Aca 1943. god.jpg|292п]]Аца Кесеровић (светли дрес) у продору на утакмици 1955. |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Keserovic Moma 1943.jpg|264п]]Мома Кесеровић у разговору са публиком на полувремену такмице <br/>1. мај 1955. ФК Палилулац — ФК Бежанија 1:0. |} {| |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Srdjan Aleksic.jpg|100п|л]]<br/>Срђан Алексић интервенише на утакмици 1949/50. Палилулац — Омладинац 2:0. |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac autobus 1963 godina.jpg|200п|л]]<br/>Гојко Џепина, Златан, чика Голуб и Слободан Мартиновић Шуле. У позадини је аутобус{{Напомена|Аутобус власништво Палилулца}} који је превозио играче на тренинге и утакмице 1963. године<br/>Аутобус је полазио из бивше улице „29. новембра” (сада Булевар деспота Стефана) код Ботаничке баште и испред кафане Палилула, на углу улице Старине Новака и Кнез Данилове. {{clear|both}} |} == Заглавље меморандума БСК [[Златибор]] из 1924. године<ref name = "Архива"/> == {| | valign="top"| :{| cellpadding="10" cellspacing="2" style="width: 3%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | {| style="background:none;" |} [[Датотека:FK Zlatibor memorandum 1924.jpg|600п|центар]] |} {{clear|both}} У склопу клуба биле су секције:<br /> [[Датотека:football pictogram.svg|50п]]{{nbsp}}[[Фудбал|Ногомет]] [[Атлетика|Лака атлетика]]{{Напомена|Спортови који укључују трчање, ходање, скакање и бацање.}} — Тешка атлетика{{Напомена|Тешка атлетика, спортске гране у којима је до изражаја нарочито долазила снага (бокс, дизање тегова, хрвање).}} [[Датотека:Boxing pictogram.svg|50п]]{{nbsp}}[[Бокс]] <!-- | style="width:5px;"| | valign="top"| У склопу клуба биле су секције:<br /> [[Датотека:Athletics pictogram.svg|mini|50п]]{{nbsp}}[[Атлетика|Лака атлетика]]{{Напомена|Спортови који укључују трчање, ходање, скакање и бацање.}}<br /> {{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}[[Датотека:football pictogram.svg|50п]]{{nbsp}}[[Фудбал|Ногомет]]<br /> [[Датотека:Athletics pictogram.svg|mini|50п]]{{nbsp}}Тешка атлетика{{Напомена|Тешка атлетика, спортске гране у којима је до изражаја нарочито долазила снага (бокс, дизање тегова, хрвање).}}<br /> {{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}[[Датотека:Boxing pictogram.svg|50п]]{{nbsp}}[[Бокс]] {{clear|both}} --> | style="width:5px;"| | valign="top"| :{{multiple image|perrow = 2|total_width=400 | background color = | align = left | header_background = | header_align = center | header = Прадеда и праунук | direction = horizontally <!-- vertical --> | width = | footer_background = blue | image1 = Branko Nikolić Libade.jpg | caption1 = Бранко Николић Либаде са супругом Јеленом. Оснивач БСК Златибор | image2 = Praunuk Branka Nikolića osnivača Palilulca, Đorđe Locić .jpg | caption2 = Праунук Бранка Николића, Ђорђе Лоцић у дресу Палилулца 2009. }} |} {{clear|both}} :Најбољи играч био је Велимир Радивојевић. То је један од најбољих нижеразредних лоптача. Милкић је такође одличан играч. Он је једно време био један од најбољих десних крила у [[Београд]]у.<ref>Службени гласник Београдског лоптачког подсавеза "СПОРТИСТА", број 657, 23. фебруар 1931.</ref> {{clear|both}} {| |valign="top"| [[Датотека:Zlatibor 1925.05.25.jpg|мини|350п|<center>БСК Златибор 25.05.1925. година<br/> Играчи и чланови управе са породицама.</center>]] | style="width:10px;"| |valign="top"| [[Датотека:Zlatibor 1926.03.21.jpg|мини|350п|<center>БСК Златибор 21.03.1926. година<br/> Играчи и чланови управе.</center>]] |} {{clear|both}} {| |valign="top"| [[Датотека:Zlatibor 1926.jpg|мини|350п|<center>Играло се из љубави. БСК Златибор 1926. година<br/> Стоје: Пецић, Јовановић, Љуба Ђорђевић, Радивојевић, Чворковић, В. Стаменковић, Кузмановић, Милкић<br /> Клече: М. Стаменковић, Милосављевић, Бранко Стојановић</center>]] | style="width:10px;"| |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Zlatibor 1928.jpg|мини|350п|<center>Непозната локација и година.</center>]] |} {{clear|both}} ==Спортска географија [[Београд]]а 1928. године<ref>Службени гласник Београдског лоптацког савеза „СПОРТИСТА”,7. јануар 1928. година</ref>== Велики и мали клубови, са Дорћола, Славије, Ђерма, Палилуле и свих осталих крајева [[Београд]]а.<br/>Београд 1928. године имао је преко 250.000 становника, 43 фудбалска клуба, два велика и шест мала игралишта.<br/>Приближна цифра оних који играју фудбал по клубовима, има око 2.500 фудбалера. {| |valign="top"| ;Игралишта у Београду: * СК „Југославија” на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брдо]] * „Соко” у [[Кошутњак]]у * „БСК” изнад [[Топовске шупе|Топовских шупа]] * „Чукарички” на [[Градска општина Чукарица|Чукарици]] * „Железничар” у [[Бара Венеција|Бари Венецији]] * „Јадран” на [[Дунав]]у близу кланице * „Монплезир” на [[Дунав]]у близу града * „Карађорђе” код [[Вуков споменик|Вуковог]] споменика * „Балкан” на [[Ђерам (Београд)|Смедеревском ђерму]] <!-- | style="width:10px;"| |valign="top"| --> :{| align=left colspan="2" style="width:70em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- bgcolor=#C0FFC0 | colspan="2" |''<center>'''Подела клубова према крају у коме је клуб поникао или из кога је краја гро његових играча'''</center>'' |- |'''[[Дорћол]]'''||'''[[Савамала]]''' |- |{{spaces|5}}Јединство, Вардар, Хакоах, Дунав, Шумадија{{Напомена|ФК „Шумадија” Бајлонова пивара}}, Омладинац, Скардалија||{{spaces|5}}Железничар, Гвожђар, Карађорђева, Србија{{Напомена|ФК „Србија” Железнички парк}}, Моравац{{Напомена|ФК „Моравац” Дом малолетника}} |- |'''[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]'''||'''[[Ђерам (Београд)|Смедеревски ђерам]]''' |- |{{spaces|5}}БСК, Палилулац, Српски мач{{Напомена|ФК „Српски мач” Ратарска улица}}, Јадран, Милетина||{{spaces|5}}Балкан, Космај, Тушко |- |'''[[Чубура]]'''||'''[[Градска општина Врачар|Врачар]] — [[Славија]]''' |- |{{spaces|5}}Обилић, Херој, Ускок{{Напомена|ФК „Ускок” [[Црвени крст (Београд)|Црвени крст]]}}||{{spaces|5}}Југославија, Славија |- |'''Ђурђево брдо — [[Сењак]]'''||'''[[Предграђе]]''' |- |{{spaces|5}}Брђанин, Хајдук{{Напомена|ФК „Хајдук” „Мостар” кафана}}, Спарта, Викторија||{{spaces|5}}Олимпија, Карађорђе, Душановац, Чукарички |- |'''Раднички клубови'''||'''Трговачки клубови''' |- |{{spaces|5}}Графичар, Раднички, Слога{{Напомена|ФК „Слога” келнери}}, Борац||{{spaces|5}}Трговачки подмладак, Адмира, Сенегалац |- |'''Војнички'''||'''Остали''' |- |{{spaces|5}}Гардист||{{spaces|5}}Руски СК, Црногорац, БУСК{{Напомена|БУСК клуб универзитетских студената}}, Соко |- bgcolor=#C0FFC0 | colspan="2" |''<center>'''Сваки крај [[Београд]]а осим [[Теразије (Београд)|Теразија]] имали су своје клубове.'''</center>'' |} {{clear|both}} |} ;Занимљивости за сезону 1928/29. годину :Цене улазница за првенствене утакмице, 10 динара седишта, 5 динара стајање и 2 динара за децу.<ref>Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА” 30. август 1928. година</ref><br/>На свим првенственим утакмицама право на бесплатан улаз у игралишту имају по 13 играча и 5 фукционера клубова који играју тог дана.<ref>Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА” 20. септембар 1928. година</ref> :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|Првенствена утакмица Другог разреда група "[[Сава]]", 30. септембар 1928. година<ref name="Чука-Пал">Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 1. октобар 1928. година</ref> [[Стадион]]: [[СК Југославија]]<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Стокић ([[Београд]])<br />Стрелци: П. Сам два и Ђорђевић -{II}- за Чукарички<br />Ристић два и Миросаљевић за Златибор<br />[[Корнер (фудбал)|Корнери]]: 3:2, у корист Чукаричког |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 18em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 18em;"|„Гост” <!--Чукарички--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Чукарички|Чукарички]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Богдановић<br />{{spaces|2}}2. Глишић<br />{{spaces|2}}3. Петаковић<br />{{spaces|2}}4. Жујић<br />{{spaces|2}}5. Ђорђевић -{I}-<br />{{spaces|2}}6. Шарчевић<br />{{spaces|2}}7. Младеновић<br />{{spaces|2}}8. Ђорђевић -{II}- {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Ратаран<br />10. Малек<br />11. '''П. Сам''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] {{гол|}} {{гол|}}}} |style="text-align:center;"|'''3:3''' (1:1) <!-- Палилулац --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Златибор, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Милановић<br />{{spaces|2}}2. Стаменковић -{I}-<br />{{spaces|2}}3. Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Толмичев<br />{{spaces|2}}5. Радивојевић<br />{{spaces|2}}6. Чварковић<br />{{spaces|2}}7. Милкић<br />{{spaces|2}}8. Ристић {{гол|}} {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Стаменковић -{II}-<br />10. Кузмановић<br />11. Миросављевић {{гол|}}}} |} {{clear|both}} :Четвртак 12. септембар 1929. година, Г. Милан Јовановић пријатељ клуба и љубитељ спорта поклонио је једну нову лопту.<ref>Службени гласник Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, Четвртак 12. септембар 1929. година број 507 година VI</ref> {{clear|both}} == Заглавље меморандума из 1963. године<ref name = "Архива"/> == :{| <!-- cellpadding="10" cellspacing="2" style="width: 3%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" --> |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 2px 2px 2px 2px; border-style: solid; border-color: green<!-- #536895 -->; vertical-align: center; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" |<!-- style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 1px 1px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | --> {| style="background:none;" |} [[Датотека:FK Palilulac memorandum 1963.jpg|600п|ц]] |} {{clear|both}} == Награде == {| |- valign=top | Поводом прославе 50 година Београдског фудбалског савеза (БФС{{Напомена|Београдски фудбалски савез основан 12. марта 1920. године}}) и Фудбалског савеза Југославије (ФСЈ{{Напомена|Фудбалски савез Југославије основан 1919. у Загребу}}) клуб је добио '''златне''' плакете, и то:<ref name="награда" >Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 3.</ref> :Клуб за свој допринос развоју и унапређењу фудбалског спорта.<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 4.</ref> :Спортски радници за постизање значајних резултата у развоју и унапређењу фудбала. {{Напомена|за успешан рад у времену од 30 и више година који су постизали значајне резултате у развоју и унапређењу фудбалског спорта.}} :: Бранислав Голубовић <ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 6.</ref> :: Љубинко Марковић<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 7.</ref> Истом приликом додељене су сребрне плакете спорстким радницима и играчима{{Напомена|који 20 и више година успешно раде на развоју и унапређењу фудбалског спорта и играчима који су одиграли најмање 10 утакмица зa репрезентацију Београда или Југославије:}}, и то:<ref name="награда"/>. : Андреја Пфландер <ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 13.</ref> : Милан Вукелић <ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 10.</ref> : Влада Ђорђевић <ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 11.</ref> и <!-- * Драгољуб Јовановић и--> : Милан Марковић <ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 12.</ref> ФК „Палилулац“ приредио је свечаност у оквиру прославе 30-годишњице ослобођења Београда и 50-годишњице оснивања клуба<br/>и том приликом председник Скупштине општине Палилула г-дин Драгиша Крстић уручио је заслужним радницима признања – плакете,<br/>а које су добили:<ref>Новине "Спортске новости" Загреб, петак 21. вељаче(фебруара) 1975. године, Год. XXI, број 5458</ref> :{| |- valign=top | Војислав Стаменковић<br/>Мирко Радуловић Лимар<br/>Драгомир Јовановић<br/>проф. Миодраг Здравковић Профа<br/>Милош Пејовић<br/>Владимир Ђорђевић<br/>Др Михајло Томић Беба<br/>Боривоје Сундерлић<br/>Милош Божић Пика |width="40"|{{nbsp}} |valign="top"| Др Милан Златановић Златан<br/>[[Рашид Шемсединовић]] Рале<br/>[[Војин Дворнић]] Дворна<br/>Петар Михајловић Пеки<br/>Јован Јефтић Јоле<br/>Драгутин Веланац Бата<br/>Астерије Филактов Грк<br/>Живко Сладојевић Цезар |} |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| {{multiple image|perrow = 2|total_width=400 | background color = #c0ffc0 | align = right | header_background = | header_align = center | header = | direction = horizontally <!-- vertical --> | width = | footer_background = blue | image1 = Plaketa BFS 1920-1970.jpg | width1 = <!-- 188 --> | caption1 = <center>'''Поводом прославе 50. година Београдског фудбалског савеза (БФС)'''</center> | image2 = Jubilarna plaketa 1896-1981 FSS.jpg | caption2 = <center>'''Јубиларна плакета ФСС поводом обележавања 85. година фудбала у [[Србија|Србији]]'''</center> | image3 = FSB 100 godina zahvalnica.JPG | caption3 = <center>'''Захвалница поводом 100 година постојања ФСБ'''</center> }} |} {{clear|both}} == Успеси == * Првенства ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Сезоне од 1926. до 1930.|1928/29.]] година првак Другог разреда — група „Сава”<ref name="50 година БФС"/> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1951 — 1970.|1953/54.]] година [[Првенство другог А разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1953/54.|1953/54.|Други A Разред]] прешао у [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1954/55.|I/Б-е Разред]] <ref name="сезона 53/54">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1954. год., Год. I, Број 11.—12., страна 7.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1951 — 1970.|1958/59.]] година [[Првенство другог Ц разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1958/59.|Други Ц-е Разред]] прешао у [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1959/60.|I/Б-е Разред]] <ref name="сезона 58/59">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 27. јуни 1958. год., Год. VI, Број 16. , страна 61.</ref> *** [[Датотека:Silver medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1951 — 1970.|1962/63.]] година [[Првенство првог Ц-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1962/63.|Први Ц-е Разредa]],<ref name="сезона 62/63">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 10. јули 1963. год., Год. XI, Број 15, страна 2.</ref> *** [[Датотека:Silver medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1951 — 1970.|1963/64.]] година [[Првенство првог Ц-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1963/64.|Први Ц-е Разредa]] као другопласирани тим, прешао у [[Првенство друге Београдске лиге Б-е групе Београдског подсавеза у фудбалу 1964/65.|Другу Београдску лигу Б-е група]]<ref name="сезона 63/64">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, јули 1964. год., Год. XII, Број 15, страна 1.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Тим из 1965. године|1964/65.]] година првак [[Првенство друге Београдске лиге Б-е групе Београдског подсавеза у фудбалу 1964/65.|Друге Београдске лиге Б-е групе]], прешао у виши ранг Прва Београдска лига<ref name="сезона 64/65">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 30 јун 1965. год., Год. XIII, Број 15, страна 1.</ref> *** [[Датотека:Silver medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1970 — 1980.|1978/79.]] година [[Првенство друге Београдске лиге Б-е групе Београдског подсавеза у фудбалу 1964/65.|Друга Београдске лиге Б-е групе]],<ref name="сезона 78/79">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 25.јуни 1979. година XXXIV, број 8562, страна 6.</ref> **** [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] у сезони [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1980 — 1990.|1980/81.]] година као трећепласирани тим из [[Првенство Прве „А” Београдске лиге у фудбалу 1980/81.|Прве „А” Београдске лиге]], прешао у [[Првенство Прве Београдске лиге у фудбалу 1981/82.|јединствену Београдску прву лигу]]<ref name="сезона 80/81">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 22.јуни 1981. година XXXV, број 8609, страна 7.</ref> ***** У сезони [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1980 — 1990.|1981/82.]] година као петопласирани тим из [[Првенство Прве Београдске лиге у фудбалу 1981/82.|Прве Београдске лиге]], прешао у [[Првенство Београдскe зонe у фудбалу 1982/83.|Београдску зону]]<ref name="сезона 81/82">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 28.јунa 1982. година XXXVI, број 9066, страна 15.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1980 — 1990.|1985/86]]. година првак Прве Београдске лиге, прешао у виши ранг Београдска зона.<ref name="сезона 85/86">Новине "СПОРТ" 23. јуни 1986. година XLI, број 10381, страна 15.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1980 — 1990.|1987/88.]] година првак Прве Београдске лиге, прешао у виши ранг Београдска зона.<ref name="сезона 87/88">Новине "СПОРТ" 20. јуни 1988. година XLII, број 11034, страна 15.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Тим из 1995. године|1994/95.]] година првак Београдске зоне, прешао у виши ранг Српска лига — „Север”.<ref name="сезона 94/95">Новине "СПОРТ" 18. јуни 1995. година XL, број 13509, страна 7.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1990 — 2000.|1995/96.]] година првак Српске лиге — „Север”, прешао у виши ранг Друга лига — „Исток”.<ref name="сезона 95/96">Новине "СПОРТ" 17. јуни 1996. година LI, број 13.866, страна 8.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 2000 — 2010.|2005/06.]] година првак [[Београдска зона у фудбалу|Београдске зоне]], прешао у виши ранг [[Српска лига Београд]].<ref name="сезона 05/06"/> * Куп ** Београда *** [[Датотека:Cup Finalist.png]]{{nbsp}} [[#Куп Београда, финала|јуна 1966. године]] у финалу изгубили од [[ФК ПКБ|ПКБ-а]] из [[Падинска Скела|Падинске Скеле]] са 1:0 на стадиону [[Stadion Careva ćuprija|БАСК-а]] *** [[Датотека:Cup Winner.png]]{{nbsp}}[[#Куп Београда, финала|24. октобра 1994. године]] у финалу савладан [[ФК Железник|Железник]] са 2:1 на стадиону [[Стадион Хајдукa нa Лиону|Хајдука]] <ref>Новине "СПОРТ" 24. октобра 1994. година.</ref> *** [[Датотека:Cup Winner.png]]{{nbsp}}[[#Куп Београда, финала|14. октобра 1995. године]] у финалу савладана [[ФК Сремчица|Сремчица]] на стадиону [[Стадион Краљ Петар Први|Рада]]<ref>Новине "СПОРТ" 21. октобар 1995. година LI. број 13.634, страна 7.</ref> *** [[Датотека:Cup Finalist.png]]{{nbsp}} [[#Куп Београда, финала|октобра 1996. године]] у финалу изгубили од [[ФК БСК Батајница|БСК]] из [[Батајница|Батајнице]] на стадиону [http://www.srbijasport.net/klub/769-trudbenik Трудбеника]. *** [[Датотека:Cup Finalist.png]]{{nbsp}}[[#Куп Београда, финала|24. јуна 2001. године]] у финалу изгубили од [https://translate.google.rs/translate?hl=sr&sl=en&u=https://en.wikipedia.org/wiki/FK_Mladi_Obili%25C4%2587&prev=search Младог Обилића] {{Wayback|url=https://translate.google.rs/translate?hl=sr&sl=en&u=https%3A%2F%2Fen.wikipedia.org%2Fwiki%2FFK_Mladi_Obili%25C4%2587&prev=search |date=20210702150054 }} из [[Београд]]а са 3:1 на стадиону [[Стадион Краљ Петар Први|Рада]] <ref>Новине "СПОРТ" 25. јуна 2001. година LVII. број 15.644, страна 8.</ref> *** [[Датотека:Cup Finalist.png]]{{nbsp}}[[#Куп Београда, финала|15. јуна 2011. године]] у финалу изгубили од [[ФК Шумадија Јагњило|Шумадије]] из [[Јагњило (Младеновац)|Јагњила]] са 3:0 на стадиону [[ФК Срем Јаково|Срема]] из [[Јаково|Јакова]] <ref name="НовинеСПОРТ16јун2011.">Новине "СПОРТ" четвртак, 16. јун 2011.</ref> ** [[Датотека:Cup Winner.png]]{{nbsp}}општине Палилуле 1967. године {{clear|both}} == Занимљивости == <blockquote> * Највећа гол разлика била је у сезони 1963/64. 98 гола<br/>110 дато, а прумљено 12 гола. * Највећа победа код куће: 23:0 против [http://www.srbijasport.net/klub/1407-dunav Дунава], [[Велико Село (Палилула)|Велико Село]], [[Првенство првог Ц-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1963/64.|10. oktobra 1963.]] * Највећа победа у гостима: 10:0 против [http://www.srbijasport.net/klub/1407-dunav Дунава], [[Велико Село (Палилула)|Велико Село]], [[Првенство првог Ц-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1963/64.|26. априла 1964.]] * Највећи пораз код куће: 1:9 против [[ФК Младост Апатин|Младости]], [[Апатин]] [[Првенство Друге лиге „Исток” у фудбалу 1998/99.|8. новембра 1998.]] * Највећи пораз у гостима: 10:1 против СК Славија, [[Београд]], [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1938/39.|Први „А” разред]] 12. марта 1939. године * Највећа посета 2.000 посетилаца на утакмици [[Београдска зона у фудбалу|Београдске зоне]] [[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1994/95.|1994/95.]] ** Коло: 20. 12. марта 1994. '''Палилулац'''[[ДатоТЕКа:golden star.svg|20п|дерби кола]][[ФК Раднички Обреновац|Раднички]] ([[Обреновац]]) '''4:1''' и ** Коло: 32. 21. маја 1995. '''Палилулац'''[[ДатоТЕКа:golden star.svg|20п|Дерби кола]][http://www.srbijasport.net/klub/3445-mladost Младост] ([[Умчари]]) '''1:0''' * Највећа посета, [[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]] у сезони [[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1994/95.|1994/95.]] 8.950 просек по утакмици (18) 497 гледалаца. * Највише утакмица, 402, одиграно [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1952 — 1970.|1952—1970.]] * Највише постигнутих голова, 848, [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1952 — 1970.|1952—1970.]] * Највише постигнутих голова у једној сезони 101, [[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]] [[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1994/95.|1994/95.]] * Највише освојених бодова, 472 [[#Резултати Првог тима такмичарских година 2000 — 2010.|2000—2010.]] * Од [[#Статистика Првог тима за такмичарске године 1952 — 2014.|1952. до 2014.]] године Палилулац је играо са 150 различитих клубова, остварио 39 различита резултата и одиграо 1.475 утакмица, само у првенствима.{{Напомена|Статистика није потпуна јер за поједине утакмице није било новинских извештаја}} * И пионири Палилулца су поставили рекорд, победом против Арсенала из Београда '''24:0'''. Утакмица играна у [[Крњача (Београд)|Крњачи]] у [[субота|суботу]] 6. маја 2006.<ref name="6maj2006">Новине "СПОРТСКИ Журнал" 10. маја 2006.</ref> * Омладинци ФК „Палилулац“, годину дана без иједног пораза. **У недељу 07. октобра 2018. омладинци су славили мали јубилеј нису поражени читавих годину дана.<br/>Последњи пораз био је 07. октобра 2017. године. Утакмицу су играли на Карабурми против ФК „Београд“.<br/>Од тада нису изгубили ни једну утакмицу, већ су низали само победе. </blockquote> {{clear|both}} {| |- |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Beograd omladinci rekorderi.PNG|412п|мини|лево|<center>Омладинци рекордери 2017-2018.</center>Стоје: Алекса Павловић, Бобан Здравковић, Јован Аћимовић, Петар Дијанац, Александар Грујић, Милош Боровчанин, Лазар Павловић, Александар Вукајловић, Жарко Лукић, Мића Милојевић, Иван Милутиновић (тренер), Србољуб Лукић, Дејан Данојлић (председник)<br/>Чуче: Давид Анђелић, Марко Танасић, Огњен Боровчанин,<br/>Миша Лазаров, Данило Ћурчић, Марко Санковић]] |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Beograd pioniri 6-maj-2006.jpg|350п|мини|д|<center>Пионири који су остварили рекордну победу 24:0, против ФК „Арсенал” из Београда 6. маја 2006.<ref name="6maj2006"/>]] |} {{clear|both}} == Приходи == :Дотације од стране СОФК-е Палилула, новац од продатих улазница, приход од кафане на стадиону, чланарине и добровољни прилози. :[[ФК Палилулац|Палилулац]] има прилично земљишта око свог игралишта и на том земљишту гајио је кукуруз који је касније продавао.<ref>Новине "СПОРТ" 7. априла 1967.</ref> {{clear|both}} :{{multiple image|perrow = 5|total_width=1188 | background color = <!-- #c0ffc0; --> | align = left | header_background = | header_align = center | header = <font size=5 style="color:green;">Чланске карте</font> | direction = horizontally <!-- vertical --> | width = | footer_background = | image1 = FK Palilulac Clanska knjizica iz 50-tih godina.JPG | width1 = | caption1 = <center>'''50-тих година'''</center> | image2 = FK Palilulac Bgd Clanska karta 1986.jpg | width2 = | caption2 = <center>'''1986. година'''</center> | image3 = FK Palilulac clanska karta 1992.jpg | caption3 = <center>'''1993. година'''</center> | image4 = FK Palilulac Bgd clanska karta 2004.jpg | caption4 = <center>'''2003.—2010. година'''</center> | image5 = FK Palilulac clanska karta 2021-2024.jpg | caption5 = <center>'''2021.—2024. година'''</center> }} {{clear|both}} == Прослава 60 година од оснивања, 25. октобар 1984. година == <blockquote> ФК „Палилулац” је рођендан клуба, 60 година постојења, прославио је на стадиону ФК „Београд” са [[Карабурма|Карабурме]].<br/>Скромна прослава је протекла у надметању и дружењу са старим пријатељима са [[Карабурма|Карабурме]] који такође славе годишњицу оснивања. </blockquote> {{clear|both}} == Прослава 80 година од оснивања, 16. јуна 2004. године == <blockquote> Поводом 80 година од оснивања ФК Палилулац одиграна је утакмица против комбинованог тима<br />[[ОФК Београд]] на стадиону у [[Крњача (Београд)|Крњачи]].<br/>За [[ОФК Београд]] су наступали, данас репрезентативци Србије, [[Бранислав Ивановић]] (стоји други са лева)<br />капитен репрезентације Србије и [[Душко Тошић|Душан Тошић]] (чучи пети здесна) који је био капитен. [[Датотека:Palilulac-OFK 16.juni.2004 80 god.jpg|мини|400п|л|<center>Палилулац — [[ОФК Београд]]<br />среда, 16. јуна 2004. године, гледалаца око 200</center>]] </blockquote> {{clear|both}} == Прослава 85 година од оснивања, 2009. године == <blockquote> ФК Палилулац, клуб светле традиције, који је основан 1924. године, слави јубилеј 85 година постојења.<br/>Поводом ове прославе стадион у Крњачи добио је нов изглед.<br/>Изграђена је монтажна [[ВИП]] трибина са 60 столица, реновиране су клупске просторије, фасада зграде обојена је у боје клуба,<br/>свлачионице и канцеларије су комплетно сређене и модернизоване, а започело је и реновирање главне трибине. </blockquote> {{clear|both}} == Прослава 93 године од оснивања, 11. јуна 2017. године<ref>Новине "Спортски журнал" среда 14. јуна 2017. године, новинар С.Ж.</ref> == <!-- <blockquote> --> :Од оснивања ФК „Палилулац“ прошле су 93 године, а рођендан клуба обележен је дана 11. јуна 2017. године на стадиону у [[Крњача (Београд)|Крњачи]].<br />У госте је дошла [[ФК Јагодина]] предвођена Срђаном Лукићем директором Омладинске школе. Пред око 100 гледалаца у фер и коректној атмосфери одигране су две утакмице и то у селекцијама пионира и кадета. Занимљиво је да су обе утакмице завршене идентичним резултатом 4:3 за госте. Домаћини су се захвали гостима из [[Јагодина|Јагодине]] који су увеличали рођендан Палилулца, основаног давне 1924. године под именом [[БСК Златибор Београд|''Златибор'']]. <!-- </blockquote> --> {{clear|both}} == Прослава 96 година од оснивања, 14. јуна 2020. године<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" четвртак, 18. јуна 2020. године, новинар С.Ж.</ref> == <blockquote> Од оснивања ФК „Палилулац“ прошло је 96 годинa. Рођендан клуба обележен је у недељу 14. јуна 2020. године на стадиону у [[Крњача (Београд)|Крњачи]]. Одигране су утакмице свих млађих категорија и првог тима. Свечаности су присуствовали бивши играчи, родитељи играча, многобројни пријатељи, као и представници других клубова.<br/>Одржан је турнир омладинских школа у фудбалу из [[Крњача (Београд)|Крњаче]] и [[Борча|Борче]]. Председник [[Градска општина Палилула (Београд)|Општине Палилула]] г-дин Александар Јовичић својим присуством увеличао је рођендан Палилулца, а први човек клуба Дејан Данојлић предао му је посебну захвалницу. {{stack| float=left|[[Датотека: FK Palilulac 96 godina postojanja.jpg|мини|350п|<center>Учесници прославе 96 година постојања ФК „Палилулац”</center>]]}} {{stack| float=left|[[Датотека: FK Palilulac Aleksandar Jovicic i Dejan Danojlic.jpg|мини|<center>Захвалница Председнику општине Палилула [https://www.palilula.org.rs/palilula.php?cID=36 Александру Јовичићу] предао је председник клуба Дејан Данојлић</center>]]}} </blockquote> {{clear|both}} == Прослава 97 година од оснивања, 19. јуна 2021. године<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" недеља, 20. јуна 2021. године, новинар Дејан Јовановић</ref> == <blockquote> ;„КАРНЕВАЛ” ФУДБАЛА У КРЊАЧИ У суботу 19. јуна 2021. године на стадиону ФК „Палилулац” одржан је „карневал” фудбала, поводом прославе 97 година од оснивања клуба.<br/>У госте су дошли пријатељи клуба: * [[ФК ИМТ]] [[Земун]] са петлићима и пионирима * [[ФК ГСП Полет Дорћол]] [[Београд]] са кадетима * [[ФК ПКБ]] [[Падинска Скела]] са првим тимом * ФК Пола—Пола [[Крњача (Београд)|Крњача]] ветерани „Карневал” фудбала отворили су петлићи Палилулца и [[ФК ИМТ|ИМТ—а]], на крају је резултат био 7:4 за домаћина.<br/>После њих на терен истрчавају пионири Палилулца и [[ФК ИМТ|ИМТ—а]] крајни резултат 8:3 за Палилулац. На утакмицама петлића и пионира постигнуто је укупно 22 гола.<br/>Затим су на терен истрчали кадети [[ФК ГСП Полет Дорћол|ГСП Полета]] и Палилулца било је нерешено 3:3.<br/>Дуел првих тимова „зелених” Палилулац и [[ФК ПКБ]] [[Падинска Скела]] завршен је резултатом 5:3 за Палилулац.<br/>Утакмица је завршена у 97. минуту управо колико Палилулац слави година од оснивања 15. јуна 1924. година.<br/>„Карневал” фудбала завршен је утакмицом ветерана Пола—Пола и Палилулца резултатом 3:1 за Палилулац.<br/>Резултати нису толико битни колико је било лепо дружење фудбалских пријатеља. </blockquote> {{clear|both}} :{{multiple image|perrow = 3|total_width=1100 | background color = | align = left | header_background = | header_align = center | header = Учесници прославе 97 година постојања ФК „Палилулац”. Крњача 19. јун 2021. година | direction = horizontally <!-- vertical --> | width = | footer_background = green | image1 = FK Palilulac BGD Proslava 97 god Plakat.JPG | caption1 = <center>'''Плакат за „карневал” у фудбалу'''</center> | image2 = FK Palilulac BGD Petlici i Pioniri 2021.JPG | caption2 = <center>'''Петлићи и пионири ФК „ИМТ” [[Земун]] и ФК „Палилулац”'''</center> | image3 = FK Palilulac BGD i FK PKB 2021.JPG | caption3 = <center>'''Први тимови ФК „ПКБ” [[Падинска Скела]] и ФК „Палилулац”'''</center> }} {{clear|both}} == [[Фудбалско игралиште|Стадион]] == {| |- |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Tabla stadiona.jpg|border|400п|л]] |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac stadion.jpg|мини|500px|<center>[https://www.google.rs/maps/place/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5+%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0+120,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/@44.8398122,20.4682304,3346m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x475a7ad5bd49512b:0xaeb883834ec8a68d!8m2!3d44.8390104!4d20.4770574?hl=sr 1973.године је изграђен данашњи изглед игралишта.]</center>]] |} {{clear|both}} :[[Датотека:Football pitch metric sr.svg|370px|<center>[[ФИФА]] (национална првенства) 45 — 90 м 90 — 120 м </center><br/>[[ФИФА]] (интернационални сусрети) 64 — 75 м 100 — 110 м]] {{clear|both}} {| |- |valign="top"| :[[Датотека:FK Palilulac mural-amblem.jpg|л|200px|ц|[[Мурал]] [[амблем]]а на зиду зграде ФК „Палилулац” у [[Крњача (Београд)|Крњачи]].]] |valign="top"| :[[Датотека:FK Palilulac mural-amblem u kancalariji.JPG|250px|ц|[[Мурал]] [[амблем]]а на зиду у канцеларији ФК „Палилулац” у [[Крњача (Београд)|Крњачи]].<br/>Осликао Реља Јовановић.]] |valign="top"| {| class="wikitable" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" |align=left| Носилац правилника || Ширина || Дужина |- || [[ФИФА]] (национална првенства) || 45 — 90 м ||align=right| 90 — 120 м |- || [[ФИФА]] (интернационални сусрети) || 64 — 75 м || 100 — 110 м |- || [[УЕФА]] ([[УЕФА Лига шампиона]]- по групама)|| 68 — 75 м || 105 — 110 м |} |} {{clear|both}} <blockquote> Палилулац има [[Фудбалско игралиште|игралиште]] у [[Крњача (Београд)|Крњачи]] са два терена: травнати, димензије 110X60 метара, је регистрован у -{I}-, а шљакасти у -{III}- категорију. Фудбалски клуб је пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] имао игралиште нешто северније од старог кошаркашког игралишта [[ОКК Београд]] у улици [[Здравко Челар|Здравка Челара]]. Г-дин Бора Илић, први подпреседник, је 1934. године уступио клубу земљиште за изградњу игралишта у Гробљанској улици крај Чупићеве циглане. Нешто сакупљањем чланарина и добровољног прилога, а нешто и дотацијом СОФК-е [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]], изграђен је терен и најзад добијен „кров над главом”. Травнати терен изграђен је 1963. године и био је међу првим травнатим тереним нижеразредних клубова у [[Београд]]у. „Царство” Палилулца се налази у живописном пределу. Са обе стране терена је шума, која крије своје миљенике од врућине и пружа им изврсне услове за игру.Тешко је описати лепоту овог краја, краја који би зажелели многи поклоници фудбала. Реконструкција игралишта, по урбанистичком плану, урађена је 1973. године. Игралиште је подигнуто како га вода не би више плавила и постављене су трибине за неколико хиљада гледалаца. Своје домаће утакмице клуб игра на стадиону у [[Крњача (Београд)|Крњачи]]. Уз главни терен налазе се трибине капацитета око 1.500 места. [[Фудбалско игралиште|Игралишта]] на којима је играо (од 1948. године до 1963. године) Палилулац као домаћин док није изградио свој стадион: * [[ФК Шумадија Београд|Шумадије]], игралиште се налазило између Дунав станице и Луке Београд * [[ФК Хајдук Београд|Хајдука]], са Лиона * [http://www.srbijasport.net/klub/3450-bratstvo Братства], [[Крњача (Београд)|Крњача]] * [http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштара] данас је ту [[хала Александар Николић]] * [[ОФК Београд|Омладински стадион (помоћни терен)]] [[Карабурма]] * [[ФК Чукарички|Чукаричког]], [[Баново брдо]] * [[ФК Раднички Београд|Радничког (помоћни терен)]], док је био на [[Дорћол]]у * [http://www.srbijasport.net/klub/808-gsp-polet/lk Полета] * ....... </blockquote> {{clear|both}} == Пријатељи клуба == <blockquote> Пресудну улогу у стварању породичне атмосфере у клубу и око њега имали су клубски доброчинитељи којима је Палилулац био други дом.<br/>Овом приликом треба поменути Мирка Радуловића Лимар, Мирка Кројача, М. Стаменковића Цуја, Миодрага Тодоровића Тоша,<br/>Владу Ђорђевића Гица, Милош Божића Пика, Саву Драговића, Растка Спасића, Голубичића, Миту Стојковића,<br/>Милорад Стојадиновића Миша Шкорпион, Дулета Михаљчића, Ратка Петковића, Граду Газдића, Саву Мартиновића, Сашу Јакшић,<br/>Љубомир Перић власник фирме „Дорћол промет” финасијски је помагао ФК „Палилулац” и запошљавао играче клуба.<br/>Душан Богојевић и Исаило Милићевић Иса су помогли у изградњи нове зграде и опремили просторије клуба и многи други. </blockquote> {| |valign="top"| :;Добротвори 1929. године<ref name="21.феб 1929">Службени гласник „СПОРТИСТА” Београдског лоптачког подсавеза, 21. фебруар 1929. година</ref> ::[[Датотека:Popovic Dragoslav.jpeg|150п|Др Драгослав Ј. Поповић, санитарни бригадни генерал]] | style="width:10px;"| |valign="top"| *Др [[Драгослав Ј. Поповић]], санитетски [[бригадни генерал]] *Госпођа Милица Милосављевић, *Зоран Стојановић, ђак *Жика Србић, предузимач |} {{clear|both}} == Породична љубав према клубу<ref>Новине "СПОРТ" петак, 25. јун 1971. година</ref> == <blockquote> Причати о Палилулцу значи споменути и Милана Марковића дугогодишњег играча и члана Управе. Мало је оних који су у клубу били од оснивања и који су у његову историју уградили део свог живота, такав је био управо Милан Марковић који је са 80 година срцем још увек био у Палилулцу, а колико му је здравље дозвољавало вршио је и дужност благајника. Мали куриозитет представља и то да се у Управи клуба налазио и његов син Љубинко Марковић, који је такође до краја живота био везан за Палилулац. У оквиру ове приче сећамо се и Боже Божиновића који је био тренер и члан Управе, а за клуб је играо и његов син Ненад Божиновић Нена и рођак Мита Ристић Бакалин који је био у Управи клуба. Затим ту је легенда Палилулца чика Бранислав Голубовић Голуб који је био играч, тренер и дугогодишњи председник клуба, имао је пуну подршку сина Горана и супруге Каће. Растко Спасић који је провео 28 година у Палилулцу, а био је и стручни сарадник у Фудбалском савезу Београд. Прича не би била комплетна без Ђорђа Радаковића који је у клубу обављао разне функције чак у својој 80-тој години живота. Треба поменути и Ивана Ватовеца Џине дугогодишњег фудбалера, тренера и члана Управе Палилулца који је био селектор омладинских и пионирских селекција Београда. Праунук Бранка Николића Либаде{{Напомена|Бранко Николић Либаде оснивач БСК Златибор.}} Ђорђе Лоцић игра{{Напомена|Ђорђе Лоцић сезона 2019/20.}} за први тим Палилулца. Традицију љубави према клубу наставили су председник клуба Дејан Данојлић и син Драгољуб као играч првог тима. Андрија Пфландер који је био тренер 60-тих година и његов унук као првотимац 2002. године. Затим Мирко Лутовац који је био играч 2000. и тренер 2019. и његов брат Стефан Лутовац који је играо 2019. године А када један клуб има такве спортске раднике, може ли се икада угасити и престати да постоји? Одговор је једноставан и говори о томе да се љубав према клубу може преносити са колена на колено и да се због тога не може угасити нити да такав клуб може нестати са фудбалске сцене, а управо је прави пример за то Палилулац. </blockquote> {{clear|both}} == Амблем кроз историју клуба<ref name = "Архива"/> == <!-- <gallery heights="150"> Датотека:Palilulac Grba.jpg|<center>1928 — 1993.</center> Датотека:FK Palilulac.png|<center>1993 — 2007.</center> Датотека:FK Palilulac logo.jpg|<center>2007 — 2014.</center> Датотека:Palilulac Grba.jpg|<center>2014. — </center> </gallery> {{clear|both}} --> {| style="width:50%;" |- ! colspan="4" style="width:55%; background:green"| <span style="color: white"><font size=5 style="color:white;">Амблеми ФК Палилулац, [[Крњача (Београд)|<font style="color:white;">Крњача]] [[Београд|<font style="color:white;">Београд]]</span> |- | <br/><center>[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|80п]] | <br/><center>[[Датотека:FK Palilulac.png|90п]] | <br/><center>[[Датотека:FK Palilulac logo.jpg|80п]] | <br/><center>[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|80п]] |- | <center>1928 — 1993. | <center>1993 — 2007. | <center>2007 — 2014. | <center>од 2014. — |} {{clear|both}} == [[Фудбалска опрема|Дресови]] кроз историју клуба<ref name = "Архива"/> == {| style="width:50%;" |- ! colspan="12" style="width:55%; background:green"| <span style="color: white"><font size=5 style="color:white;">Дресови ФК „Палилулац” [[Крњача (Београд)|<font style="color:white;">Крњача]] [[Београд|<font style="color:white;">Београд]]</span> |- | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_la = _thinbluehoops|pattern_b =_thinbluehoops |pattern_ra =_thinbluehoops |pattern_sh = _color_3_stripes_blue|pattern_so =_blacktop | leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = FFFFFF |socks = FFFFFF |title = 1932/33. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_la = _bluehalf2| pattern_b=_bluehalf2| pattern_ra = |leftarm=0000ff||body=||rightarm=||shorts=FFFFFF||socks= 0000ff | title = 1952. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_b = CC0000 | body = CC0000 | pattern_ra = | leftarm = CC0000| rightarm = CC0000 | shorts = FFFFFF | socks = CC0000 | title = 1948—1952. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_b = _blackstripes_thin4 | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = 000000 | rightarm = 000000 | shorts = FFFFFF | socks = 000000 | title = 1952—1956. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_b = _greenhoops | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = 339933 | rightarm = 339933 | shorts = FFFFFF | socks = 339933 | title = 1956—1963. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови |pattern_la=_greenshoulders| pattern_b = _3greenstripes2| body = FFFFFF | pattern_ra =_greenshoulders|pattern_sh=_green stripes|pattern_so= | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF | socks = 339933 | title = 1963—1993. }} |- | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_b = 339933 | body = 0eb37b | pattern_ra = | leftarm = 0eb37b | rightarm = 0eb37b | shorts = FFFFFF | socks = 0eb37b | title = 1952—1993. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_b = _greenstripes | body = FFDF00 | pattern_ra = | leftarm = FFDF00 | rightarm = FFDF00 | shorts = 14a674 | socks = FFFFFF | title = 1993.—2015. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_b = _whiteborder | body = CC0000 | pattern_ra = | leftarm = CC0000 | rightarm = CC0000 | shorts = CC0000 | socks = FFFFFF | title = 1993—2015. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови |pattern_la = | pattern_b = _greenhalf | body = FFFFFF | pattern_ra = 0eb37b | leftarm = | rightarm = 0eb37b | shorts = FFFFFF | socks = 0eb37b | title = 2015—2019. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови |pattern_la = |pattern_b = _greenhoops |body = FFFFFF|pattern_ra =|pattern_sh = |pattern_so = _hoops_green_2 |leftarm = 339933|rightarm = 339933|shorts = 339933|socks = FFFFFF |title = 2019.— }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови |pattern_la =|leftarm = |pattern_b =|body = FFFFFF|pattern_ra = |rightarm = |shorts = E32636|socks = FFFFFF |title = 2019.— }} |} {{clear|both}} == Галерија пехара<ref name = "Архива"/> == {| align=left |- |<gallery mode="packed-hover" widths=200px heights=200px> Датотека:FK Palilulac Firenca 1-11 juna 1967 pehar .jpg|Пехар за друго месту на турниту у [[Фиренца|Фиренци]], [[Италија]]<br>Јун 1967. Датотека:FK Palilulac pehari (1).jpg Датотека:FK Palilulac pehari (2).jpg Датотека:FK Palilulac pehari (3).jpg Датотека:FK Palilulac pehar (6).jpg Датотека:FK Palilulac pehar (7).JPG|Омладинци, за прво место 2017/18. </gallery> |} {{clear|both}} == Београдски лоптачки подсавез<ref name="50 година БФС">Књига "50 година БФС" коју је издао Београдски фудбалски савез, стране од 313. до 322.</ref> == {{Фудбалска лига | име = Први Разред Србије | слика = [[Датотека:Fsbeograd.gif|120п]] | слика_ширина = 200п | слика_опис = | спорт = [[Фудбал]] | конфедерација = | држава = {{застава|Краљевина Југославија}} | република = | покрајина = | регија = | област = | основана = '''{{датум рођења|1920|03|12|год=да}}''' | угашена = | ранг = 1 | виши_ранг = | нижи_ранг = | број_тимова = 4/5 [[Српски мач]] одустао од такмичења | домаћи_куп = | међународна_такмичења = | највише_титула = | тренутни_шампион = [[Датотека:BSK.jpg|text-middle|22x20п|ФК Београдски спорт клуб]]{{nbsp}}[[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]<br />Пролећна сезона 1920. | вебсајт = | сезона = }} :Београдски лоптачки подсавез основан је 12. марта 1920. године. Одигравање првенствених утакмица отпочело је 4. априла 1920. године. :У том првенству, које се играло само пролећна полусезона, учествовало је пет београдских клубова сврстаних у -{I}- Разред :{| align=left colspan=2 style="width:40em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="11" | Сезона 1920. -{I}- Разред само пролећна сезона<ref name="50 година БФС"/> |- align=center bgcolor= #dcdbd6 |style="width:2em;"|М||align=left style="width:10em;"| Клуб||style="width:2.5em;"|Одиг||style="width:2.5em;"|Поб||style="width:2.5em;"|Нер||style="width:2.5em;"|Пор||style="width:2.5em;"|ДГ||style="width:2.5em;"|ПГ||style="width:2.5em;"|ГР||style="width:2.5em;"|Бод |- align=center |1.||align=left|[[Датотека:BSK.jpg|text-middle|22п]]{{nbsp}}[[ФК Београдски спорт клуб|БСК]] ||3||3||0||0||11||{{spaces|2}}0||{{spaces|2}}11||6 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |2.||align=left|[[Датотека:Grb SK Jugoslavija.png|text-middle|22п]]{{nbsp}}[[СК Југославија]]||3||2||0||1||{{spaces|2}}7||{{spaces|2}}3||{{spaces|3}}4||4 |- align=center |3.||align=left|[[Датотека:Busk.jpg|text-middle|24п]]{{nbsp}}[[ФК БУСК|БУСК]] ||3||1||0||2||{{spaces|2}}1||{{spaces|2}}3||{{spaces|2}}-2||2 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |4.||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|text-middle|20п]]{{nbsp}}[[ФК Соко|Соко]] ||3||0||0||3||{{spaces|2}}1||14||-13||0 |- align=center |5.||align=left|[[Датотека:Srpski mac BLD.jpg|text-middle|19п]]{{nbsp}}[[Српски мач]] || colspan="8" |''Одустао од такмичења.'' |} {{clear|both}} == Резултати Првог тима == === За сезоне 1926/27 — 1952. === {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |Сезона<ref name="50 година БФС"/>||style="width:15em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |style="width:15em;"|Коментар||style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Трећи разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1926/27.|1926/27.]]<ref name="ФТЈС">ФУДБАЛСКА ТАКМИЧЕЊА ЈУЖНИХ СЛОВЕНА 1873-1941</ref>||align=left| Трећи Разред{{Напомена|name="1926/27."|'''Табела за сезону 1926/27. # Србија # Гвожђар, Београд # Космај # Хајдук, Мостар Београд # ХАКОАХ, Београд # Трговачки # Српски Мач # Спарта, Београд # Гардист # БСК Златибор, Београд # Боемија # Балкан, Миријево'''}} ||10||22||5||5||12||33||38||-5||15|| align=left|''као Златибор''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК Србија|Србија]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Трећи разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1927/28.|1927/28.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Трећи Разред група „Дрина”{{Напомена|name="1927/28."|'''Табела за сезону 1927/28. # Чукарички, Београд # БСК Златибор, Београд # Херој, Београд # Гардист, Београд # Гвожђар, Београд # ХАКОАХ, Београд'''}} ||2||10||6||2||2||27||15||12||14||align=left|''као Златибор''||align=left|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]{{nbsp}}''[[ФК Чукарички|Чукарички]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1928/29.|1928/29.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Други Разред група „Сава”{{Напомена|name="1928/29."|'''Табела за сезону 1928/29. # Палилулац, Београд # Раднички, Београд # Славија, Београд # Чукарички, Београд # Олимпија Београд # Руски # Карађорђе, Београд'''<br/>Није ушао и Први разред јер је изгубио од Графичара у разигравању.}} ||1||12||7||4||1||20||16||4||18|| align=left|''као Палилулац''||align=left|[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|20п]]{{nbsp}}''Палилулац'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1929/30.|1929/30.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Други Разред група „Сава”{{Напомена|name="1929/30."|'''Табела за сезону 1929/30. # Спарта, Земун # Славија, Београд # Чукарички, Београд # Руски, Београд # Раднички, Београд # Хајдук, Мостар Београд # Палилулац, Београд # Олимпија, Београд'''}} ||7||14||3||2||9||20||35||-15||8 || align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Fkzemun.gif|23п]]{{nbsp}}''[[ФК Земун|Спарта]], [[Земун|Зем]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1930/31.|1930/31.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Други Разред група „Сава”{{Напомена|name="1930/31."|'''Тимови за сезону 1930/31. # Олимпија, Београд # Раднички, Београд # Палилулац, Београд # Витез, Београд # Чукарички, Београд # Ускок, Београд # Руски, Београд # Славија, Београд # Хајдук, „Мостар” Београд'''}} ||3||7||4||1||2||18||12||6||9|| align=left colspan="2"|''Пролеће, првенство обустављено'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1931/32.|1931/32.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Други Разред група „Сава”{{Напомена|name="1931/32."|'''Табела за сезону 1931/32. # Чукарички, Београд # Раднички Београд # Славија, Београд # Гвожђар, Београд # Олимпија, Београд # Хајдук Мостар, Београд # Палилулац, Београд # Ускок'''}} ||7||14||3||4||7||24||31||-7||10|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]{{nbsp}}''[[ФК Чукарички|Чукарички]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1932/33.|1932/33.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Други Разред група „Сава”{{Напомена|name="1932/33."|'''Табела за сезону 1932/33. # Ускок, Београд # Палилулац, Београд # Грађански, Земун # Вождовачки, Београд # Трговачки подмладак # Гвожђар, Београд # Грађански, Београд # Србија, Београд # Космај, Београд # Хајдук Мостар, Београд'''}} ||2||18||9||4||5||36||21||15||22|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК Ускок|Ускок]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1933/34.|1933/34.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „Б” Разред{{Напомена|name="1933/34."|'''Табела за сезону 1933/34. # Јединство, Београд # Славија Београд # Палилулац, Београд # Чукарички, Београд # Српски Мач # Брђанин # Ускок # Спарта, Београд # Руски # Балкан, Миријево'''}} ||3||18||10||3||5||39||28||11||23|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК Јединство Београд|Јединство]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1934/35.|1934/35.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „Б” Разред{{Напомена|name="1934/35."|'''Тимови за сезону 1934/35. # Палилулац, Београд # Чукарички, Београд # Српски Мач # Брђанин # Спарта, Београд # Ускок # Руски # Балкан, Миријево # Душановац, Београд # Пупин'''}} || || || || || || || || || || align=left colspan="2"|''Прекид првенства''{{Напомена|На предлог СК „Борац”{{Напомена|Основан 1926. године као Раднички спорт клуб „Борац”}} из [[Београд]]а, на годишњој скупштини Београдског лоптачког потсавеза од 7. јула 1935. године решено је да се обустави даље одигравање првенствених утакмица у [[Београд]]у и [[Земун]]у Првог/„Б”, Другог и Трећег разред.}}<ref>„Спортски весник“, службени гласник Београдског лоптачког потсавеза, број 15 од 18. јула 1935.године</ref> |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1935/36.|1935/36.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „Б” Разред{{Напомена|name="1935/36."|'''Табела за сезону 1935/36. # Чукарички, Београд # Руски # Палилулац, Београд # Ускок # Балкан, Миријево # Српски Мач # Спарта, Београд # Брђанин # Душановац, Београд # Пупин'''}} ||3||18||11||2||5||39||28||11||24|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]{{spaces|1}}''[[ФК Чукарички|Чукарички]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1936/37.|1936/37.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „Б” Разред{{Напомена|name="1936/37."|'''Табела за сезону 1936/37. # Електрична централа, Београд # Палилулац, Београд # Српски Мач # Спарта, Београд # Брђанин, Београд # Славија, Београд # Руски, Београд # Балкан, Миријево # Душановац, Београд # Ускок'''}} ||2||18||13||0||5||58||24||34||26|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК Електрична централа|Ел. Цен]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1937/38.|1937/38.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „Б” Разред{{Напомена|name="1937/38."|'''Тимови за сезону 1937/38. # Борац, Београд # Балкан, Миријево # Славија, Београд # Палилулац, Београд # Брђанин, Београд # Спарта, Београд # Руски СК, Београд # Железничар, Београд # Српски Мач, Београд # Душановац, Београд'''}} ||4||18||8||4||6||35||29||6||20|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]]{{spaces|1}}''Борац{{Напомена|name="Борац"|ФК „Борац” Основана 1926. године као раднички спорт клуб. Клупске боје црвено—плава}}, [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1938/39.|1938/39.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „А” Разред{{Напомена|name="1938/39."|'''Тимови за сезону 1938/39. # Митић, Београд # Брђанин, Beograd # Палилулац, Београд # Руски СК, Beograd # Железничар, Београд # Спарта, Београд # Славија, Београд # Српски Мач, Beograd # Занатлија, Beograd # Балкан, Beograd'''}} ||9||18||5||3||10||28||53||-25||13|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]]{{spaces|1}}''Митић{{Напомена|име="Митић"|ФК „Митић” основан 1933. године. Клуб намештеника истоимене трговачке куће.}}, [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1939/40.|1939/40.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „А” Разред{{Напомена|name="1939/40."|'''Табела за сезону 1939/40. # Спарта, Београд # Балкан, Миријево # Славија, Београд # Палилулац, Београд # Железничар, Београд # Бановац # Руски # Брђанин # Занатлија # Српски Мач'''}} ||4||18||10||1||7||48||18||30||21|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК Спарта Beograd|Спарта]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1940/41.|1940/41.]]<ref name="exyufudbal"/>||align=left| Први „А” Разред{{Напомена|name="1940/41."|'''Само јесењи део за сезону 1940/41. # Балкан, Београд # Славија, Београд # Грађански, Земун # Палилулац, Београд # Железничар, Београд # Брђанин, Београд # Бановац, Београд # Занатлија, Београд # Руски, Београд # Српски Мач'''}} ||4||10||5||3||2||25||16||9||13|| align=left colspan="2"|''само јесењи део'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[#Сезоне од 1941. до 1944.|1941/42.]]<ref name="exyufudbal"/>||align=left| Први Разред{{Напомена|name="1941/42."|'''Табела за сезону 1941/42. # Балкан, Београд # Славија, Београд # Електрична централа, Београд # Железничар, Београд # Спарта, Београд # Борац, Београд # Палилулац, Београд # Раднички, Београд'''}} ||7||12||1||1||10||13||39||-26||3|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:FK Balkan Mirijevo.gif|20п]] ''[[ФК Балкан|Балкан]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[#Сезоне од 1941. до 1944.|1942/43.]]<ref name="exyufudbal"/>||align=left| Први Разред{{Напомена|name="1942/43."|'''Табела за сезону 1942/43. # Славија, Београд # Душановац, Београд # Палилулац, Београд # Електрична централа, Београд # Железничар, Београд # Сењак, Београд'''}} ||3||10||4||2||4||13||12||1||10|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:BASK.svg|20п]] ''[[ФК БАСК|Сењак]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[#Сезоне од 1941. до 1944.|1943/44.]]<ref name="exyufudbal"/>||align=left| Први Разред{{Напомена|name="1943/44."|'''Табела за јесен 1943/44. # Душановац, Београд # Палилулац, Београд # Сењак, Београд # Трговачки, Београд # Митић, Београд # Адмира, Београд # Електрична централа, Београд # Железничар, Београд'''}} ||2||7||5||0||2||16||13||3||10|| align=left colspan="2"|''Само јесењи део'' |- align=right bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid green" |align=left| 1944—1948. ||align=left| || || || || || || || || || ||colspan="2" align=left|''Палилулац није учествовао'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[#Сезоне од 1948. до 1953.|1948/49.]]<ref name="50 година БФС"/> ||align=left| Трећи Разред{{Напомена|name="1948/49."|'''Клубови за сезону 1948/49.{{spaces|15}}<br/>(сезона је била пролеће јесен) # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Душановац, [[Београд|Бгд]] # Пролетер, [[Београд]] # Нови Београд # Палилулац, [[Београд]] # Милутинац, [[Земун]] # Братство, (Загорка Маливук) [[Крњача (Београд)|Крњача]] # Угоститељ, [[Београд]] # Кожарац, [[Београд]]''' Фузија Раднички, Земун и Омладинац, Земун у Раднички, Земун}} ||4||14||7||2||5||44||24||20||16|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК Вождовац|Душановац]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Сезоне од 1948. до 1953.|1950.]]<ref name="50 година БФС"/> ||align=left| Први Разред{{Напомена|name="1950."|'''Табела за сезону 1950.{{spaces|15}}<br/>(сезона само јесен) # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Сењак, [[Београд)]] # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Вождовачки, [[Београд]] # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Херој, [[Београд]] # Палилулац, [[Београд]] # Пролетер, [[Београд]] # Нови Београд # Раднички, [[Земун]] # Црвена Машина, [[Железник]] # Кнежевац # Омладинац, [[Земун]]''' Фузија Раднички, Земун и Омладинац, Земун у Раднички, Земун}} ||4||9||4||1||5||18||19||-1||9|| align=left|''Само јесењи део''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК БАСК|Сењак]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor= #FFE4E1 align=right style="border: 2px solid red" |align=center|[[#Сезоне од 1948. до 1953.|1951.]]<ref>Новине "Футбал" Илустровани недељни спортски лист, 1951. година</ref> ||align=left| Први Разред{{Напомена|name="1951."|'''Табела за сезону 1951.{{spaces|15}}<br/>(сезона је била пролеће јесен) # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Будућност, Земун # Слога, [[Београд]] # Нови Београд # Занатлија, [[Београд]] # Медицинар, [[Београд]] # Полет, [[Београд]] # Поштар, [[Београд]] # Трговачи, [[Београд]] # Бановац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Напредак # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Локомотива'''}} ||10||22||5||4||13||31||63||-32||14|| align=left|''Пролеће — јесен''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''Будућност, [[Земун|Зем]] '' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=center|[[#Сезоне од 1948. до 1953.|1952.]]<ref>Новине "Футбал" Илустровани недељни спортски лист, 1952. година</ref> ||align=left| Други „Ц” Разред{{Напомена|name="1952."|'''Табела за сезону 1952.{{spaces|15}}<br/>(сезона је била пролеће јесен) # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Братство, [[Крњача (Београд)|Крњача]] # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, [[Београд]] # [[ФК Звездара|Булбудерац]], [[Београд]] # Сутјеска, [[Београд]] # [[FK Crvena zvezda Mali Mokri Lug|Црвена звезда]], [[Мали Мокри Луг]] # Млади текстилац, [[Београд]] # Ударник, [[Београд]] # Блаж, [[Овча]]'''}} ||2||14||10||3||1||41||18||23||23|| align=left|''Пролеће — јесен''||align=left|[[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|20п]] ''Братство, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="3" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|303|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|125|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|51|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|118|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|626|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|552|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|74|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|321|Број освојених бодова}}||bgcolor= #dcdbd6 colspan="2"| |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| |valign="top"| <!-- {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{Сакриј крај}} --> {{clear|both}} |} ;Квалификација за улазак у Први разред за сезону 1929/30. (сезона 1928/29.) година {| |valign="top"| {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 100%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|1. септембар 1929. година<ref>Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 2. септембар 1929. година</ref><br />[[Стадион]]: [[СК Југославија]] у 8:00 часова<br />Публике око 1.000 „душа”.<br/>[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Горанић ([[Београд]])<br />Стрелци: Јовановић за Палилулац, Стеван Берберовић и Сречковић за Графичар<br />[[Корнер (фудбал)|Корнери]]: 10:1, у корист Палилулца |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 20em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 20em;"|„Гост” <!--Палилулац--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Палилулац, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Ђорђевић -{II}-<br />{{spaces|2}}2. Стаменковић -{II}-<br />{{spaces|2}}3. Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Ђорђевић -{I}-<br />{{spaces|2}}5. Радивојевић<br />{{spaces|2}}6. Чварковић<br />{{spaces|2}}7. Пецић<br />{{spaces|2}}8. Јовановић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Стаменковић -{I}-<br />10. Кузмановић<br />11. Милкић}} |style="text-align:center;"|'''1:2''' (1:1) <!-- Графичар --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[РФК Графичар|'''Графичар''']], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Агоч<br />{{spaces|2}}2. Грујић<br />{{spaces|2}}3. Петровић -{II}-<br />{{spaces|2}}4. Коцић<br />{{spaces|2}}5. Срећковић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}6. Мут<br />{{spaces|2}}7. Стеван Берберовић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}8. Ђодић<br />{{spaces|2}}9. Петровић -{I}-<br />10. Берберовић -{I}-<br />11. Петковић}} |} | style="width:15px;"| |valign="top"| {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|8. септембар 1929. година<ref>Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 9. септембар 1929. година</ref><br />[[Стадион]]: [[СК Југославија]] у 8:00 часова<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Милан Николић ([[Београд]])<br />Стрелац: Стеван Берберовић за Графичар<br/>{{spaces|2}}<br/> |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 20em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 20em;"|„Гост” <!--Графичар--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[РФК Графичар|'''Графичар''']], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Агоч<br />{{spaces|2}}2. Грујић<br />{{spaces|2}}3. Петровић -{II}-<br />{{spaces|2}}4. Коцић<br />{{spaces|2}}5. Срећковић<br />{{spaces|2}}6. '''Мут''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]]<br />{{spaces|2}}7. Стеван Берберовић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}8. Ђодић<br />{{spaces|2}}9. Петровић -{I}-<br />10. Берберовић -{I}-<br />11. Петковић}} |style="text-align:center;"|'''1:0''' (1:0) <!-- Палилулац --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Палилулац, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Ђорђевић -{II}-<br />{{spaces|2}}2. Стаменковић -{II}-<br />{{spaces|2}}3. Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Ђорђевић -{I}-<br />{{spaces|2}}5. Радивојевић<br />{{spaces|2}}6. Чварковић<br />{{spaces|2}}7. Пецић<br />{{spaces|2}}8. Јовановић<br />{{spaces|2}}9. Стаменковић -{I}-<br />10. Кузмановић<br />11. Милкић}} |} |} ;[[РФК Графичар|'''Графичар''']], [[Београд]] се квалификовао у Први разред за сезону 1929/30. {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 69%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} <timeline> ImageSize = width:1200 height:100 PlotArea = left:10 right:10 bottom:30 top:10 TimeAxis = orientation:horizontal format:yyyy DateFormat = dd/mm/yyyy Period = from:01/07/1926 till:01/07/1952 ScaleMajor = unit:year increment:1 start:1927 Colors = id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) PlotData= bar:Position width:26 color:white align:center from:01/07/1926 till:01/07/1927 shift:(0,-3) text:10/12 from:01/07/1927 till:01/07/1928 shift:(0,-3) text: —/6 from:01/07/1926 till:01/07/1928 color:bl4 shift:(0,20) text: III Разред from:01/07/1928 till:01/07/1929 shift:(0,-3) text:1/7 from:01/07/1929 till:01/07/1930 shift:(0,-3) text:7/8 from:01/07/1930 till:01/07/1931 shift:(0,-3) text: —/10 from:01/07/1931 till:01/07/1932 shift:(0,-3) text:7/8 from:01/07/1932 till:01/07/1933 shift:(0,-3) text:4/10 from:01/07/1928 till:01/07/1933 color:bl5 shift:(0,20) text: II Разред „Сава” from:01/07/1933 till:01/07/1934 shift:(0,-3) text:3/10 from:01/07/1934 till:01/07/1935 shift:(0,-3) text: —/10 from:01/07/1935 till:01/07/1936 shift:(0,-3) text:3/10 from:01/07/1936 till:01/07/1937 shift:(0,-3) text:2/10 from:01/07/1937 till:01/07/1938 shift:(0,-3) text:5/10 from:01/07/1933 till:01/07/1938 color:bl4 shift:(0,20) text: I „Б” Разред from:01/07/1938 till:01/07/1939 shift:(0,-3) text: —/10 from:01/07/1939 till:01/07/1940 shift:(0,-3) text:4/10 from:01/07/1940 till:01/07/1941 shift:(0,-3) text:4/12 from:01/07/1941 till:01/07/1942 shift:(0,-3) text:7/10 from:01/07/1942 till:01/07/1943 shift:(0,-3) text:3/10 from:01/07/1943 till:01/07/1944 shift:(0,-3) text:—/10 from:01/07/1938 till:01/07/1944 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1944 till:01/07/1948 shift:(0,-3) text:— from:01/07/1944 till:01/07/1948 color:bl2 shift:(0,20) text: Није учествовао from:01/07/1948 till:01/07/1949 shift:(0,-3) text:4/8 from:01/07/1948 till:01/07/1949 color:bl4 shift:(0,20) text: III Разред from:01/07/1949 till:01/07/1950 shift:(0,-3) text:4/10 from:01/07/1950 till:01/07/1951 shift:(0,-3) text:10/12 from:01/07/1949 till:01/07/1951 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1951 till:01/07/1952 shift:(0,-3) text:2/8 from:01/07/1951 till:01/07/1952 color:bl4 shift:(0,20) text: II Разред </timeline> {{clear|both}} :[[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 1926-1952.jpg|1000п]] <!-- :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="60%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 1080 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 35 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 21 | ознака_x1 = СЕЗОНЕ | ознака_x2 = 1926/27 | ознака_x3 = 1927/28 | ознака_x4 = 1928/29 | ознака_x5 = 1929/30 | ознака_x6 = 1930/31 | ознака_x7 = 1931/32 | ознака_x8 = 1932/33 | ознака_x9 = 1933/34 | ознака_x10 = 1934/35| ознака_x11 = 1935/36 | ознака_x12 = 1936/37 | ознака_x13 = 1937/38 | ознака_x14 = 1938/39 | ознака_x15 = 1939/40 | ознака_x16 = 1940 | ознака_x17 = 1941—1948 | ознака_x18 = 1948/49| ознака_x19 = 1950 | ознака_x20 = 1951 | ознака_x21 = 1952 | y_макс = 13 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V02 = 10 | S02V03 = 0 | S02V04 = 1 | S02V05 = 7 | S02V06 = 0 | S02V07 = 7 | S02V08 = 4 | S02V09 = 3| S02V10 = 0| S02V11 = 3| S02V12 = 2| S02V13 = 5| S02V14 = 0| S02V15 = 4| S02V16 = 4| S02V17 = 0| S02V18 = 4| S02V19 = 4| S02V20 = 10| S02V21 = 2 | назнаке = да }} |} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} === За сезоне 1952/53 — 1969/70. === {| |- | valign="top"| {| |- | valign="top"| {| class="wikitable" style="text-align: center;" align=left |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:10em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |style="text-align: center;" bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГК'''|Гол Количник (ДГ/ПГ)}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} <!-- |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари">Новине "Спорт" или "Спортски журнал", према процени спортских новинара са утакмица</ref> --> |style="width:15em;"|Првак |- bgcolor= #FFE4E1 align=right style="border: 2px solid red" |align=left|[[#Сезоне од 1948. до 1953.|1952/53.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1953. год., Год. I, Број 1, страна 1.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1952/53."|'''Табела за сезону 1952/53. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Графичар # Хајдук # Синђелић # Сењак # Поштар # Обилић # Техничар # Жарково # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јединство/Бежанија # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац'''}} ||10||18||3||2||13||27||53||0.509||8||align=left|''[[Датотека:FK Graficar.gif|21п]]{{nbsp}}[[ФК Графичар|Графичар]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Други А разред Београдског подсавеза у фудбалу 1953/54.|1953/54.]]<ref name="сезона 53/54"/>||align=left| Други "А" Разред{{Напомена|name="1953/54."|'''Табела за сезону 1953/54. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]„21. Мај“ # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Београд # Напредак, Железник # Кошутњак, Београд # Кнежевац # Михајло Пупин # Победа, Београд # Железник # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Младост, Кнежевац # Макиш # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јадран'''}} ||2||22||{{Напомена|Победе 1953/54.<br />'''1953. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}3. коло Кнежевац — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />{{spaces|2}}4. коло '''Палилулац''' — Михајло Пупин{{spaces|2}}('''4:0''')<br />{{spaces|2}}5. коло Победа — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />{{spaces|2}}6. коло '''Палилулац''' — Црвена звезда(ММЛ){{spaces|2}}('''9:0''')<br />{{spaces|2}}9. коло Младост — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:6''')<br />10. коло Макиш — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''2:3''')<br />11. коло '''Палилулац''' — Јадран{{spaces|2}}('''3:0''')<br />'''1954. Пролећни део'''<br />12. коло '''Палилулац''' — Железник{{spaces|2}}('''2:0''')<br />13. коло Кошутњак — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />14. коло '''Палилулац''' — Кнежевац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />16. коло '''Палилулац''' — Победа{{spaces|2}}('''3:0''')<br />17. коло Црвена звезда(ММЛ) — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />19. коло „21. мај“ — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''2:5''')<br />20. коло '''Палилулац''' — Младост{{spaces|2}}('''3:0''')<br />21. коло '''Палилулац''' — Макиш{{spaces|2}}('''4:1''')<br />22. коло Јадран — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:3''')}}16 ||{{Напомена|Нерешено 1953/54.<br />'''1953. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}7. коло Напредак — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')<br />{{spaces|2}}8. коло Палилулац — „21. мај“{{spaces|2}}('''2:2''')<br />'''1954. Пролећни део'''<br />15. коло Михајло Пупин — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')}}3 ||{{Напомена|Порази 1953/54.<br />'''1953. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}1. коло '''Железник''' — Палилулац{{spaces|2}}('''6:0''')<br />{{spaces|2}}2. коло Палилулац — '''Кошутњак''' ('''1:2''')<br />'''1954. Пролећни део'''<br />18. коло Палилулац — '''Напредак'''{{spaces|2}}('''1:3''')}}3 ||59||23||2,565||35||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|24п]]{{nbsp}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1954/55.|1954/55.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1955. год., Год. II, Број 25, страна 4.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1954/55."|'''Табела за сезону 1954/55. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Синђелић, Београд # Металац, Београд # Булбудерац, Београд # Железничар, Београд # Будућност, Земун # Милутинац # Палилулац, Београд # Дорћол, Београд # Бродарац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јединство, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади текстилац, Београд'''}} ||7||22||7||7||8||36||43||0,837||21||align=left|''[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|25п]]{{nbsp}}[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1955/56.|1955/56.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1956. год., Год. IV, Број 19 , страна 1.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1955/56."|'''Табела за сезону 1955/56. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Булбудерац, Београд # Спарта # Херој, Београд # Палилулац, Београд # Пролетер, Београд # Вождовачки, Београд # Техничар # Текстилац, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Пупин # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Витез # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Медицинар, Београд'''}} ||5||22||11||4||7||50||44||1,136||26||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|Београд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1956/57.|1956/57.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1957. год., Год. V, Број 16.—17., страна 63.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1956/57."|'''Табела за сезону 1956/57. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Текстилац, Земун # Железничар, Београд # Млади Пролетер, Београд # Кнежевац # Шећеранац, Београд # Младост, Београд # Бродоградитељ, Београд # Вождовачки, Београд # Палилулац, Београд # Спарта, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Комграп, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Славија, Београд'''}} ||9||22||5||8||9||39||58||0,672||18||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]][[ФК Текстилац Земун|Текстилац]], [[Земун|Зем]]'' |- bgcolor=#FFE4E1 align=right style="border: 2px solid red" |align=left| [[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1957/58.|1957/58.]]<ref name="сезона 58/59"/> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1957/58."|'''Табела за сезону 1957/58. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Синђелић, Београд # Конструктор # Дијамант, Земун # Млади Пролетер, Београд # „21. мај”, Раковица # Нови Београд # Бродоградитељ, Београд # ИМТ, Нови Београд # Шећеранац, Београд # Дрводељац, Забрежје # Поштар, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Сутјеска, Београд'''}} ||12||24||8||3||13||41||58||0,707||19||align=left|''[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|25п]]{{nbsp}}[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Други Ц разред Београдског подсавеза у фудбалу 1958/59.|1958/59.]]<ref name="сезона 58/59"/> ||align=left| Други "Ц" Разред{{Напомена|name="1958/59."|'''Табела за сезону 1958/59. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Дунавац, Гроцка # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Београд # Пољопривредник, Падинска Скела # Партизанка, Београд # Спорт, Београд # Власина, Београд # Сутјеска, Београд # Југославија, Београд # Винча # Елан, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК, Борча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади текстилац, Београд'''}} ||2||22||13||6||3||58||33||1,758||32||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]]{{nbsp}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1959/60.|1959/60.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 15. јули 1960. год., Год. VIII, Број 22, страна 87.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1959/60."|'''Табела за сезону 1959/60. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БСК, Београд # Дунавац, Гроцка # ИМТ, Нови Београд # Обилић, Београд # Млади Пролетер, Београд # Победа, Београд # Омладинац, Миријево # Текстилац, Земун # Поштар, Београд # Палилулац, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дијамант, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Соко, Београд'''}} ||10||22||5||2||15||40||62||0,645||12||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|БСК]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1960/61.|1960/61.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 12. јули 1961. год., Год. IX, Број 15, страна 2.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1960/61."|'''Табела за сезону 1960/61. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Омладинац, Београд # Спорт, Београд # Партизанка, Београд # Херој, Београд # Радник, Београд # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Палилулац, Београд # Братство, Крњача # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]„29. Новембар”, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Хидротехника, Београд'''}} ||7||18||7||1||10||31||37||0,838||15||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]] [[ФК Омладинац Београд|Омладинац]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1961/62.|1961/62.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 27. јули 1962. год., Год. X, Број 13, страна 1.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1961/62."|'''Табела за сезону 1961/62. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Спорт, Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Братство, Крњача # Електрична централа, Београд # Палилулац, Крњача # БСК, Борча # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Победа, Београд # Винча # Партизанка, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади текстилац, Београд'''}} ||5||17||7||4||6||39||28||1,393||18||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]] [[ФК Спорт|Спорт]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први Ц разред Београдског подсавеза у фудбалу 1962/63.|1962/63.]]<ref name="сезона 62/63"/> ||align=left| Први "Ц" Разред{{Напомена|name="1962/63."|'''Табела за сезону 1962/63. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Бродоградитељ, Београд # Палилулац, Крњача # БУСК, Београд # Бежанија # БСК, Борча # Борац, Земун # Хидротехника, Београд # Будућност, Земун # Јанко Лисјак, Београд # Душан Вукасовић, Београд # Соко, Београд'''}} ||2||19||15||2||2||58||27||2,148||32||align=left|''[[Датотека: Лого ФК Бродарац.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК Бродарац|Бродоградитељ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="2" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно|| ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|228|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|97|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|42|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|89|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|478|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=right|{{tooltip|466|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|1,026|Гол Количник (ДГ/ПГ)}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|236|Број освојених бодова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=left| |} {{clear|both}} {| |- | valign="top"| {| class="wikitable" style="text-align: center;" align=left |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:13.5em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари">Новине "Спорт" или "Спортски журнал", према процени спортских новинара са утакмица</ref> |style="width:15em;"|Првак |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Први Ц разред Београдског подсавеза у фудбалу 1963/64.|1963/64.]]<ref name="сезона 63/64"/>||align=left| Први "Ц" Разред{{Напомена|name="1963/64."|'''Табела за сезону 1963/64. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БСК, Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # БСК, Борча # Соко, Београд # „29. Новембар”, Београд # Тодор Дукин, Београд # ВСК, Вишњица # Дунав, Велико Село # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Блаж, Овча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Победа, Београд'''}} ||2||18||14||2||2||110||12||98||30||align=right| ||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|БСК]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Друга Београдска лига Б група у фудбалу 1964/65.|1964/65.]]<ref name="сезона 64/65"/> ||align=left| Други "Б" Београдска лига{{Напомена|name="1964/65."|'''Табела за сезону 1964/65. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Спорт, Београд # БСК # ИМТ, Нови Београд # Бежанија # Бродарац # Београд # Поштар, Београд # Братство Крњача # Јединство, Сурчин # Балкан, Миријево # Телеоптик, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Винча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Црвена звезда, Мали Мокри Луг'''}} ||1||26||18||3||5||93||35||58||39||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]]{{nbsp}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|1965/66.<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 27.avgust 1966. год., Год. XIV, Број15, страна 12.</ref>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1965/66."|'''Табела за сезону 1965/66. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ИМ Раковица # Хајдук , Београд # БАСК, Београд # Палилулац, Крњача # ПКБ, Падинска Скела # Рад, Београд # Искра, Барич # Полет, Београд # Дорћол, Београд # „21. Мај”, Раковица # Змај, Земун # Синђелић, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Спорт, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Земун, Земун'''}} ||4||26||10||9||7||35||26||9||29||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Im rakovica beograd.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Прва Београдска лига у фудбалу 1966/67.|1966/67.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, септембар 1967. год., Год. XV, Број 2, страна 1.</ref>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1966/67."|'''Табела за сезону 1966/67. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Прва искра, Барич # Раднички, Обреновац # Хајдук, Београд # Палилулац, Крњача # Слобода, Београд # БАСК, Београд # Полет, Београд # Рад, Београд # Телеоптик, Земун # ПКБ, Падинска Скела # „21 Мај”, Раковица # Дорћол, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Жарково, Жарково # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК, Батајница'''}} ||4||26||10||8||8||32||31||1||28||align=right| ||align=left|''[[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|30п]] [[ФК Прва искра Барич|Искра]], [[Барич]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1967/68.|1967/68.]]<ref>Новине "Спорт" 23. август 1968. год., Год. XVI, Број 3, страна 12,</ref> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1967/68."|'''Табела за сезону 1967/68. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Слобода, Београд # Чукарички, Београд # Хајдук, Београд # Раднички, Обреновац # Палилулац, Крњача # ПКБ, Падинска Скела # Телеоптик, Земун # Полет, Београд # Рад, Београд # БАСК, Београд # Железник # „21 Мај”, Раковица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Бежанија # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дорћол, Београд'''}} ||5||26||11||6||9||39||29||10||28||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Fkvozdovac.gif|30п]][[ФК Вождовац|Слобода]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1968/69.|1968/69.]]<ref>Новине "СПОРТ" 16.јуни 1969. година, Год. XXV, број 4776, страна 4.</ref> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1968/69."|'''Табела за сезону 1968/69. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ПКБ, Падинска Скела # Београд # Железничар, Београд # Железник # Графичар, Београд # БАСК, Београд # Палилулац, Крњача # ИМТ, Нови Београд # Полет, Београд # Дорћол, Београд # Рад, Београд # БСК Звездара, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Телеоптик, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]„21 Мај”, Раковица'''}} ||8||26||8||8||10||40||34||6||24||align=right|''{{tooltip|3.320|Број гледалаца}} {{tooltip|(:11)|Број утакмица}} {{tooltip|302|Просек}}''||align=left|''[[Датотека:FK PKB.png|20п]]{{nbsp}}[[ФК ПКБ|ПКБ]], [[Падинска Скела|П.С.]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1969/70.|1969/70.]]<ref>Новине "СПОРТ" 15.јуни 1970. година, Год. XXVI, број 5134, страна 5.</ref>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1969/70."|'''Табела за сезону 1969/70. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Рад, Београд # Железник # Графичар, Београд # Хајдук, Београд # Београд # Дорћол, Београд # Синђелић, Београд # БАСК, Београд # Палилулац, Крњача # Железничар, Београд # ИМТ, Нови Београд # Полет, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК Звездара, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Змај, Земун'''}} ||9||26||7||10||9||21||19||2||24||align=right|''{{tooltip|5.650|Број гледалаца}} {{tooltip|(:13)|Број утакмица}} {{tooltip|435|Просек}}''||align=left|''[[Датотека:GRB FK RAD.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК Рад|Рад]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="2" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно|| ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|174|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|78|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|46|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|50|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|370|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=right|{{tooltip|186|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|184|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|202|Број освојених бодова}}||colspan="2" bgcolor= #dcdbd6 align=left|{{spaces|4}}''{{tooltip|8.970|Број гледалаца}} {{tooltip|(:24)|Број утакмица}} {{tooltip|374|Просек}} '' |} {{clear|both}} <!-- | style="width:20px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- |style="width:4em; text-align:center;" |'''Бр. Глед'''.||style="width:16em; text-align:left;" |Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг такмичења |- bgcolor=#FFE4E1 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Нижи ранг такмичења |} {{Сакриј крај}} --> |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 56%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} <timeline> ImageSize = width:999 height:100 PlotArea = left:10 right:10 bottom:30 top:10 TimeAxis = orientation:horizontal format:yyyy DateFormat = dd/mm/yyyy Period = from:01/07/1951 till:01/07/1970 ScaleMajor = unit:year increment:1 start:1952 Colors = id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) PlotData= bar:Position width:26 color:white align:center from:01/07/1951 till:01/07/1952 shift:(0,-3) text:/ from:01/07/1952 till:01/07/1953 shift:(0,-3) text:10/10 from:01/07/1951 till:01/07/1953 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1953 till:01/07/1954 shift:(0,-3) text:2/12 from:01/07/1953 till:01/07/1954 color:bl4 shift:(0,20) text: II Разред from:01/07/1954 till:01/07/1955 shift:(0,-3) text:7/12 from:01/07/1955 till:01/07/1956 shift:(0,-3) text:5/12 from:01/07/1956 till:01/07/1957 shift:(0,-3) text:9/12 from:01/07/1957 till:01/07/1958 shift:(0,-3) text:12/13 from:01/07/1954 till:01/07/1958 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1958 till:01/07/1959 shift:(0,-3) text:2/12 from:01/07/1958 till:01/07/1959 color:bl4 shift:(0,20) text: II Разред from:01/07/1959 till:01/07/1960 shift:(0,-3) text:10/12 from:01/07/1960 till:01/07/1961 shift:(0,-3) text:7/10 from:01/07/1961 till:01/07/1962 shift:(0,-3) text:5/10 from:01/07/1962 till:01/07/1963 shift:(0,-3) text:2/11 from:01/07/1963 till:01/07/1964 shift:(0,-3) text:2/10 from:01/07/1959 till:01/07/1964 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1964 till:01/07/1965 shift:(0,-3) text:1/14 from:01/07/1964 till:01/07/1965 color:bl4 shift:(0,20) text: II БГД лига from:01/07/1965 till:01/07/1966 shift:(0,-3) text:4/14 from:01/07/1966 till:01/07/1967 shift:(0,-3) text:4/14 from:01/07/1967 till:01/07/1968 shift:(0,-3) text:5/14 from:01/07/1968 till:01/07/1969 shift:(0,-3) text:8/14 from:01/07/1969 till:01/07/1970 shift:(0,-3) text:9/14 from:01/07/1965 till:01/07/1970 color:bl5 shift:(0,20) text: I Бгд лига </timeline> {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 1952-1970.jpg|1000п]] {{clear|both}} <!-- :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 900 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 19 | ознака_x1 = СЕЗОНЕ | ознака_x2 = 1952/53 | ознака_x3 = 1953/54 | ознака_x4 = 1954/55 | ознака_x5 = 1955/56 | ознака_x6 = 1956/57 | ознака_x7 = 1957/58 | ознака_x8 = 1958/59 | ознака_x9 = 1959/60 | ознака_x10 = 1960/61| ознака_x11 = 1961/62 | ознака_x12 = 1962/63 | ознака_x13 = 1963/64 | ознака_x14 = 1964/65 | ознака_x15 = 1965/66 | ознака_x16 = 1966/67 | ознака_x17 = 1967/68 | ознака_x18 = 1968/69 | ознака_x19 = 1969/70 | y_макс = 19 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V02 = 10 | S02V03 = 2 | S02V04 = 7 | S02V05 = 5 | S02V06 = 9 | S02V07 = 12 | S02V08 = 2 | S02V09 = 10| S02V10 = 7| S02V11 = 5| S02V12 = 2| S02V13 = 2| S02V14 = 1| S02V15 = 4| S02V16 = 4| S02V17 = 5 | S02V18 = 8| S02V19 = 9 | назнаке = да }} |} {{clear|both}} --> {{Сакриј крај}} === За сезоне 1970/71 — 1979/80. === {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:15em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1970/71.|1970/71.]]<ref>Новине "СПОРТ" 14.јуни 1971. година, страна 6.</ref> ||align=left| Прва Београдска лига{{Напомена|name="1970/71."|'''Табела за сезону 1970/71 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БАСК # Хајдук # Палилулац # Београд # Телеоптик # Графичар # ИМТ # Жарково # Железник # Полет # Дорћол # Синђелић # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ПКБ # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Железничар'''}} ||3||26||11||8||7||36||23||13||29||align=right| ||align=left|''[[Датотека:BASK.svg|30п]]{{nbsp}}[[ФК БАСК|БАСК]], [[Београд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1971/72.|1971/72.]]<ref>Новине "СПОРТ" 8.јуни 1972. година XXVIII, страна 6.</ref> ||align=left| Прва Београдска лига{{Напомена|name="1971/72."|'''Табела за сезону 1971/72 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Железник # ИМТ # Синђелић # БСК, Београд # Жарково # Полет # Телеоптик # Хајдук # Београд # Дорћол # Кнежевац # Палилулац # Јединство # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Графичар # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] БСК, Батајница # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Турбина, Вреоци'''}} ||12||30||9||9||12||35||37||-2||27||align=right| ||align=left|''[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|30п]] {{nbsp}}[[ФК Железник|Железник]], [[Београд|Бгд]] '' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1972/73.|1972/73.]]<ref>Новине "СПОРТ" 25.јуни 1973. година XXIX, број 6220, страна 5.</ref> ||align=left| Прва Београдска лига{{Напомена|name="1972/73."|'''Табела за сезону 1972/73 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Београд # Железничар # Синђелић # ИМТ # БСК, Београд # Полет # Хајдук # Јединство, Сурчин # Дорћол # Телеоптик # Трудбеник # Палилулац # ТЕК, Велики Црљени # Слобода, Душановац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Кнежевац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Жарково'''}} ||12||30||8||9||13||37||48||-11||25||align=right|4.100 (:15) 273||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|Београд]] '' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1973/74.|1973/74.]]<ref>Новине "СПОРТ" 24.јуни 1974. година XXX, број 6578, страна 4.</ref> ||align=left| Прва Београдска лига{{Напомена|name="1973/74."|'''Табела за сезону 1973/74 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Графичар # Обилић # Кнежевац # БСК, Београд # Палилулац # Полет # Јединство (Сурчин) # Раднички, Младеновац # Дорћол # Трудбеник # Хајдук # Железичар # ТЕК, Велики Црљени # ИМТ # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Бежанија # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Телеоптик'''}} ||5||30||13||9||8||33||21||12||35||align=right| ||align=left|''[[Датотека:FK Graficar.gif|25п]]{{nbsp}}[[ФК Графичар|Графичар]], [[Београд]] '' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1974/75.|1974/75.]]<ref>Новине "СПОРТ" 30.јуни 1975. година XXXI, број 6856, страна 5.</ref> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1974/75."|'''Табела за сезону 1974/75 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Кнежевац # Дунавац, Гроцка # ОФК Звездара # Обилић # БСК, Борча # ИМТ # Полет # Палилулац # Железничар # Трудбеник # Раднички, Младеновац # Будућност, Добановци # Дорћол # Хајдук # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ТЕК, Велики Црљени # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јединство, Сурчин'''}} ||8||30||9||13||8||40||43||-3||31||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]] [https://web.archive.org/web/20170922002656/http://sportret.com/fkknezevackijevo Кнежевац], [[Кнежевац (Београд)|Кнеж]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1975/76.|1975/76.]]<ref>Новине "СПОРТ" 14.јуни 1976. година XXXII, број 7195, страна 5.</ref> ||align=left| Прва "А" Београдска лига{{Напомена|name="1975/76."|'''Табела за сезону 1975/76 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Трудбеник # Хајдук # Срем, Јаково # Јединство, Сурчин # Дорћол # Подунавац, Ритопек # Железничар # Винча # Палилулац # Бежанија # Телеоптик # БСК, Батајница # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Будућност, Добановци # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Победа, Београд'''}} ||9||26||8||9||9||38||32||6||25||align=right| ||align=left|[[Датотека:FK Trudbenik logo.jpg|12п]]{{nbsp}}''[http://www.srbijasport.net/klub/769-trudbenik Трудбеник], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1976/77.|1976/77.]]<ref>Новине "СПОРТ" 19.јуни 1977.</ref> ||align=left| Прва "А" Београдска лига{{Напомена|name="1976/77."|'''Табела за сезону 1976/77 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Дорћол # Телеоптик # Палилулац # Хајдук # Бежанија # Винча # Срем, Јаково # Јединство, Сурчин # Железничар # Будућност, Добановци # Подунавац, Ритопек # БСК, Батајница # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Братство # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади Пролетер'''}} ||3||26||12||10||4||42||24||18||34||align=right|3.700 (:12) 308||align=left|''[[Датотека:FK Dorcol Beograd.gif|30п]]{{nbsp}}[[ФК Дорћол|Дорћол]], [[Београд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1977/78.|1977/78.]]<ref>Новине "СПОРТ" 26.јуни 1978. година XXXIII, број 7917, страна 7.</ref> ||align=left| Прва "А" Београдска лига{{Напомена|name="1977/78."|'''Табела за сезону 1977/78 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Хајдук # Јединство, Сурчин # Срем, Јаково # БАСК # Телеоптик # Црвена звезда, ММЛ # Бежанија # БСК, Батајница # Балкан # Винча # Железничар # Палилулац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Подунавац, Ритопек # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Будућност, Добановци'''}} ||12||26||4||8||14||22||39||-17||16||align=right|2.750 (:13) 212||align=left|''[[Датотека:FK Hajduk Beograd grb 1953.jpg|23п]]{{nbsp}}[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]], [[Београд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1978/79.|1978/79.]]<ref name="сезона 78/79"/>||align=left| Прва "А" Београдска лига{{Напомена|name="1978/79."|'''Табела за сезону 1978/79 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Дунавац, Гроцка # Палилулац # Железничар # БСК, Батајница # Срем, Јаково # БАСК # Јединство, Сурчин # БСК, Борча # Телеоптик # Винча # Црвена звезда, ММЛ # Бежанија # Балкан # Дунав, Велико Село'''}} ||2||26||18||2||6||54||34||20||38||align=right|4.950 (:10) 495||align=left|''[[Датотека:Grbdunavca.jpg|30п]]{{nbsp}}[[ФК Дунавац|Дунавац]], [[Гроцка]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1979/80.|1979/80.]]<ref>Новине "СПОРТ" 23.јуни 1980. година</ref> ||align=left| Прва "А" Београдска лига{{Напомена|name="1979/80."|'''Табела за сезону 1979/80 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БСК, Батајница # Јединство, Сурчин # БСК, Борча # БАСК # Змај, Земун # Палилулац # Бежанија # Железничар # Балкан # Срем, Јаково # Винча # Телеоптик # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дунав, Велико Село # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Црвена звезда, ММЛ'''}} ||6||26||10||9||7||41||27||14||29||align=right|3.350 (:10) 335||align=left|''[[Датотека:FK BSK Batajnica.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК БСК Батајница|БСК]], [[Батајница]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="3" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|276|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|102|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|86|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|88|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|378|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|328|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|50|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|289|Број освојених бодова}}||colspan="2" bgcolor= #dcdbd6 align=left|{{spaces|3}}{{tooltip|18.800|Број гледалаца}} {{tooltip|(:60)|Број утакмица}} {{tooltip|313|Просек}} |} {{clear|both}} <!-- | style="width:20px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = lightgreen }} {{Легенда за заглавље}} {{Сакриј крај}} --> |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 39.2%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} :[[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 1970-1980.jpg|500п]] <!-- {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{clear|both}} {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 700 | висина = 250 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 10 | ознака_x1 = 1970/71 | ознака_x2 = 1971/72 | ознака_x3 = 1972/73 | ознака_x4 = 1973/74 | ознака_x5 = 1974/75 | ознака_x6 = 1975/76 | ознака_x7 = 1976/77 | ознака_x8 = 1977/78| ознака_x9 = 1978/79| ознака_x10 = 1979/80 | y_макс = 16 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = 3 | S02V02 = 12 | S02V03 = 12 | S02V04 = 5 | S02V05 = 8 | S02V06 = 9 | S02V07 = 3 | S02V08 = 12| S02V09 = 2| S02V10 = 6 | назнаке = да }} |} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} === За сезоне 1980/81 — 1989/90. === {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:15em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6 align=center|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6 style="width:4em;" align=right|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left|[[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1980/81.|1980/81]].<ref name="сезона 80/81"/>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1980/81."|'''Табела за сезону 1980/81 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Срем, Јаково # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Будућност, Добановци # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Телеоптик # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Јединство, Сурчин # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Змај, Земун # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ИМТ, Нови Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БАСК # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Балкан # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дорћол # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК, Борча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Железничар # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Винча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Бежанија'''}} ||3||26||13||align=center|5||8||50||33||17||31||align=right|3.650 (:12) 304||bgcolor= #efefef align=left|''[[Датотека:FK Srem Jakovo.gif|30п]]{{nbsp}}[[ФК Срем Јаково|Срем]], [[Јаково]] '' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1981/82.|1981/82]].<ref name="сезона 81/82"/>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1981/82."|'''Табела за сезону 1981/82 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Вождовац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ИМТ, Нови Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Будућност, Добановци # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Хидротехника # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Змај, Земун # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Телеоптик, Земун # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Жарково # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Прва Искра, Барич # Борац, Остружница # Турбина, Вреоци # „21. Мај”, Раковица # Авала, Бели Поток # Сремчица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Младеновац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јединство, Сурчин'''}} ||5||30||11||align=center|11||8||54||39||15||33||align=right|4.900 (:15) 327||bgcolor= #efefef align=left|''[[Датотека:FK Voždovac.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК Вождовац|Вождовац]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1982/83.|1982/83]].<ref>Новине "СПОРТ" 27.јунa 1983. година XXXVII, број 9414, страна 13.</ref> ||align=left| Београдска зона{{Напомена|name="1982/83."|'''Табела за сезону 1982/83 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] БСК, Батајница # Графичар # ИМ Раковица # Вождовац # Будућност, Добановци # ОФК Жарково # Дунавац, Гроцка # Палилулац # Прва Искра, Барич # ИМТ, Нови Београд # Полет # Телеоптик, Земун # Змај, Земун # Трудбеник # ИЛР Железник # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Хидротехника'''}} ||8||30||11||align=center|9||10||51||42||9||31||align=right|3.620 (:15) 241||align=left|''[[Датотека:FK BSK Batajnica.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК БСК Батајница|БСК]], [[Батајница]]'' |- align=right bgcolor=#FFE4E1 |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1983/84.|1983/84]].<ref>Новине "СПОРТ" 24. јуни 1984. година XXXVIIII, број 9666, страна 15.</ref> ||align=left| Београдска зона{{Напомена|name="1983/84."|'''Табела за сезону 1983/84 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Вождовац # ОФК Жарково # Графичар # Дунавац, Гроцка # ИМТ, Нови Београд # Будућност, Добановци # Полет # ИЛР Железник # Змај, Земун # Телеоптик, Змај # Трудбеник # БАСК # ИМ Раковица # Прва Искра, Барич # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Авала, Бели Поток # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац'''}} ||16||30||9||align=center|6||15||42||58||-16||24||align=right|2.550 (:13) 196||bgcolor= #efefef align=left|''<font color=green>[[Датотека:FK Voždovac.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК Вождовац|Вождовац]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1984/85.|1984/85.]]<ref>Новине "СПОРТ" 1. јули 1985. година XL, број 10035, страна 14.</ref> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1984/85."|'''Табела за сезону 1984/85 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ОФК Младеновац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Братство, Крњача # Минел Трафо, Младеновац # ОФК Бождаревац # Палилулац # Младост, Барошевац # „25. Мај”, Ковилово # БСК, Борча # Турбина, Вреоци # Винча # Сремчица # Борац, Остружница # Југопетрол # ТЕК, Велики Црљени # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]„21. Мај”, Раковица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Омладинац, Београд'''}} ||5||30||13||align=center|6||11||67||51||16||32||align=right| ||align=left|''[[Датотека:OFK Mladenovac.svg|30п]]{{nbsp}}[[ФК Младеновац|ОФК Младеновац]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1985/86.|1985/86.]]<ref name="сезона 85/86"/> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1985/86."|'''Табела за сезону 1985/86 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ОФК Уровац # Сремчица # Младост, Барошевац # Борац, Остружница # Минел, Рипањ # ТЕК, Велики Црљени # Југопетрол # „25. Мај”, Ковилово # Турбина, Вреоци # Бежанија # Авала, Бели Поток # БСК, Борча # Винча # Минел Трафо, Младеновац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Бождаревац'''}} ||1||30||17||align=center|6||7||64||32||32||40||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]]{{nbsp}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid red" |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1986/87.|1986/87.]]<ref>Новине "СПОРТ" 22. јуни 1987. година XLII, број 10694, страна 11.</ref>||align=left|Београдска зона{{Напомена|name="1986/87."|'''Табела за сезону 1986/87 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ИМТ, Нови Београд # Иван Милутиновић, Крњача # Трудбеник # Телеоптик, Земун # Графичар # Срем, Јаково # ОФК Жарково # Будућност, Добановци # Прва Искра, Барич # Полет, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БАСК # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Кнежевац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ИМ Раковица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дунавац, Гроцка # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Уровци'''}} ||11||30||9||align=center|12||9||40||42||-2||30||align=right|1.950 (:14) 139||bgcolor= #efefef align=left|''[[Датотека:FK IMT NOVI BEOGRAD.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК ИМТ|ИМТ]], [[Градска општина Нови Београд|Н. Бг]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Прва Београдска лига група „Дунав” у фудбалу 1987/88.|1987/88.]]<ref name="сезона 87/88/>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1987/88."|'''Табела за сезону 1987/88 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац # Железничар # Бежанија # Братство # Шумадинац, Бечмен # Јединство, Сурчин # Милутинац, Земун # Балкан # Борац, Прогари # Синђелић, Угриновци # Хидротехника Дорћол, Београд # Милиционар, Београд # „25. Мај”, Ковилово # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Монтажа, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дунавац, Гроцка'''}} ||1||30||23||align=center|3||4||77||18||59||49||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]]{{nbsp}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1988/89.|1988/89.]]<ref>Новине "СПОРТ" 19. јуни 1989. година XLIII, број 11343, страна 16.</ref>||align=left|Београдска зона{{Напомена|name="1988/89."|'''Табела за сезону 1988/89 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Трудбеник, Београд # Срем, Јаково # Телеоптик, Земун # Борац, Остружница # Будућност, Добановци # Графичар # Палилулац # Београд # Полет # Минел, Рипањ # ТЕК, Велики Црљени # БСК, Борча # БАСК ПИМ # Прва Искра, Барч # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Бождаревац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Херој, Јајинци'''}} ||7||30||12||align=center|<ref name="нерешено">Код нерешеног резултата изводили су се једанаестерци. Ко победи добија 1 бод, поражени ништа</ref> 11(2<ref name="победе">Број победа у извођењу једенаестераца</ref>)||7||50||33||17||<ref name="бодови">Број победа плус нерешено у загради</ref> 26||align=right|3.050 (:15) 203||align=left|[[Датотека:FK Trudbenik logo.jpg|12п]]{{nbsp}}''[http://www.srbijasport.net/klub/769-trudbenik Трудбеник], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1989/90.|1989/90.]]<ref>Новине "СПОРТ" 11. јуни 1990. година XLIII, број 11695, страна 17.</ref>||align=left|Београдска зона{{Напомена|name="1989/90."|'''Табела за сезону 1989/90 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Бежанија, Нови Београд # Будућност, Добановци # Телеоптик, Земун # Борац, Остружница # ИМ Раковица # Палилулац, Крњача # Београд # БАСК ПИМ # Срем, Јаково # Графичар # Полет # ОФК Младеновац # Сопот # ТЕК, Велики Црљени # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК, Борча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Минел, Рипањ'''}} ||6||30||13||align=center|<ref name="нерешено"/> 7(2<ref name="победе"/>)||10||46||30||16||<ref name="бодови"/> 28||align=right|2.700 (:15) 180||align=left|''[[Датотека:FK Bežanija.svg|35п]]{{nbsp}}[[ФК Бежанија|Бежанија]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="3" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|296|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|131|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 align=center|{{tooltip|<ref name="бодови"/> 76(4<ref name="победе"/>)|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|89|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|541|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|379|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|162|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|<ref name="бодови"/> 324|Број освојених бодова}}||colspan="2" bgcolor= #dcdbd6 align=left|{{spaces|3}}{{tooltip|22.420|Број гледалаца}} {{tooltip|(:99)|Број утакмица}} {{tooltip|226|Просек}} |} {{clear|both}} <!-- | style="width:20px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг такмичења |- bgcolor=#FFE4E1 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Нижи ранг такмичења |} --> {{Сакриј крај}} |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 62%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} <timeline> ImageSize = width:1100 height:100 PlotArea = left:10 right:10 bottom:30 top:10 TimeAxis = orientation:horizontal format:yyyy DateFormat = dd/mm/yyyy Period = from:01/07/1980 till:01/07/1990 ScaleMajor = unit:year increment:1 start:1981 Colors = id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) PlotData= bar:Position width:26 color:white align:center from:01/07/1980 till:01/07/1981 shift:(0,-3) text:3/14 from:01/07/1981 till:01/07/1982 shift:(0,-3) text:5/16 from:01/07/1980 till:01/07/1982 color:bl5 shift:(0,20) text: Прва Београдска лига from:01/07/1982 till:01/07/1983 shift:(0,-3) text:8/16 from:01/07/1983 till:01/07/1984 shift:(0,-3) text:16/16 from:01/07/1982 till:01/07/1984 color:bl4 shift:(0,20) text: Београдска зона from:01/07/1984 till:01/07/1985 shift:(0,-3) text:5/16 from:01/07/1985 till:01/07/1986 shift:(0,-3) text:1/16 from:01/07/1984 till:01/07/1986 color:bl5 shift:(0,20) text: Прва Београдска лига from:01/07/1986 till:01/07/1987 shift:(0,-3) text:11/16 from:01/07/1986 till:01/07/1987 color:bl4 shift:(0,20) text: Београдска зона from:01/07/1987 till:01/07/1988 shift:(0,-3) text:1/16 from:01/07/1987 till:01/07/1988 color:bl5 shift:(0,20) text: Прва Београдска лига from:01/07/1988 till:01/07/1989 shift:(0,-3) text:7/16 from:01/07/1989 till:01/07/1990 shift:(0,-3) text:6/16 from:01/07/1988 till:01/07/1990 color:bl4 shift:(0,20) text: Београдска зона </timeline> {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 1980-1990.jpg|500п]] {{clear|both}} <!-- :{| width="20%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 800 | висина = 250 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 11 | ознака_x1 = Сезона: | ознака_x2 = 1980/81 | ознака_x3 = 1981/82 | ознака_x4 = 1982/83 | ознака_x5 = 1983/84 | ознака_x6 = 1984/85 | ознака_x7 = 1985/86 | ознака_x8 = 1986/87 | ознака_x9 = 1987/88| ознака_x10 = 1988/89| ознака_x11 = 1989/90 | y_макс = 16 | y_мин = 1 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V02 = 3 | S02V03 = 5 | S02V04 = 8 | S02V05 = 16 | S02V06 = 5 | S02V07 = 1 | S02V08 = 11 | S02V09 = 1| S02V10 = 7| S02V11 = 6 | назнаке = да }} |} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} === За сезоне 1990/91 — 1999/00. === {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:15em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6 align=center|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6 style="width:4em;" align=right|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Београдска зона у фудбалу 1990/91.|1990/91.]]<ref>Новине "СПОРТ" 17.јуни 1991. година XLIV, број 12.067, страна 19.</ref> |align=left| [[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]]{{Напомена|name="1990/91."|'''Табела Београдске зоне 1990/91<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ИМ Раковица,<br />2.Телеоптик,<br />3.Будућност(Добановци),<br />4.Београд,<br />5.Полет,<br />6.Борац(Остружница),<br />7.Графичар,<br />8.Железничар,<br />9.Турбина(Вреоци),<br />10.Палилулац,<br />11.Срем(Јаково),<br />12.ОФК Младеновац,<br />13.БАСК ПИМ,<br />14.ТЕК(Велики Црљени),<br />15.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Сопот,<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дунавац(Гроцка)'''}} ||10||30||12|| <ref name="нерешено"/> 7(3<ref name="победе"/>)||11||43||39||4||<ref name="бодови"/>{{Напомена|''Казна -3 бода''}}24||align=right|2.300 (:13) 177||align=left|''[[Датотека:Im rakovica beograd.png|25п]]&nbsp;[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1991/92.|1991/92.]]<ref>Новине "СПОРТ" 22.јунa 1992. година XLV, број 12.438, страна 7.</ref> |align=left| [[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]]{{Напомена|name="1991/92."|'''Табела Београдске зоне 1991/92<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|14п]]Будућност(Добановци),<br />2.Београд,<br />3.Графичар<br />4.Срем(Јаково),<br />5.ТЕК(Велики Црљени),<br />6.Борац(Остружница),<br />7.Железничар,<br />8.Палилулац,<br />9.„21. Мај”(Раковица),<br />10.Турбина(Вреоци),<br />11.БАСК ПИМ,<br />12.Полет,<br />13.Кнежевац,<br />14.ОФК Младеновац,<br />15.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Младост(Барошевац),<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Сопот'''}} ||8||29||10||10||9||58||37||21||30||align=right|1.900 (:14) 136||align=left|''[[Датотека:FK Budućnost Dobanovci.png|15п]]&nbsp;[[ФК Будућност Добановци|Будућност]], [[Добановци|Доб]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1992/93.|1992/93.]]<ref>Новине "СПОРТ" 14.јунa 1993. година XLVIII, број 12.794, страна 9.</ref> |align=left| [[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]]{{Напомена|name="1992/93."|'''Табела Београдске зоне за сезону 1992/93<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Хајдук,<br />2.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Вождовац,<br />3.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ОФК Звездара,<br />4.Палилулац,<br />5.ИМ Раковица,<br />6.Борац(Остружница),<br />7.ОФК Жарково,<br />8.Будућност(Добановци),<br />9.Бежанија,<br />10.Београд,<br />11.Графичар,<br />12.Срем(Јаково),<br />13.Железничар,<br />14.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ТЕК(Велики Црљени),<br />15.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Телеоптик,<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Раднички(Рудовци)'''}} ||4||30||16||6||8||59||41||18||38||align=right|2.050 (:13) 158||align=left|''[[Датотека:FK Hajduk Beograd grb 1953.jpg|20п]]&nbsp;[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1993/94.|1993/94.]]<ref>Новине "СПОРТ" 13. јуни 1994. година L, број 13.147, страна 75.</ref> |align=left| [[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]]{{Напомена|name="1993/94."|'''Табела Београдске зоне за сезону 1993/94<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Београд,<br />2.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Железник,{{Напомена|кроз бараж 1993/94. са<br />[[ФК Раднички Обреновац|Радничким]] из [[Обреновац|Обреновца]]}}<br />3.Графичар,<br />4.ИМ Раковица,<br />5.Сремчица,<br />6.Турбина,<br />7.Палилулац,<br />8.Борац(Остружница),<br />9.Будућност(Добановци),<br />10.Бежанија,<br />11.Срем(Јаково),<br />12.ОФК Жарково,<br />13.БАСК ПИМ,<br />14.Железничар,<br />15.Врчин 91,<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Полет,<br />17.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Кнежевац,<br />18.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ИМТ'''}} ||7||34||13||8||13||51||51||0||34||align=right|4.130 (:17) 243||align=left|''<font color=green>[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30п]]&nbsp;[[ФК Београд|Београд]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1994/95.|1994/95.]]<ref name="сезона 94/95"/> |align=left|[[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]]{{Напомена|name="1994/95."|'''Табела Београдске зоне за сезону 1994/95<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац,<br />2.Младост, Умчари,<br />3.Раднички, Обреновац,<br />4.Графичар,<br />5.Врчин „91”,<br />6.Југопетрол, Београд,<br />7.Сремчица,<br />8.Балкан Буковица,<br />9.Бежанија,<br />10.ИМ Раковица,<br />11.Железничар,<br />12.БАСК ПИМ,<br />13.Борац, Остружница,<br />14.Срем, Јаково,<br />15.Змај Грам, Земун,<br />16.Будућност, Добановци,<br />17.Сопот,<br />18.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Локомотива, Железник,<br />19.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Турбина, Вреоци,<br />20.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Жарково'''}} ||1||38||27||6||5||101||26||75 ||87||align=right|8.950 (:18) 497||align=left|''[[Датотека:FK Palilulac.png|30п]]&nbsp;Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Српска лига „Север” — група Београд у фудбалу 1995/96.|1995/96.]]<ref name="сезона 95/96"/> |align=left|Српска лига „Север”{{Напомена|name="1995/96."|'''Табела Српске лиге „Север” за сезону 1995/96<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац,<br />2.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ОФК Звездара (по пласману),<br />3.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Балкан Буковица (по пласману),<br />4.БСК (Батајница),<br />5.Вождовац,<br />6.Колубара (Лазаревац),<br />7.Железничар,<br />8.Сремчица,<br />9.Југопетрол,<br />10.Бежанија,<br />11.Графичар,<br />12.Раднички (Обреновац),<br />13.Синђелић,<br />14.Трудбеник,<br />15.Младост (Умчари),<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БАСК ПИМ,<br />17.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ИМ Раковица,<br />18.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Врчин „91”,<br />19.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Борац (Бања Лука) одустао}} ||1||34||24||7||3||88||20||68||79||align=right|4.950 (:17) 291||align=left|''[[Датотека:FK Palilulac.png|30п]]&nbsp;Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Друга лига „Исток” у фудбалу 1996/97.|1996/97.]]<ref>Новине "СПОРТ" 1. јуни 1997. година LII, број 14.207, страна 5.</ref> |align=left|Друга лига „Исток”{{Напомена|name="1996/97."|'''Табела: Друга лига — „Исток” за сезону 1996/97.<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Приштина,<br />2.Палилулац (Крњача),<br />3.Раднички (Пирот),<br />4.Напредак (Крушевац),<br />5.Хајдук (Београд),<br />6.ОФК Звездара (Београд),<br />7.Раднички (Нови Београд),<br />8.Нови Сад,<br />9.Динамо (Панчево),<br />10.Београд,<br />11.Балкан Буковица (Београд),<br />12.Солунац БМЈерковић (Карађорђево),<br />13.Бор,<br />14.Јединство Цемент (Параћин),<br />15..[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Цемент (Беочин),<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Железничар (Ниш),<br />17.[[Датотека:RedDownArrow.svg|10п]]Синђелић (Ниш),<br />18.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дубочица (Лесковац)'''}} ||2||34||21||3||10||67||33||34||66||align=right|6.100 (:16) 381||align=left|[[Датотека:KF Prishtina.gif|24п]]&nbsp;''[[ФК Приштина|Приштина]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Друга лига „Исток” у фудбалу 1997/98.|1997/98.]]<ref>Новине "СПОРТ" 31. маја 1998. година LII, број 14.558, страна 5.</ref> |align=left|Друга лига „Исток”{{Напомена|name="1997/98."|'''Табела: Друга лига — „Исток” за сезону 1997/98.<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Милиционар (Београд),<br />2.ОФК Звездара (Београд),<br />3.Младост (Апатин),<br />4.Хајдук (Београд),<br />5.Напредак (Крушевац),<br />6.ОФК Кикинда,<br />7.Динамо (Панчево),<br />8.Бор,<br />9.Нови Сад,<br />10.Београд,<br />11.Палилулац (Крњача),<br />12.Раднички (Нови Београд),<br />13.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Раднички (Пирот),<br />14.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Балакн Буковица (Београд),<br />15.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Вучје,<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Солунац БМ Јерковић (Карађорђево),<br />17.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Напредак (Кушиљево),<br />18.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Младост (Бачки Јарак)'''}} ||11||34||14||9||11||51||43||8||51||align=right|3.300 (:16)206||align=left|''[[Датотека:policajacgrbnovi.jpg|20п]]&nbsp;[[ФК Полицајац|Милиционар]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Друга лига „Исток” у фудбалу 1998/99.|1998/99.]]<ref>Прекид због борбадовања у 21. колу, 14. maja 1999</ref> |align=left|Друга лига „Исток”{{Напомена|name="1998/99."|'''Табела: Друга лига — „Исток” за сезону 1998/99.<br />Прекид због борбадовања у 21. колу, 14. maja 1999<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Чукарички (Београд),<br />2.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Хајдук (Београд),<br />3.ОФК Звездара (Београд)),<br />4.Динамо (Панчево),<br />5.Колубара (Лазаревац),<br />6.Нови Сад,<br />7.Младост (Апатин),<br />8.ЧСК Пивара (Челарево),<br />9.Врбас (Врбас),<br />10.ОФК Кикинда (Кикинда),<br />11.Раднички Југопетрол (Нови Београд),<br />12.Бор (Бор),<br />13.Јединство (Параћин),<br />14.Београд (Београд),<br />15.Напреда (Крушевац),<br />16.Бечеј (Бечеј),<br />17.Палилулац (Крњача),<br />18.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Винер Брокер (Нишка Бања)'''}} ||17||21||3||2||16||27||71||-44||11||align=right|2.150 (:10) 215||align=left|''[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]&nbsp;[[ФК Чукарички|Чукарички]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid red" |align=left| [[Друга лига „Север” у фудбалу 1999/00.|1999/00.]]<ref>Новине "СПОРТ" 11. јуни 2000. година LV, број 15.277, страна 10.</ref> |align=left| Друга лига „Север”{{Напомена|name="1999/00."|'''Табела: Друга лига — „Север” за сезону 1999/00.<br />1. [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Прва лига]]Београд (Београд),<br />2. Нови Сад (Нови Сад),<br />3. Раднички Југопетрол (Нови Београд),<br />4. ОФК Звездара (Београд),<br />5. Врбас (Врбас),<br />6. Младост (Апатин),<br />7. БСК (Борча),<br />8. Колубара (Лазаревац),<br />9. Цемент (Беочин),<br />10. Телеоптик (Земун),<br />11. ЧСК Пивара (Челарево),<br />12. Железничар (Београд),<br />13. [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Републичка лига]]Бечеј (Бечеј),<br />14. [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Републичка лига]]Биг Бул (Бачинци),<br />15. [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Републичка лига]]Кабел (Нови Сад),<br />16. [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Републичка лига]]Динамо (Панчево),<br />17. [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Републичка лига]]ОФК Кикинда (Кикинда),<br />18. [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Републичка лига]]Палилулац (Крњача)'''}} ||18||34||4||2||28||17||84||-67 ||14||align=right|5.200 (:15) 347||bgcolor= #efefef align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30п]]&nbsp;[[ФК Београд|Београд]]'' |- align=right bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|318|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|144|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|<ref name="нерешено"/> 60(3<ref name="победе"/>)|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|114|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|562|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|445|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|117|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|<ref name="бодови"/> 294|Број освојених бодова}}||colspan="2" bgcolor= #dcdbd6 align=left| {{spaces|1}}{{tooltip|41.030|Број гледалаца}} {{tooltip|(:149)|Број утакмица}} {{tooltip|275|Просек}} |} {{clear|both}} <!-- | style="width:30px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг такмичења |- bgcolor=#FFE4E1 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Нижи ранг такмичења |} {{Сакриј крај}} --> |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 56%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} <timeline> ImageSize = width:1000 height:100 PlotArea = left:10 right:10 bottom:30 top:10 TimeAxis = orientation:horizontal format:yyyy DateFormat = dd/mm/yyyy Period = from:01/07/1990 till:01/07/2000 ScaleMajor = unit:year increment:1 start:1991 Colors = id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) PlotData= bar:Position width:26 color:white align:center from:01/07/1990 till:01/07/1991 shift:(0,-3) text:10/16 from:01/07/1991 till:01/07/1992 shift:(0,-3) text:8/15 from:01/07/1992 till:01/07/1993 shift:(0,-3) text:4/16 from:01/07/1993 till:01/07/1994 shift:(0,-3) text:8/18 from:01/07/1994 till:01/07/1995 shift:(0,-3) text:1/20 from:01/07/1990 till:01/07/1995 color:bl4 shift:(0,20) text: Београдска зона from:01/07/1995 till:01/07/1996 shift:(0,-3) text:1/18 from:01/07/1995 till:01/07/1996 color:bl5 shift:(0,20) text: Српска лига—„Север” from:01/07/1996 till:01/07/1997 shift:(0,-3) text:2/18 from:01/07/1997 till:01/07/1998 shift:(0,-3) text:11/18 from:01/07/1998 till:01/07/1999 shift:(0,-3) text:17/18 from:01/07/1999 till:01/07/2000 shift:(0,-3) text:18/18 from:01/07/1996 till:01/07/2000 color:bl4 shift:(0,20) text: Друга лига—„Исток” </timeline> {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 1990-2000.jpg|500п]] <!-- :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 700 | висина = 300 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 10 | ознака_x1 = 1990/91 | ознака_x2 = 1991/92 | ознака_x3 = 1992/93 | ознака_x4 = 1993/94 | ознака_x5 = 1994/95 | ознака_x6 = 1995/96 | ознака_x7 = 1996/97 | ознака_x8 = 1997/98| ознака_x9 = 1998/99| ознака_x10 = 1999/00 | y_макс = 18 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = 10 | S02V02 = 8 | S02V03 = 4 | S02V04 = 8 | S02V05 = 1 | S02V06 = 1 | S02V07 = 2 | S02V08 = 11 | S02V09 = 17| S02V10 = 18 | назнаке = да }} |} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} === За сезоне 2000/01 — 2009/10. === {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:15em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6 align=center|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6 style="width:3em;" align=right|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Српска лига Београд у фудбалу 2000/01.|2000/01.]]<ref>Новине "СПОРТ" 11.јуни 2001. година LVII, број 15.640, страна 9.</ref> ||align=left| Српска лига Београд{{Напомена|name="2000/01."|'''Табела: Српска лига Београд за сезону 2000/01 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ОФК Младеновац, Младеновац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Балкан Буковица, Београд # Срем, Јаково # Палилулац, Крњача # Вождовац, Београд # ОФК Жарково, Београд # Млади Обилић, Београд # Дорћол, Београд # Графичар, Београд # Раднички, Обреновац # Комграп, Београд # Синђелић, Београд # Полет, Миросаљци # Змај, Земун # Трудбеник, Београд # БАСК, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ГСП Полет, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Црвена звезда ИБЦ, Миријево'''}} ||4||34||19||7||8||40||26||14||64||align=right|3.550 (:15) 237||align=left|''[[Датотека:OFK Mladenovac.svg|25п]]&nbsp;[[ФК Младеновац|Младеновац]]'' |- align=right bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid red" |align=left| [[Српска лига Београд у фудбалу 2001/02.|2001/02.]]<ref>Новине "СПОРТ" 17.јунa 2002. година LVIII, број 15.989, страна 5.</ref> ||align=left| Српска лига Београд{{Напомена|name="2001/02."|'''Табела: Српска лига Београд за сезону 2001/02 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Дорћол, Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Срем, Јаково # Кнежевац # Синђелић, Београд # Млади Обилић, Београд # Вождовац, Београд # БСК, Батајница # Сремчица # БАСК, Београд # Графичар, Београд # Комграп, Београд # Змај, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Полет, Миросаљци # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ГСП Полет, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Жарково, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Трудбеник, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ИМ Раковица, Београд'''}} ||17||34||10||8||16||31||52||-21||38||align=right|2.600 (:16) 163||bgcolor= #efefef align=left|''[[Датотека:FK Dorcol Beograd.gif|30п]]&nbsp;[[ФК Дорћол|Дорћол]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2002/03.|2002/03.]] <ref>Новине "СПОРТ" 16.јунa 2003. година LVIII, број 16.345, страна 12.</ref> ||align=left| Београдска зона{{Напомена|name="2002/03."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2002/03 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Полет, Миросаљци # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Сопот # БПИ Пекар, Београд # ОФК Уровци # ОФК Жарково, Београд # ГСП Полет, Београд # Поштар, Београд # Палилулац, Крњача # Турбина, Вреоци # Винча # Трудбеник, Београд # Братство, Крњача # Локомотива, Макиш # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ИМТ, Нови Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Славија, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Напредак, Медошевац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Раднички ПДМ, Младеновац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ИМ Раковица, Београд'''}} ||8||34||14||5||15||45||55||-10||47||align=right|1.860 (:16) 116||align=left|''[[Датотека:FK Polet Mirosaljci logo.png|25п]]&nbsp;[http://www.srbijasport.net/klub/3220-polet/lk Полет], [[Миросаљци (Лазаревац)|Мир]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2003/04.|2003/04.]]<ref>Новине "СПОРТ" 13. јуни 2004. година LVIII, број 16.701, страна 11.</ref> ||align=left| Београдска зона{{Напомена|name="2003/04."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2003/04 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Колубара, Лазаревац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БПИ Пекар, Београд # Синђелић, Боград # Посавац, Бољевци # ОФК Жарково, Београд # Поштар, Београд # Винча # Змај, Земун # Полицајац, Београд # Локомотива, Макиш # Турбина, Вреоци # Палилулац, Крњача # Трудбеник, Београд # БСК, Батајница # ГСП Полет, Београд # Сремчица # Братство, Крњача # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Уровци'''}} ||12||34||10||11||13||32||43||-11||41||align=right|1.430 (:17) 84||align=left|''[[Датотека:Fkkolubaragrb.png.gif|25п]]&nbsp;[[ФК Колубара|Колубара]], [[Лазаревац|Ла]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2004/05.|2004/05.]]<ref>Новине "СПОРТ" 19. јуни 2005. година LXI, број 17.068, страна 10.</ref> ||align=left|Београдска зона{{Напомена|name="2004/05."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2004/05 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Срем, Јаково # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Синђелић, Боград # Шумадија, Јагњило # Винча # БСК, Батајница # Турбина, Вреоци # Палилулац, Крњача # ГСП Полет, Београд # Поштар, Београд # Трудбеник, Београд # Братство, Крњача # Борац, Остружница # Локомотива, Макиш # Полицајац, Београд # Змај, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Ласта, Сремчица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Комграп, Београд # Посавац, Бољевци одустао од такмичења'''}} ||7||{{Напомена|name="Посавац"|'''Посавац Бољевци, после фузије са Кнежевцем, одустао од такмичења'''}}32||11||12||9||37||30||7||{{Напомена|''казна -3}}42||align=right|2.100 (:16) 131||align=left|''[[Датотека:FK Srem Jakovo.gif|30п]]&nbsp;[[ФК Срем Јаково|Срем]], [[Јаково]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2005/06.|2005/06.]]<ref name = "сезона 05/06">Новине "СПОРТ" 11. јуни 2006. година LXI, број 17.418, страна 20.</ref> ||align=left|Београдска зона{{Напомена|name="2005/06."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2005/06 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Милутинац, Земун # Братство, Крњача # Поштар, Београд # Турбина, Вреоци # БСК, Батајница # Локомотива, Макиш # Борац, Остружница # Полицајац, Београд # ИМТ, Нови Београд # Трудбеник, Београд # Шумадија, Јагњило # Змај, Земун # Велика Крсна # Винча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ГСП Полет, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади Обилић, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Ласта, Сремчица'''}} ||1||34||23||7||4||72||29||43||76||align=right|3.300 (:17) 197||align=left|''[[Датотека:FK Palilulac.png|35п]]Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Српска лига Београд у фудбалу 2006/07.|2006/07.]]<ref>Новине "СПОРТ" 24. јуни 2007. година LXII, број 17.790, страна 5.</ref>||align=left|Српска лига Београд{{Напомена|name="2006/07."|'''Табела: Српска лига Београд за сезону 2006/07 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Хајдук, Београд # Колубара, Лазаревац # Сопот # Београд # Железничар, Београд # Телеоптик, Земун # Раднички, Обреновац # Раднички Југопетрол, Нови Београд # Палилулац, Крњача # Срем, Јаково # Посавац, Бољевац # Дорћол, Београд # Синђелић, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Милутинац, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ПКБ, Падинска Скела # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Балкан, Миријево # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БПИ Пекар/БПИ Славија,<ref>У пролећнем делу фузија ФК БПИ Пекар и ФК Славија</ref> Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Будућност, Добановци'''}} ||9||34||13||6||15||38||43||-5||45||align=right|3.500 (:16) 219||align=left|''[[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|23п]]&nbsp;[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]], [[Београд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Српска лига Београд у фудбалу 2007/08.|2007/08.]]<ref>Новине "СПОРТ" 36. маја 2008. година LXIII, број 18.121, страна 7.</ref>||align=left|Српска лига Београд{{Напомена|name="2007/08."|'''Табела: Српска лига Београд за сезону 2007/08 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Колубара, Лазаревац # Раднички, Обреновац # Београд # Телеоптик, Земун # Палилулац, Крњача # Срем, Јаково # Сопот # Раднички Југопетрол, Нови Београд # Шумадија, Јагњило # Дорћол, Београд # Железничар, Београд # Синђелић, Београд # БАСК, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Локомотива, Макиш # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Посавац, Бољевац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Обилић, Београд'''}} ||5||30||13||6||11||45||44||1||45||align=right|2.700 (:15) 180||align=left|[[Датотека:Fkkolubaragrb.png.gif|25п]]&nbsp;[[ФК Колубара|Колубара]], [[Лазаревац|Ла]] |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Српска лига Београд у фудбалу 2008/09.|2008/09.]]<ref>Новине "СПОРТ" 1. јуна 2009. година LXIV, број 18.486, страна 11.</ref>||align=left|Српска лига Београд{{Напомена|name="2008/09."|'''Табела: Српска лига Београд за сезону 2008/09 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Земун # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Телеоптик, Земун (кроз бараж) # Шумадија, Јагњило # Срем, Јаково # Сопот # Београд # Дорћол, Београд # Железничар, Београд # Раднички, Обреновац # Палилулац, Крњача # Синђелић, Београд # БАСК, Београд # ОФК Младеновац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Лисовић # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ПКБ, Паиска скела # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Раднички Југопетрол, Нови Београд'''}} ||10||30||9||9||12||28||36||-8||36||align=right|3.550 (:15) 237||align=left|''[[Датотека:Fkzemun.gif|33п]]&nbsp;[[ФК Земун|Земун]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Српска лига Београд у фудбалу 2009/10.|2009/10.]]<ref>Новине "СПОРТ" 7. јуни 2010. година LXIV, број 18.850, страна 13.</ref>||align=left| Српска лига Београд{{Напомена|name="2009/10."|'''Табела: Српска лига Београд 2009/10. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БАСК, Београд # Раднички, Обреновац # Шумадија, Јагњило # Срем, Јаково # Синђелић, Београд # Вождовац, Београд # Београд # Ресник # Ковачевац # Палилулац, Крњача # Дорћол, Београд # Хајдук, Београд # ОФК Младеновац # Графичар, Београд # Сопот # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Железничар, Београд'''}} ||10||30||9||11||10||31||33||-2||38||align=right|2.580 (:15) 172||align=left|''[[Датотека:BASK.svg|28п]]&nbsp;[[ФК БАСК|БАСК]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="3" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|326|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|131|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|82|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|113|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|399|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|391|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|8|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|472|Број освојених бодова}}||colspan="2" bgcolor= #dcdbd6 align=left|{{spaces|2}}{{tooltip|27.170|Број гледалаца}} {{tooltip|(:158)|Број утакмица}} {{tooltip|172|Просек}} |} {{clear|both}} <!-- | style="width:20px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг такмичења |- bgcolor=#FFE4E1 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Нижи ранг такмичења |} {{Сакриј крај}} --> |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 54%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} <timeline> ImageSize = width:950 height:100 PlotArea = left:10 right:10 bottom:30 top:10 TimeAxis = orientation:horizontal format:yyyy DateFormat = dd/mm/yyyy Period = from:01/07/2000 till:01/07/2010 ScaleMajor = unit:year increment:1 start:2001 Colors = id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) PlotData= bar:Position width:26 color:white align:center from:01/07/2000 till:01/07/2001 shift:(0,-3) text:4/18 from:01/07/2001 till:01/07/2002 shift:(0,-3) text:17/18 from:01/07/2000 till:01/07/2002 color:bl4 shift:(0,20) text: Српска лига Београд from:01/07/2002 till:01/07/2003 shift:(0,-3) text:8/18 from:01/07/2003 till:01/07/2004 shift:(0,-3) text:12/18 from:01/07/2004 till:01/07/2005 shift:(0,-3) text:7/18 from:01/07/2005 till:01/07/2006 shift:(0,-3) text:1/18 from:01/07/2002 till:01/07/2006 color:bl5 shift:(0,20) text: Београдска зона from:01/07/2006 till:01/07/2007 shift:(0,-3) text:9/18 from:01/07/2007 till:01/07/2008 shift:(0,-3) text:5/16 from:01/07/2008 till:01/07/2009 shift:(0,-3) text:10/16 from:01/07/2009 till:01/07/2010 shift:(0,-3) text:10/16 from:01/07/2006 till:01/07/2010 color:bl4 shift:(0,20) text: Српска лига Београд </timeline> {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 2000-2010.jpg|500п]] <!-- :{| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 850 | висина = 300 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 10 | ознака_x1 = 2000/01 | ознака_x2 = 2001/02 | ознака_x3 = 2002/03 | ознака_x4 = 2003/04 | ознака_x5 = 2004/05 | ознака_x6 = 2005/06 | ознака_x7 = 2006/07 | ознака_x8 = 2007/08| ознака_x9 = 2008/09| ознака_x10 = 2009/10 | y_макс = 18 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = 4 | S02V02 = 17 | S02V03 = 8 | S02V04 = 12 | S02V05 = 7 | S02V06 = 1 | S02V07 = 9 | S02V08 = 5 | S02V09 = 10| S02V10 = 10 | назнаке = да }} |} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} === За сезоне 2010/11 — 2013/14. === {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:12.5em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6 align=center|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6 style="width:4em;" align=right|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid red" |align=left| [[Српска лига Београд 2010/11.|2010/11.]]<ref>Новине "СПОРТ" 12.јунa 2011. година LXVI, број 19.213, страна 9.</ref>||align=left| Српска лига Београд{{Напомена|name="2010/11."|'''Табела: Српска лига Београд за сезону 2010/11 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ОФК Младеновац # Срем, Јаково # Шумадија, Јагњило # Синђелић, Београд # Ковачевац # Сопот # Хајдук, Београд # Вождовац, Београд # Раднички, Обреновац # Балкан, Београд # ОФК Жарково # Београд # Дорћол, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Графичар, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Ресник'''}} ||14||30||11{{Напомена|Победе 2010/11.<br />'''2010. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}4. коло '''Палилулац''' — Раднички (Обреновац){{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}6. коло '''Палилулац''' — Ковачевац{{spaces|2}}('''3:0''')<br />13. коло '''Палилулац''' — Дорћол{{spaces|2}}('''1:0''')<br />'''2011. Пролећни део'''<br />17. коло Сопот — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:3''')<br />18. коло '''Палилулац''' — Ресник{{spaces|2}}('''2:0''')<br >20. коло '''Палилулац''' — Графичар{{spaces|2}}('''2:0''')<br />24. коло '''Палилулац''' — Балкан{{spaces|2}}('''2:1''')<br />25. коло '''Палилулац''' — ОФК Жарково{{spaces|2}}('''2:0''')<br />27. коло '''Палилулац''' — Синђелић (Београд){{spaces|2}}('''2:1''')<br />29. коло '''Палилулац''' — Београд{{spaces|2}}('''1:0''')<br />30. коло Хајдук (Београд) — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:3''')}} ||5{{Напомена|Нерешено 2010/11.<br />'''2010. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}1. коло ОФК Младеновац — Палилулац{{spaces|2}}(''':''')<br />{{spaces|2}}5. коло Графичар — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />{{spaces|2}}8. коло Палилулац — Вождовац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />12. коло Синђелић (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />'''2011. Пролећни део'''<br />19. коло Раднички (Обреновац) — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''') }} ||14{{Напомена|Порази 2010/11.<br />'''2010. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}2. коло Палилулац — '''Сопот'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />{{spaces|2}}3. коло '''Ресник''' — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />{{spaces|2}}7. коло '''Шумадија''' (Јагњило) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />{{spaces|2}}9. коло '''Балкан''' (Миријево) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:0''')<br />10. коло '''ОФК Жарково''' — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />11. коло Палилулац — '''Срем''' (Јаково){{spaces|2}}('''0:1''')<br />14. коло '''Београд''' — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />15. коло Палилулац — '''Хајдук''' (Београд){{spaces|2}}('''0:1''')<br />'''2011. Пролећни део'''<br />16. коло Палилулац — '''ОФК Младеновац'''{{spaces|2}}('''0:2''')<br />21. коло '''Ковачевац''' — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />22. коло Палилулац — '''Шумадија''' (Јагњило){{spaces|2}}('''1:3''')<br />23. коло '''Вождовац''' — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />26. коло '''Срем''' (Јаково) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:0''')<br />28. коло '''Дорћол''' — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')}}||28||27||1||37||align=right|1.350 (:14) 96||bgcolor= #efefef align=left|''[[Датотека:OFK Mladenovac.svg|25п]]&nbsp;[[ФК Младеновац|Младеновац]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2011/12.|2011/12.]]<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 11.јунa 2012, број 7.897, страна 9.</ref>||align=left| Београдска зона{{Напомена|name="2011/12."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2011/12 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Будућност, Добановци # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Железник # Турбина, Вреоци # Локомотива, Макиш # Лепушница # ГСП Полет, Београд # Булбудерац, Беград # Трудбеник, Београд # Графичар, Београд # Посавац # Палилулац, Крњача # Железничар, Београд # Винча # Раднички, Рудовци # Сремчица # Ресник # ИМТ, Нови Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Борац, Остружница'''}} ||11||34||12{{Напомена|Победе 2011/12.<br />'''2011. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}1. коло '''Палилулац''' — Турбина (Вреоци){{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}4. коло Раднички (Рудовци) — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />{{spaces|2}}5. коло '''Палилулац''' — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}){{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}7. коло Железничар (Београд — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />{{spaces|2}}8. коло '''Палилулац''' — Винча{{spaces|2}}('''5:0''')<br />10. коло '''Палилулац''' — Ресник{{spaces|2}}('''7:1''')<br />11. коло Борац (Остружница) —'''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:3''')<br />12. коло '''Палилулац''' — Сремчица{{spaces|2}}('''4:0''')<br />16. коло '''Палилулац''' — ИМТ (Нови Београд){{spaces|2}}('''1:0''')<br />17. коло Графичар (Београд) — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:2''')<br />'''2012. Пролећни део'''<br />21. коло '''Палилулац''' — Раднички (Рудовци){{spaces|2}}('''1:0''')<br />24. коло '''Палилулац''' — Железничар (Београд){{spaces|2}}('''2:0''') }} ||7{{Напомена|Нерешено 2011/12.<br />'''2011. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}2. коло Трудбеник (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')<br />{{spaces|2}}3. коло Палилулац — Булбудерац (Београд){{spaces|2}}('''1:1''')<br />{{spaces|2}}6. коло Палилулац — Локомотива (Железник){{spaces|2}}('''0:0''')<br />13. коло Посавац (Бољевци) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')<br />15. коло ГСП Полет (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />'''2012. Пролећни део'''<br />19. коло Палилулац — Трудбеник (Београд){{spaces|2}}('''1:1''')<br />23. коло Локомотива (Железник) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''') }} ||15{{Напомена|Порази 2011/12.<br />'''2011. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}9. коло '''Будућност''' (Добановци) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />14. коло Палилулац — '''Железник''' Лавови{{spaces|2}}('''0:4''')<br />'''2012. Пролећни део'''<br />18. коло '''Турбина''' (Вреоци) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />20. коло '''Булбудерац''' (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''4:3''')<br />22. коло '''Лепушница''' ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />25. коло '''Винча''' — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />26. коло Палилулац — '''Будућност''' (Добановци){{spaces|2}}('''0:1''')<br />27. коло '''Ресник''' — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />28. коло Палилулац — '''Борац''' (Остружница){{spaces|2}}('''0:2''')<br />29. коло '''Сремчица''' — Палилулац{{spaces|2}}('''4:3''')<br />30. коло Палилулац — '''Посавац''' (Бољевци){{spaces|2}}('''4:5''')<br />31. коло '''Железник''' Лавови — Палилулац{{spaces|2}}('''5:1''')<br />32. коло Палилулац — '''ГСП Полет''' (Београд){{spaces|2}}('''0:2''')<br />33. коло '''ИМТ''' (Нови Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''3:1''')<br />34. коло Палилулац — '''Графичар''' (Београд){{spaces|2}}('''1:4''') }} ||51||49||2||43||align=right|1.335 (:16) 83||align=left|''[[Датотека:grb FK Budućnost Dobanovci.png|20п]]&nbsp; [[ФК Будућност Добановци|Будућност]], [[Добановци|Доб]] '' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2012/13.|2012/13.]]<ref>Новине "СПОРТ" 16. јуни 2013. број 19.935, страна 8.</ref> ||align=left| Београдска зона{{Напомена|name="2012/13."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2012/13 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Српска лига]]Локомотива, Макиш # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Српска лига]]ИМ Раковица # ИМТ, Нови Београд # Графичар, Београд # ГСП Полет, Београд # Ресник # Железничар, Београд # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Булбудерац, Беград # Раднички, Нови Београд # Раднички, Рудовци # Посавац # Палилулац, Крњача # Лепушница # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Сремчица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Винча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Славија, Београд # Трудбеник одустао од такмичења'''}} ||13||32||10{{Напомена|Победе 2012/13.<br />'''2012. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}4. коло '''Палилулац''' — Раднички ({{tooltip|НБГ|Нови Београд}}){{spaces|2}}('''2:0''')<br />{{spaces|2}}7. коло Сремчица — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />16. коло '''Палилулац''' — Славија (Београд){{spaces|2}}('''2:1''')<br />'''2013. Пролећни део'''<br />20. коло Винча — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:4''')<br />23. коло ИМ Раковица — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />24. коло '''Палилулац''' — Сремчица{{spaces|2}}('''3:0''')<br />26. коло '''Палилулац''' — Црвена звезда (ММЛ){{spaces|2}}('''4:3''')<br />28. коло '''Палилулац''' — ГСП Полет (Београд){{spaces|2}}('''2:0''')<br />32. коло '''Палилулац''' — Ресник{{spaces|2}}('''4:2''')<br />33. коло Славија (Београд) — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:3''') }} ||6{{Напомена|Нерешено 2012/13.<br />'''2012. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}3. коло Палилулац — Винча{{spaces|2}}('''1:1''')<br />{{spaces|2}}8. коло Палилулац — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}){{spaces|2}}('''0:0''')<br />12. коло Палилулац — ИМТ ({{tooltip|НБГ|Нови Београд}}){{spaces|2}}('''1:1''')<br />13. коло Посавац (Бољевци) — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />'''2013. Пролећни део'''<br />21. коло Раднички ({{tooltip|НБГ|Нови Беград}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />22. коло Палилулац — Радничк (Рудовци){{spaces|2}}('''0:0''') }} ||16{{Напомена|Порази 2012/13.<br />'''2012. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}2. коло '''Булбудерац''' ({{tooltip|БГД|Београд}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />{{spaces|2}}5. коло '''Раднички''' (Рудовци) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}6. коло Палилулац — '''ИМ Раковица'''{{spaces|2}}('''0:3''')<br />{{spaces|2}}9. коло '''Црвена звезда''' ({{tooltip|ММЛ|Мали Мокри Луг}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />10. коло Палилулац — '''Графичар''' (Београд){{spaces|2}}('''0:2''')<br />11. коло '''ГСП Полет''' (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />14. коло Палилулац — '''Локомотива''' (Железник){{spaces|2}}('''0:2''')<br />15. коло '''Ресник''' — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />17. коло '''Железничар'''(Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:0''')<br />'''2013. Пролећни део'''<br />19. коло Палилулац — '''Булбудерац''' (Београд){{spaces|2}}('''0:2''')<br />25. коло '''Лепушица''' ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''3:1''')<br />27. коло '''Графичар''' (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:0''')<br />29. коло '''ИМТ''' (Нови Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''8:2''')<br />30. коло Палилулац — '''Посавац''' (Бољевци){{spaces|2}}('''3:4''')<br />31. коло '''Локомотива''' (Железник) — Палилулац{{spaces|2}}('''3:0''')<br />34. коло Палилулац — '''Железничар''' (Београд){{spaces|2}}('''1:3''') }} ||38||50||-12||36||align=right| ||align=left|''[[Датотека:FK Lokomotiva Železnik.gif|20п]]&nbsp;[[ФК Локомотива Београд|Локомотива]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2013/14.|2013/14.]]<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 16. јуни 2014. број 8.618, страна 10.</ref> ||align=left|Београдска зона{{Напомена|name="2013/14."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2013/14 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Српска лига]]ИМТ, Нови Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Српска лига]]ГСП Полет, Београд # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Железничар, Београд # Баћевац # Раднички, Нови Београд # ПКБ, Падинска Скела # Звездара, Београд # Сремчица # Лепушница # Палилулац, Крњача # Врчин # Балкан, Миријево # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Графичар, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Ресник # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Раднички, Рудовци # Посавац искључен из такмичења # Ковачевац искључен из такмичења'''}} ||11||30 ||10{{Напомена|Победе 2013/14.<br />'''2013. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}1. коло '''Палилулац''' — Раднички ({{tooltip|НБГ|Нови Беград}}){{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}5. коло '''Палилулац''' — Железничар (Београд){{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}7. коло '''Палилулац''' — Звездара (Београд){{spaces|2}}('''1:0''')<br />12. коло '''Палилулац''' — Сремчица{{spaces|2}}('''1:0''')<br />13. коло Врчин — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />16. коло '''Палилулац''' — Црвена звезда ({{tooltip|ММЛ|Мали Мокри Луг}}){{spaces|2}}(''':''')<br />'''2014. Пролећни део'''<br />21. коло '''Палилулац''' — Графичар (Београд){{spaces|2}}('''2:1''')<br />23. коло '''Палилулац''' — Раднички (Рудовци){{spaces|2}}('''2:1''')<br />32. коло '''Палилулац''' — Ресник{{spaces|2}}('''2:0''')<br />34. коло '''Палилулац''' — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}){{spaces|2}}('''3:1''') }} ||6{{Напомена|Нерешено 2013/14.<br />'''2013. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}4. коло Графичар (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />11. коло Палилулац — Балкан (Миријево){{spaces|2}}('''1:1''')<br />14. коло Палилулац — ГСО Полет (Београд){{spaces|2}}('''0:0''')<br />17. коло Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:2''')<br />'''2014. Пролећни део'''<br />18. коло Раднички ({{tooltip|НБГ|Нови Беград}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')<br />31. коло ГСП Полет (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''') }} ||14{{Напомена|Порази 2013/14.<br />'''2014. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}2. коло '''Баћевац''' — Палилулац{{spaces|2}}('''4:0''')<br />{{spaces|2}}6. коло '''Раднички''' (Рудовци) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}8. коло '''ПКБ''' (Падинска Скела) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />10. коло '''ИМТ''' ({{tooltip|НБГ|Нови Беград}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:0''')<br />15. коло '''Ресник''' — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />'''2014. Пролећни део'''<br />19. коло Палилулац — '''Баћевац'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />22. коло '''Железничар''' (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''4:0''')<br />24. коло '''Звездара''' (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />25. коло Палилулац — '''ПКБ''' (Падинска Скела){{spaces|2}}('''0:1''')<br />27. коло Палилулац — '''ИМТ''' ({{tooltip|НБГ|Нови Беград}}){{spaces|2}}('''0:2''')<br />28. коло Палилулац — '''Балкан''' (Миријево){{spaces|2}}('''1:0''')<br />29. коло '''Сремчица''' — Палилулац{{spaces|2}}('''2:0''')<br />30. коло Палилулац — '''Врчин'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />33. коло '''Црвена звезда''' ({{tooltip|ММЛ|Мали Мокри Луг}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''3:0''') }} ||21||34||-13||36||align=right|850 (:13) 64||align=left|''[[Датотека:FK IMT NOVI BEOGRAD.png|25п]]&nbsp;[[ФК ИМТ|ИМТ]], [[Градска општина Нови Београд|Нови Бгд]]'' |- align=right bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid black" |align=left| 2014/15.<ref name = "Одустао">Новине "СПОРТ" субота 16. август 2014. страна 7.</ref> ||colspan="12" align=center| ''{{Font|{{Pad|1px}}Палилулац одустао од такмичења|font=Arial Black}} '' |- align=right bgcolor= #efefef |style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 colspan="3" |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|126|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|43|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|24|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|59|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|138|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|160|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|-22|Гол разлика}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|152|Број освојених бодова}}||bgcolor= #dcdbd6 |3.535 (:43) 82|| colspan="2" bgcolor= #dcdbd6| |} {{clear|both}} <!-- |style="width:20px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#FFE4E1 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Нижи ранг такмичења |} {{Сакриј крај}} --> {{clear|both}} |} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 29.3%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 2010-2014.jpg|500п]] <!-- {| width="20%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 370 | висина = 300 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 6 | ознака_x1 = Сезона: | ознака_x2 = 2010/11 | ознака_x3 = 2011/12 | ознака_x4 = 2012/13 | ознака_x5 = 2013/14 | ознака_x6 = 2014/15 | y_макс = 18 | y_мин = 1 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V02 = 14 | S02V03 = 11 | S02V04 = 13 | S02V05 = 11 | назнаке = да }} |} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} === За сезону 2019/20. — 2020/21.=== {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:15em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6 align=center|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6 style="width:2em;" align=right|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:6.5em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor=#efefef |align=left|[[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]{{Напомена|'''Првенство је прекинуто због "Короне" вируса са 14 колом.'''}}||align=left|{{tooltip|МОЛ|Међуопштинска лига}} Београд група „Б”{{Напомена|name="2019/20."|'''Клубови: Међуопштинска лига Београд<br/>група „Б” у фудбалу 2019/20. # Поштар 1930, Београд [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Прва Београдска лига.]] # ПКБ, Падинска Скела [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Прва Београдска лига, као другопласирана екипа.]] # Сити Спорт Клуб, Ковилово # ОФК Црвенка, Борча Црвенка # Минел, Рипањ # Авала 1939, Бели Поток # Пионир, Бесни Фок # Ресник # Лепушница, Глогоњски Рит # Палилулац, Крњача # Пиносава # Бока Сениорс, Торлак # Свети Стефан, Сланци * '''Првенство је прекинуто у 14. колу због "Короне" вируса.'''}} ||10||13||3||4||6||19||25||-6||13||align=right|400 (:5) 80||bgcolor= #efefef align=left|[https://www.srbijasport.net/club/8274-postar-1930/card Поштар 1930], [[Београд|Бгд]] |- align=right bgcolor=#efefef |align=left|[[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]||align=left|{{tooltip|МОЛ|Међуопштинска лига}} Београд група „Б”{{Напомена|name="2020/21."|'''Клубови: Међуопштинска лига Београд<br/>група „Б” у фудбалу 2020/21. # Сити Спорт Клуб, Ковилово [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Прва Београдска лига.]] # Палилулац, Крњача # Минел, Рипањ # Ресник # Авала 1939, Бели Поток # Пиносава # Лепушница, Глогоњски Рит # Пионир, Бесни Фок # ОФК Црвенка, Борча Црвенка # Свети Стефан, Сланци # Бока Сениорс, Торлак # Млади Пролетер, Београд}} ||2||22||16||3||3||55||23||32||51||align=right| ||bgcolor= #efefef align=left|[[ФК Сити Спорт Клуб|Сити Спорт Клуб]],[[Ковилово|Ков]] |- align=right bgcolor=#efefef |align=left|[[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]||align=left|{{tooltip|МОЛ|Међуопштинска лига}} Београд група „Б”{{Напомена|name="2021/22."|'''Клубови: Међуопштинска лига Београд<br/>група „Б” у фудбалу 2021/22. # КФК Равна гора, Земун [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Прва Београдска лига.]] # Авала 1939, Бели Поток # Минел, Рипањ # Пиносава # Братство, Крњача # Свети Стефан, Сланци # Млади Пролетер, Београд # Палилулац, Крњача # ОФК Црвенка, Борча Црвенка # Ресник # Пионир, Бесни Фок # Лепушница, Глогоњски Рит # ОФК Луг 2020, Велики Мокри Луг}} ||2||24||9||2||13||49||40||9||29||align=right| ||bgcolor= #efefef align=left|КФК Равна гора,[[Земун]] |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="3" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|59|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|28|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|9|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|22|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|123|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|88|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|35|Гол разлика}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|93|Број освојених бодова}}||colspan="3" bgcolor= #dcdbd6 | |} {{clear|both}} <!-- |style="width:20px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} --> <!-- {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг такмичења |} --> <!-- {{Сакриј крај}} --> {{clear|both}} |} == Статистика Првог тима за такмичарске године 1926 — 2014. == {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=right |align=center| Сезоне |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Бр. Глед.|Број гледалаца и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |align=left|Коментар |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 1926 — 1952.|1926—1952.]]||303||align=right|125||51||align=right|118||626||552||74||321||align=right| || |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 1952 — 1970.|1952—1970.]]||402||175||88||139||848||652||196||438||align=right|8.970 (:24) 374|| |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 1970 — 1980.|1970—1980.]]||276||102||86||88||378||328||50||289||align=right|18.800 (:60) 313|| |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 1980 — 1990.|1980—1990.]]||296||131||76||89||535||380||155||324||align=right|22.420 (:99) 246|| |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 1990 — 2000.|1990—2000.]]||318||144||60||114||562||445||117||294||align=right|41.030 (149) 275|| |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 2000 — 2010.|2000—2010.]]||326||131||82||113||399||391||8||472||align=right|27.170 (:158) 172|| |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 2010 — 2014.|2010—2014.]]||126||43||24||59||138||160||-22||152||align=right|3.535 (:43) 82|| align=left bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid black"|{{Font|{{Pad|1px}}2014/15. Oдустао од такмичења|font=Arial Black}}.<ref name = "Одустао"/> |- align=right bgcolor= #dcdbd6 |style="text-align: right;"|Укупно ||{{tooltip|2.047|Број одиграних утакмица}}||{{tooltip|851|Број победе}}||{{tooltip|467|Број нерешених}}||{{tooltip|720|Број пораза}}||{{tooltip|3.486|Број датих голова}}||{{tooltip|2.908|Број примљених голова}}||{{tooltip|577|Гол разлика}}||{{tooltip|2.290|Број освојених бодова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=right| {{tooltip|121.925|Број гледалаца}} {{tooltip|(:533)|Број утакмица}} {{tooltip|229|Просек}}|| |} {{clear|both}} <!-- | style="width:5px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{Сакриј крај}} --> |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Статистички преглед по резултатима које је Палилулац одиграо у периоду од 1952. до 2014. |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {| |- | valign="top"| {| class="wikitable sortable" style="text-align:left; border:2px solid green;"| |- style="text-align: right" !align=center|# !align=center|{{tooltip|'''Рез.'''|Резултати}} !{{tooltip|'''БрУ.'''|Број утакмица}} !{{tooltip|'''Поб'''|Победе}} !{{tooltip|'''Нер'''|Нерешено}} !{{tooltip|'''Пор'''|Пораза}} !{{tooltip|'''ДГ'''|Дати голови}} !{{tooltip|'''ПГ'''|Примљени голови}} !{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}1.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}0:0||127|| ||127|| || || || |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}2.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}1:0||234||113|| ||121||113||121||-8 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}3.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}1:1||141|| ||141|| ||141||141|| |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}4.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}2:0||145||93|| ||52||186||104||82 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}5.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}2:1||196||93|| ||103||289||299||-10 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}6.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}2:2||64|| ||64|| ||128||128|| |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}7.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:0||103||61|| ||42||183||126||57 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}8.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:1||103||56|| ||47||215||197||18 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}9.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:2||68||17|| ||51||153||187||-34 |- align=right |style="text-align: center"|10.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:3||33|| ||33|| ||99||99|| |- align=right |style="text-align: center"|11.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:0||52||30|| ||22||120||88||32 |- align=right |style="text-align: center"|12.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:1||41||24|| ||17||113||92||21 |- align=right |style="text-align: center"|13.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:2||23||14|| ||9||74||64||10 |- align=right |style="text-align: center"|14.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:3||16||8|| ||8||56||56|| |- align=right |style="text-align: center"|15.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:4||5|| ||5|| ||20||20|| |- align=right |style="text-align: center"|16.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:0||24||16|| ||8||80||40||40 |- align=right |style="text-align: center"|17.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:1||19||12|| ||7||67||47||20 |- align=right |style="text-align: center"|18.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:2||14||9|| ||5||55||43||12 |- align=right |style="text-align: center"|19.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:3||3||2|| ||1||13||11||2 |- align=right |style="text-align: center"|20.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:4||3||1|| ||2||13||14||-1 |- align=right |style="text-align: center"|21.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:0||10||5|| ||5||30||30|| |- align=right |style="text-align: center"|22.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:1||6||4|| ||2||26||16||10 |- align=right |style="text-align: center"|23.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:2||6||3|| ||3||24||24|| |- align=right |style="text-align: center"|24.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:3||2||1|| ||1||9||9|| |- align=right |style="text-align: center"|25.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:5||1|| || ||1||5||6||-1 |- align=right |style="text-align: center"|26.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}7:0||1||1|| || ||7||0||7 |- align=right |style="text-align: center"|27.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}7:1||6||3|| ||3||24||24|| |- align=right |style="text-align: center"|28.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}7:2||1||1|| || ||7||2||5 |- align=right |style="text-align: center"|29.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}8:0||3||3|| || ||24||0||24 |- align=right |style="text-align: center"|30.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}8:1||5||5|| || ||40||5||35 |- align=right |style="text-align: center"|31.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}8:2||2||1|| ||1||10||10|| |- align=right |style="text-align: center"|32.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}9:0||5||5|| || ||45||0||45 |- align=right |style="text-align: center"|33.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}9:1||6||4|| ||2||38||22||16 |- align=right |style="text-align: center"|34.||style="text-align: center"|10:1||2||2|| || ||20||2||18 |- align=right |style="text-align: center"|35.||style="text-align: center"|11:1||1||1|| || ||11||1||10 |- align=right |style="text-align: center"|36.||style="text-align: center"|13:0||1||1|| || ||13||0||13 |- align=right |style="text-align: center"|37.||style="text-align: center"|13:2||1||1|| || ||13||2||11 |- align=right |style="text-align: center"|38.||style="text-align: center"|17:0||1||1|| || ||17||0||17 |- align=right |style="text-align: center"|{{tooltip|'''39.'''|Различитих резултата}}||style="text-align: center"|23:0||1||1|| || ||23||0||23 |- style="background:#dcdbd6;" !style="text-align: right" colspan="2"|∑:||style="text-align: right"|{{tooltip|'''1.475'''|Број утакмица}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''592'''|Број победа}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''370'''|Број нерешених резултата}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''513'''|Број пораза}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''2.504'''|Број датих голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''2.030'''|Број примљених голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''474'''|Гол разлика}} |} {{clear|both}} | style="width:50px;"| | valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align:center; border:2px solid green;" |- bgcolor= #dcdbd6 |style="width:4em; text-align:center;" | Легенда || style="width:20em; text-align:left;"| Опис |- bgcolor= #efefef | '''Рез''' || align=left | Резултат |- bgcolor= #efefef | '''БрУ.''' || align=left | Број одиграних утакмица по резултату |- bgcolor= #efefef | '''Поб.''' || align=left | Број победа |- bgcolor= #efefef | '''Нер.''' || align=left | Број нерешених |- bgcolor= #efefef | '''Пор.''' || align=left | Број пораза |- bgcolor= #efefef | '''ДГ''' || align=left | Број датих голова |- bgcolor= #efefef | '''ПГ''' || align=left | Број примљених голова |- bgcolor= #efefef | '''ГР''' || align=left | Гол разлика |} |} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} ---- {{сакриј почетак |toggle = left |title = Статистички преглед по клубовима са којима је Палилулац играо у периодо од 1952. до 2014. |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {| |- | valign="top"| {| class="wikitable sortable" style="text-align:left; border:2px solid green;" |- style="text-align: right" !#!!Грб!!style="text-align: left"|Клуб!!БрУ!!Поб!!Нер!!Пор!!ДГ!!ПГ!!ГР |- align=right ||1.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|ивица|20п]]||style="text-align: left"|[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд]]||29||11||10||8||42||35||7 |- align=right ||2.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Металац, [[Београд]]||2||1|| ||1||1||3||-2 |- align=right ||3.||style="text-align: center"|[[Датотека:Bulbulderacnovigrb.PNG|ивица|20п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Звездара|ОФК Звездара]],{{Напомена|ОФК звездара ранија имена: Булбудерац и БСК}} [[Београд]]||24||7||6||11||25||31||-6 |- align=right ||4.||style="text-align: center"|[[Датотека:Zeleznicar beograd.jpg|ивица|27п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Железничар Београд|ОФК Железничар]], [[Београд]]||50||22||10||18||82||63||19 |- align=right ||5.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Спарта Земун|Спарта]],{{Напомена|Будућност мења име у Спарта}} [[Земун]]||9||3||2||4||20||25||-5 |- align=right ||6.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Milutinac Zemun logo.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/328-milutinac/card Милутинац],{{Напомена|Једно време је наступао под именом ЈАТ}} [[Земун]]||7||4||2||1||15||11||4 |- align=right ||7.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Dorcol Beograd.gif|ивица|30п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Дорћол|Дорћол]], [[Београд]]||33||14||8||11||51||41||10 |- align=right ||8.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Текстилац,{{Напомена|Текстилац основан 1951. године, при текстилном предузућу „Иван Милутиновић”. Престаје са радом 1962. године}} [[Земун]]||3||1|| ||2||9||15||-6 |- align=right ||9.||style="text-align: center"|[[Датотека:Лого ФК Бродарац.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Бродарац|Бродарац]],{{Напомена|Бродарац основан 1945. године. 1955. године мења име у Бродоградитељ, а 1963. поново Бродарац}} [[Београд]]||13|||3||6||4||21||23||-2 |- align=right ||10.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Bežanija.svg|ивица|30п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Бежанија|Бежанија]],{{Напомена|Бежанија Након рата клуб је 1946. добио име Јединство, а сезоне 1955/56. мења име у Бежанија}} [[Бежанија]]||32||10||14||8||60||42|||18 |- align=right ||11.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Млади текстилац, [[Београд]]||6||4||2|| ||24||15||9 |- align=right ||12.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Славија Београд|Јадран]],{{Напомена|name="Јадран"|Клуб је настао 1952. године фузијом Слободе и Авале. 1954. мења име у Славију које и данас носи.}} [[Београд]]||4||3||1|| ||3||0||3 |- align=right ||13.||style="text-align: center"|[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|ивица|30п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Железник|Железник]],{{Напомена|Железник је наступао под именом ИЛР Железник док је фабрика „Иво Лола Рибар” била спонзор И „Лавови” док су такође били спонзори}} [[Железник]]||20||6||5||9||24||36||-12 |- align=right ||14.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Кошутњак, [[Београд]]||2||1|| ||1||3||3||0 |- align=right ||15.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[https://search.bisnode.rs/rs/449187/fk-knezevac/ Кнежевац], [[Кнежевац (Београд)|Кнежевац]]||12||7||4||1||21||14||7 |- align=right ||16.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Макиш, [[Београд]]||2||2|| || ||7||3||4 |- align=right ||17.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Пупин,{{Напомена|Михајло Пупин основан је 1952. године. Мења име у Пупин 1954.годинр}} [[Београд]]||3||2||1|| ||9||7||2 |- align=right ||18.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Победа, [[Београд]]||9||6|| ||3||26||14||12 |- align=right ||19.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Crvena zvezda MML.png|ивица|22p]] ||style="text-align: left"|[[ФК Црвена звезда Мали Мокри Луг|Црвена звезда]], [[Мали Мокри Луг]]||24||12||5||7||64||35||29 |- align=right ||20.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Напредак, [[Железник]]||2|| ||1||1||2||4||-2 |- align=right ||21.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK 21. maj logo.gif|ивица|27px]] ||style="text-align: left"|„21. Мај“, [[Кнежевац (Београд)|Кнежевац]]||14||6||4||4||25||25||0 |- align=right ||22.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Младост, [[Кнежевац (Београд)|Кнежевац]]||2||2|| || ||9||0||9 |- align=right ||23.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Медицинар, [[Београд]]||2||1|||1|| ||6||4||2 |- align=right ||24.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Витез,{{Напомена|name="Витез"|Витез основан је 1953. године, мења име у Змај 1956. године}} [[Земун]]||2||1|| ||1||5||6||-1 |- align=right ||25.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Техничар, [[Београд]]||2||1|| ||1||4||4||0 |- align=right ||26.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Voždovac.png|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Вождовац|Вождовац]],{{Напомена|Вождовац прво се звао Вождовачки па Слобода}} [[Београд]]||18||7||2||9||31||36||-5 |- align=right ||27.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Пролетер, [[Београд]]||2||2|| || ||7||4||3 |- align=right ||28.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Heroj logo.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/7012-heroj-1925/card Херој], [[Јајинци]]{{Напомена|Херој се сели из Београда у Јајинцима}} ||6||4||1||1||13||9||4 |- align=right ||29.||style="text-align: center"|[[Датотека:Fkzemun.gif|ивица|30п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Земун|Земун]], [[Земун]]||2|| || ||2||0||2||-2 |- align=right ||30.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|ивица|28п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Београд|Београд]],{{Напомена|Београд мења име у БСК па поново у Београд}} [[Београд]]||44||12||5||27||34||57||-23 |- align=right ||31.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Seceranac Beograd Logo.JPG|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Шећеранац Ада|Шећеранац]], [[Београд]]||3|| ||1||2||5||8||-3 |- align=right ||32.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/1891-mladi-proleter/card Млади Пролетер], [[Београд]]||7||4|| ||3||16||15||1 |- align=right ||33.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Младост, [[Београд]]||2|| ||2|| ||5||5||0 |- align=right ||34.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Slavija Beograd.png|ивица|27п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Славија Београд|Славија]],{{Напомена|name="Јадран"}} [[Београд]]||6||4||2|| ||12||6||6 |- align=right ||35.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Текстилац, [[Београд]]||2|| || ||2||0||6||-6 |- align=right ||36.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3487-komgrap Комграп], [[Београд]]||7||5|| ||2||15||11||4 |- align=right ||37.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|20px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3483-postar---zvezdara Поштар], [[Крњача (Београд)|Крњача]]{{Напомена|Поштар се из Београда сели у Крњачу}} ||14||6||4||4||23||17||6 |- align=right ||38.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK IMT NOVI BEOGRAD.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[[ФК ИМТ|ИМТ]], [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]||37||8||13||16||41||69||-28 |- align=right ||39.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Нови [[Београд]]||2|| ||1||1||3||4||-1 |- align=right ||40.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Сутјеска, [[Београд]]||2||2|| || ||6||2||4 |- align=right ||41.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Конструктор, [[Београд]]||2|| || ||2||1||4||-3 |- align=right ||42.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Дијамант, [[Земун]]||4||2|| ||2||9||8||1 |- align=right ||43.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Дрводељац, [[Забрежје]]||2||1|| ||1||5||5||0 |- align=right ||44.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK BSK Borča.gif|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК БСК Борча|БСК]], [[Борча]]||19||9||3||7||39||25||14 |- align=right ||45.||style="text-align: center"|[[Датотека:Grbdunavca.jpg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Дунавац|Дунавац]], [[Градска општина Гроцка|Гроцка]]||12||6||1||5||30||26||4 |- align=right ||46.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Власина,{{Напомена|name="Власина"|Предузеће Хидротехника је 1956. године основала клуб под именом Власина. Године 1959. мења име у Хидротехника.}} [[Београд]]||2|| ||1||1||1||4||-3 |- align=right ||47.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Vinča.png|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Винча|Винча]]||30||11||11||8||70||37||33 |- align=right ||48.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Југославија, [[Београд]]||2||2|| || ||7||0||7 |- align=right ||49.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Елан, [[Београд]]||2||1|| ||1||7||6||1 |- align=right ||50.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Спорт, [[Београд]]||8||2||2||4||12||15||-3 |- align=right ||51.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK PKB.png|ивица|15п]] ||style="text-align: left"|[[ФК ПКБ|Пољопривредник]],{{Напомена|name="ПКБ"|Пољопривредник основан 1954. године, а 1963. године мења име у ПКБ}} [[Падинска Скела]]||2|| ||1||1||3||5||-2 |- align=right ||52.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Партизанка, [[Београд]]||4||1||2||1||9||10||-1 |- align=right ||53.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Obilić.svg|ивица|20п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Обилић|Обилић]], [[Београд]]||8||2||3||3||8||3||5 |- align=right ||54.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Соко, [[Београд]]||6||4|| ||2||13||9||4 |- align=right ||55.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Омладинац, [[Београд]]||6||3||1||2||17||9||8 |- align=right ||56.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство], [[Крњача (Београд)|Крњача]]||20||8||6||6||34||30||4 |- align=right ||57.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|„29. Новембар”, [[Београд]]||4||2|| ||2||28||8||20 |- align=right ||58.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Радник, [[Београд]]||2||1||1|| ||3||0||3 |- align=right ||59.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Хидротехника,{{Напомена|name="Власина"}} [[Београд]]||9||7|| ||2||18||10||8 |- align=right ||60.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Електрична централа, [[Београд]]||2||1||1|| ||4||2||2 |- align=right ||61.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Јанко Лисјак, [[Београд]]||2||2|| || ||7||2||5 |- align=right ||62.||style="text-align: center"|[[Датотека:Busk.jpg|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК БУСК|БУСК]], Нови [[Београд]]||2||2|| || ||5||1||4 |- align=right ||63.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Срем Јаково|Душан Вукасовић]],{{Напомена|name="Срем Јаково"|Душан Вукасовић основан 1958. године под именом ФК Црвена звезда. Под именом Душан Вукасовић 1960, а мења име у Срем 1964. године}} [[Јаково]]||2||2|| || ||8||2||6 |- align=right ||64.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3423-borac/card Борац], [[Земун]]||2||2|| || ||10||1||9 |- align=right ||65.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Тодор Дукин, [[Београд]]||2||1|| ||1||5||3||2 |- align=right ||66.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|ВСК, [[Вишњица (Београд)|Вишњица]]||2||2|| || ||6||0||6 |- align=right ||67.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Блаж, [[Овча]]||2||2|| || ||18||5||13 |- align=right ||68.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Duvan Veliko selo logo.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/1407-dunav Дунав], [[Велико Село (Палилула)|Велико Село]]||4||4|| || ||39||1||38 |- align=right ||69.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Balkan Mirijevo.gif|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Балкан Миријево|Балкан]], [[Београд]]||22||13||4||5||34||23||11 |- align=right ||70.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Jedinstvo Surcin.jpeg|20п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Јединство Сурчин|Јединство]], [[Градска општина Сурчин|Сурчин]]||18||6||6||6||38||30||8 |- align=right ||71.||style="text-align: center"|[[Датотека:Grb-teleoptik-zemun-m.jpg|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Телеоптик|Телеоптик]], [[Земун]]||44||13||18||13||64||48||16 |- align=right ||72.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|ивица|30п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Прва искра Барич|Прва искра]], [[Барич (Обреновац)|Барич]]||10||4||4||2||14||5||9 |- align=right ||73.||style="text-align: center"|[[Датотека:Radnicki-obrenovac-logo.jpg|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Раднички Обреновац|Раднички]], [[Обреновац]]||19||6||9||4||27||18||9 |- align=right ||74.||style="text-align: center"|[[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|ивица|18п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]], [[Београд]]||29||7||11||11||28||36||-8 |- align=right ||75.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Polet logo.gif|ивица|27п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/808-gsp-polet ГСП Полет], [[Београд]]||40||15||15||10||63||52||11 |- align=right ||76.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Žarkovo.gif|ивица|17п]] ||style="text-align: left"|[[OФК Жарково|ОФК Жарково]], [[Жарково]]||33||11||12||10||38||37||1 |- align=right ||77.||style="text-align: center"|[[Датотека:BASK.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК БАСК|БАСК]], [[Београд]]||42||19||15||8||67||46||21 |- align=right ||78.||style="text-align: center"|[[Датотека:GRB FK RAD.png|ивица|24п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Рад|Рад]], [[Београд]]||9||1||3||5||8||12||-4 |- align=right ||79.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK BSK Batajnica.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК БСК Батајница|БСК]], [[Батајница]]||22||9||6||7||29||19||10 |- align=right ||80.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK PKB.png|ивица|17п]] ||style="text-align: left"|[[ФК ПКБ|ПКБ]],{{Напомена|name="ПКБ"}} [[Падинска Скела]]||13||6||3||4||20||17||3 |- align=right ||81.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Чукарички|Чукарички]], [[Београд]]||5|| ||2||3||1||7||-6 |- align=right ||82.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Graficar.gif|ивица|21п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Графичар|Графичар]], [[Београд]]||40||11||10||19||37||53||-16 |- align=right ||83.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Zmaj logo.jpg|ивица|20п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/klub/3867-zmaj Змај],{{Напомена|name="Витез"}} [[Земун]]||25||9||7||9||39||25||14 |- align=right ||84.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Turbina Vreoci.gif|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Турбина Вреоци|Турбина]], [[Вреоци]]||20||10||2||8||44||29||15 |- align=right ||85.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Tek Veliki Crljeni logo.png|ивица|27п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/klub/2428-tek-sloga/lk ТЕК], [[Велики Црљени]]||11||4||4||3||18||9||9 |- align=right ||86.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Trudbenik logo.jpg|ивица|12п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/klub/769-trudbenik Трудбеник], [[Београд]]||27||11||7||9||23||23||0 |- align=right ||87.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Radnicki Mladenovac logo.png|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/2176-radnicki-pdm Раднички ПДМ], [[Градска општина Младеновац|Младеновац]]||3||2||1|| ||3||0||3 |- align=right ||88.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Srem Jakovo.gif|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Срем Јаково|Срем]],{{Напомена|name="Срем Јаково"}} [[Јаково]]||36||14||7||15||52||48||4 |- align=right ||89.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Podunavac Ritopek.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Подунавац Ритопек|Подунавац]], [[Ритопек]]||6||3||2||1||13||6||7 |- align=right ||90.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Budućnost Dobanovci.png|ивица|14п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Будућност Добановци|Будућност]], [[Добановци]]||33||12||9||12||47||34||13 |- align=right ||91.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Sremcica.png|ивица|13п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Сремчица|Сремчица]],{{Напомена|Наступао је као ФК Ласта док је спонзор клуба био београдски ауто-превозник „Ласта”}} [[Сремчица]]||23||10||6||7||41||27||14 |- align=right ||92.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Borac Ostruznica logo.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[https://web.archive.org/web/20190224231421/http://fkborac.co.nf/ Борац], [[Остружница]]||21||10||4||7||48||26||22 |- align=right ||93.||style="text-align: center"|[[Датотека:OFK Mladenovac.svg|ивица|23п]] ||style="text-align: left"|[[ОФК Младеновац]], [[Градска општина Младеновац|Младеновац]]||15||3||4||8||14||24||-10 |- align=right ||94.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|25п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/5285-avala-1939/card Авала], [[Бели Поток (Вождовац)|Бели Поток]]||2||1|| ||1||3||7||-4 |- align=right ||95.||style="text-align: center"|[[Датотека:Im rakovica beograd.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Раковица|ИМ Раковица]], [[Београд]]||18||8||5||5||40||29||11 |- align=right ||96.||style="text-align: center"|[[Датотека:Mladost Baroševac.jpg|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Младост Барошевац|Младост]], [[Барошевац]]||4||3|| ||1||19||5||14 |- align=right ||97.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|Југопетрол, [[Београд]]||6||3||3|| ||9||1||8 |- align=right ||98.||style="text-align: center"|[[Датотека:OFK Bozdarevac logo.png|ивица|30п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3432-ofk-bozdarevac ОФК Бождаревац], [[Бождаревац]]||4||3|| ||1||9||7||2 |- align=right ||99.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Минел Трафо, [[Градска општина Младеновац|Младеновац]]||2||1||1|| ||9||3||6 |- align=right ||100.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|„25. Мај“, [[Ковилово (Палилула)|Ковилово]]||4||3||1|| ||10||5||5 |- align=right ||101.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Minel Ripanj.png|ивица|28п]] ||style="text-align: left"|Минел, [[Рипањ]]||4||2||1||1||11||0||11 |- align=right ||102.||style="text-align: center"|[[Датотека:OFK Urovci logo.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3969-ofk-urovci/card ОФК Уровци], [[Уровци]]||6||1||2||3||6||7||-1 |- align=right ||103.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Иван Милутиновић, [[Крњача (Београд)|Крњача]]||2||1||1|| ||3||2||1 |- align=right ||104.||style="text-align: center"|[[Датотека:policajacgrbnovi.jpg|ивица|20п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Полицајац|Полицајац]],{{Напомена|Полицајац Фудбалски клуб основан 1946. године, под именом ФК Милиционар}} [[Београд]]||10||3||4||3||13||11||2 |- align=right ||105.||style="text-align: center"|[[Датотека:FKŠumadinacBečmen.jpg|ивица|28px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Шумадинац Бечмен|Шумадинац]], [[Бечмен]]||2||1|| ||1||5||1||4 |- align=right ||106.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Borac Progar logo.png|ивица|29px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3448-borac/card Борац], [[Прогар]]||2||1||1|| ||2||1||1 |- align=right ||107.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Монтажа, [[Дорћол]] [[Београд]]||2||2|| || ||5||0||5 |- align=right ||108.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Sindjelic Ugrinovci logo.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Синђелић Угриновци|Синђелић]], [[Угриновци (Земун)|Угриновци]]||2||2|| || ||5||2||3 |- align=right ||109.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Sopot.gif|ивица|26п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Сопот|Сопот]], [[Сопот]]||17||6||2||9||33||24||9 |- align=right ||110.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Radnicki Rudovci logo.png|ивица|26п]] ||style="text-align: left"|[https://www.srbijasport.net/club/1642-radnicki/card Раднички], [[Рудовци]]||2|| ||1||1||2||3||-1 |- align=right ||111.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Vrcin 91 logo.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Врчин|Врчин 91]], [[Врчин]]||8||4||2||2||21||8||13 |- align=right ||112.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Lokomotiva Železnik.gif|ивица|18п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Локомотива Београд|Локомотива]], [[Београд]]||15||6||4||5||26||24||2 |- align=right ||113.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Mladost Umcari logo.png|ивица|28п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3445-mladost/card Младост], [[Умчари]]||4||2||1||1||8||4||4 |- align=right ||114.||style="text-align: center"|[[Датотека:Fkkolubaragrb.png.gif|ивица|18п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Колубара|Колубара]], [[Лазаревац]]||12||3||2||7||20||30||-10 |- align=right ||115.||style="text-align: center"|[[Датотека:Grb radnicki-pirot.png|ивица|27п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Раднички Пирот|Раднички]], [[Пирот]]||6||3|| ||3||13||9||4 |- align=right ||116.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Cement Beocin.gif|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Цемент|Цемент]], [[Беочин]]||4||2||1||1||5||2||3 |- align=right ||117.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Sindjelic Niš.gif|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Синђелић Ниш|Синђелић]], [[Ниш]]||2||1|| ||1||6||3||3 |- align=right ||118.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[http://groundhoppingsrb.blogspot.com/2011/09/fk-solunac-karaorevo.html Солунац] БМЈерковић, [[Карађорђево (Бачка Паланка)|Карађорђево]]||4||4|| || ||9||3||6 |- align=right ||119.||style="text-align: center"|[[Датотека:dinamo-pancevo.png|ивица|26п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Динамо Панчево|Динамо]], [[Панчево]]||6||4|| ||2||11||6||5 |- align=right ||120.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Bor.jpg|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ОФК Бор|Бор]], [[Бор (град)|Бор]]||4||1||3|| ||4||3||1 |- align=right ||121.||style="text-align: center"|[[Датотека:KF Prishtina.gif|ивица|21п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Приштина|Приштина]], [[Приштина]]||2||1|| ||1||2||2||0 |- align=right ||122.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Dubocica Leskovac.gif|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[[ГФК Дубочица|Дубочица]], [[Лесковац]]||2||2|| || ||9||2||7 |- align=right ||123.||style="text-align: center"|[[Датотека:Grb FK Napredak Kruševac.png|ивица|23п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Напредак Крушевац|Напредак]], [[Крушевац]]||5|| ||1||4||4||9||-5 |- align=right ||124.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Železničar Niš.gif|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Железничар Ниш|Железничар]], [[Ниш]]||2||2|| || ||8||2||6 |- align=right ||125.||style="text-align: center"|[[Датотека:Grb-novi-sad.gif|ивица|20px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Нови Сад|Нови Сад]], [[Нови Сад]]||6||1||2||3||6||15||-9 |- align=right ||126.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Jedinstvo Paracin.gif|ивица|20px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Јединство Параћин|Јединство]], [[Параћин]]||2||2|| || ||5||1||4 |- align=right ||127.||style="text-align: center"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|ивица|26п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Раднички Београд|Раднички]], [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]]||15||7||2||6||19||20||-1 |- align=right ||128.||style="text-align: center"|[[Датотека:OFK Kikinda.gif|ивица|23п]] ||style="text-align: left"|[[ОФК Кикинда]], [[Кикинда]]||6||3||1||2||10||9||1 |- align=right ||129.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/2312-kusiljevo/card Напредак], [[Кушиљево]]||2||2|| || ||7||1||6 |- align=right ||130.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Mladost Apatin.svg|ивица|20п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Младост Апатин|Младост]], [[Апатин]]||5||1|| ||4||5||21||-16 |- align=right ||131.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Vucje Logo.JPG|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Вучје|Вучје]], [[Вучје]]||2||1|| ||1||1||2||-1 |- align=right ||132.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Mladost Bački Jarak.gif|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Младост Бачки Јарак|Младост]], [[Бачки Јарак]]||2||2|| || ||9||1||8 |- align=right ||133.||style="text-align: center"|[[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|ивица|26п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Ресник|Ресник]], [[Ресник (Раковица)|Ресник]]||10||5||1||4||18||9||9 |- align=right ||134.||style="text-align: center"|[[Датотека:Fk becej-logo.gif|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ОФК Бечеј 1918|Бечеј]], [[Бечеј]]||2|| ||1||1||1||2||-1 |- align=right ||135.||style="text-align: center"|[[Датотека:grb-csk.gif|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[[ФК ЧСК Пивара|ЧСК Пивара]], [[Челарево]]||3||1|| ||2||3||6||-3 |- align=right ||136.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK VRBAS.jpeg|25px]] ||style="text-align: left"|[[ОФК Врбас|Врбас]], [[Врбас]]||4|| || ||4||0||8||-8 |- align=right ||137.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[http://www.telegraf.rs/sport/1579502-secate-li-se-srpskog-kluba-koji-je-1998-nanizao-21-poraz-uz-gol-razliku-9146-video Винер Брокер], [[Нишка Бања]]||2||2|| || ||16||0||16 |- align=right ||138.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Big Bull Bacinci.gif|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Биг Бул|Биг Бул]], [[Бачинци]]||2|| || ||2||0||10||-10 |- align=right ||139.||style="text-align: center"|[[Датотека:ФК Кабел Нови Сад.png|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/827-kabel/card Кабел], [[Нови Сад]]||2|| ||1||1||0||3||-3 |- align=right ||140.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/458-mladi-obilic Млади Обилић], [[Београд]]||6||3||2||1||9||7||2 |- align=right ||141.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Polet Mirosaljci logo.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3220-polet Полет], [[Миросаљци]]||6||1||2||3||4||9||-5 |- align=right ||142.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK BPI Pekar logo.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/108-bpi-pekar БПИ Пекар], [[Београд]]||4||1||1||2||4||9||-5 |- align=right ||143.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/2424-napredak/card Напредак], [[Медошевац]]||2|| ||1||1||3||5||-2 |- align=right ||144.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Posavac Boljevci logo.png|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/7413-posavac Посавац], [[Бољевци]]||10||2||3||5||15||24||-9 |- align=right ||145.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Šumadija Jagnjilo.gif|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Шумадија Јагњило|Шумадија]], [[Јагњило (Младеновац)|Јагњило]]||12||3||4||5||10||19||-9 |- align=right ||146.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[Велика Крсна]]||2||2|| || ||8||0||8 |- align=right ||147.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Lisovic Logo.JPG|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Лисовић|Лисовић]], [[Лисовић]]||2|| ||1||1||2||3||-1 |- align=right ||148.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|ивица|20п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница], [[Глогоњски Рит]]||2||1|| ||1||2||2||0 |- align=right ||149.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Kovacevac.gif|ивица|23п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Ковачевац|Ковачевац]], [[Ковачевац (Младеновац)|Ковачевац]]||4||2|| ||2||6||4||2 |- align=right ||150.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3480-bsk-bacevac Баћевац], [[Баћевац]]||2|| || ||2||0||5||-5 |- style="background:#dcdbd6;" !style="text-align: right" colspan="3"|∑:||style="text-align: right"|{{tooltip|'''1.475'''|Број утакмица}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''592'''|Број победа}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''370'''|Број нерешених резултата}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''513'''|Број пораза}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''2.504'''|Број датих голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''2.030'''|Број примљених голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''474'''|Гол разлика}} |} {{clear|both}} | style="width:50px;"| | valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align:center; border:2px solid green;" |- bgcolor= #dcdbd6 |style="width:4em; text-align:center;" | Легенда || style="width:20em; text-align:left;"| Опис |- bgcolor= #efefef | '''БрУ.''' || align=left | Број одиграних утакмица по клубовима |- bgcolor= #efefef | '''Поб.''' || align=left | Број победа |- bgcolor= #efefef | '''Нер.''' || align=left | Број нерешених |- bgcolor= #efefef | '''Пор.''' || align=left | Број пораза |- bgcolor= #efefef | '''ДГ''' || align=left | Број датих голова |- bgcolor= #efefef | '''ПГ''' || align=left | Број примљених голова |- bgcolor= #efefef | '''ГР''' || align=left | Гол разлика |} |} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} ---- {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid green; text-align:center; width: 64.4%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }}<br/> {| style="width:30%; vertical-align:top; border:2px solid green;"| | <div style="position: relative;" > {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 650 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = Периоди | ознака_x2 = 1926—1952 | ознака_x3 = 1952—1970| ознака_x4 = 1970—1980 | ознака_x5 = 1980—1990 | ознака_x6 = 1990—2000 | ознака_x7 = 2000—2010 | ознака_x8 = 2010—2014 | ознака_x9 = | y_макс = 490 | y_мин = 140 | скала = да | интервал_примарне_скале = 25 | S02V01 = | S02V02 = 321 | S02V03 = 438 | S02V04 = 289 | S02V05 = 324 | S02V06 = 294 | S02V07 = 472 | S02V08 = 152 | S02V09 = | назнаке = да }} <!-- освојени бодови --> {{Image label|x=0.148 |y=0.268 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''321'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.265 |y=0.06 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''438'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.374 |y=0.312 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''289'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.498 |y=0.228 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''324'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.610 |y=0.309 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''294'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.723 |y=0.02 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''472'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.868 |y=0.4821 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''152'''</font>}}<!--2010-2014--> </div> |} {{clear|both}} {{float|left=256.5px|'''Освојени бодови'''}} {{clear|both}} {| style="width:30%; vertical-align:top; border:2px solid green;"| | <div style="position: relative;" > {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_1 = green | боја_серије_2 = orange | боја_серије_3 = red | ширина = 650 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије1 = 1.5 | дебљина_серије2 = 1.5 | дебљина_серије3 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = Периоди | ознака_x2 = 1926—1952| ознака_x3 = 1952—1970| ознака_x4 = 1970—1980 | ознака_x5 = 1980—1990 | ознака_x6 = 1990—2000 | ознака_x7 = 2000—2010 | ознака_x8 = 2010—2014 | ознака_x9 = | y_макс = 180 | y_мин = 10 | скала = да | интервал_примарне_скале = 10 | S01V01 = | S01V02 = 125| S01V03 = 175 | S01V04 = 102 | S01V05 = 131 | S01V06 = 144 | S01V07 = 131 | S01V08 = 43 | S01V09 = | S02V01 = | S02V02 = 51 | S02V03 = 88 | S02V04 = 86 | S02V05 = 76 | S02V06 = 60 | S02V07 = 82 | S02V08 = 23 | S02V09 = | S03V01 = | S03V02 = 118| S03V03 = 139 | S03V04 = 88 | S03V05 = 89 | S03V06 = 114 | S03V07 = 113 | S03V08 = 59 | S03V09 = | назнаке = да }} <!--Зелено победа--> {{Image label|x=0.153 |y=0.139 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''125'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.234 |y=0.023 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''175'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.385 |y=0.2 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''102'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.48 |y=0.132 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''131'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.09 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''144'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.77 |y=0.15 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''131'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.88 |y=0.405 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''43'''</font>}}<!--2010-2014--> <!--Жуто нерешено--> {{Image label|x=0.158 |y=0.405 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''51'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.236 |y=0.270 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''88'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.38 |y=0.297 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''86'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.478 |y=0.33 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''76'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.62 |y=0.38 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''60'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.735 |y=0.278 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''82'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.85 |y=0.486 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''23'''</font>}}<!--2010-2014--> <!--Црвено пораз--> {{Image label|x=0.133 |y=0.2 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''118'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.266 |y=0.112 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''139'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.391 |y=0.262 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''88'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.498 |y=0.25 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''89'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.189 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''114'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.72 |y=0.189 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''113'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.88 |y=0.3564 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''59'''</font>}}<!--2010-2014--> </div> |} {{clear|both}} {| align=left class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда|green|Победе}}||{{легенда|orange|Нерешено}}||{{легенда|red|Порази}} |} {{clear|both}} {| style="width:30%; vertical-align:top; border:2px solid green;"| | <div style="position: relative;" > {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_1 = green | боја_серије_2 = red | ширина = 650 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије1 = 1.5 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = Периоди | ознака_x2 = 1926—1952| ознака_x3 = 1952—1970| ознака_x4 = 1970—1980 | ознака_x5 = 1980—1990 | ознака_x6 = 1990—2000 | ознака_x7 = 2000—2010 | ознака_x8 = 2010—2014 | ознака_x9 = | y_макс = 900 | y_мин = 100 | скала = да | интервал_примарне_скале = 50 | S01V01 = | S01V02 = 626 | S01V03 = 848 | S01V04 = 378 | S01V05 = 535 | S01V06 = 562 | S01V07 = 399 | S01V08 = 138 | S01V09 = | S02V01 = | S02V02 = 552 | S02V03 = 652 | S02V04 = 328 | S02V05 = 380 | S02V06 = 445 | S02V07 = 391 | S02V08 = 160 | S02V09 = | назнаке = да }} <!--Зелено дато голова--> {{Image label|x=0.11 |y=0.19 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''626'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.268 |y=0.015 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''848'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.428 |y=0.322 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''378'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.494 |y=0.2 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''535'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.19 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''562'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.75 |y=0.295 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''399'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.8 |y=0.481 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''138'''</font>}}<!--2010-2014--> <!--Црвено примљено голова--> {{Image label|x=0.11 |y=0.2312|scale=650|text=<font size=3 color="red">'''552'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.265 |y=0.129 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''652'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.378 |y=0.38 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''328'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.498 |y=0.35 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''380'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.27 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''445'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.7 |y=0.335 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''391'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.864 |y=0.466 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''160'''</font>}}<!--2010-2014--> </div> |} {{clear|both}} {| align=left class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда|green|Дато голова}}||{{легенда|red|Примљено голова}} |} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} ==Сезоне 1926. — 2024.== {{Navbox |name = |navbar=plain |titlestyle = font-style:italic; background:lightgreen; color:black; |title = <font size=4 color="black"><center>'''Сезоне Палилулца'''</center></font> |listclass = hlist |image = |groupstyle = background:lightgreen; color:black; text-align: left; |group1 = '''Трећи Разред''' |list1style = background: #FFFACD; |list1 = '''[[Трећи разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1926/27.|1926/27.]]{{Напомена|name="1926/27."}} * [[Трећи разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1927/28.|1927/28.]]{{Напомена|name="1927/28."}} * [[#Сезоне од 1948. до 1951.|1948/49.]]{{Напомена|name="1948/49."}}''' |group2 = '''Други Разред''' |list2style = background: #C0FFC0; |list2 = '''[[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1928/29.|1928/29.]]{{Напомена|name="1928/29."}} * [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1929/30.|1929/30.]]{{Напомена|name="1929/30."}} * [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1930/31.|1930/31.]]{{Напомена|name="1930/31."}} * [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1931/32.|1931/32.]]{{Напомена|name="1931/32."}} * [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1932/33.|1932/33.]]{{Напомена|name="1932/33."}} * [[Првенство другог А разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1953/54.|1953/54.]]{{Напомена|name="1953/54."}} * [[Првенство другог Ц разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1958/59.|1958/59.]]{{Напомена|name="1958/59."}} * [[Првенство друге Београдске лиге Б-е групе Београдског подсавеза у фудбалу 1964/65.|1964/65.]]{{Напомена|name="1964/65."}}''' |group3 = '''Први Разред''' |list3style = background: #FFFACD; |list3 = '''[[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1933/34.|1933/34.]]{{Напомена|name="1933/34."}} * [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1934/35.|1934/35.]]{{Напомена|name="1934/35."}} * [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1935/36.|1935/36.]]{{Напомена|name="1935/36."}} * [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1936/37.|1936/37.]]{{Напомена|name="1936/37."}} * [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1937/38.|1937/38.]]{{Напомена|name="1937/38."}} * [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1938/39.|1938/39.]]{{Напомена|name="1938/39."}} * [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1939/40.|1939/40.]]{{Напомена|name="1939/40."}} * [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1940/41.|1940/41.]]{{Напомена|name="1940/41."}} * [[#Сезоне од 1941. до 1944.|1941/42.]]{{Напомена|name="1941/42."}} * [[#Сезоне од 1941. до 1944.|1942/43.]]{{Напомена|name="1942/43."}} * [[#Сезоне од 1941. до 1944.|1943/44.]]{{Напомена|name="1943/44."}} * [[#Сезоне од 1948. до 1951.|1950.]]{{Напомена|name="1950."}} * [[#Сезоне од 1948. до 1951.|1951.]]{{Напомена|name="1951."}} * [[#Сезоне од 1948. до 1951.|1952.]]{{Напомена|name="1952."}} * 1952/53.{{Напомена|name="1952/53."}} * [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1954/55.|1954/55.]]{{Напомена|name="1954/55."}} * [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1955/56.|1955/56.]]{{Напомена|name="1955/56."}} * [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1956/57.|1956/57.]]{{Напомена|name="1956/57."}} * [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1957/58.|1957/58.]]{{Напомена|name="1957/58."}} * [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1959/60.|1959/60.]]{{Напомена|name="1959/60."}} * [[Првенство првог Б-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1960/61.|1960/61.]]{{Напомена|name="1960/61."}} * [[Првенство првог Б-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1961/62.|1961/62.]]{{Напомена|name="1961/62."}} * [[Првенство првог Ц-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1962/63.|1962/63.]]{{Напомена|name="1962/63."}} * [[Првенство првог Ц-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1963/64.|1963/64.]]{{Напомена|name="1963/64."}} ''' |group4 = Графички приказ 1926 — 1964 |list4style = |list4 = <div class="overflowbugy" style="overflow:auto;"> {{#tag:timeline| DateFormat = dd/mm/yyyy ImageSize = width:1400 height:auto barincrement:18 Period = from:01/01/1926 till:01/01/1965 TimeAxis = orientation:horizontal PlotArea = right:10 left:10 bottom:25 top:10 Colors = id:bg value:rgb(1,1,1) id:major value:black id:minor value:rgb(0.8,0.8,0.8) id:text value:black id:header value:powderblue2 id:htext value:white id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5)<!-- тамно зелено --> id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3)<!-- жуто --> id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) id:зелено value:rgb(0.6,0.9,0.2) id:плаво value:rgb(0.6,0.9,1) id:црвено value:rgb(1,0.4,0.0) BackgroundColors = canvas:bg ScaleMajor = gridcolor:major unit:year increment:1 start:01/01/1926 ScaleMinor = gridcolor:minor unit:month increment:1 start:01/01/1926 BarData = Barset:SТрећиРазред Barset:S1926 Barset:SДругиРазред Barset:S1928 Barset:SПрвиРазред Barset:S1933 Barset:размак_при_дну PlotData = width:12 textcolor:black barset:SТрећиРазред shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:плаво from:01/06/1926 till:30/03/1929 text:Трећи разред barset:S1926 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:плаво from:01/08/1926 till:30/06/1928 barset:break color:плаво from:01/08/1948 till:30/06/1949 barset:SДругиРазред shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:header from:01/06/1928 till:30/01/1931 text:Други разред barset:S1928 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:header from:01/08/1928 till:30/06/1933 barset:break color:header from:01/08/1958 till:30/06/1959 barset:SПрвиРазред shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:зелено from:01/06/1933 till:30/12/1935 text:Први разред barset:S1933 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:зелено from:01/08/1933 till:01/07/1944 barset:break shift:(20,-5) anchor:from fontsize:m color:bl4 from:01/08/1944 till:31/07/1948 text:Није учествовао barset:break color:зелено from:01/08/1949 till:30/06/1958 barset:break color:зелено from:01/08/1959 till:30/06/1964 }} </div> |group5 = '''Друга Београдска лига''' |list5style = background: #C0FFC0; |list5 = '''[[Друга Београдска лига Б група Београдског подсавеза у фудбалу 1964/65.|1964/65.]]{{Напомена|name="1964/65."}}''' |group6 = '''Прва Београдска лига''' |list6style = background: #FFFACD; |list6 = '''1965/66.{{Напомена|name="1965/66."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1966/67.|1966/67.]]{{Напомена|name="1966/67."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1967/68.|1967/68.]]{{Напомена|name="1967/68."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1968/69.|1968/69.]]{{Напомена|name="1968/69."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1969/70.|1969/70.]]{{Напомена|name="1969/70."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1970/71.|1970/71.]]{{Напомена|name="1970/71."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1971/72.|1971/72.]]{{Напомена|name="1971/72."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1972/73.|1972/73.]]{{Напомена|name="1972/73."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1973/74.|1973/74.]]{{Напомена|name="1973/74."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1974/75.|1974/75.]]{{Напомена|name="1974/75."}} * [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1975/76.|1975/76.]]{{Напомена|name="1975/76."}} * [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1976/77.|1976/77.]]{{Напомена|name="1976/77."}} * [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1977/78.|1977/78.]]{{Напомена|name="1977/78."}} * [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1978/79.|1978/79.]]{{Напомена|name="1978/79."}} * [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1979/80.|1979/80.]]{{Напомена|name="1979/80."}} * [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1980/81.|1980/81.]]{{Напомена|name="1980/81."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1981/82.|1981/82.]]{{Напомена|name="1981/82."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1984/85.|1984/85.]]{{Напомена|name="1984/85."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1985/86.|1985/86.]]{{Напомена|name="1985/86."}} * [[Прва Београдска лига група „Дунав” у фудбалу 1987/88.|1987/88.]]{{Напомена|name="1987/88."}} ''' |group7 = '''Београдска зона''' |list7style = background: #C0FFC0 |list7 = '''[[Београдска зона у фудбалу 1982/83.|1982/83.]]{{Напомена|name="1982/83."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1983/84.|1983/84.]]{{Напомена|name="1983/84."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1986/87.|1986/87.]]{{Напомена|name="1986/87."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1988/89.|1988/89.]]{{Напомена|name="1988/89."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1989/90.|1989/90.]]{{Напомена|name="1989/90."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1990/91.|1990/91.]]{{Напомена|name="1990/91."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1991/92.|1991/92.]]{{Напомена|name="1991/92."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1992/93.|1992/93.]]{{Напомена|name="1992/93."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1993/94.|1993/94.]]{{Напомена|name="1993/94."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1994/95.|1994/95.]]{{Напомена|name="1994/95."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2002/03.|2002/03.]]{{Напомена|name="2002/03."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2003/04.|2003/04.]]{{Напомена|name="2003/04."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2004/05.|2004/05.]]{{Напомена|name="2004/05."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2005/06.|2005/06.]]{{Напомена|name="2005/06."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2011/12.|2011/12.]]{{Напомена|name="2011/12."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2012/13.|2012/13.]]{{Напомена|name="2012/13."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2013/14.|2013/14.]]{{Напомена|name="2013/14."}} ''' |group8 = '''Српска лига''' |list8style = background: #FFFACD; |list8 = '''[[Српска лига „Север” — група Београд у фудбалу 1995/96.|1995/96.]]{{Напомена|name="1995/96."}} * [[Српска лига — Београд у фудбалу 2000/01.|2000/01.]]{{Напомена|name="2000/01."}} * [[Српска лига Београд у фудбалу 2001/02.|2001/02.]]{{Напомена|name="2001/02."}} * [[Српска лига Београд у фудбалу 2006/07.|2006/07.]]{{Напомена|name="2006/07."}} * [[Српска лига Београд у фудбалу 2007/08.|2007/08.]]{{Напомена|name="2007/08."}} * [[Српска лига Београд у фудбалу 2008/09.|2008/09.]]{{Напомена|name="2008/09."}} * [[Српска лига Београд у фудбалу 2009/10.|2009/10.]]{{Напомена|name="2009/10."}} * [[Српска лига Београд у фудбалу 2010/11.|2010/11.]]{{Напомена|name="2010/11."}} ''' |group9 = '''Друга савезна лига''' |list9style = background: #C0FFC0; |list9 = '''[[Друга лига „Исток” у фудбалу 1996/97.|1996/97.]]{{Напомена|name="1996/97."}} * [[Друга лига „Исток” у фудбалу 1997/98.|1997/98.]]{{Напомена|name="1997/98."}} * [[Друга лига „Исток” у фудбалу 1998/99.|1998/99.]]{{Напомена|name="1998/99."}} * [[Друга лига „Север” у фудбалу 1999/00.|1999/00.]]{{Напомена|name="1999/00."}}''' |group10 = Графички приказ 1964 — 2014 |list10style = |list10 = <div class="overflowbugy" style="overflow:auto;"> {{#tag:timeline| DateFormat = dd/mm/yyyy ImageSize = width:1400 height:auto barincrement:18 Period = from:01/01/1964 till:31/12/2014 TimeAxis = orientation:horizontal PlotArea = right:10 left:10 bottom:25 top:10 Colors = id:bg value:rgb(1,1,1) id:major value:black id:minor value:rgb(0.8,0.8,0.8) id:text value:black id:header value:powderblue2 id:htext value:white id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) id:зелено value:rgb(0.6,0.9,0.2) id:плаво value:rgb(0.6,0.9,1) id:црвено value:rgb(1,0.4,0.0) id:Green value:Green BackgroundColors = canvas:bg ScaleMajor = gridcolor:major unit:year increment:1 start:01/01/1964 ScaleMinor = gridcolor:minor unit:month increment:1 start:01/01/1964 BarData = Barset:SДругаБгдЛига Barset:S1964 Barset:SПрваБгдЛига Barset:S1965 Barset:SБгдЗона Barset:S1982 Barset:SСрЛига Barset:S1995 Barset:SДругаЛига Barset:S1996 Barset:размак_при_дну PlotData = width:12 textcolor:black barset:SДругаБгдЛига shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:плаво from:01/01/1964 till:30/11/1969 text:"Друга Београдска лига" barset:S1964 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:плаво from:01/08/1964 till:30/06/1965 barset:SПрваБгдЛига shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:minor from:01/06/1965 till:31/12/1970 text:"Прва Београдска лига" barset:S1965 color:minor from:01/08/1965 till:30/06/1982 barset:break color:minor from:01/08/1984 till:30/06/1986 barset:break color:minor from:01/08/1987 till:30/06/1988 barset:SБгдЗона shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:зелено from:01/06/1982 till:30/09/1986 text:"Београдска зона" barset:S1982 color:зелено from:01/08/1982 till:30/06/1984 barset:break color:зелено from:01/08/1986 till:30/06/1987 barset:break color:зелено from:01/08/1988 till:30/06/1995 barset:break color:зелено from:01/08/2002 till:30/06/2006 barset:break color:зелено from:01/08/2011 till:30/06/2014 barset:SСрЛига shift:(2,-5) anchor:from fontsize:m color:header from:01/06/1995 till:31/05/1998 text:"Српска лига" barset:S1995 color:header from:01/08/1995 till:30/06/1996 barset:break color:header from:01/08/2000 till:30/06/2002 barset:break color:header from:01/08/2006 till:30/06/2011 barset:SДругаЛига shift:(3,-5) anchor:from fontsize:m color:Green from:30/05/1996 till:31/01/1999 text:"Друга лига" barset:S1996 color:Green from:01/08/1996 till:30/06/2000 barset:Skip shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:црвено from:30/05/2007 till:31/12/2014 text:"Одустао од такмичења 2014/15. }} |group11 = '''Међуопштинска лига Београд''' |list11style = background: #FFFACD; |list11 = '''[[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]{{Напомена|name="2019/20."}} * [[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]{{Напомена|name="2020/21."}} * [[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]{{Напомена|name="2021/22."}} |group12 = Графички приказ 2019 — 2024 |list12style = |list12 = <div class="overflowbugy" style="overflow:auto;"> {{#tag:timeline| DateFormat = dd/mm/yyyy ImageSize = width:1400 height:auto barincrement:25 Period = from:01/01/2019 till:31/12/2024 TimeAxis = orientation:horizontal PlotArea = right:10 left:15 bottom:25 top:10 Colors = id:bg value:rgb(1,1,1) id:major value:black id:minor value:rgb(0.8,0.8,0.8) id:text value:black id:header value:powderblue2 id:htext value:white id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) id:зелено value:rgb(0.6,0.9,0.2) id:плаво value:rgb(0.6,0.9,1) id:црвено value:rgb(1,0.4,0.0) BackgroundColors = canvas:bg ScaleMajor = gridcolor:major unit:year increment:1 start:01/01/2019 ScaleMinor = gridcolor:minor unit:month increment:1 start:01/01/2019 BarData = Barset:SДругаБгдЛига Barset:S2019 Barset:размак_при_дну PlotData = width:12 textcolor:black barset:SДругаБгдЛига shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:зелено from:25/08/2019 till:31/10/2020 text:"Међуопштинска лига Београд група „Б” " barset:S2019 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:зелено from:25/08/2019 till:30/06/2022 }} }} </div> {{clear|both}} == „Црни август” 2014. за клуб<ref>Новине "СПОРТКИ ЖУРНАЛ" 16. августа 2014. година, страна 7.</ref> == {{quote box|width=46%|align=left|quote=<font size=3 color="green">'''<center>Фудбал у српској престоници добио још један шамар.<br/>Палилулац је одустао од такмичења у [[Београдска зона|<font size=3 color="green">Београдској зони</font>]]!<br/>У предвечерје старта нове сезоне 2014/2015, иступа клуб који је годинама, деценијама играо и те како запажену улогу на „малим” теренима [[Београд|<font size=3 color="green">Београда</font>]], али и [[Србија|<font size=3 color="green">Србије</font>]].'''</font></center>}} {{clear|both}} == "[[Трилогија]]"{{Напомена|Три драме, спева, романа итд., који сваки за себе представљају целину, а сва три заједно такође чине целину}} Палилулац (1924, 1948. и 2019) == <blockquote> '''<u>15. јуна 1924.</u>''' године Бранко Николић Либаде и његови истомишљеници су основали фудбалски клуб Палилулац под именом БСК Златибор. Од 1941. до 1948. године клуб се није такмичио, него је играо само пријатељске утакмице. '''<u>1948.</u>''' године Браћа Мома и Аца Кесеровић, Сингер Јовановић, Дуле Живановић „Мучкомозац” и голман Гојко Џепина у присуству Бранка Николића Либаде и Милана Марковића<br/>су активирали клуб. Сениорска екипа је привремено неактивна од сезоне 2014/15. године. Први тим је последњу утакмицу одиграо против [http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушнице], ([[Глогоњски Рит]])<br/>[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2013/14.|15. јуна 2014.]] године и победио са 3:1. '''<u>25. августа 2019.</u>''' године залагањем Вука Мусића, [[Војин Дворнић|Војина Дворнића]], Насера Рамадановског, , Саша Јакшић и Дејана Данојлића, заљубљеници у зелено—бели дрес,<br/>сениорски тим је поново активан.<br/>Прва утакмица одиграна је у [[Крњача (Београд)|Крњачи]], на [[Фудбалско игралиште|игралишту]] Палилулца. Гостовао је [[ФК ПКБ|ПКБ]], ([[Падинска Скела]]) који је победио.<br/>Резултат{{Напомена|25.08.2019. Крњача<br/>коло 1.<br/>Међуопштинска лига<br/>Палилулац — '''ПКБ'''<br/>{{spaces|10}}'''1:2''' (0:1)}} није толико битан, већ је важно да је први тим Палилулца поново кренуо. ''' ''А када један клуб има такве спортске раднике, можели се икада угасити и престати да ради?!...'' ''' </blockquote> {{clear|both}} {| |- | valign="top"| :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Недеља 25. августа 2019. године у 16:30 часова<br/>Првенствена утакмица Међуопштинске лиге група „Б”, прво коло.<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ",<br/>четвртак 29. августа 2019.</ref>'''<br />[[Фудбалско игралиште|Игралиште]] Палилулца, [[Крњача (Београд)|Крњача]], [[Публика|гледалаца]] око 100<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п]] Гојко Шошкић ([[Београд]]) (6,5)<br/>[[Помоћни судија (фудбал)|Помоћници]][[Датотека:Offside icon.svg|безоквира|upright=0.1|Помоћнe судијe]]: Немања Росић ([[Београд]]) и Дарко Пејчић ([[Београд]])<br />[http://www.fss.rs/index.php?id=1236 Делегат] [http://www.fsb.org.rs/3-beogradska-liga-1?todo=edit&file=medjuopstinska_liga_grupa_B.l98 ФСБ]: Слободан Филиповић ([[Београд]]) |- style="background:#dcdbd6; text-align:left;" !style="width: 26em;"|'''Домаћин'''||style="text-align:center;"|'''Резултат'''||style="width: 26em;"|'''Гост''' |- ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|35п]] Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] |<hr>{{spaces|2}}1. Александар Јасић (6)<br />{{spaces|2}}2. Урош Тошковић (6) {{suboff|<big>70</big>}} {{subon}} Владан Билбија (—)<br />{{spaces|2}}3. Александар Врцељ (6) {{suboff|<big>60</big>}} {{subon}} Немања Манић (6)<br />{{spaces|2}}4. Бобан Здравковић (6,5)<br />{{spaces|2}}5. Петар Лукић (6)<br />{{spaces|2}}6. Никола Аћимовић (6) {{suboff|<big>60</big>}} {{subon}} Марко Пандуровић (6)<br />{{spaces|2}}7. Урош Јозић (6) {{suboff|<big>75</big>}} {{subon}} Стефан Лутовац (—)<br />{{spaces|2}}8. Јован Аћимовић (6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|10п|40]]<br />{{spaces|2}}9.Александар Костић (6,5) {{гол|70}}<br />10. Драгољуб Данојлић (6) {{suboff|<big>70</big>}} {{subon}} Ђорђе Лоцић (—)<br />11. Стефан Станојевић (6) [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]<br />12. <br />13. Стефан Лутовац<br />14. Владан Билбија<br />15. Младен Радовановић<br />16. Филип Јовић<br />17. Марко Пандуровић<br />18. Немања Манић<br />19. Ђорђе Лоцић<br/>Тренер: Мирко Лутовац}} |style="text-align:center;"|'''1:2'''<br />(0:1) ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:FK PKB.png|25п]]‎ [[ФК ПКБ|ПКБ]], [[Падинска Скела]] |<hr>{{spaces|2}}1. Радован Антонић (6,5)<br />{{spaces|2}}2. Милош Радојевић (6,5)<br />{{spaces|2}}3. Владимир Ерчић (7) [[Датотека:Yellow card.svg|10п|70’]]<br />{{spaces|2}}4. Огњен Поповић (6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|10п|40’]]<br />{{spaces|2}}5. Александар Аћимовић (7) {{гол|65}}<br />{{spaces|2}}6. Милутин Соковић (6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|10п|55’]] {{suboff|<big>60</big>}} {{subon}} Коста Којић (6)<br />{{spaces|2}}7. Владимир Стефановић (6,5) [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]] {{гол|10|{{tooltip|КУ|Казнени Ударац}}}} [[Датотека:Yellow card.svg|10п|30’]]<br />{{spaces|2}}8. Мирсад Хајра (6,5)<br />{{spaces|2}}9. Дејан Ђорђевић (6,5) {{suboff|<big>80</big>}} {{subon}} Никола Јанковић (—)<br />10. Александар Дамњановић (7,5)<br />11. Никола Ђоба (6,5) {{suboff|<big>75</big>}} {{subon}} Душан Тодић (—)<br />12. <br />13. <br />14. Душан Тодић<br />15. Никола Анђеловић<br />16. Никола Јанковић<br />17. Коста Којић<br />18. <br />19. <br/>Тренер: Владимир Гашић}} |} {{clear|both}} | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Tunel 2019.jpg|мини|250п|<center>Излаз из кризе ка бољој будућности.</center>]] {{clear|both}} |} {| |- | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac zapisnik 25-avg-2019.jpg|мини|480п|л|<center>Записник са утакмице</center>]] | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Beograd 25-avg-2019.jpg|мини|480п|<center>1. коло, Палилулац — ПКБ 1:2 (0:1)</center>Здесна налево: 7 Урош Јозић, 10 Драгољуб Данојлић, 8 Јован Аћимовић,<br/>3 Александар Врцељ, 9 Александар Костић, 1 Александар Јасић,<br/>4 Бобан Здравковић, 2 Урош Тошковић, 6 Никола Аћимовић, 5 Петар Лукић,<br/>11 Стефан Станојевић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]], Тренер: Мирко Лутовац (није на слици)]] {{clear|both}} |} == Турнири == === Пехар СК „Слога” [[Београд]] 1930. година<ref name="ФТЈС"/> === :Током лета и јесени 1930. године одржано је такмичење за подмладак које<br/>организовала СК „Слога” [[Београд]]. Дародавац и предаја пехара победнику<br/>био је г. Милан Т. Стефановић, дворски јувелир. :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- bgcolor=#dcdbd6 align=center |align=right bgcolor= #dcdbd6 style="width:1em;"|{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} | align=left style="width:12em;"| '''Клуб''' |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center |align=right|{{tooltip|'''1.'''|Освајач пехара}}|| align=left | {{tooltip|'''Слога'''|Освајач пехара}}, [[Београд]]||9||9||0||0||50||{{spaces|2}}5||{{spaces|2}}45||{{tooltip|'''18'''|Освајач пехара}} |- align=center |align=right|2.|| align=left | Венеција, [[Београд]]||9||7||0||2||22||10||{{spaces|2}}12||14 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|3.|| align=left | Палилулац, [[Београд]]||9||5||0||4||19||15||{{spaces|3}}4||10 |- align=center |align=right|4.|| align=left | Тапетар, [[Београд]]||9||5||0||4||20||22||{{spaces|2}}-2||10 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|5.|| align=left | Конкордија, [[Београд]]||9||4||0||5||17||16||{{spaces|3}}1||{{spaces|2}}8 |- align=center |align=right|6.|| align=left | Победа, [[Београд]]||9||4||0||5||23||25||{{spaces|2}}-2||{{spaces|2}}8 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|7.|| align=left | Омладинац, [[Београд]]||9||4||0||5||16||29||-13||{{spaces|2}}8 |- align=center |align=right|8.|| align=left | Орлић, [[Београд]]||9||3||0||6||12||27||-15||{{spaces|2}}6 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|9.|| align=left | Јединство, [[Београд]]||9||2||0||7||{{spaces|2}}8||20||-12||{{spaces|2}}4 |- align=center |align=right|10.|| align=left | Бачка, [[Београд]]||9||2||0||7||13||31||-18||{{spaces|2}}4 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 | colspan="9"| |} {{clear|both}} === Међународни Омладински Турнир — МОТ<ref name = "Архива"/> === {| |- | valign="top"| :[[Датотека:FK Palilulac memorandum 1964.jpg|600п|л|<center>Заглавље меморандума турнира из 1964. године</center>]] <center>Заглавље меморандума турнира из 1964. године</center> | style="width:20px;"| | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Beograd MOT Grb.jpg|200п|<center>Лого МОТ-а</center>]] <center>Лого МОТ-а</center> |} {{clear|both}} <!-- <blockquote> --> Палилулац је у периоду од 1961. године до 1962. године, најпре самостално, а од 1963. године до 1965. године у сарадњи са [[ФК Партизан|Партизаном]], [[Београд]] организовао<br/>МЕЂУНАРОДНИ ОМЛАДИНСКИ ТУРНИР (МОТ). Турнир је организован под покровитељством [[Београдски сајам|Београдског сајма]], уз одобрење [[Фудбалски савез Југославије|Фудбалског савеза Југославије]] и<br/>[[Београд]]ског фудбалског подсавеза. Све утакмице на турнирима трајале су 40 минута по полувремену, док је одмор између полувремена био 10 минута, Уколко се деси да се у регуларном времену утакмица<br/>заврши нерешеним резултатом играли су се продужеци и то два пута по 10 минута уз примену уобичајених фудбалских правила што значи да се приступало извођењу једанаестераца<br/>у случају да се продужеци заврше нерешеним резултатом, а уколико резултат и после извођења једанаестераца остане нерешен, свака екипа изводи још по један једанаестерац и тако<br/>наизменично до коначне победе једног тима. Међународни омладински турнир је поред турнира „Кварнерске ривијере“ који се одржавао у [[Ријека (град)|Ријеци]], био најквалитетније такмичење омладинских екипа у фудбалу који су били одржавани<br/>у бившој [[Југославија|Југославији]]. <!-- </blockquote> --> {{clear|both}} Турнири су одржани: ==== (-{I}-) 24—27. августа 1961. у [[Београд]]у ==== {| |- | valign="top"| Омладински стадион: # [[ФК Вардар|Вардар]] ([[Скопље]]) # [[ГНК Динамо|Динамо]] ([[Загреб]]) # Палилулац ([[Београд]]) и # [[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Вардар|'''Вардар''']]||style="text-align:center;"|'''3:2'''||[[ГНК Динамо|Динамо]] |- ||[[ФК Партизан|'''Партизан''']]||style="text-align:center;"|'''5:1'''||Палилулац |- ||[[ФК Партизан|'''Партизан''']]||style="text-align:center;"|'''5:2'''||[[ФК Вардар|'''Вардар''']] |- ||[[ГНК Динамо|'''Динамо''']]||style="text-align:center;"|'''4:0'''||Палилулац |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Партизан|'''Партизан''']] |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| Градски стадион у [[Земун]]у # [[ФК Војводина|Војводина]] ([[Нови Сад]]) # [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) # [[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Београд]]) и # [[ФК Смедерево 1924|Будућност]] ([[Смедерево]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Војводина|'''Војводина''']]||style="text-align:center;"|'''6:0'''||[[ФК Смедерево 1924|Будућност]] |- ||[[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']]||style="text-align:center;"|'''5:0'''||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] |- ||[[ФК Војводина|'''Војводина''']]||style="text-align:center;"|'''2:0'''||[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |- ||[[ФК Смедерево 1924|Будућност]]||style="text-align:center;"|'''?:?'''||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Војводина|'''Војводина''']] |} {{clear|both}} |} <!-- Финале 27. августа 1961. године '''[[ФК Војводина|Војводина]]''' ([[Нови Сад]]) — [[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) '''1:1''', [[Jedanaesterac|једанаестерци]] '''6:5''' Победник: [[Датотека:Cup Winner.png]] '''[[ФК Војводина|Војводина]]''' ([[Нови Сад]]) --> :Финале је одиграно као предигра првенствене утакмице [[ФК Партизан|'''Партизан''']] — [[ОФК Београд]] ('''2:1''').<ref>https://www.partizanopedia.rs/6162.html</ref><br/>Утакмици је присуствовало 35.000 гледалаца.<ref name="турнир1961">Новине "ФУТБАЛ" 29. август 1961.</ref> {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background: #f9f9f9; float: left; margin-left: 2em; margin-bottom: 0.5em; border:1px solid green" |- |style="width: 20.5em;"|{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:FK Partizan logo.png|25п]] [[ФК Партизан|'''Партизан''']] |<hr>{{spaces|2}}1. [[Милутин Шошкић]]<br />{{spaces|2}}2. [[Фахрудин Јусуфи]]<br />{{spaces|2}}3. [https://crnobelanostalgija.com/2015/02/foto-arhiva-vladimir-petrovic.html Владимир Петровић] [[Датотека:Red card.svg|10п]] 32'<br />{{spaces|2}}4. [[Лазар Радовић]]<br />{{spaces|2}}5. [[Милорад Милутиновић]]<br />{{spaces|2}}6. [[Велибор Васовић]]<br />{{spaces|2}}7. [https://crnobelanostalgija.com/2012/11/foto-arhiva-joakim-vislavski.html Јоаким Виславски]<br />{{spaces|2}}8. [[Владица Ковачевић]] [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]]<br />{{spaces|2}}9. [[Мустафа Хасанагић]] {{suboff}}<br/>{{spaces|5}}({{subon}} [https://crnobelanostalgija.com/2012/06/foto-arhiva-miodrag-jefte-petrovic.html Миодраг Петровић])<br />10. [[Милан Галић]] 1:0 {{гол|16}}, 2:1 {{гол|60}}<br />11. [http://www.reprezentacija.rs/mihajlovic-branislav/ Бранислав Михајловић]}} |style="width: 4em;"|'''2:1''' (1:1) |style="width: 20.5em;"|{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:Грб ОФК Београд.png|30п]] [[ОФК Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. [[Србољуб Кривокућа]]<br />{{spaces|2}}2. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/-abecedarnik1114-gruji%C4%87-milo%C5%A1-ofk-beogradro%C4%91en-0704-1936-u-valjevupozicija-u-tim/1259033410951206/ Милош Грујић]<br />{{spaces|2}}3. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/-abecedarnik981-gavri%C4%87-mom%C4%8Dilo-gabbo-ofk-beogradro%C4%91en-04081938-u-sinjupozicija-u/1252595164928364/ Момчило Гаврић]<br />{{spaces|2}}4. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/-abecedarnik2006-mari%C4%87-dragoljub-ofk-beogradro%C4%91en-20011934-u-po%C5%BEegipozicija-u-ti/1338092983045248/ Драгољуб Марић]<br />{{spaces|2}}5. [[Василије Шијаковић]]<br />{{spaces|2}}6. [[Сава Антић]]<br />{{spaces|2}}7. [[Спасоје Самарџић]]<br />{{spaces|2}}8. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/1405841536270392/ Милорад Попов]<br />{{spaces|2}}9. [[Јосип Скоблар]]<br />10. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/1366657566855456/ Верослав Младеновић] 1:1 {{гол|32}}<br />11. Станковић<br/>{{spaces|5}}}} |} {{clear|both}} {{Рунда-4 <!--Полуфинале--> |26. августа 1961.|'''Партизан''', Београд|'''5'''|Вардар, Скопље|2 |26. августа 1961.|'''Војводина''', Нови Сад|'''2'''|Црвена звзда, Београд|0 <!--финале--> |27. августа 1961. |Партизан, Београд|1({{tooltip|5|Пенали}})|'''Војводина''', {{tooltip|НС|Нови Сад}} [[Датотека:Cup Winner.png]]|1({{tooltip|'''6'''|Пенали}})}} :Победнику турнира, пехар СД „Палилулац”, предао Стевовић помоћник генералног директора [[Београдски сајам|Београдског сајма]].<ref name="турнир1961" /> {{clear|both}} ==== (-{II}-) 29. мај — 3. јун 1962. ==== {| |- | valign="top"| Група [[Вршац]]: # [[Como 1907|Комо]] ([[Комо (град)|Комо]], [[Италија]]) # [[ФК Вршац|Вршац]] ([[Вршац]]) # [[ФК Вардар|Вардар]] ([[Скопље]]) # [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[Como 1907|'''Комо''']]||style="text-align:center;"|'''1:0'''||[[ФК Вршац|Вршац]] |- ||[[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']]||style="text-align:center;"|'''2:1'''||[[ФК Вардар|Вардар]] |- ||[[ФК Вршац|'''Вршац''']]||style="text-align:center;"|'''1:0'''||[[ФК Вардар|Вардар]] |- ||[[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']]||style="text-align:center;"|'''2:0'''||[[Como 1907|Комо]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']] |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| Група [[Смедерево]]: # [[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Београд]]) # [[ФК Смедерево 1924|Смедерево]] ([[Смедерево]]) # [[ГНК Динамо|Динамо]] ([[Загреб]]) # [https://us.soccerway.com/teams/italy/ac-mantova/2983/venue/ Мантова] ([[Мантова]], [[Италија]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Раднички Београд|'''Раднички''']]||style="text-align:center;"|'''8:0'''||[[ФК Смедерево 1924|Смедерево]] |- ||[[ГНК Динамо|'''Динамо''']]||style="text-align:center;"|'''1:0'''||[https://us.soccerway.com/teams/italy/ac-mantova/2983/venue/ Мантова] |- ||[https://us.soccerway.com/teams/italy/ac-mantova/2983/venue/ '''Мантова''']||style="text-align:center;"|'''2:1'''||[[ФК Смедерево 1924|Смедерево]] |- ||[[ФК Раднички Београд|'''Раднички''']]||style="text-align:center;"|'''4:2'''||[[ГНК Динамо|Динамо]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Раднички Београд|'''Раднички''']] |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| Група [[Ваљево]]: # [[ФК Будућност Ваљево|Металац]] ([[Ваљево]]) # [[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) # [[PFC Septemvri Sofia|Септември]] ([[Софија]], [[Бугарска]]) # Палилулац ([[Београд]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Будућност Ваљево|'''Металац''']]||style="text-align:center;"|'''7:6'''||[[PFC Septemvri Sofia|Септември]] |- ||[[ФК Партизан|'''Партизан''']]||style="text-align:center;"|'''?:?'''||Палилулац |- ||[[PFC Septemvri Sofia|Септември]]||style="text-align:center;"|'''?:?'''||Палилулац |- ||[[ФК Партизан|'''Партизан''']]||style="text-align:center;"|'''4:1'''||[[ФК Будућност Ваљево|Металац]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Партизан|'''Партизан''']] |} <!-- | style="width:20px;"| | valign="top"| У полуфиналу је укључена[[ФК Војводина|'''Војводина''']] ([[Нови Сад]]),<br/>победник првог турнира 1961. године --> |} :У полуфиналу је укључена [[ФК Војводина|'''Војводина''']] ([[Нови Сад]]), победник првог турнира 1961. године :Утакмице полуфинала и финала играли су се на стадиону ОФК Београд. {{Рунда-4 <!--Полуфинале--> |1. јун 1962. у 15:00 часова|'''Партизан''', Београд|'''2'''|Црвена звзда, Београд|1 |1. јун 1962. у 17:00 часова|'''Војводина''', Нови Сад|'''2'''|Раднички, Београд|1 <!--финале--> |3. јун 1962. |'''Партизан''', Београд [[Датотека:Cup Winner.png]]|'''2'''|Војводина, Нови Сад|0}} ==== (-{III}-) 1—5. маја 1963. ==== {{Image frame|align=left|width=1200|pos=bottom|caption=<!-- <center>Example usage</center> --> | content = <div class="plainlinks">{{Center|1=<div style="display: inline-block;">'''''<span style="color:green<!-- darkblue -->; font-family:'Monotype Corsiva'; font-size: 12pt">{{huge|[[Датотека:football pictogram.svg|50p]] Међунардни омладинску турнир, 1. мај 1963, Светозарево (Јагодина)|200%}}</span>'''''</div><div class="wp-teahouse-ask" style="font-size: 1.6em; width:62%;"></div> {{clear}}}} {{image array|perrow = 4|width=300 |height=200<!-- | border-width = 1 --> | image1 = FK Palilulac Bgd Svetozarevo 1963 defile MOT.jpg| caption1 = Дефиле екипа | alt1 = alt1 | text1 = | image2 = FK Palilulac Bgd Svetozarevo 1963 smotra MOT.jpg| caption2 = Смотра екипа | alt2 = alt2 | text2 = | image3 = FK Palilulac Bgd Svetozarevo 1963 otvaranje MOT.jpg| caption3 = Свечано отварање турнира | alt3 = alt3 | text3 = | image4 = FK Palilulac Svetozarevo 1 maj 1963.jpg| caption4 = Екипа ФК „Палилулац” | alt4 = alt4 | text4 =Стоје: Жика Вучковић, Срба, Цане, [[Војин Дворнић]] Дворна, Симеуновић, Живко Ћировић Кира, Иштван Чонка, Слободан Мартиновић Шуле, Неда<br/>Чуче: Матовић, Јован Јефтић Јоле, Слободан Сики, Драгутин Веланац Бата, Светозар Трбојевић Трбоје, Светозар Јаковљевић Диди, Петар Михајловић Пера<br/>Седи: Хајрудин Кадриспахић Кадрија }} }} {{clear|both}} {| |- | valign="top"| Група [[Вршац]]: # [[ФК Војводина|Војводина]] ([[Нови Сад]]) # [[ОФК Београд]] ([[Београд]]) # [[ФК Хонвед|Хонвед]] ([[Будимпешта]], [[Мађарска]]) # [[ФК Вршац|Вршац]] ([[Вршац]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Војводина|'''Војводина''']]||style="text-align:center;"|'''3:2'''||[[ОФК Београд]] |- ||[[ФК Хонвед|'''Хонвед''']]||style="text-align:center;"|'''5:0'''||[[ФК Вршац|Вршац]] |- ||[[ФК Вршац|'''Вршац''']]||style="text-align:center;"|'''4:2'''||[[ОФК Београд]] |- ||[[ФК Војводина|'''Војводина''']]||style="text-align:center;"|'''3:2'''||[[ФК Хонвед|Хонвед]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Војводина|'''Војводина''']] |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| Група [[Ваљево]]: # [[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Београд]]) # [[ХНК Ријека|Ријека]] ([[Ријека (град)|Ријека]]) # [[ФК Милан|Милан]] ([[Милано]], [[Италија]]) # [[ФК Будућност Ваљево|Металац]] ([[Ваљево]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Раднички Београд|'''Раднички''']]||style="text-align:center;"|'''3:2'''||[[ХНК Ријека|Ријека]] |- ||[[ФК Милан|Милан]]||style="text-align:center;"|'''0:1'''||[[ФК Будућност Ваљево|'''Металац''']] |- ||[[ХНК Ријека|'''Ријека''']]||style="text-align:center;"|'''2:1'''||[[ФК Милан|Милан]] |- ||[[ФК Будућност Ваљево|'''Металац''']]||style="text-align:center;"|'''3:0'''||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Будућност Ваљево|'''Металац''']] |} | style="width:20px;"| | valign="top"| Група [[Јагодина|Светозарево]]: # [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) # [[ФК Јагодина|Јагодина]] ([[Јагодина|Светозарево]]) # [[ФК Чепел|Чепел]] ([[Будимпешта XXI округ|Чепел]], [[Мађарска]]) # Палилулац ([[Београд]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']]||style="text-align:center;"|'''3:0'''||[[ФК Јагодина|Јагодина]] |- ||[[ФК Чепел|'''Чепел''']]||style="text-align:center;"|'''2:1'''||Палилулац |- ||'''Палилулац'''||style="text-align:center;"|'''5:2'''||[[ФК Јагодина|Јагодина]] |- ||[[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']]||style="text-align:center;"|'''6:4'''||[[ФК Чепел|Чепел]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник '''[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]''' |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| Група [[Скопље]]: # [[ФК Вардар|Вардар]] ([[Скопље]]) # [[PFC Septemvri Sofia|Септември]] ([[Софија]], [[Бугарска]]) # [[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) # [[ФК Аустрија Беч|Аустрија]] ([[Беч]], [[Аустрија]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[PFC Septemvri Sofia|'''Септември''']]||style="text-align:center;"|'''2:0'''||[[ФК Вардар|Вардар]] |- ||[[ФК Партизан|'''Партизан''']]||style="text-align:center;"|'''2:1'''||[[ФК Аустрија Беч|Аустрија]] |- ||[[ФК Вардар|'''Вардар''']]||style="text-align:center;"|'''2:0'''||[[ФК Аустрија Беч|Аустрија]] |- ||[[PFC Septemvri Sofia|'''Септември''']]||style="text-align:center;"|'''2:0'''||[[ФК Партизан|Партизан]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник '''[[PFC Septemvri Sofia|Септември]]''' |} <!-- [[Датотека:FK Palilulac Svetozarevo 1 maj 1963.jpg|300п|border|д|Екипа ФК „Палилулац” Стоје: Жика Вучковић, Срба, Цане, [[Војин Дворнић]] Дворна, Симеуновић, Живко Ћировић Кира, Иштван Чонка, Слободан Мартиновић Шуле, Неда<br/>Чуче: Матовић, Јован Јефтић Јоле, Сике, Драгутин Веланац Бата, Светозар Трбојевић Трбоје, Светозар Јаковљевић Диди, Пера Михајловић<br/>Седи: Хајрудин Кадриспахић Кадрија]] {{clear|both}} --> |} Полуфинале и финале играно је на [[Стадион Партизана|стадиону ЈНА]] у [[Београд]]у.<br/>Финале је одиграно као предигра утакмице [[ОФК Београд]] — [[ФК Партизан|'''Партизан''']] ('''1:3''').<br/>Утакмици је присуствовало 15.000 гледалаца.<ref>Југословенски спортски лист „СПОРТ” 6. мај 1963. година</ref> {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background: #f9f9f9; float: left; margin-left: 2em; margin-bottom: 0.5em; border:1px solid green" |- |style="width: 20.5em;"|{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:Грб ОФК Београд.png|30п]] [[ОФК Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. [[Благоје Видинић]]<br />{{spaces|2}}2. [https://hi-in.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/1363469857174227 Мирослав Миловановић]<br />{{spaces|2}}3. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/-abecedarnik981-gavri%C4%87-mom%C4%8Dilo-gabbo-ofk-beogradro%C4%91en-04081938-u-sinjupozicija-u/1252595164928364/ Момчило Гаврић]<br />{{spaces|2}}4. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/-abecedarnik2006-mari%C4%87-dragoljub-ofk-beogradro%C4%91en-20011934-u-po%C5%BEegipozicija-u-ti/1338092983045248/ Драгољуб Марић]<br />{{spaces|2}}5. [https://www.worldfootball.net/player_summary/blagomir-krivokuca/ Благоје Кривокућа]<br />{{spaces|2}}6. [[Драган Гуглета]]<br />{{spaces|2}}7. [[Спасоје Самарџић]]<br />{{spaces|2}}8. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/1405841536270392/ Милорад Попов] 1:2 {{гол|80|пенал}}<br />{{spaces|2}}9. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/1362796953908184/ Стојан Милошев]<br />10. [[Јосип Скоблар]] [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]<br />11. [https://hi-in.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/abecedarnik196-banovi%C4%87-sreten-ofk-beogradro%C4%91en-07021939-na-cetinjupozicija-u-tim/391144741073415/ Сретен Бановић]}} |style="width: 4em;"|'''1:3''' (0:1) |style="width: 20.5em;"|{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:FK Partizan logo.png|25п]] [[ФК Партизан|'''Партизан''']] |<hr>{{spaces|2}}1. [[Милутин Шошкић]]<br />{{spaces|2}}2. [[Фахрудин Јусуфи]]<br />{{spaces|2}}3. [https://crnobelanostalgija.com/2015/02/foto-arhiva-vladimir-petrovic.html Владимир Петровић]<br />{{spaces|2}}4. [[Милан Вукелић]]<br />{{spaces|2}}5. [[Љубомир Михајловић]]<br />{{spaces|2}}6. [[Велибор Васовић]]<br />{{spaces|2}}7. [[Звездан Чебинац]]<br />{{spaces|2}}8. [[Владица Ковачевић]] [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]] 1:3 {{гол|82}}<br />{{spaces|2}}9. [[Мустафа Хасанагић]] 0:1 {{гол|10}} 0:2 {{гол|51}}<br />10. [[Милан Галић]]<br />11. [[Антун Рудински]]}} |} {{clear|both}} {{Рунда-4 <!--Полуфинале--> |субота 4. маја 1963. у 13:00|'''Црвена звзда''', {{tooltip|Бгд|Београд}}|'''3'''|Септември, Софија|1 |субота 4. маја 1963. у 15:00|Војводина, Нови Сад|0|'''Металац''', Ваљево|'''1''' <!--финале--> |недеља 5. маја 1963. у 15:00|'''Металац''', Ваљево [[Датотека:Cup Winner.png]]|1 ({{tooltip|'''5'''|Пенали}})|Црвена звезда, {{tooltip|Бгд|Београд}}|1 ({{tooltip|4|Пенали}})}} ==== (-{IV}-) 1—7. маја 1964. ==== {| |- | valign="top"| :Четврти турнир је надмашио све досадашње. Учествовало 32 екипе из земље и иностранства.<br />Осам градова је било домаћини такмићења по групама. # [[Бечеј]] # [[Вршац]] # [[Краљево]] # [[Кикинда]] # [[Ниш]] # [[Лесковац]] # [[Јагодина|Светозарево]] # [[Бела Црква]] :Победник: '''[[ФК Раднички Ниш|Раднички]]''' (Ниш) [[Датотека:Cup Winner.png]] ([[Београд]]) {{clear|both}} | style="width:15px;"| | valign="top"| :Почасни одбор турнира<ref>Почасни одбор турнира Билтен -{IV}- MOT-a</ref> # Бошко Тонев, подсекретар Савезног секретаријата за финансије [[СФРЈ]] # Јаша Рајтер, генерални директор [[Београдски сајам|Београдског сајма]] # Блажо Радунов, директор Дирекције за сировине [[СФРЈ]] # Ђорђе Везмар, председник Општинског одбора ССРН [[Градска општина Савски венац|Савски Венац]] # Илија Радаковић, председник Уравног одбора [[ФК Партизан|ФК „Партизан”]] # Саво Мартиновић, председник Извршног одбора СД „Палилулац” {{clear|both}} |} :[[Датотека:FK Palilulac bilten 1964 MOT.jpg|мини|л|<center>Насловна страна билтена.</center>]] {{clear|both}} ==== (-{V}-) 1—5. маја 1965. ==== Градови домаћини турнира: [[Светозарево]] ([[Јагодина]]), [[Сента]] и [[Београд]] Учесници турнира: # [[Датотека:FK Partizan logo.png|23п]]{{spaces|3}}[[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) # [[Датотека:Grb FK Crvena zvezda (1950 - 1995).PNG|22п]]{{spaces|3}}[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) # [[Датотека:FKRadnickiBgStari.jpg|25п]]{{spaces|3}}[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Београд]]) # [[Датотека:OFK Beograd.svg |23п]]{{spaces|3}}[[ОФК Београд]] ([[Београд]]) # [[Датотека:Grbfkradnickinis.png|22п]]{{spaces|3}}[[ФК Раднички Ниш|Раднички]] ([[Ниш]]) # [[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo4.png|18п]]{{spaces|4}}[[ФК Војводина|Војводина]] ([[Нови Сад]]) # [[Датотека:FK Senta.gif|22п]]{{spaces|3}}[[ФК Сента|Сента]] # [[Датотека:FK Jagodina.png|18п]]{{spaces|4}}[[ФК Јагодина|Јагодина]] # [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|18п]]{{spaces|4}}[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]] ([[Београд]]) # [[Датотека:GNK Dinamo Zagreb.svg|22п]]{{spaces|4}}[[ГНК Динамо|Динамо]] ([[Загреб]]) # [[Датотека:NK-Rijeka.png |20п]]{{spaces|4}}[[ХНК Ријека|Ријека]] ([[Ријека (град)|Ријека]]) # [[Датотека:FK Csepel.png|27п]]{{spaces|2}}[[ФК Чепел|Чепел]] ([[Будимпешта XXI округ|Чепел]], [[Мађарска]]) # [[Датотека:Torino FC Logo.svg.png|22п]]{{spaces|3}}[[ФК Торино|Торино]] ([[Италија]]) # [[Датотека:KilmarnockFC_crest.png‎|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Килмарнок|Килмарнок]] ([[Килмарнок]], [[Шкотска]]) # [[Датотека:FK Austria Wien Logo.png|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Аустрија Беч|Аустрија]] ([[Беч]], [[Аустрија]]) # [[Датотека:Fortuna Düsseldorf.svg|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]] ([[Диселдорф]], [[Западна Немачка]]) :Финале 9. маја 1965. године на [[Стадион Партизана|стадиону ЈНА]] у [[Београд]]у, као предигра <br/>'''[[ФК Партизан|Партизан]]''' ([[Београд]]) — [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) '''2:1''' :Победник: [[Датотека:Cup Winner.png]] '''[[ФК Партизан|Партизан]]''' ([[Београд]]) {{Beograd 1965.V.01-02}} {| | valign="top"| ==== Победници турнира ==== # 1961. — [[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo4.png|18п]]{{spaces|3}}[[ФК Војводина|Војводина]] ([[Нови Сад]]) # 1962. — [[Датотека:FK Partizan logo.png|23п]]{{spaces|2}}[[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) # 1963. —{{spaces|2}}[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]{{spaces|2}}[[ФК Будућност Ваљево|Металац]] ([[Ваљево]]) # 1964. —{{spaces|2}}[[Датотека:Grb FK Crvena zvezda (1950 - 1995).PNG|22п]]{{spaces|1}}[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) # 1965. — [[Датотека:FK Partizan logo.png|23п]]{{spaces|2}}[[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) | style="width:20px;"| | valign="top"| ==== На свим турнирима учествовали су ==== # [[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]{{spaces|2}}[[ФК Вардар|Вардар]] ([[Скопље]]) # [[Датотека:FK Partizan logo.png|23п]]{{spaces|2}}[[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) # [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|20п]]{{spaces|2}}Палилулац ([[Београд]]) # [[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo4.png|18п]]{{spaces|2}}[[ФК Војводина|Војводина]] ([[Нови Сад]]) # [[Датотека:Grb FK Crvena zvezda (1950 - 1995).PNG|22п]]{{spaces|2}}[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) # [[Датотека:FKRadnickiBgStari.jpg|22п]]{{spaces|2}}[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Београд]]) |} {| | valign="top"| ==== Два пута су наступали на турниру ==== # [[Датотека:OFK Beograd.svg |23п]]{{spaces|2}}[[ОФК Београд]] ([[Београд]]) # [[Датотека:FK Jagodina.png|20п]]{{spaces|2}}[[ФК Јагодина|Јагодина]] ([[Јагодина|Светозарево]]) # [[Датотека:GNK Dinamo Zagreb.svg|20п]]{{spaces|2}}[[ГНК Динамо|Динамо]] ([[Загреб]]) # [[Датотека:ФК Семендрија 1924.png|25п]]{{spaces|1}}[[ФК Смедерево 1924|Будућност]] ([[Смедерево]]) # [[Датотека:GrbFkVrsac.png|25п]]{{spaces|1}}[[ФК Вршац|Вршац]] ([[Вршац]]) # [[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]{{spaces|2}}[[ФК Будућност Ваљево|Металац]] ([[Ваљево]]) # [[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]{{spaces|2}}[[PFC Septemvri Sofia|Септември]] ([[Софија]], [[Бугарска]]) # [[Датотека:FK Csepel.png|27п]]{{spaces|1}}[[ФК Чепел|Чепел]] ([[Будимпешта XXI округ|Чепелу]], [[Мађарска]]) | style="width:20px;"| | valign="top"| ==== По једанпут су наступали на турниру ==== # [[Датотека:Grbfkradnickinis.png|22п]]{{spaces|3}}[[ФК Раднички Ниш|Раднички]] ([[Ниш]]) # [[Датотека:NK-Rijeka.png |20п]]{{spaces|3}}[[ХНК Ријека|Ријека]] ([[Ријека (град)|Ријека]]) # [[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]{{spaces|3}}[[Como 1907|Комо]] ([[Комо (град)|Комо]], [[Италија]]) # [[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]{{spaces|3}}[https://us.soccerway.com/teams/italy/ac-mantova/2983/venue/ Мантова] ([[Мантова]], [[Италија]]) # [[Датотека:AC Milan.svg |20п]]{{spaces|3}}[[ФК Милан|Милан]] ([[Милано]], [[Италија]]) # [[Датотека:F.C. Juventus.svg|20п]]{{spaces|3}}[[ФК Јувентус|Јувентус]] ([[Торино]], [[Италија]]) # [[Датотека:Torino FC Logo.svg.png|22п]]{{spaces|3}}[[ФК Торино|Торино]] ([[Торино]], [[Италија]]) # [[Датотека:Vicenza Calcio.svg.png |20п]]{{spaces|3}}[[ФК Виченца|Ланероси Виченци]] ([[Виченца]], [[Италија]]) # [[Датотека:FK Austria Wien Logo.png|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Аустрија Беч|Аустрија]] ([[Беч]], [[Аустрија]]) # [[Датотека:Budapest Honved.png‎|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Хонвед|Хонвед]] ([[Будимпешта]], [[Мађарска]]) # [[Датотека:KilmarnockFC_crest.png‎|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Килмарнок|Килмарнок]] ([[Килмарнок]], [[Шкотска]]) # [[Датотека:Fortuna Düsseldorf.svg|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]], [[Западна Немачка]] |} :Финала ових турнира су увек били и увертире еминентних фудбалских догађаја у земљи.<br />Тако је [http://www.strategija.org/fudbalski-susreti-sa-engleskom-1/ финале 9. маја 1965.] године, била предигра сусрета [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]] — [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]] на [[Стадион Партизана|стадиону ЈНА]] у [[Београд]]у. {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:lightgreen; float: left; margin-left: 2em; margin-bottom: 0.5em; border:1px solid blue" |- |style="width: 20em;"|{{Collapsible list |hlist=on |title= {{Зас|ЈУГ|size=50п}} [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]] |<hr>{{spaces|2}}1. [[Златко Шкорић]] {{tooltip|(Дин)|Динамо, Загреб}}<br />{{spaces|2}}2. [[Владимир Дурковић]] {{tooltip|(ЦЗ)|Црвена звезда, Београд}}<br />{{spaces|2}}3. [[Фахрудин Јусуфи]] [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]{{tooltip|(Пар)|Партизан, Београд}}<br />{{spaces|2}}4. [[Радослав Бечејац]] {{tooltip|(Пар)|Партизан, Београд}}<br />{{spaces|2}}5. [[Велибор Васовић]] {{tooltip|(Пар)|Партизан, Београд}}<br />{{spaces|2}}6. [[Владимир Поповић]] {{tooltip|(ЦЗ)|Црвена звезда, Београд}}<br />{{spaces|2}}7. [[Владимир Лукарић]] (Ријека) {{suboff|'''14'''}}<br />{{spaces|5}}({{subon|'''14'''}} [[Силвестер Такач]] {{tooltip|(Вој)|Војводина, Нови Сад}})<br />{{spaces|2}}8. [[Славен Замбата]] {{tooltip|(Дин)|Динамо, Загреб}}<br />{{spaces|2}}9. [[Владимир Ковачевић]] {{tooltip|(Пар)|Партизан, Београд}} {{гол|15}}<br />10. [[Милан Галић]] ({{tooltip|(Пар)|Партизан, Београд}}<br />11. [[Драган Џајић]] {{tooltip|(ЦЗ)|Црвена звезда, Београд}}<br />Селекторска комисија:<br />{{spaces|2}}[[Александар Тирнанић]]<br />{{spaces|2}}[[Милан Антолковић]]<br />{{spaces|2}}[[Абдулах Гегић]]<br />{{spaces|2}}[[Миљан Миљанић]]}} |style="width: 4em;"|'''1:1''' (1:1) |style="width: 20em;"|{{Collapsible list |hlist=on |title= {{Зас|ЕНГ|size=50п}} [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]] |<hr>{{spaces|2}}1. [[Gordon Banks|Гордон Бенкс]]<br />{{spaces|2}}2. [[George Cohen|Џорџ Коен]]<br />{{spaces|2}}3. [[Ray Wilson (English footballer)|Реј Вилсон]]<br />{{spaces|2}}4. [[Nobby Stiles|Ноби Стајлс]]<br />{{spaces|2}}5. [[Jackie Charlton|Џек Чарлтон]]<br />{{spaces|2}}6. [[Bobby Moore|Боби Мур]] [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]]<br />{{spaces|2}}7. [[Terrry Paine|Тери Пејн]]<br />{{spaces|2}}8. [[Jimmy Greaves|Џими Гривс]]<br />{{spaces|2}}9. [[Barry Bridges|Бари Бриџиз]] {{гол|20}}<br />10. [[Alan Ball Jr.|Алан Бол]]<br />11. [[John Connelly (English footballer)|Џон Конели]]<br /><br /><br /><br /><br /><br />Селектор: [[Alf Ramsey|Алф Ремзи]]}} |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Државе из којих су далазили клубови на Међународни Омладински Турнир — МОТ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 97%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = lightgreen |extra1 = }} {{Location map+ |Europe|float=center|width=550|places= {{Location map marker|Europe|lat=44.8162 |long=20.4816 |label= <font size=3>'''[[СФРЈ]]'''</font>|position=left}} {{Location map marker|Europe|lat=41.888994 |long=12.492702 |label= <font size=3>'''[[Италија]]'''</font>|position=bottom}} {{Location map marker|Europe|lat=42.693118 |long=23.324974 |label= <font size=3>'''[[Бугарска]]'''</font>|position=bottom}} {{Location map marker|Europe|lat=48.202809 |long=16.363218 |label= <font size=3>'''[[Аустрија]]'''</font>|position=left}} {{Location map marker|Europe|lat=47.485282 |long=19.063012 |label= <font size=3>'''[[Мађарска]]'''</font>|position=right}} {{Location map marker|Europe|lat=55.856969 |long=-4.246193 |label= <font size=3>'''[[Шкотска]]'''</font>|position=bottom}} {{Location map marker|Europe|lat=52.382534 |long=13.549593 |label= <font size=3>'''[[Немачка]]'''</font>|position=bottom}} | relief = yes|caption=<center>'''Државе из којих су далазили тимови на МОТ'''</center> }} {{clear|both}} {| align=center | valign="top"| {{Location map+ |Yugoslavia|float=left|width=450|places= {{Location map marker|Yugoslavia|lat=44.800927 |long=20.438353 |label= '''[[Београд]]'''| background = orange |position=top}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=43.968627 |long=21.268549 |label= '''[[ФК Јагодина|Јагодина]]''' [[Јагодина|Светозарево]]|position=bottom}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=43.315202 |long=21.908694 |label= '''[[ФК Раднички Ниш|Раднички]]''' [[Ниш]]|position=bottom}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=44.660562 |long=20.901457 |label= '''[[ФК Смедерево 1924|Будућност]]''' [[Смедерево]]|position=bottom}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=44.261778 |long=19.874673 |label= '''[[ФК Будућност Ваљево|Металац]]''' [[Ваљево]]|position=bottom}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=45.246055 |long=19.841790 |label= '''[[ФК Војводина|Војводина]]''' [[Нови Сад]]|position=top}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=45.931223 |long=20.127446 |label= '''[[ФК Сента|Сента]]''' |position=left}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=45.118335 |long=21.309812 |label= '''[[ФК Вршац|Вршац]]'''|position=top}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=45.347558 |long=14.403578 |label= '''[[ХНК Ријека|Ријека]]'''|position=right}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=45.818548 |long=16.017851 |label= '''[[ГНК Динамо|Динамо]]''' [[Загреб]]|position=right}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=42.005661 |long=21.425719 |label= '''[[ФК Вардар|Вардар]]''' [[Скопље]]|position=bottom}} {{Location map~|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.18 |long= 22.31 |label='''[[Београд]]:'''| background = orange |position=left }} {{Location map~|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.02 |long= 23.2 |label='''{{nowrap|[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]}}''' <br />'''[[ОФК Београд]]'''<br />'''Палилулац'''<br />'''[[ФК Раднички Београд|Раднички]]'''<br />'''[[ФК Партизан|Партизан]]'''|position=left }} |caption=<center>'''Клубови из [[СФРЈ]]'''</center> }} | style="width:55px;"| | valign="top"| {{Location map+ |Italy|float=left|width=350|places= {{Location map marker|Italy|lat=41.883853 |long=12.496917 |label= '''[[Рим]]'''|position=top}} {{Location map marker|Italy|lat=45.793003 |long= 9.085610 |label= '''[[Como 1907|Комо]]'''|position=top}} {{Location map marker|Italy|lat=45.152408 |long=10.718830 |label= '''[https://us.soccerway.com/teams/italy/ac-mantova/2983/venue/ Мантова]'''|position=bottom}} {{Location map marker|Italy|lat=45.109237 |long= 7.641476 |label= '''[[ФК Јувентус|Јувентус]] [[ФК Торино|Торино]]'''|position=bottom}} {{Location map marker|Italy|lat=45.464217 |long= 9.181767 |label= '''[[ФК Милан|Милан]]'''|position=left}} {{Location map marker|Italy|lat=45.518567 |long=11.455320 |label= '''{{nowrap|[[ФК Виченца|Ланероси Виченци]]}}'''|position=top}} |caption=<center>'''Клубови из [[Италија|Италије]]'''</center> }} {{clear|both}} | style="width:55px;"| | valign="top"| {{Location map+ |Hungary|float=left|width=250|places= {{Location map marker|Hungary|lat=47.442501 |long=19.155259 |label= '''[[ФК Хонвед|Хонвед]]''' [[Будимпешта]]|position=left}} {{Location map marker|Hungary|lat=47.421456 |long=19.067858 |label= '''[[ФК Чепел|Чепел]]''' [[Будимпешта XXI округ|Чепел]]|position=right}} |caption=<center>'''Клубови из [[Мађарска|Мађарске]]'''</center> }} {{clear|both}} {{Location map+ |Bulgaria|float=left|width=250|places= {{Location map marker|Bulgaria|lat=42.692187 |long=23.287706 |label= '''[https://en.wikipedia.org/wiki/PFC_Septemvri_Sofia Септември]''' [[Софија]]|position=right}} | relief = |caption=<center>'''[[Бугарска]]'''</center> }} {{clear|both}} {{Location map+ |Austria|float=left|width=250|places= {{Location map marker|Austria|lat=48.162207 |long=16.387245 |label= '''[[ФК Аустрија Беч|Аустрија]]''' [[Беч]]|position=left}} |caption=<center>'''[[Аустрија]]'''</center> }} {{clear|both}} | style="width:55px;"| | valign="top"| {{Location map+ |United Kingdom|float=left|width=150|places= {{Location map marker|United Kingdom|lat=51.495595 |long=-0.135257 |label= '''[[Лондон]]'''|position=top}} {{Location map marker|United Kingdom|lat=55.611146 |long=-4.506361 |label= '''[[ФК Килмарнок|Килмарнок]]''' [[Шкотска]]|position=top}} |caption='''[[Уједињено Краљевство]]''' }} {{Location map+ |Germany|float=left|width=150|places= {{Location map marker|Germany|lat=52.515537 |long=13.413053 |label= '''[[Берлин]]'''|position=left}} {{Location map marker|Germany|lat=51.251266 |long=6.801984 |label= '''[[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]'''|position=right}} |caption=<center>'''[[Немачка]]'''</center> }} {{clear|both}} |} {{Сакриј крај}} === Међународни пионирски турнир<ref name = "Архива"/> === :[[Беч]], 11. до 18. децембра 2012. године :[[Датотека:FK Palilulac 11.dec.2012 Pioniri Bec.jpg|мини|400п|лево|<center>Пионири освојили прво место</center>]] {{clear|both}} === Први тим === ==== [[Диселдорф]], [[Западна Немачка]] ==== ===== 14. — 20. Јуна 1964. година ===== :Играчи [[ФК Партизан|Партизана]], Димитрије Давидовић Дача и Тоша Гребенаревић, били су појачања Палилулца за овај турнир. {| |- | valign="top"| :[[Датотека:Dizeldorf ekipa 1964 jun.jpg|мини|480п|лево|<center>[[Диселдорф]] 14. Јуна 1964.<br />Стоје: Иван Ватовец Џине (тренер), Светозар Трбојевић, [[Војин Дворнић]],<br />Мустафа Хоџић, Нена Божиновић, Милош Видовић, Златко, Пинга<br />Чуче: Хајрудин Кадриспахић, Борислав Михаиловић Бора, Димитрије Давидовић <br />Дача, Тоша Гребенаревић, Живко Ћировић Кира, Живорад Вучковић Жикица</center>]] {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| {| class="wikitable" style="float: left; width: 180px; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em;" | <div style="position: relative;" > [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|300п]] {{Image label|x=0.39 |y=1.05 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Хоџић'''</font>}} {{Image label|x=0.64 |y=0.83 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Вучковић'''</font>}} {{Image label|x=0.50 |y=0.92 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''[[Војин Дворнић|Дворнић]]'''</font>}} {{Image label|x=0.20 |y=0.92 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Божиновић[[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]'''</font>}} {{Image label|x=0.07 |y=0.83 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Ћировић'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.74 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Видовић'''</font>}} {{Image label|x=0.50 |y=0.74 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Михаиловић'''</font>}} {{Image label|x=0.56 |y=0.65 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Гребенаревић'''</font>}} {{Image label|x=0.08 |y=0.65 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Давидовић'''</font>}} {{Image label|x=0.45 |y=0.55 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Трбојевић'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.45 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Златко'''</font>}} <center>Тренер: Иван Ватовец — Џине</center> </div> |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| :[[Датотека:Dizeldorf najbolji igrac turnira 1964 jun.jpg|мини|лево|<center>[[Диселдорф]] 20. Јуна 1964.<br />Борислав Михаиловић Бора најбољи играч турнира прима златан сат</center>]] {{clear|both}} |} ===== 01. — 12. Јуна 1965. година ===== :[[Датотека:Dizeldorf ekipa 1965 jun.jpg|мини|480п|лево|<center>[[Диселдорф]] 01-12.Јун.1965. година Тофел, Драгутин Веланац, Драган Николић, [[Војин Дворнић]], Јова Дробац, Чонић <br /> Милош Видовић, Душан Сопић, Светозар Јаковљевић Диди, Тома Жалац, Дутина </center>]] {| class="wikitable" style="float: left; width: 180px; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em;" | <div style="position: relative;" > [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|300п]] {{Image label|x=0.38 |y=1.05 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Тофел'''</font>}} {{Image label|x=0.66 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''[[Војин Дворнић|Дворнић]]'''</font>}} {{Image label|x=0.47 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Николић'''</font>}} {{Image label|x=0.27 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Дробац[[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]]'''</font>}} {{Image label|x=0.07 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Веланац'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.78 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Сопић'''</font>}} {{Image label|x=0.50 |y=0.78 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Чонић'''</font>}} {{Image label|x=0.65 |y=0.65 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Жалац'''</font>}} {{Image label|x=0.08 |y=0.65 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Дутина'''</font>}} {{Image label|x=0.45 |y=0.55 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Видовић'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.45 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Jаковљевић'''</font>}} <center>Тренер: др Милан Златановић Златан</center> </div> |} {{clear|both}} ==== [[Фиренца]], [[Италија]] 1 - 11. Јунa 1967. године ==== {| | valign="top"| [[Датотека:Firenca 1967 jun.jpg|мини|410п|лево|<center> Иса Милићевић, Јован Јефтић Јоле, Милан Златановић Златан,<br />Тома Жалац, Абдулах Мујагић </center> <center> Борислав Михаиловић Бора, Драгутин Веланац, Драган Николић,<br />Ратко Петковић, Домаћин турнира, Слободан Камбан </center> <center> Иванов Лала, Момчило Тошић, Милан Вукелић,<br />Града Газдић, Милан Јанковић, Бобан, Мустафа Хоџић </center>]] Борислав Михаиловић Бора проглашен је за најбољег играча турнира. | style="width:5px;"| | valign="top"| {| class="wikitable" style="float: left; width: 180px; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em;" | <div style="position: relative;" > [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|300п]] {{Image label|x=0.38 |y=1.05 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Хоџић'''</font>}} {{Image label|x=0.68 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Жалац'''</font>}} {{Image label|x=0.47 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Николић'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Веланац[[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]]'''</font>}} {{Image label|x=0.07 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Тошић'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.78 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Камбан'''</font>}} {{Image label|x=0.50 |y=0.78 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Јанковић'''</font>}} {{Image label|x=0.60 |y=0.65 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Михаиловић'''</font>}} {{Image label|x=0.08 |y=0.65 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Милићевић'''</font>}} {{Image label|x=0.45 |y=0.55 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Вукелић'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.45 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Јефтић'''</font>}} <center>Тренер: др Милан Златановић Златан</center> </div> |} |} {{clear|both}} {| | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Firenca 1-11 juna 1967 pehar .jpg|мини|200п|За друго место на турниру у Фиренци Италија 1 - 11 јуна 1967]] | style="width:5px;"| | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Plakat Firenca 1967.jpg|мини|250п|Плакат за турнир који је одржан<br />од 1. до 11. јуна 1967. у Фиренци, Италија]] | style="width:2px;"| | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Firenca 1967 Plakat za finale.jpg|мини|250п|<center>Плакат за финале турнира.</center>]] |} {{clear|both}} === Зимски турнир у организацији „Палилулца” === {| |- | valign="top"| ==== -{III}- турнир 16. фебруар 2003. година ==== :Победника турнира одлучили су [[Једанаестерац|једанаестерци]] :[[ФК Вождовац|'''Вождовац''']] '''4:3''' (1:1. 0:1) [http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштар] :Титулу најбољег стрелца, са по два гола „поделили” су :Југослав Шупут из [http://www.srbijasport.net/klub/3450-bratstvo/lk Братства] и Иван Томанић из Палилулца. :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ||#||colspan="2" |'''Клуб''' |- align=align=center bgcolor=#C0FFC0 !1.||[[Датотека:Fkvozdovac.gif|border|35п]]|| align=left | [[ФК Вождовац|Вождовац]], [[Београд]] [[Датотека:Cup Winner.png]] |- align=center !2.||[[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|25п]]|| align=center | [http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштар], [[Крњача (Београд)|Крњача]]{{spaces|3}}[[Датотека:Cup Finalist.png]] |- align=center !3.||[[Датотека:FK Palilulac.png|border|35п]]||align=left | Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] |- align=center !4.||[[Датотека:FK Polet logo.gif|border|30п]]||align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/808-gsp-polet-beograd/rez ГСП Полет], [[Београд]] |- align=center !5.||[[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|border|30п]]|| align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/3450-bratstvo/lk Братство], [[Крњача (Београд)|Крњача]] |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| ==== -{IV}- турнир Фебруар 2004. година ==== :У финалу турнира састали су се '''Палилулац''' '''1:0''' (0:0) [http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштар] :Победнички пехар предао је капитену Палилулца Влада Ђорђевић, фудбалска „легенда” и дугогодишњи<br/>председник „зелених”. :Епитет најбољег играча понео је '''Владимир Крстић''' из Палилулца. {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ||#||align=left colspan="2" |'''Клуб''' |- align=center bgcolor=#C0FFC0 ! 1.||[[Датотека:FK Palilulac.png|border|35п]]||align=left | Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] [[Датотека:Cup Winner.png]] |- align=center !2.||style="text-align: center" | [[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|25п]]||align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштар], [[Крњача (Београд)|Крњача]]{{spaces|3}}[[Датотека:Cup Finalist.png]] |- align=center !3.||style="text-align: center" | [[Датотека:BSK Borča - stari.svg|border|30п]]||align=left | [[ФК БСК Борча|БСК]], [[Борча]] |- align=center !4.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Trudbenik logo.jpg|border|15п]]||align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/769-trudbenik Трудбеник], [[Београд]] |} :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Игралиште Палилулца, [[Крњача (Београд)|Крњача]], [[Публика|гледалаца]] 50<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п]] Мирослав Лазић ([[Београд]])<br />Стрелац: 1:0 Станковић (Палилулац)<br />[[Датотека:Yellow card.svg|middle|15п|link=Правила фудбалске игре#Прекршаји и неспортска понашања|Опомена]]{{Напомена|name="Жути и црвени картони"}}: Тинтор, Здравковић и Крстић (Палилулац), Мишић ([http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштар]) |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 15em;"|'''Домаћин'''||'''Резултат'''||style="width: 15em;"|'''Гост''' |- style="background:#dcdbd6; text-align:left;" !style="width: 17em;"| {{spaces|3}}[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]] Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] [[Датотека:Cup Winner.png|25п]]||style="text-align:center;"|'''1:0'''<br />(0:0)||style="width: 15em;"|{{spaces|3}}[[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|20п]]‎ [http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштар], [[Крњача (Београд)|Крњача]] |- !align=left|{{spaces|2}}1. Тошић<br />{{spaces|2}}2. Илић<br />{{spaces|2}}3. Бојан Игњатовић<br />{{spaces|2}}4. Тинтор [[Датотека:Yellow card.svg|10п|]]<br />{{spaces|2}}5. Горан Грбавац [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]<br />{{spaces|2}}6. Немања Здравковић [[Датотека:Yellow card.svg|10п|]]<br />{{spaces|2}}7. Владимир Крстић [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] [[Датотека:Yellow card.svg|10п|]]<br />{{spaces|2}}8. Миливоје Исаиловић<br />{{spaces|2}}9. Петар Басара<br />10. Александар Анђић<br />11. Никола Николић<br />12. Раде Шмигић<br />13. Млађеновић<br />14. Васиљевић<br />15. Саша Станковић {{гол|80}}<br />16. Чакић<br />17. Драган Живковић<br />18. Александар Јовић ! ||align=left|{{spaces|2}}1. Радојевић<br />{{spaces|2}}2. З. Поповић<br />{{spaces|2}}3. Хасановић<br />{{spaces|2}}4. Ивић<br />{{spaces|2}}5. Ристовић<br />{{spaces|2}}6. Сандић<br />{{spaces|2}}7. Цветковић<br />{{spaces|2}}8. Радовановић<br />{{spaces|2}}9. Перовић<br />10. Мишић [[Датотека:Yellow card.svg|10п|]]<br />11. Симић<br />12. Бошковић<br />13. Зорић<br />14. Белеуца<br />15. Пантелић<br />16. Бодар<br />17. Подбулић<br />18. <br /> |} {{clear|both}} |} == Председници клуба == {| |valign="top"| :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: <!-- #f9f9f9; --> font-size: 95%; border: 1px solid green" --> <!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" --> <!-- align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background:#f9f9f9; border: 2px #f9f9f9 solid black; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" --> |- |style="text-align:center; width: 10em;" bgcolor= #dcdbd6| Година |bgcolor= #dcdbd6 style="width: 15em; text-align:left;"| Име и презиме |- style="border-top:double;" |style="text-align:center;"| 1924. — || Бранко Николић Либаде |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1928. — 1929.|| Бошко Токин{{Напомена|Бошко Токин новинар}} |- |style="text-align:center;"| 1929. — 1930.|| Методије Петровић<ref>Службени гласник „СПОРТИСТА” Београдског лоптачког подсавеза, 11. април 1929.</ref> |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1930. — || Добривоје Ракић<ref name = "БЛП23011930">Службени гласник „СПОРТИСТА” Београдског лоптачког подсавеза, 23. јануар 1930.</ref> |- |style="text-align:center;"| — || Др Чортановић |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| — 1934.|| Миливоје Мирчић |- |style="text-align:center;"| 1934. — || Милош Ристић<ref name="БЛП2феб1934">Службени гласник БЛП „СПОРТИСТА” 24. октобар 1935. година</ref> |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1934. — || [[Драгослав Јовановић|Др Драгослав Б. Јовановић]]{{Напомена|Др Драгослав Б. Јовановић шеф кабинета Министра правде, почасни председник клуба.<ref name="Победа1934" />}} |- |style="text-align:center;"| 1935. — 1939.|| Боривоје Илић<ref name="БЛП2феб1935">Службени гласник БЛП „Спортски весни” 2. фебруар 1934. година</ref> |- bgcolor=#f9f9f |style="text-align:center;"| 1939. — ||Миливоје Мирчић<ref name="БЛП22март1939">Службени гласник БЛП „Спортски весни” 22. март 1939. година</ref> |- |style="text-align:center;"| — ||Павле Мијаковић{{Напомена|Павле Мијаковић преседник.<ref name="Победа1934" />}} |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| — || Бора Илић{{Напомена|Бора Илић први подпреседник.<ref name="Победа1934" />}} |- |style="text-align:center;"| — || Драгољуб Стабловић{{Напомена|Драгољуб Стабловић други подпреседник.<ref name="Победа1934" />}} |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1948 . — 1950.|| Милан Марковић |- |style="text-align:center;"| 50 — тих|| Љубинко Марковић |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 60 — тих||Срба Мојсиловић |- |style="text-align:center;"| 50 — тих, 60 — тих||Бранислав Голубовић Голуб |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1965. — 1968.||Др Михаило Томић Беба |} |valign="top"| {| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" <!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" --> <!-- align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background:#f9f9f9; border: 2px #f9f9f9 solid black; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" --> |- |style="text-align:center; width: 10em;" bgcolor= #dcdbd6| Година |bgcolor= #dcdbd6 style="width: 15em; text-align:left;"| Име и презиме |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1971. — 1974.||Милош Божић Пика |- |style="text-align:center;"| 1974. — 1975.||Проф. Миле Здравковић |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| ?||Др Милан Панић |- |style="text-align:center;;"| 1981. — 1982.||Бора Ристић |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1982. — 1984.||Драган Ранковић Бата Рана |- |style="text-align:center;" rowspan="4"| 1984. — 1992.||Влада Ђорђевић |- |Астерије Филактов Грк |- |Слободан Ђурђевић Ђура |- |Милорад Стојадиновић Миша |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1993. — 1996.||Ивица Дачић |- |style="text-align:center;"| 1997. — 2002.||Душан Богојевић |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 2002. — 2005.||Исаило Милићевић Иса |- |style="text-align:center;"| 2005. — 2010.||Душан Михаљчић |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 2010. — 2014.||Вук Мусић |- |style="text-align:center;"| 2014. — 2017.||[[Војин Дворнић]] Дворна |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 2017. —|| Дејан Данојлић |- |style="text-align:center;"| 2020. — 2021.|| Александар Јакшић<br/>Предсдник Спортског Друштва „Палилулац” |} <!-- |valign="top"| {| align=left colspan=2 style="width:29em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- |style="text-align:center; width: 10em;" bgcolor= #dcdbd6| Година |bgcolor= #dcdbd6 style="width: 20em; text-align:left;"| Име и презиме |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 2020. — 2021.|| Александар Јакшић<br/>Предсдник Спортског Друштва „Палилулац” |} --> |} :{| |valign="top"| [[Датотека:Dvornic Vojin.jpg|150п|Војин Дворнић Дворна]] |valign="top"| <!-- <blockquote> --> [[Војин Дворнић]] Дворна био је играч, тренер, члан управе,<br/>одан Палилулцу у најтежим данима клуба.<br/>Био је председник конференције [[Српска лига Београд|Српске лиге Београда]]<br/>у два мандата 2008. и 2009. године<ref>Спортски журнал 31.јул 2008. година</ref>,<br/>као и председник конференције [[Београдска зона|Београдске зоне]]<br/>у три мандата 2010, 2011. и 2012. године. |valign="top"| [[Датотека:Dragoslav jovanovic 1886-1939.jpg|160п|Др Драгослав Б. Јовановић]] |valign="top"| [[Драгослав Јовановић|Др Драгослав Б. Јовановић]] ([[Београд]], [[4. децембар]] [[1886]] — [[Београд]], [[16. јул]] [[1939]]),<br/>доктор права, професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]]<br/>и ректор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] oд [[1936]]. до [[1939]]. године.<br/>Почасни председник клуба 1934. године. <!-- </blockquote> --> |} {{clear|both}} == Управа == {{Columns-list|colwidth=17em|style=width: 900px;| * Бранко Николић Либаде{{Напомена|Бранко Николић Либаде Секретар.<ref name="Победа1934" />}}<ref name="БЛП22март1939"/> * Танасије Стојановић<ref>Службени гласник Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА” 12. јануар 1928. година</ref> * Костантин Костић Кокан{{Напомена|Костантин Костић Кокан благајник.<ref name="Победа1934" />}} * Владимир Ђорђевић<ref name="БЛП2феб1934"/> * Боривоје Илић<ref>Службени гласник Београдског лоптачког подсавеза „Спортски Весник” 12. април 1935. година</ref> * Миланко Живковић * Љубомир Ђорђевић * Добривоје Ракић * Јован Милојковић * Растко Спасић * Сава Драговић * Милош Божић Пика * Владимир Ђорђевић * Божа Божиновић * Ратко Петковић * Саво Мартиновић * Петар Михајловић Пера * Града Газдић * Астерије Филактов Грк * Исаило Милићевић Иса * Раде Вигњевић * Душан Бојић * [[Војин Дворнић]] Дворна * Милан Симић Симке * Насер Рамадановски * Иван Милутиновић Кањец * Предраг Давидовић * Дејан Данојлић * Зоран Ђурашковић * Миодраг Чича * М. Стаменковић Цуја * Слободан Ђурђевић Ђура * Душан Живановић „Мучкомозац” * Милорад Стојадиновић Миша * Вук Мусић * Марко Бањац * Миодраг Николић (1936) * Александар Илић (1940) * .......... }} {{clear|both}} {| |- valign=top | :На годишњој редовној скупштини одржаној 17. фебруара 1929. године одржаној у<br/>кафани „Стижанин”, Кнез Данилова број 5, изабрана је следећа управа<ref name="21.феб 1929"/>: :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: <!-- #f9f9f9; --> font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width: 20em;"| Функција |style="width: 29em;"| Име и презиме |style="width: 25em;"| Занимање |- || Председник || Бошко Токин||Новинар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Потпредседник|| Методије Петровић||Трговац |- ||Први секретар|| Драгољуб Малетић||Медецинар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Други секретар||Бранко Илић||Трговац |- |rowspan="2"|Благајници|| Драгутин Михаиловић||Банкарски чиновник |- ||Мика Бесарабић||Фризер |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="2"|Вођа фудбалске секције и економ||Миланко Живановић||Електричар |- bgcolor=#f9f9f9 || Богољуб Илић{{Напомена|Богољуб Илић кооптиран четвртак, 18. јула 1929. година}}|| |- |rowspan="2"|Чланови управе||М. Карфик||Инжињер |- ||Воја Вељковић||Студент философије |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="2"|Надзорни одбор||Радомир Јовановић||Правник |- bgcolor=#f9f9f9 ||Никола Малетић||Електро—механичар |- ||Капитен првог тима||Слободан Милкић||Ђак |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="4"|Почасни председници||Милан Ивковић||Индустријалац |- bgcolor=#f9f9f9 ||Драгослав Војновић||Секретар државне железнице |- bgcolor=#f9f9f9 ||Бошко Чупић||Индустријалац |- bgcolor=#f9f9f9 ||Миодраг Стевановић||Зубни лекар |- |rowspan="9"|Почасни чланови||Јован Ружић||Виши чиновник Дирекције Железнице |- ||Др [[Михаило Андрејевић]]||Лекар |- ||Пера Чупић|| |- ||Пасквале Гроси||Кројач |- ||Марко Шрајбер||Индустријалац |- ||Воја Катунац||Начелник Министарства Финансија |- ||Јеша Шапоњић||Бравар |- ||Ђока Вељковић||Економиста |- ||Миодраг Зарић||Судија |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} |width="4"|{{nbsp}} |valign="top"| :На годишњој скупштини ФК „Палилулац”, 15.. јуна 1934. године, изабран је<br/>Г. [[Драгослав Јовановић|Др Драгослав Б. Јовановић]]{{Напомена|Др Драгослав Б. Јовановић доктор права, професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]] и ректор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] oд [[1936]]. до [[1939]]. године.}} шеф кабинета Министра правде за почаснок председника.<ref name="Победа1934">Новине „ПОБЕДА” 22. јул 1934. година</ref> :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;"style="background-color: font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=center bgcolor= #dcdbd6 |colspan="2" |У нову управу су ушли:<ref name="Победа1934" /> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width: 20em;"| Функција |style="width: 25em;"| Име и презиме |- ||Председник||г. Павле Мијаковић |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први подпреседник||г. Бора Илић |- ||Други подпреседник||г. Драгољуб Стабловић |- bgcolor=#f9f9f9 ||Секретар||г. Бранко Николић Либаде |- ||Благајник||г. Кокан Костић |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} :Г. Бора Илић, новизабрани подпреседник клуба, је своје земљиште у Гробљанској улици{{Напомена|Гробљанска улица данас Рузвелтова}}<br/>крај Чупићеве циглане{{Напомена|Чупићева циглана данас је ту хала „Ранко Николић”}}, уступа клубу за подизање игралишта.<br/>Одређен је специјални одбор за изградњу игралишта. |} {{clear|both}} == [[Тренер]]и == {{Columns-list|colwidth=17em|style=width: 900px;| * Бранислав Голубовић Голуб * Дуле Живановић „Мучкомозац” * Радић Шојка * Љуба Ђорђевић Џин * Др Милан Златановић Златан * Андрија Пфландер * [[Ранко Борозан]]<ref name="Борозан">[http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2013/01/foto-arhiva-ranko-borozan.html Ранко Борозан је у каријери носио дрес оба вечита ривала.]</ref> * Бранислав Димитровски Диме * [[Војин Дворнић]] Дворна * Јован Јефтић Јоле * [[Рашид Шемсединовић]] Рале * Драган Мучибабић * Гојко Вишњић Лика * [[Милољуб Остојић]] * Буца Митровић * Иван Ватовец Џине * Рамадани Хезирђан * Ненад Матановић * [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/u-srijedu-4-jula-2018-godine-u-beogradu-je-umro-nekada%C5%A1nji-fudbaler-i-trener-fk-/910284669159417/ Славко Јовић] * Александар Трифуновић <ref>[http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2012/11/foto-arhiva-aleksandar-trifunovic.html Александар Трифуновић ФК Партизан Београд]</ref> * Михајло Ивановић * Милан Милановић Шваба * Ненад Божиновић * Благоје Митић * Милош Грујић * Зоран Мрваљевић * Мирослав Хелц * Бранко Роксандић Рокса * [http://www.oaza.rs/sport/delije/interview/glogovac.htm Стева Глоговац] * Насер Рамадановски * Иван Милутиновић Кањец * Ненад Калембер * Драган Симовић * Радован Протић * Драгован Протић * Мирко Лутовац * Душан Брновић * Дане Стојановић * Драгош Михајловић * [[ФК Хајдук Београд#Златна плакета у правим рукама, март 1993. године|Раде Радисављевић]] [[Кондор]]{{Напомена|Раде Радисављевић поред надимка Кондор, које је добио јер после постигнутог гола радовао се раширених руку, био је познат још као Дера и Дорћолска ајкула}} * Васа Крајтер * Милош Јоксић * Драган Марјановић * Мирослав Кнежевић * Драгомир Јовановић * Драган Станковић * Бојан Бојћић }} {{clear|both}} == Палилулци памте == === [[Александар Петровић — Пикавац|Александар Петровић Пикавац]] <ref>Књига "50 година БФС" коју је издао Београдски фудбалски савез, стране 116.</ref> === :[[Датотека:Aca Petrovic - Pikavac.jpg|120п|лево|Извор: 1913-1938 четврт века спортског клуба „Југославије” издата 1939. године. Фотографије Александар Симић, Рака Рубен, Андре Илијаш и Светислав Грдијан]] <blockquote> Рођен 8. -{IX}- 1914. у Рачи Крагујевачкој, умро 31. јула 1987. у Суботици.<br/>Почео је да игра фудбал 1930. у Палилулцу, 1932 прешао у [[ФК Чукарички|Чукарички]], од 1935. до 1943. у [[ФК Југославија|СК Југославији]].<br />Због повреде је паузирао до 1946, када је прешао у новосадску [[ФК Војводина|Војводину]]<ref>[http://www.fkvojvodina.com/forum/viewtopic.php?p=54802. Александар Петровић Пикавац]</ref>. Са 51 постигнутим голом,<br/>шести је на листи најбољих голгетера предратних шампионата.<br />За Б-е репрезентацију одиграо је три утакмице, а за А-тим девет, прву 22.маја 1938, а последњу 22.септембра 1940. и дао пет гола. :Утакмице репрезентације [[Резултати фудбалске репрезентације Југославије#1938.|Југославије]] у којима је наступао:<ref>[https://www.reprezentacija.rs/petrovic-aleksandar/ Историја фудбалске репрезентације Србије]</ref> :{| style="text-align:left; float:left; background:#f9f9f9; font-size:95%; border:1px solid green;" |- style="background:#dcdbd6; text-align:left;" |style="text-align:center;"|'''Датум'''||style="width: 20em;"|'''Домаћин'''||style="text-align:center;"|'''Резултат'''||style="width: 23em;"|'''Гост'''||{{tooltip|'''Гол'''|На утакмицама где је постигао погодак}} |- ||22.05.1938|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Италија|old}} |<hr>{{spaces|2}}1. Carlo Ceresoli<br />{{spaces|2}}2. Alfredo Foni<br />{{spaces|2}}3. Pietro Rava<br />{{spaces|2}}4. Mario Perazzolo<br />{{spaces|2}}5. Michele Andreolo<br />{{spaces|2}}6. Ugo Locatelli<br />{{spaces|2}}7. Piero Pasinati<br />{{spaces|2}}8. Giuseppe Meazza ({{tooltip|К|Капитен}}) {{гол|68 пен}}<br />{{spaces|2}}9. Silvio Piola {{гол|12}}<br />10. Giovanni Ferrari {{гол|84}}<br />11. Gino Colaussi {{гол|6}}<br />Селектор Vittorio Pozzo}} ||'''4:0''' (2:0)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Фрањо Глазер (БСК)<br />{{spaces|2}}2. Бернард Хугл ({{tooltip|Гра|Грађански}}) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Густав Лехнер (BСК)<br />{{spaces|2}}5. Звонимир Јазбец ({{tooltip|Кон|ХШК Конкордиа Загреб}})<br />{{spaces|2}}6. Мирослав Кокотовић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}7. Вилмос Сипос ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}8. Александар Петровић (Југ)<br />{{spaces|2}}9. Фране Матошић (БСК)<br />10. Александар Томашевић (БСК)<br />11. Никола Перлић (Југ)<br />Селектор Светозар Поповић-Кика}} || |- style="background:#dcdbd6;" ||29.05.1938|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Белгија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Arnold Badjou<br />{{spaces|2}}2. Bob Paverick<br />{{spaces|2}}3. Jean Petit<br />{{spaces|2}}4. Jan van Alphen<br />{{spaces|2}}5. Émile Stijnen ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}6. Fons De Winter {{гол|67}}<br />{{spaces|2}}7. Charles Vanden Wouwer<br />{{spaces|2}}8. Bernard Voorhoof<br />{{spaces|2}}9. Jean Capelle {{гол|4}}<br />10. Ray Braine<br />11. Nand Buyle<br />Селектор Jack Butler (Eng)}} ||'''2:2''' (1:1)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Фрањо Глазер (БСК)<br />{{spaces|2}}2. Бернард Хугл ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Густав Лехнер (BСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}5. Звонимир Јазбец ({{tooltip|Кон|ХШК Конкордиа Загреб}})<br />{{spaces|2}}6. Мирослав Кокотовић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}7. Вилмос Сипос ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}8. Александар Петровић (Југ) {{гол|27}}<br />{{spaces|2}}9. Фране Матошић (БСК) {{гол|79}}<br />10. Милан Антолковић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />11. Никола Перлић (Југ)<br />Селектор Светозар Поповић-Кика}} |style="text-align:center;"|{{гол}} |- ||28.05.1938|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Фрањо Глазер (БСК)<br />{{spaces|2}}2. Бернард Хугл ({{tooltip|Гра|Грађански}}) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Густав Лехнер (BСК)<br />{{spaces|2}}5. Иван Јазбиншек ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}6. Мирослав Кокотовић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}7. Вилмос Сипос ({{tooltip|Гра|Грађански}}) {{гол|55}}<br />{{spaces|2}}8. Милан Антолковић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}9. Александар Петровић (Југ)<br />10. Ратомир Чабрић (БАСК)<br />11. Добривоје Зечевић (Југ)<br />Селектор Светозар Поповић-Кика}} ||'''1:3''' (0:2)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Чехословачка}} |<hr>{{spaces|2}}1. Karel Burkert<br />{{spaces|2}}2. Josef Košťálek<br />{{spaces|2}}3. Josef Čtyřoký ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}4. Karel Průcha<br />{{spaces|2}}5. Jaroslav Bouček<br />{{spaces|2}}6. Vlastimil Kopecký<br />{{spaces|2}}7. Jan Říha<br />{{spaces|2}}8. Karel Senecký {{гол|65}}<br />{{spaces|2}}9. Josef Bican {{гол|18}}<br />10. Vojtěch Bradáč {{гол|40}}<br />11. Oldřich Nejedlý<br />Селектор Meissner Vaclav}} || |- style="background:#dcdbd6;" ||06.09.1938|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Фрањо Глазер (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}2. Славко Загорац ({{tooltip|СлС|ЈСК Славија, Сарајево}})<br />{{spaces|2}}3. Јозо Матошић (Хај)<br />{{spaces|2}}4. Михајло Кечкеш ({{tooltip|Јед|СК Јединство, Београд}})<br />{{spaces|2}}5. Звонимир Јазбец ({{tooltip|Кон|ХШК Конкордиа Загреб}})<br />{{spaces|2}}6. Мирослав Кокотовић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}7. Вилмос Сипос ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}8. Аугуст Лешник ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}9. Александар Петровић (Југ) {{гол|40}}<br />10. Милан Антолковић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />11. Јан Подхрадски (БСК)<br />Селектор —}} ||'''1:1''' (1:0)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Румунија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Mircea David<br />{{spaces|2}}2. Rudolf Bürger<br />{{spaces|2}}3. Gheorghe Albu ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}4. Vintilă Cossini<br />{{spaces|2}}5. Rudolf Kotormany<br />{{spaces|2}}6. Rudolf Demetrovics<br />{{spaces|2}}7. Silviu Bindea {{гол|62}}<br />{{spaces|2}}8. Ionică Bogdan<br />{{spaces|2}}9. Iuliu Barátky<br />10. Iuliu Bodola<br />11. Ştefan Dobay<br />Селектор Costel Rădulescu}} |style="text-align:center;"|{{гол}} |- ||26.02.1939|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{flagicon|GER|Nazi}} [[Фудбалска репрезентација Њемачке|Трећи рајх]] |<hr>{{spaces|2}}1. Hans Klodt<br />{{spaces|2}}2. Paul Janes ({{tooltip|К|Капитен}}) {{гол|55}}<br />{{spaces|2}}3. Jakob Streitle<br />{{spaces|2}}4. Andreas Kupfer<br />{{spaces|2}}5. Otto Tibulski<br />{{spaces|2}}6. Albin Kitzinger<br />{{spaces|2}}7. Hans Biallas {{гол|71}}<br />{{spaces|2}}8. Josef Stroh<br />{{spaces|2}}9. Jupp Gauchel<br />10. Wilhelm Hahnemann<br />11. Adolf Urban {{гол|36}}<br />Селектор —<br />.}} ||'''3:2''' (1:2)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Фрањо Глазер (БСК)<br />{{spaces|2}}2. Бернард Хугл ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Густав Лехнер (BСК)<br />{{spaces|2}}5. Иван Стевовић (БСК)<br />{{spaces|2}}6. Мирослав Кокотовић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}7. Вилмос Сипос ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}8. Ђорђе Вујадиновић (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}9. Фрањо Велф ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />10. Александар Петровић (Југ) {{гол|27}}<br />11. Никола Перлић (Југ)<br />Селектор Бошко Симоновић<br />Аутогол Hans Klodt {{гол|38}} }} |style="text-align:center;"|{{гол}} |- style="background:#dcdbd6;" ||18.05.1939|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Љубомир Ловрић (Југ) [[Датотека:football pictogram.svg|20p|Играч утакмице]]<br />{{spaces|2}}2. Звонимир Пожега (Вој) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Петар Манола (BСК)<br />{{spaces|2}}5. Првослав Драгићевић (БСК)<br />{{spaces|2}}6. Густав Лехнер (БСК)<br />{{spaces|2}}7. Светислав Глишовић (БСК) {{гол|15}}<br />{{spaces|2}}8. Ђорђе Вујадиновић (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}9. Александар Петровић (Југ)<br />10. Фране Матошић (БСК)<br />11. Никола Перлић (Југ) {{гол|62}}<br />Селектор Бошко Симоновић}} ||'''2:1''' (1:0)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Енглеска}} |<hr>{{spaces|2}}1. Victor Woodley<br />{{spaces|2}}2. George Male<br />{{spaces|2}}3. Eddie Hapgood ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}4. Ken Willingham<br />{{spaces|2}}5. Stan Cullis<br />{{spaces|2}}6. Joe Mercer<br />{{spaces|2}}7. Stanley Matthews<br />{{spaces|2}}8. Willie Hall<br />{{spaces|2}}9. Thomas Lawton<br />10. Len Goulden<br />11. Frank Broome {{гол|49}}<br />Селектор — }} || |- ||04.06.1939|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Љубомир Ловрић (Југ)<br />{{spaces|2}}2. Звонимир Пожега (Вој)<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Петар Манола (БСК)<br />{{spaces|2}}5. Првослав Драгићевић (БСК)<br />{{spaces|2}}6. Густав Лехнер (БСК)<br />{{spaces|2}}7. Светислав Глишовић (БСК)<br />{{spaces|2}}8. Дорђе Вујадиновић (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}9. Александар Петровић (Југ) {{гол|65}}<br />10. Фране Матошић (БСК)<br />11. Никола Перлић (Југ)<br />Селектор Бошко Симоновић }} ||'''1:2''' (0:1)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Италија|old}} |<hr>{{spaces|2}}1. Aldo Olivieri<br />{{spaces|2}}2. Alfredo Foni <br />{{spaces|2}}3. Pietro Rava ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}4. Teobaldo Depetrini<br />{{spaces|2}}5. Michele Andreolo<br />{{spaces|2}}6. Ugo Locatelli<br />{{spaces|2}}7. Amedeo Biavati<br />{{spaces|2}}8. Mario Perazzolo<br />{{spaces|2}}9. Silvio Piola {{гол|36}}<br />10. Giuseppe Meazza ({{tooltip|К|Капитен}})<br />11. Gino Colaussi {{гол|64}}<br />Селектор Vittorio Pozzo }} |style="text-align:center;"|{{гол}} |- style="background:#dcdbd6;" ||31.03.1940|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Румунија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Apostol Justin<br />{{spaces|2}}2. Lazăr Sfera ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}3. Iacob Felecan<br />{{spaces|2}}4. Vintilă Cossini<br />{{spaces|2}}5. Gheorghe Răşinaru<br />{{spaces|2}}6. Ion Lupaş<br />{{spaces|2}}7. Silviu Bindea {{гол|25}} {{гол|67}}<br />{{spaces|2}}8. Ion Mihăilescu<br />{{spaces|2}}9. Iuliu Barátky {{гол|45}}<br />10. Ionică Bogdan<br />11. Gheorghe Popescu<br />Селектор Virgil Economu }} ||'''3:3''' (2:2)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Љубомир Ловрић (Југ)<br />{{spaces|2}}2. Ђорђе Стојиљковић (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Петар Манола (БСК)<br />{{spaces|2}}5. Првослав Драгићевић (БСК)<br />{{spaces|2}}6. Густав Лехнер (БСК)<br />{{spaces|2}}7. Александар Тирнанић (БСК)<br />{{spaces|2}}8. Светислав Ваљаревић (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}}) {{гол|12}} {{гол|59}}<br />{{spaces|2}}9. Војин Божовић (БСК) {{гол|42}}<br />10. Александар Петровић (Југ)<br />11. Милорад Николић (БСК)<br />Селектор Бошко Симоновић }} || |- ||22.09.1940|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Фрањо Глазер (БСК)<br />{{spaces|2}}2. Ђорђе Стојиљковић (БСК)<br />{{spaces|2}}3. Јозо Матошић (Хај)<br />{{spaces|2}}4. Петар Манола (БСК)<br />{{spaces|2}}5. Првослав Драгићевић (БСК)<br />{{spaces|2}}6. Густав Лехнер (БСК)<br />{{spaces|2}}7. Звонимир Цимерманчић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}8. Светислав Ваљаревић (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}9. Милан Рајлић ({{tooltip|СлС|ЈСК Славија, Сарајево}})<br />10. Александар Петровић (Југ) {{гол|18}}<br />11. Јосип Велкер (Вој)<br />Селектор Бошко Симоновић }} ||'''1:2''' (1:1)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Румунија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Mircea David<br />{{spaces|2}}2. Iosif Slivatz ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}3. Iosif Lengheriu<br />{{spaces|2}}4. Nicolae Simatoc<br />{{spaces|2}}5. Gheorghe Răşinaru<br />{{spaces|2}}6. Ion Lupaş<br />{{spaces|2}}7. Sever Coracu {{гол|41}}<br />{{spaces|2}}8. Silviu Ploeşteanu ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}9. Gheorghe Constantinescu {{гол|51}}<br />10. Ionică Bogdan<br />11. Gheorghe Popescu<br />Селектор Liviu Iuga}} |style="text-align:center;"|{{гол}} |} {{clear|both}} Дрес репрезентације Београда облачио је 14 пута.<br />Када је ''окачио копачке о клин'' 1950. године посветио се тренерском послу. Највећи успех постигао је као тренер [[ФК Црвенка|Црвенке]],<br/>с којом је 1970. ушао у Прву лигу [[СФРЈ|Југославије]]. </blockquote> {{clear|both}} ===Растко Спасић=== {| align=left <!-- |- |<font size=4 color="black"><center>'''Палилулци памте'''</center></font> --> |- |<gallery perrow=2 mode="packed-hover" widths=400px heights=260px> FK Palilulac Bgd Rastko Spasic.JPG FK Palilulac Rastko Spasic.jpg </gallery> |- |<center>'''Спомен плоча на згради ФК „Палилулац” у [[Крњача (Београд)|Крњачи]]'''</center> |} {{clear|both}} === Чика Голуб === {| |- |valign="top"| :[[Датотека:FK Palilulac Cika Golub.jpg|мини|лево|<center>Бранислав Голубовић Голуб</center>]] |valign="top"| '''Бранислав Голубовић Голуб''' ([[Крушевац]] 14. октобра 1924. — 5. марта 2000. [[Београд]])<br/>човек број један у богатој историји клуба. Након окончања ратних дејстава 1948. године<br/>чика Голуб је учествовао у поновном активирању клуба<br />Био је играч, тренер, дугогодишњи председник клуба и све што је било потребно за клуб.<br />И земљиште на коме је данас стадион Палилулца припадало је чика Голубу.<br />За чика Голуба породица је била на првом место, а Палилулац на другом.<br />Палилулац му је био други дом и био му је одан све до краја живота. {{clear|both}} |} === Др Милан Златановић Златан<ref>Новине "Спортски журнал" среда 18. априла 2006. године, новинар Дејан Јовановић Деки</ref> === {| |- |valign="top"| :[[Датотека:Dr Milan Zlatanovic - Zlatan.jpg|мини|лево|<center>Др Милан Златановић Златан ([[Крушевац]], 1932 — [[Београд]], 2006)</center>]] |valign="top"| Легендарни тренер Палилулца који је несебично давао целог себе за најлепшу споредну ствар на свету, рођен у [[Крушевац|Крушевци]] 1932. године<br/>преминуо у [[Београд]]у 2006. године.<br />Играчку каријеру почео је у подмлатку [[ФК Напредак Крушевац|Напретка]], а и играо је и за први тим Крушевљана, 1952. године кад се такмичио у Првој лиги старе Југославије.<br />По доласку у Београд играо је за млади тим [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], а потом за [[ФК Медеционар|Медеционар]] и Палилулац.<br />После завршетка играчке каријере, определио се за тренерски посао. Већи део посла, посветио је раду са млађим категоријама.<br />Био је специјалиста за обуку младих играча. Највећи део тренерске каријере, дуже од 30 година, провео радећи у Палилулцу.<br />Под његовим истанчаним осећајем за проналазак даровитих дечака изашли су многи врхунски играчи „малог” и „великог” београдског фудбала.<br />На омладинском турниру у [[Ваљево|Ваљеву]] 1961. запазио је крхког дечака, који је касније постао најбољи играч у поратном периоду ове земље, [[Драган Џајић]].<br />И као пензионер, обилазио је београдске терене, гледајући утакмица свих рангова и бивао срећан уколико би запазио неког даровитог клинца.<br />Један је од оних који су свим својим бићем припадали фудбалу. {{clear|both}} |} === Пика<ref>Новине "Спортски журнал" уторак 17. септембра 2019. године, новинар Дејан Јовановић Деки</ref> === {| |- |valign="top"| :[[Датотека:FK Palilulac Miloš Božić Pika.jpg|лево|200п]] |valign="top"| {{spaces|29}}'''Милош Божић Пика'''<br/>{{spaces|20}}([[Београд]] 1932. — 2019. [[Београд]])<br/>{{spaces|9}}преминуо је у 87. години, најстарији члан Палилулца.<br/>У Палилулац је крочио давне 1950. године и оста веран до свога краја.<br/>Био је првотимац, члан управе и у два мандата [[ФК Палилулац Београд#Председници клуба|председник клуба]].<br/>Упркос болести, до последњег дана интересовао се за резултате „зелено-белих”,<br/>за играче, за млађе селекције и за пријатеље клуба из Крњаче. |} {{clear|both}} {{spaces|35}}Тридесет година слободе 1944—1974. {| |- ||[[Датотека:Plaketa trideset godina slobode 1944-74.jpg|150п]] ||[[Датотека:Plaketa trideset godina slobode 1944-1974.jpg|350п]] |} {{clear|both}} <!-- {| |- |valign="top"| --> === Ђорђе Радаковић (1927. — 20.08.2007. [[Београд]])<ref>Новине "СПОРТ" 21. августа 2007. године</ref> === :Палилулац је остао без највернијег навијача, чика Ђорђа. Посматрао је своје љубимце и на гостовањима.<br/>Чика Ђорђу је било свеједно да ли је сунце, киша или снег увек је био уз своје љубимце.<br/>Није му било тешко, у својој 80-тој години, да продаје карте, да буде редар на утакмици и све што је било<br/>потребно у клубу да се уради. {{clear|both}} <!-- | style="width:20px;"| |valign="top"| --> === Грк<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 22. октобар 2020. године, новинар Дејан Јовановић Деки</ref> === {| |- |valign="top"| :[[Датотека:Asterije Filaktov Grk.jpg|145п|л]] |valign="top"| {{spaces|15}}'''Астерије Филактов Грк''' (1944. – 2020. Београд)<br/>Са животне сцене отишао је Астерије Филактов својевремено ненадмашни голгетер ФК „Палилулац”<br/>и тадашњег зонашког друштва, популарне „транвај лиге” чије се утакмице играле пред три, четири<br/>и више хиљада гледалаца.<br/>У време најбољих ретзултата „зелених”обављао је функцију спортског директора.<br/>Каријеру је почеу у подмлатку [[ОФК Београд]]. Наступао је још за [[ФК Раковица]] и [[ФК БАСК|БАСК]]. {{clear|both}} |} ===Рале=== {| |- |valign="top"| :[[Датотека:Rašid Šemsedinović-Raša 1974.jpg|200п|л]] |valign="top"| {{spaces|20}}'''[[Рашид Шемсединовић]] Рале'''<br/>(11. јануар 1941. – недеља, 14. новембар 2021. [[Београд]]) <br />{{spaces|15}}[[Лето|Лети]] [[фудбал]] — [[Зима|Зими]] [[Хокеј на леду|хокеј]]<br/>Био је фудбалер Палилулца, Спорта и БСК са Булбудера.<br/>Фудбалску каријер је почео као халф, на једној утакмици није било голмана тренер Гојко Вишњић Лика одредио га да брани<br/>и од тада је био незамељив голман.<br/>У изузетној богатој хокејашкој каријери био члан ХК Авала, ОХК Београд,<br/>ХК Партизан, ХК Црвена звезда и ХК Војводина. Био је репрезентативац некадашње Југославије{{Напомена |name = "Рале"|Рале 53 пута наступао за СФРЈ, од 1962. — 1974.}} као и њен селектор. {| |- ||Учествовао је на олимпијади:<br/>{{spaces|2}}[[Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 1964.|1964.]] [[Инзбрук]] [[Аустрија]]<br/>{{spaces|2}}1971. пред олимпијски турнир [[Сапоро]] [[Јапан]] ||На Светским првенствима:<br/>{{spaces|2}}[[Светско првенство у хокеју на леду 1965.#Резултати групе Б|1965.]] [[Тампере]] [[Финска]]<br/>{{spaces|2}}[[Светско првенство у хокеју на леду 1966.#Резултати групе Б|1966.]] [[Загреб]] [[СФРЈ|Југославија]]<br/>{{spaces|2}}[[Светско првенство у хокеју на леду 1974.|1974.]] [[Љубљана]] [[СФРЈ|Југославија]] |} {{clear|both}} |} <!-- |valign="top"| --> ===Лала=== {| |- |valign="top"| :[[Датотека:Stanko Nikolic Lala.jpg|145п|л]] |valign="top"| <!-- <blockquote> --> {{spaces|15}}'''Станко Николић Лала'''</center><br/>(1946. – недеља, 14. новембар 2021. Београд)<br/>Фудбалску каријеру почео је у млађим категоријама Војводини из Новог Сада.<br/>Када су му се родитељи преселили у Београд наставио је да игра фудбал и носио је дресове Палилулца, Слободе са Душановца, Јагодине, ...<br/>По окончању фудбалске каријере 1974. године почео је да ради у Фудбалском савезу Југославије.<br/>Радни век провео је на Теразијама 35, обишао је цеo свет и стекао нераскидива пријатељства.<br/>Учесник четири Светска ([[Светско првенство у фудбалу 1982.|Шпанија 1982.]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|Италија 1990.]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|Француска 1998.]] и [[Светско првенство у фудбалу 2006.|Немачка 2006.]]) и два Европска првенства<br/>([[Европско првенство у фудбалу 1984.|Француска 1984.]] и [[Европско првенство у фудбалу 2000.|Белгија и Холандија 2000.]]), али и освајач бронзане медаље на Олимпијском играма у [https://sport.blic.rs/nezaboravni-momenti-olimpijskih-igara/fudbalska-reprezentacija-jugsolavije-brona-olimpijske-igre-los-andjeles-1984/50gc9rb Лос Анђелесу 1984.] године,<br/>као део екипе коју су чинили фудбалски виртуози попут Драгана Стојковића, Адмира Смајића, Боре Цветковића, Мехмеда Баждаревића,<br/>Нене Грачана, Владе Чапљића, Штефа Деверића… <!-- </blockquote> --> {{clear|both}} |} == [[Фудбал#Играчи, опрема и судије|Играчи]] == === БСК Златибор од 1924. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1924. до 1943. године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} <!-- {| |- valign=top | --> {{Columns-list|colwidth=17em|style=width:1200px;| * М. Пецић * Синиша Јовановић * Љубомир Ђорђевић Џин * Велимир Ђ. Радивојевић Трле * Живорад М. Чварковић * Војислав Стаменковић * Милан Стаменковић Цуја * Бранислав Стојановић Кеза * Живорад Кузмановић * Стеван Кажић * Танасије Стојановић * Слободан Милкић <!-- |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| --> * Душан Миросављевић * Милан Павловић * Миленко Максимовић Милан * Бранислав Јеловац * Никола Гајић * Добривоје Павловић * Риста Јовановић * Александар Величковић * Петар Дрљагић * Никола Станковић * [[Александар Петровић — Пикавац|Александар Петровић Пикавац]] * Драгољуб Милановић <!-- |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| --> * Толмичев * Иван Ристић * Коста Марјановић * Душан Ђорђевић * Бошко Вучковић * Миљковић * Стојан Петковић * Димитрије Михаиловић * Обојевић * Чучковић * Милорад Ђорђевић ** <!-- |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| --> * Кузмановић (млађи) * Милорад Миросављевић * Милоје Јевтић * Александар Илић * Ђорђе Бакић * Драги Ристић * Србислав Јанковић * Љубомир Чварковић * Љубомир Марјановић * Милан Стејић <!-- |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| --> * Драгољуб Милованчевић * Љубиша Јовановић * Петар Петровић * Душан Стојановић * Боривоје Гајић * Ж. Костић * Стеван Живковић * Душан Новак * Срећко Дупар * Божидар Коларевић * Сава Вељковић * Христивоје Јовановић <!-- |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| --> * Д. Митић * Ђ. Дрљачић * Драгутин Петровић * Константин Костић * Милош Николић * Љубиша Вучковић * Драгиша Димитријевић * Миодраг Г. Јордановић * Божидар Параскевић * Александар Поповић * Јован Величковић * Боривоје Михајловић * Михајло Савић * Стјепан Бркало * Љубиша Радивојевић Трле * Миодраг Главички * Димитрије Михајловић * Милосав Станојловић * Б. Коларић * Милорад Милосављевић * Душан Зорић * Властимир Цанковић * Бранислав Ђорђевић * Јован Мерле * Бошко Вушковић * Илија Петровић * Драгутин Мунђа * Сретен Антић * Милосав Станојевић * Риста Н. Куртовић * Јован Николић * Светолик Ристић * Илија Илић * Ратко М. Марјановић * Лајош А. Рецек * Ратомир Н. Станковић * Давид Ј. Кабиљо * Драгољуб К. Стаменковић * Душан Р. Тодоровић * Лазар Стаменковић * Арсеније М. Филиповић * Давид Ћоћић * Вељановић * Кожић * Илија Ј. Машић * Михајло Станковић * Миодраг Стефановић * Драгољуб К. Стаменковић * Мирослав Кнежевић * Драгослав Јовановић Драган * Љубомир Д. Секулић * Милан Баберић * Мирко Качеванда * Драган Поповић <!-- |} --> }} {{clear|both}} :Слободан Милкић 1928. године био репрезентативац Другог разреда Београдског лоптачког подсавеза. {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === До 1950. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1948. до 1950.године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {| |- valign=top | * Никола Наумовић * Милан Ћајић * Јоца Хорват * Аца Кесеревић * Буца Секулић * Раде Окрајинов * Божидар Трнинић * Аца Бојић * Миодраг Симоновић * Србобран Ђорђевић * Срђан Алексић * Гојко Џепина * Бранислав Голубовић Голуб * Милош Божић Пика * Радован В. Милосављевић |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Драган Кесеровић Мома * Д. Бојић * Ш. Иванчевић * С. Стефановић * Ј. Кандић * А. Лукић * Д. Димитријевић * М. Нешић * М. Ивковић * Дуле Живановић „Мучкомозац” * Хара * Иван Трутин * Небојша Кукић * Милош Милаковић |} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === Од 1950. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1950. до 1959. године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Columns-list|colwidth=18.5em|style=width: 900px;| *Ђуро М. Јовановић, *Ратомир М. Јовичић, *Веселин Р. Миловац, *Радован В. Милосављевић, *Иван С. Вукшић, *Томислав М. Никетић, *Владимир А. Арсенијевић, *Петар М. Јенић, *Чедомир Н. Магдић, *Ратомир В. Миљковић, *Слободан С. Новаковић, *Радоје Л. Гајдаш Бата Каре, *Драган И. Чупин, *Влада Ђорђевић *др Милан Д. Златановић Златан, *Милош Божић Пика, *Бошко С. Србиновић, *Иван Ј. Ватовец Џине, *Добривоје В. Васиљевић, *Божидар Л. Вујаклија, *Јовица С. Тасић, *Бранислав М. Марушић, *Небојша Б. Божиновић Нена, *Владимир М. Јовановић, *Слободан М. Шевић, *[[Рашид Шемсединовић|Рашид А. Шемсединовић]] Рале, *Предраг Ђ. Вучковић, *Душан М. Зекић, *Драгослав Д. Гојковић, *Јован М. Пантелић, *Радивоје П. Југовић, *Миодраг Д. Панић, *Шабан Ш. Плехо, *Милан В. Радојчић, *Зоран М. Богичевић, *Љубомир О. Цветојевић *Станко Милић *Миливоје Игњатовић *Драгослав Јовановић *Драган Бабић *Бранислав Травац *Ненад Кесеровић *Синиша Јовановић Сингер *Никола Тијановић Кинџа * Миленко Војводић * Јосимовић Мирко * Слободан Луковић <!-- [[Датотека:Rašid Šemsedinović-Raša 1974.jpg|мини|200п|десно|[[Рашид Шемсединовић]] Рале<br />[[Лето|Лети]] [[фудбал]] — [[Зима|Зими]] [[Хокеј на леду|хокеј]]<br/>Био је добар фудбалски голмана, а у хокеју ''' ''Репрезентативац [[СФРЈ|Југославије]]'' '''.{{Напомена|Рале 53 пута наступао за СФРЈ}}<br />У дресу [[СФРЈ|Југославије]] на Светском првенству које је одржано у<br >[[Загреб]]у, [[СФРЈ|Југославија]] (група Б) 1966. године]] --> }} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === Од 1959. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1959. до 1970. године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} [[Датотека:Zvonko Mihajlovski 1966.jPG|мини|л|<center>Звонко Михајловски{{Напомена|name="ЗвонкоМ"}}</center> Пет година (1965—1970) играо за репрезентацију [[СФРЈ]] у хокеју на леду и одиграо 75 утакмица. Играо на 4 светска првенства: [[Светско првенство у хокеју на леду 1966.#Светско првенство Група Б|1966.]] [[Загреб]] [[СФРЈ]],<br/>[[Светско првенство у хокеју на леду 1967.#Светско првенство Група Б|1967.]] [[Беч]] [[Аустрија]],<br/>[[Светско првенство у хокеју на леду 1969.#Светско првенство Група Б - Љубљана, Југославија|1969.]] [[Љубљана]] [[СФРЈ]],<br/>[[Светско првенство у хокеју на леду 1970.#Светско првенство Група Б – Букурешт, Румунија|1970.]] [[Букурешт]] [[Румунија]]]] {{Columns-list|colwidth=14.5em|style=width: 900px;| *[[Ранко Борозан]] <ref name="Борозан"/> *Раша Чанић *Живко Ћировић Кира *Иштван Чонка *Јозеф Дели Јошка *[[Војин Дворнић]] Дворна *Астерије Филактов Грк *Мустафа Хоџић *Милан Хрецак *Веса Ивковић *Пуниша Јањић Пуша *Милан Јанковић Кинез *Јован Јефтић Јоле *Хајрудин Кадриспахић Кадрија *Слободан Камбан *Слободан Мартиновић Шуле *Борислав Михаиловић Бора *Петар Михајловић Пера *Звонко Михајловски {{Напомена|name="ЗвонкоМ"|Звонко Михајловски<br/>Зими хокеј на леду — лети фудбал<br/>Играо је фудбал у клубовима:<br/>Јуниори и други тим [[ФК Партизан|Партизана]], [[ФК Брегалница Штип|Брегалница]] [[Штип]], Палилулац [[Крњача (Београд)|Крњача]], [[ФК Земун|Јединство]] [[Земун]] и [[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] [[Београд]].<br/>Хокеј на леду:<br/>Одиграо је 20 првенствених сезона за хокеј клуб [[ХК Партизан|Партизан]] и одиграо око 700 утакмица и 10 година био капитен, а пет година (1965—1970) је играо за репрезентацију [[СФРЈ]] и одиграо 75 утакмица.<br/>Играо на 4 светска првенства [[Светско првенство у хокеју на леду 1966.|1966.]] [[Загреб]] [[СФРЈ]], [[Светско првенство у хокеју на леду 1967.|1967.]] [[Беч]] [[Аустрија]], [[Светско првенство у хокеју на леду 1969.|1969.]] [[Љубљана]] [[СФРЈ]],<br/>[[Светско првенство у хокеју на леду 1970.|1970.]] [[Букурешт]] [[Румунија]].<br/>Био је угледни спортски коментатор на [[РТС]]у. Извештавао је домаће спортске догађаје као и догађаје са светских и олимпијских игара.}} *Исаило Милићевић Иса *Абдулах Мујагић *Мило Никиновић *Драган Николић *Станко Николић Лала *Стеван Пињатели *Лаза Поповић *Миодраг Симеуновић *Ненад Стефановић Неша *Божидар Танић *Милан Вукелић Вукела *Ђорђе Тијеглић Туња *Момчило Тошић Тошке *Драгутин Веланац Бата *[http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2012/11/foto-arhiva-milos-vidovic.html Милош Видовић] Видоје <ref>Милош Видовић Видоје [http://jugosarajevo.webs.com/apps/photos/photo?photoid=167743905 ФК Пролетер Зрењанин]</ref> *Раде Вигњевић *Живорад Вучковић Жикица *Тома Жалац *Мића Жалац *Миливијe Јегарац Буца *[https://sr-rs.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/abecedarnik2990sopi%C4%87-du%C5%A1an-partizan-borro%C4%91en-29071945-u-boruumro-30072017pozicij/879841592203725/ Душан Сопић Цале]{{Напомена|Душан Сопић<br />рођен 29.07.1945. у Бору<br />умро 30.07.2017. у Београду<br />Позиција у тиму: везни фудбалер<br />Каријера:<br />— 1964. Партизан<br />1964/65. Палилулац, Београд<br />1965/66. Партизан<br />1966. Марибор<br />1967 — 1975. Бор<br />1975/76. America se Calli, Colombia<br />1977/78. Portuguesa FC, Venezuesa<br />Прволигашки статус:<br />одиграо 113 утакмица постигао 4 гола.<br />1968/69. 29/2<br />1969/70. 34/0<br />1970/71. 29/2<br />1972/73. 9/0<br /> 1973/74. 6/0<br />1974/75. 6/0}} <ref>Душан Сопић [http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2013/08/foto-arhiva-dusan-sopic.html ФК Партизан Београд]</ref> ,<ref>Душан Сопић [http://www.worldfootball.net/player_summary/dusan-sopic/ Portuguesa FC Venezuesa, America de Cali Colombia]</ref> *Томислав Златковић Паја *Миодраг Андрић *Светозар Трбојевић * [http://www.mojacrvenazvezda.net/90416/2014/04/29/na-danasnji-dan-rodjen-bosko-kajganic/ Бошко Кајганић] <ref>Бошко Кајганић [https://web.archive.org/web/20161230085451/http://www.mackolik.com/Futbolcu/57664/ Galatasaray, Турска]</ref> *[[Небојша Вучићевић]] Ушке * Миша Торбица *Велизар Новичић Жуча *Новак Чабаркапа *[http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/673/in-memoriam-miodrag-odavic-1950-2014 Миодраг Одавић] *[[Богдан Корак]] * Иванов Лала * Сикимић * Драган Перовић * Веселин Марковић * Миловановић * Слободан Гавриловић Цоки * Губеринић * Благојевић * Божиновић * Матовић * Видић * Малобабић * Јекић * Филиповић * Галевић * Милан Цвијић Цвија * Антон Божић Чапа * Пера Златић * Милобратић * Мића Алимпијевић * Вранеш * Дачић * Милобратић * Дамјановић * Стојаковић * Стојнић * Лазић * Анта * Милошевић * Радоњић }} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === Од 1970. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1970. до 1990. године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Columns-list|colwidth=17em|style=width:1200px;| <!-- {{refbegin|8}} --> *[[Војин Дворнић]] Дворна * Слободан Ђурђевић Ђура * Драгиша Тасић Гиле * Мита Миленковић Чокалија * Бранко Брајковић Гуле * Илија Бошкић * Мило Никиновић * Карајчић * Зоран Перовић * Драган Перовић * Никола Јокић * Душан Јокић Куле * Милорад Ребић Паја * Стојан Стошић * [https://en.wikipedia.org/wiki/Miroslav_Vjetrovi%C4%87 Мирослав Вјетровић] <ref>Мирослав Вјетровић [http://www.transfermarkt.de/miroslav-vjetrovic/profil/spieler/101689 Hannover 96]</ref> * Рајко Радосављевић * [[Богдан Корак]] * Миливоје Остојић Шари * Зоран Стефановић Штраус * Драган Подраповић * Божидар Србиновић * Душан Веселиновић * Милоје Лазовић * Србољуб Шереметовић Срба * Томислав Стојковић * Зец * Милан Јапунџић * Светозар Трбојевић Трбоје * Рихард Јакубец * Срђан Јанковић Цоле * Зоран Стојановић * Миодраг Колцић Мики * Ђорђе Колцић * Бранислав Сукоњица * Петар Нишавић * Живко Сладојевић Цезар * Мирослав Мариновић Мића * Пера Златић * Ђорђе Шобот * Бранислав Вукић * Драгутин Веланац Бата * Капор * Јоцић * Раде Баста * Вранко Баста * Радивојевић * Миша Марјановић * Кречковић * Тешић * Владић * Билић * Плавшић * Благојевић * Вела * Делић * Аранитовић * Кнежевић * Матић * Стаменковић * Шестић * Саитовић * Драмничанин * Савић * Јонел Карабаш * Карановић * Мирко Лутовац * Ђуковић * Зоран Димитријевић * Коковић * Селимовски * Милодраговић * Павић * Владислав Тршек * Слободан Лазаревић * Звонко Милуновић * Жарко Милуновић * Несторовић * Драган Симић Симке * [[Зоран Лончар (фудбалер)|Зоран Лончар]] * Мирослав Медић Меда * Божидар Сабиновић * Петрашиновић * Чубриловић * Д. Ђорђевић * М. Ђорђевић * Раде Поточан * Тачи * Савичић * Перковић * Исаило Милићевић Иса * Милан Јанковић Кинез * Срећко Јанковић * Миша Дамјановић * Дејан Данојлић * Ђокић * Анђелковић * Недељковић * Рајко Видановић Шеф * Бранисла Видановић Труча * Чолић * Новчић * Урошевић * Милоје Богдановић * Љешњак * Ћосић <!-- {{refend}} --> }} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === Од 1990. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1990. до 2000. године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Columns-list|colwidth=14.5em|style=width:1200px;| *Љујић *Љубеновић *[[Драган Аничић]] *Жељко Аничић *Драган Бијеле *Лунгуловић *Александар Момировић *Топалов *Васовић *Предраг Рајић *Небојша Велиновић *Јеврић *Кабир Рамадани *Жарић *Лечић *Павловић *Радивојевић *Иван Алфировић *Ловрић *Петровић *Тимотић *Милојевић *Градић *Мостарац *Балог * Ранђеловић * Тресовић * Танасковић * Полак * Влајић * Радовић * Ђурић * Тасић * Салаховић * Станојевић * Обрадовић * Куртовић * Смиљковић * Зоран Савић * Милан Мандић * Радиновић * Милосављевић * [[Никослав Бјеговић]] * Кнежевић * Момчиловић * Есад Хаџић * Предраг Перишић * Жељко Жерађанин * Павичевић * Дардић * Јовић * Крстић * Делибашић * Чамџић * Јакшић * Андрић * Петковић * <!-- Срђан Јанковић --> * Шоргић *[[Велибор Пудар]] * Дарко Илијевски * Вавић * Рајковић * Остојић * Додић * Цветковић * Вулић * Калембер * Лојаница * Плескоњић * Ибрахими * Симић * Кандић * Перковић * Драмичанин * Челић * Стојковски * Сегар * Матић * Вела * Коденовић * Плавшић * Благојевић * Мирослав Медић Меда * Ђелић * Шестић * Шеган * Ч. Ђорђевић * Ђолић * Аранитовић * Божовић * Бркић * Дјелић * Зец * Матовић * Куклић * Пешић * Чојбанић }} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === Од 2000. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 2000. до 2014. године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Columns-list|colwidth=15em|style=width:1200px;| <!-- {{refbegin|8|indent=yes}} --> * Стефан Станишић * Милан Митровић * Лазар Радосављевић * [[Александар С. Јовановић]] {{Напомена|name="АСЈ"|Александар С. Јовановић<br />рођен 6. децембра 1992.<br/>За репрезентацију Србије У20 2011 — 2012.<br/>За репрезентацију Србије 15. новембра 2106.}} * Петар Чавић * Миодраг Ђушић * Александар Шушњар * Милош Ђорђевић * Никола Николић * Немања Каровић * Бранислав Цукић * Немања Здравковић Саша * Никола Билбија * Трипо Јокановић * Горан Пајовић * Милан Додић * Миливоје Лековић * Ненад Радаковић * Александар Јовановић {{Напомена|Александар Јовановић рођен 1989.}} * Владимир Јанковић * [[Дејан Вукомановић]] * [[Лазар Ђорђевић]] * Иван Мартић * Небојша Трајковић * Јован Милошевић * Марко Христов * Душан Грбић * Станислав Крстић * Александар Кастратовић * Александар Степановић * Мирослав Стекић * Душан Радојевић * Марко Бајић * Мирко Лутовац * Предраг Максимовић * Александар Ристовић * Вуковић * [[Драган Добрић]] * Миљан Бубања * Ненад Ристић * Бојан Павловић * Мандић * Емануел Брошћанац * Близнаковић * Иван Јешић * Немања Пушара * Средојевић * Марко Филиповић * Амиџић * Динко Емић * М. Рудан * Ж. Ненад * С. Ненад * Горан Јуренић * Горан Мићевић * Бојан Форгић * Богојевски * Славе Ковачевић * Антељ * Немања Белић * Марко Вранић * М. Матић * Славко Матић * Марковић * Вуровић * Жељко Гавриловић * Н. Симић * Поповић * Душић * Симеуновић * Љушковић * Грбац * Стефан Ђорђевић * Мрђанин * Ивановић * Тришовић * Тадић * Г. Стаменковић * Дејан Стаменковић * Огњен Ћапин * Жеравица * Чаравеша * Обрадовић * Кабир Рамадани * Никола Бакић * Кристијан Ралић * Немања Вучетић * Жељко Милић * Немања Кашиковић * Драган Симовић * Ненад Росић * Александар Мартиновић * Дарко Попадић * Немања Дробњак * Петар Пановић * Марко Вукадиновић * Костић * Василије Тошић * Бојан Игњатовић * Дарко Пајовић * Јован Станојчић * Иван Гајић * Александар Анђић * Марко Савић * Иван Томанић * Павићевић * Александар Пурковић * Гари Харацупијан * Дејан Јеринић * Горан Грбавац * Бранко Новаковић * Немања Родић * Саша Станковић * Дејан Врачар * Предраг Топаловић * Милан Ступар * Давид Ступар * Драган Брдаревић * Горан Карановић * Гојко Симовић * Никола Ђурић * Љубиша Гордић * Бојовић * Мирко Ђурковић * Жељко Корица * Мирко Лазић * Александар Ристановић * Владимир Настић * Максић * Пејовић * Константиновић * Кнежевић * Александар Милутиновић * Владимир Крстић * Душан Крстић * Цветковић * Амановић * Стајковић * Петар Басара * Милош Бећановић * Радисављевић * Тривунџић * Драгутиновић * Божовић * Исидор Пфландер * Грујић * Пешић * Миодраг Михајловић * Богдан Болт * Раде Шмигић * Александар Јовић * Тинтор * Миливоје Исаиловић * илић * Васиљевић * Чакић * Марко Милак * Душан Ристић * Бојан Прчетић * Милош Пајовић * Драган Јошић * Драган Живковић * Владимир Крстић * Милош Пријовић * Димитрије Диковић * Дарко Аћимовић * Дејан Томанић * Срђан Албанесе * Милош Мачужић * Младен Билбија * Зоран Бици * Драган Симоновић * [[Драган Аничић]] * Жељко Аничић * Владан Маринковић **** * Милутин Маринковић * Дејан Ђорђевић * Бојан Ђорђевић * Станојевић * Којић * Марјановић * Радојчић * Цојић * Оланреваји * Обреновић * Вулишевић * Шћекић * Содик * Баришић * Иван Алфиревић * Нешић * Цолић * Драган Јашић * Радуловић * Липовски * Борис Заклан * Бобан Петровић * Петковић * Вучић * Душан Мартиновић * Богдановић * Кузман Бабеу * Вулић * Вуловић * Горан Тривунџија * Трнинић * Јањић * Чавановић * Лукић * Младеновић * Млађеновић * Јаковљевић * Милованкић * Јаначковић * Миновић * Шупут * Цакић * Хускић * Мијаиловић * Андрић * Словић * Дукић * Ђилас * Дејан Радичевић * Игор Лежић * Ненад Живковић * Ахмети * Никола Стијаковић * Милош Томашевић * Владимир Ливаја * Иван Радовановић * Горан Мићовић * С. Павловић * Тимотић * Чамџић * Милојевић * Градић * Мостарац * Смиљанић }} <!-- {{refend}} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === Од 2019. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 2019.године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} <!-- {{refbegin|40em|indent=yes}} --> {{Columns-list|colwidth=15.5em|style=width:600px;| * Александар Јасић * Урош Тошковић * Александар Врцељ * Бобан Здравковић * Петар Лукић * Никола Аћимовић * Урош Јозић * Јован Аћимовић * Александар Костић * Драгољуб Данојлић * Стефан Станојевић * Емини Дино * Стефан Лутовац * Марко Санковић * Младен Библија * Младен Радовановић * Филип Јовић * Марко Пандуровић * Немања Манић * Ђорђе Лоцић * Марко Алексић * Тодор Глигоријевић * Марко Танасић * Милош Лазаров Миша * Душан Васић * Огњен Боровчанин * Жарко Савић * Александар Грујић * Александар Милијаш * Никола Јовановић * Мирослав Стекић * Лука Вујић * Никола Узуновић * Немања Жарковић * Ненад Раданов * Жарко Лукић * Стефан Петровић * Стеван Ковачевић * Немања Зекановић * Александар Домај }} <!-- {{refend}} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} == [[Датотека:football pictogram.svg|30p]] Из Палилулца у веће клубове == Из [[Крњача (Београд)|Крњаче]] су већу фудбалску срећу потражили: {| |- | valign="top"| * Новак Чабаркапа ([[ФК Црвенка|Црвенка]]{{Напомена|name="ПрваЛига"|Прва савезна лига [[СФРЈ]]}}), * Светозар Трбојевић ([[ФК Борац Чачак|Борац]]{{Напомена|name="ДругаЛига"|Друга савезна лига [[СФРЈ]]}} из [[Чачак|Чачка]], [[Швајцарска]]), * Милош Видовић Видоје([[ФК Партизан|Партизан]]{{Напомена|name="Видоје"}}, [[ФК Пролетер|Пролетер]] из [[Зрењанин]]а, [[ФК Спартак Суботица|Спартак]] из [[Суботица|Суботице]]) * [http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/673/in-memoriam-miodrag-odavic-1950-2014 Миодраг Одавић],([[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]], [[ФК Рад|Рад]]), * Мустафа Хоџић ([[ОФК Београд]]{{Напомена|name="ПрваЛига"}}), * Милан Вукелић Вукела ([[ФК Куманово|Куманово]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} [[Македонија]], [[ФК Срем Сремска Митровица|Срем]]{{Напомена|name="ПрваЛига"}} [[Сремска Митровица]]) * Милорад Ребић Паја ([[ФК Раднички Пирот|Раднички]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} [[Пирот]]) * Божидар Танић ([[ФК Раднички Пирот|Раднички]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} [[Пирот]]) * [http://www.mojacrvenazvezda.net/90416/2014/04/29/na-danasnji-dan-rodjen-bosko-kajganic/ Бошко Кајганић], ([[ФК Слога Краљево|Слога]] [[Краљево]], [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]], [[ФК Галатасарај|Галатасарај]] [[Турска]]).<ref>Књига "Некад било ..."Београдски фудбал којег више нема, новинар Милан Симић прво издање 2012. година</ref>, * Мило Никиновић ([[ФК Напредак Крушевац|Напредак]]{{Напомена|name="ПрваЛига"}} [[Крушевац]]), * [https://en.wikipedia.org/wiki/Miroslav_Vjetrovi%C4%87 Мирослав Вјетровић] ([http://www.transfermarkt.de/miroslav-vjetrovic/profil/spieler/101689 Хановер 96] [[Немачка]]) * Звонко Михајловски{{Напомена|name="ЗвонкоМ"}} ([[ФК Брегалница Штип|Брегалница]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} [[Штип]] [[Македонија]]) * [[Дејан Вукомановић]] ([[FC Gandzasar Kapan|Ганџасар]] и [[Капан (Јерменија)|Kaпaн]] [[Јерменија]], [[Hapoel Katamon Jerusalem F.C.|Хапоел Катамон]] [[Jerusalem|Јерусалем]], ...) | style="width:20px;"| | valign="top"| * [[Небојша Вучићевић]] Ушке ([[ОФК Београд]]{{Напомена|name="ПрваЛига"}}, [[ФК Партизан|Партизан]]{{Напомена|name="Ушке"|Небојша Вучићевић Ушке{{spaces|25}}<br/>У дресу ФК „Партизан”<br/>Интернационалне{{spaces|6}}23{{spaces|17}}6<br/>Југо турнир{{spaces|17}}3{{spaces|17}}1<br/>Куп [[Београд]]а{{spaces|14}}1{{spaces|17}}2<br/>Куп [[Југославија|Југославије]]{{spaces|9}}14{{spaces|17}}6<br/>Куп [[УЕФА]]{{spaces|17}}14{{spaces|17}}5<br/>Пријатељске{{spaces|12}}131{{spaces|13}}123<br/>Првенствене{{spaces|12}}140{{spaces|15}}26<br/>Трофеј „[[Марјан (Сплит)|Марјан]]”{{spaces|11}}2{{spaces|17}}0<br/>Турнир у [[Мостар]]у{{spaces|8}}1{{spaces|17}}0<br/>{{spaces|4}}Укупно: утакмица 329{{spaces|2}}голова 168}}, [[ФК Мец|Мец]], ...), * [[Богдан Корак]] ([[ФК Рад|Рад]], [[ФК Реал Мурсија|Реал Мурсија]] [[Шпанија|Шпанији]], [https://www.transfermarkt.com/bogdan-korak/profil/spieler/205889 Форверц Штајер] ([[Аустрија]]), [[ФК Могрен|Могрен]]), * [[Драган Аничић]] ([https://en.wikipedia.org/wiki/Panargiakos_F.C. Панаргиакос], [[Грчка]]), * [[Лазар Ђорђевић]] ([[ФК Силекс|Силекс]] [[Кратово|Кратова]] [[Република Македонија|Македонији]], [[ФК Кошице|Кошице]] [[Кошице]] [[Словачка|Словачкa]],<br/>[https://en.wikipedia.org/wiki/FK_%C5%BDeleziarne_Podbrezov%C3%A1 Подбрезова]{{Напомена|на језику: енглески}} [[Подбрезова]] [[Словачка]]), * [[Зоран Лончар (фудбалер)|Зоран Лончар]] ([[ОФК Београд]]{{Напомена|name="ПрваЛига"}}, [[ФК Арис Солун|АРИС]] [[Солун]]), * [[Никослав Бјеговић]]{{Напомена|Никослав Бјеговић 1998. играо за репрзентацију [[СР Југославија]]<br/>23.12.1998. [http://www.reprezentacija.rs/558-izrael-jugoslavija-2-0/ Израел — СР Југославија 2:0]}} ([[ОФК Београд]], [[ФК Војводина|Војводина]], [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]], [[ФК Пекинг Гуан|Пекинг Гуан]], [[ФК Луцерн|Луцерн]]), * Срђан Јанковић Цоле ([[ФК Рад|Рад]], [[SG Wattenscheid 09|СГ Ватеншајд 09]] [[Бохум]] [[Немачка]]<br/>савезна држави [[Северна Рајна-Вестфалија]]), * Дејан Шоргић ([[ФК Раднички Сомбор|Раднички]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} [[Сомбор]], [[ФК Војводина|Војводина]]) * Драган Добрић ([[ФК Хајдук Кула|Хајдук]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} из [[Кула|Куле]], [[ФК Динамо Врање|Динамо]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} из [[Врање|Врања]]...) * Мирослав Медић Меда ([[ОФК Београд]]{{Напомена|name="ПрваЛига"}}) * [https://www.wikiwand.com/sr/Spisak_igra%C4%8Da_FK_Crvena_zvezda Зоран Димитријевић] ([[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]) * [[Александар С. Јовановић]] {{Напомена|name="АСЈ"}} ([[Aarhus Gymnastikforening|АГФ]] [[Орхус]] [[Данска]], [[ФК Уеска|Уеска]] [[Шпанија]]....) * .... |} <!-- {| |- | valign="top"| --> <gallery class="left" mode="slideshow"> Датотека:Milorad Rebic Paja.JPG|мини|161 × 231п|<center>Милорад Ребић Паја{{Напомена|Милорад Ребић Паја [[ФК Раднички Пирот|ФК Раднички]] ([[Пирот]])}}</center> Датотека:Srdjan Jankovic Cole.jpg|<center>Срђан Јанковић Цоле{{Напомена|Срђан Јанковић Цоле<br/>у дресу [[SG Wattenscheid 09]], [[Немачка]]<br/>до 1979. ФК Палилулац,[[ФК Рад|Рад]] 1979—1986,{{spaces|5}}<br/>SG Wattenscheid 09 1986 — 1992.}}</center> Датотека:Bogdan Korak.jpg|<center>[[Богдан Корак]]{{Напомена|Богдан Корак у дресу ФК Реал Мурсија, [[Шпанија]]}}</center> Датотека:Dragan Aničić.jpg|<center>[[Драган Аничић]]</center> Датотека:Milo Nikinovic FK Napredak 1975 godina.jpg|<center>Мило Никиновић{{Напомена|Мило Никиновић у дресу [[ФК Напредак Крушевац|ФК Напредак]] ([[Крушевац]]) проглашен 1975. за најбољег фудбалера Друге савезне лиге „Исток”, спортиста Крушевца и олимпијски репрезентативац.<ref>Књига „Фудбал у Расинском округу” аутор Милорад Сијић.</ref>}}</center> Датотека:Milos Vidovic Vidoje FK Partizan 1967.jpg|<center>Милош Видовић Видоје{{Напомена|name="Видоје"|Видоје у дресу Партизана одиграо је:<br/><br/>Интернационалне{{spaces|24}}8{{spaces|5}}1<br/>Куп Југославије{{spaces|26}}3{{spaces|5}}0<br/>Куп сајамских градова{{spaces|16}}1{{spaces|5}}0<br/>Омладински турнир — Ријека{{spaces|6}}4{{spaces|5}}1<br/>Пријатељске{{spaces|30}}62{{spaces|3}}12<br/>Првенствене{{spaces|30}}43{{spaces|5}}7<br/>Турнир "Кварнерска ривијера"{{spaces|4}}10{{spaces|5}}4<br/>Турнир у Мостару{{spaces|24}}2{{spaces|5}}1<br/>Укупно: 133 утакмице и постигао 26 гола}}</center> Датотека:Milan Vukelic Vukela FK Kumanovo 1972.jpg|<center>Милан Вукелић Вукела{{Напомена|Милан Вукелић Вукела у дресу [[ФК Куманово]] за који је играо од 1970. до 1975. године}}</center> Датотека:Bozidar Tanic FK Radnicki Pirot.jpg|<center>Божидат Танић{{Напомена|Божидат Танић у дресу [[ФК Раднички Пирот|ФК Раднички]] ([[Пирот]]) за који је играо од 1973. до 1975. године}}</center> Датотека:Zoran Dimitrijevic Crvena zvezda.JPG|<center>Зоран Димитријевић{{Напомена|Зоран Димитријевић у дресу [[ФК Црвена звезда]]}}</center> Датотека:Miroslav Vjetrvic.jpg|<center>Мирослав Вјетровић{{Напомена|Мирослав Вјетровић у дресу [[ФК Хановер 96]], [[Немачка]]}}</center> Датотека:Miroslav Medic Meda.JPG|<center>Мирослав Медић Меда</center> Датотека:Mustafa Hodzic 8.IX.1968 u dresu OFK Beograda.jpg|мини|200п|Мустафа Хоџић Хоџа у дресу [[ОФК Београд]]а {{Напомена|Стадион ЈНА 08.09.1968,<ref>Новине "СПОРТ" 9. септембра 1968.</ref> Гледалаца 30.000, Судија Чанак, Београд<br />Партизан — ОФК Београд 1:2<br />Партизан: [[Иван Ћурковић|Ћурковић]], Радаковић, [[Милан Дамјановић|Дамјановић]], Ђорђевић, [[Благоје Пауновић|Пауновић]], [[Љубомир Михајловић|Михајловић]],<br/>[[Мане Бајић|Бајић]], Петровић, [[Илија Катић|Катић]]{{гол|28}}, [[Идриз Хошић|Хошић]], Ђорђић, Петковић (Чичић)<br />ОФК Београд: Хоџић, Вукашиновић, Јокић, Мешановић, Кривокућа, [[Драгослав Степановић|Степановић]] {{гол|34}},<br/>Турудија, [[Драгослав Шекуларац|Шекуларац]], [[Слободан Сантрач|Сантрач]], [[Милош Милутиновић|Милутиновић]] {{гол|69}}, [[Илија Петковић|Петковић]]}} Датотека:ФК Слога Краљево 1969 године.jpg|<center>Бошко Кајганић у дресу ФК Слога Краљево, стоји други здесна 1969.</center> </gallery> <!-- |} --> {{clear|both}} == [[Датотека:football pictogram.svg|30p]] Аматерски репрезентативци Палилулца == {| |- valign=top | <u>Аматерска репрезентација [[Београд]]а</u> * Милан Вукелић Вукела * Тома Жалац * Драган Николић * Мило Никиновић * Мустафа Хоџић Хоџа * Јован Јефтић Јоле * Слободан Камбан{{Напомена|Играо за аматерску репрезентацију Југославије против Италије 3 маја 1970. Победа Југославије са 3:0, када је играо за ФК „Радник”, Бијељина}} * Исаило Милићевић Иса{{Напомена|Студентска репрезентација [[Београд]]а Против студентске репрезентације [[Кина|Кине]]}} * Драгутин Веланац Бата * Драгиша Тасић Гиле * Милорад Ребић Паја * Божидар Танић Тањир * Борислав Михаиловић Бора * Милош Видовић Видоје {{clear|both}} |style="width:10px;"| |valign="top"| Поводом прославе [[Београдска операција|Дана ослобођења Београда]], уторак 18. октобра 1966. на игралишту [[ФК Хајдук Београд|Хајдука]]<br/>одиграла се традиционална утакмица између [[Првенство Прве Београдске лиге у фудбалу 1966/67.|аматерских репрезентација]] [[Београд]]а и [[Загреб]]а 4:2 (2:1) [[Датотека: Amaterska reprezentacija Beograda 18.X.1966.jpg|мини|330п|центар|Стоје: М.Станковић, {{Напомена|name="РепрХајдука"|Хајдука, Београд}} Стефановић, {{Напомена|name="РепрХајдука"}} Јефтић, {{Напомена|name="РепрПалилулца"|Палилулац, Крњача}} [http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:318240-Preminuo-Nikola-Jockovic Јоцковић], {{Напомена|Полет, Београд}} В. Костић, {{Напомена|name="РепрРад(О)"|Раднички, Обреновац}} Хоџић,{{Напомена|name="РепрПалилулца"}} Веланац {{Напомена|name="РепрПалилулца"}} <br />Чуче: Плеша, {{Напомена|name="РепрРад(О)"}} Чуле, {{Напомена|name="РепрРад(О)"}} [[ФК Хајдук Београд#„Голубови” памте|Зима]]{{Напомена|name="РепрХајдука"}}, Крајтер {{Напомена|БСК Борча}}<br />Селектор: '''Љуба Радошевић''' {{Напомена|name="РепрХајдука"}}]] |style="width:10px;"| |valign="top"| <u>Омладинска репрезентација [[Београд]]а{{Напомена|Међународни турнир 1968. у [[Суботица|Суботици]]. Репрезентација [[Београд]]а освојила прво место}}</u> * [http://www.mojacrvenazvezda.net/90416/2014/04/29/na-danasnji-dan-rodjen-bosko-kajganic/ Бошко Кајганић] * [http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/673/in-memoriam-miodrag-odavic-1950-2014 Миодраг Одавић] * Милан Вукелић Вукела * Милан Јанковић Кинез * Исаило Милићевић Иса <u>Омладинска репрезентација [[СФРЈ|Југославије]]</u> * Милош Видовић Видоје 1966. <u>Репрезентативци Другог разреда<br/>БЛП{{Напомена|Београдског лоптачког подсавеза}} 1930. — 1931.<ref>Службени гласник Београдског лоптачкод подсавеза „Спортиста ”1930. и 1931.</ref></u> * Стеван Кажић * Бранислав Стојановић Кнез * Велимир Ђ.Радивојевић Трле * Љубомир Ђорђевић Џин * Живорад Кузмановић * Слободан Милкић |} {{clear|both}} == [[Датотека:football pictogram.svg|30p]] Најбољи стрелци == {| |- | valign="top"| :{| class="wikitable" !style="text-align:right;"|#||style="text-align:left;"|Име и презиме||style="text-align:center;"|Сезона||style="text-align:center;"|Голова |- |rowspan="4" align=right|1.||rowspan="4" align=left|[[Александар Петровић — Пикавац|Александар Петровић Пикавац]]||align=center|1930—1932.{{Напомена|Аца Пикавац као играч Палилулца из Београда}}||align=center| |- |align=center|1932—1935.{{Напомена|Аца Пикавац као играч [[ФК Чукарички|Чукаричког]] из [[Београд]]а}}||align=center| |- |align=center|1935—1939.{{Напомена|Аца Пикавац као играч [[СК Југославија]]}}||align=center|72 |- |align=center|1950/51.{{Напомена|Аца Пикавац као играч [[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничара]] из Сарајева}}||align=center|{{spaces|2}}8 |- |align=right|2.||align=left|Раде Вигњевић||align=center| ||align=right| |- |align=right|3.||align=left|Астерије Филактов Грк||align=center|[[Прва Београдска лига у фудбалу 1969/70.|1969/70.]]{{Напомена|name="Грк"|Сезона 1969/70.<br /><br />'''1. Мартиновић''', Графичар — '''11'''<br />{{spaces|4}}'''Џикић''', Железник<br />2. Јанковић, БАСК — 7<br />{{spaces|4}}Астерије Филактов, Палилулац<br />{{spaces|4}}Головић, Рад<br />{{spaces|4}}Јовановић, БСК Булбудер<br />{{spaces|4}}Раде Радосављевић, Синђелић<br />{{spaces|4}}Ристановић, Полет}} ||align=center|{{spaces|2}}7 |- |align=right|4.||align=left|Никола Јокић||align=center|[[Прва Београдска лига у фудбалу 1970/71.|1970/71.]]{{Напомена|name="Јокић"|Сезона 1970/71.<br /><br />'''1. Шкорић''', БАСК — '''16'''<br />2. Џикић, БАСК — 14<br />3. Костић, Београд — 11<br />4. Зоран Ганић, БАСК — 10<br />{{spaces|4}}Никола Јокић, Палилулац}}||align=center|10 |- |rowspan="2" align=right|5.||rowspan="2" align=left|Александар Момировић||align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1994/95.|1994/95.]]{{Напомена|Сезона 1994/95.<br /><br />1. '''Александар Момировић''', Палилулац — 30<br />2. Шарић, Младост (Умчари) — 28<br />3. [[Богдан Корак]] Младост (Умчари)<br />{{spaces|3}} Живковић, Раднички (Обреновац) — 27<br />4. Петковић, Раднички (Обреновац) — 25<br />6. Ранковић, Сопот (Сопот) — 24}}||align=center|30 |- |align=center|[[Првенство Српске лиге „Север” — група Београд у фудбалу 1995/96.|1995/96.]]{{Напомена|name="АМ"|Сезона 1995/96.<br /><br />1. '''Александар Момировић''', Палилулац — 22<br />2. '''Алфировић''', Палилулац (Крњача) — 21<br />3. Колић, Графичар (Београд) — 20<br />4. Ившић, Синђелић (Београд) — 18<br />5. Панић, БСК (Батајница) — 16}}||align=center|22 |- |rowspan="4" align=right|6.||rowspan="4" align=left|Небојша Велиновић||align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1990/91.|1990/91.]]{{Напомена|Сезона 1991/92.<br /><br />1. Петровић, Будућност (Добановци) — 26<br />2. Кнеселац, Железничар (Београд) — 25<br />3. Пушкаш, Телеоптик (Земун) — 19<br />4. '''Велиновић''', Палилулац<br />{{spaces|3}} Толић, БАСК ПИМ — 17}}||align=center|17 |- |align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1991/92.|1991/92.]]{{Напомена|Сезона 1990/91.<br /><br />1. '''Небојша Велиновић''', Палилулац — 26<br />2. Ранковић, Графичар (Београд) — 21<br />3. Савкић, „21. Мај” (Раковица) — 17<br />4. Толић, Београд (Београд)<br />{{spaces|3}} Видаковић, Будућност (Добановци) — 15}} ||align=center|26 |- |align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1992/93.|1992/93.]]{{Напомена|Сезона 1992/93.<br /><br />1. '''Небојша Велиновић''', Палилулац<br />{{spaces|3}} [[Богдан Корак]], Хајдук (Београд) — 20<br />2. Вељковић, Раднички (Рудовци)<br />{{spaces|3}} Лукић, Хајдук (Београд) — 17<br />3. Тодоровић, ТЕК (Велики Црљани)<br />{{spaces|3}} Кнеселац, Борац (Остружница) — 16}}||align=center|20 |- |align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1993/94.|1993/94.]]{{Напомена|Сезона 1993/94.<br /><br />1. Акаратовић, Београд — 25<br />2. Јовић, Железник (Београд) — 21<br />3. Б. Живковић, Железник (Београд)<br />{{spaces|3}} Зец, Железник (Београд)<br />{{spaces|3}} Ловрић, Београд — 18<br />4. '''Небојша Велиновић''', Палилулац<br />{{spaces|3}} Костић, Графичар (Београд) — 15}}||align=center|15 |- |align=right|7.||align=left|Иван Алфиревић||align=center|[[Првенство Српске лиге „Север” — група Београд у фудбалу 1995/96.|1995/96.]]{{Напомена|name="АМ"}}||align=center|21 |- |rowspan="3" align=right|8.||rowspan="3" align=left|[[Драган Добрић]]||align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2005/06.|2005/06.]]{{Напомена|name="ЕБ"|Сезона 2005/06.<br /><br />1. Радичевић, Милутинац (Земун) — 26<br />2. '''Емануел Брошћанц''', Палилулац — 19<br />3. '''Драган Добрић''', Палилулац — 17<br />4. Ћосић, Велика Крсна — 16<br />5. Бајрамовић, Милутинац (Земун) — 15<br />6. Стојковић, Винча — 14<br />7. Тимић, Братство (Крњача)<br />{{spaces|3}} '''Немања Павловић''', Палилулац<br />{{spaces|3}} Б. Бељић, Турбина (Вреоци)<br />{{spaces|3}} Андрејевић, Шумадија (Јагњило) — 12}}||align=center|19 |- |align=center|[[Српска лига Београд у фудбалу 2007/08.|2007/08.]]{{Напомена|Сезона 2007/08.<br /><br />1. '''Драган Добрић''', Палилулац — 18<br />2. Цвијетић, Срем (Јаково)<br />{{spaces|3}} Стојичић, Сопот — 12<br />3. Живановић, Телеоптик (Земун)<br />{{spaces|3}} Срећковић, Шумадија (Јагњило) — 11}}||align=center|18 |- |align=center|[[Српска лига Београд у фудбалу 2008/09.|2008/09.]]{{Напомена|Сезона 2008/09.<br /><br />1. Лекић, Земун (Земун) — 26<br />2. Дос Сантос, Телеоптик (Земун) — 11<br />3. '''Драган Добрић''', Палилулац — 10<br />4. Вујошевић, Земун (Земун)<br />{{spaces|3}} Јеремић, Земун (Земун)<br />{{spaces|3}} Радичевић, Раднички (Обреновац) — 9}}||align=center|10 |- |align=right|9.||align=left|Емануел Брошћанц||align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2005/06.|2005/06.]]{{Напомена|name="ЕБ"}}||align=center|19 |- |align=right|10.||align=left|Марко Христов||align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2011/12.|2011/12.]]{{Напомена|Сезона 2011/12.<br /><br />1. Живанчевић, Будућност (Добановци) — 20<br />2. Радичевић, ИМТ (Нови Београд) — 18<br />3. '''Марко Христов''', Палилулац<br />{{spaces|3}} Смиљанић, Трудбеник (Београд) — 17<br />4. Кузман, Булбудерац (Београд) — 15}}||align=center|17 |- |align=right|11.||align=left|Немања Павловић||align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2005/06.|2005/06.]]{{Напомена|name="ЕБ"}}||align=center|12 |- |...||align=left|..||align=center|...||align=center|... |} {{clear|both}} | style="width:25px;"| | valign="top"| [[Датотека:Rade Vignjevic i Vladica Kovacevic 1965.jpg|мини|л|<center>Раде Вигњевић и <br/>[[Владица Ковачевић]] 1965.{{Напомена|Пријатељска утакмица [[ФК Партизан|Партзан]]—Палилулац, [[Стадион ЈНА]]}}</center>]] |} {{clear|both}} == Поздрав од [[Небојша Вучићевић|Ушкета]]<ref>Новине "СПОРТ" 26.септембра 1989.</ref> == {| |valign="top"| :[[Датотека:Nebojsa Vucicevic Uske 1976-77.jpg|мини|330п|л|<center>[[Небојша Вучићевић|Ушке]]{{Напомена|name="Ушке"}} је у доњем реду, први здесна,<br/>у дресу ФК „Палилулац”.</center>]] <!-- |width"5"|&nbsp; --> |valign="top"| Сетио се [[Небојша Вучићевић]] Ушке{{Напомена|name="Ушке"}} Палилулца и [[ФК Звездара|ОФК Звездаре]]. Као захвалност за „фудбалску основну школу”<br />поклонио је комплетне две гарнитуре дресова, гаћица и штуцни.<br />У [[Крњача (Београд)|Крњачи]] и на [[Булбулдер|Булбудеру]] — „пуно срце”. И понос што су имали тако финог момка и одличног фудбалера. <!-- |width"5"|&nbsp; --> |valign="top"| [[Датотека:Nebojsa Vucicevic Uske.JPG|д|мини|150п|<center>Небојша Вучићевић Ушке{{Напомена|name="Ушке"}} у дресу<br/>ФК Партизан 1984.</center>]] |} {{clear|both}} == Прваци<ref name = "Архива"/> == {| | valign="top"| === Тим из 1932/33. године === :[[Датотека:FK Palilulac Beograd prvaci 1932-33.jpg|мини|470п|лево|<center>Стоје: '''?''' (тренер), М. Ристић, А. Илић, Б. Параскевић Чапља, Сава Аврењак,<br/>Станко Ристић, Р. Марјановић, И. Илић Шустер, Ивановић Пилвија, '''?'''<br/>Чуче: Јован Граф Шваба, Лаза Цига типограф, Р. Ристић Рика</center>]] {{clear|both}} | style="width:10px;"|{{nbsp}} | valign="top"| === Тим из 1959. године === :[[Датотека:FK Palilulac Beograd prvaci 1958-59.jpg|мини|500п|лево|<center>Као другопласирани тим [[Првенство другог Ц разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1958/59.|Другог Ц-е разреда]] прешао у Први разред.<br/>Господин у средини је легенда Палилулца Дуле Живановић „Мучкомозац”.<br/>Стоје: Бора, Миланће, ?, Љуба, Веса, Дуле, ?, Чеда, ?, Љубинко Марковић, ?<br/>Чуче: Пера Јена, Ниџа Пампур, Нена, ?, Ратко Патак, Шева</center>]] | style="width:10px;"|{{nbsp}} | valign="top"| === Тим из 1964/65. године === :[[Датотека: FK Palilulac 26. maja 1965.jpg|мини|400п|лево|<center>[[Првенство друге Београдске лиге Б-е групе Београдског подсавеза у фудбалу 1964/65.|Прваци Друге Београдске лиге Б-е групе за 1964/65.]] годину<br/>Са утакмице '''Палилулац''' — [[ФК Балкан Миријево|Балкан]]{{nbsp}}(2:0), 26. маја 1965. [[Крњача (Београд)|Крњача]]<br />Стоје: [[Ранко Борозан]] (и тренер), [[Војин Дворнић|Дворнић]], Хоџић, Симеуновић, Веланац, Раде Вигњевић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]]<br />Чуче: Јозеф Дели Јошка, Ђорђе Тијеглић Туња, Пинга, Видовић,<br/>Пуниша Јањић Пуша</center>]] <center>1963/64. као другопласирани тим прешао у Први разред</center> |} {| | valign="top"| === Тим из 1994/95. године === :[[Датотека:FK Palilulac prvaci BGD Zone 94-95.jpg|мини|450px|лево|<center>[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1994/95.|Прваци Београдске зоне за 1994/95.]] годину и победници купа [[Београд]]а<br />Стоје: тренер Јовић, Егерић, Марковић, Момировић, Алфировић, Жарић <br />Чуче: Васовић, Рајић, Љубеновић, Д. Аничић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]], Рамадани, Гари, Ж. Аничић</center>]] | style="width:10px;"|{{nbsp}} | valign="top"| === Тим из 1995/96. године === :[[Датотека:FK Palilulac pobednik kupa Beograda 14.X.1995.jpg|л|мини|450px|<center><center>[[Српска лига „Север” — група Београд у фудбалу 1995/96.|Прваци српске лиге „Север” група Београд]] и победници купа [[Београд]]а</center> Стоје: Егерић, Филактов, Јанковић, Алфировић, Павловић, Ловрић, Бјела, Жарић, Јакшић, тренер Остојић, др Лакушић<br />Чуче: Рамадани, Д. Аничић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]], Живковић, Петковић, Љубеновић, физиотерапеут Митровић<ref name = "Архива"/></center>]] | style="width:10px;"|{{nbsp}} | valign="top"| === Тим из 2005/06. године === :[[Датотека:FK Palilulac 2005-06.jpg|мини|450п|лево|<center>[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2005/06.|Прваци Београдске зоне 2005/06.]] године</center>Горњи ред: помоћни тренер Миша, {{tooltip|Стаменковић|Брат Стаменковић -{II}-}} -{I}-, {{tooltip|Стаменковић|Брат Стаменковић -{I}-}} -{II}-, Пурковић, Додић,Илић, ??,Настић, физиотерапеут Миш, тренер Симоновић<br/>Средњи ред: Ристић, ??, Вуковић, [[Драган Добрић|Добрић]], Близнаковић, Душан Ристић,<br/>Н. Ристић, Марко Бајић, секретар клуба Саковић<br/>Доњи ред: Мијић, Радојевић, Сакић, Бубоња, Брашћанц, Максимовић, председник клуба Михаљчић]] |} == Тимови из 1953. године<ref name = "Архива"/> == <!-- *Активности клуба су биле привремено прекинуте током Другог светског рата. Да се клуб не би угасио играо је пријатељске утакмице, када су ратни услови дозвољавали. --> {| | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac tim iz 1943.jpg|мини|350px|лево|Непознат терен:<br />Никола Наумовић, Милан Ћајић, Јоца Хорват, Аца Кесеревић, Буца Секулић, Бранислав Голубовић,<br />Раде Окрајинов, Божидар Трнинић, Аца Бојић,<br />Миодраг Симоновић, Србобран Ђорђевић]] | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac gostovanje u Sopotu 1943.jpg|мини|350px|лево|Палилулац је у плаво-белим дресовима.<br />Гостовање у Сопоту<br/>Стоје: Мома Кесеровић (вођа пута), Раде Окрајинов, Д. Бојић, Ш. Иванчевић, С. Стефановић, Ј. Кандић, М. Ћајић А. Лукић, Д. Димитријевић<br />Чуче: М. Нешић, Б. Трнинић, М. Ивковић, М. Симоновић,<br />Ј. Хорват]] | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac sa navijacima 1943 igraliste SK Balkan.jpg|мини|420px|лево|Игралиште С.К. „Балкан” Играчи и навијачи клуба после једне утакмице. У задњем реду највиши господин са шеширом Легенда клуба Чика Мирко Радуловић ”Лимар”, дечко (први слева) поред голмана је будући савезни судија у фудбалу [https://web.archive.org/web/20190225224001/http://fudbalskisudija.blogspot.com/2013/06/covek-strogog-pogleda.html Милош Ћајић], ватрени навијач Палилулца]] |} {{clear|both}} {| | valign="top"| == Тим за сезону 1963/64. == :[[Датотека:FK Palilulac 1962.jpg|мини|450п|лево|<center>Стоје: Љуба Ђорђевић (тренер), Вигњевић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]], Никола,<br/>Симеуновић, Чонка, [[Војин Дворнић|Дворнић]], Демончић<br/>Чуче: ?, Веланац, Мунчан, Кадриспахић, Трбојевић, Триле</center>]] {{clear|both}} | style="width:5px;"| | valign="top"| == Тим за сезону 1967/68.<ref name = "Архива"/> == :[[Датотека:Rašid Šemsedinović FK Palilulac 1967-68.jpg|мини|500п|лево|<center>[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] — Палилулца 1:1 (1:0), стадион на „Лиону” 28. августа 1967.<br/>Стоје: Веланац [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]], П. Михајловић, Јанковић, Тошић, Жалац, Шемсединовић<br/>Чуче: Б. Михаиловић, Дамјановић, Камбан, Јефтић, Милићевић</center>]] {{clear|both}} | style="width:5px;"| | valign="top"| == Тим за сезону 1969/70.<ref name = "Архива"/> == :[[Датотека:FK Palilulac Beograd Tim 1969-70.jpg|мини|470п|лево|<center>[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] — Палилулца 1:1 (1:0), стадион на „Лиону” 1. јуна 1970.<br/>Стоје: Жалац, Бошкић, Никиновић, [[Војин Дворнић|Дворнић]], Ребић, З. Перовић<br/>Чуче: Филактов, Танић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]], Никола Јокић, Дели, Брајковић]] {{clear|both}} |} == Играчи и стручни штаб за сезону 2004/05.<ref name = "Архива"/> == :[[Датотека:FK Palilulac Bgd zona 2004-05.jpg|мини|1000п|лево|<center>[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2004/05.|Београдска зона 2004/05.]]<ref name = "Архива"/></center>]] {{clear|both}} {| | valign="top"| == Играчи и стручни штаб за сезону 2019/20.<ref name = "Архива"/> == :[[Датотека:FK Palilulac Beograd 2019.jpg|мини|570п|лево|<center>[[Међуопштинска лига Београд група „Б”-е у фудбалу 2019/20.]]<ref name = "Архива"/></center>Стоје: Дејан Данојлић (председник клуба), Стефан Станојевић, Насер Рамадановски (менаџер),<br/>Лутовац Мирко (тренер), Младен Билбија, Марко Алексић, Урош Тошковић, Ђорђе Лоцић,<br/>Бобан Здравковић, Јован Аћимовић, Александар Јасић, Стефан Лутовац, Тодор Глигоријевић,<br/>Марко Танасић, Алекса Павловић (пом. тренер)<br/>Чуче: Александар Костић, Урош Јозић, Никола Аћимовић, Миша Лазаров, Драгољуб Данојлић,<br/>Емини Дино, Марко Санковић]] {{clear|both}} |width"5"|&nbsp; |valign="top"| == Тим за сезону 2020/21.<ref name = "Архива"/> == :[[Датотека:ФК Палилулац сезона 2020-21.jpeg|мини|460п|лево|<center>[[Међуопштинска лига Београд група „Б”-е у фудбалу 2020/21.]]<ref name = "Архива"/><br/></center>Стоје: Марко Алексић, Никола Маџић, Стеван Ковачевић, Драгољуб Данојлић,<br/>Ненад Раданов, Александар Врцељ, Марко Пандуревић, Тодор Глигоријевић,<br/>Урош Тошковић и Немања Жарковић Чуче: Миша Лазаров, Никола Аћимовић, Александар Костић, Петар Филиповић,<br/>Митар Бурмазовић, Јован Павловић Стефан и Станојевић]] {{clear|both}} |} {{clear|both}} == Куп Београда, финала == === [[Датотека:Cup Finalist.png]] Јун 1966. године === ---- {| |- | valign="top"| :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|'''ФИНАЛЕ<ref>Новине "СПОРТ" јун 1966.</ref> Јун 1966. године''' [[Стадион]]: [[Stadion Careva ćuprija|БАСК-а]] код Цареве ћуприје, [[Београд]] [[Публика|гледалаца]] око 300<ref name="новинари"/> <br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] Б. Радосављевић ([[Београд]])<br />Стрелац: 1:0 Чакоран у 60’ [[ФК ПКБ|ПКБ]], [[Падинска Скела]]<br />[[Корнер (фудбал)|Корнери]]: 4:4, температура ваздуха око 30°<br />Пехар предао члан Извршног одбора Београдског фудбалског подсавеза Петар Лукић |- style="background:#dcdbd6; text-align:left;" !style="width: 23em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 23em;"|„Гост” <!--ПКБ--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:FK PKB.png|30п]]{{spaces|2}}'''[[ФК ПКБ|ПКБ]]-е''', [[Падинска Скела]] [[Датотека:Cup Winner.png|30п]] |<hr>{{spaces|2}}1. Милановић<br />{{spaces|2}}2. Јелисавчић<br />{{spaces|2}}3. Павловић<br />{{spaces|2}}4. Ђорђе Тијеглић — Туња<br />{{spaces|2}}5. Васа Крајтер<br />{{spaces|2}}6. Стефановић<br />{{spaces|2}}7. '''Чакоран''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] {{гол|60}}<br />{{spaces|2}}8. Калакасидис<br />{{spaces|2}}9. И. Андрејић<br />10. П. Андрејић<br />11. Тешић}} |style="text-align:center;"|'''1:0''' ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|40п]]{{spaces|2}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] |<hr>{{spaces|2}}1. Абдулах Мујагић {{suboff}} ({{subon}} Мустафа Хоџић Хоџа)<br />{{spaces|2}}2. Тома Жалац<br />{{spaces|2}}3. Неша Стефановић<br />{{spaces|2}}4. Драган Николић<br />{{spaces|2}}5. Драгутин Веланац [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]<br />{{spaces|2}}6. Веса Ивковић<br />{{spaces|2}}7. Јован Јефтић Јоле<br />{{spaces|2}}8. Астерије Филактов Грк<br />{{spaces|2}}9. Милан Вукелић Вукела<br />10. Јозеф Дели Јошка<br />11. Исаило Милићевић Иса}} |} {{clear|both}} | style="width:15px;"| | valign="top"| [[Датотека:PLS - Vukovi Beograd - Sirmium Legionaries (2016) 12.jpg|мини|240п|<center> Стадион [[Stadion Careva ćuprija|БАСК-а]] [[Београд]].<br />Капацитет 1.640 места.]]</center> {{clear|both}} |} === [[Датотека:Cup Winner.png]] 24. октобра 1994. године === ---- :Утакмицу је директно преносила [[телевизија|НТВ]]{{Напомена|(НТВ) Национална телевизија}} Студио [[Студио Б|„Б”-е]]<br/>Пехар предао Зоран Милошевић председник ИО Скупштине града. :[[Датотека:FK Palilulac.png|40п]] '''Палилулац''', [[Крњача (Београд)|Крњача]] — [[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|35п]] [[ФК Железник|Железник]], [[Железник]] '''2:1''' {{clear|both}} {| |valign="top"| {| class="toccolours" style="float: left; width: 180px; margin-left: 0.9em; margin-bottom: 0.5em;" |- | <div style="position: relative;"> [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|325px]] <!-- ФК ПАЛИЛУЛАЦ --> {{Image label|x=0.06|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;">'''Палилулац'''</span>}} {{Image label|x=0.83|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:#00ff00;">[[Датотека:FK Palilulac.png|35п]]</span>}} {{Image label|x=0.42|y=0.09|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black">'''Љујић 7'''</span>}} {{Image label|x=0.06|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Љубеновић 7'''<br /><center>[[Датотека:Red card.svg|10п]]</center></span>}} {{Image label|x=0.30|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Аничић 7,5'''<br /> <center>{{гол|76|пен.}}</center> </span>}} {{Image label|x=0.50|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Бијеле 6'''<br /> <center>[[Датотека:Yellow card.svg|10п]][[Датотека:Yellow card.svg|10п]][[Датотека:Red card.svg|10п]]</center> </span>}} {{Image label|x=0.65|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Лунгуловић 6,5'''<br /> <center>[[Датотека:Yellow card.svg|10п]]</center> </span>}} {{Image label|x=0.15|y=0.40|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">[[Датотека:football pictogram.svg|20p|Александар Играч утакмице]] '''Момировић 7,5''' {{гол|17}}</center> </span>}} {{Image label|x=0.55|y=0.35|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Топалов 6'''</span>}} {{Image label|x=0.10|y=0.50|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Васовић 6,5''' [[Датотека:Yellow card.svg|10п]]</span>}} {{Image label|x=0.75|y=0.45|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Рајић 7'''</span>}} {{Image label|x=0.23|y=0.58|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Јеврић 6'''</span>}} {{Image label|x=0.60|y=0.60|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;"> '''Рамадани 7'''</span>}} <!-- ФК ЖЕЛЕЗНИК --> {{Image label|x=0.07 |y=1.16 |scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:#ff0000;"></span>}} {{Image label|x=0.08 |y=1.19 |scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:#ff0000;"> [[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|35п]] </span>}} {{Image label|x=0.68 |y=1.22 |scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:red;"> '''[[ФК Железник|<font size=3 color="red">Железник</font>]]'''</span>}} {{Image label|x=0.41 |y=1.18 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>'''Николић 7'''</font>}} {{Image label|x=0.55 |y=1.08 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>'''Савић 6'''</font>}} {{Image label|x=0.15 |y=1.08 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>[[Датотека:Red card.svg|10п]][[Датотека:Yellow card.svg|10п]][[Датотека:Yellow card.svg|10п]] '''Ћирић 6,5'''</font>}} {{Image label|x=0.53 |y=0.99 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>[[Датотека:Yellow card.svg|10п]] '''Серафимовић 6,5'''</font>}} {{Image label|x=0.07 |y=0.99 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>[[Датотека:Yellow card.svg|10п]] '''Стојановић 6'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.88 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>[[Датотека:Yellow card.svg|10п]] '''Митић 6'''</font>}} {{Image label|x=0.50 |y=0.88 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>'''Стојанов 6'''</font>}} {{Image label|x=0.75 |y=0.69 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>[[Датотека:Yellow card.svg|10п]] '''Зец 6'''</font>}} {{Image label|x=0.08 |y=0.75 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>'''Срдић 6'''</font>}} {{Image label|x=0.35 |y=0.76 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>[[Датотека:Red card.svg|10п]] '''Прерадовић 6,5''' {{гол|10}}</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.67 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>'''Смиљанић 7''' [[Датотека:Yellow card.svg|10п]] </font>}} </div> |- |style="font-size:90%"|Тренери<br />Палилулца: [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/u-srijedu-4-jula-2018-godine-u-beogradu-je-umro-nekada%C5%A1nji-fudbaler-i-trener-fk-/910284669159417/ Славко Јовић]<br />Железника: [http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2012/11/foto-arhiva-aleksandar-trifunovic.html Аца Трифуновић]<br />играли су још: Петрић 7 и Андрић — (Палилулац), Миленовић и Станковић 6 — (Железник)<br />Играч утакмице [[Датотека:football pictogram.svg|20p]] |} |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac pobednik kupa Beograda 24.X.1994.jpg|мини|490px|<ref name = "Архива"/> Стоје:<br /><center>физиотерапеут Срђан, Бјеле,?, Топалов, ?, ?, Љубеновић, Д. Аничић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]], Момировић, Крстић, Љујић, ?, тренер Јовић, ?, Филактов<br /> Чуче: Васовић, ?, ?, Лунгуловић, Рамадани, секретар Ђурашковић, Рајић, ?, Соле</center>]] [[Датотека:FK Hajduk Beograd stadion.jpg|мини|ц|380п|<center>[[Фудбалско игралиште|Стадион]] [[ФК Хајдук Београд|Хајдука]], капацитет стадиона 4.500 места [https://www.google.rs/maps/place/FK+Hajduk+Lion/@44.7967191,20.4984259,833m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x475a70802f9c2993:0xc6fc635d539ed0bd!8m2!3d44.7967153!4d20.5006146?hl=sr],<br />на којем је одиграно финале купа Београда<br/>Цена улазнице: 3 динара.</center>]] | style="width:20px;"| |valign="top"| {{float|right=95px|'''ДОСАДАШЊИ ПОБЕДНИЦИ'''}} <div style="width:300px; height:600px; overflow-y:auto; margin:0 auto; border:0 solid #bbb;"> {| class="sortable" |- !{{tooltip|Год.|Сорт по години}}||{{tooltip|Л.|Сорт по Логу клуба}}||style="text-align: left;"|{{tooltip|Клуб|Сорт по називу клуба}} |- ||1954.||style="text-align: center;"| [[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1955.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1956.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1957.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1958.||style="text-align: center;"|[[Датотека:BASK.svg|20п]]||[[ФК БАСК|БАСК]] ([[Београд]]) |- ||1959.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]]||[[ФК Вождовац|Вождовачки]] ([[Београд]]) |- ||1960.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Zeleznicar beograd.jpg|30п]]||[[ФК Железничар Београд|Железничар]] ([[Београд]]) |- ||1961.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Žarkovo.gif|20п]]||[[ФК Жарково|Жарково]] ([[Београд]]) |- ||1962.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Žarkovo.gif|20п]]||[[ФК Жарково|Жарково]] ([[Београд]])) |- ||1963.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1964.||style="text-align: center;"|[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|30п]]||[[ФК Железник|Железник]] ([[Београд]]) |- ||1965.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|30п]]||[[ФК Прва искра Барич|Искра]] ([[Барич (Обреновац)|Барич]]) |- ||1966.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1967.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]||[[ФК Чукарички|Чукарички]] ([[Београд]]) |- ||1968.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1969.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]]||[[ФК Вождовац|Слобода]] ([[Београд]]) |- ||1970.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]||[[ФК Чукарички|Чукарчки]] ([[Београд]]) |- ||1971.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Im rakovica beograd.png|25п]]||[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]] ([[Београд]]) |- ||1972.||style="text-align: center;"|[[Датотека:GRB FK RAD.png|20п]]||[[ФК Рад|Рад]] ([[Београд]]) |- ||1973.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1974.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|25п]]||[[ФК Београд|Беград]] ([[Београд]]) |- ||1975.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|25п]]||[[ФК Београд|Беград]] ([[Београд]]) |- ||1976.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]||[[ФК Југопетрол|Југопетрол]] ([[Београд]]) |- ||1977.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Галенка]] ([[Земун]]) |- ||1978.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Im rakovica beograd.png|25п]]||[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]] ([[Београд]]) |- ||1979.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Graficar.gif|25п]]||[[ФК Графичар|Графичар]] ([[Београд]]) |- ||1980.||style="text-align: center;"|[[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|20п]]||[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] ([[Београд]]) |- ||1981.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1982.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|30п]]||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]) |- ||1983.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]]||[[ФК Вождовац|Вождовац]] ([[Београд]]) |- ||1984.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1985.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|25п]]||[[ФК Београд|Беград]] ([[Београд]]) |- ||1986.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1987.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1988.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|30п]]||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]) |- ||1989.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|30п]]||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]) |- ||1990.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK BSK Batajnica.png|25п]]||[[ФК БСК Батајница|БСК]] ([[Батајница]]) |- ||1991.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1992.||style="text-align: center;"|[[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|20п]]||[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] ([[Београд]]) |- ||1993.||style="text-align: center;"|[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|30п]]||[[ФК Железник|Железник]] ([[Београд]]) |- ||1994.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Palilulac.png|35п]]||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- !style="text-align: left;"|1995.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]||? |} </div> {{clear|both}} |} {{clear|both}} === [[Датотека:Cup Winner.png]] 14. октобра 1995. године === ---- :[[Датотека:FK Palilulac.png|40п]] '''ФК Палилулац''', [[Крњача (Београд)|Крњача]] '''3:0''' [[Датотека:FK Sremcica.png|18п]] [[ФК Сремчица]] :Финале купа [[Београд]]а одиграно је на игралишту [[Стадион Краљ Петар Први|Рада]] — [[Петар I Карађорђевић|„Краљ Петар Први”]]. {| |valign="top"| {| class="toccolours" style="float: left; width: 180px; margin-left: 0.9em; margin-bottom: 0.5em;" |- | <div style="position: relative;"> [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|325px]] <!-- ФК ПАЛИЛУЛАЦ --> {{Image label|x=0.06|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;">'''ФК Палилулац'''</span>}} {{Image label|x=0.80|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;">[[Датотека:FK Palilulac.png|40п]]<br /></span>}} {{Image label|x=0.42|y=0.09|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Жарић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.07|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Д. Аничић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]]'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.32|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Љубеновић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.60|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Бјеле'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.75|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Лечић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.25|y=0.35|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Павловић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.60|y=0.35|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Момировић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.10|y=0.45|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Радивојевић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.65|y=0.45|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Алфировић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.23|y=0.58|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Ловрић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.60|y=0.60|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Петровић'''<br /></span>}} <!-- ФК ЖЕЛЕЗНИК --> {{Image label|x=0.07|y=1.19|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:#ff0000;"> [[Датотека:FK Sremcica.png|20п]]</span>}} {{Image label|x=0.62|y=1.22|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;"> '''[[ФК Сремчица]]'''</span>}} {{Image label|x=0.38|y=1.18|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Ковачевић'''</font>}} {{Image label|x=0.55|y=1.08|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Јовановић'''</font>}} {{Image label|x=0.25|y=1.08|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Јовић'''</font>}} {{Image label|x=0.72|y=0.99|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Рајчетић'''</font>}} {{Image label|x=0.07|y=0.99|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Стајчић'''</font>}} {{Image label|x=0.25|y=0.88|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Видаковић'''</font>}} {{Image label|x=0.50|y=0.88|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Трифковић'''</font>}} {{Image label|x=0.70|y=0.69|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Живковић'''</font>}} {{Image label|x=0.08|y=0.75|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Радовановић'''</font>}} {{Image label|x=0.49|y=0.79|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Петковић'''</font>}} {{Image label|x=0.25|y=0.67|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Топалов'''</font>}} </div> |- |style="font-size:90%"|Тренери: ФК Палилулац Мирољуб Остојић<br /> <center>{{spaces|4}}ФК Сремчица{{spaces|2}}[[ФК Хајдук Београд#„Голубови” памте|Милосав Раденовић Грба]]</center> |} |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac pobednik kupa Beograda 14.X.1995.jpg|ц|мини|450px|<center><ref name = "Архива"/> Стоје: Егерић, Филактов, Јанковић, Алфировић, Павловић, Ловрић, Бјела, Жарић, Јакшић, тренер Остојић, др Лакушић<br /> Чуче: Рамадани, Д. Аничић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]], Живковић, Петковић, Љубеновић, физиотерапеут Митровић</center>]] [[Датотека:Stadion.jpg|мини|л|295п|<center> Стадион [[Стадион Краљ Петар Први|Рада]] — [[Петар I Карађорђевић|„Краљ Петар Први”]].<br />Капацитет 6.000 места.]] [[Датотека:FK Palilulac Proslava osvajanja kupa Beograda 14.X.1995.jpg|мини|д|230п|<center><ref name = "Архива"/> Прослава освајања купа [[Београд]]а</center>]] | style="width:20px;"| | valign="top"| {{float|right=96px|'''ДОСАДАШЊИ ПОБЕДНИЦИ'''}} <div style="width:300px; height:580px; overflow-y:auto; margin:0 auto; border:0px solid #BBB"> {| class="sortable" |- !{{tooltip|Год.|Сорт по години}}||{{tooltip|Л.|Сорт по Логу клуба}}||style="text-align: left;"|{{tooltip|Клуб|Сорт по називу клуба}} |- ||1964.||style="text-align: center;"| [[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1965.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1966.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1967.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1968.||style="text-align: center;"|[[Датотека:BASK.svg|20п]]||[[ФК БАСК|БАСК]] ([[Београд]]) |- ||1969.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]]||[[ФК Вождовац|Вождовачки]] ([[Београд]]) |- ||1960.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Zeleznicar beograd.jpg|30п]]||[[ФК Железничар Београд|Железничар]] ([[Београд]]) |- ||1961.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Žarkovo.gif|20п]]||[[ФК Жарково|Жарково]] ([[Београд]]) |- ||1962.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Žarkovo.gif|20п]]||[[ФК Жарково|Жарково]] ([[Београд]])) |- ||1963.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1964.||style="text-align: center;"|[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|30п]]||[[ФК Железник|Железник]] ([[Београд]]) |- ||1965.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|30п]]||[[ФК Прва искра Барич|Искра]] ([[Барич (Обреновац)|Барич]]) |- ||1966.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1967.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]||[[ФК Чукарички|Чукарички]] ([[Београд]]) |- ||1968.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1969.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]]||[[ФК Вождовац|Слобода]] ([[Београд]]) |- ||1970.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]||[[ФК Чукарички|Чукарчки]] ([[Београд]]) |- ||1971.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Im rakovica beograd.png|25п]]||[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]] ([[Београд]]) |- ||1972.||style="text-align: center;"|[[Датотека:GRB FK RAD.png|20п]]||[[ФК Рад|Рад]] ([[Београд]]) |- ||1973.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1974.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|25п]]||[[ФК Београд|Беград]] ([[Београд]]) |- ||1975.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|25п]]||[[ФК Београд|Беград]] ([[Београд]]) |- ||1976.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]||[[ФК Југопетрол|Југопетрол]] ([[Београд]]) |- ||1977.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Галенка]] ([[Земун]]) |- ||1978.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Im rakovica beograd.png|25п]]||[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]] ([[Београд]]) |- ||1979.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Graficar.gif|25п]]||[[ФК Графичар|Графичар]] ([[Београд]]) |- ||1980.||style="text-align: center;"|[[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|20п]]||[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] ([[Београд]]) |- ||1981.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1982.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|30п]]||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]) |- ||1983.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]]||[[ФК Вождовац|Вождовац]] ([[Београд]]) |- ||1984.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1985.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|25п]]||[[ФК Београд|Беград]] ([[Београд]]) |- ||1986.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1987.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1988.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|30п]]||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]) |- ||1989.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|30п]]||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]) |- ||1990.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK BSK Batajnica.png|25п]]||[[ФК БСК Батајница|БСК]] ([[Батајница]]) |- ||1991.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1992.||style="text-align: center;"|[[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|20п]]||[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] ([[Београд]]) |- ||1993.||style="text-align: center;"|[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|30п]]||[[ФК Железник|Железник]] ([[Београд]]) |- ||1994.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Palilulac.png|35п]]||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- ||1995.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Palilulac.png|35п]]||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- !style="text-align: left;"|1996.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]||? |} </div> |} {{clear|both}} === [[Датотека:Cup Finalist.png]] 24. јуна 2001. године === ---- {| |- | valign="top"| :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|'''ФИНАЛЕ 24. јуна 2001. године''' [[Стадион]]: [[ФК Рад|Рада]] — [[Петар I Карађорђевић|„Краљ Петар Први”]]. са [[Бањица|Бањице]] [[Београд]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:left;" !|„Домаћин”||align=center|Резултат||„Гост” |- style="text-align:left;" || [[Датотека:FK Palilulac.png|50п]]{{spaces|2}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] ||style="text-align:Center;"|'''1:3'''||[[Датотека:FK Mladi Obilic Beograd Logo.JPG|30п]]{{spaces|2}}[http://www.srbijasport.net/klub/458-mladi-obilic '''Млади Обилић'''] [[Београд]][[Датотека:Cup Winner.png|30п]] |} {{clear|both}} | style="width:15px;"| | valign="top"| [[Датотека:Stadion.jpg|мини|240п|<center> Стадион [[ФК Рад|Рада]] — [[Петар I Карађорђевић|„Краљ Петар Први”]].<br />Капацитет 6.000 места.]]</center> {{clear|both}} |} === [[Датотека:Cup Finalist.png]] 15. јуна 2011.<ref name="НовинеСПОРТ16јун2011." /> године === ---- :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6;" align="center" !colspan="5"|'''ФИНАЛЕ среда, 15. јун 2011. година у 17.30 часова.'''<br />Стадион: [[ФК Срем Јаково|Срема]] из [[Јаково|Јакова]], [[Публика|гледалаца]] 500<ref name="новинари"/><br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] Златан Хаскић ([[Београд]]) (7) [[Помоћни судија (фудбал)|Помоћници]][[Датотека:Offside icon.svg|безоквира|upright=0.1|Помоћнe судијe]]: <br />Стрелаци: 1:0 Николић у 41’, 2:0 Живановић у 44’ и 3:0 Дубоњац у 90’ ([[ФК Шумадија Јагњило|Шумадија]], [[Јагњило (Младеновац)|Јагњило]]).<br />[[Датотека:Yellow card.svg|middle|15п|link=Правила фудбалске игре#Прекршаји и неспортска понашања|Опомена]]{{Напомена|name="Жути и црвени картони"|Жути и црвени картони су први пут представљени на [[Светско првенство у фудбалу 1970.|Светском првенству 1970.]] и од тада су у сталној употреби}}: Билбиа и Ђорђевић (Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- style="background:#dcdbd6;" align="left" |colspan="2" style="text-align: center"|'''"Домаћин"'''|| align = center|'''Резултат||colspan="2" style="text-align: center"|'''"Гост"''' |-align="center" !colspan="2"|[[Датотека:Cup Winner.png|30п]] [[Датотека:FK Šumadija Jagnjilo.gif|50п]]{{nbsp}}{{nbsp}}[[ФК Шумадија Јагњило|<big>'''Шумадија'''</big>]], [[Јагњило (Младеновац)|Јагњило]]|| align = center| '''3:0''' ||colspan="2"|[[Датотека:FK Palilulac logo.jpg|50п]] Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] <!--Шумадија--> |-align="left" ||Јокић<br />Глођовић<br />Николић {{гол|41}} <br />Д. Стојановић<br />Спасић<br />Солдатовић<br />Ђоровић<br />Јованчић {{suboff}} ({{subon}} М. Јовановић)<br />Милић {{suboff}} ({{subon}} Дубоњац {{гол|90}})<br />'''Ненад Живановић''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] {{гол|44}} {{suboff}} ({{subon}} Б. Стојановић)<br />Дабетић ||—<br />6,5<br />7<br />7<br />6,5<br />7<br />7<br />6,5 (—)<br />6,5 (7)<br />'''7,5''' (—)<br />7|| <!--Палилулац--> ||Јанковић<br />Билбиа [[Датотека:Yellow card.svg|10п]]<br />Ђорђевић [[Датотека:Yellow card.svg|10п]] {{suboff}} ({{subon}} Шушњар)<br />Радаковић<br />Каровић<br />Јокановић<br />Николић<br />Вукомановић<br />Трајковић {{suboff}} ({{subon}} Костић)<br />Христов<br />Кастратовић {{suboff}} ({{subon}} Милошевић) ||6<br />5,5<br />5 (—)<br />6<br />5,5<br />6<br />6<br />6<br />5,5 (5,5)<br />6<br />5,5 (5,5) |} {{clear|both}} == Пријатељска утакмица Палилулац — [[ФК Партизан|Партизан]] 1990/91<ref name = "Архива"/></center> == [[Датотека:FK Palilulac Paunovic, Osim i Mihajlovic.jpg|мини|375п|лево|<center>[[Благоје Пауновић]], [[Ивица Осим]] и<br />Пера Михајловић секретар ФК Палилулац </center>]] {{clear|both}} == Сезоне од 1941. до 1944. == {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона 1941/42.{{nbsp}}-{I}- Разред {{tooltip|БЛП|Београдски Лоптачки Подсавез}}<ref name="exyufudbal">http://exyufudbal.in.rs/ exyufudbal</ref> |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |style="width:2em;"|М||align=left| Клуб |style="width:2em;"|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Поб|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center style="width:2em;"|{{tooltip|'''ГК'''|Гол Количник}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center <!-- | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] --> | {{tooltip|'''1.'''|Подсавезна лига БЛП}}|| align=left | Балкан{{Напомена|име="БалканБеоград"|ФК Балкан Београд основан 1925. под именом 33, Клупска боја љубичасто—бела}}, [[Београд]] ||12||8||3||1||24||10||2,400||{{tooltip|'''19'''|Подсавезна лига БЛП}} |- style="border-top:double" align=center | 2.|| align=left | [[ФК Славија Београд|Славија]] [[Београд]] ||12||8||1||3||13||17||0,765||17 |- align=center | 3.|| align=left | [[ФК Електрична централа|{{tooltip|Ел. централа|Електрична централа}}]]{{Напомена|име="ЕЦ"|Електрична централа Клуб радника тадашње Дирекције трамваја и осветљења. Клупске боја црна}} [[Београд]] ||12||8||1||3||11||27||0,407||17 |- align=center | 4.|| align=left | [[ФК Железничар Београд|Железничар]] [[Београд]] ||12||4||2||6||25||20||1,250||10 |- align=center | 5.|| align=left | [[ФК Спарта Београд|Спарта]]{{Напомена|име="СпартаБеоград"|„ФК Спарта” основан 1925. Клуб омладинаца и грађана са насеља Сењак. Клупска кбоја плаво—бела}} [[Београд]] ||12||4||2||6||18||24||0,750||10 |- style="background:#ffe4e1; text-align:center;" | 6.|| align=left | [[ФК Борац Београд|Борац]]{{Напомена|име="Борац"}} [[Београд]] ||{{spaces|2}}7||4||0||3||16||14||1,143||{{spaces|2}}8 |- align=center | 7.|| align=left | Палилулац [[Београд]] ||12||1||1||10{{spaces|2}}||13||39||0,333||{{spaces|2}}3 |- style="background:#ffe4e1; text-align:center;" | 8.|| align=left | [[ФК Раднички Београд|Раднички]] [[Београд]] ||{{spaces|2}}7||1||0||6||13||30||0,433||{{spaces|2}}2 |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | У пролеће 1942. године одустали су и брисани су из чланства<br/>[[ФК Борац Београд|Борац]]{{Напомена|име="Борац"}} [[Београд]] и [[ФК Раднички Београд|Раднички]] [[Београд]],<br/>али је њихов скор с јесени рачунат у табели. |} {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона 1942/43.{{nbsp}}-{I}- Разред {{tooltip|БЛП|Београдски Лоптачки Подсавез}}<ref name="exyufudbal"/> |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |style="width:2em;"|М||align=left| Клуб |style="width:2em;"|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Поб|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center style="width:2em;"|{{tooltip|'''ГК'''|Гол Количник}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center <!-- | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] --> | {{tooltip|'''1.'''|Подсавезна лига БЛП}}|| align=left | [[ФК Славија Београд|Славија]] [[Београд]] ||10||7||1||2||30||19||1,579||{{tooltip|'''15'''|Подсавезна лига БЛП}} |- style="border-top:double" align=center | 2.|| align=left | [[ФК Вождовац|Душановац]] [[Београд]] ||10||6||2||2||29||10||2,900||14 |- align=center | 3.|| align=left | Палилулац [[Београд]] ||10||4||2||4||13||12||1,083||10 |- align=center | 4.|| align=left | [[ФК Електрична централа|{{tooltip|Ел. централа|Електрична централа}}]]{{Напомена|име="ЕЦ"|Електрична централа Клуб радника тадашње Дирекције трамваја и осветљења. Клупске боја црна}} [[Београд]] ||10||3||2||5||22||24||0,917||{{spaces|2}}8 |- align=center | 5.|| align=left | [[ФК Железничар Београд|Железничар]] [[Београд]] ||10||3||1||6||20||37||0,541||{{spaces|2}}7 |- style="background:#ffe4e1; text-align:center;" | 6.|| align=left | [[ФК БАСК|Сењак]] [[Београд]] ||10||3||0||7||17||29||0,586||{{spaces|2}}6 |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" |Због контра — жалбе Железничара на утакмицу са Душановцем,<br/>БЛП је одредио да је најбоље да Славија и Душановац међусобно<br/>одиграју 2 утакмице у којима ће одлучити ко ће се пласирати<br/>у подсавезно првенство.<br/>15.08.1943. '''Славија''' (Београд) - Душановац (Београд) 2:0<br/>29.08.1943. Душановац (Београд) - '''Славија''' (Београд) 0:1 |} {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона 1943/44.{{nbsp}}-{I}- Разред {{tooltip|БЛП|Београдски Лоптачки Подсавез}}<ref name="exyufudbal"/> |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |style="width:2em;"|М||align=left| Клуб |style="width:2em;"|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Поб|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center style="width:2em;"|{{tooltip|'''ГК'''|Гол Количник}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- <!-- bgcolor=#C0FFC0 --> align=center <!-- | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] --> | {{tooltip|'''1.'''|Подсавезна лига БЛП}}|| align=left | [[ФК Вождовац|Душановац]] [[Београд]] ||7||5||1||1||12||{{spaces|2}}5||2,400||{{tooltip|'''11'''|Подсавезна лига БЛП}} |- style="border-top:double" align=center | 2.|| align=left | Палилулац [[Београд]] ||7||5||0||2||16||13||1,231||10 |- align=center | 3.|| align=left | [[ФК БАСК|Сењак]] [[Београд]] ||6||4||1||1||16||{{spaces|2}}8||2,000||{{spaces|2}}9 |- align=center | 4.|| align=left | [[ФК Трговачки Београд|Трговачки]]{{Напомена|име="Трговачки"|Трговачки Основан 1925. под именом Трговачки Подмладак. Године 1932. мења име у Трговачки. Клупска боја плаво—црвено}} [[Београд]] ||7||4||1||2||17||{{spaces|2}}7||2,429||{{spaces|2}}9 |- align=center | 5.|| align=left | [[ФК Митић Београд|Митић]]{{Напомена|име="Митић"}} [[Београд]] ||6||2||2||2||11||{{spaces|2}}9||1,222||{{spaces|2}}6 |- align=center | 6.|| align=left | [[ФК Адмира Београд|Адмира]]{{Напомена|име="Адмира"|Адмира основана 1928.Клуб трговачких помоћника и намештеника. Клупска боја бело—црна.}} [[Београд]] ||7||1||2||4||{{spaces|2}}8||12||0,667||{{spaces|2}}4 |- align=center | 7.|| align=left | [[ФК Електрична централа|{{tooltip|Ел. централа|Електрична централа}}]]{{Напомена|име="ЕЦ"}} [[Београд]] ||6||0||2||4||{{spaces|2}}5||16||0,313||{{spaces|2}}2 |- align=center | 8.|| align=left | [[ФК Железничар Београд|Железничар]] [[Београд]] ||6||0||1||5||{{spaces|2}}9||24||0,375||{{spaces|2}}1 |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" |Само јесењи део првенства |} {{clear|both}} == Сезоне од 1948. до 1953. == {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона 1948/49.{{nbsp}}-{III}- Разред<ref name="50 година БФС"/> |- bgcolor= #dcdbd6 |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|М|Место на табели}} || Клуб |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Поб|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ГК|Гол Количник}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- align=center | {{nbsp}}1.|| align=left | [[ФК Вождовац|Душановац]], Београд ||align=center|14||11||2||1||54||11||4,909||24 |- align=center | {{nbsp}}2.|| align=left | [[ФК Пролетер Београд|Пролетер]]{{Напомена|name="ПролетерБеоград"|Пролетер Београд<br />Основан 1948. године при истоименој фабрици на подручју Општине Чукарица. Од 1950 до 1953. године такмичи се под именом Бановци. Клупска боја зелено-црна}}, [[Београд]] ||align=center |14||8||3||3||25||21||1,190||19 |- align=center |{{nbsp}} 3.|| align=left | [[ФК Нови Београд|Нови Београд]]{{Напомена|name="НовиБеоград"|Нови Београд<br />Основан 1948. године оснивачи градитељи Новог Београда. 1962. године се фузионише са Нашим крилима под именом Напредак —— Нови Београд.}} ||align=center|14||8||2||4||44||31||1,419||18 |- align=center | {{nbsp}}4.|| align=left | Палилулац, Београд ||align=center|14||7||2||5||44||24||1,833||14 |- align=center | {{nbsp}}5.|| align=left | [[ФК Милутинац|Милутинац]]{{Напомена|Милутинац Земун<br />Основан 1948. године. Клупска боја црвена. Две године 1954—1956. био је фузионисан са ЈАТ-ом и наступао под именом ЈАТ}} , [[Земун]]||align=center|14||5||2||7||30||36||0,833||12 |- align=center | {{nbsp}}6.|| align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/3450-bratstvo Братство] ([[Загорка Маливук]])||align=center|14||4||1||9||26||42||0,619||9 |- align=center | {{nbsp}}7.|| align=left | [[ФК Угоститељ|Угоститељ]]{{Напомена|Угоститељ Београд<br />Основан 1948. године обновио је рад предратног клуба Слога.}}, [[Београд]] ||align=center|14||2||3||9||14||43||0,326||7 |- align=center | {{nbsp}}8.|| align=left | [[ФК Кожарац|Кожарац]]{{Напомена|Кожарац Београд<br />Основан 1948. године под именом „29. новембар”. 1948/49. мења име у Кожарац. 1950. године обуставља рад, а 1953. године обнавља се под именом „29. новембар”.}}, [[Београд]] ||align=center|14||1||3||10||15||43||0,349||5 |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | ''На завршетку такмичења УГОСТИТЕЉ мења име у СЛОГА.'' |} {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона (Само јесењи део) 1950.{{nbsp}}-{I}- Разред<ref name="50 година БФС"/> |- bgcolor= #dcdbd6 |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|М|Место на табели}} || Клуб |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Поб|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ГК|Гол Количник}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- align=center | {{nbsp}}1.|| align=left | [[ФК Сењак|Сењак]]{{Напомена|Сењак Београд<br />Основан 1948. године, а 1953. године узима име БАСК}}, [[Београд]] ||align=center|9||7||1||1||29||10||2,900||15 |- align=center | {{nbsp}}2.|| align=left | [[ФК Вождовац|Вождовачки]], Београд ||align=center|9||7||0||2||29||6||4.833||14 |- align=center |{{nbsp}} 3.|| align=left | [[ФК Херој 1925|Херој]], Београд ||align=center|9||4||3||2||23||16||1,438||11 |- align=center | {{nbsp}}4.|| align=left | Палилулац, Београд ||align=center|9||4||1||4||18||19||0,947||9 |- align=center | {{nbsp}}5.|| align=left | [[ФК Пролетер Београд|Пролетер]]{{Напомена|name="ПролетерБеоград"}}, [[Београд]] ||align=center|9||4||1||4||13||15||0,867||9 |- align=center | {{nbsp}}6.|| align=left | [[ФК Нови Београд|Нови Београд]]{{Напомена|name="НовиБеоград"}} ||align=center|9||4||0||5||13||24||0,542||8 |- align=center | {{nbsp}}7.|| align=left | [[ФК Раднички Земун|Раднички]]{{Напомена|Раднички Земун<br>Основан 1948. године под именом Ново Село. Крајем 1949. године фузионише са са Омладинцем из Земуна у Будућност Земун}},[[Земун]] ||align=center|9||3||1||5||20||19||1,053||7 |- align=center | {{nbsp}}8.|| align=left | [[ФК Црвена Машина|Црвена Машина]]{{Напомена|Црвена Машина<br />Основан је 1948. годне при фабрици машина алатљика „Иво Лола Рибар”. Године 1951. мења име у Напредак — Железник}}, [[Железник]]||align=center|9||3||1||5||14||24||0,583||7 |- align=center | {{nbsp}}9.|| align=left | [[ФК Кнежевац|Кнежевац]]{{Напомена|Кнежевац<br />Основан 1939. године. Клупска боја зелено-бела.}} ||align=center|9||2||2||5||14||20||0,700||6 |- align=center | 10.|| align=left | [[ФК Омладинац Земун|Омладинац]]{{Напомена|Омладинац Земун<br />Основан 1948. године.}}, [[Земун]] ||align=center|9||2||0||7||11||22||0,500||4 |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | ''Фузија: РАДНИЧКИ, Земун и ОМЛАДИНАЦ, Земун у<br/>БУДУЋНОСТ, Земун '' |} {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона (пролеће — јесен) 1951.{{nbsp}}-{I}- Разред<ref name="50 година БФС"/> |- bgcolor= #dcdbd6 |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|М|Место на табели}} || Клуб |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Поб|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ГК|Гол Количник}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- align=center | {{nbsp}}1.|| align=left | [[ФК Будућност Београд|Будућност]], [[Београд]] ||align=center|22||15||5||2||82||28||2,929||35 |- align=center | {{nbsp}}2.|| align=left | [[ФК Слога Београд|Слога]]{{Напомена|Слога Београд<br />Под именом Слога 1948. године је обновио рад Хероја. 1949. године мења име у Херој}} ||align=center|22||13||5||4||57||39||1,462||31 |- align=center |{{nbsp}} 3.|| align=left | [[ФК Нови Београд|Нови Београд]]{{Напомена|name="НовиБеоград"}} ||align=center|22||13||4||5||68||34||2,000||30 |- align=center | {{nbsp}}4.|| align=left | [[ФК Занатлија|Занатлија]]{{Напомена|name="ЗанатлијаБеоград"|ФК „Занатлија” основан 1926. под именом Космај. Клупска боја црно—бела}}, [[Београд]] ||align=center|22||12||5||5||58||31||1,871||29 |- align=center | {{nbsp}}5.|| align=left | [[ФК Медицинар|Медецинар]]{{Напомена|Медецинар Београд<br />Основан 1950. године као клуб студената Медецинског факултета. Престао са радом 1957. године.}}, [[Београд]] ||align=center|22||10||4||8||56||43||1,302||24 |- align=center | {{nbsp}}6.|| align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/808-gsp-polet ГСП Полет], Београд ||align=center|22||8||8||6||42||36||1,167||24 |- align=center | {{nbsp}}7.|| align=left | [[ФК Поштар|Поштар]]{{Напомена|Поштар Београд<br />Основан 1930. године под именом Пупин. Име Поштар носи од 1937. године, Клупска боја у почетку бело-црна, а сада жута}}, [[Београд]] ||align=center|22||9||2||11||39||55||0,709||20 |- align=center | {{nbsp}}8.|| align=left | [[ФК Трговачки|Трговачки]]{{Напомена|name="ТрговачкиБеоград"|ФК „Трговачки подмладак” Београд Основан 1925.. Клупске боје: плаво—црвена}} ||align=center|22||7||3||12||36||54||0,667||17 |- align=center | {{nbsp}}9.|| align=left | [[ФК Бановац|Бановац]], [[Београд]] ||align=center|22||5||7||10||24||47||0,511||17 |- align=center | 10.|| align=left | Палилулац, [[Београд]] ||align=center|22||5||4||13||31||63||0,492||14 |- align=center | 11.|| align=left | [[ФК Напредак Београд|Напредак]]{{Напомена|Основан 1948. године. Такмичио се две године, па је променио име у Занатлија}}, [[Београд]] ||align=center|22||4||5||13||27||59||0,458||13 |- align=center | 12.|| align=left | [[ФК Локомотива Београд|Локомотива]] ||align=center|22||4||2||16||33||64||0,516||10 |} {{clear|both}} {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона (пролеће — јесен) 1952.{{nbsp}}-{II}-/Ц Разред<ref name="50 година БФС"/> |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|М|Место на табели}} || Клуб |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Поб|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ГК|Гол Количник}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- align=center |1.|| align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/3450-bratstvo Братство], [[Београд (Београд)|Крњача]] ||14||10||3||1||53||18||2,944||23 |- align=center |2.|| align=left | Палилулац, [[Београд]] ||14||10||3||1||41||18||2,278||23 |- align=center |3.|| align=left | [[ФК Звездара|Булбудерац]], [[Београд]]||14||6||3||5||41||24||1,708||15 |- align=center |4.|| align=left | Сутјеска, [[Београд]] ||14||5||2||7||26||33||0,788||12 |- align=center |5.|| align=left | [[ФК Црвена звезда Мали Мокри Луг|Црвена звезда]], {{tooltip|ММЛ|Мали Мокри Луг}} [[Београд]] ||14||5||2||7||25||39||0,641||12 |- align=center |6.|| align=left | Млади Текстилац, [[Београд]] ||14||5||0||9||21||35||0,600||10 |- align=center |7.|| align=left | Ударник, [[Београд]] ||14||4||1||9||23||39||0,590||{{spaces|2}}9 |- align=center |8.|| align=left | [[ФК Блаж|Блаж]], [[Овча]] ||14||2||4||8||24||48||0,500||{{spaces|2}}8 |} {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона 1952/53.{{nbsp}}-{I}-/Б Разред |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|М|Место на табели}} || Клуб |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Поб|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ГК|Гол Количник}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- align=center |{{spaces|2}}1.|| align=left | [[ФК Графичар|Графичар]], [[Београд]] ||18||13{{spaces|1}}||3||2||58||22||2,636||29 |- align=center |{{spaces|2}}2.|| align=left | [[ФК Хајдук Београд|Хајдук]], [[Београд]] ||18||10{{spaces|1}}||4||4||61||34||1,794||24 |- align=center |{{spaces|2}}3.|| align=left | [[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд]]||18||11{{spaces|1}}||1||6||50||33||1,515||23 |- align=center |{{spaces|2}}4.|| align=left | Сењак, [[Београд]] ||18||7||7||4||39||36||1,083||21 |- align=center |{{spaces|2}}5.|| align=left | Поштар, [[Београд]] ||18||7||5||6||34||33||1,030||19 |- align=center |{{spaces|2}}6.|| align=left | [[ФК Обилић|Обилић]], [[Београд]] ||18||5||5||8||49||62||0,790||15 |- align=center |{{spaces|2}}7.|| align=left | Техничар, [[Београд]] ||18||5||5||8||36||48||0,750||15 |- align=center |{{spaces|2}}8.|| align=left | [[OФК Жарково|Жарково]], [[Жарково]] ||18||3||7||8||39||46||0,848||13 |- align=center |{{spaces|2}}9.|| align=left | [[ФК Бежанија|Јединство]], [[Бежанија]] ||18||4||5||9||29||55||0,527||13 |- align=center |10.|| align=left | Палилулац, [[Београд]] ||18||3||2||13{{spaces|1}}||27||53||0,509||{{spaces|2}}8 |} {{clear|both}} == Ветерани<ref name = "Архива"/> == === Фудбалска лига ветерана Београда за 1981. годину === :Лига ветерана се састоји од Прве и три групе Друге лиге. {| |- valign=top | * Прва лига ветерана # [[ФК БАСК|БАСК]] # [[ФК Раднички Нова Пазова|Раднички]], [[Нова Пазова]] # [http://www.srbijasport.net/club/932-mladost/card Младост], [[Омољица]] # [[Фудбалски судија|Фудбалске судије]], [[Београд]] # [[ФК Раднички Ковин|Раднички]], [[Ковин]] # [http://www.srbijasport.net/club/9876-umka/card Умка] # [[ФК Железничар Београд|ОФК Железничар]], [[Београд]] # [[Тренер|Фудбалски тренери]], [[Панчево]] # [http://www.srbijasport.net/club/772-borac/card Борац], [[Остружница]] |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Група „[[Дунав]]” # [[ФК Винча|Винча]], [[Винча]] # [http://www.srbijasport.net/klub/3450-bratstvo Братство], [[Крњача (Београд)|Крњача]] # [http://www.srbijasport.net/club/968-bsk-bavaniste/card БСК], [[Баваниште]] # [[ФК БСК Борча|БСК]], [[Борча]] # Блаж, [[Овча]] # „21. Мај”, [[Градска општина Раковица|Раковица]] # [[ФК Дунавац|Дунавац]], [[Гроцка]] # [http://www.srbijasport.net/klub/3445-mladost Младост], [[Умчари]] # [[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд]] # Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Група „[[Сава]]” # Хидротехника, [[Крњача (Београд)|Крњача]] # [http://www.srbijasport.net/club/808-gsp-polet Полет], [[Београд]] # Рудо # [[ФК ИМТ|ИМТ]], [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] # [[ФК Графичар|Графичар]], [[Београд]] # Гардист # [[ФК Срем Јаково|Срем]], [[Јаково]] # [[ФК Будућност Добановци|Будућност]], [[Добановци]] # [[ФК Бежанија|Бежанија]] # [[ФК БСК Батајница|БСК]], [[Батајница]] |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Група „[[Авала]]” # [http://www.srbijasport.net/club/1891-mladi-proleter Пролетер], [[Београд]] # [[OФК Жарково]] # [[ФК Железник|Железник]] # [[ФК Сремчица|Сремчица]] # [[ФК Вождовац|Вождовац]] # [[ФК Лештане|Лештане]] # [[ФК Полицајац|Милиционар]], Макиш # [https://www.srbijasport.net/club/1403-heroj Херој], [[Јајинци]] # Неимар # [http://www.srbijasport.net/club/3455-mostanica Моштаница] |} {{clear|both}} ==== Ветерани за 1981. годину ==== :[[Датотека:FK Palilulac Veterani 1980.jpg|мини|400px|лево|<center>Утакмица Ветерана и првог тима Палилулца 1981. година]] {| |- valign=top | * [[Рашид Шемсединовић]] Рале * Михајло Белчевић Мића силвер * Миодраг Милодраговић Мића * Слободан Мартиновић Шуле * Раде Вигњевић Цегер * Петар Михајловић Пера * [[Војин Дворнић]] Дворна * Станко Николић Лала * Игњатовић * Димитрије Живковић Кики * Драгутин Веланац Бата |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Мита Миленковић Чокалија * Ђукановић Баћко * Слободан Кисић Киса * Борислав Михаиловић Бора * Јован Јефтић Јоле * Астерије Филактов Грк * Слободан Камбан Бобан * Јозеф Дели Јошка * Милан Хрецак * Михајло Радуле Миша * Иштван Чонка |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Бата Накић * Миливоје Остојић Шари * Радомир Тукмановић Тукман * Станишић Станиша * Никић Бата * Калимеро * Стева * Калимеро |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Технички штаб ** Андреја Пфландер — тренер ** Бранислав Радовић ** Спасић |} {{clear|both}} ==== Друга лига ветерана група „[[Дунав]]” за 1981. годин{{Напомена|name="Пеки"|Интерна евиденција утакмица коју је водио Петар Михајловић Пера, секретар фудбалског клуба.}} ==== :'''Утакмице ветерана играли су се ПОНЕДЕЉКОМ.''' {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392;"|<center> <span style="color:#000;">'''ПРОЛЕЋНИ ДЕО ПРВЕНСТВА''' </span> </center> |} |} {| style="width:100%;" |- | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">1. коло, 6. априла 1981.<br />Винча — '''Палилулац''' '''1:9''' (0:3)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Стева||6 |- align=left |align=left| Баћко Ђукановић||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||8 |- align=left |align=left| Јован Јефтић Јоле||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Сава {{suboff}} ({{subon}} Мартиновић Шуле {{гол|}}) ||6 (7) |- align=left |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станишић Станиша||6 |- align=left |align=left| Калимеро {{suboff}} ({{subon}} Астерије Филактов Грк {{гол|}})||6 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">2. коло, 13. априла 1981.<br />Братство — '''Палилулац''' '''0:1''' (0:1)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| А. Филактов Грк{{suboff}} ({{subon}} Чокалија{{suboff}}) ({{subon}}Стева)||7 (6) (6) |- align=left |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Мартиновић Шуле||7 |- align=left |align=left| Јован Јефтић Јоле||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станишић Станиша ||7 |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики ||6 |- align=left |align=left| С. Кисић Киса{{гол|}}{{suboff}} ({{subon}}Калимеро{{suboff}}) ({{subon}}Сава)||7 (6) (6) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">3. коло, 20. априла 1981.<br />'''Палилулац''' — БСК (Баваниште) '''11:3''' (5:1)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Стева {{suboff}} ({{subon}}Калимеро)||7 (7) |- align=left |align=left| Ђукановић Баћко||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||6 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер {{гол|}} {{гол|}}||7 |- align=left |align=left| Јован Јефтић Јоле||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|}}||8 |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Мартиновић Шуле{{suboff}} ({{subon}}Сава)||7 (7) |- align=left |align=left| Слободан Кисић Киса {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">4. коло, 27. априла 1981.<br />'''БСК''' (Борча) — Палилулац '''3:0''' (0:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Стева||7 |- align=left |align=left| Ђукановић Баћко||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера {{suboff}} ({{subon}} Станишић)||7 (7) |- align=left |align=left| Борислав Михаиловић Бора||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||7 |- align=left |align=left| Астерије Филактов Грк {{гол|}} {{suboff}} ({{subon}} Сава)||7 (6) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||7 |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{гол|}}||6 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Мартиновић Шуле {{гол|}}||6 |- align=left |align=left| Јован Јефтић Јоле||6 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">5. коло, 11. маја 1981.<br />Палилулац — Блаж (Овча) '''1:1''' (0:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станишић Станиша||9 |- align=left |align=left| Калимеро {{suboff}} ({{subon}} Накић Бата)||6 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| Борислав Михаиловић Бора {{гол|{{tooltip|АГ|Аутогол}}}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||7 |- align=left |align=left| Астерије Филактов Грк {{гол|}}||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||6 |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер||6 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Мартиновић Шуле||7 |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{suboff}} ({{subon}} Слободан Кисић Киса)||6 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} |} {| style="width:100%;" |- | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">6. коло, 18. маја 1981.<br />'''Палилулац''' — „21. Мај” '''8:1''' (5:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станишић Станиша||7 |- align=left |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер {{suboff}} ({{subon}} Калимеро)||7 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора {{гол|}} (Накић Бата)||7 (7) |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{suboff}} ({{subon}} Астерије Филактов Грк {{гол|}})||7 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||9 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић Мића {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| С. Мартиновић Шуле {{suboff}} ({{subon}} Р. Вигњевић Цегер)||7 (6) |- align=left |align=left| Слободан Кисић Киса||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">7. коло, 25. маја 1981.<br />Дунавац (Гроцка) — Палилулац (Крњача) '''1:1''' (0:1)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станишић Станиша||7 |- align=left |align=left| Накић Бата||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||7 |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{suboff}} ({{subon}} Калимеро)||7 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||6 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић Мића{{гол|}} ||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станко Николић Лала {{suboff}} ({{subon}} Мартиновић Шуле)||7 (6) |- align=left |align=left| Слободан Кисић Киса||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">8. коло, 1. јуна 1981.<br />'''Палилулац''' (Крњача) — Младост (Умчари) '''14:0''' (6:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата||8 |- align=left |align=left| Белчевић Мића силвер {{suboff}} ({{subon}} Ђукановић Баћко)||7 (6) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна {{гол|}} {{гол|}}||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора {{гол|}}||8 |- align=left |align=left| С. Мартиновић Шуле {{suboff}} ({{subon}} Јоле Јефтић {{гол|}})||7 (8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|}}||8 |- align=left |align=left| Миодраг Милорадовић Мића {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станко Николић Лала {{гол|}}||8 |- align=left |align=left| Слободан Кисић Киса {{гол|}} {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">9. коло, 8. јуна 1981.<br />Синђелић (Београд) — '''Палилулац''' '''1:4''' (0:2)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата||8 |- align=left |align=left| Мића Белчевић {{suboff}} ({{subon}} Б. Михаиловић)||8(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Јован Јефтић Јоле||8 |- align=left |align=left| Станишић Станиша||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||8 |- align=left |align=left| Станко Николић Лала {{гол|}} {{гол|}}||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Миодраг Милодраговић Мића {{гол|}} {{гол|}} ||9 |- align=left |align=left| Астерије Филактов Грк {{suboff}} ({{subon}} С. Кисић Киса)||8(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| |} {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392;"|<center> <span style="color:#000;">'''ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА''' </span> </center> |} {| style="width:100%;" |- | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">10. коло, 28. септембра 1981.<br />'''Палилулац''' — Винча '''5:2''' (3:2)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата||7 |- align=left |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||8 |- align=left |align=left| Јован Јефтић Јоле||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|}}||8 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић Мића {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Мартиновић Шуле||8 |- align=left |align=left| Слободан Кисић Киса||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">11. коло, 22. јуна 1981.<br />'''Палилулац''' — Братство (Крњача) '''4:1''' (2:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата||8 |- align=left |align=left| Мића Бачковић — Силвер {{suboff}} ({{subon}} Ђукановић Баћко)||8(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||8 |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{гол|}} {{suboff}} ({{subon}} Станишић Станиша {{гол|}})||8(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||8 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић Мића {{гол|}} {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{suboff}} ({{subon}} Калимеро)||6(7) |- align=left |align=left| Мартиновић Шуле {{suboff}} ({{subon}} Слободан Кисић Киса)||8(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">12. коло, 29. јуна 1981.<br />БСК (Баваниште) — '''Палилулац''' (Крњача) '''2:6''' (0:3)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||8 |- align=left |align=left| Ђукановић Баћко||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата||7 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||8 |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{suboff}} ({{subon}} Слободан Мартиновић Шуле)||7 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|}}||7 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић Мића {{suboff}} ({{subon}} Вуле {{гол|}})||7 (8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{гол|}} {{suboff}} ({{subon}} Калимеро)||7 (8) |- align=left |align=left| Слободан Кисић Киса {{гол|}} {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">13. коло, 7. септембра 1981.<br />'''Палилулац''' (Крњача) — БСК (Борча) '''3:2''' (0:1)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић {{suboff}} ({{subon}} Милан Јанковић Кинез)||7(7) |- align=left |align=left| М. Белчевић Мића силвер {{suboff}} ({{subon}} Накић Бата)||7(6) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Камбан||8 |- align=left |align=left| Драгутин Веланац Бата||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||7 |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{suboff}} ({{subon}} Јозеф Дели Јошка)||8(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||6 |- align=left |align=left| М. Милодраговић {{suboff}}({{subon}} Раде Вигњевић {{гол|}}{{гол|}})||7(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||8 |- align=left |align=left| Мартиновић {{suboff}}({{subon}} Кисић{{suboff}})({{subon}} М. Радуле {{гол|}}||6(7)(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">14. коло, 14. септембра 1981.<br />Блаж (Овча) — '''Палилулац''' '''3:4''' (1:4)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||6 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Милан Јанковић Кинез {{suboff}} ({{subon}} Накић Бата)||7(7) |- align=left |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| Драгутин Веланац Бата||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора {{suboff}} ({{subon}} Милан Хрецак)||6(7) |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{suboff}} ({{subon}} Станко Николић Лала)||7(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики ||8 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић {{гол|}} {{гол|}}{{suboff}} ({{subon}} Радуле Миша)||8(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Камбан||8 |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{гол|}} {{гол|}} {{suboff}} ({{subon}} Кисић Киса)||8(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} |} {| style="width:100%;" |- | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">15. коло, 21. септембра 1981.<br />„21. Мај” — '''Палилулац''' '''0:2''' (0:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата||7 |- align=left |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| Драгутин Веланац Бата||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Јозеф Дели Јошка||7 |- align=left |align=left| Михајло Радуле Миша {{suboff}} ({{subon}} Милан Хрецак)||6(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Астерије Филактов Грка||7 |- align=left |align=left| Станко Николић Лала {{suboff}} ({{subon}} Мића Милодраговић)||8(6) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|пенал}}||9 |- align=left |align=left| Кисић Кики {{suboff}} ({{subon}} Раде Вигњевић Цегер {{гол|}})||7(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">16. коло, 19. октобра 1981.<br />'''Палилулац''' — Дунавац (Гроцка) '''6:2''' (1:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата {{suboff}} ({{subon}} Слободан Кисић Киса)||6(6) |- align=left |align=left| Јозеф Дели Јошка||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна {{suboff}} ({{subon}} Миша Радуле)||7(6) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||8 |- align=left |align=left| Станко Николић Лала {{гол|}}||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Камбан {{гол|}}||7 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић {{suboff}} ({{subon}} С. Мартиновић {{гол|}})||6(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||7 |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">17. коло, 5. октобра 1981.<br />Младост (Умчари) — '''Палилулац''' (Крњача) '''3:6''' (1:6)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата {{suboff}} ({{subon}} Милан Јанковић Кинез)||7(7) |- align=left |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| Станко Николић Лала||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Камбан||7 |- align=left |align=left| С. Мартиновић Шуле {{suboff}} ({{subon}} Миша Радуле)||7(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||6 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић Мића {{гол|}} ||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Јозеф Дели Јошка {{suboff}} ({{subon}} Астерије Филактов Грк)||6(6) |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">18. коло, 12. октобра 1981.<br />'''Палилулац''' (Крњача) — Синђелић (Београд) '''3:1''' (2:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| М. Белчевић Мића силвер {{suboff}} ({{subon}} Накић Бата)||7(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| [[Војин Дворнић|В. Дворнић]] Дворна {{suboff}} ({{subon}} С. Николић Лала)||7(7) |- align=left |align=left| Драгутин Веланац Бата||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||8 |- align=left |align=left| Јозеф Дели Јошка {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|пенал}}||7 |- align=left |align=left| Мића Милодраговић {{suboff}} ({{subon}} Слободан Кисић Киса)||7(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Камбан||8 |- align=left |align=left| Р. Вигњевић Цегер {{suboff}} ({{subon}} С. Мартиновић Шуле)||7(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| |} {{clear|both}} :{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 100%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 || ||'''М'''||'''Клуб'''||'''Одиг'''||'''Поб'''||'''Нер'''||'''Пор'''||'''ДГ'''||'''ПГ'''||'''ГР'''||'''Бод''' |- bgcolor=#C0FFC0 align=center | |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] ||1.|| align=center |Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]]||18||15||2||1||88||24||64|||47 |} :'''Следеће сезона: Прва Београдска лига ветерана''' {| |- | valign="top"| ==== [[Датотека:football pictogram.svg|30p]] Голгетер Ветерана Палилулца за 1981. годину{{Напомена|name="Пеки"}} ==== :{| class="wikitable" style="text-align:left;" |- style="background:#dcdbd6;" !{{tooltip|Ред|Редослед}}||Име и презиме||align=right|{{tooltip|[[Датотека:Football (soccer ball).svg|25п]]|Број голова}} |- style="background:#c0ffc0;" align=right |align=right|'''1.'''||align=left |'''Димитрије Живковић — Кики'''||align=right|'''21''' |- align=right |2.||align=left |Раде Вигњевић Цегер||20 |- align=right |3.||align=left |Миодраг Милодраговић Мића||19 |- align=right |4.||align=left |Слободан Кисић Киса||6 |- align=right |5.||align=left |Станко Николић Лала||4 |- align=right |6.||align=left |Астерије Филактов Грк||3 |- align=right |rowspan="5"|7.||align=left |Михајло Белчевић Мића силвер||rowspan="5"|2 |- align=right |align=left |Слободан Мартиновић Шуле |- align=right |align=left |Борислав Михаиловић Бора |- align=right |align=left |[[Војин Дворнић]] Дворна |- align=right |align=left |Јован Јефтић Јоле |- align=right |rowspan="5"|12.||align=left |Слободан Камбан||rowspan="5"|1 |- align=right |align=left |Јозеф Дели Јошка |- align=right |align=left |Михајло Радуле Миша |- align=right |align=left |Станишић Станиша |- align=right |align=left |Вуле |- align=right ||'''...'''||Укупно: ||88 |} {{clear|both}} |style="width:50px;"| |valign="top"| ==== [[Датотека:football pictogram.svg|30p]] Најбољи фудбалер Ветерана Палилулца за 1981. годину{{Напомена|name="Пеки"}} ==== {| class="wikitable sortable" style="text-align:left;" |- style="background:#dcdbd6;" !|{{tooltip|РБр|Редни број}}||style="text-align:left;"|Име и презиме||{{tooltip|БрУ|Одиграно утакмица}}||{{tooltip|Оцена|Просек}} |- style="text-align:right;" ||1.||style="text-align:left;"|[[Рашид Шемсединовић]] Рале||18||7,50 |- style="text-align:right;" ||2.||style="text-align:left;"|Ђукановић Баћко||6||7,17 |- style="text-align:right;" ||3.||style="text-align:left;"|Петар Михајловић Пера||17||7,47 |- style="text-align:right;" ||4.||style="text-align:left;"|[[Војин Дворнић]] Дворна||13||7,38 |- style="text-align:right;" ||5.||style="text-align:left;"|Михајло Белчевић Мића силвер||16||7,31 |- style="text-align:right;" ||6.||style="text-align:left;"|Јован Јефтић Јоле||14||7,36 |- style="text-align:right;" ||7.||style="text-align:left;"|Слободан Мартиновић Шуле||15||7,00 |- style="text-align:right;" ||8.||style="text-align:left;"|Димитрије Живковић Кики||18||7,50 |- style="text-align:right;" ||9.||style="text-align:left;"|Станишић Станиша||8||7,25 |- style="text-align:right;" ||10.||style="text-align:left;"|Калимеро||8||6,75 |- style="text-align:right;" ||11.||style="text-align:left;"|Астерије Филактов Грк||8||7,00 |- style="text-align:right;" ||12.||style="text-align:left;"|Раде Вигњевић Цегер||13||7,15 |- style="text-align:right;" ||13.||style="text-align:left;"|Слободан Кисић Киса||15||7,20 |- style="text-align:right;" ||14.||style="text-align:left;"|Борислав Михаиловић Бора||13||7,46 |- style="text-align:right;" ||15.||style="text-align:left;"|Накић Бата||14||7,07 |- style="text-align:right;" ||16.||style="text-align:left;"|Миодраг Милодраговић Мића||13||7,77 |- style="text-align:right;" ||17.||style="text-align:left;"|Станко Николић Лала||8||7,63 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|18.||style="text-align:left;"|Слободан Камбан||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"|Само ко има више од 5 утакмице одиграних}}5||style="text-align:right;"|7,60 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|19.||style="text-align:left;"|Јозеф Дели Јошка||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}5||style="text-align:right;"|7,00 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|20.||style="text-align:left;"|Михајло Радуле Миша||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}5||style="text-align:right;"|6,60 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|21.||style="text-align:left;"|Драгутин Веланац Бата||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}4||style="text-align:right;"|8,00 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|22.||style="text-align:left;"|Стева||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}4||style="text-align:right;"|6,50 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|23.||style="text-align:left;"|Сава||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}4||style="text-align:right;"|6,25 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|24.||style="text-align:left;"|Милан Јанковић Кинез||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}3||style="text-align:right;"|7,00 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|25.||style="text-align:left;"|Милан Хрецак||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}2||style="text-align:right;"|7,00 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|26.||style="text-align:left;"|Мита Миленковић Чокалија||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}1||style="text-align:right;"|6,00 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|27.||style="text-align:left;"|Вуле||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}1||style="text-align:right;"|8,00 |} |} {{clear|both}} === Фудбалска лига ветерана Београда за 2019/20. годину === :Лига ветерана се састоји од Прве лиге, Друге лиге, Треће лиге и Четврте лиге, која је подељена у четири групе од „А”, „Б”-е и „Ц”-е. :Палилулац је у четвртој лиги групи „А”, у којој су клубови.<ref name = "СрбијаСпорт 2019/20">http://uvfkbgd.rs/cetvrtaligaa {{Wayback|url=http://uvfkbgd.rs/cetvrtaligaa |date=20191011174313 }} Ветерани четврта лига група „А” 2019/20.</ref> # [[ФК БСК Борча|БСК]] ([[Борча]]) # [https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka ОФК Црвенка] ([[Борча]]) # Батајница ([[Батајница]]) # [[ФК Звездара|Звездара]] ([[Београд]]) # Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) # „13. мај” ([[Земун]]) # Пола Пола ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) # Сокер, ([[Глогоњски Рит]]) # [[ФК Синђелић Угриновци|Синђелић]] ([[Угриновци]]) # Бања ([[Вишњичка Бања]]) {{clear|both}} ==== Ветерани за 2019/20. годину ==== {| |- valign=top | * Димче Нелоски * Миле Стојковић * Дејан Димитријевић * Александар Матић * Ђорђе Матић * Милан Радојевић * Срђан Додић * Горан Тодоровић * Славиша Смиљанић * Дејан Данојлић |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Предраг Матовић * Александра Вучић * Борко Бабић * Радован Илић * Дарко Млађеновић * Иван Манчић * Ријад Мушкић * Драган Крстић * Владимир Варагић * Србољуб Лукић |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Ненад Калембер * Предраг Давидовић * Никола Максић |} {{clear|both}} ==== Резултати по колима<ref name = "СрбијаСпорт 2019/20"/> ==== :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 |align=right style="width: 2em;"|Коло |align=center |Датум |align=left style="width: 15em;"|Домаћин |align=center |Резултат |align=left style="width: 15em;"|Гост |- align=left ||1.{{Напомена|'''Коло 1. 2019/20.'''<br/>БСК (Борча) — '''БАЊА''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''1:2''')<br/>ЦРВЕНКА (Борча) — '''СИНЂЕЛИЋ''' (Угриновци) ('''2:6''')<br/>БАТАЈНИЦА {{tooltip|(Бат)|Батајница}} — СОКЕР {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} ('''2:2''')<br/>'''ЗВЕЗДАРА''' (Београд)— ПОЛА ПОЛА (Крњача) ('''5:1''')<br/>ПАЛИЛУЛАЦ (Крњача) — '''„13. МАЈ”''' (Земун) ('''3:6''')}}{{spaces|2}} ||12.09.2019||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''3:6'''||'''„13. мај”''' (Земун) |- align=left ||2.{{Напомена|'''Коло 2. 2019/20.'''<br/>Сокер (Глогоњски Рит) — '''БСК''' (Борча) ('''2:4''')<br/>Бања (Вишњичка Бања) — Звездара (Београд) ('''0:0''')<br/>'''Палилулац''' (Крњача) — Црвенака (Борча) ('''4:2''')<br/>„13. мај” (Земун) — Пола Пола (Крњача) ('''2:2''')<br/>Синђелић (Угриновци) — '''Батајница''' (Батајница) ('''1:2''')}}||09.09.2019||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''4:2'''||Црвенка ([[Борча]]) |- align=left ||3.{{Напомена|'''Коло 3. 2019/20.'''<br/>БСК (Борча) — '''СИНЂЕЛИЋ''' {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} ('''3:4''')<br/>БАТАЈНИЦА {{tooltip|(Бат)|Батајница}} — ПАЛИЛУЛАЦ (Крњача) ('''3:3''')<br/>'''ПОЛА ПОЛА''' (Крњача)- БАЊА {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''4:3''')<br/>ЦРВЕНКА (Борча) — '''„13. МАЈ”''' (Земун) ('''2:8''')<br/>'''ЗВЕЗДАРА''' (Београд)- СОКЕР (Глогоњски Рит) ('''5:2''')}}{{spaces|1}}||16.09.2019||Батајница ([[Батајница]])||align=center|'''3:3'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||4.{{Напомена|'''Коло 4. 2019/20.'''<br/>СИНЂЕЛИЋ {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} — ЗВЕЗДАРА {{tooltip|(Бгд)|Београд}} ('''2:2''')<br/>СОКЕР {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} — '''ПОЛА ПОЛА''' (Крњача) ('''3:5''')<br/>ЦРВЕНКА (Борча) — '''БАТАЈНИЦА''' (Батајница) ('''0:3''')<br/>'''„13. МАЈ”''' (Земун) — БАЊА (Вишњичка Бања) ('''5:2''')<br/>ПАЛИЛУЛАЦ (Крњача) — '''БСК''' (Борча) ('''0:2''')}}{{spaces|1}}||23.09.2019||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''0:2'''||'''БСК''' ([[Борча]]) |- align=left ||5.{{Напомена|'''Коло 5. 2019/20.'''<br/>БАТАЈНИЦА {{tooltip|(Бат)|Батајница}} — „13. МАЈ” (Земун) ('''1:1''')<br/>'''БСК''' (Борача) — ЦРВЕНКА (Борча) ('''4:2''')<br/>'''ЗВЕЗДАРА''' (Београд) — ПАЛИЛУЛАЦ (Крњача) ('''3:0''')<br/>'''БАЊА''' (Вишњичка Бања) — СОКЕР {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} ('''4:1''')<br/>ПОЛА ПОЛА (Крњача) — '''СИНЂЕЛИЋ''' {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} ('''2:5''')}}{{spaces|1}}||30.09.2019||'''Звездара''' ([[Београд]])||align=center|'''3:0'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||6.{{Напомена|'''Коло 6. 2019/20.'''<br/>ПАЛИЛУЛАЦ {{tooltip|(Кр)|Крњача}} — '''ПОЛА ПОЛА''' {{tooltip|(Кр)|Крњача}} ('''1:5''')<br/>'''СИНЂЕЛИЋ''' (Угриновци) — БАЊА {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''6:1''')<br/>'''БАТАЈНИЦА''' (Батајница) — БСК (Борча) ('''1:0''')<br/>'''„13. МАЈ”''' (Земун) — СОКЕР (Глогоњски Рит) ('''3:2''')<br/>ЦРВЕНКА (Борча) — '''ЗВЕЗДАРА''' (Београд) ('''4:10''')}}{{spaces|1}}||07.10.2019||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''1:5'''||'''Пола Пола''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||7.{{Напомена|'''Коло 7. 2019/20.'''<br/>'''ПОЛА ПОЛА''' {{tooltip|(Кр)|Крњача}} — ЦРВЕНКА {{tooltip|(Бо)|Борча}} ('''6:3''')<br/>'''ЗВЕЗДАРА''' (Београд) — БАТАЈНИЦА {{tooltip|(Бат)|Батајница}} ('''5:1''')<br/>СОКЕР {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} — '''СИНЂЕЛИЋ''' {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} ('''1:5''')<br/>БСК (Борча) — '''„13. МАЈ”''' (Земун) ('''2:5''')<br/>'''БАЊА''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — ПАЛИЛУЛАЦ (Крњача) ('''4:3''')}}{{spaces|2}}||14.10.2019||'''Бања''' ([[Вишњичка Бања]])||align=center|'''4:3'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||8.{{Напомена|'''Коло 8. 2019/20.'''<br/>'''ЦРВЕНКА''' — БАЊА ('''4:3''')<br/>'''ПАЛИЛУЛАЦ''' — СОКЕР ('''4:2''')<br/>БСК БОРЧА — '''ЗВЕЗДАРА''' ('''1:4''')<br/>13. МАЈ — '''СИНЂЕЛИЋ''' УГРИНОВЦИ ('''1:2''')<br/>(22. окт.)БАТАЈНИЦА — ПОЛА ПОЛА ('''4:4''')}}{{spaces|2}}||21.10.2019||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''4:2'''||Сокер ([[Глогоњски Рит]]) |- align=left ||9.{{Напомена|'''Коло 9. 2019/20.'''<br/>'''БАЊА''' — БАТАЈНИЦА<br/>(ПФФ гости нису дошли) ('''3:0''')<br/>'''ПОЛА ПОЛА''' - БСК БОРЧА ('''4:2''')<br/>'''СИНЂЕЛИЋ''' УГРИНОВЦИ — ПАЛИЛУЛАЦ ('''4:2''')<br/>ЗВЕЗДАРА — 13. МАЈ (2:2)<br/>'''СОКЕР''' — ЦРВЕНКА (28.сеп.) ('''3:2''')}}{{spaces|2}}||24.10.2019||'''СИНЂЕЛИЋ''' ([[Угриновци]])||align=center|'''4:2'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |} {{clear|both}} ::<font size=3 color="red">'''Првенство је прекинуто због пандемије [[Пандемија вируса корона 2019/20.|<font size=4 color="red">Корона вируса.</font>]]'''</font> ==== Табела<ref name = "СрбијаСпорт 2019/20"/> ==== {| |valign="top"| :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- align=center bgcolor= #dcdbd6 || |align=right|{{tooltip|М|Место на табели}} |align=left |Клуб |style="width:2em;"|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Поб|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |style="width:2em;" align=right|{{tooltip|ГР|Гол разлика}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Трећа лига ветерана]] ||align=right|{{tooltip|1.|Трећа лига ветерана}}||align=left|Синђелић ([[Угриновци]])||9||7||1||1||35||16||{{spaces|2}}19||{{tooltip|22|Трећа лига ветерана}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center |[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Пад на табели са 1. места. Трећа лига ветерана]]||align=right|{{tooltip|2.|Трећа лига ветерана}}||align=left|Звездара ([[Београд]])||9||6||3||0||36||13||{{spaces|2}}23||{{tooltip|21|Трећа лига ветерана}} |- align=center style="border-top:double;" |{{аббр|{{Checked}}|Без промене на табели}} ||align=right|3.||align=left|„13. мај” ([[Земун]])||9||5||3||1||33||18||{{spaces|2}}15||18 |- align=center |{{аббр|{{Checked}}|Без промене на табели}} ||align=right|4.||align=left|Пола Пола ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||9||5||2||2||33||28||{{spaces|3}}5||17 |- align=center |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Напредовање на табели са 6. места]]||align=right|5.||align=left|Бања ([[Вишњичка Бања]])||9||4||1||4||22||24||{{spaces|2}}-2||13 |- align=center |[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Пад на табели са 5. места]] ||align=right|6.||align=left|Батајница ([[Батајница]])||9||3||4||2||17||19||{{spaces|2}}-2||13 |- align=center |{{аббр|{{Checked}}|Без промене на табели}} ||align=right|7.||align=left|БСК ([[Борча]])||9||3||0||6||19||24||{{spaces|2}}-5||{{spaces|2}}9 |- align=center |{{аббр|{{Checked}}|Без промене на табели}} ||align=right|8.||align=left|Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||9||2||1||6||20||31||-11||{{spaces|2}}7 |- align=center |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Напредовање на табели са 9. места]] ||align=right|9.||align=left|Сокер ([[Глогоњски Рит]])||9||1||1||7||18||34||-16||{{spaces|2}}4 |- align=center |[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Пад на табели са 9. места]] ||align=right|10.||align=left|Црвенка ([[Борча]])||9||1||0||8||21||47||-26||{{spaces|2}}3 |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |colspan="11"| Постигнуто голова: 254, по колу 28, по уткамици 6 |} <font size=3 color="red"><center>'''Првенство је прекинуто због [[COVID-19|<font color="red">Короне</font>]] вируса.'''</center></font> {{clear|both}} |width"5"|&nbsp; |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 120%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]||style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг: Трећа лига ветерана |} {{Сакриј крај}} |} === Фудбалска лига ветерана Београда за 2020/21. годину === <!-- {{РУТ}} --> :Лига ветерана се састоји од Прве лиге, Друге лиге, Треће лиге и Четврте лиге, која је подељена у две групе „А” и „Б”-е. :Палилулац је у четвртој лиги групи „А” у којој су клубови. # Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] # „13. Мај”, [[Земун]] # Бања 1974, [[Вишњичка Бања]] # Калуђерица, [[Калуђерица]] # Врчин, [[Врчин]] # СУ Сокер, [[Глогоњски Рит]] # ОФК Црвенка, [[Борча]] # Олд Тајмери, [[Ада Циганлија]] [[Београд]] # Раднички ПДМ, ([[Младеновац]]) # Ветерани Батајница, [[Батајница]] # Каучоси, [[Ада Циганлија]] [[Београд]] # Школа фудбала Росенборг, [[Макиш]] # Пола Пола, [[Крњача (Београд)|Крњача]] {{clear|both}} ==== Резултати по колима<ref name = "СрбијаСпорт 2020/21">[http://uvfkbgd.rs/cetvrta-liga-grupa-a/ Четврта лига група „А” 2020/21.]</ref> ==== {| |valign="top"| :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="5"|<center>'''Јесењи део првенства'''</center> |- bgcolor= #dcdbd6 |align=right style="width: 2em;"|Коло |align=center |Датум |align=left style="width: 18em;"|Домаћин |align=center |Резултат |align=left style="width: 20em;"|Гост |- align=left ||{{spaces|2}}1.{{Напомена|'''Коло 1. 2020/21. у 17:30'''{{spaces|35}}<br/>Калуђерица — '''Ветерани Батајница''' ('''0:4''')<br/>Палилулац (Крњача) — '''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''2:5''')<br/>Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''Раднички ПДМ''' (Младеновац) ('''1:2''')<br/>Врчин — Каучоси {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''2:2''')<br/>'''СУ Сокер''' {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} — Росенборг (Макиш) ('''7:1''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — '''Пола Пола''' (Крњача) ('''3:6''')<br/>„13. мај” (Земун) слободан<br/>Голова: 35, по утакмици : 5,83}}||24.08.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''2:5'''||'''Олд Тајмери''' ([[Ада Циганлија]], [[Београд]]) |- align=left ||{{spaces|2}}2.{{Напомена|'''Коло 2. 2020/21. у 17:30'''<br/>'''Ветерани Батајница''' — Врчин ('''9:1''')<br/>{{tooltip|'''Раднички''' ПДМ|Младеновац}} — ОФК Црвенка (Борча) ('''3:1''')<br/>'''Пола Пола''' (Крњача) — Калуђерица ('''4:3''')<br/>'''СУ Сокер''' {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} — „13. мај” (Земун) ('''3:1''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''1:8''')<br/>'''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''4:2''')<br/>Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) слободан<br/>Голова: 40, по утакмици : 6,67}}||31.08.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]), слободан||align=center|''':'''|| |- align=left ||{{spaces|2}}3.{{Напомена|'''Коло 3. 2020/21.'''<br/>'''Врчин''' — Пола Пола (Крњача) ('''4:0''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Росенборг (Макиш) ('''4:1''')<br/>'''Калуђерица''' — {{tooltip|'''Раднички''' ПДМ|Младеновац}} ('''4:1''')<br/>Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Ветерани Батајница ('''0:0''')<br/>Палилулац (Крњача) — '''СУ Сокер''' {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} ('''1:3''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''4:4''')<br/>Бања 1974 (Вишњичка Бања) слободна<br/>Голова: 26, по утакмици : 4,33}}||07.09.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''1:3'''||'''СУ Сокер''' ([[Глогоњски Рит]]) |- align=left ||{{spaces|2}}4.{{Напомена|'''Коло 4. 2020/21.'''<br/>СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''3:3''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''Ветерани Батајница''' ('''4:7''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Палилулац (Крњача) ('''5:3''')<br/>Пола Пола (Крњача) — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''1:5''')<br/>{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} — Врчин ('''1:0''')<br/>Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Калуђерица ('''0:0''')<br/>ОФК Црвенка(Борча) слободна<br/>Голова: 32, по утакмици : 5,33}}||01.10.2020.||'''„13. мај”''' ([[Земун]])||align=center|'''5:3'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||{{spaces|2}}5.{{Напомена|'''Коло 5. 2020/21.'''<br/>'''Врчин''' — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''3:1''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — {{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} ('''7:1''')<br/>'''Палилулац''' (Крњача) — Росенборг (Макиш) ('''5:0''')<br/>'''Ветерани Батајница''' — Пола Пола (Крњача) ('''3:1''')<br/>Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''„13. мај”''' (Земун) ('''0:8''')<br/>'''ОФК Црвенка''' (Борча) — СУ Сокер (Глогоњски Рит) ('''2:0''')<br/>Калуђерица слободна<br/>Голова: 31, по утакмици : 5,17}}||14.09.2020.||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''5:0'''||Росенборг ([[Макиш]] [[Београд]]) |- align=left ||{{spaces|2}}6.{{Напомена|'''Коло 6. 2020/21.'''{{spaces|49}}<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — ОФК Црвенка (Борча) ('''11:0''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''Пола Пола''' (Крњача) ('''0:4''')<br/>СУ Сокер (Глогоњски Рит) — '''Калуђерица''' ('''0:1''')<br/>Палилулац (Крњача) — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''2:2''')<br/>{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} — Ветерани Батајница ('''2:2''')<br/>Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''3:4''')<br/>Врчин слободан<br/>Голова: 31, по утакмици : 5,17}}||21.09.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''2:2'''||Бања 1974 ([[Вишњичка Бања]]) |- align=left ||{{spaces|2}}7.{{Напомена|'''Коло 7. 2020/21.'''{{spaces|49}}<br/>Ветерани Батајница — '''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''1:2''')<br/>'''Бања''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — Росенборг (Макиш) ('''4:3''')<br/>Пола Пола (Крњача) — {{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} ('''1:1''')<br/> ОФК Црвенка (Борча) — '''Палилулац''' (Крњача) ('''0:4''')<br/>Калуђерица — '''„13. мај”''' (Земун) ('''3:4''')<br/>'''Врчин''' — СУ Сокер (Глогоњски Рит) ('''3:2''')<br/>Каучоси слободни<br/>Голова: 28, по утакмици : 4,67}}||24.09.2020.||ОФК Црвенка ([[Борча]])||align=center|'''0:4'''||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||{{spaces|2}}8.{{Напомена|'''Коло 8. 2020/21. у 16:30'''<br/>Палилулац (Крњача) — '''Калуђерица''' ('''2:3''')<br/>Росенборг (Макиш) — {{tooltip|'''Раднички ПДМ'''|Младеновац}} ('''0:3''')<br/>„13. мај” (Земун) — '''Врчин''' ('''1:3''')<br/>Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''ОФК Црвенка''' (Борча) ('''1:4''')<br/>'''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Пола Пола (Крњача) ('''5:3''')<br/>СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''1:2''')<br/>Ветерани Батајница слободни<br/>Голова: 28, по утакмици : 4,67}}||28.09.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''2:3'''||'''Калуђерица''' ([[Калуђерица]]) |- align=left ||{{spaces|2}}9.{{Напомена|'''Коло 9. у 16:00'''<br/>'''Ветерани Батајница''' — СУ Сокер ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) ('''3:0''')<br/>'''ОФК Црвенка''' (Борча) — Росенборг (Макиш) ('''4:2''')<br/>{{tooltip|'''Раднички ПДМ'''|Младеновац}} — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''3:2''')<br/>'''Калуђерица''' — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''5:0''')<br/>'''Врчин''' — Палилулац (Крњача) ('''2:0''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — „13. мај” (Земун) ('''4:1''')<br/>Пола Пола (Крњача) слободна<br/>Голова: 26, по утакмици : 4,33}}||05.10.2020.||'''Врчин''' ([[Врчин]])||align=center|'''2:0'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||10.{{Напомена|'''Коло 10. 2020/21. у 16:00'''<br/>Бања (Вишњичка Бања) — Врчин ('''1:1''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''2:7''')<br/>Палилулац (Крњача) — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''1:2''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — '''Калуђерица''' ('''0:7''')<br/>'''СУ Сокер''' {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} — Пола Пола (Крњача) ('''3:1''')<br/>„13. мај” (Земун) — Ветерани Батајница ('''1:1''')<br/>Раднички ПДМ ([[Младеновац]]) слободан<br/>Голова: 27, по утакмици : 4.5}}||12.10.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''1:2'''||'''Каучоси''' ([[Ада Циганлија]], [[Београд]]) |- align=left ||11.{{Напомена|'''Коло 11. 2020/21. у 16:00'''<br/>{{tooltip|'''Раднички ПДМ'''|Младеновац}} — СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} ('''3:0''') (ПФФ)<br/>'''Калуђерица''' — Росенборг (Макиш) ('''9:0''')<br/>Пола Пола (Крњача) — '''„13. мај”''' (Земун) ('''2:4''')<br/>'''Врчин''' — ОФК Црвенка (Борча) ('''3:0''') (ПФФ)<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Бања (Вишњичка Бања) ('''4:1''')<br/>'''Ветерани Батајница''' — Палилулац (Крњача) ('''3:2''')<br/>Олд Тајмери ([[Ада]], [[Београд]]) слободан<br/>Голова: 31, по утакмици : 5,17<br/>ПФФ — Противник није дошао}}||19.10.2020.||'''Ветерани Батајница''' ([[Батајница]])||align=center|'''3:2'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||12.{{Напомена|'''Коло 12. 2020/21. у 15:00'''{{spaces|36}}<br/>ОФК Црвенка (Борча) — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''0:3''')<br/>Калуђерица — Врчин ('''0:0''')<br/>СУ Сокер (Глогоњски Рит) — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''2:2''')<br/>Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''Ветерани Батајница''' ('''0:2''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — {{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} ('''3:0''') (ПФФ)<br/>Палилулац (Крњача) — '''Пола Пола''' (Крњача) ('''0:5''')<br/>Росенборг ([[Макиш]]) слободан<br/>Голова: 17, по утакмици : 2,83<br/>(ПФФ) — Раднички није дошао}}||26.10.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''0:5'''||'''Пола Пола''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||13.{{Напомена|'''Коло 13. 2020/21. у 14:00'''<br/>Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} — '''„13. мај”''' (Земун) ('''1:4''')<br/>Врчин — '''Росенборг''' (Макиш) ('''1:2''')<br/>{{tooltip|'''Раднички ПДМ'''|Младеновац}} — Палилулац (Крњача) ('''3:0''') (ПФФ)<br/>Каучоси {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Калуђерица ('''1:1''')<br/>'''Ветерани Батајница''' — ОФК Црвенка (Борча) ('''6:2''')<br/>'''Пола Пола''' (Крњача) — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''3:1''')<br/>СУ Сокер ([[Глогоњски Рит]]) слободан<br/>Голова: 25, по утакмици : 4,17<br/>ПФФ — Палилулац није дошао}}||02.11.2020.||'''Раднички ПДМ''' ([[Младеновац]])||align=center|'''3:0'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |} {{clear|both}} |valign="top"| :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="5"|<center>'''Пролећни део првенства'''</center> |- bgcolor= #dcdbd6 |align=right style="width: 2em;"|Коло |align=center |Датум |align=left style="width: 18em;"|Домаћин |align=center |Резултат |align=left style="width: 18em;"|Гост |- align=left ||14.{{Напомена|'''Коло 14. 2020/21. у 16:30'''<br/>'''Каучоси {{tooltip|(Ада)|Београд}}''' — Врчин ('''6:2''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''СУ Сокер''' ([[Глогоњски Рит]]) ('''0:1''')<br/>'''Пола Пола''' (Крњача) — ОФК Црвенка (Борча) ('''6:1''')<br/>Ветерани Батајница — Калуђерица ('''2:2''')<br/>{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} — '''Бања1974''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''0:3''')<br/>Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Палилулац (Крњача) ('''3:3''')<br/>„13. мај” (Земун) слободан<br/>Голова: 29, по утакмици : 4,83}}||29.03.2021.||Олд Тајмери ([[Ада Циганлија]], [[Београд]])||align=center|'''3:3'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||15.{{Напомена|'''Коло 15. 2020/21. у 17:00'''<br/>Врчин — '''Ветерани''' Батајница ('''1:2''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — {{tooltip|'''Раднички''' ПДМ|Младеновац}} ('''0:4''')<br/>'''Калуђерица''' — Пола Пола (Крњача) ('''3:1''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — СУ Сокер {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} ('''4:1''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Росенборг (Макиш) ('''6:0''')<br/>Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања 1974.}} — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''3:3''')<br/>Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) слободан<br/>Голова: 28, по утакмици : 4,67}}||05.04.2021.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]), слободан||align=center|''':'''|| |- align=left ||16.{{Напомена|'''Коло 16. 2020/21. у 17:00'''{{spaces|30}}<br/>Пола Пола (Крњача) — Врчин('''3:3''')<br/>'''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — ОФК Црвенка (Борча)('''5:1''') 15.04.2021.<br/>Росенборг (Макиш) — '''„13. мај”''' (Земун) ('''3:6''')<br/>{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} — Калуђерица ('''1:1''') 15.04.2021.<br/>Ветерани Батајница — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''1:3''') 15.04.2021.<br/>СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} — '''Палилулац''' (Крњача) ('''1:4''')<br/>Бања (Вишњичка Бања) слободна<br/>Голова: 32, по утакмици : 5,33}}||08.04.2020.||СУ Сокер ([[Глогоњски Рит]])||align=center|'''1:4'''||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||17.{{Напомена|'''Коло 17. 2020/21. u 17:00'''<br/>'''Бања''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} ('''3:2''')<br/>Ветерани Батајница — '''Росенборг''' (Макиш)('''0:2''')<br/>Палилулац (Крњача) — '''„13. мај”''' (Земун) ('''3:4''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Пола Пола (Крњача)('''3:0''')<br/>'''Врчин''' — {{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} ('''6:1''')<br/>Калуђерица — '''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''2:4''')<br/>ОФК Црвенка(Борча) слободна<br/>Голова: 30, по утакмици : 5}}||12.04.2021.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''3:4'''||'''„13. мај”''' ([[Земун]]) |- align=left ||18.{{Напомена|'''Коло 18. 2020/21. у 17:00'''<br/>'''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Врчин('''2:1''')<br/>{{tooltip|'''Раднички ПДМ'''|Младеновац}} — Каучоси {{tooltip|(Ада)|Београд}}('''2:1''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''Палилулац''' (Крњача) ('''3:4''')<br/>Пола Пола (Крњача) — Ветерани Батајница ('''3:3''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''4:1''')<br/>'''СУ Сокер''' (Глогоњски Рит) — ОФК Црвенка (Борча) ('''5:1''')<br/>Калуђерица слободна<br/>Голова: 30, по утакмици : 5}}||19.04.2021.||Росенборг ([[Макиш]] [[Београд]])||align=center|'''3:4'''||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||19.{{Напомена|'''Коло 19. 2020/21.'''{{spaces|49}}<br/>ОФК Црвенка (Борча) — '''„13. мај”''' (Земун) ('''1:5''')<br/>'''Пола Пола''' (Крњача) — Росенборг (Макиш) ('''6:2''')<br/>'''Калуђерица''' — СУ Сокер (Глогоњски Рит) ('''3:2''')<br/>Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''Палилулац''' (Крњача)('''1:2''')<br/>'''Ветерани Батајница''' — {{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} ('''5:2''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''4:0''')<br/>Врчин слободан<br/>Голова: 34, по утакмици : 5,67}}||22.04.2021.||Бања 1974 ([[Вишњичка Бања]])||align=center|'''1:2'''||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||20.{{Напомена|'''Коло 20. 2020/21. у 17:00'''{{spaces|49}}<br/>'''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Ветерани Батајница ('''2:1''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''Бања''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''0:1''')<br/>{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} — '''Пола Пола''' (Крњача) ('''0:2''')<br/>'''Палилулац''' (Крњача) — ОФК Црвенка (Борча) ('''2:1''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Калуђерица ('''4:1''')<br/>'''СУ Сокер''' (Глогоњски Рит) — Врчин('''6:1''')<br/>Каучоси слободни<br/>Голова: 21, по утакмици : 3,5}}||26.04.2021.||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''2:1'''||ОФК Црвенка ([[Борча]]) |- align=left ||21.{{Напомена|'''Коло 21. 2020/21. у 17:30'''<br/>'''Калуђерица''' — Палилулац (Крњача) ('''2:1''')<br/>'''{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}}''' — Росенборг (Макиш) ('''3:2''')<br/>Врчин — '''„13. мај”''' (Земун) ('''0:1''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''2:2''')<br/>Пола Пола (Крњача) — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}}('''1:1''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} ('''5:0''')<br/>Ветерани Батајница слободни<br/>Голова: 21 по утакмици : 3,5}}||10.05.2021.||'''Калуђерица''' ([[Калуђерица]])||align=center|'''2:1'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||22.{{Напомена|'''Коло 22. у 16:00'''<br/>СУ Сокер ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — '''Ветерани''' Батајница('''3:4''')<br/>'''Росенборг''' (Макиш) — ОФК Црвенка (Борча) ('''6:0''')<br/>{{tooltip|Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Раднички ПДМ|Младеновац}}('''1:1''')<br/>Бања 1974 {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''Калуђерица''' ('''3:4''')<br/>Палилулац (Крњача) — Врчин ('''1:1''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Каучоси {{tooltip|(Ада)|Београд}}('''2:1''')<br/>Пола Пола (Крњача) слободна<br/>Голова: 27, по утакмици : 4,5}}||13.05.2021.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''1:1'''||Врчин ([[Врчин]]) |- align=left ||23.{{Напомена|'''Коло 23. 2020/21. у 17:00'''<br/>'''Врчин''' — Бања (Вишњичка Бања) ('''3:1''')<br/>'''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Росенборг (Макиш)('''3:1''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Палилулац (Крњача)('''5:1''')<br/>'''Калуђерица''' — ОФК Црвенка (Борча)('''3:0''')<br/>Пола Пола (Крњача) — СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} ('''1:1''')<br/>Ветерани Батајница — '''„13. мај”''' (Земун)('''1:2''')<br/>Раднички ПДМ ([[Младеновац]]) слободан<br/>Голова: 22, по утакмици : 3.67}}||17.05.2021.||'''Каучоси''' ([[Ада Циганлија]], [[Београд]])||align=center|'''5:1'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||24.{{Напомена|'''Коло 24. 2020/21. у 16:00'''<br/>СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} — '''{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}}''' ('''0:1''')<br/>'''Росенборг''' (Макиш) — Калуђерица ('''4:1''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Пола Пола (Крњача) ('''4:2''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — '''Врчин''' ('''1:3''')<br/>Бања (Вишњичка Бања) — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''0:2''')<br/>Палилулац (Крњача) — '''Ветерани Батајница''' ('''2:5''')<br/>Олд Тајмери ([[Ада]], [[Београд]]) слободан<br/>Голова: 25, по утакмици : 4,17}}||25.05.2021.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''2:5'''||'''Ветерани Батајница''' ([[Батајница]]) |- align=left ||25.{{Напомена|'''Коло 25. 2020/21. у 18:30'''{{spaces|36}}<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — ОФК Црвенка (Борча) ('''4:0''')<br/>'''Врчин''' — Калуђерица ('''2:1''')<br/>Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} — СУ Сокер (Глогоњски Рит) ('''2:2''')<br/>Ветерани Батајница — '''Бања 1974''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''1:3''')<br/>{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} — '''„13. мај”''' (Земун)('''0:1''')<br/>'''Пола Пола''' (Крњача) — Палилулац (Крњача) ('''2:1''')<br/>Росенборг ([[Макиш]]) слободан<br/>Голова: 19, по утакмици : 3,17}}||31.05.2021.||'''Пола Пола''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''2:1'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||26.{{Напомена|'''Коло 26. 2020/21. у 18:30'''<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''4:0''')<br/>Росенборг (Макиш) — Врчин (''':''')<br/>'''Палилулац''' (Крњача) — {{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} ('''6:3''')<br/>'''Калуђерица''' — Каучоси {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''4:2''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — '''Ветерани''' Батајница('''5:7''')<br/>Бања 1974{{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''Пола Пола''' (Крњача)('''3:5''')<br/>СУ Сокер ([[Глогоњски Рит]]) слободан<br/>Голова: 39 по утакмици : 7,8}}||07.06.2021.||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''6:3'''||Раднички ПДМ ([[Младеновац]]) |} {{clear|both}} |} ==== Табела<ref name = "СрбијаСпорт 2020/21"/> ==== {| |valign="top"| :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- align=center bgcolor= #dcdbd6 |align=right|{{tooltip|М|Место на табели}} |align=left |Клуб |style="width:2em;"|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Поб|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |style="width:2em;" align=right|{{tooltip|ГР|Гол разлика}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center |align=right|{{tooltip|1.|Трећа лига ветерана}}||align=left|„13. Мај”, [[Земун]]||24||20||1||{{spaces|2}}3||88||35||{{spaces|2}}53||{{tooltip|61|Трећа лига ветерана}} |- align=center style="border-top:double;" |align=right|2.||align=left|Каучоси, [[Ада Циганлија]] [[Београд]]||24||18||3||{{spaces|2}}3||84||25||{{spaces|2}}59||57 |- align=center |align=right|3.||align=left|Ветерани Батајница, [[Батајница]]||24||13||5||{{spaces|2}}6||73||45||{{spaces|2}}28||44 |- align=center |align=right|4.||align=left|Калуђерица, [[Калуђерица]]||24||12||5||{{spaces|2}}7||64||42||{{spaces|2}}22||41 |- align=center |align=right|5.||align=left|Олд Тајмери, [[Ада Циганлија]], [[Београд]]||24||10||8||{{spaces|2}}6||62||54||{{spaces|3}}8||38 |- align=center |align=right|6.||align=left|Раднички ПДМ, [[Младеновац]]||24||11||4||{{spaces|2}}9||41||49||{{spaces|2}}-8||37 |- align=center |align=right|7.||align=left|Пола Пола, [[Крњача (Београд)|Крњача]]||24||10||5||{{spaces|2}}9||63||57||{{spaces|3}}6||35 |- align=center |align=right|8.||align=left|Врчин, [[Врчин]]||23||10||5||{{spaces|2}}8||46||44||{{spaces|3}}2||35 |- align=center |align=right|9.||align=left|СУ Сокер, [[Глогоњски Рит]]||24||{{spaces|2}}7||4||13||48||52||{{spaces|2}}-4||25 |- align=center |align=right|10.||align=left|Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]]||24||{{spaces|2}}7||3||14||53||65||-12||24 |- align=center |align=right|11.||align=left|Бања 1974, [[Вишњичка Бања]]||24||{{spaces|2}}5||5||14||40||70||-30||20 |- align=center |align=right|12.||align=left|Школа фудбала Росенборг, [[Макиш]]||23||{{spaces|2}}4||0||19||39||94||-55||12 |- align=center |align=right|13.||align=left|ОФК Црвенка, [[Борча]]||24||{{spaces|2}}3||2||19||33||102||-69||11 |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |colspan="10"| Постигнуто голова:734 по уткамици 4.74 |} {{clear|both}} |width"5"|&nbsp; |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 120%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]||style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг: Трећа лига ветерана. Напредовање на табели |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]||style="width:16em; text-align:left;" | Пад на табели |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | {{аббр|{{Checked}}|}}||style="width:16em; text-align:left;" | Без промене на табели |} {{Сакриј крај}} |} ==Хуманитарне утакмице== === Са ветеранима [[ФК Палилулац Ниш|ФК „Палилулац”]] из [[Ниш]]а 2018.<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" јуна 2018.</ref> === :[[Датотека:FK Palilulac Veterani 2018.jpg|мини|500px|лево|<center>Хуманитарни меч са ветеранима Палилулца из Ниша.</center>Стоје: Ненад Калембер, Србољуб Лукић, Радован Илић, Никола Максић, Предраг Давидовић, Милан Радојевић, Радован Костић, Миле Стојковић, Дејан Данојлић Чуче: Димче Нелоски, Насер Рамадановски, Срђан Додић, Горан Тодоровић, Александар Матић, Славиша Смиљанић]] Поводом градске славе [[Константин Велики|Свети цар Константин]] и [http://www.spc.rs/sr/sveti_car_konstantin_carica_jelena царица Јелена], 3. јуна 2018. године<br/>одиграна је хуманитарна утакмица између [[ФК Палилулац Ниш|Палилулца]] из [[Ниш]]а и Палилулца из [[Крњача (Београд)|Крњаче]], [[Београд]].<br/>Улазница за утакмицу био је пакет намирница или средства за хигјену.<br/>Том приликом прикупљено је око 9 тона хране и средстава за хигјену, намењени социјално угроженим<br/>[[Ниш]]лијама.<br/>Утакмица је одиграна на [[Делијски Вис|Делијском вису]], резултат је био 2:2<br/> : {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|'''Хуманитарна утакмица ветерана у фудбалу'''<br />Игралиште на [[Делијски Вис|Делијском вису]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:left;" !style="width: 22em;"|'''Домаћин'''||style="text-align:center;"|'''Резултат'''||style="width: 22em;"|'''Гост''' |- ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:FK Palilulac Niš.png|35п]] [[ФК Палилулац Ниш|Палилулац]], [[Ниш]] |<hr>{{spaces|2}}1. Јовица Смиљанић<br />{{spaces|2}}2. Саша Стојановић<br />{{spaces|2}}3. Саша Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Ивица Милошевић<br />{{spaces|2}}5. Дејан Листеш<br />{{spaces|2}}6. Игор Рајковић<br />{{spaces|2}}7. Звонко Митровић<br />{{spaces|2}}8. Миодраг Ђокић<br />{{spaces|2}}9. Срђан Тодоровић<br />10. Дејан Сарић<br />11. Горан Стевановић<br />12. Горан Стоиљковић<br />13. Никола Ристић<br />14. Милош Младеновић<br />15. Јован Миленковић<br />16. Славиша Чолаковић<br />17. Бата Вучковић<br />18. Зоран Златковић<br />19. Миодраг Стојиљковић}} |style="text-align:center;"|'''2:2''' ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|30п]] Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Динче Нелоски<br />{{spaces|2}}2. Миле Стојковић<br />{{spaces|2}}3. Радован Илић<br />{{spaces|2}}4. Славиша Смиљанић<br />{{spaces|2}}5. Србољуб Лукић<br />{{spaces|2}}6. Ненад Калембер<br />{{spaces|2}}7. Насер Раманадовски<br />{{spaces|2}}8. Предраг Давидовић<br />{{spaces|2}}9. Никола Максић<br />10. Дејан Данојлић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]<br />11. Срђан Додић<br />12. Милан Радојевић<br />13. Радован Костић<br />14. Горан Тодоровић<br />15. Александар Матић<br /><br /><br /><br /><br />}} |} {{clear|both}} ===Да Марина поново хода=== {| |valign="top"| [[Датотека:Marina Minic sa dresom FK Palilulac Bgd.PNG|мини|450п|л|<center>Председник клуба Дејан Данојлић уручио је дрес<br/>ФК „Палилулац” Марини</center>]] |valign="top"| [[Датотека:Marina Minic izvodi pocetni udarac.PNG|мини|350п|ц|<center>Марина изводи почетни ударац на утакмици<br/>ФК „Палилулац” — [http://www.srbijasport.net/klub/1891-mladi-proleter ФК „Млади пролетер”]</center>]]<br/> |} {{clear|both}} {{spaces|20}}У недељу, 18. октобра 2020. године, ФК „Палилулац“ играо је за нашу суграђанку Марину.<br/>У акцији за прикупљање помоћи за Марину Минић укључио се и ФК „Палилулац“ како би што пре била прикупљена средства за њено операцију.<br/>Оно што је ову првенствену утакмицу разликовало од претходних одиграних на нашем стадиону је у томе што је утакмица била хуманитарнок карактера.<br/>На улазу у стадион и на трибинама биле су постављене кутије за прикупљање помоћи за нашу Марину Минић.<br/>Прикупљен новац је уплаћен у хуманитарни фонд „БУДИ ХУМАН” једнака шанса за све – Александар Шапић. {{clear|both}} ==Садња [[Бели јасен|белог јасена]] недеља 20. децембар 2020.<ref>„Вечерње новости” Понедељак 21. децембар 2020.</ref>== [[Датотека:FK Palilulac BGD sadnja belog jasena 20 dec 2020.JPG|280п|л|Озелењавање руководство, први тим, подмладак, кадети, петличи и навијачи.]] <blockquote> Грађани палилулског насеља Котеж засадили су 50 садница [[Бели јасен|белог јасена]] како би озеленили свој крај.<br/>У озелењавање је учествовао и ФК „Палилулац” са 39 саднице који је добио од општине Палилуле.<br/>У садњи су учествовали први тим, подмладак, кадети, петличи, руководство и навијачи клуба.<br/>[[Бели јасен]] има симболику да како расту саднице тако и наш клуб напредује.</blockquote> {{clear|both}} == [[Фудбалери и чланови управе ФК Палилулац, Београд|Именик по азбучном реду Фудбалера и чланова управе]] == <!-- [[Фудбалери и чланови управе ФК Палилулац, Београд|Фудбалери и чланови управе]] --> {{clear|both}} == Напомене == {{Hidden begin |toggle=left |titlestyle=padding-left:0.0em; margin-top:0.1em; |title=}} {{напомене|20em}} {{Hidden end}} {{clear|both}} == Референце == {{Hidden begin |toggle=left |titlestyle=padding-left:0.0em; margin-top:0.1em; |title=}} {{reflist|20em}} {{Hidden end}} {{clear|both}} == Спољашње везе == {| |- |valign="top"| * [http://exyufudbal.in.rs/ exyufudbal] * ФУДБАЛСКА ТАКМИЧЕЊА ЈУЖНИХ СЛОВЕНА 1873-1941. * [http://www.fsb.org.rs/ Фудбалски савез Београда - званични сајт] * [http://www.fsb.org.rs/cyr/istorijat Како је фудбал стигао у Београд] * [http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/dugi-dani Како је фудбал стигао у Србији] * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [https://mapcarta.com/13923722 Мапа Крњаче] {{clear|both}} | style="width:5px;"| |valign="top"| [[Датотека:Palilula mun.png|центар|мини|260п|лево|<center>Мапа општине [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]</center>]] {{clear|both}} | style="width:5px;"| |valign="top"| [[Датотека:Beograd district.gif|350п|лево|мини|<center>Карта [[београд]]ских општина</center>]] {{clear|both}} |} {{Општина Палилула}} {{Портал бар|Фудбал|Србија|Београд}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Палилулац]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1924.|Палилулац]] [[Категорија:Спорт на Палилули (Београд)]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Београда]] qaw29df1ajs194nt5m6tf9p4q6wiqy0 25113967 25113959 2022-07-19T12:32:18Z Batavele 182801 /* Победници турнира */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = <div style="font-size: 20pt; text-align:center; color: green; 0.1em 0.1em 0.4em green;">'''ФК Палилулац Београд'''</div> | слика = [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|180п|Grb FK Palilulca]] | држава = {{зас|СРБ}} ''Србија'' | пуно име = Фудбалски клуб Палилулац, Београд | надимак = | основан = недеља {{Start date and age|1924|6|15}}. | стадион = [https://www.google.rs/maps/place/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5+%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0+120,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/@44.8398122,20.4682304,3346m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x475a7ad5bd49512b:0xaeb883834ec8a68d!8m2!3d44.8390104!4d20.4770574?hl=sr Палилулца] у [[Крњача (Београд)|Крњачи]] | капацитет = 1.500 места | директор = Дејан Данојлић | председник скупштине = [[Војин Дворнић]] Дворна | менаџер = Насер Рамадановски | тренер = | лига = [[Међуопштинска лига Београд група „Б”-е у фудбалу 2019/20.|Међуопштинска лига Београд група Б]] | сезона = | позиција = | највећа победа = | највећи пораз = | најбољи стрелац = |pattern_la1 = |pattern_b1 = _greenhoops |body1 = FFFFFF|pattern_ra1 =|pattern_so1 =_hoops_green_2 |leftarm1 = 339933|rightarm1 = 339933|shorts1 = 339933|socks1 = FFFFFF |pattern_la2 =|leftarm2 = |pattern_b2 =|body2 = FFFFFF|pattern_ra2 = |rightarm2 = |shorts2 = E32636|socks2 = FFFFFF |pattern_la3 =|leftarm3 = 0000FF|pattern_b3 =|body3 = 0000FF|pattern_ra3 = |rightarm3 = 0000FF|shorts3 =|socks3 = 0000FF | }} {{Location map+|Belgrade|float=right|width=255|places= {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.860480 |long= 20.500000 |label= [[Крњача (Београд)|'''Крњача''']] |position=top}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.839934 |long= 20.475117 |label= '''Палилулац''' |position=left }} {{Location map~|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.18 |long= 22.0 |label='''{{nowrap|[[Географска карта|Мапа]] [[Београд]]а}}''' |position=left }} |caption=<center>[[Крњача (Београд)|Крњача]] је градско насеље које се налази у [[Београд]]ској општини [[Палилула (Београд)|Палилула]], на левој обали [[Дунав]]а. Са [[Београд]]ом је повезана [[Панчевачки мост|Панчевачким мостом]].</center>}} :[[Датотека:FK Palilulac Skorpioni.jpg|мини|д|<center>'''''„Зелени шкорпиони”'''''<br>Надимак навијача</center>]] :{{Инфокутија Књига | слика = <!-- FK Palilulac Knjiga korice.jpg --> <imagemap> Слика:FK Palilulac Knjiga korice.jpg|300п circle 950 850 600 [[#Предње корице|Предње корице]] circle 2950 850 700 [[#Задње корице|Задње корице]] default [[Датотека:FK Palilulac Knjiga korice.jpg|FK Palilulac Knjiga korice]] </imagemap> | име = <!-- ФК Палилулац, Београд --> | аутор = Драгутин Веланац Бата | жанр = Спорт (фудбал) | тема = Историја ФК „Палилулац”, Крњача | место_и_време_радње = Србија 1924 — 2014. | држава = {{зас|Србија|variant=2004|size=30п}} Србија | језик = [[Српски]] ([[ћирилица]]) | издавач оригинала = NEW Image д.о.о. | дизајнер_корица = NEW Image д.о.о. | датум оригинала = [[новембар]] [[2020]]. | наслов оригинала = ФК ПАЛИЛУЛАЦ БЕОГРАД | издавач = NEW Image д.о.о. | artiste_couverture = | серијал = | тип медија = тврд повез | број страна = 137 | исбн оригинала = 978-86-920507-1-8 | фусноте = Монографија је посвећена свима који су допринели успешном развоју клуба. }} <!-- <div style="position: fixed; right:0; bottom:0; display:block;">[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|80п]]</div> --> <div style="position: fixed; right:0; bottom:0; display:block;">[[Датотека:Gnome-go-up.svg|35п|Врх странице|link=#top|Врх стране]]{{spaces|1}}[[Датотека:football pictogram.svg|100п|link=#top|Врх стране]]</div> '''Палилулац''' је фудбалски клуб из [[Београд]]а основан у недељу 15. јуна 1924. године. Сениорска екипа је привремено неактивна од сезоне 2014/15. године,<br />док су млађе категорије клуба (петлићи, пионири, кадети и омладинци) и даље активне и такмиче се у оквиру Фудбалског савеза [[Београд]]а.<br />За сезону 2019/20. клуб је активирао први тим који се такмичи у Међуоппштинској лиги [[Београд]]. <br/>Навијачка група се зове „Зелени шкорпиони”. Адреса клуба: [https://www.google.rs/maps/place/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5+%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0+120,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/@44.8398122,20.4682304,3346m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x475a7ad5bd49512b:0xaeb883834ec8a68d!8m2!3d44.8390104!4d20.4770574?hl=sr Јовице Васиљевића бб] (стари назив: Бранка Момира 120), [[Крњача (Београд)|Крњача]] ;Савремени [[фудбал]] <blockquote> Савремени фудбал настао је када се ова игра одвојила од [[рагби]]ја и постала самостална спортска игра.<br/>За почетак савременог футбала рачуна се 1863. година, када је у [[Лондон]]у основан први футбалски савез и објављена прва правила футбалске игре.<br/>Најстарији фудбалски клуб сматра се енглески „[[Шефилд јунајтед]]”, основан {{start date and age|1889|3|22}}<br/>Први клуб на овим просторима ја настао у [[Суботица|Суботици]] ({{start date and age|1898|12|}}), када је Никола Матковић са групом људи формирао фудбалску секцију<br/>при Суботичком спортском друштву (мађ.: Szabadkai sport egyulet)<ref name="ФТЈС"/> </blockquote> ;Долазак [[фудбал]]а у [[Београд]][http://www.fsb.org.rs/cyr/istorijat][http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/dugi-dani] <blockquote> Први „футбал” у [[Београд]] донео је [[Хуго Исак Були]], у пролеће 1896. године, по завршетку школовања у [[Берлин]]у, где је играо фудбал за „Германију”.<br/>Хуго већ 12. маја 1896. заједно са пријатељима основао „лоптачку секцију” у оквиру гимнастичког друштва „Соко”.<br/>У близини [[Кула Небојша|Куле Небојша]], испод [[Калемегдан]]а, 19. маја 1896. године тачно у 15 часова одиграна је прва фудбалска утакмица у Србији<br/>са кожном лоптом коју је из Немачке донео београдски студент јеврејског порекла Хуго Були. Хуго се прихватио да напише правила фудбалске игре за [[Србија|Србију]]<br/>Основано је Прво српско друштво за играње лоптом, 1. маја по старом, односно 14. маја по новом календару, 1899. а међу утемељивачима уз Булија био је и Андреја Николић, касније доктор наука и академик. <br/>Октобра 1941. године Хуго је одведен од Немаца и стрељан, 1942. године, у логору код [[Топовске шупе|„Топовских шупа”]]. </blockquote> {| style="margin:auto; text-align:left; background:#c0ffc0; font-size:95%; border:1px solid green;" |- style="background:#dcdbd6;" |colspan="2"|<center>'''Енглеска је дала Олимпизму ова начела, које је прихватио олимпијски конгрес у [[Праг]]у 1925. године''' <ref>1913 — 1938 Четврт века Спортског Клуба „Југославије” „издање Југословенске СПОРТСКЕ РЕВИЈЕ” — Београд 1939. године</ref></center> |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" ||<center>'''КАО ИГРАЧ'''</center>||<center>'''КАО ГЛЕДАЛАЦ'''</center> |- ||1. Играш ли ти игру ради саме игре?||{{spaces|2}}1. Јеси ли одустао од пљескања доброј игри противничком клубу? |- ||2. Играш ли за своју клуб, а не за себе?||{{spaces|2}}2. Јеси ли извиждао судију, када је он нешто одлучио противно твом мишљењу? |- ||3. Слушаш ли наредбе свог вође не постављајући питања и без расправе?||{{spaces|2}}3. Желиш ли да твој клуб победи и ако то не заслужују? |- ||4. Признајеш ли одлуке судије без приговора?||{{spaces|2}}4. Да ли изазиваш свађу са гледаоцима који пљескају противничкој страни? |- ||5. Умеш ли победити без хвалисања и губити без гунђања?|| |- ||6. Би ли волео пре изгубити, него починити нешто непоштено?|| |- |colspan="2"|<center>'''Ако Одговор гласи »ДА«'''</center> |- ||'''У том случају си на добром путу да постанеш добар спортиста!'''||{{spaces|2}}'''Онда ниси спортиста. Покушај да то постанеш.''' |} == Историја == <blockquote> Дана (недеља) 15. јуна 1924. године г-дин Бранко Николић Либаде, Бранко Стојановић<ref>„Југословенска спортска ревија” 1940. година Уредници су били Бора Јовановић и Љубомир Вукадиновић</ref> уз подршку и помоћ групе заљубљеника у фудбал основао је Београдски Спортски клуб „Златибор“ у старој кафани „Соколовић“ која се налазила у Београду на углу улица Станоја Главаша и Ратарске (27. Марта, Краљице Марије). За боје клуба и дресова изабрана је зелено-бела боја. Под именом БСК „Златибор“ клуб се такмичио до 1928. године када је променио име у ФК Палилулац на ванредној скупштини клуба 16. септембра.1928. године<ref>Службени орган БЛП „СПОРТИСТА”, понедељак 17. септембар 1928. година</ref>, али и ако је промењено име клуба, боје су до данас остале исте, препознатљива зелено-бела се није мењала. Највећи предратни успех било је освајање титуле првака Другог разреда 1929. године. На ванредној скупштини Срспког лоптачког савеза (СЛС) Г-дин Бранко Николић Либаде изабран је у управном одбору СЛС.<ref>Новине „ОБНОВА” 4. мај 1943. година</ref> У [[Други светски рат|Другом светском рату]] 17 играча и чланова управе клуба изгубило животе учествујући у борби против окупатора. Послератно окупљање догодило се 1948. године у кафани Палилула на углу улице Старине Новака и Кнез Данилове, а „оживљавању“ Палилулца допринели су браћа др Мома и др Аца Кесеровић, Сингер Јовановић, Дуле Живановић „Мучкомозац” и голман клуба Гојко Џепина. Уз присуство г-дина Бранка Николића званог Либаде и Милана Марковића окупили су се стари чланови и пријатељи клуба и том приликом је поново активиран рад Палилулац, а постигнут је договор да се задржи и име клуба, као и препознатљива зелено-бела боја дресова. Од тада се клуб такмичи под окриљем Београдског фудбалског савеза. Палилулца је после Другог светског рата водио г-дин Бранислав Голубовић Голуб који је био један од важнијих људи у богатој историји клуба, а као занимљивост се може навести податак да је њему чак и припадало земљиште на коме се данас налази стадион Палилулца што показује колика је била љубав и посвећеност клубу човека кога су сви звали чика Голуб. Палилулац регистрован је 1948. године као Спортско друштво у оквиру кога су била спортска друштва-клубови за: Палилулац регистрован је 1948. године као Спортско друштво у оквиру кога су била спортска друштва-клубови за:<br /> [[Датотека:football pictogram.svg|min|50п|Фудбал]] [[фудбал]] [[Датотека:handball pictogram.svg|min|50п|Рукомет]] [[Рукомет]] [[Датотека:table tennis pictogram.svg|min|50п|Стони тенис]] [[Стони тенис]] [[Датотека:Shooting pictogram.svg|min|50п|Стрељаштво]] [[Стрељаштво]] [[Датотека:chess pictogram.svg|min|50п|Шах]] [[Шах]] Из редова Палилулца потекло је више играча који су се касније афирмисали у клубовима савезних лига, а најпознатији играч из предратног доба био је [[Александар Петровић — Пикавац|Александар Петровић]] Пикавац, који је касније био члан [[ФК Југославија|СК Југославија]] и државни репрезентативац.Једно време је у Палилулцу играо и [[Благоје Марјановић]] Моша.<ref>30-тих година прошлог века</ref>, као и Бранислав Голубовић Голуб,Љуба Ђорђевић,Хара, браћа др Мома и др Аца Кесеровић и многи други. У периоду од 1961. до 1965. године Палилулац је најпре самостално (у периоду од 1961 до 1963.године), а касније у координацији са [[ФК Партизан Београд|Партизаном]] из [[Београд]]а био организатор јединог [[#Турнири|омладинског турнира]] на овим просторима. На једном од тих турнира за Палилулац заиграо је тада анонимни [[Драган Џајић]] који је касније постао фудбалер [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]].<ref name = "Архива">Архива ФК Палилулац</ref> и легенда домаћег и светског фудбала. </blockquote> <!-- <gallery class="left" widths="100" heights="100" perrow=5> --> <!-- </gallery> --> {| |valign="top"| [[Датотека:Palilulska kasina.jpg|250п]]Данашњи изглед Палилулске касине где је 1948. године донете одлука о активирању клуба. |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac cika Golub i Dzepina.jpg|150п]]Бранислав Голубовић и Гојко Џепина. |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Keserovic Aca 1943. god.jpg|292п]]Аца Кесеровић (светли дрес) у продору на утакмици 1955. |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Keserovic Moma 1943.jpg|264п]]Мома Кесеровић у разговору са публиком на полувремену такмице <br/>1. мај 1955. ФК Палилулац — ФК Бежанија 1:0. |} {| |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Srdjan Aleksic.jpg|100п|л]]<br/>Срђан Алексић интервенише на утакмици 1949/50. Палилулац — Омладинац 2:0. |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac autobus 1963 godina.jpg|200п|л]]<br/>Гојко Џепина, Златан, чика Голуб и Слободан Мартиновић Шуле. У позадини је аутобус{{Напомена|Аутобус власништво Палилулца}} који је превозио играче на тренинге и утакмице 1963. године<br/>Аутобус је полазио из бивше улице „29. новембра” (сада Булевар деспота Стефана) код Ботаничке баште и испред кафане Палилула, на углу улице Старине Новака и Кнез Данилове. {{clear|both}} |} == Заглавље меморандума БСК [[Златибор]] из 1924. године<ref name = "Архива"/> == {| | valign="top"| :{| cellpadding="10" cellspacing="2" style="width: 3%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | {| style="background:none;" |} [[Датотека:FK Zlatibor memorandum 1924.jpg|600п|центар]] |} {{clear|both}} У склопу клуба биле су секције:<br /> [[Датотека:football pictogram.svg|50п]]{{nbsp}}[[Фудбал|Ногомет]] [[Атлетика|Лака атлетика]]{{Напомена|Спортови који укључују трчање, ходање, скакање и бацање.}} — Тешка атлетика{{Напомена|Тешка атлетика, спортске гране у којима је до изражаја нарочито долазила снага (бокс, дизање тегова, хрвање).}} [[Датотека:Boxing pictogram.svg|50п]]{{nbsp}}[[Бокс]] <!-- | style="width:5px;"| | valign="top"| У склопу клуба биле су секције:<br /> [[Датотека:Athletics pictogram.svg|mini|50п]]{{nbsp}}[[Атлетика|Лака атлетика]]{{Напомена|Спортови који укључују трчање, ходање, скакање и бацање.}}<br /> {{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}[[Датотека:football pictogram.svg|50п]]{{nbsp}}[[Фудбал|Ногомет]]<br /> [[Датотека:Athletics pictogram.svg|mini|50п]]{{nbsp}}Тешка атлетика{{Напомена|Тешка атлетика, спортске гране у којима је до изражаја нарочито долазила снага (бокс, дизање тегова, хрвање).}}<br /> {{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}{{nbsp}}[[Датотека:Boxing pictogram.svg|50п]]{{nbsp}}[[Бокс]] {{clear|both}} --> | style="width:5px;"| | valign="top"| :{{multiple image|perrow = 2|total_width=400 | background color = | align = left | header_background = | header_align = center | header = Прадеда и праунук | direction = horizontally <!-- vertical --> | width = | footer_background = blue | image1 = Branko Nikolić Libade.jpg | caption1 = Бранко Николић Либаде са супругом Јеленом. Оснивач БСК Златибор | image2 = Praunuk Branka Nikolića osnivača Palilulca, Đorđe Locić .jpg | caption2 = Праунук Бранка Николића, Ђорђе Лоцић у дресу Палилулца 2009. }} |} {{clear|both}} :Најбољи играч био је Велимир Радивојевић. То је један од најбољих нижеразредних лоптача. Милкић је такође одличан играч. Он је једно време био један од најбољих десних крила у [[Београд]]у.<ref>Службени гласник Београдског лоптачког подсавеза "СПОРТИСТА", број 657, 23. фебруар 1931.</ref> {{clear|both}} {| |valign="top"| [[Датотека:Zlatibor 1925.05.25.jpg|мини|350п|<center>БСК Златибор 25.05.1925. година<br/> Играчи и чланови управе са породицама.</center>]] | style="width:10px;"| |valign="top"| [[Датотека:Zlatibor 1926.03.21.jpg|мини|350п|<center>БСК Златибор 21.03.1926. година<br/> Играчи и чланови управе.</center>]] |} {{clear|both}} {| |valign="top"| [[Датотека:Zlatibor 1926.jpg|мини|350п|<center>Играло се из љубави. БСК Златибор 1926. година<br/> Стоје: Пецић, Јовановић, Љуба Ђорђевић, Радивојевић, Чворковић, В. Стаменковић, Кузмановић, Милкић<br /> Клече: М. Стаменковић, Милосављевић, Бранко Стојановић</center>]] | style="width:10px;"| |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Zlatibor 1928.jpg|мини|350п|<center>Непозната локација и година.</center>]] |} {{clear|both}} ==Спортска географија [[Београд]]а 1928. године<ref>Службени гласник Београдског лоптацког савеза „СПОРТИСТА”,7. јануар 1928. година</ref>== Велики и мали клубови, са Дорћола, Славије, Ђерма, Палилуле и свих осталих крајева [[Београд]]а.<br/>Београд 1928. године имао је преко 250.000 становника, 43 фудбалска клуба, два велика и шест мала игралишта.<br/>Приближна цифра оних који играју фудбал по клубовима, има око 2.500 фудбалера. {| |valign="top"| ;Игралишта у Београду: * СК „Југославија” на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брдо]] * „Соко” у [[Кошутњак]]у * „БСК” изнад [[Топовске шупе|Топовских шупа]] * „Чукарички” на [[Градска општина Чукарица|Чукарици]] * „Железничар” у [[Бара Венеција|Бари Венецији]] * „Јадран” на [[Дунав]]у близу кланице * „Монплезир” на [[Дунав]]у близу града * „Карађорђе” код [[Вуков споменик|Вуковог]] споменика * „Балкан” на [[Ђерам (Београд)|Смедеревском ђерму]] <!-- | style="width:10px;"| |valign="top"| --> :{| align=left colspan="2" style="width:70em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- bgcolor=#C0FFC0 | colspan="2" |''<center>'''Подела клубова према крају у коме је клуб поникао или из кога је краја гро његових играча'''</center>'' |- |'''[[Дорћол]]'''||'''[[Савамала]]''' |- |{{spaces|5}}Јединство, Вардар, Хакоах, Дунав, Шумадија{{Напомена|ФК „Шумадија” Бајлонова пивара}}, Омладинац, Скардалија||{{spaces|5}}Железничар, Гвожђар, Карађорђева, Србија{{Напомена|ФК „Србија” Железнички парк}}, Моравац{{Напомена|ФК „Моравац” Дом малолетника}} |- |'''[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]'''||'''[[Ђерам (Београд)|Смедеревски ђерам]]''' |- |{{spaces|5}}БСК, Палилулац, Српски мач{{Напомена|ФК „Српски мач” Ратарска улица}}, Јадран, Милетина||{{spaces|5}}Балкан, Космај, Тушко |- |'''[[Чубура]]'''||'''[[Градска општина Врачар|Врачар]] — [[Славија]]''' |- |{{spaces|5}}Обилић, Херој, Ускок{{Напомена|ФК „Ускок” [[Црвени крст (Београд)|Црвени крст]]}}||{{spaces|5}}Југославија, Славија |- |'''Ђурђево брдо — [[Сењак]]'''||'''[[Предграђе]]''' |- |{{spaces|5}}Брђанин, Хајдук{{Напомена|ФК „Хајдук” „Мостар” кафана}}, Спарта, Викторија||{{spaces|5}}Олимпија, Карађорђе, Душановац, Чукарички |- |'''Раднички клубови'''||'''Трговачки клубови''' |- |{{spaces|5}}Графичар, Раднички, Слога{{Напомена|ФК „Слога” келнери}}, Борац||{{spaces|5}}Трговачки подмладак, Адмира, Сенегалац |- |'''Војнички'''||'''Остали''' |- |{{spaces|5}}Гардист||{{spaces|5}}Руски СК, Црногорац, БУСК{{Напомена|БУСК клуб универзитетских студената}}, Соко |- bgcolor=#C0FFC0 | colspan="2" |''<center>'''Сваки крај [[Београд]]а осим [[Теразије (Београд)|Теразија]] имали су своје клубове.'''</center>'' |} {{clear|both}} |} ;Занимљивости за сезону 1928/29. годину :Цене улазница за првенствене утакмице, 10 динара седишта, 5 динара стајање и 2 динара за децу.<ref>Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА” 30. август 1928. година</ref><br/>На свим првенственим утакмицама право на бесплатан улаз у игралишту имају по 13 играча и 5 фукционера клубова који играју тог дана.<ref>Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА” 20. септембар 1928. година</ref> :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|Првенствена утакмица Другог разреда група "[[Сава]]", 30. септембар 1928. година<ref name="Чука-Пал">Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 1. октобар 1928. година</ref> [[Стадион]]: [[СК Југославија]]<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Стокић ([[Београд]])<br />Стрелци: П. Сам два и Ђорђевић -{II}- за Чукарички<br />Ристић два и Миросаљевић за Златибор<br />[[Корнер (фудбал)|Корнери]]: 3:2, у корист Чукаричког |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 18em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 18em;"|„Гост” <!--Чукарички--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Чукарички|Чукарички]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Богдановић<br />{{spaces|2}}2. Глишић<br />{{spaces|2}}3. Петаковић<br />{{spaces|2}}4. Жујић<br />{{spaces|2}}5. Ђорђевић -{I}-<br />{{spaces|2}}6. Шарчевић<br />{{spaces|2}}7. Младеновић<br />{{spaces|2}}8. Ђорђевић -{II}- {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Ратаран<br />10. Малек<br />11. '''П. Сам''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] {{гол|}} {{гол|}}}} |style="text-align:center;"|'''3:3''' (1:1) <!-- Палилулац --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Златибор, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Милановић<br />{{spaces|2}}2. Стаменковић -{I}-<br />{{spaces|2}}3. Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Толмичев<br />{{spaces|2}}5. Радивојевић<br />{{spaces|2}}6. Чварковић<br />{{spaces|2}}7. Милкић<br />{{spaces|2}}8. Ристић {{гол|}} {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Стаменковић -{II}-<br />10. Кузмановић<br />11. Миросављевић {{гол|}}}} |} {{clear|both}} :Четвртак 12. септембар 1929. година, Г. Милан Јовановић пријатељ клуба и љубитељ спорта поклонио је једну нову лопту.<ref>Службени гласник Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, Четвртак 12. септембар 1929. година број 507 година VI</ref> {{clear|both}} == Заглавље меморандума из 1963. године<ref name = "Архива"/> == :{| <!-- cellpadding="10" cellspacing="2" style="width: 3%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" --> |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 2px 2px 2px 2px; border-style: solid; border-color: green<!-- #536895 -->; vertical-align: center; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" |<!-- style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 1px 1px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | --> {| style="background:none;" |} [[Датотека:FK Palilulac memorandum 1963.jpg|600п|ц]] |} {{clear|both}} == Награде == {| |- valign=top | Поводом прославе 50 година Београдског фудбалског савеза (БФС{{Напомена|Београдски фудбалски савез основан 12. марта 1920. године}}) и Фудбалског савеза Југославије (ФСЈ{{Напомена|Фудбалски савез Југославије основан 1919. у Загребу}}) клуб је добио '''златне''' плакете, и то:<ref name="награда" >Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 3.</ref> :Клуб за свој допринос развоју и унапређењу фудбалског спорта.<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 4.</ref> :Спортски радници за постизање значајних резултата у развоју и унапређењу фудбала. {{Напомена|за успешан рад у времену од 30 и више година који су постизали значајне резултате у развоју и унапређењу фудбалског спорта.}} :: Бранислав Голубовић <ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 6.</ref> :: Љубинко Марковић<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 7.</ref> Истом приликом додељене су сребрне плакете спорстким радницима и играчима{{Напомена|који 20 и више година успешно раде на развоју и унапређењу фудбалског спорта и играчима који су одиграли најмање 10 утакмица зa репрезентацију Београда или Југославије:}}, и то:<ref name="награда"/>. : Андреја Пфландер <ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 13.</ref> : Милан Вукелић <ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 10.</ref> : Влада Ђорђевић <ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 11.</ref> и <!-- * Драгољуб Јовановић и--> : Милан Марковић <ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 12.</ref> ФК „Палилулац“ приредио је свечаност у оквиру прославе 30-годишњице ослобођења Београда и 50-годишњице оснивања клуба<br/>и том приликом председник Скупштине општине Палилула г-дин Драгиша Крстић уручио је заслужним радницима признања – плакете,<br/>а које су добили:<ref>Новине "Спортске новости" Загреб, петак 21. вељаче(фебруара) 1975. године, Год. XXI, број 5458</ref> :{| |- valign=top | Војислав Стаменковић<br/>Мирко Радуловић Лимар<br/>Драгомир Јовановић<br/>проф. Миодраг Здравковић Профа<br/>Милош Пејовић<br/>Владимир Ђорђевић<br/>Др Михајло Томић Беба<br/>Боривоје Сундерлић<br/>Милош Божић Пика |width="40"|{{nbsp}} |valign="top"| Др Милан Златановић Златан<br/>[[Рашид Шемсединовић]] Рале<br/>[[Војин Дворнић]] Дворна<br/>Петар Михајловић Пеки<br/>Јован Јефтић Јоле<br/>Драгутин Веланац Бата<br/>Астерије Филактов Грк<br/>Живко Сладојевић Цезар |} |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| {{multiple image|perrow = 2|total_width=400 | background color = #c0ffc0 | align = right | header_background = | header_align = center | header = | direction = horizontally <!-- vertical --> | width = | footer_background = blue | image1 = Plaketa BFS 1920-1970.jpg | width1 = <!-- 188 --> | caption1 = <center>'''Поводом прославе 50. година Београдског фудбалског савеза (БФС)'''</center> | image2 = Jubilarna plaketa 1896-1981 FSS.jpg | caption2 = <center>'''Јубиларна плакета ФСС поводом обележавања 85. година фудбала у [[Србија|Србији]]'''</center> | image3 = FSB 100 godina zahvalnica.JPG | caption3 = <center>'''Захвалница поводом 100 година постојања ФСБ'''</center> }} |} {{clear|both}} == Успеси == * Првенства ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Сезоне од 1926. до 1930.|1928/29.]] година првак Другог разреда — група „Сава”<ref name="50 година БФС"/> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1951 — 1970.|1953/54.]] година [[Првенство другог А разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1953/54.|1953/54.|Други A Разред]] прешао у [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1954/55.|I/Б-е Разред]] <ref name="сезона 53/54">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1954. год., Год. I, Број 11.—12., страна 7.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1951 — 1970.|1958/59.]] година [[Првенство другог Ц разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1958/59.|Други Ц-е Разред]] прешао у [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1959/60.|I/Б-е Разред]] <ref name="сезона 58/59">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 27. јуни 1958. год., Год. VI, Број 16. , страна 61.</ref> *** [[Датотека:Silver medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1951 — 1970.|1962/63.]] година [[Првенство првог Ц-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1962/63.|Први Ц-е Разредa]],<ref name="сезона 62/63">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 10. јули 1963. год., Год. XI, Број 15, страна 2.</ref> *** [[Датотека:Silver medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1951 — 1970.|1963/64.]] година [[Првенство првог Ц-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1963/64.|Први Ц-е Разредa]] као другопласирани тим, прешао у [[Првенство друге Београдске лиге Б-е групе Београдског подсавеза у фудбалу 1964/65.|Другу Београдску лигу Б-е група]]<ref name="сезона 63/64">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, јули 1964. год., Год. XII, Број 15, страна 1.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Тим из 1965. године|1964/65.]] година првак [[Првенство друге Београдске лиге Б-е групе Београдског подсавеза у фудбалу 1964/65.|Друге Београдске лиге Б-е групе]], прешао у виши ранг Прва Београдска лига<ref name="сезона 64/65">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 30 јун 1965. год., Год. XIII, Број 15, страна 1.</ref> *** [[Датотека:Silver medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1970 — 1980.|1978/79.]] година [[Првенство друге Београдске лиге Б-е групе Београдског подсавеза у фудбалу 1964/65.|Друга Београдске лиге Б-е групе]],<ref name="сезона 78/79">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 25.јуни 1979. година XXXIV, број 8562, страна 6.</ref> **** [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] у сезони [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1980 — 1990.|1980/81.]] година као трећепласирани тим из [[Првенство Прве „А” Београдске лиге у фудбалу 1980/81.|Прве „А” Београдске лиге]], прешао у [[Првенство Прве Београдске лиге у фудбалу 1981/82.|јединствену Београдску прву лигу]]<ref name="сезона 80/81">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 22.јуни 1981. година XXXV, број 8609, страна 7.</ref> ***** У сезони [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1980 — 1990.|1981/82.]] година као петопласирани тим из [[Првенство Прве Београдске лиге у фудбалу 1981/82.|Прве Београдске лиге]], прешао у [[Првенство Београдскe зонe у фудбалу 1982/83.|Београдску зону]]<ref name="сезона 81/82">Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 28.јунa 1982. година XXXVI, број 9066, страна 15.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1980 — 1990.|1985/86]]. година првак Прве Београдске лиге, прешао у виши ранг Београдска зона.<ref name="сезона 85/86">Новине "СПОРТ" 23. јуни 1986. година XLI, број 10381, страна 15.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1980 — 1990.|1987/88.]] година првак Прве Београдске лиге, прешао у виши ранг Београдска зона.<ref name="сезона 87/88">Новине "СПОРТ" 20. јуни 1988. година XLII, број 11034, страна 15.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Тим из 1995. године|1994/95.]] година првак Београдске зоне, прешао у виши ранг Српска лига — „Север”.<ref name="сезона 94/95">Новине "СПОРТ" 18. јуни 1995. година XL, број 13509, страна 7.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1990 — 2000.|1995/96.]] година првак Српске лиге — „Север”, прешао у виши ранг Друга лига — „Исток”.<ref name="сезона 95/96">Новине "СПОРТ" 17. јуни 1996. година LI, број 13.866, страна 8.</ref> ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] Сезона [[#Резултати Првог тима такмичарских година 2000 — 2010.|2005/06.]] година првак [[Београдска зона у фудбалу|Београдске зоне]], прешао у виши ранг [[Српска лига Београд]].<ref name="сезона 05/06"/> * Куп ** Београда *** [[Датотека:Cup Finalist.png]]{{nbsp}} [[#Куп Београда, финала|јуна 1966. године]] у финалу изгубили од [[ФК ПКБ|ПКБ-а]] из [[Падинска Скела|Падинске Скеле]] са 1:0 на стадиону [[Stadion Careva ćuprija|БАСК-а]] *** [[Датотека:Cup Winner.png]]{{nbsp}}[[#Куп Београда, финала|24. октобра 1994. године]] у финалу савладан [[ФК Железник|Железник]] са 2:1 на стадиону [[Стадион Хајдукa нa Лиону|Хајдука]] <ref>Новине "СПОРТ" 24. октобра 1994. година.</ref> *** [[Датотека:Cup Winner.png]]{{nbsp}}[[#Куп Београда, финала|14. октобра 1995. године]] у финалу савладана [[ФК Сремчица|Сремчица]] на стадиону [[Стадион Краљ Петар Први|Рада]]<ref>Новине "СПОРТ" 21. октобар 1995. година LI. број 13.634, страна 7.</ref> *** [[Датотека:Cup Finalist.png]]{{nbsp}} [[#Куп Београда, финала|октобра 1996. године]] у финалу изгубили од [[ФК БСК Батајница|БСК]] из [[Батајница|Батајнице]] на стадиону [http://www.srbijasport.net/klub/769-trudbenik Трудбеника]. *** [[Датотека:Cup Finalist.png]]{{nbsp}}[[#Куп Београда, финала|24. јуна 2001. године]] у финалу изгубили од [https://translate.google.rs/translate?hl=sr&sl=en&u=https://en.wikipedia.org/wiki/FK_Mladi_Obili%25C4%2587&prev=search Младог Обилића] {{Wayback|url=https://translate.google.rs/translate?hl=sr&sl=en&u=https%3A%2F%2Fen.wikipedia.org%2Fwiki%2FFK_Mladi_Obili%25C4%2587&prev=search |date=20210702150054 }} из [[Београд]]а са 3:1 на стадиону [[Стадион Краљ Петар Први|Рада]] <ref>Новине "СПОРТ" 25. јуна 2001. година LVII. број 15.644, страна 8.</ref> *** [[Датотека:Cup Finalist.png]]{{nbsp}}[[#Куп Београда, финала|15. јуна 2011. године]] у финалу изгубили од [[ФК Шумадија Јагњило|Шумадије]] из [[Јагњило (Младеновац)|Јагњила]] са 3:0 на стадиону [[ФК Срем Јаково|Срема]] из [[Јаково|Јакова]] <ref name="НовинеСПОРТ16јун2011.">Новине "СПОРТ" четвртак, 16. јун 2011.</ref> ** [[Датотека:Cup Winner.png]]{{nbsp}}општине Палилуле 1967. године {{clear|both}} == Занимљивости == <blockquote> * Највећа гол разлика била је у сезони 1963/64. 98 гола<br/>110 дато, а прумљено 12 гола. * Највећа победа код куће: 23:0 против [http://www.srbijasport.net/klub/1407-dunav Дунава], [[Велико Село (Палилула)|Велико Село]], [[Првенство првог Ц-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1963/64.|10. oktobra 1963.]] * Највећа победа у гостима: 10:0 против [http://www.srbijasport.net/klub/1407-dunav Дунава], [[Велико Село (Палилула)|Велико Село]], [[Првенство првог Ц-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1963/64.|26. априла 1964.]] * Највећи пораз код куће: 1:9 против [[ФК Младост Апатин|Младости]], [[Апатин]] [[Првенство Друге лиге „Исток” у фудбалу 1998/99.|8. новембра 1998.]] * Највећи пораз у гостима: 10:1 против СК Славија, [[Београд]], [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1938/39.|Први „А” разред]] 12. марта 1939. године * Највећа посета 2.000 посетилаца на утакмици [[Београдска зона у фудбалу|Београдске зоне]] [[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1994/95.|1994/95.]] ** Коло: 20. 12. марта 1994. '''Палилулац'''[[ДатоТЕКа:golden star.svg|20п|дерби кола]][[ФК Раднички Обреновац|Раднички]] ([[Обреновац]]) '''4:1''' и ** Коло: 32. 21. маја 1995. '''Палилулац'''[[ДатоТЕКа:golden star.svg|20п|Дерби кола]][http://www.srbijasport.net/klub/3445-mladost Младост] ([[Умчари]]) '''1:0''' * Највећа посета, [[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]] у сезони [[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1994/95.|1994/95.]] 8.950 просек по утакмици (18) 497 гледалаца. * Највише утакмица, 402, одиграно [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1952 — 1970.|1952—1970.]] * Највише постигнутих голова, 848, [[#Резултати Првог тима такмичарских година 1952 — 1970.|1952—1970.]] * Највише постигнутих голова у једној сезони 101, [[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]] [[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1994/95.|1994/95.]] * Највише освојених бодова, 472 [[#Резултати Првог тима такмичарских година 2000 — 2010.|2000—2010.]] * Од [[#Статистика Првог тима за такмичарске године 1952 — 2014.|1952. до 2014.]] године Палилулац је играо са 150 различитих клубова, остварио 39 различита резултата и одиграо 1.475 утакмица, само у првенствима.{{Напомена|Статистика није потпуна јер за поједине утакмице није било новинских извештаја}} * И пионири Палилулца су поставили рекорд, победом против Арсенала из Београда '''24:0'''. Утакмица играна у [[Крњача (Београд)|Крњачи]] у [[субота|суботу]] 6. маја 2006.<ref name="6maj2006">Новине "СПОРТСКИ Журнал" 10. маја 2006.</ref> * Омладинци ФК „Палилулац“, годину дана без иједног пораза. **У недељу 07. октобра 2018. омладинци су славили мали јубилеј нису поражени читавих годину дана.<br/>Последњи пораз био је 07. октобра 2017. године. Утакмицу су играли на Карабурми против ФК „Београд“.<br/>Од тада нису изгубили ни једну утакмицу, већ су низали само победе. </blockquote> {{clear|both}} {| |- |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Beograd omladinci rekorderi.PNG|412п|мини|лево|<center>Омладинци рекордери 2017-2018.</center>Стоје: Алекса Павловић, Бобан Здравковић, Јован Аћимовић, Петар Дијанац, Александар Грујић, Милош Боровчанин, Лазар Павловић, Александар Вукајловић, Жарко Лукић, Мића Милојевић, Иван Милутиновић (тренер), Србољуб Лукић, Дејан Данојлић (председник)<br/>Чуче: Давид Анђелић, Марко Танасић, Огњен Боровчанин,<br/>Миша Лазаров, Данило Ћурчић, Марко Санковић]] |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Beograd pioniri 6-maj-2006.jpg|350п|мини|д|<center>Пионири који су остварили рекордну победу 24:0, против ФК „Арсенал” из Београда 6. маја 2006.<ref name="6maj2006"/>]] |} {{clear|both}} == Приходи == :Дотације од стране СОФК-е Палилула, новац од продатих улазница, приход од кафане на стадиону, чланарине и добровољни прилози. :[[ФК Палилулац|Палилулац]] има прилично земљишта око свог игралишта и на том земљишту гајио је кукуруз који је касније продавао.<ref>Новине "СПОРТ" 7. априла 1967.</ref> {{clear|both}} :{{multiple image|perrow = 5|total_width=1188 | background color = <!-- #c0ffc0; --> | align = left | header_background = | header_align = center | header = <font size=5 style="color:green;">Чланске карте</font> | direction = horizontally <!-- vertical --> | width = | footer_background = | image1 = FK Palilulac Clanska knjizica iz 50-tih godina.JPG | width1 = | caption1 = <center>'''50-тих година'''</center> | image2 = FK Palilulac Bgd Clanska karta 1986.jpg | width2 = | caption2 = <center>'''1986. година'''</center> | image3 = FK Palilulac clanska karta 1992.jpg | caption3 = <center>'''1993. година'''</center> | image4 = FK Palilulac Bgd clanska karta 2004.jpg | caption4 = <center>'''2003.—2010. година'''</center> | image5 = FK Palilulac clanska karta 2021-2024.jpg | caption5 = <center>'''2021.—2024. година'''</center> }} {{clear|both}} == Прослава 60 година од оснивања, 25. октобар 1984. година == <blockquote> ФК „Палилулац” је рођендан клуба, 60 година постојења, прославио је на стадиону ФК „Београд” са [[Карабурма|Карабурме]].<br/>Скромна прослава је протекла у надметању и дружењу са старим пријатељима са [[Карабурма|Карабурме]] који такође славе годишњицу оснивања. </blockquote> {{clear|both}} == Прослава 80 година од оснивања, 16. јуна 2004. године == <blockquote> Поводом 80 година од оснивања ФК Палилулац одиграна је утакмица против комбинованог тима<br />[[ОФК Београд]] на стадиону у [[Крњача (Београд)|Крњачи]].<br/>За [[ОФК Београд]] су наступали, данас репрезентативци Србије, [[Бранислав Ивановић]] (стоји други са лева)<br />капитен репрезентације Србије и [[Душко Тошић|Душан Тошић]] (чучи пети здесна) који је био капитен. [[Датотека:Palilulac-OFK 16.juni.2004 80 god.jpg|мини|400п|л|<center>Палилулац — [[ОФК Београд]]<br />среда, 16. јуна 2004. године, гледалаца око 200</center>]] </blockquote> {{clear|both}} == Прослава 85 година од оснивања, 2009. године == <blockquote> ФК Палилулац, клуб светле традиције, који је основан 1924. године, слави јубилеј 85 година постојења.<br/>Поводом ове прославе стадион у Крњачи добио је нов изглед.<br/>Изграђена је монтажна [[ВИП]] трибина са 60 столица, реновиране су клупске просторије, фасада зграде обојена је у боје клуба,<br/>свлачионице и канцеларије су комплетно сређене и модернизоване, а започело је и реновирање главне трибине. </blockquote> {{clear|both}} == Прослава 93 године од оснивања, 11. јуна 2017. године<ref>Новине "Спортски журнал" среда 14. јуна 2017. године, новинар С.Ж.</ref> == <!-- <blockquote> --> :Од оснивања ФК „Палилулац“ прошле су 93 године, а рођендан клуба обележен је дана 11. јуна 2017. године на стадиону у [[Крњача (Београд)|Крњачи]].<br />У госте је дошла [[ФК Јагодина]] предвођена Срђаном Лукићем директором Омладинске школе. Пред око 100 гледалаца у фер и коректној атмосфери одигране су две утакмице и то у селекцијама пионира и кадета. Занимљиво је да су обе утакмице завршене идентичним резултатом 4:3 за госте. Домаћини су се захвали гостима из [[Јагодина|Јагодине]] који су увеличали рођендан Палилулца, основаног давне 1924. године под именом [[БСК Златибор Београд|''Златибор'']]. <!-- </blockquote> --> {{clear|both}} == Прослава 96 година од оснивања, 14. јуна 2020. године<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" четвртак, 18. јуна 2020. године, новинар С.Ж.</ref> == <blockquote> Од оснивања ФК „Палилулац“ прошло је 96 годинa. Рођендан клуба обележен је у недељу 14. јуна 2020. године на стадиону у [[Крњача (Београд)|Крњачи]]. Одигране су утакмице свих млађих категорија и првог тима. Свечаности су присуствовали бивши играчи, родитељи играча, многобројни пријатељи, као и представници других клубова.<br/>Одржан је турнир омладинских школа у фудбалу из [[Крњача (Београд)|Крњаче]] и [[Борча|Борче]]. Председник [[Градска општина Палилула (Београд)|Општине Палилула]] г-дин Александар Јовичић својим присуством увеличао је рођендан Палилулца, а први човек клуба Дејан Данојлић предао му је посебну захвалницу. {{stack| float=left|[[Датотека: FK Palilulac 96 godina postojanja.jpg|мини|350п|<center>Учесници прославе 96 година постојања ФК „Палилулац”</center>]]}} {{stack| float=left|[[Датотека: FK Palilulac Aleksandar Jovicic i Dejan Danojlic.jpg|мини|<center>Захвалница Председнику општине Палилула [https://www.palilula.org.rs/palilula.php?cID=36 Александру Јовичићу] предао је председник клуба Дејан Данојлић</center>]]}} </blockquote> {{clear|both}} == Прослава 97 година од оснивања, 19. јуна 2021. године<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" недеља, 20. јуна 2021. године, новинар Дејан Јовановић</ref> == <blockquote> ;„КАРНЕВАЛ” ФУДБАЛА У КРЊАЧИ У суботу 19. јуна 2021. године на стадиону ФК „Палилулац” одржан је „карневал” фудбала, поводом прославе 97 година од оснивања клуба.<br/>У госте су дошли пријатељи клуба: * [[ФК ИМТ]] [[Земун]] са петлићима и пионирима * [[ФК ГСП Полет Дорћол]] [[Београд]] са кадетима * [[ФК ПКБ]] [[Падинска Скела]] са првим тимом * ФК Пола—Пола [[Крњача (Београд)|Крњача]] ветерани „Карневал” фудбала отворили су петлићи Палилулца и [[ФК ИМТ|ИМТ—а]], на крају је резултат био 7:4 за домаћина.<br/>После њих на терен истрчавају пионири Палилулца и [[ФК ИМТ|ИМТ—а]] крајни резултат 8:3 за Палилулац. На утакмицама петлића и пионира постигнуто је укупно 22 гола.<br/>Затим су на терен истрчали кадети [[ФК ГСП Полет Дорћол|ГСП Полета]] и Палилулца било је нерешено 3:3.<br/>Дуел првих тимова „зелених” Палилулац и [[ФК ПКБ]] [[Падинска Скела]] завршен је резултатом 5:3 за Палилулац.<br/>Утакмица је завршена у 97. минуту управо колико Палилулац слави година од оснивања 15. јуна 1924. година.<br/>„Карневал” фудбала завршен је утакмицом ветерана Пола—Пола и Палилулца резултатом 3:1 за Палилулац.<br/>Резултати нису толико битни колико је било лепо дружење фудбалских пријатеља. </blockquote> {{clear|both}} :{{multiple image|perrow = 3|total_width=1100 | background color = | align = left | header_background = | header_align = center | header = Учесници прославе 97 година постојања ФК „Палилулац”. Крњача 19. јун 2021. година | direction = horizontally <!-- vertical --> | width = | footer_background = green | image1 = FK Palilulac BGD Proslava 97 god Plakat.JPG | caption1 = <center>'''Плакат за „карневал” у фудбалу'''</center> | image2 = FK Palilulac BGD Petlici i Pioniri 2021.JPG | caption2 = <center>'''Петлићи и пионири ФК „ИМТ” [[Земун]] и ФК „Палилулац”'''</center> | image3 = FK Palilulac BGD i FK PKB 2021.JPG | caption3 = <center>'''Први тимови ФК „ПКБ” [[Падинска Скела]] и ФК „Палилулац”'''</center> }} {{clear|both}} == [[Фудбалско игралиште|Стадион]] == {| |- |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Tabla stadiona.jpg|border|400п|л]] |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac stadion.jpg|мини|500px|<center>[https://www.google.rs/maps/place/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5+%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0+120,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/@44.8398122,20.4682304,3346m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x475a7ad5bd49512b:0xaeb883834ec8a68d!8m2!3d44.8390104!4d20.4770574?hl=sr 1973.године је изграђен данашњи изглед игралишта.]</center>]] |} {{clear|both}} :[[Датотека:Football pitch metric sr.svg|370px|<center>[[ФИФА]] (национална првенства) 45 — 90 м 90 — 120 м </center><br/>[[ФИФА]] (интернационални сусрети) 64 — 75 м 100 — 110 м]] {{clear|both}} {| |- |valign="top"| :[[Датотека:FK Palilulac mural-amblem.jpg|л|200px|ц|[[Мурал]] [[амблем]]а на зиду зграде ФК „Палилулац” у [[Крњача (Београд)|Крњачи]].]] |valign="top"| :[[Датотека:FK Palilulac mural-amblem u kancalariji.JPG|250px|ц|[[Мурал]] [[амблем]]а на зиду у канцеларији ФК „Палилулац” у [[Крњача (Београд)|Крњачи]].<br/>Осликао Реља Јовановић.]] |valign="top"| {| class="wikitable" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" |align=left| Носилац правилника || Ширина || Дужина |- || [[ФИФА]] (национална првенства) || 45 — 90 м ||align=right| 90 — 120 м |- || [[ФИФА]] (интернационални сусрети) || 64 — 75 м || 100 — 110 м |- || [[УЕФА]] ([[УЕФА Лига шампиона]]- по групама)|| 68 — 75 м || 105 — 110 м |} |} {{clear|both}} <blockquote> Палилулац има [[Фудбалско игралиште|игралиште]] у [[Крњача (Београд)|Крњачи]] са два терена: травнати, димензије 110X60 метара, је регистрован у -{I}-, а шљакасти у -{III}- категорију. Фудбалски клуб је пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] имао игралиште нешто северније од старог кошаркашког игралишта [[ОКК Београд]] у улици [[Здравко Челар|Здравка Челара]]. Г-дин Бора Илић, први подпреседник, је 1934. године уступио клубу земљиште за изградњу игралишта у Гробљанској улици крај Чупићеве циглане. Нешто сакупљањем чланарина и добровољног прилога, а нешто и дотацијом СОФК-е [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]], изграђен је терен и најзад добијен „кров над главом”. Травнати терен изграђен је 1963. године и био је међу првим травнатим тереним нижеразредних клубова у [[Београд]]у. „Царство” Палилулца се налази у живописном пределу. Са обе стране терена је шума, која крије своје миљенике од врућине и пружа им изврсне услове за игру.Тешко је описати лепоту овог краја, краја који би зажелели многи поклоници фудбала. Реконструкција игралишта, по урбанистичком плану, урађена је 1973. године. Игралиште је подигнуто како га вода не би више плавила и постављене су трибине за неколико хиљада гледалаца. Своје домаће утакмице клуб игра на стадиону у [[Крњача (Београд)|Крњачи]]. Уз главни терен налазе се трибине капацитета око 1.500 места. [[Фудбалско игралиште|Игралишта]] на којима је играо (од 1948. године до 1963. године) Палилулац као домаћин док није изградио свој стадион: * [[ФК Шумадија Београд|Шумадије]], игралиште се налазило између Дунав станице и Луке Београд * [[ФК Хајдук Београд|Хајдука]], са Лиона * [http://www.srbijasport.net/klub/3450-bratstvo Братства], [[Крњача (Београд)|Крњача]] * [http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштара] данас је ту [[хала Александар Николић]] * [[ОФК Београд|Омладински стадион (помоћни терен)]] [[Карабурма]] * [[ФК Чукарички|Чукаричког]], [[Баново брдо]] * [[ФК Раднички Београд|Радничког (помоћни терен)]], док је био на [[Дорћол]]у * [http://www.srbijasport.net/klub/808-gsp-polet/lk Полета] * ....... </blockquote> {{clear|both}} == Пријатељи клуба == <blockquote> Пресудну улогу у стварању породичне атмосфере у клубу и око њега имали су клубски доброчинитељи којима је Палилулац био други дом.<br/>Овом приликом треба поменути Мирка Радуловића Лимар, Мирка Кројача, М. Стаменковића Цуја, Миодрага Тодоровића Тоша,<br/>Владу Ђорђевића Гица, Милош Божића Пика, Саву Драговића, Растка Спасића, Голубичића, Миту Стојковића,<br/>Милорад Стојадиновића Миша Шкорпион, Дулета Михаљчића, Ратка Петковића, Граду Газдића, Саву Мартиновића, Сашу Јакшић,<br/>Љубомир Перић власник фирме „Дорћол промет” финасијски је помагао ФК „Палилулац” и запошљавао играче клуба.<br/>Душан Богојевић и Исаило Милићевић Иса су помогли у изградњи нове зграде и опремили просторије клуба и многи други. </blockquote> {| |valign="top"| :;Добротвори 1929. године<ref name="21.феб 1929">Службени гласник „СПОРТИСТА” Београдског лоптачког подсавеза, 21. фебруар 1929. година</ref> ::[[Датотека:Popovic Dragoslav.jpeg|150п|Др Драгослав Ј. Поповић, санитарни бригадни генерал]] | style="width:10px;"| |valign="top"| *Др [[Драгослав Ј. Поповић]], санитетски [[бригадни генерал]] *Госпођа Милица Милосављевић, *Зоран Стојановић, ђак *Жика Србић, предузимач |} {{clear|both}} == Породична љубав према клубу<ref>Новине "СПОРТ" петак, 25. јун 1971. година</ref> == <blockquote> Причати о Палилулцу значи споменути и Милана Марковића дугогодишњег играча и члана Управе. Мало је оних који су у клубу били од оснивања и који су у његову историју уградили део свог живота, такав је био управо Милан Марковић који је са 80 година срцем још увек био у Палилулцу, а колико му је здравље дозвољавало вршио је и дужност благајника. Мали куриозитет представља и то да се у Управи клуба налазио и његов син Љубинко Марковић, који је такође до краја живота био везан за Палилулац. У оквиру ове приче сећамо се и Боже Божиновића који је био тренер и члан Управе, а за клуб је играо и његов син Ненад Божиновић Нена и рођак Мита Ристић Бакалин који је био у Управи клуба. Затим ту је легенда Палилулца чика Бранислав Голубовић Голуб који је био играч, тренер и дугогодишњи председник клуба, имао је пуну подршку сина Горана и супруге Каће. Растко Спасић који је провео 28 година у Палилулцу, а био је и стручни сарадник у Фудбалском савезу Београд. Прича не би била комплетна без Ђорђа Радаковића који је у клубу обављао разне функције чак у својој 80-тој години живота. Треба поменути и Ивана Ватовеца Џине дугогодишњег фудбалера, тренера и члана Управе Палилулца који је био селектор омладинских и пионирских селекција Београда. Праунук Бранка Николића Либаде{{Напомена|Бранко Николић Либаде оснивач БСК Златибор.}} Ђорђе Лоцић игра{{Напомена|Ђорђе Лоцић сезона 2019/20.}} за први тим Палилулца. Традицију љубави према клубу наставили су председник клуба Дејан Данојлић и син Драгољуб као играч првог тима. Андрија Пфландер који је био тренер 60-тих година и његов унук као првотимац 2002. године. Затим Мирко Лутовац који је био играч 2000. и тренер 2019. и његов брат Стефан Лутовац који је играо 2019. године А када један клуб има такве спортске раднике, може ли се икада угасити и престати да постоји? Одговор је једноставан и говори о томе да се љубав према клубу може преносити са колена на колено и да се због тога не може угасити нити да такав клуб може нестати са фудбалске сцене, а управо је прави пример за то Палилулац. </blockquote> {{clear|both}} == Амблем кроз историју клуба<ref name = "Архива"/> == <!-- <gallery heights="150"> Датотека:Palilulac Grba.jpg|<center>1928 — 1993.</center> Датотека:FK Palilulac.png|<center>1993 — 2007.</center> Датотека:FK Palilulac logo.jpg|<center>2007 — 2014.</center> Датотека:Palilulac Grba.jpg|<center>2014. — </center> </gallery> {{clear|both}} --> {| style="width:50%;" |- ! colspan="4" style="width:55%; background:green"| <span style="color: white"><font size=5 style="color:white;">Амблеми ФК Палилулац, [[Крњача (Београд)|<font style="color:white;">Крњача]] [[Београд|<font style="color:white;">Београд]]</span> |- | <br/><center>[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|80п]] | <br/><center>[[Датотека:FK Palilulac.png|90п]] | <br/><center>[[Датотека:FK Palilulac logo.jpg|80п]] | <br/><center>[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|80п]] |- | <center>1928 — 1993. | <center>1993 — 2007. | <center>2007 — 2014. | <center>од 2014. — |} {{clear|both}} == [[Фудбалска опрема|Дресови]] кроз историју клуба<ref name = "Архива"/> == {| style="width:50%;" |- ! colspan="12" style="width:55%; background:green"| <span style="color: white"><font size=5 style="color:white;">Дресови ФК „Палилулац” [[Крњача (Београд)|<font style="color:white;">Крњача]] [[Београд|<font style="color:white;">Београд]]</span> |- | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_la = _thinbluehoops|pattern_b =_thinbluehoops |pattern_ra =_thinbluehoops |pattern_sh = _color_3_stripes_blue|pattern_so =_blacktop | leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = FFFFFF |socks = FFFFFF |title = 1932/33. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_la = _bluehalf2| pattern_b=_bluehalf2| pattern_ra = |leftarm=0000ff||body=||rightarm=||shorts=FFFFFF||socks= 0000ff | title = 1952. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_b = CC0000 | body = CC0000 | pattern_ra = | leftarm = CC0000| rightarm = CC0000 | shorts = FFFFFF | socks = CC0000 | title = 1948—1952. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_b = _blackstripes_thin4 | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = 000000 | rightarm = 000000 | shorts = FFFFFF | socks = 000000 | title = 1952—1956. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_b = _greenhoops | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = 339933 | rightarm = 339933 | shorts = FFFFFF | socks = 339933 | title = 1956—1963. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови |pattern_la=_greenshoulders| pattern_b = _3greenstripes2| body = FFFFFF | pattern_ra =_greenshoulders|pattern_sh=_green stripes|pattern_so= | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF | socks = 339933 | title = 1963—1993. }} |- | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_b = 339933 | body = 0eb37b | pattern_ra = | leftarm = 0eb37b | rightarm = 0eb37b | shorts = FFFFFF | socks = 0eb37b | title = 1952—1993. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_b = _greenstripes | body = FFDF00 | pattern_ra = | leftarm = FFDF00 | rightarm = FFDF00 | shorts = 14a674 | socks = FFFFFF | title = 1993.—2015. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови | pattern_b = _whiteborder | body = CC0000 | pattern_ra = | leftarm = CC0000 | rightarm = CC0000 | shorts = CC0000 | socks = FFFFFF | title = 1993—2015. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови |pattern_la = | pattern_b = _greenhalf | body = FFFFFF | pattern_ra = 0eb37b | leftarm = | rightarm = 0eb37b | shorts = FFFFFF | socks = 0eb37b | title = 2015—2019. }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови |pattern_la = |pattern_b = _greenhoops |body = FFFFFF|pattern_ra =|pattern_sh = |pattern_so = _hoops_green_2 |leftarm = 339933|rightarm = 339933|shorts = 339933|socks = FFFFFF |title = 2019.— }} | <br/><center>{{Фудбалски дресови |pattern_la =|leftarm = |pattern_b =|body = FFFFFF|pattern_ra = |rightarm = |shorts = E32636|socks = FFFFFF |title = 2019.— }} |} {{clear|both}} == Галерија пехара<ref name = "Архива"/> == {| align=left |- |<gallery mode="packed-hover" widths=200px heights=200px> Датотека:FK Palilulac Firenca 1-11 juna 1967 pehar .jpg|Пехар за друго месту на турниту у [[Фиренца|Фиренци]], [[Италија]]<br>Јун 1967. Датотека:FK Palilulac pehari (1).jpg Датотека:FK Palilulac pehari (2).jpg Датотека:FK Palilulac pehari (3).jpg Датотека:FK Palilulac pehar (6).jpg Датотека:FK Palilulac pehar (7).JPG|Омладинци, за прво место 2017/18. </gallery> |} {{clear|both}} == Београдски лоптачки подсавез<ref name="50 година БФС">Књига "50 година БФС" коју је издао Београдски фудбалски савез, стране од 313. до 322.</ref> == {{Фудбалска лига | име = Први Разред Србије | слика = [[Датотека:Fsbeograd.gif|120п]] | слика_ширина = 200п | слика_опис = | спорт = [[Фудбал]] | конфедерација = | држава = {{застава|Краљевина Југославија}} | република = | покрајина = | регија = | област = | основана = '''{{датум рођења|1920|03|12|год=да}}''' | угашена = | ранг = 1 | виши_ранг = | нижи_ранг = | број_тимова = 4/5 [[Српски мач]] одустао од такмичења | домаћи_куп = | међународна_такмичења = | највише_титула = | тренутни_шампион = [[Датотека:BSK.jpg|text-middle|22x20п|ФК Београдски спорт клуб]]{{nbsp}}[[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]<br />Пролећна сезона 1920. | вебсајт = | сезона = }} :Београдски лоптачки подсавез основан је 12. марта 1920. године. Одигравање првенствених утакмица отпочело је 4. априла 1920. године. :У том првенству, које се играло само пролећна полусезона, учествовало је пет београдских клубова сврстаних у -{I}- Разред :{| align=left colspan=2 style="width:40em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="11" | Сезона 1920. -{I}- Разред само пролећна сезона<ref name="50 година БФС"/> |- align=center bgcolor= #dcdbd6 |style="width:2em;"|М||align=left style="width:10em;"| Клуб||style="width:2.5em;"|Одиг||style="width:2.5em;"|Поб||style="width:2.5em;"|Нер||style="width:2.5em;"|Пор||style="width:2.5em;"|ДГ||style="width:2.5em;"|ПГ||style="width:2.5em;"|ГР||style="width:2.5em;"|Бод |- align=center |1.||align=left|[[Датотека:BSK.jpg|text-middle|22п]]{{nbsp}}[[ФК Београдски спорт клуб|БСК]] ||3||3||0||0||11||{{spaces|2}}0||{{spaces|2}}11||6 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |2.||align=left|[[Датотека:Grb SK Jugoslavija.png|text-middle|22п]]{{nbsp}}[[СК Југославија]]||3||2||0||1||{{spaces|2}}7||{{spaces|2}}3||{{spaces|3}}4||4 |- align=center |3.||align=left|[[Датотека:Busk.jpg|text-middle|24п]]{{nbsp}}[[ФК БУСК|БУСК]] ||3||1||0||2||{{spaces|2}}1||{{spaces|2}}3||{{spaces|2}}-2||2 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |4.||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|text-middle|20п]]{{nbsp}}[[ФК Соко|Соко]] ||3||0||0||3||{{spaces|2}}1||14||-13||0 |- align=center |5.||align=left|[[Датотека:Srpski mac BLD.jpg|text-middle|19п]]{{nbsp}}[[Српски мач]] || colspan="8" |''Одустао од такмичења.'' |} {{clear|both}} == Резултати Првог тима == === За сезоне 1926/27 — 1952. === {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |Сезона<ref name="50 година БФС"/>||style="width:15em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |style="width:15em;"|Коментар||style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Трећи разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1926/27.|1926/27.]]<ref name="ФТЈС">ФУДБАЛСКА ТАКМИЧЕЊА ЈУЖНИХ СЛОВЕНА 1873-1941</ref>||align=left| Трећи Разред{{Напомена|name="1926/27."|'''Табела за сезону 1926/27. # Србија # Гвожђар, Београд # Космај # Хајдук, Мостар Београд # ХАКОАХ, Београд # Трговачки # Српски Мач # Спарта, Београд # Гардист # БСК Златибор, Београд # Боемија # Балкан, Миријево'''}} ||10||22||5||5||12||33||38||-5||15|| align=left|''као Златибор''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК Србија|Србија]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Трећи разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1927/28.|1927/28.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Трећи Разред група „Дрина”{{Напомена|name="1927/28."|'''Табела за сезону 1927/28. # Чукарички, Београд # БСК Златибор, Београд # Херој, Београд # Гардист, Београд # Гвожђар, Београд # ХАКОАХ, Београд'''}} ||2||10||6||2||2||27||15||12||14||align=left|''као Златибор''||align=left|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]{{nbsp}}''[[ФК Чукарички|Чукарички]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1928/29.|1928/29.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Други Разред група „Сава”{{Напомена|name="1928/29."|'''Табела за сезону 1928/29. # Палилулац, Београд # Раднички, Београд # Славија, Београд # Чукарички, Београд # Олимпија Београд # Руски # Карађорђе, Београд'''<br/>Није ушао и Први разред јер је изгубио од Графичара у разигравању.}} ||1||12||7||4||1||20||16||4||18|| align=left|''као Палилулац''||align=left|[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|20п]]{{nbsp}}''Палилулац'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1929/30.|1929/30.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Други Разред група „Сава”{{Напомена|name="1929/30."|'''Табела за сезону 1929/30. # Спарта, Земун # Славија, Београд # Чукарички, Београд # Руски, Београд # Раднички, Београд # Хајдук, Мостар Београд # Палилулац, Београд # Олимпија, Београд'''}} ||7||14||3||2||9||20||35||-15||8 || align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Fkzemun.gif|23п]]{{nbsp}}''[[ФК Земун|Спарта]], [[Земун|Зем]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1930/31.|1930/31.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Други Разред група „Сава”{{Напомена|name="1930/31."|'''Тимови за сезону 1930/31. # Олимпија, Београд # Раднички, Београд # Палилулац, Београд # Витез, Београд # Чукарички, Београд # Ускок, Београд # Руски, Београд # Славија, Београд # Хајдук, „Мостар” Београд'''}} ||3||7||4||1||2||18||12||6||9|| align=left colspan="2"|''Пролеће, првенство обустављено'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1931/32.|1931/32.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Други Разред група „Сава”{{Напомена|name="1931/32."|'''Табела за сезону 1931/32. # Чукарички, Београд # Раднички Београд # Славија, Београд # Гвожђар, Београд # Олимпија, Београд # Хајдук Мостар, Београд # Палилулац, Београд # Ускок'''}} ||7||14||3||4||7||24||31||-7||10|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]{{nbsp}}''[[ФК Чукарички|Чукарички]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1932/33.|1932/33.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Други Разред група „Сава”{{Напомена|name="1932/33."|'''Табела за сезону 1932/33. # Ускок, Београд # Палилулац, Београд # Грађански, Земун # Вождовачки, Београд # Трговачки подмладак # Гвожђар, Београд # Грађански, Београд # Србија, Београд # Космај, Београд # Хајдук Мостар, Београд'''}} ||2||18||9||4||5||36||21||15||22|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК Ускок|Ускок]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1933/34.|1933/34.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „Б” Разред{{Напомена|name="1933/34."|'''Табела за сезону 1933/34. # Јединство, Београд # Славија Београд # Палилулац, Београд # Чукарички, Београд # Српски Мач # Брђанин # Ускок # Спарта, Београд # Руски # Балкан, Миријево'''}} ||3||18||10||3||5||39||28||11||23|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК Јединство Београд|Јединство]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1934/35.|1934/35.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „Б” Разред{{Напомена|name="1934/35."|'''Тимови за сезону 1934/35. # Палилулац, Београд # Чукарички, Београд # Српски Мач # Брђанин # Спарта, Београд # Ускок # Руски # Балкан, Миријево # Душановац, Београд # Пупин'''}} || || || || || || || || || || align=left colspan="2"|''Прекид првенства''{{Напомена|На предлог СК „Борац”{{Напомена|Основан 1926. године као Раднички спорт клуб „Борац”}} из [[Београд]]а, на годишњој скупштини Београдског лоптачког потсавеза од 7. јула 1935. године решено је да се обустави даље одигравање првенствених утакмица у [[Београд]]у и [[Земун]]у Првог/„Б”, Другог и Трећег разред.}}<ref>„Спортски весник“, службени гласник Београдског лоптачког потсавеза, број 15 од 18. јула 1935.године</ref> |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1935/36.|1935/36.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „Б” Разред{{Напомена|name="1935/36."|'''Табела за сезону 1935/36. # Чукарички, Београд # Руски # Палилулац, Београд # Ускок # Балкан, Миријево # Српски Мач # Спарта, Београд # Брђанин # Душановац, Београд # Пупин'''}} ||3||18||11||2||5||39||28||11||24|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]{{spaces|1}}''[[ФК Чукарички|Чукарички]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1936/37.|1936/37.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „Б” Разред{{Напомена|name="1936/37."|'''Табела за сезону 1936/37. # Електрична централа, Београд # Палилулац, Београд # Српски Мач # Спарта, Београд # Брђанин, Београд # Славија, Београд # Руски, Београд # Балкан, Миријево # Душановац, Београд # Ускок'''}} ||2||18||13||0||5||58||24||34||26|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК Електрична централа|Ел. Цен]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1937/38.|1937/38.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „Б” Разред{{Напомена|name="1937/38."|'''Тимови за сезону 1937/38. # Борац, Београд # Балкан, Миријево # Славија, Београд # Палилулац, Београд # Брђанин, Београд # Спарта, Београд # Руски СК, Београд # Железничар, Београд # Српски Мач, Београд # Душановац, Београд'''}} ||4||18||8||4||6||35||29||6||20|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]]{{spaces|1}}''Борац{{Напомена|name="Борац"|ФК „Борац” Основана 1926. године као раднички спорт клуб. Клупске боје црвено—плава}}, [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1938/39.|1938/39.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „А” Разред{{Напомена|name="1938/39."|'''Тимови за сезону 1938/39. # Митић, Београд # Брђанин, Beograd # Палилулац, Београд # Руски СК, Beograd # Железничар, Београд # Спарта, Београд # Славија, Београд # Српски Мач, Beograd # Занатлија, Beograd # Балкан, Beograd'''}} ||9||18||5||3||10||28||53||-25||13|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]]{{spaces|1}}''Митић{{Напомена|име="Митић"|ФК „Митић” основан 1933. године. Клуб намештеника истоимене трговачке куће.}}, [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1939/40.|1939/40.]]<ref name="ФТЈС"/> ||align=left| Први „А” Разред{{Напомена|name="1939/40."|'''Табела за сезону 1939/40. # Спарта, Београд # Балкан, Миријево # Славија, Београд # Палилулац, Београд # Железничар, Београд # Бановац # Руски # Брђанин # Занатлија # Српски Мач'''}} ||4||18||10||1||7||48||18||30||21|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК Спарта Beograd|Спарта]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1940/41.|1940/41.]]<ref name="exyufudbal"/>||align=left| Први „А” Разред{{Напомена|name="1940/41."|'''Само јесењи део за сезону 1940/41. # Балкан, Београд # Славија, Београд # Грађански, Земун # Палилулац, Београд # Железничар, Београд # Брђанин, Београд # Бановац, Београд # Занатлија, Београд # Руски, Београд # Српски Мач'''}} ||4||10||5||3||2||25||16||9||13|| align=left colspan="2"|''само јесењи део'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[#Сезоне од 1941. до 1944.|1941/42.]]<ref name="exyufudbal"/>||align=left| Први Разред{{Напомена|name="1941/42."|'''Табела за сезону 1941/42. # Балкан, Београд # Славија, Београд # Електрична централа, Београд # Железничар, Београд # Спарта, Београд # Борац, Београд # Палилулац, Београд # Раднички, Београд'''}} ||7||12||1||1||10||13||39||-26||3|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:FK Balkan Mirijevo.gif|20п]] ''[[ФК Балкан|Балкан]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[#Сезоне од 1941. до 1944.|1942/43.]]<ref name="exyufudbal"/>||align=left| Први Разред{{Напомена|name="1942/43."|'''Табела за сезону 1942/43. # Славија, Београд # Душановац, Београд # Палилулац, Београд # Електрична централа, Београд # Железничар, Београд # Сењак, Београд'''}} ||3||10||4||2||4||13||12||1||10|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:BASK.svg|20п]] ''[[ФК БАСК|Сењак]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[#Сезоне од 1941. до 1944.|1943/44.]]<ref name="exyufudbal"/>||align=left| Први Разред{{Напомена|name="1943/44."|'''Табела за јесен 1943/44. # Душановац, Београд # Палилулац, Београд # Сењак, Београд # Трговачки, Београд # Митић, Београд # Адмира, Београд # Електрична централа, Београд # Железничар, Београд'''}} ||2||7||5||0||2||16||13||3||10|| align=left colspan="2"|''Само јесењи део'' |- align=right bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid green" |align=left| 1944—1948. ||align=left| || || || || || || || || || ||colspan="2" align=left|''Палилулац није учествовао'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[#Сезоне од 1948. до 1953.|1948/49.]]<ref name="50 година БФС"/> ||align=left| Трећи Разред{{Напомена|name="1948/49."|'''Клубови за сезону 1948/49.{{spaces|15}}<br/>(сезона је била пролеће јесен) # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Душановац, [[Београд|Бгд]] # Пролетер, [[Београд]] # Нови Београд # Палилулац, [[Београд]] # Милутинац, [[Земун]] # Братство, (Загорка Маливук) [[Крњача (Београд)|Крњача]] # Угоститељ, [[Београд]] # Кожарац, [[Београд]]''' Фузија Раднички, Земун и Омладинац, Земун у Раднички, Земун}} ||4||14||7||2||5||44||24||20||16|| align=left|'' ''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК Вождовац|Душановац]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Сезоне од 1948. до 1953.|1950.]]<ref name="50 година БФС"/> ||align=left| Први Разред{{Напомена|name="1950."|'''Табела за сезону 1950.{{spaces|15}}<br/>(сезона само јесен) # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Сењак, [[Београд)]] # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Вождовачки, [[Београд]] # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Херој, [[Београд]] # Палилулац, [[Београд]] # Пролетер, [[Београд]] # Нови Београд # Раднички, [[Земун]] # Црвена Машина, [[Железник]] # Кнежевац # Омладинац, [[Земун]]''' Фузија Раднички, Земун и Омладинац, Земун у Раднички, Земун}} ||4||9||4||1||5||18||19||-1||9|| align=left|''Само јесењи део''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''[[ФК БАСК|Сењак]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor= #FFE4E1 align=right style="border: 2px solid red" |align=center|[[#Сезоне од 1948. до 1953.|1951.]]<ref>Новине "Футбал" Илустровани недељни спортски лист, 1951. година</ref> ||align=left| Први Разред{{Напомена|name="1951."|'''Табела за сезону 1951.{{spaces|15}}<br/>(сезона је била пролеће јесен) # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Будућност, Земун # Слога, [[Београд]] # Нови Београд # Занатлија, [[Београд]] # Медицинар, [[Београд]] # Полет, [[Београд]] # Поштар, [[Београд]] # Трговачи, [[Београд]] # Бановац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Напредак # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Локомотива'''}} ||10||22||5||4||13||31||63||-32||14|| align=left|''Пролеће — јесен''||align=left|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|18п]] ''Будућност, [[Земун|Зем]] '' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=center|[[#Сезоне од 1948. до 1953.|1952.]]<ref>Новине "Футбал" Илустровани недељни спортски лист, 1952. година</ref> ||align=left| Други „Ц” Разред{{Напомена|name="1952."|'''Табела за сезону 1952.{{spaces|15}}<br/>(сезона је била пролеће јесен) # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Братство, [[Крњача (Београд)|Крњача]] # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, [[Београд]] # [[ФК Звездара|Булбудерац]], [[Београд]] # Сутјеска, [[Београд]] # [[FK Crvena zvezda Mali Mokri Lug|Црвена звезда]], [[Мали Мокри Луг]] # Млади текстилац, [[Београд]] # Ударник, [[Београд]] # Блаж, [[Овча]]'''}} ||2||14||10||3||1||41||18||23||23|| align=left|''Пролеће — јесен''||align=left|[[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|20п]] ''Братство, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="3" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|303|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|125|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|51|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|118|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|626|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|552|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|74|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|321|Број освојених бодова}}||bgcolor= #dcdbd6 colspan="2"| |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| |valign="top"| <!-- {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{Сакриј крај}} --> {{clear|both}} |} ;Квалификација за улазак у Први разред за сезону 1929/30. (сезона 1928/29.) година {| |valign="top"| {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 100%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|1. септембар 1929. година<ref>Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 2. септембар 1929. година</ref><br />[[Стадион]]: [[СК Југославија]] у 8:00 часова<br />Публике око 1.000 „душа”.<br/>[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Горанић ([[Београд]])<br />Стрелци: Јовановић за Палилулац, Стеван Берберовић и Сречковић за Графичар<br />[[Корнер (фудбал)|Корнери]]: 10:1, у корист Палилулца |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 20em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 20em;"|„Гост” <!--Палилулац--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Палилулац, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Ђорђевић -{II}-<br />{{spaces|2}}2. Стаменковић -{II}-<br />{{spaces|2}}3. Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Ђорђевић -{I}-<br />{{spaces|2}}5. Радивојевић<br />{{spaces|2}}6. Чварковић<br />{{spaces|2}}7. Пецић<br />{{spaces|2}}8. Јовановић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Стаменковић -{I}-<br />10. Кузмановић<br />11. Милкић}} |style="text-align:center;"|'''1:2''' (1:1) <!-- Графичар --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[РФК Графичар|'''Графичар''']], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Агоч<br />{{spaces|2}}2. Грујић<br />{{spaces|2}}3. Петровић -{II}-<br />{{spaces|2}}4. Коцић<br />{{spaces|2}}5. Срећковић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}6. Мут<br />{{spaces|2}}7. Стеван Берберовић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}8. Ђодић<br />{{spaces|2}}9. Петровић -{I}-<br />10. Берберовић -{I}-<br />11. Петковић}} |} | style="width:15px;"| |valign="top"| {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|8. септембар 1929. година<ref>Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 9. септембар 1929. година</ref><br />[[Стадион]]: [[СК Југославија]] у 8:00 часова<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Милан Николић ([[Београд]])<br />Стрелац: Стеван Берберовић за Графичар<br/>{{spaces|2}}<br/> |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 20em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 20em;"|„Гост” <!--Графичар--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[РФК Графичар|'''Графичар''']], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Агоч<br />{{spaces|2}}2. Грујић<br />{{spaces|2}}3. Петровић -{II}-<br />{{spaces|2}}4. Коцић<br />{{spaces|2}}5. Срећковић<br />{{spaces|2}}6. '''Мут''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]]<br />{{spaces|2}}7. Стеван Берберовић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}8. Ђодић<br />{{spaces|2}}9. Петровић -{I}-<br />10. Берберовић -{I}-<br />11. Петковић}} |style="text-align:center;"|'''1:0''' (1:0) <!-- Палилулац --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Палилулац, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Ђорђевић -{II}-<br />{{spaces|2}}2. Стаменковић -{II}-<br />{{spaces|2}}3. Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Ђорђевић -{I}-<br />{{spaces|2}}5. Радивојевић<br />{{spaces|2}}6. Чварковић<br />{{spaces|2}}7. Пецић<br />{{spaces|2}}8. Јовановић<br />{{spaces|2}}9. Стаменковић -{I}-<br />10. Кузмановић<br />11. Милкић}} |} |} ;[[РФК Графичар|'''Графичар''']], [[Београд]] се квалификовао у Први разред за сезону 1929/30. {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 69%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} <timeline> ImageSize = width:1200 height:100 PlotArea = left:10 right:10 bottom:30 top:10 TimeAxis = orientation:horizontal format:yyyy DateFormat = dd/mm/yyyy Period = from:01/07/1926 till:01/07/1952 ScaleMajor = unit:year increment:1 start:1927 Colors = id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) PlotData= bar:Position width:26 color:white align:center from:01/07/1926 till:01/07/1927 shift:(0,-3) text:10/12 from:01/07/1927 till:01/07/1928 shift:(0,-3) text: —/6 from:01/07/1926 till:01/07/1928 color:bl4 shift:(0,20) text: III Разред from:01/07/1928 till:01/07/1929 shift:(0,-3) text:1/7 from:01/07/1929 till:01/07/1930 shift:(0,-3) text:7/8 from:01/07/1930 till:01/07/1931 shift:(0,-3) text: —/10 from:01/07/1931 till:01/07/1932 shift:(0,-3) text:7/8 from:01/07/1932 till:01/07/1933 shift:(0,-3) text:4/10 from:01/07/1928 till:01/07/1933 color:bl5 shift:(0,20) text: II Разред „Сава” from:01/07/1933 till:01/07/1934 shift:(0,-3) text:3/10 from:01/07/1934 till:01/07/1935 shift:(0,-3) text: —/10 from:01/07/1935 till:01/07/1936 shift:(0,-3) text:3/10 from:01/07/1936 till:01/07/1937 shift:(0,-3) text:2/10 from:01/07/1937 till:01/07/1938 shift:(0,-3) text:5/10 from:01/07/1933 till:01/07/1938 color:bl4 shift:(0,20) text: I „Б” Разред from:01/07/1938 till:01/07/1939 shift:(0,-3) text: —/10 from:01/07/1939 till:01/07/1940 shift:(0,-3) text:4/10 from:01/07/1940 till:01/07/1941 shift:(0,-3) text:4/12 from:01/07/1941 till:01/07/1942 shift:(0,-3) text:7/10 from:01/07/1942 till:01/07/1943 shift:(0,-3) text:3/10 from:01/07/1943 till:01/07/1944 shift:(0,-3) text:—/10 from:01/07/1938 till:01/07/1944 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1944 till:01/07/1948 shift:(0,-3) text:— from:01/07/1944 till:01/07/1948 color:bl2 shift:(0,20) text: Није учествовао from:01/07/1948 till:01/07/1949 shift:(0,-3) text:4/8 from:01/07/1948 till:01/07/1949 color:bl4 shift:(0,20) text: III Разред from:01/07/1949 till:01/07/1950 shift:(0,-3) text:4/10 from:01/07/1950 till:01/07/1951 shift:(0,-3) text:10/12 from:01/07/1949 till:01/07/1951 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1951 till:01/07/1952 shift:(0,-3) text:2/8 from:01/07/1951 till:01/07/1952 color:bl4 shift:(0,20) text: II Разред </timeline> {{clear|both}} :[[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 1926-1952.jpg|1000п]] <!-- :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="60%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 1080 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 35 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 21 | ознака_x1 = СЕЗОНЕ | ознака_x2 = 1926/27 | ознака_x3 = 1927/28 | ознака_x4 = 1928/29 | ознака_x5 = 1929/30 | ознака_x6 = 1930/31 | ознака_x7 = 1931/32 | ознака_x8 = 1932/33 | ознака_x9 = 1933/34 | ознака_x10 = 1934/35| ознака_x11 = 1935/36 | ознака_x12 = 1936/37 | ознака_x13 = 1937/38 | ознака_x14 = 1938/39 | ознака_x15 = 1939/40 | ознака_x16 = 1940 | ознака_x17 = 1941—1948 | ознака_x18 = 1948/49| ознака_x19 = 1950 | ознака_x20 = 1951 | ознака_x21 = 1952 | y_макс = 13 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V02 = 10 | S02V03 = 0 | S02V04 = 1 | S02V05 = 7 | S02V06 = 0 | S02V07 = 7 | S02V08 = 4 | S02V09 = 3| S02V10 = 0| S02V11 = 3| S02V12 = 2| S02V13 = 5| S02V14 = 0| S02V15 = 4| S02V16 = 4| S02V17 = 0| S02V18 = 4| S02V19 = 4| S02V20 = 10| S02V21 = 2 | назнаке = да }} |} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} === За сезоне 1952/53 — 1969/70. === {| |- | valign="top"| {| |- | valign="top"| {| class="wikitable" style="text-align: center;" align=left |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:10em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |style="text-align: center;" bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГК'''|Гол Количник (ДГ/ПГ)}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} <!-- |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари">Новине "Спорт" или "Спортски журнал", према процени спортских новинара са утакмица</ref> --> |style="width:15em;"|Првак |- bgcolor= #FFE4E1 align=right style="border: 2px solid red" |align=left|[[#Сезоне од 1948. до 1953.|1952/53.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1953. год., Год. I, Број 1, страна 1.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1952/53."|'''Табела за сезону 1952/53. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Графичар # Хајдук # Синђелић # Сењак # Поштар # Обилић # Техничар # Жарково # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јединство/Бежанија # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац'''}} ||10||18||3||2||13||27||53||0.509||8||align=left|''[[Датотека:FK Graficar.gif|21п]]{{nbsp}}[[ФК Графичар|Графичар]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Други А разред Београдског подсавеза у фудбалу 1953/54.|1953/54.]]<ref name="сезона 53/54"/>||align=left| Други "А" Разред{{Напомена|name="1953/54."|'''Табела за сезону 1953/54. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]„21. Мај“ # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Београд # Напредак, Железник # Кошутњак, Београд # Кнежевац # Михајло Пупин # Победа, Београд # Железник # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Младост, Кнежевац # Макиш # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јадран'''}} ||2||22||{{Напомена|Победе 1953/54.<br />'''1953. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}3. коло Кнежевац — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />{{spaces|2}}4. коло '''Палилулац''' — Михајло Пупин{{spaces|2}}('''4:0''')<br />{{spaces|2}}5. коло Победа — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />{{spaces|2}}6. коло '''Палилулац''' — Црвена звезда(ММЛ){{spaces|2}}('''9:0''')<br />{{spaces|2}}9. коло Младост — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:6''')<br />10. коло Макиш — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''2:3''')<br />11. коло '''Палилулац''' — Јадран{{spaces|2}}('''3:0''')<br />'''1954. Пролећни део'''<br />12. коло '''Палилулац''' — Железник{{spaces|2}}('''2:0''')<br />13. коло Кошутњак — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />14. коло '''Палилулац''' — Кнежевац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />16. коло '''Палилулац''' — Победа{{spaces|2}}('''3:0''')<br />17. коло Црвена звезда(ММЛ) — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />19. коло „21. мај“ — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''2:5''')<br />20. коло '''Палилулац''' — Младост{{spaces|2}}('''3:0''')<br />21. коло '''Палилулац''' — Макиш{{spaces|2}}('''4:1''')<br />22. коло Јадран — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:3''')}}16 ||{{Напомена|Нерешено 1953/54.<br />'''1953. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}7. коло Напредак — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')<br />{{spaces|2}}8. коло Палилулац — „21. мај“{{spaces|2}}('''2:2''')<br />'''1954. Пролећни део'''<br />15. коло Михајло Пупин — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')}}3 ||{{Напомена|Порази 1953/54.<br />'''1953. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}1. коло '''Железник''' — Палилулац{{spaces|2}}('''6:0''')<br />{{spaces|2}}2. коло Палилулац — '''Кошутњак''' ('''1:2''')<br />'''1954. Пролећни део'''<br />18. коло Палилулац — '''Напредак'''{{spaces|2}}('''1:3''')}}3 ||59||23||2,565||35||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|24п]]{{nbsp}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1954/55.|1954/55.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1955. год., Год. II, Број 25, страна 4.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1954/55."|'''Табела за сезону 1954/55. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Синђелић, Београд # Металац, Београд # Булбудерац, Београд # Железничар, Београд # Будућност, Земун # Милутинац # Палилулац, Београд # Дорћол, Београд # Бродарац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јединство, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади текстилац, Београд'''}} ||7||22||7||7||8||36||43||0,837||21||align=left|''[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|25п]]{{nbsp}}[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1955/56.|1955/56.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1956. год., Год. IV, Број 19 , страна 1.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1955/56."|'''Табела за сезону 1955/56. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Булбудерац, Београд # Спарта # Херој, Београд # Палилулац, Београд # Пролетер, Београд # Вождовачки, Београд # Техничар # Текстилац, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Пупин # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Витез # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Медицинар, Београд'''}} ||5||22||11||4||7||50||44||1,136||26||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|Београд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1956/57.|1956/57.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1957. год., Год. V, Број 16.—17., страна 63.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1956/57."|'''Табела за сезону 1956/57. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Текстилац, Земун # Железничар, Београд # Млади Пролетер, Београд # Кнежевац # Шећеранац, Београд # Младост, Београд # Бродоградитељ, Београд # Вождовачки, Београд # Палилулац, Београд # Спарта, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Комграп, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Славија, Београд'''}} ||9||22||5||8||9||39||58||0,672||18||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]][[ФК Текстилац Земун|Текстилац]], [[Земун|Зем]]'' |- bgcolor=#FFE4E1 align=right style="border: 2px solid red" |align=left| [[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1957/58.|1957/58.]]<ref name="сезона 58/59"/> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1957/58."|'''Табела за сезону 1957/58. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Синђелић, Београд # Конструктор # Дијамант, Земун # Млади Пролетер, Београд # „21. мај”, Раковица # Нови Београд # Бродоградитељ, Београд # ИМТ, Нови Београд # Шећеранац, Београд # Дрводељац, Забрежје # Поштар, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Сутјеска, Београд'''}} ||12||24||8||3||13||41||58||0,707||19||align=left|''[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|25п]]{{nbsp}}[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Други Ц разред Београдског подсавеза у фудбалу 1958/59.|1958/59.]]<ref name="сезона 58/59"/> ||align=left| Други "Ц" Разред{{Напомена|name="1958/59."|'''Табела за сезону 1958/59. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Дунавац, Гроцка # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Београд # Пољопривредник, Падинска Скела # Партизанка, Београд # Спорт, Београд # Власина, Београд # Сутјеска, Београд # Југославија, Београд # Винча # Елан, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК, Борча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади текстилац, Београд'''}} ||2||22||13||6||3||58||33||1,758||32||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]]{{nbsp}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1959/60.|1959/60.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 15. јули 1960. год., Год. VIII, Број 22, страна 87.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1959/60."|'''Табела за сезону 1959/60. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БСК, Београд # Дунавац, Гроцка # ИМТ, Нови Београд # Обилић, Београд # Млади Пролетер, Београд # Победа, Београд # Омладинац, Миријево # Текстилац, Земун # Поштар, Београд # Палилулац, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дијамант, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Соко, Београд'''}} ||10||22||5||2||15||40||62||0,645||12||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|БСК]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1960/61.|1960/61.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 12. јули 1961. год., Год. IX, Број 15, страна 2.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1960/61."|'''Табела за сезону 1960/61. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Омладинац, Београд # Спорт, Београд # Партизанка, Београд # Херој, Београд # Радник, Београд # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Палилулац, Београд # Братство, Крњача # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]„29. Новембар”, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Хидротехника, Београд'''}} ||7||18||7||1||10||31||37||0,838||15||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]] [[ФК Омладинац Београд|Омладинац]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1961/62.|1961/62.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 27. јули 1962. год., Год. X, Број 13, страна 1.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1961/62."|'''Табела за сезону 1961/62. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Спорт, Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Братство, Крњача # Електрична централа, Београд # Палилулац, Крњача # БСК, Борча # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Победа, Београд # Винча # Партизанка, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади текстилац, Београд'''}} ||5||17||7||4||6||39||28||1,393||18||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]] [[ФК Спорт|Спорт]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први Ц разред Београдског подсавеза у фудбалу 1962/63.|1962/63.]]<ref name="сезона 62/63"/> ||align=left| Први "Ц" Разред{{Напомена|name="1962/63."|'''Табела за сезону 1962/63. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Бродоградитељ, Београд # Палилулац, Крњача # БУСК, Београд # Бежанија # БСК, Борча # Борац, Земун # Хидротехника, Београд # Будућност, Земун # Јанко Лисјак, Београд # Душан Вукасовић, Београд # Соко, Београд'''}} ||2||19||15||2||2||58||27||2,148||32||align=left|''[[Датотека: Лого ФК Бродарац.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК Бродарац|Бродоградитељ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="2" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно|| ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|228|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|97|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|42|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|89|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|478|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=right|{{tooltip|466|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|1,026|Гол Количник (ДГ/ПГ)}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|236|Број освојених бодова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=left| |} {{clear|both}} {| |- | valign="top"| {| class="wikitable" style="text-align: center;" align=left |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:13.5em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари">Новине "Спорт" или "Спортски журнал", према процени спортских новинара са утакмица</ref> |style="width:15em;"|Првак |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Први Ц разред Београдског подсавеза у фудбалу 1963/64.|1963/64.]]<ref name="сезона 63/64"/>||align=left| Први "Ц" Разред{{Напомена|name="1963/64."|'''Табела за сезону 1963/64. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БСК, Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # БСК, Борча # Соко, Београд # „29. Новембар”, Београд # Тодор Дукин, Београд # ВСК, Вишњица # Дунав, Велико Село # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Блаж, Овча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Победа, Београд'''}} ||2||18||14||2||2||110||12||98||30||align=right| ||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|БСК]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Друга Београдска лига Б група у фудбалу 1964/65.|1964/65.]]<ref name="сезона 64/65"/> ||align=left| Други "Б" Београдска лига{{Напомена|name="1964/65."|'''Табела за сезону 1964/65. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Спорт, Београд # БСК # ИМТ, Нови Београд # Бежанија # Бродарац # Београд # Поштар, Београд # Братство Крњача # Јединство, Сурчин # Балкан, Миријево # Телеоптик, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Винча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Црвена звезда, Мали Мокри Луг'''}} ||1||26||18||3||5||93||35||58||39||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]]{{nbsp}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|1965/66.<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 27.avgust 1966. год., Год. XIV, Број15, страна 12.</ref>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1965/66."|'''Табела за сезону 1965/66. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ИМ Раковица # Хајдук , Београд # БАСК, Београд # Палилулац, Крњача # ПКБ, Падинска Скела # Рад, Београд # Искра, Барич # Полет, Београд # Дорћол, Београд # „21. Мај”, Раковица # Змај, Земун # Синђелић, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Спорт, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Земун, Земун'''}} ||4||26||10||9||7||35||26||9||29||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Im rakovica beograd.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Прва Београдска лига у фудбалу 1966/67.|1966/67.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, септембар 1967. год., Год. XV, Број 2, страна 1.</ref>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1966/67."|'''Табела за сезону 1966/67. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Прва искра, Барич # Раднички, Обреновац # Хајдук, Београд # Палилулац, Крњача # Слобода, Београд # БАСК, Београд # Полет, Београд # Рад, Београд # Телеоптик, Земун # ПКБ, Падинска Скела # „21 Мај”, Раковица # Дорћол, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Жарково, Жарково # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК, Батајница'''}} ||4||26||10||8||8||32||31||1||28||align=right| ||align=left|''[[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|30п]] [[ФК Прва искра Барич|Искра]], [[Барич]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1967/68.|1967/68.]]<ref>Новине "Спорт" 23. август 1968. год., Год. XVI, Број 3, страна 12,</ref> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1967/68."|'''Табела за сезону 1967/68. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Слобода, Београд # Чукарички, Београд # Хајдук, Београд # Раднички, Обреновац # Палилулац, Крњача # ПКБ, Падинска Скела # Телеоптик, Земун # Полет, Београд # Рад, Београд # БАСК, Београд # Железник # „21 Мај”, Раковица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Бежанија # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дорћол, Београд'''}} ||5||26||11||6||9||39||29||10||28||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Fkvozdovac.gif|30п]][[ФК Вождовац|Слобода]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1968/69.|1968/69.]]<ref>Новине "СПОРТ" 16.јуни 1969. година, Год. XXV, број 4776, страна 4.</ref> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1968/69."|'''Табела за сезону 1968/69. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ПКБ, Падинска Скела # Београд # Железничар, Београд # Железник # Графичар, Београд # БАСК, Београд # Палилулац, Крњача # ИМТ, Нови Београд # Полет, Београд # Дорћол, Београд # Рад, Београд # БСК Звездара, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Телеоптик, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]„21 Мај”, Раковица'''}} ||8||26||8||8||10||40||34||6||24||align=right|''{{tooltip|3.320|Број гледалаца}} {{tooltip|(:11)|Број утакмица}} {{tooltip|302|Просек}}''||align=left|''[[Датотека:FK PKB.png|20п]]{{nbsp}}[[ФК ПКБ|ПКБ]], [[Падинска Скела|П.С.]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1969/70.|1969/70.]]<ref>Новине "СПОРТ" 15.јуни 1970. година, Год. XXVI, број 5134, страна 5.</ref>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1969/70."|'''Табела за сезону 1969/70. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Рад, Београд # Железник # Графичар, Београд # Хајдук, Београд # Београд # Дорћол, Београд # Синђелић, Београд # БАСК, Београд # Палилулац, Крњача # Железничар, Београд # ИМТ, Нови Београд # Полет, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК Звездара, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Змај, Земун'''}} ||9||26||7||10||9||21||19||2||24||align=right|''{{tooltip|5.650|Број гледалаца}} {{tooltip|(:13)|Број утакмица}} {{tooltip|435|Просек}}''||align=left|''[[Датотека:GRB FK RAD.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК Рад|Рад]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="2" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно|| ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|174|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|78|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|46|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|50|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|370|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=right|{{tooltip|186|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|184|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|202|Број освојених бодова}}||colspan="2" bgcolor= #dcdbd6 align=left|{{spaces|4}}''{{tooltip|8.970|Број гледалаца}} {{tooltip|(:24)|Број утакмица}} {{tooltip|374|Просек}} '' |} {{clear|both}} <!-- | style="width:20px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- |style="width:4em; text-align:center;" |'''Бр. Глед'''.||style="width:16em; text-align:left;" |Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг такмичења |- bgcolor=#FFE4E1 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Нижи ранг такмичења |} {{Сакриј крај}} --> |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 56%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} <timeline> ImageSize = width:999 height:100 PlotArea = left:10 right:10 bottom:30 top:10 TimeAxis = orientation:horizontal format:yyyy DateFormat = dd/mm/yyyy Period = from:01/07/1951 till:01/07/1970 ScaleMajor = unit:year increment:1 start:1952 Colors = id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) PlotData= bar:Position width:26 color:white align:center from:01/07/1951 till:01/07/1952 shift:(0,-3) text:/ from:01/07/1952 till:01/07/1953 shift:(0,-3) text:10/10 from:01/07/1951 till:01/07/1953 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1953 till:01/07/1954 shift:(0,-3) text:2/12 from:01/07/1953 till:01/07/1954 color:bl4 shift:(0,20) text: II Разред from:01/07/1954 till:01/07/1955 shift:(0,-3) text:7/12 from:01/07/1955 till:01/07/1956 shift:(0,-3) text:5/12 from:01/07/1956 till:01/07/1957 shift:(0,-3) text:9/12 from:01/07/1957 till:01/07/1958 shift:(0,-3) text:12/13 from:01/07/1954 till:01/07/1958 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1958 till:01/07/1959 shift:(0,-3) text:2/12 from:01/07/1958 till:01/07/1959 color:bl4 shift:(0,20) text: II Разред from:01/07/1959 till:01/07/1960 shift:(0,-3) text:10/12 from:01/07/1960 till:01/07/1961 shift:(0,-3) text:7/10 from:01/07/1961 till:01/07/1962 shift:(0,-3) text:5/10 from:01/07/1962 till:01/07/1963 shift:(0,-3) text:2/11 from:01/07/1963 till:01/07/1964 shift:(0,-3) text:2/10 from:01/07/1959 till:01/07/1964 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1964 till:01/07/1965 shift:(0,-3) text:1/14 from:01/07/1964 till:01/07/1965 color:bl4 shift:(0,20) text: II БГД лига from:01/07/1965 till:01/07/1966 shift:(0,-3) text:4/14 from:01/07/1966 till:01/07/1967 shift:(0,-3) text:4/14 from:01/07/1967 till:01/07/1968 shift:(0,-3) text:5/14 from:01/07/1968 till:01/07/1969 shift:(0,-3) text:8/14 from:01/07/1969 till:01/07/1970 shift:(0,-3) text:9/14 from:01/07/1965 till:01/07/1970 color:bl5 shift:(0,20) text: I Бгд лига </timeline> {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 1952-1970.jpg|1000п]] {{clear|both}} <!-- :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 900 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 19 | ознака_x1 = СЕЗОНЕ | ознака_x2 = 1952/53 | ознака_x3 = 1953/54 | ознака_x4 = 1954/55 | ознака_x5 = 1955/56 | ознака_x6 = 1956/57 | ознака_x7 = 1957/58 | ознака_x8 = 1958/59 | ознака_x9 = 1959/60 | ознака_x10 = 1960/61| ознака_x11 = 1961/62 | ознака_x12 = 1962/63 | ознака_x13 = 1963/64 | ознака_x14 = 1964/65 | ознака_x15 = 1965/66 | ознака_x16 = 1966/67 | ознака_x17 = 1967/68 | ознака_x18 = 1968/69 | ознака_x19 = 1969/70 | y_макс = 19 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V02 = 10 | S02V03 = 2 | S02V04 = 7 | S02V05 = 5 | S02V06 = 9 | S02V07 = 12 | S02V08 = 2 | S02V09 = 10| S02V10 = 7| S02V11 = 5| S02V12 = 2| S02V13 = 2| S02V14 = 1| S02V15 = 4| S02V16 = 4| S02V17 = 5 | S02V18 = 8| S02V19 = 9 | назнаке = да }} |} {{clear|both}} --> {{Сакриј крај}} === За сезоне 1970/71 — 1979/80. === {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:15em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1970/71.|1970/71.]]<ref>Новине "СПОРТ" 14.јуни 1971. година, страна 6.</ref> ||align=left| Прва Београдска лига{{Напомена|name="1970/71."|'''Табела за сезону 1970/71 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БАСК # Хајдук # Палилулац # Београд # Телеоптик # Графичар # ИМТ # Жарково # Железник # Полет # Дорћол # Синђелић # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ПКБ # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Железничар'''}} ||3||26||11||8||7||36||23||13||29||align=right| ||align=left|''[[Датотека:BASK.svg|30п]]{{nbsp}}[[ФК БАСК|БАСК]], [[Београд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1971/72.|1971/72.]]<ref>Новине "СПОРТ" 8.јуни 1972. година XXVIII, страна 6.</ref> ||align=left| Прва Београдска лига{{Напомена|name="1971/72."|'''Табела за сезону 1971/72 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Железник # ИМТ # Синђелић # БСК, Београд # Жарково # Полет # Телеоптик # Хајдук # Београд # Дорћол # Кнежевац # Палилулац # Јединство # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Графичар # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] БСК, Батајница # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Турбина, Вреоци'''}} ||12||30||9||9||12||35||37||-2||27||align=right| ||align=left|''[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|30п]] {{nbsp}}[[ФК Железник|Железник]], [[Београд|Бгд]] '' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1972/73.|1972/73.]]<ref>Новине "СПОРТ" 25.јуни 1973. година XXIX, број 6220, страна 5.</ref> ||align=left| Прва Београдска лига{{Напомена|name="1972/73."|'''Табела за сезону 1972/73 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Београд # Железничар # Синђелић # ИМТ # БСК, Београд # Полет # Хајдук # Јединство, Сурчин # Дорћол # Телеоптик # Трудбеник # Палилулац # ТЕК, Велики Црљени # Слобода, Душановац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Кнежевац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Жарково'''}} ||12||30||8||9||13||37||48||-11||25||align=right|4.100 (:15) 273||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|Београд]] '' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1973/74.|1973/74.]]<ref>Новине "СПОРТ" 24.јуни 1974. година XXX, број 6578, страна 4.</ref> ||align=left| Прва Београдска лига{{Напомена|name="1973/74."|'''Табела за сезону 1973/74 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Графичар # Обилић # Кнежевац # БСК, Београд # Палилулац # Полет # Јединство (Сурчин) # Раднички, Младеновац # Дорћол # Трудбеник # Хајдук # Железичар # ТЕК, Велики Црљени # ИМТ # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Бежанија # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Телеоптик'''}} ||5||30||13||9||8||33||21||12||35||align=right| ||align=left|''[[Датотека:FK Graficar.gif|25п]]{{nbsp}}[[ФК Графичар|Графичар]], [[Београд]] '' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1974/75.|1974/75.]]<ref>Новине "СПОРТ" 30.јуни 1975. година XXXI, број 6856, страна 5.</ref> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1974/75."|'''Табела за сезону 1974/75 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Кнежевац # Дунавац, Гроцка # ОФК Звездара # Обилић # БСК, Борча # ИМТ # Полет # Палилулац # Железничар # Трудбеник # Раднички, Младеновац # Будућност, Добановци # Дорћол # Хајдук # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ТЕК, Велики Црљени # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јединство, Сурчин'''}} ||8||30||9||13||8||40||43||-3||31||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]] [https://web.archive.org/web/20170922002656/http://sportret.com/fkknezevackijevo Кнежевац], [[Кнежевац (Београд)|Кнеж]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1975/76.|1975/76.]]<ref>Новине "СПОРТ" 14.јуни 1976. година XXXII, број 7195, страна 5.</ref> ||align=left| Прва "А" Београдска лига{{Напомена|name="1975/76."|'''Табела за сезону 1975/76 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Трудбеник # Хајдук # Срем, Јаково # Јединство, Сурчин # Дорћол # Подунавац, Ритопек # Железничар # Винча # Палилулац # Бежанија # Телеоптик # БСК, Батајница # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Будућност, Добановци # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Победа, Београд'''}} ||9||26||8||9||9||38||32||6||25||align=right| ||align=left|[[Датотека:FK Trudbenik logo.jpg|12п]]{{nbsp}}''[http://www.srbijasport.net/klub/769-trudbenik Трудбеник], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1976/77.|1976/77.]]<ref>Новине "СПОРТ" 19.јуни 1977.</ref> ||align=left| Прва "А" Београдска лига{{Напомена|name="1976/77."|'''Табела за сезону 1976/77 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Дорћол # Телеоптик # Палилулац # Хајдук # Бежанија # Винча # Срем, Јаково # Јединство, Сурчин # Железничар # Будућност, Добановци # Подунавац, Ритопек # БСК, Батајница # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Братство # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади Пролетер'''}} ||3||26||12||10||4||42||24||18||34||align=right|3.700 (:12) 308||align=left|''[[Датотека:FK Dorcol Beograd.gif|30п]]{{nbsp}}[[ФК Дорћол|Дорћол]], [[Београд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1977/78.|1977/78.]]<ref>Новине "СПОРТ" 26.јуни 1978. година XXXIII, број 7917, страна 7.</ref> ||align=left| Прва "А" Београдска лига{{Напомена|name="1977/78."|'''Табела за сезону 1977/78 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Хајдук # Јединство, Сурчин # Срем, Јаково # БАСК # Телеоптик # Црвена звезда, ММЛ # Бежанија # БСК, Батајница # Балкан # Винча # Железничар # Палилулац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Подунавац, Ритопек # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Будућност, Добановци'''}} ||12||26||4||8||14||22||39||-17||16||align=right|2.750 (:13) 212||align=left|''[[Датотека:FK Hajduk Beograd grb 1953.jpg|23п]]{{nbsp}}[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]], [[Београд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1978/79.|1978/79.]]<ref name="сезона 78/79"/>||align=left| Прва "А" Београдска лига{{Напомена|name="1978/79."|'''Табела за сезону 1978/79 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Дунавац, Гроцка # Палилулац # Железничар # БСК, Батајница # Срем, Јаково # БАСК # Јединство, Сурчин # БСК, Борча # Телеоптик # Винча # Црвена звезда, ММЛ # Бежанија # Балкан # Дунав, Велико Село'''}} ||2||26||18||2||6||54||34||20||38||align=right|4.950 (:10) 495||align=left|''[[Датотека:Grbdunavca.jpg|30п]]{{nbsp}}[[ФК Дунавац|Дунавац]], [[Гроцка]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1979/80.|1979/80.]]<ref>Новине "СПОРТ" 23.јуни 1980. година</ref> ||align=left| Прва "А" Београдска лига{{Напомена|name="1979/80."|'''Табела за сезону 1979/80 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БСК, Батајница # Јединство, Сурчин # БСК, Борча # БАСК # Змај, Земун # Палилулац # Бежанија # Железничар # Балкан # Срем, Јаково # Винча # Телеоптик # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дунав, Велико Село # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Црвена звезда, ММЛ'''}} ||6||26||10||9||7||41||27||14||29||align=right|3.350 (:10) 335||align=left|''[[Датотека:FK BSK Batajnica.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК БСК Батајница|БСК]], [[Батајница]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="3" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|276|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|102|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|86|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|88|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|378|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|328|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|50|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|289|Број освојених бодова}}||colspan="2" bgcolor= #dcdbd6 align=left|{{spaces|3}}{{tooltip|18.800|Број гледалаца}} {{tooltip|(:60)|Број утакмица}} {{tooltip|313|Просек}} |} {{clear|both}} <!-- | style="width:20px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = lightgreen }} {{Легенда за заглавље}} {{Сакриј крај}} --> |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 39.2%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} :[[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 1970-1980.jpg|500п]] <!-- {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{clear|both}} {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 700 | висина = 250 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 10 | ознака_x1 = 1970/71 | ознака_x2 = 1971/72 | ознака_x3 = 1972/73 | ознака_x4 = 1973/74 | ознака_x5 = 1974/75 | ознака_x6 = 1975/76 | ознака_x7 = 1976/77 | ознака_x8 = 1977/78| ознака_x9 = 1978/79| ознака_x10 = 1979/80 | y_макс = 16 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = 3 | S02V02 = 12 | S02V03 = 12 | S02V04 = 5 | S02V05 = 8 | S02V06 = 9 | S02V07 = 3 | S02V08 = 12| S02V09 = 2| S02V10 = 6 | назнаке = да }} |} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} === За сезоне 1980/81 — 1989/90. === {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:15em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6 align=center|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6 style="width:4em;" align=right|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left|[[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1980/81.|1980/81]].<ref name="сезона 80/81"/>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1980/81."|'''Табела за сезону 1980/81 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Срем, Јаково # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Будућност, Добановци # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Телеоптик # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Јединство, Сурчин # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Змај, Земун # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ИМТ, Нови Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БАСК # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Балкан # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дорћол # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК, Борча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Железничар # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Винча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Бежанија'''}} ||3||26||13||align=center|5||8||50||33||17||31||align=right|3.650 (:12) 304||bgcolor= #efefef align=left|''[[Датотека:FK Srem Jakovo.gif|30п]]{{nbsp}}[[ФК Срем Јаково|Срем]], [[Јаково]] '' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1981/82.|1981/82]].<ref name="сезона 81/82"/>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1981/82."|'''Табела за сезону 1981/82 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Вождовац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ИМТ, Нови Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Будућност, Добановци # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Хидротехника # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Змај, Земун # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Телеоптик, Земун # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Жарково # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Прва Искра, Барич # Борац, Остружница # Турбина, Вреоци # „21. Мај”, Раковица # Авала, Бели Поток # Сремчица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Младеновац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јединство, Сурчин'''}} ||5||30||11||align=center|11||8||54||39||15||33||align=right|4.900 (:15) 327||bgcolor= #efefef align=left|''[[Датотека:FK Voždovac.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК Вождовац|Вождовац]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1982/83.|1982/83]].<ref>Новине "СПОРТ" 27.јунa 1983. година XXXVII, број 9414, страна 13.</ref> ||align=left| Београдска зона{{Напомена|name="1982/83."|'''Табела за сезону 1982/83 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] БСК, Батајница # Графичар # ИМ Раковица # Вождовац # Будућност, Добановци # ОФК Жарково # Дунавац, Гроцка # Палилулац # Прва Искра, Барич # ИМТ, Нови Београд # Полет # Телеоптик, Земун # Змај, Земун # Трудбеник # ИЛР Железник # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Хидротехника'''}} ||8||30||11||align=center|9||10||51||42||9||31||align=right|3.620 (:15) 241||align=left|''[[Датотека:FK BSK Batajnica.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК БСК Батајница|БСК]], [[Батајница]]'' |- align=right bgcolor=#FFE4E1 |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1983/84.|1983/84]].<ref>Новине "СПОРТ" 24. јуни 1984. година XXXVIIII, број 9666, страна 15.</ref> ||align=left| Београдска зона{{Напомена|name="1983/84."|'''Табела за сезону 1983/84 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Вождовац # ОФК Жарково # Графичар # Дунавац, Гроцка # ИМТ, Нови Београд # Будућност, Добановци # Полет # ИЛР Железник # Змај, Земун # Телеоптик, Змај # Трудбеник # БАСК # ИМ Раковица # Прва Искра, Барич # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Авала, Бели Поток # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац'''}} ||16||30||9||align=center|6||15||42||58||-16||24||align=right|2.550 (:13) 196||bgcolor= #efefef align=left|''<font color=green>[[Датотека:FK Voždovac.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК Вождовац|Вождовац]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1984/85.|1984/85.]]<ref>Новине "СПОРТ" 1. јули 1985. година XL, број 10035, страна 14.</ref> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1984/85."|'''Табела за сезону 1984/85 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ОФК Младеновац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Братство, Крњача # Минел Трафо, Младеновац # ОФК Бождаревац # Палилулац # Младост, Барошевац # „25. Мај”, Ковилово # БСК, Борча # Турбина, Вреоци # Винча # Сремчица # Борац, Остружница # Југопетрол # ТЕК, Велики Црљени # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]„21. Мај”, Раковица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Омладинац, Београд'''}} ||5||30||13||align=center|6||11||67||51||16||32||align=right| ||align=left|''[[Датотека:OFK Mladenovac.svg|30п]]{{nbsp}}[[ФК Младеновац|ОФК Младеновац]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1985/86.|1985/86.]]<ref name="сезона 85/86"/> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1985/86."|'''Табела за сезону 1985/86 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ОФК Уровац # Сремчица # Младост, Барошевац # Борац, Остружница # Минел, Рипањ # ТЕК, Велики Црљени # Југопетрол # „25. Мај”, Ковилово # Турбина, Вреоци # Бежанија # Авала, Бели Поток # БСК, Борча # Винча # Минел Трафо, Младеновац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Бождаревац'''}} ||1||30||17||align=center|6||7||64||32||32||40||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]]{{nbsp}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid red" |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1986/87.|1986/87.]]<ref>Новине "СПОРТ" 22. јуни 1987. година XLII, број 10694, страна 11.</ref>||align=left|Београдска зона{{Напомена|name="1986/87."|'''Табела за сезону 1986/87 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ИМТ, Нови Београд # Иван Милутиновић, Крњача # Трудбеник # Телеоптик, Земун # Графичар # Срем, Јаково # ОФК Жарково # Будућност, Добановци # Прва Искра, Барич # Полет, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БАСК # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Кнежевац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ИМ Раковица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дунавац, Гроцка # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Уровци'''}} ||11||30||9||align=center|12||9||40||42||-2||30||align=right|1.950 (:14) 139||bgcolor= #efefef align=left|''[[Датотека:FK IMT NOVI BEOGRAD.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК ИМТ|ИМТ]], [[Градска општина Нови Београд|Н. Бг]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Прва Београдска лига група „Дунав” у фудбалу 1987/88.|1987/88.]]<ref name="сезона 87/88/>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1987/88."|'''Табела за сезону 1987/88 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац # Железничар # Бежанија # Братство # Шумадинац, Бечмен # Јединство, Сурчин # Милутинац, Земун # Балкан # Борац, Прогари # Синђелић, Угриновци # Хидротехника Дорћол, Београд # Милиционар, Београд # „25. Мај”, Ковилово # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Монтажа, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дунавац, Гроцка'''}} ||1||30||23||align=center|3||4||77||18||59||49||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]]{{nbsp}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1988/89.|1988/89.]]<ref>Новине "СПОРТ" 19. јуни 1989. година XLIII, број 11343, страна 16.</ref>||align=left|Београдска зона{{Напомена|name="1988/89."|'''Табела за сезону 1988/89 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Трудбеник, Београд # Срем, Јаково # Телеоптик, Земун # Борац, Остружница # Будућност, Добановци # Графичар # Палилулац # Београд # Полет # Минел, Рипањ # ТЕК, Велики Црљени # БСК, Борча # БАСК ПИМ # Прва Искра, Барч # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Бождаревац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Херој, Јајинци'''}} ||7||30||12||align=center|<ref name="нерешено">Код нерешеног резултата изводили су се једанаестерци. Ко победи добија 1 бод, поражени ништа</ref> 11(2<ref name="победе">Број победа у извођењу једенаестераца</ref>)||7||50||33||17||<ref name="бодови">Број победа плус нерешено у загради</ref> 26||align=right|3.050 (:15) 203||align=left|[[Датотека:FK Trudbenik logo.jpg|12п]]{{nbsp}}''[http://www.srbijasport.net/klub/769-trudbenik Трудбеник], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1989/90.|1989/90.]]<ref>Новине "СПОРТ" 11. јуни 1990. година XLIII, број 11695, страна 17.</ref>||align=left|Београдска зона{{Напомена|name="1989/90."|'''Табела за сезону 1989/90 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Бежанија, Нови Београд # Будућност, Добановци # Телеоптик, Земун # Борац, Остружница # ИМ Раковица # Палилулац, Крњача # Београд # БАСК ПИМ # Срем, Јаково # Графичар # Полет # ОФК Младеновац # Сопот # ТЕК, Велики Црљени # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК, Борча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Минел, Рипањ'''}} ||6||30||13||align=center|<ref name="нерешено"/> 7(2<ref name="победе"/>)||10||46||30||16||<ref name="бодови"/> 28||align=right|2.700 (:15) 180||align=left|''[[Датотека:FK Bežanija.svg|35п]]{{nbsp}}[[ФК Бежанија|Бежанија]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="3" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|296|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|131|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 align=center|{{tooltip|<ref name="бодови"/> 76(4<ref name="победе"/>)|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|89|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|541|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|379|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|162|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|<ref name="бодови"/> 324|Број освојених бодова}}||colspan="2" bgcolor= #dcdbd6 align=left|{{spaces|3}}{{tooltip|22.420|Број гледалаца}} {{tooltip|(:99)|Број утакмица}} {{tooltip|226|Просек}} |} {{clear|both}} <!-- | style="width:20px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг такмичења |- bgcolor=#FFE4E1 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Нижи ранг такмичења |} --> {{Сакриј крај}} |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 62%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} <timeline> ImageSize = width:1100 height:100 PlotArea = left:10 right:10 bottom:30 top:10 TimeAxis = orientation:horizontal format:yyyy DateFormat = dd/mm/yyyy Period = from:01/07/1980 till:01/07/1990 ScaleMajor = unit:year increment:1 start:1981 Colors = id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) PlotData= bar:Position width:26 color:white align:center from:01/07/1980 till:01/07/1981 shift:(0,-3) text:3/14 from:01/07/1981 till:01/07/1982 shift:(0,-3) text:5/16 from:01/07/1980 till:01/07/1982 color:bl5 shift:(0,20) text: Прва Београдска лига from:01/07/1982 till:01/07/1983 shift:(0,-3) text:8/16 from:01/07/1983 till:01/07/1984 shift:(0,-3) text:16/16 from:01/07/1982 till:01/07/1984 color:bl4 shift:(0,20) text: Београдска зона from:01/07/1984 till:01/07/1985 shift:(0,-3) text:5/16 from:01/07/1985 till:01/07/1986 shift:(0,-3) text:1/16 from:01/07/1984 till:01/07/1986 color:bl5 shift:(0,20) text: Прва Београдска лига from:01/07/1986 till:01/07/1987 shift:(0,-3) text:11/16 from:01/07/1986 till:01/07/1987 color:bl4 shift:(0,20) text: Београдска зона from:01/07/1987 till:01/07/1988 shift:(0,-3) text:1/16 from:01/07/1987 till:01/07/1988 color:bl5 shift:(0,20) text: Прва Београдска лига from:01/07/1988 till:01/07/1989 shift:(0,-3) text:7/16 from:01/07/1989 till:01/07/1990 shift:(0,-3) text:6/16 from:01/07/1988 till:01/07/1990 color:bl4 shift:(0,20) text: Београдска зона </timeline> {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 1980-1990.jpg|500п]] {{clear|both}} <!-- :{| width="20%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 800 | висина = 250 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 11 | ознака_x1 = Сезона: | ознака_x2 = 1980/81 | ознака_x3 = 1981/82 | ознака_x4 = 1982/83 | ознака_x5 = 1983/84 | ознака_x6 = 1984/85 | ознака_x7 = 1985/86 | ознака_x8 = 1986/87 | ознака_x9 = 1987/88| ознака_x10 = 1988/89| ознака_x11 = 1989/90 | y_макс = 16 | y_мин = 1 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V02 = 3 | S02V03 = 5 | S02V04 = 8 | S02V05 = 16 | S02V06 = 5 | S02V07 = 1 | S02V08 = 11 | S02V09 = 1| S02V10 = 7| S02V11 = 6 | назнаке = да }} |} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} === За сезоне 1990/91 — 1999/00. === {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:15em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6 align=center|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6 style="width:4em;" align=right|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Београдска зона у фудбалу 1990/91.|1990/91.]]<ref>Новине "СПОРТ" 17.јуни 1991. година XLIV, број 12.067, страна 19.</ref> |align=left| [[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]]{{Напомена|name="1990/91."|'''Табела Београдске зоне 1990/91<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ИМ Раковица,<br />2.Телеоптик,<br />3.Будућност(Добановци),<br />4.Београд,<br />5.Полет,<br />6.Борац(Остружница),<br />7.Графичар,<br />8.Железничар,<br />9.Турбина(Вреоци),<br />10.Палилулац,<br />11.Срем(Јаково),<br />12.ОФК Младеновац,<br />13.БАСК ПИМ,<br />14.ТЕК(Велики Црљени),<br />15.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Сопот,<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дунавац(Гроцка)'''}} ||10||30||12|| <ref name="нерешено"/> 7(3<ref name="победе"/>)||11||43||39||4||<ref name="бодови"/>{{Напомена|''Казна -3 бода''}}24||align=right|2.300 (:13) 177||align=left|''[[Датотека:Im rakovica beograd.png|25п]]&nbsp;[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1991/92.|1991/92.]]<ref>Новине "СПОРТ" 22.јунa 1992. година XLV, број 12.438, страна 7.</ref> |align=left| [[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]]{{Напомена|name="1991/92."|'''Табела Београдске зоне 1991/92<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|14п]]Будућност(Добановци),<br />2.Београд,<br />3.Графичар<br />4.Срем(Јаково),<br />5.ТЕК(Велики Црљени),<br />6.Борац(Остружница),<br />7.Железничар,<br />8.Палилулац,<br />9.„21. Мај”(Раковица),<br />10.Турбина(Вреоци),<br />11.БАСК ПИМ,<br />12.Полет,<br />13.Кнежевац,<br />14.ОФК Младеновац,<br />15.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Младост(Барошевац),<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Сопот'''}} ||8||29||10||10||9||58||37||21||30||align=right|1.900 (:14) 136||align=left|''[[Датотека:FK Budućnost Dobanovci.png|15п]]&nbsp;[[ФК Будућност Добановци|Будућност]], [[Добановци|Доб]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1992/93.|1992/93.]]<ref>Новине "СПОРТ" 14.јунa 1993. година XLVIII, број 12.794, страна 9.</ref> |align=left| [[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]]{{Напомена|name="1992/93."|'''Табела Београдске зоне за сезону 1992/93<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Хајдук,<br />2.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Вождовац,<br />3.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ОФК Звездара,<br />4.Палилулац,<br />5.ИМ Раковица,<br />6.Борац(Остружница),<br />7.ОФК Жарково,<br />8.Будућност(Добановци),<br />9.Бежанија,<br />10.Београд,<br />11.Графичар,<br />12.Срем(Јаково),<br />13.Железничар,<br />14.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ТЕК(Велики Црљени),<br />15.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Телеоптик,<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Раднички(Рудовци)'''}} ||4||30||16||6||8||59||41||18||38||align=right|2.050 (:13) 158||align=left|''[[Датотека:FK Hajduk Beograd grb 1953.jpg|20п]]&nbsp;[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1993/94.|1993/94.]]<ref>Новине "СПОРТ" 13. јуни 1994. година L, број 13.147, страна 75.</ref> |align=left| [[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]]{{Напомена|name="1993/94."|'''Табела Београдске зоне за сезону 1993/94<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Београд,<br />2.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Железник,{{Напомена|кроз бараж 1993/94. са<br />[[ФК Раднички Обреновац|Радничким]] из [[Обреновац|Обреновца]]}}<br />3.Графичар,<br />4.ИМ Раковица,<br />5.Сремчица,<br />6.Турбина,<br />7.Палилулац,<br />8.Борац(Остружница),<br />9.Будућност(Добановци),<br />10.Бежанија,<br />11.Срем(Јаково),<br />12.ОФК Жарково,<br />13.БАСК ПИМ,<br />14.Железничар,<br />15.Врчин 91,<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Полет,<br />17.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Кнежевац,<br />18.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ИМТ'''}} ||7||34||13||8||13||51||51||0||34||align=right|4.130 (:17) 243||align=left|''<font color=green>[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30п]]&nbsp;[[ФК Београд|Београд]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 1994/95.|1994/95.]]<ref name="сезона 94/95"/> |align=left|[[Београдска зона у фудбалу|Београдска зона]]{{Напомена|name="1994/95."|'''Табела Београдске зоне за сезону 1994/95<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац,<br />2.Младост, Умчари,<br />3.Раднички, Обреновац,<br />4.Графичар,<br />5.Врчин „91”,<br />6.Југопетрол, Београд,<br />7.Сремчица,<br />8.Балкан Буковица,<br />9.Бежанија,<br />10.ИМ Раковица,<br />11.Железничар,<br />12.БАСК ПИМ,<br />13.Борац, Остружница,<br />14.Срем, Јаково,<br />15.Змај Грам, Земун,<br />16.Будућност, Добановци,<br />17.Сопот,<br />18.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Локомотива, Железник,<br />19.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Турбина, Вреоци,<br />20.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Жарково'''}} ||1||38||27||6||5||101||26||75 ||87||align=right|8.950 (:18) 497||align=left|''[[Датотека:FK Palilulac.png|30п]]&nbsp;Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Српска лига „Север” — група Београд у фудбалу 1995/96.|1995/96.]]<ref name="сезона 95/96"/> |align=left|Српска лига „Север”{{Напомена|name="1995/96."|'''Табела Српске лиге „Север” за сезону 1995/96<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац,<br />2.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ОФК Звездара (по пласману),<br />3.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Балкан Буковица (по пласману),<br />4.БСК (Батајница),<br />5.Вождовац,<br />6.Колубара (Лазаревац),<br />7.Железничар,<br />8.Сремчица,<br />9.Југопетрол,<br />10.Бежанија,<br />11.Графичар,<br />12.Раднички (Обреновац),<br />13.Синђелић,<br />14.Трудбеник,<br />15.Младост (Умчари),<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БАСК ПИМ,<br />17.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ИМ Раковица,<br />18.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Врчин „91”,<br />19.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Борац (Бања Лука) одустао}} ||1||34||24||7||3||88||20||68||79||align=right|4.950 (:17) 291||align=left|''[[Датотека:FK Palilulac.png|30п]]&nbsp;Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Друга лига „Исток” у фудбалу 1996/97.|1996/97.]]<ref>Новине "СПОРТ" 1. јуни 1997. година LII, број 14.207, страна 5.</ref> |align=left|Друга лига „Исток”{{Напомена|name="1996/97."|'''Табела: Друга лига — „Исток” за сезону 1996/97.<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Приштина,<br />2.Палилулац (Крњача),<br />3.Раднички (Пирот),<br />4.Напредак (Крушевац),<br />5.Хајдук (Београд),<br />6.ОФК Звездара (Београд),<br />7.Раднички (Нови Београд),<br />8.Нови Сад,<br />9.Динамо (Панчево),<br />10.Београд,<br />11.Балкан Буковица (Београд),<br />12.Солунац БМЈерковић (Карађорђево),<br />13.Бор,<br />14.Јединство Цемент (Параћин),<br />15..[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Цемент (Беочин),<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Железничар (Ниш),<br />17.[[Датотека:RedDownArrow.svg|10п]]Синђелић (Ниш),<br />18.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дубочица (Лесковац)'''}} ||2||34||21||3||10||67||33||34||66||align=right|6.100 (:16) 381||align=left|[[Датотека:KF Prishtina.gif|24п]]&nbsp;''[[ФК Приштина|Приштина]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Друга лига „Исток” у фудбалу 1997/98.|1997/98.]]<ref>Новине "СПОРТ" 31. маја 1998. година LII, број 14.558, страна 5.</ref> |align=left|Друга лига „Исток”{{Напомена|name="1997/98."|'''Табела: Друга лига — „Исток” за сезону 1997/98.<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Милиционар (Београд),<br />2.ОФК Звездара (Београд),<br />3.Младост (Апатин),<br />4.Хајдук (Београд),<br />5.Напредак (Крушевац),<br />6.ОФК Кикинда,<br />7.Динамо (Панчево),<br />8.Бор,<br />9.Нови Сад,<br />10.Београд,<br />11.Палилулац (Крњача),<br />12.Раднички (Нови Београд),<br />13.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Раднички (Пирот),<br />14.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Балакн Буковица (Београд),<br />15.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Вучје,<br />16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Солунац БМ Јерковић (Карађорђево),<br />17.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Напредак (Кушиљево),<br />18.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Младост (Бачки Јарак)'''}} ||11||34||14||9||11||51||43||8||51||align=right|3.300 (:16)206||align=left|''[[Датотека:policajacgrbnovi.jpg|20п]]&nbsp;[[ФК Полицајац|Милиционар]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Друга лига „Исток” у фудбалу 1998/99.|1998/99.]]<ref>Прекид због борбадовања у 21. колу, 14. maja 1999</ref> |align=left|Друга лига „Исток”{{Напомена|name="1998/99."|'''Табела: Друга лига — „Исток” за сезону 1998/99.<br />Прекид због борбадовања у 21. колу, 14. maja 1999<br />1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Чукарички (Београд),<br />2.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Хајдук (Београд),<br />3.ОФК Звездара (Београд)),<br />4.Динамо (Панчево),<br />5.Колубара (Лазаревац),<br />6.Нови Сад,<br />7.Младост (Апатин),<br />8.ЧСК Пивара (Челарево),<br />9.Врбас (Врбас),<br />10.ОФК Кикинда (Кикинда),<br />11.Раднички Југопетрол (Нови Београд),<br />12.Бор (Бор),<br />13.Јединство (Параћин),<br />14.Београд (Београд),<br />15.Напреда (Крушевац),<br />16.Бечеј (Бечеј),<br />17.Палилулац (Крњача),<br />18.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Винер Брокер (Нишка Бања)'''}} ||17||21||3||2||16||27||71||-44||11||align=right|2.150 (:10) 215||align=left|''[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]&nbsp;[[ФК Чукарички|Чукарички]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid red" |align=left| [[Друга лига „Север” у фудбалу 1999/00.|1999/00.]]<ref>Новине "СПОРТ" 11. јуни 2000. година LV, број 15.277, страна 10.</ref> |align=left| Друга лига „Север”{{Напомена|name="1999/00."|'''Табела: Друга лига — „Север” за сезону 1999/00.<br />1. [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Прва лига]]Београд (Београд),<br />2. Нови Сад (Нови Сад),<br />3. Раднички Југопетрол (Нови Београд),<br />4. ОФК Звездара (Београд),<br />5. Врбас (Врбас),<br />6. Младост (Апатин),<br />7. БСК (Борча),<br />8. Колубара (Лазаревац),<br />9. Цемент (Беочин),<br />10. Телеоптик (Земун),<br />11. ЧСК Пивара (Челарево),<br />12. Железничар (Београд),<br />13. [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Републичка лига]]Бечеј (Бечеј),<br />14. [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Републичка лига]]Биг Бул (Бачинци),<br />15. [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Републичка лига]]Кабел (Нови Сад),<br />16. [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Републичка лига]]Динамо (Панчево),<br />17. [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Републичка лига]]ОФК Кикинда (Кикинда),<br />18. [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Републичка лига]]Палилулац (Крњача)'''}} ||18||34||4||2||28||17||84||-67 ||14||align=right|5.200 (:15) 347||bgcolor= #efefef align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30п]]&nbsp;[[ФК Београд|Београд]]'' |- align=right bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|318|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|144|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|<ref name="нерешено"/> 60(3<ref name="победе"/>)|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|114|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|562|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|445|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|117|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|<ref name="бодови"/> 294|Број освојених бодова}}||colspan="2" bgcolor= #dcdbd6 align=left| {{spaces|1}}{{tooltip|41.030|Број гледалаца}} {{tooltip|(:149)|Број утакмица}} {{tooltip|275|Просек}} |} {{clear|both}} <!-- | style="width:30px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг такмичења |- bgcolor=#FFE4E1 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Нижи ранг такмичења |} {{Сакриј крај}} --> |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 56%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} <timeline> ImageSize = width:1000 height:100 PlotArea = left:10 right:10 bottom:30 top:10 TimeAxis = orientation:horizontal format:yyyy DateFormat = dd/mm/yyyy Period = from:01/07/1990 till:01/07/2000 ScaleMajor = unit:year increment:1 start:1991 Colors = id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) PlotData= bar:Position width:26 color:white align:center from:01/07/1990 till:01/07/1991 shift:(0,-3) text:10/16 from:01/07/1991 till:01/07/1992 shift:(0,-3) text:8/15 from:01/07/1992 till:01/07/1993 shift:(0,-3) text:4/16 from:01/07/1993 till:01/07/1994 shift:(0,-3) text:8/18 from:01/07/1994 till:01/07/1995 shift:(0,-3) text:1/20 from:01/07/1990 till:01/07/1995 color:bl4 shift:(0,20) text: Београдска зона from:01/07/1995 till:01/07/1996 shift:(0,-3) text:1/18 from:01/07/1995 till:01/07/1996 color:bl5 shift:(0,20) text: Српска лига—„Север” from:01/07/1996 till:01/07/1997 shift:(0,-3) text:2/18 from:01/07/1997 till:01/07/1998 shift:(0,-3) text:11/18 from:01/07/1998 till:01/07/1999 shift:(0,-3) text:17/18 from:01/07/1999 till:01/07/2000 shift:(0,-3) text:18/18 from:01/07/1996 till:01/07/2000 color:bl4 shift:(0,20) text: Друга лига—„Исток” </timeline> {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 1990-2000.jpg|500п]] <!-- :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 700 | висина = 300 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 10 | ознака_x1 = 1990/91 | ознака_x2 = 1991/92 | ознака_x3 = 1992/93 | ознака_x4 = 1993/94 | ознака_x5 = 1994/95 | ознака_x6 = 1995/96 | ознака_x7 = 1996/97 | ознака_x8 = 1997/98| ознака_x9 = 1998/99| ознака_x10 = 1999/00 | y_макс = 18 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = 10 | S02V02 = 8 | S02V03 = 4 | S02V04 = 8 | S02V05 = 1 | S02V06 = 1 | S02V07 = 2 | S02V08 = 11 | S02V09 = 17| S02V10 = 18 | назнаке = да }} |} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} === За сезоне 2000/01 — 2009/10. === {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:15em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6 align=center|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6 style="width:3em;" align=right|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Српска лига Београд у фудбалу 2000/01.|2000/01.]]<ref>Новине "СПОРТ" 11.јуни 2001. година LVII, број 15.640, страна 9.</ref> ||align=left| Српска лига Београд{{Напомена|name="2000/01."|'''Табела: Српска лига Београд за сезону 2000/01 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ОФК Младеновац, Младеновац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Балкан Буковица, Београд # Срем, Јаково # Палилулац, Крњача # Вождовац, Београд # ОФК Жарково, Београд # Млади Обилић, Београд # Дорћол, Београд # Графичар, Београд # Раднички, Обреновац # Комграп, Београд # Синђелић, Београд # Полет, Миросаљци # Змај, Земун # Трудбеник, Београд # БАСК, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ГСП Полет, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Црвена звезда ИБЦ, Миријево'''}} ||4||34||19||7||8||40||26||14||64||align=right|3.550 (:15) 237||align=left|''[[Датотека:OFK Mladenovac.svg|25п]]&nbsp;[[ФК Младеновац|Младеновац]]'' |- align=right bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid red" |align=left| [[Српска лига Београд у фудбалу 2001/02.|2001/02.]]<ref>Новине "СПОРТ" 17.јунa 2002. година LVIII, број 15.989, страна 5.</ref> ||align=left| Српска лига Београд{{Напомена|name="2001/02."|'''Табела: Српска лига Београд за сезону 2001/02 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Дорћол, Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Срем, Јаково # Кнежевац # Синђелић, Београд # Млади Обилић, Београд # Вождовац, Београд # БСК, Батајница # Сремчица # БАСК, Београд # Графичар, Београд # Комграп, Београд # Змај, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Полет, Миросаљци # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ГСП Полет, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Жарково, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Трудбеник, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ИМ Раковица, Београд'''}} ||17||34||10||8||16||31||52||-21||38||align=right|2.600 (:16) 163||bgcolor= #efefef align=left|''[[Датотека:FK Dorcol Beograd.gif|30п]]&nbsp;[[ФК Дорћол|Дорћол]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2002/03.|2002/03.]] <ref>Новине "СПОРТ" 16.јунa 2003. година LVIII, број 16.345, страна 12.</ref> ||align=left| Београдска зона{{Напомена|name="2002/03."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2002/03 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Полет, Миросаљци # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Сопот # БПИ Пекар, Београд # ОФК Уровци # ОФК Жарково, Београд # ГСП Полет, Београд # Поштар, Београд # Палилулац, Крњача # Турбина, Вреоци # Винча # Трудбеник, Београд # Братство, Крњача # Локомотива, Макиш # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ИМТ, Нови Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Славија, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Напредак, Медошевац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Раднички ПДМ, Младеновац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ИМ Раковица, Београд'''}} ||8||34||14||5||15||45||55||-10||47||align=right|1.860 (:16) 116||align=left|''[[Датотека:FK Polet Mirosaljci logo.png|25п]]&nbsp;[http://www.srbijasport.net/klub/3220-polet/lk Полет], [[Миросаљци (Лазаревац)|Мир]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2003/04.|2003/04.]]<ref>Новине "СПОРТ" 13. јуни 2004. година LVIII, број 16.701, страна 11.</ref> ||align=left| Београдска зона{{Напомена|name="2003/04."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2003/04 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Колубара, Лазаревац # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БПИ Пекар, Београд # Синђелић, Боград # Посавац, Бољевци # ОФК Жарково, Београд # Поштар, Београд # Винча # Змај, Земун # Полицајац, Београд # Локомотива, Макиш # Турбина, Вреоци # Палилулац, Крњача # Трудбеник, Београд # БСК, Батајница # ГСП Полет, Београд # Сремчица # Братство, Крњача # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Уровци'''}} ||12||34||10||11||13||32||43||-11||41||align=right|1.430 (:17) 84||align=left|''[[Датотека:Fkkolubaragrb.png.gif|25п]]&nbsp;[[ФК Колубара|Колубара]], [[Лазаревац|Ла]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2004/05.|2004/05.]]<ref>Новине "СПОРТ" 19. јуни 2005. година LXI, број 17.068, страна 10.</ref> ||align=left|Београдска зона{{Напомена|name="2004/05."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2004/05 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Срем, Јаково # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Синђелић, Боград # Шумадија, Јагњило # Винча # БСК, Батајница # Турбина, Вреоци # Палилулац, Крњача # ГСП Полет, Београд # Поштар, Београд # Трудбеник, Београд # Братство, Крњача # Борац, Остружница # Локомотива, Макиш # Полицајац, Београд # Змај, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Ласта, Сремчица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Комграп, Београд # Посавац, Бољевци одустао од такмичења'''}} ||7||{{Напомена|name="Посавац"|'''Посавац Бољевци, после фузије са Кнежевцем, одустао од такмичења'''}}32||11||12||9||37||30||7||{{Напомена|''казна -3}}42||align=right|2.100 (:16) 131||align=left|''[[Датотека:FK Srem Jakovo.gif|30п]]&nbsp;[[ФК Срем Јаково|Срем]], [[Јаково]]'' |- align=right bgcolor=#C0FFC0 style="border: 2px solid green" |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2005/06.|2005/06.]]<ref name = "сезона 05/06">Новине "СПОРТ" 11. јуни 2006. година LXI, број 17.418, страна 20.</ref> ||align=left|Београдска зона{{Напомена|name="2005/06."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2005/06 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Милутинац, Земун # Братство, Крњача # Поштар, Београд # Турбина, Вреоци # БСК, Батајница # Локомотива, Макиш # Борац, Остружница # Полицајац, Београд # ИМТ, Нови Београд # Трудбеник, Београд # Шумадија, Јагњило # Змај, Земун # Велика Крсна # Винча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ГСП Полет, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади Обилић, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Ласта, Сремчица'''}} ||1||34||23||7||4||72||29||43||76||align=right|3.300 (:17) 197||align=left|''[[Датотека:FK Palilulac.png|35п]]Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Српска лига Београд у фудбалу 2006/07.|2006/07.]]<ref>Новине "СПОРТ" 24. јуни 2007. година LXII, број 17.790, страна 5.</ref>||align=left|Српска лига Београд{{Напомена|name="2006/07."|'''Табела: Српска лига Београд за сезону 2006/07 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Хајдук, Београд # Колубара, Лазаревац # Сопот # Београд # Железничар, Београд # Телеоптик, Земун # Раднички, Обреновац # Раднички Југопетрол, Нови Београд # Палилулац, Крњача # Срем, Јаково # Посавац, Бољевац # Дорћол, Београд # Синђелић, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Милутинац, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ПКБ, Падинска Скела # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Балкан, Миријево # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БПИ Пекар/БПИ Славија,<ref>У пролећнем делу фузија ФК БПИ Пекар и ФК Славија</ref> Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Будућност, Добановци'''}} ||9||34||13||6||15||38||43||-5||45||align=right|3.500 (:16) 219||align=left|''[[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|23п]]&nbsp;[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]], [[Београд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Српска лига Београд у фудбалу 2007/08.|2007/08.]]<ref>Новине "СПОРТ" 36. маја 2008. година LXIII, број 18.121, страна 7.</ref>||align=left|Српска лига Београд{{Напомена|name="2007/08."|'''Табела: Српска лига Београд за сезону 2007/08 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Колубара, Лазаревац # Раднички, Обреновац # Београд # Телеоптик, Земун # Палилулац, Крњача # Срем, Јаково # Сопот # Раднички Југопетрол, Нови Београд # Шумадија, Јагњило # Дорћол, Београд # Железничар, Београд # Синђелић, Београд # БАСК, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Локомотива, Макиш # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Посавац, Бољевац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Обилић, Београд'''}} ||5||30||13||6||11||45||44||1||45||align=right|2.700 (:15) 180||align=left|[[Датотека:Fkkolubaragrb.png.gif|25п]]&nbsp;[[ФК Колубара|Колубара]], [[Лазаревац|Ла]] |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Српска лига Београд у фудбалу 2008/09.|2008/09.]]<ref>Новине "СПОРТ" 1. јуна 2009. година LXIV, број 18.486, страна 11.</ref>||align=left|Српска лига Београд{{Напомена|name="2008/09."|'''Табела: Српска лига Београд за сезону 2008/09 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Земун # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Телеоптик, Земун (кроз бараж) # Шумадија, Јагњило # Срем, Јаково # Сопот # Београд # Дорћол, Београд # Железничар, Београд # Раднички, Обреновац # Палилулац, Крњача # Синђелић, Београд # БАСК, Београд # ОФК Младеновац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Лисовић # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ПКБ, Паиска скела # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Раднички Југопетрол, Нови Београд'''}} ||10||30||9||9||12||28||36||-8||36||align=right|3.550 (:15) 237||align=left|''[[Датотека:Fkzemun.gif|33п]]&nbsp;[[ФК Земун|Земун]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Српска лига Београд у фудбалу 2009/10.|2009/10.]]<ref>Новине "СПОРТ" 7. јуни 2010. година LXIV, број 18.850, страна 13.</ref>||align=left| Српска лига Београд{{Напомена|name="2009/10."|'''Табела: Српска лига Београд 2009/10. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БАСК, Београд # Раднички, Обреновац # Шумадија, Јагњило # Срем, Јаково # Синђелић, Београд # Вождовац, Београд # Београд # Ресник # Ковачевац # Палилулац, Крњача # Дорћол, Београд # Хајдук, Београд # ОФК Младеновац # Графичар, Београд # Сопот # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Железничар, Београд'''}} ||10||30||9||11||10||31||33||-2||38||align=right|2.580 (:15) 172||align=left|''[[Датотека:BASK.svg|28п]]&nbsp;[[ФК БАСК|БАСК]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="3" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|326|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|131|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|82|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|113|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|399|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|391|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|8|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|472|Број освојених бодова}}||colspan="2" bgcolor= #dcdbd6 align=left|{{spaces|2}}{{tooltip|27.170|Број гледалаца}} {{tooltip|(:158)|Број утакмица}} {{tooltip|172|Просек}} |} {{clear|both}} <!-- | style="width:20px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг такмичења |- bgcolor=#FFE4E1 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Нижи ранг такмичења |} {{Сакриј крај}} --> |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 54%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} <timeline> ImageSize = width:950 height:100 PlotArea = left:10 right:10 bottom:30 top:10 TimeAxis = orientation:horizontal format:yyyy DateFormat = dd/mm/yyyy Period = from:01/07/2000 till:01/07/2010 ScaleMajor = unit:year increment:1 start:2001 Colors = id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) PlotData= bar:Position width:26 color:white align:center from:01/07/2000 till:01/07/2001 shift:(0,-3) text:4/18 from:01/07/2001 till:01/07/2002 shift:(0,-3) text:17/18 from:01/07/2000 till:01/07/2002 color:bl4 shift:(0,20) text: Српска лига Београд from:01/07/2002 till:01/07/2003 shift:(0,-3) text:8/18 from:01/07/2003 till:01/07/2004 shift:(0,-3) text:12/18 from:01/07/2004 till:01/07/2005 shift:(0,-3) text:7/18 from:01/07/2005 till:01/07/2006 shift:(0,-3) text:1/18 from:01/07/2002 till:01/07/2006 color:bl5 shift:(0,20) text: Београдска зона from:01/07/2006 till:01/07/2007 shift:(0,-3) text:9/18 from:01/07/2007 till:01/07/2008 shift:(0,-3) text:5/16 from:01/07/2008 till:01/07/2009 shift:(0,-3) text:10/16 from:01/07/2009 till:01/07/2010 shift:(0,-3) text:10/16 from:01/07/2006 till:01/07/2010 color:bl4 shift:(0,20) text: Српска лига Београд </timeline> {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 2000-2010.jpg|500п]] <!-- :{| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 850 | висина = 300 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 10 | ознака_x1 = 2000/01 | ознака_x2 = 2001/02 | ознака_x3 = 2002/03 | ознака_x4 = 2003/04 | ознака_x5 = 2004/05 | ознака_x6 = 2005/06 | ознака_x7 = 2006/07 | ознака_x8 = 2007/08| ознака_x9 = 2008/09| ознака_x10 = 2009/10 | y_макс = 18 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = 4 | S02V02 = 17 | S02V03 = 8 | S02V04 = 12 | S02V05 = 7 | S02V06 = 1 | S02V07 = 9 | S02V08 = 5 | S02V09 = 10| S02V10 = 10 | назнаке = да }} |} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} === За сезоне 2010/11 — 2013/14. === {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:12.5em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6 align=center|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6 style="width:4em;" align=right|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid red" |align=left| [[Српска лига Београд 2010/11.|2010/11.]]<ref>Новине "СПОРТ" 12.јунa 2011. година LXVI, број 19.213, страна 9.</ref>||align=left| Српска лига Београд{{Напомена|name="2010/11."|'''Табела: Српска лига Београд за сезону 2010/11 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ОФК Младеновац # Срем, Јаково # Шумадија, Јагњило # Синђелић, Београд # Ковачевац # Сопот # Хајдук, Београд # Вождовац, Београд # Раднички, Обреновац # Балкан, Београд # ОФК Жарково # Београд # Дорћол, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Графичар, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Ресник'''}} ||14||30||11{{Напомена|Победе 2010/11.<br />'''2010. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}4. коло '''Палилулац''' — Раднички (Обреновац){{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}6. коло '''Палилулац''' — Ковачевац{{spaces|2}}('''3:0''')<br />13. коло '''Палилулац''' — Дорћол{{spaces|2}}('''1:0''')<br />'''2011. Пролећни део'''<br />17. коло Сопот — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:3''')<br />18. коло '''Палилулац''' — Ресник{{spaces|2}}('''2:0''')<br >20. коло '''Палилулац''' — Графичар{{spaces|2}}('''2:0''')<br />24. коло '''Палилулац''' — Балкан{{spaces|2}}('''2:1''')<br />25. коло '''Палилулац''' — ОФК Жарково{{spaces|2}}('''2:0''')<br />27. коло '''Палилулац''' — Синђелић (Београд){{spaces|2}}('''2:1''')<br />29. коло '''Палилулац''' — Београд{{spaces|2}}('''1:0''')<br />30. коло Хајдук (Београд) — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:3''')}} ||5{{Напомена|Нерешено 2010/11.<br />'''2010. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}1. коло ОФК Младеновац — Палилулац{{spaces|2}}(''':''')<br />{{spaces|2}}5. коло Графичар — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />{{spaces|2}}8. коло Палилулац — Вождовац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />12. коло Синђелић (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />'''2011. Пролећни део'''<br />19. коло Раднички (Обреновац) — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''') }} ||14{{Напомена|Порази 2010/11.<br />'''2010. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}2. коло Палилулац — '''Сопот'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />{{spaces|2}}3. коло '''Ресник''' — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />{{spaces|2}}7. коло '''Шумадија''' (Јагњило) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />{{spaces|2}}9. коло '''Балкан''' (Миријево) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:0''')<br />10. коло '''ОФК Жарково''' — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />11. коло Палилулац — '''Срем''' (Јаково){{spaces|2}}('''0:1''')<br />14. коло '''Београд''' — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />15. коло Палилулац — '''Хајдук''' (Београд){{spaces|2}}('''0:1''')<br />'''2011. Пролећни део'''<br />16. коло Палилулац — '''ОФК Младеновац'''{{spaces|2}}('''0:2''')<br />21. коло '''Ковачевац''' — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />22. коло Палилулац — '''Шумадија''' (Јагњило){{spaces|2}}('''1:3''')<br />23. коло '''Вождовац''' — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />26. коло '''Срем''' (Јаково) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:0''')<br />28. коло '''Дорћол''' — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')}}||28||27||1||37||align=right|1.350 (:14) 96||bgcolor= #efefef align=left|''[[Датотека:OFK Mladenovac.svg|25п]]&nbsp;[[ФК Младеновац|Младеновац]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2011/12.|2011/12.]]<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 11.јунa 2012, број 7.897, страна 9.</ref>||align=left| Београдска зона{{Напомена|name="2011/12."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2011/12 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Будућност, Добановци # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Железник # Турбина, Вреоци # Локомотива, Макиш # Лепушница # ГСП Полет, Београд # Булбудерац, Беград # Трудбеник, Београд # Графичар, Београд # Посавац # Палилулац, Крњача # Железничар, Београд # Винча # Раднички, Рудовци # Сремчица # Ресник # ИМТ, Нови Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Борац, Остружница'''}} ||11||34||12{{Напомена|Победе 2011/12.<br />'''2011. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}1. коло '''Палилулац''' — Турбина (Вреоци){{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}4. коло Раднички (Рудовци) — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />{{spaces|2}}5. коло '''Палилулац''' — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}){{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}7. коло Железничар (Београд — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />{{spaces|2}}8. коло '''Палилулац''' — Винча{{spaces|2}}('''5:0''')<br />10. коло '''Палилулац''' — Ресник{{spaces|2}}('''7:1''')<br />11. коло Борац (Остружница) —'''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:3''')<br />12. коло '''Палилулац''' — Сремчица{{spaces|2}}('''4:0''')<br />16. коло '''Палилулац''' — ИМТ (Нови Београд){{spaces|2}}('''1:0''')<br />17. коло Графичар (Београд) — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:2''')<br />'''2012. Пролећни део'''<br />21. коло '''Палилулац''' — Раднички (Рудовци){{spaces|2}}('''1:0''')<br />24. коло '''Палилулац''' — Железничар (Београд){{spaces|2}}('''2:0''') }} ||7{{Напомена|Нерешено 2011/12.<br />'''2011. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}2. коло Трудбеник (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')<br />{{spaces|2}}3. коло Палилулац — Булбудерац (Београд){{spaces|2}}('''1:1''')<br />{{spaces|2}}6. коло Палилулац — Локомотива (Железник){{spaces|2}}('''0:0''')<br />13. коло Посавац (Бољевци) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')<br />15. коло ГСП Полет (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />'''2012. Пролећни део'''<br />19. коло Палилулац — Трудбеник (Београд){{spaces|2}}('''1:1''')<br />23. коло Локомотива (Железник) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''') }} ||15{{Напомена|Порази 2011/12.<br />'''2011. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}9. коло '''Будућност''' (Добановци) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />14. коло Палилулац — '''Железник''' Лавови{{spaces|2}}('''0:4''')<br />'''2012. Пролећни део'''<br />18. коло '''Турбина''' (Вреоци) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />20. коло '''Булбудерац''' (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''4:3''')<br />22. коло '''Лепушница''' ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />25. коло '''Винча''' — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />26. коло Палилулац — '''Будућност''' (Добановци){{spaces|2}}('''0:1''')<br />27. коло '''Ресник''' — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />28. коло Палилулац — '''Борац''' (Остружница){{spaces|2}}('''0:2''')<br />29. коло '''Сремчица''' — Палилулац{{spaces|2}}('''4:3''')<br />30. коло Палилулац — '''Посавац''' (Бољевци){{spaces|2}}('''4:5''')<br />31. коло '''Железник''' Лавови — Палилулац{{spaces|2}}('''5:1''')<br />32. коло Палилулац — '''ГСП Полет''' (Београд){{spaces|2}}('''0:2''')<br />33. коло '''ИМТ''' (Нови Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''3:1''')<br />34. коло Палилулац — '''Графичар''' (Београд){{spaces|2}}('''1:4''') }} ||51||49||2||43||align=right|1.335 (:16) 83||align=left|''[[Датотека:grb FK Budućnost Dobanovci.png|20п]]&nbsp; [[ФК Будућност Добановци|Будућност]], [[Добановци|Доб]] '' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2012/13.|2012/13.]]<ref>Новине "СПОРТ" 16. јуни 2013. број 19.935, страна 8.</ref> ||align=left| Београдска зона{{Напомена|name="2012/13."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2012/13 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Српска лига]]Локомотива, Макиш # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Српска лига]]ИМ Раковица # ИМТ, Нови Београд # Графичар, Београд # ГСП Полет, Београд # Ресник # Железничар, Београд # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Булбудерац, Беград # Раднички, Нови Београд # Раднички, Рудовци # Посавац # Палилулац, Крњача # Лепушница # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Сремчица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Винча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Славија, Београд # Трудбеник одустао од такмичења'''}} ||13||32||10{{Напомена|Победе 2012/13.<br />'''2012. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}4. коло '''Палилулац''' — Раднички ({{tooltip|НБГ|Нови Београд}}){{spaces|2}}('''2:0''')<br />{{spaces|2}}7. коло Сремчица — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />16. коло '''Палилулац''' — Славија (Београд){{spaces|2}}('''2:1''')<br />'''2013. Пролећни део'''<br />20. коло Винча — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:4''')<br />23. коло ИМ Раковица — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />24. коло '''Палилулац''' — Сремчица{{spaces|2}}('''3:0''')<br />26. коло '''Палилулац''' — Црвена звезда (ММЛ){{spaces|2}}('''4:3''')<br />28. коло '''Палилулац''' — ГСП Полет (Београд){{spaces|2}}('''2:0''')<br />32. коло '''Палилулац''' — Ресник{{spaces|2}}('''4:2''')<br />33. коло Славија (Београд) — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:3''') }} ||6{{Напомена|Нерешено 2012/13.<br />'''2012. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}3. коло Палилулац — Винча{{spaces|2}}('''1:1''')<br />{{spaces|2}}8. коло Палилулац — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}){{spaces|2}}('''0:0''')<br />12. коло Палилулац — ИМТ ({{tooltip|НБГ|Нови Београд}}){{spaces|2}}('''1:1''')<br />13. коло Посавац (Бољевци) — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />'''2013. Пролећни део'''<br />21. коло Раднички ({{tooltip|НБГ|Нови Беград}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />22. коло Палилулац — Радничк (Рудовци){{spaces|2}}('''0:0''') }} ||16{{Напомена|Порази 2012/13.<br />'''2012. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}2. коло '''Булбудерац''' ({{tooltip|БГД|Београд}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />{{spaces|2}}5. коло '''Раднички''' (Рудовци) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}6. коло Палилулац — '''ИМ Раковица'''{{spaces|2}}('''0:3''')<br />{{spaces|2}}9. коло '''Црвена звезда''' ({{tooltip|ММЛ|Мали Мокри Луг}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />10. коло Палилулац — '''Графичар''' (Београд){{spaces|2}}('''0:2''')<br />11. коло '''ГСП Полет''' (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />14. коло Палилулац — '''Локомотива''' (Железник){{spaces|2}}('''0:2''')<br />15. коло '''Ресник''' — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />17. коло '''Железничар'''(Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:0''')<br />'''2013. Пролећни део'''<br />19. коло Палилулац — '''Булбудерац''' (Београд){{spaces|2}}('''0:2''')<br />25. коло '''Лепушица''' ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''3:1''')<br />27. коло '''Графичар''' (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:0''')<br />29. коло '''ИМТ''' (Нови Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''8:2''')<br />30. коло Палилулац — '''Посавац''' (Бољевци){{spaces|2}}('''3:4''')<br />31. коло '''Локомотива''' (Железник) — Палилулац{{spaces|2}}('''3:0''')<br />34. коло Палилулац — '''Железничар''' (Београд){{spaces|2}}('''1:3''') }} ||38||50||-12||36||align=right| ||align=left|''[[Датотека:FK Lokomotiva Železnik.gif|20п]]&nbsp;[[ФК Локомотива Београд|Локомотива]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Београдска зона у фудбалу 2013/14.|2013/14.]]<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 16. јуни 2014. број 8.618, страна 10.</ref> ||align=left|Београдска зона{{Напомена|name="2013/14."|'''Табела: Београдска зона за сезону 2013/14 # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Српска лига]]ИМТ, Нови Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Српска лига]]ГСП Полет, Београд # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Железничар, Београд # Баћевац # Раднички, Нови Београд # ПКБ, Падинска Скела # Звездара, Београд # Сремчица # Лепушница # Палилулац, Крњача # Врчин # Балкан, Миријево # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Графичар, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Ресник # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Раднички, Рудовци # Посавац искључен из такмичења # Ковачевац искључен из такмичења'''}} ||11||30 ||10{{Напомена|Победе 2013/14.<br />'''2013. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}1. коло '''Палилулац''' — Раднички ({{tooltip|НБГ|Нови Беград}}){{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}5. коло '''Палилулац''' — Железничар (Београд){{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}7. коло '''Палилулац''' — Звездара (Београд){{spaces|2}}('''1:0''')<br />12. коло '''Палилулац''' — Сремчица{{spaces|2}}('''1:0''')<br />13. коло Врчин — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />16. коло '''Палилулац''' — Црвена звезда ({{tooltip|ММЛ|Мали Мокри Луг}}){{spaces|2}}(''':''')<br />'''2014. Пролећни део'''<br />21. коло '''Палилулац''' — Графичар (Београд){{spaces|2}}('''2:1''')<br />23. коло '''Палилулац''' — Раднички (Рудовци){{spaces|2}}('''2:1''')<br />32. коло '''Палилулац''' — Ресник{{spaces|2}}('''2:0''')<br />34. коло '''Палилулац''' — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}){{spaces|2}}('''3:1''') }} ||6{{Напомена|Нерешено 2013/14.<br />'''2013. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}4. коло Графичар (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''0:0''')<br />11. коло Палилулац — Балкан (Миријево){{spaces|2}}('''1:1''')<br />14. коло Палилулац — ГСО Полет (Београд){{spaces|2}}('''0:0''')<br />17. коло Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:2''')<br />'''2014. Пролећни део'''<br />18. коло Раднички ({{tooltip|НБГ|Нови Беград}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')<br />31. коло ГСП Полет (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''') }} ||14{{Напомена|Порази 2013/14.<br />'''2014. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}2. коло '''Баћевац''' — Палилулац{{spaces|2}}('''4:0''')<br />{{spaces|2}}6. коло '''Раднички''' (Рудовци) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />{{spaces|2}}8. коло '''ПКБ''' (Падинска Скела) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:1''')<br />10. коло '''ИМТ''' ({{tooltip|НБГ|Нови Беград}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''2:0''')<br />15. коло '''Ресник''' — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />'''2014. Пролећни део'''<br />19. коло Палилулац — '''Баћевац'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />22. коло '''Железничар''' (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''4:0''')<br />24. коло '''Звездара''' (Београд) — Палилулац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />25. коло Палилулац — '''ПКБ''' (Падинска Скела){{spaces|2}}('''0:1''')<br />27. коло Палилулац — '''ИМТ''' ({{tooltip|НБГ|Нови Беград}}){{spaces|2}}('''0:2''')<br />28. коло Палилулац — '''Балкан''' (Миријево){{spaces|2}}('''1:0''')<br />29. коло '''Сремчица''' — Палилулац{{spaces|2}}('''2:0''')<br />30. коло Палилулац — '''Врчин'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />33. коло '''Црвена звезда''' ({{tooltip|ММЛ|Мали Мокри Луг}}) — Палилулац{{spaces|2}}('''3:0''') }} ||21||34||-13||36||align=right|850 (:13) 64||align=left|''[[Датотека:FK IMT NOVI BEOGRAD.png|25п]]&nbsp;[[ФК ИМТ|ИМТ]], [[Градска општина Нови Београд|Нови Бгд]]'' |- align=right bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid black" |align=left| 2014/15.<ref name = "Одустао">Новине "СПОРТ" субота 16. август 2014. страна 7.</ref> ||colspan="12" align=center| ''{{Font|{{Pad|1px}}Палилулац одустао од такмичења|font=Arial Black}} '' |- align=right bgcolor= #efefef |style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 colspan="3" |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|126|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|43|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|24|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|59|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|138|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|160|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|-22|Гол разлика}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|152|Број освојених бодова}}||bgcolor= #dcdbd6 |3.535 (:43) 82|| colspan="2" bgcolor= #dcdbd6| |} {{clear|both}} <!-- |style="width:20px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#FFE4E1 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Нижи ранг такмичења |} {{Сакриј крај}} --> {{clear|both}} |} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 29.3%; |border = |bg1 = lightgreen |extra1 = }} {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac Bgd Dijagram mesta na tabeli 2010-2014.jpg|500п]] <!-- {| width="20%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 370 | висина = 300 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 6 | ознака_x1 = Сезона: | ознака_x2 = 2010/11 | ознака_x3 = 2011/12 | ознака_x4 = 2012/13 | ознака_x5 = 2013/14 | ознака_x6 = 2014/15 | y_макс = 18 | y_мин = 1 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V02 = 14 | S02V03 = 11 | S02V04 = 13 | S02V05 = 11 | назнаке = да }} |} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} === За сезону 2019/20. — 2020/21.=== {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:15em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6 align=center|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6 style="width:2em;" align=right|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:6.5em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |style="width:15em;"|Првак |- align=right bgcolor=#efefef |align=left|[[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]{{Напомена|'''Првенство је прекинуто због "Короне" вируса са 14 колом.'''}}||align=left|{{tooltip|МОЛ|Међуопштинска лига}} Београд група „Б”{{Напомена|name="2019/20."|'''Клубови: Међуопштинска лига Београд<br/>група „Б” у фудбалу 2019/20. # Поштар 1930, Београд [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Прва Београдска лига.]] # ПКБ, Падинска Скела [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Прва Београдска лига, као другопласирана екипа.]] # Сити Спорт Клуб, Ковилово # ОФК Црвенка, Борча Црвенка # Минел, Рипањ # Авала 1939, Бели Поток # Пионир, Бесни Фок # Ресник # Лепушница, Глогоњски Рит # Палилулац, Крњача # Пиносава # Бока Сениорс, Торлак # Свети Стефан, Сланци * '''Првенство је прекинуто у 14. колу због "Короне" вируса.'''}} ||10||13||3||4||6||19||25||-6||13||align=right|400 (:5) 80||bgcolor= #efefef align=left|[https://www.srbijasport.net/club/8274-postar-1930/card Поштар 1930], [[Београд|Бгд]] |- align=right bgcolor=#efefef |align=left|[[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]||align=left|{{tooltip|МОЛ|Међуопштинска лига}} Београд група „Б”{{Напомена|name="2020/21."|'''Клубови: Међуопштинска лига Београд<br/>група „Б” у фудбалу 2020/21. # Сити Спорт Клуб, Ковилово [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Прва Београдска лига.]] # Палилулац, Крњача # Минел, Рипањ # Ресник # Авала 1939, Бели Поток # Пиносава # Лепушница, Глогоњски Рит # Пионир, Бесни Фок # ОФК Црвенка, Борча Црвенка # Свети Стефан, Сланци # Бока Сениорс, Торлак # Млади Пролетер, Београд}} ||2||22||16||3||3||55||23||32||51||align=right| ||bgcolor= #efefef align=left|[[ФК Сити Спорт Клуб|Сити Спорт Клуб]],[[Ковилово|Ков]] |- align=right bgcolor=#efefef |align=left|[[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]||align=left|{{tooltip|МОЛ|Међуопштинска лига}} Београд група „Б”{{Напомена|name="2021/22."|'''Клубови: Међуопштинска лига Београд<br/>група „Б” у фудбалу 2021/22. # КФК Равна гора, Земун [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Прва Београдска лига.]] # Авала 1939, Бели Поток # Минел, Рипањ # Пиносава # Братство, Крњача # Свети Стефан, Сланци # Млади Пролетер, Београд # Палилулац, Крњача # ОФК Црвенка, Борча Црвенка # Ресник # Пионир, Бесни Фок # Лепушница, Глогоњски Рит # ОФК Луг 2020, Велики Мокри Луг}} ||2||24||9||2||13||49||40||9||29||align=right| ||bgcolor= #efefef align=left|КФК Равна гора,[[Земун]] |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="3" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|59|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|28|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|9|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|22|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|123|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|88|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|35|Гол разлика}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|93|Број освојених бодова}}||colspan="3" bgcolor= #dcdbd6 | |} {{clear|both}} <!-- |style="width:20px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} --> <!-- {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]|| style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг такмичења |} --> <!-- {{Сакриј крај}} --> {{clear|both}} |} == Статистика Првог тима за такмичарске године 1926 — 2014. == {| |- |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 align=right |align=center| Сезоне |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Бр. Глед.|Број гледалаца и просек за сезону}}<ref name="новинари"/> |align=left|Коментар |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 1926 — 1952.|1926—1952.]]||303||align=right|125||51||align=right|118||626||552||74||321||align=right| || |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 1952 — 1970.|1952—1970.]]||402||175||88||139||848||652||196||438||align=right|8.970 (:24) 374|| |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 1970 — 1980.|1970—1980.]]||276||102||86||88||378||328||50||289||align=right|18.800 (:60) 313|| |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 1980 — 1990.|1980—1990.]]||296||131||76||89||535||380||155||324||align=right|22.420 (:99) 246|| |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 1990 — 2000.|1990—2000.]]||318||144||60||114||562||445||117||294||align=right|41.030 (149) 275|| |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 2000 — 2010.|2000—2010.]]||326||131||82||113||399||391||8||472||align=right|27.170 (:158) 172|| |- align=right bgcolor= #efefef |align=center|[[#Резултати Првог тима такмичарских година 2010 — 2014.|2010—2014.]]||126||43||24||59||138||160||-22||152||align=right|3.535 (:43) 82|| align=left bgcolor=#FFE4E1 style="border: 2px solid black"|{{Font|{{Pad|1px}}2014/15. Oдустао од такмичења|font=Arial Black}}.<ref name = "Одустао"/> |- align=right bgcolor= #dcdbd6 |style="text-align: right;"|Укупно ||{{tooltip|2.047|Број одиграних утакмица}}||{{tooltip|851|Број победе}}||{{tooltip|467|Број нерешених}}||{{tooltip|720|Број пораза}}||{{tooltip|3.486|Број датих голова}}||{{tooltip|2.908|Број примљених голова}}||{{tooltip|577|Гол разлика}}||{{tooltip|2.290|Број освојених бодова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=right| {{tooltip|121.925|Број гледалаца}} {{tooltip|(:533)|Број утакмица}} {{tooltip|229|Просек}}|| |} {{clear|both}} <!-- | style="width:5px;"| |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{Сакриј крај}} --> |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Статистички преглед по резултатима које је Палилулац одиграо у периоду од 1952. до 2014. |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {| |- | valign="top"| {| class="wikitable sortable" style="text-align:left; border:2px solid green;"| |- style="text-align: right" !align=center|# !align=center|{{tooltip|'''Рез.'''|Резултати}} !{{tooltip|'''БрУ.'''|Број утакмица}} !{{tooltip|'''Поб'''|Победе}} !{{tooltip|'''Нер'''|Нерешено}} !{{tooltip|'''Пор'''|Пораза}} !{{tooltip|'''ДГ'''|Дати голови}} !{{tooltip|'''ПГ'''|Примљени голови}} !{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}1.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}0:0||127|| ||127|| || || || |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}2.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}1:0||234||113|| ||121||113||121||-8 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}3.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}1:1||141|| ||141|| ||141||141|| |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}4.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}2:0||145||93|| ||52||186||104||82 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}5.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}2:1||196||93|| ||103||289||299||-10 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}6.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}2:2||64|| ||64|| ||128||128|| |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}7.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:0||103||61|| ||42||183||126||57 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}8.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:1||103||56|| ||47||215||197||18 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}9.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:2||68||17|| ||51||153||187||-34 |- align=right |style="text-align: center"|10.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:3||33|| ||33|| ||99||99|| |- align=right |style="text-align: center"|11.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:0||52||30|| ||22||120||88||32 |- align=right |style="text-align: center"|12.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:1||41||24|| ||17||113||92||21 |- align=right |style="text-align: center"|13.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:2||23||14|| ||9||74||64||10 |- align=right |style="text-align: center"|14.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:3||16||8|| ||8||56||56|| |- align=right |style="text-align: center"|15.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:4||5|| ||5|| ||20||20|| |- align=right |style="text-align: center"|16.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:0||24||16|| ||8||80||40||40 |- align=right |style="text-align: center"|17.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:1||19||12|| ||7||67||47||20 |- align=right |style="text-align: center"|18.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:2||14||9|| ||5||55||43||12 |- align=right |style="text-align: center"|19.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:3||3||2|| ||1||13||11||2 |- align=right |style="text-align: center"|20.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:4||3||1|| ||2||13||14||-1 |- align=right |style="text-align: center"|21.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:0||10||5|| ||5||30||30|| |- align=right |style="text-align: center"|22.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:1||6||4|| ||2||26||16||10 |- align=right |style="text-align: center"|23.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:2||6||3|| ||3||24||24|| |- align=right |style="text-align: center"|24.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:3||2||1|| ||1||9||9|| |- align=right |style="text-align: center"|25.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:5||1|| || ||1||5||6||-1 |- align=right |style="text-align: center"|26.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}7:0||1||1|| || ||7||0||7 |- align=right |style="text-align: center"|27.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}7:1||6||3|| ||3||24||24|| |- align=right |style="text-align: center"|28.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}7:2||1||1|| || ||7||2||5 |- align=right |style="text-align: center"|29.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}8:0||3||3|| || ||24||0||24 |- align=right |style="text-align: center"|30.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}8:1||5||5|| || ||40||5||35 |- align=right |style="text-align: center"|31.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}8:2||2||1|| ||1||10||10|| |- align=right |style="text-align: center"|32.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}9:0||5||5|| || ||45||0||45 |- align=right |style="text-align: center"|33.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}9:1||6||4|| ||2||38||22||16 |- align=right |style="text-align: center"|34.||style="text-align: center"|10:1||2||2|| || ||20||2||18 |- align=right |style="text-align: center"|35.||style="text-align: center"|11:1||1||1|| || ||11||1||10 |- align=right |style="text-align: center"|36.||style="text-align: center"|13:0||1||1|| || ||13||0||13 |- align=right |style="text-align: center"|37.||style="text-align: center"|13:2||1||1|| || ||13||2||11 |- align=right |style="text-align: center"|38.||style="text-align: center"|17:0||1||1|| || ||17||0||17 |- align=right |style="text-align: center"|{{tooltip|'''39.'''|Различитих резултата}}||style="text-align: center"|23:0||1||1|| || ||23||0||23 |- style="background:#dcdbd6;" !style="text-align: right" colspan="2"|∑:||style="text-align: right"|{{tooltip|'''1.475'''|Број утакмица}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''592'''|Број победа}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''370'''|Број нерешених резултата}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''513'''|Број пораза}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''2.504'''|Број датих голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''2.030'''|Број примљених голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''474'''|Гол разлика}} |} {{clear|both}} | style="width:50px;"| | valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align:center; border:2px solid green;" |- bgcolor= #dcdbd6 |style="width:4em; text-align:center;" | Легенда || style="width:20em; text-align:left;"| Опис |- bgcolor= #efefef | '''Рез''' || align=left | Резултат |- bgcolor= #efefef | '''БрУ.''' || align=left | Број одиграних утакмица по резултату |- bgcolor= #efefef | '''Поб.''' || align=left | Број победа |- bgcolor= #efefef | '''Нер.''' || align=left | Број нерешених |- bgcolor= #efefef | '''Пор.''' || align=left | Број пораза |- bgcolor= #efefef | '''ДГ''' || align=left | Број датих голова |- bgcolor= #efefef | '''ПГ''' || align=left | Број примљених голова |- bgcolor= #efefef | '''ГР''' || align=left | Гол разлика |} |} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} ---- {{сакриј почетак |toggle = left |title = Статистички преглед по клубовима са којима је Палилулац играо у периодо од 1952. до 2014. |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {| |- | valign="top"| {| class="wikitable sortable" style="text-align:left; border:2px solid green;" |- style="text-align: right" !#!!Грб!!style="text-align: left"|Клуб!!БрУ!!Поб!!Нер!!Пор!!ДГ!!ПГ!!ГР |- align=right ||1.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|ивица|20п]]||style="text-align: left"|[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд]]||29||11||10||8||42||35||7 |- align=right ||2.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Металац, [[Београд]]||2||1|| ||1||1||3||-2 |- align=right ||3.||style="text-align: center"|[[Датотека:Bulbulderacnovigrb.PNG|ивица|20п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Звездара|ОФК Звездара]],{{Напомена|ОФК звездара ранија имена: Булбудерац и БСК}} [[Београд]]||24||7||6||11||25||31||-6 |- align=right ||4.||style="text-align: center"|[[Датотека:Zeleznicar beograd.jpg|ивица|27п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Железничар Београд|ОФК Железничар]], [[Београд]]||50||22||10||18||82||63||19 |- align=right ||5.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Спарта Земун|Спарта]],{{Напомена|Будућност мења име у Спарта}} [[Земун]]||9||3||2||4||20||25||-5 |- align=right ||6.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Milutinac Zemun logo.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/328-milutinac/card Милутинац],{{Напомена|Једно време је наступао под именом ЈАТ}} [[Земун]]||7||4||2||1||15||11||4 |- align=right ||7.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Dorcol Beograd.gif|ивица|30п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Дорћол|Дорћол]], [[Београд]]||33||14||8||11||51||41||10 |- align=right ||8.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Текстилац,{{Напомена|Текстилац основан 1951. године, при текстилном предузућу „Иван Милутиновић”. Престаје са радом 1962. године}} [[Земун]]||3||1|| ||2||9||15||-6 |- align=right ||9.||style="text-align: center"|[[Датотека:Лого ФК Бродарац.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Бродарац|Бродарац]],{{Напомена|Бродарац основан 1945. године. 1955. године мења име у Бродоградитељ, а 1963. поново Бродарац}} [[Београд]]||13|||3||6||4||21||23||-2 |- align=right ||10.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Bežanija.svg|ивица|30п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Бежанија|Бежанија]],{{Напомена|Бежанија Након рата клуб је 1946. добио име Јединство, а сезоне 1955/56. мења име у Бежанија}} [[Бежанија]]||32||10||14||8||60||42|||18 |- align=right ||11.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Млади текстилац, [[Београд]]||6||4||2|| ||24||15||9 |- align=right ||12.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Славија Београд|Јадран]],{{Напомена|name="Јадран"|Клуб је настао 1952. године фузијом Слободе и Авале. 1954. мења име у Славију које и данас носи.}} [[Београд]]||4||3||1|| ||3||0||3 |- align=right ||13.||style="text-align: center"|[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|ивица|30п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Железник|Железник]],{{Напомена|Железник је наступао под именом ИЛР Железник док је фабрика „Иво Лола Рибар” била спонзор И „Лавови” док су такође били спонзори}} [[Железник]]||20||6||5||9||24||36||-12 |- align=right ||14.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Кошутњак, [[Београд]]||2||1|| ||1||3||3||0 |- align=right ||15.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[https://search.bisnode.rs/rs/449187/fk-knezevac/ Кнежевац], [[Кнежевац (Београд)|Кнежевац]]||12||7||4||1||21||14||7 |- align=right ||16.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Макиш, [[Београд]]||2||2|| || ||7||3||4 |- align=right ||17.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Пупин,{{Напомена|Михајло Пупин основан је 1952. године. Мења име у Пупин 1954.годинр}} [[Београд]]||3||2||1|| ||9||7||2 |- align=right ||18.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Победа, [[Београд]]||9||6|| ||3||26||14||12 |- align=right ||19.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Crvena zvezda MML.png|ивица|22p]] ||style="text-align: left"|[[ФК Црвена звезда Мали Мокри Луг|Црвена звезда]], [[Мали Мокри Луг]]||24||12||5||7||64||35||29 |- align=right ||20.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Напредак, [[Железник]]||2|| ||1||1||2||4||-2 |- align=right ||21.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK 21. maj logo.gif|ивица|27px]] ||style="text-align: left"|„21. Мај“, [[Кнежевац (Београд)|Кнежевац]]||14||6||4||4||25||25||0 |- align=right ||22.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Младост, [[Кнежевац (Београд)|Кнежевац]]||2||2|| || ||9||0||9 |- align=right ||23.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Медицинар, [[Београд]]||2||1|||1|| ||6||4||2 |- align=right ||24.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Витез,{{Напомена|name="Витез"|Витез основан је 1953. године, мења име у Змај 1956. године}} [[Земун]]||2||1|| ||1||5||6||-1 |- align=right ||25.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Техничар, [[Београд]]||2||1|| ||1||4||4||0 |- align=right ||26.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Voždovac.png|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Вождовац|Вождовац]],{{Напомена|Вождовац прво се звао Вождовачки па Слобода}} [[Београд]]||18||7||2||9||31||36||-5 |- align=right ||27.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Пролетер, [[Београд]]||2||2|| || ||7||4||3 |- align=right ||28.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Heroj logo.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/7012-heroj-1925/card Херој], [[Јајинци]]{{Напомена|Херој се сели из Београда у Јајинцима}} ||6||4||1||1||13||9||4 |- align=right ||29.||style="text-align: center"|[[Датотека:Fkzemun.gif|ивица|30п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Земун|Земун]], [[Земун]]||2|| || ||2||0||2||-2 |- align=right ||30.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|ивица|28п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Београд|Београд]],{{Напомена|Београд мења име у БСК па поново у Београд}} [[Београд]]||44||12||5||27||34||57||-23 |- align=right ||31.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Seceranac Beograd Logo.JPG|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Шећеранац Ада|Шећеранац]], [[Београд]]||3|| ||1||2||5||8||-3 |- align=right ||32.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/1891-mladi-proleter/card Млади Пролетер], [[Београд]]||7||4|| ||3||16||15||1 |- align=right ||33.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Младост, [[Београд]]||2|| ||2|| ||5||5||0 |- align=right ||34.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Slavija Beograd.png|ивица|27п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Славија Београд|Славија]],{{Напомена|name="Јадран"}} [[Београд]]||6||4||2|| ||12||6||6 |- align=right ||35.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Текстилац, [[Београд]]||2|| || ||2||0||6||-6 |- align=right ||36.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3487-komgrap Комграп], [[Београд]]||7||5|| ||2||15||11||4 |- align=right ||37.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|20px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3483-postar---zvezdara Поштар], [[Крњача (Београд)|Крњача]]{{Напомена|Поштар се из Београда сели у Крњачу}} ||14||6||4||4||23||17||6 |- align=right ||38.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK IMT NOVI BEOGRAD.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[[ФК ИМТ|ИМТ]], [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]||37||8||13||16||41||69||-28 |- align=right ||39.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Нови [[Београд]]||2|| ||1||1||3||4||-1 |- align=right ||40.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Сутјеска, [[Београд]]||2||2|| || ||6||2||4 |- align=right ||41.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Конструктор, [[Београд]]||2|| || ||2||1||4||-3 |- align=right ||42.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Дијамант, [[Земун]]||4||2|| ||2||9||8||1 |- align=right ||43.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Дрводељац, [[Забрежје]]||2||1|| ||1||5||5||0 |- align=right ||44.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK BSK Borča.gif|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК БСК Борча|БСК]], [[Борча]]||19||9||3||7||39||25||14 |- align=right ||45.||style="text-align: center"|[[Датотека:Grbdunavca.jpg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Дунавац|Дунавац]], [[Градска општина Гроцка|Гроцка]]||12||6||1||5||30||26||4 |- align=right ||46.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Власина,{{Напомена|name="Власина"|Предузеће Хидротехника је 1956. године основала клуб под именом Власина. Године 1959. мења име у Хидротехника.}} [[Београд]]||2|| ||1||1||1||4||-3 |- align=right ||47.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Vinča.png|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Винча|Винча]]||30||11||11||8||70||37||33 |- align=right ||48.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Југославија, [[Београд]]||2||2|| || ||7||0||7 |- align=right ||49.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Елан, [[Београд]]||2||1|| ||1||7||6||1 |- align=right ||50.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Спорт, [[Београд]]||8||2||2||4||12||15||-3 |- align=right ||51.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK PKB.png|ивица|15п]] ||style="text-align: left"|[[ФК ПКБ|Пољопривредник]],{{Напомена|name="ПКБ"|Пољопривредник основан 1954. године, а 1963. године мења име у ПКБ}} [[Падинска Скела]]||2|| ||1||1||3||5||-2 |- align=right ||52.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Партизанка, [[Београд]]||4||1||2||1||9||10||-1 |- align=right ||53.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Obilić.svg|ивица|20п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Обилић|Обилић]], [[Београд]]||8||2||3||3||8||3||5 |- align=right ||54.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Соко, [[Београд]]||6||4|| ||2||13||9||4 |- align=right ||55.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Омладинац, [[Београд]]||6||3||1||2||17||9||8 |- align=right ||56.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство], [[Крњача (Београд)|Крњача]]||20||8||6||6||34||30||4 |- align=right ||57.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|„29. Новембар”, [[Београд]]||4||2|| ||2||28||8||20 |- align=right ||58.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Радник, [[Београд]]||2||1||1|| ||3||0||3 |- align=right ||59.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Хидротехника,{{Напомена|name="Власина"}} [[Београд]]||9||7|| ||2||18||10||8 |- align=right ||60.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Електрична централа, [[Београд]]||2||1||1|| ||4||2||2 |- align=right ||61.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Јанко Лисјак, [[Београд]]||2||2|| || ||7||2||5 |- align=right ||62.||style="text-align: center"|[[Датотека:Busk.jpg|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК БУСК|БУСК]], Нови [[Београд]]||2||2|| || ||5||1||4 |- align=right ||63.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Срем Јаково|Душан Вукасовић]],{{Напомена|name="Срем Јаково"|Душан Вукасовић основан 1958. године под именом ФК Црвена звезда. Под именом Душан Вукасовић 1960, а мења име у Срем 1964. године}} [[Јаково]]||2||2|| || ||8||2||6 |- align=right ||64.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3423-borac/card Борац], [[Земун]]||2||2|| || ||10||1||9 |- align=right ||65.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Тодор Дукин, [[Београд]]||2||1|| ||1||5||3||2 |- align=right ||66.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|ВСК, [[Вишњица (Београд)|Вишњица]]||2||2|| || ||6||0||6 |- align=right ||67.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Блаж, [[Овча]]||2||2|| || ||18||5||13 |- align=right ||68.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Duvan Veliko selo logo.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/1407-dunav Дунав], [[Велико Село (Палилула)|Велико Село]]||4||4|| || ||39||1||38 |- align=right ||69.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Balkan Mirijevo.gif|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Балкан Миријево|Балкан]], [[Београд]]||22||13||4||5||34||23||11 |- align=right ||70.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Jedinstvo Surcin.jpeg|20п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Јединство Сурчин|Јединство]], [[Градска општина Сурчин|Сурчин]]||18||6||6||6||38||30||8 |- align=right ||71.||style="text-align: center"|[[Датотека:Grb-teleoptik-zemun-m.jpg|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Телеоптик|Телеоптик]], [[Земун]]||44||13||18||13||64||48||16 |- align=right ||72.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|ивица|30п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Прва искра Барич|Прва искра]], [[Барич (Обреновац)|Барич]]||10||4||4||2||14||5||9 |- align=right ||73.||style="text-align: center"|[[Датотека:Radnicki-obrenovac-logo.jpg|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Раднички Обреновац|Раднички]], [[Обреновац]]||19||6||9||4||27||18||9 |- align=right ||74.||style="text-align: center"|[[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|ивица|18п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]], [[Београд]]||29||7||11||11||28||36||-8 |- align=right ||75.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Polet logo.gif|ивица|27п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/808-gsp-polet ГСП Полет], [[Београд]]||40||15||15||10||63||52||11 |- align=right ||76.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Žarkovo.gif|ивица|17п]] ||style="text-align: left"|[[OФК Жарково|ОФК Жарково]], [[Жарково]]||33||11||12||10||38||37||1 |- align=right ||77.||style="text-align: center"|[[Датотека:BASK.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК БАСК|БАСК]], [[Београд]]||42||19||15||8||67||46||21 |- align=right ||78.||style="text-align: center"|[[Датотека:GRB FK RAD.png|ивица|24п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Рад|Рад]], [[Београд]]||9||1||3||5||8||12||-4 |- align=right ||79.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK BSK Batajnica.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК БСК Батајница|БСК]], [[Батајница]]||22||9||6||7||29||19||10 |- align=right ||80.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK PKB.png|ивица|17п]] ||style="text-align: left"|[[ФК ПКБ|ПКБ]],{{Напомена|name="ПКБ"}} [[Падинска Скела]]||13||6||3||4||20||17||3 |- align=right ||81.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Чукарички|Чукарички]], [[Београд]]||5|| ||2||3||1||7||-6 |- align=right ||82.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Graficar.gif|ивица|21п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Графичар|Графичар]], [[Београд]]||40||11||10||19||37||53||-16 |- align=right ||83.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Zmaj logo.jpg|ивица|20п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/klub/3867-zmaj Змај],{{Напомена|name="Витез"}} [[Земун]]||25||9||7||9||39||25||14 |- align=right ||84.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Turbina Vreoci.gif|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Турбина Вреоци|Турбина]], [[Вреоци]]||20||10||2||8||44||29||15 |- align=right ||85.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Tek Veliki Crljeni logo.png|ивица|27п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/klub/2428-tek-sloga/lk ТЕК], [[Велики Црљени]]||11||4||4||3||18||9||9 |- align=right ||86.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Trudbenik logo.jpg|ивица|12п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/klub/769-trudbenik Трудбеник], [[Београд]]||27||11||7||9||23||23||0 |- align=right ||87.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Radnicki Mladenovac logo.png|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/2176-radnicki-pdm Раднички ПДМ], [[Градска општина Младеновац|Младеновац]]||3||2||1|| ||3||0||3 |- align=right ||88.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Srem Jakovo.gif|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Срем Јаково|Срем]],{{Напомена|name="Срем Јаково"}} [[Јаково]]||36||14||7||15||52||48||4 |- align=right ||89.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Podunavac Ritopek.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Подунавац Ритопек|Подунавац]], [[Ритопек]]||6||3||2||1||13||6||7 |- align=right ||90.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Budućnost Dobanovci.png|ивица|14п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Будућност Добановци|Будућност]], [[Добановци]]||33||12||9||12||47||34||13 |- align=right ||91.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Sremcica.png|ивица|13п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Сремчица|Сремчица]],{{Напомена|Наступао је као ФК Ласта док је спонзор клуба био београдски ауто-превозник „Ласта”}} [[Сремчица]]||23||10||6||7||41||27||14 |- align=right ||92.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Borac Ostruznica logo.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[https://web.archive.org/web/20190224231421/http://fkborac.co.nf/ Борац], [[Остружница]]||21||10||4||7||48||26||22 |- align=right ||93.||style="text-align: center"|[[Датотека:OFK Mladenovac.svg|ивица|23п]] ||style="text-align: left"|[[ОФК Младеновац]], [[Градска општина Младеновац|Младеновац]]||15||3||4||8||14||24||-10 |- align=right ||94.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|25п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/5285-avala-1939/card Авала], [[Бели Поток (Вождовац)|Бели Поток]]||2||1|| ||1||3||7||-4 |- align=right ||95.||style="text-align: center"|[[Датотека:Im rakovica beograd.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Раковица|ИМ Раковица]], [[Београд]]||18||8||5||5||40||29||11 |- align=right ||96.||style="text-align: center"|[[Датотека:Mladost Baroševac.jpg|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Младост Барошевац|Младост]], [[Барошевац]]||4||3|| ||1||19||5||14 |- align=right ||97.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|Југопетрол, [[Београд]]||6||3||3|| ||9||1||8 |- align=right ||98.||style="text-align: center"|[[Датотека:OFK Bozdarevac logo.png|ивица|30п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3432-ofk-bozdarevac ОФК Бождаревац], [[Бождаревац]]||4||3|| ||1||9||7||2 |- align=right ||99.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Минел Трафо, [[Градска општина Младеновац|Младеновац]]||2||1||1|| ||9||3||6 |- align=right ||100.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|„25. Мај“, [[Ковилово (Палилула)|Ковилово]]||4||3||1|| ||10||5||5 |- align=right ||101.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Minel Ripanj.png|ивица|28п]] ||style="text-align: left"|Минел, [[Рипањ]]||4||2||1||1||11||0||11 |- align=right ||102.||style="text-align: center"|[[Датотека:OFK Urovci logo.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3969-ofk-urovci/card ОФК Уровци], [[Уровци]]||6||1||2||3||6||7||-1 |- align=right ||103.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Иван Милутиновић, [[Крњача (Београд)|Крњача]]||2||1||1|| ||3||2||1 |- align=right ||104.||style="text-align: center"|[[Датотека:policajacgrbnovi.jpg|ивица|20п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Полицајац|Полицајац]],{{Напомена|Полицајац Фудбалски клуб основан 1946. године, под именом ФК Милиционар}} [[Београд]]||10||3||4||3||13||11||2 |- align=right ||105.||style="text-align: center"|[[Датотека:FKŠumadinacBečmen.jpg|ивица|28px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Шумадинац Бечмен|Шумадинац]], [[Бечмен]]||2||1|| ||1||5||1||4 |- align=right ||106.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Borac Progar logo.png|ивица|29px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3448-borac/card Борац], [[Прогар]]||2||1||1|| ||2||1||1 |- align=right ||107.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|Монтажа, [[Дорћол]] [[Београд]]||2||2|| || ||5||0||5 |- align=right ||108.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Sindjelic Ugrinovci logo.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Синђелић Угриновци|Синђелић]], [[Угриновци (Земун)|Угриновци]]||2||2|| || ||5||2||3 |- align=right ||109.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Sopot.gif|ивица|26п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Сопот|Сопот]], [[Сопот]]||17||6||2||9||33||24||9 |- align=right ||110.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Radnicki Rudovci logo.png|ивица|26п]] ||style="text-align: left"|[https://www.srbijasport.net/club/1642-radnicki/card Раднички], [[Рудовци]]||2|| ||1||1||2||3||-1 |- align=right ||111.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Vrcin 91 logo.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Врчин|Врчин 91]], [[Врчин]]||8||4||2||2||21||8||13 |- align=right ||112.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Lokomotiva Železnik.gif|ивица|18п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Локомотива Београд|Локомотива]], [[Београд]]||15||6||4||5||26||24||2 |- align=right ||113.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Mladost Umcari logo.png|ивица|28п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3445-mladost/card Младост], [[Умчари]]||4||2||1||1||8||4||4 |- align=right ||114.||style="text-align: center"|[[Датотека:Fkkolubaragrb.png.gif|ивица|18п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Колубара|Колубара]], [[Лазаревац]]||12||3||2||7||20||30||-10 |- align=right ||115.||style="text-align: center"|[[Датотека:Grb radnicki-pirot.png|ивица|27п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Раднички Пирот|Раднички]], [[Пирот]]||6||3|| ||3||13||9||4 |- align=right ||116.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Cement Beocin.gif|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Цемент|Цемент]], [[Беочин]]||4||2||1||1||5||2||3 |- align=right ||117.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Sindjelic Niš.gif|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Синђелић Ниш|Синђелић]], [[Ниш]]||2||1|| ||1||6||3||3 |- align=right ||118.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[http://groundhoppingsrb.blogspot.com/2011/09/fk-solunac-karaorevo.html Солунац] БМЈерковић, [[Карађорђево (Бачка Паланка)|Карађорђево]]||4||4|| || ||9||3||6 |- align=right ||119.||style="text-align: center"|[[Датотека:dinamo-pancevo.png|ивица|26п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Динамо Панчево|Динамо]], [[Панчево]]||6||4|| ||2||11||6||5 |- align=right ||120.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Bor.jpg|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ОФК Бор|Бор]], [[Бор (град)|Бор]]||4||1||3|| ||4||3||1 |- align=right ||121.||style="text-align: center"|[[Датотека:KF Prishtina.gif|ивица|21п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Приштина|Приштина]], [[Приштина]]||2||1|| ||1||2||2||0 |- align=right ||122.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Dubocica Leskovac.gif|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[[ГФК Дубочица|Дубочица]], [[Лесковац]]||2||2|| || ||9||2||7 |- align=right ||123.||style="text-align: center"|[[Датотека:Grb FK Napredak Kruševac.png|ивица|23п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Напредак Крушевац|Напредак]], [[Крушевац]]||5|| ||1||4||4||9||-5 |- align=right ||124.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Železničar Niš.gif|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Железничар Ниш|Железничар]], [[Ниш]]||2||2|| || ||8||2||6 |- align=right ||125.||style="text-align: center"|[[Датотека:Grb-novi-sad.gif|ивица|20px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Нови Сад|Нови Сад]], [[Нови Сад]]||6||1||2||3||6||15||-9 |- align=right ||126.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Jedinstvo Paracin.gif|ивица|20px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Јединство Параћин|Јединство]], [[Параћин]]||2||2|| || ||5||1||4 |- align=right ||127.||style="text-align: center"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|ивица|26п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Раднички Београд|Раднички]], [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]]||15||7||2||6||19||20||-1 |- align=right ||128.||style="text-align: center"|[[Датотека:OFK Kikinda.gif|ивица|23п]] ||style="text-align: left"|[[ОФК Кикинда]], [[Кикинда]]||6||3||1||2||10||9||1 |- align=right ||129.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/2312-kusiljevo/card Напредак], [[Кушиљево]]||2||2|| || ||7||1||6 |- align=right ||130.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Mladost Apatin.svg|ивица|20п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Младост Апатин|Младост]], [[Апатин]]||5||1|| ||4||5||21||-16 |- align=right ||131.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Vucje Logo.JPG|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[[ФК Вучје|Вучје]], [[Вучје]]||2||1|| ||1||1||2||-1 |- align=right ||132.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Mladost Bački Jarak.gif|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Младост Бачки Јарак|Младост]], [[Бачки Јарак]]||2||2|| || ||9||1||8 |- align=right ||133.||style="text-align: center"|[[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|ивица|26п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Ресник|Ресник]], [[Ресник (Раковица)|Ресник]]||10||5||1||4||18||9||9 |- align=right ||134.||style="text-align: center"|[[Датотека:Fk becej-logo.gif|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ОФК Бечеј 1918|Бечеј]], [[Бечеј]]||2|| ||1||1||1||2||-1 |- align=right ||135.||style="text-align: center"|[[Датотека:grb-csk.gif|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[[ФК ЧСК Пивара|ЧСК Пивара]], [[Челарево]]||3||1|| ||2||3||6||-3 |- align=right ||136.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK VRBAS.jpeg|25px]] ||style="text-align: left"|[[ОФК Врбас|Врбас]], [[Врбас]]||4|| || ||4||0||8||-8 |- align=right ||137.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[http://www.telegraf.rs/sport/1579502-secate-li-se-srpskog-kluba-koji-je-1998-nanizao-21-poraz-uz-gol-razliku-9146-video Винер Брокер], [[Нишка Бања]]||2||2|| || ||16||0||16 |- align=right ||138.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Big Bull Bacinci.gif|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Биг Бул|Биг Бул]], [[Бачинци]]||2|| || ||2||0||10||-10 |- align=right ||139.||style="text-align: center"|[[Датотека:ФК Кабел Нови Сад.png|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/827-kabel/card Кабел], [[Нови Сад]]||2|| ||1||1||0||3||-3 |- align=right ||140.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/458-mladi-obilic Млади Обилић], [[Београд]]||6||3||2||1||9||7||2 |- align=right ||141.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Polet Mirosaljci logo.png|ивица|25п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3220-polet Полет], [[Миросаљци]]||6||1||2||3||4||9||-5 |- align=right ||142.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK BPI Pekar logo.png|ивица|25px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/108-bpi-pekar БПИ Пекар], [[Београд]]||4||1||1||2||4||9||-5 |- align=right ||143.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22px]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/2424-napredak/card Напредак], [[Медошевац]]||2|| ||1||1||3||5||-2 |- align=right ||144.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Posavac Boljevci logo.png|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/7413-posavac Посавац], [[Бољевци]]||10||2||3||5||15||24||-9 |- align=right ||145.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Šumadija Jagnjilo.gif|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Шумадија Јагњило|Шумадија]], [[Јагњило (Младеновац)|Јагњило]]||12||3||4||5||10||19||-9 |- align=right ||146.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[Велика Крсна]]||2||2|| || ||8||0||8 |- align=right ||147.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Lisovic Logo.JPG|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Лисовић|Лисовић]], [[Лисовић]]||2|| ||1||1||2||3||-1 |- align=right ||148.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|ивица|20п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница], [[Глогоњски Рит]]||2||1|| ||1||2||2||0 |- align=right ||149.||style="text-align: center"|[[Датотека:FK Kovacevac.gif|ивица|23п]] ||style="text-align: left"|[[ФК Ковачевац|Ковачевац]], [[Ковачевац (Младеновац)|Ковачевац]]||4||2|| ||2||6||4||2 |- align=right ||150.||style="text-align: center"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|ивица|22п]] ||style="text-align: left"|[http://www.srbijasport.net/club/3480-bsk-bacevac Баћевац], [[Баћевац]]||2|| || ||2||0||5||-5 |- style="background:#dcdbd6;" !style="text-align: right" colspan="3"|∑:||style="text-align: right"|{{tooltip|'''1.475'''|Број утакмица}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''592'''|Број победа}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''370'''|Број нерешених резултата}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''513'''|Број пораза}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''2.504'''|Број датих голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''2.030'''|Број примљених голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''474'''|Гол разлика}} |} {{clear|both}} | style="width:50px;"| | valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align:center; border:2px solid green;" |- bgcolor= #dcdbd6 |style="width:4em; text-align:center;" | Легенда || style="width:20em; text-align:left;"| Опис |- bgcolor= #efefef | '''БрУ.''' || align=left | Број одиграних утакмица по клубовима |- bgcolor= #efefef | '''Поб.''' || align=left | Број победа |- bgcolor= #efefef | '''Нер.''' || align=left | Број нерешених |- bgcolor= #efefef | '''Пор.''' || align=left | Број пораза |- bgcolor= #efefef | '''ДГ''' || align=left | Број датих голова |- bgcolor= #efefef | '''ПГ''' || align=left | Број примљених голова |- bgcolor= #efefef | '''ГР''' || align=left | Гол разлика |} |} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} ---- {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid green; text-align:center; width: 64.4%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }}<br/> {| style="width:30%; vertical-align:top; border:2px solid green;"| | <div style="position: relative;" > {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 650 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = Периоди | ознака_x2 = 1926—1952 | ознака_x3 = 1952—1970| ознака_x4 = 1970—1980 | ознака_x5 = 1980—1990 | ознака_x6 = 1990—2000 | ознака_x7 = 2000—2010 | ознака_x8 = 2010—2014 | ознака_x9 = | y_макс = 490 | y_мин = 140 | скала = да | интервал_примарне_скале = 25 | S02V01 = | S02V02 = 321 | S02V03 = 438 | S02V04 = 289 | S02V05 = 324 | S02V06 = 294 | S02V07 = 472 | S02V08 = 152 | S02V09 = | назнаке = да }} <!-- освојени бодови --> {{Image label|x=0.148 |y=0.268 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''321'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.265 |y=0.06 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''438'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.374 |y=0.312 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''289'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.498 |y=0.228 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''324'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.610 |y=0.309 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''294'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.723 |y=0.02 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''472'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.868 |y=0.4821 |scale=650|text=<font size=3 color="black" color="green">'''152'''</font>}}<!--2010-2014--> </div> |} {{clear|both}} {{float|left=256.5px|'''Освојени бодови'''}} {{clear|both}} {| style="width:30%; vertical-align:top; border:2px solid green;"| | <div style="position: relative;" > {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_1 = green | боја_серије_2 = orange | боја_серије_3 = red | ширина = 650 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије1 = 1.5 | дебљина_серије2 = 1.5 | дебљина_серије3 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = Периоди | ознака_x2 = 1926—1952| ознака_x3 = 1952—1970| ознака_x4 = 1970—1980 | ознака_x5 = 1980—1990 | ознака_x6 = 1990—2000 | ознака_x7 = 2000—2010 | ознака_x8 = 2010—2014 | ознака_x9 = | y_макс = 180 | y_мин = 10 | скала = да | интервал_примарне_скале = 10 | S01V01 = | S01V02 = 125| S01V03 = 175 | S01V04 = 102 | S01V05 = 131 | S01V06 = 144 | S01V07 = 131 | S01V08 = 43 | S01V09 = | S02V01 = | S02V02 = 51 | S02V03 = 88 | S02V04 = 86 | S02V05 = 76 | S02V06 = 60 | S02V07 = 82 | S02V08 = 23 | S02V09 = | S03V01 = | S03V02 = 118| S03V03 = 139 | S03V04 = 88 | S03V05 = 89 | S03V06 = 114 | S03V07 = 113 | S03V08 = 59 | S03V09 = | назнаке = да }} <!--Зелено победа--> {{Image label|x=0.153 |y=0.139 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''125'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.234 |y=0.023 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''175'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.385 |y=0.2 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''102'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.48 |y=0.132 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''131'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.09 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''144'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.77 |y=0.15 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''131'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.88 |y=0.405 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''43'''</font>}}<!--2010-2014--> <!--Жуто нерешено--> {{Image label|x=0.158 |y=0.405 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''51'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.236 |y=0.270 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''88'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.38 |y=0.297 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''86'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.478 |y=0.33 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''76'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.62 |y=0.38 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''60'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.735 |y=0.278 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''82'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.85 |y=0.486 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''23'''</font>}}<!--2010-2014--> <!--Црвено пораз--> {{Image label|x=0.133 |y=0.2 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''118'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.266 |y=0.112 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''139'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.391 |y=0.262 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''88'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.498 |y=0.25 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''89'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.189 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''114'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.72 |y=0.189 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''113'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.88 |y=0.3564 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''59'''</font>}}<!--2010-2014--> </div> |} {{clear|both}} {| align=left class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда|green|Победе}}||{{легенда|orange|Нерешено}}||{{легенда|red|Порази}} |} {{clear|both}} {| style="width:30%; vertical-align:top; border:2px solid green;"| | <div style="position: relative;" > {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_1 = green | боја_серије_2 = red | ширина = 650 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије1 = 1.5 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = Периоди | ознака_x2 = 1926—1952| ознака_x3 = 1952—1970| ознака_x4 = 1970—1980 | ознака_x5 = 1980—1990 | ознака_x6 = 1990—2000 | ознака_x7 = 2000—2010 | ознака_x8 = 2010—2014 | ознака_x9 = | y_макс = 900 | y_мин = 100 | скала = да | интервал_примарне_скале = 50 | S01V01 = | S01V02 = 626 | S01V03 = 848 | S01V04 = 378 | S01V05 = 535 | S01V06 = 562 | S01V07 = 399 | S01V08 = 138 | S01V09 = | S02V01 = | S02V02 = 552 | S02V03 = 652 | S02V04 = 328 | S02V05 = 380 | S02V06 = 445 | S02V07 = 391 | S02V08 = 160 | S02V09 = | назнаке = да }} <!--Зелено дато голова--> {{Image label|x=0.11 |y=0.19 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''626'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.268 |y=0.015 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''848'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.428 |y=0.322 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''378'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.494 |y=0.2 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''535'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.19 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''562'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.75 |y=0.295 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''399'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.8 |y=0.481 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''138'''</font>}}<!--2010-2014--> <!--Црвено примљено голова--> {{Image label|x=0.11 |y=0.2312|scale=650|text=<font size=3 color="red">'''552'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.265 |y=0.129 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''652'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.378 |y=0.38 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''328'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.498 |y=0.35 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''380'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.27 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''445'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.7 |y=0.335 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''391'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.864 |y=0.466 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''160'''</font>}}<!--2010-2014--> </div> |} {{clear|both}} {| align=left class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда|green|Дато голова}}||{{легенда|red|Примљено голова}} |} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} ==Сезоне 1926. — 2024.== {{Navbox |name = |navbar=plain |titlestyle = font-style:italic; background:lightgreen; color:black; |title = <font size=4 color="black"><center>'''Сезоне Палилулца'''</center></font> |listclass = hlist |image = |groupstyle = background:lightgreen; color:black; text-align: left; |group1 = '''Трећи Разред''' |list1style = background: #FFFACD; |list1 = '''[[Трећи разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1926/27.|1926/27.]]{{Напомена|name="1926/27."}} * [[Трећи разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1927/28.|1927/28.]]{{Напомена|name="1927/28."}} * [[#Сезоне од 1948. до 1951.|1948/49.]]{{Напомена|name="1948/49."}}''' |group2 = '''Други Разред''' |list2style = background: #C0FFC0; |list2 = '''[[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1928/29.|1928/29.]]{{Напомена|name="1928/29."}} * [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1929/30.|1929/30.]]{{Напомена|name="1929/30."}} * [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1930/31.|1930/31.]]{{Напомена|name="1930/31."}} * [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1931/32.|1931/32.]]{{Напомена|name="1931/32."}} * [[Други разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1932/33.|1932/33.]]{{Напомена|name="1932/33."}} * [[Првенство другог А разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1953/54.|1953/54.]]{{Напомена|name="1953/54."}} * [[Првенство другог Ц разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1958/59.|1958/59.]]{{Напомена|name="1958/59."}} * [[Првенство друге Београдске лиге Б-е групе Београдског подсавеза у фудбалу 1964/65.|1964/65.]]{{Напомена|name="1964/65."}}''' |group3 = '''Први Разред''' |list3style = background: #FFFACD; |list3 = '''[[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1933/34.|1933/34.]]{{Напомена|name="1933/34."}} * [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1934/35.|1934/35.]]{{Напомена|name="1934/35."}} * [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1935/36.|1935/36.]]{{Напомена|name="1935/36."}} * [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1936/37.|1936/37.]]{{Напомена|name="1936/37."}} * [[Први „Б” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1937/38.|1937/38.]]{{Напомена|name="1937/38."}} * [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1938/39.|1938/39.]]{{Напомена|name="1938/39."}} * [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1939/40.|1939/40.]]{{Напомена|name="1939/40."}} * [[Први „А” разред Београдског лоптачког подсавеза у фудбалу 1940/41.|1940/41.]]{{Напомена|name="1940/41."}} * [[#Сезоне од 1941. до 1944.|1941/42.]]{{Напомена|name="1941/42."}} * [[#Сезоне од 1941. до 1944.|1942/43.]]{{Напомена|name="1942/43."}} * [[#Сезоне од 1941. до 1944.|1943/44.]]{{Напомена|name="1943/44."}} * [[#Сезоне од 1948. до 1951.|1950.]]{{Напомена|name="1950."}} * [[#Сезоне од 1948. до 1951.|1951.]]{{Напомена|name="1951."}} * [[#Сезоне од 1948. до 1951.|1952.]]{{Напомена|name="1952."}} * 1952/53.{{Напомена|name="1952/53."}} * [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1954/55.|1954/55.]]{{Напомена|name="1954/55."}} * [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1955/56.|1955/56.]]{{Напомена|name="1955/56."}} * [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1956/57.|1956/57.]]{{Напомена|name="1956/57."}} * [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1957/58.|1957/58.]]{{Напомена|name="1957/58."}} * [[Првенство првог Б разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1959/60.|1959/60.]]{{Напомена|name="1959/60."}} * [[Првенство првог Б-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1960/61.|1960/61.]]{{Напомена|name="1960/61."}} * [[Првенство првог Б-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1961/62.|1961/62.]]{{Напомена|name="1961/62."}} * [[Првенство првог Ц-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1962/63.|1962/63.]]{{Напомена|name="1962/63."}} * [[Првенство првог Ц-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1963/64.|1963/64.]]{{Напомена|name="1963/64."}} ''' |group4 = Графички приказ 1926 — 1964 |list4style = |list4 = <div class="overflowbugy" style="overflow:auto;"> {{#tag:timeline| DateFormat = dd/mm/yyyy ImageSize = width:1400 height:auto barincrement:18 Period = from:01/01/1926 till:01/01/1965 TimeAxis = orientation:horizontal PlotArea = right:10 left:10 bottom:25 top:10 Colors = id:bg value:rgb(1,1,1) id:major value:black id:minor value:rgb(0.8,0.8,0.8) id:text value:black id:header value:powderblue2 id:htext value:white id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5)<!-- тамно зелено --> id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3)<!-- жуто --> id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) id:зелено value:rgb(0.6,0.9,0.2) id:плаво value:rgb(0.6,0.9,1) id:црвено value:rgb(1,0.4,0.0) BackgroundColors = canvas:bg ScaleMajor = gridcolor:major unit:year increment:1 start:01/01/1926 ScaleMinor = gridcolor:minor unit:month increment:1 start:01/01/1926 BarData = Barset:SТрећиРазред Barset:S1926 Barset:SДругиРазред Barset:S1928 Barset:SПрвиРазред Barset:S1933 Barset:размак_при_дну PlotData = width:12 textcolor:black barset:SТрећиРазред shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:плаво from:01/06/1926 till:30/03/1929 text:Трећи разред barset:S1926 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:плаво from:01/08/1926 till:30/06/1928 barset:break color:плаво from:01/08/1948 till:30/06/1949 barset:SДругиРазред shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:header from:01/06/1928 till:30/01/1931 text:Други разред barset:S1928 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:header from:01/08/1928 till:30/06/1933 barset:break color:header from:01/08/1958 till:30/06/1959 barset:SПрвиРазред shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:зелено from:01/06/1933 till:30/12/1935 text:Први разред barset:S1933 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:зелено from:01/08/1933 till:01/07/1944 barset:break shift:(20,-5) anchor:from fontsize:m color:bl4 from:01/08/1944 till:31/07/1948 text:Није учествовао barset:break color:зелено from:01/08/1949 till:30/06/1958 barset:break color:зелено from:01/08/1959 till:30/06/1964 }} </div> |group5 = '''Друга Београдска лига''' |list5style = background: #C0FFC0; |list5 = '''[[Друга Београдска лига Б група Београдског подсавеза у фудбалу 1964/65.|1964/65.]]{{Напомена|name="1964/65."}}''' |group6 = '''Прва Београдска лига''' |list6style = background: #FFFACD; |list6 = '''1965/66.{{Напомена|name="1965/66."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1966/67.|1966/67.]]{{Напомена|name="1966/67."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1967/68.|1967/68.]]{{Напомена|name="1967/68."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1968/69.|1968/69.]]{{Напомена|name="1968/69."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1969/70.|1969/70.]]{{Напомена|name="1969/70."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1970/71.|1970/71.]]{{Напомена|name="1970/71."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1971/72.|1971/72.]]{{Напомена|name="1971/72."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1972/73.|1972/73.]]{{Напомена|name="1972/73."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1973/74.|1973/74.]]{{Напомена|name="1973/74."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1974/75.|1974/75.]]{{Напомена|name="1974/75."}} * [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1975/76.|1975/76.]]{{Напомена|name="1975/76."}} * [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1976/77.|1976/77.]]{{Напомена|name="1976/77."}} * [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1977/78.|1977/78.]]{{Напомена|name="1977/78."}} * [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1978/79.|1978/79.]]{{Напомена|name="1978/79."}} * [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1979/80.|1979/80.]]{{Напомена|name="1979/80."}} * [[Прва „А” Београдска лига у фудбалу 1980/81.|1980/81.]]{{Напомена|name="1980/81."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1981/82.|1981/82.]]{{Напомена|name="1981/82."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1984/85.|1984/85.]]{{Напомена|name="1984/85."}} * [[Прва Београдска лига у фудбалу 1985/86.|1985/86.]]{{Напомена|name="1985/86."}} * [[Прва Београдска лига група „Дунав” у фудбалу 1987/88.|1987/88.]]{{Напомена|name="1987/88."}} ''' |group7 = '''Београдска зона''' |list7style = background: #C0FFC0 |list7 = '''[[Београдска зона у фудбалу 1982/83.|1982/83.]]{{Напомена|name="1982/83."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1983/84.|1983/84.]]{{Напомена|name="1983/84."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1986/87.|1986/87.]]{{Напомена|name="1986/87."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1988/89.|1988/89.]]{{Напомена|name="1988/89."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1989/90.|1989/90.]]{{Напомена|name="1989/90."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1990/91.|1990/91.]]{{Напомена|name="1990/91."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1991/92.|1991/92.]]{{Напомена|name="1991/92."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1992/93.|1992/93.]]{{Напомена|name="1992/93."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1993/94.|1993/94.]]{{Напомена|name="1993/94."}} * [[Београдска зона у фудбалу 1994/95.|1994/95.]]{{Напомена|name="1994/95."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2002/03.|2002/03.]]{{Напомена|name="2002/03."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2003/04.|2003/04.]]{{Напомена|name="2003/04."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2004/05.|2004/05.]]{{Напомена|name="2004/05."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2005/06.|2005/06.]]{{Напомена|name="2005/06."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2011/12.|2011/12.]]{{Напомена|name="2011/12."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2012/13.|2012/13.]]{{Напомена|name="2012/13."}} * [[Београдска зона у фудбалу 2013/14.|2013/14.]]{{Напомена|name="2013/14."}} ''' |group8 = '''Српска лига''' |list8style = background: #FFFACD; |list8 = '''[[Српска лига „Север” — група Београд у фудбалу 1995/96.|1995/96.]]{{Напомена|name="1995/96."}} * [[Српска лига — Београд у фудбалу 2000/01.|2000/01.]]{{Напомена|name="2000/01."}} * [[Српска лига Београд у фудбалу 2001/02.|2001/02.]]{{Напомена|name="2001/02."}} * [[Српска лига Београд у фудбалу 2006/07.|2006/07.]]{{Напомена|name="2006/07."}} * [[Српска лига Београд у фудбалу 2007/08.|2007/08.]]{{Напомена|name="2007/08."}} * [[Српска лига Београд у фудбалу 2008/09.|2008/09.]]{{Напомена|name="2008/09."}} * [[Српска лига Београд у фудбалу 2009/10.|2009/10.]]{{Напомена|name="2009/10."}} * [[Српска лига Београд у фудбалу 2010/11.|2010/11.]]{{Напомена|name="2010/11."}} ''' |group9 = '''Друга савезна лига''' |list9style = background: #C0FFC0; |list9 = '''[[Друга лига „Исток” у фудбалу 1996/97.|1996/97.]]{{Напомена|name="1996/97."}} * [[Друга лига „Исток” у фудбалу 1997/98.|1997/98.]]{{Напомена|name="1997/98."}} * [[Друга лига „Исток” у фудбалу 1998/99.|1998/99.]]{{Напомена|name="1998/99."}} * [[Друга лига „Север” у фудбалу 1999/00.|1999/00.]]{{Напомена|name="1999/00."}}''' |group10 = Графички приказ 1964 — 2014 |list10style = |list10 = <div class="overflowbugy" style="overflow:auto;"> {{#tag:timeline| DateFormat = dd/mm/yyyy ImageSize = width:1400 height:auto barincrement:18 Period = from:01/01/1964 till:31/12/2014 TimeAxis = orientation:horizontal PlotArea = right:10 left:10 bottom:25 top:10 Colors = id:bg value:rgb(1,1,1) id:major value:black id:minor value:rgb(0.8,0.8,0.8) id:text value:black id:header value:powderblue2 id:htext value:white id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) id:зелено value:rgb(0.6,0.9,0.2) id:плаво value:rgb(0.6,0.9,1) id:црвено value:rgb(1,0.4,0.0) id:Green value:Green BackgroundColors = canvas:bg ScaleMajor = gridcolor:major unit:year increment:1 start:01/01/1964 ScaleMinor = gridcolor:minor unit:month increment:1 start:01/01/1964 BarData = Barset:SДругаБгдЛига Barset:S1964 Barset:SПрваБгдЛига Barset:S1965 Barset:SБгдЗона Barset:S1982 Barset:SСрЛига Barset:S1995 Barset:SДругаЛига Barset:S1996 Barset:размак_при_дну PlotData = width:12 textcolor:black barset:SДругаБгдЛига shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:плаво from:01/01/1964 till:30/11/1969 text:"Друга Београдска лига" barset:S1964 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:плаво from:01/08/1964 till:30/06/1965 barset:SПрваБгдЛига shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:minor from:01/06/1965 till:31/12/1970 text:"Прва Београдска лига" barset:S1965 color:minor from:01/08/1965 till:30/06/1982 barset:break color:minor from:01/08/1984 till:30/06/1986 barset:break color:minor from:01/08/1987 till:30/06/1988 barset:SБгдЗона shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:зелено from:01/06/1982 till:30/09/1986 text:"Београдска зона" barset:S1982 color:зелено from:01/08/1982 till:30/06/1984 barset:break color:зелено from:01/08/1986 till:30/06/1987 barset:break color:зелено from:01/08/1988 till:30/06/1995 barset:break color:зелено from:01/08/2002 till:30/06/2006 barset:break color:зелено from:01/08/2011 till:30/06/2014 barset:SСрЛига shift:(2,-5) anchor:from fontsize:m color:header from:01/06/1995 till:31/05/1998 text:"Српска лига" barset:S1995 color:header from:01/08/1995 till:30/06/1996 barset:break color:header from:01/08/2000 till:30/06/2002 barset:break color:header from:01/08/2006 till:30/06/2011 barset:SДругаЛига shift:(3,-5) anchor:from fontsize:m color:Green from:30/05/1996 till:31/01/1999 text:"Друга лига" barset:S1996 color:Green from:01/08/1996 till:30/06/2000 barset:Skip shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:црвено from:30/05/2007 till:31/12/2014 text:"Одустао од такмичења 2014/15. }} |group11 = '''Међуопштинска лига Београд''' |list11style = background: #FFFACD; |list11 = '''[[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]{{Напомена|name="2019/20."}} * [[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]{{Напомена|name="2020/21."}} * [[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]{{Напомена|name="2021/22."}} |group12 = Графички приказ 2019 — 2024 |list12style = |list12 = <div class="overflowbugy" style="overflow:auto;"> {{#tag:timeline| DateFormat = dd/mm/yyyy ImageSize = width:1400 height:auto barincrement:25 Period = from:01/01/2019 till:31/12/2024 TimeAxis = orientation:horizontal PlotArea = right:10 left:15 bottom:25 top:10 Colors = id:bg value:rgb(1,1,1) id:major value:black id:minor value:rgb(0.8,0.8,0.8) id:text value:black id:header value:powderblue2 id:htext value:white id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) id:зелено value:rgb(0.6,0.9,0.2) id:плаво value:rgb(0.6,0.9,1) id:црвено value:rgb(1,0.4,0.0) BackgroundColors = canvas:bg ScaleMajor = gridcolor:major unit:year increment:1 start:01/01/2019 ScaleMinor = gridcolor:minor unit:month increment:1 start:01/01/2019 BarData = Barset:SДругаБгдЛига Barset:S2019 Barset:размак_при_дну PlotData = width:12 textcolor:black barset:SДругаБгдЛига shift:(6,-5) anchor:from fontsize:m color:зелено from:25/08/2019 till:31/10/2020 text:"Међуопштинска лига Београд група „Б” " barset:S2019 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:зелено from:25/08/2019 till:30/06/2022 }} }} </div> {{clear|both}} == „Црни август” 2014. за клуб<ref>Новине "СПОРТКИ ЖУРНАЛ" 16. августа 2014. година, страна 7.</ref> == {{quote box|width=46%|align=left|quote=<font size=3 color="green">'''<center>Фудбал у српској престоници добио још један шамар.<br/>Палилулац је одустао од такмичења у [[Београдска зона|<font size=3 color="green">Београдској зони</font>]]!<br/>У предвечерје старта нове сезоне 2014/2015, иступа клуб који је годинама, деценијама играо и те како запажену улогу на „малим” теренима [[Београд|<font size=3 color="green">Београда</font>]], али и [[Србија|<font size=3 color="green">Србије</font>]].'''</font></center>}} {{clear|both}} == "[[Трилогија]]"{{Напомена|Три драме, спева, романа итд., који сваки за себе представљају целину, а сва три заједно такође чине целину}} Палилулац (1924, 1948. и 2019) == <blockquote> '''<u>15. јуна 1924.</u>''' године Бранко Николић Либаде и његови истомишљеници су основали фудбалски клуб Палилулац под именом БСК Златибор. Од 1941. до 1948. године клуб се није такмичио, него је играо само пријатељске утакмице. '''<u>1948.</u>''' године Браћа Мома и Аца Кесеровић, Сингер Јовановић, Дуле Живановић „Мучкомозац” и голман Гојко Џепина у присуству Бранка Николића Либаде и Милана Марковића<br/>су активирали клуб. Сениорска екипа је привремено неактивна од сезоне 2014/15. године. Први тим је последњу утакмицу одиграо против [http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушнице], ([[Глогоњски Рит]])<br/>[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2013/14.|15. јуна 2014.]] године и победио са 3:1. '''<u>25. августа 2019.</u>''' године залагањем Вука Мусића, [[Војин Дворнић|Војина Дворнића]], Насера Рамадановског, , Саша Јакшић и Дејана Данојлића, заљубљеници у зелено—бели дрес,<br/>сениорски тим је поново активан.<br/>Прва утакмица одиграна је у [[Крњача (Београд)|Крњачи]], на [[Фудбалско игралиште|игралишту]] Палилулца. Гостовао је [[ФК ПКБ|ПКБ]], ([[Падинска Скела]]) који је победио.<br/>Резултат{{Напомена|25.08.2019. Крњача<br/>коло 1.<br/>Међуопштинска лига<br/>Палилулац — '''ПКБ'''<br/>{{spaces|10}}'''1:2''' (0:1)}} није толико битан, већ је важно да је први тим Палилулца поново кренуо. ''' ''А када један клуб има такве спортске раднике, можели се икада угасити и престати да ради?!...'' ''' </blockquote> {{clear|both}} {| |- | valign="top"| :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Недеља 25. августа 2019. године у 16:30 часова<br/>Првенствена утакмица Међуопштинске лиге група „Б”, прво коло.<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ",<br/>четвртак 29. августа 2019.</ref>'''<br />[[Фудбалско игралиште|Игралиште]] Палилулца, [[Крњача (Београд)|Крњача]], [[Публика|гледалаца]] око 100<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п]] Гојко Шошкић ([[Београд]]) (6,5)<br/>[[Помоћни судија (фудбал)|Помоћници]][[Датотека:Offside icon.svg|безоквира|upright=0.1|Помоћнe судијe]]: Немања Росић ([[Београд]]) и Дарко Пејчић ([[Београд]])<br />[http://www.fss.rs/index.php?id=1236 Делегат] [http://www.fsb.org.rs/3-beogradska-liga-1?todo=edit&file=medjuopstinska_liga_grupa_B.l98 ФСБ]: Слободан Филиповић ([[Београд]]) |- style="background:#dcdbd6; text-align:left;" !style="width: 26em;"|'''Домаћин'''||style="text-align:center;"|'''Резултат'''||style="width: 26em;"|'''Гост''' |- ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|35п]] Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] |<hr>{{spaces|2}}1. Александар Јасић (6)<br />{{spaces|2}}2. Урош Тошковић (6) {{suboff|<big>70</big>}} {{subon}} Владан Билбија (—)<br />{{spaces|2}}3. Александар Врцељ (6) {{suboff|<big>60</big>}} {{subon}} Немања Манић (6)<br />{{spaces|2}}4. Бобан Здравковић (6,5)<br />{{spaces|2}}5. Петар Лукић (6)<br />{{spaces|2}}6. Никола Аћимовић (6) {{suboff|<big>60</big>}} {{subon}} Марко Пандуровић (6)<br />{{spaces|2}}7. Урош Јозић (6) {{suboff|<big>75</big>}} {{subon}} Стефан Лутовац (—)<br />{{spaces|2}}8. Јован Аћимовић (6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|10п|40]]<br />{{spaces|2}}9.Александар Костић (6,5) {{гол|70}}<br />10. Драгољуб Данојлић (6) {{suboff|<big>70</big>}} {{subon}} Ђорђе Лоцић (—)<br />11. Стефан Станојевић (6) [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]<br />12. <br />13. Стефан Лутовац<br />14. Владан Билбија<br />15. Младен Радовановић<br />16. Филип Јовић<br />17. Марко Пандуровић<br />18. Немања Манић<br />19. Ђорђе Лоцић<br/>Тренер: Мирко Лутовац}} |style="text-align:center;"|'''1:2'''<br />(0:1) ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:FK PKB.png|25п]]‎ [[ФК ПКБ|ПКБ]], [[Падинска Скела]] |<hr>{{spaces|2}}1. Радован Антонић (6,5)<br />{{spaces|2}}2. Милош Радојевић (6,5)<br />{{spaces|2}}3. Владимир Ерчић (7) [[Датотека:Yellow card.svg|10п|70’]]<br />{{spaces|2}}4. Огњен Поповић (6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|10п|40’]]<br />{{spaces|2}}5. Александар Аћимовић (7) {{гол|65}}<br />{{spaces|2}}6. Милутин Соковић (6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|10п|55’]] {{suboff|<big>60</big>}} {{subon}} Коста Којић (6)<br />{{spaces|2}}7. Владимир Стефановић (6,5) [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]] {{гол|10|{{tooltip|КУ|Казнени Ударац}}}} [[Датотека:Yellow card.svg|10п|30’]]<br />{{spaces|2}}8. Мирсад Хајра (6,5)<br />{{spaces|2}}9. Дејан Ђорђевић (6,5) {{suboff|<big>80</big>}} {{subon}} Никола Јанковић (—)<br />10. Александар Дамњановић (7,5)<br />11. Никола Ђоба (6,5) {{suboff|<big>75</big>}} {{subon}} Душан Тодић (—)<br />12. <br />13. <br />14. Душан Тодић<br />15. Никола Анђеловић<br />16. Никола Јанковић<br />17. Коста Којић<br />18. <br />19. <br/>Тренер: Владимир Гашић}} |} {{clear|both}} | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Tunel 2019.jpg|мини|250п|<center>Излаз из кризе ка бољој будућности.</center>]] {{clear|both}} |} {| |- | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac zapisnik 25-avg-2019.jpg|мини|480п|л|<center>Записник са утакмице</center>]] | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Beograd 25-avg-2019.jpg|мини|480п|<center>1. коло, Палилулац — ПКБ 1:2 (0:1)</center>Здесна налево: 7 Урош Јозић, 10 Драгољуб Данојлић, 8 Јован Аћимовић,<br/>3 Александар Врцељ, 9 Александар Костић, 1 Александар Јасић,<br/>4 Бобан Здравковић, 2 Урош Тошковић, 6 Никола Аћимовић, 5 Петар Лукић,<br/>11 Стефан Станојевић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]], Тренер: Мирко Лутовац (није на слици)]] {{clear|both}} |} == Турнири == === Пехар СК „Слога” [[Београд]] 1930. година<ref name="ФТЈС"/> === :Током лета и јесени 1930. године одржано је такмичење за подмладак које<br/>организовала СК „Слога” [[Београд]]. Дародавац и предаја пехара победнику<br/>био је г. Милан Т. Стефановић, дворски јувелир. :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- bgcolor=#dcdbd6 align=center |align=right bgcolor= #dcdbd6 style="width:1em;"|{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} | align=left style="width:12em;"| '''Клуб''' |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center |align=right|{{tooltip|'''1.'''|Освајач пехара}}|| align=left | {{tooltip|'''Слога'''|Освајач пехара}}, [[Београд]]||9||9||0||0||50||{{spaces|2}}5||{{spaces|2}}45||{{tooltip|'''18'''|Освајач пехара}} |- align=center |align=right|2.|| align=left | Венеција, [[Београд]]||9||7||0||2||22||10||{{spaces|2}}12||14 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|3.|| align=left | Палилулац, [[Београд]]||9||5||0||4||19||15||{{spaces|3}}4||10 |- align=center |align=right|4.|| align=left | Тапетар, [[Београд]]||9||5||0||4||20||22||{{spaces|2}}-2||10 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|5.|| align=left | Конкордија, [[Београд]]||9||4||0||5||17||16||{{spaces|3}}1||{{spaces|2}}8 |- align=center |align=right|6.|| align=left | Победа, [[Београд]]||9||4||0||5||23||25||{{spaces|2}}-2||{{spaces|2}}8 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|7.|| align=left | Омладинац, [[Београд]]||9||4||0||5||16||29||-13||{{spaces|2}}8 |- align=center |align=right|8.|| align=left | Орлић, [[Београд]]||9||3||0||6||12||27||-15||{{spaces|2}}6 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|9.|| align=left | Јединство, [[Београд]]||9||2||0||7||{{spaces|2}}8||20||-12||{{spaces|2}}4 |- align=center |align=right|10.|| align=left | Бачка, [[Београд]]||9||2||0||7||13||31||-18||{{spaces|2}}4 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 | colspan="9"| |} {{clear|both}} === Међународни Омладински Турнир — МОТ<ref name = "Архива"/> === {| |- | valign="top"| :[[Датотека:FK Palilulac memorandum 1964.jpg|600п|л|<center>Заглавље меморандума турнира из 1964. године</center>]] <center>Заглавље меморандума турнира из 1964. године</center> | style="width:20px;"| | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Beograd MOT Grb.jpg|200п|<center>Лого МОТ-а</center>]] <center>Лого МОТ-а</center> |} {{clear|both}} <!-- <blockquote> --> Палилулац је у периоду од 1961. године до 1962. године, најпре самостално, а од 1963. године до 1965. године у сарадњи са [[ФК Партизан|Партизаном]], [[Београд]] организовао<br/>МЕЂУНАРОДНИ ОМЛАДИНСКИ ТУРНИР (МОТ). Турнир је организован под покровитељством [[Београдски сајам|Београдског сајма]], уз одобрење [[Фудбалски савез Југославије|Фудбалског савеза Југославије]] и<br/>[[Београд]]ског фудбалског подсавеза. Све утакмице на турнирима трајале су 40 минута по полувремену, док је одмор између полувремена био 10 минута, Уколко се деси да се у регуларном времену утакмица<br/>заврши нерешеним резултатом играли су се продужеци и то два пута по 10 минута уз примену уобичајених фудбалских правила што значи да се приступало извођењу једанаестераца<br/>у случају да се продужеци заврше нерешеним резултатом, а уколико резултат и после извођења једанаестераца остане нерешен, свака екипа изводи још по један једанаестерац и тако<br/>наизменично до коначне победе једног тима. Међународни омладински турнир је поред турнира „Кварнерске ривијере“ који се одржавао у [[Ријека (град)|Ријеци]], био најквалитетније такмичење омладинских екипа у фудбалу који су били одржавани<br/>у бившој [[Југославија|Југославији]]. <!-- </blockquote> --> {{clear|both}} Турнири су одржани: ==== (-{I}-) 24—27. августа 1961. у [[Београд]]у ==== {| |- | valign="top"| Омладински стадион: # [[ФК Вардар|Вардар]] ([[Скопље]]) # [[ГНК Динамо|Динамо]] ([[Загреб]]) # Палилулац ([[Београд]]) и # [[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Вардар|'''Вардар''']]||style="text-align:center;"|'''3:2'''||[[ГНК Динамо|Динамо]] |- ||[[ФК Партизан|'''Партизан''']]||style="text-align:center;"|'''5:1'''||Палилулац |- ||[[ФК Партизан|'''Партизан''']]||style="text-align:center;"|'''5:2'''||[[ФК Вардар|'''Вардар''']] |- ||[[ГНК Динамо|'''Динамо''']]||style="text-align:center;"|'''4:0'''||Палилулац |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Партизан|'''Партизан''']] |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| Градски стадион у [[Земун]]у # [[ФК Војводина|Војводина]] ([[Нови Сад]]) # [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) # [[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Београд]]) и # [[ФК Смедерево 1924|Будућност]] ([[Смедерево]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Војводина|'''Војводина''']]||style="text-align:center;"|'''6:0'''||[[ФК Смедерево 1924|Будућност]] |- ||[[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']]||style="text-align:center;"|'''5:0'''||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] |- ||[[ФК Војводина|'''Војводина''']]||style="text-align:center;"|'''2:0'''||[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |- ||[[ФК Смедерево 1924|Будућност]]||style="text-align:center;"|'''?:?'''||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Војводина|'''Војводина''']] |} {{clear|both}} |} <!-- Финале 27. августа 1961. године '''[[ФК Војводина|Војводина]]''' ([[Нови Сад]]) — [[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) '''1:1''', [[Jedanaesterac|једанаестерци]] '''6:5''' Победник: [[Датотека:Cup Winner.png]] '''[[ФК Војводина|Војводина]]''' ([[Нови Сад]]) --> :Финале је одиграно као предигра првенствене утакмице [[ФК Партизан|'''Партизан''']] — [[ОФК Београд]] ('''2:1''').<ref>https://www.partizanopedia.rs/6162.html</ref><br/>Утакмици је присуствовало 35.000 гледалаца.<ref name="турнир1961">Новине "ФУТБАЛ" 29. август 1961.</ref> {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background: #f9f9f9; float: left; margin-left: 2em; margin-bottom: 0.5em; border:1px solid green" |- |style="width: 20.5em;"|{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:FK Partizan logo.png|25п]] [[ФК Партизан|'''Партизан''']] |<hr>{{spaces|2}}1. [[Милутин Шошкић]]<br />{{spaces|2}}2. [[Фахрудин Јусуфи]]<br />{{spaces|2}}3. [https://crnobelanostalgija.com/2015/02/foto-arhiva-vladimir-petrovic.html Владимир Петровић] [[Датотека:Red card.svg|10п]] 32'<br />{{spaces|2}}4. [[Лазар Радовић]]<br />{{spaces|2}}5. [[Милорад Милутиновић]]<br />{{spaces|2}}6. [[Велибор Васовић]]<br />{{spaces|2}}7. [https://crnobelanostalgija.com/2012/11/foto-arhiva-joakim-vislavski.html Јоаким Виславски]<br />{{spaces|2}}8. [[Владица Ковачевић]] [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]]<br />{{spaces|2}}9. [[Мустафа Хасанагић]] {{suboff}}<br/>{{spaces|5}}({{subon}} [https://crnobelanostalgija.com/2012/06/foto-arhiva-miodrag-jefte-petrovic.html Миодраг Петровић])<br />10. [[Милан Галић]] 1:0 {{гол|16}}, 2:1 {{гол|60}}<br />11. [http://www.reprezentacija.rs/mihajlovic-branislav/ Бранислав Михајловић]}} |style="width: 4em;"|'''2:1''' (1:1) |style="width: 20.5em;"|{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:Грб ОФК Београд.png|30п]] [[ОФК Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. [[Србољуб Кривокућа]]<br />{{spaces|2}}2. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/-abecedarnik1114-gruji%C4%87-milo%C5%A1-ofk-beogradro%C4%91en-0704-1936-u-valjevupozicija-u-tim/1259033410951206/ Милош Грујић]<br />{{spaces|2}}3. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/-abecedarnik981-gavri%C4%87-mom%C4%8Dilo-gabbo-ofk-beogradro%C4%91en-04081938-u-sinjupozicija-u/1252595164928364/ Момчило Гаврић]<br />{{spaces|2}}4. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/-abecedarnik2006-mari%C4%87-dragoljub-ofk-beogradro%C4%91en-20011934-u-po%C5%BEegipozicija-u-ti/1338092983045248/ Драгољуб Марић]<br />{{spaces|2}}5. [[Василије Шијаковић]]<br />{{spaces|2}}6. [[Сава Антић]]<br />{{spaces|2}}7. [[Спасоје Самарџић]]<br />{{spaces|2}}8. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/1405841536270392/ Милорад Попов]<br />{{spaces|2}}9. [[Јосип Скоблар]]<br />10. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/1366657566855456/ Верослав Младеновић] 1:1 {{гол|32}}<br />11. Станковић<br/>{{spaces|5}}}} |} {{clear|both}} {{Рунда-4 <!--Полуфинале--> |26. августа 1961.|'''Партизан''', Београд|'''5'''|Вардар, Скопље|2 |26. августа 1961.|'''Војводина''', Нови Сад|'''2'''|Црвена звзда, Београд|0 <!--финале--> |27. августа 1961. |Партизан, Београд|1({{tooltip|5|Пенали}})|'''Војводина''', {{tooltip|НС|Нови Сад}} [[Датотека:Cup Winner.png]]|1({{tooltip|'''6'''|Пенали}})}} :Победнику турнира, пехар СД „Палилулац”, предао Стевовић помоћник генералног директора [[Београдски сајам|Београдског сајма]].<ref name="турнир1961" /> {{clear|both}} ==== (-{II}-) 29. мај — 3. јун 1962. ==== {| |- | valign="top"| Група [[Вршац]]: # [[Como 1907|Комо]] ([[Комо (град)|Комо]], [[Италија]]) # [[ФК Вршац|Вршац]] ([[Вршац]]) # [[ФК Вардар|Вардар]] ([[Скопље]]) # [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[Como 1907|'''Комо''']]||style="text-align:center;"|'''1:0'''||[[ФК Вршац|Вршац]] |- ||[[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']]||style="text-align:center;"|'''2:1'''||[[ФК Вардар|Вардар]] |- ||[[ФК Вршац|'''Вршац''']]||style="text-align:center;"|'''1:0'''||[[ФК Вардар|Вардар]] |- ||[[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']]||style="text-align:center;"|'''2:0'''||[[Como 1907|Комо]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']] |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| Група [[Смедерево]]: # [[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Београд]]) # [[ФК Смедерево 1924|Смедерево]] ([[Смедерево]]) # [[ГНК Динамо|Динамо]] ([[Загреб]]) # [https://us.soccerway.com/teams/italy/ac-mantova/2983/venue/ Мантова] ([[Мантова]], [[Италија]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Раднички Београд|'''Раднички''']]||style="text-align:center;"|'''8:0'''||[[ФК Смедерево 1924|Смедерево]] |- ||[[ГНК Динамо|'''Динамо''']]||style="text-align:center;"|'''1:0'''||[https://us.soccerway.com/teams/italy/ac-mantova/2983/venue/ Мантова] |- ||[https://us.soccerway.com/teams/italy/ac-mantova/2983/venue/ '''Мантова''']||style="text-align:center;"|'''2:1'''||[[ФК Смедерево 1924|Смедерево]] |- ||[[ФК Раднички Београд|'''Раднички''']]||style="text-align:center;"|'''4:2'''||[[ГНК Динамо|Динамо]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Раднички Београд|'''Раднички''']] |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| Група [[Ваљево]]: # [[ФК Будућност Ваљево|Металац]] ([[Ваљево]]) # [[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) # [[PFC Septemvri Sofia|Септември]] ([[Софија]], [[Бугарска]]) # Палилулац ([[Београд]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Будућност Ваљево|'''Металац''']]||style="text-align:center;"|'''7:6'''||[[PFC Septemvri Sofia|Септември]] |- ||[[ФК Партизан|'''Партизан''']]||style="text-align:center;"|'''?:?'''||Палилулац |- ||[[PFC Septemvri Sofia|Септември]]||style="text-align:center;"|'''?:?'''||Палилулац |- ||[[ФК Партизан|'''Партизан''']]||style="text-align:center;"|'''4:1'''||[[ФК Будућност Ваљево|Металац]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Партизан|'''Партизан''']] |} <!-- | style="width:20px;"| | valign="top"| У полуфиналу је укључена[[ФК Војводина|'''Војводина''']] ([[Нови Сад]]),<br/>победник првог турнира 1961. године --> |} :У полуфиналу је укључена [[ФК Војводина|'''Војводина''']] ([[Нови Сад]]), победник првог турнира 1961. године :Утакмице полуфинала и финала играли су се на стадиону ОФК Београд. {{Рунда-4 <!--Полуфинале--> |1. јун 1962. у 15:00 часова|'''Партизан''', Београд|'''2'''|Црвена звзда, Београд|1 |1. јун 1962. у 17:00 часова|'''Војводина''', Нови Сад|'''2'''|Раднички, Београд|1 <!--финале--> |3. јун 1962. |'''Партизан''', Београд [[Датотека:Cup Winner.png]]|'''2'''|Војводина, Нови Сад|0}} ==== (-{III}-) 1—5. маја 1963. ==== {{Image frame|align=left|width=1200|pos=bottom|caption=<!-- <center>Example usage</center> --> | content = <div class="plainlinks">{{Center|1=<div style="display: inline-block;">'''''<span style="color:green<!-- darkblue -->; font-family:'Monotype Corsiva'; font-size: 12pt">{{huge|[[Датотека:football pictogram.svg|50p]] Међунардни омладинску турнир, 1. мај 1963, Светозарево (Јагодина)|200%}}</span>'''''</div><div class="wp-teahouse-ask" style="font-size: 1.6em; width:62%;"></div> {{clear}}}} {{image array|perrow = 4|width=300 |height=200<!-- | border-width = 1 --> | image1 = FK Palilulac Bgd Svetozarevo 1963 defile MOT.jpg| caption1 = Дефиле екипа | alt1 = alt1 | text1 = | image2 = FK Palilulac Bgd Svetozarevo 1963 smotra MOT.jpg| caption2 = Смотра екипа | alt2 = alt2 | text2 = | image3 = FK Palilulac Bgd Svetozarevo 1963 otvaranje MOT.jpg| caption3 = Свечано отварање турнира | alt3 = alt3 | text3 = | image4 = FK Palilulac Svetozarevo 1 maj 1963.jpg| caption4 = Екипа ФК „Палилулац” | alt4 = alt4 | text4 =Стоје: Жика Вучковић, Срба, Цане, [[Војин Дворнић]] Дворна, Симеуновић, Живко Ћировић Кира, Иштван Чонка, Слободан Мартиновић Шуле, Неда<br/>Чуче: Матовић, Јован Јефтић Јоле, Слободан Сики, Драгутин Веланац Бата, Светозар Трбојевић Трбоје, Светозар Јаковљевић Диди, Петар Михајловић Пера<br/>Седи: Хајрудин Кадриспахић Кадрија }} }} {{clear|both}} {| |- | valign="top"| Група [[Вршац]]: # [[ФК Војводина|Војводина]] ([[Нови Сад]]) # [[ОФК Београд]] ([[Београд]]) # [[ФК Хонвед|Хонвед]] ([[Будимпешта]], [[Мађарска]]) # [[ФК Вршац|Вршац]] ([[Вршац]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Војводина|'''Војводина''']]||style="text-align:center;"|'''3:2'''||[[ОФК Београд]] |- ||[[ФК Хонвед|'''Хонвед''']]||style="text-align:center;"|'''5:0'''||[[ФК Вршац|Вршац]] |- ||[[ФК Вршац|'''Вршац''']]||style="text-align:center;"|'''4:2'''||[[ОФК Београд]] |- ||[[ФК Војводина|'''Војводина''']]||style="text-align:center;"|'''3:2'''||[[ФК Хонвед|Хонвед]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Војводина|'''Војводина''']] |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| Група [[Ваљево]]: # [[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Београд]]) # [[ХНК Ријека|Ријека]] ([[Ријека (град)|Ријека]]) # [[ФК Милан|Милан]] ([[Милано]], [[Италија]]) # [[ФК Будућност Ваљево|Металац]] ([[Ваљево]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Раднички Београд|'''Раднички''']]||style="text-align:center;"|'''3:2'''||[[ХНК Ријека|Ријека]] |- ||[[ФК Милан|Милан]]||style="text-align:center;"|'''0:1'''||[[ФК Будућност Ваљево|'''Металац''']] |- ||[[ХНК Ријека|'''Ријека''']]||style="text-align:center;"|'''2:1'''||[[ФК Милан|Милан]] |- ||[[ФК Будућност Ваљево|'''Металац''']]||style="text-align:center;"|'''3:0'''||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник [[ФК Будућност Ваљево|'''Металац''']] |} | style="width:20px;"| | valign="top"| Група [[Јагодина|Светозарево]]: # [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) # [[ФК Јагодина|Јагодина]] ([[Јагодина|Светозарево]]) # [[ФК Чепел|Чепел]] ([[Будимпешта XXI округ|Чепел]], [[Мађарска]]) # Палилулац ([[Београд]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']]||style="text-align:center;"|'''3:0'''||[[ФК Јагодина|Јагодина]] |- ||[[ФК Чепел|'''Чепел''']]||style="text-align:center;"|'''2:1'''||Палилулац |- ||'''Палилулац'''||style="text-align:center;"|'''5:2'''||[[ФК Јагодина|Јагодина]] |- ||[[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']]||style="text-align:center;"|'''6:4'''||[[ФК Чепел|Чепел]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник '''[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]''' |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| Група [[Скопље]]: # [[ФК Вардар|Вардар]] ([[Скопље]]) # [[PFC Septemvri Sofia|Септември]] ([[Софија]], [[Бугарска]]) # [[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) # [[ФК Аустрија Беч|Аустрија]] ([[Беч]], [[Аустрија]]) {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Резултати |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 8em;"|„Домаћин”||Резултат||style="width: 8em;"|„Гост” |- ||[[PFC Septemvri Sofia|'''Септември''']]||style="text-align:center;"|'''2:0'''||[[ФК Вардар|Вардар]] |- ||[[ФК Партизан|'''Партизан''']]||style="text-align:center;"|'''2:1'''||[[ФК Аустрија Беч|Аустрија]] |- ||[[ФК Вардар|'''Вардар''']]||style="text-align:center;"|'''2:0'''||[[ФК Аустрија Беч|Аустрија]] |- ||[[PFC Septemvri Sofia|'''Септември''']]||style="text-align:center;"|'''2:0'''||[[ФК Партизан|Партизан]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Победник '''[[PFC Septemvri Sofia|Септември]]''' |} <!-- [[Датотека:FK Palilulac Svetozarevo 1 maj 1963.jpg|300п|border|д|Екипа ФК „Палилулац” Стоје: Жика Вучковић, Срба, Цане, [[Војин Дворнић]] Дворна, Симеуновић, Живко Ћировић Кира, Иштван Чонка, Слободан Мартиновић Шуле, Неда<br/>Чуче: Матовић, Јован Јефтић Јоле, Сике, Драгутин Веланац Бата, Светозар Трбојевић Трбоје, Светозар Јаковљевић Диди, Пера Михајловић<br/>Седи: Хајрудин Кадриспахић Кадрија]] {{clear|both}} --> |} Полуфинале и финале играно је на [[Стадион Партизана|стадиону ЈНА]] у [[Београд]]у.<br/>Финале је одиграно као предигра утакмице [[ОФК Београд]] — [[ФК Партизан|'''Партизан''']] ('''1:3''').<br/>Утакмици је присуствовало 15.000 гледалаца.<ref>Југословенски спортски лист „СПОРТ” 6. мај 1963. година</ref> {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background: #f9f9f9; float: left; margin-left: 2em; margin-bottom: 0.5em; border:1px solid green" |- |style="width: 20.5em;"|{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:Грб ОФК Београд.png|30п]] [[ОФК Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. [[Благоје Видинић]]<br />{{spaces|2}}2. [https://hi-in.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/1363469857174227 Мирослав Миловановић]<br />{{spaces|2}}3. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/-abecedarnik981-gavri%C4%87-mom%C4%8Dilo-gabbo-ofk-beogradro%C4%91en-04081938-u-sinjupozicija-u/1252595164928364/ Момчило Гаврић]<br />{{spaces|2}}4. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/-abecedarnik2006-mari%C4%87-dragoljub-ofk-beogradro%C4%91en-20011934-u-po%C5%BEegipozicija-u-ti/1338092983045248/ Драгољуб Марић]<br />{{spaces|2}}5. [https://www.worldfootball.net/player_summary/blagomir-krivokuca/ Благоје Кривокућа]<br />{{spaces|2}}6. [[Драган Гуглета]]<br />{{spaces|2}}7. [[Спасоје Самарџић]]<br />{{spaces|2}}8. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/1405841536270392/ Милорад Попов] 1:2 {{гол|80|пенал}}<br />{{spaces|2}}9. [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/1362796953908184/ Стојан Милошев]<br />10. [[Јосип Скоблар]] [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]<br />11. [https://hi-in.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/abecedarnik196-banovi%C4%87-sreten-ofk-beogradro%C4%91en-07021939-na-cetinjupozicija-u-tim/391144741073415/ Сретен Бановић]}} |style="width: 4em;"|'''1:3''' (0:1) |style="width: 20.5em;"|{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:FK Partizan logo.png|25п]] [[ФК Партизан|'''Партизан''']] |<hr>{{spaces|2}}1. [[Милутин Шошкић]]<br />{{spaces|2}}2. [[Фахрудин Јусуфи]]<br />{{spaces|2}}3. [https://crnobelanostalgija.com/2015/02/foto-arhiva-vladimir-petrovic.html Владимир Петровић]<br />{{spaces|2}}4. [[Милан Вукелић]]<br />{{spaces|2}}5. [[Љубомир Михајловић]]<br />{{spaces|2}}6. [[Велибор Васовић]]<br />{{spaces|2}}7. [[Звездан Чебинац]]<br />{{spaces|2}}8. [[Владица Ковачевић]] [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]] 1:3 {{гол|82}}<br />{{spaces|2}}9. [[Мустафа Хасанагић]] 0:1 {{гол|10}} 0:2 {{гол|51}}<br />10. [[Милан Галић]]<br />11. [[Антун Рудински]]}} |} {{clear|both}} {{Рунда-4 <!--Полуфинале--> |субота 4. маја 1963. у 13:00|'''Црвена звзда''', {{tooltip|Бгд|Београд}}|'''3'''|Септември, Софија|1 |субота 4. маја 1963. у 15:00|Војводина, Нови Сад|0|'''Металац''', Ваљево|'''1''' <!--финале--> |недеља 5. маја 1963. у 15:00|'''Металац''', Ваљево [[Датотека:Cup Winner.png]]|1 ({{tooltip|'''5'''|Пенали}})|Црвена звезда, {{tooltip|Бгд|Београд}}|1 ({{tooltip|4|Пенали}})}} ==== (-{IV}-) 1—7. маја 1964. ==== {| |- | valign="top"| :Четврти турнир је надмашио све досадашње. Учествовало 32 екипе из земље и иностранства.<br />Осам градова је било домаћини такмићења по групама. # [[Бечеј]] # [[Вршац]] # [[Краљево]] # [[Кикинда]] # [[Ниш]] # [[Лесковац]] # [[Јагодина|Светозарево]] # [[Бела Црква]] :Победник: '''[[ФК Раднички Ниш|Раднички]]''' (Ниш) [[Датотека:Cup Winner.png]] ([[Београд]]) {{clear|both}} | style="width:15px;"| | valign="top"| :Почасни одбор турнира<ref>Почасни одбор турнира Билтен -{IV}- MOT-a</ref> # Бошко Тонев, подсекретар Савезног секретаријата за финансије [[СФРЈ]] # Јаша Рајтер, генерални директор [[Београдски сајам|Београдског сајма]] # Блажо Радунов, директор Дирекције за сировине [[СФРЈ]] # Ђорђе Везмар, председник Општинског одбора ССРН [[Градска општина Савски венац|Савски Венац]] # Илија Радаковић, председник Уравног одбора [[ФК Партизан|ФК „Партизан”]] # Саво Мартиновић, председник Извршног одбора СД „Палилулац” {{clear|both}} |} :[[Датотека:FK Palilulac bilten 1964 MOT.jpg|мини|л|<center>Насловна страна билтена.</center>]] {{clear|both}} ==== (-{V}-) 1—5. маја 1965. ==== Градови домаћини турнира: [[Светозарево]] ([[Јагодина]]), [[Сента]] и [[Београд]] Учесници турнира: # [[Датотека:FK Partizan logo.png|23п]]{{spaces|3}}[[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) # [[Датотека:Grb FK Crvena zvezda (1950 - 1995).PNG|22п]]{{spaces|3}}[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) # [[Датотека:FKRadnickiBgStari.jpg|25п]]{{spaces|3}}[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Београд]]) # [[Датотека:OFK Beograd.svg |23п]]{{spaces|3}}[[ОФК Београд]] ([[Београд]]) # [[Датотека:Grbfkradnickinis.png|22п]]{{spaces|3}}[[ФК Раднички Ниш|Раднички]] ([[Ниш]]) # [[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo4.png|18п]]{{spaces|4}}[[ФК Војводина|Војводина]] ([[Нови Сад]]) # [[Датотека:FK Senta.gif|22п]]{{spaces|3}}[[ФК Сента|Сента]] # [[Датотека:FK Jagodina.png|18п]]{{spaces|4}}[[ФК Јагодина|Јагодина]] # [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|18п]]{{spaces|4}}[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]] ([[Београд]]) # [[Датотека:GNK Dinamo Zagreb.svg|22п]]{{spaces|4}}[[ГНК Динамо|Динамо]] ([[Загреб]]) # [[Датотека:NK-Rijeka.png |20п]]{{spaces|4}}[[ХНК Ријека|Ријека]] ([[Ријека (град)|Ријека]]) # [[Датотека:FK Csepel.png|27п]]{{spaces|2}}[[ФК Чепел|Чепел]] ([[Будимпешта XXI округ|Чепел]], [[Мађарска]]) # [[Датотека:Torino FC Logo.svg.png|22п]]{{spaces|3}}[[ФК Торино|Торино]] ([[Италија]]) # [[Датотека:KilmarnockFC_crest.png‎|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Килмарнок|Килмарнок]] ([[Килмарнок]], [[Шкотска]]) # [[Датотека:FK Austria Wien Logo.png|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Аустрија Беч|Аустрија]] ([[Беч]], [[Аустрија]]) # [[Датотека:Fortuna Düsseldorf.svg|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]] ([[Диселдорф]], [[Западна Немачка]]) :Финале 9. маја 1965. године на [[Стадион Партизана|стадиону ЈНА]] у [[Београд]]у, као предигра <br/>'''[[ФК Партизан|Партизан]]''' ([[Београд]]) — [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) '''2:1''' :Победник: [[Датотека:Cup Winner.png]] '''[[ФК Партизан|Партизан]]''' ([[Београд]]) {{Beograd 1965.V.01-02}} {| | valign="top"| ==== Победници турнира ==== # 1961. — [[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo4.png|18п]]{{spaces|3}}[[ФК Војводина|Војводина]] ([[Нови Сад]]) # 1962. — [[Датотека:FK Partizan logo.png|23п]]{{spaces|2}}[[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) # 1963. —{{spaces|2}}[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]{{spaces|2}}[[ФК Будућност Ваљево|Металац]] ([[Ваљево]]) # 1964. —{{spaces|2}}[[Датотека:Grbfkradnickinis.png|22п]]{{spaces|1}}[[ФК Раднички|Раднички]] ([[Ниш]]) # 1965. — [[Датотека:FK Partizan logo.png|23п]]{{spaces|2}}[[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) | style="width:20px;"| | valign="top"| ==== На свим турнирима учествовали су ==== # [[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]{{spaces|2}}[[ФК Вардар|Вардар]] ([[Скопље]]) # [[Датотека:FK Partizan logo.png|23п]]{{spaces|2}}[[ФК Партизан|Партизан]] ([[Београд]]) # [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|20п]]{{spaces|2}}Палилулац ([[Београд]]) # [[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo4.png|18п]]{{spaces|2}}[[ФК Војводина|Војводина]] ([[Нови Сад]]) # [[Датотека:Grb FK Crvena zvezda (1950 - 1995).PNG|22п]]{{spaces|2}}[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ([[Београд]]) # [[Датотека:FKRadnickiBgStari.jpg|22п]]{{spaces|2}}[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Београд]]) |} {| | valign="top"| ==== Два пута су наступали на турниру ==== # [[Датотека:OFK Beograd.svg |23п]]{{spaces|2}}[[ОФК Београд]] ([[Београд]]) # [[Датотека:FK Jagodina.png|20п]]{{spaces|2}}[[ФК Јагодина|Јагодина]] ([[Јагодина|Светозарево]]) # [[Датотека:GNK Dinamo Zagreb.svg|20п]]{{spaces|2}}[[ГНК Динамо|Динамо]] ([[Загреб]]) # [[Датотека:ФК Семендрија 1924.png|25п]]{{spaces|1}}[[ФК Смедерево 1924|Будућност]] ([[Смедерево]]) # [[Датотека:GrbFkVrsac.png|25п]]{{spaces|1}}[[ФК Вршац|Вршац]] ([[Вршац]]) # [[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]{{spaces|2}}[[ФК Будућност Ваљево|Металац]] ([[Ваљево]]) # [[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]{{spaces|2}}[[PFC Septemvri Sofia|Септември]] ([[Софија]], [[Бугарска]]) # [[Датотека:FK Csepel.png|27п]]{{spaces|1}}[[ФК Чепел|Чепел]] ([[Будимпешта XXI округ|Чепелу]], [[Мађарска]]) | style="width:20px;"| | valign="top"| ==== По једанпут су наступали на турниру ==== # [[Датотека:Grbfkradnickinis.png|22п]]{{spaces|3}}[[ФК Раднички Ниш|Раднички]] ([[Ниш]]) # [[Датотека:NK-Rijeka.png |20п]]{{spaces|3}}[[ХНК Ријека|Ријека]] ([[Ријека (град)|Ријека]]) # [[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]{{spaces|3}}[[Como 1907|Комо]] ([[Комо (град)|Комо]], [[Италија]]) # [[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]{{spaces|3}}[https://us.soccerway.com/teams/italy/ac-mantova/2983/venue/ Мантова] ([[Мантова]], [[Италија]]) # [[Датотека:AC Milan.svg |20п]]{{spaces|3}}[[ФК Милан|Милан]] ([[Милано]], [[Италија]]) # [[Датотека:F.C. Juventus.svg|20п]]{{spaces|3}}[[ФК Јувентус|Јувентус]] ([[Торино]], [[Италија]]) # [[Датотека:Torino FC Logo.svg.png|22п]]{{spaces|3}}[[ФК Торино|Торино]] ([[Торино]], [[Италија]]) # [[Датотека:Vicenza Calcio.svg.png |20п]]{{spaces|3}}[[ФК Виченца|Ланероси Виченци]] ([[Виченца]], [[Италија]]) # [[Датотека:FK Austria Wien Logo.png|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Аустрија Беч|Аустрија]] ([[Беч]], [[Аустрија]]) # [[Датотека:Budapest Honved.png‎|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Хонвед|Хонвед]] ([[Будимпешта]], [[Мађарска]]) # [[Датотека:KilmarnockFC_crest.png‎|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Килмарнок|Килмарнок]] ([[Килмарнок]], [[Шкотска]]) # [[Датотека:Fortuna Düsseldorf.svg|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]], [[Западна Немачка]] |} :Финала ових турнира су увек били и увертире еминентних фудбалских догађаја у земљи.<br />Тако је [http://www.strategija.org/fudbalski-susreti-sa-engleskom-1/ финале 9. маја 1965.] године, била предигра сусрета [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]] — [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]] на [[Стадион Партизана|стадиону ЈНА]] у [[Београд]]у. {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:lightgreen; float: left; margin-left: 2em; margin-bottom: 0.5em; border:1px solid blue" |- |style="width: 20em;"|{{Collapsible list |hlist=on |title= {{Зас|ЈУГ|size=50п}} [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]] |<hr>{{spaces|2}}1. [[Златко Шкорић]] {{tooltip|(Дин)|Динамо, Загреб}}<br />{{spaces|2}}2. [[Владимир Дурковић]] {{tooltip|(ЦЗ)|Црвена звезда, Београд}}<br />{{spaces|2}}3. [[Фахрудин Јусуфи]] [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]{{tooltip|(Пар)|Партизан, Београд}}<br />{{spaces|2}}4. [[Радослав Бечејац]] {{tooltip|(Пар)|Партизан, Београд}}<br />{{spaces|2}}5. [[Велибор Васовић]] {{tooltip|(Пар)|Партизан, Београд}}<br />{{spaces|2}}6. [[Владимир Поповић]] {{tooltip|(ЦЗ)|Црвена звезда, Београд}}<br />{{spaces|2}}7. [[Владимир Лукарић]] (Ријека) {{suboff|'''14'''}}<br />{{spaces|5}}({{subon|'''14'''}} [[Силвестер Такач]] {{tooltip|(Вој)|Војводина, Нови Сад}})<br />{{spaces|2}}8. [[Славен Замбата]] {{tooltip|(Дин)|Динамо, Загреб}}<br />{{spaces|2}}9. [[Владимир Ковачевић]] {{tooltip|(Пар)|Партизан, Београд}} {{гол|15}}<br />10. [[Милан Галић]] ({{tooltip|(Пар)|Партизан, Београд}}<br />11. [[Драган Џајић]] {{tooltip|(ЦЗ)|Црвена звезда, Београд}}<br />Селекторска комисија:<br />{{spaces|2}}[[Александар Тирнанић]]<br />{{spaces|2}}[[Милан Антолковић]]<br />{{spaces|2}}[[Абдулах Гегић]]<br />{{spaces|2}}[[Миљан Миљанић]]}} |style="width: 4em;"|'''1:1''' (1:1) |style="width: 20em;"|{{Collapsible list |hlist=on |title= {{Зас|ЕНГ|size=50п}} [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]] |<hr>{{spaces|2}}1. [[Gordon Banks|Гордон Бенкс]]<br />{{spaces|2}}2. [[George Cohen|Џорџ Коен]]<br />{{spaces|2}}3. [[Ray Wilson (English footballer)|Реј Вилсон]]<br />{{spaces|2}}4. [[Nobby Stiles|Ноби Стајлс]]<br />{{spaces|2}}5. [[Jackie Charlton|Џек Чарлтон]]<br />{{spaces|2}}6. [[Bobby Moore|Боби Мур]] [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]]<br />{{spaces|2}}7. [[Terrry Paine|Тери Пејн]]<br />{{spaces|2}}8. [[Jimmy Greaves|Џими Гривс]]<br />{{spaces|2}}9. [[Barry Bridges|Бари Бриџиз]] {{гол|20}}<br />10. [[Alan Ball Jr.|Алан Бол]]<br />11. [[John Connelly (English footballer)|Џон Конели]]<br /><br /><br /><br /><br /><br />Селектор: [[Alf Ramsey|Алф Ремзи]]}} |} {{clear|both}} {{сакриј почетак |toggle = left |title = Државе из којих су далазили клубови на Међународни Омладински Турнир — МОТ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 97%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = lightgreen |extra1 = }} {{Location map+ |Europe|float=center|width=550|places= {{Location map marker|Europe|lat=44.8162 |long=20.4816 |label= <font size=3>'''[[СФРЈ]]'''</font>|position=left}} {{Location map marker|Europe|lat=41.888994 |long=12.492702 |label= <font size=3>'''[[Италија]]'''</font>|position=bottom}} {{Location map marker|Europe|lat=42.693118 |long=23.324974 |label= <font size=3>'''[[Бугарска]]'''</font>|position=bottom}} {{Location map marker|Europe|lat=48.202809 |long=16.363218 |label= <font size=3>'''[[Аустрија]]'''</font>|position=left}} {{Location map marker|Europe|lat=47.485282 |long=19.063012 |label= <font size=3>'''[[Мађарска]]'''</font>|position=right}} {{Location map marker|Europe|lat=55.856969 |long=-4.246193 |label= <font size=3>'''[[Шкотска]]'''</font>|position=bottom}} {{Location map marker|Europe|lat=52.382534 |long=13.549593 |label= <font size=3>'''[[Немачка]]'''</font>|position=bottom}} | relief = yes|caption=<center>'''Државе из којих су далазили тимови на МОТ'''</center> }} {{clear|both}} {| align=center | valign="top"| {{Location map+ |Yugoslavia|float=left|width=450|places= {{Location map marker|Yugoslavia|lat=44.800927 |long=20.438353 |label= '''[[Београд]]'''| background = orange |position=top}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=43.968627 |long=21.268549 |label= '''[[ФК Јагодина|Јагодина]]''' [[Јагодина|Светозарево]]|position=bottom}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=43.315202 |long=21.908694 |label= '''[[ФК Раднички Ниш|Раднички]]''' [[Ниш]]|position=bottom}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=44.660562 |long=20.901457 |label= '''[[ФК Смедерево 1924|Будућност]]''' [[Смедерево]]|position=bottom}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=44.261778 |long=19.874673 |label= '''[[ФК Будућност Ваљево|Металац]]''' [[Ваљево]]|position=bottom}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=45.246055 |long=19.841790 |label= '''[[ФК Војводина|Војводина]]''' [[Нови Сад]]|position=top}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=45.931223 |long=20.127446 |label= '''[[ФК Сента|Сента]]''' |position=left}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=45.118335 |long=21.309812 |label= '''[[ФК Вршац|Вршац]]'''|position=top}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=45.347558 |long=14.403578 |label= '''[[ХНК Ријека|Ријека]]'''|position=right}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=45.818548 |long=16.017851 |label= '''[[ГНК Динамо|Динамо]]''' [[Загреб]]|position=right}} {{Location map marker|Yugoslavia|lat=42.005661 |long=21.425719 |label= '''[[ФК Вардар|Вардар]]''' [[Скопље]]|position=bottom}} {{Location map~|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.18 |long= 22.31 |label='''[[Београд]]:'''| background = orange |position=left }} {{Location map~|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.02 |long= 23.2 |label='''{{nowrap|[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]}}''' <br />'''[[ОФК Београд]]'''<br />'''Палилулац'''<br />'''[[ФК Раднички Београд|Раднички]]'''<br />'''[[ФК Партизан|Партизан]]'''|position=left }} |caption=<center>'''Клубови из [[СФРЈ]]'''</center> }} | style="width:55px;"| | valign="top"| {{Location map+ |Italy|float=left|width=350|places= {{Location map marker|Italy|lat=41.883853 |long=12.496917 |label= '''[[Рим]]'''|position=top}} {{Location map marker|Italy|lat=45.793003 |long= 9.085610 |label= '''[[Como 1907|Комо]]'''|position=top}} {{Location map marker|Italy|lat=45.152408 |long=10.718830 |label= '''[https://us.soccerway.com/teams/italy/ac-mantova/2983/venue/ Мантова]'''|position=bottom}} {{Location map marker|Italy|lat=45.109237 |long= 7.641476 |label= '''[[ФК Јувентус|Јувентус]] [[ФК Торино|Торино]]'''|position=bottom}} {{Location map marker|Italy|lat=45.464217 |long= 9.181767 |label= '''[[ФК Милан|Милан]]'''|position=left}} {{Location map marker|Italy|lat=45.518567 |long=11.455320 |label= '''{{nowrap|[[ФК Виченца|Ланероси Виченци]]}}'''|position=top}} |caption=<center>'''Клубови из [[Италија|Италије]]'''</center> }} {{clear|both}} | style="width:55px;"| | valign="top"| {{Location map+ |Hungary|float=left|width=250|places= {{Location map marker|Hungary|lat=47.442501 |long=19.155259 |label= '''[[ФК Хонвед|Хонвед]]''' [[Будимпешта]]|position=left}} {{Location map marker|Hungary|lat=47.421456 |long=19.067858 |label= '''[[ФК Чепел|Чепел]]''' [[Будимпешта XXI округ|Чепел]]|position=right}} |caption=<center>'''Клубови из [[Мађарска|Мађарске]]'''</center> }} {{clear|both}} {{Location map+ |Bulgaria|float=left|width=250|places= {{Location map marker|Bulgaria|lat=42.692187 |long=23.287706 |label= '''[https://en.wikipedia.org/wiki/PFC_Septemvri_Sofia Септември]''' [[Софија]]|position=right}} | relief = |caption=<center>'''[[Бугарска]]'''</center> }} {{clear|both}} {{Location map+ |Austria|float=left|width=250|places= {{Location map marker|Austria|lat=48.162207 |long=16.387245 |label= '''[[ФК Аустрија Беч|Аустрија]]''' [[Беч]]|position=left}} |caption=<center>'''[[Аустрија]]'''</center> }} {{clear|both}} | style="width:55px;"| | valign="top"| {{Location map+ |United Kingdom|float=left|width=150|places= {{Location map marker|United Kingdom|lat=51.495595 |long=-0.135257 |label= '''[[Лондон]]'''|position=top}} {{Location map marker|United Kingdom|lat=55.611146 |long=-4.506361 |label= '''[[ФК Килмарнок|Килмарнок]]''' [[Шкотска]]|position=top}} |caption='''[[Уједињено Краљевство]]''' }} {{Location map+ |Germany|float=left|width=150|places= {{Location map marker|Germany|lat=52.515537 |long=13.413053 |label= '''[[Берлин]]'''|position=left}} {{Location map marker|Germany|lat=51.251266 |long=6.801984 |label= '''[[ФК Фортуна Диселдорф|Фортуна Диселдорф]]'''|position=right}} |caption=<center>'''[[Немачка]]'''</center> }} {{clear|both}} |} {{Сакриј крај}} === Међународни пионирски турнир<ref name = "Архива"/> === :[[Беч]], 11. до 18. децембра 2012. године :[[Датотека:FK Palilulac 11.dec.2012 Pioniri Bec.jpg|мини|400п|лево|<center>Пионири освојили прво место</center>]] {{clear|both}} === Први тим === ==== [[Диселдорф]], [[Западна Немачка]] ==== ===== 14. — 20. Јуна 1964. година ===== :Играчи [[ФК Партизан|Партизана]], Димитрије Давидовић Дача и Тоша Гребенаревић, били су појачања Палилулца за овај турнир. {| |- | valign="top"| :[[Датотека:Dizeldorf ekipa 1964 jun.jpg|мини|480п|лево|<center>[[Диселдорф]] 14. Јуна 1964.<br />Стоје: Иван Ватовец Џине (тренер), Светозар Трбојевић, [[Војин Дворнић]],<br />Мустафа Хоџић, Нена Божиновић, Милош Видовић, Златко, Пинга<br />Чуче: Хајрудин Кадриспахић, Борислав Михаиловић Бора, Димитрије Давидовић <br />Дача, Тоша Гребенаревић, Живко Ћировић Кира, Живорад Вучковић Жикица</center>]] {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| {| class="wikitable" style="float: left; width: 180px; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em;" | <div style="position: relative;" > [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|300п]] {{Image label|x=0.39 |y=1.05 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Хоџић'''</font>}} {{Image label|x=0.64 |y=0.83 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Вучковић'''</font>}} {{Image label|x=0.50 |y=0.92 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''[[Војин Дворнић|Дворнић]]'''</font>}} {{Image label|x=0.20 |y=0.92 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Божиновић[[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]'''</font>}} {{Image label|x=0.07 |y=0.83 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Ћировић'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.74 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Видовић'''</font>}} {{Image label|x=0.50 |y=0.74 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Михаиловић'''</font>}} {{Image label|x=0.56 |y=0.65 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Гребенаревић'''</font>}} {{Image label|x=0.08 |y=0.65 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Давидовић'''</font>}} {{Image label|x=0.45 |y=0.55 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Трбојевић'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.45 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Златко'''</font>}} <center>Тренер: Иван Ватовец — Џине</center> </div> |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| :[[Датотека:Dizeldorf najbolji igrac turnira 1964 jun.jpg|мини|лево|<center>[[Диселдорф]] 20. Јуна 1964.<br />Борислав Михаиловић Бора најбољи играч турнира прима златан сат</center>]] {{clear|both}} |} ===== 01. — 12. Јуна 1965. година ===== :[[Датотека:Dizeldorf ekipa 1965 jun.jpg|мини|480п|лево|<center>[[Диселдорф]] 01-12.Јун.1965. година Тофел, Драгутин Веланац, Драган Николић, [[Војин Дворнић]], Јова Дробац, Чонић <br /> Милош Видовић, Душан Сопић, Светозар Јаковљевић Диди, Тома Жалац, Дутина </center>]] {| class="wikitable" style="float: left; width: 180px; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em;" | <div style="position: relative;" > [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|300п]] {{Image label|x=0.38 |y=1.05 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Тофел'''</font>}} {{Image label|x=0.66 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''[[Војин Дворнић|Дворнић]]'''</font>}} {{Image label|x=0.47 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Николић'''</font>}} {{Image label|x=0.27 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Дробац[[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]]'''</font>}} {{Image label|x=0.07 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Веланац'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.78 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Сопић'''</font>}} {{Image label|x=0.50 |y=0.78 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Чонић'''</font>}} {{Image label|x=0.65 |y=0.65 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Жалац'''</font>}} {{Image label|x=0.08 |y=0.65 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Дутина'''</font>}} {{Image label|x=0.45 |y=0.55 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Видовић'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.45 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Jаковљевић'''</font>}} <center>Тренер: др Милан Златановић Златан</center> </div> |} {{clear|both}} ==== [[Фиренца]], [[Италија]] 1 - 11. Јунa 1967. године ==== {| | valign="top"| [[Датотека:Firenca 1967 jun.jpg|мини|410п|лево|<center> Иса Милићевић, Јован Јефтић Јоле, Милан Златановић Златан,<br />Тома Жалац, Абдулах Мујагић </center> <center> Борислав Михаиловић Бора, Драгутин Веланац, Драган Николић,<br />Ратко Петковић, Домаћин турнира, Слободан Камбан </center> <center> Иванов Лала, Момчило Тошић, Милан Вукелић,<br />Града Газдић, Милан Јанковић, Бобан, Мустафа Хоџић </center>]] Борислав Михаиловић Бора проглашен је за најбољег играча турнира. | style="width:5px;"| | valign="top"| {| class="wikitable" style="float: left; width: 180px; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em;" | <div style="position: relative;" > [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|300п]] {{Image label|x=0.38 |y=1.05 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Хоџић'''</font>}} {{Image label|x=0.68 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Жалац'''</font>}} {{Image label|x=0.47 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Николић'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Веланац[[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]]'''</font>}} {{Image label|x=0.07 |y=0.90 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Тошић'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.78 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Камбан'''</font>}} {{Image label|x=0.50 |y=0.78 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Јанковић'''</font>}} {{Image label|x=0.60 |y=0.65 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Михаиловић'''</font>}} {{Image label|x=0.08 |y=0.65 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Милићевић'''</font>}} {{Image label|x=0.45 |y=0.55 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Вукелић'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.45 |scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Јефтић'''</font>}} <center>Тренер: др Милан Златановић Златан</center> </div> |} |} {{clear|both}} {| | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Firenca 1-11 juna 1967 pehar .jpg|мини|200п|За друго место на турниру у Фиренци Италија 1 - 11 јуна 1967]] | style="width:5px;"| | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Plakat Firenca 1967.jpg|мини|250п|Плакат за турнир који је одржан<br />од 1. до 11. јуна 1967. у Фиренци, Италија]] | style="width:2px;"| | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac Firenca 1967 Plakat za finale.jpg|мини|250п|<center>Плакат за финале турнира.</center>]] |} {{clear|both}} === Зимски турнир у организацији „Палилулца” === {| |- | valign="top"| ==== -{III}- турнир 16. фебруар 2003. година ==== :Победника турнира одлучили су [[Једанаестерац|једанаестерци]] :[[ФК Вождовац|'''Вождовац''']] '''4:3''' (1:1. 0:1) [http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштар] :Титулу најбољег стрелца, са по два гола „поделили” су :Југослав Шупут из [http://www.srbijasport.net/klub/3450-bratstvo/lk Братства] и Иван Томанић из Палилулца. :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ||#||colspan="2" |'''Клуб''' |- align=align=center bgcolor=#C0FFC0 !1.||[[Датотека:Fkvozdovac.gif|border|35п]]|| align=left | [[ФК Вождовац|Вождовац]], [[Београд]] [[Датотека:Cup Winner.png]] |- align=center !2.||[[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|25п]]|| align=center | [http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштар], [[Крњача (Београд)|Крњача]]{{spaces|3}}[[Датотека:Cup Finalist.png]] |- align=center !3.||[[Датотека:FK Palilulac.png|border|35п]]||align=left | Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] |- align=center !4.||[[Датотека:FK Polet logo.gif|border|30п]]||align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/808-gsp-polet-beograd/rez ГСП Полет], [[Београд]] |- align=center !5.||[[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|border|30п]]|| align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/3450-bratstvo/lk Братство], [[Крњача (Београд)|Крњача]] |} {{clear|both}} | style="width:20px;"| | valign="top"| ==== -{IV}- турнир Фебруар 2004. година ==== :У финалу турнира састали су се '''Палилулац''' '''1:0''' (0:0) [http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштар] :Победнички пехар предао је капитену Палилулца Влада Ђорђевић, фудбалска „легенда” и дугогодишњи<br/>председник „зелених”. :Епитет најбољег играча понео је '''Владимир Крстић''' из Палилулца. {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ||#||align=left colspan="2" |'''Клуб''' |- align=center bgcolor=#C0FFC0 ! 1.||[[Датотека:FK Palilulac.png|border|35п]]||align=left | Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] [[Датотека:Cup Winner.png]] |- align=center !2.||style="text-align: center" | [[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|25п]]||align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштар], [[Крњача (Београд)|Крњача]]{{spaces|3}}[[Датотека:Cup Finalist.png]] |- align=center !3.||style="text-align: center" | [[Датотека:BSK Borča - stari.svg|border|30п]]||align=left | [[ФК БСК Борча|БСК]], [[Борча]] |- align=center !4.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Trudbenik logo.jpg|border|15п]]||align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/769-trudbenik Трудбеник], [[Београд]] |} :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|Игралиште Палилулца, [[Крњача (Београд)|Крњача]], [[Публика|гледалаца]] 50<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п]] Мирослав Лазић ([[Београд]])<br />Стрелац: 1:0 Станковић (Палилулац)<br />[[Датотека:Yellow card.svg|middle|15п|link=Правила фудбалске игре#Прекршаји и неспортска понашања|Опомена]]{{Напомена|name="Жути и црвени картони"}}: Тинтор, Здравковић и Крстић (Палилулац), Мишић ([http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштар]) |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !style="width: 15em;"|'''Домаћин'''||'''Резултат'''||style="width: 15em;"|'''Гост''' |- style="background:#dcdbd6; text-align:left;" !style="width: 17em;"| {{spaces|3}}[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]] Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] [[Датотека:Cup Winner.png|25п]]||style="text-align:center;"|'''1:0'''<br />(0:0)||style="width: 15em;"|{{spaces|3}}[[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|20п]]‎ [http://www.srbijasport.net/klub/3483-postar-zvezdara Поштар], [[Крњача (Београд)|Крњача]] |- !align=left|{{spaces|2}}1. Тошић<br />{{spaces|2}}2. Илић<br />{{spaces|2}}3. Бојан Игњатовић<br />{{spaces|2}}4. Тинтор [[Датотека:Yellow card.svg|10п|]]<br />{{spaces|2}}5. Горан Грбавац [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]<br />{{spaces|2}}6. Немања Здравковић [[Датотека:Yellow card.svg|10п|]]<br />{{spaces|2}}7. Владимир Крстић [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] [[Датотека:Yellow card.svg|10п|]]<br />{{spaces|2}}8. Миливоје Исаиловић<br />{{spaces|2}}9. Петар Басара<br />10. Александар Анђић<br />11. Никола Николић<br />12. Раде Шмигић<br />13. Млађеновић<br />14. Васиљевић<br />15. Саша Станковић {{гол|80}}<br />16. Чакић<br />17. Драган Живковић<br />18. Александар Јовић ! ||align=left|{{spaces|2}}1. Радојевић<br />{{spaces|2}}2. З. Поповић<br />{{spaces|2}}3. Хасановић<br />{{spaces|2}}4. Ивић<br />{{spaces|2}}5. Ристовић<br />{{spaces|2}}6. Сандић<br />{{spaces|2}}7. Цветковић<br />{{spaces|2}}8. Радовановић<br />{{spaces|2}}9. Перовић<br />10. Мишић [[Датотека:Yellow card.svg|10п|]]<br />11. Симић<br />12. Бошковић<br />13. Зорић<br />14. Белеуца<br />15. Пантелић<br />16. Бодар<br />17. Подбулић<br />18. <br /> |} {{clear|both}} |} == Председници клуба == {| |valign="top"| :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: <!-- #f9f9f9; --> font-size: 95%; border: 1px solid green" --> <!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" --> <!-- align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background:#f9f9f9; border: 2px #f9f9f9 solid black; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" --> |- |style="text-align:center; width: 10em;" bgcolor= #dcdbd6| Година |bgcolor= #dcdbd6 style="width: 15em; text-align:left;"| Име и презиме |- style="border-top:double;" |style="text-align:center;"| 1924. — || Бранко Николић Либаде |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1928. — 1929.|| Бошко Токин{{Напомена|Бошко Токин новинар}} |- |style="text-align:center;"| 1929. — 1930.|| Методије Петровић<ref>Службени гласник „СПОРТИСТА” Београдског лоптачког подсавеза, 11. април 1929.</ref> |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1930. — || Добривоје Ракић<ref name = "БЛП23011930">Службени гласник „СПОРТИСТА” Београдског лоптачког подсавеза, 23. јануар 1930.</ref> |- |style="text-align:center;"| — || Др Чортановић |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| — 1934.|| Миливоје Мирчић |- |style="text-align:center;"| 1934. — || Милош Ристић<ref name="БЛП2феб1934">Службени гласник БЛП „СПОРТИСТА” 24. октобар 1935. година</ref> |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1934. — || [[Драгослав Јовановић|Др Драгослав Б. Јовановић]]{{Напомена|Др Драгослав Б. Јовановић шеф кабинета Министра правде, почасни председник клуба.<ref name="Победа1934" />}} |- |style="text-align:center;"| 1935. — 1939.|| Боривоје Илић<ref name="БЛП2феб1935">Службени гласник БЛП „Спортски весни” 2. фебруар 1934. година</ref> |- bgcolor=#f9f9f |style="text-align:center;"| 1939. — ||Миливоје Мирчић<ref name="БЛП22март1939">Службени гласник БЛП „Спортски весни” 22. март 1939. година</ref> |- |style="text-align:center;"| — ||Павле Мијаковић{{Напомена|Павле Мијаковић преседник.<ref name="Победа1934" />}} |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| — || Бора Илић{{Напомена|Бора Илић први подпреседник.<ref name="Победа1934" />}} |- |style="text-align:center;"| — || Драгољуб Стабловић{{Напомена|Драгољуб Стабловић други подпреседник.<ref name="Победа1934" />}} |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1948 . — 1950.|| Милан Марковић |- |style="text-align:center;"| 50 — тих|| Љубинко Марковић |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 60 — тих||Срба Мојсиловић |- |style="text-align:center;"| 50 — тих, 60 — тих||Бранислав Голубовић Голуб |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1965. — 1968.||Др Михаило Томић Беба |} |valign="top"| {| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" <!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" --> <!-- align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background:#f9f9f9; border: 2px #f9f9f9 solid black; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" --> |- |style="text-align:center; width: 10em;" bgcolor= #dcdbd6| Година |bgcolor= #dcdbd6 style="width: 15em; text-align:left;"| Име и презиме |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1971. — 1974.||Милош Божић Пика |- |style="text-align:center;"| 1974. — 1975.||Проф. Миле Здравковић |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| ?||Др Милан Панић |- |style="text-align:center;;"| 1981. — 1982.||Бора Ристић |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1982. — 1984.||Драган Ранковић Бата Рана |- |style="text-align:center;" rowspan="4"| 1984. — 1992.||Влада Ђорђевић |- |Астерије Филактов Грк |- |Слободан Ђурђевић Ђура |- |Милорад Стојадиновић Миша |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 1993. — 1996.||Ивица Дачић |- |style="text-align:center;"| 1997. — 2002.||Душан Богојевић |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 2002. — 2005.||Исаило Милићевић Иса |- |style="text-align:center;"| 2005. — 2010.||Душан Михаљчић |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 2010. — 2014.||Вук Мусић |- |style="text-align:center;"| 2014. — 2017.||[[Војин Дворнић]] Дворна |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 2017. —|| Дејан Данојлић |- |style="text-align:center;"| 2020. — 2021.|| Александар Јакшић<br/>Предсдник Спортског Друштва „Палилулац” |} <!-- |valign="top"| {| align=left colspan=2 style="width:29em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- |style="text-align:center; width: 10em;" bgcolor= #dcdbd6| Година |bgcolor= #dcdbd6 style="width: 20em; text-align:left;"| Име и презиме |- bgcolor=#f9f9f9 |style="text-align:center;"| 2020. — 2021.|| Александар Јакшић<br/>Предсдник Спортског Друштва „Палилулац” |} --> |} :{| |valign="top"| [[Датотека:Dvornic Vojin.jpg|150п|Војин Дворнић Дворна]] |valign="top"| <!-- <blockquote> --> [[Војин Дворнић]] Дворна био је играч, тренер, члан управе,<br/>одан Палилулцу у најтежим данима клуба.<br/>Био је председник конференције [[Српска лига Београд|Српске лиге Београда]]<br/>у два мандата 2008. и 2009. године<ref>Спортски журнал 31.јул 2008. година</ref>,<br/>као и председник конференције [[Београдска зона|Београдске зоне]]<br/>у три мандата 2010, 2011. и 2012. године. |valign="top"| [[Датотека:Dragoslav jovanovic 1886-1939.jpg|160п|Др Драгослав Б. Јовановић]] |valign="top"| [[Драгослав Јовановић|Др Драгослав Б. Јовановић]] ([[Београд]], [[4. децембар]] [[1886]] — [[Београд]], [[16. јул]] [[1939]]),<br/>доктор права, професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]]<br/>и ректор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] oд [[1936]]. до [[1939]]. године.<br/>Почасни председник клуба 1934. године. <!-- </blockquote> --> |} {{clear|both}} == Управа == {{Columns-list|colwidth=17em|style=width: 900px;| * Бранко Николић Либаде{{Напомена|Бранко Николић Либаде Секретар.<ref name="Победа1934" />}}<ref name="БЛП22март1939"/> * Танасије Стојановић<ref>Службени гласник Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА” 12. јануар 1928. година</ref> * Костантин Костић Кокан{{Напомена|Костантин Костић Кокан благајник.<ref name="Победа1934" />}} * Владимир Ђорђевић<ref name="БЛП2феб1934"/> * Боривоје Илић<ref>Службени гласник Београдског лоптачког подсавеза „Спортски Весник” 12. април 1935. година</ref> * Миланко Живковић * Љубомир Ђорђевић * Добривоје Ракић * Јован Милојковић * Растко Спасић * Сава Драговић * Милош Божић Пика * Владимир Ђорђевић * Божа Божиновић * Ратко Петковић * Саво Мартиновић * Петар Михајловић Пера * Града Газдић * Астерије Филактов Грк * Исаило Милићевић Иса * Раде Вигњевић * Душан Бојић * [[Војин Дворнић]] Дворна * Милан Симић Симке * Насер Рамадановски * Иван Милутиновић Кањец * Предраг Давидовић * Дејан Данојлић * Зоран Ђурашковић * Миодраг Чича * М. Стаменковић Цуја * Слободан Ђурђевић Ђура * Душан Живановић „Мучкомозац” * Милорад Стојадиновић Миша * Вук Мусић * Марко Бањац * Миодраг Николић (1936) * Александар Илић (1940) * .......... }} {{clear|both}} {| |- valign=top | :На годишњој редовној скупштини одржаној 17. фебруара 1929. године одржаној у<br/>кафани „Стижанин”, Кнез Данилова број 5, изабрана је следећа управа<ref name="21.феб 1929"/>: :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: <!-- #f9f9f9; --> font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width: 20em;"| Функција |style="width: 29em;"| Име и презиме |style="width: 25em;"| Занимање |- || Председник || Бошко Токин||Новинар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Потпредседник|| Методије Петровић||Трговац |- ||Први секретар|| Драгољуб Малетић||Медецинар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Други секретар||Бранко Илић||Трговац |- |rowspan="2"|Благајници|| Драгутин Михаиловић||Банкарски чиновник |- ||Мика Бесарабић||Фризер |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="2"|Вођа фудбалске секције и економ||Миланко Живановић||Електричар |- bgcolor=#f9f9f9 || Богољуб Илић{{Напомена|Богољуб Илић кооптиран четвртак, 18. јула 1929. година}}|| |- |rowspan="2"|Чланови управе||М. Карфик||Инжињер |- ||Воја Вељковић||Студент философије |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="2"|Надзорни одбор||Радомир Јовановић||Правник |- bgcolor=#f9f9f9 ||Никола Малетић||Електро—механичар |- ||Капитен првог тима||Слободан Милкић||Ђак |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="4"|Почасни председници||Милан Ивковић||Индустријалац |- bgcolor=#f9f9f9 ||Драгослав Војновић||Секретар државне железнице |- bgcolor=#f9f9f9 ||Бошко Чупић||Индустријалац |- bgcolor=#f9f9f9 ||Миодраг Стевановић||Зубни лекар |- |rowspan="9"|Почасни чланови||Јован Ружић||Виши чиновник Дирекције Железнице |- ||Др [[Михаило Андрејевић]]||Лекар |- ||Пера Чупић|| |- ||Пасквале Гроси||Кројач |- ||Марко Шрајбер||Индустријалац |- ||Воја Катунац||Начелник Министарства Финансија |- ||Јеша Шапоњић||Бравар |- ||Ђока Вељковић||Економиста |- ||Миодраг Зарић||Судија |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} |width="4"|{{nbsp}} |valign="top"| :На годишњој скупштини ФК „Палилулац”, 15.. јуна 1934. године, изабран је<br/>Г. [[Драгослав Јовановић|Др Драгослав Б. Јовановић]]{{Напомена|Др Драгослав Б. Јовановић доктор права, професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]] и ректор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] oд [[1936]]. до [[1939]]. године.}} шеф кабинета Министра правде за почаснок председника.<ref name="Победа1934">Новине „ПОБЕДА” 22. јул 1934. година</ref> :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;"style="background-color: font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=center bgcolor= #dcdbd6 |colspan="2" |У нову управу су ушли:<ref name="Победа1934" /> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width: 20em;"| Функција |style="width: 25em;"| Име и презиме |- ||Председник||г. Павле Мијаковић |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први подпреседник||г. Бора Илић |- ||Други подпреседник||г. Драгољуб Стабловић |- bgcolor=#f9f9f9 ||Секретар||г. Бранко Николић Либаде |- ||Благајник||г. Кокан Костић |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} :Г. Бора Илић, новизабрани подпреседник клуба, је своје земљиште у Гробљанској улици{{Напомена|Гробљанска улица данас Рузвелтова}}<br/>крај Чупићеве циглане{{Напомена|Чупићева циглана данас је ту хала „Ранко Николић”}}, уступа клубу за подизање игралишта.<br/>Одређен је специјални одбор за изградњу игралишта. |} {{clear|both}} == [[Тренер]]и == {{Columns-list|colwidth=17em|style=width: 900px;| * Бранислав Голубовић Голуб * Дуле Живановић „Мучкомозац” * Радић Шојка * Љуба Ђорђевић Џин * Др Милан Златановић Златан * Андрија Пфландер * [[Ранко Борозан]]<ref name="Борозан">[http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2013/01/foto-arhiva-ranko-borozan.html Ранко Борозан је у каријери носио дрес оба вечита ривала.]</ref> * Бранислав Димитровски Диме * [[Војин Дворнић]] Дворна * Јован Јефтић Јоле * [[Рашид Шемсединовић]] Рале * Драган Мучибабић * Гојко Вишњић Лика * [[Милољуб Остојић]] * Буца Митровић * Иван Ватовец Џине * Рамадани Хезирђан * Ненад Матановић * [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/u-srijedu-4-jula-2018-godine-u-beogradu-je-umro-nekada%C5%A1nji-fudbaler-i-trener-fk-/910284669159417/ Славко Јовић] * Александар Трифуновић <ref>[http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2012/11/foto-arhiva-aleksandar-trifunovic.html Александар Трифуновић ФК Партизан Београд]</ref> * Михајло Ивановић * Милан Милановић Шваба * Ненад Божиновић * Благоје Митић * Милош Грујић * Зоран Мрваљевић * Мирослав Хелц * Бранко Роксандић Рокса * [http://www.oaza.rs/sport/delije/interview/glogovac.htm Стева Глоговац] * Насер Рамадановски * Иван Милутиновић Кањец * Ненад Калембер * Драган Симовић * Радован Протић * Драгован Протић * Мирко Лутовац * Душан Брновић * Дане Стојановић * Драгош Михајловић * [[ФК Хајдук Београд#Златна плакета у правим рукама, март 1993. године|Раде Радисављевић]] [[Кондор]]{{Напомена|Раде Радисављевић поред надимка Кондор, које је добио јер после постигнутог гола радовао се раширених руку, био је познат још као Дера и Дорћолска ајкула}} * Васа Крајтер * Милош Јоксић * Драган Марјановић * Мирослав Кнежевић * Драгомир Јовановић * Драган Станковић * Бојан Бојћић }} {{clear|both}} == Палилулци памте == === [[Александар Петровић — Пикавац|Александар Петровић Пикавац]] <ref>Књига "50 година БФС" коју је издао Београдски фудбалски савез, стране 116.</ref> === :[[Датотека:Aca Petrovic - Pikavac.jpg|120п|лево|Извор: 1913-1938 четврт века спортског клуба „Југославије” издата 1939. године. Фотографије Александар Симић, Рака Рубен, Андре Илијаш и Светислав Грдијан]] <blockquote> Рођен 8. -{IX}- 1914. у Рачи Крагујевачкој, умро 31. јула 1987. у Суботици.<br/>Почео је да игра фудбал 1930. у Палилулцу, 1932 прешао у [[ФК Чукарички|Чукарички]], од 1935. до 1943. у [[ФК Југославија|СК Југославији]].<br />Због повреде је паузирао до 1946, када је прешао у новосадску [[ФК Војводина|Војводину]]<ref>[http://www.fkvojvodina.com/forum/viewtopic.php?p=54802. Александар Петровић Пикавац]</ref>. Са 51 постигнутим голом,<br/>шести је на листи најбољих голгетера предратних шампионата.<br />За Б-е репрезентацију одиграо је три утакмице, а за А-тим девет, прву 22.маја 1938, а последњу 22.септембра 1940. и дао пет гола. :Утакмице репрезентације [[Резултати фудбалске репрезентације Југославије#1938.|Југославије]] у којима је наступао:<ref>[https://www.reprezentacija.rs/petrovic-aleksandar/ Историја фудбалске репрезентације Србије]</ref> :{| style="text-align:left; float:left; background:#f9f9f9; font-size:95%; border:1px solid green;" |- style="background:#dcdbd6; text-align:left;" |style="text-align:center;"|'''Датум'''||style="width: 20em;"|'''Домаћин'''||style="text-align:center;"|'''Резултат'''||style="width: 23em;"|'''Гост'''||{{tooltip|'''Гол'''|На утакмицама где је постигао погодак}} |- ||22.05.1938|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Италија|old}} |<hr>{{spaces|2}}1. Carlo Ceresoli<br />{{spaces|2}}2. Alfredo Foni<br />{{spaces|2}}3. Pietro Rava<br />{{spaces|2}}4. Mario Perazzolo<br />{{spaces|2}}5. Michele Andreolo<br />{{spaces|2}}6. Ugo Locatelli<br />{{spaces|2}}7. Piero Pasinati<br />{{spaces|2}}8. Giuseppe Meazza ({{tooltip|К|Капитен}}) {{гол|68 пен}}<br />{{spaces|2}}9. Silvio Piola {{гол|12}}<br />10. Giovanni Ferrari {{гол|84}}<br />11. Gino Colaussi {{гол|6}}<br />Селектор Vittorio Pozzo}} ||'''4:0''' (2:0)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Фрањо Глазер (БСК)<br />{{spaces|2}}2. Бернард Хугл ({{tooltip|Гра|Грађански}}) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Густав Лехнер (BСК)<br />{{spaces|2}}5. Звонимир Јазбец ({{tooltip|Кон|ХШК Конкордиа Загреб}})<br />{{spaces|2}}6. Мирослав Кокотовић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}7. Вилмос Сипос ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}8. Александар Петровић (Југ)<br />{{spaces|2}}9. Фране Матошић (БСК)<br />10. Александар Томашевић (БСК)<br />11. Никола Перлић (Југ)<br />Селектор Светозар Поповић-Кика}} || |- style="background:#dcdbd6;" ||29.05.1938|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Белгија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Arnold Badjou<br />{{spaces|2}}2. Bob Paverick<br />{{spaces|2}}3. Jean Petit<br />{{spaces|2}}4. Jan van Alphen<br />{{spaces|2}}5. Émile Stijnen ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}6. Fons De Winter {{гол|67}}<br />{{spaces|2}}7. Charles Vanden Wouwer<br />{{spaces|2}}8. Bernard Voorhoof<br />{{spaces|2}}9. Jean Capelle {{гол|4}}<br />10. Ray Braine<br />11. Nand Buyle<br />Селектор Jack Butler (Eng)}} ||'''2:2''' (1:1)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Фрањо Глазер (БСК)<br />{{spaces|2}}2. Бернард Хугл ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Густав Лехнер (BСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}5. Звонимир Јазбец ({{tooltip|Кон|ХШК Конкордиа Загреб}})<br />{{spaces|2}}6. Мирослав Кокотовић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}7. Вилмос Сипос ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}8. Александар Петровић (Југ) {{гол|27}}<br />{{spaces|2}}9. Фране Матошић (БСК) {{гол|79}}<br />10. Милан Антолковић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />11. Никола Перлић (Југ)<br />Селектор Светозар Поповић-Кика}} |style="text-align:center;"|{{гол}} |- ||28.05.1938|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Фрањо Глазер (БСК)<br />{{spaces|2}}2. Бернард Хугл ({{tooltip|Гра|Грађански}}) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Густав Лехнер (BСК)<br />{{spaces|2}}5. Иван Јазбиншек ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}6. Мирослав Кокотовић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}7. Вилмос Сипос ({{tooltip|Гра|Грађански}}) {{гол|55}}<br />{{spaces|2}}8. Милан Антолковић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}9. Александар Петровић (Југ)<br />10. Ратомир Чабрић (БАСК)<br />11. Добривоје Зечевић (Југ)<br />Селектор Светозар Поповић-Кика}} ||'''1:3''' (0:2)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Чехословачка}} |<hr>{{spaces|2}}1. Karel Burkert<br />{{spaces|2}}2. Josef Košťálek<br />{{spaces|2}}3. Josef Čtyřoký ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}4. Karel Průcha<br />{{spaces|2}}5. Jaroslav Bouček<br />{{spaces|2}}6. Vlastimil Kopecký<br />{{spaces|2}}7. Jan Říha<br />{{spaces|2}}8. Karel Senecký {{гол|65}}<br />{{spaces|2}}9. Josef Bican {{гол|18}}<br />10. Vojtěch Bradáč {{гол|40}}<br />11. Oldřich Nejedlý<br />Селектор Meissner Vaclav}} || |- style="background:#dcdbd6;" ||06.09.1938|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Фрањо Глазер (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}2. Славко Загорац ({{tooltip|СлС|ЈСК Славија, Сарајево}})<br />{{spaces|2}}3. Јозо Матошић (Хај)<br />{{spaces|2}}4. Михајло Кечкеш ({{tooltip|Јед|СК Јединство, Београд}})<br />{{spaces|2}}5. Звонимир Јазбец ({{tooltip|Кон|ХШК Конкордиа Загреб}})<br />{{spaces|2}}6. Мирослав Кокотовић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}7. Вилмос Сипос ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}8. Аугуст Лешник ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}9. Александар Петровић (Југ) {{гол|40}}<br />10. Милан Антолковић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />11. Јан Подхрадски (БСК)<br />Селектор —}} ||'''1:1''' (1:0)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Румунија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Mircea David<br />{{spaces|2}}2. Rudolf Bürger<br />{{spaces|2}}3. Gheorghe Albu ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}4. Vintilă Cossini<br />{{spaces|2}}5. Rudolf Kotormany<br />{{spaces|2}}6. Rudolf Demetrovics<br />{{spaces|2}}7. Silviu Bindea {{гол|62}}<br />{{spaces|2}}8. Ionică Bogdan<br />{{spaces|2}}9. Iuliu Barátky<br />10. Iuliu Bodola<br />11. Ştefan Dobay<br />Селектор Costel Rădulescu}} |style="text-align:center;"|{{гол}} |- ||26.02.1939|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{flagicon|GER|Nazi}} [[Фудбалска репрезентација Њемачке|Трећи рајх]] |<hr>{{spaces|2}}1. Hans Klodt<br />{{spaces|2}}2. Paul Janes ({{tooltip|К|Капитен}}) {{гол|55}}<br />{{spaces|2}}3. Jakob Streitle<br />{{spaces|2}}4. Andreas Kupfer<br />{{spaces|2}}5. Otto Tibulski<br />{{spaces|2}}6. Albin Kitzinger<br />{{spaces|2}}7. Hans Biallas {{гол|71}}<br />{{spaces|2}}8. Josef Stroh<br />{{spaces|2}}9. Jupp Gauchel<br />10. Wilhelm Hahnemann<br />11. Adolf Urban {{гол|36}}<br />Селектор —<br />.}} ||'''3:2''' (1:2)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Фрањо Глазер (БСК)<br />{{spaces|2}}2. Бернард Хугл ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Густав Лехнер (BСК)<br />{{spaces|2}}5. Иван Стевовић (БСК)<br />{{spaces|2}}6. Мирослав Кокотовић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}7. Вилмос Сипос ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}8. Ђорђе Вујадиновић (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}9. Фрањо Велф ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />10. Александар Петровић (Југ) {{гол|27}}<br />11. Никола Перлић (Југ)<br />Селектор Бошко Симоновић<br />Аутогол Hans Klodt {{гол|38}} }} |style="text-align:center;"|{{гол}} |- style="background:#dcdbd6;" ||18.05.1939|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Љубомир Ловрић (Југ) [[Датотека:football pictogram.svg|20p|Играч утакмице]]<br />{{spaces|2}}2. Звонимир Пожега (Вој) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Петар Манола (BСК)<br />{{spaces|2}}5. Првослав Драгићевић (БСК)<br />{{spaces|2}}6. Густав Лехнер (БСК)<br />{{spaces|2}}7. Светислав Глишовић (БСК) {{гол|15}}<br />{{spaces|2}}8. Ђорђе Вујадиновић (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}9. Александар Петровић (Југ)<br />10. Фране Матошић (БСК)<br />11. Никола Перлић (Југ) {{гол|62}}<br />Селектор Бошко Симоновић}} ||'''2:1''' (1:0)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Енглеска}} |<hr>{{spaces|2}}1. Victor Woodley<br />{{spaces|2}}2. George Male<br />{{spaces|2}}3. Eddie Hapgood ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}4. Ken Willingham<br />{{spaces|2}}5. Stan Cullis<br />{{spaces|2}}6. Joe Mercer<br />{{spaces|2}}7. Stanley Matthews<br />{{spaces|2}}8. Willie Hall<br />{{spaces|2}}9. Thomas Lawton<br />10. Len Goulden<br />11. Frank Broome {{гол|49}}<br />Селектор — }} || |- ||04.06.1939|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Љубомир Ловрић (Југ)<br />{{spaces|2}}2. Звонимир Пожега (Вој)<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Петар Манола (БСК)<br />{{spaces|2}}5. Првослав Драгићевић (БСК)<br />{{spaces|2}}6. Густав Лехнер (БСК)<br />{{spaces|2}}7. Светислав Глишовић (БСК)<br />{{spaces|2}}8. Дорђе Вујадиновић (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}9. Александар Петровић (Југ) {{гол|65}}<br />10. Фране Матошић (БСК)<br />11. Никола Перлић (Југ)<br />Селектор Бошко Симоновић }} ||'''1:2''' (0:1)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Италија|old}} |<hr>{{spaces|2}}1. Aldo Olivieri<br />{{spaces|2}}2. Alfredo Foni <br />{{spaces|2}}3. Pietro Rava ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}4. Teobaldo Depetrini<br />{{spaces|2}}5. Michele Andreolo<br />{{spaces|2}}6. Ugo Locatelli<br />{{spaces|2}}7. Amedeo Biavati<br />{{spaces|2}}8. Mario Perazzolo<br />{{spaces|2}}9. Silvio Piola {{гол|36}}<br />10. Giuseppe Meazza ({{tooltip|К|Капитен}})<br />11. Gino Colaussi {{гол|64}}<br />Селектор Vittorio Pozzo }} |style="text-align:center;"|{{гол}} |- style="background:#dcdbd6;" ||31.03.1940|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Румунија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Apostol Justin<br />{{spaces|2}}2. Lazăr Sfera ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}3. Iacob Felecan<br />{{spaces|2}}4. Vintilă Cossini<br />{{spaces|2}}5. Gheorghe Răşinaru<br />{{spaces|2}}6. Ion Lupaş<br />{{spaces|2}}7. Silviu Bindea {{гол|25}} {{гол|67}}<br />{{spaces|2}}8. Ion Mihăilescu<br />{{spaces|2}}9. Iuliu Barátky {{гол|45}}<br />10. Ionică Bogdan<br />11. Gheorghe Popescu<br />Селектор Virgil Economu }} ||'''3:3''' (2:2)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Љубомир Ловрић (Југ)<br />{{spaces|2}}2. Ђорђе Стојиљковић (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}3. Ернест Дубац (БСК)<br />{{spaces|2}}4. Петар Манола (БСК)<br />{{spaces|2}}5. Првослав Драгићевић (БСК)<br />{{spaces|2}}6. Густав Лехнер (БСК)<br />{{spaces|2}}7. Александар Тирнанић (БСК)<br />{{spaces|2}}8. Светислав Ваљаревић (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}}) {{гол|12}} {{гол|59}}<br />{{spaces|2}}9. Војин Божовић (БСК) {{гол|42}}<br />10. Александар Петровић (Југ)<br />11. Милорад Николић (БСК)<br />Селектор Бошко Симоновић }} || |- ||22.09.1940|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Краљевина Југославија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Фрањо Глазер (БСК)<br />{{spaces|2}}2. Ђорђе Стојиљковић (БСК)<br />{{spaces|2}}3. Јозо Матошић (Хај)<br />{{spaces|2}}4. Петар Манола (БСК)<br />{{spaces|2}}5. Првослав Драгићевић (БСК)<br />{{spaces|2}}6. Густав Лехнер (БСК)<br />{{spaces|2}}7. Звонимир Цимерманчић ({{tooltip|Гра|Грађански}})<br />{{spaces|2}}8. Светислав Ваљаревић (БСК) ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}9. Милан Рајлић ({{tooltip|СлС|ЈСК Славија, Сарајево}})<br />10. Александар Петровић (Југ) {{гол|18}}<br />11. Јосип Велкер (Вој)<br />Селектор Бошко Симоновић }} ||'''1:2''' (1:1)|| {{Collapsible list |hlist=on |title= {{рпф|Румунија}} |<hr>{{spaces|2}}1. Mircea David<br />{{spaces|2}}2. Iosif Slivatz ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}3. Iosif Lengheriu<br />{{spaces|2}}4. Nicolae Simatoc<br />{{spaces|2}}5. Gheorghe Răşinaru<br />{{spaces|2}}6. Ion Lupaş<br />{{spaces|2}}7. Sever Coracu {{гол|41}}<br />{{spaces|2}}8. Silviu Ploeşteanu ({{tooltip|К|Капитен}})<br />{{spaces|2}}9. Gheorghe Constantinescu {{гол|51}}<br />10. Ionică Bogdan<br />11. Gheorghe Popescu<br />Селектор Liviu Iuga}} |style="text-align:center;"|{{гол}} |} {{clear|both}} Дрес репрезентације Београда облачио је 14 пута.<br />Када је ''окачио копачке о клин'' 1950. године посветио се тренерском послу. Највећи успех постигао је као тренер [[ФК Црвенка|Црвенке]],<br/>с којом је 1970. ушао у Прву лигу [[СФРЈ|Југославије]]. </blockquote> {{clear|both}} ===Растко Спасић=== {| align=left <!-- |- |<font size=4 color="black"><center>'''Палилулци памте'''</center></font> --> |- |<gallery perrow=2 mode="packed-hover" widths=400px heights=260px> FK Palilulac Bgd Rastko Spasic.JPG FK Palilulac Rastko Spasic.jpg </gallery> |- |<center>'''Спомен плоча на згради ФК „Палилулац” у [[Крњача (Београд)|Крњачи]]'''</center> |} {{clear|both}} === Чика Голуб === {| |- |valign="top"| :[[Датотека:FK Palilulac Cika Golub.jpg|мини|лево|<center>Бранислав Голубовић Голуб</center>]] |valign="top"| '''Бранислав Голубовић Голуб''' ([[Крушевац]] 14. октобра 1924. — 5. марта 2000. [[Београд]])<br/>човек број један у богатој историји клуба. Након окончања ратних дејстава 1948. године<br/>чика Голуб је учествовао у поновном активирању клуба<br />Био је играч, тренер, дугогодишњи председник клуба и све што је било потребно за клуб.<br />И земљиште на коме је данас стадион Палилулца припадало је чика Голубу.<br />За чика Голуба породица је била на првом место, а Палилулац на другом.<br />Палилулац му је био други дом и био му је одан све до краја живота. {{clear|both}} |} === Др Милан Златановић Златан<ref>Новине "Спортски журнал" среда 18. априла 2006. године, новинар Дејан Јовановић Деки</ref> === {| |- |valign="top"| :[[Датотека:Dr Milan Zlatanovic - Zlatan.jpg|мини|лево|<center>Др Милан Златановић Златан ([[Крушевац]], 1932 — [[Београд]], 2006)</center>]] |valign="top"| Легендарни тренер Палилулца који је несебично давао целог себе за најлепшу споредну ствар на свету, рођен у [[Крушевац|Крушевци]] 1932. године<br/>преминуо у [[Београд]]у 2006. године.<br />Играчку каријеру почео је у подмлатку [[ФК Напредак Крушевац|Напретка]], а и играо је и за први тим Крушевљана, 1952. године кад се такмичио у Првој лиги старе Југославије.<br />По доласку у Београд играо је за млади тим [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], а потом за [[ФК Медеционар|Медеционар]] и Палилулац.<br />После завршетка играчке каријере, определио се за тренерски посао. Већи део посла, посветио је раду са млађим категоријама.<br />Био је специјалиста за обуку младих играча. Највећи део тренерске каријере, дуже од 30 година, провео радећи у Палилулцу.<br />Под његовим истанчаним осећајем за проналазак даровитих дечака изашли су многи врхунски играчи „малог” и „великог” београдског фудбала.<br />На омладинском турниру у [[Ваљево|Ваљеву]] 1961. запазио је крхког дечака, који је касније постао најбољи играч у поратном периоду ове земље, [[Драган Џајић]].<br />И као пензионер, обилазио је београдске терене, гледајући утакмица свих рангова и бивао срећан уколико би запазио неког даровитог клинца.<br />Један је од оних који су свим својим бићем припадали фудбалу. {{clear|both}} |} === Пика<ref>Новине "Спортски журнал" уторак 17. септембра 2019. године, новинар Дејан Јовановић Деки</ref> === {| |- |valign="top"| :[[Датотека:FK Palilulac Miloš Božić Pika.jpg|лево|200п]] |valign="top"| {{spaces|29}}'''Милош Божић Пика'''<br/>{{spaces|20}}([[Београд]] 1932. — 2019. [[Београд]])<br/>{{spaces|9}}преминуо је у 87. години, најстарији члан Палилулца.<br/>У Палилулац је крочио давне 1950. године и оста веран до свога краја.<br/>Био је првотимац, члан управе и у два мандата [[ФК Палилулац Београд#Председници клуба|председник клуба]].<br/>Упркос болести, до последњег дана интересовао се за резултате „зелено-белих”,<br/>за играче, за млађе селекције и за пријатеље клуба из Крњаче. |} {{clear|both}} {{spaces|35}}Тридесет година слободе 1944—1974. {| |- ||[[Датотека:Plaketa trideset godina slobode 1944-74.jpg|150п]] ||[[Датотека:Plaketa trideset godina slobode 1944-1974.jpg|350п]] |} {{clear|both}} <!-- {| |- |valign="top"| --> === Ђорђе Радаковић (1927. — 20.08.2007. [[Београд]])<ref>Новине "СПОРТ" 21. августа 2007. године</ref> === :Палилулац је остао без највернијег навијача, чика Ђорђа. Посматрао је своје љубимце и на гостовањима.<br/>Чика Ђорђу је било свеједно да ли је сунце, киша или снег увек је био уз своје љубимце.<br/>Није му било тешко, у својој 80-тој години, да продаје карте, да буде редар на утакмици и све што је било<br/>потребно у клубу да се уради. {{clear|both}} <!-- | style="width:20px;"| |valign="top"| --> === Грк<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 22. октобар 2020. године, новинар Дејан Јовановић Деки</ref> === {| |- |valign="top"| :[[Датотека:Asterije Filaktov Grk.jpg|145п|л]] |valign="top"| {{spaces|15}}'''Астерије Филактов Грк''' (1944. – 2020. Београд)<br/>Са животне сцене отишао је Астерије Филактов својевремено ненадмашни голгетер ФК „Палилулац”<br/>и тадашњег зонашког друштва, популарне „транвај лиге” чије се утакмице играле пред три, четири<br/>и више хиљада гледалаца.<br/>У време најбољих ретзултата „зелених”обављао је функцију спортског директора.<br/>Каријеру је почеу у подмлатку [[ОФК Београд]]. Наступао је још за [[ФК Раковица]] и [[ФК БАСК|БАСК]]. {{clear|both}} |} ===Рале=== {| |- |valign="top"| :[[Датотека:Rašid Šemsedinović-Raša 1974.jpg|200п|л]] |valign="top"| {{spaces|20}}'''[[Рашид Шемсединовић]] Рале'''<br/>(11. јануар 1941. – недеља, 14. новембар 2021. [[Београд]]) <br />{{spaces|15}}[[Лето|Лети]] [[фудбал]] — [[Зима|Зими]] [[Хокеј на леду|хокеј]]<br/>Био је фудбалер Палилулца, Спорта и БСК са Булбудера.<br/>Фудбалску каријер је почео као халф, на једној утакмици није било голмана тренер Гојко Вишњић Лика одредио га да брани<br/>и од тада је био незамељив голман.<br/>У изузетној богатој хокејашкој каријери био члан ХК Авала, ОХК Београд,<br/>ХК Партизан, ХК Црвена звезда и ХК Војводина. Био је репрезентативац некадашње Југославије{{Напомена |name = "Рале"|Рале 53 пута наступао за СФРЈ, од 1962. — 1974.}} као и њен селектор. {| |- ||Учествовао је на олимпијади:<br/>{{spaces|2}}[[Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 1964.|1964.]] [[Инзбрук]] [[Аустрија]]<br/>{{spaces|2}}1971. пред олимпијски турнир [[Сапоро]] [[Јапан]] ||На Светским првенствима:<br/>{{spaces|2}}[[Светско првенство у хокеју на леду 1965.#Резултати групе Б|1965.]] [[Тампере]] [[Финска]]<br/>{{spaces|2}}[[Светско првенство у хокеју на леду 1966.#Резултати групе Б|1966.]] [[Загреб]] [[СФРЈ|Југославија]]<br/>{{spaces|2}}[[Светско првенство у хокеју на леду 1974.|1974.]] [[Љубљана]] [[СФРЈ|Југославија]] |} {{clear|both}} |} <!-- |valign="top"| --> ===Лала=== {| |- |valign="top"| :[[Датотека:Stanko Nikolic Lala.jpg|145п|л]] |valign="top"| <!-- <blockquote> --> {{spaces|15}}'''Станко Николић Лала'''</center><br/>(1946. – недеља, 14. новембар 2021. Београд)<br/>Фудбалску каријеру почео је у млађим категоријама Војводини из Новог Сада.<br/>Када су му се родитељи преселили у Београд наставио је да игра фудбал и носио је дресове Палилулца, Слободе са Душановца, Јагодине, ...<br/>По окончању фудбалске каријере 1974. године почео је да ради у Фудбалском савезу Југославије.<br/>Радни век провео је на Теразијама 35, обишао је цеo свет и стекао нераскидива пријатељства.<br/>Учесник четири Светска ([[Светско првенство у фудбалу 1982.|Шпанија 1982.]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|Италија 1990.]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|Француска 1998.]] и [[Светско првенство у фудбалу 2006.|Немачка 2006.]]) и два Европска првенства<br/>([[Европско првенство у фудбалу 1984.|Француска 1984.]] и [[Европско првенство у фудбалу 2000.|Белгија и Холандија 2000.]]), али и освајач бронзане медаље на Олимпијском играма у [https://sport.blic.rs/nezaboravni-momenti-olimpijskih-igara/fudbalska-reprezentacija-jugsolavije-brona-olimpijske-igre-los-andjeles-1984/50gc9rb Лос Анђелесу 1984.] године,<br/>као део екипе коју су чинили фудбалски виртуози попут Драгана Стојковића, Адмира Смајића, Боре Цветковића, Мехмеда Баждаревића,<br/>Нене Грачана, Владе Чапљића, Штефа Деверића… <!-- </blockquote> --> {{clear|both}} |} == [[Фудбал#Играчи, опрема и судије|Играчи]] == === БСК Златибор од 1924. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1924. до 1943. године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} <!-- {| |- valign=top | --> {{Columns-list|colwidth=17em|style=width:1200px;| * М. Пецић * Синиша Јовановић * Љубомир Ђорђевић Џин * Велимир Ђ. Радивојевић Трле * Живорад М. Чварковић * Војислав Стаменковић * Милан Стаменковић Цуја * Бранислав Стојановић Кеза * Живорад Кузмановић * Стеван Кажић * Танасије Стојановић * Слободан Милкић <!-- |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| --> * Душан Миросављевић * Милан Павловић * Миленко Максимовић Милан * Бранислав Јеловац * Никола Гајић * Добривоје Павловић * Риста Јовановић * Александар Величковић * Петар Дрљагић * Никола Станковић * [[Александар Петровић — Пикавац|Александар Петровић Пикавац]] * Драгољуб Милановић <!-- |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| --> * Толмичев * Иван Ристић * Коста Марјановић * Душан Ђорђевић * Бошко Вучковић * Миљковић * Стојан Петковић * Димитрије Михаиловић * Обојевић * Чучковић * Милорад Ђорђевић ** <!-- |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| --> * Кузмановић (млађи) * Милорад Миросављевић * Милоје Јевтић * Александар Илић * Ђорђе Бакић * Драги Ристић * Србислав Јанковић * Љубомир Чварковић * Љубомир Марјановић * Милан Стејић <!-- |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| --> * Драгољуб Милованчевић * Љубиша Јовановић * Петар Петровић * Душан Стојановић * Боривоје Гајић * Ж. Костић * Стеван Живковић * Душан Новак * Срећко Дупар * Божидар Коларевић * Сава Вељковић * Христивоје Јовановић <!-- |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| --> * Д. Митић * Ђ. Дрљачић * Драгутин Петровић * Константин Костић * Милош Николић * Љубиша Вучковић * Драгиша Димитријевић * Миодраг Г. Јордановић * Божидар Параскевић * Александар Поповић * Јован Величковић * Боривоје Михајловић * Михајло Савић * Стјепан Бркало * Љубиша Радивојевић Трле * Миодраг Главички * Димитрије Михајловић * Милосав Станојловић * Б. Коларић * Милорад Милосављевић * Душан Зорић * Властимир Цанковић * Бранислав Ђорђевић * Јован Мерле * Бошко Вушковић * Илија Петровић * Драгутин Мунђа * Сретен Антић * Милосав Станојевић * Риста Н. Куртовић * Јован Николић * Светолик Ристић * Илија Илић * Ратко М. Марјановић * Лајош А. Рецек * Ратомир Н. Станковић * Давид Ј. Кабиљо * Драгољуб К. Стаменковић * Душан Р. Тодоровић * Лазар Стаменковић * Арсеније М. Филиповић * Давид Ћоћић * Вељановић * Кожић * Илија Ј. Машић * Михајло Станковић * Миодраг Стефановић * Драгољуб К. Стаменковић * Мирослав Кнежевић * Драгослав Јовановић Драган * Љубомир Д. Секулић * Милан Баберић * Мирко Качеванда * Драган Поповић <!-- |} --> }} {{clear|both}} :Слободан Милкић 1928. године био репрезентативац Другог разреда Београдског лоптачког подсавеза. {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === До 1950. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1948. до 1950.године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {| |- valign=top | * Никола Наумовић * Милан Ћајић * Јоца Хорват * Аца Кесеревић * Буца Секулић * Раде Окрајинов * Божидар Трнинић * Аца Бојић * Миодраг Симоновић * Србобран Ђорђевић * Срђан Алексић * Гојко Џепина * Бранислав Голубовић Голуб * Милош Божић Пика * Радован В. Милосављевић |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Драган Кесеровић Мома * Д. Бојић * Ш. Иванчевић * С. Стефановић * Ј. Кандић * А. Лукић * Д. Димитријевић * М. Нешић * М. Ивковић * Дуле Живановић „Мучкомозац” * Хара * Иван Трутин * Небојша Кукић * Милош Милаковић |} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === Од 1950. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1950. до 1959. године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Columns-list|colwidth=18.5em|style=width: 900px;| *Ђуро М. Јовановић, *Ратомир М. Јовичић, *Веселин Р. Миловац, *Радован В. Милосављевић, *Иван С. Вукшић, *Томислав М. Никетић, *Владимир А. Арсенијевић, *Петар М. Јенић, *Чедомир Н. Магдић, *Ратомир В. Миљковић, *Слободан С. Новаковић, *Радоје Л. Гајдаш Бата Каре, *Драган И. Чупин, *Влада Ђорђевић *др Милан Д. Златановић Златан, *Милош Божић Пика, *Бошко С. Србиновић, *Иван Ј. Ватовец Џине, *Добривоје В. Васиљевић, *Божидар Л. Вујаклија, *Јовица С. Тасић, *Бранислав М. Марушић, *Небојша Б. Божиновић Нена, *Владимир М. Јовановић, *Слободан М. Шевић, *[[Рашид Шемсединовић|Рашид А. Шемсединовић]] Рале, *Предраг Ђ. Вучковић, *Душан М. Зекић, *Драгослав Д. Гојковић, *Јован М. Пантелић, *Радивоје П. Југовић, *Миодраг Д. Панић, *Шабан Ш. Плехо, *Милан В. Радојчић, *Зоран М. Богичевић, *Љубомир О. Цветојевић *Станко Милић *Миливоје Игњатовић *Драгослав Јовановић *Драган Бабић *Бранислав Травац *Ненад Кесеровић *Синиша Јовановић Сингер *Никола Тијановић Кинџа * Миленко Војводић * Јосимовић Мирко * Слободан Луковић <!-- [[Датотека:Rašid Šemsedinović-Raša 1974.jpg|мини|200п|десно|[[Рашид Шемсединовић]] Рале<br />[[Лето|Лети]] [[фудбал]] — [[Зима|Зими]] [[Хокеј на леду|хокеј]]<br/>Био је добар фудбалски голмана, а у хокеју ''' ''Репрезентативац [[СФРЈ|Југославије]]'' '''.{{Напомена|Рале 53 пута наступао за СФРЈ}}<br />У дресу [[СФРЈ|Југославије]] на Светском првенству које је одржано у<br >[[Загреб]]у, [[СФРЈ|Југославија]] (група Б) 1966. године]] --> }} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === Од 1959. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1959. до 1970. године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} [[Датотека:Zvonko Mihajlovski 1966.jPG|мини|л|<center>Звонко Михајловски{{Напомена|name="ЗвонкоМ"}}</center> Пет година (1965—1970) играо за репрезентацију [[СФРЈ]] у хокеју на леду и одиграо 75 утакмица. Играо на 4 светска првенства: [[Светско првенство у хокеју на леду 1966.#Светско првенство Група Б|1966.]] [[Загреб]] [[СФРЈ]],<br/>[[Светско првенство у хокеју на леду 1967.#Светско првенство Група Б|1967.]] [[Беч]] [[Аустрија]],<br/>[[Светско првенство у хокеју на леду 1969.#Светско првенство Група Б - Љубљана, Југославија|1969.]] [[Љубљана]] [[СФРЈ]],<br/>[[Светско првенство у хокеју на леду 1970.#Светско првенство Група Б – Букурешт, Румунија|1970.]] [[Букурешт]] [[Румунија]]]] {{Columns-list|colwidth=14.5em|style=width: 900px;| *[[Ранко Борозан]] <ref name="Борозан"/> *Раша Чанић *Живко Ћировић Кира *Иштван Чонка *Јозеф Дели Јошка *[[Војин Дворнић]] Дворна *Астерије Филактов Грк *Мустафа Хоџић *Милан Хрецак *Веса Ивковић *Пуниша Јањић Пуша *Милан Јанковић Кинез *Јован Јефтић Јоле *Хајрудин Кадриспахић Кадрија *Слободан Камбан *Слободан Мартиновић Шуле *Борислав Михаиловић Бора *Петар Михајловић Пера *Звонко Михајловски {{Напомена|name="ЗвонкоМ"|Звонко Михајловски<br/>Зими хокеј на леду — лети фудбал<br/>Играо је фудбал у клубовима:<br/>Јуниори и други тим [[ФК Партизан|Партизана]], [[ФК Брегалница Штип|Брегалница]] [[Штип]], Палилулац [[Крњача (Београд)|Крњача]], [[ФК Земун|Јединство]] [[Земун]] и [[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] [[Београд]].<br/>Хокеј на леду:<br/>Одиграо је 20 првенствених сезона за хокеј клуб [[ХК Партизан|Партизан]] и одиграо око 700 утакмица и 10 година био капитен, а пет година (1965—1970) је играо за репрезентацију [[СФРЈ]] и одиграо 75 утакмица.<br/>Играо на 4 светска првенства [[Светско првенство у хокеју на леду 1966.|1966.]] [[Загреб]] [[СФРЈ]], [[Светско првенство у хокеју на леду 1967.|1967.]] [[Беч]] [[Аустрија]], [[Светско првенство у хокеју на леду 1969.|1969.]] [[Љубљана]] [[СФРЈ]],<br/>[[Светско првенство у хокеју на леду 1970.|1970.]] [[Букурешт]] [[Румунија]].<br/>Био је угледни спортски коментатор на [[РТС]]у. Извештавао је домаће спортске догађаје као и догађаје са светских и олимпијских игара.}} *Исаило Милићевић Иса *Абдулах Мујагић *Мило Никиновић *Драган Николић *Станко Николић Лала *Стеван Пињатели *Лаза Поповић *Миодраг Симеуновић *Ненад Стефановић Неша *Божидар Танић *Милан Вукелић Вукела *Ђорђе Тијеглић Туња *Момчило Тошић Тошке *Драгутин Веланац Бата *[http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2012/11/foto-arhiva-milos-vidovic.html Милош Видовић] Видоје <ref>Милош Видовић Видоје [http://jugosarajevo.webs.com/apps/photos/photo?photoid=167743905 ФК Пролетер Зрењанин]</ref> *Раде Вигњевић *Живорад Вучковић Жикица *Тома Жалац *Мића Жалац *Миливијe Јегарац Буца *[https://sr-rs.facebook.com/istorijaexyufudbala/posts/abecedarnik2990sopi%C4%87-du%C5%A1an-partizan-borro%C4%91en-29071945-u-boruumro-30072017pozicij/879841592203725/ Душан Сопић Цале]{{Напомена|Душан Сопић<br />рођен 29.07.1945. у Бору<br />умро 30.07.2017. у Београду<br />Позиција у тиму: везни фудбалер<br />Каријера:<br />— 1964. Партизан<br />1964/65. Палилулац, Београд<br />1965/66. Партизан<br />1966. Марибор<br />1967 — 1975. Бор<br />1975/76. America se Calli, Colombia<br />1977/78. Portuguesa FC, Venezuesa<br />Прволигашки статус:<br />одиграо 113 утакмица постигао 4 гола.<br />1968/69. 29/2<br />1969/70. 34/0<br />1970/71. 29/2<br />1972/73. 9/0<br /> 1973/74. 6/0<br />1974/75. 6/0}} <ref>Душан Сопић [http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2013/08/foto-arhiva-dusan-sopic.html ФК Партизан Београд]</ref> ,<ref>Душан Сопић [http://www.worldfootball.net/player_summary/dusan-sopic/ Portuguesa FC Venezuesa, America de Cali Colombia]</ref> *Томислав Златковић Паја *Миодраг Андрић *Светозар Трбојевић * [http://www.mojacrvenazvezda.net/90416/2014/04/29/na-danasnji-dan-rodjen-bosko-kajganic/ Бошко Кајганић] <ref>Бошко Кајганић [https://web.archive.org/web/20161230085451/http://www.mackolik.com/Futbolcu/57664/ Galatasaray, Турска]</ref> *[[Небојша Вучићевић]] Ушке * Миша Торбица *Велизар Новичић Жуча *Новак Чабаркапа *[http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/673/in-memoriam-miodrag-odavic-1950-2014 Миодраг Одавић] *[[Богдан Корак]] * Иванов Лала * Сикимић * Драган Перовић * Веселин Марковић * Миловановић * Слободан Гавриловић Цоки * Губеринић * Благојевић * Божиновић * Матовић * Видић * Малобабић * Јекић * Филиповић * Галевић * Милан Цвијић Цвија * Антон Божић Чапа * Пера Златић * Милобратић * Мића Алимпијевић * Вранеш * Дачић * Милобратић * Дамјановић * Стојаковић * Стојнић * Лазић * Анта * Милошевић * Радоњић }} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === Од 1970. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1970. до 1990. године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Columns-list|colwidth=17em|style=width:1200px;| <!-- {{refbegin|8}} --> *[[Војин Дворнић]] Дворна * Слободан Ђурђевић Ђура * Драгиша Тасић Гиле * Мита Миленковић Чокалија * Бранко Брајковић Гуле * Илија Бошкић * Мило Никиновић * Карајчић * Зоран Перовић * Драган Перовић * Никола Јокић * Душан Јокић Куле * Милорад Ребић Паја * Стојан Стошић * [https://en.wikipedia.org/wiki/Miroslav_Vjetrovi%C4%87 Мирослав Вјетровић] <ref>Мирослав Вјетровић [http://www.transfermarkt.de/miroslav-vjetrovic/profil/spieler/101689 Hannover 96]</ref> * Рајко Радосављевић * [[Богдан Корак]] * Миливоје Остојић Шари * Зоран Стефановић Штраус * Драган Подраповић * Божидар Србиновић * Душан Веселиновић * Милоје Лазовић * Србољуб Шереметовић Срба * Томислав Стојковић * Зец * Милан Јапунџић * Светозар Трбојевић Трбоје * Рихард Јакубец * Срђан Јанковић Цоле * Зоран Стојановић * Миодраг Колцић Мики * Ђорђе Колцић * Бранислав Сукоњица * Петар Нишавић * Живко Сладојевић Цезар * Мирослав Мариновић Мића * Пера Златић * Ђорђе Шобот * Бранислав Вукић * Драгутин Веланац Бата * Капор * Јоцић * Раде Баста * Вранко Баста * Радивојевић * Миша Марјановић * Кречковић * Тешић * Владић * Билић * Плавшић * Благојевић * Вела * Делић * Аранитовић * Кнежевић * Матић * Стаменковић * Шестић * Саитовић * Драмничанин * Савић * Јонел Карабаш * Карановић * Мирко Лутовац * Ђуковић * Зоран Димитријевић * Коковић * Селимовски * Милодраговић * Павић * Владислав Тршек * Слободан Лазаревић * Звонко Милуновић * Жарко Милуновић * Несторовић * Драган Симић Симке * [[Зоран Лончар (фудбалер)|Зоран Лончар]] * Мирослав Медић Меда * Божидар Сабиновић * Петрашиновић * Чубриловић * Д. Ђорђевић * М. Ђорђевић * Раде Поточан * Тачи * Савичић * Перковић * Исаило Милићевић Иса * Милан Јанковић Кинез * Срећко Јанковић * Миша Дамјановић * Дејан Данојлић * Ђокић * Анђелковић * Недељковић * Рајко Видановић Шеф * Бранисла Видановић Труча * Чолић * Новчић * Урошевић * Милоје Богдановић * Љешњак * Ћосић <!-- {{refend}} --> }} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === Од 1990. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1990. до 2000. године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Columns-list|colwidth=14.5em|style=width:1200px;| *Љујић *Љубеновић *[[Драган Аничић]] *Жељко Аничић *Драган Бијеле *Лунгуловић *Александар Момировић *Топалов *Васовић *Предраг Рајић *Небојша Велиновић *Јеврић *Кабир Рамадани *Жарић *Лечић *Павловић *Радивојевић *Иван Алфировић *Ловрић *Петровић *Тимотић *Милојевић *Градић *Мостарац *Балог * Ранђеловић * Тресовић * Танасковић * Полак * Влајић * Радовић * Ђурић * Тасић * Салаховић * Станојевић * Обрадовић * Куртовић * Смиљковић * Зоран Савић * Милан Мандић * Радиновић * Милосављевић * [[Никослав Бјеговић]] * Кнежевић * Момчиловић * Есад Хаџић * Предраг Перишић * Жељко Жерађанин * Павичевић * Дардић * Јовић * Крстић * Делибашић * Чамџић * Јакшић * Андрић * Петковић * <!-- Срђан Јанковић --> * Шоргић *[[Велибор Пудар]] * Дарко Илијевски * Вавић * Рајковић * Остојић * Додић * Цветковић * Вулић * Калембер * Лојаница * Плескоњић * Ибрахими * Симић * Кандић * Перковић * Драмичанин * Челић * Стојковски * Сегар * Матић * Вела * Коденовић * Плавшић * Благојевић * Мирослав Медић Меда * Ђелић * Шестић * Шеган * Ч. Ђорђевић * Ђолић * Аранитовић * Божовић * Бркић * Дјелић * Зец * Матовић * Куклић * Пешић * Чојбанић }} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === Од 2000. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 2000. до 2014. године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Columns-list|colwidth=15em|style=width:1200px;| <!-- {{refbegin|8|indent=yes}} --> * Стефан Станишић * Милан Митровић * Лазар Радосављевић * [[Александар С. Јовановић]] {{Напомена|name="АСЈ"|Александар С. Јовановић<br />рођен 6. децембра 1992.<br/>За репрезентацију Србије У20 2011 — 2012.<br/>За репрезентацију Србије 15. новембра 2106.}} * Петар Чавић * Миодраг Ђушић * Александар Шушњар * Милош Ђорђевић * Никола Николић * Немања Каровић * Бранислав Цукић * Немања Здравковић Саша * Никола Билбија * Трипо Јокановић * Горан Пајовић * Милан Додић * Миливоје Лековић * Ненад Радаковић * Александар Јовановић {{Напомена|Александар Јовановић рођен 1989.}} * Владимир Јанковић * [[Дејан Вукомановић]] * [[Лазар Ђорђевић]] * Иван Мартић * Небојша Трајковић * Јован Милошевић * Марко Христов * Душан Грбић * Станислав Крстић * Александар Кастратовић * Александар Степановић * Мирослав Стекић * Душан Радојевић * Марко Бајић * Мирко Лутовац * Предраг Максимовић * Александар Ристовић * Вуковић * [[Драган Добрић]] * Миљан Бубања * Ненад Ристић * Бојан Павловић * Мандић * Емануел Брошћанац * Близнаковић * Иван Јешић * Немања Пушара * Средојевић * Марко Филиповић * Амиџић * Динко Емић * М. Рудан * Ж. Ненад * С. Ненад * Горан Јуренић * Горан Мићевић * Бојан Форгић * Богојевски * Славе Ковачевић * Антељ * Немања Белић * Марко Вранић * М. Матић * Славко Матић * Марковић * Вуровић * Жељко Гавриловић * Н. Симић * Поповић * Душић * Симеуновић * Љушковић * Грбац * Стефан Ђорђевић * Мрђанин * Ивановић * Тришовић * Тадић * Г. Стаменковић * Дејан Стаменковић * Огњен Ћапин * Жеравица * Чаравеша * Обрадовић * Кабир Рамадани * Никола Бакић * Кристијан Ралић * Немања Вучетић * Жељко Милић * Немања Кашиковић * Драган Симовић * Ненад Росић * Александар Мартиновић * Дарко Попадић * Немања Дробњак * Петар Пановић * Марко Вукадиновић * Костић * Василије Тошић * Бојан Игњатовић * Дарко Пајовић * Јован Станојчић * Иван Гајић * Александар Анђић * Марко Савић * Иван Томанић * Павићевић * Александар Пурковић * Гари Харацупијан * Дејан Јеринић * Горан Грбавац * Бранко Новаковић * Немања Родић * Саша Станковић * Дејан Врачар * Предраг Топаловић * Милан Ступар * Давид Ступар * Драган Брдаревић * Горан Карановић * Гојко Симовић * Никола Ђурић * Љубиша Гордић * Бојовић * Мирко Ђурковић * Жељко Корица * Мирко Лазић * Александар Ристановић * Владимир Настић * Максић * Пејовић * Константиновић * Кнежевић * Александар Милутиновић * Владимир Крстић * Душан Крстић * Цветковић * Амановић * Стајковић * Петар Басара * Милош Бећановић * Радисављевић * Тривунџић * Драгутиновић * Божовић * Исидор Пфландер * Грујић * Пешић * Миодраг Михајловић * Богдан Болт * Раде Шмигић * Александар Јовић * Тинтор * Миливоје Исаиловић * илић * Васиљевић * Чакић * Марко Милак * Душан Ристић * Бојан Прчетић * Милош Пајовић * Драган Јошић * Драган Живковић * Владимир Крстић * Милош Пријовић * Димитрије Диковић * Дарко Аћимовић * Дејан Томанић * Срђан Албанесе * Милош Мачужић * Младен Билбија * Зоран Бици * Драган Симоновић * [[Драган Аничић]] * Жељко Аничић * Владан Маринковић **** * Милутин Маринковић * Дејан Ђорђевић * Бојан Ђорђевић * Станојевић * Којић * Марјановић * Радојчић * Цојић * Оланреваји * Обреновић * Вулишевић * Шћекић * Содик * Баришић * Иван Алфиревић * Нешић * Цолић * Драган Јашић * Радуловић * Липовски * Борис Заклан * Бобан Петровић * Петковић * Вучић * Душан Мартиновић * Богдановић * Кузман Бабеу * Вулић * Вуловић * Горан Тривунџија * Трнинић * Јањић * Чавановић * Лукић * Младеновић * Млађеновић * Јаковљевић * Милованкић * Јаначковић * Миновић * Шупут * Цакић * Хускић * Мијаиловић * Андрић * Словић * Дукић * Ђилас * Дејан Радичевић * Игор Лежић * Ненад Живковић * Ахмети * Никола Стијаковић * Милош Томашевић * Владимир Ливаја * Иван Радовановић * Горан Мићовић * С. Павловић * Тимотић * Чамџић * Милојевић * Градић * Мостарац * Смиљанић }} <!-- {{refend}} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} === Од 2019. године === {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 2019.године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} <!-- {{refbegin|40em|indent=yes}} --> {{Columns-list|colwidth=15.5em|style=width:600px;| * Александар Јасић * Урош Тошковић * Александар Врцељ * Бобан Здравковић * Петар Лукић * Никола Аћимовић * Урош Јозић * Јован Аћимовић * Александар Костић * Драгољуб Данојлић * Стефан Станојевић * Емини Дино * Стефан Лутовац * Марко Санковић * Младен Библија * Младен Радовановић * Филип Јовић * Марко Пандуровић * Немања Манић * Ђорђе Лоцић * Марко Алексић * Тодор Глигоријевић * Марко Танасић * Милош Лазаров Миша * Душан Васић * Огњен Боровчанин * Жарко Савић * Александар Грујић * Александар Милијаш * Никола Јовановић * Мирослав Стекић * Лука Вујић * Никола Узуновић * Немања Жарковић * Ненад Раданов * Жарко Лукић * Стефан Петровић * Стеван Ковачевић * Немања Зекановић * Александар Домај }} <!-- {{refend}} --> {{clear|both}} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} == [[Датотека:football pictogram.svg|30p]] Из Палилулца у веће клубове == Из [[Крњача (Београд)|Крњаче]] су већу фудбалску срећу потражили: {| |- | valign="top"| * Новак Чабаркапа ([[ФК Црвенка|Црвенка]]{{Напомена|name="ПрваЛига"|Прва савезна лига [[СФРЈ]]}}), * Светозар Трбојевић ([[ФК Борац Чачак|Борац]]{{Напомена|name="ДругаЛига"|Друга савезна лига [[СФРЈ]]}} из [[Чачак|Чачка]], [[Швајцарска]]), * Милош Видовић Видоје([[ФК Партизан|Партизан]]{{Напомена|name="Видоје"}}, [[ФК Пролетер|Пролетер]] из [[Зрењанин]]а, [[ФК Спартак Суботица|Спартак]] из [[Суботица|Суботице]]) * [http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/673/in-memoriam-miodrag-odavic-1950-2014 Миодраг Одавић],([[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]], [[ФК Рад|Рад]]), * Мустафа Хоџић ([[ОФК Београд]]{{Напомена|name="ПрваЛига"}}), * Милан Вукелић Вукела ([[ФК Куманово|Куманово]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} [[Македонија]], [[ФК Срем Сремска Митровица|Срем]]{{Напомена|name="ПрваЛига"}} [[Сремска Митровица]]) * Милорад Ребић Паја ([[ФК Раднички Пирот|Раднички]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} [[Пирот]]) * Божидар Танић ([[ФК Раднички Пирот|Раднички]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} [[Пирот]]) * [http://www.mojacrvenazvezda.net/90416/2014/04/29/na-danasnji-dan-rodjen-bosko-kajganic/ Бошко Кајганић], ([[ФК Слога Краљево|Слога]] [[Краљево]], [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]], [[ФК Галатасарај|Галатасарај]] [[Турска]]).<ref>Књига "Некад било ..."Београдски фудбал којег више нема, новинар Милан Симић прво издање 2012. година</ref>, * Мило Никиновић ([[ФК Напредак Крушевац|Напредак]]{{Напомена|name="ПрваЛига"}} [[Крушевац]]), * [https://en.wikipedia.org/wiki/Miroslav_Vjetrovi%C4%87 Мирослав Вјетровић] ([http://www.transfermarkt.de/miroslav-vjetrovic/profil/spieler/101689 Хановер 96] [[Немачка]]) * Звонко Михајловски{{Напомена|name="ЗвонкоМ"}} ([[ФК Брегалница Штип|Брегалница]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} [[Штип]] [[Македонија]]) * [[Дејан Вукомановић]] ([[FC Gandzasar Kapan|Ганџасар]] и [[Капан (Јерменија)|Kaпaн]] [[Јерменија]], [[Hapoel Katamon Jerusalem F.C.|Хапоел Катамон]] [[Jerusalem|Јерусалем]], ...) | style="width:20px;"| | valign="top"| * [[Небојша Вучићевић]] Ушке ([[ОФК Београд]]{{Напомена|name="ПрваЛига"}}, [[ФК Партизан|Партизан]]{{Напомена|name="Ушке"|Небојша Вучићевић Ушке{{spaces|25}}<br/>У дресу ФК „Партизан”<br/>Интернационалне{{spaces|6}}23{{spaces|17}}6<br/>Југо турнир{{spaces|17}}3{{spaces|17}}1<br/>Куп [[Београд]]а{{spaces|14}}1{{spaces|17}}2<br/>Куп [[Југославија|Југославије]]{{spaces|9}}14{{spaces|17}}6<br/>Куп [[УЕФА]]{{spaces|17}}14{{spaces|17}}5<br/>Пријатељске{{spaces|12}}131{{spaces|13}}123<br/>Првенствене{{spaces|12}}140{{spaces|15}}26<br/>Трофеј „[[Марјан (Сплит)|Марјан]]”{{spaces|11}}2{{spaces|17}}0<br/>Турнир у [[Мостар]]у{{spaces|8}}1{{spaces|17}}0<br/>{{spaces|4}}Укупно: утакмица 329{{spaces|2}}голова 168}}, [[ФК Мец|Мец]], ...), * [[Богдан Корак]] ([[ФК Рад|Рад]], [[ФК Реал Мурсија|Реал Мурсија]] [[Шпанија|Шпанији]], [https://www.transfermarkt.com/bogdan-korak/profil/spieler/205889 Форверц Штајер] ([[Аустрија]]), [[ФК Могрен|Могрен]]), * [[Драган Аничић]] ([https://en.wikipedia.org/wiki/Panargiakos_F.C. Панаргиакос], [[Грчка]]), * [[Лазар Ђорђевић]] ([[ФК Силекс|Силекс]] [[Кратово|Кратова]] [[Република Македонија|Македонији]], [[ФК Кошице|Кошице]] [[Кошице]] [[Словачка|Словачкa]],<br/>[https://en.wikipedia.org/wiki/FK_%C5%BDeleziarne_Podbrezov%C3%A1 Подбрезова]{{Напомена|на језику: енглески}} [[Подбрезова]] [[Словачка]]), * [[Зоран Лончар (фудбалер)|Зоран Лончар]] ([[ОФК Београд]]{{Напомена|name="ПрваЛига"}}, [[ФК Арис Солун|АРИС]] [[Солун]]), * [[Никослав Бјеговић]]{{Напомена|Никослав Бјеговић 1998. играо за репрзентацију [[СР Југославија]]<br/>23.12.1998. [http://www.reprezentacija.rs/558-izrael-jugoslavija-2-0/ Израел — СР Југославија 2:0]}} ([[ОФК Београд]], [[ФК Војводина|Војводина]], [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]], [[ФК Пекинг Гуан|Пекинг Гуан]], [[ФК Луцерн|Луцерн]]), * Срђан Јанковић Цоле ([[ФК Рад|Рад]], [[SG Wattenscheid 09|СГ Ватеншајд 09]] [[Бохум]] [[Немачка]]<br/>савезна држави [[Северна Рајна-Вестфалија]]), * Дејан Шоргић ([[ФК Раднички Сомбор|Раднички]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} [[Сомбор]], [[ФК Војводина|Војводина]]) * Драган Добрић ([[ФК Хајдук Кула|Хајдук]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} из [[Кула|Куле]], [[ФК Динамо Врање|Динамо]]{{Напомена|name="ДругаЛига"}} из [[Врање|Врања]]...) * Мирослав Медић Меда ([[ОФК Београд]]{{Напомена|name="ПрваЛига"}}) * [https://www.wikiwand.com/sr/Spisak_igra%C4%8Da_FK_Crvena_zvezda Зоран Димитријевић] ([[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]) * [[Александар С. Јовановић]] {{Напомена|name="АСЈ"}} ([[Aarhus Gymnastikforening|АГФ]] [[Орхус]] [[Данска]], [[ФК Уеска|Уеска]] [[Шпанија]]....) * .... |} <!-- {| |- | valign="top"| --> <gallery class="left" mode="slideshow"> Датотека:Milorad Rebic Paja.JPG|мини|161 × 231п|<center>Милорад Ребић Паја{{Напомена|Милорад Ребић Паја [[ФК Раднички Пирот|ФК Раднички]] ([[Пирот]])}}</center> Датотека:Srdjan Jankovic Cole.jpg|<center>Срђан Јанковић Цоле{{Напомена|Срђан Јанковић Цоле<br/>у дресу [[SG Wattenscheid 09]], [[Немачка]]<br/>до 1979. ФК Палилулац,[[ФК Рад|Рад]] 1979—1986,{{spaces|5}}<br/>SG Wattenscheid 09 1986 — 1992.}}</center> Датотека:Bogdan Korak.jpg|<center>[[Богдан Корак]]{{Напомена|Богдан Корак у дресу ФК Реал Мурсија, [[Шпанија]]}}</center> Датотека:Dragan Aničić.jpg|<center>[[Драган Аничић]]</center> Датотека:Milo Nikinovic FK Napredak 1975 godina.jpg|<center>Мило Никиновић{{Напомена|Мило Никиновић у дресу [[ФК Напредак Крушевац|ФК Напредак]] ([[Крушевац]]) проглашен 1975. за најбољег фудбалера Друге савезне лиге „Исток”, спортиста Крушевца и олимпијски репрезентативац.<ref>Књига „Фудбал у Расинском округу” аутор Милорад Сијић.</ref>}}</center> Датотека:Milos Vidovic Vidoje FK Partizan 1967.jpg|<center>Милош Видовић Видоје{{Напомена|name="Видоје"|Видоје у дресу Партизана одиграо је:<br/><br/>Интернационалне{{spaces|24}}8{{spaces|5}}1<br/>Куп Југославије{{spaces|26}}3{{spaces|5}}0<br/>Куп сајамских градова{{spaces|16}}1{{spaces|5}}0<br/>Омладински турнир — Ријека{{spaces|6}}4{{spaces|5}}1<br/>Пријатељске{{spaces|30}}62{{spaces|3}}12<br/>Првенствене{{spaces|30}}43{{spaces|5}}7<br/>Турнир "Кварнерска ривијера"{{spaces|4}}10{{spaces|5}}4<br/>Турнир у Мостару{{spaces|24}}2{{spaces|5}}1<br/>Укупно: 133 утакмице и постигао 26 гола}}</center> Датотека:Milan Vukelic Vukela FK Kumanovo 1972.jpg|<center>Милан Вукелић Вукела{{Напомена|Милан Вукелић Вукела у дресу [[ФК Куманово]] за који је играо од 1970. до 1975. године}}</center> Датотека:Bozidar Tanic FK Radnicki Pirot.jpg|<center>Божидат Танић{{Напомена|Божидат Танић у дресу [[ФК Раднички Пирот|ФК Раднички]] ([[Пирот]]) за који је играо од 1973. до 1975. године}}</center> Датотека:Zoran Dimitrijevic Crvena zvezda.JPG|<center>Зоран Димитријевић{{Напомена|Зоран Димитријевић у дресу [[ФК Црвена звезда]]}}</center> Датотека:Miroslav Vjetrvic.jpg|<center>Мирослав Вјетровић{{Напомена|Мирослав Вјетровић у дресу [[ФК Хановер 96]], [[Немачка]]}}</center> Датотека:Miroslav Medic Meda.JPG|<center>Мирослав Медић Меда</center> Датотека:Mustafa Hodzic 8.IX.1968 u dresu OFK Beograda.jpg|мини|200п|Мустафа Хоџић Хоџа у дресу [[ОФК Београд]]а {{Напомена|Стадион ЈНА 08.09.1968,<ref>Новине "СПОРТ" 9. септембра 1968.</ref> Гледалаца 30.000, Судија Чанак, Београд<br />Партизан — ОФК Београд 1:2<br />Партизан: [[Иван Ћурковић|Ћурковић]], Радаковић, [[Милан Дамјановић|Дамјановић]], Ђорђевић, [[Благоје Пауновић|Пауновић]], [[Љубомир Михајловић|Михајловић]],<br/>[[Мане Бајић|Бајић]], Петровић, [[Илија Катић|Катић]]{{гол|28}}, [[Идриз Хошић|Хошић]], Ђорђић, Петковић (Чичић)<br />ОФК Београд: Хоџић, Вукашиновић, Јокић, Мешановић, Кривокућа, [[Драгослав Степановић|Степановић]] {{гол|34}},<br/>Турудија, [[Драгослав Шекуларац|Шекуларац]], [[Слободан Сантрач|Сантрач]], [[Милош Милутиновић|Милутиновић]] {{гол|69}}, [[Илија Петковић|Петковић]]}} Датотека:ФК Слога Краљево 1969 године.jpg|<center>Бошко Кајганић у дресу ФК Слога Краљево, стоји други здесна 1969.</center> </gallery> <!-- |} --> {{clear|both}} == [[Датотека:football pictogram.svg|30p]] Аматерски репрезентативци Палилулца == {| |- valign=top | <u>Аматерска репрезентација [[Београд]]а</u> * Милан Вукелић Вукела * Тома Жалац * Драган Николић * Мило Никиновић * Мустафа Хоџић Хоџа * Јован Јефтић Јоле * Слободан Камбан{{Напомена|Играо за аматерску репрезентацију Југославије против Италије 3 маја 1970. Победа Југославије са 3:0, када је играо за ФК „Радник”, Бијељина}} * Исаило Милићевић Иса{{Напомена|Студентска репрезентација [[Београд]]а Против студентске репрезентације [[Кина|Кине]]}} * Драгутин Веланац Бата * Драгиша Тасић Гиле * Милорад Ребић Паја * Божидар Танић Тањир * Борислав Михаиловић Бора * Милош Видовић Видоје {{clear|both}} |style="width:10px;"| |valign="top"| Поводом прославе [[Београдска операција|Дана ослобођења Београда]], уторак 18. октобра 1966. на игралишту [[ФК Хајдук Београд|Хајдука]]<br/>одиграла се традиционална утакмица између [[Првенство Прве Београдске лиге у фудбалу 1966/67.|аматерских репрезентација]] [[Београд]]а и [[Загреб]]а 4:2 (2:1) [[Датотека: Amaterska reprezentacija Beograda 18.X.1966.jpg|мини|330п|центар|Стоје: М.Станковић, {{Напомена|name="РепрХајдука"|Хајдука, Београд}} Стефановић, {{Напомена|name="РепрХајдука"}} Јефтић, {{Напомена|name="РепрПалилулца"|Палилулац, Крњача}} [http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:318240-Preminuo-Nikola-Jockovic Јоцковић], {{Напомена|Полет, Београд}} В. Костић, {{Напомена|name="РепрРад(О)"|Раднички, Обреновац}} Хоџић,{{Напомена|name="РепрПалилулца"}} Веланац {{Напомена|name="РепрПалилулца"}} <br />Чуче: Плеша, {{Напомена|name="РепрРад(О)"}} Чуле, {{Напомена|name="РепрРад(О)"}} [[ФК Хајдук Београд#„Голубови” памте|Зима]]{{Напомена|name="РепрХајдука"}}, Крајтер {{Напомена|БСК Борча}}<br />Селектор: '''Љуба Радошевић''' {{Напомена|name="РепрХајдука"}}]] |style="width:10px;"| |valign="top"| <u>Омладинска репрезентација [[Београд]]а{{Напомена|Међународни турнир 1968. у [[Суботица|Суботици]]. Репрезентација [[Београд]]а освојила прво место}}</u> * [http://www.mojacrvenazvezda.net/90416/2014/04/29/na-danasnji-dan-rodjen-bosko-kajganic/ Бошко Кајганић] * [http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/673/in-memoriam-miodrag-odavic-1950-2014 Миодраг Одавић] * Милан Вукелић Вукела * Милан Јанковић Кинез * Исаило Милићевић Иса <u>Омладинска репрезентација [[СФРЈ|Југославије]]</u> * Милош Видовић Видоје 1966. <u>Репрезентативци Другог разреда<br/>БЛП{{Напомена|Београдског лоптачког подсавеза}} 1930. — 1931.<ref>Службени гласник Београдског лоптачкод подсавеза „Спортиста ”1930. и 1931.</ref></u> * Стеван Кажић * Бранислав Стојановић Кнез * Велимир Ђ.Радивојевић Трле * Љубомир Ђорђевић Џин * Живорад Кузмановић * Слободан Милкић |} {{clear|both}} == [[Датотека:football pictogram.svg|30p]] Најбољи стрелци == {| |- | valign="top"| :{| class="wikitable" !style="text-align:right;"|#||style="text-align:left;"|Име и презиме||style="text-align:center;"|Сезона||style="text-align:center;"|Голова |- |rowspan="4" align=right|1.||rowspan="4" align=left|[[Александар Петровић — Пикавац|Александар Петровић Пикавац]]||align=center|1930—1932.{{Напомена|Аца Пикавац као играч Палилулца из Београда}}||align=center| |- |align=center|1932—1935.{{Напомена|Аца Пикавац као играч [[ФК Чукарички|Чукаричког]] из [[Београд]]а}}||align=center| |- |align=center|1935—1939.{{Напомена|Аца Пикавац као играч [[СК Југославија]]}}||align=center|72 |- |align=center|1950/51.{{Напомена|Аца Пикавац као играч [[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничара]] из Сарајева}}||align=center|{{spaces|2}}8 |- |align=right|2.||align=left|Раде Вигњевић||align=center| ||align=right| |- |align=right|3.||align=left|Астерије Филактов Грк||align=center|[[Прва Београдска лига у фудбалу 1969/70.|1969/70.]]{{Напомена|name="Грк"|Сезона 1969/70.<br /><br />'''1. Мартиновић''', Графичар — '''11'''<br />{{spaces|4}}'''Џикић''', Железник<br />2. Јанковић, БАСК — 7<br />{{spaces|4}}Астерије Филактов, Палилулац<br />{{spaces|4}}Головић, Рад<br />{{spaces|4}}Јовановић, БСК Булбудер<br />{{spaces|4}}Раде Радосављевић, Синђелић<br />{{spaces|4}}Ристановић, Полет}} ||align=center|{{spaces|2}}7 |- |align=right|4.||align=left|Никола Јокић||align=center|[[Прва Београдска лига у фудбалу 1970/71.|1970/71.]]{{Напомена|name="Јокић"|Сезона 1970/71.<br /><br />'''1. Шкорић''', БАСК — '''16'''<br />2. Џикић, БАСК — 14<br />3. Костић, Београд — 11<br />4. Зоран Ганић, БАСК — 10<br />{{spaces|4}}Никола Јокић, Палилулац}}||align=center|10 |- |rowspan="2" align=right|5.||rowspan="2" align=left|Александар Момировић||align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1994/95.|1994/95.]]{{Напомена|Сезона 1994/95.<br /><br />1. '''Александар Момировић''', Палилулац — 30<br />2. Шарић, Младост (Умчари) — 28<br />3. [[Богдан Корак]] Младост (Умчари)<br />{{spaces|3}} Живковић, Раднички (Обреновац) — 27<br />4. Петковић, Раднички (Обреновац) — 25<br />6. Ранковић, Сопот (Сопот) — 24}}||align=center|30 |- |align=center|[[Првенство Српске лиге „Север” — група Београд у фудбалу 1995/96.|1995/96.]]{{Напомена|name="АМ"|Сезона 1995/96.<br /><br />1. '''Александар Момировић''', Палилулац — 22<br />2. '''Алфировић''', Палилулац (Крњача) — 21<br />3. Колић, Графичар (Београд) — 20<br />4. Ившић, Синђелић (Београд) — 18<br />5. Панић, БСК (Батајница) — 16}}||align=center|22 |- |rowspan="4" align=right|6.||rowspan="4" align=left|Небојша Велиновић||align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1990/91.|1990/91.]]{{Напомена|Сезона 1991/92.<br /><br />1. Петровић, Будућност (Добановци) — 26<br />2. Кнеселац, Железничар (Београд) — 25<br />3. Пушкаш, Телеоптик (Земун) — 19<br />4. '''Велиновић''', Палилулац<br />{{spaces|3}} Толић, БАСК ПИМ — 17}}||align=center|17 |- |align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1991/92.|1991/92.]]{{Напомена|Сезона 1990/91.<br /><br />1. '''Небојша Велиновић''', Палилулац — 26<br />2. Ранковић, Графичар (Београд) — 21<br />3. Савкић, „21. Мај” (Раковица) — 17<br />4. Толић, Београд (Београд)<br />{{spaces|3}} Видаковић, Будућност (Добановци) — 15}} ||align=center|26 |- |align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1992/93.|1992/93.]]{{Напомена|Сезона 1992/93.<br /><br />1. '''Небојша Велиновић''', Палилулац<br />{{spaces|3}} [[Богдан Корак]], Хајдук (Београд) — 20<br />2. Вељковић, Раднички (Рудовци)<br />{{spaces|3}} Лукић, Хајдук (Београд) — 17<br />3. Тодоровић, ТЕК (Велики Црљани)<br />{{spaces|3}} Кнеселац, Борац (Остружница) — 16}}||align=center|20 |- |align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1993/94.|1993/94.]]{{Напомена|Сезона 1993/94.<br /><br />1. Акаратовић, Београд — 25<br />2. Јовић, Железник (Београд) — 21<br />3. Б. Живковић, Железник (Београд)<br />{{spaces|3}} Зец, Железник (Београд)<br />{{spaces|3}} Ловрић, Београд — 18<br />4. '''Небојша Велиновић''', Палилулац<br />{{spaces|3}} Костић, Графичар (Београд) — 15}}||align=center|15 |- |align=right|7.||align=left|Иван Алфиревић||align=center|[[Првенство Српске лиге „Север” — група Београд у фудбалу 1995/96.|1995/96.]]{{Напомена|name="АМ"}}||align=center|21 |- |rowspan="3" align=right|8.||rowspan="3" align=left|[[Драган Добрић]]||align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2005/06.|2005/06.]]{{Напомена|name="ЕБ"|Сезона 2005/06.<br /><br />1. Радичевић, Милутинац (Земун) — 26<br />2. '''Емануел Брошћанц''', Палилулац — 19<br />3. '''Драган Добрић''', Палилулац — 17<br />4. Ћосић, Велика Крсна — 16<br />5. Бајрамовић, Милутинац (Земун) — 15<br />6. Стојковић, Винча — 14<br />7. Тимић, Братство (Крњача)<br />{{spaces|3}} '''Немања Павловић''', Палилулац<br />{{spaces|3}} Б. Бељић, Турбина (Вреоци)<br />{{spaces|3}} Андрејевић, Шумадија (Јагњило) — 12}}||align=center|19 |- |align=center|[[Српска лига Београд у фудбалу 2007/08.|2007/08.]]{{Напомена|Сезона 2007/08.<br /><br />1. '''Драган Добрић''', Палилулац — 18<br />2. Цвијетић, Срем (Јаково)<br />{{spaces|3}} Стојичић, Сопот — 12<br />3. Живановић, Телеоптик (Земун)<br />{{spaces|3}} Срећковић, Шумадија (Јагњило) — 11}}||align=center|18 |- |align=center|[[Српска лига Београд у фудбалу 2008/09.|2008/09.]]{{Напомена|Сезона 2008/09.<br /><br />1. Лекић, Земун (Земун) — 26<br />2. Дос Сантос, Телеоптик (Земун) — 11<br />3. '''Драган Добрић''', Палилулац — 10<br />4. Вујошевић, Земун (Земун)<br />{{spaces|3}} Јеремић, Земун (Земун)<br />{{spaces|3}} Радичевић, Раднички (Обреновац) — 9}}||align=center|10 |- |align=right|9.||align=left|Емануел Брошћанц||align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2005/06.|2005/06.]]{{Напомена|name="ЕБ"}}||align=center|19 |- |align=right|10.||align=left|Марко Христов||align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2011/12.|2011/12.]]{{Напомена|Сезона 2011/12.<br /><br />1. Живанчевић, Будућност (Добановци) — 20<br />2. Радичевић, ИМТ (Нови Београд) — 18<br />3. '''Марко Христов''', Палилулац<br />{{spaces|3}} Смиљанић, Трудбеник (Београд) — 17<br />4. Кузман, Булбудерац (Београд) — 15}}||align=center|17 |- |align=right|11.||align=left|Немања Павловић||align=center|[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2005/06.|2005/06.]]{{Напомена|name="ЕБ"}}||align=center|12 |- |...||align=left|..||align=center|...||align=center|... |} {{clear|both}} | style="width:25px;"| | valign="top"| [[Датотека:Rade Vignjevic i Vladica Kovacevic 1965.jpg|мини|л|<center>Раде Вигњевић и <br/>[[Владица Ковачевић]] 1965.{{Напомена|Пријатељска утакмица [[ФК Партизан|Партзан]]—Палилулац, [[Стадион ЈНА]]}}</center>]] |} {{clear|both}} == Поздрав од [[Небојша Вучићевић|Ушкета]]<ref>Новине "СПОРТ" 26.септембра 1989.</ref> == {| |valign="top"| :[[Датотека:Nebojsa Vucicevic Uske 1976-77.jpg|мини|330п|л|<center>[[Небојша Вучићевић|Ушке]]{{Напомена|name="Ушке"}} је у доњем реду, први здесна,<br/>у дресу ФК „Палилулац”.</center>]] <!-- |width"5"|&nbsp; --> |valign="top"| Сетио се [[Небојша Вучићевић]] Ушке{{Напомена|name="Ушке"}} Палилулца и [[ФК Звездара|ОФК Звездаре]]. Као захвалност за „фудбалску основну школу”<br />поклонио је комплетне две гарнитуре дресова, гаћица и штуцни.<br />У [[Крњача (Београд)|Крњачи]] и на [[Булбулдер|Булбудеру]] — „пуно срце”. И понос што су имали тако финог момка и одличног фудбалера. <!-- |width"5"|&nbsp; --> |valign="top"| [[Датотека:Nebojsa Vucicevic Uske.JPG|д|мини|150п|<center>Небојша Вучићевић Ушке{{Напомена|name="Ушке"}} у дресу<br/>ФК Партизан 1984.</center>]] |} {{clear|both}} == Прваци<ref name = "Архива"/> == {| | valign="top"| === Тим из 1932/33. године === :[[Датотека:FK Palilulac Beograd prvaci 1932-33.jpg|мини|470п|лево|<center>Стоје: '''?''' (тренер), М. Ристић, А. Илић, Б. Параскевић Чапља, Сава Аврењак,<br/>Станко Ристић, Р. Марјановић, И. Илић Шустер, Ивановић Пилвија, '''?'''<br/>Чуче: Јован Граф Шваба, Лаза Цига типограф, Р. Ристић Рика</center>]] {{clear|both}} | style="width:10px;"|{{nbsp}} | valign="top"| === Тим из 1959. године === :[[Датотека:FK Palilulac Beograd prvaci 1958-59.jpg|мини|500п|лево|<center>Као другопласирани тим [[Првенство другог Ц разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1958/59.|Другог Ц-е разреда]] прешао у Први разред.<br/>Господин у средини је легенда Палилулца Дуле Живановић „Мучкомозац”.<br/>Стоје: Бора, Миланће, ?, Љуба, Веса, Дуле, ?, Чеда, ?, Љубинко Марковић, ?<br/>Чуче: Пера Јена, Ниџа Пампур, Нена, ?, Ратко Патак, Шева</center>]] | style="width:10px;"|{{nbsp}} | valign="top"| === Тим из 1964/65. године === :[[Датотека: FK Palilulac 26. maja 1965.jpg|мини|400п|лево|<center>[[Првенство друге Београдске лиге Б-е групе Београдског подсавеза у фудбалу 1964/65.|Прваци Друге Београдске лиге Б-е групе за 1964/65.]] годину<br/>Са утакмице '''Палилулац''' — [[ФК Балкан Миријево|Балкан]]{{nbsp}}(2:0), 26. маја 1965. [[Крњача (Београд)|Крњача]]<br />Стоје: [[Ранко Борозан]] (и тренер), [[Војин Дворнић|Дворнић]], Хоџић, Симеуновић, Веланац, Раде Вигњевић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]]<br />Чуче: Јозеф Дели Јошка, Ђорђе Тијеглић Туња, Пинга, Видовић,<br/>Пуниша Јањић Пуша</center>]] <center>1963/64. као другопласирани тим прешао у Први разред</center> |} {| | valign="top"| === Тим из 1994/95. године === :[[Датотека:FK Palilulac prvaci BGD Zone 94-95.jpg|мини|450px|лево|<center>[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 1994/95.|Прваци Београдске зоне за 1994/95.]] годину и победници купа [[Београд]]а<br />Стоје: тренер Јовић, Егерић, Марковић, Момировић, Алфировић, Жарић <br />Чуче: Васовић, Рајић, Љубеновић, Д. Аничић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]], Рамадани, Гари, Ж. Аничић</center>]] | style="width:10px;"|{{nbsp}} | valign="top"| === Тим из 1995/96. године === :[[Датотека:FK Palilulac pobednik kupa Beograda 14.X.1995.jpg|л|мини|450px|<center><center>[[Српска лига „Север” — група Београд у фудбалу 1995/96.|Прваци српске лиге „Север” група Београд]] и победници купа [[Београд]]а</center> Стоје: Егерић, Филактов, Јанковић, Алфировић, Павловић, Ловрић, Бјела, Жарић, Јакшић, тренер Остојић, др Лакушић<br />Чуче: Рамадани, Д. Аничић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]], Живковић, Петковић, Љубеновић, физиотерапеут Митровић<ref name = "Архива"/></center>]] | style="width:10px;"|{{nbsp}} | valign="top"| === Тим из 2005/06. године === :[[Датотека:FK Palilulac 2005-06.jpg|мини|450п|лево|<center>[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2005/06.|Прваци Београдске зоне 2005/06.]] године</center>Горњи ред: помоћни тренер Миша, {{tooltip|Стаменковић|Брат Стаменковић -{II}-}} -{I}-, {{tooltip|Стаменковић|Брат Стаменковић -{I}-}} -{II}-, Пурковић, Додић,Илић, ??,Настић, физиотерапеут Миш, тренер Симоновић<br/>Средњи ред: Ристић, ??, Вуковић, [[Драган Добрић|Добрић]], Близнаковић, Душан Ристић,<br/>Н. Ристић, Марко Бајић, секретар клуба Саковић<br/>Доњи ред: Мијић, Радојевић, Сакић, Бубоња, Брашћанц, Максимовић, председник клуба Михаљчић]] |} == Тимови из 1953. године<ref name = "Архива"/> == <!-- *Активности клуба су биле привремено прекинуте током Другог светског рата. Да се клуб не би угасио играо је пријатељске утакмице, када су ратни услови дозвољавали. --> {| | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac tim iz 1943.jpg|мини|350px|лево|Непознат терен:<br />Никола Наумовић, Милан Ћајић, Јоца Хорват, Аца Кесеревић, Буца Секулић, Бранислав Голубовић,<br />Раде Окрајинов, Божидар Трнинић, Аца Бојић,<br />Миодраг Симоновић, Србобран Ђорђевић]] | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac gostovanje u Sopotu 1943.jpg|мини|350px|лево|Палилулац је у плаво-белим дресовима.<br />Гостовање у Сопоту<br/>Стоје: Мома Кесеровић (вођа пута), Раде Окрајинов, Д. Бојић, Ш. Иванчевић, С. Стефановић, Ј. Кандић, М. Ћајић А. Лукић, Д. Димитријевић<br />Чуче: М. Нешић, Б. Трнинић, М. Ивковић, М. Симоновић,<br />Ј. Хорват]] | valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac sa navijacima 1943 igraliste SK Balkan.jpg|мини|420px|лево|Игралиште С.К. „Балкан” Играчи и навијачи клуба после једне утакмице. У задњем реду највиши господин са шеширом Легенда клуба Чика Мирко Радуловић ”Лимар”, дечко (први слева) поред голмана је будући савезни судија у фудбалу [https://web.archive.org/web/20190225224001/http://fudbalskisudija.blogspot.com/2013/06/covek-strogog-pogleda.html Милош Ћајић], ватрени навијач Палилулца]] |} {{clear|both}} {| | valign="top"| == Тим за сезону 1963/64. == :[[Датотека:FK Palilulac 1962.jpg|мини|450п|лево|<center>Стоје: Љуба Ђорђевић (тренер), Вигњевић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]], Никола,<br/>Симеуновић, Чонка, [[Војин Дворнић|Дворнић]], Демончић<br/>Чуче: ?, Веланац, Мунчан, Кадриспахић, Трбојевић, Триле</center>]] {{clear|both}} | style="width:5px;"| | valign="top"| == Тим за сезону 1967/68.<ref name = "Архива"/> == :[[Датотека:Rašid Šemsedinović FK Palilulac 1967-68.jpg|мини|500п|лево|<center>[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] — Палилулца 1:1 (1:0), стадион на „Лиону” 28. августа 1967.<br/>Стоје: Веланац [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]], П. Михајловић, Јанковић, Тошић, Жалац, Шемсединовић<br/>Чуче: Б. Михаиловић, Дамјановић, Камбан, Јефтић, Милићевић</center>]] {{clear|both}} | style="width:5px;"| | valign="top"| == Тим за сезону 1969/70.<ref name = "Архива"/> == :[[Датотека:FK Palilulac Beograd Tim 1969-70.jpg|мини|470п|лево|<center>[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] — Палилулца 1:1 (1:0), стадион на „Лиону” 1. јуна 1970.<br/>Стоје: Жалац, Бошкић, Никиновић, [[Војин Дворнић|Дворнић]], Ребић, З. Перовић<br/>Чуче: Филактов, Танић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]], Никола Јокић, Дели, Брајковић]] {{clear|both}} |} == Играчи и стручни штаб за сезону 2004/05.<ref name = "Архива"/> == :[[Датотека:FK Palilulac Bgd zona 2004-05.jpg|мини|1000п|лево|<center>[[Првенство Београдске зоне у фудбалу 2004/05.|Београдска зона 2004/05.]]<ref name = "Архива"/></center>]] {{clear|both}} {| | valign="top"| == Играчи и стручни штаб за сезону 2019/20.<ref name = "Архива"/> == :[[Датотека:FK Palilulac Beograd 2019.jpg|мини|570п|лево|<center>[[Међуопштинска лига Београд група „Б”-е у фудбалу 2019/20.]]<ref name = "Архива"/></center>Стоје: Дејан Данојлић (председник клуба), Стефан Станојевић, Насер Рамадановски (менаџер),<br/>Лутовац Мирко (тренер), Младен Билбија, Марко Алексић, Урош Тошковић, Ђорђе Лоцић,<br/>Бобан Здравковић, Јован Аћимовић, Александар Јасић, Стефан Лутовац, Тодор Глигоријевић,<br/>Марко Танасић, Алекса Павловић (пом. тренер)<br/>Чуче: Александар Костић, Урош Јозић, Никола Аћимовић, Миша Лазаров, Драгољуб Данојлић,<br/>Емини Дино, Марко Санковић]] {{clear|both}} |width"5"|&nbsp; |valign="top"| == Тим за сезону 2020/21.<ref name = "Архива"/> == :[[Датотека:ФК Палилулац сезона 2020-21.jpeg|мини|460п|лево|<center>[[Међуопштинска лига Београд група „Б”-е у фудбалу 2020/21.]]<ref name = "Архива"/><br/></center>Стоје: Марко Алексић, Никола Маџић, Стеван Ковачевић, Драгољуб Данојлић,<br/>Ненад Раданов, Александар Врцељ, Марко Пандуревић, Тодор Глигоријевић,<br/>Урош Тошковић и Немања Жарковић Чуче: Миша Лазаров, Никола Аћимовић, Александар Костић, Петар Филиповић,<br/>Митар Бурмазовић, Јован Павловић Стефан и Станојевић]] {{clear|both}} |} {{clear|both}} == Куп Београда, финала == === [[Датотека:Cup Finalist.png]] Јун 1966. године === ---- {| |- | valign="top"| :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|'''ФИНАЛЕ<ref>Новине "СПОРТ" јун 1966.</ref> Јун 1966. године''' [[Стадион]]: [[Stadion Careva ćuprija|БАСК-а]] код Цареве ћуприје, [[Београд]] [[Публика|гледалаца]] око 300<ref name="новинари"/> <br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] Б. Радосављевић ([[Београд]])<br />Стрелац: 1:0 Чакоран у 60’ [[ФК ПКБ|ПКБ]], [[Падинска Скела]]<br />[[Корнер (фудбал)|Корнери]]: 4:4, температура ваздуха око 30°<br />Пехар предао члан Извршног одбора Београдског фудбалског подсавеза Петар Лукић |- style="background:#dcdbd6; text-align:left;" !style="width: 23em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 23em;"|„Гост” <!--ПКБ--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:FK PKB.png|30п]]{{spaces|2}}'''[[ФК ПКБ|ПКБ]]-е''', [[Падинска Скела]] [[Датотека:Cup Winner.png|30п]] |<hr>{{spaces|2}}1. Милановић<br />{{spaces|2}}2. Јелисавчић<br />{{spaces|2}}3. Павловић<br />{{spaces|2}}4. Ђорђе Тијеглић — Туња<br />{{spaces|2}}5. Васа Крајтер<br />{{spaces|2}}6. Стефановић<br />{{spaces|2}}7. '''Чакоран''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] {{гол|60}}<br />{{spaces|2}}8. Калакасидис<br />{{spaces|2}}9. И. Андрејић<br />10. П. Андрејић<br />11. Тешић}} |style="text-align:center;"|'''1:0''' ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|40п]]{{spaces|2}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] |<hr>{{spaces|2}}1. Абдулах Мујагић {{suboff}} ({{subon}} Мустафа Хоџић Хоџа)<br />{{spaces|2}}2. Тома Жалац<br />{{spaces|2}}3. Неша Стефановић<br />{{spaces|2}}4. Драган Николић<br />{{spaces|2}}5. Драгутин Веланац [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]<br />{{spaces|2}}6. Веса Ивковић<br />{{spaces|2}}7. Јован Јефтић Јоле<br />{{spaces|2}}8. Астерије Филактов Грк<br />{{spaces|2}}9. Милан Вукелић Вукела<br />10. Јозеф Дели Јошка<br />11. Исаило Милићевић Иса}} |} {{clear|both}} | style="width:15px;"| | valign="top"| [[Датотека:PLS - Vukovi Beograd - Sirmium Legionaries (2016) 12.jpg|мини|240п|<center> Стадион [[Stadion Careva ćuprija|БАСК-а]] [[Београд]].<br />Капацитет 1.640 места.]]</center> {{clear|both}} |} === [[Датотека:Cup Winner.png]] 24. октобра 1994. године === ---- :Утакмицу је директно преносила [[телевизија|НТВ]]{{Напомена|(НТВ) Национална телевизија}} Студио [[Студио Б|„Б”-е]]<br/>Пехар предао Зоран Милошевић председник ИО Скупштине града. :[[Датотека:FK Palilulac.png|40п]] '''Палилулац''', [[Крњача (Београд)|Крњача]] — [[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|35п]] [[ФК Железник|Железник]], [[Железник]] '''2:1''' {{clear|both}} {| |valign="top"| {| class="toccolours" style="float: left; width: 180px; margin-left: 0.9em; margin-bottom: 0.5em;" |- | <div style="position: relative;"> [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|325px]] <!-- ФК ПАЛИЛУЛАЦ --> {{Image label|x=0.06|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;">'''Палилулац'''</span>}} {{Image label|x=0.83|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:#00ff00;">[[Датотека:FK Palilulac.png|35п]]</span>}} {{Image label|x=0.42|y=0.09|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black">'''Љујић 7'''</span>}} {{Image label|x=0.06|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Љубеновић 7'''<br /><center>[[Датотека:Red card.svg|10п]]</center></span>}} {{Image label|x=0.30|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Аничић 7,5'''<br /> <center>{{гол|76|пен.}}</center> </span>}} {{Image label|x=0.50|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Бијеле 6'''<br /> <center>[[Датотека:Yellow card.svg|10п]][[Датотека:Yellow card.svg|10п]][[Датотека:Red card.svg|10п]]</center> </span>}} {{Image label|x=0.65|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Лунгуловић 6,5'''<br /> <center>[[Датотека:Yellow card.svg|10п]]</center> </span>}} {{Image label|x=0.15|y=0.40|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">[[Датотека:football pictogram.svg|20p|Александар Играч утакмице]] '''Момировић 7,5''' {{гол|17}}</center> </span>}} {{Image label|x=0.55|y=0.35|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Топалов 6'''</span>}} {{Image label|x=0.10|y=0.50|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Васовић 6,5''' [[Датотека:Yellow card.svg|10п]]</span>}} {{Image label|x=0.75|y=0.45|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Рајић 7'''</span>}} {{Image label|x=0.23|y=0.58|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Јеврић 6'''</span>}} {{Image label|x=0.60|y=0.60|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;"> '''Рамадани 7'''</span>}} <!-- ФК ЖЕЛЕЗНИК --> {{Image label|x=0.07 |y=1.16 |scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:#ff0000;"></span>}} {{Image label|x=0.08 |y=1.19 |scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:#ff0000;"> [[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|35п]] </span>}} {{Image label|x=0.68 |y=1.22 |scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:red;"> '''[[ФК Железник|<font size=3 color="red">Железник</font>]]'''</span>}} {{Image label|x=0.41 |y=1.18 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>'''Николић 7'''</font>}} {{Image label|x=0.55 |y=1.08 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>'''Савић 6'''</font>}} {{Image label|x=0.15 |y=1.08 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>[[Датотека:Red card.svg|10п]][[Датотека:Yellow card.svg|10п]][[Датотека:Yellow card.svg|10п]] '''Ћирић 6,5'''</font>}} {{Image label|x=0.53 |y=0.99 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>[[Датотека:Yellow card.svg|10п]] '''Серафимовић 6,5'''</font>}} {{Image label|x=0.07 |y=0.99 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>[[Датотека:Yellow card.svg|10п]] '''Стојановић 6'''</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.88 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>[[Датотека:Yellow card.svg|10п]] '''Митић 6'''</font>}} {{Image label|x=0.50 |y=0.88 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>'''Стојанов 6'''</font>}} {{Image label|x=0.75 |y=0.69 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>[[Датотека:Yellow card.svg|10п]] '''Зец 6'''</font>}} {{Image label|x=0.08 |y=0.75 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>'''Срдић 6'''</font>}} {{Image label|x=0.35 |y=0.76 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>[[Датотека:Red card.svg|10п]] '''Прерадовић 6,5''' {{гол|10}}</font>}} {{Image label|x=0.25 |y=0.67 |scale=350|text=<font size=2 color:black;>'''Смиљанић 7''' [[Датотека:Yellow card.svg|10п]] </font>}} </div> |- |style="font-size:90%"|Тренери<br />Палилулца: [https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/u-srijedu-4-jula-2018-godine-u-beogradu-je-umro-nekada%C5%A1nji-fudbaler-i-trener-fk-/910284669159417/ Славко Јовић]<br />Железника: [http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2012/11/foto-arhiva-aleksandar-trifunovic.html Аца Трифуновић]<br />играли су још: Петрић 7 и Андрић — (Палилулац), Миленовић и Станковић 6 — (Железник)<br />Играч утакмице [[Датотека:football pictogram.svg|20p]] |} |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac pobednik kupa Beograda 24.X.1994.jpg|мини|490px|<ref name = "Архива"/> Стоје:<br /><center>физиотерапеут Срђан, Бјеле,?, Топалов, ?, ?, Љубеновић, Д. Аничић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]], Момировић, Крстић, Љујић, ?, тренер Јовић, ?, Филактов<br /> Чуче: Васовић, ?, ?, Лунгуловић, Рамадани, секретар Ђурашковић, Рајић, ?, Соле</center>]] [[Датотека:FK Hajduk Beograd stadion.jpg|мини|ц|380п|<center>[[Фудбалско игралиште|Стадион]] [[ФК Хајдук Београд|Хајдука]], капацитет стадиона 4.500 места [https://www.google.rs/maps/place/FK+Hajduk+Lion/@44.7967191,20.4984259,833m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x475a70802f9c2993:0xc6fc635d539ed0bd!8m2!3d44.7967153!4d20.5006146?hl=sr],<br />на којем је одиграно финале купа Београда<br/>Цена улазнице: 3 динара.</center>]] | style="width:20px;"| |valign="top"| {{float|right=95px|'''ДОСАДАШЊИ ПОБЕДНИЦИ'''}} <div style="width:300px; height:600px; overflow-y:auto; margin:0 auto; border:0 solid #bbb;"> {| class="sortable" |- !{{tooltip|Год.|Сорт по години}}||{{tooltip|Л.|Сорт по Логу клуба}}||style="text-align: left;"|{{tooltip|Клуб|Сорт по називу клуба}} |- ||1954.||style="text-align: center;"| [[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1955.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1956.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1957.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1958.||style="text-align: center;"|[[Датотека:BASK.svg|20п]]||[[ФК БАСК|БАСК]] ([[Београд]]) |- ||1959.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]]||[[ФК Вождовац|Вождовачки]] ([[Београд]]) |- ||1960.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Zeleznicar beograd.jpg|30п]]||[[ФК Железничар Београд|Железничар]] ([[Београд]]) |- ||1961.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Žarkovo.gif|20п]]||[[ФК Жарково|Жарково]] ([[Београд]]) |- ||1962.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Žarkovo.gif|20п]]||[[ФК Жарково|Жарково]] ([[Београд]])) |- ||1963.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1964.||style="text-align: center;"|[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|30п]]||[[ФК Железник|Железник]] ([[Београд]]) |- ||1965.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|30п]]||[[ФК Прва искра Барич|Искра]] ([[Барич (Обреновац)|Барич]]) |- ||1966.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1967.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]||[[ФК Чукарички|Чукарички]] ([[Београд]]) |- ||1968.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1969.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]]||[[ФК Вождовац|Слобода]] ([[Београд]]) |- ||1970.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]||[[ФК Чукарички|Чукарчки]] ([[Београд]]) |- ||1971.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Im rakovica beograd.png|25п]]||[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]] ([[Београд]]) |- ||1972.||style="text-align: center;"|[[Датотека:GRB FK RAD.png|20п]]||[[ФК Рад|Рад]] ([[Београд]]) |- ||1973.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1974.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|25п]]||[[ФК Београд|Беград]] ([[Београд]]) |- ||1975.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|25п]]||[[ФК Београд|Беград]] ([[Београд]]) |- ||1976.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]||[[ФК Југопетрол|Југопетрол]] ([[Београд]]) |- ||1977.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Галенка]] ([[Земун]]) |- ||1978.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Im rakovica beograd.png|25п]]||[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]] ([[Београд]]) |- ||1979.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Graficar.gif|25п]]||[[ФК Графичар|Графичар]] ([[Београд]]) |- ||1980.||style="text-align: center;"|[[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|20п]]||[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] ([[Београд]]) |- ||1981.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1982.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|30п]]||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]) |- ||1983.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]]||[[ФК Вождовац|Вождовац]] ([[Београд]]) |- ||1984.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1985.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|25п]]||[[ФК Београд|Беград]] ([[Београд]]) |- ||1986.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1987.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1988.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|30п]]||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]) |- ||1989.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|30п]]||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]) |- ||1990.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK BSK Batajnica.png|25п]]||[[ФК БСК Батајница|БСК]] ([[Батајница]]) |- ||1991.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1992.||style="text-align: center;"|[[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|20п]]||[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] ([[Београд]]) |- ||1993.||style="text-align: center;"|[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|30п]]||[[ФК Железник|Железник]] ([[Београд]]) |- ||1994.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Palilulac.png|35п]]||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- !style="text-align: left;"|1995.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]||? |} </div> {{clear|both}} |} {{clear|both}} === [[Датотека:Cup Winner.png]] 14. октобра 1995. године === ---- :[[Датотека:FK Palilulac.png|40п]] '''ФК Палилулац''', [[Крњача (Београд)|Крњача]] '''3:0''' [[Датотека:FK Sremcica.png|18п]] [[ФК Сремчица]] :Финале купа [[Београд]]а одиграно је на игралишту [[Стадион Краљ Петар Први|Рада]] — [[Петар I Карађорђевић|„Краљ Петар Први”]]. {| |valign="top"| {| class="toccolours" style="float: left; width: 180px; margin-left: 0.9em; margin-bottom: 0.5em;" |- | <div style="position: relative;"> [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|325px]] <!-- ФК ПАЛИЛУЛАЦ --> {{Image label|x=0.06|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;">'''ФК Палилулац'''</span>}} {{Image label|x=0.80|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;">[[Датотека:FK Palilulac.png|40п]]<br /></span>}} {{Image label|x=0.42|y=0.09|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Жарић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.07|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Д. Аничић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]]'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.32|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Љубеновић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.60|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Бјеле'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.75|y=0.21|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Лечић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.25|y=0.35|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Павловић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.60|y=0.35|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Момировић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.10|y=0.45|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Радивојевић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.65|y=0.45|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Алфировић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.23|y=0.58|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Ловрић'''<br /></span>}} {{Image label|x=0.60|y=0.60|scale=350|text=<span style="font-size:0.9em; color:black;">'''Петровић'''<br /></span>}} <!-- ФК ЖЕЛЕЗНИК --> {{Image label|x=0.07|y=1.19|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:#ff0000;"> [[Датотека:FK Sremcica.png|20п]]</span>}} {{Image label|x=0.62|y=1.22|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;"> '''[[ФК Сремчица]]'''</span>}} {{Image label|x=0.38|y=1.18|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Ковачевић'''</font>}} {{Image label|x=0.55|y=1.08|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Јовановић'''</font>}} {{Image label|x=0.25|y=1.08|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Јовић'''</font>}} {{Image label|x=0.72|y=0.99|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Рајчетић'''</font>}} {{Image label|x=0.07|y=0.99|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Стајчић'''</font>}} {{Image label|x=0.25|y=0.88|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Видаковић'''</font>}} {{Image label|x=0.50|y=0.88|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Трифковић'''</font>}} {{Image label|x=0.70|y=0.69|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Живковић'''</font>}} {{Image label|x=0.08|y=0.75|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Радовановић'''</font>}} {{Image label|x=0.49|y=0.79|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Петковић'''</font>}} {{Image label|x=0.25|y=0.67|scale=350|text=<font size=2 color="black">'''Топалов'''</font>}} </div> |- |style="font-size:90%"|Тренери: ФК Палилулац Мирољуб Остојић<br /> <center>{{spaces|4}}ФК Сремчица{{spaces|2}}[[ФК Хајдук Београд#„Голубови” памте|Милосав Раденовић Грба]]</center> |} |valign="top"| [[Датотека:FK Palilulac pobednik kupa Beograda 14.X.1995.jpg|ц|мини|450px|<center><ref name = "Архива"/> Стоје: Егерић, Филактов, Јанковић, Алфировић, Павловић, Ловрић, Бјела, Жарић, Јакшић, тренер Остојић, др Лакушић<br /> Чуче: Рамадани, Д. Аничић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Captain]], Живковић, Петковић, Љубеновић, физиотерапеут Митровић</center>]] [[Датотека:Stadion.jpg|мини|л|295п|<center> Стадион [[Стадион Краљ Петар Први|Рада]] — [[Петар I Карађорђевић|„Краљ Петар Први”]].<br />Капацитет 6.000 места.]] [[Датотека:FK Palilulac Proslava osvajanja kupa Beograda 14.X.1995.jpg|мини|д|230п|<center><ref name = "Архива"/> Прослава освајања купа [[Београд]]а</center>]] | style="width:20px;"| | valign="top"| {{float|right=96px|'''ДОСАДАШЊИ ПОБЕДНИЦИ'''}} <div style="width:300px; height:580px; overflow-y:auto; margin:0 auto; border:0px solid #BBB"> {| class="sortable" |- !{{tooltip|Год.|Сорт по години}}||{{tooltip|Л.|Сорт по Логу клуба}}||style="text-align: left;"|{{tooltip|Клуб|Сорт по називу клуба}} |- ||1964.||style="text-align: center;"| [[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1965.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1966.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1967.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1968.||style="text-align: center;"|[[Датотека:BASK.svg|20п]]||[[ФК БАСК|БАСК]] ([[Београд]]) |- ||1969.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]]||[[ФК Вождовац|Вождовачки]] ([[Београд]]) |- ||1960.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Zeleznicar beograd.jpg|30п]]||[[ФК Железничар Београд|Железничар]] ([[Београд]]) |- ||1961.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Žarkovo.gif|20п]]||[[ФК Жарково|Жарково]] ([[Београд]]) |- ||1962.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Žarkovo.gif|20п]]||[[ФК Жарково|Жарково]] ([[Београд]])) |- ||1963.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1964.||style="text-align: center;"|[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|30п]]||[[ФК Железник|Железник]] ([[Београд]]) |- ||1965.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|30п]]||[[ФК Прва искра Барич|Искра]] ([[Барич (Обреновац)|Барич]]) |- ||1966.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1967.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]||[[ФК Чукарички|Чукарички]] ([[Београд]]) |- ||1968.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Јединство]] ([[Земун]]) |- ||1969.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]]||[[ФК Вождовац|Слобода]] ([[Београд]]) |- ||1970.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]]||[[ФК Чукарички|Чукарчки]] ([[Београд]]) |- ||1971.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Im rakovica beograd.png|25п]]||[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]] ([[Београд]]) |- ||1972.||style="text-align: center;"|[[Датотека:GRB FK RAD.png|20п]]||[[ФК Рад|Рад]] ([[Београд]]) |- ||1973.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1974.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|25п]]||[[ФК Београд|Беград]] ([[Београд]]) |- ||1975.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|25п]]||[[ФК Београд|Беград]] ([[Београд]]) |- ||1976.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]||[[ФК Југопетрол|Југопетрол]] ([[Београд]]) |- ||1977.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]]||[[ФК Земун|Галенка]] ([[Земун]]) |- ||1978.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Im rakovica beograd.png|25п]]||[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]] ([[Београд]]) |- ||1979.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Graficar.gif|25п]]||[[ФК Графичар|Графичар]] ([[Београд]]) |- ||1980.||style="text-align: center;"|[[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|20п]]||[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] ([[Београд]]) |- ||1981.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1982.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|30п]]||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]) |- ||1983.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]]||[[ФК Вождовац|Вождовац]] ([[Београд]]) |- ||1984.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|20п]]||[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] ([[Београд]]) |- ||1985.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|25п]]||[[ФК Београд|Беград]] ([[Београд]]) |- ||1986.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1987.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1988.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|30п]]||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]) |- ||1989.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|30п]]||[[ФК Раднички Београд|Раднички]] ([[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]) |- ||1990.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK BSK Batajnica.png|25п]]||[[ФК БСК Батајница|БСК]] ([[Батајница]]) |- ||1991.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Obilić.svg|18п]]||[[ФК Обилић|Обилић]] ([[Београд]]) |- ||1992.||style="text-align: center;"|[[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|20п]]||[[ФК Хајдук Београд|Хајдук]] ([[Београд]]) |- ||1993.||style="text-align: center;"|[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|30п]]||[[ФК Железник|Железник]] ([[Београд]]) |- ||1994.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Palilulac.png|35п]]||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- ||1995.||style="text-align: center;"|[[Датотека:FK Palilulac.png|35п]]||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- !style="text-align: left;"|1996.||style="text-align: center;"|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]]||? |} </div> |} {{clear|both}} === [[Датотека:Cup Finalist.png]] 24. јуна 2001. године === ---- {| |- | valign="top"| :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|'''ФИНАЛЕ 24. јуна 2001. године''' [[Стадион]]: [[ФК Рад|Рада]] — [[Петар I Карађорђевић|„Краљ Петар Први”]]. са [[Бањица|Бањице]] [[Београд]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:left;" !|„Домаћин”||align=center|Резултат||„Гост” |- style="text-align:left;" || [[Датотека:FK Palilulac.png|50п]]{{spaces|2}}Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] ||style="text-align:Center;"|'''1:3'''||[[Датотека:FK Mladi Obilic Beograd Logo.JPG|30п]]{{spaces|2}}[http://www.srbijasport.net/klub/458-mladi-obilic '''Млади Обилић'''] [[Београд]][[Датотека:Cup Winner.png|30п]] |} {{clear|both}} | style="width:15px;"| | valign="top"| [[Датотека:Stadion.jpg|мини|240п|<center> Стадион [[ФК Рад|Рада]] — [[Петар I Карађорђевић|„Краљ Петар Први”]].<br />Капацитет 6.000 места.]]</center> {{clear|both}} |} === [[Датотека:Cup Finalist.png]] 15. јуна 2011.<ref name="НовинеСПОРТ16јун2011." /> године === ---- :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6;" align="center" !colspan="5"|'''ФИНАЛЕ среда, 15. јун 2011. година у 17.30 часова.'''<br />Стадион: [[ФК Срем Јаково|Срема]] из [[Јаково|Јакова]], [[Публика|гледалаца]] 500<ref name="новинари"/><br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] Златан Хаскић ([[Београд]]) (7) [[Помоћни судија (фудбал)|Помоћници]][[Датотека:Offside icon.svg|безоквира|upright=0.1|Помоћнe судијe]]: <br />Стрелаци: 1:0 Николић у 41’, 2:0 Живановић у 44’ и 3:0 Дубоњац у 90’ ([[ФК Шумадија Јагњило|Шумадија]], [[Јагњило (Младеновац)|Јагњило]]).<br />[[Датотека:Yellow card.svg|middle|15п|link=Правила фудбалске игре#Прекршаји и неспортска понашања|Опомена]]{{Напомена|name="Жути и црвени картони"|Жути и црвени картони су први пут представљени на [[Светско првенство у фудбалу 1970.|Светском првенству 1970.]] и од тада су у сталној употреби}}: Билбиа и Ђорђевић (Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- style="background:#dcdbd6;" align="left" |colspan="2" style="text-align: center"|'''"Домаћин"'''|| align = center|'''Резултат||colspan="2" style="text-align: center"|'''"Гост"''' |-align="center" !colspan="2"|[[Датотека:Cup Winner.png|30п]] [[Датотека:FK Šumadija Jagnjilo.gif|50п]]{{nbsp}}{{nbsp}}[[ФК Шумадија Јагњило|<big>'''Шумадија'''</big>]], [[Јагњило (Младеновац)|Јагњило]]|| align = center| '''3:0''' ||colspan="2"|[[Датотека:FK Palilulac logo.jpg|50п]] Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] <!--Шумадија--> |-align="left" ||Јокић<br />Глођовић<br />Николић {{гол|41}} <br />Д. Стојановић<br />Спасић<br />Солдатовић<br />Ђоровић<br />Јованчић {{suboff}} ({{subon}} М. Јовановић)<br />Милић {{suboff}} ({{subon}} Дубоњац {{гол|90}})<br />'''Ненад Живановић''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] {{гол|44}} {{suboff}} ({{subon}} Б. Стојановић)<br />Дабетић ||—<br />6,5<br />7<br />7<br />6,5<br />7<br />7<br />6,5 (—)<br />6,5 (7)<br />'''7,5''' (—)<br />7|| <!--Палилулац--> ||Јанковић<br />Билбиа [[Датотека:Yellow card.svg|10п]]<br />Ђорђевић [[Датотека:Yellow card.svg|10п]] {{suboff}} ({{subon}} Шушњар)<br />Радаковић<br />Каровић<br />Јокановић<br />Николић<br />Вукомановић<br />Трајковић {{suboff}} ({{subon}} Костић)<br />Христов<br />Кастратовић {{suboff}} ({{subon}} Милошевић) ||6<br />5,5<br />5 (—)<br />6<br />5,5<br />6<br />6<br />6<br />5,5 (5,5)<br />6<br />5,5 (5,5) |} {{clear|both}} == Пријатељска утакмица Палилулац — [[ФК Партизан|Партизан]] 1990/91<ref name = "Архива"/></center> == [[Датотека:FK Palilulac Paunovic, Osim i Mihajlovic.jpg|мини|375п|лево|<center>[[Благоје Пауновић]], [[Ивица Осим]] и<br />Пера Михајловић секретар ФК Палилулац </center>]] {{clear|both}} == Сезоне од 1941. до 1944. == {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона 1941/42.{{nbsp}}-{I}- Разред {{tooltip|БЛП|Београдски Лоптачки Подсавез}}<ref name="exyufudbal">http://exyufudbal.in.rs/ exyufudbal</ref> |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |style="width:2em;"|М||align=left| Клуб |style="width:2em;"|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Поб|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center style="width:2em;"|{{tooltip|'''ГК'''|Гол Количник}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center <!-- | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] --> | {{tooltip|'''1.'''|Подсавезна лига БЛП}}|| align=left | Балкан{{Напомена|име="БалканБеоград"|ФК Балкан Београд основан 1925. под именом 33, Клупска боја љубичасто—бела}}, [[Београд]] ||12||8||3||1||24||10||2,400||{{tooltip|'''19'''|Подсавезна лига БЛП}} |- style="border-top:double" align=center | 2.|| align=left | [[ФК Славија Београд|Славија]] [[Београд]] ||12||8||1||3||13||17||0,765||17 |- align=center | 3.|| align=left | [[ФК Електрична централа|{{tooltip|Ел. централа|Електрична централа}}]]{{Напомена|име="ЕЦ"|Електрична централа Клуб радника тадашње Дирекције трамваја и осветљења. Клупске боја црна}} [[Београд]] ||12||8||1||3||11||27||0,407||17 |- align=center | 4.|| align=left | [[ФК Железничар Београд|Железничар]] [[Београд]] ||12||4||2||6||25||20||1,250||10 |- align=center | 5.|| align=left | [[ФК Спарта Београд|Спарта]]{{Напомена|име="СпартаБеоград"|„ФК Спарта” основан 1925. Клуб омладинаца и грађана са насеља Сењак. Клупска кбоја плаво—бела}} [[Београд]] ||12||4||2||6||18||24||0,750||10 |- style="background:#ffe4e1; text-align:center;" | 6.|| align=left | [[ФК Борац Београд|Борац]]{{Напомена|име="Борац"}} [[Београд]] ||{{spaces|2}}7||4||0||3||16||14||1,143||{{spaces|2}}8 |- align=center | 7.|| align=left | Палилулац [[Београд]] ||12||1||1||10{{spaces|2}}||13||39||0,333||{{spaces|2}}3 |- style="background:#ffe4e1; text-align:center;" | 8.|| align=left | [[ФК Раднички Београд|Раднички]] [[Београд]] ||{{spaces|2}}7||1||0||6||13||30||0,433||{{spaces|2}}2 |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | У пролеће 1942. године одустали су и брисани су из чланства<br/>[[ФК Борац Београд|Борац]]{{Напомена|име="Борац"}} [[Београд]] и [[ФК Раднички Београд|Раднички]] [[Београд]],<br/>али је њихов скор с јесени рачунат у табели. |} {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона 1942/43.{{nbsp}}-{I}- Разред {{tooltip|БЛП|Београдски Лоптачки Подсавез}}<ref name="exyufudbal"/> |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |style="width:2em;"|М||align=left| Клуб |style="width:2em;"|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Поб|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center style="width:2em;"|{{tooltip|'''ГК'''|Гол Количник}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center <!-- | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] --> | {{tooltip|'''1.'''|Подсавезна лига БЛП}}|| align=left | [[ФК Славија Београд|Славија]] [[Београд]] ||10||7||1||2||30||19||1,579||{{tooltip|'''15'''|Подсавезна лига БЛП}} |- style="border-top:double" align=center | 2.|| align=left | [[ФК Вождовац|Душановац]] [[Београд]] ||10||6||2||2||29||10||2,900||14 |- align=center | 3.|| align=left | Палилулац [[Београд]] ||10||4||2||4||13||12||1,083||10 |- align=center | 4.|| align=left | [[ФК Електрична централа|{{tooltip|Ел. централа|Електрична централа}}]]{{Напомена|име="ЕЦ"|Електрична централа Клуб радника тадашње Дирекције трамваја и осветљења. Клупске боја црна}} [[Београд]] ||10||3||2||5||22||24||0,917||{{spaces|2}}8 |- align=center | 5.|| align=left | [[ФК Железничар Београд|Железничар]] [[Београд]] ||10||3||1||6||20||37||0,541||{{spaces|2}}7 |- style="background:#ffe4e1; text-align:center;" | 6.|| align=left | [[ФК БАСК|Сењак]] [[Београд]] ||10||3||0||7||17||29||0,586||{{spaces|2}}6 |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" |Због контра — жалбе Железничара на утакмицу са Душановцем,<br/>БЛП је одредио да је најбоље да Славија и Душановац међусобно<br/>одиграју 2 утакмице у којима ће одлучити ко ће се пласирати<br/>у подсавезно првенство.<br/>15.08.1943. '''Славија''' (Београд) - Душановац (Београд) 2:0<br/>29.08.1943. Душановац (Београд) - '''Славија''' (Београд) 0:1 |} {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона 1943/44.{{nbsp}}-{I}- Разред {{tooltip|БЛП|Београдски Лоптачки Подсавез}}<ref name="exyufudbal"/> |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |style="width:2em;"|М||align=left| Клуб |style="width:2em;"|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Поб|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center style="width:2em;"|{{tooltip|'''ГК'''|Гол Количник}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- <!-- bgcolor=#C0FFC0 --> align=center <!-- | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] --> | {{tooltip|'''1.'''|Подсавезна лига БЛП}}|| align=left | [[ФК Вождовац|Душановац]] [[Београд]] ||7||5||1||1||12||{{spaces|2}}5||2,400||{{tooltip|'''11'''|Подсавезна лига БЛП}} |- style="border-top:double" align=center | 2.|| align=left | Палилулац [[Београд]] ||7||5||0||2||16||13||1,231||10 |- align=center | 3.|| align=left | [[ФК БАСК|Сењак]] [[Београд]] ||6||4||1||1||16||{{spaces|2}}8||2,000||{{spaces|2}}9 |- align=center | 4.|| align=left | [[ФК Трговачки Београд|Трговачки]]{{Напомена|име="Трговачки"|Трговачки Основан 1925. под именом Трговачки Подмладак. Године 1932. мења име у Трговачки. Клупска боја плаво—црвено}} [[Београд]] ||7||4||1||2||17||{{spaces|2}}7||2,429||{{spaces|2}}9 |- align=center | 5.|| align=left | [[ФК Митић Београд|Митић]]{{Напомена|име="Митић"}} [[Београд]] ||6||2||2||2||11||{{spaces|2}}9||1,222||{{spaces|2}}6 |- align=center | 6.|| align=left | [[ФК Адмира Београд|Адмира]]{{Напомена|име="Адмира"|Адмира основана 1928.Клуб трговачких помоћника и намештеника. Клупска боја бело—црна.}} [[Београд]] ||7||1||2||4||{{spaces|2}}8||12||0,667||{{spaces|2}}4 |- align=center | 7.|| align=left | [[ФК Електрична централа|{{tooltip|Ел. централа|Електрична централа}}]]{{Напомена|име="ЕЦ"}} [[Београд]] ||6||0||2||4||{{spaces|2}}5||16||0,313||{{spaces|2}}2 |- align=center | 8.|| align=left | [[ФК Железничар Београд|Железничар]] [[Београд]] ||6||0||1||5||{{spaces|2}}9||24||0,375||{{spaces|2}}1 |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" |Само јесењи део првенства |} {{clear|both}} == Сезоне од 1948. до 1953. == {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона 1948/49.{{nbsp}}-{III}- Разред<ref name="50 година БФС"/> |- bgcolor= #dcdbd6 |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|М|Место на табели}} || Клуб |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Поб|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ГК|Гол Количник}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- align=center | {{nbsp}}1.|| align=left | [[ФК Вождовац|Душановац]], Београд ||align=center|14||11||2||1||54||11||4,909||24 |- align=center | {{nbsp}}2.|| align=left | [[ФК Пролетер Београд|Пролетер]]{{Напомена|name="ПролетерБеоград"|Пролетер Београд<br />Основан 1948. године при истоименој фабрици на подручју Општине Чукарица. Од 1950 до 1953. године такмичи се под именом Бановци. Клупска боја зелено-црна}}, [[Београд]] ||align=center |14||8||3||3||25||21||1,190||19 |- align=center |{{nbsp}} 3.|| align=left | [[ФК Нови Београд|Нови Београд]]{{Напомена|name="НовиБеоград"|Нови Београд<br />Основан 1948. године оснивачи градитељи Новог Београда. 1962. године се фузионише са Нашим крилима под именом Напредак —— Нови Београд.}} ||align=center|14||8||2||4||44||31||1,419||18 |- align=center | {{nbsp}}4.|| align=left | Палилулац, Београд ||align=center|14||7||2||5||44||24||1,833||14 |- align=center | {{nbsp}}5.|| align=left | [[ФК Милутинац|Милутинац]]{{Напомена|Милутинац Земун<br />Основан 1948. године. Клупска боја црвена. Две године 1954—1956. био је фузионисан са ЈАТ-ом и наступао под именом ЈАТ}} , [[Земун]]||align=center|14||5||2||7||30||36||0,833||12 |- align=center | {{nbsp}}6.|| align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/3450-bratstvo Братство] ([[Загорка Маливук]])||align=center|14||4||1||9||26||42||0,619||9 |- align=center | {{nbsp}}7.|| align=left | [[ФК Угоститељ|Угоститељ]]{{Напомена|Угоститељ Београд<br />Основан 1948. године обновио је рад предратног клуба Слога.}}, [[Београд]] ||align=center|14||2||3||9||14||43||0,326||7 |- align=center | {{nbsp}}8.|| align=left | [[ФК Кожарац|Кожарац]]{{Напомена|Кожарац Београд<br />Основан 1948. године под именом „29. новембар”. 1948/49. мења име у Кожарац. 1950. године обуставља рад, а 1953. године обнавља се под именом „29. новембар”.}}, [[Београд]] ||align=center|14||1||3||10||15||43||0,349||5 |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | ''На завршетку такмичења УГОСТИТЕЉ мења име у СЛОГА.'' |} {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона (Само јесењи део) 1950.{{nbsp}}-{I}- Разред<ref name="50 година БФС"/> |- bgcolor= #dcdbd6 |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|М|Место на табели}} || Клуб |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Поб|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ГК|Гол Количник}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- align=center | {{nbsp}}1.|| align=left | [[ФК Сењак|Сењак]]{{Напомена|Сењак Београд<br />Основан 1948. године, а 1953. године узима име БАСК}}, [[Београд]] ||align=center|9||7||1||1||29||10||2,900||15 |- align=center | {{nbsp}}2.|| align=left | [[ФК Вождовац|Вождовачки]], Београд ||align=center|9||7||0||2||29||6||4.833||14 |- align=center |{{nbsp}} 3.|| align=left | [[ФК Херој 1925|Херој]], Београд ||align=center|9||4||3||2||23||16||1,438||11 |- align=center | {{nbsp}}4.|| align=left | Палилулац, Београд ||align=center|9||4||1||4||18||19||0,947||9 |- align=center | {{nbsp}}5.|| align=left | [[ФК Пролетер Београд|Пролетер]]{{Напомена|name="ПролетерБеоград"}}, [[Београд]] ||align=center|9||4||1||4||13||15||0,867||9 |- align=center | {{nbsp}}6.|| align=left | [[ФК Нови Београд|Нови Београд]]{{Напомена|name="НовиБеоград"}} ||align=center|9||4||0||5||13||24||0,542||8 |- align=center | {{nbsp}}7.|| align=left | [[ФК Раднички Земун|Раднички]]{{Напомена|Раднички Земун<br>Основан 1948. године под именом Ново Село. Крајем 1949. године фузионише са са Омладинцем из Земуна у Будућност Земун}},[[Земун]] ||align=center|9||3||1||5||20||19||1,053||7 |- align=center | {{nbsp}}8.|| align=left | [[ФК Црвена Машина|Црвена Машина]]{{Напомена|Црвена Машина<br />Основан је 1948. годне при фабрици машина алатљика „Иво Лола Рибар”. Године 1951. мења име у Напредак — Железник}}, [[Железник]]||align=center|9||3||1||5||14||24||0,583||7 |- align=center | {{nbsp}}9.|| align=left | [[ФК Кнежевац|Кнежевац]]{{Напомена|Кнежевац<br />Основан 1939. године. Клупска боја зелено-бела.}} ||align=center|9||2||2||5||14||20||0,700||6 |- align=center | 10.|| align=left | [[ФК Омладинац Земун|Омладинац]]{{Напомена|Омладинац Земун<br />Основан 1948. године.}}, [[Земун]] ||align=center|9||2||0||7||11||22||0,500||4 |- align=center bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | ''Фузија: РАДНИЧКИ, Земун и ОМЛАДИНАЦ, Земун у<br/>БУДУЋНОСТ, Земун '' |} {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона (пролеће — јесен) 1951.{{nbsp}}-{I}- Разред<ref name="50 година БФС"/> |- bgcolor= #dcdbd6 |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|М|Место на табели}} || Клуб |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Поб|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ГК|Гол Количник}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- align=center | {{nbsp}}1.|| align=left | [[ФК Будућност Београд|Будућност]], [[Београд]] ||align=center|22||15||5||2||82||28||2,929||35 |- align=center | {{nbsp}}2.|| align=left | [[ФК Слога Београд|Слога]]{{Напомена|Слога Београд<br />Под именом Слога 1948. године је обновио рад Хероја. 1949. године мења име у Херој}} ||align=center|22||13||5||4||57||39||1,462||31 |- align=center |{{nbsp}} 3.|| align=left | [[ФК Нови Београд|Нови Београд]]{{Напомена|name="НовиБеоград"}} ||align=center|22||13||4||5||68||34||2,000||30 |- align=center | {{nbsp}}4.|| align=left | [[ФК Занатлија|Занатлија]]{{Напомена|name="ЗанатлијаБеоград"|ФК „Занатлија” основан 1926. под именом Космај. Клупска боја црно—бела}}, [[Београд]] ||align=center|22||12||5||5||58||31||1,871||29 |- align=center | {{nbsp}}5.|| align=left | [[ФК Медицинар|Медецинар]]{{Напомена|Медецинар Београд<br />Основан 1950. године као клуб студената Медецинског факултета. Престао са радом 1957. године.}}, [[Београд]] ||align=center|22||10||4||8||56||43||1,302||24 |- align=center | {{nbsp}}6.|| align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/808-gsp-polet ГСП Полет], Београд ||align=center|22||8||8||6||42||36||1,167||24 |- align=center | {{nbsp}}7.|| align=left | [[ФК Поштар|Поштар]]{{Напомена|Поштар Београд<br />Основан 1930. године под именом Пупин. Име Поштар носи од 1937. године, Клупска боја у почетку бело-црна, а сада жута}}, [[Београд]] ||align=center|22||9||2||11||39||55||0,709||20 |- align=center | {{nbsp}}8.|| align=left | [[ФК Трговачки|Трговачки]]{{Напомена|name="ТрговачкиБеоград"|ФК „Трговачки подмладак” Београд Основан 1925.. Клупске боје: плаво—црвена}} ||align=center|22||7||3||12||36||54||0,667||17 |- align=center | {{nbsp}}9.|| align=left | [[ФК Бановац|Бановац]], [[Београд]] ||align=center|22||5||7||10||24||47||0,511||17 |- align=center | 10.|| align=left | Палилулац, [[Београд]] ||align=center|22||5||4||13||31||63||0,492||14 |- align=center | 11.|| align=left | [[ФК Напредак Београд|Напредак]]{{Напомена|Основан 1948. године. Такмичио се две године, па је променио име у Занатлија}}, [[Београд]] ||align=center|22||4||5||13||27||59||0,458||13 |- align=center | 12.|| align=left | [[ФК Локомотива Београд|Локомотива]] ||align=center|22||4||2||16||33||64||0,516||10 |} {{clear|both}} {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона (пролеће — јесен) 1952.{{nbsp}}-{II}-/Ц Разред<ref name="50 година БФС"/> |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|М|Место на табели}} || Клуб |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Поб|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ГК|Гол Количник}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- align=center |1.|| align=left | [http://www.srbijasport.net/klub/3450-bratstvo Братство], [[Београд (Београд)|Крњача]] ||14||10||3||1||53||18||2,944||23 |- align=center |2.|| align=left | Палилулац, [[Београд]] ||14||10||3||1||41||18||2,278||23 |- align=center |3.|| align=left | [[ФК Звездара|Булбудерац]], [[Београд]]||14||6||3||5||41||24||1,708||15 |- align=center |4.|| align=left | Сутјеска, [[Београд]] ||14||5||2||7||26||33||0,788||12 |- align=center |5.|| align=left | [[ФК Црвена звезда Мали Мокри Луг|Црвена звезда]], {{tooltip|ММЛ|Мали Мокри Луг}} [[Београд]] ||14||5||2||7||25||39||0,641||12 |- align=center |6.|| align=left | Млади Текстилац, [[Београд]] ||14||5||0||9||21||35||0,600||10 |- align=center |7.|| align=left | Ударник, [[Београд]] ||14||4||1||9||23||39||0,590||{{spaces|2}}9 |- align=center |8.|| align=left | [[ФК Блаж|Блаж]], [[Овча]] ||14||2||4||8||24||48||0,500||{{spaces|2}}8 |} {| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 ! colspan="10" | Сезона 1952/53.{{nbsp}}-{I}-/Б Разред |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|М|Место на табели}} || Клуб |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Поб|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |align=center bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|ГК|Гол Количник}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- align=center |{{spaces|2}}1.|| align=left | [[ФК Графичар|Графичар]], [[Београд]] ||18||13{{spaces|1}}||3||2||58||22||2,636||29 |- align=center |{{spaces|2}}2.|| align=left | [[ФК Хајдук Београд|Хајдук]], [[Београд]] ||18||10{{spaces|1}}||4||4||61||34||1,794||24 |- align=center |{{spaces|2}}3.|| align=left | [[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд]]||18||11{{spaces|1}}||1||6||50||33||1,515||23 |- align=center |{{spaces|2}}4.|| align=left | Сењак, [[Београд]] ||18||7||7||4||39||36||1,083||21 |- align=center |{{spaces|2}}5.|| align=left | Поштар, [[Београд]] ||18||7||5||6||34||33||1,030||19 |- align=center |{{spaces|2}}6.|| align=left | [[ФК Обилић|Обилић]], [[Београд]] ||18||5||5||8||49||62||0,790||15 |- align=center |{{spaces|2}}7.|| align=left | Техничар, [[Београд]] ||18||5||5||8||36||48||0,750||15 |- align=center |{{spaces|2}}8.|| align=left | [[OФК Жарково|Жарково]], [[Жарково]] ||18||3||7||8||39||46||0,848||13 |- align=center |{{spaces|2}}9.|| align=left | [[ФК Бежанија|Јединство]], [[Бежанија]] ||18||4||5||9||29||55||0,527||13 |- align=center |10.|| align=left | Палилулац, [[Београд]] ||18||3||2||13{{spaces|1}}||27||53||0,509||{{spaces|2}}8 |} {{clear|both}} == Ветерани<ref name = "Архива"/> == === Фудбалска лига ветерана Београда за 1981. годину === :Лига ветерана се састоји од Прве и три групе Друге лиге. {| |- valign=top | * Прва лига ветерана # [[ФК БАСК|БАСК]] # [[ФК Раднички Нова Пазова|Раднички]], [[Нова Пазова]] # [http://www.srbijasport.net/club/932-mladost/card Младост], [[Омољица]] # [[Фудбалски судија|Фудбалске судије]], [[Београд]] # [[ФК Раднички Ковин|Раднички]], [[Ковин]] # [http://www.srbijasport.net/club/9876-umka/card Умка] # [[ФК Железничар Београд|ОФК Железничар]], [[Београд]] # [[Тренер|Фудбалски тренери]], [[Панчево]] # [http://www.srbijasport.net/club/772-borac/card Борац], [[Остружница]] |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Група „[[Дунав]]” # [[ФК Винча|Винча]], [[Винча]] # [http://www.srbijasport.net/klub/3450-bratstvo Братство], [[Крњача (Београд)|Крњача]] # [http://www.srbijasport.net/club/968-bsk-bavaniste/card БСК], [[Баваниште]] # [[ФК БСК Борча|БСК]], [[Борча]] # Блаж, [[Овча]] # „21. Мај”, [[Градска општина Раковица|Раковица]] # [[ФК Дунавац|Дунавац]], [[Гроцка]] # [http://www.srbijasport.net/klub/3445-mladost Младост], [[Умчари]] # [[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд]] # Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Група „[[Сава]]” # Хидротехника, [[Крњача (Београд)|Крњача]] # [http://www.srbijasport.net/club/808-gsp-polet Полет], [[Београд]] # Рудо # [[ФК ИМТ|ИМТ]], [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] # [[ФК Графичар|Графичар]], [[Београд]] # Гардист # [[ФК Срем Јаково|Срем]], [[Јаково]] # [[ФК Будућност Добановци|Будућност]], [[Добановци]] # [[ФК Бежанија|Бежанија]] # [[ФК БСК Батајница|БСК]], [[Батајница]] |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Група „[[Авала]]” # [http://www.srbijasport.net/club/1891-mladi-proleter Пролетер], [[Београд]] # [[OФК Жарково]] # [[ФК Железник|Железник]] # [[ФК Сремчица|Сремчица]] # [[ФК Вождовац|Вождовац]] # [[ФК Лештане|Лештане]] # [[ФК Полицајац|Милиционар]], Макиш # [https://www.srbijasport.net/club/1403-heroj Херој], [[Јајинци]] # Неимар # [http://www.srbijasport.net/club/3455-mostanica Моштаница] |} {{clear|both}} ==== Ветерани за 1981. годину ==== :[[Датотека:FK Palilulac Veterani 1980.jpg|мини|400px|лево|<center>Утакмица Ветерана и првог тима Палилулца 1981. година]] {| |- valign=top | * [[Рашид Шемсединовић]] Рале * Михајло Белчевић Мића силвер * Миодраг Милодраговић Мића * Слободан Мартиновић Шуле * Раде Вигњевић Цегер * Петар Михајловић Пера * [[Војин Дворнић]] Дворна * Станко Николић Лала * Игњатовић * Димитрије Живковић Кики * Драгутин Веланац Бата |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Мита Миленковић Чокалија * Ђукановић Баћко * Слободан Кисић Киса * Борислав Михаиловић Бора * Јован Јефтић Јоле * Астерије Филактов Грк * Слободан Камбан Бобан * Јозеф Дели Јошка * Милан Хрецак * Михајло Радуле Миша * Иштван Чонка |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Бата Накић * Миливоје Остојић Шари * Радомир Тукмановић Тукман * Станишић Станиша * Никић Бата * Калимеро * Стева * Калимеро |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Технички штаб ** Андреја Пфландер — тренер ** Бранислав Радовић ** Спасић |} {{clear|both}} ==== Друга лига ветерана група „[[Дунав]]” за 1981. годин{{Напомена|name="Пеки"|Интерна евиденција утакмица коју је водио Петар Михајловић Пера, секретар фудбалског клуба.}} ==== :'''Утакмице ветерана играли су се ПОНЕДЕЉКОМ.''' {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392;"|<center> <span style="color:#000;">'''ПРОЛЕЋНИ ДЕО ПРВЕНСТВА''' </span> </center> |} |} {| style="width:100%;" |- | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">1. коло, 6. априла 1981.<br />Винча — '''Палилулац''' '''1:9''' (0:3)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Стева||6 |- align=left |align=left| Баћко Ђукановић||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||8 |- align=left |align=left| Јован Јефтић Јоле||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Сава {{suboff}} ({{subon}} Мартиновић Шуле {{гол|}}) ||6 (7) |- align=left |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станишић Станиша||6 |- align=left |align=left| Калимеро {{suboff}} ({{subon}} Астерије Филактов Грк {{гол|}})||6 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">2. коло, 13. априла 1981.<br />Братство — '''Палилулац''' '''0:1''' (0:1)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| А. Филактов Грк{{suboff}} ({{subon}} Чокалија{{suboff}}) ({{subon}}Стева)||7 (6) (6) |- align=left |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Мартиновић Шуле||7 |- align=left |align=left| Јован Јефтић Јоле||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станишић Станиша ||7 |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики ||6 |- align=left |align=left| С. Кисић Киса{{гол|}}{{suboff}} ({{subon}}Калимеро{{suboff}}) ({{subon}}Сава)||7 (6) (6) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">3. коло, 20. априла 1981.<br />'''Палилулац''' — БСК (Баваниште) '''11:3''' (5:1)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Стева {{suboff}} ({{subon}}Калимеро)||7 (7) |- align=left |align=left| Ђукановић Баћко||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||6 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер {{гол|}} {{гол|}}||7 |- align=left |align=left| Јован Јефтић Јоле||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|}}||8 |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Мартиновић Шуле{{suboff}} ({{subon}}Сава)||7 (7) |- align=left |align=left| Слободан Кисић Киса {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">4. коло, 27. априла 1981.<br />'''БСК''' (Борча) — Палилулац '''3:0''' (0:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Стева||7 |- align=left |align=left| Ђукановић Баћко||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера {{suboff}} ({{subon}} Станишић)||7 (7) |- align=left |align=left| Борислав Михаиловић Бора||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||7 |- align=left |align=left| Астерије Филактов Грк {{гол|}} {{suboff}} ({{subon}} Сава)||7 (6) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||7 |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{гол|}}||6 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Мартиновић Шуле {{гол|}}||6 |- align=left |align=left| Јован Јефтић Јоле||6 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">5. коло, 11. маја 1981.<br />Палилулац — Блаж (Овча) '''1:1''' (0:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станишић Станиша||9 |- align=left |align=left| Калимеро {{suboff}} ({{subon}} Накић Бата)||6 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| Борислав Михаиловић Бора {{гол|{{tooltip|АГ|Аутогол}}}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||7 |- align=left |align=left| Астерије Филактов Грк {{гол|}}||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||6 |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер||6 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Мартиновић Шуле||7 |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{suboff}} ({{subon}} Слободан Кисић Киса)||6 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} |} {| style="width:100%;" |- | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">6. коло, 18. маја 1981.<br />'''Палилулац''' — „21. Мај” '''8:1''' (5:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станишић Станиша||7 |- align=left |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер {{suboff}} ({{subon}} Калимеро)||7 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора {{гол|}} (Накић Бата)||7 (7) |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{suboff}} ({{subon}} Астерије Филактов Грк {{гол|}})||7 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||9 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић Мића {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| С. Мартиновић Шуле {{suboff}} ({{subon}} Р. Вигњевић Цегер)||7 (6) |- align=left |align=left| Слободан Кисић Киса||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">7. коло, 25. маја 1981.<br />Дунавац (Гроцка) — Палилулац (Крњача) '''1:1''' (0:1)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станишић Станиша||7 |- align=left |align=left| Накић Бата||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||7 |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{suboff}} ({{subon}} Калимеро)||7 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||6 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић Мића{{гол|}} ||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станко Николић Лала {{suboff}} ({{subon}} Мартиновић Шуле)||7 (6) |- align=left |align=left| Слободан Кисић Киса||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">8. коло, 1. јуна 1981.<br />'''Палилулац''' (Крњача) — Младост (Умчари) '''14:0''' (6:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата||8 |- align=left |align=left| Белчевић Мића силвер {{suboff}} ({{subon}} Ђукановић Баћко)||7 (6) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна {{гол|}} {{гол|}}||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора {{гол|}}||8 |- align=left |align=left| С. Мартиновић Шуле {{suboff}} ({{subon}} Јоле Јефтић {{гол|}})||7 (8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|}}||8 |- align=left |align=left| Миодраг Милорадовић Мића {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Станко Николић Лала {{гол|}}||8 |- align=left |align=left| Слободан Кисић Киса {{гол|}} {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">9. коло, 8. јуна 1981.<br />Синђелић (Београд) — '''Палилулац''' '''1:4''' (0:2)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата||8 |- align=left |align=left| Мића Белчевић {{suboff}} ({{subon}} Б. Михаиловић)||8(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Јован Јефтић Јоле||8 |- align=left |align=left| Станишић Станиша||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||8 |- align=left |align=left| Станко Николић Лала {{гол|}} {{гол|}}||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Миодраг Милодраговић Мића {{гол|}} {{гол|}} ||9 |- align=left |align=left| Астерије Филактов Грк {{suboff}} ({{subon}} С. Кисић Киса)||8(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| |} {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392;"|<center> <span style="color:#000;">'''ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА''' </span> </center> |} {| style="width:100%;" |- | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">10. коло, 28. септембра 1981.<br />'''Палилулац''' — Винча '''5:2''' (3:2)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата||7 |- align=left |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||8 |- align=left |align=left| Јован Јефтић Јоле||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|}}||8 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић Мића {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Мартиновић Шуле||8 |- align=left |align=left| Слободан Кисић Киса||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">11. коло, 22. јуна 1981.<br />'''Палилулац''' — Братство (Крњача) '''4:1''' (2:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата||8 |- align=left |align=left| Мића Бачковић — Силвер {{suboff}} ({{subon}} Ђукановић Баћко)||8(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||8 |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{гол|}} {{suboff}} ({{subon}} Станишић Станиша {{гол|}})||8(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||8 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић Мића {{гол|}} {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{suboff}} ({{subon}} Калимеро)||6(7) |- align=left |align=left| Мартиновић Шуле {{suboff}} ({{subon}} Слободан Кисић Киса)||8(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">12. коло, 29. јуна 1981.<br />БСК (Баваниште) — '''Палилулац''' (Крњача) '''2:6''' (0:3)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||8 |- align=left |align=left| Ђукановић Баћко||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата||7 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||8 |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{suboff}} ({{subon}} Слободан Мартиновић Шуле)||7 (7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|}}||7 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић Мића {{suboff}} ({{subon}} Вуле {{гол|}})||7 (8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{гол|}} {{suboff}} ({{subon}} Калимеро)||7 (8) |- align=left |align=left| Слободан Кисић Киса {{гол|}} {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">13. коло, 7. септембра 1981.<br />'''Палилулац''' (Крњача) — БСК (Борча) '''3:2''' (0:1)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић {{suboff}} ({{subon}} Милан Јанковић Кинез)||7(7) |- align=left |align=left| М. Белчевић Мића силвер {{suboff}} ({{subon}} Накић Бата)||7(6) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Камбан||8 |- align=left |align=left| Драгутин Веланац Бата||9 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна||7 |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{suboff}} ({{subon}} Јозеф Дели Јошка)||8(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||6 |- align=left |align=left| М. Милодраговић {{suboff}}({{subon}} Раде Вигњевић {{гол|}}{{гол|}})||7(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||8 |- align=left |align=left| Мартиновић {{suboff}}({{subon}} Кисић{{suboff}})({{subon}} М. Радуле {{гол|}}||6(7)(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">14. коло, 14. септембра 1981.<br />Блаж (Овча) — '''Палилулац''' '''3:4''' (1:4)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||6 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Милан Јанковић Кинез {{suboff}} ({{subon}} Накић Бата)||7(7) |- align=left |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| Драгутин Веланац Бата||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора {{suboff}} ({{subon}} Милан Хрецак)||6(7) |- align=left |align=left| Јоле Јефтић {{suboff}} ({{subon}} Станко Николић Лала)||7(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики ||8 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић {{гол|}} {{гол|}}{{suboff}} ({{subon}} Радуле Миша)||8(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Камбан||8 |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{гол|}} {{гол|}} {{suboff}} ({{subon}} Кисић Киса)||8(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} |} {| style="width:100%;" |- | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">15. коло, 21. септембра 1981.<br />„21. Мај” — '''Палилулац''' '''0:2''' (0:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата||7 |- align=left |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||8 |- align=left |align=left| Драгутин Веланац Бата||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Јозеф Дели Јошка||7 |- align=left |align=left| Михајло Радуле Миша {{suboff}} ({{subon}} Милан Хрецак)||6(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Астерије Филактов Грка||7 |- align=left |align=left| Станко Николић Лала {{suboff}} ({{subon}} Мића Милодраговић)||8(6) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|пенал}}||9 |- align=left |align=left| Кисић Кики {{suboff}} ({{subon}} Раде Вигњевић Цегер {{гол|}})||7(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">16. коло, 19. октобра 1981.<br />'''Палилулац''' — Дунавац (Гроцка) '''6:2''' (1:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата {{suboff}} ({{subon}} Слободан Кисић Киса)||6(6) |- align=left |align=left| Јозеф Дели Јошка||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| [[Војин Дворнић]] Дворна {{suboff}} ({{subon}} Миша Радуле)||7(6) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||8 |- align=left |align=left| Станко Николић Лала {{гол|}}||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Камбан {{гол|}}||7 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић {{suboff}} ({{subon}} С. Мартиновић {{гол|}})||6(8) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||7 |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">17. коло, 5. октобра 1981.<br />Младост (Умчари) — '''Палилулац''' (Крњача) '''3:6''' (1:6)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Накић Бата {{suboff}} ({{subon}} Милан Јанковић Кинез)||7(7) |- align=left |align=left| Михајло Белчевић Мића силвер||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| Станко Николић Лала||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Камбан||7 |- align=left |align=left| С. Мартиновић Шуле {{suboff}} ({{subon}} Миша Радуле)||7(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики||6 |- align=left |align=left| Миодраг Милодраговић Мића {{гол|}} ||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Јозеф Дели Јошка {{suboff}} ({{subon}} Астерије Филактов Грк)||6(6) |- align=left |align=left| Раде Вигњевић Цегер {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}} {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid #7a8392; text-align:center;"|<span style="color:#000;">18. коло, 12. октобра 1981.<br />'''Палилулац''' (Крњача) — Синђелић (Београд) '''3:1''' (2:0)</span> |- align=left |align=left| [[Рашид Шемсединовић]] Рале||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Петар Михајловић Пера||7 |- align=left |align=left| М. Белчевић Мића силвер {{suboff}} ({{subon}} Накић Бата)||7(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| [[Војин Дворнић|В. Дворнић]] Дворна {{suboff}} ({{subon}} С. Николић Лала)||7(7) |- align=left |align=left| Драгутин Веланац Бата||7 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Борислав Михаиловић Бора||8 |- align=left |align=left| Јозеф Дели Јошка {{гол|}}||8 |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Димитрије Живковић Кики {{гол|}} {{гол|пенал}}||7 |- align=left |align=left| Мића Милодраговић {{suboff}} ({{subon}} Слободан Кисић Киса)||7(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" |align=left| Слободан Камбан||8 |- align=left |align=left| Р. Вигњевић Цегер {{suboff}} ({{subon}} С. Мартиновић Шуле)||7(7) |- style="background:#c0ffc0; text-align:left;" || || || |} | style="width:15%; vertical-align:top;"| |} {{clear|both}} :{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 100%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 || ||'''М'''||'''Клуб'''||'''Одиг'''||'''Поб'''||'''Нер'''||'''Пор'''||'''ДГ'''||'''ПГ'''||'''ГР'''||'''Бод''' |- bgcolor=#C0FFC0 align=center | |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] ||1.|| align=center |Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]]||18||15||2||1||88||24||64|||47 |} :'''Следеће сезона: Прва Београдска лига ветерана''' {| |- | valign="top"| ==== [[Датотека:football pictogram.svg|30p]] Голгетер Ветерана Палилулца за 1981. годину{{Напомена|name="Пеки"}} ==== :{| class="wikitable" style="text-align:left;" |- style="background:#dcdbd6;" !{{tooltip|Ред|Редослед}}||Име и презиме||align=right|{{tooltip|[[Датотека:Football (soccer ball).svg|25п]]|Број голова}} |- style="background:#c0ffc0;" align=right |align=right|'''1.'''||align=left |'''Димитрије Живковић — Кики'''||align=right|'''21''' |- align=right |2.||align=left |Раде Вигњевић Цегер||20 |- align=right |3.||align=left |Миодраг Милодраговић Мића||19 |- align=right |4.||align=left |Слободан Кисић Киса||6 |- align=right |5.||align=left |Станко Николић Лала||4 |- align=right |6.||align=left |Астерије Филактов Грк||3 |- align=right |rowspan="5"|7.||align=left |Михајло Белчевић Мића силвер||rowspan="5"|2 |- align=right |align=left |Слободан Мартиновић Шуле |- align=right |align=left |Борислав Михаиловић Бора |- align=right |align=left |[[Војин Дворнић]] Дворна |- align=right |align=left |Јован Јефтић Јоле |- align=right |rowspan="5"|12.||align=left |Слободан Камбан||rowspan="5"|1 |- align=right |align=left |Јозеф Дели Јошка |- align=right |align=left |Михајло Радуле Миша |- align=right |align=left |Станишић Станиша |- align=right |align=left |Вуле |- align=right ||'''...'''||Укупно: ||88 |} {{clear|both}} |style="width:50px;"| |valign="top"| ==== [[Датотека:football pictogram.svg|30p]] Најбољи фудбалер Ветерана Палилулца за 1981. годину{{Напомена|name="Пеки"}} ==== {| class="wikitable sortable" style="text-align:left;" |- style="background:#dcdbd6;" !|{{tooltip|РБр|Редни број}}||style="text-align:left;"|Име и презиме||{{tooltip|БрУ|Одиграно утакмица}}||{{tooltip|Оцена|Просек}} |- style="text-align:right;" ||1.||style="text-align:left;"|[[Рашид Шемсединовић]] Рале||18||7,50 |- style="text-align:right;" ||2.||style="text-align:left;"|Ђукановић Баћко||6||7,17 |- style="text-align:right;" ||3.||style="text-align:left;"|Петар Михајловић Пера||17||7,47 |- style="text-align:right;" ||4.||style="text-align:left;"|[[Војин Дворнић]] Дворна||13||7,38 |- style="text-align:right;" ||5.||style="text-align:left;"|Михајло Белчевић Мића силвер||16||7,31 |- style="text-align:right;" ||6.||style="text-align:left;"|Јован Јефтић Јоле||14||7,36 |- style="text-align:right;" ||7.||style="text-align:left;"|Слободан Мартиновић Шуле||15||7,00 |- style="text-align:right;" ||8.||style="text-align:left;"|Димитрије Живковић Кики||18||7,50 |- style="text-align:right;" ||9.||style="text-align:left;"|Станишић Станиша||8||7,25 |- style="text-align:right;" ||10.||style="text-align:left;"|Калимеро||8||6,75 |- style="text-align:right;" ||11.||style="text-align:left;"|Астерије Филактов Грк||8||7,00 |- style="text-align:right;" ||12.||style="text-align:left;"|Раде Вигњевић Цегер||13||7,15 |- style="text-align:right;" ||13.||style="text-align:left;"|Слободан Кисић Киса||15||7,20 |- style="text-align:right;" ||14.||style="text-align:left;"|Борислав Михаиловић Бора||13||7,46 |- style="text-align:right;" ||15.||style="text-align:left;"|Накић Бата||14||7,07 |- style="text-align:right;" ||16.||style="text-align:left;"|Миодраг Милодраговић Мића||13||7,77 |- style="text-align:right;" ||17.||style="text-align:left;"|Станко Николић Лала||8||7,63 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|18.||style="text-align:left;"|Слободан Камбан||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"|Само ко има више од 5 утакмице одиграних}}5||style="text-align:right;"|7,60 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|19.||style="text-align:left;"|Јозеф Дели Јошка||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}5||style="text-align:right;"|7,00 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|20.||style="text-align:left;"|Михајло Радуле Миша||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}5||style="text-align:right;"|6,60 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|21.||style="text-align:left;"|Драгутин Веланац Бата||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}4||style="text-align:right;"|8,00 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|22.||style="text-align:left;"|Стева||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}4||style="text-align:right;"|6,50 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|23.||style="text-align:left;"|Сава||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}4||style="text-align:right;"|6,25 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|24.||style="text-align:left;"|Милан Јанковић Кинез||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}3||style="text-align:right;"|7,00 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|25.||style="text-align:left;"|Милан Хрецак||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}2||style="text-align:right;"|7,00 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|26.||style="text-align:left;"|Мита Миленковић Чокалија||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}1||style="text-align:right;"|6,00 |- style="text-align:right;" !style="text-align:right;"|27.||style="text-align:left;"|Вуле||style="text-align:right;"|{{Напомена|name="само6текме"}}1||style="text-align:right;"|8,00 |} |} {{clear|both}} === Фудбалска лига ветерана Београда за 2019/20. годину === :Лига ветерана се састоји од Прве лиге, Друге лиге, Треће лиге и Четврте лиге, која је подељена у четири групе од „А”, „Б”-е и „Ц”-е. :Палилулац је у четвртој лиги групи „А”, у којој су клубови.<ref name = "СрбијаСпорт 2019/20">http://uvfkbgd.rs/cetvrtaligaa {{Wayback|url=http://uvfkbgd.rs/cetvrtaligaa |date=20191011174313 }} Ветерани четврта лига група „А” 2019/20.</ref> # [[ФК БСК Борча|БСК]] ([[Борча]]) # [https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka ОФК Црвенка] ([[Борча]]) # Батајница ([[Батајница]]) # [[ФК Звездара|Звездара]] ([[Београд]]) # Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) # „13. мај” ([[Земун]]) # Пола Пола ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) # Сокер, ([[Глогоњски Рит]]) # [[ФК Синђелић Угриновци|Синђелић]] ([[Угриновци]]) # Бања ([[Вишњичка Бања]]) {{clear|both}} ==== Ветерани за 2019/20. годину ==== {| |- valign=top | * Димче Нелоски * Миле Стојковић * Дејан Димитријевић * Александар Матић * Ђорђе Матић * Милан Радојевић * Срђан Додић * Горан Тодоровић * Славиша Смиљанић * Дејан Данојлић |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Предраг Матовић * Александра Вучић * Борко Бабић * Радован Илић * Дарко Млађеновић * Иван Манчић * Ријад Мушкић * Драган Крстић * Владимир Варагић * Србољуб Лукић |width="5"|{{nbsp}} |valign="top"| * Ненад Калембер * Предраг Давидовић * Никола Максић |} {{clear|both}} ==== Резултати по колима<ref name = "СрбијаСпорт 2019/20"/> ==== :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 |align=right style="width: 2em;"|Коло |align=center |Датум |align=left style="width: 15em;"|Домаћин |align=center |Резултат |align=left style="width: 15em;"|Гост |- align=left ||1.{{Напомена|'''Коло 1. 2019/20.'''<br/>БСК (Борча) — '''БАЊА''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''1:2''')<br/>ЦРВЕНКА (Борча) — '''СИНЂЕЛИЋ''' (Угриновци) ('''2:6''')<br/>БАТАЈНИЦА {{tooltip|(Бат)|Батајница}} — СОКЕР {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} ('''2:2''')<br/>'''ЗВЕЗДАРА''' (Београд)— ПОЛА ПОЛА (Крњача) ('''5:1''')<br/>ПАЛИЛУЛАЦ (Крњача) — '''„13. МАЈ”''' (Земун) ('''3:6''')}}{{spaces|2}} ||12.09.2019||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''3:6'''||'''„13. мај”''' (Земун) |- align=left ||2.{{Напомена|'''Коло 2. 2019/20.'''<br/>Сокер (Глогоњски Рит) — '''БСК''' (Борча) ('''2:4''')<br/>Бања (Вишњичка Бања) — Звездара (Београд) ('''0:0''')<br/>'''Палилулац''' (Крњача) — Црвенака (Борча) ('''4:2''')<br/>„13. мај” (Земун) — Пола Пола (Крњача) ('''2:2''')<br/>Синђелић (Угриновци) — '''Батајница''' (Батајница) ('''1:2''')}}||09.09.2019||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''4:2'''||Црвенка ([[Борча]]) |- align=left ||3.{{Напомена|'''Коло 3. 2019/20.'''<br/>БСК (Борча) — '''СИНЂЕЛИЋ''' {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} ('''3:4''')<br/>БАТАЈНИЦА {{tooltip|(Бат)|Батајница}} — ПАЛИЛУЛАЦ (Крњача) ('''3:3''')<br/>'''ПОЛА ПОЛА''' (Крњача)- БАЊА {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''4:3''')<br/>ЦРВЕНКА (Борча) — '''„13. МАЈ”''' (Земун) ('''2:8''')<br/>'''ЗВЕЗДАРА''' (Београд)- СОКЕР (Глогоњски Рит) ('''5:2''')}}{{spaces|1}}||16.09.2019||Батајница ([[Батајница]])||align=center|'''3:3'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||4.{{Напомена|'''Коло 4. 2019/20.'''<br/>СИНЂЕЛИЋ {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} — ЗВЕЗДАРА {{tooltip|(Бгд)|Београд}} ('''2:2''')<br/>СОКЕР {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} — '''ПОЛА ПОЛА''' (Крњача) ('''3:5''')<br/>ЦРВЕНКА (Борча) — '''БАТАЈНИЦА''' (Батајница) ('''0:3''')<br/>'''„13. МАЈ”''' (Земун) — БАЊА (Вишњичка Бања) ('''5:2''')<br/>ПАЛИЛУЛАЦ (Крњача) — '''БСК''' (Борча) ('''0:2''')}}{{spaces|1}}||23.09.2019||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''0:2'''||'''БСК''' ([[Борча]]) |- align=left ||5.{{Напомена|'''Коло 5. 2019/20.'''<br/>БАТАЈНИЦА {{tooltip|(Бат)|Батајница}} — „13. МАЈ” (Земун) ('''1:1''')<br/>'''БСК''' (Борача) — ЦРВЕНКА (Борча) ('''4:2''')<br/>'''ЗВЕЗДАРА''' (Београд) — ПАЛИЛУЛАЦ (Крњача) ('''3:0''')<br/>'''БАЊА''' (Вишњичка Бања) — СОКЕР {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} ('''4:1''')<br/>ПОЛА ПОЛА (Крњача) — '''СИНЂЕЛИЋ''' {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} ('''2:5''')}}{{spaces|1}}||30.09.2019||'''Звездара''' ([[Београд]])||align=center|'''3:0'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||6.{{Напомена|'''Коло 6. 2019/20.'''<br/>ПАЛИЛУЛАЦ {{tooltip|(Кр)|Крњача}} — '''ПОЛА ПОЛА''' {{tooltip|(Кр)|Крњача}} ('''1:5''')<br/>'''СИНЂЕЛИЋ''' (Угриновци) — БАЊА {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''6:1''')<br/>'''БАТАЈНИЦА''' (Батајница) — БСК (Борча) ('''1:0''')<br/>'''„13. МАЈ”''' (Земун) — СОКЕР (Глогоњски Рит) ('''3:2''')<br/>ЦРВЕНКА (Борча) — '''ЗВЕЗДАРА''' (Београд) ('''4:10''')}}{{spaces|1}}||07.10.2019||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''1:5'''||'''Пола Пола''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||7.{{Напомена|'''Коло 7. 2019/20.'''<br/>'''ПОЛА ПОЛА''' {{tooltip|(Кр)|Крњача}} — ЦРВЕНКА {{tooltip|(Бо)|Борча}} ('''6:3''')<br/>'''ЗВЕЗДАРА''' (Београд) — БАТАЈНИЦА {{tooltip|(Бат)|Батајница}} ('''5:1''')<br/>СОКЕР {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} — '''СИНЂЕЛИЋ''' {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} ('''1:5''')<br/>БСК (Борча) — '''„13. МАЈ”''' (Земун) ('''2:5''')<br/>'''БАЊА''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — ПАЛИЛУЛАЦ (Крњача) ('''4:3''')}}{{spaces|2}}||14.10.2019||'''Бања''' ([[Вишњичка Бања]])||align=center|'''4:3'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||8.{{Напомена|'''Коло 8. 2019/20.'''<br/>'''ЦРВЕНКА''' — БАЊА ('''4:3''')<br/>'''ПАЛИЛУЛАЦ''' — СОКЕР ('''4:2''')<br/>БСК БОРЧА — '''ЗВЕЗДАРА''' ('''1:4''')<br/>13. МАЈ — '''СИНЂЕЛИЋ''' УГРИНОВЦИ ('''1:2''')<br/>(22. окт.)БАТАЈНИЦА — ПОЛА ПОЛА ('''4:4''')}}{{spaces|2}}||21.10.2019||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''4:2'''||Сокер ([[Глогоњски Рит]]) |- align=left ||9.{{Напомена|'''Коло 9. 2019/20.'''<br/>'''БАЊА''' — БАТАЈНИЦА<br/>(ПФФ гости нису дошли) ('''3:0''')<br/>'''ПОЛА ПОЛА''' - БСК БОРЧА ('''4:2''')<br/>'''СИНЂЕЛИЋ''' УГРИНОВЦИ — ПАЛИЛУЛАЦ ('''4:2''')<br/>ЗВЕЗДАРА — 13. МАЈ (2:2)<br/>'''СОКЕР''' — ЦРВЕНКА (28.сеп.) ('''3:2''')}}{{spaces|2}}||24.10.2019||'''СИНЂЕЛИЋ''' ([[Угриновци]])||align=center|'''4:2'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |} {{clear|both}} ::<font size=3 color="red">'''Првенство је прекинуто због пандемије [[Пандемија вируса корона 2019/20.|<font size=4 color="red">Корона вируса.</font>]]'''</font> ==== Табела<ref name = "СрбијаСпорт 2019/20"/> ==== {| |valign="top"| :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- align=center bgcolor= #dcdbd6 || |align=right|{{tooltip|М|Место на табели}} |align=left |Клуб |style="width:2em;"|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Поб|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |style="width:2em;" align=right|{{tooltip|ГР|Гол разлика}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Трећа лига ветерана]] ||align=right|{{tooltip|1.|Трећа лига ветерана}}||align=left|Синђелић ([[Угриновци]])||9||7||1||1||35||16||{{spaces|2}}19||{{tooltip|22|Трећа лига ветерана}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center |[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Пад на табели са 1. места. Трећа лига ветерана]]||align=right|{{tooltip|2.|Трећа лига ветерана}}||align=left|Звездара ([[Београд]])||9||6||3||0||36||13||{{spaces|2}}23||{{tooltip|21|Трећа лига ветерана}} |- align=center style="border-top:double;" |{{аббр|{{Checked}}|Без промене на табели}} ||align=right|3.||align=left|„13. мај” ([[Земун]])||9||5||3||1||33||18||{{spaces|2}}15||18 |- align=center |{{аббр|{{Checked}}|Без промене на табели}} ||align=right|4.||align=left|Пола Пола ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||9||5||2||2||33||28||{{spaces|3}}5||17 |- align=center |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Напредовање на табели са 6. места]]||align=right|5.||align=left|Бања ([[Вишњичка Бања]])||9||4||1||4||22||24||{{spaces|2}}-2||13 |- align=center |[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Пад на табели са 5. места]] ||align=right|6.||align=left|Батајница ([[Батајница]])||9||3||4||2||17||19||{{spaces|2}}-2||13 |- align=center |{{аббр|{{Checked}}|Без промене на табели}} ||align=right|7.||align=left|БСК ([[Борча]])||9||3||0||6||19||24||{{spaces|2}}-5||{{spaces|2}}9 |- align=center |{{аббр|{{Checked}}|Без промене на табели}} ||align=right|8.||align=left|Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||9||2||1||6||20||31||-11||{{spaces|2}}7 |- align=center |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Напредовање на табели са 9. места]] ||align=right|9.||align=left|Сокер ([[Глогоњски Рит]])||9||1||1||7||18||34||-16||{{spaces|2}}4 |- align=center |[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Пад на табели са 9. места]] ||align=right|10.||align=left|Црвенка ([[Борча]])||9||1||0||8||21||47||-26||{{spaces|2}}3 |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |colspan="11"| Постигнуто голова: 254, по колу 28, по уткамици 6 |} <font size=3 color="red"><center>'''Првенство је прекинуто због [[COVID-19|<font color="red">Короне</font>]] вируса.'''</center></font> {{clear|both}} |width"5"|&nbsp; |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 120%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]||style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг: Трећа лига ветерана |} {{Сакриј крај}} |} === Фудбалска лига ветерана Београда за 2020/21. годину === <!-- {{РУТ}} --> :Лига ветерана се састоји од Прве лиге, Друге лиге, Треће лиге и Четврте лиге, која је подељена у две групе „А” и „Б”-е. :Палилулац је у четвртој лиги групи „А” у којој су клубови. # Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] # „13. Мај”, [[Земун]] # Бања 1974, [[Вишњичка Бања]] # Калуђерица, [[Калуђерица]] # Врчин, [[Врчин]] # СУ Сокер, [[Глогоњски Рит]] # ОФК Црвенка, [[Борча]] # Олд Тајмери, [[Ада Циганлија]] [[Београд]] # Раднички ПДМ, ([[Младеновац]]) # Ветерани Батајница, [[Батајница]] # Каучоси, [[Ада Циганлија]] [[Београд]] # Школа фудбала Росенборг, [[Макиш]] # Пола Пола, [[Крњача (Београд)|Крњача]] {{clear|both}} ==== Резултати по колима<ref name = "СрбијаСпорт 2020/21">[http://uvfkbgd.rs/cetvrta-liga-grupa-a/ Четврта лига група „А” 2020/21.]</ref> ==== {| |valign="top"| :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="5"|<center>'''Јесењи део првенства'''</center> |- bgcolor= #dcdbd6 |align=right style="width: 2em;"|Коло |align=center |Датум |align=left style="width: 18em;"|Домаћин |align=center |Резултат |align=left style="width: 20em;"|Гост |- align=left ||{{spaces|2}}1.{{Напомена|'''Коло 1. 2020/21. у 17:30'''{{spaces|35}}<br/>Калуђерица — '''Ветерани Батајница''' ('''0:4''')<br/>Палилулац (Крњача) — '''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''2:5''')<br/>Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''Раднички ПДМ''' (Младеновац) ('''1:2''')<br/>Врчин — Каучоси {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''2:2''')<br/>'''СУ Сокер''' {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} — Росенборг (Макиш) ('''7:1''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — '''Пола Пола''' (Крњача) ('''3:6''')<br/>„13. мај” (Земун) слободан<br/>Голова: 35, по утакмици : 5,83}}||24.08.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''2:5'''||'''Олд Тајмери''' ([[Ада Циганлија]], [[Београд]]) |- align=left ||{{spaces|2}}2.{{Напомена|'''Коло 2. 2020/21. у 17:30'''<br/>'''Ветерани Батајница''' — Врчин ('''9:1''')<br/>{{tooltip|'''Раднички''' ПДМ|Младеновац}} — ОФК Црвенка (Борча) ('''3:1''')<br/>'''Пола Пола''' (Крњача) — Калуђерица ('''4:3''')<br/>'''СУ Сокер''' {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} — „13. мај” (Земун) ('''3:1''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''1:8''')<br/>'''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''4:2''')<br/>Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) слободан<br/>Голова: 40, по утакмици : 6,67}}||31.08.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]), слободан||align=center|''':'''|| |- align=left ||{{spaces|2}}3.{{Напомена|'''Коло 3. 2020/21.'''<br/>'''Врчин''' — Пола Пола (Крњача) ('''4:0''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Росенборг (Макиш) ('''4:1''')<br/>'''Калуђерица''' — {{tooltip|'''Раднички''' ПДМ|Младеновац}} ('''4:1''')<br/>Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Ветерани Батајница ('''0:0''')<br/>Палилулац (Крњача) — '''СУ Сокер''' {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} ('''1:3''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''4:4''')<br/>Бања 1974 (Вишњичка Бања) слободна<br/>Голова: 26, по утакмици : 4,33}}||07.09.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''1:3'''||'''СУ Сокер''' ([[Глогоњски Рит]]) |- align=left ||{{spaces|2}}4.{{Напомена|'''Коло 4. 2020/21.'''<br/>СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''3:3''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''Ветерани Батајница''' ('''4:7''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Палилулац (Крњача) ('''5:3''')<br/>Пола Пола (Крњача) — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''1:5''')<br/>{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} — Врчин ('''1:0''')<br/>Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Калуђерица ('''0:0''')<br/>ОФК Црвенка(Борча) слободна<br/>Голова: 32, по утакмици : 5,33}}||01.10.2020.||'''„13. мај”''' ([[Земун]])||align=center|'''5:3'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||{{spaces|2}}5.{{Напомена|'''Коло 5. 2020/21.'''<br/>'''Врчин''' — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''3:1''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — {{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} ('''7:1''')<br/>'''Палилулац''' (Крњача) — Росенборг (Макиш) ('''5:0''')<br/>'''Ветерани Батајница''' — Пола Пола (Крњача) ('''3:1''')<br/>Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''„13. мај”''' (Земун) ('''0:8''')<br/>'''ОФК Црвенка''' (Борча) — СУ Сокер (Глогоњски Рит) ('''2:0''')<br/>Калуђерица слободна<br/>Голова: 31, по утакмици : 5,17}}||14.09.2020.||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''5:0'''||Росенборг ([[Макиш]] [[Београд]]) |- align=left ||{{spaces|2}}6.{{Напомена|'''Коло 6. 2020/21.'''{{spaces|49}}<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — ОФК Црвенка (Борча) ('''11:0''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''Пола Пола''' (Крњача) ('''0:4''')<br/>СУ Сокер (Глогоњски Рит) — '''Калуђерица''' ('''0:1''')<br/>Палилулац (Крњача) — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''2:2''')<br/>{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} — Ветерани Батајница ('''2:2''')<br/>Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''3:4''')<br/>Врчин слободан<br/>Голова: 31, по утакмици : 5,17}}||21.09.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''2:2'''||Бања 1974 ([[Вишњичка Бања]]) |- align=left ||{{spaces|2}}7.{{Напомена|'''Коло 7. 2020/21.'''{{spaces|49}}<br/>Ветерани Батајница — '''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''1:2''')<br/>'''Бања''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — Росенборг (Макиш) ('''4:3''')<br/>Пола Пола (Крњача) — {{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} ('''1:1''')<br/> ОФК Црвенка (Борча) — '''Палилулац''' (Крњача) ('''0:4''')<br/>Калуђерица — '''„13. мај”''' (Земун) ('''3:4''')<br/>'''Врчин''' — СУ Сокер (Глогоњски Рит) ('''3:2''')<br/>Каучоси слободни<br/>Голова: 28, по утакмици : 4,67}}||24.09.2020.||ОФК Црвенка ([[Борча]])||align=center|'''0:4'''||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||{{spaces|2}}8.{{Напомена|'''Коло 8. 2020/21. у 16:30'''<br/>Палилулац (Крњача) — '''Калуђерица''' ('''2:3''')<br/>Росенборг (Макиш) — {{tooltip|'''Раднички ПДМ'''|Младеновац}} ('''0:3''')<br/>„13. мај” (Земун) — '''Врчин''' ('''1:3''')<br/>Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''ОФК Црвенка''' (Борча) ('''1:4''')<br/>'''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Пола Пола (Крњача) ('''5:3''')<br/>СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''1:2''')<br/>Ветерани Батајница слободни<br/>Голова: 28, по утакмици : 4,67}}||28.09.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''2:3'''||'''Калуђерица''' ([[Калуђерица]]) |- align=left ||{{spaces|2}}9.{{Напомена|'''Коло 9. у 16:00'''<br/>'''Ветерани Батајница''' — СУ Сокер ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) ('''3:0''')<br/>'''ОФК Црвенка''' (Борча) — Росенборг (Макиш) ('''4:2''')<br/>{{tooltip|'''Раднички ПДМ'''|Младеновац}} — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''3:2''')<br/>'''Калуђерица''' — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''5:0''')<br/>'''Врчин''' — Палилулац (Крњача) ('''2:0''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — „13. мај” (Земун) ('''4:1''')<br/>Пола Пола (Крњача) слободна<br/>Голова: 26, по утакмици : 4,33}}||05.10.2020.||'''Врчин''' ([[Врчин]])||align=center|'''2:0'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||10.{{Напомена|'''Коло 10. 2020/21. у 16:00'''<br/>Бања (Вишњичка Бања) — Врчин ('''1:1''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''2:7''')<br/>Палилулац (Крњача) — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''1:2''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — '''Калуђерица''' ('''0:7''')<br/>'''СУ Сокер''' {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} — Пола Пола (Крњача) ('''3:1''')<br/>„13. мај” (Земун) — Ветерани Батајница ('''1:1''')<br/>Раднички ПДМ ([[Младеновац]]) слободан<br/>Голова: 27, по утакмици : 4.5}}||12.10.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''1:2'''||'''Каучоси''' ([[Ада Циганлија]], [[Београд]]) |- align=left ||11.{{Напомена|'''Коло 11. 2020/21. у 16:00'''<br/>{{tooltip|'''Раднички ПДМ'''|Младеновац}} — СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} ('''3:0''') (ПФФ)<br/>'''Калуђерица''' — Росенборг (Макиш) ('''9:0''')<br/>Пола Пола (Крњача) — '''„13. мај”''' (Земун) ('''2:4''')<br/>'''Врчин''' — ОФК Црвенка (Борча) ('''3:0''') (ПФФ)<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Бања (Вишњичка Бања) ('''4:1''')<br/>'''Ветерани Батајница''' — Палилулац (Крњача) ('''3:2''')<br/>Олд Тајмери ([[Ада]], [[Београд]]) слободан<br/>Голова: 31, по утакмици : 5,17<br/>ПФФ — Противник није дошао}}||19.10.2020.||'''Ветерани Батајница''' ([[Батајница]])||align=center|'''3:2'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||12.{{Напомена|'''Коло 12. 2020/21. у 15:00'''{{spaces|36}}<br/>ОФК Црвенка (Борча) — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''0:3''')<br/>Калуђерица — Врчин ('''0:0''')<br/>СУ Сокер (Глогоњски Рит) — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''2:2''')<br/>Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''Ветерани Батајница''' ('''0:2''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — {{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} ('''3:0''') (ПФФ)<br/>Палилулац (Крњача) — '''Пола Пола''' (Крњача) ('''0:5''')<br/>Росенборг ([[Макиш]]) слободан<br/>Голова: 17, по утакмици : 2,83<br/>(ПФФ) — Раднички није дошао}}||26.10.2020.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''0:5'''||'''Пола Пола''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||13.{{Напомена|'''Коло 13. 2020/21. у 14:00'''<br/>Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} — '''„13. мај”''' (Земун) ('''1:4''')<br/>Врчин — '''Росенборг''' (Макиш) ('''1:2''')<br/>{{tooltip|'''Раднички ПДМ'''|Младеновац}} — Палилулац (Крњача) ('''3:0''') (ПФФ)<br/>Каучоси {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Калуђерица ('''1:1''')<br/>'''Ветерани Батајница''' — ОФК Црвенка (Борча) ('''6:2''')<br/>'''Пола Пола''' (Крњача) — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''3:1''')<br/>СУ Сокер ([[Глогоњски Рит]]) слободан<br/>Голова: 25, по утакмици : 4,17<br/>ПФФ — Палилулац није дошао}}||02.11.2020.||'''Раднички ПДМ''' ([[Младеновац]])||align=center|'''3:0'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |} {{clear|both}} |valign="top"| :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="5"|<center>'''Пролећни део првенства'''</center> |- bgcolor= #dcdbd6 |align=right style="width: 2em;"|Коло |align=center |Датум |align=left style="width: 18em;"|Домаћин |align=center |Резултат |align=left style="width: 18em;"|Гост |- align=left ||14.{{Напомена|'''Коло 14. 2020/21. у 16:30'''<br/>'''Каучоси {{tooltip|(Ада)|Београд}}''' — Врчин ('''6:2''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''СУ Сокер''' ([[Глогоњски Рит]]) ('''0:1''')<br/>'''Пола Пола''' (Крњача) — ОФК Црвенка (Борча) ('''6:1''')<br/>Ветерани Батајница — Калуђерица ('''2:2''')<br/>{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} — '''Бања1974''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''0:3''')<br/>Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Палилулац (Крњача) ('''3:3''')<br/>„13. мај” (Земун) слободан<br/>Голова: 29, по утакмици : 4,83}}||29.03.2021.||Олд Тајмери ([[Ада Циганлија]], [[Београд]])||align=center|'''3:3'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||15.{{Напомена|'''Коло 15. 2020/21. у 17:00'''<br/>Врчин — '''Ветерани''' Батајница ('''1:2''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — {{tooltip|'''Раднички''' ПДМ|Младеновац}} ('''0:4''')<br/>'''Калуђерица''' — Пола Пола (Крњача) ('''3:1''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — СУ Сокер {{tooltip|(УГ)|Угриновци}} ('''4:1''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Росенборг (Макиш) ('''6:0''')<br/>Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања 1974.}} — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''3:3''')<br/>Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) слободан<br/>Голова: 28, по утакмици : 4,67}}||05.04.2021.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]), слободан||align=center|''':'''|| |- align=left ||16.{{Напомена|'''Коло 16. 2020/21. у 17:00'''{{spaces|30}}<br/>Пола Пола (Крњача) — Врчин('''3:3''')<br/>'''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — ОФК Црвенка (Борча)('''5:1''') 15.04.2021.<br/>Росенборг (Макиш) — '''„13. мај”''' (Земун) ('''3:6''')<br/>{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} — Калуђерица ('''1:1''') 15.04.2021.<br/>Ветерани Батајница — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''1:3''') 15.04.2021.<br/>СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} — '''Палилулац''' (Крњача) ('''1:4''')<br/>Бања (Вишњичка Бања) слободна<br/>Голова: 32, по утакмици : 5,33}}||08.04.2020.||СУ Сокер ([[Глогоњски Рит]])||align=center|'''1:4'''||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||17.{{Напомена|'''Коло 17. 2020/21. u 17:00'''<br/>'''Бања''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} ('''3:2''')<br/>Ветерани Батајница — '''Росенборг''' (Макиш)('''0:2''')<br/>Палилулац (Крњача) — '''„13. мај”''' (Земун) ('''3:4''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Пола Пола (Крњача)('''3:0''')<br/>'''Врчин''' — {{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} ('''6:1''')<br/>Калуђерица — '''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''2:4''')<br/>ОФК Црвенка(Борча) слободна<br/>Голова: 30, по утакмици : 5}}||12.04.2021.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''3:4'''||'''„13. мај”''' ([[Земун]]) |- align=left ||18.{{Напомена|'''Коло 18. 2020/21. у 17:00'''<br/>'''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Врчин('''2:1''')<br/>{{tooltip|'''Раднички ПДМ'''|Младеновац}} — Каучоси {{tooltip|(Ада)|Београд}}('''2:1''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''Палилулац''' (Крњача) ('''3:4''')<br/>Пола Пола (Крњача) — Ветерани Батајница ('''3:3''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''4:1''')<br/>'''СУ Сокер''' (Глогоњски Рит) — ОФК Црвенка (Борча) ('''5:1''')<br/>Калуђерица слободна<br/>Голова: 30, по утакмици : 5}}||19.04.2021.||Росенборг ([[Макиш]] [[Београд]])||align=center|'''3:4'''||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||19.{{Напомена|'''Коло 19. 2020/21.'''{{spaces|49}}<br/>ОФК Црвенка (Борча) — '''„13. мај”''' (Земун) ('''1:5''')<br/>'''Пола Пола''' (Крњача) — Росенборг (Макиш) ('''6:2''')<br/>'''Калуђерица''' — СУ Сокер (Глогоњски Рит) ('''3:2''')<br/>Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''Палилулац''' (Крњача)('''1:2''')<br/>'''Ветерани Батајница''' — {{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} ('''5:2''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''4:0''')<br/>Врчин слободан<br/>Голова: 34, по утакмици : 5,67}}||22.04.2021.||Бања 1974 ([[Вишњичка Бања]])||align=center|'''1:2'''||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||20.{{Напомена|'''Коло 20. 2020/21. у 17:00'''{{spaces|49}}<br/>'''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Ветерани Батајница ('''2:1''')<br/>Росенборг (Макиш) — '''Бања''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''0:1''')<br/>{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} — '''Пола Пола''' (Крњача) ('''0:2''')<br/>'''Палилулац''' (Крњача) — ОФК Црвенка (Борча) ('''2:1''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Калуђерица ('''4:1''')<br/>'''СУ Сокер''' (Глогоњски Рит) — Врчин('''6:1''')<br/>Каучоси слободни<br/>Голова: 21, по утакмици : 3,5}}||26.04.2021.||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''2:1'''||ОФК Црвенка ([[Борча]]) |- align=left ||21.{{Напомена|'''Коло 21. 2020/21. у 17:30'''<br/>'''Калуђерица''' — Палилулац (Крњача) ('''2:1''')<br/>'''{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}}''' — Росенборг (Макиш) ('''3:2''')<br/>Врчин — '''„13. мај”''' (Земун) ('''0:1''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — Бања {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''2:2''')<br/>Пола Пола (Крњача) — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}}('''1:1''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} ('''5:0''')<br/>Ветерани Батајница слободни<br/>Голова: 21 по утакмици : 3,5}}||10.05.2021.||'''Калуђерица''' ([[Калуђерица]])||align=center|'''2:1'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||22.{{Напомена|'''Коло 22. у 16:00'''<br/>СУ Сокер ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — '''Ветерани''' Батајница('''3:4''')<br/>'''Росенборг''' (Макиш) — ОФК Црвенка (Борча) ('''6:0''')<br/>{{tooltip|Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Раднички ПДМ|Младеновац}}('''1:1''')<br/>Бања 1974 {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''Калуђерица''' ('''3:4''')<br/>Палилулац (Крњача) — Врчин ('''1:1''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Каучоси {{tooltip|(Ада)|Београд}}('''2:1''')<br/>Пола Пола (Крњача) слободна<br/>Голова: 27, по утакмици : 4,5}}||13.05.2021.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''1:1'''||Врчин ([[Врчин]]) |- align=left ||23.{{Напомена|'''Коло 23. 2020/21. у 17:00'''<br/>'''Врчин''' — Бања (Вишњичка Бања) ('''3:1''')<br/>'''Олд Тајмери''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Росенборг (Макиш)('''3:1''')<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — Палилулац (Крњача)('''5:1''')<br/>'''Калуђерица''' — ОФК Црвенка (Борча)('''3:0''')<br/>Пола Пола (Крњача) — СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} ('''1:1''')<br/>Ветерани Батајница — '''„13. мај”''' (Земун)('''1:2''')<br/>Раднички ПДМ ([[Младеновац]]) слободан<br/>Голова: 22, по утакмици : 3.67}}||17.05.2021.||'''Каучоси''' ([[Ада Циганлија]], [[Београд]])||align=center|'''5:1'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||24.{{Напомена|'''Коло 24. 2020/21. у 16:00'''<br/>СУ Сокер {{tooltip|(ГР)|Глогоњски Рит}} — '''{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}}''' ('''0:1''')<br/>'''Росенборг''' (Макиш) — Калуђерица ('''4:1''')<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Пола Пола (Крњача) ('''4:2''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — '''Врчин''' ('''1:3''')<br/>Бања (Вишњичка Бања) — '''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''0:2''')<br/>Палилулац (Крњача) — '''Ветерани Батајница''' ('''2:5''')<br/>Олд Тајмери ([[Ада]], [[Београд]]) слободан<br/>Голова: 25, по утакмици : 4,17}}||25.05.2021.||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''2:5'''||'''Ветерани Батајница''' ([[Батајница]]) |- align=left ||25.{{Напомена|'''Коло 25. 2020/21. у 18:30'''{{spaces|36}}<br/>'''Каучоси''' {{tooltip|(Ада)|Београд}} — ОФК Црвенка (Борча) ('''4:0''')<br/>'''Врчин''' — Калуђерица ('''2:1''')<br/>Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} — СУ Сокер (Глогоњски Рит) ('''2:2''')<br/>Ветерани Батајница — '''Бања 1974''' {{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} ('''1:3''')<br/>{{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} — '''„13. мај”''' (Земун)('''0:1''')<br/>'''Пола Пола''' (Крњача) — Палилулац (Крњача) ('''2:1''')<br/>Росенборг ([[Макиш]]) слободан<br/>Голова: 19, по утакмици : 3,17}}||31.05.2021.||'''Пола Пола''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''2:1'''||Палилулац ([[Крњача (Београд)|Крњача]]) |- align=left ||26.{{Напомена|'''Коло 26. 2020/21. у 18:30'''<br/>'''„13. мај”''' (Земун) — Олд Тајмери {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''4:0''')<br/>Росенборг (Макиш) — Врчин (''':''')<br/>'''Палилулац''' (Крњача) — {{tooltip|Раднички ПДМ|Младеновац}} ('''6:3''')<br/>'''Калуђерица''' — Каучоси {{tooltip|(Ада)|Београд}} ('''4:2''')<br/>ОФК Црвенка (Борча) — '''Ветерани''' Батајница('''5:7''')<br/>Бања 1974{{tooltip|(ВБ)|Вишњичка Бања}} — '''Пола Пола''' (Крњача)('''3:5''')<br/>СУ Сокер ([[Глогоњски Рит]]) слободан<br/>Голова: 39 по утакмици : 7,8}}||07.06.2021.||'''Палилулац''' ([[Крњача (Београд)|Крњача]])||align=center|'''6:3'''||Раднички ПДМ ([[Младеновац]]) |} {{clear|both}} |} ==== Табела<ref name = "СрбијаСпорт 2020/21"/> ==== {| |valign="top"| :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- align=center bgcolor= #dcdbd6 |align=right|{{tooltip|М|Место на табели}} |align=left |Клуб |style="width:2em;"|{{tooltip|Одиг|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Поб|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Нер|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Пор|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ДГ|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|ПГ|Број примљених голова}} |style="width:2em;" align=right|{{tooltip|ГР|Гол разлика}} |style="width:2em;"|{{tooltip|Бод|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center |align=right|{{tooltip|1.|Трећа лига ветерана}}||align=left|„13. Мај”, [[Земун]]||24||20||1||{{spaces|2}}3||88||35||{{spaces|2}}53||{{tooltip|61|Трећа лига ветерана}} |- align=center style="border-top:double;" |align=right|2.||align=left|Каучоси, [[Ада Циганлија]] [[Београд]]||24||18||3||{{spaces|2}}3||84||25||{{spaces|2}}59||57 |- align=center |align=right|3.||align=left|Ветерани Батајница, [[Батајница]]||24||13||5||{{spaces|2}}6||73||45||{{spaces|2}}28||44 |- align=center |align=right|4.||align=left|Калуђерица, [[Калуђерица]]||24||12||5||{{spaces|2}}7||64||42||{{spaces|2}}22||41 |- align=center |align=right|5.||align=left|Олд Тајмери, [[Ада Циганлија]], [[Београд]]||24||10||8||{{spaces|2}}6||62||54||{{spaces|3}}8||38 |- align=center |align=right|6.||align=left|Раднички ПДМ, [[Младеновац]]||24||11||4||{{spaces|2}}9||41||49||{{spaces|2}}-8||37 |- align=center |align=right|7.||align=left|Пола Пола, [[Крњача (Београд)|Крњача]]||24||10||5||{{spaces|2}}9||63||57||{{spaces|3}}6||35 |- align=center |align=right|8.||align=left|Врчин, [[Врчин]]||23||10||5||{{spaces|2}}8||46||44||{{spaces|3}}2||35 |- align=center |align=right|9.||align=left|СУ Сокер, [[Глогоњски Рит]]||24||{{spaces|2}}7||4||13||48||52||{{spaces|2}}-4||25 |- align=center |align=right|10.||align=left|Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]]||24||{{spaces|2}}7||3||14||53||65||-12||24 |- align=center |align=right|11.||align=left|Бања 1974, [[Вишњичка Бања]]||24||{{spaces|2}}5||5||14||40||70||-30||20 |- align=center |align=right|12.||align=left|Школа фудбала Росенборг, [[Макиш]]||23||{{spaces|2}}4||0||19||39||94||-55||12 |- align=center |align=right|13.||align=left|ОФК Црвенка, [[Борча]]||24||{{spaces|2}}3||2||19||33||102||-69||11 |- bgcolor= #dcdbd6 align=center |colspan="10"| Постигнуто голова:734 по уткамици 4.74 |} {{clear|both}} |width"5"|&nbsp; |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 120%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]||style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг: Трећа лига ветерана. Напредовање на табели |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]||style="width:16em; text-align:left;" | Пад на табели |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | {{аббр|{{Checked}}|}}||style="width:16em; text-align:left;" | Без промене на табели |} {{Сакриј крај}} |} ==Хуманитарне утакмице== === Са ветеранима [[ФК Палилулац Ниш|ФК „Палилулац”]] из [[Ниш]]а 2018.<ref>Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" јуна 2018.</ref> === :[[Датотека:FK Palilulac Veterani 2018.jpg|мини|500px|лево|<center>Хуманитарни меч са ветеранима Палилулца из Ниша.</center>Стоје: Ненад Калембер, Србољуб Лукић, Радован Илић, Никола Максић, Предраг Давидовић, Милан Радојевић, Радован Костић, Миле Стојковић, Дејан Данојлић Чуче: Димче Нелоски, Насер Рамадановски, Срђан Додић, Горан Тодоровић, Александар Матић, Славиша Смиљанић]] Поводом градске славе [[Константин Велики|Свети цар Константин]] и [http://www.spc.rs/sr/sveti_car_konstantin_carica_jelena царица Јелена], 3. јуна 2018. године<br/>одиграна је хуманитарна утакмица између [[ФК Палилулац Ниш|Палилулца]] из [[Ниш]]а и Палилулца из [[Крњача (Београд)|Крњаче]], [[Београд]].<br/>Улазница за утакмицу био је пакет намирница или средства за хигјену.<br/>Том приликом прикупљено је око 9 тона хране и средстава за хигјену, намењени социјално угроженим<br/>[[Ниш]]лијама.<br/>Утакмица је одиграна на [[Делијски Вис|Делијском вису]], резултат је био 2:2<br/> : {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; border: 1px solid green" |- style="background:#dcdbd6; text-align:center;" !colspan="3"|'''Хуманитарна утакмица ветерана у фудбалу'''<br />Игралиште на [[Делијски Вис|Делијском вису]] |- style="background:#dcdbd6; text-align:left;" !style="width: 22em;"|'''Домаћин'''||style="text-align:center;"|'''Резултат'''||style="width: 22em;"|'''Гост''' |- ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:FK Palilulac Niš.png|35п]] [[ФК Палилулац Ниш|Палилулац]], [[Ниш]] |<hr>{{spaces|2}}1. Јовица Смиљанић<br />{{spaces|2}}2. Саша Стојановић<br />{{spaces|2}}3. Саша Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Ивица Милошевић<br />{{spaces|2}}5. Дејан Листеш<br />{{spaces|2}}6. Игор Рајковић<br />{{spaces|2}}7. Звонко Митровић<br />{{spaces|2}}8. Миодраг Ђокић<br />{{spaces|2}}9. Срђан Тодоровић<br />10. Дејан Сарић<br />11. Горан Стевановић<br />12. Горан Стоиљковић<br />13. Никола Ристић<br />14. Милош Младеновић<br />15. Јован Миленковић<br />16. Славиша Чолаковић<br />17. Бата Вучковић<br />18. Зоран Златковић<br />19. Миодраг Стојиљковић}} |style="text-align:center;"|'''2:2''' ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|30п]] Палилулац, [[Крњача (Београд)|Крњача]] [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Динче Нелоски<br />{{spaces|2}}2. Миле Стојковић<br />{{spaces|2}}3. Радован Илић<br />{{spaces|2}}4. Славиша Смиљанић<br />{{spaces|2}}5. Србољуб Лукић<br />{{spaces|2}}6. Ненад Калембер<br />{{spaces|2}}7. Насер Раманадовски<br />{{spaces|2}}8. Предраг Давидовић<br />{{spaces|2}}9. Никола Максић<br />10. Дејан Данојлић [[Датотека:Captain sports.svg|12п|Капитен]]<br />11. Срђан Додић<br />12. Милан Радојевић<br />13. Радован Костић<br />14. Горан Тодоровић<br />15. Александар Матић<br /><br /><br /><br /><br />}} |} {{clear|both}} ===Да Марина поново хода=== {| |valign="top"| [[Датотека:Marina Minic sa dresom FK Palilulac Bgd.PNG|мини|450п|л|<center>Председник клуба Дејан Данојлић уручио је дрес<br/>ФК „Палилулац” Марини</center>]] |valign="top"| [[Датотека:Marina Minic izvodi pocetni udarac.PNG|мини|350п|ц|<center>Марина изводи почетни ударац на утакмици<br/>ФК „Палилулац” — [http://www.srbijasport.net/klub/1891-mladi-proleter ФК „Млади пролетер”]</center>]]<br/> |} {{clear|both}} {{spaces|20}}У недељу, 18. октобра 2020. године, ФК „Палилулац“ играо је за нашу суграђанку Марину.<br/>У акцији за прикупљање помоћи за Марину Минић укључио се и ФК „Палилулац“ како би што пре била прикупљена средства за њено операцију.<br/>Оно што је ову првенствену утакмицу разликовало од претходних одиграних на нашем стадиону је у томе што је утакмица била хуманитарнок карактера.<br/>На улазу у стадион и на трибинама биле су постављене кутије за прикупљање помоћи за нашу Марину Минић.<br/>Прикупљен новац је уплаћен у хуманитарни фонд „БУДИ ХУМАН” једнака шанса за све – Александар Шапић. {{clear|both}} ==Садња [[Бели јасен|белог јасена]] недеља 20. децембар 2020.<ref>„Вечерње новости” Понедељак 21. децембар 2020.</ref>== [[Датотека:FK Palilulac BGD sadnja belog jasena 20 dec 2020.JPG|280п|л|Озелењавање руководство, први тим, подмладак, кадети, петличи и навијачи.]] <blockquote> Грађани палилулског насеља Котеж засадили су 50 садница [[Бели јасен|белог јасена]] како би озеленили свој крај.<br/>У озелењавање је учествовао и ФК „Палилулац” са 39 саднице који је добио од општине Палилуле.<br/>У садњи су учествовали први тим, подмладак, кадети, петличи, руководство и навијачи клуба.<br/>[[Бели јасен]] има симболику да како расту саднице тако и наш клуб напредује.</blockquote> {{clear|both}} == [[Фудбалери и чланови управе ФК Палилулац, Београд|Именик по азбучном реду Фудбалера и чланова управе]] == <!-- [[Фудбалери и чланови управе ФК Палилулац, Београд|Фудбалери и чланови управе]] --> {{clear|both}} == Напомене == {{Hidden begin |toggle=left |titlestyle=padding-left:0.0em; margin-top:0.1em; |title=}} {{напомене|20em}} {{Hidden end}} {{clear|both}} == Референце == {{Hidden begin |toggle=left |titlestyle=padding-left:0.0em; margin-top:0.1em; |title=}} {{reflist|20em}} {{Hidden end}} {{clear|both}} == Спољашње везе == {| |- |valign="top"| * [http://exyufudbal.in.rs/ exyufudbal] * ФУДБАЛСКА ТАКМИЧЕЊА ЈУЖНИХ СЛОВЕНА 1873-1941. * [http://www.fsb.org.rs/ Фудбалски савез Београда - званични сајт] * [http://www.fsb.org.rs/cyr/istorijat Како је фудбал стигао у Београд] * [http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/dugi-dani Како је фудбал стигао у Србији] * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [https://mapcarta.com/13923722 Мапа Крњаче] {{clear|both}} | style="width:5px;"| |valign="top"| [[Датотека:Palilula mun.png|центар|мини|260п|лево|<center>Мапа општине [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]</center>]] {{clear|both}} | style="width:5px;"| |valign="top"| [[Датотека:Beograd district.gif|350п|лево|мини|<center>Карта [[београд]]ских општина</center>]] {{clear|both}} |} {{Општина Палилула}} {{Портал бар|Фудбал|Србија|Београд}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Палилулац]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1924.|Палилулац]] [[Категорија:Спорт на Палилули (Београд)]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Београда]] coy8rlckpzr6jw96z2pl95ss2ubu6x4 0 449869 25114092 23690239 2022-07-19T14:07:25Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Топоница}} {{кратак опис|Топоница (Косовска Каменица) је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Топоница |слика=Topanice1.jpg |опис_слике= |грб= |покрајина=Косово и Метохија |округ=Косовскопоморавски |општина=Косовска Каменица |надм висина=430 |популација= |поштански код= |позивни број= |регистарска ознака= |гшир=42.5278 |гдуж=21.6270 }} '''Топоница''' ([[Архаизам|архаично]] и '''''Тополница'''''; {{јез-алб|Topanicë}} или ''-{Topanica}-'') је насеље у [[општина Косовска Каменица|општини Косовска Каменица]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Топоница површине 824 -{ha}- и налази се у равници доњег тока Криве Реке. У повељи манастира [[Манастир Грачаница|Грачанице]] из 1321/22. године Топоница је био назив за читаву област данашње Новобрдске Криве Реке. У 16. и 17. веку ова област се називала Анђелова Тополница по [[Тесалија|тесалијском]] кнезу Михаилу Анђелу који се, по паду Тесалије, склонио у Ново Брдо, оженио Српкињом и вероватно постао господар жупе Тополнице. Његови синови Михаило и Махмуд Анђеловићи су дошли до високих војних достојанстава, служећи, први у српској, други у турској војсци. Албанци су у Тополницу почели да се досељавају после [[1700]]-те године, да би до [[1880]]. године сасвим потиснули [[Срби|Србе]] староседеоце. На српском сеоском гробљу Албанци су 1985. године у парампарчад поразбијали све надгробне споменике. == Демографија == Насеље има [[Албанци|албанску]] етничку већину. Број становника на пописима: * [[Попис становништва 1948. у ФНРЈ|попис становништва 1948. године]]: 1.106 * [[Попис становништва 1953. у ФНРЈ|попис становништва 1953. године]]: 1.154 * [[Попис становништва 1961. у ФНРЈ|попис становништва 1961. године]]: 1.193 * [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|попис становништва 1971. године]]: 1.360 * [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|попис становништва 1981. године]]: 1.737 * [[попис становништва 1991. у СФРЈ|попис становништва 1991. године]]: 1.931 == Спољашње везе == {{Општина Косовска Каменица}} [[Категорија:Општина Косовска Каменица]] [[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] psbin1hfsq34di9nuerutkco5khhhyx 3 455437 25113962 25112359 2022-07-19T12:27:38Z KWiki 106319 /* Napadi */ нови одељак wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Разговор са корисником:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{DISPLAYTITLE:<span style="text-shadow:0px 0px 9px silver;"><span style="font-family:Trebuchet MS;color:#EE8833;text-shadow:#DDD 0px 0px 0px;"><span style="display:none;">User:</span>Sadko</span></span>}} {{Usertalkback|icon=info |you=notifications|me=notifications}} {{ВП:ССЗР/банер}} <div style="border:1px solid #b2864c; {{Round corners}}; margin:1px; padding:1em; background-color:#D3D3D3;"><!-- THIS IS THE START OF THE MAIN CONTAINER --> {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{Quote box |quote = <poem> О лијепа, о драга, о слатка слободо, дар у кôм сва блага вишњи нам Бог је дô, узроче истини од наше све славе, уресу једини од ове Дубраве, сва сребра, сва злата, сви људскки животи, не могу бит плата твôј чистој љепоти! </poem> |source = — [[Иван Гундулић]], ''[[Химна]] [[Национални либерализам|слободи]]'', 1628. |width = |align = right }} == Добар дан == Поново имам проблем са истом мојом категоријом, не знам да ли је у питању исти корисник, не могу да испратим. Касније је корисник био блокиран и сзр је нестала. Међутим, пошто циља поново на страницу Здравка Чолића и категорију са поткатегоријама које су сада уклоњене, можда и јесте. Како не би било ратовања изменама, ја ћу се искључити, а молим да се неко укључи. (Категорија:Учесници српских избора песама за Евровизију) са поткатегоријама (Учесници Беовизије, Учесници Европесме, Учесници Југовизије, Учесници Монтевизије) Поздрав! [[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] ([[Разговор са корисником:ТриСвјетла|разговор]]) 21:28, 24. јун 2022. (CEST) :{{ping|ТриСвјетла}} Здраво колегинице. Страница Здравко Чолић је заштићена. Вратио сам измјену на категорији. Слободно врати, све док дајеш објашњење своје измјене и не улазиш у ратовања измјенама. Уколико примјетиш да је вандализовање странице настављено, можеш ми писати на СЗР или скренути пажњу широј бази корисника на админ. табли. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:12, 25. јун 2022. (CEST) == Мирко Ковач == Пошто видим да те занима морална громада Мирко Ковач ево јеног његовог цитата - ''Сад се многи питају, неки чак злобно и заједљиво, зашто пишем хрватски. У Београду је опћа прича како то чиним да бих постао хрватски академик, како се на све могуће начине додворавам Хрватима итд. Наравно, то су све бесмислице, а тко ме позна јасно му је да мени никакве титуле не требају и да сам потпуно неодвисан и да се писањем бавим професионално. И нисам ја први писац који је тако нешто учинио. Андрић је, као што знате, у почетку писао хрватски. Дакле, мој је једини и искључиви разлог тај што је хрватски језик љепши и што ми се више свиђа. Одувијек сам сањао да пишем на хрватском, и писао сам, али сада без двојења и с радошћу“.'' Тако је „Вечерњем листу“ 28. фебруара 1994. говорио Мирко Ковач. Поздрав. [[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 09:45, 8. јул 2022. (CEST) :{{ping|Orion1964}} Његово право на рђав избор. У начелу сам упознат са приказаним ''трансфером''. Нека су му сретни пути. Једино је трагикомично што је екавска дјела касније објављивао на ијекавици. Поздрав и теби колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 09:48, 8. јул 2022. (CEST) ::Наравно да је то његов избор, али видим да уклањаш моје промене на страници која се бави његовим ликом и делом. Ајде, када видиш да сам нешто ја написао консултуј ме пре него што те промене обришеш, па да договоримо то што треба да се измени или појасни.[[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 11:24, 8. јул 2022. (CEST) :::{{ping|Orion1964}} Извор није кредибилан за дату изјаву. [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Verifiability#Exceptional_claims_require_exceptional_sources WP:EXTRAORDINARY] тврдња захтјева озбиљнију референцу. Додатно, о измјенама на чланцима требамо разговарати на СЗР странице. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:02, 8. јул 2022. (CEST) ::::Види Садко,ја овде са тобом покушавам да разговарам генерално о нашој сарадњи. Ти си неко чији допринос овом пројекту јако ценим, а мислим да би било лепо да ми не бришеш измене без договора. Не видим шта је екстраординарно у томе да неко као што је Мирко Ковач, после свих могућих изјава тражи да му се књиге после смрти штампају на хрватском језику. Па чак и да је тврдња јесте изненађујућа, пошаљеш ми лепо поруку и ја ћу ствари поправим. Овако је могло да прође да ја твоју измену не видим, а добро је да наши читаоци знају ко је био Мирко Ковач. Раније је тамо писало да је он сирома ничим изазван био прогоњен од стране Милошевићевог режима. У ствари је на некој промоцији нешто причао па је неки лик попиздео и гађао га фотоапаратом. Да се вратим на тему. Ево на пример ти си на страници о Дејану Медаковићу унео податак о пореклу његове мајке, а референцу ниси дао никакву. Зар би било у реду да ја то бришем из овог или оног разлога? Имам Ефемерис на некој од полица па могу тај податак и сам да унесем или да тебе замолим да то урадиш. Ето, то је оно што и ја тебе молим када су моје измене у питању, поправи шта ти се не свиђа или ми пошаљи поруку да то ја урадим. Буди поздрављен.[[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 19:40, 8. јул 2022. (CEST) :::::{{ping|Orion1964}}Хвала ти на лијепим ријечима, такође исто мислим за твој рад. :::::Што се правила пројекта као и мога схватања Википедије тиче, потпуно слободно можеш да обришеш или додаш ознаку за сваки дио текста без референце или са слабом референцом. Не доживљавам такав чин лично, нити мислим да је потребна додатна преписка на тему. Тако пројекат функционише. Моје је да исправим оно што не ваља - или не. Око тога не треба правити било какву персонализацију имагинарног проблема нити уводни чин било чега. :::::Конкретно за Медаковићеву матер, лично је испричао у камеру податак, међутим не бих стављао видео клипове као референцу, док не пронађем бољу. Трудио сам се да за чланак о академику Медаковићу буду већински квалитетни извори. ''Ефемерис'' ми је на листи за поновно ишчитавање већ неко вријеме. :::::Ми не посједујемо написане чланке нити је потребна наша ауторизација за измјене других колега и збиља не видим шта има ''да буде у реду'' или не по том питању. Обрисати текст уз адекватан опис измјене не може бити неколегијално, уколико сам добро разумио дио дате тезе. :::::Референца на сајт колажних изјава противника смртне казне није адекватна за ''животни светоназор'' Ковач Мирка. Вјерујем да ћеш изнаћи бољу. И не брини, појединци заинтересовани и макар мало удубљени у српску књижевност знају за ''знамените гњиде'' нашег/њиховог књижевног стваралаштва. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:55, 8. јул 2022. (CEST) == Burek == Vidim još nisi napravio sliku, ona gore je loša. [[Корисник:PetarM|Mile]] ([[Разговор са корисником:PetarM|разговор]]) 15:48, 11. јул 2022. (CEST) :{{ping|PetarM}} Подсјети ме - о чему говориш Перо? Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:26, 11. јул 2022. (CEST) == Враћене измене == Здраво! Не видим разлог да вратиш моје измене посебно што си и сам [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање_броја_вијести_на_насловној написао] да се коментари остављају на [https://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор_о_Википедији:Гласање/Предлог/Утврђивање_броја_вијести_на_насловној СзР] коју сам креирао и на коју сам пребацио коментаре са главне стране. Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 14:55, 17. јул 2022. (CEST) :{{ping|Filipović Zoran}} Људи су почели да коментаришу на страници предлога. И рјешио сам да ми се тако више допада. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:26, 17. јул 2022. (CEST) ::{{ping|Sadko}} Oнда ниси требао да пишеш да се коментари оставе на СзР, што је иначе по [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Гласање правилима]; прочитај део: '''Колико времена и како треба да се усвоји приједлог?''' [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 18:47, 17. јул 2022. (CEST) :::{{ping|Filipović Zoran}} То је ствар моје одлуке, свакако ти хвала на сугестији. Сада обриши свој ископиран материјал на СЗР, не бих да ти сам бришем. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:05, 17. јул 2022. (CEST) ::::{{ping|Sadko}} Сам си [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98&diff=25070234&oldid=25063626 написао] да се на СзР остављају коментари па си обрисао; ја нисам учинио ништа лоше што сам због тога креирао страницу СзР и коментаре пребацио на њу, тако да немам потребу да их накнадно бришем. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 23:04, 17. јул 2022. (CEST) == Napadi == Ko je ovaj "padobranac" koji te uzeo na zub (ostavlja ekstremno uvredljive poruke za tebe na BS Wiki)? I zašto preskače terapiju? :-) — [[Корисник:KWiki|KWiki]] ([[Разговор са корисником:KWiki|разговор]]) 14:27, 19. јул 2022. (CEST) lns16t6q8eo6a6q4ntiez5dhtdq4ttw 25114033 25113962 2022-07-19T12:57:38Z Sadko 25741 /* Napadi */ одг. wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Разговор са корисником:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{DISPLAYTITLE:<span style="text-shadow:0px 0px 9px silver;"><span style="font-family:Trebuchet MS;color:#EE8833;text-shadow:#DDD 0px 0px 0px;"><span style="display:none;">User:</span>Sadko</span></span>}} {{Usertalkback|icon=info |you=notifications|me=notifications}} {{ВП:ССЗР/банер}} <div style="border:1px solid #b2864c; {{Round corners}}; margin:1px; padding:1em; background-color:#D3D3D3;"><!-- THIS IS THE START OF THE MAIN CONTAINER --> {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{Quote box |quote = <poem> О лијепа, о драга, о слатка слободо, дар у кôм сва блага вишњи нам Бог је дô, узроче истини од наше све славе, уресу једини од ове Дубраве, сва сребра, сва злата, сви људскки животи, не могу бит плата твôј чистој љепоти! </poem> |source = — [[Иван Гундулић]], ''[[Химна]] [[Национални либерализам|слободи]]'', 1628. |width = |align = right }} == Добар дан == Поново имам проблем са истом мојом категоријом, не знам да ли је у питању исти корисник, не могу да испратим. Касније је корисник био блокиран и сзр је нестала. Међутим, пошто циља поново на страницу Здравка Чолића и категорију са поткатегоријама које су сада уклоњене, можда и јесте. Како не би било ратовања изменама, ја ћу се искључити, а молим да се неко укључи. (Категорија:Учесници српских избора песама за Евровизију) са поткатегоријама (Учесници Беовизије, Учесници Европесме, Учесници Југовизије, Учесници Монтевизије) Поздрав! [[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] ([[Разговор са корисником:ТриСвјетла|разговор]]) 21:28, 24. јун 2022. (CEST) :{{ping|ТриСвјетла}} Здраво колегинице. Страница Здравко Чолић је заштићена. Вратио сам измјену на категорији. Слободно врати, све док дајеш објашњење своје измјене и не улазиш у ратовања измјенама. Уколико примјетиш да је вандализовање странице настављено, можеш ми писати на СЗР или скренути пажњу широј бази корисника на админ. табли. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:12, 25. јун 2022. (CEST) == Мирко Ковач == Пошто видим да те занима морална громада Мирко Ковач ево јеног његовог цитата - ''Сад се многи питају, неки чак злобно и заједљиво, зашто пишем хрватски. У Београду је опћа прича како то чиним да бих постао хрватски академик, како се на све могуће начине додворавам Хрватима итд. Наравно, то су све бесмислице, а тко ме позна јасно му је да мени никакве титуле не требају и да сам потпуно неодвисан и да се писањем бавим професионално. И нисам ја први писац који је тако нешто учинио. Андрић је, као што знате, у почетку писао хрватски. Дакле, мој је једини и искључиви разлог тај што је хрватски језик љепши и што ми се више свиђа. Одувијек сам сањао да пишем на хрватском, и писао сам, али сада без двојења и с радошћу“.'' Тако је „Вечерњем листу“ 28. фебруара 1994. говорио Мирко Ковач. Поздрав. [[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 09:45, 8. јул 2022. (CEST) :{{ping|Orion1964}} Његово право на рђав избор. У начелу сам упознат са приказаним ''трансфером''. Нека су му сретни пути. Једино је трагикомично што је екавска дјела касније објављивао на ијекавици. Поздрав и теби колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 09:48, 8. јул 2022. (CEST) ::Наравно да је то његов избор, али видим да уклањаш моје промене на страници која се бави његовим ликом и делом. Ајде, када видиш да сам нешто ја написао консултуј ме пре него што те промене обришеш, па да договоримо то што треба да се измени или појасни.[[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 11:24, 8. јул 2022. (CEST) :::{{ping|Orion1964}} Извор није кредибилан за дату изјаву. [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Verifiability#Exceptional_claims_require_exceptional_sources WP:EXTRAORDINARY] тврдња захтјева озбиљнију референцу. Додатно, о измјенама на чланцима требамо разговарати на СЗР странице. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:02, 8. јул 2022. (CEST) ::::Види Садко,ја овде са тобом покушавам да разговарам генерално о нашој сарадњи. Ти си неко чији допринос овом пројекту јако ценим, а мислим да би било лепо да ми не бришеш измене без договора. Не видим шта је екстраординарно у томе да неко као што је Мирко Ковач, после свих могућих изјава тражи да му се књиге после смрти штампају на хрватском језику. Па чак и да је тврдња јесте изненађујућа, пошаљеш ми лепо поруку и ја ћу ствари поправим. Овако је могло да прође да ја твоју измену не видим, а добро је да наши читаоци знају ко је био Мирко Ковач. Раније је тамо писало да је он сирома ничим изазван био прогоњен од стране Милошевићевог режима. У ствари је на некој промоцији нешто причао па је неки лик попиздео и гађао га фотоапаратом. Да се вратим на тему. Ево на пример ти си на страници о Дејану Медаковићу унео податак о пореклу његове мајке, а референцу ниси дао никакву. Зар би било у реду да ја то бришем из овог или оног разлога? Имам Ефемерис на некој од полица па могу тај податак и сам да унесем или да тебе замолим да то урадиш. Ето, то је оно што и ја тебе молим када су моје измене у питању, поправи шта ти се не свиђа или ми пошаљи поруку да то ја урадим. Буди поздрављен.[[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 19:40, 8. јул 2022. (CEST) :::::{{ping|Orion1964}}Хвала ти на лијепим ријечима, такође исто мислим за твој рад. :::::Што се правила пројекта као и мога схватања Википедије тиче, потпуно слободно можеш да обришеш или додаш ознаку за сваки дио текста без референце или са слабом референцом. Не доживљавам такав чин лично, нити мислим да је потребна додатна преписка на тему. Тако пројекат функционише. Моје је да исправим оно што не ваља - или не. Око тога не треба правити било какву персонализацију имагинарног проблема нити уводни чин било чега. :::::Конкретно за Медаковићеву матер, лично је испричао у камеру податак, међутим не бих стављао видео клипове као референцу, док не пронађем бољу. Трудио сам се да за чланак о академику Медаковићу буду већински квалитетни извори. ''Ефемерис'' ми је на листи за поновно ишчитавање већ неко вријеме. :::::Ми не посједујемо написане чланке нити је потребна наша ауторизација за измјене других колега и збиља не видим шта има ''да буде у реду'' или не по том питању. Обрисати текст уз адекватан опис измјене не може бити неколегијално, уколико сам добро разумио дио дате тезе. :::::Референца на сајт колажних изјава противника смртне казне није адекватна за ''животни светоназор'' Ковач Мирка. Вјерујем да ћеш изнаћи бољу. И не брини, појединци заинтересовани и макар мало удубљени у српску књижевност знају за ''знамените гњиде'' нашег/њиховог књижевног стваралаштва. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:55, 8. јул 2022. (CEST) == Burek == Vidim još nisi napravio sliku, ona gore je loša. [[Корисник:PetarM|Mile]] ([[Разговор са корисником:PetarM|разговор]]) 15:48, 11. јул 2022. (CEST) :{{ping|PetarM}} Подсјети ме - о чему говориш Перо? Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:26, 11. јул 2022. (CEST) == Враћене измене == Здраво! Не видим разлог да вратиш моје измене посебно што си и сам [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање_броја_вијести_на_насловној написао] да се коментари остављају на [https://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор_о_Википедији:Гласање/Предлог/Утврђивање_броја_вијести_на_насловној СзР] коју сам креирао и на коју сам пребацио коментаре са главне стране. Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 14:55, 17. јул 2022. (CEST) :{{ping|Filipović Zoran}} Људи су почели да коментаришу на страници предлога. И рјешио сам да ми се тако више допада. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:26, 17. јул 2022. (CEST) ::{{ping|Sadko}} Oнда ниси требао да пишеш да се коментари оставе на СзР, што је иначе по [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Гласање правилима]; прочитај део: '''Колико времена и како треба да се усвоји приједлог?''' [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 18:47, 17. јул 2022. (CEST) :::{{ping|Filipović Zoran}} То је ствар моје одлуке, свакако ти хвала на сугестији. Сада обриши свој ископиран материјал на СЗР, не бих да ти сам бришем. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:05, 17. јул 2022. (CEST) ::::{{ping|Sadko}} Сам си [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98&diff=25070234&oldid=25063626 написао] да се на СзР остављају коментари па си обрисао; ја нисам учинио ништа лоше што сам због тога креирао страницу СзР и коментаре пребацио на њу, тако да немам потребу да их накнадно бришем. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 23:04, 17. јул 2022. (CEST) == Napadi == Ko je ovaj "padobranac" koji te uzeo na zub (ostavlja ekstremno uvredljive poruke za tebe na BS Wiki)? I zašto preskače terapiju? :-) — [[Корисник:KWiki|KWiki]] ([[Разговор са корисником:KWiki|разговор]]) 14:27, 19. јул 2022. (CEST) :{{ping|KWiki}} У питању је један кенцеловани, трајно бановани и као малигнитет немилосрдно уклоњени старији корисник, што у виртуелном што у стварном простору. А некада је обећавао да буде добар уредник и дечко. :Са вријемена на вријеме оставља поруке бројним уредницима ср.вики, посебно онима са ''функцијом''. Што би се рекло у Београду - тешка прича. :Наравно никога од нас не може увриједити нити омести нити отерати са пројекта, само је благо досадан у својој доконости и безнађу. :Слободно га колеге и ти трајно банујте по појави, нећете погријешити. И не било ти тешко, закључај моје странице за непотврђене, ако већ и нијесу закључане. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:57, 19. јул 2022. (CEST) 2stx0cu11jkhexlor0yhntsc2b9znbl 25114054 25114033 2022-07-19T13:29:55Z KWiki 106319 /* Napadi */ wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Разговор са корисником:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{DISPLAYTITLE:<span style="text-shadow:0px 0px 9px silver;"><span style="font-family:Trebuchet MS;color:#EE8833;text-shadow:#DDD 0px 0px 0px;"><span style="display:none;">User:</span>Sadko</span></span>}} {{Usertalkback|icon=info |you=notifications|me=notifications}} {{ВП:ССЗР/банер}} <div style="border:1px solid #b2864c; {{Round corners}}; margin:1px; padding:1em; background-color:#D3D3D3;"><!-- THIS IS THE START OF THE MAIN CONTAINER --> {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{Quote box |quote = <poem> О лијепа, о драга, о слатка слободо, дар у кôм сва блага вишњи нам Бог је дô, узроче истини од наше све славе, уресу једини од ове Дубраве, сва сребра, сва злата, сви људскки животи, не могу бит плата твôј чистој љепоти! </poem> |source = — [[Иван Гундулић]], ''[[Химна]] [[Национални либерализам|слободи]]'', 1628. |width = |align = right }} == Добар дан == Поново имам проблем са истом мојом категоријом, не знам да ли је у питању исти корисник, не могу да испратим. Касније је корисник био блокиран и сзр је нестала. Међутим, пошто циља поново на страницу Здравка Чолића и категорију са поткатегоријама које су сада уклоњене, можда и јесте. Како не би било ратовања изменама, ја ћу се искључити, а молим да се неко укључи. (Категорија:Учесници српских избора песама за Евровизију) са поткатегоријама (Учесници Беовизије, Учесници Европесме, Учесници Југовизије, Учесници Монтевизије) Поздрав! [[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] ([[Разговор са корисником:ТриСвјетла|разговор]]) 21:28, 24. јун 2022. (CEST) :{{ping|ТриСвјетла}} Здраво колегинице. Страница Здравко Чолић је заштићена. Вратио сам измјену на категорији. Слободно врати, све док дајеш објашњење своје измјене и не улазиш у ратовања измјенама. Уколико примјетиш да је вандализовање странице настављено, можеш ми писати на СЗР или скренути пажњу широј бази корисника на админ. табли. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:12, 25. јун 2022. (CEST) == Мирко Ковач == Пошто видим да те занима морална громада Мирко Ковач ево јеног његовог цитата - ''Сад се многи питају, неки чак злобно и заједљиво, зашто пишем хрватски. У Београду је опћа прича како то чиним да бих постао хрватски академик, како се на све могуће начине додворавам Хрватима итд. Наравно, то су све бесмислице, а тко ме позна јасно му је да мени никакве титуле не требају и да сам потпуно неодвисан и да се писањем бавим професионално. И нисам ја први писац који је тако нешто учинио. Андрић је, као што знате, у почетку писао хрватски. Дакле, мој је једини и искључиви разлог тај што је хрватски језик љепши и што ми се више свиђа. Одувијек сам сањао да пишем на хрватском, и писао сам, али сада без двојења и с радошћу“.'' Тако је „Вечерњем листу“ 28. фебруара 1994. говорио Мирко Ковач. Поздрав. [[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 09:45, 8. јул 2022. (CEST) :{{ping|Orion1964}} Његово право на рђав избор. У начелу сам упознат са приказаним ''трансфером''. Нека су му сретни пути. Једино је трагикомично што је екавска дјела касније објављивао на ијекавици. Поздрав и теби колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 09:48, 8. јул 2022. (CEST) ::Наравно да је то његов избор, али видим да уклањаш моје промене на страници која се бави његовим ликом и делом. Ајде, када видиш да сам нешто ја написао консултуј ме пре него што те промене обришеш, па да договоримо то што треба да се измени или појасни.[[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 11:24, 8. јул 2022. (CEST) :::{{ping|Orion1964}} Извор није кредибилан за дату изјаву. [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Verifiability#Exceptional_claims_require_exceptional_sources WP:EXTRAORDINARY] тврдња захтјева озбиљнију референцу. Додатно, о измјенама на чланцима требамо разговарати на СЗР странице. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:02, 8. јул 2022. (CEST) ::::Види Садко,ја овде са тобом покушавам да разговарам генерално о нашој сарадњи. Ти си неко чији допринос овом пројекту јако ценим, а мислим да би било лепо да ми не бришеш измене без договора. Не видим шта је екстраординарно у томе да неко као што је Мирко Ковач, после свих могућих изјава тражи да му се књиге после смрти штампају на хрватском језику. Па чак и да је тврдња јесте изненађујућа, пошаљеш ми лепо поруку и ја ћу ствари поправим. Овако је могло да прође да ја твоју измену не видим, а добро је да наши читаоци знају ко је био Мирко Ковач. Раније је тамо писало да је он сирома ничим изазван био прогоњен од стране Милошевићевог режима. У ствари је на некој промоцији нешто причао па је неки лик попиздео и гађао га фотоапаратом. Да се вратим на тему. Ево на пример ти си на страници о Дејану Медаковићу унео податак о пореклу његове мајке, а референцу ниси дао никакву. Зар би било у реду да ја то бришем из овог или оног разлога? Имам Ефемерис на некој од полица па могу тај податак и сам да унесем или да тебе замолим да то урадиш. Ето, то је оно што и ја тебе молим када су моје измене у питању, поправи шта ти се не свиђа или ми пошаљи поруку да то ја урадим. Буди поздрављен.[[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 19:40, 8. јул 2022. (CEST) :::::{{ping|Orion1964}}Хвала ти на лијепим ријечима, такође исто мислим за твој рад. :::::Што се правила пројекта као и мога схватања Википедије тиче, потпуно слободно можеш да обришеш или додаш ознаку за сваки дио текста без референце или са слабом референцом. Не доживљавам такав чин лично, нити мислим да је потребна додатна преписка на тему. Тако пројекат функционише. Моје је да исправим оно што не ваља - или не. Око тога не треба правити било какву персонализацију имагинарног проблема нити уводни чин било чега. :::::Конкретно за Медаковићеву матер, лично је испричао у камеру податак, међутим не бих стављао видео клипове као референцу, док не пронађем бољу. Трудио сам се да за чланак о академику Медаковићу буду већински квалитетни извори. ''Ефемерис'' ми је на листи за поновно ишчитавање већ неко вријеме. :::::Ми не посједујемо написане чланке нити је потребна наша ауторизација за измјене других колега и збиља не видим шта има ''да буде у реду'' или не по том питању. Обрисати текст уз адекватан опис измјене не може бити неколегијално, уколико сам добро разумио дио дате тезе. :::::Референца на сајт колажних изјава противника смртне казне није адекватна за ''животни светоназор'' Ковач Мирка. Вјерујем да ћеш изнаћи бољу. И не брини, појединци заинтересовани и макар мало удубљени у српску књижевност знају за ''знамените гњиде'' нашег/њиховог књижевног стваралаштва. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:55, 8. јул 2022. (CEST) == Burek == Vidim još nisi napravio sliku, ona gore je loša. [[Корисник:PetarM|Mile]] ([[Разговор са корисником:PetarM|разговор]]) 15:48, 11. јул 2022. (CEST) :{{ping|PetarM}} Подсјети ме - о чему говориш Перо? Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:26, 11. јул 2022. (CEST) == Враћене измене == Здраво! Не видим разлог да вратиш моје измене посебно што си и сам [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање_броја_вијести_на_насловној написао] да се коментари остављају на [https://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор_о_Википедији:Гласање/Предлог/Утврђивање_броја_вијести_на_насловној СзР] коју сам креирао и на коју сам пребацио коментаре са главне стране. Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 14:55, 17. јул 2022. (CEST) :{{ping|Filipović Zoran}} Људи су почели да коментаришу на страници предлога. И рјешио сам да ми се тако више допада. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:26, 17. јул 2022. (CEST) ::{{ping|Sadko}} Oнда ниси требао да пишеш да се коментари оставе на СзР, што је иначе по [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Гласање правилима]; прочитај део: '''Колико времена и како треба да се усвоји приједлог?''' [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 18:47, 17. јул 2022. (CEST) :::{{ping|Filipović Zoran}} То је ствар моје одлуке, свакако ти хвала на сугестији. Сада обриши свој ископиран материјал на СЗР, не бих да ти сам бришем. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:05, 17. јул 2022. (CEST) ::::{{ping|Sadko}} Сам си [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98&diff=25070234&oldid=25063626 написао] да се на СзР остављају коментари па си обрисао; ја нисам учинио ништа лоше што сам због тога креирао страницу СзР и коментаре пребацио на њу, тако да немам потребу да их накнадно бришем. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 23:04, 17. јул 2022. (CEST) == Napadi == Ko je ovaj "padobranac" koji te uzeo na zub (ostavlja ekstremno uvredljive poruke za tebe na BS Wiki)? I zašto preskače terapiju? :-) — [[Корисник:KWiki|KWiki]] ([[Разговор са корисником:KWiki|разговор]]) 14:27, 19. јул 2022. (CEST) :{{ping|KWiki}} У питању је један кенцеловани, трајно бановани и као малигнитет немилосрдно уклоњени старији корисник, што у виртуелном, што у стварном простору. А некада је обећавао да буде добар уредник и дечко. :Са времена на вријеме оставља поруке бројним уредницима ср. вики, посебно онима са ''функцијом''. Што би се рекло у Београду - тешка прича. :Наравно, никога од нас не може увриједити нити омести нити отерати са пројекта, само је благо досадан у својој доконости и безнађу. :Слободно га колеге и ти трајно банујте по појави, нећете погријешити. И, не било ти тешко, закључај моје странице за непотврђене, ако већ и нијесу закључане. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:57, 19. јул 2022. (CEST) :: Ne dira tvoje stranice nego posljednih dana našvrlja uglavnom po Čaršiji i njenim podstranicama, a one su ipak slobodne za sve. Ali, evo, uradio sam kako si rekao. Otpozdrav. :-) — [[Корисник:KWiki|KWiki]] ([[Разговор са корисником:KWiki|разговор]]) 15:29, 19. јул 2022. (CEST) of1v0usajp1bhu9d2svetzdl1p36u14 25114085 25114054 2022-07-19T14:01:27Z Sadko 25741 архивирам wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Разговор са корисником:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{DISPLAYTITLE:<span style="text-shadow:0px 0px 9px silver;"><span style="font-family:Trebuchet MS;color:#EE8833;text-shadow:#DDD 0px 0px 0px;"><span style="display:none;">User:</span>Sadko</span></span>}} {{Usertalkback|icon=info |you=notifications|me=notifications}} {{ВП:ССЗР/банер}} <div style="border:1px solid #b2864c; {{Round corners}}; margin:1px; padding:1em; background-color:#D3D3D3;"><!-- THIS IS THE START OF THE MAIN CONTAINER --> {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{Quote box |quote = <poem> О лијепа, о драга, о слатка слободо, дар у кôм сва блага вишњи нам Бог је дô, узроче истини од наше све славе, уресу једини од ове Дубраве, сва сребра, сва злата, сви људскки животи, не могу бит плата твôј чистој љепоти! </poem> |source = — [[Иван Гундулић]], ''[[Химна]] [[Национални либерализам|слободи]]'', 1628. |width = |align = right }} == Мирко Ковач == Пошто видим да те занима морална громада Мирко Ковач ево јеног његовог цитата - ''Сад се многи питају, неки чак злобно и заједљиво, зашто пишем хрватски. У Београду је опћа прича како то чиним да бих постао хрватски академик, како се на све могуће начине додворавам Хрватима итд. Наравно, то су све бесмислице, а тко ме позна јасно му је да мени никакве титуле не требају и да сам потпуно неодвисан и да се писањем бавим професионално. И нисам ја први писац који је тако нешто учинио. Андрић је, као што знате, у почетку писао хрватски. Дакле, мој је једини и искључиви разлог тај што је хрватски језик љепши и што ми се више свиђа. Одувијек сам сањао да пишем на хрватском, и писао сам, али сада без двојења и с радошћу“.'' Тако је „Вечерњем листу“ 28. фебруара 1994. говорио Мирко Ковач. Поздрав. [[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 09:45, 8. јул 2022. (CEST) :{{ping|Orion1964}} Његово право на рђав избор. У начелу сам упознат са приказаним ''трансфером''. Нека су му сретни пути. Једино је трагикомично што је екавска дјела касније објављивао на ијекавици. Поздрав и теби колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 09:48, 8. јул 2022. (CEST) ::Наравно да је то његов избор, али видим да уклањаш моје промене на страници која се бави његовим ликом и делом. Ајде, када видиш да сам нешто ја написао консултуј ме пре него што те промене обришеш, па да договоримо то што треба да се измени или појасни.[[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 11:24, 8. јул 2022. (CEST) :::{{ping|Orion1964}} Извор није кредибилан за дату изјаву. [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Verifiability#Exceptional_claims_require_exceptional_sources WP:EXTRAORDINARY] тврдња захтјева озбиљнију референцу. Додатно, о измјенама на чланцима требамо разговарати на СЗР странице. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:02, 8. јул 2022. (CEST) ::::Види Садко,ја овде са тобом покушавам да разговарам генерално о нашој сарадњи. Ти си неко чији допринос овом пројекту јако ценим, а мислим да би било лепо да ми не бришеш измене без договора. Не видим шта је екстраординарно у томе да неко као што је Мирко Ковач, после свих могућих изјава тражи да му се књиге после смрти штампају на хрватском језику. Па чак и да је тврдња јесте изненађујућа, пошаљеш ми лепо поруку и ја ћу ствари поправим. Овако је могло да прође да ја твоју измену не видим, а добро је да наши читаоци знају ко је био Мирко Ковач. Раније је тамо писало да је он сирома ничим изазван био прогоњен од стране Милошевићевог режима. У ствари је на некој промоцији нешто причао па је неки лик попиздео и гађао га фотоапаратом. Да се вратим на тему. Ево на пример ти си на страници о Дејану Медаковићу унео податак о пореклу његове мајке, а референцу ниси дао никакву. Зар би било у реду да ја то бришем из овог или оног разлога? Имам Ефемерис на некој од полица па могу тај податак и сам да унесем или да тебе замолим да то урадиш. Ето, то је оно што и ја тебе молим када су моје измене у питању, поправи шта ти се не свиђа или ми пошаљи поруку да то ја урадим. Буди поздрављен.[[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 19:40, 8. јул 2022. (CEST) :::::{{ping|Orion1964}}Хвала ти на лијепим ријечима, такође исто мислим за твој рад. :::::Што се правила пројекта као и мога схватања Википедије тиче, потпуно слободно можеш да обришеш или додаш ознаку за сваки дио текста без референце или са слабом референцом. Не доживљавам такав чин лично, нити мислим да је потребна додатна преписка на тему. Тако пројекат функционише. Моје је да исправим оно што не ваља - или не. Око тога не треба правити било какву персонализацију имагинарног проблема нити уводни чин било чега. :::::Конкретно за Медаковићеву матер, лично је испричао у камеру податак, међутим не бих стављао видео клипове као референцу, док не пронађем бољу. Трудио сам се да за чланак о академику Медаковићу буду већински квалитетни извори. ''Ефемерис'' ми је на листи за поновно ишчитавање већ неко вријеме. :::::Ми не посједујемо написане чланке нити је потребна наша ауторизација за измјене других колега и збиља не видим шта има ''да буде у реду'' или не по том питању. Обрисати текст уз адекватан опис измјене не може бити неколегијално, уколико сам добро разумио дио дате тезе. :::::Референца на сајт колажних изјава противника смртне казне није адекватна за ''животни светоназор'' Ковач Мирка. Вјерујем да ћеш изнаћи бољу. И не брини, појединци заинтересовани и макар мало удубљени у српску књижевност знају за ''знамените гњиде'' нашег/њиховог књижевног стваралаштва. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:55, 8. јул 2022. (CEST) == Burek == Vidim još nisi napravio sliku, ona gore je loša. [[Корисник:PetarM|Mile]] ([[Разговор са корисником:PetarM|разговор]]) 15:48, 11. јул 2022. (CEST) :{{ping|PetarM}} Подсјети ме - о чему говориш Перо? Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:26, 11. јул 2022. (CEST) == Враћене измене == Здраво! Не видим разлог да вратиш моје измене посебно што си и сам [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање_броја_вијести_на_насловној написао] да се коментари остављају на [https://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор_о_Википедији:Гласање/Предлог/Утврђивање_броја_вијести_на_насловној СзР] коју сам креирао и на коју сам пребацио коментаре са главне стране. Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 14:55, 17. јул 2022. (CEST) :{{ping|Filipović Zoran}} Људи су почели да коментаришу на страници предлога. И рјешио сам да ми се тако више допада. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:26, 17. јул 2022. (CEST) ::{{ping|Sadko}} Oнда ниси требао да пишеш да се коментари оставе на СзР, што је иначе по [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Гласање правилима]; прочитај део: '''Колико времена и како треба да се усвоји приједлог?''' [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 18:47, 17. јул 2022. (CEST) :::{{ping|Filipović Zoran}} То је ствар моје одлуке, свакако ти хвала на сугестији. Сада обриши свој ископиран материјал на СЗР, не бих да ти сам бришем. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:05, 17. јул 2022. (CEST) ::::{{ping|Sadko}} Сам си [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98&diff=25070234&oldid=25063626 написао] да се на СзР остављају коментари па си обрисао; ја нисам учинио ништа лоше што сам због тога креирао страницу СзР и коментаре пребацио на њу, тако да немам потребу да их накнадно бришем. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 23:04, 17. јул 2022. (CEST) == Napadi == Ko je ovaj "padobranac" koji te uzeo na zub (ostavlja ekstremno uvredljive poruke za tebe na BS Wiki)? I zašto preskače terapiju? :-) — [[Корисник:KWiki|KWiki]] ([[Разговор са корисником:KWiki|разговор]]) 14:27, 19. јул 2022. (CEST) :{{ping|KWiki}} У питању је један кенцеловани, трајно бановани и као малигнитет немилосрдно уклоњени старији корисник, што у виртуелном, што у стварном простору. А некада је обећавао да буде добар уредник и дечко. :Са времена на вријеме оставља поруке бројним уредницима ср. вики, посебно онима са ''функцијом''. Што би се рекло у Београду - тешка прича. :Наравно, никога од нас не може увриједити нити омести нити отерати са пројекта, само је благо досадан у својој доконости и безнађу. :Слободно га колеге и ти трајно банујте по појави, нећете погријешити. И, не било ти тешко, закључај моје странице за непотврђене, ако већ и нијесу закључане. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:57, 19. јул 2022. (CEST) :: Ne dira tvoje stranice nego posljednih dana našvrlja uglavnom po Čaršiji i njenim podstranicama, a one su ipak slobodne za sve. Ali, evo, uradio sam kako si rekao. Otpozdrav. :-) — [[Корисник:KWiki|KWiki]] ([[Разговор са корисником:KWiki|разговор]]) 15:29, 19. јул 2022. (CEST) 7gz7pi8y32v07sdga1ssqsgiwgr7kbo 0 455715 25114173 23486030 2022-07-19T15:45:46Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=РАДОЈКА ЛАКИЋ |слика=Radojka Lakic.jpg |опис_слике=Радојка Лакић |датум рођења={{датум рођења|1917|10|12|}} |место рођења=[[Кнежево|Скендер-Вакуф]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{датум смрти|1941|9|28|1917|10|12|}} |место смрти=[[Сарајево]] |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=студент технике |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |КПЈ=[[1937]]. |народни херој=[[8. јун]]a [[1945]]. }} '''Радојка Лакић''' ([[Кнежево|Скендер-Вакуф]], [[12. октобар]] [[1917]] — [[Сарајево]], [[28. септембар]] [[1941]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[12. октобар|12. октобра]] [[1917]]. године у [[Кнежево|Скендер-Вакуфу]]. Њен отац Ђорђе, био је учитељ, па се због тога често с породицом селио. Радојка је као дете живела у многим местима [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Основну школу је завршила у селу [[Скочић]]и, код [[Зворник]]а и [[Тузла|Тузли]]. Одатле су јој родитељи прешли у [[Бијељина|Бијељину]], где је похађала шест разреда гимназије. Пошто су после [[Инцидент у Бијељинској гимназији 1934.|инцидента у Бијељинској гимназији]], октобра [[1934]]. године, у гимназији били привремено укинути виши разреди, Радојка је седми разред завршила у [[Сарајево|Сарајеву]], а осми и велику матуру у [[Шабац|Шапцу]]. Септембра [[1936]]. године уписала се на [[Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду|Технолошки факултет у Београду]], а потом је прешла на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]]. Још као ученица [[Гимназија Филип Вишњић (Бијељина)|бијељинске гимназије]] приступила је револционарном омладинском покрету и [[1935]]. године постала чланица [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. По доласку на [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]], наставила је политичку активност у оквиру студентског револуционарног покрета и његових разних удружења. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] примљена је [[1937]]. године. За време распуста, одлазила је у Бијељину и Сарајево, где је такође политички деловала. За време студија била је у тешком материјалном положају, а због неразумевања родитеља за њен револуционарни рад одбила је да прима њихову материјалну помоћ и у децембру [[1940]]. године се запослила као дневничар у пошти у [[Београд]]у. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], крајем маја [[1941]]. године напустила је [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]] и отишла у [[Бијељина|Бијељину]], код родитеља. Пошто су у јуну месецу, после [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]], почеле организоване акције хапшења комуниста, Радојка је по задатку Партије, да би избегла хапшење, од стране [[Усташе|усташа]], који су је у неколико наврата тражили, отишла у [[Сарајево]]. Одмах по доласку у Сарајево, посветила се илегалном партијском раду и укључила се у припреме за устанак. После хапшења водећих комуниста Сарајева од стране усташке полиције, Радојка је преузела функцију секретара партијске ћелије на [[Башчаршија|Башчаршији]] и у најтежим условима наставила са илегалним радом. Облачила је муслимански зар, често мењала станове и живела под лажним именом. Почетком септембра [[1941]]. године, одевена у муслиманску ношњу са легитимацијом на име Марије Ходак, наишла је на полицијске агенте који су је претерсли на улици. Приликом претерса у њедрима су пронашли прогласе КПЈ за дизање устанка и умножене делове Историје [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|СКП (б)]]. После хапшења одведена је у усташки затвор, где је била подвргнута мучењу. Пошто ништа није признала, изведена је на Покретни преки суд. Осуђена је на смрт и стрељана [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#28. септембар|28. септембра 1941]]. године на Врацама у Сарајеву. Сахрањена је у [[Гробница народних хероја у Сарајеву|Гробници народних хероја]] у спомен-парку Враца, на [[Требевић]]у, код [[Сарајево|Сарајева]], а на месту њеног погубљења подигнута је спомен-плоча.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=445}} Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[8. јун]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/3DC98B41077E4E00A820258E2970DAC9.pdf|title=Службен лист ФНРЈ 53/45|website=www.slvesnik.com.mk|date=27. 7. 1945}}</ref> По њој је названа [[ОШ „Радојка Лакић” Савски венац]]. == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Сарајево}} {{Народни хероји-централна Босна и Херцеговина}} {{Жене народни хероји-БиХ}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Лакић, Радојка}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Кнежевчани (Кнежево)]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Л и Љ]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] 3n5y9yh4hg3zwvlt1st6dk5zy92mvx3 0 456785 25114199 24492968 2022-07-19T15:55:05Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М | слика = Sornikov Aleksandar.jpg | опис_слике=Александар Шорников |дидаскалија=АЛЕКСАНДАР ШОРНИКОВ | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|10|31}} | место_рођења =[[Вјазник]], [[Владимирска област|Владимирска губернија]] | држава_рођења =[[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1983|11|18|1912|10|31}} | место_смрти =[[Москва]], [[Руска СФСР]] | држава_смрти = [[Совјетски Савез]] |професија=[[пилот]] |чин=[[потпуковник]] |рат=[[Велики отаџбински рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Црвена армија]] |херој ссср=[[20. јун]]а [[1944]]. |народни херој=[[25. септембар|25. септембра]] [[1944]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}- {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}- {{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене звезде}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}} }} '''Александар Сергејевич Шорников''' ({{јез-рус|Александр Сергеевич Шорников}}; [[Вјазник]], [[Владимирска област|Владимирска губернија]], [[31. октобар]] [[1912]] — [[Москва]], [[18. новембар]] [[1983]]), пилот, [[потпуковник]] [[Црвена армија|Црвене армије]], [[Херој Совјетског Савеза]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[31. октобар|31. октобра]] [[1912]]. године у радничком насељу Јарчеву, код [[Вјазник]]а у [[Владимирска област|Владимирској области]]. Потиче из радничке породице. Од [[1928]]. до [[1930]]. године похађао је школу ученика у привреди, и запослио се као калфа у Текстилној фабрици. Године [[1931]]. као члан [[Комсомол]]а послат је у авијатичарску школу цивилног [[Ваздухопловство|ваздухопловства]], коју је завршио [[1933]], стекавши звање пилота. До почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] летео је на линијама цивилног ваздухопловства у [[Средња Азија|Закавказју]], а касније у [[Грузија|Грузији]]. Тамо је, у својству пилота-капетана, а затим команданта тренерског одреда стекао велико летачко искуство у брдовитим пределима. Од почетка [[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата]], јуна [[1941]]. године, Александар Шорников се налазио у авио-транспортној дивизији [[Ратно ваздухопловство|Ратног ваздухоплоства]] [[Црвена армија|Црвене армије]] и успешно је извршавао све сложене задатке у командовању. Године [[1943]]. формирана је борбена посада војног транспортног авиона коју су чинили: Александар Шорников - пилот-капетан; [[Борис Калинкин]] - други пилот; [[Павел Јакимов]] - навигатор; [[Иван Галактионов]] - инжењер; [[Николај Вердеревски]] - радио-телеграфист. Јануара [[1944]]. године, ова посада добила је задатак да у [[Југославија|Југославију]] пребаци, ваздушним путем, [[Војне мисије у НОВЈ|Совјетску војну мисију у НОВЈ]], на челу с [[генерал-лајтнант|генерал-лајтантом]] [[Николај Корњејев|Николајем Корнејевим]]. Тада је требало обавити лет из [[Москва|Москве]] у [[Техеран]], а затим, преко планинских венаца [[Азија|Азије]], пустиње [[Северна Африка|северне Африке]] и [[Средоземно море|Средоземног мора]] у [[Бари]] ([[Италија]]), одакле су чланови мисије били [[Ваздухопловна једрилица|једрилицама]] пребачени на [[Медено поље]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Марта 1944. године, авион којим је управљао гардијски мајор Александар Шорников први пут је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] атерирао на снегом покривеној пољани, високо у брдима, на подручју Меденог поља. У току 1944. године, Александар је са својом посадом извршио укупно више од четрдесет ноћних летова у Југославију. Допремао је борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије]] совјетско оружје, муницију, храну и превозио рањенике из подручја ратних операција у Италију. После [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], [[25. мај]]а 1944. године, совјетска Команда поверила је Александру Шорникову задатак да пребаци руководство [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета Југославије]], на челу с [[Маршал Југославије|маршалом]] [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]], у Бари. У ноћи [[4. јун]]а 1944. године, по невремену, Александар и посада његовог авиона, измакавши немачкој приобалној противавионској одбрани, атерирали су на импровизираном аеродрому на [[Купрешко поље|Купрешком пољу]], укрцали групу чланова [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]], [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]], руководство [[Савезничке војне мисије у НОВЈ|совјетске и англоамеричке мисије]], и пребацили их у Бари. Исте ноћи, по наређењу начелника Совјетске војне мисије, Шорников је други пут слетио на Купрешко поље, и пребацио још двадесет људи. Указом Президијума [[Врховни совјет Совјетског Савеза|Врховног совјета Совјетског Савеза]], од [[20. јун]]а 1944. године, за узорно извршење специјалног задатка совјетске команде, гардијски мајор Александар Шорников и чланови посаде његовог авиона, гардијски капетан Борис Калинкин и Павел Јакимов, проглашени су [[Херој Совјетског Савеза|Херојима Совјетског Савеза]]. Гардијски инжењеријски капетан Иван Галактионов и гардијски обер-лајтнант Николај Вердеревски одликовани су [[Орден Лењина|Орденом Лењина]]. На једној од својих редовних седница на [[Вис (острво)|острву Вису]], Председништво [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]], [[25. септембар|25. септембра]] 1944. године, донело је Указ о одликовању Александра Шорникова, Бориса Калинкина и Павела Јакимова [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Истим указом Иван Галактионов и Николај Вердеревски одликовани су [[Орден партизанске звезде|Орденом партизанске звезде другог реда]]. Ордени су им уручени у [[Београдска операција|ослобођеном Београду]], октобра 1944. године. Од ослобођења [[Београд]]а, октобра 1944. па до дефинитивне победе над [[Фашизам|фашизмом]], маја [[1945]]. године, авион Александра Шорникова стајао је на располагању [[Врховни штаб НОВЈ|Врховном штабу НОВ и ПОЈ]] и руководству [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. После завршетка рата, Александар Шорников је остао у Ратном ваздухопловству [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Године [[1953]]. је завршио Виши официрски летачко-тактички курс, а [[1958]]. је унапређен у чин [[потпуковник]]а. Године 1959. је демобилисан и прешао је у цивилно ваздухопловство. После је радио у Министарству цивилне авијације. Умро је у [[Москва|Москви]] [[18. новембар|18. новембра]] [[1983]]. године. Сахрањен је на московском [[Гробље Новодевичје|гробљу Новодевичје]] у Алеји хероја. Поред звања [[Херој Совјетског Савеза|Хероја Совјетског Савеза]] и [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]], Александар Шорников је још одликован Орденом Лењина, три [[Орден црвене заставе|Ордена црвене заставе]] и [[Орден црвене звезде|Орденом црвене звезде]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-странци}} {{Хероји СССР—Југославија}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Совјетски Савез}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Шорников, Александар}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1983.]] [[Категорија:Совјетски пилоти у Другом светском рату]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Новодевичје у Москви]] bvm55898luud4evt04h2ja7khtay7g6 0 459842 25114264 24310067 2022-07-19T16:20:57Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ФАДИЉ ХОЏА | слика = Fadilj Hodza.jpg | опис_слике=Фадиљ Хоџа | датум_рођења = {{датум рођења|1916|3|15}} | место_рођења = [[Ђаковица]] | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2001|4|22|1916|3|15}} | место_смрти =[[Приштина]], [[Косово и Метохија]] | држава_смрти =[[СР Југославија]] |професија= |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=командант [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|ГШ НОВ и ПО КиМ]] |чин=[[генерал-мајор]] у резерви |функција=Председник Народне скупштине <br />[[Аутономна Косовско-Метохијска Област|Аутономне Кос.-Метох. Области]] |мандат=[[11. јул]] [[1945]] — [[20. фебруар]] [[1953]]. |претходник=нико |наследник=[[Исмет Шаћири]] |функција2=Председник Народне скупштине <br />[[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косова]] |мандат2=[[24. јун]] [[1967]] — [[7. мај]] [[1969]]. |претходник2=[[Станоје Аксић|Станоје Акшић]] |наследник2=[[Иљаз Куртеши]] |народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}- {{!}}{{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Партизански крст}} {{!}}} }} '''Фадиљ Хоџа''' ({{јез-алб|Fadil Hoxha}}; [[Ђаковица]], [[15. март]] [[1916]] — [[Приштина]], [[22. април]] [[2001]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косова]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[15. март]]а [[1916]]. године у [[Ђаковица|Ђаковици]], где је завршио основну школу и први разред гимнзије. Године [[1929]]. власти су затвориле гимназију у Ђаковици, а пошто није имао материјалних средстава да школовање настави у другом граду, напустио је школу и запослио се као трговачки помоћник. Године [[1932]], заједно са својим другом [[Емин Дураку|Емином Дуркаом]], отишао је илегално у [[Албанија|Албанију]], да би наставио школовање на [[Матерњи језик|матерњем језику]]. За време школовања у Државној гимназији [[Скадар|Скадру]], укучио се у револуционарни омладински покрет, због чега је [[1936]]. године искључен из гимназије. Потом је уписао учитељску школу у [[Елбасан]]у, где је наставио револуционарну активност и постао један од руководилаца „Скадарске комунистичке групе“. Априла [[1939]]. године, приликом италијанске окупације Албаније, Фадиљ је учествовао у организовању батаљона добровољаца, који су хтели да се супротставе фашистичкој агресији. После окупације Албаније, организовао је и руководио организацијама „Скадарске комунистичке групе“ у Елбасану. Посебно је радио на организовању антифашистичке омладине у Учитељској школи. Заједно са [[Емин Дураку|Емином Дураком]], добио је августа [[1939]]. године, задатак да оду на Косово и успоставе везе са [[Савез комуниста Југославије|Комунистичком партијом Југославијом]]. По доласку на Косово ступају у контакт са [[Миладин Поповић|Миладином Поповићем]] и [[Боро Вукмировић|Бором Вукмировићем]], члановима Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију. Потом је све до [[1940]]. године, када је због погоршања односа између [[Италија|Италије]] и [[Југославија|Југославије]] затворена граница, радио на вези између КП Југославије и [[Комунистичка партија Албаније|комунистичких група Албаније]]. === Народноослободилачка борба === Средином марта [[1941]]. године, поново је добио задатак да оде на [[Косово и Метохија|Косово]] и успостави везу са КПЈ. Пошто га је доласком на Косово, затекао [[Априлски рат]] и окупација [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], одлучује у договору са Обласним комитетом КПЈ за КиМ, да остане на Косову и истовремено одржава везу између КПЈ и албанских комуниста. По доласку у родну [[Ђаковица|Ђаковицу]], извесно време је радио као учитељ, и у непосредном контакту с масама, нарочито омладином, развија [[antifašizam|антифашистичке]] идеје. Приликом организовања Месног комитета КПЈ за Ђаковицу, [[1941]]. године, изабран је за секретара. Крајем 1941, прешао је у илегалност и с терена руководио радом Месног комитета, организовањем оружаних група и др. Априла [[1942]]. године изабран је у Биро Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију, али је и даље наставио да дужност секретара МК КПЈ за Ђаковицу. После акције сечења телеграфско-телефонских веза у Ђаковици и растурања великог броја партијских летака, почетком маја [[1942]]. године, ухапшен је, али [[9. мај]]а успева са побегне из италијанског затвора. После тога одлази у северну [[Албанија|Албанију]] где је радио на формирању оружаних група. Потом по директиви ОК КПЈ за КиМ, одлази у околину [[Урошевац|Урошевца]], где се тада налазио Биро Обласног комитета и заједно са осталим члановаима ради на организовању и јачању [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе на Косову и Метохији]]. Крајем септембра [[1942]]. године када је формиран [[Партизански одред Зејнел Ајдини|Партизански одред]] „[[Зејнел Ајдини]]“, именован је најпре за [[Политички комесар|политичког комесара]], а нешто касније и за команданта овог Одреда. Јануара [[1943]]. године прелази на дужност команданта [[Партизански одред Емин Дураку|Партизанског одреда]] „[[Емин Дураку]]“. Од краја октобра 1942. године био је командант Привременог војног штаба НОП одреда Косова и Метохије, а априла [[1943]]. године је од старне [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног шатаба НОВ и ПОЈ]] постављен за команданта [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Главног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Косова и Метохије]]. Као командант Главног штаба руководио је [[партизански одреди Југославије|партизанским одредима]] и [[Бригаде НОВЈ|бригадама]] на територији [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], а крајем [[1944]]. године је учествовао у координисаним акцијама са [[Дивизије НОВЈ|дивизијама]] [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ Југославије]] и [[Народноослободилачка војска Албаније|НОВ Албаније]] за ослобођење Косова и Метохије. После успостављања Војне управе на Косову и Метохији, фебруара [[1945]]. године, постављен је за заменика команданта. === Послератни период === После ослобођења [[Југославија|Југославије]], завршио је [[Виша партијска школа „Ђуро Ђаковић”|Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“]] и обављао је високе државно-партијске функиције у покрајинским органима [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Социјалистичке Аутономне Покрајне Косово]] и федералним органима [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]: * председник Обласног Народног одбора [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], [[1945]]. * први председник Обласног народног одбора Аутономне Косовско-метохијске области, од [[1945]]. до [[1953]]; * први председник Извршног већа Аутономне Покрајне Косово и Метохија, од [[1953]]. до [[1963]]; * члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]], од [[1963]]. до [[1967]]; * председник Народне скупштине Социјалистичке Аутономне Покрајне Косово, од [[1967]]. до [[1969]]. године; * члан [[Председништво СФРЈ|Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], од [[1972]]. године, а од [[15. мај]]а [[1978]]. до [[15. мај]]а [[1979]]. године био је потпредседник Председништва СФРЈ. Од [[1945]]. до [[1969]]. године биран је са савезног народног посланика. Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета]] и Председништва [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]. Као председник Покрајинске скупштине, био је председник Покрајинске статутарне комисије која је [[1968]]. године припремила Уставни закон Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово, а био је и члан Савезне координационе комисије за уставне промене. Био је члан [[Савет народне одбране СФРЈ|Савета народне одбране]] и имао је чин [[генерал-мајор]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у резерви. Године [[1981]]. после [[немири на Косову 1981.|албанских демонстрације на Косову и Метохији]], Фадиља Хоџу је руководство Савеза комуниста Југославије критиковало „због пропуста у сузбијању албанског национализма“. После доласка на власт [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], иако у пензији, постао је мета бројних политичких напада који су га означавали као „националисту и присталицу сецесионизма“. Најпре је [[1987]]. искључен из [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], а потом је [[1991]]. ухапшен и изведен пред суд. Умро је [[22. април]]а [[2001]]. године у [[Приштина|Приштини]], а сахрањен је у родној [[Ђаковица|Ђаковици]]. == Књиге и одликовања == У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] био уредник и активни сарадник листова „-{Zani i populit}-“, „-{Zani}-“ i „-{Lirija}-“. сарађивао је и у другим листовима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] који су излазили током НОБ-а. После рата је такође сарађивао у многим часописима, а писао је и књиге. Књигу „У својој смо кући“ ({{јез-алб|Ne stepine tone}}) објавио је [[1972]]. године. Део свог партизанског дневника објавио је [[1980]]. године у књизи „Кад пролеће касни“ ({{јез-алб|Kur pranvera vonohot}}). Исте године [[ТВ Приштина]] је по мотивима његове књиге снимила истоимену телевизијску серију. Године [[1986]]. издао је три збирке говора и чланка састављених у књигу „Ово је наш дом“ ({{јез-алб|Jemi ne shtepine ton}}). Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден народног хероја]], [[Орден јунака социјалистичког рада]], [[Орден заслуга за народ]], [[Орден братства и јединства]] и [[Орден за храброст]]. Орденом народног хероја одликован је [[6. јул]]а [[1953]], а Орденом јунака социјалистичког рада [[1976]]. године. == Литература == {{Commonscat|Fadil Hoxha}} * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига трећа). Београд 1972. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Председници САП Косова}} {{Председници влада САП Косова}} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Хоџа, Фадиљ}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 2001.]] [[Категорија:Ђаковичани]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Х]] [[Категорија:Јунаци социјалистичког рада]] [[Категорија:Дипломци Више партијске школе „Ђуро Ђаковић”]] [[Категорија:Друштвено-политички радници САП Косова]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Председништва СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета народне одбране СФРЈ]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Председници САП Косова]] [[Категорија:Председници Владе САП Косова]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] rkcyg393gqmd4b8q3loskf8crynyno4 0 459890 25114551 23220576 2022-07-19T18:14:30Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ТАДИЈА АНДРИЋ | слика = Tadija Andric.jpg | опис_слике=''Тадија Андрић'' | датум_рођења = {{Датум рођења|1919|9|11}} | место_рођења =[[Бело Поље (Горњи Милановац)|Бело Поље]], код [[Горњи Милановац|Г. Милановца]] | држава_рођења =[[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|12|18|1919|9|11}} | место_смрти =[[Сјеница]] | држава_смрти = [[Независна Држава Црна Гора|НД Црна Гора]] | професија=војно лице | чин=поднаредник | служба=[[Југословенска војска]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОП одреди Југославије]] | КПЈ=[[Октобар|октобра]] [[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Тадија Андрић''' ([[Бело Поље (Горњи Милановац)|Бело Поље]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], [[11. септембар]] [[1919]] — [[Сјеница]], [[18. децембар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[11. септембар|11. септембра]] [[1919]]. године у селу [[Бело Поље (Горњи Милановац)|Бело Поље]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршене основне школе, бавио се физичким пословима - најпре је радио као надничар код имућнијих сељака, а потом је у основној школи радио као послужитељ. Године [[1939]]. уписао је Пешадијску подофицирску школу 46. класе, коју је завршио [[1. новембар|1. новембра]] [[1940]]. године. [[Априлски рат]], [[1941]]. године, га је затекао у чину активног поднаредника. После капитулације [[Југословенска војска|Југословенске краљевске војске]], није се предао окупатору, већ се са оружјем вратио у родно место. Када су почетком лета 1941. године почеле прве [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устаничке акције]], Тадија је добровољно ступио у Прву таковску партизанску чету, која се налазила у саставу [[Чачански партизански одред|Чачанског партизанског одреда]] „[[Драгиша Мишовић]]“. У почетку је био борац-пушкомитраљезац, а када је формиран Таковски партизански батаљон, он је постављен за командира Друге чете. Истицао се у свим акцијама своје чете, а за време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] у близини Горњег Милановца је сам ликвидирао немачку патролу. Као награду за овај подвиг, октобра [[1941]]. године, је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У току [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења партизанских снага из Србије у Санџак]], Тадијин батаљон је водио многе борбе, око Горњег Милановца, [[Ужице|Ужица]], [[Нова Варош|Нове Вароши]] и [[Прибој]]а. Приликом напада партизанских снага на [[Сјеница|Сјеницу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#18. децембар|18. децембра 1941]]. године, погинуо је на челу јуриша бораца његове јединице на непријатељски бункер. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=26}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Западна Србија2}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Андрић, Тадија}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - А]] ruc5tjwxi1ae85t100qfmb36uyjr914 0 460024 25114229 24538446 2022-07-19T16:05:51Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ФРАЊО КНЕБЛ | слика = Franjo Knebl.jpg | опис_слике=Фрањо Кнебл | датум_рођења = {{датум рођења|1915|7|25}} | место_рођења =[[Вилснице]], код [[Дјечин]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2006|2|3|1915|7|25}} | место_смрти =[[Загреб]] | држава_смрти =[[Хрватска]] |професија=[[инжењер]] [[Шумарство|шумарства]] |КПЈ=[[1935]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |чин=[[генерал-мајор]] у резерви |служба=[[Југословенска народна армија|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1959]]. |народни херој=[[23. јул|23. јула]] [[1952]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Фрањо Кнебл''' ([[Вилснице]], код [[Дјечин]]а, [[25. јул]] [[1915]] — [[Загреб]], [[3. фебруар]] [[2006]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[25. јул]]а [[1915]]. године у месту [[Вилснице]], код [[Дјечин]]а у тадашњој [[Аустроугарска|Аустроугарској]], а данашњој [[Чешка|Чешкој]]. Његов отац Матија био је радник који је, у потрази за послом, стигао у [[Сисак]]. У овом граду Фрањо је завршио основну школу, [[1926]], а гимназију [[1934]]. године. После тога, уписао се у [[Загреб]]у на Пољопривредно-шумарски факултет и завршио га [[1940]]. године. У току студија, путујући сваког дана [[воз]]ом из Сиска у Загреб, укључио се у револуционарни студентски покрет и учествовао у многим акцијама студената [[Свеучилиште у Загребу|Загребачког свеучилишта]]. У Сиску је [[1935]]. године примљен у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а убрзо потом и у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). У периоду од [[1935]]. до [[1940]]. године, политички је радио са омладином Сиска, а поготово са студентима из Сиска који су се школовали у Загребу. Био је председник Удружења сисачких академичара, а када је овој организацији био забрањен рад био је ухапшен. Политички је деловао и у новоформираном Сисачком академском клубу „[[Анте Радић]]“, у којем се окупљала левичарски оријентисана омладина. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, изабран је за члана Војног комитета, који је партијска организација Сиска формирала за припрему оружаног устанка. На [[Операција Барбароса|дан напада Сила Осовине]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[22. јун]]а [[1941]]. године, био је ухапшен. У затвору је провео двадесетак дана, али је потом услед недостатка доказа пуштен. Одмах по изласку из затвора, прешао је у илегалу, а потом се [[20. јул]]а [[1941]]. године пребацио у [[Сисачки партизански одред]], који се налазио у околини [[Сисак|Сиска]]. Најпре је био борац, а потом је постао десетар, истакавши се у акцијама Одреда. Како се устанак ширио и стварали нови [[партизански одреди Југославије|партизански одреди]], руководство [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] га је, као искусног партијског радника, слало на важније и одговорније политичке функције. Најпре је био на [[Банија|Банији]], а затим у [[Мославина|Мославини]], [[Славонија|Славонији]] и у [[Жумберак (општина)|Жумберку]], и у другим подручјима [[Хрватска|Хрватске]]. У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) обављао је дужности [[Политички комесар|политичког комесара]] чете у [[Банијски партизански одред|Банијском партизанском одреду]], политички комесар [[Мославички партизански одред|Мославичког партизанског одреда]], заменик политичког комесара [[Седамнаеста банијска ударна бригада|Седамнаесте банијске ударне бригаде]] и секретар партијског комитета [[Дванаеста славонска дивизија НОВЈ|Дванаесте славонске дивизије]], заменик политичког комесара [[Шеснаеста омладинска ударна бригада|Шеснаесте омладинске бригаде]], вршилац дужности политичког комесара Дванаесте славонске дивизије, политички комесар Жумберачко-посавског сектора и политички комесар [[34. хрватска дивизија НОВЈ|34. хрватске ударне дивизије]]. Истовремено с овим војним дужностима, био је и секретар Котарског комитета КПХ за [[Двор (насеље)|Двор]], и затим Котарског комитета КПХ за [[Сисак]], и члан Окружног комитета КПХ за Банију и члан Бироа Окружног комитета КПХ за [[Чазма|Чазму]]. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], остао је у [[Југословенска народна армија|Југославенској армији]], вршећи одговорне дужности. Био је [[политички комесар]] Осме армије у [[Скопље|Скопљу]], члан Опуномоћства [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] за ЈНА, начелник у Главној политичкој управи ЈНА, војни аташе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]], командант [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]]. Године [[1959]]. је демобилисан у чину [[генерал-мајор]]а ЈНА, који је добио још [[1950]]. године. После напуштања Југословенске народне армије (ЈНА), постао је секретар за шумарство Извршног већа [[Социјалистичка Република Хрватска|Социјалистичке Републике Хрватске]]. Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|Савеза комуниста Хрватске]] у три сазива, амбасадор СФРЈ у [[Индонезија|Индонезији]], савезни народни посланик у два сазива, члан Извршног одбора Главног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Хрватске]] и др. Умро је [[3. фебруар]]а [[2006]].<ref>[http://www.jutarnji.hr/sab--umro-antifasist-franjo-knebl/16386/ SAB: Umro antifašist Franjo Knebl - Jutarnji.hr] {{Wayback|url=http://www.jutarnji.hr/sab--umro-antifasist-franjo-knebl/16386/ |date=20160307023433 }}, Приступљено 5. 4. 2013.</ref> године у [[Загреб]]у и сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Загребу|Гробници народних хероја]] на [[Мирогој]]у. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[23. јул]]а [[1952]]. године. == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига четврта). Београд 1972. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} == Референце == {{reflist}} {{Народни хероји-Банија и Сисак}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Кнебл, фрањо}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 2006.]] [[Категорија:Чеси]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Хрватске]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Чланови ЦК КП/СК Хрватске]] [[Категорија:Амбасадори СФР Југославије]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Мирогој у Загребу]] 2isvjk09823dz8w61581fm0o7xvwqy8 0 460651 25114427 23479207 2022-07-19T17:28:30Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МАЛЧИ БЕЛИЧ |слика=Malči Belič.jpg |опис_слике=Малчи Белич |датум рођења={{датум рођења|1908|7|7|}} |место рођења=[[Љубљана]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{датум смрти|1943|1|31|1908|7|7|}} |место смрти=[[Љубљана]] |држава смрти=[[Краљевина Италија]] |професија=радница |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар]] [[1953]]. }} '''Малчи Белич''' ([[Љубљана]], [[7. јул]] [[1908]] — [[Љубљана]], [[31. јануар]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[7. јул]]а [[1908]]. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Пред [[Други светски рат|Другог светског рата]] била је радница. Била је члан културно-уметничког друштва „Свобода“ и учествовала је у акцијама [[Раднички покрет|радничког покрета]]. Учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Радила је у организацијама [[Ослободилалки фронт Словеније|Ослободилачког фронта]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) у Љубљани. Чланица [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] је [[1942]]. године. Била је секретар партијске организације на Вичу. Ухапшена је од [[Италијани|Италијана]], крајем јануара [[1943]]. године, приликом преношења илегалног партијског материјала. После пет дана мучења, стрељана је [[31. јануар]]а [[1943]]. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=67}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Белич, Малчи}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] g2ljotqo27fps087zdqmci5xhnuz8vr 0 460652 25114436 23497810 2022-07-19T17:28:40Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ТОНЧКА ЧЕЧ |слика=Tončka Čeč.jpg |опис_слике=Тончка Чеч Олга |датум рођења={{датум рођења|1898|5|16|}} |место рођења=Клек, код [[Трбовље|Трбовља]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{датум смрти|1943|11|3|1898|5|16|}} |место смрти=[[Логор Аушвиц|Аушвиц]] |држава смрти= [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]] |професија=службеница |КПЈ=[[1920]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[21. јул]]а [[1953]]. }} '''Тончка Чеч Олга''' (Клек, код [[Трбовље|Трбовља]], [[16. мај]] [[1898]] — [[Аушвиц]], [[3. новембар]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[16. мај]]а [[1898]]. године у селу Клек, код [[Трбовље|Трбовља]]. Пред [[Други светски рат|Другог светског рата]] била је службеница. Чланица [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] је од [[1920]]. године. Била је члан Покрајинског комитета КПЈ за Словенију и активно учествовала у синдикалном покрету. Године [[1927]]. била је упућена у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], где је остала десет година. По повратку у земљу, наставила је са револуционарним радом у рударским местима у родном Трбовљу. Учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Налазила се на функцији Среског комитета КП Словеније за Загорје, а потом на функцији секретара Окружног комитета КПС за Цеље. Почетком [[1942]]. године издата је [[Немци]]ма, који су је ухапсили и спровели у затвор у [[Цеље|Цељу]]. Касније је пребачена у [[сабирни логор|концентрациони логор]] „[[Логор Аушвиц|Аушвиц]]“ у [[Пољска|Пољској]]. Угушена је у гасној комри [[3. новембар|3. новембра]] [[1943]]. године. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 21. јула 1953. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=150}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска‎}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Чеч, Тончка}} [[Категорија:Рођени 1898.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ч и Џ]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] lgch7zx15uz1d2y73gazzz7lndyz0js 0 461435 25114375 23497855 2022-07-19T17:13:10Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=РАДМИЛА ШИПКОВИЋ | слика = Radmila Siskovic.jpg | опис_слике=Радмила Шишковић | датум рођења={{датум рођења|1923|9|6}} | место рођења=[[Велико Орашје]], код [[Велика Плана|Велике Плане]] | држава рођења=[[Краљевина СХС]] | датум смрти={{датум смрти|1943|5|3|1923|9|6}} | место смрти=околина [[Фоча|Фоче]] | држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=ученица |КПЈ=[[Новембар|новембра]] [[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[20. децембар]] [[1951]]. }} '''Радмила Рада Шишковић''' ([[Велико Орашје]], код [[Велика Плана|Велике Плане]], [[6. септембар]] [[1923]] — [[Фоча]], [[3. мај]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[6. септембар|6. септембра]] [[1923]]. године у селу [[Велико Орашје|Великом Орашју]], код [[Велика Плана|Велике Плане]]. Године [[1926]]. њени родитељи су се преселили у [[Смедеревска Паланка|Смедеревску Паланку]], где је њен отац Иван радио као службеник. После завршене основне школе, коју је завршила с одличним успехом, уписала је гимназију у Смедеревској Паланци. Године [[1941]]. када је почео [[Други светски рат у Југославији]], Радмила Шишковић је имала седамнаест година и била ученица Шестог разреда гимназије. Још раније, преко свог старијег брата и својих школских другова, упознала се револуционарним омладинским покретом. Првих месеци рата постала је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. Учествовала је у многим скојевским акцијама у Смедеревској Паланци и околини и преносила поруке Брани Јевтићу, који је био члан Месног комитета СКОЈ-а. Активно је учествовала и у припремама за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружани устанак]] - сакупљала је санитетски материјал и другу опрему, писла и лепила пароле по граду и др. У току јула [[1941]]. године радила је као позадински илегални радник на снабдевању прве организоване партизанске јединице у Доњој Јасеници [[Азањске партизанске чете]], а уједно је и била курир. У августу је боравила у [[Рача|Рачи Крагујевачкој]], и ступла је у везу са [[Други шумадијски партизански одред|Другим шумадијским партизанским одредом]]. По повратку у Смедеревску Паланку, сазнала је да је траже жандарми. То, као и стрељање 16 партизана-комуниста од стране [[Немци|Немаца]], [[20. јул]]а [[1941]]. године, у околини Смедеревске Паланке, одлучило је да Радмила донесе одлуку о напуштању града и оде у партизане. Иако су њени родитељи били противни њеном одласку у партизане, јер је била исувше млада, она је крајем августа напустила град и отишла у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. По доласку у партизане ступила је у Паланачку партизанску чету Другог шумадијског одреда. Руководство чете је, због њене младости, покушало да утиче на њу да се врати у град, али је она то одбијала. У почетку је радила у техничком одељењу Одреда, али је стално инсистирала да јој дозволе да учествује у борби као борац. Половином септембра 1941. године извршена је реорганизација Паланачке партизанске чете и Радмила је постала борац - пушкомитраљезац и [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаш]]. Била је била прва [[Жене у Народноослободилачкој борби|жена-борац]] Раланачке чете и једна од првих жена-бораца у Другом шумадијском партизанском одреду. Као борац учествовала је у многим борбама и акцијама Паланачке партизанске чете. У борби против Немаца код [[Азања|Азање]], познатој као и „[[Азањска битка]]“, [[23. септембар|23. септембра]] [[1941]]. године, њена чета је прихватила фронталну борбу против око 450 немачких војника. Радмила је у овој борби показала изузетну храброст и неустрашивост. Учествовала је с једном групом партизана у рушењу [[Железничка пруга|железничке пруге]] између села [[Глибовац|Глибовца]] и [[Кусадак|Кусатка]], сечењу телефонских жица и прекопавању пута. Једне ноћи учествовала је у [[Диверзије у Народноослободилачкој борби|диверзији]] у Смедеревској Паланци, када је запаљен намчки магацин. Иако је била млада девојка, увек се међу првима добровољно јављала за учешће у акцијама. Посебно се истакла у борбама на [[Рудник (планина)|Руднику]], које је су јединце [[Други шумадијски партизански одред|Другог шумадијског одреда]] водиле против надмоћнијих немачких снага, током [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], у јесен [[1941]]. године. Децембра 1941. године, после немачке офанзиве, заједно са [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|одредом прешла је у Санџак]], а потом у источну [[Босна|Босну]], где је [[1. март]]а [[1942]]. године њен одред укључен у састав новоформиране [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]]. Током [[Друга непријатељска офанзива|Друге непријатељске офанзиве]], учествовала је у борбама на Борикама, код [[Рогатица|Рогатице]], [[Власеница|Власенице]] и др. Приче о њеној храбрости шириле су се међу борцима. Осим храбрости одликовале су је и присебност и сналажљивост у најтежим треницима борби. Била је због тога омиљена међу друговима, који су је звали '''Рада'''. После [[битка за Купрес (1942)|напада на Купрес]], августа [[1942]]. године, у којој се посебно истакла, Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]] је [[6. новембар|6. новембра]] [[1942]]. године похвалио „''партизанку Шишковић Раду, која даје пример својим друговима како треба тући непријатеља''“. Убрзо потом примљена је у чланство [[савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] и постављена је за заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] чете. Поред многих борби у којима је учествовала и у којима се истакла, посебно се истиче борба на Дрини, [[17. април]]а [[1943]]. године, када је њен батаљон прелазио [[Дрина|Дрину]], у блитини [[Фоча|Фоче]]. На другој страни реке налазиле су се јаке четничке снаге утврђене у бункерима. У току тешких борби многи Радини другови су изгинули на брду Плијешу, где су вођене најжешће борбе. Док се неким борцима чинило немогућим освајање брда, Рада је храбрила своје другове и прва је са бомбама кренула на непријатеља. За њом су кренули и остали борци. Она је у том јуришу била тешко рањена, али није дозволила да је изнесу са бојишта. Остала је да бодри своје другове који су, охрабрени њеним примером, прикупили последње снаге и освојили брдо Плијеш. Од рана задобијених у борби на Дрину, Рада је преминула преминула [[3. мај]]а [[1943]]. године у болници [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 20. децембра 1951. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=254}} [[Основна школа „Херој Радмила Шишковић“ Смедеревска Паланка|Једна основна школа]] у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]] носи њено име, а [[1963]]. у дворишту школе јој је подигнут споменик. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Поморавље}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Шишковић, Радмила}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Плањани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] ia7sfxfnowbt4pcmzmiqemu5dlnua0e 0 465976 25114660 23903280 2022-07-19T19:26:44Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЂОКО ПАВИЋЕВИЋ | слика = Đoko Pavićević.jpg | опис_слике=Ђоко Павићевић | датум_рођења = {{Датум рођења|1872|5|6}} | место_рођења =[[До Пјешивачки]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Књажевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1970|6|4|1872|5|6}} | место_смрти =[[Никшић]], [[СР Црна Гора]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] | професија=војно лице | деца=[[Бранко Павићевић]] | КПЈ=септембра [[1943]]. | рат=[[Први светски рат]]<br/>[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Историја Војске Црне Горе|Црногорска војска]]<br/> <small>(1906—1916)</small><br/>[[Југословенска војска]]<br/> <small>(1919—1923)</small><br/>[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br/> <small>(1941—1945</small>)<br/>[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]]<br/> <small>(1945)</small> | чин=[[пуковник]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Медаља за храброст (1913)}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Ђорђије Ђоко Павићевић''' ([[До Пјешивачки]], код [[Даниловград]]а, [[6. мај]] [[1872]] — [[Никшић]], [[4. јун]] [[1970]]) био је официр [[Историја Војске Црне Горе|Црногорске]] и [[Југословенска војска|Југословенске војске]], учесник [[Први светски рат|Првог светског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[пуковник]] [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] и најстарији [[народни херој Југославије]]. Потицао је из старе ратничке црногорске породице. Касно се описменио, па је тек [[1906]]. уписао војну школу. Као официр и присталица [[Јанко Вукотић|Јанка Вукотића]] дошао је у сукоб са министром војним [[Митар Мартиновић|Митром Мартиновићем]], због чега је под оптужбом да је противник [[Никола I Петровић|краља Николе]] скоро годину дана провео у затвору. Након [[Балкански ратови|Балканских ратова]] налазио се на дужности командира пограничне чете у [[Ђаковица|Ђаковици]]. У току Првог светског рата, у саставу [[Санџачка војска|Санџачке војске]], током [[1914]]. и [[1915]]. учествовао је у [[Српско-црногорска офанзива у Босну|српско—црногорској офанзиви у Босни]]. Након [[Аустроугарска окупација Црне Горе|окупације Црне Горе]] био је интерниран у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарску]], где је у заробљеничком логору остао до краја рата. Као присталица [[Југославија|уједињења Црне Горе и Србије]] ступио је у нову Југословенску војску, али се [[1923]]. пензионисао на лични захтев. До почетка [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] живео је у селу [[Мокри До]], код Никшића. У току [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]], заједно са четворо деце — два сина и две ћерке, у својој 69. години ступио је у борбу. Као стари ратник посебно се истакао у јесен 1941, када је након сплашњавања устанка позивао народ да се прикључи [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] (НОП). Био је заменик команданта Требјешког батаљона [[Никшићки партизански одред|Никшићког одреда]], са којим је учествовао у борбама током [[Трећа непријатељска офанзива|Треће непријатељске офанзиве]]. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|Јуна 1942.]] је постао члан Штаба [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете црногорске бригаде]] са којом је учествовао у [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|походу у Босанску крајину]], а потом у борбама на [[Битка на Неретви|Неретви]] и [[Битка на Сутјесци|Сутјесци]]. Од краја 1942. био је саветник команданта [[3. ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]], као и већник на [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању АВНОЈ-а]] и члан [[Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Црне Горе и Боке Которске|ЗАВНО Црне Горе и Боке]]. У чланство [[Савез комуниста Југославије|КП Југославије]] примљен је септембра 1943. године. Књижевник [[Владимир Назор]] назвао га је најстаријим партизаном Југославије. Након завршетка рата демобилисан је у чину пуковника, а извесно време био је председник Среског одбора НОФ у Никшићу и члан Главног одбора [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|НОФ Црне Горе]]. Биран је за народног посланика [[Скупштина СР Црне Горе|Народне скупштине Црне Горе]]. Старији син Војислав му је погинуо у рату, а млађи [[Бранко Павићевић|Бранко]] био је први председник [[Црногорска академија наука и умјетности|Црногорске академије наука и уметности]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]], а [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је 27. новембра 1953. године у својој 81. години, као најстарији носилац овог одликовања. == Биографија == Рођен је на [[Ђурђевдан]] [[6. мај]]а{{напомена|Рођен је 24. априла по [[Јулијански календар|старом (јулијанском)]], а 6. маја по [[Грегоријански календар|новом (грегоријанском) календару]], јер је разлика између новог и старог календара у [[19. век]]у износила 12 дана.}} [[1872]]. године у селу [[До Пјешивачки|Долу Пјешивачком]], код [[Даниловград]]а.{{sfn|Narodni heroji|1982|p=75}} Потиче из племена [[Пјешивци]]. Био је четрнаесто дете у породици Шаја Павићевића и његове супруге Анђе, које су добили у поодмаклим годинама (имали су обоје преко педесет). Његов отац, био је [[барјактар]] и носилац [[Обилића медаља|Обилића медаље]] и по мајци унук [[Симо Вујовић Кођошији|Сима Вујовића Кођошије]], чувеног јунака са [[Чево|Чева]]. Стицајем околности, крштен је истог дана када је рођен, а име Ђорђије добио је по [[Свети Георгије|Светом Ђорђу]].{{sfn|Копривица|1964|pp=7–16}} Одрастао је у старој црногорској ратничкој породици и одмалена слушао песме [[Гусле|гуслара]] и приче старих ратника о пушкама, мегданима и ратовима. Пошто је његова породица била сиромашна, а најближа школа чак у [[Никшић]]у, нико од његове браће и сестара није се школовао. За време одслужење војног рока, који се у то време похађао у селу, био је од командира упућен на дослужење на [[Цетиње]]. Приликом једног обиласка војске, запазио га је [[сердар]] [[Јанко Вукотић]], а након похвале четног официра, предложио му је да остане у војсци и понудио чин [[десетар]]а. Ђоко је овај предлог одбио правдајући да треба да се ожени.{{sfn|Копривица|1964|pp=7–16}} Године [[1903]], по повратку из војске, у оближњем селу [[Богмиловићи]] била је организована основна школа. Иако је тада имао преко тридесет година, Ђоко је желео да се описмени. Пошто му школске власти нису дозволиле упис, отишао је у Никшић и пожалио се војводи [[Ђуро Петровић Његош|Ђури Петровићу Његошу]], који му је одобрио да може похађати основну школу. Након завршеног трећег разреда, [[1906]]. је уписао Подофицирску школу [[Историја Војске Црне Горе|Црногорске војске]] на Цетињу. Три године потом, Ђоко се 1909. оженио Добрицом, ћерком официра Ђока Бошковића.{{sfn|Копривица|1964|pp=16–22}}{{sfn|Narodni heroji|1982|p=75}} === Официр Црногорске војске === Приликом уписа у Подофицирску школу, Ђоко је са групом полазника био одређен за службу пионира (претеча [[Инжењерија|инжењерије]]), а тадашњи министар војни сердар Јанко Вукотић обећао им је да ће у свим правима бити изједначени са [[Пешадија|пешадијом]]. Каснији министар [[Митар Мартиновић]] није желео да одржи ово обећање, а један од разлога за то био је његов лош однос са Вукотићем. Како су обојица имали присталице у [[Историја Војске Црне Горе|Црногорској војсци]], знало се који официр је коме привржен. Ова подела, пренела се и на Подофицирску школу и њене питомце, а Ђоко је био велики присталица Јанка Вукотића, јер је управо његовом наклоношћу и уписао Подофицирску школу, с обзиром да је већ био у средњим годинама.{{sfn|Копривица|1964|pp=23–34}} Погођени министарском неправдом, Ђоко и његови другови, њих двадесетак, одлучили су да се пожале књазу [[Никола I Петровић|Николи]], а на ово их је охрабрио и сам Вукотић. Након што га је Ђоко известио о њиховом проблему, књаз је одлучио да ову неправду исправи и наредио министру Мартиновићу да их изједначи са пешадијским подофицирима. Ово је изазвало велики револт код Мартиновића, који је њихов поступак доживео као бунт. Посебно се устремио на Ђоку, кога је сматрао покретачем бунта. Почетком [[20. века|-{XX}- века]] у Црној Гори владала је оштра политичка борба између „крилаша”, чланова [[Народна странка (Црна Гора)|Народне странке]], који су били противници апсолутистичке власти књаза Николе и „праваша”, чланова [[Права народна странка|Праве народне странке]], који су били присталице књаза. Мартиновић као велики противник „крилаша”, Ђоку је узео за зло то што је његов рођак официр Јован Павићевић био познати „крилаш”.{{sfn|Копривица|1964|pp=23–34}} [[Датотека:Crnogorski alaj barjak.png|десно|мини|300п|[[Алај-барјак]], црногорска војна застава]] Почетком [[1912]]. године, Ђоко је у чину [[потпоручник]]а био постављен за командира Дољске чете. Јула исте године, у време припрема за [[Први балкански рат]] министар Мартиновић је вршио распоред командног кадра Црногорске војске и Ђока сменио са командне дужности и пребацио га у пионире (инжењерија). Ђоко и његови војници, доживели су ово као велику неправду, па је он одлучио да оде на Цетиње и замоли министра да га остави у његовој чети. По доласку на Цетиње обратио се министровом ађутанту за пријем, али је био одбијен. Пошто је поновио молбу за пријем, након два дана чекања, насилно је ушао код министра. Мартиновић је ово увидео као прилику за освету и наредио да Ђоко буде ухапшен. Вест о његовом хапшењу, брзо је стигла до војника Дољске чете, који су одмах пошли код краља Николе да му се пожале. Краљ је министру упутио захтев да ослободи Ђока, али након Мартиновићеве претње оставком, морао је одустати. Пошто Ђоко није био пуштен из затвора, припадници Дољске чете су пошли код министра војног, али је он наредио да се водници и десетари ухапсе, а војници разоружају и врате кућама. Тек крајем децембра 1912, након пет месеци проведених у затвору, Ђокови другови су пуштени на слободу.{{sfn|Копривица|1964|pp=23–34}} Када је октобра 1912. године отпочела [[Опсада Скадра (1912—1913)|опсада Скадра]], Ђоко је краљу Николи упутио писмо са молбом да га ослободи из затвора и упути на фронт. Пошто је Мартиновић, успео да убеди краља да је Ђоко недисциплиновани официр и противник његове владавине, он је одбио његову молбу. Такође, успео је да против Ђока окрене и краљеве синове, принчеве [[Мирко Петровић Његош (принц)|Мирка]] и [[Петар Петровић Његош (принц)|Петра]], који су га познавали из Подофицирске школе. Многи официри сматрали су да је Ђоко неправедно осуђен. Сердар Јанко Вукотић је након избора за команданта Црногорске војске, затражио да се ослободи и заједно са њим пође на фронт, али је краљ остао упоран у својој одлуци. Тек након што је Вукотић поново био изабран за министра војног, Ђоко је маја [[1913]]. пуштен из затвора да се брани са слободе. Августа исте године одржано је суђење на коме је због дрског понашања према министру војске осуђен на шест месеци затвора, а како је у притвору провео скоро годину дана, одмах је био слободан. Оваквим поступањем дивизијара Мартиновића и краља Николе према њему, Ђоко је био веома повређен, не толико што је у затвору провео скоро годину дана, колико јер му је било онемогућено да учествује [[Балкански ратови|борбама за ослобођење од Турака]] и тако настави ратничку традицију своје породице.{{sfn|Копривица|1964|pp=23–34}} Након изласка из затвора, извесно време је провео у родном селу. Тада се понео мишљу да напусти Црногорску војску и пређе у [[Војска Краљевине Србије|Српску војску]] и баш када је припремао планове за илегални прелазак преко границе сердар Вукотић му је поверио дужност командира пограничне чете у [[Ђаковица|Ђаковици]]. Овде на црногорско—албанској граници провео је око пола године, све до почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1914]]. године. У граничном појасу затекао је веома лоше стање, које је пратило убијање војника и пљачка стоке од локалног становништва. Поједини официри, а посебно жандармеријски официри, нису се трудили да среде овакво стање, већ су га користили за лично богаћење. Ђоко се енергично борио против оваковог стања, због чега је често боравио на самој граници и старао се да не долази до заплене залуталих коња и стоке. На овај начин, успео је да успостави добар однос са мештанима околних албанских села и смири стање на овом делу границе, чиме су престали оружани напади на војнике.{{sfn|Копривица|1964|pp=34–38}} === Први светски рат === Након избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]], Ђоко је повучен из Ђаковице и укључен у састав [[Санџачка војска|Санџачке војске]], којом је командовао [[сердар]] [[Јанко Вукотић]].{{sfn|Копривица|1964|pp=38–46}} Заједно у садејству са [[Ужичка војска|Ужичком војском]], под командом [[генерал]]а [[Милош Божановић|Милоша Божановића]], Санџачка војска је од краја августа до краја октобра [[1914]]. године учествовала у [[Српско-црногорска офанзива у Босну|Српско-црногорској офанзиви у Босни]]. Санџачка војска је најпре заузела [[Пљевља]] и [[Чајниче]], а потом половином септембра прешла [[Дрина|Дрину]] и крајем истог месеца избила на [[Јахорина|Јахорину]], [[Романија|Романију]] и [[Пале]], угрожавајући бок и позадину [[Аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)|Аустроугарске војске]], током [[Битка на Дрини|битке на Дрини]]. Снажним аустроугарским противударом, током октобра, српско-црногорске снаге су се повукле на Дрину, чиме је била завршена офанзива у [[Босна|Босни]].<ref>{{Cite web|url=https://prvisvetskirat.rs/prvi-svetski-rat/ratne-operacije-1914/operacije-crnogorske-vojske-1914/ofanziva-crnogorske-vojske-od-15-septe/|title=Офанзива црногорске војске (од 15 септембра до 25 октобра)|website=prvisvetskirat.rs|date=n.d.}}</ref> [[Датотека:Moritz Ruhl - Montenegrinische Armee 1914 - Felduniformen.jpg|лево|мини|300п|Илустрација припадника Црногорске војске из 1916. године]] Крајем 1914. године Ђокова Дољска чета, која се налазила у саставу [[Ловћенски одред|Ловћенског одреда]], премештена је на терен између [[Горажде|Горажда]] и [[Чајниче|Чајнича]], где је остала све до краја октобра [[1915]], када је уследила општа [[Тројна инвазија на Србију|аустроугарска офанзива на Србију]], а потом и на Црну Гору. Схватајући да план повлачења Српске војске предвиђа прелазак преко Црне Горе, Аустроугарска је крајем октобра део својих снага усмерила према Црној Гори. Током борби у Босни, као и касније током аустроугарске офанзиве, Ђоко се као командир чете, истакао у вођењу своје јединице, али и као борац учествујући у директним борбама на Дрини, [[Гласинац|Гласинцу]] и посебно на [[Јавор (Босна и Херцеговина)|Јавору]]. Након повлачења у Црну Гору, његова чета била је додељена јединицама које су браниле [[Ловћен]]. Након тродневних борби са бројнијим непријатељским снагама, његова чета једина се није повукла са положаја иако су то учиниле остале јединице. Тек по добијању наређења о повлачењу, Ђоко је повукао своју чету.{{sfn|Копривица|1964|pp=38–46}} Након повлачења са Ловћена, наређено му је да са четом крене према [[Даниловград]]у, али га је на том путу јануара 1916. затекла вест о капитулацији Црногорске војске. Као официр био је дужан да положи оружје своје јединице, али је он позвао [[водник]]е из своје чете и рекао им да посаветују војнике да не изврше ово наређење и да пушке понесу кућама и посакривају на сигурним местима. Већина војника је послушала његов савет, па је ово била једина чета у овом крају која није предала оружје окупатору. Аустроугарске војне власти су сазнале за ово и позвале Ђока на разговор, али се он оправдао да су војници самовољно однели пушке кућама. Због успешног командовања јединицом, али и исказану храбрости у борбама, сердар Јанко Вукотић га је у току рата предложио за одликовање и унапређење у чин [[поручник]]а, али је краљ Никола одбио овај предлог.{{sfn|Копривица|1964|pp=47–50}} После капитулације, вратио се у родно село, али је убрзо био ухапшен и интерниран у заробљенички [[логор Болдогасоњ]]у у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарској]] (данас Фрауенкирхен у Аустрији). Био је затворен са бројним црногорским официрима, међу којима су били [[Јанко Вукотић]], [[Крсто Поповић]] и др. У овом логору налазила се и група заробљених [[Срби у Босни и Херцеговини|босанских Срба]], који су се као добровољци прикључили Црногорској војсци током њене офанзиве у Босни. Како су они били аустроугарски држављани, у логору су третирани као издајници и држани у оковима у посебним баракама, одвојено од других интернираца. Међу овим заробљеницима, била су и деветорица добровољаца из Ђокове чете. Да би се спасили сигурне смрти, добровољци су приликом истраге тврдили да су у Црногорску војску били присилно мобилисани. У намери да провере њихове тврдње, судске власти су почеле са саслушавањем интернираних официра. Не знајући шта је у питању, неколико официра је оповргло ове тврдње, па су добровољци из њихових јединица били стрељани. Приликом суђења добровољцима из његове чете, Ђоко је суду потврдио да их је он присилно мобилисао и користио као физичке раднике, након чега су били ослобођени оптужби и пребачени у заробљенички логор. Након повратка у логор, Ђоко је остале официре посавjетоваo да пред судом учине исто и на тај начин спасу заробљене добровољце.{{sfn|Копривица|1964|pp=47–50}} За заслуге исказане у току Првог светског рата, Ђоко је након рата био одликован [[Медаља за храброст (1913)|Медаљом за храброст]], познатом као Медаља Милоша Обилића.{{sfn|Копривица|1964|pp=174–197}} === Међуратни период === После слома [[Аустроугарска|Аустроугарске]], крајем [[1918]]. године Ђоко се вратио кући. Услед велике исцрпљености, његов физички изглед толико се променио, да га је породица једва препознала. Након што се мало опоравио, као велики присталица уједињења [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]] и [[Краљевина Србија|Србије]] и стварања заједничке [[Југославија|југословенске државе]] ступио је у нову [[Југословенска војска|Југословенску војску]]. Иако се у заробљеничком логору добро држао, неколико месеци након пријема у нову војску није добио распоред. Када је отишао у [[Никшић]], од других официра је дознао да је командант војног округа, прикупљајући податке о официрима преузетим из [[Историја Војске Црне Горе|Црногорске војске]], дознао све о Ђоковим проблемима са министром Мартиновићем, па му није хтео дати распоред. Пола године након добијања распореда, Ђоко је дошао у лични сукоб са командантом војног округа, а недуго потом је дошао у нови проблем јер није желео да потпише обавештење о наређењу министра војног којим су црногорски официри требало да се одрекну одликовања добијених од [[Никола I Петровић|краља Николе]]. Иако због сукоба с краљем, није имао ниједно одликовање, није желео да потпише обавештење о пријему ове наредбе, сматрајући је увредљивом према официрима који су одликовања стекли за храброст у борбама. Услед отпора већег броја бивших официра Црногорске војске ова наредба је након пар месеци била повучена.{{sfn|Копривица|1964|pp=51–65}} Због лошег односа војних власти према бившим црногорским официрима, који су прешли у Југословенску војску, Ђоко је одлучио да напусти војну службу. Након извесног времена, приликом једног ноћног дежурства, као дежурни официр пропустио је да обиђе једно стражарско место. Исте ноћи, [[Црногорски комити]], који су се борили против власти [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]], извршили су напад на градске страже, након чега је дошло до узбуне у целом Никшићу. Када је командант војног округа дознао да Ђоко као дежурни официр није обишао једно од три стражарска места, која су била нападнута, оптужио га је за сарадњу са комитама и обавестио команданта дивизије, који је наредио да се казни са двадесет дана затвора. Овај догађај, само га је учврстио у својој намери да напусти војску, па је крајем [[1923]]. године пензионисан у чину [[капетан]]а.{{sfn|Копривица|1964|pp=51–65}} Након пензионисања, Ђоко је како би својој деци омогућио да се школују, продао породично имање у [[До Пјешивачки|Долу Пјешивачком]], код [[Даниловград]]а и купио имање у [[Мокри До|Мокром Долу]], код Никшића. Овде се посветио породици и подизању имања, а у слободно време се бавио ловом. Често је одлазио у Никшић, где је пријатељске односе одржавао са доктором Ником Мартиновићем, братом генерала [[Митар Мартиновић|Митра Мартиновића]]. Разочаран политичким збивањима у Краљевини Југославији потпуно се пасивизирао и није излазио на изборе. Његови синови, Војислав и Бранко су се током гимназијских дана прикључили омладинском револуционарном покрету и постали чланови тада илегалног [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), због чега је старији Војислав средином [[1930-е|1930-их]] година био избачен из гимназије. Ђоко синовима није бранио да учествују у комунистичком покрету, али их је саветовао да се пазе од полиције. Још у заробљеништву постао је близак пријатељ са Лазаром Ђуровићем, који је био члан илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ). Често је од синова узимао илегалне летке и читао, информишући се тако о акцијама КПЈ на терену Никшића.{{sfn|Копривица|1964|pp=51–65}} === Устанак 1941. === [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg|мини|десно|220п|[[Партизанска споменица 1941.]] знак државног признања организаторима и првоборцима устанка]] Иако је имао скоро 70 година, Ђоко се као резервни официр почетком априла [[1941]]. одазвао на мобилизацију. Према ратном распореду отишао је у [[Требиње]], ради преузимања дужности руководиоца спреме Допунске команде Зетске дивизијске области. Упркос његовим очекивањима да ће војска успети да пружа отпор барем неколико месеци, овде га је након свега две недеље затекла вест о капитулацији [[Југословенска војска|Југословенске војске]]. Као и приликом капитулације [[Историја Војске Црне Горе|Црногорске војске]], јануара [[1914]], одлучио је да своје оружје не предаје непријатељу, па је кући понео пушку, 150 метака и пет бомби. Потиштен због брзе пропасти војске и окупације земље, Ђоко се осамио. Ретко је навраћао код комшија, а највише времена проводио је у кући или шетњи по имању. Знао је да ће уколико дође до устанка, двојица његових синова и две старије ћерке поћи у борбу, али је бринуо о супрузи и три млађе ћерке, које су имале од шест до десет година. Његови синови, као чланови [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]], активно су учествовали у акцијама на припреми устанка у околини [[Никшић]]а, али Ђоко је и од њих крио своју намеру да приступи борби.{{sfn|Копривица|1964|pp=51–65}}{{sfn|Копривица|1964|pp=66–69}} Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#13. јул|13. јула 1941.]] у Црној Гори избио [[Тринаестојулски устанак]] четворо његове деце — синови Војислав (1914) и [[Бранко Павићевић|Бранко]] (1922) и ћерке Милојка (1919) и Анђелија (1926), рано изјутра су отишли на зборно место устаника. Увече истог дана, Ђоко је узео пушку, коју је донео из [[Априлски рат|Априлског рата]] и прикључио се устаницима, који су били изненађени и обрадовани његовим доласком. Многи су се чудили што се у 69. години одлучио да пође у борбу, али је говорио да за њега нема другог пута. Неки од устаника су му као [[капетан]]у понудили да буде командант, али је он одбио. Пошто је већина устаника била ненаоружана, предложио им је да изврше напад на жандармеријску станицу на Дуклу како би се наоружали. Пре напада, по његовом савету, жандарми су позвани на предају, што су и учинили, па су устаници заробили 12 пушака. Вест о Ђоковом доласку међу устанике, брзо се проширила по читавој околини, па су га руководиоци устанка у никшићком крају, позвали да дође у село [[Милочани|Милочане]] како би га упознали. Када се састао са вођама устанка, познавао је само [[Вељко Зековић|Вељка Зековића]], који га је упознао са [[Митар Бакић|Митром Бакићем]], [[Милинко Ђуровић|Милинком Ђуровићем]] и [[Крсто Попивода|Крстом Попиводом]]. Изненађени његовим годинама, али и његовом одлучношћу, обавестили су га да су формирали један устанички батаљон и понудили му место заменика команданта. Када је сазнао да је командант овог батаљона капетан Радојица Рончевић, кога је добро познавао, одбио је место заменика и упозорио руководство да припазе на Рончевића, јер је сматрао да ће их изневерити.{{напомена|Када је у јесен 1941. међу устаницима дошло до поделе на партизане и четнике, капетан Радојица Рончевић је приступио четницима.{{sfn|Копривица|1964|p=77}}}} Након тога, предложио је да пође у свој родни крај у [[Пјешивци|Пјешивце]], како би тамо радио на окупљању народа у борбу против окупатора, што су руководиоци устанка прихватили.{{sfn|Копривица|1964|pp=70–79}} Доласком у Пјешивце, ступио је у устанички [[Партизански одред Бијели Павле|одред „Бијели Павле”]] и почео да ради на окупљању народа, јер је као потомак старе ратничке породице имао велики углед. Такође, руководиоци устанка у овом крају користили су његово војно искуство у планирању акција. Недуго након одласка из никшићког краја, [[Италијанске јединице у Југославији у Другом светском рату|Италијани]] и њихови сарадници дошли су у његову кућу у [[Мокри До|Мокром Долу]], опљачкали је и ухапсили му жену Добрицу,{{напомена|Ђокова жена Добрица Павићевић била је прва ухапшена жена у Црној Гори у Другом светском рату.{{sfn|Копривица|1964|p=78}}}} након чега су старање о његове три малолетне ћерке преузеле комшије. Приликом пљачке његове куће, Италијани су пронашли једну његову фотографију из млађих дана, умножили је и поделили патролама које су трагале за устаницима.{{sfn|Копривица|1964|pp=70–79}} {{Quote box |width = 35em |bgcolor = #c6dbf7 |quote = ''Драга Анђо, <br> немој да те узнемиравају мисли на мене, мајку, брата и сестре. То ће ти сметати у борби. Од оног дана када си узела пушку треба да мислиш само на другове и борбу. Ако се још нијеси на то навикла, сад мораш. Борба је толико тешка и важна да на друге ствари не можеш мислити. Док се рат не заврши или док не погинеш, нека ти другови буду мјесто нас...'' |author = &nbsp;&nbsp;&nbsp;— из Ђоковог писма ћерци Анђелији |source = {{sfn|Копривица|1964|pp=81–82}} |align = left }} Крајем августа 1941, по наређењу Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, један устанички батаљон из никшићког среза упућен је у околину [[Гацко]]г ради помоћи на организацији [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|устанка у Херцеговини]]. Овај батаљон био је састављен од изабраних бораца, а међу њима се налазио и Ђоков најстарији син Војислав Павићевић. Заједно са Жуповским герилским батаљоном и четама народне војске из околине Гацког, Никшићки батаљон је у ноћи 5/6. септембра 1941. извршио напад на Гацко. Интервенцијом једног домобранског батаљона из [[Невесиње|Невесиња]] напад је пропао, а у овим борбама погинуо је Војислав Павићевић.{{sfn|Hronologija|1964|pp=77}}{{sfn|Hronologija|1964|pp=98}} Вест о погибији најстаријег сина, тешко га је погодила јер му је он био љубимац, а посебно јер је примио свега двадесетак дана након сазнања да му је жена ухапшена, а кућа опљачкана. Из велике жалости за сином, пустио је браду, коју није бријао све до ослобођења. Велика туга за погинулим сином, дала му је нову снагу да настави са радом на окупљању народа. Обилазио је села и говорио на конференцијама, позивајући народ да се прикључи [[Народноослободилачки покрет|Народноослободилачком покрету]] (НОП) и бори против окупатора и његових слугу. Након добијања вести о смрти брата, ћерка Анђа, која је била борац Другог ударног батаљона Никшићког одреда, послала му је писмо у коме је изнела своју бригу за здравље мајке, њега и осталих чланова породице. Пошто није имао папира да јој одговори, окренуо је писмо и на полеђини написао да не брине за породицу и да се у потпуности посвети борби. Након пријема очевог писма, Анђа га је показала једном другу, а он [[Политички комесар|политичком комесару]], који га је потом као пример правилног схватања борбе прочитао пред читавим батаљоном. О овом писму, касније се причало и по другим јединицама [[Никшићки партизански одред|Никшићког партизанског одреда]], а поред њега остала су упамћена још два његова писма, која је упутио [[Главни штаб НОВ и ПО Црне Горе и Боке|Главном штабу НОП одреда Црне Горе]] и Штабу Никшићког одреда. Како је одисало борбеношћу и патриотизмом, писмо упућено Главном штабу, посебно се свидело [[Иван Милутиновић|Ивану Милутиновићу]], делегату [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] у Црној Гори, који је наредио да се оно умножи и пошаље свим [[Списак партизанских одреда из Црне Горе|партизанским одредима Црне Горе]].{{sfn|Копривица|1964|pp=79–83}}{{sfn|Копривица|1964|pp=84–85}} === У Никшићком одреду === Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра 1941.]] Ђоко је дошао у [[Главни штаб НОВ и ПО Црне Горе и Боке|Главни штаб НОП одреда Црне Горе]], који се налазио у [[Гостиљ (Подгорица)|Гостиљу]], код [[Подгорица|Подгорице]] и тада се упознао са [[Иван Милутиновић|Иваном Милутиновићем]], делегатом ЦК КПЈ и [[Блажо Јовановић|Блажом Јовановићем]], секретаром Покрајинског комитета КПЈ. У разговору са њима, изразио је жељу да се врати на терен [[Никшић]]а, како би могао да преузме бригу о својим млађим ћеркама. Иван Милутиновић га је тада прекорио што није раније јавио да му је жена ухапшена, јер је постојала могућност да буде замењена за неког од заробљених италијанских официра. Након боравка у Главном штабу, вратио се у [[Пјешивци|Пјешивце]] где је остао још неко време. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара 1942]], пре поласка у Никшић, Ђоко је отишао у Штаб [[Партизански одред Бијели Павле|одреда „Бијели Павле”]] како би се поздравио са друговима. Тада је команданта одреда [[Радомир Бабић|Радомира Бабића]] упозорио на [[пуковник]]а [[Бајо Станишић|Бају Станишића]], који је био војни саветник у одреду. Пошто је Станишића{{напомена|Пуковник Бајо Станишић је недуго потом напустио партизане и постао један од главних четничких вођа у Црној Гори.}} познавао још из подофицирске школе, сумњао је у његову искрену подршку партизанима.{{sfn|Копривица|1964|pp=85–90}} [[Датотека:Đoko Pavićević i Srdan Novaković 1942.jpg|200px|мини|лево|Ђоко Павићевић (лево) и Срдан Новаковић{{напомена|'''Срдан Новаковић''' (1890—1943) био је официр Црногорске и Југословенске војске. У Народноослободилачком рату био је од јула 1941, а касније је био члан Штаба Пете пролетерске бригаде. Погинуо је 13. јуна 1943. у битци на Сутјесци.{{sfn|Kučan|1996|p=511}}}} (десно) у [[Горње Поље|Горњем Пољу]], код [[Никшић]]а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|марта 1942.]] године. Снимио [[Саво Оровић]].]] По доласку на терен никшићког среза, био је распоређен у Штаб [[Никшићки партизански одред|Никшићког партизанског одреда]], који се налазио у [[Горње Поље|Горњем Пољу]]. Овде се упознао са командантом одреда [[Сава Ковачевић|Савом Ковачевићем]], коме се одмах допала Ђокова одлучност и приврженост борби. Брзо су се спријатељили и Сава га је често питао за савете и тражио његово мишљење. Понекад је између њих долазило до жучних расправа, али је као старији Ђоко успевао да обузда плаховитог Саву. Временом се између њих развио веома присан однос, па је Ђоко без устезања могао Сави рећи све оно што му други нису смели. Знао је и да га прекори, када би у његовом присуству преоштро критиковао неког од бораца. Недуго након његовог доласка, у Горње Поље је прешао Главни штаб НОП одреда Црне Горе. Заједно са члановима Главног штаба, Ђоко је учествовао на зборовима и конференцијама. Иако су Иван Милутиновић, [[Митар Бакић]], [[Веселин Маслеша]] и др, били веома добри говорници, редовно су позивали Саву и Ђока да са њима учествују на конференцијама и говоре окупљеном народу и борцима. Њихова појава остављала је утисак на окупљене, а Ђоко је увек говорио са пуно патриотизма и одлучности. Његови говори, посебно су се свидели новинару Веселину Маслеши, који их је бележио у своју свеску и касније читао члановима [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба]].{{sfn|Копривица|1964|pp=90–99}} Против партизанских снага у Црној Гори, [[Херцеговина|Херцеговини]] и источној [[Босна|Босни]], италијанско-квинслишке снаге су половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1942.|априла 1942.]] покренуле [[Трећа непријатељска офанзива|велику офанзиву]]. На широком фронту од [[Грахово (Никшић)|Грахова]] до [[Колашин]]а, црногорске партизанске снаге водиле су борбе против надмоћнијих италијанских снага, а како је тада дошло и до заоштравања сукоба са [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]], али и њихове сарадње са Италијанима, партизанске снаге су се нашле у веома тешкој позицији. Суочени са нападима бројнијих непријатеља, главнина партизанских снага из Црне Горе повлачила се ка Пиви. Заједно са партизанима повлачио се и велики број народа, углавном њихових присталица и чланова породица. Међу њима се налазила и Ђокова жена Добрица, која је након пуштања из затвора, заједно са млађим ћеркама прешла на ослобођену територију. Како се број људи, који је кренуо за партизанима, повећао до те мере да је борцима било немогуће да одступају и носе рањенике, Главни штаб је на [[Голија|Голији]] донео одлуку да се породице врате својим кућама. Ова одлука Ђока је тешко погодила, али јој се није противио. Доласком у Пиву, део бораца био је деморалисан ратним напорима и стањем у коме су се нашли. Ђоко је заједно са члановима Главног штаба обилазио борце и држао им патриотске говоре покушавајући да им врати веру у победу. Уз подршку делова [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], црногорски партизани су отпочели са постепеним повлачењем из Пиве према планинама [[Маглић (планина)|Маглић]]у, [[Волујак]]у и [[Вучево|Вучеву]]. Након преласка у Босну, Ђоко је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|16. јуна 1942.]] у селу [[Тјентиште|Тјентишту]], код [[Фоча|Фоче]] учествовао на Конференцији родољуба Црне Горе и Боке, на којој је поред војно-политичке ситуације разматран и рад [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]], а на крају конференције донета Резолуција у којој је оштро осуђен издајнички рад [[Југословенска војска у отаџбини|четника Драже Михаиловића]], [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|избегличке владе у Лондону]] и [[Црногорска федералистичка странка|федералиста Црне Горе]], као и изражена одлучност да се настави борба против окупатора и његових помагача.{{sfn|Копривица|1964|pp=100–105}} === Са Петом пролетерском === У селу [[Љубина (Фоча)|Љубини]], код [[Фоча|Фоче]] на планини [[Зеленгора|Зеленгори]], борцима црногорских партизанских одреда је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.#17. јун|17. јуна 1942.]] прочитана наредба Врховног команданта НОВ и ПОЈ о формирању [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде]].{{sfn|Јанковић|1975|p=69}} Два дана потом, [[Јосип Броз Тито]] извршио је смотру новоформиране бригаде. Након што му је командант бригаде [[Пеко Дапчевић]] предао рапорт, Тито је обишао борце и том приликом [[Иван Милутиновић]] му је представио капетана Ђока Павићевића, једног од најстаријих партизанских бораца.{{напомена|Ђоко је пуних 20 година био старији од Јосипа Броза Тита, рођеног 1892. године.}} Након сусрета са Титом, Иван Милутиновић је Ђоку доделио коња како би се могао лакше кретати.{{напомена|Наредбу да се Ђоку додели коњ Милутиновић је издао још у току боравка Главног штаба у Горњем Пољу, али је њено извршење омео почетак непријатељске офанзиве. Како Ђоко није инсистирао на обећаном коњу, он је заједно са осталим борцима под борбом прешао пут од Горњег Поља до Љубине. И овом приликом Милутиновић је Ђока прекорио јер му није на време напоменуо да није добио коња.{{sfn|Копривица|1964|pp=106–107}}}} Пар дана касније, под доласку бригаде у [[Врбница (Фоча)|Врбницу]], Ђоко је прешао у [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пету пролетерску црногорску ударну бригаду]], пошто је она била формирана од бораца [[Никшићки партизански одред|Никшићког партизанског одреда]], у чијем се Штабу налазио пре почетка офанзиве. Такође, борци ове бригаде, били су његов син Бранко и ћерке Милојка и Анђелија. Налазио се у Штабу бригаде, на функцији саветника команданта бригаде, а поред осталих у Штабу бригаде су се налазили — командант [[Сава Ковачевић]], [[политички комесар]] [[Радомир Бабић]], заменик команданта [[Велимир Терзић]], заменик политичког комесара [[Блажо Јовановић]] и руководилац Политодела бригаде [[Пуниша Перовић]]. Посебну бригу о Ђоку, водила је Љубица Ковачевић, супруга револуционара [[Никола Ковачевић (политичар)|Николе Ковачевића]] и снаја Саве Ковачевића. Са Петом пролетерском бригадом, Ђоко је учествовао у [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|маршу-пробоју у Босанску крајину]], као и тешким борбама вођеним током овог марша против [[Вермахт|Немаца]] и [[Усташка војница|усташа]] на [[Трескавица|Трескавици]], [[Забрђе (Коњиц)|Забрђу]] и [[Битовња|Битовњи]]. Иако најстарији борац бригаде, активно је учествовао у борбама, као и у ношењу рањеника. Чланови Штаба су гледали да га максимално заштите од ратних напора, али он то често није дозвољавао.{{sfn|Копривица|1964|pp=105–111}}{{sfn|Пета пролетерска|1972|p=91}} [[Датотека:Sahrana Pera Ćetkovića.jpg|десно|мини|200п|Ђоко Павићевић (иза свештеника) на сахрани [[Петар Перо Ћетковић|Пера Ћетковића]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1943.|марта 1943.]]]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|Новембра 1943.]] године био је изабран за већника [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), када је дошао у ослобођени [[Бихаћ]] на његово [[Прво заседање АВНОЈ-а|Прво заседање]]. Овде се поново сусрео са Врховним командантом НОВ и ПОЈ Јосипом Брозом Титом, а током боравка у Бихаћу, дружио са најистакнутијим личностима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) — председником АВНОЈ-а др [[Иван Рибар|Иваном Рибаром]], Иваном Милутиновићем, [[Младен Ивековић|Младеном Ивековићем]], песницима [[Иван Горан Ковачић|Иваном Гораном Ковачићем]] и [[Мирко Бањевић|Мирком Бањевићем]] и др. На све њих Ђокова личност и велика приврженост борби оставила је велики утисак. Такође, активно је учествовао у агитацији вршеној по ослобођеној територији [[Бихаћка република|Бихаћке републике]], учествујући на зборовима и конференцијама. [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.|Децембра 1942]], када је [[Глигорије Мандић|Глиго Мандић]] постављен за команданта [[Прва далматинска пролетерска ударна бригада|Прве далматинске ударне бригаде]] добио је одређени број руководилаца из Пете црногорске пролетерске бригаде, а од Саве Ковачевића је тражио да му додели Ђока Павићевића за потребе агитације, сматрајући да ће његова појава оставити јак утисак на народ [[Далмација|Далмације]]. Ђоко ову понуду није прихватио јер није могао да напусти Саву Ковачевића са којим је био веома близак. Након формирања [[3. ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]], у чији су састав ушле Пета црногорска, [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка]] и Прва далматинска, Ђоко је постао саветник њеног команданта [[Петар Перо Ћетковић|Пера Ћетковића]]. Када су се у Штабу Пете црногорске бригаде или Штабу Треће дивизије доносиле најважније одлуке или заповести увек је био присутан, а њихови команданти су често волели да чују његово мишљење.{{sfn|Копривица|1964|pp=111–125}} Док је боравио у Босни, Ђоко је добио вест да му је жена Добрица поново ухапшена, а да су му три малолетне ћерке остале саме и да се о њима брину комшије. Сазнао је и да су му ћерку Милојку, борца Пете пролетерске бригаде заробили четници, као и да му се син Бранко разболео од [[Тифус|трбушног]] и [[Епидемични пегавац|пегавог тифуса]]. Како се лечио у партизанској болници у близини [[Дрвар]]а, Ђоко је отишао да га обиђе. Иако доктор [[Станислав Мартиновић|Станко Младеновић]] није полагао велике наде у његово оздрављење, Бранко је успео да преживи. О својим породичним невољама, говорио је само са најближим друговима, међу којима је био [[Стојан Церовић (професор)|Стојан Церовић]]. У најтежим тренуцима, када би га освојиле лоше мисли због породице, имао је прилику да запева неколико стихова из народних песама или ''[[Горски вијенац|Горског вијенца]]''.{{sfn|Копривица|1964|pp=111–125}} === У Четвртој офанзиви === [[Датотека:Na odru leži Pero Ćetković.jpg|лево|мини|250п|Фотографија са сахране Перa Ћетковића објављена у ''[[Њујорк тајмс]]у'' јануара 1944. године. У првом реду изнад одра стоје свештеник Ђорђије Калезић, Томо Ћетковић и [[Сава Ковачевић]]. Ђоко је у другом реду између Тома и Саве]] Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануара 1943.]] отпочела [[Четврта непријатељска офанзива]], јединице [[3. ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]], у чијем се Штабу налазио Ђоко, морале су напустити [[Босанска Крајина|Босанску крајину]] и под борбом се повлачити према [[Херцеговина|Херцеговини]] и Црној Гори. Уочи [[Напад НОВЈ на Прозор фебруара 1943.|напада на Прозор]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1943.|фебруара 1943.]] дошао је на [[Шћит]], где је у фрањевачком самостану био смештен [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]]. Овде је присуствовао састанку Врховног команданта са командантима [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве]], [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|Друге]] и [[3. ударна дивизија НОВЈ|Треће дивизије]]. Након састанка, поздравио се са Титом и изразио бојазан за његову безбедност у самостану, због опасности од бомбардовања. Његова бојазан остварила се већ сутрадан, када су непријатељски авиони бацили пет бомби на самостан. Током кратког боравка у Шћиту, упознао се са књижевником [[Владимир Назор|Владимиром Назором]], који га је када је чуо колико има година назвао најстаријим партизаном Југославије. Свој утисак о сусрету са Ђоком, Назор је забележио у свом дневнику ''С партизанима''.{{sfn|Копривица|1964|pp=126–137}} Приликом даљег повлачења, на [[Прењ]]у је пронашао ћерку Анђелију, која је била тешко рањена приликом борби за [[Прозор (Херцеговачко-неретвански кантон)|Прозор]]. Како би растеретио борце који су је носили, дао јој је свог коња и преузео даљу бригу о њој. Након преласка [[Неретва|Неретве]], пронашао је сина Бранка, који је због изнемоглости од тифуса ишао на штакама, а био је и додатно рањен комадићима гранате приликом непријатељског бомбардовања. Старање о рањеној деци током продора у Херцеговину било је веома исцрпљујуће за њега, али био је упоран. Након доласка у [[Невесињско поље]] Ђоко је заједно са Пером Ћетковићем, командантом Треће ударне дивизије заноћио у једној кући. Ујутру су их напали непријатељски авиони, а након њиховог одласка упозорио је Пера да се не креће превише јер ће се авиони вратити. Перо је ипак морао поћи у Штаб Десете херцеговачке бригаде и на том путу у близини села [[Оџак (Невесиње)|Оџак]] био је тешко рањен, а пар дана потом је преминуо. Сахрани Пера Ћетковића присуствовали су и представници енглеске војне мисије који су тада снимили неколико фотографија. На једној од фотографија види се Перово тело на одру, а око њега стоје свештеник Треће дивизије Ђорђије Каденић, Перов отац Томо Ћетковић, Ђоко Павићевић, Сава Ковачевић и други. Негативи фотографија са Перове сахране доспели су у [[Лондон]], а потом у [[Њујорк]], где је горе поменута фотографија 6. јануара 1944. била објављена у листу ''[[Њујорк тајмс]]''.{{sfn|Ivanović|1982|p=99}} Ова фотографија, на којој се виде Сава и Ђоко, била је једна од првих фотографија са југословенског ратишта која је доспела у западни свет.{{sfn|Копривица|1964|pp=126–137}} Након Невесиња, главнина Треће дивизије прешла је у [[Гатачко поље]], ослободила [[Гацко]] и извршила напад на усташко упориште [[Кула (Гацко)|Фазлагића кулу]]. Док су се водиле борбе око Гацког, Ђоко је размишљао како да пронађе гроб најстаријег сина Бранка, који је овде погинуо септембра 1941. године. Уз помоћ Благоте Рамовића, успео је да пронађе кућу сељака који је знао за погибију и гроб његовог сина. Након што је нашао синовљев гроб, организовао је пренос његових посмртних остатака на сеоско гробље.{{sfn|Копривица|1964|pp=126–137}}{{sfn|Копривица|1964|pp=138–141}} После напуштања Гацка, Ђоко је са Петом пролетерском бригадом наставио наступање према [[Никшић]]у, где су партизанске снаге почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.|маја 1943.]] успеле да на Јаворку разбију јаке италијанско-четничке снаге. Убрзо након ове борбе, добио је радосну вест да је његова ћерка Милојка успела да побегне из заробљеништва и поново се прикључи партизанима.{{sfn|Копривица|1964|pp=141–144}} === Поново у Црној Гори === Када је половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.|маја 1943.]] отпочела [[Битка на Сутјесци|Пета непријатељска офанизива]], непријатељске снаге су партизанске снаге потискивале према кањону [[Сутјеска (река)|Сутјеске]]. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централни комитет КПЈ]] донели су тада одлуку да се чланови Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на челу са [[Блажо Јовановић|Блажом Јовановићем]] пробију у Црну Гору, са задатком поновног организовања оружане борбе. Заједно са Савом Ковачевићем, Блажо је тада од чланова комитета и одабраних бораца формирао мањи батаљон с циљем да се пробије из обруча и пребаци у непријатељску позадину. За команданта батаљона био је одређен [[Никола Поповић (народни херој)|Никола Поповић]], а међу одабраним борцима, налазио се и Ђоков син [[Бранко Павићевић]]. Такође, међу члановима комитета и борцима батаљона налазили су се [[Радоје Дакић]], [[Пуниша Перовић]], [[Андрија Мугоша]], [[Бошко Ђуричковић]], Ђедо Милутиновић, Јанко Тадић и др. Желећи да се врати у Црну Гору, Ђоко је замолио Саву да и њега укључи у састав батаљона, што је овај након договора са Блажом учинио.{{sfn|Копривица|1964|pp=144–146}} [[Датотека:Grupa rukovodilaca NOB u Crnoj Gori 1942.jpg|300px|мини|десно|Ђоко Павићевић (скроз лево) са руководиоцима НОБ у Црној Гори, фебруара 1942. Слева надесно: Ђоко Павићевић, [[Саво Оровић]], [[Иван Милутиновић]], [[Милован Ђилас]], [[Митар Бакић]], [[Сава Ковачевић]], [[Радоје Дакић]] и [[Божо Љумовић]]]] Након неколико дана тешких борби на [[Вучево|Вучеву]], батаљон је у ноћи 11/12. јуна успео да изврши пробој и кроз непријатељске редове се пробије према Маглићу. Одатле су успели да се пробију преко [[Пива (река)|Пиве]] и дођу на територију Црне Горе, где су у подножју Жагрице наишли на збег народа, који је престрављен терором окупатора био потпуно деморалисан. За изнемогле борце, прелазак преко Жагрице био је један од најтежих напора у току пута од Сутјеске до Црне Горе. Иако доста старији и слабији од осталих, Ђоко је храбрио борце да издрже овај последњи напор. На катуну Латично у Пиви, борци су наишли на збегове народа који су их окрепили храном и млеком. Овде су се срели са борцима Пете пролетерске бригаде, чије су јединице биле разбијене у току пробоја на Сутјесци, па су кренули пут Црне Горе. Од њих су дознали појединости о пробоју Треће дивизије и [[Централна болница НОВЈ|Централне болнице]], као и погибији [[Сава Ковачевић|Саве Ковачевића]]. По доласку на [[Голија (Црна Гора)|Голију]], 19. јуна 1943. Покрајински комитет је извршио распоред другова у разне крајеве Црне Горе. Ђоко и његов син Бранко били су упућени на рад у [[Пјешивци|Пјешивце]].{{sfn|Копривица|1964|pp=146–152}} Након доласка у Пјешевице, придружила им се Ђокова ћерка Анђелија, која се налазила међу борцима који су се након Сутјеске пробили у Црну Гору. Пошто су на овом терену доминирали [[Југословенска војска у отаџбини|четници Драже Михаиловића]], Ђоко се са ћерком и сином скривао у једној пећини, где су им рођаци и јатаци доносили храну. Повремено су обилазили села и бавили се политичким радом, а били су повезани и са другим илегалцима. Илегални политички рад био је веома тежак у Пјешевицима, а посебно након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. када су Црну Гору окупирали [[Вермахт|Немци]]. Истог месеца, Ђоко је у [[Горње Поље|Горњем Пољу]], код Никшића присуствовао састанку Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку на коме је формиран Иницијативни одбор за сазивање антифашистичке скупштине Црне Горе и тада био изабран за члана Иницијативног одбора. Као велики поборник ослободилачке борбе још децембра 1941. постао је кандидат за члана Комунистичке партије, али услед бурних догађаја који су потом наступили и његовог одласка са главнином партизанских снага у Босну, изгубио је везу са члановима КПЈ који су га кандидовали за пријем у партију. Приликом боравка у Горњем Пољу, секретар Покрајинског комитета Блажо Јовановић сазнао је да Ђоко још није примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и одмах га учланио у његовој 71. години.{{sfn|Копривица|1964|pp=146–152}}{{sfn|Копривица|1964|pp=163–167}} Нешто касније, Указом Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 1. новембра 1943. додељен му је чин [[пуковник]]а НОВЈ.{{sfn|Зборник НОР|1949|p=377}} У току припрема за заседање народних представника учествовао је на сеоским зборовима и конференцијама. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.#15. новембар|15. новембра 1943.]] у [[Колашин]]у одржано заседање Земаљског антифашистичког веће народног ослобођења Црне Горе и Боке (ЗАВНОЦГиБ) као најстарији делегат Ђоко је отворио заседање. Као делегат учествовао је на Другом и Трећем заседању ЗАВНО Црне Горе и Боке, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1944.|јула 1944.]] када је оно прерасло у [[Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења|Црногорску антифашистичку скупштину народног ослобођења]] (ЦАСНО) постао је њен посланик. У пролеће 1944. када је одређени део Црне Горе био ослобођен, Ђоко је изабран за председника Црвеног крста за никшићки срез. Као делегат ЗАВНОЦГиБ учествовао је 1. маја 1944. на првој свечаној првомајској прослави у ослобођеном Колашину, на којој су учествовали представници из свих крајева Црне Горе. Као познати истакнути партизански борац био је позиван на свечане седнице на којима су формирани Народноослободилачки обласни одбори у [[Пљевља|Пљевљима]], [[Гацко]]м и другим местима. Након ослобођења Никшића 18. септембра 1944. Ђоко је у њему наставио са политичким радом све до краја рата. Овде је успео да окупи породицу и обнови породичну кућу.{{sfn|Копривица|1964|pp=167–173}} === Послератни период === [[Датотека:Tito sa najstarijim herojem Đokom Pavićevićem.jpg|мини|лево|300п|У друштву са [[Александар Ранковић|Александром Ранковићем]], [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]] и [[Пуниша Перовић|Пунишом Перовићем]] приликом уручења [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], априла [[1955]]. у [[Београд]]у]] Током рада у ослобођеном [[Никшић]]у, крајем [[1944]]. и почетком [[1945]]. године Ђоко се највише ангажовао у раду [[Црвени крст|Црвеног крста]]. Био је биран за председника Црвеног крста и потпредседника Народноослободилачког фронта у никшићком срезу, а потом и за члана Главног одбора [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Црне Горе]]. Одмах по завршетку [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1945.|маја 1945.]] био је пензионисан у чину [[пуковник]]а [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]]. На изборима за Уставотворну скупштину Црне Горе [[Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1946.#3. новембар|3. новембра 1946.]] био је изабран за народног посланика, а као најстарији посланик отворио је прву седницу [[Скупштина СР Црне Горе|Уставотворне скупштине]], одржану 20. новембра 1946. на [[Цетиње|Цетињу]].{{sfn|Копривица|1964|pp=174–196}} Упркос годинама и након рата је наставио са политичком активношћу, а посебно се ангажовао у току борбе Комунистичке партија Југославије са „[[Информбиро]]м” и касније у току [[Тршћанска криза|Тршћанске кризе]] говорећи на масовним састанцима и зборовима. Као почасни гост био је позиван на републичке и савезне конгресе и конференције Комунистичке партије, Народног фронта, [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца НОР]] и др. Године [[1952]]. је у [[Пећ (град)|Пећи]] присуствовао десетогодишњици формирања [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]]. Често су га обилазили ратни другови, међу којима су били [[Блажо Јовановић]], [[Вељко Зековић]], [[Пеко Дапчевић]] и др. Његова појава привлачила је пажњу уметника. Сликари [[Петар Лубарда]] и [[Јован Зоњић]] израдили су његове портрете, а вајар [[Стеван Боднаров]] бисту у бронзи.{{sfn|Копривица|1964|pp=174–196}} Присуствовао је на свечаностима приликом Титових посета Никшићу 20. септембра 1959.<ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/3544/photo/171|title=Poseta Nikšiću: dolazak i govor na mitingu|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> и 12. маја 1969,<ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/10976/photo/13|title=Dolazak i pozdravni govor u Nikšiću|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> а 9. маја 1965. присуствовао је свечаном пријему у [[Палата Србије|Палати федерације]] поводом двадесетпете годишњице [[Дан победе над фашизмом|победе над фашизмом]].<ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/7154/photo/168|title=Svečani prijem u Saveznom izvršnom veću|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> Преминуо је [[4. јун]]а [[1970]]. године у [[Никшић]]у у својој 98. години. Сахрањен је уз највише војне почасти на гробљу у Никшићу.{{sfn|Narodni heroji|1982|p=75}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=611}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]] и [[Орден за храброст]].{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=611}} Указом [[Председник СФРЈ|председника ФНР Југославије]] Јосипа Броза Тита за ''истакнути беспримерни хероизам у борби против народних непријатеља и осведочено јунаштво и заслуге у току Народноослободилачког рата од 1941. до 1945.'' одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji|1982|p=75}}{{sfn|Копривица|1964|pp=192–193}} Био је најстарији носилац овог високог југословенског одликовања, као и један од најдуговечнијих народних хероја. Од њега су поживели дуже једино стогодишњаци — [[Петар Матић]], [[Андреана Дружина]], [[Иван Денац]], [[Лазо Радаковић]] и [[Вецо Радичевић]]. Једна улица у [[београд]]ском насељу [[Котеж]] носи његово име.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/#!pretraga/Djoka+Pavicevica,+Beograd+(Palilula)|title=Pretraga: Ulica Đoka Pavićevića|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> == Записи о Ђоку == Као најстарији партизански борац, али и веома снажна личност која је у потпуности била предана борби и патриотизму, Ђоко Павићевић је оставио утисак на све личности са којима се упознао у току Народноослободилачког рата, а неки од њих су у својим ратним дневницима оставили забелешке о њему. Књижевник [[Мирко Бањевић]], који је у току рата уређивао партизанску штампу, крајем 1942. године је у листу ''Партизанска ријеч'', који је био орган Пете пролетерске бригаде, објавио репортажу о Ђоку Павићевић, у којој је написао пар речи о његовом изгледу и животном путу: [[Датотека:Orden narodnog heroja3.jpg|десно|мини|200п|[[Орден народног хероја]]]] {{цитат2|Густа сједа брада, кошчато мрко лице Ђока Павићевића, слика је старијех јунака какви су били хајдуци-осветници раје... Као мрки орле, данас стари Ђоко гази босанске планине и не уступа. На маршу је често носио и рањенике у најтежим тренуцима и тиме давао риједак примјер млађима. А где је било засједе и ту се показивао с пушком у старој руци. Он воли да иде са батаљоном. <br> — Само оваква војска, само оваква борба може извести народ из мука на прави пут за бољи живот. Оваквима треба да припада будућност. Досад, синко, није било правде! Не, не! <br>Тако и данас наглашава овај јунак старог кова. Он и данас мисли како би помогао нашој борби где год може. Он мисли и на повратак у завичај. Поуздан је да ће његови племеници поново устати...{{sfn|Копривица|1964|p=122}}}} О сусрету са Ђоком књижевник [[Владимир Назор]] је 15. фебруара 1943. у свом ратном дневнику, који је након рата објавио под називом ''С партизанима'', оставио следећи запис: {{цитат2|Нашао сам се овдје с оним партизаном из Црне Горе који је старији од мене. То је друг Ђоко. Какав ли је да од бога нађе! Једва је нешто крупнији и виши од мене, али каква глава! Још бујне власи; бијела рудаста брада покрила му готово читаво лице бакарне боје, чврста носа, дебелих бркова и дубоких бора. Чиме она највише сјећа на Зевсову главу, јесу Ђокове обрве, дуге, густе и црне. Увјерен сам да би се од њих могла потрести гора Олимп смо кад би Црногорац знао затрептати с њима као Хромосов син... Да сам сликар, цртао бих свакако ту браду, тај нос и те обрве, од којих се очи једва виде.{{sfn|Копривица|1964|p=128}}}} Правник и новинар [[Младен Ивековић]] је 9. марта 1943. у свом ратном дневнику, који је након рата објавио под називом ''Непокорена земља'', о Ђоку оставио следећи запис: {{цитат2|Од свих родољуба, који се овдје налазе на бризи штаба дивизије, најдражи ми је Ђоко Павићевић. Њему је преко седамдесет година. Из Црне Горе пошао је с првим партизанима... Херојски подноси Ђоко своју несрећу. Ни једном му у оку није засијала суза... Замишљен сједи понекад стари Ђоко и погнуте главе пјевуцка у своју браду муклим и продорним гласом јуначке црногорске напјеве (Кад Ђоко пјева, сви знамо, да га обузимају мисли о дјеци и жени). Тако он растјерује тугу. Сви су према њему пажљиви, сви га воле.{{sfn|Копривица|1964|p=127}}}} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref={{harvid|Зборник НОР|1949}}|title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945.|year=1949|publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=58734343}} * {{Cite book| ref=harv|last=Копривица|first=Андрија|year=1964|title=Најстарији партизан Југославије — народни херој Ђоко Павићевић|publisher=Просвета|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=130334471}} * {{Cite book| ref={{harvid|Hronologija|1964}}|title=Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945.|year=1964|publisher=Vojno-istorijski institut|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50018311}} * {{Cite book| ref={{harvid|Пета пролетерска|1972}}|title=Пета пролетерска црногорска бригада зборник сећања том -{II}-|year=1972|publisher=Војноиздавачки завод|location=Београд|url=http://www.znaci.net/00003/707.htm|id=}} {{COBISS|ID=512177245}} * {{Cite book| ref={{harvid|Vojna enciklopedija|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јанковић|first=Блажо|authorlink=Блажо Јанковић|year=1975|title=Четврта пролетерска црногорска бригада|publisher=Војноиздавачки завод|location=Београд|url=http://znaci.net/00001/148.htm|id=}} {{COBISS|ID=117476871}} * {{Cite book| ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book| ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ivanović|first=Aleksa|year=1982|title=Pero Ćetković životni put i revolucionarno delo|publisher=Dečje novine|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=22684167}} * {{Cite book| ref={{harvid|Narodni heroji|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} * {{Cite book| ref=harv|last=Kučan|first=Viktor|year=1996|title=Borci Sutjeske|publisher=Zavod za udžbenike i nastavna sredstva|location=Beograd|url=http://www.znaci.net/00001/129.htm|id=}} {{COBISS|ID=48005900}} * {{Cite book| ref={{harvid|Споменица|2000}}|title=Споменица црногорским антифашистима 1941—1945|year=2000|publisher=Одбор за обиљежавање шездесетогодишњице Тринаестојулског устанка у Црној Гори|location=Цетиње|url=http://www.znaci.net/00001/193.htm|id=}} {{COBISS|ID=512047084}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Đoko Pavićević}} * {{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2017/07/oko-pavicevic-roen-1872-nas-najstariji.html|title=Zašto sam se opredelio za partizane|website=www.yugopapir.com|date=c. 1967}} {{Народни хероји-Никшић}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{Шаблон:НОБ-сјајни и добри чланци}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{сјајан чланак}} {{DEFAULTSORT:Павићевић, Ђоко}} [[Категорија:Рођени 1872.]] [[Категорија:Умрли 1970.]] [[Категорија:Никшићани]] [[Категорија:Црногорски војници у Првом свјетском рату]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Пуковници ЈНА]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Црне Горе]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - П]] p3ljy9hunshwcdoyj7aylcvnpbqaovo 0 465988 25114304 22816160 2022-07-19T16:31:26Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЋА СТОЈКОВИЋ | слика = Mica Stojkovic.jpg | опис_слике=Мића Стојковић | датум_рођења = 1919 | место_рођења =[[Умчари]], код [[Гроцка|Гроцке]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевство СХС]] | датум_смрти = [[фебруар]] [[1943]]. ('''24''' год.) | место_смрти =[[Јајинци]], код [[Београд]]а | држава_смрти = [[Србија]] |професија=судент [[Медицина|медицине]] |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[8. октобар|8. октобра]] [[1953]]. }} '''Миливоје Стојковић Мића''' ([[Умчари]], код [[Гроцка|Гроцке]], [[1919]]. — [[Јајинци]], код [[Београд]]а, [[фебруар]] [[1943]]), студент медицине, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == [[Датотека:Wiki Šumadija XIV Monuments in Grocka 122.jpg|мини|лево|Спомен биста у Гроцкој]] Рођен је [[1919]]. године у вароши [[Умчари]]ми, код [[Гроцка|Гроцке]]. После завршетка основне школе и гимназије, студирао је на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету]] у [[Београд]]у. Током студентских дана дошао је у додир са сртудентским револуционарни покретом и постао његов присталица. Иако није био члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]] и [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] учествовао је у скоро свим акцијама, демонстрацијама и другим манифестацијама студената [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]]. [[Априлски рат]] и окупација [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], затекли су га у родном месту. Одмах по окупацији, повезао се са члановима КПЈ и учествовао у организовању устанка. Био је један од организатора Прве грочанско-смедеревске партизанске чете. У чети је најпре био борац, а потом командир вода. Ова чета је касније укључена у састав [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]]. Због активности које је испољио током организовања устанка, као и храбрости у првим борбама, током лета [[1941]]. године, примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Убрзо по пријему у Партију, повучен је из Одреда и послат на политички рад на теритроју грочанског среза, где је укуљчен у чланство Среског комитета КПЈ. Почетком [[1942]]. пребачен је на терен [[Градска општина Младеновац|Младеновца]], где је био члан Окружног комитета КПЈ за Младеновац. Октобра [[1942]]. године, био је издат окупатору. [[Трећи рајх|Немци]] су тада опколили кућу у којој се налазио. Пошто је одбио да се преда, ступио је у неравноправну борбу, у којој је био тешко рањен, а потом заробљен. По заробљавању је био послат у [[Бањички логор]]. У логору је био мучен и од њега је било тражено да изда остале чланове Комунистичке партије, припаднике и помагаче [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] и друге људе који су помагали партизане на територији [[Градска општина Младеновац|Младеновца]]. Пред иследницима Мића се храбро држао и није проговарао ни речи. Стрељан је фебруара [[1943]]. године на стратишту у [[Јајинци]]ма. За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[8. октобар|8. октобра]] [[1953]]. године. [[ОШ „Мића Стојковић” Умчари|Основна школа]] у Умчарима носи његово име. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Београд}} {{Народни хероји-лекари}} {{DEFAULTSORT:Стојковић, Мића}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - С]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] gy56sx3blw9eor12ewl3n7a1zb2jf0i 0 466031 25114412 24515869 2022-07-19T17:22:03Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МИЛИЦА ВУЧИНИЋ |слика=Milica Vucinic.jpg |опис_слике=Милица Вучинић |датум рођења={{датум рођења|1921|5|10|}} |место рођења=[[Церово (Никшић)|Церово]], код [[Никшић]]а |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1943|3|20|1921|5|10|}} |место смрти=[[Шипачно (Невесиње)|Шипачно]], код [[Невесиње|Невесиња]] |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија= |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Милица Вучинић''' ([[Церово (Никшић)|Церово]], код [[Никшић]]а, [[10. мај]] [[1921]] — [[Шипачно (Невесиње)|Шипачно]], код [[Невесиње|Невесиња]], [[20. март]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[10. мај]]а [[1921]]. године у селу [[Церово (Никшић)|Церову]], код Пјешиваца, у близини [[Никшић]]а. После завршетка основне школе није се даље школовала. Остала је кући и маћехи помагала у кућним пословима. Миличин отац, Радован је био учесник [[Балкански ратови|Балканских]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]], и поред ње имао је још два сина - Бошка и Ђорђија.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=334}} Миличин најстарији брат Бошко, био је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] и писао је текстове за Слободну мисао и друге листове и часописе, а била му је и штампана брошура Положај сељаштва у Црној Гори. Пред почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]], Бошко је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. На Милицу и млађег брата Ђорђију, Бошкова активност је оставила доста утицаја и они су постали симпатизери револуционарног покрета. Током [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]], све троје су ступили у герилски одред у селу [[Драговића Поље|Драговљићима]]. Бошко је био секретар Општинског, а потом члан Среског комитета СКОЈ-а. Ђорђије је био [[политички комесар]] Драговољске партизанске чете, а Милица болничар те чете. Фебруара [[1942]]. године, по наређењу [[Главни штаб НОВ и ПО Црне Горе|Главног штаба НОП одреда Црне Горе]], Штаб [[Никшићки партизански одред|Никшићког партизанског одреда]] формирао је батаљон од 450 бораца и упутио га у помоћ [[Комски партизански одред|Комском партизанском одреду]], који се налазио у [[Васојевићи]]ма. Милица и њен брат Ђорђије били су борци овог батаљона. За свега неколико дана борби, Батаљон, у коме су били Милица и њен брат, успео је да очисти од [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], територију Роваца и Прекобрђа и избије у Штавањ на правцу [[Лијева Ријека (Подгорица)|Лијеве Ријеке]]. У јурушу, током једне од ових борби, погинуо је Миличин брат Ђорђије (1928—1942). Милица је тада узела његов опасач, пушку и бомбе и одлучила да место брата настави даљу борбу против окупатора. Заједно са батаљоном учествовала је у тешким борбама током [[Трећа непријатељска офанзива|Треће непријатељске офанзиве]]. После формирања [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]], јуна [[1942]]. године, Милица је укључена у Прву чету Првог батаљона. Нарочито се истакла у борбама бригаде од [[22. јул]]а до [[2. август]]а [[1942]]. године, током пробоја правцем [[Врбница]]-[[Прозор (град)|Прозор]], као и на планинама Требилини, [[трескавица|Трескавици]] и Забрђу. По доласку бригаде у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]] и централну [[Босна|Босну]], Милица је због својих дотадашњих залуга постављена за политичког делегата вода. Учествовала у свим борбама, а посебно се истакла током [[Операција Вајс I|Четврте непријатељске офанзиве]] - у борбама и јуришу на [[Прозор (град)|Прозор]], [[Коњиц]] и [[Невесиње]]. У борбама за Прозор учествовала је као [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаш]] и јуришала је на непријатељске бункере. Погинула је [[20. март]]а [[1943]]. године у борбама против четника, код села [[Шипачно (Невесиње)|Шипачно]], у близини [[Невесиње|Невесиња]]. Недуго потом, у борбама током [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], погинуо је и Миличин старији брат Бошко (1920—1943). Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 182/51 20. децембра 1951, проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref name="Сл. весник 19/52" >{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40317/Sluzbeni_vijesnik_1952-10-01_19.pdf|title=Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 19/III|website=www.sistory.si|date=1. 10. 1952}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Никшић}} {{Жене народни хероји-Црна Гора}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Вучинић, Милица}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Никшићани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] qqyvubdob8y4oj3lsbgxbna20bsghgh 0 466105 25114657 23474310 2022-07-19T19:26:40Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Војо Ковачевић (вишезначна одредница)]]}} {{Херој М |дидаскалија=ВОЈИН КОВАЧЕВИЋ | слика = Vojin Kovacevic.jpg | опис_слике=Војин Ковачевић | датум_рођења = {{Датум рођења|1913|3|2}} | место_рођења =[[Долови (Даниловград)|Долови]], код [[Даниловград]] | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|9|2|1913|3|2}} | место_смрти =[[Загреб]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=студент [[Економија|економије]] |КПЈ=[[1937]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[14. децембар]] [[1949]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}} }} '''Војин Војо Ковачевић''' ([[Долови (Даниловград)|Долови]], код [[Даниловград]], [[2. март]] [[1913]] — [[Загреб]], [[2. септембар]] [[1941]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[2. март]]а [[1913]]. године, у селу [[Долови (Даниловград)|Доловима]] код [[Даниловград]]а. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршене основне школе, наставио је школовање и, уз малу помоћ родитеља и своје велико напрезање, зарађујући сам, успео је да заврши Трговачку академију. После матуре радио је као дневничар у Финансијској дирекцији у [[Подгорица|Подгорици]], у којој је постојала јака партијска организација, и где је Војо почео да организовано ради за [[раднички покрет]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=419}} После одслужења војног рока, [[1935]]. године, запослио се у Месној контроли при Дирекцији ПТТ-а у [[Загреб]]у, и истовремено почео студије на Високој економској школи. Наставио је рад у [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савезу комунистичке омладине Југославије]] и у студентском друштву „Свјетлост“. Због веома активног учешћа у револуционарном покрету и СКОЈ-у, [[1937]]. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=419}} [[Априлски рат]] и капитулација [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] затекла га је у [[Загреб]]у, где је, по задатку Партије, остао као илегалац у [[Загреб у Народноослободилачкој борби|окупираном граду]]. Био је најпре члан Рејонског комитета Другог рејона у Загребу, а потом, од августа [[1941]]. године, члан Бироа Месног комитета [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] за Загреб. Почетком септембра ухапсили су га [[Трећи рајх|Немци]] и [[Усташка војница|усташе]], приликом извршавања задатка. Подвргнут је страховитом мучењу и после петосатног непрекидног мућења, издахнуо у затвору. И поред страшног мучења Војо није одао никог из своје организације, као ни то да је у данима пред хапшење радио на припремама [[Диверзије у Народноослободилачкој борби|диверзије]] која је изведена у загребачкој телефонској централи, [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#14. септембар|14. септембра 1941]]. године.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=419}} Читава Војинова породица је учествовала у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]]. Током рата погинули су његов отац Радосав и његова два брата, обојица предратни комунисти, а два друга брата и сестра су носиоци [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] Године [[1968]]. његови посмртни остаци су пренесени и сахрањени у новоизграђену [[Гробница народних хероја у Загребу|Гробницу народних хероја]] на загребачком гробљу [[Мирогој]], заједно са осталим истакнутим руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког]] и [[Раднички покрет|радничког покрета]] [[Хрватска|Хрватске]], међу којима су [[Раде Кончар]], [[Ђуро Ђаковић]] и други.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=419}} Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) [[11. јул]]а [[1945]]. постхумно је одликован [[Орден заслуга за народ|Орденом заслуга за народ првог реда]].<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/1F5FAB21D5D343C3A637ABB2B26F7A80.pdf|title=Службени лист ФНРЈ 95/45|website=www.slvesnik.com.mk|date=7. 12. 1945}}</ref> Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] [[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=419}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{Народни хероји-Загреб}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Ковачевић, Војин}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Мирогој у Загребу]] h31efle9st4aougkg5qlmw4aae1lueg 0 466863 25115024 22017804 2022-07-20T02:17:11Z UserNameSRB 198340 Ситне измене wikitext text/x-wiki {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | слика = | опис_слике = | мјесто =Феризовићи | ентитет =Република Српска | општина =Рогатица | надм висина = | популација ={{decrease}} 28 | површина = | процена = | година = | поштански код = | позивни број = | гшир =43.80194 | гдуж =18.96556 }} '''Феризовићи''' су насељено мјесто у [[Општина Рогатица|општини Рогатица]], [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Према попису становништва из [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|2013.]] у насељу је живјело само 28 становника. == Географија == {{...}} == Историја == {{...}} == Становништво == {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961= |п1971= |п1981= |п1991=59 }} == Референце == {{reflist}} == Види још == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} * [[Општина Рогатица]] {{Општина Рогатица}} {{DEFAULTSORT:Феризовићи}} [[Категорија:Општина Рогатица]] [[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] 4vz0naa7z08dmkfboidellk4vvxnq0w 25115025 25115024 2022-07-20T02:18:07Z UserNameSRB 198340 /* Становништво */Ситна ажурирања wikitext text/x-wiki {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | слика = | опис_слике = | мјесто =Феризовићи | ентитет =Република Српска | општина =Рогатица | надм висина = | популација ={{decrease}} 28 | површина = | процена = | година = | поштански код = | позивни број = | гшир =43.80194 | гдуж =18.96556 }} '''Феризовићи''' су насељено мјесто у [[Општина Рогатица|општини Рогатица]], [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Према попису становништва из [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|2013.]] у насељу је живјело само 28 становника. == Географија == {{...}} == Историја == {{...}} == Становништво == {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961= |п1971=120 |п1981=85 |п1991=59 |п2013=28 }} == Референце == {{reflist}} == Види још == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} * [[Општина Рогатица]] {{Општина Рогатица}} {{DEFAULTSORT:Феризовићи}} [[Категорија:Општина Рогатица]] [[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] mtvp6a8uc6x1fdf2490mme29eizt4j4 0 466922 25115026 24115894 2022-07-20T02:21:17Z UserNameSRB 198340 Ситне измене wikitext text/x-wiki {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | слика = | опис_слике = | мјесто =Живаљевина | ентитет =Република Српска | општина =Рогатица | надм висина = | популација ={{decrease}} 36 | површина = | процена = | година = | поштански код = | позивни број = | гшир =43.81944 | гдуж =18.98693 }} '''Живаљевина''' је насељено мјесто у [[Општина Рогатица|општини Рогатица]], [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Према попису становништва из [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|2013.]] у насељу је живјело 36 становника. == Географија == {{...}} == Историја == {{...}} == Становништво == {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961= |п1971= |п1981= |п1991=47 }} === Презимена === * Жижовић<ref name="Рогатица: У експлозији бомбе једно лице погинуло, четири повријеђена">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=59118 |title=Рогатица: У експлозији бомбе једно лице погинуло, четири повријеђена |author= |authorlink= |coauthors= |date=5. 4. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=5. 4. 2012. }}</ref> == Референце == {{reflist}} == Види још == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} * [[Општина Рогатица]] {{Општина Рогатица}} {{DEFAULTSORT:Живаљевина}} [[Категорија:Општина Рогатица]] [[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] l7m2q2riwjq5xs5wgv77jd15km1u90a 25115027 25115026 2022-07-20T02:22:28Z UserNameSRB 198340 /* Становништво */Ситна ажурирања wikitext text/x-wiki {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | слика = | опис_слике = | мјесто =Живаљевина | ентитет =Република Српска | општина =Рогатица | надм висина = | популација ={{decrease}} 36 | површина = | процена = | година = | поштански код = | позивни број = | гшир =43.81944 | гдуж =18.98693 }} '''Живаљевина''' је насељено мјесто у [[Општина Рогатица|општини Рогатица]], [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Према попису становништва из [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|2013.]] у насељу је живјело 36 становника. == Географија == {{...}} == Историја == {{...}} == Становништво == {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961= |п1971=103 |п1981=127 |п1991=47 |п2013=36 }} === Презимена === * Жижовић<ref name="Рогатица: У експлозији бомбе једно лице погинуло, четири повријеђена">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=59118 |title=Рогатица: У експлозији бомбе једно лице погинуло, четири повријеђена |author= |authorlink= |coauthors= |date=5. 4. 2012.|format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=5. 4. 2012.}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Види још == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} * [[Општина Рогатица]] {{Општина Рогатица}} {{DEFAULTSORT:Живаљевина}} [[Категорија:Општина Рогатица]] [[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] 7gr3nxpumt4hki6gznu0ygl97enlnkg 0 469564 25114627 24432238 2022-07-19T19:19:36Z 178.220.212.54 Promenio sam gresku koju je neki glupi pacetik napravio namerno, da se svetii wikitext text/x-wiki {{originalno istraživanje}} {{malo_inlajn_referenci}} '''Srpski hip hop''' se odnosi na sve [[hip-hop]] žanrove na [[Српски језик|srpskom jeziku]], pre svega u [[Србија|Srbiji]], [[Република Српска|Republici Srpskoj]], [[Црна Гора|Crnoj Gori]], ali i [[Дијаспора|dijaspori]]. Iako se sama hip-hop kultura sastoji od četiri osnovna elementa (repovanje, [[Диск-џокеј|di-džejing]], [[grafiti]] i [[Брејкденс|brejkdens]]), u Srbiji je repovanje najzastupljeniji deo te [[Култура|kulture]]. == Istorija == Hip-hop kultura u Srbiji datira od početka osamdesetih godina dvadesetog veka, kada su nastale „-{b-boy}-” grupe, koje su predstavljale hip-hop kulturu, a najviše [[brejkdens]], ali je među njima bilo mnogo delinkvenata koji su ispoljavali nasilje i predstavljali „-{gangsta rap}-”, koji vuče korene iz Amerike, gde je hip-hop inače i nastao. Prvo hip-hop izdanje je 1984. izdato za [[Југотон|Jugoton]] i to je ''-{Degout EP}-'', koju je snimila manje poznata grupa -{[[The Master Scratch Band]]}-. Tada је u Srbiji hip-hop i dalje bio stran pojam, najčešće odbacivan. Ipak, čovek zvani Bane (sadašnji član grupe [[Sanšajn]]) odlazi na razmenu učenika u [[Сједињене Америчке Државе|SAD]], gde ga tamošnji ljudi odvode na koncert grupe -{[[N.W.A]]}-. Oduševljen ovom vrstom muzike on odmah šalje kasete u [[Београд|Beograd]] i po povratku osniva grupu -{[[Green Cool Posse]]}-. Iz grupe se posle odvajaju Bane i Andrej i tada nastaje već legendarna grupa Sanšajn. U to vreme za rep je čuo i Aleksandar Džankić a.k.a ''MC Best'', koji je veoma zaslužan za proboj rep muzike u Srbiji. On je osnovao grupu -{[[Who Is The Best]]}- (1988). Osnivaju se još neke demo grupe pod naletom ove dve, a prvenstveno treba spomenuti grupu [[Robin Hood (grupa)|Robin Hood]], čiji je osnivač bio Kiza (Boban). Ipak, kao početna tačka srpske hip-hop kulture pominje se [[1987]]. godina i prvi singl grupe [[Badvajzer (grupa)|Badvajzer]] (-{Budweiser}-) — ''Ponoćna Trka''.<ref>{{cite web|title=Badvajzer — ''Ponoćna Trka'' |url=https://www.youtube.com/watch?v=vyBglvB3mUY |website=youtube.com |accessdate=07. 09. 2018}}</ref> Tada su postojale i još neke demo grupe kao što su [[Bez kaucije]], [[Crno-bela veza]] ili [[Jedva smo se skupili]] (JSSS), koji su imali hit ''Zalazak Sunca'' (''Tina''). Rep u Srbiji dostigao je neku veću popularnost osnivanjem gorepomenutih demo grupa: -{Budweiser}-, koju je 1987. osnovala pet članova (Krle, Cera, Krasa, Dušan i Sale), -{[[Green Cool Posse]]}-, koju je 1988. osnovao Bane iz sadašnje grupe Sanšajn, -{[[WHO Is The BEST]]}-, koju je 1988. osnovao -{MC Best}-, i -{Robin Hood}-, koju je 1988. godine osnovao Kiza. Do prvog talasa i masovne slušanosti repa (od '80 do '95) nije izdat nijedan zvanični album. Najznačajnije ličnosti koje su doprinele prodoru hip-hop kulture u Srbiju su: Krle, Cera, Krasa, Dušan i Sale (-{Budweiser}-), Aleksandar Džankić i Andrej Ivančević (-{WHO Is The BEST}-), Bane (-{Sunshine}-), Boban (-{Kiza Robin Hood}-). Interesovanje za hip hop ljudima je najviše približio Aleksandar Džankić, koji je od 1992. na [[Politika (radio)|radio ''Politici'']] vodio emisiju ''GETO'', jer je reklamirao andergraund kulturu. Podstakao je i mnoge da počnu da se bave repom. Tad se osnivaju i još neke grupe van Beograda kao što su -{[[2B4 Time]]}- iz Smedereva i -{[[Sound Control]]}- iz Niša. === Prvi talas === Prvi zvanični srpski rеp album ''Da li imaš pravo'', nazvan po istoimenoj pesmi, izdat je [[1995]]. godine, a delo je beogradskog repera zvanog [[Гру|Gru]] (Dalibor Andonov).<ref>{{cite web|title=Gru — Da li imaš pravo |url=https://www.youtube.com/playlist?list=PLS8QtcLjo4mtu_en-RSwl-nFdY6xkpT68 |website=youtube.com |accessdate=07. 09. 2018}}</ref> Ovaj album se ujedno smatra i početkom prvog talasa srpskog hip-hopa. Na tom albumu je u pesmama gostovao [[Delarno bend]] (prvi srpski rege bend), zbog koga je Gru sa ovim albumom i postao popularan. Ubrzo potom izlazi i dotad jedini album grupe -{Robin Hood}- — ''Da li osecaš bes'', zbog koga je i malo starija populacija zavolela srpski rep. Kiza, Žabac i Pera, sa svojim eksplicitnim tekstovima, opisivali su tadašnji život na ulicama Beograda, kao i dešavanja u Srbiji tokom 90-ih godina. Najpopularnije pesme sa tog albuma sigurno su ''3223''<ref>{{cite web|title=Robin Hud — 3223 |url=http://www.youtube.com/watch?v=w4R-s5nE4nQ |website=youtube.com |accessdate=07. 09. 2018}}</ref> i ''Geto Storija''.<ref>{{cite web|title=Robin Hud — Geto Storija |url=http://www.youtube.com/watch?v=4L-gqLchOEA&feature=related |website=youtube.com |accessdate=07. 09. 2018}}</ref> Toj grupi su mnogi predviđali izvanrednu karijeru, ali nedostatak novca je postao neprobojna granica za njihov drugi album (kasnije se grupa raspala). Najveći zamah prvi talas imao je tokom [[1997]]. i [[1998]]. godine. Prvi talas je napravio odličnu osnovu za napredak i razvoj hip-hop kulture budućim generacijima na ovim prostorima, a ljudi koji su najviše dobrineli ovom razdoblju svakako su : Gru, -{[[Sha-Ila]]}-, -{[[Who Is The Best]]}-, SBZ/SUPPAHOUSE (STRUKA, SEVEN, BVANA), -{[[Black In Soul]]}-, -{[[Rhythm Attack]]}-, -{[[2B4Time]]}-, -{[[Feel The Pain]]}-, -{[[Mad Doggz]]}-, -{[[S.K.I.D.S.]]}-, -{[[Ding Dong]]}-, -{[[Vudu Popaj]]}-, -{Full Moon (Shorty & Juice)}-, -{[[Стрејт џекин|Straight Jackin]]}-, [[Beglrade Ghetto]], -{[[C-Ya]]}-, [[187 (grupa)|187]], -{[[Sanšajn (grupa)|Sunshine]]}-, -{[[Bad Copy]]}- i Montenigersi iz Crne Gore, koji su bili takođe veoma popularni. U to vreme srpska rep scena je bila veoma razgranata i među jačima u Evropi, svako je imao priliku da prezentuje svoj rad preko radija da li u emisiji Geto, u emisiji Talasi na -{Yu}--Radiju ili npr. kod Scara u emisiji na radiju ''Vožd''. Pored ovih ekipa kоје su izdalе albume, bilo je još dosta i nekvalitetnih, a i kvalitetnih demo grupa kao sto su: -{[[B.A.P.]]}-, [[Sekcija Mraka]], -{[[Guerrilla]]}-, -{[[White Niggaz]]}-, [[Crni Protokol]], -{[[Carlito]]}-, -{[[Ghetto Wariors]]}- iz Beograda, -{[[Play Again]]}- i -{[[Funky Guerrilla Crew]]}- iz Novog Sada, -{[[Extravaganja]]}- i [[Vanama]] iz Valjeva, [[Maćeha Priroda]] iz Niša, [[Serpentera]] iz Kruševca itd. Međutim, usled izbijanja rata na Kosovu i Metohiji, talas je utihnuo sa samo nekoliko albuma u periodu 1999—2001. U tom ratu je (1999) poginuo Miki boj iz grupe Bed Kopi, posle čije smrti se drugi član grupe, tada manje popularni [[Ајс Нигрутин|Ajs Nigrutin]], povukao sa scene na godinu dana, da bi se 2000. upoznao sa [[Skaj Vikler]]om i zajedno sa starim poznanikom -{[[Timjah]]}--om, obnovio grupu Bed Kopi, koja je do vrha popularnosti i stigla u tom sastavu. Za vreme prvog talasa hip-hop je bio apsolutno najviše poštovan od strane medija, a poznati hitovi iz tog vremena još su i pesme ''Karantin'' [[Vudu Popaj]]a i ''Sam protiv svih'' grupe -{[[C-Ya]]}-. === Drugi talas === Drugi talas srpskog hip-hop-a vezan je za [[2002]]. godinu sa pojavom izdavačke kuće ''-{[[Bassivity Music]]}-'', koja je izdavala isključivo rep albume srpskih, bosanskih i hrvatskih izvođača. Prava ekspanzija hip-hop kulture usledila je nakon prvog izdanja -{Bassivity Music}--a pod nazivom -{V.I.P.}- — ''Ekipa stigla'' i taj album se uzima kao početak drugog talasa. Hit koji je grupi -{V.I.P.}- doneo slavu širom bivše Jugoslavije je pesma ''Ako riba drolja postane'',<ref>{{cite web|title=V.I.P. — Ako riba drolja postane |url=https://www.youtube.com/watch?v=6h0PLAUBK0A |website=youtube.com |accessdate=08. 09. 2018}}</ref> koja se u to vreme prikazivala na skoro svim kako muzičkim tako i informativnim TV kanalima. [[Beogradski sindikat]] sa politički motivisanom pesmom ''Govedina''<ref>{{cite web|title=Beogradski sindikat — Govedina |url=https://www.youtube.com/watch?v=p_W7VA-gSqQ |website=youtube.com |accessdate=08. 09. 2018}}</ref> uzburkao je celu medijsku javnost Srbije, a [[Prti Bee Gee]] sa pesmama iz njihovog prvog albuma ''Grejtest Hits''<ref>{{cite web|title=Prti Bee Gee — Grejtest Hits |url=https://www.youtube.com/watch?v=M03QzwxYGxI |website=youtube.com |accessdate=08. 09. 2018}}</ref> uvodi i popularizuje -{[[Junkee]]}- u hip-hop kulturu. Treba pomenuti da se u tom periodu između [[2002]]. i [[2006]]. godine pojavljuju i albumi ljudi iz takozvanog prvog hip-hop talasa, a sigurno najveću pažnju izaziva Đusov prvi solo album ''-{Hiphopium 1}-'', na kome se javljaju par hitova kao što je ''Keš, kolica''. U 2004. godini izlazi četvrti Gruov album ''Beogard'' i hit pesma ''Stara škola nova škola''<ref>{{cite web|title=Gru — Stara škola nova škola |url=https://www.youtube.com/watch?v=sLmqBdrgczY |website=youtube.com |accessdate=08. 09. 2018}}</ref> kao i album ''[[Sve sami hedovi]]'' grupe Bed kopi, sa kog se izdvaja pesma ''-{Uno due tre}-''.<ref>{{cite web|title=Bad Copy — Uno due tre |url=https://www.youtube.com/watch?v=ad2RoYdyJD0 |website=youtube.com |accessdate=08. 09. 2018}}</ref> Pojavilo se i mnoštvo (tada) mladih i perspektivnih izvođača kao što su: Monogamija, -{[[Don Trialeon]]}- (-{Trial}-), -{[[Bauk Squad]]}-, -{FTP!}-, -{Hain Teny}-, [[KG Odred]], [[ТХЦФ|THC la Familija]],-{Flow & Empty}-, -{[[Demonio]]}-, Lud, [[Марчело|Marčelo]], [[DeNiro]], [[Beton Liga]], [[Krang]], [[Blokovski]], -{[[3Polis Tribe]]}-... Tu su i oni iz stare škole koji su tek sad izlazili iz senke, tu se pre svega misli na [[Trip-R]]-a koji je organizovao radio emisije ''Provera Mikrofona'' po celoj Srbiji i njegova grupa [[CB4]], zatim tu su -{Suid}-, -{X3M}-, -{D-Fence}-, -{Shorty}-, -{Big Boss}-, -{Jan Zoo}- itd. Srpski rep dostigao je svoj vrhunac [[2005]]. godine sve do smrti [[Moskri]]ja, člana grupe Prti Bee Gee (25. 8. 2005). To se smatra jednim od najbolnijih udaraca srpskoj rep sceni. Na kratko su se iz rada povukli Prti Bee Gee, čiji je Moskri bio lider. Ubrzo su izdali album ''Moskri [77-05]'', u znak sećanja na preminulog člana grupe. Iako je u to vreme pobornika hip-hop kulture bilo sve više, ona sa [[2006]]. godinom počinje polako da gubi medijski prostor koji je do tada imala u Srbiji. Poslednji album drugog talasa koji je ujedno obeležio raspad izdavačke kuće -{Bassivity Music}- i najavio početak nekog novog talasa (pod uticajem interneta i novih tehnologija) jeste svakako THC la Familija i pesma ''Za ulicu ortake''.<ref>{{cite web|title=THC la Familija — Za ulicu ortake |url=https://www.youtube.com/watch?v=6BbqReJUrKw |website=youtube.com |accessdate=08. 09. 2018}}</ref> === Treći talas === Posle 2006. godine i raspada ''-{[[Bassivity Music]]}-''-a, hip-hop u Srbiji doživeo je izvesne promene. Pojavom brzog interneta i novih tehnologija, rep muzika je postala dostupnija široj publici. U to vreme na internetu se pojavljuju globalne društvene mreže kao što je ''-{[[Myspace]]}-'', koji je svojim korisnicima omogućio povezivanje i promociju kako demo, tako i već afirmisanih izvođača iz različitih muzičkih žanrova i zemalja. Ovu društvenu mrežu počinju da koriste masovno mladi izvođači koji su pod uticajem drugog talasa hip-hop-a u Srbiji počeli da snimaju svoje prve demo trake. Za početak trećeg, a ujedno i kraj drugog talasa uzima se album ''-{THC la Familija}-'' koji je izašao početkom 2007. godine. Od 2007, najstarija nezavisna etiketa u Srbiji, -{Take It Or Leave It Records}- (osnovan 1992), a njihova pod-etiketa -{Rap Cartel}- objavljuje skoro svaki rep album tog vremena. Prvo rep izdanje -{Rap Cartel}--a bila je kompilacija ''-{Rap Cartel - Pablo je pao Vol. 1}-''. Glavni rep izvođači i poznati članovi -{Rap Cartel}--a su: [[Sha (pevač)|Sha]], [[Bata Barata]], [[Monogamija (grupa)|Monogamija]], [[Bičarke na Travi]], [[Bvana iz Lagune]], -{[[Hartmann]]}-, -{[[J Cook]]}-, [[MAKS]], [[Prti BeeGee]], -{[[Day Who]]}-, [[Deniro]], -{[[Vox]]}- i mnogi drugi, manje poznati, umetnici. Ova izdavačka kuća je takođe objavila i prvi licencirani album iz Amerike, -{Havikk}- (-{South Central Cartel}-) — ''-{Rhyme Son}-''. U periodu 2007—2008. srpski rep dobija i prvu izdavačku kuću posle duže vremena — -{Ltdfm Music}-, napravljenu od strane par rep grupa. Ovaj lejbel je jedan od ključnih u vraćanju i razvijanja rep scene u Srbiji. Članovi -{Ltdfm Music}--a su [[Biro (grupa)|Biro]] (-{[[Code aka Lekr]]}-, [[Stiven Drama]], [[Coa Morfijum]] i -{[[Choda Bad Voice]]}-), [[Lider (reper)|Lider]], [[Kg Odred]], -{[[Zhozi Zho]]}-, -{[[Miloš Stojanović (Smoke Mardeljano)]]}-, [[Coa DNK]] i -{[[2Bad]]}-. U tom periodu izlazi serija pesama niškog repera [[Rolex]]-a i njegove grupe [[One Shot]] ([[Rolex]], [[Mali Mire]], [[Zli Toni]]), a posebna popularnost prati pesmu ''Air Max i 20 evra'' i ovu ekipu stavlja na mapu. Početkom 2010. pojavljuju se novi predstavnici repa u Srbiji kao što su [[Marlon Brutal]], -{[[Sick Touch]]}-, [[Pshioaktiv Trip]] i [[Sale Tru]] koji su postali predvodnici nove generacije, što po slušanosti, što po posećenosti na nastupima. Sale Tru je sada deo diskografske kuće -{Bassivity Digital}- (Povratak -{Basivity Music}--a) i poznat je po -{G Funk}- zvuku i jakoj emociji na istom koji je veoma lepo prihvaćen od strane publike i očekuje se njegovo prvo oficijelno izdanje. Marlon Brutal priprema povratak, poznat po tvrdim tekstovima punih humora i realnosti u istim, a grupa -{Sick Touch}- nastavlja svoj već utaban put kod publike jer ima već dosta izdanja iza sebe koja su veoma dobro prolazila kod publike željne novog rep zvuka. Hip hop se iz Beograda proširio i na Novi Sad. To je potvrdila i pesma ''Novosadska Setka'' iz 2013. od 10 novosadskih MC-jeva među kojima su -{[[Fox (reper)|Fox]]}-, [[Jovica Dobrica]], [[Dripac]], [[Tatula]], [[Ђаре (репер)|Đare]], [[Dolar (reper)|Dolar]] (Lardo), [[Mija (reper)|Mija]], [[Ralmo]], -{[[Bulch]]}-, -{[[Flow (reper)|Flow]]}-. Pesma je toliko postala popularna da se godinu dana kasnije snimila Novosadska Setka 2 sa istim sastavom. U Srbiji se trep zvuk najviše popularizovao nakon izdavanja Foksovog albuma ''-{[[Trap Guru Trap Boss]]}-'' 2014. godine. Najpopularnije pesme sa tog albuma su ''-{Trap Guru Trap Boss}-'' i ''Ekser''. Taj album je dosta popularnosti srpskom hip hopu.<ref>{{cite web|title=Promocija Albuma ''Trap Guru Trap Boss'' |url=http://pre.trablmejker.com/whatsup/1/5811 |website=pre.trablmejker.com |accessdate=08. 09. 2018}}</ref> Kriminalistička emisija „Dosije” 2015. je za svoj serijal o [[Zemunski klan|Zemunskom klanu]] zvala [[THCF]] i Cobija da snime pesmu ''Ideš za Kanadu'' koja je zapalila srpsku hip hop scenu.<ref name="dosije">{{cite web|title=THCF snimili pesmu za Dosije |url=http://www.prva.rs/show-biz/vesti/122941/jezivi-krvavi-balkan-thcf-snimili-pesmu-za-dosije-o-luki-bojovicu-i-zabolece-vas-stomak.html |website=prva.rs |accessdate=08. 09. 2018}}</ref> Iste godine je izašla pesma Jovice Dobrice i Skeleta ''Zašto si se napio'', koja je takođe postala jako popularna. Takođe je 2015. važna jer je označila povratak na scenu [[Београдски синдикат|Beogradskog sindikata]] sa pesmom ''BS Armija''. U 2017. su najpopularnije pesme bile ''Bolest koja se širi'' od Đareta i -{Sick Touch}--a, ''Ljubav u doba ebole'' od Furija Đunte i Foksa, ''Držimo grad'' od [[Ђус (музичар)|Đusa]] u saradnji sa -{Voke}--om, ''Krvavi Balkan'' od THCF-a i Cobija, koji je rađen za novi serijal emisije „Dosije”,<ref name="dosije" /> ''Novi Sad'' od Jovice Dobrice, ''Arapske pare'' od Kendija, ''Noviśad'' od Bekfleša... Mikri Maus je objavio novi album ''Muzika za nos'' koji je privukao dosta pažnje. Početak 2018. je otvorio album od -{Surreal}--a ''Sam u Kući''. Najpopularnije pesme sa albuma su ''Ja sam u gasu'', u saradnji sa Foksom, i ''PGP''.<ref>{{cite web|title=VICE u gasu sa reperom Surreal |url=https://www.vice.com/rs/article/ywx3gg/vice-u-gasu-sa-reperom-surreal |accessdate=08. 09. 2018}}</ref> Izašle su pesme ''Osinjak'' od Povla i Rude, ''Osinjak 2'' od Kojota, -{Fabrizzio Shukarelli}--ja i Tompea, ''Šurim Bika'' od Foksa, ''Vladimir Putin'' od Rude, ''-{Bonnie}-'' od Kojota i ''Srce u Srcu'' od Mejbija. Godinu 2018. je zahvatio novi Gassivity talas Milija, Foxa i Surreala, koji su izbacili ''-{Fuccboi}-'', ''Influenser'', ''Lerdi'', ''Grmi'' kao i kolaborativni tejp -{Surreal}--a i Milija ''Malo Jači Gas''. -{Bassivity}- je digao popularnost na novi nivo u saradnji sa filmom [[Јужни ветар (филм)|Južni vetar]]. Za potrebe ovog filma, -{Bassivity}- je objavio seriju pesama, među kojima su ''4 strane sveta'', naslovna numera filma koju su otpevali -{Coby}- i -{[[Senidah]]}-,<ref>{{cite web |title="Južni vetar" na 4 strane sveta |url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/juzni-vetar-na-4-strane-sveta/kgcsfbx |website=Blic.rs |accessdate=1. 1. 2019 |language=sr}}</ref> Milijeva ''Grmi'', pesma ''Mače'' Marlona Brutala i Đusa, i ''Južni vetar gas'' koju izvode -{Coby}- i Mili. Takođe se ispliću novi izvođači muzičkih kolektiva/izdavačkih kuća -{HAZZE}- i 197. == Vidi još == * [[Spisak srpskih hip hop albuma]] == Reference == {{reflist|30em}} [[Категорија:Српски хип хоп| ]] dc4fm1vieo23en6dz8sxlxdek9ro9dw 0 470840 25114700 24544462 2022-07-19T19:38:10Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ДИВКО БУДАК | слика = Divko Budak.jpg | опис_слике=Дивко Будак | датум_рођења = {{Датум рођења|1897|2|24}} | место_рођења =[[Карлобаг]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|7|17|1897|2|24}} | место_смрти =[[Керестинец]], код [[Загреб]]а | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија= |КПЈ=[[1921]]. |рат= [[Шпански грађански рат]]<br /> [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Дивко Будак''' ([[Карлобаг]], [[24. фебруар]] [[1897]] — [[Керестинец]], код [[Загреб]]а, [[17. јул]] [[1941]]) био је учесник [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[24. фебруар]]а 1897. у [[Карлобаг]]у. После завршене основне школе у родном месту, гимназију је учио у [[Сушак]]у, а Трговачку школу у [[Љубљана|Љубљани]]. [[Први светски рат]], утицај идеја [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] и револуционарно врење одмах после рата, утицали су да је Дивко [[1919]]. године приступио револуционарном [[раднички покрет|радничком покрету]]. Истакао се политичком активношћу пред прве парламентарне изборе [[1920]]. за Уставотворну скупштину. Године [[1921]]. постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Од [[1927]]. до [[1932]]. живео је у [[Перушић]]у, где је отворио малу трговачку радњу коју су назвали „партијски дућан“. У то време руководио је илегалним партијским радом у том месту и утицао на стварање и рад партијских организација у целој [[Лика|Лици]], а нарочито у [[Госпић]]у и у [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]]. Пошто се компромитовао код полиције, прешао је у [[Загреб]], где наставља револуционарни рад, нарочито у синдикалном покрету, у Савезу приватних намештеника и у Савезу банкарских чиновника. Године [[1934]]. примљен је за члана Месног комитета Комунистичке партије Југославије у Загребу. Следеће године прешао је у илегалност. Због могућности хапшења, [[1936]]. по задатку Партије отишао је у иностранство. Задржао се у [[Праг]]у и [[Париз]]у, где је радио на организовању помоћи борби шпанског народа против [[фашизам|фашизма]]. Одмах после повратка у земљу, [[1939]]. године Дивко је ухапшен и после три месеца мучења пуштен из истражног затвора. После тога, и поред опасности да поново буде ухапшен, наставио је да партијски дејствује у Загребу. [[31. март]]а [[1941]], заједно с великом групом комуниста и револуционара, ухапсила га је [[Влатко Мачек|Мачекова]] и [[Иван Шубашић|Шубашићева]] полиција и затворила у [[логор Керестинец]]. Био је један од организатора [[Бег из логора Керестинец 1941.|пробоја из логора]], који је почињен [[13. јул|13]]/[[14. јул]]а. [[Усташе]] су га убрзо ухватиле и стрељале 17. јула 1941. у Керестинцу. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Шпански борци погинули у НОБ}} {{Народни хероји-Истра и Приморје}} {{Народни хероји-Загреб}} {{порталбар|Биографија|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Будак, Дивко}} [[Категорија:Рођени 1897.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату‎]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Личности НОП Југославије]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] du1v69u2k5txd9vas0qtazhvpo00s8t 0 470842 25114702 23274687 2022-07-19T19:38:12Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВИЛИМ ГАЉЕР | слика = Vilim Galjer.jpg | опис_слике=Вилим Гаљер Шишо | датум_рођења = {{Датум рођења|1911|1|11}} | место_рођења =[[Пруговац (Бјеловар)|Пруговац]], код [[Бјеловар]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|3|4|1911|1|11}} | место_смрти =[[Штурлић]], код [[Слуњ]]а | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=поштански чиновник |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Вилим Гаљер — Шишо''' ([[Пруговац (Бјеловар)|Пруговац]], код [[Бјеловар]]а, [[11. јануар]] [[1911]] — [[Штурлић]], код [[Слуњ]]а, [[4. март]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[11. јануар]]а 1911. године у [[Пруговац (Бјеловар)|Пруговцу]] код [[Бјеловар]]а. По занимању је био поштански чиновник. Определио се за револуционарни [[раднички покрет]] још за време похађања гимназије у Бјеловару када је постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. После завршеног школовања, радио је у ПТТ струци у [[Славонски Брод|Славонском Броду]], [[Осијек]]у и [[Загреб]]у. Његов револуционарни рад запажен је у круговима поштанских радника у Загребу и у Удружењу ПТТ радника [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Хрватске]]. [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] је преко Гаљера организовала илегалне групе у свим важнијим ПТТ јединицама у Загребу. Године [[1940]]. Вилим Гаљер је постао члан Комунистичке партије Југославије, те је уз учествовање [[Војо Ковачевић|Воје Ковачевића]], члана Месног комитета [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] за Загреб, формирао у Пошти Загреб партијску организацију и постао њен секретар. Под његовим руководством, ова партијска организација извршавала је задатке попут распачавања партијске штампе и материјала, скривања повратника из [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], пребацивања многих другова по задатку Партије из Загреба у разна места на прузи Загреб-[[Београд]], Загреб-[[Сплит]], Загреб-[[Ријека (град)|Ријека]] и остало. Посебно важан задатак Вилим Гаљер је вршио у [[лето]] [[1941]]. године, када је био посредник у одржавању везе између Централног комитета Комунистичке партије Хрватске и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]] у Београду. === Диверзија на Главној пошти === [[Датотека:Bista Vilima Galjera.jpg|десно|мини|250п|Биста Вилима Гаљера у [[Ђурђевац (Хрватска)|Ђурђевцу]]]] {{Посебан чланак|Диверзија на Главној пошти 1941.}} Када је, у [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августу 1941.]] године, партијска организација добила задатак од секретара Централног комитета КПХ [[Раде Кончар|Рада Кончара]] да изведу диверзију на телефонске уређаје у Главној пошти у Загребу,<ref name="diverzija">[http://sites.google.com/site/zagrebsebori/oru%C5%BEaneakcijeidiverzije Oružane akcije i diverzije, sa portala Zagreb se bori (pristupljeno 8. decembra 2011.)]</ref> Вилим Гаљер и [[Војо Ковачевић]] организовали су ту велику диверзију. Гаљер је изабрао три особе које ће непосредно извршити постављени задатак, а и сам је учествовао у организовању пребацивања експлозива у зграду Главне поште у Јуришићевој улици. После једномесечног рада, [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#14. септембар|14. септембра 1941.]] године, изазвана је серија експлозија од пет паклених машина које су биле уграђене у телефонске уређаје у три одвојене сале. То су биле војне и ПТТ међуградске телефонске везе и аутоматска телефонска централа за град Загреб, изузетно чуване од немачких и [[усташе|усташких]] власти. Овом диверзијом прекинуте су, жичаним путем организоване, телефонске везе немачке Врховне команде са сопственим војним штабовима у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР-у]], [[Румунија|Румунији]], [[Бугарска|Бугарској]], [[Грчка|Грчкој]] и у Београду.<ref name="diverzija"/> Комплетно је уништен систем међуградских телефонских веза и озбиљно оштећена градска аутоматска централа. Немачке власти и ПТТ управа морали су да уграђују нове уређаје за међуградске везе, а градска телефонска централа поправљана је седам месеци. Посебно је био значајан морално-политички ефекат ове диверзије, зато што је она извршена у Загребу, центру [[Анте Павелић|Павелићеве]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] и што су је извели комунисти [[Хрвати]], а устаницима у започетом устанку на [[Кордун]]у, [[Банија|Банији]], [[Лика|Лици]] и у другим регионима Хрватске та је акција дала још снажнији подстрек и показала пример солидаризовања у заједничкој борби [[Срби|Срба]] и Хрвата. === Одлазак у партизане === Непосредно после диверзије, Вилим Гаљер је с осталим учесницима, [[Јосип Ћуљат|Јосипом Ћуљатом]], [[Славко Маркон|Славком Марконом]] и [[Нада Гаљер|Надом Гаљер]], отишао у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] на Кордун, где је одмах постављен за командира Друге чете Трећег батаљона [[Други кордунашки партизански одред|Другог кордунашког партизанског одреда]], који је дејствовао на сектору [[Слуњ]]а. На челу своје чете у борби с усташама, у [[Штурлић]]у код Слуња, Вилим Гаљер је погинуо [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#4. март|4. марта 1942]]. године. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Мославина и Подравина}} {{Народни хероји-Загреб}} {{DEFAULTSORT:Гаљер, Вилим}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Бјеловарци]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Народни хероји - Г]] gaof6qxa83aua5ujb24g72kav7nnqph 0 470902 25114701 24166439 2022-07-19T19:38:11Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈОЖА ВЛАХОВИЋ | слика = Joza Vlahovic.jpg | опис_слике=Јожа Влаховић | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|3|3|}} | место_рођења =[[Загреб]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|9|8|1916|3|3|}} | место_смрти =[[Загреб]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=радник | КПЈ=[[1935]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. }} '''Јосип Јожа Влаховић''' ([[Загреб]], [[3. март]] [[1916]] — [[Загреб]], [[8. септембар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[3. март]]а 1916. године у [[Загреб]]у. Одрастао је у сиромашној радничкој породици. Становао је у радничкој четврти [[Trešnjevka (kvart)|Трешњевка]], на периферији Загреба. Похађање школе нису му дозволиле лоше материјалне прилике породице. Завршио је основну школу, два разреда гимназије и металски занат. Занат је учио у творници лустера „Лукс“, а касније је прешао код приватног мајстора, где је [[1933]]. године положио шегртски испит. Као шегрт, приступио је [[раднички покрет|радничком покрету]] и за кратко време постао један од руководилаца синдикалне омладине [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеног радничког синдикалног савеза]]. [[1932]]. године примљен је у [[Савез комунистичке омладине Југославије]]. Неколико пута је хапшен, али је пуштан због недостатка доказа. [[1935]]. године био је изведен пред Суд за заштиту државе и осуђен на шест месеци затвора. Убрзо после изласка из затвора, крајем 1935. године, примљен је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]], а за кратко време после тога постао је члан Месног комитета СКОЈ-а за Загреб. У [[пролеће]] [[1937]]. године отишао је на одслужење војног рока у [[Нови Сад]]. Тамо се упознао са [[Раде Кончар|Радом Кончаром]], па су њих двојица организовали тајне марксистичке кружоке. Године [[1938]]. вратио се с одслужења војног рока и запослио у фабрици „Сиеменс“, где је и раније радио. Као члан Месног комитета СКОЈ-а, био је активан у политичком раду с омладином. Због активног партијског рада, полиција га је хапсила неколико пута. Почетком [[1939]]. године, постао је члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску, а убрзо затим и секретар тог комитета и члан Централног комитета [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]]. У име Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску, учествовао је на [[Пета земаљска конференција СКОЈ-а|Петој]] и [[Шеста земаљска конференција СКОЈ-а|Шестој земаљској конференцији СКОЈ-а]]. [[1. мај|Првог маја]] [[1940]]. године, Јожа Влаховић је организовао загребачку радничку и студентску омладину да заједно демонстрирају против власти. Ове демонстрације су узгибале и радничке масе у Загребу, па је полиција почела хапсити зачетнике демонстрација. Тако су полицијски агенти дошли у фабрику „Сиеменс“, да ухапсе [[Раде Кончар|Рада Кончара]]. По доласку агената, Јожа Влаховић организовао је раднике, који су их претукли и избацили из фабрике. Пре окупације [[Краљевина Југославија|Југославије]], Јожу су познавали многи омладински руководиоци из [[Сплит]]а, [[Осијек]]а, [[Бјеловар]]а, [[Вараждин]]а, [[Славонски Брод|Славонског Брода]] и осталих градова. Он је с њима често одржавао састанке у Загребу или одлазио на разне састанке СКОЈ-а по многим градовима у Хрватској. На Шестој земаљској конференцији СКОЈ-а, одржаној крајем 1940. године, Јожа Влаховић је постао члан Централног комитета СКОЈ-а. Тада се упознао и с [[Иво Лола Рибар|Ивом Лолом Рибаром]]. Након [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], почео је да окупља патриотски оријентисане омладинце и формира диверзантске групе у Загребу. Недуго после проглашења [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], добио је позив за војску и он се, по директиви Партије, одазива. Био је распоређен за писара у штабу „топничке војарне“. Одмах после доласка, почео је да окупља антифашистички оријентисане [[домобранство|домобране]], а такође је и набављао оружје за акције илегалаца. После кратког времена, Јожа Влаховић је дезертирао из домобрана и наставио илегални рад. После низа акција које је организовао у илегалном Загребу, [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#22. август|22. августа 1941]]. године препознао га је усташки доушник Иван Мајерхолд, па су га агенти ухапсили заједно са Радетом Волковим и [[Стјепан Бенцековић|Стјепаном Бенцековићем]]. Усташка полиција, која је наследила полицијска документа Краљевине Југославије, већ га је дуго тражила. [[Усташе]] су знале да имају једног од руководилаца СКОЈ-а и КПХ. Иако подвргнут мукама, Јожа Влаховић ништа није признавао. Пошто ништа нису могли да постигну злостављањем, усташе су га стрељале у [[Максимир]]у, [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#8. септембар|8. септембра 1941.]] године. По њему је касније названа [[Шеснаеста омладинска ударна бригада|Шеснаеста омладинска бригада „Јожа Влаховић“]]. После рата, [[29. мај]]а [[1945]]. године основана је културно-уметничка група Главног одбора УСАОХ-а „Јожа Влаховић“, која је касније прерасла у културно-уметничко друштво „Јожа Влаховић“ ([[1. мај]]а [[1992]], име промењено у Мешовити певачки збор „Емил Косето“).<ref>[http://www.mpz-ecossetto.hr/zbor_povijest.htm Službene stranice Mješovitog pjevačkog zbora "Emil Cossetto" Zagreb], Приступљено 28. 3. 2013.</ref><ref>{{cite book |last=Kovačević |first=Krešimir |title=Muzička enciklopedija 2, Gr-Op | year=1974 |publisher=Jugoslovenski leksikografski zavod |location=Zagreb |pages=284}}</ref> Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Галерија == <center><gallery> Датотека:Bista Joze Vlahovica, Tresnjevka.JPG|Биста Јоже Влаховића на [[Trešnjevka (kvart)|Трешњевки]] Датотека:Kuca Joze Vlahovica.jpg|Кућа на Трешњевки у којој је је рођен и живео Јожа Влаховић Датотека:Spomen ploca Jozi Vlahovicu-Zagreb.jpg|Спомен-плоча на кући у којој је Јожа Влаховић проживео последње године </gallery></center> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} == Спољашње везе == {{портал|НОБ}} * [https://web.archive.org/web/20150218180906/http://www.deseti-korpus.com/index.php?option=com_content&view=article&id=263:vlahovi-josip-joa-&catid=49:narodni-heroji&Itemid=139 Биографија на страници ''Десети корпус''] {{Народни хероји-Загреб}} {{DEFAULTSORT:Влаховић, Јожа}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Хрватски војници]] jez762o9wj0bc9ih3kwgi4wghu70gjm 0 472900 25114289 23431529 2022-07-19T16:28:05Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МАРКО БАЛЕТИЋ | слика = Marko Baletic.jpg | опис_слике=Марко Балетић | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|10|21}} | место_рођења =[[Броћанац (Никшић)|Броћанац]], код [[Никшић]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|6|13|1917|10|21}} | место_смрти =[[Тјентиште]], код [[Фоча|Фоче]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=студент [[Медицина|медицине]] |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[10. јул]]а [[1953]]. }} '''Марко Балетић''' ([[Броћанац (Никшић)|Броћанац]], код [[Никшић]]а, [[21. октобар]] [[1917]] — [[Тјентиште]], код [[Фоча|Фоче]], [[13. јун]] [[1943]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[21. октобар|21. октобра]] [[1917]]. године у селу [[Броћанац (Никшић)|Броћанац]], код [[Никшић]]а. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је студирао медицину, а уочи рата је био апсолвент. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] је од [[1940]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Погинуо је [[13. јун]]а [[1943]]. године, изнад [[Тјентиште|Тјентишта]], у току [[Битка на Сутјесци|Битке на Сутјесци]], као референт санитета [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[10. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Никшић}} {{Народни хероји-лекари}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Балетић, Марко}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Никшићани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Партизански лекари]] [[Категорија:Погинули у бици на Сутјесци]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] mutjhrrwss9y4t4zh7mc6qi8hyaioy8 0 473564 25114250 21882867 2022-07-19T16:17:34Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ИГЊО БАТРНЕК | слика = Ignjo Batrnek Mali.jpg | опис_слике=Игњо Батрнек Мали | датум_рођења = {{датум рођења|1923|1|30}} | место_рођења =[[Чепин]], код [[Осијек]]а | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|2|26|1923|1|30}} | место_смрти =[[Осијек]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=земљорадник | КПЈ=[[1943]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Игњо Батрнек Мали''' ([[Чепин]], код [[Осијек]]а, [[30. јануар]] [[1923]] — [[Осијек]], [[26. фебруар]] [[1945]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Игњо Батрнек рођен је [[30. јануар]]а 1923. године у селу [[Чепин]] код [[Осијек]]а. По занимању је био земљорадник, а неко време и тесарски радник. Батрнекови су пореклом били [[Словаци]], али како су се већ пре више од сто шездесет година доселили, потпуно су се сродили са домаћим живљем. У [[лето]] [[1938]]. године Игњо долази у додир са [[комунизам|комунистима]] и започиње изучавање комунистичке и друге литературе. Иако није био у одредима, још од [[1941]]. године активно учествује у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]]. Од првих дана устанка организовано је, као скојевац, руководио акцијама резања телефонских стубова на прузи Осијек-[[Ђаково]], акцијама паљења жита и вршалица које је користио непријатељ, а радио је и на прикупљању оружја за [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске јединице]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=65}} Почетком рата постао је курир. Током целе [[1942]]. године одржавао је везу Осијек-Чепин и обратно. Почетком [[1943]]. године примљен је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ) и постаје чланом Котарског комитета [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] за Осијек. Исте године постављен је за секретара Котарског комитета [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ).{{sfn|Народни хероји|1982|p=65}} До 1943. године Игњо Батрнек као члан КПЈ и секретар Котарског комитета СКОЈ-а, преузима још веће и сложеније задатке. Под његовим вођством, сваког дана је омладина [[Допсин]]а, Чепина, [[Бобота|Боботе]], [[Брођанци|Брођанаца]], [[Бијело Брдо (Ердут)|Бијелог Брда]] и осталих ослобођених територија кретала у јединице. Он се, међутим, увек враћао на опасан терен Осијека, сада већ са илегалним именом „Мали“ (био је изразито висок), где наставља да врши диверзантске акције. Са ударном групом напада [[Бизовац]], [[гестапо]]вце у [[Крндија (село)|Крндији]], [[Усташка војница|усташе]] у [[Мартинци]]ма, [[Коритно]], пругу Осијек-[[Врпоље (општина)|Врпоље]], свега четири километра од Осијека, гестаповце у [[Ивановац|Јовановцу]] (притом је убио двојицу гестаповаца да би спасао двојицу другова), пали жито и вршалице на велепоседима [[Баре (Осијек)|Баре]], [[Овчара (Осијек)|Овчаре]] и око Допсина.{{sfn|Народни хероји|1982|p=65}} Посебно се истакао у акцијама на кудељару, када је преобучен у одело гестаповца разоружао са још једним чланом Котарског комитета СКОЈ-а, двадесет и пет [[Хрватско домобранство|домобрана]] са официрима, а затим запалио творницу. У [[Владиславци]]ма је заробио неколицину [[Трећи рајх|Немаца]] и запалио камион, затим разоружао петорицу домобрана и усред дана, око 15 сати, ушао у Осијек где је заробио пет полицајаца. У нападу на непријатељски гарнизон у Чепину, са тридесеторицом другова, напао је и протерао неколико пута бројније усташке јединице. Те смеле акције погодовале су стварању легенди о неуништивости партизана.{{sfn|Народни хероји|1982|p=65}} Након напада на Чепин, мобилизовао је око сто педесет омладинаца из села. Са својом групом напао је и радну бојну и притом заробио тридесет домобрана. Напао је и логор немачке радне службе у [[Јосиповац|Јосиповцу]], када је заробљено око стотину младића немачке народности и спроведено у [[Звечево]]. Исказао се као одважан борац у време последње непријатељске офанзиве на [[Славонија|Славонију]]. Крајем [[1944]]. и почетком [[1945]]. године, комитет прелази на ослобођену територију у [[Бачка|Бачку]], а он са неколицином другова остаје на терену котара Осијек, где делује у знатно тежим условима. У то време једва је избегао опкољавање у шуми код [[Копривница (Осијек)|Копривнице]], где је цели дан простајао у води речице [[Вука (река)|Вуке]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=65}} Пред крај рата, у напорима да се пребаци на ослобођену територију, успоставља везу у Осијеку, где га, због издаје једног потказивача, опкољавају и тешко рањавају усташе у пределу Осијека званом Зелено Поље, [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1945.#26. фебруар|26. фебруара 1945.]] године. Активирањем последње бомбе коју је имао, након дуже борбе, извршио је самоубиство да не падне жив непријатељима у руке. Његово мртво тело усташе су за опомену другима оставили три дана и ноћи на оближњем раскршћу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=65}} Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=65}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Славонија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Батрнек, Игњо}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Осјечани]] [[Категорија:Словаци]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] la1xkntjqigmmdmn5cfmyqxcl59rguy 2 481230 25114983 15528482 2022-07-19T23:19:01Z CommonsDelinker 4757 Датотека Muenchen_Kleines_Stadtwappen.svg замењена је датотеком [[:c:File:DEU_München_COA.svg|DEU_München_COA.svg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR4|Criterion 4]] (harmonizing names of wikitext text/x-wiki {{Град у Немачкој | назив = Минхен | изворни_назив = ''-{München}-'' | слика = Bavaria M (town).svg | опис_слике = | градска_застава = | грб = DEU München COA.svg | држава = [[Немачка|Њемачка]] | покрајина = [[Баварска]] | локација = | оснивање = | становништво = 1.326.807<ref>Број становника по [http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml њем. Савезном заводу за статистику]. [http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Стање] 30.6.2010</ref> | густина = 4.275 | агломерација = | површина = 310,4 | гшир = 48.13972 | гдуж = 11.57444 | надморска_висина = | регистарска_ознака = -{M}- | позивни_број = 089 | поштански_код = 80331 | дан_града = | веб-страна = [http://www.muenchen.de/ www.muenchen.de] | градоначелник = ''-{[[Christian Ude]]}-'' | странка = -{[[SPD Bayern|SPD]]}- | ије = да }} '''Минхен''' ({{јез-нем|München}}) град је у [[немачка|њемачкој]] савезној држави [[Баварска]]. Посједује регионалну шифру (''-{AGS}-'') 9162000, ''-{[[NUTS]]}-'' (-{DEMUC}-) и ''-{[[UN/LOCODE|LOCODE]]}-'' (-{<!-- DE XXX (wird nicht angezeigt) -->}-) код. == Географски и демографски подаци == ###ВИСИНА_РЕЧЕНИЦА###Површина општине износи 310,4 -{km²}-. У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 1.326.807 становника. Просјечна густина становништва износи 4.275 становника/-{km²}-. {{-}} == Међународна сарадња == <div style="width:30%"> {{партнерство_градова_заглавље}} {{партнерство_градова_ред|[[Бордо]]|[[Француска]]|партнерство|[[1964]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Суботица]]|[[Србија]]|пријатељство|[[2000]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Хараре]]|[[Зимбабве]]|партнерство|[[1996]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Синсинати]]|[[Сједињене Америчке Државе|САД]]|партнерство|[[1989]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Кијев]]|[[Украјина]]|партнерство|[[1989]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Сапоро]]|[[Јапан]]|партнерство|[[1972]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Верона]]|[[Италија]]|партнерство|[[1960]]}} {{партнерство_градова_ред|[[Единбург]]|[[Уједињено Краљевство]]|партнерство|[[1954]]}} {{партнерство_градова_подножје|Извор<ref>[http://www.rgre.de/rgre-partnerschaften/?dt_orgname=München&dt_plz=&dt_einwohnerzahl_min=&dt_einwohnerzahl_max=&dt_bundesland=&aus_orgname=&aus_plz=&aus_land=&aus_kontinent=&partner_seit_von=&partner_seit_bis=&partner_form=&submit=Suche Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње]</ref>}} </div> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{Портал|Њемачка}} {{Commonscat|München}} {{Викирјечник|Минхен}} * [http://www.muenchen.de/ Званични сајт општине] {{de}} * [http://www.destatis.de/ Њем. Савезни завод за статистику] {{de}} * [http://www.staedtetag.de Стална конференција градова и општина] {{de}} * -{[http://www.kommon.de/ KommOn]}- - Информациони систем градова, општина и округа. {{de}} * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=48.13972&longitude=11.57444&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] [[Категорија:Градови у Баварској|Минхен]] [[de:München]] o2qqd2q2qouy2bcmtyvyy72m2y5zfum 0 486119 25115007 24737051 2022-07-20T01:18:36Z CommonsDelinker 4757 Датотека Marshall_2008.JPG замењена је датотеком [[:c:File:Barry_Marshall_2008.jpg|Barry_Marshall_2008.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: Barry Marshall) wikitext text/x-wiki {{Научник |име = Бари Џејмс Маршал |слика = Barry Marshall 2008.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Бари Џејмс Маршал | датум_рођења = {{Датум рођења|1951|9|30|год=да}} | место_рођења = [[Калгурли-Болдер|Калгурли]] | држава_рођења = [[Аустралија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | поље = [[медицина]] | институција = | школа = [[Универзитет Вирџиније]], [[University of Western Australia]] | ментор = | студенти = |познат_по = [[Хеликобактер пилори]] |награде = [[Датотека:Nobel_prize_medal.svg|20п]] [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелова награда за медицину]] ([[2005]]) |напомене = }} '''Бари Џејмс Маршал''' ({{јез-енг|Barry James Marshall}}; [[Калгурли-Болдер|Калгурли]], [[30. септембар]] [[1951]]) је [[Аустралија|аустралијски]] [[љекар|лекар]], добитник [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелове награде за физиологију или медицину]] 2005. заједно са [[Робин Ворен|Робином Вореном]] за откриће улоге бактерије -{[[Хеликобактер пилори|Helicobacter pylori]]}- у појави [[гастритис]]а и [[чир]]а на желуцу и дванаестопалачном цреву. == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/2005/marshall-autobio.html Нобелова награда - аутобиографија] {{ен}} {{Нобелова награда за физиологију или медицину}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Маршал, Бари Џејмс}} [[Категорија:Рођени 1951.]] [[Категорија:Лекари]] [[Категорија:Нобеловци за медицину]] [[Категорија:Аустралијски научници]] [[Категорија:Аустралијски нобеловци]] 99pr1z5k8wlaz113us3fr01ijvrrc5h 14 486943 25115130 24602290 2022-07-20T08:26:28Z ImStevan 295267 Преусмерена страница на [[ЛГБТ+ организације у Србији]] wikitext text/x-wiki #преусмери [[ЛГБТ+ организације у Србији]] mgob1ryxtm3fc32bpref5b4y0nww3y7 25115132 25115130 2022-07-20T08:26:38Z ImStevan 295267 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[ЛГБТ+ организације у Србији]] у [[Категорија:ЛГБТ+ организације у Србији]] wikitext text/x-wiki #преусмери [[Категорија:ЛГБТ+ организације у Србији]] 8fosqcfs91j7ztkrftjdh8ttm8phv2p 0 487198 25114531 23506258 2022-07-19T18:11:54Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈЕВРЕМ ПОПОВИЋ | слика = Jevrem Popovic.jpg | опис_слике=Јеврем Поповић | датум_рођења = {{датум рођења|1914|11|12}} | место_рођења =[[Ужице]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1997|3|15|1914|11|12}} | место_смрти =[[Мељине]], код [[Херцег Нови|Херцег Новог]] | држава_смрти = [[Република Црна Гора (1992—2006)|Црна Гора]]<br />[[СР Југославија]] | професија=војно лице | КПЈ=[[1939]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] | чин=[[генерал-потпуковник]] | године службе=[[1941]] – [[1965]]. | народни херој=[[6. јул]]a [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Јеврем Поповић''' ([[Ужице]], [[12. новембар]] [[1914]] — [[Мељине]], код [[Херцег Нови|Херцег Новог]], [[15. март]] [[1997]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[12. новембар|12. новембра]] [[1914]]. године у [[Ужице|Ужицу]]. Године [[1916]]. је остао без родитеља, па је бригу о њему и његовом старијем брату, преузело сиротиште за ратну сирочад у Ужицу и [[Београд]]у. Када је одрастао изучио је столарски занат. Као млади радник, укључио се у [[раднички покрет]], и постао његов активан борац. Сазнања о радничком покрету и тада илегалној [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]] (КПЈ) добијао је од свог старијег брата [[Перо Поповић Ага|Пере Поповића Аге]] (1905—1930), једног од [[Седам секретара СКОЈ-а|седморице секретара СКОЈ-а]]. У чланство Комунистичке партије Југославије примљен је [[1939]]. године. Учествовао је у свим акцијама радничког покрета и комунистичке партије, које је организовао Окружни комитет КПЈ за Ужице, чији је био члан. Због револуционарног рада два пута је био хапшен — [[1939]]. и [[1940]]. године. Године [[1941]]. био је један од организатора [[Ужице у Народноослободилачкој борби|устанка у ужичком крају]]. Поред тога што је био члан Окружног комитета КПЈ за Ужички округ, биле су му поверене и одговорне дужности у војним и политичким органима и организацијама [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године, формиран [[Ужички партизански одред]] „[[Димитрије Туцовић]]“, постављен је за заменика команданта Одреда, [[Душан Јерковић|Душана Јерковића Уче]]. После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], пада [[Ужичка република|Ужичке републике]] и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења главнине партизанских]] снага из [[Србија|Србије]], крајем [[1941]]. године, Јеврем прелази у [[Санџак]], затим у [[Босна|Босну]], где [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#1. март|1. марта 1942]]. године ступа у [[Друга пролетерска ударна бригада|Другу пролетерску ударну бригаду]]. У бригади је, због своје храбрости и истицања у борби, напредовао од обичног борца, преко [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаша]] и пушкомитраљесца, до [[политички комесар|политичког комесара]] батаљона. Посебно се истако у борбама Друге пролетерске бригаде: током лета [[1942]]. - на [[Дурмитор]]у, [[3. јун]]а [[1942]], на Гату [[8. јун]]а [[1942]]; у [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|походу пролетерских бригада у западну Босну]] - на прузи [[Сарајево]]-[[Мостар]], у [[битка за Купрес (1942)|борбама на Купресу]], за [[Ливно]], у [[Цетинска крајина|Цетинској крајини]]; у [[Битка на Неретви|биткама на Неретви]] и [[Битка на Сутјесци|Сутјесци]] - у противудару код [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег Вакуфа]] (3-[[5. март]]а [[1943]]), код [[Калиновик]]а, на [[Дрина|Дрини]], код [[Челебићи (Фоча)|Челебића]] и на [[Вучево|Вучеву]] (маја [[1943]]), у долини [[Сутјеска (река)|Сутјеске]] и на [[Зеленгора|Зеленгори]] (јуна [[1943]]). Неколико пута је био рањаван, али се увек врло брзо враћао у борбени строј. У пролеће [[1944]]. године био је тешко рањен и пребачен на лечење у [[Италија|Италију]]. Августу [[1944]]. године пребацио се [[авион]]ом у [[Србија|Србију]], где му је поверена дужност политичког комесара 13. српске бригаде [[24. српска дивизија НОВЈ|24. српске дивизије]]. На овој дужности остао је неколико месеци, и у јесен исте године, постао је [[политички комесар]] [[47. српска дивизија НОВЈ|47. српске дивизије]]. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], демобилисан је из [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] и свој рад је насатвио као руководилац у привреди. На лични захтев је реактивиран и враћен у Југословенску армију, где је обављао дужносту — инструктора у Политичкој управи ЈА, до [[1948]]; помоћника руководиоца Контролне комисије Опуномоћства [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] у Југословенској армији, од [[1948]]. до [[1950]]; генералног директора Индустрије бродских машина у [[Ријека (град)|Ријеци]], од [[1950]]. до [[1952]]; помоћника команданта Граничних јединица ЈНА за морално-политичко васпитање, од [[1954]]. до [[1965]]. године. Године [[1965]]. поново је демобилисан у чину [[генерал-потпуковник]]а. Потом се бавио друштвено-политичким радом — био је председник Градског одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а [[Београд]]а, од [[1965]]. до [[1967]]. године, председник Градског одбора Удружења резервних официра Београда и члан Савета Социјалситичке Републике Србије. Завршио је [[Виша партијска школа „Ђуро Ђаковић”|Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”]] и Вишу војну академију ЈНА. Умро је [[15. март]]а [[1997]]. године у [[Мељине|Мељинама]], код [[Херцег Нови|Херцег Новог]] и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]], у Београду. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[6. јул]]а [[1953]]. године. == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{Народни хероји-Ужице}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Поповић, Јеврем}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1997.]] [[Категорија:Ужичани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Генерал-потпуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] 6n9a9d264q01gx6d409b5w7zuxuugim 0 488008 25114186 23496049 2022-07-19T15:52:04Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=ИБЕ ПАЛИКУЋА | слика=Ibe Palikukja.jpg | опис_слике=Ибе Паликућа | датум рођења=[[1927]]. | место рођења=[[Дебар]] | држава рођења=[[Краљевина СХС]] | датум смрти={{датум смрти|1944|9|22|1927|||}} | место смрти=[[Шутово (Кичево)|Шутово]], код [[Кичево|Кичева]] | држава смрти=[[Албанија под немачком окупацијом (1943–1944)|Краљевина Албанија]] | професија= |КПЈ=[[јул]]а [[1943]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[8. октобар|8. октобра]] [[1953]]. }} '''Ибе Паликућа''' ({{јез-алб|Ibe Palikuqi}}; [[Дебар]], [[1927]] — [[Шутово (Кичево)|Шутово]], код [[Кичево|Кичева]], [[22. септембар]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[народни херој Југославије]] и [[народни херој Албаније]]. == Биографија == Рођена је 1927. године у [[Дебар|Дебру]], у албанској породици. После завршене основне школе, остала је у кући и била учена за домаћицу. Године [[1941]]. окупацију западне [[Северна Македонија|Македоније]] извршили су италијански [[фашизам|фашисти]] и припојили ју тзв. [[Велика Албанија|Великој Албанији]]. Њен брат већ је радио за ослободилачки покрет. Она се такође прикључила покрету и добивала задатке да као курир преноси писма и проводи илегалце. Са петнаест година примљена је у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Није имала проблема са властима, јер јој је отац био [[хоџа]], па нису слутили да припада [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]]. У њиховој кући често су се одржавали састанци и свраћали илегалци. У [[јул]]у [[1943]]. године примљена је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]]. Када је у [[септембар|септембру]] 1943. године капитулирала фашистичка [[Италија]], у Дебру је организована народна власт. Ибе је учествовала на свим састанцима и конференцијама. За време [[Шеста непријатељска офанзива|Шесте непријатељске офанзиве]], [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске]] снаге повукле су се из Дебра, а Ибе одлази с њима и ступа у јединицу. Ускоро је партијска организација враћа у Дебар на позадински рад у својству члана Месног комитета КПЈ за Дебар. За време свог илегалног рада Дебру радила је нарочито са женском омладином. Окупационе власти су покушавале да је онемогуће. Да не би пала у руке непријатеља или била убијена, Месни комитет је одобрио њен одлазак у партизанске јединице. [[26. август]]а [[1944]]. године постала је заменик комесара Чете у [[Шеста бригада НОВ Албаније|Шестој бригади народноослободилачке војске Албаније]]. Од формирања, бригада је стално била у борбама с [[бали Комбетар|балистима]], које су [[нацизам|немачки окупатори]] помагали и снабдевали тешким наоружањем. 20. септембра 1944. године, у једној борби против балиста на периферији [[Кичево|Кичева]], док је штитила одступнице борцима из батаљона, Ибе је била тешко рањена. После два дана подлегла је ранама у селу [[Шутово (Кичево)|Шутову]] код Кичева. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 8. октобра 1953. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=68}} == Галерија == <center><gallery widths="260px" heights="250px" perrow=3> Датотека:Ibe Palikuca-Kicevo.jpg|[[Биста]] Ибе Паликуће у [[Кичево|Кичеву]] Датотека:Debar vo 2010 (4).JPG|Биста у [[Дебар|Дебру]] </gallery></center> == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Жене народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Паликућа, Ибе}} [[Категорија:Рођени 1927.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Дебрани]] [[Категорија:Албанци у Северној Македонији]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји Албаније]] [[Категорија:Деца ратници]] am6elc1e0o3ucut9ptce95jz8x3iuqq 0 489088 25114622 24201840 2022-07-19T19:18:41Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЂУРАН КОВАЧЕВИЋ | слика = Djuran Kovacevic.jpg | опис_слике=Ђуран Ковачевић | датум_рођења = {{датум рођења|1916|4|18}} | место_рођења =[[Буковача (Босански Петровац)|Буковача]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2007|5|28|1916|4|18}} | место_смрти =[[Београд]] | држава_смрти =[[Србиј]] | професија=војно лице | КПЈ=[[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] | чин=[[генерал-мајор]] | године службе=[[1941]] — [[1967]]. | народни херој=[[13. март]]а [[1945]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Ђуран Ковачевић''' ([[Буковача (Босански Петровац)|Буковача]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[18. април]] [[1916]] — [[Београд]], [[28. мај]] [[2007]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[18. април]]а [[1916]]. године у селу [[Буковача (Босански Петровац)|Буковачи]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. После завршетка основне школе, умро му је отац Мило, па због недостака средстава, није могао да настави даље школовање. Још као дечак, од 12 година, почео је да ради у пилани и на другим шумским пословима. Одмах по отпочињању [[Априлски рат|Априлског рата]], [[1941]]. године, ступио је у војску, у нади да ће бранити земљу и борити се против окупатора. Капитулација [[Југословенска војска|Југословенске краљевске војске]], [[17. април]]а 1941. године, затекла га је у [[Градска општина Младеновац|Младеновцу]]. Пошто је одбио да се преда окупатору и оде у заробљеништво, запутио се пешке у родни крај. Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] од [[27. јул]]а 1941. године. Најпре се борио у Батаљону „Слобода“ Шековачког одреда, децембра 1941. године је био у Првој чети Ударног батаљона Босанске крајине, а затим у [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Трећој крајишкој ударној бригади]]. Учествовао је у многим борбама и више пута се истицао храброшћу. Августа 1941. године, је с једним омладинцем пренео резервну митраљеску цев са Стражбенице на [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]], вешто се пробијајући кроз непријатељске положаје. Почетком [[1942]]. године учествовао је у разоружавању [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] и у првом нападу на [[Краљевина Италија|Италијане]] у [[Колунић]]у и Меденом Пољу. Априла 1942. на [[Мањача|Мањачи]] је извукао, у врло тешким условима, рањеног брата Уроша кроз четничке положаје на [[Слободна територија у Народноослободилачком рату|слободну територију]]. У лето 1942. године Ђуран је, као командир вода, предводио [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбашку групу]] на усташко упориште [[Саница (Кључ)|Саницу]], где је уништено неколико бункера и убијено око 20 усташа. У јесен 1942. у нападу на [[Врхпоље]] опет је предводио групу бомбаша, која је напала мост на [[Сана (ријека)|Сани]]. Тада је сам бацио више од 15 бомби. У борби на [[Клокотовац|Клокотовцу]], изнад [[Кључ (град)|Кључа]], храбро се борио против Немаца спречавајући их да продру на слободну територију Санице, где је омладина скупљала храну у тзв „Саничкој жетви“. Крајем 1942. године, у [[Борбе за Јајце 1942.|нападу на Јајце]], поновно је предводио [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаше]], који су омогућили јединицама да продру у град. И овом приликом је био лакше рањен, али је продужио борбу. Нешто касније, Ђуран је, на челу свог јуришног вода, изнад Масловара разбио групу од 450 четника и нанео јој тешке губитке, да би, већ [[27. децембар|27. децембра]], на планини Борје изненадио четничку јединицу и бомбама и рафалима је потпуно разбио. Уочи Нове [[1943]]. године предводио је бомбаше у нападу на [[Теслић]] и заузимању непријатељских бункера, где је поново био лакше рањен. У борбама током [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], поново су дошли до изражаја Ђуранови подвизи, а нарочито у борбама с [[Трећи рајх|Немцима]] на Макљену и на [[Зеленгора|Зеленгори]], када је на јуриш, са својом четом, заузео Вис и натерао Немце у провалију. На Зеленгори је испред Немаца извукао свог рањеног митраљесца Милана Родића. На Подграбу код [[Сарајево|Сарајева]], [[17. јул]]а 1943. године, вешто се привукао утврђеној згради, бацио бомбе и присилио усташе на предају. Тада је био тешко рањен. Ноћу [[16. август|16]]/[[17. август]]а 1943, иако још није залечио ране, са својом четом се убацио у [[Доњи Вакуф]] и изнутра разбио одбрану града. И ту је био лакше рањен; али је, ускоро, учествовао у нападу на [[Бугојно]]. Тада је постављен за команданта Другог батаљона [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Треће крајишке бригаде]]. Са својим батаљоном упао је [[10. октобар|10. октобра]] 1943. године у [[Зеница (Зеница)|Зеницу]] и изненадио [[Трећи рајх|Немце]] и [[Усташка војница|усташе]]. На челу свог батаљона, [[31. децембар|31. децембра]] 1943. године, продро је у [[Бања Лука|Бању Луку]], све до [[Тврђава Кастел|Кастела]] и ту био опкољен, али је успешно извео пробој, и у борби прса у прса, био рањен у главу. У току [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], истакао се у борби у којој је [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Трећа крајишка ударна бригада]], осигуравајући повлачење [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]] из [[Дрвар]]а, разбила јаку немачку колону. У току [[битка за Србију|продора јединица НОВЈ у Србију]], [[28. август]]а [[1944]]. године, Ђуран је с батаљоном самоиницијативно прешао мост на [[Лим (река)|Лиму]] и заузео [[Прибој]], а одмах затим разбио Ужичко-златиборски четнички корпус и на јуриш заузео [[Ариље]]. У борбама код [[Ваљево|Ваљева]] с два своја борца заробио је 42 четника. Од посебне важности је акција [[11. септембар|11. септембра]] 1944. године, када се Ђуран с батаљоном пробио на [[Равна гора (Србија)|Равну гору]], разбио осигурање четничке врховне команде [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], заробио комору, архиву и радио-станицу „Слободне југословенске планине“. Ђуран се истакао и борбама за [[Београдска операција|ослобођење Београда]], октобра 1944. године, када је самоиницијативно, са својим батаљоном поред [[Дунав]]а упао у непријатељску позадину и изишао на [[Калемегдан]], где је истакао прелазну заставу [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Треће крајишке ударне бригаде]], коју је добио у [[Боговађа|Боговађи]], код Ваљева, за најуспешније акције у [[Србија|Србији]]. У борбама на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] је предводио свој батаљон у јуришима и пробијао се у непријатељску позадину. После ослобођења [[Товарник]]а, [[7. децембар|7. децембра]] 1944. године, тешко је рањен у јуришу. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], Ђуран Ковачевић је наставио професионалну каријеру у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Био је командант [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]], начелник Штаба [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]], командант 30. пешадијске дивизије, командант дивизије [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]] (КНОЈ) и дуже времена обављао одговорне дужности на [[Војна академија Универзитета одбране у Београду#Војна академија|Војној академији]] и у Генералштабу ЈНА. Још у току рата је завршио курс при [[Официрска школа Врховног штаба НОВЈ|Официрској школи Врховног штаба]] 1944. године, после рата, Вишу официрску школу у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]] и Ратну школу ЈНА. Пензионисан је [[1967]]. године у чину [[генерал-мајор]]а ЈНА. Умро је [[28. мај]]а [[2007]]. године у [[Београд]]у. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]], [[Орден за храброст]] и [[Орден народне армије|Орден народне армије са сребрном звездом]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]], [[13. март]]а [[1945]]. године. == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 4|1972}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IV}-|year=1971|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=42776071}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Ковачевић, Ђуран}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 2007.]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Треће крајишке бригаде]] [[Категорија:Припадници КНОЈ]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] ap44ew2mdbjdlqmeoeb4y6czhgk9jyy 0 489484 25114248 24460370 2022-07-19T16:17:31Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ПАЛ ШОТИ | слика = Pal Soti.jpg | опис_слике=Пал Шоти | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|1|16}} | место_рођења = [[Бечеј]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1993|4|21|1916|1|16}} | место_смрти =[[Београд]], {{застава|Србија|1992}} | држава_смрти = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] |професија=друштвено-политички радник |КПЈ=[[1936]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]] – [[1945]]. |чин=[[пуковник]] у резерви |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Пал Шоти''' ({{јез-мађ|Sóti Pál}}; [[Бечеј]], [[16. јануар]] [[1916]] — [[Београд]], [[21. април]] [[1993]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводине]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Пал Шоти рођен је [[16. јануар]]а [[1916]]. године у [[Бечеј]]у, у сељачкој беземљашкој породици. Основну школу, четири разреда гимназије и механичарски занат завршио је у родном месту. Поставши металски радник, укључује се у [[раднички покрет|раднички синдикални покрет]]. Учествује у растурању и читању „ХИД“-а, напредног часописа на [[Мађарски језик|мађарском језику]]. Године [[1936]]. запослио се у [[Београд]]у. Ту активно учествује у борби [[комунизам|комуниста]] и осталих напредних радника за прерастање [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињених радничких синдиката]] (УРС) у класну и револуционарну радничку синдикалну организацију, а исте године постаје и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Због револуционарног деловања полиција га хапси у [[мај]]у [[1940]]. године и после осам месеци држања у полицијском и судском истражном затвору, стражарно га спроводи у војску. === Народноослободилачка борба === После слома [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у [[Априлски рат|Априлском рату]], Пал Шоти враћа се у Београд и одмах се укључује у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Прво је био секретар Среског комитета [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и члан Среског комитета КПЈ у [[Земун]]у, а [[1942]]. године постаје секретар тог комитета. После одлуке [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]] о прикључењу партијске организације Земуна и земунског среза партијској организацији Војводине, у [[јул]]у [[1943]]. године кооптиран је за члана Покрајинског комитета. У том својству до [[март]]а [[1944]]. године делује у [[Срем]]у и [[Банат]]у. Затим прелази у [[Бачка|Бачку]] и [[Барања|Барању]], где се интензивније ангажовао у Народноослободилачкој борби и борио се у овим деловима Војводине, који су се налазили у тешким условима окупације под [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарском]] и [[Трећи рајх|нацистичком Немачком]]. Ту постаје секретар Окружног комитета КПЈ за Бачку и Барању. На овој дужности остао је све до ослобођења Војводине у [[октобар|октобру]] 1944. године. === Послератна каријера === Након ослобођења Војводине постао је секретар Окружног, а затим Градског комитета КПЈ у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Био је већник Војводине на [[Треће заседање АВНОЈ-а|Трећем заседању]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), одржаном у Београду [[1945]]. године. На изборима за Уставотворну скупштину [[Демократска Федеративна Југославија|ДФ Југославије]] исте године, изабран је за савезног народног посланика. Обављао је многе одговорне друштвено-политичке функције: * руководилац кадровског одељења Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, * председник Планске комисије [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|АП Војводине]], * потпредседник Извршног већа Народне скупштине АП Војводине, * организациони секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, * члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије, * члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], * члан Секретаријата Покрајинског комитета [[Савез комуниста Војводине|Савеза комуниста Војводине]], * посланик [[Савезно веће|Савезног већа]] [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]], * посланик [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине Србије]], * посланик Покрајинског већа Народне скупштине АП Војводине, * члан Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]], * члан Савезног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]], * председник Покрајинског одбора Социјалистичког савеза радног народа Војводине, * члан [[Председништво ЦК СКЈ|Председништва Савеза комуниста Југославије]], * члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета Федерације]] до [[1973]]. године. Био је резервни [[пуковник]] [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА). Због либералних ставова, који су били у супротности с програмом СКЈ, 1973. године искључен је из СКЈ и опозван са функције члана Савета федерације.<ref>[http://www.nin.co.rs/2003-01/16/26830.html NIN / Okupljanje oko Titove linije], Приступљено 5. 4. 2013.</ref> Умро је [[21. април]]а 1993. године у [[Београд]]у. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Војводина}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Шоти, Пал}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1993.]] [[Категорија:Бечејци]] [[Категорија:Мађари у Србији]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Комунисти Војводине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници САП Војводине]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Народни посланици Скупштине Југославије]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] [[Категорија:Официри ЈНА у резерви]] 3zeff9kb4piet1ccxppgli2jj38ef1d 25114253 25114248 2022-07-19T16:17:49Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ПАЛ ШОТИ | слика = Pal Soti.jpg | опис_слике=Пал Шоти | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|1|16}} | место_рођења = [[Бечеј]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1993|4|21|1916|1|16}} | место_смрти =[[Београд]], [[Србија]] | држава_смрти = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] |професија=друштвено-политички радник |КПЈ=[[1936]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]] – [[1945]]. |чин=[[пуковник]] у резерви |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Пал Шоти''' ({{јез-мађ|Sóti Pál}}; [[Бечеј]], [[16. јануар]] [[1916]] — [[Београд]], [[21. април]] [[1993]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводине]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Пал Шоти рођен је [[16. јануар]]а [[1916]]. године у [[Бечеј]]у, у сељачкој беземљашкој породици. Основну школу, четири разреда гимназије и механичарски занат завршио је у родном месту. Поставши металски радник, укључује се у [[раднички покрет|раднички синдикални покрет]]. Учествује у растурању и читању „ХИД“-а, напредног часописа на [[Мађарски језик|мађарском језику]]. Године [[1936]]. запослио се у [[Београд]]у. Ту активно учествује у борби [[комунизам|комуниста]] и осталих напредних радника за прерастање [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињених радничких синдиката]] (УРС) у класну и револуционарну радничку синдикалну организацију, а исте године постаје и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Због револуционарног деловања полиција га хапси у [[мај]]у [[1940]]. године и после осам месеци држања у полицијском и судском истражном затвору, стражарно га спроводи у војску. === Народноослободилачка борба === После слома [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у [[Априлски рат|Априлском рату]], Пал Шоти враћа се у Београд и одмах се укључује у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Прво је био секретар Среског комитета [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и члан Среског комитета КПЈ у [[Земун]]у, а [[1942]]. године постаје секретар тог комитета. После одлуке [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]] о прикључењу партијске организације Земуна и земунског среза партијској организацији Војводине, у [[јул]]у [[1943]]. године кооптиран је за члана Покрајинског комитета. У том својству до [[март]]а [[1944]]. године делује у [[Срем]]у и [[Банат]]у. Затим прелази у [[Бачка|Бачку]] и [[Барања|Барању]], где се интензивније ангажовао у Народноослободилачкој борби и борио се у овим деловима Војводине, који су се налазили у тешким условима окупације под [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарском]] и [[Трећи рајх|нацистичком Немачком]]. Ту постаје секретар Окружног комитета КПЈ за Бачку и Барању. На овој дужности остао је све до ослобођења Војводине у [[октобар|октобру]] 1944. године. === Послератна каријера === Након ослобођења Војводине постао је секретар Окружног, а затим Градског комитета КПЈ у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Био је већник Војводине на [[Треће заседање АВНОЈ-а|Трећем заседању]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), одржаном у Београду [[1945]]. године. На изборима за Уставотворну скупштину [[Демократска Федеративна Југославија|ДФ Југославије]] исте године, изабран је за савезног народног посланика. Обављао је многе одговорне друштвено-политичке функције: * руководилац кадровског одељења Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, * председник Планске комисије [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|АП Војводине]], * потпредседник Извршног већа Народне скупштине АП Војводине, * организациони секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, * члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије, * члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], * члан Секретаријата Покрајинског комитета [[Савез комуниста Војводине|Савеза комуниста Војводине]], * посланик [[Савезно веће|Савезног већа]] [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]], * посланик [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине Србије]], * посланик Покрајинског већа Народне скупштине АП Војводине, * члан Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]], * члан Савезног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]], * председник Покрајинског одбора Социјалистичког савеза радног народа Војводине, * члан [[Председништво ЦК СКЈ|Председништва Савеза комуниста Југославије]], * члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета Федерације]] до [[1973]]. године. Био је резервни [[пуковник]] [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА). Због либералних ставова, који су били у супротности с програмом СКЈ, 1973. године искључен је из СКЈ и опозван са функције члана Савета федерације.<ref>[http://www.nin.co.rs/2003-01/16/26830.html NIN / Okupljanje oko Titove linije], Приступљено 5. 4. 2013.</ref> Умро је [[21. април]]а 1993. године у [[Београд]]у. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Војводина}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Шоти, Пал}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1993.]] [[Категорија:Бечејци]] [[Категорија:Мађари у Србији]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Комунисти Војводине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници САП Војводине]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Народни посланици Скупштине Југославије]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] [[Категорија:Официри ЈНА у резерви]] n6af4ln7sx9hik76jh2mplprwfsbf3k 0 489815 25114305 22790479 2022-07-19T16:31:39Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=СЛАВЧО СТОЈМЕНСКИ | слика = Slavčo Stojmenski.jpg | опис_слике=Славчо Стојменски | датум_рођења = {{Датум рођења|1921|11|25}} | место_рођења =[[Штип]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|8|17|1921|11|25}} | место_смрти =[[Штип]] | држава_смрти = [[Краљевина Бугарска]] | професија=студент [[медицина|медицине]] |КПЈ= | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[11. октобар|11. октобра]] [[1953]]. }} '''Славчо Стојменски''' ([[Штип]], [[25. новембар]] [[1921]] — [[Штип]], [[17. август]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[25. новембар|25. новембра]] 1921. године у [[Штип]]у, у сиромашној радничкој породици. Основну школу и гимназију завршио је у Штипу. Пошто је био одличан ученик, његова породица је успела уз велике напоре да му обезбеди школовање. Приљатељство са [[Ванчо Пркев|Ванчом Пркевим]] утицало је на његово политичко формирање. Обојица су се укључили у револуционарни омладински покрет. Тамо су читали марксистичку литературу и окупљали се на састанцима. Још као ученик, Славчо је био познат полицији. Више је пута прозиван у полицију и саветован да се одрекне револуционарне делатности. Међутим, он и даље учествује у [[раднички покрет|радничком покрету]] и формира се као [[комунизам|комуниста]]. Првих дана окупације, Славчо успева да у Штипу формира више група [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а. Њихове чланове припрема да буду спремни да се на позив [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] сврстају у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске]] редове. Славчо се истакао на једном конкурсу за математику, па је због тога добио стипендију бугарског министарства просвете и постао студент [[Универзитет у Софији|Софијског универзитета]]. Међутим, он се и даље ангажује у Народноослободилачкој борби. У [[јесен]] [[1941]]. године враћа се у Штип и постаје члан Месног комитета СКОЈ-а. Бугарска полиција му је ушла у траг, па је [[1942]]. године ухапшен. Приликом спровођења у затвор успео је да побегне и од тада живи и ради као илегалац. Полиција га стално прогони и настоји да га поново ухвати. Он свеједно, као илегалац, обилази целу источну [[Македонија|Македонију]] и ради на организовању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. Повремено би се ноћу враћао у Штип како би поднео извештај о извршеним задацима и добио нове директиве. Почетком [[1943]]. године постао је члан Обласног комитета [[Савез комуниста Македоније|Комунистичке партије Македоније]]. Да би проучили ситуацију и координирали акције у сврху распламсавања Народноослободилачке борбе, чланови Обласног комитета су се у [[август]]у 1943. године окупили на састанак у Штипу. Полиција је сазнала за то и [[17. август]]а опколила кућу у којој је држан састанак. У борби која је настала, неки чланови Обласног комитета успели су да се пробију, али је Славчо то приликом смртно погођен. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[11. октобар|11. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * ''[[Македонска енциклопедија]]'' (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година. {{Народни хероји-Македонија2}} {{Народни хероји-лекари}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Стојменски, Славчо}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Штипљани]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - С]] 45563757wzq6jty29ls9ym83yrpr0mu 0 490826 25114519 15570954 2022-07-19T18:06:14Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Милорад Петровић}} {{Херој М |дидаскалија=МИЛОРАД ПЕТРОВИЋ | слика = Milorad Petrovic (narodni heroj).jpg | опис_слике=Милорад Петровић | датум_рођења = {{Датум рођења|1903|1|5}} | место_рођења =[[Обреновац]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5|5|1903|1|5}} | место_смрти =[[Јајинци]], код [[Београд]]а | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=обућарски радник |КПЈ=[[1922]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Милорад Петровић''' ([[Обреновац]], [[5. јануар]] [[1903]] — [[Јајинци]], код [[Београд]]а, [[5. мај]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[5. јануар]]а [[1903]]. године у [[Обреновац|Обреновцу]]. Потиче из радничке породице. Пошто је био добар ђак, учитељ је предлагао његовим родитељима да га упишу на [[теологија|богословију]]. Због почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] и лоше материјалне ситуације, Милорадове породице, он је послат на изучавање обућарског заната, али га је убрзо напустио у прешао у [[Ваљево]] где је три године продавао новине. Године [[1917]]. се вратио у Обреновац и наставио са изучавањем обућарског заната. Године [[1919]]. прешао је у [[Београд]], где је радио као обућар. Као млади радник, приступио је [[Раднички покрет|радничком покрету]]. Најпре је био изабран у Управу савеза кожарско-прерађивачких радника, а касније је био и дугогодишњи секретар тог Савеза. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] примљен је [[1922]]. године. После забране рада Комунистичке партије, Милорад је радио на организовању илегалних партијских ћелија на [[Палилула (Београд)|Палилули]] и у [[Београд]]у. Године [[1926]]. изабран био је забран за члана Окружног комитета КПЈ за Београд, а крајем [[1928]]. је био изабран за делегата Београдске партијске организације за [[Четврти конгрес КПЈ]], који се одржавао у [[Дрезден]]у, у [[Немачка|Немачкој]]. У Немачкој га је ухапсила полиција и вратила га у [[Југославија|Југославију]], почетком [[1929]]. године. Пошто је у земљи у међувремену била уведена [[шестојануарска диктатура]] изведен је пред [[Државни суд за заштиту државе]], који га је осудио на десет година затвора. Затворску казну је издражвао у затворима у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] и [[Лепоглава|Лепоглави]]. Током боравка у затвору учествовао је у многим штрајковима и демонстрацијама за боље услове политичких затвореника. Због тога, му је затворска казна продужена на још две године. Из затвора је пуштен, априла [[1941]]. године, уочи [[Априлски рат|Априлског рата]]. Извесно време се задржао у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окпираном Београду]], где се повезао партијском организацијом. После извесног времена отишао је у село [[Црна Бара (Богатић)|Црна Бара]], код [[Богатић]]а, где се повезао са локалном партијском организацијом. У сукобу са првом немачком казненом експедицијом, која је вршила злочине по [[Мачва|Мачви]], Милорад је био рањен. Он је тада покушао да се пребаци у [[Сувоборски партизански одред]], у којем је био именован за [[Политички комесар|политичког комесара]]. Приликом проласка кроз [[Уб]], био је ухапшен и предат [[Специјална полиција|Специјалној полицији]] у [[Београд]]у. Био је затворен у [[Бањички логор|логору на Бањици]], где је био страховито мучен. Стрељан је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#5. мај|5. маја 1942]]. године, на стратишту у [[Јајинци]]ма. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Београд}} {{DEFAULTSORT:Петровић, Милорад}} [[Категорија:Рођени 1903.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Обреновчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Бањички логораши]] [[Категорија:Народни хероји - П]] 9zu49o973v1nu1oemoabsp3vakcnghl 0 491282 25114829 24491234 2022-07-19T21:02:52Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МАРИЈАН БРЕЦЕЉ | слика = Marijan Brecelj.jpg | опис_слике=Маријан Брецељ | датум_рођења = {{Датум рођења|1910|4|23}} | место_рођења =[[Горица (град)|Горица]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1989|1|8|1910|4|23}} | место_смрти =[[Љубљана]],[[СР Словенија]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] |професија=[[право|правник]] |КПЈ= |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |чин=[[пуковник]] у резерви |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |функција=Председник [[Скупштина СР Словеније|Скупштине СР Словеније]] |мандат=[[1974]] — [[1978]]. |претходник=[[Тоне Кропушек]] |наследник=[[Милан Кучан]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден југословенске заставе(СФРЈ)1}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Маријан Брецељ — Миха Борштник''' ([[Горица (град)|Горица]], [[23. април]] [[1910]] — [[Љубљана]], [[8. јануар]] [[1989]]), [[право|правник]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. У периоду од [[1974]]. до [[1978]]. године обављао је функцију председника [[Скупштина СР Словеније|Скупштине СР Словеније]]. == Биографија == Маријан Брецељ рођен је [[23. април]]а 1910. године у [[Горица (град)|Горици]]. Потиче из породице познатог словеначког лекара и припадника [[Словеначка народна странка (историјска)|Словеначке народне странке]], [[Антон Брецељ|Антона Брецеља]]. Његов брат је истакнути академик проф. др [[Богдан Брецељ]]. Италијански националисти су [[1919]]. године протерали Брецељеве у [[Љубљана|Љубљану]], где је Маријан завршио гимназију, а [[1934]]. године докторирао је на [[Правни факултет у Љубљани|Правном факултету у Љубљани]]. За време студија био је члан католичког студентског клуба „Зарја“. Био је један од од аутора протестне студентске споменице, која је у [[пролеће]] [[1932]]. године критиковала политику др [[Антон Корошец|Антона Корошца]], оспоравајући му право вођства над словеначким народом. Након завршетка студија учествовао је у Хришћанско-социјалистичком синдикату (касније Југословенски струковни савез), а од [[1936]]. године био је један од главних руководилаца овог синдиката. У периоду стварања [[Народни фронт|Народног фронта]], Брецељ је био један од хришћанских социјалиста, који су се заузимали за тешње везе са [[Савез комуниста Југославије|Комунистичком партијом Југославије]]. === Народноослободилачки рат === Одмах након успостављања [[Ослободилачки фронт Словеније|Освободилне фронте]] крајем [[април]]а [[1941]]. године, Брецељ је именован у њено вођство као представник хришћанских социјалиста. Од [[јун]]а 1941. године био је члан [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОВ и ПО Словеније]] и организатор партизанског санитета, те је илегално радио у руководству Освободилне фронте у Љубљани. Јуна [[1942]]. године прешао је на слободну територију, у [[јануар]]у [[1943]]. године постао је члан Извршног одбора Освободилне фронте, а у априлу њен организациони секретар. Брецељ је у [[фебруар]]у 1943. године одиграо веома значајну политичку улогу приликом састављања и прихватања [[Доломитска изјава|Доломитске изјаве]], којом су све скупине Освободилне фронте својим потписима потврдиле јединство организације и признале руководећу улогу [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]] у њој. Маја 1943. године Брецељ је постао члан Комунистичке партије Словеније. Био је члан [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] и члан председништва [[Словеначко народноослободилачко веће|Словеначког народноослободилачког савета]] (СНОС). Својим личним залагањем, допринео је у изграђивању новог Словеначког демократског законодавства. Од [[јесен]]и [[1944]]. године и још после рата био је потпредседник Освободилне фронте. === Послератна каријера === Када је [[5. мај]]а [[1945]]. године формирана прва Словеначка влада, постао је њен потпредседник и министар за индустрију. Од [[1950]]. године био је председник Савета за законодавство НР Словеније, а од [[лето|лета]] [[1952]]. године потпредседник Извршног већа Словеније. Од [[1956]]. године био је државни секретар за робни промет владе ФНР Југославије и члан [[Савезно извршно веће|Извршног већа]] ФНР Југославије. Маја [[1963]]. године изабран је за потпредседника СР Словеније. Од [[1967]]. до 1974. године био је потпредседник [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]] и потпредседник Савезне уставне комисије, где је радио на обликовању новог уставног система. Све време после рата био је Републички или Савезни посланик. Поред државних, вршио је и високе политичке функције: * члан [[Централни комитет|Централног комитета]] Савеза комуниста Словеније од [[1948]]. до [[1959]]. године и касније у више наврата * члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] од [[1958]]. до [[1964]]. године * од 1974. године до 1978 председник [[Скупштина СР Словеније|Скупштине СР Словеније]] * члан [[Председништво СР Словеније|Председништва СР Словеније]] од [[1978]]. до [[1982]]. године Умро је [[8. јануар]]а 1989. године у Љубљани. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]], [[Орден народног ослобођења|Ордена народног ослобођења]], [[Орден јунака социјалистичког рада|Ордена јунака социјалистичког рада]] и [[Орден за храброст|Ордена за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Председници СР Словеније}} {{Председници Скупштине СР Словеније}} {{Народни хероји-Приморска}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Брецељ, Маријан}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1989.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Словенија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Словеније]] [[Категорија:Председници СР Словеније]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Јунаци социјалистичког рада]] [[Категорија:Доктори правних наука]] [[Категорија:Сахрањени у Љубљани]] nbddlnxe6zc7aly919sp72pb4syxhto 0 492460 25114698 12516916 2022-07-19T19:38:06Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РУДОЛФ КРОФЛИН | слика = Rudolf Kroflin.jpg | опис_слике=Рудолф Крофлин | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|4|15}} | место_рођења =[[Лењишче]], код [[Клањец|Клањца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|9|30|1916|4|15}} | место_смрти =[[Загреб]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=ковачки радник |КПЈ=пре рата |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. }} '''Рудолф Крофлин''' ([[Лењишче]], код [[Клањец|Клањца]], [[15. април]] [[1916]] — [[Загреб]], [[30. септембар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рудолф Крофлин рођен је [[15. април]]а 1916. године у селу [[Лењишче]], код [[Клањец|Клањца]]. Уочи рата запослио се у [[Загреб]]у као ковачки радник у фабрици „Вентилатор“. Тамо се нашао у кругу напредних радника, који су се окупљали у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије]]. Убрзо је запажен као способан организатор и примљен је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]]. Организовао је демонстрације и штрајкове. Након окупације [[Краљевина Југославија|Југославије]], као члан и затим секретар Другог рејонског комитета [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] у Загребу, организује омладинске ударне групе и сам учествује у бројним акцијама. С [[Анте Милковић|Антом Милковићем]] и браћом [[Иво Глухак|Глухак]] извео је диверзију на прузи Загреб-[[Сисак]], учествовао је и у хватању полицијског агента [[Људевит Тиљак|Људевита Тиљка]], а [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#14. септембар|14. септембра 1941]]. године извршио је с својом групом напад на групу [[Усташка војница|усташа]] у Врбанићевој улици. Том је приликом рањено дванаест усташа, али је и сам Крофлин рањен и ухваћен. Шеснаест дана страховито је мучен у загребачкој полицији. Није признао чак ни своје име. Подлегао је мучењу [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#30. септембар|30. септембра 1941]]. године. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје‎}} {{Народни хероји-Загреб}} {{DEFAULTSORT:Крофлин, Рудолф}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - К]] dyrf6s5ddv3420cojxdgbeatvd9r2f0 0 494289 25114699 22758290 2022-07-19T19:38:08Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СТЈЕПАН БУБАНИЋ | слика = Stjepan Bubanic.jpg | опис_слике=Стјепан Бубанић | датум_рођења = {{Датум рођења|1913|11|25}} | место_рођења =[[Лештаковец]], код [[Вараждин]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|3|19|1913|11|25}} | место_смрти =[[Загреб]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=радник |КПЈ=[[април]]а [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Стјепан Бубанић – Електрика''' ([[Лештаковец]], код [[Вараждин]]а, [[25. новембар]] [[1913]] — [[Загреб]], [[19. март]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 25. новембра 1913. године у селу Лештаковцу код Вараждина, у сиромашној сељачкој породици. Као младић долази у [[Загреб]], где се запослио у једном пекарском предузећу, а затим у „Загребачком електричном трамвају“. Веома млад се укључује у револуционарни [[раднички покрет]], нарочито у раду [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеног радничког синдикалног савеза Југославије]]. Учествовао је у свим [[штрајк]]овима, тарифним акцијама, [[демонстрација]]ма и другим акцијама уочи рата. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је у [[април]]у [[1941]]. године. Од проглашења [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] укључује се у рад на тада актуелним задацима. Иако је усташки терор захватио и „Загребачки електрични трамвај“ већ првих дана окупације (ухапшено је 16 најпознатијих активиста), Бубанић је успео да пред [[усташе|усташким властима]] остане и даље некомпромитован. Као кондуктер на трамвају ради до [[лето|лета]] [[1942]]. године, када због опасности од хапшења и ради примања нових дужности прелази у потпуну илегалност. Од окупације се Бубанић нарочито истиче у оснивању ударних група међу трамвајцима, а затим и у оснивању ударних група на подручју тадашњег Петог рејонског комитета, који је обухватао подручје радничке четврти [[Trešnjevka (kvart)|Трешњевке]]. У неким је акцијама лично учествовао као на пример, у резању телефонских и електричних каблова и ступова. Крајем 1941. године постаје члан Петог рејонског комитета [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]], задужен посебно за рад у „[[Црвена помоћ|Народној помоћи]]“. Тада се истакао у организаторским способностима. Тако је на његову иницијативу и уз свесрдну помоћ активиста из редова загребачких трамвајаца у спремишту трамвајске ремизе било уређено велико провизорно складиште за сакупљени различити материјал, посебно санитетски. Поред тог задужења, Бубанић је вршио и курирску дужност, путујући у разне крајеве [[Хрватска|Хрватске]], преносећи поруке и материјал и одржавајући везу између појединих партијских и војних руководстава. Одласком у илегалу Бубанић ради и на везама за отпрему изван града и на стварању тзв. пунктова и релејних станица у околини Загреба. У [[јесен]] 1942. године Бубанић преузима дужност месног техничара. Организовао је набаву папира и другог техничког материјала за потребе илегалних штампарија које су у то време деловале у граду. Преузимао је штампан и умножен материјал, те вршио дистрибуцију преко мреже рејнонских техничара. У том је послу такође испољио особине врсног организатора. У [[септембар|септембру]] 1942. године, Бубанић се нашао опкољен од стране полиције у једној недовршеној кући у тадашњем загребачком предграђу Љубљаници, у којој су иначе ударне групе с Трешњевке држале складиште оружја и муниције. Успео је да се пробије и с оружјем у руци растерао је заседу око куће, пребацио се преко крова у другу улицу, где су га усташе раниле у ногу. На крају је ипак успео да побегне, убивши и ранивши неколико усташких агената. Склонио се у један од илегалних станова и уз лекарску помоћ убрзо се опет нашао на послу, доносећи и односећи из месних техника штампани материјал. Заједно са [[Иван Мечар|Иваном Мечаром]], политичким секретаром Месног комитета КПХ за Загреб, [[19. март]]а [[1943]]. године одлази на један састанак на Новој Веси, не слутећи да их је тамо чекала заседа. Иако су приметили агенте и скренули у другу улицу, бег им није успео, јер Мечар није могао да трчи због рањене ноге. Двојица храбрих илегалаца покушали су да се пробију с оружјем у руци, али су у оружаном окршају били убијени. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Галерија == <center><gallery> Датотека:Bista Stjepan Bubanić, Varaždin.JPG|Биста Стјепана Бубанића на вараждинском гробљу Датотека:Grob porodice Bubanic.jpg|Гроб породице Бубанић на [[загреб]]ачком гробљу [[Мирогој]] Датотека:Spomen ploca pogibije Stjepana Bubanica.jpg|Спомен-плоча на кући у Гршковићевој улици, где је погинуо Стјепан Бубанић </gallery></center> == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје‎}} {{Народни хероји-Загреб}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Бубанић, Стјепан}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Мирогој у Загребу]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] 1uvv78f6h954l19zi1y3mnbxye9sz3u 0 494310 25114690 23638598 2022-07-19T19:35:27Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛАН ШПАЉ | слика = Milan Spalj.jpg | опис_слике=Милан Шпаљ | датум_рођења = {{Датум рођења|1918|7|20|год=}} | место_рођења =[[Подравске Сесвете]], <br />код [[Копривница|Копривнице]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|7||1918|7|20|год=}} | место_смрти =[[Стара Градишка]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=студент грађевине |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Милан Шпаљ''' ([[Подравске Сесвете]], код [[Копривница|Копривнице]], [[20. јул]] [[1918]] — [[Стара Градишка]], [[јул]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[20. јул]]а [[1918]]. године у [[Подравске Сесвете|Подравским Сесветама]], код [[Копривница|Копривнице]]. Пре почетка рата студирао је на грађевинском одсеку Техничког факултета у [[Загреб]]у. Већ на првој години студија укључио се у револуционарни студентски покрет, а [[1937]]. је постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Због своје активности и залагања, примљен је, почетком [[1941]]. године, и у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], активно се укључио у припреме за подизање [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружаног устанка]]. У стану својих родитеља у Загребу, одржавао је састанке и заједно са својим братом Луком умножавао партијски пропагандни материјал. У септембру 1941. године, био је ухапшен, али је после четрнаест дана пуштен, пошто полиција није поседовала никакве доказе о његовом раду. После изласка из затвора, наставио је да живи илегално у [[Загреб у Народноослободилачкој борби|окупираном Загребу]], учествујући у низу омладинских акција. После једне полицијске провале, усташка полиција је, [[20. новембар|20. новембра]] 1941. године, упала у стан у којем је боравио, и ухапсила га. Упркос мучењу у усташкој полицији, Милан није ништа признавао. Када је био изведен пред Преки суд, он га није могао осудити, јер није било никаквих доказа. Међутим, и поред тога је задржан у затвору. Непрестано је подвргаван саслушавањима и тортури, у нади да ће га сломити и да ће проговорити. Не могавши од њега да изнуде признање, усташе су га, у фебруару [[1942]]. године, послале у [[Логор Јасеновац|Јасеновачки логор]]. Касније је пребачен у [[Логор Стара Градишка|логор у Старој Градишки]], где је, у јулу [[1943]]. године осуђен на смрт [[Глад|глађу]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Породица == У току Народноослободилачког рата, страдала су и два Миланова млађа брата — Бранко и Лука. '''Бранко Шпаљ''' (1921—1942), био је студент ветерине и члан скојевских група у Загребу. Јула 1941. је отишао из Загреба и прикључио се првој загребачкој партизанској групи, која је деловала у околини Загреба. После њеног разбијања, ове групе у октобру 1941, Бранко је био ухапшен од усташа. Суђено му је у Бјеловару и био је осуђен на 10 година затвора. У пролеће 1942. године, са тројицом другова је покушао да побегне из затвора, али је био ухваћен на бјеловарском гробљу и на зверски начин убијен од усташа. '''Лука Шпаљ''' (1924—1942), био је ученик Прве мушке реалне гимназије у Загребу и члан СКОЈ-а. Активно је сарађивао са братом Миланом у партијском раду, а посебно на умножавању и дељењу партијског материјала. Ухапшен је 24. децембра 1941. и одведен у затвор на Савској цести, а одатле најпре у [[логор Јасеновац]], па у [[логор Стара Градишка]], где је умро [[26. јул]]а [[1942]]. године. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Мославина и Подравина}} {{Народни хероји-Загреб}} {{DEFAULTSORT:Шпаљ, Милан}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] mxu99ti0qpgzcazwzyg6td3hv2yj5sy 0 494514 25114520 23863546 2022-07-19T18:06:15Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛОСАВ ВЛАЈИЋ | слика = Milosav Vlajic.jpg | опис_слике=Милосав Влајић | датум_рођења = {{Датум рођења|1921|1|4}} | место_рођења =[[Парцани]], код [[Сопот]]а | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|6|25|1921|1|4}} | место_смрти =[[Влашка (Младеновац)|Влашка]], код [[Младеновац|Младеновца]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=радник |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[6. јул]]а [[1945]]. }} '''Милосав Влајић''' ([[Парцани]], код [[Сопот]]а, [[4. јануар]] [[1921]] — [[Влашка (Младеновац)|Влашка]], код [[Младеновац|Младеновца]], [[25. јун]] [[1943]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 4. јануара 1921. у селу [[Парцани]], код [[Сопот]]а. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Његови родитељи Живан и Зорка, нису имали пара да га школују, па је од малих ногу радио код имућнијих сељака. Године 1938, као седамнаестогодишњак, запослио се као радник на прузи и ту је радио до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] у [[Југославија|Југославији]], априла [[1941]]. године.{{sfn|Димитријевић|1972|p=333}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=322}} Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] отишао је у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Ступио је у Прву чету [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]] и учествовао у свим акцијама одреда. Посебно се истакао у борбама које је Космајски одред водио на железничке сланице [[Рипањ]], [[Раља (Сопот)|Раља]] и [[Ђуринци]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра 1941.]] године. Извесно време, био је и пушкомитраљезац, а за исказану храброст у акцијама, постављен је за водника. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је крајем 1941. године.{{sfn|Димитријевић|1972|p=333}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=322}} Посебно се истакао у „раљској акцији” када је са групом бораца у ноћи 4/5. септембра 1941. на излазу из раљског тунела, у близини железничке станице, напао немачки теретни воз. Налазећи се на брду изнад самог тунела, отворио је ватру из свих оружја и бацио неколико боби на локомотиву и вагоне. Ова изненадна акција приморала је [[Вермахт|Немце]] да се повуку назад у [[Младеновац|Младеновац]].{{sfn|Димитријевић|1972|p=333}} У јесен 1941. са Космајским одредом је прешао на Рудник, а одатле се услед Прве непријатељске офанзиве, са главнином партизанских снага повукао у Санџак. Заједно са групом бораца, почетком 1942. се вратио на терен Космаја, где су водили непрекидне борбе против окупаторско-квислиншких снага. У овом периоду се посебно истакао током пробијања кроз непријатељски обруч код [[Венчане|Венчана]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|фебруара 1942]], као и у борби са Немцима у [[Барајево|Барајеву]].{{sfn|Димитријевић|1972|p=334}} Извесно време током 1942. био је и члан Среског комитета КПЈ за космајски срез, а крајем исте године постављен је за заменика команданта Првог шумадијског одреда. Када је маја 1943. обновљен Космајски партизански одред, постављен је за заменика команданта. Недуго потом, почетком јуна 1943. одређен је за заменика команданта Самосталног батаљона, који је касније послужио као језгро за формирање [[Прва шумадијска бригада НОВЈ|Прве шумадијске народноослободилачке бригаде]].{{sfn|Димитријевић|1972|p=334}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=322}} Као заменик команданта одреда, а потом и самосталног батаљона, учествовао је у акцијама и борбама шумадијских и космајских партизана током лета 1943. године. Када се 3. јуна 1943. Прва чета Космајског одреда сукобила с припадницима [[Српска државна стража|Српске државне страже]] (Недићевци), код [[Манастир Тресије|манастрија Тресије]], налазио се у првој борбеној линији и био рањен. Приликом састанка Штаба одреда с члановима [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главнога штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Србије]], у [[Орашац (Аранђеловац)|Орашцу]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], изненада су на кућу у којој се одржавао састанак напали [[Југословенска војска у отаџбини|четници]]. Милосав је тада узео пушкомитраљез и разбио четничке.{{sfn|Димитријевић|1972|p=334}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=322}} Погинуо је 25. јуна 1943. у селу [[Влашка (Младеновац)|Влашка]], код Младеновца, приликом напада партизана на жандармеријску станицу.{{sfn|Димитријевић|1972|p=334}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=322}} Као изузетно храбар борац, још за живота је међу својим саборцима ушао у легенду. Био је омиљен и у народу, а стари ратни Илија Димитријевић, из [[Ђуринци|Ђуринаца]], у знак поштовања поклонио му је свој пиштољ парабелум, који је донео са [[Солунски фронт|Солунског фронта]].{{sfn|Димитријевић|1972|p=335}} Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], за ''умешност у командовању, специјалне подвиге, показану храброст и нарочите заслуге за народ'' проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]] 6. јула 1945. године.{{sfn|Зборник НОР|1949|p=641}} Истог дана, за народне хероје је проглашена група партизанских бораца из Србије, међу којима су били — [[Ђука Динић]], [[Жикица Јовановић Шпанац]], [[Бора Марковић]], [[Мика Митровић Јарац|Мика Митровић]] и [[Мирко Томић]].{{sfn|Зборник НОР|1949|p=643}} Његово име носи осам улица на територији београдских општина [[Барајево]], [[Гроцка]], Младеновац, Сопот и [[Чукарица |Чукарица]].<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/#!pretraga/Milosava+Vlajica|title=Pretraga ulica — Milosava Vlajića|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Спомен-бисте су му подигнуте у родном селу Парцани, као и у Сопоту и Младеновцу.{{sfn|Поповић|1981|p=43}} == Фотогалерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Spomenik Milosavu Vlajiću u Parcanima.jpg|Спомен-биста Милосава Влајића у Парцанима Wiki Šumadija IX Sopot, Belgrade 192.jpg|мини|лево|Спомен-биста Милосава Влајића у Сопоту Spomen-biste Kike Damnjanović i Milosava Vlajića, Mladenovac.jpg|Спомен-бисте Кике Дамњановић и [[Милосав Влајић|Милосава Влајића]] у Младеновцу Milosav Vlajic, Mladenovac 1.jpg||Спомен-биста Милосава Влајића у Младеновцу Milosav Vlajic, Mladenovac 2.jpg|Спомен-биста Милосава Влајића у Младеновцу Orden narodnog heroja3.jpg|[[Орден народног хероја]] </div></gallery></center> == Види још == * [[Спомен-биста Милосаву Влајићу у Младеновцу]] == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Зборник НОР|1949}}|title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945.|year=1949|publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=58734343}} * {{cite book|ref=harv|last=Димитријевић|first=Драгослав Бели|title=Космај у НОБ|year=1972|publisher=Републички одбор СУБНОР-а СР Србије|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=113864711}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Београд}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Влајић, Милосав}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Сопоћани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] 3q1vqn3c18xt5ckzh0337jo9wwwzlds 0 496671 25114267 24043277 2022-07-19T16:23:35Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ПАВЛЕ ГОРАНИН |слика = Pavle Goranin Ilija.jpg |опис_слике=Павле Горанин Илија |датум_рођења = {{Датум рођења|1915|10|13}} |место_рођења =[[Вараждин]] |држава_рођења =[[Аустроугарска]] |датум_смрти = {{Датум смрти|1944|1|2|1915|10|13}} |место_смрти =[[Жунови]], код [[Вареш]]а |држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=[[право|правник]] |КПЈ=[[1936]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |чин=[[потпуковник]] |народни херој=[[18. април]] [[1944]]. }} '''Павле Горанин — Илија''' ([[Вараждин]], [[13. октобар]] [[1915]] — [[Жунови]], код [[Вареш]]а, [[2. јануар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Павле Горанин рођен је [[13. октобар|13. октобра]] 1915. године у [[Вараждин]]у. Његов отац Мавро био је професор у сарајевској гимназији, а млађи брат Срећко, студент. Павле је у [[Сарајево|Сарајеву]] завршио основну школу и гимназију, [[1938]]. године дипломирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]], а затим радио у Сарајеву у канцеларијама сарајевских адвоката. Као ђак виших разреда гимназије укључио се у револуционарни омладински покрет и радио на организовању и прикупљању омладине. У [[Београд]]у је био активиста [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарног студентског покрета]] и већ [[1936]]. године постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Био је један од покретача и потписника познатог прогласа босанскохерцегвачких студената из [[1937]]. године за аутономију [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Радио је у студентском друштву „[[Петар Кочић]]“ и у другим студентским удружењима. Био је врло способан у организовању илегалне партијске технике. По завршетку студија у Сарајеву, био је међу најактивнијим [[комунизам|комунистима]]. Учествовао је у готово свим напедним политичким акцијама. Био је организатор [[штрајк]]а у творници чарапа „[[Кључ (град)|Кључ]]“ у Сарајеву. Често је био хапшен, кажњаван и прогањан, али би увек настављао револуционарну активност. Павле Горанин био је један од главних ослонаца групи партијских руководилаца, који су по директиви [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] вршили реорганизацију партијске и скојевске организације у Босни и Херцеговини. Првобитно је био члан, а затим секретар Месног комитета КПЈ у Сарајеву. Када је [[1939]]. године именована комисија за рад са омладином при Покрајинском комитету КПЈ за БиХ, он је био одређен за њеног члана, а ускоро потом постао је и члан Покрајинског комитета [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а и [[Централни комитет|Централног комитета]] СКОЈ-а. Био је и члан Окружног комитета КПЈ за Сарајево и његов делегат на Покрајинској конференцији КПЈ за БиХ, [[27. јул|27.]] и [[28. јул]]а [[1940]]. године. [[Априлски рат]] и капитулација [[југословенска војска|југословенске краљевске војске]] затекли су Павла Горанина у Сарајеву, на раду у Месном комитету КПЈ. Одмах по доласку [[усташе|усташа]] у Сарајево, за њим је била расписана потерница, тако да је Павле стално био изложен опасности да буде ухапшен. Поред тога, он је и даље био активан у партијској организацији. Једном приликом усташе су успели да га ухапсе, али им се на путу ка згради полиције истргнуо, оставивши им у рукама само свој капут. [[Јул]]а [[1941]]. године отишао је у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]], где је био заједно са [[Славиша Вајнер Чича|Славишом Вјанером]] и [[Слободан Принцип Сељо|Слободаном Принципом]], скупљао оружје и ангажовао партизанске борце на [[Романија|Романији]]. Био је први [[политички комесар]] [[Романијски партизански одред|Романијског партизанског одреда]], најбројнијег и најславнијег одреда у источној [[Босна|Босни]]. Након тога је био комесар Романијског батаљона и члан Првог Народноослободилачког суда у ослобођеном [[Соколац|Сокоцу]]. Горанин је учествовао у свим борбама и успесима Романијског батаљона у борби против [[Немци|Немаца]], усташа и [[четници|четника]]. Учествовао је на познатом Партијском саветовању у Иванчићима [[7. јануар|7.]] и [[8. јануар]]а [[1942]]. године. Када су због четничког сврставања на страну окупационих снага и непријатељске офанзиве настали тешки дани за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] у источној Босни, Илија је био на челу [[Први ударни босански батаљон|Првог ударног босанског батаљона]], који је одолевао свим покушајима четника, усташа и Немаца да разбију устанак у овој области. Из овог и других батаљона настала је [[2. август]]а 1942. године [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шеста источно-босанска бригада]], чији је он био један од најистакнутијих организатора. Истакао се у многим борбама. У [[фебруар]]у 1942. године отишао је у [[Соколовићи (Соколац)|Соколовиће]] где су четници одржавали свој збор и у лице им је рекао истину о издаји [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]] и његових официра, не страхујући ни тренутка за свој живот. Крајем 1942. године примио је дужност заменика политичког комесара Групе ударних мајевичких батаљона, из које је у [[март]]у [[1943]]. године никла [[Петнаеста мајевичка ударна бригада|Прва мајевичка ударна бригада]]. Илија је био први комесар те бригаде. С њом је прошао све битке у [[Битка на Сутјесци|Петој непријатељској офанзиви]], а затим и многе борбе на Романији, [[Бирач|Бирчу]] и [[Мајевица|Мајевици]], све до првог ослобођења [[Тузла|Тузле]], [[октобар|октобра]] 1943. године. Крајем [[новембар|новембра]] 1943. године именован је за политичког комесара [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизије]]. На тој је дужности погинуо [[2. јануар]]а 1944. године код села [[Жунови]], источно од [[Вареш]]а, од авионске бомбе која је пала поред куће у којој се налазио штаб дивизије. Сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Сарајеву|Гробници народних хероја у Сарајеву]]. Одлуком [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[18. април]]а [[1944]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Сарајево}} {{Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Горанин, Павле}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Вараждинци]] [[Категорија:Хрватски Јевреји]] [[Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Петнаесте мајевичке бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Г]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] fpg1s83q616w27vp9cq4hvhtu7u6py1 0 496792 25114644 23506459 2022-07-19T19:26:20Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=СИМО БАРОВИЋ | слика = Simo Barovic.jpg | опис_слике=Симо Баровић | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|8|}} | место_рођења =[[Бандићи]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|3|2|1914|8|}} | место_смрти =Вилића Гувно, код [[Прозор (град)|Прозора]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=[[земљорадња|земљорадник]] |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Симо Баровић''' ([[Бандићи]], код [[Даниловград]]а, [[август]] [[1914]] — Вилића Гувно, код [[Прозор (град)|Прозора]], [[2. март]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је у [[август]]а [[1914]]. године у селу [[Бандићи]]ма, код [[Даниловград]]а. Потиче из [[Земљорадња|земљорадничке]] породице и после завршетка основне школе, све до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[1941]]. године, бавио се земљорадњом. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], јула [[1941]]. године, ступио је у Убрзо по ступању у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Јуна 1942. године када је формирана [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада]], постао је борац њеног Другог батаљона. Исте године примљен је и у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Учествовао је у многим борбама, а нарочито се истакао у [[Борбе за Ливно 1942.|борби за Ливно]] и у нападу на Вилића Гувно. У време напада на [[Ливно]], [[децембар|децембра]] [[1942]]. године, Симо је био десетар. Ливно је тада било опасано жичаним препрекама, које је требало савладати да би се омогућио напад Другом батаљону. Заједно са [[Народни херој Југославије|народним херојем]] [[Душан Стругар|Душаном Стругаром]], [[командант|командиром]] Треће чете, Симо се, упркос смртној опасности, привукао жици и исекао је. Затим је кроз тај пролаз провукао своју десетину и први ушао у град. После тога истим путем пробио се и читав Други батаљон. Током борби са [[Усташка војница|усташама]] у граду, више пута се истако. Пошто је батаљон, током борби морао да се забарикадира у кућама које је заузео, Симо је и поред непријатељске ватре успео да донесе материјал за утврђивање. Приликом усташких јуриша, који су се читав дан ређали један за другим, Симо је дејствовао својим [[пушкомитраљез]]ом. У борбама на Вилића Гувну, код [[Прозор (град)|Прозора]], марта 1943. године, борци Другог батаљона [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде]], водлили су даноноћне борбе против надмоћнијих немачких снага, за спас око 3.000 тешких рањеника, који су се налазили испод самог брда у Прозору. У првом немачком нападу на растојању од 20 до 50 метара погинуло је око двадесет партизана, па је настао тренутак за колебање код бораца Прве и Друге чете, које су [[Трећи рајх|Немци]] све јаче засипали ручним бомбама и ватром из митраљеза. Симо, који је тада био командир вода, држао је свој вод око себе. На команду команданта батаљона, Симо је на челу свога вода, са бомбама у рукама, полетео и извршио противнапад на непријатељске положаје. То је омогућило сређивање Прве и Друге чете и задржавање положаја. Борба се наставила на растојању од 20 до 50 метара, а наставили су се напади и противнапади и са једне и са друге стране. Симо је читавог дана бацао [[бомба|бомбе]], и ишао од борца до борца. Тог дана погинуло је око осамдесет бораца Другог батаљона, међу којима и Симо Баровић. За овај велики успех, [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврту пролетерску бригаду]] похвалио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]]. У похвали пише — ''За ово беспримјерно херојство бораца Четврте црногорске пролетерске бригаде, а нарочито Другог батаљона, изражавам им своје признање и дубоку захвалност''. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=63}} Брат Никола му је, такође, погинуо у Другом светском рату, као учесник НОБ-а, док му је други брат био познати југословенски адвокат Јован Баровић. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Баровић, Симо}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] 45y17yn8ekoc74o4ztywoaiehivoq78 0 496823 25114835 24108567 2022-07-19T21:04:00Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=АЛБЕРТ ЈАКОПИЧ | слика = Jakopič Albert.jpg | опис_слике=Алберт Јакопич Кајтимир | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|11|24}} | место_рођења =[[Љубљана]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1996|10|10|1914|11|24}} | место_смрти = | држава_смрти = [[Словенија]] |професија=друштвено-политички радник |КПЈ=[[април]]а [[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Југословенска војска|Војска Краљевине Југославије]] <br />[[NOV i POJ|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] |НОБ=заменик политичког комесара <br />[[Петнаеста словеначка дивизија НОВЈ|15. дивизије НОВЈ]] <br />командант [[30. словеначка дивизија НОВЈ|30. дивизије НОВЈ]] |функција=Председник Председништва<br />[[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Словеније|СК Словеније]] |мандат=[[октобар]] [[1966]]. – [[децембар]] [[1968]]. |претходник=[[Миха Маринко]] |наследник=[[Франце Попит]] |народни херој=[[22. јул]]а [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден Републике}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден народне армије1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге2}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Алберт Јакопич — Кајтимир''' ([[Љубљана]], [[24. новембар]] [[1914]] — [[10. октобар]] [[1996]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[народни херој Југославије]]. Од [[1966]]. до [[1968]]. године био је председник Председништва [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Словеније|Савеза комуниста Словеније]]. == Биографија == Албер Јакопич рођен је [[24. новембар|24. новембра]] 1914. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Потиче из радничке породице. Отац му се из заробљеништва у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] вратио тек [[1924]]. године. До тада је Алберт био на чувању код страних људи, јер га је мати напустила и ступила у нов брак. Пошто му је отац учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]], био је властима сумњив и врло је тешко долазио до службе. Често је остајао без посла, па је породица живела врло скромно и у оскудици. Управо је очево искуство у Октобарској револуцији утицало на Албертов поглед на свет. Алберт је четири разреда основне школе завршио у [[Мошње (место)|Мошњама]], а два у Љубљани, где је завршио и осам разреда гимназије. По завршеној гимназији наставио је студије, али није имао довољно средстава за издржавање. Пошто није могао да добије ни службу, отишао је у војску и у [[Марибор]]у завршио школу за резервне официре с одличним успехом. По повратку је завршио абитурјинтски курс трговачке школе и затим уписао три семестра [[Правни факултет у Љубљани|Правног факултета у Љубљани]]. Новац за издржавање зарађивао је давањем приватних часова или повременим запошљавањем. === Народноослободилачки рат === Поред тога што није могао да добије запослење, Алберт је често позиван на војне вежбе. Непосредно пред напад на [[Краљевина Југославија|Југославију]] укључен је у казнени пук у [[Врховине (Лика)|Врховинама]] у [[Лика|Лици]]. После напада на Југославију, тај пук је без оружја упућен најпре у [[Срем]], па се затим повлачио да би га код [[Добој]]а заробили [[Трећи рајх|Немци]] и његове припаднике одвели у заробљеничке логоре у [[Трећи рајх|Немачку]]. Јакопич је био у три логора за ратне војне заробљенике, официре. Из [[логор Сталаг|логора Сталаг 3/а]] пуштен је [[6. август]]а [[1941]]. године као становник „италијанске“ љубљанске покрајине ([[италијански језик|ита]]. ''Provincia di Lubiana'') и дошао у Љубљану. По доласку у Љубљану одмах се укључио у [[Ослободилачки фронт Словеније|Освободилну фронту]]. На терену се повезао са [[Милан Чесник|Миланом Чесником]] и [[Марјан Новак|Марјаном Новаком]] из [[Вич]]а. Скупљао је оружје и санитетски материјал, који му је добављао отац из болнице. Учествовао је у акцијама исписивања парола и растурања летака, те окупљао резервне официре у Освободилну фронту. Кад се физички опоравио, хтео је у [[новембар|новембру]] 1941. године да оде у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]], али је због оштре [[зима|зиме]], [[снијег|снега]] и чињенице да су се неки борци због зиме враћали, неко време још остао у Љубљани. У партизане је отишао са групом Љубљанчана у [[Горењска|Горењску]] [[март]]а [[1942]]. године, и то у [[Западнодолењски партизански одред|Западнодолењски одред]]. Ускоро потом, [[април]]а 1942. године, примљен је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]]. Као резервни [[официр]] бивше [[југословенска војска|југословенске војске]] преносио је своје стручно знање на неискусне младе партизане. У почетку је био митраљезац, затим [[водник]], [[командант|командир]] чете, [[командант]] батаљона, а новембра 1942. године постао је командант Западнодолењског одреда. Са својом јединицом је у многим сукобима против непријатеља ширио и бранио ослобођену територију у [[Долењска|Долењској]]. Пошто је Освободилна фронта политички брзо освојила Долењску, којом је 20 година владала [[Италија]], недостајало је још само способних људи. Поред осталих, у [[Приморска|Приморску]] је фебруара [[1943]]. године послат и Алберт. Тамо је учествовао у организовању партизанских јединица и постао командант [[Средњоприморски партизански одред|Средњоприморског одреда]]. [[10. април]]а 1943. године формирана је бригада „[[Симон Грегорчич]]“. Јакопич је постао њен први командант. Као командант бригаде, он је [[мај]]а 1943. године водио први поход у [[Бенешка Словенија|Бенешку Словенију]]. У том походу је учествовала и Градникова бригада. Задатак им је био да буде националну свест и да изврше припреме за народноослободилачку борбу. Поход је започет борбом на Толминским равнама, где је бригада доживела своје ватрено крштење. Око 800 италијанских алпиниста дошло је у село да га опљачка. Бригада се сукобила с њима, неколицину побила, 12 заробила, а остали су се дали у бекство. Непријатељ је против ових бригада покренуо цео [[корпус]], али су се оне ипак пробиле у Бенешку Словенију и потакле устанак све до крајњих западних граница [[Словенија|Словеније]]. У тим акцијама, Јакопич се истакао као познавалац италијанске и партизанске војне тактике и стратегије. Крајем [[август]]а 1943, с једном посебном четом је отишао у [[Резија|Резију]] да би и на том подручју организовао народноослободилачки покрет. У Приморској је остао све до капитулације Италије, а затим је отишао у Долењску и тамо постао заменик политичког комесара [[Петнаеста словеначка дивизија НОВЈ|15. дивизије]]. Крајем септембра су у Приморској формиране [[30. словеначка дивизија НОВЈ|30.]] и [[31. словеначка дивизија НОВЈ|31. дивизија]]. Јакопич је опет дошао у Приморску и постао командант 30. дивизије и од немачких упада бранио тзв. Кобаридску републику. Под његовим вођством дивизија се борила против немачких и других фашистичких јединица код [[Жага (Бовец)|Жага]], у [[Трново (Кобарид)|Трнову]], на [[Стол (Словенија)|Столу]] и у Бенешкој Словенији. [[Фебруар]]а [[1944]]. године, Јакопич је већ по други пут био у походу на Бенешку Словенију. Тада је у поход водио 30. дивизију, која је тамо постигла запажени успех у борбама. После тешких борби код [[Чедад]]а и на крајњим словеначким западним границама, све три бригаде су после одлучног продора непријтељске блокаде дуж [[Соча|Соче]], од [[Горица (град)|Горице]] до [[Кобарид]]а, стигле опет на старе положаје. Јакопич је крајем [[јун]]а 1944. године учествовао у нападу на Башку грапу, кад су јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] уништиле више непријатељских упоришта и темељито разрушиле све комуникације у тој долини. У Приморској је одјекнуо пад [[Бела гарда (Словенија)|домобранског]] утврђења Чрни врх где су једнице [[Девети словеначки корпус НОВЈ|9. корпуса]] после 12-часовне борбе [[1. септембар|1. септембра]] 1944. године уништиле непријатељску посаду. Успеси јединица 30. дивизије донели су Јакопичу велику популарност. Фебруара [[1945]]. године, постао је начелник 9. корпуса. На том положају је са Градниковом бригадом учествовао у завршним борбама за ослобођење Словеначког приморја. Учествовао је у ослобођењу [[Тржич]]а (ита. ''Monfalcone'') и [[Градеж]]а, где се као један од првих виших официра срео са савезничком војском и са [[генерал]]ом [[Џон Хардинг|Хардингом]]. === Послератна каријера === У Југословенској армији је остао до [[6. јул]]а 1945. године, када је демобилисан. После демобилизације, именован је за инструктора Централног комитета Комунистичке партије Словеније, затим је једну годину био секретар Приморског округа, одакле је отишао за секретара Мариборског округа. Године [[1947]]. дошао је у Љубљану и постао начелник Организационе управе ЦК КП Словеније. За време [[информбиро|резолуције Информбироа]] био је активан нарочито на [[Универзитет у Љубљани|Универзитету]], где је правовременом политичком акцијом већ у почетку онемогућио стицање присталица одлуке [[Информбиро]]а. Учествовао је и у кампањама за откуп жита, сечу шуме и остало. Као политички активист, био је Савезни и Републички посланик, председник Савета за робни промет СР Словеније, председник Туристичког савеза Словеније од [[1953]]. до [[1958]]. године и председник Туристичког савеза Југославије од 1958. до [[1968]]. године. После прикључења Зоне Б [[Слободна Територија Трста|Слободне Територије Трста]] Југославији, отишао је [[1954]]. године на политички рад у [[Копар]], где је био секретар среског комитета. Учествовао је у политичком, привредном, културном и туристичком развоју Копра и околине. У Копру је остао до [[1962]]. године, кад је поновно постављен за секретара Организационе управе ЦК СК Словеније. Поред тога би је и секретар и председник [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Словеније]], организациони секретар и председник Председништва ЦК СК Словеније од октобра [[1966]]. до [[децембар|децембра]] 1968., члан ЦК СК Словеније до 1968. и члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета СКЈ]] од 1958. до [[1969]]. године. Године 1968, постао је политички комесар Главног штаба СР Словеније за Општу народну одбрану и на том месту остао је до [[1973]]. године. Био је и члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације СФРЈ]] од [[1971]]. године, члан Конференције ССРН Словеније, [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца НОР Словенија]], члан Председништва СУБНОР Словеније и члан Комисије СК Словеније за раднички покрет и неговање традиција НОБ-а. Умро је [[10. октобар|10. октобра]] 1996. године. Носилац је бројних [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских]] и страних одликовања. Пољским орденом Партизанског крижа одликован је двапут, а носилац је и румунског ордена Реда Тудор Владимиреску првог реда. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је 22. јула 1953. године. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * ''[[Енциклопедија Југославије]]'' (књига пета). „Југославенски лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб 1988. година. {{Председници ЦК СК Словеније}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јакопич, Алберт}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1996.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Словеначки правници]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Словенија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] ouvyzcpuwrlrpybwmb1x9f3ctj24aoj 0 497063 25114821 24785457 2022-07-19T21:01:28Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РУДОЛФ ХРИБЕРНИК | слика = Rudolf Hribernik.jpg | опис_слике=Рудолф Хриберник Сварун | датум_рођења = {{датум рођења|1921|4|10}} | место_рођења =[[Хорјул]], код [[Љубљана|Љубљане]] | држава_рођења [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2002|1|10|1921|4|10}} | место_смрти =[[Логатец]] | држава_смрти = [[Словенија]] |професија=војно лице |КПЈ=[[јун]]а [[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |чин=[[генерал-пуковник]] |народни херој=[[21. јул]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије2}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Рудолф Хриберник Сварун''' ([[Хорјул]], код [[Љубљана|Љубљане]], [[10. април]] [[1921]] — [[Логатец]], [[10. јануар]] [[2002]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рудолф Хриберник рођен је [[10. април]]а 1921. године у [[Хорјул]]у, код [[Љубљана|Љубљане]]. Потиче из радничке породице. Пре рата је био радник циглане у [[Врхника|Врхники]], а повремено је радио и на другим сезонским радовима. Учио је каменорезачки занат у Љубљани, али је, непосредно пред испит за квалификованог радника, отишао у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Основну школу завршио је у Хорјулу, а занатску у Љубљани. === Народноослободилачки рат === У [[јесен]] [[1941]]. године повезао се с организаторима покрета отпора. Ускоро је постао један од најактивнијих међу њима. Разносио је и ширио пропагандни материјал [[Ослободилачки фронт Словеније|Освободилне фронте]], скупљао новчане прилоге за ОФ, придобивао нове сараднике и симпатизере [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], скупљао оружје, муницију и храну за прве партизанске чете. Због активног деловања у НОБ-у, окупатору је постајао све сумњивији, па је зато првих дана [[децембар|децембра]] 1941. године прешао у илегалност. У партизане је отишао [[6. јануар]]а [[1942]]. године, у Самоторску чету, која је оперисала у околини Хорјула. С том четом се, затим, укључио у батаљон [[Љубомир Љубо Шерцер|Љубе Шерцера]] на [[Кожљек]]у, изнад [[Боровница (Словенија)|Боровнице]]. Батаљон, који је имао око 140 добро наоружаних бораца, напао је [[2. фебруар]]а 1942. године италијанску посаду на железничкој станици [[Верд]], код Боровнице. Партизани су ранили шест и заробили три италијанска војника. У нападу је учествовао и Сварун, који је после те акције отишао, с делом батаљона, у околину [[Кочевје|Кочевја]] у Рибнички логор. Касније је био додељен караули Тонета Залара Жана у [[Ишка|Ишки]], преко којег је одржавана веза с Љубљаном. [[Јун]]а 1942. године прешао је у [[Dolomiti|Доломите]] и укључио се у 4. батаљон [[Нотрањски партизански одред|Нотрањског одреда]], где је постао митраљезац, затим десетар, [[командант|командир]] вода, командир Друге, а затим Прве чете Првог батаљона, те коначно [[командант]] Првог батаљона [[Доломитски партизански одред|Доломитског одреда]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је јуна 1942. године. Учествовао је у готово свим значајним борбама Четвртог батаљона Нотрањског одреда и, касније, Првог доломитског одреда до његовог расформирања. Крајем [[април]]а [[1943]]. године, у нападу на [[Немци|Немце]] код [[Мотоцк]]а, недалеко од [[Полхов Градец|Полховог Градца]] и у [[Залог]]у, изнад Полховог Градца, у сукобу с [[Краљевина Италија|Италијанима]] и [[Бела гарда (Словенија)|белогардистима]] у околини [[Добрава|Добраве]], [[Тошко Чело|Тошкога Чела]], [[Бабна гора|Бабне горе]], [[Кључ (Словенија)|Кључа]], [[Лигојна|Лигојне]] и остало. У свим борбама се показао као храбар, сналажљив и предан борац. То је нарочито доказао у хајки од [[17. март|17.]] до [[21. март]]а 1943. године, коју су против Доломитског одреда и [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођене територије Доломитске републике]] организовали и извели Италијани и белогардисти. У борбама против надмоћног непријатеља, Доломитски одред је претрпео тешке губитке. Сварун се са својим батаљоном пробио из непријатељског обруча и непријатељу нанео губитке. Из Доломитског одреда Сварун је отишао у Другу словеначку [[Народноослободилачка ударна бригада Љубо Шерцер|Шерцерову бригаду]], где је прво био заменик, а затим командант Другог батаљона бригаде. У тој бригади је остао до капитулације [[Италија|Италије]]. У данима капитулације Италије, [[10. септембар|10. септембра]] 1943. године, од новодошлих Љубљанчана формирана је на [[Голо (Корзика)|Голом]], [[Љубљанска бригада]]. У бригаду је укључен низ искусних бораца за руководеће функције. Сварун је постао први командант Љубљанске бригаде. По налогу [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОВ и ПО Словеније]], поново је отишао у Доломите, и октобра 1943. године формирао [[Други доломитски одред]], те био командант тога Одреда до његовог расформирања и укључивања у Трећу алпску оперативну зону, крајем октобра 1943. године. Затим је постао прво начелник, па онда командант [[Седма словеначка народноослободилачка ударна бригада|Седме словеначке бригаде]] „[[Франце Прешерен]]“. Бригаду је водио до средине [[1944]]. године. Врло тешке борбе бригада је водила нарочито у околини [[Ратитовац|Ратитовца]], у новембарској немачкој офанзиви 1943. године. Значајне акције биле су вишеструко рушење железничке пруге између [[Шкофја Лока|Шкофје Локе]], [[Крањ]]а и [[Радовљица|Радовљице]] и између [[Шемпетер при Горици|Шемпетра]] и [[Дивача|Диваче]], те борбе на Лавтарском врху, на [[Мохор]]у, на Жировском и Церкљанском врху, те око [[Идрија|Идрије]] и [[Хотедршица|Хотедршице]]. У то време је бригада, под Сваруновом командом, уништила непријатељске положаје у [[Камна Горица|Камној Горици]], у [[Рибно|Рибну]] и [[Коритно|Коритну]]. Сварун је био два пута рањен — први пут тешко, децембра 1943, близу Шкофје Локе, а други пут у [[лето]] 1944. године, у борбама [[31. словеначка дивизија НОВЈ|31. дивизије]] против Немаца на Јеловици. Септембра 1944. године постао је начелник, а затим заменик команданта 31. дивизије. На тој дужности је био само око месец дана, јер је већ октобра послан у [[Војна академија Ворошилов|Вишу војну академију „Ворошилов“]], у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. === Послератна каријера === Крај рата га је затекао у Совјетском Савезу. После завршене Академије, октобра [[1945]]. године, вратио се у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославију]] и постао командант [[17. дивизија ЈА|17. дивизије ЈА]] у Радовљици, затим помоћник команданта Војне морнарице за обалну одбрану у [[Сплит]]у. После је био неколико мјесеци у Генералштабу [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у [[Београд]]у, а од [[1951]]. до јесени [[1955]]. године начелник [[21. корпус]]а у [[Мостар]]у. За то време је завршио [[Војна академија (Београд)|Вишу војну академију у Београду]]. Од јесени 1955. до јесени [[1961]]. године био је командант [[53. средњебосанска дивизија НОВЈ|53. дивизије]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], а затим командант [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]] у [[Ниш]]у. У међувремену је завршио курс оператике при Вишој војној академији у Београду. У јесен [[1963]]. године преузео је дужност команданта Загребачког војног округа, а у јесен [[1965]]. дужност команданта Скопског војног округа. У [[пролеће]] [[1966]]. гдине постављен је за секретара народне одбране [[Социјалистичка Република Словенија|Словеније]] а потом је, из здравствених разлога отишао у пензију. После одласка у пензију, био је запослен у фабрици „[[Искра (фабрика)|Искра]]“ у Крању, као саветник за војни програм производње. Скупљао је градиво и написао књигу „Доломити у НОБ“, [[1973]]. године. [[1. јануар]]а [[1974]]. године поново је активиран и постављен за команданта Главног штаба Словеније за СЛО. У току рата је био члан бригадног и дивизијског комитета, а после рата члан дивизијског, корпусног комитета, комитета подручја и члан опуномоћства СК у ЈНА. Као секретар за народну одбрану Словеније, био је члан Конференције СК Словеније, а као пензионер секретар треће основне организације СК „[[Борис Кидрич]]“ за Бежиградом, у Љубљани. Био је Члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Словеније|СК Словеније]]. У чин [[пуковник]]а је преведен децембра [[1947]], у чин [[генерал-мајор]]а децембра 1957, у чин [[генерал-потпуковник]]а децембра [[1964]], а у чин [[генерал-пуковник]]а децембра 1974. године. Погинуо је [[10. јануар]]а 2002. године у саобраћајној незгоди на ауто-путу код [[Логатец|Логатца]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941. године]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[21. јул]]а [[1953]]. године. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Љубљана}} {{DEFAULTSORT:Хриберник, Рудолф}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 2002.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Словенија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Генерал-пуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Југословенски политичари]] [[Категорија:Словеначки политичари]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Х]] htkl5tuqeyi9odjee1ydb0nu6akmqv2 0 498505 25114245 21882596 2022-07-19T16:17:27Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МАТЕО БЕНУСИ | слика = Mateo Benusi Cio.jpg | опис_слике=Матео Бенуси Цио | датум_рођења = {{Датум рођења|1906|10|23}} | место_рођења = [[Ровињ]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1951|6|16|1906|10|23}} | место_смрти =[[Београд]], [[НР Србија]] | држава_смрти =[[ФНР Југославија]] |професија=радник |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Матео Бенуси Цио''' ({{јез-ита|Matteo Benussi}}; [[Ровињ]], [[23. октобар]] [[1906]] — [[Београд]], [[16. јун]] [[1951]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[23. октобар|23. октобра]] 1906. године у [[Ровињ]]у. Већ као четрнаестогодишњак учествовао је у демонстрацијама које је против [[фашизам|фашизма]] организовала [[Италијанска социјалистичка партија|Социјалистичка партија Италије]]. Запослио се као радник у [[Монфалконе|Тржичу]] (ита. ''Monfalcone''), али је [[1924]]. године отпуштен. Тада се вратио и запослио у Ровињу. [[1. мај]]а [[1935]]. и [[1937]]. године истакао је [[црвена застава|црвену заставу]] на звонику [[црква|цркве]], а затим на оџаку млина Кало у Ровињу. У [[пролеће]] [[1943]]. године [[фашизам|фашисти]] су га одвели у логор у [[Италија|Италију]]. После капитуалције Италије, немачким трупама су пали у руке фашистички логори. Заточенике из тих логора отпремили су у [[сабирни логор|концентрационе логоре]] у [[Трећи рајх|Немачку]]. С једним транспортом логораша у Немачку је требало да оде и Матео Бенуси. Међутим, он је искочио из воза и вратио се у Ровињ. [[Датотека:Rovinj007.jpg|лево|мини|200п|Биста Матеа Бенусија Ција у [[Ровињ]]у]] Укључио се у Народноослободилачки покрет, након чега је формирао и предводио групу диверзаната. Група је своју прву диверзију извела на железничкој прузи у близини [[Пула|Пуле]], у [[новембар|новембру]] 1943. године. Од експлозије мине уништена је локомотива и пет вагона. Неколико дана касније, његова диверзантска група дигнула је у ваздух воз на прузи Ровињ-[[Канфанар]] и срушила [[мост]] на путу код [[Лимски канал|Лимског канала]]. Након ових акција, Цио и његови минери постали су познати по целој Ровињштини. Матео Бенуси добива у народу назив „Истарски Илија Громовник“. Почетком [[1944]]. године, Циова диверзантска група нашла се у саставу Треће истарске партизанске чете (ровињске). Заједно с овом четом, група је извела низ акција. Тако су ровињски минери заједно с борцима Треће чете напали непријатељску колону на путу Ровињ-[[Бале (Хрватска)|Бале]], уништивши том приликом [[камион]] и [[аутобус]], те покидали телефонске водове на потезу Бале-[[Дињан]]-[[Светвинченат]]. Сам Матео је, уз осигурање које му је пружила Трећа чета, ушао у Бале и кроз прозор убацио мину у фашистичку касарну. Када су [[нацизам|нацисти]] у Ровињу покушали да обнове фашистичку организацију и за то придобили петнаестак старих фашиста, руководство НОП-а одлучило је да организацију разбије у самом зачетку. Оргнизован је препад у којем је учествовао и Матео Бенуси. Група бораца је [[5. јануар]]а 1944. године у 19,30 часова ушла у Ровињ. И док су људи шетали улицама, група је ушла у зграду у којој су били окупљени фашисти. Потхват је био тим тежи, јер је свега сто метара даље била немачка касарна. Цио и још један друг успели су се уз степенице, изненада упали у собу и отворили ватру на фашисте. Пошто се његов аустомат заглавио, Цио је упалио фитиљ мине направљене од рибље конзерве, а затим ју убацио у просторију. Био је то крај обновљене фашистичке организације у Ровињу. Цио и његови минери још су једном, у [[април]]у 1944. године, упали у окупирани Ровињ. Тада су заробили два финанса и мином уништили један бродић у градњи. После рата, живео је у Ровињу. Исцрпљен ратним напорима, Матео Бенуси Цио умро је [[16. јун]]а [[1951]]. године у болници у [[Београд]]у. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=71}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}-|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Истра и Приморје}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Бенуси, Матео Цио}} [[Категорија:Рођени 1906.]] [[Категорија:Умрли 1951.]] [[Категорија:Италијани]] [[Категорија:Истрани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] a53ctmfkcgwfxj4fmnt3cra3hb82zi3 0 498619 25114400 12655830 2022-07-19T17:20:23Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ИВО ГЛУХАК | слика = Ivo Gluhak.jpg | опис_слике=Иво Глухак | датум_рођења = [[1922]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Коњшчина]], код [[Златар (град)|Златара]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|10||1922||}} | место_смрти =[[Кордун]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=трговачки радник |КПЈ= |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Иво Глухак''' ([[Коњшчина]], код [[Златар (град)|Златара]], [[1922]] — [[Кордун]], [[октобар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1922. године у [[Коњшчина|Коњшчини]], код [[Златар (град)|Златара]]. Као дечак преселио се у [[Загреб]] да учи трговачки занат. Ту је дошао у дотицај с напредним омладинцима, међу којима је убрзо запажен својим интересовањем за политичка збивања и за класни [[раднички покрет]]. Као проверени активиста, Иво је [[1939]]. године примљен у [[Савез комунистичке омладине Југославије]]. Уочи рата, био је један од најактивнијих радничких омладинаца-[[комунизам|комуниста]], који је око себе, кроз различите облике деловања, окупљао све [[антифашизам|антифашистичке]] елементе у редовима младих. После [[Априлски рат|окупације Југославије]], као члан загребачког Месног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије, Глухак је био један од организатора борбених омладинских група у Загребу. Заједно с [[Анте Милковић|Антом Милковићем]] и [[Рудолф Крофлин|Рудолфом Крофлином]], учествовао је у диверзији на прузи Загреб-[[Сисак]]. Иако је, због премале количине експлозива, оштећено тек неколико вагона, та је акција имала велики одјек и била морални подстрек за низ много успешнијих подухвата. [[15. јул]]а [[1941]]. године, Глухак је сам запалио усташко складиште сена у [[Кустошија|Кустошији]]. Био је и један од чланова групе загребачких скојеваца који су, [[4. август]]а 1941. године, под вођством [[Славко Комар|Славка Комара]], извршили напад из [[Ботанички врт|Ботаничког врта]] на приправнике [[Анте Павелић|Павелићевог]] „Тјелесног здруга“. Тада је било рањено 28 [[Усташка војница|усташа]]. Акција је изазвала панику у усташким и њемачким редовима, и због ње је ухапшено и убијено око 700 људи. Следећег дана, [[5. август]]а, ухапшен је и Иво Глухак. Осуђен је на смрт, али пошто није ништа признао, казна му је, као малодобнику, замењена на две године робије. У време издржавања казне, Иво је стекао поверење управника затвора, који га је пуштао у град без полицијске пратње. Тако је успео да ступи у везу са својим старијим братом [[Владо Глухак|Владом]], који је тада био један од партијских руководилаца у Загребу, и да се уз његову помоћ пребаци на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију]], на [[Кордун]]. Погинуо је у првим борбеним редовима, у сукобу с надмоћнијим непријатељским снагама, у [[октобар|октобру]] 1941. године. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје‎}} {{Народни хероји-Загреб}} {{Народни хероји-омладинци}} {{DEFAULTSORT:Глухак, Иво}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Г]] [[Категорија:Деца ратници]] clrfqfhvxvjwxvpkyqy86vemk20sc6l 0 498798 25114697 12516974 2022-07-19T19:38:04Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ИВАН МЕЧАР | слика = Ivan Mecar.jpg | опис_слике=Иван Мечар | датум_рођења = {{Датум рођења|1909|12|27}} | место_рођења =[[Загреб]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|3|19|1909|12|27}} | место_смрти =[[Загреб]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=синдикални радник |КПЈ=пре рата |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Иван Мечар Дуги''' ([[Загреб]], [[27. децембар]] [[1909]] — [[Загреб]], [[19. март]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[27. децембар|27. децембра]] 1909. године у [[Загреб]]у, као једно од шесторо деце браварског радника с периферије града. Завршио је основну школу и шест разреда гимназије. Од [[1935]]. године потпуно се посветио раду у организацији [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеног радничког синдикалног савеза Југославије]], као професионални синдикални функционер. Поред тога је био и веома активан у културно-уметничким радничким друштвима, особито у пекарском друштву „Живежар“. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је пре рата ([[1938]]. или [[1939]]. године). Након проглашења [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], Иван Мечар је изабран за члана Четвртог рејонског комитета [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] (подручје центра града). Да би избегао хапшење, јер му је полиција била на трагу, у [[јесен]] [[1941]]. године прешао је у илегалност. Тада је кооптиран у Месни комитет КПХ за Загреб, и то најпре као његов члан. [[Јануар]]а [[1942]]. године преузео је дужност организационог секретара, а [[децембар|децембра]] исте године, политичког секретара Месног комитета. Ту је дужност вршио све до своје погибије. Као секретар Месног комитета обављао је низ задатака који су произлазили из потреба практичног рада и руковођења у илегланим условима. Истакао се као организатор ударних група с којима је и лично руководио када се радило о ликвидирању појединих непријатељских агената и провокатора. Сем тога, радио је и на организовању канала којима се одлазило из [[Загреб у Народноослободилачкој борби|окупираног града]] на терен. У вези с тим задатком неколико је пута одлазио и у околицу Загреба, где је са тамошњим руководством Народноослободилачке борбе успостављао пунктове и везе, будући да се мобилизација за [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске јединице]] и по темпу и по броју добровољаца из Загреба знатно повећавала. Посебно се истакао у агитационо-пропагандном раду у организовању илегалне технике, у којој је на разним местима у граду умнажао партијски материјал. [[Фебруар]]а [[1943]]. године, Мечар је рањен у Кушлановој улици у једном окршају ударне групе којом је руководио. Та је група требало да ликвидира једног провокатора који је открио везе загребачке партијске организације са организацијама на терену преко којих се одлазило у партизане. Пошто није могао да се креће, склоњен је у илеглани стан. Међутим, Мечар није могао да чека на своје потпуно оздрављење. Иако се још увек тешко кретао, [[19. март]]а 1943. године, напустио је илегални стан у [[Руђер Бошковић|Бошковићевој]] улици и кренуо заједно са [[Стјепан Бубанић|Стјепаном Бубанићем]], руководиоцем партијске технике у Загребу, на један састанак на [[Нова Вес|Новој Веси]]. Тамо их је чекала заседа. Два полицијска агента налазили су се у колима заједно с једним провокатором и очекивали долазак њих двојице. Мечар и Бубанић приметили су агенте у Млинарској улици и пошли према [[Горњи град - Медвешчак|Медвешчаку]]. Бег им је био отежан, јер Мечар није могао да трчи због рањене ноге. У Грегорјанчевој улици их је пресрео стражар, који је чувао кућу неког усташког функционера. Након драматичног бега, двојица загребачких илегалаца покушали су да се пробију оружјем. У оружаном окршају, обојица су погинула. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Загреб}} {{DEFAULTSORT:Мечар, Иван}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - M]] 17pvexm80jp5znt5l2bngvvpadaxqb8 0 499206 25114707 23383161 2022-07-19T19:38:25Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈОСИП ЈУТРИША | слика = Josip Jutrisa Janko.jpg | опис_слике=Јосип Јутриша | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|2|18}} | место_рођења =[[Мартиш Вас]], код [[Крапина|Крапине]] | држава_рођења = [[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|12|30|1920|2|18}} | место_смрти =[[Стрмец]], код [[Велико Врговиште|Великог Врговишта]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | отац = | мајка = | супружник = | деца = | професија=механичар | КПЈ=крајем [[1943]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[9. фебруар]]а [[1952]]. }} '''Јосип Јутриша Јанко''' ([[Мартиш Вас]], код [[Крапина|Крапине]], [[18. фебруар]] [[1920]] — [[Стрмец]], код [[Велико Врговиште|Великог Врговишта]], [[30. децембар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[18. фебруар]]а 1920. године у [[Мартиш Вас]]у код [[Преграда|Преграде]], [[Крапина]]. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] радио је у [[Загреб]]у као механичар. Након окупације укључио се у рад ударних група у Загребу и учествовао у неким диверзантским акцијама. У [[октобар|октобру]] [[1941]]. године, Јутриша је мобилизован у [[Хрватско домобранство|домобране]], али и даље наставља да ради за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]]. Група с којом је сада био повезан, радила је у Загребу по директивама Окружног комитета [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] за [[Крапина|Крапину]]. Задатак им је био да прикупљају оружје и други војни и санитетски материјал, те да га из Загреба отпремају [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]]. Будући да је Јутриша био шофер, у тим је акцијама имао много успеха. Био је шофер великог жупана Пребега и уживао је његово пуно поверење, а познавали су га готово сви усташки високи официри. Осим прикупљања оружја, група је повремено предузимала и друге акције у граду. Тако су једном упали у стан неког усташког бојника (мајора) у Бранимировој улици и ликвидирали га. Затим је учествовао у организовању акције у стану министра оружаних снага [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], генерала „витеза“ [[Вилко Бегић|Вилка Бегића]], у Петровој улици. Будући да припадници групе нису нашли Бегића у стану, однели су му сва одликовања, два аутомата и неколико [[пиштољ]]а. На једном аутомату у витрини стајала је посвета: „Министру оружаних снага НДХ Вилку Бегићу – [[Фирер]] [[Адолф Хитлер]]“ (данас се налази у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] на [[Калемегдан]]у). Једном приликом, када је превозио оружје, Јутриша је у Драшковићевој улици прегазио једног [[Усташка војница|усташу]] који је хтео да га заустави. Успео је да побегне и да спаси оружје. У [[лето]] [[1943]]. године отпремио је у [[Загорски партизански одред]] неколико пушкомитраљеза и друго оружје, апарат за умнажање, санитетски материјал и веће количине муниције. Одмах након тога је, заједно с још два припадника групе, отео усташког бојника [[Дана Петрановић|Дану Петрановића]], начелника за позадину МИНОРС-а (Министарство оружаних снага НДХ). Петрановић је у званичним колима био отпремљен изван Загреба према [[Запрешић]]у и ликвидиран у шуми. Поред тих акција Јанко Јутриша је израђивао и достављао штамбиље за велики број политичких и војних организација НОП-а у [[Хрватско Загорје|Хрватском загорју]], а исто тако је успешно фалсификовао непријатељска документа. Међу значајне успехе Јутрише и његове групе може да се уброји и уништење шифрантског одељења у МИНОРС-у, 1943. године. Јутриша је организовао и неколико нових група илегалаца. Једна је деловала на аеродрому [[Боронгај]] у циљу добаве већих количина бензина, а друга на [[Грмошћица|Грмошћици]], где се налазила велика барутана, те су из ње набављали оружје, муницију и експлозив. Будући да се Јосип Јутриша због своје велике активности већ доста компромитовао, претила је опасност да буде откривен. [[Септембар|Септембра]] 1943. године, Јутриша је са још неким илегалцима отишао у партизане, у Загорски партизански одред, где је при Штабу Првог батаљона вршио дужност оперативног официра. Исте је године примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У Загорском партизанском одреду Јутриша се истакао у низу акција. Тако је једном приликом сео у заробљени [[тенк]] и напао усташко упориште у [[Иванец|Иванцу]], изазвавши међу усташама праву панику. У лето [[1944]]. године постављен је за команданта батаљона у Загорском партизанском одреду. Приликом једне битке, [[28. децембар|28. децембра]] 1944. године, Јосип Јутриша био је смртно рањен код цркве Св. Три краља код [[Тухељске Топлице|Тухељских Топлица]]. Пренесен је у место [[Стрмец]] код [[Велико Врговиште|Великог Врговишта]], где је умро [[30. децембар|30. децембра]] 1944. године. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[9. фебруар]]а [[1952]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} == Спољашње везе == * [http://www.box.net/shared/qzkt7k47x1 Славољуб Пантелић: Јосип Јутриша Јанко (1989). пдф, величина 3.7 мб] {{Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје‎}} {{Народни хероји-Загреб}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јутриша, Јосип}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - J]] asv02h9p6h4n4lvqa1ukp4zr2k3i8kj 0 499233 25114391 24166430 2022-07-19T17:16:41Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СЛАВКО МРКОЦИ | слика = Slavko Mrkoci.jpg | опис_слике=Славко Мркоци | датум_рођења = {{Датум рођења|1922|10|2}} | место_рођења =[[Познановец]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|9|21|1922|10|2}} | место_смрти =[[Вараждинске Топлице]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=ковач |СКОЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[9. мај]]а [[1952]]. }} '''Славко Мркоци''' ([[Познановец]], [[2. октобар]] [[1922]] — [[Вараждинске Топлице]], [[21. септембар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[2. октобар|2. октобра]] 1922. године у Познановцу, [[Хрватско Загорје|Хрватско загорје]]. Родио се у сиромашној породици са седморо деце. Отац Фрањо радио је на железници као радник, а мало земље није било доста ни за прехрану породице. Славко је у Познановцу завршио основну школу и ковачки занат, па је постао вешт у том послу. У време кад је он завршио занат, у том крају почиње да се активира тада илегална [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]]. Организација Комунистичке партије основана је [[1934]]. године у Лугу Познановечком. Њена се делатност убрзо показала међу цигларским радницима фабрике „Загорка“ у [[Бедековчина|Бедековчини]] и Фабрици кожа у Познановцу, као и у осталим радионицама тог подручја. Радници су се укључили у синдикате из склопа [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеног радничког синдикалног савеза Југославије]] (УРССЈ), и почели да организују многе акције за побољшање материјалног положаја и радних услова. У тим акцијама учествовао је и Славко. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] постао је [[1941]]. године. На том послу затекла га је [[Априлски рат|окупација Југославије]]. Одмах је почео да ради на припремама за устанак, на скупљању оружја, те одржавању веза између првих група бораца и партијске организације. У [[август]]у 1941. године, група од петнаест чланова КПЈ, наоружаних бораца, окупила се у шуми Дубрава близу Познановца. Славко је с њом био у сталној вези. С још четрнаест скојеваца, [[октобар|октобра]] [[1942]]. године, отишао је у [[Калнички партизански одред]]. Они су постали језгра Загорске ударне чете на [[Калник]]у, а Славко постао њен први [[командант|командир]]. Био је један од најбољих митраљезаца и бомбаша у Одреду. Задаћа Загорске ударне чете била је борба на територији Хрватског загорја, како би се омогућило јачање устанка и револуције у том делу [[Хрватска|Хрватске]]. Као командир Загорске ударне чете, Славко Мркоци је предњачио у многим њеним оружаним акцијама, али и у политичком раду меду становницима тог краја. Чета је, углавном, имала посебне задатке, које је добијала непосредно од штаба Калничког одреда. Последњи такав задатак био је напад на јако непријатељско упориште у [[Вараждинске Топлице|Вараждинским Топлицама]], где су били [[Усташка војница|усташки легионари]] и [[Хрватско домобранство|домобрани]]. Напад је извршила Загорска ударна чета, на челу са Славком, [[21. септембар|21. септембра]] 1943. године. Непријатељ је пружао отпор, а на крају је дошло до борбе прса о прса. Славко је бацао [[бомба|бомбе]] на непријатеље, али је на крају и сам био погођен непријатељском бомбом.<ref>{{Cite web|url=http://www.fm-zagorje.org/crveni-kutak/slavko-mrkoci/|title=Slavko Mrkoci :: Crveni kutak :: FM KZŽ|accessdate=|last=|first=|coauthors=|date=|work=|publisher=-{www.fm-zagorje.org}-|archive-url=https://web.archive.org/web/20111214024052/http://www.fm-zagorje.org/crveni-kutak/slavko-mrkoci/|archive-date=14. 12. 2011|url-status=dead|df=}}{{Ботовски наслов}}</ref> Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[9. мај]]а [[1952]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Од првог дана устанка и револуције цела његова породица учествовала је у Народноослободилачкој борби. Осим њега, погинули су и сестра Тонка и брат Стјепан. Други брат, [[Марко Мркоци|Марко]], после рата био је истакнути друштвено-политички радник у свом крају. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје‎}} {{Народни хероји-омладинци}} {{DEFAULTSORT:Мркоци, Славко}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - M]] [[Категорија:Хрватски војници]] 5rjklb24h54om76lt1vibkwitu6f7jg 0 500087 25114184 24174675 2022-07-19T15:52:01Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=ОВАДИЈА ЕСТРЕЈА | слика = Estreya Ovadia.jpg | опис_слике=Овадија Естреја Мара | датум рођења={{датум рођења|1922|12|25}} | место рођења=[[Битољ]] | држава рођења=[[Краљевина СХС]] | датум смрти={{датум смрти|1944|8|26|1922|12|25}} | место смрти=[[Кајмакчалан]] | држава смрти=[[Краљевина Бугарска]] | професија=радница | КПЈ=[[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[11. октобар|11. октобра]] [[1953]]. }} '''Овадија Естреја Мара''' ({{lang-he|אסתר עובדיה}}) ([[Битољ]], [[25. децембар]] [[1922]] — [[Кајмакчалан]], [[26. август]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је 25. децембра 1923. године у [[Битољ]]у, у врло сиромашној [[Јевреји|јеврејској]] породици. Истицала се међу напредном јеврејском омладином [[1938]]. године у Битољу. Три године уочи окупације земље радила је у [[Београд]]у. Тамо се истакла као активист у револуционарном покрету. Ту је примљена и за члана [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]].<ref>''Зборник на документи за учеството на жените од Македонија во Народноослободителната војна и Револуцијата 1941–1945, Скопје, 1976.''</ref> После [[Војни пуч од 27. марта 1941.|догађаја од 27. марта 1941. године]], у којима је активно учествовала, вратила се у Битољ. Тамо се одмах укључује у [[антифашизам|антифашистички]] покрет, који је оријентисан на припремање оружане борбе против окупатора.<ref>''Хероине Југославије, "Наша дјеца", 1980.''</ref> Кад су [[Бугари|бугарски]] [[фашизам|фашистички]] окупатори обележили Јевреје и ограничили им кретање, Овадија се илегално кретала по забрањеним улицама и извршавала партијске задатке. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] примљена је [[1942]]. године. Ради на организовању што масовнијег одласка Јевреја у партизански одред и на напуштању пасивности пред фашистичким злом. Радећи на извршењу тих задатака, остала је међу својима до трагичног [[11. март]]а [[1943]]. године, кад су [[Бугарска у Другом светском рату|бугарски фашисти]] одвели 3.276 битољских Јевреја у [[Логор Треблинка|концентрационе логоре]]. Овадија је била међу Јеврејима који су избегли рацију. Извесно време живела је у илегалности под именом Мара. У међувремену се разболела, а партијска организација ју је лечила и скривала. [[Април]]а 1943. године отишла је у [[Битољски партизански одред Гоце Делчев|партизански одред]] „[[Гоце Делчев]]“.<ref>''Александар Поповски, Естреја Хајма Овадиј - Мара (1921–1944), Народни херои од Македонија, Скопје, 1973, 120-125''</ref> Учествовала је у свим борбама које је овај одред водио. Издржала је и дуге маршеве и била учесник борби бригаде у току 1943. и [[1944]]. године. Похваљена је за храброст у борбама код [[Фуштани|Фуштана]], код [[Тушин]]а и на [[Кожуф]]у. Храбро је издржала и [[Фебруарски поход|Фебруарски марш]], кад је из јужне [[Македонија|Македоније]] прешла на терен [[Козјак (Куманово)|Козјака]], у околини [[Куманово|Куманова]]. Приликом формирања [[Трећа македонска ударна бригада|Треће македонске бригаде]], постављена је за заменика политичког комесара чете. У том својству истакла се у пролећној офанзиви, нарочито у борбама за [[Ристовац]], на [[Биљача (Бујановац)|Биљачи]], за [[Злетово|Злетовске руднике]], [[Кратово]] и на [[Петрова гора (Македонија)|Петровој гори]]. Са својом јединицом налазила се на обезбеђењу Првог заседања [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније|АСНОМ]]-а. Ускоро после тога упућена је у околину Битоља. Кад је, [[22. август]]а 1944. године, формирана [[Седма македонска ударна бригада|Седма македонска бригада]], постала је политички комесар батаљона. Само четири дана касније, погинула је у једној жестокој борби у којој су уништени бугарски граничари на [[Кајмакчалан]]у.<ref>''Естреја Хајма Овадија-Мара (1921– 1944), „Млад борец“, XXXII, 13, Скопје, 23. IV 1975, 17''</ref> Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[11. октобар|11. октобра]] [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=246}} Данас у Битољу у центру града стоји њена биста, а један дечији вртић носи њено име. == Фотогалерија == <center><gallery> Датотека:Estreja Ovadija.jpg| Датотека:Estreya Ovadia bust in Bitola.jpg|[[Биста]] у Битољу Датотека:Estria ovadia memorial located were kal di aragon stood.jpg| Датотека:Estreya Ovadia Street.JPG|Улица названа по Мари у [[Јерусалим|Јерусалиму]] Датотека:Bitoljsko-prespanski partizanski odred.JPG|Са партизанима током рата (средњи ред десно) </gallery></center> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Estreya Ovadia}} {{Народни хероји-Македонија}} {{Жене народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Естреја, Овадија}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Битољчани]] [[Категорија:Македонски Јевреји]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Треће македонске бригаде]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Е и Ж]] df1pejok1n7t7je9x3cy0eyx0ata83k 25114190 25114184 2022-07-19T15:52:30Z Sadko 25741 мања измјена wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=ОВАДИЈА ЕСТРЕЈА | слика = Estreya Ovadia.jpg | опис_слике=Овадија Естреја Мара | датум рођења={{датум рођења|1922|12|25}} | место рођења=[[Битољ]] | држава рођења=[[Краљевина СХС]] | датум смрти={{датум смрти|1944|8|26|1922|12|25}} | место смрти=[[Кајмакчалан]] | држава смрти=[[Краљевина Бугарска]] | професија=радница | КПЈ=[[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[11. октобар|11. октобра]] [[1953]]. }} '''Овадија Естреја Мара''' ({{lang-he|אסתר עובדיה}}) ([[Битољ]], [[25. децембар]] [[1922]] — [[Кајмакчалан]], [[26. август]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је 25. децембра 1923. године у [[Битољ]]у, у врло сиромашној [[Јевреји|јеврејској]] породици. Истицала се међу напредном јеврејском омладином [[1938]]. године у Битољу. Три године уочи окупације земље радила је у [[Београд]]у. Тамо се истакла као активист у револуционарном покрету. Ту је примљена и за члана [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]].<ref>''Зборник на документи за учеството на жените од Македонија во Народноослободителната војна и Револуцијата 1941–1945, Скопје, 1976.''</ref> После [[Војни пуч од 27. марта 1941.|догађаја од 27. марта 1941. године]], у којима је активно учествовала, вратила се у Битољ. Тамо се одмах укључује у [[антифашизам|антифашистички]] покрет, који је оријентисан на припремање оружане борбе против окупатора.<ref>''Хероине Југославије, "Наша дјеца", 1980.''</ref> Кад су [[Бугари|бугарски]] [[фашизам|фашистички]] окупатори обележили Јевреје и ограничили им кретање, Овадија се илегално кретала по забрањеним улицама и извршавала партијске задатке. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] примљена је [[1942]]. године. Ради на организовању што масовнијег одласка Јевреја у партизански одред и на напуштању пасивности пред фашистичким злом. Радећи на извршењу тих задатака, остала је међу својима до трагичног [[11. март]]а [[1943]]. године, кад су [[Бугарска у Другом светском рату|бугарски фашисти]] одвели 3.276 битољских Јевреја у [[Логор Треблинка|концентрационе логоре]]. Овадија је била међу Јеврејима који су избегли рацију. Извесно време живела је у илегалности под именом Мара. У међувремену се разболела, а партијска организација ју је лечила и скривала. [[Април]]а 1943. године отишла је у [[Битољски партизански одред Гоце Делчев|партизански одред]] „[[Гоце Делчев]]“.<ref>''Александар Поповски, Естреја Хајма Овадиј - Мара (1921–1944), Народни херои од Македонија, Скопје, 1973, 120-125''</ref> Учествовала је у свим борбама које је овај одред водио. Издржала је и дуге маршеве и била учесник борби бригаде у току 1943. и [[1944]]. године. Похваљена је за храброст у борбама код [[Фуштани|Фуштана]], код [[Тушин]]а и на [[Кожуф]]у. Храбро је издржала и [[Фебруарски поход|Фебруарски марш]], кад је из јужне [[Македонија|Македоније]] прешла на терен [[Козјак (Куманово)|Козјака]], у околини [[Куманово|Куманова]]. Приликом формирања [[Трећа македонска ударна бригада|Треће македонске бригаде]], постављена је за заменика политичког комесара чете. У том својству истакла се у пролећној офанзиви, нарочито у борбама за [[Ристовац]], на [[Биљача (Бујановац)|Биљачи]], за [[Злетово|Злетовске руднике]], [[Кратово]] и на [[Петрова гора (Македонија)|Петровој гори]]. Са својом јединицом налазила се на обезбеђењу Првог заседања [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније|АСНОМ]]-а. Ускоро после тога упућена је у околину Битоља. Кад је, [[22. август]]а 1944. године, формирана [[Седма македонска ударна бригада|Седма македонска бригада]], постала је политички комесар батаљона. Само четири дана касније, погинула је у једној жестокој борби у којој су уништени бугарски граничари на [[Кајмакчалан]]у.<ref>''Естреја Хајма Овадија-Мара (1921– 1944), „Млад борец“, XXXII, 13, Скопје, 23. IV 1975, 17''</ref> Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[11. октобар|11. октобра]] [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=246}} Данас у Битољу у центру града стоји њена биста, а један дечији вртић носи њено име. == Галерија == <center><gallery> Датотека:Estreja Ovadija.jpg| Датотека:Estreya Ovadia bust in Bitola.jpg|[[Биста]] у Битољу Датотека:Estria ovadia memorial located were kal di aragon stood.jpg| Датотека:Estreya Ovadia Street.JPG|Улица названа по Мари у [[Јерусалим|Јерусалиму]] Датотека:Bitoljsko-prespanski partizanski odred.JPG|Са партизанима током рата (средњи ред десно) </gallery></center> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Estreya Ovadia}} {{Народни хероји-Македонија}} {{Жене народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Естреја, Овадија}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Битољчани]] [[Категорија:Македонски Јевреји]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Треће македонске бригаде]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Е и Ж]] 00se3xh8x0ztb2hhr0huf6jpblwf37l 25114191 25114190 2022-07-19T15:52:38Z Sadko 25741 мања измјена wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=ОВАДИЈА ЕСТРЕЈА | слика = Estreya Ovadia.jpg | опис_слике=Овадија Естреја Мара | датум рођења={{датум рођења|1922|12|25}} | место рођења=[[Битољ]] | држава рођења=[[Краљевина СХС]] | датум смрти={{датум смрти|1944|8|26|1922|12|25}} | место смрти=[[Кајмакчалан]] | држава смрти=[[Краљевина Бугарска]] | професија=радница | КПЈ=[[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[11. октобар|11. октобра]] [[1953]]. }} '''Овадија Естреја Мара''' ({{lang-he|אסתר עובדיה}}) ([[Битољ]], [[25. децембар]] [[1922]] — [[Кајмакчалан]], [[26. август]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је 25. децембра 1923. године у [[Битољ]]у, у врло сиромашној [[Јевреји|јеврејској]] породици. Истицала се међу напредном јеврејском омладином [[1938]]. године у Битољу. Три године уочи окупације земље радила је у [[Београд]]у. Тамо се истакла као активист у револуционарном покрету. Ту је примљена и за члана [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]].<ref>''Зборник на документи за учеството на жените од Македонија во Народноослободителната војна и Револуцијата 1941–1945, Скопје, 1976.''</ref> После [[Војни пуч од 27. марта 1941.|догађаја од 27. марта 1941. године]], у којима је активно учествовала, вратила се у Битољ. Тамо се одмах укључује у [[антифашизам|антифашистички]] покрет, који је оријентисан на припремање оружане борбе против окупатора.<ref>''Хероине Југославије, "Наша дјеца", 1980.''</ref> Кад су [[Бугари|бугарски]] [[фашизам|фашистички]] окупатори обележили Јевреје и ограничили им кретање, Овадија се илегално кретала по забрањеним улицама и извршавала партијске задатке. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] примљена је [[1942]]. године. Ради на организовању што масовнијег одласка Јевреја у партизански одред и на напуштању пасивности пред фашистичким злом. Радећи на извршењу тих задатака, остала је међу својима до трагичног [[11. март]]а [[1943]]. године, кад су [[Бугарска у Другом светском рату|бугарски фашисти]] одвели 3.276 битољских Јевреја у [[Логор Треблинка|концентрационе логоре]]. Овадија је била међу Јеврејима који су избегли рацију. Извесно време живела је у илегалности под именом Мара. У међувремену се разболела, а партијска организација ју је лечила и скривала. [[Април]]а 1943. године отишла је у [[Битољски партизански одред Гоце Делчев|партизански одред]] „[[Гоце Делчев]]“.<ref>''Александар Поповски, Естреја Хајма Овадиј - Мара (1921–1944), Народни херои од Македонија, Скопје, 1973, 120-125''</ref> Учествовала је у свим борбама које је овај одред водио. Издржала је и дуге маршеве и била учесник борби бригаде у току 1943. и [[1944]]. године. Похваљена је за храброст у борбама код [[Фуштани|Фуштана]], код [[Тушин]]а и на [[Кожуф]]у. Храбро је издржала и [[Фебруарски поход|Фебруарски марш]], кад је из јужне [[Македонија|Македоније]] прешла на терен [[Козјак (Куманово)|Козјака]], у околини [[Куманово|Куманова]]. Приликом формирања [[Трећа македонска ударна бригада|Треће македонске бригаде]], постављена је за заменика политичког комесара чете. У том својству истакла се у пролећној офанзиви, нарочито у борбама за [[Ристовац]], на [[Биљача (Бујановац)|Биљачи]], за [[Злетово|Злетовске руднике]], [[Кратово]] и на [[Петрова гора (Македонија)|Петровој гори]]. Са својом јединицом налазила се на обезбеђењу Првог заседања [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније|АСНОМ]]-а. Ускоро после тога упућена је у околину Битоља. Кад је, [[22. август]]а 1944. године, формирана [[Седма македонска ударна бригада|Седма македонска бригада]], постала је политички комесар батаљона. Само четири дана касније, погинула је у једној жестокој борби у којој су уништени бугарски граничари на [[Кајмакчалан]]у.<ref>''Естреја Хајма Овадија-Мара (1921– 1944), „Млад борец“, XXXII, 13, Скопје, 23. IV 1975, 17''</ref> Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[11. октобар|11. октобра]] [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=246}} Данас у Битољу у центру града стоји њена биста, а један дечији вртић носи њено име. == Галерија == <center><gallery> Датотека:Estreja Ovadija.jpg| Датотека:Estreya Ovadia bust in Bitola.jpg|[[Биста]] у Битољу Датотека:Estria ovadia memorial located were kal di aragon stood.jpg| Датотека:Estreya Ovadia Street.JPG|Улица названа по Мари у [[Јерусалим|Јерусалиму]] Датотека:Bitoljsko-prespanski partizanski odred.JPG|Са партизанима током рата (средњи ред десно) </gallery></center> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Estreya Ovadia}} {{Народни хероји-Македонија}} {{Жене народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Естреја, Овадија}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Битољчани]] [[Категорија:Македонски Јевреји]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Треће македонске бригаде]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Е и Ж]] 1k6s5oujpkqhhky3hcc5uxg9ojrxgoo 0 500322 25114327 24621101 2022-07-19T16:43:48Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Зора живих мртваца (филм из 2004)}} {{филм| |назив=Зора живих мртваца | слика = Зора живих мртваца.jpg |оназив= |година=1978 |земља=[[Сједињене Америчке Државе|Америка]] |језик=[[Енглески језик|енглески]] |жанр= [[хорор филм|хорор]] |режија=[[Џорџ Ромеро]]<br /> |сценарио=[[Џорџ Ромеро]] |Мејкап зомбија=[[Мирослав Лакобрија]] |улоге=[[Кен Фори]]<br />[[Дејвид Емги]]<br />[[Скот Рајнигер]]<br />[[Гејлен Рос]] |продуцент=[[Ричард Рубинстајн]]<br />[[Клаудио Арђенто]] |компанија= | претходни = [[Ноћ живих мртваца]] | следећи = [[Дан живих мртваца]] |трајање=117 мин. }} '''Зора живих мртваца''' ({{јез-енг|Dawn of the Dead}}) је амерички филм из [[1978]]. режисера [[Џорџ Ромеро|Џорџа Ромера]]. У главној улози је [[Кен Фори]]. == Заплет == Под мистериозним околностима људи се претварају у зомбије тако да Питер и Стивен добијају задатак да униште стравичне креатуре које се хране људским месом. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Кен Фори]] || Питер Вашингтон |- |[[Дејвид Емги]] || Стивен |- |[[Скот Рајнигер]] || |- |[[Гејлен Рос]] || Франсин |} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0077402|title=Зора живих мртваца}} {{Живи мртваци}} {{Џорџ Ромеро}} [[Категорија:Филмови 1978.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Акциони хорор филмови]] oy27y798jqkv4hwv3mi2181lrv2s466 0 500328 25114326 24621099 2022-07-19T16:43:16Z Boja02 203906 /* Референце */ wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Ноћ живих мртваца (филм из 1990)}} {{филм |назив=Ноћ живих мртваца | слика = Zombies_NightoftheLivingDead.jpg‎ |оназив= Night of the living dead |година=1968 |земља=[[Сједињене Америчке Државе|САД]] |језик=[[Енглески језик|енглески]] |жанр= [[хорор филм|хорор]] |режија=[[Џорџ Ромеро]] |сценарио=Џорџ Ромеро |Мејкап зомбија=[[Мирослав Лакобрија]] |улоге=[[Двејн Џоунс]]<br />[[Џудит О'Ди]]<br />[[Карл Хардман]] |продуцент=[[Карл Хардман]]<br />Расел Страјнер |компанија= | следећи = [[Зора живих мртваца]] |трајање=117 мин. }} [[Датотека:Night of the Living Dead (1968).webm|thumb|thumbtime=44|upright=1.5|Ноћ живих мртваца]] '''Ноћ живих мртваца''' ({{јез-енг|Night of the living dead}}) је амерички филм из [[1968]]. редитеља [[Џорџ Ромеро|Џорџа Ромера]].<ref name="ноћ1">{{cite book |title=1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш |date=2008 |location=Београд |pages=496}}</ref> == Заплет == Филм почиње када брат Џони ([[Расел Страјнер]]) и сестра Барбара ([[Џудит О'Ди]]), посете очев гроб, не знајући да им се на гробљу у Пенсилванији спрема изненађење. Џонијева реченица: „Они долазе по тебе Барбара“. И смртно бледи човек на гробљу, који по својој карактеристици личи на зомбија напада Барбару. Барбара и Џони, беже у малу кућу у шуми. Али хорда зомбија их стиже. У међувремену Бен [[Двејн Џоунс]], проналази остатке људског меса, и у том моменту напада га зомби Карен, али он је угура у подрум и ту је затвара. Они касније откривају да се у подруму крије још људи и свако од њих покушава да се избори са ситуацијом. Своју једину наду полажу у набавку бензина на оближњој бензинској пумпи како би покренули камион, али да би то урадили, морају да се суоче са хордама гладних лешева који се шетају уоколо. Кад коначно спроведу своје планове, паника и лична напетост само повећавају ужас док покушавају да преживе.<ref>{{cite web |title=Ноћ живих мртваца |url=https://www.hbo.rs/movie/noc-zivih-mrtvaca_-75789 |website=ХБО |accessdate=2. 2. 2020}}</ref><ref>{{cite web |title=Ноћ живих мртваца |url=http://najboljifilmovi.net/noc-zivih-mrtvaca-1968/ |website=Најбољи филмови |accessdate=2. 2. 2020}}</ref> == Продукција == Филм Ноћ живих мртваца је [[црно бели]] [[Зомби]] [[филм]] снимљен [[1968]]. године. [[Џорџ Ромеро]], је у својој 28 години потупно потписао овај филм, и као [[Редитељ]] и као глумац, монтажер и сценариста. Узимајући чињеницу да је то филм из 1968. године. И да је прошло више од пет деценија од снимања тог филма, а да се тај филм још увек чува као највећи зомби филм, онда свакако можемо да кажемо, да је и реченица из тог филма „Они долазе по тебе Барбара“. Постала химна зомби филмова. Касније [[2005]]. године у трејлеру такође филма [[Џорџ Ромеро]]а. [[Земља мртвих]]. Се помиње ова реченица, као и у првом српском зомби филму [[Зона мртвих]], филм који је сниман по узору на овај филм. Онда можемо свакако да кажемо да The Walter Reade Organization. Продукција која је створила овај филм, а касније и римејк овог филма, постала највећа зомби [[продукција]]. [[Датотека:Duane_Jones_as_Ben_in_Night_of_the_Living_Dead_bw.jpg‎|мини|Дејн Џонс у улози Бена]] == Римејк филма == Римејк филма Ноћ живих мртваца, у режији [[Том Савини]]а, по сценарију [[Џорџ Ромеро]]а. Снимљен је [[1990]]. године. Са потупо истом причом али са различитим глумцима. [[Тони Тоди]] у улози Бена и [[Патриција Талман]] у улози Барбаре.<ref>{{cite web |title=Ноћ живих мртваца |url=https://www.tvprogram.rs/film/noc-zivih-mrtvaca-night-of-the-living-dead.a7338.html |website=Тв Програм |accessdate=2. 2. 2020}}</ref> Занимљива чињеница је да 1990. године да је на римејку овог филма радило је преко десетак познатих продуцента, желећи да филм постане екранизован у боји, и да обожаваоци хорор филма, могу да уживају гледајући га са 3D наочарама. [[Датотека:Girl_zombie_eating_her_victim_Night_of_the_Living_Dead_bw.jpg‎‎|мини|Ћерка зомби једе месо свога оца]] == Награде == Постоје много награда које је добио овај филм, свакако да је први ''Ноћ живих мртваца'' награђен је 1999. године као најбољи зомби филм икада, као и римејк који се и дан данас награђује. А сада после пет деценија овај филм можемо гледати и на [[DVD]]ју, [[VHS]]у, на [[Телевизија|ТВу]], у боји и са [[3D]] наочарама. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Двејн Џоунс]] || Бен |- |[[Џудит О'Ди]] || Барбара Блер |- |[[Карл Хардман]] || Хари |} == Референце == {{рефлист}} {{Commonscat|Night of the Living Dead}} {{Живи мртваци}} {{Џорџ Ромеро}} [[Категорија:Филмови 1968.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] 5hx8bkbxi19hf0191bkd3d2il1t040k 0 509551 25114220 24798794 2022-07-19T16:05:36Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ФИЛИП БАЈКОВИЋ | слика = Filip Bajkovic.jpg | опис_слике=Филип Бајковић | датум_рођења = {{датум рођења|1910|5|20}} | место_рођења =[[Каиро]] | држава_рођења =[[Египатски кедиват|Египат]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1985|2|15|1910|5|20}} | место_смрти =[[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] |професија=[[право|правник]] |КПЈ=[[1932]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |чин=[[генерал-мајор]] у резерви |године службе = [[1941]]—[[1951]]. |функција=Председник<br />[[Извршно веће Скупштине СР Црне Горе|Извршног већа НР Црне Горе]] |мандат= [[16. децембар]] [[1953]] — [[12. јул]] [[1962]]. |претходник=[[Блажо Јовановић]] |наследник=[[Ђорђије Ђоко Пајковић|Ђорђије Пајковић]] |функција2=Председник<br />[[Скупштина СР Црне Горе|Народне скупштине НР Црне Горе]] |мандат2= [[12. јул]] [[1962]] — [[5. мај]] [[1963]]. |претходник2=[[Блажо Јовановић]] |наследник2=[[Андрија Мугоша]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден југословенске заставе(СФРЈ)1}} {{!}}{{!}} {{Орден републике1}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Филип Бајковић''' ([[Каиро]], [[20. мај]] [[1910]] — [[Београд]], [[15. фебруар]] [[1985]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[право|правник]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црне Горе]] и [[народни херој Југославије]]. У периоду од 1953. до 1962. био је председник [[Извршно веће Скупштине СР Црне Горе|Извршног већа НР Црне Горе]], а од 1962. до 1963. и председник [[Скупштина СР Црне Горе|Народне скупштине НР Црне Горе]]. == Биографија == Рођен је [[20. мај]]а [[1910]]. године у [[Каиро|Каиру]] у [[Египат|Египту]], где му је отац службовао. Ускоро је са породицом дошао у [[Краљевина Црна Гора|Краљевину Црну Гору]], где је у [[Грађани (Цетиње)|Грађанима]], код [[Цетиње|Цетиња]], завичајном селу његовог оца, завршио основну школу. Затим се уписао у гимназију, коју је завршио школске [[1929]]/'[[1930|30]]. године у Цетињу. По националности је [[Црногорци|Црногорац]], сељачког социјалног порекла. Детињство је провео у веома тешким материјалним условима, одвојен од оца, који се после [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], у коме је учествовао као добровољац, вратио у Каиро, а [[1922]]. године тамо и умро. Као средњошколац, нарочито у старијим разредима гимназије, активно је учествовао у раду литерарне дружине „Скерлић“ и бавио се културно-уметничком и спортском активношћу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=52}} У [[јесен]] 1930. године, уписао се на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]]. Неколико месеци касније, због тешких материјалних прилика, запослио се у администрацији часописа „Мисао“, где је радио неколико година и упоредо полагао испите на Правном факултету. Доласком у [[Београд]] пришао је напредној студентској омладини и укључио се у [[Раднички покрет|револуционарни раднички покрет]]. Године [[1932]]. примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Две године касније, упућен је на партијски рад на [[Карабурма|Карабурми]], где је у текстилној фабрици [[Влада Илић|Владе Илића]] формирао партијску организацију и био биран за секретара у месном спортском друштву „Београд“.{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}} Године [[1935]], приликом провале партијске организације у земљи, откривена је и организација на Карабурми, па је Филип Бајковић ухапшен и осуђен на годину дана строгог затвора, који је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] и [[Ниш]]у. По изласку са робије упућен је на одслужење војног рока, када је положио и два заостала испита на Правном факултету. Од [[1938]]. до [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]]. године, радио је као адвокатски приправник у Београду, с тим што је [[1939]]. године поново ухапшен због своје [[Комунизам|комунистичке]] делатности.{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}} [[Фашизам|Фашистички]] напад на Југославију [[април]]а 1941. године, затекао га је у Београду, а капитулација [[југословенска војска|Југословенске војске]] у Црној Гори. Као члан Месног комитета КПЈ Бар, учествовао је у припремама за устанак, као и у самом устанку у барском срезу. [[Септембар|Септембра]] 1941. изабран је за члана Месног (среског) комитета КПЈ Цетиње, а месец дана касније и за члана [[Политбиро|Бироа]] Окружног комитета КПЈ Цетиње. [[Фебруар]]а [[1942]]. постао је секретар [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачког одбора]] за срез Цетињски, а два месеца касније заменик политичког комесара [[Ловћенски партизански одред|Ловћенског партизанског одреда]]. На тој је дужности остао све до формирања [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске пролетерске бригаде]] у којој је преузео дужност заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] Петог батаљона.{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}} Крајем 1942. године премештен је у [[Прва пролетерска ударна бригада|Прву пролетерску бригаду]] за руководиоца Политодела бригаде, а у другој половини [[1943]]. године одређен је за инструктора [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] за партијске школе у јединицама и на терену [[Далмација|Далмације]] и [[Босна|Босне]]. Половином [[1944]]. године ступио је на дужност у [[Одељење за заштиту народа]] (ОЗНA) за Југославију. Нешто касније, док су се водиле [[Београдска операција|борбе за ослобођење Београда]], учестововао је у организовању ОЗН-е за [[Војводина|Војводину]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}} Након ослобођења наставио је да ради у ОЗН-и за Југославију, где је [[1948]]. године добио чин [[генерал-мајор]]а и дужност помоћника министра за питање кадрова. Априла [[1951]]. године, премештен је у Црну Гору, где је у међувремену до [[1963]]. године обављао дужности:{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}} * председник Привредног савета, * потпредседник владе НР Црне Горе, * председник Извршног већа [[Скупштина Црне Горе|Скупштине НР Црне Горе]] од [[16. децембар|16. децембра]] [[1953]]. до [[12. јул]]а [[1962]]. године, * председник Скупштине НР Црне Горе од 12. јула 1962. до [[5. мај]]а 1963. године. У истом периоду, почев од 1953. године, био је посланик у [[Скупштина СР Црне Горе|Скупштини Црне Горе]] и [[Скупштина СФРЈ|Савезној народној скупштини]] и члан Политбироа [[Централни комитет|Централног комитета]] КП Црне Горе. Од 1963. године вршио је дужности у Београду:{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}} * савезни секретар за индустрију, * члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]], * потпредседник Савезне скупштине, * члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]] од [[1970]]. године. Умро је [[15. фебруар]]а [[1985]]. године у [[Београд]]у. Сахрањен је [[17. фебруар]]а у Грађанима, код Цетиња.<ref>''Недељна Борба'' 16-17. фебруар 1985, бр. 47-48, 9. стр.</ref> Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и осталих страних и [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден народног ослобођења]], [[Орден југословенске заставе|Орден југословенске заставе са лентом]], [[Орден Републике|Орден Републике са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Енциклопедија Југославија|1980}}|title=[[Енциклопедија Југославије]] том -{I}-|publisher=Југославенски лексикографски завод|year=1980|location=Загреб|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} == Спољашње везе == * [http://www.vuksfrj.se/istorija/heroji/B/bajkovic_jovana_filip.htm Бајковић Јована Филип (подаци из 1957)] {{Wayback|url=http://www.vuksfrj.se/istorija/heroji/B/bajkovic_jovana_filip.htm |date=20160415032946 }} {{Председници СР Црне Горе}} {{Председници Скупштине СР Црне Горе}} {{Председници влада СР Црне Горе}} {{Народни хероји-Цетиње}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Бајковић, Филип}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1985.]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Црне Горе]] [[Категорија:Председници СР Црне Горе]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Црне Горе]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Председници Владе СР Црне Горе]] sboqwgfg8nh7pimfxtcjbgztxe0dyhc 0 512038 25114188 24088165 2022-07-19T15:52:08Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=ФАНА КОЧОВСКА-ЦВЕТКОВИЋ | слика = Fana Kočovska - Cvetkovik.jpg | опис_слике=Фана Кочовска-Цветковић | датум рођења={{Датум рођења|1927|7|27|}} | место рођења=[[Лавци (Битољ)|Лавци]], код [[Битољ]]а | држава рођења =[[Краљевина СХС]] | датум смрти={{Датум смрти|2004|4|17|1927|7|27|}} | место смрти=[[Скопље]] | држава смрти=[[Македонија]] | професија=друштвено-политичка радница | КПЈ=[[1943]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе=[[1941]] — [[1945]]. | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Фана Кочовска-Цветковић''' ([[Лавци (Битољ)|Лавци]], код [[Битољ]]а, [[27. јул]] [[1927]] — [[Скопље]], [[17. април]] [[2004]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политичка радница [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македоније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[27. јул]]а [[1927]]. године у селу [[Лавци (Битољ)|Лавци]], код [[Битољ]]а, у сиромашној породици [[Македонци (народ)|македонског]] печалбара. Није имала ни три године када јој је отац отишао у печалбу у [[Америка|Америку]]. Још у детињству морала је да помаже својој мајци у обављању тешких послова на њиви, да би обезбедила своју егзистенцију, јер печалбарска зарада није била сигурна ни стална. После [[Априлски рат|окупације Југославије]], [[април]]а [[1941]]. године, у селу Лавцима постојала је јака партијска организација, под чијим је окриљем радио скојевски актив чији је члан била и млада Кочовска. [[Бугари|Бугарским]] [[фашизам|фашистичким]] окупаторима успело је да ухвате једног члана скојевског актива, који се лоше држао пред полицијом, одавши рад организације и њене чланове. Фана је успела да се склони пред фашистичком полицијом, која је дошла у село да је пронађе, претресајући кућу и малтретирајући њену мајку и баку. [[Datoteka:Fana Kocovska - bista Gradski park Bitola.jpg|мини|десно|150п|Споменик Фане Кочовске-Цветковић у [[Битољ]]у]] Фана је наставила илегално да ради. Убрзо затим отишла је у [[Партизански одред Гоце Делчев|партизански одред]] „[[Гоце Делчев]]“. Тада није имала ни пуних петнаест година. У [[пролеће]] [[1944]]. године, Фана је била део групе од седам бораца, која је требало да прекине производњу у [[рудник]]у [[Олово|олова]] код [[Злетово|Злетова]] уништењем његових постројења. Задатак је био да нападну бункере које су држали [[Немци|немачки]] и бугарски фашисти. Задатак је био извршен, али је Фана била рањена. Другови су је једва спасли од непријатељских рафала. Штаб бригаде одлучио је да је остави на лечењу у селу, са осталим рањеницима. Фана је одбила боравак у селу и остала и даље у бригади. Истакла се приликом борби код села Лавци [[1943]]. године, када су погинули [[командант]] одреда Тошо Ангеловски Даскалот, млади бомбаш Панде Хајзе и још неколико другова. Скривајући се по околини села Лавци, око месец и по дана са једном групом [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]], Фана је једном четири дана остала сама, окружена [[Краљевина Бугарска|бугарским]] патролама, које су даноноћно вршили претресе и потере, знајући да се партизани налазе у близини. Фана је била учесник двадесетодневног [[Фебруарски поход|Фебруарског похода]] 1944. године, од [[Кожуф]]а до [[Козјак (Куманово)|Козјака]]. Тада је била омладински руководилац батаљона „[[Стеван Наумов Стив|Стив Наумов]]“. Непосредно после ослобођења је била на одговорним функцијама у омладинским форумима. Била је члан Обласног комитета [[Савез социјалистичке омладине Југославије|Народне омладине]] у Битољу, члан [[Политбиро|Бироа]] [[Централни комитет|Централног комитета]] Народне омладине Македоније, председник Секције жена задругара Македоније, те члан ове секције за Југославију. Затим је била председник Комисије за друштвени надзор СР Македоније. Бирана је за члана Главног одбора Председништва [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Македоније]], члана Сталног дела Конференције [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]], а на [[Десети конгрес СКЈ|Десетом конгресу СКЈ]] и за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета СКЈ]]. Умрла је [[17. април]]а [[2004]]. године у [[Скопље|Скопљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]] и [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]]. [[Орден за храброст|Орденом за храброст]] одликована је двапут. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године. У тренутку одликовања, са 26 година била је најмлађи живи [[народни херој Југославије]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=390}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Жене народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-Македонија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Кочовска-Цветковић, Фана}} [[Категорија:Рођени 1927.]] [[Категорија:Умрли 2004.]] [[Категорија:Битољчани]] [[Категорија:Македонци (народ)‎]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Македоније]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Жене народни хероји]] hpoeenhk0ixh76gd6o2s4har26gio7y 0 512066 25114435 24040955 2022-07-19T17:28:39Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ПАВЛА МЕДЕ |слика=Pavla Mede.jpg |опис_слике=Павла Меде Катарина |датум рођења={{датум рођења|1919|6|29}} |место рођења=[[Страхињ]], код [[Накло|Накла]] |држава рођења = [[Краљевство СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1943|1|8|1919|6|29}} |место смрти=[[Лукања]], код [[Словенска Бистрица|Словенске Бистрице]] |држава смрти=[[Нацистичка Немачка]] |супруг=Рудолф Меде |професија=текстилна радница |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Павла Меде — Катарина''' (рођ. '''Сајовиц'''; [[Страхињ]], код [[Накло|Накла]], [[29. јун]] [[1919]] — [[Лукања]], код [[Словенска Бистрица|Словенске Бистрице]], [[8. јануар]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[29. јун]]а 1919. године у [[Страхињ]]у код [[Накло|Накла]], у близини [[Крањ]]а, у породици Сајовиц. После основне школе, запослила се у текстилној фабрици ''Југобруна'' у Крању. Године [[1935]]. удала се за Рудија Медеа, који је био запослен у фабрици ''Семперит'' у Крању, члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) од [[1936]]. године. Кад је [[26. јул]]а [[1941]]. године изнад села [[Цегелница]], код Накла, формирана Прва крањска чета, њој се прикључила и Павла Меде. Њен одлазак у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] био је наставак њеног револуционарног пута. У чети су Руди и Павла првобитно учествовали у борбама на [[Сторжич]]у, а после разбијања Прве крањске чете они су се повукли у [[Удни Боршт]], па одатле, преко [[Љубљана|Љубљане]], у [[Кримски партизански одред]]. Ту су се одвојили. Њен супруг, који је у партизанима носио име Грога, отишао је у [[Долењска|Долењску]], у Други штајерски батаљон, а Павла је остала у [[Запоток]]у, у логору у коме су биле и партизанске радионице. Кад се ту, од [[22. јун|22.]] до [[25. јун]]а [[1942]]. године задржала Друга група одреда, на походу у [[Штајерска|Штајерску]], придружила се Рудију, који је тада у Првом батаљону [[Савињски партизански одред|Савињског одреда]] био командир чете. Као партизанка, у батаљону који се првобитно, по свом [[командант]]у [[Иван Старих Јанко|Ивану Стариху Јанку]], звао „Јанков батаљон“, а касније, по [[Франц Поглајен Крањц|Францу Поглајену Крањцу]], „Крањчев батаљон“, она је учествовала у походу Друге групе одреда у Штајерску, у свим тешким борбама на [[Габршка гора|Габршкој гори]], на Жировском врху, [[Блегош]]у и на [[Јеловица|Јеловици]]. [[10. август]]а 1942. године, кад се цела група Одреда на Јеловици поделила на двије групе, и кад се „Крањчев батаљон“ нашао у силовитој [[Немци|немачкој]] офанзиви, он се најприје пробио до подножја [[Јелен|Кошуте]], а затим преко Кошуте на врх [[Караванке|Караванки]] и даље у словеначку [[Корушка|Корушку]]. Приликом реорганизације Штајерских партизанских јединица, [[септембар|септембра]] 1942. године, од језгра „Крањчевог батаљон“ образован је Први батаљон похорског одреда, који је био познат углавном само под именом Похорски батаљон. С тим батаљоном, у коме је Рудолф Меде Грога био привремени командант, [[Јоже Мених Рајко]] [[политички комесар|политкомесар]], она је у саставу његове Треће чете отишла, крајем септембра 1942., на [[Похорје]]. После реорганизације Похорског батаљона, [[3. новембар|3. новембра]] 1942., кад су се у батаљон укључиле Шалешка, Савињска и Пушка чета, Павла Меде је постављена за командира женског вода. Тада је њен муж Рудолф именован за команданта Похорског батаљона. У свим борбама Похорског батаљона, у [[новембар|новембру]] и [[децембар|децембру]] 1942., Павла Меде се посебно истакла. У бици од [[5. новембар|5. новембра]], на Мислињском седлу, са женским водом је битно допринела победи партизана. Слично је било и два дана касније, у сукобу Похорског батаљона с немачком полицијом и немачким домобранима на падинама Рогле, близу Острухове жаге. После те две битке, Павла Меде је први пут похваљена у војном извештају Друге групе одреда, [[23. новембар|23. новембра]] 1942. године. У рапорту [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главном штабу словеначких партизанских чета]], пише: „Батаљон има специјалан женски вод (11 партизанки), који се у свим борбама одлично показао... Водник, другарица Катарина, спада међу најхрабрије партизанке у Штајерској“. Слично је писало, [[10. јануар]]а [[1943]]. у извештају штаба Четврте оперативне зоне Главном штабу, где о Павли Меде пише да је била одлична у борби и у раду. [[8. јануар]]а 1943. године, Павла Меде погинула у последњем боју Похорског батаљона, на Осанкарици. Њено тело је било међу 65 мртвих партизана, које су Немци пренели с Похорја у [[Грац]], и тамо их сахранили [[11. јануар]]а 1943. године. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 20. децембра 1951. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=529}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Крањска}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Меде, Павла}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји - M]] ikhrks09pn7l9i3cw0vizspss59sf08 0 512373 25114105 23003370 2022-07-19T14:26:53Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Радавац је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Радавац |слика= |опис_слике= |грб= |покрајина=Косово и Метохија |округ=Пећки |општина=Пећ |надм висина=493 |популација=1.352<ref name="попис">[http://pop-stat.mashke.org/kosovo-ethnic-loc2011.htm Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године] {{ен}}</ref> |поштански код= |позивни број= |регистарска ознака= |гшир=42.7361 |гдуж=20.3222 }} '''Радавац''' ({{јез-алб|Radacë}} или ''-{Radaca}-'', или ''-{Radaci}-'' или ''-{Radac}-'') је насељено место у [[Општина Пећ|општини Пећ]], на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Према попису становништва из [[Попис становништва 2011. на Косову|2011.]] у насељу је живело 1.352 становника. == Положај == Атар насеља се налази на територији катастарске општине Радавац површине 559 -{ha}-. Село је смештено у Пећком подгору, на левој обали [[Бели Дрим|Белог Дрима]]. Овде се налази [[Споменик природе „Извориште Белог Дрима са пећином и водопадом Радавац“]]. == Историја == Први сачувани писани помен о Радавцу је из [[1381]]. године, у повељи српског кнеза и цара [[Лазар Хребељановић|Лазара]] којом је село приложено руском манастиру Светог Пантелејмона на [[Света гора|Светој гори]]. У турском попису из [[1458]]. године у Радавцу су уписана 24 [[Срби|српска]] домаћинства и манастир Св. Спаса са десет калуђера. Изнад данашње хидроцентрале налазе се остаци темеља цркве, а у њиховој близини темељи помоћних економских зграда и оградног зида дугог неколико десетина метара којим је манастир био утврђен. Очувани су остаци и друге, мање сеоске цркве, као и великог гробља ранијег српског становништва. == Становништво == Према попису из 2011. године, Радавац има следећи етнички састав становништва: {| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100%;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="попис" /> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 2011. на Косову|2011.]]{{напомена|Попис из [[Попис становништва 2011. на Косову|2011.]] на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.}} |- | style="background:#f3fff3;" | [[Албанци]] | align="right" | 1.319 <small>(97,56%)</small> |- | style="background:#f3fff3;" | [[Бошњаци]] | align="right" | 24 <small>(1,77%)</small> |- | style="background:#f3fff3;" | [[Балкански Египћани|Египћани]] | align="right" | 7 <small>(0,51%)</small> |- | style="background:#f3fff3;" | други и недоступно | align="right" | 2 <small>(0,16%)</small> |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | align="right" | 1.352 |} {{Попис становништва Југославије | извор=<ref name="попис" /><ref>{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | п1828= | п1857= | п1869= | п1879= | п1880= | п1885= | п1890= | п1895= | п1910= | п1921= | п1931= | п1948=546 | п1953=567 | п1961=732 | п1971=910 | п1981=1.143 | п1991=1.345 | п2011=1.352 }} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/kosovo/radovac/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] {{en}} * [http://www.fallingrain.com/world/KV/00/Radovac.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] {{en}} {{Општина Пећ}} [[Категорија:Општина Пећ]] [[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] 4c4ebqeob7dunws75qss3trl7xphkiu 0 512661 25114696 22937187 2022-07-19T19:38:03Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈОСИП ПРЕСКАР | слика = Josip Preskar.jpg | опис_слике=Јосип Прескар | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|2|23}} | место_рођења =[[Осредек]], код [[Подсреда|Подсреде]] | држава_рођења = [[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|3|9|1920|2|23}} | место_смрти =[[Загреб]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска]] | отац = | мајка = | супружник = | деца = | професија=опанчарски радник | КПЈ= | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Јосип Прескар - Болтек''' ([[Осредек]], код [[Подсреда|Подсреде]], [[23. фебруар]] [[1920]] — [[Загреб]], [[9. март]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[23. фебруар]]а 1920. године у [[Осредек|Осредку]] код [[Подсреда|Подсреде]]. Као опанчарски радник, запослио се у [[Загреб]]у. Још од своје младости учествовао је у [[раднички покрет|радничком покрету]] и био напредан омладинац у синдикатима [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|УРС]]-а. Већу првим данима окупације, [[април]]а [[1941]]. године, организовао је као илегалац ударне омладинске групе и одборе Народне заштите у Загребу. Учествовао је у разним саботажним акцијама, у борби против [[Усташка војница|усташа]] и у ликвидацији издајника и провокатора. [[Датотека:Spomen ploca pogibije Josipa Preskara.jpg|лево|мини|200п|Спомен плоча у Влашкој улици, где је у окршају с усташама пао Јосип Прескар]] У Загреб је дошао неки бивши партизан-провокатор, који је издавао усташкој полицији припаднике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. Партијска организација је дала Прескару налог да га ликвидира. Прескар се прикључио групи тога издајника и на једном састанку покушао је да га убије, али га је само ранио. Захваљујући полицијској заседи, издајник је успео да побегне. Упркос рани коју је Прескар задобио у борби против полиције, он је извршио задатак. Потражио је и нашао рањеног провокатора и ликвидирао га. Прескар је, као члан Месног комитета [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, учествовао на партијском течају на [[Кордун]]у. На путу су, у селу [[Луковец]], пет усташких агената хтели да га легитимишу. Уместо легитимације, Прескар је потегао [[револвер]] и убио усташе, а двојица су побегла. После завршеног партијског течаја Прескар се вратио у Загреб, где је наставио рад. Због његовог упорног деловања у редовима омладинских ударних бригада, полиција је трагала за њим. Ушли су му у траг [[јануар]]а [[1943]]. године. [[9. март]]а, док је с двојицом другова ишао Петровом улицом у неку акцију, усташе су му се с леђа приближиле и са неколико хитаца га тешко раниле. Одвели су га у болницу, где су мучењем покушали да изнуде његово признање, али нису сазнали ни његово име. Тешко рањен, он је убрзо умро. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Загреб}} {{Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска‎}} {{DEFAULTSORT:Прескар, Јосип}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Загреб у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - П]] 7pbq3ws7z5vj06390lqtk01rah37iqw 0 513436 25114800 23274674 2022-07-19T20:57:10Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СВЕТОЗАР ДРАГОВИЋ ТОЗА | слика = Svetozar Dragovic Toza.jpg | опис_слике=Светозар Драговић Тоза | датум_рођења = 1910 | место_рођења =[[Обилић (Бојник)|Обилић]], код [[Бојник]]а | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|10|21|1910||}} | место_смрти =[[Масакр у Крагујевцу|Шумарице]], изнад [[Крагујевац|Крагујевца]] | држава_смрти = [[Србија]] |професија=радник |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=Секретар Месног комитета<br />КПЈ за Крагујевац |народни херој=[[5. јул]]а [[1953]]. }} '''Светозар Драговић Тоза''' ([[Обилић (Бојник)|Обилић]], код [[Бојник]]а, [[1910]] — [[Масакр у Крагујевцу|Шумарице]], изнад [[Крагујевац|Крагујевца]], [[21. октобар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1910]]. године у селу [[Обилић (Бојник)|Обилићу]], код [[Бојник]]а. После завршетка основне школе, радио је у [[Застава оружје|Војно-техничком заводу]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Као млади радник приступио је [[Раднички покрет|радничком покрету]] и учествовао у свим акцијама радника, чланова синдика и комуниста који су деловали у Војно-техничком заводу. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1939]]. године. Годину дана касније, [[1940]]. године, постао је члан Окружног комитета КПЈ за Крагујевац. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, активно је учествовао у органозовању устанка у крагујевачком крају. Радио је на прикупљању оружја, муниције, експлозива и другог материјала потребног за борбу. Учествовао је и у организовању више [[Дивезије у Народноослободилачком рату|диверзанстских акција]] у окупираном Крагујевцу. [[Датотека:Toza Dragović.jpg|лево|мини|200п|Споменик Този Драговићу у [[Крагујевац|Крагујевцу]]]] Јула [[1941]]. године учествовао је у организовању [[Крагујевачки партизански одред|Крагујевачког партизанског одреда]], који је формиран у селу [[Грошница|Грошници]]. Тада је изабран за првог [[Политички комесар|политичког комесара]] овог Одреда. Крагујевачки партизански одред је дејствовао на комуникацијама које од Крагујевца воде према [[Краљево|Краљеву]], [[Лапово|Лапову]], [[Јагодина|Јагодини]] и [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]]. За врло кратко време Одред је уништио све општинске архиве, жандармеријске станице, покидао телефонске и телеграфске жице и ослободио скоро цео гружански и крагујевачки срез, изузев Крагујевца. Августа [[1941]]. године, по долуци паеријске организације, Тоза је повучен из Одреда и послат у [[Крагујевац]], где је преузео дужност секретара Месног комитета КПЈ за Крагујевац. На дужности политичког комесара Крагујевачког одреда, заменио га је [[Владимир Дедијер]]. Као секретар месног комитета, Тоза је био организатор [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] у Крагујевцу и околини. У садејству са Крагујевачким одредом организовао је више диверзантских акција у окупираном граду, од којих се истичу - напад на [[Застава оружје|Војно-технички завод]] у ноћи између [[6. август|6]]/[[7. август]]а; напад на железничку станицу Крагујевац, [[29. септембар|29. септембра]] и др. Приликом [[масакр у Крагујевцу|масовног хапшења грађана Крагујевца]], [[20. октобар|20. октобра]] [[1941]]. године, ухапшен је на улици, заједно са стотинама другх грађана Крагујевца. Стрељан је сутрадан, [[21. октобар|21. октобра]] [[1941]]. године, у првој већој групи грађана, у [[Масакр у Крагујевцу|Шумарицама]]. Одлуком Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-Јужна Србија2}} {{DEFAULTSORT:Драговић, Светозар}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Бојничани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] k9s1k02clj0kvutl4owzlynydcpyh8u 0 513461 25114487 24439135 2022-07-19T17:58:55Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ДРАГО ЛАНГ | слика = Dragutin Drago Lang.jpg | опис_слике=Драгутин Драго Ланг | датум_рођења = {{Датум рођења|1921|10|5}} | место_рођења =[[Бања Лука]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5|6|1921|10|5}} | место_смрти =[[Горње Ратково|Г. Ратково]], код [[Општина Рибник|Рибника]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=трговачки помоћник |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Драгутин Драго Ланг''' ([[Бања Лука]], [[5. октобар]] [[1921]] — [[Горње Ратково]], код [[Општина Рибник|Рибника]], [[6. мај]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == [[Датотека:Драго Ланг.jpg|мини|усправно|лево|Споменик Драги Лангу у Бањој Луци]] Рођен је [[5. октобар|5. октобра]] [[1921]]. године у [[Бања Лука|Бањалуци]]. Потиче из радничке породице. После завршене основне школе учио је трговачки занат и потом радио као трговачки помоћник. Врло рано је приступио [[Раднички покрет|радничком покрету]], а већ [[1938]]. године био је изабран за руководиоца подружнице трговачких радника и намештеника. Почетком [[1940]]. године постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а исте године примљен је и у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Учествовао је и у раду Културно-уметничког друштва „[[Васо Пелагић|Пелагић]]“, у ком је од [[1939]]. године био члан Управе. После [[Априлски рат|Априслког рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Крљаевине Југославије]], [[1941]]. године, Драго је уокупираној [[Бања Лука|Бањалуци]] активно радио са омладином и имао задатак да скојевске активисте припрема за оружану борбу. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|Јула 1941.]] године, по партијском задатку, напустио је Бањалуку и отишао у Први бањалучки партизански одред на [[Старчевица|Старчевици]]. Учествовао је у првим оружаним акцијама против [[Трећи рајх|Немаца]], [[Усташка војница|усташа]] и [[Хрватско домобранство|домобрана]] око Бање Луке. Као омладински руководилац, поред борбе је био ангажован на укључивању омладине у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнооослободилачку борбу]] и јачању скојевских организација у селима око Бање Луке. По задатку Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину, у јесен [[1941]]. године, упућен је у [[Подгрмеч]] да тамошњој партијској организацији помогне у раду са омладином. Ту је [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] године постао члан Окружног комитета СКОЈ-а за сектор [[Први крајишки партизански одред|Првог крајишког партизанског одреда]]. После издаје [[Југословенска војска у отаџбини|четничке групе]] под руководством [[Раде Радић|Рада Радића]] и напада на [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанску болницу]] у селу [[Јошавка|Јошавци]], код [[Челинац|Челинца]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1942.|априла 1942.]] године, када је поубијано 25 рањених партизана, међу којима и [[Младен Стојановић|др Младен Стојановић]], настала је веома тешка ситуација на терену [[Трећи крајишки партизански одред|Трећег]] и [[Четврти крајишки партизански одред|Четвртог крајишког партизанског одреда]]. Обласни комитет КПЈ за Босанску крајину је тада, да би побољшао ситуацију на терену, тамо послао већи број искусних партијских активиста, међу којима и Драгу Ланга. Заједно са [[Касим Хаџић|Касимом Хаџићем]], секретаром Окружног комитета КПЈ за сектор Трећег крајишког НОП одреда, крајем априла 1942. године, пошао је из [[Горњи Рибник|Горњег Рибника]], где су се налазили на политичком саветовању, ка [[Змијање|Змијању]] и [[Мањача|Мањачи]]. На путу ка тамо, [[1. мај]]а, су свратили у село [[Шљивно]], где се одржавао велики народни збор поводом [[Празник рада|Празника рада]]. Потом су, са мањом групом бораца, кренули ка [[Горње Ратково|Горњем Раткову]], где су их на путу [[Мркоњић Град]]—[[Бања Лука]], код села Бунарева, [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1942.#6. мај|6. маја 1942]]. године, из заседе напали делови четничког пука „Мањача“. Свесни да се живи не могу извући из четничког окружења, не желећи да се предају, ступили су у неравноправну борбу у којој су погинули. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], његови посмртни остаци, заједно са посмртним остацима [[Касим Хаџић|Касима Хаџића]], народног хероја, и осталих партизана из њихове групе, су пренесени и сахрањени на [[Партизанско гробље у Бања Луци|Партизанском гробљу у Бањалуци]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{DEFAULTSORT:Ланг, Драго}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Босанска крајина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Л и Љ]] [[Категорија:Сахрањени у Бањој Луци]] o6zw1b6wy78v466wailqwqnnm3puen4 0 513512 25114491 24050860 2022-07-19T17:59:00Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=КАСИМ ХАЏИЋ | слика = Kasim Hadzic.jpg | опис_слике=Касим Хаџић | датум_рођења = {{Датум рођења|1904|8|9}} | место_рођења =[[Бања Лука]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5|6|1904|8|9}} | место_смрти =[[Горње Ратково (Рибник)|Г. Ратково]], код [[Општина Рибник|Рибника]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=радник |КПЈ=[[1934]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[26. јул]]а [[1949]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}} }} '''Касим Хаџић''' ([[Бања Лука]], [[9. август]] [[1904]] — [[Горње Ратково (Рибник)|Горње Ратково]], код [[Општина Рибник|Рибника]], [[6. мај]] [[1942]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[9. август]]а [[1904]]. године у [[Бања Лука|Бањалуци]]. Потиче из сиромашне радничке породице. Због лошег имовинског стања породице, још као ученик основне школе, морао је повремено радити у Фабрици дувана у Бањалуци. После завршене школе, запослио се у фабрици и као млади радник приступио [[Раднички покрет|радничком покрету]]. Био је члан Синдиката и организатор штрајкова и других акција за побољшање живота радника.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=279}} Године [[1934]]. као велики борац за радничка права, примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Идуће године, [[1935]], изабран је у чланство Месног комитета КПЈ за Бањалуку. Од тада па све до почетка рата, [[1941]]. године, био је један од најистакнутијих руководилаца бањалучке партијске организације. Године [[1938]]. пред децембарске парламентарне изборе, био је члан Иницијативног одбора за оснивање Странке радничког народа у Бањалуци. Од [[1939]]. године био је председник Културно-уметничког друштва „[[Васо Пелагић|Пелагић]]“, а у јесен [[1940]]. године на Првој обласној конференцији КПЈ за Босанску карјину изабран је за члана Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину. Због свог револуционарно-партијског рада, више пута је хапшен и прогањан од полиције, а почетком 1941. године је ухапшен и одведен у концентрациони логор за комунисте у [[Ивањица|Ивањици]], где је остао све до почетка [[Априлски рат|Априлског рата]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=279}} После окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], вратио се у [[Бања Лука|Бањалуку]] и заједно са осталим комунистима почео активно да ради на организовању отпора непријатељу. Учествовао је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.#8. јун|8. јуна 1941.]] године на саветовању Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину, одржаном на [[Шехитлуци]]ма, код Бањалуке. На овом саветовању, заједно са [[Осман Карабеговић|Османом Карабеговићем]], [[Бранко Бабич|Бранком Бабичем]] и [[Јосип Мажар Шоша|Јосипом Мажаром Шошом]] изабран је за члана Обласног војног комитета за Босанску крајину.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=279}} [[Датотека:Memorial NBO Banja Luka 01.jpg|200px|мини|лево|Споменик у Бања Луци]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|Јула 1941.]] године учествовао је у формирању [[Први бањалучки партизански одред|Првог бањалучког партизанског одреда]] и био његов први командант. Учествовао је у свим акцијама овог Одреда, а посебно се истакао, у једној од првих акција, код [[Крупа на Врбасу|Крупе на Врбасу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#2. август|2. августа 1941.]] године. Потом је по задатку Окружног комитета КПЈ за Босанску крајину упућен на [[Мањача|Мањачу]], где је учествовао у организовању [[Партизански одреди Југославије|партизанских одреда]]. Убрзо се поново вратио у Бањалуку и примио дужност политичког комесара Прве чете за Босанку крајину, која је [[28. август]]а формирана од обједињених партизанских група.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=279}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|Новембра 1941.]] године, када је формиран [[Трећи крајишки партизански одред]], Касим је постао члан његовог Штаба и секретар новоформираног Окружног комитета КПЈ за [[Јајце]]. Иако није располагао са довољно искусног партијског кадра, Касим је успео да са својим сарадницима развије активност [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] на терену централне [[Босна|Босне]]. Улагао је велике напоре на сузбијању „братоубилачког рата“ између [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], који је тада још био у зачетку, и развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] [[Срби|Срба]], [[Бошњаци|Муслимана]] и [[Хрвати|Хрвата]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=279}} После издаје [[Југословенска војска у отаџбини|четничке групе]] под руководством [[Раде Радић|Рада Радића]] и напада на [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанску болницу]] у селу [[Јошавка|Јошавци]], код [[Челинац|Челинца]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1942.|априла 1942]]. године, када је поубијано 25 рањених партизана, међу којима и [[Младен Стојановић|др Младен Стојановић]], настала је веома тешка ситуација на терену [[Трећи крајишки партизански одред|Трећег]] и [[Четврти крајишки партизански одред|Четвртог крајишког партизанског одреда]]. Да би средио ову ситуацију, Обласни комитет КПЈ за Босанску крајину је на тај терен упутио групу искусних партијских руководилаца, међу којима и [[Драго Ланг|Драгу Ланга]], народног хероја.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=279}} У селу [[Горњи Рибник|Горњем Рибнику]], одржавала се партијска конференција, на којој је присуствовао и Касим и на којој је преузео групу руководилац, које је повео са собом на Мањачу. На путу ка тамо, [[1. мај]]а, су свратили у село [[Шљивно (Бања Лука)|Шљивно]], где се одржавао велики народни збор поводом [[Празник рада|Празника рада]]. Потом су, са мањом групом бораца, кренули ка [[Горње Ратково (Рибник)|Горњем Раткову]], где су их на путу [[Мркоњић Град]]—[[Бања Лука]], код села Бунарева, [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#6. мај|6. маја 1942.]] године, из заседе напали делови четничког пука „Мањача“. Свесни да се живи не могу извући из четничког окружења, не желећи да се предају, ступили су у борбу у којој су погинули.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=279}} После ослобођења [[Југославија|Југославије]], његови посмртни остаци, заједно са посмртним остацима [[Драго Ланг|Драге Ланга]], народног хероја, и осталих партизана из њихове групе, су пренесени и сахрањени на [[Партизанско гробље у Бања Луци|Партизанском гробљу у Бањалуци]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=279}} Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) [[26. јул]]а [[1945]]. постхумно је одликован [[Орден заслуга за народ|Орденом заслуга за народ првог реда]].<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/1F5FAB21D5D343C3A637ABB2B26F7A80.pdf|title=Службени лист ФНРЈ 95/45|website=www.slvesnik.com.mk|date=7. 12. 1945|pages=1025}}</ref> Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] [[26. јул]]а [[1949]]. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=279}}<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/6ACBA6C479F56F42AFAE1702DDF63C68.pdf|title=Сл. лист ФНРЈ 99/49|website=www.slvesnik.com.mk|date=26. 11. 1949|pages=1348}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Хаџић, Касим}} [[Категорија:Рођени 1904.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Босанска крајина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Х]] [[Категорија:Сахрањени у Бањој Луци]] dv65pewptylj9tgwt9b3rrq42jase9u 0 513592 25114495 20744819 2022-07-19T17:59:08Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СТЈЕПАН ПАВЛИЋ | слика = Stjepan Pavlic Pipo.jpg | опис_слике=Стјепан Павлић Пипо | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|4|16}} | место_рођења =[[Прибинић]], код [[Теслић]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|9|3|1916|4|16}} | место_смрти =[[Подгора (општина)|Подгора]], изнад [[Макарска|Макарске]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија= |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Стјепан Павлић Пипо''' ([[Прибинић]], код [[Теслић]]а, [[16. април]] [[1916]] — [[Подгора (општина)|Подгора]], изнад [[Макарска|Макарске]], [[3. септембар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[16. април]]а [[1916]]. године у селу [[Прибинић]]у, код [[Теслић]]а. После завршетка основне школе отишао је на даље школовање у [[Бања Лука|Бањалуку]]. Као ученик Техничке школе придружио се омладинском револуционарном покрету и касније био члан Клуба академичара Бањалуке. Био је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а од [[1941]]. и [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и проглашења [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Држеве Хрватске]], [[1941]]. године, почело је хапшење комуниста и свих других противника усташког режима. Под удар усташке власти тада је дошао и Клуб академичара, па се Стјепан, као његов члан морао повући из Бањалуке, да не би био ухапшен. Отишао је у [[Макарска|Макарску]], где се запослио као техничар. По доласку у Макарску, ступио је у контак с партијском организацијом и прикључио се припремама [[Далмација у Народноослободилачкој борби|оружаног устанка у Далмацији]]. Крајем [[1941]]. године ступио је [[Партизански одреди Југославије|партизански одред]] који је деловао на [[Биоково (планина)|планини Биокову]] и био политички делегат вода. У једној борби против усташа на Биокову, био је тешко рањен. Пошто је остао без руке, било му је потребно лечење, па је средином [[1942]]. године пошао из села [[Грченик]]а, на Биокову, у село [[Крај (Подгора)|Крај]], код Подгоре, где се налазила партизанска амбуланта. После опоравка, политички је деловао по селима око [[Подгора (општина)|Подгоре]]. У време италијанске офанзиве на [[Биоково (планина)|Биокову]], није било могућности за евакуацију рањеника, па су они (њих око 40), по одлуци партијског руководства, били смештени у склоништа или по селима, код партизанских симпатизера. За време офанзиве [[Краљевина Италија|Италијани]] су успели да открију склониште у ком се Стјепан налазио са још четири тешка рањеника. Они су ухапшени и одведени у италијанску команду у Подгори. Пошто су знали да се у околини Подгоре налази још склоништа с рањеницима, захтевали су од Стјепана и његових другова да их открију. И поред тешког мучења које су применили Италијани и усташе, Стјепан и његови другови нису открили друга склоништа, па су због тога осуђени на смрт. Стрељани су [[3. септембар|3. септембра]] [[1942]]. године у [[Подгора (општина)|Подгори]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{Народни хероји-централна Босна и Херцеговина}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Павлић, Стјепан}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Теслићани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Далмација у Народноослободилачкој борби]] a93x77l3i1o7hkppgoa5gd8pngrtn8k 0 513599 25114490 24050862 2022-07-19T17:58:59Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛОРАД УМЈЕНОВИЋ | слика = Milorad Umjenovic.jpg | опис_слике=Милорад Умјеновић Мићо | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|6|24}} | место_рођења =[[Перван Доњи]], код [[Бања Лука|Бањалуке]] | држава_рођења =[[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|12|4|1920|6|24}} | место_смрти =околина [[Пријепоље|Пријепоља]] | држава_смрти = [[Србија]] |професија=радник |КПЈ=од пре рата |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[15. март]]а [[1945]]. }} '''Милорад Умјеновић Мићо''' ([[Перван Доњи]], код [[Бања Лука|Бањалуке]], [[24. јун]] [[1920]] — околина [[Пријепоље|Пријепоља]], [[4. децембар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[24. јун]]а [[1920]]. године у [[Перван Доњи|Доњем Первану]], код [[Бања Лука|Бањалуке]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у [[Бронзани Мајдан|Бронзаном Мајдану]], а потом је преко „Привредника“ отишао на занат. Године [[1934]]. се запослио у [[Београд]]у, где се касније укључио у [[раднички покрет]]. Као млади радник приступио је [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]] (КПЈ), а касније је због своје партијске активности био упућен на партијско-омладински курс. Крајем [[1940]]. године био је одређен за руководиоца орагнизације [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) у предузећу у ком је радио. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, остао је у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]], где је најпре учествовао у организовању отпора окупатору, а касније и у организовању и извршењу првих диверзија и саботажа. Због учесталих хапшења, од стране [[Гестапо]]а, његова група је била откривена, па је због тога, у јесен [[1941]]. године, морао напустити Београд. Тада је отишао у [[Космајски партизански одред]]. По доласку у Одред, који је дејствовао у околини [[Београд]]а, Милорад се у првим акцијама истако храброшћу, због чега је постављен за митраљесца. Нарочито се истакао у борбама, које је Космајски одред, водио током [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]]. После слома [[Србија у Народноослободилачкој борби|устанка у Србији]], крајем [[1941]]. године, заједно са [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнином партизанских снага повукао се у Санџак]]. Када је у [[Чајниче|Чајничу]] [[1. март]]а [[1942]]. године формирана [[Друга пролетерска ударна бригада]], Милорад је ушао у њен састав и постављен за [[Политички комесар|политичког комесара]] Треће таковске чете у Другом чачанском батаљону. Као борац Друге пролетерске бригаде истицао се у многим борбама, а посебно током [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|похода пролетерских бригада у Босанску крајину]], августа [[1942]]. године, када је учествовао у нападима на [[Ливно]], [[Купрес]] и [[Босанско Грахово]]. Поред храбрости, истицао се и као искусан политички руководилац. У борбама, током [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], почетком [[1943]]. године, истако се у борби током преласка реке [[Неретва|Неретве]], када је сам наишао на чету Италијана. Пошто је остао неопажен, бацио је на њих бомбе, чиме их је изнендаио и позвао на предају. Првим Италијанским војницима који су се одлучили на предају, наредио је да разоружају остале. Због исказане храбрости и полтичке свести, током офанзиве на Неретви, Милорад је постављен за заменика политичког комесара Другог батаљона Друге пролетерске бригаде. Погинуо је [[4. децембар|4. децембра]] [[1943]]. године, приликом изненадног [[Операција Кугелблиц|немачког напада на Пријепоље]]. [[Вермахт|Немачке снаге]] тада су продрле у [[Пријепоље]] и опколиле Први и Други батаљон Друге пролетерске, на [[Кошевине|Кошевинама]] и делове [[Прва шумадијска бригада НОВЈ|Прве шумадијске бригаде]] у Пријепољу. Приликом ове неравноправне борбе, партизанске снаге су пружиле одлучан отпор, а Милорад је пао предводећи своју чету у јуришу. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], његови посмртни остаци су пренесени и сахрањени на [[Партизанско гробље у Бања Луци|Партизанском гробљу у Бањалуци]]. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[13. март]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{DEFAULTSORT:Умјеновић, Милорад}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - У]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени у Бањој Луци]] lf5s5i3u2qewi1t98oof94k5kiv0n9x 0 513733 25114374 12637872 2022-07-19T17:12:57Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИОДРАГ УРОШЕВИЋ | слика = Miodrag Urosevic Artem.jpg | опис_слике=Миодраг Урошевић Артем | датум_рођења = {{Датум рођења|1922|3|17|год=да}} | место_рођења =[[Крагујевац]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|11|19|1922|3|17|}} | место_смрти =[[Ситница (Рибник)|Ситница]], код [[Кључ (град)|Кључа]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=радник |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Миодраг Урошевић Артем''' ([[Крагујевац]], [[17. март]] [[1922]] — [[Ситница (Рибник)|Ситница]], код [[Кључ (град)|Кључа]], [[19. новембар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[17. март]]а [[1922]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Потиче из радничке породице, његов отац Милорад радио је у крагујевачком [[Застава оружје|Војно-техничком заводу]]. После завршетка основне школе, Миодраг је почео да учи занат и после се запослио у Војно-техничком заводу. Као млади радник приступио је [[Раднички покрет|радничком покрету]] и постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Године [[1937]], као петнаестогодиши дечак, био је организатор једне скојевске групе, са којом је учествовао у ослобађању из крагујевачког затвора, једне групе ухапшених комуниста. После овога, због страха од хапшења, није више одлазио на посао у Војно-технички завод. Због велике активности у радничком покрету, [[1939]]. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Пред почетак, [[Други светски рат|Другог светског рата]], активно је радио у организацији „[[Црвена помоћ]]“, где је радио на сакупљању прилога за политичке затворенике. [[Датотека:Miodrag Urošević.jpg|лево|мини|230п|Споменик Миодрагу Урошевићу у [[Крагујевац|Крагујевцу]]]] После [[Априлски рат|Априслког рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, активно је учествовао у организовању устанка у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и околини. Био је један од организатора и извршилаца првих диверзантских акција у [[Крагујевац у Народноослободилачкој борби|окупираном Крагујевцу]]. Одмах по формирању [[Крагујевачки партизански одред|Крагујевачког партизанског одреда]], ступио је у његов састав и убрзо постављен за заменика командира једне чете. Његова чета је дејствовала на терену [[Горње Комарице|Горњих]] и [[Доње Комарице|Доњих Комарица]], [[Корман (Пивара)|Кормана]] и [[Аџине Ливаде|Аџиних Ливада]], где је водила веома тешке борбе с окупатором. У свим борбама, у којима је учествовао испољавао је велику храброст и одлучност, због чега је више пута био похваљиван од стране претпостављених старешина и чланова Штаба одреда. После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], крајем [[1941]]. године, повукао се из [[Србија|Србије]] са [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главином партизанских снага у Санџак]]. [[Крагујевачки партизански одред]], у којем се налазио Миодраг, прилком формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], [[21. децембар|21. децембра]] [[1941]]. године у [[Рудо]]м, ушао је у њен састав као Трећи крагујевачки батаљон. Миодраг се најпре налазио у Команди бригаде, где је вршио курирске задатке, а касније је враћен у свој крагујевачки батаљон, где је постављен за пушкомитраљесца и заменика командира чете. Приликом напада на непријатељско упориште [[Ситница (Рибник)|Ситницу]], код [[Кључ (град)|Кључа]], у ноћи [[19. новембар|19]]/[[20. новембар]] борци Миодрагове чете из Трећег крагујевачког батаљона су добили задатак да униште бункер. Миодраг је тада одлучио да се он пузећи привуче бункеру и убије стражара, а да потом остали крену у напад. Приликом његовог привлачења бункеру, један од бораца који су чекали резултат његове акције, услед непажње случајно је опалио метак. Опаљени метак је упозорио немачког стражара који је тада отворио ватру и усмртио Миодрага. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-омладинци}} {{DEFAULTSORT:Умјеновић, Милорад}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - У]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] kkmcqji1s17ptwzaw1sr40p37cfrx6w 0 514716 25114275 22388874 2022-07-19T16:23:45Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М |дидаскалија=ХАЈДАР ДУШИ | слика = Hajdar Dusi.jpg | опис_слике=Хајдар Души | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|2|18}} | место_рођења = [[Приштина]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|9|22|1916|2|18}} | место_смрти =[[Калија е Додес]] | држава_смрти = [[Албанија под немачком окупацијом (1943–1944)|Краљевина Албанија]] |професија=банкарски службеник |КПЈ= |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] <br />[[Народноослободилачка борба Албаније|НОБ Алабније]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Народноослободилачка војска Албаније|НОВ Албаније]] |НОБ=секретар [[Народноослободилачки одбор за Косово и Метохију|НОО-а за КиМ]] |народни херој=[[27. децембар|27. децембра]] [[1973]]. }} '''Хајдар Души''' ({{јез-алб|Hajdar Dushi}}; [[Приштина]], [[18. фебруар]] [[1916]] — [[Калија е Додес]], [[22. септембар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе у Југославији]] и [[Народноослободилачка борба Албаније|Народноослободилачке борбе у Албанији]], [[народни херој Албаније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[18. фебруар]]а [[1916]]. године у [[Приштина|Приштини]]. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] његова породица вратила се у [[Ђаковица|Ђаковицу]]. Ту је завршио основну школу и први разред гимназије. После је школовање наставио у Приштини, где је убрзо прекинуо и наставио у Великој медреси „Краљ Александар I“ у [[Скопље|Скопљу]], али је и њу напустио, јер није хтео да прихвати свештенички позив и јер је желио да се школује на материњем језику. Ту жељу није могао да оствари на [[Косово|Косову]], те је био принуђен да побегне преко границе, у [[Краљевина Албанија (1928—1939)|Краљевину Албанију]]. После неколико месеци наставио је школовање у скадарској гимназији, где је и дипломирао. За време школовања у [[Скадар|Скадру]] имао је прилике да се упозна са неколико револуционара и [[комунизам|комуниста]]. За време школовања као и касније, радио је на учењу страних језика, а посебно [[француски језик|француског]], [[италијански језик|италијанског]] и [[немачки језик|немачког језика]]. Поред њих он је био врстан познавалац [[српскохрватски језик|српскохрватског]] и [[турски језик|турског језика]]. Хајдар Души се убрзо разочарао у режим који је наметнуо [[Зог I од Албаније|Ахмет Зогу]], због чега је радио, заједно са свим напредним људима и комунистима Албаније, да се он збаци са власти. По формирању „комунистичке групе Скадра“ постао је њен члан. Од тада је започео његов организован рад на ширењу комунистичких идеја, посебно међу радницима Скадра. По завршетку гимназије запослио се у [[Драч]]у као службеник поште, а затим банке. У Драчу је ступио у везу са тамошњим комунистима и пренео искуства рада комунистичке групе из Скадра. Тада је реорганизован Окружни комитет комунистичке групе у Драчу. Успостављене су сталне везе са групом комуниста у [[Елбасан]]у, [[Тирана|Тирани]], Скадру и [[Каваја|Каваји]]. У овом раду наишао је на велике тешкоће због троцкистичког става неких комуниста и због тога је радио на њиховом уклањању са руководећих места. Да би успешно обавио своју револуционарну активност, он је непрекидно читао и прорађивао са друговима дела класика марксизма, од којих је нека први пут превео на албански језик. Овај рад наставио је и за време [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Сам је писао неколико чланака, међу којима посебно треба истаћи „Шта је народноослободилачки рат“, „Класна борба“, „Револуција“, „Народно демократски фронт“ и много других радова који су нестали 1944. године. Приликом формирања [[Комунистичка партија Албаније|Комунистичке партије Албаније]] (КПА) и Хајдар Души дао је свој допринос. Посебно се залагао да се искорени дух групаштва и фракционаштва познатих троцкиста А. Лула и С. Премти. Због његовог рада на консолидовању КПА позван је да учествује на саветовању [[Централни комитет|Централног комитета]] КПА почетком [[1942]]. године. Као искусни комуниста, бацио се у борбу против италијанског окупатора. Због његових организационих способности, по директиви ЦК КПА, био је позван да иде у Тирану. Ту је радио почетком 1942. године. У [[лето]] 1942. године, по партијском задатку, из Тиране је прешао у [[Берат]], заједно са Алчи Конди. Ту се убрзо сазнало за њихово деловање, па им је полиција ушла у траг и ухапсила их. Из Берата пребачени су у затвор у Тирану, где су остали девет месеци. Хајдар је једним подземним каналом, са групом комуниста, успео да побегне. Прикључио се партизанској чети „Черменике“. Касније је прешао у чету „Реч Риол“, која је деловала у околини Скадра. Потом је био изабран за заменика комесара батаљона „Пријат Реџепи“. Када је овај одред дошао у [[Малесија|Малесију]] (Ђаковичку) по споразуму Окружног комитета КПЈ за Косово и Метохију и ЦК КП Албаније, Души се залагао за формирање заједничког партизанског одреда „Цури—Реџепи“ од косовског батаљона „[[Бајрам Цури]]“ и албанског „[[Пријат Реџепи]]“. Од тада се Хајдар Души укључио у Покрајинско руководство НОП-а за Косово и Метохију. Тада је добио задатак да ради на примени Оснивачке конференције [[Народноослободилачки одбори|НО одбора]] за Косово и Метохију. Раду конференције дао је велик допринос и изабран је за секретара НО одбора. На овом положају остао је све до смрти. После конференције радио је на практичној примени ових одлука. Посебно се истакао у организовању морално-политичког рада, не само меду војницима, него и у народу. Због тога је изабран за шефа [[Агитпроп]]а при [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Главном штабу НОВ и ПОЈ за Косово и Метохију]]. Ове задатке вршио је све до [[22. септембар|22. септембра]] [[1944]]. године, када је у борби против квислинга погинуо код места [[Калија е Додес]]. Одлуком [[Председник Југославије|председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. децембар|27. децембра]] [[1973]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Души, Хајдар}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Приштевци]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Албански комунисти]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Албанија у Другом светском рату]] [[Категорија:Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] [[Категорија:Народни хероји Албаније]] nr0292csx6kodvq8ydq42x8hublukf8 0 516020 25114832 23156991 2022-07-19T21:03:34Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ЕРНЕСТ ЕЈПЕР | слика = Ernest Ejper.jpg | опис_слике=Ернест Ејпер | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|12|23}} | место_рођења = [[Љубљана]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5|1|1914|12|23}} | место_смрти =[[Љубљана]] | држава_смрти =[[Краљевина Италија]] |професија=[[право|правник]] |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Ернест Ејпер''' ({{јез-сл|Ernest Eypper}}; [[Љубљана]], [[23. децембар]] [[1914]] — [[Љубљана]], [[1. мај]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[23. децембар|23. децембра]] 1914. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Отац му је био грађевински инжењер, [[Французи|Француз]] из [[Алзас]]а, до [[Први светски рат|Првог светског рата]] немачки поданик. Изводио је грађевинске радове у тадашњим аустроугарским земљама, а када је, [[1918]]. године, Алзас поново постао део [[Француска|Француске]], вратио се у домовину и развео од Ернестове мајке која се, после неколико година, преудала. Ернест је завршио основну школу у [[Трново (Љубљана)|Трнову]], предграђу Љубљане. Положио је велику матуру [[1935]]. године у Првој државној реалној гимназији у Љубљани и отишао у Француску, у [[Безансон]], да би као француски грађанин одслужио војску. После одслужења двогодишњег војног рока, отишао је у [[Париз]], да на [[Сорбона|Сорбони]] студира међународно право. Убрзо је остао без средстава за живот, јер отац није хтео да га издржава, па се вратио у Љубљану, где се уписао на Правни факултет. Као студент, глумио је у аматерским казалиштима. Француска влада га је, [[1939]]. године, примила у конзуларну службу, и послала у [[Бејрут]]. Када је [[1940]]. године Француска капитулирала, он се преко [[Турска|Турске]] вратио у Љубљану, где је још неко време радио у француском конзулату. У то време, већ је у кругу напредне студентске омладине важио за симпатизера [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У [[лето]] [[1941]]. године, Ернест је постао члан ударне групе у Трнову и учествовао у многим акцијама. Неке су биле лоше припремљене, због неискуства чланова групе. Тако су у једној акцији ранили издајника, који је потом полицији дао податке тко би све могао да буде нападач. И Ернест је био ухапшен, али се вешто бранио и ускоро је пуштен. Кад је био већ на слободи, пронашли су нове доказе, и поново хтели да га ухапсе, али је он успео да побегне и да се сакрије. Од тада је био илегалац. Извесно време је радио у Рајонском одбору [[Ослободилачки фронт Словеније|Освободилне фронте]], одговоран за рад по војној линији. Крајем 1941. одређен је на рад у [[Служба обавештавања и безбедности|ВОС-у]]. Радио је у Специјалној обавештајној служби, под непосредним руководством [[Зденка Кидрич|Зденке Кидрич]]. У то време већ је био члан КПЈ. У [[пролеће]] 1941. године, Зденка Кидрич је успоставила везу с неким бившим југословенским обавештајним официрима, који су се претварали да су присталице борбе против окупатора. Они су, у сарадњи с [[Краљевина Италија|италијанском]] полицијом, почели да прате Зденку и све оне с којима је одржавала везу. Тако су пратили и Ернеста, који се по граду често кретао преобучен у свештеника. [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|Марта 1942]]. године, [[карабинијери]] су на улици ухватили Ернеста с лажним исправама. Пронашли су му и извештај о двојици издајника. Сутрадан је, на исти начин била ухапшена и Зденка Кидрич. Ускоро је полиција открила да су Ернестове исправе лажне, а један од издајника, о коме је говорио заплењени извештај код Ернеста, нађен је мртав, а други рањен. У међувремену је Зденку Кидрич из болнице спасила ударна група. Све је то италијанску полицију учврстило у уверењу да је Ернест важна личност у ВОС-у. У затвору су га тукли покушавајући да од њега нешто сазнају, али Ернест није проговорио. Стрељан је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|1. маја 1942.]] године, на војном стрелишту Сухи бајер, у Љубљани. Неколико дана после стрељања, непознати италијански војник донео је Ернестовој мајци опроштајно писмо, а после рата пронађен је и италијански полицијски записник о „случају Ејпер“ у коме се, поред осталог, наводи да је Ернест, пред стрељање, на [[француски језик|француском језику]] рекао: ''„Колико вредиш, слободо, зна једино онај који даје за тебе свој живот“''. Указом [[Председник СФРЈ|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за народног хероја. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Љубљана}} {{DEFAULTSORT:Ејпер, Ернест}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Е и Ж]] ajgvk304woakbtboxsxdd2ec2dtpa0q 0 516158 25114980 24500266 2022-07-19T23:03:30Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Преусмери|Полаби|племе|Полаби (племе)}} [[Датотека:Polabian Slavs.png|мини|300px|Земље Полапских Словена]] [[Датотека:White serbia white croatia02.png|мини|десно|250п|[[Бела Србија]] у [[6. век|6. вијеку]] (око 560. године), према књизи [[Францис Дворник|Франтишека Дворника]]]] [[Датотека:Lužičkosrpska plemena.png|мини|десно|250п|[[Племенски савез Лужичких Срба]]]] '''Полапски Словени''' заједнички је назив за више [[Словени|словенских]] [[племе]]на која су у периоду од [[6. век|6]]. до [[12. век|12. вијека]] насељавала простор на западу од ријека [[Лаба|Лабе]] и њене притоке [[Зале]]а, на истоку до ријеке [[Одра|Одре]], а на сјеверу до обала [[Балтичко море|Балтичког мора]] укључујући и острво [[Риген]]. == Племена == Најзначајнија полапска словенска племена била су [[Полапски Срби]]: [[Љутићи (племе)|Љутићи]] који су насељавали сјеверне и источне предјеле између доњих токова ријека [[Одра|Одре]], [[Лаба|Лабе]] и острва [[Риген]]а. [[Бодрићи (племенски савез)|Бодрићи]] или Ободрити су насељавали области сјеверозападно од [[Љутићи (племе)|Љутића]], становали су на обалама реке [[Лаба|Лабе]], углавном на подручју данашњег [[Мекленбург]]а и [[Лужички Срби (племенски савез)|Лужички Срби]] око средњег тока [[Лаба|Лабе]] и [[Зала (река)|Зале]]. Ту треба убројати и сродне им [[Поморани|Поморане]], који су живјели у [[Померанија|Поморју]], приморској области измађу ријека [[Одра|Одре]] и [[Висла|Висле]], данашња [[Померанија]]. Полапска племена су говорила [[полапски језик|полапским језиком]] и њима су управљали [[кнез|кнежеви]]. У историсјким списима помињу се полапски кнежеви: [[Дерван]], [[Милидух]], [[Цзимислав|Чемислав]] и [[Жистибор]]. == Друштво == [[Датотека:Groß Raden.jpg|мини|лево|200px|Реконструкција словенског града у [[Мекленбург]]у]] Претежно су се бавили сточарством и земљорадњом у којој су знали за употребу трогодишњих плодова, такође су били занатлије, ловци, а у изобиљу ријечних токова, језера и близини мора били су и врсни риболовци. Нису им биле непознате ни трговина и повремене пљачке. Пољопривредно земљиште је било подијељено сељацима, а за њега су плаћали порез свом владару. У [[10. век|10. вијеку]] су имали значајне градове [[Шверин|Зверин (Шверин)]], [[Либек|Љубек (Либек)]] итд, а на острву [[Риген]] паганско светилиште [[Аркона (Јаромарзбург)|Аркону]]. Градови су им били обично саграђени у кружном облику, на обалама или ушћима ријека и опасани дрвеним зидовима испред којих је укопаван дубоки јарак. Унутар зидова, на узвишењу би изграђивали утврђење са кнежевом кућом и касарном, што се звало град. Испод њега али још увијек унутар зидина биле су стамбене куће племства и трговаца. Изван зидова су била насеља за сељаке. Полапски градови, изузев Арконе, нису грађени на обалама мора због страха од [[гусари|пиратских]] пљачки. Религија им је била [[Стара словенска вера|многобожачка]], а били су познати и као вјешти дуборесци. === Стара вера === Полапски Словени су у свом напредовању ка западу избили на [[Лаба|Лабу]] и ту је њихово напредовање заустављено од стране [[Германи|Германа]]. Временом су Германи, који су у међувремену примили хришћанство почели да агресивно делују ка Словенима, односно покушавали су да их преведу у [[католицизам]] и да их освоје. Због чињенице да су Словени изједначавали примање хришћанства са губитком независности, било је логично да се ССВ и држава уједине против заједничког непријатеља. „Захваљујући” тим околностима ССВ се на овим просторима развила до стадијума у ком имамо свештеничке редове, велелепне храмове, односно јаку и развијену црквену организацију. Крајњи производ овога је готово верска фанатичност Померанијских Словена у борби против Германа. Полабље и Померанија поражени су продором хришћанства међу Словене што је изазвало раздор у њиховим редовима и олакшало продор Германима на исток који је зауставио тек кнез Александар Невски 1242. на Чудском језеру. ==== Светилишта ==== Храмови Балтичких Словена опширно су описани у историјским изворима, а документовани су и археолошким ископавањима. Храм врховног бога Свантовида у Аркони на острву Риген, разрушен 1168. године описао је [[Сакс Граматик]], а археолошки је истраживан у два маха, 1921. и 1969—70. године. Тај храм је можда подигнут још крајем 9. века. Описана је његова сјајно украшена дрвена ограда и Свантовидов идол у натприродној величини у унутрашњости храма. На Ригену су се у Гарцу (Карентхиа) налазила још три храма, од којих је онај у средишту био посвећен [[Руђевид|Рујевиту]], док су у остала два поштовани [[Поревит]] и [[Поренут]]. У Ридгосту (Ретра) налазио се храм у коме је поштован већи број локалних богова, од којих је највећи углед уживао [[Сварог|Сварожић]]. Спољашњост храма била је украшена представама богова и богиња, а у унутрашњости су се налазили идоли наоружаних богова, као и велики број заветних дарова. У изворима се помиње неколико храмова у Шћећину, од којих је најзначајнији био храм посвећен [[Триглав]]у, такође богато украшен. У Волину се налазио храм са светим копљем, а у Волгасту је постојало светилиште у коме се уместо идола налазио џиновски штит, прекривен златним листићима. У Грос Радену, код Шверина, археолошки је истражено једно велико светилиште, четвороугаоно у основи, око кога су откривене храстове даске дуге 1,50 до 2 -{m}-, које су у горњем делу тако обрађене да у целини наликују на људску фигуру. На основу керамичких налаза, то светилиште је датовано у 9-10. век. [[Балтички Словени]] поштовали су одређена божанства у светилиштима под ведрим небом. У близини Олденбурга налазио се гај Прова, коме су били посвећени стари свети храстови. Светилиште је било ограђено дрвеном оградом, са два богато украшена улаза. Приступ је би дозвољен само онима који су намеравали да принесу жртву, али је светилиште било и уточиште свим прогоњеним. Храмови балтичких Словена најчешће су служили и као својеврсне ризнице. Постојао је обичај да се десети део добијеног ратног плена дарује светилишту, а у ризницама светилишта налазили су се златни и сребрни пехари, који су коришћени само у празничне дане. Чини се да су сва светилишта била ограђена плитким рововима или дрвеном оградом. Само је свештенику био дозвољен улаз у храм, а и он би притом морао да задржава дах како не би упрљао највећу светињу. ==== Свештеници ==== О светилиштима и култним обредима који су у њима обављани старало се свештенство. Мања светилишта, посебно она под ведрим небом, опслуживао је само један свештеник, али за велике храмове везивао се већи број свештеника. Основна дужност свештеника састојала се у старању о добру племена, и то на тај начин што су они, тумачећи вољу племенског божанства, одлучивали о рату и миру или делили правду и водили дипломатске преговоре. Они су бринули и о ризницама светилишта. Како су све важне одлуке зависиле од свештенства, оно је често било моћније од племенских владара. Веома важно место у друштвеном животу дато је прорицању. Свештеници су прорицали помоћу пепела, воде, колача, укуса крви жртве или мокраће. Најутицајнија прорицања обављана су у [[Аркона (Јаромарзбург)|Аркони]], [[Ретра|Ретри]] и [[Шверин]]у, где је одлука о рату и миру доношена на основу понашања коња (в. Свантовид). При крају жетве обављан је у Аркони посебни ритуал по коме је свештеник узимао посуду из руку Свантовидовог кипа и, на основу количине течности садржане у њој, наговештавао родну или неродну годину. Затим је свештеник стављао испред идола колач од меда, велик колико и човек, склањао се иза њега и питао народ да ли га види. Ако би добио потврдан одговор, молио је да идуће године колач буде већи, односно да летина буде добра. == Војска == За вријеме рата [[кнез]] је имао апсолутну команду над војском и сељацима. Командовао је преко својих [[војвода]] од којих је сваки управљао одређеним дијелом територије и одговарао за њу. Села су давала пјешадију, а градови су били познати по својим дугачким бродовима сличним викиншким [[дракар]]има. [[Konjica|Коњица]] је користила мање коње, погодне за брзе и ефикасне препаде, али не и против [[Германи|германске]] тешке [[konjica|коњице]]. == Историја == [[Датотека:West slavs 9th-10th c..png|300px|мини|десно|Полапски и други [[Западни Словени]] у [[9. век|9.]] и [[10. век|10. вијеку]]]] Претпоставља се да су се Полапски Словени постепано досељавали у ове крајеве након одласка [[Германи|германских]] племена у периоду од [[1. век|1]]. до [[6. век|6. вијека]], тако да већ у [[8. век|8. вијеку]] постоје већа [[Словени|словенска]] насеља. [[Карло Велики|Карло велики]] помиње [[Бодрићи|Ободрите]] као савезнике у борби против [[Саси|Саксонаца]]. Од почетка [[10. век|10. вијека]] [[Германи|германски]] владари почињу да константно нападају Полапске Словене, а [[Хенрик I Птичар]] је успио привремено покорити већину племена између [[Лаба|Лабе]] и [[Одра|Одре]]. Током [[10. век|10]]. и [[11. век|11. вијека]] германски освајачи се нису могли одржати јер су против њих дизани многи устанци ([[929]], [[925]], [[983]], [[119]], [[1131]], [[1164]], [[1179]]) у којима су се нарочито истицали [[Љутићи (племе)|Љутићи]] и [[Бодрићи]], а посебно је био успјешан устанак [[983]]. године када су [[Немци|Нијемци]] протјерани, а [[Словени]] за дужи период остали слободни. Под [[Германи|германским]] притиском ојачале су и међуплеменске везе што је резултовало склапањем [[Вендски савез племена|Вендског савеза племена]] средином [[11. век|11. вијека]] у коме су под вођством [[Бодрићи|Бодрића]] били обједињени и [[Љутићи (племе)|Љутићи]] и [[Поморани]]. Упркос жестоком отпору и после распада савеза [[1119]], поразу бодрићког кнеза [[Николт]]а [[1160]], сина му [[Прибислав Мекленбуршки|Прибислава]] 1164. коначно су покорени око [[1180]]. године. На покореним територијама [[Немци|Нијемци]] су организовали тзв. [[марка (погранична област)|марке]], [[Мекленбург|Мекленбуршка]] на територији [[Бодрићи|Бодрића]], [[Бранденбург|Бранденбуршка]] или Браниборска на територији [[Љутићи (племе)|Љутића]] итд, а све са циљем делотворнијег гушења устанака Полапских Словена, којих је било и после тога али не у великом обиму, и даљем продирању у [[Словени|словенске]] земље. До краја [[16. век|16. вијека]] су претежно истријебљени, а преостали су насилно преведени у [[хришћанство]] и постали су [[кмет]]ови и током времена [[германизација|германизовани]]. Германизација се вршила на више начина, досељаваљем великих маса [[Германи|германског]] становништва, забраном употребе језика и кориштења властитих имена, такође треба навести и неоспоран утицај [[Католичка црква|католичке цркве]]. Једини остатак некада бројних Полапских Словена су данашљи малобројни [[Лужички Срби]], а од некадашњих сусједа [[Поморани|Поморана]] [[Кашуби]]. Данас у модерној [[Немачка|Њемачкој]] постоји велики број топонима са словенским именом, а о удјелу Полапских Словена у садашњем етничком саставу становништва источне [[Немачка|Њемачке]] свједоче бројна презимена са словенским коријеном ријечи. == Литература == * Историја средњег века — у редакцији Удаљцова, Косминског, Вајншајна-[[Научна књига]], Београд 1969; * Општа енциклопедија — Просвета Београд 1969; == Види још == * [[Западнословенска племена]] * [[Стара вера Полапских Словена]] == Спољашње везе == * [http://www.e-stredovek.cz/view.php?nazevclanku=boje-polabskych-slovanu-za-nezavislost-v-letech-928-%96-955&cisloclanku=2007050002 -{Boje polabských Slovanů za nezávislost v letech 928—955}- {{cs}}] * [http://slawenburgen.npage.de/ -{Slawische Wallanlagen in Deutschland}- {{de}}] {{Словенска племена}} [[Категорија:Полапски Словени| ]] [[Категорија:Полапска племена| ]] [[Категорија:Историја Пољске у средњем веку]] [[Категорија:Историја Немачке у средњем веку]] fleyl9q25rdh3252ec8mwedcuiakk7q 0 516276 25114265 24518802 2022-07-19T16:20:58Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=БАЈРАМ ШАБАНИ | слика = Bajram Šabani.jpg | опис_слике=Бајрам Шабани | датум_рођења = {{Датум рођења|1922|10|14}} | место_рођења =[[Липково]], код [[Куманово|Куманова]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|10|14|1922|10|14}} | место_смрти =близина [[Скопље|Скопља]] | држава_смрти = [[Краљевина Бугарска]] | професија=радник |КПЈ=[[лето|лета]] [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[10. октобар|10. октобра]] [[1951]]. }} '''Бајрам Шабани''' ([[Липково]], код [[Куманово|Куманова]], [[14. октобар]] [[1922]] — близина [[Скопље|Скопља]], [[14. октобар]] [[1941]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[14. октобар|14. октобра]] 1922. године у селу [[Липково|Липкову]], код [[Куманово|Куманова]], у веома сиромашној породици. Отац му је још као дете био чувар стоке у селу. Касније се реселио са породицом у Куманово. Тамо је Бајрам радио од малих ногу да би зарадио за хлеб. Одлазио је и на село, где је чувао овце имућнијих сељака. Кад је поодрастао, радио је као [[пољопривреда|пољопривредни]] и грађевински радник. Касније је учио поткивачки занат. Кад је [[1939]]. године остао без запослења, сваког јутра је с мотиком на рамену одлазио да тражи посао за тај дан. У време његове незапослености организовани људи уверавали су га да је једини излаз из сиромаштва у организованој борби [[радничка класа|радничке класе]]. Почео је да се занима за комунистичке идеје и убрзо је добивао задатке које је извршавао. Након [[Бугари|бугарске]] окупације већег дела [[Република Македонија|Македоније]], Бајрам је постао још активнији у [[комунизам|комунистичком]] покрету. Тада је био примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Уз помоћ [[савез комунистичке омладине Југославије|скојеваца]] и чланова Партије, Бајрам је почео да се описмењава. Ишао је по селима и залазио нарочито код [[Албанци|албанских]] породица, којима је појашњавао циљеве [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] и организовао их за рад у покрету. Кад су припреме за оружани устанак биле завршене, Бајрам је приступио [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]]. Он је [[11. октобар|11. октобра]] ступио у одред заједно са својим друговима. То су били први партизани из кумановског краја. На њих су кренуле огромне војне и полицијске снаге. Пошто је Бајрам познавао неке стазе које су водиле према [[Скопска Црна Гора|Скопској Црној гори]], био је у групи која се упутила у том правцу. Због јаке кише група се склонила у једну воденицу и ту заноћила. Ујутро су воденицу опколили бугарски војници, након чега је почела жестока борба. Бајрам је држао одступницу. У тренутку кад је бацио последњу [[бомба|бомбу]], митраљески рафал му је пресекао груди и он је пао мртав. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] број 94/51, 10. октобра 1951]. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|S. vesnik 3/3|1952|p=23}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|S. vesnik 3/3|1952}}|title=Službeni vesnik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ broj 3/III, 1. februar 1952.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40301/Sluzbeni_vijesnik_1952-02-01_03.pdf|year=1952|publisher=Službeni list FNRJ|location=Beograd|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Македонија2}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Шабани, Бајрам}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Албанци]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Албански комунисти]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] 9ve94vagu4jtwsji9epkuwsyqaqp2uw 0 516586 25114376 21743585 2022-07-19T17:13:28Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=Панче Поповски | слика = Panče Poposki.jpg | опис_слике=Панче Поповски | датум_рођења = 1924 | место_рођења =[[Гостивар]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = крајем [[јул]]а [[1944]]. ('''20''' год.) | место_смрти =[[Татар Елевци]], код [[Дебар|Дебра]] | држава_смрти = [[Велика Албанија|Краљевина Албанија]] | професија= |КПЈ=почетком [[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Панче Поповски''' ([[Гостивар]], [[1924]] — [[Татар Елевци]], код [[Дебар|Дебра]], крајем [[јул]]а [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1924. године у [[Гостивар]]у, у сиромашној породици. Основну школу завршио је у Гостивару, два разреда гимназије у [[Скопље|Скопљу]], а трећи разред у [[Ниш]]у. У Нишу се укључио у револуционарни омладински покрет. Кад се вратио у Гостивар, наставио је да ради у револуционарном покрету. [[Априлски рат|Окупација земље]] затекла га је у [[Гостивар]]у, као члана [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]]. У његовој кући одржавали су се састанци [[комунизам|комуниста]]. Почетком [[1942]]. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Исте године постао је члан Месног комитета КПЈ у Гостивару. Често је обилазио села да би придобио омладинце за НОБ и организовао њихов одлазак у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске одреде]]. [[Август]]а [[1943]]. године прешао је у партизанске јединице и постао борац [[Прва македонско-косовска пролетерска бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]. Истакао се у борбама за одбрану [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије]] у [[Дебарца|Дебарци]] крајем 1943. године. Био је упућен као делегат на Први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, одржан у селу [[Фуштани]] [[22. децембар|22. децембра]] 1943. године. На конгресу је говорио о борби и скором ослобођењу. Изабран је за члана Главном одбора НОМСМ. У рано [[пролеће]] [[1944]]. године са Првом македонско-косовском пролетерском бригадом вратио се у Дебарцу. Приликом формирања [[Прва македонска ударна бригада|Прве македонске бригаде]], [[8. јул]]а 1944. године у селу [[Локов]] код [[Струга|Струге]], постављен је за заменика [[политички комесар|политичког комесара]] батаљона. Крајем истог месеца, у огорченим борбама за ослобођење [[Дебар|Дебра]], погинуо је од непријатљељске гранате код села [[Татар Елевци]]. Указом председника [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за народног хероја. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia|year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * Милан Инђић ''Дјеца хероји''. „Дом штампе” Зеница, 1985. године. {{Народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-омладинци}} {{DEFAULTSORT:Поповски, Панче}} [[Категорија:Рођени 1924.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Македонци (народ)]] [[Категорија:Гостиварци]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - П]] g3xs8q6m1qczsmotck04d2ekn2rb6zd 0 517750 25114802 24266897 2022-07-19T20:57:30Z 109.245.95.127 wikitext text/x-wiki {{херој М | слика = Генерал Миодраг Јевић.jpg |дидаскалија=Миодраг Јевтић | опис_слике= | ширина_слике= 250п | датум_рођења = {{датум рођења|1956|9|10|год=да}} | место_рођења =[[Смедерево]] | држава_рођења ={{застава|ФНРЈ}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = |супруга= |професија=лекар |рат= |НОБ= |служба=[[Југословенска народна армија]]<br />[[Војска Југославије]]<br />[[Војска Србије и Црне Горе]]<br />[[Војска Србије]] |године службе=[[1984]] — [[2014]]. |чин=[[Генерал-потпуковник]] |функција=Ректор Универзитета одбране Србије |мандат=[[2011]] — [[2014]]. |наследник=[[Младен Вуруна]] |функција2=Начелник Војномедициске академије |мандат2=[[2005]] — [[2011]]. |претходник2=[[Зоран Станковић]] |наследник2=[[Маријан Новаковић]] |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}}[[Датотека:Orden zasluga za odbranu i bezbednost.gif|50п|link=Орден заслуга за одбрану и безбедност]] {{!}}- {{!}} {{Орден за војне заслуге2}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије3}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге3}} {{!}}} }} '''Миодраг Јевтић''' ([[Смедерево]], [[10. септембар]] [[1956]]) је [[љекар|лекар]] - хирург, пензионисани [[генерал-потпуковник]] санитетске службе [[Војска Србије|Војске Србије]]. Бивши ректор Универзитета одбране Србије и бивши Начелник [[Војномедицинска академија|Војномедицинске академије]]. Falsifikator == Биографија == Средњошколско образовање је стекао у смедеревској гимназији. Медицински факултет је завршио 1981. године, а специјализацију из опште хирургије у Војномедицинској академији у Београду 1992. године. За асистента из предмета хирургија у ВМА изабран је [[1994]]. године. Докторски рад под називом „Вредности нових метода процене тежине ратних повреда за јединствену ратно хируршку доктрину“ одбранио је [[1997]]. године, чиме је стекао звање доктора медицинских наука. У звање доцента хирургије изабран је [[1999]]. године, за ванредног професора 2005, а за редовног професора изабран је децембра [[2008]]. године. Од [[2007]]. године био је гостујући професор Медицинског факултета у Нишу, а од [[2010]]. године је редовни професор Европског Универзитета за мир и развој Уједињених нација (ECPD). Дана [[24. фебруара]] [[2011]]. године постављен је на дужност првог [[Ректор]]а Универзитета одбране који обједињује академски потенцијал ВМА, Војне академије и Војнотехничког института. Био је ментор, председник или члан Комисија за одбрану докторских теза код 10 дипломираних кандидата на докторским студијама у ВМА и на Медицинским факултетима у Нишу и Крагујевцу. ==== Војна каријера ==== Професионалну каријеру је започео 1984. године у гарнизону [[Чачак]]. У свом развојном путу прошао је све предвиђене дужности остварујући притом врхунске резултате у служби. Био је Командант санитетског одреда Војске Југославије, Командант завршне вежбе ШРО санитетске службе ВЈ "ЗИМА 98", међународне војне вежбе "MEDCEUR 2009" и др. Три пута је ванредно унапређиван, У чин генерал-мајора санитетске службе Војске Србије унапређен је 2005. године. Досадашњим радом највише достигнућа остварио је у стручној, наставничкој и научноистраживачкој области. Дана 15. фебруара 2012. године указом председника Републике Србије унапређен у чин [[генерал-потпуковник]]а. <ref>[https://archive.is/20120805104828/www.mod.gov.rs/novi_lat.php?action=fullnews&id=4201 Постављења и унапређења у Војсци Србије], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> Активна војна служба му је престала [[26. децембар|26. децембра]] [[2014]]. године.<ref>[http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=7685 Нова постављења у Министарству одбране и Војсци Србије] {{Wayback|url=http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=7685 |date=20150630212442 }}, Приступљено 29. 12. 2014.</ref> == Награде и признања == Носилац је више ордена, медаља, значајних признања међу којима се истичу: [[Орден за војне заслуге|Медаља за војне заслуге]] (1986), [[Орден заслуга за одбрану и безбедност]] (2011), Златна медаља за ревносну службу (2011), Орден Светог Николаја Српског (2008), [[Црквени орден Светог Саве|Орден Светог Саве]] (2009), Специјална плакета Српског лекарског друштва (2007), Светосавска повеља родног града Смедерева (2007), повеља "[[Миша Анастасијевић|Капетан Миша Анастасијевић]]" (2009), плакета "Најменаџер Србије 2009", специјалне повеља "Печат [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]] "(2010). == Образовање == * Медицински факултет [[1981]]. године * Војномедицинска академија, специјализација [[1992]]. године * Доктор медицинских наука, [[1997]]. године == Досадашње дужности == * Ректор Универзитета одбране, 2011-2014 * Начелник Војномедициске академије, 2005-2011 == Напредовање == * капетан [[1984]]. године * капетан прве класе [[1988]]. године * мајор [[1991]]. године * потпуковник [[1993]]. године * пуковник [[1998]]. године * генерал-мајор [[2005]]. године * генерал-потпуковник [[2012]]. године == Приватно == Ожењен је, отац двоје деце. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://www.uo.mod.gov.rs/sr/o-univerzitetu/rec-rektora#.TzuXGFEzB8E Миодраг Јевтић на сајту Универзитета одбране] {{Wayback|url=http://www.uo.mod.gov.rs/sr/o-univerzitetu/rec-rektora#.TzuXGFEzB8E |date=20120505070927 }} {{ср}} {{Ректори Универзитета Одбране}} {{Начелници ВМА}} {{DEFAULTSORT:Јевтић, Миодраг}} [[Категорија:Рођени 1956.]] [[Категорија:Смедеревци]] [[Категорија:Генерали Војске Србије]] [[Категорија:Официри ЈНА]] [[Категорија:Доктори медицинских наука]] 5009a8hq5fakh2z9axpffdl4qafrp5q 25115053 25114802 2022-07-20T04:33:02Z Kizule 176758 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/109.245.95.127|109.245.95.127]] ([[User talk:109.245.95.127|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:АРК9367|АРК9367]] wikitext text/x-wiki {{херој М | слика = Генерал Миодраг Јевић.jpg |дидаскалија=Миодраг Јевтић | опис_слике= | ширина_слике= 250п | датум_рођења = {{датум рођења|1956|9|10|год=да}} | место_рођења =[[Смедерево]] | држава_рођења ={{застава|ФНРЈ}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = |супруга= |професија=лекар |рат= |НОБ= |служба=[[Југословенска народна армија]]<br />[[Војска Југославије]]<br />[[Војска Србије и Црне Горе]]<br />[[Војска Србије]] |године службе=[[1984]] — [[2014]]. |чин=[[Генерал-потпуковник]] |функција=Ректор Универзитета одбране Србије |мандат=[[2011]] — [[2014]]. |наследник=[[Младен Вуруна]] |функција2=Начелник Војномедициске академије |мандат2=[[2005]] — [[2011]]. |претходник2=[[Зоран Станковић]] |наследник2=[[Маријан Новаковић]] |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}}[[Датотека:Orden zasluga za odbranu i bezbednost.gif|50п|link=Орден заслуга за одбрану и безбедност]] {{!}}- {{!}} {{Орден за војне заслуге2}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије3}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге3}} {{!}}} }} '''Миодраг Јевтић''' ([[Смедерево]], [[10. септембар]] [[1956]]) је [[љекар|лекар]] - хирург, пензионисани [[генерал-потпуковник]] санитетске службе [[Војска Србије|Војске Србије]]. Бивши ректор Универзитета одбране Србије и бивши Начелник [[Војномедицинска академија|Војномедицинске академије]]. == Биографија == Средњошколско образовање је стекао у смедеревској гимназији. Медицински факултет је завршио 1981. године, а специјализацију из опште хирургије у Војномедицинској академији у Београду 1992. године. За асистента из предмета хирургија у ВМА изабран је [[1994]]. године. Докторски рад под називом „Вредности нових метода процене тежине ратних повреда за јединствену ратно хируршку доктрину“ одбранио је [[1997]]. године, чиме је стекао звање доктора медицинских наука. У звање доцента хирургије изабран је [[1999]]. године, за ванредног професора 2005, а за редовног професора изабран је децембра [[2008]]. године. Од [[2007]]. године био је гостујући професор Медицинског факултета у Нишу, а од [[2010]]. године је редовни професор Европског Универзитета за мир и развој Уједињених нација (ECPD). Дана [[24. фебруара]] [[2011]]. године постављен је на дужност првог [[Ректор]]а Универзитета одбране који обједињује академски потенцијал ВМА, Војне академије и Војнотехничког института. Био је ментор, председник или члан Комисија за одбрану докторских теза код 10 дипломираних кандидата на докторским студијама у ВМА и на Медицинским факултетима у Нишу и Крагујевцу. ==== Војна каријера ==== Професионалну каријеру је започео 1984. године у гарнизону [[Чачак]]. У свом развојном путу прошао је све предвиђене дужности остварујући притом врхунске резултате у служби. Био је Командант санитетског одреда Војске Југославије, Командант завршне вежбе ШРО санитетске службе ВЈ "ЗИМА 98", међународне војне вежбе "MEDCEUR 2009" и др. Три пута је ванредно унапређиван, У чин генерал-мајора санитетске службе Војске Србије унапређен је 2005. године. Досадашњим радом највише достигнућа остварио је у стручној, наставничкој и научноистраживачкој области. Дана 15. фебруара 2012. године указом председника Републике Србије унапређен у чин [[генерал-потпуковник]]а. <ref>[https://archive.is/20120805104828/www.mod.gov.rs/novi_lat.php?action=fullnews&id=4201 Постављења и унапређења у Војсци Србије], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> Активна војна служба му је престала [[26. децембар|26. децембра]] [[2014]]. године.<ref>[http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=7685 Нова постављења у Министарству одбране и Војсци Србије] {{Wayback|url=http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=7685 |date=20150630212442 }}, Приступљено 29. 12. 2014.</ref> == Награде и признања == Носилац је више ордена, медаља, значајних признања међу којима се истичу: [[Орден за војне заслуге|Медаља за војне заслуге]] (1986), [[Орден заслуга за одбрану и безбедност]] (2011), Златна медаља за ревносну службу (2011), Орден Светог Николаја Српског (2008), [[Црквени орден Светог Саве|Орден Светог Саве]] (2009), Специјална плакета Српског лекарског друштва (2007), Светосавска повеља родног града Смедерева (2007), повеља "[[Миша Анастасијевић|Капетан Миша Анастасијевић]]" (2009), плакета "Најменаџер Србије 2009", специјалне повеља "Печат [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]] "(2010). == Образовање == * Медицински факултет [[1981]]. године * Војномедицинска академија, специјализација [[1992]]. године * Доктор медицинских наука, [[1997]]. године == Досадашње дужности == * Ректор Универзитета одбране, 2011-2014 * Начелник Војномедициске академије, 2005-2011 == Напредовање == * капетан [[1984]]. године * капетан прве класе [[1988]]. године * мајор [[1991]]. године * потпуковник [[1993]]. године * пуковник [[1998]]. године * генерал-мајор [[2005]]. године * генерал-потпуковник [[2012]]. године == Приватно == Ожењен је, отац двоје деце. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://www.uo.mod.gov.rs/sr/o-univerzitetu/rec-rektora#.TzuXGFEzB8E Миодраг Јевтић на сајту Универзитета одбране] {{Wayback|url=http://www.uo.mod.gov.rs/sr/o-univerzitetu/rec-rektora#.TzuXGFEzB8E |date=20120505070927 }} {{ср}} {{Ректори Универзитета Одбране}} {{Начелници ВМА}} {{DEFAULTSORT:Јевтић, Миодраг}} [[Категорија:Рођени 1956.]] [[Категорија:Смедеревци]] [[Категорија:Генерали Војске Србије]] [[Категорија:Официри ЈНА]] [[Категорија:Доктори медицинских наука]] 1pncab7fe0owu1xsmvur77yuv23vhwr 0 517972 25114837 12516146 2022-07-19T21:04:12Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ДУШАН ЈЕРЕБ | слика = Dušan Jereb.jpg | опис_слике=Душан Јереб Штефан | датум_рођења = {{Датум рођења|1908|1|26}} | место_рођења =[[Љубљана]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|3|12|1908|1|26}} | место_смрти =[[Велики Липовец]] | држава_смрти = [[Краљевина Италија]] |професија=[[ветеринар]] |КПЈ=крајем [[1935]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[21. јул]]а [[1953]]. }} '''Душан Јереб - Штефан''' ([[Љубљана]], [[26. јануар]] [[1908]] — [[Велики Липовец]], [[12. март]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[26. јануар]]а 1908. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Отац му је био судски чиновник, често премештан, тако да је породица живела у [[Костањевица|Костањевици]], [[Радече|Радечама]], [[Чрномељ|Чрномљу]], [[Коњице|Коњицама]], [[Птуј]]у и [[Кочевје|Кочевју]]. Душан је после основне школе, коју је похађао у више места, учио гимназију у [[Руј]]у и Кочевју, а после велике матуре отишао је у [[Беч]], да тамо студира [[Ветеринарска медицина|ветерину]]. У Бечу је први пут дошао у додир са студентима-марксистима, од којих су многи морали да побегну из своје земље у [[Аустрија|Аустрију]], у којој је тада [[Комунистичка партија Аустрије|Комунистичка партија]] била легална. Кратко вријеме је студирао и на [[Ветеринарски факултет Свеучилишта у Загребу|Ветеринарском факултету у Загребу]], али се брзо вратио у Беч, разочаран недемократским приликама и ниским научним нивоом студија. Као дипломирани [[ветеринар]], вратио се у земљу. Није хтео да ступи у државну службу, јер се бојао премештања и политичког притиска. Војску није служио због лошег вида и срчане мане. Кратко време је служио у [[Петриња|Петрињи]], код „[[Гавриловић]]а“, али се већ [[1934]]. године вратио у [[Словенија|Словенију]] и запослио се у [[Ново Место|Новом Месту]], као општински ветеринар. Ту је нашао друштво истомишљеника, прогресивних интелектуалаца. Крајем [[1935]]. године примљен је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]]. Члан Окружног комитета за Ново Место и околину постао је [[1940]]. године, а одмах после [[Априлски рат|Априлског рата]], постао је председник Окружног одбора [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилне фронте]]. У том својству, Јереб је радио на припремама за оружани устанак, а после избијања рата између [[Силе Осовине|сила Осовине]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР-а]], руководио је организацијом првих [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанских јединица]]. У [[новембар|новембру]] га је тражила полиција, због чега је прешао на илегални рад у Љубљану, где је постао члан Окружног комитета и секретар Окружног одбора Освободилне фронте. [[Јул]]а [[1942]]. године, кад су велики делови новомешког окружја ослобођени, Јереб је враћен на старо место. Убрзо је почела велика окупаторска офанзива, после које су почеле да се појављују оружане јединице [[Бела гарда (Словенија)|Беле гарде]]. [[Децембар|Децембра]] 1942. године, Јереб је постао секретар повереништва Освободилне фронте за [[Долењска|Долењску]] и руководио политичком акцијом против Беле гарде. Почетком [[март]]а, руководио је саветовањем на падинама Трске горе. Враћајући се према Рогу, где је била највећа [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођена територија]], покушао је, у ноћи између [[11. март|11]]. и [[12. март]]а [[1943]], да пређе с групом активиста [[Крка (Словенија)|Крку]], али није успео. Како је тада „Јурчетова чета“ Западнодолењског одреда логоровала у селу [[Велики Липовец]], отишли су до ње да се одморе и осуше, а навечер да поново покушају прелаз. Тек што су почели да се распремају, више стотина [[Краљевина Италија|Италијана]] и белогардиста јуришало је на село. Партизанска чета је бранила одступницу према Брезовој ребри. Код последње куће у селу, Јереб је извадио пиштољ и стао иза куће да пуца. Кад су се Италијани повукли, нашли су га мртвог код те исте куће. Вероватно је био рањен, па се сам убио да га непријатељ не би заробио. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[21. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за народног хероја. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Љубљана}} {{DEFAULTSORT:Јереб, Душан}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Самоубице]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] czcqrt6gbqqozgwh0abll28vrghdo2r 0 518037 25114841 23151598 2022-07-19T21:05:07Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ЗВОНИМИР РУНКО | слика = Zvonimir Runko Pavle.jpg | опис_слике=Звонимир Рунко Павле | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|1|4}} | место_рођења =[[Љубљана]] | држава_рођења =[[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|6|16|1920|1|4}} | место_смрти =близина [[Ново Место|Новог Места]] | држава_смрти = [[Краљевина Италија]] |професија= |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Звонимир Рунко Павле''' ([[Љубљана]], [[4. јануар]] [[1920]] — близина [[Ново Место|Новог Места]], [[16. јун]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[4. јануар]]а 1920. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Отац му је био истарски [[Хрвати|Хрват]], а мајка [[Срби|Српкиња]] из [[Гацко|Гацка]]. Пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] и за време рата, породица Рунко је живео у [[Пула|Пули]], где му је отац био полицајац. После италијанске окупације [[Истра|Истре]], породица је дошла у Љубљану и стари Рунко је и ту кратко време био полицајац. Звонко је завршио основну школу у [[Шишка|Шишки]], предграђу Љубљане. Породица је становала у старим војничким баракама, где су углавном живеле избеглице из [[Корушка (Словенија)|Корушке]], Истре и [[Приморска|Словеначког приморја]]. После основне школе, продужио је школовање у гимназији, у [[Бежиград]]у. Најстарији брат у то време већ је радио у железничким радионицама и доносио је [[комунизам|комунистичку]] штампу. Звонко је био, као многи други синови избеглица, у почетку југословенски националиста и члан „Сокола“. Штампа, коју му је доносио брат, врло брзо је утицала на Звонка. Иступио је из „Сокола“, одбацио национализам и почео да сарађује с [[комунизам|комунистима]], тако да је већ [[1936]]. године примљен у [[Савез комунистичке омладине Југославије]]. Уочи [[Божић]]а, [[1937]]. године, кад су ђаци имали кратки распуст, отишао је с неколико младића у планине, да тамо у једној кући проучава [[марксизам]]. Тамо је требало да дође и тадашњи студент медицине [[Сергеј Крајгер]], управо пуштен из затвора у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], где је издржавао казну због политичке активности. Изгледа да их је пратила полиција, а уз то су неки мештани јавили жандармерији да се у планинарској кући налази група сумњивих ђака. Дошли су полицијски агенти, похапсили их и направили код свих преметачину. Нашли су неке материјале, због чега су извршили преметачине и код њихових кућа и опет су понешто нашли. Звонко Рунко био је месец дана у истражном затвору. Непунољетан, није могао да буде кажњен судски, већ је предат надлежним школским властима. Искључен је из свих средњих школа у [[Краљевина Југославија|Југославији]], али с правом полагања приватних испита. После искључења, Рунко се посветио искључиво политичком раду међу омладином. Године [[1940]]. позван је у војску, али је одбијен због чира на стомаку. Крајем године, или почетком [[1941]], примљен је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]]. Већ у [[лето]] 1941. године, организовао је у Шишки, под руководством [[Франц Равбар|Франца Равбара Витеза]], три ударне групе које су касније извршиле многе акције. У [[октобар|октобру]] га је тражила полиција, али га нису нашли код куће. Од тада се кретао по граду с обојеном косом и лажним исправама. Једном су га полицајци легитимисали и хтели да га ухапсе као сумњивог, али је побегао, иако су за њим пуцали. Кад су [[Краљевина Италија|италијанске]] војне власти, крајем [[фебруар]]а [[1942]]. године, затвориле Љубљану појасом жицаних препрека и бункера и почеле масовно да одводе мушкарце у логоре, кретање и задржавање илегалаца у граду постало је врло тешко. Због тога је руководство послало Рунка у [[Ново Место]], да тамо ради на организацији ударних група. [[1. март]]а 1942. године, с лажним исправама путовао је возом из Љубљане. У новој, непознатој средини и у мањем граду врло брзо је био ухапшен. У затвору се претварао се да је оболео од упала слепог цреваупале слепог црева, после чега је пребачен у болницу због операције. Оперисан је, после чега је, с још незацељеном раном, уз помоћ [[љекар|лекара]], побегао из болнице скачући кроз прозор. Извесно вријеме се још лечио код поверљивих људи у околини Новог Места, а после је отишао у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Тамо је постао члан штаба Треће групе одреда и био одговоран за [[Служба обавештавања и безбедности|Варностно-обвешчевалну службу]]. Почетком [[јун]]а 1942. године, добио је задатак да у околини Новог Места извиди шта се тамо дешава око сумњивог „штајерског батаљона“, у којем су били, у партизане прерушени, [[Бела гарда (Словенија)|белогардисти]]. Они су чинили све да међу народом дискредитују [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]]. [[16. јун]]а 1942. године, група лажних партизана намамила је Рунка и његовог пратиоца на састанак у шуми код цркве Светог Рока, у близини Новог Места. Тамо су обојицу мучки заклали, а лешеве закопали. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за народног хероја. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Љубљана}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Рунко, Звонимир}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] anrnlim6hq0qoajkn11bck4yd5jagh9 0 518625 25114223 24085085 2022-07-19T16:05:42Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ИВАН ХРОВАТ | слика = Ivan Hrovat.jpg | опис_слике=Иван Хроват Жан | датум_рођења = {{Датум рођења|1915|6|7}} | место_рођења =[[Кливленд]], [[Охајо]] | држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1970|7|7|1915|6|7}} | место_смрти =[[Љубљана]], [[СР Словенија]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] |професија=друштвено-политички радник |КПЈ=[[4. април]]а [[1942]]. |рат=[[Априлски рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1945]]. |чин=[[мајор]] у резерви |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Иван Хроват Жан''' ([[Кливленд]], [[Охајо]], [[7. јун]] [[1915]] — [[Љубљана]], [[7. јул]] [[1970]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[7. јун]]а [[1915]]. године у [[Кливленд]]у, [[Сједињене Америчке Државе]], као дете [[Словенци|словеначких]] исељеника, који су у Америку дошли да зараде новац за куповину имања. Вратили су се у домовину [[1921]]. године, након чега је Франц Хорват у близини свог родног села, у селу [[Крка (село)|Крка]], код [[Гросупље|Гросупља]], купио имање. Жан је завршио пет разреда основне школе у Крки. Од [[1927]]. до [[1933]]. године, помагао је родитељима у обрађивању имања, а онда је у шумама радио код разних послодаваца као дрвосеча и тесар, где је постао члан напредних синдиката. Војни рок одслужио је [[1936]]. године у [[Краљева гарда|Краљевој гарди]]. До [[1941]]. године, три пута је позиван на војне вежбе у [[Вараждин]], где га је затекао [[Априлски рат]]. После капитулације се вратио у родни крај, наоружан, и одмах почео да скупља и скрива оружје и муницију. Преко познаника из синдикалне организације, Хроват је међу првима у свом крају, већ у [[мај]]у 1941. године, добио везу с Противимперијалистичком, касније [[Ослободилачки фронт Словеније|Освободилном фронтом]], и почео је да прима илегалну штампу. [[Јул]]а исте године учествовао је у стварању сеоске војне организације Освободилне фронте, касније Народне заштите. У [[јесен]] 1941. постао је командир чете Народне заштите и један од главних снабдевача и сарадника [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] с тог терена. Кад је Други партизански батаљон „Штајерски“, под командом [[Франц Розман Стане|Франца Розмана Станета]], после одласка с [[Пуглед]]а, дошао на тај терен, Хроват је постао један од његових главних снабдевача. Партијска организација батаљона [[Прва штајерска партизанска бригада|Прве штајерске партизанске бригаде]] примила га је, [[4. април]]а [[1942]], у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ), али му Команда бригаде није дозволила да још ступи у партизанске редове. Три пута је покушавао да то учини без пристанка виших форума, и сва три пута је враћан кући да и даље ради у теренској организацији. Дозволу за одлазак у партизане добио је [[24. мај]]а 1942. године и истог дана ступио је, заједно са својом четом, у Долењски одред, односно у његов Трећи батаљон. Кад је Долењски одред подељен, средином [[јун]]а, на три одреда, Хроват је био већ командир чете. Ушавши у састав Западнодолењског одреда, истакао се у борбама код [[Долењске Топлице|Долењских Топлица]] и у опсади [[Кочевје|Кочевја]]. У [[август]]у је с четом био укључен у [[Прва словеначка пролетерска ударна бригада|Прву словеначку пролетерску ударну бригаду]] „[[Антон Тоне Томшич|Тоне Томшич]]“. С њом је учествовао у борбама око висоравни [[Кочевски Рог]], где су биле опкољене партизанске јединице, у акцијама у предграђима [[Љубљана|Љубљане]] и у многим другим борбама зиме 1942./[[1943]]. године. Цело то време био је на челу Првог батаљона. [[Март]]а 1943. године, тадашњи [[командант]] [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОВ и ПО Словеније]], [[Иван Мачек|Иван Мачек Матија]], узео је Хровата из бригаде у своју пратњу. У јесен и зиму, Хроват је био командант осигуравања стана руководства ослободилачког покрета у Словенији, на висоравни Рог. Истакао се организацијом и провођењем мера безбедности, чиме је допринео очувању тајности базе. У [[пролеће]] [[1944]]. године, отишао је, као Мачеков пратилац, у [[Дрвар]] и учествовао у борбама у време [[Десант на Дрвар|немачког десанта на Врховни штаб]]. После повратка је прешао у службу у [[Одељење за заштиту народа]] (ОЗНА) и вршио дужност команданта стана у бази 24 на Стражном врху, код [[Чрномељ|Чрномља]]. За време рата био је три пута лако рањен. После ослобођења до демобилизације [[1946]]. године, радио је у [[Служба државне безбедности|Управи државне безбедности]] (УДБА). Завршио је једногодишњу школу за лугаре, био више година директор Управе државних шума у [[Тржич]]у, на раду у Управи државних ловишта и као директор Управе узгојних ловишта Словеније. На овој последњој дужности био је и пензионисан. Умро је [[7. јул]]а [[1970]]. године у Љубљани. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и осталих [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден за храброст]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде трећег реда]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. Имао је чин [[мајор]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у резерви. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крањска}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Хроват, Иван}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1970.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Краљева гарда]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве словеначке бригаде]] [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Х]] i0ip4xv4vox40wykk1c3kr1s6w3pcyx 0 519287 25115160 24991354 2022-07-20T09:07:40Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албански политичар и предузетник}} {{Инфокутија Политичар | име = Бехђет Пацоли | слика = Bp2015.jpg | опис_слике = Бехђет Пацоли, 2015. | име_при_рођењу = Бехђет Иса Пацоли | датум_рођења = {{датум рођења|1951|8|30|год=да}} | место_рођења = [[Приштина]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | супружник = {{ubl|{{marriage|[[Ана Окса]]|1999|2002|end=divorced}}|{{marriage|Маша Пацоли}}}} | занимање = {{hlist|политичар|предузетник}} | партија = [[Алијанса ново Косово]] (2006—данас) | потпис = Behgjet Pacolli (nënshkrim).svg | веб-сајт = {{URL|www.behgjetpacolli.com}} | функција_1 = 2. [[Председник Републике Косово|председник Косова]] | почетак_функције_1 = 22. фебруар 2011 | крај_функције_1 = 4. април 2011. | премијер_1 = [[Хашим Тачи]] | претходник_1 = [[Јакуп Краснићи]] | наследник_1 = [[Атифете Јахјага]] | функција_2 = Први заменик премијера Косова | почетак_функције_2 = 15. април 2011 | крај_функције_2 = 9. децембар 2014. | премијер_2 = [[Хашим Тачи]] | претходник_2 = [[Хајредин Кучи]] | наследник_2 = [[Хашим Тачи]] | функција_3 = Први заменик премијера Косова | почетак_функције_3 = 8. септембар 2017 | крај_функције_3 = 3. фебруар 2020. | премијер_3 = [[Рамуш Харадинај]] | претходник_3 = [[Хајредин Кучи]] | наследник_3 = [[Авдулах Хоти]] | функција_4 = [[Министарство иностраних послова Републике Косово|Министар иностраних послова]] | почетак_функције_4 = 9. септембар 2017 | крај_функције_4 = 3. фебруар 2020. | премијер_4 = [[Рамуш Харадинај]] | претходник_4 = Емануел Демај | наследник_4 = [[Глаук Коњуфца]] }} '''Бехђет Иса Пацоли''' ({{јез-алб|Behgjet Isa Pacolli}}; [[Приштина]], [[30. август]] [[1951]]) албански је политичар и предузетник са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Бивши је [[Председник Републике Косово|председник Косова]], а између 2011. и 2014. био је на функцији првог заменика премијера Косова,{{напомена|{{Република Косово напомена}}}} што је поновио од 2017. до 2020. Такође је био [[Министарство иностраних послова Републике Косово|министар иностраних послова]] између 2017. и 2020.<ref name="ussd">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/secretary/remarks/2014/12/234875.htm|title=Government Formation in Kosovo|access-date=10 December 2014|author=John Kerry|year=2014|df=dmy-all}}</ref> Пацоли је 2008. године био један од потписника Декларације независности Косова. Пацоли се сматра успешним посредником у опоравку талаца. Године 2004, 2006. и 2007. преговарао је о ослобађању 25 особа које су [[талибан]]ски терористи држали као таоце у [[Авганистан]]у.<ref name="Lukic">Dejan Lukić: ''Hostage Spaces of the Contemporary Islamic World: Phantom Territoriality'', Bloomsbury, London New Delhi New York Sydney 2013, ISBN 978-1-441-6035-5, p. 115</ref> Главни је акционар швајцарског грађевинског предузећа -{[[Mabetex Group]]}-. Пацоли је такође председник треће највеће политичке партије на Косову, [[Алијанса ново Косово|Алијансе ново Косово]].<ref name="akr">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/r/pa/ei/bgn/100931.htm |title=Background Note: Kosovo |access-date=22 March 2010 |author=Bureau of European and Eurasian Affairs |year=2010<!--DASHBot-->}}</ref> За њега се верује да је најбогатији етнички Албанац на свету.<ref name="iwpr">{{Cite web|url=http://iwpr.net/report-news/living-life-behgjet |title=Living The Life Of Behgjet |access-date=1 November 2008|author=Chris Bennett |year=1999}}</ref> Као младић, контактирао је предузећа широм [[Аустрија|Аустрије]] и [[Немачка|Немачке]] тражећи посао, а убрзо по одслужењу војног рока придружио се једном аустријском предузећу, за које је радио као продајни представник за [[Југославија|бившу Југославију]], [[Бугарска|Бугарску]], [[Пољска|Пољску]] и [[Русија|Русију]]. Две године касније преселио се у [[Швајцарска|Швајцарску]] и придружио се једном швајцарском предузећу за које је сазнао у [[Москва|Москви]].<ref name="iwpr"/> == Детињство, младост и образовање == Син је Исе и Назмије, друго од десеторо деце. Основно образовање завршио је у [[Маревце (Приштина)|Марецу]], а гимназију у [[Приштина|Приштини]]. По националности је [[Албанци у Србији|Албанац]], али има и швајцарско држављанство. Након што је 1974. године дипломирао на Институту за спољну трговину у Хамбургу, одслужио је војни рок у [[Војска Југославије|Војсци Југославије]] и вратио се на Косово и Метохију. Постдипломске студије уписао је на Институту Мосингер у Цириху, где је магистрирао маркетинг и менаџмент. Говори енглески, француски, немачки, италијански, руски, шпански и српски језик.<ref>{{cite web|title=Behgjet Pacolli Biography|url=http://www.behgjetpacolli.com/en/biography/|archive-url=https://web.archive.org/web/20150617185600/http://www.behgjetpacolli.com/en/biography/|url-status = dead|archive-date=2015-06-17|website=Behgjet Pacolli}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.president-ksgov.net/en/behxhet-pacolli|title=Behxhet Pacolli - President of the Republic of Kosovo - Hashim Thaçi|last=Thaçi|first=President of the Republic of Kosovo - Hashim|website=President of the Republic of Kosovo - Hashim Thaçi|access-date=2017-08-21}}</ref> Године 2018. изјавио је у [[Беч]]у рекао да су му преци некада били [[Албанска православна црква|православни хришћани]].<ref name="Tanjug">{{cite news |title=Pacoli: Crkve su i albanske, moji bili pravoslavci... |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=08&dd=31&nav_category=640&nav_id=1437861 |access-date=31 August 2018 |work=B92.net |agency=Tanjug |language=sr-Latn-RS}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{commons category|Behgjet Pacolli}} * [http://www.president-ksgov.net Службени веб-сајт] * [http://www.behgjetpacolli.com/ Званичан веб-сајт] {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Пацоли, Бехђет}} [[Категорија:Рођени 1951.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Политичари из Приштине]] [[Категорија:Албански политичари са Косова и Метохије]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Сепаратисти у Србији]] [[Категорија:Председници Републике Косово]] 8uzw57u4dk50sviuiwiruz9rl1ybnvb 25115163 25115160 2022-07-20T09:08:48Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албански политичар и предузетник}} {{Инфокутија Политичар | име = Бехђет Пацоли | слика = Bp2015.jpg | опис_слике = Бехђет Пацоли, 2015. | име_при_рођењу = Бехђет Иса Пацоли | датум_рођења = {{датум рођења|1951|8|30|год=да}} | место_рођења = [[Приштина]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | супружник = {{ubl|{{marriage|[[Ана Окса]]|1999|2002|end=divorced}}|{{marriage|Маша Пацоли}}}} | занимање = {{hlist|политичар|предузетник}} | партија = [[Алијанса ново Косово]] (2006—данас) | потпис = Behgjet Pacolli (nënshkrim).svg | веб-сајт = {{URL|www.behgjetpacolli.com}} | функција_1 = 2. [[Председник Републике Косово|председник Косова]] | почетак_функције_1 = 22. фебруар 2011 | крај_функције_1 = 4. април 2011. | премијер_1 = [[Хашим Тачи]] | претходник_1 = [[Јакуп Краснићи]] | наследник_1 = [[Атифете Јахјага]] | функција_2 = Први заменик премијера Косова | почетак_функције_2 = 15. април 2011 | крај_функције_2 = 9. децембар 2014. | премијер_2 = [[Хашим Тачи]] | претходник_2 = [[Хајредин Кучи]] | наследник_2 = [[Хашим Тачи]] | функција_3 = Први заменик премијера Косова | почетак_функције_3 = 8. септембар 2017 | крај_функције_3 = 3. фебруар 2020. | премијер_3 = [[Рамуш Харадинај]] | претходник_3 = [[Хајредин Кучи]] | наследник_3 = [[Авдулах Хоти]] | функција_4 = [[Министарство иностраних послова Републике Косово|Министар иностраних послова]] | почетак_функције_4 = 9. септембар 2017 | крај_функције_4 = 3. фебруар 2020. | премијер_4 = [[Рамуш Харадинај]] | претходник_4 = Емануел Демај | наследник_4 = [[Глаук Коњуфца]] }} '''Бехђет Иса Пацоли'''{{напомена|У српским медијима често погрешно назван '''Беџет Пацоли'''.}} ({{јез-алб|Behgjet Isa Pacolli}}; [[Приштина]], [[30. август]] [[1951]]) албански је политичар и предузетник са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Бивши је [[Председник Републике Косово|председник Косова]], а између 2011. и 2014. био је на функцији првог заменика премијера Косова,{{напомена|{{Република Косово напомена}}}} што је поновио од 2017. до 2020. Такође је био [[Министарство иностраних послова Републике Косово|министар иностраних послова]] између 2017. и 2020.<ref name="ussd">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/secretary/remarks/2014/12/234875.htm|title=Government Formation in Kosovo|access-date=10 December 2014|author=John Kerry|year=2014|df=dmy-all}}</ref> Пацоли је 2008. године био један од потписника Декларације независности Косова. Пацоли се сматра успешним посредником у опоравку талаца. Године 2004, 2006. и 2007. преговарао је о ослобађању 25 особа које су [[талибан]]ски терористи држали као таоце у [[Авганистан]]у.<ref name="Lukic">Dejan Lukić: ''Hostage Spaces of the Contemporary Islamic World: Phantom Territoriality'', Bloomsbury, London New Delhi New York Sydney 2013, ISBN 978-1-441-6035-5, p. 115</ref> Главни је акционар швајцарског грађевинског предузећа -{[[Mabetex Group]]}-. Пацоли је такође председник треће највеће политичке партије на Косову, [[Алијанса ново Косово|Алијансе ново Косово]].<ref name="akr">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/r/pa/ei/bgn/100931.htm |title=Background Note: Kosovo |access-date=22 March 2010 |author=Bureau of European and Eurasian Affairs |year=2010<!--DASHBot-->}}</ref> За њега се верује да је најбогатији етнички Албанац на свету.<ref name="iwpr">{{Cite web|url=http://iwpr.net/report-news/living-life-behgjet |title=Living The Life Of Behgjet |access-date=1 November 2008|author=Chris Bennett |year=1999}}</ref> Као младић, контактирао је предузећа широм [[Аустрија|Аустрије]] и [[Немачка|Немачке]] тражећи посао, а убрзо по одслужењу војног рока придружио се једном аустријском предузећу, за које је радио као продајни представник за [[Југославија|бившу Југославију]], [[Бугарска|Бугарску]], [[Пољска|Пољску]] и [[Русија|Русију]]. Две године касније преселио се у [[Швајцарска|Швајцарску]] и придружио се једном швајцарском предузећу за које је сазнао у [[Москва|Москви]].<ref name="iwpr"/> == Детињство, младост и образовање == Син је Исе и Назмије, друго од десеторо деце. Основно образовање завршио је у [[Маревце (Приштина)|Марецу]], а гимназију у [[Приштина|Приштини]]. По националности је [[Албанци у Србији|Албанац]], али има и швајцарско држављанство. Након што је 1974. године дипломирао на Институту за спољну трговину у Хамбургу, одслужио је војни рок у [[Војска Југославије|Војсци Југославије]] и вратио се на Косово и Метохију. Постдипломске студије уписао је на Институту Мосингер у Цириху, где је магистрирао маркетинг и менаџмент. Говори енглески, француски, немачки, италијански, руски, шпански и српски језик.<ref>{{cite web|title=Behgjet Pacolli Biography|url=http://www.behgjetpacolli.com/en/biography/|archive-url=https://web.archive.org/web/20150617185600/http://www.behgjetpacolli.com/en/biography/|url-status = dead|archive-date=2015-06-17|website=Behgjet Pacolli}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.president-ksgov.net/en/behxhet-pacolli|title=Behxhet Pacolli - President of the Republic of Kosovo - Hashim Thaçi|last=Thaçi|first=President of the Republic of Kosovo - Hashim|website=President of the Republic of Kosovo - Hashim Thaçi|access-date=2017-08-21}}</ref> Године 2018. изјавио је у [[Беч]]у рекао да су му преци некада били [[Албанска православна црква|православни хришћани]].<ref name="Tanjug">{{cite news |title=Pacoli: Crkve su i albanske, moji bili pravoslavci... |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=08&dd=31&nav_category=640&nav_id=1437861 |access-date=31 August 2018 |work=B92.net |agency=Tanjug |language=sr-Latn-RS}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{commons category|Behgjet Pacolli}} * [http://www.president-ksgov.net Службени веб-сајт] * [http://www.behgjetpacolli.com/ Званичан веб-сајт] {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Пацоли, Бехђет}} [[Категорија:Рођени 1951.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Политичари из Приштине]] [[Категорија:Албански политичари са Косова и Метохије]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Сепаратисти у Србији]] [[Категорија:Председници Републике Косово]] 7041mfre4950onb82okuyw2snm799ca 25115164 25115163 2022-07-20T09:09:43Z HoneymoonAve27 204002 /* Детињство, младост и образовање */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албански политичар и предузетник}} {{Инфокутија Политичар | име = Бехђет Пацоли | слика = Bp2015.jpg | опис_слике = Бехђет Пацоли, 2015. | име_при_рођењу = Бехђет Иса Пацоли | датум_рођења = {{датум рођења|1951|8|30|год=да}} | место_рођења = [[Приштина]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | супружник = {{ubl|{{marriage|[[Ана Окса]]|1999|2002|end=divorced}}|{{marriage|Маша Пацоли}}}} | занимање = {{hlist|политичар|предузетник}} | партија = [[Алијанса ново Косово]] (2006—данас) | потпис = Behgjet Pacolli (nënshkrim).svg | веб-сајт = {{URL|www.behgjetpacolli.com}} | функција_1 = 2. [[Председник Републике Косово|председник Косова]] | почетак_функције_1 = 22. фебруар 2011 | крај_функције_1 = 4. април 2011. | премијер_1 = [[Хашим Тачи]] | претходник_1 = [[Јакуп Краснићи]] | наследник_1 = [[Атифете Јахјага]] | функција_2 = Први заменик премијера Косова | почетак_функције_2 = 15. април 2011 | крај_функције_2 = 9. децембар 2014. | премијер_2 = [[Хашим Тачи]] | претходник_2 = [[Хајредин Кучи]] | наследник_2 = [[Хашим Тачи]] | функција_3 = Први заменик премијера Косова | почетак_функције_3 = 8. септембар 2017 | крај_функције_3 = 3. фебруар 2020. | премијер_3 = [[Рамуш Харадинај]] | претходник_3 = [[Хајредин Кучи]] | наследник_3 = [[Авдулах Хоти]] | функција_4 = [[Министарство иностраних послова Републике Косово|Министар иностраних послова]] | почетак_функције_4 = 9. септембар 2017 | крај_функције_4 = 3. фебруар 2020. | премијер_4 = [[Рамуш Харадинај]] | претходник_4 = Емануел Демај | наследник_4 = [[Глаук Коњуфца]] }} '''Бехђет Иса Пацоли'''{{напомена|У српским медијима често погрешно назван '''Беџет Пацоли'''.}} ({{јез-алб|Behgjet Isa Pacolli}}; [[Приштина]], [[30. август]] [[1951]]) албански је политичар и предузетник са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Бивши је [[Председник Републике Косово|председник Косова]], а између 2011. и 2014. био је на функцији првог заменика премијера Косова,{{напомена|{{Република Косово напомена}}}} што је поновио од 2017. до 2020. Такође је био [[Министарство иностраних послова Републике Косово|министар иностраних послова]] између 2017. и 2020.<ref name="ussd">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/secretary/remarks/2014/12/234875.htm|title=Government Formation in Kosovo|access-date=10 December 2014|author=John Kerry|year=2014|df=dmy-all}}</ref> Пацоли је 2008. године био један од потписника Декларације независности Косова. Пацоли се сматра успешним посредником у опоравку талаца. Године 2004, 2006. и 2007. преговарао је о ослобађању 25 особа које су [[талибан]]ски терористи држали као таоце у [[Авганистан]]у.<ref name="Lukic">Dejan Lukić: ''Hostage Spaces of the Contemporary Islamic World: Phantom Territoriality'', Bloomsbury, London New Delhi New York Sydney 2013, ISBN 978-1-441-6035-5, p. 115</ref> Главни је акционар швајцарског грађевинског предузећа -{[[Mabetex Group]]}-. Пацоли је такође председник треће највеће политичке партије на Косову, [[Алијанса ново Косово|Алијансе ново Косово]].<ref name="akr">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/r/pa/ei/bgn/100931.htm |title=Background Note: Kosovo |access-date=22 March 2010 |author=Bureau of European and Eurasian Affairs |year=2010<!--DASHBot-->}}</ref> За њега се верује да је најбогатији етнички Албанац на свету.<ref name="iwpr">{{Cite web|url=http://iwpr.net/report-news/living-life-behgjet |title=Living The Life Of Behgjet |access-date=1 November 2008|author=Chris Bennett |year=1999}}</ref> Као младић, контактирао је предузећа широм [[Аустрија|Аустрије]] и [[Немачка|Немачке]] тражећи посао, а убрзо по одслужењу војног рока придружио се једном аустријском предузећу, за које је радио као продајни представник за [[Југославија|бившу Југославију]], [[Бугарска|Бугарску]], [[Пољска|Пољску]] и [[Русија|Русију]]. Две године касније преселио се у [[Швајцарска|Швајцарску]] и придружио се једном швајцарском предузећу за које је сазнао у [[Москва|Москви]].<ref name="iwpr"/> == Детињство, младост и образовање == Син је Исе и Назмије, друго од десеторо деце. Основно образовање завршио је у [[Маревце (Приштина)|Маревцу]], а гимназију у [[Приштина|Приштини]]. По националности је [[Албанци у Србији|Албанац]], али има и швајцарско држављанство. Након што је 1974. године дипломирао на Институту за спољну трговину у Хамбургу, одслужио је војни рок у [[Војска Југославије|Војсци Југославије]] и вратио се на Косово и Метохију. Постдипломске студије уписао је на Институту Мосингер у Цириху, где је магистрирао маркетинг и менаџмент. Говори енглески, француски, немачки, италијански, руски, шпански и српски језик.<ref>{{cite web|title=Behgjet Pacolli Biography|url=http://www.behgjetpacolli.com/en/biography/|archive-url=https://web.archive.org/web/20150617185600/http://www.behgjetpacolli.com/en/biography/|url-status = dead|archive-date=2015-06-17|website=Behgjet Pacolli}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.president-ksgov.net/en/behxhet-pacolli|title=Behxhet Pacolli - President of the Republic of Kosovo - Hashim Thaçi|last=Thaçi|first=President of the Republic of Kosovo - Hashim|website=President of the Republic of Kosovo - Hashim Thaçi|access-date=2017-08-21}}</ref> Године 2018. изјавио је у [[Беч]]у рекао да су му преци некада били [[Албанска православна црква|православни хришћани]].<ref name="Tanjug">{{cite news |title=Pacoli: Crkve su i albanske, moji bili pravoslavci... |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=08&dd=31&nav_category=640&nav_id=1437861 |access-date=31 August 2018 |work=B92.net |agency=Tanjug |language=sr-Latn-RS}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{commons category|Behgjet Pacolli}} * [http://www.president-ksgov.net Службени веб-сајт] * [http://www.behgjetpacolli.com/ Званичан веб-сајт] {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Пацоли, Бехђет}} [[Категорија:Рођени 1951.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Политичари из Приштине]] [[Категорија:Албански политичари са Косова и Метохије]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Сепаратисти у Србији]] [[Категорија:Председници Републике Косово]] lnf0vmbc1rd5ugtthirifrmz4uryizv 25115169 25115164 2022-07-20T09:14:48Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албански политичар и предузетник}} {{Инфокутија Политичар | име = Бехђет Пацоли | слика = Bp2015.jpg | опис_слике = Бехђет Пацоли, 2015. | име_при_рођењу = Бехђет Иса Пацоли | датум_рођења = {{датум рођења|1951|8|30|год=да}} | место_рођења = [[Маревце (Липљан)|Маревце]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | супружник = {{ubl|{{marriage|[[Ана Окса]]|1999|2002|end=divorced}}|{{marriage|Маша Пацоли}}}} | занимање = {{hlist|политичар|предузетник}} | партија = [[Алијанса ново Косово]] (2006—данас) | потпис = Behgjet Pacolli (nënshkrim).svg | веб-сајт = {{URL|www.behgjetpacolli.com}} | функција_1 = 2. [[Председник Републике Косово|председник Косова]] | почетак_функције_1 = 22. фебруар 2011 | крај_функције_1 = 4. април 2011. | премијер_1 = [[Хашим Тачи]] | претходник_1 = [[Јакуп Краснићи]] | наследник_1 = [[Атифете Јахјага]] | функција_2 = Први заменик премијера Косова | почетак_функције_2 = 15. април 2011 | крај_функције_2 = 9. децембар 2014. | премијер_2 = [[Хашим Тачи]] | претходник_2 = [[Хајредин Кучи]] | наследник_2 = [[Хашим Тачи]] | функција_3 = Први заменик премијера Косова | почетак_функције_3 = 8. септембар 2017 | крај_функције_3 = 3. фебруар 2020. | премијер_3 = [[Рамуш Харадинај]] | претходник_3 = [[Хајредин Кучи]] | наследник_3 = [[Авдулах Хоти]] | функција_4 = [[Министарство иностраних послова Републике Косово|Министар иностраних послова]] | почетак_функције_4 = 9. септембар 2017 | крај_функције_4 = 3. фебруар 2020. | премијер_4 = [[Рамуш Харадинај]] | претходник_4 = Емануел Демај | наследник_4 = [[Глаук Коњуфца]] }} '''Бехђет Иса Пацоли'''{{напомена|У српским медијима често погрешно назван '''Беџет Пацоли'''.}} ({{јез-алб|Behgjet Isa Pacolli}}; [[Маревце (Липљан)|Маревце]], [[30. август]] [[1951]]) албански је политичар и предузетник са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Бивши је [[Председник Републике Косово|председник Косова]], а између 2011. и 2014. био је на функцији првог заменика премијера Косова,{{напомена|{{Република Косово напомена}}}} што је поновио од 2017. до 2020. Такође је био [[Министарство иностраних послова Републике Косово|министар иностраних послова]] између 2017. и 2020.<ref name="ussd">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/secretary/remarks/2014/12/234875.htm|title=Government Formation in Kosovo|access-date=10 December 2014|author=John Kerry|year=2014|df=dmy-all}}</ref> Пацоли је 2008. године био један од потписника Декларације независности Косова. Пацоли се сматра успешним посредником у опоравку талаца. Године 2004, 2006. и 2007. преговарао је о ослобађању 25 особа које су [[талибан]]ски терористи држали као таоце у [[Авганистан]]у.<ref name="Lukic">Dejan Lukić: ''Hostage Spaces of the Contemporary Islamic World: Phantom Territoriality'', Bloomsbury, London New Delhi New York Sydney 2013, ISBN 978-1-441-6035-5, p. 115</ref> Главни је акционар швајцарског грађевинског предузећа -{[[Mabetex Group]]}-. Пацоли је такође председник треће највеће политичке партије на Косову, [[Алијанса ново Косово|Алијансе ново Косово]].<ref name="akr">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/r/pa/ei/bgn/100931.htm |title=Background Note: Kosovo |access-date=22 March 2010 |author=Bureau of European and Eurasian Affairs |year=2010<!--DASHBot-->}}</ref> За њега се верује да је најбогатији етнички Албанац на свету.<ref name="iwpr">{{Cite web|url=http://iwpr.net/report-news/living-life-behgjet |title=Living The Life Of Behgjet |access-date=1 November 2008|author=Chris Bennett |year=1999}}</ref> Као младић, контактирао је предузећа широм [[Аустрија|Аустрије]] и [[Немачка|Немачке]] тражећи посао, а убрзо по одслужењу војног рока придружио се једном аустријском предузећу, за које је радио као продајни представник за [[Југославија|бившу Југославију]], [[Бугарска|Бугарску]], [[Пољска|Пољску]] и [[Русија|Русију]]. Две године касније преселио се у [[Швајцарска|Швајцарску]] и придружио се једном швајцарском предузећу за које је сазнао у [[Москва|Москви]].<ref name="iwpr"/> == Детињство, младост и образовање == Син је Исе и Назмије, друго од десеторо деце. Основно образовање завршио је у [[Маревце (Липљан)|Маревцу]], а гимназију у [[Приштина|Приштини]]. По националности је [[Албанци у Србији|Албанац]], али има и швајцарско држављанство. Након што је 1974. године дипломирао на Институту за спољну трговину у Хамбургу, одслужио је војни рок у [[Војска Југославије|Војсци Југославије]] и вратио се на Косово и Метохију. Постдипломске студије уписао је на Институту Мосингер у Цириху, где је магистрирао маркетинг и менаџмент. Говори енглески, француски, немачки, италијански, руски, шпански и српски језик.<ref>{{cite web|title=Behgjet Pacolli Biography|url=http://www.behgjetpacolli.com/en/biography/|archive-url=https://web.archive.org/web/20150617185600/http://www.behgjetpacolli.com/en/biography/|url-status = dead|archive-date=2015-06-17|website=Behgjet Pacolli}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.president-ksgov.net/en/behxhet-pacolli|title=Behxhet Pacolli - President of the Republic of Kosovo - Hashim Thaçi|last=Thaçi|first=President of the Republic of Kosovo - Hashim|website=President of the Republic of Kosovo - Hashim Thaçi|access-date=2017-08-21}}</ref> Године 2018. изјавио је у [[Беч]]у рекао да су му преци некада били [[Албанска православна црква|православни хришћани]].<ref name="Tanjug">{{cite news |title=Pacoli: Crkve su i albanske, moji bili pravoslavci... |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=08&dd=31&nav_category=640&nav_id=1437861 |access-date=31 August 2018 |work=B92.net |agency=Tanjug |language=sr-Latn-RS}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{commons category|Behgjet Pacolli}} * [http://www.president-ksgov.net Службени веб-сајт] * [http://www.behgjetpacolli.com/ Званичан веб-сајт] {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Пацоли, Бехђет}} [[Категорија:Рођени 1951.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Липљанци]] [[Категорија:Албански политичари са Косова и Метохије]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Сепаратисти у Србији]] [[Категорија:Председници Републике Косово]] gem63l2jcya0p3yb3vn7r6k930qyefa 25115175 25115169 2022-07-20T09:21:04Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албански политичар и предузетник}} {{Инфокутија Политичар | име = Бехђет Пацоли | слика = Bp2015.jpg | опис_слике = Бехђет Пацоли, 2015. | име_при_рођењу = Бехђет Иса Пацоли | датум_рођења = {{датум рођења|1951|8|30|год=да}} | место_рођења = [[Маревце (Приштина)|Маревце]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | супружник = {{ubl|{{marriage|[[Ана Окса]]|1999|2002|end=divorced}}|{{marriage|Маша Пацоли}}}} | занимање = {{hlist|политичар|предузетник}} | партија = [[Алијанса ново Косово]] (2006—данас) | потпис = Behgjet Pacolli (nënshkrim).svg | веб-сајт = {{URL|www.behgjetpacolli.com}} | функција_1 = 2. [[Председник Републике Косово|председник Косова]] | почетак_функције_1 = 22. фебруар 2011 | крај_функције_1 = 4. април 2011. | премијер_1 = [[Хашим Тачи]] | претходник_1 = [[Јакуп Краснићи]] | наследник_1 = [[Атифете Јахјага]] | функција_2 = Први заменик премијера Косова | почетак_функције_2 = 15. април 2011 | крај_функције_2 = 9. децембар 2014. | премијер_2 = [[Хашим Тачи]] | претходник_2 = [[Хајредин Кучи]] | наследник_2 = [[Хашим Тачи]] | функција_3 = Први заменик премијера Косова | почетак_функције_3 = 8. септембар 2017 | крај_функције_3 = 3. фебруар 2020. | премијер_3 = [[Рамуш Харадинај]] | претходник_3 = [[Хајредин Кучи]] | наследник_3 = [[Авдулах Хоти]] | функција_4 = [[Министарство иностраних послова Републике Косово|Министар иностраних послова]] | почетак_функције_4 = 9. септембар 2017 | крај_функције_4 = 3. фебруар 2020. | премијер_4 = [[Рамуш Харадинај]] | претходник_4 = Емануел Демај | наследник_4 = [[Глаук Коњуфца]] }} '''Бехђет Иса Пацоли'''{{напомена|У српским медијима често погрешно назван '''Беџет Пацоли'''.}} ({{јез-алб|Behgjet Isa Pacolli}}; [[Маревце (Приштина)|Маревце]], [[30. август]] [[1951]]) албански је политичар и предузетник са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Бивши је [[Председник Републике Косово|председник Косова]], а између 2011. и 2014. био је на функцији првог заменика премијера Косова,{{напомена|{{Република Косово напомена}}}} што је поновио од 2017. до 2020. Такође је био [[Министарство иностраних послова Републике Косово|министар иностраних послова]] између 2017. и 2020.<ref name="ussd">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/secretary/remarks/2014/12/234875.htm|title=Government Formation in Kosovo|access-date=10 December 2014|author=John Kerry|year=2014|df=dmy-all}}</ref> Пацоли је 2008. године био један од потписника Декларације независности Косова. Пацоли се сматра успешним посредником у опоравку талаца. Године 2004, 2006. и 2007. преговарао је о ослобађању 25 особа које су [[талибан]]ски терористи држали као таоце у [[Авганистан]]у.<ref name="Lukic">Dejan Lukić: ''Hostage Spaces of the Contemporary Islamic World: Phantom Territoriality'', Bloomsbury, London New Delhi New York Sydney 2013, ISBN 978-1-441-6035-5, p. 115</ref> Главни је акционар швајцарског грађевинског предузећа -{[[Mabetex Group]]}-. Пацоли је такође председник треће највеће политичке партије на Косову, [[Алијанса ново Косово|Алијансе ново Косово]].<ref name="akr">{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/r/pa/ei/bgn/100931.htm |title=Background Note: Kosovo |access-date=22 March 2010 |author=Bureau of European and Eurasian Affairs |year=2010<!--DASHBot-->}}</ref> За њега се верује да је најбогатији етнички Албанац на свету.<ref name="iwpr">{{Cite web|url=http://iwpr.net/report-news/living-life-behgjet |title=Living The Life Of Behgjet |access-date=1 November 2008|author=Chris Bennett |year=1999}}</ref> Као младић, контактирао је предузећа широм [[Аустрија|Аустрије]] и [[Немачка|Немачке]] тражећи посао, а убрзо по одслужењу војног рока придружио се једном аустријском предузећу, за које је радио као продајни представник за [[Југославија|бившу Југославију]], [[Бугарска|Бугарску]], [[Пољска|Пољску]] и [[Русија|Русију]]. Две године касније преселио се у [[Швајцарска|Швајцарску]] и придружио се једном швајцарском предузећу за које је сазнао у [[Москва|Москви]].<ref name="iwpr"/> == Детињство, младост и образовање == Син је Исе и Назмије, друго од десеторо деце. Основну школу завршио је у [[Маревце (Приштина)|Маревцу]], а гимназију у [[Приштина|Приштини]]. По националности је [[Албанци у Србији|Албанац]], али има и швајцарско држављанство. Након што је 1974. године дипломирао на Институту за спољну трговину у Хамбургу, одслужио је војни рок у [[Војска Југославије|Војсци Југославије]] и вратио се на Косово и Метохију. Постдипломске студије уписао је на Институту Мосингер у Цириху, где је магистрирао маркетинг и менаџмент. Говори енглески, француски, немачки, италијански, руски, шпански и српски језик.<ref>{{cite web|title=Behgjet Pacolli Biography|url=http://www.behgjetpacolli.com/en/biography/|archive-url=https://web.archive.org/web/20150617185600/http://www.behgjetpacolli.com/en/biography/|url-status = dead|archive-date=2015-06-17|website=Behgjet Pacolli}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.president-ksgov.net/en/behxhet-pacolli|title=Behxhet Pacolli - President of the Republic of Kosovo - Hashim Thaçi|last=Thaçi|first=President of the Republic of Kosovo - Hashim|website=President of the Republic of Kosovo - Hashim Thaçi|access-date=2017-08-21}}</ref> Године 2018. изјавио је у [[Беч]]у рекао да су му преци некада били [[Албанска православна црква|православни хришћани]].<ref name="Tanjug">{{cite news |title=Pacoli: Crkve su i albanske, moji bili pravoslavci... |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=08&dd=31&nav_category=640&nav_id=1437861 |access-date=31 August 2018 |work=B92.net |agency=Tanjug |language=sr-Latn-RS}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{commons category|Behgjet Pacolli}} * [http://www.president-ksgov.net Службени веб-сајт] * [http://www.behgjetpacolli.com/ Званични веб-сајт] {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Пацоли, Бехђет}} [[Категорија:Рођени 1951.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Политичари из Приштине]] [[Категорија:Албански политичари са Косова и Метохије]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Сепаратисти у Србији]] [[Категорија:Председници Републике Косово]] kcldvffks911bewsuncit83ne14b5p0 0 520557 25114356 22915862 2022-07-19T17:07:21Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈУРЕ ГАЛИЋ | слика = Jure Galic Veliki.jpg | опис_слике=Јуре Галић Велики | датум_рођења = [[1912]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Бијача]], код [[Љубушки|Љубушког]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|1|18|1912||}} | место_смрти =[[Перићи]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=тапетар | КПЈ=[[1939]]. | рат=[[Априлски рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[5. јул]]а [[1951]]. }} '''Јуре Галић Велики''' ([[Бијача]], код [[Љубушки|Љубушког]], [[1912]] — [[Перићи]], [[18. јануар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1912. године у [[Бијача|Бијачи]] код [[Љубушки|Љубушког]]. После завршетка основне школе, отишао је у [[Вуковар]] на изучавање тапетарског заната, одакле је отишао у [[Београд]] због запослења. Ту се одмах укључио у [[раднички покрет]], те учествовао у [[штрајк]]овима и [[демонстрација]]ма. Касније се вратио у [[Метковић]], где се повезао с [[комунизам|комунистима]] и напредним радницима, на које је преносио искуства стечена у Београду. Радио је на ширењу [[марксизам|марксистичке]] идеологије и организовању лучких радника. Убрзо је постао руководилац синдиката и партијски руководилац у Метковићу. [[Јун]]а [[1936]]. године, успешно је организовао велики штрајк лучких радника у граду, а у [[август]]у и други штрајк, који је трајао дванаест дана, а коме су се прикључили радници на изградњи пруге Метковић—[[Плоче (град)|Плоче]]. Због те активности, више пута је хапшен и прогањан. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је [[1939]]. године. [[Априлски рат|Капитулација Југославије]] затекла га је као војника у [[Славонски Брод|Славонском Броду]], одакле је одмах отишао у [[Загреб]], повезао се с партијским руководством и саветовао о томе шта ваља да се ради. Добивши директиве, вратио се у родни крај и развио активност у Метковићу и околини на скупљању оружја и војне опреме. Радио је на ширењу истине о марионетској [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]] и руководству [[Хрватска сељачка странка|ХСС]]-а, које се ставило у службу [[усташе|усташа]]. Такође је радио на заштити [[Срби|српског]] живља и [[antifašizam|антифашистички]] оријентисаних [[Хрвати|Хрвата]], које су усташке власти хапсиле и убијале. Вршио је припреме за устанак, али су га, [[јун]]а [[1941]]. године, ухапсиле усташе и одвеле у Љубушки. Био је стављен на муке, али ништа није признао. Пуштен је из затвора у [[октобар|октобру]]. Након тога је наставио припреме за устанак. У [[новембар|новембру]] је обединио рад партизанских група у [[Сливно (општина)|Сливну]], Кули, [[Опузен]]у, Метковићу и осталим местима и организовао диверзантске акције у долини [[Неретва|Неретве]] и око Метковића. Почетком [[1942]]. године повезао се с [[комунизам|комунистима]] [[Бачина (Хрватска)|Бачине]] и [[Општина Градац|Градца]], а [[15. април]]а постао је командир новоосноване Неретванске партизанске чете. Под његовом командом чета је извела више акција у долини Неретве, а највећи успех постигла је [[6. мај]]а, када је, код Бачине, близу Плоча, из заседе напала [[Краљевина Италија|италијанску]] колону, праћену с четири [[тенк]]а и тада убила три непријатељска војника а 18 заробила. Био је уништен један тенк и заплењена 21 [[пушка]], 50 ручних бомби и више хиљада комада муниције. Почетком [[јун]]а 1942. године, учествовао је, као делегат јужне [[Далмација|Далмације]], на војнополитичком саветовању одржаном на Вјештица гори, на [[Динара|Динари]]. Тада је донесена одлука да се од Биоковске и Неретванске чете формира Биоковски батаљон „Јосип Јурчевић“. Јуре је био постављен за заменика команданта батаљона. Убрзо је уследила италијанска офанзива на [[Биоково (планина)|Биоково]], у којој је учествовало око четири хиљаде војника. У вишедневним борбама, које је батаљон водио у другој половини августа, Галић се истакао као храбар и вешт руководилац. Када је, [[6. септембар|6. септембра]], основана [[Прва далматинска пролетерска ударна бригада|Прва далматинска бригада]], био је постављен за [[командант]]а Трећег батаљона. Посебно се истакао у борбама код [[Аржано|Аржана]], [[Ловреч]]а и [[Студенци (Љубушки)|Студенаца]]. У октобру је с батаљоном водио жестоке борбе код [[Циста Прово|Цисте Прово]] и [[Шестановац|Шестановца]], где је успео да разбије италијанску колону састављену од више [[камион]]а и десет тенкова. Непријатељ је имао 32 мртва и више рањених војника, а био је уништен и један тенк и неколико камиона. По одлуци штаба Четврте оперативне зоне Галић је упућен, [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.|децембра 1942.]] године, на Биоково са задатком да изврши припреме за формирање [[Четврта далматинска бригада|Четврте далматинске бригаде]]. Бригада је формирана [[7. јануар]]а [[1943]]. године, а Јуре је постао командант Првог ударног батаљона. С батаљоном је кренуо према [[Имотски|Имотском]] због чишћења околних села од усташа и стварања повољнијих услова за развој устанка у Имотској крајини. У вишедневним борбама била је ослобођена готово цела Имотска крајина. Нарочито се истакао у борби за Сливно, које је бранило око 150 усташа. Био је предложен за делегата Прве конференције [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачког одбора]] Далмације, која је требало да се одржи крајем јануара у [[Ливно|Ливну]]. Међутим, Јуре Галић је погинуо у борбама код села Перића, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.#18. јануар|18. јануара 1943.]] године, јуришајући на челу свога батаљона. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}- |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Херцеговина1}} {{Народни хероји-Прва далматинска бригада}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Галић, Јуре}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Љубушаци]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве далматинске бригаде]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Г]] e2budkbtrx4rcclf1j7hmm2scjhq6nr 0 520710 25114689 24166438 2022-07-19T19:35:26Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ИВАН ВИДЕКОВИЋ | слика = Ivan Videkovic Pavel.jpg | опис_слике=Иван Видековић Павел | датум_рођења = [[1908]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Новаци (Хрватска)|Новаци]], код [[Самобор]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|4|10|1908||}} | место_смрти =[[Керестинец]], код [[Загреб]]а | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=[[земљорадња|земљорадник]] |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Иван Видековић Павел''' ([[Новаци (Хрватска)|Новаци]], код [[Самобор]]а, [[1908]] — [[Керестинец]], код [[Загреб]]а, [[10. април]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1908. године у селу [[Новаци (Хрватска)|Новаци]] код [[Самобор]]а. Био је пореклом из сељачке породице, те се и сам бавио [[земљорадња|земљорадњом]]. Био је активни члан [[Хрватска сељачка странка|Хрватске сељачке странке]] и на њезиној листи био је изабран за потпредседника општине. Разочаравши се у политици ХСС-а, определио се непосредно пред рат, за [[комунизам|комунистички покрет]] и све више се приближавао [[комунизам|комунистима]]. Године [[1939]]. постао је члан [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]], а после формирања Окружног комитета КПХ [[Загреб]], [[мај]]а [[1941]]. године, и члан тог комитета. [[Јул]]а 1941. године, радио је на припремама за ослобађање комуниста из [[Логор Керестинец|логора Керестинец]], јер је добро познавао тај крај. После тога, био је активан у организовању Жумберачког партизанског одреда „[[Матија Губец]]“. У првим данима устанка и револуције истакао се у многим акцијама. Тако је једном довезао [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]], у [[септембар|септембру]] 1941. године, кола пуна војничке опреме. Почетком [[1942]]. године, налазио се у [[Први загорски партизански одред|Првом загорском партизанском одреду]], као командир чете. Руководио је нападом на [[Брдовец]], у непосредној близини Загреба. Прешао је затим на [[Жумберак]], [[април]]а 1942. године, а [[август]]а те године именован је, по наредби штаба Друге оперативне зоне, за заменика командира Треће чете батаљона „Јосип Краш“. Заједно са својим саборцима често је нападао комуникације Загреб—[[Карловац]] и онеспособљавао пругу. Учествовао је и у нападу на [[Хрватски Лесковац]], у непосредној близини Загреба, заробио девет [[домобранство|домобрана]], те запленио шест пушака. Није деловао само као војник, већ је радио и политички међу сељацима. Постао је и секретар Котарског комитета КПХ за Самобор. Овде је радио на ширењу партијских организација и њихову јачању. Све је то било тешко, јер је Самобор, у близини Загреба, био и упориште ХСС-а, клера и [[усташе|усташа]]. Погинуо је у селу [[Керестинец]] код Загреба, [[10. април]]а [[1943]]. године. Одржавао је партијски састанак кад су зграду у којој се налазио изненада опколили [[Трећи рајх|Немци]]. У размени ватре с непријатељем, завршио је живот. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Загреб}} {{DEFAULTSORT:Видековић, Иван}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Хрватски војници]] 1cco9f4wbu6vq17ngp7jzua3nzsgw07 0 522504 25114669 24127822 2022-07-19T19:26:59Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈЕФТО ШЋЕПАНОВИЋ | слика = Jefto Scepanovic Cajo.jpg | опис_слике=Јефто Шћепановић Чајо | датум_рођења = {{Датум рођења|1911|1|25}} | место_рођења =[[Загарач|Доњи Загарач]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1978|8|7|1911|1|25}} | место_смрти = <!--nema na wikipodacima--> | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | школа = | отац = | мајка = | супружник = | деца = | професија=друштвено-политички радник | КПЈ=[[1935]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Јефто Шћепановић Чајо''' ([[Загарач|Доњи Загарач]], код [[Даниловград]]а, [[25. јануар]] [[1911]] — [[7. август]] [[1978]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црне Горе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[25. јануар]]а [[1911]]. године у [[Загарач|Доњем Загарaчу]], код [[Даниловград]]а, у сељачкој породици. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у [[Подгорица|Подгорици]], а [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у, [[1934]]. године. Као студент, учествовао је у оснивању студентских удружења и у разним студентским акцијама и [[демонстрација]]ма које је организовала [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ). После завршених студија, вратио се у Подгорицу и запослио се, почетком [[1935]]. године, у Финансијској дирекцији. До [[1941]]. године радио је као службеник. У граду се повезао с напредним покретом и учествовао у његовим акцијама. Године 1935. постао је члан КПЈ. Одмах после уласка у КПЈ, био је изабран за секретара чиновничке партијске јединице у Подгорици и на тој дужности остао је све до почетка рата 1941. године. За секретара Окружног комитета КПЈ за Подгорицу био је изабран [[1936]]. године. У [[јесен]] исте године, био је изабран за члана Покрајинског комитета КПЈ за [[Црна Гора|Црну Гору]], [[Бока Которска|Боку]], [[Санџак]] и [[Косово и Метохија|Метохију]]. Почетком [[1940]]. године био је одређен за секретара „[[Црвена помоћ|Народне помоћи]]“ за Црну Гору, Боку и Санџак. У току 1940. године био је секретар технике при [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајинском комитету КПЈ за Црну Гору]]. У [[лето]] 1940. године, био је изабран за члана Месног комитета КПЈ за Подгорицу. Крајем 1940. године, био је именован за резервног члана МК КПЈ за Подгорицу и за резервног члана ПК КПЈ за Црну Гору. Крајем исте године, био је изабран за члана [[Политбиро|Бироа]] ПК КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак. Извесно време, пред избијање рата, вршио је у Покрајинском комитету дужност политичког секретара. Када је ПК, крајем 1940. године, образовао Војну комисију, Шћепановић је постао њен члан. Када је, крајем 1940. године, [[Друга влада Драгише Цветковића|Влада Цветковић–Мачек]] забранила рад [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|УРСС Југославије]], ПК КПЈ за Црну Гору именовао је Комисију за синдикални рад, а за председника је био постављен Шћепановић. Пред [[Тринаестојулски устанак]], налазио се на дужности секретара ОК КПЈ у Подгорици. Од јесени 1941. до [[фебруар]]а [[1942]]. године, био је секретар ОК у [[Колашин]]у. После повлачења [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанских јединица]] из Црне Горе за [[Босна|Босну]], остао је у илегали на терену срезова цетињског и подгоричког, прво као члан ОК у [[Цетиње|Цетињу]], а затим као политички секретар ОК у Подгорици. У току [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], био је руководилац Политодела [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске бригаде]]. Затим је враћен на терен цетињског округа као инструктор и делегат Покрајинског комитета при ОК у Цетињу. На дужности заменика политичког комесара [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће санџачке бригаде]] налазио се од јесени [[1943]]. године, али је био тешко рањен, па је почетком [[1944]]. године на неко време пренесен на лечење у [[Италија|Италију]]. У [[Бари]]ју је био начелник Персоналног одељења Штаба базе [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] и партијски секретар Штаба базе. Од [[април]]а [[1945]]. године, био је [[политички комесар]] Команде позадине [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] (ЈА). После рата вршио је многе одговорне функције: * члан Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору од [[1946]]. године, * председник Планске комисије [[Извршно веће Скупштине СР Црне Горе|Владе]] [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црне Горе]] од 1946. године, * члан [[Политбиро]]а [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Црне Горе|КП Црне Горе]] од [[1948]]. до [[1952]]. године, * министар грађевина Владе НР Црне Горе, * председник Планске комисије Владе НР Црне Горе (други мандат), * министар индустрије, а затим финансија Владе НР Црне Горе и секретар [[Извршно веће Скупштине СР Црне Горе|Извршног већа]] [[Скупштина СР Црне Горе|Народне скупштине НР Црне Горе]] од [[1950]]. до [[1953]]. године, * председник Одбора за привреду Републичког већа Народне скупштине НР Црне Горе од 1953. до [[1957]]. године, * посланик [[Савезно веће|Савезног већа]] [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]] од 1953. до [[1963]]. године, када је изабран за судију Уставног суда Црне Горе, * редовни професор [[Електротехнички факултет Универзитета Црне Горе|Техничког факултета]] у [[Подгорица|Титограду]] од [[1965]]. године, * председник Уставног суда Црне Горе од [[1968]]. до [[1974]]. године, * члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]] од [[1975]]. до [[1978]]. године. Шћепановић је важио за скромног човека, не користећи привилегије које су му у складу са функцијама које је обављао припадале. Није користио аутомобил, ни службени, ни приватни, на посао је ишао пешке и примао је само плату професора Техничког факултета у [[Подгорица|Титограду]].<ref name="čajo-šćepanović">[http://stankoradulovickika.blogspot.com/2016/02/nije-dobro-kad-se-nasljedi-edova.html Nije dobro kad se nasljedi đedova hrabrost];''stankoradulovickika.blogspot.com'', 2016</ref> Умро је [[7. август]]а [[1978]]. године. Сахрањен је на Гробљу Доњи Загарач, у родном месту.<ref name="čajo-šćepanović"/> Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Шћепановић, Јефто}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1978.]] [[Категорија:Црногорци]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Борци Треће пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Црне Горе]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Црногорски министри]] 40hr2udo7c7s341xqovxbe2t6tz3sxm 0 522937 25114193 24600614 2022-07-19T15:54:05Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М |дидаскалија=ЛУИЂИ ЛОНГО | слика = Luigi Longo 1979.jpg | опис_слике=Луиђи Лонг 1979 | датум_рођења = {{Датум рођења|1900|3|15}} | место_рођења =Фубине, код [[Алесандрија|Алесандрије]] | држава_рођења =[[Краљевина Италија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1980|10|16|1900|3|15}} | место_смрти =[[Рим]] | држава_смрти =[[Италија]] |професија=политичар |КПЈ= |рат=[[Шпански грађански рат]] <br />[[Други светски рат]] |служба=[[Народна републиканска армија|Шпанска републиканска армија]] <br />Италијански партизани |функција=генерални секретар [[Италијанска комунистичка партија|КП Италије]] |мандат= 22. август 1964 — 16. март 1972. |претходник=[[Палмиро Тољати]] |наследник=[[Енрико Берлингвер]] |народни херој=[[11. март]]а [[1980]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} [[Датотека:Cordone di gran Croce OMRI BAR.svg|055п|Орден заслуга за Републику Италију]] {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}} }} '''Луиђи Лонго''' ({{јез-ита|Luigi Longo}}; [[1900]] — [[1980]]), италијански политичар, учесник [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] и [[Други светски рат|Другог светског рата]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[15. март]]а [[1900]]. године у Фубине Монферату крај [[Алесандрија|Алесандрије]] у [[Краљевина Италија|Италији]]. Са седамнаест година, под утицајем општих струјања у [[раднички покрет|радничком покрету]] Италије, а посебно покрета у [[Торино|Торину]], где се тада школовао и под утицајем [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]], Лонго се потпуно определио за револуционарни раднички покрет, напустио техничке студије и постао професионални револуционар. У [[Италијанска социјалистичка партија|Социјалистичку партију Италије]] ступио је [[1920]]. године. === Рад у КП Италије и Коминтерни === Био је учесник Оснивачког конгреса [[Италијанска комунистичка партија|Комунистичке партије Италије]], [[јануар]]а [[1921]]. године. Као припадник левог комунистичког крила Социјалистичке партије Италије, заједно с [[Антонио Грамши|Грамшијем]] и [[Палмиро Тољати|Тољатијем]], активно је учествовао у припремама за отцепљење од Социјалистичке партије и за оснивање Комунистичке партије Италије, што се и остварило 1921. године. Одмах после Конгреса у [[Ливорно|Ливорну]], 1921. године, Лонго је постао руководилац омладинске организације КП Италије. Већ следеће, [[1922]]. године, учествовао је у раду Четвртог конгреса [[Коминтерна|Комунистичке интернационале]] у [[Москва|Москви]]. Годину дана касније, због „субверзивне делатности“, био је осуђен на десет месеци затвора. После изласка из затвора у [[Ређо Емилија|Ређо Емилији]], напали су га припадници [[фашизам|фашистичких]] формација „сквадриста“ и нанели му тешке телесне повреде. У време успона [[фашизам|фашизма]], торинска секција Комунистичке партије задужила је Лонга да организује и војнички припреми отпор фашистичком терору. На његову иницијативу, образоване су тада мање војне групе за отпор фашизму. Но због све већег нарастања фашизма и њиховог преузимања власти, Комунистичка партија је била присиљена да пређе у илегалност. Лонго се, после Четвртог конгреса Коминтерне, илегално вратио у Италију и наставио револуционарни рад, након чега је убрзо изабран у Секретаријат федерације комунистичке омладине Италије. Као представник Федерације, [[1926]]. године, отишао је у Извршни комитет [[Комунистичка омладинска интернационала|Комунистичке омладинске интернационале]] у Москву. Од [[1927]]. до [[1932]]. живео је у [[Француска|Француској]] и активно учествовао у организовању илегалног рада [[комунизам|комуниста]] у Италији. Од [[1933]]. до [[1935]]. године боравио је у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], где је радио као представник Комунистичке партије Италије у руководећим органима Коминтерне и као члан политичке комисије Коминтерне. Истовремено је био и члан Извршног комитета Коминтерне. После одласка из Москве, Лонго је у [[Брисел]]у, 1935. године, организовао [[антифашизам|антифашистички]] скуп који је осудио фашистичку Италију због њене агресије на [[Етиопија|Етиопију]]. === Шпански грађански рат === У време [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], Лонго је у почетку организовао пребацивање добровољаца, а затим и је сам ступио у одбрани [[Друга шпанска република|републиканске Шпаније]]. Као [[политички комесар]] Друге интернационалне бригаде, био је учесник у свим већим окршајима, а у једној борби био је и рањен. После рањавања, преузео је дужност инспектора свих интернационалних бригада. После завршетка грађанског рата у Шпанији, прешао је у Француску, где је преузео функцију председника италијанске народне уније, која је обухватила све [[Краљевина Италија|Италијане]]-антифашисте у емиграцији. === Други светски рат === Непосредно уочи почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[1939]]. године, Лонго је, заједно с многим својим саборцима из Шпанског грађанског рата, ухапшен и одведен у [[сабирни логор|концентрациони логор]] у [[Верне]]у, да би [[1941]]. године био предат Италијанима, који су га одвели у Италију и затворили у Вентотену. Ту је остао све до пада фашизма у Италији, [[1943]]. године. Пошто је изашао из фашистичког затвора, одмах је организовао групе Покрета отпора у [[Рим]]у и околини, а затим прешао на север земље, гдје је постао званични представник КП Италије у Комитету за национално ослобођење и истовремено [[командант]] партизанске бригаде „[[Ђузепе Гарибалди|Гарибалди]]“. === Деловање у италијанској политици === После ослобођења земље, Лонго је, као најближи сарадник Палмира Тољатија, веома активно учествовао у многим великим политичким акцијама револуционарног покрета Италије. После Тољатијеве смрти, [[1964]]. године, [[Централни комитет]] КП Италије једногласно је изабрао Лонга за генералног секретара Партије, а од [[1972]]. до краја живота био је председник ове најмногобројније комунистичке партије на Западу. Лонго је [[1955]]. године, као први представник једне западноевропске комунистичке партије, дошао у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославију]] ради нормализовања односа између италијанских и југословенских комуниста. Прелазећи информбировске и стаљинистичке погледе и политику према Југославији и КПЈ, Лонго је, успостављајући тада личну везу с Титом, предано радио да се односи између две партије успешно развијају и да се поврати међусобно поверење. Као доследан борац за праведне односе у међународном радничком покрету, Лонго је после Тољатијеве смрти свесрдно подржао његове идеје, које је он изразио у познатом „Про Меморију“ и изборио се да се овај документ објави и постане присутан у комунистичком покрету. Лонго је и сам био плодан стваралац, нарочито у области историјскополитичке публицистике, посебно о антифашистичкој борби и политици и теорији КП Италије. Умро је [[16. октобар|16. октобра]] [[1980]]. године у [[Рим]]у. Поводом 80. годишњице рођења, ''„за изванредне заслуге у борби против фашизма и нацизма, као и за развијање пријатељских односа и сарадње између СФР Југославије и Републике Италије“'', [[11. март]]а 1980. године [[Председник Југославије|председник СФРЈ]], [[Јосип Броз Тито]], одликовао га је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Luigi Longo}} {{Народни хероји-странци}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Лонго, Луиђи}} [[Категорија:Рођени 1900.]] [[Категорија:Умрли 1980.]] [[Категорија:Италијани]] [[Категорија:Италијански комунисти]] [[Категорија:Учесници Шпанског грађанског рата]] [[Категорија:Револуционари]] [[Категорија:Марксисти]] [[Категорија:Италијански партизани]] [[Категорија:Италијански политичари]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] fybck4b56fymk6zj4qglaojjrtkfzun 0 523043 25114189 23493011 2022-07-19T15:52:10Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=МАРА НАЦЕВА ДРЉЕВИЋ | слика=Mara Naceva, foto.jpg | опис_слике=Мара Нацева | датум рођења=[[28. септембар]] [[1920]]. | место рођења=[[Куманово]] | држава рођења= [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум смрти={{Датум смрти|2013|7|1|1920|8|28}} | место смрти=[[Куманово]] | држава смрти=[[Македонија]] | професија=друштвено-политички радник | супруг=[[Саво Дрљевић]] | КПЈ=[[1939]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[29. новембар|29. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Мара Нацева Дрљевић''' ([[Куманово]], [[28. септембар]] [[1920]] — [[Куманово]], [[1. јул]] [[2013]]), учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политичка радница [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македоније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[28. септембар|28. септембра]] 1920. године у [[Куманово|Куманову]], у сиромашној радничкој породици. Основну школу завршила је у родном граду. За даље школовање њена породица није имала материјалних могућности. Кад је навршила 15 година, постала је текстилна радница. У исто време активирала се у [[раднички покрет|радничком покрету]]. Године [[1936]], Мара је била руководилац [[штрајк]]а у радионици белог рубља у Куманову. Штрајк је успео, али је Мара добила отказ. Тада је примљена за члана [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]], а [[1939]]. године и за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Након тога се интензивније посветила раду у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеним радничким синдикатима Југославије]] и у СКОЈ-у. Године 1939., прешла је у [[Ниш]] где се запослила у текстилној радионици и била активна у синдикланом покрету и [[Куд Абрашевић|КУД-у „Абрашевић“]]. Почетком [[1940]]. године постала је чланица Месног комитета КПЈ у Нишу. Због своје револуционарне активности у Нишу, била је ухапшена два пута. Први пут је у затвору била мучена два месеца. Приликом другог хапшења на њој су биле примењиване најтеже полицијске методе мучења ради извлачења признања. Мара је издржала сва мучења и није ништа признала. Кад је изашла из истражног затвора, постала је секретар Месног комитета у Нишу, а приликом формирања Окружног комитета у Нишу постала је његов организациони секретар. Као делегат КПЈ за [[Србија|Србију]], учествовала је на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]] у [[Загреб]]у, октобра 1940. године. После [[Априлски рат|окупације Југославије]], постала је чланица Покрајинског комитета КПЈ за [[Северна Македонија|Македонију]]. Тада се у строгој илегалности кретала кроз Македонију и одржавала састанке са партијским организацијама и руководствима. У [[лето]] [[1942]]. године, када је [[Македонија у Народноослободилачкој борби|устанак у Македонији]] добио на замаху и када су почели да се формирају [[Народноослободилачка војска Југославије|партизански одреди]], припадници бугарске окупаторске полиције успели су да је ухапсе. После мучења и испитивања, послали су ју у [[сабирни логор|концентрациони логор]] код [[Асеновград]]а. Због провале на терену, више је пута била враћана у истражни затвор у [[Скопље|Скопљу]] ради суочавања. Када је у марту [[1943]]. године основана [[Савез комуниста Македоније|Комунистичка партија Македоније]], у одсуству је била изабрана за организационог секретара [[Централни комитет|Централног комитета]] КПМ. Исте године у [[новембар|новембру]] бирана је за већника на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]]. По повратку из логора пребачена је на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]] Куманова. У пролећној офанзиви у Македонији, учествовала је заједно са Централним комитетом КПМ, [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главним штабом за Македонију]] и [[Трећа македонска ударна бригада|Трећом македонском ударном бригадом]] кроз све борбе. Била је бирана за посланика на Првом заседању [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније|Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније]]. После ослобођења земље, вршила је низ друштвено-политичких функција. На [[Пети конгрес КПЈ|Петом конгресу КПЈ]] бирана је за кандидата за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета]], а на Првом конгресу КПМ за члана Централног комитета КПМ. Била је потпредседница Централног одбора [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена Југославије]], посланик у [[Собрање Северне Македоније|републичкој]] и [[Скупштина СФРЈ|Савезној скупштини]], секретар Контролне комисије ЦК КПЈ, чланица Ревизионе комисије ЦК КПЈ, потпредседница [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]] Југославије и чланица [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. По одласку у пензију, живела је у [[Београд]]у, са супругом [[генерал]]ом [[Саво Дрљевић|Савом Дрљевићем]]. Неколико година пред смрт, вратила се у родно Куманово. Умрла је [[1. јул]]а [[2013]]. године у Куманову и сахрањена на градском гробљу.<ref>[http://www.kumanovonews.mk/vesti/pocina-narodniot-heroj-mara-naceva Умрла Мара Нацева Дрљевић]</ref> Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других југословенских одликовања, међу којима су [[Орден народног ослобођења]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је [[29. новембар|29. новембра]] [[1953]]. године. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} == Спољашње везе == * [http://217.16.70.245/default.aspx?pbroj=1900&stID=44995&pdate=20051010 Утрински Весник: Фељтон о Мари Нацевој]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{mk}} {{Народни хероји-Македонија2}} {{Жене народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{порталбар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Нацева, Мара}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 2013.]] [[Категорија:Кумановци]] [[Категорија:Македонци (народ)‎]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Н и Њ]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Македоније]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Собрања СР Македоније]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] 5bggzvls3wij8q0ed32746x0heu2trh 10 524803 25115128 25113868 2022-07-20T08:25:55Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki <div style="float: right; margin: 0 0 1em 1em; width: auto; text-align: center; font-size: 80%; line-height: 1.4em; font-family: lucida grande, sans-serif;"> <!-- start of floated right section --> <div style="border: 1px solid #ccd2d9; width: 26em; background: #f9f9f9; text-align: left; padding: 0.5em 1em 0.5em 1em; text-align: center;"> <!-- start of slate grey box --> {| style="background: transparent; text-align: left; table-layout: auto; border-collapse: collaps{{}}e; padding: 0; font-size: 100%;" cellspacing="0" cellpadding="0" |+ style="text-align: center; margin-left: inherit; font-size: 135%; padding-bottom: 0.5em; line-height: 1.1em;" | '''Положај [[ЛГБТ]]+ особа у'''<br>'''{{{име 1}}}'''{{#if:{{{званични назив|}}}|<br />'''{{{званични назив|}}}'''}} |- style="border-top-style: hidden;" | colspan="2" | {| style="text-align: center; margin: 0 auto; background: none;" |- | style="border: 0; horizontal-align:middle; vertical-align: middle;" | <span style="border: 1px solid #bbbbbb; display: table-cell;">[[Слика:{{{застава}}}|123px|Застава {{{име 2}}}]]</span> | style="border: 0; horizontal-align: middle; vertical-align: middle;" | [[Слика:Gay flag.svg|123px|Застава дугиних боја]] |- style="font-size: 95%;" | style="border: 0;text-align: center;" | [[Застава {{{име 2}}}|Застава {{{име 2}}}]] | style="border: 0;text-align: center;" | [[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|Застава дугиних боја]] |} |- <!----- Мапа-----> | colspan="2" style="text-align: center; border-top: 1px solid #CCCCCC; border-bottom: 1px solid #CCCCCC;" | [[Слика:{{{локација}}}|250px|Положај {{{име 2}}}]]</span> |- | colspan="2" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align:center" | '''Законска регулатива''' |- <!----- Легализација-----> | style="padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top" | '''Легализација хомосексуалности''' | style="padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top" | {{{легализација}}} |- <!----- Трансродност -----> | style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align: left;" | '''Родни идентитет''' | style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top" | {{{промена пола|{{{родни_идентитет|}}}}}} |- <!----- Антидискриминациони закони -----> | style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align: left;" | '''Антидискриминациони закони''' | style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top" | {{{Антидискрим. закони|{{{дискриминација|{{{антидискриминација|}}}}}}}}} |- <!----- Сексуална сагласност-----> {{#if:{{{узраст секс. сагласности|{{{узраст_сагласности|{{{сагласност|}}}}}}}}} | {{!}} style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align: left;" {{!}} '''Узраст сексуалне сагласности''' {{!}} style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top" {{!}} {{{узраст секс. сагласности|{{{узраст_сагласности|{{{сагласност|}}}}}}}}} }} |- <!----- Војска-----> | style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align: left;" | '''Војна служба''' | style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top" | {{{војска|{{{војна_служба|}}}}}} |- | colspan="2" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align:center" | '''Породична права''' |- <!----- Брак-----> | style="padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align: left;" | '''Брак''' | style="padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top" | {{{брак}}} |- <!----- Партнерство-----> | style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align: left;" | '''Истополна заједница''' | style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top" | {{{партнерство|{{{заједница|}}}}}} |- <!----- Деца -----> | style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align: left;" | '''Усвајање''' | style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top" | {{{усвајање}}} |- <!----- Ин витро фертилизација -----> {{#if:{{{ИВФ|{{{ин_витро|}}}}}} | {{!}} style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align: left;" {{!}} '''Ин витро фертилизација<br>за лезбијке''' {{!}} style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top" {{!}} {{{ИВФ|{{{ин_витро|}}}}}} }} |- <!----- Коментари-----> {{#if: {{{коментар|}}} | {{!}} colspan="2" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top" {{!}} <small>{{{коментар|}}}</small> }} |- | colspan="2" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align:center" | [[Слика:Wikipedia-LGBT.png|20px]] ЛГБТ+ у {{{име 1}}} |- {{!}} colspan="2" style="padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align:center" {{!}} '''[[:Категорија:ЛГБТ организације у {{{име 1}}}|Организације]]'''<br> |- {{!}} colspan="2" style="padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align:center" {{!}} '''[[:Категорија:ЛГБТ права у {{{име 1}}}|Права]]'''<br> |- {{!}} colspan="2" style="padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align:center" {{!}} '''[[:Категорија:ЛГБТ медији у {{{име 1}}}|Медији]]'''<br> |- {{!}} colspan="2" style="padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align:center" {{!}} '''[[:Категорија:ЛГБТ манифестације у {{{име 1}}}|Догађаји]]'''<br> |- {{!}} colspan="2" style="padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align:center" {{!}} '''[[:Категорија:ЛГБТ особе из {{{име 2}}}|Особе]]'''<br> |- {{!}} colspan="2" style="padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align:center" {{!}} '''[[:Категорија:ЛГБТ места у {{{име 1}}}|Значајна места]]''' |- {{!}} colspan="2" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align:center" {{!}} [[Слика:Wikipedia-LGBT.png|20px|link=Портал:ЛГБТ]] [[Портал:ЛГБТ|ЛГБТ+ портал]] |}</div></div><noinclude> == Употреба == {| style="border: none; background: transparent;" |<pre> {{Инфокутија Положај ЛГБТ особа | име 1 = <!-- име државе или територије у дативу --> | име 2 = <!-- име државе или територије у генитиву --> | званични назив = | застава = <!-- застава државе или територије --> | енг_име = | локација = <!-- мапа државе или територије --> | легализација = <!-- да ли је хомосексуалност легализована и ако јесте, кад --> | дискриминација = <!-- да ли постоје закони који штите од дискриминације и ако постоје, кад су усвојени --> | сагласност = <!-- да ли је узраст сексуалне сагласности изједначен за хомосексуалне и хетеросексуалне односе и ако јесте, од кад --> | брак = <!-- да ли су истополни бракови дозвољени и ако јесу, од кад --> | партнерство = <!-- да ли постоји законски признато партнерство и ако јесте, од кад--> | усвајање = <!-- да ли истополни парови могу да усвајају децу и ако могу, од кад--> | ин_витро = <!-- да ли лезбијке могу да приступе ин витро фертилизацији и ако јесте, од кад --> | војна_служба = <!-- да ли ЛГБТ+ особе могу да служе у војсци и ако могу, од кад --> | родни_идентитет= <!-- да ли је операција промене пола дозвољена, и ако јесте, кад --> | коментар = }}</pre> === Употреба уз шаблон === [[Слика:Green check.svg|20п]]<pre>[[Слика:Green check.svg|20п]]</pre> [[Слика:X mark.svg|20п]]<pre>[[Слика:X mark.svg|20п]] </pre> [[Категорија:ЛГБТ шаблони]] </noinclude> 20186lf6mwcyb2apuesy31bstaxi9fy 0 525091 25115314 24504469 2022-07-20T11:57:41Z 195.222.97.149 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | име = Јане | презиме = Сандански | слика = Jane Sandanski.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Сандански | дан_рођења = 31. | месец_рођења = јануар | година_рођења = 1872. | место_рођења = [[Влахи (Кресна)|Влахи]] | држава_рођења = [[Османско царство]] | дан_смрти = 22. | месец_смрти = април | година_смрти = 1915. | место_смрти = [[Попови ливади]] | држава_смрти = [[Краљевина Бугарска]] | женски_пол = }} '''Јане Сандански''' ({{јез-мк|Јане Сандански}}, {{јез-бг|Яне Сандански}}); [[Влахи (Кресна)|Влахи]], [[31. јануар]] [[1872]] — [[Попови ливади]], [[22. април]] [[1915]]) [[Македонија|македонски]]<ref>Историјски часопис САНУ: Критике и прикази; Никола Сотировски; Београд; 1952; стр. 337</ref> и [[Краљевина Бугарска|бугарски]]<ref>[http://www.strumski.com/books/Интервю.pdf  "Револуција у Турској", интервју Бранислава Нушића са Јане Сандански.]</ref><ref>[http://www.strumski.com/books/Jane_Sandanski_Dve_Rechi_v_Nevrokop.pdf Хеј браћа! Који смо живели са бугарским именом, од данас па надаље сви смо једнаки под блистави братски бајрак.]</ref> је револуционар и члан [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]-а. Признат је као национални херој и у Бугарској и у Северној Македонији. == Биографија == Рођен је 31. јануара 1872. године у селу Влахи код [[Мелник]]а, [[Пиринска Македонија]], Бугарска. Завршио је прогимназију у [[Дупница|Дупници]] у [[Кнежевина Бугарска|Бугарској]]. У младости је био активан међу македонском емиграцијом у Дупници. Од [[1895]]. до [[1897]]. био је учесник четничког устанка, којег је организовао [[Врховни македонски комитет]] (врховисти). Године [[1899]]. упознао се са [[Гоце Делчев|Гоцом Делчевим]] и [[Ђорче Петров|Ђорчом Петровим]] и прешао у Тајну македонско-одринску револуционарну организацију (ТМОРО). Делчев га је [[1901]]. године одабрао за војводу пограничких региона Сереског округа за заштиту територије од врховиста. Године [[1903]]. успротивио се решењу Солунског конгреса о дизању устанка исте године. Након почетка [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]] организовао је Крстовдански устанак у Сереском револуционарном округу. Учествовао је на Рилском конгресу, [[1905]]. године, и на окружним конгресима у Серском округу. По његовој наредби извршено је суђење и ликвидација [[Иван Гарванов|Ивана Гарванова]] и [[Борис Сафаров|Бориса Сафарова]], [[1907]]. године. Од [[1908]]. године сарађивао је са [[младотурци]]ма и учествовао у младотурском походу на [[Истанбул|Цариград]], када је [[1909]]. године детронисан [[султан]] [[Абдул Хамид II]]. Учествовао је у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]], када су [[Краљевина Бугарска|бугарски]] одреди под његовим вођством ослободили Мелник. Дејствовао је и при заузимању Рупелске клисуре. Са својим је одредима [[1912]]. године ушао у [[Солун]], где се сукобио са бугарским официрима због својих ставова о аутономној и независној [[Македонија|Македонији]]. За време [[Други балкански рат|Другог балканског рата]] борио се на бугарској страни у рилској дивизији. У заседи су га убили политички противници на Пирин планини, [[22. април]]а [[1915]]. године. === Наслеђе === И [[Бугари]] славе Санданског као свог националног хероја, па је тако у [[Пиринска Македонија|Пиринској Македонији]] место Свети Врач, [[1949]]. године, преименовано у [[Сандански]]. Предмет је спорења између Бугарске и Северне Македоније. За време [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Македонији]] од [[1941]]. до [[1944]]. године, [[Битољски партизански одред Јане Сандански|Битољски партизански одред]] носио је његово име. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Commonscat|Yane Sandanski}} * ''[[Македонска енциклопедија]]'', „МАНУ“, Скопље 2009. година. {{портал бар|Биографија|Македонија}} {{DEFAULTSORT:Сандански, Јане}} [[Категорија:Рођени 1872.]] [[Категорија:Умрли 1915.]] [[Категорија:Бугараши]] [[Категорија:Чланови ВМРО-а]] [[Категорија:Историја Македоније у новом веку]] 8mnoiq66eljufomxrs6w5du60p6knfv 0 527574 25114826 20753288 2022-07-19T21:02:13Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ФРАНЦ АВБЕЉ | слика = Franc Avbelj.jpg | опис_слике=Франц Авбељ | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|10|27}} | место_рођења =[[Трњава]], код [[Домжале|Домажала]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1991|12|24|1914|10|27}} | место_смрти =[[Домжале]] | држава_смрти =[[Словенија]] | професија=војно лице | КПЈ=[[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]], | народни херој=[[25. децембар|25. децембра]] [[1952]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Франц Авбељ — Лојко''' ([[Трњава]], код [[Домжале|Домажала]], [[27. октобар]] [[1914]] — [[Домжале]], [[24. децембар]] [[1991]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[27. октобар|27. октобра]] [[1914]]. годне у селу Трњави, код [[Домжале|Домажала]]. Франц је основну школу завршио у селу Красна, а затим је студирао у [[Љубљана|Љубљани]] за грађевинара. Од [[1938]]. до [[1939]]. године служио је војску у [[Београд]]у, а након одслужења војног рока вратио се у [[Словенија|Словенију]] и радио као грађевинар. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] је од [[1942]]. године. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], [[1946]]. године је демобилисан из [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] као ратни војни инвалид и обављао је разне друштвено-политичке функције у [[Крањ]]у и [[Ново Место|Новом Месту]], а од [[1954]]. до [[1957]]. године био је председник Народног одбора и председник Општинског одбора СУБНОР-а у [[Домжале|Домжалама]]. Умро је [[1991]]. године. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[25. децембар|25. децембра]] [[1952]]. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=35}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Авбељ, Франц}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1991.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - А]] [[Категорија:Ратни војни инвалиди из НОБ]] rrmg6vjeceaxeqmlpzn8y38vxizyln6 0 527922 25114276 21882970 2022-07-19T16:23:48Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=КАБА ЛИМАН | слика = Liman Kaba, foto.jpg | опис_слике=Каба Лимани | датум_рођења = 1924 | место_рођења =[[Дебар]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|4|17|1924||}} | место_смрти =[[Банова Јаруга]], код [[Кутина|Кутине]] | држава_смрти = [[Демократска Федеративна Југославија|ДФ Југославија]] | професија= |КПЈ= | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ Југославије]]<br />[[Народноослободилачка борба Албаније|НОБ Албаније]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Народноослободилачка војска Албаније|НОВ Албаније]] | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Каба Лиман''' ([[Дебар]], [[1924]] — [[Банова Јаруга]], код [[Кутина|Кутине]], [[17. април]] [[1945]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе Југославије]] и [[Народноослободилачка борба Албаније|Албаније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1924]]. године у [[Дебар|Дебру]], у веома сиромашној породици. Основну и грађанску школу завршио је у родном граду. Због материјалних прилика није могао да се даље школује. По италијанској окупацији западне [[Северна Македонија|Македоније]], укључио се у [[антифашизам|антифашистички]] покрет. После окупације отишао је у [[Приштина|Приштину]] и уписао се у гимназију. Као антифашиста, био је веома активан у интернату за средњошколце. Окупљао је омладину, делио им летке и договарао одлазак у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Окупаторска полиција открила је његову делатност и ухапсила га, али он није ништа признао. Након изласка из затвора, у току [[1942]]. године своју активност проширио је и изван гимназије, на омладину Приштине и [[Призрен]]а. Поред растурања летака и одржавања састанака, почео је да организује и оружане акције. Полиција га је затим ухапсила по други пут, након чега је у затвору био мучен у сврху признања и одавања својих партијских другова. [[Комунизам|Комунисти]] чији је руководилац био, ускоро су успели да га ослободе из затвора. После бега из затвора више није могао да остане на [[Косово|Косову]], па се вратио у Дебар. Тамо се такође прикључио [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]]. У његовој кући одржавали су се илегални партијски састанци на којима је присуствовао и [[Кузман Јосифовски Питу|Кузман Јосифовски]]. Јосифовски је на једном од тих састанака у његовој кући основао Месни комитет [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] Дебар. Почетком [[1943]]. године, Каба је отишао у [[Тирана|Тирану]] и тамо радио за антифашистички покрет. У мају је ступио у албански партизански одред „Даити“. Одмах после [[Капитулација Италије|капитулације Италије]] вратио се у Дебар, где је постављен за заменика [[политички комесар|политичког комесара]] команде места. После повлачења партизана из града након немачке офанзиве, налазио се у партизанској чети која је дејствовала на терену Пишкопеје. Када је формирана Седма албанска бригада, био је постављен за заменика политичког комесара батаљона. Истакао се у свим борбама које су водиле јединице којима је припадао, а посебно се исказао приликом ослобођења [[Струга|Струге]]. После ослобођења Македоније, отишао је на [[Сремски фронт]], где је био на положају заменика комесара батаљона. Погинуо је у другој половини [[април]]а [[1945]]. године, у борби против [[четници|четника]] [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]] код [[Банова Јаруга|Банове Јаруге]] у западној [[Славонија|Славонији]]. Према другим изворима, погинуо је у региону [[Ђаково|Ђакова]], у борби против немачко-усташких снага 17. априла 1945. године<ref>Знаци - Хронологија народноослободилачког рата 1941—1945: [http://www.znaci.net/00001/53_52.pdf „Догађаји општег карактера - Хрватска, април 1945“]</ref> Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * Милан Инђић: ''„Дјеца хероји“'', Дом штампе, Зеница, 1985. године {{Народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Лиман, Каба}} [[Категорија:Рођени 1924.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Дебрани]] [[Категорија:Албанци]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Албански комунисти]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Л и Љ]] jhtu9igft7ct8wcpgk2bd46cg1607nw 0 527939 25114197 23667641 2022-07-19T15:54:11Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВОЈО КУШИЋ | слика = Vojo Kushi.jpg | опис_слике= | датум_рођења = {{Датум рођења|1918|8|3|}} | место_рођења = [[Скадар]] | држава_рођења =[[Кнежевина Албанија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|10|10|1918|8|3}} | место_смрти =Кодра Куге | држава_смрти = [[Краљевина Албанија (1939—1943)|Краљевина Албанија]] |професија= |КПЈ= |рат=[[Народноослободилачка борба Албаније|НОБ Албаније]] |служба=[[Народноослободилачка војска Албаније|НОВ Албаније]] |народни херој=[[12. фебруар]]а [[1945]]. }} '''Војо Кушић''' ({{јез-алб|Vojo Kushi}}; [[Скадар]], [[3. август]] [[1918]]. — Кодра Куге, [[10. октобар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба Албаније|Народноослободилачке борбе Албаније]], [[народни херој Албаније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[3. август]]а [[1918]]. године у [[Скадар|Скадру]]. Потиче из породице која је припадала [[Срби у Албанији|српској]] националној мањини у [[Албанија|Албанији]]. Након [[италијанска инвазија Албаније|италијанске окупације Албаније]] у априлу 1939. године, први [[antifašizam|антифашистички]] покрет организован је у Скадру (Скадарска група), која је обухватала углавном српско стаонвништво. Чланови: браћа [[Васо Кадић|Васо]] и [[Бранко Кадић]], [[Војо Кушић]], [[Јордан Мишовић]], Иво Јованов, Војин Драговић, Петар Булатовић и [[Василије Шантић]]. Кушића су, заједно са друговима Садиком Ставалецијем и Џоџијем Мартинијем, [[10. октобар|10. октобра]] [[1942]]. године, опколили [[Краљевина Италија|Италијани]] у кући у рејону Кодра Куге. Након шест часова борбе, Кушић је истрчао из куће, напао два карабинијера и пуцао све док није остао без муниције. Након тога је погинуо.{{sfn|Pearson|2006|pp=208}} <ref>[https://kaplanresuli.wordpress.com/2012/11/23/doprinos-srpsko-crnogorske-manjine-u-istoriji-albanskog-naroda/]: "Doprinos srpsko crnogorske manjine u istoriji albanskog naroda"</ref> <ref>[http://www.novinar.de/2011/01/23/doprinos-srpsko-crnogorske-manjine-u-istoriji-albanskog-naroda.html]: "Doprinos srpsko crnogorske manjine u istoriji albanskog naroda"</ref> Указом Президијума Народне скупштине [[Народна Република Албанија|Народне Републике Албаније]], [[1946]]. године, одмах по установљењу [[Народни херој Албаније|Ордена народног хероја Албаније]], међу првим припадницима [[Народноослободилачка војска Албаније|Народноослободилачке војске Албаније]], посмртно је одликован овим одликовањем. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на предлог [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[12. фебруар]]а [[1945]]. године, заједно са [[Решид Чолаку|Решидом Чолаком]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]]. Поред њих двојице, [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]] одликован је и [[1946]]. године [[Енвер Хоџа]], албански председник. Године [[1948]]. због захлађења односа између [[Југославија|Југославије]] и [[Албанија|Албаније]], после доношења [[Информбиро|Резолуције Информбироа]], одлуке о доношењу ових одликовања су укинуте. О њему је [[1969]]. године снимљен албански црно-бели филм „Војо Куши“.<ref>[http://www.imdb.it/title/tt0351964/ Vojo Kushi (1969)]{{Мртва веза|date=03. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 28. 3. 2013.</ref> Албанска академија за спорт и физикалну едукацију „Војо Куши“ у [[Тирана|Тирани]] названа је по њему. == Види још == * [[Васо Кадић]] * [[Бранко Кадић]] * [[Јордан Мишовић]] * [[Василије Шантић]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Pearson|first=Owen|title=Albania in the Twentieth Century, A History: Volume II: Albania in Occupation and War, 1939-45|url=https://books.google.com/books?id=P3knunC7z_oC&pg=PA208|year=2006|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-84511-104-5|pages=208–}} {{Народни хероји-странци}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Куши, Војо}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Албански комунисти]] [[Категорија:Албански партизани]] [[Категорија:Народни хероји Албаније]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Скадрани]] [[Категорија:Срби у Албанији]] o79s8wmbaetqqasm6hyi9atwn9mlonc 0 528128 25114387 24222232 2022-07-19T17:16:36Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИРКО МИЛЕВСКИ | слика = Mirko Mileski.jpg | опис_слике=Мирко Милевски Урош | датум_рођења = {{датум рођења|1923|4|23}} | место_рођења =[[Попоец (Македонија)|Поповец]], код [[Кичево|Кичева]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|10|1|1923|4|23}} | место_смрти =брдо Буковић, код [[Кичево|Кичева]] | држава_смрти = [[Албанија под немачком окупацијом (1943–1944)|Краљевина Албанија]] | професија= |КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Мирко Милевски – Урош''' ([[Попоец (Македонија)|Поповец]], код [[Кичево|Кичева]], [[23. април]] [[1923]] — брдо Буковић, код [[Кичево|Кичева]], [[1. октобар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[23. април]]а [[1923]]. године као '''Мирко Милевић'''<ref name="autogenerated1">[[Погледи]], број 78, страница 39, 8-22. марта 1991. YU ISSN 0353-3832</ref> у селу Поповец код Кичева, у врло сиромашној породици. Отац му се звао Ладомир а мајка Тодора.<ref name="autogenerated1" /> Врло рано је остао сироче. Пошто је у школи показао нарочит дар за учење, локални сељани су му помогли да заврши школовање. Послали су га у [[Охрид]] у гимназију. Из Охрида је отишао у [[Београд]] да заврши матуру. У Београду се прикључио комунистичко-револуционарном покрету. После [[Априлски рат|окупације Југославије]], његов родни крај припао је италијанској окупационој зони. Мирко се вратио му село и укључио у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] региона Копачије. Исте године, [[1941]], примљен је за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. [[Датотека:Mirko Milevski-Kicevo.jpg|лево|мини|200п|Биста Мирка Милевског у [[Кичево|Кичеву]]]] Припадао је партијској ћелији у селу [[Кленоец (Македонија)|Кленовцу]], која је убрзо прерасла у рејонски комитет. Мирко је по селима Копачије вршио припреме за оружани устанак. Окупаторска полиција му је ушла у траг, па се он, уз одобрење Партије, повукао у илегалност. Као илегалац, и даље је радио на организовању борбе, одлазио у Кичево ради консултација и кретао се по Копачији. У [[мај]]у [[1943]]. године формиран је [[Кичевско-мавровски партизански одред]] и Мирко је постао његов борац. Истакао се у многим борбама кичевског и мавровског краја. После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[септембар|септембра]] 1943. године, именован је за [[политички комесар|политичког комесара]] чете. Његова чета је била постављена на превоју Стража, на брду Буковић, ради одбране слободног Кичева. У изненадном [[Немци|немачко]]-[[бали Комбетар|балистичком]] нападу, [[1. октобар|1. октобра]] 1943. године, изгинули су сви борци чете, међу којима и Мирко Милевски. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * ''[[Македонска енциклопедија]]'' (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година. * Милан Инђић ''Дјеца хероји''. „Дом штампе” Зеница, 1985. године. {{Народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-омладинци}} {{DEFAULTSORT:Милевски, Мирко}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Кичевци]] [[Категорија:Срби у Северној Македонији]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - М]] ss9i31gquod2v94ez2yh3ik7uztu0yv 0 529253 25114448 24155333 2022-07-19T17:31:19Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=СОФИЈА РИСТИЋ | слика = Sofija Ristic.jpg | опис_слике=Софија Ристић | датум рођења={{датум рођења|1902|11|15}} | место рођења=[[Маслошево]], код [[Крагујевац|Крагујевца]] | држава рођења=[[Краљевина Србија]] | датум смрти={{датум смрти|1944|3|18|1902|11|15}} | место смрти=[[Манојловци]], код [[Топола (Србија)|Тополе]] | држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија=земљорадница | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Софија Ристић''' (рођ. '''Ћатић'''; [[Маслошево]], код [[Крагујевац|Крагујевца]], [[15. новембар]] [[1902]] — [[Манојловци]], код [[Топола (Србија)|Тополе]], [[18. март]] [[1944]]) била је земљорадница, активисткиња [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[15. новембар|15. новембра]] [[1902]]. године у селу [[Маслошево]], код [[Крагујевац|Крагујевца]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Године 1922, се удала за Радојицу Ристића у село [[Манојловци]], код [[Топола (Србија)|Тополе]]. Никада се није бавила политиком, нити је припадала политичким покретима и организацијама. Заједно са својим мужем, са којим је имала петоро деце, бавила се земљорадњом и бринула око имања. Њен муж је био имућнији сељак, и средином [[1930е|тридесетих година]], се определио као опозиционар и иступао је политичким скуповима на којима се залагао за бољи положај сељака, због чега је бивао хапшен. После окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, њен муж Радојица (рођен [[1902]]. године) се придружио [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] и отишао у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] (погинуо је децембра [[1943]]. године у борби са [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]]). Софија је остала код куће, с децом и бринула око имања. Касније се и сама придружила Народноослободилачком покрету - у њену кућу почели су почели да свраћају партизански борци и курири. Од новембра [[1942]]. године у њеној кући се налазио Штаб [[Први шумадијски партизански одред|Првог шумадијског партизанског одреда]] „[[Милан Благојевић Шпанац|Милан Благојевић]]“, а поред бораца и курира почели су да долазе и партијски руководиоци. Пошто су партизани имали велико поверење у Софију, у дворишту њене куће су направљене две [[Земуница|земунице]] - једна се налазила недалеко од куће, а друга у шљивику, у које су служиле за смештај рањеника. Софија се бринула о исхрани и делимично о лечењу рањеника. Поред овога, она је обављала и курирску делатност за партозане - одржавала је везу са Окружним комитетом [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) у [[Чачак|Чачку]] и са Штабом Таковског батаљона [[Чачански партизански одред|Чачанског партизанског одреда]]. Непријатељ је сумњао у Софију, због чега је три пута била хапшена, али је сваки пут због недостатка доказа пуштана кући. Иако је знала да окупатор сумња у њу, она се није поколебала и наставила је сарадњу са [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачким покретом]]. Пошто су [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] у овом периоду [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]], на територији [[Шумадија|Шумадије]] били у знатној предности у односу на партизане, они су се свим силама трудили да сузбију Народноослободилачки покрет, а све оне који сарађују с њим оштро казне. Након што су марта [[1944]]. године, заробили једног партизана, који је услед великог мучења одао да се у кући Софије Ристић налази партизанска земуница, она је од стране Преког суда Качаревске четничке бригаде била осуђена на смрт. Иако је сазнала да су је четници осудили на смрт, није желела да бежи од куће. На сам дан погибије, [[18. март]]а [[1944]]. године, рањеним партизанима, који су се налазили у земуницама, рекла је да се не боје, јер их она неће одати. Када су четници дошли у њено двориште, захтевали су од ње да им покаже где се налазе земунице са рањеним партизанима и да каже ко још из села сарађује са партизанима. Софија је све порицала, а пошто ни након страховитог мучења, наочиглед њене деце, ништа није желела да открије [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] су је заклали. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 9. октобра 1953. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=171}} Постоји [[Кућа народног хероја Софије Ристић]]. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48700167}} * {{Cite book|ref=harv|last=Димитријевић|first=Драгослав Бели|year=2010|title=Софија Ристић, народни херој и Радојица Ристић из Манојловца под Рудником|url=http://znaci.net/00001/198.htm|publisher=|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=179140108}} {{refend}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Ристић, Софија}} [[Категорија:Рођени 1902.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Страгарци]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] 4dgjx98mmb10np85cn25b2jnxq3no6m 0 530341 25114270 23886300 2022-07-19T16:23:39Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МУСТАФА БАКИЈА | слика = Mustafa Bakija.jpg | опис_слике=Мустафа Бакија | датум_рођења = 1920 | место_рођења = [[Ђаковица]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|5|12|1920||}} | место_смрти =[[Призрен]] | држава_смрти = [[Албанија под немачком окупацијом (1943–1944)|Краљевина Албанија]] |професија=кројачки радник |КПЈ=[[1943]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. }} '''Мустафа Бакија''' ({{јез-алб|Mustafa Bakija}}; [[Ђаковица]], [[1920]] — [[Призрен]], [[12. мај]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1920]]. године у [[Ђаковица|Ђаковици]]. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је изучио кројачки занат и радио као кројачки радник. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) је од [[1942]]. године. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1943]]. године. Као активни сарадник [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], почетком [[1943]]. године је био ухапшен и послат у концентрациони логор „Порто романо“ у [[Албанија|Албанији]]. После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра [[1943]]. године, вратио се на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] и наставио да учествује у Народноослободилачкој борби. Погинуо је [[12. мај]]а [[1944]]. године у борби с полицијски агентима у [[Призрен]]у. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=56}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Бајовић, Милош}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Ђаковичани]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] j7uv60sqhvs177gmdheqymtk8ir8w59 0 530428 25114452 24177798 2022-07-19T17:31:57Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ЉУБИЦА ОДАЏИЋ |слика=Ljubica Odadzic.jpg |опис_слике=Љубица Одаџић |датум рођења=[[12. октобар]] [[1913]]. |место рођења=[[Кумане (Нови Бечеј)|Кумане]], код [[Зрењанин|В. Бечкерека]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{Датум смрти|1942|3|10|1913|10|12}} |место смрти=[[Панчево]] |држава смрти= [[Банат у Другом светском рату|окупирани Банат]] |професија=текстилна радница |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[26. новембар|26. новембра]] [[1953]]. }} '''Љубица Одаџић''' ([[Кумане (Нови Бечеј)|Кумане]], код [[Зрењанин|Великог Бечкерека]], [[12. октобар]] [[1913]] — [[Панчево]], [[10. март]] [[1942]]), учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[12. октобар|12. октобра]] [[1913]]. године у [[банат]]ском селу [[Кумане (Нови Бечеј)|Куману]], код [[Зрењанин|Великог Бечкерека]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}}{{sfn|Хероине Југославије|1980|}} Потицала је из сиромашне земљорадничке породице. Њени родитељи нису имали средстава да је школују, па је завршила само основну школу. Живела је у селу бавећи се кућним и пољским пословима, а када је напунила 21 годину одлучила је да оде са села и потражи посао у граду. Године [[1935]]. дошла је у [[Београд]], где је прво време радила као кућна помоћница. Потом је преко своје другарице Невенке Петровић успела да се запосли у текстилној фабрици [[Влада Илић|Владе Илића]], на [[Карабурма|Карабурми]]. Радећи и дружећи са текстилним радницима на Карабурми приближила се револуционарном радничком покрету. Прва сазнања о борби радничке класе, Љубица је добила још у свом родном селу Куману, где је живело неколико [[Југословени у Октобарској револуцији|учесника Октобарске револуције]]. Од њих, а посебно од Љубомира Чолића слушала је приче о [[Октобарска револуција|револуцији у Русији]], о [[Владимир Лењин|Лењину]], о томе како „радници и сељаци у Русији немају господаре над собом“ и др. У њеном родном селу је још [[1919]]. године била организована партијска организација [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Ликови револуције|1962|}}{{sfn|Војводина у борби|1963|}} === Револуционарни рад === Заједно са својим колегама текстилним радницима Љубица је учествовала у штрајковима и другим акцијама за већа радничка права. Своје слободно време посветила је борби за права жена – за боље услове рада жена, за њихову равноправност са мушкарцима, за њихово културно уздизање и др. Често је одлазила у своје родно место, где је такође политички деловала међу женама, а посебно међу женском омладином. Њен рад на борби за еманципацију жена, као из већа радничка права није остао непримећен од стране полиције. Више пута је била хапшена и саслушавана у [[Управа града Београда (1929—1941)|Управи града Београда]] познатој „[[Главњача|Главњачи]]“. Пред иследницима се увек добро држала и никада није ништа желела да призна, чиме је неколико пута избеглада буде осуђена. Године [[1937]]. је због политичке активности у фабрици била ухапшена и протерана у родно место, али се убрзо поново вратила у Београд. По повратку је поново наставила са политичким радом. Пошто је у фабрици продавала радничку штампу, уз њу је радницима делила партијске летке и други пропагандни материјал. Ове материјале добијала је од своје другарице Невенке Петровић, која је радила у техници Месног комитета КПЈ за Београд.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Ликови револуције|1962|}} Због своје изражене политичке активности, Љубица је [[1938]]. године била примљена у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Радила је у истој партијској ћелији са познатом текстилном радницом [[Лепа Стаменковић|Лепосавом Лепом Стаменковић]]. Децембра [[1940]]. учествовала је у штрајку око 1.000 радника текстилне индустрије у Београду, а била је и изабрана за члана Штрајкачког одбора, због чега је после окончања штрајка била отпуштена са посла.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Ликови револуције|1962|}} === Ослободилачка борба === После [[Окупациона подела Југославије у Другом светском рату|окупације Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године по партијском задатку је напустила [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]] и отишла у родно место, где се укључила у рад тамошње партијске организације. Био јој је поверен рад са женама, а пре свега омладинкама.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}} Радила је на окупљању девојака, њиховом организовању у васпитне групе и укључивању у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). У веома кратком периоду, током маја и јуна, успела је да у СКОЈ укључи 61 нову чланицу. Пошто су у Куману постојала веома велика партијска и скојевска организација, која је била подељена на неколико рејона, било је одлучено да се формира посебан „женски комитет“, који је бројао преко 250 омладинки. Радом овог комитета руководила је Љубица.{{sfn|Ликови револуције|1962|}} [[Датотека:Spomenik Ljubici Odadžić u Kumanu.jpg|лево|мини|200п|Споменик Љубици Одаџић у родном месту Куману.]] Крајем јуна, 1941. године Љубица је била укључена у чланство Месног комитета КПЈ за Кумане, а убрзо потом и у чланство Среског комитета КПЈ за Новобечејски срез. Пошто је била задужена за рад међу женама, активно је радила на организовању болничких курсева и упућивању омладинки у тада прве формиране ударне групе и десетине. После [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]], [[22. јун]]а и почетка масовног хапшења комуниста, Љубица је прешла у илегалност. У току лета заједно са другим друговима, активно је радила на припремама и организовању партизанског одреда. Такође радила је и на прикупљању неопходних средстава – хране, одеће, обуће и др, како за илегалне партијске раднике, тако и за прве борце Кумановачког партизанског одреда, који је у току јула бројао 24 људи.{{sfn|Ликови револуције|1962|}} С обзиром да је и оближње село [[Меленци]], услед дуге револуционарне традиције његових мештана, било опредељено за НОП тамо је био формиран Меленачки партизански одред. Директивом виших руковoдства НОП-а одлучено је да се изврши сапајање Куманaчког и Меленачког одреда у један [[Куманачко-меленачки партизански одред]]. И поред веома лоших услова за партизанског ратовање, услед равничарског терена, овај одред је током лета извршио неколико успешних акција. Преко дана одред је боравио сакривен у кукурузним пољима, која су услед недостатка шума служила као једини сигурни заклон, а ноћу је одлазио у акцију.{{sfn|Војводина у борби|1963|}} После окупаторског чишћења терена, одред није успео да пређе у [[Срем]], па је у октобру 1941. донета одлука о стварању земуница тзв „[[Партизанске базе|беза за зимски боравак]]“, где би борци били сакривени услед упада окупатора у село. Љубица је била један од главних орагнизатора акције за прихват бораца и прављење база у Куману. У овоја акцији помагале су јој Добринка и Милена Станчић, као и Барбара Боришка Селеши. За веома кратко време у Куману је направљено више од 90 база, од којих је 30 било за прихват бораца. У децембру 1941. године у Кумане је дошао [[Жарко Зрењанин]], секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину и један од организатора [[Војводина у Народноослободилачкој борби|устанка у Војводини]]. Он је извршио реорганизацију партијских и војних руководстава, па је Љубица тада примила нове дужности. Постала је члан Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за северни Банат.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}}{{sfn|Ликови револуције|1962|}} Услед веома оштре зиме крајем 1941. и почетком [[1942]]. године, одред је био базиран у Куману и Меленцима, а окупатор је за ово био обавештен уз помоћ своје обавештајне мреже. Полицијски агенти више пута нису успели да открију базе у селу, па је ову дужност на себе преузео злогласни [[Јурај Шпилер]], командант јавне безбедности за Банат. Он је село опколио са јаким снагама и извршио блокаду, која је трајала од [[13. фебруар|13.]] до [[25. фебруар]]а [[1942]]. године. У току ове веома опсежне акције у Куману су откривене укупно 32 базе. На лицу места је убијено 18 људи, а ухапшено је око 200 људи, од којих је касније око 100 стрељано. Међу ухапшенима била је већина куманских партизана, затим партијских и скојевских активиста, сарадника НОП-а и др. Пошто се слична ситуација десила у блокади села Меленаца, ово је био велики ударац за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] у овом делу Баната.{{sfn|Ликови револуције|1962|}}{{sfn|Војводина у борби|1963|}} Приликом претреса куће Љубинке Петровић, [[20. фебруар]]а откривена је база у којој су се налазили Љубица и инжењер [[Иван Кнежевић (револуционар)|Иван Кнежевић Цото]] (1910—1942) из [[Загреб]]а. Цото је био дугогодишњи члан КПЈ, пре рата је због револуционарног рада био осуђен на пет година затвора, а августа 1941. је био учесник [[Бег из сремскомитровачког затвора 1941.|познатог бега затвореника-комуниста]] из затвора у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Потом се из Срема пребацио у Баната, где је у Кумановско-меленачком одреду био диверзантски инструктор. Нашавши се у безизлазној ситуацији, Љубица и Цото су се договорили изврше самоубиство. Цото је успео у овој намери, а у Љубицином пиштољу се метак заглавио и она је била ухапшена.{{sfn|Ликови револуције|1962|}}{{sfn|Војводина у борби|1963|}} Поред Цота и Љубице, међу страдалим и ухапшеним партизанима у Куману су били и други организатори НОП-а – [[Жарко Миланков]], [[политички комесар]] одреда је приликом отривања његове базе пружио отпор и успео да побегне, али пошто је био рањен да га не би ухапсили извршио је самоубиство; Макса Ковачев, секретар ОК КПЈ, такође је приликом откривања његове базе извршио самоубиство; Барбара Боришка Селешки, једна од Љубициних главних сарадница, такође је била откривена и ухапшена и др.{{sfn|Војводина у борби|1963|}} Пошто је већи део водећих руковдилаца НОП-а у Куману, приликом блокаде извршио самоубиство или био убијен, Љубица је била једна од ретких ухапшених. То јој је била отежавајућа околност, па су фашистички агенти одмах по хапшењу отпочели да је муче са намером да изда своје сараднике и открије нове базе. Страшна мучења су настављена у затвору у [[Зрењанин|Бечекреку]], где су јој фашисти током ислеђивања закивали потковице на ноге.{{sfn|Ликови револуције|1962|}} Иако крхког здравља Љубица је издржала сва мучења и никога није одала. На њену срећу, мучења нису трајала дуго јер је [[10. март]]а [[1942]]. године била стрељана у [[Панчево|Панчеву]], заједно са још 50 родољуба, међу којима је било 37 Куманчана.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}}{{sfn|Хероине Југославије|1980|}} Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[26. новембар|26. новембра]] [[1953]]. године, проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија (том пети)|1973|}} Име Љубице Одаџић данас носи главна улица у њеном родном селу Куману, а улице са њеним именом такође постоје и у [[Зрењанин]]у и [[Сомбор]]у. Септембра [[1954]]. године на Тргу ослобођења у Куману јој је подигнута спомен-биста.{{sfn|Поповић: ''Споменици НОБ у Србији''|1981|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * ''Ликови револуције''. „Просвета“ Београд, 1962. година. * ''Војводина у борби''. Нови Сад, 1963. година. * {{cite encyclopedia |year= 1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id=}} * ''Жене Србије у НОБ''. „Нолит“ Београд, 1975. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} * ''Хероине Југославије''. „Спектар“, Загреб 1980. година. * ''[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945]]''. „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година. * {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума| authorlink1 = |year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941-1945| location = Београд|id=}} {{Народни хероји-Војводина}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Одаџић, Љубица}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Новобечејци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - О]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби]] n7yh9tbtlvrho1e4fz5og9bu14li8jt 0 530430 25114421 23495906 2022-07-19T17:24:59Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=АНКА ПАЂЕН | слика=Anka Padjen.jpg |опис_слике=Анка Пађен |датум рођења=[[9. јануар]] [[1924]]. |место рођења=[[Црно (Цриквеница)|Црно]], код [[Цриквеница|Цриквенице]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{Датум смрти|1945|3|10|1924|1|9|}} |место смрти=[[Лешће (Карловац)|Лешће]], код [[Карловац|Карловца]] |држава смрти = [[Демократска Федеративна Југославија|ДФ Југославија]] |професија=радница |КПЈ=[[1943]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |чин=[[потпоручник]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Анка Пађен''' ([[Црно (Цриквеница)|Црно]], код [[Цриквеница|Цриквенице]], [[9. јануар]] [[1924]] — [[Лешће (Карловац)|Лешће]], код [[Карловац|Карловца]], [[10. март]] [[1945]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[9. јануар]]а [[1924]]. године у селу [[Црно (Цриквеница)|Црном]], код [[Цриквеница|Цриквенице]]. С непуних тринаест година пошла је из свог родног села да ради у [[Брибир (Винодолска општина)|Брибиру]], како би зарадом помогла болесноме оцу и мајци да преживе. Помагала је у кући једне кројачице. Рат ју је затекао у Цриквеници где се запослила [[1940]]. године као конобарица. Почела је да сарађује с [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачким покретом]] од првих дана оружаног устанка. У пролеће [[1942]]. године, затражила је да пође у партизане, те се придружила борцима Леденичке чете. Ускоро је затражила од командира чете да пође у батаљон „[[Љубица Геровац]]“ команданта [[Срђан Узелац|Срђана Узелца]], који је у то време водио жестоке битке по Лици. Када је у октобру 1942. године била основана [[Осма банијска ударна бригада|Шеста ударна бригада НОВ Хрватске]], Анка се налазила у њеној Првој чети Четвртог омладинског батаљона. Почетком [[1943]]. године, затражила је да буде премештена из Четвртог омладинског у Други ударни батаљон. У фебруару [[1943]]. године, након тешких борби на [[Вељун]]у, [[Пребој]]у и [[Љубово|Љубову]], постала је командирка вода. Неколико дана касније, заједно с још неколицином скојеваца-бомбаша била је примљена је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. После неколико месеци, била је постављена за командирку чете. Када се, у [[јануар]]у [[1944]]. године водила битка за рањенике код [[Дрежница (Огулин)|Дрежнице]], Анка је, јуришајући са својом четом, била рањена и остала без леве шаке. У мају 1944, у [[Дрвар]]у на Другом конгресу [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ]]-а, била је изабрана за чланицу Централног одбора УСАОЈ-а. Крајем 1944. године, била је унапређена у чин [[поручник]]а и послана на рад као обавештајна официрка у команду Приморско-горанског подручја. Ускоро је поновно затражила да се врати у чету. Погинула је [[10. март]]а [[1945]]. године, као припадник [[43. истарска дивизија НОВЈ|43. истарске дивизије]], у борби са [[Усташка војница|усташама]] за [[Карловачка операција|ослобођење Карловца]]. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 20. децембра 1951. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=63}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Истра и Приморје}} {{Жене народни хероји-Хрватска}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Пађен, Анка}} [[Категорија:Рођени 1924.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Борци Осме банијске бригаде]] ddhsmtmtqbszea09gmavkbh5t5wy8vk 3 531097 25115076 24927826 2022-07-20T05:56:46Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{архива}} == Пинки == Поздрав, ја сам чланак [[Вељко Петрановић]] вратио на почетне измене како си ти направио, а НН негодује због тога. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:34, 4. јун 2022. (CEST) :Поздрав [[Корисник:Pinki|Пинки]], ја сам завршио са тим чланком и оставио коментар на страници за разговор чланка, што је [[Корисник:Ничим неизазван|НН]] видео, за мене је то све у реду па ако остане овако или онако. Заиста нема никаквих проблема око тога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:40, 4. јун 2022. (CEST) Овако како сада стоји је правилно, а проблем је настао јер смо избацивањем шаблона са заставицима, који су представљали директневезе, дошли до тога да стављамо преусмерења. Корисник НН само беспотребно улази у сукобе са свима, али нека, ваљда ће неко и томе стати на пут. Иначе ево и теби да кажем, чланак Раде Марковић (посвећен глумци, с обзиром да је најпознатији међу имењацима) је НН преименовао у Раде Марковић (глумац), са циљем да би чланак Раде Марковић водио на Радета Марковића, бившег шефа ДБ, који је невешто преименовао у Раде Марковић (официр), човек јесте имао официраски чин у полицији, али није био у правом смислу официр, јер се то пре свега односи на војна лица. Иначе на чланак Раде Марковић (глумац) сада воде само четири везе, док су све остале остале на Раде Марковић. Тако то раде стручњаци који се баве јефтиним изменама — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:50, 4. јун 2022. (CEST) :Е добро си то урадио [[Корисник:Pinki|Пинки]], пошто има више људи под именом Раде Марковић, познати су па скоро подједнако сви и глумац и шеф ДБ. Добро си урадио, исто раније кад су у питању вишезначне одреднице генерално, ти знаш све око тога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:55, 4. јун 2022. (CEST) ::Хвала Саунде, то сам ја урадио јер „има више људи под именом Раде Марковић, познати су па скоро подједнако сви и глумац и шеф ДБ.” Само да напишем, а то сам и у чланку урадио, Р. Марковић није био шеф ДБ-а, него РДБ-а. Поздрав вредном уреднику Саунду. За Краља и Отаџбину! — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:09, 4. јун 2022. (CEST) ::Nisam ja, nego je NN to preimenovao, ali veroma nevesto, pa sada na clanak o glumcu vode samo 4 veze, a ostale na viseznacnu odrednicu. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:57, 4. јун 2022. (CEST) ::::Јао да у праву си [[Корисник:Pinki|Пинки]], онда би морало да се мења све у осталим чланцима, знаш које су то перипетије. Зато кад премешта страницу, морао би онда да мења сваки чланак где води, а богами глумац Раде Марковић је имао много улога у каријери, то је брдо чланака {{осмех}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:01, 4. јун 2022. (CEST) [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] nije sija, nego vrat. Jesi preimenovao clanak, ali nisi prebacio veze i sada na clana o glumcu vode samo 4 veze. Kada nesto radis uradi onda do kraja, a nemoj samo da vrsisi bezvezne izmene. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:18, 4. јун 2022. (CEST) :Господине {{пинг|Pinki}}, молим Вас, немојте ме вређати, лично нападати нити малтретирати циљно. Хвала. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:20, 4. јун 2022. (CEST) ::[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Не вређам те него ти кажем оно што је чињеница. Преименовао си чланак, а ниси пребацио везе, што је веома лоше за квалитет википедије. Изволи сад среди то. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:28, 4. јун 2022. (CEST) :::Господине {{пинг|Pinki}}, молим Вас, немојте ми наређивати нити малтретирати. У супротноме, мораћу да се обратим админу {{пинг|Aca}} да заштити моја легитимна права. Ја имам пристојну комуникацију са свим уредницима, комуницирам и на СзР са свима пристојно, патролирам на википедији, сређујем чланке, униформишем их и све остало, а Ви ме константно нападате. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:31, 4. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:10, 5. јун 2022. (CEST) ==Љубостиња== Хеј Саунд, ако стигнеш погледај Љубостињу. Предложен је за сјајан. Пар нових тема је убачено, нова литература, а ту су и нове фотографије. — [[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 01:38, 5. јун 2022. (CEST) == Орден == Хвала[[User:Laslovarga|<font color="green">'''László'''</font>]] [[User talk:Laslovarga|<font color="red">'''(talk)'''</font>]] 20:31, 7. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:09, 10. јун 2022. (CEST) == Википедија:Враћачи == Управо сам нешто слично и ја написао. — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 21:33, 16. јун 2022. (CEST) :Нажалост нисам одмах видио твој коментар, иначе не бих ја писао. {{кез}} Ма наравно, боље је имати 2-3 квалитетна коментара на неку тему, него 15 гласова за/против без образложења. А око оне теме - дефинитивно нам не треба било какво гласање. — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 21:46, 16. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг и сјајног чланка == {{пинг|Soundwaweserb}} Чланци [[Песма за Евровизију ’22]] и [[ЛГБТ]] су стављени на расправу за стицање статуса доброг чланка, док је чланак [[Стоунволска побуна]] стављен на расправу за стицање статуса сјајног чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:01, 22. јун 2022. (CEST) {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Стоунволска побуна | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = Песма за Евровизију ’22 | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = ЛГБТ | Датум почетка расправе = 22. јун 2022. | Датум краја расправе = 28. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} == Извори - књиге == Поздрав, питање је последица нередовног уређивања... Да ли могу књиге и радове да наведем као изворе, или ипак као литературу? Ја што капирам литература се наводи ако је текст из исте мало измењен, а ако се само цитирају неки делови може као извор, или грешим? [[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 01:05, 27. јун 2022. (CEST) :У реду, хвала! [[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:53, 27. јун 2022. (CEST) Закључао сам на месец дана, па ако наставе након тога онда ћу да продужим.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 16:26, 4. јул 2022. (CEST) Здраво, да ли бих могао да скенирам слике из књига, или ми ипак треба дозвола за тако нешто? Конкретно скенирао бих грб (амблем).— [[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 21:30, 10. јул 2022. (CEST) :Ух, нисам нашао ништа, или можда боље рећи нисам разумео... Конкретно скенирао бих грб из књиге, мене само занима да ли ми је потребна дозвола аутора или не? Грбове сам и раније постављао, тако што сам са википедије на енглеском скидао исте и постављао их на нашу, па сам линк са те википедије наводио као извор. А да ли бих могао исто тако да поставим и грб који сам нашао на интернету? [[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:31, 10. јул 2022. (CEST) ::Хвала пуно! :) [[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:39, 10. јул 2022. (CEST) == Тенис / Кошарка == Поздрав. Данас сам приметио да су паралелно постојале категорије ''Отворено првенство Француске у тенису'' и ''Ролан Гарос''. Прва је била бројнија, па сам привремено све спаковао у њу, док не расправимо шта да радимо с насловима чланака, па затим и категоријама. Наиме, главни чланак о турниру је насловљен као ''Ролан Гарос'', док се у свим осталим чланцима користи варијанта ''Отворено првенство Француске у тенису''. Јављам зато што си ти скоро писао чланке на ову тему, па да знаш шта се десило и где су. Који наслов уопште да користимо? Друго, инфокутија у чланку [[Репрезентација Србије у баскету]] је за класичну 5 на 5 кошарку и линкови у њој воде ка СП, ЕП и ОИ у тој конкуренцији. Да ли би требало да се прави нова инфокутија за баскет репрезентације или да се у оквиру постојеће додају параметри за та такмичења? — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 20:48, 12. јул 2022. (CEST) == Приштина == {{Обавештење — гласање за добар чланак | Назив чланка = Приштина | Датум почетка гласања = 19 | Датум краја гласања = 26. јула 2022. | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 07:56, 20. јул 2022. (CEST) }} slsil2a8lif993n7wfkpkijqt04l5xr 0 531164 25114442 23535870 2022-07-19T17:30:11Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=РАДА МИЉКОВИЋ |слика=Рада Миљковић.jpg |опис_слике=Рада Миљковић |датум рођења={{датум рођења|1917|2|4}} |место рођења=[[Белица (Јагодина)|Белица]], код [[Јагодина|Јагодине]] |држава рођења=[[Краљевина Србија]] |датум смрти={{датум смрти|1942|7|19|1917|1|}} |место смрти=[[Урија]], код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]] |држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=учитељица |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. }} '''Радмила Рада Миљковић''' ([[Белица (Јагодина)|Белица]], код [[Јагодина|Јагодине]], [[4. фебруар]] [[1917]] — [[Урија]], код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]], [[19. јул]] [[1942]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рада Миљковић је била учитељица, која је рођена [[1917]]. године у селу [[Белица (Јагодина)|Белица]], где је једно време и службовала. Веома рано је постала члан [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]. Своје службовање је наставила у [[Шантаровац|Шантаровцу]], где је заједно са [[Петар Стамболић|Петром Стамболићем]] ширила комунистичке идеје. Када је рат почео, ступила је у Беличку чету. Крајем [[1941]].г. са овог терена се заједно са осталим комунистима повукла прву у рејон Аџине Ливаде, потом у [[Ужице]] где је била формирана [[Ужичка република]]. По пропасти те творевине, са својим друговима су се повукли прво у Црну Гору, одакле су веома брзо прешли у Босну. Ту је Рада, у селу [[Урије]] код [[Бугојно|Бугојна]] 19. јула 1942. године погинула у борби заједно са [[Бошко Ђуричић|Бошком Ђуричићем]] и [[Живадин Јанковић Кум|Живадином Јанковићем Кумом]]. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 6. јула 1953. проглашенa је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=559}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{div col}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{div col end}} {{Народни хероји-Поморавље}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Миљковић, Радмила}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Јагодинци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] fzd66tz9anfpn0k550qszzbfnkachu3 0 531695 25114796 12514993 2022-07-19T20:56:30Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ДРАГОЉУБ БОЖОВИЋ ЖУЋА | слика = Dragoljub Bozovic Zuca.jpg | опис_слике=Драгољуб Божовић Жућа | датум_рођења = {{Датум рођења|1922|11|6|год=да}} | место_рођења =[[Борач (Кнић)|Борач]], код [[Кнић]]а | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = [[14. март|14]]/[[15. март]] [[1943]]. ('''21''' год.) | место_смрти =[[Чичево (Коњиц)|Чичево]], код [[Коњиц]]а | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=фарбарски радник |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Драгољуб Божовић Жућа''' ([[Борач (Кнић)|Борач]], код [[Кнић]]а, [[6. новембар]] [[1922]] — [[Чичево (Коњиц)|Чичево]], код [[Коњиц]]а, [[14. март|14]]/[[15. март]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. === Биографија === Рођен је [[6. новембар|6. новембра]] [[1922]]. године у селу [[Борач (Кнић)|Борач]], код [[Кнић]]а. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је радио као фарбарски радник. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) је од [[1941]]. године. Погинуо је у ноћи [[14. март|14]]/[[15. март]]а [[1943]]. године, као земник командира Треће чете Трећег крагујевачког батаљона [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], у борби са [[четници]]ма у близини села [[Чичево (Коњиц)|Чичева]], код [[Коњиц]]а, у оквиру борби које су Прва пролетерска и [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка бригада]] водиле за ослобођење [[Главатичево|Главатичева]], током [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]]. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Божовић, Драгољуб Жућа}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Книћани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] 2aqxmkd0cwejh7a3su8dj6umth6ylos 25114818 25114796 2022-07-19T21:00:39Z Sadko 25741 manja izmjena wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ДРАГОЉУБ БОЖОВИЋ ЖУЋА | слика = Dragoljub Bozovic Zuca.jpg | опис_слике=Драгољуб Божовић Жућа | датум_рођења = {{Датум рођења|1922|11|6|год=да}} | место_рођења =[[Борач (Кнић)|Борач]], код [[Кнић]]а | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = [[14. март|14]]/[[15. март]] [[1943]]. ('''21''' год.) | место_смрти =[[Чичево (Коњиц)|Чичево]], код [[Коњиц]]а | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=фарбарски радник |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Драгољуб Божовић Жућа''' ([[Борач (Кнић)|Борач]], код [[Кнић]]а, [[6. новембар]] [[1922]] — [[Чичево (Коњиц)|Чичево]], код [[Коњиц]]а, [[14. март|14]]/[[15. март]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[6. новембар|6. новембра]] [[1922]]. године у селу [[Борач (Кнић)|Борач]], код [[Кнић]]а. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је радио као фарбарски радник. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) је од [[1941]]. године. Погинуо је у ноћи [[14. март|14]]/[[15. март]]а [[1943]]. године, као земник командира Треће чете Трећег крагујевачког батаљона [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], у борби са [[четници]]ма у близини села [[Чичево (Коњиц)|Чичева]], код [[Коњиц]]а, у оквиру борби које су Прва пролетерска и [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка бригада]] водиле за ослобођење [[Главатичево|Главатичева]], током [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]]. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Божовић, Драгољуб Жућа}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Книћани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] 7wo4sn5lrzc0wyqtygw6wtb1wxu3rra 0 532338 25114486 24050836 2022-07-19T17:58:53Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=АНТЕ ЈАКИЋ | слика = Ante Jakic.jpg | опис_слике=Анте Јакић | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|7|11}} | место_рођења =[[Пискавица (Бања Лука)|Пискавица]], код [[Бања Лука|Бањалуке]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5|22|1914|7|11}} | место_смрти =[[Чемерница (планина)|планина Чемерница]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=браварски радник | КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. јул]]а [[1953]]. }} '''Анте Јакић''' ([[Пискавица (Бања Лука)|Пискавица]], код [[Бања Лука|Бањалуке]], [[11. јул]] [[1914]] — [[Чемерница (планина)|планина Чемерница]], [[22. мај]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[11. јул]]а [[1914]]. године у селу [[Пискавица (Бања Лука)|Пискавица]], код [[Бања Лука|Бањалуке]]. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је радио био браварски радник. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] је од [[1939]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#22. мај|22. маја 1942]]. године у сукобу с [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]] на планини [[Чемерница (планина)|Чемерници]], заједно са [[Карло Ројц|Карлом Ројцем]]. После ослобођења, његови посмртни остаци су пренесени и сахрањени на [[Партизанско спомен-гробље у Бањалуци|Партизанско спомен-гробље]] у [[Бања Лука|Бањалуци]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Јакић, Анте}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] [[Категорија:Босанска крајина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени у Бањој Луци]] mg1667irigbz1b5alpp5xuitpvo4hmy 0 532436 25114449 24275914 2022-07-19T17:31:32Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ЗАГА МАЛИВУК |слика=Zaga Malivuk.jpg |опис_слике=Загорка Зага Маливук |датум рођења=[[27. фебруар]] [[1919]]. |место рођења=[[Вршац]] |држава рођења=[[Краљевство СХС]] |датум смрти={{Датум смрти|1942|7|7|1919|2|27}} |место смрти=[[Јајинци]], код [[Београд]]а |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=радница |КПЈ=[[1938]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Загорка Зага Маливук''' ([[Вршац]], [[27. фебруар]] [[1919]] — [[Јајинци]], код [[Београд]]а, [[7. јул]] [[1942]]), учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[27. фебруар]]а [[1919]]. године у [[Вршац|Вршцу]]. Потицала је из сиромашне занатлијске породице. Основну школу и три разреда гимназије завршила је у родном месту. Године [[1932]]. њена породица се преселила у село [[Крњача (Београд)|Крњача]], код [[Београд]]а, где је наставила даље школовање.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}}{{sfn|Хероине Југославије|1980|}} После завршене мале матуре, уписала се у Средњу техничку школу. Због лоших материјалних услова она је свакодневно пешице из Крњаче ишла у школу.{{sfn|Ликови револуције|1962|}} У току школовања у Београду, дошла је у додир са омладинским револуционарним покретом, а током школске [[1938]]/[[1939|39]]. године била је члан актива [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) у Средњој техничкој школи. После завршетка школовања, као дипломирани техничар запослила се у [[Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.|Првој српској фабрици авиона „Рогожарски“]] у Београду.{{sfn|Ликови револуције|1962|}}{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Убрзо по запослењу укључила се у рад синдикалне организације и скојевске ћелије у овој фабрици. Због своје активности у току [[1939]]. године је примљена у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}}{{sfn|Хероине Југославије|1980|}} Као веома поверљива, али и полицији непозната особа обављала је разне курирске задатке, а пошто је била везана за свој родни крај најчешће је обављала курирске послове између Вршца и Београда, повезујући Окружне комитетете КПЈ и СКОЈ-а јужног [[Банат]]а са Покрајинским комитетом КПЈ за Србију. Априла [[1940]]. године била је учесница генералног штрајка аеронаутичких радника Београда.{{sfn|Ликови револуције|1962|}}{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Првих дана [[Окупациона подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], априла [[1941]]. године, када окупаторска и квинслишка власт још нису биле успостављене у правој мери, Зага је искористила да у фабрици авиона у којој је радила украде и уништи планове за изградњу новог типа авиона, како они не бих пали у руке окупатору. Убрзо потом Зага је напустила посао, не желећи да служи окупатору. Тада се у потпуности посветила раду на организовању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП).{{sfn|Ликови револуције|1962|}}{{sfn|Марјановић: ''Србија у НОБ - Београд''|1964|}} Ценећи њене способности, руководство Покрајинског комитета КПЈ за Србију изабрало је Загу за свог специјалног курира. Путовала је по разним местима у Србији, а најчешће у Вршац и [[Ниш]] и одржавала везу са тамошњим партијским организацијама. Била је веома сналажљива и са великом лакоћом је успевала да избегне разне опасности – немачке агенте и патроле, многе рације и блокаде, преносећи тако разну поверљиву пошту и други пропагандни материјал. Као особа од највећег поверења, била је упозната са адресама на којима су становале руководеће личности НОП-а, као и са местима на којима су биле организоване тајне партијске штампарије и друго.{{sfn|Ликови револуције|1962|}}{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}} Децембра 1941. године када се партијска организација КПЈ у Београду нашла у тешкој ситуацији због честих полицијских провала, донета је одлука да се због могућности хапшења, Зага повуче из Београда и да пређе на терен у неки од партизанских одреда. Наслућивајући да се бави илегалним радом, газдарица стана у коме је Зага становала одлучила је да је пријави [[Специјална полиција|Специјалној полицији]]. Ухапшена је [[9. децембар|9. децембра]] баш у тренутку када је са торбом пуном партијског и санитетског материјала кренула да напусти [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]].{{sfn|Ликови револуције|1962|}}{{sfn|Марјановић: ''Србија у НОБ - Београд''|1964|}} После Загиног хапшења, [[Специјална полиција]] је дуго имала проблема да открије њен прави идентитет пошто су приликом хапшења код ње биле пронађене две лажне легитимације, а она није желела да агентима открије своје име. Иако је од стране агената Специјалне полиције била страховито мучена, она није желела ништа да им каже, а њен идентитет утврђен је тек пошто га је открила једна ухапшеница која је Загу познавала од раније. Тада су уследила нова мучења, али без успеха за агенте, па су Загу јануара [[1942]]. године предали [[Гестапо]]у. У акту предатом Гестапоу агенти Специјалне полиције записали су: „''Мада је Маливук Загорка два пута подвргавана специјалном поступку, ипак је одбила ма шта да призна, те се према томе против ње ништа конкретно није могло утврдити''“.{{sfn|Ликови револуције|1962|}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}} Ни агенти Гестапоа, нису успели да „сломе“ Загу и да је приволе да било кога ода или каже нешто о себи и својој активности. Иако је познавала велики број чланова КПЈ и активиста НОП-а у Београду никога није одала. И поред тога што о Заги нису успели скоро ништа нису успели да сазанају, окупатор и његови помогачи су је одредили за стрељање и сместили у једну од „соба смрти“ Бањичког логора.{{sfn|Ликови револуције|1962|}}{{sfn|Марјановић: ''Србија у НОБ - Београд''|1964|}}{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}} Међу затвореницима злогласног [[Бањички логор|логора на Бањици]], Зага је остала упамћена као изузетно храбра и смела затвореница. Заједно са затвореницом [[Наталија Дугошевић|Наталијом Натом Дугошевић]] (''супруга народног хероја [[Вељко Дугошевић|Вељка Дугошевића]]''), организовала је једну од првих „акција“ у логору. Уочи дочека Нове 1942. године Зага и Ната су у собама-ћелијама у којима су биле заточене организовале мале „прославе“. Заједно са другим затвореницама, Зага је у својој ћелији организовала „маскенбал“ на коме су затворенице са папирним маскама, које су представљале карикатуре њихових мучитеља опонашале сцене из свог затворског живота. Такође ћелије су биле украшене плакатима, а на једном од плаката је била нацртана полицијска „марица“ и пред њом полицијски агент како каваљерски пружа руку затвореници да уђе у кола. Прослава и „маскенбал“ су почели после поноћи, када је управник логора [[Светозар Вујковић|Тоза Вујковић]] отишао у град, али је песма и игра привукла чувара, који је упао у обе собе и прекинуо весеље. Сутрадан су Зага и Ната, као организатори прославе позване на саслушање и претучене.{{sfn|Ликови револуције|1962|}} Стрељана је [[7. јул]]а [[1942]]. године на [[Спомен парк Јајинци|стратишту у Јајинцима]], код [[Београд]]а.{{sfn|Ликови револуције|1962|}}{{sfn|Марјановић: ''Србија у НОБ - Београд''|1964|}}{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|}} Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} Име Заге Маливук данас носи [[ОШ „Зага Маливук” Београд|основна школа у београдском насељу]] [[Крњача (Београд)|Крњача]]<ref>{{cite press release|title= ош Зага Маливук|url= http://www.oszagamalivuk.edu.rs/sh-li.html|date= |accessdate= |publisher= |archive-url= https://web.archive.org/web/20160407070359/http://oszagamalivuk.edu.rs/sh-li.html|archive-date= 07. 04. 2016|url-status= dead}}</ref>, као и једна улица у [[Вршац|Вршцу]] и две у [[Београд]]у (једна у Крњачи, а друга у [[Калуђерица|Калуђерици]]). У дворишту основне школе, која носи њено име [[1961]]. године јој је подигнута биста, рад вајара Вељка Форцана.{{sfn|Поповић: ''Споменици НОБ у Србији''|1981|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * ''Ликови револуције''. „Просвета“ Београд, 1962. година. * {{cite encyclopedia |year=1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * ''Жене Србије у НОБ''. „Нолит“ Београд, 1975. година. * {{cite encyclopedia |year=1975|title = ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * ''Хероине Југославије''. „Спектар“, Загреб 1980. година. * ''[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945]]''. „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година. * {{Cite book|ref=harv|last1=Разуменка|first1=Поповић Зума| authorlink1 = |year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941-1945| location = Београд|id=}} {{Народни хероји-Војводина}} {{Народни хероји-Београд}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Жене логораши на Бањици}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Маливук, Зага}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Вршчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бањички логораши]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] fay70pb6q5xebxwt7eou4wmfgzuip4n 0 532600 25114406 22967745 2022-07-19T17:20:28Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ЖИВКО ЉУЈИЋ | слика = Zivko Ljujic.jpg | опис_слике=Живко Љујић | датум_рођења = {{датум рођења|1923|9|6}} | место_рођења =[[Нова Варош]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{датум смрти|1942|8|1|1923|9|6}} | место_смрти =[[Горњи Малован|Г. Малован]], код [[Купрес]]а | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=ученик |СКОЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=командир -{III}- чете -{I}- батаљона<br />[[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће санџачке бригаде]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Живко Љујић''' ([[Нова Варош]], [[6. септембар]] [[1923]] — [[Горњи Малован]], код [[Купрес]]а, [[1. август]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. === Биографија === Рођен је [[6. септембар|6. септембра]] [[1923]]. године у [[Нова Варош|Новој Вароши]] Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је био ученик. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) је од [[1941]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Био је командир Треће чете Првог батаљона [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће пролетерске санџачке ударне бригаде]]. Погинуо је у ноћи [[1. август|1]]./[[2. август]]а [[1942]]. године, у току борби с усташама код села [[Горњи Малован|Горњег Малована]], код [[Купрес]]а. Још пре његове погибије, [[19. мај]]а [[1942]]. године, [[Главни штаб НОВ и ПО Санџака|Главни штаб НОП одреда Санџака]] упутио је [[Врховни штаб НОВЈ|Врховном штабу НОП и ДВ Југославије]] предлог за проглашење Живка Љујића народним херојем. У предлогу је између осталог стајало: {{цитат3|У низу акција које смо водили и у којима су се истицали наши другови партизани, кроз цијело то вријеме, у свим тим акцијама у којима је учествовао наш -{II}- златарски батаљон, сваком приликом нарочито се истицао командир -{III}- чете, друг Живко Љујић. Не само да је његова чета дејствовала као целина, него је друг Живко примјер херојства и највећи прегалац свакога рада. Друг Живко је свгдје први, иако је релативно млад (20 година)...<ref>„Зборник народних хероја Југославије. „Омладина“, Београд 1957. година.</ref>}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. [[ОШ „Живко Љујић” Нова Варош|Основна школа]] у Новој Вароши носи његово име. == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * Милан Инђић ''Дјеца хероји''. „Дом штампе” Зеница, 1985. године. {{Народни хероји-Санџак}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Љујић, Живко}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Нововарошани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Треће пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Л и Љ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Деца ратници]] 53hup8mavt0di4o5jyk8pwwxjasi15k 0 532640 25114510 23854463 2022-07-19T18:04:26Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИРКО ТОМИЋ | слика = Mirko Tomic.jpg | опис_слике=Мирко Томић | датум_рођења = {{Датум рођења|1904|4|19}} | место_рођења =[[Парцане]], код [[Варварин]]а | држава_рођења = [[Краљевина Србија|Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|1|17|1904|4|19}} | место_смрти =[[Београд]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=[[Право|правник]] |КПЈ=[[1932]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=члан ПК КПЈ за Србију и<br /> члан [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|ГШ НОПО Србије]] |народни херој=[[6. јул]]а [[1945]]. }} '''Мирко Томић''' ([[Парцане]], код [[Варварин]]а, [[19. април]] [[1904]] — [[Београд]], [[17. јануар]] [[1943]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[19. април]]а [[1904]]. године у селу [[Парцане]], код [[Варварин]]а. Његови родитељи су били земљорадници и имали су шесторо деце, а Мирко је био најмлађи. Основну школу је завршио [[1917]]. године у селу [[Залоговац]], а гимназију је похађао од [[1921]]. до [[1928]]. године у [[Крушевац|Крушевцу]]. Пошто су му родитељи били слабијег имовинског стања, током школовања у Крушевцу, морао је сам зарађивати за живот — радећи разне послове и давајући приватне часове слабијим ученицима. Потом је од [[1929]]. до [[1938]]. године студирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]]. Дипломирао је [[27. јун]]а [[1938]]. године. Заједно са другим сиромашним студентима [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]], [[1931]]. године, био је иницијатор стварања студентске задруге и организатор набављања млека, а од [[1932]]. до [[1933]]. године је био председник студентске задруге „Самопомоћ“. Још као ученик Крушевачке гимназије, приступио је револуционарном омладинском покрету, а за време студија је активно учествовао у свим акцијама студентског револуционарног покрета. У почетку је био је један од најистакнутијих представника земљорадничке левице на Универзитету, а [[1932]]. године је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Јануара [[1933]]. године, на изборима за Управу Правничког удружења, његовом иницијативом, група студента-левих земљорадника иступала је заједно са студентима-марксистима. У периоду од [[1933]]. до [[1936]]. године Мирко је био једна од најистакнутијих личности студентског покрета - био је организатор и говорник на многим зборовима и штрајковима студената. После студентског штрајка, фебруара [[1935]]. године, полиција га је ухапсила, као једног од организатора. После дужег полицијског притвора, био је протеран у родно место. По повратку у родно село, активно је политички радио са сељацима из свог и околних села, због чега је поново био ухапшен. У периоду од [[1935]]. до [[1937]]. године, по задатку КПЈ, радио је на стварању организације „Народни фронт Слободе“, која је окупљала сиромашне и незадовољне сељаке. Био је и организатор многих скупова широм [[Србија|Србије]] и [[Војводина|Војводине]] - У [[Шабац|Шапцу]], [[Алексинац|Алексинцу]], [[Крушевац|Крушевцу]], [[Ваљево|Ваљеву]], [[Јагодина|Јагодини]], [[Нови Бечеј|Новом Бечеју]], [[Мокрин]]у и др. Учествовао је и у преговорима око стварања Јединствене радничке партије, за шта је добио овлашћења од руководства КПЈ. У овом периоду одлазио је у [[Беч]], где се тада налазило седиште [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. После полицијске провале, у Покрајински комитет КПЈ за Војводину, новембра [[1936]]. године, Мирко је ухапшен с већом групом комуниста и скоро годину дана је провео у полицијском притвору. Септембра [[1937]]. године је изведен пред [[Државни суд за заштиту државе]], али је због недостатка доказа ослобођен оптужбе и пуштен на слободу. Упоредо са чланством у илегалној КПЈ, Мирко је био и члан Главног одбора Савеза земљорадника и вођа њеног левог крила. Августа [[1938]]. године, после сукоба са [[Драгољуб Јовановић (политичар)|др Драгољубом Јовановићем]], председником и главним идеологом странке, напустио је ову партију и у потпуности се посветио илегалном партијском раду. Године [[1939]]. укључен је у чланство Месног комитета КПЈ за Београд и Повереништва за Београдски округ, а нешто касније и у чланство Покрајинског комитета КПЈ за Србију. У јесен [[1940]]. године учествовао је у раду Окружне конференције КПЈ за Београд, на којој је био задужен за рад на селу. Почетком септембра [[1940]]. године, био је упућен у партијску школу [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] у [[Макарска|Макарској]], а по њеном завршетку организовао је неколико мањих партијских курсева. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[април]]а [[1941]]. године, Мирко је отишао у [[Крушевац]], где је помагао руководству и члановима Окружног комитета КПЈ да среде стање и прилагоде се новим условима рада. Био је учесник седнице Покрајинског комитета КПЈ за Србију, одржане [[23. јун]]а [[1941]]. године, на којој је и званично био именован за инструктора за Крушевац и Краљево (инструктори су имали задатак да раде на војним и партијским питањима у вези организовања устанка). Био је један од организатора [[Расински партизански одред|Расинског партизанског одреда]], а касније је именован и за члана [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]]. Током периода „[[Ужичка република|Ужичке републике]]“, био је члан [[Главни народноослободилачки одбор за Србију|Главног НО одбора Србије]] у оквиру кога је био задужен је за снабдевање и народно здравље - организовао је снабдевање партизанских болница и позадине, а приликом повлачења из [[Ужице|Ужица]] био је одговоран за евакуацију болница и рањеника. Након пада Ужичке републике и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења у Санџак]], [[1. децембар|1. децембра]] [[1941]]. године, у селу [[Радоиња]], код [[Нова Варош|Нове Вароши]], присуствовао је састанку [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОПОЈ-а]], на којој је одлучено да Мирко предводи групу бораца, који су сачињавали делови [[Посавски партизански одред (Шумадија)|Посавског]] и [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]] са укупно око стотинак бораца, који би се вратили у [[Србија у Народноослободилачкој борби|окупирану Србију]] и придружили се [[Мачвански партизански одред|Мачванском]] и [[Ваљевски партизански одред|Ваљевском партизанском одреду]] који су остали у Србији. Тада је Мирко именован за команданта Главног штаба НОП одред Србије. Поред њега за чланове Штаба именовани су [[Радивоје Јовановић]] и [[Милорад Милатовић]], као и [[Петар Стамболић]] и [[Милинко Кушић]], који нису успели да се пробију у Србију. У току децембра [[1941]]. године, у [[шумадија и западна Србија|западној Србији]] налазило око 1.500 партизанских бораца, који су од стране [[Немци|Немаца]] били опкољени на подручју: планина [[Медведник]]-[[Повлен]]-[[Маљен]]-[[Сувобор]]. Према првобитном плану Врховног штаба, требало је да ови Одреди остану на овим теренима до пролећа, када би се поново распламсао устанак. Због интензивираног антипартизанског рада [[Југословенска војска у отаџбини|Четничког покрета]], као и других квислиншких покрета у овим крајевима, као и зиме која је била веома јака, партизанске јединице су остале одсечене од [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]], али и од сеоске базе. [[Зима]] је те године, била веома јака са високим снегом, па Одреди нису могли да се допуњују људима, због чега је дошло до деморалисања бораца и осипања Одреда. Поред тога сваки од Одреда је желео да се врати у свој крај, што је условило растурање ове јаче формације у мање који су били до краја марта потпуно уништени, осим пар десетина бораца и дела руководства. [[Датотека:Grob Mirka Tomica Novo groblje Beograd.JPG|десно|мини|350п|Гроб Мирка Томића у [[Алеја стрељаних родољуба 1941—1944. на Новом гробљу у Београду|Алеји бораца НОР-а]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] У току овог периода, Мирко је покушавао да активира Одреде у осталим крајевима Србије, како би спласнуо притисак на партизанску формацију у западној Србији, али безуспешно. Крајем јануара је након напада квислиншких снага одлучено да није могуће бранити територију у западној Србији, тако да су борци подељени у две групе кренули у [[Рађевина|Рађевину]] и на [[Сувобор]]. Међутим ускоро су се Одреди нашли опкољени на [[Сувобор]]у и [[Маљен]]у. На саветовању Главног штаба НОПО Србије, одржаном [[15. март]]а [[1942]]. године на Маљену, одлучено је да се сваки Одред упути на своју територију и презими зиму, међутим убрзо након тога су скоро сви Одреди били уништени, осим делова [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског одреда]] који се пребацио у [[Босна|Босну]]. Након распада ових јединица Мирко је на себе преузео одговорност за неуспех спровођења одлука Врховног штаба НОПОЈ-а, који реално нису били изводљиви због промене стања у Србији након напуштања главнине партизанских снага, тешке зиме и јаких активности квислиншких снага, које су биле знатно ојачале у овим крајевима. Маја [[1942]]. године Мирко се вратио у [[Београд]], где је успоставио везе са Месним комитетом КПЈ за Београд и Покрајинским комитетом КПЈ за Србију. [[Август]]а [[1942]]. године смењен је са места команданта Главног штаба НОП одреда Србије, а у каснијем периоду радио је на организовању [[Београд у Народноослободилачкој борби|ослободилачке борбе у Београду]]. После једне полицијске провале у партијску организацију Београда, Мирко је био откривен. У једној улици на [[Дедиње|Дедињу]], [[17. јануар]]а [[1943]]. године, Мирко је упао у заседу агената [[Специјална полиција|Специјалне полиције]]. Приликом хапшења, пружио је отпор агентима и приликом бега, био смртно рањен. Пошто је још увек давао знаке живота, био је пренет у Државну болницу, у којој је преминуо, не долазећи свести. Неколико дана после његове погибије, [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главни штаб НОП одреда Србије]], донео је одлуку да [[Расински партизански одред]], понесе његово име. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[6. јул]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|pp=}} После ослобођења [[Југославија|Југославије]], његови посмртни остаци су сахрањени у [[Алеја стрељаних родољуба 1941—1944. на Новом гробљу у Београду|Алеји бораца Народноослободилачког рата]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. Његово име носи [[ОШ „Херој Мирко Томић” Доњи Крчин|Основна школа „Херој Мирко Томић”]] у селу [[Доњи Крчин]], која је највећа школа у [[Општина Варварин|општини Варварин]], чија одељења се налазе у још осам места: [[Пајковац|Пајковцу]], [[Тољевац|Тољевцу]], [[Карановац (Варварин)|Карановцу]], [[Мала Крушевица|Малој Крушевици]], [[Горњи Крчин|Горњем Крчину]], [[Залоговац|Залоговцу]], [[Парцане|Парцанима]] и [[Мареново|Маренову]], као и [[ОШ „Мирко Томић” Обреж|основна школа „Мирко Томић”]] у селу [[Обреж (Варварин)|Обреж]]. == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Команданти и комесари ГШ Србије}} {{Народни хероји-Београд}} {{Народни хероји-Поморавље}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Томић, Мирко}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Варваринци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] [[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] rurf9jwu2ye9fow5snzh8lb70p7hhtz 0 532911 25114408 24041946 2022-07-19T17:20:31Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЗЛАТЕ МИХАЈЛОВСКИ | слика = Zlate Mihajlovski.jpg | опис_слике=Злате Михајловски | датум_рођења = [[1926]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Богдево]], код [[Гостивар]]а | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|2||1926|||}} | место_смрти =[[Прилеп]] | држава_смрти = [[Краљевина Бугарска]] | професија=зидар |КПЈ= | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Златко Злате (Малаковски) Михајловски''' ([[Богдево]], код [[Гостивар]]а, [[1926]] — [[Прилеп]], [[фебруар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1926]]. године у селу [[Богдево|Богдеву]] код [[Гостивар]]а. До [[1941]]. године био је зидарски радник у [[Београд]]у. [[Фебруар]]а [[1943]]. године приступио је [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]], ступивши у [[Мавровско-гостиварски партизански одред]] „[[Кораб (планина)|Кораб]]“. У [[април]]у 1943. године, италијански окупатори су разбили одред, а Злате је одведен у [[Тирана|Тирану]]. Тамо је првобитно био осуђен на смрт, али му је ова казна замењена доживотним затвором због његове малолетности. У затвору је остао до [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[септембар|септембра]] 1943. године. После изласка из затвора, вратио се у [[Северна Македонија|Македонију]] и постао пушкомитраљезац у [[Прва македонско-косовска пролетерска бригада|Првој македонско-косовској бригади]]. Приликом одбране [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије]] у [[Дебарца|Дебарци]], након једне успешне борбе, био је похваљен пред стројем и награђен револвером за исказану храброст. На Првом конгресу Народноослободилачког омладинског савеза Македоније ({{јез-мак|Народноослободителен младински сојуз на Македонија}}, НОМСМ), [[22. децембар|22. децембра]] 1943. године, био је члан председништва Конгреса. Био је изабран за члана Главног одбора НОМСМ-а. За време [[Фебруарски поход|Фебруарског похода]], Злате је учествовао у Богомилском маршу Прве македонско-косовске бригаде и у прилепском се крају борио против бугарских војника. Када је код Богомилског тунела штаб бригаде решио да се бригада врати у [[Егејска Македонија|Егејску Македонију]], одлучено је да се пет добровољаца врати у [[Прилеп]], како би се прикрио правац кретања бригаде. Петорицу добровољаца предводио је Злате. Група је непримећено ушла у град и започела борбу са бугарском војском. Бугари су ускоро затворили све излазе из града и опколили групу код фудбалског игралишта, која је тамо изгинула у борби. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * ''[[Македонска енциклопедија]]'' (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година. * Милан Инђић ''Дјеца хероји''. „Дом штампе” Зеница, 1985. године. {{Народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Меоријални комплекс Јабука}} {{DEFAULTSORT:Михајловски, Злате}} [[Категорија:Рођени 1926.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Македонци (народ)]] [[Категорија:Гостиварци]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве македонско-косовске бригаде]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - M]] [[Категорија:Деца ратници]] 1fbzc2yrn6kyhjhigxdz6nz0yiftauy 0 534070 25114795 21024599 2022-07-19T20:56:16Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СТАНИСЛАВ СРЕМЧЕВИЋ | слика = Stanislav Sremcevic Crni.jpg | опис_слике=Станислав Сремчевић Црни | датум_рођења = 1910 | место_рођења =[[Гунцати (Кнић)|Гунцати]], код [[Кнић]]а | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|2|15|1910||}} | место_смрти =[[Пашино брдо]], [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] |професија=металски радник |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[5. јул]]а [[1951]]. }} '''Станислав Сремчевић Црни''' ([[Гунцати (Кнић)|Гунцати]], код [[Кнић]]а, [[1910]] — [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1910]]. године у [[Гунцати (Кнић)|Гунцатима]], код [[Кнић]]а. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је био металски радник. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) је од [[1936]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. До септембра [[1942]]. године политички је деловао у [[Шумадија|Шумадији]] на терену [[Аранђеловац|Аранђеловца]]. Потом је деловао у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]], као члан Месног комитета КПЈ за Београд. Приликом полицијске провале у београдску партијску организацију, почетком [[1943]]. године, и Станислав је био откривен. Погинуо је у сукобу с агентима [[Специјална полиција|Специјалне полиције]], [[15. фебруар]]а [[1943]]. године, на [[Пашино брдо|Пашином брду]] у Београду. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], његови посмртни остаци су сахрањени у Алеји бораца Народноослободилачког рата на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia|year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} == Види још == * [[Основна школа Станислав Сремчевић]] {{Народни хероји-Крагујевац}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Сремчевић, Станислав}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Книћани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - С]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] khbhtetaap37nowbt1hj8n1u4ftfbig 0 535766 25115271 24911172 2022-07-20T10:54:41Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{сјајан чланак}} {{Инфокутија цивилни сукоб | наслов = Стоунволска побуна | поднаслов = | део = [[Покрет за хомосексуално ослобађање|покрета за хомосексуално ослобађање]] | слика = Стоунволска побуна.jpg | натпис = Једина позната фотографија усликана прве ноћи побуне коју је усликао Џозеф Амброзини. На слици су млади геј мушкарци у сукобу са полицијом.{{sfn|Carter|2004|p=162}} | датум = {{start and end dates|1969|6|28|1969|7|3}}. | место = [[Стоунвол ин]], [[Њујорк]] | координате = {{Coord|40.7338|N|74.0021|W|type:event_region:US-NY|display=title,inline}} | поводи = Рација Стоунвол ина | циљеви = [[Покрет за хомосексуално ослобађање|Геј ослобођење]] и [[Положај ЛГБТ особа у Сједињеним Америчким Државама|ЛГБТ+ права у САД]] | методе = [[Грађански немири|Нереди]], [[Демонстрације|протести]] | страна1 = {{ill|sh|Полиција Њујорка|Policija New Yorka}} {{bulleted list | Тактичка патролна јединица | Четврта, Пета, Шеста и Девета станица полиције }} | страна2 = Посетиоци Стоунвол ина | колико1 = '''Први дан''': 10 полицајаца њујоршке полиције<br />'''Други дан''': Више полицијских станица | колико2 = '''Први дан''': 500—600 људи подршке у и изван кафића<br />'''Други дан''': око 1000 људи подршке у и изван кафића | жртве_натпис = Хапшења | sidebox = {{Шаблон:ЛГБТ сајдбар}} }} '''Стоунволска побуна''' ({{јез-енг|Stonewall riots}}) позната и као '''Стоунволска револуција''', представља серију спонтаних, насилних демонстрација против полицијске рације које су започеле у раним јутарњим сатима [[28. јун]]а [[1969.]] године, у непосредној близини [[Геј бар|бара]] [[Стоунвол ин]] у [[Њујорк|њујоршкој]] четврти ''Гринич вилиџ''. Овај догађај се често наводи у [[Сједињене Америчке Државе|америчкој]] историји као први случај побуне припадника [[ЛГБТ]]+ заједнице против систематског прогона сексуалних мањина који је имао такође и подршку саме америчке владе. Овај догађај сматра се почетком организованог активизма и покрета за геј права у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], као и у остатку света. Амерички [[геј]] мушкарци, бисексуалне особе и [[Лезбијка|лезбијке]] су у шестој и седмој деценији [[20. век|20. века]] живели у правном систему са законима који су хомосексуалне активности стављали ван закона.{{напомена|Изузев [[Илиноис]]а, где су [[хомосексуалност|хомосексуални]] односи декриминализовани [[1961]], ови односи у време Стоунволске револуције били су [[кривично дело]] у свим савезним државама. Одрасла особа осуђена због сексуалног односа са особом истог пола могла је бити осуђена на новчану казну или казну затвора од 5, 10 или 20 година, а у неким савезним државама и казну доживотног затвора. Године [[1971]], 20 савезних држава имало је законе који су допуштали затварање хомосексуалаца само на основу њихове сексуалне опредељености. У [[Пенсилванија|Пенсилванији]] и [[Калифорнија|Калифорнији]] хомосексуалци су могли бити доживотно затворени у установе за ментално здравље, а у седам савезних држава могли су бити [[кастрација|кастрирани]].(Carter, pp. 15) Психијатри су, настојећи да „излече“ хомосексуалце, користили кастрацију, [[хипноза|хипнозу]], терапију електрошоковима и [[Лоботомија|лоботомију]].(Adam, pp. 60, Katz, pp. 181–197)}}<ref name="carter15">{{harvnb|Carter|2004|pp=15}}</ref> Ране хомофилне групе покушавале су да докажу да се геј особе могу асимиловати у друштво, те су настојале да своје активности изводе ненасилним средствима. Међутим, [[1960е|шездесете]] године [[20. век]]а су биле, у погледу друштвеног активизма, веома бурне, због појачане делатности многих [[друштвени покрети|друштвених покрета]], укључујући [[Афроамерички покрет за грађанска права]], [[Контракултура|контракултуру]] тог времена, и антиратне демонстрације. Ови фактори, у комбинацији са [[Либерализам|либералним]] окружењем Гринич вилиџа, допринели су избијању побуне. У то време је веома мали број угоститељских објеката давао отворен приступ геј особама. То су најчешће били барови, али власници тих барова углавном нису били геј особе. Стоунвол ин је тада био у власништву [[Мафија|мафије]], и био је популаран у најсиромашнијем и најмаргинализованијем слоју геј заједнице, као што су: [[Трансродност|трансродне]] особе и [[драг квин|краљице]], феминизирани млади мушкарци, мушкарци који су се бавили проституцијом и млади бескућници.<ref name="duberman183">{{harvnb|Duberman||pp=183}}</ref>{{sfn|Carter|2004|pp=79-83}} Полицијске рације у геј баровима су тада биле рутинска појава, али су полицајци те ноћи изгубили контролу над ситуацијом у Стоунвол ину, и испровоцирали су групу људи која је била спремна на побуну. Тензије између њујоршке полиције и геј становника Гринич вилиџа ескалирале су у нове протесте који су почели наредне вечери и трајали су неколико дана. За неколико недеља, становници Гринич вилиџа су се организовали у активистичке групе како би концентрисали напоре на успостављање места на којима ће геј мушкарци и лезбијке моћи отворено испољавати [[Сексуална оријентација|сексуалну оријентацију]] без страха од хапшења. После Стоунволске револуције, ЛГБТ+ особе у Њујорку суочиле су се са родним, класним и генерацијским препрекама у својим напорима да створе јединствену заједницу. У року од шест месеци у Њујорку су формиране две геј активистичке организације, а покренута су и три [[Новине|листа]] са циљем да промовишу права геј мушкараца и лезбијки. У року од неколико година организације за геј права основане су широм САД и света. Дана 28. јуна [[1970]]. године одржане су прве [[Поворка поноса|параде поноса]] у [[Лос Анђелес]]у, [[Чикаго|Чикагу]] и Њујорку поводом годишњице немира. Слични маршеви организовани су и у другим градовима. Данас се параде поноса одржавају широм света, обично крајем [[јун]]а, у знак сећања на Стоунволску револуцију.<ref name="pride">"Pride Marches and Parades", Encyclopedia of Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender History in America, Marc Stein, ed. (2004), Charles Scribner's Sons</ref> == Историјске околности == Због великих друштвених промена које је проузроковао [[Други светски рат]], многи људи у Сједињеним Америчким Државама осетили су, по речима историчара Барија Адама, ватрену жељу да „врате предратни друштвени ред и зауставе снаге промене“.{{sfn|Adam||pp=56}} Стављање акцента на борбу против [[комунизам|комунизма]], подстакло је сенатора [[Џозеф Макарти|Џозефа Макартија]] да организује саслушања у потрази за комунистима у америчкој влади, [[оружане снаге САД|америчкој војсци]], као и другим органима и институцијама које финансира влада, што је довело до националне параноје. [[Анархизам|Анархисти]], комунисти и други на чије се понашање или ставове гледало као на неамеричке и субверзивне сматрани су безбедносним ризиком. Хомосексуалци су били укључени у ову листу коју је направио амерички [[Стејт департмент]] [[1950]]. године, уз образложење да су подложни [[уцена]]ма. Државни подсекретар [[Џејмс Веб]] у једном свом извештају је написао: „Генерално се верује да онима који се упуштају у отворене акте [[Перверзија|перверзије]] недостаје емоционална стабилност нормалне особе“.{{sfn|Edsall||pp=277}} Између [[1947]]. и 1950, одбијено је 1.700 савезних пријава за посао, 4.380 људи је отпуштено из војске, а 420 је добило отказе у влади због сумње да су хомосексуалци.{{sfn|Adam||pp=58}} Током педесетих и шездесетих година 20. века, [[Федерални истражни биро]] (ФБИ) и полиција правили су спискове познатих хомосексуалаца, њихових омиљених локала и пријатеља, а [[Пошта САД]] је водила евиденцију о адресама где је послат материјал који се односи на хомосексуалност.{{sfn|Edsall||pp=278}} Савезне државе и локалне владе су чиниле исто: барови у којима су се окупљали хомосексуалци су затварани, а њихови клијенти су били хапшени, а њихове слике би биле објављиване у новинама. Градови су спроводили „чистке“ како би уклонили хомосексуалце из насеља, паркова, барова и плажа. Забрањено је било ношење одеће супротног пола, а [[универзитет]]и су отпуштали предаваче за које се сумњало да су хомосексуалци.{{sfn|Adam||pp=59}} На хиљаде геј мушкараца и жена било је јавно понижавано, физички малтретирано, отпуштано са посла и затварано у затворе или институције за менталне болеснике. Многи су живели двоструки живот, држећи у тајности своју сексуалност. Године [[1952]], [[Америчко удружење психијатара]] уврстило је хомосексуалност у ''Дијагностички и статистички приручник'' ({{jez-енг| Diagnostic and Statistical Manual (DSM)}}), као социопатолошки поремећај личности. Студија о хомосексуалности из [[1962]]. оправдала је укључивање хомосексуалности као поремећаја, закључивши да је то ''„патолошки скривени страх од супротног пола који је изазван трауматским односом између родитеља и детета“''. Овај став је био веома утицајан у [[Медицина|медицинској]] струци.{{sfn|Edsall||pp=247}} Међутим, [[1956]]. године [[Евелин Хукер]] спровела је истраживање у којем је упоредила срећу и друштвену прилагођеност мушкараца хомосексуалаца с једне, и хетеросексуалаца с друге стране, и није пронашла никакве разлике.{{sfn|Edsall||pp=310}} Њено истраживање запањило је медицинску заједницу, а она се претворила у хероја за многе геј мушкарце и лезбејке,{{sfn|Marcus||pp=58-59}} међутим, хомосексуалност је остала у Дијагностичком и статистичком приручнику све до [[1973]]. године. === Хомофилни активизам и инцидент у Комптоновој кафетерији === Као одговор на овакво стање формиране су независно једна од друге, две организације, како би се бориле за права хомосексуалаца и обезбедиле друштвене услове у којима би се геј мушкарци и лезбијке могли дружити без страха од хапшења. Хомосексуалци из области [[Лос Анђелес]]а формирали су [[1950]]. године у кући комунистичког активисте [[Хари Хеј|Харија Хеја]] организацију [[Друштво маташин]] ({{jez-енг|Mattachine Society}}).{{sfn|Marcus||pp=24-25}} Њихови циљеви су били да уједине хомосексуалце и да их образују, да обезбеде руководство, и помогну „сексуално девијантним особама“ са правним проблемима.{{sfn|Adam||pp=62-63}} Наишавши на огроман отпор због свог радикалног приступа, Маташин је [[1953]]. своје циљеве преоријентисао са радикалне борбе на [[Асимилација|асимилацију]] и углед. Закључили су да ће лакше променити ставове друштва о хомосексуалности ако докажу да су геј мушкарци и лезбијке нормални људи, и да се не разликују од [[Хетеросексуалност|хетеросексуалаца]].{{sfn|Adam||pp=63-64}}{{sfn|Marcus||pp=42-43}} Убрзо након тога, неколико жена у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] које су се састајале у својим дневним собама, основале су удружење [[Ћерке Билитис]] ({{jez-енг|Daughters of Bilitis (DOB)}}).{{sfn|Marcus||pp=21}} Иако је првобитан циљ ових жена био да обезбеде неко сигурно место где би могле да плешу, ово удружење је расло и развило сличне циљеве као и Маташин, апелујући на своје чланове да се асимилују у ширу друштвену заједницу.{{sfn|Gallo||pp=11}} Једна од првих правних борби против владине репресије почела је 1953. Организација под називом ''-{ONE, Inc}-'' почела је објављивати часопис под називом ''-{ONE}-''. Пошта Сједињених Америчких Држава одбила је да дистрибуира [[август]]овско издање часописа које је за тему имало живот хомосексуалаца у хетеросексуалним браковима, под изговором да се ради о опсценом материјалу, упркос томе што су паковања у којима се налазио часопис била покривена смеђим папиром. Случај је на крају дошао до [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава|Врховног суда]] који је [[1958]]. пресудио да -{ONE, Inc}- може да шаље часопис путем поште.{{sfn|Marcus||pp=47-48}} Број хомофилних организација (како су се звале геј групе) растао је и ширио се и на [[Источна обала (САД)|Источној обали]]. Постепено, припадници ових организација су постали одважнији. [[Френк Камени|Франк Камени]] је основао Маташин у [[Вашингтон]]у. Камени је отпуштен из ''Службе за мапе'' Војске САД због тога што је био хомосексуалац, те је безуспешно тужио војску траживши да буде враћен на посао. Камени је написао да се хомосексуалци не разликују од хетеросексуалаца, често усмеравајући своје напоре према стручњацима за ментално здравље, од којих су неки учествовали на састанцима Маташина и ДОБ-а говорећи члановима да су ненормални.{{sfn|Marcus||pp=80-88}} Камени је [[1965]], инспирисан покретом за грађанска права,{{sfn|Adam||pp=71}} организовао скуп код [[Бела кућа|Беле куће]] и других владиних зграда у знак протеста због [[дискриминација|дискриминације]] у запошљавању. Овај скуп шокирао је многе геј људе и узнемирио руководства Маташина и ДОБ-а.{{sfn|Marcus||pp=105-108}}У исто време, демонстрације покрета за грађанска права и протести против [[Вијетнамски рат|рата у Вијетнаму]] постајали су све чешћи и масовнији, те је долазило до честих сукоба са полицијом.{{sfn|Adam||pp=72-73}} Потпуно маргинализоване, чак и унутар малих геј заједница, биле су особе које су излазиле из оквира традиционалне родне улоге. То су били ''феминизирани'' мушкарци и ''мушкобањасте'' жене, као и мушкарци и жене који су стално или повремено живели и облачили се као особе супротног пола. Наука их је класификовала као [[трансвестизам|трансвестите]], и они су били највидљивији представници сексуалних мањина. Они су кварили пажљиво изграђену слику коју су стварали Маташин и ДОБ а која је слала поруку друштву да се хомосексуалци не разликују ни по чему од хетеросексуалаца.<ref name="stryker">Stryker, Susan (Winter, 2008). "Transgender History, Homonormativity, and Disciplinarity", ''Radical History Review'', pp. 145–157</ref> Маташин и ДОБ су сматрали да су проблеми ових особа и њихова борба нешто што је слично борби хомофилних организација, али да ипак није исто. Геј и трансродне особе организовале су мање побуне у Лос Анђелесу [[1959]], као одговор на полицијска малтретирања.<ref>Faderman и Timmons, pp. 1–2</ref> У августу [[1966]], трансвестити, драг квинсице и проститутке седели су у ''Комптоновој кафетерији'' у Сан Франциску. Менаџмент кафетерије позвао је полицију која је дошла и покушала да ухапси мушкарце који су били обучени као жене. Уследили су нереди у којима је поразбијан инвентар кафетерије и оштећено једно полицијско возило, а неколико дана касније прозори на кафетерији су поново разбијени након што су били постављени нови.<ref name="boyd">Boyd, Nan Alamilla (2004). "San Francisco" у ''Encyclopedia of Lesbian, Gay, Bisexual and Transgendered History in America'', Ed. Marc Stein. Vol. 3. Charles Scribner's Sons. pp. 71–78</ref> Професорка [[Сузан Страјкер]] сврстава нереде у Комптоновој кафетерији у догађаје проузроковане „дискриминацијом трансродних особа а не дискриминацијом на основу сексуалне оријентације“ и повезује побуну са питањима рода, [[Раса|расе]] и класе чији су значај хомофилне организације настојале да умање.<ref name="stryker"/> Овај инцидент означио је почетак активизма трансродних особа у Сан Франциску.<ref name="boyd"/> === Гринич вилиџ === [[Датотека:Washington square park.jpg|мини|десно|''Вашингтон сквер парк'' у Гринич вилиџу]] Велики број хомосексуалаца доселио се после [[Први светски рат|Првог светског рата]] у њујоркшке четврти [[Гринич вилиџ]] и [[Харлем (Њујорк)|Харлем]], када су многи мушкарци и жене који су служили у војсци искористили прилику да се населе у већим градовима. У [[енклава]]ма где су живели геј мушкарци и лезбијке у следеће две деценије развијена је посебна [[поткултура]].{{sfn|Edsall||pp=253-254}} Забране су на неки начин ишле на руку геј локалима, јер је конзумирање алкохола гурнуто у подземље, заједно са другим понашањима која су се сматрала неморалним. Град Њујорк донео је законе против хомосексуалности у јавном и приватном сектору, али пошто је алкохол био веома тражен, импровизовани барови и локали где се точило пиће толико су се намножили да власти нису биле у могућности да у свима врше инспекције.{{sfn|Edsall||pp=255-256}} Друштвена репресија између [[1950]]. и [[1960]]. године довела је до културне револуције у Гринич Вилиџу. Генерација младих књижевника, који су касније названи [[Бит генерација|бит генерацијом]], писали су о [[Анархизам|анархији]], [[дрога]]ма и [[Хедонизам|хедонистичким]] задовољствима. Међу њима су били и [[Ален Гинсберг]] и [[Вилијам С. Бароуз]], обојица становници Гринич вилиџа, који су писали и о хомосексуалности. Њихово писање привукло је симпатије либерално оријентисаних људи, као и хомосексуалаца који су били жељни заједнице.{{sfn|Adam||pp=68-69}} Почетком седме деценије XX века спровођена је организована кампања да се Њујорк ослободи од геј барова по налогу градоначелника [[Роберт Ф. Вагнер|Роберта Ф. Вагнера]], који је био забринут за имиџ града у јеку припрема за ''Светску изложбу 1964''. Град је одузео дозволе за точење пића овим баровима, а прерушени полицајци радили су на томе да приведу што више хомосексуалаца.{{sfn|Carter|2004|pp=29-37}} Замка се обично састојала у томе да полицајац на тајном задатку пронађе мушкарца у бару или парку, уђе с њим у разговор, а ако разговор води ка могућности да би могли „отићи“ заједно, мушкарац би био ухапшен. Једна прича објављена у ''Њујорк посту'' описује хапшење у свлачионици теретане, када се полицајац ухватио за препоне и почео да стење, човек који се затекао ту питао га је да ли је све у реду, због чега је убрзо био ухапшен.{{sfn|Carter|2004|pp=46}} Мали број [[адвокат]]а је прихватао да брани ухапшене у овим случајевима, а неки од адвоката су давали сву своју зараду полицајцима који су извршили хапшење.{{sfn|Duberman||pp=116-117}} Маташин је успео да код новоизабраног градоначелника [[Џон Линдзи|Џона Линдзија]] издејствује прекидање полицијске кампање хапшења хомосексуалаца у Њујорку. Међутим, много више проблема имали су са ''Управом за алкохол савезне државе [[Њујорк (држава)|Њујорк]]''. Иако ниједан закон није забрањивао точење пића хомосексуалцима, судови су дозволили ''Управи за алкохол'' дискрецију у одобравању и одузимању лиценци за точење локалима који би могли постати „неуредни“.{{sfn|Carter|2004|pp=48}} Упркос томе што су у Гринич вилиџу живели у великом броју, постојало је само неколико места, осим барова, где су се геј мушкарци и лезбијке могли отворено окупљати без малтретирања и страха од хапшења. Године [[1966]], Маташин је у Њујорку одржао ''„сип ин“'' у бару ''„-{Julius}-“'' у Гринич Вилиџу, који су углавном посећивали геј мушкарци, да илуструје дискриминацију са којом се суочавају хомосексуалци.<ref>Jackson, Sharyn (17. јун 2008). [http://www.villagevoice.com/2008-06-17/news/before-stonewall/ "Before Stonewall: Remembering that, before the riots, there was a Sip-In"]. ''The Village Voice'' {{en}}</ref> Ниједан од барова у којима су се окупљали није био у власништву геј особа. Скоро сви су били у власништву и под контролом мафије, који су се лоше односили према редовним посетиоцима, разводњавали алкохолна пића, и продавали их по ценама много већим од уобичајних. Такође су плаћали појединцима у полицији како би спречили честе рације.<ref name="duberman181">{{harvnb|Duberman||pp=181}}</ref> === Стоунвол ин === {{посебан чланак|Стоунвол ин}} [[Датотека:Stonewall Inn in Greenwich Village map.png|мини|240п|Положај Стоунвол ина у односу на остатак Гринич вилиџа]] Стоунвол ин, који се налази у Улици Кристофер на броју 51 и 53, заједно са неколико других објеката, тада је био у власништву породице Ђеновезе.<ref name="duberman183" /> Године [[1966]], три члана мафије уложила су 3.500 [[Амерички долар|долара]] како би преуредили Стоунвол ин у геј бар, након што је раније био [[ресторан]] и ноћни клуб за хетеросексуалце. Једном недељно долазио је полицајац и узимао коверту новца као [[Поткупљивање|мито]], јер Стоунвол ин није имао дозволу за точење алкохола.{{sfn|Duberman||pp=185}}{{sfn|Carter|2004|pp=68}} У бару није било текуће [[Вода|воде]], искориштене чаше су провлачене кроз велику посуду са водом и одмах поново коришћене.<ref name="duberman181"/> Није било пожарног излаза, а [[нужник|нужници]] су непрестано били заузети.{{sfn|Carter|2004|pp=80}} Иако бар није коришћен за [[проституција|проституцију]], продаја дроге и друга илегална трговина су биле честа појава. То је био једини бар за геј мушкарце у Њујорку где је био дозвољен [[плес]].{{sfn|Duberman||pp=182}} Плес је био његова главна атракција од поновног отварања као геј клуба.{{sfn|Carter|2004|pp=71}} Посетиоце Стоунвол ина је дочекивао портир који би их прво осмотрио кроз шпијунку на вратима. Конзумирање алкохола није било дозвољено за особе млађе од 18 година, а да би се избегло да се у клуб инфилтрирају прерушени полицајци (који су називани именима ''-{Lily Law}-'', ''-{Alice Blue Gown}-'' или ''-{Betty Badge}-'' <ref name="duberman187">{{harvnb|Duberman||pp=187}}</ref>), посетиоци су морали бити познати портиру, или „изгледати геј“. Улазница је током [[викенд]]а коштала 3 долара, за шта је купац добијао две карте које су се могле заменити за два пића. Посетиоци су такође морали да упишу своја имена у књигу што је требало да послужи као доказ да је бар „приватни клуб“, али су ретко уписивали своја права имена. У бару су постојале две просторије за плес. Њихови зидови су били црни, те је унутра било веома мрачно са пулсирајућим и црним светлима. Уколико би полиција била примећена, укључивана су бела светла што је био сигнал да сви треба да престану са игром и додиривањем.<ref name="duberman187"/> Стоунвол ин је био један од два бара где су могли ући феминизирани нашминкани мушкарци (додуше, у мушкој одећи),<ref name="duberman189">{{harvnb|Duberman||pp=189}}</ref> док је само неколицини трансвестита потпуно обучених у [[драг квин]]сице био дозвољен улаз од стране обезбеђења. Процењује се да је 98% посетилаца било мушког пола, а понекад је и неколико лезбијки долазило у бар. Млађи мушкарци, бескућници, који су спавали у оближњем парку Кристофер, често би покушавали да уђу унутра како би им посетиоци купили пиће.{{sfn|Duberman||pp=188}} Старост посетилаца се кретала у распону од старијих [[тинејџер]]а до особа у раним тридесетим, а [[Раса|расна]] структура је такође била измешана. Готово једнак проценат посетилаца чинили су белци, афроамериканци и хиспаноамериканци.<ref name="duberman189"/>{{sfn|Deitcher||pp=70}} Због овакве мешавине посетилаца, локације, као и чињенице да је био дозвољен плес, Стоунвол ин је многима био познат као најбољи ''„геј бар у граду“''.{{sfn|Carter|2004|pp=74}} Полицијске рације у геј баровима су биле честе, и у просеку су се дешавале једном месечно у сваком бару. Многи барови су чували додатне залихе пића у тајном простору иза бара, или у [[аутомобил]]у пар блокова даље, да би се омогућио наставак пословања што пре уколико би алкохол био одузет.<ref name="duberman183"/> Власници и [[руковођење|менаџмент]] барова су обично унапред знали за рације јер су имали доушнике у полицији, а рације су се догађале рано увече тако да је бар могао наставити са радом након што полиција оде.<ref name="duberman192-193">{{harvnb|Duberman||pp=192-193}}</ref> Током уобичајне рације палила су се светла, а посетиоци су били постројени у ред те су им провераване [[лична карта|личне карте]]. Они који нису имали личну карту или који су били обучени у одећу супротног пола су хапшени, а другима је дозвољавано да оду. Жене су морале да носе три комада женске одеће, а уколико се утврди да их не носе биле су ухапшене. Запослени и менаџмент барова су током рације обично били ухапшени.<ref name="duberman192-193"/> Период непосредно пре [[28. јун]]а 1969. обележен је честим рацијама у локалним баровима, укључујући и рацију у Стоунвол ину у уторак пре нереда.{{sfn|Carter|2004|pp=124-125}}, као и затварањем 4 клуба у Гринич вилиџу.<ref name="teal4">{{harvnb|Teal||pp=4}}</ref><ref name="nyt62969">"4 Policemen Hurt in 'Village' Raid: Melee Near Sheridan Square Follows Action at Bar", ''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'', 29. јун 1969. pp. 33</ref> == Нереди == === Полицијска рација === [[Датотека:Layout of the Stonewall Inn 1969.PNG|мини|300п|Унутрашњи распоред просторија у Стоунвол ину, 1969.<ref>Carter, photo spread, pp. 1.</ref>]] У суботу, 28. јуна 1969. у 1:20 ујутру, четири полицајца у цивилу у тамним оделима, две патроле полицајаца у униформи, детектив Чарлс Смит и заменик инспектора Симор Пин дошли су до двоструких врата Стоунвол ина и гласно објавили: ''„Полиција! Преузимамо место!“''<ref>{{cite news|url=https://www.thedailybeast.com/the-stonewall-riots-what-really-happened-what-didnt-and-what-became-myth |title=The Stonewall Riots: What Really Happened, What Didn't and What Became Myth |newspaper=[[The Daily Beast]] |first=Gideon|last=Grudo |date=June 15, 2019}}; {{cite web |url=https://www.nyhistory.org/press/releases/new-york-historical-society-commemorates-50th-anniversary-stonewall-uprising-special|title=New-York Historical Society commemorates 50th anniversary of Stonewall Uprising with special exhibitions and programs |work=[[New-York Historical Society]]|date=April 23, 2019}}; {{cite web|url=https://www.nycgovparks.org/events/2019/06/26/movies-under-the-stars-stonewall-uprising |title=Movies Under the Stars: Stonewall Uprising |work=[[New York City Department of Parks and Recreation]] |date=June 26, 2019|access-date=July 5, 2019 |archive-date=August 7, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200807135756/https://www.nycgovparks.org/events/2019/06/26/movies-under-the-stars-stonewall-uprising |url-status=dead}}</ref><ref name="Carter, pp. 137">{{harvnb|Carter|2004|pp=137}}</ref>{{напомена|Запослени у Стоунволу не сећају се да су били упозорени на рацију која се десила те ноћи, као што је обично био случај. Према Даберману (pp. 194) било је гласина да би се рација могла догодити, међутим с обзиром да су се рације обично дешавале много раније током дана, управа Стоунвола је претпоставила да је дојава нетачна. Дан након рације, један од власника бара жалио се да дојава никада није дошла, а да је акција наређена од стране ''Бироа за алкохол, дуван и ватрено оружје'' због тога што није било маркица на боцама пића, што је могло указивати да је алкохол прошверцован. Дејвид Картер, с друге стране, пише (pp. 96-103) да су мафијаши који су држали Стоунвол уцењивали богатије госте, посебно оне који су радили на [[Вол стрит|Вол Стриту]]. На овај начин зарађивали су више новца него од продаје пића у бару. Картер на крају закључује да када полиција није била у стању да обезбеди свој удео у новцу од уцена и малверзација у трговини обвезницама (извршених уценом геј гостију запослених на Вол Стриту), одлучила је да затвори Стоунвол ин трајно.}} Две прерушене полицајке и два полицајца у цивилу ушли су у бар раније те вечери да прикупе доказе, док је екипа ''Одреда за јавни морал'' чекала испред на сигнал. Екипа која је била унутра позвала је појачање користећи телефон који је постојао у бару. Музика је била одмах искључена, а укључена су главна светла. У бару је те ноћи било око 200 особа. Посетиоци који никада нису присуствовали полицијској рацији су били збуњени, док су они који су знали шта се дешава почели да јуре према вратима и прозорима тоалета. Полиција је блокирала врата, те су збуњеност и паника почели убрзано да се шире. Мајкл Фејдер се сећа: ''„Ствари су се десиле тако брзо да смо једноставно ухваћени не знајући. Одједном је ту била полиција и речено нам је да станемо у линију, да извадимо личне карте и да будемо спремни да нас изведу из бара.“''<ref name="Carter, pp. 137"/> Рација није ишла како је планирано. Стандардна процедура је била да се посетиоци поставе у ред, да им се провере идентификациони документи, и да жена полицајац одведе оне који носе женску одећу у тоалет како би проверила њихов пол, након чега би сваки мушкарац који је носио женску одећу био ухапшен. Међутим, они који су били обучени као жене те ноћи су одбили да иду са полицајком. Мушкарци у реду почели су одбијати да изваде идентификационе документе. Полиција је одлучила да све присутне одведе у полицијску станицу, те су одвојили трансвестите у просторију у задњем делу бара. Марија Ритер, коју су у породици знали као Стива, сећа се: ''„Мој највећи страх је био да ћу бити ухапшена. Мој други највећи страх је био да ће слика мене у хаљини моје мајке бити објављена у новинама или на телевизији.“''<ref name="carter142">{{harvnb|Carter|2004|pp=142}}</ref> И посетиоци и полиција се сећају да се осећај нелагодности ширио веома брзо, подстицан од стране полицајаца који су почели да вређају неке од лезбијки.{{sfn|Carter|2004|pp=141}} {{Кутијица за цитат|наслов= |цитат=''„Сви су били узнемирени, љути, и узбуђени. Нико није имао слоган, нико није имао чак ни став, али се нешто кувало.“'' |извор=[[Едмунд Вајт]], сведок догађаја код Стоунвола<ref name="autogenerated1">{{harvnb|Carter|2004|pp=148}}</ref> |положај=right |ширина=30% |border=|fontsize=75% |боја позадине=#ACE1AF |style= |title_bg= |title_fnt= |tstyle= |qalign=|qstyle= |quoted= |salign= |sstyle=}} Требало је да полицајци пренесу алкохол из бара у полицијске „марице“. Било је заплењено 28 кутија [[пиво|пива]] и 19 флаша жестоког пића, али возила нису стигла, тако да су посетиоци бара морали да чекају у реду око 15 минута.<ref name="carter142"/> Они који нису били ухапшени пуштени су да изађу на предња врата, али се нису разишли брзо као обично. Уместо тога, заустављали су се испред па је гомила која је посматрала шта се дешава почела да расте. У року од неколико минута, између 100 и 150 особа се окупило испред, од којих су неки дошли након што су пуштени из унутрашњости Стоунвола, а неки након што су приметили полицијске аутомобиле и окупљену масу. Иако је полиција ударала и гурала неке од гостију из бара, неки од њих су по изласку почели да им салутирају, исмевајући их на одушевљење масе која је била окупљена испред.{{sfn|Teal||pp=2}} Када је стигло прво полицијско возило за превоз ухапшених, инспектор Пин се присећа да се број људи окупљених испред бара, од којих су највећи број били хомосексуалци, удесетостручио у односу на број посетилаца бара и да је међу свима завладала тишина.{{sfn|Carter|2004|pp=147}} Због забуне у радио везама каснио је долазак другог возила. Полиција је спровела припаднике мафије у прво возило на одушевљење посматрача. Затим су у возило стављени запослени у бару. Један посматрач је узвикнуо: „Геј снага!“, а неко је почео певати [[We Shall Overcome]], на шта је публика одушевљено реаговала, међутим забава и добро расположење су били помешани са „растућим и интензивним непријатељством“.{{sfn|Carter|2004|pp=147-148}} Један полицајац је гурнуо трансвеститу која му је одговорила ударивши га својом торбом у главу, а маса је почела да навија. Аутор [[Едмунд Вајт]], који је у то време пролазио поред Стоунвол ина, овако описује тадашња дешавања: ''„Сви су били узнемирени, љути, и узбуђени. Нико није имао слоган, нико није имао чак ни став, али се нешто кувало.“''<ref name="autogenerated1" /> Гаћице, а затим и пивске флаше су бацане на полицијско возило након што се проширила гласина да су појединци још затворени у бару и да их туку. Туча је избила када је полиција покушала да отпрати једну жену са лисицама у полицијско возило. Она је у више наврата бежала и борила се са четворицом полицајаца, псујући их и вичући, што је трајало неких десетак минута. Један полицајац ју је ударио пендреком у главу, јер се, према изјави једног сведока, жалила да су јој лисице превише уске.{{sfn|Duberman||pp=196}} Посматрачи се присећају да је жена, чији је идентитет остао непознат,{{напомена|Изјаве сведока догађаја, укључујући писма и новинске извештаје, о жени која се борила са полицијом су контрадикторни. Неки сведоци су говорили о једној жени која се борила са полицајцима што је разбеснило масу, док су се други сећали неколико лезбијки које су се почеле опирати још унутар бара, од којих је најмање једна крварила након што је изведена напоље (Carter, pp. 152–153). Крег Родвел (Duberman, pp. 197) тврди да хапшење жене није примарни догађај који је подстакао насиље, већ само један од неколико истовремених догађаја.}} подстакла масу да се бори када их је погледала и довикнула: ''„Зашто не учините нешто?“'' Полицајац ју је ухватио и угурао у возило.{{sfn|Carter|2004|pp=152}} У том тренутку је ситуација ескалирала у отворени сукоб.{{sfn|Carter|2004|pp=151}} === „Последња кап“ === Полиција је покушала да обузда гомилу те је оборила неколико људи, што је још више разгневило појединце. Неки од ухапшених са лисицама на рукама, који су се налазили поред полицијског возила су побегли, након што их је полиција оставила без надзора (према неким сведоцима, намерно).{{напомена|Сведок Морти Манфорд је изјавио: ''„По мени, нема никакве сумње да су ти људи намерно остављени нечувани. Претпостављам да је постојала некаква веза између менаџмента бара и локалне полиције, тако да они заиста нису хтели да ухапсе те људе. Али морало је бар да изгледа као да су радили свој посао.“'' (Marcus, pp. 128)}}{{sfn|Carter|2004|pp=154}} Гомила је затим покушала да преврне полицијско возило, након чега је она заједно са још два патролна аутомобила, са неколико пробушених гума напустила место дешавања, а инспектор Пин је апеловао да се возила врате што пре. Сукоби су привукли још више људи који су приметили шта се дешава. Неко у маси је повикао да је полиција упала у бар јер им није исплаћен „њихов део“, на шта је неко други повикао „Хајде да их исплатимо!",{{sfn|Carter|2004|pp=156}} након чега су метални новчићи полетели према полицајцима. Полицајци су, увидевши да су бројчано надјачани од стране демонстраната којих је сада било између 500 и 600, зграбили неколико људи како би их искористили као штит док су се повлачили према Стоунвол ину. Међу овим људима је био и фолк певач [[Дејв Ван Ронк]] који је, када је чуо шта се дешава, дошао из бара неколико блокова даље. Иако Ван Ронк није био геј, много пута је био сведок полицијске бруталности док је учествовао у антиратним демонстрацијама: ''„Што се мене тиче, свако ко би се супротставио полицајцима је имао моју подршку, и зато сам остао... Сваки пут када бих се окренуо пандури су искаљивали свој бес на некоме“.''{{sfn|Carter|2004|pp=156}} Десет полицајаца, укључујући и две полицајке, забарикадирали су се унутар Стоунвол Ина, са њима су били Ван Ронк, Хауард Смит (новинар „Вилиџ војса“), и неколико ухапшених са лисицама на рукама које су полицајци повели ради властите безбедности. Многе анализе нереда говоре да они нису били унапред планирани, те да није било очигледног повода за демонстрације и да је оно што се десило је било спонтано.{{напомена|У годинама после немира смрт геј иконе [[Џуди Гарланд]] неколико дана пре, [[22. јун]]а 1969, сматрана је значајним фактором у нередима, али ниједан учесник у суботњим демонстрацијама не сећа се да се уопште говорило о Гарланд. Ниједан штампани извор не наводи Гарланд као разлог за нереде, иако то сугерише саркастични рад једног публицисте (Carter, pp. 260), мада се Силвија Ривера сећа да је била тужна и изненађена одзивом на сахрани Гарландове у петак, [[27. јун]]а, те да није била расположена за излазак, али се касније предомислила. (Duberman, pp. 190-191.) Боб Колер, један од учесника, који је често разговарао са бескућницима овако је коментарисао ове наводе: ''„Када људи говоре о томе да смрт Џуди Гарланд има везе са немирима, то ме увек разљути. Деца са улице суочавају се са смрћу сваког дана. Они ништа нису могли да изгубе. Њих није било брига за Џуди. Говоримо о деци, која су имала четрнаест, петнаест, или шеснаест година. Џуди Гарланд је била средњовечна драга геј мушкарача из средње класе. Увек се узнемирим због тога, јер то тривијализује целу ствар.“'' (Deitcher, pp. 72).}} Мајкл Фејдер, учесник демонстрација, објашњава: {{цитат|Сви смо имали колективни осећај да нам је доста ове врсте срања. То није било ништа опипљиво што је неко рекао неком другом, него као да је све што се накупљало годинама дошло свима у главу те ноћи на том месту, и то нису биле организоване демонстрације... Сви у маси су осетили да више нема повратка. То је било нешто као последња кап. Било је време да се врати оно што нам је одувек одузето... Било је разних људи, и свако је имао свој разлог, али углавном су то били бес, љутња, туга, све заједно, и све је одједном измакло контроли. Полиција је та која је направила већину штете, ми смо само покушавали да се ослободимо и вратимо унутра. Осетили смо да коначно имамо слободу, или слободу да бар покажемо да захтевамо слободу. [...] То је као да први пут устајете и снажно захтевате нешто, и то је оно што је изненадило полицију. Било је нешто у ваздуху, слобода која касни већ дуго времена, и ми смо се борили за њу. Та борба је попримила различите облике, али суштина је била да ми нећемо отићи. И нисмо отишли.|{{sfn|Carter|2004|pp=160}}}} Једина фотографија која је снимљена током прве ноћи немира показује младе бескућнике који су спавали у оближњем парку Кристофер у сукобу са полицијом.{{sfn|Carter|2004|pp=162}} Часопис ''Друштва маташин'' који је изашао месец дана касније понудио је своје објашњење због чега су се немири догодили: ''„Ту су се углавном окупљали људи који нису били добродошли, или који нису могли себи да приуште да излазе на друга места где су се окупљали хомосексуалци... Стоунвол је постао дом за ову децу. Када је дошло до рације, они су се борили за њега... То, и чињеница да нису имали шта да изгубе осим најтолерантнијег и најотворенијег геј места у граду, објашњава зашто.“''{{sfn|Teal||pp=13}} Канте за смеће, флаше, камење и цигле су бацани на зграду, поразбијавши прозоре. Сведоци потврђују да су најмаргинализованије особе унутар геј заједнице биле одговорне за први вал „пројектила“, као и за чупање паркинг-метра којим су покушали да разбију врата Стоунвол ина.{{sfn|Carter|2004|pp=163-165}} [[Силвија Ривера]], која је била потпуно обучена у драг квинсицу и унутар Стоунвола током рације, сећа се:''„Третирали сте нас као говна свих ових година? Уф-уф. Сада је ред на нас... То је био један од најзначајнијих тренутака у мом животу.“''{{sfn|Deitcher||pp=67}} Маса је запалила смеће и почела да га баца кроз поломљене прозоре, а полицајци су зграбили ватрогасно црево. Међутим није било притиска, те је црево било бескорисно, што је још више охрабрило масу.{{напомена|Силвији Ривери су дали [[Молотовљев коктел]] (није било очевидаца који су видели Молотовљев коктел прве ноћи, иако су били постављени бројни пожари), који је препознала само зато што их је видела на вестима: ''„Ја сам рекла нешто као: „Шта бих ја требало да радим са овим?“ А момак који ми је дао коктел је рекао: „Па, ја ћу да га запалити, а ти га баци!“. А ја сам одговорила: „Добро ти то запали, а ја ћу бацити, јер ако експлодира, не желим да експлодира код мене“. Тешко је објаснити, осим да је морало да се догоди једног дана...“''(Deitcher, pp. 67)}} Када су демонстранти поломили прозоре који су били покривени иверицом од стране власника бара како би одвратили полицију и спречили рације, полицајци у бару су извадили [[пиштољ]]е. Врата су се отворила и полицајци су уперили оружје на гомилу, претећи да ће пуцати. Новинар ''Вилиџ војса'' Хауард Смит, који је био у бару са полицијом, узео је француски кључ и ставио га у панталоне не знајући да ли да га употреби против руље или против полиције. Ускоро су стигле нове полицијске снаге и ватрогасна возила. Сукоб је трајао око 45 минута.<ref name="teal3">{{harvnb|Teal||pp=3}}</ref> === Ескалација === Тактичке полицијске снаге ({{jez-eng-lat|Tactical Police Force (TPF)}}) за разбијање демонстрација стигле су да ослободе полицајце који су били заробљени у бару. Једном полицајцу је било повређено око, док је неколико других који су погођени разним предметима такође било повређено. Боб Колер, који је шетао свог пса код Стоунвол ина те ноћи, видео је да -{TPF}- стиже: ''„Учествовао сам у довољно нереда, тако да сам знао да је забава завршена.... Пандури су били потпуно понижени. То се никада раније није десило. Претпостављам да су били љући него што су икада пре били, јер сви други су правили нереде... али од „вила“ се није очекивало да се буне... ниједна група никада раније није приморала пандуре да се повуку, тако да је бес био огроман. Мислим, желели су да „убију.““''{{sfn|Carter|2004|pp=175}} Након што су добили појачање, полицајци су одлучили да приведу све које су могли, да их стрпају у ''марице'' и превезу у затвор, али инспектор Пин се сећа: „''Борбе су избиле са трансвеститима, који нису хтели да уђу у марицу“''. Ово је потврдио још један сведок који је посматрао догађаје с друге стране улице: ''„Оно што сам могао да видим о томе ко се борио је да су то били трансвестити и борили су се жестоко.“''{{sfn|Carter|2004|pp=174}} Снаге -{TPF}--а су формирале [[Хоплитска фаланга|фалангу]] и покушале да рашчисте улицу марширајући полако и потискујући масу. Маса је отворено исмевала полицију. Неки су почели да их поздрављају, да изводе разне плесне покрете, и певају у ритму музике из емисије -{[[The Howdy Doody Show]]}-.{{sfn|Teal||pp=5}} Вилиџ војс је о догађајима писао: ''„Једно време је дошло до стагнације, када су (демонстранти) изводили неке геј будалаштине направивши формацију која је личила на хор и која је стајала наспрам формације полицајаца под пуном опремом. Баш када је формација ушла у пуну плесну рутину, -{TPF}- је поново напредовао и потиснуо масу која је узвикивала „геј снага“ низ улицу Кристофер према Седмој авенији.“''<ref name="teal6">{{harvnb|Teal||pp=6}}</ref> Један од учесника који су били у Стоунволу током рације је подсетио: ''„Полиција нас је јурила, и тада сам схватио да ово није била добра идеја, јер су ме с леђа ударили пендреком.“'' Други учесник је изјавио: ''„Никада нећу избрисати из сећања тај призор. Полицајци са пендрецима и плесна формација на другој страни. То је невероватна ствар. [...] Мислим да сам тада осетио бес. Јер људе су пребијали пендрецима. А због чега? Због плеса.“''{{sfn|Carter|2004|pp=178}} [[Датотека:ChristopherPark3358.jpg|мини|250п|Парк Кристофер, где су се многи учесници нереда окупили како би разговарали о ономе што се десило, данас се у њему налази скулптура састављена од четири беле људске фигуре, уметника Џорџа Сегала.<ref>"[http://www.nycgovparks.org/parks/M012/highlights/10767 Christopher Park: Gay Liberation Monument]", New York City Department of Parks and Recreation {{en}}</ref>]] [[Крег Родвел]], власник ''„Спомен књижаре Оскар Вајлд“'' испричао је да је гледао како полиција јури демонстранте кроз кривудаве улице, да би потом видео демонстранте како излазе из разних ћошкова иза полиције. Маса је заустављала аутомобиле, преврнувши један од њих како би блокирали улицу ''Кристофер''. Џек Николс и Лиг Кларк, у колумни штампаној у магазину ''-{[[Screw]]}-'', написали су да је ''„велика гомила гневних демонстраната јурила (полицију) кроз неколико блокова узвикујући „Ухватите их!““''<ref name="teal6"/> До 4:00 ујутру улице су биле готово празне. Многи људи су седели на степеништу или су се окупили у оближњем парку ''Кристофер'' током јутра, мамурни и у неверици шта се догодило. Многи сведоци се сећају осећаја надреалности и језиве тишине који је долазио из улице Кристофер, иако је и даље било „електрицитета у ваздуху“.{{sfn|Carter|2004|pp=180}} Један је прокоментарисао: ''„Постојала је одређена лепота у ономе што се десило.... Било је очигледно, бар мени, да је много људи било геј, и да је ово била наша улица“.''{{sfn|Carter|2004|pp=181}} Тринаест људи је ухапшено. Неки од учесника су били хоспитализовани,{{напомена|Један учесник демонстрација је изгубио два прста на вратима аутомобила, други је имао поломљено колено. Неки од највише феминизираних момака су жестоко претучени.(Duberman, pp. 201–202)}} а повређена су и четири полицајца. Скоро све у Стоунвол ину је био поломљено. Инспектор Пин је намеравао да затвори и размонтира Стоунвол ин те ноћи. Телефонска говорница, тоалети, [[ogledalo|огледала]], [[џубокс]], машине за цигарете... све је било разбијено, могуће у нередима а могуће и од стране полиције.<ref name="teal3"/>{{sfn|Duberman||pp=202}} === Отворена побуна === Још у току нереда код Стоунвола, Крег Родвел је звао [[Њујорк тајмс]], [[Њујорк пост]] и [[Њујорк дејли њуз]] да их обавести о догађајима. Сва три новинска листа су писала о нередима, а „Њујорк дејли њуз“ их је ставио на насловну страну. Вести о нередима су се брзо прошириле Гринич вилиџом, подстакнуте гласинама да су их организовали [[Студенти за демократско друштво]], [[Црни пантери]], а кружила је и гласина да је нереде организовао „хомосексуални полицајац чији је „цимер“ отишао плесати у Стоунвол против његове воље“<ref name="teal4"/> Током суботе, 28. јуна, људи су целог дана долазили и гледали спаљени Стоунвол ин. На зидовима бара су осванули [[графити]] са порукама „Драг снага“, „Напали су наша права“, „Подршжите геј снагу“, и „легализујте геј барове“, а освануо је и графит у вези са статусом бара - „Отворени смо“.<ref name="teal4" /><ref>"Police Again Rout Village Youths: Outbreak by 400 Follows a Near-Riot Over Raid", ''Њујорк тајмс'', 30. јун 1969. pp. 22</ref> Следеће ноћи су поново избили нереди у улици Кристофер. Међу учесницима постоје различита мишљења о томе која је ноћ била више насилна. Многи који су учествовали у нередима током прве ноћи вратили су се и током друге, а ту су били и „полицијски провокатори“, радознали пролазници па чак и туристи.<ref name="carter184">{{harvnb|Carter|2004|pp=184}}</ref> За многе је било изненађујуће повећано исказивање хомосексуалне привлачности у јавности, један сведок је то описао овако: ''„У односу на стање када смо морали ићи од врата до врата и разговарати са неким кроз шпијунку како бисмо ушли, изненада смо били ван. Били смо на улицама.“''{{sfn|Carter|2004|pp=185}} {{Кутијица за цитат|наслов= |цитат=''Знаш, момци су били тако лепи, изгубили су онај рањени изглед који су сви педери имали у последњих 10 година.'' |извор=Ален Гинсберг<ref name="teal7"/>|положај=right |ширина=30% |border=|fontsize=75% |боја позадине=#ACE1AF |style= |title_bg= |title_fnt= |tstyle= |qalign=|qstyle= |quoted= |salign= |sstyle=}} Хиљаде људи опет се окупило испред Стоунвола, који је поново отворен, загушујући улицу Кристофер док се гомила није „прелила“ и у суседне блокове. Маса је окружила аутобусе и аутомобиле, малтретирајући путнике, док нису или признали да су геј или сугерисали да подржавају демонстрације.{{sfn|Carter|2004|pp=186}} Силвија Ривера је видела свог пријатеља како скаче на оближњи аутомобил који је покушавао да се пробије кроз масу. Појединци из масе су тресли аутомобиле гурајући их напред и назад и застрашујући путнике. Још једна Риверина пријатељица, [[Марша П. Џонсон]], попела се на стуб за уличну расвету и бацила тешку торбу на хаубу полицијског аутомобила, разбивши ветробран.<ref name="duberman204-205"/> Као и претходне вечери, запаљени су контејнери у целој области где су се нереди одвијали. Било је присутно више од 100 полицајаца, а у 2 сата после поноћи поново су стигле јединице -{TPF}--а. Када је полиција привела поједине демонстранте, које је већина сведока описала изразима ''„-{sissies}-“'' и ''„-{swishes}-“'', гомила је кренула да их ослободи.{{sfn|Carter|2004|pp=191}} Уличне борбе поново су трајале до 4 сата ујутру.<ref name="duberman204-205">{{harvnb|Duberman||pp=204-205}}</ref> Песник Бит генерације Ален Гинсберг био је дугогодишњи становник Гринич вилиџа односно улице Кристофер. Након што је сазнао за нереде који су се догодили претходне вечери, рекао је: ''„Геј снага! Није ли то сјајно!... Било је и време да урадимо нешто да се потврдимо!“'', Након тога је посетио Стоунвол ин по први пут. Када се враћао кући, рекао је Лучијану Траскоту: ''„Знаш, момци су били тако лепи, изгубили су онај рањени изглед који су сви педери имали у последњих 10 година.“''<ref name="teal7">{{harvnb|Teal||pp=7}}</ref> === „Неподношљиво стање“ === Сукоби и протести у Гринич вилиџу су били спорадични у понедељак и уторак, делом и због кише. Полиција и становници су имали неколико препирки, јер су обе групе презирале једна другу. Крег Родвел и његов партнер Фред Сарџент одштампали су и поделили 5.000 [[летак]]а после прве ноћи немира, у једном од њих је писало: ''„Истерајте мафију и полицију из геј барова“''. Леци су позивали геј мушкарце да успоставе своје барове, те да бојкотују Стоунвол и друге барове у власништву мафије, као и да се изврши јавни притисак на канцеларију градоначелника да истражи ''„неподношљиво стање.“''{{sfn|Duberman||pp=205}}{{sfn|Teal||pp=8-9}} Нису сви у геј заједници сматрали побуну позитивним догађајем. За многе старије хомосексуалце и чланове „Друштва маташин“ који су током [[1960e|1960-их]] радили на томе да прикажу да се хомосексуалци не разликују од хетеросексуалаца, употреба насиља и приказивање „феминизираног“ понашања је било понижење. Ренди Викер, који је учествовао у првим протестима за геј права испред Беле куће, рекао је да је оно што се дешавало у Стоунволу било супротно свему што је желео да људи мисле о хомосексуалцима.{{sfn|Duberman||pp=207}} Други су сматрали да је затварање Стоунвол ина позитивна ствар за Вилиџ.<ref>Duberman, стрp. 206</ref> У среду је у ''Вилиџ војсу'' изашла репортажа о нередима коју су написали Хауард Смит и Лушан Траскот а која је садржавала неласкаве описе догађаја и учесника који су, између осталог, описани и као „снаге педерства“.<ref name="Truscott">{{cite news|url=http://news.google.com/newspapers?id=uuwjAAAAIBAJ&sjid=K4wDAAAAIBAJ&pg=6710,4693&dq=stonewall+inn&hl=en|title=Gay Power Comes to Sheridan Square|last=Truscott|first=Lucian|date=03. 07. 1969.|work=Вилиџ војс|pages=1|accessdate=20. 06. 2010.}}</ref>{{напомена|Картер (pp. 201) приписује бес на ''Вилиџ Војс'' његовом извештавању у коме је стављен фокус на ''феминизирано'' понашање учесника, уз искључење било које врсте храбрости. Аутор Едмунд Вајт тврди да су Смит и Траскот покушавали да афирмишу своју хетеросексуалност тако што су за догађаје и људе користили погрдне термине.}} Маса се поново окупила у улици Кристофер и кренула према канцеларијама ''Вилиџ војса'' претећи да ће да их запали. У маси која је бројала између 500 и 1.000 учесника било је и припадника других група које су имале „неуспешне“ сукобе са полицијом у прошлости, и који су били радознали да сазнају како је полиција била поражена претходних ноћи. Дошло је до нових уличних борби, у којима је повређено неколико полицајаца и демонстраната, опљачкано неколико радњи, а ухапшено је 5 особа.{{sfn|Duberman||pp=208-209}}{{sfn|Carter|2004|pp=203-205}} Инциденти у среду су трајали око сат времена, а један сведок их је описао на следећи начин: ''„Прочуло се! Улица Кристофер ће бити ослобођена. Педерима је доста угњетавања.“''{{sfn|Carter|2004|pp=205}} == Последице == [[Датотека:The Plaque at Stonewall Inn.jpg|мини|250px|Комеморативна плоча за Стоунволску побуну]] Осећај хитности проширио се по Гринич вилиџу, чак и код људи који нису били сведоци немира. Многи који су присуствовали састанцима током побуне, осетили су прилику да предузму акцију. Дана [[4. јул]]а 1969, Друштво маташин је одржало редовни годишњи протест испред зграде -{Independence Hall}- у Филаделфији, под називом Годишњи подсетник. Организатори Крег Родвел, [[Френк Камени|Франк Камени]], Ренди Викер, [[Барбара Гитингс]] и Кеј Лахусен, који су сви учествовали и претходних година, дошли су из Њујорка у [[Филаделфија|Филаделфију]] аутобусом, заједно са осталим учесницима. Од [[1965]], оваква окупљања су била врло контролисана: жене су носиле сукње а мушкарци су носили одела и [[Кравата|кравате]], и сви су марширали тихо у организованим редовима.{{sfn|Marcus||pp=105-107}} Ове године Родвел се сећа да се осећао ограниченим због правила које је поставио Камени. Када су се две жене спонтано ухватиле за руке, Камени их је раздвојио говорећи: ''„Ништа од тога! Ништа од тога!“'' Родвел је, међутим, убедио десетак парова да се држе за руке. Камени је због овога био бесан, али су парови који су се држали за руке добили више медијске пажње него сви претходни маршеви.<ref name="carter216-217">{{harvnb|Carter|2004|pp=216-217}}</ref><ref name="duberman210">{{harvnb|Duberman||pp=210}}</ref> Једна од учесница Лили Винченз се сећа: ''„Било је јасно да се ствари мењају. Људи који су се раније осећали угњетаваним, сада су се осећали оснаженим.“''<ref name="carter216-217"/> Родвел се вратио у Њујорк одлучан да промени дотадашње тихе, кротке начине привлачења пажње. Један од његових првих приоритета био је планирање ''„Дана ослобођења улице Кристофер“''.{{sfn|Duberman||pp=211}} === Геј ослободилачки фронт === Иако је ''Друштво маташин'' постојало од [[1950e|1950-их]], многе од њихових метода у том тренутку су се чиниле сувише благим за људе који су били сведоци или који су били инспирисани нередима. Маташин је признао ову промену у ставовима у једном чланку у својим новинама под називом ''„Херпин дроп је обишао свет“''.<ref name="lafrank17">{{harvnb|LaFrank||pp=17}}</ref>{{напомена|Херпин дроп ([[Енглески језик|енгл.]] -{Hairpin drop}-) је био [[геј сленг]] који је значио нагађати, правити алузије на нечију сексуалну оријентацију (LaFrank, pp. 17).}} Када је један активиста Маташина предложио „пријатељске и слатке“ демонстрације са свећама, људи из публике су негодовали узвикујући да је то улога коју их је друштво терало да играју.<ref name="teal19">{{harvnb|Teal||pp=19}}</ref> Уз летке на којима је писало: ''„Да ли сматрате да се хомосексуалци буне? Можете се кладити да је тако!“'',<ref name="teal19"/> форморан је [[Геј ослободилачки фронт]] ({{jez-eng|Gay Liberation Front (GLF)}}), прва геј организација која је користила реч „[[геј]]“ у свом имену. Претходне организације као што су ''Друштво маташин'', ''Ћерке Билитис'', и друге су прикривале своје циљеве намерно бирајући нејасна имена.{{sfn|Clendinen||pp=31}} Успон милитантности је постао очигледан и дугогодишњим активистима као што су Френк Камени и Барбара Гитингс. За време једног састанка ГЛФ-а, коме су присуствовали и њих двоје како би упознали нову организацију, млади члан ГЛФ-а их је питао ко су и тражио да види њихове акредитације. Гитингс је збуњено замуцкивала: ''„Ја сам геј. Зато сам овде.“''{{sfn|Marcus||pp=136}} ГЛФ је преузео тактику од афроамеричких и антиратних демонстраната и повезао се са њима са жељом да „раде заједно на реструктурирању америчког друштва“.{{sfn|Duberman||pp=216}} По угледу на Црне пантере, марширали су на женски затвор у Њујорку дајући подршку ухапшеној [[Афени Шакур]] и другим радикалним циљевима нове [[Левица|левице]]. Међутим, четири месеца након што је формирана, група се распала јер чланови нису били у стању да се договоре око начина деловања.{{sfn|Carter|2004|pp=220-221}} === Геј активистички савез === У року од шест месеци од Стоунволске револуције, активисти су покренули часопис под именом „Геј“ ({{jez-eng|Gay}}). Сматрали су га неопходним јер је најлибералнија публикација у граду, Вилиџ војс, одбијала да објави реч „геј“ у огласима у којима је ГЛФ тражио нове чланове и волонтере.{{sfn|Clendinen||pp=40}} У размаку од шест недеља покренута су још два часописа: ''-{Come Out!}-'' и ''-{Gay Power}-'', а број читалаца ова три часописа ускоро је достигао цифру од 20.000 до 25.000.<ref name="carter242">{{harvnb|Carter|2004|pp=242}}</ref>{{sfn|Duberman||pp=235}} Чланови ГЛФ-а су организовали неколико плесова за истополне парове, али су састанци ГЛФ-а били хаотични. Када је Боб Колер тражио одећу и новац за помоћ младим бескућницима који су учествовали у нередима, а од којих су многи спавали у парку Кристофер или на тргу Шеридан, развила се дискусија о пропасти капитализма.{{sfn|Carter|2004|pp=220}} Крајем децембра 1969, неколико људи који су били фрустрирани након присуства састанцима ГЛФ-а формирали су ''[[Геј активистички савез]]'' ({{jez-eng|Gay Activists Alliance (GAA)}}). ГАА је требало да буде у потпуности фокусиран на геј питања, и боље организован. У њиховом статуту је писало: ''„Ми као ослобођени хомосексуални активисти захтевамо слободу изражавања нашег достојанства и вредности као људских бића.“''{{sfn|Clendinen||pp=50-51}} ГАА је развио и усавршио конфронтациону тактику познату као „зеп“ ({{jez-eng|zap}}), а која се састојала у томе да пронађу политичара без чувара приликом јавног наступа или обраћања медијима и да захтевају од њега да подржи геј и лезбијска права. Неколико градских одборника је „зеповано“ а градоначелник Џон Линдзи је „зепован“ неколико пута, једном док је гостовао на телевизији, када су чланови ГАА чинили већину публике.{{sfn|Carter|2004|pp=245-246}} Рације у геј баровима нису престале после Стоунволске револуције. У [[март]]у [[1970]], заменик инспектора Симор Пин предводио је рације у клубовима ''„Зодијак“'' и -{17 Barrow Street}-. Рација се ускоро десила и у геј клубу ''„Змијско легло“'' који није имао дозволу за рад и точење алкохола, при чему је ухапшено 167 особа. Један од посетилаца клуба, држављанин [[Аргентина|Аргентине]], био је толико уплашен да би могао да буде депортован због тога што је хомосексуалац да је покушао да побегне полицији скачући са прозора другог спрата, при чему се озбиљно повредио јер је пао на шиљак ограде дуг 36 [[центиметар]]а.{{sfn|Carter|2004|pp=238-239}} ''Њујорк дејли њуз'' је објавио фотографију прободеног младића на насловној страни. Чланови ГАА су организовали марш од парка Кристофер до полицијске управе у којем је учествовало више стотина геј мушкараца, лезбијки и либералних симпатизера, који су се мирно суочили са ТПФ-ом.<ref name="carter242"/> Такође су спонзорисали кампању писања писама градоначелнику Линдзију, у оквиру које су ''[[Демократска странка (САД)|Демократска странка]] Гринич вилиџа'' и конгресмен [[Ед Кох]] упутили молбе да се зауставе рације на геј барове у граду.{{sfn|Teal||pp=106-108}} Стоунвол ин је био отворен још само неколико седмица након нереда. У [[Октобар|октобру]] 1969. понуђен је на изнајмљивање. Родвелов бојкот као и чињеница да се радило о злогласној локацији обесхрабривали су потенцијалне закупце.{{sfn|Carter|2004|pp=252}} === Геј понос === {{Посебан чланак|Поворка поноса}} ''„Дан ослобођења улице Кристофер“'' одржан је 28. јуна 1970, чиме је обележена прва годишњица Стоунволске револуције уз окупљања у улици Кристофер и прву [[Поворка поноса|параду поноса]] у историји [[Сједињене Америчке Државе|САД]], која је прошла кроз 51 градски блок до [[Сентрал парк]]а. Марш је трајао мање од половине планираног времена, због узбуђења, али и због страха од шетње кроз град са геј заставама и знамењима. Иако је дозвола за параду издата само два сата пре почетка марша, учесници су наишли на слаб отпор од пролазника и посматрача.{{sfn|Clendinen||pp=62-64}} Њујорк тајмс је на насловној страни известио да су учесници заузели читаву улицу у дужини од око 15 градских блокова.<ref name="fosburgh">Fosburgh, Lacey (29. јун 1970) [http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F60A15FD3E5D137B93CBAB178DD85F448785F9 "Thousands of Homosexuals Hold A Protest Rally in Central Park"], ''Њујорк тајмс'', pp. 1</ref> Извештавање ''Вилиџ војса'' је било позитивно, описујући ''„отпор који је израстао као последица полицијске рације у Стоунвол ину пре годину дана.“''<ref name="lafrank20">{{harvnb|LaFrank||pp=20}}</ref> {{Кутијица за цитат|наслов= |цитат=''Било је мало отвореног анимозитета, а неки посматрачи су аплаудирали када је прошла висока, лепа девојка која је носила транспарент „Ја сам лезбијка“.'' |извор=Текст из Њујорк тајмса о првој паради поноса<ref name="fosburgh"/>|положај=left |ширина=30% |border=|fontsize=75% |боја позадине=#ACE1AF |style= |title_bg= |title_fnt= |tstyle= |qalign=|qstyle= |quoted= |salign= |sstyle=}} Геј параде су истовремено одржане и у [[Лос Анђелес]]у и [[Чикаго|Чикагу]].{{sfn|Duberman||pp=278-279}}<ref>De la Croix, Sukie (2007). [http://www.chicagofreepress.com/node/1945 Gay power: A History of Chicago Pride] {{Wayback|url=http://www.chicagofreepress.com/node/1945 |date=20090729073555 }}, ''Chicago Free Press''</ref> Следеће године, параде су одржане у [[Бостон]]у, [[Далас]]у, [[Милвоки]]ју, [[Лондон]]у, [[Париз]]у, [[Западни Берлин|Западном Берлину]] и [[Стокхолм]]у.<ref name="lafrank20"/> Од [[1972]]. године параде се одржавају и у [[Атланта|Атланти]], [[Буфало (Њујорк)|Бафалу]], [[Детроит]]у, [[Вашингтон]]у, [[Мајами]]ју и Филаделфији.<ref name="armstrong">Armstrong, Elizabeth, Crage, Suzanna (Октобар 2006). "Movements and Memory: The Making of the Stonewall Myth", ''American Sociological Review'', '''71''' (5) pp. 724–752</ref> [[Датотека:USA (300).JPG|мини|Парада поноса у Њујорку (-{Christopher Street Day}-) 2009.]] Френк Камени је убрзо схватио кључну промену коју је донела Стоунволска револуција. Као један од организатора геј активизма [[1950е|1950-их]] година, покушавао је да убеди људе да се геј особе не разликују од хетеросексуалаца. Када су он и други протестовали испред ''Беле куће'', ''Стејт департмента'' и ''Индипенденс хола'' неколико година раније, њихов циљ је био да изгледају као да би могли да раде за америчку владу.{{sfn|Cain||pp=91-92}} Са Каменијем је тада протестовало још 10 особа и нису привукли готово никакву медијску пажњу. О значају Стоунволске револуције Камени је касније изјавио: ''„У време пре Стоунвола имали смо педесет до шездесет геј група у држави. Годину дана касније било их је најмање 1.500. Две године касније, у мери у којој се тај број могао утврдити, било их је 2.500.“''{{sfn|Carter|2004|pp=251}} И Ренди Викер је као и Камени такође изразио жаљење због своје реакције на промену ставова након немира, назвавши то „једном од највећих грешака свог живота“.<ref name="clendinen25">{{harvnb|Clendinen||pp=25}}</ref> Слика геј особа које узвраћају на полицијско малтретирање, након што су толико година дозвољавале да такав третман прође без реакције „пробудила је неочекиване духове међу многим хомосексуалцима“.<ref name="clendinen25"/> Кеј Лахусен, која је фотографисала раније протесте укључујући и онај из 1965, изјавила је: ''„До 1969, овај покрет је обично називан хомосексуалним или хомофилним покретом.... Многи нови активисти су сматрали Стоунволски устанак рођењем геј ослободилачког покрета. Свакако се радило о рађању геј поноса у великом обиму.“''{{sfn|LaFrank||pp=21}} == Легат == === Мало вероватна заједница === У року од две године од Стоунволске револуције формиране су групе за геј права у свим већим америчким градовима, [[Канада|Канади]], [[Аустралија|Аустралији]] и [[Западна Европа|западној Европи]].{{sfn|Adam||pp=82}} Људи који су се прикључили овим организацијама након Стоунволске револуције имали су мало тога заједничког, осим сексуалне оријентације. Многи који су присуствовали скуповима ГЛФ-а и ГАА су били затечени бројем геј људи на једном месту.{{sfn|Marcus||pp=152-155}} У годинама после нереда велике препреке стварању кохезивне заједнице биле су раса, класа, [[идеологија]] и род. Ово је дошло до изражаја током једног скупа из 1973, када је, неколико тренутака након што је Барбара Гитингс похвалила разноликост гомиле, феминистичка активисткиња [[Жан О'Лари]] протестовала против онога што је сматрала ругањем женама, од стране трансвестита и драг квинсица на скупу. Током говора О'Лари, у којем је још тврдила да драг квинсице исмевају жене ради забаве и профита, Силвија Ривера и Ли Брустер су скочиле на бину и узвикнуле: ''„Ви идете у барове због онога што су драг квинсице учиниле за вас, а ове кује нам кажу да престанемо бити оно што јесмо!“''{{sfn|Clendinen||pp=171-172}} Овај инцидент је изазвао гађење код свих учесника скупа.<ref name="duberman236">{{harvnb|Duberman||pp=236}}</ref> О'Лари је током раних [[1970е|1970-их]] радила на одвајању права трансвестита од геј права зато што је сматрала да ће права трансвестита бити тешко остварити. Силвија Ривера је напустила геј активизам и почела да ради искључиво на питањима трансродних особа и трансвестита. Почетна неслагања међу учесницима покрета, међутим, углавном су нестала након додатног размишљања. О'Лари је касније изразила жаљење због својих ставова: ''„Гледајући уназад, јако ми је непријатно јер су се моји погледи толико променили у односу на тај период. Данас никада не бих ишла против трансвестита.“<ref name="duberman236"/>„То је било ужасно. Како сам могла да радим на искључивању трансвестита и да у исто време критикујем [[феминизам|феминисткиње]] које су у то време чиниле све да искључе лезбијке?“''{{sfn|Marcus||pp=156}} О'Лари је имала на уму покушаје од стране чланица [[Национална организација за жене|Националне организације за жене]] ({{jez-eng|National Organization for Women (NOW)}}) да се дистанцирају од појединих коментара у којима је организација описивана као „рај за лезбијке“. Као део овог процеса, Рита Ме Браун и друге лезбијке које су биле активне у организацији су протеране. Оне су организовале протест на ''Другом конгресу за уједињење жена'' 1970, и добиле подршку многих чланица, те су коначно поново прихваћене у организацију 1971. године.{{sfn|Adam||pp=90-91}} Јачање лезбијског феминизма 1970-их понекад је било толико у супротности са геј ослободилачким покретом да су неке лезбијке одбијале да раде са геј мушкарцима. Многе лезбијке су сматрале ставове мушкараца патријахалним и [[Шовинизам|шовинистичким]], и виделе су код геј мушкараца исте заблуде и представе о женама као код хетеросексуалних мушкараца.<ref name="faderman211-212">{{harvnb|Faderman||pp=211-212}}</ref> Проблеми са којима су се суочавали геј мушкарци нису били толико изражени и важни за лезбијке. Године 1977, одржана је „лезбијска парада“ као алтернатива заједничком деловању са геј мушкарцима и дељењу њихових проблема, а нарочито онога што је Адријен Риш назвала ''„насилни, аутодеструктивни свет геј барова“''.<ref name="faderman211-212"/> Геј активисткиња Барбара Гитингс одлучила је да остане у геј покрету, објашњавајући: ''„Ради се о томе где боли највише. По мом мишљењу не боли највише у женској арени, него у геј арени.“''<ref name="faderman211-212"/> Током 1970-их геј активизам је остварио значајне успехе. Један од првих и најважнијих је „зеп“ у мају 1970. који су извели чланови ГЛФ-а на конвенцији ''Америчког удружења психијатара'' (АПА). На конференцији о модификацији понашања, током приказивања филма о коришћењу терапије електрошоковима у циљу смањења истополне привлачности, Морис Кајт и чланови ГЛФ-а у публици прекинули су филм узвицима „Мучење!“ и „Варварство!“.<ref name="williams">{{harvnb|Williams|Retter||pp=121}}</ref> Они су преузели микрофон и саопштили да су медицински професионалци који прописују такве терапије за хомосексуалне „пацијенте“ саучесници у њиховом мучењу. Иако је 20 [[психијатрија|психијатара]] који су присуствовали конференцији одмах отишло, чланови ГЛФ-а су провели сат времена са онима који су остали, покушавајући да их убеде да хомосексуалци нису ментално болесни.<ref name="williams"/> Када је АПА позвала геј активисте на разговор 1972, активисти су довели [[Џон Е. Фрајер|Џона Е. Фрајера]], геј психијатра који су носио маску, јер се плашио за своју праксу. У децембру 1973, делом захваљујући и напорима геј активиста, АПА је једногласно гласала за уклањање хомосексуалности из ''Дијагностичког и статистичког приручника''.{{sfn|Marcus||pp=146-147}}{{sfn|Cain||pp=65}} Геј мушкарци и лезбијке су радили заједно како би одговорили на организовани отпор геј правима који је започео 1977. Коалиција [[конзервативизам|конзервативаца]] под називом ''[[Спасите нашу децу]]'' ({{jez-eng|Save Our Children}}) започела је кампању да се укине уредба о грађанским правима округа ''Дејд'' у америчкој савезној држави [[Флорида]]. Ова кампања је била успешна и утицала је на сличне кампање у неколико других америчких градова 1978, у којима су такође укинути закони и прописи који су забрањивали дискриминацију на основу сексуалне оријентације. Међутим, исте године је у [[Калифорнија|Калифорнији]] поражена мера под називом ''[[Бригсова иницијатива]]'', која је предвиђала отпуштање хомосексуалаца који су радили у државним школама.{{sfn|Cain||pp=275}} Реакција у геј заједници на утицај који су имале кампања организације „Спасите нашу децу“ и Бригсова иницијатива била је толико значајна да је названа другим Стоунволом од стране многих активиста, јер је означила почетак учешћа хомосексуалаца у политичким процесима.{{sfn|Fejes||pp=214}} === Одбацивање геј поткултуре === Стоунволска револуција била је значајна прекретница после које су многи аспекти раније [[ЛГБТ култура|геј и лезбијске поткултуре]], као што је ''„барска култура“'' формирана у деценијама прикривања и срамоте, снажно игнорисани и одбачени. Историчар [[Мартин Даберман]] пише: ''„Већина геј мушкараца и лезбијки виде деценије пре Стоунвола као огромну [[неолит]]ску пустош.“''<ref>Duberman, стр. xv</ref> Историчар Бери Адам примећује: „Сваки [[друштвени покрети|друштвени покрет]] мора у једном тренутку да изабере шта ће из своје прошлости да задржи а шта ће да одбаци. Које ствари су резултат угњетавања а које су здраве и аутентичне?“<ref name="adam93">{{harvnb|Adam||pp=93}}</ref> Као последица јачања феминистичког покрета раних седамдесетих, улоге „-{butch}-“ и „-{femme}-“{{напомена|„-{butch}-“ и „-{femme}-“ („буч“ и „фем“) су термини који описују мужевно и женствено понашање, особине, стил, облачење, изражавање, самодоживљавање итд. Ови термини се често користе у лезбијској, геј и бисексуалној заједници, најпре у енглеском говорном подручју, одакле су се проширили и постали прихваћени и у другим језицима. Ови термини најчешће се користе за описивање лезбијки, али се могу односити и на геј мушкарце. Мужевна особа било ког пола може се описати као „-{butch}-“ и обрнуто.}} које су се развиле у лезбијским баровима током педесетих и шездесетих су одбачене, јер је, као што је један писац приметио: „Свако играње улога болесно“.{{sfn|Barry||pp=94}} Лезбијске феминисткиње сматрале су „-{butch}-“ улогу архаичном имитацијом мушког понашања.{{sfn|Faderman||pp=232}} Неке жене су, према историчарки [[Лилијан Фадерман]], биле жељне да одбаце улоге за које су осећале да су приморане да их играју. Ове улоге су се вратиле током осамдесетих година 20. века, али са много више флексибилности него пре Стоунвола.<ref>{{harvnb|Faderman||p=210, 266}}</ref> Аутор Мајкл Бронски нарочито истиче „напад на предстоунволску културу“, посебно ''геј палп фикцију'' за мушкарце, чији су јунаци често били амбивалентни у односу на своју сексуалност и често су мрзели сами себе због тога. Многе овакве књиге завршавале су се трагично, често самоубиством, а писци су приказивали геј ликове као алкохоличаре и дубоко несрећне особе. Ове књиге, које он описује као „огромну и кохезивну књижевност написану за геј мушкарце или су геј мушкараци били њихови аутори“,{{sfn|Bronski||pp=16}} нису се поново издавале те су се изгубиле у наредном периоду. Бронски такође пише: „Геј покрет је био омладински покрет чији је осећај за историју у великој мери дефинисан одбацивањем прошлости.“{{sfn|Bronski||pp=12}} === Каснији утицај === [[Датотека:Stonewall_25th_anniversary_button.jpg|мини|Плакат поводом обележавања 25. годишњице Стоунволске револуције]] Немири који су избили као последица полицијске рације били су дословни пример борбе геј мушкараца и лезбијки који су „узвратили ударац“ и симболични позив на „оружје“ за многе људе. Историчар Дејвид Картер пише у својој књизи о Стоунволској револуцији да је сам бар био сложено место, и да је у исто време представљао место за дружење, могућност за мафију да уцени своје клијенте, дом, и место „експлоатације и деградације“.{{sfn|Carter|2004|pp=264}} Истински легат Стоунволске револуције, Картер инсистира, је „тренутна борба за лезбијску, геј, бисексуалну и трансродну једнакост“.{{sfn|Carter|2004|pp=266}} Историчар Николас Едсал пише: {{цитат|''Стоунвол су поредили са бројним актима радикалних протеста и пркоса у америчкој историји од [[Бостонска чајанка|Бостонске чајанке]] па надаље. Али, најбоља и свакако више савременија аналогија може се направити са одбијањем [[Роза Паркс|Розе Паркс]] да пређе у задњи део аутобуса у Монтгомерију, у [[Алабама|Алабами]], у [[децембар|децембру]] [[1955]], што је био почетак модерног покрета за грађанска права. У року од неколико месеци након Стоунвола, радикалне геј групе и публикације појавиле су се у многим градовима и колеџима широм Америке, а затим и широм целе северне Европе.''|{{sfn|Edsall||pp=333}}}} Пре Стоунволске побуне хомосексуалци су били, као што пишу историчари ''Дадли Клендинен'' и ''Адам Нагурни'': {{цитат|''...тајна легија људи, за коју се знало али која је отписана, игнорисана, исмејана и презрена. И који су као чувари тајне, имали предност која је у исто време била и мана, а што није био случај ни код једне друге мањинске групе у Сједињеним Америчким Државама. Били су невидљиви. За разлику од афроамериканаца, жена, индијанаца, Јевреја, Ираца, Италијана, азијата, латиноамериканаца, и било које друге културне групе која се борила за поштовање и једнака права, хомосексуалци нису имали физичких или културних обележја, нису имали језик или дијалект на основу кога би могли да их препознају други хомосексуалци, или било ко други... Али те ноћи, по први пут, уобичајно помирење претворило се у насилни отпор... Од те ноћи животи милиона геј мушкараца и лезбијки, као и однос према њима од стране културе у којој су живели, почео је да се нагло мења. Људи су почели да се појављују у јавности као хомосексуалци, захтевајући поштовање.''|{{sfn|Clendinen||pp=12}}}} Историчарка Лилијан Фадерман назива немире „пуцњем који је одјекнуо широм света“, објашњавајући: ''„Стоунволска побуна је [...] постала симбол геј и лезбијске снаге. Ослањајући се на драматичну тактику насилних протеста коју су користиле и друге потлачене групе, дешавања код Стоунвола имплицирала су да хомосексуалци имају исто толико разлога да буду незадовољни као и те групе.“''{{sfn|Faderman||pp=195}} Догађаји од 28. јуна 1969. нису били први такав случај. Не само да је ''Друштво маташин'' било активно у већим градовима као што су Лос Анђелес и Чикаго, већ су на сличан начин маргинализоване особе почеле правити нереде као одговор на полицијске рације. Први такав случај десио се у [[Нереди у Комптоновој кафетерији|Комптоновој кафетерији]] 1966, а други у клубу ''„-{Black Cat Tavern}-“'' 1967.<ref>Witt ''и остали'', pp. 210</ref> Међутим, сплет околности учинио је Стоунволску револуцију толико битном. Локација рације је била значајан фактор, јер се Стоунвол ин налазио преко пута канцеларије ''Вилиџ војса'', а уске и кривудаве улице дале су демонстрантима предност над полицијом.<ref name="armstrong"/> Многи учесници нереда и становници Гринич вилиџа били су укључени у разне политичке организације, те су могли да ефикасно мобилишу велику и кохезивну геј заједницу у недељама и месецима након побуне. Локална штампа и национална геј штампа нашироко су писале о догађају. Међутим, најзначајнији аспект Стоунволске револуције је њена комеморација, прво кроз ''Дан ослобођења улице Кристофер'', који је касније прерастао у годишње параде поноса широм света.<ref name="armstrong"/> Средину деведесетих обележило је укључивање [[бисексуалност|бисексуалаца]], као групе у оквиру геј заједнице након што су успешно тражили да буду укључени у платформу ''[[Марш на Вашингтон за лезбијска, геј и би једнака права и ослобођење|Марша на Вашингтон за лезбијска, геј и би једнака права и ослобођење]]'' [[1993]]. Иако су и трансродне особе такође тражиле да буду укључене, то се није догодило, те је све остало на ''„транс-инклузивном“'' језику у листи захтева марша.<ref>{{Cite book|editor-last=Schlager|editor-first=Neil|title=Saint James Press Gay and Lesbian Almanac|url=http://books.google.com/books?id=ynkYAAAAIAAJ|year=1998|publisher=St. James Press|isbn=978-1-55862-358-3|pages=22-23}}</ref> Трансродна заједница се и даље осећала истовремено добродошлом и у сукобу са геј заједницом како су се ставови о бинарној и променљивој сексуалној оријентацији и роду развијали и долазили у међусобни сукоб.<ref name="stryker"/><ref name="thompson">Thompson, Kara (2004). "Transsexuals, Transvestites, Transgender People, and Cross-Dressers" in ''Encyclopedia of Lesbian, Gay, Bisexual and Transgendered History in America'', Ed. Marc Stein. Vol. 3. Charles Scribner's Sons, 2004. pp. 203-208.</ref> Године [[1994]], Њујорк је обележио ''„Стоунвол 25“'' уз марш који је прошао поред седишта [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] и Сентрал парка. Процењује се да је у маршу учествовало 1,1 милион људи.{{sfn|LaFrank||pp=22}} Силвија Ривера је организовала алтернативни марш у Њујорку током 1994, у знак протеста због искључења трансродних особа из догађаја.<ref name="pride"/> Посећеност на парадама поноса је значајно порасла током деценија. Већина великих америчких градова је имала неку врсту овакве манифестације, као и већина великих градова широм света. Параде поноса у неким градовима представљају највеће годишње прославе уопште.<ref name="pride"/> Растући тренд комерцијализације и претварања маршева у параде, уз спонзорство великих корпорација, изазвао је забринутост због одузимања аутономије оригиналних демонстрација.<ref name="pride"/> У јуну [[1999]], [[Министарство унутрашњих послова САД]] је прогласило локацију Стоунвол ина, улицу Кристофер и околне улице ''Националним историјским спомеником'', првим од значаја за лезбијску, геј, бисексуалну и трансродну заједницу.<ref>Dunlap, David (26. јун 1999). „[http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9A03E7D7123AF935A15755C0A96F958260&sec=&spon=&pagewanted=1 Stonewall, Gay Bar That Made History, Is Made a Landmark]“, ''Њујорк тајмс'' {{en}}</ref> [[Председник Сједињених Америчких Држава|Председник САД]], [[Барак Обама]], прогласио је јун [[2009]], током кога се обележавала 40. годишњица Стоунволске револуције, ''месецом геј, лезбијског, бисексуалног и трансродног поноса'', наводећи побуну као разлог „да се обавеже у остваривању једнаке правде под законом за [[ЛГБТ]] Американце“.<ref>[http://www.whitehouse.gov/the_press_office/Presidential-Proclamation-LGBT-Pride-Month/ Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender Pride Month, 2009] {{Wayback|url=http://www.whitehouse.gov/the_press_office/Presidential-Proclamation-LGBT-Pride-Month/ |date=20100113194441 }}, [[Бела кућа]] (1. јун 2009)</ref> Од тада, месец поноса се обележава сваке године у свету, углавном у јуну,<ref>{{Cite news|last=Reynaud|first=Floriane|title=Pride : qu'est-ce que le mois des fiertés ? 🏳️‍🌈|language=fr-FR|work=Stylight|url=https://www.stylight.fr/Magazine/Fashion/Pride-Quest-Ce-Que-Le-Mois-Des-Fiertes/|access-date=2021-06-26|archive-date=June 26, 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210626003852/https://www.stylight.fr/Magazine/Fashion/Pride-Quest-Ce-Que-Le-Mois-Des-Fiertes/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Pride month: What is it and why do people celebrate it? – CBBC Newsround|language=en-GB|publisher=BBC|url=https://www.bbc.co.uk/newsround/52872693|access-date=2021-06-26|quote=Pride is celebrated in the month of June, as that was the month when the Stonewall riots took place. |archive-date=June 26, 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210626003850/https://www.bbc.co.uk/newsround/52872693|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |url=https://youth.gov/feature-article/june-lgbt-pride-month |title=June is LGBT Pride Month |website=youth.gov |access-date=2022-07-20}}</ref> а неретко током августа или септембра.<ref>{{cite web |title=Newsroom {{!}} Capital Pride |url=http://capitalpride.ca/news |date=31 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100531233736/http://capitalpride.ca/news |archive-date=May 31, 2010 }}</ref><ref>{{cite web |title=Vancouver Pride Society :: Events |url=http://www.vancouverpride.ca/index.php?ch=Events&sc2=events |date=3 August 2018|archive-url = https://web.archive.org/web/20180803111453/http://www.vancouverpride.ca/index.php?ch=Events&sc2=events|archive-date = August 3, 2018}}</ref><ref>{{cite web |title=Taipei LGBTs march proud and loud in Asia's largest gay parade |url=http://www.fridae.asia/newsfeatures/2008/09/29/2129.taipei-lgbts-march-proud-and-loud-in-asias-largest-gay-parade?n=sea&nm=taiwan+pride |website=www.fridae.asia |language=en |access-date=June 1, 2020 |archive-date=August 7, 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110807055402/http://www.fridae.asia/newsfeatures/2008/09/29/2129.taipei-lgbts-march-proud-and-loud-in-asias-largest-gay-parade?n=sea&nm=taiwan+pride |url-status=live }}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Pregled LGBT istorije|Преглед ЛГБТ+ историје]] * [[Стоунвол ин]] * [[Parada ponosa|Поворка поноса]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Schlager|editor-first=Neil|title=Saint James Press Gay and Lesbian Almanac|url=http://books.google.com/books?id=ynkYAAAAIAAJ|year=1998|publisher=St. James Press|isbn=978-1-55862-358-3|pages=22-23}} * {{Cite book| ref=harv|last=Adam|first=Barry|title = The Rise of a Gay and Lesbian Movement, G | publisher = K. Hall & Co |location = |year=1987|isbn=978-0-8057-9714-5|pages=}} * Bronski, Michael (ed.) Pulp Friction: Uncovering the Golden Age of Gay Male Pulps, St. Martin's Griffin. {{page|year=2003|isbn=978-0-312-25267-0|pages=}}. * {{Cite book| ref=harv|last=Cain|first=Paul|title = Leading the Parade: Conversations with America's Most Influential Lesbians and Gay Men | publisher = Scarecrow Press, Inc |location = |year=2007|isbn=978-0-8108-5913-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Carter|first=David|title = Stonewall: The Riots that Sparked the Gay Revolution, St | publisher = Martin's Press |location = |year=2004|isbn=978-0-312-34269-2|pages=}} * Clendinen, Dudley, and Nagourney, Adam Out for Good, Simon & Schuster. {{page|year=1999|isbn=978-0-684-81091-1|pages=}}. * Deitcher, David (ed.) The Question of Equality: Lesbian and Gay Politics in America Since Stonewall, Scribner. {{page|year=1995|isbn=978-0-684-80030-1|pages=}}. * {{Cite book| ref=harv|last=Duberman|first=Martin|title = Stonewall | publisher = Penguin Books |location = |year=1993|isbn=978-0-525-93602-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Edsall|first=Nicholas|title = Toward Stonewall: Homosexuality and Society in the Modern Western World | url=https://archive.org/details/towardstonewallh0000edsa| publisher = University of Virginia Press |location = |year=2003|isbn=978-0-8139-2211-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Faderman|first=Lillian|title = Odd Girls and Twilight Lovers: A History of Lesbian Life in Twentieth Century America | url=https://archive.org/details/oddgirlstwilight00fade| publisher = Penguin Books |location = |year=1991|isbn=978-0-14-017122-8|pages=}} * Faderman, Lillian and Stuart Timmons Gay L.A.: A History of Sexual Outlaws, Power Politics, and Lipstick Lesbians. {{page1|location=|publisher=Basic Books|year=2006|isbn=978-0-465-02288-5|pages=}}. * {{Cite book| ref=harv|last=Fejes|first=Fred|title = Gay Rights and Moral Panic: The Origins of America's Debate on Homosexuality | publisher = Palgrave MacMillan |location = |year=2008|isbn=978-1-4039-8069-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Gallo|first=Marcia|title = Different Daughters: A History of the Daughters of Bilitis and the Rise of the Lesbian Rights Movement | publisher = Seal Press |location = |year=2006|isbn=978-1-58005-252-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Katz|first=Jonathan|title = Gay American History: Lesbians and Gay Men in the U.S.A | url=https://archive.org/details/gayamericanhisto0000katz_g7x8| publisher = Thomas Y. Crowell Company |location = |year=1976|isbn=978-0-690-01165-4|pages=}} * LaFrank, Kathleen (ed.) (January 1999). "National Historic Landmark Nomination: Stonewall", U.S. Department of the Interior: National Park Service * {{Cite book| ref=harv|last=Marcus|first=Eric|title = Making Gay History | publisher = HarperCollins Publishers |location = |year=2002|isbn=978-0-06-093391-3|pages=}} * Schalger, Neil, (ed.) Gay and Lesbian Almanac, St. {{page1|location=|publisher=James Press|year=1997|isbn=978-1-55862-358-3|pages=}}. * {{Cite book| ref=harv|last=Teal|first=Donn|title = The Gay Militants, St | publisher = Martin's Press |location = |year=1971|isbn=978-0-312-11279-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Williams|editor1-first=Walter|editor2-last=Retter|editor2-first=Yvonne|title = Gay and Lesbian Rights in the United States: A Documentary History | url=https://archive.org/details/gaylesbianrights0000unse| publisher = Greenwood Press |location = |year=2003|isbn=978-0-313-30696-9|pages=}} * Witt, Lynn, Sherry Thomas and Eric Marcus (eds.) Out in All Directions: The Almanac of Gay and Lesbian America. New York. {{page1|location=|publisher=Warner Books|year=1995|isbn=978-0-446-67237-5|pages=}}. {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|ЛГБТ}} {{Commonscat|Stonewall Inn (New York)}} * [http://cityroom.blogs.nytimes.com/2009/06/22/police-records-document-the-stonewall-uprising/?hp Полицијски записници о догађајима током побуне], ''[[Њујорк тајмс]]'', 22. јун 2009. {{en}} * [http://www.columbia.edu/cu/lweb/eresources/exhibitions/sw25/index.html Новински извештаји о догађајима] {{en}} * [http://www.nycpride.org New York City Pride] {{en}} * [http://www.huffingtonpost.com/karl-frisch/media-could-use-a-stonewa_b_221793.html Media Could Use a Stonewall Uprising of Their Own], Karl Frisch, ''[[Хафингтон пост]]'' {{en}} * [http://www.democracynow.org/2009/6/26/stonewall_riots_40th_anniversary_a_look A Look Back at the Uprising that Launched the Modern Gay Rights Movement], ''Democracy Now!'' {{en}} * [http://www.pbs.org/wgbh/americanexperience/films/stonewall/ ''Stonewall Uprising'', PBS] {{en}} {{ЛГБТ}} [[Категорија:Историја САД (1964–1980)]] [[Категорија:ЛГБТ историја]] [[Категорија:Хомосексуалност]] [[Категорија:1969.]] 4hyobh97t5gqtlqjhiql2oflqg915hg 0 537397 25114239 23479019 2022-07-19T16:06:06Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИРКО БРАЧИЧ | слика = Bračič Mirko.jpg | опис_слике=Мирко Брачич Брадач | датум_рођења = {{Датум рођења|1915|3|16}} | место_рођења =[[Трст]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|12|11|1915|3|16}} | место_смрти =[[Кочевје]] | држава_смрти =[[Нацистичка Немачка]] |професија=војно лице |КПЈ= |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Југословенска војска|Војска краљевине Југославије]] <br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |НОБ=[[командант]] [[Четрнаеста словеначка дивизија НОВЈ|14. словеначке дивизије]] |народни херој=[[5. јул]]а [[1951]]. }} '''Мирко Брачич — Миран Брадач''' ([[Трст]], [[16. март]] [[1915]] — [[Кочевје]], [[11. децембар]] [[1943]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[16. март]]а 1915. године у [[Трст]]у, у службеничкој породици. После [[Први светски рат|Првог светског рата]], доласком [[Краљевина Италија|Италијана]] у Трст, породица му се преселила у [[Тржич]], где је Мирко похађао основну школу. Грађанску школу завршио је у [[Љубљана|Љубљани]]. У [[југословенска војска|краљевској војсци]] служио је као активан подофицир-наредник краљеве гарде. [[Јул]]а [[1941]]. године, придружио се [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]]. Ускоро је постао [[политички комесар]] Боровничке чете [[Кримски партизански одред|Кримског батаљона]]. Под његовом командом, Боровичка чета је напала и уништила италијанско војно складиште муниције у [[Безуљак]]у, [[19. октобар|19. октобра]] 1941. године. Након погибије [[командант]]а [[Љубомир Љубо Шерцер|Љубе Шерцера]], Кримски батаљон је, у [[децембар|децембру]] [[1942]], променио име у „Шерцеров батаљон“. Брачич је [[фебруар]]а постао заменик команданта Трећег Шерцеровог батаљона, а ускоро потом и командант тог батаљона. [[4. април|Четвртог априла]] 1942. године, [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главни штаб Словеније]] издао је наредбу о реорганизацији словеначких партизанских чета у одреде и групе одреда, па је том приликом Мирко Брачич именован за команданта Треће групе одреда. Под његовом командом, Трећа група одреда је у [[пролеће]] 1942. године ослободила велике делове [[Нотрањска|Нотрањске]] и [[Долењска|Долењске]] од италијанске власти. Наредбом Главног штаба Словеније од [[26. јул]]а 1942. године, Брачич је по наредби Главног штаба Словеније постао командант [[Лошки партизански одред|Лошког одреда]], основаног крајем [[август]]а на [[Отробовец|Отробовцу]]. Одред је имао задатак да се пробије у [[Приморска|Словеначко приморје]] и да тамо шири и организује [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]]. По преласку бивше југословенско-италијанске границе одред је добио име [[Сошки партизански одред|Сошки одред]]. До приморја се пробио у октобру 1942. године. Сошки одред је с временом развио [[антифашизам|антифашистичку]] делатност у Приморској, а ускоро је формирана и Алпска оперативна зона, која је обухватала приморје и [[Горењска|Горењску]]. За команданта зоне, Главни штаб поставио је Мирка Брачича. После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], Брачич је постао командант [[Четрнаеста словеначка дивизија НОВЈ|Четрнаесте словенчке дивизије]]. Под његовом командом, дивизија се истакла у разоружавању италијанске војске, нарочито у [[Рибница (Словенија)|Рибници]], где је разоружала 52. пук италијанске дивизије „Исонцо“, очистила Нотрањску и, у другој половини септембра [[1943]], припремила се за предстојећу [[операција Волкенбрух|немачку офанзиву]]. Дивизија је одолевала Немцима и почетком новембра је у Нотрањској прешла у офанзиву. [[9. децембар|Деветог децембра]], Четрнаеста дивизија напала је јако немачко-домобранско упориште у [[Кочевје|Кочевју]]. После два дана борби, непријатељ се још држао само у утврђеном граду. У нападу на град преко моста, [[11. децембар|11. децембра]], учествовао је и Мирко Брачич, али је том приликом био смртно погођен. Случајно га је погодио командант Лошке бригаде, Франц Бобнар-Геџо.<ref>Франци Стрле. „Томшичева бригада 1943“ Љубљана 1989. година, 594. стр.</ref> Лошка бригада је касније по њему названа [[Тринаеста словеначка ударна бригада]] „Мирко Брачич“. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] [[5. јул]]а [[1951]]. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{Народни хероји-Приморска}} {{Народни хероји-Крањска}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Брачич, Мирко}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Тршћани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] f8tu1hvswtqyz4qkf8vnavzii0ej1yy 0 537681 25114625 22904348 2022-07-19T19:19:15Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЂУРО ПЕЋАНАЦ ЂУРЕКАН | слика =Djuro Pecanac.jpg | опис_слике=Ђуро Пећанац Ђурекан | датум_рођења = [[1916]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Суваја (Босански Петровац)|Суваја]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5|5|1916||}} | место_смрти =[[Бравско]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=трговац | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | КПЈ=[[Новембар|новембра]] [[1941]]. | народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Ђуро Пећанац Ђурекан''' ([[Суваја (Босански Петровац)|Суваја]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[1916]] — [[Бравско]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[5. мај]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1916]]. године у селу [[Суваја (Босански Петровац)|Суваја]], удаљеном шест километара од [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Потиче из земљорадничке породице. Његови родитељи - отац Станко и мајка Анђа (рођена Милановић), имали су поред Ђуре још четворо деце - синове Тому и Милана и ћерке Мару и Милку. Ђуро је основну школу завршио у родном селу, а потом је похађао грађанску школу у Босанком Петровцу. Његов најстарији брат Тома је био зидар и одлазио је на рад у Београд, па је своју млађу браћу Ђуру и Милана послао на школовање у [[Сарајево]]. Ђуро је тамо завршио Трговачку школу, а потом је отишао на одслужење војног рока у место [[Ђевђелија|Ђевђелију]], на граници [[Грчка|Грчке]] и [[Република Македонија|Македоније]]. [[Априлски рат]] и окупација [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, затекли су га у Македонији. Пошто је успео да избегне заробљавање, са групом наоружаних војника, пробио се до [[Босанска Крајина|Босанске крајине]]. По доласку у родни крај, повезао се са активистима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], који су радили на организовању [[Босанска крајина у Народноослободилачкој борби|устанка у Босанској крајини]]. Укључио се у покрет и активно радио на припремама за оружану борбу — радио је на сакупљању оружја и другог ратног материјала, као и окупљању бораца и симпатизера. [[Датотека:Bista u parku Bos Petrovac.jpg|мини|лево|250п|Биста у парку народних хероја у Босанском Петровцу]] Већ у првим борбама, у којима је учествовао, истакао се као узоран и храбар борац. Посебно се истакао у борби с надмоћнијим непријатељским снагама, које су покушавале да разбију блокаду Босанског Петровца и да успоставе саобраћај на путу [[Босански Петровац]]-[[Бихаћ]] и у акцији на [[Медено Поље (Босански Петровац)|Меденом пољу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941]]. године, када су уништена три камиона с усташама и заплењена три пушкомитраљеза, један тешки митраљез и друга ратна опрема. Тада је из Босанског Петровца непријатељ пошао [[тенк]]овима у помоћ нападнутим усташама. Многи борци, били су изненађени доласком тенкова и поколебали су се. Ђуро се тада самоиницијативно ставио на чело групе бораца која се бомбама супротставила тенковима, и тиме омогућила безбедно повлачење остатка бораца. [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|Новембра 1941]]. године, као награду за оданост Народноослободилачком покрету и показану храброст у дотадашњим борбама, примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и постављен на дужност заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] Вођеничке партизанске чете [[Пети крајишки партизански одред|Петог крајишког партизанског одреда]]. Недуго затим, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара 1942]]. постао је политички комесар чете. Почетком јануара 1942. године са својом четом је учествовао у борбама у [[Подгрмеч]]у. Његова чета, као једна од најбољих партизанских чета у Босанској крајини, учествовала је разбијању [[Југословенска војска у отаџбини|четничких снага]] на терену [[Мркоњић Град]]а. У току зиме 1941/42. године у огорченим борбама с четницима, са својом четом присилио је цео четнички батаљон на предају. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942]]. године, по повратку у петровачки крај, његова чета је учествовала у вишедневним борбама које су јединице Првог и Петог крајишког партизанског одреда водиле против надмоћнијих снага из италијанске дивизије „Сисари“, које су се повлачиле из Босанског Петроваца и [[Кључ (град)|Кључа]], ка [[Далмација|Далмацији]]. Огорчена борба, коју је Ђурова чета водила [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#5. мај|5. маја 1942.]] године у близини села [[Бравско]], трајала је седам и по часова без прекида. У овој борби, Ђуро је био најпре рањен, а потом је покушавајући да притекне у помоћ рањеном другу, био смртно погођен. Сахрањен је сутрадан [[6. мај]]а [[1942]]. године у родном селу Суваји, на гробљу поред цркве. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. У знак сећања на њега, основна школа у његовом родној селу носила је до почетка [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], назив „Ђуро Пећанац Ђурекан“. У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], у парку Народних хероја, била је постављена Ђурина биста, која је уклоњена током рата [[1995]]. године, али је касније враћена. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{DEFAULTSORT:Пећанац, Ђуро Ђурекан}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Босанска крајина у Народноослободилачкој борби]] khdc06xyrmroghu9obbtseble0x8j7y 25114628 25114625 2022-07-19T19:19:37Z Sadko 25741 200p wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЂУРО ПЕЋАНАЦ ЂУРЕКАН | слика =Djuro Pecanac.jpg | опис_слике=Ђуро Пећанац Ђурекан | датум_рођења = [[1916]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Суваја (Босански Петровац)|Суваја]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5|5|1916||}} | место_смрти =[[Бравско]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=трговац | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | КПЈ=[[Новембар|новембра]] [[1941]]. | народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Ђуро Пећанац Ђурекан''' ([[Суваја (Босански Петровац)|Суваја]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[1916]] — [[Бравско]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[5. мај]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1916]]. године у селу [[Суваја (Босански Петровац)|Суваја]], удаљеном шест километара од [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Потиче из земљорадничке породице. Његови родитељи - отац Станко и мајка Анђа (рођена Милановић), имали су поред Ђуре још четворо деце - синове Тому и Милана и ћерке Мару и Милку. Ђуро је основну школу завршио у родном селу, а потом је похађао грађанску школу у Босанком Петровцу. Његов најстарији брат Тома је био зидар и одлазио је на рад у Београд, па је своју млађу браћу Ђуру и Милана послао на школовање у [[Сарајево]]. Ђуро је тамо завршио Трговачку школу, а потом је отишао на одслужење војног рока у место [[Ђевђелија|Ђевђелију]], на граници [[Грчка|Грчке]] и [[Република Македонија|Македоније]]. [[Априлски рат]] и окупација [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, затекли су га у Македонији. Пошто је успео да избегне заробљавање, са групом наоружаних војника, пробио се до [[Босанска Крајина|Босанске крајине]]. По доласку у родни крај, повезао се са активистима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], који су радили на организовању [[Босанска крајина у Народноослободилачкој борби|устанка у Босанској крајини]]. Укључио се у покрет и активно радио на припремама за оружану борбу — радио је на сакупљању оружја и другог ратног материјала, као и окупљању бораца и симпатизера. [[Датотека:Bista u parku Bos Petrovac.jpg|мини|лево|200п|Биста у парку народних хероја у Босанском Петровцу]] Већ у првим борбама, у којима је учествовао, истакао се као узоран и храбар борац. Посебно се истакао у борби с надмоћнијим непријатељским снагама, које су покушавале да разбију блокаду Босанског Петровца и да успоставе саобраћај на путу [[Босански Петровац]]-[[Бихаћ]] и у акцији на [[Медено Поље (Босански Петровац)|Меденом пољу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941]]. године, када су уништена три камиона с усташама и заплењена три пушкомитраљеза, један тешки митраљез и друга ратна опрема. Тада је из Босанског Петровца непријатељ пошао [[тенк]]овима у помоћ нападнутим усташама. Многи борци, били су изненађени доласком тенкова и поколебали су се. Ђуро се тада самоиницијативно ставио на чело групе бораца која се бомбама супротставила тенковима, и тиме омогућила безбедно повлачење остатка бораца. [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|Новембра 1941]]. године, као награду за оданост Народноослободилачком покрету и показану храброст у дотадашњим борбама, примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и постављен на дужност заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] Вођеничке партизанске чете [[Пети крајишки партизански одред|Петог крајишког партизанског одреда]]. Недуго затим, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара 1942]]. постао је политички комесар чете. Почетком јануара 1942. године са својом четом је учествовао у борбама у [[Подгрмеч]]у. Његова чета, као једна од најбољих партизанских чета у Босанској крајини, учествовала је разбијању [[Југословенска војска у отаџбини|четничких снага]] на терену [[Мркоњић Град]]а. У току зиме 1941/42. године у огорченим борбама с четницима, са својом четом присилио је цео четнички батаљон на предају. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942]]. године, по повратку у петровачки крај, његова чета је учествовала у вишедневним борбама које су јединице Првог и Петог крајишког партизанског одреда водиле против надмоћнијих снага из италијанске дивизије „Сисари“, које су се повлачиле из Босанског Петроваца и [[Кључ (град)|Кључа]], ка [[Далмација|Далмацији]]. Огорчена борба, коју је Ђурова чета водила [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#5. мај|5. маја 1942.]] године у близини села [[Бравско]], трајала је седам и по часова без прекида. У овој борби, Ђуро је био најпре рањен, а потом је покушавајући да притекне у помоћ рањеном другу, био смртно погођен. Сахрањен је сутрадан [[6. мај]]а [[1942]]. године у родном селу Суваји, на гробљу поред цркве. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. У знак сећања на њега, основна школа у његовом родној селу носила је до почетка [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], назив „Ђуро Пећанац Ђурекан“. У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], у парку Народних хероја, била је постављена Ђурина биста, која је уклоњена током рата [[1995]]. године, али је касније враћена. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{DEFAULTSORT:Пећанац, Ђуро Ђурекан}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Босанска крајина у Народноослободилачкој борби]] 06kh78e9ud2s597w7v9gro2kfgbxb2m 0 539003 25114407 21180296 2022-07-19T17:20:30Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВОЈИСЛАВ МАНОЈЛОВИЋ | слика = Vojislav Manojlović.jpg | опис_слике= Војислав Манојловић | датум_рођења = {{датум рођења|1925|1|11}} | место_рођења =[[Бања (Аранђеловац)|Бања]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|9|14|1925|1|11}} | место_смрти =[[Велики Шиљеговац|В. Шиљеговац]], код [[Крушевац|Крушевца]] | држава_смрти = [[Србија]] |професија=земљорадник |СКОЈ=[[1944]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[12. јануар]]а [[1945]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}} {{!}}} }} '''Војислав Манојловић''' ([[Бања (Аранђеловац)|Бања]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], [[11. јануар]] [[1925]] — [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. === Биографија === Рођен је [[11. јануар]]а [[1925]]. године у селу [[Бања (Аранђеловац)|Бања]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]]. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] се бавио земљорадњом. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) је од [[1942]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1943]]. године. Налазио се на функцији борца-пушкомитраљесца и заменика командира Треће чете Трећег батаљона у [[Трећа српска пролетерска ударна бригада|Трећој српској пролетерској ударној бригади]]. Погинуо је [[14. септембар|14. септембра]] [[1944]]. године, у борби против четника, на сектору [[Гаглово]]-[[Капиџија]], код [[Велики Шиљеговац|Великог Шиљеговца]] Још за живота, почетком септембра [[1944]]. године, одлуком [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]], одликован је [[Орден партизанске звезде|Орденом партизанске звезде трећег реда]], а за [[народни херој Југославије|народног хероја]], постхумно је проглашен [[12. јануар]]а [[1945]]. године. == Види још == * [[Родна кућа Војислава Манојловића]] == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * Милан Инђић: ''„Дјеца хероји“'', Дом штампе, Зеница, 1985. године {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Манојловић, Војислав}} [[Категорија:Рођени 1925.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Аранђеловчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве шумадијске бригаде]] [[Категорија:Борци Треће српске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Деца ратници]] o9rt4tatu9ubcrb8ucs1f0y2lmbo8wb 0 539019 25114793 24517614 2022-07-19T20:55:57Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЖИВАН МАРИЧИЋ | слика = Živan Maričić.jpg | опис_слике=Живан Маричић | датум_рођења = {{Датум рођења|1911|4|16}} | место_рођења =[[Жича (Краљево)|Жича]], код [[Краљево|Краљева]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|6|11|1911|4|16}} | место_смрти =околина [[Фоча|Фоче]] | држава_смрти = [[НД Хрватска]] | професија=радник | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[22. август]]а [[1945]]. }} '''Живан Маричић''' ([[Жича (Краљево)|Жича]], код [[Краљево|Краљева]], [[16. април]] [[1911]] — [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == [[Датотека:Kuća narodnog heroja Živana Maričića, spomen-ploča.jpg|thumb|left|250п|Спомен-плоча на [[Кућа народног хероја Живана Маричића|кући Живана Маричића]]. Кућа је [[Списак споменика културе у Рашком округу|споменик културе]].]] Рођен је [[14. април]]а [[1911]]. године у селу [[Жича (Краљево)|Жича]], код [[Краљево|Краљева]]. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је радио као радник у Фабрици вагона у Краљеву. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) је од [[1941]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Налазио се на функцији команданта Четвртог краљевачког батаљона у [[Прва пролетерска ударна бригада|Првој пролетерској ударној бригади]]. У борбама јединица [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске дивизије]] с јединицама немачке [[118. ловачка дивизија (Немачка)|118. ловачке дивизије]], приликом покушаја пробоја преко реке [[Дрина|Дрине]], на сектору [[Фоча]]-[[Шћепан Поље|Шћепан поље]], [[22. мај]]а [[1943]]. године, Живан је био тешко рањен. Пренесен је у [[Централна болница НОВЈ|Централну болницу]], у којој је преминуо током јуна. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) број 297/45 22. августа 1945,{{напомена|У ''Зборнику народних хероја'' и књизи ''Народни хероји Југославије'' стоји погрешан податак да је проглашен 22. јула 1945. године.{{sfn|Zbornik heroja|1957|p=446}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=490}}}} међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|С. лист 98/45|1945|p=1074}} По њему се зове [[ОШ „Живан Маричић“ Жича]]. == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 98/45|1945}}|title=Службени лист ФНРЈ 98/45, 18. децембар 1945.|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/DA2D49F5A4C84057B21421CBB1256162.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1975}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1975|publisher=Mladost|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=5575431}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Маричић, Живан}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Краљевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Погинули у бици на Сутјесци]] [[Категорија:Народни хероји - М]] q3z7m4sgxt4enon090zkewtnzpylypv 25114794 25114793 2022-07-19T20:56:08Z Sadko 25741 200p wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЖИВАН МАРИЧИЋ | слика = Živan Maričić.jpg | опис_слике=Живан Маричић | датум_рођења = {{Датум рођења|1911|4|16}} | место_рођења =[[Жича (Краљево)|Жича]], код [[Краљево|Краљева]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|6|11|1911|4|16}} | место_смрти =околина [[Фоча|Фоче]] | држава_смрти = [[НД Хрватска]] | професија=радник | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[22. август]]а [[1945]]. }} '''Живан Маричић''' ([[Жича (Краљево)|Жича]], код [[Краљево|Краљева]], [[16. април]] [[1911]] — [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == [[Датотека:Kuća narodnog heroja Živana Maričića, spomen-ploča.jpg|thumb|left|200п|Спомен-плоча на [[Кућа народног хероја Живана Маричића|кући Живана Маричића]]. Кућа је [[Списак споменика културе у Рашком округу|споменик културе]].]] Рођен је [[14. април]]а [[1911]]. године у селу [[Жича (Краљево)|Жича]], код [[Краљево|Краљева]]. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је радио као радник у Фабрици вагона у Краљеву. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) је од [[1941]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Налазио се на функцији команданта Четвртог краљевачког батаљона у [[Прва пролетерска ударна бригада|Првој пролетерској ударној бригади]]. У борбама јединица [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске дивизије]] с јединицама немачке [[118. ловачка дивизија (Немачка)|118. ловачке дивизије]], приликом покушаја пробоја преко реке [[Дрина|Дрине]], на сектору [[Фоча]]-[[Шћепан Поље|Шћепан поље]], [[22. мај]]а [[1943]]. године, Живан је био тешко рањен. Пренесен је у [[Централна болница НОВЈ|Централну болницу]], у којој је преминуо током јуна. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) број 297/45 22. августа 1945,{{напомена|У ''Зборнику народних хероја'' и књизи ''Народни хероји Југославије'' стоји погрешан податак да је проглашен 22. јула 1945. године.{{sfn|Zbornik heroja|1957|p=446}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=490}}}} међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|С. лист 98/45|1945|p=1074}} По њему се зове [[ОШ „Живан Маричић“ Жича]]. == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 98/45|1945}}|title=Службени лист ФНРЈ 98/45, 18. децембар 1945.|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/DA2D49F5A4C84057B21421CBB1256162.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1975}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1975|publisher=Mladost|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=5575431}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Маричић, Живан}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Краљевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Погинули у бици на Сутјесци]] [[Категорија:Народни хероји - М]] b304d70trzufh0b8b0yiabg1o2qkeel 0 539508 25114444 23535614 2022-07-19T17:30:36Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=НАДА ПУРИЋ |слика=Nada Puric.jpg |опис_слике=Надежда Нада Пурић |датум рођења={{Датум рођења|1903|3|9}} |место рођења=[[Ваљево]] |држава рођења=[[Краљевина Србија]] |датум смрти={{Датум смрти|1941|11|27|1903|3|9}} |место смрти=[[Београд]] |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=службеница |КПЈ=[[1934]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. }} '''Надежда Нада Пурић''' ([[Ваљево]], [[9. март]] [[1903]] — [[Београд]], [[27. новембар]] [[1941]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[9. март]]а [[1903]]. године у [[Ваљево|Ваљеву]]. Основну школу и гимназију завршила је у родном граду, а Трговачку академију у [[Београд]]у. Извесно време је радила у Државном монополу, а потом у Министарству финансија [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Још као ученица Трговачке академије учествовала је у раду задруге „Младе девојке“, а касније у окупљању револуционарне омладине око „женског покрета“, који је тада био под јаким утицајем илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Учествовала је у радничким и студентским демонстрацијама, а [[1934]]. је примљена у чланство КП Југославије. Учествовала је у раду Акционог одбора државних и самоуправних службеника, који је био основан почетком [[1939]]. године. Сарађивала је у листу „Реч истине“, где је писала о положају жена-службеница залажући се за већа права жена у друштву. У овом листу сарађивала је све до [[1940]]. године, када су овај лист забраниле власти Краљевине Југославије. Руководила је радом партијском ћелијом која је била сачињена од службеника Главне контроле Министарства финансија Краљевине Југославије. Свој стан у [[Београд]]у, који се налазио у [[Улица Његошева (Београд)|Његошевој улици]] бр 73, у непосредној близини Министарства финансија, уступила је на коришћење Комунистичкој партији, па је он служио као складиште и експедиција за растурање илегалног партијског материјала, који је пристизао из илегалне штампарије Месног комитета КПЈ за Београд. После [[Априлски рат|окупације Југославије]], априла [[1941]]. године, Наду је као једну од проверенијих чланова партије, [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]] укључио у рад технике [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Пошто је рад у [[Илегалне штампарије и склоништа КПЈ у окупираном Београду|илегалним штампаријама]], захтевао посебне услове живота и активности, Нада је и даље наставила да ради у Министарству финансија, али је све мање морала да се састаје са осталим члановима Партије, који нису били укључени у рад илегалних штампарија. Пошто је њен стан представљао важан пункт за даље растурање илегалног партијског материјала. Нада је морала водити, наизглед миран живот скромне и повучене службенице, коју ништа посебно није интересовало. Овакав Надин „равнодушан“ став према окупацији изненадио је и многе њене партијске другове, који нису знали да је она укључена у рад илегалних штампарија у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]]. Почетком новембра [[1941]]. године, Специјална полиција је успела да ухапси једног растурача летака. Пошто се људи који су радили у илегалним штампаријама нису међусобно познавали (а и ако јесу, било им је забрањено да о томе причају међусобно), већ је свако знао само своју везу од које је преузимао материјал. Ухапшени растурач летака, је услед полицијске тортуре на испитивању одао Наду, јер је из њеног стана преузимао материјал. Истог дана, [[18. новембар|18. новембра]] [[1941]]. године агенти Специјалне полиције су отишли до Министарства финансија, где су на радном месту ухапсили Наду и одвели је кући. Приликом претреса њеног стана, којем је и сама присуствовала, агенти су поред осталог пронашли око 3.200 бројева [[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтена Главног штаба НОПО Југославије]] и 1.380 прогласа Покрајинског комитета КПЈ за Србију, припремљеног за растурање уочи годишњице [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]]. Одмах потом одведена је у затвор Специјалне полиције, злогласну „[[Главњача|Главњачу]]“, у којој је десетак дана мучена. Иследници су на разне начине покушавали да од ње сазнају више и ниже везе, као и средиште и остала складишта илегалних штампарија. Пошто је Нада упорно ћутала, иследници су над њом почели да примењују разне облике тортуре - гвозденим обручем су јој стезали чело; шибали је мокрим гуменим жилама по грудима, лицу, леђима, стомаку. Неколико пута су је поливали хладном водом да би јој повратили свест. Упркос свим мучењима Нада ништа није одала и тиме је прекинула полицијску акцију хапшења, чиме је [[Илегална штампарија ЦК КПЈ на Бањичком венцу|илегална партијска штампарија]] била спашена и неометано је наставила да ради, до самог краја рата. Нада Пурић је од последица мучења у полицији преминула [[27. новембар|27. новембра]] [[1941]]. године, под ногама Живадина Милорадовића, агента Специјалне полиције, који је водио њен иследнички досије. Њен досије остао је непотписан, са следећом белешком Специјалне полиције — ''Истрагом није могла бити расветљена улога ухапшене Наде Пурић у илегалном комунистичком покрету, али је, без сумње, она имала једну од важнијих улога''. После ослобођења, њени посмртни остаци сахрањени су у [[Алеја стрељаних родољуба 1941—1944. на Новом гробљу у Београду|Алеју стрељаних родољуба]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду. На згради у Његошевој улици бр 73 у Београду, где је становала постављена је спомен-плоча с натписом — ''У овој кући живела је до новембра 1941. године, када је зверски убијена од Гестапо народни херој Надежда-Нада Пурић, члан КПЈ. Својим радом, родољубљем и оданошћу Партији и радничкој класи дала је светао пример како се бори и умире за отаџбину''. Неколико десетина метара даље, у малом парку, на ћошку улица Књегиње Зорке и Макензијеве, налази се спомен-[[биста]] Нади Пурић, на којој се налази посвета песникиње [[Десанка Максимовић|Десанке Максимовић]] — ''Твој гроб не знамо где је и зато нам се чини свуда, свуда на земљи овој. Под сводом модрим и лаким твој гроб не знамо где је и зато ступамо земљом као да је твоја хумка бусен и камен сваки...''. [[ОШ „Нада Пурић” Ваљево|Основна школа]] и дечји вртић, у њеном родном граду [[Ваљево|Ваљеву]], носе њено име. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 27. јула 1953. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=133}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="160" widths="160"> Spomen-ploca Nada Puric.jpg|Спомен-плоча на згради у Његошевој улици број 73. Spomenik Nadi Puric, Vracar Beograd.jpg|[[Спомен-биста Нади Пурић у Београду|Спомен-биста у парку]] на [[Градска општина Врачар|Врачар]]у Ploca na spomeniku Nadi Puric.jpg|Посвета [[Десанка Максимовић|Десанке Максимовић]] на споменику Grob Nade Puric.JPG|Гроб Наде Пурић у Алеји бораца НОР на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у Orden narodnog heroja i knjiga 1.jpg|[[Орден народног хероја]] </div></gallery></center> == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{div col}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{div col end}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Nada Purić}} {{Народни хероји-Београд}} {{Народни хероји-Западна Србија1}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Пурић, Нада}} [[Категорија:Рођени 1903.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Ваљевци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] 2dxhgnyel5uhzw1blrsw76hhth3tx7i 0 539632 25114445 23495887 2022-07-19T17:30:37Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|Милица Павловић}} {{Херој Ж |дидаскалија=МИЛИЦА ПАВЛОВИЋ ДАРА |слика=Pavlovic Milica Dara.jpg |опис_слике=Милица Павловић Дара |датум рођења={{Датум рођења|1915|3|8}} |место рођења=[[Чачак]] |држава рођења=[[Краљевина Србија]] |датум смрти={{Датум смрти|1944|6|8|1915|3|8}} |место смрти=[[Лелић]], код [[Ваљево|Ваљева]] |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=професор |КПЈ=[[1934]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. }} '''Милица Павловић Дара''' ([[Чачак]], [[8. март]] [[1915]] — [[Лелић]], код [[Ваљево|Ваљева]], [[8. јун]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[8. март]]а [[1915]]. године у [[Чачак|Чачку]]. Њени родитељи Филип и Винка, поред Милице, која је била најмлађа, имали су још четворо деце — три ћерке и сина. У Чачку постоји [[Кућа народног хероја Милице Павловић]]. Миличин отац Филип умро је [[1930]]. године, када је она била ученица петог разреда гимназије. Основну школу и гимназију је завршила [[1933]]. године у Чачку. Исте године уписала се на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]] у Београду, где је студирала [[српскохрватски језик]] и [[Југословенска књижевност|југословенску књижевност]]. Још као ученица [[Чачанска гимназија|Чачанске гимназије]], почела је да чита револуционapну литературу и штампу. Посебно су на њу имала yтицај дела [[Максим Горки|Максима Горког]] и [[Николај Островски|Николаја Островског]]. Тада се определила за револуционарни омладински и [[раднички покрет]] и постала чланица [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Доласком на [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] укључила се у рад тамошње студентске револуционарне организације и 1934. године постала члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Учествовала је у демонстрацијама и штрајковима, које је Партија организовала на Универзитету, као и ван њега. Године [[1939]]. је дипломирала и добила своју прву службу у Средњој техничкој школи у [[Лесковац|Лесковцу]], где је предавала [[српскохрватски језик]] и [[Географија|географију]]. Поред рада у школи, била је активна у месној партијској организацији и у културно-просветном животу Лесковца. Септембра [[1940]]. године премештена је у [[Ваљево]], где је такође радила у Средњој техничкој школи. И тамо се укључила у рад партијске организације и била чланица Месног комитета КПЈ. [[Датотека:Spomenici, Valjevo 007.jpg|лево|мини|200п|Спомен биста у [[Парк Виде Јоцић|Парку Виде Јоцић]] у Ваљеву]] После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[1941]]. године, активно је учествовала у припремама оружаног устанка у Ваљеву и околини. Радила је на сакупљању оружја, муниције и другог ратног материјала, као и на организовању [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]] јула [[1941]]. године, у ком се налазила извесно време. По директиви Окружног комитета КПЈ за Ваљево, вратила се у град, где је организовала нeзаконити партијски рад. Одржавала је везе са Одредом; прикупљала храну, одећу и остали материјал за борце; обилазила партијске организације; обилазила села и у разговору с народом прикупљала нове борце за Одред. Септембра [[1941]]. године, морала је да напусти Ваљево, јер је постојала опасност да буде ухапшена. Тада је поново дошла у Ваљевски одред, где се заједно са осталим члановима Окружног комитета, у току [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и зиме [[1941]]/[[1942|42]]. године кретала падинама [[Повлен]]а, [[Маљен]]а, [[Сувобор]]а и [[Медведник]]а. Априла [[1942]]. године постављена је за секретара Окружног комитета КПЈ за Ваљево. Радила је на промовисању и ширењу [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]; обнављању партијских и скојевских организација, које су се под налетом непријатеља и сталним потерама и провалама pаспадале; оснивању [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] и другом. Септембра [[1943]]. године организовала је петнаестодневни курс за чланове Партије и симпатизере. У шуми Резина, [[5. јун]]а [[1944]]. године, Милица је присуствовала седници првог Народноослободилачког одбора села [[Јошева (Ваљево)|Јошева]]. Тада ју је препознао један бивши [[Cpпска државна стража|недићевац]] и одмах о томе обавестио локалну четничку јединицу. Четници су у рано јутро [[6. јун]]а, опколили кућу Живана Андрића, члана НО одбора, код ког је Милица заноћила. Када је увидела да је опкољена, Милица је одлучила да се преда, јер је знала да би пружањем отпора довела у опасност свог домаћина и његове укућане. Приликом предаје четници су одмах заклали Живана, а Милицу су везану повели у свој штаб у селу [[Лелић]] код [[Ваљево|Ваљева]]. У четничком штабу, Милица је два дана мучена, како би открила друге чланове и симпатизере КПЈ и НОП-а, али је она упорно ћутала. У ноћи [[7. јун|7]]/[[8. јун]]а покушала је да побегне, али је рањена. Тешко рањену, четници су наставили да је муче, а пошто и даље ништа није одговарала, заклали су је. После ослобођења земље, њени посмртни остаци су пренети у [[Чачак]], где су уз присуство великог броја грађана сахрањени на чачанском гробљу. Милица је своје илегално партијско име „Дара” узела по имену своје најстарије сестре, коју је неизмерно волела. Једна [[Основна школа Милица Павловић Чачак|основна школа]] у родном јој Чачку носи њено име. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] од 14. децембра 1946. постхумно је одликована [[Орден заслуга за народ|Орденом заслуга за народ првог реда]],<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/63115669C6BE425E8E4E5A5CB9B15ADC.pdf|title=Сл. лист ФНРЈ 61/47|website=www.slvesnik.com.mk|date=22. 7. 1947|pages=768}}</ref> а 14. децембра 1949. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=78}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{Народни хероји-Западна Србија2}} {{Народни хероји-Западна Србија1}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Просветни радници у НОБ}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Павловић, Милица}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] ci3tcm58qh29xxxcphrsy1p72gvrhjv 0 540416 25114306 22843804 2022-07-19T16:31:47Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=БОРКО ТАЛЕСКИ | слика = Borka Taleski.jpg | опис_слике=Борко Талески | датум_рођења = {{Датум рођења|1921|8|19}} | место_рођења =[[Прилеп]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|3|2|1921|8|19}} | место_смрти =[[Плетвар]], код [[Прилеп]]а | држава_смрти = [[Краљевина Бугарска]] | професија=студент [[медицина|медицине]] | КПЈ=крајем [[1939]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[5. јул]]а [[1951]]. }} '''Борко Талески''' ([[Прилеп]], [[19. август]] [[1921]] — [[Плетвар]], код [[Прилеп]]а, [[2. март]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[19. август]]а 1921. године у [[Прилеп]]у, у занатлијској породици. Након завршене основне школе, уписао је гимназију у [[Битољ]]у. Као гимназијалац, издавао је књижевне прилоге у часопису „Подмладак“, који је излазио у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Издаване су и његове филозофске расправе, које је писао као седамнаестогодишњак. Тада се из Битоља вратио у Прилеп, где је држао предавања на кружоцима. Након завршетка гимназије, уписао је [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет у Београду]]. Учествовао је на разним демонстрацијама и сукобима са полицијом. За члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] примљен је [[1939]]. године у [[Београд]]у. По доласку у Прилеп, укључио се у револуционарни покрет града. [[2. август|Другог августа]] [[1940]]. године, био је један од говорника на великој Илинданској демострацији. Одмах после демонстрација, био је ухапшен и суђено му је у Београду. Казну је издржавао у затвору на [[Ада Циганлија|Ади Циганлији]]. После изласка из затвора послан је у логор [[Међуречје (Ивањица)|Међуречје]]-[[Ивањица]]. [[Датотека:Биста - Борка Талески.JPG|лево|мини|200п|Биста Борка Талевског, Парк Револуције у Прилепу.]] Када се у [[април]]у [[1941]]. године вратио у Прилеп, постао је члан Месног комитета КПЈ. Поводом напада [[Трећи рајх|Немачке]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[23. јун]]а 1941. године одржано је партијско саветовање, на којем је Борко поднео главни реферат са оценом значаја немачко-совјетског рата. Ускоро после тога озишао је у илегалност и почетком [[јул]]а отишао у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Касније позван од Покрајинског комитета КПЈ, након чега је у септембру ушао у ново партијско руководство као члан [[Политбиро|Бироа]]. У том својству, [[11. октобар|11. октобра]], учествовао је у партизанском нападу у Прилепу, након чега је био проглашен [[Македонија у Народноослободилачкој борби|оружани устанак у Македонији]]. [[Датотека:Borka Taleski kako ucenik.jpg|200px|мини|лево]] Био је противник пробугарске струје у македонском партијском руководству. Тако је раније осуђивао ставове [[Методије Шаторов|Методија Шаторова]], а у [[децембар|децембру]] 1941. потпадање под утицај [[Бугарска комунистичка партија|Бугарске радничке партије]]. Свој став је изнео и у писму [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централном комитету КПЈ]] због чега се сукоб фракција заоштрио. Напослетку је, почетком [[1942]]. године, био одстрањен из Покрајинског комитета од превладавајуће пробугарске фракције и остављен да се сам сналази. [[2. март|Другог марта]] 1942. године, заједно са [[Лазо Колевски|Лазом Колевским]], налазио се код села [[Плетвар]] близу Прилепа. Неко их је издао, па их је ускоро опколила бугарска полиција. Обојица су погинула у размени ватре. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * ''[[Македонска енциклопедија]]'' (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година. {{Народни хероји-Македонија}} {{Народни хероји-лекари}} {{DEFAULTSORT:Талески, Борко}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Македонци (народ)]] [[Категорија:Прилепчани]] [[Категорија:Комунисти Македоније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Прилеп у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] jbn0arxhk4yzcow668fp42yni5v938e 0 541541 25114726 24463367 2022-07-19T20:00:43Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Милидух | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = [[8. век]] | место_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | држава_рођења = | датум_смрти = [[806]].<!-- nema na wikidata --> | место_смрти = [[Гера]] | држава_смрти = | сахрањен = [[Герлиц]] | функција = [[Кнез]] | владавина =око [[790]]—[[806]]. | датум_крунисања = | претходник = [[Дерван]] | наследник = [[Цзимислав]], [[Тунгло]] | династија = <!-- nema na wikipodacima --> | отац = <!-- nema na wikipodacima --> | мајка = <!-- nema na wikipodacima --> | супружник = <!-- nema na wikipodacima --> | деца = <!-- nema na wikipodacima --> | грб = | опис_грба = }} '''Кнез Милидух''' ([[790]]–[[806]].) је био кнез<ref>{{Cite book |last1=Kętrzyński |first1=Wojciech |title=Rozprawy: O rocznikach polskich |url=http://books.google.com/books?id=fOQAAAAAYAAJ |series=Ser. II |volume=Vol. IX |year=1897 |location=Krakow |language=Polish |page=209}}</ref> [[Лужички Срби|Лужичких Срба]]. Предводио је [[Словени|Словене]] у побуни против [[Франачка|франачке]] владавине [[Карло Велики|Карла Великог]]. Милидух и други словенски принц Несита погинули су у близини садашњег града [[Вајсенфелс]]а ([[Немачка]]) у борби са [[Франци]]ма под командом [[Карло Млађи|Карла Млађег]]<ref>{{Cite book |title=Russland in historischer, statistischer, geographischer und und literarischer Beziehung |last=Bulgarin |first=Thaddäus |year=1839 |publisher=Eduard Franken |location=Leipzig |language=German |url=http://books.google.com/books?id=ahg3AAAAYAAJ|pages=330-}}</ref> [[806]]. године. <ref>{{Cite book |title=Rex germanorum, populos sclavorum: |last=Vukcevich |first=Ivo |year=2001 |publisher=University City Press |location= |language=English, Latin |url=http://books.google.com/books?id=EttoAAAAMAAJ|pages=366-}}</ref> Кнез Милидух је имао двојицу синова{{citation needed|date=март 2020}}, који су се по предању поделили тако да је један од њих повео део српског народа на југ, односно [[Балканско полуострво|Балкан]], а други остао у [[Полабље (слив Лабе)|Полабљу]] са делом народа који је временом у великој мери [[Германизација|германизован]]. Остаци тог народа су данашњи балкански [[Срби]] и [[Лужички Срби]]. Према Аналима франачког краљевства био је кнез, а по „Chronicon Moissiacense” краљ. У Аналима се помиње као „Melito”, а код „Chronicon Moissiacense” као „Nusito”. Због тога има различита имена у старијој и новијој литератури. У [[Лужица|Лужици]] се најчешће зове Милидух. У [[766]]. години [[Франци|франачка]] војска је напала Лужичане у средњем току [[Зала|Зале]].<ref name="#1">[https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку] </ref> У [[782]]. години дошло је до устанка, где су Лужичани разарали [[Тирингија|Тирингију]] и [[Саксонија|Саксонију]] између Зале и [[Лаба|Лабе]], који се завршио победом [[Франачка|Франачке]] која је освојила словенска племена код [[Веидахабург]]а, крај [[Наумбург]]а. [[789.]] [[Карло Велики]] уз помоћ [[Лужички Срби|Срба]], [[Фризијаци|Фризијаца]], [[Обродрати|Ободрита]] и [[Саксонци|Саксонаца]] успева да пређе реку [[Лаба|Лабу]], [[Хафел]] и продре на територију [[Љутићи (племе)|Велета]]. После овог [[Драговит]] је морао да буде лојалан [[Карло Велики|Карлу Великом]].<ref name="Petersen2013">{{cite book|author=Leif Inge Ree Petersen|title=Siege Warfare and Military Organization in the Successor States (400-800 AD): Byzantium, the West and Islam|url=https://books.google.com/books?id=BRGaAAAAQBAJ&pg=PA749|date = 1. 08. 2013|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-25446-6|pages=749–750}}</ref> Након тога су покорили немачка племена [[Саксонци|Саксонце]] и словенска племена [[Љутићи|Љутиће]] [[805]]. године, напали су српско племе [[Гломачи|Гломаче]] у области северног [[Мајсенае]] и код [[Аустразија|Аустразије]]<ref name="#2">[https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку]</ref>, касније је [[Карло Велики]] направио кампању против [[Словени|Словена]] у [[Чешка|Бохемији]].<ref>{{cite book |title=History of Bohemia |last=Vickers |first=Robert H. |year=1894 |publisher=C. H. Sergel Company |location=Chicago |url=https://archive.org/details/historyofbohemia00vick|pages=48}}</ref><ref name="Labuda2002">{{cite book|author=Gerard Labuda|title=Fragmenty dziejów Słowiańszczyzny zachodniej|url=https://books.google.com/books?id=FpaRAAAAMAAJ|year=2002|publisher=PTPN|isbn=978-83-7063-337-0|quote=806: „Et inde post non multos dies [imperator] Aquasgrani veniens Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium, cum exercitu misit; in qua expeditione Miliduoch Sclavo- rum dux interf ectus}}</ref> После освајање 805. године створена је [[граница према Србима]] због економског, војног и етничког раздвајања између Германа у Франачкој и Словена.<ref>Fransis Kont, Sloveni: Nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi (VI-XIII vek), Tom I, Filip Višnjić, Beograd, 1989, pp. 37.</ref> [[806]]. године је опет дошло до упада у Лужицу, битке су се десиле код средњег слоја Елбе (код [[Десау]]а и [[Србиште (Анхалт)|Србишта]]), франачку војску је преводио Карло Млађи, син Карла Великог и највероватније се битке десиле у доњој Лужици (у близини [[Калау]]а). У бици код [[Гера]] у истој години пао је Милидух.{{sfn|Zahrodnik|2009|с =15}}. После његове смрти нека српска племена су примила франачку власт. После ове битке потпао је добар део области између Халеа и Магдебурга под франачку власт. Даљи устанци су се ређали 816, 838. и 839. године. Те године је пао Цзимислав, кнез Коледића. Његов главни град, као и друге градове су уништили Саксонци.<ref name="#2"/> Од [[9. век]]а територија племенског савеза [[Лужички Срби|Срба]] се шири укључујући подружје [[Лужица|Лужице]], етноним [[Лужички Срби|Срби]] се шири на исток до реке [[Одра|Одре]] међу [[Лужички Срби|Лужичане]], [[Милчани|Миличане]] и друга племена.<ref name="#1"/> [[Ајнхард]] описује улаз [[Карло Велики|Карла Великог]] у „српску земљу”ː {{цитат|Et inde post non multos dies Aquasgrani veniens Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium, cum exercitu misit; in qua expeditione Miliduoch Sclavorum dux interfectus est, duoque castella ab exercitu aedificata, unum super ripam fluminis Salae, alterum iuxta fluvium Albim.|[[Анали франачког краљевства]]|[[806]]. година}} Не зна се где је Милидух сахрањен, али о томе постоји једна легенда да он није погинуо, него да са свим српским краљевима спава у једној пећини код [[Герлиц]]а и да ће да се пробуди кад буде било време да се ојача [[Лужица]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book |ref= harv|title=Rex germanorum, populos sclavorum:|last=Vukcevich |first=Ivo |year=2001 |publisher=University City Press |location= |language=English, Latin |url=http://books.google.com/books?id=EttoAAAAMAAJ|pages=366-}} * {{Cite book |ref= harv|title=Russland in historischer, statistischer, geographischer und und literarischer Beziehung |last=Bulgarin |first=Thaddäus |year=1839 |publisher=Eduard Franken |location=Leipzig |language=German |url=http://books.google.com/books?id=ahg3AAAAYAAJ|pages=330-}} * {{Cite book |ref= harv|last1=Kętrzyński |first1=Wojciech |title=Rozprawy: O rocznikach polskich |url=http://books.google.com/books?id=fOQAAAAAYAAJ |series=Ser. II |volume=Vol. IX |year=1897 |location=Krakow |language=Polish |page=209}} * [[Константин VII Порфирогенит]], [[De administrando imperio|О управљању царством]] * {{Cite book |ref= harv|title=Serbske stawizny|last=Zahrodnik|year=2009|publisher=Domowina|location=Budyšin |language=Немачки|url=http://books.google.com/books?id=EttoAAAAMAAJ|pages=366-}} * [https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку] {{Authority control}} {{низ | пре=[[Дерван]] | списак=[[Дерванова Србија|Кнез Лужничких Срба]] 790 - 806. | после=[[Тунгло]] }} {{Владари Лужничких Срба}} [[Категорија:Умрли 806.]] [[Категорија:Лужичкосрпски кнезови]] [[Категорија:Српска историја пре доласка на Балкан]] lt7czgq7owxr9mrmx0oorh3olaj1qiu 25114750 25114726 2022-07-19T20:13:49Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Милидух | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = [[8. век]] | место_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | држава_рођења = | датум_смрти = [[806]].<!-- nema na wikidata --> | место_смрти = [[Гера]] | држава_смрти = | сахрањен = [[Герлиц]] | функција = [[Кнез]] | владавина =око [[790]]—[[806]]. | датум_крунисања = | претходник = [[Дерван]] | наследник = [[Цзимислав]], [[Тунгло]] | династија = <!-- nema na wikipodacima --> | отац = <!-- nema na wikipodacima --> | мајка = <!-- nema na wikipodacima --> | супружник = <!-- nema na wikipodacima --> | деца = <!-- nema na wikipodacima --> | грб = | опис_грба = }} '''Кнез Милидух''' ([[790]]–[[806]].) је био кнез<ref>{{Cite book |last1=Kętrzyński |first1=Wojciech |title=Rozprawy: O rocznikach polskich |url=http://books.google.com/books?id=fOQAAAAAYAAJ |series=Ser. II |volume=Vol. IX |year=1897 |location=Krakow |language=Polish |page=209}}</ref> [[Лужички Срби|Лужичких Срба]]. Предводио је [[Словени|Словене]] у побуни против [[Франачка|франачке]] владавине [[Карло Велики|Карла Великог]]. Милидух и други словенски принц Несита погинули су у близини садашњег града [[Вајсенфелс]]а ([[Немачка]]) у борби са [[Франци]]ма под командом [[Карло Млађи|Карла Млађег]]<ref>{{Cite book |title=Russland in historischer, statistischer, geographischer und und literarischer Beziehung |last=Bulgarin |first=Thaddäus |year=1839 |publisher=Eduard Franken |location=Leipzig |language=German |url=http://books.google.com/books?id=ahg3AAAAYAAJ|pages=330-}}</ref> [[806]]. године. <ref>{{Cite book |title=Rex germanorum, populos sclavorum: |last=Vukcevich |first=Ivo |year=2001 |publisher=University City Press |location= |language=English, Latin |url=http://books.google.com/books?id=EttoAAAAMAAJ|pages=366-}}</ref> Кнез Милидух је имао двојицу синова{{citation needed|date=март 2020}}, који су се по предању поделили тако да је један од њих повео део српског народа на југ, односно [[Балканско полуострво|Балкан]], а други остао у [[Полабље (слив Лабе)|Полабљу]] са делом народа који је временом у великој мери [[Германизација|германизован]]. Остаци тог народа су данашњи балкански [[Срби]] и [[Лужички Срби]]. Према [[Анали франачког краљевства|Аналима франачког краљевства]] био је кнез, а по „Chronicon Moissiacense” краљ. У Аналима се помиње као „Melito”, а код „Chronicon Moissiacense” као „Nusito”. Због тога има различита имена у старијој и новијој литератури. У [[Лужица|Лужици]] се најчешће зове Милидух. У [[766]]. години [[Франци|франачка]] војска је напала Лужичане у средњем току [[Зала|Зале]].<ref name="#1">[https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку] </ref> У [[782]]. години дошло је до устанка, где су Лужичани разарали [[Тирингија|Тирингију]] и [[Саксонија|Саксонију]] између Зале и [[Лаба|Лабе]], који се завршио победом [[Франачка|Франачке]] која је освојила словенска племена код [[Веидахабург]]а, крај [[Наумбург]]а. [[789.]] [[Карло Велики]] уз помоћ [[Лужички Срби|Срба]], [[Фризијаци|Фризијаца]], [[Обродрати|Ободрита]] и [[Саксонци|Саксонаца]] успева да пређе реку [[Лаба|Лабу]], [[Хафел]] и продре на територију [[Љутићи (племе)|Велета]]. После овог [[Драговит]] је морао да буде лојалан [[Карло Велики|Карлу Великом]].<ref name="Petersen2013">{{cite book|author=Leif Inge Ree Petersen|title=Siege Warfare and Military Organization in the Successor States (400-800 AD): Byzantium, the West and Islam|url=https://books.google.com/books?id=BRGaAAAAQBAJ&pg=PA749|date = 1. 08. 2013|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-25446-6|pages=749–750}}</ref> Након тога су покорили немачка племена [[Саксонци|Саксонце]] и словенска племена [[Љутићи|Љутиће]] [[805]]. године, напали су српско племе [[Гломачи|Гломаче]] у области северног [[Мајсенае]] и код [[Аустразија|Аустразије]]<ref name="#2">[https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку]</ref>, касније је [[Карло Велики]] направио кампању против [[Словени|Словена]] у [[Чешка (Бохемија)|Бохемији]].<ref>{{cite book |title=History of Bohemia |last=Vickers |first=Robert H. |year=1894 |publisher=C. H. Sergel Company |location=Chicago |url=https://archive.org/details/historyofbohemia00vick|pages=48}}</ref><ref name="Labuda2002">{{cite book|author=Gerard Labuda|title=Fragmenty dziejów Słowiańszczyzny zachodniej|url=https://books.google.com/books?id=FpaRAAAAMAAJ|year=2002|publisher=PTPN|isbn=978-83-7063-337-0|quote=806: „Et inde post non multos dies [imperator] Aquasgrani veniens Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium, cum exercitu misit; in qua expeditione Miliduoch Sclavo- rum dux interf ectus}}</ref> После освајање 805. године створена је [[граница према Србима]] због економског, војног и етничког раздвајања између Германа у Франачкој и Словена.<ref>Fransis Kont, Sloveni: Nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi (VI-XIII vek), Tom I, Filip Višnjić, Beograd, 1989, pp. 37.</ref> [[806]]. године је опет дошло до упада у Лужицу, битке су се десиле код средњег слоја Елбе (код [[Десау]]а и [[Србиште (Анхалт)|Србишта]]), франачку војску је преводио Карло Млађи, син Карла Великог и највероватније се битке десиле у доњој Лужици (у близини [[Калау]]а). У бици код [[Гера]] у истој години пао је Милидух.{{sfn|Zahrodnik|2009|с =15}}. После његове смрти нека српска племена су примила франачку власт. После ове битке потпао је добар део области између Халеа и Магдебурга под франачку власт. Даљи устанци су се ређали 816, 838. и 839. године. Те године је пао Цзимислав, кнез Коледића. Његов главни град, као и друге градове су уништили Саксонци.<ref name="#2"/> Од [[9. век]]а територија племенског савеза [[Лужички Срби (племенски савез)|Срба]] се шири укључујући подружје [[Лужица|Лужице]], етноним [[Срби (етноним)|Срби]] се шири на исток до реке [[Одра|Одре]] међу [[Лужичани (племе)|Лужичане]], [[Милчани|Миличане]] и друга племена.<ref name="#1"/> [[Ајнхард]] описује улаз [[Карло Велики|Карла Великог]] у „српску земљу”ː {{цитат|Et inde post non multos dies Aquasgrani veniens Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium, cum exercitu misit; in qua expeditione Miliduoch Sclavorum dux interfectus est, duoque castella ab exercitu aedificata, unum super ripam fluminis Salae, alterum iuxta fluvium Albim.|[[Анали франачког краљевства]]|[[806]]. година}} Не зна се где је Милидух сахрањен, али о томе постоји једна легенда да он није погинуо, него да са свим српским краљевима спава у једној пећини код [[Герлиц]]а и да ће да се пробуди кад буде било време да се ојача [[Лужица]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book |ref= harv|title=Rex germanorum, populos sclavorum:|last=Vukcevich |first=Ivo |year=2001 |publisher=University City Press |location= |language=English, Latin |url=http://books.google.com/books?id=EttoAAAAMAAJ|pages=366-}} * {{Cite book |ref= harv|title=Russland in historischer, statistischer, geographischer und und literarischer Beziehung |last=Bulgarin |first=Thaddäus |year=1839 |publisher=Eduard Franken |location=Leipzig |language=German |url=http://books.google.com/books?id=ahg3AAAAYAAJ|pages=330-}} * {{Cite book |ref= harv|last1=Kętrzyński |first1=Wojciech |title=Rozprawy: O rocznikach polskich |url=http://books.google.com/books?id=fOQAAAAAYAAJ |series=Ser. II |volume=Vol. IX |year=1897 |location=Krakow |language=Polish |page=209}} * [[Константин VII Порфирогенит]], [[De administrando imperio|О управљању царством]] * {{Cite book |ref= harv|title=Serbske stawizny|last=Zahrodnik|year=2009|publisher=Domowina|location=Budyšin |language=Немачки|url=http://books.google.com/books?id=EttoAAAAMAAJ|pages=366-}} * [https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку] {{Authority control}} {{низ | пре=[[Дерван]] | списак=[[Дерванова Србија|Кнез Лужничких Срба]] 790 - 806. | после=[[Тунгло]] }} {{Владари Лужничких Срба}} [[Категорија:Умрли 806.]] [[Категорија:Лужичкосрпски кнезови]] [[Категорија:Српска историја пре доласка на Балкан]] ela8hyfn8ptxngkbxgw0od6ea8rgh8s 25114760 25114750 2022-07-19T20:18:18Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Милидух | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = [[8. век]] | место_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | држава_рођења = | датум_смрти = [[806]].<!-- nema na wikidata --> | место_смрти = [[Гера]] | држава_смрти = | сахрањен = [[Герлиц]] | функција = [[Кнез]] | владавина =око [[790]]—[[806]]. | датум_крунисања = | претходник = [[Дерван]] | наследник = [[Цзимислав]], [[Тунгло]] | династија = <!-- nema na wikipodacima --> | отац = <!-- nema na wikipodacima --> | мајка = <!-- nema na wikipodacima --> | супружник = <!-- nema na wikipodacima --> | деца = <!-- nema na wikipodacima --> | грб = | опис_грба = }} '''Кнез Милидух''' ([[790]]–[[806]].) је био кнез<ref>{{Cite book |last1=Kętrzyński |first1=Wojciech |title=Rozprawy: O rocznikach polskich |url=http://books.google.com/books?id=fOQAAAAAYAAJ |series=Ser. II |volume=Vol. IX |year=1897 |location=Krakow |language=Polish |page=209}}</ref> [[Лужички Срби|Лужичких Срба]]. Предводио је [[Словени|Словене]] у побуни против [[Франачка|франачке]] владавине [[Карло Велики|Карла Великог]]. Милидух и други словенски принц Несита погинули су у близини садашњег града [[Вајсенфелс]]а ([[Немачка]]) у борби са [[Франци]]ма под командом [[Карло Млађи|Карла Млађег]]<ref>{{Cite book |title=Russland in historischer, statistischer, geographischer und und literarischer Beziehung |last=Bulgarin |first=Thaddäus |year=1839 |publisher=Eduard Franken |location=Leipzig |language=German |url=http://books.google.com/books?id=ahg3AAAAYAAJ|pages=330-}}</ref> [[806]]. године. <ref>{{Cite book |title=Rex germanorum, populos sclavorum: |last=Vukcevich |first=Ivo |year=2001 |publisher=University City Press |location= |language=English, Latin |url=http://books.google.com/books?id=EttoAAAAMAAJ|pages=366-}}</ref> Кнез Милидух је имао двојицу синова{{citation needed|date=март 2020}}, који су се по предању поделили тако да је један од њих повео део српског народа на југ, односно [[Балканско полуострво|Балкан]], а други остао у [[Полабље (слив Лабе)|Полабљу]] са делом народа који је временом у великој мери [[Германизација|германизован]]. Остаци тог народа су данашњи балкански [[Срби]] и [[Лужички Срби]]. Према [[Анали франачког краљевства|Аналима франачког краљевства]] био је кнез, а по „Chronicon Moissiacense” краљ. У Аналима се помиње као „Melito”, а код „Chronicon Moissiacense” као „Nusito”. Због тога има различита имена у старијој и новијој литератури. У [[Лужица|Лужици]] се најчешће зове Милидух. У [[766]]. години [[Франци|франачка]] војска је напала Лужичане у средњем току [[Зала|Зале]].<ref name="#1">[https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку] </ref> У [[782]]. години дошло је до устанка, где су Лужичани разарали [[Тирингија|Тирингију]] и [[Саксонија|Саксонију]] између Зале и [[Лаба|Лабе]], који се завршио победом [[Франачка|Франачке]] која је освојила словенска племена код [[Веидахабург]]а, крај [[Наумбург]]а. [[789.]] [[Карло Велики]] уз помоћ [[Лужички Срби|Срба]], [[Фризи|Фризијаца]], [[Ободрити|Ободрита]] и [[Саксонци|Саксонаца]] успева да пређе реку [[Лаба|Лабу]], [[Хафел]] и продре на територију [[Љутићи (племенски савез)|Велета]]. После овог [[Драговит]] је морао да буде лојалан [[Карло Велики|Карлу Великом]].<ref name="Petersen2013">{{cite book|author=Leif Inge Ree Petersen|title=Siege Warfare and Military Organization in the Successor States (400-800 AD): Byzantium, the West and Islam|url=https://books.google.com/books?id=BRGaAAAAQBAJ&pg=PA749|date = 1. 08. 2013|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-25446-6|pages=749–750}}</ref> Након тога су покорили немачка племена [[Саксонци|Саксонце]] и словенска племена [[Љутићи (племенски савез)|Љутиће]] [[805]]. године, напали су српско племе [[Гломачи|Гломаче]] у области северног [[Мајсенае]] и код [[Аустразија|Аустразије]]<ref name="#2">[https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку]</ref>, касније је [[Карло Велики]] направио кампању против [[Словени|Словена]] у [[Чешка (Бохемија)|Бохемији]].<ref>{{cite book |title=History of Bohemia |last=Vickers |first=Robert H. |year=1894 |publisher=C. H. Sergel Company |location=Chicago |url=https://archive.org/details/historyofbohemia00vick|pages=48}}</ref><ref name="Labuda2002">{{cite book|author=Gerard Labuda|title=Fragmenty dziejów Słowiańszczyzny zachodniej|url=https://books.google.com/books?id=FpaRAAAAMAAJ|year=2002|publisher=PTPN|isbn=978-83-7063-337-0|quote=806: „Et inde post non multos dies [imperator] Aquasgrani veniens Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium, cum exercitu misit; in qua expeditione Miliduoch Sclavo- rum dux interf ectus}}</ref> После освајање 805. године створена је [[граница према Србима]] због економског, војног и етничког раздвајања између Германа у Франачкој и Словена.<ref>Fransis Kont, Sloveni: Nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi (VI-XIII vek), Tom I, Filip Višnjić, Beograd, 1989, pp. 37.</ref> [[806]]. године је опет дошло до упада у Лужицу, битке су се десиле код средњег слоја Елбе (код [[Десау]]а и [[Србиште (Анхалт)|Србишта]]), франачку војску је преводио Карло Млађи, син Карла Великог и највероватније се битке десиле у доњој Лужици (у близини [[Калау]]а). У бици код [[Гера]] у истој години пао је Милидух.{{sfn|Zahrodnik|2009|с =15}}. После његове смрти нека српска племена су примила франачку власт. После ове битке потпао је добар део области између Халеа и Магдебурга под франачку власт. Даљи устанци су се ређали 816, 838. и 839. године. Те године је пао Цзимислав, кнез Коледића. Његов главни град, као и друге градове су уништили Саксонци.<ref name="#2"/> Од [[9. век]]а територија племенског савеза [[Лужички Срби (племенски савез)|Срба]] се шири укључујући подружје [[Лужица|Лужице]], етноним [[Срби (етноним)|Срби]] се шири на исток до реке [[Одра|Одре]] међу [[Лужичани (племе)|Лужичане]], [[Милчани|Миличане]] и друга племена.<ref name="#1"/> [[Ајнхард]] описује улаз [[Карло Велики|Карла Великог]] у „српску земљу”ː {{цитат|Et inde post non multos dies Aquasgrani veniens Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium, cum exercitu misit; in qua expeditione Miliduoch Sclavorum dux interfectus est, duoque castella ab exercitu aedificata, unum super ripam fluminis Salae, alterum iuxta fluvium Albim.|[[Анали франачког краљевства]]|[[806]]. година}} Не зна се где је Милидух сахрањен, али о томе постоји једна легенда да он није погинуо, него да са свим српским краљевима спава у једној пећини код [[Герлиц]]а и да ће да се пробуди кад буде било време да се ојача [[Лужица]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book |ref= harv|title=Rex germanorum, populos sclavorum:|last=Vukcevich |first=Ivo |year=2001 |publisher=University City Press |location= |language=English, Latin |url=http://books.google.com/books?id=EttoAAAAMAAJ|pages=366-}} * {{Cite book |ref= harv|title=Russland in historischer, statistischer, geographischer und und literarischer Beziehung |last=Bulgarin |first=Thaddäus |year=1839 |publisher=Eduard Franken |location=Leipzig |language=German |url=http://books.google.com/books?id=ahg3AAAAYAAJ|pages=330-}} * {{Cite book |ref= harv|last1=Kętrzyński |first1=Wojciech |title=Rozprawy: O rocznikach polskich |url=http://books.google.com/books?id=fOQAAAAAYAAJ |series=Ser. II |volume=Vol. IX |year=1897 |location=Krakow |language=Polish |page=209}} * [[Константин VII Порфирогенит]], [[De administrando imperio|О управљању царством]] * {{Cite book |ref= harv|title=Serbske stawizny|last=Zahrodnik|year=2009|publisher=Domowina|location=Budyšin |language=Немачки|url=http://books.google.com/books?id=EttoAAAAMAAJ|pages=366-}} * [https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку] {{Authority control}} {{низ | пре=[[Дерван]] | списак=[[Дерванова Србија|Кнез Лужничких Срба]] 790 - 806. | после=[[Тунгло]] }} {{Владари Лужничких Срба}} [[Категорија:Умрли 806.]] [[Категорија:Лужичкосрпски кнезови]] [[Категорија:Српска историја пре доласка на Балкан]] r5x22frwyx2zfph8a27hegm0bnbbaok 25114779 25114760 2022-07-19T20:40:01Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Милидух | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = [[8. век]] | место_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | држава_рођења = | датум_смрти = [[806]].<!-- nema na wikidata --> | место_смрти = [[Гера]] | држава_смрти = | сахрањен = [[Герлиц]] | функција = [[Кнез]] | владавина =око [[790]]—[[806]]. | датум_крунисања = | претходник = [[Дерван]] | наследник = [[Цзимислав]], [[Тунгло]] | династија = <!-- nema na wikipodacima --> | отац = <!-- nema na wikipodacima --> | мајка = <!-- nema na wikipodacima --> | супружник = <!-- nema na wikipodacima --> | деца = <!-- nema na wikipodacima --> | грб = | опис_грба = }} '''Кнез Милидух''' ([[790]]–[[806]].) је био кнез<ref>{{Cite book |last1=Kętrzyński |first1=Wojciech |title=Rozprawy: O rocznikach polskich |url=http://books.google.com/books?id=fOQAAAAAYAAJ |series=Ser. II |volume=Vol. IX |year=1897 |location=Krakow |language=Polish |page=209}}</ref> [[Лужички Срби|Лужичких Срба]]. Предводио је [[Словени|Словене]] у побуни против [[Франачка|франачке]] владавине [[Карло Велики|Карла Великог]]. Милидух и други словенски принц Несита погинули су у близини садашњег града [[Вајсенфелс]]а ([[Немачка]]) у борби са [[Франци]]ма под командом [[Карло Млађи|Карла Млађег]]<ref>{{Cite book |title=Russland in historischer, statistischer, geographischer und und literarischer Beziehung |last=Bulgarin |first=Thaddäus |year=1839 |publisher=Eduard Franken |location=Leipzig |language=German |url=http://books.google.com/books?id=ahg3AAAAYAAJ|pages=330-}}</ref> [[806]]. године. <ref>{{Cite book |title=Rex germanorum, populos sclavorum: |last=Vukcevich |first=Ivo |year=2001 |publisher=University City Press |location= |language=English, Latin |url=http://books.google.com/books?id=EttoAAAAMAAJ|pages=366-}}</ref> Кнез Милидух је имао двојицу синова{{citation needed|date=март 2020}}, који су се по предању поделили тако да је један од њих повео део српског народа на југ, односно [[Балканско полуострво|Балкан]], а други остао у [[Полабље (слив Лабе)|Полабљу]] са делом народа који је временом у великој мери [[Германизација|германизован]]. Остаци тог народа су данашњи балкански [[Срби]] и [[Лужички Срби]]. Према [[Анали франачког краљевства|Аналима франачког краљевства]] био је кнез, а по „Chronicon Moissiacense” краљ. У Аналима се помиње као „Melito”, а код „Chronicon Moissiacense” као „Nusito”. Због тога има различита имена у старијој и новијој литератури. У [[Лужица|Лужици]] се најчешће зове Милидух. У [[766]]. години [[Франци|франачка]] војска је напала Лужичане у средњем току [[Зала|Зале]].<ref name="#1">[https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку] </ref> У [[782]]. години дошло је до устанка, где су Лужичани разарали [[Тирингија|Тирингију]] и [[Саксонија|Саксонију]] између Зале и [[Лаба|Лабе]], који се завршио победом [[Франачка|Франачке]] која је освојила словенска племена код [[Веидахабург]]а, крај [[Наумбург]]а. [[789.]] [[Карло Велики]] уз помоћ [[Лужички Срби|Срба]], [[Фризи]]јаца, [[Ободрити|Ободрита]] и [[Саси|Саксонаца]] успева да пређе реку [[Лаба|Лабу]], [[Хафел]] и продре на територију [[Љутићи (племенски савез)|Велета]]. После овог [[Драговит]] је морао да буде лојалан [[Карло Велики|Карлу Великом]].<ref name="Petersen2013">{{cite book|author=Leif Inge Ree Petersen|title=Siege Warfare and Military Organization in the Successor States (400-800 AD): Byzantium, the West and Islam|url=https://books.google.com/books?id=BRGaAAAAQBAJ&pg=PA749|date = 1. 08. 2013|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-25446-6|pages=749–750}}</ref> Након тога су покорили немачка племена [[Саксонци|Саксонце]] и словенска племена [[Љутићи (племенски савез)|Љутиће]] [[805]]. године, напали су српско племе [[Гломачи|Гломаче]] у области северног [[Мајсенае]] и код [[Аустразија|Аустразије]]<ref name="#2">[https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку]</ref>, касније је [[Карло Велики]] направио кампању против [[Словени|Словена]] у [[Чешка (Бохемија)|Бохемији]].<ref>{{cite book |title=History of Bohemia |last=Vickers |first=Robert H. |year=1894 |publisher=C. H. Sergel Company |location=Chicago |url=https://archive.org/details/historyofbohemia00vick|pages=48}}</ref><ref name="Labuda2002">{{cite book|author=Gerard Labuda|title=Fragmenty dziejów Słowiańszczyzny zachodniej|url=https://books.google.com/books?id=FpaRAAAAMAAJ|year=2002|publisher=PTPN|isbn=978-83-7063-337-0|quote=806: „Et inde post non multos dies [imperator] Aquasgrani veniens Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium, cum exercitu misit; in qua expeditione Miliduoch Sclavo- rum dux interf ectus}}</ref> После освајање 805. године створена је [[граница према Србима]] због економског, војног и етничког раздвајања између Германа у Франачкој и Словена.<ref>Fransis Kont, Sloveni: Nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi (VI-XIII vek), Tom I, Filip Višnjić, Beograd, 1989, pp. 37.</ref> [[806]]. године је опет дошло до упада у Лужицу, битке су се десиле код средњег слоја Елбе (код [[Десау]]а и [[Србиште (Анхалт)|Србишта]]), франачку војску је преводио Карло Млађи, син Карла Великог и највероватније се битке десиле у Доњој Лужици (у близини [[Калау]]а). У бици код [[Гера]] у истој години пао је Милидух.{{sfn|Zahrodnik|2009|с =15}}. После његове смрти нека српска племена су примила франачку власт. После ове битке потпао је добар део области између Халеа и Магдебурга под франачку власт. Даљи устанци су се ређали 816, 838. и 839. године. Те године је пао Цзимислав, кнез Коледића. Његов главни град, као и друге градове су уништили Саксонци.<ref name="#2"/> Од [[9. век]]а територија племенског савеза [[Лужички Срби (племенски савез)|Срба]] се шири укључујући подружје [[Лужица|Лужице]], етноним [[Срби (етноним)|Срби]] се шири на исток до реке [[Одра|Одре]] међу [[Лужичани (племе)|Лужичане]], [[Милчани|Миличане]] и друга племена.<ref name="#1"/> [[Ајнхард]] описује улаз [[Карло Велики|Карла Великог]] у „српску земљу”ː {{цитат|Et inde post non multos dies Aquasgrani veniens Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium, cum exercitu misit; in qua expeditione Miliduoch Sclavorum dux interfectus est, duoque castella ab exercitu aedificata, unum super ripam fluminis Salae, alterum iuxta fluvium Albim.|[[Анали франачког краљевства]]|[[806]]. година}} Не зна се где је Милидух сахрањен, али о томе постоји једна легенда да он није погинуо, него да са свим српским краљевима спава у једној пећини код [[Герлиц]]а и да ће да се пробуди кад буде било време да се ојача [[Лужица]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book |ref= harv|title=Rex germanorum, populos sclavorum:|last=Vukcevich |first=Ivo |year=2001 |publisher=University City Press |location= |language=English, Latin |url=http://books.google.com/books?id=EttoAAAAMAAJ|pages=366-}} * {{Cite book |ref= harv|title=Russland in historischer, statistischer, geographischer und und literarischer Beziehung |last=Bulgarin |first=Thaddäus |year=1839 |publisher=Eduard Franken |location=Leipzig |language=German |url=http://books.google.com/books?id=ahg3AAAAYAAJ|pages=330-}} * {{Cite book |ref= harv|last1=Kętrzyński |first1=Wojciech |title=Rozprawy: O rocznikach polskich |url=http://books.google.com/books?id=fOQAAAAAYAAJ |series=Ser. II |volume=Vol. IX |year=1897 |location=Krakow |language=Polish |page=209}} * [[Константин VII Порфирогенит]], [[De administrando imperio|О управљању царством]] * {{Cite book |ref= harv|title=Serbske stawizny|last=Zahrodnik|year=2009|publisher=Domowina|location=Budyšin |language=Немачки|url=http://books.google.com/books?id=EttoAAAAMAAJ|pages=366-}} * [https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку] {{Authority control}} {{низ | пре=[[Дерван]] | списак=[[Дерванова Србија|Кнез Лужничких Срба]] 790 - 806. | после=[[Тунгло]] }} {{Владари Лужничких Срба}} [[Категорија:Умрли 806.]] [[Категорија:Лужичкосрпски кнезови]] [[Категорија:Српска историја пре доласка на Балкан]] 0ixg6k9oynxa9limn8b7q5jpffuzy5s 0 541544 25114774 24464973 2022-07-19T20:36:06Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Цзимислав | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | место_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | држава_рођења = | датум_смрти = [[840]]. | место_смрти = Кенигсбург | држава_смрти = [[Франачка]] | сахрањен = | функција = [[Краљ]] [[Лужички Срби|Лужичких Срба]] | владавина = [[839]]–[[840]]. | датум_крунисања = | претходник = [[Милидух]] | наследник = [[Жистибор]] | династија = <!-- nema na wikipodacima --> | отац = <!-- nema na wikipodacima --> | мајка = <!-- nema na wikipodacima --> | супружник = <!-- nema na wikipodacima --> | деца = <!-- nema na wikipodacima --> | грб = | опис_грба = }} '''Цзимислав''' ({{јез-лат|Cimusclus}}) или '''Чемислав''', је био кнез [[Лужички Срби|Лужичких Срба]] (Коледића)<ref>{{cite book|last=Böttiger|first=Karl Wilhelm|title=Geschichte des Kurstaates und Königreiches Sachsen ...|url=http://books.google.com/books?id=37FDAAAAYAAJ&pg=PA21|year=1830|publisher=F. Perthes|pages=21}}</ref>, наследник кнеза [[Милидух]]а, који је погинуо у борби са Францима 806. године или наследик [[Тунгло|Тунгла]] наведеног у 826. години.<ref>Nový R. Die Anfänge des böhmischen Staates. — Universita Karlova, 1968. — Bd. 26. — S. 158.</ref><ref>Słowiańszczyzna połabska między niemcami a Polską, 1981, p. 18</ref> Сматра се архонтом династије Пјесова, такође је водио побуну против [[Луј I Побожни|Луја I Побожног]] [[839]]. године.<ref>Анали франачког краљевства</ref> Погинуо је у борби са [[Саксонци]]ма 840. години код Кенигсбурга. Касније су му Саксонци одузели део земље и натерали [[Лужички Срби|Лужичане]] да им плаћају [[данак]].<ref name="#1">[https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку] </ref> Био је један од најјачих [[Лужички Срби|Срба]] тог времена, поседовао је 12 градова.<ref name="#1"/> После су изабрали новог кнеза који је склопио мир са [[Франачка|Франачком]]. <ref>Kazimierz Wachowski, Słowiańszczyzna zachodnia, Poznań 2000, s. 74.</ref><ref>Józef Widajewicz, Serbowie nadłabscy, Kraków 1948, s. 21.</ref><ref>Henryk Łowmiański, Początki Polski. Z dziejów Słowian w I tysiącleciu n.e., tom V, Warszawa 1973, s. 240.</ref> == Литература == {{reflist}} {{низ | пре=[[Тунгло]] | списак=[[Дерванова Србија|Краљ Лужничких Срба]] [[839]] - [[840]]. | после=[[Жистибор]] }} {{Владари Лужничких Срба}} {{клица-историја}} {{Authority control}} [[Категорија:Умрли 840.]] [[Категорија:Лужичкосрпски кнезови]] hc98ox214wcl78p4kpu8kx3c9g9iag6 25114778 25114774 2022-07-19T20:38:10Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Цзимислав | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | место_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | држава_рођења = | датум_смрти = [[840]]. | место_смрти = Кенигсбург | држава_смрти = [[Франачка]] | сахрањен = | функција = [[Краљ]] [[Лужички Срби|Лужичких Срба]] | владавина = [[839]]–[[840]]. | датум_крунисања = | претходник = [[Милидух]] | наследник = [[Жистибор]] | династија = <!-- nema na wikipodacima --> | отац = <!-- nema na wikipodacima --> | мајка = <!-- nema na wikipodacima --> | супружник = <!-- nema na wikipodacima --> | деца = <!-- nema na wikipodacima --> | грб = | опис_грба = }} '''Цзимислав''' ({{јез-лат|Cimusclus}}) или '''Чемислав''', је био кнез [[Лужички Срби|Лужичких Срба]] (Коледића)<ref>{{cite book|last=Böttiger|first=Karl Wilhelm|title=Geschichte des Kurstaates und Königreiches Sachsen ...|url=http://books.google.com/books?id=37FDAAAAYAAJ&pg=PA21|year=1830|publisher=F. Perthes|pages=21}}</ref>, наследник кнеза [[Милидух]]а, који је погинуо у борби са Францима 806. године или наследик [[Тунгло|Тунгла]] наведеног у 826. години.<ref>Nový R. Die Anfänge des böhmischen Staates. — Universita Karlova, 1968. — Bd. 26. — S. 158.</ref><ref>Słowiańszczyzna połabska między niemcami a Polską, 1981, p. 18</ref> Сматра се архонтом династије Пјесова, такође је водио побуну против [[Луј I Побожни|Луја I Побожног]] [[839]]. године.<ref>Анали франачког краљевства</ref> Погинуо је у борби са [[Саси|Саксонцима]] 840. години код Кенигсбурга. Касније су му Саксонци одузели део земље и натерали [[Лужички Срби|Лужичане]] да им плаћају [[данак]].<ref name="#1">[https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку] </ref> Био је један од најјачих [[Лужички Срби|Срба]] тог времена, поседовао је 12 градова.<ref name="#1"/> После су изабрали новог кнеза који је склопио мир са [[Франачка|Франачком]]. <ref>Kazimierz Wachowski, Słowiańszczyzna zachodnia, Poznań 2000, s. 74.</ref><ref>Józef Widajewicz, Serbowie nadłabscy, Kraków 1948, s. 21.</ref><ref>Henryk Łowmiański, Początki Polski. Z dziejów Słowian w I tysiącleciu n.e., tom V, Warszawa 1973, s. 240.</ref> == Литература == {{reflist}} {{низ | пре=[[Тунгло]] | списак=[[Дерванова Србија|Краљ Лужничких Срба]] [[839]] - [[840]]. | после=[[Жистибор]] }} {{Владари Лужничких Срба}} {{клица-историја}} {{Authority control}} [[Категорија:Умрли 840.]] [[Категорија:Лужичкосрпски кнезови]] 8bvi3b7bmnr4pdkfvh3r61hghmxembj 0 541612 25115065 23690037 2022-07-20T05:24:20Z 212.200.181.63 /* Промена имена */ wikitext text/x-wiki {{мало извора}} {{чишћење}} {{Фудбалски клуб | име = Звијезда 09 | слика = Bijeljina FK Zvijezda 09.jpg | пуно име = Фудбалски клуб Звијезда '09 | град = [[Бијељина]] | основан = 2009. | стадион = Градски стадион [[Угљевик]] | секретар = Радика Марић | тренер = Зумбул Махалбашић<ref>{{cite|url=https://sportsport.ba/fudbal/zvijezda-09-imenovala-novog-trenera/365912|title=Zvijezda 09 imenovala novog trenera|date=20. 6. 2020|accessdate=20. 6. 2020|author=A. Pašić|publisher=sportsport.ba}}</ref> | лига = [[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Прва лига Републике Српске]] | сезона = [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] | | позиција = [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лига БиХ]], '''12.''' | | веб сајт = http://www.fkzvijezda09.com }} '''ФК Звијезда 09''' је фудбалски клуб из [[Бијељина|Бијељине]] у [[Република Српска|Републици Српској]]. Од сезоне 2020/21. се такмичи у [[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Првој лиги Републике Српске]]. == Историја == Фудбалски клуб Звијезда 09 је основан 2009. године у [[Станишићи (етно-село)|Етно селу Станишићи]] у [[Бијељина|Бијељини]]. Клуб је заправо пренесен из села [[Бргуле (Вареш)|Бргуле]], [[општина Вареш]], гдје је постојао прије распада Југославије и [[рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] под именом ФК Звијезда Бргуле. === ФК Звијезда Бргуле === Фудбалски клуб Звијезда Бргуле основан је 14. јануара 1980. године на челу са Пером Станишићем. Име је добио по шумовитој планини [[Звијезда (планина)|Звијезди]]. Играли су на новом сеоском стадиону Боровача. Такмичење су започели у Општинској лиги Илијаш, а касније прешли у Општинску лигу Високо. Крајем рата клуб је расформиран. == Промена имена == У зимској паузи сезоне 2012/13, управа клуба је донијела одлуку о промјени имена клуба, па ће се клуб убудуће умјесто '''Фудбалски клуб Звијезда Бргуле''' звати ''Фудбалски клуб Звијезда '09'''. == Стадион == Звијезда је домаће утакмице играла на стадиону ФК Напретка из Дијелова, све до краја сезоне 2011/12. [[2012]]. године започети су радови на изградњи новог стадиона у комплексу [[Станишићи (етно-село)|Етно села Станишићи]]. Радови на терену, помоћном терену, трибинама, свлачионицама и огради завршени су до септембра [[2013]]. године, а Звијезда је први пут послије рата поново заиграла на свом стадион. Пројектован је по [[ФИФА|фифиним]] стандардима, димензија 68х100 м, са квалитетно припремљеним травнатим тереном и системом за наводњавање. Свлачионице и пратећа опрема омогућују изузетно повољне услове за припреме фудбалских екипа. == Резултати == Клуб је од почетка такмичења у оквиру [[Фудбалски савез Републике Српске|фудбалског савеза Српске]] брзо напредовао кроз рангове такмичења. У сезони 2015/16. Звијезда се по први пут пласирала у [[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Прву лигу Републике Српске]], а у сезони 2017/18. стигла је до највишег ранга такмичења [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лиге Босне и Херцеговине]], те у свом дебитантском наступу изборила опстанак, освојивши 9. мјесто на табели. * '''[[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лига Босне и Херцеговине]]: 9.''' ::2018/19. * '''[[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Прва лига Републике Српске]]: 1.''' ::2017/18. * '''[[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Прва лига Републике Српске]]: 7.''' ::2016/17. * '''[[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Прва лига Републике Српске]]: 5.''' ::2015/16. * '''[[Друга лига Републике Српске у фудбалу|Друга лига Републике Српске]]: 1.''' ::2014/15. * '''[[Регионална лига Републике Српске у фудбалу|Трећа лига Републике Српске]]: 1.''' ::2013/14. * '''[[Четврта лига Републике Српске у фудбалу|Четврта лига Републике Српске]]: 1.''' ::2012/13. * '''[[Пета лига Републике Српске у фудбалу|Пета лига Републике Српске]]: 1.''' ::2011/12. * '''[[Шеста лига Републике Српске у фудбалу|Шеста лига Републике Српске]]: 1.''' ::2010/11. == Познати тренери == * Милорад Савић * Чеда Матић * Душко Стајић * Младен Обреновић * Зоран Грујић * Миле Лазаревић * Александар Јовић * Драган Мићић * Миодраг Пантелић * Милан Ђуричић * Дарко Несторовић * Миленко Бошњаковић *[[Борис Савић]] * Славољуб Бубања * Аднан Зилџовић * [[Перица Огњеновић]] == Види још == * [[Фудбалски савез Републике Српске]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.facebook.com/fkzvijezda09/ ФК Звијезда 09] на [[Фејсбук]]у {{Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу}} {{DEFAULTSORT:Звијезда}} [[Категорија:Спорт у Бијељини]] [[Категорија:Фудбалски клубови у Републици Српској]] 6rksjw5enuz7vfdf2coimccv185polx 0 542049 25114828 22912103 2022-07-19T21:02:36Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Јанез Хрибар (вишезначна одредница)]]}} {{Херој М | дидаскалија=ЈАНЕЗ ХРИБАР | слика = Janez Hribar.jpg | опис_слике=Јанез Хрибар | датум_рођења = {{Датум рођења|1918|10|8}} | место_рођења =[[Подлипоглав]], код [[Љубљана|Љубљане]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1978|9|21|1918|10|8}} | место_смрти =[[Марибор]], {{застава|СР Словенија}} | држава_смрти = [[СФР Југославија]] | професија=војно лице | КПЈ=[[1943]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија]] | чин=[[пуковник]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Јанез Хрибар ''' ([[Подлипоглав]], код [[Љубљана|Љубљане]], [[8. октобар]] [[1918]] — [[Марибор]], [[21. септембар]] [[1978]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[8. октобар|8. октобра]] 1918. године у [[Подлипоглав]]у код [[Љубљана|Љубљане]], у радничкој породици. Основну школу похађао је у Состру, а затим је у Љубљани изучио водоинсталатерски занат. Пре рата је учествовао [[раднички покрет|радничком покрету]]. Године [[1938]]. био је шест недеља у затвору, зато што је на изборима вербално иступио против владиних кандидата. Након оснивања [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта Словеније]], [[27. април]]а [[1941]]. године, ступио је у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] и био међу првим организаторима теренског одбора ОФ у Подлипоглаву. Одржавао је везу са [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанским јединицама]] и снабдевао их оружјем, муницијом и осталим потрепштинама. У Народноослободилачку борбу ступио је [[15. јул]]а 1941. године. Као члан Молничке чете, новембра 1941. године укључио сед у Другу групу одреда, која је формирана над [[Липоглав]]ом. У тој је групи био један од тројице обавештајаца. Преносио је извештаје између Друге групе одреда и [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОВ Словеније]], који је тада још био у Љубљани. Једно време је био [[водник]] у школском логору код Липоглава. После италијанске офанзиве, постао је командир чете у Гупчевој бригади. Истакао се у борбама код Требелна, [[Ајдовец|Ајдовца]] и Доба и акцијама против [[Бела гарда (Словенија)|белогардиста]] у [[Сува крајина|Сувој крајини]]. Код [[Прекрижје|Прекрижја]] у Хрватској био је тешко рањен. Тада је био заменик [[командант]]а Другог батаљона Гупчеве бригаде. Године [[1943]], примљен је у чланство [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]]. У [[лето]] [[1943]]. године, вратио се из болнице и постао командант Трећег батаљона Гупчеве бригаде. До [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године, рушио је непријатељске комуникације и нападао италијанске положаје. Учествовао је у борбама у Сувој крајини, Рибничкој долини, у Јеленовом жлебу и у [[Бела Крајина|Белој крајини]]. После капитулације Италије, постао је командант Гупчеве бригаде и с њом водио борбе у [[Долењска|Долењској]] и [[Нотрањска|Нотрањској]]. Учествовао је у нападима на [[Ново Место]], Тршку гору, у Рибничкој долини, код Сливнице и [[Грахово (Церкница)|Грахова]] и остало. У [[јесен]] [[1944]]. године, постао је заменик команданта [[Петнаеста словеначка дивизија НОВЈ|Петнаесте дивизије]], а ускоро потом и командант Петнаесте дивизије и командант [[Осамнаеста словеначка дивизија НОВЈ|Осамнаесте дивизије]], што је остао до краја рата. Борио се против белогардиста и Немаца у Сувој крајини, водио четверодневну борбу за [[Опчине]], борбе за одбрану Беле крајине, а против [[четници|четника]] се борио у Нотрањској. У завршним борбама за ослобођење, учествовао је у борбама за [[Кочевје]], [[Рибница (Словенија)|Рибницу]], [[Велике Лашче]] и у завршној бици пред Љубљаном. Након рата је остао у [[Југословенска народна армија|Југословенској армији]] и био командант бригаде [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]], командант демаркационе линије између [[Италија|Италије]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], командант граничарске бригаде на мађарској граници, командант града Љубљане, командант Школе резервних војних старешина у Бохињској Бели, командант Школе за резервне старешине у [[Випава (град)|Випави]] и начелник пешадијског одељења у дивизији у [[Марибор]]у. После пензионисања је био инспектор за предвојничку обуку у Марибору и председник [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а општине Марибор. Умро је [[21. септембар|21. септембра]] [[1978]]. године у Марибору. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и бројних југословенских и страних одликовања, међу којима је пољски Партизански крст. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Хрибар, Јанез}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1978.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Припадници КНОЈ]] [[Категорија:Пуковници ЈНА]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Х]] qo7cr9j27v9u166ojqpllpzgek8gpyj 25114831 25114828 2022-07-19T21:03:03Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Јанез Хрибар (вишезначна одредница)]]}} {{Херој М | дидаскалија=ЈАНЕЗ ХРИБАР | слика = Janez Hribar.jpg | опис_слике=Јанез Хрибар | датум_рођења = {{Датум рођења|1918|10|8}} | место_рођења =[[Подлипоглав]], код [[Љубљана|Љубљане]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1978|9|21|1918|10|8}} | место_смрти =[[Марибор]], [[СР Словенија]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] | професија=војно лице | КПЈ=[[1943]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија]] | чин=[[пуковник]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Јанез Хрибар ''' ([[Подлипоглав]], код [[Љубљана|Љубљане]], [[8. октобар]] [[1918]] — [[Марибор]], [[21. септембар]] [[1978]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[8. октобар|8. октобра]] 1918. године у [[Подлипоглав]]у код [[Љубљана|Љубљане]], у радничкој породици. Основну школу похађао је у Состру, а затим је у Љубљани изучио водоинсталатерски занат. Пре рата је учествовао [[раднички покрет|радничком покрету]]. Године [[1938]]. био је шест недеља у затвору, зато што је на изборима вербално иступио против владиних кандидата. Након оснивања [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта Словеније]], [[27. април]]а [[1941]]. године, ступио је у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] и био међу првим организаторима теренског одбора ОФ у Подлипоглаву. Одржавао је везу са [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанским јединицама]] и снабдевао их оружјем, муницијом и осталим потрепштинама. У Народноослободилачку борбу ступио је [[15. јул]]а 1941. године. Као члан Молничке чете, новембра 1941. године укључио сед у Другу групу одреда, која је формирана над [[Липоглав]]ом. У тој је групи био један од тројице обавештајаца. Преносио је извештаје између Друге групе одреда и [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОВ Словеније]], који је тада још био у Љубљани. Једно време је био [[водник]] у школском логору код Липоглава. После италијанске офанзиве, постао је командир чете у Гупчевој бригади. Истакао се у борбама код Требелна, [[Ајдовец|Ајдовца]] и Доба и акцијама против [[Бела гарда (Словенија)|белогардиста]] у [[Сува крајина|Сувој крајини]]. Код [[Прекрижје|Прекрижја]] у Хрватској био је тешко рањен. Тада је био заменик [[командант]]а Другог батаљона Гупчеве бригаде. Године [[1943]], примљен је у чланство [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]]. У [[лето]] [[1943]]. године, вратио се из болнице и постао командант Трећег батаљона Гупчеве бригаде. До [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године, рушио је непријатељске комуникације и нападао италијанске положаје. Учествовао је у борбама у Сувој крајини, Рибничкој долини, у Јеленовом жлебу и у [[Бела Крајина|Белој крајини]]. После капитулације Италије, постао је командант Гупчеве бригаде и с њом водио борбе у [[Долењска|Долењској]] и [[Нотрањска|Нотрањској]]. Учествовао је у нападима на [[Ново Место]], Тршку гору, у Рибничкој долини, код Сливнице и [[Грахово (Церкница)|Грахова]] и остало. У [[јесен]] [[1944]]. године, постао је заменик команданта [[Петнаеста словеначка дивизија НОВЈ|Петнаесте дивизије]], а ускоро потом и командант Петнаесте дивизије и командант [[Осамнаеста словеначка дивизија НОВЈ|Осамнаесте дивизије]], што је остао до краја рата. Борио се против белогардиста и Немаца у Сувој крајини, водио четверодневну борбу за [[Опчине]], борбе за одбрану Беле крајине, а против [[четници|четника]] се борио у Нотрањској. У завршним борбама за ослобођење, учествовао је у борбама за [[Кочевје]], [[Рибница (Словенија)|Рибницу]], [[Велике Лашче]] и у завршној бици пред Љубљаном. Након рата је остао у [[Југословенска народна армија|Југословенској армији]] и био командант бригаде [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]], командант демаркационе линије између [[Италија|Италије]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], командант граничарске бригаде на мађарској граници, командант града Љубљане, командант Школе резервних војних старешина у Бохињској Бели, командант Школе за резервне старешине у [[Випава (град)|Випави]] и начелник пешадијског одељења у дивизији у [[Марибор]]у. После пензионисања је био инспектор за предвојничку обуку у Марибору и председник [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а општине Марибор. Умро је [[21. септембар|21. септембра]] [[1978]]. године у Марибору. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и бројних југословенских и страних одликовања, међу којима је пољски Партизански крст. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Хрибар, Јанез}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1978.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Припадници КНОЈ]] [[Категорија:Пуковници ЈНА]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Х]] aljhe8dvt4zriingsj43lhd3tflp24d 0 542301 25114538 24527420 2022-07-19T18:12:03Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИЛОРАД БОНЏУЛИЋ | слика = Milorad Bondzulic.jpg | опис_слике=Милорад Бонџулић | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|10|12}} | место_рођења =[[Отањ]], код [[Пожега|Пожеге]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|8|10|1917|10|12}} | место_смрти =[[Предражић]], код [[Олово (град)|Олова]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=пекарски радник |КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[13. март]]а [[1945]]. }} '''Милорад Бонџулић''' ([[Отањ]], код [[Пожега|Пожеге]], [[12. октобар]] [[1917]] — [[Предражић]], код [[Олово (град)|Олова]], [[10. август]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. === Биографија === [[Датотека:Kuća narodnog heroja Milorada Bondžulića, Požega.jpg|thumb|left|250п|[[Кућа народног хероја Милорада Бонџулића|Кућа Милорада Бонџулића]]. Кућа је [[Списак споменика културе у Златиборском округу|споменик културе]].]] Рођен је [[12. октобар|12. октобра]] [[1917]]. године у селу [[Отањ]], код [[Пожега|Пожеге]]. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је радио као пекарски радник. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) је од [[1941]]. године Налазио се на функцији команданта Другог батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]]. Удавио се [[10. август]]а [[1943]]. године у [[Криваја (притока Босне)|реци Криваји]], код села [[Предражић]]а, у близини [[Олово (град)|Олова]]. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[13. март]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia|year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Ужице}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Бонџулић, Милорад}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Пожежани (Србија)]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] 0rl6hmp7bof4hgfofut9onkkalrlq25 0 542303 25114553 23061755 2022-07-19T18:16:28Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија = ДУШАН ДУГАЛИЋ | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1910|5|1}} | место_рођења =[[Драгољ]], код [[Горњи Милановац|Г. Милановца]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|7|14|1910|5|1}} | место_смрти = [[Оборци]], код [[Доњи Вакуф|Д. Вакуфа]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=радник | КПЈ = [[1942]]. | рат = [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој = [[13. март]]а [[1945]]. }} '''Душан Дугалић''' ([[Драгољ]] код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], [[1. мај]] [[1910]] — [[Оборци]] код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]], [[14. јул]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. === Биографија === Рођен је [[1. мај]]а [[1910]]. године у селу [[Драгољ]]у, код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]]. Потиче из средње имућне породице, његов отац Светислав био је учитељ. Као гимназијалац, припадао је револуционарном омладинском покрету, због чега је неколико пута искључиван из школе. Пошто је променио неколико гимназија, седми и осми разред је полагао приватно. Године [[1932]]. се запослио у [[Застава оружје|Војно-техничком заводу]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]], али је као политилки несигуран био отпуштен из службе. Касније је се запослио као заступник издавачког предузећа „[[Нолит]]“ из [[Београд]]а. Књиге које је добијао за продају је и читао, па је на тај начин допунио образовање и стекао сазнања о марксизму. Извесно време је и радио као новинар листа „Правда“, али је због својих политичких ставова, био више пута хапшен, због чега је изгубио службу. Напад [[Силе Осовине|сила Осовина]] на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], [[6. април]]а [[1941]]. године, затекао га је на одслужењу војног рока у месту [[Кавадарци]]ма у [[Република Македонија|Македонији]]. Заједно с групом бораца из своје јединице, одбио је да се преда и покушао да се пробије у [[Солун]], где су планирали да ће са [[Антихитлеровска коалиција|Савезницима]] наставити борбу против Немаца. Пошто су [[Трећи рајх|Немци]] пре њих стигли и заузели Солун, Душан је одлучио да се врати кући. Са пуном ратном опремом дошао је кући, и убрзо се повезао са члановима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), који су радили на организовању устанка. Активно је учествовао у припреми оружаног устанка. Радио је на прикупљању оружја, организовању људи, сакупљању ратног и санитетског материјала и др. Био је један од првих бораца [[Први шумадијски партизански одред|Првог шумадијског партизанског одреда]], формираног [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године. Као једном од храбријих бораца био му је поверен пушкомитраљез. После борбе, код [[Горња Трешњевица|Горње Трешњевице]], у којој су потпуно разбијени недићевци, Душан је унапређен за команданта Првог батаљона Првог шумадијског одреда. Под Душановом командом, батаљон је водио многе успешне борбе против окупатора — на путу [[Београд]]-[[Крагујевац]], у околини [[Чумић]]а, на брду Светиња и др. Током борби у [[Прва непријатељска офанзива|Првој непријатељској офанзиви]], Душан је повлачећи се са својим батаљоном, кроз родно село уништио немачку посаду и запалио два [[аутобус]]а. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|марту 1942.]] године, са својим батаљоном ушао је у састав тада формиране [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] и постао командант Трећег батаљона. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1942]]. године. Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.#14. јул|14. јула 1942]]. године у борби с [[Трећи рајх|немачко]]-[[Усташка војница|усташким]] снагама, у селу [[Оборци]]ма, код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]]. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[13. март]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Читава Душанова породица је учествовала у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]]. Мајка '''Даринка''' (1891) и сестра '''Љубица''' (1922), биле су од краја [[1941]]. године заточене као таоци у [[Бањички логор|Бањичком логору]]. Мајка му је од последица мучења у логору умрла априла 1942, док му је сестра убрзо после тога пуштена. Душанов млађи брат '''Михаило Миле''' (1913—1941), пре рата је био учитељ у једном селу код [[Лазаревац|Лазаревца]]. Као члан [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] активно је учествовао у организовању устанка. [[Српска државна стража|Недићевци]] су га ухватили и предали [[Трећи рајх|Немцима]], који су га стрељали у [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра 1941.]] године у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]]. По њему је названа [[Специјална основна школа „Душан Дугалић”]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Западна Србија2}} {{DEFAULTSORT:Дугалић, Душан}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] gbg0k66w3dzkn6ao0zudlu6j7arje9c 0 542422 25114646 23850104 2022-07-19T19:26:23Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=САВО БУРИЋ | слика = Savo Burić.jpg | опис_слике=Саво Бурић | датум_рођења = {{датум рођења|1915|1|11}} | место_рођења =[[Загреда (Даниловград)|Загреда]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења ={{застава|Краљевина Црна Гора}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1963|6|16|1915|1|11}} | место_смрти =[[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] |професија=војно лице |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1963]]. |чин=[[генерал-потпуковник]] |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Саво Бурић''' ([[Загреда (Даниловград)|Загреда]], код [[Даниловград]]а, [[11. јануар]] [[1915]] — [[Београд]], [[16. јун]] [[1963]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[11. јануар]]а [[1915]]. године у [[Загреда (Даниловград)|Загреди]], код [[Даниловград]]а. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у Даниловграду, а гимназију на [[Цетиње|Цетињу]]. Потом је студирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету]] у [[Београд]]у и припадао [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]] на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1939]]. године. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Југославија|Југославије]], [[1941]]. године, вратио се из [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираног Београда]] у родни крај и тамо активно учествовао у припреми [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]]. После првих борби, истакао се као храбар борац, због чега је убрзо постављен за командира чете, у Ловћенском партизанском батаљону. После формирања [[Црногорски НОП одред за операције у Санџаку|Црногорско-санџачког одреда]] ушао је у његов састав, а [[21. децембар|21. децембра]] [[1941]]. године је постао командир Друге чете у Првом ловћенском батаљону [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. Августа [[1942]]. године постао је командант Првог ловћенског батаљона, јула [[1943]]. године командант [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]], а септембра 1943. године командант [[Друга далматинска пролетерска ударна бригада|Друге далматинске ударне бригаде]]. После извесног времена постављен је за команданта [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде]], а у јулу [[1944]]. године за команданта [[3. ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]]. Први [[официр]]ски чин — чин [[потпуковник]]а, добио је када су [[1. мај]]а [[1943]]. године уведени [[Официрски чинови НОВЈ|официрски чинови у НОВЈ]]. Октобра [[1944]]. је унапређен у чин [[пуковник]]а, [[22. децембар|22. децембра]] [[1944]]. у чин [[генерал-мајор]]а, а чин [[Генерал-лајтнант|генерал-потпуковник]]а добио је [[1947]]. године. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], наставио је професионалну каријеру у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]] и обављао низ одговорних дужности. Умро је [[16. јун]]а [[1963]]. године у [[Београд]]у. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден ратне заставе]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] је одликован [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године. == Фото галерија == <gallery widths="200px" heights="200px" perrow=3> Датотека:Savo Burić and Blažo Janković.jpg|Саво Бурић и [[Блажо Јанковић]] у [[Беране|Беранама]], 1944. године Датотека:Savo Burić i Pejo Raičević.jpg|Саво Бурић са Пејом Раичевићем, [[Политички комесар|политичким комесаром]] [[Девета црногорска бригада|Девете црногорске бригаде]], у [[Бјеловар]]у, 1945. године Датотека:Savo Burić izdaje zapovest napad na Celje.jpg|Саво Бурић (на месту сувозача) издаје заповест за напад на [[Цеље]] команданту Девете црногорске ударне бригаде, Душану Драговићу (први слева), 1945. године </gallery> == Литература == {{Commonscat|Savo Burić}} * ''Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд 1957. година, 93. стр. * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига друга). Београд 1971. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{3. ударна дивизија}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Бурић, Саво}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1963.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Друге далматинске бригаде]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Генерал-потпуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] n5y3rmxgnpul66cbaxhdco9l9f8iag1 25114670 25114646 2022-07-19T19:27:18Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=САВО БУРИЋ | слика = Savo Burić.jpg | опис_слике=Саво Бурић | датум_рођења = {{датум рођења|1915|1|11}} | место_рођења =[[Загреда (Даниловград)|Загреда]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1963|6|16|1915|1|11}} | место_смрти =[[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] |професија=војно лице |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1963]]. |чин=[[генерал-потпуковник]] |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Саво Бурић''' ([[Загреда (Даниловград)|Загреда]], код [[Даниловград]]а, [[11. јануар]] [[1915]] — [[Београд]], [[16. јун]] [[1963]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[11. јануар]]а [[1915]]. године у [[Загреда (Даниловград)|Загреди]], код [[Даниловград]]а. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у Даниловграду, а гимназију на [[Цетиње|Цетињу]]. Потом је студирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету]] у [[Београд]]у и припадао [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]] на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1939]]. године. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Југославија|Југославије]], [[1941]]. године, вратио се из [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираног Београда]] у родни крај и тамо активно учествовао у припреми [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]]. После првих борби, истакао се као храбар борац, због чега је убрзо постављен за командира чете, у Ловћенском партизанском батаљону. После формирања [[Црногорски НОП одред за операције у Санџаку|Црногорско-санџачког одреда]] ушао је у његов састав, а [[21. децембар|21. децембра]] [[1941]]. године је постао командир Друге чете у Првом ловћенском батаљону [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. Августа [[1942]]. године постао је командант Првог ловћенског батаљона, јула [[1943]]. године командант [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]], а септембра 1943. године командант [[Друга далматинска пролетерска ударна бригада|Друге далматинске ударне бригаде]]. После извесног времена постављен је за команданта [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде]], а у јулу [[1944]]. године за команданта [[3. ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]]. Први [[официр]]ски чин — чин [[потпуковник]]а, добио је када су [[1. мај]]а [[1943]]. године уведени [[Официрски чинови НОВЈ|официрски чинови у НОВЈ]]. Октобра [[1944]]. је унапређен у чин [[пуковник]]а, [[22. децембар|22. децембра]] [[1944]]. у чин [[генерал-мајор]]а, а чин [[Генерал-лајтнант|генерал-потпуковник]]а добио је [[1947]]. године. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], наставио је професионалну каријеру у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]] и обављао низ одговорних дужности. Умро је [[16. јун]]а [[1963]]. године у [[Београд]]у. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден ратне заставе]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] је одликован [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године. == Галерија == <gallery widths="200px" heights="200px" perrow=3> Датотека:Savo Burić and Blažo Janković.jpg|Саво Бурић и [[Блажо Јанковић]] у [[Беране|Беранама]], 1944. године Датотека:Savo Burić i Pejo Raičević.jpg|Саво Бурић са Пејом Раичевићем, [[Политички комесар|политичким комесаром]] [[Девета црногорска бригада|Девете црногорске бригаде]], у [[Бјеловар]]у, 1945. године Датотека:Savo Burić izdaje zapovest napad na Celje.jpg|Саво Бурић (на месту сувозача) издаје заповест за напад на [[Цеље]] команданту Девете црногорске ударне бригаде, Душану Драговићу (први слева), 1945. године </gallery> == Литература == {{Commonscat|Savo Burić}} * ''Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд 1957. година, 93. стр. * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига друга). Београд 1971. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{3. ударна дивизија}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Бурић, Саво}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1963.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Друге далматинске бригаде]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Генерал-потпуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] 00sc8g1j2fn91wg06997qrh6cvx32lt 0 542642 25114367 23383132 2022-07-19T17:09:46Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДИСАВ НЕДЕЉКОВИЋ РАЈА | слика = Radisav Nedeljkovic Raja.JPG | опис_слике=Радисав Недељковић Раја | датум_рођења = {{датум рођења|1911|5|14}} | место_рођења =[[Грошница]], код [[Крагујевац|Крагујевца]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1996|2|22|1911|5|14}} | место_смрти =[[Београд]], {{зас|Србија|1992}} [[Србија]] | држава_смрти = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] |професија=[[Право|правник]] |КПЈ=[[1937]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]] — [[1945]]. |чин=[[генерал-мајор]] у резерви |народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Радисав Недељковић Раја''' ([[Грошница]], код [[Крагујевац|Крагујевца]], [[14. мај]] [[1911]] — [[Београд]], [[22. фебруар]] [[1996]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[14. мај]]а [[1911]]. године у селу [[Грошница|Грошници]], код [[Крагујевац|Крагујевца]]. Потиче из земљорадничке породице. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Крагујевцу. Као ученик [[Прва крагујевачка гимназија|Прве крагујевачке гимназије]], прикључио се револуционарном омладинском покрету. Године [[1936]], после одслужења војног рока, започео је студије [[Право|права]] на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Током студија активно је учествовао у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]]. Био је председник Опште студентске мензе и економских организација студената, и активно радио на помоћи сиромашним студентима. Године [[1937]]. примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Крајем [[1939]]. године, по одлуци Партије, упућен је на партијски рад у [[Крагујевац]]. У пролеће [[1940]]. године на Окружној партијској конференцији био је изабран у Окружни комитет КПЈ за Крагујевац. Почетком [[1941]]. године био је мобилисан у [[Југословенска војска|Југословенску војску]] и [[Априлски рат]] га је затекао на [[Југославија|југословенско]]-[[Бугарска|бугарској]] граници. Избегавши заробљавање, после капитулације, успео је да се врати у Крагујевац и настави са радом на припремaњу оружаног устанка. Активно је учествовао у прикупљању оружја, муниције и другог ратног материјала, окупљању бораца и њиховом припремању. Половином јула постављен је за команданта тада формираног [[Крагујевачки партизански одред|Крагујевачког партизанског одреда]]. Под његовом командом Одред је изводио акције дуж комуникација које су водиле ка Крагујевцу, а посебно на прузи Крагујевац-[[Краљево]]. У току лета 1941. године Одред је снажно нарастао, тако да је у свом састaву имао три батаљона. У току [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], Одред се заједно са [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнином партизанских снага повукао у Санџак]], а потом у југоисточну [[Босна|Босну]], где је [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године у [[Рудо]]м ушао у састав тада формиране [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. Он је тада постао Трећи крагујевачки батаљон, а Раја Недељковић његов командант. У Првој пролетерској бригади Раја Недељковић је остао све до краја [[1942]]. године, када је одлуком [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], постављен за руковoдиоца Политичког одељења (Политодјела) [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]]. После [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], јуна [[1943]]. године, премештен је у [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прву крајишку пролетерску ударну бригаду]], где је обављао исту дужност. Са овом бригадом учествовао је у многим борбама у [[Босна|Босни]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Србија|Србији]], током 1943. и [[1944]]. године. Јуна 1944. године, одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], заједно са другим истакнутим војним и политичким руководиоцима из Србије, упућен је у [[Јужна Србија|јужну Србију]], која је тада била центар [[Србија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Србији]]. [[Датотека:Grob Raje Nedeljkovica Novo groblje Beograd.JPG|лево|мини|250п|Гроб Раје Недељковића у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] Тада је преузео дужност [[Политички комесар|политичког комесара]] [[23. српска дивизија НОВЈ|23. српске дивизије]]. Са овом дивизијом учествовао је у борбама против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] у источној Србији и борбама с бугарским окупаторским јединицама. Авгсута 1944. године постављен је за политичког комесара [[Четрнаести српски корпус НОВЈ|14. српског корпуса]], с којим је учествовао у борбама у долини [[Тимок]]а, после чега су се повезали с јединицама [[Трећи украјински фронт|Трећег украјинског фронта]] [[Црвена армија|Црвене армије]], које су наступале у [[Југославија|Југославију]], из [[Краљевина Румунија|Румуније]]. После [[Београдска операција|Београдске операције]], октобра 1944. године, Раја Недељковић је учествовао у борбама на [[Сремски фронт|Сремском фронту]], све до почетка [[1945]]. године, када је одлуком ЦК КПЈ повучен у Београд и упућен на политички рад у [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|АСНО Србије]]. Био је министар пољопривреде у [[Друга Влада Благоја Нешковића|Првој влади Народне Републике Србије]], а потом председник Контролне комисије НР Србије и генерални секретар [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Владе НР Србије]]. Године [[1949]]. упућен је на политички рад у Крагујевац, где је обављао дужности — секретара Обласног комитета и председника Обласног народног одбора. Године [[1952]], поново је враћен у Београд, где је обављао дужности — државног секретара Савезне владе за буџет и администрацију. Биран је за народног посланика [[Скупштина СР Србије|Скупштине СР Србије]] и [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]], до [[1969]]. године. Од [[1974]]. године био је члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Био је активан у раду друштвено-политичких организација [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] — био је председник Републичког одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Србије]], од [[1965]]. до [[1969]]. године, члан Председништва [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Србије]] и члан Председништва Савезног одбора СУБНОР-а Југославије. За члана [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], биран је од 1945. године, а за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] на [[Шести конгрес КПЈ|Шестом]] и [[Седми конгрес СКЈ|Седмом конгресу СКЈ]]. Имао је чин резервног [[генерал-мајор]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Умро је [[22. фебруар]]а [[1996]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]] међу којима су — [[Орден народног ослобођења]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[6. јул]]а [[1953]]. године. По његовој мајци Наталији зове се школа у Грошници, [[ОШ „Наталија Нана Недељковић” Грошница]]. == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига шеста). Београд 1973. година. * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-Прва крајишка бригада}} {{портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Недељковић, Радисав}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1996.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Прве крајишке бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Н и Њ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] ird89hfgiu79hltqmrybw6418hlmg2h 25114369 25114367 2022-07-19T17:09:59Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДИСАВ НЕДЕЉКОВИЋ РАЈА | слика = Radisav Nedeljkovic Raja.JPG | опис_слике=Радисав Недељковић Раја | датум_рођења = {{датум рођења|1911|5|14}} | место_рођења =[[Грошница]], код [[Крагујевац|Крагујевца]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1996|2|22|1911|5|14}} | место_смрти =[[Београд]], [[Србија]] | држава_смрти = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] |професија=[[Право|правник]] |КПЈ=[[1937]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]] — [[1945]]. |чин=[[генерал-мајор]] у резерви |народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Радисав Недељковић Раја''' ([[Грошница]], код [[Крагујевац|Крагујевца]], [[14. мај]] [[1911]] — [[Београд]], [[22. фебруар]] [[1996]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[14. мај]]а [[1911]]. године у селу [[Грошница|Грошници]], код [[Крагујевац|Крагујевца]]. Потиче из земљорадничке породице. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Крагујевцу. Као ученик [[Прва крагујевачка гимназија|Прве крагујевачке гимназије]], прикључио се револуционарном омладинском покрету. Године [[1936]], после одслужења војног рока, започео је студије [[Право|права]] на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Током студија активно је учествовао у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]]. Био је председник Опште студентске мензе и економских организација студената, и активно радио на помоћи сиромашним студентима. Године [[1937]]. примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Крајем [[1939]]. године, по одлуци Партије, упућен је на партијски рад у [[Крагујевац]]. У пролеће [[1940]]. године на Окружној партијској конференцији био је изабран у Окружни комитет КПЈ за Крагујевац. Почетком [[1941]]. године био је мобилисан у [[Југословенска војска|Југословенску војску]] и [[Априлски рат]] га је затекао на [[Југославија|југословенско]]-[[Бугарска|бугарској]] граници. Избегавши заробљавање, после капитулације, успео је да се врати у Крагујевац и настави са радом на припремaњу оружаног устанка. Активно је учествовао у прикупљању оружја, муниције и другог ратног материјала, окупљању бораца и њиховом припремању. Половином јула постављен је за команданта тада формираног [[Крагујевачки партизански одред|Крагујевачког партизанског одреда]]. Под његовом командом Одред је изводио акције дуж комуникација које су водиле ка Крагујевцу, а посебно на прузи Крагујевац-[[Краљево]]. У току лета 1941. године Одред је снажно нарастао, тако да је у свом састaву имао три батаљона. У току [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], Одред се заједно са [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнином партизанских снага повукао у Санџак]], а потом у југоисточну [[Босна|Босну]], где је [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године у [[Рудо]]м ушао у састав тада формиране [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. Он је тада постао Трећи крагујевачки батаљон, а Раја Недељковић његов командант. У Првој пролетерској бригади Раја Недељковић је остао све до краја [[1942]]. године, када је одлуком [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], постављен за руковoдиоца Политичког одељења (Политодјела) [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]]. После [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], јуна [[1943]]. године, премештен је у [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прву крајишку пролетерску ударну бригаду]], где је обављао исту дужност. Са овом бригадом учествовао је у многим борбама у [[Босна|Босни]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Србија|Србији]], током 1943. и [[1944]]. године. Јуна 1944. године, одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], заједно са другим истакнутим војним и политичким руководиоцима из Србије, упућен је у [[Јужна Србија|јужну Србију]], која је тада била центар [[Србија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Србији]]. [[Датотека:Grob Raje Nedeljkovica Novo groblje Beograd.JPG|лево|мини|250п|Гроб Раје Недељковића у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] Тада је преузео дужност [[Политички комесар|политичког комесара]] [[23. српска дивизија НОВЈ|23. српске дивизије]]. Са овом дивизијом учествовао је у борбама против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] у источној Србији и борбама с бугарским окупаторским јединицама. Авгсута 1944. године постављен је за политичког комесара [[Четрнаести српски корпус НОВЈ|14. српског корпуса]], с којим је учествовао у борбама у долини [[Тимок]]а, после чега су се повезали с јединицама [[Трећи украјински фронт|Трећег украјинског фронта]] [[Црвена армија|Црвене армије]], које су наступале у [[Југославија|Југославију]], из [[Краљевина Румунија|Румуније]]. После [[Београдска операција|Београдске операције]], октобра 1944. године, Раја Недељковић је учествовао у борбама на [[Сремски фронт|Сремском фронту]], све до почетка [[1945]]. године, када је одлуком ЦК КПЈ повучен у Београд и упућен на политички рад у [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|АСНО Србије]]. Био је министар пољопривреде у [[Друга Влада Благоја Нешковића|Првој влади Народне Републике Србије]], а потом председник Контролне комисије НР Србије и генерални секретар [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Владе НР Србије]]. Године [[1949]]. упућен је на политички рад у Крагујевац, где је обављао дужности — секретара Обласног комитета и председника Обласног народног одбора. Године [[1952]], поново је враћен у Београд, где је обављао дужности — државног секретара Савезне владе за буџет и администрацију. Биран је за народног посланика [[Скупштина СР Србије|Скупштине СР Србије]] и [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]], до [[1969]]. године. Од [[1974]]. године био је члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Био је активан у раду друштвено-политичких организација [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] — био је председник Републичког одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Србије]], од [[1965]]. до [[1969]]. године, члан Председништва [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Србије]] и члан Председништва Савезног одбора СУБНОР-а Југославије. За члана [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], биран је од 1945. године, а за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] на [[Шести конгрес КПЈ|Шестом]] и [[Седми конгрес СКЈ|Седмом конгресу СКЈ]]. Имао је чин резервног [[генерал-мајор]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Умро је [[22. фебруар]]а [[1996]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]] међу којима су — [[Орден народног ослобођења]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[6. јул]]а [[1953]]. године. По његовој мајци Наталији зове се школа у Грошници, [[ОШ „Наталија Нана Недељковић” Грошница]]. == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига шеста). Београд 1973. година. * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-Прва крајишка бригада}} {{портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Недељковић, Радисав}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1996.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Прве крајишке бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Н и Њ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] 1xlo8h5ngy0y5auz32guocgh0rex207 25114370 25114369 2022-07-19T17:10:09Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДИСАВ НЕДЕЉКОВИЋ РАЈА | слика = Radisav Nedeljkovic Raja.JPG | опис_слике=Радисав Недељковић Раја | датум_рођења = {{датум рођења|1911|5|14}} | место_рођења =[[Грошница]], код [[Крагујевац|Крагујевца]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1996|2|22|1911|5|14}} | место_смрти =[[Београд]], [[Србија]] | држава_смрти = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] |професија=[[Право|правник]] |КПЈ=[[1937]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]] — [[1945]]. |чин=[[генерал-мајор]] у резерви |народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Радисав Недељковић Раја''' ([[Грошница]], код [[Крагујевац|Крагујевца]], [[14. мај]] [[1911]] — [[Београд]], [[22. фебруар]] [[1996]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[14. мај]]а [[1911]]. године у селу [[Грошница|Грошници]], код [[Крагујевац|Крагујевца]]. Потиче из земљорадничке породице. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Крагујевцу. Као ученик [[Прва крагујевачка гимназија|Прве крагујевачке гимназије]], прикључио се револуционарном омладинском покрету. Године [[1936]], после одслужења војног рока, започео је студије [[Право|права]] на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Током студија активно је учествовао у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]]. Био је председник Опште студентске мензе и економских организација студената, и активно радио на помоћи сиромашним студентима. Године [[1937]]. примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Крајем [[1939]]. године, по одлуци Партије, упућен је на партијски рад у [[Крагујевац]]. У пролеће [[1940]]. године на Окружној партијској конференцији био је изабран у Окружни комитет КПЈ за Крагујевац. Почетком [[1941]]. године био је мобилисан у [[Југословенска војска|Југословенску војску]] и [[Априлски рат]] га је затекао на [[Југославија|југословенско]]-[[Бугарска|бугарској]] граници. Избегавши заробљавање, после капитулације, успео је да се врати у Крагујевац и настави са радом на припремaњу оружаног устанка. Активно је учествовао у прикупљању оружја, муниције и другог ратног материјала, окупљању бораца и њиховом припремању. Половином јула постављен је за команданта тада формираног [[Крагујевачки партизански одред|Крагујевачког партизанског одреда]]. Под његовом командом Одред је изводио акције дуж комуникација које су водиле ка Крагујевцу, а посебно на прузи Крагујевац-[[Краљево]]. У току лета 1941. године Одред је снажно нарастао, тако да је у свом састaву имао три батаљона. У току [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], Одред се заједно са [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнином партизанских снага повукао у Санџак]], а потом у југоисточну [[Босна|Босну]], где је [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године у [[Рудо]]м ушао у састав тада формиране [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. Он је тада постао Трећи крагујевачки батаљон, а Раја Недељковић његов командант. У Првој пролетерској бригади Раја Недељковић је остао све до краја [[1942]]. године, када је одлуком [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], постављен за руковoдиоца Политичког одељења (Политодјела) [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]]. После [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], јуна [[1943]]. године, премештен је у [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прву крајишку пролетерску ударну бригаду]], где је обављао исту дужност. Са овом бригадом учествовао је у многим борбама у [[Босна|Босни]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Србија|Србији]], током 1943. и [[1944]]. године. Јуна 1944. године, одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], заједно са другим истакнутим војним и политичким руководиоцима из Србије, упућен је у [[Јужна Србија|јужну Србију]], која је тада била центар [[Србија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Србији]]. [[Датотека:Grob Raje Nedeljkovica Novo groblje Beograd.JPG|лево|мини|200п|Гроб Раје Недељковића у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] Тада је преузео дужност [[Политички комесар|политичког комесара]] [[23. српска дивизија НОВЈ|23. српске дивизије]]. Са овом дивизијом учествовао је у борбама против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] у источној Србији и борбама с бугарским окупаторским јединицама. Авгсута 1944. године постављен је за политичког комесара [[Четрнаести српски корпус НОВЈ|14. српског корпуса]], с којим је учествовао у борбама у долини [[Тимок]]а, после чега су се повезали с јединицама [[Трећи украјински фронт|Трећег украјинског фронта]] [[Црвена армија|Црвене армије]], које су наступале у [[Југославија|Југославију]], из [[Краљевина Румунија|Румуније]]. После [[Београдска операција|Београдске операције]], октобра 1944. године, Раја Недељковић је учествовао у борбама на [[Сремски фронт|Сремском фронту]], све до почетка [[1945]]. године, када је одлуком ЦК КПЈ повучен у Београд и упућен на политички рад у [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|АСНО Србије]]. Био је министар пољопривреде у [[Друга Влада Благоја Нешковића|Првој влади Народне Републике Србије]], а потом председник Контролне комисије НР Србије и генерални секретар [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Владе НР Србије]]. Године [[1949]]. упућен је на политички рад у Крагујевац, где је обављао дужности — секретара Обласног комитета и председника Обласног народног одбора. Године [[1952]], поново је враћен у Београд, где је обављао дужности — државног секретара Савезне владе за буџет и администрацију. Биран је за народног посланика [[Скупштина СР Србије|Скупштине СР Србије]] и [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]], до [[1969]]. године. Од [[1974]]. године био је члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Био је активан у раду друштвено-политичких организација [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] — био је председник Републичког одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Србије]], од [[1965]]. до [[1969]]. године, члан Председништва [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Србије]] и члан Председништва Савезног одбора СУБНОР-а Југославије. За члана [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], биран је од 1945. године, а за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] на [[Шести конгрес КПЈ|Шестом]] и [[Седми конгрес СКЈ|Седмом конгресу СКЈ]]. Имао је чин резервног [[генерал-мајор]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Умро је [[22. фебруар]]а [[1996]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]] међу којима су — [[Орден народног ослобођења]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[6. јул]]а [[1953]]. године. По његовој мајци Наталији зове се школа у Грошници, [[ОШ „Наталија Нана Недељковић” Грошница]]. == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига шеста). Београд 1973. година. * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-Прва крајишка бригада}} {{портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Недељковић, Радисав}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1996.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Прве крајишке бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Н и Њ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије‎]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] o2ccbd4dvuev9qijx5btwr76dtwh2ay 0 542745 25114539 22815916 2022-07-19T18:12:04Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДОСЛАВ КОВАЧЕВИЋ | слика = Radoslav Kovacevic.jpg | опис_слике=Радослав Ковачевић | датум_рођења = {{Датум рођења|1919|3|10|}} | место_рођења =[[Средња Добриња|С. Добриња]], код [[Пожега|У. Пожеге]] | држава_рођења =[[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|7||1919|3|10}} | место_смрти =[[Тјентиште]], код [[Фоча|Фоче]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=ученик |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=командант Првог батаљона<br />[[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Радослав Ковачевић — Буђони''' ([[Средња Добриња]], код [[Пожега|Ужичке Пожеге]], [[10. март]] [[1919]] — [[Тјентиште]], код [[Фоча|Фоче]], [[јул]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[10. март]]а [[1919]]. у селу [[Средња Добриња]], код [[Пожега|Ужичке Пожеге]]. Потиче из земљорадничке породице. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Ужичкој Пожеги. После завршене гимназије, желео је да студира [[Право|права]] на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]], али је најпре отишао у војску, а онда га је рат прекинуо у тој намери. Напад [[Силе Осовине|сила Осовине]] на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], [[6. април]]а [[1941]]. године, затекао га је на одслужењу војног рока. После капитулације [[Југословенска војска|Југословенске краљевске војске]] и окупације земље, избегао је заробљавање и вратио се у родно место. После ослобођења Ужичке Пожеге, [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#22. септембар|22. септембра 1941.]] године, добровољно је ступио у Другу пожешку партизанску чету [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]], која је тада била формирана. Са својом четом учествовао је, током октобра, у маршу на [[Љубовија|Љубовију]], преко Пашине Равни и Почете, а од [[18. новембар|18.]] до [[20. новембар|20. новембра]] 1941. године учествовао је у гоњењу [[Југословенска војска у отаџбини|четника Драже Михаиловића]] према [[Равна гора (висораван)|Равној Гори]]. Тада се истакао у борби код села [[Прањани|Прањана]], где је водио бомбашки двобој с четницима. Крајем новембра, са четом је учествовао у борбама против [[342. пешадијска дивизија (немачка)|немачке 342. дивизије]], на Буковима, код [[Ваљево|Ваљева]]; у [[битка на Трешњици|бици на Трешњици]] и [[Битка на Карану 1941. године|на Карану]]; као и у одбрани [[Ужице у Народноослободилачкој борби|ослобођеног Ужица]]. Посебно се истакао приликом заштите [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]], приликом повлачења из [[Ужице|Ужица]]. Учествовао је у свим борбама Ужичког партизанског батаљона у [[Санџак]]у до формирања Друге пролетерске бригаде. Приликом формирања [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#1. март|1. марта 1942]]. године у [[Чајниче|Чајничу]], Радослав је као истакнути борац постављен за команданта њеног Првог ужичког батаљона. На овој дужности остао је своје до своје погибије, јула 1942. године. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је 1942. године. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|Јуна 1942.]] године његов батаљон је водио тешке борбе на Живњу, код [[Гацко]]г, у [[Херцеговина|Херцеговини]] — његов батаљон, у којем је било 200 бораца, нападали су [[Краљевина Италија|Италијани]] и [[четници]] са око 6.000 војника. Батаљон је тада бранио прилазе Живњу с три стране. Радосав је тада, као командант батаљона, читаво време борбе ишао од чете до чете и објашњавао план борбе и одбране. У току ове борбе погинуо је и народни херој [[Петар Лековић]], који је био заменик команданта батаљона. Приликом повлачења, батаљона са овог положаја, Радосав је био тешко рањен у једној колиби. Месец дана касније, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.#Средина јула|јула 1942.]] године, умро је од задобијених рана у селу [[Тјентиште|Тјентишту]], на планини [[Зеленгора|Зеленгори]]. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Ужице}} {{DEFAULTSORT:Ковачевић, Радослав}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Пожежани (Србија)]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] 8csfo2h6z1a3eexe7mzu4xlnr23lxx7 0 542794 25114626 24778968 2022-07-19T19:19:27Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДИВОЈ РОДИЋ | слика = Radivoj Rodic.jpg | опис_слике=Радивој Родић | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|10|14}} | место_рођења =[[Дрвар]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|1|22|1920|10|14}} | место_смрти =[[Агићи]], код [[Нови Град|Босанског Новог]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=радник |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Радивој Родић''' ([[Дрвар]], [[14. октобар]] [[1920]] — [[Агићи]], код [[Нови Град|Босанског Новог]], [[22. јануар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[14. октобар|14. октобра]] [[1920]]. године у [[Дрвар]]у. Потиче из службеничке породице. Основну школу је завршио у [[Сански Мост|Санском Мосту]], а грађанску школу у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]]. Геодетско-техничку школу завршио је у [[Београд]]у [[1939]]. године. Још као средњошколац, укључио се у револуционарни омладински покрет- Године [[1937]]. године је постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а [[1940]]. године и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). После завршетка школе, запослио се у [[Окучани]]ма на изградњи путева, а затим на изградњи унске пруге у [[Кулен Вакуф|Кулен-Вакуфу]]. Активно је политички деловао међу радницима. Уочи почетка [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]], вратио се у [[Крњеуша|Крњеушу]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], где је још од раније политички деловао и поставио основе револуционарног омладинског покрета. Ту је формирао актив Савеза комунистичке омладине Југославије, а затим и прву организацију Комунистичке партије Југославије, проширујући њен утицај и на суседна села. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], 1941. године, активно је учествовао у организовању устанка. Као члан Војног руководства петровачког среза и војни повереник за крњеушки крај, ангажовао је чланове Комунистичке партије Југославије и Савеза комунистичке омладине Југославије на прикупљање наоружања којег су имали мештани; припремао је људе за борбу и политички деловао, објашњавајући линију КПЈ. Непосредно пред устанак, због појачања усташке потере и уцене, Радивој наставља делатност у илегалним условима. У јулу 1941. године, када је формиран Срески комитет КПЈ за босанскопетровачки срез, Радивој је постао његов члан. Од тада се његова активност проширила и на остала места и села. Нарочито је радио на повезивању омладинских организација и организација Савеза комунистичке омладине. Потом је био изабран за првог секретара Среског комитета СКОЈ-а, а крајем августа исте године учествао је на првом састанку Окружног повереништва СКОЈ-а за дрварски округ, у [[Дрвар]]у. Почетком оружаног устанка, налазио се на челу устаничких снага у крњеушком крају. Истицао се у организовању напада на Крњеушу. После ослобођења овог места, организовао је [[Народноослободилачки одбори|народну власт]], развијао идеје [[Братство и јединство|братства и јединства]] народа Југославије, сузбијао акцију прочетничких елемената и радио на формирању и учвршћивању устаничких јединица и јачању Крњеушке партизанске чете. У исто време стварао је скојевска руковотства и нове активе СКОЈ-а у селима босанскопетровачког среза. У јесен [[1941]]. године у време италијанско-четничке акције која је изазвала превирање и застој у развитку устанка, Радивој је развијо активност у сузбијању четничке пропаганде и у тумачењу линије КПЈ у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]]. Неуморно је радио на стварању и јачању организација [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета Југославије]], првенствено организација [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|антифашистичких актива омладине Југославије]]. Као члан Среског комитета КПЈ за Босански Петровац, активно је учествовао у раду Прве окружне конференције КПЈ за Дрвар, одржане од [[1. јануар|1.]] до [[4. јануар]]а [[1942]]. године у селу Ластаве код [[Крњеуша|Крњеуше]]. У јачању и учвршћивању јединства Крњеушке партизанске чете, чији је био [[политички комесар]]. Ова чета је крајем [[1941]]. године, као чвршћа партизанска јединица, прешла у [[Подгрмеч]] и тамо учествовала у више борби. Погинио је [[22. јануар]]а [[1942]]. године, у селу [[Агићи]]ма код [[Bосански Нови|Босанског Новог]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Дрвар}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{DEFAULTSORT:Родић, Радивој}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] [[Категорија:Дрвар у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] bpw2xuw6qb0gqtq72ixk2eb3f8hnjeo 0 542812 25114409 24146717 2022-07-19T17:20:31Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВЕЛИЗАР СТАНКОВИЋ ВЕЦА | слика = Velizar Stanković Veca.jpg | опис_слике=Велизар Станковић Веца | датум_рођења = {{Датум рођења|1922|3|9}} | место_рођења =[[Готовуша (Пљевља)|Готовуша]], код [[Пљевља|Пљеваља]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|2|13|1922|3|9}} | место_смрти = околина [[Рибарска Бања|Рибарске Бање]] | држава_смрти = [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Немачка војна управа у Србији]] |професија=ученик-матурант |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Велизар Станковић — Веца Корчагин''' ([[Готовуша (Пљевља)|Готовуша]], код [[Пљевља|Пљеваља]], [[9. март]] [[1922]] — околина [[Рибарска Бања|Рибарске Бање]], [[13. фебруар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[9. март]]а [[1922]]. године у селу [[Готовуша (Пљевља)|Готовуши]], код [[Пљевља|Пљеваља]], где су му родитељи били на служби. Пошто су му родитељи били службеници, често се селио. Основну школу је завршио у [[Врњачка Бања|Врњачкој Бањи]], где је завршио и први разред гимназије. Други, трећи и четврти разред гимназије завршио је у [[Вуковар]]у, а остале разреде завршио је у [[Крушевац|Крушевцу]]. Као ученик [[Гимназија (Крушевац)|крушевачке гимназије]], непосредно пред [[Други светски рат у Југославији|почетак рата у Југославији]] [[1940]]. године, прикључио се револуционарном омладинском покрету. Учествовао је у раду литерарне дружине „Напредак“, а касније је изабран и за њеног председника. Велизар се тада сусрео са [[Марксизам|марксистичком]] литературом, као и књигама [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетских]] писаца. Посебно му се свидела књига [[Николај Островски|Николаја Островског]] „[[Како се калио челик]]“, па су га касније другови у [[Расински партизански одред|Расинском партизанском одреду]] прозвали „'''Корчагин'''“ по главном јунаку ове књиге - Павлу Корчагину. Када је априла [[1941]]. године [[Краљевина Југославија]] била окупирана од стране [[Силе Осовине|сила Осовине]], Велизар је био матурант крушевачке гимназије. Као велики патриота био иницијатор и истакнути учесник свих првих акција против окупатора у Крушевцу, а посебно при спаљивању окупаторске штампе [[6. август]]а [[1941]]. године, када су спаљени пакети новина „Ново време“ на железничкој станици у Крушевцу. Ова акција имала је изузетан политички значај у револуционарном омладинском покрету Крушевца, када је Велизар, као награду за своју активност примљен у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). [[Датотека:Miljakovacki izvor.JPG|мини|лево|240п|Спомен-чесма народног хероја Велизара Станковића Корчагина у [[Миљаковац|Миљаковачком парку]]]] Заједно с групом омладинаца, половином августа, напустио је окупирани Крушевац и ступио је у [[Расински партизански одред]]. По доласку у Одред, Велизар се постављен за десетара. Са својом десетином истицао се у свим борбама Одреда, а посебно се истакао у [[битка за Крушевац 1941.|нападу на Крушевац]], септембра [[1941]]. године; борби с [[Трећи рајх|Немцима]] код села [[Мрзеница|Мрзенице]]; рушењу железничке пруге и уништавању четири железничке композиције и другим акцијама. Крајем [[1941]]. године примељен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Велизар је са својом десетином активно учествовао у рушењу друмских и железничких комуникација, мостова, пропуста, телефонских линија и других објеката које је вршио Расински партизански одред. Тада су били порушени железнички мост на прузи и пут у [[Читлук (Крушевац)|Читлуку]], [[Горњи Рибник (Трстеник)|Горњем Рибнику]], [[Стопања|Стопањи]] и код [[Ђунис]]а, као и низ других саобраћајница важних за окупатора. Велизар се истицао и у борбама за ослобођење [[Блаце|Блаца]], [[4. децембар|4.]] и [[5. децембар|5. децембра]] [[1941]]. године; у борби с [[Бугари]]ма у [[Микуловац|Микуловцу]], децембра [[1941]]. године; у сукобу с [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]] у [[Велика Ломница|Великој Ломници]], [[13. јануар]]а [[1942]]. године, када је изузетном храброшћу уништио целу четничку групу; у борбама у [[Претрешња|Претрешњи]] и [[Горња Јошаница|Горњој Јошаници]], када је са својом десетином, заробио целу чету четника. Погинуо је [[13. фебруар]]а [[1942]]. године, у борби с надмоћнијим окупаторским снагама, на Самару, код [[Рибарска Бања|Рибарске Бање]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Поморавље}} {{Народни хероји-Санџак}} {{Народни хероји-омладинци}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Станковић, Велизар}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Пљевљаци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - С]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Деца ратници]] 0potw6cjazsajcwqz84yt4e9e8gv60t 0 545340 25114410 12656136 2022-07-19T17:20:32Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Без инлајн референци}} {{Херој М |дидаскалија=СЛАВКО СТАНЧИР | слика = Slavko Stancir Jurek.jpg | опис_слике=Славко Станчир Јурек | датум_рођења = {{датум рођења|1925|3|8}} | место_рођења =[[Дуденац]], код [[Сесвете|Сесвета]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|6|30|1925|3|8}} | место_смрти =[[Сесветски Краљевец]], код [[Сесвете|Сесвета]] | држава_смрти =[[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=тесарски радник |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Славко Станчир Јурек''' ([[Дуденац]], код [[Сесвете|Сесвета]], [[8. март]] [[1925]] — [[Сесветски Краљевец]], код [[Сесвете|Сесвета]], [[30. јун]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 8. марта 1925. године у [[Дуденац|Дуденцу]] код [[Сесвете|Сесвета]] у близини [[Загреб]]а. Веома млад је почео да ради као тесарски радник. Године [[1938]]. приступио је [[раднички покрет|радничком покрету]]. Због његове активности, [[Савез комунистичке омладине Југославије]] га је већ [[1939]]. године примио за члана. Непосредно пред окупацију, а посебно после [[Априлски рат|капитуалције Југославије]] [[април]]а [[1941]], радио је на организовању оружаног устанка. Сакупљао је оружје, муницију, санитетски и други материјал. Растурао је илегалну штампу и летке, учествовао у саботажама и радио на окупљању [[антифашизам|антифашистички]] расположене омладине. [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] се прикључио 1941. године. Од [[јул]]а се налазио у једној омладинској групи која је дејствовала на комуникацији Загреб-[[Вараждин]]. У [[јесен]] [[1942]]. године, Станчир је постао секретар Котарског комитета СКОЈ-а у [[Зелина|Зелини]], а касније и члан Окружног комитета СКОЈ-а за Загреб. Исте године постао је и члан [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]]. Као скојевски руководилац и припадник илегалних партизанских група, организовао је и вршио низ акција против непријатеља у околици Загреба. Тако је половином [[1943]]. године са још четири омладинца на путу између Загреба и [[Дуго Село|Дугог Села]] напао колону [[Усташка војница|усташке]] жандармерије. У тој акицји убили су неколико усташа. Неке од осталих акција које је успешно извршио биле су паљење веће количине усташког жита и напад на кола са немачким официрима на путу између Загреба и Вараждина. Том је приликом убијен немачки [[генерал]], а неколико је официра било рањено. Станчир је организовао и сталне омладинске ударне групе, с акојима је оперисао у Краљевцу, [[Жерјанец|Жерјанцу]], Планини, Главници, [[Буњак]]у и другим селима. Ове су групе извршиле низ успелих акција у којима су одузимале непријатељу оружје. Посебно је била запажена акција ударне омладинске групе рушења телефонско-телеграфских стубова код села Жеравице. Станчир је у [[пролеће]] 1943. организовао и слао нове борце у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Његова последња акција била је почетком [[1944]]. године, када је зауставио саобраћај на путу према Зелини. Том приликом заробио је неколико непријатељских војника и официра, али га је ускоро опколила усташка жандармерија из [[Церје|Церја]]. Славко је пружио отпор, али су га рањеног усташе ухватили. Био је подрвгнут мучењу и испитиван. Пошто нису од њега могли да добију информације, усташе су га обесили на железничкој станици у [[Сесветски Краљевец|Сесветском Краљевцу]], [[30. јун]]а 1944. године. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * Милан Инђић ''Дјеца хероји''. „Дом штампе” Зеница, 1985. године. {{Народни хероји-Загреб}} {{Народни хероји-омладинци}} {{DEFAULTSORT:Станчир, Славко}} [[Категорија:Рођени 1925.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - С]] [[Категорија:Деца ратници]] 5zmjhm0cofxwr49gfhxq9kuxa7g6whl 0 546108 25114272 22815791 2022-07-19T16:23:41Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МУХАРЕМ БЕКТЕШИ | слика = Muharem Bekteši.jpg | опис_слике=Мухарем Бектеши | датум_рођења = {{Датум рођења|1919|2|7}} | место_рођења =[[Косовска Митровица]] | држава_рођења =[[Краљевина Југославија|Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|4|25|1919|2|7}} | место_смрти =[[Тирана]] | држава_смрти =[[Краљевина Албанија (1943—1944)|Краљевина Албанија]] |професија=машински радник |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[7. јул]]а [[1952]]. }} '''Мухарем Бектеши''' ([[Косовска Митровица]], [[7. фебруар]] [[1919]] — [[Тирана]], [[25. април]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[7. фебруар]]а [[1919]]. године у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је био ученик машинског одсека Занатске школе. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) је од [[1941]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Деловао је као илегалац, најпре у Косовској Митровици, а потом у [[Призрен]]у. Ухапшен је [[1943]]. године, са још четворицом другова, на путу од [[Ораховац|Ораховца]] ка [[Ђаковица|Ђаковици]]. Убијен је [[25. април]]а [[1944]]. године у затвору у [[Тирана|Тирани]]. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[7. јул]]а [[1952]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Бектеши, Мухарем}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Митровчани (Косовска Митровица)]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] f73e09hhz01tevs8vhcteq5bnw9nxcw 0 546245 25114504 23862623 2022-07-19T18:03:10Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИРОСЛАВ БУКУМИРОВИЋ | слика = Miroslav Bukumirovic Bukum.jpg | опис_слике=Мирослав Букумировић | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|4|4}} | место_рођења =[[Шетоње]], код [[Петровац на Млави|Петровца на Млави]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5||1914|4|4}} | место_смрти =[[Београд]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=студент [[Право|права]] |КПЈ=пре рата |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[7. јул]]а [[1953]]. }} [[Датотека:Grob Miroslava Bukumirovica Novo groblje.JPG|десно|мини|250п|Гроб Мирослава Букумировић на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] '''Мирослав Букумировић Букум''' ([[Шетоње]], код [[Петровац на Млави|Петровца на Млави]], [[4. април]] [[1914]] — [[Београд]], [[мај]] [[1942]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[4. април]]а [[1914]]. године у селу [[Шетоње]], код [[Петровац на Млави|Петровца на Млави]]. Потиче из угледне учитељске породице Милића Букумировића. Поред Мирослава, његови родитељи имали су и четири ћерке — [[Сестре Букумировић|Србијанку, Јованку, Ружицу и Даницу]]. Пошто се због очеве службе, породице често селила, Мирослав је основну школу похађао у родном селу, а гимназију у [[Ваљево|Ваљеву]]. Студије [[Право|права]] започео је на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]], где се касније преселила његова породица. Још као ученик [[Ваљевска гимназија|ваљевске гимназије]] приступио је омладинском револуционарном покрету. По доласку на [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] прикључио се [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|студентском револуционарном покрету]] и активно учествовао у његовим акцијама — штрајковима, демонстрацијама и др. Због свог ангажмана и активности у студентском покрету, примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Као један од поверљивих чланова, поверавано му је да путује у [[Париз]], где се тада налазио партијски пункт КПЈ и одатле доноси илегалне партијске материјале др. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, Мирослав је по одлуци КПЈ остао у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]], где је учествовао у организовању отпора окупатору. Због своје активности био је изабран за члана Рејонског комитета за пет кварт [[Град Београд|града Београд]]. Био је учесник уличних саботажа и диверзија у лето [[1941]]. године. Руководио је групом омладинаца, која је сакупљала оружје, муницију, санитетски материјал, одећу, обућу, храну и друге неопходне ствари, које су илегалним партијским каналима слате партизанским јединицама на [[Космај]]у и у другим деловима [[Шумадија|Шумадије]]. Мирослав је био учесник акције на Црвеном брегу, у којој је заробљена велика количина ратног материјала, који је касније, илегалним партијским каналима, преко Липовачке шуме, пребачен у [[Космајски партизански одред]]. Његов рад у окупираном Београду је био веома тежак, поготово после великих полицијских провала у београдску партијску организацију у јесен [[1941]]. и пролеће [[1942]]. године. Стално је морао да мотри, да ли је под присмотром полиције. Два пута је успео да избегне агентима полиције и спаси се сигурног хапшења — једном у Трнској, а други пут у Александровој улици (данас [[Булевар краља Александра]]). После ова два покушаја хапшења, Мирославу је био онемогућен даљи опстанак у окупираном Београду и стога је маја [[1942]]. године, покушао да се, под другим именом, преко [[Врњачка Бања|Врњачке бање]] и [[Рашка (град)|Рашке]], пребаци у [[Санџак]], где је планирао да успостави везу с [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанским јединицама]] и дође до [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]]. На овом путу за Санџак, био је откривен и ухапшен у једном селу у близини Рашке. Тада је спроведен у [[Београд]], где је у [[Управа града Београда (1929—1941)|Управи града Београда]], страховито мучен. Не желећи да ода своје саборце и партијске везе и склоништа, Мирослав се приликом одласка на саслушање, у ходнику отео стражарима, искочио кроз прозор и извршио самоубиство. Поред Мирослава, у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]] учествовале су и његове сестре — [[Србијанка Букумировић|Србијанка]], [[Сестре Букумировић|Јованка]] и Ружица. Оне су откривене и ухапшене у великој полицијској провали у октобру 1943. године. Потом су све три биле затворене у [[Бањички логор|Бањичком логору]], где су Србијанка и Јованка стрељане септембра 1944, пред само затварање логора. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 7. јула 1953. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Види још == * [[Сестре Букумировић]] * [[Србијанка Букумировић]] == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{Народни хероји-Источна Србија}} {{Народни хероји-Београд}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Букумировић, Мирослав}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Петровчани (Петровац на Млави)]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] e43dg967osrdnmw1sp1ygjnbtfsix38 0 546541 25114559 24235317 2022-07-19T18:16:36Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ТИХОМИР МАТИЈЕВИЋ | слика = Тихомир Матијевић.jpg | опис_слике=Тихомир Матијевић | датум_рођења = 1921 | место_рођења =[[Луњевица]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|4|16|1921||}} | место_смрти =брдо Хумић | држава_смрти = [[Србија]] | професија=пољопривредни техничар |КПЈ=[[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=командир таковске чете | народни херој=[[13. март]] [[1945]]. }} '''Тихомир Матијевић''' ([[Луњевица]], [[1921]] — [[16. април]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == [[Датотека:Kuća narodnog heroja Tihomira Matijevića, Lunjevica.jpg|thumb|left|250п|[[Кућа народног хероја Тихомира Матијевића у Луњевици|Кућа Тихомира Матијевића у Луњевици]]. Кућа је [[Списак споменика културе у Моравичком округу|споменик културе]].]] Тихомир је рођен [[1921]]. године у [[Луњевица|Луњевици]]. Тихомирови преци пореклом су из [[Манастир Жупа Никшићка|Никшићке жупе]] из племена Никшић, који се помињу још [[1399]]. године. Тихомир Матијевић је у сродству са [[Никола Милићевић Луњевица|Николом Луњевицом]]. У детињству је живео у Луњевици а похађао је школу у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]]. После четвртог разреда гимназије уписао се у средњу пољопривредну школу у [[Ваљево|Ваљеву]]. За време школовања, од [[1934]]. до [[1940]]. године, живео је у интернату и стекао је образовање пољопривредног стручњака али и знање о револуционарном радничком покрету. После завршене пољопривредне школе и праксе у [[Шабац|Шапцу]], вратио се у Луњевицу. Ту су га затекле мартовске демонстрације, у којима је учествовао са својим друговима из Луњевице. Убрзо, фашистичка Немачка је напала и окупирала Југославију. Нешто касније јавили су се [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] у таковском крају, где је формирана Таковска чета, у коју је у [[август]]у [[1941]]. године ступио и Тихомир. [[Датотека:20130909 141339 Tihomir Matijevic.jpg|лево|мини|250п|Споменик Тихомиру Матијевићу у [[Спомен парк Брдо мира|спомен-парку Брдо мира]], Горњи Милановац.]] После формирања [[Таковски батаљон|Таковског батаљона]] и полагања заклетве под старим кестеновима Николе Луњевице, [[28. септембар|28. септембра]], Тихомир учествује у нападу и ослобођењу Горњег Милановца. После два месеца, у којима је Милановац био предстража [[Ужичка република|Ужичке Републике]], немачке јединице заједно са [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићевцима]] и [[Српскa државнa стрaжa|недићевцима]] су кренуле у офанзиву. Таковски батаљон, са осталим [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанским снагама]], пружио је снажан отпор. Након пропасти Ужичке републике Тихомир се повукао у [[Санџак]], где је од преосталих бораца формирана [[таково (Горњи Милановац)|таковска]] чета [[Чачак|Чачанског]] батаљона. Тада је Тихомир постао [[десетар]], а нешто касније [[водник]] и командир чете. Два пута је срео врховног команданта [[Јосип Броз Тито|Тита]]. Први пут у Чајничу, [[1. март]]а [[1942]]. године, на дан формирања [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], други пут на пољани код [[Дрвар]]а, [[17. октобар|17. октобра]] [[1942]]. године, када је друга пролетерска бригада, из руку врховног команданта, примила заставе. Два месеца касније, пошто је постао командир треће чете другог батаљона друге пролетерске бригаде, Тихомир је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У току рата прошао од Луњевице до Хумића преко Ужица, [[Сјеница|Сјенице]], [[Златибор]]а, [[Камена Гора|Камене Горе]], [[Златар (планина)|Златара]], [[Нова Варош|Нове Вароши]], Чајнича, [[Борика (Рогатица)|Борика]], [[Горажде|Горажда]], [[Купрес]]а, [[Бугојно|Бугојна]], Милића, [[Рогатица|Рогатице]], Пазарића, Чардачице, Пјеновца, [[Лим (река)|Лима]], [[Дрежница|Дрежнице]], Грахова, Цетинске Крајине... Дана [[16. април]]а [[1943]]. године био је под брдом Хумић. Прва, друга и трећа чета, друге пролетерске бригаде са 120 бораца, јуришала је ка врху Хумића. Циљ [[Четници|четника]] је био да овладају Хумићем, а потом да униште болницу рањеника и болесних у селу [[Бастаси]]ма.<ref name="NHJ">''Народни хероји Југославије''. „Младост“, Београд 1975. година, стр. 499.</ref> Тихомир се са трећом четом први успео на брдо и овладао њеним врхом. Бодрио је борце да истрају до ноћи а и сам је час као митраљезац час као бомбаш одбијао противника. Од тридесет пет бораца, колико је имала чета, шеснаест је погинуло. Погинуо је и командир чете Тихомир Матијевић, а болница је спашена.<ref name="NHJ"/> Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[13. март]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Види још == * [[Народни херој Југославије]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * [http://www.scribd.com/doc/61235265/Tihomir-Matijevic-1921-%E2%80%94-1943-za-narodnog-heroja-Jugoslavije-proglasen-13-marta-1945-godine Петковић, Драгомир, Луњевица на југу Шумадије, Културни центар Горњи Милановац, Горњи Милановац, [[1988]]. године] {{Народни хероји-Чачак}} {{DEFAULTSORT:Матијевић, Тихомир}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - М]] kl1xzovwig2ivejvcuhncuch3h5lisq 25114562 25114559 2022-07-19T18:17:46Z Sadko 25741 200p wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ТИХОМИР МАТИЈЕВИЋ | слика = Тихомир Матијевић.jpg | опис_слике=Тихомир Матијевић | датум_рођења = 1921 | место_рођења =[[Луњевица]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|4|16|1921||}} | место_смрти =брдо Хумић | држава_смрти = [[Србија]] | професија=пољопривредни техничар |КПЈ=[[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |НОБ=командир таковске чете | народни херој=[[13. март]] [[1945]]. }} '''Тихомир Матијевић''' ([[Луњевица]], [[1921]] — [[16. април]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == [[Датотека:Kuća narodnog heroja Tihomira Matijevića, Lunjevica.jpg|thumb|left|200п|[[Кућа народног хероја Тихомира Матијевића у Луњевици|Кућа Тихомира Матијевића у Луњевици]]. Кућа је [[Списак споменика културе у Моравичком округу|споменик културе]].]] Тихомир је рођен [[1921]]. године у [[Луњевица|Луњевици]]. Тихомирови преци пореклом су из [[Манастир Жупа Никшићка|Никшићке жупе]] из племена Никшић, који се помињу још [[1399]]. године. Тихомир Матијевић је у сродству са [[Никола Милићевић Луњевица|Николом Луњевицом]]. У детињству је живео у Луњевици а похађао је школу у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]]. После четвртог разреда гимназије уписао се у средњу пољопривредну школу у [[Ваљево|Ваљеву]]. За време школовања, од [[1934]]. до [[1940]]. године, живео је у интернату и стекао је образовање пољопривредног стручњака али и знање о револуционарном радничком покрету. После завршене пољопривредне школе и праксе у [[Шабац|Шапцу]], вратио се у Луњевицу. Ту су га затекле мартовске демонстрације, у којима је учествовао са својим друговима из Луњевице. Убрзо, фашистичка Немачка је напала и окупирала Југославију. Нешто касније јавили су се [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] у таковском крају, где је формирана Таковска чета, у коју је у [[август]]у [[1941]]. године ступио и Тихомир. [[Датотека:20130909 141339 Tihomir Matijevic.jpg|лево|мини|200п|Споменик Тихомиру Матијевићу у [[Спомен парк Брдо мира|спомен-парку Брдо мира]], Горњи Милановац.]] После формирања [[Таковски батаљон|Таковског батаљона]] и полагања заклетве под старим кестеновима Николе Луњевице, [[28. септембар|28. септембра]], Тихомир учествује у нападу и ослобођењу Горњег Милановца. После два месеца, у којима је Милановац био предстража [[Ужичка република|Ужичке Републике]], немачке јединице заједно са [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићевцима]] и [[Српскa државнa стрaжa|недићевцима]] су кренуле у офанзиву. Таковски батаљон, са осталим [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанским снагама]], пружио је снажан отпор. Након пропасти Ужичке републике Тихомир се повукао у [[Санџак]], где је од преосталих бораца формирана [[таково (Горњи Милановац)|таковска]] чета [[Чачак|Чачанског]] батаљона. Тада је Тихомир постао [[десетар]], а нешто касније [[водник]] и командир чете. Два пута је срео врховног команданта [[Јосип Броз Тито|Тита]]. Први пут у Чајничу, [[1. март]]а [[1942]]. године, на дан формирања [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], други пут на пољани код [[Дрвар]]а, [[17. октобар|17. октобра]] [[1942]]. године, када је друга пролетерска бригада, из руку врховног команданта, примила заставе. Два месеца касније, пошто је постао командир треће чете другог батаљона друге пролетерске бригаде, Тихомир је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У току рата прошао од Луњевице до Хумића преко Ужица, [[Сјеница|Сјенице]], [[Златибор]]а, [[Камена Гора|Камене Горе]], [[Златар (планина)|Златара]], [[Нова Варош|Нове Вароши]], Чајнича, [[Борика (Рогатица)|Борика]], [[Горажде|Горажда]], [[Купрес]]а, [[Бугојно|Бугојна]], Милића, [[Рогатица|Рогатице]], Пазарића, Чардачице, Пјеновца, [[Лим (река)|Лима]], [[Дрежница|Дрежнице]], Грахова, Цетинске Крајине... Дана [[16. април]]а [[1943]]. године био је под брдом Хумић. Прва, друга и трећа чета, друге пролетерске бригаде са 120 бораца, јуришала је ка врху Хумића. Циљ [[Четници|четника]] је био да овладају Хумићем, а потом да униште болницу рањеника и болесних у селу [[Бастаси]]ма.<ref name="NHJ">''Народни хероји Југославије''. „Младост“, Београд 1975. година, стр. 499.</ref> Тихомир се са трећом четом први успео на брдо и овладао њеним врхом. Бодрио је борце да истрају до ноћи а и сам је час као митраљезац час као бомбаш одбијао противника. Од тридесет пет бораца, колико је имала чета, шеснаест је погинуло. Погинуо је и командир чете Тихомир Матијевић, а болница је спашена.<ref name="NHJ"/> Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[13. март]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Види још == * [[Народни херој Југославије]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * [http://www.scribd.com/doc/61235265/Tihomir-Matijevic-1921-%E2%80%94-1943-za-narodnog-heroja-Jugoslavije-proglasen-13-marta-1945-godine Петковић, Драгомир, Луњевица на југу Шумадије, Културни центар Горњи Милановац, Горњи Милановац, [[1988]]. године] {{Народни хероји-Чачак}} {{DEFAULTSORT:Матијевић, Тихомир}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - М]] i1y8hi6fhdzw79r1zzlbde5wgdgri5n 0 547625 25115017 24564230 2022-07-20T02:03:08Z UserNameSRB 198340 /* Презимена */Азбучни редослед wikitext text/x-wiki {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | мјесто = Чекрчићи | слика = | опис_слике = | ентитет = Федерација БиХ | кантон = Зеничко-добојски кантон | град = Високо | надм висина = | популација = {{decrease}} 130 | површина = | поштански код = | позивни број = 032 | гшир = 43.99117 | гдуж = 18.21036 }} '''Чекрчићи''' су насељено мјесто у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], у [[Град Високо|граду Високо]], које административно припада [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]]. Према прелиминарним подацима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа становништва 2013. године]], у насељу је живјело 130 становника. == Географија == {{...}} == Историја == Чекрчићи су од 1992. до фебруара 1996. припадали [[Република Српска|Републици Српској]], након чега су ушли у састав Федерације БиХ.<ref name="Печат: Чекрчићи">{{Cite news |url=http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=14239&x=1 |title=Печат: Чекрчићи (од 30:20 до 39:38) |date=4. 8. 2011. |publisher=РТРС }}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref> Читаво [[Срби|српско]] становништво се у фебруару 1996. из безбједносних разлога раселило широм Републике Српске.<ref name="Печат: Чекрчићи" /> Након тога је сва непокретна и покретна имовина Срба у насељу уништена, укључујући српско гробље и капелу.<ref name="Печат: Чекрчићи" /> == Култура == Српско гробље у насељу је старо преко 300 година.<ref name="Печат: Чекрчићи" /> == Становништво == У мјесној заједници Чекрчићи је 1991. било 320 српских домаћинстава, а 2011. само 5.<ref name="Печат: Чекрчићи" /> {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 2013. у БиХ|2013.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1961. у ФНРЈ|1961.]] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|За садашњи статус Муслимана види чланак [[Муслимани (народ)|Муслимани]].}} | align="right" | 122 | align="right" | 5 | | | align="right" | 1 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | align="right" | 6 | align="right" | 300 | align="right" | 263 | align="right" | 156 | align="right" | 229 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] {{напомена|За садашњи статус Југословена види чланак [[Југословени]].}} | align="right" | — | align="right" | 1 | align="right" | 16 | align="right" | 1 | |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | | align="right" | 3 | align="right" | 4 | align="right" | 2 | |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | align="right" | 2 | | align="right" | 7 | align="right" | 1 | align="right" | 1 |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 130 | style="text-align:right;"| 309 | style="text-align:right;"| 290 | style="text-align:right;"| 160 | style="text-align:right;"| 231 |} {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ" /> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961=231 |п1971=160 |п1981=290 |п1991=309 |п2013=130 }} === Презимена === * Вукичевић, Срби * Гаврић, Срби * Мирић, Срби * Цвијановић, Срби == Напомене == {{напомене}} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=14239&x=1 Радио телевизија Републике Српске: Печат: Чекрчићи (од 30:20 до 39:38), 4. 8. 2011.]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spc.rs/sr/vandali_demolirali_oskrnavili_crkvu_u_chekrchitshima Вандали демолирали и оскрнавили цркву у Чекрчићима (СПЦ, 27. јун 2018)] {{Град Високо}} [[Категорија:Град Високо]] [[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Бивша српска насеља]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] 1eprt8qlxifh0df12k4anb4i49rwedc 0 550089 25114379 22946483 2022-07-19T17:13:52Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МАТЕ БЛАЖИНА |слика = Mate Blazina.jpg |опис_слике=Мате Блажина |датум_рођења = {{датум рођења|1925|3|10}} |место_рођења =[[Чемпаровица]], код [[Лабин]]а |држава_рођења =[[Краљевина Италија]] |датум_смрти = {{Датум смрти|1945|4|15|1925|3|10}} |место_смрти =између [[Локве|Локви]] и [[Делнице|Делница]] |држава_смрти = [[Демократска Федеративна Југославија|ДФ Југославија]] |професија= |КПЈ=[[1944]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Мате Блажина''' ([[Чемпаровица]], код [[Лабин]]а, [[10. март]] [[1925]] — између [[Локве|Локви]] и [[Делнице|Делница]], [[15. април]] [[1945]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[10. март]]а 1925. године у [[Чемпаровица|Чемпаровици]] код [[Лабин]]а. Након [[капитулација Италије|кпаитулације Италије]] [[1943]], ступио је у партизанску јединицу. Учествовао је у низу диверзантских акција на подручју Лабинштине. [[Датотека:Spomenik, M. Blažina, Labin 141126.jpg|мини|лево|200п|Биста Мате Блажине у [[Лабин]]у.]] Због исказане храбрости у сукобу са немачким трупама у [[август]]у [[1944]]. године, постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] и одликован [[Орден за храброст|Орденом за храброст]]. Погинуо је у ноћи [[15. април]]а [[1945]]. године, између [[Локве|Локви]] и [[Делнице|Делница]], у сукобу са непријатељским снагама које су биле у повлачењу пред [[Четврта југословенска армија|Четвртом армијом ЈА]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=85}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}-|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} * {{cite book|ref=harv|last=Инђић|first=Милан|year=1985|title=Дјеца хероји|publisher=Дом штампе|location=Зеница|id=}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=https://glasistrenovine.hr/arhiva-portala/pregled-vijesti/komemoracija-za-matu-blazinu-197845|title=Кomemoracija za Matu Blažinu|website=glasistrenovine.hr|date=15. 4. 2010}} {{Народни хероји-Истра и Приморје}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Меоријални комплекс Јабука}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Блажина, Мате}} [[Категорија:Рођени 1925.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Истрани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Диверзије у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] 0b26qc63fn6zdt73ymy5cms48w0lsfu 0 552840 25114705 22928327 2022-07-19T19:38:18Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија =ИВАН ДЕНАЦ | слика = Ivan Denac.jpg | опис_слике=Иван Денац | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|9|9|}} | место_рођења =[[Осеково]], код [[Кутина|Кутине]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|2001|1|10|1917|9|9}} | место_смрти = [[Загреб]] | држава_смрти = [[Хрватска]] | професија =друштвено-политички радник | КПЈ=[[јесен]]и [[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба =[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Иван Денац''' ([[Осеково]] код [[Кутина|Кутине]], [[9. септембар]] [[1917]] — [[Загреб]], [[10. јануар]] [[2001]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[9. септембар|9. септембра]] 1917. године у [[Осеково|Осекову]] код [[Кутина|Кутине]]. По доласку у [[Загреб]] [[1937]]. године, приступио је [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије]] (УРССЈ), где је учествовао у два [[штрајк]]а постоларских радника. За време [[Априлски рат|капитулације Југославије]], налазио се на служењу војног рока на бугарској граници. Након расула [[југословенска војска|краљевске војске]], Денац се вратио у Загреб и укључио у припремање оружаног устанка. Учествовао је у низу акција прикупљања оружја и другог материјала. Руководио је групама активиста, који су растурали летке и вршили диверзантске акције по граду. У [[јесен]] [[1941]]. годне, примљен је за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], а крајем [[јануар]]а [[1942]]. кооптиран је у Месни комитет [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]] за Загреб. Почетком [[април]]а 1942. године, [[усташе|усташки]] агенти су га препознали са још двојицом другова у Мирамарској улици у Загребу. Приликом бега био је рањен. Након оздрављења отишао је у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Био је упућен као борац у [[Први пролетерски батаљон Хрватске]], те је с њим учествовао у борбама у [[Горски котар|Горском котару]] у [[јун]]у и [[јул]]у 1942. године. Истакао се приликом борбе с италијанским [[фашизам|фашистима]] код [[Герово|Герова]], након чега га је заменик [[командант|командира]] батаљона [[Милан Жежељ]] похвалио пред стројем. Након те битке, Денац је постављен за [[политички комесар|политичког комесара]] чете. [[Август]]а 1942. године, батаљон је пребачен на [[Жумберак]], где је ушао у састав новоформиране [[Тринаеста пролетерска ударна бригада|Тринаесте пролетерске бригаде]]. Иван Денац је тада постављен за политичког комесара чете. У борбама на Жумберку истакао се у више окршаја и борби против усташа. У јесен [[1943]]. године прешао је с бригадом у [[Босна|Босну]], те с њом учествовао у борби са [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|СС дивизијом „Принц Еуген“]] код [[Травник]]а. Године [[1944]]. био је постављен на дужност политичког комесара Тринаесте пролетерске бригаде и на тој је дужности остао до краја рата. После ослобођења, завршио је Вишу политичку школу „[[Ђуро Ђаковић]]“ и [[Правни факултет Универзитета у Загребу|Правни факултет у Загребу]]. Радио је у Министарству унутрашњих послова НР Хрватске, од [[1947]]. до [[1958]]. био је заменик команданта милиције за НР Хрватску, а од [[1959]]. до [[1967]]. године радио је у Народној банци и СДК као директор филијале у Загребу. Године 1967. био је изабран за посланика у [[Хрватски сабор|Сабору СР Хрватске]]. Исте године изабран је и за председника Градског одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а у Загребу. У [[децембар|децембру]] [[1971]]. године, након смењивања вођства [[Хрватско прољеће|Хрватског прољећа]], дао је оставку на све своје дужности. Поновно се укључио у политику крајем 1980-их, када се укључио у промовисање тек основане [[Хрватска демократска заједница|Хрватске демократске заједнице]] (ХДЗ). Дана [[9. новембар|9. новембра]] [[1990]]. године, био је изабран за првог председника Удружења хрватских ратних ветерана.<ref>[http://zuhrv.hr/povijest/ Заједница удруга Хрватски ратни ветерани], приступљено 15. октобра 2014.</ref> Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више других одликовања. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[24. јул]]а [[1953]]. године. Преминуо је у Загребу 2001. године.<ref>[https://www.glasistre.hr/pula/-592640 Нови лист, Интервју с Јосипом Манолићем], приступљено 21. јула 2019.</ref> Сахрањен је на мјесном гробљу [[Велика Лудина]] у Хрватској. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Ко је ко|1957}}|title=Ко је ко у Југославији — биографски подаци о југословенским савременицима|year=1957|publisher=|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Ко је ко|1970}}|title=Ко је ко у Југославији — југословенски савременици|year=1970|publisher=Хронометар|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Narodni heroji|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{Народни хероји-Мославина и Подравина}} {{Народни хероји-Загреб}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Денац, Иван}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Хрватски правници]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Тринаесте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Посланици Сабора СР Хрватске]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Хрватске]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] huebcjlfs4cf0pajm91l538ozm6ih67 0 553294 25114135 25113306 2022-07-19T15:06:33Z 90.154.212.189 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Азис | слика = Azis in 2018 (cropped).png | опис_слике = Азис 2018. | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Васил Тројанов Бојанов | алијас = Азис | датум_рођења = {{Датум рођења|1978|3|7|год=да}} | место_рођења = [[Сливен]] | држава_рођења = [[НР Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = | жанр = [[чалга]], [[Поп-фолк музика|поп-фолк]] | занимање = [[певач]] | активни_период = [[1999]]—данас | издавачка_кућа = [[Сунни мјузик]], [[Диапазон Рекордс]], [[Ара Аудио-видео]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Васил Тројанов Бојанов''' ({{јез-буг|Васил Троянов Боянов}}; [[Сливен]], [[7. март]] [[1978]]), познатији под уметничким именом '''Азис''', бугарски је манекен и певач [[поп-фолк музика|поп-фолк]] и [[чалга]] музике [[Роми|ромског]] порекла. Каријеру је почео 1999. и за десет година постао један од најпопуларнијих певача у Бугарској. Популаран је и у другим балканским земљама, не толико због певања, колико због контроверзи у вези са својим сексуалном оријентацијом и полом (родом).<ref>{{cite book|editor-last=Richardson |editor-first=J.|url=https://books.google.com/books?id=SZ4eAAAAQBAJ&pg=PA444&dq=azis+bulgaria&hl=en&sa=X&ei=t7bDUqzNI4aVkQWs04CwBw&ved=0CDkQ6AEwAg#v=onepage&q=azis%20bulgaria&f=false |title=The Oxford Handbook of New Audiovisual Aesthetics |publisher=[[Oxford University Press]] |website=[[Google Books]] |year=2013 |isbn=9780199733866 |accessdate=1. 1. 2014.|pages=444}}</ref> Представљао је Бугарску на [[Евровизија 2006.|Евросонгу 2006.]] као пратећи вокал Маријане Попове.<ref>{{cite book|last=Taras |first=R |url=https://books.google.com/books?id=1tzmoDGaQbcC&pg=PA200&dq=azis+bulgaria&hl=en&sa=X&ei=t7bDUqzNI4aVkQWs04CwBw&ved=0CFcQ6AEwBw#v=onepage&q=azis%20bulgaria&f=false |title=Europe Old and New: Transnationalism, Belonging, Xenophobia |website=[[Google Books]] |publisher=[[Rowman & Littlefield]] |year=2008 |isbn=9780742557345 |accessdate=1. 1. 2014.|pages=200}}</ref><ref>{{cite book|editor1-last=Fricker |editor1-first=K |editor2-last=Gluhovic |editor2-first=M|url=https://books.google.com/books?id=1_UgbrZObhAC&pg=PT127&dq=azis+bulgaria&hl=en&sa=X&ei=t7bDUqzNI4aVkQWs04CwBw&ved=0CF0Q6AEwCA#v=onepage&q=azis%20bulgaria&f=false |title=Performing the 'New' Europe: Identities, Feelings and Politics in the Eurovision Song Contest |website=[[Google Books]] |publisher=[[Palgrave Macmillan]] |year=2013 |isbn=9781137367976 |accessdate=1. 1. 2014.}}</ref> Снимио је дуете с неким српским певачицама, као и са бројним певачима из своје земље. == Дискографија == === Студијски албуми === {|class="sortable wikitable" ! Година !! Назив !! Значење на српском |- | 1999 || Болка || Бол |- | 2000 || Мъжете също плачат || И мушкарци плачу |- | 2001 || Сълзи || Сузе |- | 2002 || Azis 2002 || Азис 2002 |- | 2003 || На голо || Обнажено |- | 2004 || Кралят || Краљ |- | 2004 || Together (с Деси Слава) || Together (са Десиславом) |- | 2005 || Azis 2005 || Азис 2005 |- | 2006 || Дива || Дива |- | 2011 || Гадна порода || Гадан пород |- | 2014 || Azis 2014 || Азис 2014 |} === Компилације === {|class="sortable wikitable" ! Година !! Назив !! Значење на српском |- | 2002 || The Best || Најбоље |- | 2003 || Целувай ме+ || Пољуби ме+ |- | 2005 || Дуети || Дуети |- | 2006 || MP3 collection || MP3 колекција |- | 2007 || The Best 2 || Најбоље 2 |- | 2008 || MP3 new edition || MP3 ново издање |} === Maxi синглови === {|class="sortable wikitable" ! Година !! Назив !! Значење на српском |- | 2004 || Как боли || Како боли |- | 2006 || Аз, Азис || Ја, Азис |- | 2016 || Хабиби || Хабиби |} === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''-{Болка}-'' || 1999 || Болка || — |- | ''-{Последна цигара}-'' || 1999 || Болка || — |- | ''-{Мъжете също плачат}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Еротик}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Напипай го}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Автомонтьор}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Ето ме}-'' || 2001 || Сълзи || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Хвани ме де}-'' || 2001 || Сълзи || Стилијан Иванов |- | ''-{Следи}-'' || 2001 || Сълзи || — |- | ''-{Дай ми го, дай}-'' || 2002 || Азис 2002 || — |- | ''-{Обичам те}-'' || 2002 || Азис 2002 || — |- | ''-{Няма}-'' || 2002 || Азис 2002 || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Делник и празник}-'' || 2002 || Азис 2002 || — |- | ''-{Един живот не стига}-'' || 2003 || На голо || — |- | ''-{Всеки път}-'' || 2003 || На голо || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Антигерой}-'' || 2003 || На голо || — |- | ''-{Никой не може}-'' || 2003 || На голо || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Целувай ме}-'' || 2003 || Целувай ме+ || — |- | ''-{Те знаят да обичат}-'' || 2004 || MP3 collection || — |- | ''-{Но казвам ти стига}-'' || 2004 || Кралят || — |- | ''-{Хайде почвай ме}-'' || 2004 || Кралят || — |- | ''-{Искай ме}-'' || 2004 || Кралят || — |- | ''-{Жадувам}-'' || 2004 || Together || Валери Милев |- | ''-{Как боли}-'' || 2004 || Как боли || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Точно сега}-'' || 2005 || Азис 2005 || Jанко Богданов |- | ''-{Ледена кралица}-'' || 2005 || Together || — |- | ''-{Като скитница}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Верност је превара}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Обречи ме на любов}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Мила моя, ангел мой}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Не знаеш}-'' || 2005 || Азис 2005 || Николај Скерлев |- | ''-{Ръка за ръка}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Искам, искам}-'' || 2005 || Дуети || Николај Скерлев |- | ''-{Казваш, че ме обичаш}-'' || 2005 || Дуети || Николај Нанков |- | ''-{Забрави ме}-'' || 2006 || Дива || Николај Нанков |- | ''-{Черните очи}-'' || 2006 || Дива || Николај Скерлев |- | ''-{Някой ден}-'' || 2006 || Дива || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Ти си друго нещо}-'' || 2006 || Дива || — |- | ''-{Само за теб}-'' || 2006 || Дива || Николај Нанков |- | ''-{Празнуваш ли сега}-'' || 2006 || Дива || — |- | ''-{Тежко ли ти е}-'' || 2007 || Дива || Николај Нанков |- | ''-{Едно ми}-'' || 2007 || The best 2 || Јанко Богданов |- | ''-{Онова момче}-'' || 2007 || The best 2 || — |- | ''-{Прави любов, а не война}-'' || 2007 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Само с теб}-'' || 2008 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Дай ми лед}-'' || 2008 || Гадна порода || Александер Моллов |- | ''-{Най-красивата}-'' || 2008 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Умирам аз}-'' || 2008 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Теб обичам}-'' || 2008 || MP3 new edition || Николај Нанков |- | ''-{Накарай ме}-'' || 2009 || — || Николај Нанков |- | ''-{Луд ме правиш}-'' || 2009 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Имаш ли сърце}-'' || 2009 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Бивши}-'' || 2010 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Удряй ме}-'' || 2010 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Да го правим тримата}-'' || 2010 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Нащракай се}-'' || 2010 || Гадна порода || — |- | ''-{Мразиш}-'' || 2011 || Гадна порода || — |- | ''-{Няма накъде}-'' || 2011 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Гадна порода}-'' || 2011 || Гадна порода || — |- | ''-{Хоп}-'' || 2011 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Сен Тропе}-'' || 2011 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{ММА}-'' || 2012 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Пробвай се}-'' || 2012 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Кажи честно}-'' || 2012 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Ти за мен си само секс}-'' || 2012 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Коледа}-'' || 2012 || — || — |- | ''-{Нещо мръсно}-'' || 2012 || — || — |- | ''-{Евала}-'' || 2013 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Хайде на морето}-'' || 2013 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Ти ме размаза}-'' || 2013 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Като тебе втори няма}-'' || 2013 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Пий цяла нощ}-'' || 2014 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Колко сме пили}-'' || 2014 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Миконос}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Каза ли го}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Хей, момиче}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Чуй ме}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Моля те не ми звъни}-'' || 2015 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Джанъм, джанъм}-'' || 2015 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Блокиран}-'' || 2015 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Хабиби}-'' || 2015 || Хабиби || — |- | ''-{Хабиби}-'' (латино верзија) || 2016 || Хабиби || — |- | ''-{Мотел}-'' || 2017 || — || Људмил Иларионов Љуси, Георги Марков |- | ''-{Позна ли ме?}-'' || 2018 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Циганче}-'' || 2019 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Точно в три}-'' || 2021 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{А+Г=ВНЛ}-'' || 2021 || – || Георги Марков, Георги Манов |- | ''-{Пистолет}-'' || 2022 || — || Георги Марков |- |} === Спотови на страним језицима === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Мама}-'' || 2011 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Estar Loco}-'' || 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Who cares}-'' || 2020 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Фалиш ми}-'' || 2022 || NN Media |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Жено, бягай}-'' || 2019 || — |- | ''-{Sagapo}-'' || 2020 || Иван Димитров — Torex |- |} === DVD издања === * 2003: ''-{Шоу спектакъл}-'' (Шоу спектакл) * 2004: ''-{Нищо лично}-'' (Ништа лично) * 2004: ''The best videoclips'' (Најбољи видео-клипови) * 2004: ''Together with Desi Slava'' (Заједно са Деси Славом) * 2005: ''AZIS 2005'' (Азис 2005) * 2005: ''Дуети'' (Дуети) * 2006: ''Аз, Азис'' (Ја, Азис) * 2007: ''Azis'' (Азис) === Сарадња === Године [[2011]], Азис је отпевао дует назван ''Сезам'' са [[Индира Радић|Индиром Радић]], на њеном албуму ''Исток, север, југ и запад''. Након тога, [[2012]]. године отпевао је други дует са [[Марта Савић|Мартом Савић]], који је изашао у склопу њеног студијског албума ''13''. Песма је названа ''Мама'' и била је једна од хитова Балкана током 2012. Године [[2017]], Азис је отпевао дует назван ''Остављам те'' са [[Јелена Карлеуша|Јеленом Карлеушом]], чиме се она вратила на музичку сцену, након четвородишње паузе. == Књиге == * ''Аз, Азис'' (књига и компакт-диск; 2006) == Референце == {{извори|2}} {{Сунни мјузик}} {{Ара Аудио-видео}} {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Музика}} [[Категорија:Рођени 1978.]] [[Категорија:Бугарски певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] [[Категорија:Представници Бугарске на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 2006.]] [[Категорија:Роми у Бугарској]] [[Категорија:Небинарни певачи]] 6jgn4jwoolpmziw01h7db1h4c5a6bga 25114138 25114135 2022-07-19T15:06:53Z 90.154.212.189 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Азис | слика = Azis in 2018 (cropped).png | опис_слике = Азис 2018. | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Васил Тројанов Бојанов | алијас = Азис | датум_рођења = {{Датум рођења|1978|3|7|год=да}} | место_рођења = [[Сливен]] | држава_рођења = [[НР Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = | жанр = [[чалга]], [[Поп-фолк музика|поп-фолк]] | занимање = [[певач]] | активни_период = [[1999]]—данас | издавачка_кућа = [[Сунни мјузик]], [[Диапазон Рекордс]], [[Ара Аудио-видео]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Васил Тројанов Бојанов''' ({{јез-буг|Васил Троянов Боянов}}; [[Сливен]], [[7. март]] [[1978]]), познатији под уметничким именом '''Азис''', бугарски је манекен и певач [[поп-фолк музика|поп-фолк]] и [[чалга]] музике [[Роми|ромског]] порекла. Каријеру је почео 1999. и за десет година постао један од најпопуларнијих певача у Бугарској. Популаран је и у другим балканским земљама, не толико због певања, колико због контроверзи у вези са својим сексуалном оријентацијом и полом (родом).<ref>{{cite book|editor-last=Richardson |editor-first=J.|url=https://books.google.com/books?id=SZ4eAAAAQBAJ&pg=PA444&dq=azis+bulgaria&hl=en&sa=X&ei=t7bDUqzNI4aVkQWs04CwBw&ved=0CDkQ6AEwAg#v=onepage&q=azis%20bulgaria&f=false |title=The Oxford Handbook of New Audiovisual Aesthetics |publisher=[[Oxford University Press]] |website=[[Google Books]] |year=2013 |isbn=9780199733866 |accessdate=1. 1. 2014.|pages=444}}</ref> Представљао је Бугарску на [[Евровизија 2006.|Евросонгу 2006.]] као пратећи вокал Маријане Попове.<ref>{{cite book|last=Taras |first=R |url=https://books.google.com/books?id=1tzmoDGaQbcC&pg=PA200&dq=azis+bulgaria&hl=en&sa=X&ei=t7bDUqzNI4aVkQWs04CwBw&ved=0CFcQ6AEwBw#v=onepage&q=azis%20bulgaria&f=false |title=Europe Old and New: Transnationalism, Belonging, Xenophobia |website=[[Google Books]] |publisher=[[Rowman & Littlefield]] |year=2008 |isbn=9780742557345 |accessdate=1. 1. 2014.|pages=200}}</ref><ref>{{cite book|editor1-last=Fricker |editor1-first=K |editor2-last=Gluhovic |editor2-first=M|url=https://books.google.com/books?id=1_UgbrZObhAC&pg=PT127&dq=azis+bulgaria&hl=en&sa=X&ei=t7bDUqzNI4aVkQWs04CwBw&ved=0CF0Q6AEwCA#v=onepage&q=azis%20bulgaria&f=false |title=Performing the 'New' Europe: Identities, Feelings and Politics in the Eurovision Song Contest |website=[[Google Books]] |publisher=[[Palgrave Macmillan]] |year=2013 |isbn=9781137367976 |accessdate=1. 1. 2014.}}</ref> Снимио је дуете с неким српским певачицама, као и са бројним певачима из своје земље. == Дискографија == === Студијски албуми === {|class="sortable wikitable" ! Година !! Назив !! Значење на српском |- | 1999 || Болка || Бол |- | 2000 || Мъжете също плачат || И мушкарци плачу |- | 2001 || Сълзи || Сузе |- | 2002 || Azis 2002 || Азис 2002 |- | 2003 || На голо || Обнажено |- | 2004 || Кралят || Краљ |- | 2004 || Together (с Деси Слава) || Together (са Десиславом) |- | 2005 || Azis 2005 || Азис 2005 |- | 2006 || Дива || Дива |- | 2011 || Гадна порода || Гадан пород |- | 2014 || Azis 2014 || Азис 2014 |} === Компилације === {|class="sortable wikitable" ! Година !! Назив !! Значење на српском |- | 2002 || The Best || Најбоље |- | 2003 || Целувай ме+ || Пољуби ме+ |- | 2005 || Дуети || Дуети |- | 2006 || MP3 collection || MP3 колекција |- | 2007 || The Best 2 || Најбоље 2 |- | 2008 || MP3 new edition || MP3 ново издање |} === Maxi синглови === {|class="sortable wikitable" ! Година !! Назив !! Значење на српском |- | 2004 || Как боли || Како боли |- | 2006 || Аз, Азис || Ја, Азис |- | 2016 || Хабиби || Хабиби |} === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''-{Болка}-'' || 1999 || Болка || — |- | ''-{Последна цигара}-'' || 1999 || Болка || — |- | ''-{Мъжете също плачат}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Еротик}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Напипай го}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Автомонтьор}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Ето ме}-'' || 2001 || Сълзи || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Хвани ме де}-'' || 2001 || Сълзи || Стилијан Иванов |- | ''-{Следи}-'' || 2001 || Сълзи || — |- | ''-{Дай ми го, дай}-'' || 2002 || Азис 2002 || — |- | ''-{Обичам те}-'' || 2002 || Азис 2002 || — |- | ''-{Няма}-'' || 2002 || Азис 2002 || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Делник и празник}-'' || 2002 || Азис 2002 || — |- | ''-{Един живот не стига}-'' || 2003 || На голо || — |- | ''-{Всеки път}-'' || 2003 || На голо || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Антигерой}-'' || 2003 || На голо || — |- | ''-{Никой не може}-'' || 2003 || На голо || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Целувай ме}-'' || 2003 || Целувай ме+ || — |- | ''-{Те знаят да обичат}-'' || 2004 || MP3 collection || — |- | ''-{Но казвам ти стига}-'' || 2004 || Кралят || — |- | ''-{Хайде почвай ме}-'' || 2004 || Кралят || — |- | ''-{Искай ме}-'' || 2004 || Кралят || — |- | ''-{Жадувам}-'' || 2004 || Together || Валери Милев |- | ''-{Как боли}-'' || 2004 || Как боли || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Точно сега}-'' || 2005 || Азис 2005 || Jанко Богданов |- | ''-{Ледена кралица}-'' || 2005 || Together || — |- | ''-{Като скитница}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Верност је превара}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Обречи ме на любов}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Мила моя, ангел мой}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Не знаеш}-'' || 2005 || Азис 2005 || Николај Скерлев |- | ''-{Ръка за ръка}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Искам, искам}-'' || 2005 || Дуети || Николај Скерлев |- | ''-{Казваш, че ме обичаш}-'' || 2005 || Дуети || Николај Нанков |- | ''-{Забрави ме}-'' || 2006 || Дива || Николај Нанков |- | ''-{Черните очи}-'' || 2006 || Дива || Николај Скерлев |- | ''-{Някой ден}-'' || 2006 || Дива || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Ти си друго нещо}-'' || 2006 || Дива || — |- | ''-{Само за теб}-'' || 2006 || Дива || Николај Нанков |- | ''-{Празнуваш ли сега}-'' || 2006 || Дива || — |- | ''-{Тежко ли ти е}-'' || 2007 || Дива || Николај Нанков |- | ''-{Едно ми}-'' || 2007 || The best 2 || Јанко Богданов |- | ''-{Онова момче}-'' || 2007 || The best 2 || — |- | ''-{Прави любов, а не война}-'' || 2007 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Само с теб}-'' || 2008 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Дай ми лед}-'' || 2008 || Гадна порода || Александер Моллов |- | ''-{Най-красивата}-'' || 2008 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Умирам аз}-'' || 2008 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Теб обичам}-'' || 2008 || MP3 new edition || Николај Нанков |- | ''-{Накарай ме}-'' || 2009 || — || Николај Нанков |- | ''-{Луд ме правиш}-'' || 2009 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Имаш ли сърце}-'' || 2009 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Бивши}-'' || 2010 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Удряй ме}-'' || 2010 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Да го правим тримата}-'' || 2010 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Нащракай се}-'' || 2010 || Гадна порода || — |- | ''-{Мразиш}-'' || 2011 || Гадна порода || — |- | ''-{Няма накъде}-'' || 2011 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Гадна порода}-'' || 2011 || Гадна порода || — |- | ''-{Хоп}-'' || 2011 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Сен Тропе}-'' || 2011 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{ММА}-'' || 2012 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Пробвай се}-'' || 2012 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Кажи честно}-'' || 2012 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Ти за мен си само секс}-'' || 2012 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Коледа}-'' || 2012 || — || — |- | ''-{Нещо мръсно}-'' || 2012 || — || — |- | ''-{Евала}-'' || 2013 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Хайде на морето}-'' || 2013 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Ти ме размаза}-'' || 2013 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Като тебе втори няма}-'' || 2013 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Пий цяла нощ}-'' || 2014 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Колко сме пили}-'' || 2014 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Миконос}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Каза ли го}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Хей, момиче}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Чуй ме}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Моля те не ми звъни}-'' || 2015 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Джанъм, джанъм}-'' || 2015 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Блокиран}-'' || 2015 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Хабиби}-'' || 2015 || Хабиби || — |- | ''-{Хабиби}-'' (латино верзија) || 2016 || Хабиби || — |- | ''-{Мотел}-'' || 2017 || — || Људмил Иларионов Љуси, Георги Марков |- | ''-{Позна ли ме?}-'' || 2018 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Циганче}-'' || 2019 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Точно в три}-'' || 2021 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{А+Г=ВНЛ}-'' || 2021 || — || Георги Марков, Георги Манов |- | ''-{Пистолет}-'' || 2022 || — || Георги Марков |- |} === Спотови на страним језицима === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Мама}-'' || 2011 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Estar Loco}-'' || 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Who cares}-'' || 2020 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Фалиш ми}-'' || 2022 || NN Media |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Жено, бягай}-'' || 2019 || — |- | ''-{Sagapo}-'' || 2020 || Иван Димитров — Torex |- |} === DVD издања === * 2003: ''-{Шоу спектакъл}-'' (Шоу спектакл) * 2004: ''-{Нищо лично}-'' (Ништа лично) * 2004: ''The best videoclips'' (Најбољи видео-клипови) * 2004: ''Together with Desi Slava'' (Заједно са Деси Славом) * 2005: ''AZIS 2005'' (Азис 2005) * 2005: ''Дуети'' (Дуети) * 2006: ''Аз, Азис'' (Ја, Азис) * 2007: ''Azis'' (Азис) === Сарадња === Године [[2011]], Азис је отпевао дует назван ''Сезам'' са [[Индира Радић|Индиром Радић]], на њеном албуму ''Исток, север, југ и запад''. Након тога, [[2012]]. године отпевао је други дует са [[Марта Савић|Мартом Савић]], који је изашао у склопу њеног студијског албума ''13''. Песма је названа ''Мама'' и била је једна од хитова Балкана током 2012. Године [[2017]], Азис је отпевао дует назван ''Остављам те'' са [[Јелена Карлеуша|Јеленом Карлеушом]], чиме се она вратила на музичку сцену, након четвородишње паузе. == Књиге == * ''Аз, Азис'' (књига и компакт-диск; 2006) == Референце == {{извори|2}} {{Сунни мјузик}} {{Ара Аудио-видео}} {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Музика}} [[Категорија:Рођени 1978.]] [[Категорија:Бугарски певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] [[Категорија:Представници Бугарске на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 2006.]] [[Категорија:Роми у Бугарској]] [[Категорија:Небинарни певачи]] 8hk895kmvuiijj1v4t68foxbbapjrsb 25114142 25114138 2022-07-19T15:08:43Z 90.154.212.189 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Азис | слика = Azis in 2018 (cropped).png | опис_слике = Азис 2018. | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Васил Тројанов Бојанов | алијас = Азис | датум_рођења = {{Датум рођења|1978|3|7|год=да}} | место_рођења = [[Сливен]] | држава_рођења = [[НР Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = | жанр = [[чалга]], [[Поп-фолк музика|поп-фолк]] | занимање = [[певач]] | активни_период = [[1999]]—данас | издавачка_кућа = [[Сунни мјузик]], [[Диапазон Рекордс]], [[Ара Аудио-видео]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Васил Тројанов Бојанов''' ({{јез-буг|Васил Троянов Боянов}}; [[Сливен]], [[7. март]] [[1978]]), познатији под уметничким именом '''Азис''', бугарски је манекен и певач [[поп-фолк музика|поп-фолк]] и [[чалга]] музике [[Роми|ромског]] порекла. Каријеру је почео 1999. и за десет година постао један од најпопуларнијих певача у Бугарској. Популаран је и у другим балканским земљама, не толико због певања, колико због контроверзи у вези са својим сексуалном оријентацијом и полом (родом).<ref>{{cite book|editor-last=Richardson |editor-first=J.|url=https://books.google.com/books?id=SZ4eAAAAQBAJ&pg=PA444&dq=azis+bulgaria&hl=en&sa=X&ei=t7bDUqzNI4aVkQWs04CwBw&ved=0CDkQ6AEwAg#v=onepage&q=azis%20bulgaria&f=false |title=The Oxford Handbook of New Audiovisual Aesthetics |publisher=[[Oxford University Press]] |website=[[Google Books]] |year=2013 |isbn=9780199733866 |accessdate=1. 1. 2014.|pages=444}}</ref> Представљао је Бугарску на [[Евровизија 2006.|Евросонгу 2006.]] као пратећи вокал Маријане Попове.<ref>{{cite book|last=Taras |first=R |url=https://books.google.com/books?id=1tzmoDGaQbcC&pg=PA200&dq=azis+bulgaria&hl=en&sa=X&ei=t7bDUqzNI4aVkQWs04CwBw&ved=0CFcQ6AEwBw#v=onepage&q=azis%20bulgaria&f=false |title=Europe Old and New: Transnationalism, Belonging, Xenophobia |website=[[Google Books]] |publisher=[[Rowman & Littlefield]] |year=2008 |isbn=9780742557345 |accessdate=1. 1. 2014.|pages=200}}</ref><ref>{{cite book|editor1-last=Fricker |editor1-first=K |editor2-last=Gluhovic |editor2-first=M|url=https://books.google.com/books?id=1_UgbrZObhAC&pg=PT127&dq=azis+bulgaria&hl=en&sa=X&ei=t7bDUqzNI4aVkQWs04CwBw&ved=0CF0Q6AEwCA#v=onepage&q=azis%20bulgaria&f=false |title=Performing the 'New' Europe: Identities, Feelings and Politics in the Eurovision Song Contest |website=[[Google Books]] |publisher=[[Palgrave Macmillan]] |year=2013 |isbn=9781137367976 |accessdate=1. 1. 2014.}}</ref> Снимио је дуете с неким српским певачицама, као и са бројним певачима из своје земље. == Дискографија == === Студијски албуми === {|class="sortable wikitable" ! Година !! Назив !! Значење на српском |- | 1999 || Болка || Бол |- | 2000 || Мъжете също плачат || И мушкарци плачу |- | 2001 || Сълзи || Сузе |- | 2002 || Azis 2002 || Азис 2002 |- | 2003 || На голо || Обнажено |- | 2004 || Кралят || Краљ |- | 2004 || Together (с Деси Слава) || Together (са Десиславом) |- | 2005 || Azis 2005 || Азис 2005 |- | 2006 || Дива || Дива |- | 2011 || Гадна порода || Гадан пород |- | 2014 || Azis 2014 || Азис 2014 |} === Компилације === {|class="sortable wikitable" ! Година !! Назив !! Значење на српском |- | 2002 || The Best || Најбоље |- | 2003 || Целувай ме+ || Пољуби ме+ |- | 2005 || Дуети || Дуети |- | 2006 || MP3 collection || MP3 колекција |- | 2007 || The Best 2 || Најбоље 2 |- | 2008 || MP3 new edition || MP3 ново издање |} === Maxi синглови === {|class="sortable wikitable" ! Година !! Назив !! Значење на српском |- | 2004 || Как боли || Како боли |- | 2006 || Аз, Азис || Ја, Азис |- | 2016 || Хабиби || Хабиби |} === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''-{Болка}-'' || 1999 || Болка || — |- | ''-{Последна цигара}-'' || 1999 || Болка || — |- | ''-{Мъжете също плачат}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Еротик}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Напипай го}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Автомонтьор}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Ето ме}-'' || 2001 || Сълзи || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Хвани ме де}-'' || 2001 || Сълзи || Стилијан Иванов |- | ''-{Следи}-'' || 2001 || Сълзи || — |- | ''-{Дай ми го, дай}-'' || 2002 || Азис 2002 || — |- | ''-{Обичам те}-'' || 2002 || Азис 2002 || — |- | ''-{Няма}-'' || 2002 || Азис 2002 || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Делник и празник}-'' || 2002 || Азис 2002 || — |- | ''-{Един живот не стига}-'' || 2003 || На голо || — |- | ''-{Всеки път}-'' || 2003 || На голо || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Никой не може}-'' || 2003 || На голо || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Целувай ме}-'' || 2003 || Целувай ме+ || — |- | ''-{Те знаят да обичат}-'' || 2004 || MP3 collection || — |- | ''-{Но казвам ти стига}-'' || 2004 || Кралят || — |- | ''-{Хайде почвай ме}-'' || 2004 || Кралят || — |- | ''-{Искай ме}-'' || 2004 || Кралят || — |- | ''-{Жадувам}-'' || 2004 || Together || Валери Милев |- | ''-{Как боли}-'' || 2004 || Как боли || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Точно сега}-'' || 2005 || Азис 2005 || Jанко Богданов |- | ''-{Ледена кралица}-'' || 2005 || Together || — |- | ''-{Като скитница}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Верност је превара}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Обречи ме на любов}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Мила моя, ангел мой}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Не знаеш}-'' || 2005 || Азис 2005 || Николај Скерлев |- | ''-{Ръка за ръка}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Искам, искам}-'' || 2005 || Дуети || Николај Скерлев |- | ''-{Казваш, че ме обичаш}-'' || 2005 || Дуети || Николај Нанков |- | ''-{Забрави ме}-'' || 2006 || Дива || Николај Нанков |- | ''-{Черните очи}-'' || 2006 || Дива || Николај Скерлев |- | ''-{Някой ден}-'' || 2006 || Дива || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Ти си друго нещо}-'' || 2006 || Дива || — |- | ''-{Само за теб}-'' || 2006 || Дива || Николај Нанков |- | ''-{Празнуваш ли сега}-'' || 2006 || Дива || — |- | ''-{Тежко ли ти е}-'' || 2007 || Дива || Николај Нанков |- | ''-{Едно ми}-'' || 2007 || The best 2 || Јанко Богданов |- | ''-{Онова момче}-'' || 2007 || The best 2 || — |- | ''-{Прави любов, а не война}-'' || 2007 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Само с теб}-'' || 2008 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Дай ми лед}-'' || 2008 || Гадна порода || Александер Моллов |- | ''-{Най-красивата}-'' || 2008 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Умирам аз}-'' || 2008 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Теб обичам}-'' || 2008 || MP3 new edition || Николај Нанков |- | ''-{Накарай ме}-'' || 2009 || — || Николај Нанков |- | ''-{Луд ме правиш}-'' || 2009 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Имаш ли сърце}-'' || 2009 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Бивши}-'' || 2010 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Удряй ме}-'' || 2010 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Да го правим тримата}-'' || 2010 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Нащракай се}-'' || 2010 || Гадна порода || — |- | ''-{Мразиш}-'' || 2011 || Гадна порода || — |- | ''-{Няма накъде}-'' || 2011 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Гадна порода}-'' || 2011 || Гадна порода || — |- | ''-{Хоп}-'' || 2011 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Сен Тропе}-'' || 2011 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{ММА}-'' || 2012 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Пробвай се}-'' || 2012 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Кажи честно}-'' || 2012 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Ти за мен си само секс}-'' || 2012 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Коледа}-'' || 2012 || — || — |- | ''-{Нещо мръсно}-'' || 2012 || — || — |- | ''-{Евала}-'' || 2013 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Хайде на морето}-'' || 2013 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Ти ме размаза}-'' || 2013 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Като тебе втори няма}-'' || 2013 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Пий цяла нощ}-'' || 2014 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Колко сме пили}-'' || 2014 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Миконос}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Каза ли го}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Хей, момиче}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Чуй ме}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Моля те не ми звъни}-'' || 2015 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Джанъм, джанъм}-'' || 2015 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Блокиран}-'' || 2015 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Хабиби}-'' || 2015 || Хабиби || — |- | ''-{Хабиби}-'' (латино верзија) || 2016 || Хабиби || — |- | ''-{Мотел}-'' || 2017 || — || Људмил Иларионов Љуси, Георги Марков |- | ''-{Позна ли ме?}-'' || 2018 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Циганче}-'' || 2019 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Точно в три}-'' || 2021 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{А+Г=ВНЛ}-'' || 2021 || — || Георги Марков, Георги Манов |- | ''-{Пистолет}-'' || 2022 || — || Георги Марков |- |} === Спотови на страним језицима === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Мама}-'' || 2011 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Estar Loco}-'' || 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Who cares}-'' || 2020 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Фалиш ми}-'' || 2022 || NN Media |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Жено, бягай}-'' || 2019 || — |- | ''-{Sagapo}-'' || 2020 || Иван Димитров — Torex |- |} === DVD издања === * 2003: ''-{Шоу спектакъл}-'' (Шоу спектакл) * 2004: ''-{Нищо лично}-'' (Ништа лично) * 2004: ''The best videoclips'' (Најбољи видео-клипови) * 2004: ''Together with Desi Slava'' (Заједно са Деси Славом) * 2005: ''AZIS 2005'' (Азис 2005) * 2005: ''Дуети'' (Дуети) * 2006: ''Аз, Азис'' (Ја, Азис) * 2007: ''Azis'' (Азис) === Сарадња === Године [[2011]], Азис је отпевао дует назван ''Сезам'' са [[Индира Радић|Индиром Радић]], на њеном албуму ''Исток, север, југ и запад''. Након тога, [[2012]]. године отпевао је други дует са [[Марта Савић|Мартом Савић]], који је изашао у склопу њеног студијског албума ''13''. Песма је названа ''Мама'' и била је једна од хитова Балкана током 2012. Године [[2017]], Азис је отпевао дует назван ''Остављам те'' са [[Јелена Карлеуша|Јеленом Карлеушом]], чиме се она вратила на музичку сцену, након четвородишње паузе. == Књиге == * ''Аз, Азис'' (књига и компакт-диск; 2006) == Референце == {{извори|2}} {{Сунни мјузик}} {{Ара Аудио-видео}} {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Музика}} [[Категорија:Рођени 1978.]] [[Категорија:Бугарски певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] [[Категорија:Представници Бугарске на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 2006.]] [[Категорија:Роми у Бугарској]] [[Категорија:Небинарни певачи]] i5lbhgzo9de5c5ho1w6w0vg4rg3n8tw 25114143 25114142 2022-07-19T15:08:50Z 90.154.212.189 /* Спотови на страним језицима */ wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Азис | слика = Azis in 2018 (cropped).png | опис_слике = Азис 2018. | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Васил Тројанов Бојанов | алијас = Азис | датум_рођења = {{Датум рођења|1978|3|7|год=да}} | место_рођења = [[Сливен]] | држава_рођења = [[НР Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = | жанр = [[чалга]], [[Поп-фолк музика|поп-фолк]] | занимање = [[певач]] | активни_период = [[1999]]—данас | издавачка_кућа = [[Сунни мјузик]], [[Диапазон Рекордс]], [[Ара Аудио-видео]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Васил Тројанов Бојанов''' ({{јез-буг|Васил Троянов Боянов}}; [[Сливен]], [[7. март]] [[1978]]), познатији под уметничким именом '''Азис''', бугарски је манекен и певач [[поп-фолк музика|поп-фолк]] и [[чалга]] музике [[Роми|ромског]] порекла. Каријеру је почео 1999. и за десет година постао један од најпопуларнијих певача у Бугарској. Популаран је и у другим балканским земљама, не толико због певања, колико због контроверзи у вези са својим сексуалном оријентацијом и полом (родом).<ref>{{cite book|editor-last=Richardson |editor-first=J.|url=https://books.google.com/books?id=SZ4eAAAAQBAJ&pg=PA444&dq=azis+bulgaria&hl=en&sa=X&ei=t7bDUqzNI4aVkQWs04CwBw&ved=0CDkQ6AEwAg#v=onepage&q=azis%20bulgaria&f=false |title=The Oxford Handbook of New Audiovisual Aesthetics |publisher=[[Oxford University Press]] |website=[[Google Books]] |year=2013 |isbn=9780199733866 |accessdate=1. 1. 2014.|pages=444}}</ref> Представљао је Бугарску на [[Евровизија 2006.|Евросонгу 2006.]] као пратећи вокал Маријане Попове.<ref>{{cite book|last=Taras |first=R |url=https://books.google.com/books?id=1tzmoDGaQbcC&pg=PA200&dq=azis+bulgaria&hl=en&sa=X&ei=t7bDUqzNI4aVkQWs04CwBw&ved=0CFcQ6AEwBw#v=onepage&q=azis%20bulgaria&f=false |title=Europe Old and New: Transnationalism, Belonging, Xenophobia |website=[[Google Books]] |publisher=[[Rowman & Littlefield]] |year=2008 |isbn=9780742557345 |accessdate=1. 1. 2014.|pages=200}}</ref><ref>{{cite book|editor1-last=Fricker |editor1-first=K |editor2-last=Gluhovic |editor2-first=M|url=https://books.google.com/books?id=1_UgbrZObhAC&pg=PT127&dq=azis+bulgaria&hl=en&sa=X&ei=t7bDUqzNI4aVkQWs04CwBw&ved=0CF0Q6AEwCA#v=onepage&q=azis%20bulgaria&f=false |title=Performing the 'New' Europe: Identities, Feelings and Politics in the Eurovision Song Contest |website=[[Google Books]] |publisher=[[Palgrave Macmillan]] |year=2013 |isbn=9781137367976 |accessdate=1. 1. 2014.}}</ref> Снимио је дуете с неким српским певачицама, као и са бројним певачима из своје земље. == Дискографија == === Студијски албуми === {|class="sortable wikitable" ! Година !! Назив !! Значење на српском |- | 1999 || Болка || Бол |- | 2000 || Мъжете също плачат || И мушкарци плачу |- | 2001 || Сълзи || Сузе |- | 2002 || Azis 2002 || Азис 2002 |- | 2003 || На голо || Обнажено |- | 2004 || Кралят || Краљ |- | 2004 || Together (с Деси Слава) || Together (са Десиславом) |- | 2005 || Azis 2005 || Азис 2005 |- | 2006 || Дива || Дива |- | 2011 || Гадна порода || Гадан пород |- | 2014 || Azis 2014 || Азис 2014 |} === Компилације === {|class="sortable wikitable" ! Година !! Назив !! Значење на српском |- | 2002 || The Best || Најбоље |- | 2003 || Целувай ме+ || Пољуби ме+ |- | 2005 || Дуети || Дуети |- | 2006 || MP3 collection || MP3 колекција |- | 2007 || The Best 2 || Најбоље 2 |- | 2008 || MP3 new edition || MP3 ново издање |} === Maxi синглови === {|class="sortable wikitable" ! Година !! Назив !! Значење на српском |- | 2004 || Как боли || Како боли |- | 2006 || Аз, Азис || Ја, Азис |- | 2016 || Хабиби || Хабиби |} === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''-{Болка}-'' || 1999 || Болка || — |- | ''-{Последна цигара}-'' || 1999 || Болка || — |- | ''-{Мъжете също плачат}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Еротик}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Напипай го}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Автомонтьор}-'' || 2000 || Мъжете също плачат || — |- | ''-{Ето ме}-'' || 2001 || Сълзи || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Хвани ме де}-'' || 2001 || Сълзи || Стилијан Иванов |- | ''-{Следи}-'' || 2001 || Сълзи || — |- | ''-{Дай ми го, дай}-'' || 2002 || Азис 2002 || — |- | ''-{Обичам те}-'' || 2002 || Азис 2002 || — |- | ''-{Няма}-'' || 2002 || Азис 2002 || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Делник и празник}-'' || 2002 || Азис 2002 || — |- | ''-{Един живот не стига}-'' || 2003 || На голо || — |- | ''-{Всеки път}-'' || 2003 || На голо || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Никой не може}-'' || 2003 || На голо || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Целувай ме}-'' || 2003 || Целувай ме+ || — |- | ''-{Те знаят да обичат}-'' || 2004 || MP3 collection || — |- | ''-{Но казвам ти стига}-'' || 2004 || Кралят || — |- | ''-{Хайде почвай ме}-'' || 2004 || Кралят || — |- | ''-{Искай ме}-'' || 2004 || Кралят || — |- | ''-{Жадувам}-'' || 2004 || Together || Валери Милев |- | ''-{Как боли}-'' || 2004 || Как боли || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Точно сега}-'' || 2005 || Азис 2005 || Jанко Богданов |- | ''-{Ледена кралица}-'' || 2005 || Together || — |- | ''-{Като скитница}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Верност је превара}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Обречи ме на любов}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Мила моя, ангел мой}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Не знаеш}-'' || 2005 || Азис 2005 || Николај Скерлев |- | ''-{Ръка за ръка}-'' || 2005 || Азис 2005 || — |- | ''-{Искам, искам}-'' || 2005 || Дуети || Николај Скерлев |- | ''-{Казваш, че ме обичаш}-'' || 2005 || Дуети || Николај Нанков |- | ''-{Забрави ме}-'' || 2006 || Дива || Николај Нанков |- | ''-{Черните очи}-'' || 2006 || Дива || Николај Скерлев |- | ''-{Някой ден}-'' || 2006 || Дива || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Ти си друго нещо}-'' || 2006 || Дива || — |- | ''-{Само за теб}-'' || 2006 || Дива || Николај Нанков |- | ''-{Празнуваш ли сега}-'' || 2006 || Дива || — |- | ''-{Тежко ли ти е}-'' || 2007 || Дива || Николај Нанков |- | ''-{Едно ми}-'' || 2007 || The best 2 || Јанко Богданов |- | ''-{Онова момче}-'' || 2007 || The best 2 || — |- | ''-{Прави любов, а не война}-'' || 2007 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Само с теб}-'' || 2008 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Дай ми лед}-'' || 2008 || Гадна порода || Александер Моллов |- | ''-{Най-красивата}-'' || 2008 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Умирам аз}-'' || 2008 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Теб обичам}-'' || 2008 || MP3 new edition || Николај Нанков |- | ''-{Накарай ме}-'' || 2009 || — || Николај Нанков |- | ''-{Луд ме правиш}-'' || 2009 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Имаш ли сърце}-'' || 2009 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Бивши}-'' || 2010 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Удряй ме}-'' || 2010 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Да го правим тримата}-'' || 2010 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Нащракай се}-'' || 2010 || Гадна порода || — |- | ''-{Мразиш}-'' || 2011 || Гадна порода || — |- | ''-{Няма накъде}-'' || 2011 || Гадна порода || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Гадна порода}-'' || 2011 || Гадна порода || — |- | ''-{Хоп}-'' || 2011 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Сен Тропе}-'' || 2011 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{ММА}-'' || 2012 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Пробвай се}-'' || 2012 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Кажи честно}-'' || 2012 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Ти за мен си само секс}-'' || 2012 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Коледа}-'' || 2012 || — || — |- | ''-{Нещо мръсно}-'' || 2012 || — || — |- | ''-{Евала}-'' || 2013 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Хайде на морето}-'' || 2013 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Ти ме размаза}-'' || 2013 || Азис 2014 || Азис |- | ''-{Като тебе втори няма}-'' || 2013 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Пий цяла нощ}-'' || 2014 || Азис 2014 || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Колко сме пили}-'' || 2014 || — || Николај Скерлев |- | ''-{Миконос}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Каза ли го}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Хей, момиче}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Чуй ме}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Моля те не ми звъни}-'' || 2015 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Джанъм, джанъм}-'' || 2015 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Блокиран}-'' || 2015 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Хабиби}-'' || 2015 || Хабиби || — |- | ''-{Хабиби}-'' (латино верзија) || 2016 || Хабиби || — |- | ''-{Мотел}-'' || 2017 || — || Људмил Иларионов Љуси, Георги Марков |- | ''-{Позна ли ме?}-'' || 2018 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Циганче}-'' || 2019 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Точно в три}-'' || 2021 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{А+Г=ВНЛ}-'' || 2021 || — || Георги Марков, Георги Манов |- | ''-{Пистолет}-'' || 2022 || — || Георги Марков |- |} === Спотови на страним језицима === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''-{Антигерой}-'' || 2003 || На голо || — |- | ''-{Мама}-'' || 2011 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Estar Loco}-'' || 2014 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Who cares}-'' || 2020 || — || Људмил Иларионов Љуси |- | ''-{Фалиш ми}-'' || 2022 || — || NN Media |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Жено, бягай}-'' || 2019 || — |- | ''-{Sagapo}-'' || 2020 || Иван Димитров — Torex |- |} === DVD издања === * 2003: ''-{Шоу спектакъл}-'' (Шоу спектакл) * 2004: ''-{Нищо лично}-'' (Ништа лично) * 2004: ''The best videoclips'' (Најбољи видео-клипови) * 2004: ''Together with Desi Slava'' (Заједно са Деси Славом) * 2005: ''AZIS 2005'' (Азис 2005) * 2005: ''Дуети'' (Дуети) * 2006: ''Аз, Азис'' (Ја, Азис) * 2007: ''Azis'' (Азис) === Сарадња === Године [[2011]], Азис је отпевао дует назван ''Сезам'' са [[Индира Радић|Индиром Радић]], на њеном албуму ''Исток, север, југ и запад''. Након тога, [[2012]]. године отпевао је други дует са [[Марта Савић|Мартом Савић]], који је изашао у склопу њеног студијског албума ''13''. Песма је названа ''Мама'' и била је једна од хитова Балкана током 2012. Године [[2017]], Азис је отпевао дует назван ''Остављам те'' са [[Јелена Карлеуша|Јеленом Карлеушом]], чиме се она вратила на музичку сцену, након четвородишње паузе. == Књиге == * ''Аз, Азис'' (књига и компакт-диск; 2006) == Референце == {{извори|2}} {{Сунни мјузик}} {{Ара Аудио-видео}} {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Музика}} [[Категорија:Рођени 1978.]] [[Категорија:Бугарски певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] [[Категорија:Представници Бугарске на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 2006.]] [[Категорија:Роми у Бугарској]] [[Категорија:Небинарни певачи]] 8ry6816be6v9mjn805vfxheclajzae3 0 553343 25115263 23647544 2022-07-20T10:38:32Z SrpskiAnonimac 140342 /* Покрајине */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:Denmark regions label.svg|мини|300п|десно|Подела Данске на покрајине са назначеним седиштима покрајина]] [[Датотека:Map DK.svg|мини|300п|десно|Подела Данске на општине]] '''[[Данска|Краљевина Данска]]''' је од [[2007]]. године добила нову, двостепену управно-подручну поделу државе. Тиме је [[Данска]] подељена на 5 [[покрајина]], као подручних јединица првог реда. Покрајине се даље деле на [[Општине у Данској|општине]], као подручне јединице другог реда. У оквиру дате поделе нису укључена [[Фарска Острва|Ферјарска острва]] и [[Гренланд]], који имају велики степен [[аутономија|аутономије]], па се обично посебно рачунају. == Историјат == Недавно (1. јануар [[2007]]. године) спроведена је нова управна подела Данске у складу са тежњом ка смањењу управног апарата и чиновништва. Тада је [[Данска]] добила 5 [[покрајина]] (''regioner'') уместо дотад традиционалних 16 [[округ]]а (''amter''). Окрузи с били веома стара творевина у Данској, са коренима још од [[1747]]. године. Истом мером из [[2007]]. године смањен је и број општина (''kommuner'') са 270 на 98. == Покрајине == Покрајина самоуправа има значајне дужности. Најважнија јесте јавно [[здравство]], а важне дужности су политика [[запошљавање|запошљавања]] и [[јавни превоз]]. Најважније подручје одговорности за нове регије је национална здравствена служба. За разлику од бивших округа, покрајине не смеју наплаћивати [[порез]], а [[Здравство|здравствене услуге]] се финансирају првенствено из државног 8% пореза повезано са средствима из обе владе и општина. Свако покрајинско веће састоји се од 41 посланика, који се бирају на регионалним изборима у држави. {| class="wikitable sortable" cellspacing="2" |- " ! Положај !! Назив<br />покрајине !! Матерњи<br />назив !! Седиште<br />покрајине !! Највећи<br />град|| Становништво<br /><small>(1.1. 2008)</small> !! Површина<br /> (у km²) !! Густ. насељ.<br />(по km²) |- || [[Датотека:Hovedstaden in Denmark.svg|40п]] || [[Велики Копенхаген|Покрајина главног града<br />(Велики Копенхаген)]] || Region Hovedstaden || [[Хилеред]] || [[Копенхаген]] || style="text-align:right;"| <span style="display:none">1645825</span>1.645.825 || style="text-align:right;"| <span style="display:none">02561</span>2.561 || style="text-align:right;"| 642,6 |- || [[Датотека:Midtjylland in Denmark.svg|40п]] || [[Средишњи Јиланд|Средишњи Јиланд<br />(Средишња Данска)]] || Region Midtjylland || [[Виборг (Данска)|Виборг]] || [[Орхус]] || style="text-align:right;"| <span style="display:none">1237041</span>1.237.041 || style="text-align:right;"| <span style="display:none">13142</span>13.142 || style="text-align:right;"| 94,2 |- || [[Датотека:Nordtjylland in Denmark.svg|40п]] || [[Северни Јиланд|Северни Јиланд<br />(Северна Данска)]] || Region Nordjylland || [[Олборг]] || [[Олборг]] || style="text-align:right;"| <span style="display:none">0578839</span>578.839 || style="text-align:right;"| <span style="display:none">07927</span>7.927 || style="text-align:right;"| 73,2 |- || [[Датотека:Sjælland in Denmark.svg|40п]] || [[Сјеланд (покрајина)|Сјеланд]] || Region Sjælland || [[Соре]] || [[Роскилде]] || style="text-align:right;"| <span style="display:none">0819427</span>819.427 || style="text-align:right;"| <span style="display:none">07273</span>7.273 || style="text-align:right;"| 112,7 |- || [[Датотека:Syddanmark in Denmark.svg|40п]] || [[Јужна Данска|Јужна Данска<br />(Јужни Јиланд)]] || Region Syddanmark || [[Вејле]] || [[Оденсе]] || style="text-align:right;"| <span style="display:none">1194659</span>1.194.659 || style="text-align:right;"| <span style="display:none">12191</span>12.191 || style="text-align:right;"| 98,0 |- class="sortbottom" || [[Датотека:Denmark regions label.svg|40п]] || '''Данска - укупно''' || || || || style="text-align:right;"| <span style="display:none">5475791</span>'''5.475.791''' || style="text-align:right;"| <span style="display:none">43094</span>'''43.094''' || style="text-align:right;"| '''127,0''' |} == Општине == ''Погледати: [[Општине у Данској]]'' Новом поделом државе број општина је смањен са 270 на 98. Тиме су општине укрупњене, па данас махом имају преко 20 хиљада становника. == Види још == * [[Списак градова у Данској]] == Извори == * [http://www.dst.dk/asp2xml/puk/udgivelser/get_file.asp?id=14468&sid=sy2009 Статистички годишњак Статистичког уреда Данске (2009)] == Спољашње везе == * [http://www.regioner.dk/ Званична страница покрајина Данске] * [https://web.archive.org/web/20110922225404/http://www.kl.dk/English/Local-Government-Reform/ Објашење нове поделе Државе од стране Министарства унутрашњости и здравља Данске] {{en icon}} * [https://web.archive.org/web/20071011050224/http://kommune.eniro.dk/danmarkskort/ Карта са назначеним именима покрајина и општина] {{Списак градова у Данској}} {{Данске покрајине}} {{Административна подела европских држава}} [[Категорија:Данска]] [[Категорија:Административна подела европских држава|Данска]] [[Категорија:Данске покрајине|*]] fufrxbos9ujhesyxwmdev4663czbuzr 0 553470 25115249 20518095 2022-07-20T10:29:06Z SrpskiAnonimac 140342 SrpskiAnonimac преместио је страницу [[Сјеланд]] на [[Сјеланд (вишезначна одредница)]] преко преусмерења wikitext text/x-wiki '''Сјеланд''' се може односити на: * [[Сјеланд (острво)]], данско острво * [[Сјеланд (покрајина)]], данска покрајина == Види још == * [[Зеланд]] (вишезначна одредница) {{вишезначна одредница}} aco7bso9v7xcyeylx06ny1i7u6s7lbi 25115254 25115249 2022-07-20T10:31:03Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki '''Сјеланд''' се може односити на: * [[Сјеланд]], данско острво * [[Сјеланд (покрајина)]], данска покрајина == Види још == * [[Зеланд]] (вишезначна одредница) {{вишезначна одредница}} mzwl3qxj720h7vqvztwunomzs2mc8uh 0 553471 25115285 4728230 2022-07-20T11:18:30Z SrpskiAnonimac 140342 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[Сјеланд]] у [[Сјеланд (вишезначна одредница)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Сјеланд (вишезначна одредница)]] icjb4jozldrds55g22u4wjvov3cxh0w 25115295 25115285 2022-07-20T11:29:09Z SrpskiAnonimac 140342 Поништена измена бр. 25115285 корисника [[Special:Contributions/SrpskiAnonimac|SrpskiAnonimac]] ([[User talk:SrpskiAnonimac|разговор]]) wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Сјеланд]] bt7rewr2s8g25r54wu0dsdg189iwiab 0 556785 25114194 24785307 2022-07-19T15:54:05Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ЛУДВИК СВОБОДА | слика = Ludvík Svoboda (Author - Stanislav Tereba).JPG | опис_слике=Лудвик Свобода | датум_рођења = {{датум рођења|1895|11|25}} | место_рођења =[[Хрознатин]], [[Моравска]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1979|9|20|1895|11|25}} | место_смрти =[[Праг]] | држава_смрти = [[Чехословачка Социјалистичка Република|ЧССР]] |професија=политичар |КПЧС=[[1948]]. |рат=[[Први светски рат]] <br />[[Други светски рат]] |служба=[[Аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)|Аустроугарска војска]] <br />[[Црвена армија]] |чин=[[генерал]] |народни херој= [[1946]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}{{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}}- {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова1}} {{!}}{{!}} {{Орден Суворова1}} {{!}}{{!}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СФРЈ|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Лудвик Свобода''' ([[Хрознатин]], [[25. новембар]] [[1895]] — [[Праг]], [[20. септембар]] [[1979]]) био је чехословачки политичар. Био је учесник оба светска рата и председник [[Чехословачка Социјалистичка Република|Чехословачке Социјалистичке Републике]]. == Биографија == Рођен је 25. новембра 1895. године у Хрознатину, [[Моравска]]. Школовао се за агронома. У [[март]]у [[1915]]. године био је мобилизован у [[аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)|аустроугарску војску]]. Те године био је упућен на [[Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]] где је, на челу групе чешких патриота, прешао на руску страну. Тамо се, [[1916]]. године, прикључио чехословачкој легији, да би се с оружјем у руци борио против аустроугарске власти и за стварање независне Чехословачке државе.<ref>PRECLÍK Vratislav. Masaryk a legie (Масарик и Легии), Ваз. Книга, váz. kniha, 219 str., vydalo nakladatelství Paris Karviná, Žižkova 2379 (734 01 Karviná, CZ) ve spolupráci s Masarykovým demokratickým hnutím (изданная издательством «Пари Карвина», «Зишкова 2379» 734 01 Карвин, в сотрудничестве с демократическим движением Масаpика, Прага) , 2019, ISBN 978-80-87173-47-3, str. 150-153</ref> После повратка у [[Чехословачка|Чехословачку]], [[1920]]. године, Лудвик Свобода је извесно време водио очеву фарму. Године 1922. поново се вратио у Чехословачку армију. Од [[1931]]. до [[1934]]. године предавао је на Војној академији у [[Храњице (Преров)|Храницама]]. У време мобилизације и минхенског диктата [[1938]], био је командант батаљона Трећег пешадијског пука „Јан Жишка од Троцнова“, у [[Кромјержиж]]у. Непосредно после нацистичке окупације Чехословачке, Лудвик Свобода је учествовао у организовању антифашистичког покрета отпора у источној Моравској. Почетком [[јун]]а [[1939]]. године, прешао је у [[Пољска|Пољску]] и у [[Краков]]у организовао јединицу Чехословачке војске у иностранству и заједно с пољском армијом борио се против окупатора у време напада на Пољску. === Други светски рат === [[Септембар|Септембра]] 1939. године, превео је своју војну јединицу у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. После немачког напада на Совјетски Савез, организовао је Први независни чехословачки батаљон у [[Бузулук]]у, који је постао чувен у знаменитој бици код Соколова, марта [[1943]]. године. У [[лето]] 1943. године, у [[Новокоперск]]у је формирана Прва чехословачка независна бригада, која је стекла своју прву борбену славу близу [[Кијев]]а, под командом Лудвига Свободе. На челу Прве чехословачке армијске групе у СССР, он је учествовао у борби за [[Дукла Пас]], и у другим операцијама на чехословачкој територији, Лудвик Свобода је, [[4. април]]а [[1945]]. године, именован за министра народне одбране, био је супотписник владиног Кбшчког програма и вратио се с чехословачком владом у ослобођену домовину. === Послератна каријера === [[Датотека:Alej_hrdinov_Ludvik_Svoboda.jpg|десно|мини|220п|Биста Лудвика Свободе]] Као министар народне одбране, Лудвиг Свобода је организовао [[Чехословачка народна армија|чехословачку народну армију]] у периоду од 1945. до [[1950]]. године. У [[фебруар]]у [[1948]]. године, када је велик број не-комунистичких чланова Владе дао оставку, Свобода је остао у кабинету. Након тога је изабран за посланика Народне скупштине, приступио је [[Комунистичка партија Чехословачке|Комунистичкој партији Чехословачке]] и био члан [[Централни комитет|Централног комитета]] од 1948. до [[1949]]. године. Године 1950, Свобода је под притиском [[Јосиф Стаљин|Стаљина]], искључен из службе у Чехословачкој армији. После тога је кратко време вршио функцију потпредседника владе и председника Државног комитета за физичку културу и спорт (1950—1951). Ускоро је разрешен свих функција и у политички живот се вратио тек доласком [[Никита Хрушчов|Никите Хрушчова]] на власт у СССР-у. Од [[1954]]. до 1958. био је командант Војне академије „[[Клемент Готвалд]]“ у [[Праг]]у. Од 1945. активно је радио у президијуму Друштва чехословачко–руског пријатељства. Од 1948. до 1968. био је посланик Народне скупштине, а од 1948. је члан председништва Савеза антифашистичких бораца. Такође је аутор књиге „Од Бузулука до Прага“. Активно је радио у Народној скупштини и у Војноисторијском институту. У марту [[1968]]. био је изабран за председника Чехословачке Социјалистичке Републике и на том положају остао до [[мај]]а [[1975]], кад је због болести ослобођен дужности. Од [[август]]а 1968. је члан ЦК КП Чехословачке и члан њеног Председништва. Крајем 1968. и почетком [[1969]]. године, био је члан [[Политбиро|Извршног комитета]] Председништва ЦК КП Чехословачке. Након слома [[Прашко пролеће|Прашког пролећа]] и [[инвазија Варшавског пакта на Чехословачку|инвазије]] земаља [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]] на Чехословачку у августу 1968. године, Свобода је осигурао пуштање чехословачких реформских политичара из заточеништва у [[Москва|Москви]]. Међутим, знао је да не може уверити [[Леонид Брежњев|Брежњева]] да цехословачки представници не потписују тајне [[Московски протокол|Московске протколе]], који су осигурали совјетско војно присуство у Чехословачкој све до [[1991]]. године. Остао је недирнут у смењивању реформских комуниста са челних позиција у Чехословачкој. Држао се политике подређености Совјетском Савезу, уверен како је тиме након Прашког пролећа спасао животе хиљада људи од „незамисливих последица“. == Одликовања == Свобода је био [[генерал]] армије и носилац највиших одликовања. Он је први проглашен за хероја Чехословачке Социјалистичке Републике, [[1965]]. године. Носилац је Ордена Клемента Готвалда за изградњу социјалистичке домовине, два Ордена Републике, [[Херој Совјетског Савеза|Ордена хероја Совјетског Савеза]], два [[Орден Лењина|Ордена Лењина]] и два [[Орден Суворова|Ордена Суворова]], [[Орден Црвене звезде|Ордена Црвене звезде]], југословенских [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја Југославије]] ([[1946]]), [[Орден заслуга за народ|Ордена заслуга за народ са златном звездом]] (1946) и [[Орден партизанске звезде|Ордена партизанске звезде са златном лентом]] (1948), као и многих других високих одликовања Чехословачке и других савезничких држава. == Литература == {{commonscat|Ludvík Svoboda}} * ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''. „Младинска књига“, Љубљана 1982. година. * [https://web.archive.org/web/20090217155825/http://ludviksvoboda.cz/index.php?page=zivotopis2.htm Биографија на Ludviksvoboda.cz] == Референце == {{извори}} {{Председници Чехословачке}} {{Народни хероји-странци}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Свобода, Лудвик}} [[Категорија:Рођени 1895.]] [[Категорија:Умрли 1979.]] [[Категорија:Чешки војници]] [[Категорија:Аустроугарски војници у Првом светском рату]] [[Категорија:Председници Чехословачке]] [[Категорија:Чехословачки комунисти]] [[Категорија:Чехословачки политичари]] [[Категорија:Чехословачки генерали]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Двоструки Хероји Совјетског Савеза]] t1n5cchhdhax4v3m3suvtf9vpp9ssx9 0 557382 25115284 4805177 2022-07-20T11:17:55Z SrpskiAnonimac 140342 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[Сјеланд]] у [[Сјеланд (покрајина)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Сјеланд (покрајина)]] aam7qwd8jduphfqe1b4z8f9lnngzmif 10 557615 25114964 24545653 2022-07-19T22:54:20Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Словенска племена | title = [[Списак словенских племена|Словенска племена]] (7—12. век) | state = {{{state<includeonly>|collapsed</includeonly>}}} | bodyclass = hlist | group1 = [[Племенски савез источних Словена|Источна]] | list1 = {{Navbox|subgroup | list1 = * [[Радимичи]] * [[Северани]] * [[Тиверци]] * [[Улићи (племе)|Улићи]] * [[Вјатичи]] * [[Донски Словени|Донци]] * [[Серивани]]¹ * [[Болоховци]]¹ | group2 = [[Дуљеби]] | list2 = {{Navbox|subgroup | list2 = * [[Бужани]] ** [[Волињани|Волињани]] * [[Древљани]] * [[Пољани (источнословенско племе)|Пољани]] * [[Дреговичи]] * [[Наревјани]] }} | group3 = [[Северна конфедерација племена|Северни<br />савез]] | list3 = {{Navbox|subgroup | list3 = * [[Кривичи (племе)|Кривичи]] ** [[Полочани]] ** [[Псковски Кривичи|Псковски]] ** [[Тверски Кривичи|Тверски]] ** [[Смоленски Кривичи|Смоленски]] * [[Иљменски Словени|Иљмени]] }} }} | group2 = [[Западнословенска племена|Западна]] | list2 = {{Navbox|subgroup | group1 = [[Пољска племена|Пољска]] | list1 = {{Navbox|subgroup | list1 = * [[Љахи]] * [[Мазовљани]] * [[Пољани (западнословенско племе)|Пољани]] ** [[Сјерадзани]] ** [[Гопљани]] ** [[Кујавани]] * [[Вислани]] * [[Љубушани]] * [[Веричани]] * [[Таневци]] | group2 = [[Шлеска племена|Шлеска]] | list2 = * [[Шлезани]] ** [[Бобрјани]] ** [[Опољани]] ** [[Дедошани]] ** [[Голеншићи]] * [[Шлески Хрвати]] * [[Слупјани]] }} | group2 = [[Поморани]] | list2 = * [[Волињани (западнословенско племе)|Волињани]] * [[Кашуби (племе)|Кашуби]] * [[Пижичани]] * [[Словинци (племе)|Словинци]] | group3 = [[Полапски Словени|Полапска]] | list3 = {{Navbox|subgroup |podgrupa | group1 = [[Љутићи (племе)|Љутићи]] | list1 = * [[Брежани (племе)|Брежани]] * [[Прекопјенци]] * [[Хижани]] * [[Доленчани]] * [[Дошани]] * [[Моричани]] * [[Нелетићи]] * [[Рујани]] * [[Ретари]] * [[Речани (племе)|Речани]] * [[Спревљани]] * [[Стодорани|Хавољани]] * [[Украни]] * [[Замчићи]] * [[Земчићи]] | group2 = [[Ободрити]] | list2 = * [[Бутинци]] * [[Древани]] * [[Глињани]] * [[Бодрићи (западнословенско племе)|Бодрићи]] * [[Смолинци]] * [[Вагри]] * [[Варни (племе)|Варни]] * [[Полаби (племе)|Полаби]] | group3 = [[Лужички Срби (племенски савез)|Лужички Срби]] | list3 = * [[Бежунчани]] * [[Худићи]] * [[Далеминци]] * [[Коледићи]] * [[Лужичани (племе)|Лужичани]] * [[Милчани]] * [[Сусли]] * [[Жирмунти]] * [[Житићи]] * [[Нелетићи]] * [[Нижићи]] * [[Нишани]] * [[Моинвиниди, Раданзвиниди и Набавиниди]] }} | group4 = [[Чешка и словачка племена|Чешка и словачка]] | list4 = {{Navbox|subgroup |podgrupa | group1 = [[Чешка племена|Чешка]] | list1 = * [[Чешки Хрвати]] * [[Чеси (племе)|Чеси]] ** [[Дечани (племе)|Дечани]] ** [[Пшовани]] ** [[Седличани]] ** [[Зличани]] ** [[Гбани]] ** [[Литомерићи]] ** [[Лемузи]] ** [[Лучани (племе)|Лучани]] ** [[Домажлићи]] ** [[Лупигљани]] * [[Дуљеби|Чешки Дуљеби]] * [[Морављани (западнословенско племе)|Морављани]] ** [[Мерехањи]] * [[Нетолићи]] | group2 = [[Словачка племена|Словачка]] | list2 = * [[Њитрани]] }} | list5 = * [[Бели Срби]] * [[Бели Хрвати]] }} | group3 = [[Јужнословенска племена|Јужна]] | list3 = {{Navbox|subgroup | group1 = Источна | list1 = * [[Савез седам словенских племена]] * [[Северци]] * [[Милковци]] | group2 = Јужна | list2 = * [[Драгувити]] * [[Језерити]] * [[Милинзи]] * [[Сагудати]] * [[Смољани]] * [[Струмљани]] * [[Вајонити]] * [[Велегезити]] * [[Брсјаци]] * [[Ринхини]] | group3 = Западна | list3 = * [[Карантанци]] * [[Панонски Словени]] ** [[Дуљеби|Панонски Дуљеби]] ** [[Посавски Словени]] * [[Гудушчани]] * [[Браничевци]] * [[Бодрићи (јужнословенско племе)|Бодрићи]] * [[Пољани (јужнословенско племе)|Пољани]] * [[Неретљани]] * [[Захумљани]] * [[Травуњани]] * [[Конављани]] * [[Дукљани]] * [[Тимочани]] * [[Морављани (јужнословенско племе)|Морављани]] }} |below = '''Белешке''' (етничка припадност није у потпуности одређена): ¹ — вероватно источнословенска племена }}<noinclude> [[Категорија:Словенска племена|*]] </noinclude> 15s42wmipaiz7p7jjkk2rar7m0akjwh 0 558484 25114087 22186624 2022-07-19T14:01:55Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{Округ у САД | име = Округ Мајами-Дејд | изворно име = Miami-Dade County | савезна држава = Флорида | седиште = [[Мајами]] | оснивање = | површ = 6.297 | стан = 2.496.435 | год = 2010 | густ_нас = 495,3 | ФИПС = 12086 | веб = [http://www.miamidade.gov/ www.miamidade.gov] |}} [[Датотека:Flag of Miami-Dade County, Florida.png|мини|десно|220п|Застава округа]] '''Округ Мајами-Дејд''' ({{јез-ен|Miami-Dade County}}), познат и као '''Мајами''', '''Мајами-Дејд''', '''Округ Дејд''', '''Дејд''', '''Метро-Дејд''' или '''Велики Мајами''' је округ који се налази у југоисточном делу савезне државе [[Флорида|Флориде]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Према попису из [[2010]], округ је имао 2.496.435 становника,<ref>{{cite web | author = 2010 Census Data | url = http://2010.census.gov/2010census/data/ | title = 2010 Census Data - 2010 Census | publisher = 2010.census.gov | date = | accessdate = 26. 10. 2012. | archive-date = 23. 08. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110823221603/http://2010.census.gov/2010census/data/ | url-status = dead }}</ref> по чему је највећи округ у Флориди и осми највећи у САД.{{чињеница| date = 12. 2013.}}<!--mrtva veza; vidi u istoriji 1. 12. 2013--> По површини је трећи највећи округ у Флориди, са 5.040 -{km}-² копнене површине.<ref>{{cite web | url = http://quickfacts.census.gov/qfd/states/12/12086.html | title = US Census Bureau | publisher = Quickfacts.census.gov | date = | accessdate = 26. 10. 2012. |archive-url=https://www.webcitation.org/60B9ZVipC?url=http://quickfacts.census.gov/qfd/states/12/12086.html |archive-date = 14. 07. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> Округ обухвата неколико највећих градова јужне Флориде. Седиште округа је у [[Мајами]]ју. == Демографија == Према попису становништва из 2010. у округу је живело 2.496.435 становника, што је 243.073 (10,8%) становника више него [[2000]]. године.<ref name="census">{{Cite web | url = http://mcdc.missouri.edu/webrepts/pl94trends/Florida_stcnty1.html | title = Florida Trend Report 1: State and Counties | accessdate = 12. 12. 2012. | work = | publisher = | date = | archive-url = https://web.archive.org/web/20120501022354/http://mcdc.missouri.edu/webrepts/pl94trends/Florida_stcnty1.html | archive-date = 01. 05. 2012 |url-status=dead | df = }}</ref> {| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100%;" |- | style="background:#ddffdd;" | [[Демографија Сједињених Америчких Држава|'''Група''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2000. у САД|'''2000.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2010. у САД|'''2010.''']] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Бели Американци|Белци]] | align="right" | 465.772 (20,7%) | align="right" | 383.551 (15,4%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Afroamerikanci|Афроамериканци]] | align="right" | 457.214 (20,3%) | align="right" | 472.976 (18,9%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Азијски Американци|Азијати]] | align="right" | 31.753 (1,4%) | align="right" | 37.669 (1,5%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хиспаноамериканци и Латиноамериканци (САД)|Хиспаноамериканци]] | align="right" | 1.291.737 (57,3%) | align="right" | 1.623.859 (65,0%) |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | align="right" | 2.253.362 | align="right" | 2.496.435 |} == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{KaneAmericanCounties2004}} * {{MorrisEncyclopediaOfAmericanHistory}} * {{MancallEncyclopediaOfAmericanHistory}} * {{KutlerDictionaryOfAmericanHistory}} * {{BoyerOxfordCompanionToUnitedStatesHistory}} * {{KazinConcisePrincetonEncyclopedia}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|САД}} {{Други пројекти | commons = Miami-Dade County, Florida | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = }} * [http://www.miamidade.gov/ Влада Округа Мајами-Дејд] {{клица-САД}} {{Окрузи Флориде}} {{Административна подела САД}} [[Категорија:Окрузи Флориде|Мајами-Дејд]] qr528otcdf7jq9uxzn7vlylwo5lf24l 0 560559 25114485 12517454 2022-07-19T17:58:52Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛОШ ДУЈИЋ | слика = | опис_слике= | датум_рођења = {{Датум рођења|1913|1|20}} | место_рођења =[[Драгојевићи (Бања Лука)|Драгојевићи]], код [[Бања Лука|Бање Луке]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|8|15|1913|1|20}} | место_смрти =[[Босанска Крајина|Босанска крајина]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=шумарски радник |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Милош Дујић''' ([[Драгојевићи (Бања Лука)|Драгојевићи]], [[Бања Лука]], [[20. јануар]] [[1913]] — [[Босанска Крајина|Босанска крајина]], [[15. август]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 20. јануара 1913. године у селу [[Драгојевићи (Бања Лука)|Драгојевићи]] код [[Бања Лука|Бање Луке]], у сиромашној сељачкој породици. Радио је као шумарски радник и био активни учесник [[раднички покрет|радничког покрета]]. После [[Априлски рат|капитулације Југославије]], Милош се прикључио [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]] на планини [[Чемерница (планина)|Чемерници]]. У почетку је деловао као курир и преносио пошту између партизанских одреда у централној [[Босна|Босни]] и [[Босанска Крајина|Босанској крајини]]. Извесно време био је руководилац групе курира која је из централне Босне преносила примерке листа „[[Борба (новине)|Борба]]“ на [[Романија|Романију]]. Милош је тада примљен за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Нешто касније био је постављен за командира чете, а затим и за [[командант]]а батаљона [[Трећи крајишки партизански одред|Трећег крајишког партизанског одреда]] и на тој дужности остао је до краја живота. Са својом четом, и касније батаљоном, водио је многе борбе против окупатора и домаћих сарадника, од којих су значајније биле борбе на комуникацији Бања Лука—[[Јајце]], између [[Бочац (Бања Лука)|Бочца]] и [[Крупа на Врбасу|Крупе на Врбасу]], Липовцу и на другим местима. Истакао се у борби на комуникацији између Бање Луке и Јајца, када су се он и пет његових бораца пребацили у позадину непријатеља, сачекали колону и уништили три [[камион]]а са седамнаест непријатељских војника. У нападу на утврђене непријатељске положаје у селу [[Дебељаци]]ма, Дујић је сам ликвидирао дванаест [[Усташка војница|усташких]] војника. У време продора пролетерских и ударних бригада у Босанску крајину, средином [[1942]]. године, крајишке јединице су вршиле осигуравање простора према коме су продирале партизанске јединице. Дујићев батаљон тада су изненада напале много јаче немачке и усташке снаге. Батаљон је пружао отпор, али су га с леђа су напали и [[Југословенска војска у отаџбини|четници]]. Четници су заробили Милоша и стрељали га [[15. август]]а 1942. године. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{DEFAULTSORT:Дујић, Милош}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] brm14q2p7b4bstbwale9o2ow8otmjbj 0 560973 25114388 12637835 2022-07-19T17:16:37Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВИНКО МЕГЛА | слика = Vinko Megla.jpg | опис_слике=Винко Мегла | датум_рођења = {{Датум рођења|1922|1|13}} | место_рођења =[[Томаж]], код [[Љутомер]]а | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|1|27|1922|1|13}} | место_смрти =[[Мала Вас]], код [[Ормож]]а | држава_смрти = [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]] |професија=шегрт |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Винко Мегла''' ([[Томаж]], код [[Љутомер]]а, [[13. јануар]] [[1922]] — [[Мала Вас]], код [[Ормож]]а, [[27. јануар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[13. јануар]]а 1922. године у селу [[Томаж]] код Љутомера, у породици сиромашног [[земљорадња|земљорадника]]. Након што је завршио основну школу, породица није имала средства да даље школује Винка, па је он морао да чува стоку. Неко време је у [[Вршац|Вршцу]] похађао школу војних музичара. Ускоро је нашао посао у [[Загреб]]у код тапетарског мајстора Вовка. Након неког времена напустио је посао код Вовка и отишао да изучи кројачки занат. У Загребу је убрзо дошао у дотицај са [[раднички покрет|радничким покретом]] и [[1938]]. постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. Као шегрт, Винко је био вођа успелог [[штрајк]]а у занатској школи, након којег је на посао враћен професор Дефранческо, који је био отпуштен јер је био [[комунизам|комуниста]]. Био је активан и у синдикланој комисији која је контролисала радне услове шегрта. Убрзо је постао члан Градског комитета СКОЈ-а. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је [[1940]]. године. Убрзо потом је био ухапшен, али је пуштен по избијању рата. Крајем [[април]]а [[1941]]. године, Винко је у Загребу сусрео једног познаника, који је постао [[Усташка војница|усташа]]. Покушао је да га наговори да и он ступи у усташе приповедајући му како се може добро обогатити пљачкајући српска села. Следећи пут, Винко је дошао код усташе са гвозденом полугом испод капута и убио га. То је био први усташа који је у [[Хрватска|Хрватској]] убијен. У [[јул]]у 1941, Мегла је учествовао у припремама за ослобађање заточених комуниста у [[Логор Керестинец|логору Керестинец]]. Током бега су похватани скоро сви заточеници, а ускоро је био ухапшен и Мегла. Када су га спороводили до [[Логор Лепоглава|затвора Лепоглаве]], успео је да се ослободи и вратио се у Загреб. У [[август]]у 1941, добио је одобрење надлежних партијских органа да се преко [[Љубљана|Љубљане]] пребаци у [[Штајерска (Словенија)|Штајерску]]. У Покрајинском комитету [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]], био је задужен за рад с омладином. Приликом убиства [[Штефан Ковач|Штефана Ковача]], секретара Окружног комитета за [[Прекомурје]], [[18. октобар|18. октобра]], Мегла је био рањен, али је успео да побегне. У [[зима|зиму]] 1941. и [[1942]], немачки окупатор појачао је терор у Штајерској, због чега је Винко неколико пута дошао у опасност да буде ухваћен. Ускоро је на његову главу расписана уцена од 10 хиљада [[Немачка марка|немачких марака]]. У [[јануар]]у 1942, [[Трећи рајх|Немци]] су ухватили једну курирку и затворили ју у [[Цеље|Цељу]]. Мегла је организовао људе са немером да ју ослободи, али га је издао један потказивач. Немци су [[27. јануар]]а опколили кућу у селу [[Мала Вас]] у којој се налазио. Погинуо је у размени ватре с непријатељем. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска‎}} {{Народни хероји-омладинци}} {{DEFAULTSORT:Мегла, Винко}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - М]] cy0h56d3r98coemfg3kb1nib0t1j88g 0 563565 25114212 23667649 2022-07-19T15:58:04Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ГРИГОРИЈ ОХРИМЕНКО | слика = Grigorij Nikolajevic Ohrimenko.jpg | опис_слике=Григориј Охрименко | датум_рођења = {{датум рођења|1910|4|15}} | место_рођења =[[Гајворон]], код [[Чернигов]]а | држава_рођења =[[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1996|3|31|1910|4|15}} | место_смрти = [[Феодосија]] | држава_смрти = [[Украјина]] | школа = |професија=војно лице |КПСС= |рат=[[Велики отаџбински рат]] |служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] |године службе= |чин=[[контраадмирал]] |народни херој=[[30. април]]а [[1945]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене звезде}} {{!}}- {{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СФРЈ|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Григориј Николајевич Охрименко''' ({{јез-рус|Григорий Николаевич Охрименко}}; [[Гајворон]], код [[Чернигов]]а, [[Руска Империја]], [[15. април]] [[1910]] — [[Феодосија]], [[Украјина]], [[31. март]] [[1996]]), учесник [[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата]], [[контраадмирал]] [[Совјетска морнарица|Совјетске морнарице]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1915. године у [[Украјина|Украјини]]. Основну школу завршио је у родном селу. Завршио је Школу ратне морнарице и постао минер. Од тада је стално вршио службу у ратној морнарици [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Од почетка [[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата]], Охрименко се налазио у активној флоти. [[Фашизам|Фашисти]] су, [[1941]]. године, улагали велике напоре да би освојили [[Севастопољ]], који је успешно одолевао нападима. Да би омели рад совјетске флоте, поставили су хиљаде мина у приобалним водама, применивши притом техничку новину, магнетске мине. Охрименко је открио тајну ових мина. Демонтирао је једну такву мину и проучио њен механизам. У сарадњи с научним радницима из Академије наука СССР, пронађено је ефикасно одбрамбено средство од магнетских мина. Капетан друге класе Григориј Николајевич Охрименко руководио је, [[1943]]. године, бригадом миноловаца, која се налазила у саставу Дунавске ратне флоте и сарађивала с јединицама [[Трећи украјински фронт|Трећег украјинског фронта]], и поред жестоких окршаја, флота је успела да пређе више од две хиљаде километара [[Дунав]]ом, узводно. Велика количина мина, постављених у Дунаву, била је једна од главних препрека. Бригади миноловаца припала је изузетно опасна дужност да очисти Дунав од мина. Овај задатак је, под командом Григорија Николајевича Охрименка, био успешно извршен. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] 30. априла 1945. одликован је Орденом народног хероја.<ref name="СЛ 26/45">{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39670/Uradni_list_1945-05-11_31.pdf|title=Службени лист ДФЈ 31/45|website=sistory.si|date=11. 5. 1945}}</ref> Истичући заслуге његове заслуге, приликом уручења Ордена, [[21. јун]]а [[1945]], председник Председништва АВНОЈ-а др [[Иван Рибар]] је рекао: ''За Југославију, Дунав представља живот. Очистивши га од мина, вратили сте нам живот''. После завршетка рата, Охрименко је наставио да служи у ратној морнарици. Демобилизован је [[1970]]. године, у чину контраадмирала. Живео је у [[Феодосија|Феодосији]], на [[Крим]]у. Умро је [[31. март]]а 1996. године == Референце == {{reflist|3}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://archive.is/20130928200004/http://116brigada.ru/content/farvater-okhrimenko 116-я Краснознаменная бригада речных кораблей Черноморского флота: Фарватер Охрименко] {{ру}} {{Народни хероји-странци}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Охрименко, Григориј}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1996.]] [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Совјетски комунисти]] [[Категорија:Украјински комунисти]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] [[Категорија:Совјетски адмирали]] 30dawo0umwbouxy3ufe54x7bppkvgkd 0 564057 25114790 24310059 2022-07-19T20:55:31Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МОМЧИЛО ДУГАЛИЋ | слика = Momcilo Dugalic.jpg | опис_слике=Момчило Дугалић | датум_рођења = {{датум рођења|1918|10|10}} | место_рођења =[[Рибница (Краљево)|Рибница]], код [[Краљево|Краљева]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2014|3|15|1918|10|10}} | место_смрти = [[Девојачки Бунар|Девојачки бунар]], код [[Алибунар]]а | држава_смрти =[[Србија]] |супруга=Милка Дугалић |професија=војно лице |КПЈ=[[август]]а [[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1976]]. |чин=[[генерал-потпуковник]] |народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије1}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''инострана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Партизански крст}} {{!}}} }} '''Момчило Дугалић''' ([[Рибница (Краљево)|Рибница]], код [[Краљево|Краљева]], [[10. октобар]] [[1918]] — [[Девојачки Бунар]], код [[Алибунар]]а, [[15. март]] [[2014]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[10. октобар|10. октобра]] [[1918]]. године у селу [[Рибница (Краљево)|Рибници]], код [[Краљево|Краљева]]. После завршетка основне школе, од своје петнаесте године, радио је код разних приватних предузећа и на железници. Коначно се запослио као стални радник у железничкој ложионици у Краљеву. [[Раднички покрет|Радничком покрету]] прикључио се [[1935]]. године. Од [[1936]]. водио је актив симпатизера КПЈ у Рибници. Активно је учествовао у раду [[Куд Абрашевић|Културно-уметничког друштва „Абрашевић“]]. Био је један од организатора и учесника [[штрајк]]а грађевинских радника у Краљеву [[1937]]. године. С Љубом Кочовићем из Рибнице био се пријавио као добровољац за одлазак у [[Друга шпанска република|Шпанију]], али због провале није отишао. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је у [[август]]у [[1940]]. године, у партијској ћелији фабрике вагона у Краљеву. Основно подручје активности било му је у Рибници. Када је, октобра 1940, у Рибници основана партијска ћелија, био је изабран за њеног првог секретара. У том периоду је изабран и за члана Среског комитета [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а за срез Жички. [[Јануар]]а [[1941]]. године, био је ухапшен с групом чланова КПЈ и СКОЈ-а, али, пошто није признао рад у покрету, због недостатка доказа није био изведен пред суд. Војни рок у [[Југословенска војска|Југословенској краљевској војсци]] одслужио је [[1939]]. године, и био први у рангу војника у пуку. Током службе у војсци, политички је деловао у корист [[Комунизам|комунизма]]. Више је пута због тога био саслушаван, али је успео да се одбрани од кривичног гоњења. Дана [[27. март]]а 1941. године, учествовао је у организовању демонстрација у Краљеву против приступања [[Тројни пакт|Тројном пакту]]. У [[Априлски рат|Априлском рату]] није мобилизован у војску, јер је имао ратни распоред у железничкој ложионици, где је остао на послу и после окупације земље. === Народноослободилачка борба === [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.#1. мај|Првог маја 1941]], учествовао је на састанку Среског комитета СКОЈ-а на којем је закључено да се појача политички рад међу народом и да се скрије што више оружја и војне опреме. Као секретар партијске ћелије, Дугалић је био и руководилац оружане групе у Рибници, која је формирана почетком устанка. Оружана група је стално учествовала у акцијама у Краљеву и околини на прикупљању оружја, муниције и хране за [[Краљевачки партизански одред]] на Гочу, у рушењу телефонско-телеграфских веза између Краљева и [[Врњачка Бања|Врњачке Бање]], у организовању курсева прве помоћи и остало. Пошто је одложено формирање чете у Рибници, по одласку Окружног комитета КПЈ, Дугалић је, [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра 1941]], одређен за [[Политички комесар|политичког комесара]] Крушевачке чете Краљевачког партизанског одреда, с којом је учествовао у борбама око Краљева. Почетком [[децембар|децембра]] повукао се с четом у саставу одреда, који је [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#21. децембар|21. децембра 1941.]] године ушао у састав [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]], као Четврти (краљевачки) батаљон. У првој борби батаљона против италијанских [[фашизам|фашиста]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#23. децембар|23. децембра 1941.]] године у селу [[Гаочић]]у, Дугалић се с неколико бораца пробио до школе у којој се бранило око 150 [[Краљевина Италија|италијанских]] војника и бомбама их присилио на предају. Посебно се истакао у борбама на Гату у [[Херцеговина|Херцеговини]], на железничкој станици Брђани, у нападима на [[Прозор (град)|Прозор]], [[Ливно]], [[Теслић]], [[Прњавор (Република Српска)|Прњавор]], на железничку станицу Бродине под Иваном, [[Коњиц]] и остало. После ослобођења Ливна [[1942]]. године, био је похваљен од Штаба бригаде. [[Март]]а [[1943]]. године, био је изабран за секретара партијског бироа батаљона и постављен за помоћника политичког комесара батаљона. На почетку [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] био је тешко рањен у борби на [[Златни Бор|Златном Бору]]. После тога се, рањен, сам пробијао кроз Херцеговину и источну [[Босна|Босну]] до села [[Соколовићи|Соколовића]], код [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]], док није поново стигао партизанске јединице. [[Новембар|Новембра]] 1943, завршио је партијски курс [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] у [[Јајце|Јајцу]]. [[Април]]а [[1944]], постављен је за помоћника комесара бригаде у [[Пети босански корпус НОВЈ|Петом босанском корпусу]]. Почетком [[мај]]а постављен је на дужност шефа [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНА) у [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Првом пролетерском корпусу]], а [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.|јануара 1945]]. године за начелника одељења ОЗН-е у [[Прва југословенска армија|Првој армији ЈА]], где је остао до краја рата. === Послератна каријера === После рата, завршио је [[Виша партијска школа „Ђуро Ђаковић”|Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“]] у [[Београд]]у, [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију]] и Курс оператике ЈНА. Био је на дужностима помоћника команданта за МПВ и секретар Комитета Ваздухопловне армије [[Југословенска народна армија|ЈНА]], Београдског војног подручја, Команде града Београда и секретар [[Организација Савеза комуниста у ЈНА|Комитета Конференције СКЈ]] у Првој Армијској области. Обављао је и више друштвено-политичких функција — био је члан Председништва Савезне конференције [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]], члан [[Централни комитет|Централног комитета]] и Председништва ЦК [[Савез комуниста Србије|СК Србије]], члан Председништва Савезног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]] и остало. Од [[1974]]. до [[1978]]. године био је председник Републичког одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије|СУБНОР-а Србије]]. Пензионисан је [[1976]]. године у чину [[генерал-потпуковник]]а ЈНА. У браку са супругом Милком, такође учесницом [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), имао је троје деце — два сина, који су касније били официри [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ|Ратног ваздухопловства ЈНА]] и ћерку Загорку Загу. После смрти супруге и обојице синова, последње дане живота провео је у старачком дому у [[Делиблатска пешчара|Делиблатској пешчари]]. Умро је [[15. март]]а [[2014]]. године у месту [[Девојачки Бунар]], код [[Алибунар]]а. Сахрањен је [[19. март]]а у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и многих [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — два [[Орден за храброст|Ордена за храброст]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден народне армије|Орден народне армије са ловоровим венцем]], [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са великом звездом]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]], [[Орден народне армије|Орден народне армије са златном звездом]] и [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са пушкама]]. Од иностраних се истиче [[Народна Република Пољска|пољски]] [[Партизански крст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[5. јул]]а [[1952]]. године. == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'' (друга књига). Београд, 1971. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Дугалић, Момчило}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 2014.]] [[Категорија:Краљевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Припадници ОЗНЕ]] [[Категорија:Чланови Организације СКЈ у ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више партијске школе „Ђуро Ђаковић”]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Генерал-потпуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] ht6obpkiqc00en2l1wfqbjvzwurh1wy 0 564476 25114222 23937622 2022-07-19T16:05:40Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЂУРО КЛАДАРИН | слика = Djuro Kladarin.jpg | опис_слике= Ђуро Кладарин | датум_рођења = {{датум рођења|1916|8|21}} | место_рођења = [[Лакавона (Њујорк)|Лакавона]] [[Њујорк (држава)|Њујорк]] | држава_рођења =[[Сједињене Америчке Државе]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1987|1|29|1916|8|21}} | место_смрти = [[Сремска Каменица]], [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводина]], [[СР Србија]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] | професија=учитељ | КПЈ=[[септембар|септембра]] [[1939]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] | НОБ=[[политички комесар|политкомесар]] [[7. банијска дивизија НОВЈ|7. банијске дивизије]] <br />[[политички комесар|политкомесар]] [[28. славонска дивизија НОВЈ|28. славонске дивизије]] | године службе=[[1941]]—[[1950]]. | чин=[[генерал-мајор]] | народни херој=[[23. јул]]а [[1952]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Ђуро Кладарин''' ([[Лакавона (Њујорк)|Лакавона]], [[Њујорк (држава)|Њујорк]], [[21. август]] [[1916]] — [[Сремска Каменица]], [[29. јануар]] [[1987]]), учесник [[Народноослободилачка борба|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[21. август]]а [[1916]]. године у граду [[Лакавона (Њујорк)|Лакавона]], [[Сједињене Америчке Државе]]. Потиче из средње имућне породице. Завршио је Учитељску школу у [[Петриња|Петрињи]]. Тамо се укључио у револуционарни омладински покрет. Године [[1937]], постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а [[септембар|септембра]] [[1939]]. члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Исте је године био изабран за члана Котарског комитета [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] за Петрињу. Након [[Априлски рат|окупације Југославије]] [[1941]], Ђуро Кладарин био је један од организатора [[Банија у Народноослободилачкој борби|оружаног устанка у Банији]]. Као члан Окружног Комитета КПХ за [[Банија|Банију]], био је задужен за војна питања. Убрзо је био постављен за [[политички комесар|политичког комесара]] [[Банијски партзански одред|Банијског партизанског одреда]]. У [[мај]]у [[1942]]. године, одлуком [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главног штаба Хрватске]], био је постављен за политичког комесара Прве оперативне зоне, а почетком [[новембар|новембра]] 1942. постављен је за политичког комесара [[7. банијска дивизија НОВЈ|Седме банијске дивизије]]. Са Седмом банијском дивизијом учествовао је у [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] [[1943]]. године. Од [[јануар]]а [[1944]]. године, био је заменик политичког комесара [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]]. Од [[април]]а до [[јун]]а 1944. године, био је политички комесар [[28. славонска дивизија НОВЈ|28. славонске дивизије]]. Од [[јун]]а 1944, био је начелник за организациона партијска питања у Главној политичкој управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] и на тој се дужности налазио све до [[1950]]. године. Тада је преведен у резерву у чину [[генерал-мајор]]а. Године 1950, постављен је за председника Планске комисије владе НР Хрватске, а 1953. је изабран за директора Новинско-издавачког предузећа „[[Вјесник]]“. На Трећем конгресу СКХ [[1954]]. године, био је изабран за члана [[Централни комитет|Централног комитета]], а [[1955]]. изабран је за потпредседника Главног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Хрватске]]. Био је и председник комисије за идеолошки рад Савезног одбора ССРН Југославије, посланик Савезног већа [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине Југославије]] до [[1963]], председник Просветно-културног већа Савезне скупштине од 1963. до [[1969]]. године, а потом је био председник Комисије Председништва СКЈ за образовање. Године [[1971]], био је изабран за члана [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]] и на тој је дужности остао до истека мандата [[1973]]. године. Умро је [[29. јануар]]а [[1987]]. године у [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]]. Ђуро Кладарин објавио је књиге ''Слом четврте и пете окупаторско-квислиншке офанзиве'' и ''Битка на Сутјесци'', које су доживеле неколико издања. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[23. јул]]а [[1952]]. године. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} * ''[[Српски биографски речник]]'' (књига пета). „Матица српска“, Нови Сад 2011. година. {{Народни хероји-Банија и Сисак}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Кладарин, Ђуро}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1987.]] [[Категорија:Петрињци]] [[Категорија:Банијци]] [[Категорија:Срби у Хрватској]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Припадници КНОЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Хрватске]] [[Категорија:Чланови Председништва СФРЈ]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - К]] lyzmp31zvmzkuj1n6wjga269mdif0uo 10 564767 25114107 24954981 2022-07-19T14:29:22Z Dobrislava 143391 wikitext text/x-wiki <includeonly>{{#switch: {{LOCALYEAR}}-{{LOCALMONTH}}-{{LOCALDAY}} | {{Изабрана слика|Taorska vrela 3.jpg|[[Таорска врела|Слапови Таорских врела]] су [[споменик природе]] која се налазе у западном делу [[Србија|Србије]], масиву [[Ваљевске планине|Ваљевских планина]], у подножју планине [[Povlen|Повлен]]. Таорска врела избијају у селу [[Таор (Ваљево)|Доњи Таор]], где се и уливају у реку [[Скрапеж (река)|Скрапеж]], притоку [[Западна Морава|Западне Мораве]].<!-- |ширина= уколико је потребно-->}} }}</includeonly><noinclude> {{for2|остале изабране слике|[{{fullurl:{{#if:{{{1|}}}|{{{1}}}|{{FULLPAGENAME}}}}|action=edit{{#if:{{{section|}}}|&section={{{section}}}}}{{#if:{{{editintro|}}}|&editintro={{urlencode:{{{editintro}}}|wiki}}}}{{#if:{{{preload|}}}|&preload={{urlencode:{{{preload}}}|wiki}}}}{{#if:{{{preloadtitle|}}}|&preloadtitle={{urlencode:{{{preloadtitle}}}}}}}}} кȏд ове странице]}} {{hatnote|Данашња изабрана слика, за '''{{LOCALDAY}}. {{LOCALMONTHNAME}} {{LOCALYEAR}}.''' године (тренутно на [[Главна страна|главној страни]]), приказана је испод.}} <templatestyles src="Шаблон:Главна страна/styles.css" /> <div class="main-wrapper"> <div class="main-wrapper-column"> {{Одељци Главне стране | ID = potd | Заглавље = Изабрана слика | Садржина = <div class="main-box-content">{{Главна страна/Изабрана слика}}</div> {{#ifexist: T:Potd/{{LOCALYEAR}}-{{LOCALMONTH}}-{{LOCALDAY}}| <div class="main-box-imageCaption"> {{Potd/{{LOCALYEAR}}-{{LOCALMONTH}}-{{LOCALDAY}}}} </div> }} | За уреднике = <!-- * [[Шаблон:Главна страна/Изабрана слика|<span class="mw-ui-button mw-ui-quiet">Прикажи шаблон</span>]] --> | Само слика = 1 }} </div> <div class="main-wrapper-column" style="visibility:hidden"> {{Одељци Главне стране | ID = potd | Заглавље = Изабрана слика | Садржина = <div class="main-box-content">{{Главна страна/Изабрана слика}}</div> {{#ifexist: T:Potd/{{LOCALYEAR}}-{{LOCALMONTH}}-{{LOCALDAY}}| <div class="main-box-imageCaption"> {{Potd/{{LOCALYEAR}}-{{LOCALMONTH}}-{{LOCALDAY}}}} </div> }} | За уреднике = <!-- * [[Шаблон:Главна страна/Изабрана слика|<span class="mw-ui-button mw-ui-quiet">Прикажи шаблон</span>]] --> | Само слика = 1 }}</div></div> {{документација}} __БЕЗСАДРЖАЈА__ </noinclude> bs6012z9s2tznrun9aofcvvzl2n8jmn 0 564862 25114624 24587421 2022-07-19T19:19:03Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија = ТРИВО ЛАТИНОВИЋ |слика = Trivo Latinovic Garonja.jpg |опис_слике = Триво Латиновић Гароња |датум_рођења = {{Датум рођења|1914|10|17}} |место_рођења =[[Бравско]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]] |држава_рођења = [[Аустроугарска]] |датум_смрти = {{Датум смрти|1943|9||1914|10|17}} |место_смрти = близина [[Кључ (град)|Кључа]] |држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија = дрвосеча |КПЈ = [[1942]]. |рат = [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба = [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој = [[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Триво Латиновић Гароња''' ([[Бравско]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[17. октобар]] [[1914]] — близина [[Кључ (град)|Кључа]], [[септембар]] [[1943]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[17. октобар|17. октобра]] 1914. године у селу [[Бравско]] код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], у сиромашној сеоској породици. Није похађао ни основну школу, већ је радио код куће. Када је одрастао, запослио се као дрвосеча у предузећу „Шипад“. Ту је учествовао у раду [[синдикат]]а и у [[штрајк]]овима [[1937]]. и [[1939]]. године. [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] прикључио се [[јул]]а 1941. године. Истакао се [[27. август]]а 1941. године, приликом партизанског напада на моторизовану колону [[Усташка војница|усташа]], која је ишла као појачање гарнизону у Босанском Петровцу. Тада се привукао непријатељском митраљесцу, убио га и након тога отетим пушкомитраљезом запуцао према непријатељским војницима. Његов подвиг допринео је победи у борби у којој је побијено више од стотину и заробљено десетак усташа. У првим борбама, Триво се највише служио [[бомба]]ма. Као водник Првог вода Бравске чете, учествовао је у борби против италијанских [[фашизам|фашиста]] близу [[Кључ (град)|Кључа]] [[28. фебруар]]а [[1942]]. године, у борби за ослобођење [[Приједор]]а [[17. мај]]а 1942, где је организовао одбрану према [[Љубија|Љубији]] у селу [[Чараково|Чаракову]], одбијајући јурише усташа, те у борбама за ослобођење Кључа, [[Саница (Кључ)|Санице]] и [[Врпоље (општина)|Врпоља]], јула 1942. године. [[Лето|Лета]] 1942, Бравска чета била је у заштитници радова Прве омладинске пољопривредне радне бригаде. Усташе су једног дана, почетком [[септембар|септембра]], опколиле једну омладинску радну чету, након чега је бригади у одбрану дошла десетина из Првог вода. Триво је о томе био обавештен, након чега је повео остатак вода у борбу, натерао непријатеља у бег и тиме спасао више од 190 омладинаца и омладинки Смољанске радне чете. Када је била формирана [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Трећа крајишка бригада]], Бравска чета је ушла у њен састав. У нападу на [[Бихаћ]], [[новембар|новембра]] 1942. године, Триво је био тешко рањен. Пошто је оздравио од рана и [[тифус]]а, ступио је у [[Рибнички партизански одред]], јер је његова бригада била далеко. Нешто касније, постао је [[командант|командир]] чете у [[Тринаеста крајишка ударна бригада|Тринаестој крајишкој бригади]], где је био примљен у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]]. У борби за ослобођење Кључа, средином септембра [[1943]], његова чета наишла је на жесток отпор немачких војника. Триво је, бацајући бомбе, унитио један [[бункер]], али је на неколико метара пред другим бункером пао погођен митраљеским рафалом. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|pp=}} == Види још == * [[Лазар Латиновић]] * [[Миле Латиновић]] == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book |ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}- |year=1982 |publisher=Narodna knjiga |location=Beograd |isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Латиновић, Триво}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Борци Треће крајишке бригаде]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Л и Љ]] 20y98d8zjtdxl4wsohp8vcichz2ps0y 0 564945 25114399 24439030 2022-07-19T17:20:22Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=САВА ВУЈАНОВИЋ ЖУЋА | слика = Sava Vujanovic Zuca.jpg | опис_слике=Сава Вујановић Жућа | датум_рођења = {{датум рођења|1923|1|27}} | место_рођења =[[Горња Лепеница]], код [[Прњавор (Република Српска)|Прњавора]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|11|10|1923|1|27}} | место_смрти =[[Црнча (Љубовија)|Црнча]], код [[Љубовија|Љубовије]] | држава_смрти = [[Србија]] | професија=[[фотограф]] | КПЈ=пре рата | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе=[[1941]]. | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Сава Вујановић Жућа''' ([[Горња Лепеница]], код [[Прњавор (Република Српска)|Прњавора]] (данас [[Општина Србац]]), [[27. јануар]] [[1923]] — [[Црнча (Љубовија)|Црнча]], код [[Љубовија|Љубовије]], [[10. новембар]] [[1941]]) био је [[фотограф]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[27. јануар]]а [[1923]]. године у селу [[Горња Лепеница]], код [[Прњавор (Република Српска)|Прњавора]] (данас [[Општина Србац]]). После основне школе, завршио је фотографски занат. Дошао је у [[Ваљево]], где је радио као [[фотограф|фотографски радник]]. У том граду прикључио се [[Раднички покрет|радничком покрету]]. Учествовао је у [[штрајк]]овима, [[демонстрација]]ма и другим акцијама [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Био је и активан члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). После [[Априлски рат|окупације Југославије]] и почетка оружаног устанка [[1941]], Саво је преко партијске везе, [[18. јул]]а 1941. године, дошао с осам другова на [[Рожањ (планински врх)|Рожањ]], где је боравио дио чете с [[Политички комесар|политичким комесаром]] [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикицом Јовановићем Шпанцем]]. Групу је предводио Саво. Сутрадан, [[19. јул]]а 1941. године, испод виса [[Прослап]], на путу [[Љубовија]]–[[Пецка (Осечина)|Пецка]], био је одржан састанак чланова КПЈ због формирања партијске организације. Међу члановима ове прве партијске организације био је и Саво. На том првом партијском састанку одлучено је да се нападне жандармеријска станица у Пецкој и демолише телефонска централа Поште. На састанку је одлучено да се чета подели на групе-десетине. За руководиоце ових група били су одређени чланови КПЈ. Током напада, жандари су се предали после погибије наредника. [[Датотека:Spomen groblje na Krušiku, Valjevo 028.jpg|лево|мини|250п|[[Спомен гробље на Крушику|Спомен-плоча на Крушику]], код Ваљева]] Након што је, због прилива нових бораца, Азбуковачко-рађевска чета нарасла на 350 бораца, био је формиран Рађевски батаљон [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]]. У Другој чети новооснованог батаљона за политичког комесара био је одређен Саво, који је био и секретар партијске организације ћелије. У периоду разилажења [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] са [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]], четници, под командом [[Јово Васић|Јове Васића]], судије из Љубовија|Љубовије, изненада су напали и разоружали Шесту рађевску чету у Љубовији. Штаб Ваљевског одреда послао је Прву и Другу рађевску чету да нападну четнике у Љубовији и ослободе заробљене партизане, међу којима је био и [[Командант|командир]] чете [[Петар Враголић]]. Четници су се надали нападу партизана, па су спремно дочекали обје рађевске чете. Партизани су морали да се повуку. У тој борби био је заробљен Саво Вујановић и још неколико партизана. Заробљене партизане четници су одвели у Љубовију и тамо их осудили на смрт. После тога, одвели су их до [[Дрина|Дрине]], да их тамо стрељају. Вујановић је, везаних руку, скочио у Дрину, али кад је већ био близу друге обале, четници су га смртно погодили. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]]. == Спољашње везе == * [http://revija.kolubara.info/sh/dec08/tekst/1853/ Здравко Ранковић: Фотографи ваљевског краја] == Литература == * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * Инђић, Милан (1985). ''Дјеца хероји''. Зеница: Дом штампе. {{Народни хероји-омладинци}} {{Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Вујановић, Сава}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Српчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Деца ратници]] ma9xidwo95rziag8p4ucynoxm6va5q2 0 565098 25114861 23041926 2022-07-19T21:09:37Z Niegodzisie 219962 wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Дуња | презиме = Симић | слика = Dunja Simić, Fuad Šetić.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = | месец_рођења = | година_рођења = | место_рођења = | држава_рођења = | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Дуња Симић''' ([[Бања Лука]]) је [[Срби|српска]] оперска дива, [[сопран]].<ref name="Концерт Дуње Симић у Банском Двору">{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=50186 |title=Концерт Дуње Симић у Банском Двору |author= |authorlink= |date=22. 11. 2011 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language= ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=24. 11. 2011 }}</ref> == Биографија == Рођена је у [[Бања Лука|Бањој Луци]].<ref name="Концерт Дуње Симић у Банском Двору"/> Нижу и средњу музичку школу је завршила у родно граду. Соло пјевање је завршила на [[Факултет музичке уметности Универзитета у Београду|Факултету музичке умјетности Универзитета у Београду]], гдје је дипломирала и магистрирала у класи професорке [[Радмила Смиљанић (сопран)|Радмиле Смиљанић]].<ref name="Концерт Дуње Симић у Банском Двору"/> Након завршених студија је радила као асистент на катедри за соло пјевање.<ref name="Концерт Дуње Симић у Банском Двору"/> Каријеру оперске пјевачице је започела у [[Београдска опера|Београдској опери]], а од 1999. до 2004. наступа у Франкфурској опери. Од 2004. до 2009. је наступала у Бременској опери, након чега је постала слободни умјетник са наступима на различитим међународним сценама.<ref name="Концерт Дуње Симић у Банском Двору"/> У Њемачкој је имала највише наступа у Франкфурту, Дортмунду, Диселдорфу, Базелу, Линцу, Бриселу, Хановеру, Хамбургу и Бремену.<ref name="Дуња Симић: Бањалука зрела за оснивање опере">{{cite web |url=http://www.glassrpske.com/vijest/9/kultura/66374/cir/Dunja-Simic-Banjaluka-zrela-za-osnivanje-opere.html |title=Дуња Симић: Бањалука зрела за оснивање опере |author= |authorlink= |date=17. 11. 2011 |format= |work= |publisher=Глас Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |accessdate=24. 11. 2011 }}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Ради као доцент на одсјеку за соло пјевање Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци.<ref name="Концерт Дуње Симић у Банском Двору"/> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=16123 Радио-телевизија Републике Српске: У пролазу: Дуња Симић (интервју), 19. 12. 2011.] {{ср}} {{DEFAULTSORT:Симић, Дуња}} [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Сопрани]] [[Категорија:Српске оперске певачице]] [[Категорија:Српски музичари из Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Професори Универзитета у Бањој Луци]] nw2k5acny89nabolgdg8epurscxjdu5 0 567090 25115257 24527091 2022-07-20T10:31:53Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Данска покрајина | име = Сјеланд | данско име = <small>Region Sjælland</small> | лого = | застава = | слика = Sjælland in Denmark.svg | општине = 17 | град = [[Соре]] | нај_град = [[Оденсе]] | површ = 7.273 | стан = 820.564 | год = 2010. | густ_нас = 112,82 | веб = [http://www.regionsjaelland.dk/ www.regionsjaelland.dk] |}} '''Покрајина Сјеланд''' ({{јез-дан|Region Sjælland}}) је једна од 5 покрајина [[Данска|Краљевине Данске]], смештена у источном делу државе. Управно седиште покрајине је град [[Соре]], док је највећи град [[Роскилде]]. == Положај и границе покрајине == Сјеланд обухвата источни део [[Данска|Данске]] и у потпуности је острвски. Границе округа су морске: * север: мореуз [[Категат]], * североисток: [[Велики Копнхаген]], * исток: [[Балтичко море]], * југ: [[Балтичко море]] * Запад: [[Јужна Данска]] преко [[Дански пролаз|Данског пролаза]]. == Природни услови == Покрајина Сјеланд је у целости острвска. Највеће острво је истоимено острво [[Селанд|Сјеланд]], истовремено највеће у [[Данска|Данској]]. Оно није у целости у оквиру покрајине, већ његов североисточни део чини површински малу покрајину [[Велики Копенхаген]]. Значајна острва су и [[Лоланд]], [[Фастер]] и [[Мен (острво)|Мен]], која су сва на јужној обали, у оквиру [[Балтичко море|Балтичког мора]]. Обала је веома разуђена, са много малих залива, полуострва, пролаза и приобалних острваца. Цела покрајина је равничарска, надморске висине до 120 м (исток покрајине). На датом подручју нема значајнијих водотока. У приобалном подручју има доста [[мочвара]], док је већи део под пољопривредним узгојем. == Становништво == [[Датотека:Old police station in Sorø - Autumn Decoration (5067963516).jpg|мини|280п|д|[[Соре]], главни град покрајине]] [[Датотека:Sjælland municipalities.svg|мини|280п|д|Општине у оквиру покрајине]] По последњем попису из [[2010]]. године у покрајини Сјеланд живи око 1,2 милиона становника. Већина становника су етнички [[Данци]], а становништво је више рурално него што је просек за целу државу. Ово се постепено мења, пошто се подручје [[Копенхаген]]а све више шири на рачун североисточних делова покрајине. '''Густина насељености''' покрајине је око 113 ст./км², што је нешто мање од државног просека (127 ст./км²). Североисточни део покрајине, ближи [[Копенхаген]]у, је боље насељен него њен остатак. == Општине и градови == '''Општине''': У Сјеланду постоји 17 општина: {| | * [[Општина Вордингборд|Вордингборд]] * [[Општина Греве|Греве]] * [[Општина Гулдборгсунд|Гулдборгсунд]] * [[Општина Калундборг|Калундборг]] * [[Општина Кеје|Кеје]] * [[Општина Лејре|Лејре]] | * [[Општина Лоланд|Лоланд]] * [[Општина Нествед|Нествед]] * [[Општина Одшеред|Одшеред]] * [[Општина Рингстед|Рингстед]] * [[Општина Роскилде|Роскилде]] * [[Општина Слагелсе|Слагелсе]] | * [[Општина Солред|Солред]] * [[Општина Соре|Соре]] * [[Општина Стевнс|Стевнс]] * [[Општина Факсе|Факсе]] * [[Општина Холбек|Холбек]] |} '''Градови''': Значајни градови у покрајини су: * [[Роскилде]] * [[Нествед]] * [[Кеје]] * [[Слагелсе]] * [[Холбек]] * [[Рингстед]] == Види још == * [[Административна подела Данске|Управна подела Данске]] * [[Соре]] * [[Роскилде]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Region Sjælland}} * {{званични веб-сајт|http://www.regionsjaelland.dk/}} {{Данске покрајине}} [[Категорија:Данске покрајине]] [[Категорија:Сјеланд|*]] [[ms:Region Sjælland]] [[es:Sjælland]] [[fr:Zélande-du-Nord]] [[no:Region Sjælland]] [[fi:Sjælland (hallinnollinen alue)]] pv2duvr0hjmcz7ju5lk604mg3wj8zd2 0 567095 25115252 19133761 2022-07-20T10:29:55Z SrpskiAnonimac 140342 /* Види још */ wikitext text/x-wiki '''Зеланд''' се може односити на: * [[Грофовија Зеланд]], историјска земља на подручју данашње Холандије * [[Зеланд (провинција)]], провинција у Холандији * [[Зеланд (Северни Брабант)]], насеље у Холандији, у провинцији [[Северни Брабант]] * [[Зеланд (Гелдерланд)]], насеље у Холандији, у провинцији [[Хелдерланд|Гелдерланд]] * [[Зеланд (Мичиген)]], насеље у америчкој савезној држави [[Мичиген]] * [[Зеланд (Северна Дакота)]], насеље у америчкој савезној држави [[Северна Дакота]] * [[Зеланд (Саксонија-Анхалт)]], град у њемачкој савезној држави Саксонија-Анхалт или: * [[Краљевство Нови Зеланд]] ** [[Нови Зеланд]] == Види још == * [[Зеландија]] (вишезначна одредница) * [[Сјеланд (вишезначна одредница)]] * [[Зиланд]] (вишезначна одредница) {{вишезначна одредница}} gc27hl5g233h916lfpggz4j1s3b9s5t 0 567586 25114855 24046016 2022-07-19T21:07:38Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВАЛЕНТИН РОЖАНЦ | слика = Valentin Rožanc.jpg | опис_слике=Валентин Рожанц | датум_рођења = {{Датум рођења|1895|2|8}} | место_рођења =[[Трата]], код [[Шентвид-Љубљана|Шентвида]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|10|13|1895|2|8}} | место_смрти =[[Љубљана]] | држава_смрти = [[Краљевина Италија]] |професија=железничарски радник |КПЈ=крајем [[1935]]. |рат=[[Први светски рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)|Аустроугарска војска]] <br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[21. јул]]а [[1953]]. }} '''Валентин Рожанц''' ([[Трата]], код [[Шентвид-Љубљана|Шентвида]], [[8. фебруар]] [[1895]] — [[Љубљана]], [[13. октобар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[8. фебруар]]а 1895. године у селу [[Трата]], општина [[Љубљана Шентвид]]. Отац му је био [[земљорадња|земљорадник]], а бавио се и превожењем робе коњском запрегом. После основне школе изучио је обућарски занат. У време [[Први светски рат|Првог светског рата]], био је у саставу Седамнаесте пешадијске регименте „Крањски Јанези“. Првобитно је ратовао на [[Источни фронт у Првом светском рату|руском]], а после на [[Фронт на Сочи|италијанском фронту]]. Учествовао је у [[Побуна у Јуденбургу|побуни у Јуденбургу]]. Године [[1917]], после гушења побуне, био је ухапшен и осуђен на смрт, а потом помилован. После рата, запослио се у железничким радионицама у [[Дравље|Дрављама]], и веома брзо се од обућара преквалификовао у ливца. Ту је учествовао у [[штрајк]]у железничара [[1921]]. године. Годину дана раније, оженио се и преселио код супруге у селу [[Сподње Пирниче]]. Радио је у ватрогасном друштву и Савезу планинара, а био је и одборник општине [[Шмартно]]. У време [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. одузет му је мандат на тражење имућних сељака и занатлија, јер је иступао против њих. Као општински одборник, био је у то време и старатељ браћи Мартину и [[Франц Розман Стане|Францу Розману]], чији је отац нестао на руском фронту у време Првог светског рата. После пожара у радионици у Дрављама, Рожанц је прешао у рад на [[Сисак]]. Тамо је, [[1935]]. године, примљен за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Убрзо је постао секретар ћелије у ложионици железнице, а поред тога је политички деловао и у селу у којем је живио. У време [[Априлски рат|капитулације Југославије]] [[1941]], Рожанц је учествовао у скупљању оружја и муниције. Оружје је узимао на железничкој станици, кроз коју су пролазили многи возови с војском, наоружањем и муницијом. Сподње Пирниче су биле у њемачкој окупационој зони, а Ложионица у [[Љубљана|Љубљани]], у италијанској зони. До почетка оружаног устанка, Рожанц је обављао курирске послове, одржавајући везу између руководства у Љубљани и организација у околини. Нацистичка полиција је намеравала да га ухапси око [[20. август]]а 1941, али им је побегао. Ухапсили су му супругу, али су је у [[октобар|октобру]] пустили. Тада су Рожанц и супруга прешли демаркациону линију и отишли у Љубљану. Рожанц се у Љубљани сместио код Петра Ромавха, секретара Комитета КП железничког чвора, чији је и он сам био члан. У Комитету је Рожанц углавном вршио курирске послове, преносећи материјал за потребе партизанских одреда. [[1. јун|Првог јуна]] [[1942]], италијанска полиција је случајно, или због неког потказивача, зауставила на улици Петра Ромавха, код кога је становао Рожанц. Приликом претреса стана, нашли су доста илегалног материјала. Тада су ухапсили и Рожанца са супругом. Ништа им нису могли доказати, па су њу послали у [[логор Кампор|логор на Рабу]], а Рожанца у [[Логор Гонарс|Гонарс]]. У логору су га неки људи проказали, па је враћен у Љубљану и тамо саслушаван. Полицији није открио ништа. У то време, [[13. октобар|13. октобра]] 1942, у својој вили у Љубљани, убијен је бивши бан [[Дравска бановина|Дравске бановине]], доктор [[Марко Натлачен]], вођа [[Бела гарда (Словенија)|словеначке Беле гарде]]. Италијански [[фашизам|фашисти]] су још истог дана, за одмазду, пред његовом кућом, стрељали 24 талаца, међу њима и Рожанца. Према италијанском извештају, Рожанц након стрељања није одмах био мртав. Придигао се на колена и узвикнуо „[[Смрт фашизму — слобода народу|Смрт фашизму!]]“. Тада му је један италијански [[официр]] испалио метак у главу. Одлуком [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[21. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Љубљана}} {{DEFAULTSORT:Рожанц, Валентин}} [[Категорија:Рођени 1895.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] dgxqq2bv8np87eto2m5lhiluyvuf3nr 25114857 25114855 2022-07-19T21:07:54Z Sadko 25741 мања измјена wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВАЛЕНТИН РОЖАНЦ | слика = Valentin Rožanc.jpg | опис_слике=Валентин Рожанц | датум_рођења = {{Датум рођења|1895|2|8}} | место_рођења =[[Трата]], код [[Шентвид-Љубљана|Шентвида]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|10|13|1895|2|8}} | место_смрти =[[Љубљана]] | држава_смрти = [[Краљевина Италија]] |професија=железничарски радник |КПЈ=крајем [[1935]]. |рат=[[Први светски рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)|Аустроугарска војска]] <br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[21. јул]]а [[1953]]. }} '''Валентин Рожанц''' ([[Трата]], код [[Шентвид-Љубљана|Шентвида]], [[8. фебруар]] [[1895]] — [[Љубљана]], [[13. октобар]] [[1942]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[8. фебруар]]а 1895. године у селу [[Трата]], општина [[Љубљана Шентвид]]. Отац му је био [[земљорадња|земљорадник]], а бавио се и превожењем робе коњском запрегом. После основне школе изучио је обућарски занат. У време [[Први светски рат|Првог светског рата]], био је у саставу Седамнаесте пешадијске регименте „Крањски Јанези“. Првобитно је ратовао на [[Источни фронт у Првом светском рату|руском]], а после на [[Фронт на Сочи|италијанском фронту]]. Учествовао је у [[Побуна у Јуденбургу|побуни у Јуденбургу]]. Године [[1917]], после гушења побуне, био је ухапшен и осуђен на смрт, а потом помилован. После рата, запослио се у железничким радионицама у [[Дравље|Дрављама]], и веома брзо се од обућара преквалификовао у ливца. Ту је учествовао у [[штрајк]]у железничара [[1921]]. године. Годину дана раније, оженио се и преселио код супруге у селу [[Сподње Пирниче]]. Радио је у ватрогасном друштву и Савезу планинара, а био је и одборник општине [[Шмартно]]. У време [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. одузет му је мандат на тражење имућних сељака и занатлија, јер је иступао против њих. Као општински одборник, био је у то време и старатељ браћи Мартину и [[Франц Розман Стане|Францу Розману]], чији је отац нестао на руском фронту у време Првог светског рата. После пожара у радионици у Дрављама, Рожанц је прешао у рад на [[Сисак]]. Тамо је, [[1935]]. године, примљен за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Убрзо је постао секретар ћелије у ложионици железнице, а поред тога је политички деловао и у селу у којем је живио. У време [[Априлски рат|капитулације Југославије]] [[1941]], Рожанц је учествовао у скупљању оружја и муниције. Оружје је узимао на железничкој станици, кроз коју су пролазили многи возови с војском, наоружањем и муницијом. Сподње Пирниче су биле у њемачкој окупационој зони, а Ложионица у [[Љубљана|Љубљани]], у италијанској зони. До почетка оружаног устанка, Рожанц је обављао курирске послове, одржавајући везу између руководства у Љубљани и организација у околини. Нацистичка полиција је намеравала да га ухапси око [[20. август]]а 1941, али им је побегао. Ухапсили су му супругу, али су је у [[октобар|октобру]] пустили. Тада су Рожанц и супруга прешли демаркациону линију и отишли у Љубљану. Рожанц се у Љубљани сместио код Петра Ромавха, секретара Комитета КП железничког чвора, чији је и он сам био члан. У Комитету је Рожанц углавном вршио курирске послове, преносећи материјал за потребе партизанских одреда. [[1. јун|Првог јуна]] [[1942]], италијанска полиција је случајно, или због неког потказивача, зауставила на улици Петра Ромавха, код кога је становао Рожанц. Приликом претреса стана, нашли су доста илегалног материјала. Тада су ухапсили и Рожанца са супругом. Ништа им нису могли доказати, па су њу послали у [[логор Кампор|логор на Рабу]], а Рожанца у [[Логор Гонарс|Гонарс]]. У логору су га неки људи проказали, па је враћен у Љубљану и тамо саслушаван. Полицији није открио ништа. У то време, [[13. октобар|13. октобра]] 1942, у својој вили у Љубљани, убијен је бивши бан [[Дравска бановина|Дравске бановине]], доктор [[Марко Натлачен]], вођа [[Бела гарда (Словенија)|словеначке Беле гарде]]. Италијански [[фашизам|фашисти]] су још истог дана, за одмазду, пред његовом кућом, стрељали 24 талаца, међу њима и Рожанца. Према италијанском извештају, Рожанц након стрељања није одмах био мртав. Придигао се на колена и узвикнуо „[[Смрт фашизму — слобода народу|Смрт фашизму!]]“. Тада му је један италијански [[официр]] испалио метак у главу. Одлуком [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[21. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Љубљана}} {{DEFAULTSORT:Рожанц, Валентин}} [[Категорија:Рођени 1895.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] ha28r8nxo25dncom0lbh57j6auw6hvu 0 575018 25114451 24563830 2022-07-19T17:31:55Z TheCrnoglav 95106 /* Назив клуба кроз историју */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Станишић | слика = [[Датотека:FK Stanišić logo kluba.jpg|210п]] | пуно име = Фудбалски клуб Станишић | надимак = ''Мајстори из равнице'', ''Плаво бели'' | основан = [[1920]]. | угашен = | стадион = Стадион ФК "Станишић", [[Станишић (Сомбор)|Станишић]] | капацитет = 1.000 | адреса = [[Светозар Милетић|Светозара Милетића ББ]], 25284 Станишић | директор = {{зас|СРБ}} Раде Јовановић | тренер = {{зас|СРБ}} Драган Рајковић | лига = | сезона = 2017/18. | позиција = [[Подручна лига Сомбор]], '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] | pattern_la1=|pattern_b1=_thindkbluesides|pattern_ra1= | leftarm1=FFFFFF|body1=FFFFFF|rightarm1=FFFFFF|shorts1=FFFFFF|socks1=FFFFFF| pattern_la2=|pattern_b2=_thinwhitesides|pattern_ra2= | leftarm2=0038A8|body2=0038A8|rightarm2=0038A8|shorts2=0038A8|socks2=0038A8| pattern_la3 =|pattern_b3=_redl1011h|pattern_ra3=|pattern_sh3=_stripes_cut_white|pattern_so3=_2010_white | leftarm3=FF0000|body3=FF0000|rightarm3=FF0000|shorts3=FF0000|socks3=FF0000 }} '''ФК Станишић''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Станишић (Сомбор)|Станишића]], [[град Сомбор|општина Сомбор]], [[Србија]], од 08. јуна [[2018]]. године фудбалски клуб је премештен у Сомбор и наступа под именом [[ФК Раднички 1912|ФК "Раднички 1912"]]. Maтични и порески идентификациони број (пиб) ФК "Станишић" у Агенцији за привредне регистре од уписа клуба у њега [[3. јул]]а [[1998]]. године је '''08674817'''. Број је и данас активан али се под тим бројем води ФК "Раднички 1912" Сомбор и један је од кључних доказа да је то у ствари бивши фудбалски клуб из [[Станишић (Сомбор)|Станишића]]. Једнога дана ће бити један од круцијалних доказа да се клуб врати на управљање житељима Станишића. <ref name="#1">https://www.soinfo.org/vesti/vest/25739/nastavlja-se-kradja-identiteta-fk-stanisic/</ref> Фудбалски клуб у Станишићу, ма како год се он звао, био је увек расадник добрих фудбалера. После [[ФК Раднички Сомбор|сомборског Радничког]], најуспешнији клуб у Општини Сомбор је фудбалски клуб из [[Станишић (Сомбор)|Станишић]]а, затим следе [[сомбор]]ски [[ФК ЖАК Сомбор|ЖАК]], [[бездан]]ски [[ФК Спорт Бездан|Спорт]] итд. Клупска слава је [[Свети Лука]], кога [[Српска православна црква]] празнује [[18. октобар|18. октобра]] (по [[Јулијански календар|Јулијанском календару]]), односно [[31. октобар|31. октобра]] по [[Грегоријански календар|Грегоријанском календару]].<ref>https://www.facebook.com/8462758518/photos/pcb.10155103407108519/10155103406928519/?type=3&theater</ref> Фудбалски клуб има и своје навијаче који се називају '''Форест бојси''' (-{'''Forest Boys'''}-). == Назив клуба кроз историју == * [[1920]] - '''Први Станишићки Спортски Клуб''' (''Erster Stanischitscher Sport Club'') * [[1925]] - '''Станишићки Атлетски Клуб''' (''Stanischitscher Atletich Club'') * [[1932]] - '''Спортски Клуб Слога''' (''Sportvereine Еintracht'') * [[1941]] - '''Adler''' ([[Немачки језик|нем.]] Орао) '''FC''' (''Adler Fußball Club'') * [[1946]] - '''ФД Црвена звезда''' * [[1948]] - '''ФК Јединство''' * [[1976]] - '''ФК Станишић''' * [[2018]] - '''ФК Раднички 1912''' == Историја == [[Датотека:Станишићки АК.jpg|мини|300п|лево|Шаблон:CC-BY-SA-4.0|Најстарија слика станишићких фудбалера]] Фудбал се у Станишићу, великом бачком селу, почео играти од [[1920]]. године <ref>Nikolaus Rettig – Die Ortsgeschichte der Gemeinde Stanischitsch wie es einmal war von 1786-1945, стр. 183.</ref>. Прво званично такмичење Станишићког фудбалског клуба и прво учланивање у савез било је давне [[1925]]. године под именом '''Станишићки АЦ''' (Аtletich Club/Атлетски Клуб) у III (трећем) разреду Суботичког подсавеза. Сезоне [[1926]]/[[1927|27]] "Станишићки АЦ" је наступио у лиги ''II разред група Ц (Дунавски Округ)'', након завршене сезоне клуб је суспендован због неплаћања чланарине. До поновног активирања клуба у [[Станишић (Сомбор)|Станишићу]] је протекло неко време, до тад је играо фудбал као и сваки несавезни клуб. Такмичарске утакмице у [[Станишић]]у играју се од сезоне [[1933]]/[[1934]], под новим именом '''Спорстки клуб Слога''' ({{јез-нем|Sportverein Еintracht}}) у ''II разреду Дунавске групе''.<ref>Dnevnik, Subotica, 1933</ref><ref>Sportista, Beograd, 1934</ref> Први запаженији успех десио се у сезони [[1936]]/[[1937]]. када су убедљиво освојили прво место и пласирали се у ''I/Б разред Дунавске групе''. На лето [[1940]]. године долази до реорганизације и ''Слога'' се налази у лиги ''Сомборске Жупе - I разред'' нека врста данашње [[Војвођанска лига Север|Војвођанске лиге "Север]]”. Након окупације за време [[Други светски рат|Другог светског рата]], станишићки [[Дунавске Швабе|Немци]], припадници [[Швапско-немачки културни савез|Културбунда]], преузимају у селу између осталог и спортски клуб "Слога" кога преимењују у "'''Adler FC'''".<ref>Istorijski Arhiv Sombor, F118 Opština Stanišić 1941–1944.</ref> За време рата клуб је наступао у првенству Немачког фудбалског савеза на територији Бачке. [[Датотека:FK Stanisic 1962. godine.jpg|мини|300п|Шаблон:CC-BY-SA-4.0|'''ФК Јединство''', [[1962]]. година]] Након завршетка рата као и у околним селима западнобачког округа, и у Станишићу је обновљен рад фудбалског клуба, који је овога пута преименован у '''Јединство'''. Дотадашње већинско [[Подунавске Швабе|Немачко]] становништво у селу замењено је [[Списак колонизованих далматинских породица у Станишићу (1945—1948)|колонизованим народом Далмације]] и мораће проћи по неколико година да би ова занимљива игра постала привлачна и младим Далматинцима који се са њом до тад нису сретали. До тад су углавном фудбал у Станишићу играли Срби мештани и [[Мађари]] (којих није било пун у селу) и то је сигурно један од разлога зашто су фудбалери ''Јединства'' првих десетак година таворили у најнижем рангу такмичења. Послератни успон почиње крајем педесетих и почетком шездесетих година сада већ прошлог века. Тада је стасала једна даровита генерација која се винула чак до ''Јединствене Војвођанске лиге''. Да није било сплета несрећних околности, сигурно би та екипа оставила дубљи траг у фудбалу. Са максималним учинком у сезони [[1960]]/[[1961|61]]; фудбалери ''Јединства'' изборили су пласман у [[Подручна лига Сомбор|Сомборску подсавезну лигу]]. Након две године (сезона [[1962]]/[[1963]]) за пласман у [[Српска лига Војводина|Трећу лигу Југославије]] жестоко су се током чиавог првенства борили фудбалери [[ФК Црвенка|Црвенке]] и фудбалери ''Јединство''. Тек у претпоследњем колу фудбалери из Станишића су поклекнули у [[Кљајићево|Кљајићеву]] (4:3) и са тим поразом ће нестати снови о пласману у виши ранг.<ref>[http://www.biblioso.org.rs/somborske_novine.php?lng=ci Gradska Biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor{{Ботовски наслов}}]</ref> За „утеху” фудбалери су се у сезони [[1963]]/[[1964]]. нашли у новооформираној „Јединственој лиги Суботичког подсавеза” (четврти степен такмичења) и то је тад представљало највећи успех клуба од његовог оснивања. Новооформирана лига је бројала шеснаест клубова са подручја [[Суботица|Суботице]], [[Сомбор]]а, [[Бачка Топола|Бачке Тополе]] и [[Сента|Сенте]]. Након формирања ''Јединствене лиге Суботичког подсавеза'' две године касније следи опет реогранизација. Станишићани ће се тако наћи у новооформираној ''[[Подручна лига Сомбор|Сомборској подсавезној лиги]]'', лиги која броји 16 клубова са подручја [[Општина Сомбор|Сомбор]] — [[Општина Апатин|Апатин]] — [[Општина Кула|Кула]] — [[Општина Оџаци|Оџаци]] у тој конкуренцији ''Јединство'' ће заузети четврту позицију.<ref>[http://www.biblioso.org.rs/digitalna_zbirka_prikaz.php?lng=ci&id=384 Gradska Biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor{{Ботовски наслов}}]</ref> Наредне године сјајна генерација Станишићких младића ће потврдити своју вредност и у 26. кола оствариће 22 победе и уз четири пораза запосеће табелу Сомборског подручја. [[Сивац|Сивачки]] Полет верно је пратио ''Јединство'' у борби за прво место да би коначна одлука пала два кола пред крај првенства када су у [[Станишић (Сомбор)|Станишићу]] пред рекордним бројем гледалаца копља укрстили домаће ''Јединство'' и гости из [[Сивац|Сивца]] (3—2). [[Датотека:FK Jedinstvo Stanišić.jpg|мини|290п|Шаблон:CC-BY-SA-4.0|'''ФК Јединство''', [[2. август]] [[1973]]. година]] Лето [[1967]]. године означава нови велики изазов за клуб. Након завршетка подсавезне лиге и освајања титуле фудбалери из Станишића провешће годину дана у ''[[Војвођанска лига|Војвођанској лиги]]'' (четвртом рангу такмичења) где ће за противнике имати екипе: [[ФК Вршац|Вршца]], [[ФК Бечеј|Бечеја]], [[ФК Сента|Сенте]], [[ФК Бачка Топола|Бачке Тополе]], [[ФК Раднички Шид|Радничког из Шида]], [[ФК Раднички Зрењанин|Радничког из Зрењанина]], [[ФК Инђија|Железничара из Инђије]], [[ФК Раднички Нова Пазова|Радничког из Нове Пазове]] итд. Такмичарска комисија Војвођанске фудбалске лиге није дозволила ''Јединству'' да се такмичи на свом терену због лоших услова па ће тако Станишићани своје домаћинске утакмице играти у [[Сомбор]]у на стадиону ЖАК-а и на Градском стадиону. Лета [[1968]]. године укинута је Северна група [[Српска лига Војводина|Српске лиге]]. [[Војвођанска лига]] постала је такмичење трећег ранга и са њом су првих осам клубова напредовали. После 34. кола ''Јединство'' је заузело 12. место на табели од укупно 18 клубова, са тридесетједним (31) бодом шест мање од тог фамозног осмог места. Овај резултат се може сматрати за велики успех Станишићког фудбала, с обзиром да је наш тим неке утакмице играо као домаћин у Сомбору и какве је клубове из којих центара имао за противнике.<ref>[http://www.fsgzrenjanin.com/Period%201962-1968.html FSG{{Ботовски наслов}}]</ref> [[Датотека:FK Stanišić 1988-1989.jpg|мини|320п|лево|Шаблон:CC-BY-SA-4.0|'''ФК Станишић''', [[20. март]] [[1988]]. година]] Аматерски спортски радници у Станишићу први су у Сомборској општини основали спортско друштво: [[ЖРК Станишић|рукометашице]], [[РК Станишић|рукометаши]], фудбалери и шахисти њих око 200 окупљени су у '''Спортско друштво Станишић'''<ref>[http://www.biblioso.org.rs/digitalna_zbirka_prikaz.php?lng=ci&id=3170 Gradska Biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor{{Ботовски наслов}}]</ref> (на чијем челу ће дуго година бити Душан Стојанац). Па тако данашњи назив '''ФК Станишић''' носи од марта [[1976]]. године — до промене имена доћи ће и промена лиге. После 7 година играња у [[Подручна лига Сомбор|Јединственој лиги Сомборског подручја]] фудбалери ће испасти у Међуопштинску лигу — 1 разред, где ће се задржати свега две сезоне када следи експресан повратак. У сезони [[1982]]/[[1983]]. заузимањем 5 места у Јединственој лиги Сомбор клуб се после 10 година поново враћа у [[Војвођанска фудбалска лига Север|Бачку лигу]] где се такмичи наредних 4 године. Највећи успех Фудбалског клуба из Станишића започиње у сезони [[1993]]/[[1994]]. када се под вођством тренера Фрање Лукића убедљиво осваја прво место у [[Подручна лига Сомбор|Подручној лиги Сомбор]] а затим следи '''13''' година непрекидног играња у [[Војвођанска лига|Војвођанској лиги]], четвртог степена такмичења Српског фудбала. [[Датотека:Stanišićka publika.png|мини|300п|Трибине у Станишићу, октобар [[1996]]. година]]Последње коло [[Војвођанска лига Север|Војвођанске лиге Север]] ([[16. јун]] [[2007]]. године) донео је директан окршај дављеника, у [[Суботица|Суботици]] крај „Сомборске капије” сусрели су се домаћа екипа [[ФК Бачка 1901]] и ''ФК Станишић''. Станишићанима у борби за опстанак одговарала је само победа, док је домаћину био довољан и бод. Пред великим бројем гледалаца и поред раног вођства гостију, утакмица је завршена 1:1 (1:1). Уследило је болно испадање за један бод у [[Подручна лига Сомбор|Сомборско подручје]]. Управа клуба заједно са тренером Драганом Бубањом желела је експресан повратак у старо друштво. То се и десило. Већ на полусезони било је јасно да ће титула припасти полетној екипи Станишића. Убедљиво освајање првог места у [[Подручна лига Сомбор|Подручној лиги Сомбор 2007/08]] и доминација током читавог првенства уследила је те године (гол разлика 82-24). Поновном реорганизацијом Војвођанског фудбала Станишићани ће се у сезони [[2008]]/[[2009]]. године наћи у [[Војвођанска фудбалска лига Запад|Војвођанској лиги Запад]]. У јакој конкуренцији од 18 клубова поновиће се сличан сценарио као пре два лета. Овога пута "плаво-белом" тиму ће бити потребан један бод за опстанак, на [[Нови Сад|Новосадском]] „Најлону” у последњем колу Црвена звезда је била боља од гостију из [[Станишић (Сомбор)|Станишића]] 2:0 (0:0).<ref>[http://www.srbijasport.net/tim/1992 srbijasport.net — FK Stanišić — Stanišić{{Ботовски наслов}}]</ref> [[Датотека:ФК Станишић 2008.JPG|мини|320п|лево|Шаблон:CC-BY-SA-4.0|'''ФК Станишић''', 10 победа у низу, [[12. април]] [[2008]]. година]] Повратак међ’ четворолигаше десиће се после две године играња [[Подручна лига Сомбор|Сомборског подручја]].<ref>[http://www.srbijasport.net/tim/4954 srbijasport.net — FK Stanišić — Stanišić{{Ботовски наслов}}]</ref> Сезона [[2013]]/[[2014]]. се сматра за најлошију такмичарску годину у новијој историји клуба (23 освојена бода). Два кола пред крај првенства претило је испадање у најнижи ранг, где је последњи пут ''ФК Станишић'' боравио пре [[53]]. године. На срећу, у последњом колу је избегнуто испадање, фудбалском клубу из [[ФК Црвенка|Црвенке]] је одузет један бод јер су погрешили у вођењу администрације а тај један бод ће фудбалском тиму из Станишића бити пресудан у борби за опстанак. Две године касније, после реорганизације, у сезони [[2015]]/[[2016]] „Станишић” заузима предпоследње место на табели [[Подручна лига Сомбор|Подручне лиге Сомбор]] (са 26 освојених бодова) и испада у новооформирану лигу [[Међуопштинска Лига Сомбор-Апатин-Кула-Оџаци|Међуопштинску Лигу Сомбор-Апатин-Кула-Оџаци − први разред]] (шести (претпоследњи) ранг) у Српском фудбалу. [[Датотека:ФК Станишић Прваци подручја.png|мини|350п|Шаблон:CC-BY-SA-4.0|'''ФК Станишић''' првак [[ПФЛ Сомбор]], [[28. јун]] [[2008]]. година]] Годину дана касније, у сезони [[2016]]/[[2017]], осваја убедљиво прво место у Међуопштинској лиги Сомбор — 1. разред испред другопласиране [[ФК Црвенка|ФК Црвенке]], као и у следећој сезони [[2017]]/[[2018]] [[Подручна лига Сомбор|Подручне лиге Сомбор]]. === Куп такмичење === Године [[1964]]. освојен је Куп ФС Сомбор победом над сомборским [[ФК ЖАК Сомбор|ЖАК]]-ом. Три године касније, у [[Бездан]]у је пред 500 гледалаца побеђен домаћи "[[ФК Спорт Бездан|Спорт]]" после 120 минута игре 1-2 (1-1, 0-0).<ref>[http://www.biblioso.org.rs/digitalna_zbirka_prikaz.php?lng=ci&id=205 Gradska Biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor{{Ботовски наслов}}]</ref> У финалу купа који је игран у [[Бачки Моноштор|Бачком Моноштору]] априла [[1969]]. године, фудбалери станишићког''Јединства''' су савладали домаћи Дунав са 1-3 (1—2).<ref name="automatski generisano1">[http://www.biblioso.org.rs/digitalna_zbirka_prikaz.php?lng=ci&id=431 Gradska Biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor{{Ботовски наслов}}]</ref> [[Датотека:ФК Станишић 1997. година.jpg|мини|350п|лево|Шаблон:CC-BY-SA-4.0|'''ФК Станишић''', [[1997]]. година]] ФК Станишић је [[2012]]. године био победник "Сомборског подручног купа", они су у финалу, [[11. април]]а у [[Станишић (Сомбор)|Станишићу]], били бољи од екипе "Задругара" из [[Српски Милетић|Српског Милетића]] 2:0 (0:0).<ref>[http://www.srbijasport.net/vest/6046/kup-podrucja-sombor-pehar-stanisicu/f srbijasport.net — Vesti — Fudbal — Kup Područja Sombor: Pehar Stanišiću{{Ботовски наслов}}]</ref> Четири године касније, [[5. октобар|5. октобра]] [[2016]]. године, на градском стадиону у [[Сомбор]]у били су бољи од [[ФК Хајдук Стапар|Хајдука]] из [[Стапар (Сомбор)|Стапара]] 5:0 (3:0) и тада освајају куп на територији Градског фудбалског савеза Сомбор.<ref>[http://www.soinfo.org/vesti/vest/17317/1/Poigravali-se-u-finalu/ SOinfo.org – Sombor 24/7 — Vest — Poigravali se u finalu{{Ботовски наслов}}]</ref> На истом месту за шест месеци у финалу Сомборског подручног купа, [[5. април]]а [[2017]]. године пригревачко "Братство 1946" било је боље од станишићана 1-0 (1—0).<ref>[http://www.soinfo.org/vesti/vest/18167/1/Prigrev%C4%8Danima+naslov+u+Kupu/ SOinfo.org – Sombor 24/7 — Vest — Prigrevčanima naslov u Kupu{{Ботовски наслов}}]</ref> Куп ГФС Сомбор је освојен и [[2017]]. године, на Градском стадиону у [[Сомбор]]у плаво-бели су били бољи од "Дунава" из [[Бачки Моноштор|Бачког Моноштора]] 1-3 (1—2).<ref>[http://www.soinfo.org/vesti/vest/19042/1/Stanisicani-odbranili-naslov/ SOinfo.org – Sombor 24/7 - Vest - Stanišićani odbranili naslov{{Ботовски наслов}}]</ref> * '''[[Дерби "Della Dalmatina"]]''' * '''[[ФК Станишић — сезона 2007/08.]]''' == Премештање клуба == [[File:"Skupština" FKS.jpg|мини|250п|Слика бр. 1.]] [[File:"Skupština" FKS 2.jpg|мини|250п|Слика бр. 2.]] На тајној нелегитимној скупштини клуба (није била расписана да буде организована за 15 дана како пише у статуту клуба и на коју сви чланови скупштине клуба нису позвани) одржаној [[5. јун]]а [[2018]]. године "донета је одлука" да се фудбалски клуб из села [[Станишић (Сомбор)|Станишић]] после '''98''' година премести у [[Сомбор]].<ref>{{cite web|url=http://fss.rs/documents/fudbal/2018/fudbal_26_2018.pdf|title=Фудбал 26/2018, страна 865.|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=25. 6. 2018|accessdate=27. 6. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180628153057/http://fss.rs/documents/fudbal/2018/fudbal_26_2018.pdf|archive-date=28. 06. 2018|url-status=dead}}</ref> На њој су тадашњи председник клуба Раде Јовановић заједно са још два члана скупштине (Драганом Дрча и Николом Елез) фалсификовали скупштину клуба и уз помоћ људи из савеза (Срђаном Завишином, Славком Зобеницом) преместили дотадашњи клуб из Станишића у Сомбор и преименовали ФК "Станишић" у [[ФК Раднички 1912|ФК "Раднички 1912"]]. <ref>{{Cite news|url=http://www.soinfo.org/vesti/vest/20090/1/Narodna-stranka-Inspekcije-da-poniste-nelegalnu-odluku/|title=SOinfo.org - Narodna stranka: Inspekcije da ponište nelegalnu odluku|accessdate=4. 7. 2018.|language=sr}}</ref><ref>[http://www.soinfo.org/vesti/vest/20125/1/FK+Radni%C4%8Dki%3A+Istorija+se+ne+mo%C5%BEe+oteti+ni+kupiti/ SOinfo.org – Sombor 24/7 - Vest - FK Radnički: Istorija se ne može oteti ni kupiti<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref><ref>[http://www.soinfo.org/vesti/vest/20136/1/Postupamo+odgovorno%2C+spa%C5%A1avamo+op%C5%A1te+dobro/ SOinfo.org – Sombor 24/7 - Vest - Postupamo odgovorno, spašavamo opšte dobro<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref><ref>[http://www.soinfo.org/vesti/vest/20940/1/Otetom-Stanisicu-priznanje-za-popularizaciju-fudbala/ SOinfo.org – Sombor 24/7 - Vest - Otetom Stanišiću priznanje za popularizaciju fudbala<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> У аферу премештања фудбалског клуба из Станишића у Сомбор умешан је и главни СНС повереник за [[Сомбор]], Зоран Рус, кojи се и даље налази на челу тог украденог клуба <ref>http://www.soinfo.org/vesti/vest/20955/1/Puno-novih-lica-na-protestu/</ref> <ref>http://www.soinfo.org/vesti/vest/20321/1/Sta-je-sledece/</ref> <ref>https://www.youtube.com/watch?v=CrCN4tG4Bg4</ref> <ref>https://www.soinfo.org/vesti/vest/24624/n1-somborskom-radnickom-zabrana-uselio-se-radnicki-1912-uz-pomoc-lokalnog-sns/</ref>. Непрвилности на папиру са лажне скупштине фудбалског клуба у Станишићу било је на претек. "Одржана" скупштина клуба на папиру имала је много фалсификата и пропуста. Скупштином је преседавао и на крају и потписао Зоран Јањатовић (до данас председник "Радничког 1912") иначе са Буковца (салашарско насеље поред Сомбора), који никада није био члан скупштине [[Станишић (Сомбор)|станишићког]] клуба. Неправилности није мањкало ни у даљем тексту. Са споменуте "седнице" која је одрађена папирски, као фол изостају: Дамир Богуновић, Младен Вуковић, Ступар Горан и Зоран Шуша. Наведена сва четворица нису били чланови управе ФК „Станишић“. Поменути Ступар Горан био је играч ФК Станишић годину дана раније док је Младен Вуковић, такође годину дана, био председник клуба. Дрча Данијел, никада није био члан скупштине ФК „Станишић“ то је измишљена личност, као и име Зоран Шуша. Имена и презимена Слободан Богуновић, Бранко Николић, Зоран Мајсторовић, Недељко Стојановић и Илија Шарић који су чинили тада управу клуба нису се нашли на овом документу, што је и довољно да се овај документ прогласи плагијатом и неважећим. <ref name="#1"/> На седници [[Фудбалски савез Србије|Фудбалског савеза Србије]], одржаној [[6. јул]]а [[2018]], а након решења [[Агенција за привредне регистре|Агенције за привредне регистре]], основано је спортско фудбалско удружење [[СУ Станишић 1920|Станишић 1920]]. Одмах затим извршена је пререгистрација групе играча из новоименог [[ФК Раднички 1912|ФК Радничког 1912]], односно бившег фудбалског клуба [[ФК Станишић|Станишић]].<ref>{{cite web|url=http://fss.rs/documents/fudbal/2018/fudbal_28_2018.pdf|title=Фудбал 28/2018, страна 891. и 892.|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=6. 7. 2018|accessdate=13. 7. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180713195740/http://fss.rs/documents/fudbal/2018/fudbal_28_2018.pdf|archive-date=13. 07. 2018|url-status=dead}}</ref> Остаће забележено да је за време нечастивих радњи и контроверзи око премештања клуба из села [[Станишић (Сомбор)|Станишић]] у град [[Сомбор]], на челу Градског фудбалског савеза Сомбор био некадашњи дугогодишњи играч, тренер, спортски директор и предедник [[ФК Станишић]], Драган Бубања. <ref>[http://www.soinfo.org/vesti/vest/18137/1/Bubanja-preuzeo-GFS-Sombor/ SOinfo.org – Sombor 24/7 - Vest - Bubanja preuzeo GFS Sombor<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref><ref>[http://www.soinfo.org/vesti/vest/21061/1/Srdjan-Zavisin-na-celu-PFS-Sombor/ SOinfo.org – Sombor 24/7 - Vest - Srđan Zavišin na čelu PFS Sombor<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Његова реакција поводом свега је изостала. == Стадион == [[Датотека:Стадион у Станишићу.JPG|мини|230п|лево|Шаблон:CC-BY-SA-4.0|Стадион ФК Станишић]] Коначно је одлучено [[1938]]. године да се Вашариште ( на улазу у село са леве стране ) више не издаје у закуп, због траве, него да се за стално препусти Спортском Клубу "Слога". Пре тога, фудбалски терен у Станишићу је био у Железничкој улици (данас улица [[Цар Душан|цара Душана]]), под кућним бројем 94 ( ледина, ливаде, код кудељара и станице ).<ref>Миленко Бељански − „Станишић” (Сента) (1985). pp. 81.</ref> Стадион се и дан данас налази на месту некадашњег Вашаришта у улици [[Светозар Милетић|Светозара Милетића ББ]] а [[1983]]. године изграђено је ново игралиште али у правцу север-југ (за које се највише залагао дугогодишњи председник "Спортског Друштва Станишић" Душан Стојанац), на месту где је пре тога било старо фудбалско игралиште окружено дрвеном оградом ( правац исток-запад ). Рачуна се да је на овим радовима учествовало на стотине пријатеља фудбала и навијача. Песак и земљу за насипање превозило је 150 тракториста, неки су на добровољном раду провели три и пет дана. Слој навучене [[Црница (педологија)|црнице]] је дебео 30 cm, трава је добављана из [[Бач]]а и [[Вајска|Вајске]], тамо вађена у бусењу и овде пресађивана, негована, на чему је радио [[Бачка Паланка|бачкопаланачки]] колектив "Радник". Променом правца пружања игралишта добијен је већи простор, изграђено је према нормативима за ову дисциплину. Вредност добровољног рада навијача, рачунајући и коришћење њихових трактора, цени се на 20 милиона ондашњих динара<ref>Миленко Бељански − „Станишић” (Сента) (1985). pp. 199–200</ref>. Данашњи стадион, који је у власништву МЗ "Станишић", је окружен бетонским зидом који су добровољним радом подигли навијачи ([[1977]]. године) и на својој источној страни има непокривену бетонску трибину (изграђену [[1987]]. године) дугачку 71,20 m, капацитета око [[1000]]. стајаћих места, на западу је терен са вештачком травом (димензија 40х20, изграђен [[2010]]. године) док су на северној страни стадиона смештене свлачионице (изграђене [[1967]]. године). Терен Фудбалског клуба (димензија 100,70 х 69,80 m) спада у један од најбољих терена у [[општина Сомбор|општини Сомбор]] ако не и шире. Новембра [[2016]]. године на стадиону ће почети изградња терена за [[боћање]] на којима ће своје прволигашке утакмице играти [[БК Станишић|Боћарски Клуб „Станишић”]]. == Последњи састав тима, сезона 2017/18 == {| class="wikitable" style="text-align:center; font-size:89%; width:85%;" |- ! style="background:#000; color:white; text-align:center;"| Број ! style="background:#000; color:white; text-align:center;"| Име и презиме ! style="background:#000; color:white; text-align:center;"| Националност ! style="background:#000; color:white; text-align:center;"| Позиција ! style="background:#000; color:white; text-align:center;"| Датум рођења ! style="background:#000; color:white; text-align:center;"| Дошао ! style="background:#000; color:white; text-align:center;"| Дошао из ! style="background:#000; color:white; text-align:center;"| Напомене |- ! colspan="8" style="background:#dcdcdc; text-align:center;"| Голмани |- |1 |Игор Шарић |{{зас|Србија}} |[[Голман (фудбал)|Голман]] | {{Датум рођења|1987|04|27|год=да}} |2017. |{{зас|Serbia}} [[ФК Слога Чонопља|Слога (Чонопља)]] |Заменик капитена |- | 12 | Петар Вукадиновић | {{зас|Serbia}} |[[Голман (фудбал)|Голман]] | {{Датум рођења|1998|02|02|год=да}} |2014. | млађе категорије | |- | 22 | Марко Загорац | {{зас|Serbia}} |[[Голман (фудбал)|Голман]] | {{Датум рођења|2001|11|05|год=да}} |2017. | млађе категорије | |- ! colspan="8" style="background:#dcdcdc; text-align:center;"| Одбрана |- | 2 | Милош Баљак | {{зас|Serbia}} | [[Одбрамбени играч (фудбал)|Леви бек]] | {{Датум рођења|1990|04|12|год=да}} |2017. | {{зас|Serbia}} [[ФК Раднички Сомбор|Раднички (Сомбор)]] | |- | 3 |Страхиња Ненадић |{{зас|Serbia}} | [[Одбрамбени играч (фудбал)|Десни бек]] | {{Датум рођења|1991|04|09|год=да}} |2017. | {{зас|Serbia}} [[ФК Раднички Сомбор|Раднички (Сомбор)]] | |- | 4 | Илија Шарић | {{зас|Serbia}} | [[Одбрамбени играч (фудбал)|Штопер]] | {{датум рођења|1986|05|01|год=да}} |2017. | {{зас|Serbia}} [[ФК Борац Бачки Грачац|Борац (Бачки Грачац)]] | Капитен |- | 5 | Горан Банић | {{зас|Serbia}} | [[Одбрамбени играч (фудбал)|Штопер]] | {{датум рођења|1987|09|15|год=да}} |2017. | {{зас|Serbia}} [[ФК Слога Чонопља|Слога (Чонопља)]] | |- | 13 | Милан Маљковић | {{зас|Serbia}} | [[Везни играч (фудбал)|Штопер]] | {{датум рођења|1994|01|21|год=да}} |2011. | млађе категорије | |- | 17 | Младен Никић | {{зас|Serbia}} | [[Везни играч (фудбал)|Десни бек]] | {{датум рођења|1993|08|02|год=да}} |2016. | {{зас|Serbia}} [[ФК ЖАК Сомбор|ЖАК (Сомбор)]] | |- | 20 | Славен Лакић | {{зас|Serbia}} | [[Везни играч (фудбал)|Десни бек]] | {{датум рођења|1983|01|20|год=да}} |2017. | {{зас|Serbia}} [[ФК Раднички Сомбор|Раднички (Сомбор)]] | |- | 21 | Јован Добре | {{зас|Serbia}} | [[Везни играч (фудбал)|Леви бек]] | {{датум рођења|2000|01|20|год=да}} |2016. | млађе категорије | |- ! colspan="8" style="background:#dcdcdc; text-align:center;"| Везни ред |- | 6 | Никола Штрбац | {{зас|Serbia}} | [[Везни играч (фудбал)|Дефанзивни везни]] | {{датум рођења|1982|01|21|год=да}} |2016. | {{зас|Serbia}} [[ФК Братство 1946|Братство (Пригревица)]] | |- | 7 | Милан Вујин | {{зас|Serbia}} | [[Везни играч (фудбал)|Дефанзивни везни]] | {{датум рођења|1992|10|01|год=да}} |2016. | {{зас|Serbia}} [[ФК Младост Апатин|Младост (Апатин)]] | |- | 8 | Дамир Богуновић | {{зас|Serbia}} | [[Везни играч (фудбал)|Офанзивни везни]] | {{датум рођења|1979|02|21|год=да}} |2018. | {{зас|Serbia}} [[ФК Борац Бачки Грачац|Борац (Бачки Грачац)]] | |- | 9 | Гојко Врачарић | {{зас|Serbia}} | [[Везни играч (фудбал)|Офанзивни везни]] | {{датум рођења|1995|02|21|год=да}} |2018. | {{зас|Serbia}} [[ФК Борац Бачки Грачац|Борац (Бачки Грачац)]] | |- | 11 | Немања Пајић | {{зас|Serbia}} | | [[Везни играч (фудбал)|Лево крило]] | {{датум рођења|1997|02|18|год=да}} |2015. | млађе категорије | |- | 14 | Душан Митровић | {{зас|Serbia}} | | [[Везни играч (фудбал)|Дефанзивни везни]] | {{датум рођења|1991|09|09|год=да}} |2017. | {{зас|Serbia}} [[ФК Младост Апатин|Младост (Апатин)]] | |- | 15 | Слободан Јовановић | {{зас|Serbia}} | | [[Везни играч (фудбал)|Офанзивни везни]] | {{датум рођења|1989|01|21|год=да}} |2008. | млађе категорије | |- | 16 | Немања Обрић | {{зас|Serbia}} | | [[Везни играч (фудбал)|Лево крило]] | {{датум рођења|1984|04|15|год=да}} |2018. | {{зас|Indonesia}} [[Pelita Bandung Raya]] | |- | 19 | Далибор Јовановић | {{зас|Serbia}} | | [[Везни играч (фудбал)|Десно крило]] | {{датум рођења|1992|02|14|год=да}} |2016. | {{зас|Serbia}} [[ФК Омладинац Буковац|Омладинац (Буковац)]] | |- ! colspan="8" style="background:#dcdcdc; text-align:center;"| Нападачи |- | 10 | Драган Драгичевић | {{зас|Serbia}} | | [[Везни играч (фудбал)|Нападач]] | {{датум рођења|1972|12|26|год=да}} |2018. | {{зас|Serbia}} [[ФК Граничар Риђица|Граничар (Риђица)]] | |- | 18 | Петар Дрча | {{зас|Serbia}} | | [[Везни играч (фудбал)|Нападач]] | {{датум рођења|1997|10|19|год=да}} |2016. | млађе категорије | |} === Омладинска Школа === У клубу je деловао и омладински погон, тренери су били Милош Вукадиновић и Станко Мацура. == Успеси == === Спортски Клуб Слога === * '''Дунавска Група — други разред''' *: Освајач: 1936/37. === Fußball Club Аdler === * '''Сомборски срез''' *: Освајач: 1942. *: Другопласирани: 1941. === ФК Јединство === * '''[[Подручна лига Сомбор]]''' *: Освајач: 1966/67. *: Другопласирани: 1962/63. * '''МФЛ Сомбор — други разред''' *: Освајач: 1960/61. *: Другопласирани: 1959/60. * '''Куп ГФС Сомбор''' *: Освајач: 1964, 1967, 1969. * '''Подручни Куп Сомбор''' *: Освајач: 1967. === ФК Станишић === * '''[[Подручна лига Сомбор]]''' *: Освајач: 1993/94, 2007/08, 2010/11, 2017/18. *: Другопласирани: 1987/88, 1988/89. * '''[[Међуопштинска Лига Сомбор-Апатин-Кула-Оџаци|МФЛ Сомбор — први разред]]''' *: Освајач: 1977/78, 2016/17. * '''Куп ГФС Сомбор''' *: Освајач: 2012, 2016, 2017. * '''Подручни Куп Сомбор''' *: Освајач: 2012. *: финалиста: 2016, 2017. * '''Дунатај-Куп (Бачка група)''' *: Освајач: 1981/82. * '''Најбоља екипа ГФС Сомбор''' *: 2017 * '''Хит јесени ГФС Сомбор''' *: 2016 === ФК Раднички 1912 === * '''[[Српска лига Војводина]]''' *: Трећепласирани: 2020/21. * '''[[Војвођанска лига Север]]''' *: Освајач: 2018/19. == Тренери == {{div col|3}} * 1937-41 {{зас|Краљевина Југославија}} Венделин Гертнер * 19** {{зас|СФРЈ}} Јован Вукајлов * 19** {{зас|СФРЈ}} Никола Грујић * 1962-63 {{зас|СФРЈ}} Милан Миланковић * 1964-65 {{зас|СФРЈ}} [[Слободан Анђелковић]] * 1966-67 {{зас|СФРЈ}} Петар Бан * 1973 {{зас|СФРЈ}} Петар Бан * 1976-82 {{зас|СФРЈ}} Будимир Ђуровић * 1982 {{зас|СФРЈ}} Вељко Катић * 1983 {{зас|СФРЈ}} Никола Марјановић * 1984-85 {{зас|СФРЈ}} Илија Перић * 1987 {{зас|СФРЈ}} Станко Мацура * 1987-89 {{зас|СФРЈ}} Фрањо Лукић * 1992 {{зас|СРЈ}} Зоран Радиновић * 1993 {{зас|СРЈ}} Фрањо Лукић * 1994-95 {{зас|СРЈ}} Милутин Карас * 1995 {{зас|СРЈ}} Бошко Стијеља * 1995 {{зас|СРЈ}} Славко Антић * 1995-96 {{зас|СРЈ}} Слободан Гњидић * 1999-00 {{зас|СРЈ}} Зоран Радиновић * 2000-01 {{зас|СРЈ}} Мирко Рончевић * 2002-03 {{зас|СРЈ}} Зоран Магденовски * 2003 {{зас|СЦГ}} Александар Кнежевић * 2004 {{зас|СЦГ}} Бранислав Смиљановски * 2005-08 {{зас|СРБ}} Драган Бубања * 2009-10 {{зас|СРБ}} Саша Павић * 2010-11 {{зас|СРБ}} Драган Бубања * 2011-12 {{зас|СРБ}} Александар Кнежевић * 2012 {{зас|СРБ}} Саша Павић * 2012 {{зас|СРБ}} Драган Бубања * 2013 {{зас|СРБ}} Милан Тинтор * 2014-15 {{зас|СРБ}} Александар Кнежевић * 2015 {{зас|СРБ}} Зоран Магденовски * 2015-16 {{зас|СРБ}} Александар Кнежевић * 2016-17 {{зас|СРБ}} Младен Вуковић * 2017 {{зас|СРБ}} Блашко Милоје * 2017-18 {{зас|СРБ}} Саша Павић * 2018 {{зас|СРБ}} Драган Рајковић {{div col end}} == Председници == {{div col|3}} * 1933-36 {{зас|Краљевина Југославија}} Јохан Лицингер * 1936-38 {{зас|Краљевина Југославија}} др Јозеф Шпрајцер * 1938 {{зас|Краљевина Југославија}} Томас Бонер * 1938-40 {{зас|Краљевина Југославија}} Паул Хаут * 1940-41 {{зас|Краљевина Југославија}} Петер Ветштајн * 1941-44 {{зас|Краљевина Југославија}} Јохан Бишоф * 1948 {{зас|СФРЈ}} Драгослав Машић * 1962 {{зас|СФРЈ}} Срета Кенић * 1967 {{зас|СФРЈ}} Гојко Деспинић * 1968-71 {{зас|СФРЈ}} Бранко Бургијашев * 1971 {{зас|СФРЈ}} Владимир Јовановић * 1972-75 {{зас|СРЈ}} Бранко Бургијашев * 1979 {{зас|СРЈ}} Будимир Дрљачин * 1981 {{зас|СРЈ}} Радомир Гњатовић * 1987-89 {{зас|СРЈ}} др Петар Буловић * 1995-96 {{зас|СРЈ}} Милоја Мишковић * 1997-98 {{зас|СРЈ}} Рајко Мартић * 1998-02 {{зас|СРЈ}} Велемир Буловић * 2003 {{зас|СЦГ}} Зоран Милић * 2003-05 {{зас|СЦГ}} Велемир Буловић * 2005 {{зас|СРБ}} Владимир Токић * 2005 {{зас|СРБ}} Велемир Буловић * 2005-08 {{зас|СРБ}} Ненад Новаковић * 2008 {{зас|СРБ}} др Петар Буловић * 2009 {{зас|СРБ}} Гојко Цветковић * 2009 {{зас|СРБ}} Зоран Магденовски * 2009-11 {{зас|СРБ}} Ненад Новаковић * 2011-13 {{зас|СРБ}} Љубинко Врачарић * 2013-14 {{зас|СРБ}} Зоран Милић * 2014-16 {{зас|СРБ}} Александар Кнежевић * 2016 {{зас|СРБ}} Мијо Клинац * 2016-17 {{зас|СРБ}} Младен Вуковић * 2017-18 {{зас|СРБ}} Раде Јовановић {{div col end}} == Занимљивости == * [[4. јун|04. јуна]] [[1939]]. године, тадашње Станишићке новине ''Lokal Anzieger'' извештавају о пријатељској утакмици у [[Гаково|Гакову]] између домаћина "Електро" из Гакова и гостујуће екипе "Слога" из [[Станишић (Сомбор)|Станишића]], резултат је био 2:2. * Најдужи низ победа ('''14''') остварен је у сезони [[1993]]/[[1994]]. у [[Подручна лига Сомбор|Сомборској лиги]]. Следећи низ од '''10''' победа држе две генерације: Фудбалери тадашњег ''Јединства'' у [[Подручна лига Сомбор|Сомборској подсавезној лиги]] [[1966]]. године и генерација која је наступала у сезони [[ФК Станишић — сезона 2007/08.|2007-08]]. у [[Подручна лига Сомбор|Сомборској подручној лиги]]. * Најлошији, најнеславнији биланс, '''8''' пораза у низу се догодио у сезони [[1971]]/[[1972]]. у [[Бачка зона у фудбалу|Бачкој лиги]].<ref>[http://www.biblioso.org.rs/somborske_novine.php?godina=1971&lng=ci Gradska Biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor{{Ботовски наслов}}]</ref> * Највећа посета ('''1500''' људи) на Станишићком стадиону забележена је [[26. јун|26.06.]] [[1967]]. године у 25. колу [[Подручна лига Сомбор|Сомборске подсавезне лиге]] кад се у директном окршају за прво место сусрели домаће ''Јединство'' и [[Сивац|Сивачки]] Полет (3—2).<ref>[http://www.biblioso.org.rs/digitalna_zbirka_prikaz.php?lng=ci&id=697 Gradska Biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor{{Ботовски наслов}}]</ref> * Генерација ФК ''Јединства'' [[1967]]/[[1968]]. године је на традиционалној ранг-листи најбољих спортиста и спортских екипа Сомборске општине, у којој право на гласање имају само новинари „Сомборских Новина”, проглашена за девету екипу у [[Општина Сомбор|општини Сомбор]].<ref>[http://www.biblioso.org.rs/digitalna_zbirka_prikaz.php?lng=ci&id=307 Gradska Biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor{{Ботовски наслов}}]</ref> * Фудбалски Клуб „Јунак” из [[Сињ]]а, члан Далматинске фудбалске лиге, долази на позив ''Јединства'' из [[Станишић (Сомбор)|Станишића]] у госте новом Војвођанском лигашу. Утакмица је одиграна у недељу [[20. август|20. августа.]] [[1967]]. године у Станишићу, домаћин је био бољи 4:1 (2:0). Руководства „Јунака” и ''Јединства'' договорила су се да ово успостављање пријатељских спортских односа прерасте убудуће у традицију. У вези са тим већ је договорено гостовање Станишићана на пролеће идуће године у [[Сињ]]у.<ref>[http://www.biblioso.org.rs/digitalna_zbirka_prikaz.php?lng=ci&id=705 Gradska Biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor{{Ботовски наслов}}]</ref> * Марта месеца [[1968]]. godine ФК ''Јединство'' је на десетодневној турнеји по [[Далмација|Далмацији]] забележио леп успех. Од четири утакмице две су решили у своју корист, једну играли нерешено а само једну изгубили. ''Јединство'' је у [[Сплит]]у савладало [[РНК Сплит|истоимену екипу]], члана [[Друга савезна лига Југославије у фудбалу|Западне групе II савезне лиге]] са 1-0. Са истим резултатом ''Јединство'' је победило и [[НК Динара Книн|Динару]] у [[Книн]]у. Нерешено, 2:2, Станишићани су играли са Јунаком у [[Сињ]]у, чији су и били гости. Једини пораз ''Јединство'' је доживело у [[Каштел Сућурац (Далмација)|Каштел Шућурцу]] од Јадрана 2:3.<ref>[http://www.biblioso.org.rs/digitalna_zbirka_prikaz.php?lng=ci&id=818 Gradska Biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor{{Ботовски наслов}}]</ref> * Златну плакету децембра [[1969]]. године поводом прославе 50-годишњице [[Фудбалски савез Југославије|Фудбалског савеза Југославије]] добили су ФК ''Јединство'', као и његов тадашњи председник Бранко Бургијашев, у знак признања за развој и унапређење фудбалског спорта на територији [[Подручна лига Сомбор|Фудбалског савеза подручја Сомбор]].<ref>[http://www.biblioso.org.rs/digitalna_zbirka_prikaz.php?lng=ci&id=530 Gradska Biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor{{Ботовски наслов}}]</ref> * Прва међународна утакмица нашег клуба одиграна је у Станишићу [[2. август|02.08]]. [[1975]]. године против [[Немачка|немачког]] Лангенригена (FC Langerringen) из [[Аугзбург]]а. Домаћи играчи су головима Иљегића (два), Бобанца, Шарића и Рончевића извојевали победу 5-2 (2—0).<ref>[http://www.biblioso.org.rs/digitalna_zbirka_prikaz.php?lng=ci&id=3216 Gradska Biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor{{Ботовски наслов}}]</ref> * У јесењој полусезони [[1998]]. године [[Војвођанска лига Север|Војвођанске лиге Север]] ФК "Станишић" у 7 утакмица није примио гол на домаћем терену. * [[Београд]]ска [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] је поводом свог [[66]]. рођендана [[2011]]. године поклонила нашем клубу гарнитуру дресова.<ref>{{Cite web |url=http://wap.crvenazvezdafk.com/ci/vesti/story/2690/%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0+-+%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5,+%D0%BF%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B8.html |title=66 garnitura dresova za 66 godina |access-date=03. 02. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170204085408/http://wap.crvenazvezdafk.com/ci/vesti/story/2690/%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0+-+%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5,+%D0%BF%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B8.html |archive-date=04. 02. 2017 |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www.soinfo.org/vesti/vest/8842/1/Zvezda-za-Ridjicu-i-Stanisic/ SOinfo.org – Sombor 24/7 — Vest — Zvezda za Riđicu i Stanišić{{Ботовски наслов}}]</ref> * Пријатељска фудбалска утакмица измећу ветерана ФК „Станишић” и ветерана [[ФК Партизан]] одиграна је и [[14. октобар|14.10.]] [[2005]]. године у Станишићу утакмица је завршена победом гостију из [[Београд]]а 2-4, седам месеци касније [[22. мај|22.05.]] [[2006]]. гостовали су и ветерани [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] (0—2). * Градски фудбалски савез Сомбор је ФК ''Станишић'' прогласио за „хит јесени [[2016]]. године”.<ref>[http://www.soinfo.org/vesti/vest/17701/1/Dodeljena+priznanja+Gradskog+fudbalskog+saveza/ SOinfo.org – Sombor 24/7 — Vest — Dodeljena priznanja Gradskog fudbalskog saveza{{Ботовски наслов}}]</ref> * Тренер [[Љупко Петровић]] је [[5. јул]]а [[2017]]. године посетио ФК "Станишић" и том приликом донирао нашем клубу комплет опреме<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/8462758518/photos/pcb.10154764895403519/10154764871363519/?type=3&theater|title=FK "Stanišić" - Stanišić 1920 - 2018|website=www.facebook.com|language=sr|accessdate=4. 7. 2018.}}</ref>. * [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ће октобра [[2017]]. године са стадиона "[[Стадион Рајко Митић|Рајко Митић]]" послати 750 столица за трибине стадиона у Станишићу<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/8462758518/photos/a.80241408518.81607.8462758518/10155046213108519/?type=3&theater|title=FK "Stanišić" - Stanišić 1920 - 2018|website=www.facebook.com|language=sr|accessdate=4. 7. 2018.}}</ref>. * ФК Станишић је [[2017]]. године проглашен за најбољу екипу у Сомборској општини<ref>[http://www.soinfo.org/vesti/vest/19401/1/Nemanja+Mili%C4%87+najbolji+somborski+fudbaler/ SOinfo.org – Sombor 24/7 - Vest - Nemanja Milić najbolji somborski fudbaler{{Ботовски наслов}}]</ref>. == Клупске легенде == {{div col|3}} * {{зас|Краљевина Југославија}} Бранко Бургијашев * {{зас|Краљевина Југославија}} Венделин Гертнер * {{зас|Краљевина Југославија}} Штефан Прислингер * {{зас|Краљевина Југославија}} Георг Елмер * {{зас|Краљевина Југославија}} Спасоје Танурџић * {{зас|Краљевина Југославија}} Томас Бонер * {{зас|СФРЈ}} Милан Миланковић * {{зас|СФРЈ}} Петар Бан * {{зас|СФРЈ}} Радомир Гњатовић * {{зас|СФРЈ}} Илија Перић * {{зас|СФРЈ}} Ђерђ Курта * {{зас|СФРЈ}} Мартин Бабић * {{зас|СФРЈ}} Илија Симић * {{зас|СФРЈ}} Ђуро Вечерина * {{зас|СФРЈ}} Мирко Вукадиновић * {{зас|СФРЈ}} Велемир Буловић * {{зас|СФРЈ}} Мирко Рончевић * {{зас|СФРЈ}} Будимир Дрљачин * {{зас|СФРЈ}} Душан Стојанац * {{зас|СФРЈ}} Спасоје Иљегић * {{зас|СФРЈ}} Будимир Ђуровић * {{зас|СФРЈ}} Здравко Јовановић * {{зас|СФРЈ}} Зоран Радиновић * {{зас|СФРЈ}} Данило Чавлин * {{зас|СФРЈ}} др Петар Буловић * {{зас|СФРЈ}} Гојко Грујић * {{зас|СРЈ}} Миро Баљкас * {{зас|СРЈ}} Станко Мацура * {{зас|СРБ}} Драган Драгичевић * {{зас|СРБ}} Немања Буловић * {{зас|СРБ}} Славиша Човић * {{зас|СРБ}} Драган Бубања * {{зас|СРБ}} Мирослав Шарић * {{зас|СРБ}} Жељко Куриџа * {{зас|СРБ}} Анђелко Куриџа-Јагодић * {{зас|СРБ}} Илија Шарић {{div col end}} == Познати играчи поникли у клубу == [[Датотека:Dragan Dragičević Pikan.jpg|мини|350п|Шаблон:CC-BY-SA-4.0|Најбољи стрелац у историји клуба — '''Драган Драгичевић''']] * {{зас|Краљевина Југославија}} [[Гашпар Улмер]] * {{зас|СРБ}} Радивој Просеница (1939) * {{зас|СРБ}} Драго Јовић (1943-2021) * {{зас|СРБ}} Стево Куриџа (1958) * {{зас|СРБ}} Александар "Бата" Кнежевић (1971) * {{зас|СРБ}} Дејан Рончевић (1971) * {{зас|СРБ}} Драган Драгичевић (1972) * {{зас|СРБ}} Владимир Матијевић (1976) * {{зас|ХРВ}} [[Mate Brajković|Мате Брајковић]] (1981) * {{зас|СРБ}} [[Немања Обрић]] (1984) * {{зас|СРБ}} Александар Стојковић (1990) * {{зас|СРБ}} [[Василије Ђурић (фудбалер)|Василије Ђурић]] (1998) == Познати играчи који су наступали за клуб == * {{зас|ЈУГ}} Југослав Покрајац - капитен омладинске репрезентације Југославије. Играо за [[НК Динара Книн|Динару]] из [[Книн|Книна]], [[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]] из [[Сплит|Сплита]], на јесен [[1995]]. наступа за ФК "Станишић". * {{зас|СРБ}} Саша Павић (1969) * {{зас|СРБ}} Владимир Кожул * {{зас|МНЕ}} Новица Петровић (1989) == Хронологија станишићког фудбалског клуба по сезонама == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; width:100%; background:#fff; text-align:left;" |- ! colspan="2" style="text-align:center; background:#2d98d1;"| Историја по сезонама (у загради је степен такмичења) |- |<div style="font-size:93%"> {| |- |valign="top"| * [[1920]]: Оснивање клуба '''Први Станишићки Спортски Клуб'''. * [[1925]]: Преименовање клуба у '''Станишићки Атлетски Клуб'''. * 1925/26: III разред Суботичког подсавеза. * 1926/27: II разред Суботичког подсавеза. * 1927/33: Клуб је искључен из савеза, али одиграва утакмице као и сваки несавезни клуб. * [[1933]]: Преименовање клуба у '''Спортски Клуб Слога'''. * 1933/34: Дунавска Група — II разред. * 1934/35: Дунавска Група — II разред. * 1935/36: Дунавска Група — II разред. * 1936/37: Дунавска Група — II разред. * 1937/38: Дунавска Група — I разред. * 1938/39: Дунавска Група — I разред. * 1939/40: Дунавска Група — I разред. * 1940/41: Сомборска Жупа — I разред. * [[1941]]: Преименовање клуба у '''Adler FC''' ([[Немачки језик|нем]]. Орао). * [[1941]]: Сомборска група. * 1941/42: Први разред Немачког фудбалског савеза. * [[1946]]: Преименовање клуба у '''Фудбалско Друштво Црвена Звезда'''. * [[1947]]: Среско-градска фудбалска лига Сомбор. * [[1948]]: Преименовање клуба у '''Фудбалски Клуб Јединство'''. * 1950/51: Сомборски Подсавез — II разред. * 1951/52: Сомборски Подсавез — II разред. * 1952/53: Сомборски Подсавез — II разред. * 1953/54: Сомборски Подсавез — II разред. * 1954/55: Сомборски Подсавез — II разред (друга група). (6) * 1955/56: Сомборски Подсавез — II разред (прва група). (6) * 1956/57: Сомборски Подсавез — II разред (прва група). (6) * 1957/58: Сомборски Подсавез — II разред (прва група). (6) * 1958/59: Сомборски Подсавез — II разред (прва група). (6) * 1959/60: Сомборски Подсавез — II разред (прва група). (6) * 1960/61: Сомборски Подсавез — II разред (прва група). (6) * 1961/62: [[Подручна лига Сомбор|Сомборски Подсавезна Лига]] (реорганизација). (5) * 1962/63: [[Подручна лига Сомбор|Сомборски Подсавезна Лига]]. (4) * 1963/64: Јединствена Лига Суботичког Подсавеза. (4) * 1964/65: Јединствена Лига Суботичког Подсавеза (реорганизација). (4) * 1965/66: [[Подручна лига Сомбор|Сомборски Подсавезна Лига]]. (5) * 1966/67: [[Подручна лига Сомбор|Сомборски Подсавезна Лига]]. (5) * 1967/68: [[Војвођанска лига|Војвођанска Лига (реорганизација)]]. (4) * 1968/69: [[Бачка зона у фудбалу|Бачка Лига]]. (4) * 1969/70: [[Бачка зона у фудбалу|Бачка Лига]]. (4) * 1970/71: [[Бачка зона у фудбалу|Бачка Лига]]. (4) * 1971/72: [[Бачка зона у фудбалу|Бачка Лига]]. (4) * 1972/73: [[Бачка зона у фудбалу|Бачка Лига (реорганизација)]]. (4) * 1973/74: [[Подручна лига Сомбор|Јединствена Лига — Сомбор]]. (4) * 1974/75: [[Подручна лига Сомбор|Јединствена Лига — Сомбор]]. (4) |valign="top"| * 1975/76: [[Подручна лига Сомбор|Јединствена Лига — Сомбор]]. (4) * Марта [[1976]]: Преименовање клуба у '''Фудбалски Клуб Станишић'''. * 1976/77: [[Међуопштинска Лига Сомбор-Апатин-Кула-Оџаци|МОЛ - 1. разред]]. (5) * 1977/78: [[Међуопштинска Лига Сомбор-Апатин-Кула-Оџаци|МОЛ - 1. разред]]. (5) * 1978/79: [[Подручна лига Сомбор|Јединствена Лига — Сомбор]]. (4) * 1979/80: [[Подручна лига Сомбор|Јединствена Лига — Сомбор]]. (4) * 1980/81: [[Подручна лига Сомбор|Јединствена Лига — Сомбор]]. (4) * 1981/82: [[Подручна лига Сомбор|Јединствена Лига — Сомбор]]. (4) * 1982/83: [[Подручна лига Сомбор|Јединствена Лига — Сомбор]]. (4) * 1983/84: [[Бачка зона у фудбалу|Бачка Лига]]. (4) * 1984/85: [[Бачка зона у фудбалу|Бачка Лига]]. (4) * 1985/86: [[Бачка зона у фудбалу|Бачка Лига]]. (4) * 1986/87: [[Бачка зона у фудбалу|Бачка Лига]]. (4) * 1987/88: [[Подручна лига Сомбор|Сомборска лига]]. (5) * 1988/89: [[Подручна лига Сомбор|Сомборска лига]]. (5) * 1989/90: [[Подручна лига Сомбор|Сомборска лига]]. (5) * 1990/91: [[Подручна лига Сомбор|Сомборска лига]]. (5) * 1991/92: [[Подручна лига Сомбор|Сомборска лига]]. (5) * 1992/93: [[Подручна лига Сомбор|Сомборска лига]]. (5) * 1993/94: [[Подручна лига Сомбор|Сомборска лига]]. (5) * 1994/95: Друга Војвођанска лига — Север (реорганизација). (5) * 1995/96: [[Војвођанска лига Запад]]. (4) * 1996/97: [[Војвођанска лига Запад]]. (4) * 1997/98: [[Војвођанска лига Запад]] (реорганизација). (4) * 1998/99: [[Војвођанска лига Север]]. (4) * 1999/00: [[Војвођанска лига Север]]. (4) * 2000/01: [[Војвођанска лига Север]]. (4) * 2001/02: [[Војвођанска лига Север]]. (4) * 2002/03: [[Војвођанска лига Север]] (реорганизација). (4) * 2003/04: Друга Војвођанска лига — Север (реорганизација). (5) * 2004/05: [[Војвођанска лига Север]]. (4) * 2005/06: [[Војвођанска лига Север]]. (4) * 2006/07: [[Војвођанска лига Север]]. (4) * 2007/08: [[Подручна лига Сомбор]] (реорганизација). (5) * 2008/09: [[Војвођанска лига Запад]]. (4) * 2009/10: [[Подручна лига Сомбор]]. (5) * 2010/11: [[Подручна лига Сомбор]]. (5) * 2011/12: [[Војвођанска лига Запад]]. (4) * 2012/13: [[Војвођанска лига Запад]]. (4) * 2013/14: [[Подручна лига Сомбор]]. (5) * 2014/15: [[Подручна лига Сомбор]]. (5) * 2015/16: [[Подручна лига Сомбор]] (реорганизација). (5) * 2016/17: [[Међуопштинска Лига Сомбор-Апатин-Кула-Оџаци|МОЛ - 1. разред]]. (6) * 2017/18: [[Подручна лига Сомбор]]. (5) * [[8. јун|08. јуна]] [[2018]]: '''Клуб је премештен у Сомбор и преименован у "Раднички 1912"'''. |} |} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] == Референце == {{reflist|30em}} == Извори == * http://www.exyufudbal.in.rs/ == Спољашње везе == * [http://www.srbijasport.net/klub/797/rez Резултати клуба на srbijasport.net] * [http://www.facebook.com/pages/FKSTANISIC/8462758518 Званична страница на Фејсбуку] * [http://www.soinfo.org/vesti/tag/fk+stani%C5%A1i%C4%87/ -{Soinfo.org}-] * [http://www.srbijasport.net/klub/797/rez. Тренутни резултати ФК Станишић] * [https://web.archive.org/web/20160305113459/http://www.mojklub.rs/fkstanisicstanisic/vest/pregled_vesti Профил ФК Станишић] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Станишић]] [[Категорија:Фудбал у западнобачком округу]] [[Категорија:Спорт у Сомбору]] egdh6504hhhlcloygp3hz2v4kf6vkhw 0 575789 25114939 25112113 2022-07-19T22:19:35Z Zdremon 291523 wikitext text/x-wiki {{Кутијица ТВ мрежа |име_мреже = Арена спорт |лого_мреже =[[Датотека:Arena sport logo.png|250п]] |држава = {{застава|Србија}}<br />{{застава|Хрватска}}<br />{{застава|Босна и Херцеговина}}<br />{{застава|Црна Гора}}<br />{{застава|Северна Македонија}}<br />{{застава|Словенија}} |тип_мреже = спортски |доступност = [[Мтс|МТС]]<br />[[Супернова (оператер)|Супернова]] |формат_слике = [[Телевизија високе резолуције|ХД]] |стара имена = |власник = [[Телеком Србија]] |важни_људи = Владимир Лучић<br />Небојша Жугић |сродни канали = |почетак_емитовања = [[2010]]. |крај_емитовања = |оснивач = Телеком Србија |фреквенција = |вебсајт = [http://www.tvarenasport.com/ www.tvarenasport.com] }} '''Арена спорт''' је спортски канал који свој програм емитује на четрнаест канала у [[Србија|Србији]], [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Северна Македонија|Северној Македонији]] од [[2010]]. године. У [[Словенија|Словенији]] канали Арена спорт су почели са приказивањем током [[2020]]. године. Приказује различите врсте спортова као што су [[фудбал]], [[кошарка]], [[рукомет]], [[тенис]], [[мото-спорт]], [[хокеј на леду]], [[бејзбол]], [[одбојка]] и [[рагби]]. У власништву је државне компаније [[Телеком Србија|Телекома Србије]]. Канали су доступни у [[Телевизија високе резолуције|ХД технологији]]. == Историјат == Арена спорт је свој први програм ''Арена спорт 1'' пустила у рад [[27. август|27. августа]] 2009. године, док је други програм ''Арена спорт 2'' пуштен у рад [[4. септембар|4. септембра]] исте године. Касније су у рад пуштени ''Арена спорт 3'', ''Арена спорт 4'' и ''Арена спорт 5'', док је најмлађи члан ''Арена Еспорт'' специјализован за преносе гејминга и електронских спортова, покренут [[2020]]. године, када је покренут и канал посвећен борилачким спортовима ''Arena Fight''<ref>{{Cite web|url=https://www.tvarenasport.com/ba/vesti/boks/arena-fight-od-danas-u-vasim-domovima-uzivajte-2020-10-03|title=Arena Fight od danas u vašim domovima: Uživajte!|website=Arena Sport TV|language=sr-lat|access-date=2021-08-31}}</ref>. Убрзо након тога покренут је канал ''Арена спорт 1x2''. [[6. септембар|6. септембра]] [[2021]]. са радом су почели канали ''Арена спорт 6'', ''Арена спорт 7'' и ''Арена спорт 8''. Arena channels group je [[24. октобар|24. октобра]] 2021. у рад пустила прве премиум канале у свом портфолију, односно, са радом су почели канали ''Арена Премиум 1'', ''Арена Премиум 2'' и ''Арена Премиум 3'' на којима се приказује искључиво најбоље од спорта. Арена спорт у својој понуди приказује следећа такмичења: [[Датотека:Arenasport 1 logo.png|мини|десно|250п|''Арена спорт лoгo 2015—2019'']] == ''Фудбал:'' == '''МЕЂУНАРОДНА ТАКМИЧЕЊА''' '''ФИФА:''' * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Светско првенство у фудбалу 2022.|Светско првенство 2022.]] {| valign=top |- |valign=top| '''УЕФА:''' * {{зас|ЕВР}} [[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2024.|Квалификације за Eвропско првенство 2024]]. * {{зас|ЕВР}} [[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2028.|Квалификације за Eвропско првенство 2028]]. * {{зас|ЕВР}} [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2026 — УЕФА|Квалификације за Светско првенство 2026. (УЕФА)]] * {{зас|ЕВР}} [[УЕФА Лига нација]] * {{зас|ЕВР}} [[УЕФА Лига шампиона]] * {{зас|ЕВР}} [[УЕФА Лига Европе]] * {{зас|ЕВР}} [[УЕФА Лига конференција]] * {{зас|ЕВР}} [[УЕФА суперкуп]] * {{зас|ЕВР}} [[УЕФА Лига младих]] |valign=top| '''КОНМЕБОЛ:''' * [[Датотека:Flag of UNASUR.svg|24п]] [[Копа либертадорес]] * [[Датотека:Flag of UNASUR.svg|24п]] [[Копа судамерикана]] |} '''ЛИГЕ:'''<br /> {| valign=top |- |valign=top| * {{зас|ЕНГ}} [[Премијер лига|Енглеска Премијер лига]] * {{зас|ШПА}} [[Ла лига|Шпанска Ла лига]] * {{зас|ИТА}} [[Серија А|Италијанска Серија А]] * {{зас|ФРА}} [[Прва лига Француске у фудбалу|Француска Лига 1]] * {{зас|ПОР}} [[Прва лига Португалије у фудбалу|Португалска Примеира лига]] * {{зас|ШКО}} [[Шкотска Премијершип лига]] * {{зас|РУС}} [[Премијер лига Русије у фудбалу|Руска Премијер лига]] * {{зас|СРБ}} [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] * {{зас|БЕЛ}} [[Прва лига Белгије у фудбалу|Белгијска Жупилер Про лига]] * {{зас|ШВА}} [[Суперлига Швајцарске у фудбалу|Швајцарска Суперлига]] * {{зас|НОР}} [[Елитсеријен|Норвешка Елитсеријен лига]] * {{зас|ХРВ}} [[Прва лига Хрватске у фудбалу|Хрватска Прва лига]] * {{зас|РУМ}} [[Прва лига Румуније у фудбалу|Румунска Прва лига]] * {{зас|МАЂ}} [[Прва лига Мађарске у фудбалу|Мађарска Прва лига]] * {{зас|ПОЉ}} [[Екстракласа|Пољска Екстракласа]] * {{зас|БИХ}} [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Босанска Премијер лига]] * {{зас|МАК}} [[Прва лига Македоније у фудбалу|Македонска Прва лига]] * {{зас|МНЕ}} [[Прва лига Црне Горе у фудбалу|Црногорса Прва лига]] * {{зас|ЕНГ}} [[Фудбалска лига Чемпионшип|Енглеска Чемпионшип лига]] * {{зас|ШПА}} [[Друга лига Шпаније у фудбалу|Шпанска Сегунда]] * {{зас|ФРА}} [[Друга лига Француске у фудбалу|Француска Лига 2]] * {{зас|СРБ}} [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] * {{зас|БИХ}} [[Прва лига Федерације Босне и Херцеговине у фудбалу|Прва лига ФБиХ]] |valign=top| * {{зас|БРА}} [[Серија А Бразила у фудбалу|Бразилска Серија А]] * {{зас|АРГ}} [[Прва лига Аргентине у фудбалу|Аргентинска Примера лига]] * {{зас|МЕК}} [[Прва лига Мексика у фудбалу|Мексичка МХ лига]] * {{зас|АУС}} [[Прва лига Аустралије у фудбалу|Аустралијска А лига]] * {{зас|КОР}} [[Прва лига Кореје у фудбалу|Корејска К лига]] * {{зас|САД}} [[МЛС|МЛС лига]] * {{зас|КИН}} [[Суперлига Кине у фудбалу|Кинеска Суперлига]] * {{зас|ИНД}} [[Indijska Super Liga|Индијска Суперлига]] * {{зас|УАЕ}} [[Саудијска Професионална лига у фудбалу|Саудијска Професионална лига]] |} '''КУПОВИ:''' {| valign=top |- |valign=top| * {{зас|ЕНГ}} [[Енглески Лига куп|Енглески Лига куп]] * {{зас|ШПА}} [[Куп Шпаније у фудбалу|Шпански куп]] * {{зас|ИТА}} [[Куп Италије у фудбалу|Италијански куп]] * {{зас|ЊЕМ}} [[Куп Њемачке у фудбалу|Њемачки куп]] * {{зас|ПОР}} [[Куп Португала у фудбалу|Португалски куп]] * {{зас|ШВА}} [[Куп Швајцарска у фудбалу|Швајцарски куп]] * {{зас|ГРЧ}} [[Куп Грчке у фудбалу|Грчки куп]] * {{зас|ПОЉ}} [[Куп Пољске у фудбалу|Пољски куп]] * {{зас|СРБ}} [[Куп Србије у фудбалу|Српски куп]] * {{зас|БЕЛ}} [[Куп Белгије у фудбалу|Белгијски куп]] * {{зас|БИХ}} [[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу|Босански куп]] * {{зас|МНЕ}} [[Куп Црне Горе у фудбалу|Црногорски куп]] * {{зас|БРА}} [[Куп Бразила у фудбалу|Бразилски куп]] * {{зас|АРГ}} [[Куп Аргентине у фудбалу|Аргентински куп]] |valign=top| * {{зас|ИТА}} [[Суперкуп Италије у фудбалу|Италијански суперкуп]] * {{зас|ФРА}} [[Суперкуп Француске у фудбалу|Француски суперкуп]] * {{зас|РУС}} [[Суперкуп Русије у фудбалу|Руски суперкуп]] * {{зас|БЕЛ}} [[Суперкуп Белгије у фудбалу|Белгијски суперкуп]] * {{зас|ХРВ}} [[Суперкуп Хрватске у фудбалу|Хрватски суперкуп]] |} == ''Кошарка:'' == * {{зас|САД}} [[НБА]] * {{зас|САД}} [[Америчка колеџ кошарка|НЦАА]] * {{зас|ШПА}} [[АЦБ лига]] * {{зас|ФРА}} [[Про А лига Француске у кошарци|Француска Про А лига]] * {{зас|ЕВР}} [[ВТБ јунајтед лига]] * {{зас|ЕВР}} [[Јадранска лига у кошарци|АБА лига]] * {{зас|ЕВР}} [[ФИБА Лига шампиона]] * {{зас|СРБ}} [[Кошаркашка лига Србије|Српска кошаркашка лига]] == ''Рукомет:'' == * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Светско првенство у рукомету 2023.|Светско првенство 2023.]] * {{зас|ЕВР}} [[Европско првенство у рукомету 2024.|Европско првенство 2024.]] * {{зас|ЕВР}} [[ЕХФ Лига шампиона]] * {{зас|ЕВР}} [[ЕХФ Лига шампиона за жене]] * {{зас|ЕВР}} [[SEHA liga|СЕХА лига]] * {{зас|СРБ}} [[Суперлига Србије у рукомету]] * {{зас|СРБ}} [[Суперлига Србије у рукомету за жене]] * {{зас|НЕМ}} [[Бундеслига Немачке у рукомету|Бундеслига Њемачке]] * {{зас|ФРА}} [[Прва лига Француске у рукомету|Француска лига]] == ''Одбојка:'' == * {{зас|ЕВР}} [[ЦЕВ Лига шампиона за мушкарце]] * {{зас|ЕВР}} [[ЦЕВ Лига шампиона за жене]] == ''Хокеј на леду:'' == * {{зас|ЕВР}} [[Лига шампиона у хокеју на леду|Лига шампиона]] == ''Тенис:'' == * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Серија АТП 250|АТП 250]] (неколико турнира) == ''Бејзбол:'' == * {{зас|САД}} [[МЛБ]] == ''Мото-спорт:'' == * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Светско првенство у релију]] == ''Рагби:'' == * {{зас|ЕВР}} [[Про 14]] * {{зас|ЕВР}} [[Куп шест нација]] == Спољашње везе == * [http://www.tvarenasport.com/ Званични сајт] {{-}} {{ТВ канали у Србији}} [[Категорија:Телевизијске станице у Србији|А]] [[Категорија:Телевизијске станице у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Телевизијске станице у Црној Гори]] [[Категорија:Телевизијске станице у Хрватској]] 4rpzfva1z8kdgs5qnw35hfdv3h6te9m 0 577942 25114401 24925977 2022-07-19T17:20:24Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|јавни медијски сервис на Косову и Метохији}} {{Инфокутија Радиодифузна мрежа | име = Радио-телевизија Косова | лого = RTK logo.svg | опис_логоа = Званични лого | слика = Radio and Television of Prishtina 01.jpg | опис_слике = Седиште у [[Приштина|Приштини]] | тип = [[радио]], [[телевизија]] и [[Веб-сајт|онлајн]] | земља = [[Србија]] | доступност = регионална | датум_оснивања = {{start date and age|1945|df=yes}} | ТВ_станице = {{hlist|[[РТК 1]]|[[РТК 2]]|[[РТК 3]]|[[РТК 4]]}} | радијске_станице = {{hlist|Радио Косово|Радио Косово 2}} | седиште = Џемаил Приштина 12, [[Приштина]] | власник = [[Влада Републике Србије]] | кључни_људи = Шкубин Ахметџекај (генерални директор) | датум_покретања = {{ubl|'''радио:''' {{Start date|1945}}|{{Nowrap|'''телевизија:''' {{Start date|1975|11|26}}}}}} | бивша_имена = Радио-телевизија Приштина | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | веб-сајт = {{URL|https://www.rtklive.com/rtk2/|www.rtklive.com}} }} '''Радио-телевизија Косова''' ({{јез-алб|Radio Televizioni i Kosovës}}; скраћено '''РТК''') регионални је [[Јавно емитовање|јавни медијски сервис]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Седиште се налази у [[Приштина|Приштини]]. == Историја == [[Датотека:Радио-телевизија Приштина (1945).svg|мини|лево|150п|Лого Радио-телевизије Приштина (1945—1992)]] Радио-телевизија Косова наследила је Радио-телевизију Приштине, која је престала да функционише јула 1990. године. Након што је [[УНМИК]] преузео администрацију над Косовом и Метохијом у јуну 1999. и поново запослио бивше особље РТП-а, РТК је почела са радом 19. септембра 1999. путем аналогног сателита у -{[[PAL]]}- и -{[[SECAM]]}- стандардима са дневним двосатним преносом, који се проширио на четири сата до новембра 2000, са програмом углавном на [[Албански језик|албанском]] и вестима једном дневно на [[Српски језик|српском]] и [[Турски језик|турском језику]]. Следећег јула проширио се на седам сати дневно и почео да нуди програме и на [[Бошњачки језик|бошњачком језику]]. Године 2001. РТК је успостављена као независни јавни сервис Уредбом УНМИК-а о радиодифузији. Станицом је првобитно управљала [[Европска радиодифузна унија]] како би се дало време за оснивање неполитичког одбора директора. Станица је до краја године била независна од ЕБУ-а. У јануару 2002. отворена је канцеларија у [[Тирана|Тирани]], а веб-сајт је покренут у јулу. У новембру 2022. отворена је друга канцеларија у [[Тетово|Тетову]]. Године 2002, када је емитовала 15 сати програма дневно, 35% програма станице је било страног садржаја, са највећим делом локалног програма. Емитоване су вести и извештаји о пословању, као и информације о пољопривреди. Програм је и даље емитован на неколико језика. Од 22. децембра станица је почела да емитује програм 24 сата дневно. Такође 2002. РТК је почела да организује доделу награда. Радио-пренос РТК почео је у октобру 1999. године преузимањем вишејезичне јавне радио станице Радио-Приштина, која је постала Радио Косова. Године 2000. купљена је мултиетничка омладинска радио-станица, Радио блу скај. [[Датотека:Радио-телевизија Косова (1999).svg|мини|лево|150п|Лого Радио-телевизије Косова (1999—2013)]] РТК је 2013. године увела нови лого и нови корпоративни идентитет по први пут након 14 година од 1999. године. Такође је основана ТВ станица намењена националним мањинама под називом [[РТК 2]], а тиме је сав садржај на језицима мањина премештен са [[РТК 1]] на РТК 2.<ref>{{cite web|url=http://blogs.rnw.nl/medianetwork/ebu-renews-service-agreement-with-rtk-kosovo|title=EBU renews service agreement with RTK Kosovo|last=Sennitt|first=Andy|date=2009-03-20|publisher=medianetwork|access-date=2009-08-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20090323003932/http://blogs.rnw.nl/medianetwork/ebu-renews-service-agreement-with-rtk-kosovo|archive-date=2009-03-23|url-status=dead}}</ref> Године 2014. РТК је основао две нове ТВ станице: [[РТК 3]] са претежно информативним програмом, као и [[РТК 4]] који приказује уметност и документарни програм. Новинари РТК су током 2015. године више пута протестовали против политичког мешања, све до тражења смене главних уредника због опструкција и цензуре.<ref>[http://www.balcanicaucaso.org/eng/Regions-and-countries/Kosovo/Journalists-solidarity-in-Kosovo-the-RTK-case-166793 Journalists’ solidarity in Kosovo: the RTK case], [[Osservatorio Balcani e Caucaso]], 13 January 2016</ref> == Језици == Радио-телевизија Косова производи садржај на пет језика: [[Албански језик|албанском]], [[Српски језик|српском]], [[Бошњачки језик|бошњачком]], [[Турски језик|турском]] и [[Ромски језик|ромском језику]]. == Радио == РТК поседује следеће радио-станице: * '''Радио Косово''', на албанском језику * '''Радио Косово 2''', на српском, бошњачком, турском и ромском језику == Телевизија == РТК поседује следеће телевизијске станице: * '''[[РТК 1]]''', на албанском језику * '''[[РТК 2]]''', на српском, бошњачком, турском и ромском језику * '''[[РТК 3]]''', на албанском језику * '''[[РТК 4]]''', на албанском језику == Види још == * [[Радио-телевизија Србије]] * [[Радио-телевизија Војводине]] * [[Списак телевизијских станица у Србији]] == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Радио-телевизија Косова}} * {{званични веб-сајт|https://www.rtklive.com/rtk2/}} {{ТВ канали у Србији}} [[Категорија:Телевизијске станице у Србији]] [[Категорија:Радио-станице у Србији|Косово и Метохија]] [[Категорија:Медији у Приштини]] [[Категорија:Култура Косова и Метохије]] 9nmdzis2gncc4y3zykjw0mpe45500fk 0 578601 25114301 22914057 2022-07-19T16:30:56Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈОВАН ШЕРБАНОВИЋ | слика = Jovan Serbanovic.jpg | опис_слике=Јован Шербановић | датум_рођења = [[1919]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Лазница]], код [[Жагубица|Жагубице]] | држава_рођења =[[Краљевина Југославија|Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|1|6|1919||}} | место_смрти =[[Сиге]], код [[Жагубица|Жагубице]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија=студент медицине | КПЈ=[[1939]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. }} [[Датотека:Kuca-narodnog-heroja-Jovana-Serbanovica-u-Laznici-(1) 1387994065.jpg|десно|мини|270п|[[Родна кућа народног хероја Јована Шербановића|Родна кућа Јована Шербановића]]]] '''Јован Шербановић Шербан''' ([[Лазница]], код [[Жагубица|Жагубице]], [[1919]] — [[Сиге]], код [[Жагубица|Жагубице]], [[6. јануар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1919]]. године у селу [[Лазница|Лазници]], код [[Жагубица|Жагубице]], где се налази његова [[Родна кућа народног хероја Јована Шербановића|родна кућа]]. Основну школу је завршио у родном месту, а [[Пожаревачка гимназија|гимназију]] у [[Пожаревац|Пожаревцу]]. Као ученик петог разреда гимназије приступио је омладинском револуционарном покрету и убрзо постао један од најистакнутијих револуционарних-омладинаца у гимназији. По завршетку велике матуре, отишао је у [[Београд]] где је уписао студије на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету]]. Током студија активно је учествовао у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|студентском револуционарном покрету]] на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Почетком [[1939]]. године је због револуционарног рада био хапшен. Пошто се пред полицијом добро држао и никога није одао, примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Учествовао је и у великим студентским демонстрацијама у Београду, 14. децембра 1939. године. За време студије, сваки распуст је проводио у родном крају, где је активно политички деловао помажући месној партиској и скојевској организацији. У село је доносио партијски материјал и утицао на младе да прихвате линију КПЈ. Почетком [[1940]]. године примљен је у руководство партијске организације на Медицинском факултету. После [[Априлски рат|Априслког рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године одлуком Партије био је послат у [[Пожаревац]], где је у мају постао члан Окружног комитета КПЈ за Пожаревац. Активно је радио на организовању устанка у овом крају. Био је учесник Окружне партијске конференције одржане [[8. јун]]а. Током боравка у Пожаревцу организовао је и учествовао у извршењу неколико диверзантских акција, од који је највећа била паљење 8,5 вагона пшенице, која је била намењена Немцима, на државном имању „Меминац“ у [[Ергела Љубичево|Љубичеву]], почетком августа. Септембра 1941. године, је по одлуци КПЈ, напустио Пожаревац и ступио у [[Пожаревачки партизански одред]], где је постављен за [[Политички комесар|политичког комесара]] Млавске чете. Током истог месеца, са групом бораца-омладинаца пробио се у [[Хомоље]] и разоружао жандаре у њиховој станици у [[Жагубица|Жагубици]]. Крајем месеца, са својом четом је поново упао у Жагубицу, у којој су се тада налазили [[четници Косте Пећанца]] и ослободио је. Четници су се тада повукли ка [[Деспотовац|Деспотовцу]], где су се прегруписали и појачани групом из [[Манастир Горњак|манастира Горњак]] поново напали Жагубицу. Партизани су се тада повукли и на путу између Жагубице и Лазнице се развила борба која је трајала читавог дана. У овој борби погинуо је Јованов млађи брат. Крајем 1941. и почетком [[1942]]. године окупатори су отпочели велику офанзиву на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију]] у источној Србији. У овим борбама, које су вођене из дана у дан Јован је као партијски радник и политички руководилац активно радио на очувању Одреда, који је претрпео тешке губитке. У пролеће 1942. године је био рањен, али се убрзо опоравио и вратио у Одред. У јесен исте године, у борби са четницима, поново је био рањен, овог пута теже. Због озбиљне ране, повучен је из Одреда и на лечењу је остао до фебруара [[1943]]. године. После оздрављења, Јован се није могао вратити у Одред, јер више није могао подносити напоре које су доносили маршеви и сукоби са непријатељем. Тада је постао позадински радник, који је политички деловао међу народом и позивао га у борбу. Маја 1943. године, на терену Хомоља је био откривен од стране четника. Они су га тада опколили са још два друга на једном салашу, код села [[Осаница (Жагубица)|Осанице]]. Међутим, Јован и његови другови су успели да побегну. Окупатор је на разне начине покушавао да ухвати Јована јер је знао да је он веома значајна личност Народноослободилачког покрета у источној Србији. У овој својој намери успео је [[6. јануар]]а [[1944]]. године, када је Јована ухватио и убио, у колиби једног сељака у селу [[Сиге]], код Жагубице. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} {{Commonscat|Jovan Šerbanović}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Источна Србија}} {{Народни хероји-лекари}} {{DEFAULTSORT:Шербановић, Јован}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Жагубичани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] jydwfau3phe3cy09ilta3drnkv4yloi 0 581804 25114668 24047604 2022-07-19T19:26:55Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛОВАН ШАРАНОВИЋ | слика = Milovan Saranovic.jpg | опис_слике=Милован Шарановић | датум_рођења = {{Датум рођења|1913|11|20}} | место_рођења =[[Поткрај]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|7|31|1913|11|20}} | место_смрти =[[Жужемберк]] | држава_смрти = [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]] |професија=војно лице |КПЈ=[[април]]а [[1942]]. |рат=[[Априлски рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Југословенска војска]] <br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1933]]—[[1943]]. |чин=[[пуковник]] |народни херој=[[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. }} '''Милован Шарановић''' ([[Поткрај]], код [[Даниловград]]а, [[20. новембар]] [[1913]] — [[Жужемберк]], [[31. јул]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[20. новембар|20. новембра]] 1913. године у селу [[Поткрај]] код [[Даниловград]]а, у сиромашној сељачкој породици. Основну школу завршио је у родном месту, а нижу гимназију у Даниловграду. Пети и шести разред гимназије завршио је у [[Подгорица|Подгорици]]. Због лошег материјалног стања, напустио је гимназију и [[1930]]. године уписао [[Војна академија (Београд)|Војну академију]] у [[Београд]]у. Године [[1933]], завршио је војно школовање, након чега је био унапређен у чин пешадијског потпоручника и распоређен на службу у [[Требиње|Требињу]], у 29. пешадијски пук. Ускоро је био премештен у [[Билећа|Билећу]], за наставника Школе резервних официра. Нешто касније добио је премештај у [[Марибор]], где је био све до пред почетак [[Априлски рат|Априлског рата]]. Године [[1939]], положио је пријемни испит за Вишу војну академију, али није био примљен зато што по тадашњим мерилима није припадао „високом друштву“. Непосредно пред рат [[1941]]. године, Школа за резервне официре је из Марибора била премештена у [[Травник]]. Милованов батаљон добио је задатак да организује одбрану [[Јајце|Јајца]]. Упркос томе што виши команданти нису пружали отпор немачком агресору, Милован је са малом скупином интелектуалаца, студената и комуниста организовао отпор. Ускоро се с групом војника за 20 дана пробио до [[Црна Гора|Црне Горе]] у родни крај. [[Јул]]а 1941. године, прикључио се устаничким снагама у борби против окупатора, у нападу на Даниловград. Тада је био изабран за [[командант|командира]] устаничке чете, која је учествовала у нападу на [[Веље Брдо]], и у борбама код Подгорице. Учествовао је у [[Пљеваљска битка|бици код Пљевља]] [[1. децембар|1. децембра]] 1941, као и у другим биткама у Црној Гори. Почетком [[1942]]. године, постао је командант [[Косић|Косоволушког батаљона]]. Његов батаљон је у борбама у рејону [[Орја Лука]]–[[Богетићи]] спречио покушај италијанских војника да деблокирају свој опкољени гарнизон у [[Никшић]]у. Он и све јединице које су учествовале у тој борби били су похваљени од [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВЈ]]. Као командант батаљона у [[Зетски партизански одред|Зетском одреду]], Милован је водио низ борби у Црној Гори против непријатељских снага, попут борби на Студенцу, Кабленој Главици, Жупи, Коњску и осталим местима. [[Април]]а 1942. године, постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Након формирања [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске бригаде]] [[12. јун]]а 1942. године, био је постављен за команданта Четвртог батаљона. Учествовао је у борбама током [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|марша пролетерских бригада у Босну]]. С [[јесен]]и 1942, био је постављен за заменика команданта Пете пролетерске бригаде. Крајем 1942. године, одлуком Врховног штаба НОВЈ, био је упућен у [[Словенија|Словенију]], где је првобитно вршио дужност команданта Оперативне зоне за [[Штајерска|Штајерску]]. У [[мај]]у [[1943]]. године, добио је чин [[пуковник]]а [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] и постављен за начелника [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОВ Словеније]]. Био је заслужан за успеле офанзивне акције и борбе [[Пета словеначка ударна бригада|Цанкареве]], [[Прва словеначка пролетерска ударна бригада|Томшичеве]] и [[Четврта словеначка ударна бригада|Гупчеве бригаде]] првих месеци 1943, операције на [[Жумберак|Жумберку]] у садејству с јединицама НОВ Хрватске, напад на [[Метлика|Метлику]], офанзиву у [[Сува крајина|Сувој крајини]], борбе око [[Кочевје|Кочевја]], [[Битка на Јеленовом Жлебу|победу на Јеленовом Жлебу]] и остало. Погинуо је [[31. јул]]а 1943. године у нападу на непријатељска упоришта код [[Ново Место|Новог Места]], односно на [[Жужемберк]]у, где је командовао јединицама које су учествовале у борби. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. После ослобођења, његови посмртни остаци сахрањени су у [[Гробница народних хероја у Љубљани|Гробници народних хероја]] у [[Љубљана|Љубљани]]. == Литература == * '''[[Војна енциклопедија]]''' (књига девета). Београд, 1975. година. * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-Даниловград}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Шарановић, Милован}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Црногорци]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] 5xiv2c5kbx7xfb2jevszutb1jr7t35h 0 593502 25114542 24183260 2022-07-19T18:13:11Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=БРАНИСЛАВ ОБРАДОВИЋ | слика = Branislav Obradović Džambo.jpg | опис_слике=Бранислав Обрадовић | датум_рођења = {{Датум рођења|1919|11|10|}} | место_рођења =[[Рти]], код [[Гуча|Гуче]] | држава_рођења = [[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|4|8|1919|11|10}} | место_смрти =околина [[Рогатица|Рогатице]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=студент [[Право|права]] | КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[7. јул]]а [[1953]]. }} '''Бранислав Обрадовић Џамбо''' ([[Рти]], код [[Гуча|Гуче]], [[10. новембар]] [[1919]] — околина [[Рогатица|Рогатице]], [[7. април]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == [[Датотека:Wiki Šumadija VII Guča 433.jpg|мини|лево|Спомен биста у Гучи]] Рођен је [[10. новембар|10. новембра]] [[1919]]. године у селу [[Рти]], код [[Гуча|Гуче]]. Потиче из сиромашне породице, његов отац Јездимир је био сеоски ковач и поред Бранислава имао је још петоро деце. Надимак „Џамбо“ је био породични надимак (''у појединој литератури се грешком помиње надимак Џомба, а грешка је направљена и на Плакети за Орден народног хероја''). Пошто у његовом селу није било школе, основну школу је похађао у [[Гуча|Гучи]], пешачећи свакодневно осам километара до школе до куће и назад. Пошто је био добар ученик, одлучио је да насатави школовање и [[1931]]. године је уписао [[Чачанска гимназија|Чачанску гимназију]]. Пошто његови родитељи нису имали средстава да га школују, морао је сам зарађивати за живот у [[Чачак|Чачку]] — подучавао је слабије ученике, радио на утовару и истовару вагона на железичкој станици и бавио се другим физичким пословима. У школи се највише интересовао за [[књижевност]], као и за друштвене науке. Његови писмени радови су били запажени, а многи и награђивани. У гимназији је био биран и за председника литерарне дружине „Рајић“. Доста је читао, а касније се почео инетересовати и за марксиситичку литературу у којој се говорило о тешком животу сиромашних радника и сељака. Повезао са школском и радничком револуционарном омладином и учествовао у бројним политичким акцијама - штрајковима и демонстрацијама. Године [[1938]]. је примљен у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а убрзо потом је преузео руковођење организацијом СКОЈ-а у гимназији. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1939]]. године. Године [[1940]], по завршетку гимназије уписао се на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]]. Због недостатка средстава, боравак у [[Београд]]у је за њега био још тежи од живота у Чачку. Током студија, такође је припадао кругу [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарне студентске омладине]]. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године, напустио је Београд и вратио се у родно место. Активно је учествовао у организовању устанка у [[Драгачево|драгачевском]] крају. Био је борац Друге чете Драгачевског батаљона у [[Чачански партизански одред|Чачанском партизанском одреду]] „[[Драгиша Мишовић|Др Драгиша Мишовић]]“. Учествовао је у свим борбама одреда. Посебно се истако у борбама против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], почетком новембра - на Трешњици, код [[Ужице|Ужица]] и [[Пожега|Пожеге]]. У борби на Тометином брду је био рањен у ногу. Лечио се у [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанској болници]] у [[Ужичка република|ослобођеном Ужицу]]. Ту га је затекао финални део [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и крајем новембра се заједно са остатком партизанских снага и народом повукао из Ужица и кренуо ка [[Санџак]]у и [[Босна|Босни]]. Пошто је био делимично излечен у селу [[Радоиња|Радојињи]], на левој обали реке [[Увац|Увца]], наишао је на део Чачанског партизанског одреда и ступио у Чачанску чету. Са овом четом је [[1. март]]а [[1942]]. године у [[Чајниче|Чајничу]] ступио у састав новоформиране [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]]. Учествовао је у многим борбама ове бригаде, а посебно се истакао у борбама у Санџаку и на [[Борикe (село)|Борикама]], североисточно од [[Рогатица|Рогатице]]. Погинуо је у ноћи [[7. април|7]]/[[8. април]]а [[1942]]. године, као вођа [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаша]] приликом јуриша на [[Усташка војница|усташки]] бункер. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[7. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Његовог оца Јездимира (1900—1942), који је био борац Драгачевског партизанског батаљона стрељали су четници [[5. март]]а [[1942]]. године у родном селу. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Чачак}} {{DEFAULTSORT:Обрадовић, Бранислав Џамбо}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Лучанци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - О]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] fmnyv4op8scb3enks9ckpn954tktmy1 0 594453 25114804 23400448 2022-07-19T20:57:43Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија= СРЕТЕН МЛАДЕНОВИЋ МИКА | слика = Sreten Mladenović Mika.jpg | опис_слике=Сретен Младеновић | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|8|2}} | место_рођења =[[Крагујевац]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|4|12|1916|8|2}} | место_смрти =[[Куршумлија]] | држава_смрти = [[Србија]] |професија=радник |КПЈ=[[1936]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Сретен Младеновић Мика''' ([[Крагујевац]], [[2. август]] [[1916]] — [[Куршумлија]], [[12. април]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1916]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Потиче из занатлијске породице, његов отац Лазар био је опанчар. После основне школе, завршио је војно-техничку школу у Крагујевцу. Потом је отишао у [[Београд]], где се запослио у [[Индустрија Мотора Раковица|фабрици мотора]] у [[Раковица (Београд)|Раковици]]. Тада се уписао и на Машински факултет, као ванредни студент. Још као ученик војно-техничке школе, прикључио се омладинском револуционарном радничком покрету. Као млади радник у Београду, такође је учествовао у револуционарном радничком покрету. Због учешћа у штрајку, био је ухапшен и осуђен на три месеца затвора. После изласка из затвора, напустио је Београд и прешао у [[Краљево]], где се запослио уз помоћ партијске орагнизације. Због своје истакнуте револуционарне активности, [[1936]]. године је био примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а 1940. године је изабран за члана Окружног комитета КПЈ за Крагујевац. Као партијски радник активно је радио на омасовљивању радничког покрета, синдикалних организације, Комунистичке партије и [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ). Због тога је био често хапшен и прогањан од старне полиције. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], маја [[1941]]. године, Покрајински комитет КПЈ за Србију је донео одлуку да Мика, као одраније полицији познати револуционар, напусти Крагујевац и пређе у [[Ниш]], где је преузео дужност секретара новоформираног Окружног комитета КПЈ за Ниш. Овај комитет привремено је поред нишког, обухватао и територије [[Прокупље|прокупачког]] и [[пирот]]ског округа. Одмах по доласку у Ниш, Мика је активно радио на спровођењу одлука донетих на [[Мајско саветовање ЦК КПЈ|Мајском саветовању ЦК КПЈ]] и на организовању отпора непријатељу. Обилазио је партијске организавције у [[Сврљиг]]у, [[Сокобања|Сокобањи]] и [[Бела Паланка|Белој Паланци]], као и на подручју [[Топлица (област)|Топлице]], где је преносио директиве о прикупљању оружја, стварњу илеганих ударих група и другим активностима на припремама за устанак. [[Датотека:Narodni heroj Sreten Mladenovic Mika.jpg|лево|мини|250п|Спомен-биста Мике Младеновића у [[Ниш]]у]] Када је јуна [[1941]]. године извршена реорганизација Окружног комитета КПЈ за Ниш, Мика је и даље наставио да буде његов секретар. У овом периоду активно је радио на укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) радника радника железничке и мостовске радионице у Нишу. Крајем јула, у селу [[Каменица (Ниш)|Каменици]], код Ниша руководио је седницом ОК КПЈ за Ниш, на којој је партијски актив био упознат са [[Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.|директивом ЦК КПЈ од 4. јула о позиву на устанак]]. На том састанку донета је одлука о формирању [[Партизански одреди Југославије|партизанских одреда]] у нишком округу. Одмах потом прешао је на терен Топлице, где је одржао састанак са тамошњим партијским руководством, које је такође упознао са директивом ЦК КПЈ и одлуком ОК КПЈ за Ниш. Активно је учествовао у припремама за оснивање [[Топлички партизански одред|Топличког партизанског одреда]], који је био формиран [[3. август]]а. Такође је учествовао у организовања саботажа и диверзија у [[Ниш у Народноослободилачкој борби|окупираном Нишу]], од којих се највише истиче диверзија код хотела „Парк“, који је извео омладинац [[Александар Војиновић (народни херој)|Александар Војиновић]]. После једне полицијске провале у партијску организацију у Нишу, Мика је да би избегао хапшење, прешао на терен Топлице, где је преузео фукцију политичко-партијског инструктора. Обилазио је [[Озренски партизански одред (Србија)|Озренски]] и [[Сврљишки партизански одред]], којима је помагао да се реше неки проблеми настали тешкоћама борбе. Такође је обилазио и Топлички партизаски одред, са којимје учествовао и у борабама са непријатељем. Крајем фебруара [[1942]]. године, заједно са још око 30 другова, боравио је на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] у околини [[Куршумлија|Куршумлије]]. Тада су на превару били ухавћени од [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], који су одлучили да их стрељају. Приликом одвођења на стрељање, крај [[Топлица (река)|реке Топлице]], Мика је заједно са још једним другом, успео да скочи у полузалеђену реку и тако се спасао сигурне смрти. Активно је радио на оживљавању [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], поготово у време бугарско-недићевске и четничке офанзиве на партизане у [[Топлица (област)|Топлици]], [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланици]], [[Пуста Река|Пустој Реци]] и [[Бабичка гора|Бабичкој Гори]]. Партизански одреди су током ове офанзиве дошли у веома тежак положај. Мика се тада налзио са Топличким партизанским одредом. У једној борби, у близини Куршумлије, [[12. април]]а [[1942]]. године, били су опкољени од стране четника и изненађени. У тој борби Мика је био рањен у ногу и заробљен. Тада су га препознали неки четници из Куршумлије, и да им он поново не би побегао поломили су му другу ногу. После краћег мучења и неуспелог саслушања четници су га стрељали. Сутрадан после стрељања, бугарски окупатори су његов леш ископали и фотографисали, како би могли да се похвале да су ''партизани у Топлици уништени''. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. [[ОШ „Сретен Младеновић” Десимировац|Основна школа]] у [[Десимировац|Десимировцу]], насељеном месту на територији [[Град Крагујевац|града Крагујевца]] носи његово име. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-Јужна Србија1}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Младеновић, Сретен}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Ниш у Народноослободилачкој борби]] aucoq20l62siecegjadgflcw3px6oxo 25114807 25114804 2022-07-19T20:58:00Z Sadko 25741 200p wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија= СРЕТЕН МЛАДЕНОВИЋ МИКА | слика = Sreten Mladenović Mika.jpg | опис_слике=Сретен Младеновић | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|8|2}} | место_рођења =[[Крагујевац]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|4|12|1916|8|2}} | место_смрти =[[Куршумлија]] | држава_смрти = [[Србија]] |професија=радник |КПЈ=[[1936]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Сретен Младеновић Мика''' ([[Крагујевац]], [[2. август]] [[1916]] — [[Куршумлија]], [[12. април]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1916]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Потиче из занатлијске породице, његов отац Лазар био је опанчар. После основне школе, завршио је војно-техничку школу у Крагујевцу. Потом је отишао у [[Београд]], где се запослио у [[Индустрија Мотора Раковица|фабрици мотора]] у [[Раковица (Београд)|Раковици]]. Тада се уписао и на Машински факултет, као ванредни студент. Још као ученик војно-техничке школе, прикључио се омладинском револуционарном радничком покрету. Као млади радник у Београду, такође је учествовао у револуционарном радничком покрету. Због учешћа у штрајку, био је ухапшен и осуђен на три месеца затвора. После изласка из затвора, напустио је Београд и прешао у [[Краљево]], где се запослио уз помоћ партијске орагнизације. Због своје истакнуте револуционарне активности, [[1936]]. године је био примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а 1940. године је изабран за члана Окружног комитета КПЈ за Крагујевац. Као партијски радник активно је радио на омасовљивању радничког покрета, синдикалних организације, Комунистичке партије и [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ). Због тога је био често хапшен и прогањан од старне полиције. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], маја [[1941]]. године, Покрајински комитет КПЈ за Србију је донео одлуку да Мика, као одраније полицији познати револуционар, напусти Крагујевац и пређе у [[Ниш]], где је преузео дужност секретара новоформираног Окружног комитета КПЈ за Ниш. Овај комитет привремено је поред нишког, обухватао и територије [[Прокупље|прокупачког]] и [[пирот]]ског округа. Одмах по доласку у Ниш, Мика је активно радио на спровођењу одлука донетих на [[Мајско саветовање ЦК КПЈ|Мајском саветовању ЦК КПЈ]] и на организовању отпора непријатељу. Обилазио је партијске организавције у [[Сврљиг]]у, [[Сокобања|Сокобањи]] и [[Бела Паланка|Белој Паланци]], као и на подручју [[Топлица (област)|Топлице]], где је преносио директиве о прикупљању оружја, стварњу илеганих ударих група и другим активностима на припремама за устанак. [[Датотека:Narodni heroj Sreten Mladenovic Mika.jpg|лево|мини|200п|Спомен-биста Мике Младеновића у [[Ниш]]у]] Када је јуна [[1941]]. године извршена реорганизација Окружног комитета КПЈ за Ниш, Мика је и даље наставио да буде његов секретар. У овом периоду активно је радио на укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) радника радника железничке и мостовске радионице у Нишу. Крајем јула, у селу [[Каменица (Ниш)|Каменици]], код Ниша руководио је седницом ОК КПЈ за Ниш, на којој је партијски актив био упознат са [[Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.|директивом ЦК КПЈ од 4. јула о позиву на устанак]]. На том састанку донета је одлука о формирању [[Партизански одреди Југославије|партизанских одреда]] у нишком округу. Одмах потом прешао је на терен Топлице, где је одржао састанак са тамошњим партијским руководством, које је такође упознао са директивом ЦК КПЈ и одлуком ОК КПЈ за Ниш. Активно је учествовао у припремама за оснивање [[Топлички партизански одред|Топличког партизанског одреда]], који је био формиран [[3. август]]а. Такође је учествовао у организовања саботажа и диверзија у [[Ниш у Народноослободилачкој борби|окупираном Нишу]], од којих се највише истиче диверзија код хотела „Парк“, који је извео омладинац [[Александар Војиновић (народни херој)|Александар Војиновић]]. После једне полицијске провале у партијску организацију у Нишу, Мика је да би избегао хапшење, прешао на терен Топлице, где је преузео фукцију политичко-партијског инструктора. Обилазио је [[Озренски партизански одред (Србија)|Озренски]] и [[Сврљишки партизански одред]], којима је помагао да се реше неки проблеми настали тешкоћама борбе. Такође је обилазио и Топлички партизаски одред, са којимје учествовао и у борабама са непријатељем. Крајем фебруара [[1942]]. године, заједно са још око 30 другова, боравио је на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] у околини [[Куршумлија|Куршумлије]]. Тада су на превару били ухавћени од [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], који су одлучили да их стрељају. Приликом одвођења на стрељање, крај [[Топлица (река)|реке Топлице]], Мика је заједно са још једним другом, успео да скочи у полузалеђену реку и тако се спасао сигурне смрти. Активно је радио на оживљавању [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], поготово у време бугарско-недићевске и четничке офанзиве на партизане у [[Топлица (област)|Топлици]], [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланици]], [[Пуста Река|Пустој Реци]] и [[Бабичка гора|Бабичкој Гори]]. Партизански одреди су током ове офанзиве дошли у веома тежак положај. Мика се тада налзио са Топличким партизанским одредом. У једној борби, у близини Куршумлије, [[12. април]]а [[1942]]. године, били су опкољени од стране четника и изненађени. У тој борби Мика је био рањен у ногу и заробљен. Тада су га препознали неки четници из Куршумлије, и да им он поново не би побегао поломили су му другу ногу. После краћег мучења и неуспелог саслушања четници су га стрељали. Сутрадан после стрељања, бугарски окупатори су његов леш ископали и фотографисали, како би могли да се похвале да су ''партизани у Топлици уништени''. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. [[ОШ „Сретен Младеновић” Десимировац|Основна школа]] у [[Десимировац|Десимировцу]], насељеном месту на територији [[Град Крагујевац|града Крагујевца]] носи његово име. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-Јужна Србија1}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Младеновић, Сретен}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Ниш у Народноослободилачкој борби]] 81y8hnb5h4nh6qh1xhytyoq31z0qipz 25114808 25114807 2022-07-19T20:58:23Z Sadko 25741 положај фотографије - десно wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија= СРЕТЕН МЛАДЕНОВИЋ МИКА | слика = Sreten Mladenović Mika.jpg | опис_слике=Сретен Младеновић | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|8|2}} | место_рођења =[[Крагујевац]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|4|12|1916|8|2}} | место_смрти =[[Куршумлија]] | држава_смрти = [[Србија]] |професија=радник |КПЈ=[[1936]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Сретен Младеновић Мика''' ([[Крагујевац]], [[2. август]] [[1916]] — [[Куршумлија]], [[12. април]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1916]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Потиче из занатлијске породице, његов отац Лазар био је опанчар. После основне школе, завршио је војно-техничку школу у Крагујевцу. Потом је отишао у [[Београд]], где се запослио у [[Индустрија Мотора Раковица|фабрици мотора]] у [[Раковица (Београд)|Раковици]]. Тада се уписао и на Машински факултет, као ванредни студент. Још као ученик војно-техничке школе, прикључио се омладинском револуционарном радничком покрету. Као млади радник у Београду, такође је учествовао у револуционарном радничком покрету. Због учешћа у штрајку, био је ухапшен и осуђен на три месеца затвора. После изласка из затвора, напустио је Београд и прешао у [[Краљево]], где се запослио уз помоћ партијске орагнизације. Због своје истакнуте револуционарне активности, [[1936]]. године је био примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а 1940. године је изабран за члана Окружног комитета КПЈ за Крагујевац. Као партијски радник активно је радио на омасовљивању радничког покрета, синдикалних организације, Комунистичке партије и [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ). Због тога је био често хапшен и прогањан од старне полиције. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], маја [[1941]]. године, Покрајински комитет КПЈ за Србију је донео одлуку да Мика, као одраније полицији познати револуционар, напусти Крагујевац и пређе у [[Ниш]], где је преузео дужност секретара новоформираног Окружног комитета КПЈ за Ниш. Овај комитет привремено је поред нишког, обухватао и територије [[Прокупље|прокупачког]] и [[пирот]]ског округа. Одмах по доласку у Ниш, Мика је активно радио на спровођењу одлука донетих на [[Мајско саветовање ЦК КПЈ|Мајском саветовању ЦК КПЈ]] и на организовању отпора непријатељу. Обилазио је партијске организавције у [[Сврљиг]]у, [[Сокобања|Сокобањи]] и [[Бела Паланка|Белој Паланци]], као и на подручју [[Топлица (област)|Топлице]], где је преносио директиве о прикупљању оружја, стварњу илеганих ударих група и другим активностима на припремама за устанак. [[Датотека:Narodni heroj Sreten Mladenovic Mika.jpg|мини|200п|Спомен-биста Мике Младеновића у [[Ниш]]у]] Када је јуна [[1941]]. године извршена реорганизација Окружног комитета КПЈ за Ниш, Мика је и даље наставио да буде његов секретар. У овом периоду активно је радио на укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) радника радника железничке и мостовске радионице у Нишу. Крајем јула, у селу [[Каменица (Ниш)|Каменици]], код Ниша руководио је седницом ОК КПЈ за Ниш, на којој је партијски актив био упознат са [[Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.|директивом ЦК КПЈ од 4. јула о позиву на устанак]]. На том састанку донета је одлука о формирању [[Партизански одреди Југославије|партизанских одреда]] у нишком округу. Одмах потом прешао је на терен Топлице, где је одржао састанак са тамошњим партијским руководством, које је такође упознао са директивом ЦК КПЈ и одлуком ОК КПЈ за Ниш. Активно је учествовао у припремама за оснивање [[Топлички партизански одред|Топличког партизанског одреда]], који је био формиран [[3. август]]а. Такође је учествовао у организовања саботажа и диверзија у [[Ниш у Народноослободилачкој борби|окупираном Нишу]], од којих се највише истиче диверзија код хотела „Парк“, који је извео омладинац [[Александар Војиновић (народни херој)|Александар Војиновић]]. После једне полицијске провале у партијску организацију у Нишу, Мика је да би избегао хапшење, прешао на терен Топлице, где је преузео фукцију политичко-партијског инструктора. Обилазио је [[Озренски партизански одред (Србија)|Озренски]] и [[Сврљишки партизански одред]], којима је помагао да се реше неки проблеми настали тешкоћама борбе. Такође је обилазио и Топлички партизаски одред, са којимје учествовао и у борабама са непријатељем. Крајем фебруара [[1942]]. године, заједно са још око 30 другова, боравио је на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] у околини [[Куршумлија|Куршумлије]]. Тада су на превару били ухавћени од [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], који су одлучили да их стрељају. Приликом одвођења на стрељање, крај [[Топлица (река)|реке Топлице]], Мика је заједно са још једним другом, успео да скочи у полузалеђену реку и тако се спасао сигурне смрти. Активно је радио на оживљавању [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], поготово у време бугарско-недићевске и четничке офанзиве на партизане у [[Топлица (област)|Топлици]], [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланици]], [[Пуста Река|Пустој Реци]] и [[Бабичка гора|Бабичкој Гори]]. Партизански одреди су током ове офанзиве дошли у веома тежак положај. Мика се тада налзио са Топличким партизанским одредом. У једној борби, у близини Куршумлије, [[12. април]]а [[1942]]. године, били су опкољени од стране четника и изненађени. У тој борби Мика је био рањен у ногу и заробљен. Тада су га препознали неки четници из Куршумлије, и да им он поново не би побегао поломили су му другу ногу. После краћег мучења и неуспелог саслушања четници су га стрељали. Сутрадан после стрељања, бугарски окупатори су његов леш ископали и фотографисали, како би могли да се похвале да су ''партизани у Топлици уништени''. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. [[ОШ „Сретен Младеновић” Десимировац|Основна школа]] у [[Десимировац|Десимировцу]], насељеном месту на територији [[Град Крагујевац|града Крагујевца]] носи његово име. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-Јужна Србија1}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Младеновић, Сретен}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Ниш у Народноослободилачкој борби]] lcawsbxiyk1amj3ez1cadzwgnmssmb7 0 595254 25114550 24355123 2022-07-19T18:14:29Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАТКО СОФИЈАНИЋ | слика = Ratko Sofijanić.jpg | опис_слике=Ратко Софијанић | датум_рођења = {{датум рођења|1915|3|4}} | место_рођења =[[Дубрава (Ивањица)|Дубрава]], код [[Ивањица|Ивањице]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1968|8|21|1915|3|4}} | место_смрти =[[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] |професија=војно лице |КПЈ=[[1. септембар|1. септембра]] [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]]—[[1968]]. |чин=[[генерал-пуковник]] |НОБ=командант [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] |народни херој=[[21. децембар|21. децембра]] [[1951]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије1}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}- {{!}} {{Орден народне армије2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Ратко Софијанић''' ([[Дубрава (Ивањица)|Дубрава]], код [[Ивањица|Ивањице]], [[4. март]] [[1915]] — [[Београд]], [[21. август]] [[1968]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[4. март]]а [[1915]]. године у селу [[Дубрава (Ивањица)|Дубрави]], код [[Ивањица|Ивањице]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршетка основне школе, учио је кројачки занат до [[1933]]. године. Потом је радио као помоћни кројачки радник у [[Чачак|Чачку]] и Ивањици. Још у току учења заната, најпре као шегрт, а касније као калфа, дошао је до првих сазнања о [[Раднички покрет|радничком покрету]]. Учествовао је у раду организација [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеног радничког синдикалног савеза Југославије]] (УРССЈ), као и њеним акцијама. Такође је учествовао и у штрајковима и демонстрацијама, у којима се радничка класа борила за своја политичка и економска права. Године [[1939]]. је био ухапшен, због учешћа у демонстрацијама. [[Априлски рат]] и окупација [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године су га затекли у родном месту. Ту се повезао са члановима Комунистичке партије и активно учествовао у организовању оружаног устанка. Почетком јула ступио је у Моравичку чету [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]] „[[Димитрије Туцовић]]“. Пошто се као храбар и одлучан борац истицао у првим акцијама, [[1. септембар|1. септембра]] 1941. је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а убрзо потом је постављен и за командира чете. Са својом четом учествовао је у борбама за ослобођење [[Ариље|Ариља]], [[Бајина Башта|Бајине Баште]], [[Вишеград]]а, Ивањице, [[Чајетина|Чајетине]], [[Пожега|Пожеге]], [[Ужице|Ужица]] и [[Косјерић]]а, као и у борбама са [[Краљевина Италија|Италијанима]] код [[Доње Вардиште|Вардишта]], са [[Усташка војница|усташама]] код Вишеграда и са [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]] на прилазима Ужицу. У току повлачења партизанских снага из [[ужичка република|ослобођеног Ужица]], крајем новембра, са својом четом штитио је код Чајетине и на [[Златибор]]у повлачење [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]], [[Централна болница НОВЈ|Централне болнице]] и збега. После [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења у Санџак]], учествовао је у ослобођењу [[Нова Варош|Нове Вароши]]. Почетком [[1942]]. године, приликом реорганизације партизанских одреда из [[Шумадија и западна Србија|западне Србије]], постављен је за команданта батаљона. Када је његов батаљон [[1. март]]а 1942. године у [[Чајниче|Чајничу]] укључен у састав тада формиране [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]], Ратко је постављен за њеног првог команданта. Ово је за њега била велика част, јер се тада у бригади налазио велики број старијих руководилаца, као и [[Југословени у Шпанском грађанском рату|шпанских бораца]]. Под његовом командом и непосредном командом Врховног штаба, бригада је марта 1942. године ослободила више места у источној [[Босна|Босни]] — [[Борикe (Рогатица)|Борике]], [[Власеница|Власеницу]], [[Братунац]] и [[Сребреница|Сребреницу]]. Потом је бригада, под његовом командом учествовала у борбама током [[Трећа непријатељска офанзива|Треће непријатељске офанзиве]], као и у [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|походу у Босанску крајину]]. Током похода у западну Босну, бригада се нарочито истакла у борбама код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]], [[Бугојно|Бугојна]], [[Купрес]]а, [[Мркоњић Град]]а, као ослобађању [[Јајце|Јајца]] и [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]]. Јануара [[1943]]. године, у току [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], Ратко је постављен за обавештајног официра [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]]. Убрзо потом је у фебруару пребачен у [[Друга далматинска пролетерска ударна бригада|Другу далматинску бригаду]], где је обављао дужност заменика команданта бригаде. Посебно се истакао у борбама током [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], јуна 1943. године. Приликом покушаја Главне оперативне групе и Врховног штаба да се пробију кроз обруч на Сутјесци, Друга далматинска бригада је имала задатак да им на положају Барама штити одступницу. Ратко се тада, заједно са командантом бригаде [[Љубо Вучковић|Љубом Вучковићем]], налазио у првим борбеним редовима. У овој изузетно тешкој борби, страдао је велики број бораца. Августа [[1944]]. године постављен је за команданта [[24. српска дивизија НОВЈ|24. српске дивизије]], која се под његовом командом нарочито истакла у борбама за ослобођење [[Лебане|Лебана]], [[Владичин Хан|Владичиног Хана]] и [[Сурдулица|Сурдулице]], као и у разбијању [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|Седме СС дивизије „Принц Еуген“]] између [[Ниш]]а и [[Прокупље|Прокупља]]. Извесно време се налазио и на дужности команданта [[22. српска дивизија НОВЈ|22. српске дивизије]]. Крајем 1944. године, заједно са већом групом официра НОВЈ, упућен је на школовање у [[Совјетски Савез]]. Тамо је [[1945]]. године завршио [[Војна академија Ворошилов|Вишу војну академију „Ворошилов“]], а [[1953]]. у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] и [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]]. У [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА) обављао је дужности команданта корпуса, команданта армије и команданта Граничних јединица. Имао је чин [[генерал-пуковник]]а ЈНА, а први официрски чин — чин [[мајор]]а добио је [[1. мај]]а 1943. године указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Од [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], новембра 1943. године био је његов већник, а потом и посланик [[Скупштина СФРЈ|Народне скупштине ФНРЈ]] у два мандата. Приликом службеног пута у [[Охрид]]у, где се у својству команданта налазио у обиласку граничних јединица, му је позлило и одмах је пребачен у [[Београд]]. Преминуо је [[21. август]]а [[1968]]. године. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден ратне заставе]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден народне армије|Орден народне армије са ловоровим венцем]], [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са великом звездом]], [[Орден народне армије|Орден народне армије са златном звездо]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[21. децембар|21. децембра]] [[1951]]. године. == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига осма). Београд 1974. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Чачак}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Софијанић, Ратко}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1968.]] [[Категорија:Ивањичани]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Друге далматинске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Генерал-пуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] e3pxtyqa29jb8zriap7g99u4znyu8ty 0 596962 25114643 23850147 2022-07-19T19:26:18Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Radomir Babić (lekar)}} {{Херој М |дидаскалија=РАДОМИР БАБИЋ | слика = Radomir Babić.jpg | опис_слике=Радомир Бабић | датум_рођења = {{датум рођења|1909|9|2}} | место_рођења =[[Сиге (Даниловград)|Сиге]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Књажевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1996|12|1|1909|9|2}} | место_смрти = [[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[СР Југославија]] |професија=војно лице |КПЈ=[[1933]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |чин=[[генерал-потпуковник]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] – [[1962]]. |народни херој=[[10. јул]]а [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''инострана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Грунвалдов крст2}} {{!}}} }} '''Радомир Бабић''' ([[Сиге (Даниловград)|Сиге]], код [[Даниловград]]а, [[2. септембар]] [[1909]] — [[Београд]], [[1. децембар]] [[1996]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[2. септембар|2. септембра]] [[1909]]. године у селу [[Сиге (Даниловград)|Сиге]], код [[Даниловград]]а. Потиче из сиромашне сељачке породице Симa Бабића, који је, због лошег материјалног стања, отишао на рад у [[Сједињене Америчке Државе]], а потом се у време [[Први светски рат|Првог светског рата]] вратио у земљу и као добровољац учествовао на [[Солунски фронт|Солунском фронту]].<ref name="radomir-babić">[https://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_2_svj_ratu/mrtvi_ne_zbore.htm Branko N. Filipović: MRTVI NE ZBORE];''montenegrina.net''</ref> Након основне школе, у [[Подгорица|Подгорици]] је завршио нижу гимназију и Трговачку академију, [[1931]]. године, и запослио се у Зетској финансијској дирекцији. Ванредно је студирао у [[Загреб]]у, на Економско-комерцијалној високој школи. Током одслужења војног рока, завршио је Школу резервних официра.<ref name="radomir-babić"/> После тога био је државни чиновник у Загребу. Врло рано је приступио револуционарном омладинском покрету. Већ [[1931]]. године постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Активно је учествовао у акцијама које је организовала револуционарна омладина. Године [[1933]], постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Био је после тога члан Среског комитета КПЈ и секретар Покрајинског комитета „[[Црвена помоћ|Црвене помоћи]]“ за [[Црна Гора|Црну Гору]], [[Бока которска|Боку]] и [[Санџак (област)|Санџак]], [[1938]]. године.<ref name="radomir-babić"/> У [[лето]] [[1941]]. године активно је учествовао у припремању и организовању [[Тринаестојулски устанак|оружаног народног устанка у Црној Гори]]. Већ у првим акцијама црногорских устаника био је командир Подгоричке чете, с којом дејствује у [[Пипери#Међуратни период и Други светски рат|Пиперима]], затим [[командант]] батаљона на истом подручју и командант [[Партизански одред Бијели Павле|одреда „Бијели Павле“]], са којим је ослободио територију на потезу [[Спуж]]–Даниловград–[[Манастир Острог|Острог]]. У исто време, био је члан Среског комитета КПЈ за Даниловград и помагао је организовање и оснивање народне власти. Априла [[1942]]. године постаје командант [[Зетски партизански одред|Зетског партизанског одреда]], и учествује у борбама око [[Никшић]]а и [[Пива (река)|Пиве]].<ref name="radomir-babić"/> Касније, јуна 1942. године, постао је [[политички комесар]] [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске бригаде]]. Учествовао је у свим њеним биткама током [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|похода на Босанску крајину]]. Након формирања првих дивизија и корпуса у оквиру [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], бива постављен на дужност политичког комесара [[3. ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије НОВЈ]], а онда, након [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], заменик команданта [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]]. Био је исто тако командант Приморске оперативне групе и командант [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке дивизије]], са којом учествује на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и у [[Завршне операције за ослобођење Југославије 1945.|завршним операцијама за ослобођење земље]]. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], био је неко време начелник Кабинета Врховног команданта [[Оружане снаге СФРЈ|Оружаних снага ФНРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], потом начелник Штаба [[Четврта југословенска армија|Четврте армије]], командант корпуса, а затим и начелник Ратне школе Више војне академије [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА). Завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]]. Био је биран за посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]]. Пензионисан је у чину [[генерал-потпуковник]]а ЈНА, [[1962]]. године. Умро је [[1. децембар|1. децембра]] [[1996]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и осталих [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден ратне заставе]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]] и [[Орден за храброст]]. Од иностраних се истиче [[Орден Грунвалдов крст|Грунвалдов крст]] другог степена [[Народна Република Пољска|НР Пољске]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[10. јул]]а [[1953]]. године. == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{3. ударна дивизија}} {{5. крајишка дивизија}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Бабић, Радомир}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Умрли 1996.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Генерал-потпуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] ne9x9lkusdrhs0w1cpl4a56ymybsoez 0 606869 25114976 24725468 2022-07-19T23:00:21Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki {{Automatic taxobox-lat |name = Placentalni sisari |fossil_range = {{fossil_range|112.08|0|rana [[Креда (периода)|kreda]] do [[Холоцен|danas]] (112,0–0 -{[[Megaannum|Ma]]}-)|ref=<ref name="Álvarez-Carretero2021">{{Cite journal |last1=Álvarez-Carretero |first1=S. |last2=Tamuri |first2=A. U. |last3=Battini |first3=M. |last4=Nascimento |first4=F. F. |last5=Carlisle |first5=E. |last6=Asher |first6=R. J. |last7=Yang |first7=Z. |last8=Donoghue |first8=P. C. J. |last9=dos Reis |first9=M. |year=2021 |title=A Species-Level Timeline of Mammal Evolution Integrating Phylogenomic Data |journal=Nature |doi=10.1038/s41586-021-04341-1}}</ref>}} |image = Mammal Diversity (Placentalia).png |image_caption = razni predstavnici infraklase Placentalia |taxon = Placentalia |authority = [[Ричард Овен|Owen]], 1837 |subdivision_ranks = [[Ред (биологија)|Magnoredovi]] |subdivision = * [[Atlantogenata]] * [[Boreoeutheria]] |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=lista sinonima: |Eutheria {{small|(Huxley, 1880)}} |Monodelphia {{small|(Gill, 1872)}} |Placentaria {{small|(Fleming, 1822)}} |Placentata {{small|(Turnbull, 1971)}} }} }} '''Placentalni sisari''' ([[Латински језик|lat.]] -{Placentalia}-), '''sisari sa posteljicom''' ili '''pravi sisari''' čine grupu [[Sisari|sisara]] sa [[постељица|placentom]].<ref name="Weil2002MammalianEvolution">{{cite journal |author=Weil, A. |title=Mammalian evolution: Upwards and onwards |journal=Nature |volume=416 |pages=798-799 |date=april 2002 |doi=10.1038/416798a |url=http://www.nature.com/nature/journal/v416/n6883/full/416798a.html |accessdate=24. 9. 2008 |pmid=11976661 |issue=6883}}</ref><ref name="JiLuoYuan2002EarliestEutherian">{{cite journal |author=Ji, Q., Luo, Z-X., Yuan, C-X.,Wible, J.R., Zhang, J-P.,and Georgi, J.A. |title=The earliest known eutherian mammal |journal=Nature |volume=416 |pages=816-822 |date=april 2002 |doi=10.1038/416816a |url=http://www.nature.com/nature/journal/v416/n6883/full/416816a.html |accessdate=24. 9. 2008 |pmid=11976675 |issue=6883}}</ref> Iako se placenta javlja kod mnogih vivparnih sisara, placenta je kod pravih sisara specifična po građi, raznolikosti bioloških funkcija kao i efikasnoj razmeni različitih supstancija između [[krvotok]]a majke i [[embrion]]a. Jedna od karakteristika placentalnih sisara je postojanje 2 generacije zuba ([[Mlečni zubi|mlečni]] i trajni zubi). == Sistematika == === Klasifikacija === * Infraklasa: '''Placentalia''' (placenalni sisari) ** Magnored: '''[[Atlantogenata]]''' *** Nadred: [[Afrotheria]] *** Nadred: [[Xenarthra]] ** Magnored: '''[[Boreoeutheria]]''' *** Nadred: [[Euarchontoglires]] *** Nadred: [[Laurasiatheria]] === Filogenija === Dolje prikazan kladogram predstavlja filogenetske veze infraklase Placentalia.<ref name="O’Leary2013">O’Leary, M. A., Bloch JI, Flynn, J. J., Gaudin, T. J., Giallombardo, A., Giannini, N. P., Goldber, S. L, Kraatz, B. P., Luo, Z-X, Jin Meng, Xijun Ni, Novacek, M. J., Perini, F. A., Randall, Z. S., Rougier, G. W., Sargis, E. J., Silcox, M. T., Simmons, N. B., Spaulding, M. Velazco, P. M., Weksler, M., Wible, J. R. Cirranello, A. L. (2013) [https://www.researchgate.net/publication/235423191_The_Placental_Mammal_Ancestor_and_the_Post-K-Pg_Radiation_of_Placentals "The Placental Mammal Ancestor and the Post–K-Pg Radiation of Placentals."] Science 339:6120:662-667.</ref><ref name="Zachos2020">Frank Zachos (2020) [https://www.researchgate.net/publication/342895181_Mammalian_Phylogenetics_A_Short_Overview_of_Recent_Advances "Mammalian Phylogenetics: A Short Overview of Recent Advances"], In book: "Mammals of Europe - Past, Present, and Future" (pp.31-48)</ref><ref name="Xue2021">Xue Lv, Jingyang Hu, Yiwen Hu, Yitian Li, Dongming Xu, Oliver A. Ryder, David M. Irwin, Li Yu (2021) [https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1055790320303377?via%3Dihub "Diverse phylogenomic datasets uncover a concordant scenario of laurasiatherian interordinal relationships"], Molecular Phylogenetics and Evolution, Volume 157</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |thickness=2 |label1=&nbsp;'''Placentalia'''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;'''[[Atlantogenata]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1='''[[Afrotheria]]''' |2='''[[Xenarthra]]''' }} |label2=&nbsp;'''[[Boreoeutheria]]'''&nbsp; |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;&nbsp; |1='''[[Euarchontoglires]]''' |2='''[[Laurasiatheria]]''' }} }} }} == Vidi još == * [[Klasifikacija sisara]] * [[Viši sisari]] == Reference == {{извори|30em}} == Literatura == {{почетак референци|30em}} * Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd * Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001 * Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO ''Vuk Karadžić'', Beograd, 1986. * Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000 * Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001. * Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP ''Stylos'' Novi Sad, 1995. * Goloboff, P.A.; Catalano, S.A.; Mirande, J.M.; Szumik, C.A.; Arias, J.S.; Källersjö, M & Farris, J.S. 2009. Phylogenetic analysis of 73 060 taxa corroborates major eukaryotic groups. ''Cladistics'' 25 (3): 211–230 {{крај референци}} == Spoljašnje veze == {{Commonscat-lat|Placentalia}} * [https://www.youtube.com/watch?v=GvHo2Mgwe7w&list=PLXJ4dsU0oGMLnubJLPuw0dzD0AvAHAotW&index=33 Aron Ra - "''Systematic Classification of Life'' (episode 33) - Placentalia"] {{Taxonbar-lat}} [[Категорија:Плацентални сисари| ]] m4dhqvz3fnst5qvnf37a8n19m9f2dxm 0 606990 25114540 21865498 2022-07-19T18:12:05Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ВЛАДИМИР РАДОВАНОВИЋ | слика = Vladimir Radovanović.jpg | опис_слике=Владимир Радовановић | датум_рођења = {{Датум рођења|1906|5|26}} | место_рођења =[[Годовик]], код [[Пожега|Пожеге]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|3|3|1906|5|26}} | место_смрти =[[Црни врх (Грмеч)|Црни врх]] | држава_смрти =[[Независна Држава Хрватска]] | професија=столар |КПЈ= | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[13. март]]а [[1945]]. }} '''Владимир Радовановић''' ([[Годовик]], код [[Пожега|Пожеге]], [[26. мај]] [[1906]] — [[3. март]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == [[Датотека:Kuća narodnog heroja Vladimira Radovanovića, Požega.jpg|thumb|left|300п|[[Кућа народног хероја Владимира Радовановића у Годовику|Кућа Владимира Радовановића у Годовику]]. Кућа је [[Списак споменика културе у Златиборском округу|споменик културе]].]] Рођен је [[26. мај]]а [[1906]]. године, у [[Годовик]]у, у сиромашној сеоској породици. Од дјетињства се суочавао са разним тешкоћама, што је било пресудно у формирању његове личности. Рано се растао са оцем, који одлази у Балкански, а затим и у [[Први светски рат|Први свјетски рат]], у коме је погинуо [[1917]]. године. Тих ратних година, из породице нестају још два члана. Умрла му је старија сестра и млађи брат, а одмах послије Првог свјетског рата мајка му се преудаје. Тежак терет старања о преосталој породици пао је на још веома младог и недораслог Влада. Морао је даноноћно да ради на оскудном парчету земље, које му је отац оставио, како би обезбиједио најминималније кућне потребе. Већ тада, у доба тешког дјетињства, кроз мукотрпан рад, борећи се са разним проблемима, прекаљивао се и оспособљавао за живот. Оженио се марта 1925. године. У браку са супругом Љубицом имао је шесторо дјеце. Ту вишечлану породицу издржавао је углавном, својом зарадом и мањим дјелом прихода са земље. Запошљавао се у разним мјестима, код разних послодаваца и на разним пословима које није бирао, јер није био у могућности да бира. У напорној борби за живот, дошао је до сазнања да, при постојећим друштвеним односима, ни уз највеће напоре не може себи и породици обезбиједити пристојне услове за живот. Самоиницијативно је изучио столарски занат, који му је све до рата било основно занимање. Као радник био је цијењен. Пажњом коју је испољавао према својој породици и односима према околини у којој је живио, као и чврстином свога карактера, стекао је велики углед и симпатије свих који су га познавали. Иако оптерећен радом и старањем о породици, ипак је, са великим интересовањем, пратио све што се догађа код нас и у свијету. Своје слободно вријеме проводио је у читању књига, брошура, летака и свега другог што му је долазило до руку. На основу тога је извлачио одређене закључке за практичан живот. Још прије рата, био је запажен као симпатизер напредног радничког покрета и [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]. Супростављао се самовољи појединих моћника-властодржаца, па и онима који су били од утицаја за његово запошљавање. Приликом [[Парламентарни избори у Краљевини Југославији 1935. године|парламентарних избора у мају 1935.]] године када је било запрећено онима који буду гласали за Удружену опозицију да ће остати без посла, односно да се неће моћи нигдје запослити, Владе је говорио:"Гласаћу за опозицију да видим шта ће ми...". Није се бојао њихове моћи. Вјеровао је у неминовност мијењања друштвених односа и за то се и залагао. На почетку устанка, Владе је међу првима ступио у Пожешку партизанску чету и учествовао у свим акцијама и борбама које је она изводила. Већ у првим њеним акцијама истакао се као неустрашиви пушкомитраљезац. Убрзо је постао десетар, а затим и водник и један од чувених бомбаша 1. батаљона Друге пролетерске бригаде. Неустрашиво је засипао бомбама непријатељске бункере код [[Купрес]]а, [[Јајце|Јајца]], [[Мркоњић Град|Мркоњић града]], [[Ливно|Ливна]]... У борбама је увијек био међу првима и својом храброшћу, пожртвовањем и издржљивошћу, подстицао борце да слиједе његов примјер. На тај начин, преносио је своје ратничко искуство и храброст на остале борце. Сем тога, често је примјењивао тактику да сам, на погодним мјестима, сачека групе непријатељских војника, покоси их својим пушкомитраљезом и тиме нанесе велике губитке непријатељу. Када су у току [[Битка на Неретви|битке на Неретви]], 1943. године, Прозор и рањеници у њему били угрожени од непријатеља, у противудару Оперативне групе дивизија НОВЈ према Горњем Вакуфу, у тешкој борби за спас рањеника, [[3. март]]а [[1943]]. године на Црном врху је погинуо прослављени бомбаш [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] Владимир Владе Радовановић. Био је члан КПЈ, а за Народног хероја проглашен је [[13. март]]а [[1945]]. године. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia|year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Ужице}} {{DEFAULTSORT:Радовановић, Владимир}} [[Категорија:Рођени 1906.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Пожежани (Србија)]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] 7ez8d6cagsbnoreivol427f8ypfz6q5 0 608034 25114996 24073327 2022-07-20T00:45:37Z UserNameSRB 198340 /* Оловска операција */Ситне измене wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Дрина 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | величина_слике = 300п | опис_слике = | датум = [[9. новембар]] [[1993]] — [[9. март]] [[1994]]. | локација = [[Олово (град)|Олово]], [[Тешањ]], [[Теочак]], [[Бихаћ]] | узрок = | територија = | резултат = Српски пораз | страна1 = <center>{{зас|Republika Srpska|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Republika Srpska|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=25px}} [[Расим Делић]] | јачина1 = 4.000 – 10.000<ref name="bb229">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 229</ref> | јачина2 = 4.000 – 12.000<ref name="bb229"/> | губици1 = | губици2 = | цивилне жртве = }}{{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Дрина''' је кодни назив за операцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у зиму [[1993]]. године чији је циљ био сламање Другог корпуса [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]. ''Дрина 93'' је обухватала низ мањих операција на [[Олово (град)|оловском]], [[тешањ]]ском, [[Теочак|теочанском]] и [[бихаћ]]ком правцу. == Увод == С обзиром да су другу годину рата у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] обележили, са једне стране, ескалација [[Муслиманско-хрватски сукоб|Муслиманско-хрватског]] сукоба, а са друге стране, низ победа Војске Републике Српске, војно и политичко руководство Републике Српске доноси одлуку о покретању офанзиве ширих размера у циљу сламања АРБиХ и окончања рата.<ref name="bb228">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 228</ref> Темељна претпоставка [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главног штаба]] Војске Републике Српске била је да су снаге АРБиХ (најпре Трећи ([[Зеница (Зеница)|Зеница]]) и Четврти корпус ([[Мостар]]), то јест, корпуси који су поднели највећи терет рата са [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]) изнурене и истрошене, те да главнина преосталих снага АРБиХ лежи у Другом корпусу ([[Тузла]]). План операције је предвиђао изолацију и слабљење Другог корпуса АРБиХ кроз спајање [[Возућа|Возуће]] и места [[Олово (град)|Олово]], чиме би се тај корпус нашао у потпуном окружењу и одсечен од [[Сарајево|Сарајева]] и Зенице.<ref name="bb229"/> Истовременим ударима на теочански и тешањски џеп, Други корпус би био стављен под притисак на више праваца. Као додатак главном напору ВРС, предвиђено је и заузимање железничких и путних праваца на реци [[Уна|Уни]] код [[Бихаћ]]а. == Оловска операција == [[Датотека:Map 30 - Olovo, November 1993-January 1994.jpg|мини|лево|170п|Олово, од новембра 1993. до јануара 1994.]] [[2. романијска моторизована бригада|Друга романијска]] и [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашка бригада]] ВРС држале су линије спрам Олова у склопу редовних дужности. У самој операцији ове бригаде су учествовале у заштити бокова напада, као и преко одабраних јуришних јединица. Језгро нападачких јединица чинили су по један батаљон из [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске]], [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. мркоњићке]], [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске]], мешовита бригада из [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]], већи део [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]]<ref name="bb229"/>, као и делови [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне бригаде полиције]]. За напад је свеукупно било предвиђено око 10.000 бораца, с тим што се операција изводила у више таласа, те је у просеку по нападу било око 2.000 бораца.<ref name="bb229"/> АРБиХ је на располагању имала 1. оловску и 126. брдску бригаду, које су и иначе држале сектор око Олова; у току трајање операције, Други и Шести корпус АРБиХ појачале су линије одбране са више тактичких група из 1. и 2. тузланске, 109. добојске, 111. грачаничке, 117. лукавачке бригаде и из рејона [[Високо]]г.<ref name="bb229"/> Са тим појачањима су снаге АРБиХ нарасле на око 12.000 војника.<ref name="bb229"/> Операција је почела 8. новембра нападима на прилазе Олову. Упркос мањим тактичким успесима, ВРС није успео да пробије одбрану АРБиХ. 13. јануара херцеговачка мешовита бригада (по један мешовити батаљон из [[15. xерцеговачка моторизована бригада (Билећа)|билећке]], [[18. херцеговачка лака пјешадијска бригада|гатачке]] и [[8. моторизована бригада|невесињске бригаде]]) пробија линије одбране АРБиХ и заузима место [[Крушево (Олово)|Крушево]], дошавши на три километра од Олова. Додатна појачања АРБиХ из 1., 3. и 2. корпуса заустављају даље напредовање, и крајем јануара команда ВРС отказује операцију.<ref name="bb229"/> Приликом пада Крушева погинуо је командант Оловске бригаде АРБиХ, Сенахид Болић Боло. == Тешањска операција == [[Датотека:Map 29 - Maglaj-Tesanj, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Маглај-Тешањ, новембар–децембар 1993.]] На покушају затварања тешањског џепа учествовали су заједно ВРС и ХВО [[Жепче]].<ref name="bb229"/> Операцију је водио пуковник [[Владимир Арсић]], заповедник 9. оперативне групе (у саставу [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]]). На југозападном правцу наступали су [[27. моторизована бригада|27. дервентска бригада]], делови [[2. оклопна бригада|2. оклопне бригаде]], 4. батаљон [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске бригаде]], као и пар батаљона из лаких пешадијских бригада који су држали фронт према џепу (1. теслићка и [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада|1. прњаворска бригада]]); ХВО Жепче је учествовао са једном бригадом и специјалним батаљоном „Андрија Тадић“. Ватрену и бочну подршку пружала је 6. тактичка група Озрен. У нападу је свеукупно учествовало око 4.000 – 5.000 на страни ВРС и 1.000 - 2.000 на страни ХВО.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, напад су примиле 201. маглајска и 204. теслићка бригада; свеукупно 4.500.<ref name="bb229"/> На северозападном правцу 9. оперативна група је разместила [[16. крајишка моторизована бригада|16. крајишку бригада]], и делове 1. теслићке, 1. крњинске и [[1. градишка лака пјешадијска бригада|1. градишћанске бригаде]]. Као и на јужном правцу, ВРС је имао на располагању 4.000 - 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> 110. усорска бригада ХВО и 207. усорска бригада АРБиХ држале су положаје на том правцу (укупно 5.000 војника);<ref name="bb229"/> резерве АРБиХ у тешањском џепу биле су 202. тешањска и 203. добојска бригада АРБиХ. Напад на јужном правцу је отпочео прве недеље децембра, са тежиштем на комуникацији Тешањ – [[Маглај]]. Иако су снаге ВРС пресекле пут Тешањ – Маглај и постигле низ мањих тактичких успеха, до већих помака није дошло, те ВРС прекида операцију 1. јануара.<ref name="bb229"/> Две недеље по завршетку напада на првом правцу, ВРС покреће офанзиву из правца [[Добој]]а и северозападних прилаза тешањском џепу. Напредовање је текло споро, те офанзива убрзано посустаје; ВРС и формално зауставља операцију средином марта.<ref name="bb229"/> == Теочанска операција == [[Датотека:Map 28 - Sapna-Teocak, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Теочак, новембар–децембар 1993.]] Циљ операције био је овладавање бране хидроелектране [[Угљевик]] на реци [[Sapna (rijeka)|Сапни]]. Будући да се брана налазила у теочанском џепу, њеним заузимањем би се урушио и сам џеп. Операција је имала назив ''Кладањ 93'' (у неким изворима се може наћи погрешно име „Семинар 93" за ову операцију). Операцију је водио [[Новица Симић]], заповедник Источнобосанског корпуса. Јединице распоређене за напада биле су [[Прва мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. мајевичка]] и [[2. мајевичка лака пјешадијска бригада|2. мајевичка бригада]] (које су и иначе држале положаје према Теочку), [[Зворничка пјешадијска бригада|1. зворничка бригада]] (такође линијска јединица у овом сектору), [[Гарда Пантери]] и бијељински одред [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању око 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> Главнину снага одбране АРБиХ чиниле су 1. теочачка и 206. зворничка бригада, потпомогнуте деловима независног батаљона „Црни вукови“ и диверзантском четом „Живиничке Осе“. Све заједно, АРБиХ је имала око 4.000 војника.<ref name="bb229"/> Напад је почео 20. новембра када су снаге ВРС из правца Зворника и места Прибој клештастим маневром удариле на линију одбране АРБиХ. У прво време постигнути су мањи тактички успеси, али језгро АРБиХ није било избачено из строја.<ref name="bb229"/> До краја децембра АРБиХ у контранападима враћа изгубљене положаје, а ВРС прекида операцију.<ref name="bb229"/> == Бихаћка операција == [[Датотека:Map 31 - Bihac, February 1994.jpg|мини|десно|170п|Бихаћ, фебруар 1994.]] Циљ ВРС у овој операцији био је да осигура десну страну реке Уне у захвату Бихаћа, како би овладао железничком пругом која спаја [[Бања Лука|Бању Луку]] са [[Книн]]ом. Операцију је водио Мајор-генерал [[Грујо Борић]], командант Другог крајишког корпуса. Бројчану окосницу чиниле су четири секторске лаке пешадијске бригаде Другог крајишког корпуса, [[17. кључка лака пјешадијска бригада|17. кључка]], [[15. бихаћка лака пјешадијска бригада|15. бихаћка]], [[3. петровачка лака пјешадијска бригада|3. петровачка]] и [[1. дрварска лака пјешадијска бригада|1. дрварска]] бригада. У шпицу напада, ВРС је ангажовао приједорски и бањалучки одред Специјалне полиције, те један батаљон [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске бригаде]]. Ватрену подршку су пружали [[2. мешовити ариљеријски пук Дрварског корпуса ВРС|2. мешовити артиљеријски пук]] и један самостални оклопни батаљон. Свеукупно, ВРС је имао на располагању 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, 5. корпус је имао на располагању батаљоне 501. и 502. бихаћке, 503. цазинске, 1. ослободилачке и 101. ХВО бригаде; све заједно, 4.000 - 5.000.<ref name="bb229"/> ВРС је напад почела шестог фебруара. После пар дана борби, снаге генерала Борића су овладале најважнијим котама на десној страни Уне.<ref name="bb229"/> Наредних дана, међутим, 5. корпус АРБиХ враћа изгубљене положаје.<ref name="bb229"/> Упркос овом узмаку, снаге генерала Борића поново заузимају тактички важне коте, да би их, на концу, поново изгубиле услед противнапада 5. корпуса. Операције је обустављена крајем фебруара.<ref name="bb229"/> == Референце == {{reflist}} == Литература == * Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I., Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis, Washington == Спољашње везе == {{Распад СФР Југославије}} {{Портал бар|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}} {{Authority control}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] hc26qx9fvzsoon4ooo2hwgvwrugyty7 25114997 25114996 2022-07-20T00:52:16Z UserNameSRB 198340 /* Теочанска операција */Ситна измена wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Дрина 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | величина_слике = 300п | опис_слике = | датум = [[9. новембар]] [[1993]] — [[9. март]] [[1994]]. | локација = [[Олово (град)|Олово]], [[Тешањ]], [[Теочак]], [[Бихаћ]] | узрок = | територија = | резултат = Српски пораз | страна1 = <center>{{зас|Republika Srpska|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Republika Srpska|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=25px}} [[Расим Делић]] | јачина1 = 4.000 – 10.000<ref name="bb229">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 229</ref> | јачина2 = 4.000 – 12.000<ref name="bb229"/> | губици1 = | губици2 = | цивилне жртве = }}{{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Дрина''' је кодни назив за операцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у зиму [[1993]]. године чији је циљ био сламање Другог корпуса [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]. ''Дрина 93'' је обухватала низ мањих операција на [[Олово (град)|оловском]], [[тешањ]]ском, [[Теочак|теочанском]] и [[бихаћ]]ком правцу. == Увод == С обзиром да су другу годину рата у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] обележили, са једне стране, ескалација [[Муслиманско-хрватски сукоб|Муслиманско-хрватског]] сукоба, а са друге стране, низ победа Војске Републике Српске, војно и политичко руководство Републике Српске доноси одлуку о покретању офанзиве ширих размера у циљу сламања АРБиХ и окончања рата.<ref name="bb228">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 228</ref> Темељна претпоставка [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главног штаба]] Војске Републике Српске била је да су снаге АРБиХ (најпре Трећи ([[Зеница (Зеница)|Зеница]]) и Четврти корпус ([[Мостар]]), то јест, корпуси који су поднели највећи терет рата са [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]) изнурене и истрошене, те да главнина преосталих снага АРБиХ лежи у Другом корпусу ([[Тузла]]). План операције је предвиђао изолацију и слабљење Другог корпуса АРБиХ кроз спајање [[Возућа|Возуће]] и места [[Олово (град)|Олово]], чиме би се тај корпус нашао у потпуном окружењу и одсечен од [[Сарајево|Сарајева]] и Зенице.<ref name="bb229"/> Истовременим ударима на теочански и тешањски џеп, Други корпус би био стављен под притисак на више праваца. Као додатак главном напору ВРС, предвиђено је и заузимање железничких и путних праваца на реци [[Уна|Уни]] код [[Бихаћ]]а. == Оловска операција == [[Датотека:Map 30 - Olovo, November 1993-January 1994.jpg|мини|лево|170п|Олово, од новембра 1993. до јануара 1994.]] [[2. романијска моторизована бригада|Друга романијска]] и [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашка бригада]] ВРС држале су линије спрам Олова у склопу редовних дужности. У самој операцији ове бригаде су учествовале у заштити бокова напада, као и преко одабраних јуришних јединица. Језгро нападачких јединица чинили су по један батаљон из [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске]], [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. мркоњићке]], [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске]], мешовита бригада из [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]], већи део [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]]<ref name="bb229"/>, као и делови [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне бригаде полиције]]. За напад је свеукупно било предвиђено око 10.000 бораца, с тим што се операција изводила у више таласа, те је у просеку по нападу било око 2.000 бораца.<ref name="bb229"/> АРБиХ је на располагању имала 1. оловску и 126. брдску бригаду, које су и иначе држале сектор око Олова; у току трајање операције, Други и Шести корпус АРБиХ појачале су линије одбране са више тактичких група из 1. и 2. тузланске, 109. добојске, 111. грачаничке, 117. лукавачке бригаде и из рејона [[Високо]]г.<ref name="bb229"/> Са тим појачањима су снаге АРБиХ нарасле на око 12.000 војника.<ref name="bb229"/> Операција је почела 8. новембра нападима на прилазе Олову. Упркос мањим тактичким успесима, ВРС није успео да пробије одбрану АРБиХ. 13. јануара херцеговачка мешовита бригада (по један мешовити батаљон из [[15. xерцеговачка моторизована бригада (Билећа)|билећке]], [[18. херцеговачка лака пјешадијска бригада|гатачке]] и [[8. моторизована бригада|невесињске бригаде]]) пробија линије одбране АРБиХ и заузима место [[Крушево (Олово)|Крушево]], дошавши на три километра од Олова. Додатна појачања АРБиХ из 1., 3. и 2. корпуса заустављају даље напредовање, и крајем јануара команда ВРС отказује операцију.<ref name="bb229"/> Приликом пада Крушева погинуо је командант Оловске бригаде АРБиХ, Сенахид Болић Боло. == Тешањска операција == [[Датотека:Map 29 - Maglaj-Tesanj, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Маглај-Тешањ, новембар–децембар 1993.]] На покушају затварања тешањског џепа учествовали су заједно ВРС и ХВО [[Жепче]].<ref name="bb229"/> Операцију је водио пуковник [[Владимир Арсић]], заповедник 9. оперативне групе (у саставу [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]]). На југозападном правцу наступали су [[27. моторизована бригада|27. дервентска бригада]], делови [[2. оклопна бригада|2. оклопне бригаде]], 4. батаљон [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске бригаде]], као и пар батаљона из лаких пешадијских бригада који су држали фронт према џепу (1. теслићка и [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада|1. прњаворска бригада]]); ХВО Жепче је учествовао са једном бригадом и специјалним батаљоном „Андрија Тадић“. Ватрену и бочну подршку пружала је 6. тактичка група Озрен. У нападу је свеукупно учествовало око 4.000 – 5.000 на страни ВРС и 1.000 - 2.000 на страни ХВО.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, напад су примиле 201. маглајска и 204. теслићка бригада; свеукупно 4.500.<ref name="bb229"/> На северозападном правцу 9. оперативна група је разместила [[16. крајишка моторизована бригада|16. крајишку бригада]], и делове 1. теслићке, 1. крњинске и [[1. градишка лака пјешадијска бригада|1. градишћанске бригаде]]. Као и на јужном правцу, ВРС је имао на располагању 4.000 - 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> 110. усорска бригада ХВО и 207. усорска бригада АРБиХ држале су положаје на том правцу (укупно 5.000 војника);<ref name="bb229"/> резерве АРБиХ у тешањском џепу биле су 202. тешањска и 203. добојска бригада АРБиХ. Напад на јужном правцу је отпочео прве недеље децембра, са тежиштем на комуникацији Тешањ – [[Маглај]]. Иако су снаге ВРС пресекле пут Тешањ – Маглај и постигле низ мањих тактичких успеха, до већих помака није дошло, те ВРС прекида операцију 1. јануара.<ref name="bb229"/> Две недеље по завршетку напада на првом правцу, ВРС покреће офанзиву из правца [[Добој]]а и северозападних прилаза тешањском џепу. Напредовање је текло споро, те офанзива убрзано посустаје; ВРС и формално зауставља операцију средином марта.<ref name="bb229"/> == Теочанска операција == [[Датотека:Map 28 - Sapna-Teocak, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Теочак, новембар–децембар 1993.]] Циљ операције био је овладавање бране хидроелектране Угљевик на реци [[Sapna (rijeka)|Сапни]]. Будући да се брана налазила у теочанском џепу, њеним заузимањем би се урушио и сам џеп. Операција је имала назив ''Кладањ 93'' (у бошњачким изворима се може наћи погрешно име „Семинар 93" за ову операцију). Операцију је водио [[Новица Симић]], заповедник Источнобосанског корпуса. Јединице распоређене за напада биле су [[Прва мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. мајевичка]] и [[2. мајевичка лака пјешадијска бригада|2. мајевичка бригада]] (које су и иначе држале положаје према Теочку), [[Зворничка пјешадијска бригада|зворничка бригада]] (такође линијска јединица у овом сектору), [[Гарда Пантери]] и бијељински одред [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању око 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> Главнину снага одбране АРБиХ чиниле су 1. теочанска и 206. зворничка бригада, потпомогнуте деловима независног батаљона „Црни вукови“ и диверзантском четом „Живиничке Осе“. Све заједно, АРБиХ је имала око 4.000 војника.<ref name="bb229"/> Напад је почео 20. новембра када су снаге ВРС из правца Зворника и места Прибој клештастим маневром удариле на линију одбране АРБиХ. У прво време постигнути су мањи тактички успеси, али језгро АРБиХ није било избачено из строја.<ref name="bb229"/> До краја децембра АРБиХ у контранападима враћа изгубљене положаје, а ВРС прекида операцију.<ref name="bb229"/> == Бихаћка операција == [[Датотека:Map 31 - Bihac, February 1994.jpg|мини|десно|170п|Бихаћ, фебруар 1994.]] Циљ ВРС у овој операцији био је да осигура десну страну реке Уне у захвату Бихаћа, како би овладао железничком пругом која спаја [[Бања Лука|Бању Луку]] са [[Книн]]ом. Операцију је водио Мајор-генерал [[Грујо Борић]], командант Другог крајишког корпуса. Бројчану окосницу чиниле су четири секторске лаке пешадијске бригаде Другог крајишког корпуса, [[17. кључка лака пјешадијска бригада|17. кључка]], [[15. бихаћка лака пјешадијска бригада|15. бихаћка]], [[3. петровачка лака пјешадијска бригада|3. петровачка]] и [[1. дрварска лака пјешадијска бригада|1. дрварска]] бригада. У шпицу напада, ВРС је ангажовао приједорски и бањалучки одред Специјалне полиције, те један батаљон [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске бригаде]]. Ватрену подршку су пружали [[2. мешовити ариљеријски пук Дрварског корпуса ВРС|2. мешовити артиљеријски пук]] и један самостални оклопни батаљон. Свеукупно, ВРС је имао на располагању 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, 5. корпус је имао на располагању батаљоне 501. и 502. бихаћке, 503. цазинске, 1. ослободилачке и 101. ХВО бригаде; све заједно, 4.000 - 5.000.<ref name="bb229"/> ВРС је напад почела шестог фебруара. После пар дана борби, снаге генерала Борића су овладале најважнијим котама на десној страни Уне.<ref name="bb229"/> Наредних дана, међутим, 5. корпус АРБиХ враћа изгубљене положаје.<ref name="bb229"/> Упркос овом узмаку, снаге генерала Борића поново заузимају тактички важне коте, да би их, на концу, поново изгубиле услед противнапада 5. корпуса. Операције је обустављена крајем фебруара.<ref name="bb229"/> == Референце == {{reflist}} == Литература == * Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I., Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis, Washington == Спољашње везе == {{Распад СФР Југославије}} {{Портал бар|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}} {{Authority control}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] 29eaxce4reezr7ta4d4ne8a2rz8fjt6 25115000 25114997 2022-07-20T00:55:33Z UserNameSRB 198340 /* Теочанска операција */Ситно wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Дрина 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | величина_слике = 300п | опис_слике = | датум = [[9. новембар]] [[1993]] — [[9. март]] [[1994]]. | локација = [[Олово (град)|Олово]], [[Тешањ]], [[Теочак]], [[Бихаћ]] | узрок = | територија = | резултат = Српски пораз | страна1 = <center>{{зас|Republika Srpska|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Republika Srpska|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=25px}} [[Расим Делић]] | јачина1 = 4.000 – 10.000<ref name="bb229">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 229</ref> | јачина2 = 4.000 – 12.000<ref name="bb229"/> | губици1 = | губици2 = | цивилне жртве = }}{{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Дрина''' је кодни назив за операцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у зиму [[1993]]. године чији је циљ био сламање Другог корпуса [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]. ''Дрина 93'' је обухватала низ мањих операција на [[Олово (град)|оловском]], [[тешањ]]ском, [[Теочак|теочанском]] и [[бихаћ]]ком правцу. == Увод == С обзиром да су другу годину рата у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] обележили, са једне стране, ескалација [[Муслиманско-хрватски сукоб|Муслиманско-хрватског]] сукоба, а са друге стране, низ победа Војске Републике Српске, војно и политичко руководство Републике Српске доноси одлуку о покретању офанзиве ширих размера у циљу сламања АРБиХ и окончања рата.<ref name="bb228">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 228</ref> Темељна претпоставка [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главног штаба]] Војске Републике Српске била је да су снаге АРБиХ (најпре Трећи ([[Зеница (Зеница)|Зеница]]) и Четврти корпус ([[Мостар]]), то јест, корпуси који су поднели највећи терет рата са [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]) изнурене и истрошене, те да главнина преосталих снага АРБиХ лежи у Другом корпусу ([[Тузла]]). План операције је предвиђао изолацију и слабљење Другог корпуса АРБиХ кроз спајање [[Возућа|Возуће]] и места [[Олово (град)|Олово]], чиме би се тај корпус нашао у потпуном окружењу и одсечен од [[Сарајево|Сарајева]] и Зенице.<ref name="bb229"/> Истовременим ударима на теочански и тешањски џеп, Други корпус би био стављен под притисак на више праваца. Као додатак главном напору ВРС, предвиђено је и заузимање железничких и путних праваца на реци [[Уна|Уни]] код [[Бихаћ]]а. == Оловска операција == [[Датотека:Map 30 - Olovo, November 1993-January 1994.jpg|мини|лево|170п|Олово, од новембра 1993. до јануара 1994.]] [[2. романијска моторизована бригада|Друга романијска]] и [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашка бригада]] ВРС држале су линије спрам Олова у склопу редовних дужности. У самој операцији ове бригаде су учествовале у заштити бокова напада, као и преко одабраних јуришних јединица. Језгро нападачких јединица чинили су по један батаљон из [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске]], [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. мркоњићке]], [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске]], мешовита бригада из [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]], већи део [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]]<ref name="bb229"/>, као и делови [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне бригаде полиције]]. За напад је свеукупно било предвиђено око 10.000 бораца, с тим што се операција изводила у више таласа, те је у просеку по нападу било око 2.000 бораца.<ref name="bb229"/> АРБиХ је на располагању имала 1. оловску и 126. брдску бригаду, које су и иначе држале сектор око Олова; у току трајање операције, Други и Шести корпус АРБиХ појачале су линије одбране са више тактичких група из 1. и 2. тузланске, 109. добојске, 111. грачаничке, 117. лукавачке бригаде и из рејона [[Високо]]г.<ref name="bb229"/> Са тим појачањима су снаге АРБиХ нарасле на око 12.000 војника.<ref name="bb229"/> Операција је почела 8. новембра нападима на прилазе Олову. Упркос мањим тактичким успесима, ВРС није успео да пробије одбрану АРБиХ. 13. јануара херцеговачка мешовита бригада (по један мешовити батаљон из [[15. xерцеговачка моторизована бригада (Билећа)|билећке]], [[18. херцеговачка лака пјешадијска бригада|гатачке]] и [[8. моторизована бригада|невесињске бригаде]]) пробија линије одбране АРБиХ и заузима место [[Крушево (Олово)|Крушево]], дошавши на три километра од Олова. Додатна појачања АРБиХ из 1., 3. и 2. корпуса заустављају даље напредовање, и крајем јануара команда ВРС отказује операцију.<ref name="bb229"/> Приликом пада Крушева погинуо је командант Оловске бригаде АРБиХ, Сенахид Болић Боло. == Тешањска операција == [[Датотека:Map 29 - Maglaj-Tesanj, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Маглај-Тешањ, новембар–децембар 1993.]] На покушају затварања тешањског џепа учествовали су заједно ВРС и ХВО [[Жепче]].<ref name="bb229"/> Операцију је водио пуковник [[Владимир Арсић]], заповедник 9. оперативне групе (у саставу [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]]). На југозападном правцу наступали су [[27. моторизована бригада|27. дервентска бригада]], делови [[2. оклопна бригада|2. оклопне бригаде]], 4. батаљон [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске бригаде]], као и пар батаљона из лаких пешадијских бригада који су држали фронт према џепу (1. теслићка и [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада|1. прњаворска бригада]]); ХВО Жепче је учествовао са једном бригадом и специјалним батаљоном „Андрија Тадић“. Ватрену и бочну подршку пружала је 6. тактичка група Озрен. У нападу је свеукупно учествовало око 4.000 – 5.000 на страни ВРС и 1.000 - 2.000 на страни ХВО.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, напад су примиле 201. маглајска и 204. теслићка бригада; свеукупно 4.500.<ref name="bb229"/> На северозападном правцу 9. оперативна група је разместила [[16. крајишка моторизована бригада|16. крајишку бригада]], и делове 1. теслићке, 1. крњинске и [[1. градишка лака пјешадијска бригада|1. градишћанске бригаде]]. Као и на јужном правцу, ВРС је имао на располагању 4.000 - 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> 110. усорска бригада ХВО и 207. усорска бригада АРБиХ држале су положаје на том правцу (укупно 5.000 војника);<ref name="bb229"/> резерве АРБиХ у тешањском џепу биле су 202. тешањска и 203. добојска бригада АРБиХ. Напад на јужном правцу је отпочео прве недеље децембра, са тежиштем на комуникацији Тешањ – [[Маглај]]. Иако су снаге ВРС пресекле пут Тешањ – Маглај и постигле низ мањих тактичких успеха, до већих помака није дошло, те ВРС прекида операцију 1. јануара.<ref name="bb229"/> Две недеље по завршетку напада на првом правцу, ВРС покреће офанзиву из правца [[Добој]]а и северозападних прилаза тешањском џепу. Напредовање је текло споро, те офанзива убрзано посустаје; ВРС и формално зауставља операцију средином марта.<ref name="bb229"/> == Теочанска операција == [[Датотека:Map 28 - Sapna-Teocak, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Теочак, новембар–децембар 1993.]] Циљ операције био је овладавање бране хидроелектране Угљевик на реци [[Sapna (rijeka)|Сапни]]. Будући да се брана налазила у теочанском џепу, њеним заузимањем би се урушио и сам џеп. Операција је имала назив ''Кладањ 93'' (у бошњачким изворима се може наћи погрешно име „Семинар 93" за ову операцију). Операцију је водио пуковник [[Новица Симић]], заповедник Источнобосанског корпуса. Јединице распоређене за напада биле су [[Прва мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. мајевичка]] и [[2. мајевичка лака пјешадијска бригада|2. мајевичка бригада]] (које су и иначе држале положаје према Теочку), [[Зворничка пјешадијска бригада|зворничка бригада]] (такође линијска јединица у овом сектору), [[Гарда Пантери]] и бијељински одред [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању око 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> Главнину снага одбране АРБиХ чиниле су 1. теочанска и 206. зворничка бригада, потпомогнуте деловима независног батаљона „Црни вукови“ и диверзантском четом „Живиничке Осе“. Све заједно, АРБиХ је имала око 4.000 војника.<ref name="bb229"/> Напад је почео 20. новембра када су снаге ВРС из правца Зворника и места Прибој клештастим маневром удариле на линију одбране АРБиХ. У прво време постигнути су мањи тактички успеси, али језгро АРБиХ није било избачено из строја.<ref name="bb229"/> До краја децембра АРБиХ у контранападима враћа изгубљене положаје, а ВРС прекида операцију.<ref name="bb229"/> == Бихаћка операција == [[Датотека:Map 31 - Bihac, February 1994.jpg|мини|десно|170п|Бихаћ, фебруар 1994.]] Циљ ВРС у овој операцији био је да осигура десну страну реке Уне у захвату Бихаћа, како би овладао железничком пругом која спаја [[Бања Лука|Бању Луку]] са [[Книн]]ом. Операцију је водио Мајор-генерал [[Грујо Борић]], командант Другог крајишког корпуса. Бројчану окосницу чиниле су четири секторске лаке пешадијске бригаде Другог крајишког корпуса, [[17. кључка лака пјешадијска бригада|17. кључка]], [[15. бихаћка лака пјешадијска бригада|15. бихаћка]], [[3. петровачка лака пјешадијска бригада|3. петровачка]] и [[1. дрварска лака пјешадијска бригада|1. дрварска]] бригада. У шпицу напада, ВРС је ангажовао приједорски и бањалучки одред Специјалне полиције, те један батаљон [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске бригаде]]. Ватрену подршку су пружали [[2. мешовити ариљеријски пук Дрварског корпуса ВРС|2. мешовити артиљеријски пук]] и један самостални оклопни батаљон. Свеукупно, ВРС је имао на располагању 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, 5. корпус је имао на располагању батаљоне 501. и 502. бихаћке, 503. цазинске, 1. ослободилачке и 101. ХВО бригаде; све заједно, 4.000 - 5.000.<ref name="bb229"/> ВРС је напад почела шестог фебруара. После пар дана борби, снаге генерала Борића су овладале најважнијим котама на десној страни Уне.<ref name="bb229"/> Наредних дана, међутим, 5. корпус АРБиХ враћа изгубљене положаје.<ref name="bb229"/> Упркос овом узмаку, снаге генерала Борића поново заузимају тактички важне коте, да би их, на концу, поново изгубиле услед противнапада 5. корпуса. Операције је обустављена крајем фебруара.<ref name="bb229"/> == Референце == {{reflist}} == Литература == * Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I., Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis, Washington == Спољашње везе == {{Распад СФР Југославије}} {{Портал бар|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}} {{Authority control}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] fds49n5y9qp17kywq8uxtfs3ixex4hf 25115001 25115000 2022-07-20T00:56:41Z UserNameSRB 198340 Ситна измена wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Дрина 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | величина_слике = 300п | опис_слике = | датум = [[9. новембар]] [[1993]] — [[9. март]] [[1994]]. | локација = [[Олово (град)|Олово]], [[Тешањ]], [[Теочак]], [[Бихаћ]] | узрок = | територија = | резултат = Српски пораз | страна1 = <center>{{зас|Republika Srpska|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Republika Srpska|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=25px}} [[Расим Делић]] | јачина1 = 5.000 – 10.000<ref name="bb229">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 229</ref> | јачина2 = 5.000 – 12.000<ref name="bb229"/> | губици1 = | губици2 = | цивилне жртве = }} {{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Дрина''' је кодни назив за операцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у зиму [[1993]]. године чији је циљ био сламање Другог корпуса [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]. ''Дрина 93'' је обухватала низ мањих операција на [[Олово (град)|оловском]], [[тешањ]]ском, [[Теочак|теочанском]] и [[бихаћ]]ком правцу. == Увод == С обзиром да су другу годину рата у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] обележили, са једне стране, ескалација [[Муслиманско-хрватски сукоб|Муслиманско-хрватског]] сукоба, а са друге стране, низ победа Војске Републике Српске, војно и политичко руководство Републике Српске доноси одлуку о покретању офанзиве ширих размера у циљу сламања АРБиХ и окончања рата.<ref name="bb228">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 228</ref> Темељна претпоставка [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главног штаба]] Војске Републике Српске била је да су снаге АРБиХ (најпре Трећи ([[Зеница (Зеница)|Зеница]]) и Четврти корпус ([[Мостар]]), то јест, корпуси који су поднели највећи терет рата са [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]) изнурене и истрошене, те да главнина преосталих снага АРБиХ лежи у Другом корпусу ([[Тузла]]). План операције је предвиђао изолацију и слабљење Другог корпуса АРБиХ кроз спајање [[Возућа|Возуће]] и места [[Олово (град)|Олово]], чиме би се тај корпус нашао у потпуном окружењу и одсечен од [[Сарајево|Сарајева]] и Зенице.<ref name="bb229"/> Истовременим ударима на теочански и тешањски џеп, Други корпус би био стављен под притисак на више праваца. Као додатак главном напору ВРС, предвиђено је и заузимање железничких и путних праваца на реци [[Уна|Уни]] код [[Бихаћ]]а. == Оловска операција == [[Датотека:Map 30 - Olovo, November 1993-January 1994.jpg|мини|лево|170п|Олово, од новембра 1993. до јануара 1994.]] [[2. романијска моторизована бригада|Друга романијска]] и [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашка бригада]] ВРС држале су линије спрам Олова у склопу редовних дужности. У самој операцији ове бригаде су учествовале у заштити бокова напада, као и преко одабраних јуришних јединица. Језгро нападачких јединица чинили су по један батаљон из [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске]], [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. мркоњићке]], [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске]], мешовита бригада из [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]], већи део [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]]<ref name="bb229"/>, као и делови [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне бригаде полиције]]. За напад је свеукупно било предвиђено око 10.000 бораца, с тим што се операција изводила у више таласа, те је у просеку по нападу било око 2.000 бораца.<ref name="bb229"/> АРБиХ је на располагању имала 1. оловску и 126. брдску бригаду, које су и иначе држале сектор око Олова; у току трајање операције, Други и Шести корпус АРБиХ појачале су линије одбране са више тактичких група из 1. и 2. тузланске, 109. добојске, 111. грачаничке, 117. лукавачке бригаде и из рејона [[Високо]]г.<ref name="bb229"/> Са тим појачањима су снаге АРБиХ нарасле на око 12.000 војника.<ref name="bb229"/> Операција је почела 8. новембра нападима на прилазе Олову. Упркос мањим тактичким успесима, ВРС није успео да пробије одбрану АРБиХ. 13. јануара херцеговачка мешовита бригада (по један мешовити батаљон из [[15. xерцеговачка моторизована бригада (Билећа)|билећке]], [[18. херцеговачка лака пјешадијска бригада|гатачке]] и [[8. моторизована бригада|невесињске бригаде]]) пробија линије одбране АРБиХ и заузима место [[Крушево (Олово)|Крушево]], дошавши на три километра од Олова. Додатна појачања АРБиХ из 1., 3. и 2. корпуса заустављају даље напредовање, и крајем јануара команда ВРС отказује операцију.<ref name="bb229"/> Приликом пада Крушева погинуо је командант Оловске бригаде АРБиХ, Сенахид Болић Боло. == Тешањска операција == [[Датотека:Map 29 - Maglaj-Tesanj, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Маглај-Тешањ, новембар–децембар 1993.]] На покушају затварања тешањског џепа учествовали су заједно ВРС и ХВО [[Жепче]].<ref name="bb229"/> Операцију је водио пуковник [[Владимир Арсић]], заповедник 9. оперативне групе (у саставу [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]]). На југозападном правцу наступали су [[27. моторизована бригада|27. дервентска бригада]], делови [[2. оклопна бригада|2. оклопне бригаде]], 4. батаљон [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске бригаде]], као и пар батаљона из лаких пешадијских бригада који су држали фронт према џепу (1. теслићка и [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада|1. прњаворска бригада]]); ХВО Жепче је учествовао са једном бригадом и специјалним батаљоном „Андрија Тадић“. Ватрену и бочну подршку пружала је 6. тактичка група Озрен. У нападу је свеукупно учествовало око 4.000 – 5.000 на страни ВРС и 1.000 - 2.000 на страни ХВО.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, напад су примиле 201. маглајска и 204. теслићка бригада; свеукупно 4.500.<ref name="bb229"/> На северозападном правцу 9. оперативна група је разместила [[16. крајишка моторизована бригада|16. крајишку бригада]], и делове 1. теслићке, 1. крњинске и [[1. градишка лака пјешадијска бригада|1. градишћанске бригаде]]. Као и на јужном правцу, ВРС је имао на располагању 4.000 - 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> 110. усорска бригада ХВО и 207. усорска бригада АРБиХ држале су положаје на том правцу (укупно 5.000 војника);<ref name="bb229"/> резерве АРБиХ у тешањском џепу биле су 202. тешањска и 203. добојска бригада АРБиХ. Напад на јужном правцу је отпочео прве недеље децембра, са тежиштем на комуникацији Тешањ – [[Маглај]]. Иако су снаге ВРС пресекле пут Тешањ – Маглај и постигле низ мањих тактичких успеха, до већих помака није дошло, те ВРС прекида операцију 1. јануара.<ref name="bb229"/> Две недеље по завршетку напада на првом правцу, ВРС покреће офанзиву из правца [[Добој]]а и северозападних прилаза тешањском џепу. Напредовање је текло споро, те офанзива убрзано посустаје; ВРС и формално зауставља операцију средином марта.<ref name="bb229"/> == Теочанска операција == [[Датотека:Map 28 - Sapna-Teocak, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Теочак, новембар–децембар 1993.]] Циљ операције био је овладавање бране хидроелектране Угљевик на реци [[Sapna (rijeka)|Сапни]]. Будући да се брана налазила у теочанском џепу, њеним заузимањем би се урушио и сам џеп. Операција је имала назив ''Кладањ 93'' (у бошњачким изворима се може наћи погрешно име „Семинар 93" за ову операцију). Операцију је водио пуковник [[Новица Симић]], заповедник Источнобосанског корпуса. Јединице распоређене за напада биле су [[Прва мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. мајевичка]] и [[2. мајевичка лака пјешадијска бригада|2. мајевичка бригада]] (које су и иначе држале положаје према Теочку), [[Зворничка пјешадијска бригада|зворничка бригада]] (такође линијска јединица у овом сектору), [[Гарда Пантери]] и бијељински одред [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању око 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> Главнину снага одбране АРБиХ чиниле су 1. теочанска и 206. зворничка бригада, потпомогнуте деловима независног батаљона „Црни вукови“ и диверзантском четом „Живиничке Осе“. Све заједно, АРБиХ је имала око 4.000 војника.<ref name="bb229"/> Напад је почео 20. новембра када су снаге ВРС из правца Зворника и места Прибој клештастим маневром удариле на линију одбране АРБиХ. У прво време постигнути су мањи тактички успеси, али језгро АРБиХ није било избачено из строја.<ref name="bb229"/> До краја децембра АРБиХ у контранападима враћа изгубљене положаје, а ВРС прекида операцију.<ref name="bb229"/> == Бихаћка операција == [[Датотека:Map 31 - Bihac, February 1994.jpg|мини|десно|170п|Бихаћ, фебруар 1994.]] Циљ ВРС у овој операцији био је да осигура десну страну реке Уне у захвату Бихаћа, како би овладао железничком пругом која спаја [[Бања Лука|Бању Луку]] са [[Книн]]ом. Операцију је водио Мајор-генерал [[Грујо Борић]], командант Другог крајишког корпуса. Бројчану окосницу чиниле су четири секторске лаке пешадијске бригаде Другог крајишког корпуса, [[17. кључка лака пјешадијска бригада|17. кључка]], [[15. бихаћка лака пјешадијска бригада|15. бихаћка]], [[3. петровачка лака пјешадијска бригада|3. петровачка]] и [[1. дрварска лака пјешадијска бригада|1. дрварска]] бригада. У шпицу напада, ВРС је ангажовао приједорски и бањалучки одред Специјалне полиције, те један батаљон [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске бригаде]]. Ватрену подршку су пружали [[2. мешовити ариљеријски пук Дрварског корпуса ВРС|2. мешовити артиљеријски пук]] и један самостални оклопни батаљон. Свеукупно, ВРС је имао на располагању 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, 5. корпус је имао на располагању батаљоне 501. и 502. бихаћке, 503. цазинске, 1. ослободилачке и 101. ХВО бригаде; све заједно, 4.000 - 5.000.<ref name="bb229"/> ВРС је напад почела шестог фебруара. После пар дана борби, снаге генерала Борића су овладале најважнијим котама на десној страни Уне.<ref name="bb229"/> Наредних дана, међутим, 5. корпус АРБиХ враћа изгубљене положаје.<ref name="bb229"/> Упркос овом узмаку, снаге генерала Борића поново заузимају тактички важне коте, да би их, на концу, поново изгубиле услед противнапада 5. корпуса. Операције је обустављена крајем фебруара.<ref name="bb229"/> == Референце == {{reflist}} == Литература == * Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I., Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis, Washington == Спољашње везе == {{Распад СФР Југославије}} {{Портал бар|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}} {{Authority control}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] lkinpyq2lralw7z034gyy9bojpjw0si 25115003 25115001 2022-07-20T01:02:24Z UserNameSRB 198340 /* Тешањска операција */Ситна измена wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Дрина 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | величина_слике = 300п | опис_слике = | датум = [[9. новембар]] [[1993]] — [[9. март]] [[1994]]. | локација = [[Олово (град)|Олово]], [[Тешањ]], [[Теочак]], [[Бихаћ]] | узрок = | територија = | резултат = Српски пораз | страна1 = <center>{{зас|Republika Srpska|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Republika Srpska|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=25px}} [[Расим Делић]] | јачина1 = 5.000 – 10.000<ref name="bb229">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 229</ref> | јачина2 = 5.000 – 12.000<ref name="bb229"/> | губици1 = | губици2 = | цивилне жртве = }} {{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Дрина''' је кодни назив за операцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у зиму [[1993]]. године чији је циљ био сламање Другог корпуса [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]. ''Дрина 93'' је обухватала низ мањих операција на [[Олово (град)|оловском]], [[тешањ]]ском, [[Теочак|теочанском]] и [[бихаћ]]ком правцу. == Увод == С обзиром да су другу годину рата у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] обележили, са једне стране, ескалација [[Муслиманско-хрватски сукоб|Муслиманско-хрватског]] сукоба, а са друге стране, низ победа Војске Републике Српске, војно и политичко руководство Републике Српске доноси одлуку о покретању офанзиве ширих размера у циљу сламања АРБиХ и окончања рата.<ref name="bb228">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 228</ref> Темељна претпоставка [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главног штаба]] Војске Републике Српске била је да су снаге АРБиХ (најпре Трећи ([[Зеница (Зеница)|Зеница]]) и Четврти корпус ([[Мостар]]), то јест, корпуси који су поднели највећи терет рата са [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]) изнурене и истрошене, те да главнина преосталих снага АРБиХ лежи у Другом корпусу ([[Тузла]]). План операције је предвиђао изолацију и слабљење Другог корпуса АРБиХ кроз спајање [[Возућа|Возуће]] и места [[Олово (град)|Олово]], чиме би се тај корпус нашао у потпуном окружењу и одсечен од [[Сарајево|Сарајева]] и Зенице.<ref name="bb229"/> Истовременим ударима на теочански и тешањски џеп, Други корпус би био стављен под притисак на више праваца. Као додатак главном напору ВРС, предвиђено је и заузимање железничких и путних праваца на реци [[Уна|Уни]] код [[Бихаћ]]а. == Оловска операција == [[Датотека:Map 30 - Olovo, November 1993-January 1994.jpg|мини|лево|170п|Олово, од новембра 1993. до јануара 1994.]] [[2. романијска моторизована бригада|Друга романијска]] и [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашка бригада]] ВРС држале су линије спрам Олова у склопу редовних дужности. У самој операцији ове бригаде су учествовале у заштити бокова напада, као и преко одабраних јуришних јединица. Језгро нападачких јединица чинили су по један батаљон из [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске]], [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. мркоњићке]], [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске]], мешовита бригада из [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]], већи део [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]]<ref name="bb229"/>, као и делови [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне бригаде полиције]]. За напад је свеукупно било предвиђено око 10.000 бораца, с тим што се операција изводила у више таласа, те је у просеку по нападу било око 2.000 бораца.<ref name="bb229"/> АРБиХ је на располагању имала 1. оловску и 126. брдску бригаду, које су и иначе држале сектор око Олова; у току трајање операције, Други и Шести корпус АРБиХ појачале су линије одбране са више тактичких група из 1. и 2. тузланске, 109. добојске, 111. грачаничке, 117. лукавачке бригаде и из рејона [[Високо]]г.<ref name="bb229"/> Са тим појачањима су снаге АРБиХ нарасле на око 12.000 војника.<ref name="bb229"/> Операција је почела 8. новембра нападима на прилазе Олову. Упркос мањим тактичким успесима, ВРС није успео да пробије одбрану АРБиХ. 13. јануара херцеговачка мешовита бригада (по један мешовити батаљон из [[15. xерцеговачка моторизована бригада (Билећа)|билећке]], [[18. херцеговачка лака пјешадијска бригада|гатачке]] и [[8. моторизована бригада|невесињске бригаде]]) пробија линије одбране АРБиХ и заузима место [[Крушево (Олово)|Крушево]], дошавши на три километра од Олова. Додатна појачања АРБиХ из 1., 3. и 2. корпуса заустављају даље напредовање, и крајем јануара команда ВРС отказује операцију.<ref name="bb229"/> Приликом пада Крушева погинуо је командант Оловске бригаде АРБиХ, Сенахид Болић Боло. == Тешањска операција == [[Датотека:Map 29 - Maglaj-Tesanj, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Маглај-Тешањ, новембар–децембар 1993.]] На покушају затварања тешањског џепа учествовали су заједно ВРС и ХВО [[Жепче]].<ref name="bb229"/> Операцију је водио пуковник [[Владимир Арсић]], заповедник 9. оперативне групе (у саставу [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]]). На југозападном правцу наступали су [[27. моторизована бригада|27. дервентска бригада]], делови [[2. оклопна бригада|2. оклопне бригаде]], 4. батаљон [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске бригаде]], као и пар батаљона из лаких пешадијских бригада који су држали фронт према џепу (1. теслићка и [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада|1. прњаворска бригада]]); ХВО Жепче је учествовао са једном бригадом и специјалним батаљоном „Андрија Тадић“. Ватрену и бочну подршку пружала је 6. тактичка група Озрен. У нападу је свеукупно учествовало око 4.000 – 5.000 на страни ВРС и 1.000 – 2.000 на страни ХВО.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, напад су примиле 201. маглајска и 204. теслићка бригада; свеукупно 4.500.<ref name="bb229"/> На северозападном правцу 9. оперативна група је разместила [[16. крајишка моторизована бригада|16. крајишку бригада]], и делове 1. теслићке, 1. крњинске и [[1. градишка лака пјешадијска бригада|градишћанске бригаде]]. Као и на јужном правцу, ВРС је имао на располагању 4.000 - 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> 110. усорска бригада ХВО и 207. усорска бригада АРБиХ држале су положаје на том правцу (укупно 5.000 војника);<ref name="bb229"/> резерве АРБиХ у тешањском џепу биле су 202. тешањска и 203. добојска бригада АРБиХ. Напад на јужном правцу је отпочео прве недеље децембра, са тежиштем на комуникацији Тешањ – [[Маглај]]. Иако су снаге ВРС пресекле пут Тешањ – Маглај и постигле низ мањих тактичких успеха, до већих помака није дошло, те ВРС прекида операцију 1. јануара.<ref name="bb229"/> Две недеље по завршетку напада на првом правцу, ВРС покреће офанзиву из правца [[Добој]]а и северозападних прилаза тешањском џепу. Напредовање је текло споро, те офанзива убрзано посустаје; ВРС и формално зауставља операцију до средине марта.<ref name="bb229"/> == Теочанска операција == [[Датотека:Map 28 - Sapna-Teocak, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Теочак, новембар–децембар 1993.]] Циљ операције био је овладавање бране хидроелектране Угљевик на реци [[Sapna (rijeka)|Сапни]]. Будући да се брана налазила у теочанском џепу, њеним заузимањем би се урушио и сам џеп. Операција је имала назив ''Кладањ 93'' (у бошњачким изворима се може наћи погрешно име „Семинар 93" за ову операцију). Операцију је водио пуковник [[Новица Симић]], заповедник Источнобосанског корпуса. Јединице распоређене за напада биле су [[Прва мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. мајевичка]] и [[2. мајевичка лака пјешадијска бригада|2. мајевичка бригада]] (које су и иначе држале положаје према Теочку), [[Зворничка пјешадијска бригада|зворничка бригада]] (такође линијска јединица у овом сектору), [[Гарда Пантери]] и бијељински одред [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању око 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> Главнину снага одбране АРБиХ чиниле су 1. теочанска и 206. зворничка бригада, потпомогнуте деловима независног батаљона „Црни вукови“ и диверзантском четом „Живиничке Осе“. Све заједно, АРБиХ је имала око 4.000 војника.<ref name="bb229"/> Напад је почео 20. новембра када су снаге ВРС из правца Зворника и места Прибој клештастим маневром удариле на линију одбране АРБиХ. У прво време постигнути су мањи тактички успеси, али језгро АРБиХ није било избачено из строја.<ref name="bb229"/> До краја децембра АРБиХ у контранападима враћа изгубљене положаје, а ВРС прекида операцију.<ref name="bb229"/> == Бихаћка операција == [[Датотека:Map 31 - Bihac, February 1994.jpg|мини|десно|170п|Бихаћ, фебруар 1994.]] Циљ ВРС у овој операцији био је да осигура десну страну реке Уне у захвату Бихаћа, како би овладао железничком пругом која спаја [[Бања Лука|Бању Луку]] са [[Книн]]ом. Операцију је водио Мајор-генерал [[Грујо Борић]], командант Другог крајишког корпуса. Бројчану окосницу чиниле су четири секторске лаке пешадијске бригаде Другог крајишког корпуса, [[17. кључка лака пјешадијска бригада|17. кључка]], [[15. бихаћка лака пјешадијска бригада|15. бихаћка]], [[3. петровачка лака пјешадијска бригада|3. петровачка]] и [[1. дрварска лака пјешадијска бригада|1. дрварска]] бригада. У шпицу напада, ВРС је ангажовао приједорски и бањалучки одред Специјалне полиције, те један батаљон [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске бригаде]]. Ватрену подршку су пружали [[2. мешовити ариљеријски пук Дрварског корпуса ВРС|2. мешовити артиљеријски пук]] и један самостални оклопни батаљон. Свеукупно, ВРС је имао на располагању 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, 5. корпус је имао на располагању батаљоне 501. и 502. бихаћке, 503. цазинске, 1. ослободилачке и 101. ХВО бригаде; све заједно, 4.000 - 5.000.<ref name="bb229"/> ВРС је напад почела шестог фебруара. После пар дана борби, снаге генерала Борића су овладале најважнијим котама на десној страни Уне.<ref name="bb229"/> Наредних дана, међутим, 5. корпус АРБиХ враћа изгубљене положаје.<ref name="bb229"/> Упркос овом узмаку, снаге генерала Борића поново заузимају тактички важне коте, да би их, на концу, поново изгубиле услед противнапада 5. корпуса. Операције је обустављена крајем фебруара.<ref name="bb229"/> == Референце == {{reflist}} == Литература == * Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I., Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis, Washington == Спољашње везе == {{Распад СФР Југославије}} {{Портал бар|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}} {{Authority control}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] c6bk6a0msvlpjtsqkonj58xzgefk2dk 25115005 25115003 2022-07-20T01:11:21Z UserNameSRB 198340 /* Бихаћка операција */Ситна измена wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Дрина 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | величина_слике = 300п | опис_слике = | датум = [[9. новембар]] [[1993]] — [[9. март]] [[1994]]. | локација = [[Олово (град)|Олово]], [[Тешањ]], [[Теочак]], [[Бихаћ]] | узрок = | територија = | резултат = Српски пораз | страна1 = <center>{{зас|Republika Srpska|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Republika Srpska|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=25px}} [[Расим Делић]] | јачина1 = 5.000 – 10.000<ref name="bb229">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 229</ref> | јачина2 = 5.000 – 12.000<ref name="bb229"/> | губици1 = | губици2 = | цивилне жртве = }} {{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Дрина''' је кодни назив за операцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у зиму [[1993]]. године чији је циљ био сламање Другог корпуса [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]. ''Дрина 93'' је обухватала низ мањих операција на [[Олово (град)|оловском]], [[тешањ]]ском, [[Теочак|теочанском]] и [[бихаћ]]ком правцу. == Увод == С обзиром да су другу годину рата у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] обележили, са једне стране, ескалација [[Муслиманско-хрватски сукоб|Муслиманско-хрватског]] сукоба, а са друге стране, низ победа Војске Републике Српске, војно и политичко руководство Републике Српске доноси одлуку о покретању офанзиве ширих размера у циљу сламања АРБиХ и окончања рата.<ref name="bb228">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 228</ref> Темељна претпоставка [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главног штаба]] Војске Републике Српске била је да су снаге АРБиХ (најпре Трећи ([[Зеница (Зеница)|Зеница]]) и Четврти корпус ([[Мостар]]), то јест, корпуси који су поднели највећи терет рата са [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]) изнурене и истрошене, те да главнина преосталих снага АРБиХ лежи у Другом корпусу ([[Тузла]]). План операције је предвиђао изолацију и слабљење Другог корпуса АРБиХ кроз спајање [[Возућа|Возуће]] и места [[Олово (град)|Олово]], чиме би се тај корпус нашао у потпуном окружењу и одсечен од [[Сарајево|Сарајева]] и Зенице.<ref name="bb229"/> Истовременим ударима на теочански и тешањски џеп, Други корпус би био стављен под притисак на више праваца. Као додатак главном напору ВРС, предвиђено је и заузимање железничких и путних праваца на реци [[Уна|Уни]] код [[Бихаћ]]а. == Оловска операција == [[Датотека:Map 30 - Olovo, November 1993-January 1994.jpg|мини|лево|170п|Олово, од новембра 1993. до јануара 1994.]] [[2. романијска моторизована бригада|Друга романијска]] и [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашка бригада]] ВРС држале су линије спрам Олова у склопу редовних дужности. У самој операцији ове бригаде су учествовале у заштити бокова напада, као и преко одабраних јуришних јединица. Језгро нападачких јединица чинили су по један батаљон из [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске]], [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. мркоњићке]], [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске]], мешовита бригада из [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]], већи део [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]]<ref name="bb229"/>, као и делови [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне бригаде полиције]]. За напад је свеукупно било предвиђено око 10.000 бораца, с тим што се операција изводила у више таласа, те је у просеку по нападу било око 2.000 бораца.<ref name="bb229"/> АРБиХ је на располагању имала 1. оловску и 126. брдску бригаду, које су и иначе држале сектор око Олова; у току трајање операције, Други и Шести корпус АРБиХ појачале су линије одбране са више тактичких група из 1. и 2. тузланске, 109. добојске, 111. грачаничке, 117. лукавачке бригаде и из рејона [[Високо]]г.<ref name="bb229"/> Са тим појачањима су снаге АРБиХ нарасле на око 12.000 војника.<ref name="bb229"/> Операција је почела 8. новембра нападима на прилазе Олову. Упркос мањим тактичким успесима, ВРС није успео да пробије одбрану АРБиХ. 13. јануара херцеговачка мешовита бригада (по један мешовити батаљон из [[15. xерцеговачка моторизована бригада (Билећа)|билећке]], [[18. херцеговачка лака пјешадијска бригада|гатачке]] и [[8. моторизована бригада|невесињске бригаде]]) пробија линије одбране АРБиХ и заузима место [[Крушево (Олово)|Крушево]], дошавши на три километра од Олова. Додатна појачања АРБиХ из 1., 3. и 2. корпуса заустављају даље напредовање, и крајем јануара команда ВРС отказује операцију.<ref name="bb229"/> Приликом пада Крушева погинуо је командант Оловске бригаде АРБиХ, Сенахид Болић Боло. == Тешањска операција == [[Датотека:Map 29 - Maglaj-Tesanj, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Маглај-Тешањ, новембар–децембар 1993.]] На покушају затварања тешањског џепа учествовали су заједно ВРС и ХВО [[Жепче]].<ref name="bb229"/> Операцију је водио пуковник [[Владимир Арсић]], заповедник 9. оперативне групе (у саставу [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]]). На југозападном правцу наступали су [[27. моторизована бригада|27. дервентска бригада]], делови [[2. оклопна бригада|2. оклопне бригаде]], 4. батаљон [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске бригаде]], као и пар батаљона из лаких пешадијских бригада који су држали фронт према џепу (1. теслићка и [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада|1. прњаворска бригада]]); ХВО Жепче је учествовао са једном бригадом и специјалним батаљоном „Андрија Тадић“. Ватрену и бочну подршку пружала је 6. тактичка група Озрен. У нападу је свеукупно учествовало око 4.000 – 5.000 на страни ВРС и 1.000 – 2.000 на страни ХВО.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, напад су примиле 201. маглајска и 204. теслићка бригада; свеукупно 4.500.<ref name="bb229"/> На северозападном правцу 9. оперативна група је разместила [[16. крајишка моторизована бригада|16. крајишку бригада]], и делове 1. теслићке, 1. крњинске и [[1. градишка лака пјешадијска бригада|градишћанске бригаде]]. Као и на јужном правцу, ВРС је имао на располагању 4.000 - 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> 110. усорска бригада ХВО и 207. усорска бригада АРБиХ држале су положаје на том правцу (укупно 5.000 војника);<ref name="bb229"/> резерве АРБиХ у тешањском џепу биле су 202. тешањска и 203. добојска бригада АРБиХ. Напад на јужном правцу је отпочео прве недеље децембра, са тежиштем на комуникацији Тешањ – [[Маглај]]. Иако су снаге ВРС пресекле пут Тешањ – Маглај и постигле низ мањих тактичких успеха, до већих помака није дошло, те ВРС прекида операцију 1. јануара.<ref name="bb229"/> Две недеље по завршетку напада на првом правцу, ВРС покреће офанзиву из правца [[Добој]]а и северозападних прилаза тешањском џепу. Напредовање је текло споро, те офанзива убрзано посустаје; ВРС и формално зауставља операцију до средине марта.<ref name="bb229"/> == Теочанска операција == [[Датотека:Map 28 - Sapna-Teocak, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Теочак, новембар–децембар 1993.]] Циљ операције био је овладавање бране хидроелектране Угљевик на реци [[Sapna (rijeka)|Сапни]]. Будући да се брана налазила у теочанском џепу, њеним заузимањем би се урушио и сам џеп. Операција је имала назив ''Кладањ 93'' (у бошњачким изворима се може наћи погрешно име „Семинар 93" за ову операцију). Операцију је водио пуковник [[Новица Симић]], заповедник Источнобосанског корпуса. Јединице распоређене за напада биле су [[Прва мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. мајевичка]] и [[2. мајевичка лака пјешадијска бригада|2. мајевичка бригада]] (које су и иначе држале положаје према Теочку), [[Зворничка пјешадијска бригада|зворничка бригада]] (такође линијска јединица у овом сектору), [[Гарда Пантери]] и бијељински одред [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању око 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> Главнину снага одбране АРБиХ чиниле су 1. теочанска и 206. зворничка бригада, потпомогнуте деловима независног батаљона „Црни вукови“ и диверзантском четом „Живиничке Осе“. Све заједно, АРБиХ је имала око 4.000 војника.<ref name="bb229"/> Напад је почео 20. новембра када су снаге ВРС из правца Зворника и места Прибој клештастим маневром удариле на линију одбране АРБиХ. У прво време постигнути су мањи тактички успеси, али језгро АРБиХ није било избачено из строја.<ref name="bb229"/> До краја децембра АРБиХ у контранападима враћа изгубљене положаје, а ВРС прекида операцију.<ref name="bb229"/> == Бихаћка операција == [[Датотека:Map 31 - Bihac, February 1994.jpg|мини|десно|170п|Бихаћ, фебруар 1994.]] Циљ ВРС у овој операцији био је да осигура десну страну реке Уне у захвату Бихаћа, како би овладао железничком пругом која спаја [[Бања Лука|Бању Луку]] са [[Книн]]ом. Операцију је водио генерал-мајор [[Грујо Борић]], командант Другог крајишког корпуса. Бројчану окосницу чиниле су четири секторске лаке пешадијске бригаде Другог крајишког корпуса, [[17. кључка лака пјешадијска бригада|17. кључка]], [[15. бихаћка лака пјешадијска бригада|15. бихаћка]], [[3. петровачка лака пјешадијска бригада|3. петровачка]] и [[1. дрварска лака пјешадијска бригада|1. дрварска]] бригада. У шпицу напада, ВРС је ангажовао приједорски и бањалучки одред Специјалне полиције, те један батаљон [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске бригаде]]. Ватрену подршку су пружали [[2. мешовити ариљеријски пук Дрварског корпуса ВРС|2. мешовити артиљеријски пук]] и један самостални оклопни батаљон. Свеукупно, ВРС је имао на располагању 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, 5. корпус је имао на располагању батаљоне 501. и 502. бихаћке, 503. цазинске, 1. ослободилачке и 101. ХВО бригаде; све заједно, 4.000 - 5.000.<ref name="bb229"/> ВРС је напад почела шестог фебруара. После пар дана борби, снаге генерала Борића су овладале најважнијим котама на десној страни Уне.<ref name="bb229"/> Наредних дана, међутим, 5. корпус АРБиХ враћа изгубљене положаје.<ref name="bb229"/> Упркос овом узмаку, снаге генерала Борића поново заузимају тактички важне коте, да би их, на концу, поново изгубиле услед противнапада 5. корпуса. Операције је обустављена крајем фебруара.<ref name="bb229"/> == Референце == {{reflist}} == Литература == * Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I., Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis, Washington == Спољашње везе == {{Распад СФР Југославије}} {{Портал бар|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}} {{Authority control}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] ghq3bnp51bct2fynzxc19hfr1qtesm7 25115006 25115005 2022-07-20T01:12:51Z UserNameSRB 198340 /* Бихаћка операција */Ситно wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Дрина 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | величина_слике = 300п | опис_слике = | датум = [[9. новембар]] [[1993]] — [[9. март]] [[1994]]. | локација = [[Олово (град)|Олово]], [[Тешањ]], [[Теочак]], [[Бихаћ]] | узрок = | територија = | резултат = Српски пораз | страна1 = <center>{{зас|Republika Srpska|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Republika Srpska|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=25px}} [[Расим Делић]] | јачина1 = 5.000 – 10.000<ref name="bb229">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 229</ref> | јачина2 = 5.000 – 12.000<ref name="bb229"/> | губици1 = | губици2 = | цивилне жртве = }} {{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Дрина''' је кодни назив за операцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у зиму [[1993]]. године чији је циљ био сламање Другог корпуса [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]. ''Дрина 93'' је обухватала низ мањих операција на [[Олово (град)|оловском]], [[тешањ]]ском, [[Теочак|теочанском]] и [[бихаћ]]ком правцу. == Увод == С обзиром да су другу годину рата у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] обележили, са једне стране, ескалација [[Муслиманско-хрватски сукоб|Муслиманско-хрватског]] сукоба, а са друге стране, низ победа Војске Републике Српске, војно и политичко руководство Републике Српске доноси одлуку о покретању офанзиве ширих размера у циљу сламања АРБиХ и окончања рата.<ref name="bb228">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 228</ref> Темељна претпоставка [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главног штаба]] Војске Републике Српске била је да су снаге АРБиХ (најпре Трећи ([[Зеница (Зеница)|Зеница]]) и Четврти корпус ([[Мостар]]), то јест, корпуси који су поднели највећи терет рата са [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]) изнурене и истрошене, те да главнина преосталих снага АРБиХ лежи у Другом корпусу ([[Тузла]]). План операције је предвиђао изолацију и слабљење Другог корпуса АРБиХ кроз спајање [[Возућа|Возуће]] и места [[Олово (град)|Олово]], чиме би се тај корпус нашао у потпуном окружењу и одсечен од [[Сарајево|Сарајева]] и Зенице.<ref name="bb229"/> Истовременим ударима на теочански и тешањски џеп, Други корпус би био стављен под притисак на више праваца. Као додатак главном напору ВРС, предвиђено је и заузимање железничких и путних праваца на реци [[Уна|Уни]] код [[Бихаћ]]а. == Оловска операција == [[Датотека:Map 30 - Olovo, November 1993-January 1994.jpg|мини|лево|170п|Олово, од новембра 1993. до јануара 1994.]] [[2. романијска моторизована бригада|Друга романијска]] и [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашка бригада]] ВРС држале су линије спрам Олова у склопу редовних дужности. У самој операцији ове бригаде су учествовале у заштити бокова напада, као и преко одабраних јуришних јединица. Језгро нападачких јединица чинили су по један батаљон из [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске]], [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. мркоњићке]], [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске]], мешовита бригада из [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]], већи део [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]]<ref name="bb229"/>, као и делови [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне бригаде полиције]]. За напад је свеукупно било предвиђено око 10.000 бораца, с тим што се операција изводила у више таласа, те је у просеку по нападу било око 2.000 бораца.<ref name="bb229"/> АРБиХ је на располагању имала 1. оловску и 126. брдску бригаду, које су и иначе држале сектор око Олова; у току трајање операције, Други и Шести корпус АРБиХ појачале су линије одбране са више тактичких група из 1. и 2. тузланске, 109. добојске, 111. грачаничке, 117. лукавачке бригаде и из рејона [[Високо]]г.<ref name="bb229"/> Са тим појачањима су снаге АРБиХ нарасле на око 12.000 војника.<ref name="bb229"/> Операција је почела 8. новембра нападима на прилазе Олову. Упркос мањим тактичким успесима, ВРС није успео да пробије одбрану АРБиХ. 13. јануара херцеговачка мешовита бригада (по један мешовити батаљон из [[15. xерцеговачка моторизована бригада (Билећа)|билећке]], [[18. херцеговачка лака пјешадијска бригада|гатачке]] и [[8. моторизована бригада|невесињске бригаде]]) пробија линије одбране АРБиХ и заузима место [[Крушево (Олово)|Крушево]], дошавши на три километра од Олова. Додатна појачања АРБиХ из 1., 3. и 2. корпуса заустављају даље напредовање, и крајем јануара команда ВРС отказује операцију.<ref name="bb229"/> Приликом пада Крушева погинуо је командант Оловске бригаде АРБиХ, Сенахид Болић Боло. == Тешањска операција == [[Датотека:Map 29 - Maglaj-Tesanj, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Маглај-Тешањ, новембар–децембар 1993.]] На покушају затварања тешањског џепа учествовали су заједно ВРС и ХВО [[Жепче]].<ref name="bb229"/> Операцију је водио пуковник [[Владимир Арсић]], заповедник 9. оперативне групе (у саставу [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]]). На југозападном правцу наступали су [[27. моторизована бригада|27. дервентска бригада]], делови [[2. оклопна бригада|2. оклопне бригаде]], 4. батаљон [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске бригаде]], као и пар батаљона из лаких пешадијских бригада који су држали фронт према џепу (1. теслићка и [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада|1. прњаворска бригада]]); ХВО Жепче је учествовао са једном бригадом и специјалним батаљоном „Андрија Тадић“. Ватрену и бочну подршку пружала је 6. тактичка група Озрен. У нападу је свеукупно учествовало око 4.000 – 5.000 на страни ВРС и 1.000 – 2.000 на страни ХВО.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, напад су примиле 201. маглајска и 204. теслићка бригада; свеукупно 4.500.<ref name="bb229"/> На северозападном правцу 9. оперативна група је разместила [[16. крајишка моторизована бригада|16. крајишку бригада]], и делове 1. теслићке, 1. крњинске и [[1. градишка лака пјешадијска бригада|градишћанске бригаде]]. Као и на јужном правцу, ВРС је имао на располагању 4.000 - 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> 110. усорска бригада ХВО и 207. усорска бригада АРБиХ држале су положаје на том правцу (укупно 5.000 војника);<ref name="bb229"/> резерве АРБиХ у тешањском џепу биле су 202. тешањска и 203. добојска бригада АРБиХ. Напад на јужном правцу је отпочео прве недеље децембра, са тежиштем на комуникацији Тешањ – [[Маглај]]. Иако су снаге ВРС пресекле пут Тешањ – Маглај и постигле низ мањих тактичких успеха, до већих помака није дошло, те ВРС прекида операцију 1. јануара.<ref name="bb229"/> Две недеље по завршетку напада на првом правцу, ВРС покреће офанзиву из правца [[Добој]]а и северозападних прилаза тешањском џепу. Напредовање је текло споро, те офанзива убрзано посустаје; ВРС и формално зауставља операцију до средине марта.<ref name="bb229"/> == Теочанска операција == [[Датотека:Map 28 - Sapna-Teocak, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Теочак, новембар–децембар 1993.]] Циљ операције био је овладавање бране хидроелектране Угљевик на реци [[Sapna (rijeka)|Сапни]]. Будући да се брана налазила у теочанском џепу, њеним заузимањем би се урушио и сам џеп. Операција је имала назив ''Кладањ 93'' (у бошњачким изворима се може наћи погрешно име „Семинар 93" за ову операцију). Операцију је водио пуковник [[Новица Симић]], заповедник Источнобосанског корпуса. Јединице распоређене за напада биле су [[Прва мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. мајевичка]] и [[2. мајевичка лака пјешадијска бригада|2. мајевичка бригада]] (које су и иначе држале положаје према Теочку), [[Зворничка пјешадијска бригада|зворничка бригада]] (такође линијска јединица у овом сектору), [[Гарда Пантери]] и бијељински одред [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању око 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> Главнину снага одбране АРБиХ чиниле су 1. теочанска и 206. зворничка бригада, потпомогнуте деловима независног батаљона „Црни вукови“ и диверзантском четом „Живиничке Осе“. Све заједно, АРБиХ је имала око 4.000 војника.<ref name="bb229"/> Напад је почео 20. новембра када су снаге ВРС из правца Зворника и места Прибој клештастим маневром удариле на линију одбране АРБиХ. У прво време постигнути су мањи тактички успеси, али језгро АРБиХ није било избачено из строја.<ref name="bb229"/> До краја децембра АРБиХ у контранападима враћа изгубљене положаје, а ВРС прекида операцију.<ref name="bb229"/> == Бихаћка операција == [[Датотека:Map 31 - Bihac, February 1994.jpg|мини|десно|170п|Бихаћ, фебруар 1994.]] Циљ ВРС у овој операцији био је да осигура десну страну реке Уне у захвату Бихаћа, како би овладао железничком пругом која спаја [[Бања Лука|Бању Луку]] са [[Книн]]ом. Операцију је водио генерал-мајор [[Грујо Борић]], командант Другог крајишког корпуса. Бројчану окосницу чиниле су четири секторске лаке пешадијске бригаде Другог крајишког корпуса, [[17. кључка лака пјешадијска бригада|17. кључка]], [[15. бихаћка лака пјешадијска бригада|15. бихаћка]], [[3. петровачка лака пјешадијска бригада|3. петровачка]] и [[1. дрварска лака пјешадијска бригада|1. дрварска]] бригада. У шпицу напада, ВРС је ангажовао приједорски и бањалучки одред Специјалне полиције, те један батаљон [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске бригаде]]. Ватрену подршку су пружали [[2. мешовити ариљеријски пук Дрварског корпуса ВРС|2. мешовити артиљеријски пук]] и један самостални оклопни батаљон. Свеукупно, ВРС је имао на располагању 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, 5. корпус је имао на располагању батаљоне 501. и 502. бихаћке, 503. цазинске, 1. босанске ослободилачке и 101. ХВО бригаде; све заједно, 4.000 - 5.000.<ref name="bb229"/> ВРС је напад почела шестог фебруара. После пар дана борби, снаге генерала Борића су овладале најважнијим котама на десној страни Уне.<ref name="bb229"/> Наредних дана, међутим, 5. корпус АРБиХ враћа изгубљене положаје.<ref name="bb229"/> Упркос овом узмаку, снаге генерала Борића поново заузимају тактички важне коте, да би их, на концу, поново изгубиле услед противнапада 5. корпуса. Операције је обустављена крајем фебруара.<ref name="bb229"/> == Референце == {{reflist}} == Литература == * Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I., Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis, Washington == Спољашње везе == {{Распад СФР Југославије}} {{Портал бар|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}} {{Authority control}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] 9w26k0x22oj6u10v38d1iwcw2ft7rx0 25115008 25115006 2022-07-20T01:21:19Z UserNameSRB 198340 /* Бихаћка операција */Ситна ажурирања wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Дрина 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | величина_слике = 300п | опис_слике = | датум = [[9. новембар]] [[1993]] — [[9. март]] [[1994]]. | локација = [[Олово (град)|Олово]], [[Тешањ]], [[Теочак]], [[Бихаћ]] | узрок = | територија = | резултат = Српски пораз | страна1 = <center>{{зас|Republika Srpska|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Republika Srpska|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=25px}} [[Расим Делић]] | јачина1 = 5.000 – 10.000<ref name="bb229">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 229</ref> | јачина2 = 5.000 – 12.000<ref name="bb229"/> | губици1 = | губици2 = | цивилне жртве = }} {{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Дрина''' је кодни назив за операцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у зиму [[1993]]. године чији је циљ био сламање Другог корпуса [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]. ''Дрина 93'' је обухватала низ мањих операција на [[Олово (град)|оловском]], [[тешањ]]ском, [[Теочак|теочанском]] и [[бихаћ]]ком правцу. == Увод == С обзиром да су другу годину рата у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] обележили, са једне стране, ескалација [[Муслиманско-хрватски сукоб|Муслиманско-хрватског]] сукоба, а са друге стране, низ победа Војске Републике Српске, војно и политичко руководство Републике Српске доноси одлуку о покретању офанзиве ширих размера у циљу сламања АРБиХ и окончања рата.<ref name="bb228">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 228</ref> Темељна претпоставка [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главног штаба]] Војске Републике Српске била је да су снаге АРБиХ (најпре Трећи ([[Зеница (Зеница)|Зеница]]) и Четврти корпус ([[Мостар]]), то јест, корпуси који су поднели највећи терет рата са [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]) изнурене и истрошене, те да главнина преосталих снага АРБиХ лежи у Другом корпусу ([[Тузла]]). План операције је предвиђао изолацију и слабљење Другог корпуса АРБиХ кроз спајање [[Возућа|Возуће]] и места [[Олово (град)|Олово]], чиме би се тај корпус нашао у потпуном окружењу и одсечен од [[Сарајево|Сарајева]] и Зенице.<ref name="bb229"/> Истовременим ударима на теочански и тешањски џеп, Други корпус би био стављен под притисак на више праваца. Као додатак главном напору ВРС, предвиђено је и заузимање железничких и путних праваца на реци [[Уна|Уни]] код [[Бихаћ]]а. == Оловска операција == [[Датотека:Map 30 - Olovo, November 1993-January 1994.jpg|мини|лево|170п|Олово, од новембра 1993. до јануара 1994.]] [[2. романијска моторизована бригада|Друга романијска]] и [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашка бригада]] ВРС држале су линије спрам Олова у склопу редовних дужности. У самој операцији ове бригаде су учествовале у заштити бокова напада, као и преко одабраних јуришних јединица. Језгро нападачких јединица чинили су по један батаљон из [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске]], [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. мркоњићке]], [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске]], мешовита бригада из [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]], већи део [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]]<ref name="bb229"/>, као и делови [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне бригаде полиције]]. За напад је свеукупно било предвиђено око 10.000 бораца, с тим што се операција изводила у више таласа, те је у просеку по нападу било око 2.000 бораца.<ref name="bb229"/> АРБиХ је на располагању имала 1. оловску и 126. брдску бригаду, које су и иначе држале сектор око Олова; у току трајање операције, Други и Шести корпус АРБиХ појачале су линије одбране са више тактичких група из 1. и 2. тузланске, 109. добојске, 111. грачаничке, 117. лукавачке бригаде и из рејона [[Високо]]г.<ref name="bb229"/> Са тим појачањима су снаге АРБиХ нарасле на око 12.000 војника.<ref name="bb229"/> Операција је почела 8. новембра нападима на прилазе Олову. Упркос мањим тактичким успесима, ВРС није успео да пробије одбрану АРБиХ. 13. јануара херцеговачка мешовита бригада (по један мешовити батаљон из [[15. xерцеговачка моторизована бригада (Билећа)|билећке]], [[18. херцеговачка лака пјешадијска бригада|гатачке]] и [[8. моторизована бригада|невесињске бригаде]]) пробија линије одбране АРБиХ и заузима место [[Крушево (Олово)|Крушево]], дошавши на три километра од Олова. Додатна појачања АРБиХ из 1., 3. и 2. корпуса заустављају даље напредовање, и крајем јануара команда ВРС отказује операцију.<ref name="bb229"/> Приликом пада Крушева погинуо је командант Оловске бригаде АРБиХ, Сенахид Болић Боло. == Тешањска операција == [[Датотека:Map 29 - Maglaj-Tesanj, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Маглај-Тешањ, новембар–децембар 1993.]] На покушају затварања тешањског џепа учествовали су заједно ВРС и ХВО [[Жепче]].<ref name="bb229"/> Операцију је водио пуковник [[Владимир Арсић]], заповедник 9. оперативне групе (у саставу [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]]). На југозападном правцу наступали су [[27. моторизована бригада|27. дервентска бригада]], делови [[2. оклопна бригада|2. оклопне бригаде]], 4. батаљон [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске бригаде]], као и пар батаљона из лаких пешадијских бригада који су држали фронт према џепу (1. теслићка и [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада|1. прњаворска бригада]]); ХВО Жепче је учествовао са једном бригадом и специјалним батаљоном „Андрија Тадић“. Ватрену и бочну подршку пружала је 6. тактичка група Озрен. У нападу је свеукупно учествовало око 4.000 – 5.000 на страни ВРС и 1.000 – 2.000 на страни ХВО.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, напад су примиле 201. маглајска и 204. теслићка бригада; свеукупно 4.500.<ref name="bb229"/> На северозападном правцу 9. оперативна група је разместила [[16. крајишка моторизована бригада|16. крајишку бригада]], и делове 1. теслићке, 1. крњинске и [[1. градишка лака пјешадијска бригада|градишћанске бригаде]]. Као и на јужном правцу, ВРС је имао на располагању 4.000 - 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> 110. усорска бригада ХВО и 207. усорска бригада АРБиХ држале су положаје на том правцу (укупно 5.000 војника);<ref name="bb229"/> резерве АРБиХ у тешањском џепу биле су 202. тешањска и 203. добојска бригада АРБиХ. Напад на јужном правцу је отпочео прве недеље децембра, са тежиштем на комуникацији Тешањ – [[Маглај]]. Иако су снаге ВРС пресекле пут Тешањ – Маглај и постигле низ мањих тактичких успеха, до већих помака није дошло, те ВРС прекида операцију 1. јануара.<ref name="bb229"/> Две недеље по завршетку напада на првом правцу, ВРС покреће офанзиву из правца [[Добој]]а и северозападних прилаза тешањском џепу. Напредовање је текло споро, те офанзива убрзано посустаје; ВРС и формално зауставља операцију до средине марта.<ref name="bb229"/> == Теочанска операција == [[Датотека:Map 28 - Sapna-Teocak, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Теочак, новембар–децембар 1993.]] Циљ операције био је овладавање бране хидроелектране Угљевик на реци [[Sapna (rijeka)|Сапни]]. Будући да се брана налазила у теочанском џепу, њеним заузимањем би се урушио и сам џеп. Операција је имала назив ''Кладањ 93'' (у бошњачким изворима се може наћи погрешно име „Семинар 93" за ову операцију). Операцију је водио пуковник [[Новица Симић]], заповедник Источнобосанског корпуса. Јединице распоређене за напада биле су [[Прва мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. мајевичка]] и [[2. мајевичка лака пјешадијска бригада|2. мајевичка бригада]] (које су и иначе држале положаје према Теочку), [[Зворничка пјешадијска бригада|зворничка бригада]] (такође линијска јединица у овом сектору), [[Гарда Пантери]] и бијељински одред [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању око 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> Главнину снага одбране АРБиХ чиниле су 1. теочанска и 206. зворничка бригада, потпомогнуте деловима независног батаљона „Црни вукови“ и диверзантском четом „Живиничке Осе“. Све заједно, АРБиХ је имала око 4.000 војника.<ref name="bb229"/> Напад је почео 20. новембра када су снаге ВРС из правца Зворника и места Прибој клештастим маневром удариле на линију одбране АРБиХ. У прво време постигнути су мањи тактички успеси, али језгро АРБиХ није било избачено из строја.<ref name="bb229"/> До краја децембра АРБиХ у контранападима враћа изгубљене положаје, а ВРС прекида операцију.<ref name="bb229"/> == Бихаћка операција == [[Датотека:Map 31 - Bihac, February 1994.jpg|мини|десно|170п|Бихаћ, фебруар 1994.]] Циљ ВРС у овој операцији био је да осигура десну страну реке [[Уна (река)|Уне]] у захвату Бихаћа, како би овладао железничком пругом која спаја [[Бања Лука|Бању Луку]] са [[Книн]]ом. Операцију је водио генерал-мајор [[Грујо Борић]], командант Другог крајишког корпуса. Бројчану окосницу чиниле су четири секторске лаке пешадијске бригаде Другог крајишког корпуса, [[17. кључка лака пјешадијска бригада|17. кључка]], [[15. бихаћка лака пјешадијска бригада|15. бихаћка]], [[3. петровачка лака пјешадијска бригада|3. петровачка]] и [[1. дрварска лака пјешадијска бригада|1. дрварска]] бригада. У шпицу напада, ВРС је ангажовао приједорски и бањалучки одред Специјалне полиције, те један батаљон [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске бригаде]]. Ватрену подршку су пружали [[2. мешовити ариљеријски пук Дрварског корпуса ВРС|2. мешовити артиљеријски пук]] и један самостални оклопни батаљон, док су бокове штитили [[11. крупска лака пјешадијска бригада|11. крупска бригада]] и једна пешадијска јединица из [[15. лички корпус|15. личког корпуса СВК]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, 5. корпус је имао на располагању батаљоне 501. и 502. бихаћке, 503. цазинске, 1. босанске ослободилачке и 101. ХВО бригаде; све заједно, 4.000 - 5.000.<ref name="bb229"/> ВРС је напад почела шестог фебруара. После пар дана борби, снаге генерала Борића су овладале најважнијим котама на десној страни Уне.<ref name="bb229"/> Наредних дана, међутим, 5. корпус АРБиХ враћа изгубљене положаје.<ref name="bb229"/> Упркос овом узмаку, снаге генерала Борића поново заузимају тактички важне коте, да би их, на концу, поново изгубиле услед противнапада 5. корпуса. Операције је обустављена крајем фебруара.<ref name="bb229"/> == Референце == {{reflist}} == Литература == * Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I., Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis, Washington == Спољашње везе == {{Распад СФР Југославије}} {{Портал бар|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}} {{Authority control}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] d2dfr7br1zi9hpveqomjhmztin50s1m 25115009 25115008 2022-07-20T01:26:26Z UserNameSRB 198340 /* Литература */Ситна измена wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Дрина 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | величина_слике = 300п | опис_слике = | датум = [[9. новембар]] [[1993]] — [[9. март]] [[1994]]. | локација = [[Олово (град)|Олово]], [[Тешањ]], [[Теочак]], [[Бихаћ]] | узрок = | територија = | резултат = Српски пораз | страна1 = <center>{{зас|Republika Srpska|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Republika Srpska|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=25px}} [[Расим Делић]] | јачина1 = 5.000 – 10.000<ref name="bb229">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 229</ref> | јачина2 = 5.000 – 12.000<ref name="bb229"/> | губици1 = | губици2 = | цивилне жртве = }} {{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Дрина''' је кодни назив за операцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у зиму [[1993]]. године чији је циљ био сламање Другог корпуса [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]. ''Дрина 93'' је обухватала низ мањих операција на [[Олово (град)|оловском]], [[тешањ]]ском, [[Теочак|теочанском]] и [[бихаћ]]ком правцу. == Увод == С обзиром да су другу годину рата у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] обележили, са једне стране, ескалација [[Муслиманско-хрватски сукоб|Муслиманско-хрватског]] сукоба, а са друге стране, низ победа Војске Републике Српске, војно и политичко руководство Републике Српске доноси одлуку о покретању офанзиве ширих размера у циљу сламања АРБиХ и окончања рата.<ref name="bb228">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 228</ref> Темељна претпоставка [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главног штаба]] Војске Републике Српске била је да су снаге АРБиХ (најпре Трећи ([[Зеница (Зеница)|Зеница]]) и Четврти корпус ([[Мостар]]), то јест, корпуси који су поднели највећи терет рата са [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]) изнурене и истрошене, те да главнина преосталих снага АРБиХ лежи у Другом корпусу ([[Тузла]]). План операције је предвиђао изолацију и слабљење Другог корпуса АРБиХ кроз спајање [[Возућа|Возуће]] и места [[Олово (град)|Олово]], чиме би се тај корпус нашао у потпуном окружењу и одсечен од [[Сарајево|Сарајева]] и Зенице.<ref name="bb229"/> Истовременим ударима на теочански и тешањски џеп, Други корпус би био стављен под притисак на више праваца. Као додатак главном напору ВРС, предвиђено је и заузимање железничких и путних праваца на реци [[Уна|Уни]] код [[Бихаћ]]а. == Оловска операција == [[Датотека:Map 30 - Olovo, November 1993-January 1994.jpg|мини|лево|170п|Олово, од новембра 1993. до јануара 1994.]] [[2. романијска моторизована бригада|Друга романијска]] и [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашка бригада]] ВРС држале су линије спрам Олова у склопу редовних дужности. У самој операцији ове бригаде су учествовале у заштити бокова напада, као и преко одабраних јуришних јединица. Језгро нападачких јединица чинили су по један батаљон из [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске]], [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. мркоњићке]], [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске]], мешовита бригада из [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]], већи део [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]]<ref name="bb229"/>, као и делови [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне бригаде полиције]]. За напад је свеукупно било предвиђено око 10.000 бораца, с тим што се операција изводила у више таласа, те је у просеку по нападу било око 2.000 бораца.<ref name="bb229"/> АРБиХ је на располагању имала 1. оловску и 126. брдску бригаду, које су и иначе држале сектор око Олова; у току трајање операције, Други и Шести корпус АРБиХ појачале су линије одбране са више тактичких група из 1. и 2. тузланске, 109. добојске, 111. грачаничке, 117. лукавачке бригаде и из рејона [[Високо]]г.<ref name="bb229"/> Са тим појачањима су снаге АРБиХ нарасле на око 12.000 војника.<ref name="bb229"/> Операција је почела 8. новембра нападима на прилазе Олову. Упркос мањим тактичким успесима, ВРС није успео да пробије одбрану АРБиХ. 13. јануара херцеговачка мешовита бригада (по један мешовити батаљон из [[15. xерцеговачка моторизована бригада (Билећа)|билећке]], [[18. херцеговачка лака пјешадијска бригада|гатачке]] и [[8. моторизована бригада|невесињске бригаде]]) пробија линије одбране АРБиХ и заузима место [[Крушево (Олово)|Крушево]], дошавши на три километра од Олова. Додатна појачања АРБиХ из 1., 3. и 2. корпуса заустављају даље напредовање, и крајем јануара команда ВРС отказује операцију.<ref name="bb229"/> Приликом пада Крушева погинуо је командант Оловске бригаде АРБиХ, Сенахид Болић Боло. == Тешањска операција == [[Датотека:Map 29 - Maglaj-Tesanj, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Маглај-Тешањ, новембар–децембар 1993.]] На покушају затварања тешањског џепа учествовали су заједно ВРС и ХВО [[Жепче]].<ref name="bb229"/> Операцију је водио пуковник [[Владимир Арсић]], заповедник 9. оперативне групе (у саставу [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]]). На југозападном правцу наступали су [[27. моторизована бригада|27. дервентска бригада]], делови [[2. оклопна бригада|2. оклопне бригаде]], 4. батаљон [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске бригаде]], као и пар батаљона из лаких пешадијских бригада који су држали фронт према џепу (1. теслићка и [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада|1. прњаворска бригада]]); ХВО Жепче је учествовао са једном бригадом и специјалним батаљоном „Андрија Тадић“. Ватрену и бочну подршку пружала је 6. тактичка група Озрен. У нападу је свеукупно учествовало око 4.000 – 5.000 на страни ВРС и 1.000 – 2.000 на страни ХВО.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, напад су примиле 201. маглајска и 204. теслићка бригада; свеукупно 4.500.<ref name="bb229"/> На северозападном правцу 9. оперативна група је разместила [[16. крајишка моторизована бригада|16. крајишку бригада]], и делове 1. теслићке, 1. крњинске и [[1. градишка лака пјешадијска бригада|градишћанске бригаде]]. Као и на јужном правцу, ВРС је имао на располагању 4.000 - 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> 110. усорска бригада ХВО и 207. усорска бригада АРБиХ држале су положаје на том правцу (укупно 5.000 војника);<ref name="bb229"/> резерве АРБиХ у тешањском џепу биле су 202. тешањска и 203. добојска бригада АРБиХ. Напад на јужном правцу је отпочео прве недеље децембра, са тежиштем на комуникацији Тешањ – [[Маглај]]. Иако су снаге ВРС пресекле пут Тешањ – Маглај и постигле низ мањих тактичких успеха, до већих помака није дошло, те ВРС прекида операцију 1. јануара.<ref name="bb229"/> Две недеље по завршетку напада на првом правцу, ВРС покреће офанзиву из правца [[Добој]]а и северозападних прилаза тешањском џепу. Напредовање је текло споро, те офанзива убрзано посустаје; ВРС и формално зауставља операцију до средине марта.<ref name="bb229"/> == Теочанска операција == [[Датотека:Map 28 - Sapna-Teocak, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Теочак, новембар–децембар 1993.]] Циљ операције био је овладавање бране хидроелектране Угљевик на реци [[Sapna (rijeka)|Сапни]]. Будући да се брана налазила у теочанском џепу, њеним заузимањем би се урушио и сам џеп. Операција је имала назив ''Кладањ 93'' (у бошњачким изворима се може наћи погрешно име „Семинар 93" за ову операцију). Операцију је водио пуковник [[Новица Симић]], заповедник Источнобосанског корпуса. Јединице распоређене за напада биле су [[Прва мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. мајевичка]] и [[2. мајевичка лака пјешадијска бригада|2. мајевичка бригада]] (које су и иначе држале положаје према Теочку), [[Зворничка пјешадијска бригада|зворничка бригада]] (такође линијска јединица у овом сектору), [[Гарда Пантери]] и бијељински одред [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању око 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> Главнину снага одбране АРБиХ чиниле су 1. теочанска и 206. зворничка бригада, потпомогнуте деловима независног батаљона „Црни вукови“ и диверзантском четом „Живиничке Осе“. Све заједно, АРБиХ је имала око 4.000 војника.<ref name="bb229"/> Напад је почео 20. новембра када су снаге ВРС из правца Зворника и места Прибој клештастим маневром удариле на линију одбране АРБиХ. У прво време постигнути су мањи тактички успеси, али језгро АРБиХ није било избачено из строја.<ref name="bb229"/> До краја децембра АРБиХ у контранападима враћа изгубљене положаје, а ВРС прекида операцију.<ref name="bb229"/> == Бихаћка операција == [[Датотека:Map 31 - Bihac, February 1994.jpg|мини|десно|170п|Бихаћ, фебруар 1994.]] Циљ ВРС у овој операцији био је да осигура десну страну реке [[Уна (река)|Уне]] у захвату Бихаћа, како би овладао железничком пругом која спаја [[Бања Лука|Бању Луку]] са [[Книн]]ом. Операцију је водио генерал-мајор [[Грујо Борић]], командант Другог крајишког корпуса. Бројчану окосницу чиниле су четири секторске лаке пешадијске бригаде Другог крајишког корпуса, [[17. кључка лака пјешадијска бригада|17. кључка]], [[15. бихаћка лака пјешадијска бригада|15. бихаћка]], [[3. петровачка лака пјешадијска бригада|3. петровачка]] и [[1. дрварска лака пјешадијска бригада|1. дрварска]] бригада. У шпицу напада, ВРС је ангажовао приједорски и бањалучки одред Специјалне полиције, те један батаљон [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске бригаде]]. Ватрену подршку су пружали [[2. мешовити ариљеријски пук Дрварског корпуса ВРС|2. мешовити артиљеријски пук]] и један самостални оклопни батаљон, док су бокове штитили [[11. крупска лака пјешадијска бригада|11. крупска бригада]] и једна пешадијска јединица из [[15. лички корпус|15. личког корпуса СВК]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, 5. корпус је имао на располагању батаљоне 501. и 502. бихаћке, 503. цазинске, 1. босанске ослободилачке и 101. ХВО бригаде; све заједно, 4.000 - 5.000.<ref name="bb229"/> ВРС је напад почела шестог фебруара. После пар дана борби, снаге генерала Борића су овладале најважнијим котама на десној страни Уне.<ref name="bb229"/> Наредних дана, међутим, 5. корпус АРБиХ враћа изгубљене положаје.<ref name="bb229"/> Упркос овом узмаку, снаге генерала Борића поново заузимају тактички важне коте, да би их, на концу, поново изгубиле услед противнапада 5. корпуса. Операције је обустављена крајем фебруара.<ref name="bb229"/> == Референце == {{reflist}} == Литература == * Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I, Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis, Washington == Спољашње везе == {{Распад СФР Југославије}} {{Портал бар|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}} {{Authority control}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] 9nfgvv6t7rgomr7hpzv0ysanoaq16dp 25115010 25115009 2022-07-20T01:26:58Z UserNameSRB 198340 /* Литература */Ситно wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Дрина 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | величина_слике = 300п | опис_слике = | датум = [[9. новембар]] [[1993]] — [[9. март]] [[1994]]. | локација = [[Олово (град)|Олово]], [[Тешањ]], [[Теочак]], [[Бихаћ]] | узрок = | територија = | резултат = Српски пораз | страна1 = <center>{{зас|Republika Srpska|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Republika Srpska|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=25px}} [[Расим Делић]] | јачина1 = 5.000 – 10.000<ref name="bb229">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 229</ref> | јачина2 = 5.000 – 12.000<ref name="bb229"/> | губици1 = | губици2 = | цивилне жртве = }} {{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Дрина''' је кодни назив за операцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у зиму [[1993]]. године чији је циљ био сламање Другог корпуса [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]. ''Дрина 93'' је обухватала низ мањих операција на [[Олово (град)|оловском]], [[тешањ]]ском, [[Теочак|теочанском]] и [[бихаћ]]ком правцу. == Увод == С обзиром да су другу годину рата у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] обележили, са једне стране, ескалација [[Муслиманско-хрватски сукоб|Муслиманско-хрватског]] сукоба, а са друге стране, низ победа Војске Републике Српске, војно и политичко руководство Републике Српске доноси одлуку о покретању офанзиве ширих размера у циљу сламања АРБиХ и окончања рата.<ref name="bb228">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 228</ref> Темељна претпоставка [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главног штаба]] Војске Републике Српске била је да су снаге АРБиХ (најпре Трећи ([[Зеница (Зеница)|Зеница]]) и Четврти корпус ([[Мостар]]), то јест, корпуси који су поднели највећи терет рата са [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]) изнурене и истрошене, те да главнина преосталих снага АРБиХ лежи у Другом корпусу ([[Тузла]]). План операције је предвиђао изолацију и слабљење Другог корпуса АРБиХ кроз спајање [[Возућа|Возуће]] и места [[Олово (град)|Олово]], чиме би се тај корпус нашао у потпуном окружењу и одсечен од [[Сарајево|Сарајева]] и Зенице.<ref name="bb229"/> Истовременим ударима на теочански и тешањски џеп, Други корпус би био стављен под притисак на више праваца. Као додатак главном напору ВРС, предвиђено је и заузимање железничких и путних праваца на реци [[Уна|Уни]] код [[Бихаћ]]а. == Оловска операција == [[Датотека:Map 30 - Olovo, November 1993-January 1994.jpg|мини|лево|170п|Олово, од новембра 1993. до јануара 1994.]] [[2. романијска моторизована бригада|Друга романијска]] и [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашка бригада]] ВРС држале су линије спрам Олова у склопу редовних дужности. У самој операцији ове бригаде су учествовале у заштити бокова напада, као и преко одабраних јуришних јединица. Језгро нападачких јединица чинили су по један батаљон из [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске]], [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. мркоњићке]], [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске]], мешовита бригада из [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]], већи део [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]]<ref name="bb229"/>, као и делови [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне бригаде полиције]]. За напад је свеукупно било предвиђено око 10.000 бораца, с тим што се операција изводила у више таласа, те је у просеку по нападу било око 2.000 бораца.<ref name="bb229"/> АРБиХ је на располагању имала 1. оловску и 126. брдску бригаду, које су и иначе држале сектор око Олова; у току трајање операције, Други и Шести корпус АРБиХ појачале су линије одбране са више тактичких група из 1. и 2. тузланске, 109. добојске, 111. грачаничке, 117. лукавачке бригаде и из рејона [[Високо]]г.<ref name="bb229"/> Са тим појачањима су снаге АРБиХ нарасле на око 12.000 војника.<ref name="bb229"/> Операција је почела 8. новембра нападима на прилазе Олову. Упркос мањим тактичким успесима, ВРС није успео да пробије одбрану АРБиХ. 13. јануара херцеговачка мешовита бригада (по један мешовити батаљон из [[15. xерцеговачка моторизована бригада (Билећа)|билећке]], [[18. херцеговачка лака пјешадијска бригада|гатачке]] и [[8. моторизована бригада|невесињске бригаде]]) пробија линије одбране АРБиХ и заузима место [[Крушево (Олово)|Крушево]], дошавши на три километра од Олова. Додатна појачања АРБиХ из 1., 3. и 2. корпуса заустављају даље напредовање, и крајем јануара команда ВРС отказује операцију.<ref name="bb229"/> Приликом пада Крушева погинуо је командант Оловске бригаде АРБиХ, Сенахид Болић Боло. == Тешањска операција == [[Датотека:Map 29 - Maglaj-Tesanj, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Маглај-Тешањ, новембар–децембар 1993.]] На покушају затварања тешањског џепа учествовали су заједно ВРС и ХВО [[Жепче]].<ref name="bb229"/> Операцију је водио пуковник [[Владимир Арсић]], заповедник 9. оперативне групе (у саставу [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]]). На југозападном правцу наступали су [[27. моторизована бригада|27. дервентска бригада]], делови [[2. оклопна бригада|2. оклопне бригаде]], 4. батаљон [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске бригаде]], као и пар батаљона из лаких пешадијских бригада који су држали фронт према џепу (1. теслићка и [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада|1. прњаворска бригада]]); ХВО Жепче је учествовао са једном бригадом и специјалним батаљоном „Андрија Тадић“. Ватрену и бочну подршку пружала је 6. тактичка група Озрен. У нападу је свеукупно учествовало око 4.000 – 5.000 на страни ВРС и 1.000 – 2.000 на страни ХВО.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, напад су примиле 201. маглајска и 204. теслићка бригада; свеукупно 4.500.<ref name="bb229"/> На северозападном правцу 9. оперативна група је разместила [[16. крајишка моторизована бригада|16. крајишку бригада]], и делове 1. теслићке, 1. крњинске и [[1. градишка лака пјешадијска бригада|градишћанске бригаде]]. Као и на јужном правцу, ВРС је имао на располагању 4.000 - 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> 110. усорска бригада ХВО и 207. усорска бригада АРБиХ држале су положаје на том правцу (укупно 5.000 војника);<ref name="bb229"/> резерве АРБиХ у тешањском џепу биле су 202. тешањска и 203. добојска бригада АРБиХ. Напад на јужном правцу је отпочео прве недеље децембра, са тежиштем на комуникацији Тешањ – [[Маглај]]. Иако су снаге ВРС пресекле пут Тешањ – Маглај и постигле низ мањих тактичких успеха, до већих помака није дошло, те ВРС прекида операцију 1. јануара.<ref name="bb229"/> Две недеље по завршетку напада на првом правцу, ВРС покреће офанзиву из правца [[Добој]]а и северозападних прилаза тешањском џепу. Напредовање је текло споро, те офанзива убрзано посустаје; ВРС и формално зауставља операцију до средине марта.<ref name="bb229"/> == Теочанска операција == [[Датотека:Map 28 - Sapna-Teocak, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Теочак, новембар–децембар 1993.]] Циљ операције био је овладавање бране хидроелектране Угљевик на реци [[Sapna (rijeka)|Сапни]]. Будући да се брана налазила у теочанском џепу, њеним заузимањем би се урушио и сам џеп. Операција је имала назив ''Кладањ 93'' (у бошњачким изворима се може наћи погрешно име „Семинар 93" за ову операцију). Операцију је водио пуковник [[Новица Симић]], заповедник Источнобосанског корпуса. Јединице распоређене за напада биле су [[Прва мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. мајевичка]] и [[2. мајевичка лака пјешадијска бригада|2. мајевичка бригада]] (које су и иначе држале положаје према Теочку), [[Зворничка пјешадијска бригада|зворничка бригада]] (такође линијска јединица у овом сектору), [[Гарда Пантери]] и бијељински одред [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању око 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> Главнину снага одбране АРБиХ чиниле су 1. теочанска и 206. зворничка бригада, потпомогнуте деловима независног батаљона „Црни вукови“ и диверзантском четом „Живиничке Осе“. Све заједно, АРБиХ је имала око 4.000 војника.<ref name="bb229"/> Напад је почео 20. новембра када су снаге ВРС из правца Зворника и места Прибој клештастим маневром удариле на линију одбране АРБиХ. У прво време постигнути су мањи тактички успеси, али језгро АРБиХ није било избачено из строја.<ref name="bb229"/> До краја децембра АРБиХ у контранападима враћа изгубљене положаје, а ВРС прекида операцију.<ref name="bb229"/> == Бихаћка операција == [[Датотека:Map 31 - Bihac, February 1994.jpg|мини|десно|170п|Бихаћ, фебруар 1994.]] Циљ ВРС у овој операцији био је да осигура десну страну реке [[Уна (река)|Уне]] у захвату Бихаћа, како би овладао железничком пругом која спаја [[Бања Лука|Бању Луку]] са [[Книн]]ом. Операцију је водио генерал-мајор [[Грујо Борић]], командант Другог крајишког корпуса. Бројчану окосницу чиниле су четири секторске лаке пешадијске бригаде Другог крајишког корпуса, [[17. кључка лака пјешадијска бригада|17. кључка]], [[15. бихаћка лака пјешадијска бригада|15. бихаћка]], [[3. петровачка лака пјешадијска бригада|3. петровачка]] и [[1. дрварска лака пјешадијска бригада|1. дрварска]] бригада. У шпицу напада, ВРС је ангажовао приједорски и бањалучки одред Специјалне полиције, те један батаљон [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске бригаде]]. Ватрену подршку су пружали [[2. мешовити ариљеријски пук Дрварског корпуса ВРС|2. мешовити артиљеријски пук]] и један самостални оклопни батаљон, док су бокове штитили [[11. крупска лака пјешадијска бригада|11. крупска бригада]] и једна пешадијска јединица из [[15. лички корпус|15. личког корпуса СВК]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, 5. корпус је имао на располагању батаљоне 501. и 502. бихаћке, 503. цазинске, 1. босанске ослободилачке и 101. ХВО бригаде; све заједно, 4.000 - 5.000.<ref name="bb229"/> ВРС је напад почела шестог фебруара. После пар дана борби, снаге генерала Борића су овладале најважнијим котама на десној страни Уне.<ref name="bb229"/> Наредних дана, међутим, 5. корпус АРБиХ враћа изгубљене положаје.<ref name="bb229"/> Упркос овом узмаку, снаге генерала Борића поново заузимају тактички важне коте, да би их, на концу, поново изгубиле услед противнапада 5. корпуса. Операције је обустављена крајем фебруара.<ref name="bb229"/> == Референце == {{reflist}} == Литература == * Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume 1, Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis, Washington == Спољашње везе == {{Распад СФР Југославије}} {{Портал бар|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}} {{Authority control}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] okd8iq59n6wpshi4uj472zs18zpze57 25115011 25115010 2022-07-20T01:30:53Z UserNameSRB 198340 /* Бихаћка операција */Ситно wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Дрина 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | величина_слике = 300п | опис_слике = | датум = [[9. новембар]] [[1993]] — [[9. март]] [[1994]]. | локација = [[Олово (град)|Олово]], [[Тешањ]], [[Теочак]], [[Бихаћ]] | узрок = | територија = | резултат = Српски пораз | страна1 = <center>{{зас|Republika Srpska|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Republika Srpska|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=25px}} [[Расим Делић]] | јачина1 = 5.000 – 10.000<ref name="bb229">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 229</ref> | јачина2 = 5.000 – 12.000<ref name="bb229"/> | губици1 = | губици2 = | цивилне жртве = }} {{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Дрина''' је кодни назив за операцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у зиму [[1993]]. године чији је циљ био сламање Другог корпуса [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]. ''Дрина 93'' је обухватала низ мањих операција на [[Олово (град)|оловском]], [[тешањ]]ском, [[Теочак|теочанском]] и [[бихаћ]]ком правцу. == Увод == С обзиром да су другу годину рата у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] обележили, са једне стране, ескалација [[Муслиманско-хрватски сукоб|Муслиманско-хрватског]] сукоба, а са друге стране, низ победа Војске Републике Српске, војно и политичко руководство Републике Српске доноси одлуку о покретању офанзиве ширих размера у циљу сламања АРБиХ и окончања рата.<ref name="bb228">Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 228</ref> Темељна претпоставка [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главног штаба]] Војске Републике Српске била је да су снаге АРБиХ (најпре Трећи ([[Зеница (Зеница)|Зеница]]) и Четврти корпус ([[Мостар]]), то јест, корпуси који су поднели највећи терет рата са [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]) изнурене и истрошене, те да главнина преосталих снага АРБиХ лежи у Другом корпусу ([[Тузла]]). План операције је предвиђао изолацију и слабљење Другог корпуса АРБиХ кроз спајање [[Возућа|Возуће]] и места [[Олово (град)|Олово]], чиме би се тај корпус нашао у потпуном окружењу и одсечен од [[Сарајево|Сарајева]] и Зенице.<ref name="bb229"/> Истовременим ударима на теочански и тешањски џеп, Други корпус би био стављен под притисак на више праваца. Као додатак главном напору ВРС, предвиђено је и заузимање железничких и путних праваца на реци [[Уна|Уни]] код [[Бихаћ]]а. == Оловска операција == [[Датотека:Map 30 - Olovo, November 1993-January 1994.jpg|мини|лево|170п|Олово, од новембра 1993. до јануара 1994.]] [[2. романијска моторизована бригада|Друга романијска]] и [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашка бригада]] ВРС држале су линије спрам Олова у склопу редовних дужности. У самој операцији ове бригаде су учествовале у заштити бокова напада, као и преко одабраних јуришних јединица. Језгро нападачких јединица чинили су по један батаљон из [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске]], [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. мркоњићке]], [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске]], мешовита бригада из [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]], већи део [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]]<ref name="bb229"/>, као и делови [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне бригаде полиције]]. За напад је свеукупно било предвиђено око 10.000 бораца, с тим што се операција изводила у више таласа, те је у просеку по нападу било око 2.000 бораца.<ref name="bb229"/> АРБиХ је на располагању имала 1. оловску и 126. брдску бригаду, које су и иначе држале сектор око Олова; у току трајање операције, Други и Шести корпус АРБиХ појачале су линије одбране са више тактичких група из 1. и 2. тузланске, 109. добојске, 111. грачаничке, 117. лукавачке бригаде и из рејона [[Високо]]г.<ref name="bb229"/> Са тим појачањима су снаге АРБиХ нарасле на око 12.000 војника.<ref name="bb229"/> Операција је почела 8. новембра нападима на прилазе Олову. Упркос мањим тактичким успесима, ВРС није успео да пробије одбрану АРБиХ. 13. јануара херцеговачка мешовита бригада (по један мешовити батаљон из [[15. xерцеговачка моторизована бригада (Билећа)|билећке]], [[18. херцеговачка лака пјешадијска бригада|гатачке]] и [[8. моторизована бригада|невесињске бригаде]]) пробија линије одбране АРБиХ и заузима место [[Крушево (Олово)|Крушево]], дошавши на три километра од Олова. Додатна појачања АРБиХ из 1., 3. и 2. корпуса заустављају даље напредовање, и крајем јануара команда ВРС отказује операцију.<ref name="bb229"/> Приликом пада Крушева погинуо је командант Оловске бригаде АРБиХ, Сенахид Болић Боло. == Тешањска операција == [[Датотека:Map 29 - Maglaj-Tesanj, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Маглај-Тешањ, новембар–децембар 1993.]] На покушају затварања тешањског џепа учествовали су заједно ВРС и ХВО [[Жепче]].<ref name="bb229"/> Операцију је водио пуковник [[Владимир Арсић]], заповедник 9. оперативне групе (у саставу [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]]). На југозападном правцу наступали су [[27. моторизована бригада|27. дервентска бригада]], делови [[2. оклопна бригада|2. оклопне бригаде]], 4. батаљон [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорске бригаде]], као и пар батаљона из лаких пешадијских бригада који су држали фронт према џепу (1. теслићка и [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада|1. прњаворска бригада]]); ХВО Жепче је учествовао са једном бригадом и специјалним батаљоном „Андрија Тадић“. Ватрену и бочну подршку пружала је 6. тактичка група Озрен. У нападу је свеукупно учествовало око 4.000 – 5.000 на страни ВРС и 1.000 – 2.000 на страни ХВО.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, напад су примиле 201. маглајска и 204. теслићка бригада; свеукупно 4.500.<ref name="bb229"/> На северозападном правцу 9. оперативна група је разместила [[16. крајишка моторизована бригада|16. крајишку бригада]], и делове 1. теслићке, 1. крњинске и [[1. градишка лака пјешадијска бригада|градишћанске бригаде]]. Као и на јужном правцу, ВРС је имао на располагању 4.000 - 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> 110. усорска бригада ХВО и 207. усорска бригада АРБиХ држале су положаје на том правцу (укупно 5.000 војника);<ref name="bb229"/> резерве АРБиХ у тешањском џепу биле су 202. тешањска и 203. добојска бригада АРБиХ. Напад на јужном правцу је отпочео прве недеље децембра, са тежиштем на комуникацији Тешањ – [[Маглај]]. Иако су снаге ВРС пресекле пут Тешањ – Маглај и постигле низ мањих тактичких успеха, до већих помака није дошло, те ВРС прекида операцију 1. јануара.<ref name="bb229"/> Две недеље по завршетку напада на првом правцу, ВРС покреће офанзиву из правца [[Добој]]а и северозападних прилаза тешањском џепу. Напредовање је текло споро, те офанзива убрзано посустаје; ВРС и формално зауставља операцију до средине марта.<ref name="bb229"/> == Теочанска операција == [[Датотека:Map 28 - Sapna-Teocak, November-December 1993.jpg|мини|десно|170п|Теочак, новембар–децембар 1993.]] Циљ операције био је овладавање бране хидроелектране Угљевик на реци [[Sapna (rijeka)|Сапни]]. Будући да се брана налазила у теочанском џепу, њеним заузимањем би се урушио и сам џеп. Операција је имала назив ''Кладањ 93'' (у бошњачким изворима се може наћи погрешно име „Семинар 93" за ову операцију). Операцију је водио пуковник [[Новица Симић]], заповедник Источнобосанског корпуса. Јединице распоређене за напада биле су [[Прва мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. мајевичка]] и [[2. мајевичка лака пјешадијска бригада|2. мајевичка бригада]] (које су и иначе држале положаје према Теочку), [[Зворничка пјешадијска бригада|зворничка бригада]] (такође линијска јединица у овом сектору), [[Гарда Пантери]] и бијељински одред [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције]]. Свеукупно, ВРС је имао на располагању око 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> Главнину снага одбране АРБиХ чиниле су 1. теочанска и 206. зворничка бригада, потпомогнуте деловима независног батаљона „Црни вукови“ и диверзантском четом „Живиничке Осе“. Све заједно, АРБиХ је имала око 4.000 војника.<ref name="bb229"/> Напад је почео 20. новембра када су снаге ВРС из правца Зворника и места Прибој клештастим маневром удариле на линију одбране АРБиХ. У прво време постигнути су мањи тактички успеси, али језгро АРБиХ није било избачено из строја.<ref name="bb229"/> До краја децембра АРБиХ у контранападима враћа изгубљене положаје, а ВРС прекида операцију.<ref name="bb229"/> == Бихаћка операција == [[Датотека:Map 31 - Bihac, February 1994.jpg|мини|десно|170п|Бихаћ, фебруар 1994.]] Циљ ВРС у овој операцији био је да осигура десну страну реке [[Уна (река)|Уне]] у захвату Бихаћа, како би овладао железничком пругом која спаја [[Бања Лука|Бању Луку]] са [[Книн]]ом. Операцију је водио генерал-мајор [[Грујо Борић]], командант Другог крајишког корпуса. Бројчану окосницу чиниле су четири секторске лаке пешадијске бригаде Другог крајишког корпуса, [[17. кључка лака пјешадијска бригада|17. кључка]], [[15. бихаћка лака пјешадијска бригада|15. бихаћка]], [[3. петровачка лака пјешадијска бригада|3. петровачка]] и [[1. дрварска лака пјешадијска бригада|1. дрварска]] бригада. У шпицу напада, ВРС је ангажовао приједорски и бањалучки одред Специјалне полиције, те један батаљон [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске бригаде]]. Ватрену подршку су пружали [[2. мешовити ариљеријски пук Дрварског корпуса ВРС|2. мешовити артиљеријски пук]] и један самостални оклопни батаљон, док су бокове штитили [[11. крупска лака пјешадијска бригада|11. крупска бригада]] и 103. лака бригада СВК. Свеукупно, ВРС је имао на располагању 5.000 бораца.<ref name="bb229"/> На страни АРБиХ, 5. корпус је имао на располагању батаљоне 501. и 502. бихаћке, 503. цазинске, 1. босанске ослободилачке и 101. ХВО бригаде; све заједно, 4.000 - 5.000.<ref name="bb229"/> ВРС је напад почела шестог фебруара. После пар дана борби, снаге генерала Борића су овладале најважнијим котама на десној страни Уне.<ref name="bb229"/> Наредних дана, међутим, 5. корпус АРБиХ враћа изгубљене положаје.<ref name="bb229"/> Упркос овом узмаку, снаге генерала Борића поново заузимају тактички важне коте, да би их, на концу, поново изгубиле услед противнапада 5. корпуса. Операције је обустављена крајем фебруара.<ref name="bb229"/> == Референце == {{reflist}} == Литература == * Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume 1, Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis, Washington == Спољашње везе == {{Распад СФР Југославије}} {{Портал бар|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}} {{Authority control}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] l1ob8s4ajzv6ypkqwllp8wixamwhj5h 0 608474 25115147 24925921 2022-07-20T08:48:36Z Uw17 165959 /* Списак слешер филмова */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:scream 4.jpg|thumb|Пример слешера — ''[[Врисак]]''<br />због комерцијалног успеха снимљена су 4 наставка]] '''Слешер филм''' ({{јез-енг|slasher}}, што значи „кољач”, „онај који сече”; отуда и назив ''кољачки [[филм]]''<ref>{{cite web|url=http://tv.aladin.info/74072-ubica-za-noc-vestica|title=Ubica za noć veštica|website=Aladin|access-date = 23. 03. 2017}}</ref>, додуше ређе коришћен) је поджанр [[хорор филм]]а који најчешће приказује сцене крвопролића и великог броја убистава. Основна премиса ових филмова најчешће подразумева један или више ликова који су [[психопатија|психопате]], [[серијски убица|серијске убице]] или пак неко натприродно биће које напада и прогања групу [[људи]] (обично [[Тинејџер|тинејџера]]) у напуштеним кућама, летњим камповима, усред недођије и слично. Са доста сцена насиља, на крају је обично један преживели, најчешће девојка ([[финална девојка]]), која успева да се реши главног негативца после преживљеног масакра. Слешери су углавном нискобуџетни филмови са циљем да за кратко време постигну велики комерцијални успех. Неки од најпознатијих слешер [[Серијал (телевизија)|серијала]] су: ''[[Страва у Улици брестова]]'' (9 филмова), ''[[Ноћ вештица (филм из 1978)|Ноћ вештица]]'' (12 филмова + још 1 најављени наставaк), ''[[Тексашки масакр моторном тестером]]'' (8 филмова + још 1 најављени наставак), ''[[Последња екскурзија]]'' (5 филмова + још 1 најављени наставак), ''[[Петак тринаести]]'' (12 филмова), ''[[Врисак (филм)|Врисак]]'' (5 филмова), ''[[Погрешно скретање]]'' (7 филмова) и многи други. Помаву за слешерима започели су 2 [[Култни филм|култна класика]] из [[1960]], ''[[Смрт у очима]]'' и [[Алфред Хичкок|Хичкоков]] ''[[Психо (филм из 1960)|Психо]]''.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.top10films.co.uk/38817-celebrating-impact-influence-michael-powells-peeping-tom/|title=Celebrating The Impact & Influence Of Michael Powell's "Peeping Tom" - Top 10 Films |website=www.top10films.co.uk|language=en-GB|access-date=2018-05-14}}</ref><ref>Mark D. Eckel (2014). "When the Lights Go Down". p. 167. WestBow Press.</ref> Златно доба слешера је период [[1970-е|70-их]] и [[1980-е|80-их]] година [[20. век]]а.<ref name=":2">{{Cite news|url=https://reelrundown.com/film-industry/The-Golden-Age-of-Slasher-Films|title=The Golden Age of Slasher Films|work=ReelRundown|access-date=2018-05-14|language=en}}</ref> Иако се данас снима мањи број слешера, свет [[Филм|филма]] је добио већ сада две [[Франшизинг|франшизе]], "[[Погрешно скретање]]" и "[[Последња екскурзија (филм)|Последња екскурзија]]". == Списак слешер филмова == {| class="wikitable" |- ! Наслов филма !! Оригинални наслов !! [[Година]]!! [[Режисер]] |- | ''[[Смрт у очима]]'' || ''-{Peeping Tom}-'' || [[1960]]. || Мајкл Пауел |- | ''[[Психо (филм из 1960)|Психо]]'' || ''-{Psycho}-'' || [[1960]]. || [[Алфред Хичкок]] |- | ''[[Насилна поноћ]]'' || ''-{Violent Midnight}-'' || [[1963]]. || Ричард Хилард |- | ''[[Крвави пир]]'' || ''-{Blood Feast}-'' || [[1963]]. || Хершел Гордон Луис |- | ''[[Лудак!]]'' || ''-{Berserk!}-'' || [[1967]]. || Џим Оуконоли |- | ''[[Уврнути нерв]]'' || ''-{Twisted Nerve}-'' || [[1968]]. || Рој Бултинг |- | ''[[Кућа која је вриштала]]'' || ''-{The Hoсuse That Screamed}-'' || [[1969]]. || Нарцисо Ибањес Серадор |- | ''[[Крвави залив]]'' || ''-{A Bay of Blood}-'' || [[1971]]. || [[Марио Бава]] |- | ''[[Последња кућа са леве стране]]'' || ''-{The Last House on the Left}-'' || [[1972]]. || [[Вес Крејвен]] |- | ''[[Црни Божић]]'' || ''-{Black Christmas}-'' || [[1974]]. || Боб Кларк |- | ''[[Тексашки масакр моторном тестером]]'' || ''-{The Texas Chain Saw Massacre}-'' || [[1974]]. || [[Тоб Хупер]] |- | ''[[Алис, слатка Алис]]'' || ''-{Alice, Sweet Alice}-'' || [[1976]]. || Алфред Сол |- | ''[[Град који се ужасавао заласка сунца]]'' || ''-{The Town That Dreaded Sundown}-'' || [[1976]]. || Чарлс Пирс |- | ''[[Брда имају очи (филм из 1977)|Брда имају очи]]'' || ''-{The Hills Have Eyes}-'' || [[1977]]. || [[Вес Крејвен]] |- | ''[[Ноћ вештица (филм из 1978)|Ноћ вештица]]'' || ''-{Halloween}-'' || [[1978]]. || [[Џон Карпентер]] |- | ''[[Убиства алатом]]'' || ''-{The Toolbox Murders}-'' || [[1978]]. || Денис Донели |- | ''[[Не улази у ту кућу]]'' || ''-{Don't Go in the House}-'' || [[1979]]. || Џозеф Елисон |- | ''[[Петак тринаести]]'' || ''-{Friday the 13th}-'' || [[1980]]. || Шон Канингем |- | ''[[Матурско вече]]'' || ''-{Prom night}-'' || [[1980]]. || Пол Лич |- | ''[[Воз терора]]'' || ''-{Terror Train}-'' || [[1980]]. || Роџер Спотисвуд |- | ''[[Манијак (филм из 1980)|Манијак]]'' || ''-{Maniac}-'' || [[1980]]. || Вилијам Лустиг |- | ''[[Новогодишње зло]]'' || ''-{New Year's Evil}-'' || [[1980]]. || Емет Алстон |- | ''[[Божићно зло]]'' || ''-{Christmas Evil}-'' || [[1980]]. || Луис Џексон |- | ''[[Добро вече свима]]'' || ''-{To All a Goodnight}-'' || [[1980]]. || Дејвид Хес |- | ''[[Спаљивање (филм)|Спаљивање]]'' || ''-{The Burning}-'' || [[1981]]. || Тони Мејлам |- | ''[[Мој крвави Дан заљубљених (филм из 1981)|Мој крвави Дан заљубљених]]'' || ''-{My Bloody Valentine}-'' || [[1981]]. || Џорџ Михалка |- | ''[[Срећан ми рођендан]]'' || ''-{Happy Birthday to Me}-'' || [[1981]]. || Џеј Ли Томпсон |- | ''[[Ноћ вештица 2]]'' || ''-{Halloween II}-'' || [[1981]]. || Рик Розентал |- | ''[[Петак тринаести 2]]'' || ''-{Friday the 13th Part 2}-'' || [[1981]]. || Стив Минер |- | ''[[Прикрада]]'' || ''-{The Prowler}-'' || [[1981]]. || Џозеф Зито |- | ''[[Паклена ноћ]]'' || ''-{Hell Night}-'' || [[1981]]. || Том Десимон |- | ''[[Последњи испит]]'' || ''-{Final Exam}-'' || [[1981]]. || Џими Хастон |- | ''[[Пре зоре]]'' || ''-{Just Before Dawn}-'' || [[1981]]. || Џеф Либерман |- | ''[[Дан дипломирања]]'' || ''-{Graduation Day}-'' || [[1981]]. || Херб Фрид |- | ''[[Кућа забаве]]'' || ''-{The Funhouse}-'' || [[1981]]. || [[Тоб Хупер]] |- | ''[[Очи странца]]'' || ''-{Eyes of a Stranger}-'' || [[1981]]. || Кен Видерхорн |- | ''[[Не иди у ту шуму]]'' || ''-{Don't Go in the Woods}-'' || [[1981]]. || Брат Брајан |- | ''[[Крвави рођендан]]'' || ''-{Bloody Birthday}-'' || [[1981]]. || Едвард Хант |- | ''[[Лудак]]'' || ''-{Madman}-'' || [[1981]]. || Џо Ђанон |- | ''[[Лудница]]'' || ''-{Madhouse}-'' || [[1981]]. || Овидио Асонитис |- | ''[[Масакр у болници]]'' || ''-{Hospital Massacre}-'' || [[1981]]. || Боаз Дејвидсон |- | ''[[Масакр на журци]]'' || ''-{The Slumber Party Massacre}-'' || [[1982]]. || Ејми Холден Џоунс |- | ''[[Крвави зидови студентског дома]]'' || ''-{The Dorm That Dripped Blood}-'' || [[1982]]. || Џефри Оброу и Стивен Карпентер |- | ''[[Сам у мраку]]'' || ''-{Alone in the Dark}-'' || [[1982]]. || Џек Шолдер |- | ''[[Време посете]]'' || ''-{Visiting Hours}-'' || [[1982]]. || Џин-Клод Лорд |- | ''[[Убица]]'' || ''-{The Slayer}-'' || [[1982]]. || Џеј Ес Кардон |- | ''[[Делови]]'' || ''-{Pieces}-'' || [[1982]]. || Хуан Пикер Симон |- | ''[[Петак тринаести 3]]'' || ''-{Friday the 13th Part III}-'' || [[1982]]. || Стив Минер |- | ''[[Енорман]]'' || ''-{Humongous}-'' || [[1982]]. || Пол Лич |- | ''[[Девојке у изласку]]'' || ''-{Girls Nite Out}-'' || [[1982]]. || Роберт Дебел |- | ''[[Кућа сестринства]]'' || ''-{The House on Sorority Row}-'' || [[1982]]. || Марк Розман |- | ''[[Камп за преспавати]]'' || ''-{Sleepaway Camp}-'' || [[1983]]. || Роберт Хилцик |- | ''[[Психо 2]]'' || ''-{Psycho II}-'' || [[1983]]. || Ричард Френклин |- | ''[[Завесе]]'' || ''-{Curtains}-'' || [[1983]]. || Ричард Чупка |- | ''[[Последњи терор]]'' || ''-{The Final Terror}-'' || [[1983]]. || Ендру Дејвис |- | ''[[Мртвачница]]'' || ''-{Mortuary}-'' || [[1983]]. || Хауард Аведис |- | ''[[Страва у Улици брестова]]'' || ''-{A Nightmare on Elm Street}-'' || [[1984]]. || [[Вес Крејвен]] |- | ''[[Брда имају очи 2]]'' || ''-{The Hills Have Eyes Part II}-'' || [[1984]]. || [[Вес Крејвен]] |- | ''[[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза]]'' || ''-{Children of the Corn}-'' || [[1984]]. || Фриц Кирш |- | ''[[Не отварај до Божића]]'' || ''-{Don't Open till Christmas}-'' || [[1984]]. || Едмунд Пурдом |- | ''[[Универзитет сплатера]]'' || ''-{Splatter University}-'' || [[1984]]. || Ричард Хајнс |- | ''[[Тиха ноћ, смртоносна ноћ]]'' || ''-{Silent Night, Deadly Night}-'' || [[1984]]. || Чарлс Селијер |- | ''[[Иницијација]]'' || ''-{The Initiation}-'' || [[1984]]. || Лари Стјуарт |- | ''[[Тихо лудило]]'' || ''-{Silent Madness}-'' || [[1984]]. || Симон Начтерн |- | ''[[Секач]]'' || ''-{The Mutilator}-'' || [[1985]]. || Бади Купер |- | ''[[Петак тринаести 4: Последње поглавље]]'' || ''-{Friday the 13th: The Final Chapter}-'' || [[1984]]. || Џозеф Зито |- | ''[[Петак тринаести 5: Нови почетак]]'' || ''-{Friday the 13th: A New Beginning}-'' || [[1985]]. || Дени Штајнман |- | ''[[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]]'' || ''-{A Nightmare on Elm Street 2: Freddy's Revenge}-'' || [[1985]]. || Џек Шолдер |- | ''[[Масакр пнеуматским пиштољем за ексере]]'' || ''-{Nail Gun Massacre}-'' || [[1985]]. || Тери Лофтон, Бил Лесли |- | ''[[Чопинг мол]]'' || ''-{Chopping Mall}-'' || [[1986]]. || Џим Винорски |- | ''[[Први април (филм из 1986)|Први април]]'' || ''-{April Fool's Day}-'' || [[1986]]. || Фред Валтон |- | ''[[Петак тринаести 6: Џејсон живи]]'' || ''-{Friday the 13th Part VI: Jason Lives}-'' || [[1986]]. || Том Маклоклин |- | ''[[Тексашки масакр моторном тестером 2]]'' || ''-{The Texas Chainsaw Massacre 2}-'' || [[1986]]. || [[Тоб Хупер]] |- | ''[[Покољ у школи]]'' || ''-{Slaughter High}-'' || [[1986]]. || Марк Езра, Питер Литен |- | ''[[Психо 3]]'' || ''-{Psycho III}-'' || [[1986]]. || [[Ентони Перкинс]] |- | ''[[Масакр у кући сестринства]]'' || ''-{Sorority House Massacre}-'' || [[1986]]. || Керол Френк |- | ''[[Зли смех]]'' || ''-{Evil Laugh}-'' || [[1986]]. || Доминик Браса |- | ''[[Терор на камповању]]'' || ''-{Camping del terrore}-'' || [[1986]]. || Ругеро Деодато |- | ''[[Неонски манијаци]]'' || ''-{Neon Maniacs}-'' || [[1986]]. || Џозеф Мангин |- | ''[[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]]'' || ''-{A Nightmare on Elm Street 3: Dream Warriors}-'' || [[1987]]. || [[Шаблон:Чак Расел|Чак Расел]] |- | ''[[Позорница страха]]'' || ''-{Stage Fright}-'' || [[1987]]. || Мајкл Сови |- | ''[[Крвави бес]]'' || ''-{Blood Rage}-'' || [[1987]]. || Џон Крисмер |- | ''[[Масакр на журци 2]]'' || ''-{Slumber Party Massacre II}-'' || [[1987]]. || Дебора Брок |- | ''[[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]]'' || ''-{Silent Night, Deadly Night Part 2}-'' || [[1987]]. || Ли Хари |- | ''[[Ноћ вришти]]'' || ''-{Night Screams}-'' || [[1987]]. || Ален Плон |- | ''[[Уклети азил]]'' || ''-{Doom Asylum}-'' || [[1987]]. || Ричард Фредман |- | ''[[Ноћ терора]]'' || ''-{Terror Night}-'' || [[1987]]. || Андре де Тот, Ник Марино |- | ''[[Кланица]]'' || ''-{Slaughterhouse}-'' || [[1987]]. || Рик Розлер |- | ''[[Изопачени кошмар]]'' || ''-{Twisted Nightmare}-'' || [[1987]]. || Пол Хант |- | ''[[Матурско вече 2: Здраво, Мери Лу]]'' || ''-{Hello Mary Lou: Prom Night II}-'' || [[1987]]. || Брус Питман |- | ''[[Отворена кућа]]'' || ''-{Open House}-'' || [[1987]]. || Јаг Мундра |- | ''[[Повратак у школу страве]]'' || ''-{Return to Horror High}-'' || [[1987]]. || Бил Фрелих |- | ''[[Очух]]'' || ''-{The Stepfather}-'' || [[1987]]. || Џозеф Рубен |- | ''[[Ноћ вештица 4: Повратак Мајкла Мајерса]]'' || ''-{Halloween 4: The Return of Michael Myers}-'' || [[1988]]. || Двајт Литл |- | ''[[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]]'' || ''-{A Nightmare on Elm Street 4: The Dream Master}-'' || [[1988]]. || Рени Харлин |- | ''[[Петак тринаести 7: Нова крв]]'' || ''-{Friday the 13th Part VII: The New Blood}-'' || [[1988]]. || Џон Карл Бухлер |- | ''[[Дечије игре (филм из 1988)|Дечије игре]]'' || ''-{Child's Play}-'' || [[1988]]. || [[Том Холанд]] |- | ''[[Полицајац манијак]]'' || ''-{Maniac Cop}-'' || [[1988]]. || Вилијам Лустинг |- | ''[[Камп за преспавати 2: Несрећни кампери]]'' || ''-{Sleepaway Camp II: Unhappy Campers}-'' || [[1988]]. || Мајкл Симпсон |- | ''[[Камп чирлидерсица]]'' || ''-{Cheerleader Camp}-'' || [[1988]]. || Џон Квин |- | ''[[Америчка готика]]'' || ''-{American Gothic}-'' || [[1988]]. || Џон Хог |- | ''[[Сакриј се и вришти]]'' || ''-{Hide and Go Shriek}-'' || [[1988]]. || Скип Скулник |- | ''[[Плажа кошмара]]'' || ''-{Nightmare Beach}-'' || [[1988]]. || Умберто Ленци |- | ''[[Бундевоглави]]'' || ''-{Pumpkinhead}-'' || [[1988]]. || Стен Винстон |- | ''[[Оштрица секире]]'' || ''-{Edge of the Axe}-'' || [[1988]]. || Хосе Рамон Ларес |- | ''[[Амстердамски кошмар]]'' || ''-{Amsterdamned}-'' || [[1988]]. || Дик Мас |- | ''[[Страва у Улици брестова 5: Дете снова]]'' || ''-{A Nightmare on Elm Street 5: The Dream Child}-'' || [[1989]]. || Стивен Хопкинс |- | ''[[Ноћ вештица 5: Освета Мајкла Мајерса]]'' || ''-{Halloween 5: The Revenge of Michael Myers}-'' || [[1989]]. || Доминик Отенин-Гирард |- | ''[[Петак тринаести 8: Џејсон осваја Менхетн]]'' || ''-{Friday the 13th Part VIII: Jason Takes Manhattan}-'' || [[1989]]. || Роб Хеден |- | ''[[Бежање са часова]]'' || ''-{Cutting Class}-'' || [[1989]]. || Роспо Паленберг |- | ''[[ ?????]]'' || ''-{Rush Week}-'' || [[1989]]. || Боб Бралвер |- | ''[[Кловнова кућа]]'' || ''-{Clownhouse}-'' || [[1989]]. || Виктор Салва |- | ''[[Камп за преспавати 3: Тинејџерска пустош]]'' || ''-{Sleepaway Camp III: Teenage Wasteland}-'' || [[1989]]. || Мајкл Симпсон |- | ''[[Уљез]]'' || ''-{Intruder}-'' || [[1989]]. || Скот Спигел |- | ''[[Очух 2]]'' || ''-{Stepfather II}-'' || [[1989]]. || Џеф Бер |- | ''[[Шокер]]'' || ''-{Shocker}-'' || [[1989]]. || [[Вес Крејвен]] |- | ''[[Тиха ноћ. смртоносна ноћ 3: Боље пази!]]'' || ''-{Silent Night, Deadly Night 3: Better Watch Out!}-'' || [[1989]]. || Монте Хелман |- | ''[[Хорор шоу]]'' || ''-{The Horror Show}-'' || [[1989]]. || Џејмс Ајзак |- | ''[[Паклена школа]]'' || ''-{Hell High}-'' || [[1989]]. || Даглас Гросман |- | ''[[Полицајац психопата]]'' || ''-{Psycho Cop}-'' || [[1989]]. || Волас Потс |- | ''[[Матурско вече 3: Последњи пољубац]]'' || ''-{Prom Night III: The Last Kiss}-'' || [[1989]]. || Рон Оливер |- | ''[[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]]'' || ''-{Leatherface: The Texas Chainsaw Massacre III}-'' || [[1990]]. || Џеф Бер |- | ''[[Масакр на журци 3]]'' || ''-{Slumber Party Massacre III}-'' || [[1990]]. || Сали Матисон |- | ''[[Полицајац манијак 2]]'' || ''-{Maniac Cop 2}-'' || [[1990]]. || Вилијам Лустинг |- | ''[[Крвави месец]]'' || ''-{Bloodmoon}-'' || [[1990]]. || Алек Милс |- | ''[[Дечије игре 2]]'' || ''-{Child's Play 2}-'' || [[1990]]. || Џон Лафија |- | ''[[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 4: Иницијација]]'' || ''-{Silent Night, Deadly Night 4: Initiation}-'' || [[1990]]. || Брајан Јужна |- | ''[[Страва у Улици брестова 6: Фреди је мртав]]'' || ''-{Freddy's Dead: The Final Nightmare}-'' || [[1991]]. || Рејчел Талалај |- | ''[[Кокице]]'' || ''-{Popcorn}-'' || [[1991]]. || Марк Херијер |- | ''[[Дечије игре 3]]'' || ''-{Child's Play 3}-'' || [[1991]]. || Џек Бендер |- | ''[[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 5: Творац играчака]]'' || ''-{Silent Night, Deadly Night 5: The Toy Maker}-'' || [[1991]]. || Мартин Китросер |- | ''[[Кендимен]]'' || ''-{Candyman}-'' || [[1992]]. || Бернард Роуз |- | ''[[Деца кукуруза 2: Коначна жртва]]'' || ''-{Children of the Corn: The Final Sacrifice}-'' || [[1992]]. || Дејвид Прајс |- | ''[[Др Гиглс]]'' || ''-{Dr. Giggles}-'' || [[1992]]. || Мани Кото |- | ''[[Матурско вече 4: Избави нас од зла]]'' || ''-{Prom Night IV: Deliver Us from Evil}-'' || [[1992]]. || Клеј Борис |- | ''[[Срећна паклена ноћ]]'' || ''-{Happy Hell Night}-'' || [[1992]]. || Брајан Овенс |- | ''[[Очух 3]]'' || ''-{Stepfather III}-'' || [[1992]]. || Гај Магар |- | ''[[Телесна слагалица]]'' || ''-{Body Puzzle}-'' || [[1992]]. || Ламберто Бава |- | ''[[Петак тринаести 9: Џејсон иде у пакао]]'' || ''-{Jason Goes to Hell: The Final Friday}-'' || [[1993]]. || Адам Маркус |- | ''[[Полицајац манијак 3: Значка тишине]]'' || ''-{Maniac Cop III: Badge of Silence}-'' || [[1993]]. || Вилијам Лустинг |- | ''[[Леприкон]]'' || ''-{Leprechaun}-'' || [[1993]]. || Марк Џонс |- | ''[[Полицајац психопат 2]]'' || ''-{Psycho Cop 2}-'' || [[1993]]. || Адам Рифкин |- | ''[[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]]'' || ''-{Wes Craven's New Nightmare}-'' || [[1994]]. || [[Вес Крејвен]] |- | ''[[Леприкон 2]]'' || ''-{Leprechaun 2}-'' || [[1994]]. || Родман Флендер |- | ''[[Смешни човек]]'' || ''-{Funny Man}-'' || [[1994]]. || Симон Шпраклинг |- | ''[[Бундевоглави 2: Крвава крила]]'' || ''-{Pumpkinhead II: Blood Wings}-'' || [[1994]]. || Џеф Бер |- | ''[[Ноћ вештица 6: Проклетство Мајкла Мајерса]]'' || ''-{Halloween: The Curse of Michael Myers}-'' || [[1995]]. || Џо Чапел |- | ''[[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]]'' || ''-{Texas Chainsaw Massacre: The Next Generation}-'' || [[1995]]. || Ким Хенкел |- | ''[[Кендимен 2: Опроштај од меса]]'' || ''-{Candyman: Farewell to the Flesh}-'' || [[1995]]. || Бил Кондон |- | ''[[Деца кукуруза 3: Урбана жетва]]'' || ''-{Children of the Corn III: Urban Harvest}-'' || [[1995]]. || Џејмс Хикокс |- | ''[[Човек сладолед]]'' || ''-{Ice Cream Man}-'' || [[1995]]. || Пол Норман |- | ''[[Леприкон 3]]'' || ''-{Leprechaun 3}-'' || [[1995]]. || Брајан Тренчард-Смит |- | ''[[Џек-О]]'' || ''-{Jack-O}-'' || [[1995]]. || Стив Латшо |- | ''[[Врисак (филм)|Врисак]]'' || ''-{Scream}-'' || [[1996]]. || [[Вес Крејвен]] |- | ''[[Зубар (филм)|Зубар]]'' || ''-{The Dentist}-'' || [[1996]]. || [[Брајан Јузна]] |- | ''[[Леприкон 4: У свемиру]]'' || ''-{Leprechaun 4: In Space}-'' || [[1996]]. || Брајан Тренчард-Смит |- | ''[[Деца кукуруза 4: Окупљање]]'' || ''-{Children of the Corn: The Gathering}-'' || [[1996]]. || Грег Спенс |- | ''[[Пинокиова освета]]'' || ''-{Pinocchio's Revenge}-'' || [[1996]]. || Кевин Тени |- | ''[[Знам шта сте радили прошлог лета]]'' || ''-{I Know What You Did Last Summer}-'' || [[1997]]. || Џим Гилеспи |- | ''[[Врисак 2]]'' || ''-{Scream 2}-'' || [[1997]]. || [[Вес Крејвен]] |- | ''[[Џек Фрост]]'' || ''-{Jack Frost}-'' || [[1997]]. || Мајкл Куни |- | ''[[Ноћ вештица 7: Двадесет година касније]]'' || ''-{Halloween H20: 20 Years Later}-'' || [[1998]]. || Стив Минер |- | ''[[Урбане легенде]]'' || ''-{Urban Legend}-'' || [[1998]]. || Џејми Бланкс |- | ''[[Још увек знам шта сте радили прошлог лета]]'' || ''-{I Still Know What You Did Last Summer}-'' || [[1998]]. || Дани Канон |- | ''[[Деца кукуруза 5: Поља терора]]'' || ''-{Children of the Corn V: Fields of Terror}-'' || [[1998]]. || Итан Вајли |- | ''[[Дечије игре 4: Чакијева невеста]]'' || ''-{Bride of Chucky}-'' || [[1998]]. || Рони Ју |- | ''[[Чекао сам те]]'' || ''-{I've Been Waiting for You}-'' || [[1998]]. || Кристофер Лич |- | ''[[Зубар 2]]'' || ''-{The Dentist 2}-'' || [[1998]]. || [[Брајан Јузна]] |- | ''[[Трака љубавника]]'' || ''-{Lovers Lane}-'' || [[1999]]. || Џон Стивен Вард |- | ''[[Залудне руке]]'' || ''-{Idle Hands}-'' || [[1999]]. || Родман Флендер |- | ''[[Деца кукуруза 666: Исаков повратак]]'' || ''-{Children of the Corn 666: Isaac's Return}-'' || [[1999]]. || Кари Шкогланд |- | ''[[Кендимен 3: Дан мртвих]]'' || ''-{Candyman 3: Day of the Dead}-'' || [[1999]]. || Тури Мејер |- | ''[[Врисак 3]]'' || ''-{Scream 3}-'' || [[2000]]. || [[Вес Крејвен]] |- | ''[[Tuno Negro]]'' || ''-{ }-'' || [[2000]]. || [[Педро Л.Барберо]] |- | ''[[Ко убија девице?]]'' || ''-{Cherry Falls}-'' || [[2000]]. || Џефри Рајт |- | ''[[Последња екскурзија]]'' || ''-{Final Destination}-'' || [[2000]]. || Џејмс Вонг |- | ''[[Крвава убиства]]'' || ''-{Bloody Murder}-'' || [[2000]]. || Ралф Портиљо |- | ''[[Рез]]'' || ''-{Cut}-'' || [[2000]]. || Кимбл Рендал |- | ''[[Килџој]]'' || ''-{Killjoy}-'' || [[2000]]. || Крејг Рос |- | ''[[Урбане легенде 2: Коначна верзија]]'' || ''-{Urban Legends: Final Cut}-'' || [[2000]]. || Џон Отман |- | ''[[Базен]]'' || ''-{The Pool}-'' || [[2000]]. || Борис вон Сиховски |- | ''[[Леприкон 5: У гету]]'' || ''-{Leprechaun In the Hood}-'' || [[2000]]. || Роб Спера |- | ''[[Црни анђео]]'' || ''-{Ángel Negro}-'' || [[2000]]. || Хорхе Олгин |- | ''[[Амерички психо]]'' || ''-{American Psycho}-'' || [[2000]]. || Мери Харон |- | ''[[Џек Фрост 2: Освета мутираног Снешка Белића убице]]'' || ''-{Jack Frost 2: Revenge of the Mutant Killer Snowman}-'' || [[2000]]. || Мајкл Куни |- | ''[[Флешбек]]'' || ''-{Flashback}-'' || [[2000]]. || Мајкл Карен |- | ''[[Петак тринаести 10: Џејсон икс]]'' || ''-{Jason X}-'' || [[2001]]. || Џејмс Ајзак |- | ''[[Дан заљубљених]]'' || ''-{Valentine}-'' || [[2001]]. || Џејми Бланкс |- | ''[[Деца кукуруза 7: Откровење]]'' || ''-{Children of the Corn: Revelation}-'' || [[2001]]. || Гај Магар |- | ''[[Последњи убод]]'' || ''-{Final Stab}-'' || [[2001]]. || Дејвид Декоте |- | ''[[Желиш ли да знаш тајну?]]'' || ''-{Do You Wanna Know a Secret?}-'' || [[2001]]. || Нил Фирнли, Томас Бредфорд |- | ''[[Трбосек]]'' || ''-{Ripper}-'' || [[2001]]. || Џон Ејрес |- | ''[[Страшно страшило]]'' || ''-{Jeepers Creepers}-'' || [[2001]]. || Виктор Салва |- | ''[[Школски убица]]'' || ''-{School Killer}-'' || [[2001]]. || Карлос Гил |- | ''[[Ноћ вештица 8: Ускрснуће]]'' || ''-{Halloween: Resurrection}-'' || [[2002]]. || Рик Розентал |- | ''[[Амерички психо 2]]'' || ''-{American Psycho 2}-'' || [[2002]]. || Морган Фриман |- | ''[[Килџој 2: Достава од зла]]'' || ''-{Killjoy 2: Deliverance from Evil}-'' || [[2002]]. || Тами Сутон |- | ''[[Спојено]]'' || ''-{The Wisher}-'' || [[2002]]. || Гавин Вилдинг |- | ''[[Клетва копача злата]]'' || ''-{Curse of the Forty-Niner}-'' || [[2002]]. || Џон Карл Бухлер |- | ''[[Фреди против Џејсона]]'' || ''-{Freddy vs. Jason}-'' || [[2003]]. || Рони Ју |- | ''[[Погрешно скретање]]'' || ''-{Wrong Turn}-'' || [[2003]]. || Роб Шмид |- | ''[[Тексашки масакр моторном тестером 5]]'' || ''-{The Texas Chainsaw Massacre}-'' || [[2003]]. || Маркус Ниспел |- | ''[[Висока тензија]]'' || ''-{High Tension}-'' || [[2003]]. || Александре Ажа |- | ''[[Последња екскурзија 2]]'' || ''-{Final Destination 2}-'' || [[2003]]. || Дејвид Елис |- | ''[[Леприкон 6: Повратак у гето]]'' || ''-{Leprechaun: Back 2 tha Hood}-'' || [[2003]]. || Стивен Ајромлуј |- | ''[[Страшно страшило 2]]'' || ''-{Jeepers Creepers 2}-'' || [[2001]]. || Виктор Салва |- | ''[[Крваво убиство 2: Затварање кампа]]'' || ''-{Bloody Murder 2: Closing Camp}-'' || [[2003]]. || Роб Спера |- | ''[[Убиства алатом]]'' || ''-{Toolbox Murders}-'' || [[2004]]. || [[Тоб Хупер]] |- | ''[[Адам и зло]]'' || ''-{Adam and Evil}-'' || [[2004]]. || Ендру ван Сли |- | ''[[Дечије игре 5: Чакијево семе]]'' || ''-{Seed of Chucky}-'' || [[2004]]. || Дон Манцини |- | ''[[Злоба]]'' || ''-{Malevolence}-'' || [[2004]]. || Стеван Мена |- | ''[[Мрачна жетва]]'' || ''-{Dark Harvest}-'' || [[2004]]. || Пол Мур |- | ''[[Кућа од воска (филм из 2005)|Кућа од воска]]'' || ''-{House of Wax}-'' || [[2005]]. || Хауме Колет-Сера |- | ''[[Веном]]'' || ''-{Venom}-'' || [[2005]]. || Џим Гилеспи |- | ''[[Урбане легенде 3: Крвава Мери]]'' || ''-{Urban Legends: Bloody Mary}-'' || [[2005]]. || Мери Ламберт |- | ''[[Ноћ за умирање]]'' || ''-{Reeker}-'' || [[2005]]. || Дејв Пејн |- | ''[[Вучји поток]]'' || ''-{Wolf Creek}-'' || [[2005]]. || Грег Маклин |- | ''[[2001 манијак]]'' || ''-{2001 Maniacs}-'' || [[2005]]. || Тим Суливан |- | ''[[Крвави Деда Мраз]]'' || ''-{Santa's Slay}-'' || [[2005]]. || Дејвид Штајман |- | ''[[Секира]]'' || ''-{Hatchet}-'' || [[2006]]. || Адам Грин |- | ''[[Хладни плен]]'' || ''-{Fritt vilt}-'' || [[2006]]. || Рор Утауг |- | ''[[Брда имају очи]]'' || ''-{The Hills Have Eyes}-'' || [[2006]]. || Александре Ажа |- | ''[[Црни Божић]]'' || ''-{Black Christmas}-'' || [[2006]]. || Глен Морган |- | ''[[Зло око нас]]'' || ''-{See No Evil}-'' || [[2006]]. || Грегори Дарк |- | ''[[Вече Ноћи вештица]]'' || ''-{Halloween Night}-'' || [[2006]]. || Марк Аткинс |- | ''[[Сви момци воле Менди Лејн]]'' || ''-{All the Boys Love Mandy Lane}-'' || [[2006]]. || Џонатан Левин |- | ''[[Мрачна вожња]]'' || ''-{Dark Ride}-'' || [[2006]]. || Крејг Сингер |- | ''[[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]]'' || ''-{The Texas Chainsaw Massacre: The Beginning}-'' || [[2006]]. || Џонатан Либесман |- | ''[[Увек ћу знати шта сте радили прошлог лета]]'' || ''-{I'll Always Know What You Did Last Summer}-'' || [[2006]]. || Силваин Вајт |- | ''[[Остани жив]]'' || ''-{Stay Alive}-'' || [[2006]]. || Вилијам Брент Бел |- | ''[[Симон каже]]'' || ''-{Simon Says}-'' || [[2006]]. || Вилијам Диар |- | ''[[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]]'' || ''-{Pumpkinhead: Ashes to Ashes}-'' || [[2006]]. || Џејк Вест |- | ''[[Манијак у рвању]]'' || ''-{Wrestlemaniac}-'' || [[2006]]. || Џеси Беџет |- | ''[[Туриста]]'' || ''-{The Tripper}-'' || [[2006]]. || [[Дејвид Аркет]] |- | ''[[Последња екскурзија 3]]'' || ''-{Final Destination 3}-'' || [[2006]]. || Џејмс Вонг |- | ''[[Гробље]]'' || ''-{The Graveyard}-'' || [[2006]]. || Мајкл Фејфер |- | ''[[Ноћ вештица (филм из 2007)|Ноћ вештица 9 (римејк I)]]'' || ''-{Halloween}-'' || [[2007]]. || Роб Зомби |- | ''[[Седамдесет пет]]'' || ''-{7eventy 5ive}-'' || [[2007]]. || Брајан Хукс, Ден Тејлор |- | ''[[Брда имају очи 2]]'' || ''-{The Hills Have Eyes 2}-'' || [[2007]]. || Мартин Вајс |- | ''[[Погрешно скретање: Ћорсокак]]'' || ''-{Wrong Turn 2: Dead End}-'' || [[2007]]. || Џо Линч |- | ''[[Вожња путем]]'' || ''-{Drive-Thru}-'' || [[2007]]. || Брендан Коулес, Шејн Кун |- | ''[[Језеро мртвих]]'' || ''-{Lake Dead}-'' || [[2007]]. || Џорџ Бесудо |- | ''[[Шрумс]]'' || ''-{Shrooms}-'' || [[2007]]. || Пади Бретнач |- | ''[[Главе падају]]'' || ''-{Timber Falls}-'' || [[2007]]. || Тони Гилио |- | ''[[Тракмен]]'' || ''-{Trackman}-'' || [[2007]]. || Игор Шавлак |- | ''[[Падају мртви]]'' || ''-{Fall Down Dead}-'' || [[2007]]. || Џон Кис |- | ''[[Жив сахрањен]]'' || ''-{Buried Alive}-'' || [[2007]]. || Роберт Курцман |- | ''[[Бундевоглави 4: Крвава завада]]'' || ''-{Pumpkinhead 4: Blood Feud}-'' || [[2007]]. || Мајкл Херст |- | ''[[Мотел ужаса]]'' || ''-{Vacancy}-'' || [[2007]]. || Нимрод Антал |- | ''[[Мртва Мери]]'' || ''-{Dead Mary}-'' || [[2007]]. || Роберт Вилсон |- | ''[[Хладни плен 2]]'' || ''-{Cold Prey 2}-'' || [[2008]]. || Матс Стенберг |- | ''[[Поноћни воз]]'' || ''-{The Midnight Meat Train}-'' || [[2008]]. || Рухи Китамура |- | ''[[Поноћни филм]]'' || ''-{Midnight Movie}-'' || [[2008]]. || Џек Месит |- | ''[[Матурско вече 5]]'' || ''-{Prom Night}-'' || [[2008]]. || Нелсон Макормик |- | ''[[Аутопсија]]'' || ''-{Autopsy}-'' || [[2008]]. || Адам Гираш |- | ''[[Баук 3]]'' || ''-{Boogeyman 3}-'' || [[2008]]. || Гари Џонс |- | ''[[Угрожена врста]]'' || ''-{Dying Breed}-'' || [[2008]]. || Џоди Двајер |- | ''[[Азил]]'' || ''-{Asylum}-'' || [[2008]]. || Дејвид Елис |- | ''[[Мотел ужаса 2: Први рез]]'' || ''-{Vacancy 2: The First Cut}-'' || [[2008]]. || Ерик Брос |- | ''[[Момачко вече]]'' || ''-{Stag Night}-'' || [[2008]]. || Питер Даулинг |- | ''[[Повратак у шуму]]'' || ''-{Backwoods}-'' || [[2008]]. || Марти Вајс |- | ''[[Петак тринаести 12]]'' || ''-{Friday the 13th}-'' || [[2009]]. || Маркус Ниспел |- | ''[[Ноћ вештица 2 (филм из 2009)|Ноћ вештица 10 (римејк II)]]'' || ''-{Halloween II}-'' || [[2009]]. || Роб Зомби |- | ''[[Почивање]]'' || ''-{Laid to Rest}-'' || [[2009]]. || Роберт Грин Хол |- | ''[[Очух]]'' || ''-{The Stepfather}-'' || [[2009]]. || Нелсон Макормик |- | ''[[Последња екскурзија 4]]'' || ''-{The Final Destination}-'' || [[2009]]. || Нелсон Макормик |- | ''[[Мој крвави дан заљубљених (филм из 2009)|Мој крвави Дан заљубљених]]'' || ''-{My Bloody Valentine 3D}-'' || [[2009]]. || Питер Лузијер |- | ''[[Сестринство (филм)|Сестринство]]'' || ''-{Sorority Row}-'' || [[2009]]. || Стјуарт Хендлер |- | ''[[Албино фарма]]'' || ''-{Albino Farm}-'' || [[2009]]. || Шон Мекевен |- | ''[[Мој супер слатки психо 16-годишњак]]'' || ''-{My Super Psycho Sweet 16}-'' || [[2009]]. || Џејкоб Гентри |- | ''[[Деца кукуруза 8]]'' || ''-{Children of the Corn}-'' || [[2009]]. || Дејвид Борхерс |- | ''[[Крвава ноћ: Легенда Мери Секире]]'' || ''-{Blood Night: The Legend of Mary Hatchet}-'' || [[2009]]. || Франк Сабатеља |- | ''[[Погрешно скретање 3: Лево за смрт]]'' || ''-{Wrong Turn 3: Left for Dead}-'' || [[2009]]. || Деклан О'брајан |- | ''[[Освета из мртвих]]'' || ''-{Tormented}-'' || [[2009]]. || Џон Рајт |- | ''[[Брда су поцрвенела]]'' || ''-{The Hills Run Red}-'' || [[2009]]. || Дејв Паркер |- | ''[[Страва у Улици брестова (филм из 2010)|Страва у Улици брестова 9]]'' || ''-{A Nightmare on Elm Street}-'' || [[2010]]. || Семјуел Бајер |- | ''[[Секира 2]]'' || ''-{Hatchet II}-'' || [[2010]]. || Адам Грин |- | ''[[Хладни плен 3]]'' || ''-{Cold Prey 3}-'' || [[2010]]. || Микел Брен Сандемос |- | ''[[Мој супер слатки психо 16-годишњак 2]]'' || ''-{My Super Psycho Sweet 16: Part 2}-'' || [[2010]]. || Џејкоб Гентри |- | ''[[Ланчано слово]]'' || ''-{Chain Letter}-'' || [[2010]]. || Ден Тејлор |- | ''[[Килџој 3]]'' || ''-{Killjoy 3}-'' || [[2010]]. || Џон Лечаго |- | ''[[Дан мајки]]'' || ''-{Mother's Day}-'' || [[2010]]. || Дарен Лин Бузман |- | ''[[Врисак 4]]'' || ''-{Scream 4}-'' || [[2011]]. || [[Вес Крејвен]] |- | ''[[Почивање 2: Хромоскелет]]'' || ''-{ChromeSkull: Laid to Rest 2}-'' || [[2011]]. || Роберт Грин Хол |- | ''[[Погрешно скретање 4: Крвави почеци]]'' || ''-{Wrong Turn 4: Bloody Beginnings}-'' || [[2011]]. || Деклон О'брајан |- | ''[[Деца кукуруза 9: Генеза]]'' || ''-{Children of the Corn: Genesis}-'' || [[2011]]. || Џоел Сојсон |- | ''[[Демони никад не умиру]]'' || ''-{Demons Never Die}-'' || [[2011]]. || Арџун Роуз |- | ''[[Ти си следећи]]'' || ''-{You're Next}-'' || [[2011]]. || Адам Вингард |- | ''[[Последња екскурзија 5]]'' || ''-{Final Destination}-'' || [[2011]]. || Стивен Квал |- | ''[[Паранормално искуство]]'' || ''-{Paranormal Xperience 3D}-'' || [[2011]]. || Серђи Вицаино |- | ''[[Смешак]]'' || ''-{Smiley}-'' || [[2012]]. || Мајкл Галагер |- | ''[[Манијак]]'' || ''-{Maniac}-'' || [[2012]]. || Френк Калфон |- | ''[[Тиха ноћ]]'' || ''-{Silent Night}-'' || [[2012]]. || Стивен Милер |- | ''[[Шавови]]'' || ''-{Stitches}-'' || [[2012]]. || Конор Макмахон |- | ''[[Погрешно скретање 5: Крвне везе]]'' || ''-{Wrong Turn 5: Bloodlines}-'' || [[2012]]. || Деклон О'брајан |- | ''[[Мој супер слатки психо 16-годишњак 3]]'' || ''-{My Super Psycho Sweet 16: Part 3}-'' || [[2012]]. || Џејкоб Гентри |- | ''[[Тексашки масакр моторном тестером 7]]'' || ''-{Texas Chainsaw 3D}-'' || [[2013]]. || Џон Лузенхоп |- | ''[[Секира 3]]'' || ''-{Hatchet III}-'' || [[2013]]. || Би Џеј Макдонел |- | ''[[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]]'' || ''-{Curse of Chucky}-'' || [[2013]]. || Дон Манцини |- | ''[[Девојачка кућа]]'' || ''-{Girlhouse}-'' || [[2014]]. || Ник Гордон |- | ''[[Зло око нас 2]]'' || ''-{See No Evil 2}-'' || [[2014]]. || Јен Соска, Силвија Соска |- | ''[[Погрешно скретање 6: Последње уточиште]]'' || ''-{Wrong Turn 6: Last Resort}-'' || [[2014]]. || Валери Милев |- | ''[[Позорница страха]]'' || ''-{Stage Fright}-'' || [[2014]]. || Џермон Сабл |- | ''[[Град који се ужасавао заласка сунца]]'' || ''-{The Town That Dreaded Sundown}-'' || [[2014]]. || Алфонсо Гомез-Рехон |- | ''[[Чарлијева фарма]]'' || ''-{Charlie's Farm}-'' || [[2014]]. || Крис Сан |- | ''[[Изгубљен у мраку]]'' || ''-{Lost After Dark}-'' || [[2014]]. || Иан Кезнер |- | ''[[Финалне девојке]]'' || ''-{The Final Girls}-'' || [[2015]]. || Тод Страус-Шулсон |- | ''[[Масакр у кући забаве]]'' || ''-{The Funhouse Massacre}-'' || [[2015]]. || Енди Палмер |- | ''[[?????]]'' || ''-{The Windmill Massacre}-'' || [[2016]]. || Ник Јонегериус |- | ''[[Срећан дан смрти]]'' || ''-{Happy Death Day}-'' || [[2017]]. || Кристофер Лендон |- | ''[[Дечије игре 7: Чакијев култ]]'' || ''-{Cult of Chucky}-'' || [[2017]]. || Дон Манцини |- | ''[[Трагичне девојке]]'' || ''-{Tragedy Girls}-'' || [[2017]]. || Тајлер Макинтри |- | ''[[Бебиситерка]]'' || ''-{The Babysitter}-'' || [[2017]]. || МКГ |- | ''[[Секира 4: Виктор Кровли]]'' || ''-{Victor Crowley}-'' || [[2017]]. || Адам Грин |- | ''[[Страшно страшило 3: Катедрала]]'' || ''-{Jeepers Creepers 3}-'' || [[2017]]. || Виктор Салва |- | ''[[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица 11: Суочи се са судбином]]'' || ''-{Halloween}-'' || [[2018]]. || Дејвид Гордон Грин |- | ''[[Странци 2: Плен у ноћи]]'' || ''-{The Strangers: Prey at Night}-'' || [[2018]]. || Јоханес Робертс |- | ''[[Парк ужаса]]'' || ''-{Hell Fest}-'' || [[2018]]. || Грегори Плоткин |- | ''[[Он је тамо негде]]'' || ''-{He's Out There}-'' || [[2018]]. || Квин Лашер |- | ''[[Деца кукуруза 10: Бекство]]'' || ''-{Children of the Corn: Runaway}-'' || [[2018]]. || Џон Гулагер |- | ''[[Срећан дан смрти 2]]'' || ''-{Happy Death Day 2U }-'' || [[2019]]. || Кристофер Лендон |- | ''[[Кева]]'' || ''-{Ma}-'' || [[2019]]. || Тејт Тејлор |- | ''[[?????]]'' || ''-{The Banana Splits Movie}-'' || [[2019]]. || Danishka Esterhazy |- | ''[[Уклето]]'' || ''-{Haunt}-'' || [[2019]]. || Скот Бек, Брајан Вудс |- | ''[[Дечије игре 8]]'' || ''-{Child's Play}-'' || [[2019]]. || Ларс Клевберг |- | ''[[Црни Божић (филм из 2019)|Црни Божић]]'' || ''-{Black Christmas}-'' || [[2019]]. || Софија Такал |- | ''[[Бебиситерка 2]]'' || ''-{The Babysitter: Killer Queen}-'' || [[2020]]. || МКГ |- | ''[[????? ]]'' || ''-{W lesie dzis nie zasnie nikt }-'' || [[2020]]. || Bartosz M. Kowalski |- | ''[[Трипозно ]]'' || ''-{Freaky}-'' || [[2020]]. || Кристофер Лендон |- | ''[[Погрешно скретање 7: Фондација]]'' || ''-{Wrong Turn: The Foundation}-'' || [[2021]]. || Мајк П.Нелсон |- | ''[[Улица страха, 1. део: 1994.]]'' || ''-{Fear Street Part One: 1994}-'' || [[2021]]. || Ли Јаник |- | ''[[Улица страха, 2. део: 1978.]]'' || ''-{Fear Street Part Two: 1978}-'' || [[2021]]. || Ли Јаник |- | ''[[Кендимен (филм из 2021)|Кендимен 4]]'' || ''-{Candyman}-'' || [[2021]]. || Ниа Дакоста |- | ''[[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]]'' || ''-{Halloween Kills}-'' || [[2021]]. || Дејвид Гордон Грин |- | ''[[????? ]]'' || ''-{W lesie dzis nie zasnie nikt 2 }-'' || [[2021]]. || Bartosz M. Kowalski |- | ''[[Масакр на журци]]'' || ''-{The Slumber Party Massacre}-'' || [[2021]]. || Danishka Esterhazy |- | ''[[Тексашки масакр моторном тестером 9]]'' || ''-{Texas Chain Saw Massacre}-'' || [[2022]]. || Дејвид Блу Гарсија |- | ''[[Деца кукуруза]]'' || ''-{Children of the Corn}-'' || [[2022]]. || Курт Вимер |- | ''Страшно страшило 4'' || ''-{Jeepers Creepers: Reborn }-'' || [[2022]]. || Тимо Вуоренсола |- | ''[[Врисак 5]]'' || ''-{Scream 5}-'' || [[2022]]. || Мет Бетинели-Олпин<br />Тајлер Џилет |- | ''[[X (филм из 2022)|X]]'' || ''-{X}-'' || [[2022]]. || Ти Вест |- | ''[[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]]'' || ''-{Halloween Ends}-'' || [[2022]]. || Дејвид Гордон Грин |} == Референце == {{Reflist}} [[Категорија:Хорор филмови по жанру]] ar41qio17x8ai7xenpcubro09zzdu3z 0 610421 25115012 24591767 2022-07-20T01:40:00Z UserNameSRB 198340 /* Ратни пут */Ситно wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = '''Илијашка пјешадијска бригада''' | део = [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] | слика = | опис_слике = | време_постојања = 1992—1995. | место = | надимак = | формација = бригада | јачина = 4.000{{sfn|Илијашки Немањићи|2017|p=}} | јачина2 = | јачина3 = 4.000{{sfn|Илијашки Немањићи|2017|p=}} | командант = [[Марко Копања]] | командант2 =[[Драган Јосиповић]] | командант3 = [[Милош Делић (пуковник)|Милош Делић]] | командант4 = [[Божидар Савић (пуковник)|Божидар Савић]] | битке = | одликовања = [[Орден Немањића]] }} '''Илијашка бригада''' је била пјешадијска јединица [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у саставу [[Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске|Сарајевско-романијског корпуса]]. == Састав == Састав бригаде је чинило од 3.150 до 6.350 бораца; погинуло је 531 бораца. По формирању бригаде у мају 1992. године, упућен је позив 4.476 војних обавезника српске националности са територије општине [[Илијаш]].<ref name="Немањићи">Аџић, Велемир: Илијашки Немањићи. ПП „Контак М“: Бијељина, 1998.</ref> Делом због прилива избеглица из [[Високо]]г, [[Бреза (град)|Брезе]], [[Какањ|Какња]] и других средњобосанских општина (од 13.000 протераних, 9.000 се населило у општини Илијаш), делом због прикључења неколико месних заједница које су се наслањале на Илијаш, људство бригаде је нагло порасло. Током 1993. године, састав бригаде се мења у завиности од потреба сарајевског ратишта, да би 1994. године бригада, тада на челу са Драганом Јосиповићем, добила чвршћи облик. Током те године, бригаде су чиниле следеће јединице<ref name="Немањићи"/>: {{col-begin}} {{col-4}} * Команда бригаде * Команда стана * Вод (чета) везе * Чета војне полиције * Извиђачки вод (чета) * Инжињеријски вод (чета) * Одјељење АБХО {{col-3}} * 1. Пб (пешадијски батаљон) – Илијаш * 2. Пб - Подлугови * 3. Пб – Љубнићи * 4. Пб – Илијаш Стари * 5. Пб – Семизовац * 6. Пб – Средње * 7. Пб – Нишићи * 8. Пб – Округлица {{col-2}} * МАД - мешовити артиљеријски дивизион * МПОАД - мешовити противоклопни артиљеријски дивизион * Ларб ПВО - лака артиљеријска ракетна бригада ПВО * ОМЧ - оклопно-механизована чета * Позадинска чета батаљон * Диверзантско одјељење * Снајперско одјељење * Јуришни батаљон {{col-end}} Током јесени 1994. године долази до нових промена у саставу бригаде, услед којих 7. и 8. пешадијски батаљони постају делом Прве романијске пешадијске бригаде, док 5. пешадијски батаљон и чета Семизовац улазе у састав Треће сарајевске бригаде. Због ових промена се људство бригаде смањује на 3.150 бораца. У овом облику бригада дочекује крај рата. == Наоружање == Бригада је у првој години рата поседовала наоружања довољног за две лаке пешадијске бригаде. С обзиром да никада до поделе бригаде није дошло, наоружање је обједињено, због чега је било могуће направити један МАД и једну ОМ чету. Бригада је поседовала следећу ватрену моћ:<ref name="Немањићи"/> {| class="wikitable" |- | valign = top | * [[Застава М72|Пушкомитраљез]] - 491 * [[Митраљез]] - 24 * [[М-80 Зоља]] - 81 * [[М-79 Оса]] - 15 * Минобацач 60мм - 21 * Минобацач 82мм - 18 | valign = top | * [[Минобацач М74|Минобацач 120мм]] - 14 * Бестрзајни топ 82 - 9 * ПАТ - 32 * [[ПАМ]] - 13 * [[М-48Б-1 (брдски топ)|Топ Б-1]] - 6 * [[М53/59 Прага|Прага]] - 2 | valign = top | * ЗИС - 5 * Топ Т-12 - 5 * Хаубица 105мм - 4 * [[Д-30 (хаубица)|Хаубица 122мм]] - 4 * [[Вишецевни бацач ракета]] - 2 | valign = top | * Тенк - 6 * Оклопни транспортер - 1 * [[Борбено возило пешадије]] - 2 * [[БОВ (оклопни транспортер)|Борбено оклопно возило]] - 2 * Лансер авио-бомби - 1 |} == Историја == Илијашка бригада формирана је 20. маја 1992. године, са командим место у основној школи „27. јули“ у Илијашу. У почетку, бригада је носила назив „Прва илијашка бригада“, јер је било предвиђено формирање још једне лаке пешадијске бригаде на територији општине Илијаш. До ове поделе, међутим, никад није дошло. == Ратни пут == Почетком маја 1992. године долази до првих војних окршаја са јединицама [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]], које покушавају да сламањем Илијаша прекину обруч око Сарајева. До краја исте и већим делом наредне године, бригада је ангажована на стабилизовању линија одбране и запоседању повољних коти на додиру са непријатељем. Током 1994. године, бригада прелази у активну одбрану. У јуну 1995. године, бригада је стављена на велико искушење током покушаја АРБиХ да [[Покушај деблокаде Сарајева|деблокира Сарајево]]. Упркос жестоким нападима, Илијашка бригада осујећује прекидање пута [[Семизовац]]-[[Средње (Илијаш)|Средње]]. == Види још == * [[Војска Републике Српске]] ==Референце== {{reflist|30em}} {{портал бар|Сукоби на територији СФРЈ|војна историја Срба|Република Српска}} {{Војска Републике Српске|вј}} [[Категорија:Формације Војске Републике Српске]] [[Категорија:Бригаде Војске Републике Српске]] [[Категорија:Сарајевско-романијски корпус ВРС]] bmk53azo0iihx3ndq6qinlgazdaqhta 25115030 25115012 2022-07-20T02:27:22Z UserNameSRB 198340 /* Наоружање */Ситно wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = '''Илијашка пјешадијска бригада''' | део = [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] | слика = | опис_слике = | време_постојања = 1992—1995. | место = | надимак = | формација = бригада | јачина = 4.000{{sfn|Илијашки Немањићи|2017|p=}} | јачина2 = | јачина3 = 4.000{{sfn|Илијашки Немањићи|2017|p=}} | командант = [[Марко Копања]] | командант2 =[[Драган Јосиповић]] | командант3 = [[Милош Делић (пуковник)|Милош Делић]] | командант4 = [[Божидар Савић (пуковник)|Божидар Савић]] | битке = | одликовања = [[Орден Немањића]] }} '''Илијашка бригада''' је била пјешадијска јединица [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у саставу [[Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске|Сарајевско-романијског корпуса]]. == Састав == Састав бригаде је чинило од 3.150 до 6.350 бораца; погинуло је 531 бораца. По формирању бригаде у мају 1992. године, упућен је позив 4.476 војних обавезника српске националности са територије општине [[Илијаш]].<ref name="Немањићи">Аџић, Велемир: Илијашки Немањићи. ПП „Контак М“: Бијељина, 1998.</ref> Делом због прилива избеглица из [[Високо]]г, [[Бреза (град)|Брезе]], [[Какањ|Какња]] и других средњобосанских општина (од 13.000 протераних, 9.000 се населило у општини Илијаш), делом због прикључења неколико месних заједница које су се наслањале на Илијаш, људство бригаде је нагло порасло. Током 1993. године, састав бригаде се мења у завиности од потреба сарајевског ратишта, да би 1994. године бригада, тада на челу са Драганом Јосиповићем, добила чвршћи облик. Током те године, бригаде су чиниле следеће јединице<ref name="Немањићи"/>: {{col-begin}} {{col-4}} * Команда бригаде * Команда стана * Вод (чета) везе * Чета војне полиције * Извиђачки вод (чета) * Инжињеријски вод (чета) * Одјељење АБХО {{col-3}} * 1. Пб (пешадијски батаљон) – Илијаш * 2. Пб - Подлугови * 3. Пб – Љубнићи * 4. Пб – Илијаш Стари * 5. Пб – Семизовац * 6. Пб – Средње * 7. Пб – Нишићи * 8. Пб – Округлица {{col-2}} * МАД - мешовити артиљеријски дивизион * МПОАД - мешовити противоклопни артиљеријски дивизион * Ларб ПВО - лака артиљеријска ракетна бригада ПВО * ОМЧ - оклопно-механизована чета * Позадинска чета батаљон * Диверзантско одјељење * Снајперско одјељење * Јуришни батаљон {{col-end}} Током јесени 1994. године долази до нових промена у саставу бригаде, услед којих 7. и 8. пешадијски батаљони постају делом Прве романијске пешадијске бригаде, док 5. пешадијски батаљон и чета Семизовац улазе у састав Треће сарајевске бригаде. Због ових промена се људство бригаде смањује на 3.150 бораца. У овом облику бригада дочекује крај рата. == Наоружање == Бригада је у првој години рата поседовала наоружања довољног за две лаке пешадијске бригаде. С обзиром да никада до поделе бригаде није дошло, наоружање је обједињено, због чега је било могуће направити један МАД и једну ОМ чету. Бригада је поседовала следећу ватрену моћ:<ref name="Немањићи"/> {| class="wikitable" |- | valign = top | * [[Застава М72|Пушкомитраљез]] - 491 * [[Митраљез]] - 24 * [[М-80 Зоља]] - 81 * [[М-79 Оса]] - 15 * Минобацач 60 мм - 21 * Минобацач 82 мм - 18 | valign = top | * [[Минобацач М74|Минобацач 120 мм]] - 14 * Бестрзајни топ 82 - 9 * ПАТ - 32 * [[ПАМ]] - 13 * [[М-48Б-1 (брдски топ)|Топ Б-1]] - 6 * [[М53/59 Прага|Прага]] - 2 | valign = top | * ЗИС - 5 * Топ Т-12 - 5 * Хаубица 105 мм - 4 * [[Д-30 (хаубица)|Хаубица 122 мм]] - 4 * [[Вишецевни бацач ракета]] - 2 | valign = top | * Тенк - 6 * Оклопни транспортер - 1 * [[Борбено возило пешадије]] - 2 * [[БОВ (оклопни транспортер)|Борбено оклопно возило]] - 2 * Лансер авио-бомби - 1 |} == Историја == Илијашка бригада формирана је 20. маја 1992. године, са командим место у основној школи „27. јули“ у Илијашу. У почетку, бригада је носила назив „Прва илијашка бригада“, јер је било предвиђено формирање још једне лаке пешадијске бригаде на територији општине Илијаш. До ове поделе, међутим, никад није дошло. == Ратни пут == Почетком маја 1992. године долази до првих војних окршаја са јединицама [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]], које покушавају да сламањем Илијаша прекину обруч око Сарајева. До краја исте и већим делом наредне године, бригада је ангажована на стабилизовању линија одбране и запоседању повољних коти на додиру са непријатељем. Током 1994. године, бригада прелази у активну одбрану. У јуну 1995. године, бригада је стављена на велико искушење током покушаја АРБиХ да [[Покушај деблокаде Сарајева|деблокира Сарајево]]. Упркос жестоким нападима, Илијашка бригада осујећује прекидање пута [[Семизовац]]-[[Средње (Илијаш)|Средње]]. == Види још == * [[Војска Републике Српске]] ==Референце== {{reflist|30em}} {{портал бар|Сукоби на територији СФРЈ|војна историја Срба|Република Српска}} {{Војска Републике Српске|вј}} [[Категорија:Формације Војске Републике Српске]] [[Категорија:Бригаде Војске Републике Српске]] [[Категорија:Сарајевско-романијски корпус ВРС]] r5vdxuhac0i70vtt8wbyqov7zv2sngp 0 612463 25114547 23942684 2022-07-19T18:14:25Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ЧЕДОМИР ЧЕДА ВАСОВИЋ | слика = Čedomir Vasović Čedo.jpg | опис_слике=Чедомир Васовић | датум_рођења = {{датум рођења|1910|||}} | место_рођења =[[Граб (Лучани)|Граб]], код [[Лучани|Лучана]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|1|18|1910||}} | место_смрти =[[Каона (Кучево)|Каона]], код [[Кучево|Кучева]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=кројачки радник |КПЈ=[[1928]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[5. јул]]а [[1951]]. }} '''Чедомир Чеда Васовић''' ([[Граб (Лучани)|Граб]], код [[Лучани|Лучана]], [[1910]] — [[Каона (Кучево)|Каона]], код [[Кучево|Кучева]], [[18. јануар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. [[Датотека:Čeda Vasović Memorial Bust in Požarevac.jpg|мини|Биста у Пожаревцу]] == Биографија == Рођен је [[1910]]. године у селу [[Граб (Лучани)|Грабу]], код [[Гуча|Гуче]]. Потиче из сиромашне сељачке породице, са много деце. Основну школу је завршио у родном селу, а потом је учио кројачки занат у [[Чачак|Чачку]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=208}} Као млади калфа, дошао је средином [[1920е|двадестих година]] у [[Београд]], где се запослио. Ту је убрзо приступио омладинском револуционарном покрету и постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је [[1928]]. године. Револуционарним радом се неометано бавио све до [[1932]]. године, када га је ухапсила београдска полиција због растурања [[Први мај|првомајских]] летака КПЈ. Тада је изведен пред [[Државни суд за заштиту државе]] који га је осудио на три године затвора, коју је издржао у [[Затвор у Сремској Митровици|затвору у Сремској Митровици]]. После изласка из затвора, [[1935]]. године протеран је у родно село, где је наставио политички да делује. У свом селу и [[Кулиновци]]ма је окупљао симпатизере комунистичке партије. Крајем [[1938]]. године, када је дошло до активног обнављања [[Савез комуниста Србије|партијских организација у Србији]], добио је задатак од Покрајинског комитета КПЈ за Србију да пређе у [[Краљево]] и приступи тамошњој партијској организацији. По доласку у Краљево, био је ухапшен и упућен у [[затвор на Ади Циганлији]], у Београду. Из затвора је био убрзо пуштен и поново се вратио у Краљево, где је радио у организацији [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|УРС-ових синдиката]]. Поред тога, био је члан Месног и Окружног комитета КПЈ за Краљево. Због полицијских прогона над комунистима, крајем [[1939]]. године је морао да пређе у илегалност, да не би био ухапшен. У илегали је провео годину дана, а потом је прешао у Београд. Марта [[1941]]. године, од стране Покрајинског комитета КПЈ за Србију, био је упућен у [[Пожаревац]]. Пошто је убрзо тамошњи секретар Окружног комитета био мобилисан у војску, Владо је преузео његову дужност. На овој дужности су га затекли бурни историјски догађаји – [[Војни пуч од 27. марта 1941.|двадесетседмомартовски пуч]] и демонстрације, као и [[Априлски рат]] и окупација земље. После окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], активно је радио на окупљању и стабилизацији партијских организација, као и њиховом припремању за предстијећу борбу. Организовао је прикупљање оружја, муниције, санитетског материјала и друге војне опреме. Све до септембра 1941. године, илегално је боравио у Пожаревцу, активно радећи на слању бораца у [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]] и организовању саботажа и диверзија у самом граду. По изласку из града, половином септембра Чеда је организовао Омладинску чету, која је убруо постала Пета чета Пожаревачког партизанског одреда. Приликом формирања Штаба [[Пожаревачки партизански одред|Пожаревачког одреда]], [[15. септембар|15. септембра]] [[1941]]. године, Чеди је поверена дужност [[Политички комесар|политичког комесара]] Одреда. Као комесар обилазио је свих једанаест чета Пожаревачког одреда и у њима организовао идејно-политички рад. Поред овога, организовао је скупове и конференције на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]], на којима је народну објашњавао циљеве [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] и позивао га у борбу. Крајем 1941. године, после [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], када је изгубљена слободна територија Пожаревачког одреда, Чеда је уложио велики напор за очување Одреда. У јануару [[1942]]. године Пожаревачки одред је на [[Црни врх (источна Србија)|Црном врху]], код села [[Рановац|Рановца]], водио тродневне борбе са [[Четници Косте Пећанца|четницима]] [[Коста Пећанац|Косте Пећанца]]. У овим борбама, далеко бројнији четници су успели да опколе главнину Одреда. Да би Одред спасао сигурне пропасти, Чеда је предложио да се Одред разбије у више мањих група, које би самостално покушале продор из обруча. Продор из обруча је успео, а главнина четничких снага је пошла за групом партизана у којој се налазио Чеда. Тада је Чедина група поново била опкољена. У покушају бекства из новог обруча, група се поделила у два дела. Група бораца, предвођена Чедом пошла је ка селу [[Каона (Кучево)|Каони]], али је у сукобу са Пећанчевим четницима изгинула [[18. јануар]]а [[1942]]. године. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40291/Sluzbeni_vijesnik_1951-10-01_19.pdf|title=Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 19/II|website=www.sistory.si|date=1. 10. 1951}}</ref> Једна улица у [[Гуча|Гучи]], [[Чачак|Чачку]] и [[Пожаревац|Пожаревцу]] носи његово име. == Референце == {{reflist|3}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{Народни хероји-Чачак}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Васовић, Чеда}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Лучанци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - В]] sc2o88c909m7oiu15ygiwriburocs0y 14 613733 25113997 5788729 2022-07-19T12:44:23Z MareBG 12583 added [[Category:Париз]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Предузећа из Француске|Париз]] [[Категорија:Париз|Предузећа]] b7kjoq4hq9ten61q4cgtcj2dl6km1d3 25113999 25113997 2022-07-19T12:45:25Z MareBG 12583 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Companies based in Paris}} [[Категорија:Предузећа из Француске|Париз]] [[Категорија:Париз|Предузећа]] drhjkiyosidh7zr3xai0knyeyk8ppof 0 616904 25114429 23497892 2022-07-19T17:28:32Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МИЛКА ШОБАР |слика=Milka Šobar.jpg |опис_слике=Милка Шобар |датум рођења={{Датум рођења|1922|12|29}} |место рођења=[[Горње Лазе при Рожном Долу|Горње Лазе]], код [[Чрномељ|Чрномља]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{Датум смрти|1943|8|17|1922|12|29}} |место смрти=[[Габровка|Свети Криж]], код [[Литија|Литије]] |држава смрти=[[Краљевина Италија]] |професија=службеница |КПЈ=[[август]]а [[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Милка Шобар Наташа''' ([[Горње Лазе при Рожном Долу|Горње Лазе]], код [[Чрномељ|Чрномља]], [[29. децембар]] [[1922]] — [[Габровка|Свети Криж]], код [[Литија|Литије]], [[17. август]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[29. децембар|29. децембра]] 1922. године у [[Горње Лазе при Рожном Долу|Горњим Лазама]] код [[Чрномељ|Чрномља]], у сељачкој породици. Отац јој је неко време радио у [[Америка|Америци]], а по повратку је отворио крчму, радио као шумар и омогућио својој деци квалитетно школовање. Милка је четири разреда основне школе завршила у [[Рожни Дол|Рожном Долу]], Грађанску школу похађала у [[Шентленарт]]у, а завршила у [[Ново Место|Новом Месту]]. После тога је уписала Трговачку академију у [[Карловац|Карловцу]], где ју је затекла [[Априлски рат|окупација Југославије]] [[1941]]. године. Пре тога је учествовала у [[Војни пуч од 27. марта 1941.#Демонстрације|демонстрацијама]] против приступања [[Краљевина Југославија|Југославије]] [[Тројни пакт|Тројном пакту]]. Вратила се кући и запослила као службеник у Дрвној индустрији у [[Радоха|Радохи]]. Повезала се с теренским одбором [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронте]] и учествовала у скупљању оружја, деловала као курирка и обавештавала теренце о стању у фабрици. У [[пролеће]] [[1942]]. године, похађала је партизански санитетски курс код [[Семич]]а и у Чрномљу. Док је преносила санитетски материјал из Новог Места, ухватила ју је италијанска патрола и укрцала у воз. Путем је искочила из воза, побегла и придружила се Другој белокрањској партизанској чети, која је логоровала на Клечу, под Планином. [[Август]]а 1942, у партизанском логору над Топлим врхом примљена је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Тада је учествовала у више саботажа на прузи. Приликом формирања [[Пета словеначка ударна бригада|Пете словеначке бригаде]] „[[Иван Цанкар]]“, [[септембар|септембра]] 1942. године, Милка је у њој постала администратор по сопственој жељи. Постала је борац чете, где је вршила и партијске функције. Године [[1943]], била је именована за [[Политички комесар|политичког комесара]] чете. Учествовала је у свим борбама Пете словеначке бригаде, а истакла се у акцијама на [[Сухор]]у крајем новембра 1942. и код [[Крашић]]а крајем јануара 1943. године. Када је код Новог Места њену групу од 17 партизана опколило 300 италијанских војника, Милка је организовала јуриш и група се пробила из обруча без губитака. Пета словеначка бригада се, [[17. август]]а 1943. године, код [[Габровка|Светог Крижа]] код [[Литија|Литије]] упустила у тешку борбу с непријатељем. Милка је у јуришу на челу чете пала погођена из минобацача. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 20. децембра 1951. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=258}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Крањска}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Шобар, Милка}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] 05vh247m5eqnoh5sssk2wehheqqzsx9 10 619649 25114586 25112782 2022-07-19T18:36:19Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Euroleague roster header | template_name = КК Црвена звезда тим | team = КК Црвена звезда МТС | color1 = white | bg1 = red | color2 = white | bg2 = red}} <!-- list of players --> {{player3 |num = 2 |nat = СРБ |first = Стефан |last = Лазаревић | pos = SF | m = 2,00 | kg = 100 | year = 1996 | month = 08 | date = 20 | dab = кошаркаш}} {{player3 |num = 9 |nat = СРБ |first = Лука |last = Митровић | pos = PF | m = 2,06 | kg = 107 | year = 1993 | month = 03 | date = 21}} {{player3 |num = 10 |nat = СРБ |first = Бранко |last = Лазић | pos = SF | m = 1,95 | kg = 91 | year = 1989 | month = 01 | date = 12 | dab = кошаркаш | note=C}} {{player3 |num = 13 |nat = СРБ |first = Огњен |last = Добрић | pos = SG | m = 2,00 | kg = 93 | year = 1994 | month = 10 | date = 27}}} {{player3 |num = 20 |nat = ЦГ |first = Никола |last = Ивановић | pos = PG | m = 1,90 | kg = 85 | year = 1994 | month = 02 | date = 19}} {{player3 |num = 27 |nat = СРБ |first = Стефан |last = Марковић | pos = PG | m = 1,99 | kg = 98 | year = 1988 | month = 04 | date = 25 | dab = кошаркаш}} {{player3 |num = 30 |nat = САД |first = Арон |last = Вајт | pos = PF | m = 2,06 | kg = 104 | year = 1992 | month = 09 | date = 10}} {{player3 |num = 32 |nat = СРБ |first = Огњен |last = Кузмић | pos = C | m = 2,14 | kg = 116 | year = 1990 | month = 05 | date = 16}} {{player3 |num = |nat = СРБ |first = Далибор |last = Илић | pos = PF | m = 2,02 | kg = 94 | year = 2000 | month = 03 | date = 04}} {{player3 |num = |nat = САД |first = Хасан |last = Мартин | pos = C | m = 2,01 | kg = 109 | year = 1995 | month = 11 | date = 22}} {{player3 |num = |nat = САД |first = Џон |last = Холанд | pos = F | m = 1,96 | kg = 93 | year = 1988 | month = 11 | date = 06}} {{player3 |num = |nat = СРБ |first = Филип |last = Петрушев | pos = PF | m = 2,11 | kg = 107 | year = 2000 | month = 4 | date = 15}} <!-- end list of players --> {{Euroleague roster footer | head_coach = * {{player||СРБ|[[Владимир Јовановић (тренер)|Владимир Јовановић]]}} | asst_coach = * {{player||СРБ|[[Марко Симоновић]]}} * {{player||СРБ|[[Бранко Јоровић]]}} * {{player||СРБ|Миодраг Динић}} * {{player||СРБ|[[Саша Косовић]]}} | str_cond = | physician = | physio = | team_man = * {{player||СРБ|[[Небојша Илић (кошаркаш)|Небојша Илић]]}} | roster_url = http://kkcrvenazvezda.rs/team/kk-crvena-zvezda-mts/ | accessdate = 18. јул 2022. }}<noinclude> [[Категорија:Шаблони за КК Црвена звезда|*]] </noinclude> qj79y44fg8w44fn7cd55kugocezbvu6 25114593 25114586 2022-07-19T18:52:07Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Euroleague roster header | template_name = КК Црвена звезда тим | team = КК Црвена звезда МТС | color1 = white | bg1 = red | color2 = white | bg2 = red}} <!-- list of players --> {{player3 |num = 2 |nat = СРБ |first = Стефан |last = Лазаревић | pos = SF | m = 2,00 | kg = 100 | year = 1996 | month = 08 | date = 20 | dab = кошаркаш}} {{player3 |num = 5 |nat = СРБ |first = Лазар |last = Гачић | pos = F | m = 2,15 | kg = | year = 2005 | month = 01 | date = 31}} {{player3 |num = 9 |nat = СРБ |first = Лука |last = Митровић | pos = PF | m = 2,06 | kg = 107 | year = 1993 | month = 03 | date = 21}} {{player3 |num = 10 |nat = СРБ |first = Бранко |last = Лазић | pos = SF | m = 1,95 | kg = 91 | year = 1989 | month = 01 | date = 12 | dab = кошаркаш | note=C}} {{player3 |num = 13 |nat = СРБ |first = Огњен |last = Добрић | pos = SG | m = 2,00 | kg = 93 | year = 1994 | month = 10 | date = 27}}} {{player3 |num = 20 |nat = ЦГ |first = Никола |last = Ивановић | pos = PG | m = 1,90 | kg = 85 | year = 1994 | month = 02 | date = 19}} {{player3 |num = 27 |nat = СРБ |first = Стефан |last = Марковић | pos = PG | m = 1,99 | kg = 98 | year = 1988 | month = 04 | date = 25 | dab = кошаркаш}} {{player3 |num = 30 |nat = САД |first = Арон |last = Вајт | pos = PF | m = 2,06 | kg = 104 | year = 1992 | month = 09 | date = 10}} {{player3 |num = 32 |nat = СРБ |first = Огњен |last = Кузмић | pos = C | m = 2,14 | kg = 116 | year = 1990 | month = 05 | date = 16}} {{player3 |num = - |nat = СРБ |first = Далибор |last = Илић | pos = PF | m = 2,02 | kg = 94 | year = 2000 | month = 03 | date = 04}} {{player3 |num = - |nat = САД |first = Хасан |last = Мартин | pos = C | m = 2,01 | kg = 109 | year = 1995 | month = 11 | date = 22}} {{player3 |num = - |nat = ПРИ |first = Џон |last = Холанд | pos = F | m = 1,96 | kg = 93 | year = 1988 | month = 11 | date = 06}} {{player3 |num = - |nat = СРБ |first = Филип |last = Петрушев | pos = PF | m = 2,11 | kg = 107 | year = 2000 | month = 4 | date = 15}} {{player3 |num = - |nat = СРБ |first = Немања |last = Недовић | pos = PG | m = 1,91 | kg = 88 | year = 1991 | month = 6 | date = 16}} <!-- end list of players --> {{Euroleague roster footer | head_coach = * {{player||СРБ|[[Владимир Јовановић (тренер)|Владимир Јовановић]]}} | asst_coach = * {{player||СРБ|[[Марко Симоновић]]}} * {{player||СРБ|[[Бранко Јоровић]]}} * {{player||СРБ|Миодраг Динић}} * {{player||СРБ|[[Саша Косовић]]}} | str_cond = | physician = | physio = | team_man = * {{player||СРБ|[[Небојша Илић (кошаркаш)|Небојша Илић]]}} | roster_url = http://kkcrvenazvezda.rs/team/kk-crvena-zvezda-mts/ | accessdate = 18. јул 2022. }}<noinclude> [[Категорија:Шаблони за КК Црвена звезда|*]] </noinclude> lnjvzu0fobukuoqxm6hc52spbpklfru 25114598 25114593 2022-07-19T18:53:38Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Euroleague roster header | template_name = КК Црвена звезда тим | team = КК Црвена звезда МТС | color1 = white | bg1 = red | color2 = white | bg2 = red}} <!-- list of players --> {{player3 |num = 2 |nat = СРБ |first = Стефан |last = Лазаревић | pos = SF | m = 2,00 | kg = 100 | year = 1996 | month = 08 | date = 20 | dab = кошаркаш}} {{player3 |num = 5 |nat = СРБ |first = Лазар |last = Гачић | pos = PF | m = 2,15 | kg = | year = 2005 | month = 01 | date = 31}} {{player3 |num = 9 |nat = СРБ |first = Лука |last = Митровић | pos = PF | m = 2,06 | kg = 107 | year = 1993 | month = 03 | date = 21}} {{player3 |num = 10 |nat = СРБ |first = Бранко |last = Лазић | pos = SF | m = 1,95 | kg = 91 | year = 1989 | month = 01 | date = 12 | dab = кошаркаш | note=C}} {{player3 |num = 13 |nat = СРБ |first = Огњен |last = Добрић | pos = SG | m = 2,00 | kg = 93 | year = 1994 | month = 10 | date = 27}}} {{player3 |num = 20 |nat = ЦГ |first = Никола |last = Ивановић | pos = PG | m = 1,90 | kg = 85 | year = 1994 | month = 02 | date = 19}} {{player3 |num = 27 |nat = СРБ |first = Стефан |last = Марковић | pos = PG | m = 1,99 | kg = 98 | year = 1988 | month = 04 | date = 25 | dab = кошаркаш}} {{player3 |num = 30 |nat = САД |first = Арон |last = Вајт | pos = PF | m = 2,06 | kg = 104 | year = 1992 | month = 09 | date = 10}} {{player3 |num = 32 |nat = СРБ |first = Огњен |last = Кузмић | pos = C | m = 2,14 | kg = 116 | year = 1990 | month = 05 | date = 16}} {{player3 |num = - |nat = СРБ |first = Далибор |last = Илић | pos = PF | m = 2,02 | kg = 94 | year = 2000 | month = 03 | date = 04}} {{player3 |num = - |nat = САД |first = Хасан |last = Мартин | pos = C | m = 2,01 | kg = 109 | year = 1995 | month = 11 | date = 22}} {{player3 |num = - |nat = ПРИ |first = Џон |last = Холанд | pos = F | m = 1,96 | kg = 93 | year = 1988 | month = 11 | date = 06}} {{player3 |num = - |nat = СРБ |first = Филип |last = Петрушев | pos = PF | m = 2,11 | kg = 107 | year = 2000 | month = 4 | date = 15}} {{player3 |num = - |nat = СРБ |first = Немања |last = Недовић | pos = PG | m = 1,91 | kg = 88 | year = 1991 | month = 6 | date = 16}} <!-- end list of players --> {{Euroleague roster footer | head_coach = * {{player||СРБ|[[Владимир Јовановић (тренер)|Владимир Јовановић]]}} | asst_coach = * {{player||СРБ|[[Марко Симоновић]]}} * {{player||СРБ|[[Бранко Јоровић]]}} * {{player||СРБ|Миодраг Динић}} * {{player||СРБ|[[Саша Косовић]]}} | str_cond = | physician = | physio = | team_man = * {{player||СРБ|[[Небојша Илић (кошаркаш)|Небојша Илић]]}} | roster_url = http://kkcrvenazvezda.rs/team/kk-crvena-zvezda-mts/ | accessdate = 18. јул 2022. }}<noinclude> [[Категорија:Шаблони за КК Црвена звезда|*]] </noinclude> evf3ddzdkdj4qhn13iy4d37kn66lqbr 25114600 25114598 2022-07-19T19:01:17Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Euroleague roster header | template_name = КК Црвена звезда тим | team = КК Црвена звезда МТС | color1 = white | bg1 = red | color2 = white | bg2 = red}} <!-- list of players --> {{player3 |num = 2 |nat = СРБ |first = Стефан |last = Лазаревић | pos = SF | m = 2,00 | kg = 100 | year = 1996 | month = 08 | date = 20 | dab = кошаркаш}} {{player3 |num = 5 |nat = СРБ |first = Лазар |last = Гачић | pos = PF | m = 2,15 | kg = | year = 2005 | month = 01 | date = 31}} {{player3 |num = 9 |nat = СРБ |first = Лука |last = Митровић | pos = PF | m = 2,06 | kg = 107 | year = 1993 | month = 03 | date = 21}} {{player3 |num = 10 |nat = СРБ |first = Бранко |last = Лазић | pos = SF | m = 1,95 | kg = 91 | year = 1989 | month = 01 | date = 12 | dab = кошаркаш | note=C}} {{player3 |num = 13 |nat = СРБ |first = Огњен |last = Добрић | pos = SG | m = 2,00 | kg = 93 | year = 1994 | month = 10 | date = 27}}} {{player3 |num = 20 |nat = ЦГ |first = Никола |last = Ивановић | pos = PG | m = 1,90 | kg = 85 | year = 1994 | month = 02 | date = 19}} {{player3 |num = 27 |nat = СРБ |first = Стефан |last = Марковић | pos = PG | m = 1,99 | kg = 98 | year = 1988 | month = 04 | date = 25 | dab = кошаркаш}} {{player3 |num = 30 |nat = САД |first = Арон |last = Вајт | pos = PF | m = 2,06 | kg = 104 | year = 1992 | month = 09 | date = 10}} {{player3 |num = 32 |nat = СРБ |first = Огњен |last = Кузмић | pos = C | m = 2,14 | kg = 116 | year = 1990 | month = 05 | date = 16}} {{player3 |num = - |nat = СРБ |first = Далибор |last = Илић | pos = PF | m = 2,02 | kg = 94 | year = 2000 | month = 03 | date = 04}} {{player3 |num = - |nat = САД |first = Хасан |last = Мартин | pos = C | m = 2,01 | kg = 109 | year = 1995 | month = 11 | date = 22}} {{player3 |num = - |nat = ПРИ |first = Џон |last = Холанд | pos = F | m = 1,96 | kg = 93 | year = 1988 | month = 11 | date = 06}} {{player3 |num = - |nat = СРБ |first = Филип |last = Петрушев | pos = PF | m = 2,11 | kg = 107 | year = 2000 | month = 4 | date = 15}} {{player3 |num = - |nat = СРБ |first = Немања |last = Недовић | pos = PG | m = 1,91 | kg = 88 | year = 1991 | month = 6 | date = 16}} <!-- end list of players --> {{Euroleague roster footer | head_coach = * {{player||СРБ|[[Владимир Јовановић (тренер)|Владимир Јовановић]]}} | asst_coach = * {{player||СРБ|[[Марко Симоновић]]}} * {{player||СРБ|[[Бранко Јоровић]]}} * {{player||СРБ|Миодраг Динић}} * {{player||СРБ|[[Саша Косовић]]}} | str_cond = | physician = | physio = | team_man = * {{player||СРБ|[[Небојша Илић (кошаркаш)|Небојша Илић]]}} | roster_url = http://kkcrvenazvezda.rs/team/kk-crvena-zvezda-mts/ | accessdate = 19. јул 2022. }}<noinclude> [[Категорија:Шаблони за КК Црвена звезда|*]] </noinclude> iospwwsanbo9v2w1miafiwke74uau5c 0 619994 25115035 24233053 2022-07-20T02:41:02Z CommonsDelinker 4757 Датотека Theodore_Herzl_signature.svg замењена је датотеком [[:c:File:Theodor_Herzl_signature.svg|Theodor_Herzl_signature.svg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR3|Criterion 3]] (obvious e wikitext text/x-wiki {{Политичар | име = Теодор Херцл | слика = Herzl.gif | ширина_слике =250п | опис_слике = '''Теодор Херцл''' | датум_рођења = {{Датум рођења|1860|5|2}} | место_рођења = [[Будимпешта]] | држава_рођења = [[Аустријско царство]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1904|7|3|1860|5|2}} | место_смрти = [[Едлах]] | држава_смрти = [[Аустроугарска]] | држављанство = аустроугарско | народност = | вероисповест = јудаизам | партија = | супружник = Јулиана Нашауер ({{јез-нем|Juliana Naschauer}}) | деца = Паулине, Ханс, Труде | универзитет = [[Универзитет у Бечу]] | професија = правник и публициста | потпис = Theodor Herzl signature.svg | функција_1 = | избори_1 = | почетак_функције_1 = | крај_функције_1 = | претходник_1 = | наследник_1 = }} '''Теодор Херцл''' ({{јез-нем|Theodor Herzl}}; [[Будимпешта]], [[2. мај]] [[1860]] — [[Едлах]], [[3. јул]] [[1904]]) је био [[Аустроугарска|аустроугарски]] новинар [[Јевреји|јеврејског]] порекла који се бавио новинарством, [[политика|политиком]] а такође је био и [[публициста]]. Иако у раној младости није био претерано окренут [[јудаизам|јудаизму]], каснији догађаји а посебно [[Драјфусова афера]], су утицали да постане свестан [[јеврејско питање|јеврејског питања]]. Објављивањем двеју књига, [[Der Judenstaat|Држава Јевреја]] и [[Altneuland|Стара земља, Нова земља]], у којима се бави питањима везаним за живот Јевреја у тадашњој Европи, Херцл постаје познат као зачетник [[ционизам|ционизма]]. Сахрањен је у [[Гора Херцл Плаза|Гори Херцл Плаза]]. == Дела == * Књиге ** ''-{Der Judenstaat}-'' ({{јез-sr|Држава Јевреја}}) ** ''-{Altneuland}-'' ({{јез-sr|Стара земља, Нова земља}}) ''"Оно што си наумио, више није сан."'' ({{јез-eng|"If you will it, it is no dream."}})</span> Фраза из Херцлове књиге ''Стара земља, Нова земља'', постала је омиљени [[слоган]] јеврејског покрета који је желео да Јевреји добију сопствену државу.<ref>{{cite web|url=http://www.brandeis.edu/now/2010/may/orenaddress.html|title = Brandeis.edu|publisher=Brandeis.edu|date=24. 05. 2010.|accessdate=26. 10. 2011.}}</ref> * Позоришне представе<ref>{{cite web|url=http://www.jafi.org.il/education/herzl/bibliography.html#1|title=Theodor Herzl 2004|publisher=The Department for Jewish Zionist Education|accessdate=03. 11. 2013.|archive-url=https://web.archive.org/web/20050114163337/http://www.jafi.org.il/education/Herzl/bibliography.html#1|archive-date=14. 01. 2005|url-status=dead}}</ref><ref name="Balsam">{{cite web|url=http://www.jewish-theatre.com/visitor/article_display.aspx?articleID=2033|title=Theodor Herzl: From the Theatre Stage to The Stage of Life <!--|authorlink=Mashav Balsam -->|last=Balsam|first=Mashav|work=All About Jewish Theatre|accessdate=03. 11. 2013.|archive-url=https://web.archive.org/web/20100612225851/http://www.jewish-theatre.com/visitor/article_display.aspx?articleID=2033|archive-date=12. 06. 2010|url-status=dead}}</ref> ** ''-{Kompagniearbeit}-'', комедија, Беч 1880. год. ** ''-{Die Causa Hirschkorn}-'', комедија, Беч 1882. год. ** ''-{Tabarin}-'', комедија, Беч 1884. год. ** ''-{Muttersöhnchen}-'', комедија, Беч 1885. год. ** ''-{Seine Hoheit}-'', комедија, Беч 1885. год. ** ''-{Der Flüchtling}-'', комедија, Беч 1887. год. ** ''-{Wilddiebe}-'', комедија, коауторство са [[Hugo Wittmann|Х. Витменом]], Беч 1888. год. ** ''-{Was wird man sagen?}-'', комедија, Беч 1890. год. ** ''-{Die Dame in Schwarz}-'', комедија, коауторство са [[Hugo Wittmann|Х. Витменом]], Беч 1890. год. ** ''-{Prinzen aus Genieland}-'', комедија, Беч 1891. год. ** ''-{Die Glosse}-'', комедија, Беч 1895. год. ** ''-{Das Neue Ghetto}-'', драма, Беч 1898. ** ''-{Unser Kätchen}-'', комедија, Беч 1899. год. ** ''-{Gretel}-'', комедија, Беч 1899. год. ** ''-{I love you}-'', комедија, Беч 1900. год. ** ''-{Solon in Lydien}-'', драма, Беч 1904. год. == Занимљивости == Теодор Херцл потиче из угледне [[Земун|земунске]] породице. По њему је названа [[Улица Теодора Херцла]] у Земуну. == Референце == {{reflist}} == Литература == * [http://jewishhistorylectures.org/2012/03/29/theodor-herzl-visions-of-israel/ Theodor Herzl: Visions of Israel, Video Lecture by Dr. Henry Abramson] == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat| Theodor Herzl}} * [http://ii.fmph.uniba.sk/~filit/fvh/herzl_t.html FILIT] извор из кога је црпео овај чланак * [http://muse.jhu.edu/journals/jewish_social_studies/v005/5.3avineri.html On Herzl's Diaries, Shlomo Avineri] * [http://www.shapell.org/manuscript.aspx?169181 Original Letters and Primary Sources from Theodor Herzl] Shapell Manuscript Foundation * [https://web.archive.org/web/20131005062136/http://www.aboutisrael.co.il/eng/site_intro.php?parent_id=279 About Israel - Herzl Now] * [[s:de:Theodor Herzl|Works by Herzl in German at German-language Wikisource]] * [http://www.zionism-Israel.com/zionism_history.htm Zionism and the creation of modern Israel] * [http://www.zionism-israel.com/bio/biography_herzl.htm Biography of Theodor Herzl] * [http://www.shofar.net/site/emedia.asp?id=962&Category=3&Prourl=mms://il12.cast-tv.com/list_vod_shofar/Languages\english\Herzel-eng.wmv Herzel and Zionism English subtitled video] {{Wayback|url=http://www.shofar.net/site/emedia.asp?id=962&Category=3&Prourl=mms%3A%2F%2Fil12.cast-tv.com%2Flist_vod_shofar%2FLanguages%5Cenglish%5CHerzel-eng.wmv |date=20120202004135 }} * The personal papers of Theodor Herzl are kept at the [http://www.zionistarchives.org.il/ZA/pMainE.aspx Central Zionist Archives in Jerusalem] {{DEFAULTSORT:Херцл, Теодор}} [[Категорија:Рођени 1860.]] [[Категорија:Умрли 1904.]] [[Категорија:Будимпештани]] [[Категорија:Јеврејски политичари]] [[Категорија:Јеврејски новинари]] [[Категорија:Аустријски новинари]] [[Категорија:Јеврејски атеисти]] si4b1xcocyin5c6qyxehtylftxx3dgh 0 624091 25114428 24106066 2022-07-19T17:28:31Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МИХАЕЛА ШКАПИН |слика=Mihaela Škapin.jpg |опис_слике=Михаела Шкапин Дрина |датум рођења={{Датум рођења|1922|9|29}} |место рођења=[[Велико Поље (Сежана)|Велико Поље]], код [[Сежана|Сежане]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|1943|11|15|1922|9|29|}} |место смрти=[[Жировски врх]], код [[Шкофја Лока|Шкофје Локе]] |држава смрти=[[Трећи Рајх]] |професија=куварица |КПЈ=[[јун]]а [[1943]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1943]]. |народни херој=[[4. септембар|4. септембра]] [[1953]]. }} '''Михаела Шкапин — Дрина''' ([[Велико Поље (Сежана)|Велико Поље]], код [[Сежана|Сежане]], [[29. септембар]] [[1922]] — [[Жировски врх]], код [[Шкофја Лока|Шкофје Локе]], [[15. новембар]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[29. септембар|29. септембра]] [[1922]]. године у [[Велико Поље (Сежана)|Великом Пољу]], код [[Сежана|Сежане]], у [[земљорадња|земљорадничкој]] породици. Основну школу завршила је у [[Поднанос]]у. Школовање је наставила на разним дописним курсевима, а [[1940]]. године је отишла стрицу у [[Љубљана|Љубљану]]. Тамо је завршила курс за куварице, а у слободно време бавила се фискултуром у друштву „Сокол“. Кући се вратила у [[лето]] [[1941]]. године, након што су Љубљану окупирале [[Краљевина Италија|италијанске]] јединице. После тога је помагала породици у обрађивању земље. У јесен 1941. године, у околину Великог Поља стигли су први словеначки партизани. Кућа Шкапинових постала је једна од најпоузданијих база ослободилачког покрета, све до [[3. март]]а 1943. године, када су ју спалили италијански [[Фашизам|фашисти]], а Михаелиног оца убили кад је покушао да побегне. После тога су Михаела, њена сестра, брат и мајка ступиле у [[Јужноприморски партизански одред]]. Њен најстарији брат био је већ од раније партизан. Из Јужноприморског одреда ускоро је била створена [[Седаманеста словеначка бригада]] „[[Симон Грегорчич]]“, која је ускоро кренула у офанзиву у [[Бенешка Словенија|Бенешку Словенију]]. Михаела је, као борац ове бригаде, учествовала у њеним биткама, убрзо постала чланица [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и постала политички делегат вода. Учествовала је у нападу на италијански камион код [[Мрзле Воде|Мрзлих Вода]] [[22. јун]]а 1943. године и због исказане храбрости примљена у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Када је Седамнаеста бригада укинута, њени борци и руководиоци укључени су у [[Трећа словеначка ударна бригада|Трећу словеначку бригаду]] „[[Иван Градник]]“, која је послана у [[Долењска|Долењску]] и [[Нотрањска|Нотрањску]] да би тамо, у саставу [[Четрнаеста словеначка дивизија НОВЈ|Четрнаесте словеначке дивизије НОВЈ]] учествовала у разоружавању италијанских војника и [[Бела гарда (Словенија)|белогардиста]], септембра 1943. године. тада је Михаела била заменица [[Политички комесар|политичког комесара]] чете и на тој дужности учествовала у многим борбама. Када се после [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], Трећа бригада вратила у [[Приморска|Приморје]], Михаела је била распоређена у новоформирану [[Шеснаеста словеначка бригада|Шеснаесту словеначку бригаду]] „[[Јанко Премрл Војко]]“, за заменицу политичког комесара Другог батаљона. У то време, крајем септембра 1943, у Приморској је почела [[Трећи рајх|немачка]] офанзива против [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођене територије]] након капитулације Италије. Шеснаеста бригада је, у саставу [[31. словеначка дивизија НОВЈ|31. словеначке дивизије]], кренула у напад на немачке снаге у [[Горењска|Горењској]]. Бригада је учествовала у више диверзија и борби, због чега су се немачке снаге повукле из села [[Жири]]. То је било прве веће ослобођено место у Горењској. Михаела је такође учествовала у тим борбама, а почела је и да се бави писањем песама. Тада је написала и песму „Јесен“, која је после њене погибије објављена у листу „За Војком“. У [[новембар|новембру]] 1943, немачке јединице су кренуле у офанзиву према Горењској. Шеснаеста бригада је била упућена на Жировски врх код Шкофје Локе да тамо брани ослобођену територију. Дана [[15. новембар|15. новембра]], немачким војницима из 134. гренадирског пука успело је да у нападу изненаде Други батаљон бригаде. Политички комесар и Михаела су истрчали ван према положајима, али су налетели на немачку ударну групу која се неприметно провукла кроз партизанске редове. Комесар се спасао, али је Михаела погинула у окршају. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[4. септембар|4. септембра]] [[1953]]. године проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=255}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{Народни хероји-Приморска}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Шкапин, Михаела}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји - Ш]] hz05hsgfvq6km4nrq5xjoamrvez9imq 0 627950 25114351 24043266 2022-07-19T17:04:42Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ЗОРКА РЕГАНЦИН |слика=Zorka Regancin.jpg |опис_слике=Зорка Реганцин |датум рођења=[[21. децембар]] [[1921]] |место рођења=[[Поље (Љубљана)|Поље]], код [[Љубљана|Љубљане]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{Датум смрти|1944|1||1921|12|21|}} |место смрти=околина [[Љубљана|Љубљане]] |држава смрти=[[Нацистичка Немачка]] |професија=конобарица |супруг=[[Владимир Долничар]] |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Зорка Реганцин-Долничар – Рушка, Марија''' ([[Поље (Љубљана)|Поље]], код [[Љубљана|Љубљане]], [[21. децембар]] [[1921]] — околина [[Љубљана|Љубљане]], [[јануар]] [[1944]]), учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[21. децембар|21. децембра]] 1921. године у [[Поље (Љубљана)|Пољу]] код [[Љубљана|Љубљане]], у сиромашној радничкој породици. Одмах после завршетка основне школе, нашла је посао. Почетком [[1941]]. године, запослила се као конобарица у гостионици породице Новак, на [[Вич]]у. Гостионица је након почетка рата била окупљалиште чланова [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]] и привремено седиште [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба словеначких партизанских чета]]. Зорка је ускоро почела да добива задатке да функционере одводи на сигурно изван Љубљане до њихових веза. Тај је задатак био још тежи, након што су [[1942]]. године италијански војници оградили Љубљану [[Пут успомена и другарства|жичаном оградом]]. Године 1941, примљена у чланство Комунистичке партије Словеније. Зорка је заједно с власником гостионице, Марјаном Новаком, одржавала складиште свих потрепштина, које су биле упућиване партизанима у [[Dolomiti|Доломитима]]. Заједно с осталим запосленицима гостионице, сваки дан је преносила мање количине материјала у кантама за млеко. Осим илегалног рада у гостионици, још од [[мај]]а 1941. била је борац групе за саботаже (касније Народна заштита) и сарадница [[Служба обавештавања и безбедности|Службе обавештавања и безбедности]]. Учествовала је у многим саботажама и акцијама, а посебно у рискантној акцији ослобађања из затвора организационог секретара ЦК КПС, [[Антон Тоне Томшич|Антона Томшича]]. Иако првобитно није била сумњива, њено учестало кретање ноћу побудило је сумњу италијанских војника. Осим тога, убрзо је била и проказана од стране неког италијанског заробљеника. Крајем [[март]]а или почетком [[април]]а [[1942]]. године, придружила се партизанима у Доломитама. Тамо је неко време одржавала везу са гостионицом Новакових због пребацивања материјала. После пресељења чланова ЦК КПС, Извршног одбора [[Ослободилачки фронт Словеније|ОФ Словеније]] и Главног штаба партизанских чета из Доломита на [[Кочевски Рог]], Зорка је била упућена на илегални рад у Љубљану. Пре одласка на задатак, [[18. март]]а, погинуо је њен супруг, [[политички комесар]] батаљона [[Доломитски партизански одред|Доломитског одреда]], [[Владимир Долничар]], с којим је ступила у брак нетом по доласку у партизане. У Љубљани је постала куриром Поереништва ЦК КПС за Љубљану и добила илегално име ''Марија''. Одржавала је везе између Повереништва, градског и приградског комитета КПС и окружних форума ОФ, као и везе с централним руководством на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]]. Последњих дана [[децембар|децембра]] [[1943]]. године, Зорка је требало да достави поверљив материјал секретарици ЦК КПС, [[Мира Светина|Мири Светини]], али се није појавила. Касније је полицијски функционер, тајни симпатизер Ослободилачког фронта, дојавио како је Зорку ухапсио њен сусед, иначе члан тајне [[Домобранство|домобранске]] полиције. Зорка је била спроведена у домобрански затвор (бивша Средња техничка школа) и од средине [[јануар]]а 1944. године, загубио јој се сваки траг. Након мучења и испитивања, била је убијена и бачена и [[Сава|Саву]]. Касније јој је тело извучено из реке. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 27. новембра 1953. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=167}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{div col}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{div col end}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Реганцин, Зорка}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] 53mag8p14iyjmlln85j9rpc0u9kciis 0 628499 25114347 23492970 2022-07-19T17:04:36Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=МИРА СВЕТИНА |слика=Mira Svetina.jpg |опис_слике=Мира Светина |датум рођења={{Датум рођења|1915|5|15}} |место рођења=[[Идрија]] |држава рођења=[[Аустроугарска]] |датум смрти={{Датум смрти|2007|7|6|1915|5|15}} |место смрти=[[Љубљана]] |држава смрти=[[Словенија]] |професија=друштвено-политичка радница |КПЈ=[[јун]]а [[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Мира Светина – Власта''' (рођ. '''Когел'''; [[Идрија]], [[15. мај]] [[1915]] — [[Љубљана]], [[6. јул]] [[2007]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политичка радница [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[15. мај]]а 1915. године у [[Идрија|Идрији]]. Отац јој је био службеник, а мајка домаћица. По италијанској анексији словеначког приморја, породица јој се преселила у [[Љубљана|Љубљану]] [[1919]]. године. Тамо је завршила Учитељску школу и уписала се на [[Филозофски факултет у Љубљани|Филозофски факултет]]. Године [[1941]], завршила је факултет. Почетком [[1938]]. године, по упутствима [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]], почела је да организовано ради у Савезу сеоских младића и девојака и у студентским и женским друштвима. [[Јун]]а [[1939]]. године, била је примљена у чланство КПС. Од тада је радила као члан Покрајинског комитета [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а за Словенију. Истовремено је била курир [[Централни комитет|Централног комитета]] КПС за везу међу појединим члановима Централног комитета. Током [[1940]]. године, вршила је курирске послове између ЦК КПС у Љубљани и ЦК КПЈ и ЦК СКОЈ-а у [[Загреб]]у. === Народноослободилачка борба === По почетку оружаног устанка, радила је као члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Словенију, углавном на [[Горењска|горењском]] и [[Камник|камничком]] подручју. Од [[август]]а до октобра 1941. године, била је секретар партијског бироа на [[Универзитет у Љубљани|Љубљанском универзитету]]. Октобра 1941, постала је чланица Покрајинског комитета КПС за Горењску. На том је месту остала све до повратка у Љубљану, јуна [[1942]]. године. У то је време учествовала у припремама оружаног устанка у Горењској, где је непријатељска репресија била посебно интензивна. У августу 1942, постала је чланица Повереништва ЦК КПС и Извршног одбора [[Ослободилачки фронт Словеније|ОФ]] за Љубљану. У септембру 1943, сви чланови Повереништва отишли су на слободну територију, док је она остала самосталан повереник ЦК КПС и Извршног одбора ОФ за Љубљану. Осим илегалног рада, у окупираној Љубљани је прикупљала извештаје о стању у редовима непријатеља и расположењу становништва, те о томе писмима извештавала ЦК КПС и Извршни одбор ОФ. У то време, Власта је у одсуству била изабрана за чланицу [[Словеначко народноослободилачко веће|Словеначког народноослободилачког већа]], на [[Кочевски збор|збору изасланика словеначког народа]] у [[Кочевје|Кочевју]] октобра [[1943]]. године. У октобру [[1944]]. године, отишла је из Љубљане. С 1944. на [[1945]]. годину, била је инструктор ЦК КПС при Покрајинском комитету КПС за [[Штајерска (Словенија)|Штајерску]]. [[Април]]а 1945. године, отишла је у [[Београд]], где је организовала словеначке избеглице за повратак у домовину. У Љубљану се вратила на дан њеног ослобођења, [[3. мај]]а 1945. године. === Послератна каријера === После рата, кратко је време била секретарица Градског комитета КПС у Љубљани, затим начелница Кадровског одељења при ЦК КПС, чланица, па председница Контролне комисије ЦК КПС. За чланицу ЦК КПС била је бирана на Другом, Трећем и Четвртом конгресу КП Словеније. Од [[1970]]. до [[1975]]. године, била је чланица Историјске комисије при ЦК СК Словеније. До [[1963]]. године, била је републичка посланица у једном мандатном периоду, секретарица [[Скупштина СР Словеније|Народне скупштине Словеније]], а у два мандатна периода председница Одбора за здравствену и социјалну политику Словеније. Од 1963. до 1970. године, била је судија Уставног суда Словеније. Одмах после ослобођења, била је више година чланица Главног одбора Ослободилачког фронта, односно [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Словеније]]. Године 1970, била је на један мандатни период изабрана за чланицу Савезне конференције ССРН Југославије, а затим и чланицу Републичке конференције ССРН Словеније и Градске конференције ССРН за Љубљану, као и чланица њеног Извршног одбора и председница, односно чланица неколико комисија. Од [[1950]]. године, била је чланица и осам година председница Главног одбора [[Црвени крст|Црвеног крста]] Словеније. Истовремено је била чланица Савезног одбора, односно Скупштине Црвеног крста Словеније. Била је и делегат у Друштвено-политичком већу Љубљане, а извесно је време била потпредседница истог Већа, чланица Комисије Председништва Словеније за заштиту уставности и законитости и за остваривање слобода, права и дужности грађана, чланица Савета Републике Словеније, чланица делегације [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а Словеније и чланица комисије републичког одбора за неговање револуционарних традиција, чланица Савезног одбора за неговање традиција НОР-а и остало. Умрла је [[6. јул]]а 2007. године у Љубљани. Њен први супруг [[Лојзе Кебе|Лојзе Кебе Штефан]] (1908—1942) погинуо је у току рата и проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Након рата се удала за Владимира Светину (1908—1988) са којим има сина [[Ивo Светина|Иву Светину]] (1948), познатог словеначког књижевника. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима је [[Орден народног ослобођења]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је 27. новембра 1953. године. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Приморска}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Светина, Мира}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 2007.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Словеније]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - С]] 46mqteyceonlbpvq4rmleobdw2wf28b 0 631772 25114455 23534592 2022-07-19T17:33:26Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ЈОВАНКА РАДИВОЈЕВИЋ |слика=Jovanka Radivojević.jpg |опис_слике=Јованка Радивојевић |датум рођења={{Датум рођења|1922|9|19}} |место рођења=[[Призрен]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{Датум смрти|1943|7||1922|9|19}} |место смрти=околина [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]] |држава смрти= [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=ђак |КПЈ=[[јесен]]и [[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. }} '''Јованка Радивојевић Кица''' ([[Призрен]], [[19. септембар]] [[1922]] — [[Косовска Митровица]], [[јул]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је 1922. године у [[Призрен]]у, у грађанској породици. Већ у седмом разреду, постала је активна у деловању школског [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а. У [[јесен]] [[1939]]. године, постала је чланица [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Током припрема за прославу [[1. мај]]а [[1940]]. године, скојевци су на зидине [[Призренски Град|Каљаје]], старе призренске утврде, поставили велику [[Црвена звезда (симбол)|црвену петокраку звезду]]. Сутрадан су жандари похапсили велик број скојеваца и чланова КПЈ, међу којима и Јованкиног брата Александра. Ухапшени Призренци су [[штрајк глађу|штрајковали глађу]], а Месни комитет КПЈ и СКОЈ-а организовао је демонстрације у којима је учествовала и Јованка. Због ових је активности била искључена из школе, па се пребацила на школовање у [[Пећ]]. Школска управа у Пећи је убрзо добила њен досије, па је и тамо искључена из школе. Напослетку се пребацила у [[Тетово]]. [[Април]]а [[1941]]. године, [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]] је окупирала италијанска марионетска држава, [[Албанија под италијанском окупацијом (1939–1943)|Краљевина Албанија]]. Јованка се вратила кући и прикључила [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету Југославије]] у припремама за оружану борбу. Била је секретарица Месног комитета СКОЈ-а и чланица Месног комитета КПЈ за Призрен. У Призрену је деловала илегално због чега је по наредби МК КПЈ пребачена у [[Урошевац]], где је деловао Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију. Крајем [[1942]]. године, Јованка је била пребачена у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]], где је постала секретар Среског комитета СКОЈ-а. Маја [[1943]]. године, учествовала је на Мајском састанку Покрајинског комитета КПЈ, на коме је разматран развој НОБ на Косову. Ухватили су ју агенти [[Гестапо]]а, док је вршила тајни задатак и подвргли [[мучење|мучењу]] и испитивању. Пошто ништа није одала, у евиденцију је уписана као ''безимена'' и после тога стрељана. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 6. јула 1953. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=145}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{div col}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{div col end}} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Радивојевић, Јованка}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Призренци]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] qm5vfb1miodm0ij7mfqc16blr6e02q4 0 632367 25114422 24482977 2022-07-19T17:25:00Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=ИВАНКА ТРОХАР | слика=Ivanka Trohar.jpg | опис_слике=Иванка Трохар | датум рођења=[[17. јануар]] [[1923]]. | место рођења=[[Фужине (Хрватска)|Фужине]], код [[Делнице|Делница]] | држава рођења=[[Краљевина СХС]] | датум смрти={{датум смрти|1944|10|31|1923|1|17}} | место смрти=[[Драганић]], код [[Карловац|Карловца]] | држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=радница | КПЈ=почетком [[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Иванка Трохар''' ([[Фужине (Хрватска)|Фужине]], код [[Делнице|Делница]], [[17. јануар]] [[1923]] — [[Драганић]], код [[Карловац|Карловца]], [[31. октобар]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је 17. јануара 1923. године у Фужинама код Делница, у породици сиромашног занатлије. Основну школу похађала је у Фужинама. После основне школе није наставила образовање, јер јој родитељи нису имали новца. Године [[1939]], на курсу за [[Есперанто|есперантисте]], упознала се с руководиоцима [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, после чега је убрзо и постала чланица ове организације. Одмах после [[Априлски рат|окупације Југославије]] [[1941]]. године, као чланица СКОЈ-а, радила је на припремама за оружани устанак, у виду скупљања хране, одеће, оружја и муниције. Тада је била и чланица Котарског комитета СКОЈ-а Делнице, те вршила задатке на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној и полуослобођеној територији]]. Почетком [[1942]], постала је чланица [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У [[март]]у исте године, ухапсила ју је италијанска полиција, али су ју пустили истог дана због помањкања доказа. [[Датотека:Bista Ivanke Trohar.jpg|лево|мини|200п|Спомен-биста у градском парку у Делницама]] После изласка из затвора, отишла је у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] и постала борац батаљона „[[Матија Губец]]“. Учествовала је у нападу и ослобођењу [[Мркопаљ|Мркопља]], а после тога у свим акцијама Горанске партизанске чете. Радила је и на организацији омладине у партизанским јединицама. Због тога је [[Приморско-горански партизански одред]] већ 1942. имао у свом саставу чету састављену искључиво од омладинаца с подручја делничког котара. Исте године, Иванка је кроз шуме, мимо окупаторских гарнизона, повела 30 омладинаца и омладинки на Окружно саветовање омладине [[Горски котар|Горског котара]] у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] код [[Огулин]]а. Тада је организовала прикупљање материјалне помоћи за српску омладину Дрежнице страдале од напада непријатељских јединица и формирање радних чета које су радиле на обнови села. Ове радне чете учествовале су и у евакуацији рањеника из партизанске болнице бр. 7, током непријатељског напада. У новембру 1942. године, Иванка је, као представница омладине Горског котара, учествовала на Првом конгресу [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ]]-а, где је одржала реферат. Године [[1943]], постала је чланица Котарског комитета [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]] за Фужине, чланица Секретаријата Окружног одбора УСАОХ-а, чланица Окружног комитета СКОЈ-а за Горски котар и чланица Котарског [[Народноослободилачки одбори|НОО]]-а Фужине. Ратни напори нарушили су јој здравље, па је 1944. године упућена на лечење. У време непријатељске офанзиве у октобру 1944, радила је на терену [[Брод на Купи|Брода на Купи]]. Једног су ју дана, у близини Брода, заробиле [[усташе]]. Иванка је око 20 дана била подвргнута мучењу и испитивању. После тога јој је суд у [[Карловац|Карловцу]] изрекао смртну казну, која је извршена 31. октобра 1944. године, обесили су ју у селу [[Драганић]] у близини Карловца. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 24. јула 1953. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=293}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Горски Котар и Покупље}} {{Жене народни хероји-Хрватска}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Трохар, Иванка}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Делничани]] [[Категорија:Горани]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] oxrjkokqqtm6zyaq2jsyf5ki0xmk35b 25114424 25114422 2022-07-19T17:25:31Z Sadko 25741 /* Биографија */ понављање wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=ИВАНКА ТРОХАР | слика=Ivanka Trohar.jpg | опис_слике=Иванка Трохар | датум рођења=[[17. јануар]] [[1923]]. | место рођења=[[Фужине (Хрватска)|Фужине]], код [[Делнице|Делница]] | држава рођења=[[Краљевина СХС]] | датум смрти={{датум смрти|1944|10|31|1923|1|17}} | место смрти=[[Драганић]], код [[Карловац|Карловца]] | држава смрти= [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=радница | КПЈ=почетком [[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Иванка Трохар''' ([[Фужине (Хрватска)|Фужине]], код [[Делнице|Делница]], [[17. јануар]] [[1923]] — [[Драганић]], код [[Карловац|Карловца]], [[31. октобар]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је у породици сиромашног занатлије. Основну школу похађала је у Фужинама. После основне школе није наставила образовање, јер јој родитељи нису имали новца. Године [[1939]], на курсу за [[Есперанто|есперантисте]], упознала се с руководиоцима [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, после чега је убрзо и постала чланица ове организације. Одмах после [[Априлски рат|окупације Југославије]] [[1941]]. године, као чланица СКОЈ-а, радила је на припремама за оружани устанак, у виду скупљања хране, одеће, оружја и муниције. Тада је била и чланица Котарског комитета СКОЈ-а Делнице, те вршила задатке на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној и полуослобођеној територији]]. Почетком [[1942]], постала је чланица [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У [[март]]у исте године, ухапсила ју је италијанска полиција, али су ју пустили истог дана због помањкања доказа. [[Датотека:Bista Ivanke Trohar.jpg|лево|мини|200п|Спомен-биста у градском парку у Делницама]] После изласка из затвора, отишла је у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] и постала борац батаљона „[[Матија Губец]]“. Учествовала је у нападу и ослобођењу [[Мркопаљ|Мркопља]], а после тога у свим акцијама Горанске партизанске чете. Радила је и на организацији омладине у партизанским јединицама. Због тога је [[Приморско-горански партизански одред]] већ 1942. имао у свом саставу чету састављену искључиво од омладинаца с подручја делничког котара. Исте године, Иванка је кроз шуме, мимо окупаторских гарнизона, повела 30 омладинаца и омладинки на Окружно саветовање омладине [[Горски котар|Горског котара]] у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] код [[Огулин]]а. Тада је организовала прикупљање материјалне помоћи за српску омладину Дрежнице страдале од напада непријатељских јединица и формирање радних чета које су радиле на обнови села. Ове радне чете учествовале су и у евакуацији рањеника из партизанске болнице бр. 7, током непријатељског напада. У новембру 1942. године, Иванка је, као представница омладине Горског котара, учествовала на Првом конгресу [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ]]-а, где је одржала реферат. Године [[1943]], постала је чланица Котарског комитета [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]] за Фужине, чланица Секретаријата Окружног одбора УСАОХ-а, чланица Окружног комитета СКОЈ-а за Горски котар и чланица Котарског [[Народноослободилачки одбори|НОО]]-а Фужине. Ратни напори нарушили су јој здравље, па је 1944. године упућена на лечење. У време непријатељске офанзиве у октобру 1944, радила је на терену [[Брод на Купи|Брода на Купи]]. Једног су ју дана, у близини Брода, заробиле [[усташе]]. Иванка је око 20 дана била подвргнута мучењу и испитивању. После тога јој је суд у [[Карловац|Карловцу]] изрекао смртну казну, која је извршена 31. октобра 1944. године, обесили су ју у селу [[Драганић]] у близини Карловца. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 24. јула 1953. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=293}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Горски Котар и Покупље}} {{Жене народни хероји-Хрватска}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Трохар, Иванка}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Делничани]] [[Категорија:Горани]] [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Комунисти Хрватске]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] jo43wap06gy3sl4stxbzb3n0yncunxk 0 634159 25114459 24117034 2022-07-19T17:33:31Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=КАТАРИНА ПАТРНОГИЋ |слика=Katarina Patrnogić.jpg |опис_слике=Катарина Патрногић Цица |датум рођења={{Датум рођења|1921|10|30|}} |место рођења=[[Призрен]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{Датум смрти|1971|12|1|1921|10|30}} |место смрти=[[Београд]], [[СР Србија]] |држава смрти=[[СФР Југославија]] |професија=друштвено-политичка радница |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1945]]. |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Катарина Патрногић Цица''' ([[Призрен]], [[30. октобар]] [[1921]] — [[Београд]], [[1. децембар]] [[1971]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политичка радница [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косова]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[30. октобар|30. октобра]] [[1921]]. године у [[Призрен]]у, у занатлијској породици. Завршила је гимназију [[1939]]. године, после чега је уписала [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]]. [[Фебруар]]а [[1941]]. године, постала је кандидат, а ускоро и чланица [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Окупаторском поделом Косова 1941. године, Призрен је припао италијанској окупационој зони. [[Карабинијери]] су ухапсили Катарину у новембру исте године и мучили ју да ода имена сарадника [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Пошто није ништа признала, пуштена је из затвора. Карабинијери су наставили да ју потајно прате у нади да ће их одвести до својих сарадника. Неко је време илегално радила у Призрену, а затим је прешла у [[Ораховац]] да би радила на организовању НОП-а. [[Август]]а [[1942]]. године, полиција је сазнала да се Катарина вратила у Призрен, па су ју поновно ухапсили. Мучили су ју и испитивали, али није ништа признала. Неко време је боравила у призренском затвору, након чега су ју пребацили у [[Тирана|тирански]] затвор. По доласку у затвор, укључила се у припреме групе комуниста за бекство. [[Јануар]]а [[1943]]. године, током бега, имала је задатак да онеспособи чуварку, везавши ју, а затим побегла заједно с осталим затвореницама. [[Април]]а 1943. године, постала је борац [[Шарпланински партизански одред|Шарпланинског партизанског одреда]]. Августа 1943, била је постављена за заменицу [[Политички комесар|политичког комесара]] чете. Дана [[8. август]]а, постала је политички комесар Трећег батаљона [[Осма прешевска бригада|Осме прешевске бригаде]]. Дана [[9. септембар|9. септембра]], приликом формирања [[Друга косовско-метохијска бригада|Друге косовско-метохијске бригаде]], постала је заменицом политичког комесара бригаде. Од [[децембар|децембра]] [[1944]], до краја рата била је заменица политичког комесара [[Четврта косовско-метохијска бригада|Четврте косовско-метохијске бригаде]]. После рата, била је посланица шарпланинско-горског изборног среза у [[Скупштина СФРЈ|Народној скупштини ФНР Југославије]], [[Скупштина СР Србије|Народној скупштини НР Србије]] и [[Скупштина САП Косова|Скупштини Косова]]. Вршила је дужности секретарице Среског комитета КПЈ у Призрену, чланице Обласног комитета и [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|СК Србије]], чланице Обласног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа за Косово и Метохију]] и Главног одбора ССРН Србије и остало. Преминула је [[1. децембар|1. децембра]] [[1971]]. године у [[Београд]]у, током вршења дужности потпредседнице Скупштине Косова. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са сребрним венцем]], [[Орден за храброст]] и [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са пушкама]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == * ''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд 1957. година. * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига шеста). Београд 1973. година. * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига — Народна књига — Побједа|location= Љубљана — Београд — Титоград|id= }} {{Жене народни хероји-Србија}} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{Портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Патрногић, Катарина}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1971.]] [[Категорија:Призренци]] [[Категорија:Комунисти Косова и Метохије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници САП Косова]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Жене народни хероји]] 55vdkrw1gtb4rcjh1p5tb9es6g36vwz 0 637599 25114386 24933014 2022-07-19T17:16:36Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|Нада Матић (стонотенисерка)}} {{Херој Ж |дидаскалија=НАДА МАТИЋ |слика=Nada Matić (narodni heroj).jpg |опис_слике=Нада Матић |датум рођења=[[14. јануар]] [[1924]]. |место рођења=[[Бајина Башта]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{Датум смрти|1944|5|22|1924|1|14}} |место смрти=[[Поља]], код [[Мојковац|Мојковца]] |држава смрти= [[Независна Држава Црна Гора|НД Црна Гора]] |професија=ученица |КПЈ=почетка [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. }} '''Нада Матић''' ([[Бајина Башта]], [[14. јануар]] [[1924]] — [[Поља]], код [[Мојковац|Мојковца]], [[22. мај]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[14. јануар]]а 1924. године у [[Бајина Башта|Бајиној Башти]].{{напомена|Одрасла је у Ужицу, због чега се оно у већини литературе наводи као њено родно место}} По завршетку основне школе, уписала се у Учитељску школу у Ужицу. Убрзо је у школи постала чланица [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Почетком [[1941]]. године, примљена је за чланицу [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Нешто касније, постала је секретарица Окружног комитета СКОЈ-а за ужички округ и на тој дужности остала до [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења главних партизанских снага из Србије]], у [[јесен]] 1941. године. Након почетка оружаног устанка и формирања [[Ужичка република|Ужичке републике]] 1941. године, ступила је у [[Ужички партизански одред]] и са главнином партизанских снага повукла се из Србије за време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]]. Приликом формирања [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], [[1. март]]а [[1942]]. године, постала је борац ове бригаде, болничарка и скојевски руководилац чете, а касније и [[батаљон]]а. Крајем [[1943]]. године, постала је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] чете. [[Јул]]а 1943. године, учествовала је у борбама у [[Босанска Крајина|Босанској крајини]], код [[Бања Лука|Бањалуке]], где се такође бринула и за рањенике. Почетком априла 1944, бугарски војници су код [[Ибар|Ибра]] зашли њеној бригади иза леђа. Њен батаљон је имао задатак да нападне бугарске снаге. Штаб батаљона оставио је Наду да ради у батаљонском превијалишту. Она је касније побегла у своју чету како би учествовала у нападу на бугарске јединице. У овом нападу, била је тешко рањена у оба кука у засеоку Маринковићи, села [[Бзовик (Краљево)|Бзовик]], испод планине [[Радочело]]. Пре тога је у прошлим биткама већ била рањена двапут. Преминула од задобијених рана, 22. маја 1944. у партизанској болници у селу [[Поља]], код [[Мојковац|Мојковца]]. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 6. јула 1953. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=519}} По њој данас носи име [[ОШ „Нада Матић” Ужице|Основна школа у Ужицу]].<ref>[http://www.osnadamatic.edu.rs/ Почетна], Приступљено 5. 4. 2013.</ref> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Ужице}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Жене народни хероји-Србија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Матић, Нада}} [[Категорија:Рођени 1924.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Бајинобаштани]] [[Категорија:Ужичани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји - М]] milymuvk6f2mnpjfqomjwo6ykb8rbpj 0 639163 25114433 23485893 2022-07-19T17:28:37Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=СЛАВА КЛАВОРА |слика=Slava Klavora.jpg |опис_слике=Слава Клавора |датум рођења={{Датум рођења|1921|5|11}} |место рођења=[[Марибор]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{Датум смрти|1941|8|24|1921|5|11}} |место смрти=[[Марибор]] |држава смрти= [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]] |професија=студент |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Слава Клавора''' ([[Марибор]], [[11. мај]] [[1921]] — Марибор, [[24. август]] [[1941]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[11. мај]]а 1921. године у [[Марибор]]у, у породици поштанског радника, који се одселио из [[Приморска|словеначког приморја]], након што га је окупирала [[Италија]]. Похађала је Економску школу у Марибору, где је дошла у дотицај с осталим комунистима. На јесен [[1939]]. године, уписала је [[Економски факултет у Загребу]]. Ту је постала чланица левичарског академског друштва ''Триглав''. Крајем 1939. године, постала је чланица [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и ускоро била изабрана у актив партијске ћелије. Априла [[1940]]. године, учествовала је у културној турнеји по [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и у раду народно-одбрамбеног табора на југословенско-аустријској граници и у [[Прекомурје|Прекомурју]]. Неколико дана пре избијања [[Априлски рат|Априлског рата]] 1941. године, вратила се у Марибор и постала чланица Покрајинског комитета [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]] за [[Штајерска (Словенија)|Штајерску]], чији је секретар био [[Славко Шландер]]. У комитету је била одговорна за рад [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, чија је секретарица била. Након окупације [[Југославија|Југославије]], родитељи су јој били исељени. После [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]] [[22. јун]]а 1941, прешла је у илегалност и обављала курирске послове. Помагала је и у илегалној техници у стану Маре Чепић и радила на [[шапирограф]]у. Дана [[7. август]]а 1941. године, у стан Маре Чепић провалили су [[гестапо]]вци, те ухапсили и одвели у затвор све илегалце које су тамо затекли. Међу њима је била и Слава Клавора. При изласку из куће, Славко Шландер је покушао да ју истргне из руку гестаповаца, али је и сам био свладан. Дана [[8. август]]а су ју одвели у [[Грац]] и покушавали да од ње изнуде информације, али није ништа одала, па су ју [[15. август]]а вратили у Марибор. Увече [[24. август]]а, стрељали су ју заједно са још девет другова. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=383}} По њој данас носи име основна школа у Марибору. == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Клавора, Слава}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Мариборчани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји - К]] pmyubuq6hj2acu1svkurlq3lpj95aih 0 639602 25114575 12481954 2022-07-19T18:20:51Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДОВАН ЈОВАНОВИЋ | слика = Radovan Jovanović.jpg | опис_слике=Радован Јовановић | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|7|19}} | место_рођења =[[Прељина]], код [[Чачак|Чачка]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|2|5|1917|7|19}} | место_смрти =[[Љутовница]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија= радник |КПЈ=[[1937]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Радован Јовановић''' ([[Прељина]], [[19. јул]] [[1917]] — [[Љутовница]], [[5. фебруар]] [[1944]]), учесник Народноослободилачке борбе и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Ппореклом је из [[Прељина|Прељине]] надомак [[Чачак|Чачка]]. Од оца Милана (1900—1941) и мајке Перке (1902—1974). Завршио је Основну шклоу у родноj Прељини. Био је комуниста као и његов брат Живан Јовановић (1925-1975). Погинуо у борбама против четника 1944. године. Основна школа у Прељини од првог до четвртог разреда је добила по њему у име ОШ „Радован Јовановић“ и дан данас се тако зове. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} == Види још == * [[Раде Јовановић]] {{Народни хероји-Чачак}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Јовановић, Раде}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ј‎]] 7hrinh4yyhw9jp9oxg9wj2bzqa2aeuc 25114577 25114575 2022-07-19T18:21:35Z Sadko 25741 мања измјена wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДОВАН ЈОВАНОВИЋ | слика = Radovan Jovanović.jpg | опис_слике=Радован Јовановић | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|7|19}} | место_рођења =[[Прељина]], код [[Чачак|Чачка]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|2|5|1917|7|19}} | место_смрти =[[Љутовница]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија= радник |КПЈ=[[1937]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Радован Јовановић''' ([[Прељина]], [[19. јул]] [[1917]] — [[Љутовница]], [[5. фебруар]] [[1944]]), учесник Народноослободилачке борбе и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Ппореклом је из [[Прељина|Прељине]] надомак [[Чачак|Чачка]]. Рођен је у породици оца Милана (1900—1941) и мајке Перке (1902—1974). Завршио је Основну шклоу у родноj Прељини. Био је комуниста као и његов брат Живан Јовановић (1925-1975). Погинуо је у борбама против четника 1944. године. Основна школа у Прељини од првог до четвртог разреда је добила по њему у име ОШ „Радован Јовановић“ и дан данас се тако зове. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} == Види још == * [[Раде Јовановић]] {{Народни хероји-Чачак}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Јовановић, Раде}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ј‎]] 6nlq31628cfo3gfyaa7k3sptyz2g3b1 0 643464 25115185 12039889 2022-07-20T09:31:39Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Историцизам (уметност)]] {{бб|треба да постоји посебан чланак, види: [[:en:Historicism]]}} jv31bjd0wlm6jub8ryn6jm5qhvk6ha4 0 663922 25114234 23349609 2022-07-19T16:05:59Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈОСИП ТОМАЖИЧ | слика = Pino Tomazic.jpg | опис_слике=Јосип Томажич | датум_рођења = {{Датум рођења|1915|3|20}} | место_рођења =[[Трст]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|12|15|1915|3|20}} | место_смрти =[[Опчине]], код [[Трст]]а | држава_смрти = [[Краљевина Италија]] | професија=студент | КПЈ=([[Италијанска комунистичка партија|КПИ]]) [[1931]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. }} '''Јосип Томажич Пино''' ([[Трст]], [[20. март]] [[1915]] — [[Опчине]], код [[Трст]]а, [[15. децембар]] [[1941]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[20. март]]а 1915. године у [[Трст]]у. Похађао је словеначку основну и италијанску средњу трговачку школу у Трсту. Студирао је на економско-трговинском одељењу Тршћанског универзитета ([[1934]]–[[1935]]. и [[1938]]–[[1940]]) и на Економско-комерцијалној високој школи у [[Загреб]]у (1935—1936). Године [[1931]], постао је члан комунистичке омладине, а затим члан [[Италијанска комунистичка партија|Комунистичке партије Италије]]. Током [[1932]]. године, био је два пута хапшен и након тога стављен под строг полицијски надзор. У септембру [[1935]]. године, емигрирао је у [[Југославија|Југославију]], где је деловао у академском друштву „[[Триглав]]“ у Загребу и друштву словеначких емиграната из [[Италија|Италије]] „Нанос“ у [[Марибор]]у. Југословенска полиција протерала га је [[јануар]]а [[1936]]. из Југославије, а тршћанска полиција га је по доласку у Трст по трећи пут ухапсила. По повратку из војске [[1938]]. године, постао је члан вођства КП Италије за [[Фурланија-Јулијска крајина|Јулијску крајину]], те је радио на организацији партије на тој територији, на поновном издавању илегалног листа „Рад“ и окупљању словеначке омладине у јединствени [[antifašizam|антифашистички]] фронт. Дана [[2. јун]]а [[1940]]. године, полиција га је ухапсила заједно са још 300 словеначких антифашиста. Фашистички специјални суд га је, [[14. децембар|14. децембра]], осудио на смрт. Наредног дана, Томажич је био стрељан заједно са четири оптуженика у [[Опчине|Опчинама]] код Трста. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40261/Sluzbeni_vijesnik_1950-07-01_01.pdf|title=Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 1|website=www.sistory.si|date=1. 7. 1950}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} == Спољашње веза == {{Commonscat|Pinko Tomažič}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Томажич, Јосип}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Тршћани]] [[Категорија:Италијански комунисти]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] nksg5l24g7sz4yzossos2vvthzak6pw 0 667966 25115134 23746971 2022-07-20T08:32:08Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Атифете Јахјага | слика = Portrait of HE Atifete Jahjaga.jpg | опис_слике = Атифете Јахјага, 2022. | име при рођењу = | датум_рођења = {{датум рођења|1975|4|20|год=да}} | место_рођења = [[Ђаковица]] | веб= | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | вероисповест = [[Ислам]] | партија=[[Независни (политика)|Независни политичар]] | супружник= | деца= | универзитет = [[Универзитет у Приштини (српски)|Приштински]], [[Универзитет Лестер|Лестер]] | професија= | функција 1= 4. Председник самопроглашене „Републике Косово” | избори 1 = | датум функције 1 = | почетак функције 1 = [[7. април]] [[2011]] | крај функције 1 = [[7. април]] [[2016]] | председник 1 = | реизбор 1 = | председник владе 1= | влада 1 = | пре 1 = [[Бехђет Пацоли]] | наследник 1 = [[Хашим Тачи]] | функција 2= 10. | избори 2 = | датум_функције 2 = | почетак функције 2 = [[8. мај]] [[2007]] | крај функције 2 = [[13. мај]] [[2007]]. | председник 2 = | пре 2 = | наследник 2 = | функција 3= | почетак функције 3 = | крај функције 3 = | председник 3 = | председник владе 3= | пре 3 = | наследник 3 = | потпис= | амблем= [[Датотека:Seal of the President of Kosovo.svg|127п]]<br /><small>[[Печат]] председника<br /> самопроглашене „[[Република Косово|Републике Косово]]”</small> | списак= }} [[Датотека:Sebastian Kurz with Atifete Jahjaga and religious leaders January 2015.jpg|мини|Атифете Јахјага са [[Аустрија|аустријским]] министром спољних послова [[Себастијан Курц|Себастијаном Курцом]] и представницима верских заједница на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]]] '''Атифете Јахјага''' ({{јез-алб|Atifete Jahjaga}}; [[20. април]] [[1975]], [[Ђаковица]]) била је четврти председник самопроглашене „Републике Косово”, прва жена и нестраначка особа на тој функцији. Пре тога је служила као заменица директора [[Косовска полиција|Косовске полиције]],<ref name="police">[http://shqip.time.mk/read/06c7286c1d/3e2d1c32dd/index.html Koha, "Në krye të Policisë së Kosovës, Atifete Jahjaga"] {{Wayback|url=http://shqip.time.mk/read/06c7286c1d/3e2d1c32dd/index.html |date=20110410013759 }} ''Shqip TIME.mk'' 16. 10. 2010.</ref> у чину [[генерал-мајор]]а.<ref>[http://www.telegrafi.com/?id=2&a=13911 "Atifete Jahjaga zgjidhet presidente e Republikës"] ''Telegrafi.com'' 7. 4. 2011.</ref> Јахјага је на место председника дошла пошто је избор претходног председника [[Бехђет Пацоли|Бехђета Пацолија]] проглашен неуставним, односно као компромисни кандидат [[Демократска странка Косова|Демократске странке Косова]], [[Демократског савеза Косова]] и Пацолијеве [[Алијанса за ново Косово|Алијансе за ново Косово]] кога је подржао амерички амбасадор [[Кристофер Дел]]. == Извори == {{reflist}} {{Други пројекти|commons=Atifete Jahjaga|wikinews=Атифете Јахјага}} {{DEFAULTSORT:Јахјага, Атифете}} [[Категорија:Рођени 1975.]] [[Категорија:Ђаковичани]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Албански политичари са Косова и Метохије]] [[Категорија:Сепаратисти у Србији]] [[Категорија:Председници Републике Косово]] il2m2tj9nzd1xuvhqp7ekojb8wv59iw 0 668826 25114958 23101558 2022-07-19T22:50:52Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Steinrelief Pfarrkirche Altenkirchen.jpg|300п|мини|Фреска жреца бога Световида у светилишту на рту Аркона]] '''Рујани''', познати и као '''Рујини''', '''Рујанци''', '''Руни''', [[Словени|словенско]] су племе које је у [[6. век]]у {{чињеница|date=08. 2013. }} насељавало острво [[Риген|Рујан]]. == Историја == У [[средњи век|средњем веку]] словенска племена су насељавала велике области земаља модерне источне, северне и североисточне [[Њемачка|Немачке]], укључујући и острво Руген, кога су словени називали ''Рујан''. Племена која су насељавла острво по њему је названо Рујани, Рујини, Рујанци. На острву је постојао дрвени [[паганизам|пагански]] верски центар са светилиштем у част [[стара словенска вера|словенског]] божанства [[Свентовит|Световида]] на рту [[Рт Аркона|Аркони]]. Рујани су били су у војно-племенском савезу са [[Ободрити]]ма, [[Поморани]]ма и другим словенским племенима. Бавили су се претежно [[сточарство]]м, [[пољопривреда|пољопривредом]] и [[риболов]]ом. Према налазима археолога, имали су јаке трговинске везе са [[Скандинавија|скандинавским]] и [[Балтичке државе|Балтичким]] државама и водили ратове са суседима, да заштите своју територију. Током ових ратова Рујани су изгубили своју независност [[1168]]. године када је срушена њихова градска тврђава у Аркони и уништено светилиште бога Световида. Према [[Данска|данској]] историографији рујански кнез Јаромир је пао у вазални однос према [[Данска|данском]] краљу, а острво Аркона је постало део бискупије са центром у [[Роскилде|Роскилди]]. Током овог периода Рујани су присилно масовно превођени у [[хришћанство]]. Године 1234, Рујани су се ослободили данске владавине и проширили своје поседе на просторе данашње немачке покрајине [[Мекленбург-Западна Померанија]], где су осовали град, данас познат као [[Штралзунд]] (Поморско Стрзелово). Године 1282, септембарски кнез [[Вацлав II од Чешке|Вишеслав (Вацлав) II]] закључује споразум са немачким краљем [[Рудолф I од Немачке|Рудолфом I]] споразум, којим Рујани постају део [[Свето римско царство|Немачко-римског царства]]. У наредних неколико векова, Рујани се постепено потпуно [[Германизација|германизују]]. Године 1325, умро је последњи рујански кнез [[Вацлав III од Чешке|Вишеслав (Вацлав) III Пшемисл]]. == Рујански кнезови == * Вишеслав I (око [[955]]) * Круто (Крит) (1066) * Гримн (1100) * Ратислав (Рача) (1138) * Чеслав (Часлав) (од [[1164]] — после 1170/до [[1181]]) == Литература == * Ole Harck, Christian Lübke, Zwischen Reric und Bornhöved: Die Beziehungen zwischen den Dänen und ihren slawischen Nachbarn vom 9. Bis ins 13. Jahrhundert: Beiträge einer internationalen Konferenz, Leipzig, 4.-6. Dezember 1997. {{page1|location=|publisher=Franz Steiner Verlag|year=2001|isbn=978-3-515-07671-5|pages=15}} * Sebastian Brather, Archäologie der westlichen Slawen: Siedlung, Wirtschaft und Gesellschaft im früh- und hochmittelalterlichen Ostmitteleuropa, Walter de Gruyter. {{page|year=2001|isbn=978-3-11-017061-0|pages=331}} * Gerhard Krause, Horst Robert Balz, Gerhard Müller, Theologische Realenzyklopädie, Walter de Gruyter, 1997, pp. 40ff. {{page|year=|isbn=978-3-11-015435-1|pages=}} * Werner Buchholz, Pommern, Siedler. {{page|year=1999|isbn=978-3-88680-272-2|pages=34}} * Jan M Piskorski, Pommern im Wandel der Zeit. {{page|year=1999|id=ISBN 839061848|pages=43}} * Werner Buchholz, Pommern, Siedler, 1999, pp. 46-52,pp.61-63. {{page|year=|isbn=978-3-88680-272-2|pages=}} * Klaus Herbers, Nikolas Jaspert, Grenzräume und Grenzüberschreitungen im Vergleich: Der Osten und der Westen des mittelalterlichen Lateineuropa, 2007, pp. 76ff. ISBN 978-3-05-004155-1. {{page|year=|isbn=978-3-05-004155-1|pages=}} * Joachim Herrmann, Die Slawen in Deutschland, Akademie-Verlag Berlin, 1985, pp. 27, pp. 33ff * Johannes Hoops, Hans-Peter Naumann, Franziska Lanter, Oliver Szokody, Heinrich Beck, Rudolf Simek, Sebastian Brather, Detlev Ellmers, Kurt Schier, Ulrike Sprenger, Else Ebel, Klaus Düwel, Wilhelm Heizmann, Heiko Uecker, Jürgen Udolph, Reallexikon der germanischen Altertumskunde, Walter de Gruyter, pp. 419ff. {{page|year=|isbn=978-3-11-017733-6|pages=}} * Kyra T. Inachin, Die Geschichte Pommerns, Hinstorff Rostock. {{page|year=2008|isbn=978-3-356-01044-2|pages=14}}. * Werner Besch, Sprachgeschichte: Ein Handbuch zur Geschichte der deutschen Sprache und ihrer Erforschung, Walter de Gruyter. {{page1|edition=2nd|year=1998|isbn=978-3-11-015883-0|pages=2707}} * Joachim Herrmann, Die Slawen in Deutschland, Akademie-Verlag Berlin, 1985, pp. 367 {{Словенска племена}} [[Категорија:Љутићка племена]] a1n4j34kuoalp32icddr8277ycyhjww 25114959 25114958 2022-07-19T22:51:45Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Steinrelief Pfarrkirche Altenkirchen.jpg|300п|мини|Фреска жреца бога Световида у светилишту на рту Аркона]] '''Рујани''', познати и као '''Рујини''', '''Рујанци''', '''Руни''', '''Рани''', [[Словени|словенско]] су племе које је у [[6. век]]у {{чињеница|date=08. 2013. }} насељавало острво [[Риген|Рујан]]. == Историја == У [[средњи век|средњем веку]] словенска племена су насељавала велике области земаља модерне источне, северне и североисточне [[Њемачка|Немачке]], укључујући и острво Руген, кога су словени називали ''Рујан''. Племена која су насељавла острво по њему је названо Рујани, Рујини, Рујанци. На острву је постојао дрвени [[паганизам|пагански]] верски центар са светилиштем у част [[стара словенска вера|словенског]] божанства [[Свентовит|Световида]] на рту [[Рт Аркона|Аркони]]. Рујани су били су у војно-племенском савезу са [[Ободрити]]ма, [[Поморани]]ма и другим словенским племенима. Бавили су се претежно [[сточарство]]м, [[пољопривреда|пољопривредом]] и [[риболов]]ом. Према налазима археолога, имали су јаке трговинске везе са [[Скандинавија|скандинавским]] и [[Балтичке државе|Балтичким]] државама и водили ратове са суседима, да заштите своју територију. Током ових ратова Рујани су изгубили своју независност [[1168]]. године када је срушена њихова градска тврђава у Аркони и уништено светилиште бога Световида. Према [[Данска|данској]] историографији рујански кнез Јаромир је пао у вазални однос према [[Данска|данском]] краљу, а острво Аркона је постало део бискупије са центром у [[Роскилде|Роскилди]]. Током овог периода Рујани су присилно масовно превођени у [[хришћанство]]. Године 1234, Рујани су се ослободили данске владавине и проширили своје поседе на просторе данашње немачке покрајине [[Мекленбург-Западна Померанија]], где су осовали град, данас познат као [[Штралзунд]] (Поморско Стрзелово). Године 1282, септембарски кнез [[Вацлав II од Чешке|Вишеслав (Вацлав) II]] закључује споразум са немачким краљем [[Рудолф I од Немачке|Рудолфом I]] споразум, којим Рујани постају део [[Свето римско царство|Немачко-римског царства]]. У наредних неколико векова, Рујани се постепено потпуно [[Германизација|германизују]]. Године 1325, умро је последњи рујански кнез [[Вацлав III од Чешке|Вишеслав (Вацлав) III Пшемисл]]. == Рујански кнезови == * Вишеслав I (око [[955]]) * Круто (Крит) (1066) * Гримн (1100) * Ратислав (Рача) (1138) * Чеслав (Часлав) (од [[1164]] — после 1170/до [[1181]]) == Литература == * Ole Harck, Christian Lübke, Zwischen Reric und Bornhöved: Die Beziehungen zwischen den Dänen und ihren slawischen Nachbarn vom 9. Bis ins 13. Jahrhundert: Beiträge einer internationalen Konferenz, Leipzig, 4.-6. Dezember 1997. {{page1|location=|publisher=Franz Steiner Verlag|year=2001|isbn=978-3-515-07671-5|pages=15}} * Sebastian Brather, Archäologie der westlichen Slawen: Siedlung, Wirtschaft und Gesellschaft im früh- und hochmittelalterlichen Ostmitteleuropa, Walter de Gruyter. {{page|year=2001|isbn=978-3-11-017061-0|pages=331}} * Gerhard Krause, Horst Robert Balz, Gerhard Müller, Theologische Realenzyklopädie, Walter de Gruyter, 1997, pp. 40ff. {{page|year=|isbn=978-3-11-015435-1|pages=}} * Werner Buchholz, Pommern, Siedler. {{page|year=1999|isbn=978-3-88680-272-2|pages=34}} * Jan M Piskorski, Pommern im Wandel der Zeit. {{page|year=1999|id=ISBN 839061848|pages=43}} * Werner Buchholz, Pommern, Siedler, 1999, pp. 46-52,pp.61-63. {{page|year=|isbn=978-3-88680-272-2|pages=}} * Klaus Herbers, Nikolas Jaspert, Grenzräume und Grenzüberschreitungen im Vergleich: Der Osten und der Westen des mittelalterlichen Lateineuropa, 2007, pp. 76ff. ISBN 978-3-05-004155-1. {{page|year=|isbn=978-3-05-004155-1|pages=}} * Joachim Herrmann, Die Slawen in Deutschland, Akademie-Verlag Berlin, 1985, pp. 27, pp. 33ff * Johannes Hoops, Hans-Peter Naumann, Franziska Lanter, Oliver Szokody, Heinrich Beck, Rudolf Simek, Sebastian Brather, Detlev Ellmers, Kurt Schier, Ulrike Sprenger, Else Ebel, Klaus Düwel, Wilhelm Heizmann, Heiko Uecker, Jürgen Udolph, Reallexikon der germanischen Altertumskunde, Walter de Gruyter, pp. 419ff. {{page|year=|isbn=978-3-11-017733-6|pages=}} * Kyra T. Inachin, Die Geschichte Pommerns, Hinstorff Rostock. {{page|year=2008|isbn=978-3-356-01044-2|pages=14}}. * Werner Besch, Sprachgeschichte: Ein Handbuch zur Geschichte der deutschen Sprache und ihrer Erforschung, Walter de Gruyter. {{page1|edition=2nd|year=1998|isbn=978-3-11-015883-0|pages=2707}} * Joachim Herrmann, Die Slawen in Deutschland, Akademie-Verlag Berlin, 1985, pp. 367 {{Словенска племена}} [[Категорија:Љутићка племена]] 4295j9jjltb5rq9bomwg3wlebeyvz7b 25114968 25114959 2022-07-19T22:56:05Z SrpskiAnonimac 140342 SrpskiAnonimac преместио је страницу [[Рујини]] на [[Рујани]] преко преусмерења wikitext text/x-wiki [[Датотека:Steinrelief Pfarrkirche Altenkirchen.jpg|300п|мини|Фреска жреца бога Световида у светилишту на рту Аркона]] '''Рујани''', познати и као '''Рујини''', '''Рујанци''', '''Руни''', '''Рани''', [[Словени|словенско]] су племе које је у [[6. век]]у {{чињеница|date=08. 2013. }} насељавало острво [[Риген|Рујан]]. == Историја == У [[средњи век|средњем веку]] словенска племена су насељавала велике области земаља модерне источне, северне и североисточне [[Њемачка|Немачке]], укључујући и острво Руген, кога су словени називали ''Рујан''. Племена која су насељавла острво по њему је названо Рујани, Рујини, Рујанци. На острву је постојао дрвени [[паганизам|пагански]] верски центар са светилиштем у част [[стара словенска вера|словенског]] божанства [[Свентовит|Световида]] на рту [[Рт Аркона|Аркони]]. Рујани су били су у војно-племенском савезу са [[Ободрити]]ма, [[Поморани]]ма и другим словенским племенима. Бавили су се претежно [[сточарство]]м, [[пољопривреда|пољопривредом]] и [[риболов]]ом. Према налазима археолога, имали су јаке трговинске везе са [[Скандинавија|скандинавским]] и [[Балтичке државе|Балтичким]] државама и водили ратове са суседима, да заштите своју територију. Током ових ратова Рујани су изгубили своју независност [[1168]]. године када је срушена њихова градска тврђава у Аркони и уништено светилиште бога Световида. Према [[Данска|данској]] историографији рујански кнез Јаромир је пао у вазални однос према [[Данска|данском]] краљу, а острво Аркона је постало део бискупије са центром у [[Роскилде|Роскилди]]. Током овог периода Рујани су присилно масовно превођени у [[хришћанство]]. Године 1234, Рујани су се ослободили данске владавине и проширили своје поседе на просторе данашње немачке покрајине [[Мекленбург-Западна Померанија]], где су осовали град, данас познат као [[Штралзунд]] (Поморско Стрзелово). Године 1282, септембарски кнез [[Вацлав II од Чешке|Вишеслав (Вацлав) II]] закључује споразум са немачким краљем [[Рудолф I од Немачке|Рудолфом I]] споразум, којим Рујани постају део [[Свето римско царство|Немачко-римског царства]]. У наредних неколико векова, Рујани се постепено потпуно [[Германизација|германизују]]. Године 1325, умро је последњи рујански кнез [[Вацлав III од Чешке|Вишеслав (Вацлав) III Пшемисл]]. == Рујански кнезови == * Вишеслав I (око [[955]]) * Круто (Крит) (1066) * Гримн (1100) * Ратислав (Рача) (1138) * Чеслав (Часлав) (од [[1164]] — после 1170/до [[1181]]) == Литература == * Ole Harck, Christian Lübke, Zwischen Reric und Bornhöved: Die Beziehungen zwischen den Dänen und ihren slawischen Nachbarn vom 9. Bis ins 13. Jahrhundert: Beiträge einer internationalen Konferenz, Leipzig, 4.-6. Dezember 1997. {{page1|location=|publisher=Franz Steiner Verlag|year=2001|isbn=978-3-515-07671-5|pages=15}} * Sebastian Brather, Archäologie der westlichen Slawen: Siedlung, Wirtschaft und Gesellschaft im früh- und hochmittelalterlichen Ostmitteleuropa, Walter de Gruyter. {{page|year=2001|isbn=978-3-11-017061-0|pages=331}} * Gerhard Krause, Horst Robert Balz, Gerhard Müller, Theologische Realenzyklopädie, Walter de Gruyter, 1997, pp. 40ff. {{page|year=|isbn=978-3-11-015435-1|pages=}} * Werner Buchholz, Pommern, Siedler. {{page|year=1999|isbn=978-3-88680-272-2|pages=34}} * Jan M Piskorski, Pommern im Wandel der Zeit. {{page|year=1999|id=ISBN 839061848|pages=43}} * Werner Buchholz, Pommern, Siedler, 1999, pp. 46-52,pp.61-63. {{page|year=|isbn=978-3-88680-272-2|pages=}} * Klaus Herbers, Nikolas Jaspert, Grenzräume und Grenzüberschreitungen im Vergleich: Der Osten und der Westen des mittelalterlichen Lateineuropa, 2007, pp. 76ff. ISBN 978-3-05-004155-1. {{page|year=|isbn=978-3-05-004155-1|pages=}} * Joachim Herrmann, Die Slawen in Deutschland, Akademie-Verlag Berlin, 1985, pp. 27, pp. 33ff * Johannes Hoops, Hans-Peter Naumann, Franziska Lanter, Oliver Szokody, Heinrich Beck, Rudolf Simek, Sebastian Brather, Detlev Ellmers, Kurt Schier, Ulrike Sprenger, Else Ebel, Klaus Düwel, Wilhelm Heizmann, Heiko Uecker, Jürgen Udolph, Reallexikon der germanischen Altertumskunde, Walter de Gruyter, pp. 419ff. {{page|year=|isbn=978-3-11-017733-6|pages=}} * Kyra T. Inachin, Die Geschichte Pommerns, Hinstorff Rostock. {{page|year=2008|isbn=978-3-356-01044-2|pages=14}}. * Werner Besch, Sprachgeschichte: Ein Handbuch zur Geschichte der deutschen Sprache und ihrer Erforschung, Walter de Gruyter. {{page1|edition=2nd|year=1998|isbn=978-3-11-015883-0|pages=2707}} * Joachim Herrmann, Die Slawen in Deutschland, Akademie-Verlag Berlin, 1985, pp. 367 {{Словенска племена}} [[Категорија:Љутићка племена]] 4295j9jjltb5rq9bomwg3wlebeyvz7b 0 669742 25115091 25113363 2022-07-20T06:09:26Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Роберт Левандовски | слика = JAP-POL (6) (cropped) (cropped).jpg | опис слике = Левандовски 2018. године | пуно_име = Роберт Левандовски | датум_рођења = {{датум рођења|1988|8|21|год=да}} | место_рођења = [[Варшава]] | држава_рођења = [[Народна Република Пољска|Пољска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | актуелни_клуб = [[ФК Барселона|Барселона]] | актуелни_број = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | младе_године = 1996—1997<br />1997—2004<br />2005<br />2005—2006 | млади_клубови = Партизан Лехно<br />Варсовија Варшава<br />Делта Варшава<br />[[ФК Легија Варшава|Легија Варшава]] | године = 2006—2008<br />2008—2010<br />2010—2014<br />2014—2022<br />2022— | клубови = Знич Прусков<br />[[ФК Лех Познањ|Лех Познањ]]<br />[[ФК Борусија Дортмунд|Борусија Дортмунд]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />[[ФК Барселона|Барселона]] | наступи = 59<br />58<br />131<br />253<br />0 | голови = (36)<br />(32)<br />(74)<br />(238)<br />(0) | репрезентација_(године) = 2008<br />2008— | репрезентација_(име) = Пољска до 21<br />[[Фудбалска репрезентација Пољске|Пољска]] | репрезентација_(наступи) = 3<br />132 | репрезентација_(голови) = (0)<br />(76) | актуелизовано1_(датум) = 17. децембар 2021. | актуелизовано2_(датум) = 12. новембар 2021. }} '''Роберт Левандовски''' ({{јез-пољ|Robert Lewandowski}}) [[Пољска|пољски]] је [[фудбал]]ер. Рођен је 21. августа 1988. године у [[Варшава|Варшави]]. Игра за [[Шпанија|шпански]] клуб [[ФК Барселона|Барселону]] на позицији нападача. За сениорску [[Фудбалска репрезентација Пољске|репрезентацију Пољске]] игра од 2008. године и први је [[Нападач (фудбал)|нападач]] тима. Био је у саставу пољске репрезентације и постигао гол на отварању [[Европско првенство у фудбалу 2012.|Европског првенства 2012. године]], када се Пољска састала са [[Фудбалска репрезентација Грчке|Грчком]]. == Почетак == Као мали Роберт је већ показивао свој таленат и хтио је да игра за [[ФК Легија Варшава|Легију]], али је био превише млад. Због тога, његов отац га је повео у [[ФК Варсовија Варшава|Варсовију]]. Роберт је почео да игра фудбал у Спортском центру ''Полонија Варшава''. Његов тренер, који га је тренирао све до сениорског дијела каријере, био је [[Марек Сивецки]]. == Сениор == Као сениор хтио је да игра за [[ФК Полонија Варшава|Полонију Варшаву]], али ''Црне Кошуље'' нису биле заинтересоване за њега, па је прешао у [[ФК Делта Варшава|Делта Варшаву]]. У четворолигашким мечевима постигао је 4 гола. Ускоро му се сан остварио, постао је играч Легије, али је био резерва. Послије тога остао је без клуба. Али онда је отишао у [[ФК Знич]] и постигао чак 15 голова у трећелигашким мечевима и потом чак 21 гол у друголигашким. [[ФК Лех Познањ]], [[ФК Висла Краков]] и [[ФК Легија Варшава]] су хтјели да пређе код њих. === Роберт у Познању === Роберту је менаџер предложио да оде у [[ФК Лех Познањ]], и тако је и било. Са својим новим клубом Левандовски је постигао свој први гол у дебитантским мечевима. У првој сезони у дресу Познања дао је чак двадесет голова(14 у [[Екстракласа|прволигашким]] мечевима, 2 у [[Пољски куп у фудбалу|купу]] и 4 у [[УЕФА лига Европе|УЕФА купу]]. Такође је постигао и свој први гол као репрезентативац против [[Сан Марино|Сан Марина]]. У другој сезони постигао је 18 голова у Екстракласи и још једном добио титулу играча са највише голова. Такође је и освоји Екстракласу са Лехом. Послије те сезоне су му долазиле разне понуде, а највећа му је стигла од [[ФК Борусија Дортмунд|Борусије Дортмунд]]. Борусија је платила највећу цијену икад плаћену неком пољском клубу. === Борусија Дортмунд === Роберт је у Борусији показивао своје вјештине и помагао им да освоје [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Бундес лигу]]. Научио је и [[немачки језик|њемачки језик]] и њихову културу. У својој другој сезони Левандовски постаје најбољи нападач у Бундес лиги и трећи голгетер у лиги по броју датих голова. Помагао је и Борусији да добије дуплу круну и био је предложен за најбољег играча у лиги. Велики [[Европа|европски]] клубови хтјели су да га купе, али он је остао. Сезону је завршио успјешно играјући за национални тим на [[Европско првенство у фудбалу 2012.|Европском првенству]]. у [[УЕФА Лига шампиона|Лиги шампиона]] се такође показао као одличан играч, постижући гол у групној фази против [[ФК Реал Мадрид|Реала]]. Врхунац у сезони [[Лига шампиона 2012/13.|Лиге Шампиона]] достигао је у полуфиналу када је постигао невјероватна 4 гола против Реал Мадрида. === Бајерн Минхен === У новембру 2013. године Левандовски је објавио договор о преласку у редове најтрофејнијег немачког клуба минхенски [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн]]. Предуговор о петогодишњем уговору са Баварцима потписан је 3. јануара 2014. али је остао до краја сезоне у Дортмунду чекајући истек уговора са Борусијом. Као нова "деветка" Бајерна Левандовски је званично представљен 9. јула 2014. године. === Барселона === У јулу 2022. године Левандовски и [[ФК Барселона|Барселона]] су објавили договор о преласку у редове Каталонаца. Цена трансфера је 50 милиона евра. Уговор је потписан на 3 године са опцијом продужавања на још годину дана. == Трофеји == === Лех === * [[Екстракласа|Првенство Пољске]] '''(1)''' : 2009/10. * [[Куп Пољске у фудбалу|Куп Пољске]] '''(1)''' : 2008/09. * [[Суперкуп Пољске у фудбалу|Суперкуп Пољске]] '''(1)''' : 2009. === Борусија Дортмунд === * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2010/11, 2011/12. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2011/12. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2013. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(1)''' : 2011. * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] : финале [[Лига шампиона 2012/13.|2012/13]]. === Бајерн Минхен === * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(8)''' : 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18, [[Бундеслига Немачке у фудбалу 2018/19.|2018/19]], [[Бундеслига Немачке у фудбалу 2019/20.|2019/20]], 2020/21, 2021/22. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(3)''' : 2015/16, 2018/19, 2019/20. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(5)''' : [[Суперкуп Немачке у фудбалу 2016.|2016]], 2017, [[Суперкуп Немачке у фудбалу 2018.|2018]], 2020, 2021. * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] '''(1)''': [[УЕФА Лига шампиона 2019/20.|2019/20.]] * [[УЕФА суперкуп]] '''(1)''' : 2020. * [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]] '''(1)''' : 2020. == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Robert Lewandowski | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = }} * [http://soccernet.espn.go.com/player/_/id/125824/robert-lewandowski?cc=5739 Роберт Левандовски] {{Wayback|url=http://soccernet.espn.go.com/player/_/id/125824/robert-lewandowski?cc=5739 |date=20130115171002 }} на ''-{ESPN Soccernet}-'' {{Састав ФК Бајерн Минхен}} {{ЕП2016ПОЉф}} {{СПФ2018-ПОЉ}} {{ФИФА фудбалер године}} {{портал бар|Биографија|Фудбал|Пољска}} {{DEFAULTSORT:Левандовски, Роберт}} [[Категорија:Рођени 1988.]] [[Категорија:Пољски фудбалери]] [[Категорија:Пољски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Леха из Познања]] [[Категорија:Фудбалери Борусије Дортмунд]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Барселоне]] [[Категорија:Фудбалери Бундеслиге]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2012.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2018.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Добитници награде за ФИФА фудбалера године]] [[Категорија:Фудбалери освајачи УЕФА Лиге шампиона]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] ijuvt9u4m208ywlkxjs5eg6hjdnqsdx 0 678279 25114723 24741944 2022-07-19T19:54:23Z Sadko 25741 засебан сегмент wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Павле | презиме = Медаковић | слика = Pavle Medakovic.jpeg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 11. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1953. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Павле Медаковић''' ([[Београд]], [[11. октобар]] [[1953]]) српски je [[диригент]]. == Биографија == === Образовање === Дипломирао је [[1978]]. на одсеку за дириговање београдског Факултета музичке уметности у класи професора Живојина Здравковића. Има две магистратуре: у [[Беч]]у на Универзитету за музику и сценску уметност [[1982]]. у класи професора Карла Естерајхера и у [[Београд]]у на ФМУ [[1990]]. у класи професора Јована Шајновића. === Уметничка каријера === Уметничку каријеру започео је још за време студија [[1975]]. године, када је постао други диригент у Хору [[АКУД Бранко Крсмановић]], са којим је освојио две прве награде на такмичењу хорова у [[Београд]]у [[1976]]. године (за најбоље свеукупно хорско певање на такмичењу и за премијерно извођење задате композиције). Исте године учествовао је у оснивању Камерне опере у Београду и био њен први диригент. [[Опера]] је била основана при ФМУ, а касније је постала самостална. Са овом опером у току пет година, од [[1976]]. до [[1981]]. године успешно је остварио седам премијера: Сеоске певачице, Валентина Фиоравантија; Разочарани муж, Доменика Чимарозе; Свилене лествице, Ђоакина Росинија; Просидба, Лучана Саија; Дјамила, Жоржа Бизеа, Како насамарити господина Пурсоњака, Душана Радића и Чаробна виолина, Ј. Офенбаха. Гостовао је у многим градовима тадашње СФРЈ - три пута је учествовао на Фестивалу камерне опере и балета у Осијеку, затим на Фестивалу у Сарајеву и Мокрањчевим данима у [[Неготин]]у. На Фестивалу савремене музике у Удинама ([[Италија]]) извођењу „Просидбе“ присуствовао је и сам композитор Лучано Саи, некадашњи уметнички директор Миланске скале и Фестивала у Верони. Две године [[1978]]. и [[1979]], као један од оснивача оркестра, био је асистент диригента Борислава Пашћана у Младим филхармоничарима Београда (данас, Филхармонија младих Борислав Пашћан). На усавршавању је био у Француској код диригента [[Пјер Дерво|Пјера Дервоа]], једног од најзначајнијих француских диригената као и у Немачкој код [[Сергиу Челибидаки]]ја. [[Датотека:Pavle Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Павлеа Медаковића]] Шеф диригент Симфонијског оркестра [[Мостар]] и мостарског Хора Абрашевић био је од [[1983]]. до 1985. године. У том периоду одржао је око 70 концерата. Диригент Хора Абрашевић у [[Београд]]у постао је [[1986]]. године. Од [[1988]]. године је шеф диригент [[Уметнички ансамбл Станислав Бинички|Уметничког ансамбла Станислав Бинички]].<ref>[http://www.ansambl.mod.gov.rs/upravni-deo.html Уметнички ансамбл „Станислав Бинички“: Управни део] {{Wayback|url=http://www.ansambl.mod.gov.rs/upravni-deo.html |date=20130806025804 }}, Министарство одбране Србије</ref> Био је уметнички руководилац и диригент Оркестра Женес музикал (Јеunesse musicale) на манифестацији Француско-југословенска музичка недеља две године ([[1981]]. и [[1982]]). Године [[1996]]. и [[1997]]. као диригент хора водио је Летњу духовну академију у Студеници. Наступао је са водећим домаћим оркестрима а за Радио и ТВ реализовао више трајних снимака. Од априла 2000 године био је директор [[Београдска филхармонија|Београдске филхармоније]]. Гостовао је у многим земљама Европе - Италији, Немачкој, Аустрији, Бугарској, Пољској, Француској, Шпанији - сарађујући са угледним симфонијским оркестрима као што су [[Дрезден]]ска филхармонија, (био је први српски диригент који је наступио са овим оркестром), Филхармонија Игњац Падеревски у Пољској (са којим од [[1986]]. до данас има успешну сарадњу као гост-диригент), Симфонијски оркестар у Севиљи ([[Шпанија]]). Сарадњу је остварио и са Филхармонијом у Бургасу и граду Русе ([[Бугарска]]), Македонском филхармонијом, Радио оркестром Варшаве и др Професор оркестра на Академији лепих уметности у Београду. Члан је Удружења музичких уметника Србије (УМУС). == Лични живот == Његова мајка била је пијанисткиња [[Вера Вељков]], а отац академик [[Дејан Медаковић]]. == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://web.archive.org/web/20130806031454/http://www.ansambl.mod.gov.rs/index.html Уметнички ансамбл „Станислав Бинички“], званични сајт * [http://www.politika.rs/scc/clanak/381380/Maestru-Pavlu-Medakovicu-godisnja-nagrada-UMUS-a Маестру Павлу Медаковићу годишња награда УМУС-а („Политика”, 25. мај 2017)] * [http://www.ansambl.mod.gov.rs/lat/35/maestro-medakovic-jedan-od-dobitnika-zlatnog-beocuga-35?fbclid=IwAR0aZncUhr7OwSimy0DNn76Q69vVa_cuHOETDw83zF5NQAZEseAIy0taQho Маестро Медаковић један од добитника Златног беочуга] * [https://ryl.rs/maestro Маестро Павле Медаковић интервју] {{DEFAULTSORT:Медаковић, Павле}} [[Категорија:Рођени 1953.]] [[Категорија:Српски диригенти]] [[Категорија:Чланови Удружења музичких уметника Србије]] [[Категорија:Музичари из Београда]] ml2086q1ww0z8xyizam452589nbtvtc 0 678336 25113971 24724541 2022-07-19T12:36:59Z MareBG 12583 wikitext text/x-wiki {{Војно лице |име=Пјер Андри Бинел |слика= |чин=[[мајор]] |слика_величина=250п|војска={{зас_слика|Logo of the French Army (Armee de Terre).svg}} Француска армија |датум_рођења={{датум рођења|1952|7|7|год=да}} |држава_рођења={{зас|Француска|1830}} [[Француска]] |место_рођења= |ратови= |школа=[[Сен-Сир|Војна академија Сен-Сир]] |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} [[Датотека:ObilicRibGold.jpg|ивица|50п|Медаља за храброст Милош Обилић|link=https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B]] {{!}}} }} '''Пјер Анри Бинел ''' ({{јез-фра |Pierre-Henri Bunel}}, [[7. јул]] [[1952]]) је [[Французи|француски]] публициста и бивши обавештајни [[мајор]] Француске армије. Обављао је дужност шефа кабинета предводника француске делегације при [[НАТО]] у [[Брисел]]у, када је [[1. октобра]] [[1998]]. године предао генералу [[Јован Милановић|Јовану Милановићу]] планове [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО за бомбардовање СР Југославије]], што је довело до тога да ова интервенција буде одложена за готово шест месеци. Бинел је због овог поступка осуђен на 5 година затвора. == Биографија == Након завршене [[Сен-Сир|Војне академије Сен-Сир]] [[1973]]. године, ступио је француску војску. Учествовао је у мисијама у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]] [[1990]]. године. Крајем [[1998]]. године, када је члан француске делегације НАТО војном комитету при генералштабу у Бриселу, признао је да је важна документа предао српском официру, након чега је оптужен за издају. Признао је да је ова документа предао од јула до октобра 1998. године генералу [[Јован Милановић|Јовану Милановићу]]. Документа су показивала будуће ударе на СРЈ током сукоба на Косову.<ref name="Guardian">{{cite web|title=Nato spy leaked bombing raid plans to the Serbs|url=http://www.guardian.co.uk/world/2000/mar/09/balkans2|publisher=The Guardian|accessdate = 21. 12. 2012.| last = Little | first = Allan |author2=Richard Norton-Taylor| date = |year=2000}}</ref><ref name="BBC World">{{cite web|title=Europe French officer 'spied for Serbs'|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/206625.stm|publisher=BBC World|accessdate = 21. 12. 2012.| last = Jessel | first = Stephen | date = |year=1998}}</ref> Док су новине наводно говориле о просрпским везама у француској војсци, он се бранио изјавивши да је радио по налогу француске обавештајне службе како би показао српским официрима да је опасност од бомбардовања реална; касније је променио исказ и тврдио да је то што је радио чинио из мржње према САД.<ref name="Guardian"/> Дана 15. децембра 2001. осуђен је у војном суду на губитак чина и затворску казну од 5 година.<ref name="BBC">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1706341.stm|title=French major jailed as Serb spy|date=|year=2001|publisher=BBC|accessdate=21. 12. 2012.}}</ref> Из затвора је пуштен у пролеће [[2002]]. године. У септембру [[2013]]. године [[Председник Републике Србије|председник Србије]] [[Томислав Николић]] га је одликовао [[Медаља за храброст Милош Обилић|златном Медаљом за храброст „Милош Обилић“]]. Медаљу је добио за испољену храброст и дело личног херојства - као члан француске делегације [[НАТО]]-а при Генералштабу у [[Брисел]]у, предао је српском војном лицу поверљива документа о потенцијалним циљевима за [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовање Србије]] и због тога је осуђен на казну затвора од пет година<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Politika/403544/Nikolic-odlikovao-bivseg-francuskog-spijuna-koji-je-odavao-potencijalne-ciljeve-NATO-bombardovanja Блиц: „Николић одликовао бившег француског шпијуна који је одавао потенцијалне циљеве НАТО бомбардовања“ (5. септембар 2013)]</ref> == Одликовања == * [[Датотека:ObilicRibGold.jpg|алт=|50x50пискел]] [[Медаља за храброст Милош Обилић|Златна Медаља за храброст „Милош Обилић“]] == Извори == {{портал|Сукоби на територији СФРЈ}} {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Бинел, Пјер Анри}} [[Категорија:Рођени 1952.]] [[Категорија:Француски књижевници]] [[Категорија:НАТО бомбардовање СРЈ 1999.]] [[Категорија:Француске војсковође]] [[Категорија:Носиоци одликовања Републике Србије]] [[Категорија:Носиоци Медаље за храброст Милош Обилић]] a9zu910zr8nop5sk0l13xocm6v80vrm 25113972 25113971 2022-07-19T12:37:13Z MareBG 12583 added [[Category:Француски публицисти]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Војно лице |име=Пјер Андри Бинел |слика= |чин=[[мајор]] |слика_величина=250п|војска={{зас_слика|Logo of the French Army (Armee de Terre).svg}} Француска армија |датум_рођења={{датум рођења|1952|7|7|год=да}} |држава_рођења={{зас|Француска|1830}} [[Француска]] |место_рођења= |ратови= |школа=[[Сен-Сир|Војна академија Сен-Сир]] |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} [[Датотека:ObilicRibGold.jpg|ивица|50п|Медаља за храброст Милош Обилић|link=https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B]] {{!}}} }} '''Пјер Анри Бинел ''' ({{јез-фра |Pierre-Henri Bunel}}, [[7. јул]] [[1952]]) је [[Французи|француски]] публициста и бивши обавештајни [[мајор]] Француске армије. Обављао је дужност шефа кабинета предводника француске делегације при [[НАТО]] у [[Брисел]]у, када је [[1. октобра]] [[1998]]. године предао генералу [[Јован Милановић|Јовану Милановићу]] планове [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО за бомбардовање СР Југославије]], што је довело до тога да ова интервенција буде одложена за готово шест месеци. Бинел је због овог поступка осуђен на 5 година затвора. == Биографија == Након завршене [[Сен-Сир|Војне академије Сен-Сир]] [[1973]]. године, ступио је француску војску. Учествовао је у мисијама у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]] [[1990]]. године. Крајем [[1998]]. године, када је члан француске делегације НАТО војном комитету при генералштабу у Бриселу, признао је да је важна документа предао српском официру, након чега је оптужен за издају. Признао је да је ова документа предао од јула до октобра 1998. године генералу [[Јован Милановић|Јовану Милановићу]]. Документа су показивала будуће ударе на СРЈ током сукоба на Косову.<ref name="Guardian">{{cite web|title=Nato spy leaked bombing raid plans to the Serbs|url=http://www.guardian.co.uk/world/2000/mar/09/balkans2|publisher=The Guardian|accessdate = 21. 12. 2012.| last = Little | first = Allan |author2=Richard Norton-Taylor| date = |year=2000}}</ref><ref name="BBC World">{{cite web|title=Europe French officer 'spied for Serbs'|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/206625.stm|publisher=BBC World|accessdate = 21. 12. 2012.| last = Jessel | first = Stephen | date = |year=1998}}</ref> Док су новине наводно говориле о просрпским везама у француској војсци, он се бранио изјавивши да је радио по налогу француске обавештајне службе како би показао српским официрима да је опасност од бомбардовања реална; касније је променио исказ и тврдио да је то што је радио чинио из мржње према САД.<ref name="Guardian"/> Дана 15. децембра 2001. осуђен је у војном суду на губитак чина и затворску казну од 5 година.<ref name="BBC">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1706341.stm|title=French major jailed as Serb spy|date=|year=2001|publisher=BBC|accessdate=21. 12. 2012.}}</ref> Из затвора је пуштен у пролеће [[2002]]. године. У септембру [[2013]]. године [[Председник Републике Србије|председник Србије]] [[Томислав Николић]] га је одликовао [[Медаља за храброст Милош Обилић|златном Медаљом за храброст „Милош Обилић“]]. Медаљу је добио за испољену храброст и дело личног херојства - као члан француске делегације [[НАТО]]-а при Генералштабу у [[Брисел]]у, предао је српском војном лицу поверљива документа о потенцијалним циљевима за [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовање Србије]] и због тога је осуђен на казну затвора од пет година<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Politika/403544/Nikolic-odlikovao-bivseg-francuskog-spijuna-koji-je-odavao-potencijalne-ciljeve-NATO-bombardovanja Блиц: „Николић одликовао бившег француског шпијуна који је одавао потенцијалне циљеве НАТО бомбардовања“ (5. септембар 2013)]</ref> == Одликовања == * [[Датотека:ObilicRibGold.jpg|алт=|50x50пискел]] [[Медаља за храброст Милош Обилић|Златна Медаља за храброст „Милош Обилић“]] == Извори == {{портал|Сукоби на територији СФРЈ}} {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Бинел, Пјер Анри}} [[Категорија:Рођени 1952.]] [[Категорија:Француски књижевници]] [[Категорија:НАТО бомбардовање СРЈ 1999.]] [[Категорија:Француске војсковође]] [[Категорија:Носиоци одликовања Републике Србије]] [[Категорија:Носиоци Медаље за храброст Милош Обилић]] [[Категорија:Француски публицисти]] i9pkql4b0u1tusqr7mgnma1ord090kt 10 678739 25114123 24927205 2022-07-19T14:56:52Z 90.154.212.189 wikitext text/x-wiki {{navbox |name = Пајнер |title = Значајни певачи музичке куће [[Пајнер]] |titlestyle = background:#ccccff; |bodyclass=hlist |group1 = Тренутни |list1 = * [[Александар Робов|Алекс Робов]] * [[Анелија (певачица)|Анелија]] * [[Ани Хоанг]] * [[Антонио (певач)|Антонио]] * [[Ариа (певачица)|Ариа]] * [[Билјаниш]] * [[Борис Дали]] * [[Ваља (певачица)|Ваља]] * [[Галена (певачица)|Галена]] * [[Глорија (бугарска певачица)|Глорија]] * [[Данна (певачица)|Данна]] * [[Денис (певач)|Денис]] * [[Димана (певачица)|Димана]] * [[Диона (певачица)|Диона]] * [[Џена (певачица)|Џена]] * [[Џулија (певачица)|Џулија]] * [[Џордан (певач)|Џордан]] * [[Еви Аспарухов]] * [[Екстра Нина]] * [[Емануела (певачица)|Емануела]] * [[Ивана (певачица)|Ивана]] * [[Ивета]] * [[Иви]] * [[Илијан (певач)|Илијан Боид]] * [[Јаница (певачица)|Јаница]] * [[Јокер (певач)|Јокер]] * [[Карлос (певач)|Карлос]] * [[Кирил (певач)|Кирил]] * [[Крисија Д. (певачица)|Крисија Д.]] * [[Кристијан Кирилов]] * [[Малката (певачица)|Малката]] * [[Марија (певачица)|Марија]] * [[Милко Калајџијев]] * [[Моан]] * [[Палома (певачица)|Палома]] * [[Преслава (певачица)|Преслава]] * [[Радко]] * [[Рајна (певачица)|Рајна]] * [[Соња Немска]] * [[Татјана (певачица)|Татјана]] * [[Теди Александрова]] * [[Тина (певачица)|Тина]] * [[Тони Дачева]] * [[Христо Ваташки]] * [[Цветелина Јанева]] |group2 = Бивши |list2 = * [[Осам Осам|88]] * [[Амет (певач)|Амет]] * [[Андреа (певачица)|Андреа]] * [[Биљана (певачица)|Биљана]] * [[Близанци (дует)|Близанци]] * [[Бони (певачица)|Бони]] * [[Борјана (певачица)|Борјана]] * [[Валдез (певач)|Валдез]] * [[Валентина (певачица)|Валентина]] * [[Валентина Кристи]] * [[Вања (певачица)|Вања]] * [[Весела (певачица)|Весела]] * [[Вероника (певачица)|Вероника]] * [[Виктор (певач)|Виктор]] * [[Галин (певач)|Галин]] * [[Гергана (певачица)|Гергана]] * [[Данијела (бугарска певачица)|Данијела]] * [[Денис Теофиков]] * [[Деси Слава]] * [[Дајана (певачица)|Дајана]] * [[Елена (певачица)|Елена]] * [[Елена Велевска]] * [[Еми Стамболова]] * [[Емилија (певачица)|Емилија]] * [[Емрах]] * [[Есил Дуран]] * [[Жоро Љубимеца]] * [[Илија Загоров]] * [[Јулиета]] * [[Јунона (певачица)|Јунона]] * [[Калија (певачица)|Калија]] * [[Кали (певачица)|Кали]] * [[Камелија (певачица)|Камелија]] * [[Константин (певач)|Константин]] * [[Коста Марков]] * [[Кристијана (певачица)|Кристијана]] * [[Крум (певач)|Крум]] * [[Луна (певачица)|Луна]] * [[Магапаса]] * [[Магда (певачица)|Магда]] * [[Максима (група)|Максима]] * [[Малина (певачица)|Малина]] * [[Мали Пантхерс]] * [[Марија Петрова (певачица)|Марија Петрова]] * [[Маријана и Викторија]] * [[Маријана Калчева]] * [[Маријана Славова]] * [[Маријан (певач)|Маријан]] * [[Маја (бугарска певачица)|Маја]] * [[Марина Тошић]] * [[Милена (певачица)|Милена]] * [[Милица (певачица)|Милица]] * [[Мира (певачица)|Мира]] * [[Надја]] * [[Најден Милков]] * [[Нелина]] * [[Николај Славејев]] * [[Орхан Мурад]] * [[Пантхерс]] * [[Петра (певачица)|Петра]] * [[Пламена]] * [[Полина (бугарска певачица)|Полина]] * [[Пресила]] * [[Радо Шишарката]] * [[Реихан]] * [[Рени (певачица)|Рени]] * [[Роксана (певачица)|Роксана]] * [[Росица (певачица)|Росица]] * [[Руси Русев]] * [[Сашка Васева]] * [[Сиана]] * [[Симпатијаги]] * [[Силвена]] * [[Силвија (певачица)|Силвија]] * [[Тања Боева]] * [[Тања Добрева]] * [[Тања Маринова]] * [[Тања Мутафова]] * [[Тонита]] * [[Трајана]] * [[Фики]] * [[Хари Христов]] * [[Цветелина]] * [[Цветелина Грахић]] * [[Црно и Бело]] }}<noinclude> * [[Категорија:Навигациони шаблони]] </noinclude> 0rdxg3k1y025kgbpfegdq3ho3oiuqwk 0 688530 25114283 24246156 2022-07-19T16:27:16Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М | дидаскалија = БОШКО ВРЕБАЛОВ | слика = Boško Vrebalov.jpg | опис_слике = Бошко Вребалов | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|10|21}} | место_рођења = [[Меленци]], код [[Зрењанин|Великог Бечкерека]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|6|8|1912|10|21}} | место_смрти = [[Царевац]], код [[Пожаревац|Пожаревца]] | држава_смрти = [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србија]] | супруга = [[Вера Вребалов]] | професија = [[лекар]] | КПЈ = [[1936]]. | рат = [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба = [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој = [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Бошко Вребалов''' ([[Меленци]], код [[Зрењанин|Великог Бечкерека]], [[21. октобар]] [[1912]] — [[Царевац]], код [[Пожаревац|Пожаревца]], [[8. јун]] [[1943]]), [[лекар]] био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == [[Датотека:Rodna kuća narodnog heroja Boška Vrebalova.jpg|220px|мини|Родна кућа у Меленцима]] Рођен је [[21. октобар|21. октобра]] 1912. године у [[Меленци]]ма, у имућној [[земљорадња|земљорадничкој]] породици. Постоји [[Родна кућа народног хероја Бошка Вребалова]]. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у [[Зрењанин|Великом Бечкереку]]. Активно је деловао у омладинским, спортским и културним друштвима, те ђачкој литерарној дружини. У [[Београд]] је отишао [[1931]]. године на студије [[медицина|медицине]]. На [[Универзитет у Београду|Универзитету]] је дошао у дотицај с револуционарним студентским покретом. Учествовао је на оснивачком збору ОМПОК-а у [[Нови Сад|Новом Саду]], [[13. септембар|13. септембра]] [[1936]]. године. На збору је донета Резолуција и закључак о покретању омладинског листа „Наш Живот“. Истог дана је у винограду Угљеше Мољца, студента ветерине из Новог Сада, био одржан илегални састанак чланова КПЈ и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, на којем је био изабран Акциони одбор ОМПОК-а. Чланом одбора постао је и Бошко Вребалов, који је заједно са својим сарадницима оснивао секције ОМПОК-а по средњем [[Банат]]у. Изабран је [[7. јул]]а [[1937]]. и у Месни одбор ОМПОК-а у Београду, заједно са још 15 студената из [[Војводина|Војводине]]. Вребалов је 1937. постао потпредседник Удружења студената медицинара. Био је и члан акционог одбора стручних студентских удружења. Активно је учествовао, у оквиру Уједињене студентске омладине, у размени студената с [[Пољска|Пољском]], [[Чехословачка|Чехословачком]] и [[Француска|Француском]]. Војни рок одслужио је у казненом батаљону у [[Нови Пазар|Новом Пазару]] (1936-1937), у који је дошао из затвора. Тамо се упознао с активним потпоручником [[Предраг Марковић|Предрагом Марковићем]], такође комунистичким симпатизером, са којим ће сарађивати након почетка рата. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је 1936. године. У свом је раду учествовао у одржавању масовних антифашистичких зборова и често сарађивао с Покрајинским комитетом КПЈ за Војводину. Присуствовао је састанку дела ПК КПЈ за Војводину у Београду, који је одржан под руководством [[Жарко Зрењанин|Жарка Зрењанина]] [[27. март]]а [[1941]]. године. === Народноослободилачка борба === [[Бомбардовање Београда (1941)|Бомбардовање Београда]] затекло га је на Интерној клиници. После тога је са супругом Вером отишао у Меленце, где је помогао партијској организацији на организовању Одреда. У кући његовог оца, у ноћи са 21. на [[22. јун]], одржан је партијски састанак Меленачке организације. Сутрадан, 22. јуна, отишао је са супругом натраг у Београд да избегну организовано хапшење комуниста. У септембру 1941. је избегао хапшење комуниста у Београду, и по одлуци Покрајинског комитета, заједно са супругом Вером, пребачен је у [[Пожаревачки партизански одред]], где је постављен за члана Штаба одреда. Пошто су у том периоду биле честе борбе против немачких снага, а рањених је било пуно, Вребалов је основао партизанску болницу у селу [[Каона (Кучево)|Каона]]. Када су се [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] окренули против [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и због тога почели да сарађују с окупационим снагама, четници који су били под утицајем капетана Предрага Марковића помогли су групама партизана да се пребаце до [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]]. У [[јануар]]у [[1942]]. године, Вребалов је био постављен за [[Политички комесар|политичког комесара]] Пожаревачког одреда. Тог пролећа је успео да сакупи борце из разасутих партизанских одреда и ојачао бројно и организационо Пожаревачки одред. Вршио је и дужност партијског повереника за звишки срез. Априла [[1943]]. године, техника Окружног комитета је била пресељена у село [[Мишљеновац (Кучево)|Мишљеновац]], након чега је Бошко уређивао вести, саопштења штабова, летке и остало. Крајем маја 1943, после састанка Среског комитета у Малој Бресници, Бошко и секретар [[Војислав Богдановић Сељо]] ишли су у [[Раброво (Кучево)|Раброво]] по партијски материјал. Пошто су били обавештени о њиховом доласку, четници су им припремили заседу. Када су их пресрели и опколили, одвели су их у Малу Бресницу. Тамо су их мучили и покушавали да од њих извуку информације о кретању Пожаревачког одреда, његовом саставу и остало. Наредних дана су их водали по селима и настављали с мучењем. Напослетку су их обојицу убили. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]'', „Младост“, Београд 1982. године. * ''[[Српски биографски речник]]'' (књига друга), „Матица српска“, Нови Сад 2006. године. {{Народни хероји-Војводина}} {{Народни хероји-лекари}} {{DEFAULTSORT:Вребалов, Бошко}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Зрењанинци]] [[Категорија:Српски лекари]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - В]] kq1th85qf4n4pugmjaokcwnmfzynfai 0 709343 25114488 24050855 2022-07-19T17:58:56Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДЕ ЛИЧИНА | слика = Rade Ličina.jpg | опис_слике=Раде Личина | датум_рођења = {{Датум рођења|1913|10|20}} | место_рођења =[[Мостар]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|2|19|1913|10|20}} | место_смрти =[[Котор Варош]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=студент |КПЈ=[[1936]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој= [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}} }} '''Раде Личина''' ([[Мостар]], [[20. октобар]] [[1913]] — [[Котор Варош]], [[19. фебруар]] [[1942]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1913. године у Мостару, у чиновничкој породици. Одрастао је и школовао се у [[Бања Лука|Бањалуци]]. Похађао је гимназију управо у време када су бањалучки комунисти под ударцима режима [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] доживели своју највећу кризу. Упркос томе, ћелија КПЈ у бањалучкој гимназији и даље је била активна у агитацији. Личина је у то време прихватио идеје [[марксизам|марксизма]], а након обнављања партијских ћелија у Бањалуци постао је један од активиста у омладинским организацијама.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} После завршене гимназије, наставио је школовање на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]], али је и даље био активан у Бањалуци. Године [[1935]]. био је примљен у [[Савез комунистичке омладине Југославије]], а већ идуће године постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Био је члан Месног комитета СКОЈ-а, који је формиран у другој половини 1939. године. Био је активан у „КАБ“-у, „Пелагићу“ и [[ФК Борац Бања Лука|ФК „Борцу“]] и у тим друштвима спроводио директиве КПЈ. Једна од њих било је разбијање збора [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]] непосредно пред [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|децембарске изборе 1938. године]]. Том је приликом био повређен, ухапшен и осуђен на 15 дана затвора.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Након [[Априлски рат|капитулације Југославије]] и успоставе [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], Личину су ухапсиле [[усташе]] у [[мај]]у [[1941]]. године. У затвору је остао до краја [[јун]]а. Тада су га усташе пустиле из затвора с намером да открију остале чланове партијске организације. То им није успело, јер је Месни комитет био обавештен о њиховим намерама. Личина је био упућен на терен југоисточно од Бањалуке, с већом групом комуниста, да учествује ју организовању оружаног устанка у централној [[Босна|Босни]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Када је [[28. август]]а 1941. формиран Штаб Прве чете за Босанску крајину, Раде је био постављен за командира Другог одреда, који је изводио акције на сектору [[Врбања (Бања Лука)|Врбања]]–[[Јошавка]], и даље на простору од горњег тока реке [[Укрина|Укрине]] па све до планине [[Влашић (планина)|Влашића]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Под његовом командом изведено је много успешних акција на комуникацијама Бањалука–Котор Варош и [[Масловаре (Котор Варош)|Масловаре]]–[[Теслић]]. Када је формиран [[Трећи крајишки партизански одред]], Раде је постао [[политички комесар]] његовог Петог батаљона. Када је [[6. фебруар]]а формиран [[Четврти крајишки партизански одред]], Личина је био изабран за његовог политичког комесара.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Почетком [[1942]]. године, скоро је цела централна Босна била ослобођена, а Немци и усташе су држали само неколико упоришта. Штаб Четвртог крајишког одреда имао је у плану да и њих ускоро ликвидира. Најјаче упориште, пред Бањалуке, налазило се у Котор Вароши. Радов одред напао је 19. фебруара град и сабио усташе у сам центар, али су [[четници]] [[Лазар Тешановић|Лазе Тешановића]] дали усташама тачне податке о правцима надирања партизана. Одред је у борбама имао велике губитке, због чега је Раде одлучио да издвоји вод најодважнијих бораца и с њим кренуо у јуриш на усташке бункере. Усташе су митраљезима побили цео вод.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) [[26. јул]]а [[1945]]. постхумно је одликован [[Орден заслуга за народ|Орденом заслуга за народ другог реда]].<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/1F5FAB21D5D343C3A637ABB2B26F7A80.pdf|title=Службени лист ФНРЈ 95/45|website=www.slvesnik.com.mk|date=7. 12. 1945|pages=1025}}</ref> Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Личина, Раде}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Л и Љ]] [[Категорија:Сахрањени у Бањој Луци]] c4h8h3gzz60uxw926sx4m7oxzz0wuvz 0 718889 25114665 24523839 2022-07-19T19:26:51Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Милан Распоповић}} {{Херој М |дидаскалија=МИЛАН РАСПОПОВИЋ | слика = | опис_слике= | датум_рођења = {{Датум рођења|1915|5|3}} | место_рођења =[[Мартинићи]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|11|20|1915|5|3}} | место_смрти =[[Ситница (Рибник)|Ситница]], код [[Горњи Рибник|Горњег Рибника]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=војно лице |служба=[[Југословенска војска]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОП одреди Југославије]] |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Априлски рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[17. мај]] [[1945]]. }} '''Милан Распоповић''' ([[Мартинићи]], код [[Даниловград]]а, [[3. мај]] [[1915]] — [[Ситница (Рибник)|Ситница]], код [[Горњи Рибник|Горњег Рибника]], [[20. новембар]] [[1942]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[3. мај]]а [[1915]]. године у селу [[Мартинићи]], код [[Даниловград]]а. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу гимназију у Даниловграду. Пошто није имао средстава за даље школовање, уписао се у Подофицирску школу. После завршетка школовања, службовао је као подофицир у [[Југословенска војска|Југословенској војсци]]. [[Априлски рат]] [[1941]]. године, затекао га је у чину наредника. После капитулације војске, избегао је заробљавање и вратио се у родни крај. Још у предратном периоду, Милан је у родном крају, где је долазио на одсуства, сретао и упознао се са револуционарно оријентисаним сељацима. По повратку у родно место, [[1941]]. године, повезао се са члановим [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и активно учествовао у припреми оружаног устанка. Као војно лице, радио је на обучавању омладине у руковању оружјем. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]], био је један од првих устаника из племена [[Бјелопавлићи|Бјелопавлића]], а прва борба у којој је учествовао је била напад на жандармеријску станицу у [[Спуж]]у. Пошто је био професионални војник, већ у првој борби је испољио своје војничке вештине - привукао се згради, убацио бомбе кроз прозор и натерао непријатеља на предају. Приликом напада на италијански гарнизон у Даниловграду, [[19. јул]]а био је међу првим бомбашима који су јуришали на тврђаву Браленовицу. Већ после првих борби међу борцима су до изражаја дошле његове војниче способности и о њима се доста причало у Одреду, а Штаб Одреда га је за храброст испољену у борби на Јелином Дубу, јавно похвалио. Када су половином децембра прикупљани борци за формирање [[Црногорски НОП одред за операције у Санџаку|Црногорског НОП одреда за операције у Санџаку]], био је међу првим добровољцима. Заједно са овим Одредом учествовао је у чувеној [[Пљеваљска битка|Пљеваљској бици]], [[1. децембар|1. децембра]] [[1941]]. године, у којој се такође истакао. После пораза на [[Пљевља|Пљевљима]], борци овог одреда ушли су [[21. децембар|21. децембра]] ушли у састав тада формиране [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. Само дан после формирања бригаде, [[22. децембар|22. децембра]] Милан је са својом четом учествовао у првим борбама бригаде, код села [[Гаочићи|Гаочића]] и [[Миоче (Рудо)|Миочиа]], против колоне италијанских војника, који су од [[Прибој]]а покушали да продру у [[Рудо]]. После вишестране борбе непријатељ је био разбијен (ова борба се након рата обележвала као [[Дан ЈНА]]), а Милан се и у овој борби истакао храброшћу. Заједно са својим Другим црногорским батаљоном, учествовао је потом у борбама од Рудог, преко [[Рогатица|Рогатице]] и [[Романија|Романије]], [[Јахорина|Јахорине]], [[Горажде|Горажда]] и [[Власеница|Власенице]], [[Зеленгора|Зеленгоре]] и [[Трескавица|Трескавице]] до [[Коњиц]]а. Из борбе у борбу, Милан је исказивао све веће јунаштво, што је код неких бораца у његовој чети почело да изазива дивљење. Као награду за исказану храброст у дотадашњим борбама Милан је почетком [[1942]]. године примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и постављен за командира чете у Другом црногорском батаљону. Половином 1942. године Прва пролетерска бригада је водила борбе око [[Прозор (град)|Прозора]], [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег Вакуфа]], [[Бугојно|Бугојна]], [[Томиславград|Дувна]] и др. Милан је учествовао у свим овим борбама, а највеће јунаштво је испољио у [[Борбе за Ливно 1942.|борби за Ливно]], августа 1942. године. Његов Други батаљон тада је прошао кроз [[Ливањско поље]], провукао се кроз жичане препреке, и између ровова и бункера продро у центар града. Ово је изазвало забуну међу непријатељем и олакшање јединицама које су споља нападале град. Милан се налазио на челу колоне и међу првима је продро у град. Са својим пушкомитрљаезом је убио неколико усташа, а неколицину натерао на предају. После ове успешне борбе, Штаб Прве пролетерске бригаде је Милана, као најхрабријег војника у Другом батаљону наградило часовником. После ослобођења [[Ливно|Ливна]], Миланов батаљон је кренуо у даље борбе - на [[Аржано]], [[Кључ (град)|Кључ]], [[Босанско Грахово]] и др. Приликом напада на непријатљеско упориште [[Ситница (Рибник)|Ситницу]], у близини [[Бања Лука|Бање Луке]], [[20. новембар|20. новембра]] [[1942]]. године, Милан је као заменик командира чете повео своје борце у јуриш. Успео је да уништи посаду једног бункера и зароби машинку, а потом се попео на зидине [[Џамија|џамије]], у којој су се налазили забаракадирани [[Трећи рајх|Немци]] и [[Усташка војница|усташе]] и припуцао на њих. У размени ватре био је смртно погођен. Истог дана када је погинуо, Штаб Другог црногорског батаљона и Штаб [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]], су упутили предлог Врховном штабу НОП одреда Југославије, да му се додели назив народног хероја. До тога је дошло, али три године касније — 17. маја 1945. када га је [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништво]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], Указом број 205/45 прогласило за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=360}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Распоповић, Милан}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] ju6xkry0dtikw27pwq9op88wkbhoqct 0 718896 25114645 20772109 2022-07-19T19:26:21Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛОШ БОБИЧИЋ | слика = Miloš Bobičić.jpg | опис_слике=Милош Бобичић | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|1|22|}} | место_рођења =[[Вучица]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5||1914|1|22}} | место_смрти =[[Горње Бадежиште]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=[[Право|правник]] |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Милош Бобичић''' ([[Вучица]], код [[Даниловград]]а, [[22. јануар]] [[1914]] — [[Горње Бадежиште]], [[мај]] [[1942]]), [[Право|правник]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 22. јануара 1914. године у селу Вучица, код Даниловграда. Основну школу завршио је у [[Манастир Ждребаоник|Ждребаонику]], а нижу гимназију у Даниловграду. Вишу гимназију похађао је у [[Подгорица|Подгорици]]. Завршио је [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]] фебруара [[1938]]. године. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је [[1939]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Учествовао је у [[Пљеваљска битка|бици код Пљевља]] [[1. децембар|1. децембра]] 1941. године као [[политички комесар]] партизанског чете у батаљону „Бијели Павле“. Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]] [[21. децембар|21. децембра]] 1941. ступио је у њене редове и постао политички комесар Треће чете Другог црногорског батаљона. Био је учесник [[Игмански марш|Игманског марша]] Прве пролетерске бригаде. Погинуо је [[мај]]а [[1942]]. године код села Горње Бадежиште (источна [[Херцеговина]]), држећи одступницу приликом повлачења своје јединице на нови положај. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Даниловград}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Бобичић, Милош}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Црногорски правници]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] ef1fb1877j5xmjzhryvxzc0xoj8m4rm 0 718904 25114648 12637049 2022-07-19T19:26:26Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛУТИН ГРОЗДАНИЋ | слика = Milutin Grozdanić.jpg | опис_слике=Милутин Грозданић | датум_рођења = 1915 | место_рођења =[[Подвраће]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = крајем [[1943]]. ('''28''' год.) | место_смрти =близина [[Бања Лука|Бањалуке]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=жандарм |КПЈ=крај [[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Милутин Грозданић''' ([[Подвраће]], код [[Даниловград]]а, [[1915]] — близина [[Бања Лука|Бањалуке]], крајем [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1915. године у селу Подвраћу, код Даниловграда, у сиромашној сељачкој породици. Основну школу завршио је у родно селу. До [[1941]]. године је био запослен као жандарм. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Још пре избијања [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] био је борац герилског партизанског одреда. Касније је био заменик [[командант|командира]], а затим командир чете. Током [[1942]]. и [[1943]]. године био је командир Треће чете Четвртог батаљона [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете црногорске бригаде]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је крајем [[1942]]. године. Учествовао је у ослобођењу [[Невесиње|Невесиња]] и Јаворка, где је са [[Сава Ковачевић|Савом Ковачевићем]] и групом бораца заробио читаву батерију [[топ]]ова. Погинуо је крајем [[1943]]. године код Бањалуке у борби прса о прса са немачким војником. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Даниловград}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Грозданић, Милутин}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Црногорци]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Г]] gnkrps3cge5l2b2vmq6gqdixye6wzdt 0 718910 25114649 13139314 2022-07-19T19:26:29Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВОЈИН ДРАГОВИЋ | слика = Vojin Dragović.jpg | опис_слике=Војин Драговић | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|5|14}} | место_рођења =[[Грбе]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|9|25|1914|5|14}} | место_смрти =[[Винац]], код [[Јајце|Јајца]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=студент [[Право|права]] |КПЈ= [[1938]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Војин Драговић''' ([[Грбе]], код [[Даниловград]]а, [[14. мај]] [[1914]] — [[Винац]], код [[Јајце|Јајца]], [[25. септембар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1914. године у селу Грбе, код Даниловграда. Гимназију је учио у [[Подгорица|Подгорици]]. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] постао је [[1934]]. године. Због учешћа у демонстрацијама у Подгорици [[1935]]. избачен је из гимназије. Напослетку ју је завршио у [[Пожаревац|Пожаревцу]]. Био је уписао [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]], али га је напустио из материјалних разлога. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је крајем [[1938]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Током [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] учествовао је у нападу на италијанску посаду у [[Спуж]]у. Од јесени 1941. био је [[политички комесар]] Косоволушког батаљона одреда „Бијели Павле“. На пролеће [[1942]]. постао је политички комесар Прве чете у батаљону „[[Бајо Секулић]]“, а на тој је функцији остао и након уласка батаљона у састав [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске пролетерске бригаде]]. У следећем борбеном маршу Четврте црногорске бригаде учествовао је у борбама за [[Купрес]], [[Бугојно]] и [[Винац]] код Јајца. Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.#25. септембар|25. септембра 1942]]. године у јуришу са групом бораца на непријатељско упориште у вијеначкој тврђави. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-Даниловград}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Драговић, Војин}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] 4hxfl6tpyitqxgj00hlaupow7yn2dqh 0 718916 25114380 23044292 2022-07-19T17:14:14Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВЛАДАН ЂУРАНОВИЋ | слика = Vladan Đuranović Vlajko.jpg | опис_слике= Владан Ђурановић | датум_рођења = {{датум рођења|1924|3|11}} | место_рођења =[[Мартинићи]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|8|29|1924|3|11}} | место_смрти =[[Бари]] | држава_смрти =[[Краљевина Италија]] |професија=ђак |КПЈ=[[новембар]] [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Владан Ђурановић – Влајко''' ([[Мартинићи]], код [[Даниловград]]а, [[11. март]] [[1924]] — [[Бари]], [[29. август]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1924. године у селу Мартинићима, код Даниловграда. Основну школу завршио је у родном селу, а нижу гимназију у Даниловграду. Вишу гимназију уписао је у [[Подгорица|Подгорици]]. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] постао је крајем [[1939]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Током [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] учествовао је у ослобођењу [[Спуж]]а и Даниловграда и у борбама на Вељем Брду. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је новембра [[1941]]. године. Од тада је био секретар првог [[Народноослободилачки одбори|народноослободилачког одбора]] у свом селу, а од марта [[1942]]. постао борац ударног батаљона „[[Бајо Секулић]]“. Приликом формирања [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]], постао је руководилац СКОЈ-а у чети Трећег батаљона. Као делегат омладине [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије НОВЈ]], учествовао је на Првом конгресу [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ]]-а у [[Бихаћ]]у од 27. до [[29. новембар|29. новембра]] 1942. године. У време [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] учествовао је у биткама бригаде код [[Имотски|Имотског]], [[Томиславград|Дувна]], на [[Јабланица (град)|Јабланици]], код [[Коњиц]]а и у бици за рањенике на Вилића Гувну. Учествовао је у [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] као руководилац СКОЈ-а у бригади. Током битке на Сутјесци упућен је са својом четом на [[Љубин Гроб]]. Он је аутор чувеног писма са Љубиног Гроба, послатог Врховном штабу које гласи: ''Док год будете чули пуцње са Љубиног Гроба, Њемци неће проћи. Кад тога више не буде, онда знајте да на Љубином Гробу више нема живих пролетера''. Половином јула [[1943]]. [[Централни комитет]] СКОЈ-а поставио га је за секретара Покрајинског киомитета СКОЈ-а за [[Војводина|Војводину]]. Током немачко-усташке летње офанзиве у [[Срем]]у, у последњим борбама на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]], остао је одсечен од своје јединице. Иако рањен успио је да се извуче и то тако што је у непосредном сукобу убио њемачког СС капетана и усташког бојника који су му се приближили гонећи га. Због исцрпљености се разболео, па је био упућен савезничким авионом на лечење у [[Италија|Италију]]. Умро је следећег дана по доласку у Италију, 29. августа 1944. године. Сахрањен је на партизанском гробљу у [[Барлета|Барлети]], у близини Барија, у Италији. Његови посмртни остаци налазе се у костурници са још око 1000 партизана. Један је од 16 народних хероја који нијесу сахрањени на територији бивше СФРЈ. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} * Милан Инђић ''Дјеца хероји''. „Дом штампе” Зеница, 1985. године. {{Народни хероји-Даниловград}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Ђурановић, Владан}} [[Категорија:Рођени 1924.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Ђ]] tac55uojlpszvcosqs9et15dcpfu1xe 0 718922 25114651 20480878 2022-07-19T19:26:32Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Василије Ђуровић]]}} {{Херој М |дидаскалија=ВАСИЛИЈЕ ЂУРОВИЋ | слика = Vasilije Đurović Žarki.jpg | опис_слике=Василије Ђуровић | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|10|18}} | место_рођења =[[Грлић]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|5|21|1920|10|18}} | место_смрти =[[Логор Црвени крст]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=ђак |КПЈ= |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. }} '''Василије Ђуровић – Жарки''' ([[Грлић]], код [[Даниловград]]а, [[18. октобар]] [[1920]] — [[Логор Црвени крст]], [[21. мај]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1920. године у селу Грлићу, код Даниловграда. Због комунистичких уверења био је искључен из неколико гимназија, те је напослетку матурирао у [[Прокупље|Прокупљу]]. Учествовао је у мартовским демонстрацијама [[27. март]]а [[1941]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Приступио је Топличком партизанском одреду приликом његовог оснивања [[3. август]]а 1941. године. Убрзо је био постављен за командира чете, а затим за [[командант]]а батаљона. Године [[1943]]. с групом бораца је био упућен са [[Јастребац|Јастрепца]] на [[Озрен (Србија)|Озрен]], односно у [[Тимочка Крајина|Тимочку крајину]]. Ту је био командант Зајечарско-тимочког одреда до [[11. март]]а 1944, када је постављен за команданта [[Девета српска бригада НОВЈ|Девете српске бригаде]]. После боравка у Топлици, Девета бригада се спустила у [[Јужна Србија|јужну Србију]]. Бригада је крајем маја 1944. наишла на немачке јединице. Бригада је успела да се пробије, али је Ђуровић био заробљен и наредног дана стрељан у [[Логор Црвени крст|логору Црвени крст]] код [[Ниш]]а. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[6. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Види још == * [[Тимочки партизански батаљон]] == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year=1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} * ''[[Српски биографски речник]]''. „Матица српска“ Нови Сад, 2007. година. {{Народни хероји-Даниловград}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Ђуровић, Василије Жарки}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Ђ]] 6yfrasgx4dsg2fabx2717pi5nhpnkmb 0 718935 25114402 23624164 2022-07-19T17:20:24Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВЕСЕЛИН ЂУРОВИЋ | слика = Veselin Đurović Aga.jpg | опис_слике=Веселин Ђуровић | датум_рођења = [[1924]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Велета]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|6|13|1924||}} | место_смрти =[[Врбница (Фоча)|Врбница]], код [[Фоча|Фоче]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=[[земљорадња|земљорадник]] |СКОЈ= [[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Веселин Ђуровић – Ага''' ([[Велета]], код [[Даниловград]]а, [[1924]] — [[Врбница (Фоча)|Врбница]], код [[Фоча|Фоче]], [[13. јун]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1924. године у селу Велетa, код Даниловграда. До [[1941]]. године се бавио [[земљорадња|земљорадњом]]. Годину дана уочи рата постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Током [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] учествовао је у ослобођењу Даниловграда. Од [[1942]]. је био борац [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете црногорске бригаде]] пре њеног покрета у [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]]. Тамо је постао курир штаба бригаде. Током [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] 1943. године, Ђуровић је учествовао у пробоју поред [[Сава Ковачевић|Саве Ковачевића]]. Јуришао је поред [[командант]]а када је овај био покошен рафалом, а убрзо је и сам Ђуровић погинуо у јуришу. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year=1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} * ''[[Српски биографски речник]]''. „Матица српска“ Нови Сад, 2007. година. * Милан Инђић: ''„Дјеца хероји“'', Дом штампе, Зеница, 1985. године {{Народни хероји-Даниловград}} {{Народни хероји-омладинци}} {{клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Ђуровић, Веселин}} [[Категорија:Рођени 1924.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Ђ]] [[Категорија:Деца ратници]] [[Категорија:Погинули у бици на Сутјесци]] tgyemn87aly2v4etuucqtl4s5fbh3rc 0 718943 25114652 24127886 2022-07-19T19:26:33Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ВИДОЈЕ ЂУРОВИЋ | слика = Vidoje Đurović Keša.jpg | опис_слике=Видоје Ђуровић Кеша | датум_рођења = [[1911]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Велета]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|3|13|1911||}} | место_смрти =[[Виш]], код [[Даниловград]]а | држава_смрти = [[Независна Држава Црна Гора|НД Црна Гора]] | професија=[[Економија|економиста]] | КПЈ=[[1936]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе=[[1941]] — [[1942]]. | народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}} }} '''Видоје Ђуровић — Кеша''' ([[Велета]], код [[Даниловград]]а, [[1911]] — [[Виш]], код [[Даниловград]]а, [[13. март]] [[1942]]) био је [[Економија|економиста]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1911. године у селу [[Велета]], код [[Даниловград]]а. Основну школу и нижу гимназију завршио је Даниловграду, а Трговачку академију у [[Подгорица|Подгорици]]. Године [[1932]]. уписао се на Високу комерцијалну школу у [[Загреб]]у, а након тога на Економски факултет. Тада је примљен за члана [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је [[1936]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Током [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]], био је командир Прве петрушинске чете, а затим [[командант]] Првог петрушинског батаљона. Након формирања [[Зетски партизански одред|Зетског партизанског одреда]], био је постављен за првог команданта његовог Првог ударног батаљона. Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#13. март|13. марта 1942.]] године, од пада непријатељске гранате током борби на подручју Даниловграда.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) [[11. јул]]а [[1945]]. постхумно је одликован [[Орден заслуга за народ|Орденом заслуга за народ првог реда]].<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/1F5FAB21D5D343C3A637ABB2B26F7A80.pdf|title=Службени лист ФНРЈ 95/45|website=www.slvesnik.com.mk|date=7. 12. 1945}}</ref> Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1952]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Ђуровић, Видоје}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Црногорски економисти]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Ђ]] adxnetvtozu4cstf35pro8mxni480az 0 719503 25114653 12637056 2022-07-19T19:26:35Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МАРКО ЂУРОВИЋ | слика = Marko Đurović.jpg | опис_слике= Марко Ђуровић | датум_рођења = 1912 | место_рођења =[[Криваче]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = мај [[1943]]. ('''31''' год.) | место_смрти =[[Биоче]], код [[Подгорица|Подгорице]] | држава_смрти = [[Независна Држава Црна Гора|НД Црна Гора]] |професија=[[земљорадња|земљорадник]] |КПЈ= [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Марко Ђуровић''' ([[Криваче]], код [[Даниловград]]а, [[1912]] — [[Биоче]], код [[Подгорица|Подгорице]], [[мај]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1912. године у селу Криваче, код Даниловграда. Основну школу завршио је у родном селу. До [[1941]]. се бавио [[земљорадња|земљорадњом]]. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] постао је 1939. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Током [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] учествовао је у нападима на непријатељске посаде и у диверзијама. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је 1941. године. Од јесени 1941. био је [[политички комесар]] и [[командант|командир]] чете, а након формирања одреда „Бијели Павле“ постављен је за комесара батаљона. Када је фромирана [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврта пролетерска црногорска бригада]], Ђуровић је ушао у састав Прве чете Четвртог батаљона. Учествовао је у свим борбама бригаде током њеног похода у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Делови Четврте и [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске бригаде]] упућени су у околину Подгорице против јаких италијанско-четничких јединица. Марко Ђуровић погинуо је маја 1943. године током јуриша на италијанске положаје. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} * ''[[Српски биографски речник]]''. „Матица српска“ Нови Сад, 2007. година. {{Народни хероји-Даниловград}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Ђуровић, Марко}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Ђ]] 40x2iyxx81ns00uju8mw95m2zo3cege 0 719515 25114654 12637057 2022-07-19T19:26:36Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДИСАВ ЈУГОВИЋ | слика = Radisav Jugović Bako.jpg | опис_слике=Радисав Југовић | датум_рођења = 1915 | место_рођења =[[Косић]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = [[јул]] [[1943]]. ('''28''' год.) | место_смрти =[[Маглај]] | држава_смрти =[[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=службеник |КПЈ= |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Радисав Југовић – Бако''' ([[Косић]], код [[Даниловград]]а, [[1915]] — [[Маглај]], [[јул]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1915. године у селу Косић, код Даниловграда. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Даниловграду, а трговачку академију у [[Подгорица|Подгорици]]. Завршио је школу резервних официра. Када је позван на вежбу [[1940]], активирао се и остао у војсци као потпоручник. После учешпћа у [[Априлски рат|Априлском рату]], вратио се кући. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Током [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] био је [[командант|командир]] вода при ослобођењу Даниловграда, а на Вељем Брду је био командир чете. Од октобра 1941. био је командир чете у Косоволушком батаљону. У пролеће [[1942]]. био заменик командира, а затим командир Прве чете ударног батаљона „[[Бајо Секулић]]“. Приликом формирања [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] постављен је за командира Прве чете Трећег батаљона. После преласка [[Неретва|Неретве]], учествовао је у борбама против [[четници|четника]]. Средином маја 1943. постављен је за начелника штаба [[Друга далматинска пролетерска ударна бригада|Друге далматинске бригаде]]. Погинуо је на положајима код Маглаја јула 1943. године. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} * ''[[Српски биографски речник]]'' (књига четврта). „Матица српска“ Нови Сад, 2009. година. {{Народни хероји-Даниловград}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Југовић, Радисав}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Борци Друге далматинске бригаде]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] te4o5ycmrhv97hjdqln2txbaguhk23q 0 719520 25114655 21743588 2022-07-19T19:26:37Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=САВО КАДОВИЋ | слика = Savo Kadović.jpg | опис_слике=Саво Кадовић | датум_рођења = {{Датум рођења|1921|12|13}} | место_рођења =[[Шобајићи]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|7||1921|12|13}} | место_смрти =[[Купиново (Даниловград)|Купиново]], код [[Даниловград]]а | држава_смрти = [[Независна Држава Црна Гора|НД Црна Гора]] | професија=[[земљорадња|земљорадник]] |КПЈ=почетка [[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Саво Кадовић''' ([[Шобајићи]], код [[Даниловград]]а, [[13. децембар]] [[1921]] — [[Купиново (Даниловград)|Купиново]], код [[Даниловград]]а, [[јул]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1921. године у селу Шобајићи, код Даниловграда. Основну школу завршио је у [[Баре Шумановића|Барама Шумановића]] и остао код куће бавећи се [[земљорадња|земљорадњом]]. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] постао је [[1940]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] учествовао је у заузимању карабинијерске станице у Острогу, у борбама за ослобођење Даниловграда, а затим на [[Веље Брдо|Вељем Брду]]. Био је борац батаљона „Бијели Павле“. Учествовао је у [[Пљеваљска битка|бици за Пљевља]] [[1. децембар|1. децембра]] 1941. године. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је почетком [[1942]]. године. Приликом формирања [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске бригаде]] ступио је у њу као курир при штабу бригаде. Учествовао је у [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]], где је по други пут био рањен. Почетком [[август]]а [[1943]], преживели борци са [[Сутјеска (река)|Сутјеске]] формирали су поновно Четврти батаљон Пете црногорске бригаде, у којем се налазио и Саво. Код [[Никшић]]а је у сукобу са [[четници]]ма септембра 1943. био рањен у око. Након излечења је постављен за командира теренске чете у [[Вражегрмци]]ма. У пролеће 1944. ступио је у Други батаљон Зетског одреда. Почетком јула 1944. постављен је за командира чете [[Одељење за заштиту народа|ОЗН]]-е при Другој команди подручја. Тешко је рањен крајем јула 1944. у борбама против четника у селу Купинову. После неколико дана умро је од последица рањавања. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia|year=1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} * ''[[Српски биографски речник]]'' (књига четврта). „Матица српска“ Нови Сад, 2009. година. {{Народни хероји-Даниловград}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Кадовић, Саво}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Припадници ОЗНЕ]] [[Категорија:Народни хероји - К]] l6px0aa26qmwow6734big6ayti476g1 0 719559 25114656 23624172 2022-07-19T19:26:39Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВОЈИН КАТНИЋ | слика = Vojin Katnić.jpg | опис_слике=Војин Катнић | датум_рођења = {{Датум рођења|1915|2|17}} | место_рођења =[[Кликоваче]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|6|10|1915|2|17}} | место_смрти =[[Љубин Гроб]], [[Зеленгора]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=[[земљорадња|земљорадник]] |КПЈ= [[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Војин Катнић''' ([[Кликоваче]], код [[Даниловград]]а, [[17. фебруар]] [[1915]] — [[Љубин Гроб]], [[10. јун]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1915. године у селу Кликоваче, код Даниловграда. Основну школу завршио је у родном месту, након чега се посветио [[земљорадња|земљорадњи]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је [[1940]]. године. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Током [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] учествовао је у нападу на жандармеријску станицу у [[Спуж]]у. Када је формирана [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада]] ушао је у састав Прве чете Трећег батаљона. Учествовао је у свим борбама бригаде (напади НОВЈ на [[Томиславград|Дувно]], [[Ливно]], [[Имотски]], [[Книн]], [[битка на Неретви]] и остале) све до своје погибије на Љубином Гробу током [[битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], 10. јуна 1943. године. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} * ''[[Српски биографски речник]]'' (књига четврта). „Матица српска“ Нови Сад, 2009. година. {{Народни хероји-Даниловград}} {{клица-Други светски рат}} {{клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Катнић, Војин}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Погинули у бици на Сутјесци]] [[Категорија:Народни хероји - К]] k3v63arv37tmniwzbykd46c29ro7l9i 0 720820 25114658 12637062 2022-07-19T19:26:41Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИРКО ЛУЧИЋ | слика = Mirko Lučić.jpg | опис_слике=Мирко Лучић | датум_рођења = 1918 | место_рођења =[[Купиново (Даниловград)|Купиново]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = [[децембар]] [[1943]]. ('''25''' год.) | место_смрти =[[Фармаци]], код [[Подгорица|Подгорице]] | држава_смрти = [[Независна Држава Црна Гора|НД Црна Гора]] |професија=радник |КПЈ=[[јануар]] [[1942]]. |рат=[[Априлски рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Југословенска војска]] <br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[10. јул]]а [[1952]]. }} '''Мирко Лучић''' ([[Купиново (Даниловград)|Купиново]], код [[Даниловград]]а, [[1918]] — [[Фармаци]], код [[Подгорица|Подгорице]], [[децембар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1918. године у селу Купинову, код Даниловграда. Основну школу завршио је у [[Манастир Острог|манастиру Острогу]]. Од петнаесте године је радио као грађевински радник и као надничар у [[Манастир Острог|Острогу]]. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладне Југославије]] постао је у првој половини [[1940]]. године. Током [[Априлски рат|Априлског рата]] био је у 48. артиљеријском пуку, који је водио борбе у [[Албанија|Албанији]]. Током борби је био тешко рањен у главу, након чега је лечен у [[Цетиње|Цетињу]]. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] учествовао је у заузимању карабињерско-жандармеријске станице у Острогу и у борбама за ослобођење Даниловграда и Браленовице, на [[Веље Брдо|Вељем Брду]], у Јаворовом Долу и другде. Учествовао је у [[Пљеваљска битка|бици за Пљевља]] [[1. децембар|1. децембра]] 1941. године, као бомбаш на Малом Богишевцу. Митраљески рафал му је током борбе готово одсекао леву ногу, а десну сломио. Италијани су га заробили и пренели на лечење у пљеваљску болницу. Десна нога му је била ампутована. Крајем јануара [[1942]]. партијско руководство у [[Жабљак]]у га је заменило за једног заробљеног италијанског официра. Одмах после тога био је примљен за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Од тада па све до [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] био је војни и партијски руководилац при [[Централна болница НОВЈ|Централној болници НОВЈ]]. Као [[командант]] једног болничког ешалона за време [[Битка на Неретви|битке на Неретви]] прешао је НеретваНеретву, Прењ и ХерцеговинаХерцеговину. После битке на Сутјесци успео је са групом бораца да се пробије до Црне Горе. У селу [[Добруш]] на [[Пјешивци]]ма ухватили су га [[четници]] и предали Немцима. У никшићком затвору остао је све до септембра 1943. године, када је пребачен у подгорички затвор. Немци су га крајем децембра исте године стрељали заједно са већом групом партизана и њихових симпатизера. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[10. јул]]а [[1952]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} * ''[[Српски биографски речник]]'' (књига пета). „Матица српска“ Нови Сад, 2011. година. {{Народни хероји-Даниловград}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Лучић, Мирко}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Л и Љ]] 9jkmtb3gj6y52y80z9nc1hy96yi9jmo 0 720991 25114296 23474320 2022-07-19T16:29:41Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СТАНИСЛАВ МАРТИНОВИЋ | слика = Stanislav Martinović.jpg | опис_слике=Станислав Мартиновић | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|5|5}} | место_рођења =[[Бајице]], код [[Цетиње|Цетиња]] | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|6|16|1916|5|5}} | место_смрти =Межица, код [[Миљевина|Миљевине]] | држава_смрти =[[Независна Држава Хрватска]] |професија=студент [[медицина|медицине]] |КПЈ=почетка [[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[11. јул]]а [[1945]]. }} '''Станислав Станко Мартиновић''' ([[Бајице]], код [[Цетиње|Цетиња]], [[5. мај]] [[1916]] — Межица, код [[Миљевина|Миљевине]], [[16. јун]] [[1943]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1916. године у селу Бајице, код Цетиња. Основну школу и гимназију завршио је у Цетињу. Године [[1935]]. је уписао [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет у Београду]]. После окупације [[Југославија|Југославије]], вратио се у родно место. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Одмах после избијања [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] италијански војници су га ухапсили и интернирали у [[сабирни логор|концентрациони логор]] у [[Албанија|Албанији]]. Новембра 1941. је избављен из логора заменом за италијанске заробљенике. После изласка из логора, био је постављен за референта санитета [[Ловћенски партизански одред|Ловћенског партизанског одреда]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је [[1942]]. године. Као борац у [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четвртој пролетерској црногорској бригади]] учествовао је у [[Трећа непријатељска офанзива|Трећој]], [[Битка на Неретви|Четвртој]] и [[Битка на Сутјесци|Петој непријатељској офанзиви]]. Током битке на Неретви био је [[командант]] болнице [[тифус]]ара и учествовао у њиховој евакуацији. Због заслуга у спасавању рањеника и тифусара, постао је члан Санитетског одсека [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]]. Током битке на Сутјесци био је задужен за болнице и организовао прелаз рањеника и болесника преко [[Пива (река)|Пиве]]. Нашао се са групом рањеника која била уз [[3. ударна дивизија НОВЈ|Трећу ударну дивизију НОВЈ]] под командом [[Сава Ковачевић|Саве Ковачевића]]. Већина бораца дивизије изгинула је приликом покушаја пробоја обруча, након чега су немачки војници побили све рањенике на које су наишли. Станислав је успео да организује групу рањеника и извуче се поред Немаца. Међутим, код села Межице су их 16. јуна пресрели [[четници]]. Поубијали су све рањенике у групи, а Станислава мучили и на крају убили. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[11. јул]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=508}}<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/1F5FAB21D5D343C3A637ABB2B26F7A80.pdf|title=Службени лист ФНРЈ 95/45|website=www.slvesnik.com.mk|date=7. 12. 1945}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{Народни хероји-Цетиње}} {{Народни хероји-лекари}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Мартиновић, Станислав}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Цетињани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Партизански лекари]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Погинули у бици на Сутјесци]] [[Категорија:Народни хероји - М]] kfjp2xrn8tkwsdd42ftjh0vpfslghux 0 734849 25114048 24537652 2022-07-19T13:21:09Z 81.24.242.196 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Đura Mutavi | слика = Kyle Hines 42 PBC CSKA Moscow EuroLeague 20180316 (3).jpg | опис_слике = Хајнс као играч ЦСКА | пуно_име = Кајл Хајнс | држављанство = {{застава|САД}} | датум_рођења = {{датум рођења|1986|9|2|год=да}} | место_рођења = [[Сиклервил]], [[Њу Џерзи]] | држава_рођења = [[САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,98 m | позиција = [[крилни центар]] / [[Центар (кошарка)|центар]] | драфт = 2008. / није изабран | каријера = 2008— | младе_године = | млади_клубови = | године = 2008—2010 <br /> 2010—2011 <br /> 2011—2013 <br /> 2013—2020 <br /> 2020— | клубови = [[КК Вероли баскет|Вероли]] <br /> [[КК Брозе Бамберг|Брозе Бамберг]] <br /> [[КК Олимпијакос|Олимпијакос]] <br /> [[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]] <br /> [[КК Олимпија Милано|Олимпија Милано]] | рептим = | тренерске_године = | тренерски_клубови = }} '''Кајл Хајнс''' ({{јез-енг|Kyle Hines}}; [[Сиклервил]], [[Њу Џерзи]], [[2. септембар]] [[1986]]) [[САД|амерички]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Центар (кошарка)|центра]] и [[крилни центар|крилног центра]], а тренутно наступа за [[КК Олимпија Милано|Олимпију]] из [[Милано|Милана]]. == Каријера == Хајнс је студирао на универзитету Северна Каролина у [[Гринсборо]]у од 2004. до 2008. године. Након завршетка колеџ каријере, пријавио се на [[НБА драфт]] 2008. али није одабран па одлучује да настави каријеру у Европи. Први тим му је био [[италија]]нски друголигаш Вероли баскет. Са њима је играо две сезоне, након чега одлази у [[Немачка|немачког]] евролигаша [[КК Брозе Бамберг|Брозе Бамберг]].<ref>[https://web.archive.org/web/20120720154254/http://www.euroleague.net/euroleaguenews/transactions/2010-11-signings/i/74784/4465/brose-baskets-re-signs-jacobsen-adds-hines BROSE BASKETS re-signs Jacobsen, adds Hines.]</ref> Са њима је у сезони 2010/11. освојио [[Бундеслига Немачке у кошарци|национално првенство]] и [[Куп Немачке у кошарци|куп]] и био је проглашен најкориснијим играчем финала немачке лиге.<ref>[https://web.archive.org/web/20120315055919/http://www.beko-bbl.de/news/news/kyle-hines-beerbt-casey-jacobsen-als-finals-mvp.html beko-bbl.de Kyle Hines beerbt Casey Jacobsen als Finals-MVP {{de icon}}.]</ref> Такође је био МВП Ол-стар утакмице немачке лиге. У јулу [[2011]]. одлази у [[КК Олимпијакос|Олимпијакос]].<ref>{{cite web|url=https://www.euroleague.net/news/i/86842/reds-pick-up-kyle-hines |title= Reds pick up Kyle Hines |publisher= Euroleague.net |date= 3. 6. 2020 |accessdate = 4. 6. 2020 | language = en}}</ref> Са њима осваја узастопно две [[Евролига у кошарци|Евролиге]] ([[Евролига у кошарци 2011/12.|2012]] и [[Евролига у кошарци 2012/13.|2013]]) и [[Прва лига Грчке у кошарци|грчко првенство]] у сезони 2011/12. У јуну 2013. је потписао уговор са [[КК ЦСКА Москва|московским ЦСКА]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2013&mm=06&dd=28&nav_id=727142 |title=Kajl Hajns prešao u CSKA |publisher=b92.net |date= 28. 6. 2013 |accessdate = 8. 10. 2013}}</ref> У екипи ЦСКА је провео наредних седам сезона, и током тог периода је освојио две [[Евролига у кошарци|Евролиге]] и шест титула првака [[ВТБ јунајтед лига|ВТБ јунајтед лиге]]. Од индивидуалних признања је два пута добио награду за [[Најбољи одбрамбени играч Евролиге у кошарци|најбољег одбрамбеног играча Евролиге]] а једном је био и најбољи дефанзивац у ВТБ јунајтед лиги. Последње две сезоне је био капитен клуба.<ref>{{cite web|url=https://www.maxbetsport.rs/poverenje-ameru-hajns-novi-kapiten-cska-44577/ |title=POVERENJE AMERU Hajns novi kapiten CSKA |publisher=maxbetsport.rs |date= 4. 9. 2018. |accessdate = 4. 6. 2020}}</ref> Одиграо је укупно 414 утакмица у ЦСКА, постигао је укупно 3227 поена, забележио је 1703 скока и 284 блокаде.<ref>{{cite web |url=https://cskabasket.com/news/?id=18643&lang=en |title=Thank you, captain! Thank you, champion! |publisher=cskabasket.com |date=3. 6. 2020 |accessdate=4. 6. 2020 |language=en |archive-date=04. 06. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200604012447/https://cskabasket.com/news/?id=18643&lang=en |url-status=dead }}</ref> У јуну 2020. је потписао двогодишњи уговор са [[КК Олимпија Милано|Олимпијом]] из [[Милано|Милана]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/hajns-se-oprostio-od-moskve-i-potpisao-za-armani-mnogi-ce-pamtiti-titule-i-pobede-a-ja-prijateljstva/358629 |title= Hajns se oprostio od Moskve i potpisao za Armani: Mnogi će pamtiti titule i pobede, a ja prijateljstva |publisher=mozzartsport.com |date= 3. 6. 2020 |accessdate = 4. 6. 2020}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Брозе баскетс Бамберг|Бросе Бамберг]]''': ** [[Бундеслига Немачке у кошарци|Првенство Немачке]] (1): 2010/11. ** [[Куп Немачке у кошарци|Куп Немачке]] (1): 2011. * '''[[КК Олимпијакос|Олимпијакос]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (2): [[Евролига у кошарци 2011/12.|2011/12]], [[Евролига у кошарци 2012/13.|2012/13.]] ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2011/12. * '''[[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (2): [[Евролига у кошарци 2015/16.|2015/16]], [[Евролига у кошарци 2018/19.|2018/19.]] ** [[ВТБ јунајтед лига]] (6): [[ВТБ јунајтед лига 2013/14.|2013/14]], [[ВТБ јунајтед лига 2014/15.|2014/15]], [[ВТБ јунајтед лига 2015/16.|2015/16]], 2016/17, [[ВТБ јунајтед лига 2017/18.|2017/18]], [[ВТБ јунајтед лига 2018/19.|2018/19.]] * '''[[КК Олимпија Милано|Олимпија Милано]]''': ** [[Куп Италије у кошарци|Куп Италије]] (2): 2021, 2022. ** [[Суперкуп Италије у кошарци|Суперкуп Италије]] (1): 2020. === Појединачни === * [[Идеални тим Евролиге у кошарци — деценија 2010—2020|Идеални тим Евролиге — деценија 2010—2020]] * [[Најбољи одбрамбени играч Евролиге у кошарци|Најбољи одбрамбени играч Евролиге]] (3): [[Евролига у кошарци 2015/16.|2015/16]], [[Евролига у кошарци 2017/18.|2017/18]], [[Евролига у кошарци 2021/22.|2021/22.]] * Најкориснији играч финала [[Бундеслига Немачке у кошарци|Првенства Немачке]] (1): 2010/11. * Учесник Ол-стар утакмице [[Бундеслига Немачке у кошарци|Првенства Немачке]] (1): 2011. * Најкориснији играч Ол-стар утакмице [[Бундеслига Немачке у кошарци|Првенства Немачке]] (1): 2011. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Кошарка}} * [https://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=002812 Профил на сајту Евролиге] {{Најбољи одбрамбени играч Евролиге у кошарци}} {{КК Олимпијакос - шампион Евролиге 2012.|state=autocollapse}} {{КК Олимпијакос - шампион Евролиге 2013.|state=autocollapse}} {{КК ЦСКА Москва-Побједник ВТБ лиге 2014/15.}} {{KK ЦСКА Москва - Победник Евролиге 2015/16.}} {{КК ЦСКА Москва — Победник Евролиге у кошарци 2018/19.}} {{DEFAULTSORT:Хајнс, Кајл}} [[Категорија:Рођени 1986.]] [[Категорија:Амерички кошаркаши]] [[Категорија:Крилни центри]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Брозе Бамберга]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпијакоса]] [[Категорија:Кошаркаши ЦСКА Москве]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпије из Милана]] gv17yhmxjnypr5od4xhs7ai6uvdwkz0 25114051 25114048 2022-07-19T13:22:51Z 81.24.242.196 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Кајл Хајнс | слика = Kyle Hines 42 PBC CSKA Moscow EuroLeague 20180316 (3).jpg | опис_слике = Хајнс као играч ЦСКА | пуно_име = Кајл Хајнс | држављанство = {{застава|САД}} | датум_рођења = {{датум рођења|1986|9|2|год=да}} | место_рођења = [[Сиклервил]], [[Њу Џерзи]] | држава_рођења = [[САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,98 m | позиција = [[крилни центар]] / [[Центар (кошарка)|центар]] | драфт = 2008. / није изабран | каријера = 2008— | младе_године = | млади_клубови = | године = 2008—2010 <br /> 2010—2011 <br /> 2011—2013 <br /> 2013—2020 <br /> 2020— | клубови = [[КК Вероли баскет|Вероли]] <br /> [[КК Брозе Бамберг|Брозе Бамберг]] <br /> [[КК Олимпијакос|Олимпијакос]] <br /> [[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]] <br /> [[КК Олимпија Милано|Олимпија Милано]] | рептим = | тренерске_године = | тренерски_клубови = }} '''Кајл Хајнс''' ({{јез-енг|Kyle Hines}}; [[Сиклервил]], [[Њу Џерзи]], [[2. септембар]] [[1986]]) [[САД|амерички]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Центар (кошарка)|центра]] и [[крилни центар|крилног центра]], а тренутно наступа за [[КК Олимпија Милано|Олимпију]] из [[Милано|Милана]]. == Каријера == Хајнс је студирао на универзитету Северна Каролина у [[Гринсборо]]у од 2004. до 2008. године. Након завршетка колеџ каријере, пријавио се на [[НБА драфт]] 2008. али није одабран па одлучује да настави каријеру у Европи. Први тим му је био [[италија]]нски друголигаш Вероли баскет. Са њима је играо две сезоне, након чега одлази у [[Немачка|немачког]] евролигаша [[КК Брозе Бамберг|Брозе Бамберг]].<ref>[https://web.archive.org/web/20120720154254/http://www.euroleague.net/euroleaguenews/transactions/2010-11-signings/i/74784/4465/brose-baskets-re-signs-jacobsen-adds-hines BROSE BASKETS re-signs Jacobsen, adds Hines.]</ref> Са њима је у сезони 2010/11. освојио [[Бундеслига Немачке у кошарци|национално првенство]] и [[Куп Немачке у кошарци|куп]] и био је проглашен најкориснијим играчем финала немачке лиге.<ref>[https://web.archive.org/web/20120315055919/http://www.beko-bbl.de/news/news/kyle-hines-beerbt-casey-jacobsen-als-finals-mvp.html beko-bbl.de Kyle Hines beerbt Casey Jacobsen als Finals-MVP {{de icon}}.]</ref> Такође је био МВП Ол-стар утакмице немачке лиге. У јулу [[2011]]. одлази у [[КК Олимпијакос|Олимпијакос]].<ref>{{cite web|url=https://www.euroleague.net/news/i/86842/reds-pick-up-kyle-hines |title= Reds pick up Kyle Hines |publisher= Euroleague.net |date= 3. 6. 2020 |accessdate = 4. 6. 2020 | language = en}}</ref> Са њима осваја узастопно две [[Евролига у кошарци|Евролиге]] ([[Евролига у кошарци 2011/12.|2012]] и [[Евролига у кошарци 2012/13.|2013]]) и [[Прва лига Грчке у кошарци|грчко првенство]] у сезони 2011/12. У јуну 2013. је потписао уговор са [[КК ЦСКА Москва|московским ЦСКА]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2013&mm=06&dd=28&nav_id=727142 |title=Kajl Hajns prešao u CSKA |publisher=b92.net |date= 28. 6. 2013 |accessdate = 8. 10. 2013}}</ref> У екипи ЦСКА је провео наредних седам сезона, и током тог периода је освојио две [[Евролига у кошарци|Евролиге]] и шест титула првака [[ВТБ јунајтед лига|ВТБ јунајтед лиге]]. Од индивидуалних признања је два пута добио награду за [[Најбољи одбрамбени играч Евролиге у кошарци|најбољег одбрамбеног играча Евролиге]] а једном је био и најбољи дефанзивац у ВТБ јунајтед лиги. Последње две сезоне је био капитен клуба.<ref>{{cite web|url=https://www.maxbetsport.rs/poverenje-ameru-hajns-novi-kapiten-cska-44577/ |title=POVERENJE AMERU Hajns novi kapiten CSKA |publisher=maxbetsport.rs |date= 4. 9. 2018. |accessdate = 4. 6. 2020}}</ref> Одиграо је укупно 414 утакмица у ЦСКА, постигао је укупно 3227 поена, забележио је 1703 скока и 284 блокаде.<ref>{{cite web |url=https://cskabasket.com/news/?id=18643&lang=en |title=Thank you, captain! Thank you, champion! |publisher=cskabasket.com |date=3. 6. 2020 |accessdate=4. 6. 2020 |language=en |archive-date=04. 06. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200604012447/https://cskabasket.com/news/?id=18643&lang=en |url-status=dead }}</ref> У јуну 2020. је потписао двогодишњи уговор са [[КК Олимпија Милано|Олимпијом]] из [[Милано|Милана]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/hajns-se-oprostio-od-moskve-i-potpisao-za-armani-mnogi-ce-pamtiti-titule-i-pobede-a-ja-prijateljstva/358629 |title= Hajns se oprostio od Moskve i potpisao za Armani: Mnogi će pamtiti titule i pobede, a ja prijateljstva |publisher=mozzartsport.com |date= 3. 6. 2020 |accessdate = 4. 6. 2020}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Брозе баскетс Бамберг|Бросе Бамберг]]''': ** [[Бундеслига Немачке у кошарци|Првенство Немачке]] (1): 2010/11. ** [[Куп Немачке у кошарци|Куп Немачке]] (1): 2011. * '''[[КК Олимпијакос|Олимпијакос]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (2): [[Евролига у кошарци 2011/12.|2011/12]], [[Евролига у кошарци 2012/13.|2012/13.]] ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2011/12. * '''[[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (2): [[Евролига у кошарци 2015/16.|2015/16]], [[Евролига у кошарци 2018/19.|2018/19.]] ** [[ВТБ јунајтед лига]] (6): [[ВТБ јунајтед лига 2013/14.|2013/14]], [[ВТБ јунајтед лига 2014/15.|2014/15]], [[ВТБ јунајтед лига 2015/16.|2015/16]], 2016/17, [[ВТБ јунајтед лига 2017/18.|2017/18]], [[ВТБ јунајтед лига 2018/19.|2018/19.]] * '''[[КК Олимпија Милано|Олимпија Милано]]''': ** [[Куп Италије у кошарци|Куп Италије]] (2): 2021, 2022. ** [[Суперкуп Италије у кошарци|Суперкуп Италије]] (1): 2020. === Појединачни === * [[Идеални тим Евролиге у кошарци — деценија 2010—2020|Идеални тим Евролиге — деценија 2010—2020]] * [[Најбољи одбрамбени играч Евролиге у кошарци|Најбољи одбрамбени играч Евролиге]] (3): [[Евролига у кошарци 2015/16.|2015/16]], [[Евролига у кошарци 2017/18.|2017/18]], [[Евролига у кошарци 2021/22.|2021/22.]] * Најкориснији играч финала [[Бундеслига Немачке у кошарци|Првенства Немачке]] (1): 2010/11. * Учесник Ол-стар утакмице [[Бундеслига Немачке у кошарци|Првенства Немачке]] (1): 2011. * Најкориснији играч Ол-стар утакмице [[Бундеслига Немачке у кошарци|Првенства Немачке]] (1): 2011. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Кошарка}} * [https://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=002812 Профил на сајту Евролиге] {{Најбољи одбрамбени играч Евролиге у кошарци}} {{КК Олимпијакос - шампион Евролиге 2012.|state=autocollapse}} {{КК Олимпијакос - шампион Евролиге 2013.|state=autocollapse}} {{КК ЦСКА Москва-Побједник ВТБ лиге 2014/15.}} {{KK ЦСКА Москва - Победник Евролиге 2015/16.}} {{КК ЦСКА Москва — Победник Евролиге у кошарци 2018/19.}} {{DEFAULTSORT:Хајнс, Кајл}} [[Категорија:Рођени 1986.]] [[Категорија:Амерички кошаркаши]] [[Категорија:Крилни центри]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Брозе Бамберга]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпијакоса]] [[Категорија:Кошаркаши ЦСКА Москве]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпије из Милана]] oomlctjb06c8k1mmf2fn04gxyn8vwqf 0 740050 25114140 24747918 2022-07-19T15:08:20Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Сара |презиме = Кнаус |слика = Oldest-people-Sarah-Knauss.jpg |опис_слике = Сара Кнаус |ширина_слике = 250п |дан_рођења = 24. |месец_рођења = септембар |година_рођења = 1880. |место_рођења = [[Холивуд]] |држава_рођења = {{застава|Сједињене Америчке Државе|1877}} |дан_смрти = 30. |месец_смрти = децембар |година_смрти = 1999. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Алентаун]] |држава_смрти = {{застава|Сједињене Америчке Државе}} |женски_пол = да }} '''Сара Деремер Кнаус''' ([[24. септембар]] [[1880]] — [[30. децембар]] [[1999]]) била је америчка [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] која је према [[Гинисова књига рекорда|Гинесовој књизи рекорда]] од [[16. април]]а [[1998]]. године, све до њене смрти била најстарија жива особа на свету. У доби од 117, она је такође поставила рекорд за светске најстарије особе на врху листе најстаријих живућих особа тог времена. Кнаус је у тренутку смрти била друга најстарија особа која је икада у потпуности документована, након [[Жана Калман|Жане Калман]]. Сара је такође и најстарија особа која је икада живела у западној хемисфери. Она је била последња жива особа која је рођена пре [[1885]]. године.<ref>{{cite news |title= World's oldest person misses millennium. |url=http://www.supercentenarian.com/oldest/sarah-knauss.html |quote=[http://www.webcitation.org/5WXzQy5i9 Archived by WebCite on March 23, 2008] |publisher=[[Si-En-En|CNN]]}}</ref><ref>{{cite news |title=Nothing Fazes Oldest Woman. |url=http://www.highbeam.com/doc/1G1-67606481.html |publisher=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |date=19. 4. 1998. |accessdate=9.12.2007. |archive-url=https://web.archive.org/web/20110516221825/http://www.highbeam.com/doc/1G1-67606481.html |archive-date=16.05.2011 |url-status=dead |df=}}</ref><ref>{{cite news |title= World's oldest person dies. She is the oldest verified American in history. |url=http://www.guardian.co.uk/international/story/0,,244425,00.html |publisher=[[Гардијан (новине)|The Guardian]] |date = 1.1.2000.|accessdate = 9.12.2007.| location=London}}</ref> ==Референце== {{reflist|2}} {{низ |пре=[[Мари Луиз Мејер]]| списак= [[Суперстогодишњаци|Најстарија жива особа на свету]]<br/>[[16. април]] [[1998]] — [[30. децембар]] [[1999]] |после= [[Ева Морис]]| пре2=[[+]] |списак2= Најстарија особа у САД-У икада<br/>[[31. мај]] [[1998]] — до данас| после2=још траје |}} {{Гинисови рекорди}} {{DEFAULTSORT:Кнаус, Сара}} [[Категорија:Рођени 1880.]] [[Категорија:Умрли 1999.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Гинисови рекордери]] [[Категорија:Рекордери дуговечности]] ghxaf1upcvu9gyu2yx7upz0ykse67yh 25114151 25114140 2022-07-19T15:32:20Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Сара |презиме = Кнаус |слика = Oldest-people-Sarah-Knauss.jpg |опис_слике = Сара Кнаус |ширина_слике = 250п |дан_рођења = 24. |месец_рођења = септембар |година_рођења = 1880. |место_рођења = [[Холивуд]] |држава_рођења = {{застава|Сједињене Америчке Државе|1877}} |дан_смрти = 30. |месец_смрти = децембар |година_смрти = 1999. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Алентаун]] |држава_смрти = {{застава|Сједињене Америчке Државе}} |женски_пол = да }} '''Сара Деремер Кнаус''' ([[24. септембар]] [[1880]] — [[30. децембар]] [[1999]]) била је америчка [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] која је према [[Гинисова књига рекорда|Гинесовој књизи рекорда]] од [[16. април]]а [[1998]]. године, све до њене смрти била најстарија жива особа на свету. У доби од 117, она је такође поставила рекорд за светске најстарије особе на врху листе најстаријих живућих особа тог времена. Кнаус је у тренутку смрти била друга најстарија особа која је икада у потпуности документована, након [[Жана Калман|Жане Калман]]. Сара је такође и најстарија особа која је икада живела у западној хемисфери. Она је била последња жива особа која је рођена пре [[1885]]. године.<ref>{{cite news |title= World's oldest person misses millennium. |url=http://www.supercentenarian.com/oldest/sarah-knauss.html |quote=[http://www.webcitation.org/5WXzQy5i9 Archived by WebCite on March 23, 2008] |publisher=[[Si-En-En|CNN]]}}</ref><ref>{{cite news |title=Nothing Fazes Oldest Woman. |url=http://www.highbeam.com/doc/1G1-67606481.html |publisher=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |date=19. 4. 1998. |accessdate=9.12.2007. |archive-url=https://web.archive.org/web/20110516221825/http://www.highbeam.com/doc/1G1-67606481.html |archive-date=16.05.2011 |url-status=dead |df=}}</ref><ref>{{cite news |title= World's oldest person dies. She is the oldest verified American in history. |url=http://www.guardian.co.uk/international/story/0,,244425,00.html |publisher=[[Гардијан (новине)|The Guardian]] |date = 1.1.2000.|accessdate = 9.12.2007.| location=London}}</ref> ==Референце== {{reflist|2}} {{низ |пре=[[Мари Луиз Мејер]]| списак= [[Суперстогодишњаци|Најстарија жива особа на свету]]<br/>[[16. април]] [[1998]] — [[30. децембар]] [[1999]] |после= [[Ева Морис]]| пре2=[[Аугуста Холц]] |списак2= Најстарија особа у САД-У икада<br/>[[12. децембар]] [[1995]] — до данас| после2=још траје |}} {{Гинисови рекорди}} {{DEFAULTSORT:Кнаус, Сара}} [[Категорија:Рођени 1880.]] [[Категорија:Умрли 1999.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Гинисови рекордери]] [[Категорија:Рекордери дуговечности]] mfn1dltaa1t082lnls6rbrewf25bs3q 0 751167 25113958 24740278 2022-07-19T12:17:03Z Orion1964 134302 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Крунослав | презиме = Драгановић | слика = Krunoslav_Draganovic.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 30. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1903. | место_рођења = [[Матићи (Орашје)|Матићи]] | држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}} | дан_смрти = 3. | месец_смрти = јул | година_смрти = 1983. | датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = [[Сарајево]] | држава_смрти = {{застава|СФРЈ}} }} '''Крунослав Драгановић''' ([[Орашје]], [[30. октобар]] [[1903]] — [[Сарајево]], [[3. јул]] [[1983]]) био је [[професор]] на [[загреб]]ачком [[Теологија|Богословском факултету]] и један од поверљивих људи [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] и [[Ватикан]]а. Организатор је [[Пацовски канали|пацовских канала]] којим је у [[Јужна Америка|Јужну Америку]] пребегло на хиљаде [[Усташе|усташких]] и [[нацизам|нацистичких]] [[злочин]]аца. == Биографија == Рођен је 30. октобра 1903. у селу Матићи крај Орашја у [[босна и Херцеговина|босанској]] Посавини, од оца Петра и мајке Марије. Имао је два брата: Крешимира и Звонимира, и сестру Даницу. Брат Крешимир је радио за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] у [[Амбасада|амбасади]] [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] у [[Берлин]]у. Брат Звонимир живео је и радио у [[Загреб]]у, а сестра Даница у [[Славонски Брод|Славонском Броду]]. Крунослав Драгановић је своје [[образовање|школовање]] започео у [[Травник]]у, где је завршио основну школу и два разреда средње, а затим наставио у [[Сарајево|Сарајеву]]. Тамо је и [[матура|матурирао]] [[1922]]. године на Реалној [[гимназија|гимназији]]. Тада још није обављао свештеники позив [[Ватикан|Католичке цркве]], али је био активан у омладинским хрватским организацијама. Године 1922. почео је да студира електротехнику и стројоградњу на Политехничком факултету у [[Беч]]у. Године 1924. је одлучио да постане [[свештеник]], иако је [[1925]]. године положио први државни испит на Политехничком факултету. Те 1925. је био примљен у Католичку богословију у Сарајеву, а [[1. јул]]а [[1928]]. се заредио. Наредне 4 године је обаваљао у Врхбосанској надбискупији разне послове, а истицао се о организовању и покретању нових акција. Поред тога имао је и одлична предавања на тему Католичке цркве и учења.<ref name="студиа">[http://www.studiacroatica.org/jero/draganovic.htm Милан Симчић о Крунославу Драгановићу] {{Wayback|url=http://www.studiacroatica.org/jero/draganovic.htm |date=20120217060717 }}, Приступљено 19.6.2013.</ref> == Свештенички позив == Католички [[надбискуп]] [[Иван Шарић]] (члан [[Усташе|Усташког покрета]]) <ref name="јозо">Јозо Томашевић: Рат и револуција у Југославији 1941—1945, Окупација и Колаборација</ref> је видео способности младог Крунослава па га је [[1932]]. године послао на више студије у [[Рим]], на Папси оријентални институт да проучава црквене науке. Био је у посети [[Француска|Француској]] ([[1933]]) и [[Турска|Турској]] ([[1934]]), због своје [[доктор наука|докторске дисертације]] („Масовни прелаз католика на 'православље' на хрватском језичком подручју за вријеме турске владавине“), коју је [[1935]]. одбранио на [[немачки језик|немачком језику]]. Након одбране доктората вратио се у [[Сарајево]] крајем 1935. где је обављао посао католичког [[вјеронаука|вероучитеља]] у основној и средњој школи (1935—1936), затим [[секретар]] католичке надбискупије (1936—1939), а након тога и директор канцеларије католичке Надбискупије у Сарајеву (1939—1940). У децембру [[1940]]. године прелази у [[Загреб]] где је постао доцент црквене историје на Теолошком факултету у Загребу, а почетком 1941. почео је држати предавања студентима. [[1942]]. постао је редовни [[професор]].<ref name="vesti">[http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/275798/Pacovski-kanali-12-Tihi-odlazak-Profesora- Фељтон Вести: Пацовски канали Крунослава Драгановића], Приступљено 19.6.2013.</ref> == Враћање хрватских официра у Загреб == Крунослав Драгановић је након [[Априлски рат|слома Краљевине СХС]] послат у [[Београд]] да окупи и врати хрватске [[војник]]е и [[официр]]е у [[Загреб]]. Он је то успешно обавио, и као награду касније добио мисију у [[Ватикан]]у.<ref name="vesti" /> == Мисија при Ватикану == У августу [[1943]]. године одлази у [[Ватикан]] где је постављен за представника [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Уз тај позив обављао је дужности у хрватском [[Црвени крст|Црвеном крсту]] и католичке Надбискупије у [[Загреб]]у. Тако да је добијао од хрватске НДХ владе и велику [[Новац|новчану]] [[помоћ]]. Након завршетка Другог светског рата, велики део тог новца је остао код Драгановића. Један од битних послова које је Драгановић требало да обави у Ватикану, јесте успостављање сарадње са [[Енглеска|енглеском]] и [[сједињене Америчке Државе|америчком]] обавештајном службом, што му и успело.<ref name="vesti" /> === Помагање у пацовским каналима === Од маја [[1945]]. па до децембра [[1948]]. Крунослав Драгановић је интензивно радио на пребацивању усташких и [[нацизам|нацистичких]] злочинаца у Јужну Америку ([[Аргентина]], [[Парагвај]], [[Боливија]]). У то време је био запослен у католичком институту Св. Јеронимо у [[Рим]]у, где је добио на располагање црквене просторије које нису биле доступне [[војска|војним]] и цивилним [[власт]]има [[Италија|Италије]]. Заједно са још неколико католичких свештеника пореклом из [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] (др Доминик Мандић, фра Витомир Налетилић, дон Иван Илијић и др.) обилазио је [[логор]]е у [[Италија|Италији]] и [[Аустрија|Аустрији]], где су проналазили усташке злочинце и давали им лажна [[документ]]а, а потом [[брод]]овима их пребацивали у Јужну Америку.<ref name="погледи">[http://www.pogledi.rs/krunoslav-draganovic-ili-velika-komunisticka-tajna/ Погледи: Велика комунистичка тајна Крунослав Драгановић] {{Wayback|url=http://www.pogledi.rs/krunoslav-draganovic-ili-velika-komunisticka-tajna/ |date=20140309173330 }}, Приступљено 19.6.2013.</ref> Један претрес [[Централна обавештајна агенција|Ције]] који је извршен у [[институт]]у „Св. Јеронимо“ септембра [[1947]]. показао је да је Крунослав Драгановић био умешан у помоћ више од 20.000 усташких и нацистичких [[злочин]]аца приликом бежања ван [[Европа|Европе]], укључујићи и усташког поглавника [[Анте Павелић|Анта Павелића]] и [[Клаус Барби|Клауса Барбија]], познатијег као „кољач из Лиона“.<ref name="vesti" /> Касније су извештаји Ције утврдили да постоји тајна операција "RATLINE" ([[пацовски канали]]), коју је Крунослав Драганић водио са католичким свештеницима за помагање пребацивања усташких злочинаца из Европе. Све то је рађено под плаштом [[ватикан]]ске агенције „Национална католичка добротворна организација“ за расељавање лица која нису имала документа, бегунаца од правде, геноцидних злочинаца [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].<ref name="vesti" /> Сви ти злочинци су са собом носили опљачкано [[злато]] од својих жртава.<ref name="vesti" /> Управо то злато је касније омогyћавало усташкој емиграцији да финансира [[тероризам|терористичке]] акције у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] и њених [[Дипломатија|дипломата]] (нпр. Радуча '72, убиство Владимира Роловића, отимање авиона 1972. и друге).<ref name="циа">Послијератни документи о одговорности Ватикана и Каптола за злочине у Јасеновцу, 12. септембар 1947.</ref> == Помагање усташке емиграције == Радио је у Ватикану све до [[1964]]. када је прешао у [[град]]ић Пресбаум, крај [[Беч]]а. Ту је наставио своју сарадњу са усташком емиграцијом. Поред тога писао је и низ [[Наука|научних]] радова, а највише у вези са дешавањима у [[Блајбург]]у маја [[1945]].<ref name="циа" /> == Хапшење и ислеђивање == Крунослава Драгановића је 10. септембра [[1967]]. године ухапсила [[служба државне безбедности|југословенска Удба]] у [[Трст]]у, одакле је био пребачен у [[Београд]], а потом у [[Сарајево]]. Месецима је касније ишао у зграду сарајевске [[полиција|полиције]], где је давао [[исказ (логика)|исказ]] полицијским [[истражитељ]]има о свом раду ранијих година. У то време је био стално под присмотром [[Служба државне безбедности|Удбе]], јер су усташки емигранти имали добар мотив да га ликвидирају, јер су се бојали одавања информација. Његов исказ у полицији је накуцан на 9.000 страница. То хапшење Крунослава Драгановића из 1967. године је изазавало бројне реакције не само у Европи већ и широм [[земља|света]]. Многи су били у дилеми да ли се Драгановић сам предао [[служба државне безбедности|југословенској Удби]], или је Удба заиста успела да се докопа једне од најтраженијих особа.<ref name="погледи" /> == Смрт и сахрана == Крунослав Драгановић је умро у [[Сарајево|сарајевској]] болници Кошево [[3. јул]]а [[1983]]. Сахрањен је у уском кругу људи на сарајевском гробљу „Баре“. На сахрани су била присутна три свештеника и три световна лица.<ref name="погледи" /> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{div col}} * {{Cite book| ref = harv| last = Novak| first = Viktor| authorlink = Виктор Новак| title = Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj| url = https://books.google.rs/books?id=H6uc1D7TwPAC| year = 1948| location = Zagreb| publisher = Nakladni zavod Hrvatske}} * {{Cite book| ref = harv| last = Basta| first = Milan| authorlink = Милан Баста| title = Rat je završen 7 dana kasnije| year = 1986| edition = 5| location = Beograd| publisher = Privredni pregled|| url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=zT0rAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref = harv| last1 = Živojinović| first1 = Dragoljub R.| authorlink1 = Драгољуб Живојиновић| last2 = Lučić| first2 = Dejan V.| authorlink2 = Дејан Лучић| title = Varvarstvo u ime Hristovo: Prilozi za Magnum Crimen| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nova knjiga| url = https://books.google.com/books?id=JSzZAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref = harv| last1 = Živojinović| first1 = Dragoljub R.| authorlink1 = Драгољуб Живојиновић| last2 = Lučić| first2 = Dejan V.| authorlink2 = Дејан Лучић| title = Varvarstvo u ime Hristovo: Vatikanska kandža| volume = 1| year = 2000| location = Zrenjanin| publisher = Ekopres| url = https://books.google.com/books?id=NQMsAQAAMAAJ}} * {{Cite book| ref = harv| last1 = Živojinović| first1 = Dragoljub R.| authorlink1 = Драгољуб Живојиновић| last2 = Lučić| first2 = Dejan V.| authorlink2 = Дејан Лучић| title = Varvarstvo u ime Hristovo: Vatikan - giljotina za Srbe| volume = 2| year = 2001| location = Zrenjanin| publisher = Ekopres| url = https://books.google.com/books?id=8FmJAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref = harv| last1 = Dimić| first1 = Ljubodrag| authorlink1 = Љубодраг Димић| last2 = Žutić| first2 = Nikola| authorlink2 = Никола Жутић| title = Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju| year = 1992| url = https://books.google.rs/books?id=SwArAQAAIAAJ| location = Beograd| publisher = Vojnoizdavački i novinski centar}} * {{Cite book| ref = harv| last = Bulajić| first = Milan| authorlink = Милан Булајић| title = Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis| volume = 1| year = 1992| location = Beograd| publisher = Politika| url = https://books.google.com/books?id=2nFsAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref = harv| last = Bulajić| first = Milan| authorlink = Милан Булајић| title = Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis| volume = 2| year = 1992| location = Beograd| publisher = Politika| url = https://books.google.com/books?id=GyTkAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref = harv| last = Ривели| first = Марко Аурелио| authorlink = Марко Аурелио Ривели| title = Надбискуп геноцида: Монсињор Степинац, Ватикан и усташка диктатура у Хрватској 1941-1945| location = Никшић| publisher = Јасен| year = 1999| url = https://books.google.com/books?id=B6UWAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref = harv| last = Mužić| first = Ivan| title = Pavelić i Stepinac| year = 1991| location = Split| publisher = Logos| url = https://books.google.com/books?id=vkfkAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref = harv| last = Mužić| first = Ivan| title = Katolička crkva, Stepinac i Pavelić| year = 2003| location = Split| publisher = Marjan Tisak| url = https://books.google.com/books?id=r1WJAAAAMAAJ}} * {{Cite book | ref = harv| last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| coauthors = | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration| year = 2002| url = http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Stanford University Press| location = Stanford| isbn = 978-0-8047-3615-2}} * {{Cite book| ref = harv| last = Bulajić| first = Milan| authorlink = Милан Булајић| title = Jasenovac: Uloga Vatikana u nacističkoj Hrvatskoj| year = 2007| location = Beograd| publisher = Pešić i sinovi| url = https://books.google.com/books?id=QEhsGQAACAAJ}} * {{Cite book| ref = harv| last = Dedijer| first = Vladimir| authorlink1 = Владимир Дедијер| title = Vatikan i Jasenovac: Dokumenti| year = 1987| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?id=QbcMAAAAIAAJ}} {{div col end}} {{Геноцид над Србима у Другом свјетском рату}} {{DEFAULTSORT:Драгановић, Крунослав}} [[Категорија:Рођени 1903.]] [[Категорија:Умрли 1983.]] [[Категорија:Орашјани]] [[Категорија:Католички свештеници]] [[Категорија:Хрватски свештеници]] [[Категорија:Ратни злочини у Југославији у Другом светском рату]] [[Категорија:Апологети усташког режима]] [[Категорија:Доктори теологије]] [[Категорија:Хрвати у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Усташе]] [[Категорија:Сахрањени у Сарајеву]] 7ez9y773b4fz6i20lhqfcpb6zids0de 0 809162 25114174 23492719 2022-07-19T15:46:05Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ДАНИЦА МАТЕРИЋ |слика=Danica Materić.jpg |опис_слике=Даница Матерић |датум рођења=[[4. септембар]] [[1921]]. |место рођења=[[Трнинић Бријег]], код [[Дрвар]]а |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{Датум смрти|1943|4|15|1921|9|4|}} |место смрти=[[Врпоље (Книн)|Врпоље]], код [[Книн]]а |држава смрти=[[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=домаћица |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Даница Матерић''' ([[Трнинић Бријег|Трнинића Бријег]], код [[Дрвар]]а, [[4. септембар]] [[1921]] — [[Врпоље (Книн)|Врпоље]], код [[Книн]]а, [[15. април]] [[1943]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[4. септембар|4. септембра]] [[1921]]. године у селу Трнинића Бријег код Дрвара, као четврто дете сиромашног сељака Јована Матерића. Када јој је био 5 година, отац јој је умро од [[Туберкулоза|сушице]]. Као девојчица, радила је код сељака у околини [[Бјеловар]]а. Сама је научила да чита и пише. У Дрвар се вратила у јесен [[1936]]. године. До рата је радила пољске и кућне послове, бринући се за своју млађу браћу. Тада је почела да учествује у разним акцијама којима је руководила [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] у Дрвару. У [[Устанак у НДХ 1941.|устанку]] који је избио крајем јула [[1941]]. године, радила је с омладином на извршавању разних задатака, првенствено у прикупљању хране, одеће и обуће за [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Ускоро је примљена у [[Савез комунистичке омладине Југославије]], а крајем 1941. постала је чланица Среског комитета СКОЈ-а. Почетком [[1942]]. године била је изабрана у први Срески [[народноослободилачки одбори|народноослободилачки одбор]] у Дрвару, а у исто време примљена је и у чланство КПЈ. У току 1942. године, била је изабрана у Општински комитет КПЈ, затим у Општински и Срески одбор [[Антифашистички фронт жена|АФЖ]], а крајем 1942. за чланицу Среског комитета КПЈ. Приликом формирања [[Десета крајишка ударна бригада|Десете крајишке ударне бригаде]] у јануару [[1943]]. године, Даница је учествовала у добровољном укључивању омладине у редове бригаде, након чега јој је затим додељена дужност помоћнице [[Политички комесар|политичког комесара]] Треће чете Четвртог батаљона, односно њеног партијског руководиоца. У априлу 1943. године, у борби против италијанских и четничких снага, у селу [[Врпоље (Книн)|Врпољу]] код [[Книн]]а, њен батаљон водио је тешке борбе. Даница је током борби дејствовала као бомбаш. Како су непријатељске снаге биле надмоћније, батаљон је морао да се повуче. Штитећи одступницу својим борцима, Даница је тешко рањена и заробљена. Одвели су ју у Книн и злостављали. Водили су ју везану, нагу и ошишане главе кроз Книн да би преплашили народ. Након мучења су ју убили. После рата, њени посмртни остаци премештени су у заједничку гробницу палих бораца НОВЈ у Книну. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 27. новембра 1953. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=517}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{Жене народни хероји-БиХ}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Матерић, Даница}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] bf0kfi7o7nrq28mfxfvhju5bqjmus55 0 809663 25114827 21885005 2022-07-19T21:02:24Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МАТИЈА БЛЕЈЦ | слика = Matija Blejc.jpg | опис_слике=Матија Блејц | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|11|24}} | место_рођења =[[Менгеш]], код [[Љубљана|Љубљане]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|12|24|1914|11|24}} | место_смрти =[[Тухињска долина]] | држава_смрти = [[Краљевина Италија]] |професија=кројачки радник |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[22. јул]]а [[1953]]. }} '''Матија Блејц – Пламен''' ([[Менгеш]], [[24. новембар]] [[1914]] — [[Савињска долина]], [[24. децембар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 24. новембра 1914. године у Менгешу код [[Љубљана|Љубљане]]. По занимању је био кројач. Био је један од првих организатора [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] у [[Горењска|Горењској]]. Почетком [[јун]]а [[1941]]. ступио је у Радовељску партизанску чету. Учествовао је у првим акцијама на подручју Камничког среза. Истакао у акцијама рушења мостова које је са својом четом извршавао. Такође је учествовао у борбама на Моравшком, у Паловчима и код Св. Мохорја. Исте је године постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Крајем 1941. године његова чета је прикључена партизанском батаљону „[[Иван Цанкар]]“ у Пољанској долини. Учествујући у многим борбама у Горењској, Матија се посебно истакао јануара [[1942]]. у великој тродневној [[Битка код Дражгоша|борби у Дражгошама]]. Формирао је од своје чете батаљон од 120 људи, са којим је јуна 1942. године разбио непријатељску станицу на [[Чернивец|Чрнивцу]] и [[Стаховца|Стаховци]]. Такође је нанео непријатељу велике губитке на Великој Планини и у [[Тухињска долина|Тухињској долини]], организовао низ успешних [[засједа|заседа]] и извршио много [[саботажа]]. Током тих акција батаљон се повећао на 280 бораца и стекао углед једне од најбољих борбених партизанских јединица у тим крајевима. Маја 1942. године, батаљон је извршио нападе на Савињску долину и [[Шмартно]]. Матија се тада сукобио се с Немцима који су били опколили његов батаљон и био теже рањен. Ипак, није напустио свој [[батаљон]]. Новембра 1942. године, Матија је био постављен за [[командант]]а [[Кокршки партизански одред|Кокршког партизанског одреда]]. Међутим, погинуо је приликом пробоја из непријатељског обруча на Коставшкој планини, пре стизања наредбе којом је био наименован за команданта Горењске групе одреда. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[22. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=83}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}-|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Блејц, Матија}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] szkkrq8jyovbh2zp94vg684anztqtd8 0 809857 25114235 15461523 2022-07-19T16:06:01Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВИНКО ПАДЕРШИЧ | слика = Vinko Paderšič.jpg | опис_слике= Винко Падершич | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|9|24|год=да}} | место_рођења =[[Монфалконе]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = [[1942]]. ('''26''' год.) | место_смрти =[[Заград при Оточцу]] | држава_смрти = [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]] |професија= језикословац |КПЈ= |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Винко Падершич – Батреја''' ([[Монфалконе]], [[24. септембар]] [[1916]] — [[Заград при Оточцу]], [[1942]]), словеначки [[Славистика|слависта]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1916. године у Монфалконеу (Тржич). На [[Филозофски факултет у Љубљани|Филозофском факултету у Љубљани]] је студирао славистику и 1941. године дипломирао. Као студент је био члан хришћанско-социјалистичког друштва „Зарја“. У [[Ослободилачки фронт Словеније]] укључио се [[1941]]. године. Фебруара [[1942]]. је отишао у [[Долењска|Долењску]], где је постао члан одбора Ослободилачког фронта у срезу [[Ново Место]]. Кад су италијанске снаге завладале Новим Местом и [[Шентјернеј]]ем, он се са скупином активиста затекао у Бецелетовој јами близу Заграда при Оточцу. По изласку из јаме, сви су се активисти осим њега предали. Он се два дана борио против окупатора из јаме и кад више није било излаза, извршио је [[самоубиство]]. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Падершич, Винко}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Слависти]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Самоубице]] [[Категорија:Народни хероји - П]] 2cry6yj0wh15amrhdi7hsz74dyq4496 0 809891 25114825 12516106 2022-07-19T21:01:59Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ФРАНЦ БУКОВЕЦ | слика = Franc Bukovec.jpg | опис_слике= Франц Буковец | датум_рођења = {{Датум рођења|1910|3|14|год=да}} | место_рођења =[[Верје]], код [[Љубљана|Љубљане]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = крајем [[1942]]. ('''32''' год.) | место_смрти =[[Внање Горице]] | држава_смрти = [[Краљевина Италија]] |професија= радник |КПЈ=[[1930]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[15. јул]]а [[1952]]. }} '''Франц Буковец – Јежовник''' ([[Верје]], код [[Љубљана|Љубљане]], [[14. март]] [[1910]] — [[Внање Горице]], крајем [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1910. године у Верју код Љубљане. За време одслужења војног рока упознао се са истакнутим комунистом Словеније [[Франц Лескошек|Францом Лескошеком]], који је на њега и његов развој имао пресудан утицај. После тога пришао је [[Раднички покрет|радничком покрету]] и примљен за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] [[1930]]. године. По партијском задатку ступио је у синдикалну организацију хришћанских социјалиста. У фабрици хартије „Количево“ постао је председник синдиката. Године [[1936]]. организовао је успешно тромесечни [[штрајк]] у фабрици. До рата [[1941]], учествовао је још у многим акцијама. Одмах после окупације, у Камничком крају створио је прве организације [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта Словеније]]. Када му је било отежано кретање у илегалности, отишао је у Камнички партизански батаљон. Учествовао је у свим његовим борбама до [[10. октобар|10. октобра]] 1941. године, када је рањен у сукобу с Немцима. Пребачен је на лечење у Љубљани у којој је Ослободилачки фронт имао добро организовану мрежу и за ту врсту помоћи [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]]. После оздрављења, вратио се у партизане и формирао [[Доломитски одред]] поставши његов [[командант]]. Једном је његова јединица била опкољена бројним непријатељским снагама. Франц је организовао пробој на три стране ручним гранатама направљеним од авионских бомби и успео да извуче јединицу без иједног рањеника наневши непријатељу осетније губитке. Погинуо је крајем 1942. године. На путу за [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главни штаб Словеније]] где је био позван, наишао је на мину. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[15. јул]]а [[1952]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-Љубљана}} {{DEFAULTSORT:Буковец, Франц}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] 6x94zn0h8mgxqfka6y6t7fo10qhtjvb 0 809895 25114647 23431370 2022-07-19T19:26:24Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СТАНКО БУРИЋ | слика = Stanko Burić.jpg | опис_слике=Станко Бурић | датум_рођења = 1920 | место_рођења =[[Даниловград]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|3|29|1920||}} | место_смрти =[[Врелo (Липљан)|Врелo]] | држава_смрти [[Албанија под италијанском окупацијом (1939–1943)|Краљевина Албанија]] |професија= инжењер |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[7. јул]]а [[1953]]. }} '''Станко Бурић''' ([[Даниловград]], [[1920]] — [[Врелo (Липљан)|Врелo]], [[29. март]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1920. године у Даниловграду, у сиромашној земљорадничкој породици. Пре рата је завршио [[Технички факултет Универзитета у Београду|Технички факултет у Београду]]. Револуционарном омладинском покрету прикључио се [[1936]]. године. Још као матурант у [[пећ]]кој гимназији руководио је [[Савез комунистичке омладине Југославије|скојевском]] организацијом у граду, и у селу [[Витомирица|Витомирици]]. [[Априлски рат|Окупација Југославије]] [[1941]]. затекла га је у Црној Гори. Активно је учествовао у [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]], а затим у многим борбама које су водиле црногорске јединице до повлачења у Босну. У једној борби [[1942]]. године био је рањен. После тога је извесно време радио при [[Врховни штаб НОВЈ|Врховном штабу НОВЈ]], а касније је упућен на терен [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Стигао је са још неизлеченим ранама које је задобио у Босни. Доласком на Космет постао је члан Бироа Окружног комитета КПЈ и на тој дужности остао до своје смрти. Под изванредно тешким околностима, Станко је много радио и допринео јачању партиских организација, омасовљавању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] те стварању и јачању партизанских оружаних јединица на Косову и Метохији. Приликом одржавања једног партијског састанка у Врелима на Косову, наишао је на заседу од 20 фашиста. Имао је пушкомитраљез и прихватио је борбу. Пошто је био скоро сам (пратио га је само један члан КПЈ) није могао да се избори против фашиста који су га били опколили. Борба је потрајала дуго у ноћ. Тек кад је свануло, непријатељски војници су му пришли и видели да је погинуо. Поред њега је лежало и неколико непријатељских војника. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[7. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-Даниловград}} {{Народни хероји-Косово и Метохија}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Бурић, Станко}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Југословенски инжењери]] px7o37c21tddev2jyzwpp26k9thhcfa 0 824129 25114284 15866917 2022-07-19T16:27:16Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ДУШАН МРАВЉАК | слика = Dušan Mravljak.jpg | опис_слике=Душан Мрављак | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|2|21}} | место_рођења =[[Љубљана]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|1|8|1914|2|21}} | место_смрти =[[Осанкарица]] | држава_смрти = [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]] |професија=[[Љекар|лекар]] |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[22. јул]]а [[1953]]. }} Др '''Душан Мрављак – Мрож''' ([[Љубљана]], [[21. фебруар]] [[1914]] — [[Осанкарица]], [[8. јануар]] [[1943]]), доктор медицине, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1914. године у Љубљани, као син судског чиновника и трговца у [[Шоштањ]]у. Имао је три млађа брата и једну сестру. Његов три године млађи брат Божо био је познати револуционар, учесник [[Шпански грађански рат|грађанског рата у Шпанији]] и организатор НОП-а у Салешкој долини [[1941]]. године (стрељан је као талац [[3. април]]а 1943. године у [[Марибор]]у). Душан је своје детињство провео у родитељској кући у Шоштању. Тамо је похађао основну школу, а гимназију у [[Цеље|Цељу]], где је матурирао [[1933]]. године. После матуре се уписао на Медицински факултет у Љубљани, где је завршио четири семестра, а затим студије наставио на Медицинском факултету у Загребу. Рано се определио за [[комунизам]], одрастајући у кругу шоштањских комуниста Јанка и [[Олга Врабич|Олге Врабич]], те медицинара Франца Полха и Блажа Река. У Љубљани је био активан у студентском друштву медицинара, а у [[Загреб]]у у левичарском студентском друштву „[[Триглав]]“, у коме је [[1937]]. и [[1938]]. био члан управе. У новембру 1939. био је осумњичен за растурање комунистичких летака у Загребу и био ухапшен, али је због недостатка доказа после неколико дана пуштен. Непосредно пред [[Априлски рат|напад Немачке на Југославију]] се оженио, а маја 1941. је и дипломирао. Са супругом Мајдом се потом преселио у њену кућу у [[Долењска|Долењској]], а оданде су већ у [[лето]] 1941. преселили у Љубљану. У Љубљани се у толикој мери укључио у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] да је после неколико месеци прешао у илегалност, а априла [[1942]]. отишао у Долењску где се придружио Другој групи партизанских одреда. С овом групом је учествовао од 19. до [[22. мај]]а 1942. у борбама на Јанчама, кад је Друга група одреда покушавала да се пробије у Штајерску, а с њом је исто тако кренуо на поход [[20. јун]]а 1942, кад се група упутила преко [[Нотрањска|Нотрањске]] и [[Горењска|Горењске]] у Штајерску. Мрављак је током боравка у Другој групи одреда проласком кроз села, као лекар, прегледавао и лечио људе. Током похода кроз Горењску, лечио је људе у импровизованим болничким пунктовима. Кад се Друга група одреда на Јеловици, [[10. август]]а 1942, поделила на два дела, Мрављак се придружио Првом батаљону Савињског одреда и с њим пошао преко [[Караванке|Караванки]] у [[Корушка|Корушку]] и даље у Штајерску. У Штајерској је остао у саставу [[Похорски батаљон|Похорског батаљона]] и с њим, крајем септембра 1942, после реорганизације штајерских одреда отишао на [[Похорје]]. У жестоком сукобу с немачком полицијом и верманима ([[Словеначко домобранство|домобранима]]) 7. новембра 1942. на падини Рогле, Мрављак је спасао [[Политички комесар|политичког комесара]] одреда, [[Јоже Мених|Јожета Мениха]], да га Немци жива не ухвате. Похорски батаљон био је 8. јануара 1943. године на Похорју код [[Осанкарица|Осанкарице]] опкољен од стране бројнијих немачких снага. После двоипочасовне борбе, у обручу од преко 2000 непријатељских војника остало је опкољено 69 бораца [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. Одбацивши позив на предају, преостали борци су кренули у јуриш да пробију обруч, приликом чега је погинуо и Душан Мрављак. Његово тело сахрањено је на централном гробљу у [[Грац]]у. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[22. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-Љубљана‎}} {{Народни хероји-лекари}} {{DEFAULTSORT:Мрављак, Душан}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Партизански лекари]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] g66n8brjjnzh6s2i7ymvr6mg2bpq81r 0 827287 25114280 23485970 2022-07-19T16:27:13Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ДАНИЛА КУМАР |слика=Danila Kumar.jpg |опис_слике=Данила Кумар |датум рођења=[[13. октобар]] [[1921]]. |место рођења=[[Хум (Горица)|Хум]], код [[Нова Горица|Горице]] |држава рођења=[[Краљевина Италија]] |датум смрти={{Датум смрти|1944|3|18|1921|10|13}} |место смрти=брдо Лубник, код [[Шкофја Лока|Шкофје Локе]] |држава смрти=[[Трећи рајх]] |професија=трговачка радница |КПЈ=[[март]]а [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Данила Кумар – Андреја''' ([[Хум (Горица)|Хум]], код [[Нова Горица|Горице]], [[13. октобар]] [[1921]] — брдо Лубник, код [[Шкофја Лока|Шкофје Локе]], [[18. март]] [[1944]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је 1921. године у селу Хум код данашње Нове Горице. Њен отац Андреј био је столарски радник, револуционар и члан [[Италијанска комунистичка партија|КП Италије]] од Оснивачког конгреса [[1921]]. године. Касније је био у емиграцији у [[Француска|Француској]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]], одакле је [[1927]]. био протеран због комунистичке делатности. Исте године населио се у селу [[Јежица]], данашњем предграђу [[Љубљана|Љубљане]]. Данила је завршила основну школу у Јежици, а затим грађанску у Љубљани. Покушавала је да се упише на средњу техничку, па на трговачку академију и најзад на двогодишњу трговачку, али је свугде одбијена, јер су због претрпаности школа примали само оне с одличним оценама. након тога се запослила у фабрици чарапа у селу Савије у близини родитељске куће. Ускоро је била отпуштена јер је агитовала за синдикални покрет. Ступила је [[1937]]. године као шегрт у папирницу [[Тичан]] где је, после три године, постала трговачка помоћница. У то је време постала и чланица [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. На излету сељачко-радничког покрета на Лимбарској гори, кога је организовала КПЈ, одржала је говор о тешком положају омладине која нема посла и могућности за школовање. Због тога је била на саслушању на полицији. Други пут је била ухапшена јер је уздигнутом песницом поздравила словеначке рударе приликом дочека из Француске. Трећи пут је била ухапшена пред сам почетак рата, али је убрзо пуштена. Тада је у њеној кући прорадила прва илегална штампарија КПЈ. Марта [[1941]]. године, постала је чланица [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), те је активно учествовала у организовању [[демонстрација]] против приступања Југославије [[Силе Осовине|силама Осовине]]. Одмах после [[Априлски рат|окупације Југославије]] укључила се у ослободилачки покрет. Када је у октобру 1941. њен отац, као истакнути комуниста, прешао у илегалност како би избегао хапшење, то је морала да учини и она и цела њихова породица. Након тога је била одређена за курира за везу између чланова [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]], који је тада још био у Љубљани. У јуну [[1942]]. за време једне рације ухватила ју је полиција. Приликом спровођења у затвор успела је да побегне. Почетком јуна 1942. уз помоћ лажних исправа била је пребачена из Љубљане на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију]], у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Када се почело са прикупљањем добровољаца за [[Прва словеначка пролетерска ударна бригада|Прву словеначку пролетерску бригаду ''Тоне Томшич'']], и она се пријавила. Била је болничарка у бригади. Ускоро је постала политички делегат вода, а затим заменица [[Политички комесар|политичког комесара]] чете. Учествовала је у многобројним борбама бригаде током зиме 1942. и [[1943]]. године, кроз пролетње борбе у [[Суха крајина|Сухој крајини]] и приликом преласка бригаде преко демаркационе линије у немачку окупациону зону. Када је у једној борби с немачким снагама погинуо командир њене чете, Данила је преузела команду и извела пробој кроз немачки обруч. Уочи [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], као заменица комесара батаљона, приликом продора немачких тенкова у [[Церкно]], септембра 1943, учествовала је у спашавању рањеника иако је и сама била рањена у ногу. Када је бригада ''Тоне Томшич'' у саставу [[Четрнаеста словеначка дивизија НОВЈ|14. словеначке дивизије]], кренула преко [[Хрватска|Хрватске]] за [[Штајерска (Словенија)|Штајерску]], у јануару 1944, Данила је послата у [[Горењска|Горењску]] за чланицу Покрајинског секретаријата [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]]. Тек што је стигла у Горењску и почела да се упознаје с тамошњим приликама, погинула је. Немачки агенти су сазнали да се налази код брда Лубник код Шкофје Локе, те су јој приредили заседу и убили ју пушкомитраљезом. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=437}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Приморска}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{Народни хероји-лекари}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Кумар, Данила}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве словеначке бригаде]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Народни хероји - К]] kv37ijfvs0uiylbzblobgnd05rzofhg 0 827321 25114350 23493035 2022-07-19T17:04:41Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВЛАДИМИР ДОЛНИЧАР | слика = Vladimir Dolničar.jpg | опис_слике=Владимир Долничар | датум_рођења = {{Датум рођења|1919|3|13}} | место_рођења =[[Шујица (река)|Шујица]], код [[Доброва|Доброве]] | држава_рођења =[[Краљевина Југославија|Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|3|18|1919|3|13}} | место_смрти =[[Белшка грапа]] | држава_смрти = [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]] |професија=пекарски радник |супруга=[[Зорка Реганцин]] |КПЈ=[[јануар]]а [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Владимир Долничар – Руди''' ([[Шујица (река)|Шујица]], код [[Доброва|Доброве]], [[13. март]] [[1919]] — [[Белшка грапа]], [[18. март]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1919. године у Шујици код Доброве, у сиромашној породици. Изучио је пекарски занат. Као шегрт укључио се у [[раднички покрет]]. Јануара [[1941]]. био је примљен за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Након [[Априлски рат|окупације Југославије]] 1941, прикупљао је оружје и учествовао у организовању ћелија [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта Словеније]]. Крајем марта или почетком априла [[1942]]. године, пребацио се у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] и постао борац [[Доломитски партизански одред|Доломитског одреда]]. Био је [[политички комесар]] чете, а затим и батаљона. Одузео је себи живот 18. марта 1944. године да не би пао жив у руке непријатељу у борбама партизанских јединица с удруженим италијанско-немачко-домобранским јединицама током непријатељске офанзиве на [[Dolomiti|Доломите]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Владимров брат био је [[Иван Долничар]] (1921–2011), учесник НОБ-а и [[генерал-пуковник]] авијације [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Владимирова супруга, [[Зорка Реганцин]], такође је проглашена за народног хероја Југославије. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-Крањска‎}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Клица-народни херој‎}} {{DEFAULTSORT:Долничар, Владимир}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Самоубице]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] 5va0rdqm6a6owvpqkowrdhdxe6p1m2u 0 827517 25114362 23770170 2022-07-19T17:09:42Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИРКО КЕСИЋ | слика = Mirko Kesić.jpg | опис_слике=Мирко Кесић | датум_рођења = {{датум рођења|1923|2|11|}} | место_рођења =[[Медено Поље (Босански Петровац)|Медено Поље]], код [[Босански Петровац|Бос. Петровца]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{датум смрти|1944|4||1923|2|11|}} | место_смрти =[[Биоска]], код [[Ужице|Ужица]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=[[земљорадња|земљорадник]] |КПЈ=почетка [[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[23. јул]]а [[1952]]. }} '''Мирко Кесић – Кешо''' ([[Медено Поље (Босански Петровац)|Медено Поље]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[11. фебруар]] [[1923]] — [[Биоска]], код [[Ужице|Ужица]], [[април]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1923. године у Меденом Пољу, Босански Петровац, у сељачкој породици. Завршио је грађанску школу, а радио је као [[земљорадња|земљорадник]]. Године [[1941]]. примљен је за члана [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. У [[Устанак у НДХ 1941.|јулском устанку 1941. године]] када је ступио у НОБ, имао је тек 18 година. Већ у самом почетку истицао се у борбама које су вођене око Босанског Петровца, [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]]а, [[Кључ (град)|Кључа]] и [[Кулен Вакуф]]а. Почетком августа 1941. године у борби за ослобађање Крњеуше, заробио је групу непријатељских војника и тиме стекао велики углед у редовима устаника из Меденог Поља. Сличан подвиг направио је и у борби на Кључу, када се привукао непријатељској митраљеској посади, бацио на њих ручну бомбу и заплијенио митраљез. Почетком [[1942]]. године постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Током 1942. истакао се у борбама око [[Бихаћ]]а, а посебно у борби код Еминоваца у којој је убијено око 150 немачких војника и око 500 усташа. У операцијама вођеним за вријеме [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], Кесић је успео да се са четом пробије кроз непријатељске редове од [[Сански Мост|Санског Моста]] до [[Кнежево|Скендер Вакуфа]] и да се споји са својом бригадом. Учествовао је у борбама које је водила [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прва крајишка бригада]] око [[Прњавор (Република Српска)|Прњавора]], Јошавке, на планини Влашић, код Турбета, Тешња, [[Витез (град)|Витеза]], [[Прозор (град)|Прозора]], [[Бугојно|Бугојна]], [[Купрес]]а, при упаду на аеродром [[Рајловац]], код [[Какањ|Какња]], и остало. Напредовао је од обичног борца, бомбаша, те потом постао омладински руководилац, замјеник и напосљетку [[политички комесар]] чете. Функција политичког комесара батаљона додијељена му је почетком 1944. године, у вријеме када се бригада нашла на територији западне Србије. У јуришу на жељезничку станицу Биоска, Кесић је убацио ручну бомбу у бугарски [[бункер]], уништио посаду, али је потом пао покошен ватром из сусједног упоришта. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[23. јул]]а [[1952]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} * Милан Инђић: ''„Дјеца хероји“'', Дом штампе, Зеница, 1985. године {{Народни хероји-Босански Петровац‎}} {{Народни хероји-Прва крајишка бригада}} {{DEFAULTSORT:Кесић, Мирко}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве крајишке бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - К]] s06iddnd7t6zpa0uv559xo5vcc6aaey 0 827586 25114404 22914152 2022-07-19T17:20:26Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈОЖЕ КАДУНЦ | слика = Jože Kadunc.jpg | опис_слике=Јоже Кадунц | датум_рођења = {{датум рођења|1925|4|27}} | место_рођења =[[Добрепоље]], код [[Гросупље|Гросупља]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|10|16|1925|4|27}} | место_смрти =[[Цикава (Гросупље)|Цикава]], код [[Гросупље|Гросупља]] | држава_смрти = [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]] | отац = | мајка = | супружник = | деца = | професија=радник | КПЈ=[[зима|зиме]] [[1943]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[13. септембар|13. септембра]] [[1952]]. }} '''Јоже Кадунц – Ибар''' ([[Добрепоље]], код [[Гросупље|Гросупља]], [[27. април]] [[1925]] — [[Цикава (Гросупље)|Цикава]], код Гросупља, [[16. октобар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1925. године у Добрепољу код Гросупља, у радничкој породици. Због радног односа није завршио основну школу. Отац му је [[1940]]. нашао посао у фабрици „Мотвоз“ у Гросупљу. Тамо је Кадунц постао симпатизер комуниста. Након [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]], учествовао је у прикупљању оружја за устанак. На лето 1941. постао је активиста [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта Словеније]]. Са групом бораца придружио се [[2. мај]]а [[1942]]. Другој групи партизанских одреда код [[Жужемберк]]а. Маја 1942. постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]]. После [[Капитулација Италије|капитуалције Италије]] [[1943]]. постао је водник, а касније [[командант|командир]] Треће чете Трећег батаљона [[Четврта словеначка ударна бригада|бригаде „Матија Губец“]]. У зиму 1943. постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Његов батаљон је [[21. март]]а 1944. добио задатак минирања пруге код Гросупља како би се пресекло снабдевање немачких јединица у граду. Међутим, [[Словеначко домобранство|домобранске јединице]] откриле су минере приликом постављања експлозива и опколиле Кадунца. Убили су га и након неколико дана тело бацили на општинско ђубриште у Гросупљу. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[13. септембар|13. септембра]] [[1952]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id=}} * Милан Инђић ''Дјеца хероји''. „Дом штампе” Зеница, 1985. године. {{Народни хероји-Крањска‎}} {{Народни хероји-омладинци}} {{Клица-народни херој‎}} {{DEFAULTSORT:Кадунц, Јоже}} [[Категорија:Рођени 1925.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Деца ратници]] rgea7vlo7nn0qs7pejtcdolfb2n0fj9 0 827849 25114346 23492969 2022-07-19T17:04:34Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ЛОЈЗЕ КЕБЕ | слика = Lojze Kebe.jpg | опис_слике=Лојзе Кебе | датум_рођења = {{Датум рођења|1908|6|26}} | место_рођења =[[Долење Језеро]], код [[Церкница|Церкнице]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|10|20|1908|6|26}} | место_смрти =[[Јамник]] | држава_смрти = [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]] |професија=радник |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Априлски рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[22. јул]]а [[1953]]. }} '''Лојзе Кебе – Штефан''' ([[Долење Језеро]], код [[Церкница|Церкнице]], [[26. јун]] [[1908]] — [[Јамник]], [[20. октобар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1908. године у Долењем Језеру код Церкнице, у земљорадничкој породици. Основну школу завршио је у Трновом у [[Љубљана|Љубљани]], а затим изучио машинбраварски занат. После одслужења војног рока, радио је у фабрици „Тацен“. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] постао је [[1940]]. године. Дана [[27. март]]а [[1941]]. завршио је у затвору због учешћа у [[демонстрација]]ма. Јавио се као добровољац у [[Југословенска војска|Југословенску војску]] по почетку [[Априлски рат|Априлског рата]]. Након капитулације се вратио кући. На саветовању [[Савез комуниста Словеније|КПС]] у Љубљани јуна 1941, добио је дужност инструктора ЦК. Након тога се упутио у [[Горењска|Горењску]] како би учествовао у организовању припрема за устанак. Крајем 1941. постао је [[политички комесар]] партизанског штаба за Горењску. На пролеће 1942. постао је политички комесар Прве групе партизанских одреда. Када се у октобру 1942. штаб групе налазио у шуми изнад села Јамник, немачки војници су наишли на Кебета у шуми док је писао извештај за ЦК КПС. Био је рањен рафалом у трбух, али је успео да им умакне. У међувремену су се Немци повукли, а сељаци обавестили партизане где се Кебе налази. Покушали су да га спасе, али је умро од рањавања 20. октобра. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-Крањска}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Кебе, Лојзе}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - К]] 8gh3twlktgy93xx8by7dwoctmju457l 0 829988 25114897 25112532 2022-07-19T21:41:45Z Loncarskiii 310338 исправка wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Никола Милутинов | слика = Никола Милутинов ЦСКА 2020.png | опис_слике = Никола Милутинов у наступу за ЦСКА, 10. новембар 2020. | пуно_име = Никола Милутинов | држављанство = [[Србија]] | датум_рођења = {{датум рођења|1994|12|30|год=да}} | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,13 m | позиција = [[Центар (кошарка)|центар]] | драфт = [[2015]]. / 1. рунда / 26. пик | одабрао = [[Сан Антонио спарси]] | каријера = 2011— | младе_године = | млади_клубови = | године = 2011—2012 <br /> 2012—2015 <br /> 2015—2020 <br /> 2020— | клубови = [[КК Вршац|Хемофарм]] <br /> [[КК Партизан|Партизан]] <br /> [[КК Олимпијакос|Олимпијакос]] <br /> [[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]] | рептим = {{рпк|Србија}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Никола Милутинов''' ([[Нови Сад]], [[30. децембар]] [[1994]]) је [[Србија|српски]] [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[Центар (кошарка)|центра]], а тренутно наступа за [[КК Партизан]]. == Клупска каријера == === Партизан === Милутинов је играо у јуниорима [[КК Вршац|Хемофарма]], а деби у првом тиму вршачког клуба је имао током сезоне 2011/12. У јуну 2012 је потписао четворогодишњи уговор са [[КК Партизан|Партизаном]].<ref>{{cite web |url=http://kosarka.rs/main.asp?dir=news&newsid=8702 |title=ЖУРНАЛ:Партизан довео Милутинова из Хемофарма! |publisher=kosarka.rs |date= |accessdate=26. 6. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150627014323/http://kosarka.rs/main.asp?dir=news&newsid=8702 |archive-date=27. 06. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> Са Партизаном је освојио шампионски прстен Јадранске лиге [[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|2013.]] године, а такође је постао и првак Србије [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|2013.]] и [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2014.]] године. На [[НБА драфт]]у 2015. године, изабран је као 26. пик од стране [[Сан Антонио спарси|Сан Антонио спарса]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:554738-NBA-draft-Milutinov-izabran-od-strane-San-Antonia |title=НБА драфт: Милутинов изабран од стране Сан Антониа |publisher=novosti.rs |date= |accessdate = 26. 6. 2015}}</ref> === Олимпијакос === Милутинов је 25. јула 2015. напустио Партизан и потписао трогодишњи уговор са [[КК Олимпијакос|Олимпијакосом]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2015&mm=07&dd=25&nav_id=1019690 |title=Б92: Милутинов три године у Олимпијакосу |publisher=b92.net |date= |accessdate = 25. 7. 2015}}</ref> Две године касније је потписао нови трогодишњи уговор са клубом.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/kosarka/evroliga/54554/nikola-milutinov-produzio-ugovor-sa-olimpijakosom-do-leta-2020-godine |title=Никола Милутинов продужио уговор са Олимпијакосом до лета 2020. године|publisher= zurnal.rs |date= 9. 10. 2017. |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> У екипи Олимпијакоса је провео укупно пет сезона. Освојио је једну титулу [[Прва лига Грчке у кошарци|шампиона Грчке]] (2015/16), два пута је био изабран у најбољу петорку тамошњег првенства (2018, 2019), а такође је 2017. добио награду за играча који је највише напредовао.<ref>{{cite web|url=https://www.mvp.rs/vesti/evropska-kosarka/item/19034-milutinov-je-najvise-napredovao |title= Милутинов је највише напредовао |publisher= mvp.rs |date= 11. 6. 2017. |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> Два пута је био и учесник Ол стар утакмице грчког првенства. У последњој сезони у клубу, која је на крају поништена због [[Пандемија вируса корона 2019/20.|пандемије корона вируса]], у [[Евролига у кошарци|Евролиги]] је бележио просечно 10,3 поена, 8,2 скока и 1,2 асистенције. Био је најбољи скакач Евролиге, али и пети у целом такмичењу по просечном индексу корисности (19,21). Испред њега су били само [[Шејн Ларкин]] (25,76), [[Никола Миротић]] (22,46), [[Мајк Џејмс]] (20,86) и [[Алексеј Швед]] (19,38), па је тако Милутинов био најкориснији центар Европе.<ref name="mz"/> === ЦСКА Москва === Почетком јуна 2020. је потписао трогодишњи уговор са [[КК ЦСКА Москва|московским ЦСКА]].<ref name="mz">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/zvanicno-milutinov-presao-u-cska/358517 |title=Званично: Милутинов прешао у ЦСКА |publisher= mozzartsport.com |date= |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> На утакмици 17. кола [[Евролига у кошарци|Евролиге]] у сезони [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21]], када је ЦСКА славио на гостовању [[КК Олимпија Милано|Олимпији]] из [[Милано|Милана]] (87:91), Милутинов је забележио 17 поена и 19 скокова, од којих су чак 16 били офанзивни.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/brutalni-milutinov-17-poena-i-rekordnih-19-skokova/374831 |title=Brutalni Milutinov - 17 poena i rekordnih 19 skokova! |publisher= mozzartsport.com |date= 30. 12. 2020. |accessdate = 31. 1. 2021}}</ref> Тим учинком је оборио рекорд Евролиге по броју ухваћених лопти у нападу на једној утакмици.<ref >{{cite web|url=https://sportklub.rs/kosarka/milutinov-srusio-fuckin-rekord-cska-partizanov/ |title=Milutinov srušio Fučkin rekord, CSKA Partizanov |publisher= sportklub.rs|date= 30. 12. 2020. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> За партије пружене током децембра 2020, добио је награду за [[Најкориснији играч месеца Евролиге у кошарци|најкориснијег играча месеца у Евролиги]].<ref name="mz1"/> ЦСКА је овај месец завршио са шест победа на исто толико мечева, а Милутинов је током овог периода бележио просечан дабл-дабл учинак са 12,3 поена, 12,5 скокова уз индекс корисности 24.<ref name="mz1">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/milutinov-odigrao-mesec-za-pamcenje-dabl-dabl-prosek-i-mvp-nagrada/375138 |title=Milutinov odigrao mesec za pamćenje: Dabl-dabl prosek i MVP nagrada |publisher= mozzartsport.com|date= 4. 1. 2021. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> Крајем јануара 2021. године, на утакмици 23. кола Евролиге са [[КК Бајерн Минхен|Бајерном]], Милутинов је доживео повреду рамена због које је пропустио остатак сезоне 2020/21.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/milutinov-zavrsio-sezonu/377463 |title=Milutinov završio sezonu|publisher= mozzartsport.com|date= 30. 1. 2021. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> == Репрезентација == Наступао је за све млађе селекције репрезентације Србије. Са [[Кошаркашка репрезентација Србије У18|репрезентацијом до 19 година]] освојио је сребрну медаљу на Светском првенству у Чешкој [[2013]]. године. За [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорску репрезентације Србије]] је дебитовао на [[Европско првенство у кошарци 2015.|Европском првенству 2015,]] где је освојено четврто место. Играо је и на [[Светско првенство у кошарци 2019.|Светском првенству 2019.]] у Кини, где је освојено пето место. == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Партизан|Партизан]]''' : ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|2012/13.]] ** [[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]] (2): [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|2012/13]], [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2013/14.]] * '''[[КК Олимпијакос|Олимпијакос]]''' : ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2015/16. * '''[[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]]''' : ** [[ВТБ јунајтед лига]] (1): 2020/21. ** [[Суперкуп ВТБ јунајтед лиге]] (1): 2021. === Репрезентативни === * [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светско првенство до 19 година]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] 2013. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Кошарка}} {{Други пројекти | commons = Nikola Milutinov | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Никола Милутинов }} * [https://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=003941 Профил на сајту Евролиге] {{KK Партизан-Првак Србије 2012/13.}} {{KK Партизан-Првак Србије 2013/14.}} {{KK Партизан-Победник Јадранске лиге 2012/13.}} {{СПЈ13СРБк}} {{ЕП15СРБк}} {{СП19СРБк}} {{НБА драфт 2015.}} {{DEFAULTSORT:Милутинов, Никола}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Спортисти из Новог Сада]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Вршца]] [[Категорија:Кошаркаши Партизана]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпијакоса]] [[Категорија:Кошаркаши ЦСКА Москве]] [[Категорија:Пикови Сан Антонио спарса на НБА драфту]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2019.]] 9gjf8zxdkaq7rhw93fwnydk82579i58 25114900 25114897 2022-07-19T21:43:03Z Loncarskiii 310338 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Никола Милутинов | слика = Никола Милутинов ЦСКА 2020.png | опис_слике = Никола Милутинов у наступу за ЦСКА, 10. новембар 2020. | пуно_име = Никола Милутинов | држављанство = [[Србија]] | датум_рођења = {{датум рођења|1994|12|30|год=да}} | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,13 m | позиција = [[Центар (кошарка)|центар]] | драфт = [[2015]]. / 1. рунда / 26. пик | одабрао = [[Сан Антонио спарси]] | каријера = 2011— | младе_године = | млади_клубови = | године = 2011—2012 <br /> 2012—2015 <br /> 2015—2020 <br /> 2020— | клубови = [[КК Вршац|Хемофарм]] <br /> [[КК Партизан|Партизан]] <br /> [[КК Олимпијакос|Олимпијакос]] <br /> [[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]] <br /> [[КК Партизан]] | рептим = {{рпк|Србија}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Никола Милутинов''' ([[Нови Сад]], [[30. децембар]] [[1994]]) је [[Србија|српски]] [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[Центар (кошарка)|центра]], а тренутно наступа за [[КК Партизан]]. == Клупска каријера == === Партизан === Милутинов је играо у јуниорима [[КК Вршац|Хемофарма]], а деби у првом тиму вршачког клуба је имао током сезоне 2011/12. У јуну 2012 је потписао четворогодишњи уговор са [[КК Партизан|Партизаном]].<ref>{{cite web |url=http://kosarka.rs/main.asp?dir=news&newsid=8702 |title=ЖУРНАЛ:Партизан довео Милутинова из Хемофарма! |publisher=kosarka.rs |date= |accessdate=26. 6. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150627014323/http://kosarka.rs/main.asp?dir=news&newsid=8702 |archive-date=27. 06. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> Са Партизаном је освојио шампионски прстен Јадранске лиге [[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|2013.]] године, а такође је постао и првак Србије [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|2013.]] и [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2014.]] године. На [[НБА драфт]]у 2015. године, изабран је као 26. пик од стране [[Сан Антонио спарси|Сан Антонио спарса]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:554738-NBA-draft-Milutinov-izabran-od-strane-San-Antonia |title=НБА драфт: Милутинов изабран од стране Сан Антониа |publisher=novosti.rs |date= |accessdate = 26. 6. 2015}}</ref> === Олимпијакос === Милутинов је 25. јула 2015. напустио Партизан и потписао трогодишњи уговор са [[КК Олимпијакос|Олимпијакосом]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2015&mm=07&dd=25&nav_id=1019690 |title=Б92: Милутинов три године у Олимпијакосу |publisher=b92.net |date= |accessdate = 25. 7. 2015}}</ref> Две године касније је потписао нови трогодишњи уговор са клубом.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/kosarka/evroliga/54554/nikola-milutinov-produzio-ugovor-sa-olimpijakosom-do-leta-2020-godine |title=Никола Милутинов продужио уговор са Олимпијакосом до лета 2020. године|publisher= zurnal.rs |date= 9. 10. 2017. |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> У екипи Олимпијакоса је провео укупно пет сезона. Освојио је једну титулу [[Прва лига Грчке у кошарци|шампиона Грчке]] (2015/16), два пута је био изабран у најбољу петорку тамошњег првенства (2018, 2019), а такође је 2017. добио награду за играча који је највише напредовао.<ref>{{cite web|url=https://www.mvp.rs/vesti/evropska-kosarka/item/19034-milutinov-je-najvise-napredovao |title= Милутинов је највише напредовао |publisher= mvp.rs |date= 11. 6. 2017. |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> Два пута је био и учесник Ол стар утакмице грчког првенства. У последњој сезони у клубу, која је на крају поништена због [[Пандемија вируса корона 2019/20.|пандемије корона вируса]], у [[Евролига у кошарци|Евролиги]] је бележио просечно 10,3 поена, 8,2 скока и 1,2 асистенције. Био је најбољи скакач Евролиге, али и пети у целом такмичењу по просечном индексу корисности (19,21). Испред њега су били само [[Шејн Ларкин]] (25,76), [[Никола Миротић]] (22,46), [[Мајк Џејмс]] (20,86) и [[Алексеј Швед]] (19,38), па је тако Милутинов био најкориснији центар Европе.<ref name="mz"/> === ЦСКА Москва === Почетком јуна 2020. је потписао трогодишњи уговор са [[КК ЦСКА Москва|московским ЦСКА]].<ref name="mz">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/zvanicno-milutinov-presao-u-cska/358517 |title=Званично: Милутинов прешао у ЦСКА |publisher= mozzartsport.com |date= |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> На утакмици 17. кола [[Евролига у кошарци|Евролиге]] у сезони [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21]], када је ЦСКА славио на гостовању [[КК Олимпија Милано|Олимпији]] из [[Милано|Милана]] (87:91), Милутинов је забележио 17 поена и 19 скокова, од којих су чак 16 били офанзивни.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/brutalni-milutinov-17-poena-i-rekordnih-19-skokova/374831 |title=Brutalni Milutinov - 17 poena i rekordnih 19 skokova! |publisher= mozzartsport.com |date= 30. 12. 2020. |accessdate = 31. 1. 2021}}</ref> Тим учинком је оборио рекорд Евролиге по броју ухваћених лопти у нападу на једној утакмици.<ref >{{cite web|url=https://sportklub.rs/kosarka/milutinov-srusio-fuckin-rekord-cska-partizanov/ |title=Milutinov srušio Fučkin rekord, CSKA Partizanov |publisher= sportklub.rs|date= 30. 12. 2020. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> За партије пружене током децембра 2020, добио је награду за [[Најкориснији играч месеца Евролиге у кошарци|најкориснијег играча месеца у Евролиги]].<ref name="mz1"/> ЦСКА је овај месец завршио са шест победа на исто толико мечева, а Милутинов је током овог периода бележио просечан дабл-дабл учинак са 12,3 поена, 12,5 скокова уз индекс корисности 24.<ref name="mz1">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/milutinov-odigrao-mesec-za-pamcenje-dabl-dabl-prosek-i-mvp-nagrada/375138 |title=Milutinov odigrao mesec za pamćenje: Dabl-dabl prosek i MVP nagrada |publisher= mozzartsport.com|date= 4. 1. 2021. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> Крајем јануара 2021. године, на утакмици 23. кола Евролиге са [[КК Бајерн Минхен|Бајерном]], Милутинов је доживео повреду рамена због које је пропустио остатак сезоне 2020/21.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/milutinov-zavrsio-sezonu/377463 |title=Milutinov završio sezonu|publisher= mozzartsport.com|date= 30. 1. 2021. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> == Репрезентација == Наступао је за све млађе селекције репрезентације Србије. Са [[Кошаркашка репрезентација Србије У18|репрезентацијом до 19 година]] освојио је сребрну медаљу на Светском првенству у Чешкој [[2013]]. године. За [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорску репрезентације Србије]] је дебитовао на [[Европско првенство у кошарци 2015.|Европском првенству 2015,]] где је освојено четврто место. Играо је и на [[Светско првенство у кошарци 2019.|Светском првенству 2019.]] у Кини, где је освојено пето место. == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Партизан|Партизан]]''' : ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|2012/13.]] ** [[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]] (2): [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|2012/13]], [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2013/14.]] * '''[[КК Олимпијакос|Олимпијакос]]''' : ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2015/16. * '''[[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]]''' : ** [[ВТБ јунајтед лига]] (1): 2020/21. ** [[Суперкуп ВТБ јунајтед лиге]] (1): 2021. === Репрезентативни === * [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светско првенство до 19 година]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] 2013. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Кошарка}} {{Други пројекти | commons = Nikola Milutinov | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Никола Милутинов }} * [https://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=003941 Профил на сајту Евролиге] {{KK Партизан-Првак Србије 2012/13.}} {{KK Партизан-Првак Србије 2013/14.}} {{KK Партизан-Победник Јадранске лиге 2012/13.}} {{СПЈ13СРБк}} {{ЕП15СРБк}} {{СП19СРБк}} {{НБА драфт 2015.}} {{DEFAULTSORT:Милутинов, Никола}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Спортисти из Новог Сада]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Вршца]] [[Категорија:Кошаркаши Партизана]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпијакоса]] [[Категорија:Кошаркаши ЦСКА Москве]] [[Категорија:Пикови Сан Антонио спарса на НБА драфту]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2019.]] 0ot14s1xm5d7v3bf5u8iaf0fnsmchc1 25114902 25114900 2022-07-19T21:44:07Z Loncarskiii 310338 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Никола Милутинов | слика = Никола Милутинов ЦСКА 2020.png | опис_слике = Никола Милутинов у наступу за ЦСКА, 10. новембар 2020. | пуно_име = Никола Милутинов | држављанство = [[Србија]] | датум_рођења = {{датум рођења|1994|12|30|год=да}} | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,13 m | позиција = [[Центар (кошарка)|центар]] | драфт = [[2015]]. / 1. рунда / 26. пик | одабрао = [[Сан Антонио спарси]] | каријера = 2011— | младе_године = | млади_клубови = | године = 2011—2012 <br /> 2012—2015 <br /> 2015—2020 <br /> 2020— | клубови = [[КК Вршац|Хемофарм]] <br /> [[КК Партизан|Партизан]] <br /> [[КК Олимпијакос|Олимпијакос]] <br /> [[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]] 2022 <br /> [[КК Партизан]] | рептим = {{рпк|Србија}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Никола Милутинов''' ([[Нови Сад]], [[30. децембар]] [[1994]]) је [[Србија|српски]] [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[Центар (кошарка)|центра]], а тренутно наступа за [[КК Партизан]]. == Клупска каријера == === Партизан === Милутинов је играо у јуниорима [[КК Вршац|Хемофарма]], а деби у првом тиму вршачког клуба је имао током сезоне 2011/12. У јуну 2012 је потписао четворогодишњи уговор са [[КК Партизан|Партизаном]].<ref>{{cite web |url=http://kosarka.rs/main.asp?dir=news&newsid=8702 |title=ЖУРНАЛ:Партизан довео Милутинова из Хемофарма! |publisher=kosarka.rs |date= |accessdate=26. 6. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150627014323/http://kosarka.rs/main.asp?dir=news&newsid=8702 |archive-date=27. 06. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> Са Партизаном је освојио шампионски прстен Јадранске лиге [[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|2013.]] године, а такође је постао и првак Србије [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|2013.]] и [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2014.]] године. На [[НБА драфт]]у 2015. године, изабран је као 26. пик од стране [[Сан Антонио спарси|Сан Антонио спарса]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:554738-NBA-draft-Milutinov-izabran-od-strane-San-Antonia |title=НБА драфт: Милутинов изабран од стране Сан Антониа |publisher=novosti.rs |date= |accessdate = 26. 6. 2015}}</ref> === Олимпијакос === Милутинов је 25. јула 2015. напустио Партизан и потписао трогодишњи уговор са [[КК Олимпијакос|Олимпијакосом]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2015&mm=07&dd=25&nav_id=1019690 |title=Б92: Милутинов три године у Олимпијакосу |publisher=b92.net |date= |accessdate = 25. 7. 2015}}</ref> Две године касније је потписао нови трогодишњи уговор са клубом.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/kosarka/evroliga/54554/nikola-milutinov-produzio-ugovor-sa-olimpijakosom-do-leta-2020-godine |title=Никола Милутинов продужио уговор са Олимпијакосом до лета 2020. године|publisher= zurnal.rs |date= 9. 10. 2017. |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> У екипи Олимпијакоса је провео укупно пет сезона. Освојио је једну титулу [[Прва лига Грчке у кошарци|шампиона Грчке]] (2015/16), два пута је био изабран у најбољу петорку тамошњег првенства (2018, 2019), а такође је 2017. добио награду за играча који је највише напредовао.<ref>{{cite web|url=https://www.mvp.rs/vesti/evropska-kosarka/item/19034-milutinov-je-najvise-napredovao |title= Милутинов је највише напредовао |publisher= mvp.rs |date= 11. 6. 2017. |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> Два пута је био и учесник Ол стар утакмице грчког првенства. У последњој сезони у клубу, која је на крају поништена због [[Пандемија вируса корона 2019/20.|пандемије корона вируса]], у [[Евролига у кошарци|Евролиги]] је бележио просечно 10,3 поена, 8,2 скока и 1,2 асистенције. Био је најбољи скакач Евролиге, али и пети у целом такмичењу по просечном индексу корисности (19,21). Испред њега су били само [[Шејн Ларкин]] (25,76), [[Никола Миротић]] (22,46), [[Мајк Џејмс]] (20,86) и [[Алексеј Швед]] (19,38), па је тако Милутинов био најкориснији центар Европе.<ref name="mz"/> === ЦСКА Москва === Почетком јуна 2020. је потписао трогодишњи уговор са [[КК ЦСКА Москва|московским ЦСКА]].<ref name="mz">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/zvanicno-milutinov-presao-u-cska/358517 |title=Званично: Милутинов прешао у ЦСКА |publisher= mozzartsport.com |date= |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> На утакмици 17. кола [[Евролига у кошарци|Евролиге]] у сезони [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21]], када је ЦСКА славио на гостовању [[КК Олимпија Милано|Олимпији]] из [[Милано|Милана]] (87:91), Милутинов је забележио 17 поена и 19 скокова, од којих су чак 16 били офанзивни.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/brutalni-milutinov-17-poena-i-rekordnih-19-skokova/374831 |title=Brutalni Milutinov - 17 poena i rekordnih 19 skokova! |publisher= mozzartsport.com |date= 30. 12. 2020. |accessdate = 31. 1. 2021}}</ref> Тим учинком је оборио рекорд Евролиге по броју ухваћених лопти у нападу на једној утакмици.<ref >{{cite web|url=https://sportklub.rs/kosarka/milutinov-srusio-fuckin-rekord-cska-partizanov/ |title=Milutinov srušio Fučkin rekord, CSKA Partizanov |publisher= sportklub.rs|date= 30. 12. 2020. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> За партије пружене током децембра 2020, добио је награду за [[Најкориснији играч месеца Евролиге у кошарци|најкориснијег играча месеца у Евролиги]].<ref name="mz1"/> ЦСКА је овај месец завршио са шест победа на исто толико мечева, а Милутинов је током овог периода бележио просечан дабл-дабл учинак са 12,3 поена, 12,5 скокова уз индекс корисности 24.<ref name="mz1">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/milutinov-odigrao-mesec-za-pamcenje-dabl-dabl-prosek-i-mvp-nagrada/375138 |title=Milutinov odigrao mesec za pamćenje: Dabl-dabl prosek i MVP nagrada |publisher= mozzartsport.com|date= 4. 1. 2021. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> Крајем јануара 2021. године, на утакмици 23. кола Евролиге са [[КК Бајерн Минхен|Бајерном]], Милутинов је доживео повреду рамена због које је пропустио остатак сезоне 2020/21.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/milutinov-zavrsio-sezonu/377463 |title=Milutinov završio sezonu|publisher= mozzartsport.com|date= 30. 1. 2021. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> == Репрезентација == Наступао је за све млађе селекције репрезентације Србије. Са [[Кошаркашка репрезентација Србије У18|репрезентацијом до 19 година]] освојио је сребрну медаљу на Светском првенству у Чешкој [[2013]]. године. За [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорску репрезентације Србије]] је дебитовао на [[Европско првенство у кошарци 2015.|Европском првенству 2015,]] где је освојено четврто место. Играо је и на [[Светско првенство у кошарци 2019.|Светском првенству 2019.]] у Кини, где је освојено пето место. == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Партизан|Партизан]]''' : ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|2012/13.]] ** [[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]] (2): [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|2012/13]], [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2013/14.]] * '''[[КК Олимпијакос|Олимпијакос]]''' : ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2015/16. * '''[[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]]''' : ** [[ВТБ јунајтед лига]] (1): 2020/21. ** [[Суперкуп ВТБ јунајтед лиге]] (1): 2021. === Репрезентативни === * [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светско првенство до 19 година]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] 2013. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Кошарка}} {{Други пројекти | commons = Nikola Milutinov | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Никола Милутинов }} * [https://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=003941 Профил на сајту Евролиге] {{KK Партизан-Првак Србије 2012/13.}} {{KK Партизан-Првак Србије 2013/14.}} {{KK Партизан-Победник Јадранске лиге 2012/13.}} {{СПЈ13СРБк}} {{ЕП15СРБк}} {{СП19СРБк}} {{НБА драфт 2015.}} {{DEFAULTSORT:Милутинов, Никола}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Спортисти из Новог Сада]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Вршца]] [[Категорија:Кошаркаши Партизана]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпијакоса]] [[Категорија:Кошаркаши ЦСКА Москве]] [[Категорија:Пикови Сан Антонио спарса на НБА драфту]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2019.]] 1fl071egl47tiabfdjrjrml2zazvzlv 25114908 25114902 2022-07-19T21:47:12Z Loncarskiii 310338 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Никола Милутинов | слика = Никола Милутинов ЦСКА 2020.png | опис_слике = Никола Милутинов у наступу за ЦСКА, 10. новембар 2020. | пуно_име = Никола Милутинов | држављанство = [[Србија]] | датум_рођења = {{датум рођења|1994|12|30|год=да}} | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,13 m | позиција = [[Центар (кошарка)|центар]] | драфт = [[2015]]. / 1. рунда / 26. пик | одабрао = [[Сан Антонио спарси]] | каријера = 2011— | младе_године = | млади_клубови = | године = 2011—2012 <br /> 2012—2015 <br /> 2015—2020 <br /> 2022— | клубови = [[КК Вршац|Хемофарм]] <br /> [[КК Партизан|Партизан]] <br /> [[КК Олимпијакос|Олимпијакос]] <br /> [[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]] <br /> [[КК Партизан]] | рептим = {{рпк|Србија}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Никола Милутинов''' ([[Нови Сад]], [[30. децембар]] [[1994]]) је [[Србија|српски]] [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[Центар (кошарка)|центра]], а тренутно наступа за [[КК Партизан]]. == Клупска каријера == === Партизан === Милутинов је играо у јуниорима [[КК Вршац|Хемофарма]], а деби у првом тиму вршачког клуба је имао током сезоне 2011/12. У јуну 2012 је потписао четворогодишњи уговор са [[КК Партизан|Партизаном]].<ref>{{cite web |url=http://kosarka.rs/main.asp?dir=news&newsid=8702 |title=ЖУРНАЛ:Партизан довео Милутинова из Хемофарма! |publisher=kosarka.rs |date= |accessdate=26. 6. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150627014323/http://kosarka.rs/main.asp?dir=news&newsid=8702 |archive-date=27. 06. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> Са Партизаном је освојио шампионски прстен Јадранске лиге [[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|2013.]] године, а такође је постао и првак Србије [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|2013.]] и [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2014.]] године. На [[НБА драфт]]у 2015. године, изабран је као 26. пик од стране [[Сан Антонио спарси|Сан Антонио спарса]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:554738-NBA-draft-Milutinov-izabran-od-strane-San-Antonia |title=НБА драфт: Милутинов изабран од стране Сан Антониа |publisher=novosti.rs |date= |accessdate = 26. 6. 2015}}</ref> === Олимпијакос === Милутинов је 25. јула 2015. напустио Партизан и потписао трогодишњи уговор са [[КК Олимпијакос|Олимпијакосом]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2015&mm=07&dd=25&nav_id=1019690 |title=Б92: Милутинов три године у Олимпијакосу |publisher=b92.net |date= |accessdate = 25. 7. 2015}}</ref> Две године касније је потписао нови трогодишњи уговор са клубом.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/kosarka/evroliga/54554/nikola-milutinov-produzio-ugovor-sa-olimpijakosom-do-leta-2020-godine |title=Никола Милутинов продужио уговор са Олимпијакосом до лета 2020. године|publisher= zurnal.rs |date= 9. 10. 2017. |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> У екипи Олимпијакоса је провео укупно пет сезона. Освојио је једну титулу [[Прва лига Грчке у кошарци|шампиона Грчке]] (2015/16), два пута је био изабран у најбољу петорку тамошњег првенства (2018, 2019), а такође је 2017. добио награду за играча који је највише напредовао.<ref>{{cite web|url=https://www.mvp.rs/vesti/evropska-kosarka/item/19034-milutinov-je-najvise-napredovao |title= Милутинов је највише напредовао |publisher= mvp.rs |date= 11. 6. 2017. |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> Два пута је био и учесник Ол стар утакмице грчког првенства. У последњој сезони у клубу, која је на крају поништена због [[Пандемија вируса корона 2019/20.|пандемије корона вируса]], у [[Евролига у кошарци|Евролиги]] је бележио просечно 10,3 поена, 8,2 скока и 1,2 асистенције. Био је најбољи скакач Евролиге, али и пети у целом такмичењу по просечном индексу корисности (19,21). Испред њега су били само [[Шејн Ларкин]] (25,76), [[Никола Миротић]] (22,46), [[Мајк Џејмс]] (20,86) и [[Алексеј Швед]] (19,38), па је тако Милутинов био најкориснији центар Европе.<ref name="mz"/> === ЦСКА Москва === Почетком јуна 2020. је потписао трогодишњи уговор са [[КК ЦСКА Москва|московским ЦСКА]].<ref name="mz">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/zvanicno-milutinov-presao-u-cska/358517 |title=Званично: Милутинов прешао у ЦСКА |publisher= mozzartsport.com |date= |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> На утакмици 17. кола [[Евролига у кошарци|Евролиге]] у сезони [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21]], када је ЦСКА славио на гостовању [[КК Олимпија Милано|Олимпији]] из [[Милано|Милана]] (87:91), Милутинов је забележио 17 поена и 19 скокова, од којих су чак 16 били офанзивни.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/brutalni-milutinov-17-poena-i-rekordnih-19-skokova/374831 |title=Brutalni Milutinov - 17 poena i rekordnih 19 skokova! |publisher= mozzartsport.com |date= 30. 12. 2020. |accessdate = 31. 1. 2021}}</ref> Тим учинком је оборио рекорд Евролиге по броју ухваћених лопти у нападу на једној утакмици.<ref >{{cite web|url=https://sportklub.rs/kosarka/milutinov-srusio-fuckin-rekord-cska-partizanov/ |title=Milutinov srušio Fučkin rekord, CSKA Partizanov |publisher= sportklub.rs|date= 30. 12. 2020. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> За партије пружене током децембра 2020, добио је награду за [[Најкориснији играч месеца Евролиге у кошарци|најкориснијег играча месеца у Евролиги]].<ref name="mz1"/> ЦСКА је овај месец завршио са шест победа на исто толико мечева, а Милутинов је током овог периода бележио просечан дабл-дабл учинак са 12,3 поена, 12,5 скокова уз индекс корисности 24.<ref name="mz1">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/milutinov-odigrao-mesec-za-pamcenje-dabl-dabl-prosek-i-mvp-nagrada/375138 |title=Milutinov odigrao mesec za pamćenje: Dabl-dabl prosek i MVP nagrada |publisher= mozzartsport.com|date= 4. 1. 2021. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> Крајем јануара 2021. године, на утакмици 23. кола Евролиге са [[КК Бајерн Минхен|Бајерном]], Милутинов је доживео повреду рамена због које је пропустио остатак сезоне 2020/21.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/milutinov-zavrsio-sezonu/377463 |title=Milutinov završio sezonu|publisher= mozzartsport.com|date= 30. 1. 2021. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> == Репрезентација == Наступао је за све млађе селекције репрезентације Србије. Са [[Кошаркашка репрезентација Србије У18|репрезентацијом до 19 година]] освојио је сребрну медаљу на Светском првенству у Чешкој [[2013]]. године. За [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорску репрезентације Србије]] је дебитовао на [[Европско првенство у кошарци 2015.|Европском првенству 2015,]] где је освојено четврто место. Играо је и на [[Светско првенство у кошарци 2019.|Светском првенству 2019.]] у Кини, где је освојено пето место. == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Партизан|Партизан]]''' : ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|2012/13.]] ** [[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]] (2): [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|2012/13]], [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2013/14.]] * '''[[КК Олимпијакос|Олимпијакос]]''' : ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2015/16. * '''[[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]]''' : ** [[ВТБ јунајтед лига]] (1): 2020/21. ** [[Суперкуп ВТБ јунајтед лиге]] (1): 2021. === Репрезентативни === * [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светско првенство до 19 година]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] 2013. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Кошарка}} {{Други пројекти | commons = Nikola Milutinov | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Никола Милутинов }} * [https://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=003941 Профил на сајту Евролиге] {{KK Партизан-Првак Србије 2012/13.}} {{KK Партизан-Првак Србије 2013/14.}} {{KK Партизан-Победник Јадранске лиге 2012/13.}} {{СПЈ13СРБк}} {{ЕП15СРБк}} {{СП19СРБк}} {{НБА драфт 2015.}} {{DEFAULTSORT:Милутинов, Никола}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Спортисти из Новог Сада]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Вршца]] [[Категорија:Кошаркаши Партизана]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпијакоса]] [[Категорија:Кошаркаши ЦСКА Москве]] [[Категорија:Пикови Сан Антонио спарса на НБА драфту]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2019.]] a4lnv8osavz5kfhwce1g4qdppb8q4gz 25114923 25114908 2022-07-19T22:03:58Z 188.120.96.18 izbrisao sam netacne informacije o trenutnom klubu wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Никола Милутинов | слика = Никола Милутинов ЦСКА 2020.png | опис_слике = Никола Милутинов у наступу за ЦСКА, 10. новембар 2020. | пуно_име = Никола Милутинов | држављанство = [[Србија]] | датум_рођења = {{датум рођења|1994|12|30|год=да}} | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,13 m | позиција = [[Центар (кошарка)|центар]] | драфт = [[2015]]. / 1. рунда / 26. пик | одабрао = [[Сан Антонио спарси]] | каријера = 2011— | младе_године = | млади_клубови = | године = 2011—2012 <br /> 2012—2015 <br /> 2015—2020 <br /> 2022— | клубови = [[КК Вршац|Хемофарм]] <br /> [[КК Партизан|Партизан]] <br /> [[КК Олимпијакос|Олимпијакос]] <br /> [[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]] <br | рептим = {{рпк|Србија}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Никола Милутинов''' ([[Нови Сад]], [[30. децембар]] [[1994]]) је [[Србија|српски]] [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[Центар (кошарка)|центра]]. == Клупска каријера == === Партизан === Милутинов је играо у јуниорима [[КК Вршац|Хемофарма]], а деби у првом тиму вршачког клуба је имао током сезоне 2011/12. У јуну 2012 је потписао четворогодишњи уговор са [[КК Партизан|Партизаном]].<ref>{{cite web |url=http://kosarka.rs/main.asp?dir=news&newsid=8702 |title=ЖУРНАЛ:Партизан довео Милутинова из Хемофарма! |publisher=kosarka.rs |date= |accessdate=26. 6. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150627014323/http://kosarka.rs/main.asp?dir=news&newsid=8702 |archive-date=27. 06. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> Са Партизаном је освојио шампионски прстен Јадранске лиге [[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|2013.]] године, а такође је постао и првак Србије [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|2013.]] и [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2014.]] године. На [[НБА драфт]]у 2015. године, изабран је као 26. пик од стране [[Сан Антонио спарси|Сан Антонио спарса]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:554738-NBA-draft-Milutinov-izabran-od-strane-San-Antonia |title=НБА драфт: Милутинов изабран од стране Сан Антониа |publisher=novosti.rs |date= |accessdate = 26. 6. 2015}}</ref> === Олимпијакос === Милутинов је 25. јула 2015. напустио Партизан и потписао трогодишњи уговор са [[КК Олимпијакос|Олимпијакосом]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2015&mm=07&dd=25&nav_id=1019690 |title=Б92: Милутинов три године у Олимпијакосу |publisher=b92.net |date= |accessdate = 25. 7. 2015}}</ref> Две године касније је потписао нови трогодишњи уговор са клубом.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/kosarka/evroliga/54554/nikola-milutinov-produzio-ugovor-sa-olimpijakosom-do-leta-2020-godine |title=Никола Милутинов продужио уговор са Олимпијакосом до лета 2020. године|publisher= zurnal.rs |date= 9. 10. 2017. |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> У екипи Олимпијакоса је провео укупно пет сезона. Освојио је једну титулу [[Прва лига Грчке у кошарци|шампиона Грчке]] (2015/16), два пута је био изабран у најбољу петорку тамошњег првенства (2018, 2019), а такође је 2017. добио награду за играча који је највише напредовао.<ref>{{cite web|url=https://www.mvp.rs/vesti/evropska-kosarka/item/19034-milutinov-je-najvise-napredovao |title= Милутинов је највише напредовао |publisher= mvp.rs |date= 11. 6. 2017. |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> Два пута је био и учесник Ол стар утакмице грчког првенства. У последњој сезони у клубу, која је на крају поништена због [[Пандемија вируса корона 2019/20.|пандемије корона вируса]], у [[Евролига у кошарци|Евролиги]] је бележио просечно 10,3 поена, 8,2 скока и 1,2 асистенције. Био је најбољи скакач Евролиге, али и пети у целом такмичењу по просечном индексу корисности (19,21). Испред њега су били само [[Шејн Ларкин]] (25,76), [[Никола Миротић]] (22,46), [[Мајк Џејмс]] (20,86) и [[Алексеј Швед]] (19,38), па је тако Милутинов био најкориснији центар Европе.<ref name="mz"/> === ЦСКА Москва === Почетком јуна 2020. је потписао трогодишњи уговор са [[КК ЦСКА Москва|московским ЦСКА]].<ref name="mz">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/zvanicno-milutinov-presao-u-cska/358517 |title=Званично: Милутинов прешао у ЦСКА |publisher= mozzartsport.com |date= |accessdate = 2. 6. 2020}}</ref> На утакмици 17. кола [[Евролига у кошарци|Евролиге]] у сезони [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21]], када је ЦСКА славио на гостовању [[КК Олимпија Милано|Олимпији]] из [[Милано|Милана]] (87:91), Милутинов је забележио 17 поена и 19 скокова, од којих су чак 16 били офанзивни.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/brutalni-milutinov-17-poena-i-rekordnih-19-skokova/374831 |title=Brutalni Milutinov - 17 poena i rekordnih 19 skokova! |publisher= mozzartsport.com |date= 30. 12. 2020. |accessdate = 31. 1. 2021}}</ref> Тим учинком је оборио рекорд Евролиге по броју ухваћених лопти у нападу на једној утакмици.<ref >{{cite web|url=https://sportklub.rs/kosarka/milutinov-srusio-fuckin-rekord-cska-partizanov/ |title=Milutinov srušio Fučkin rekord, CSKA Partizanov |publisher= sportklub.rs|date= 30. 12. 2020. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> За партије пружене током децембра 2020, добио је награду за [[Најкориснији играч месеца Евролиге у кошарци|најкориснијег играча месеца у Евролиги]].<ref name="mz1"/> ЦСКА је овај месец завршио са шест победа на исто толико мечева, а Милутинов је током овог периода бележио просечан дабл-дабл учинак са 12,3 поена, 12,5 скокова уз индекс корисности 24.<ref name="mz1">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/milutinov-odigrao-mesec-za-pamcenje-dabl-dabl-prosek-i-mvp-nagrada/375138 |title=Milutinov odigrao mesec za pamćenje: Dabl-dabl prosek i MVP nagrada |publisher= mozzartsport.com|date= 4. 1. 2021. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> Крајем јануара 2021. године, на утакмици 23. кола Евролиге са [[КК Бајерн Минхен|Бајерном]], Милутинов је доживео повреду рамена због које је пропустио остатак сезоне 2020/21.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/milutinov-zavrsio-sezonu/377463 |title=Milutinov završio sezonu|publisher= mozzartsport.com|date= 30. 1. 2021. |accessdate = 31. 1. 2021.}}</ref> == Репрезентација == Наступао је за све млађе селекције репрезентације Србије. Са [[Кошаркашка репрезентација Србије У18|репрезентацијом до 19 година]] освојио је сребрну медаљу на Светском првенству у Чешкој [[2013]]. године. За [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорску репрезентације Србије]] је дебитовао на [[Европско првенство у кошарци 2015.|Европском првенству 2015,]] где је освојено четврто место. Играо је и на [[Светско првенство у кошарци 2019.|Светском првенству 2019.]] у Кини, где је освојено пето место. == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Партизан|Партизан]]''' : ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2012/13.|2012/13.]] ** [[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]] (2): [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|2012/13]], [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2013/14.]] * '''[[КК Олимпијакос|Олимпијакос]]''' : ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2015/16. * '''[[КК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]]''' : ** [[ВТБ јунајтед лига]] (1): 2020/21. ** [[Суперкуп ВТБ јунајтед лиге]] (1): 2021. === Репрезентативни === * [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светско првенство до 19 година]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] 2013. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Кошарка}} {{Други пројекти | commons = Nikola Milutinov | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Никола Милутинов }} * [https://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=003941 Профил на сајту Евролиге] {{KK Партизан-Првак Србије 2012/13.}} {{KK Партизан-Првак Србије 2013/14.}} {{KK Партизан-Победник Јадранске лиге 2012/13.}} {{СПЈ13СРБк}} {{ЕП15СРБк}} {{СП19СРБк}} {{НБА драфт 2015.}} {{DEFAULTSORT:Милутинов, Никола}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Спортисти из Новог Сада]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Вршца]] [[Категорија:Кошаркаши Партизана]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпијакоса]] [[Категорија:Кошаркаши ЦСКА Москве]] [[Категорија:Пикови Сан Антонио спарса на НБА драфту]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2019.]] djlu493lnh5skhiai3uqoa7psez1dvn 0 833975 25114226 24544436 2022-07-19T16:05:47Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИХА ПИНТАР | слика = Miha Pintar (1).jpg | опис_слике=Миха Пинтар | датум_рођења = {{Датум рођења|1913|4|2}} | место_рођења =[[Шентруперт (Клагенфурт)|Шентруперт]], код [[Клагенфурт]]а | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|6|3|1913|4|2}} | место_смрти = [[Локовица (Шоштањ)|Локовица]], код [[Велење|Велења]] | држава_смрти = [[Нацистичка Немачка]] |професија=учитељ |КПЈ=[[1935]]. |рат=[[Шпански грађански рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Интернационалне бригаде]] <br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[21. јул]]а [[1953]]. }} '''Миха Пинтар – Толедо''' ([[Шентруперт (Клагенфурт)|Шентруперт]], код [[Клагенфурт]]а, [[2. април]] [[1913]] — [[Локовица (Шоштањ)|Локовица]], код [[Велење|Велења]], [[3. јун]] [[1942]]), учесник [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1913. године у Шентруперту код Клагенфурта. Отац му је био железничар, који се после [[Први светски рат|Првог светског рата]] с породицом преселио у [[Дравоград]], а затим [[1924]]. у Руше код [[Марибор]]а. Након завршене основне школе, Пинтар је јуна [[1934]]. завршио школовање у грађанској и учитељској школи у Марибору. Затим је одслужио војни рок у [[Сарајево|Сарајеву]] и [[Битољ]]у. У војсци се прикључио групи левичара и од тада је постао активан у револуционарном покрету. Године [[1935]]. постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Кратко је време радио као учитељ у Селници на [[Драва|Драви]] и у Прелоки, [[Бела Крајина|Бела крајина]]. === Шпански грађански рат === Почетком августа [[1937]]. кренуо је преко [[Париз]]а у [[Друга шпанска република|Шпанију]]. Власт је убрзо потом издала потерницу за њим. У Шпанији је учествовао у тешким борбама које је водила [[129. интернационална бригада]]. Неколико пута је био рањаван. Саборци су му у Шпанији дали андимак ''Уча''. Након повлачења [[Интернационалне бригаде|Интернационалних бригада]] из рата, Пинтар је од фебруара [[1939]]. до маја [[1941]]. био у француским логорима за оне који су илегално упали у Шпанију а њихове државе их нису хтеле назад. Провео је време у логорима Сен-Сипријен, Жирс и Верне. У логору је био све док се са групом другова није пријавио за рад у [[Трећи рајх|Немачкој]]. Били су распоређени на рад у [[Десау]], одакле су побегли и вратили се у [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупирану Југославију]] у којој су већ текле припреме за оружани устанак. === Народноослободилачка борба === Средином августа [[1941]]. године, Пинтар се са друговима, такође шпанским борцима, Драгом Млакаром и Францом Добрничем, прикључио шалешкој партизанској групи, која је међу осталим [[27. август]]а 1941. припремила заседу немачком министру унутрашњих послова др Вилхелму Фрику, која додуше није успела. Борци шалешке групе прикључили су се средином септембра 1941. Похорској партизанској чети, а Пинтар је постао њен [[Командант|командир]]. Тада је добио партизанско име ''Толедо''. Дана [[17. септембар|17. септембра]] похорски су партизани под Толедовим вођством напали јачи одред немачке војске на Клопном врху и победили. Окупатор је након ове партизанске победе [[Похорје]] прогласио затвореном зоном. Са Штајерским батаљоном, у који је укључена и Похорска чета почетком октобра 1941, Толедо је као командир чете учествовао у припремама за напад и у нападу на [[Шоштањ]] у ноћи 7/8. октобра 1941. године. Напад је успео и имао велик одјек; то је био први партизански напад на град у окупираној Словенији. Надаље је учествовао у борбама Штајерског батаљона с Немцима на Добровљама [[26. октобар|26. октобра]] 1941. и у тешком брежичком походу Штајерског батаљона. После деконцентрације Штајерског батаљона новембра 1941. Толедо је с групом партизана отишао на рушко Похорје где је у пролеће 1942. најпре водио Рушку чету. Маја 1942. постао је командир шалешке групе Првог штајерског батаљона. Првог јуна 1942. Немци су у Равнама код Шоштања, услед издаје, изненада напали шалешку групу. Партизани су кренули на све стране, те је једино решење био бег. Толедо је ипак успео да баци бомбу међу групу немачких војника, од којих су двојица била рањена а један погинуо. Из Толедове групе рањена су два партизана у ноћи 3/4. јуна 1942. године. Партизану Јаку [[метак]] је разбио колено и Пинтар није хтео да га остави самог. Ујутро 3. јуна возио је рањеника према ивици Шалешке долине како би се склонили у шуму; Немци су их пратили. Пинтар се могао спасити, али није напуштао рањеног. Пренео га је преко речице Паке и кад су га полицајци у непосредној близини шуме стигли, положио је рањеника, кренуо у јуриш на Немце и пао смртно погођен. Почетком августа 1942. нацисти су ухапсили Пинтарову баку, мајку и сестру. мајка и сестра су умрле у [[Логор Аушвиц|концентрационом логору Аушвиц]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[21. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Шпански борци погинули у НОБ}} {{порталбар|Биографија|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Пинтар, Миха}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату‎]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - П]] q1sghqd2kg1sl9802nwd8cybfu9w444 0 834313 25114558 24310060 2022-07-19T18:16:35Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ДЕСИМИР ЈОВОВИЋ | слика = Desimir Jovović Čiča.jpg | опис_слике=Десимир Јововић Чича | датум_рођења = {{Датум рођења|1905|2|15}} | место_рођења =[[Доњи Бранетићи]], код [[Горњи Милановац|Г. Милановца]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1985|10|10|1905|2|15}} | место_смрти =[[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] |професија=друштвено-политички радник |КПЈ=[[1934]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]] – [[1945]]. |народни херој=[[7. јул]]а [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}}{{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Десимир Јововић — Чича''' ([[Доњи Бранетићи]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], [[15. фебруар]] [[1905]] — [[Београд]], [[10. октобар]] [[1985]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[15. фебруар]]а [[1905]]. године у [[Доњи Бранетићи|Доњим Бранетићима]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], у сиромашној сеоској породици. Браварско-ковачки занат изучио је [[1923]]. године у [[Љиг]]у. Радио је у више места по [[Србија|Србији]]. После одслужења војног рока, запослио се у фабрици авиона у [[Краљево|Краљеву]], [[1930]]. године. Када је [[1933]]. формирана синдикална организација у фабрици, Јововић је био изабран за њеног благајника. Наредне године примљен је за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а [[1937]]. године постао је члан Месног комитета КПЈ у Краљеву. Исте је године био ухапшен и задржан у затвору три месеца. Пошто после није био примљен натраг на посао, отишао је у [[Смедеревска Паланка|Смедеревску Паланку]], а затим јануара [[1938]]. године у [[Београд]], где је радио у фабрици авиона „Рогожарски“. Пошто је у Команди [[Југословенско краљевско ратно ваздухопловство|Ваздухопловства]] био уписан у црну књигу као [[Комунизам|комуниста]], после три месеца је отпуштен, након чега је радио у разним радионицама. У Београду се укључио у партијски и синдикални рад; био је члан Бироа партијске организације [[Градска општина Савски венац|Савског венца]]. Из Београда је био протеран због [[Минхенски споразум|''Чешке кризе'']] и кратко време се задржао у [[Крушевац|Крушевцу]], [[1939]]. године, а затим је поновно примљен на посао у фабрику авиона у Краљеву, [[1. септембар|1. септембра]]. Годину дана касније, постао је секретар Среског комитета КПЈ за Краљево. Као делегат организације КПЈ из Краљева, учествовао је на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]] у [[Загреб]]у, од [[19. октобар|19.]] до [[23. октобар|23. октобра]] [[1940]]. године. Исте је године постао секретар новоформираног Окружног комитета КПЈ за Краљево. Почетком [[1941]]. године отпуштен је са посла, па га је [[Савез комуниста Србије|Покрајински комитет КПЈ за Србију]] послао за секретара ОК за Крушевац, фебруара 1941. године. === Народноослободилачка борба === [[Датотека:NH Desimir Jovovic.jpg|десно|мини|292п|Биста Десимира Јововића у [[Спомен-парк Брдо мира|спомен-парку „Брдо мира“]] у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]].]] После [[Априлски рат|окупације Југославије 1941]], активно је учествовао у припремама устанка у крушевачком крају. Дана [[22. јул]]а формиран је [[Расински партизаснки одред]], а Десимир је био његов [[политички комесар]]. Крајем 1941. године, када је дошло до повлачења Расинског одреда у [[Топлица (област)|Топлицу]] и спајања са [[Топлички партизански одред|Топличким партизанским одредом]], Десимир је остао политички комесар овог спојеног одреда. Почетком новембра [[1942]]. године, био је одређен за секретара ОК КПЈ за [[Ниш]]. У трену његовог доласка, партијска организација у Нишу била је десеткована због бројних провала. Најпре је формирао ОК КПЈ за Ниш, а затим у октобру [[1943]]. године Нишки партизански одред. Секретар ОК КПЈ Ниша остао је све до априла [[1944]]. године када је повучен у Топлицу за заменика политичког комесара [[23. српска дивизија НОВЈ|23. српске дивизије]] и инструктора ПК КПЈ за Србију, за Ниш и [[Зајечар]]. На тој дужности остао је до октобра 1944. године, када је заједно с Покрајинским комитетом прешао у [[Ваљево]] и кратко време био распоређен на рад у [[Одељење за заштиту народа]] (ОЗНА) за [[Крагујевац|Крагујевцу]]. === Послератна каријера === Десимир је радио у [[Служба државне безбедности|Управи државне безбедности]] (УДБА) до [[1947]], када је постао секретар Савеза синдиката Србије. Од 1947. до [[1949]]. налазио се на [[Виша партијска школа „Ђуро Ђаковић”|Вишој партијској школи „Ђуро Ђаковић“]]. Потом је био председник Савеза синдиката Србије до [[1952]]. године. Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|СК Србије]] од Оснивачког конгреса до [[1965]]. године. Године [[1953]]. био је изабран за председника Контролне комисије ЦК СК Србије и на овој дужности се задржао до [[1963]]. године, када је отишао у пензију. Био је и члан Централног одбора [[Савез синдиката Југославије|Савеза синдиката Југославије]] и Главног одбора СС Србије, затим члан Главног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Србије]] и Централног одбора Удружења резервних официра Југославије. Био је посланик у [[Скупштина СФРЈ|Савезној народној скупштини]] од [[1950]]. до 1963. године, те посланик у [[Скупштина СР Србије|Скупштини СР Србије]]. До смрти је био члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Умро је [[10. октобар|10. октобра]] [[1985]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са сребрним венцем венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[7. јул]]а [[1953]]. године. Данас његово име носи улица у Горњем Милановцу, а у [[Спомен-парк Брдо мира|спомен-парку „Брдо мира“]] стоји његова биста. == Литература == * ''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији''. „Седма сила“ Београд, 1957. година. * ''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији''. „Експорт прес“ Београд, 1970. година. * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига — Народна књига — Побједа|location= Љубљана — Београд — Титоград|id= }} * ''[[Српски биографски речник]]'' (књига чертврта). „Матица српска“, Нови Сад 2009. година. {{Народни хероји-Чачак}} {{Порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јововић, Десимир}} [[Категорија:Рођени 1905.]] [[Категорија:Умрли 1985.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]] [[Категорија:Дипломци Више партијске школе „Ђуро Ђаковић”]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] esmqjqd4aiv4f9er2udoyqkblawbp3n 25114561 25114558 2022-07-19T18:16:57Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ДЕСИМИР ЈОВОВИЋ | слика = Desimir Jovović Čiča.jpg | опис_слике=Десимир Јововић Чича | датум_рођења = {{Датум рођења|1905|2|15}} | место_рођења =[[Доњи Бранетићи]], код [[Горњи Милановац|Г. Милановца]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1985|10|10|1905|2|15}} | место_смрти =[[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] |професија=друштвено-политички радник |КПЈ=[[1934]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]] – [[1945]]. |народни херој=[[7. јул]]а [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}}{{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Десимир Јововић — Чича''' ([[Доњи Бранетићи]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], [[15. фебруар]] [[1905]] — [[Београд]], [[10. октобар]] [[1985]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[15. фебруар]]а [[1905]]. године у [[Доњи Бранетићи|Доњим Бранетићима]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], у сиромашној сеоској породици. Браварско-ковачки занат изучио је [[1923]]. године у [[Љиг]]у. Радио је у више места по [[Србија|Србији]]. После одслужења војног рока, запослио се у фабрици авиона у [[Краљево|Краљеву]], [[1930]]. године. Када је [[1933]]. формирана синдикална организација у фабрици, Јововић је био изабран за њеног благајника. Наредне године примљен је за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а [[1937]]. године постао је члан Месног комитета КПЈ у Краљеву. Исте је године био ухапшен и задржан у затвору три месеца. Пошто после није био примљен натраг на посао, отишао је у [[Смедеревска Паланка|Смедеревску Паланку]], а затим јануара [[1938]]. године у [[Београд]], где је радио у фабрици авиона „Рогожарски“. Пошто је у Команди [[Југословенско краљевско ратно ваздухопловство|Ваздухопловства]] био уписан у црну књигу као [[Комунизам|комуниста]], после три месеца је отпуштен, након чега је радио у разним радионицама. У Београду се укључио у партијски и синдикални рад; био је члан Бироа партијске организације [[Градска општина Савски венац|Савског венца]]. Из Београда је био протеран због [[Минхенски споразум|''Чешке кризе'']] и кратко време се задржао у [[Крушевац|Крушевцу]], [[1939]]. године, а затим је поновно примљен на посао у фабрику авиона у Краљеву, [[1. септембар|1. септембра]]. Годину дана касније, постао је секретар Среског комитета КПЈ за Краљево. Као делегат организације КПЈ из Краљева, учествовао је на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]] у [[Загреб]]у, од [[19. октобар|19.]] до [[23. октобар|23. октобра]] [[1940]]. године. Исте је године постао секретар новоформираног Окружног комитета КПЈ за Краљево. Почетком [[1941]]. године отпуштен је са посла, па га је [[Савез комуниста Србије|Покрајински комитет КПЈ за Србију]] послао за секретара ОК за Крушевац, фебруара 1941. године. === Народноослободилачка борба === [[Датотека:NH Desimir Jovovic.jpg|десно|мини|Биста Десимира Јововића у [[Спомен-парк Брдо мира|спомен-парку „Брдо мира“]] у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]].]] После [[Априлски рат|окупације Југославије 1941]], активно је учествовао у припремама устанка у крушевачком крају. Дана [[22. јул]]а формиран је [[Расински партизаснки одред]], а Десимир је био његов [[политички комесар]]. Крајем 1941. године, када је дошло до повлачења Расинског одреда у [[Топлица (област)|Топлицу]] и спајања са [[Топлички партизански одред|Топличким партизанским одредом]], Десимир је остао политички комесар овог спојеног одреда. Почетком новембра [[1942]]. године, био је одређен за секретара ОК КПЈ за [[Ниш]]. У трену његовог доласка, партијска организација у Нишу била је десеткована због бројних провала. Најпре је формирао ОК КПЈ за Ниш, а затим у октобру [[1943]]. године Нишки партизански одред. Секретар ОК КПЈ Ниша остао је све до априла [[1944]]. године када је повучен у Топлицу за заменика политичког комесара [[23. српска дивизија НОВЈ|23. српске дивизије]] и инструктора ПК КПЈ за Србију, за Ниш и [[Зајечар]]. На тој дужности остао је до октобра 1944. године, када је заједно с Покрајинским комитетом прешао у [[Ваљево]] и кратко време био распоређен на рад у [[Одељење за заштиту народа]] (ОЗНА) за [[Крагујевац|Крагујевцу]]. === Послератна каријера === Десимир је радио у [[Служба државне безбедности|Управи државне безбедности]] (УДБА) до [[1947]], када је постао секретар Савеза синдиката Србије. Од 1947. до [[1949]]. налазио се на [[Виша партијска школа „Ђуро Ђаковић”|Вишој партијској школи „Ђуро Ђаковић“]]. Потом је био председник Савеза синдиката Србије до [[1952]]. године. Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|СК Србије]] од Оснивачког конгреса до [[1965]]. године. Године [[1953]]. био је изабран за председника Контролне комисије ЦК СК Србије и на овој дужности се задржао до [[1963]]. године, када је отишао у пензију. Био је и члан Централног одбора [[Савез синдиката Југославије|Савеза синдиката Југославије]] и Главног одбора СС Србије, затим члан Главног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Србије]] и Централног одбора Удружења резервних официра Југославије. Био је посланик у [[Скупштина СФРЈ|Савезној народној скупштини]] од [[1950]]. до 1963. године, те посланик у [[Скупштина СР Србије|Скупштини СР Србије]]. До смрти је био члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Умро је [[10. октобар|10. октобра]] [[1985]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са сребрним венцем венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[7. јул]]а [[1953]]. године. Данас његово име носи улица у Горњем Милановцу, а у [[Спомен-парк Брдо мира|спомен-парку „Брдо мира“]] стоји његова биста. == Литература == * ''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији''. „Седма сила“ Београд, 1957. година. * ''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији''. „Експорт прес“ Београд, 1970. година. * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига — Народна књига — Побједа|location= Љубљана — Београд — Титоград|id= }} * ''[[Српски биографски речник]]'' (књига чертврта). „Матица српска“, Нови Сад 2009. година. {{Народни хероји-Чачак}} {{Порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јововић, Десимир}} [[Категорија:Рођени 1905.]] [[Категорија:Умрли 1985.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]] [[Категорија:Дипломци Више партијске школе „Ђуро Ђаковић”]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] lt103wtrcvcgc2c3sotfwlirbm0nxx1 0 834470 25114260 24156411 2022-07-19T16:20:09Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВОЈО ТОДОРОВИЋ | слика = Vojo Todorović Lerer.jpg | опис_слике=Војо Тодоровић Лерер | датум_рођења = {{датум рођења|1914|3|12}} | место_рођења =[[Мостар]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1990|10|3|1914|3|12}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] |професија=војно лице |КПЈ=[[март]]а [[1934]]. |чин= [[генерал-пуковник]] |рат=[[Шпански грађански рат]] <br /> [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Интернационалне бригаде]] <br /> [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br /> [[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1937]]–[[1939]]. <br /> [[1941]]–[[1974]]. |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Војо Тодоровић — Лерер''' ([[Мостар]], [[12. март]] [[1914]] — [[Београд]], [[3. октобар]] [[1990]]), учесник [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[12. март]]а [[1914]]. у [[Мостар]]у, а одрастао у [[Сарајево|Сарајеву]], у радничкој породици [[Јевреји|јеврејског порекла]]. Гимназију је завршио [[1933]]. године у Сарајеву, а затим је студирао [[Ветерина|ветерину]], а потом [[Агрономија|агрономију]] у [[Загреб]]у. На [[Свеучилиште у Загребу|Загребачком универзитету]] пришао је напредном студентском покрету. Октобра 1933. године постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а [[1934]]. примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Због револуционарне делатности био је ухапшен фебруара [[1936]]. године, али је децембра исте године на суду ослобођен због недостатка доказа. Септембра [[1937]]. године отишао је да се као добровољац бори на страни [[Друга шпанска република|Шпанске Републике]]. У рату је био борац митраљеске чете [[Интернационални батаљон Ђуро Ђаковић|батаљона „Ђуро Ђаковић“]]. Фебруара [[1939]]. године нашао се са осталим шпанским добровољцима у [[Концентрациони логор|концентрационим логорима]] [[Француска|Француске]], а затим је [[1941]]. године, после [[Априлски рат|окупације Југославије]], успео да се пребаци у [[Трећи рајх|Немачку]], где је био члан Партијског комитета групе шпанских добровољаца. Непосредно после [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]], успео је помоћу партијских веза да се крајем јула 1941. године пребаци у Југославију и да дође у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]]. Прво је био [[командант]] батаљона „[[Гаврило Принцип]]“ на сектору [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]], а затим командант Гламочког батаљона. Децембра 1941. године био је заменик команданта [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прве крајишке ударне бригаде]], а крајем године постао је њен командант. Истакао се нарочито [[1942]]. године у борбама код [[Нови Град|Босанског Новог]] и Будимлић-Јапре, као и у [[Напад на аеродром у Рајловцу августа 1943.|нападу на аеродром Рајловац]]. Августа [[1943]]. године, Прва крајишка бригада, којом је командовао Тодоровић, постигла је значајну победу: напала је аеродром Рајловац код Сарајева, са кога су у току [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]] узлетали непријатељски авиони и нападали снаге [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]]. Борба за аеродром у непосредној близини Сарајева трајала је читаву ноћ. Немци су покушали да довуку појачање оклопним возом, али је и воз уништен. Крајишки партизани извојевали су победу уништивши 34 авиона. За ту победу Врховни командант НОВ и ПОЈ похвалио је борце и руководиоце Прве крајишке бригаде. Као заменик команданта и командант Прве крајишке бригаде, Тодоровић је имао велике заслуге за њена борбена дејства приликом ослобођења [[Јајце|Јајца]], [[Бихаћ]]а и других места. Августа исте године био је постављен за заменика команданта [[4. крајишка дивизија НОВЈ|Четврте крајишке ударне дивизије]]. Марта [[1944]]. био је постављен за команданта [[39. крајишка дивизија НОВЈ|39. крајишке дивизије]]. Крај рата затекао га је на дужности команданта [[Десета крајишка дивизија НОВЈ|Десете крајишке ударне дивизије]]. У [[Завршне операције за ослобођење Југославије 1945.|завршним борбама за ослобођење Југославије]], Тодоровић је као командант дивизије упао код [[Зидани Мост|Зиданог Моста]] четири километра дубоко у непријатељске положаје и захтевао од [[Усташка војница|усташа]] безусловну предају. Када су ови покушали да га заробе, успео је да се пробије и преплива [[Сава|Саву]], после чега су јединице Десете крајишке дивизије ликвидирале непријатељске снаге и присилиле их на предају. Тодоровић је у току рата био неколико пута похваљиван од виших штабова за успешне борбе. После рата, остао је у професионалној војној служби [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА). Био је помоћник главног инспектора ЈНА, заменик начелника Прве управе Генералштаба ЈНА, помоћник председника Планске комисије ФНРЈ за војни сектор, начелник -{IV}- и -{III}- управе Генералштаба и Управе пешадије ЈНА. Од [[1965]]. је био члан Контролне комисије СКЈ, а од [[1967]]. члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Пензионисан је у чину [[генерал-пуковник]]а ЈНА, [[1974]]. године. Заједно са [[Бошко Шиљеговић|Бошком Шиљеговићем]], био је уредник првог издања [[Војна енциклопедија|''Војне енциклопедије'']], од [[1958]]. до [[1969]]. године. Умро је [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]]. године у [[Београд]]у. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден ратне заставе]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са великом звездом]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године. == Литература == * ''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији''. „Седма сила“ Београд, 1957. година. * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига — Народна књига — Побједа|location= Љубљана — Београд — Титоград|id= }} == Спољашње везе == * [http://elmundosefarad.wikidot.com/samuel-z-lerer El Mundo Sefarad: Vojo Todorović Lerer] {{Народни хероји-Прва крајишка бригада}} {{Народни хероји-Херцеговина1}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{порталбар|Биографија|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Тодоровић, Војо Лерер}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1990.]] [[Категорија:Мостарци]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки Јевреји]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Борци Прве крајишке бригаде]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Генерал-пуковници ЈНА]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Енциклопедисти]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] fm0dp5r5nbj7t9n5lslca6tdl7fv0wc 0 834839 25114238 23692486 2022-07-19T16:06:05Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж | дидаскалија=АНДРЕАНА ДРУЖИНА | слика=Andreana Družina.jpg |опис_слике=Андреана Дружина Олга |датум рођења={{датум рођења|1920|1|26}} |место рођења=[[Трст]] |држава рођења=[[Краљевина Италија]] |датум смрти={{датум смрти|2021|3|7|1920|1|26}} |место смрти=[[Логатец]] |држава смрти=[[Словенија]] |професија=друштвено-политичка радница |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |чин= [[капетан прве класе]] у резерви |КПЈ=[[11. фебруар]]а [[1943]]. |народни херој=[[22. јул]]а [[1953]]. |одликовања={{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден републике2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Андреана Дружина – Олга''' ([[Трст]], [[26. јануар]] [[1920]] — [[Логатец]], [[7. март]] [[2021]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политичка радница [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је 26. јануара 1920. године у Трсту и у оближњем месту Боршт завршила три разреда основне школе. Њен отац Габријел морао је због своје [[Антифашизам|антифашистичке]] делатности емигрирати у [[Краљевина Југославија|Југославију]] [[1929]]. године, камо је за њим годину дана после дошла и његова супруга са четворо мале деце. Настанили су се у [[Љубљана|Љубљани]], где је Андреана завршила основну школу, два разреда грађанске школе и један разред занатске школе. Године [[1936]]. породица се преселила у [[Сушак]], а крајем године у [[Загреб]], у предграђе [[Кустошија|Кустошију]]. Тамо се Андреана код оца обучила за кројачицу, завршила други разред занатске школе и положила помоћнички испит. Била је чланица фискултурног друштва ''Соко''. У Љубљани је била активна у певачком и драмском одељењу емигрантског друштва ''Табор'', а у Загребу у Словенском друштву и његовој драмској секцији и у Друштву графичара. У очевој радионици састајали су се комунисти, за које је она преносила поруке и чувала стражу кад су одржавали састанке.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=204}} === Народноослободилачка борба === У првим данима окупације Југославије комунисти су ју укључили у омладинску групу која је растурала летке против [[усташе|усташа]] и Немаца и скупљала оружје. Доживела је и злостављање од стране усташа. Када је била издана да прикупља новац за комунисте и да помаже [[Јевреји]]ма, побегла је мајци у Љубљану, где се у јануару 1942. повезала с активистима [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта Словеније]]. Постала је чланица [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]], похађала течај за болничарке и вршила задатке по граду. Због учешћа у акцијама [[Служба обавештавања и безбедности|ВОС-а]] морала је да побегне из Љубљане [[12. јун]]а [[1942]], па се придружила Првој чети Првог батаљона [[Доломитски партизански одред|Доломитског одреда]]. У партизанима је постала помоћница митраљесца и учествовала у четверодневној борби на Полоховом Градцу, касније у Доброви код Љубљане и под Тошким челом, где је [[5. јул]]а 1942. била први пут рањена и послана у партизанску болницу на Бабни гори, где је, иако и сам рањена, водила бригу о рањеницима, док се није вратила у ударну чету Доломитског одреда. Након тога је учествовала у јуришу на [[Бела гарда (Словенија)|белогардистичко]] упориште [[Шентјош]]у у [[Dolomiti|Доломитима]] и у сукобу с италијанским јединицама у Врањим печима. Приликом напада на италијанско упориште Лог 8. септембра 1942. године, у јуришу је била тешко рањена у грло и обе ноге. Већ [[28. октобар|28. октобра]] вратила се у Трећи батаљон Доломитског одреда, који је тада ушао у састав [[Друга словеначка ударна бригада|Друге словеначке ударне бригаде „Љубо Шерцер“]] у којој је била политички делегат прве чете Трећег батаљона, а затим помоћница [[Политички комесар|политичког комесара]] Четвртог батаљона. За чланицу [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]] примљена је [[11. фебруар]]а [[1943]]. године. Учествовала је у борбама на Устју и под Шкриљем на Тополу, где је [[12. децембар|12. децембра]] 1942. била по трећи пут рањена; затим код Лашча, Лужарја, на Блошкој заравни и у борбама на Корињу у [[Сува крајина|Сувој крајини]]; у нападу на Рибницу [[25. март]]а 1943. била је по чертврти пут рањена; борила се на [[Жужемберк]]у, [[Турјак]]у, код Пијаве горице, где се истакла у спашавању рањеника, па поновно у борбама за Жужемберк, [[Добрнич]], у нападу на непријатељски положај код Села Шумберк, на Замешку и Крваву печ. Током августа 1943. похађала је партијски курс, након чега је учествовала у ликвидацији [[Словеначки четници|плавогардистичког]] упоришта у Грчарицама код Рибнице и још у [[Напади НОВЈ на Штампетов вијадукт|два напада на Штампетов вијадукт]]. У борбама код Чрног Луга над Сушаком 18. октобра 1943. рањена је пети пут, у кук. Оперисана је у Грахову, одакле је пренета у село Стари Брег које су убрзо потом разорили немачки авиони. Спасила се од бомбардовања, а тек после три дана нашли су ју курири; лекарска нега пружена јој је за тек месец дана, када је завршила немачка офанзива. Од јануара [[1944]]. године, била је секретарица и политички комесар Словеначке централне партизанске болнице на Планини. Средином фебруара 1944. отишла је на једномесечни курс за обавештајце, затим је била обавештајац у [[Петнаеста словеначка дивизија НОВЈ|Петнаестој дивизији]] и добила чин [[поручник]]а. Након тога је постала помоћница шефа обавештајног центра [[Седми словеначки корпус НОВЈ|Седмог корпуса]], а од краја априла 1944. радила је при [[Одељење за заштиту народа|ОЗН-и]] за Словенију. === Послератна каријера === После рата, остала је у [[Служба државне безбедности|УДБ-и]] за Словенију све до одласка у пензију [[1964]]. године. Од оснивања [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца НОР]] била је активна чланица његовог месног одбора у Љубљани-Центар. До [[1962]]. године била је чланица среског одбора СУБНОР Љубљана, а од [[1956]]. до [[1960]]. чланица Главног одбора СУБНОР Југославије. По ослобођењу водила је организацију КП ОЗН-е у [[Копар|Копру]], била је секретарица комитета СКС при УДБ-и за Словенију и радила у Контролној мисији Градског комитета СКС Љубљана. Имала је чин резервног капетана -{I}- класе ЈНА и чланица Савета републике СР Словеније. Умрла је 7. марта 2021. у старачком дому у [[Логатец]]у у 101 години, као последња [[Жене народни хероји Југославије|жена народни херој]] на подручју бивше Југославије и последњи [[Народни херој Југославије|народни херој]] из Словеније.<ref>{{Cite web|url=https://www.mladina.si/205689/v-101-letu-starosti-umrla-zadnja-narodna-herojinja/|title=V 101. letu starosti umrla zadnja narodna herojinja|website=mladina.si|date=7.3.2021}}</ref> Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]] и више [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је [[22. јул]]а [[1953]]. године.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=204}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} == Спољашње везе == * [http://www.svobodnabeseda.si/obiskali-smo-narodno-herojinjo-olgo/ Интервју, 2017. године] {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Дружина, Андреана}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Тршћани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] [[Категорија:Стогодишњаци]] frxqmadbgjuq2rkabqrp2c3a3hb3v99 0 838991 25114483 24931983 2022-07-19T17:57:23Z 178.221.68.80 /* П */ wikitext text/x-wiki __БЕЗСАДРЖАЈА__ Списак играча [[КК Црвена звезда|КК Црвене звезде]], који су бар једну утакмицу одиграли за овај клуб: {| border="0" style="border:1px solid #aaa; background:#f9f9f9; padding:5px; font-size:95%; margin:auto;" |- | [[#А|А]] [[#Б|Б]] [[#В|В]] [[#Г|Г]] [[#Д|Д]] [[#Ђ|Ђ]] [[#Е|Е]] [[#Ж|Ж]] [[#З|З]] [[#И|И]] [[#Ј|Ј]] [[#К|К]] [[#Л|Л]] [[#Љ|Љ]] [[#М|М]] [[#Н|Н]] Њ [[#О|О]] [[#П|П]] [[#Р|Р]] [[#С|С]] [[#Т|Т]] [[#Ћ|Ћ]] [[#У|У]] [[#Ф|Ф]] [[#Х|Х]] [[#Ц|Ц]] [[#Ч|Ч]] [[#Џ|Џ]] [[#Ш|Ш]] |} == A == [[Датотека:Pero Antić (KK Crvena Zvezda, 2017).jpg|150п|мини|десно|[[Перо Антић]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:20%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Националност ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Напомене |- | [[Зуфер Авдија|Авдија, Зуфер]] | {{зас|ЈУГ}} | | [[Крилни центар]] | 1980—1989 | |- | [[Тунџи Авоџоби|Авоџоби, Тунџи]] | {{зас|НГР}} | 21 | [[Крилни центар]] | 2005 | |- | [[Павле Адлер|Адлер, Павле]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1956—1960 | |- | [[Страхиња Алагић|Алагић, Страхиња]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1947—1951 | |- | [[Александар Алексић|Алексић, Александар]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1983—1986 | |- | [[Милутин Алексић|Алексић, Милутин]] | {{зас|СЦГ}} | 11 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2000—2002 | |- | [[Александар Алексић|Алексић, Александар]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1983—1986 | |- | [[Стеван Алексић|Алексић, Стеван]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1950 | |- | [[Морис Алмонд|Алмонд, Морис]] | {{зас|САД}} | 20 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012]] | |- | [[Немања Андрејевић|Андрејевић, Немања]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Центар (кошарка)|Центар]] | 2001—2002 | |- | [[Ђорђе Андријашевић|Андријашевић, Ђорђе]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1950—1961 | |- | [[Перо Антић|Антић, Перо]] | {{зас|МАК}}{{зас|СЦГ}} | 21, 12 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | 2005—2007, [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]] | |- | [[Драган Апић|Апић, Драган]] | {{зас|СРБ}} | 8 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017]] | |- | [[Александар Аранитовић|Аранитовић, Александар]] | {{зас|СРБ}} | 7 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014—2015]] | |- | [[Шепсудин Ахмедбашић|Ахмедбашић, Шепсудин]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1979—1980 | |- | [[Недељко Ашћерић|Ашћерић, Недељко]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2000—2001 | |} == Б == [[Датотека:Bjelica Nemanja.JPG|170п|мини|десно|[[Немања Бјелица]]]] [[Датотека:Jaka Blažič CZ.jpg|150п|мини|десно|[[Јака Блажич]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:20%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Националност ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Напомене |- | [[Емре Бајев|Бајев, Емре]] | {{зас|ТУР}} | 6 | [[Крилни центар]] | 2004—2005 | 1 утакмица без поена |- | [[Борис Бакић|Бакић, Борис]] | {{зас|ЦГ}} | 6 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 2007—2011 | |- | [[Darko Balaban|Балабан, Дарко]] | {{зас|СРБ}} | 12 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | 2010—2011 | 18 утакмица, 54 поена |- | [[Горан Бањанин|Бањанин, Горан]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1979—1981 | 50 утакмица, 143 поена |- | [[Владимир Бањац|Бањац, Владимир]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1946 | 14 утакмица, 6 поена |- | [[Били Барон|Барон, Били]] | {{зас|САД}} | 12 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2020]] | 113 утакмица, 1347 поена |- | [[Морис Бејли|Бејли, Морис]] | {{зас|САД}} | 4 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 2009 | 8 утакмица, 76 поена |- | [[Мирослав Белић|Белић, Мирослав]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1958—1962 | 73 утакмице, 187 поена |- | [[Војкан Бенчић|Бенчић, Војкан]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Плејмејкер]] | 1986—1987, 1997—1998 | 65 утакмица, 348 поена |- | [[Милан Бјегојевић|Бјегојевић, Милан]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1947—1955 | 113 утакмица, 776 поена |- | [[Милко Бјелица|Бјелица, Милко]] | {{зас|ЦГ}} {{зас|СРБ}} | 7, 51 | [[Крилни центар]] | 2001—2006, [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016]]—[[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2018]] | |- | [[Немања Бјелица|Бјелица, Немања]] | {{зас|СРБ}} | 44 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2008—2010 | 101 утакмица, 850 поена |- | [[Милан Благојевић|Благојевић, Милан]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1947—1948 | 13 утакмица, 54 поена |- | [[Јака Блажич|Блажич, Јака]] | {{зас|СЛО}} | 11 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013]]—[[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2015]] | |- | [[Предраг Богосављев|Богосављев, Предраг]] | {{зас|ЈУГ}} | 10 | [[Крилни центар]] | | |- | [[Лука Богдановић|Богдановић, Лука]] | {{зас|СРБ}} | 15 | [[Крило]] | 2002—2004 | 69 утакмица, 539 поена |- | [[Златко Болић|Болић, Златко]] | {{зас|СРБ}} | 10 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 1996—2000, 2002—2003 | |- | [[Горан Бошковић (кошаркаш)|Бошковић, Горан]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Крило]] | 1999—2000 | 47 утакмица, 364 поена |- | [[Саша Братић|Братић, Саша]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Крилни центар]] | 2000—2001 | 27 утакмица, 131 поен |- | [[Елтон Браун|Браун, Елтон]] | {{зас|САД}} | 6 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012—2013]] | 40 утакмица, 318 поена |- | [[Дерик Браун|Браун, Дерик]] | {{зас|САД}} | 1 | [[Крилни центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | |- | [[Лоренцо Браун|Браун, Лоренцо]] | {{зас|САД}} | 4 | [[Плејмејкер]] | [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | |- | [[Осман Буквић|Буквић, Осман]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1970—71 | 21 утакмица, 33 поена |- | [[Небојша Букумировић|Букумировић, Небојша]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1990—1991 | 26 утакмица, 31 поен |- | [[Тихомир Булубџић|Булубџић, Тихомир]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1946 | |- | [[Антонио Беркс|Буркс, Антонио]] | {{зас|САД}} | 25 | [[Плејмејкер]] | 2006—2007 | 34 утакмице, 329 поена |} == В == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|САД}} [[Арон Вајт]] | 30 | крило / крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021]]— | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Васић]] | 20 | бек | 2011—2012 | | | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Драгољуб Видачић]] | | плејмејкер | 1992—1995, 1998—1999 | | | 2 |- | {{зас|БУГ}} [[Филип Виденов]] | 8 | бек | 2009—2010 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Ендру Визнески]] | 32 | плејмејкер | 2004—2005 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Маркус Вилијамс]] | 3 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014]]—[[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]] | 80 | 684 | 3 |- | {{зас|СРБ}} [[Чедомир Витковац]] | 11 | крило | 2003—2006 | | | 2 |- | {{зас|САД}} {{зас|СРБ}} [[Кори Волден]] | 2 | плејмејкер / бек | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 58 | 595 | 2 |- | {{зас|САД}} [[Нејт Волтерс]] | 0, 3 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016—2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021—2022]] | 133 | 1180 | 5 |- | {{зас|ЦГ}} [[Славко Вранеш]] | 19 | центар | 2004 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Милош Вујанић]] | 13 | плејмејкер | 1999—2001 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Милутин Вујичић]] | 1, 6 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2021]] | 1 | 3 | 1 |- | {{зас|СРБ}} {{зас|БХР}} [[Владан Вукосављевић (кошаркаш)|Владан Вукосављевић]] | 51 | центар | 2002—2003, 2004—2005 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Драгиша Вучинић]] | 12 | центар | 1967—1979 | | | 6 |} == Г == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЈУГ}} [[Александар Гец]] | 10 | бек | 1945—1953 | | | 8 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Александар Гилић]] | 9 | центар | 1988—1990, 1993—1996 | | | 1 |- | {{зас|САД}} [[Џејмс Гист]] | 15 | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | 46 | 406 | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Заферино Граси]] | 14 | центар | 1971—1973 | | | — |- | {{зас|РУС}} [[Павел Громико]] | 7 | крило | 2009—2010 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Марко Гудурић]] | 23 | бек | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]]—[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2017]] | 147 | 1.139 | 5 |- | {{зас|СРБ}} [[Милан Гуровић]] | 15 | крило | 2005—2007 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Марко Гушић]] | 1 | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021]] | 3 | 2 | — |} == Д == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЈУГ}} [[Срђан Дабић]] | | плејмејкер | 1979—1981, 1987—1991 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Дејан Давидовац]] | 7 | плејмејкер / бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017]]—[[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2022]] | 301 | 2.089 | 10 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Дражен Далипагић]] | 14 | крило | 1990—1991 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Немања Дангубић]] | 6 | крило | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014]]—[[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2018]] | 236 | 1.465 | 9 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Ладислав Демшар]] | 7 | центар | 1948—1960 | | | 7 |- | {{зас|СРБ}} [[Владе Дивац]] | 12 | центар | 1999 | 2 | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Огњен Добрић]] | 13 | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016]]— | | | 8 |- | {{зас|СЦГ}} [[Милан Дозет]] | | крило | 2001—2004 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Страхиња Драгићевић]] | 10 | крилни центар | 2009—2011 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Тадија Драгићевић]] | 20, 34 | крило / крилни центар | 2004—2005, 2006—2010, [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2014]] | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Владислав Драгојловић]] | 14 | центар | 2003—2006 | | | 2 |- | {{зас|СРБ}} [[Лука Дрча]] | 5 | бек | 2010—2011 | | | — |} == Ђ == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СЦГ}} [[Владимир Ђокић]] | 4 | плејмејкер | 2000—2001 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Дејан Ђокић]] | 4 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2013]] | 6 | 1 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Александар Ђурић (кошаркаш)|Александар Ђурић]] | 12 | центар | 2003—2004 | | | 1 |} == Е == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|НГР}} [[Обина Екезије]] | 12 | центар | 2002—2003 | | | — |- | {{зас|ЈАМ}} {{зас|КАН}} [[Дилан Енис]] | 31 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]] | 39 | 266 | — |} == Ж == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЈУГ}} [[Рајко Жижић]] | 12 | центар | 1981—1984, 1986—1987 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Љупче Жугић]] | | | 1971—1979 | | | 2 |} == З == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРЈ}} [[Александар Зечевић]] | | крило | 1993—1994 | | | 1 |} == И == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЦГ}} [[Никола Ивановић]] | 20 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2021]]— | | | |- | {{зас|СРБ}} {{зас|БИХ}} [[Далибор Илић]] | | крило / крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]—тренутно | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Миле Илић (кошаркаш)|Миле Илић]] | 9 | центар | 2011—2012 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Небојша Илић (кошаркаш)|Небојша Илић]] | | бек | 1986—1993, 1995—1997 | | | 1 |} == Ј == [[Датотека:Slobodan_Jankovic.jpg|150п|мини|десно|[[Слободан Јанковић]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} [[Марко Јагодић Куриџа]] | 21 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019]]—[[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2021]] | 79 | 416 | 3 |- | {{зас|САД}} [[Џамар Јанг]] | 6 | бек | 2010—2011 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Слободан Јанковић]] | | крило | 1980—1990, 1991—1992 | | | — |- | {{зас|СРБ}} {{зас|КАН}} [[Стефан Јанковић (кошаркаш)|Стефан Јанковић]] | 16 | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]] | 68 | 367 | 1 |- | {{зас|СЦГ}} [[Немања Јелесијевић]] | 5 | крилни центар | 2004—2005 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Стеван Јеловац]] | 19 | крилни центар | 2010 | | | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Горан Јеретин]] | 4 | плејмејкер | 2002—2006 | | | 2 |- | {{зас|СЦГ}} [[Никола Јестратијевић]] | 12 | центар | 1994—1996, 1998—2000, 2004 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Зоран Јовановић (кошаркаш)|Зоран Јовановић]] | 9 | центар | 1987—1993 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Јовановић (кошаркаш)|Никола Јовановић]] | 32 | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]], [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | 59 | 248 | 1 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Раде Јовановић (кошаркаш)|Раде Јовановић]] | | | 1946—1947 | | | — |- | {{зас|СЦГ}} {{зас|ГРЧ}} [[Срђан Јовановић (кошаркаш)|Срђан Јовановић]] | | плејмејкер / бек | 1992—1993, 2001—2002 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Стефан Јовић]] | 24 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014]]—[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2017]] | 193 | 1.207 | 8 |} == К == [[Датотека:Marko Keselj.jpg|150п|мини|десно|У дресу вољеног клуба — [[Марко Кешељ]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЈУГ}} [[Срђан Калембер]] | | крило | 1945—1954 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Калинић (кошаркаш)|Никола Калинић]] | 12 | крило / крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014—2015]], [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021—2022]] | 148 | 1.619 | 6 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Драган Капичић]] | 10 | крило | 1965—1977 | | | 6 |- | {{зас|СРБ}} [[Ђорђе Каплановић]] | 14 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014—2015]] | 7 | 11 | 3 |- | {{зас|СРБ}} [[Рашко Катић]] | 15 | центар | 2004—2005, [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012]]—[[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2014]] | | | 2 |- | {{зас|СРБ}} [[Душан Катнић]] | 14 | плејмејкер | 2010 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Марко Кешељ]] | 4 | крило | 2008—2010, [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017]]—[[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2019]] | | | 4 |- | {{зас|БИХ}} [[Елмедин Кикановић]] | 9 | центар | 2007—2010 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Таренс Кинси]] | 1 | крило | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015—2016]] | 41 | 383 | 2 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Бранко Ковачевић (кошаркаш)|Бранко Ковачевић]] | | крило | 1978—1984 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Мирко Ковач (кошаркаш)|Мирко Ковач]] | 11 | крило | 2006—2009 | | | — |- | {{зас|АНД}} {{зас|ШПА}} [[Кино Колом]] | 55 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 12 | 82 | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Жарко Копривица]] | | центар | 1974—1981 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Јован Копривица]] | 7 | крило | 2001—2005 | | | 1 |- | {{зас|СЦГ}} [[Владимир Кузмановић]] | 7 | бек | 1997—1998 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} {{зас|БИХ}} [[Огњен Кузмић]] | 32, 0 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016—2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]], [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020]]— | | | 4 |- | {{зас|САД}} {{зас|ЦГ}} [[Омар Кук]] | 10 | плејмејкер | 2007—2008 | | | — |} == Л == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} [[Стефан Лазаревић (кошаркаш)|Стефан Лазаревић]] | 7, 11, 2 | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2014]], [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021]]— | 11 | 10 | — |- | {{зас|СРБ}} [[Бранко Лазић (кошаркаш)|Бранко Лазић]] | 10 | бек / крило | 2011— | | | 17 |- | {{зас|СРБ}} [[Марко Лекић]] | 21 | центар | 2008 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Лепојевић]] | 13 | бек | 2004—2006 | | | — |- | {{зас|ФРА}} [[Матијас Лесор]] | 26 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]] | 77 | 593 | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Сава Лешић]] | 15 | крилни центар | 2011—2012 | | | — |- | {{зас|УКР}} [[Олександр Липовиј]] | 31 | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2014]] | 22 | 85 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Милета Лисица]] | 7 | крилни центар / центар | 1992—1994, 1995—1996 | | | |- | {{зас|СAД}} [[Џордан Лојд]] | 3 | плејмејкер / бек | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 64 | 1.037 | 3 |- | {{зас|САД}} [[Калин Лукас]] | 16 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2020]] | 5 | 8 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Драган Луковски]] | 15 | плејмејкер | 1999—2000 | | | — |} == М == [[Датотека:Bobi Marijanovic.JPG|150п|мини|десно|[[Бобан Марјановић]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:20%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Националност ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Напомене |- | [[Ивица Мавренски|Мавренски, Ивица]] | {{зас|СЦГ}} | | | | |- | [[Ентони Мајлс|Мајлс, Ентони]] | {{зас|САД}} | 24 | [[Крилни центар]] | 2010—2011 | |- | [[Иван Маринковић (кошаркаш)|Маринковић, Иван]] | {{зас|СРБ}} | 20 | [[Крилни центар]] | 2010—2011 | |- | [[Марко Мариновић|Мариновић, Марко]] | {{зас|СРБ}} | 14 | [[Плејмејкер]] | 2008—2009 | |- | [[Бобан Марјановић|Марјановић, Бобан]] | {{зас|СРБ}} | 13 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013]]—[[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2015]] | |- | [[Никола Марковић (кошаркаш)|Марковић, Никола]] | {{зас|СРБ}} | 7 | [[Крилни центар]] | 2011—2012 | |- | [[Стивен Марковић|Марковић, Стивен]] | {{зас|АУС}} | 24, 7, 10 | [[Плејмејкер]] | 2005—2008, 2009 | |- | [[Хасан Мартин|Мартин, Хасан]] | {{зас|САД}} | | [[Крилни центар]] / [[Центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | |- | [[Рикардо Марш|Марш, Рикардо]] | {{зас|САД}} | 21 | [[Крилни центар]] | 2010—2011 | |- | [[Гал Мекел|Мекел, Гал]] | {{зас|ИЗР}} | 7 | [[Плејмејкер]] | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]] | |- | [[Реља Мештеровић|Мештеровић, Реља]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1946 | |- | [[Квинси Милер|Милер, Квинси]] | {{зас|САД}} | 30 | [[Крилни центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015—2016]] | |- | [[Мирко Милићевић|Милићевић, Мирко]] | {{зас|ЈУГ}} | | [[центар (кошарка)|Центар]] | 1982-1988 | |- | [[Милан Миловановић (кошаркаш)|Миловановић, Милан]] | {{зас|СРБ}} | 13 | [[центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012—2013]] | |- | [[Игор Милошевић|Милошевић, Игор]] | {{зас|СРБ}} {{зас|ГРЧ}} | 5 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 2005—2008 | |- | [[Милан Милошевић (кошаркаш)|Милошевић, Милан]] | {{зас|БИХ}} | 7 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2008—2009 | |- | [[Стеван Милошевић|Милошевић, Стеван]] | {{зас|ЦГ}} | 14 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | 2008—2009 | |- | [[Страхиња Милошевић|Милошевић, Страхиња]] | {{зас|СРБ}} | 18 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2010—2011 | |- | [[Андреја Милутиновић|Милутиновић, Андреја]] | {{зас|СРБ}} | 35 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2011—2012 | |- | [[Раде Милутиновић|Милутиновић, Раде]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 1993—1994 | |- | [[Милош Мирковић|Мирковић, Милош]] | {{зас|СЦГ}} | 9 | [[Крилни центар]] | 2003—2004 | |- | [[Урош Мирковић|Мирковић, Урош]] | {{зас|СРБ}} | 9 | [[Крилни центар]] | 2010 | |- | [[Лука Митровић|Митровић, Лука]] | {{зас|СРБ}} | 9 | [[Крилни центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012]]—[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2021]]— | |- | [[Василије Мицић|Мицић, Василије]] | {{зас|СРБ}} | 13 | [[Плејмејкер]] | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015—2016]] | |- | [[Владимир Мицов|Мицов, Владимир]] | {{зас|СРБ}} | | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2002—2003 | |- | [[Ненад Мишановић|Мишановић, Ненад]] | {{зас|СРБ}} | 13 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | 2005—2008 | |- | [[Ајзеа Морис|Морис, Ајзеа]] | {{зас|САД}} | 5 | [[Крилни центар]] | 2001—2002 | |- | [[Адам Морисон|Морисон, Адам]] | {{зас|САД}} | 33 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2011 | |} == Н == [[Датотека:Nemanja Nedović.JPG|180п|мини|десно|Као млад првотимац - [[Немања Недовић]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} {{зас|КАН}} [[Стефан Настић]] | 22 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015—2016]] | 9 | 27 | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Немања Недовић]] | 16, 33 | плејмејкер / бек | 2009—2012, [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | | | — |- | {{зас|САД}} {{зас|СРБ}} [[Демаркус Нелсон]] | 20 | плејмејкер / бек | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012]]—[[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2014]] | 130 | 1.360 | 2 |- | {{зас|СРБ}} [[Немања Ненадић]] | 9 | бек | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019]] | 33 | 147 | 3 |- | {{зас|СЦГ}} [[Алексеј Нешовић]] | 16 | плејмејкер | 2003—2004 | | | 1 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Александар Николић]] | | крило | 1947—1949 | | | 3 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Слободан Николић]] | | бек | 1975—1987 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Урош Николић]] | 19 | центар | 2010—2012 | | | — |- | {{зас|КМР}} [[Ландри Ноко]] | 35 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 37 | 269 | 2 |} == О == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СЦГ}} [[Саша Обрадовић]] | 6 | плејмејкер | 1987—1993, 1994, 2000 | | | 2 |- | {{зас|САД}} [[Лари О’Банон]] | 34 | плејмејкер / бек | 2005—2006 | | | |- | {{зас|САД}} [[Џони О’Брајант]] | 00 | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 26 | 289 | 1 |- | {{зас|САД}} [[Андре Овенс]] | 23 | бек | 2008—2009 | | | — |- | {{зас|СЛО}} {{зас|БИХ}} [[Ален Омић]] | 23 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2018]] | 42 | 442 | 1 |- | {{зас|САД}} {{зас|НГР}} [[Мајкл Оџо]] | 50 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2020]] | 108 | 733 | 3 |} == П == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЦГ}} {{зас|СРБ}} [[Лука Павићевић]] | | плејмејкер | 1995—1996, 1998—1999, 2002—2003 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Мирко Павловић (кошаркаш)|Мирко Павловић]] | | крилни центар | 1989—1990, 1994—1997 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Веско Пајовић]] | | | 1972—1975 | | | 3 |- | {{зас|САД}} {{зас|СРБ}} [[Кевин Пантер]] | 00 | плејмејкер / бек | [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | 23 | 335 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Стеван Пековић]] | | крило | 1998—1999, 2001—2002 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Скуни Пен]] | 20 | плејмејкер | 2002—2003 | | | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Игор Перовић (кошаркаш)|Игор Перовић]] | | бек | 1996—1998 | | | 1 |- | {{зас|ГРЧ}} [[Стратос Перпероглу]] | 5 | крило | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2020]] | 67 | 644 | 3 |- | {{зас|СРБ}} [[Филип Петрушев]] | | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]—данас | | | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Милан Прековић]] | | бек | 2000—2001 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Бранислав Прелевић]] | | бек | 1986—1988 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Бојан Поповић]] | 40 | плејмејкер | 2011—2012 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]] | | | 1945—1951 | | | 6 |- | {{зас|СРБ}} [[Немања Поповић (кошаркаш)|Немања Поповић]] | 77 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021—2022]] | 1 | 3 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Оливер Поповић]] | 13 | крило | 1997—1999 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Петар Поповић (српски кошаркаш)|Петар Поповић]] | 55 | центар | 2000—2001, 2006—2007, 2011—2012 | | | — |} == Р == [[Датотека:Igor Rakocevic.jpg|150п|мини|десно|Легенда клуба - [[Игор Ракочевић]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} [[Алекса Раданов]] | 20, 11, 2, 12 | бек | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015—2016]], [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2018—2019]], [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 78 | 274 | 8 |- | {{зас|СРБ}} [[Иван Раденовић]] | 14 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013—2014]] | 49 | 353 | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Бојан Радетић]] | 22 | крилни центар | 2011—2012 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Вук Радивојевић]] | 18 | плејмејкер / бек | 2003—2007, 2009—2010, 2011—[[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2013]] | | | 3 |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Радичевић]] | 5 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]] | 18 | 72 | — |- | {{зас|СРБ}} [[Владимир Радмановић]] | 7 | крило / крилни центар | 1997—2001 | | | 1 |- | {{зас|ЦГ}} {{зас|ИЗР}} [[Велибор Радовић]] | 13 | крило | 1995—1996, 2002—2003 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Зоран Радовић]] | | плејмејкер | 1981—1990 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Лазар Радосављевић]] | 11 | крило | 2010—2011 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Мирослав Раичевић]] | 31 | крилни центар | 2005—2006, 2007—2008 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Петар Ракићевић]] | 20 | бек | [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016—2017]] | 18 | 34 | 3 |- | {{зас|СРБ}} [[Горан Ракочевић]] | 4 | бек | 1969—1979 | | | 5 |- | {{зас|СРБ}} [[Игор Ракочевић]] | 8 | бек | 1995—2000, 2003—2004, [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012—2013]] | | | 3 |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Ребић]] | 4 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013]]—[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016]] | 108 | 340 | 6 |- | {{зас|САД}} {{зас|ЛБР}} [[Џо Регланд]] | 1 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018—2019]] | 44 | 541 | 2 |- | {{зас|САД}} [[Кеј Си Риверс]] | 23 | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2019]] | 25 | 276 | 2 |- | {{зас|СРБ}} [[Душан Ристић (кошаркаш)|Душан Ристић]] | 16, 14, 5 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013—2014]], [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018—2019]] | 58 | 279 | 3 |- | {{зас|АУС}} {{зас|Јужни Судан}} [[Дуоп Рит]] | 11 | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 52 | 249 | 2 |- | {{зас|САД}} [[Норман Ричардсон]] | 10 | бек | 2003—2004 | | | 1 |- | {{зас|САД}} [[Лоренс Робертс]] | 5 | крилни центар | 2008—2009 | | | — |- | {{зас|САД}} {{зас|ЦГ}} [[Тејлор Рочести]] | 22, 0 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]], [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020]] | 93 | 1.107 | 1 |} == С == [[Датотека:Duci Simonović in Ljubljana.jpg|мини|десно|180п|[[Љубодраг Симоновић|Дуци Симоновић]] - легенда клуба]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:20%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Националност ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Напомене |- | [[Борис Савовић|Савовић, Борис]] | {{зас|СРБ}} {{зас|ЦГ}} | 14 | [[Крилни центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012—2013]] | |- | [[Златко Савовић|Савовић, Златко]] | {{зас|БИХ}} | 10 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 2004 | |- | [[Предраг Самарџиски|Самарџиски, Предраг]] | {{зас|MAK}} | 17 | [[центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2013]] | |- | [[Иван Сарјановић|Сарјановић, Иван]] | {{зас|ЈУГ}} | 6 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | | |- | [[Бориша Симанић|Симанић, Бориша]] | {{зас|СРБ}} | 12, 22 | [[Крилни центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]]—[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2021]] | |- | [[Љубодраг Симоновић|Симоновић, Љубодраг]] | {{зас|ЈУГ}} | 11 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 1967—1976 | |- | [[Марко Симоновић|Симоновић, Марко]] | {{зас|СРБ}} | 12, 19 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012]]—[[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2014]], [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]]—[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020]]—[[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2022]] | |- | [[Мајкл Скот|Скот, Мајкл]] | {{зас|САД}} | 21 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012—2013]] | |- | [[Зоран Славнић|Славнић, Зоран]] | {{зас|ЈУГ}} | 15 | [[Плејмејкер]] | 1964—1977 | |- | [[Иван Смиљанић|Смиљанић, Иван]] | {{зас|СРБ}} | 16 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012—2013]] | |- | [[Чарлс Смит|Смит, Чарлс]] | {{зас|САД}} | | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 1996 | Само за утакмице [[Куп Радивоја Кораћа|Купа Кораћа]]. |- | [[Зоран Сретеновић|Сретеновић, Зоран]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Плејмејкер]] | 1985—1986, 1995—1996 | |- | [[Борислав Станковић|Станковић, Борислав]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1946—1948 | |- | [[Јово Станојевић|Станојевић, Јово]] | {{зас|СЦГ}} | 9 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | 1996—2000 | |- | [[Оливер Стевић|Стевић, Оливер]] | {{зас|СРБ}} | 10 | [[Крилни центар]] | 2009—2010 | |- | [[Врбица Стефанов|Стефанов, Врбица]] | {{зас|МАК}} | 4 | [[Плејмејкер]] | 2006 | |- | [[Миодраг Стефановић|Стефановић, Миодраг]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1946 | |- | [[Славко Стефановић|Стефановић, Славко]] | {{зас|СЦГ}} | 44 | [[Крилни центар]] | 2004—2005 | |- | [[Вајт Стјуарт|Стјуарт, Вајт]] | {{зас|САД}} | | [[Крилни центар]] | 1996-1997 | |- | [[Кибу Стјуарт|Стјуарт, Кибу]] | {{зас|САД}} | | [[Крилни центар]] | 2007 | |- | [[Предраг Стојаковић|Стојаковић, Предраг]] | {{зас|СЦГ}} | 8 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 1993—1994 | |- | [[Стефан Стојачић|Стојачић, Стефан]] | {{зас|СРБ}} | 24 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 2010 | |- | [[Василије Стојковић|Стојковић, Василије]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1946—1950 | |- | [[Бојан Суботић|Суботић, Бојан]] | {{зас|СРБ}} | 17 | [[Крилни центар]] | 2011—[[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2013]] | |- | [[Вујадин Суботић|Суботић, Вујадин]] | {{зас|СЦГ}} | 30 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | | |- | [[Софоклис Схорцијанитис|Схорцијанитис, Софоклис ]] | {{зас|ГРЧ}} | 21 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]] | 400. играч у историји Црвене звезде |} == Т == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СЦГ}} [[Драган Тарлаћ]] | | центар | 1990—1992 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Марко Тејић]] | 15 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013]]—[[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2016]] | 123 | 318 | 4 |- | {{зас|САД}} [[Емануел Тери]] | 33 | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020]] | 16 | 78 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Владимир Тица]] | 13 | центар | 1999—2003 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Били Томас]] | 12 | бек | 2006—2007 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Омар Томас]] | 33 | крило | 2011—2012 | | | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Дејан Томашевић]] | | центар | 1991—1995 | | | 2 |- | {{зас|САД}} [[Дион Томпсон]] | 2 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2017]] | 47 | 255 | 3 |- | {{зас|САД}} [[Рајан Томпсон]] | 5 | крило | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]] | 27 | 123 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Жељко Топаловић]] | 11 | центар | 1997—1999 | | | 1 |- | {{зас|СЦГ}} [[Миленко Топић]] | 14 | крилни центар | 1997—1999 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Топић]] | 44 | плејмејкер / бек | [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2022]] | | | |- | {{зас|ЈУГ}} [[Александар Трифуновић (кошаркаш)|Александар Трифуновић]] | 11 | бек | 1985—1988, 1992—1997 | | | 2 |} == Ћ == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СЦГ}} [[Горан Ћакић]] | | крилни центар | 2002—2003 | | | — |} == У == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} [[Алекса Ускоковић]] | 4 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020]]—[[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021]] | 56 | 197 | 3 |} == Ф == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СЕН}} [[Мохамед Фаје]] | 11 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2020]] | 80 | 524 | 3 |- | {{зас|ДОМ}} {{зас|САД}} [[Џејмс Фелдин]] | 14 | бек | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]] | 73 | 940 | 1 |- | {{зас|САД}} [[Дејмион Фишбек]] | 5 | крило | 2000—2001 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Реџи Фриман]] | 7 | бек / крило | 2003 | | | — |} == Х == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|САД}} [[Симеон Хејли]] | | крилни центар / центар | 1997 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Џерод Хендерсон]] | 23 | бек | 2004—2005, 2006 | | | 1 |- | {{зас|САД}} [[Лангстон Хол]] | 1 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 57 | 323 | 2 |- | {{зас|САД}} {{зас|ПРИ}} [[Џон Холанд]] | | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]—тренутно | | | — |- | {{зас|САД}} [[Остин Холинс]] | 14 | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021—2022]] | 65 | 575 | 3 |} == Ц == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} [[Александар Цветковић (кошаркаш)|Александар Цветковић]] | 4 | плејмејкер | 2010—[[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013]] | | | 1 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Владимир Цветковић]] | 12 | центар | 1959—1972 | | | 3 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Растко Цветковић]] | 12 | центар | 1987—1995, 1998 | | | 1 |- | {{зас|НЕМ}} [[Мајк Цирбес]] | 33 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014]]—[[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2016]], [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018—2019]], [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021]]— | 195 | 1.819 | 7 |} == Ч == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} [[Филип Човић]] | 4, 3 | плејмејкер | 2011—[[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012]], [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2020]] | | | 3 |} == Џ == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|САД}} {{зас|СРБ}} [[Чарлс Џенкинс]] | 22 | бек | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013]]—[[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2015]], [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016—2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | 279 | 2.506 | 7 |} == Ш == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЈУГ}} [[Радомир Шапер]] | | | 1945 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Филип Шепа]] | | бек | 2008—2009 | | | — |- | {{зас|САД}} {{зас|ЧЕШ}} [[Блејк Шилб]] | 33 | крило | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013—2014]] | 27 | 273 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Млађан Шилобад]] | 12 | центар | 1989—1991, 2002—2003 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Млађен Шљиванчанин]] | 32 | бек | 2007—2008 | | | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Слободан Шљиванчанин]] | | центар | 2000—2001 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Владимир Штимац]] | 30, 51, 91 | центар | 2008—2010, [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015—2016]], [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | | | 2 |} == Види још == * [[КК Црвена звезда]] * [[Списак тренера КК Црвена звезда]] * [[Кошаркаши Црвене звезде у НБА лиги]] == Спољашње везе == {{Портал|Кошарка|СД Црвена звезда}} * [https://web.archive.org/web/20150319214440/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/about/4 Историјат клуба на Званичном сајту КК Црвена звезда] {{КК Црвена звезда}} [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде|*]] [[Категорија:КК Црвена звезда|С]] [[Категорија:Спискови за кошарку у Србији]] pkqjs2cas6cm2bnw7icdt5vm6mshgi6 25114982 25114483 2022-07-19T23:17:41Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki __БЕЗСАДРЖАЈА__ Списак играча [[КК Црвена звезда|КК Црвене звезде]], који су бар једну утакмицу одиграли за овај клуб: {| border="0" style="border:1px solid #aaa; background:#f9f9f9; padding:5px; font-size:95%; margin:auto;" |- | [[#А|А]] [[#Б|Б]] [[#В|В]] [[#Г|Г]] [[#Д|Д]] [[#Ђ|Ђ]] [[#Е|Е]] [[#Ж|Ж]] [[#З|З]] [[#И|И]] [[#Ј|Ј]] [[#К|К]] [[#Л|Л]] [[#Љ|Љ]] [[#М|М]] [[#Н|Н]] Њ [[#О|О]] [[#П|П]] [[#Р|Р]] [[#С|С]] [[#Т|Т]] [[#Ћ|Ћ]] [[#У|У]] [[#Ф|Ф]] [[#Х|Х]] [[#Ц|Ц]] [[#Ч|Ч]] [[#Џ|Џ]] [[#Ш|Ш]] |} == A == [[Датотека:Pero Antić (KK Crvena Zvezda, 2017).jpg|150п|мини|десно|[[Перо Антић]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:20%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Националност ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Напомене |- | [[Зуфер Авдија|Авдија, Зуфер]] | {{зас|ЈУГ}} | | [[Крилни центар]] | 1980—1989 | |- | [[Тунџи Авоџоби|Авоџоби, Тунџи]] | {{зас|НГР}} | 21 | [[Крилни центар]] | 2005 | |- | [[Павле Адлер|Адлер, Павле]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1956—1960 | |- | [[Страхиња Алагић|Алагић, Страхиња]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1947—1951 | |- | [[Александар Алексић|Алексић, Александар]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1983—1986 | |- | [[Милутин Алексић|Алексић, Милутин]] | {{зас|СЦГ}} | 11 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2000—2002 | |- | [[Александар Алексић|Алексић, Александар]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1983—1986 | |- | [[Стеван Алексић|Алексић, Стеван]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1950 | |- | [[Морис Алмонд|Алмонд, Морис]] | {{зас|САД}} | 20 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012]] | |- | [[Немања Андрејевић|Андрејевић, Немања]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Центар (кошарка)|Центар]] | 2001—2002 | |- | [[Ђорђе Андријашевић|Андријашевић, Ђорђе]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1950—1961 | |- | [[Перо Антић|Антић, Перо]] | {{зас|МАК}}{{зас|СЦГ}} | 21, 12 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | 2005—2007, [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]] | |- | [[Драган Апић|Апић, Драган]] | {{зас|СРБ}} | 8 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017]] | |- | [[Александар Аранитовић|Аранитовић, Александар]] | {{зас|СРБ}} | 7 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014—2015]] | |- | [[Шепсудин Ахмедбашић|Ахмедбашић, Шепсудин]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1979—1980 | |- | [[Недељко Ашћерић|Ашћерић, Недељко]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2000—2001 | |} == Б == [[Датотека:Bjelica Nemanja.JPG|170п|мини|десно|[[Немања Бјелица]]]] [[Датотека:Jaka Blažič CZ.jpg|150п|мини|десно|[[Јака Блажич]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:20%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Националност ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Напомене |- | [[Емре Бајев|Бајев, Емре]] | {{зас|ТУР}} | 6 | [[Крилни центар]] | 2004—2005 | 1 утакмица без поена |- | [[Борис Бакић|Бакић, Борис]] | {{зас|ЦГ}} | 6 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 2007—2011 | |- | [[Darko Balaban|Балабан, Дарко]] | {{зас|СРБ}} | 12 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | 2010—2011 | 18 утакмица, 54 поена |- | [[Горан Бањанин|Бањанин, Горан]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1979—1981 | 50 утакмица, 143 поена |- | [[Владимир Бањац|Бањац, Владимир]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1946 | 14 утакмица, 6 поена |- | [[Били Барон|Барон, Били]] | {{зас|САД}} | 12 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2020]] | 113 утакмица, 1347 поена |- | [[Морис Бејли|Бејли, Морис]] | {{зас|САД}} | 4 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 2009 | 8 утакмица, 76 поена |- | [[Мирослав Белић|Белић, Мирослав]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1958—1962 | 73 утакмице, 187 поена |- | [[Војкан Бенчић|Бенчић, Војкан]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Плејмејкер]] | 1986—1987, 1997—1998 | 65 утакмица, 348 поена |- | [[Милан Бјегојевић|Бјегојевић, Милан]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1947—1955 | 113 утакмица, 776 поена |- | [[Милко Бјелица|Бјелица, Милко]] | {{зас|ЦГ}} {{зас|СРБ}} | 7, 51 | [[Крилни центар]] | 2001—2006, [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016]]—[[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2018]] | |- | [[Немања Бјелица|Бјелица, Немања]] | {{зас|СРБ}} | 44 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2008—2010 | 101 утакмица, 850 поена |- | [[Милан Благојевић|Благојевић, Милан]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1947—1948 | 13 утакмица, 54 поена |- | [[Јака Блажич|Блажич, Јака]] | {{зас|СЛО}} | 11 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013]]—[[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2015]] | |- | [[Предраг Богосављев|Богосављев, Предраг]] | {{зас|ЈУГ}} | 10 | [[Крилни центар]] | | |- | [[Лука Богдановић|Богдановић, Лука]] | {{зас|СРБ}} | 15 | [[Крило]] | 2002—2004 | 69 утакмица, 539 поена |- | [[Златко Болић|Болић, Златко]] | {{зас|СРБ}} | 10 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 1996—2000, 2002—2003 | |- | [[Горан Бошковић (кошаркаш)|Бошковић, Горан]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Крило]] | 1999—2000 | 47 утакмица, 364 поена |- | [[Саша Братић|Братић, Саша]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Крилни центар]] | 2000—2001 | 27 утакмица, 131 поен |- | [[Елтон Браун|Браун, Елтон]] | {{зас|САД}} | 6 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012—2013]] | 40 утакмица, 318 поена |- | [[Дерик Браун|Браун, Дерик]] | {{зас|САД}} | 1 | [[Крилни центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | |- | [[Лоренцо Браун|Браун, Лоренцо]] | {{зас|САД}} | 4 | [[Плејмејкер]] | [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | |- | [[Осман Буквић|Буквић, Осман]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1970—71 | 21 утакмица, 33 поена |- | [[Небојша Букумировић|Букумировић, Небојша]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1990—1991 | 26 утакмица, 31 поен |- | [[Тихомир Булубџић|Булубџић, Тихомир]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1946 | |- | [[Антонио Беркс|Буркс, Антонио]] | {{зас|САД}} | 25 | [[Плејмејкер]] | 2006—2007 | 34 утакмице, 329 поена |} == В == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|САД}} [[Арон Вајт]] | 30 | крило / крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021]]— | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Васић]] | 20 | бек | 2011—2012 | | | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Драгољуб Видачић]] | | плејмејкер | 1992—1995, 1998—1999 | | | 2 |- | {{зас|БУГ}} [[Филип Виденов]] | 8 | бек | 2009—2010 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Ендру Визнески]] | 32 | плејмејкер | 2004—2005 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Маркус Вилијамс]] | 3 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014]]—[[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]] | 80 | 684 | 3 |- | {{зас|СРБ}} [[Чедомир Витковац]] | 11 | крило | 2003—2006 | | | 2 |- | {{зас|САД}} {{зас|СРБ}} [[Кори Волден]] | 2 | плејмејкер / бек | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 58 | 595 | 2 |- | {{зас|САД}} [[Нејт Волтерс]] | 0, 3 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016—2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021—2022]] | 133 | 1180 | 5 |- | {{зас|ЦГ}} [[Славко Вранеш]] | 19 | центар | 2004 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Милош Вујанић]] | 13 | плејмејкер | 1999—2001 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Милутин Вујичић]] | 1, 6 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2021]] | 1 | 3 | 1 |- | {{зас|СРБ}} {{зас|БХР}} [[Владан Вукосављевић (кошаркаш)|Владан Вукосављевић]] | 51 | центар | 2002—2003, 2004—2005 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Драгиша Вучинић]] | 12 | центар | 1967—1979 | | | 6 |} == Г == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЈУГ}} [[Александар Гец]] | 10 | бек | 1945—1953 | | | 8 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Александар Гилић]] | 9 | центар | 1988—1990, 1993—1996 | | | 1 |- | {{зас|САД}} [[Џејмс Гист]] | 15 | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | 46 | 406 | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Заферино Граси]] | 14 | центар | 1971—1973 | | | — |- | {{зас|РУС}} [[Павел Громико]] | 7 | крило | 2009—2010 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Марко Гудурић]] | 23 | бек | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]]—[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2017]] | 147 | 1.139 | 5 |- | {{зас|СРБ}} [[Милан Гуровић]] | 15 | крило | 2005—2007 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Марко Гушић]] | 1 | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021]] | 3 | 2 | — |} == Д == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЈУГ}} [[Срђан Дабић]] | | плејмејкер | 1979—1981, 1987—1991 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Дејан Давидовац]] | 7 | плејмејкер / бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017]]—[[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2022]] | 301 | 2.089 | 10 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Дражен Далипагић]] | 14 | крило | 1990—1991 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Немања Дангубић]] | 6 | крило | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014]]—[[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2018]] | 236 | 1.465 | 9 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Ладислав Демшар]] | 7 | центар | 1948—1960 | | | 7 |- | {{зас|СРБ}} [[Владе Дивац]] | 12 | центар | 1999 | 2 | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Огњен Добрић]] | 13 | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016]]— | | | 8 |- | {{зас|СЦГ}} [[Милан Дозет]] | | крило | 2001—2004 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Страхиња Драгићевић]] | 10 | крилни центар | 2009—2011 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Тадија Драгићевић]] | 20, 34 | крило / крилни центар | 2004—2005, 2006—2010, [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2014]] | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Владислав Драгојловић]] | 14 | центар | 2003—2006 | | | 2 |- | {{зас|СРБ}} [[Лука Дрча]] | 5 | бек | 2010—2011 | | | — |} == Ђ == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СЦГ}} [[Владимир Ђокић]] | 4 | плејмејкер | 2000—2001 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Дејан Ђокић]] | 4 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2013]] | 6 | 1 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Александар Ђурић (кошаркаш)|Александар Ђурић]] | 12 | центар | 2003—2004 | | | 1 |} == Е == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|НГР}} [[Обина Екезије]] | 12 | центар | 2002—2003 | | | — |- | {{зас|ЈАМ}} {{зас|КАН}} [[Дилан Енис]] | 31 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]] | 39 | 266 | — |} == Ж == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЈУГ}} [[Рајко Жижић]] | 12 | центар | 1981—1984, 1986—1987 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Љупче Жугић]] | | | 1971—1979 | | | 2 |} == З == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРЈ}} [[Александар Зечевић]] | | крило | 1993—1994 | | | 1 |} == И == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЦГ}} [[Никола Ивановић]] | 20 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2021]]— | | | |- | {{зас|СРБ}} {{зас|БИХ}} [[Далибор Илић]] | | крило / крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Миле Илић (кошаркаш)|Миле Илић]] | 9 | центар | 2011—2012 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Небојша Илић (кошаркаш)|Небојша Илић]] | | бек | 1986—1993, 1995—1997 | | | 1 |} == Ј == [[Датотека:Slobodan_Jankovic.jpg|150п|мини|десно|[[Слободан Јанковић]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} [[Марко Јагодић Куриџа]] | 21 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019]]—[[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2021]] | 79 | 416 | 3 |- | {{зас|САД}} [[Џамар Јанг]] | 6 | бек | 2010—2011 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Слободан Јанковић]] | | крило | 1980—1990, 1991—1992 | | | — |- | {{зас|СРБ}} {{зас|КАН}} [[Стефан Јанковић (кошаркаш)|Стефан Јанковић]] | 16 | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]] | 68 | 367 | 1 |- | {{зас|СЦГ}} [[Немања Јелесијевић]] | 5 | крилни центар | 2004—2005 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Стеван Јеловац]] | 19 | крилни центар | 2010 | | | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Горан Јеретин]] | 4 | плејмејкер | 2002—2006 | | | 2 |- | {{зас|СЦГ}} [[Никола Јестратијевић]] | 12 | центар | 1994—1996, 1998—2000, 2004 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Зоран Јовановић (кошаркаш)|Зоран Јовановић]] | 9 | центар | 1987—1993 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Јовановић (кошаркаш)|Никола Јовановић]] | 32 | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]], [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | 59 | 248 | 1 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Раде Јовановић (кошаркаш)|Раде Јовановић]] | | | 1946—1947 | | | — |- | {{зас|СЦГ}} {{зас|ГРЧ}} [[Срђан Јовановић (кошаркаш)|Срђан Јовановић]] | | плејмејкер / бек | 1992—1993, 2001—2002 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Стефан Јовић]] | 24 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014]]—[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2017]] | 193 | 1.207 | 8 |} == К == [[Датотека:Marko Keselj.jpg|150п|мини|десно|У дресу вољеног клуба — [[Марко Кешељ]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЈУГ}} [[Срђан Калембер]] | | крило | 1945—1954 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Калинић (кошаркаш)|Никола Калинић]] | 12 | крило / крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014—2015]], [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021—2022]] | 148 | 1.619 | 6 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Драган Капичић]] | 10 | крило | 1965—1977 | | | 6 |- | {{зас|СРБ}} [[Ђорђе Каплановић]] | 14 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014—2015]] | 7 | 11 | 3 |- | {{зас|СРБ}} [[Рашко Катић]] | 15 | центар | 2004—2005, [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012]]—[[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2014]] | | | 2 |- | {{зас|СРБ}} [[Душан Катнић]] | 14 | плејмејкер | 2010 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Марко Кешељ]] | 4 | крило | 2008—2010, [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017]]—[[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2019]] | | | 4 |- | {{зас|БИХ}} [[Елмедин Кикановић]] | 9 | центар | 2007—2010 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Таренс Кинси]] | 1 | крило | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015—2016]] | 41 | 383 | 2 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Бранко Ковачевић (кошаркаш)|Бранко Ковачевић]] | | крило | 1978—1984 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Мирко Ковач (кошаркаш)|Мирко Ковач]] | 11 | крило | 2006—2009 | | | — |- | {{зас|АНД}} {{зас|ШПА}} [[Кино Колом]] | 55 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 12 | 82 | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Жарко Копривица]] | | центар | 1974—1981 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Јован Копривица]] | 7 | крило | 2001—2005 | | | 1 |- | {{зас|СЦГ}} [[Владимир Кузмановић]] | 7 | бек | 1997—1998 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} {{зас|БИХ}} [[Огњен Кузмић]] | 32, 0 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016—2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]], [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020]]— | | | 4 |- | {{зас|САД}} {{зас|ЦГ}} [[Омар Кук]] | 10 | плејмејкер | 2007—2008 | | | — |} == Л == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} [[Стефан Лазаревић (кошаркаш)|Стефан Лазаревић]] | 7, 11, 2 | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2014]], [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021]]— | 11 | 10 | — |- | {{зас|СРБ}} [[Бранко Лазић (кошаркаш)|Бранко Лазић]] | 10 | бек / крило | 2011— | | | 17 |- | {{зас|СРБ}} [[Марко Лекић]] | 21 | центар | 2008 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Лепојевић]] | 13 | бек | 2004—2006 | | | — |- | {{зас|ФРА}} [[Матијас Лесор]] | 26 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]] | 77 | 593 | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Сава Лешић]] | 15 | крилни центар | 2011—2012 | | | — |- | {{зас|УКР}} [[Олександр Липовиј]] | 31 | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2014]] | 22 | 85 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Милета Лисица]] | 7 | крилни центар / центар | 1992—1994, 1995—1996 | | | |- | {{зас|СAД}} [[Џордан Лојд]] | 3 | плејмејкер / бек | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 64 | 1.037 | 3 |- | {{зас|САД}} [[Калин Лукас]] | 16 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2020]] | 5 | 8 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Драган Луковски]] | 15 | плејмејкер | 1999—2000 | | | — |} == М == [[Датотека:Bobi Marijanovic.JPG|150п|мини|десно|[[Бобан Марјановић]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:20%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Националност ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Напомене |- | [[Ивица Мавренски|Мавренски, Ивица]] | {{зас|СЦГ}} | | | | |- | [[Ентони Мајлс|Мајлс, Ентони]] | {{зас|САД}} | 24 | [[Крилни центар]] | 2010—2011 | |- | [[Иван Маринковић (кошаркаш)|Маринковић, Иван]] | {{зас|СРБ}} | 20 | [[Крилни центар]] | 2010—2011 | |- | [[Марко Мариновић|Мариновић, Марко]] | {{зас|СРБ}} | 14 | [[Плејмејкер]] | 2008—2009 | |- | [[Бобан Марјановић|Марјановић, Бобан]] | {{зас|СРБ}} | 13 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013]]—[[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2015]] | |- | [[Никола Марковић (кошаркаш)|Марковић, Никола]] | {{зас|СРБ}} | 7 | [[Крилни центар]] | 2011—2012 | |- |[[Стефан Марковић (кошаркаш)|Марковић, Стефан]] |{{зас|СРБ}} |27 |[[Плејмејкер]] |2021— | |- | [[Стивен Марковић|Марковић, Стивен]] | {{зас|АУС}} | 24, 7, 10 | [[Плејмејкер]] | 2005—2008, 2009 | |- | [[Хасан Мартин|Мартин, Хасан]] | {{зас|САД}} | | [[Крилни центар]] / [[Центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | |- | [[Рикардо Марш|Марш, Рикардо]] | {{зас|САД}} | 21 | [[Крилни центар]] | 2010—2011 | |- | [[Гал Мекел|Мекел, Гал]] | {{зас|ИЗР}} | 7 | [[Плејмејкер]] | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]] | |- | [[Реља Мештеровић|Мештеровић, Реља]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1946 | |- | [[Квинси Милер|Милер, Квинси]] | {{зас|САД}} | 30 | [[Крилни центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015—2016]] | |- | [[Мирко Милићевић|Милићевић, Мирко]] | {{зас|ЈУГ}} | | [[центар (кошарка)|Центар]] | 1982-1988 | |- | [[Милан Миловановић (кошаркаш)|Миловановић, Милан]] | {{зас|СРБ}} | 13 | [[центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012—2013]] | |- | [[Игор Милошевић|Милошевић, Игор]] | {{зас|СРБ}} {{зас|ГРЧ}} | 5 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 2005—2008 | |- | [[Милан Милошевић (кошаркаш)|Милошевић, Милан]] | {{зас|БИХ}} | 7 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2008—2009 | |- | [[Стеван Милошевић|Милошевић, Стеван]] | {{зас|ЦГ}} | 14 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | 2008—2009 | |- | [[Страхиња Милошевић|Милошевић, Страхиња]] | {{зас|СРБ}} | 18 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2010—2011 | |- | [[Андреја Милутиновић|Милутиновић, Андреја]] | {{зас|СРБ}} | 35 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2011—2012 | |- | [[Раде Милутиновић|Милутиновић, Раде]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 1993—1994 | |- | [[Милош Мирковић|Мирковић, Милош]] | {{зас|СЦГ}} | 9 | [[Крилни центар]] | 2003—2004 | |- | [[Урош Мирковић|Мирковић, Урош]] | {{зас|СРБ}} | 9 | [[Крилни центар]] | 2010 | |- | [[Лука Митровић|Митровић, Лука]] | {{зас|СРБ}} | 9 | [[Крилни центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012]]—[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2021]]— | |- | [[Василије Мицић|Мицић, Василије]] | {{зас|СРБ}} | 13 | [[Плејмејкер]] | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015—2016]] | |- | [[Владимир Мицов|Мицов, Владимир]] | {{зас|СРБ}} | | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2002—2003 | |- | [[Ненад Мишановић|Мишановић, Ненад]] | {{зас|СРБ}} | 13 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | 2005—2008 | |- | [[Ајзеа Морис|Морис, Ајзеа]] | {{зас|САД}} | 5 | [[Крилни центар]] | 2001—2002 | |- | [[Адам Морисон|Морисон, Адам]] | {{зас|САД}} | 33 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 2011 | |} == Н == [[Датотека:Nemanja Nedović.JPG|180п|мини|десно|Као млад првотимац - [[Немања Недовић]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} {{зас|КАН}} [[Стефан Настић]] | 22 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015—2016]] | 9 | 27 | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Немања Недовић]] | 16 | плејмејкер / бек | 2009—2012, [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | | | — |- | {{зас|САД}} {{зас|СРБ}} [[Демаркус Нелсон]] | 20 | плејмејкер / бек | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012]]—[[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2014]] | 130 | 1.360 | 2 |- | {{зас|СРБ}} [[Немања Ненадић]] | 9 | бек | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019]] | 33 | 147 | 3 |- | {{зас|СЦГ}} [[Алексеј Нешовић]] | 16 | плејмејкер | 2003—2004 | | | 1 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Александар Николић]] | | крило | 1947—1949 | | | 3 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Слободан Николић]] | | бек | 1975—1987 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Урош Николић]] | 19 | центар | 2010—2012 | | | — |- | {{зас|КМР}} [[Ландри Ноко]] | 35 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 37 | 269 | 2 |} == О == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СЦГ}} [[Саша Обрадовић]] | 6 | плејмејкер | 1987—1993, 1994, 2000 | | | 2 |- | {{зас|САД}} [[Лари О’Банон]] | 34 | плејмејкер / бек | 2005—2006 | | | |- | {{зас|САД}} [[Џони О’Брајант]] | 00 | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 26 | 289 | 1 |- | {{зас|САД}} [[Андре Овенс]] | 23 | бек | 2008—2009 | | | — |- | {{зас|СЛО}} {{зас|БИХ}} [[Ален Омић]] | 23 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2018]] | 42 | 442 | 1 |- | {{зас|САД}} {{зас|НГР}} [[Мајкл Оџо]] | 50 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2020]] | 108 | 733 | 3 |} == П == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЦГ}} {{зас|СРБ}} [[Лука Павићевић]] | | плејмејкер | 1995—1996, 1998—1999, 2002—2003 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Мирко Павловић (кошаркаш)|Мирко Павловић]] | | крилни центар | 1989—1990, 1994—1997 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Веско Пајовић]] | | | 1972—1975 | | | 3 |- | {{зас|САД}} {{зас|СРБ}} [[Кевин Пантер]] | 00 | плејмејкер / бек | [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | 23 | 335 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Стеван Пековић]] | | крило | 1998—1999, 2001—2002 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Скуни Пен]] | 20 | плејмејкер | 2002—2003 | | | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Игор Перовић (кошаркаш)|Игор Перовић]] | | бек | 1996—1998 | | | 1 |- | {{зас|ГРЧ}} [[Стратос Перпероглу]] | 5 | крило | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2020]] | 67 | 644 | 3 |- | {{зас|СРБ}} [[Филип Петрушев]] | | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | | | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Милан Прековић]] | | бек | 2000—2001 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Бранислав Прелевић]] | | бек | 1986—1988 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Бојан Поповић]] | 40 | плејмејкер | 2011—2012 | | | — |- | {{зас|ЈУГ}} [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]] | | | 1945—1951 | | | 6 |- | {{зас|СРБ}} [[Немања Поповић (кошаркаш)|Немања Поповић]] | 77 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021—2022]] | 1 | 3 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Оливер Поповић]] | 13 | крило | 1997—1999 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Петар Поповић (српски кошаркаш)|Петар Поповић]] | 55 | центар | 2000—2001, 2006—2007, 2011—2012 | | | — |} == Р == [[Датотека:Igor Rakocevic.jpg|150п|мини|десно|Легенда клуба - [[Игор Ракочевић]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} [[Алекса Раданов]] | 20, 11, 2, 12 | бек | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015—2016]], [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2018—2019]], [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 78 | 274 | 8 |- | {{зас|СРБ}} [[Иван Раденовић]] | 14 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013—2014]] | 49 | 353 | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Бојан Радетић]] | 22 | крилни центар | 2011—2012 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Вук Радивојевић]] | 18 | плејмејкер / бек | 2003—2007, 2009—2010, 2011—[[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2013]] | | | 3 |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Радичевић]] | 5 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]] | 18 | 72 | — |- | {{зас|СРБ}} [[Владимир Радмановић]] | 7 | крило / крилни центар | 1997—2001 | | | 1 |- | {{зас|ЦГ}} {{зас|ИЗР}} [[Велибор Радовић]] | 13 | крило | 1995—1996, 2002—2003 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Зоран Радовић]] | | плејмејкер | 1981—1990 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Лазар Радосављевић]] | 11 | крило | 2010—2011 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Мирослав Раичевић]] | 31 | крилни центар | 2005—2006, 2007—2008 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Петар Ракићевић]] | 20 | бек | [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016—2017]] | 18 | 34 | 3 |- | {{зас|СРБ}} [[Горан Ракочевић]] | 4 | бек | 1969—1979 | | | 5 |- | {{зас|СРБ}} [[Игор Ракочевић]] | 8 | бек | 1995—2000, 2003—2004, [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012—2013]] | | | 3 |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Ребић]] | 4 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013]]—[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016]] | 108 | 340 | 6 |- | {{зас|САД}} {{зас|ЛБР}} [[Џо Регланд]] | 1 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018—2019]] | 44 | 541 | 2 |- | {{зас|САД}} [[Кеј Си Риверс]] | 23 | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2019]] | 25 | 276 | 2 |- | {{зас|СРБ}} [[Душан Ристић (кошаркаш)|Душан Ристић]] | 16, 14, 5 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013—2014]], [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018—2019]] | 58 | 279 | 3 |- | {{зас|АУС}} {{зас|Јужни Судан}} [[Дуоп Рит]] | 11 | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 52 | 249 | 2 |- | {{зас|САД}} [[Норман Ричардсон]] | 10 | бек | 2003—2004 | | | 1 |- | {{зас|САД}} [[Лоренс Робертс]] | 5 | крилни центар | 2008—2009 | | | — |- | {{зас|САД}} {{зас|ЦГ}} [[Тејлор Рочести]] | 22, 0 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]], [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020]] | 93 | 1.107 | 1 |} == С == [[Датотека:Duci Simonović in Ljubljana.jpg|мини|десно|180п|[[Љубодраг Симоновић|Дуци Симоновић]] - легенда клуба]] {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:20%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Националност ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Напомене |- | [[Борис Савовић|Савовић, Борис]] | {{зас|СРБ}} {{зас|ЦГ}} | 14 | [[Крилни центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012—2013]] | |- | [[Златко Савовић|Савовић, Златко]] | {{зас|БИХ}} | 10 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 2004 | |- | [[Предраг Самарџиски|Самарџиски, Предраг]] | {{зас|MAK}} | 17 | [[центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2013]] | |- | [[Иван Сарјановић|Сарјановић, Иван]] | {{зас|ЈУГ}} | 6 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | | |- | [[Бориша Симанић|Симанић, Бориша]] | {{зас|СРБ}} | 12, 22 | [[Крилни центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]]—[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2021]] | |- | [[Љубодраг Симоновић|Симоновић, Љубодраг]] | {{зас|ЈУГ}} | 11 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 1967—1976 | |- | [[Марко Симоновић|Симоновић, Марко]] | {{зас|СРБ}} | 12, 19 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012]]—[[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2014]], [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]]—[[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020]]—[[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2022]] | |- | [[Мајкл Скот|Скот, Мајкл]] | {{зас|САД}} | 21 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012—2013]] | |- | [[Зоран Славнић|Славнић, Зоран]] | {{зас|ЈУГ}} | 15 | [[Плејмејкер]] | 1964—1977 | |- | [[Иван Смиљанић|Смиљанић, Иван]] | {{зас|СРБ}} | 16 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | [[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012—2013]] | |- | [[Чарлс Смит|Смит, Чарлс]] | {{зас|САД}} | | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 1996 | Само за утакмице [[Куп Радивоја Кораћа|Купа Кораћа]]. |- | [[Зоран Сретеновић|Сретеновић, Зоран]] | {{зас|СЦГ}} | | [[Плејмејкер]] | 1985—1986, 1995—1996 | |- | [[Борислав Станковић|Станковић, Борислав]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1946—1948 | |- | [[Јово Станојевић|Станојевић, Јово]] | {{зас|СЦГ}} | 9 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | 1996—2000 | |- | [[Оливер Стевић|Стевић, Оливер]] | {{зас|СРБ}} | 10 | [[Крилни центар]] | 2009—2010 | |- | [[Врбица Стефанов|Стефанов, Врбица]] | {{зас|МАК}} | 4 | [[Плејмејкер]] | 2006 | |- | [[Миодраг Стефановић|Стефановић, Миодраг]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1946 | |- | [[Славко Стефановић|Стефановић, Славко]] | {{зас|СЦГ}} | 44 | [[Крилни центар]] | 2004—2005 | |- | [[Вајт Стјуарт|Стјуарт, Вајт]] | {{зас|САД}} | | [[Крилни центар]] | 1996-1997 | |- | [[Кибу Стјуарт|Стјуарт, Кибу]] | {{зас|САД}} | | [[Крилни центар]] | 2007 | |- | [[Предраг Стојаковић|Стојаковић, Предраг]] | {{зас|СЦГ}} | 8 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | 1993—1994 | |- | [[Стефан Стојачић|Стојачић, Стефан]] | {{зас|СРБ}} | 24 | [[Бек (кошарка)|Бек]] | 2010 | |- | [[Василије Стојковић|Стојковић, Василије]] | {{зас|ЈУГ}} | | | 1946—1950 | |- | [[Бојан Суботић|Суботић, Бојан]] | {{зас|СРБ}} | 17 | [[Крилни центар]] | 2011—[[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2013]] | |- | [[Вујадин Суботић|Суботић, Вујадин]] | {{зас|СЦГ}} | 30 | [[Крило (кошарка)|Крило]] | | |- | [[Софоклис Схорцијанитис|Схорцијанитис, Софоклис ]] | {{зас|ГРЧ}} | 21 | [[Центар (кошарка)|Центар]] | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]] | 400. играч у историји Црвене звезде |} == Т == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СЦГ}} [[Драган Тарлаћ]] | | центар | 1990—1992 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Марко Тејић]] | 15 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013]]—[[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2016]] | 123 | 318 | 4 |- | {{зас|САД}} [[Емануел Тери]] | 33 | крилни центар / центар | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020]] | 16 | 78 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Владимир Тица]] | 13 | центар | 1999—2003 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Били Томас]] | 12 | бек | 2006—2007 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Омар Томас]] | 33 | крило | 2011—2012 | | | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Дејан Томашевић]] | | центар | 1991—1995 | | | 2 |- | {{зас|САД}} [[Дион Томпсон]] | 2 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2017]] | 47 | 255 | 3 |- | {{зас|САД}} [[Рајан Томпсон]] | 5 | крило | [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015]] | 27 | 123 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Жељко Топаловић]] | 11 | центар | 1997—1999 | | | 1 |- | {{зас|СЦГ}} [[Миленко Топић]] | 14 | крилни центар | 1997—1999 | | | 1 |- | {{зас|СРБ}} [[Никола Топић]] | 44 | плејмејкер / бек | [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2022]] | | | |- | {{зас|ЈУГ}} [[Александар Трифуновић (кошаркаш)|Александар Трифуновић]] | 11 | бек | 1985—1988, 1992—1997 | | | 2 |} == Ћ == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СЦГ}} [[Горан Ћакић]] | | крилни центар | 2002—2003 | | | — |} == У == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} [[Алекса Ускоковић]] | 4 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020]]—[[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021]] | 56 | 197 | 3 |} == Ф == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СЕН}} [[Мохамед Фаје]] | 11 | крилни центар | [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2020]] | 80 | 524 | 3 |- | {{зас|ДОМ}} {{зас|САД}} [[Џејмс Фелдин]] | 14 | бек | [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017—2018]] | 73 | 940 | 1 |- | {{зас|САД}} [[Дејмион Фишбек]] | 5 | крило | 2000—2001 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Реџи Фриман]] | 7 | бек / крило | 2003 | | | — |} == Х == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|САД}} [[Симеон Хејли]] | | крилни центар / центар | 1997 | | | — |- | {{зас|САД}} [[Џерод Хендерсон]] | 23 | бек | 2004—2005, 2006 | | | 1 |- | {{зас|САД}} [[Лангстон Хол]] | 1 | плејмејкер | [[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020—2021]] | 57 | 323 | 2 |- | {{зас|ПРИ}} [[Џон Холанд]] | | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | | | — |- | {{зас|САД}} [[Остин Холинс]] | 14 | бек / крило | [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021—2022]] | 65 | 575 | 3 |} == Ц == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} [[Александар Цветковић (кошаркаш)|Александар Цветковић]] | 4 | плејмејкер | 2010—[[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013]] | | | 1 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Владимир Цветковић]] | 12 | центар | 1959—1972 | | | 3 |- | {{зас|ЈУГ}} [[Растко Цветковић]] | 12 | центар | 1987—1995, 1998 | | | 1 |- | {{зас|НЕМ}} [[Мајк Цирбес]] | 33 | центар | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2014]]—[[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2016]], [[КК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018—2019]], [[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021]]—[[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2022]] | 195 | 1.819 | 7 |} == Ч == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|СРБ}} [[Филип Човић]] | 4, 3 | плејмејкер | 2011—[[КК Црвена звезда сезона 2012/13.|2012]], [[КК Црвена звезда сезона 2017/18.|2018]]—[[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2020]] | | | 3 |} == Џ == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|САД}} {{зас|СРБ}} [[Чарлс Џенкинс]] | 22 | бек | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013]]—[[КК Црвена звезда сезона 2014/15.|2015]], [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016—2017]], [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | 279 | 2.506 | 7 |} == Ш == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:75%;" |- ! style="background:red; color:white; width:28%;"| Играч ! style="background:red; color:white; width:5%;"| Број ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Позиција ! style="background:red; color:white; width:15%;"| Играо ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Утак. ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Поена ! style="background:red; color:white; width:10%;"| Трофеја |- | {{зас|ЈУГ}} [[Радомир Шапер]] | | | 1945 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Филип Шепа]] | | бек | 2008—2009 | | | — |- | {{зас|САД}} {{зас|ЧЕШ}} [[Блејк Шилб]] | 33 | крило | [[КК Црвена звезда сезона 2013/14.|2013—2014]] | 27 | 273 | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Млађан Шилобад]] | 12 | центар | 1989—1991, 2002—2003 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Млађен Шљиванчанин]] | 32 | бек | 2007—2008 | | | — |- | {{зас|СЦГ}} [[Слободан Шљиванчанин]] | | центар | 2000—2001 | | | — |- | {{зас|СРБ}} [[Владимир Штимац]] | 30, 51, 91 | центар | 2008—2010, [[КК Црвена звезда сезона 2015/16.|2015—2016]], [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019—2020]] | | | 2 |} == Види још == * [[КК Црвена звезда]] * [[Списак тренера КК Црвена звезда]] * [[Кошаркаши Црвене звезде у НБА лиги]] == Спољашње везе == {{Портал|Кошарка|СД Црвена звезда}} * [https://web.archive.org/web/20150319214440/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/about/4 Историјат клуба на Званичном сајту КК Црвена звезда] {{КК Црвена звезда}} [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде|*]] [[Категорија:КК Црвена звезда|С]] [[Категорија:Спискови за кошарку у Србији]] 78xbajdt53030kt4lyu4y5n1j72f0rr 0 909503 25114492 24157415 2022-07-19T17:59:02Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ДРАГО МАЖАР | слика = Drago Mažar.jpg | опис_слике=Драго Мажар | датум_рођења = {{Датум рођења|1918|8|16}} | место_рођења = [[Босански Петровац]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1991|11|10|1918|8|16}} | место_смрти = [[Бањалука]], [[СР Босна и Херцеговина]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] |професија = друштвено-политички радник |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Априлски рат]] <br /> [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br /> [[Југословенска народна армија]] |чин=[[пуковник]] у резерви |године службе=[[1941]] – [[1952]]. |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Драго Мажар''' ([[Босански Петровац]], [[16. август]] [[1918]] — [[Бањалука]], [[10. новембар]] [[1991]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[16. август]]а [[1918]]. године у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]]. Остао је без оца с девет година, када се породица већ доселила у [[Бања Лука|Бањалуку]]. После једног ђачког инцидента са наставницом [[Француски језик|француског језика]], Драго је из гимназије прешао на Занатску школу. Под утицајем старијег брата [[Ивица Мажар|Ивице]], почео је да се интересује за револуционарну литературу, а ускоро је био и један од организатора актива револуционарно оријентисане средњошколске и радничке омладине у Занатској школи. Већ [[1937]], постао је руководилац [[Савез комунистичке омладине Југославије|скојевске]] групе. Поред активности у музичкој секцији „Пелагић“, стизао је да се ангажује у разноврсним акцијама Клуба академичара Бања Луке, те Спортског друштва „Борац“. Истицао се и учешћем у [[демонстрација]]ма, протестним зборовима и [[штрајк]]овима. Тада је кућа Мажарових била састајалиште радничких активиста, скојеваца и [[Комунизам|комуниста]]. У годинама почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] у [[Европа|Европи]], [[Друга влада Драгише Цветковића|Влада Цветковић-Мачек]] формирала је тзв. радне војне логоре да би неутралисала комунисте. У један од њих, који се налазио код [[Ивањица|Ивањице]] у [[Србија|Србији]], био је депортован и Драго Мажар. После [[Војни пуч од 27. марта 1941.|пуча у марту 1941]], овај логор био је распуштен. После пуча, Драго је на пропутовању кроз [[Београд]] ухватио везу са [[Веселин Маслеша|Веселином Маслешом]], који му је пренео директиву [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) да се јави у војску. Са својом јединицом дочекао је [[Априлски рат|капитулацију Југославије]] у [[Сарајево|Сарајеву]], био заробљен, али је истог дана успео да побегне. С КПЈ и илегалцима Сарајева ухватио је везу преко [[Нисим Албахари|Нисима Албахарија]] и укључио се у припрему за оружану борбу. Представљајући се [[Вермахт|немачкој]] команди као шеф оркестра у хотелу „Европа“, успео је да добије пропусницу за слободно кретање ноћу, па је из немачког складишта износио војничка одела и другу ратну опрему. Крајем априла [[1941]], када се вратио у Бањалуку, четири брата Мажара нашли су се накратко на окупу код куће и убрзо је сваки кренуо на извршење свог задатка који је одредила КПЈ. Прикупљајући оружје као руководилац [[Диверзија|диверзантске]] групе у граду, једном је приликом обукао униформу домобранског наредника и тако ушао у Кастел, одакле је изнео муницију, а десетак пушака бацио у [[Врбас (ријека)|Врбас]], које је [[Карло Ројц]] извадио и сакрио на гробљу. С овим су оружјем у рукама први локални партизани отпочели устанак у Бањалуци. Драго Мажар се крајем јуна 1941. налазио међу првим партизанским борцима из Бањалуке који су се окупили на Старчевцу изнад града. Учествовао је у борбама на релацији [[Јајце]]–[[Мркоњић Град|Мркоњић град]]. У августу је био изабран за командира чете, односно [[командант]]а партизанског штаба Прве чете за [[Босанска Крајина|Босанску крајину]]. Тих су дана [[усташе]] ухватиле у Јајцу његовог брата Ивицу и стрељале га. Управо је тада у његову чету из Бања Луке дошла сестра Нада. Током септембра и октобра 1941, оперисао је са својом јединицом по централној Босни, која је тада извела низ успешних акција код [[Крупа на Врбасу|Крупе на Врбасу]], [[Кнежево|Скендер-Вакуфа]], на Челинцу и у Црној Ријеци. У јесен 1941, Драго је био изабран за команданта батаљона у Трећем, касније преименованом у [[Четврти крајишки партизански одред]], који је током зиме 1941. и [[1942]]. развио велику активност у близини Бањалуке. Када је једном посетио своју мајку, која је још увек живела на периферији Бањалуке, а њена кућа била илегално партизанско упориште, Драго је успоставио сарадњу с [[Хрватско домобранство|домобранским]] сатником Мајером, заповједником домобранске јединице, којег је мајка Марија на то припремила. Захваљујући тим околностима, Драго је [[5. фебруар]]а 1942. године извео једну од најсмелијих акција у Босанској крајини. Мајер је, по договору, неутралисао своју посаду у Дебељацима, обезбедио униформе и уговорене знаке распознавања, тако да је Драго са 22 одабрана партизанска борца, преобучена у домобранске униформе, дошао усред дана пред жандармеријску касарну у [[Врбања (Бања Лука)|Врбањи]]. После борбе која је трајала само неколико тренутака, погинуло је и рањено више жандара и домобрана, а 40 их је заробљено. Касарна је запаљена, а колона са заробљеним непријатељским војницима, који су носили плен, и два погинула, а два теже рањена партизана, упутила се на превоје Понира изнад града. Убрзо се након тога и мајка Марија придружила [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]], средином фебруара 1942, носећи у наручју шестогодишњу унуку Нену, ћерку најстаријег сина Бошка. Почетком маја [[1943]]. године, Драго је био постављен за команданта Шестог партизанског одреда, а по ослобођењу [[Приједор]]а за команданта места [[Љубија (Приједор)|Љубија]]. Учествовао је и у првим борбама за време [[Битка на Козари|непријатељске офанзиве на Козару]], јуна 1942. године. Крајем јула поновно је био постављен за команданта Шестог партизанског одреда, али је већ септембра исте 1942. преузео функцију обавештајног официра у Оперативном штабу за Босанску крајину. Од лета 1943, као обавештајни официр [[Трећи босански корпус НОВЈ|Првог босанског корпуса НОВЈ]], извео је на челу групе обавештајаца низ акција у источној Босни. Као [[мајор]], Мажар је, [[1944]]. у својству шефа обавештајног одсека руководио курсом обавештајаца. До краја рата, претрпео је још неколико губитака у ужој породици; мајка му је умрла од [[тифус]]а, погинуо му је други брат [[Јосип Мажар Шоша|Јосип]], и напослетку најстарији брат Бошко. По завршетку рата, Драго Мажар је радио у [[Управа државне безбедности|Управи државне безбедности]] (УДБА) до [[1952]]. године, а по демобилизацији, у чину [[пуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]], обављао је низ друштвено-политичких функција на републичком и савезном нивоу. Био је активан и у развоју културе, и као писац и као дугогодишњи управник Народног позоришта Босанске крајине. Умро је [[10. новембар|10. новембра]] [[1991]]. године у [[Бања Лука|Бањалуци]], где је и сахрањен. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и многих других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са сребрним венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Бања Лука}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Мажар, Драго}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1991.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Хрвати у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Диверзије у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР БиХ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР БиХ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]] [[Категорија:Официри ЈНА у резерви]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - М]] oyqp8b9gpgx4anlikyip7xpkp8culxq 0 915461 25115117 25113332 2022-07-20T08:19:06Z CommonsDelinker 4757 Уклоњена датотека [[:c:File:Alai-darwaza-qutb-minar-complex-new-delhi-india-cc29wf.jpg|Alai-darwaza-qutb-minar-complex-new-delhi-india-cc29wf.jpg]]. [[:c:User:Pi.1415926535|Pi.1415926535]] ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: Copyright violation; see [[:c wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Ала-Уд-Дин Халџи | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = Ала-Уд-Дин Халџи | пуно_име = | датум_рођења = [[1266]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења = [[Делхи]] | држава_рођења = | датум_смрти = [[3. јануар]] [[1316]]. | место_смрти = [[Делхи]] | држава_смрти = {{зас|Индија}} | сахрањен = | функција = | владавина = | датум_крунисања = | претходник = [[Jalal ud din Firuz Khilji|Jalal-ud-din Khilji]] | наследник = [[Shihab-ud-din Omar]] | династија = <!-- nema na wikipodacima --> | отац = <!-- nema na wikipodacima --> | мајка = <!-- nema na wikipodacima --> | супружник = <!-- nema na wikipodacima --> | деца = <!-- nema na wikipodacima --> | грб = | опис_грба = }} '''Ала-Уд-Дин Халџи''' ({{јез-арап|علاء الدین الخلجی}}; 1266-1316) је делхијски [[султан]]. Истиче се војним успесима. Спречио је шест монголских инвазија на Индију. Брзо је проширио муслиманску доминацију над скоро читавом Индијом. С њим почиње освајачки период [[Делхијски султанат|Делхијског султаната]]. На новцу султаната називао се „Дpугим Александром“. Да би ојачао централну власт, предузео је драстичне мере против племства, па је чак покушао да укине и њихову приватну својину у корист државе. Одржавао је јаку стајаћу најамничку војску. Алаудин је најпознатији владар Делхијског султаната, због велике територијалне експанзије, економских, правних и социјалних реформи које је донео, и бројних архитектонских здања која су подигнута за време његове владавине. Алаудин је високо котиран државник и војсковођа у историји Ислама. == Извори == * Medieval India - R. C. Majundar, London 1951. {{Commonscat|Alauddin Khalji}} {{Authority control}} [[Категорија:Умрли 1316.]] [[Категорија:Историја Индије у средњем веку]] [[Категорија:Султани]] 4srzwv0q3ziwso561wmycubjapmpku6 0 916322 25114799 22937007 2022-07-19T20:57:01Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Ђура Димитријевић (лекар)}} {{Херој М | дидаскалија=ЂУРА ДИМИТРИЈЕВИЋ | слика = Đurđe Dimitrijević.jpg | опис_слике=Ђура Димитријевић | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|5|3}} | место_рођења =[[Белошевац (Пивара)|Белошевац]], код [[Крагујевац|Крагујевца]] | држава_рођења = [[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|2|22|1920|5|3}} | место_смрти =[[Иван планина]] | држава_смрти =[[НДХ]] | отац = | мајка = | супружник = | деца = | професија= столарски радник | КПЈ=краја [[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Ђурђе Ђура Димитријевић''' ([[Белошевац (Пивара)|Белошевац]], код [[Крагујевац|Крагујевца]], [[3. мај]] [[1920]] – [[Иван планина]], [[22. фебруар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 3. маја 1920. године у Белошевцу, код Крагујевца, у сиромашној сеоској породици. Његов отац Микан учествовао је у револуционарном [[раднички покрет|радничком покрету]]. Ђура је основну школу завршио у Белошевцу, а два разреда гимназије у Крагујевцу. Након тога је прекинуо школовање и почео да учи столарски занат и занатску школу, коју је завршио са успехом. Још као ученик у занатској школи, дошао је у додир с револуционарно оријентисаном радничком омладином и [[1939]]. године постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]]. Пошто се запослио у Војно-техничком заводу, а знало се да је Ђурин отац сарађивао са илегалцима и револуционарима у околини, полиција је више пута вршила претресе у његовој кући и на Ђурином радном месту, али никада није успела да пронађе никакав материјал који би им дао повода за хапшење. После уласка немачких трупа у Крагујевац и позива [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] на оружану борбу против окупатора, крагујевачки скојевци, сврстани у војне десетине, отпочели су с извршењем диверзија и акција: сечење телефонских жица, паљење квислиншке штампе, растурање и лепљење летака и одржавање масовних састанака. Убрзо после формирања [[Крагујевачки партизански одред|Крагујевачког одреда]], Ђура је ступио у одред [[25. јул]]а и одмах постао десетар, а нешто касније је био постављен за делегата вода. У својој јединици учествовао је у свим борбама до [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења партизанских снага за Санџак]]. Истакао се као митраљезац у борбама код [[Рековац|Рековца]], у [[Дулене|Дуленима]], [[Кнић]]у, у нападу на крагујевачку железничку станицу и другим акцијама. Члан КПЈ постао је крајем [[1941]]. године. У време [[Прва непријатељска офанзива|непријатељске офанзиве]] у западној Србији, у покрету према [[Санџак]]у, Ђура Димитријевић се налазио у групи од двадесет бораца, коју су четници опколили у једној воденици у [[Овчарско-кабларска клисура|Овчарско-кабларској клисури]]. Група је после вишечасовне борбе успела да разбије четнике и да настави пут. Када је основана [[Прва пролетерска ударна бригада]] у [[Рудо]]м, [[22. децембар|22. децембра]] 1941, Ђура је ушао у састав Прве чете Трећег крагујевачког батаљона и у њеном саставу учествовао у свим борбама на територији источне Босне, у [[Игмански марш|Игманском маршу]], у нападу на [[Фоча|Фочу]], и остало. После преласка преко [[Игман]]а био је у заштитници [[Централна болница НОВЈ|Партизанске болнице]] и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВЈ]] до пролећа [[1942]]. године. Касније је учествовао у борбама за [[Калиновик]] и у [[Херцеговина|Херцеговини]], у чишћењу терена од [[Усташка војница|усташа]]. У [[Борбе за Јајце 1942.|заузимању Јајца]] и у борбама код [[Кључ (град)|Кључа]], где је са својим водом пресекао колону усташа, истакао се и као пушкомитраљезац. Био је у првим редовима [[Борбе за Ливно 1942.|борби на Ливну]], при заузимању фабрике цемента и разбијању велике групе усташа. Током [[Битка на Неретви|битке на Неретви]], Ђура Димитријевић је са својом јединицом штитио прелаз рањеника и Врховног штаба НОВЈ преко [[Неретва|Неретве]]. Погинуо је на Иван планини од минобацача, 22. фебруара 1943, када је, као заменик командира чете, вршио распоред својих митраљезаца за борбу против надмоћнијих непријатељских снага. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id=}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{DEFAULTSORT:Димитријевић, Ђура}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] erqz8a1jwqdyx360owvtusaj5llza9n 0 916894 25114366 23959806 2022-07-19T17:09:45Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДОВАН ГРКОВИЋ | слика = Radovan Grković.jpg | опис_слике=Радован Грковић | датум_рођења = {{датум рођења|1913|3|5}} | место_рођења =[[Неваде]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1974|9|1|1913|3|5}} | место_смрти =[[Неваде]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] | држава_смрти =[[СР Србија]], <br>[[СФР Југославија]] |професија= [[Право|правник]] |КПЈ= [[јул]]а [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] |године службе= [[1941]]–[[1945]]. |чин=[[потпуковник]] у резерви |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Радован Грковић''' ([[Неваде]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], [[5. март]] [[1913]] — Неваде, код Горњег Милановца, [[1. септембар]] [[1974]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 5. марта 1913. године у селу Неваде, код Горњег Милановца. Основну школу и пет разреда гимназије завршио је у Горњем Милановцу, а остала три разреда у [[Чачак|Чачку]] где је и матурирао [[1932]]. године. За време школовања живео је у тешким материјалним условима, јер је одрастао у сељачкој породици, која је после погибије оца у [[Први светски рат|Првом светском рату]] знатно осиромашила. То му је била и сметња да непосредно после матуре настави школовање, тако да је студије на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]] започео 1936. године.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Још као гимназијалац прикључио се револуционарном омладинском покрету. Осуђивао је [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарску диктатуру]], агитовао за апстиненцију бирача на [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1931.|парламентарним изборима 1931]], учествовао у [[штрајк]]у ученика чачанске гимназије [[1931]]. године. Период од [[1932]]. до [[1936]]. године провео је у родном селу, бавио се [[Земљорадња|земљорадњом]] и учествовао у стварању политичке опозиције међу сељацима у свом и околним селима. Због тога је заједно са старијим братом, био хапшен и осуђиван. Доласком у [[Београд]] где је, фебруара 1936, уписао Правни факултет, прикључио се [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]] и учествовао у бројним политичким акцијама: у разбијању [[Димитрије Љотић|Љотићевог]] збора 1936, у студентским демонстрацијама и зборовима. Био је члан одбора Уједињене студентске омладине и управе опште студентске мензе у којој је и радио као келнер и на тај начин се издржавао. Иступао је на великом збору омладине Београда на Правном факултету, на коме је изражен снажан протест омладине против рата. Због своје активности и у Београду је био хапшен и осуђиван. Крајем 1940. је по казни регрутован, с роком од 18 месеци, уместо девет колико су у оно време служили школовани регрути.<ref>''[[Српски биографски речник]]'', 816. стр.</ref> === Народноослободилачка борба === [[Датотека:NH Radovan Grkovic.jpg|десно|мини|200п|Биста Радована Грковића у [[Спомен парк Брдо мира|спомен парку „Брдо мира“]] у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]]]] [[Априлски рат|Напад Сила Осовине на Југославију]] [[1941]]. године затекао га је у Битољу на одслужењу војног рока. Избегао је заробљавање, вратио се у родно место и учествовао у припремама за формирање партизанског одреда у који је заједно са братом ступио јула 1941. године. Истог месеца 1941. године постао је и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). У почетку устанка био је десетар у Таковској чети, а касније [[политички комесар]]. Ова чета је убрзо прерасла у Таковски батаљон [[Чачнски партизански одред|Чачанског партизанског одреда „Драгиша Мишовић“]], који је извео напад на Горњи Милановац и ослободио га. Тих дана се нарочито истакао у борби са [[четници]]ма код Чачка и у њиховом гоњењу до [[Равна гора (висораван)|Равне Горе]], а касније и у огорченим борбама које су се водиле код [[Прибој]]а. Са својим батаљоном ушао је у састав [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] приликом њеног формирања, 1. марта 1942. у [[Чајниче|Чајничу]] и учествовао у низу њених акција. Касније је отишао у Политодел [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прве крајишке бригаде]] у којој је остао годину дана. Истакао се у борбама ове бригаде ([[Бихаћ]], [[Нови Град|Босански Нови]], [[Сански Мост]]), а нарочито у [[Борбе за Јајце 1942.|борби за Јајце]] августа 1942. године. Као делегат Србије учествовао је на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]]. Био је и учесник Првог заседања [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС). После партијског курса 1943. постао је заменик политичког комесара [[Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ|Пратећег батаљона Врховног штаба]], а фебруара 1944. је по партијском задатку прешао у [[Топлица (област)|Топлицу]] за инструктора Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Касније је постао руководилац Другог одсека [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНА) за Србију и заменик начелника ОЗНЕ за Београд. Демобилисан је 1. октобра 1945. у чину [[потпуковник]]а [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]]. === Послератна каријера === После рата, обављао је низ одговорних функција у Савезу комуниста Србије и органима власти: * секретар Окружног комитета у Чачку * инструктор Централног комитета КП Србије * члан Централног комитета Савеза комуниста Србије * министар за трговину и снабдевање у [[Прва влада Петра Стамболића|Влади СР Србије]] (1948—1951) * секретар Извршног већа [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине Србије]] (1953—1962) * председник одбора Скупштине СР Србије и др. Више је пута био биран за посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]] и Скупштине СР Србије. Умро је 1. септембра 1974. у родном селу. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Ордена заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Ордена братства и јединства златним венцем]], [[Орден за храброст|Ордена за храброст]] и осталих [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]].{{sfn|Ko je ko|1957|p=}} [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је 27. новембра 1953. године.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Чачак}} {{Народни хероји-Прва крајишка бригада}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Грковић, Радован}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1974.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Српски правници]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Прве крајишке бригаде]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Официри ЈНА у резерви]] [[Категорија:Припадници ОЗНЕ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Г]] t0u1295hcmspvo527gpxi2zjmrpggvg 0 917557 25114574 24112083 2022-07-19T18:20:39Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ДУШАН КОРАЋ | слика = Dušan Korać.jpg | опис_слике=Душан Кораћ | датум_рођења = {{датум рођења|1920|1|7}} | место_рођења =[[Мрчајевци]], код [[Чачак|Чачка]] | држава_рођења =[[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1998|3|13|1920|1|7}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти = [[СР Југославија]] |професија= војно лице |КПЈ= [[март]]а [[1940]]. |рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба= [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија]] |године службе= [[1941]]. – [[1980]]. |чин=[[генерал-пуковник]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СФРЈ|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''инострана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден црвене заставе}} {{!}}} }} '''Душан Кораћ''' ([[Мрчајевци]], код [[Чачак|Чачка]], [[7. јануар]] [[1920]] — [[Београд]], [[13. март]] [[1998]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[7. јануар]]а [[1920]]. године у селу [[Мрчајевци|Мрчајевцима]], код [[Чачак|Чачка]], у сиромашној радничкој породици. У потрази за бољим условима живота, Душанови сиромашни родитељи су често мењали своје боравиште. Прве дане детињства Душан је провео у [[Крагујевац|Крагујевцу]], одакле се, [[1922]]. године, преселио у [[Беране|Берански]] срез, у родно место својих родитеља. Године [[1928]], породица Кораћ се поново вратила у Крагујевац, где је Душан завршио основну школу и, [[1933]]. године, био примљен у Војно-техничку школу при Војно-техничком заводу у Крагујевцу. После четворогодишњег школовања, као квалификовани металски радник, запослио се у Војно-техничком заводу, у којем је као радник радио и његов отац. За време школовања у Војно-техничком заводу прикључио се револуционарном омладинском покрету. Године [[1937]]. био је примљен у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Радио је у активу питомаца Војно-техничке школе. Године [[1938]]. постао је члан [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|УРС-ових синдиката]], а марта [[1940]]. члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Био је члан Месног и Окружног комитета СКОЈ-а у Крагујевцу и истовремено секретар једне партијске ћелије. === Народноослободилачка борба === Након [[Априлски рат|капитулације Југославије]] [[1941]], активно је учествовао у припремама за устанак и у организовању партизанских јединица. Почетком августа 1941. ступио је у [[Крагујевачки партизански одред]], у којем се најпре налазио на дужности [[Политички комесар|политичког комесара]] Прве чете, а од септембра 1941. на дужности политичког комесара Првог батаљона. Октобра 1941. постао је заменик политичког комесара исте бригаде и истовремено секретар дивизијског комитета КПЈ [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске ударне дивизије]]. Крајем 1941. године, био је постављен за заменика политичког комесара Трећег (Крагујевачког) батаљона [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. Почетком августа 1943. био је постављен је за политичког комесара Прве пролетерске ударне бригаде. Заједно са јединицама којима је руководио, Кораћ је учествовао у многим биткама током рата. За изванредну храброст приликом уништења једне железничке композиције у [[Гружа|Гружи]], а затим и друге код [[Кнић]]а, на прузи [[Краљево]]—Крагујевац, октобра 1941. године, био је похваљен од [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП одреда Југославије]]. Новембра 1941. године, похвалио га је и Штаб Крагујевачког партизанског одреда због тога што је у одбрани Кнића, заједно са седам бораца, разбио групу од 300 четника, која је нападала боравиште одреда. Од формирања Прве пролетерске бригаде до априла [[1944]]. године, као партијски руководилац батаљона, Кораћ је учествовао у многим њеним операцијама и другим подухватима, међу којима су [[Друга непријатељска офанзива]], [[Игмански марш]], [[Трећа непријатељска офанзива]], борбе у Пољима Колашинским, на [[Дурмитор]]у, у [[Херцеговина|Херцеговини]], [[поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|поход пролетерских бригада у Босанску крајину]], борбе на комуникацији [[Сарајево]]—[[Мостар]], на [[Цинцар]]у, за [[Борбе за Ливно 1942.|Ливно]], [[Кључ (град)|Кључ]] и друго. Као заменик политичког комесара Прве пролетерске бригаде и секретар дивизијског комитета Прве пролетерске дивизије, учествовао је у [[Битка на Неретви|биткама на Неретви]] и [[Битка на Сутјесци|Сутјесци]]. Од лета [[1943]]. до априла 1944. године био је политички комесар Прве пролетерске бригаде, која је тада учествовала у борбама у [[Далмација|Далмацији]] и западној Босни у јесен 1943, као и у борбама у [[Зимске операције 1943/1944 у централном делу Југославије|зимским операцијама 1943/44. године у западној Босни]]. Априла 1944. године, постао је политички комесар [[26. далматинска дивизија НОВЈ|26. далматинске дивизије НОВЈ]]. Дивизија је тада извела [[Десант 26. дивизије на Корчулу|десанте на Корчулу]] и [[Мљет]], следећег месеца извела [[Напад НОВЈ на Шолту маја 1944.|десантни препад на Шолту]], а у јуну [[Напад на Брач јуна 1944.|десант на Брач]]. У септембру је ослободила централне далматинске отоке и полуострво [[Пељешац]], у октобру ослободила [[Сплит]], децембра учествовала у [[Книнска операција 1944.|Книнској операцији]], фебруара [[1945]]. [[Мостарска операција 1945.|Мостарској операцији]], а од марта до маја у [[Ријечка операција|Ријечкој]] и [[Тршћанска операција|Тршћанској операцији]]. Током рата, Кораћ је био рањаван три пута. === Послератна каријера === После рата, вршио је многе дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА): * политички комесар Тенковске армије ЈНА (1945—[[1946]]) * политкомесар Треће армије (1947—1948) * политкомесар Друге војне области у [[Нови Сад|Новом Саду]] (1948—[[1950]]) * политкомесар [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ|ЈРВ и ПВО]] (1951—1952) * политкомесар Седме војне области у [[Сарајево|Сарајеву]] (1952—[[1953]]) * командант [[Прва пролетерска дивизија ЈНА|Прве пролетерске дивизије]] у [[Постојна|Постојни]] (1953—[[1958]]) * командант Војног подручја [[Ријека (град)|Ријека]] * начелник Штаба Пете армије у [[Загреб]]у (1959—1967) * начелник Треће управе и помоћник [[Начелници Генералштаба Војске Југославије#Начелници Генералштаба ЈНА (1945—1992)|Начелника Генералштаба ЈНА]] (1967—[[1970]]) * начелник Управе копнене војске (1970—[[1971]]) * главни инспектор Главне инспекције ЈНА (1971—[[1978]]) Завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]] и Курс оператике ЈНА. Пензионисан је [[1980]]. године у чину [[генерал-пуковник]]а ЈНА. Био је активан друштвено-политички радник. На Шестом конгресу [[Савез комуниста Србије|СК Србије]] био је биран за члана Сталног дела Конференције СК Србије. Био је члан неколико државних делегација у посети пријатељским земљама, члан Комисије [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СК Југославије]] за општенародну одбрану и Комитета [[Организација Савеза комуниста у ЈНА|Конференције СКЈ у ЈНА]], те председник њене Комисије за општенародну одбрану. Био је и активан спортски радник: * један од организатора Партизанских спортских игара у [[Фоча|Фочи]], 1942. * један од оснивача [[ЈСД Партизан|Југословенског спортског друштва „Партизан“]] * председник [[ТК Партизан|Тениског клуба „Партизан“]] * председник [[Југословенски олимпијски комитет|Југословенског олимпијског комитета]] (1950—1951) * председник [[Тениски савез Југославије|Тениског савеза Југославије]] (1954—1956. и 1967—[[1977]]) * председник Тениског савеза Хрватске (1960—1967) Преминуо је [[13. март]]а [[1998]]. године у [[Београд]]у. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. == Одликовања == Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден ратне заставе]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са великом звездом]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]] и [[Орден за храброст]]. Носилац је и иностраних одликовања, међу којима је и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] [[Орден црвене заставе]].<ref>''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији'', 332. стр.</ref> [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Референце == {{reflist}} == Литература == * ''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд 1957. година. * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} * ''[[Српски биографски речник]]'' (књига четврта). „Матица српска“, Нови Сад 2009. година. * ''Олимпијски вековник 1910—2010 — 100 година Олимпијског комтета Србије'' Издање Олимпијског комитета Србије и Сл. гласник Београд 2010. том 2, стр. 978. {{Народни хероји-Чачак}} {{Председници ОКС}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ЈСД Партизан}} {{DEFAULTSORT:Кораћ, Душан}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1998.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Генерал-пуковници ЈНА]] [[Категорија:Чланови Организације СКЈ у ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Спортски радници]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - К]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] pdqmway1n3vnvcfe2b45hdgo7vmqsg1 0 918017 25114413 24073985 2022-07-19T17:22:04Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=ВУКОСАВА МИЋУНОВИЋ |слика=Vukosava Vukica Mićunović.jpg |опис_слике=Вукосава Мићуновић |датум рођења={{Датум рођења|1921|3|15}} |место рођења=[[Велестово]], код [[Цетиње|Цетиња]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{Датум смрти|2016|2|24|1921|3|15}} |место смрти=[[Подгорица]] |држава смрти=[[Црна Гора]] |професија=друштвено-политичка радница |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |чин=[[капетан прве класе]] у резерви |народни херој=[[10. јул]]а [[1952]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден југословенске заставе(СФРЈ)1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Вукосава Вукица Мићуновић''' ([[Велестово]], код [[Цетиње|Цетиња]], [[15. март]] [[1921]] – [[Подгорица]], [[24. фебруар]] [[2016]]) била је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Црна Гора|Социјалистичке Републике Црне Горе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је 15. марта 1921. у Велестову, код Цетиња. Основну школу је завршила у родном селу, а потом се бавила пословима по домаћинству и чувала стоку. Под утицајем рођеног брата [[Благота Мићуновић|Благоте]], као и браће од стричева [[Вељко Мићуновић|Вељка]] и Вукашина, који су били чланови [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), определила се за комунистички покрет. У годинама пред почетак Другог светског рата, заједно са другим омладинцима из Цетиња и околине учествовала је на омладинским излетима и опозиционим зборовима. У току [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]], 1941. године као омладинка је учествовала у позадинским акцијама - носила је храну борцима и одржавала везу између устаничких одреда. У октобру 1941. године ступила је у организацију Црногорске народне омладине. Убрзо после тога, заједно са [[Ђина Врбица|Ђином Врбицом]], чланицом Покрајинског комитета СКОЈ-а за Црну Гору ишла је на Омладинску конференцију у Катинску нахију. У [[Пљеваљска битка|бици за Пљевља]], 1. децембра 1941. године погинуо јој је старији брат Илија. Одмах потом Вукосава ступа као борац у Велестовску партизанску чету. Почетком 1942. године примљена је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Као партизански борац учествовала је у борбама на Загреди, код [[Даниловград]]а, а нешто касније на Загарачу, где јој је погинуо и други брат Благота, који је био командант батаљона, а касније је проглашен за народног хероја. После братове погибије, наставила је са Ловћенским ударним батаљоном тешке одступне борбе све до Грахова. На Дрошкорици је у току борби за заузимање четничког утврђења, где је учествовала као бомбаш, била рањена у руку. После рањавања налазила се у болници Ловћенског партизанског одреда, а после формирања [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске пролетерске ударне бригаде]], 11. јуна 1942. године ступила је у Трећу чету Другог батаљона. Приликом напада на [[Бугојно]], половином јуна 1942. године, прелазећи преко реке Врбас, међу првим партизанским борцима ушла је у град и разоружала и заробила двојицу усташа. У току борби за Купрес, половином августа 1942. године, учествовала је као бомбаш. У веома тешким борбама усташе су митраљеском ватром на брисаном простору десетковале њен батаљон. Упркос овоме борци батаљона су очајнички јуришали и успели да продру у град. Приликом одступања из града, један број бораца на челу са политичком комесаром Треће чете, није успео да се извуче. На позив команданта батаљона Ника Стругара, Вукосава се као добровољац пријавила да поново продре у град и извуче групу бораца. За овај подвиг, као и јунаштво исказано у претходним борбама Вукосава је била похваљена од стране Врховног команданта Јосипа Броза Тита. Ова похвала објављена је у „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтену Врховног штаба]]“ бр 20-22 и гласи: {{цитат|За храбро држање и примјерно испуњавање својих задатака похваљујем Мићуновић Вукосаву, водника и замјеника командира чете у -{II}- батаљону -{IV}- бригаде, која се истакла у свим борбама, нарочито у борбама на Бугојну и Купресу.{{sfn|Зборник НОР|1949|p=}}}} После борби на Купресу, постаје десетар, затим водник, па заменик командира Треће чете. После [[Борбе за Ливно 1942.|напада на Ливно]], половином децембра 1942. године постала је заменик политичког комесара Треће чете и секретар партијске ћелије. Заједно са својом јединицом учествовала је у борбама око Книна, затим код Дувна, Имотског, Јабланици и Коњицу. За време [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] најтеже борбе са Немцима водили су на Вилића Гумну. Тада је њен батаљон извршавао наређење Врховног штаба - да Немце морају задржати по сваку цену, како би се спасили рањеници у Прозору. Борбе су трајале читавог дана, батаљон је издржао једанаест непријатељских јуриша и претрпео велике губитке. Читава команда Треће чете је изгинула, изузев Вукосаве, а на положају је остало свега девет бораца, који су успели да издрже нападе непријатеља до доласка појачања. После Неретве Четврта бригада је наставила пут у правцу Црне Горе. После [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], Вукосава је била члан Политодела и руководилац СКОЈ-а у бригади, а потом је била упућена у Црну Гору, где је одређена за члана Окружног комитета СКОЈ-а за Цетиње. Као делегат је учествовала на Првом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Црне Горе (УСАО ЦГ) у Колашину, 25. и 26. новембра 1943. године, када је била изабрана за члана Земаљског одбора. Током 1944. године била је секретар Окружног комитета СКОЈ-а на Цетињу. Учествовала је и на Другом конгресу УСАО Црне Горе на Цетињу, од 15. до 17. децембра, када је изабрана за члана Секретаријата Земаљског одбор и члана Покрајинског комитета СКОЈ-а за Црну Гору. После ослобођења земље, 1945. године била је активни друштвено-политички радник у Социјалистичкој Републици Црној Гори: * члан Среског комитета КПЈ за Цетиње, * члан, а потом и организациони секретар ПК СКОЈ-а за Црну Гору, * члан Централног комитета Комунистичке партије Црне Горе, * члан Извршног већа Скупштине НР Црне Горе, у два мандата (прва жена министар у историји Црне Горе), * члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Црне Горе, * члан Републичког обора СУБНОР-а Црне Горе, * члан Председништва СР Црне Горе, * члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије, * председник Комисије Председништва СК Црне Горе за општенародну одбрану и самозаштиту, * члан Савета за народну одбрану Председништва СР Црне Горе Бирана је за народног посланика Скупштине СР Црне Горе, у четири мандата и посланика Савезне скупштине СФРЈ, у једном мандату. Умрла је [[24. фебруар]]а [[2016]]. године у Подгорици, а сахрањена је на подгоричком гробљу Чепурци. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и други [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ другог реда]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства другог реда]], [[Орден за храброст]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде трећег реда]] и др.{{sfn|Ko je ko|1957|p=439}} [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је 10. јула 1952,{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=}} а [[Орден југословенске заставе|Орденом југословенске заставе са лентом]] 19. маја 1981. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.slvesnik.com.mk/Issues/E3A15D1F0B6D458E8F3B6269BB2536F2.pdf|title=Службени лист СФРЈ 61/81|website=www.slvesnik.com.mk|date=13. 11. 1981}}</ref> == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{div col}} * {{Cite book|ref={{harvid|Зборник НОР|1949}}|title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945.|year=1949|publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=58734343}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{div col end}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20140320220205/http://www.vijesti.me/vijesti/posljednja-ziva-zena-narodni-heroj-se-92-godini-prisjeca-se-brojnih-bitaka-clanak-112202 Вијести он лајн: Последња жива жена народни херој се у 92. години сећа присјећа бројних битака] {{Народни хероји-Цетиње}} {{Жене народни хероји-Црна Гора}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Црна Гора}} {{DEFAULTSORT:Мићуновић, Вукосава}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 2016.]] [[Категорија:Цетињани]] [[Категорија:Црногорци]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Црне Горе]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] 3b6jxnfiocxka9bvciksuc5arao91bo 0 918145 25114569 23532138 2022-07-19T18:20:33Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ДРАГОСЛАВ МУТАПОВИЋ | слика = Dragoslav Mutapović.jpg | опис_слике=Драгослав Мутаповић | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|10|8}} | место_рођења =[[Прислоница]], код [[Чачак|Чачка]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1990|12|2|1912|10|8}} | место_смрти =[[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти = [[СФРЈ]] | супруга=Нада Мутаповић | професија=друштвено-политички радник | КПЈ=[[1936]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе=[[1941]] — [[1945]]. | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Драгослав Мутаповић''' ([[Прислоница]], код [[Чачак|Чачка]], [[8. октобар]] [[1912]] — [[Београд]], [[2. децембар]] [[1990]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[8. октобар|8. октобра]] [[1912]]. године у селу [[Прислоница|Прислоници]], код [[Чачак|Чачка]]. Потиче из сељачке породице. После завршене основне школе, у родном месту, похађао је [[Чачанска гимназија|Чачанску гимназију]], коју је завршио [[1932]]. године. Потом је студирао на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредно-шумарском факултету]] у [[Земун]]у, на коме је дипломирао [[1938]]. године. У омладински револуционарни покрет ступио је још као ученик виших разреда гимназије, учествујући у штрајку ученика Чачанске гимназије и демонстрацијама сиромашних сељака против дугова. За време студија у [[Београд]]у, активно је учествовао у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]] и [[1935]]. године је примљен у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Због учешћа на демонстрацијама био је ухапшен [[1. фебруар]]а [[1935]]. године и послат у концентрациони логор у [[Вишеград]]у, у коме је остао до његовог затварања [[20. март]]а. Године [[1936]]. примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а војни рок је служио током [[1937]]. и [[1938]]. године у инжењеријској ђачкој чети у [[Шабац|Шапцу]]. Године [[1938]]. после завршетка војске и дипломирања запослио се најпре у расаднику, а потом у Министарству пољопривреде. У Министарству је био организовао партијску ћелију и са њом руководио све до напуштања Београда и одласка у партизане, октобра 1941. године. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], у Београду је учествовао у организовању илегалних акција против окупатора. Августа [[1941]]. је учествовао у акцији прихватања другарица, које су успеле да побегну из затворског одељења болнице у Видинској улици. Због све учесталијих хапшења чланова и сарадника [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), октобра 1941. године је морао да напусти [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]] и пређе на [[Рудник (планина)|Рудник]], где је убрзо преузео дужност заменика [[политички комесар|политичког комесара]] Таковског партизанског батаљона. Са овим батаљоном учествовао је у борбама за ослобођење [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] и одбрану Чачка, од напада четника. После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења главнине партизанских снага у Санџак]], одлуком [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]] постављен је за политичког комесара Чачанског партизанског батаљона. Када је овај батаљон [[1. март]]а [[1942]]. године укључен у састав тада формиране [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]], Драгослав је постао политички комесар Другог чачанског батаљона. На овој дужности остао је до септембра 1942. када је одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]] именован за заменика политичког комесара [[Друга крајишка ударна бригада|Друге крајишке ударне бригаде]]. Са овом бригадом учествовао је у борбама за ослобођење [[Јајце|Јајца]] и [[Бихаћ]]а, новембра [[1942]]. године. У пролеће [[1943]]. године постављен је за политичког комесара Друге крајишке бригаде, а септембра исте године је пребачен у [[Прва пролетерска ударна бригада|Прву пролетерску ударну бригаду]], где је обављао дужност руководиоца Политодјела. Са Првом пролетерском бригадом учествовао је у борбама око [[Травник]]а и [[Томиславград|Дувна]] и у [[Далмација|Далмацији]]. За политичког комесара [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] постављен је [[12. децембар|12. децембра]] [[1943]]. године. Са личким пролетерима учествовао је у борбама око Јајца и у одлучујућим борбама током немачког [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], [[25. мај]]а [[1944]]. године. Потом је у лето и јесен 1944. године учествовао у продору јединица НОВЈ у Србију, а посебно се истакао у борбама око [[Пожега|Пожеге]], као и за ослобођење [[Ваљево|Ваљева]] и [[Београд]]а. Одмах после [[Београдска операција|ослобођења Београда]], октобра [[1944]]. године напустио је јединицу и преузео дужност првог секретара Градског комитета КПЈ Београда и секретара Градског одбора [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народног фронта]]. Крајем 1944. године постао је и члан Главног одбора Народног фронта Србије. Од јуна [[1948]]. до [[1951]]. године био је министар у Влади НР Србије, а потом заменик председника Савета за пољопривреду и шумарство [[Влада ФНРЈ|Владе ФНРЈ]]. Од [[1953]]. године је био члан [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа НР Србије]], а потом секретар за пољопривреду и шумарство у [[Савезно извршно веће|Савезном извршном већу]] (СИВ). Године [[1958]]. је постао члан Извршног већа НР Србије, председник Скупштинског одбора за привреду и председник Савета за просвету. Био и члан Главног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Србије]]. Већник је [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]].<ref>''Средоје Урошевић - Друга пролетерска бригада-ратовања и ратници'', 344. стр.</ref> За члана [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], биран је од Другог конгреса, јануара [[1949]]. године. Више пута је био биран за посланика [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине Србије]], а од [[1963]]. до [[1967]]. је био посланик [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]]. Од [[1975]]. године је био члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Дана [[22. август]]а [[1983]]. године, на сахрани [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]], Мутаповић је био један од говорника.<ref>[http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-c/1998/01/article-14.html Опроштај од друга Марка];''Српско наслеђе'', 1998</ref> Умро је [[2. децембар|2. децембра]] [[1990]]. године у [[Београд]]у. Кремиран је и сахрањен на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и осталих [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ за златном звездом]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]] и [[Орден за храброст]].<ref>''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији'', 481. стр.</ref> [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Референце == {{reflist}} == Литература == * ''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд, 1957. година. * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига пета). Београд, 1973. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} * ''[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945]]'' (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година. * [[Средоје Урошевић]] ''Друга пролетерска бригада — ратовања и ратници''. „Пословна политика“, Београд, 1988. година. {{Народни хероји-Чачак}} {{6. личка дивизија}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Мутаповић, Драгослав}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1990.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Друге крајишке бригаде]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Чланови ЦК КП/СК Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] 8ebnqbh8rl73fugoakgqqdapl5ly59r 0 918307 25114803 24159724 2022-07-19T20:57:30Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИРКО ЈОВАНОВИЋ | слика = Mirko Jovanović.jpg | опис_слике=Мирко Јовановић | датум_рођења = {{датум рођења|1923|5|21}} | место_рођења =[[Крагујевац]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1977|5|3|1923|5|21}} | место_смрти =[[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] |супруга= Бранка Јовановић |професија= војно лице |КПЈ= [[јун]]а [[1941]]. |рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба= [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија]] |године службе= [[1941]]–[[1977]]. |чин=[[генерал-пуковник]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}- {{!}} {{Орден народне армије2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Отаџбинског рата1}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Мирко Јовановић''' ([[Крагујевац]], [[21. мај]] [[1923]] — [[Београд]], [[3. мај]] [[1977]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[21. мај]]а [[1923]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]], у радничкој породици. Отац Димитрије био је изабран за комунистичког одборника општине Крагујевац на [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|изборима августа 1920. године]]. Својим идејама утицао је и на сина, који је већ [[1938]]. године примљен у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Већ следеће године био је изабран за секретара актива СКОЈ-а. Иако млад, потписао је апел за помоћ [[Минхенски споразум|угроженој Чехословачкој]] и учествовао на [[демонстрација]]ма које је организовала партијска организација Крагујевца у знак подршке народима [[Чехословачка|Чехословачке]]. Пред почетак [[Други светски рат у Југославији|рата у Југославији]] [[1941]], завршио је [[Прва крагујевачка гимназија|Крагујевачку гимназију]], а после тога Осму класу [[Виша војна академија ЈНА|Више војне академије ЈНА]]. Након потписивања [[Тројни пакт|Тројног пакта]] са [[Трећи рајх|нацистичком Немачком]] од југословенске владе, Јовановић је учествовао у демонстрацијама у Крагујевцу, које су почеле 26, а наставиле се [[Војни пуч од 27. марта 1941.|27. марта 1941. године]]. У [[Априлски рат|Априлском рату]] 1941. године, заједно са групом другова скојеваца, јавио се у војску као добровољац, али су их официри одбили. После капитулације Југославије, учествовао је у припремама за устанак; по граду је лепио плакате, пароле, летке, радио на прикупљању оружја и стварању оружаних ударних група и десетина. Постао је и [[десетар]] једне од тих десетина. Јуна месеца 1941, постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). === Народноослободилачка борба === Јовановић је по директиви СКОЈ-а остао у Крагујевцу све до прве велике рације, [[19. октобар|19. октобра]] 1941. године, када су [[Фашизам|фашисти]] похапсили на хиљаде Крагујевчана и [[Масакр у Крагујевцу|стрељали их 21. октобра]]. Са својом десетином је отишао из града и прикључио се [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанском]] одреду. С одредом је током постојања [[Ужичка република|Ужичке републике]] учествовао у борбама на Бумбаревом Брду, [[Вучковица|Вучковици]], [[Остра|Остри]], [[Вујетинци|Вујетинцу]] и другим местима. У току [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|повлачења главних партизанских снага из западне Србије у Босну]] учествовао је у борбама код Борца, на [[Златибор]]у, Облином Брду и у другим биткама. За време формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]] био је изабран за секретара партијске ћелије у Првој чети Крагујевачког батаљона. Учествовао је у борби на [[Гаочић]]у, налазио се у заштитници колоне која је [[Игмански марш|ишла преко Игмана]], учествовао у ослобођењу [[Коњиц]]а и [[Борбе за Ливно 1942.|Ливна 1942. године]] и у борби на Ситници [[1943]]. године. У току [[Битка на Неретви|битке на Неретви]] је, као [[политички комесар]] Крагујевачког батаљона, успешно остварио задатак прихватања и заштите бригадне и дивизијске болнице, које су фашисти настојали да униште. За време битке на Илијој Глави на [[Битка на Сутјесци|Сутјесци]], када су Немци упали међу његове другове и кад је настала пометња, Јовановићевом интервенцијом били су спасени многи борци његовог батаљона. Приликом напада на јако немачко упориште на [[Боровно|Боровну]], био је тешко рањен. Касније је учествовао борбама код [[Триљ]]а у [[Далмација|Далмацији]], у одбрани и прихвату [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВЈ]] после [[Десант на Дрвар|изласка из Дрвара]], маја [[1944]]. године, те у [[Београдска операција|ослобођењу Београда]]. Партија га је одредила за политичког комесара [[21. српска дивизија НОВЈ|21. српске дивизије]], која се налазила на положају на [[Сремски фронт|Сремском фронту]]. Са овом дивизијом учествовао је у [[Пробој Сремског фронта|пробоју Сремског фронта]] и гоњењу непријатеља, заједно са другим јединицама [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] (ЈА), до северозападних граница Југославије. === Послератна каријера === [[Датотека:Aleja zaslužnih građana, Beograd 02.jpg||десно|мини|270п|Гроб Мирка Јовановића у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]]] По окончању рата, остао је у професионалној служби у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Јула [[1945]]. године, био је постављен у Политичко одељење [[Прва армија ЈА|Прве армије]], а од фебруара [[1948]]. године налазио се на дужности политичког комесара ове Армије. По завршетку [[Виша војна академија ЈНА|Више војне академије ЈНА]], био је постављен за политичког комесара корпуса, а потом за заменика команданта Сарајевске војне области за политички рад (1953—1956), а од 1956. руководилац Организационог секретаријата [[Организација Савеза комуниста у ЈНА|Опуномоћства ЦК СКЈ у ЈНА]]. После тога је био [[командант]] дивизије, затим заменик начелника једне управе у Генералштабу ЈНА, командант Осме дивизије Војног подручја [[Нови Сад]] (1959—1964), начелник (1964—1967), а затим и командант Скопске армијске области (1967—1969), командант Београдске војне области (1969—1975), а од [[1975]]. до смрти начелник Центра високих војних школа ЈНА. Имао је чин [[генерал-пуковник]]а ЈНА. На Првом конгресу [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАО Србије]], новембра [[1944]]. године, био је изабран за потпредседника Главног одбора УСАО Србије. [[Десети конгрес СКЈ]] изабрао га је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета СКЈ]], а Седми конгрес [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]] за члана Главног одбора СУБНОР-а Југославије. Такође је био и члан Комитета Конференције организације СКЈ у ЈНА и Сталног дела Конференције СКС. [[Владимир Бакарић]] га је, у припреми смене [[Иван Гошњак|Ивана Гошњака]] са положаја [[Списак министара одбране Југославије#Државни секретар за послове народне одбране Федеративне Народне Републике Југославије (1953—1963)|Државног секретара за послове народне одбране СФРЈ]], предлагао [[Јосип Броз Тито|маршалу Титу]] као могући избор за ту дужност.<ref>''[[Српски биографски речник]]'', 574. стр.</ref> Умро је [[3. мај]]а [[1977]]. године у [[Београд]]у. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на београдском [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. У Крагујевцу постоји [[Основна школа „Мирко Јовановић"]], која носи име по њему. == Одликовања == Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и осталих [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Ордена заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Ордена братства и јединства златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]], [[Орден народне армије|Орден народне армије са златном звездом]] и [[Орден за храброст]]. Од иностраних одликовања, истиче се [[Совјетски Савез|совјетски]] [[Орден Отаџбинског рата|Орден отаџбинског рата првог реда]].<ref>''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији'', 289. стр.</ref> [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Референце == {{reflist|2}} == Литература == * ''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд 1957. година. * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига — Народна књига — Побједа|location= Љубљана — Београд — Титоград|id=}} * ''[[Српски биографски речник]]'' (књига четврта). „Матица српска“, Нови Сад 2009. година. {{Народни хероји-Крагујевац}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јовановић, Мирко}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1977.]] [[Категорија:Крагујевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Генерал-пуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Чланови Организације СКЈ у ЈНА]] [[Категорија:Умрли од рака]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] nbj2w6qx9ndocntbcrf8v26df2qagtr 0 923968 25114580 25063617 2022-07-19T18:23:02Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Хришћанска богомоља | име = Саборна црква у Приштини | слика = Christ the Savior Cathedral in Pristina, 9 February 2014.jpg | опис_слике = Саборна црква у Приштини | јурисдикција = [[Српска православна црква]] | епархија = [[Епархија рашко-призренска|Рашко-призренска]] | основан = 1995. | посвећен = [[Исус|Христу Спасу]] | место = [[Приштина]] | држава = [[Србија]] | мапа = Serbia | latd = 42 | latm = 39 | lats = 30.6 | latNS = N | longd = 21 | longm = 9 | longs = 48.96 | longEW = E }} '''Саборна црква Христа Спаса у Приштини''' је недовршена [[саборна црква]] [[Епархија рашко-призренска|Епархије рашко-призренске]] која је са градњом почела 1992. године.<ref name="PoultonVickers168"/><ref name="IYP">{{cite web|url=http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/sightseeing/yugoslav-pristina/Christ-the-Saviour-Cathedral_29493v |title=Christ the Saviour Cathedral - Sightseeing in Pristina |access-date=24 February 2013 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140302192101/http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/sightseeing/yugoslav-pristina/Christ-the-Saviour-Cathedral_29493v |archive-date=2 March 2014 }}</ref> Изградња, која је требало бити завршена 1999. на кампусу [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|предратног Универзитета у Приштини]], прекинута је због [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]].<ref name="IYP" /> == Историјат == [[Датотека:Serbian Ortodox Christ the Savior Cathedral - Inside - Pristina 2012 - 1.JPG|мини|лево|Незавршени ентеријер у октобру 2012.]] [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Аутономни статус Косова]] у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југословенској федерацији]] [[1989]]. године уклонио је председник [[Социјалистичка Република Србија|Србије]] [[Слободан Милошевић]], а из [[Београд]]а је успостављена директна контрола. [[Град Приштина]] под контролом Београда узела је малу парцелу земљишта која припада Приштинском универзитету и поклонила је Српској православној цркви (СПЦ). СПЦ је планирала православну катедралу на универзитетском земљишту у центру града, а изградња је започета [[1992]]. године. Радови на згради заустављени су због смањивања средстава и започети су у [[март]]у [[1995]]. године.<ref name="PoultonVickers168">{{cite book|last1=Poulton|first1=Hugh|last2=Vickers|first2=Miranda|chapter=The Kosovo Albanians: Ethnic Confrontation with the Slav state|editor1-last=Poulton|editor1-first=Hugh|editor2-last=Taji-Farouki|editor2-first=Suha|title=Muslim Identity and the Balkan State|year=1997|publisher=C. Hurst & Co. Publishers|isbn=9781850652762|url=https://books.google.com.au/books?id=lQqHjwW6XzcC&pg=PA168&dq=orthodox+church+pristina+university&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjh7sLZyN7gAhXPZSsKHSc5C2UQ6AEILDAB#v=onepage&q=orthodox%20church%20pristina%20university&f=false|pages=168|ref=harv}}</ref> Спољна структура је завршена [[1998]]. године, али је погоршање безбедносног окружења на Косову довело до обуставе градње. Изградњу зграде није поздравило претежно [[Ислам|муслиманско]] становништво Космета.<ref name="BI">{{cite web|url=http://www.balkaninsight.com/en/article/kosovo-mulls-fate-of-milosevic-era-cathedral|title=Kosovo Mulls Fate of Milosevic-era Cathedral|last=Demolli|first=Donjeta|work=Balkan Insight|date=31. 10. 2012|accessdate=27. 2. 2013}}</ref> Након рата и међународне војне интервенције [[1999]]. године, Космет је постало протекторат под управом [[УНМИК|администрације Уједињених нација (УНМИК)]] и није успео покушај уништавања зграде експлозивом који је мало оштетио структуру. Косовскометохијски Албанци, који су у грађевини видели симбол Милошевићеве владавине, вандализовали су је након рата. УНМИК-ова администрација забринута је да би православна црква могла постати мета услед одмазденог насиља и грађевина је стављена под заштиту заједно са другим православним црквама на Космету. Године [[2003]]. грађевина је постала део дискусија јавности о њеној будућности. Град Приштина, са албанским већинским становништвом, постао је део новооснованих привремених владиних институција Космета и предложио је четири намене за грађевину: сачувана каква јесте, срушена, претворена у музеј и коришћење у неке друге сврхе. Град Приштина који је под контролом Албанаца био је отворено непријатељски расположен према грађевини. Са седиштем у [[Грачаница (Приштина)|Грачаници]], СПЦ је изјавила да је против предлога који их доживљавају као напад према верској локацији и покушај уклањања српског присуства из Приштине. СПЦ је саставила имовинске документе који доказују власништво над више локација у Приштини, као што су косовски парламент, смештајне зграде приштинског универзитета и његове библиотеке. Да би се супротставили градским плановима, предлог СПЦ-а био је да се те зграде претворе у музеје. УНМИК је на крају укинуо одлуке града Приштине у својим намерама. [[Датотека:Serbian Ortodox Christ the Savior Cathedral - Outside - Pristina 2012 - 2 (cropped).JPG|мини|лево|Црква 2012. године]] Током [[Мартовски погром 2004.|нереда 2004. године]] косовских Албанаца против Срба, који су резултирали разарањем или оштећењем 35 верских споменика, скоро свих православних цркава, грађевина у Приштини није оштећена. Између [[2005]]. и [[2007]]. године, Међународна заједница тражила је политичко решење за статус Космета и створила је Ахтисаријев план који је изнео надгледану независност и одредбу о заштити имовине СПЦ-а. У вези са зградом катедрале, ствар је постала тумачена кроз права власништва над власништвом над земљом и идентификацију власника. Ахтисаријев план је владу Косова направио и преко свог Министарства културе задуженог за заштиту имовине СПЦ-а, а споразум који српска црква није признала. Да би прекршио застој, специјални представник Европске уније на Космету изабрао је неутралног посредника, амбасадора Мосчопоулоса из грчке Канцеларије за везу да разговара о питањима између владе и цркве. Након што је створен механизам комуникације, уложени су напори у решавању власништва над грађевином. Након косовског једностраног проглашења независности, комуникација између владе и СПЦ-а није постојала. Током [[2009]]. године косовско Министарство културе контактирало је Међународну цивилну канцеларију која је преко специјалног представника Европске уније контактирала СПЦ и међународне неутралне организације посредоване између обе стране како би постигли решење. СПЦ је издала власничке документе који показују премештање локације током средине 1990-их и њима је дозвољена будућа градња на градилишту.<ref name="DelaneyVanDerHaarVanTatenhove140141">{{cite journal|last1=Delaney|first1=Aogán|last2=Van Der Haar|first2=Gemma|last3=Van Tatenhove|first3=Jan|title=‘If This Was a Normal Situation’: Challenges and Potentials for Deliberative Democratic Peacebuilding in Kosovo's Emerging Governance Networks|url=https://www.researchgate.net/profile/Aogan_Delaney/publication/315370846_%27If_This_Was_a_Normal_Situation%27_Challenges_and_Potentials_for_Deliberative_Democratic_Peacebuilding_in_Kosovo%27s_Emerging_Governance_Networks/links/59f8581f458515547c250543/If-This-Was-a-Normal-Situation-Challenges-and-Potentials-for-Deliberative-Democratic-Peacebuilding-in-Kosovos-Emerging-Governance-Networks.pdf|volume=37|issue=2|year=2017|pages=140-141|ref=harv|doi=}}</ref> До [[2011]]. године јавна расправа и административна ограничења око грађевине су престале и СПЦ је посветила своје напоре на прикупљању новца за обнову и будуће конструкције зграде. У [[2015]]. години градња још увек није настављена, а појавила су се друга административна и правна питања, док је грађевина вандализована. Будућност грађевине и даље остаје неизвесна. Власништво над грађевином и земљиштем на коме се налази спорно је између [[Универзитет у Приштини (албански)|тренутног Универзитета у Приштини]] и Српске православне цркве.<ref name="Godwin">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/artanddesign/gallery/2012/sep/23/place-beyond-belief-kosovo-nathan-coley|title=Bad religion: A Place Beyond Belief reaches Kosovo - in pictures|last=Godwin|first=Martin|date=23. 9. 2012|work=[[The Guardian]]|accessdate=9. 4. 2016}}</ref> Као симбол владавине Слободана Милошевића, различити интелектуалци косовских Албанаца позвали су на његово рушење.<ref>{{cite web| publisher= eBritić| url= http://www.ebritic.com/?p=215097| title= Albanian Intellectual: Demolish ‘bad religion’ Serbian Orthodox Temple| date=21. 10. 2012| accessdate=6. 4. 2013}}</ref> Као одговор на позиве за рушење, црква је снажно оскрнављена и вандализована. Кроз [[2016]]. годину црква је запаљена<ref>{{cite web|url=http://theorthodoxchurch.info/blog/news/cathedral-of-christ-the-savior-in-pristina-set-on-fire/|title=Cathedral of Christ the Savior in Pristina set on fire|publisher=Orthodox Church Info|accessdate=27. 9. 2018|archive-date=27. 09. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180927165212/http://theorthodoxchurch.info/blog/news/cathedral-of-christ-the-savior-in-pristina-set-on-fire/|url-status=dead}}</ref> и претворена у јавни тоалет и депонију.<ref>{{cite web|url=http://www.spc.rs/eng/pristina_orthodox_chapel_turned_public_restroom|title=Pristina: Orthodox chapel turned into public restroom|publisher=Serbian Orthodox Church|accessdate=27. 9. 2018}}</ref> Универзитет у Приштини [[2016]]. године није успео у четворогодишњем налогу да преузме власништво над земљом на којој је изграђена црква судским поступком. Апелациони суд Косова доделио је Српској православној цркви право својине на земљишту над црквеним основама, али Приштински универзитет и даље блокира покушаје обнове цркве. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија|Православље}} {{Commonscat|Church of Christ the Saviour, Pristina}} * [http://www.spc.rs/sr/eparhija_rashkoprizrenska_najoshtrije_osudjuje_nameru_da_se_saborni_hram_hrista_spasa_ukloni Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује намеру да се саборни храм Христа Спаса уклони или претвори у меморијални музеј] * [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/1184908/СПЦ%3A+Затирање+српске+духовности+.html РТС СПЦ: Затирање српске духовности] * [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/Политика/1580689/Оштра+осуда+најаве+рушења+цркве+у+Приштини.html РТС Оштра осуда најаве рушења цркве у Приштини] * [http://dan-veterana.blogspot.rs/2011/05/blog-post_19.html#.Vro6WhjhA_4 Дан ветерана /Списак уништених и оскрнављених цркава на Косову и Метохији (Јун-Октобар 1999)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/363753/Jeftina-predstava-albanskih-demonstranata Јефтина представа албанских демонстраната („Политика”, 17. септембар 2016)] * [http://spc.rs/sr/saopshtenje_eparhije_rashkoprizrenske_11 Саопштење Епархије рашко-призренске (СПЦ, 12. јун 2021)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/481210/Koga-mrzi-Isus Кога мрзи Исус („Политика”, 13. јун 2021)] {{Саборна црква}} [[Категорија:Саборни храмови Српске православне цркве]] [[Категорија:Цркве Епархије рашко-призренске]] [[Категорија:Приштина]] [[Категорија:Саборни храмови|Приштина]] [[Категорија:Српско-византијски стил]] [[Категорија:Рушевине цркава у Србији]] [[Категорија:Православни храмови]] [[Категорија:Косово и Метохија]] imhe7h4dd2ixkh32ykid1ppk3cykovp 0 927667 25114121 24740838 2022-07-19T14:55:44Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Мари |презиме = Луиз Мејер |слика = Marie-Louise Meilleur.jpg |ширина_слике = 250px |опис_слике = Мари Луиз Мејер |пуно_име = Мари Луиз Феброние Мејер |дан_рођења = 29. |месец_рођења = август |година_рођења = 1880. |место_рођења = [[Камоураска]] |држава_рођења = {{застава|Канада|1868}} |дан_смрти = 16. |месец_смрти = април |година_смрти = 1998. |место_смрти = [[Источни Ферис]] |држава_смрти = {{застава|Канада}} }} '''Мари Луиз Феброние Мејер''' ([[29. август]] [[1880]] – [[16. април]] [[1998]]) била је [[Канада|канадска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]], која је након смрти [[Жана Калман|Жане Калман]] постала најстарија жива ососба на свету. Она је најстарија особа у [[Канада|Канади]] икад.<ref>{{Cite book|pages= | first=Bernard | last=Jeune | title=Supercentenarians (Demographic Research Monographs) | chapter=Jeanne Calment and her Successors. |editor1-first=Heiner |editor1-last=Maier | publisher=Springer |date=мај 2010 |isbn=978-3-642-11519-6}}</ref> ==Биографија== Рођена је у [[Камоураска]] у [[Канада|Канади]] где се удала за свог првог мужа Етиена Леклерка ([[1872]]—[[1911]]). Након што су јој родитељи умрли 1911. и [[1912]]. преселила се на границу [[Онтарио|Онтариа]]. Са Етиеноm је имала 4 деце Мери Луис (1901—1940), Герарда (1906—1986), Габријелу (1908—2004) , Мориса (1910—1973). [[1913]]. се удала за Хектора Мајера ([[1879]]—[[1972]]) са којим је имала 6 деце Ернеста (1916—2005), Полин (1918—1980), Оливу (1920—2010), Кристи (1922—1987), Алфреда (1924—1986) и Риту (1925—2011). Након мужеве смрти прво је живела са ћерком а онда се преселила у старачки дом. Имала је 85 унучади, 80 праунука, 57 пра-пра-унучади, и четири пра-пра-пра-унучади.<ref>[http://www3.sympatico.ca/mgchassey/M_Lse/M_Lse.htm Marie-Louise CHASSÉ-MEILLEUR] {{fr icon}}</ref><ref>[http://www3.sympatico.ca/mgchassey/M_Lse/M_Lse2.htm Marie-Louise Meilleur La doyenne du monde est québécoise] {{fr icon}}</ref><ref>[http://www.nytimes.com/1998/04/18/us/marie-louise-meilleur-117-and-felicie-cormier-118.html Marie-Louise Meilleur, 117, And Felicie Cormier, 118] {{fr icon}}</ref> ==Референце== {{reflist}} ==Литература== * {{Cite book|ref=harv|pages=295–298 | first=Bernard | last=Jeune | title=Supercentenarians (Demographic Research Monographs) | chapter=Jeanne Calment and her Successors. |editor1-first=Heiner |editor1-last=Maier | publisher=Springer |date=мај 2010 |isbn=978-3-642-11519-6|pages=}} {{низ |пре=[[Жана Калман]] |списак= [[Суперстогодишњаци|Најстарија жива особа на свету]]<br/>[[4. август]] [[1997]] — [[16. април]] [[1998]] |после= [[Сара Кнаус]] |}} {{DEFAULTSORT:Мејер, Мари Луиз}} [[Категорија:Рођени 1880.]] [[Категорија:Умрли 1998.]] [[Категорија:Рекордери дуговечности]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Канађани]] t5tnc59330kdpj3n4gqohqv0ejpmuxc 0 928995 25114560 12738760 2022-07-19T18:16:38Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Херој М |дидаскалија=ДРАГОМИР ДРАЖЕВИЋ | слика = Dragomir Dražević.jpg | опис_слике=Драгомир Дражевић | датум_рођења = {{Датум рођења|1887|11|14}} | место_рођења =[[Дренова (Горњи Милановац)|Дренова]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|7|22|1887|11|14}} | место_смрти =Омеровић воде | држава_смрти = [[НДХ]] |професија=[[абаџија]], [[политичар]] |КПЈ=[[1919]]. |рат=[[Балкански ратови|Балкански рат]] <br /> [[Први светски рат]] <br /> [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Драгомир Дражевић''' ([[Дренова (Горњи Милановац)|Дренова]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], [[14. новембар]] [[1887]] — Омеровић воде, [[22. јул]] [[1943]]), учесник [[Балкански ратови|Балканских]], [[Први светски рат|Првог светског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 14. новембра 1887. године, у селу Дренови код Горњег Милановца, у сиромашној сеоској породици. Основну школу завршио је у селу [[Шарани (Горњи Милановац)|Савинцу]]. [[Абаџија|Абаџијски]] занат учио је у Горњем Милановцу. Врло рано пришао је [[Раднички покрет|радничком покрету]] и постао члан [[Српска социјалдемократска партија|Српске социјалдемократске партије]]. Од своје деветнаесте године био је члан Синдикалног већа, [[1910]]. године благајник у партијској организацији Горњег Милановца, а [[1912]]. њен председник. Учествовао је на ванредном конгресу Српске социјалдемократске партије 1912. године, као делегат из Горњег Милановца. Истицао се као организатор бројних [[штрајк]]ова и као говорник на првомајским прославама и другим радничким скуповима. Био је учесник [[Балкански ратови|Балканских]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]]. После Првог светског рата, био је једна он најзапаженијих личности радничког покрета у Горњем Милановцу. Од [[1919]]. године био је члан руководства [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] овог града, радио на оснивању партијских организација, био дописник [[Радничке новине|„Радничких новина“]]. Партијска организација Горњег Милановца изабрала га је за делегата на [[Други конгрес КПЈ|Вуковарском конгресу]] [[1920]]. године. На општинским изборима августа 1920. године ушао је као комунистички одборник у општински одбор Горњег Милановца, а на [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|изборима за Уставотворну скупштину]] новембра исте године, био је посланички кандидат на листи КПЈ за срез таковски. [[Датотека:NH Dragomir Drazevic.jpg|десно|мини|200п|Биста Драгомира Дражевића у [[Спомен парк Брдо мира|спомен парку „Брдо мира“]] у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]].]] После доношења [[Обзнана|Обзнане]] и [[Закон о заштити државе|Закона о заштити државе]], полиција га је ухапсила [[1921]]. године и држала у затвору 5 месеци. У његовом стану одржавани су илегални партијски састанци. Када је основана [[Независна радничка партија Југославије]], био је изабран за председника месне организације у Горњем Милановцу. Полиција га је због тога ухапсила почетком [[1924]]. године и вршила честе претресе његовог стана. Доста времена провео је без сталног запослења због бојкота послодаваца, због чега је имао тешкоћа око издржавања своје породице (имао је деветоро деце). У време [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]], одржавао је везу са партијском организацијом у [[Чачак|Чачку]], доносио летке и други партијски материјал. После сваког штрајка, [[демонстрација]] или јавног иступања, полиција га је хапсила, често и када није учествовао. Уочи [[Други светски рат|Другог светског рата]] радио је у [[Народни фронт Југославије|Народном фронту]], [[Црвена помоћ|„Црвеној помоћи“]], ангажовао се у изборним кампањама, организовао читалачке групе, излете и спроводио друге облике рада комуниста у друштвеним и спортским организацијама. Био је један од организатора [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији 1941. године]]. Са још неколико најистакнутијих комуниста, био је члан Војно-револуционарног комитета у срезу таковском. Са своја три сина ступио је у редове Таковског батаљона [[Чачански партизански одред|Чачанског партизанског одреда „Др Драгиша Мишовић“]]. Почетком децембра 1941. године, иако већ у годинама, повукао се у [[Санџак]], а касније у Босну. Приликом формирања [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], [[1. март]]а [[1942]]. године, био је борац Треће (Таковске) чете Другог чачанског батаљона. Учествовао је у свим борбама које је водила ова бригада. У борби на Борикама 1942. године био је рањен у груди. После краћег опоравка опет се вратио у чету. Погинуо је код Омеровић вода, 22. јула 1943. године, приликом непријатељског бомбардовања партизанског положаја. И сва три његова сина који су пошли у НОБ погинули су током рата. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} == Спољашње везе == * [http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-09-01-2008/uzas-u-kuci-narodnog-heroja Ужас у кући народног хероја (''Глас јавности'', 9. јануар 2008)], приступљено 18. маја 2014. {{Народни хероји-Чачак}} {{DEFAULTSORT:Дражевић, Драгомир}} [[Категорија:Рођени 1887.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Личности Балканских ратова]] [[Категорија:Српски војници у Првом светском рату]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Политичари Краљевине Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Д]] sx9rcl9o0ho9fs7x5tdqriohr941f8h 0 930692 25114717 24926314 2022-07-19T19:48:14Z Slobodan(Mirko)Jovančević 309827 /* В */ wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = <span style="font-size: medium;">'''Динарска четничка дивизија''' | део = | слика = DinarskaDivizija1.jpg | опис_слике = | време_постојања = [[1941]]. — [[1945]]. | место = [[Динара]] | формација = Пук „Гаврило Принцип”,<br /> Пук „Краља Александра”,<br /> Пук „Петар Мркоњић”,<br /> Пук „Краља Петра II”, <br /> Пук „Онисим Поповић”<br /> Буковачки четнички одред | јачина = око 7000. бораца | командант = [[Момчило Ђујић]] }} '''[[Динарска дивизија|Динарска четничка дивизија]]''' (скр. ''ДЧД'') је била [[Југословенска војска у отаџбини|четничка]] дивизија која је постојала током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Добила је име по планини [[Динара|Динари]] у данашњој [[Хрватска|Хрватској]]. Командант Динарске дивизије (''са око 7000 бораца'') био је [[Четници|четнички]] [[војвода]] [[Момчило Ђујић|Момчило Р. Ђујић]] (1907—1999). Дивизија је организована уз велику помоћ италијанских окупатора и [[Илија Трифуновић-Бирчанин|Илије Трифуновића-Бирчанина]] (1887—1943). Ђујић је номинално прихватао генерала [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба-''Дражу'' М. Михаиловића]] (1893—1946) као свог врховног команданта. Дивизија обухватала четничке одреде на тромеђи [[Далмација|Далмације]], [[Лика|Лике]] и северозападне [[Босна|Босне]] (''[[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]''). Главне ударне песнице дивизије у току целокупних ратних дејстава биле су борбене јединице под командом војвода [[Бранко Богуновић|Бранка И. Богуновића ''Брaне'']] (1911—1945) и [[Мане Роквић|Манета Роквића]] (19??-1944). Задатак Динарске дивизије био је одбрана [[Срби|српског]] [[Нација|народа]] [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату|масовних покоља]] [[Усташе|усташког]] режима квислиншке [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (скр. ''НДХ''), односно на подручјима у њеној оперативној зони. Овај задатак она је веома успешно обављала, јер су чак и усташе страховале од одмазде ове најборбеније јединице Југословенске војске у отаџбини. Највећи део рата јединица је провела у борби против усташа<ref name="zapisi">Кривошић, Петар: „Записи са Цетине - моје ратне успомене 1941-1945“, стр. 23</ref><ref>[http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1107:ustanickatromedja1941&catid=14:istorijakninskekrajine&Itemid=31 Историја Книнске крајине, Тромеђа]</ref> и против [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]], тј. следбеника [[Комунизам|комунистичког покрета]]. Партизанске јединице нису могле да изађу на крај са Динарском дивизијом, све до уласка (1944) [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], тј. [[Руси|Руса]] у рат на простору [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] (1929—1945).<ref name="zapisi137">Кривошић, Петар: „Записи са Цетине - моје ратне успомене 1941-1945“, стр. 137</ref> Тада су снажне партизанске јединице, потпомогнуте ратном техником коју су добиле од Енглеза, кренуле да стежу обруч око динарских четника. Борбе су се водиле од 1. новембра до 5. децембра 1944. године и познате су под називом [[Пађенска битка]].<ref name="zapisi137"/> Готово целокупна дивизија уз пратњу око 10.000 људи са Тромеђе, повукла се на крају рата (1945) у [[Италија|Италију]] (преко [[Трст]]а), где је веома добро прихваћена од стране савезника (''[[Американци|Американаца]] и [[Енглези|Енглеза]]''). Преживели припадници дивизије настанили су се у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]], [[Канада|Канади]], [[Уједињено Краљевство|Енглеској]], [[Италија|Италији]], [[Аустралија|Аустралији]] итд. == Списак припадника Динарске четничке дивизије == [[Датотека:Parac, Đujić, Mušicki and Damjanović in 1945.jpg|320п|мини|десно|Војвода [[Момчило Ђујић]] и припадници Динарске дивизије, приликом сусрета 1945. године са савезницима у [[Трст]]у. Лево од Ђујића је ђенерал [[Матија Парац]], иза Ђујића са подигнутом руком ђенерал [[Коста Мушицки]], а десно од Ђујића са наочарима је ђенерал [[Миодраг Дамјановић]].]] [[Датотека:Chetniks in Lika.jpg|320п|мини|десно|Лички припадници Динарске дивизије]] [[Датотека:Gračački četnički odred.jpg|320п|мини|десно|[[Грачац (Лика)|Грачачки]] четнички одред]] [[Датотека:Vojvoda Branko Bogunović crop.jpg|мини|десно|Војвода [[Бранко Богуновић]], борац Динарске дивизије]] '''Списак обухвата део до сада евидентираних бораца ДЧД:'''<ref>Самарџић, Милослав: ''„Албум Динарске четничке дивизије у 1.000 слика”'' (''Крагујевац: Погледи, 2012'')</ref><br /> (''потпун списак ни једна институција или организација није направила'')<br /> === А === * Ајдер, Веселко * Ајдер, Миле * Ајдер, Никола * Ајдер, Перо * Алексић, Момчило * Амановић, Ковиљка * Анастасијевић, М. * Андрић, П. * Анђелић, Јово * Арежина, Бошко * Арежина, Петар - Перо * Арежина, Стево * Арнаут, Ђуро * Асановић, Бошко * Асановић, Драго * Ађамовић, Илија === Б === * Бабић, Војин * Бабић, Илија * Бабић, Марко * Бабић, Михајло * Бабић, Момчило * Бабић, Никола * Бабић, Петар * Бабић, Стево * Балабан, Миле * Балаћ, Дмитар * Балаћ, Илија * Балаћ, Милош * Балаћ, Р. Милош * Баљак, Марија * Бањанин, Миле * Бањац, Петар * Батица, Илија * Баћовић, Петар * Баук, Гојко * Баук, Душан * Баук, Лазар * Баук, Т. Милан - Миме * Баук, Раде - Радан * Баук, Ђ. Станко * Бачко, Стево * Башић, Стево * Берић, Никола * [[Oбрад Бијанко|Бијанко, Обрад]] * Билбија, Бранко * Билбија, Душко * Билбија, Милан * Билић, Петар * Бибић, Јаков * Бјеговић, Никола * Бјелановић, Младен * Бјелић, Душан * Бјелић, Јово * Блануша, Богдан<ref name="automatski generisano1"> Болта, Богдан Л.: ''„Грачачка четничка бригада 1941-1945: Прилог историји Народног Равногорског Покрета“'' (''Sydney: Богдан Л. Болта, 1987, стр. 351'')</ref> * Блешић, Богдан * Блешић, Војин * Блешић, Илија * Блешић, Никола * Богдановић, Симо * Богић, Бранко * Богић, Миле * [[Бранко Богуновић|Богуновић, Бранко И.]] * Богуновић, Д. Васо * Богуновић, Војин * Богуновић, Т. Јандрија * Богуновић, Т. Јово * Богуновић, Милан * Богуновић, Ј. Никола * Богуновић, И. Петар * Богуновић, Т. Стеван * Божанић, Милан * Божановић, Андрија * Божић, Милан * Божовић, Жарко * Бојанић, Обрад * Бојанић, Светко * Бојиновић, Стево * Бокан, Мићо * Бокан, Никола * Боровић, Јован * Брадаш, Дане * Брадаш, Јово * Бракус, Бранко * Бракус, Вељко * Бракус, Јанко * Брека, Т. Богдан * Брека, Н. Илија - Иле * Брека, Мићо * Бркић, Цвијо * Бркљач, Милош * Бркљач, Никола * Брујић, Никола М.<ref name="automatski generisano1" /> * Бубрешко, Петар * Будимир, М. Богдан * Будимир, А. Борислав * Будимир, М. Бранко * Будимир, Ј. Буде * Будимир, Ј. Вељко * Будимир, Ј. Дане * Будимир, М. Дане * Будимир, П. Дане * Будимир, Ђуро * Будимир, Ј. Ђуро * Будимир, Н. Ђуро * Будимир, Јаков - Јашо * Будимир, П. Јован * Будимир, Милан * Будимир, Д. Милан * Будимир, И. Миле * Будимир, Л. Миле * Будимир, Н. Миле * Будимир, Милисав * Будимир, Милош * Будимир, Ђ. Пајо * Будимир, Петар * Будимир, С. Томо * Буква, Мишо * Букуровић, Васо * Бурсаћ, Ј. Гојко * Бурсаћ, Давид - Дајкерица * Бурсаћ, Илија - Илцан * Бурсаћ, Никола * Бурсаћ, С. Никола * Бурсаћ, Л. Саво * Бурсаћ, Стево * Бурсаћ, Симо - Миме === В === * Вајагић, Јован * Веселиновић,Милош-Зеле Чабре * Веселиновић, Илија-Чабре * Веселиновић, Војин-Чабре * Веселиновић, Љубан-Чабре * Веселиновић, Стеван * Веселиновић, Раде-Чабре * Васић, Васо * Васић, Душан * Вебер, Мирко * Везмар, Ђуро * Весовић, М. * Видачић, Милорад * Видовић, Коста * Видовић, Милан * Винчић, Стево * Висић, Радољуб * Витас, Богдан * Вјештица, С. Јован * Вјештица, П. Никола * Вјештица, С. Петар * Вјештица, М. Тодор * Вођеновић, Вељко * Воиновић, И. Ђуро * Војводић, Ј. Илија * Војводић, Момир * Војновић, М. Јандрија * Војновић, Јово * Војновић, М. Милан - Мићо * Вранковић, Јован * Врањковић, Божо * Врањковић, Бошко * Врањковић, Јово * Врањковић, Никола * Врањеш, Владе * Врањеш, Петар * Вујасиновић, Којо * Вујатовић, Душан * Вујатовић, Јово * Вујиновић, Влајко * Вујичић, Влајко * Вујичић, Јово * Вујко, Душан * Вукадин, Милан * Вукас, Богдан * Вукас, Миленко * Вукелић, Богдан * Вукмировић, Бранко * Вукмировић, Милан * Вукобрат, Илија * Вуковић, Ђуро * Вуковић, Илија * Вуковић, Милан * Вуковић, Митар * Вуковић, Стеван * Вукојчић, Војко * Вуксановић, Миливоје * Вукчевић, Раде - Баретина * Вукчевић, Стојан * Вулић, Љубо * Вученић, Александар === Г === * Галић, Бошко * Галић, Вито * Галић, Душан * Галић, Милојко * Галић, Милош * Галић, Мирко * Галић, Ненад * Галић, Никола * Гаћеша, Владе * Гаћеша, Милорад * Гаћеша, Никола * Гашић, Бранко * Гашић, Дмитар * Гашић, Илија * Гашић, Милош * Гашић, Симо * Гверо, Дмитар * Гешовић, Бора * Гленџа, Божо * Говоруша, Стево * Граовац, Божо * Граовац, Јован * Граовац, Марко * Грачанин, Бранко * Грбић, Ђуро * Гркинић, Петар * Гроздановић, Добривоје * Гроздановић, Душан * Грчин, Миле * Грубиша, Драган * Грубишић, Ђуро * Грубишић, Д. Јово * Грубишић, Јово - Перетин * Грубишић, Милан * Грубишић, М. Никола * Грубишић, М. Петар * Грубишић, Л. Раде * Грубнић, Јово * Грубор, Владе * Грубор, Гојко * Грубор, Драган * Грубор, Милош * Грубор, С. Милош * Грубор, Никола * Грубор, Ј. Пајо * Грубор, Н. Стеван * Грујић, Јовица * Груловић, Душан * Грцић, Мирко === Д === [[Датотека:David Damjanović.jpg|мини|десно|Командант [[Голубић (Книн)|Голубићког]] батаљона [[Давид Дамјановић]]]] * Дабетић, Милутин * [[Давид Дамјановић|Дамјановић, Давид]] * Дамјановић, Јован * Дамјановић, Коста * Дамјановић, Милан * Дамјановић, Миодраг * Дамјановић, Радојица * Данило, Винко * Данилов, Георгије * Деже, Љубомир * Дејанац, Жељко * Декић, П. Јандрија * Демоња, Петар * Десница, Илија * Деура, Бошко * Деура, Стеван * Димић, М. Ђуро * Димић, Исаија * Димић, П. Милан * Димић, Никола - Ниџо * Димић, М. Петар * Добријевић, Алекса * Добријевић, Боро * Добријевић, Војо * Добријевић, Миленко * Добријевић, Никодин * Добријевић, Петар - Периша * Добријевић Шпиро * Добрић, Паница * Добрић, Пешо * Докмановић, Душан * Докмановић, Петар - Перо * Долинић, Марко Маркан * Долинић, Вујо * Долинић, Пане * Драгић, Блажица * Драгић, Никола * Драгићевић, Ђ. * Драгичевић, Божо * Драгичевић, Сава-Шкеца * Драгичевић, Ђорђе * * Драгишић, С. Владе * Драгишић, Ј. Дане - Црни Даница * Драгишић, С. Дане * Драгишић, Дмитар * Драгишић, Ђ. Драгија * Драгишић, Д. Душан * Драгишић, Ј. Душан * Драгишић, Д. Ђуро * Драгишић, И. Ђуро * Драгишић, М. Ђуро * Драгишић, П. Ђуро * Драгишић, Р. Ђуро * Драгишић, А. Илија - Илкан * Драгишић, В. Илија * Драгишић, Ђ. Илија * Драгишић, П. Илија * Драгишић, С. Илија * Драгишић, Д. Јован * Драгишић, П. Јован * Драгишић, С. Јово * Драгишић, А. Лазо * Драгишић, Д. Лазо * Драгишић, С. Милан * Драгишић, Миле * Драгишић, Ђ. Никола * Драгишић, Н. Никола * Драгишић, П. Никола * Драгишић, П. Никола * Драгишић, Н. Петар * Драгишић, С. Перо * Драгишић, Д. Раде * Драгишић, Р. Раде * Драгишић, Д. Саво * Драгишић, С. Саво * Драгишић, С. Симо * Драгишић, Д. Стеван - Стево * Драгишић, Н. Стеван - Стево * Драгишић, Ј. Стеван * Драгишић, Н. Стеван * Драгишић, Стево * Драгосављевић, Станко * Драгутиновић, Брана * Дробац, Богдан * Дробац, Влада * Дробац, Никола * Дробац, Раде * Дубајић, Ђ. * Дувњак, Војислав * Дувњак, Душан - Стари * Дувњак, Марко * Дувњак, Михаило * Дувњак, Ненад * Дувњак, Светко - Ћеле * Дујаковић, Никола * Дукић, Душан * Дучић, Војин * Дучић, Јован * Дучић, Михајло * Дурбаба, Илије - Тоде * Дурбаба, Ђуро * Дурбаба, Сава === Ђ === * Ђакушић, Драго * Ђакушић, Жарко * Ђакушић, Јово * Ђекић, Радомир - Ђедо * Ђилас, Петар * Ђонлић, Дражо * Ђоновић, Јован * Ђујић, Бошко * [[Момчило Ђујић|Ђујић, Момчило Р.]] * Ђукић, Божо * Ђукић, Јошо * Ђукић, Милан * Ђукић, Мића * Ђукић, Никица * Ђукић, Петар - Перица * Ђукић, Свето * Ђумић, М. Душан * Ђумић, А. Милан * Ђумић, М. Саво * Ђурђевић, Ђуро * Ђурић, Божо * Ђурић, Бранко * Ђурић, Војко * Ђурић, Јово * Ђурић, К. * Ђурић, Милош * Ђурић, Раде * Ђурић, Спиро * Ђурић, Трифун === Ж === * Ждеро, Стеван * Жегарац, Дане * Жегарац, Спасеније * Живановић, Драгомир * Живановић, Миленко * Живановић, Сергије * Живковић, Брана * Живковић, Ратко * Жмико, Саво * Жујовић, Младен === З === * Заворовић, Миливоје * Загорац, Ђуро * Загорац, Мирко * Зјалић, Гојко * Зорић, Драган * Зорић, Милан * Зорић, С. Милош * Зорић, Раде * Зорић, Свето * Зукановић, Никица === И === * Иванковић, Стојан * Иванковић, Урош * Иванчевић, Томица * Ивић, Богдан * Ивекић, Јово * Иветић, Милош * Игленџа, Божо * Игленџа, Милан * Иковац, Пилип * Илијић, Вељко * Илић, Душан * Илић, Илија * Илић, Јован * Илић, Љубан * Илић, Марко * Илић, Милош * Илић, Никола - Никица * Илић, Обрад * Илић, Стеван - Жућа * Илић, Тоде * Илић, Трифун * Ињац, Илија * Ињац, Јован === Ј === [[Датотека:DavidYovanitch.png|мини|десно|Борац Динарске дивизије Давид Јованић]] * Јакшић, Душан * Јакшић, Јовиша * Јакшић, Мирко * Јакшић, Радован * Јанков, Иво * Јанковић, Владета * Јанковић ,Љубомир * Јањетовић, Љуба * Јевђевић, Доброслав * Јевтић, Илија * Јелача, Давид * Јелача, Никола * Јеличић, Анте * Јерковић, Марко * Јерковић, Петар * Јованић, Давид * Јовановић, Милан * Јовановић, Перица * Јовановић, Рајко * Јованчевић, Милан * Јованчевић, Марко * Јованчевић Зекић, Тодор-Тоша * Јованчевић Зекић, Сава-Сакан * Јованчевић Зекић, Петар-Пепић * Јованчевић Зекић, Трифун-Тришкан * Јованчевић, Алекса * Јованчевић Зекић, Урош * * Јоветић, Милан * Јовичић, Бранко * Јовић, Душан * Јовић, Илија * Јојић, Мићо * Јокић, Г. Милан * Јокић, Спиро * Јокић, Н. Стево * Јочић, Ицо * Јочић, Иле * Јочић, Раде === К === * Кабуриновић, Маринко - Лугоња * Кангрга, Стево * Капетановић, Миодраг - Миле * Карабуха, Младен * Карановић, Браца * Карановић, Ђорђе - Ђукина * Караулић, Здравко * Караџић, Велимир * Карна, Илија * Касабић, Миле * Катић, Бошко * Катић, Илија * Катић, Илија * Катић, Милан * Катић, Милош * Катић, Мирко * Катић, Петар * Кашић, Александар * Кашић, Крсто * Кашић, Петар * Кашић, Филип * Кесић, Боро * Кесић, Веселин - Весо * Кесић, Владе * Кесић, Душан * Кесић, Јова * Кесић, Лазар * Кесић, Лука * Кесић, Мане * Кесић, Обрад * Кецман, Драго * Кецман, Лазо * Кецман, Миле * Кецман, Никица * Кецман, Перо * Кеча, Јово * Кеча, Милан * Кеча, Неђо * Кнежевић, Аћим * Кнежевић, Ђуро * Кнежевић, Здравко * Кнежевић, Иле * Кнежевић, Илија * Кнежевић, Милан * Кнежевић, Неђо * Кнежевић, Никола * Кнежевић, Никола * Кнежевић, Стеван * Ковачевић, Виђен * Ковачевић, Душан * Ковачевић, Ђуро * Ковачевић, Миле * Ковачевић, Славко * Колак, Дмитар * Колар, Пајо * Константиновић, М. * Кончар, Раде * Кончар, Стеван * Корица, Ђуро * Косановић, Вујо * Косановић, Ђуро * Косијер, Милош * Костур, Никола * Кошевић, Милош * Крагујевац, Мане * Крагуљ, Јован * Краљ, Коста * Кречак, Мирко * Кривокућа, Јово * Кривошевић, Митар * Кривошић, Дмитар * Кривошић, Лука * Крлић, Божо * Крлић, Милан - Мићо * Крлић, П. Мирко * Крлић, Н. Никола * Крлић, Н. Томо * Крнета, Војко * Крнета, Ђуро * Крнета, Лазар * Крнета, Никола * Крнета, Симо * Крњулац, Србобран * Крстановић, Васо * Кубот, Милош * Кукобат, Ђуро * Кукобат, Раде * Кукобат, Тома * Курбалија, Милан === Л === * Латиновић Василија Драго * Лазаревић, Милоје * Лазић, Илија * Лазић, Никола * Лакић, Божо * Лаковић, Петко * Лалић, Љубо * Латиновић, Љупко * Лончар, Душан * Лончар, Никола * Лончар, Стеван * Лукета, Александар * Лукић, Дане * Лукић, Дмитар * Лукић, Душан * Лукић, Д. Душан * Лукић, Душан - Шпирић * Лукић, Илија * Лукић, Илија - Исина * Лукић, Ш. Илија * Лукић, Исо * Лукић, Јаков * Лукић, С. Миле * Лукић, Милкан * Лукић, Ј. Милош * Лукић, Михаило - Мићо * Лукић, Д. Љубомир * Лукић, Д. Никола * Лукић, Никола * Лукић, Павле * Лукић, Петар * Лукић, И. Петар * Лукић, Саво * Лукић, Д. Саво * Лукић, И. Саво * Лукић, М. Симо * Лукић, Т. Спасеније - Спасе * Лукић, Станко * Лукић, Стево * Лукић, П. Стево * Лукић, С. Стево * Лукић, Шпиро === Љ === * Љаковић (Паљевић) Богдан * Љубоја, Милојко * Љубојевић, Јован * Љубојевић, Јовица * Љубојевић, Максим * Љуна, Никола === М === [[Датотека:Мирко марић11.jpg|мини|десно|Војвода [[Мирко Марић]], борац Динарске дивизије]] [[Датотека:Djoko Maric photo.jpg|мини|десно|Војвода [[Ђоко Марић]], борац Динарске дивизије]] * Мадарица, Спасоје * Мажуранић, Саватије * Мајсторовић, Ђуро * Мајсторовић, Ранко * Малеш, Бранко * Малеш, Јован * Малеш, Мирко * Малешевић, Бранко * Малешевић, Војин * Малешевић, Душан * Малешевић, Константин * Малешевић, Урош * Мандић, Мане * Мандушић, Алекс * Мандушић, Анђелко * Манић, Боро * Манојло, Миланко * Манојловић, Душан * Манојловић, Јован * Манојловић, Никола * Манојловић, Милан * Манојловић, Слободан * Мараш, Војо * Маријан, Миле * Марић, Глишо * Марић, Давид * Марић, М. Душан * [[Ђоко Марић|Марић, П. Ђоко]] * Марић, Здравко * Марић, Илија * Марић, Ј. Милан * [[Мирко Марић|Марић, П. Мирко]] * Марић, П. Момчило * Марић, М. Пајо - Пајица * Марић, М. Светко * Марић, П. Тривун * Маричић, Ј. Душан * Маричић, Илија * Маричић, П. Јандре * Маричић, П. Јандрија * Маричић, Јован * Маричић, Милан * Маричић, С. Никола * Маричић, Петар * Маркелић, Пантелија * Маркош, Петар * Маровић, Милан * Мартић, Мирко * Марчета, Симо-Вугоња * * Марчетић, Стеван * Матијаш, Васко * Матијаш, Д. * Матијаш, Нане * Матијевић, Милан * Матијевић, Р. * Мацакоња, Аранђел * Мачевић, Крсте * Машић, Петар * Медаковић, Миле * Миздрак, Драган * Миздрак, Дамуш * Миздрак, Ђуро * Миздрак, Миле * Мијовић, Новак * Микић, Милија * Милак, Петар * Миланковић, Лазо * Миленковић, Живко * Миливојевић, Станко * Милиновић, Бранко * Милисављевић, Добросав * Милић, Дамјан * Милићевић, В. * Миличевић, Владета * Милојевић, Војо * Милосављевић, М. Никола * Милосављевић, Н. Ђуро * Милошевић, Жарко * Милошевић, Милорад - Мишо * Милошевић-Негровић, Мишо * Миљевић, Ћира * Миодраг, Никола * Мирић, Никола * Мирковић, Никола * Мирковић, П. * Мирчета, Ђуро * Михаиловић, Мирко * Михајловић, Милојко * Михић, Новак * Мишковић, Јово * Мишљан, Вујо * Мјаковац, Стеван * Младеновић, Живадин - Жика * Момић, Душан * Момчиловић, Миладин * Мрмић, Јанко * Мркић, Драган === Н === * Недељковић, Јово * Ненадић, Милош * Ненадић, Мирко * Ненадић, Никола * Ненадић, Перо * Ненадић, Светко * Ненадић, Урош * Новаковић, Владо * Новаковић, М. Владе * Новаковић, Н. Дане * Новаковић, О. Дане * Новаковић, Душан * Новаковић, М. Душан * Новаковић, Жарко * Новаковић, Ђорђе * Новаковић, Ђуро * Новаковић, Ђ. Јаков * Новаковић, Јово * Новаковић, Јово - Тишљар * Новаковић, Т. Јово * Новаковић, Ј. Љубиша * Новаковић, Милан * Новаковић, Т. Милан * Новаковић, С. Мићо * Новаковић, Милентије * Новаковић, Мирко * Новаковић, др. Никица - Лонго * Новаковић, Никола * Новаковић, Ј. Никола * Новаковић, Ђ. Никола * Новаковић, Р. Никола * Новаковић, Павле * Новаковић, Н. Павле * Новаковић, Петар * Новаковић, Симо * Новаковић, М. Симо * Новаковић, Н. Стево * Новаковић, Тоде * Новковић, Милан * Новковић, Стево === Њ === * Његован, Т. Ђуро * Његован, Ђуро * Његован, Урош === О === * Обрадовић, Милан - Мићо * Огњеновић, Милан * Ожеговић, Јово * Ожеговић, Милан - Миле * Оклобџија, Милан - Мићо * Омчикус, Пајица * Опачић, Милан * Орашњак, Лука * Орашњак, Марко * Орлић, Дане * Оштрић, Лука * Оштрић, Никола * Оштрић, Илија === П === [[Датотека:Nikola Plećaš Nitonja.png|мини|десно|Борац Динарске дивизије [[Никола Плећаш Нитоња]]]] * Павасовић, Никола * Павић, Мићо * Павићевић, Перо * Павковић, П. Душан * Павковић, Милан * Павловић, Душан * Палошевић, Миодраг * Парац, Матија * Париповић, Саво * Паројчић, Ђуро * Паројчић, Илија * Паројчић, Никола * Пауча, Дане * Пауча, Јован * Пауча, Милан * Пашић, Бранко * Пејиновић, Ђуро * Пејновић, Ђуро * Перишић, Војислав - Воја * Петковић, Влајко * Петровић, Никола * Петровић, Раде * Пешут, Мане * Пиплица, Јово * Плејо, Милан * Плећаш, Ђуро * [[Никола Плећаш Нитоња|Плећаш, Никола - Нитоња]] * Плећаш, Стеван * Плећаш, Стево * Плећаш, Стево - Рољан * Попић, Митар * Поповић, Војин - Вук * Поповић, Војислав * Поповић, Луне * Поповић, Марко * Поповић, Милорад * Поповић, Онисим * Поповић, Павле - Пајо * Поповић, Стево * Презељ, Иван * Преочанин, Илија * Преочанин, Милан * Пријић. Р. * Прља, Никола * Продановић, М. Јаков * Продановић, Ленка * Продановић, Никола - Нинчина * Простран, Драшко * Прпа, Александар - Ацо * Прпа, Драган * Прпа, Душан * Прпа, Јово * Прпа, Милан * Прпа, Милош * Прпа, Неђо * Пупавац, Ђуро * Пупавац, Јован * Пупавац, С. Спасе * Пурић, Божидар === Р === * Радаковић, Т. Војислав - Војо * Радан, Душан * Радан, Ђуро * Радан, Ђ. Петар * Радан, Ратко * Радета, Славко * Радета, Рако * Радета, Ране * Радиновић, Јово * Радиновић, Марко * Радиновић, Тоде * Радић, Симо * Радић, Рајко * Радиша, Миле * Радиша, Петар * Радмановић, Михаило * Радоја, Ђоко * Радоја, Ђорђе * Радоја, Милорад * Радоја, Момчило * Радоја, Ристо * Радоја, Шпиро * Радојловић, Милош (''мајор Бонић'') * Радојчић, Ђуро * Радош, Андрија * Радусин, Дане * Радусин, Душан * Радусин, Томо * Радусин, Ђуран * Рађен, Душан * Рађен, Раде * Рађеновић, Гојко * Рађеновић, Стеван - Бата * Рађеновић, Стево * Рајак, Никола * Рајак Петар - Перо * Рајиновић, Никола * Рајковић, Реља * Ракић, Мирко * Раонић, Мићо * Рацић, Миле * Рацић, Михаило * Рашета, Бошко * Рашета, Брацо * Рашић, Марко * Ребић, Раде * Репоја, Душан * Репоја, Стеван * Рибар, Мане * Ристић, Предраг * Рнић, Душан * Рнић, Никола * Родзјанко, Владимир * Родић, Ђуро * Родић, Илија * Родић, Јован - Јоја * [[Мане Роквић|Роквић, Мане]] * Ромић, Крсто * Рунић, Мићо * Русић, Велимир === С === [[Датотека:Dane Cicvara.jpg|мини|десно|Борац Динарске дивизије [[Данило Станисављевић|Дане Станисављевић Цицвара]]]] * Сакић С. Тодор - Тоде * Савић, Богољуб * Савић, Душан * Савић, Ђурађ * Савић, Илија * Савић, Јован * Савић, Коста * Савић, Милан * Савић, Миле * Савић, Светозар * Савић, Тодор * Самарџића, Ђуро * Самарџија, Лазар - Лазина * Самарџић, Милослав * Санадер, Никола Никица * Седлан, Петар * Сеферовић, Урош * Симић, Триша * Сировица, Владимир * Сировица, Гојко * Сировица, Јован * Сировица, Мирко * Сировица, Шпиро * Смиљанић, Брацо * Смиљанић, Милан * Смиљанић, Стево * Смиљанић Душан * Смољановић, Ђуро * Совиљ, Б. Петар * Совиљ, Петар - Перица * Соколовић, Божидар - Божо * Соколовић, Димче * Солић, Бранко * Срдић, Милан * Сремац, Јован * [[Данило Станисављевић|Станисављевић, Дане - Цицвара]] * Станисављевић, Јово * Станисављевић, Мирко * Станисављевић, Тодор * Станисављевић, Никица * Станисављевић, Никола * Станић, Бранко * Станковић, Братислав * Старчевић, П. Душан * Стегњајић, Аћим * Стегњајић, Милорад * Степановић, Никола * Стефановић, (''капетан'') * Стипановић, Лука * Стојаковић, Драган * Стојаковић, Љубиша * Стојаковић, Урош * Стојанковић, Ђорђе * Стојановић, Крста * Стојанчевић, Ђорђо * Стојсављевић, Ј. Божо - Мађинин * Стојсављевић, Бранко - Ћевин * Стојсављевић, Васо * Стојсављевић, Владе * Стојсављевић, Ш. Глишо * Стојсављевић, Дане - Гуска * Стојсављевић, Ђ. Дмитар * Стојсављевић, Душан * Стојсављевић, М. Душан * Стојсављевић, Илија * Стојсављевић, Илија - Иљтан * Стојсављевић, Н. Илија * Стојсављевић, С. Илија - Панић * Стојсављевић, Исо * Стојсављевић, Јандрија * Стојсављевић, П. Љубиша * Стојсављевић, Љубомир * Стојсављевић, Марко - Бура * Стојсављевић, Марко - Мате * Стојсављевић, Д. Милан * Стојсављевић, Г. Милош * Стојсављевић, Ј. Милош * Стојсављевић, Т. Милош * Стојсављевић, Ш. Милош - Реља * Стојсављевић, Мирко * Стојсављевић, Милан * Стојсављевић, П. Милан - Мићо * Стојсављевић, Мирко * Стојсављевић, Мићо * Стојсављевић, Никола * Стојсављевић, Д. Никола * Стојсављевић, М. Никола * Стојсављевић, Ђ. Никола * Стојсављевић, Никица * Стојсављевић, Обрад * Стојсављевић, П. Раде * Стојсављевић, Саво * Стојсављевић, Д. Саво * Стојсављевић, В. Симеон * Стојсављевић, Симо - Симић * Стојсављевић, Ј. Симо * Стојсављевић, Спасе * Стојсављевић, Л. Стеван * Стојсављевић, П. Стеван * Стојсављевић, Ј. Тодор - Тодина * Стринић, Душан * Студе, Марин (псеудоним: ''Милановић Милан'') * Ступар, Алекса * Субашић, Лазар * Судар, Иван * Супељак, Миодраг * Сучевић, Богдан * Сучевић, М. Давид * Сучевић, Душан * Сучевић, Д. Јандрија * Сучевић, М. Марко * Сучевић, С. Милан * Сучевић, Миле * Сучевић, М. Миле * Сучевић, Стево === Т === * Тадић, Аца * Тановић, Раде * Таталовић, Раде * Терзић, Дмитар * Тинтор, Ђуро * Тица, Илија * Тица, Раде * Тодоровић, Благоје * Тодорчевић, Чедо * Томашевић, Михаило * Томић, Богољуб - Божо * Томић, Бранко * Томић, Мићо * Тонковић, Стеван * Торбица, Бранко * Торбица, Војо * Торбица, Ђ. Дане - Дајан * Торбица, С. Илија * Торбица, Ђ. Илија - Илица * Торбица, Ђ. Јован - Јошо * Торбица, Јово * Торбица, Ђ. Милан * Торбица, Ђ. Милан - Миља * Торбица, Ј. Милан - Миле * Торбица, М. Милан * Торбица, Миленко * Торбица, Милош * Торбица, А. Милош * Торбица, А. Никола * Торбица, Пајо * Торбица, Петар * Торбица, Перо * Торбица, А. Саво * Торбица, Свето * Торбица, С. Симо - Јаруга * Торбица, С. Стеван * Торбица, Ђ. Стеван - Стево * Торбица, Ђ. Тоде * Травар, Анђелко * Травар, Дмитар * Травар, Мирко * Травар, Шпиро * Триван, Драган * Триван, Перо * Тривић, М. * Тривуновић, Вита * Трикић, Мићо * Трикић, ''„Тицо“'' * Трифуновић, Ђуро * [[Илија Трифуновић - Бирчанин|Трифуновић, Илија - Бирчанин]] * Трифуновић, Милан - Миша * Трифуновић, Светислав * Трифуновић, Симо * Трифуновић, Тоде * Тркуља, Коста * Тркуља, Никола === Ћ === * Ћалић, Гојко * Ћорић, Мирко * Ћосић, Бранко * Ћосић, Стево * Ћук, Ј. Милан * Ћук, Никола * Ћулумовић, Максим * Ћурчић, Петар * Ћућуз, Марко - Маркица * Ћућуз, Миладин * Ћућуз, Никола === У === * Угринић, Р. * Узелац, И. Ђуро * Узелац, Ђуро * Узелац, Раде * Узунчевић, Димитрије === Ф === * Фотић, Константин === Х === * Хорват, Младен === Ц === [[Датотека:Major Milan Cvjetićanin.png|мини|десно|Мајор [[Милан Цвјетићанин]], борац Динарске дивизије]] * Цветић, Никола * Цвијетић, Петар * Цвјетићанин, Велимир * [[Милан Цвјетићанин|Цвјетићанин, Милан]] * Цигановић, Светозар * Црљеница, Марко * Цупаћ, Раде * Цупаћ, Стево === Ч === * Челебићанин, Стеван * Челик, Влада * Челик, Петар * Ченић, Синиша * Четник, Мијо * Чешљевић, Слободан * Чича, Петар * Чолаковић, Никола - Никица * Чорак, Брацо Саво * Чорак, Вељко * Чудић, Владимир - Владо * Чудић, Мане === Џ === * Џалић, Драгутин === Ш === * Шаре, Саво * Шарић, (Љубомира) Јован из [[Какањ (Кистање)|Какња]] * Шарић, Раде * Шарац, Никола * Швоња, Лука * Швоња, Мићентија * Швоња, Трифун * Швоња, Милан * Швоња, Стеван * Швоња, Лазар * Швоња, Јеремија * Швоња.Л, Војин * Швоња, Славко-Славица * Швоња, Максим * Швоња, Дмитар * Швоња, Шпиро * Шево П. Миле * Шево, Саво * Шејат, Ђуро * Шијан, Душан * Шијан, Милан * Шијан, Милош * Шијан, М. Петар * Шименц, Мирослав * Шипка, Никола * Шкорић, М. Никола * Шкрба, Никола * Шкрбић, Никола * Шкундрић, Н. Драган * Шкундрић, С. Ђуро * Шкундрић, Д. Саво * Шкундрић, Ј. Светко * Шкундрић, М. Симо * Шљивар, Славко * Шормаз, Стеван * Шормаз, Бошко * Шормаз, Владе * Шормаз, Милан * Шошкић (право презиме: ''Илић''), Давид * Штетић, Душан * Штетић, Илија * Шујица, Милан * Шујица, Н. Пајо * Шућур, Милутин == Види још == * [[Динарска дивизија|Динарска четничка дивизија]] * [[Четници]] * [[Југословенска војска у отаџбини]] * [[Историја српског народа]] == Референце == {{извори}} == Литература == {{почетак референци|30em}} * Tomasevich, Jozo: ''„War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks.“'' (''Stanford: Stanford University Press, 1975'') * Jelić-Butić, Fikreta: ''„Četnici u Hrvatskoj“'' (''Zagreb: Globus, 1986'') * Institut za historiju radničkog pokreta Dalmacije: ''„Narodnooslobodilačka borba u Dalmaciji 1941-1945“'', Knjiga 2, Zbornik dokumenata (''Split: Institut za historiju radničkog pokreta Dalmacije, 1986'') * Болта, Богдан Л.: ''„Грачачка четничка бригада 1941-1945: Прилог историји Народног Равногорског Покрета“'' (''Sydney: Богдан Л. Болта, 1987'') * Ђурић, Вељко Ђ.: ''„Војвода Ђујић“'' (''Београд: Нова Србија, 1998'') * Самарџић, Милослав: ''„ Војвода Ђујић и Динарска четничка дивизија“'' (''Београд: Una press d.o.o., 2008'') * Самарџић, Милослав: ''„Албум Динарске четничке дивизије у 1.000 слика“'' (''Крагујевац: Погледи, 2012'') * Лукић, Душан: ''„Друга бригада првог личког корпуса Динарске четничке Дивизије 1941-1945: Прилог историји Народног Равногорског Покрета“'' (''Mississauga, Ontario: Душан Лукић, 1991'') {{крај референци}} [[Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини]] [[Категорија:Срби у Хрватској]] [[Категорија:Срби у Далмацији]] [[Категорија:Далматинци]] [[Категорија:Личани]] o848xc3vyv029ijn3p5kr83zmkq33ko 0 934512 25114382 22033583 2022-07-19T17:14:47Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ТОМА ИВАНОВИЋ | слика = Toma Ivanović Mačkatovac.jpg | опис_слике=Тома Ивановић Мачкатовац | датум_рођења = {{датум рођења|1923|5|3}} | место_рођења =[[Мачкатица]], код [[Сурдулица|Сурдулице]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|10|22|1923|5|3}} | место_смрти = близина [[Крива Феја|Криве Феје]] | држава_смрти = [[Краљевина Бугарска]] |професија= грађевински радник |КПЈ= [[1942]]. |рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба= [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Тома Ивановић — Мачкатовац''' ([[Мачкатица]], код [[Сурдулица|Сурдулице]], [[3. мај]] [[1923]] — близина [[Крива Феја|Криве Феје]], [[22. октобар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 3. маја 1923. године у Мачкатици, у сиромашној земљорадничкој породици. Као и сви његови вршњаци, рано је отишао у печалбу. Као грађевински радник упознао се с идејама револуционарног радничког покрета. [[Априлски рат]] и окупација [[1941]]. су га затекли код куће, јер се тек припремао за грађевинску сезону. После окупације Југославије, активно се укључио у спровођење директива [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] за припремање за оружани устанак. Са групом омладинаца у свом месту сакупио је седам пушака са доста муниције. У почетку Народноослободилачке борбе био је истакнути позадински радник и извршавао многе курирске и друге важне задатке. Учествовао је у многим диверзантским акцијама, а у једном сукобу са бугарском полицијом био је рањен. Фебруара [[1942]]. године, са групом омладинаца запалио је општинску архиву у свом селу и том приликом запленио осам пушака из бугарског магацина. Као борац [[Врањски партизански одред|Врањског партизанског одреда]] истицао се у акцијама које је одред водио дејствујући према [[Скопска Црна Гора|Скопској Црној Гори]], с циљем да се повеже са македонским партизанским снагама. Код села Врбана, близу [[Бујановац|Бујановца]] одред су окружиле бугарске [[Фашизам|фашистичке]] снаге и нанеле му тешке губитке, али захваљујући Томиној сналажљивости нису успели да униште партизане, који су се повезали са [[Партизански одред Зејнел Ајдини|одредом „Зејнел Ајдини”]] са [[Косово|Косова]] и [[19. октобар|19. октобра]] 1942. године напали рудник [[Лојaнe]] код [[Куманово|Куманова]]. Тома је на првом одмору јединице био јавно похваљен због храбрости и сналажљивости у тим борбама и примљен за члана КПЈ. Од десетара и водника, Тома је брзо постао заменик [[командант|командира]] Омладинске чете. Када је формиран [[Други јужноморавски партизански одред]], био је постављен за командира Прве омладинске чете. Приликом реорганизације Другог јужноморавског одреда на [[Варденик]]у, Прва пратећа чета под командом Томе Ивановића кренула је на извршавање задатка који јој је том приликом постављен. Требало је да оперишу на свом терену, од [[Врањска Бања|Врањске Бање]] до реке [[Пчиња|Пчиње]] и Козјака. Одмах после доласка на овај терен, чета је спалила општинску архиву, почела да ликвидира шпијуне, прикупља оружје, прима нове борце, врши повремене акције на Врањску Бању и централу Јелашницу, водила борбу код Малетине са око 200 бугарских полицајаца, који су дошли из правца Куманова. Том приликом ова бугарска фашистичка јединица била је потпуно разбијена. Око шездесет престрашених бугарских полицајаца из ове јединице су се разбежали. Очевици из Куманова су причали како су неки бугарски полицајци после сукоба са четом Мачкатовца били очајни. Ова борба била је значајна због деморалисања бугарске фашистичке војске и полиције. Да би се снабдела експлозивом Прва чета је прешла [[Јужна Морава|Јужну Мораву]] и на сектору између Бујановца и Скопске Црне Горе, уништила рудничка постројења у Трнави и [[Островица (Владичин Хан)|Островици]], дошла у додир са [[Македонци|македонским]] и [[Албанци|албанским]] живљем овога краја, успоставила везу са активистима [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП-а]] и служила као база за прихватање нових бораца. Окупаторске снаге су након тога предузеле опсежне операције на слободној територији и изнад села Рађевице вршиле концентричан напад на чету Мачкатовца из правца Јелашнице. Користећи ровове из [[Први светски рат|Првог светског рата]], чета је пружала жилав отпор и принудила фашистичку јединицу на повлачење. Међутим, негде око 14 часова 22. октобра 1943. године уследио је јак напад бугарске полиције, са 400 полицајаца из правца Криве Феје. Напад је дошао с леђа затворивши правац Крива Феја, [[Варденик]]—[[Сурдулица]]. Одмах затим уследио је други напад бугарске полиције из правца Сурдулице. Пошто нису могли да одоле овако јаком концентричном нападу Штаб чете одлучио је да се повуку према Врањској Бањи. Чета се могла пробити једино преко брисаног простора. Због тога је Тома дао наређење да се чета пребаци, а он је бранио тај простор из позадине. Међутим, његово пребацивање преко брисаног простора није успело, јер је том приликом био смртно рањен. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ }} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} * ''[[Српски биографски речник]]'' (књига четврта). „Матица српска”, Нови Сад 2009. година. * Милан Инђић ''Дјеца хероји''. „Дом штампе” Зеница, 1985. године. {{Народни хероји-Јужна Србија2}} {{Народни хероји-омладинци}} {{DEFAULTSORT:Ивановић, Тома}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Сурдуличани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - И]] 1she66o1yc7bzaw2o362wkmvivy5q84 0 939751 25115225 24570019 2022-07-20T10:00:32Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Јелисавета |презиме = Вељковић |слика = Фотографија Јелисавете Вељковић најстарије живуће особе у Србији у периоду између 2013. и 2016. године.jpg |ширина_слике = |опис_слике = Јелисавета Вељковић |име_по_рођењу = |дан_рођења = 18. |месец_рођења = јул |година_рођења = 1904. |место_рођења = [[Равна Гора (општина)|Равна Гора]] |држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}} |дан_смрти = 20. |месец_смрти = октобар |година_смрти = 2016. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Београд]] |држава_смрти = {{застава|Србија}} }} '''Јелисавета Вељковић''' ([[Равна Гора (општина)|Равна Гора]], [[18. јул]] [[1904]] — [[Београд]], [[20. октобар]] [[2016]]) била је [[Најстарији људи у Србији|српска суперстогодишњакиња]] која је у тренутку своје смрти била најстарија жива особа у [[Србија|Србији]]. ==Биографија== Јелисавета је рођена под именом Виценција Куфнер, [[18. јул]]а [[1904]]. у селу [[Равна Гора (Хрватска)|Равна Гора]] у [[Хрватска|Хрватској]] (тада део [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]]), као друго од седморо деце у италијанско-аустријској породици. Завршила је пет разреда основне школе, а волела је и школу и очев шнајдерај. Целог свог живота сећала се страхота [[Први светски рат|Првог светског рата]], који је провела у свом завичају. Ипак, одлучила је да дође у [[Београд]]. Са 16 година први пут је крочила на београдску калдрму, тек обновљену после Првог светског рата. Као први велики догађај у новом граду Виценција је запамтила венчање краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] са румунском принцезом [[Марија Карађорђевић|Маријом]]. Становала је са пријатељицама, а преко пута ње становао је млади декоратер [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], Станислав Вељковић. За њега се удала [[1924]]. године када је имала 20 година. Венчали су се у [[Црква Светог Марка у Београду|цркви Светог Марка у Београду]]. Удајом за Станислава, Виценција је прихватила православље и добила ново име, Јелисавета Вељковић. Изродила је 12 деце: Славко (рођен 1928), Димитрије – Мита (1939), Зора (1931), Милена – Беба (1932), Мирјана (1934) Бранка (1936) и Олгица (1946). Њен супруг је преминуо [[1983]]. године. Од смрти свог мужа, оперисала је [[Катаракта|катаракту]] због чега није смела гледати телевизију. До [[2013]]. године је читала [[Молитвослов|молитвеник]]. У последњим годинама живота није могла да чита новине због слабог вида. За њену дуговечност је наводно заслужна генетика. Њена тетка је умрла у доби од 103 године, а ујак у доби од 104 године. Свако јутро је устајала у седам сати. Трвдила је како "добро спава, помало шета, а једе све". Живела је у општини [[Савски Венац]], који је у саставу града [[Београд]]а.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/baka-od-107-godina-najstarija-ziteljka-savskog-venca/jkn8fgf|title=Baka od 107 godina najstarija žiteljka Savskog venca|website=Blic|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:389105-Beograd-Proslavila-108-rodjendan|title=Beograd: Proslavila 108. rođendan|website=NOVOSTI|url-status=live}}</ref> Непрестано је била окружена иконама и црквеним књигама. Једнако се молила Богу за децу која су живела у [[Србија|Србији]], као за три кћерке и сина у [[Канада|Канади]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/299983/Jelisaveta-Veljkovic-vrsnjakinja-Politike|title=Јелисавета Вељковић, вршњакиња „Политике”|website=Politika|url-status=live}}</ref> Јелисавета је преминула [[20. октобар|20. октобра]] [[2016]]. у општини Савски Венац у Београду. Преминула је у доби од 112 година и 94 дана. У тренутку смрти, имала је седморо деце, десеторо унучади, 13 праунучади и једну чукунунуку.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/2498848/u-113.-godini-preminula-najstarija-beogradjanka.html|title=У 113. години преминула најстарија Београђанка|website=РТС|url-status=live}}</ref> Она поред тога што је била најстарија жива особа у Србији, још увек држи рекорд за најстарију потврђену особу која је икада рођена на подручју [[Хрватска|Хрватске]] и најстарију особу која је икада умрла у [[Србија|Србији]].<ref>{{Cite web|url=https://europeansupercentenarians.org/supercent.php?countryd=38|title=Validated Serbian Supercentenarians|website=European Supercentenarian Organisation|url-status=live}}</ref> ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== * [http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:631236-Najstarija-Beogradjanka-preminula-u-113-godini Умрла најстарија Београђанка („Вечерње новости”, 22. октобар 2016)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/366199/Najstarija-Beogradanka-umrla-u-113-godini Најстарија Београђанка умрла у 113. години („Политика”, 23. октобар 2016)] *[https://gerontology.wikia.org/wiki/Jelisaveta_Veljkovic Jelisaveta Veljkovic (Gerontology Wiki)] {{Низ|претходник=[[Јово Латиновић]]|титула=[[Најстарији људи у Србији|Најстарија жива особа у Србији]]|период='''[[16. април]] [[2011]] — [[20. октобар]] [[2016]]'''|следбеник=[[Мара Раденковић]]|списак2=[[Најстарији људи у Србији|Најстарија жива жена у Србији]]<br/>'''[[31. октобар]] [[2010]] — [[20. октобар]] [[2016]]'''|пре2=[[Милева Грбић]]|после2=[[Мара Раденковић]]}} {{DEFAULTSORT:Вељковић, Јелисавета}} [[Категорија:Рођени 1904.]] [[Категорија:Умрли 2016.]] [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Срби у Хрватској]] hwbql0dbsewzkazq1nvkucorgdh9epv 0 939816 25114161 24468811 2022-07-19T15:42:49Z Akul59 237613 популација, поштански код, позивни броj wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Чабрадски Врбовок је насеље у Словачкој}} {{Насељено место у Словачкој |место = Чабрадски Врбовок |оригинални_назив = Čabradský Vrbovok |слика = Csabragcivertanlegi2.jpg |опис_слике = Дворац Чабрад |крај = [[Банскобистрички крај|Банскобистрички]] |округ = Округ Крупина |популација = 233<ref>{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_DEM/om7101rr/v_om7101rr_00_00_00_sk |title=Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) |language=sk |date=2022-03-31 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |надм висина = 314<ref name="base_info">{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_SK_WIN/om5001rr/v_om5001rr_00_00_00_sk |title=Základná charakteristika |language=sk |date=2015-04-17 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |поштански_код = 962 51 |позивни_број = +421-45 |регистарска_ознака = KA |гшир = 48.256944 |гдуж = 19.077222 |попис = {{Скраћеница|2021.|Становништво: 31. децембарa 2021. Густина & површина: 30. јунa / 1. јулa 2021. Надморска висина, поштански_код & позивни_број (последња актуелизација): 17. априлa 2015.}} }} '''Чабрадски Врбовок''' ({{јез-свк|Čabradský Vrbovok}}) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине ({{јез-свк|obec}}) у [[округ Крупина|округу Крупина]], у [[Банскобистрички крај|Банскобистричком крају]], [[Словачка|Словачка Република]]. == Становништво == Према подацима о броју становника из 2021. године насеље је имало 235 становника.<ref name="популација" /> == Референце == {{reflist|refs= <ref name="популација">{{Cite web |url=https://www.scitanie.sk/obyvatelia/zakladne-vysledky/pocet-obyvatelov/OK/SK0325/OB |title=Obyvatelia - Základné výsledky |language=sk |date= |website=www.scitanie.sk |publisher= Статистички завод Републике Словачке |access-date=2022-07-18}}</ref> }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Čabradský Vrbovok}} * {{Званични веб-сајт}} {{ск}} * [http://www.e-obce.sk/okres/krupina.html Насеља у Округу Крупина] {{ск}} {{клица-село-Словачка}} {{Округ Крупина}} [[Категорија:Округ Крупина]] [[Категорија:Банскобистрички крај]] [[Категорија:Насељена места у Словачкој]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словачкој]] fan0w9beu3w971th5048dmwve5gf677 0 941902 25115243 24933750 2022-07-20T10:27:49Z 178.222.6.89 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Марио Хезоња | слика = Mario Hezonja, Bojan Bogdanovic (33236676916) (cropped).jpg | опис_слике = | пуно_име = Марио Хезоња | надимак = | држављанство = {{застава|Хрватска}} | датум_рођења = {{датум рођења|1995|2|25|год=да}} | место_рођења = [[Дубровник]] | држава_рођења = [[Хрватска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,02 m | позиција = [[бек (кошарка)|бек]] / [[Крило (кошарка)|крило]] | драфт = 2015. / 5. пик, 1. рунда | одабрао = [[Орландо меџик]] | каријера = 2012— | клуб = | број = | младе_године = 2008—2010 <br /> 2010—2012 | млади_клубови = [[КК Дубровник|Дубровник]] <br /> [[КК Загреб|Загреб]] | године = 2012—2015 <br /> 2012—2013 <br /> [[НБА сезона 2015/16.|2015]]—[[НБА сезона 2017/18.|2018]] <br /> [[НБА сезона 2018/19.|2018—2019]] <br /> [[НБА сезона 2019/20.|2019—2020]] <br /> 2021 <br /> 2021— | клубови = [[КК Барселона|Барселона]] <br /> → [[КК Барселона Б|Барселона Б]] <br /> [[Орландо меџик]] <br /> [[Њујорк никси]] <br /> [[Портланд трејлблејзерси]] <br /> [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]] <br /> [[КК УНИКС Казањ|УНИКС Казањ]] | рептим = {{рпк|Хрватска}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Марио Хезоња''' ([[Дубровник]], [[25. фебруар]] [[1995]]) [[Хрватска|хрватски]] је [[кошарка]]ш.<ref>{{Cite web|url=https://www.basketball-reference.com/players/h/hezonma01.html|title=Mario Hezonja Stats|website=Basketball-Reference.com|language=en|access-date=2022-01-27}}</ref> Игра на позицијама [[Бек (кошарка)|бека]] и [[Крило (кошарка)|крила]] и тренутно наступа за Партизан == Каријера == == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Барселона|Барселона]]''': ** [[АЦБ лига|Првенство Шпаније]] (1): 2013/14. * '''[[КК Панатинаикос|Панатинаикос]]''': ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2020/21. ** [[Куп Грчке у кошарци|Куп Грчке]] (1): 2021. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европско првенство до 16 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2011. * [[Светско првенство у кошарци до 17 година|Светско првенство до 17 година]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] 2012. === Појединачни === * Најкориснији играч [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европског првенства до 16 година]] (1): 2011. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Кошарка}} {{Commonscat|Mario Hezonja}} * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?&pcode=003108 Mario Hezonja] at euroleague.com * [http://basketball.eurobasket.com/player/Mario_Hezonja/Regal_FC_Barcelona/177205 Mario Hezonja] at eurobasket.com * [http://www.draftexpress.com/profile/Mario-Hezonja-6392/ Mario Hezonja] at draftexpress.com * [https://web.archive.org/web/20140831231848/http://acb.com/jugador.php?id=UAH Mario Hezonja] at acb.com {{клица-кошарка}} {{СП14ХРВк}} {{ЕП15ХРВк}} {{ОИ16ХРВк}} {{НБА драфт 2015.}} {{Најкориснији играч Европског првенства у кошарци до 16 година}} {{DEFAULTSORT:Хезоња, Марио}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Дубровчани]] [[Категорија:Хрватски кошаркаши]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Кошаркаши Барселоне]] [[Категорија:Кошаркаши Загреба]] [[Категорија:Кошаркаши Њујорк никса]] [[Категорија:Кошаркаши Орландо меџика]] [[Категорија:Кошаркаши Портланд трејлблејзерса]] [[Категорија:Кошаркаши Панатинаикоса]] [[Категорија:Кошаркаши УНИКС-а]] [[Категорија:Пикови Орландо меџика на НБА драфту]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Хрватски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2014.]] 2ozix0ps6k2z9wtm41rg5dmfksn62hd 25115253 25115243 2022-07-20T10:30:11Z 178.222.6.89 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Марио Хезоња | слика = Mario Hezonja, Bojan Bogdanovic (33236676916) (cropped).jpg | опис_слике = | пуно_име = Марио Хезоња | надимак = | држављанство = {{застава|Хрватска}} | датум_рођења = {{датум рођења|1995|2|25|год=да}} | место_рођења = [[Дубровник]] | држава_рођења = [[Хрватска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,02 m | позиција = [[бек (кошарка)|бек]] / [[Крило (кошарка)|крило]] | драфт = 2015. / 5. пик, 1. рунда | одабрао = [[Орландо меџик]] | каријера = 2012— | клуб = | број = | младе_године = 2008—2010 <br /> 2010—2012 | млади_клубови = [[КК Дубровник|Дубровник]] <br /> [[КК Загреб|Загреб]] | године = 2012—2015 <br /> 2012—2013 <br /> [[НБА сезона 2015/16.|2015]]—[[НБА сезона 2017/18.|2018]] <br /> [[НБА сезона 2018/19.|2018—2019]] <br /> [[НБА сезона 2019/20.|2019—2020]] <br /> 2021 <br /> 2021— | клубови = [[КК Барселона|Барселона]] <br /> → [[КК Барселона Б|Барселона Б]] <br /> [[Орландо меџик]] <br /> [[Њујорк никси]] <br /> [[Портланд трејлблејзерси]] <br /> [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]] <br /> [[КК УНИКС Казањ|УНИКС Казањ]] <nowiki>КК Партизан|Партизан]]</nowiki> | рептим = {{рпк|Хрватска}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Марио Хезоња''' ([[Дубровник]], [[25. фебруар]] [[1995]]) [[Хрватска|хрватски]] је [[кошарка]]ш.<ref>{{Cite web|url=https://www.basketball-reference.com/players/h/hezonma01.html|title=Mario Hezonja Stats|website=Basketball-Reference.com|language=en|access-date=2022-01-27}}</ref> Игра на позицијама [[Бек (кошарка)|бека]] и [[Крило (кошарка)|крила]] и тренутно наступа за Партизан == Каријера == == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Барселона|Барселона]]''': ** [[АЦБ лига|Првенство Шпаније]] (1): 2013/14. * '''[[КК Панатинаикос|Панатинаикос]]''': ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2020/21. ** [[Куп Грчке у кошарци|Куп Грчке]] (1): 2021. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европско првенство до 16 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2011. * [[Светско првенство у кошарци до 17 година|Светско првенство до 17 година]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] 2012. === Појединачни === * Најкориснији играч [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европског првенства до 16 година]] (1): 2011. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Кошарка}} {{Commonscat|Mario Hezonja}} * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?&pcode=003108 Mario Hezonja] at euroleague.com * [http://basketball.eurobasket.com/player/Mario_Hezonja/Regal_FC_Barcelona/177205 Mario Hezonja] at eurobasket.com * [http://www.draftexpress.com/profile/Mario-Hezonja-6392/ Mario Hezonja] at draftexpress.com * [https://web.archive.org/web/20140831231848/http://acb.com/jugador.php?id=UAH Mario Hezonja] at acb.com {{клица-кошарка}} {{СП14ХРВк}} {{ЕП15ХРВк}} {{ОИ16ХРВк}} {{НБА драфт 2015.}} {{Најкориснији играч Европског првенства у кошарци до 16 година}} {{DEFAULTSORT:Хезоња, Марио}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Дубровчани]] [[Категорија:Хрватски кошаркаши]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Кошаркаши Барселоне]] [[Категорија:Кошаркаши Загреба]] [[Категорија:Кошаркаши Њујорк никса]] [[Категорија:Кошаркаши Орландо меџика]] [[Категорија:Кошаркаши Портланд трејлблејзерса]] [[Категорија:Кошаркаши Панатинаикоса]] [[Категорија:Кошаркаши УНИКС-а]] [[Категорија:Пикови Орландо меџика на НБА драфту]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Хрватски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2014.]] m6rlg4b0dwxbzkt27amciosc0118bao 25115256 25115253 2022-07-20T10:31:30Z 178.222.6.89 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Марио Хезоња | слика = Mario Hezonja, Bojan Bogdanovic (33236676916) (cropped).jpg | опис_слике = | пуно_име = Марио Хезоња | надимак = | држављанство = {{застава|Хрватска}} | датум_рођења = {{датум рођења|1995|2|25|год=да}} | место_рођења = [[Дубровник]] | држава_рођења = [[Хрватска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,02 m | позиција = [[бек (кошарка)|бек]] / [[Крило (кошарка)|крило]] | драфт = 2015. / 5. пик, 1. рунда | одабрао = [[Орландо меџик]] | каријера = 2012— | клуб = | број = | младе_године = 2008—2010 <br /> 2010—2012 | млади_клубови = [[КК Дубровник|Дубровник]] <br /> [[КК Загреб|Загреб]] | године = 2012—2015 <br /> 2012—2013 <br /> [[НБА сезона 2015/16.|2015]]—[[НБА сезона 2017/18.|2018]] <br /> [[НБА сезона 2018/19.|2018—2019]] <br /> [[НБА сезона 2019/20.|2019—2020]] <br /> 2021 <br /> 2021— | клубови = [[КК Барселона|Барселона]] <br /> → [[КК Барселона Б|Барселона Б]] <br /> [[Орландо меџик]] <br /> [[Њујорк никси]] <br /> [[Портланд трејлблејзерси]] <br /> [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]] <br /> [[КК УНИКС Казањ|УНИКС Казањ]] КК Партизан | рептим = {{рпк|Хрватска}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Марио Хезоња''' ([[Дубровник]], [[25. фебруар]] [[1995]]) [[Хрватска|хрватски]] је [[кошарка]]ш.<ref>{{Cite web|url=https://www.basketball-reference.com/players/h/hezonma01.html|title=Mario Hezonja Stats|website=Basketball-Reference.com|language=en|access-date=2022-01-27}}</ref> Игра на позицијама [[Бек (кошарка)|бека]] и [[Крило (кошарка)|крила]] и тренутно наступа за Партизан == Каријера == == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Барселона|Барселона]]''': ** [[АЦБ лига|Првенство Шпаније]] (1): 2013/14. * '''[[КК Панатинаикос|Панатинаикос]]''': ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2020/21. ** [[Куп Грчке у кошарци|Куп Грчке]] (1): 2021. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европско првенство до 16 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2011. * [[Светско првенство у кошарци до 17 година|Светско првенство до 17 година]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] 2012. === Појединачни === * Најкориснији играч [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европског првенства до 16 година]] (1): 2011. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Кошарка}} {{Commonscat|Mario Hezonja}} * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?&pcode=003108 Mario Hezonja] at euroleague.com * [http://basketball.eurobasket.com/player/Mario_Hezonja/Regal_FC_Barcelona/177205 Mario Hezonja] at eurobasket.com * [http://www.draftexpress.com/profile/Mario-Hezonja-6392/ Mario Hezonja] at draftexpress.com * [https://web.archive.org/web/20140831231848/http://acb.com/jugador.php?id=UAH Mario Hezonja] at acb.com {{клица-кошарка}} {{СП14ХРВк}} {{ЕП15ХРВк}} {{ОИ16ХРВк}} {{НБА драфт 2015.}} {{Најкориснији играч Европског првенства у кошарци до 16 година}} {{DEFAULTSORT:Хезоња, Марио}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Дубровчани]] [[Категорија:Хрватски кошаркаши]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Кошаркаши Барселоне]] [[Категорија:Кошаркаши Загреба]] [[Категорија:Кошаркаши Њујорк никса]] [[Категорија:Кошаркаши Орландо меџика]] [[Категорија:Кошаркаши Портланд трејлблејзерса]] [[Категорија:Кошаркаши Панатинаикоса]] [[Категорија:Кошаркаши УНИКС-а]] [[Категорија:Пикови Орландо меџика на НБА драфту]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Хрватски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2014.]] 4e5wo7egmcgn3d2ahkmknb4dhitqilj 25115258 25115256 2022-07-20T10:32:34Z 178.222.6.89 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Марио Хезоња | слика = Mario Hezonja, Bojan Bogdanovic (33236676916) (cropped).jpg | опис_слике = | пуно_име = Марио Хезоња | надимак = | држављанство = {{застава|Хрватска}} | датум_рођења = {{датум рођења|1995|2|25|год=да}} | место_рођења = [[Дубровник]] | држава_рођења = [[Хрватска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,02 m | позиција = [[бек (кошарка)|бек]] / [[Крило (кошарка)|крило]] | драфт = 2015. / 5. пик, 1. рунда | одабрао = [[Орландо меџик]] | каријера = 2012— | клуб =КК Партизан | број = | младе_године = 2008—2010 <br /> 2010—2012 | млади_клубови = [[КК Дубровник|Дубровник]] <br /> [[КК Загреб|Загреб]] | године = 2012—2015 <br /> 2012—2013 <br /> [[НБА сезона 2015/16.|2015]]—[[НБА сезона 2017/18.|2018]] <br /> [[НБА сезона 2018/19.|2018—2019]] <br /> [[НБА сезона 2019/20.|2019—2020]] <br /> 2021 <br /> 2021— | клубови = [[КК Барселона|Барселона]] <br /> → [[КК Барселона Б|Барселона Б]] <br /> [[Орландо меџик]] <br /> [[Њујорк никси]] <br /> [[Портланд трејлблејзерси]] <br /> [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]] <br /> [[КК УНИКС Казањ|УНИКС Казањ]] | рептим = {{рпк|Хрватска}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Марио Хезоња''' ([[Дубровник]], [[25. фебруар]] [[1995]]) [[Хрватска|хрватски]] је [[кошарка]]ш.<ref>{{Cite web|url=https://www.basketball-reference.com/players/h/hezonma01.html|title=Mario Hezonja Stats|website=Basketball-Reference.com|language=en|access-date=2022-01-27}}</ref> Игра на позицијама [[Бек (кошарка)|бека]] и [[Крило (кошарка)|крила]] и тренутно наступа за Партизан == Каријера == == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Барселона|Барселона]]''': ** [[АЦБ лига|Првенство Шпаније]] (1): 2013/14. * '''[[КК Панатинаикос|Панатинаикос]]''': ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2020/21. ** [[Куп Грчке у кошарци|Куп Грчке]] (1): 2021. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европско првенство до 16 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2011. * [[Светско првенство у кошарци до 17 година|Светско првенство до 17 година]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] 2012. === Појединачни === * Најкориснији играч [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европског првенства до 16 година]] (1): 2011. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Кошарка}} {{Commonscat|Mario Hezonja}} * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?&pcode=003108 Mario Hezonja] at euroleague.com * [http://basketball.eurobasket.com/player/Mario_Hezonja/Regal_FC_Barcelona/177205 Mario Hezonja] at eurobasket.com * [http://www.draftexpress.com/profile/Mario-Hezonja-6392/ Mario Hezonja] at draftexpress.com * [https://web.archive.org/web/20140831231848/http://acb.com/jugador.php?id=UAH Mario Hezonja] at acb.com {{клица-кошарка}} {{СП14ХРВк}} {{ЕП15ХРВк}} {{ОИ16ХРВк}} {{НБА драфт 2015.}} {{Најкориснији играч Европског првенства у кошарци до 16 година}} {{DEFAULTSORT:Хезоња, Марио}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Дубровчани]] [[Категорија:Хрватски кошаркаши]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Кошаркаши Барселоне]] [[Категорија:Кошаркаши Загреба]] [[Категорија:Кошаркаши Њујорк никса]] [[Категорија:Кошаркаши Орландо меџика]] [[Категорија:Кошаркаши Портланд трејлблејзерса]] [[Категорија:Кошаркаши Панатинаикоса]] [[Категорија:Кошаркаши УНИКС-а]] [[Категорија:Пикови Орландо меџика на НБА драфту]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Хрватски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2014.]] eq2pgp51577mu1s8hsedwnv7mz5gzzv 0 942072 25114521 23144694 2022-07-19T18:06:16Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | слика = Ivkovic Ljubomir Suca.jpg | опис_слике=Љубомир Ивковић Шуца | дидаскалија=ЉУБОМИР ИВКОВИЋ ШУЦА | датум_рођења = {{Датум рођења|1910|3|18}} | место_рођења =[[Дучина]], код [[Сопот]]а | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1983|9|21|1910|3|18}} | место_смрти =[[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] | професија= | КПЈ=[[1939]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден републике1}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Љубомир Ивковић Шуца''' ([[Дучина]], код [[Сопот]]а, [[18. март]] [[1910]] — [[Београд]], [[21. септембар]] [[1983]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[18. март]]а [[1910]]. године у селу [[Дучина|Дучини]], код [[Сопот]]а. После завршене основне школе изучио је опанчарски занат. Као млади радник прикључио се синдикатима, а преко њих је дошао у додир и са револуционарним радничким покретом. Године [[1939]]. је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и још активније се ангажовао на раду синдикалних организација. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године одмах се укључио у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) и активно је радио на организовању устанка. Учествовао је и у формирању [[Космајски партизански одред|Космајско-посавског партизанског одреда]], почетком јула 1941. године. У одреду је најпре био заменик командира чете, а убрзо је као један од бољих бораца добио нову дужност – био је курир [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]]. Овај одговоран задатак веома успешно је вршио, обилазећи разне делове Србије и излажући се многим опасностима. Потом се у октобру вратио у Космајски одред и преузео дужност заменика команданта Одреда. Марта [[1942]]. године је прешао на политички рад у Срески комитет КПЈ за Космај, а убрзо потом је постао и секретар тог комитета. Децембра [[1943]]. године, после повлачења [[Прва шумадијска бригада НОВЈ|Прве шумадијске бригаде]] у [[Санџак]], Шуца се вратио у Одред и преузео дужност [[Политички комесар|политичког комесара]] Одреда. Ово је био веома тежак период за Космајски одред, који је услед јаког дејства непријатељских снага био приморан да се повуче на територију Првог шумадијског одреда. Приликом повлачења са своје територије, Одред је у селу [[Пркосава|Пркосави]], код [[Лазаревац|Лазаревца]] доживео напад [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], који су искористили маглу и напали космајске партизане. У овој тешкој борби, Одред је претрпео знатне губитке, а Шуца је био рањен. До краја априла [[1944]]. године Космајски одред је нарастао на око 220 бораца, па је почетком маја из његовог састава издвојено око 120 бораца за формирање [[Друга српска бригада НОВЈ|Друге шумадијске бригаде]]. Јуна 1944. године Шуца је постао партијски руководилац Одреда и на тој дужности је остао до краја рата. Иако је био искусан партијски руководилац и политички комесар, Шуца је учествовао у многим борбама Одреда на [[Космај]]у и у [[Шумадија|Шумадији]]. Посебно се истакао 1941. године у борбама на [[Слатина (Сопот)|Слатини]] и [[Рогача (Сопот)|Рогачи]], као и приликом пробијања Космајског одреда ка Санџаку, за време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и поновном повратку на Космај. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], налазио се на разним одговорним друштвено-политичким дужностима. Био је председник Среског комитета КПЈ у [[Градска општина Младеновац|Младеновцу]], председник Среског и Општинског народног одбора, секретар Среског комитета КПЈ за Београд и члан Контролне комисије [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|КП Србије]]. За посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне]] и [[Скупштина СР Србије|Републичке скупштине]] биран је у више сазива. Умро је [[21. септембар|21. септембра]] [[1983]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године. == Литература == * ''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд 1957. година. * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Народни хероји-Београд}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Ивковић, Љубомир Шуца}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1983.]] [[Категорија:Сопоћани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Србије]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - И]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] 71fwewlsxort3mm0awhujr4lwm8n8of 0 942536 25113961 24576876 2022-07-19T12:27:14Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија |име = Венере Пицинато-Папо |слика = Venere Pizzinato.jpg |ширина_слике = 250px |опис_слике = Венере Пицинато-Папо |датум_рођења = {{датум рођења|1896|11|23|}} |место_рођења = [[Ала]] |држава_рођења = {{Застава|Краљевина Италија}} |датум_смрти = {{Датум смрти|2011|8|2|1896|11|23}} |место_смрти = [[Верона]] |држава_смрти = {{Застава|Италија}} }} '''Венере Пицинато-Папо''' ({{јез-ита|Venere Pizzinato}}, [[Ала]], [[23. новембра]] [[1896]] — [[2. август]] [[2011]], [[Верона]]) била је [[Италија|италијанска]] суперстогодишњакиња која је у тренутку своје смрти била најстарија жива особа у Европи. Једно време била је и најстарија особа која је икада живела у Италији, све до [[9. август]]а [[2014]]. године, када је њен рекорд оборила [[Ема Морано]]. Пре смрти била је трећа најстарија жива особа на свету после [[Бес Купер]] и Чионо Хасегава. Умрла је у доби од 114 година и 252 дана.<ref>[http://www.lexpress.fr/actualites/2/monde/la-doyenne-des-europeens-s-eteint-en-italie-a-114-ans_1018117.html La doyenne des Européens s'éteint en Italie à 114 ans], ''[[L'Express]]'', 4 août 2011.</ref><ref>{{it}} [https://archive.ph/20120718074427/http://trentinocorrierealpi.gelocal.it/cronaca/2011/08/04/news/morta-a-114-anni-la-donna-piu-vecchia-d-italia-4727345 Morta a 114 anni la donna più vecchia d'Italia] {{Webarchive|url=https://archive.today/20120718074427/http://trentinocorrierealpi.gelocal.it/cronaca/2011/08/04/news/morta-a-114-anni-la-donna-piu-vecchia-d-italia-4727345|date=18. 07. 2012}}, le 4 août 2011, sur ''trentinocorrierealpi.gelocal.it''</ref> ==Референце== {{reflist}} {{низ |пре=[[Флори Болдвин]] |списак= [[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]<br/>[[8. мај]] [[2010]] — [[2. август]] [[2011]] |после= [[Марсел Нарбон]] |пре2=Ида Фрабони |списак2= Најстарија жива особа у Италији<br/>[[2. новембар]] [[2009]] — [[2. август]] [[2011]] |после2= Стела Нардари |пре3=[[Вирџинија Дигеро]] |списак3= Најстарија особа у Италији икад<br/>[[28. новембар]] [[2010]] — [[9. август]] [[2014]] |после3= [[Ема Морано]]}} {{DEFAULTSORT:Пицинато-Папо, Венере}} [[Категорија:Рођени 1896.]] [[Категорија:Умрли 2011.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Италијани]] ou9ge80nz6nhh3tunv97zmot6fmj2nf 0 949564 25114081 23979037 2022-07-19T13:54:17Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Џоун |презиме = Рјудаветс |слика = Joan Riudavets.jpg |опис_слике = Џоун Рјудаветс |ширина_слике = 220px |дан_рођења = 15. |месец_рођења = децембар |година_рођења = 1889. |место_рођења = [[Менорка]] |држава_рођења = {{застава|Шпанија}} |дан_смрти = 5. |месец_смрти = март |година_смрти = 2004. |место_смрти = [[Ес Мигјорн Гран]] |држава_смрти = {{застава|Шпанија}} }} '''Џоун Рјудаветс Мол''' ({{јез-енгл|Juan Riudavets Moll}}; [[15. децембар]] [[1889]] — [[5. март]] [[2004]]) био је [[Шпанија|шпански]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњак]] који је у време своје смрти био најстарији живи мушкарац на свету. За њега се веровало да је најстарија особа у историји Шпаније све док није откривено како су две жене старије од Џоуна. Био је и најстарија жива особа у Европи у тренутку његове смрти. Од смрти јапанца [[Јукичи Чуганџи|Јукичија Чугањџија]] па до своје смрти био је и најстарији живи мушкарац на свету. Умро је у доби од 114 година и 81 дан.<ref>[http://www.demogr.mpg.de/books/drm/007/2-7.pdf International Database on Longevity: List of Spaniard cases] PDF</ref> <ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3321315.stm|title=Oldest man marks 114th birthday|date=15.12.2003|publisher=BBC News|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://gerontology.fandom.com/wiki/Joan_Riudavets-Moll|title=Joan Riudavets-Moll|website=Gerontology Wiki|url-status=live}}</ref> ==Референце== {{reflist}} {{низ| пре=[[Јукичи Чуганџи]] |списак=[[Суперстогодишњаци|Најстарији мушкарац на свету]]<br/>[[28. септембар]] [[2003]] — [[5. март]] [[2004]] |после=[[Фред Хејл]] |пре2=[[Тереза Фумарола]] |списак2=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]<br/>[[14. мај]] [[2003]] — [[5. март]] [[2004]] |после2=[[Хендрикје ван Андел Шипер]] |}} {{DEFAULTSORT:Рјудаветс, Џоун}} [[Категорија:Рођени 1889.]] [[Категорија:Умрли 2004.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Шпанци]] 2jwy28b54igo63mtzfgtiu420ginqys 0 952883 25114286 24250095 2022-07-19T16:27:18Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛЕНКО ХАЏИЋ | слика = Milenko Hadžić.jpg | опис_слике=Миленко Хаџић | датум_рођења = {{Датум рођења|1902|12|12}} | место_рођења =[[Мало Крчмаре]], код [[Крагујевац|Крагујевца]] | држава_рођења ={{застава|Краљевина Србија}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|12|12|1902|12|12}} | место_смрти =околина [[Сврљиг]]а | држава_смрти =[[Недићева Србија]] |професија= [[љекар|лекар]] |КПЈ= пре рата |рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба= [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Миленко Хаџић – Јова''' ([[Мало Крчмаре]], код [[Крагујевац|Крагујевца]], [[12. децембар]] [[1902]] – околина [[Сврљиг]]а, [[12. децембар]] [[1941]]) био је [[љекар|лекар]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 12. децембра 1902. године у Малом Крчмару код Крагујевца, у веома сиромашној сеоској породици. Као ученик гимназије у Крагујевцу морао је, да би се издржавао, да ради најтеже физичке послове и служи код трговаца и крагујевачких газда. После завршене гимназије уписао се на [[Филозофски факултет у Загребу]]. Годину дана касније прешао је на Медицински факултет. Међутим, убрзо је са [[Свеучилиште у Загребу|Загребачког универзитета]] био искључен због сукоба с [[франковци]]ма и учешћа у студентским демонстрацијама. После тога прешао је у [[Љубљана|Љубљану]], а затим у [[Београд]], где је завршио медицинске студије [[1929]]. године. Кад је тражио службу био је одбијен с мотивацијом да је непожељан. Дошао је у Сврљиг и ту је радио као приватни лекар. За време избора [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.|1935.]] и [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|1938.]] године био је посланички кандидат на листи [[Земљорадничка странка|Земљорадничке странке]] у сврљишком крају. На изборима 1935. године добио је 2.000 гласова. Људи су мислили да Миленко стварно припада Земљорадничкој странци, али је заправо био члан [[Савез комуниста Југославије|КП Југославије]]. У његовој су ординацији нишки комунисти одржавали састанке, на којима се разматрао план политичке акције за продирање утицаја КПЈ у том крају. Партијски материјал, који је примао из [[Ниш]]а, Миленко је растурао по Сврљигу и околини. После [[Априлски рат|капитулације Југославије]] [[1941]], заједно с активистима, организовао је прикупљање оружја у Сврљигу и сврљишком срезу. Само из магацина у Сврљигу, почетком маја 1941. године, изнели су ноћу 80 пушака, 14 пушкомитраљеза, 8 сандука муниције и неколико шаржера за пушкомитраљез. Кад је [[2. август]]а 1941. године формиран [[Озренски партизански одред (Србија)|Озренски партизански одред]], био је међу првим његовим борцима. Једна од првих акција одреда, коју је Миленко припремио и у њој учествовао, била је напад на жандармеријску станицу у Сврљигу, [[14. август]]а 1941. године. Учествовао је и у разоружавању жандарма у Лалинци и поново у Сврљигу, почетком септембра 1941. године. По формирању [[Сврљишки партизански одред|Сврљишког одреда]] Миленко је постао његов борац. Једна од великих акција новоформираног одреда било је онеспособљавање рудника угља Подвис, извршена у ноћи 17/18. октобра 1941. године. Изненађени [[четници Косте Пећанца]] предали су се без борбе. Предали су се и жандарми, али тек пошто су партизани обећали да ће им поштедети животе. Одред се у руднику задржао око два часа. Заплењено је доста оружја, а и велике количине хране, одеће и обуће. Један део материјала пребачен је Миленковим колима. Окупљеним рударима Миленко је говорио о циљевима Народноослободилачке борбе. У [[Сићево|Сићеву]] је одред у ноћи 2/3. новембра 1941. године ликвидирао четнике [[Коста Пећанац|Косте Пећанца]]. У акцији је учествовао и цео штаб, чији је члан био и Миленко. Те ноћи спаљена је и општинска архива. Непријатељу је сметало постојање овако јаког и утицајног партизанског одреда, па је настојао да га уништи. Тако су 12. децембра 1941. године, кад се Сврљишка чета спремала за покрет, две партизанске патроле известиле штаб чете да ка селу крећу две колоне четника и Немаца. Руководство чете одлучило је да прихвати борбу, што се показало погрешном одлуком. [[Четници]] су у трку заузели сеоско гробље, које је доминирало околином. Партизани су остали на чистини и били изложени убитачној ватри. Покушали су да заузму гробље и разбију четнике и Немце, али нису успели. У таквој ситуацији издато је наређење о повлачењу. То су Немци искористили и напали партизане аутоматима. Један број бораца ухватила је паника и није слушао команду. Борба је трајала два часа и у њој је изгубило живот 10 бораца, међу којима и начелник штаба Сврљишког одреда, др Миленко Хаџић. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ }} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-лекари}} {{DEFAULTSORT:Хаџић, Миленко}} [[Категорија:Рођени 1902.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Рачани]] [[Категорија:Политичари Краљевине Југославије]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Српски лекари]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Х]] [[Категорија:Партизански лекари]] jt4zk6o4cf9n0x29nrqdbp7ecm1uzwt 25114287 25114286 2022-07-19T16:27:30Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛЕНКО ХАЏИЋ | слика = Milenko Hadžić.jpg | опис_слике=Миленко Хаџић | датум_рођења = {{Датум рођења|1902|12|12}} | место_рођења =[[Мало Крчмаре]], код [[Крагујевац|Крагујевца]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|12|12|1902|12|12}} | место_смрти =околина [[Сврљиг]]а | држава_смрти =[[Недићева Србија]] |професија= [[љекар|лекар]] |КПЈ= пре рата |рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба= [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Миленко Хаџић – Јова''' ([[Мало Крчмаре]], код [[Крагујевац|Крагујевца]], [[12. децембар]] [[1902]] – околина [[Сврљиг]]а, [[12. децембар]] [[1941]]) био је [[љекар|лекар]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 12. децембра 1902. године у Малом Крчмару код Крагујевца, у веома сиромашној сеоској породици. Као ученик гимназије у Крагујевцу морао је, да би се издржавао, да ради најтеже физичке послове и служи код трговаца и крагујевачких газда. После завршене гимназије уписао се на [[Филозофски факултет у Загребу]]. Годину дана касније прешао је на Медицински факултет. Међутим, убрзо је са [[Свеучилиште у Загребу|Загребачког универзитета]] био искључен због сукоба с [[франковци]]ма и учешћа у студентским демонстрацијама. После тога прешао је у [[Љубљана|Љубљану]], а затим у [[Београд]], где је завршио медицинске студије [[1929]]. године. Кад је тражио службу био је одбијен с мотивацијом да је непожељан. Дошао је у Сврљиг и ту је радио као приватни лекар. За време избора [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.|1935.]] и [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|1938.]] године био је посланички кандидат на листи [[Земљорадничка странка|Земљорадничке странке]] у сврљишком крају. На изборима 1935. године добио је 2.000 гласова. Људи су мислили да Миленко стварно припада Земљорадничкој странци, али је заправо био члан [[Савез комуниста Југославије|КП Југославије]]. У његовој су ординацији нишки комунисти одржавали састанке, на којима се разматрао план политичке акције за продирање утицаја КПЈ у том крају. Партијски материјал, који је примао из [[Ниш]]а, Миленко је растурао по Сврљигу и околини. После [[Априлски рат|капитулације Југославије]] [[1941]], заједно с активистима, организовао је прикупљање оружја у Сврљигу и сврљишком срезу. Само из магацина у Сврљигу, почетком маја 1941. године, изнели су ноћу 80 пушака, 14 пушкомитраљеза, 8 сандука муниције и неколико шаржера за пушкомитраљез. Кад је [[2. август]]а 1941. године формиран [[Озренски партизански одред (Србија)|Озренски партизански одред]], био је међу првим његовим борцима. Једна од првих акција одреда, коју је Миленко припремио и у њој учествовао, била је напад на жандармеријску станицу у Сврљигу, [[14. август]]а 1941. године. Учествовао је и у разоружавању жандарма у Лалинци и поново у Сврљигу, почетком септембра 1941. године. По формирању [[Сврљишки партизански одред|Сврљишког одреда]] Миленко је постао његов борац. Једна од великих акција новоформираног одреда било је онеспособљавање рудника угља Подвис, извршена у ноћи 17/18. октобра 1941. године. Изненађени [[четници Косте Пећанца]] предали су се без борбе. Предали су се и жандарми, али тек пошто су партизани обећали да ће им поштедети животе. Одред се у руднику задржао око два часа. Заплењено је доста оружја, а и велике количине хране, одеће и обуће. Један део материјала пребачен је Миленковим колима. Окупљеним рударима Миленко је говорио о циљевима Народноослободилачке борбе. У [[Сићево|Сићеву]] је одред у ноћи 2/3. новембра 1941. године ликвидирао четнике [[Коста Пећанац|Косте Пећанца]]. У акцији је учествовао и цео штаб, чији је члан био и Миленко. Те ноћи спаљена је и општинска архива. Непријатељу је сметало постојање овако јаког и утицајног партизанског одреда, па је настојао да га уништи. Тако су 12. децембра 1941. године, кад се Сврљишка чета спремала за покрет, две партизанске патроле известиле штаб чете да ка селу крећу две колоне четника и Немаца. Руководство чете одлучило је да прихвати борбу, што се показало погрешном одлуком. [[Четници]] су у трку заузели сеоско гробље, које је доминирало околином. Партизани су остали на чистини и били изложени убитачној ватри. Покушали су да заузму гробље и разбију четнике и Немце, али нису успели. У таквој ситуацији издато је наређење о повлачењу. То су Немци искористили и напали партизане аутоматима. Један број бораца ухватила је паника и није слушао команду. Борба је трајала два часа и у њој је изгубило живот 10 бораца, међу којима и начелник штаба Сврљишког одреда, др Миленко Хаџић. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ }} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-лекари}} {{DEFAULTSORT:Хаџић, Миленко}} [[Категорија:Рођени 1902.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Рачани]] [[Категорија:Политичари Краљевине Југославије]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Српски лекари]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Х]] [[Категорија:Партизански лекари]] 7w3gnmhwjnvyvx8ry5vsvwhajcclkrq 0 955651 25114237 20602787 2022-07-19T16:06:04Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ТОНЕ ЖЕРЈАЛ | слика = Tone Žerjal.jpg | опис_слике= Тоне Жерјал | датум_рођења = {{Датум рођења|1915|9|28}} | место_рођења =[[Трст]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|6|11|1915|9|28}} | место_смрти =[[Љубљана]] | држава_смрти =[[Краљевина Италија]] |професија=студент |КПЈ= [[1934]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба= |народни херој= [[27. новембар|27. новембра]] [[1953.]]<br/>[[File:Order of the National Hero BAR.png|45px]] }} '''Антон Тоне Жерјал – Тончек''' ([[Трст]], [[28. септембар]] [[1915]] — [[Љубљана]], [[11. јун]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1915. године у Трсту. Пошто су италијанске снаге заузеле град након [[Први светски рат|Првог светског рата]] заузеле град, породица му се одселила у Љубљану. Тоне је у Љубљани завршио класичну гимназију. Током школовања прикључио се комунистичком покрету и [[1934]]. године постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Док је био ученик последње, 8. године гимназије, полиција је провалила илегалну технику КПЈ у којој је био активан и затворила га на 9 месеци; био му је забрањен наставак школовања у било којој школи у Југославији. Након изласка из затвора, наставио је да делује у комунистичком покрету и [[1937]]. поновно био ухапшен и осуђен на годину и по дана робије у затвору у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Након [[Априлски рат|окупације Југославије]] [[1941]], укључио се у припреме за оружани устанак и прешао у илегалу. Деловао је у централној техници [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]] у Љубљани, а од марта [[1942]]. био је одговоран за све циклостилне технике КПС у околини Љубљане. Средином маја 1942. године, италијански фашисти су га ухватили на [[Јежица|Јежици]]. У затвору су га мучили. Када су јуна 1942. илегалци убили једног италијанског фашисту у [[Шишка|Шишки]], Тоне Жерјал и још шест талаца су [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.#11. јун|11. јуна 1942.]] године одведени до [[Грамозна јама|Грамозне јаме]], где су у знак одмазде стрељали. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-Љубљана‎}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Жерјал, Тоне}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Тршћани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погубљени]] [[Категорија:Народни хероји - Е и Ж]] h3j65sfciijm927jhf7mq9rmvkm72un 0 955670 25114236 15461517 2022-07-19T16:06:02Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РУДОЛФ МАХНИЧ | слика = Rudolf Mahnič.jpg | опис_слике=Рудолф Махнич | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|11|6}} | место_рођења =[[Трст]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|11|19|1917|11|6}} | место_смрти =[[Тополово]] | држава_смрти = [[Италијанска Социјална Република|Италијанска СР]] |професија=радник |КПЈ= [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Рудолф Махнич – Бркинц''' ([[Трст]], [[6. новембар]] [[1917]] — [[Тополово]], [[19. новембар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1917. године у Ројану, предграђу Трста, у радничкој породици. Породица му је по дослаку италијанских власти емигрирала 1919. године у Љубљану. У Љубљани је завршио основну школу и трговачку академију. Након завршетка школовања, запослио се у фабрици „[[Мерима]]“ у [[Крушевац|Крушевцу]] и истовремено студирао на Вишој трговачкој школи у [[Загреб]]у. Након [[Априлски рат|окупације Југославије]] [[1941]], вратио се у Љубљану и повезао с [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачким фронтом Словеније]] и партизанском јединицом која је дејствовала у околини Малог и Великог Липоглава. Убрзо је постао и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Године [[1942]], активно се прикључио Народноослободилачкој борби у Словенији. Од октобра 1942, био је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Лошки партизански одред|Лошког партизанског одреда]]. Након тога је био секретар Окружног комитета КПС за јужну [[Приморска|Приморску]], а од децембра 1942. секретар Окружног комитета КПС и Окружног одбора ОФ за [[Бркини|Бркине]] и члан Покрајинског комитета КПС за Приморску. Од [[6. октобар|6. октобра]] 1943, био је политички комесар [[Горичка дивизија НОВЈ|Горичке дивизије]] и учествовао у борбама у [[Бенешка Словенија|Бенешкој Словенији]]. Тамо је погинуо 19. новембра 1943. године у борби против непријатељских снага код места Тополово ({{јез-ит|Topolo}}). Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-Приморска‎}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Махнич, Рудолф}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Тршћани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - М]] h6ihxtvconywxwih9bagfwuc97kc37o 0 958586 25115194 24175925 2022-07-20T09:35:05Z 94.191.136.235 Narodnost je kriva wikitext text/x-wiki '''Сењанин Иво''', право име '''Иван Влатковић''', (крајем [[16. век|16. вијека]] — [[1612]]) hrvatski је народни јунак из [[Хрватско приморје|Хрватског приморја]] из града [[Сењ]]а и један од сењских капетана ([[1595]]&nbsp;—&nbsp;[[1612]]).<ref>Сењ: [http://www.senj.hr/Povijest.htm „Повијест“] {{Wayback|url=http://www.senj.hr/Povijest.htm |date=20150220025422 }}, приступ 17.4.2013</ref> Као сењски војвода и капетан ратовао је по [[Албанија|Албанији]], [[Херцеговина|Херцеговини]], [[Босна|Босни]] и [[Војна крајина|Војној крајини]]. Прославио се јунаштвом у борби за [[Клис]] и [[Петриња|Петрињу]] за вријеме [[Аустријско-турски рат|Аустријско-турског рата]]. Лажно је оптужен, а потом и затворен у [[Карловац|карловачку]] тамницу. Након тога је погубљен, послије [[24. јул]]а [[1612]]. године. Његове подвиге народ је опјевао у [[Српске епске народне пјесме|епским пјесмама]]. == Извори == * Мала енциклопедија „Просвета“, ''четврто издање'', Београд, 1986 == Види још == * [https://sr.wikisource.org/sr/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%98%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0 Женидба Ива Сењанина] * [[Смрт Сењанина Ива]] == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Умрли 1612.]] [[Категорија:Ускоци]] lpg0bg05i6vubfvb3q1sgpmc16m18m7 25115245 25115194 2022-07-20T10:27:54Z CarRadovan 116498 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/94.191.136.235|94.191.136.235]] ([[User talk:94.191.136.235|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:АРК9367|АРК9367]] wikitext text/x-wiki '''Сењанин Иво''', право име '''Иван Влатковић''', (крајем [[16. век|16. вијека]] — [[1612]]) српски<ref>Викизворник: [https://sr.wikisource.org/sr/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%98%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0 Женидба Ива Сењанина] </ref> је народни јунак из [[Хрватско приморје|Хрватског приморја]] из града [[Сењ]]а и један од сењских капетана ([[1595]]&nbsp;—&nbsp;[[1612]]).<ref>Сењ: [http://www.senj.hr/Povijest.htm „Повијест“] {{Wayback|url=http://www.senj.hr/Povijest.htm |date=20150220025422 }}, приступ 17.4.2013</ref> Као сењски војвода и капетан ратовао је по [[Албанија|Албанији]], [[Херцеговина|Херцеговини]], [[Босна|Босни]] и [[Војна крајина|Војној крајини]]. Прославио се јунаштвом у борби за [[Клис]] и [[Петриња|Петрињу]] за вријеме [[Аустријско-турски рат|Аустријско-турског рата]]. Лажно је оптужен, а потом и затворен у [[Карловац|карловачку]] тамницу. Након тога је погубљен, послије [[24. јул]]а [[1612]]. године. Његове подвиге народ је опјевао у [[Српске епске народне пјесме|епским пјесмама]]. == Извори == * Мала енциклопедија „Просвета“, ''четврто издање'', Београд, 1986 == Види још == * [https://sr.wikisource.org/sr/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%98%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0 Женидба Ива Сењанина] * [[Смрт Сењанина Ива]] == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Умрли 1612.]] [[Категорија:Ускоци]] jqp84oyenp2wj2ihmhnp5mtybmf7tcw 0 965152 25114823 22099898 2022-07-19T21:01:46Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СТАНЕ БОБНАР | слика = Stane Bobnar.jpg | опис_слике=Стане Бобнар | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|11|15}} | место_рођења =[[Вевче]], код [[Љубљана|Љубљане]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1986|10|13|1912|11|15}} | место_смрти =[[Љубљана]], [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словенија]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] |професија=војно лице, политичар |КПЈ= [[1935]]. |рат=[[Шпански грађански рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Интернационалне бригаде]] <br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија]] |чин=[[пуковник]] ЈНА |године службе=[[1936]]–[[1939]]. <br />[[1941]]–[[1953]]. |народни херој=[[4. септембар|4. септембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге2}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Стане Бобнар''' ([[Вевче]], код [[Љубљана|Љубљане]], [[15. новембар]] [[1912]] — Љубљана, [[13. октобар]] [[1986]]), [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесник Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]], официр [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 15. новембра 1912. године у Вевчама, код Љубљане. Потиче из радничке породице. Основну школу је похађао у суседној општини Поље, а онда је завршио металостругарски занат. Војни рок је одслужио као морнар у [[Тиват|Тивту]] у [[Бока Которска|Боки которској]]. По повратку се запослио у братовљевој лимарској радионици. Био је активан у културно-просветном друштву „Свобода“ у Залогу и тзв. акционом одбору незапослених (под утицајем комуниста) преко којег су радници током економске кризе захтевали јавне радове. Почетком [[1935]]. године, био је примљен за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. После распуштања „Свободе“, учествовао је у организовању „Взајемности“. Године [[1936]]-[[1937]]. учествовао је у штрајкачком покрету радника Фабрике папира у Вевчама и у демонстрацијама приликом доласка генерала [[Петар Живковић|Петра Живковића]] у Љубљану. По упутствима [[Пепца Кардељ|Пепце Мачек]] од 1936. окупљао је [[Југословени у Шпанском грађанском рату|добровољце за одлазак у Шпанију]]. Први одлазак његове групе од осам добровољаца у Шпанију није успео. Други покушај са четворицом преко Јесеница је успео. Они су се укључили у у чету „Матија Губец“ [[Интернационални батаљон Георги Димитров|батаљона „Георги Димитров“]]. Бобнар је у борби за град [[Кинто]] био тешко рањен и трајно остао инвалид. Јула [[1939]]. године, преко Француске се фалксификованим пасошем вратио кући. По упутству КПЈ, радио је у СКОЈ-у и био изабран у [[Централни комитет]] СКОЈ-а за Словенију, а касније и у ЦК СКОЈ-а за Југославију. Био је активан и у културно-просветном друштву „Взајемност“. Године [[1940]], био је на војној вежби у [[Нови Сад|Новом Саду]], а на лекарској комисији је проглашен за стално неспособног за војну службу. По повратку је неко време био запослен у предузећу „Автомонтажа“ у Љубљани, затим у руднику угља у [[Ливно|Ливну]], одакле је због учешћа у штрајку био отпуштен. Средином 1940, одржана је у Хрибу над Залогом конференција СКОЈ-а за Словенију са око 35 учесника. Конфернецијом је руководио Бобнар, а у име ЦК КПС на њој је учествовао [[Антон Тоне Томшич|Тоне Томшич]]. Бобнар је учествовао и на партијској конференцији КП Словеније у Јоштовом млину код [[Цеље|Цеља]]. Током [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]], јавио се међу добровољце, али се након пораза Југославије одмах посветио прикупљању и скривању оружја, муниције и друге војне опреме. Међутим, првих дана маја, Бобнар је издан и ухапсили су га италијански фашисти. Затворили су га у Љубљани и новембра 1941, заједно са другим затвореницима, одвели га у интернацију на острва [[Тремити]] у Италији. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]] [[8. септембар|8. септембра]] [[1943]], затвореници (Словенци, Далматинци, Црногорци и други) су одмах организовали ударни вод и од италијанских власти захтевали ослобођење, што је после неколико дана и остварено. На одлучан захтев да се врате кући, они су после неколико дана преговарања и упорног инсистирања одбили барку којом се 105 интернираца пребацило у [[Бари]], а после неколико дана у [[Таранто]], где се већ налазила савезничка војска. Ни савезници нису били вољни да Југословене, који су се тамо скупљали и из других италијанских логора, пребаце у Југославију. Крајем септембра су их опет пребацили у Бари, у логор Кабонара, где су их покушавали придобити за [[Југословенска војска ван отаџбине|југословенску краљевску војску]]. Организација КПЈ у њиховим редовима пропагирала је враћање у Југославију и укључење у Народноослободилачку војску Југославије. Почетком октобра 1943, бивши југословенски интернирци формирали су [[Прва прекоморска бригада НОВЈ|Прву прекоморску бригаду НОВЈ]], која је имала 6 батаљона и око 2,400 бораца. Они су били размештени на острва [[Вис (острво)|Вис]], [[Корчула|Корчулу]], [[Брач]] и [[Хвар]]. Пошто је била превелика, на Брачу је формирана [[Друга прекоморска бригада НОВЈ]], а за политичког комесара те бригаде био је постављен Стане Бобнар. Бригаде су се са острва искрцале у [[Пакоштане|Пакоштанима]] и затим кренуле према [[Дрвар]]у. Бобнар је био у Дрвару на крећм политичком курсу, па је потом отишао на рад у [[9. далматинска дивизија НОВЈ|Девету далматинску дивизију НОВЈ]], која је непосредно после [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]] водила тешке борбе с немачким снагама. Бобнар је из дивизије био опозван на Вис, у [[Врховни штаб НОВЈ]], и тамо именован за политичког комесара [[Трећа прекоморска бригада НОВЈ|Треће прекоморске бригаде НОВЈ]], која је била одређена да брани Вис од евентуалних немачких напада. Бригада је отерала Немце са Корчуле и учествовала у нападу на полуострву [[Пељешац|Пељешцу]]. Октобра 1944, Трећа прекоморска бригада искрцала се код [[Макарска|Макарске]] и учествовала у борбама с немачким снагама које су се повлачиле према [[Сплит]]у и [[Солин]]у. Тешке борбе нарочито су вођене код Каштела, [[Трогир]]а, [[Шибеник]]а и [[Книн]]а ([[Книнска операција 1944.|Книнска операција]]). После краћег одмора, бригада се пребацила на подручје [[Мостар]]а, где је водила тешке борбе нарочито око [[Широки Бријег|Широког Бријега]], [[Црни Луг|Црног Луга]], [[Горњи Лапац|Горњег]] и [[Доњи Лапац|Доњег Лапца]], код [[Бихаћ]]а и [[Госпић]]а. Бригада је учествовала и у завршним борбама, у саставу [[Четврта југословенска армија|Четврте армије ЈА]], за [[Ријечка операција|Ријеку и Сушак]] и првих дана маја стигла у [[Монфалконе]] (Тржич). После рата, јуна [[1945]]. године, постао је помоћник политичког комесара [[31. словеначка дивизија НОВЈ|31. дивизије]] и на тој функцији остао до марта [[1946]]. године. Затим је прешао у авијацију, где је до [[1947]]. био начелник кадровског одељења у [[Земун]]у, када је отишао у Вишу партијску школу у [[Београд]]у. После завршене школе (1948/1949) постао је политички комесар Ваздухопловне дивизије у [[Загреб]]у. Следеће је године опет био враћен у Земун и постављен за начелника кадровског одељења. Од [[1950]]. до [[1953]]. био је политички комесар Више ваздухопловне школе у Љубљани, после чега је демобилисан из ЈНА. Имао је чин [[пуковник]]а ЈНА. Четири пута је био биран за посланика у [[Скупштина СР Словеније|Скупштини СР Словеније]] ([[1954]]–[[1962]]), затим је био секретар Општинског комитета општине Љубљана-Поље ([[1958]]–[[1964]]), потпредседник Среског одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]] Љубљана до [[1968]], кад је отишао у пензију. Након пензионисања, био је члан [[Удружење шпанских бораца и пријатеља|Удружења бивших шпанских драговољаца]] и председник секције тог удружења у Љубљани, члан Главног одбора СУБНОР Словеније, члан одбора прекоморских бригада, председник Месне организације СУБНОР, члан Општинског одбора СУБНОР и остало. Умро је [[13. октобар|13. октобра]] [[1986]]. године у Љубљани. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[4. септембар|4. септембра]] [[1953]]. године. == Литература == {{портал|НОБ|СФРЈ}} * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} * {{cite encyclopedia |year= 1987|title = [[Енциклопедија Словеније]]|encyclopedia= |publisher= Младинска књига|location= Љубљана|id= }} {{Народни хероји-Љубљана}} {{DEFAULTSORT:Бобнар, Стане}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1986.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Пуковници ЈНА]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Словеније]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] 70srojdnkcoqxnhwl2v82sk1jbinpw8 0 966556 25114039 24174084 2022-07-19T13:07:43Z Sorabino 182257 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Теодора Косара | слика = Књегиња Косара загледа краља Владимира у тамници (око 990).jpg | ширина_слике = | опис_слике = Теодора Косара у посети Јовану Владимиру у тамници у [[Преспа|Преспи]] | пуно_име = | датум_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | место_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | грб = | опис_грба = | држава_рођења = Бугарско царство | датум_смрти = <!-- nema na wikipodacima --> | место_смрти = манастир Свете Марије Крајунске | држава_смрти = [[Дукља]] | сахрањен = манастир Свете Марије Крајунске | функција = кнегиња Дукље | владавина = 1000–1016. | претходник = <!-- nema na wikipodacima --> | наследник = <!-- nema na wikipodacima --> | династија = Кометопули | отац = [[Самуило (цар)|Самуило]] | мајка = [[Косара Бугарска]] | супружник = [[Јован Владимир]] | деца = }} '''Теодора Косара''' (крај [[10. век]]а - прва половина [[11. век]]а) била је ћерка [[Јужни словени|јужнословеснског]], односно бугарског [[Самуило (цар)|цара Самуила]] и супруга [[Срби у Црној Гори|српског]] кнеза [[Јован Владимир|Јована Владимира]], који је почетком 11. века владао у [[Дукља|Дукљи]]. Након смрти мужа, замонашила се и узела име ''Марија''.{{sfn|Новаковић|1893|p=}}{{sfn|Пириватрић|2018|p=13–41}}{{sfn|Митић|2018|p=199–214}} Време и место њеног рођења нису познати. Претпоставља се да је умрла у својим тридесетим годинама, а сахрањена је у [[Манастир Острос|манастиру Свете Марије Крајинске]]. == Биографија == Теодора Косара је била ћерка бугарског цара [[Самуило (цар)|Самуила]] и краљице Агате. Косарина мајка је била пореклом [[Грци|Гркиња]], кћерка Јована Хрисилија, Теодориног деде, заповедника града [[Драч]]а. Датум, ни место рођења Теодоре Косаре није познато. Имала је сестру Мирославу и брата Радомира. Теодора Косара је одрасла у двору свога оца, на обали [[Преспанско језеро|Преспанског језера]]. Снажна црквена култура и патријархално васпитање је на њу имало великог утицаја. У то време се стварала, ширила и јачала нова држава која би, по замисли њеног оца, требало да обухвати српске и бугарске земље и да их споји у једну државну целину. Самим тим, блиске су јој биле крваве борбе и победоносне битке које је водио њен отац, али с друге стране и братоубиство које је он извршио како би дошао на престо. Године 998, Самуило покреће поход против дукљанског кнеза [[Јован Владимир|Јована Владимира]] и успева да га зароби. Јован је одведен у двор у [[Преспа|Преспи]] где је бачен у тамницу. Теодора је, према обичају, повремено силазила у тамницу, заједно са својим дворкињама и обилазила заробљенике, да им укаже милости, да нахрани гладне и напоји жедне. Тако је упознала [[Јован Владимир|Јована Владимира]], заљубила се у њега и затим, уз Самуилову сагласност, удала за [[дукља]]нског кнеза. У време удаје, Теодора је могла имати између 16 и 18 година, тако да се на основу тога, у изворима наводи да је рођена у време пропадања Симеунове државе, а пре настанка државе њеног оца Самуила. Тим браком је постигнут дипломатски савез, а Самуило је, уз остале дарове, повратио зету осим целе његове пређашње кнежевине и целу [[драч]]ку област. Теодора Косара је, заједно са својим супругом, отишла да живи у њихову државу. Њихов двор је био у околини данашњег [[Елбасан]]а, у близини [[Манастир Светог Јована Владимира|манастира Св. Јована Владимира]], кога [[Албанци]] зову Шин-Јон. Тај двор је направљен посебно за брачни живот са Теодором, будући да је пре тога, до сукоба са њеним оцем, Владимир имао свој двор у [[Дукља#Историја Дукље|Зети]]. Након што је Теодори Косари преминуо отац, затим јој је брат Радомир убијен како би њен стриц Владислав дошао на престо, недуго након тога је убијен и њен супруг, Владимир. [[Летопис попа Дукљанина|Летопис Попа Дукљанина]] наводи Теодорину тугу због мужевљеве смрти: {{Цитат3|Жена блаженог Владимира плакала је великим плачем, више него што се може исказати, много дана. Гледајући, пак, цар чудесна дела која Бог тамо чињаше, доста се уплаши и наведен кајањем, дозволи својој рођаци да узме његово тело и однесе.}} Владимирове [[мошти]] пренете су у [[Манастир Острос|манастир Свете Марије Крајунске]] на падинама црногорске планине [[Румија|Румије]], где су сахрањене са почастима. Према летопису Дукљаниновом, Теодора Косара се након Владимирове смрти замонашила, узела име Марија, и до краја живота живела побожно, у складу са пређашњим смерним и тихим животом. Умрла је у истој цркви у којој је Владимир сахрањен, те је ту и сахрањена, крај ногу свога мужа. Према наводима неких историчара, Косара и Владимир су имали ћерку која је касније постала жена кнеза [[Стефан Војислав|Војислава]]. Њено име се не зна. == Види још == {{div col}} * [[Списак супруга српских владара|Српске владарке]] * [[Летопис попа Дукљанина]] * [[Самуилово царство]] * [[Преспанска архиепископија]] {{div col end}} == Референце == {{reflist|2}} == Извори и литература == ;Извори {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737}} * {{Cite book| ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|author-link=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Мијушковић|editor-first=Славко|title=Љетопис попа Дукљанина|year=1988|orig-year=1967|edition=2.|location=Београд|publisher=Просвета & Српска књижевна задруга|url=https://www.scribd.com/doc/221770667}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}} {{refend}} ;Литература {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Алексић|first=Будимир|chapter=Свети Јован Владимир у српској епској поезији и народној традицији|title=У спомен и славу Светог Јована Владимира|year=2018|volume=6 (2)|location=Цетиње|publisher=Светигора|pages=181–198|chapter-url=https://www.academia.edu/38292431}} * {{Cite book|ref=harv|last=Вранишкоски|first=Јован|author-link=Јован Вранишковски|chapter=Ко је био охридски архиепископ у време погубљења Јована Владимира?|title=У спомен и славу Светог Јована Владимира|year=2018|volume=6 (1)|location=Цетиње|publisher=Светигора|pages=42–62|chapter-url=https://www.academia.edu/39894787}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|author-link=Тибор Живковић|title=Поход бугарског цара Самуила на Далмацију|journal=Историјски часопис|year=2003|volume=49|issue=2002|pages=9-25|url=https://www.iib.ac.rs/assets/files/IC49(2002)-TZivkovic-PohodBugarskogCaraSamuilaNaDalmaciju.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|author-link=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|url=https://www.scribd.com/document/57152016}} * {{Cite book|ref=harv|last=Јокић|first=Слободан|chapter=Увођење у ред светих и литургијско прослављање Светог Јована Владимира|title=У спомен и славу Светог Јована Владимира|year=2018|volume=6 (1)|location=Цетиње|publisher=Светигора|pages=197–210|chapter-url=https://www.academia.edu/39894787}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|chapter=Од доласка Словена до краја XII вијека|title=Историја Црне Горе|year=1967|volume=1|pages=279–444|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga1/IstorijaCrneGore-Knjiga1.pdf}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Србија и Дукља у делу Јована Скилице|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2012|volume=49|pages=159–186|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881249159K}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Идентитет Дукљана према De administrando imperio|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2014|volume=51|pages=33–46|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881451033K}} * {{Cite book| ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|author-link=Љубомир Максимовић|chapter=Тријумф Византије почетком XI века|title=Историја српског народа|volume=1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=170–179|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Митић|first=Кристина|chapter=Опет о Косари Владимировој|title=У спомен и славу Светог Јована Владимира|year=2018|volume=6 (2)|location=Цетиње|publisher=Светигора|pages=199–214|chapter-url=https://www.academia.edu/38292431}} * {{Cite book|ref=harv|last=Наумов|first=Александар|chapter=Смрт Јована Владислава у контексту хагиографских чуда кажњавања смрћу|title=У спомен и славу Светог Јована Владимира|year=2018|volume=6 (1)|location=Цетиње|publisher=Светигора|pages=63–79|chapter-url=https://www.academia.edu/39894787}} * {{Cite book|ref=harv|last=Новаковић|first=Стојан|author-link=Стојан Новаковић|title=Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима: Легенда о Владимиру и Косари|year=1893|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=Hp84AQAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Пириватрић|first=Срђан|chapter=Кнез Владимир и Диоклитија између Римско-византијског и Бугарског царства|title=У спомен и славу Светог Јована Владимира|year=2018|volume=6 (1)|location=Цетиње|publisher=Светигора|pages=13–41|chapter-url=https://www.academia.edu/39894787}} * {{Cite book|ref=harv|last=Савић|first=Виктор|chapter=Српски језик у Диоклији у доба кнеза Јована Владимира|title=У спомен и славу Светог Јована Владимира|year=2018|volume=6 (2)|location=Цетиње|publisher=Светигора|pages=134–160|chapter-url=https://www.academia.edu/38292431}} {{refend}} {{Authority control}} [[Категорија:Кнегиње]] [[Категорија:Дукља]] [[Категорија:Династија Кометопули]] j1iftzudajmwcnqyn25hz23so3csmjy 0 1139392 25115040 25050039 2022-07-20T03:53:43Z CommonsDelinker 4757 Датотека Gattatico.jpg замењена је датотеком [[:c:File:Gattatico_-_frazione_Praticello_-_campanile.jpg|Gattatico_-_frazione_Praticello_-_campanile.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR2 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Гататико је насеље у Италији}} {{Град у Италији | назив = Гататико | изворни_назив = {{јез-ит|Gattatico}} | слика = Gattatico - frazione Praticello - campanile.jpg | опис_слике = | држава = {{застава|Италија}} | регија = [[Емилија-Ромања]] | округ = [[Ређо Емилија (округ)|Ређо Емилија]] | становништво = 93 | година_становништво = 2011 | гшир = 44.79532 | гдуж = 10.44308 | надморска_висина = 41 | поштански_код = | позивни_број = 0522 | geonameid = 3176283 }} '''Гататико''' ({{јез-ит|Gattatico}}) је насеље у [[Италија|Италији]] у округу [[Ређо Емилија (округ)|Ређо Емилија]], региону [[Емилија-Ромања]]. Према процени из [[2011]]. у насељу је живело 93 становника.<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Istat">{{Istat}}</ref> Насеље се налази на [[Апсолутна висина|надморској висини]] од 41 м. == Становништво == {{ДемографијаИТА |1951=5765 |1961=5082 |1971=4465 |1981=4566 |1991=4835 |2001=5389 |2011=5899 }} == Партнерски градови == * {{зас|}} [[Циренберг]] == Види још == * [[Покрајине Италије]] * [[Италијани]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|}} * {{MoliternoEncyclopediaOfContemporaryItalianCulture}} * {{AveryNewCenturyItalianRenaissanceEncyclopedia}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Gattatico}} * {{Званични веб-сајт|http://www.comune.gattatico.re.it}} * {{cite web |url= https://www.trenitalia.com/en.html |title= Italian Railways }} * {{cite web |url= http://www.parks.it/Eindex.html |title= Italian National and Regional Parks }} {{клица-насеље-Италија}} {{Италијански округ Ређо Емилија}} {{Списак округа у Италији}} {{Европа}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Италија|Географија}} [[Категорија:Насеља у округу Ређо Емилија]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Италији]] j6uqrfw5esyvh5fcz43ip1vijddpsxo 0 1167212 25115299 25067264 2022-07-20T11:31:58Z CommonsDelinker 4757 Датотека Cantello.jpg замењена је датотеком [[:c:File:Cantello_-_chiesa_dei_Santi_Pietro_e_Paolo_-_campanile.jpg|Cantello_-_chiesa_dei_Santi_Pietro_e_Paolo_-_campanile.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renam wikitext text/x-wiki {{друге употребе|Cantello, Bergamo}} {{кратак опис|Кантело (Варезе) је насеље у Италији}} {{Град у Италији | назив = Кантело | изворни_назив = {{јез-ит|Cantello}} | слика = Cantello - chiesa dei Santi Pietro e Paolo - campanile.jpg | опис_слике = | држава = {{застава|Италија}} | регија = [[Ломбардија]] | округ = [[Варезе (округ)|Варезе]] | становништво = 3712 | година_становништво = 2011 | гшир = 45.82248 | гдуж = 8.89593 | надморска_висина = 408 | поштански_код = | позивни_број = 0332 | geonameid = 6535096 }} '''Кантело''' ({{јез-ит|Cantello}}) је насеље у [[Италија|Италији]] у округу [[Варезе (округ)|Варезе]], региону [[Ломбардија]]. Према процени из [[2011]]. у насељу је живело 3712 становника.<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Istat">{{Istat}}</ref> Насеље се налази на [[Апсолутна висина|надморској висини]] од 408 м. == Становништво == {{ДемографијаИТА |1936=2475 |1951=2692 |1961=3331 |1971=4001 |1981=3954 |1991=3932 |2001=4244 |2011=4569 }} == Види још == * [[Покрајине Италије]] * [[Италијани]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|}} * {{MoliternoEncyclopediaOfContemporaryItalianCulture}} * {{AveryNewCenturyItalianRenaissanceEncyclopedia}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Cantello}} * {{Званичан сајт|}} * {{cite web |url= https://www.trenitalia.com/en.html |title= Italian Railways }} * {{cite web |url= http://www.parks.it/Eindex.html |title= Italian National and Regional Parks }} {{клица-насеље-Италија}} {{Италијански округ Варезе}} {{Списак округа у Италији}} {{Европа}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Италија|Географија}} [[Категорија:Насеља у округу Варезе]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Италији]] e0f24w9h93hxily5o8sxshmt8nn08w7 0 1188070 25115063 25079778 2022-07-20T05:00:13Z CommonsDelinker 4757 Датотека Biblionogara.jpg замењена је датотеком [[:c:File:Nogara_-_palazzo_Maggi_(biblioteca_comunale).jpg|Nogara_-_palazzo_Maggi_(biblioteca_comunale).jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]:) wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Ногара (Верона) је насеље у Италији}} {{Град у Италији | назив = Ногара | изворни_назив = {{јез-ит|Nogara}} | слика = Nogara - palazzo Maggi (biblioteca comunale).jpg | опис_слике = | грб = | држава = {{застава|Италија}} | регија = [[Венето]] | округ = [[Верона (округ)|Верона]] | површина = 38,78 квадратни километар | становништво = 7066 | година_становништво = 2011 | гшир = 45.18109 | гдуж = 11.06008 | надморска_висина = 19 | поштански_код = 37054, 37050 | позивни_број = 0442 | geonameid = 3172235 }} '''Ногара''' ({{јез-ита|Nogara}}) је насеље у [[Италија|Италији]] у округу [[Верона (округ)|Верона]], региону [[Венето]]. Према процени из [[2011]]. у насељу је живело 7066 становника.<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Istat">{{Istat}}</ref> Насеље се налази на [[Апсолутна висина|надморској висини]] од 19 м. == Становништво == Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 8.574 становника.<ref>{{Cite web |url= http://dati.istat.it/Index.aspx|title= Statistiche I.Stat|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date = 28. 12. 2012|work= |publisher=ISTAT}}</ref> {{ДемографијаИТА |1931=6546 |1936=6577 |1951=7281 |1961=6730 |1971=6951 |1981=7470 |1991=7711 |2001=7899 |2011=8574 }} == Партнерски градови == * == Види још == * [[Покрајине Италије]] * [[Италијани]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|}} * {{MoliternoEncyclopediaOfContemporaryItalianCulture}} * {{AveryNewCenturyItalianRenaissanceEncyclopedia}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Nogara}} * {{Званичан сајт|http://www.comune.nogara.vr.it/}} * {{cite web |url= https://www.trenitalia.com/en.html |title= Italian Railways }} * {{cite web |url= http://www.parks.it/Eindex.html |title= Italian National and Regional Parks }} {{клица-насеље-Италија}} {{Италијански округ Верона}} {{Списак округа у Италији}} {{Европа}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Италија|Географија}} [[Категорија:Насеља у округу Верона]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Италији]] pcg8clwbboaxqjj81m3n3wts5xrthtr 0 1199539 25114281 24457234 2022-07-19T16:27:14Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој Ж |дидаскалија=АЛБИНА МАЛИ-ХОЧЕВАР |слика=Albina Mali.jpg |опис_слике=Албина Мали-Хочевар |датум рођења=[[12. септембар]] [[1925]]. |место рођења=[[Виница (Чрномељ)|Виница]], код [[Чрномељ|Чрномља]] |држава рођења=[[Краљевина СХС]] |датум смрти={{датум смрти|2001|1|24|1925|9|12|}} |место смрти= |држава смрти=[[Словенија]] |професија=друштвено-политичка радница |КПЈ=[[1944]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1945]]. |народни херој=[[13. септембар|13. септембра]] [[1952]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Албина Мали—Хочевар''' ([[Виница (Чрномељ)|Виница]], код [[Чрномељ|Чрномља]], [[12. септембар]] [[1925]] — [[24. јануар]] [[2001]]) била је учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политичка радница [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођена је [[12. септембар|12. септембра]] [[1925]]. године у [[Виница (Чрномељ)|Виници]], код [[Чрномељ|Чрномља]], у радничкој породици. У породици је било осморо деце, отац јој је био опанчар, а мајка радница. Кад је кренула у школу, живели су у Чрномљу. Кад је похађала трећи разред основне школе, отац јој се разболео, па су се преселили у Јурку Вас, где јој је отац умро [[1934]]. године. од тада је и Албина почела да ради како би прехранила многобројну породицу. Првобитно је радила у Врху при Шмихелу, а након тога се после две године преселила на Брезово Ребро, одакле је ишла у школу у [[Ајдовец]]. Ту је живела код породице и коначно завршила школу, када је отприлике почео и [[Други светски рат у Југославији|рат у Југославији 1941. године]]. Албина се укључила у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП) у лето [[1941]]. године. Партијски активист Херман Хенингман из Долењских Топлица поверавао јој је задатке. Одржавала је везу између [[Ново Место|Новог Места]] и Брезовог Ребра, где је био положај активиста и партизански логор. Децембра 1941. напустила је Брезово Ребро и по Хенингмановом упутству запослила се у Новом Месту. У гостионици у којој је радила организовала је пункт за везу и, током три месеца боравка у Новом Месту, растурала летке и одржавала везе с куририма који су долазили у град. После три месеца у [[Ново_Место|Новом Месту]], преселила се у Чешчу Вас код мајке. Ту је био пункт за везу коју је Албина одржавала између Новог Места, Чешче Васи, Брезовог ребра и Пречне. Јуна [[1942]], била је издана, па се тада пребацила на Врезово Ребро у Јоштву заштитну чету [[Западнодолењски партизански одред|Западнодолењског партизанског одреда]]. У том је тренутку трајала италијанска офанзива на ослобођену партизанску територију, па се партизанска јединица разделила на више мањих група. Након завршетка офанзиве, групе су се нашле код Подстеница и поновно ујединиле у одред. Албина је у Подстеницама августа 1942. године била примљена за чланицу [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. Децембра 1942. у [[Долењска|Долењској]] је постала борац Треће чете Трећег батаљона [[Прва словеначка пролетерска ударна бригада|Прве словеначке бригаде ''Тоне Томшич'']]. У бригади је била болничарка, неко време у чети, а затим у батаљону, где је била и батаљонски секретар СКОЈ-а. Учествовала је у борбама [[11. децембар|11. децембра]] 1942. у Ајдовцу и на Полици, [[26. децембар|26. децембра]] 1942. код Мирне и два дана касније код Требинца, [[3. јануар]]а [[1943]]. у простору [[Загорица при Чатежу|Загорица]]-[[Чатеж]], [[13. јануар]]а у [[Шентвид]]у код Стичне, [[17. јануар]]а на Полици и остало. Септембра 1942, била је у Сувој Крајини први пута рањена, затим [[21. јануар]]а [[1943]]. у борби код Загорице, где је бригада напала [[Бела гарда (Словенија)|белогардистичко]] упориште. Дана [[4. март]]а 1943. учествовала је у бици код Метлике, где се бринула о рањеницима. Бригу о рањеницима водила је и током борби код Амбруса [[18. март]]а и у борбама код Данама [[25. март]]а 1943. године. Трећи пут била је рањена 15. септембра 1943. на Великом Осолнику, током борби за Турјак, када је у њеној близини експлодирала мина. Опорављала се у [[Партизанска болница Јелендол|партизанској болници у Јелендолу]], Кочевски рог, затим у Чрмошњицама и одатле евакуисана на [[Жумберак]]. Године [[1944]]. постала је чланица [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Из Жумберка је крајем 1944. отишла на подручје [[Бела Крајина|Беле Крајине]], где је учествовала у борбама које је водио [[Белокрањски партизански одред]]. Затим је отишла у партијску школу на Кочевском рогу, где је била од маја до јула 1944. године. Кад је завршила курс у партијској школи, одлетела је као болничарка с транспортом рањеника у [[Бари]], [[Гравина|Гравину]], затим у [[Барлета|Барлету]], а новембра 1944. године у [[Сплит]]. Налазила се у [[Осми далматински корпус НОВЈ|Осмом корпусу НОВЈ]] као болничарка, а [[14. јануар]]а [[1945]]. премештена је у дечји дом у [[Новиград]]. На крају рата била је стационирана у [[Задар|Задру]] и затим у [[Трст]]у. У првим послератним годинама најпре је живела у [[Ново_Место|Новом Месту]], а затим на [[Паг]]у, у [[Пореч]]у, [[Кобарид]]у, [[Илирска Бистрица|Илирској Бистрици]], а децембра [[1955]]. године настанила се у [[Марибор]]у. У [[Љубљана|Љубљани]] је била партијски секретар на терену Пољане, у [[Кршко]]м и [[Марибор]]у чланица Комитета [[Савез комуниста Словеније|СК Словеније]] и остало. Умрла је [[24. јануар]]а [[2001]]. године. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима је и [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде трећег реда]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је [[13. септембар|13. септембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=482}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{cite book|ref=harv|last=Bijelić|first=Krste|year=1980|title=Heroine Jugoslavije|publisher=Spektar|location=Zagreb|isbn=}} {{COBISS|ID=49275399}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Крањска}} {{Жене народни хероји-Словенија}} {{Народни хероји-лекари}} {{портал бар|Биографија|Жене|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Мали-Хочевар, Албина}} [[Категорија:Рођени 1925.]] [[Категорија:Умрли 2001.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Жене народни хероји]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Борци Прве словеначке бригаде]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - М]] n0hpop1oazyftck5n0zu04313xbo1gi 0 1257195 25114582 24468737 2022-07-19T18:29:49Z Akul59 237613 популација, позивни број, нормативна контрола, веб-сајт wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Брежани}} {{кратак опис|Брежани (Прешов) је насеље у Словачкој}} {{Насељено место у Словачкој |место = Брежани |оригинални_назив = Brežany |слика = Slovakia Sariska highlands 23PB171102.JPG |опис_слике = Брежани |крај = [[Прешовски крај|Прешовски]] |округ = Округ Прешов |популација = 198<ref>{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_DEM/om7101rr/v_om7101rr_00_00_00_sk |title=Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) |language=sk |date=2022-03-31 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |надм висина = 367<ref name="base_info">{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_SK_WIN/om5001rr/v_om5001rr_00_00_00_sk |title=Základná charakteristika |language=sk |date=2015-04-17 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |поштански_код = 082 41 |позивни_број = +421-51 |регистарска_ознака = PO |гшир = 48.979444 |гдуж = 21.108611 |попис = {{Скраћеница|2021.|Становништво: 31. децембарa 2021. Густина & површина: 30. јунa / 1. јулa 2021. Надморска висина, поштански_код & позивни_број (последња актуелизација): 17. априлa 2015.}} }} '''Брежани''' ({{јез-свк|Brežany}}) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине ({{јез-свк|obec}}) у [[округ Прешов|округу Прешов]], у [[Прешовски крај|Прешовском крају]], [[Словачка|Словачка Република]]. == Становништво == Према подацима о броју становника из 2021. године насеље је имало 199 становника.<ref name="популација" /> == Референце == {{reflist|refs= <ref name="популација">{{Cite web |url=https://www.scitanie.sk/obyvatelia/zakladne-vysledky/pocet-obyvatelov/OK/SK0417/OB |title=Obyvatelia - Základné výsledky |language=sk |date= |website=www.scitanie.sk |publisher= Статистички завод Републике Словачке |access-date=2022-07-12}}</ref> }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Brežany}} * {{Званични веб-сајт}} * [http://www.e-obce.sk/okres/presov.html Насеља округа Прешов] {{ск}} {{клица-село-Словачка}} {{Округ Прешов}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Округ Прешов]] [[Категорија:Прешовски крај]] [[Категорија:Насељена места у Словачкој]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словачкој]] 03dj478rgad0sbxuwiem9znd6r56mjt 0 1257196 25115159 24468784 2022-07-20T09:06:42Z Akul59 237613 популација, позивни број, веб-сајт, застава wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Бзенов је насеље у Словачкој}} {{Насељено место у Словачкој |место = Бзенов |оригинални_назив = Bzenov |слика = Villages14Slovakia449.JPG |опис_слике = Мјесна канцеларија |застава = Flag of Bzenov.gif |крај = [[Прешовски крај|Прешовски]] |округ = Округ Прешов |популација = 779<ref>{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_DEM/om7101rr/v_om7101rr_00_00_00_sk |title=Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) |language=sk |date=2022-03-31 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |надм висина = 304<ref name="base_info">{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_SK_WIN/om5001rr/v_om5001rr_00_00_00_sk |title=Základná charakteristika |language=sk |date=2015-04-17 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |поштански_код = 082 42 |позивни_број = +421-51 |регистарска_ознака = PO |гшир = 48.947778 |гдуж = 21.165833 |попис = {{Скраћеница|2021.|Становништво: 31. децембарa 2021. Густина & површина: 30. јунa / 1. јулa 2021. Надморска висина, поштански_код & позивни_број (последња актуелизација): 17. априлa 2015.}} }} '''Бзенов''' ({{јез-свк|Bzenov}}) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине ({{јез-свк|obec}}) у [[округ Прешов|округу Прешов]], у [[Прешовски крај|Прешовском крају]], [[Словачка|Словачка Република]]. == Становништво == Према подацима о броју становника из 2021. године насеље је имало 748 становника.<ref name="популација" /> == Референце == {{reflist|refs= <ref name="популација">{{Cite web |url=https://www.scitanie.sk/obyvatelia/zakladne-vysledky/pocet-obyvatelov/OK/SK0417/OB |title=Obyvatelia - Základné výsledky |language=sk |date= |website=www.scitanie.sk |publisher= Статистички завод Републике Словачке |access-date=2022-07-12}}</ref> }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Bzenov}} * {{Званични веб-сајт}} * [http://www.e-obce.sk/okres/presov.html Насеља округа Прешов] {{ск}} {{клица-село-Словачка}} {{Округ Прешов}} [[Категорија:Округ Прешов]] [[Категорија:Прешовски крај]] [[Категорија:Насељена места у Словачкој]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словачкој]] 6gk5pa7gy35y6av744uz7a80nv96nwd 0 1260687 25114623 24587420 2022-07-19T19:18:52Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија = МИЛЕ ЛАТИНОВИЋ |слика = Датотека:Миле Латиновић.png |опис_слике = Миле Латиновић |датум_рођења = {{Датум рођења|1919|3|18}} |место_рођења = [[Бравско]] код [[Босански Петровац|Петровца]] |држава_рођења = [[Краљевство СХС]] |датум_смрти = {{Датум смрти|1944|12|7|1919|3|18}} |место_смрти = [[Товарник]] |држава_смрти = [[Демократска Федеративна Југославија|ДФ Југославија]] |професија = радник |КПЈ = |рат = [[Априлски рат]]<br/>[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба = [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој = [[24. децембар|24. децембра]] [[1953]]. }} '''Миле Латиновић''' ([[Бравско]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[18. март]] [[1919]] — [[Товарник]], [[7. децембар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 18. марта 1919. у селу [[Бравско]], у [[Јасеновац (Босански Петровац)|Јасеновцу]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], од оца Које и мајке Јелице Латиновић, као четврто дијете и трећи син.<ref>{{Cite book |title=Bosanski Petrovac u NOB: zbornik sjećanja |url=https://books.google.ba/books?id=rrGGSwAACAAJ&dq=bibliogroup:%22Bosanski+Petrovac+u+NOB:+zbornik+sje%C4%87anja%22&hl=bs&sa=X&redir_esc=y |date=1974 |publisher=Opštinski odbor SUBNORa |pages=138. |language=sl}}</ref> Завршио је основну школу, а потом је радио сеоске послове, а једно вријеме, непосредно пред одслужење војног рока, радио је као дрвосјеча. [[Априлски рат]] [[1941]]. га је затекао у војсци. Избјегао је заробљавање и дошао кући са оружјем и ратном опремом. Заједно са три брата ступио је у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] [[27. јул]]а 1941. и у првим борбама истакао се храброшћу. Предњачио је у борбама против [[Усташе|усташа]] и касније Италијана код [[Сански Мост|Санског Моста]] и [[Кључ (град)|Кључа]]; у вишедневним борбама са јаким италијанским снагама на Бравску, у нападу на [[Приједор]] [[19. мај]]а, када је предводио бомбашко одјељење и отворио чети пут кроз линије одбране. И у борбама за ослобођење [[Саница (Кључ)|Санице]] и Кључа 26. до 30. јула предводио је бомбаше и јуришао пред Бравском четом. Бравска чета је ушла у састав [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Треће крајишке бригаде]] и од тада је Миле борац ове прослављене јединице. Бомбама је крчио пролаз кроз непријатељску одбрану на Бихаћу а у [[Борбе за Јајце 1942.|нападу на Јајце]], 23. новембра 1942, био је тешко рањен али је остао у строју док отпор непријатеља није био сломљен. Послије опоравка од ране у бригаду се вратио пред почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]]. У бици на Неретви, одбијао је бомбама њемачке нападе од [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег Вакуфа]]. Увијек је био међу првима у многобројним борбама које је водила Трећа крајишка бригада у наступању ка [[Дрина|Дрини]] и кроз [[Санџак]] и у [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]]. У нападу на Сињевац и Вис у [[Зеленгора|Зеленгори]] упао је у њемачки распоред и борцио се прса о прса са Нијемцима. У [[Напад НОВЈ на Бугојно августа 1943.|нападу Треће крајишке бригаде на Бугојно]] [[22. август]]а 1943, Миле се приближио бункерима у које је бацио ручне бомбе и ликвидирао посаду. У [[Напад НОВЈ на Зеницу октобра 1943.|нападу на Зеницу]], 10. октобра 1943, предводи групу бомбаша, провукао се у непријатељску одбрану, разоружао стражу и у бункеру разоружао 11 непријатељских војника. Још смјелији подвиг извео је приликом напада на Бању Луку. Са својим водом провукао се кроз спољну одбрану и упао у зграду гдје су њемачки официри-пилоти чекали нову [[1944]]. годину, без борбе их је разоружао и спровео у штаб. Послије борби у Бањој Луци, постао је замјеник командира чете. У прољеће 1944. на подручју [[Ливно|Ливна]] руководио је минерским одјељењем, које је уништило пет њемачких тенкова. На исти начин уништио је неколико њемачких тенкова, за вријеме борби са њемачким моторизованим колонама које су покушале да продру у Дрвар за вријеме [[Десант на Дрвар|ваздушног десанта]] [[25. мај]]а. Приликом преласка пруге [[Сарајево]]-[[Коњиц]] 27. јула 1944. Миле је са четом уништио непријатељску посаду у бункерима и рововима, а потом сам ручним противтенковским бацачем зауставио напад непријатељског оклопног воза. Нове подвиге извео је у продору Треће крајишке бригаде кроз Санџак и западну Србију августа 1944. године. Тада је са четом 22. августа, изненадним нападом у шуми на путу [[Котор Варош]]-[[Кокин Брод]] уништио непријатељску посаду, гдје је било 19 мртвих и 23 рањена њемачка војника; а два дана ксније у нападу на [[Паланка|Палисад]] и [[Чајетина|Чајетину]], које су бранили бугарски фашисти, Миле је са четом пресјекао одступницу Бугарима, и уништио једну бугарску батерију топова. Почетком септембра, у борбама са главнином четничких снага, а затим са њемачком моторизованом колоном код Младеновца, поново се исказао. Тада је био постављен за командира чете. У [[Београдска операција|борбама за ослобођење Београда]], на правцу наступања Треће крајишке бригаде, Миле је са својом четом опколио зграду у којој је било око 300 жандара са командантом београдске жандармерије, сломио њихов отпор и принудио их на предају. Послије ослобођења Београда Миле је примио дужност [[командант]]а Петог батаљона Треће крајишке бригаде. Почетком децембра бригада је водила [[Децембарска офанзива (Сремски фронт)|борбу у Срему]] потискујући њемачке снаге на запад. У једном јуришу, идући пред својим батаљоном, 7. децембра 1944. Миле је био смртно рањен. Истога дана и на истом фронту у истој јединици погинуо је и његов брат Илија, првоборац од 1941. године. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. децембар|24. децембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref name="test">''Народни хероји Југославије'', 428–429. стр.</ref> == Види још == * [[Триво Латиновић]] * [[Лазар Латиновић]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year=1975 |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] |encyclopedia= |publisher=Младост |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{DEFAULTSORT:Латиновић, Миле}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Треће крајишке бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Л и Љ]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] k4fl8qa5zzin6yjewcumhi6fgjlqyhc 0 1263080 25115037 24186824 2022-07-20T03:38:47Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{форматирање наслова}} {{Часопис | име = Шарли ебдо | лого = Charlie Hebdo logo.svg | тип = сатирични недељник | формат = берлинер | власник = Laurent "Riss" Sourisseau (70%)<br />Éric Portheault (30%) | уредник = Gérard Biard | оснивање = 1970. | престанак_излажења = 1981. (поново излази од 1992) | језик = француски | седиште = [[Париз]],<br />{{застава|Француска}} | урл = {{URL|www.charliehebdo.fr}} | ISSN = 1240-0068 }} '''''Шарли ебдо''''' ({{јез-франц|Charlie Hebdo}}, <small>-{IPA}-</small>:{{nbsp}}{{IPA|/ʃaʁli ɛbdo/}}) [[Француска|француски]] је [[сатира|сатирични]] часопис. Први пут се појавио у [[Париз]]у [[1992]]. године са седмичним тиражем од око 140.000 примјерака. Један од његових оснивача је [[Франсоа Кавана]]. Први дио имена часописа — ''Шарли'' — потиче од француске верзије имена [[Чарли Браун|Чарлија Брауна]] из стрипа -{''[[Peanuts]]''}- те указује на почетке овог часописа у области стрип-магазина, док је други дио назива — ''ебдо'' — у француском језику скраћеница за седмични магазин или новине ({{јез-франц|hebdomadaire}}).<ref>[http://dict.leo.org/frde/?lp=frde&search=hebdomadaire „Hebdomadaire”]. ''leo.org''. Приступљено 26. 9. 2016.</ref> У политичком погледу, ''Шарли ебдо'' је оријентисан ’[[Левица|улијево]]’,<ref>[http://www.faz.net/aktuell/politik/terroranschlag-auf-charlie-hebdo-in-paris-12-tote-13357436.html „Terror in Paris: Anschlag auf die Freiheit”]. ''faz.de''. 7. јануар 2015. Приступљено 26. 9. 2016.</ref> али је своје [[Крајња левица|крајње љевичарско]] усмјерење напустио, уз изузетак оштрог анти[[клерикализам|клерикализма]], те се сада углавном позиционира у политичком [[Центар (политика)|центру]].<ref>Schmid, Bernhard (14. 3. 2013). [http://jungle-world.com/artikel/2013/11/47317.html „Frankreich: Ein Blatt für jede Gruppe”]. ''Jungle World''. '''11'''. Приступљено 26. 9. 2016.</ref> == Историја и контроверзе == [[Датотека:François Cavanna.jpg|мини|десно|210п|[[Франсоа Кавана]] (1923-2014), један од оснивача ''Шарли ебдоа'']] ''Шарли ебдо'' је настао [[1969]]. године из анархистичког магазина ''[[Хара-кири (часопис)|Хара-кири]]'', који је од [[1960]]. излазио мјесечно те након неког времена био забрањен. Магазин ''Хара-кири'' је [[1985]]. године због слабог пријема код читалаца престао са излажењем. Након [[1970]]. године, када је забрањено и истовремено објављивано седмично издање магазина ''Ебдо Хара-кири'', ранији уредници и новинари ''Хара-кирија'' основали су седмични магазин ''Шарли ебдо''. Ово седмично издање је [[1981]]. године укинуто након издвајања 580. броја. Међутим, редакција ''Шарли ебдоа'' је поново заживјела [[1992]]. године. [[Датотека:Charlie Hebdo 2006-02-08 gendarmes mobiles dsc07403.jpg|мини|лево|220п|[[Национална жандармерија|Жандармерија]] осигурава зграду уредништва ''Шарли ебдоа'' након објављивања контроверзних [[карикатура]] [[Пророци у исламу|исламског пророка]] [[Мухамед]]а 2006. године]] ''Шарли ебдо'' је 2006. године био један од малобројних медија који су приказали [[карикатуре Мухамеда]] првобитно објављене у данском ''[[Јиланд-постенс]]у''; оригиналне карикатуре су допунили и својим, о [[муслимани]]ма уопште. Кровна организација француских муслимана, ''Француски сабор муслиманске вјере'' ({{јез-франц|Conseil français du culte musulman, CFCM}}), због тога је поднијела судску тужбу против ''Шарли ебдоа'', али га је надлежни [[Париз|париски]] суд ослободио кривице. ''Шарли ебдо'' је [[1. март]]а [[2006]]. године објавио ''-{Manifest 12}-'', у којем је навео изјаве дванаест муслиманских интелектуалаца из области културе који су окарактерисали [[исламизам]] као нову свјетску тоталитарну пријетњу. Међу потписаним, поред [[Ајан Хирси Али|Ајана Хирсија Алија]], [[Салман Рушди|Салмана Рушдија]] и девет других особа, био је и тадашњи директор редакције [[Филип Вал]]. {{multiple image|align=right|direction=vertical|total_width=220|image1=20111102 Incendie Charlie Hebdo Paris XXe 07.jpg|width1=5184|height1=3456|caption1=<small>Након бомбашког напада на уредништво ''Шарли ебдоа'' [[2. новембар|2. новембра]] [[2011]]. године ([[Луј Никола Даву|Давуов]] булевар 62, [[Париз]])</small>|image2=Charlie Hebdo September 14 cover.jpg|width2=319|height2=422|caption2=<small>Насловна страна ''Шарли ебдоа'' од [[3. новембар|3. новембра]] [[2011]]. године, издања које је названо ''Charia Hebdo'' (''[[Шеријат|Шарија]] ебдо''); приказана је карикатура [[Мухамед]]а, а у облачићу пише ''100 coups de fouet, si vous n'êtes pas morts de rire'' (''100 [[бичевање|удараца бичем]] ако не умрете од смијеха'')</small>}} Након што је карикатуриста [[Реналд Лузије|Луз]] у 1011. издању листа објавио карикатуру Мухамеда уз шаљиви текст, на уредништво ''Шарли ебдоа'' у [[20. арондисман Париза|20. арондисману Париза]] новембра [[2011]]. године бачена је бомба и изазван пожар, а веб-сајт им је хакован.<ref>Schofield, Hugh (8. 1. 2015). [http://www.bbc.com/news/world-europe-15551998 „Charlie Hebdo and its place in French journalism”]. [[Би-Би-Си њуз|BBC News]]. Приступљено 26. 9. 2016.</ref><ref name="FT01">{{cite news |last=Boxel |first=James |url=https://archive.is/LbDAi<!--http://www.ft.com/cms/s/0/75f87b24-0541-11e1-a3d1-00144feabdc0.html--> |title=Firebomb attack on satirical French magazine |newspaper=Financial Times |date=2. 11. 2011 |accessdate=26. 9. 2016 |archive-date=04. 11. 2011 |archive-url=https://archive.today/20111104041843/http://www.ft.com/cms/s/0/75f87b24-0541-11e1-a3d1-00144feabdc0.html |url-status=live }}</ref> Разлог је био што се ово издање часописа преименовало у ''[[Шеријат|Шарија]] ебдо'', а као главни и одговорни уредник навео [[Мухамед]];<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.com/news/world-europe-15550350|title=French satirical paper Charlie Hebdo attacked in Paris|publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]]|date=2. 11. 2011|accessdate=26. 9. 2016}}</ref> на насловници се нашла карикатура Мухамеда, а у облачићу поред је писало ''100 coups de fouet, si vous n'êtes pas morts de rire'' (''100 [[бичевање|удараца бичем]] ако не умрете од смијеха''). Ово је био рад [[Реналд Лузије|Луза]] (Реналд Лузије), познатог сатиричног карикатуристе; он је нацртао прво издање листа после [[#Напад на редакцију|великог напада из 2015]], и то са Мухамедом како држи знак на којем пише ''[[Ја сам Чарли|Je suis Charlie]]'' (''Ја сам Чарли'') и са насловом ''Tout est pardonné'' (''Све је опроштено''). Луз је напустио редакцију ''Шарли ебдоа'' у октобру 2015. године. Занимљиво је да је умало био једна од жртава напада из 2015. (на свој рођендан), али је закаснио на посао и дошао након терористичког чина.<ref>{{cite web|url=http://www.mirror.co.uk/news/world-news/charlie-hebdo-cartoonist-escaped-slaughter-4935919 |title=Charlie Hebdo cartoonist escaped slaughter because he overslept and was 30 minutes late |last=Webb |first=Sam |accessdate=26. 9. 2016 |work=Mirror |location =UK|date=7. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite AV media|title=Exclusive Interview with 'Charlie Hebdo' Cartoonist Luz|url=https://www.youtube.com/watch?v=ebL1oCy6tgY|publisher=Vice News |website=youtube.com |date=31. 1. 2015 |accessdate=26. 9. 2016}}</ref> ''Шарли ебдо'' је поново објавио [[Карикатура|карикатуру]] која је изазвала негативне критике јавности; наиме, карикатура објављена [[13. јануар]]а [[2016]]. године приказује [[Расизам|расистичке]] сцене [[Сирија|сиријског]] дјечака [[Ајлан Курди|Ајлана Крудија]] како изводи [[секс]]уалне нападе на улицама [[Келн]]а.<ref>{{cite news|title=Charlie Hebdo Aylan Kurdi 'Groper' Cartoon: After Cologne Sexual Assaults, Magazine Under Fire For Refugee Satire |url=http://www.ibtimes.com/charlie-hebdo-aylan-kurdi-groper-cartoon-after-cologne-sexual-assaults-magazine-under-2263657 |last=McHugh |first=Jess |work=ibtimes.com |date=13. 1. 2016 |accessdate=26. 9. 2016}}</ref> == Напад на редакцију == {{главни чланак|Напад на редакцију листа Шарли ебдо}} {{multiple image|align=left|total_width=230|image1=Charlie-Hebdo-2015-11.JPG|width1=5000|height1=3333|caption1=<small>Полиција и хитна помоћ, новинари и посматрачи у близини мјеста несреће</small>|image2=Je suis Charlie.svg|width2=521|height2=482|caption2=<small>Знак ''Ја сам Чарли'' је у медијима био симбол подршке</small>}} Напад на редакцију листа ''Шарли ебдо'' догодио се [[7. јануар]]а [[2015]]. године, око 11.30 часова по [[Средњоевропско време|Средњоевропском времену]] (-{CET}-), када су двојица маскираних наоружаних нападача упала у сједиште француског сатиричног листа ''Шарли ебдо'' у [[Париз]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.com/news/world-europe-30719057|title=Charlie Hebdo: Major manhunt for Paris gunmen |publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]]|date=8. 1. 2015|accessdate=26. 9. 2016}}</ref> Они су усмртили 12 људи, укључујући 10 запослених и 2 полицајца, а ранили 11 других особа.<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.com/news/world-europe-30710883 |title=Charlie Hebdo: Gun attack on French magazine kills 12 |publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=7. 1. 2015 |accessdate=26. 9. 2016}}</ref><ref>{{cite news|title=''Charlie Hebdo'' attack: 12 dead in Paris, manhunt on|url=http://www.cnn.com/2015/01/07/europe/france-satire-magazine-gunfire/|publisher=CNN|accessdate=8. 1. 2015}}</ref> Већ [[11. јануар]]а [[2016]]. године, око 2 милиона људи — укључујући и 40 светских вођа — окупило се у Паризу на митингу националног јединства, док се 3,7 милиона људи придружило демонстрацијама широм Француске. Фраза ''Ја сам Чарли'' ({{јез-франц|Je suis Charlie}}, <small>-{IPA}-</small>:{{nbsp}}{{IPA|/ʒə sɥi ʃaʁli/}}) постала је уобичајен слоган подршке како жртвама тако и [[слобода медија|слободи медија]] у друштву. Редакција сада много популарнијег ''Шарли ебдоа'' се опоравила и наставила да ради са још већим успјехом; сљедеће издање часописа се продало у више од 7,95 милиона копија на шест језика, наспрам уобичајеног тиража од 60.000 на само једном језику (француском). Убијени у нападу су: {{div col|colwidth=30em}} * [[Фредерик Боасо]] (42) * [[Франк Бринсоларо]] (49)<ref name="tend">{{cite web|title=Attentat de Charlie Hebdo, l'un des policiers tués demeurait en Normandie |work=tendanceouest.com |date=7. 1. 2015 |url=http://www.tendanceouest.com/actualite-89870-attentat-de-charlie-hebdo-un-des-policiers-tues-demeurait-en-normandie.html |accessdate=26. 9. 2016}}</ref> * [[Жан Кабу]] (76) * [[Елза Каја]] (54)<ref>{{cite web|url=http://www.parismatch.com/Actu/Societe/Elsa-Cayat-la-psy-de-Charlie-assassinee-685912|title=Attentat contre 'Charlie Hebdo' – Elsa Cayat, la psy de "Charlie" assassinée|last=Florence Saugues|first=Par|date=8. 1. 2015|work=Paris Match|accessdate=26. 9. 2016}}</ref><ref name="cnn_2015-01-09_erin">{{cite news|title=She was definitely killed because she was Jewish |publisher=CNN |url=http://edition.cnn.com/videos/world/2015/01/09/erin-intv-bramly-cousin-paris-terror-victim.cnn |date=9. 1. 2015 |quote=spared all the women, and she was the only one killed, and she was the only one [of the women who was] Jewish«{{nbsp}}•{{nbsp}}»[D]irty Jew you should stop working for ''Charlie Hebdo'' otherwise we're gonna kill you.}}<br />Такође погледајте [http://www.msn.com/en-us/news/other/she-was-definitely-killed-because-she-was-jewish/vi-AA7Z1HF?refvid=BBhyHQQ MSN].</ref><ref>{{cite news|url=http://www.bbc.com/news/world-europe-30724678 |title=Charlie Hebdo attack: Victim obituaries |publisher=BBC News |date=13. 1. 2015 |accessdate=26. 9. 2016}}</ref> * [[Стефан Шарбоније]] (47) * [[Филип Оноре (карикатуриста)|Филип Оноре]] (73) * [[Бернар Мари]] (68)<ref>{{cite web|url=http://www.lepoint.fr/societe/en-direct-fusillade-a-charlie-hebdo-selon-i-tele-et-20-minutes-07-01-2015-1894629_23.php|title=En Direct. Massacre chez "Charlie Hebdo": 12 morts, dont Charb et Cabu|work=Le Point |date=7. 1. 2015 |accessdate=26. 9. 2016}}</ref><ref name="lessentiel-cabu-mort">{{cite news|url=http://www.lessentiel.lu/fr/news/france/story/22976860 |title=Les dessinateurs Charb et Cabu seraient morts |work=L'Essentiel|date=7. 1. 2015|accessdate=26. 9. 2016}}</ref> * [[Амед Мерабе]] (42)<ref>{{cite news|last=Mosendz|first=Polly|title=Police Officer Ahmed Merabet Shot During Charlie Hebdo Massacre|url=http://europe.newsweek.com/officer-shot-during-charlie-hebdo-massacre-identified-297603|work=Newsweek|date=7. 1. 2015|accessdate=26. 9. 2016}}{{Мртва веза|date=06. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> * [[Мустафа Орад]] (60)<ref name="independent.co.uk1">{{cite news|url=http://www.independent.co.uk/news/world/europe/charlie-hebdo-attack-all-12-victims-are-named-9965864.html|title=Charlie Hebdo attack: All 12 victims are named|work=The Independent|accessdate=26. 9. 2016|location=London|first=Heather|last=Saul|date=8. 1. 2015}}</ref> * [[Мишел Рено]] (69)<ref>{{cite web|url=http://www.lemonde.fr/attaque-contre-charlie-hebdo/article/2015/01/08/michel-renaud-l-insatiable-voyageur_4551225_4550668.html|title=Michel Renaud, insatiable voyageur|last=Armand|first=Manuel|work=Le Monde|date=8. 1. 2015|accessdate=26. 9. 2016}}</ref> * [[Тињу|Бернар Верлак]] (57)<ref>{{cite news|title=Charlie Hebdo victims |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-30734762 |accessdate=26. 9. 2016 |publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=8. 1. 2015}}</ref> * [[Жорж Воленски]] (80)<ref>{{cite news|url=http://www.foxnews.com/world/2015/01/07/fearless-murdered-french-cartoonists-welcomed-controversy.html |title=Fearless: Murdered French cartoonists welcomed controversy |publisher=Fox News Channel |accessdate=26. 9. 2016 |date=7. 1. 2015}}</ref> {{div col end}} У нападу је убијена само једна жена, а гостујући на [[Си-Ен-Ен]]у Кајин нећак је спекулисао о убиству и изјавио да су нападачи „штедјели све жене а она је била једина [од жена које су биле] [[Јевреји|Јеврејка]]” те да је Каја примала анонимне телефонске позиве једно вријеме у којима јој је неко говорио: „Прљава Јеврејко, требало би да престанеш радити за ''Шарли ебдо'' јер ћемо те у противном убити.”<ref name="cnn_2015-01-09_erin"/> == Види још == * [[Чарли Браун]] * [[Салман Рушди]] * [[Карикатуре Мухамеда]] * [[Напади у Паризу 13. новембра 2015.]] {{clear}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Egen |first=Jean |title=La Bande à Charlie|url=https://books.google.com/books?id=YPBxHAAACAAJ |year=1976 |publisher=Stock |isbn=978-2-234-00553-2|pages=}} * {{cite journal|last=Lemonnier |first=Bertrand |year=2008 |title=L'entrée en dérision |journal=Vingtième Siècle: Revue d'histoire |volume=98 |pages=43—55 |jstor=20475319}} * {{cite journal|last=McNab |first=James P. |year=2006 |title=Bloc-notes Culturel: l'année 2005 |url=https://archive.org/details/sim_french-review_2006-10_80_1/page/16 |journal=The French Review |volume=80 |number=1 |pages=16—29 |jstor=25480584}} == Спољашње везе == {{commons category|Charlie Hebdo}} * {{званични веб-сајт}} {{fr}} * {{Facebook|id=Charlie-Hebdo-Officiel-106626879360459|name=Профил}} {{fr}} * [https://web.archive.org/web/20070324043758/http://classiques.uqac.ca/contemporains/mazurier_stephane/hebdo_hara_kiri/hara_kiri_intro.html „Un historique d'Hara-Kiri/Charlie Hebdo”] {{fr}} * [http://www.newswiretoday.com/news/13842/ „French Satirical Newspaper 'Charlie Hebdo' Wins Second Trial Over Controversial Cartoon Ban Request”] {{en}} {{нормативна контрола}} {{portal bar|Стрип|Француска|Уметност}} [[Категорија:Медији у Француској]] [[Категорија:Хумористички часописи]] lgz4os32sfem03pxnc5m8ihff38x0uc 0 1265735 25115165 24534516 2022-07-20T09:11:35Z CommonsDelinker 4757 Уклоњена датотека [[:c:File:NenadPopovic.jpg|NenadPopovic.jpg]]. [[:c:User:Gbawden|Gbawden]] ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: [[:c:COM:NETCOPYRIGHT|Copyright violation]], found elsewhere on the web and unlikely to be own work ([[:c:COM:CSD#F1|F1]]) wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Ненад Поповић}} {{Инфокутија Политичар | име = Ненад Поповић | слика = | опис_слике = | име при рођењу = | датум_рођења = {{датум рођења|1966|09|30|год=да}} | место_рођења = [[Тузла]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | држављанство = [[Србија]] | народност = [[Срби]]н | вероисповест = [[Православац]] | партија = [[Српска народна партија]]<br />Раније:<small><br /> [[Демократска странка Србије]] (1992—2014)</small> | деца = | универзитет = [[Универзитет у Београду]] | професија = Машински инжењер, <br> Доктор економских наука, <br> [[Политичар]] | амблем = | функција_1 = Председник [[Српска народна партија|СНП]] | избори_1 = | реизбор_1 = | почетак_функције_1 = | крај_функције_1 = | претходник_1 = | наследник_1 = | функција_2 = Министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој | почетак_функције_2 = Тренутна функција | крај_функције_2 = од 29. јуна 2017. године | председник_2 = | претходник_2 = | наследник_2 = | списак = | потпис = | претходник 1 = | функција 3 = Потпредседник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]] | почетак функције 3 = 2012 | крај функције 3 = 2014 | председник владе 2 = [[Ана Брнабић]] }} '''Ненад Поповић''' ([[Тузла]], [[30. септембар]] [[1966.|1966]]) је српски политичар, машински инжењер и доктор економских наука. Оснивач је [[Српска народна партија|Српске народне партије]]. Актуелни је [[министар без портфеља]] у [[Влада Републике Србије|Влади Републике Србије]]. Некадашњи је потпредседник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]] и председник посланичке групе пријатељства са [[Русија|Руском Федерацијом]]. Бивши је потпредседник [[Демократска странка Србије|ДСС]]. 29. јуна 2017. године изабран је за министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за [https://inovacije.gov.rs/ иновације и технолошки развој]. Од 5. новембра 2020. године обавља функцију копредседника српско-руског Међувладиног комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу. == Биографија == Др Ненад Поповић је рођен у [[Тузла|Тузли]] [[1966]]. године. Отац [[Немања Поповић]] је универзитетски професор и академик Руске академије природних наука, а мајка Даница професорка историје. Крсна слава Поповића је [[Врбица (празник)|Лазарева субота]].<ref>[http://www.poreklo.rs/2012/04/30/poreklo-nenada-popovi%C4%87a-potpredsednika-dss/ Порекло Ненада Поповића] Портал Порекло, 30. априла 2012</ref> Средњу школу је завршио у Тузли, а дипломирао 1992. године на [[Машински факултет Универзитета у Београду|Машинском факултету]] у [[Београд]]у. Магистрирао је и докторирао на Економском факултету у Москви. Завршио је 10. класу Високе школе безбедности и одбране 2021. године. Говори руски и енглески језик. Предавао је на Економском факултету Московског државног [[Московски државни универзитет Ломоносов|универзитета Ломоносов]], као и на Економском факултету Московског државног рударског универзитета. Објавио је осам књига и више од 120 научних радова из различитих области, укључујући области економије, регионалног развоја, менаџмента, економских односа Србије и Русије, као и економског развоја јужне српске покрајине [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. АБС Електро, компанија коју је Поповић основао пре 25 година, почела је као компанија за продају и производњу алуминијумске електротехничке опреме и система аутоматизације за фабрике. Данас ова корпорација броји 3.000 запослених у осам компанија и научних института у Русији. Корпорација је водећи снабдевач електротехничке опреме за енергетска, хидроелектрична и хидронуклеарна постројења у Русији и региону. Поповић је започео каријеру у државној служби 2005. године као шеф Економског тима за Косово и Метохију и заменик председника Координационог тела Владе Републике Србије за Прешево, Бујановац и Медвеђу. Био је члан парламента од 2008. до 2012. године као посланик Демократске странке Србије, а такође и потпредседник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]] у периоду од 2012. до 2014. године. Водио је посланичку групу пријатељства са Руском Федерацијом. На позицију на којој се сада налази у Влади кандидује га то што је успешан привредник који је остварио међународно признате резултате у области развоја и примене иновација у индустрији. Поповић се повукао из својих пословних подухвата како би се бавио јавним послом у Србији. Он примењује своје јединствено претходно пословно искуство како би побољшао предузетничко окружење и тиме повео Србију ка перспективној и иновативној технолошкој будућности. Нада се да ће претворити Србију како у регионалног, тако и у глобалног технолошког лидера кроз своје иницијативе за смањење бирократије, повећање буџета за српске предузетнике и отварање радних места и шанси за инвестиције. Велики је заговорник српске технологије и иновација, и непрестано је промовише иностраним владама, инвеститорима и светским технолошким компанијама. Поред обављања дужности министра, Поповић прати српску фудбалску репрезентацију, као и [[ФК Партизан|Фудбалски клуб Партизан]], посећујући утакмице када год је то могуће. Страствени је скијаш и рекреативни планинар који ужива у скијању и планинарењу у Србији и другим европским земљама. Основао је 2002. године Фонд АБС Електро, хуманитарну организацију која подржава различите пројекте везане за подршку деци, култури, науци, образовању и спорту. Био је председник Фудбалског клуба Партизан, као и потпредседник [[КК Партизан|Кошаркашког клуба Партизан]]. Председник је Фондације „Свети Александар Невски” из Београда, која је заслужна за обнову меморијалног комплекса споменика Руски Некропољ на Новом гробљу у Београду. Председник је Почасног савета Друштва српско-руског пријатељства. Члан је Почасног савета Међународног фонда јединства православних народа, којем председава патријарх Руске православне цркве. Почасни је председник [https://www.besmrtnipuk.rs/ Фондације Бесмртни пук] из Београда. Основао је 2014. године [https://srpskanarodnapartija.rs/ Српску народну партију] (СНП), која тренутно има три посланика у Народној скупштини Републике Србије и територијалне организације у преко сто градова и општина у Републици Србији. Као председник СНП, води снажну националну политику очувања територијалног интегритета и тежи да изгради економски развијену, правну, просперитетну и друштвено одговорну Србију. == Награде и одликовања == Носилац је више одликовања, од којих су најзначајнија: * [[Датотека:Ord.St.Sava-ribbon.jpg|60п]]&nbsp;&nbsp;[[Црквени орден Светог Саве|Орден Светог Саве Другог Степена]], за обнову и јачање вере и Цркве у Србији, који додељује Његова Светост [[Патријарх српски]]; * Орден Пријатељства, за посебан допринос у развоју економских и друштвених веза Србије и Русије, који додељује председник Руске Федерације; * Орден Светог Данила Московског, за духовни препород Русије, који додељује Патријарх Московски и целе Русије; * Орден преподобног Сергеја Радоњешког, за посебан допринос развоју односа и зближавању православних народа, који додељује Патријарх Московски и целе Русије; * Орден Преподобног Серафима Саровског, за посебан допринос оживљавању манастира, цркава, храмова као и за црквено-друштвени активизам, који додељује Патријарх Московски и целе Русије;<ref>[http://www.srpskanarodnapartija.rs/predsednik/ Биографија Ненада Поповића ] СНП, приступљено: 22. јануара 2015.</ref> *Орден за хуманост Државне заједнице Србије и Црне Горе за изузетне доприносе у помоћи српском народу на Косову и Метохији. == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Влада Ане Брнабић}} {{Друга влада Ане Брнабић}} {{Председници ФК Партизана}} {{DEFAULTSORT:Поповић,Ненад}} [[Категорија:Рођени 1966.]] [[Категорија:Тузлаци]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Срби у Русији]] [[Категорија:Председници ФК Партизан]] 3bbonmghd0bljuc43yentemu62efo97 0 1272094 25114583 24696589 2022-07-19T18:34:26Z Sadko 25741 /* Историја односа */ допуна + реф. wikitext text/x-wiki {{билатерални односи|Србија-Египат|Египат|Србија|Egypt Serbia}} '''Односи Србије и Египта''' су инострани односи [[Србија|Републике Србије]] и [[Египат|Арапске Републике Египта]]. == Историја односа == Дипломатски односи Србије и Египта су започети 1908. године када је у [[Каиро|Каиру]] отворен [[конзулат]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Након што је Египат стекао независност, 1922. године конзулат је подигнут на ниво генералног конзулата, а 1926. године је подигнут на ниво посланства; за првог отправника послова [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] у Египту изабарн је [[Јован Дучић]]. Уважавајући Дучићеве напоре да успостави боље односе између Египта и Краљевине СХС, краљ [[Фуад I]] му је 1931. године уручио [[Орден Нила]] у степену високог официра који је махом био резервисан за британске официре и званичнике који су служили у Египту и знамените Египћане који су помогли овој држави.<ref name="Тодоровић">{{cite book |last1=Тодоровић |first1=Милош |title=Србија и Египат: српско-египатски међукултурни односи |date=2021 |publisher=Алиа Мунди |location=Београд |isbn=978-86-81396-12-4 |page=17-39 |url=https://www.academia.edu/49589125/Srpsko_egipatski_me%C4%91ukulturni_odnosi_Serbian_Egyptian_Intercultural_Relations |access-date=20. 7. 2021}}</ref> === Период ФНРЈ и СФРЈ === [[File:Tito-Nasser Meeting on Galeb (3).tif|thumb|Први састанак [[Јосип Броз Тито|Тита]] и [[Гамал Абдел Насер|Насера]] одржан 1955. године на палуби [[Галеб (брод)|Галеба]]]] [[Датотека:UNEF Yugoslav soldiers 15-01-1957.jpg|мини|десно|[[Југословенска народна армија|Југословенска војна]] мисија UNEF на [[Синајско полуострво|Синају]] ([[1957]], после [[Суецка криза|Суецке кризе]])]] Дипломатски односи нису почели најбоље након завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У тренутку када [[Ешреф Бадњевић]] ступа на место посланика новонастале социјалистиче Југославије у Каиру 1946. године, Египат још увек није признао [[Федеративна Народна Република Југославија|ФНРЈ]] као државу. Сам Бадњевић је био скептичан по питању односа његове државе и Египта, а у телеграмима упућеним [[Београд]]у је власти у Египту описивао као "колонијалну владу". Први већи проблеми се јављају већ у мају 1948. године са проглашењем [[Израел]]а као државе зато што је Југославија под притиском [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] признала Израел као независну државу, док му је Египат заједно са осталим арапским државама у региону објавио рат. Међутим, стање у билатералним односима се поправља ускоро након [[Раскол Тито—Стаљин|раскола између руководства Југославије и Совјетског Савеза]] те исте године.<ref name="Петровић">{{cite book |last1=Петровић |first1=Владимир |title=Југославија ступа на Блиски исток: стварење југословенске блискоисточне политике 1946–1956 |date=2007 |publisher=Институт за савремену историју |location=Београд |page=42-160 |url=https://www.academia.edu/37664457/Jugoslavija_stupa_na_Bliski_istok_Stvaranje_jugoslovenske_bliskoisto%C4%8Dne_politike_1946_1956 |access-date=20. 7. 2021}}</ref> Раскол између [[Јосип Броз Тито|Тита]] и [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] 1948. године је значио да је Југославија могла да развија блискоисточну политику какву је она желела без уплитања Совјета. Због тога су се односи са Египтом побољшали у наредном периоду. Но, праву прекретницу у развоју односа је представљао [[Државни удар у Египту (1952)|државни удар]] [[Покрет слободних официра|Слободних официра]] којим је 1952. године смењен краљ [[Фарук I]] и успостављена нова власт чији су се циљеви поклапали са циљевима Југославије. Због тога се у наредном периоду настављају добри односи, који постају још бољи након што је [[Гамал Абдел Насер]] преузео власт од дотадашњег председника, [[Мухамад Нагиб|Мухамада Нагиба]]. Због односа који су постојали све бољи, тадашњи представник у Каиру [[Марко Никезић]] је предложио да се вође двеју држава сусретну, што се и догодило на палуби [[Галеб (брод)|Галеба]] у [[Суецки канал|Суецком каналу]] 5. фебруара 1955. године. Састанак је помогао да приближи вође јер се на њему говорило о истим проблемима које њихове државе имају, због чега су обе стране изразиле жељу за даљом сарадњом, што се и обистинило - након састанка је дипломатскa мисијa СФРЈ у Каиру подигнутa на ниво [[амбасада|амбасаде]], успостављена је директна авио линија између Београда и Каира, у Београд је дошла мисија из Египта у којој је био и министар трговине [[Хасан Мареј]] ради испитивања могућности даље економске сарадње, а крајем те године Тито долази у прву званичну посету Египту и дочекује Нову годину у [[Луксор]]у.<ref name="Тодоровић"/> Новоуспостављено пријатељство Југославије и Египта је стављено на пробу већ 1956. године када је Израел напао Египат и започео рат око контроле [[Суецки канал|Суецког канала]]. Југославија је осудила напад и критиковала Израел, као и [[Уједињено Краљевство]] и [[Француска|Француску]] који су исто напали Египат током [[Суецка криза|Суецског рата]], критикујући их чак и на [[Савет безбедности Уједињених нација|Савету безбедности Уједињених нација]], што је уздрмало дипломатске односе са овим државама. Југославија је стала уз Египат и током [[Шестодневни рат|Шестодневног рата]], за чије избијање је кривила Израел што је довело до тога да Израел и Југославија прекину дипломатске односе. Не само да је Југославија бранила Египат и осуђивала нападе, већ је и помагала. Слала је лекове, храну, новац, а током [[Суецка криза|Суецке кризе]] је на [[Синај]]у био присутан и одред [[Југословенска народна армија|ЈНА]] као део мировних снага које су [[Уједињене нације]] оформиле.<ref name="Тодоровић"/><ref name="Петровић"/> === Покрет несврстаних === Успостављању добрих односа између Југославије и Египта је помогло и то што су ове државе биле једне од оснивача [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]]. Тито је наглашавао важност сарадње неразвијених и недовољно развијених држава још током првог састанка са Насером 1955. године. О томе су поново разговарали 1956. године на [[Бриони]]ма на састанку коме је присуствовао и [[Џавахарлал Нехру]], први премијер [[Индија|Индије]]. Тито је чак први пут јавно изнео предлог да се организује конференција вођа несврстаних држава током састанка са Насером у [[Каиро|Каиру]] 1961. године, а њих двојица су заједно саставили позивно писмо упућено вођама несврстаних држава да дођу на заједнички састанак у Каиру, који је одржан током јуна те године и на ком је договорено да се одржи [[Прва конференција Покрета несврстаних]] у [[Београд]]у у септембру те године; друга конференција је одржана у Каиру током октобра 1964. године што показује важност ових држава у оснивању Покрета несврстаних.<ref name="Тодоровић"/> === 21. век === Председник Египта [[Абдел Фатах ел Сиси]] био је у тродневној посети Србији са привредном делегацијом 19. јула 2022.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4891787/egipat-el-sisi-srbija-vucic.html|title=Амбасадор Египта: Историјска посета председника Ел Сисија Србији|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-19}}</ref> == Привредна сарадња == * У 2020. години укупна робна размена износила је 102,8 милиона УСД. Од тога извоз из Србије вредео је 38,1 милион, а увоз 64,6 милиона долара. * У 2019. размењено је укупно роба вредних 107 милиона долара. Извоз из наше земље вредео је 44 милиона, а увоз 63 милиона УСД. * У 2018. години укупна робна размена вредела је 80 милиона УСД. Од тога извоз из РС 42 милиона, а увоз 38 милиона долара.<ref>{{cite web|url=https://tradingeconomics.com/serbia/exports/egypt|title=Serbia exports to Egypt|website=Trading Economics|accessdate= 28.7.2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://tradingeconomics.com/serbia/imports/egypt|title=Serbia imports from Egypt|website=Trading Economics|accessdate=28.7.2021}}</ref> == Дипломатски представници == === У Београду === * [[Амр Алгувејли]], амбасадор, 2018- * [[Азудин Фахим]], амбасадор, 2015-2018 * [[Минха Бахум]], амбасадор, 2013-2015 * [[Али Гелал Басјуни]], амбасадор, 2009-2013 * [[Адил Нагиб]], амбасадор, 2005-2009 * Басим Халил, амбасадор, 1999-2003 * Ашраф Акл, отправник послова, 1999 * Хани Хилаф, амбасадор, 1997-1999 * др Хусаин Абделхалик Хасуна, амбасадор 1989-1992<ref>{{cite book |last1=(ур.) Алгувејли |first1=Амр |title=Србија у очима Египћана: Дипломатска сећања и културне белешке |date=2019 |publisher=Арапски културни центар и GEBO|page=13-193}}</ref> * Фуад Шукри, амбасадор * Мамдух Абдел Разек, амбасадор * Гамал Ел Ди Мансур, амбасадор * [[Мухамед Мурад Галеб]], амбасадор, 1974-1977 * Сеад Афра, амбасадор * Јехиа А. Кадер, амбасадор УАР * М. Абоузеид, амбасадор УАР * [[Хасан Рагаб]], амбасадор, 1961-1962 * Хусеин Рухди, амбасадор === У Каиру === Амбасада Републике Србије у Каиру (Египат) радно покрива [[Палестина|Палестину]]<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/354-----/354-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/354-----/354-?lang=cyr |date=20150621234751 }}, Палестина</ref>, [[Судан]]<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/371-----/371-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/371-----/371-?lang=cyr |date=20150220024832 }}, Судан</ref> и [[Оман]].<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/352-----/352-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/352-----/352-?lang=cyr |date=20150220050431 }}, Оман</ref> * [[Југослав Вукадиновић]], амбасадор, 2018-2021. * [[Драган Бисенић]], амбасадор, 2011-2017 * [[Дејан Васиљевић]], амбасадор, 2006-2011 * [[Радојко Богојевић]], амбасадор, 2002-2006 * [[Душан Симеуновић]], амбасадор * Иван Ивековић, амбасадор, 1989-1991 * Милан Зупан, амбасадор, 1985-1989 * Лазар Живуљ, амбасадор, 1981-1985 * Александар Божовић, амбасадор, 1977- 1981 * [[Аугустин Папић]], амбасадор, 1973-1977 * [[Михаило Јаворски]], амбасадор, 1969-1973 (до 1971. у [[Уједињена Арапска Република|Уједињеној Арапској Републици]]) * [[Данило Лекић Шпанац]], амбасадор, 1967-1969 (УАР) * Салко Фејић, амбасадор, 1963-1967 (УАР) * [[Јоже Брилеј]], амбасадор, 1961-1963 (УАР) * [[Ратко Дугоњић|Рато Дугоњић]], амбасадор, 1959-1961 (УАР) * [[Јосип Ђерђа (политичар)|Јосип Ђерђа]], амбасадор, 1956-1958 (од 1958. године у [[Уједињена Арапска Република|Уједињеној Арапској Републици]]) * [[Марко Никезић]], амбасадор, 1953-1956 * [[Милан Ристић (дипломата)|Милан Ристић]], посланик, 1950-1952 * [[Милош Московљевић]], посланик, 1949-1950 * Шахинпашић, посланик * [[Ешреф Бадњевић]], посланик, 1946-1947 * [[Милан Мартиновић]], посланик, 1944-1945 * Љубомир Хаџи-Ђорђевић, посланик, -1944 * [[Милоје Смиљанић]], краљевски посланик, 1941- * [[Бранко Аџемовић]], краљевски посланик, 1939-1941 * [[Иван Вукотић]], посланик, 1938- * Владислав Марковић, отправник послова, 1936- * [[Антон Новачан]], отпр. послова, 1932-1933 * [[Јован Дучић]], отпр. послова, 1926-1927 и 1930- 1931 * Слободан Гођевац, секретар, 1927- * Димитрије Групчевић, заступник генералног конзула, -1926 * [[Милош М. Богићевић]], отпр. послова, 1914-1915 * [[Бошко Чолак-Антић]], дипломатски заступник, 1908-1912 * [[Јован Јовановић Пижон]], дипл. заступник, 1907. * [[Панта Гавриловић]], агент == Види још == * [[Срби у Египту]] * [[Манастир Свете Катарине]] * [[Југословенска војска ван отаџбине]] * [[Каирска афера]] * [[Битка за снабдевање]] * [[Ел Шат]] * [[Покрет несврстаних]] * [[Бутрос Бутрос-Гали]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.cairo.mfa.gov.rs/cir/ Амбасада Републике Србије Каиро - Арапска Република Египат] * [http://www.britishpathe.com/video/tito-and-nasser-stay-neutral-aka-tito-meets-nasser/query/Yugoslavia Тито и Насер остају неутрални], Каиро 1956. {{Спољни односи Србије}} {{Клица-политика}} [[Категорија:Политика Египта]] [[Категорија:Спољни односи Србије|Египат]] qydy26m4lpq5qqdrgs9ih1pjgunr0jq 25114584 25114583 2022-07-19T18:35:46Z Sadko 25741 /* Дипломатски представници */ допуна + реф. wikitext text/x-wiki {{билатерални односи|Србија-Египат|Египат|Србија|Egypt Serbia}} '''Односи Србије и Египта''' су инострани односи [[Србија|Републике Србије]] и [[Египат|Арапске Републике Египта]]. == Историја односа == Дипломатски односи Србије и Египта су започети 1908. године када је у [[Каиро|Каиру]] отворен [[конзулат]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Након што је Египат стекао независност, 1922. године конзулат је подигнут на ниво генералног конзулата, а 1926. године је подигнут на ниво посланства; за првог отправника послова [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] у Египту изабарн је [[Јован Дучић]]. Уважавајући Дучићеве напоре да успостави боље односе између Египта и Краљевине СХС, краљ [[Фуад I]] му је 1931. године уручио [[Орден Нила]] у степену високог официра који је махом био резервисан за британске официре и званичнике који су служили у Египту и знамените Египћане који су помогли овој држави.<ref name="Тодоровић">{{cite book |last1=Тодоровић |first1=Милош |title=Србија и Египат: српско-египатски међукултурни односи |date=2021 |publisher=Алиа Мунди |location=Београд |isbn=978-86-81396-12-4 |page=17-39 |url=https://www.academia.edu/49589125/Srpsko_egipatski_me%C4%91ukulturni_odnosi_Serbian_Egyptian_Intercultural_Relations |access-date=20. 7. 2021}}</ref> === Период ФНРЈ и СФРЈ === [[File:Tito-Nasser Meeting on Galeb (3).tif|thumb|Први састанак [[Јосип Броз Тито|Тита]] и [[Гамал Абдел Насер|Насера]] одржан 1955. године на палуби [[Галеб (брод)|Галеба]]]] [[Датотека:UNEF Yugoslav soldiers 15-01-1957.jpg|мини|десно|[[Југословенска народна армија|Југословенска војна]] мисија UNEF на [[Синајско полуострво|Синају]] ([[1957]], после [[Суецка криза|Суецке кризе]])]] Дипломатски односи нису почели најбоље након завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У тренутку када [[Ешреф Бадњевић]] ступа на место посланика новонастале социјалистиче Југославије у Каиру 1946. године, Египат још увек није признао [[Федеративна Народна Република Југославија|ФНРЈ]] као државу. Сам Бадњевић је био скептичан по питању односа његове државе и Египта, а у телеграмима упућеним [[Београд]]у је власти у Египту описивао као "колонијалну владу". Први већи проблеми се јављају већ у мају 1948. године са проглашењем [[Израел]]а као државе зато што је Југославија под притиском [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] признала Израел као независну државу, док му је Египат заједно са осталим арапским државама у региону објавио рат. Међутим, стање у билатералним односима се поправља ускоро након [[Раскол Тито—Стаљин|раскола између руководства Југославије и Совјетског Савеза]] те исте године.<ref name="Петровић">{{cite book |last1=Петровић |first1=Владимир |title=Југославија ступа на Блиски исток: стварење југословенске блискоисточне политике 1946–1956 |date=2007 |publisher=Институт за савремену историју |location=Београд |page=42-160 |url=https://www.academia.edu/37664457/Jugoslavija_stupa_na_Bliski_istok_Stvaranje_jugoslovenske_bliskoisto%C4%8Dne_politike_1946_1956 |access-date=20. 7. 2021}}</ref> Раскол између [[Јосип Броз Тито|Тита]] и [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] 1948. године је значио да је Југославија могла да развија блискоисточну политику какву је она желела без уплитања Совјета. Због тога су се односи са Египтом побољшали у наредном периоду. Но, праву прекретницу у развоју односа је представљао [[Државни удар у Египту (1952)|државни удар]] [[Покрет слободних официра|Слободних официра]] којим је 1952. године смењен краљ [[Фарук I]] и успостављена нова власт чији су се циљеви поклапали са циљевима Југославије. Због тога се у наредном периоду настављају добри односи, који постају још бољи након што је [[Гамал Абдел Насер]] преузео власт од дотадашњег председника, [[Мухамад Нагиб|Мухамада Нагиба]]. Због односа који су постојали све бољи, тадашњи представник у Каиру [[Марко Никезић]] је предложио да се вође двеју држава сусретну, што се и догодило на палуби [[Галеб (брод)|Галеба]] у [[Суецки канал|Суецком каналу]] 5. фебруара 1955. године. Састанак је помогао да приближи вође јер се на њему говорило о истим проблемима које њихове државе имају, због чега су обе стране изразиле жељу за даљом сарадњом, што се и обистинило - након састанка је дипломатскa мисијa СФРЈ у Каиру подигнутa на ниво [[амбасада|амбасаде]], успостављена је директна авио линија између Београда и Каира, у Београд је дошла мисија из Египта у којој је био и министар трговине [[Хасан Мареј]] ради испитивања могућности даље економске сарадње, а крајем те године Тито долази у прву званичну посету Египту и дочекује Нову годину у [[Луксор]]у.<ref name="Тодоровић"/> Новоуспостављено пријатељство Југославије и Египта је стављено на пробу већ 1956. године када је Израел напао Египат и започео рат око контроле [[Суецки канал|Суецког канала]]. Југославија је осудила напад и критиковала Израел, као и [[Уједињено Краљевство]] и [[Француска|Француску]] који су исто напали Египат током [[Суецка криза|Суецског рата]], критикујући их чак и на [[Савет безбедности Уједињених нација|Савету безбедности Уједињених нација]], што је уздрмало дипломатске односе са овим државама. Југославија је стала уз Египат и током [[Шестодневни рат|Шестодневног рата]], за чије избијање је кривила Израел што је довело до тога да Израел и Југославија прекину дипломатске односе. Не само да је Југославија бранила Египат и осуђивала нападе, већ је и помагала. Слала је лекове, храну, новац, а током [[Суецка криза|Суецке кризе]] је на [[Синај]]у био присутан и одред [[Југословенска народна армија|ЈНА]] као део мировних снага које су [[Уједињене нације]] оформиле.<ref name="Тодоровић"/><ref name="Петровић"/> === Покрет несврстаних === Успостављању добрих односа између Југославије и Египта је помогло и то што су ове државе биле једне од оснивача [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]]. Тито је наглашавао важност сарадње неразвијених и недовољно развијених држава још током првог састанка са Насером 1955. године. О томе су поново разговарали 1956. године на [[Бриони]]ма на састанку коме је присуствовао и [[Џавахарлал Нехру]], први премијер [[Индија|Индије]]. Тито је чак први пут јавно изнео предлог да се организује конференција вођа несврстаних држава током састанка са Насером у [[Каиро|Каиру]] 1961. године, а њих двојица су заједно саставили позивно писмо упућено вођама несврстаних држава да дођу на заједнички састанак у Каиру, који је одржан током јуна те године и на ком је договорено да се одржи [[Прва конференција Покрета несврстаних]] у [[Београд]]у у септембру те године; друга конференција је одржана у Каиру током октобра 1964. године што показује важност ових држава у оснивању Покрета несврстаних.<ref name="Тодоровић"/> === 21. век === Председник Египта [[Абдел Фатах ел Сиси]] био је у тродневној посети Србији са привредном делегацијом 19. јула 2022.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4891787/egipat-el-sisi-srbija-vucic.html|title=Амбасадор Египта: Историјска посета председника Ел Сисија Србији|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-19}}</ref> == Привредна сарадња == * У 2020. години укупна робна размена износила је 102,8 милиона УСД. Од тога извоз из Србије вредео је 38,1 милион, а увоз 64,6 милиона долара. * У 2019. размењено је укупно роба вредних 107 милиона долара. Извоз из наше земље вредео је 44 милиона, а увоз 63 милиона УСД. * У 2018. години укупна робна размена вредела је 80 милиона УСД. Од тога извоз из РС 42 милиона, а увоз 38 милиона долара.<ref>{{cite web|url=https://tradingeconomics.com/serbia/exports/egypt|title=Serbia exports to Egypt|website=Trading Economics|accessdate= 28.7.2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://tradingeconomics.com/serbia/imports/egypt|title=Serbia imports from Egypt|website=Trading Economics|accessdate=28.7.2021}}</ref> == Дипломатски представници == === У Београду === * [[Амр Алгувејли]], амбасадор, 2018- * [[Азудин Фахим]], амбасадор, 2015-2018 * [[Минха Бахум]], амбасадор, 2013-2015 * [[Али Гелал Басјуни]], амбасадор, 2009-2013 * [[Адил Нагиб]], амбасадор, 2005-2009 * Басим Халил, амбасадор, 1999-2003 * Ашраф Акл, отправник послова, 1999 * Хани Хилаф, амбасадор, 1997-1999 * др Хусаин Абделхалик Хасуна, амбасадор 1989-1992<ref>{{cite book |last1=(ур.) Алгувејли |first1=Амр |title=Србија у очима Египћана: Дипломатска сећања и културне белешке |date=2019 |publisher=Арапски културни центар и GEBO|page=13-193}}</ref> * Фуад Шукри, амбасадор * Мамдух Абдел Разек, амбасадор * Гамал Ел Ди Мансур, амбасадор * [[Мухамед Мурад Галеб]], амбасадор, 1974-1977 * Сеад Афра, амбасадор * Јехиа А. Кадер, амбасадор УАР * М. Абоузеид, амбасадор УАР * [[Хасан Рагаб]], амбасадор, 1961-1962 * Хусеин Рухди, амбасадор * Басел Салах, амбасадор (2022-тренутно)<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/diplomatija/predsednik-vucic-primio-akreditivna-pisma-cetiri-ambasadora/|title=Predsednik Vučić primio akreditivna pisma četiri ambasadora|last=Magazine|first=CorD|date=2022-03-17|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4891787/egipat-el-sisi-srbija-vucic.html|title=Амбасадор Египта: Историјска посета председника Ел Сисија Србији|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-19}}</ref> === У Каиру === Амбасада Републике Србије у Каиру (Египат) радно покрива [[Палестина|Палестину]]<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/354-----/354-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/354-----/354-?lang=cyr |date=20150621234751 }}, Палестина</ref>, [[Судан]]<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/371-----/371-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/371-----/371-?lang=cyr |date=20150220024832 }}, Судан</ref> и [[Оман]].<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/352-----/352-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/352-----/352-?lang=cyr |date=20150220050431 }}, Оман</ref> * [[Југослав Вукадиновић]], амбасадор, 2018-2021. * [[Драган Бисенић]], амбасадор, 2011-2017 * [[Дејан Васиљевић]], амбасадор, 2006-2011 * [[Радојко Богојевић]], амбасадор, 2002-2006 * [[Душан Симеуновић]], амбасадор * Иван Ивековић, амбасадор, 1989-1991 * Милан Зупан, амбасадор, 1985-1989 * Лазар Живуљ, амбасадор, 1981-1985 * Александар Божовић, амбасадор, 1977- 1981 * [[Аугустин Папић]], амбасадор, 1973-1977 * [[Михаило Јаворски]], амбасадор, 1969-1973 (до 1971. у [[Уједињена Арапска Република|Уједињеној Арапској Републици]]) * [[Данило Лекић Шпанац]], амбасадор, 1967-1969 (УАР) * Салко Фејић, амбасадор, 1963-1967 (УАР) * [[Јоже Брилеј]], амбасадор, 1961-1963 (УАР) * [[Ратко Дугоњић|Рато Дугоњић]], амбасадор, 1959-1961 (УАР) * [[Јосип Ђерђа (политичар)|Јосип Ђерђа]], амбасадор, 1956-1958 (од 1958. године у [[Уједињена Арапска Република|Уједињеној Арапској Републици]]) * [[Марко Никезић]], амбасадор, 1953-1956 * [[Милан Ристић (дипломата)|Милан Ристић]], посланик, 1950-1952 * [[Милош Московљевић]], посланик, 1949-1950 * Шахинпашић, посланик * [[Ешреф Бадњевић]], посланик, 1946-1947 * [[Милан Мартиновић]], посланик, 1944-1945 * Љубомир Хаџи-Ђорђевић, посланик, -1944 * [[Милоје Смиљанић]], краљевски посланик, 1941- * [[Бранко Аџемовић]], краљевски посланик, 1939-1941 * [[Иван Вукотић]], посланик, 1938- * Владислав Марковић, отправник послова, 1936- * [[Антон Новачан]], отпр. послова, 1932-1933 * [[Јован Дучић]], отпр. послова, 1926-1927 и 1930- 1931 * Слободан Гођевац, секретар, 1927- * Димитрије Групчевић, заступник генералног конзула, -1926 * [[Милош М. Богићевић]], отпр. послова, 1914-1915 * [[Бошко Чолак-Антић]], дипломатски заступник, 1908-1912 * [[Јован Јовановић Пижон]], дипл. заступник, 1907. * [[Панта Гавриловић]], агент == Види још == * [[Срби у Египту]] * [[Манастир Свете Катарине]] * [[Југословенска војска ван отаџбине]] * [[Каирска афера]] * [[Битка за снабдевање]] * [[Ел Шат]] * [[Покрет несврстаних]] * [[Бутрос Бутрос-Гали]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.cairo.mfa.gov.rs/cir/ Амбасада Републике Србије Каиро - Арапска Република Египат] * [http://www.britishpathe.com/video/tito-and-nasser-stay-neutral-aka-tito-meets-nasser/query/Yugoslavia Тито и Насер остају неутрални], Каиро 1956. {{Спољни односи Србије}} {{Клица-политика}} [[Категорија:Политика Египта]] [[Категорија:Спољни односи Србије|Египат]] np53cpx9oahy4z8kie2focdggw2yku6 25114585 25114584 2022-07-19T18:35:59Z Sadko 25741 /* У Каиру */ мања измјена wikitext text/x-wiki {{билатерални односи|Србија-Египат|Египат|Србија|Egypt Serbia}} '''Односи Србије и Египта''' су инострани односи [[Србија|Републике Србије]] и [[Египат|Арапске Републике Египта]]. == Историја односа == Дипломатски односи Србије и Египта су започети 1908. године када је у [[Каиро|Каиру]] отворен [[конзулат]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Након што је Египат стекао независност, 1922. године конзулат је подигнут на ниво генералног конзулата, а 1926. године је подигнут на ниво посланства; за првог отправника послова [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] у Египту изабарн је [[Јован Дучић]]. Уважавајући Дучићеве напоре да успостави боље односе између Египта и Краљевине СХС, краљ [[Фуад I]] му је 1931. године уручио [[Орден Нила]] у степену високог официра који је махом био резервисан за британске официре и званичнике који су служили у Египту и знамените Египћане који су помогли овој држави.<ref name="Тодоровић">{{cite book |last1=Тодоровић |first1=Милош |title=Србија и Египат: српско-египатски међукултурни односи |date=2021 |publisher=Алиа Мунди |location=Београд |isbn=978-86-81396-12-4 |page=17-39 |url=https://www.academia.edu/49589125/Srpsko_egipatski_me%C4%91ukulturni_odnosi_Serbian_Egyptian_Intercultural_Relations |access-date=20. 7. 2021}}</ref> === Период ФНРЈ и СФРЈ === [[File:Tito-Nasser Meeting on Galeb (3).tif|thumb|Први састанак [[Јосип Броз Тито|Тита]] и [[Гамал Абдел Насер|Насера]] одржан 1955. године на палуби [[Галеб (брод)|Галеба]]]] [[Датотека:UNEF Yugoslav soldiers 15-01-1957.jpg|мини|десно|[[Југословенска народна армија|Југословенска војна]] мисија UNEF на [[Синајско полуострво|Синају]] ([[1957]], после [[Суецка криза|Суецке кризе]])]] Дипломатски односи нису почели најбоље након завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У тренутку када [[Ешреф Бадњевић]] ступа на место посланика новонастале социјалистиче Југославије у Каиру 1946. године, Египат још увек није признао [[Федеративна Народна Република Југославија|ФНРЈ]] као државу. Сам Бадњевић је био скептичан по питању односа његове државе и Египта, а у телеграмима упућеним [[Београд]]у је власти у Египту описивао као "колонијалну владу". Први већи проблеми се јављају већ у мају 1948. године са проглашењем [[Израел]]а као државе зато што је Југославија под притиском [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] признала Израел као независну државу, док му је Египат заједно са осталим арапским државама у региону објавио рат. Међутим, стање у билатералним односима се поправља ускоро након [[Раскол Тито—Стаљин|раскола између руководства Југославије и Совјетског Савеза]] те исте године.<ref name="Петровић">{{cite book |last1=Петровић |first1=Владимир |title=Југославија ступа на Блиски исток: стварење југословенске блискоисточне политике 1946–1956 |date=2007 |publisher=Институт за савремену историју |location=Београд |page=42-160 |url=https://www.academia.edu/37664457/Jugoslavija_stupa_na_Bliski_istok_Stvaranje_jugoslovenske_bliskoisto%C4%8Dne_politike_1946_1956 |access-date=20. 7. 2021}}</ref> Раскол између [[Јосип Броз Тито|Тита]] и [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] 1948. године је значио да је Југославија могла да развија блискоисточну политику какву је она желела без уплитања Совјета. Због тога су се односи са Египтом побољшали у наредном периоду. Но, праву прекретницу у развоју односа је представљао [[Државни удар у Египту (1952)|државни удар]] [[Покрет слободних официра|Слободних официра]] којим је 1952. године смењен краљ [[Фарук I]] и успостављена нова власт чији су се циљеви поклапали са циљевима Југославије. Због тога се у наредном периоду настављају добри односи, који постају још бољи након што је [[Гамал Абдел Насер]] преузео власт од дотадашњег председника, [[Мухамад Нагиб|Мухамада Нагиба]]. Због односа који су постојали све бољи, тадашњи представник у Каиру [[Марко Никезић]] је предложио да се вође двеју држава сусретну, што се и догодило на палуби [[Галеб (брод)|Галеба]] у [[Суецки канал|Суецком каналу]] 5. фебруара 1955. године. Састанак је помогао да приближи вође јер се на њему говорило о истим проблемима које њихове државе имају, због чега су обе стране изразиле жељу за даљом сарадњом, што се и обистинило - након састанка је дипломатскa мисијa СФРЈ у Каиру подигнутa на ниво [[амбасада|амбасаде]], успостављена је директна авио линија између Београда и Каира, у Београд је дошла мисија из Египта у којој је био и министар трговине [[Хасан Мареј]] ради испитивања могућности даље економске сарадње, а крајем те године Тито долази у прву званичну посету Египту и дочекује Нову годину у [[Луксор]]у.<ref name="Тодоровић"/> Новоуспостављено пријатељство Југославије и Египта је стављено на пробу већ 1956. године када је Израел напао Египат и започео рат око контроле [[Суецки канал|Суецког канала]]. Југославија је осудила напад и критиковала Израел, као и [[Уједињено Краљевство]] и [[Француска|Француску]] који су исто напали Египат током [[Суецка криза|Суецског рата]], критикујући их чак и на [[Савет безбедности Уједињених нација|Савету безбедности Уједињених нација]], што је уздрмало дипломатске односе са овим државама. Југославија је стала уз Египат и током [[Шестодневни рат|Шестодневног рата]], за чије избијање је кривила Израел што је довело до тога да Израел и Југославија прекину дипломатске односе. Не само да је Југославија бранила Египат и осуђивала нападе, већ је и помагала. Слала је лекове, храну, новац, а током [[Суецка криза|Суецке кризе]] је на [[Синај]]у био присутан и одред [[Југословенска народна армија|ЈНА]] као део мировних снага које су [[Уједињене нације]] оформиле.<ref name="Тодоровић"/><ref name="Петровић"/> === Покрет несврстаних === Успостављању добрих односа између Југославије и Египта је помогло и то што су ове државе биле једне од оснивача [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]]. Тито је наглашавао важност сарадње неразвијених и недовољно развијених држава још током првог састанка са Насером 1955. године. О томе су поново разговарали 1956. године на [[Бриони]]ма на састанку коме је присуствовао и [[Џавахарлал Нехру]], први премијер [[Индија|Индије]]. Тито је чак први пут јавно изнео предлог да се организује конференција вођа несврстаних држава током састанка са Насером у [[Каиро|Каиру]] 1961. године, а њих двојица су заједно саставили позивно писмо упућено вођама несврстаних држава да дођу на заједнички састанак у Каиру, који је одржан током јуна те године и на ком је договорено да се одржи [[Прва конференција Покрета несврстаних]] у [[Београд]]у у септембру те године; друга конференција је одржана у Каиру током октобра 1964. године што показује важност ових држава у оснивању Покрета несврстаних.<ref name="Тодоровић"/> === 21. век === Председник Египта [[Абдел Фатах ел Сиси]] био је у тродневној посети Србији са привредном делегацијом 19. јула 2022.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4891787/egipat-el-sisi-srbija-vucic.html|title=Амбасадор Египта: Историјска посета председника Ел Сисија Србији|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-19}}</ref> == Привредна сарадња == * У 2020. години укупна робна размена износила је 102,8 милиона УСД. Од тога извоз из Србије вредео је 38,1 милион, а увоз 64,6 милиона долара. * У 2019. размењено је укупно роба вредних 107 милиона долара. Извоз из наше земље вредео је 44 милиона, а увоз 63 милиона УСД. * У 2018. години укупна робна размена вредела је 80 милиона УСД. Од тога извоз из РС 42 милиона, а увоз 38 милиона долара.<ref>{{cite web|url=https://tradingeconomics.com/serbia/exports/egypt|title=Serbia exports to Egypt|website=Trading Economics|accessdate= 28.7.2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://tradingeconomics.com/serbia/imports/egypt|title=Serbia imports from Egypt|website=Trading Economics|accessdate=28.7.2021}}</ref> == Дипломатски представници == === У Београду === * [[Амр Алгувејли]], амбасадор, 2018- * [[Азудин Фахим]], амбасадор, 2015-2018 * [[Минха Бахум]], амбасадор, 2013-2015 * [[Али Гелал Басјуни]], амбасадор, 2009-2013 * [[Адил Нагиб]], амбасадор, 2005-2009 * Басим Халил, амбасадор, 1999-2003 * Ашраф Акл, отправник послова, 1999 * Хани Хилаф, амбасадор, 1997-1999 * др Хусаин Абделхалик Хасуна, амбасадор 1989-1992<ref>{{cite book |last1=(ур.) Алгувејли |first1=Амр |title=Србија у очима Египћана: Дипломатска сећања и културне белешке |date=2019 |publisher=Арапски културни центар и GEBO|page=13-193}}</ref> * Фуад Шукри, амбасадор * Мамдух Абдел Разек, амбасадор * Гамал Ел Ди Мансур, амбасадор * [[Мухамед Мурад Галеб]], амбасадор, 1974-1977 * Сеад Афра, амбасадор * Јехиа А. Кадер, амбасадор УАР * М. Абоузеид, амбасадор УАР * [[Хасан Рагаб]], амбасадор, 1961-1962 * Хусеин Рухди, амбасадор * Басел Салах, амбасадор (2022-тренутно)<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/diplomatija/predsednik-vucic-primio-akreditivna-pisma-cetiri-ambasadora/|title=Predsednik Vučić primio akreditivna pisma četiri ambasadora|last=Magazine|first=CorD|date=2022-03-17|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4891787/egipat-el-sisi-srbija-vucic.html|title=Амбасадор Египта: Историјска посета председника Ел Сисија Србији|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-19}}</ref> === У Каиру === Амбасада Републике Србије у Каиру (Египат) радно покрива [[Палестина|Палестину]],<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/354-----/354-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/354-----/354-?lang=cyr |date=20150621234751 }}, Палестина</ref> [[Судан]]<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/371-----/371-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/371-----/371-?lang=cyr |date=20150220024832 }}, Судан</ref> и [[Оман]].<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/352-----/352-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/352-----/352-?lang=cyr |date=20150220050431 }}, Оман</ref> * [[Југослав Вукадиновић]], амбасадор, 2018-2021. * [[Драган Бисенић]], амбасадор, 2011-2017 * [[Дејан Васиљевић]], амбасадор, 2006-2011 * [[Радојко Богојевић]], амбасадор, 2002-2006 * [[Душан Симеуновић]], амбасадор * Иван Ивековић, амбасадор, 1989-1991 * Милан Зупан, амбасадор, 1985-1989 * Лазар Живуљ, амбасадор, 1981-1985 * Александар Божовић, амбасадор, 1977- 1981 * [[Аугустин Папић]], амбасадор, 1973-1977 * [[Михаило Јаворски]], амбасадор, 1969-1973 (до 1971. у [[Уједињена Арапска Република|Уједињеној Арапској Републици]]) * [[Данило Лекић Шпанац]], амбасадор, 1967-1969 (УАР) * Салко Фејић, амбасадор, 1963-1967 (УАР) * [[Јоже Брилеј]], амбасадор, 1961-1963 (УАР) * [[Ратко Дугоњић|Рато Дугоњић]], амбасадор, 1959-1961 (УАР) * [[Јосип Ђерђа (политичар)|Јосип Ђерђа]], амбасадор, 1956-1958 (од 1958. године у [[Уједињена Арапска Република|Уједињеној Арапској Републици]]) * [[Марко Никезић]], амбасадор, 1953-1956 * [[Милан Ристић (дипломата)|Милан Ристић]], посланик, 1950-1952 * [[Милош Московљевић]], посланик, 1949-1950 * Шахинпашић, посланик * [[Ешреф Бадњевић]], посланик, 1946-1947 * [[Милан Мартиновић]], посланик, 1944-1945 * Љубомир Хаџи-Ђорђевић, посланик, -1944 * [[Милоје Смиљанић]], краљевски посланик, 1941- * [[Бранко Аџемовић]], краљевски посланик, 1939-1941 * [[Иван Вукотић]], посланик, 1938- * Владислав Марковић, отправник послова, 1936- * [[Антон Новачан]], отпр. послова, 1932-1933 * [[Јован Дучић]], отпр. послова, 1926-1927 и 1930- 1931 * Слободан Гођевац, секретар, 1927- * Димитрије Групчевић, заступник генералног конзула, -1926 * [[Милош М. Богићевић]], отпр. послова, 1914-1915 * [[Бошко Чолак-Антић]], дипломатски заступник, 1908-1912 * [[Јован Јовановић Пижон]], дипл. заступник, 1907. * [[Панта Гавриловић]], агент == Види још == * [[Срби у Египту]] * [[Манастир Свете Катарине]] * [[Југословенска војска ван отаџбине]] * [[Каирска афера]] * [[Битка за снабдевање]] * [[Ел Шат]] * [[Покрет несврстаних]] * [[Бутрос Бутрос-Гали]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.cairo.mfa.gov.rs/cir/ Амбасада Републике Србије Каиро - Арапска Република Египат] * [http://www.britishpathe.com/video/tito-and-nasser-stay-neutral-aka-tito-meets-nasser/query/Yugoslavia Тито и Насер остају неутрални], Каиро 1956. {{Спољни односи Србије}} {{Клица-политика}} [[Категорија:Политика Египта]] [[Категорија:Спољни односи Србије|Египат]] e61ecb0odbae69grxvo1uitnepbnr33 25114610 25114585 2022-07-19T19:15:05Z Sadko 25741 /* У Каиру */ мања измјена wikitext text/x-wiki {{билатерални односи|Србија-Египат|Египат|Србија|Egypt Serbia}} '''Односи Србије и Египта''' су инострани односи [[Србија|Републике Србије]] и [[Египат|Арапске Републике Египта]]. == Историја односа == Дипломатски односи Србије и Египта су започети 1908. године када је у [[Каиро|Каиру]] отворен [[конзулат]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Након што је Египат стекао независност, 1922. године конзулат је подигнут на ниво генералног конзулата, а 1926. године је подигнут на ниво посланства; за првог отправника послова [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] у Египту изабарн је [[Јован Дучић]]. Уважавајући Дучићеве напоре да успостави боље односе између Египта и Краљевине СХС, краљ [[Фуад I]] му је 1931. године уручио [[Орден Нила]] у степену високог официра који је махом био резервисан за британске официре и званичнике који су служили у Египту и знамените Египћане који су помогли овој држави.<ref name="Тодоровић">{{cite book |last1=Тодоровић |first1=Милош |title=Србија и Египат: српско-египатски међукултурни односи |date=2021 |publisher=Алиа Мунди |location=Београд |isbn=978-86-81396-12-4 |page=17-39 |url=https://www.academia.edu/49589125/Srpsko_egipatski_me%C4%91ukulturni_odnosi_Serbian_Egyptian_Intercultural_Relations |access-date=20. 7. 2021}}</ref> === Период ФНРЈ и СФРЈ === [[File:Tito-Nasser Meeting on Galeb (3).tif|thumb|Први састанак [[Јосип Броз Тито|Тита]] и [[Гамал Абдел Насер|Насера]] одржан 1955. године на палуби [[Галеб (брод)|Галеба]]]] [[Датотека:UNEF Yugoslav soldiers 15-01-1957.jpg|мини|десно|[[Југословенска народна армија|Југословенска војна]] мисија UNEF на [[Синајско полуострво|Синају]] ([[1957]], после [[Суецка криза|Суецке кризе]])]] Дипломатски односи нису почели најбоље након завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У тренутку када [[Ешреф Бадњевић]] ступа на место посланика новонастале социјалистиче Југославије у Каиру 1946. године, Египат још увек није признао [[Федеративна Народна Република Југославија|ФНРЈ]] као државу. Сам Бадњевић је био скептичан по питању односа његове државе и Египта, а у телеграмима упућеним [[Београд]]у је власти у Египту описивао као "колонијалну владу". Први већи проблеми се јављају већ у мају 1948. године са проглашењем [[Израел]]а као државе зато што је Југославија под притиском [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] признала Израел као независну државу, док му је Египат заједно са осталим арапским државама у региону објавио рат. Међутим, стање у билатералним односима се поправља ускоро након [[Раскол Тито—Стаљин|раскола између руководства Југославије и Совјетског Савеза]] те исте године.<ref name="Петровић">{{cite book |last1=Петровић |first1=Владимир |title=Југославија ступа на Блиски исток: стварење југословенске блискоисточне политике 1946–1956 |date=2007 |publisher=Институт за савремену историју |location=Београд |page=42-160 |url=https://www.academia.edu/37664457/Jugoslavija_stupa_na_Bliski_istok_Stvaranje_jugoslovenske_bliskoisto%C4%8Dne_politike_1946_1956 |access-date=20. 7. 2021}}</ref> Раскол између [[Јосип Броз Тито|Тита]] и [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] 1948. године је значио да је Југославија могла да развија блискоисточну политику какву је она желела без уплитања Совјета. Због тога су се односи са Египтом побољшали у наредном периоду. Но, праву прекретницу у развоју односа је представљао [[Државни удар у Египту (1952)|државни удар]] [[Покрет слободних официра|Слободних официра]] којим је 1952. године смењен краљ [[Фарук I]] и успостављена нова власт чији су се циљеви поклапали са циљевима Југославије. Због тога се у наредном периоду настављају добри односи, који постају још бољи након што је [[Гамал Абдел Насер]] преузео власт од дотадашњег председника, [[Мухамад Нагиб|Мухамада Нагиба]]. Због односа који су постојали све бољи, тадашњи представник у Каиру [[Марко Никезић]] је предложио да се вође двеју држава сусретну, што се и догодило на палуби [[Галеб (брод)|Галеба]] у [[Суецки канал|Суецком каналу]] 5. фебруара 1955. године. Састанак је помогао да приближи вође јер се на њему говорило о истим проблемима које њихове државе имају, због чега су обе стране изразиле жељу за даљом сарадњом, што се и обистинило - након састанка је дипломатскa мисијa СФРЈ у Каиру подигнутa на ниво [[амбасада|амбасаде]], успостављена је директна авио линија између Београда и Каира, у Београд је дошла мисија из Египта у којој је био и министар трговине [[Хасан Мареј]] ради испитивања могућности даље економске сарадње, а крајем те године Тито долази у прву званичну посету Египту и дочекује Нову годину у [[Луксор]]у.<ref name="Тодоровић"/> Новоуспостављено пријатељство Југославије и Египта је стављено на пробу већ 1956. године када је Израел напао Египат и започео рат око контроле [[Суецки канал|Суецког канала]]. Југославија је осудила напад и критиковала Израел, као и [[Уједињено Краљевство]] и [[Француска|Француску]] који су исто напали Египат током [[Суецка криза|Суецског рата]], критикујући их чак и на [[Савет безбедности Уједињених нација|Савету безбедности Уједињених нација]], што је уздрмало дипломатске односе са овим државама. Југославија је стала уз Египат и током [[Шестодневни рат|Шестодневног рата]], за чије избијање је кривила Израел што је довело до тога да Израел и Југославија прекину дипломатске односе. Не само да је Југославија бранила Египат и осуђивала нападе, већ је и помагала. Слала је лекове, храну, новац, а током [[Суецка криза|Суецке кризе]] је на [[Синај]]у био присутан и одред [[Југословенска народна армија|ЈНА]] као део мировних снага које су [[Уједињене нације]] оформиле.<ref name="Тодоровић"/><ref name="Петровић"/> === Покрет несврстаних === Успостављању добрих односа између Југославије и Египта је помогло и то што су ове државе биле једне од оснивача [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]]. Тито је наглашавао важност сарадње неразвијених и недовољно развијених држава још током првог састанка са Насером 1955. године. О томе су поново разговарали 1956. године на [[Бриони]]ма на састанку коме је присуствовао и [[Џавахарлал Нехру]], први премијер [[Индија|Индије]]. Тито је чак први пут јавно изнео предлог да се организује конференција вођа несврстаних држава током састанка са Насером у [[Каиро|Каиру]] 1961. године, а њих двојица су заједно саставили позивно писмо упућено вођама несврстаних држава да дођу на заједнички састанак у Каиру, који је одржан током јуна те године и на ком је договорено да се одржи [[Прва конференција Покрета несврстаних]] у [[Београд]]у у септембру те године; друга конференција је одржана у Каиру током октобра 1964. године што показује важност ових држава у оснивању Покрета несврстаних.<ref name="Тодоровић"/> === 21. век === Председник Египта [[Абдел Фатах ел Сиси]] био је у тродневној посети Србији са привредном делегацијом 19. јула 2022.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4891787/egipat-el-sisi-srbija-vucic.html|title=Амбасадор Египта: Историјска посета председника Ел Сисија Србији|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-19}}</ref> == Привредна сарадња == * У 2020. години укупна робна размена износила је 102,8 милиона УСД. Од тога извоз из Србије вредео је 38,1 милион, а увоз 64,6 милиона долара. * У 2019. размењено је укупно роба вредних 107 милиона долара. Извоз из наше земље вредео је 44 милиона, а увоз 63 милиона УСД. * У 2018. години укупна робна размена вредела је 80 милиона УСД. Од тога извоз из РС 42 милиона, а увоз 38 милиона долара.<ref>{{cite web|url=https://tradingeconomics.com/serbia/exports/egypt|title=Serbia exports to Egypt|website=Trading Economics|accessdate= 28.7.2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://tradingeconomics.com/serbia/imports/egypt|title=Serbia imports from Egypt|website=Trading Economics|accessdate=28.7.2021}}</ref> == Дипломатски представници == === У Београду === * [[Амр Алгувејли]], амбасадор, 2018- * [[Азудин Фахим]], амбасадор, 2015-2018 * [[Минха Бахум]], амбасадор, 2013-2015 * [[Али Гелал Басјуни]], амбасадор, 2009-2013 * [[Адил Нагиб]], амбасадор, 2005-2009 * Басим Халил, амбасадор, 1999-2003 * Ашраф Акл, отправник послова, 1999 * Хани Хилаф, амбасадор, 1997-1999 * др Хусаин Абделхалик Хасуна, амбасадор 1989-1992<ref>{{cite book |last1=(ур.) Алгувејли |first1=Амр |title=Србија у очима Египћана: Дипломатска сећања и културне белешке |date=2019 |publisher=Арапски културни центар и GEBO|page=13-193}}</ref> * Фуад Шукри, амбасадор * Мамдух Абдел Разек, амбасадор * Гамал Ел Ди Мансур, амбасадор * [[Мухамед Мурад Галеб]], амбасадор, 1974-1977 * Сеад Афра, амбасадор * Јехиа А. Кадер, амбасадор УАР * М. Абоузеид, амбасадор УАР * [[Хасан Рагаб]], амбасадор, 1961-1962 * Хусеин Рухди, амбасадор * Басел Салах, амбасадор (2022-тренутно)<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/diplomatija/predsednik-vucic-primio-akreditivna-pisma-cetiri-ambasadora/|title=Predsednik Vučić primio akreditivna pisma četiri ambasadora|last=Magazine|first=CorD|date=2022-03-17|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4891787/egipat-el-sisi-srbija-vucic.html|title=Амбасадор Египта: Историјска посета председника Ел Сисија Србији|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-19}}</ref> === У Каиру === Амбасада Републике Србије у Каиру (Египат) радно покрива [[Палестина|Палестину]],<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/354-----/354-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/354-----/354-?lang=cyr |date=20150621234751 }}, Палестина</ref> [[Судан]]<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/371-----/371-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/371-----/371-?lang=cyr |date=20150220024832 }}, Судан</ref> и [[Оман]].<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/352-----/352-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/352-----/352-?lang=cyr |date=20150220050431 }}, Оман</ref> * [[Југослав Вукадиновић]], амбасадор, 2018-2021 * [[Драган Бисенић]], амбасадор, 2011-2017 * [[Дејан Васиљевић]], амбасадор, 2006-2011 * [[Радојко Богојевић]], амбасадор, 2002-2006 * [[Душан Симеуновић]], амбасадор * Иван Ивековић, амбасадор, 1989-1991 * Милан Зупан, амбасадор, 1985-1989 * Лазар Живуљ, амбасадор, 1981-1985 * Александар Божовић, амбасадор, 1977- 1981 * [[Аугустин Папић]], амбасадор, 1973-1977 * [[Михаило Јаворски]], амбасадор, 1969-1973 (до 1971. у [[Уједињена Арапска Република|Уједињеној Арапској Републици]]) * [[Данило Лекић Шпанац]], амбасадор, 1967-1969 (УАР) * Салко Фејић, амбасадор, 1963-1967 (УАР) * [[Јоже Брилеј]], амбасадор, 1961-1963 (УАР) * [[Ратко Дугоњић|Рато Дугоњић]], амбасадор, 1959-1961 (УАР) * [[Јосип Ђерђа (политичар)|Јосип Ђерђа]], амбасадор, 1956-1958 (од 1958. године у [[Уједињена Арапска Република|Уједињеној Арапској Републици]]) * [[Марко Никезић]], амбасадор, 1953-1956 * [[Милан Ристић (дипломата)|Милан Ристић]], посланик, 1950-1952 * [[Милош Московљевић]], посланик, 1949-1950 * Шахинпашић, посланик * [[Ешреф Бадњевић]], посланик, 1946-1947 * [[Милан Мартиновић]], посланик, 1944-1945 * Љубомир Хаџи-Ђорђевић, посланик, -1944 * [[Милоје Смиљанић]], краљевски посланик, 1941- * [[Бранко Аџемовић]], краљевски посланик, 1939-1941 * [[Иван Вукотић]], посланик, 1938- * Владислав Марковић, отправник послова, 1936- * [[Антон Новачан]], отпр. послова, 1932-1933 * [[Јован Дучић]], отпр. послова, 1926-1927 и 1930- 1931 * Слободан Гођевац, секретар, 1927- * Димитрије Групчевић, заступник генералног конзула, -1926 * [[Милош М. Богићевић]], отпр. послова, 1914-1915 * [[Бошко Чолак-Антић]], дипломатски заступник, 1908-1912 * [[Јован Јовановић Пижон]], дипл. заступник, 1907. * [[Панта Гавриловић]], агент == Види још == * [[Срби у Египту]] * [[Манастир Свете Катарине]] * [[Југословенска војска ван отаџбине]] * [[Каирска афера]] * [[Битка за снабдевање]] * [[Ел Шат]] * [[Покрет несврстаних]] * [[Бутрос Бутрос-Гали]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.cairo.mfa.gov.rs/cir/ Амбасада Републике Србије Каиро - Арапска Република Египат] * [http://www.britishpathe.com/video/tito-and-nasser-stay-neutral-aka-tito-meets-nasser/query/Yugoslavia Тито и Насер остају неутрални], Каиро 1956. {{Спољни односи Србије}} {{Клица-политика}} [[Категорија:Политика Египта]] [[Категорија:Спољни односи Србије|Египат]] hnpr22s1jh9qc7wie9xiotytyzjx4q8 0 1277223 25114683 24147554 2022-07-19T19:31:21Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИРКО РОКВИЋ ШОША | слика = Mirko Rokvić Šoša.JPG | опис_слике= Мирко Роквић Шоша | датум_рођења = {{Датум рођења|1922|10|15|}} | место_рођења =[[Трубар]], код [[Дрвар]]а | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2004|12|6|1922|10|15|}} | место_смрти = [[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[Србија и Црна Гора]] |професија=војно лице |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] |народни херој=[[13. март]]а [[1945]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Мирко Роквић Шоша''' ([[Трубар]], код [[Дрвар]]а, [[15. октобар]] [[1922]] — [[Београд]], [[6. децембар]] [[2004]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[15. октобар|15. октобра]] [[1922]]. године у селу [[Трубар]], код [[Дрвар|Дрвара]]. Потицао је из земљорадничке породице. После завршетка основне школе, све до почетка [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], [[1941]]. године, бавио се [[Земљорадња|земљорадњом]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} После избијања [[Босанска крајина у Народноослободилачкој борби|устанка у Босанској крајини]], јула 1941. године, прикључио се устаницима и био борац Трубарске чете. Током лета са овом четом учествовао је у борбама код села [[Тишковац Лички|Тишковаца]], [[Стрмица (Книн)|Стрмице]], [[Голубић (Книн)|Голубића]] и [[Плавно|Плавна]]. У јесен, после реорганизације устаничких јединица, заједно са групом бораца из свог села укључен је у Дрварску партизанску чету и са њом учествује у борбама против [[Краљевина Италија|Италијана]], [[Усташка војница|усташа]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] код [[Дрвар]]а, [[Гламоч]]а, [[Ливно|Ливна]] и [[Босанско Грахово|Грахова]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Миркова је чета најпре била у саставу [[Пети крајишки партизански одред|Петог крајишког партизанског одреда]], а од када је августа [[1942]]. године формирана [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Трећа крајишка ударна бригада]], ушла је у њен састав. Као искусан и храбар борац, Мирко је био постављен за пушкомитраљесца у Врточкој чети Првог дрварског батаљона. У току септембра, за време борби код Бихаћа и [[Цазин]]а, истакао се када је са својим пушкомитраљезом штитио одступницу свом батаљону. За овај подвиг је добио похвалу од Штаба Треће крајишке бригаде.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Децембра 1942. године истакао се у борбама за [[Теслић]] и био рањен. Почетком [[1943]]. године, током борби за време [[Операција Вајс I|Четврте непријатељске офанзиве]], иако рањен успео је да од непријатеља зароби немачки митраљез, тзв. „[[MG 42|шарац]]“. Поред храбрости, Мирко је остао код својих ратних другова остао упамћен и по пожртвованости — често је остајао последњи штитећи одступницу својим друговима приликом повлачења. У једној борби са Италијанима, код [[Бијело Поље|Бијелог Поља]] почетком 1943. године, последњи се повукао са положаја и попео се уз брдо носећи рањену болничарку Даницу Балабан-Родић.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} У борбама током [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], истакао се у борбама против Немаца, код Лучких колиба и у Миљевини, када је заједно са још неколико бораца нанео веће губитке Немцима. Посебно се истакао, августа 1943. године приликом [[Напад НОВЈ на Бугојно августа 1943.|напада на Бугојно]], када је са још два борца убио и ранио око 40 усташа и уништио два бункера. Овај његов велики успех је отворио пут Трећој крајишкој бригади кроз спољну одбрану у град.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Поново се истакао приликом борби са усташама код [[Томиславград|Дувна]]. Тада је дејствујући својим „шарцем“ зауставио усташки напад и омогућио борцима свог батаљона да се безбедно повуку. За овај подвиг добио је похвалу од Штаба [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]]. У борби са Немцима, на Купрешким вратима, код [[Купрешко поље|Купрешког поља]], готово читавог дана је спречавао продор немачке пешадије ка [[Купрес]]у. Тада је веома вештим дејствовањем збуњивао непријатеља — дејствовао је кратким рафалима и тако скривао положај, па Немци нису могли лако открити где се крије то „митраљеско гнездо“. Када је пао сумрак, повукао се са положаја и једва сустигао своју чету, која се повукла још раније. Иза себе је оставио око 40 мртвих Немаца. За овај подвиг био је похваљен од стране Штаба Треће крајишке бригаде и Штаба [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]], а о овом подвигу је говорила и [[Радио Слободна Југославија|радио-станица Слободна Југославија]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Јуна [[1944]]. године, у борбама код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]], Мирко је са својим водом био одсечен. После борбе, стицајем околности, бригада је отишла у једном, а Мирков вод у другом правцу. Бригада је отишла преко пруге [[Сарајево]]—[[Мостар]] за [[Санџак]] и [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србију]]. После дужег лутања, Мирко је одлучио да преко локалних партизанских јединица успостави везу са бригадом, радио-везом, па је Трећу крајишку бригаду сустигао тек на [[Златибор]]у.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Учествовао је борбама у [[Шумадија и западна Србија|западној Србији]] и [[Шумадија|Шумадији]], а посебно се истакао у борби за [[Ваљево]], када је успео да зароби три противтенковска топа. Потом је учествовао у борбама за [[Београдска операција|ослобођење Београда]], као и у борбама на [[Сремски фронт|Сремском фронту]]. У борби код села [[Ђелетовци|Ђелетоваца]], у близини [[Немци|Нијемаца]], у западном [[Срем]]у, априла [[1945]]. године, био је тешко рањен. Он је тада својим пушкомитраљезом спречевао продор [[Вермахт|немачких снага]] преко моста на реци [[Босут (река)|Босут]]. Ово је било његово седмо рањавање, после кога је морао напустити јединицу и ићи на лечење.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} После ослобођења [[Југославија|Југославије]], Мирко је наставио војну каријеру и био официр [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] (ЈА). Умро је [[6. децембар|6. децембра]] [[2004]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден за храброст]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]], [[13. март]]а [[1945]]. године Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија (том пети)|1973|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year=1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Дрвар}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Роквић, Мирко}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2004.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Борци Треће крајишке бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] [[Категорија:Официри ЈНА]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] iu8cysec250zlmqbkwoswq9geks8ar4 0 1282542 25115123 24919314 2022-07-20T08:21:10Z Nikola Rosić 297541 wikitext text/x-wiki {{Главни|Луд, збуњен, нормалан}} == Главне улоге == === Изет Фазлиновић === '''[[Изет Фазлиновић]]''' ([[Мустафа Надаревић]]) је био главни лик серије. Он је удовац, као дете је био сироче. По убеђењу је комуниста, чврстог кова, и увек када му треба помоћ, обрати се слици друга [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. Поред својих комунистичких ставова, он је веома похлепан и чак и својим најближима ради за новац. Због тога, он је организатор разних превара. Воли да пије своју херцеговачку ракију Максузију. Он сваке године иде на скуп субораца који су се борили у Титино доба. Са њим су увек ишли његови пријатељи покојни Др. Ђиђимиловић, Анте и 68-годишњи Милорад. Воли да прича о свом љубавном животу, и комунистичкој прошлости. Учланио се у непознату странку, јер му је обећан мандат посланика. Вози Фолцику, коју је продао и купио Форда Фијесту. Председник је кућног савеза своје зграде. Има љубавне афере са комшиницама. Веома је популаран лик, како у БиХ, тако и широм Балкана, па и Европе. === Фарук Фазлиновић === '''Фарук Фазлиновић''' ([[Сенад Башић]]) је 59-годишњи син Изета Фазлиновића. Висок је 1,8 m. Има сина Дамира. Ради као музички продуцент и поседује музички студио Акорд. Живи заједно са својим оцем и никако да се исели, иако Изет стално протестује због тога. Велики је противник свог оца, са којим је стално у свађи. Не воли да ради, цео дан проводи у кафићу Сан Ремо. Студио му не ради како треба, па долази на разне идеје да заради новац. Када је Фарук ушао у љубавну аферу са Сенадом, Изет је успео некако да је истера из стана што је Фарук тешко поднео. У четвртој сезони студио Акорд постаје радио-станица Акорд, али не доноси ништа више новца него раније. У петој сезони постаје видео-продукција. Током пете сезоне његова видео продукција снима рекламе, да би већ наредне сезоне почела да снима серије тако што је Фарук постао редитељ, а Изет сценариста. Након поновних, али краткотрајних покушаја да поново да буде са Сенадом, Фарук се упустио у љубавни везу са Маријом да би се разишли након што се Дамир умешао. У десетој сезони је у једном моменту боловао од рака да би се на крају излечио. === Дамир Фазлиновић === '''Дамир Фазлиновић''' ([[Моамер Касумовић]]) је једини Фаруков син, и једини Изетов унук. Он има 40 година, висок je 1,87 m, тежак 70 kg и он је резултат Фарукове љубави са 47-годишњом Невеном. Невена је родила Дамира и оставила га је Фазлиновићима. Упркос томе, он је једини нормалан и избалансиран члан породице Фазлиновић. Студира медицину у Сарајеву, као најбољи студент. У четвртој сезони се жени 40-годишњом глумицом Барбаром (која га вара) и добијају сина кога Изет на превару назива Џема Бранко Фазлиновић ('Џебра<nowiki>''</nowiki>), по познатим народним херојима. Они се тада селе у бивши Енесов стан, преко пута Изетовог. Када га је Барбара оставила онда се вратио са Џебром у Изетов стан. Након Барбариног повратка из Америке, њихов спор око старатељства се завршава тако што се Барбара усељава у стан Фазлиновића. Након њиховог пресељења са малим Џебром у нови заједнички стан, живели су заједно све док га Барбара није ухватила у прељуби. Тада га Барбара тера из стана након чега отпочиње љубавну авантуру са 32-годишњом глумицом Ладом. Након љубавних авантура са Ладом, Дамир отпочиње нову, али краткотрајну, авантуру са 40-годишњом докторком Јањом, иначе Фаруковом бившом девојком која га је оставила због 41-годишњe Сенаде. == Споредне улоге == === Ранка Фазлиновић === '''Ранка Фазлиновић''' је Изетова 41-годишња покојна супруга и Фарукова мајка. === Мухарем Фазлиновић === '''Мухарем Фазлиновић''' ([[Божидар Буњевац]]) је био пре своје смрти Изетов отац, Фаруков деда и Дамиров прадеда. === Џема Бранко Фазлиновић === '''Џема Бранко Фазлиновић''' ([[Билал Хаџић]], касније [[Ивор Шпаравало]]), одмила зван Џебра, је једини Дамиров 25-годишњи син, Фаруков унук и Изетов праунук. Он је резултат Дамирове љубави са Барбаром. Док је био још беба, Дамир и Барбара нису знали где да га оставе па је Изет некако успео да их наговори да га он чува. У доба када га је Изет чувао, Џема је научио све псовке, марксистичке књиге. Он не воли да иде у школу, а по понашању највише личи Изету. Дамир је више пута покушавао да некако наговори Изету да њему препусти одгајање Џеме, али Изет како се и очекивало није му дозволио. === Исмет Фазлиновић === '''Исмет Фазлиновић''' ([[Мустафа Надаревић]]) је Изетов брат близанац и физичким изгледом је потпуно исти као Изет. === Самир Фазлиновић === '''Самир Фазлиновић''' ([[Емир Хаџихафизбеговић]]) је Изетов 60-годишњи братанац и Фаруков брат од стрица. Много вара људе, и упетљан је у разне сумњиве послове. Фазлиновићи су више пута пословали са њим, али су увек били преварени. Када је Самир био у затвору, замолио је Изета да га некако пусте, али Изет није желео да се петља у такве ствари. Међутим, када му је Самир обећао да ће му продати пословни простор, Изет се одмах искључио из странке како би га пустили, али ипак од тог пословног простора није било ништа. Након авионске незгоде у којој су сви мислили да су Изет, Фарук и Дамир погинули, Самир је покушао да се окористи у таквој ситуацији тако што ће продати њихов стан. Пошто је познат по томе да врши разноразне преваре у своју корист, полиција је расписала потерницу за њим. Због тога је био принуђен да побегне у [[Хрватска|Хрватску]] како га не би ухапсили. Када се вратио у [[Сарајево]], он је одлучио да се ожени, на запрепашћење свих, са Ајном, бившом Фаруковом девојком. Кад је хтео да запроси Ајну, полиција га хапси и одводи у затвор. Самиров кум је Мурис Фуфић, коцкар и преварант (као и Самир) који из свега извлачи корист.Самир је укључен у разне послове најчешће нелегалне као што су преваре, пљачке,отмице итд.У једној епизоди Фарук га унајмљује да му нађе дјевојке што значи да је можда укључен у проституцију.Има много веза са многим људима.Често је био у затвору али увек је на слободи. === Светлана Цеца Фазлиновић === '''Светлана Цеца Фазлиновић''' ([[Софија Рајовић]]) је Самирова 34-годишња ћерка и једина Исметова унучица. Она је Дамирова сестра од стрица. === Барбара Фазлиновић === '''Барбара Фазлиновић''' ([[Марија Омаљев-Грбић|Марија Омаљев Грбић]], касније [[Џана Пињо]]) је Дамирова вјенчана жена са којом је добио малог Џему. Барбара је по занимању глумица, висока je 1,73 m и тешка 57 kg. Барбара, када је Џема био мали, је била неверна Дамиру и као резултат тога она одлази у иностранство са својим љубавником (конкретно отишли су у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]) и оставља малог Џему и Дамира. Након што се разишла од свог љубавника, Барбара се вратила у Сарајево и покренула свој бизнис од своје уштеђевине (отворила је ћевабџиницу). Када је успела да у одређеној мери да разради бизнис и да "стане на ноге", Барбара је хтела да преузме старатељство над малим Џебром, али Изет, Фарук и Дамир то не дозвољавају. Старатељство над малим Џебром није добила јер су Фазлиновићи нашли порно филм у којем је Барбара глумила што су искористили као доказ у судској парници око старатељства над малим Џебром. Пошто је изгубила право на старатељство, а тврди да не може да живи без малог Џебре, одлучила је да се усели у стан код Фазлиновића. Након Дамирове прељубе са медицинском сестром која ради код њега у ординацији, Барбара се одселила из стана Фазлиновића и повела је са собом малог Џебру уз вансудски договор између ње и Дамира (у међувремену околности промениле и Дамир је био свестан да би на суду изгубио право на старатељство, па није хтео да иду на суд). === Марија Шарафова === '''Марија Шарафова''' ([[Татјана Шојић]]) је Стјепанова бивша 58-годишња жена и власница кафића "Сан Ремо". После дугогодишњег брака са Стјепаном, одлучила је да се разведе и уда за Мариофила, а након развода са Стјепаном она преузима контролу над кафићем "Сан Ремом“. Такође се развела и од Мариофила након што га је ухватила у превари, након чега је имала краткотрајну љубавну везу са 60-годишњим Јуром Закланим, потпредседником ''Херцеговачке телевизије''. Након једног сасвим необичног сна схвата да је заљубљена у Фарука, након чега отпочињу љубавну везу. Љубавну везу са Фаруком је прекинула пошто се Дамир умешао јер је приметио да Фарук није баш најсрећнији у тој вези. === Дино (Мехмеда) Мујкић === '''Дино Мујкић''' ([[Милан Павловић (глумац)|Милан Павловић]]) ради као тонац у студију Акорд. Има 52 годинe, висок je 1,85 m и не уме да ради са миксетом, не зна ништа. Сазнаје се да има IQ 17 (што је иначе немогуће), али ипак Дино је дао Фаруку идеју како да отвори студио. Једину књигу коју је прочитао то је Телефонски именик града Сарајева (више пута) и часопис „Мики маус“. Због свог физичког изгледа, много пута је исмеван. Живео је код Изета једно време, а имао је љубавну аферу са Споменком. Глумац је напустио серију, а лик Дина је сахрањен у епизоди 73. === Реуфик (Мехмеда) Мујкић === '''Рефко Мујкић''' ([[Горан Навојец]]) је 51-годишњи брат Дина Мујкића који живи у [[Загреб]]у где ради као радник градске чистоће. Висок je 1,85 m и тежак 120 kg. Први пут се у серији појављује на сахрани свог брата Дине. Пошто је морао да плати трошкове сахране од Дине као и да врати дугове које је сам Дино направио за живота, није имао пара да се врати у Загреб. Да би сакупио потребну своту пара да би купио карту за повратак у Загреб, Чомбе му предлаже да се обрати Фаруку да га запосли као тонца у студио Акорд који је посао до своје смрти обављао управо његов брат Дино. === Мехо (Ферида) Мујкић === '''Мехо Мујкић''' ([[Алмир Курт]]) је 51-годишњи брат од стрица Дина Мујкића и Рефка Мујкића. Иако је на почетку серије представљен као човек чија је струка мењање тоалетних шоља и стављање силикона, кроз каснији развој догађаја у серији могло видети да је стручан и за неке послове, као нпр. кинотехничар (пуштање филмова и остали послови везано за филмске пројекције у биоскопима), фриготехничар (уграђивање и сервисирање клима уређаја и осталих расхладних уређаја), декоратер, итд. Дино га је стално хвалио како зна да ради и увек га је предлагао Фаруку када је нешто требало да се уради у студију Акорд. Касније су га Фазлиновићи ангажовали приликом снимања серија које су биле поверене њиховој продукцији. === Драган-Чомбе Чмар === '''[[Драган Чомбе Чмар]] ([[Мирај Грбић]])''' је најбољи пријатељ Дини и Рефки. Има 45 године, висок je 1,85 m, тежак 85 kg, жели да буде певач и жели да снима песме код Фарука. Фарук му никада не дозвољава да снима песме, пошто Чомбе не зна да пева. Он није много паметнији од Дина. Био је кум Фаруку, када се овај женио. После одласка Милана Павловића (Дина) из серије, Чомбе постаје главни комични лик и постаје најбољи друг Рефки. После авионске незгоде коју су Фазлиновићи преживели, Чомбе је отишао у Америку да би успео у музичкој каријери, али пошто му у томе не успева он покушава да се бави разноразним пословима. Његова полубраћа по мајци су Куфе и Фуфе. === Милан-Куфе Чмар === '''Милан-Куфе Чмар''' ([[Љубомир Бандовић]]) је Чомбетов 45-годишњи полубрат. Први пут се појавио у шестој сезони након Чомбетовог одласка у Америку на крају пете сезоне јер у Америци није било места за сву тројицу од браће како је сам казао. Куфета је Чомбе поменуо у епизоди "Морал пре свега" у четвртој сезони. Куфе је радио све врсте послове код Фарука у продукцији Акорд током снимања серије. Куфе је једном нашао дневник своје мајке у којем пише да јој је гатара једном рекла да ће један од њених синова умрети на 37. рођендан, што је Куфета довело у очај. "Проблем" је решен тако што је Чомбе из Америке јавио да је њихов полубрат Фуфе "умро". Након завршетка снимања серије, Куфе се враћа у Америку где се бави разноразним пословима. === Милутин-Фуфе Чмар === '''Милутин-Фуфе Чмар''' ([[Бранко Јанковић (глумац)|Бранко Јанковић]]) je Чомбетов и Куфетов полубрат који долази из Америке у 6. сезони. Он има 37 година, висок је 1,85 m и он има разних лудорија. Идеја да направи зимско пиво са луком Ментору и Фаруку се чинило грозним, али у продукцију долази власник пиваре који проба зимско пиво и од њега прави бизнис. === Фадила Чмар === '''Фадила Чмар''' ([[Јасна Диклић]]) је Чомбетова, Куфетова и Фуфетова 76-годишња мајка. Она је заљубљена у Шукрију и он у њу. Фарук открива од Чомбета да је она имала седам мужева и да их је све убила. Он то говори Изету и Ајни. Они помоћу разних начина покушавају да га одговоре од жеље за венчањем, али он их не слуша већ верује Фадили. Изет је пронашао мишомор у њеној ташни, али она је рекла да јој је миш у подруму, али кад је Шукрија питао председника кућног савета да ли имају миша у подруму он му је рекао таман посла. Шукрија бежи ко Изета и крије се од ње. === Ментор Косова === '''Ментор Косова''' ([[Илир Тафа]]) је сувласник Фарукове видео-продукције. Ментор је 48-годишњи Албанац са Косова. Он је држао бурегџиницу, а у видео-продукцију је дошао јер је хтео да промени бизнис пошто му је у бурегџиници један човек умро од преједања (то је био Дино). Уложио је новац у продукцију. Фарук је и даље власник 80%, док је Ментор осталих 20%. Када год Ментор донесе нешто са Косова, Фарук то упоређује са српским производима што се њему не свиђа. === Авдија Лексиковић === '''Авдија Лексиковић''' ([[Тарик Филиповић]]) је 50-годишњи глумац у неким Изетовим серијама, висок је 1,9 m и тежак 92 kg. Од 9. сезоне постаје Фаруков најбољи друг. Воли своју глумачку каријеру и труди се да глуми што боље, некада се и претерано уживи у своју улогу. Он као и Фарук има иста интересовања, а то су музика, жене и алкохол. Такође је доста агресиван и склон свађи, па и тучи каткад. Има кћерку од 39 година. === Џевада Лексиковић / Мубина фон Лексикон === Џевада Лексиковић/Мубина фон Лексикон ( [[Ена Курталић]]) је Авдијина 32-годишња вјенчана супруга. Они су се развели таман када је Фарук упознао Авдију. Поред тога, она је била аматерска глумица, како она каже Западни Улаз У Сарајево. Касније је дипломирала на приватној глумачкој академији, у Попрдовом Селу, општина Горажде. Глумила је у Фаруковим серијама "Дон Жуан са Алипашиног поља" и "Биртија из које је кренула револуција". === Јаков / Јака === {{...}} === Стјепан Мрвица === '''Стјепан Мрвица''' ([[Саша Петровић]]) има 60 година и он је био власник кафеа Сан Ремо, док му га није преотела супруга Марија. Стјепан је покушао да га врати у своје власништво, али није успео. Као млад је живео у Сан Рему, где је зарадио новац, и вратио се у Сарајево и отворио кафану. Када му је Марија узела власништво, Стјепан је опет отишао у Сан Ремо. === Мариофил Шесто === '''Мариофил Шесто''' ([[Мирвад Курић]]) је 49-годишњи Маријин љубавник. По занимању је (не баш добар) адвокат, и бави се нумизматиком. У четвртој сезони Мариофил се разводи са Маријом јер га је она ухватила у превари. === Шефика Рондић === '''Шефика Рондић''' ([[Јасна Жалица]]) је 53-годишња кућна помоћница која ради код Фазлиновића, а и даља им је рођака. Њен посао је велики, а додатне компликације задаје и Изет са својим сексуалним нагонима. Изет јој стално смањује плату, и она је принуђена да да отказ. Глумила је у првој сезони, на чијем је крају напустила посао кућне помоћнице код Фазлиновића. После напуштања Фазлиновића, њено потоње запослење је спорно у томе што се у 2. сезони споменуло да се запослила у Зоолошком врту где је хранила животиње, док се у 7. сезони спомиње како се запослила на једној фарми где је хранила крупне животиње. === Рабија Бубић-Буба === '''Рабија Бубић''' ([[Белма Лизде Курт]]) је друга 51-годишња кућна помоћница код Фазлиновића. Много је добра, и хоће да ради, али је страшно нервирају Изетови сексуални нагони. У четвртој сезони Буба одлази на село и шаље своју сестру Зумрету ''Зумру'' да ради код Фазлиновића као кућна помоћница. === Зумрета-Зумра Бубић === '''Зумрета Бубић''' ([[Емина Муфтић]]) је трећа 61-годишња кућна помоћница која ради код Фазлиновића. Висока je 1,74 m и тешка 55 kg. Она је дошла са села тако што је Буба отишла у село и казала Изету да се неће враћати, али му је рекла да ће послати своју старију рођаку да ради. У петој сезони Зумра одлази. === Санела Хаџимуфтезовић === '''Санела-Сани Хаџимуфтезовић''' ([[Елвира Аљукић]]) је четврта кућна помоћница код Фазлиновића. Дошла је код Фазлиновића зато што је видела на огласима да се тражи кућна помоћница. Има 46 године, Фазлиновићима се она допада и они на сваки начин покушавају да гледају њу како ради по кући. Први пут се појавила у трећој сезони, кад је радила као певачица, кад је дошла код Фарука у студио да сними песму и ту јој се Рефко представио као Фарук. === Енес Хаџиетхемћумуровић === '''Енес Хаџиетхемћумуровић''' ([[Жан Маролт]]) је био комшија Фазлиновићима. Енес је корумпирани политичар, и члан непознате странке, чији је високи функционер. Своје личне трошкове ставља на рачун странке, јер је иначе ''председник странке његов добар пријатељ''. Поред политичке каријере, Енес је и неуспешни адвокат, који не препознаје чак ни основне правне појмове. Заљубљен је у Шефику, а касније и у Рабију Бубић. Изета је намамио у странку, јер му је потребан неки пензионер. Глумац Жан Маролт је преминуо у јулу 2009. и на крају друге сезоне нестаје лик Енеса. === Др Ђиђимиловић === '''Др Ђиђимиловић''' ([[Вања Драх]]) је био психијатар и дугогодишњи пријатељ Изета, још из времена када су били у [[Партизански одреди Југославије|Партизанима]]. Изет га стално позива да им реши кућне проблеме, који су медицинске и личне природе. Глумац [[Вања Драх]] који тумачи његов лик је преминуо у септембру 2009, а лик је из серије повучен и у серији ће се споменути како је Др. Ђиђимиловић отишао у иностранство. === Др Ђуро Убипарип === '''Др Ђуро Убипарип''' ([[Боро Стјепановић]]) је 76-годишњи Изетов дугогодишњи пријатељ из Београда, који је по професији [[гинекологија|гинеколог]]. Висок je 1,78 m и тежак 75 kg. Он и Изет се познају још из времена [[Други светски рат|Другог светског рата]], када су заједно били у [[Партизански одреди Југославије|Партизанима]]. Једно време је заједно са Изетом водио приватну гинеколошку ординацију у стану Фазлиновића. Ђуро је био љубавник за живота Изетове покојне жене Ранке. === Др Џафер Ђуричко === '''Др Џафер Ђуричко''' ([[Един Авдагић Која]]) је 36-годишњи Дамиров другар са факултета и колега. Висок je 1,83 m и тежак 88 kg. Др. Ђуричко је по професији психијатар. Када је Др. Ђуричко имао проблема, обраћао се Фазлиновићима, а и обрнуто. Др. Ђуричко је својевремено има своју ординацију коју је држао у изнајмљеном стану, али је касније због немогућности да плаћа кирију, одлучио се да своју ординацију премести у свој стан. === Ивана === '''Ивана''' ([[Гордана Бобан]]) је секретарица у музичком студију Акорд, чији је власник Фарук. Има 54 године и по цео дан ради у студију, за разлику од Фарука. Неуспешно покушава да сређује папире, како би све било легално, али не успева, и стално се плаши пореске инспекције. Имала је љубавну аферу са Фаруком. Глумица која тумачи њен лик је напустила серију, а лик Иване је повучен из серије образложењем да је отишла у Немачку са својим дечком. === Селма === '''Селма''' ([[Зана Марјановић]]) је 39-годишња конобарица у кафеу Сан Ремо. По завршетку факултета, постала је секретарица у студију Акорд, пошто је Ивана отишла у Немачку. Међутим, када се отвори радио-станица Акорд, она престаје радити у њему. === Бећир === '''Бећир''' ([[Драган Маринковић]]) је 54-годишњи геј поп извођач. Висок je 1,85 m. Дошао је из Загреба у Сарајево. === Јован Белајбег === '''Јован Белајбег''' ([[Предраг Ејдус]]) је био улагач у Изетова уметничка дела и председник геј удружења. === Споменка Вихорец === '''Споменка Вихорец''' ([[Милена Дравић]]) je била Изетова прва љубавница и комшиница. Имала је љубавне афере са Дином. === Сенка Вихорец === '''Сенка Вихорец''' ([[Јелисавета Саблић|Јелисавета Сека Саблић]]) је Изетова друга љубавница, која је Споменкина сестра. Има 80 година и дошла је у 25. епизоди 1. циклуса да би чувала Споменкин стан и постала је Изетова нова љубавница. И њен разлог одласка на крају 2. циклуса је непознат. === Ведрана Вихорец === {{...}} === Ружа === '''Ружа''' ([[Ксенија Маринковић]]) је 55-годишња мајка Дамирове жене Барбаре. Она је живела са својим супругом у Загребу, а након што су се развели она се доселила у Сарајево. Од када је упознала Изета, она је испољавала симпатије према њему. Као титомрзац је увредила Изета након чега јој је Изет нанео лакше повреде, што је довело до тога да га тужи преко суда. Њих двоје су, упркос томе што су њена ћерка и Изетов унук заједно, били у љубавној вези којој су се сви противили. Први пут се појавила у 6. циклусу. === Лаура Шарафова === '''Лаура Шарафова''' ([[Светлана Бојковић]]) је 74-годишња Маријина мајка која се вратила из Италије. Висока je 1,67 m и тешка 65 kg. Долазила је сваког дана код Изета, а он је мислио да је то зато што је заљубљена у њега. Међутим, она је само долазила да би пила његову максузију - већ је имала свог љубавника. Изет то касније открива и посвађа се са њом,када га Лаура слаже да јој је то рођени брат.Изет се тада јако обрадује и извињава Лаури. === Инес Грацин === '''Инес Грацин''' ([[Ива Шулентић]]) је Дамирова 39-годишња бивша девојка и висока je 1,67 m. Инес је из Загреба дошла у Сарајево да би студирала медицину. Упознала се са Дамиром испред продавнице у 26. епизоди. Иначе њена мајка је по професији глумица која глуми у Загребачком казалишту. === Фарукове девојке === '''Невена''' ([[Медиха Мусиловић]] (сезона 1)/[[Николина Јелисавац]] (сезона 5)) је Фарукова прва девојка са којом је био кратко у вези. Висока je 1,73 m и тешка 59 kg. Невена и Фарук су се упознали на отварању кафе бара Сан Ремо те су се ту заљубили, али је она убрзо нестала те се појавила после девет месеци и донела малог Дамира и опет отишла. Невена је после, када је Дамир одрастао, покушавала да поврати Дамира, али Дамир то није желео, а Изет и Фарук су били сагласни да га она води. '''Тања''' ([[Слађана Букејловић]]) је Фарукова бивша девојка. Има 56 година. === Сенада Фукић === '''Сенада Фукић''' ([[Снежана Марковић]]) је Фарукова нова девојка и Шефикина рођака. Први пут се појавила у 20. епизоди 1. циклуса и тада је радила као масерка. У 25. епизоди 2. циклуса се поново појавила и венчала се са Фаруком недуго после, међутим на крају истог циклуса су се развели. Појавила се у 16. и 17. епизоди 4. циклуса и 13. епизоди 5. циклуса. У 6. циклусу су Фарук и она поново заједно. === Ајна Хећимић === '''Ајна Хећимић''' ([[Нивес Иванковић]]) је Фарукова 55-годишња девојка, коју је знао од раније, а почиње да се забавља с њом од треће сезоне. Била је мис Југославије, а пореклом је из Сплита. Јако је љубоморна и не да Фаруку ни да прича са другим женама. После Фарукове исцениране болести и смрти, вратила се у Сплит са оцем Шукријом. === Шукрија Хећимић === '''Шукрија Хећимић''' ([[Миодраг Кривокапић]]) је Ајнин отац. Шукрија има 73 година и он је пензионисани официр морнарице [[Југословенска народна армија|ЈНА]] родом из [[Сплит]]а. Време које је проводио у Сарајеву је становао код Фазлиновића у стану. Изет је покушавао да га наведе да се врати у Сплит, али без успеха. Оженио се Чомбетовом мајком Фадилом, али је побегао од ње јер је мислио да хоће да га убије. === Бахро Бурек === '''Бахро Бурек''' ([[Златан Зухрић Зухра]]) је 60-годишњи сценариста који је дошао у видео-продукцији „Акорд“ да би понудио да по његовом сценарију снимали серију. Након решеног препреке за снимање серије (била је неопходна ХД камера), отпочињу снимање серије. Али као што то обично бива у Фаруковој продукцији, током снимања серије су имали проблема са финансијама. Појављивао се у 6. сезони. === Грдоба === '''Грдоба''' ([[Небојша Глоговац]]) је био Ајнин бивши који је, изашавши из затвора, хтео да јој се врати. Међутим, она је била са Фаруком. Грдоба је зато два пута покушао да убије Фарука. Није успео, и враћен је у затвор. === Ђидо Мова === '''Ђидо Мова''' ([[Александар Сексан]]) је приватни детектив, који обавља разне послове за много ликова у серији. Има 53 годину и први пут се појавио у 31. епизоди 2. циклуса кад га је Фарук унајмио да прати Сенадино кретање. Касније је Изет почео радити код њега, али га убрзо напушта и касније је Изет за њега радио по потреби. Његово име је шатровачка верзија речи "Дођи вамо". === Мурис Фуфић === '''Мурис Фуфић''' ([[Алдин Омеровић]]) је 37-годишњи кум Самира Фазлиновића, а иначе је такође преварант као и Самир. Висок je 1,8 m, а тежак 80 kg. За разлику од Самира, Мурис покушава да извуче већу корист од оног кога покушава да превари. Мурис, као и Фарук, обожава и прати билијар, а чак је и председник Билијарске асоцијације Босне и Херцеговине. Мурисов отац је Златко Фуфић, иначе вереник Споменке Вихорец, бивше Изетове љубавнице. Иначе Мурисова жена је Саџида Фуфић, филмски критичар и једна од Дамирових бивших пацијенткиња којој је уградио имплантате у груди. === Саџида Фуфић === '''Саџида Фуфић''' ([[Миљана Брђанин Бајић]]) је 44-годишња жена Муриса Фуфића (иначе сам Мурис је одмиља зове и Сађа). Саџида је по професији филски критичар. Чак је учествовала у комисији коју је саставила Телевизија на којој је приказивана једна од Фарукових серија. Била је један од највећих критичара Фарукове серије све до момента када се десио немили инцидент у стану Фазлиновића, након чега је нагло променила став према Фаруковој серији. Иначе Саџида је била једна од Дамирових пацијенткиња којој је Дамир уградио имплантате у груди. Мурис је хтео утерати од Дамира коцкарски дуг који је он према Мурису имао, али му је дуг опростио када је схватио да је Дамир био тај естетски хирург који је његовој Саџиди уградио имплантате јер је био задовољан како одрадио посао. === Лада Вукашиновић === Лада Вукашиновић ( [[Марија Пикић]]) је професионална глумица поријеклом из Требиња. У Сарајеву је упознала свог будућег љубавног партнера, Дамира Фазлиновића. Са њим је била у дужој вези, након чега су имали више краткотрајних афера.Као и Мубина и Лада је глумила у серијама "Дон Жуан са Алипашиног поља" и "Биртија из које је кренула револуција", а поред тога и у серији "Бегова кућа". === Зора Вукашиновић === {{...}} Зора Вукашиновић ([[Наташа Нинковић]] је Ладина 49-годишња мајка. По вјерском увјерењу је православац, етнички је Српкиња. Гдје год да крене, са собом носи Свето Писмо или Библију. Мрзи атеисте. Када је из Требиња дошла у Сарајево, мислила је да Лада није никада имала полни однос, па је , сваки пут са њом ишла код Дамира да Лада не уради ''нешто непромишљено прије брака.'' Међутим, Зора се касније увјерила да Лада има полни однос са Дамиром, те је одлучила да Лада мора прекинути са Дамиром. Наравно, Лада то није одобравала те је била са Дамиром још неко вријеме. Касније умјесто Зоре, са Ладом код Дамира долази Ладин брат. === Јуре Заклан === {{...}} === Сафет Билмез === {{...}} === Инспектор Мурга === {{...}} === Полицајац Џемо/Шериф === {{...}} ===Комшија Милорад Чичић=== {{...}} === Батко === {{...}} === Поштар Дарко === {{...}} === Махмут ага === {{...}} === Фета === {{...}} === Јања Гало === {{...}} === Иван Гало === {{...}} == Графикон == {| class="wikitable" style="width:100%;" |- grafikon 12 ! rowspan="2"|Глумац !! rowspan="2"|Лик !! colspan="11"|Сезоне !! rowspan="2" | Бр. Еп. |- ! style="width:3%;"|[[Луд, збуњен, нормалан (1. сезона)|1]] ! style="width:3%;"|[[Луд, збуњен, нормалан (2. сезона)|2]] ! style="width:3%;"|[[Луд, збуњен, нормалан (3. сезона)|3]] ! style="width:3%;"|[[Луд, збуњен, нормалан (4. сезона)|4]] ! style="width:3%;"|[[Луд, збуњен, нормалан (5. сезона)|5]] ! style="width:3%;"|[[Луд, збуњен, нормалан (6. сезона)|6]] ! style="width:3%;"|[[Луд, збуњен, нормалан (7. сезона)|7]] ! style="width:3%;"|[[Луд, збуњен, нормалан (8. сезона)|8]] ! style="width:3%;"|[[Луд, збуњен, нормалан (9. сезона)|9]] ! style="width:3%;"|[[Луд, збуњен, нормалан (10. сезона)|10]] ! style="width:3%;"|[[Луд, збуњен, нормалан (11. сезона)|11]] |- | [[Мустафа Надаревић]] || Изет Фазлиновић || colspan="11" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || 289 |- | [[Сенад Башић]] || Фарук Фазлиновић || colspan="10" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || style="background:#fdd; background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 264 |- | [[Моамер Касумовић]] || Дамир Фазлиновић || colspan="11" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || 289 |- | [[Јасна Жалица]] || Шефика Рондић || colspan="1" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="9" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || 65 |- | [[Гордана Бобан]] || Ивана || colspan="2" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="9" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 64 |- | [[Милан Павловић (глумац)|Милан Павловић]] || Дино Мехмеда Мујкић || colspan="2" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="9" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 64 |- | [[Татјана Шојић]] || Марија Шарафова || colspan="11" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || 289 |- | [[Саша Петровић]] || Стјепан Мрвица || colspan="2" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="9" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 72 |- | Зана Марјановић || Селма || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="2" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 82 |- | [[Милена Дравић]] || Споменка Вихорец || colspan="3" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 83 |- | [[Вања Драх]] || Др. Ђиђимиловић || colspan="2" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="9" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 72 |- | [[Жан Маролт]] || Енес Хаџиетхемћумуровић || colspan="2" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || style="background:#fdd; background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#ffd; text-align:center;" | Глас || colspan="7" style="background:#fdd; background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 53 |- | Ива Шулентић || Инес Грацин || colspan="2" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="9" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 49 |- | [[Јелисавета Саблић|Јелисавета Сека Саблић]] || Сенка Вихорец || colspan="3" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="8" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 72 |- | Белма Лизде-Курт || Рабија Бубић || colspan="1" style="background:#fdd; background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="3" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="7" style="background:#fdd; background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 36 |- | [[Мирај Грбић]] || Драган Чмар Чомбе || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="4" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || style="background:#fdd; background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="3" style="background:#fdd; background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || 117 |- | [[Емир Хаџихафизбеговић]] || Самир Фазлиновић || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="3" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || style="background:#fdd; background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || style="background:#fdd; background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="3" style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || 175 |- | [[Мирвад Курић]] || Мариофил Шесто || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="3" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="1" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="4" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 98 |- | [[Снежана Марковић]] || Сенада Фукић || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 51 |- | [[Горан Навојец]] || Реуфик Рефко Мехмеда Мујкић || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="4" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 97 |- | [[Нивес Иванковић]] || Aјна Хећимић || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 52 |- | [[Александар Сексан]] || Ђидо Мова || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="2" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || 57 |- | [[Драган Маринковић Маца|Драган Маринковић]] || Бећир Мрвица || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || 28 |- | [[Небојша Глоговац]] || Грдоба || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 48 |- | [[Светлана Бојковић]] || Лаура Шарафова || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 48 |- | [[Боро Стјепановић]] || Др. Ђуро Убипарип || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="5" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 25 |- | [[Миодраг Кривокапић]] || Шукрија Хећимић || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 24 |- | Минка Муфтић || Зумрета Зумра Бубић || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 26 |- | [[Марија Омаљев Грбић|Марија Омаљев]]/[[Џана Пињо]] || Барбара Фазлиновић || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="3" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 98 |- | Билал Хаџић/Ивор Шпаравало/Тарик Џинић || Џема-Бранко Фазлиновић || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="3" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="4" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || 96 |- | [[Илир Тафа]] || Ментор Косова || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Главни''' || colspan="4" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 67 |- | [[Предраг Ејдус]] || Јован Белајбег Јованче || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="6" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 24 |- | Елвира Аљукић || Санела Бандера-Хаџимуфтезовић || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 28 |- | [[Љубомир Бандовић]] || Милан Чмар Куфе || colspan="5" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="5" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 24 |- | Златан Зухрић || Бахро Бурек || colspan="5" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="5" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 14 |- | Ксенија Маринковић || Ружа || colspan="5" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 29 |- | Адмир Гламочак || Јуре Заклан || colspan="5" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#dfd; text-align:center;" | '''Гл''' || style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="3" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || 8 |- | Ријад Гвозден/[[Бранко Јанковић (глумац)|Бранко Јанковић]] || Милутин Чмар Фуфе|| colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| ||colspan="5" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || 63 |- | Марија Пикић || Лада Вукашиновић || colspan="5" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="5" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 39 |- | Нермин Омић || Полицајац Џемо || colspan="10" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 38 |- | [[Тарик Филиповић]] || Авдија Лексиковић || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="3" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 30 |- | Алмир Курт || Мехо Мујкић|| style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="8" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 28 |- | Његица Балорда || Рената || colspan="6" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 19 |- | Владо Јокановић/Шериф Аљић || Милорад Чичић || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="5" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || 14 |- | Мирсад Тука || Инспектор Мурга || colspan="10" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 13 |- | Сеад Бејтовић/Алија Агинчић || Др. Хећимић || colspan="7" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 13 |- | Харис Бурина || Јаков || colspan="6" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни ||colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || 12 |- | Амер Исамовић || Рагиб Бандера Пајсер || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="4" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || 12 |- | Алма Терзић || Мирна || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 12 |- | Ивана Војиновић || Суада || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="3" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 12 |- | Ена Курталић|| Мубина фон Лексикон || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 12 |- | Дарко Куртовић || Дарко || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="4" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || 11 |- | Алдин Омеровић || Мурис Фуфић || colspan="6" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="3" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 10 |- | Един Авдагић Која || Др. Џафер Ђуричко || colspan="6" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="5" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || 9 |- | Алмир Чехајић || Батко || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="3" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни ||colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 8 |- | Халима Мусић || Ана || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп ||colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| ||colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;"|Еп ||colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 8 |- | Нада Абрус|| Милена || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="4" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || 8 |- | Љубиша Савановић|| Сафет Билмез || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;"|Епизодни || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 8 |- | Ирма Алимановић || Алма || style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="10" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 7 |- | Слађана Букејловић || Тања || colspan="3" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 7 |- | [[Софија Јуричан]] || Јања Гало || colspan="8" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 7 |- | Драгослав Медојевић || Судија || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 6 |- | [[Катарина Марковић]] || Јелена Јанковић || colspan="9" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || 6 |- | Јасна Диклић || Фадила Чмар || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="5" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || 4 |- | Ивана Перкунић || Белма || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || 4 |- | Аднан Омеровић || Клофа || colspan="6" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 4 |- | [[Наташа Нинковић]] || Зора Вукашиновић || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="4" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || 4 |- | Тарик Хелић || Предсједник Странке || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 3 |- | Анте Вицан || Анте || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 3 |- | Медиха Муслиовић/[[Николина Јелисавац]] || Невена || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="6" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 3 |- | Жељко Стјепановић || Фета || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 3 |- | [[Филип Шоваговић]] || Ђоле || colspan="8" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 3 |- | Миљка Брђанин-Бајић || Саџида Фуфић || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 3 |- | [[Бранислав Лечић]] || Иван Гало || colspan="8" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 3 |- | Јелена Ступљанин || Весна || colspan="9" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 3 |- | Белма Салкунић || Маја || colspan="3" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="7" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 3 |- | [[Мустафа Надаревић]] || Исмет Фазлиновић || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="6" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 2 |- | [[Топ листа надреалиста|Борис Шибер]] || Ђуро || colspan="2" style="background:#fdd; text-align:center;" | Епизодни || colspan="9" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 2 |- | [[Енис Бешлагић]] || Ђенис-Ђенис || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="10" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 2 |- | Зорана Бечић || Шејла || colspan="4" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="6" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 2 |- | Марио Дрмац || Стефанел || colspan="2" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="8" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 2 |- | Дариа Лоренци || Ведрана Вихорец || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan=8" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 2 |- | Борис Лер || Срећко Ђиђимиловић || colspan="1" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="9" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 1 |- | Божидар Буњевац || Мухарем Фазлиновић || colspan="1" style="background:#fdd; text-align:center;" | Еп || colspan="10" style="background:#ececec; color:gray; vertical-align:middle; text-align:center;" class="table-na"| || 1 |- |} == Извори == * {{ИМДб наслов|id=1093078|title=Луд, збуњен, нормалан}} [[Категорија:Ликови из серије Луд, збуњен, нормалан]] bxx8v09zhyp1ptto8756544n5exz0aa 3 1282562 25115089 25112368 2022-07-20T06:06:06Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;font-size: 125%;" |'''Поздрав, {{СТРАНИЦА}}.''' [[Википедија:Добро дошли|Добро дошли]] на [[Википедија на српском језику|Википедију на српском језику]]! |- | colspan="4" | Здраво, {{СТРАНИЦА}}. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. |- | colspan="4" | Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и '''прочитајте следеће теме''', пре него што почнете да уређујете Википедију. |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app lassist.png|30п]] | [[Википедија:Пет стубова|'''Пет стубова Википедије'''<br />Шта је Википедија?]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action info.svg|30п]] | [[Помоћ:Садржај|'''Помоћ'''<br />Општи приручник за уређивање Википедије]] |- | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app Startup Wizard.png|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Упутства|'''Упутства'''<br />Брзо научите да правите измене, корак по корак]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app kedit.svg|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Песак|'''Песак'''<br />За увежбавање рада на Википедији]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Project Tutorials.png|30п]] | [[Википедија:Википедијанац (основни курс)| '''Основни курс'''<br />Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима]] | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action apply.png|30п]] | [[Помоћ:Уређивање|'''Научите како се уређује страница'''<br />Водич за уређивање страница]] |- | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps important yellow.svg|30п]] | [[Википедија:Шта Википедија није|'''Ствари које не би требало да радите'''<br />Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps ksirc.png|30п]] | [[Википедија:Најчешће постављана питања|'''Најчешће постављана питања'''<br />Питања која многи постављају]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app file-manager.png|30п]] | [[Википедија:Правила и смернице|'''Правила Википедије'''<br />Правила и смернице које је усвојила заједница]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps kteatime.png|30п]] | [[Википедија:Трг|'''Трг'''<br />Место где можете питати друге википедијанце]] |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | [[Датотека:Signature button.png|д|Дугме за аутоматски потпис]] Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. <u>'''Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне [[Википедија:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији|напомене о писању српским језиком на Википедији]].'''</u> Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати [[Српска ћирилица|ћирилицом]] и [[гајица|латиницом]], [[Екавски изговор|екавицом]] и [[Ијекавски изговор|ијекавицом]], али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „-{osisanom}-” латиницом, односно -{[[ASCII]]}--јем, биће уклоњене без одлагања. <div align=right>-{'''''[[Википедија:Вавилон/Sr-0|Don't speak Serbian? Sr-0?]] - talk to us via [[Википедија:Трг/Енглески|our Village Pump in English]].'''''}-</div> </div> |} Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални [[Википедија:Википедијанци|корисник]]. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на [[Википедија:Трг|Тргу]]. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 11:08, 22. март 2015. (CET) {{Архивe}} == Следећа архива? == Здраво, свима! Само да јавим да следећа архива иде новембра 2027. године. Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 16:54, 3. децембар 2020. (CET) == А разлог је . . . ? == Разлог је што ниси ставио наочаре, па си питање поставио на погрешној страници, јер нисам ни био нити нешто брисао на твојој корисничкој страници. Поздрав — [[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 17:41, 19. фебруар 2021. (CET) : Извини моја грешка. Грешком сам вратио измене на твојој корисничкој страници. Обрисано је враћено. Поздрав — [[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:03, 19. фебруар 2021. (CET) :: Хвала! Срдачно те поздрављам! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:51, 20. фебруар 2021. (CET) == Aкција писања биографија == {{Вики-акција биографија — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 13:49, 9. април 2021. (CEST) == Примери неуспешних расправа == Ево ти примера неуспешне расправе из маја ове године где нико није учествовао у расправи и па чланак [[Разговор:Роналдо]] није изабран. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:45, 1. октобар 2021. (CEST) == . . . == Здраво Зоране, само сам желио да ти искажем солидарност због учесталих вербалних напада и ухођења, утолико више што ме је и самог до сада ''походило'' више болесника. Надам се да те акције таквих анонимуса неће одвратити од учешћа на нашем великом пројекту. Лијеп поздрав . — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:48, 6. октобар 2021. (CEST) : Здраво, Садко! Хвала на твојој реакцији да поништиш њихове измене, доста си ми помогао. Сметају у тој мери што се улогујем са идејом да радим конкретно шта сам замислио, па ми мисли оду на другу страну. Они сигурно неће бити разлог да одустанем, али ми није јасно зашто их администратори не блокирају и то на дуже. Срдачно те поздрављам! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 23:45, 6. октобар 2021. (CEST) == Реч-две о малтретирању == Здраво, нисам имао лоше намере. Врло добро сам свестан која је улога администратора овде. Уопште ми није у циљу да пројекат напусти било који уредник. Чланак сам номиновао за брисање зато што нисам био сигуран шта да урадим, па сам то оставио заједници да се изјасни шта треба урадити. Поздрав. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 01:08, 16. октобар 2021. (CEST) : Нерегистровани корисник са [[IP]] адресе 178.223.0.21 ме ''малтретира'', и као да то није довољно сада треба седам дана да стрепим да ли ће чланак бити обрисан. Колико видим сада си поставио и шаблон за брисање. Твој задатак је да штитиш напоре регистрованих википедијанаца, њихово умеће и вољу да непрекидно и бесплатно дају свој допринос. Ако чланак буде обрисан, престајем да дајем сваки даљи допринос јер сматрам да је моје даље ангажовање бесмислено. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 01:21, 16. октобар 2021. (CEST) :: Нема потребе за одлажењем са Википедије нити стрепњом. Сасвим је легитимно номиновати чланак за брисање уколико неко сматра да није за Википедију. Али не наравно да га номинује по принципу "Не свиђа ми се". :: Исто тако, нема потребе да се љутите на било кога од нас по овом питању, јер и ви можете данас-сутра да номинујете неки чланак за који сматрате да има упитну релевантност, па да заједнница каже шта мисли. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 01:28, 16. октобар 2021. (CEST) :: Имам упутну релевантност за преко пола википедије. Као што смо чули на последњој конференцији сваки се чланак може сматрати рекламом, а велики број њих нема енциклопедијски карактер, или нема референце, па остаје. Лично сматрам да је боље да постоји, јер се увек може допунити са материјалом, него га брисати. Знање мора бити доступно свима, зар не? Не љутим се, него ми оваква активност смета да дајем даљи допринос. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 01:33, 16. октобар 2021. (CEST) ::: Заједница ће одлучити да ли треба да остане или не. Ако заједница одлучи да треба да остане, немам никакав проблем са тиме. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 01:37, 16. октобар 2021. (CEST) ::: Прва веб-страница пуштена је на мрежу 6. августа 1991. године из Церна на граници са Француском. Представљајући World Wide Web [[Тим Бернерс-Ли]] (отац интернета) је рекао: ''[[World Wide Web]] је направљен да буде библиотека људског знања, људске културе, која дозвољава креирање индивидуалних веб сајтова преко којих људи могу размјењивати идеје.'' Прва веб-страница још увек је жива http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html и није брисана. Не знам одакле вам храбрости да идете преко речи које нам је свима упутио Тим Бернерс-Ли, па да бришете, није веб због тога креиран, забога! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 01:48, 16. октобар 2021. (CEST) ::: Нема разлога да се кријете иза заједнице, ваше су обавезе и права знатно већа. Свакако ћу напустити пројекат ако се изгласа да се чланак брише, и ви у томе имате значајног удела. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 01:51, 16. октобар 2021. (CEST) == Захтјев за уклањање права == <nowiki> <div id="zahtev" style="border: 2px solid #aaa; background: #ddb; width: 98%; margin: auto; padding: .1em;"> === [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] === Корисник је после гласања заједнице од 10. марта 2019. године администратор; само гласање се може видети [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање/Давање/Zoranzoki21_5 овде]. Појављује се на страници [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Списак_администратора Списак администратора] у делу '''Активни'''; рубрика [https://sr.wikipedia.org/wiki/Посебно:Доприноси/Zoranzoki21 Доприноси] пријављује да ''Кориснички налог „Zoranzoki21” није отворен'', док у рубрици '''Дневници''' нема [https://sr.wikipedia.org/wiki/Посебно:Дневник/Zoranzoki21 доприноса корисника] (Нема пронађених ставки у дневнику.); у колони '''Статус''' наводи везу ка [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање/Давање/Zoranzoki21 неуспешном гласању] за администраторска права. Аутоматски генерисан списак администратора пријављује да администратор под овом именом [https://sr.wikipedia.org/wiki/Посебно:Списак_корисника/sysop не постоји]. С обзиром на наведено, a посебно да корисник у '''дужем временском периоду није активан''' покрећем поступак за '''хитно''' одузимање администраторских овлашћења. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 16:08, 30. октобар 2021. (CEST) '''Напомена:''' Захтев изложен на страници на [http://meta.wikimedia.org/wiki/Requests_for_permissions#Removal_of_access мети]. </div> [[Категорија:Решени захтеви за администрирање/Уклањање/Администратор|Kaster]] </nowiki> Поздрав. Ваш претходни захтјев који сте овако срочили је одбачен и избрисан. Не можете тражити да се статус скине са корисничког имена које више није у употреби (јер то име и нема такав статус). Корисник ''Zoranzoki21'' преименован је те се стога сви захтјеви управљају према његовом новом имену. Тако да скидање права из техничких разлога у том случају отпада, потребно је навести аргументовано образложење уколико бисте да се права скину колеги ''Kizule''. Иначе, зарад техничких ствари у вези са администраторским статусима не покрећу се гласања већ се обавјештава заједница на Админ плочи или Тргу. Овдје нема никаквог техничког питања јер је корисник преименован и то је познато. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 12:52, 31. октобар 2021. (CET) с. р. :За то корисничко име [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] је 10. марта 2019. године гласала заједница да има [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање/Правила_гласања администраторска права] и појављује на списку активних администратора. '''Никада''' ни '''један члан''' заједнице '''није гласао''' да корисник [[Корисник:Kizule|Kizule]] има администраторска овлашћења, што се може проверити [https://sr.wikipedia.org/wiki/Категорија:Решени_захтеви_за_администрирање/Давање/Администратор овде]. Захтев је легитиман, пошто је корисник који је од ''заједнице'' добио администраторска овлашћења у '''дужем временском периоду неактиван'''. Правило је јасно: ''Уколико администратор и/или бирократа у року од шест месеци не направи ниједну измену за коју му је потребно да користи администраторске и/или бирократске алатке, аутоматски му се скидају права. Евиденција (не)активности администратора и/или бирократа може се видети [https://tools.wmflabs.org/meta/stewardry/srwiki?sysop=1&bureaucrat=1 овде].'' Обезбедите ми линк на коме пише ''како мора'' да се '''срочи''' захтев по хитном поступку? Захтев може да се одбаци, али дајте ми линк где пише да се захтеви који су одбачени смеју '''брисати'''. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 13:28, 31. октобар 2021. (CET) Не могу се скинути права са корисничког налога ''Zoranzoki21'' јер тај налог нити постоји нити има администраторска права. Захтјеви за уклањање админ права могу се односити, логично, само на администраторе. Не можете та права одузети уредницима који их немају нити непостојећим корисничким налозима. Тај кориснички налог се не налази на аутоматском списку администратора, можда на неком списку који се ручно уређује и гдје није назначен нови назив након преименовања. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 14:48, 31. октобар 2021. (CET) с. р. :Корисник ''Zoranzoki21'' је после гласања заједнице од 10. марта 2019. године администратор; само гласање се може видети [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање/Давање/Zoranzoki21_5 овде]. Наравно да корисник [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Zoranzoki21&redirect=no постоји], и да му је налог постојећи. Појављује се као администратор на страници [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Списак_администратора Списак администратора] у делу '''Активни'''. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 15:02, 31. октобар 2021. (CET) :Дајте ми линк где пише да се садржај захтева који [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање/Уклањање/Zoranzoki21 ''нису урађени''] смеју '''брисати'''. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 15:12, 31. октобар 2021. (CET) Поштовани, Ви сте се већ на Мети изјаснили да разумијете да сте захтјев управили према неком ранијем називу, а да данас админ права има налог Кизуле. Стога, Ваш захтјев и грешка стоје на Мети. Овдје нисте ни упутили прави захтјев за уклањање права администратору са образложењем већ сте одлучили да то Мети пријавите као техничку грешку која треба бити од њих исправљена (што се показало нетачним и што се рекли тамо да разумијете). — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:29, 31. октобар 2021. (CET) с. р. :Упутио сам захтев према називу за који је ''гласала заједница'' да добије администраторска овлашћења. Разумем да је он назив променио после добијања овлашњећа и да га је [[Корисник:НиколаБ|НиколаБ]] после промене корисничког имена додао у групе ''аутоматски патролиран'', ''патролер'' и ''враћач''. Захтев је сасвим јасан и недвосмилен у облику у ком је написан, можете га прочитати горе. Мислим, ако ''Zoranzoki21'' нема администраторска овлашћења јер су му пренета на ''Kizule'' зашто се појављује под тим именом као администратор на појединим страницама, рецимо [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Списак_администратора одве], у делу Активни и на табели. Колико сам до сада упознат захтеви се решавају преко [[:Категорија:Решени захтеви за администрирање/Уклањање/Администратор|категорије]]; искрено никада нисам видео да је неки захтев за одузимање администраторских права једном администратору, упућен другом администратору. Дајте ми линк да прочитам како се праве '''прави захтеви'''. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 15:47, 31. октобар 2021. (CET) :Ја на [https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions#Zoranzoki21%40srwiki мети] нисам пријавио техничку грешку. Tренутни статус је ''није урађено''. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 15:51, 31. октобар 2021. (CET) :Moj захтев за '''хитно''' уклањање права администратору који је у '''дужем временском периоду неактиван''' са образложењем се може прочитати [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање/Уклањање/Zoranzoki21 овде]. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 15:57, 31. октобар 2021. (CET) Поздрав. Код неактивности администратора нема никаквих захтјева већ се о томе обавјештава заједница преко Админ табле или Трга, а технички захтјев за уклањање шаље Мети. Како су Вам на Мети објаснили да нема случаја неактивности, а Ви потврдили да сте схватили, тиме је овај случај окончан. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:02, 31. октобар 2021. (CET) с. р. :Схватам, треба да на Админ табли или Тргу, напишем исто што сам написао у захтеву и тиме обавестим заједницу. ''Хвала!'' Пријавио сам на мети, по упутству које сам прочитао [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање овде]. На мети су ми објаснили да је ''Zoranzoki21'' по давању овлашћења од ''заједнице'' преименован у ''Kizule'', а да му је права пренео [[Корисник:НиколаБ|НиколаБ]]. То сам схватио. Наравно да је налог ''Zoranzoki21'' неактиван, јер нема [https://sr.wikipedia.org/wiki/Посебно:Дневник/Zoranzoki21 доприноса корисника] (Нема пронађених ставки у дневнику.) Ја сам лично гласао да ''Zoranzoki21'' добије администраторска овлашћења јер сам га упознао пре гласања, али не знам ко у ''физичком смислу'' стоји иза налога ''Kizule''; мислим: ''може бити било ко, зар не?'' Ипак имам право да искажем забринутост, зар не? [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 16:41, 31. октобар 2021. (CET) Колега је променио надимак под којим уређује, а и даље је реч о једном те истом налогу. Свако има право да мења име колико пута хоће. Сматрам овај захтев неоснованим и помало осветничким због брисања чланка о плесном клубу. [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 16:56, 31. октобар 2021. (CET) Слажем се са [[Корисник:НиколаБ|Николом]]. Ово и мени делује помало осветнички због брисања чланка о плесном клубу. Зоки, размисли шта радиш. Није то прави пут којим си кренуо, наставио си и ван Википедије да пишеш о кориснику Кизуле. Немој да радиш такве ствари, дозови се памети на време. Поздрав и немој шта замерити, ово је крајње добронамерно.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:07, 31. октобар 2021. (CET) : Википедија није затворени веб-сајт на којем само регистровани корисници објављују и читају чланке; мислим: такви веб-сајтови постоје, али википедија није то. Свако има право и могућност да, у складу са правилима и смерницама, на независним веб-сајтовима објављује чињенице. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 21:04, 4. новембар 2021. (CET) : {{ping|Filipović Zoran}} Мислим да стварно нема смисла, не препознајем вас а један сте од супер уредника овде. Ово стварно није у реду. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:26, 4. новембар 2021. (CET) :: Зоки, само покушавамо да ти укажемо колико грешиш. Мислим, да ово што радиш прелази дубоко у [[Википедија:Малтретирање#Малтретирање_ван_викија|малтретирање]] ван Википедије, можеш лако сносити последице овде за своје понашање. Администратори те могу санкционисати. Кршиш тако правила, а првенствено није коректно то што радиш. Дозови се памети и покушај да схватиш неке ствари. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ти је објаснио да није у реду све шта радиш. Кизуле ти није ништа лоше урадио, да би ти овако реаговао.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:58, 4. новембар 2021. (CET) == Расправа == Поздрав. Објашњено Вам је већ да се расправа одвија на истој страници гдје је дат и предлог. Немојте то премјештати, измјене ће Вам бити враћене. Расправа траје десет дана тако да ће сви заинтересовани имати прилику да се изјасне о Вашем предлогу. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 14:01, 7. новембар 2021. (CET) с. р. : То се наравно одвија по неком непознатом и неписаном правилу, зар не? Ја ''не смем'' да урадим по препорукама које даје википедија на српском језику и како сматрам да је исправно, јер сте сви до сада радили неисправно. Чак ми је и наслов предлога промењен јер [[Корисник:Aca|Aca]] сматра да је ''његов'' наслов 'бољи'. Толико о ''демократичности'' и ''поштовању'' на википедији. Ко је заитересован може да се изјасни на СзР предлога, ја не видим у чему је ту проблем.[[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 19:49, 7. новембар 2021. (CET) == Deutschsprachige Anwendervereinigung TeX == Поздрав, вратио сам страницу. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 20:43, 10. децембар 2021. (CET) : Хвала! Ја сам кориговао страницу, надам се да је сада не само читљивија и јаснија, него да ће шаблон '''машински превод''' бити укљоњен, а чланак остављен, јер је и у оваком облику написан на википедији на немачком и енглеском језику. Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 14:29, 11. децембар 2021. (CET) ::Нема на чему, видим да је то све већ урађено. :) --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 03:56, 12. децембар 2021. (CET) == Emijrp/List of Wikipedians by number of edits == Здраво! Наведени списак сам обрисао јер аутоматски није ажуриран од јуна 2012. године, а ручно ажурирање је било пуно мањкавости, јер није наводило доста садашњих активних (нпр. ја сам почео са уређивањем 2012. и није ме уопште било на списку). Осим тога, имамо Филиповог бота који седмично ажурира списак измјена свих корисника, тако да за овим списком нема потребе. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:54, 20. децембар 2021. (CET) : {{ping|Ранко Николић}} Ја нисам знао да се чланак аутоматски ажурира, па када сам достигао потребан број измена уврстио сам се ручно. Од тада одржавам страницу; мислим: упиши се, а ја ћу крајем текуће године да ручно ажурирам списак. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:05, 25. децембар 2021. (CET) == Троловање и омаловажавање == Уклонио сам [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5%2F%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86_2021._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5&type=revision&diff=24255570&oldid=24255545 коментаре] где омаловажаваш рад колеге Садка на пројекту. Ако наставиш и даље да тамо остављаш коментаре које омаловажавају рад било ког корисника, пријавићу те на администраторску таблу и тражићу да те блокирају. Доста је било твог троловања и напада на људе, претерао си све мере. Она страница није намењена да се људи омаловажавају и да им се броје измене на пројекту, већ да би се похвалио рад сваког кандидата. Последњи пут те молим да престанеш, ако то не учиниш, пријавићу те. Срдачан поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 11:14, 25. децембар 2021. (CET) == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 14:15, 8. април 2022. (CEST) == Акција на тему интернет културе == Поздрав, хвала Вам што учествујете на акцији коју сам покренуо. Овом приликом бих желео да Вам напоменем да је услов за добијање споменице да се напишу минимум два чланка, као што сам навео у правилима. Па ето, чисто да знате, јер је сутра крај акације. Ово ми је прва акција коју сам покренуо па бих желео да се поштује формалност, релативно скоро сам постао члан Википедије. Хвала Вам на пажњи. Леп поздрав! [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 00:47, 9. април 2022. (CEST) == Споменица == Поздрав, додељена вам је споменица за маратон посвећен интернет култури. Један од колега вам је доделио споменицу јер ја нисам имао ту опцију јер вам је био закључан профил. Хвала вам што се учествовали на акцији и извињавамо се ако је било неких проблема. Поздрав! [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 23:15, 12. април 2022. (CEST) == WinShell == Поздрав, драго ми је за побољшање. Вратио сам страницу. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 14:59, 23. април 2022. (CEST) : Хвала! Ја сам кориговао страницу, надам се да је сада не само читљивија и јаснија, него да ће шаблон '''машински превод''' бити укљоњен а чланак остављен, јер је највећој мери у оваком облику написан на википедији на енглеском језику. Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 14:21, 24. април 2022. (CEST) ::Нема на чему, склонио сам шаблон. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 00:48, 30. април 2022. (CEST) == Акција писања чланака о Београду == {{Вики-акција Београд 4— позив}}[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:00, 7. мај 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:11, 5. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:09, 10. јун 2022. (CEST) == Упозорење администратора - неконструктивно опхођење и опструирање == Здраво колега, јављам ти се поводом твојих коментара на [[Википедија:Гласање/Предлог/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка]]. Овим путем желим да ти дам шансу да сам уклониш дио својих коментара. Пракса у којој се током гласања, разговора и дискусија опструира процес на разне начине, што укључује подсјећање на претходне имагинарне теби нањете неправде, више неће имати простора на Википедији и неће бити толерисано. У питању је опструкција у виду спама, можда троловања и то је скретања теме у погрешном правцу. Такође указује на то да нијеси спреман да оставиш оно што ''ти није право'' иза себе, што указује на могућност отварања нових расправа и конфликта - укратко, није конструктивно. Корисни са патерном оваквом понашања испољеног током дужег периода на ен.вики и другим већим пројектима бивају трајно или изразито дуго бановани, под објашњењем да нијесу ту да граде енциклопедију. Вјерујем да то код тебе није случај. Молим те схватиш ово упозорење веома озбиљно, пошто је поменуто у твоме опхођењу цјеловит патерн понашања а не изолован случај. У складу са тим, могућност потенцијалне казне, након овог и можда још једног добронамјерног упозорења, може бити у складу са драстичношћу и дугом трајању неконструктивног понашња. Не планирам да будем увучен у бескрајне дебате и мислим да сам био потпуно јасан. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:16, 17. јул 2022. (CEST) : Без обзира што имам право, престаћу да даље коментаришем. Са два примера која сам навео као истакнуте неправилности свако може да се упозна пошто су њихове СзР јавне. Твојe упозорење доживљавам као [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Малтретирање малтретирање], део '''циљани лични напади''' и уколико се обистини спреман сам да твоје понашање пријавим на мети. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 22:57, 17. јул 2022. (CEST) :: Човјек који је месјецима нападао и прогонио дечка који је три пута млађи од њега (на Википедији као и на друштвеној мрежи) располаже изразитим дефицитом моралног капитала и репутације (на истој Мети, гдје је такође било експедиције у покушају) да би спиновао и упитно искрено тврдио да је малтретиран - што није. Наратив виктимизације овдје неће проћи. :: Упозорење је званично и савјетујем да поступиш како је једино исправно, у супротном ћемо доћи до консензуса међу администраторима да предузмемо мјере. Упозорење важи за сада па надаље и у будуће и неће бити протекција. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:15, 17. јул 2022. (CEST) == Приштина == {{Обавештење — гласање за добар чланак | Назив чланка = Приштина | Датум почетка гласања = 19 | Датум краја гласања = 26. јула 2022. | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 08:06, 20. јул 2022. (CEST) }} hwxtewf8bsj5jjdet7ylz6ictj3xjz5 0 1286022 25114661 23624293 2022-07-19T19:26:45Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛАДИН ПАВЛИЧИЋ | слика = Miladin Pavličić.JPG | опис_слике= Миладин Павличић | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|8|19|}} | место_рођења =[[Горица (Даниловград)|Горица]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|5|17|1920|8|19|}} | место_смрти = [[Биоче]], код [[Подгорица|Подгорице]] | држава_смрти =[[НД Црна Гора]] |професија=ученик |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Миладин Павличић''' ([[Горица (Даниловград)|Горица]], код [[Даниловград]]а, [[19. август]] [[1920]] — [[Биоче]], код [[Подгорица|Подгорице]], [[17. мај]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[19. август]]а [[1920]]. године у селу [[Горица (Даниловград)|Горици]], код [[Даниловград]]а. Потицао је из средње имућне земљорадничке породице. После завршене основне школе у свом родном селу и ниже гимназије у Даниловграду, уписао је Учитељску школу на [[Цетиње|Цетињу]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} По доласку на Цетиње убрзо се прикључио омладинском револуционарном покрету, који је био веома развије у Учитељској школи. Био је учесник два штрајка ђака ове школе, који су током [[1938]]. и [[1940]]. године били организовани против директора и режимских власти. У штрајку 1940. године, као члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и омладинског руководства у школи, Миладин је био један од његових организатора. Због оваога је био искључен из школе, па је један разред завршио у Учитељској школи у [[Бања Лука|Бањалуци]]. Потом се поново вратио у цетињску школу, у којој га је [[Априлски рат]] [[1941]]. године затекао као ученика четвртог разреда.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} После окупације, активно је учествовао у примпремама [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] у коме се истакао у борбама приликом ослобођења [[Спуж]]а и Даниловграда, као и у борбама на [[Веље Брдо|Вељем брду]]. Због истицања у борби, на самом почетку устанка је био кандидован за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а узбрзо потом у току августа и примљен у њено чланство.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Од средине јесени 1941. године био је борац Јеленачког батаљона у [[Партизански одред Бијели Павле|Партизанском одреду „Бијели Павле“]]. Почетком [[1942]]. године, као веома искусан борац и политички радник, био је додељен Косоволушком батаљону, у коме је вршио дужност [[Политички комесар|политичког комесара]] Косићке чете. После месец дана прешао је на сектор [[Сињајевина|Сињајевине]], где је као борац Првог црногорског ударног батаљона учествовао у борбама против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], а затим у бројним борбама против окупатора приликом повлачења партизанских снага ка тромеђу [[Босна|Босне]], [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Херцеговина|Херцеговине]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Средином јуна 1942. године његов батаљон је ушао у састав тада формиране [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]], али је она убрзо потом издвојен и у саставу једне мале чете упућен на терен [[Пипери|Пипера]] и [[Бјелопавлићи|Бјелопавлића]], да ради на очувању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). На путу ова чета је прошла кроз многе тешке борбе и велика искушења, па је само мање од половине бораца успело да дође на одредиште. Убрзо потом Миладин је додељен као пратња [[Душан Мугоша|Душану Мугоши]], делегату КПЈ у [[Албанија|Албанији]], који је по повратку из Албаније кренуо у [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОВ и ПОЈ]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Почетком августа 1942. године, приликом пута ка Врховном штабу, у околини [[Прозор (град)|Прозора]] су наишли на Пету црногорску бригаду, па је Миладин поново ступио у њу. Најпре је једно кратко време био у Четвртом батаљону, а затим у Петом (зијаметском) батаљону, где је преузео дужност заменика политичког комесара чете. И поред политичке дужности коју је обављао Миладин је био и борац-пушкомитраљезац и често се истицао у борбама. Посебно се истакао у борби против усташа у селу [[Грачаница (Бугојно)|Грачаници]], код [[Бугојно|Бугојна]], августа 1942. године, када се са пушкомитраљезом забацио непријатељу иза леђа и натерао га на повлачење ка Бугојну.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Децембра 1942. године у селу [[Силајџевина|Силајџевини]], код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]], заједно са једном групом бораца водио је вишечасовну борбу са [[Вермахт|Немцима]], бранећи узвишење, које су они по сваку цену хтели да заузму. Подстакнута његовим примерима, чета у којој је био заменик политичког комесара посебно се истакла у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] у борбама за [[Коњиц]] и на простору Коњиц-[[Острожац (Јабланица)|Острожац]]. У овим борбама Миладин је учествовао и као бомбаш. Током Четврте офанзиве, његов батаљон претрпео велике губитке па је био сведен на формацију чете и укључен у Четврти батаљон. Борци чете која је тада била формирана захтевали су да Миладин буде њихов политички и партијски руководилац.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Погинуо је [[17. мај]]а [[1943]]. године када је као бомбаш, предводио борце своје чете на италијанске положаје на [[Биоче|Биочу]], код [[Подгорица|Подгорице]]. У овој веома тешкој борби, партизани су успели да разбију непријатеља, наневши му губитак од 739 бораца избачених из строја. Одмах после битке, Миладин је сахрањен у порти оближње цркве. После ослобођења, његови посмртни остаци су пренети у [[Споменик Партизану-борцу|Гробницу народних хероја на брду Горици]], изнад Подгорице.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија (том пети)|1973|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year=1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Даниловград}} {{DEFAULTSORT:Павличић, Миладин}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Погинули у бици на Сутјесци]] 6r839acycbc37zo8u3o034fbktz1o51 0 1286250 25113964 24930516 2022-07-19T12:30:28Z 188.2.94.142 edited wikitext text/x-wiki {{без извора}} {{неенциклопедијски}} {{Биографија | име = Мурат | презиме = Шабановић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = | месец_рођења = | година_рођења = | место_рођења = | држава_рођења = | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Мурат Шабановић muslimanski terorista''' (рођен 1953) је био ратни командант II батаљона Прве подрињске бригаде [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Босне и Херцеговине]], током [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]]. Остаће упамћено у историји да је срушио споменик нобеловцу [[Иво Андрић|Иви Андрићу]] у [[Вишеград]]у 1. јула 1991. године. Поред тога, био је главни актер драме у [[Вишеград]]у, када је хтео да дигне у ваздух хидроелектрану и тако направи катастрофу великих размера. Данас живи слободно у [[Сарајево|Сарајеву]]. == Биографија == Мурат Шабановић, од оца Шабана, рођен је 7. јануара 1953. године у селу [[Ораховци]] крај [[Вишеград]]а. Има брата Авдију Шабановића, који је пред рат у Босни и Херцеговини био заменик председника странке СДА за Вишеград. Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије је Тужилаштву БиХ проследило оптужницу против Мурата Шабановића 2013. године, али се Тужилаштво БиХ оглушило о тај захтев. Мурат Шабановић данас живи у Сарајеву где има приватну печењару. Има и сина Бајазита који живи у САД, где је стекао америчко држављанство. == Предратно деловање == Још пре ратних дешавања у источној Босни, Мурат Шабановић је имао антидржавно деловање против [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Учествовао је у илегалном наоружавању муслимана у Вишеграду и околини [[1991]]. и [[1992]]. године, које је ишло преко [[Странка демократске акције|Странке Демократске Акције (СДА)]]. Његов брат Авдија Шабановић је у Вишеграду био заменик председника [[Странка демократске акције|СДА]]. Од 6. маја 1991. године Мурат Шабановић заједно са својим присташама је постављао барикаде и пунктове у Вишеграду и околини, те тако контролисао прилазе и кретање свих грађана, а највише Срба. Стално је ширио дезинформације о "четничким јединицама и шешељовцима" који ће напасти Вишеград сваког дана, што је био алиби за наоружавање муслимана Мурат Шабановић је са групом наоружаних паравојника 1. јула 1991. године око 17 сати, док је био неко окупљање (углавном младих) муслимана на Тргу ослобођења у Вишеграду ударио мацолом (тешким чекићем) по споменику нобеловцу [[Иво Андрић|Иви Андрићу]], тако да је отпала глава на споменику, а Мурат је то бацио у [[Дрина|Дрину]]. Цео овај догађај је снимљен камером, а видеокасете су после продаване. Овај вандалски чин је произашао из шовинизма и нетрпељивости сарајевских медија, који су пролећа 1991. године писали антијугославенске и антиспрске текстове. У другој половини јула 1991. године долазио је у канцеларију директора фирме "Шумарство", пред киме се хвалио да је усташа, да је убијао и да ће убијати свакога ко му стане на пут. 1. августа 1991. године са својом групом наоружаних паравојника зауставио је 2 аутобуса из [[Краљево|Краљева]], пун жена и деце и том приликом их је задржао 8 сати без хране и воде, са психо-физичким малтретирањем. Током јесени 1991. године, са својом групом паравојника из "Зелених Беретки" имао је низ пребијања, претњи пиштољем, вређања и отимачине и др. Полиција у Вишеграду никад га није позвала на разговор, а камоли да је ухапшен. Почетком 1992. године учествовао је у акцији довођења муслиманских добровољаца из [[Рашка област|Рашке области]] (Србија) у Вишеград, којима је делио оружје и припремао их је за нападе на Србе и [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. == Ратни злочини == Мурат Шабановић је одговоран за следеће злочине: Заједно са осталим припадницима [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Босне и Херцеговине]], за ратни злочин разарања цивилних објеката без војне потребе на подручју Вишеграда 13. априла 1992. Тада се обратио својим војницима следећим речима: "Ко није способан и спреман да убија и коље Србе, нека изађе из строја". Учествовао је у гранатирању стамбених насељa, села, бране ХE Зворник, пуштањем воде из бране изазване су велике поплаве насељa, фабрика и др. Штета се процењује на 10 милиона немачких марака, a из реке је извађено 200 лешева Срба страдалих у овим нападима. Ово је урађено по директиви муслиманских власти из Сарајева, што показују документи послати 12. априла 1992. године у Вишеград; - одговоран је за ратни злочин уништавање имовине праћено огромном материјалном штетом и људским жртвама. Именовани је заједно са осталим припадницима МОС-a учествовао у злодјелима почињеним на подручју Вишеграда. Рушење бране ХE Зворник, штета 633.140 ДМ и губитак енергије 618.150 ДМ, друга штета на брани 4.581.441 ДМ, бројна убиства, уцјене, таоци и штит. Уништена готово сва српска села, попаљена и опљачкана имовина., као подстрекач, јер је мегафоном позивао муслимане да убијају Србе; - одговоран је за организовање и извршење оружаних напада муслиманске полиције и војске у периоду од маја 1992. до средине 1994. на подручју општине Горажде када је убијено 145 цивила српске националности, наведени у КП Комитета бр. И-199; - одговоран је за малтретирање и физичко злостављање припадника JНA, пријетња пиштољем, ударање по глави при чему је свједока облила крв и када је дошао себи отет му је новац у износу (30$ УСA и 50 ДМ) у Вишеграду крајем новембра 1991. год.; - одговоран је за разбојништво на друму у центру села Душћe са 15 наоружаних муслимана нападом на камион са цивилима српске националности, извођење из камиона, туча, пријетње и злостављање путника средином марта 1992. год.; - одговоран је, као припадник муслиманских оружаних снага у Вишеграду, за узимање талаца и стварање логора у Вишеграду при чему је већи број Срба ухапсио и одвео у подрум Хидроцентрале Вишеград, држао их као таоце за лично спашавање због кривње, пуштања бране, a после пуштања бране наредио стражарима да их ликвидирају, али задатак није извршен, јер их је спасила војска JНA; - одговоран је за учествовање у организовању и директном извршењу злочина над српским становништвом у 33 села и убиство три цивила у овим селима за које су у КП дата имена села и погинулих лица српске националности. При томе су кућe опљачкали па запалили, a приликом убистава чинили невиђена стравична звјерства над цивилима. == Оптужнице == Мурат Шабановић није никада оптужен од стране Тужилаштва [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], нити [[Хашки трибунал|Међународног Кривичног Суда за бившу Југославију (Хашки Трибунал)]]. Постоје оптужнице из [[Србија|Србије]], од Тужилаштва за ратне злочине, које је предато Тужилаштву БиХ 2012. године, али су они одбили да приведу Мурата Шабановића и отпочну суђење. == Извори == * http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-VG.htm == Спољашње везе == * http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Imam-Ivu-Andrica-proglasio-chetnichkim-ideologom.lt.html-Није наодмет подсетити да је 1. јула 1991. године Мурат Шабановић у Вишеграду срушио споменик Иви Андрићу, а његове делове бацио у Дрину. Он је касније изјавио да је то учинио по наредби др Ејупа Ганића и Омера Бехмена. * https://www.youtube.com/watch?v=aQQ806lL520 - аудио снимак разговора Мурата Шабановића и генерала ЈНА Милутина Кукањца * http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/373588/Poternica-za-Sabanovicem-koji-je-1992-pretio-da-ce-srusiti-branu-kod-Visegrada -Потерница за Шабановићем који је 1992. претио да ће срушити брану код Вишеграда {{DEFAULTSORT:Шабановић, Мурат}} [[Категорија:Рођени 1953.]] [[Категорија:Вишеграђани]] [[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]] nksug33o40t4gm5c4w7un7ganl8gzdm 25114741 25113964 2022-07-19T20:10:27Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/188.2.94.142|188.2.94.142]] ([[User talk:188.2.94.142|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:AcaBot|AcaBot]] wikitext text/x-wiki {{без извора}} {{неенциклопедијски}} {{Биографија | име = Мурат | презиме = Шабановић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = | месец_рођења = | година_рођења = | место_рођења = | држава_рођења = | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Мурат Шабановић''' (рођен 1953) је био ратни командант II батаљона Прве подрињске бригаде [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Босне и Херцеговине]], током [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]]. Остаће упамћено у историји да је срушио споменик нобеловцу [[Иво Андрић|Иви Андрићу]] у [[Вишеград]]у 1. јула 1991. године. Поред тога, био је главни актер драме у [[Вишеград]]у, када је хтео да дигне у ваздух хидроелектрану и тако направи катастрофу великих размера. Данас живи слободно у [[Сарајево|Сарајеву]]. == Биографија == Мурат Шабановић, од оца Шабана, рођен је 7. јануара 1953. године у селу [[Ораховци]] крај [[Вишеград]]а. Има брата Авдију Шабановића, који је пред рат у Босни и Херцеговини био заменик председника странке СДА за Вишеград. Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије је Тужилаштву БиХ проследило оптужницу против Мурата Шабановића 2013. године, али се Тужилаштво БиХ оглушило о тај захтев. Мурат Шабановић данас живи у Сарајеву где има приватну печењару. Има и сина Бајазита који живи у САД, где је стекао америчко држављанство. == Предратно деловање == Још пре ратних дешавања у источној Босни, Мурат Шабановић је имао антидржавно деловање против [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Учествовао је у илегалном наоружавању муслимана у Вишеграду и околини [[1991]]. и [[1992]]. године, које је ишло преко [[Странка демократске акције|Странке Демократске Акције (СДА)]]. Његов брат Авдија Шабановић је у Вишеграду био заменик председника [[Странка демократске акције|СДА]]. Од 6. маја 1991. године Мурат Шабановић заједно са својим присташама је постављао барикаде и пунктове у Вишеграду и околини, те тако контролисао прилазе и кретање свих грађана, а највише Срба. Стално је ширио дезинформације о "четничким јединицама и шешељовцима" који ће напасти Вишеград сваког дана, што је био алиби за наоружавање муслимана Мурат Шабановић је са групом наоружаних паравојника 1. јула 1991. године око 17 сати, док је био неко окупљање (углавном младих) муслимана на Тргу ослобођења у Вишеграду ударио мацолом (тешким чекићем) по споменику нобеловцу [[Иво Андрић|Иви Андрићу]], тако да је отпала глава на споменику, а Мурат је то бацио у [[Дрина|Дрину]]. Цео овај догађај је снимљен камером, а видеокасете су после продаване. Овај вандалски чин је произашао из шовинизма и нетрпељивости сарајевских медија, који су пролећа 1991. године писали антијугославенске и антиспрске текстове. У другој половини јула 1991. године долазио је у канцеларију директора фирме "Шумарство", пред киме се хвалио да је усташа, да је убијао и да ће убијати свакога ко му стане на пут. 1. августа 1991. године са својом групом наоружаних паравојника зауставио је 2 аутобуса из [[Краљево|Краљева]], пун жена и деце и том приликом их је задржао 8 сати без хране и воде, са психо-физичким малтретирањем. Током јесени 1991. године, са својом групом паравојника из "Зелених Беретки" имао је низ пребијања, претњи пиштољем, вређања и отимачине и др. Полиција у Вишеграду никад га није позвала на разговор, а камоли да је ухапшен. Почетком 1992. године учествовао је у акцији довођења муслиманских добровољаца из [[Рашка област|Рашке области]] (Србија) у Вишеград, којима је делио оружје и припремао их је за нападе на Србе и [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. == Ратни злочини == Мурат Шабановић је одговоран за следеће злочине: Заједно са осталим припадницима [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Босне и Херцеговине]], за ратни злочин разарања цивилних објеката без војне потребе на подручју Вишеграда 13. априла 1992. Тада се обратио својим војницима следећим речима: "Ко није способан и спреман да убија и коље Србе, нека изађе из строја". Учествовао је у гранатирању стамбених насељa, села, бране ХE Зворник, пуштањем воде из бране изазване су велике поплаве насељa, фабрика и др. Штета се процењује на 10 милиона немачких марака, a из реке је извађено 200 лешева Срба страдалих у овим нападима. Ово је урађено по директиви муслиманских власти из Сарајева, што показују документи послати 12. априла 1992. године у Вишеград; - одговоран је за ратни злочин уништавање имовине праћено огромном материјалном штетом и људским жртвама. Именовани је заједно са осталим припадницима МОС-a учествовао у злодјелима почињеним на подручју Вишеграда. Рушење бране ХE Зворник, штета 633.140 ДМ и губитак енергије 618.150 ДМ, друга штета на брани 4.581.441 ДМ, бројна убиства, уцјене, таоци и штит. Уништена готово сва српска села, попаљена и опљачкана имовина., као подстрекач, јер је мегафоном позивао муслимане да убијају Србе; - одговоран је за организовање и извршење оружаних напада муслиманске полиције и војске у периоду од маја 1992. до средине 1994. на подручју општине Горажде када је убијено 145 цивила српске националности, наведени у КП Комитета бр. И-199; - одговоран је за малтретирање и физичко злостављање припадника JНA, пријетња пиштољем, ударање по глави при чему је свједока облила крв и када је дошао себи отет му је новац у износу (30$ УСA и 50 ДМ) у Вишеграду крајем новембра 1991. год.; - одговоран је за разбојништво на друму у центру села Душћe са 15 наоружаних муслимана нападом на камион са цивилима српске националности, извођење из камиона, туча, пријетње и злостављање путника средином марта 1992. год.; - одговоран је, као припадник муслиманских оружаних снага у Вишеграду, за узимање талаца и стварање логора у Вишеграду при чему је већи број Срба ухапсио и одвео у подрум Хидроцентрале Вишеград, држао их као таоце за лично спашавање због кривње, пуштања бране, a после пуштања бране наредио стражарима да их ликвидирају, али задатак није извршен, јер их је спасила војска JНA; - одговоран је за учествовање у организовању и директном извршењу злочина над српским становништвом у 33 села и убиство три цивила у овим селима за које су у КП дата имена села и погинулих лица српске националности. При томе су кућe опљачкали па запалили, a приликом убистава чинили невиђена стравична звјерства над цивилима. == Оптужнице == Мурат Шабановић није никада оптужен од стране Тужилаштва [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], нити [[Хашки трибунал|Међународног Кривичног Суда за бившу Југославију (Хашки Трибунал)]]. Постоје оптужнице из [[Србија|Србије]], од Тужилаштва за ратне злочине, које је предато Тужилаштву БиХ 2012. године, али су они одбили да приведу Мурата Шабановића и отпочну суђење. == Извори == * http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-VG.htm == Спољашње везе == * http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Imam-Ivu-Andrica-proglasio-chetnichkim-ideologom.lt.html-Није наодмет подсетити да је 1. јула 1991. године Мурат Шабановић у Вишеграду срушио споменик Иви Андрићу, а његове делове бацио у Дрину. Он је касније изјавио да је то учинио по наредби др Ејупа Ганића и Омера Бехмена. * https://www.youtube.com/watch?v=aQQ806lL520 - аудио снимак разговора Мурата Шабановића и генерала ЈНА Милутина Кукањца * http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/373588/Poternica-za-Sabanovicem-koji-je-1992-pretio-da-ce-srusiti-branu-kod-Visegrada -Потерница за Шабановићем који је 1992. претио да ће срушити брану код Вишеграда {{DEFAULTSORT:Шабановић, Мурат}} [[Категорија:Рођени 1953.]] [[Категорија:Вишеграђани]] [[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]] h70duvlcvodw5us4un1txudi87urm2i 0 1290440 25115004 22688723 2022-07-20T01:09:39Z CommonsDelinker 4757 Датотека Flaga_Starogardu_Gdańskiego_w_wersji_podstawowej.svg замењена је датотеком [[:c:File:POL_Starogard_Gdański_flag_old_(basic_version).svg|POL_Starogard_Gdański_flag_old_(basic_version).svg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Старогард Гдањски је град у Пољској}} {{Град у Пољској | назив = Старогард Гдањски | изворни_назив = {{јез-пољ|Starogard Gdański}} | слика = Starogard Gdański, Rynek, SV cíp.JPG | опис_слике = | градска_застава = POL Starogard Gdański flag old (basic version).svg | грб = POL Starogard Gdański COA.svg | војводство = {{застава|Војводство поморско}} | повјат = | оснивање = | град_од = 1348 | површина = 25,28 | становништво = 48 808 | година_становништво = 2012 | густина = 1931 | агломерација = | година_агломерација = | гшир = 53.967222 | гдуж = 18.5325 | надморска_висина = 99 | временска_зона = | позивни_број = 058 | регистарска_ознака = GST | градоначелник = | веб-страна = http://www.starogard.pl | председник = | време_службовања = | INSEE = | поштански_код = 83-200 à 83-202 }} '''Старогард Гдањски''' ({{јез-пољ|Starogard Gdański}}) град је у [[Пољска|Пољској]] у [[Војводство поморско|Војводству поморском]]. По подацима из [[2012]]. године број становника у месту је био 48 808. == Становништво == {{ДемографијаПОЉ |1946= |1950= |1960= |1970= |1980= |1987= |1990= |1995= |2000= |2002= |2005= |2010= |2011= |2012=48 808 }} == Спољашње везе == {{портал|Пољска}} {{клица-град-Пољска}} [[Категорија:Градови у Пољској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Пољској]] nz78j5905jdy35ijgue6u86rzmcht6m 0 1290464 25115081 24036511 2022-07-20T06:01:40Z CommonsDelinker 4757 Датотека Flaga_gminy_Szamotuły.svg замењена је датотеком [[:c:File:POL_Szamotuły_flag.svg|POL_Szamotuły_flag.svg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR4|Criterion 4]] (harmonizing names of f wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Шамотули је град у Пољској}} {{Град у Пољској | назив = Шамотули | изворни_назив = {{јез-пољ|Szamotuły}} | слика = Collegiate in Szamotuły.JPG | опис_слике = | градска_застава = POL Szamotuły flag.svg | грб = POL Szamotuły COA.svg | војводство = {{застава|Војводство великопољско}} | повјат = | оснивање = | град_од = 1383 (nowa lokacja) | површина = 11,08 | становништво = 19 001 | година_становништво = 2012 | густина = 1715 | агломерација = | година_агломерација = | гшир =52.611 | гдуж =16.579 | надморска_висина = 115 | временска_зона = | позивни_број = 61 | регистарска_ознака = PSZ | градоначелник = | веб-страна = http://www.szamotuly.pl | председник = | време_службовања = | INSEE = | поштански_код = 64-500 }} '''Шамотули''' ({{јез-пољ|Szamotuły}}) град је у [[Пољска|Пољској]] у [[Војводство великопољско|Војводству великопољском]]. По подацима из [[2012]]. године број становника у месту је био 19 001. == Становништво == {{ДемографијаПОЉ |1946= |1950= |1960= |1970= |1980= |1987= |1990= |1995= |2000= |2002= |2005= |2010= |2011= |2012=19 001 }} == Спољашње везе == {{портал|Пољска}} {{клица-град-Пољска}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Градови у Пољској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Пољској]] 2185sdam2ryw1u8ibqy29tzztnpbqx5 0 1290484 25115036 22688654 2022-07-20T03:36:07Z CommonsDelinker 4757 Датотека Świecie_flaga.svg замењена је датотеком [[:c:File:POL_Świecie_flag_old.svg|POL_Świecie_flag_old.svg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR4|Criterion 4]] (harmonizing names of file wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Свјеће је град у Пољској}} {{Град у Пољској | назив = {{PAGENAME}} | изворни_назив = {{јез-пољ|Świecie}} | слика = Świecie zamek.jpg | опис_слике = | градска_застава = POL Świecie flag old.svg | грб = POL Świecie COA.svg | војводство = {{застава|Војводство кујавско-поморско}} | повјат = | оснивање = | град_од = | површина = 11,87 | становништво = 26 482 | година_становништво = 2012 | густина = 2231 | агломерација = | година_агломерација = | гшир = 53.416667 | гдуж = 18.433333 | надморска_висина = 19-86 | временска_зона = | позивни_број = 52 | регистарска_ознака = CSW | градоначелник = | веб-страна = http://www.swiecie.eu/pl | председник = | време_службовања = | INSEE = | поштански_код = 86-100 — 86-105 }} '''{{PAGENAME}}''' ({{јез-пољ|Świecie}}) град је у [[Пољска|Пољској]] у [[Војводство кујавско-поморско|Војводству кујавско-поморском]]. По подацима из [[2012]]. године број становника у месту је био 26 482. == Становништво == {{ДемографијаПОЉ |1946= |1950= |1960= |1970= |1980= |1987= |1990= |1995= |2000= |2002= |2005= |2010= |2011= |2012=26 482 }} == Спољашње везе == {{портал|Пољска}} {{клица-град-Пољска}} [[Категорија:Градови у Пољској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Пољској]] 1b9zogsryrpuic7nkjctwvjz53t63zc 0 1303827 25115167 24928228 2022-07-20T09:12:05Z 188.120.118.201 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Александар Пешић | пуно_име = Александар Пешић | слика = Aleksandar Pešić 01.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | надимак = Шиља | датум_рођења = {{датум рођења|1992|5|21|год=да}} | место_рођења = [[Ниш]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1.90 м | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]] | актуелни_клуб = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | актуелни_број = 45 | младе_године1 = 1999—2003 | млади_клубови1 = Филип Филиповић Ниш | младе_године2 = 2004—2006 | млади_клубови2 = [[ФК Партизан|Партизан]] | младе_године3 = 2006—2008 | млади_клубови3 = [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | године1 = 2008 | клубови1 = [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | наступи1 = 1 | голови1 = 0 | године2 = 2008—2010 | клубови2 = [[ФК ОФИ Крит|ОФИ Крит]] | наступи2 = 13 | голови2 = 1 | године3 = 2010—2013 | клубови3 = [[ФК Шериф Тираспољ|Шериф Тираспољ]] | наступи3 = 59 | голови3 = 25 | године4 = 2013—2014 | клубови4 = [[ФК Јагодина|Јагодина]] | наступи4 = 22 | голови4 = 13 | године5 = 2014—2017 | клубови5 = [[ФК Тулуза|Тулуза]] | наступи5 = 57 | голови5 = 8 | године6 = 2016—2017 | клубови6 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Аталанта|Аталанта]] | наступи6 = 6 | голови6 = 0 | године7 = 2017—2018 | клубови7 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи7 = 35 | голови7 = 25 | године8 = 2018—2020 | клубови8 = [[ФК Ал Итихад|Ал Итихад]] | наступи8 = 11 | голови8 = 1 | године9 = 2019—2020 | клубови9 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Сеул|Сеул]] | наступи9 = 26 | голови9 = 10 | године10 = 2020—2021 | клубови10 = [[ФК Макаби Тел Авив|Макаби Тел Авив]] | наступи10 = 23 | голови10 = 10 | године11 = 2021—2022 | клубови11 = [[ФК Фатих Карагумрук|Фатих Карагумрук]] | наступи11 = 31 | голови11 = 14 | године12 = 2022— | клубови12 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи12 = 0 | голови12 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2010—2011 | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Србија до 19]] | репрезентација_(наступи)1 = 6 | репрезентација_(голови)1 = 0 | репрезентација_(године)2 = 2013—2015 | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|Србија до 21]] | репрезентација_(наступи)2 = 16 | репрезентација_(голови)2 = 3 | репрезентација_(године)3 = 2016 | репрезентација_(име)3 = [[Фудбалска репрезентација Србије|Србија]] | репрезентација_(наступи)3 = 1 | репрезентација_(голови)3 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 30. август 2021. | актуелизовано2_(датум) = 7. новембар 2017. }} '''Александар Пешић''' ([[Ниш]], [[21. мај]] [[1992]]) је [[Срби|српски]] [[фудбал]]ер. Игра на позицији [[нападач (фудбал)|нападача]].Који тренутно наступа за екипу [[ФК Црвена звезда|Црвенаy звездy]]. == Клупска каријера == Прве фудбалске кораке начинио у ФК Филип Филиповић из Ниша,<ref>{{cite web|url=https://www.juznevesti.com/Sport/FK-Filip-Filipovic-Rasadnik-talenta-u-Duvanistu.sr.html |title=ФК Филип Филиповић - Расадник талента у Дуваништу |publisher= juznevesti.com |date= 2. 1. 2019. |accessdate = 25. 9. 2020}}</ref> где је са изузетно талентованом генерацијом вршњака ([[Никола Стојиљковић]], [[Урош Витас]], Раде Дугалић, [[Лазар Ћирковић]]...) био првак државе у свом узрасту. Наступао је у млађим категоријама и за београдски [[ФК Партизан|Партизан]], да би каријеру наставио у [[ФК Раднички Ниш|нишком Радничком]] где већ са 16 година и три дана, [[24. мај]]а [[2008]]. против [[ФК ЧСК Пивара|ЧСК-а]] из [[Челарево|Челарева]] дебитује за сениорски тим. На крају те сезоне, Раднички из Ниша испада у [[Српска лига|Српску лигу]], а у јулу 2008. Александар Пешић каријеру наставља у [[Грчка|Грчкој]], након што је са екипом [[ФК ОФИ Крит|ОФИ]] са [[Крит]]а потписао трогодишњи уговор. Током две сезоне у грчком ОФИ-ју одиграо је тек 13 мечева на којима је постигао један гол. Крајем јануара 2011. постаје члан молдавског [[ФК Шериф Тираспољ|Шерифа]] из [[Тираспољ]]а у чијем дресу осваја две титуле првака Молдавије (2011/12 и 2012/13) као и Суперкуп Молдавије (2013). У августу 2013. раскида уговор са Шерифом, враћа се у Србију и потписује уговор са [[ФК Јагодина|Јагодином]].<ref>{{cite web |url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/jagodina-sistem-dva-za-dva-143258.html |title=Јагодина - 'Систем два за два' |publisher=sportske.net |date=30. 8. 2013. |accessdate=25. 9. 2020 |archive-date=25. 09. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200925152125/https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/jagodina-sistem-dva-za-dva-143258.html |url-status=dead }}</ref> У дресу "ћурана" пружио је запажене партије и постао најбољи стрелац екипе (13 голова) која се те сезоне пласирала у финале [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]]. На крају те сезоне изабран је у идеалан тим [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]] за [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|сезону 2013/14]].<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a696816/Sport/Fudbal/Najbolji-tim-Superlige-za-sezonu-2013/14.html |title=Ово је најбољи тим Јелен Суперлиге |publisher=mondo.rs |date= |accessdate = 27. 6. 2017}}</ref> Током јуна 2014. постао је и званично нови играч [[ФК Тулуза|Тулузе]], пошто је ставио параф на петогодишњу сарадњу са дугогодишњим чланом [[Прва лига Француске у фудбалу|Лиге 1]].<ref>{{cite web|url=http://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/iz-jagodine-u-francusku-pesic-cetvrti-srbin-u-tuluzu/1cgw2pg |title=Из Јагодине у Француску: Пешић четврти Србин у Тулузу |publisher=sport.blic.rs |date= |accessdate = 27. 6. 2017}}</ref> Током две сезоне у [[Француска|француском]] лигашу одиграо је 57 првенствених утакмица на којима је постигао 8 голова. Крајем августа 2016. Тулуза је позајмила Пешића [[италија]]нској [[ФК Аталанта|Аталанти]] на годину дана, а обештећење је износило 300.000 евра. За Аталанту је током сезоне 2016/17. одиграо само 6 лигашких утакмица без постигнутог гола. Пешић се 4. јула 2017. вратио у српски фудбал, потписавши уговор са [[ФК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/6029/pesic-novo-pojacanje |title=Пешић ново појачање! |publisher=crvenazvezdafk.com |date= |accessdate = 5. 7. 2017}}</ref> Црвена звезда је у сезони 2017/18. освојила 29. титулу шампиона и након 25 година презимила у Европи, а Пешић је одиграо највише утакмица у црвено-белом дресу у тој сезони – 51 утакмица/29 голова. Са 25 голова је био најбољи стрелац [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге]] и поставио нови рекорд по броју голова у једној сезони Суперлиге.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:724954-PESIC-REKORDER-Vrtelo-mi-se-u-glavi-sef-mi-je-rekao-da-ne-treba-da-se-vracam-ali-kao-da-sam-osetio |title= ПЕШИЋ РЕКОРДЕР: Вртело ми се у глави, шеф ми је рекао да не треба да се враћам, али као да сам осетио... |publisher=novosti.rs |date= |accessdate = 29. 4. 2018}}</ref> Изабран је за најбољег играча сезоне Суперлиге и у тим сезоне.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2018&mm=05&dd=19&nav_id=1394522 |title= Синдикат: Александар Пешић играч сезоне у Суперлиги |publisher=b92.net |date= |accessdate = 19. 5. 2018}}</ref> Чинио је одличан тандем са [[Ричмонд Боаћи|Ричмондом Боаћијем]] у јесењем делу сезоне када су заједно постигли 44 гола, што их сврстава међу најефикасније тандеме у историји Црвене звезде. Након Боаћија постао је тек други фудбалер са више од 20 постигнутих голова за једну полусезону после 1992. године и [[Дарко Панчев|Дарка Панчева]].<ref name="mojaczv">{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/177251/2018/07/12/aleksandar-pesic-u-al-itihadu/ |title= Александар Пешић у Ал Итихаду |publisher=mojacrvenazvezda.net |date= |accessdate = 12. 7. 2018}}</ref> У јулу 2018. године прелази у [[ФК Ал Итихад|Ал Итихад]] из Саудијске Арабије.<ref name="mojaczv"/> За овај клуб је одиграо 11 првенствених утакмица и постигао један гол. У фебруару 2019. године одлази на позајмицу у јужнокорејски Сеул.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/3414054/pesic-iz-al-itihada-u-seul-na-pozajmicu.html |title=Пешић из Ал Итихада у Сеул на позајмицу |publisher=rts.rs |date= |accessdate = 8. 2. 2019}}</ref> У Сеулу је био до маја 2020, након чега није успео да се договори о наставку сарадње па се вратио у Ал Итихад.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/aleksandar-pesic-se-vraca-u-saudijsku-arabiju/357773 |title=Александар Пешић се враћа у Саудијску Арабију |publisher=mozzartsport.com |date= 22. 5. 2020. |accessdate = 25. 9. 2020}}</ref> У септембру 2020. је раскинуо уговор са Ал Итихадом.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/pesic-tuzio-al-itihad/366633 |title= Пешић тужио Ал Итихад |publisher=mozzartsport.com |date= 23. 9. 2020. |accessdate = 25. 9. 2020}}</ref> Током сезоне 2020/21. је играо за [[ФК Макаби Тел Авив|Макаби]] из [[Тел Авив]]а.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/zvanicno-silja-pesic-u-makabiju-plata-400000-evra/367519 |title= Званично: Шиља Пешић у Макабију, плата 400.000 евра |publisher=mozzartsport.com |date= 4. 10. 2020. |accessdate = 5. 10. 2020}}</ref> == Репрезентација == За [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|репрезентацију Србије до 19]] година одиграо је шест сусрета и био учесник [[Европско првенство у фудбалу до 19 година|УЕФА Европског првенства до 19 година]] 2011. године на коме је Србија елиминисана у полуфиналу од Чешке (2:4). За [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|младу репрезентацију]] наступио на 16 мечева и постигао три поготка. Учесник [[Европско првенство у фудбалу до 21 године|УЕФА Европског првенства до 21 године]] 2015. године на коме наш тим није прошао групну фазу такмичења. За [[Фудбалска репрезентација Србије|сениорску репрезентацију Србије]] дебитовао [[15. новембра]] [[2016]]. у пријатељском мечу против [[Фудбалска репрезентација Украјине|Украјине]] (0:2) у [[Харков]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.reprezentacija.rs/pesic-aleksandar/ |title=Александар Пешић |publisher=reprezentacija.rs |accessdate = 25. 9. 2020}}</ref> == Успеси == === Клупски === ;Шериф Тираспољ * [[Прва лига Молдавије у фудбалу|Првенство Молдавије]] (2): 2010/11, 2012/13. * Суперкуп Молдавије (1): 2013. ;Црвена звезда * [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] (1): [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] === Појединачни === * Најбољи стрелац [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]] (1): [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] * Идеални тим [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]] (2): [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Soccerway|aleksandar--pesic-/67634}} * {{Transfermarkt|73457}} {{Стрелци Суперлиге Србије}} {{ЕП2011СРБф19}} {{Портал бар|Фудбал|Биографија}} {{DEFAULTSORT:Пешић, Александар}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Спортисти из Ниша]] [[Категорија:Фудбалери Аталанте]] [[Категорија:Фудбалери Јагодине]] [[Категорија:Фудбалери Радничког Ниш]] [[Категорија:Фудбалери Тулузе]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери Ал Итихада]] [[Категорија:Фудбалери Шерифа Тираспољ]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Српски фудбалски репрезентативци]] 6rollgf4a8b9hnhpmejp5sjywbxsajc 25115310 25115167 2022-07-20T11:43:50Z 188.120.118.201 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Александар Пешић | пуно_име = Александар Пешић | слика = Aleksandar Pešić 01.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | надимак = Шиља | датум_рођења = {{датум рођења|1992|5|21|год=да}} | место_рођења = [[Ниш]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1.90 м | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]] | актуелни_клуб = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | актуелни_број = 72 | младе_године1 = 1999—2003 | млади_клубови1 = Филип Филиповић Ниш | младе_године2 = 2004—2006 | млади_клубови2 = [[ФК Партизан|Партизан]] | младе_године3 = 2006—2008 | млади_клубови3 = [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | године1 = 2008 | клубови1 = [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | наступи1 = 1 | голови1 = 0 | године2 = 2008—2010 | клубови2 = [[ФК ОФИ Крит|ОФИ Крит]] | наступи2 = 13 | голови2 = 1 | године3 = 2010—2013 | клубови3 = [[ФК Шериф Тираспољ|Шериф Тираспољ]] | наступи3 = 59 | голови3 = 25 | године4 = 2013—2014 | клубови4 = [[ФК Јагодина|Јагодина]] | наступи4 = 22 | голови4 = 13 | године5 = 2014—2017 | клубови5 = [[ФК Тулуза|Тулуза]] | наступи5 = 57 | голови5 = 8 | године6 = 2016—2017 | клубови6 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Аталанта|Аталанта]] | наступи6 = 6 | голови6 = 0 | године7 = 2017—2018 | клубови7 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи7 = 35 | голови7 = 25 | године8 = 2018—2020 | клубови8 = [[ФК Ал Итихад|Ал Итихад]] | наступи8 = 11 | голови8 = 1 | године9 = 2019—2020 | клубови9 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Сеул|Сеул]] | наступи9 = 26 | голови9 = 10 | године10 = 2020—2021 | клубови10 = [[ФК Макаби Тел Авив|Макаби Тел Авив]] | наступи10 = 23 | голови10 = 10 | године11 = 2021—2022 | клубови11 = [[ФК Фатих Карагумрук|Фатих Карагумрук]] | наступи11 = 31 | голови11 = 14 | године12 = 2022— | клубови12 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи12 = 0 | голови12 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2010—2011 | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Србија до 19]] | репрезентација_(наступи)1 = 6 | репрезентација_(голови)1 = 0 | репрезентација_(године)2 = 2013—2015 | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|Србија до 21]] | репрезентација_(наступи)2 = 16 | репрезентација_(голови)2 = 3 | репрезентација_(године)3 = 2016 | репрезентација_(име)3 = [[Фудбалска репрезентација Србије|Србија]] | репрезентација_(наступи)3 = 1 | репрезентација_(голови)3 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 30. август 2021. | актуелизовано2_(датум) = 7. новембар 2017. }} '''Александар Пешић''' ([[Ниш]], [[21. мај]] [[1992]]) је [[Срби|српски]] [[фудбал]]ер. Игра на позицији [[нападач (фудбал)|нападача]].Који тренутно наступа за екипу [[ФК Црвена звезда|Црвенаy звездy]]. == Клупска каријера == Прве фудбалске кораке начинио у ФК Филип Филиповић из Ниша,<ref>{{cite web|url=https://www.juznevesti.com/Sport/FK-Filip-Filipovic-Rasadnik-talenta-u-Duvanistu.sr.html |title=ФК Филип Филиповић - Расадник талента у Дуваништу |publisher= juznevesti.com |date= 2. 1. 2019. |accessdate = 25. 9. 2020}}</ref> где је са изузетно талентованом генерацијом вршњака ([[Никола Стојиљковић]], [[Урош Витас]], Раде Дугалић, [[Лазар Ћирковић]]...) био првак државе у свом узрасту. Наступао је у млађим категоријама и за београдски [[ФК Партизан|Партизан]], да би каријеру наставио у [[ФК Раднички Ниш|нишком Радничком]] где већ са 16 година и три дана, [[24. мај]]а [[2008]]. против [[ФК ЧСК Пивара|ЧСК-а]] из [[Челарево|Челарева]] дебитује за сениорски тим. На крају те сезоне, Раднички из Ниша испада у [[Српска лига|Српску лигу]], а у јулу 2008. Александар Пешић каријеру наставља у [[Грчка|Грчкој]], након што је са екипом [[ФК ОФИ Крит|ОФИ]] са [[Крит]]а потписао трогодишњи уговор. Током две сезоне у грчком ОФИ-ју одиграо је тек 13 мечева на којима је постигао један гол. Крајем јануара 2011. постаје члан молдавског [[ФК Шериф Тираспољ|Шерифа]] из [[Тираспољ]]а у чијем дресу осваја две титуле првака Молдавије (2011/12 и 2012/13) као и Суперкуп Молдавије (2013). У августу 2013. раскида уговор са Шерифом, враћа се у Србију и потписује уговор са [[ФК Јагодина|Јагодином]].<ref>{{cite web |url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/jagodina-sistem-dva-za-dva-143258.html |title=Јагодина - 'Систем два за два' |publisher=sportske.net |date=30. 8. 2013. |accessdate=25. 9. 2020 |archive-date=25. 09. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200925152125/https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/jagodina-sistem-dva-za-dva-143258.html |url-status=dead }}</ref> У дресу "ћурана" пружио је запажене партије и постао најбољи стрелац екипе (13 голова) која се те сезоне пласирала у финале [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]]. На крају те сезоне изабран је у идеалан тим [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]] за [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|сезону 2013/14]].<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a696816/Sport/Fudbal/Najbolji-tim-Superlige-za-sezonu-2013/14.html |title=Ово је најбољи тим Јелен Суперлиге |publisher=mondo.rs |date= |accessdate = 27. 6. 2017}}</ref> Током јуна 2014. постао је и званично нови играч [[ФК Тулуза|Тулузе]], пошто је ставио параф на петогодишњу сарадњу са дугогодишњим чланом [[Прва лига Француске у фудбалу|Лиге 1]].<ref>{{cite web|url=http://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/iz-jagodine-u-francusku-pesic-cetvrti-srbin-u-tuluzu/1cgw2pg |title=Из Јагодине у Француску: Пешић четврти Србин у Тулузу |publisher=sport.blic.rs |date= |accessdate = 27. 6. 2017}}</ref> Током две сезоне у [[Француска|француском]] лигашу одиграо је 57 првенствених утакмица на којима је постигао 8 голова. Крајем августа 2016. Тулуза је позајмила Пешића [[италија]]нској [[ФК Аталанта|Аталанти]] на годину дана, а обештећење је износило 300.000 евра. За Аталанту је током сезоне 2016/17. одиграо само 6 лигашких утакмица без постигнутог гола. Пешић се 4. јула 2017. вратио у српски фудбал, потписавши уговор са [[ФК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/6029/pesic-novo-pojacanje |title=Пешић ново појачање! |publisher=crvenazvezdafk.com |date= |accessdate = 5. 7. 2017}}</ref> Црвена звезда је у сезони 2017/18. освојила 29. титулу шампиона и након 25 година презимила у Европи, а Пешић је одиграо највише утакмица у црвено-белом дресу у тој сезони – 51 утакмица/29 голова. Са 25 голова је био најбољи стрелац [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге]] и поставио нови рекорд по броју голова у једној сезони Суперлиге.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:724954-PESIC-REKORDER-Vrtelo-mi-se-u-glavi-sef-mi-je-rekao-da-ne-treba-da-se-vracam-ali-kao-da-sam-osetio |title= ПЕШИЋ РЕКОРДЕР: Вртело ми се у глави, шеф ми је рекао да не треба да се враћам, али као да сам осетио... |publisher=novosti.rs |date= |accessdate = 29. 4. 2018}}</ref> Изабран је за најбољег играча сезоне Суперлиге и у тим сезоне.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2018&mm=05&dd=19&nav_id=1394522 |title= Синдикат: Александар Пешић играч сезоне у Суперлиги |publisher=b92.net |date= |accessdate = 19. 5. 2018}}</ref> Чинио је одличан тандем са [[Ричмонд Боаћи|Ричмондом Боаћијем]] у јесењем делу сезоне када су заједно постигли 44 гола, што их сврстава међу најефикасније тандеме у историји Црвене звезде. Након Боаћија постао је тек други фудбалер са више од 20 постигнутих голова за једну полусезону после 1992. године и [[Дарко Панчев|Дарка Панчева]].<ref name="mojaczv">{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/177251/2018/07/12/aleksandar-pesic-u-al-itihadu/ |title= Александар Пешић у Ал Итихаду |publisher=mojacrvenazvezda.net |date= |accessdate = 12. 7. 2018}}</ref> У јулу 2018. године прелази у [[ФК Ал Итихад|Ал Итихад]] из Саудијске Арабије.<ref name="mojaczv"/> За овај клуб је одиграо 11 првенствених утакмица и постигао један гол. У фебруару 2019. године одлази на позајмицу у јужнокорејски Сеул.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/3414054/pesic-iz-al-itihada-u-seul-na-pozajmicu.html |title=Пешић из Ал Итихада у Сеул на позајмицу |publisher=rts.rs |date= |accessdate = 8. 2. 2019}}</ref> У Сеулу је био до маја 2020, након чега није успео да се договори о наставку сарадње па се вратио у Ал Итихад.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/aleksandar-pesic-se-vraca-u-saudijsku-arabiju/357773 |title=Александар Пешић се враћа у Саудијску Арабију |publisher=mozzartsport.com |date= 22. 5. 2020. |accessdate = 25. 9. 2020}}</ref> У септембру 2020. је раскинуо уговор са Ал Итихадом.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/pesic-tuzio-al-itihad/366633 |title= Пешић тужио Ал Итихад |publisher=mozzartsport.com |date= 23. 9. 2020. |accessdate = 25. 9. 2020}}</ref> Током сезоне 2020/21. је играо за [[ФК Макаби Тел Авив|Макаби]] из [[Тел Авив]]а.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/zvanicno-silja-pesic-u-makabiju-plata-400000-evra/367519 |title= Званично: Шиља Пешић у Макабију, плата 400.000 евра |publisher=mozzartsport.com |date= 4. 10. 2020. |accessdate = 5. 10. 2020}}</ref> == Репрезентација == За [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|репрезентацију Србије до 19]] година одиграо је шест сусрета и био учесник [[Европско првенство у фудбалу до 19 година|УЕФА Европског првенства до 19 година]] 2011. године на коме је Србија елиминисана у полуфиналу од Чешке (2:4). За [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|младу репрезентацију]] наступио на 16 мечева и постигао три поготка. Учесник [[Европско првенство у фудбалу до 21 године|УЕФА Европског првенства до 21 године]] 2015. године на коме наш тим није прошао групну фазу такмичења. За [[Фудбалска репрезентација Србије|сениорску репрезентацију Србије]] дебитовао [[15. новембра]] [[2016]]. у пријатељском мечу против [[Фудбалска репрезентација Украјине|Украјине]] (0:2) у [[Харков]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.reprezentacija.rs/pesic-aleksandar/ |title=Александар Пешић |publisher=reprezentacija.rs |accessdate = 25. 9. 2020}}</ref> == Успеси == === Клупски === ;Шериф Тираспољ * [[Прва лига Молдавије у фудбалу|Првенство Молдавије]] (2): 2010/11, 2012/13. * Суперкуп Молдавије (1): 2013. ;Црвена звезда * [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] (1): [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] === Појединачни === * Најбољи стрелац [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]] (1): [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] * Идеални тим [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]] (2): [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Soccerway|aleksandar--pesic-/67634}} * {{Transfermarkt|73457}} {{Стрелци Суперлиге Србије}} {{ЕП2011СРБф19}} {{Портал бар|Фудбал|Биографија}} {{DEFAULTSORT:Пешић, Александар}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Спортисти из Ниша]] [[Категорија:Фудбалери Аталанте]] [[Категорија:Фудбалери Јагодине]] [[Категорија:Фудбалери Радничког Ниш]] [[Категорија:Фудбалери Тулузе]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери Ал Итихада]] [[Категорија:Фудбалери Шерифа Тираспољ]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Српски фудбалски репрезентативци]] m9mraqgj8weiavp52da10wxjivxdtgm 0 1308215 25114749 25113891 2022-07-19T20:13:49Z Dungodung 490 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Plate-BGL-DL70.JPG|mini|300п|Izgled nemačke registracijske tablice-Berchtesgadener Land ]] [[Датотека:Kfz-Kennzeichen in Deutschland.svg|mini|300п|Karta registracijskih oznaka u Njemačkoj]] [[Датотека:Plate-N-043750.JPG|mini|300п|Izgled nemačke registracijske tablice Coll]] == Registarske oznake gradova == {{Садржај-Лат}} == 0-9 == {| class="wikitable" |- !Skraćenica|| Pripada instituciji |- | '''0-1''' ||Vozilo nemačkog predsednika |- | '''0-2''' ||Vozilo nemačkog kancelara |- | '''0-3''' ||Vozilo ministra spoljnih poslova |- | '''0-4''' ||Vozilo prvog sekretara Ministarstva spoljnih poslova |- | '''0-xx-x(xx)''' ili '''0-xxx-x(xx)''' ||Diplomatska vozila |- | '''1-1''' ||Vozilo predsednika nemačkog Sabora |} == A == {| class="wikitable" |- !Skraćenic!|| Pripada gradu |- |<center> '''A''' || [[Аугзбург|Augsburg]] |- |<center>'''AA''' || Ostalbkreis | Aalen |- |<center> '''AB'''|| Aschaffenburg |- |<center> '''ABG'''|| Altenburger Land |- |<center> '''ABI'''|| Anhalt-Bitterfeld |- |<center>'''AC'''|| [[Ахен|Aachen]] |- |<center>'''AH'''|| [[Ahaus]] |- |<center> '''AIC'''|| Aichach-Friedberg |- |<center> '''AK'''|| Altenkirchen |- |<center> '''AM'''|| Amberg |- |<center> '''AN'''|| Ansbach |- |<center> '''AÖ'''|| Altötting |- |<center> '''AP'''|| Apolda |- |<center> '''AS'''|| Amberg-Sulzbach |- |<center> '''AUR'''|| Aurich |- |<center> '''AW'''|| Ahrweiler |- |<center> '''AZ'''|| Alzey |} == B == {| class="wikitable" |- !Skraćenica|| Pripada gradu |- | <center> '''B'''|| [[Берлин|Berlin]] |- | <center>'''BA'''|| Bamberg |- | <center>'''BAD'''|| [[Баден-Баден|Baden-Baden]] |- |<center> '''BAR'''|| Barnim |- | <center>'''BB'''|| Böblingen |- | <center>'''BBL'''|| Brandenburgischer Landtag |- | <center>'''BC'''|| Biberach |- | <center>'''BD'''|| Vozila nemačkog Sabora (Bundestag) |- | <center>'''BGL'''|| Berchtesgadener Land |- |<center> '''BI'''|| Bielefeld |- |<center> '''BIR'''|| Birkenfeld |- |<center>'''BIT'''|| Eifelkreis Bitburg-Prüm | Bitburg |- |<center> '''BK'''|| Börde |- |<center> '''BL'''|| Zollernalbkreis | Balingen |- |<center>'''BLK'''|| Burgenlandkreis |- |<center>'''BM'''|| Rhein-Erft-Kreis | Bergheim |- |<center> '''BN'''|| [[Бон|Bonn]] |- |<center>'''BO'''|| Bochum |- |<center> '''BOR'''|| Borken |- |<center>'''BOT'''|| Bottrop |- |<center>'''BP''' || Savezna policija (Bundespolizei) – od 30. aprila 2006.- Pre: Nemačka pošta (Bundespost) |- |<center> '''BRA'''|| Wesermarsch | Brake |- |<center>'''BRB'''|| Brandenburg |- |<center>'''BS'''|| Braunschweig |- |<center>'''BT'''|| Bayreuth |- |<center> '''BÜS'''|| Büsingen |- |<center>'''BZ'''|| Bautzen |} == C == {| class="wikitable" |- !Skraćenica|| Pripada gradu |- | <center>'''C'''|| Chemnitz |- |<center> '''CB'''|| Cottbus |- |<center> '''CE'''|| Celle |- | <center>'''CHA'''|| Cham |- | <center>'''CLP'''|| Cloppenburg |- | <center>'''CO'''|| Coburg |- | <center>'''COC'''|| Cochem |- | <center>'''COE'''|| Coesfeld |- | <center>'''CUX'''|| Cuxhaven |- | <center>'''CW'''|| Calw |} == D == {| class="wikitable" |- !Skraćenica|| Pripada gradu |- |<center> '''D'''|| [[Диселдорф|Düsseldorf]] |- | <center>'''DA'''|| Darmstadt |- |<center>'''DAH'''|| [[Дахау|Dachau]] |- | <center>'''DAN'''|| Lüchow-Dannenberg | Dannenberg |- |<center> '''DAU'''|| Vulkaneifel | Daun |- | <center>'''DBR'''|| Bad Doberan |- | <center>'''DD'''|| [[Дрезден|Dresden]] |- |<center> '''DE'''|| Dessau-Roßlau |- | <center>'''DEG'''|| Deggendorf |- |<center> '''DEL'''|| Delmenhorst |- | <center>'''DGF'''|| Dingolfing-Landau | Dingolfing |- | <center>'''DH'''|| Grafschaft Diepholz | Diepholz |- | <center>'''DLG'''|| Dillingen |- |<center> '''DM'''|| Demmin |- |<center> '''DN'''|| Düren |- | <center>'''DO'''|| Dortmund |- | <center>'''DON'''|| Donau-Ries | Donauwörth |- | <center>'''DU'''|| Duisburg |- | <center>'''DÜW'''|| Bad Dürkheim Weinstraße |- | <center>'''DI'''|| Dieburg |} == E == {| class="wikitable" |- |<center> '''E'''|| [[Есен|Essen]] |- | <center>'''EA'''|| Eisenach |- |<center> '''EBE'''|| Ebersberg |- | <center>'''ED'''|| Erding |- | <center>'''EE'''|| Elbe-Elster |- |<center> '''EF'''|| [[Erfurt]] |- |<center> '''EI'''|| Eichstätt |- |<center> '''EIC'''|| Eichsfeld |- | <center>'''EL'''|| Emsland |- |<center>'''EM'''|| Emmendingen |- | <center>'''EMD'''|| [[Emden]] |- |<center> '''EMS'''|| Rhein-Lahn-Kreis | Bad Ems |- |<center> '''EN'''|| Ennepe-Ruhr-Kreis |- |<center> '''ER'''|| Erlangen |- |<center> '''ERB'''|| Odenwaldkreis | Erbach |- |<center> '''ERH'''|| Erlangen-Höchstadt |- |<center> '''ERZ'''|| Erzgebirgskreis |- | <center>'''ES'''|| Esslingen |- |<center> '''ESW'''|| Werra-Meißner-Kreis | Eschwege |- |<center> '''EU'''|| Euskirchen |} == F == {| class="wikitable" |- |<center> '''F'''|| [[Frankfurt na Majni]] |- |<center> '''FB'''|| Friedberg |- |<center> '''FD'''|| Fulda |- |<center> '''FDS'''|| Freudenstadt |- |<center> '''FF'''|| Frankfurt (an der Oder) |- |<center> '''FFB'''|| [[Фирстенфелдбрук|Fürstenfeldbruck]] |- |<center> '''FG'''|| Mittelsachsen | Freiberg |- |<center> '''FL'''|| Flensburg |- |<center> '''FN'''|| Bodenseekreis | [[Фридрихсхафен|Friedrichshafen]] |- |<center> '''FO'''|| Forchheim |- | <center>'''FR'''|| [[Freiburg]] (im Breisgau) |- |<center> '''FRG'''|| Freyung-Grafenau |- |<center> '''FRI'''|| Friesland |- |<center> '''FS'''|| Freising |- |<center> '''FT'''|| Frankenthal |- | <center>'''FÜ'''|| Fürth |} == G == {| class="wikitable" |- |<center> '''G'''|| Gera |- |<center>'''GAP'''|| Garmisch-Partenkirchen |- |<center> '''GE'''|| [[Гелзенкирхен|Gelsenkirchen]] |- | <center>'''GER'''|| Germersheim |- | <center>'''GF'''|| Gifhorn |- |<center> '''GG'''|| Groß-Gerau |- |<center> '''GI'''|| Gießen |- |<center>'''GL'''|| Rheinisch-Bergischer Kreis | Bergisch Gladbach |- |<center> '''GM'''|| Oberbergischer Kreis | Gummersbach |- |<center>'''GÖ'''|| Göttingen |- |<center>'''GP'''|| Göppingen |- |<center>'''GR'''|| Görlitz |- |<center> '''GRZ'''|| Greiz |- |<center>'''GS'''|| Goslar |- |<center>'''GT'''|| Gütersloh |- |<center>'''GTH'''|| Gotha |- |<center>'''GÜ'''|| Güstrow |- |<center>'''GZ'''|| Günzburg |} == H == {| class="wikitable" |- | <center>'''H'''|| [[Хановер|Hannover]] |- | <center>'''HA'''|| Hagen |- | <center>'''HAL'''|| Halle |- |<center> '''HAM'''|| Hamm |- |<center> '''HAS'''|| Haßfurt |- | <center>'''HB'''|| Hansestadt [[Bremen]], Bremerhaven |- |<center> '''HBN'''|| Hildburghausen |- | <center> '''HD'''|| Heidelberg |- | <center>'''HDH'''|| Heidenheim |- | <center>'''HE'''|| Helmstedt |- |<center> '''HEF'''|| Hersfeld-Rotenburg | Bad Hersfeld |- |<center> '''HEI'''|| Heide |- | <center>'''HEL'''|| Sabor Hessena (Hessischer Landtag) |- |<center> '''HER'''|| Herne |- | <center>'''HF'''|| Herford |- | <center>'''HG'''|| Obertaunuskreis | Bad Homburg |- |<center>'''HGW'''|| Hansestadt Greifswald |- |<center> '''HH'''|| [[Хамбург|Hansestadt Hamburg]] |- |<center> '''HI'''|| Hildesheim |-<center> '''HK'''|| Oznaka američikih vojnih snaga u Njemačkoj |- | <center>'''HL'''|| Hansestadt Lübeck |- |<center>'''HM'''|| Hameln-Pyrmont | Hameln |- |<center>'''HN'''|| Heilbronn |- |<center>'''HO'''|| Hof |- |<center>'''HOL'''|| Holzminden |- |<center>'''HOM'''|| Saarpfalz-Kreis | Homburg |- |<center> '''HP'''|| Bergstraße | Heppenheim |- |<center>'''HR'''|| Schwalm-Eder-Kreis | Homberg |- |<center>'''HRO'''|| Hansestadt Rostock |- |<center> '''HS'''|| Heinsberg |- |<center> '''HSK'''|| Hochsauerlandkreis |- |<center> '''HST'''|| Hansestadt Stralsund |- | <center>'''HU'''|| [[Hanau]] |- |<center> '''HVL'''|| Havelland |- |<center> '''HWI'''|| Hansestadt Wismar |- | <center>'''HX'''|| Höxter |- | <center>'''HZ'''|| Harz |} == I == {| class="wikitable" |- |<center> '''IGB'''|| St. Ingbert |- | <center>'''IK'''||Ilm-Kreis |- | <center>'''IN'''|| Ingolstadt |- |<center> '''IZ'''|| Itzehoe |} == J == {| class="wikitable" |- |<center> '''J'''|| Jena |- | <center>'''JL'''|| Jerichower Land |} == K == {| class="wikitable" |- |<center>'''K'''|| [[Келн|Köln]] |- | <center>'''KA'''|| [[Карлсруе|Karlsruhe]] |- | <center>'''KB'''|| Korbach |- | <center>'''KC'''|| Kronach |- |<center> '''KE'''|| Kempten |- |<center>'''KEH'''|| Kelheim |- |<center> '''KF'''|| Kaufbeuren |- | <center>'''KG'''|| Bad Kissingen |- | <center>'''KH'''|| Bad Kreuznach |- | <center>'''KI'''|| Kiel |- |<center> '''KIB'''|| Donnersbergkreis | Kirchheimbolanden |- | <center>'''KL'''|| Kaiserslautern |- | <center>'''KLE'''|| Kleve |- | <center>'''KN'''|| [[Констанц|Konstanz]] |- | <center>'''KO'''|| Koblenz |- | <center>'''KR'''|| Krefeld |- | <center>'''KS'''|| Kassel |- |<center>'''KT'''|| Kitzingen |- | <center>'''KU'''|| Kulmbach |- | <center>'''KÜN'''|| Hohenlohekreis | Künzelsau |- | <center>'''KUS'''|| Kusel |- |<center> '''KYF'''|| Kyffhäuserkreis |} == L == {| class="wikitable" |- | <center>'''L'''|| [[Лајпциг|Leipzig]] ''(do 31. 11 1990. za 'Lahn-Dill-Kreis, sada LDK')'' |- | <center>'''LA'''|| Landshut |- | <center>'''LAU'''|| Nürnberger Land | Lauf |- | <center>'''LB'''|| Ludwigsburg |- | <center>'''LD'''|| Landau |- | <center>'''LDK'''|| Lahn-Dill-Kreis |- |<center> '''LDS'''|| Landkreis Dahme-Spreewald |- | <center>'''LER'''|| Leer |- | <center>'''LEV'''|| Leverkusen |- | <center>'''LG'''|| Lüneburg | |<center>'''LI'''|| [[Линдау (Бодензе)|Lindau]] |- |<center> '''LIF'''|| Lichtenfels |- |<center> '''LIP'''|| Lippe |- | <center>'''LL'''|| Landsberg am Lech |- |<center> '''LM'''|| Limburg-Weilburg | Limburg |- | <center>'''LÖ'''|| Lörrach |- |<center> '''LOS'''|| Landkreis Oder-Spree |- | <center>'''LSA'''|| Sabor Saske-Anhalta |- | <center>'''LSN'''|| Sabor Saske |- |<center> '''LU'''|| Ludwigshafen | | <center>'''LÜN'''|| Lünen |- | <center>'''LWL'''|| Ludwigslust |} == M == {| class="wikitable" |- | <center>'''M'''|| [[Минхен|München]] |- |<center>'''MA'''|| Mannheim |- |<center> '''MB'''|| Miesbach |- |<center> '''MD'''|| Magdeburg |- | <center>'''ME'''|| Mettmann |- |<center> '''MEI'''|| Meißen |- |<center> '''MG'''|| Mönchengladbach |- | <center>'''MH'''|| Mülheim an der Ruhr |- |<center> '''MI'''|| Minden-Lübbecke | Minden |- |<center> '''MIL'''|| Miltenberg |- | <center>'''MK'''|| Märkischer Kreis |- | <center>'''MKK'''|| Main-Kinzig-Kreis|[[Округ_Мајн-Кинциг|Main-Kinzig-Kreis]] |- |<center> '''MM'''|| Memmingen |- |<center>'''MN'''|| Unterallgäu | Mindelheim |- |<center> '''MOL'''|| Märkisch-Oderland |- | <center>'''MOS'''|| Neckar-Odenwald-Kreis | [[Мосбах (Баден-Виртемберг)|Mosbach]] |- | <center>'''MR'''|| Marburg-Biedenkopf | [[Марибор|Marburg]] |- | <center>'''MS'''|| Münster |- |<center>'''MSH'''|| Mansfeld-Südharz |- |<center> '''MSP'''|| Main-Spessart |- | <center>'''MST'''|| Mecklenburg-Strelitz |- |<center> '''MTK'''|| Main-Taunus-Kreis |- | <center>'''MÜ'''||Mühldorf am Inn |- |<center> '''MÜR'''|| Müritz |- | <center>'''MVL'''|| Sabor Mecklenburg-Zapadno Pomorje |- |<center> '''MYK'''|| Mayen-Koblenz |- | <center>'''MZ'''|| Mainz |- | <center>'''MZG'''|| Merzig-Wadern | Merzig |} == N == {| class="wikitable" |- |<center> '''N'''|| Nürnberg |- |<center> '''NB'''|| Neubrandenburg |- | <center>'''ND'''|| Neuburg-Schrobenhausen | Neuburg an der Donau |- |<center> '''NDH'''|| [[Нордхаузен|Nordhausen]] |- |<center> '''NE'''|| Neuss |- |<center>'''NEA'''|| Neustadt an der Aisch-Bad Windsheim | Neustadt an der Aisch |- | <center>'''NES'''|| Rhön-Grabfeld | Bad Neustadt an der Saale |- | <center>'''NEW'''|| Neustadt an der Waldnaab |- |<center> '''NF'''|| Nordfriesland |- | <center>'''NI'''|| Nienburg/Weser |- |<center> '''NK'''|| Neunkirchen |- |<center> '''NL'''|| Sabor Donje Saske |- |<center> '''NM'''|| Neumarkt in der Oberpfalz |- |<center> '''NMS'''|| Neumünster |- |<center> '''NOH'''|| Grafschaft Bentheim | Nordhorn |- |<center> '''NOM'''|| Northeim |- | <center>'''NR'''|| Neuwied am Rhein |- |<center> '''NRW'''|| Sabor Severno-rajne i Vestfalije |- |<center> '''NU'''|| Neu-Ulm |- |<center> '''NVP'''|| Nordvorpommern |- | <center>'''NW'''|| Neustadt an der Weinstraße |- | <center>'''NWM'''|| Nordwestmecklenburg |} == O == {| class="wikitable" |- |<center> '''OA'''|| Oberallgäu |- | <center>'''OAL'''|| Ostallgäu |- | <center>'''OB'''|| Oberhausen |- | <center>'''OD'''|| Bad Oldesloe |- |<center> '''OE'''|| Olpe |- | <center>'''OF'''|| Offenbach |- |<center> '''OG'''|| Ortenaukreis | Offenburg |- | <center>'''OH'''|| Ostholstein |- | <center>'''OHA'''|| Osterode am Harz |- |<center> '''OHV'''|| Oberhavel |- |<center> '''OHZ'''|| Osterholz |- | <center>'''OL'''|| Oldenburg |- | <center>'''OPR'''|| Ostprignitz-Ruppin |- | <center>'''OS'''|| Osnabrück |- |<center> '''OSL'''|| Oberspreewald-Lausitz |- |<center>'''OVP'''|| Ostvorpommern |} == P == {| class="wikitable" |- |<center> '''P'''|| Potsdam |- | <center>'''PA'''|| Passau |- |<center>'''PAF'''|| Pfaffenhofen |- | <center>'''PAN'''|| Rottal-Inn | Pfarrkirchen |- |<center> '''PB'''|| Paderborn |- |<center> '''PCH'''|| Parchim |- | <center>'''PE'''|| Peine |- | <center>'''PF'''|| Pforzheim |- |<center>'''PI'''|| Pinneberg |- |<center> '''PIR'''|| Sächsische Schweiz-Osterzgebirge | Pirna |- | <center>'''PL'''|| Plauen |- | <center>'''PLÖ'''|| Plön |- |<center> '''PM'''|| Potsdam-Mittelmark |- |<center> '''PR'''|| Prignitz |- | <center>'''PS'''|| Südwestpfalz | Pirmasens |} == R == {| class="wikitable" |- | <center>'''R'''|| [[Регензбург|Regensburg]] |- | <center>'''RA'''|| Rastatt |- | <center>'''RD'''|| Rendsburg-Eckernförde | Rendsburg |- | <center>'''RE'''|| Recklinghausen |- |<center> '''REG'''|| Regen |- | <center>'''RH'''|| Roth |- | <center>'''RO'''|| Rosenheim |- | <center>'''ROW'''|| Rotenburg an der Wümme |- | <center>'''RP'''|| Rhein-Pfalz-Kreis |- | <center>'''RPL'''|| Sabor Porajnje-Falačka |- | <center>'''RS'''|| Remscheid |- |<center> '''RT'''|| Reutlingen |- | <center>'''RÜD'''|| Rheingau-Taunus-Kreis | Rüdesheim |- | <center>'''RÜG'''|| Rügen |- |<center> '''RV'''|| Ravensburg |- |<center> '''RW'''|| Rottweil |- |<center>'''RZ'''|| Herzogtum Lauenburg | Ratzeburg |} == S == {| class="wikitable" |- |<center>'''S'''|| [[Штутгарт|Stuttgart]] |- |<center> '''SAD'''|| Schwandorf |- | <center>'''SAL'''|| Sabor Saralanda |- |<center> '''SAW'''|| Altmarkkreis Salzwedel | Salzwedel |- | <center>'''SB'''|| Saarbrücken |- |<center> '''SC'''|| Schwabach |- |<center> '''SDL'''|| Stendal |- | <center>'''SE'''|| Bad Segeberg |- |<center> '''SFA'''|| Soltau-Fallingbostel |- | <center>'''SG'''|| Solingen |- |<center>'''SH'''|| Sabor Schleswig-Holsteina |- |<center>'''SHA'''|| Schwäbisch Hall |- |<center>'''SHG'''|| Schaumburg, Stadthagen |- | <center>'''SHK'''|| Saale-Holzland-Kreis |- |<center> '''SHL'''|| Suhl |- | <center>'''SI'''|| Siegen-Wittgenstein | Siegen |- |<center> '''SIG'''|| Sigmaringen |- |<center> '''SIM'''|| Rhein-Hunsrück-Kreis | Simmern |- |<center> '''SK'''|| Saalekreis |- |<center> '''SL'''|| Schleswig-Flensburg | Schleswig |- |<center>'''SLF'''|| Saalfeld-Rudolstadt | Saalfeld |- | <center>'''SLS'''|| Saarlouis |- |<center> '''SM'''|| Schmalkalden-Meiningen |- |<center> '''SN'''|| Schwerin |- |<center> '''SO'''|| Soest |- |<center> '''SÖM'''|| Sömmerda |- |<center> '''SOK'''|| Saale-Orla-Kreis |- | <center>'''SON'''|| Sonneberg |- | <center>'''SP'''|| Speyer |- | <center>'''SPN'''|| Spree-Neiße |- | <center> '''SR'''|| Straubing |- |<center> '''ST'''|| Steinfurt |- |<center> '''STA'''|| Starnberg |- |<center> '''STD'''|| Stade |- |<center> '''SU'''|| Siegburg |- | <center>'''SÜW'''|| Südliche Weinstraße |- | <center>'''SW'''|| Schweinfurt |- |<center>'''SZ'''|| Salzgitter |} == T == {| class="wikitable" |- | <center>'''TBB'''|| Tauberbischofsheim |- |<center> '''TDO'''|| Nordsachsen | Torgau, Delitzsch, Oschatz |- | <center>'''TF'''|| Teltow-Fläming |- |<center> '''THL'''|| Sabor Tirinške |- |<center>'''THW'''|| Ustanova za pomoć u katastrofama (Technisches Hilfswerk) |- |<center> '''TIR'''|| Tirschenreuth |- | <center>'''TÖL'''|| Bad Tölz-Wolfratshausen | Bad Tölz |- | <center>'''TR'''|| Trier |- |<center> '''TS'''|| Traunstein |- |<center> '''TT'''|| Tettnang |- |<center>'''TÜ'''|| Tübingen |- | <center>'''TUT'''|| Tuttlingen |} == U == {| class="wikitable" |- |<center> '''UE'''|| Uelzen |- |<center>'''UER'''|| Uecker-Randow |- |<center> '''UH'''|| Unstrut-Hainich-Kreis |- |<center> '''UL'''|| Ulm |- |<center>'''UM'''|| Uckermark |- |<center>'''UN'''|| Unna |} == V == {| class="wikitable" |- | <center>'''V'''|| Vogtlandkreis |- |<center> '''VB'''|| Vogelsbergkreis |- |<center>'''VEC'''|| Vechta |- |<center>'''VER'''|| Verden |- |<center>'''VIE'''|| Viersen |- |<center> '''VK'''|| Völklingen |- | <center>'''VS'''|| Schwarzwald-Baar-Kreis | [[Филинген-Швенинген|Villingen-Schwenningen]] |} == W == {| class="wikitable" |- |<center> '''W'''|| Wuppertal |- | <center>'''WAF'''|| Warendorf |- |<center>'''WAK'''|| Wartburgkreis |- | <center>'''WB'''|| [[Wittenberg]] |- |<center> '''WE'''|| [[Вајмар|Weimar]] |- | <center>'''WEN'''|| Weiden |- | <center>'''WES'''|| Wesel |- | <center>'''WF'''|| Wolfenbüttel |- |<center> '''WHV'''|| Wilhelmshaven |- |<center>'''WI'''|| [[Висбаден|Wiesbaden]] |- |<center> '''WIL'''|| Bernkastel-Wittlich | Wittlich |- | <center>'''WL'''|| Harburg | Winsen an der Luhe |- |<center> '''WM'''|| Weilheim-Schongau | Weilheim |- | <center>'''WN'''|| Rems-Murr-Kreis | Waiblingen |- |<center>'''WND'''|| St. Wendel |- |<center> '''WO'''|| [[Вормс|Worms]] |- | <center>'''WOB'''|| Wolfsburg |- |<center> '''WST'''|| Ammerland | Westerstede |- |<center> '''WT'''|| Waldshut |- | <center>'''WTM'''|| Wittmund |- | <center>'''WÜ'''|| Würzburg |- |<center> '''WUG'''|| Weißenburg-Gunzenhausen | Weißenburg |- | <center>'''WUN'''|| Wunsiedel |- | <center>'''WW'''|| Westerwaldkreis |} == X == {| class="wikitable" |- |<center> '''X'''|| Vozila NATO-a |} == Y == {| class="wikitable" |- |<center> '''Y'''|| Nemačka vojska (Bundeswehr) |} == Z == {| class="wikitable" |- | <center>'''Z'''|| Zwickau |- |<center>'''ZW'''|| Zweibrücken |} {{Commonscat-lat|License plates of Germany}} [[Категорија:Регистарске ознаке|Немачка]] [[Категорија:Nemačka|Регистарске ознаке за путничка возила]] [[Категорија:Спискови|Регистрационе ознаке у Немачкој]] 31twdo5q2jbfx8olshzj7qehabjbkq6 25114752 25114749 2022-07-19T20:14:58Z Dungodung 490 /* L */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:Plate-BGL-DL70.JPG|mini|300п|Izgled nemačke registracijske tablice-Berchtesgadener Land ]] [[Датотека:Kfz-Kennzeichen in Deutschland.svg|mini|300п|Karta registracijskih oznaka u Njemačkoj]] [[Датотека:Plate-N-043750.JPG|mini|300п|Izgled nemačke registracijske tablice Coll]] == Registarske oznake gradova == {{Садржај-Лат}} == 0-9 == {| class="wikitable" |- !Skraćenica|| Pripada instituciji |- | '''0-1''' ||Vozilo nemačkog predsednika |- | '''0-2''' ||Vozilo nemačkog kancelara |- | '''0-3''' ||Vozilo ministra spoljnih poslova |- | '''0-4''' ||Vozilo prvog sekretara Ministarstva spoljnih poslova |- | '''0-xx-x(xx)''' ili '''0-xxx-x(xx)''' ||Diplomatska vozila |- | '''1-1''' ||Vozilo predsednika nemačkog Sabora |} == A == {| class="wikitable" |- !Skraćenic!|| Pripada gradu |- |<center> '''A''' || [[Аугзбург|Augsburg]] |- |<center>'''AA''' || Ostalbkreis | Aalen |- |<center> '''AB'''|| Aschaffenburg |- |<center> '''ABG'''|| Altenburger Land |- |<center> '''ABI'''|| Anhalt-Bitterfeld |- |<center>'''AC'''|| [[Ахен|Aachen]] |- |<center>'''AH'''|| [[Ahaus]] |- |<center> '''AIC'''|| Aichach-Friedberg |- |<center> '''AK'''|| Altenkirchen |- |<center> '''AM'''|| Amberg |- |<center> '''AN'''|| Ansbach |- |<center> '''AÖ'''|| Altötting |- |<center> '''AP'''|| Apolda |- |<center> '''AS'''|| Amberg-Sulzbach |- |<center> '''AUR'''|| Aurich |- |<center> '''AW'''|| Ahrweiler |- |<center> '''AZ'''|| Alzey |} == B == {| class="wikitable" |- !Skraćenica|| Pripada gradu |- | <center> '''B'''|| [[Берлин|Berlin]] |- | <center>'''BA'''|| Bamberg |- | <center>'''BAD'''|| [[Баден-Баден|Baden-Baden]] |- |<center> '''BAR'''|| Barnim |- | <center>'''BB'''|| Böblingen |- | <center>'''BBL'''|| Brandenburgischer Landtag |- | <center>'''BC'''|| Biberach |- | <center>'''BD'''|| Vozila nemačkog Sabora (Bundestag) |- | <center>'''BGL'''|| Berchtesgadener Land |- |<center> '''BI'''|| Bielefeld |- |<center> '''BIR'''|| Birkenfeld |- |<center>'''BIT'''|| Eifelkreis Bitburg-Prüm | Bitburg |- |<center> '''BK'''|| Börde |- |<center> '''BL'''|| Zollernalbkreis | Balingen |- |<center>'''BLK'''|| Burgenlandkreis |- |<center>'''BM'''|| Rhein-Erft-Kreis | Bergheim |- |<center> '''BN'''|| [[Бон|Bonn]] |- |<center>'''BO'''|| Bochum |- |<center> '''BOR'''|| Borken |- |<center>'''BOT'''|| Bottrop |- |<center>'''BP''' || Savezna policija (Bundespolizei) – od 30. aprila 2006.- Pre: Nemačka pošta (Bundespost) |- |<center> '''BRA'''|| Wesermarsch | Brake |- |<center>'''BRB'''|| Brandenburg |- |<center>'''BS'''|| Braunschweig |- |<center>'''BT'''|| Bayreuth |- |<center> '''BÜS'''|| Büsingen |- |<center>'''BZ'''|| Bautzen |} == C == {| class="wikitable" |- !Skraćenica|| Pripada gradu |- | <center>'''C'''|| Chemnitz |- |<center> '''CB'''|| Cottbus |- |<center> '''CE'''|| Celle |- | <center>'''CHA'''|| Cham |- | <center>'''CLP'''|| Cloppenburg |- | <center>'''CO'''|| Coburg |- | <center>'''COC'''|| Cochem |- | <center>'''COE'''|| Coesfeld |- | <center>'''CUX'''|| Cuxhaven |- | <center>'''CW'''|| Calw |} == D == {| class="wikitable" |- !Skraćenica|| Pripada gradu |- |<center> '''D'''|| [[Диселдорф|Düsseldorf]] |- | <center>'''DA'''|| Darmstadt |- |<center>'''DAH'''|| [[Дахау|Dachau]] |- | <center>'''DAN'''|| Lüchow-Dannenberg | Dannenberg |- |<center> '''DAU'''|| Vulkaneifel | Daun |- | <center>'''DBR'''|| Bad Doberan |- | <center>'''DD'''|| [[Дрезден|Dresden]] |- |<center> '''DE'''|| Dessau-Roßlau |- | <center>'''DEG'''|| Deggendorf |- |<center> '''DEL'''|| Delmenhorst |- | <center>'''DGF'''|| Dingolfing-Landau | Dingolfing |- | <center>'''DH'''|| Grafschaft Diepholz | Diepholz |- | <center>'''DLG'''|| Dillingen |- |<center> '''DM'''|| Demmin |- |<center> '''DN'''|| Düren |- | <center>'''DO'''|| Dortmund |- | <center>'''DON'''|| Donau-Ries | Donauwörth |- | <center>'''DU'''|| Duisburg |- | <center>'''DÜW'''|| Bad Dürkheim Weinstraße |- | <center>'''DI'''|| Dieburg |} == E == {| class="wikitable" |- |<center> '''E'''|| [[Есен|Essen]] |- | <center>'''EA'''|| Eisenach |- |<center> '''EBE'''|| Ebersberg |- | <center>'''ED'''|| Erding |- | <center>'''EE'''|| Elbe-Elster |- |<center> '''EF'''|| [[Erfurt]] |- |<center> '''EI'''|| Eichstätt |- |<center> '''EIC'''|| Eichsfeld |- | <center>'''EL'''|| Emsland |- |<center>'''EM'''|| Emmendingen |- | <center>'''EMD'''|| [[Emden]] |- |<center> '''EMS'''|| Rhein-Lahn-Kreis | Bad Ems |- |<center> '''EN'''|| Ennepe-Ruhr-Kreis |- |<center> '''ER'''|| Erlangen |- |<center> '''ERB'''|| Odenwaldkreis | Erbach |- |<center> '''ERH'''|| Erlangen-Höchstadt |- |<center> '''ERZ'''|| Erzgebirgskreis |- | <center>'''ES'''|| Esslingen |- |<center> '''ESW'''|| Werra-Meißner-Kreis | Eschwege |- |<center> '''EU'''|| Euskirchen |} == F == {| class="wikitable" |- |<center> '''F'''|| [[Frankfurt na Majni]] |- |<center> '''FB'''|| Friedberg |- |<center> '''FD'''|| Fulda |- |<center> '''FDS'''|| Freudenstadt |- |<center> '''FF'''|| Frankfurt (an der Oder) |- |<center> '''FFB'''|| [[Фирстенфелдбрук|Fürstenfeldbruck]] |- |<center> '''FG'''|| Mittelsachsen | Freiberg |- |<center> '''FL'''|| Flensburg |- |<center> '''FN'''|| Bodenseekreis | [[Фридрихсхафен|Friedrichshafen]] |- |<center> '''FO'''|| Forchheim |- | <center>'''FR'''|| [[Freiburg]] (im Breisgau) |- |<center> '''FRG'''|| Freyung-Grafenau |- |<center> '''FRI'''|| Friesland |- |<center> '''FS'''|| Freising |- |<center> '''FT'''|| Frankenthal |- | <center>'''FÜ'''|| Fürth |} == G == {| class="wikitable" |- |<center> '''G'''|| Gera |- |<center>'''GAP'''|| Garmisch-Partenkirchen |- |<center> '''GE'''|| [[Гелзенкирхен|Gelsenkirchen]] |- | <center>'''GER'''|| Germersheim |- | <center>'''GF'''|| Gifhorn |- |<center> '''GG'''|| Groß-Gerau |- |<center> '''GI'''|| Gießen |- |<center>'''GL'''|| Rheinisch-Bergischer Kreis | Bergisch Gladbach |- |<center> '''GM'''|| Oberbergischer Kreis | Gummersbach |- |<center>'''GÖ'''|| Göttingen |- |<center>'''GP'''|| Göppingen |- |<center>'''GR'''|| Görlitz |- |<center> '''GRZ'''|| Greiz |- |<center>'''GS'''|| Goslar |- |<center>'''GT'''|| Gütersloh |- |<center>'''GTH'''|| Gotha |- |<center>'''GÜ'''|| Güstrow |- |<center>'''GZ'''|| Günzburg |} == H == {| class="wikitable" |- | <center>'''H'''|| [[Хановер|Hannover]] |- | <center>'''HA'''|| Hagen |- | <center>'''HAL'''|| Halle |- |<center> '''HAM'''|| Hamm |- |<center> '''HAS'''|| Haßfurt |- | <center>'''HB'''|| Hansestadt [[Bremen]], Bremerhaven |- |<center> '''HBN'''|| Hildburghausen |- | <center> '''HD'''|| Heidelberg |- | <center>'''HDH'''|| Heidenheim |- | <center>'''HE'''|| Helmstedt |- |<center> '''HEF'''|| Hersfeld-Rotenburg | Bad Hersfeld |- |<center> '''HEI'''|| Heide |- | <center>'''HEL'''|| Sabor Hessena (Hessischer Landtag) |- |<center> '''HER'''|| Herne |- | <center>'''HF'''|| Herford |- | <center>'''HG'''|| Obertaunuskreis | Bad Homburg |- |<center>'''HGW'''|| Hansestadt Greifswald |- |<center> '''HH'''|| [[Хамбург|Hansestadt Hamburg]] |- |<center> '''HI'''|| Hildesheim |-<center> '''HK'''|| Oznaka američikih vojnih snaga u Njemačkoj |- | <center>'''HL'''|| Hansestadt Lübeck |- |<center>'''HM'''|| Hameln-Pyrmont | Hameln |- |<center>'''HN'''|| Heilbronn |- |<center>'''HO'''|| Hof |- |<center>'''HOL'''|| Holzminden |- |<center>'''HOM'''|| Saarpfalz-Kreis | Homburg |- |<center> '''HP'''|| Bergstraße | Heppenheim |- |<center>'''HR'''|| Schwalm-Eder-Kreis | Homberg |- |<center>'''HRO'''|| Hansestadt Rostock |- |<center> '''HS'''|| Heinsberg |- |<center> '''HSK'''|| Hochsauerlandkreis |- |<center> '''HST'''|| Hansestadt Stralsund |- | <center>'''HU'''|| [[Hanau]] |- |<center> '''HVL'''|| Havelland |- |<center> '''HWI'''|| Hansestadt Wismar |- | <center>'''HX'''|| Höxter |- | <center>'''HZ'''|| Harz |} == I == {| class="wikitable" |- |<center> '''IGB'''|| St. Ingbert |- | <center>'''IK'''||Ilm-Kreis |- | <center>'''IN'''|| Ingolstadt |- |<center> '''IZ'''|| Itzehoe |} == J == {| class="wikitable" |- |<center> '''J'''|| Jena |- | <center>'''JL'''|| Jerichower Land |} == K == {| class="wikitable" |- |<center>'''K'''|| [[Келн|Köln]] |- | <center>'''KA'''|| [[Карлсруе|Karlsruhe]] |- | <center>'''KB'''|| Korbach |- | <center>'''KC'''|| Kronach |- |<center> '''KE'''|| Kempten |- |<center>'''KEH'''|| Kelheim |- |<center> '''KF'''|| Kaufbeuren |- | <center>'''KG'''|| Bad Kissingen |- | <center>'''KH'''|| Bad Kreuznach |- | <center>'''KI'''|| Kiel |- |<center> '''KIB'''|| Donnersbergkreis | Kirchheimbolanden |- | <center>'''KL'''|| Kaiserslautern |- | <center>'''KLE'''|| Kleve |- | <center>'''KN'''|| [[Констанц|Konstanz]] |- | <center>'''KO'''|| Koblenz |- | <center>'''KR'''|| Krefeld |- | <center>'''KS'''|| Kassel |- |<center>'''KT'''|| Kitzingen |- | <center>'''KU'''|| Kulmbach |- | <center>'''KÜN'''|| Hohenlohekreis | Künzelsau |- | <center>'''KUS'''|| Kusel |- |<center> '''KYF'''|| Kyffhäuserkreis |} == L == {| class="wikitable" |- | <center>'''L'''|| [[Лајпциг|Leipzig]] ''(do 31. 11 1990. za 'Lahn-Dill-Kreis, sada LDK')'' |- | <center>'''LA'''|| Landshut |- | <center>'''LAU'''|| Nürnberger Land | Lauf |- | <center>'''LB'''|| Ludwigsburg |- | <center>'''LD'''|| Landau |- | <center>'''LDK'''|| Lahn-Dill-Kreis |- |<center> '''LDS'''|| Landkreis Dahme-Spreewald |- | <center>'''LER'''|| Leer |- | <center>'''LEV'''|| Leverkusen |- | <center>'''LG'''|| Lüneburg |- |<center>'''LI'''|| [[Линдау (Бодензе)|Lindau]] |- |<center> '''LIF'''|| Lichtenfels |- |<center> '''LIP'''|| Lippe |- | <center>'''LL'''|| Landsberg am Lech |- |<center> '''LM'''|| Limburg-Weilburg | Limburg |- | <center>'''LÖ'''|| Lörrach |- |<center> '''LOS'''|| Landkreis Oder-Spree |- | <center>'''LSA'''|| Sabor Saske-Anhalta |- | <center>'''LSN'''|| Sabor Saske |- |<center> '''LU'''|| Ludwigshafen |- | <center>'''LÜN'''|| Lünen |- | <center>'''LWL'''|| Ludwigslust |} == M == {| class="wikitable" |- | <center>'''M'''|| [[Минхен|München]] |- |<center>'''MA'''|| Mannheim |- |<center> '''MB'''|| Miesbach |- |<center> '''MD'''|| Magdeburg |- | <center>'''ME'''|| Mettmann |- |<center> '''MEI'''|| Meißen |- |<center> '''MG'''|| Mönchengladbach |- | <center>'''MH'''|| Mülheim an der Ruhr |- |<center> '''MI'''|| Minden-Lübbecke | Minden |- |<center> '''MIL'''|| Miltenberg |- | <center>'''MK'''|| Märkischer Kreis |- | <center>'''MKK'''|| Main-Kinzig-Kreis|[[Округ_Мајн-Кинциг|Main-Kinzig-Kreis]] |- |<center> '''MM'''|| Memmingen |- |<center>'''MN'''|| Unterallgäu | Mindelheim |- |<center> '''MOL'''|| Märkisch-Oderland |- | <center>'''MOS'''|| Neckar-Odenwald-Kreis | [[Мосбах (Баден-Виртемберг)|Mosbach]] |- | <center>'''MR'''|| Marburg-Biedenkopf | [[Марибор|Marburg]] |- | <center>'''MS'''|| Münster |- |<center>'''MSH'''|| Mansfeld-Südharz |- |<center> '''MSP'''|| Main-Spessart |- | <center>'''MST'''|| Mecklenburg-Strelitz |- |<center> '''MTK'''|| Main-Taunus-Kreis |- | <center>'''MÜ'''||Mühldorf am Inn |- |<center> '''MÜR'''|| Müritz |- | <center>'''MVL'''|| Sabor Mecklenburg-Zapadno Pomorje |- |<center> '''MYK'''|| Mayen-Koblenz |- | <center>'''MZ'''|| Mainz |- | <center>'''MZG'''|| Merzig-Wadern | Merzig |} == N == {| class="wikitable" |- |<center> '''N'''|| Nürnberg |- |<center> '''NB'''|| Neubrandenburg |- | <center>'''ND'''|| Neuburg-Schrobenhausen | Neuburg an der Donau |- |<center> '''NDH'''|| [[Нордхаузен|Nordhausen]] |- |<center> '''NE'''|| Neuss |- |<center>'''NEA'''|| Neustadt an der Aisch-Bad Windsheim | Neustadt an der Aisch |- | <center>'''NES'''|| Rhön-Grabfeld | Bad Neustadt an der Saale |- | <center>'''NEW'''|| Neustadt an der Waldnaab |- |<center> '''NF'''|| Nordfriesland |- | <center>'''NI'''|| Nienburg/Weser |- |<center> '''NK'''|| Neunkirchen |- |<center> '''NL'''|| Sabor Donje Saske |- |<center> '''NM'''|| Neumarkt in der Oberpfalz |- |<center> '''NMS'''|| Neumünster |- |<center> '''NOH'''|| Grafschaft Bentheim | Nordhorn |- |<center> '''NOM'''|| Northeim |- | <center>'''NR'''|| Neuwied am Rhein |- |<center> '''NRW'''|| Sabor Severno-rajne i Vestfalije |- |<center> '''NU'''|| Neu-Ulm |- |<center> '''NVP'''|| Nordvorpommern |- | <center>'''NW'''|| Neustadt an der Weinstraße |- | <center>'''NWM'''|| Nordwestmecklenburg |} == O == {| class="wikitable" |- |<center> '''OA'''|| Oberallgäu |- | <center>'''OAL'''|| Ostallgäu |- | <center>'''OB'''|| Oberhausen |- | <center>'''OD'''|| Bad Oldesloe |- |<center> '''OE'''|| Olpe |- | <center>'''OF'''|| Offenbach |- |<center> '''OG'''|| Ortenaukreis | Offenburg |- | <center>'''OH'''|| Ostholstein |- | <center>'''OHA'''|| Osterode am Harz |- |<center> '''OHV'''|| Oberhavel |- |<center> '''OHZ'''|| Osterholz |- | <center>'''OL'''|| Oldenburg |- | <center>'''OPR'''|| Ostprignitz-Ruppin |- | <center>'''OS'''|| Osnabrück |- |<center> '''OSL'''|| Oberspreewald-Lausitz |- |<center>'''OVP'''|| Ostvorpommern |} == P == {| class="wikitable" |- |<center> '''P'''|| Potsdam |- | <center>'''PA'''|| Passau |- |<center>'''PAF'''|| Pfaffenhofen |- | <center>'''PAN'''|| Rottal-Inn | Pfarrkirchen |- |<center> '''PB'''|| Paderborn |- |<center> '''PCH'''|| Parchim |- | <center>'''PE'''|| Peine |- | <center>'''PF'''|| Pforzheim |- |<center>'''PI'''|| Pinneberg |- |<center> '''PIR'''|| Sächsische Schweiz-Osterzgebirge | Pirna |- | <center>'''PL'''|| Plauen |- | <center>'''PLÖ'''|| Plön |- |<center> '''PM'''|| Potsdam-Mittelmark |- |<center> '''PR'''|| Prignitz |- | <center>'''PS'''|| Südwestpfalz | Pirmasens |} == R == {| class="wikitable" |- | <center>'''R'''|| [[Регензбург|Regensburg]] |- | <center>'''RA'''|| Rastatt |- | <center>'''RD'''|| Rendsburg-Eckernförde | Rendsburg |- | <center>'''RE'''|| Recklinghausen |- |<center> '''REG'''|| Regen |- | <center>'''RH'''|| Roth |- | <center>'''RO'''|| Rosenheim |- | <center>'''ROW'''|| Rotenburg an der Wümme |- | <center>'''RP'''|| Rhein-Pfalz-Kreis |- | <center>'''RPL'''|| Sabor Porajnje-Falačka |- | <center>'''RS'''|| Remscheid |- |<center> '''RT'''|| Reutlingen |- | <center>'''RÜD'''|| Rheingau-Taunus-Kreis | Rüdesheim |- | <center>'''RÜG'''|| Rügen |- |<center> '''RV'''|| Ravensburg |- |<center> '''RW'''|| Rottweil |- |<center>'''RZ'''|| Herzogtum Lauenburg | Ratzeburg |} == S == {| class="wikitable" |- |<center>'''S'''|| [[Штутгарт|Stuttgart]] |- |<center> '''SAD'''|| Schwandorf |- | <center>'''SAL'''|| Sabor Saralanda |- |<center> '''SAW'''|| Altmarkkreis Salzwedel | Salzwedel |- | <center>'''SB'''|| Saarbrücken |- |<center> '''SC'''|| Schwabach |- |<center> '''SDL'''|| Stendal |- | <center>'''SE'''|| Bad Segeberg |- |<center> '''SFA'''|| Soltau-Fallingbostel |- | <center>'''SG'''|| Solingen |- |<center>'''SH'''|| Sabor Schleswig-Holsteina |- |<center>'''SHA'''|| Schwäbisch Hall |- |<center>'''SHG'''|| Schaumburg, Stadthagen |- | <center>'''SHK'''|| Saale-Holzland-Kreis |- |<center> '''SHL'''|| Suhl |- | <center>'''SI'''|| Siegen-Wittgenstein | Siegen |- |<center> '''SIG'''|| Sigmaringen |- |<center> '''SIM'''|| Rhein-Hunsrück-Kreis | Simmern |- |<center> '''SK'''|| Saalekreis |- |<center> '''SL'''|| Schleswig-Flensburg | Schleswig |- |<center>'''SLF'''|| Saalfeld-Rudolstadt | Saalfeld |- | <center>'''SLS'''|| Saarlouis |- |<center> '''SM'''|| Schmalkalden-Meiningen |- |<center> '''SN'''|| Schwerin |- |<center> '''SO'''|| Soest |- |<center> '''SÖM'''|| Sömmerda |- |<center> '''SOK'''|| Saale-Orla-Kreis |- | <center>'''SON'''|| Sonneberg |- | <center>'''SP'''|| Speyer |- | <center>'''SPN'''|| Spree-Neiße |- | <center> '''SR'''|| Straubing |- |<center> '''ST'''|| Steinfurt |- |<center> '''STA'''|| Starnberg |- |<center> '''STD'''|| Stade |- |<center> '''SU'''|| Siegburg |- | <center>'''SÜW'''|| Südliche Weinstraße |- | <center>'''SW'''|| Schweinfurt |- |<center>'''SZ'''|| Salzgitter |} == T == {| class="wikitable" |- | <center>'''TBB'''|| Tauberbischofsheim |- |<center> '''TDO'''|| Nordsachsen | Torgau, Delitzsch, Oschatz |- | <center>'''TF'''|| Teltow-Fläming |- |<center> '''THL'''|| Sabor Tirinške |- |<center>'''THW'''|| Ustanova za pomoć u katastrofama (Technisches Hilfswerk) |- |<center> '''TIR'''|| Tirschenreuth |- | <center>'''TÖL'''|| Bad Tölz-Wolfratshausen | Bad Tölz |- | <center>'''TR'''|| Trier |- |<center> '''TS'''|| Traunstein |- |<center> '''TT'''|| Tettnang |- |<center>'''TÜ'''|| Tübingen |- | <center>'''TUT'''|| Tuttlingen |} == U == {| class="wikitable" |- |<center> '''UE'''|| Uelzen |- |<center>'''UER'''|| Uecker-Randow |- |<center> '''UH'''|| Unstrut-Hainich-Kreis |- |<center> '''UL'''|| Ulm |- |<center>'''UM'''|| Uckermark |- |<center>'''UN'''|| Unna |} == V == {| class="wikitable" |- | <center>'''V'''|| Vogtlandkreis |- |<center> '''VB'''|| Vogelsbergkreis |- |<center>'''VEC'''|| Vechta |- |<center>'''VER'''|| Verden |- |<center>'''VIE'''|| Viersen |- |<center> '''VK'''|| Völklingen |- | <center>'''VS'''|| Schwarzwald-Baar-Kreis | [[Филинген-Швенинген|Villingen-Schwenningen]] |} == W == {| class="wikitable" |- |<center> '''W'''|| Wuppertal |- | <center>'''WAF'''|| Warendorf |- |<center>'''WAK'''|| Wartburgkreis |- | <center>'''WB'''|| [[Wittenberg]] |- |<center> '''WE'''|| [[Вајмар|Weimar]] |- | <center>'''WEN'''|| Weiden |- | <center>'''WES'''|| Wesel |- | <center>'''WF'''|| Wolfenbüttel |- |<center> '''WHV'''|| Wilhelmshaven |- |<center>'''WI'''|| [[Висбаден|Wiesbaden]] |- |<center> '''WIL'''|| Bernkastel-Wittlich | Wittlich |- | <center>'''WL'''|| Harburg | Winsen an der Luhe |- |<center> '''WM'''|| Weilheim-Schongau | Weilheim |- | <center>'''WN'''|| Rems-Murr-Kreis | Waiblingen |- |<center>'''WND'''|| St. Wendel |- |<center> '''WO'''|| [[Вормс|Worms]] |- | <center>'''WOB'''|| Wolfsburg |- |<center> '''WST'''|| Ammerland | Westerstede |- |<center> '''WT'''|| Waldshut |- | <center>'''WTM'''|| Wittmund |- | <center>'''WÜ'''|| Würzburg |- |<center> '''WUG'''|| Weißenburg-Gunzenhausen | Weißenburg |- | <center>'''WUN'''|| Wunsiedel |- | <center>'''WW'''|| Westerwaldkreis |} == X == {| class="wikitable" |- |<center> '''X'''|| Vozila NATO-a |} == Y == {| class="wikitable" |- |<center> '''Y'''|| Nemačka vojska (Bundeswehr) |} == Z == {| class="wikitable" |- | <center>'''Z'''|| Zwickau |- |<center>'''ZW'''|| Zweibrücken |} {{Commonscat-lat|License plates of Germany}} [[Категорија:Регистарске ознаке|Немачка]] [[Категорија:Nemačka|Регистарске ознаке за путничка возила]] [[Категорија:Спискови|Регистрационе ознаке у Немачкој]] d4nidi677ie6hzxnyca5hozd3byszgg 0 1309072 25114500 24422657 2022-07-19T18:03:04Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Ђорђе Нешић}} {{Херој М | дидаскалија=ЂОРЂЕ НЕШИЋ | слика = Đorđe Nešić.jpg | опис_слике= Ђорђе Нешић | датум_рођења = {{Датум рођења|1924|5|12}} | место_рођења =[[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1992|11|30|1924|5|12}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти = [[СР Југославија]] | супруга=Душица Нешић | професија=друштвено-политички радник | КПЈ= [[12. мај]]а [[1943]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] | народни херој=[[7. јул]]а [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Ђорђе Ђоле Нешић''' ([[Београд]], [[12. мај]] [[1924]] — [[Београд]], [[30. новембар]] [[1992]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[12. мај]]а [[1924]]. године у [[Београд]]у, где је завршио основну школу и механичарски занат. Као 14-годишњи [[шегрт]], определио се за [[раднички покрет]], и већ тада извршавао задатке које су му поверавали старији другови, синдикални и партијски руководиоци. Његов отац Драгутин био је [[Солунски фронт|солунски борац]], носилац [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Карађорђеве звезде са мачевима]] и [[Обилића медаља|Обилића медаље]]. [[Априлски рат|Окупација Југославије]] [[1941]]. године, затекла га је у Београду, где је, одмах после Априлског рата, постао руководилац омладинског актива на [[Сењак]]у, у Београду. Био је обавештен о припремама устанка и о стварању [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанских одреда]] ван Београда и борбених група у самом Београду. Дана [[28. август]]а, посредством партијске везе, напустио је Београд и ступио у [[Први шумадијски партизански одред]]. После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења главнине српских одреда у Санџак]], остао је да се и даље бори на територији [[Шумадија|Шумадије]]. Током најтежег времена за [[Народноослободилачки покрет]] (НОП) у централној Србији (од краја 1941. до [[1944]]), истакао се храброшћу и сналажљивошћу. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је на свој деветнаести рођендан, 12. маја [[1943]]. године. Нешић је у Првом шумадијском одреду био најпре борац, а са стицањем борбеног искуства је постао десетар, па затим [[командант|командир]] чете, потом обавештајни официр батаљона [[Прва шумадијска бригада НОВЈ|Прве шумадијске бригаде]] и, на крају, обавештајни официр [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]]. Извесно време после рата, Нешић је био официр [[Служба државне безбедности|УДБ]]-е, па је учествовао у свим значајнијим акцијама хватања и уништавања заосталих и убачених непријатељских група. Био је и у групи која је учествовала у [[Операција хапшења Драже Михаиловића|хватању Драже Михаиловића]]. После демобилизације, био је на разним дужностима. Поред осталог, био је директор спољнотрговинског предузећа „Прогрес” у Београду, затим од [[1963]]. до [[1967]]. економски саветник југословенске амбасаде у [[Канада|Канади]], а од 1967. до [[1972]]. економски саветник у [[Софија|Софији]]. И након одласка у пензију, остао је активан друштвено-политички радник. Умро је [[30. новембар|30. новембра]] [[1992]]. године у Београду и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[7. јул]]а [[1953]]. године. == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id=}} {{Народни хероји-Београд‎}} {{портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Нешић, Ђорђе}} [[Категорија:Рођени 1924.]] [[Категорија:Умрли 1992.]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] [[Категорија:Народни хероји - Н и Њ]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] axwzatg1o4u8e8ld11acqoocwe844k4 2 1309241 25115306 25113931 2022-07-20T11:41:13Z Uw17 165959 /* Хорор филмови */ wikitext text/x-wiki {{насловна иконица|линк=Јелена Јанковић|слика=Cscr-featured.svg|ширина=25|висина=30|id=1}} {{насловна иконица|линк=Типи Хедрен|слика=Simple GA.svg|ширина=25|висина=30|id=2}} {{насловна иконица|линк=Каролина Плишкова|слика=Simple GA.svg|ширина=25|висина=30|id=3}} {{ККПочетак|Корисничке кутијице}} {{Шаблон:Корисник Вики/Јелена Јанковић}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хорор}} {{user sr}} {{user en-2}} {{Шаблон:Корисник Вики/ћир-екав}} {{Шаблон:Корисник Вики/Аутоматски патролисан}} {{Шаблон:Корисник Вики/Тенис}} {{Шаблон:Корисник Вики/Српски православац}} {{Корисник Вики/Србија}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хороскоп Лав}} {{Корисник Вики/Википројекат Филм}} {{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} {{Шаблон:Корисник вики/Дискорд|налог=Uw17#7210}} {{КККрај}} == Нови и проширени чланци == === Хорор === ==== Хорор филмови ==== {{refbegin|3}} # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова 5: Дете снова]] # [[Страва у Улици брестова 6: Фреди је мртав]] # [[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]] # [[Фреди против Џејсона]] # [[Страва у Улици брестова (филм из 2010)|Страва у Улици брестова 9 (римејк)]] # [[Ноћ вештица (филм из 1978)|Ноћ вештица 1]] # [[Ноћ вештица 2]] # [[Ноћ вештица 3: Сезона вештице]] # [[Ноћ вештица 4: Повратак Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 5: Освета Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 6: Проклетство Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 7: Двадесет година касније]] # [[Ноћ вештица 8: Ускрснуће]] # [[Ноћ вештица (филм из 2007)|Ноћ вештица 9 (римејк)]] # [[Ноћ вештица 2 (филм из 2009)|Ноћ вештица 10 (римејк 2)]] # [[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица 11: Суочи се са судбином]] # [[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]] # [[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]] # [[Знам шта сте радили прошлог лета]] # [[Још увек знам шта сте радили прошлог лета]] # [[Увек ћу знати шта сте радили прошлог лета]] # [[Мој крвави Дан заљубљених (филм из 1981)|Мој крвави Дан заљубљених]] # [[Ноћ живих мртваца (филм из 1990)|Ноћ живих мртваца (римејк)]] # [[Зора живих мртваца (филм из 2004)|Зора живих мртваца (римејк)]] # [[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца (римејк)]] # [[Дан живих мртваца]] # [[Земља живих мртваца]] # [[Дневник живих мртваца]] # [[Опстанак живих мртваца]] # [[Амитивилски ужас|Амитивилски ужас 1]] # [[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]] # [[Амитивилски ужас 3: Ђаво]] # [[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]] # [[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]] # [[Амитивилски ужас 6: Било је време]] # [[Магла (филм из 1980)|Магла]] # [[Брда имају очи (филм из 1977)|Брда имају очи 1]] # [[Брда имају очи 2]] # [[Црни Божић]] # [[Кад странац позове]] # [[Кад странац узврати позив]] # [[Матурско вече|Матурско вече 1]] # [[Матурско вече 2: Здраво, Мери Лу]] # [[Матурско вече 3: Последњи пољубац]] # [[Матурско вече 4: Избави нас од зла]] # [[Кућа од воска]] # [[Кућа од воска (филм из 2005)|Кућа од воска (римејк)]] # [[Последња кућа са леве стране]] # [[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране (римејк)]] # [[Пирана (филм из 1978)|Пирана 1]] # [[Пирана 2: Мрешћење]] # [[Фантазам (филм из 1979)|Фантазам 1]] # [[Фантазам 2]] # [[Фантазам 3: Господар мртвих]] # [[Фантазам 4: Заборав]] # [[Фантазам 5: Уништитељ]] # [[Петак тринаести|Петак тринаести 1]] # [[Петак тринаести 2]] # [[Петак тринаести 3]] # [[Петак тринаести 4: Последње поглавље]] # [[Петак тринаести 5: Нови почетак]] # [[Петак тринаести 6: Џејсон живи]] # [[Петак тринаести 7: Нова крв]] # [[Петак тринаести 8: Џејсон осваја Менхетн]] # [[Петак тринаести 9: Џејсон иде у пакао]] # [[Петак тринаести 10: Џејсон икс]] # [[Петак тринаести 12]] # [[Ловац на људе]] # [[Кад јагањци утихну]] # [[Ханибал (филм из 2001)|Ханибал]] # [[Тексашки масакр моторном тестером|Тексашки масакр моторном тестером 1]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 2]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 5]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 7]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 8: Ледерфејс]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 9]] # [[Кендимен|Кендимен 1]] # [[Кендимен 2: Опроштај од меса]] # [[Кендимен 3: Дан мртвих]] # [[Зла смрт|Зла смрт 1]] # [[Зла смрт 2: Мртви до зоре]] # [[Зла смрт 3: Армија таме]] # [[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]] # [[Полицајац манијак|Полицајац манијак 1]] # [[Полицајац манијак 2]] # [[Полицајац манијак 3: Значка тишине]] # [[Бундевоглави|Бундевоглави 1]] # [[Бундевоглави 2: Крвава крила]] # [[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]] # [[Бундевоглави 4: Крвава завада]] # [[Факултет страха]] # [[Кристина]] # [[Суспирија]] # [[Инферно (филм из 1980)|Инферно]] # [[Мајка суза]] # [[Истеривач ђавола|Истеривач ђавола 1]] # [[Истеривач ђавола 2: Јеретик]] # [[Истеривач ђавола 3: Легија]] # [[Истеривач ђавола 4: Почетак]] # [[Истеривач ђавола 5: Власт]] # [[Ноћ страве|Ноћ страве 1]] # [[Ноћ страве 2]] # [[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве 3 (римејк)]] # [[Полтергајст (филм из 1982)|Полтергајст 1]] # [[Полтергајст 2: Друга страна]] # [[Полтергајст 3]] # [[Сребрни метак (филм)|Сребрни метак]] # [[Призивање зла 2]] # [[Призивање зла 3: Ђаво ме је натерао]] # [[Изгубљени дечаци|Изгубљени дечаци 1]] # [[Изгубљени дечаци 2: Племе]] # [[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]] # [[Клетва (филм)|Клетва 1]] # [[Клетва 2]] # [[Клетва 3]] # [[Одред против чудовишта]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ|Тиха ноћ, смртоносна ноћ 1]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]] # [[Астрална подмуклост 2]] # [[Астрална подмуклост 3]] # [[Астрална подмуклост 4: Последњи кључ]] # [[Леприкон (филм)|Леприкон 1]] # [[Леприкон 2]] # [[Леприкон 3]] # [[Леприкон 4: У свемиру]] # [[Леприкон 5: У гету]] # [[Леприкон 6: Повратак у гето]] # [[Леприкон 7: Порекло]] # [[Леприкон 8: Повратак Леприкона]] # [[30 дана ноћи]] # [[30 дана ноћи 2: Мрачни дани]] # [[Принц таме]] # [[Амерички вукодлак у Лондону]] # [[Амерички вукодлак у Паризу]] # [[Ужас из дубине 2]] # [[Анабела 2: Стварање зла]] # [[Чупавци|Чупавци 1]] # [[Чупавци 2: Главно јело]] # [[Чупавци 3: Оно си што једу]] # [[Чупавци 4: Нападају твој свемир]] # [[Чупавци 5: Чупавци нападају!]] # [[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]] # [[Инвазија трећих бића|Инвазија трећих бића: Римејк]] # [[Призивање духова|Призивање духова 1]] # [[Призивање духова 2: Порекло зла]] # [[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]] # [[Господар жеља]] # [[Змија и дуга]] # [[Слагалица страве|Слагалица страве 1]] # [[Слагалица страве 2]] # [[Слагалица страве 3]] # [[Слагалица страве 4]] # [[Слагалица страве 5]] # [[Слагалица страве 6]] # [[Слагалица страве 7: Последње поглавље]] # [[Слагалица страве 8: Џигсоу]] # [[Слагалица страве 9: Спирала]] # [[Мачије око (филм)|Мачије око]] # [[Дракулина смрт]] # [[Дракула (филм из 1931)|Дракула]] # [[Дракулина ћерка]] # [[Дракулин хорор]] # [[Дракулине невесте]] # [[Дракула: Принц таме]] # [[Дракула је устао из гроба]] # [[Окуси Дракулину крв]] # [[Дракулини ожиљци]] # [[Дракула у 1972-ој]] # [[Дракулини сатанистички ритуали]] # [[Легенда о 7 златних вампира]] # [[Дракула (филм из 1979)|Дракула (1979)]] # [[Дракула: Неиспричано]] # [[Франкенштајн (филм из 1931)|Франкенштајн]] # [[Франкенштајнова невеста]] # [[Франкенштајнов син]] # [[Франкенштајново проклетство]] # [[Франкенштајнова освета]] # [[Тихо место]] # [[28 недеља касније]] # [[Мува (филм из 1986)|Мува]] # [[Мува 2]] # [[Одвуци ме у пакао]] # [[Дечије игре (филм из 1988)|Дечије игре 1]] # [[Дечије игре 2]] # [[Дечије игре 3]] # [[Дечије игре 4: Чакијева невеста]] # [[Дечије игре 5: Чакијево семе]] # [[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]] # [[Дечије игре 7: Чакијев култ]] # [[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8 (римејк)]] # [[Гремлини]] # [[Колиба у шуми]] # [[Прочишћење|Прочишћење 1]] # [[Прочишћење 2: Анархија]] # [[Прочишћење 3: Изборна година]] # [[Прочишћење 4: Прво прочишћење]] # [[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]] # [[Не диши]] # [[Коцка (филм)|Коцка]] # [[Кловерфилд]] # [[Осми путник против Предатора (филм)|Осми путник против Предатора]] # [[Воз до Бусана]] # [[Кинг Конг (филм из 1933)|Кинг Конг (1933)]] # [[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг (1976)]] # [[Годзила (филм из 1954)|Годзила]] # [[Срећан дан смрти]] # [[Срећан дан смрти 2]] # [[Фатална Џинџер]] # [[Фатална Џинџер 2: Ослобођена]] # [[Фатална Џинџер 3: Почетак]] # [[Повратак живих мртваца|Повратак живих мртваца 1]] # [[Повратак живих мртваца 2]] # [[Повратак живих мртваца 3]] # [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] # [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] # [[Безумље]] # [[Феномен (филм из 1985)|Феномен]] # [[Ти си следећи]] # [[Птица са кристалним перјем]] # [[Мачка са девет репова]] # [[Четири муве на сивом сомоту]] # [[Измаглица (филм)|Измаглица]] # [[Птице 2: Крај копна]] # [[Пљунем ти на гроб|Пљунем ти на гроб 1]] # [[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]] # [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] # [[Човек од прућа]] # [[Аутопсија Џејн Доу]] # [[Зелена соба]] # [[Врисак 5]] # [[Горгона (филм)|Горгона]] # [[Урликање]] # [[Арахнофобија (филм)|Арахнофобија]] # [[Потпаљивачица (филм из 1984)|Потпаљивачица]] # [[REC (филм)|REC 1]] # [[REC 2]] # [[REC 3: Почетак]] # [[REC 4: Апокалипса]] # [[Карантин (филм)|Карантин]] # [[Жртве паљенице]] # [[Црна недеља]] # [[Близу таме]] # [[Црна мачка (филм из 1934)|Црна мачка]] # [[Коштани томахавк]] # [[Врела срца]] # [[Залудне руке]] # [[Урбане легенде]] # [[Како горе, тако доле]] # [[Опера (филм)|Опера]] # [[Агонија (филм)|Агонија]] # [[Смртоносни благослов]] # [[Спремна или не]] # [[Наслеђено зло]] # [[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]] # [[Вампир у Бруклину]] # [[Људи под степеницама]] # [[Шокер]] # [[Ђаво (филм)|Ђаво]] # [[Ђавоља кичма]] # [[Мртва зона]] # [[Еденско језеро]] # [[Менди (филм)|Менди]] # [[Не окрећи се]] # [[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]] # [[Спаљивање (филм)|Спаљивање]] # [[Дан дипломирања]] # [[Створење из Црне лагуне]] # [[Кућа на уклетом брду]] # [[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]] # [[Соба лептира]] # [[Људи мачке]] # [[Ђавоља кућа]] # [[Прикрада]] # [[Шоу наказа|Шоу наказа 1]] # [[Шоу наказа 2]] # [[Шоу наказа 3]] # [[Уклети замак]] # [[Мумија (филм из 1932)|Мумија]] # [[Мумијина рука]] # [[Замена (филм из 1980)|Замена]] # [[Џејкобова лествица кошмара]] # [[Секира (филм)|Секира 1]] # [[Секира 2]] # [[Секира 3]] # [[Воз терора]] # [[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]] # [[К. Х. С. П.]] # [[Алис, слатка Алис]] # [[Предсказање|Предсказање 1]] # [[Предсказање 2: Демијан]] # [[Предсказање 3: Коначни обрачун]] # [[Предсказање 4: Буђење]] # [[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5 (римејк)]] # [[Отвори врата правом]] # [[Пусти ме унутра]] # [[Чопинг мол]] # [[Повратак у школу страве]] # [[Вештица из Блера 2: Књига сенки]] # [[Вештица из Блера 3]] # [[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]] # [[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]] # [[Стигмата (филм)|Стигмата]] # [[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]] # [[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]] # [[Сви момци воле Менди Лејн]] # [[Реаниматор]] # [[Реаниматорова невеста]] # [[Изван Реаниматора]] # [[Видеодром]] # [[Средина лета]] # [[Пирамида (филм)|Пирамида]] # [[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]] # [[Друштво (филм)|Друштво]] # [[Освета (филм из 2017)|Освета]] # [[Село уклетих]] # [[Страшно страшило 2]] # [[Страшно страшило 3]] # [[Виј (филм из 1909)|Виј (1909)]] # [[Виј (филм из 1967)|Виј (1967)]] # [[У поноћ на гробљу]] # [[Гогољ: Почетак]] # [[Гогољ: Виј]] # [[Гогољ: Страшна освета]] # [[Први април (филм из 1986)|Први април]] # [[Бабадук]] # [[Манијак (филм из 1980)|Манијак]] # [[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]] # [[Мехур убица|Мехур убица 1]] # [[Мехур убица 2: Чувај се!]] # [[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3 (римејк)]] # [[Кућа хиљаду лешева]] # [[Ђавољи шкарт]] # [[Троје из пакла]] # [[V/H/S]] # [[V/H/S/2]] # [[V/H/S: Вирално]] # [[V/H/S/94]] # [[Накарадно]] # [[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза 1]] # [[Деца кукуруза 2: Последња жртва]] # [[Куџо (филм)|Куџо]] # [[Девојчица која живи доле низ улицу]] # [[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца 1]] # [[Гробље кућних љубимаца 2]] # [[Гмизавци (филм)|Гмизавци]] # [[Смрт у очима]] # [[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]] # [[Напад парадајза убица]] # [[Наказе]] # [[Његова кућа]] # [[X (филм из 2022)|X]] # [[Глас (филм из 2010)|Глас]] # [[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]] # [[Видим, видим]] # [[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]] # [[Острво живих мртваца]] # [[Град живих мртваца]] # [[Изван (филм из 1981)|Изван]] # [[Кућа поред гробља]] # [[Ноћ наказа]] # [[Мартин (филм из 1977)|Мартин]] # [[Зубар (филм)|Зубар 1]] # [[Зубар 2]] # [[Масакр на журци|Масакр на журци 1]] # [[Масакр на журци 2]] # [[Помахнитала пена]] # [[Два зла ока]] # [[Безнадежни случај из корпе|Безнадежни случај из корпе 1]] # [[Безнадежни случај из корпе 2]] # [[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]] # [[Крвави залив]] # [[Странци (филм из 2008)|Странци 1]] # [[Странци 2: Плен у ноћи]] # [[Вољени (филм)|Вољени]] # [[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]] # [[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]] # [[Ковен (филм)|Ковен]] # [[Из пакла (филм)|Из пакла]] # [[Руке Трбосека]] # [[Голем (филм)|Голем]] # [[Голем и плесачица]] # [[Голем: Како је дошао на свет]] # [[Крв и црна чипка]] # [[Језиве приче из мрака]] # [[Створ (филм из 2011)|Створ (2011)]] # [[Елвира, господарица таме]] # [[Шта радимо сакривени]] # [[Вампири (филм из 1998)|Вампири 1]] # [[Круг (филм из 2015)|Круг (2015)]] # [[Добри син]] # [[Мајка!]] # [[Посета (филм из 2015)|Посета]] # [[Операција страх]] # [[Бежање са часова]] # [[Подрхтавање]] # [[Земља Минотаура]] # [[То је освојило свет]] # [[Језеро страха]] # [[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]] # [[Господари пакла 4: Крвна веза]] # [[Господари пакла 5: Инферно]] # [[Господари пакла 6: Трагач пакла]] # [[Господари пакла 7: Мртвији]] # [[Очи без лица]] # [[Јазбина белог црва]] # [[Кери 2: Бес]] # [[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]] # [[Улица страха, 1. део: 1994.]] # [[Улица страха, 2. део: 1978.]] # [[Улица страха, 3. део: 1666.]] # [[Станар (филм)|Станар]] # [[Ноћ комете]] # [[Језеро Мунго]] # [[Сестринство (филм)|Сестринство]] # [[Смрт после смрти]] {{refend}} ==== Ликови из хорор филмова ==== {{refbegin|3}} # [[Ненси Томпсон]] # [[Фреди Кругер]] # [[Семјуел Лумис|Др Семјуел Лумис]] # [[Абрахам ван Хелсинг|Професор Абрахам ван Хелсинг]] # [[Џејми Лојд]] # [[Кинг Конг (лик)|Кинг Конг]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова]] # [[Списак ликова из филмског серијала Ноћ вештица]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Глен Ланц|Глен Ланц]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Марџ Томпсон|Марџ Томпсон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тина Греј|Тина Греј]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Род Лејн|Род Лејн]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Доналд Томпсон|Доналд Томпсон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Аманда Кругер|Аманда Кругер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џеси Волш|Џеси Волш]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Лиса Вебер|Лиса Вебер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Кери Хелман|Кери Хелман]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тренер Шнајдер|Тренер Шнајдер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Нил Гордон|Др Нил Гордон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Рон Грејди|Рон Грејди]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Кристин Паркер|Кристин Паркер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тарин Вајт|Тарин Вајт]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Вил Стентон|Вил Стентон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џој Крузел|Џој Крузел]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Роналд Кинкејд|Роналд Кинкејд]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џенифер Колфијалд|Џенифер Колфијалд]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Филип Андерсон|Филип Андерсон]] {{refend}} ==== Друго ==== {{refbegin}} # [[Некрономикон]] # [[Ја сам Ненси]] # [[У потрази за тамом]] # [[Финална девојка]] # [[Серијал филмова Страва у Улици брестова]] # [[Вес Крејвен]] # [[Slešer film|Слешер филм]] # [[Фредијеве ноћне море]] # [[Краљица вриска]] # [[Сви смо мртви]] # [[Виј (приповетка)|Виј]] # [[Ђало филм]] {{refend}} === Биографије === {{refbegin|3}} # [[Јелена Јанковић]] # [[Мило Томашевић]] # [[Каролина Плишкова]] # [[Вес Крејвен]] # [[Винсент Прајс]] # [[Зелда Рубинстејн]] # [[Кори Хејм]] # [[Брус Кембел]] # [[Марко Прентић]] # [[Доналд Плезенс]] # [[Лин Шеј]] # [[Ентони Данијелс]] # [[Бетси Расел]] # [[Френк Оз]] # [[Шери Мун Зомби]] # [[Питер Кушинг]] # [[Тимеа Бачински]] # [[Роберт Хјустон]] # [[Дарија Николоди]] # [[Дарио Арђенто]] # [[Азија Арђенто]] # [[Керол Кејн]] # [[Ди Волас]] # [[Сем Рејми]] # [[Тоб Хупер]] # [[Тадеуш Риштејн]] # [[Адријен Барбо]] # [[Данијела Харис]] # [[Сара Мишел Гелар#Филмографија|Сара Мишел Гелар (филмографија)]] # [[Наташа Мићић]] # [[Ворвик Дејвис]] # [[Дана Тодоровић]] # [[Столе Новаковић]] # [[Дејан Тончић]] # [[Милорад Капор]] # [[Ивана В. Јовановић]] # [[Шаони Смит]] # [[Линда Блер]] # [[Мерилин Бернс]] # [[Вероника Картрајт]] # [[Линеа Квигли]] # [[Барбара Стил]] # [[Каролина Вилијамс]] # [[Кетрин Изабел]] # [[Типи Хедрен]] # [[Лилијан Шовен]] # [[Роке Масполи]] # [[Анибал Пас]] # [[Шуберт Гамбета]] # [[Хуан Карлос Гонзалес]] # [[Матијас Гонзалес]] # [[Еузебио Техера]] # [[Кевин Вилијамсон]] # [[Мануела Веласко]] # [[Роди Макдауал]] # [[Хари Манфредини]] # [[Крис Сарандон]] # [[Хуља Авшар]] # [[Том Савини]] # [[Вилдан Атасевер]] # [[Барбара Крамптон]] # [[Кери Елвес]] # [[Томрис Инџер]] # [[Султанија Ајше (ћерка Мурата III)|Султанија Ајше]] # [[Ненси Стивенс]] # [[Тони Тод]] # [[Мајкл Бериман]] # [[Сања Марковић]] # [[Камиј Китон]] # [[Пи Џеј Соулс]] # [[Еј Џеј Боуен]] # [[Адам Вингард]] # [[Рут Гордон]] # [[Џефри Коумс]] # [[Брајан Јузна]] # [[Џеј Хернандез]] # [[Бил Мозли]] # [[Матилда Лац]] # [[Барбара Шели]] # [[Шон Ведерли]] # [[Лиса Робин Кели]] # [[Хорнсвогл]] # [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] # [[Тејлор Спрејтлер]] # [[Мег Фостер]] # [[Џенифер Кент]] # [[Џина Филипс]] # [[Џозеф Бишара]] # [[Кејси Кларк]] # [[Роб Зомби]] # [[Илај Рот]] # [[Ерик Кристмас]] # [[Леонид Курављов]] # [[Ерик Кристмас]] # [[Лучо Фулчи]] # [[Улрих Сајдл]] # [[Френк Хененлотер]] # [[Марио Бава]] # [[Пол Вегенер]] # [[Џули Бенз]] # [[Даг Бредли]] # [[Жак Турнер]] # [[Талија Цукер]] # [[Џорџ Зуко]] {{refend}} === Спорт === ==== Тенис ==== {{refbegin}} # [[Јелена Јанковић]] # [[Каролина Плишкова]] # [[ВТА Елитни куп]] # [[Тениска лига шампиона]] # [[Тимеа Бачински]] {{refend}} === Друго === {{refbegin|3}} # [[Јеленин свет]] # [[Леја Органа]] # [[Звездани ратови — епизода IX|Звездани ратови — епизода IX: Успон Скајвокера]] # [[Султанат жена]] # [[Јелена Љутић]] # [[Оз, велики и моћни]] # [[My Heart Will Go On]] # [[Over the Rainbow]] # [[Списак ликова из Звезданих ратова]] # [[Списак хорор филмова са највећом зарадом]] # [[Топ ган 2: Маверик]] # [[Нож у леђа]] # [[Девојчица у парку]] # [[Глинда]] # [[Култни филм]] # [[Ангиологија]] # [[Убијени у акцији]] # [[Сажимање самогласника]] # [[Палета]] # [[Пустоловине са Дигимонима]] # [[Пустоловине са Дигимонима 03]] # [[Пустоловине са Дигимонима: Последња еволуција]] # [[Списак епизода серије Пустоловине са Дигимонима]] # [[Списак ликова серијала Пустоловине са Дигимонима]] # [[Глас#Подела гласова у српском језику|Подела гласова српског језика]] # [[Пожари у Аустралији 2019/2020.]] # [[Смрт (персонификација)]] # [[Азраил]] # [[Кали (богиња)|Кали]] # [[Бином]] # [[Поље алгебарских бројева]] # [[Кренбериз]] # [[Морски лед]] # [[Огртач]] # [[Мобилни уређај]] # [[70. додела Оскара]] # [[Занзибарски архипелаг]] # [[Јукатански канал]] # [[Аит Бен Хадоу]] # [[Тартар сос]] # [[Наставак]] # [[Ванредно стање у Републици Србији]] # [[Пинкове звездице]] # [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм]] # [[Награда Сатурн за најбољег режисера]] # [[Награда Сатурн за најбољи сценарио]] # [[Награда Сатурн за најбољу музику]] # [[Награда Сатурн за најбољу монтажу]] # [[Награда Сатурн за најбољу сценографију]] # [[Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] # [[Награда Сатурн за најбољу филмску фантазију]] # [[Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] # [[Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] # [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] # [[Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] # [[Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] # [[Награда Сатурн за најбољу шминку]] # [[Награда Сатурн за најбољи костим]] # [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте]] # [[Проблем читалаца и писаца]] # [[Проблем филозофа за ручком]] # [[Проблем нервозних пушача]] # [[Проблем произвођача и потрошача]] # [[Црни Груја (франшиза)]] # [[Копипаста]] # [[Интернет сленг]] # [[Трострука круна глуме]] {{refend}} == Изазови == * '''365wikidays''' (од 1. јануара 2022) — написати по један чланак о хорор филму сваког дана у години, списак тренутног напретка је доступан [[Корисник:Uw17/365wikidays|овде]] == Споменице и захвалнице == {{СП10000|8724}} {| ! {{Википројекат Филм/Споменица|За значајне доприносе пројекту!}} ! {{Метод-филм|За писање великог броја чланака о филмовима|MareBG}} ! {{СС-радитруд|За досадашњи допринос на Википедији|Serbian Nickmen}} ! {{Википројекат Филм/Споменица/Златна|За одличне доприносе пројекту!}} ! {{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} ! {{С-Сунце Вергине|За допринос на пољу филмова|Soundwaweserb}} ! {{божићна|За доприносе у време празника|Nikolina Šepić}} ! {{СН-филм|За писање чланака о филмовима|Serbian Nickmen}} ! {{СС-радитруд|За чланке о филмовима и глумцима|Djordjes}} ! {{Споменица Википројекат Биографија|За значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} ! {{АПЧСЈГ учесник|Serbian Nickmen}}<br /> |} {| ! {{Споменица/Биографије познатих жена}} ! {{АТПЧ учесник|Nikolina Šepić|Николина Шепић|Николином Шепић}} ! {{Споменица АФСП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Светском првенству.|Soundwaweserb}} ! {{С-СУД|За изразиту вредноћу и продуктивност коју константно прати изразито пристојна комуникација.|Садко}} ! {{АТИТ-учесник|Zoranzoki21}} ! {{СС-општа|За учествовање и допринос Википројекту Биографија!|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Википројекат Биографија учесник акције|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Трогодишња|За иницијативу и помоћ у оквиру акције 2020. године|Nikolina Šepić}} ! {{СС-општа|За константан рад|MareBG}} |} {| ! {{Споменица/Међународни дан жена 2022}} ! {{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} ! {{Споменица/Акција „интернет култура”}} ! {{100wikidays|За успешно завршавање изазова 100wikidays.|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Википројекат Биографија 2 учесник акције|Nikolina Šepić}} |} 0rk42zqnaeyea2irwx7rpftylk4m57e 0 1310914 25114662 23946520 2022-07-19T19:26:47Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ПУНИША ПЕРОВИЋ | слика = Puniša Perović.jpg | опис_слике= Пуниша Перовић | датум_рођења = {{Датум рођења|1911|5|5}} | место_рођења =[[Шобаићи]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1985|3|27|1911|5|5}} | место_смрти = [[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] |професија=[[право|правник]], књижевник, политичар |КПЈ= [[1933]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |чин= [[пуковник]] у резерви |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} [[Датотека:Aleja zaslužnih građana, Beograd 17.jpg|200px|мини|десно|Гроб у Алеји заслужних грађана у Београду]] '''Пуниша Перовић''' ([[Шобаићи]], код [[Даниловград]]а, [[5. мај]] [[1911]] — [[Београд]], [[27. март]] [[1985]]) био је црногорски и југословенски [[право|правник]], књижевник, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црне Горе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 5. маја 1911. године у Шобаићима, код Даниловграда. Гимназију је завршио у [[Никшић]]у. Апсолвирао је на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]]. Одмах после уписа на Правни факултет, укључио се у студентски покрет. Године [[1933]]. постао је члан [[Савез комуниста Југославије|КП Југославије]]. Као истакнути партијски радник, био је биран за члана Универзитетског комитета КПЈ, као и за председника студената-комуниста у Радном одбору Уједињене студентске омладине. У студентским демонстрацијама, фебруара [[1935]], против оснивања концентрационог логора у [[Вишеград]]у, био је ухапшен и затворен у [[Главњача|Главњачу]]. Тамо је био подвргнут полицијској тортури, а затим пребачен у [[затвор на Ади Циганлији]]. Због недостатка доказа, био је ослобођен. После изласка из затвора, наставио је рад у револуционарном покрету, ангажујући се у [[штрајк]]у студената Београдског универзитета [[1936]]. године, као и у демонстрацијама 14. децембра [[1939]], на улицама Београда под паролом ''„За мир, хлеб и слободу“'', и тада је поново ухапшен и изведен пред [[Државни суд за заштиту државе|Суд за заштиту државе]], али, због недостатка доказа, и овог пута је био ослобођен. Још као средњошколац у никшићкој гимназији, учествовао је у раду литерарне дружине. Његови радови објављивани су у ђачким и омладинским листовима. На Универзитету био је један од уредника омладинског часописа „Млада култура“. Његови текстови штампани су и у листовима „Народни студент“ и „Младост“. === Народноослободилачка борба === После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], Пуниша Перовић, организациони секретар Месног комитета КПЈ за Даниловград, радио је на организовању устанка. И као политички руководилац и као борац истакао се у [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] [[1941]]. године. Радио је на реорганизовању партизанских јединица, развијању политичког рада у народу и разбијању утицаја [[Пета колона|петоколонаша]]. У јесен 1941. године, по одлуци Покрајинског комитета КПЈ, упућен је у [[Херцеговина|Херцеговину]]. До јануара [[1942]]. радио је као члан Окружног комитета КПЈ за Источну Херцеговину. То је време напора КПЈ да устанак у овој области добије масовни карактер, време стварања партизанских батаљона и њихових бројних акција и борби. Отуда је, јануара 1942, именован за секретара Окружног комитета КПЈ за [[Фоча|Фочу]]. Готово пет месеци радио је на стварању и учвршћивању партијских организација, на обнављању и развијању устанка, на стварању партизанских и добровољачких јединица. Када је, јуна 1942. године, формирана [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пета пролетерска црногорска бригада]], одлуком ЦК КПЈ био је именован за руководиоца Политодела ове јединице. Радио је на учвршћивању партијске и скојевске организације, на учвршћивању бригаде као колектива и њеном политичком и војном ангажовању. У том периоду бригада је имала веома значајне подухвате, међу којима и марш—пробој од [[Зеленгора|Зеленгоре]] и [[Дрина|Дрине]] до [[Прозор (град)|Прозора]]. Од јесени 1942. до маја [[1943]]. године био је, прво, руководилац Политодела [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске]], а затим [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. Као истакнути партијски радник, као руководилац који је веома успешно обављао њему поверене функције, 1943. године упућен је на дужност у Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку. На тој дужности остао је до ослобођења земље. Био је руководилац [[Агитпроп]]а Покрајинског комитета КПЈ. Као истакнут друштвено-политички радник, био је изабран за посланика [[Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења|Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења]], а касније за министра просвете у влади Црне Горе.<ref>[http://www.mps.gov.me/ministarstvo/istorijat_ministarstva/148794/Punisa-Perovic.html Istorijat ministarstva{{Ботовски наслов}}]</ref> === Послератна каријера === После одласка из Црне Горе, обављао је истакнуте функције у на савезном нивоу. До [[1948]]. године био је представник [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] код [[Централни комитет Комунистичке партије Совјетског Савеза|ЦК СКП(б)]] у [[Москва|Москви]]. После повратка у [[Београд]], био је директор [[Виша партијска школа „Ђуро Ђаковић”|Више партијске школе „Ђуро Ђаковић”]], помоћник министра просвете Савезне владе и председник Комитета за високо школство. Био је директор и главни уредник листа [[Борба (новине)|„Борба“]], први главни уредник листа [[Побједа|„Побједа“]], а затим директор [[Институт за међународни раднички покрет|Института за међународни раднички покрет]]. Више пута биран је за народног посланика [[Савезна скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]]. За члана ЦК СКЈ биран је на [[Шести конгрес КПЈ|Шестом]] и [[Седми конгрес СКЈ|Седмом конгресу Савеза комуниста Југославије]]. Више година налазио се на дужности потпредседника Савезне конференције [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]] (до [[1969]]). Био је члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]] и [[пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у резерви. Добитник је [[Награда АВНОЈ-а|награде АВНОЈ-а]]. Преминуо је 27. марта 1985. године у Београду и сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]], на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. [[Матица црногорска|Матица црногорска – огранак Даниловград]] одржала је 6. маја [[2011]]. године вече посвећено Пуниши Перовићу поводом 100. годишњице рођења.<ref>http://maticacrnogorska.me/files/Punisa%20Perovic.pdf</ref> Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]], [[Орден народног ослобођења|Ордена народног ослобођења]] и других [[ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Библиографија == * ''Четничка издања у свјетлости докумената'', Никшић, 1944. * ''Сава Ковачевић Мизара – народни херој'', коаутор, Цетиње, 1946. * ''Статии на клеветничките обвиненија против КПЈ'', са Влајком Беговићем, Скопје, 1948. * ''Са српским пролетерима'', Београд, 1953. * ''На теме дана'', Београд, 1957. * ''Савремени међународни раднички покрет'', Београд, 1959. * ''Јулске ватре'', Београд, 1961. * ''Ратни мотиви – чланци и записи'', Цетиње, 1962. * ''Проблеми сарадње у међународном радничком покрету'', Загреб, 1964. * ''Преглед историје међународног радничког покрета – стољеће борбе за социјализам'', том 1-2, Београд, 1978. * ''Црвено сјеме'', песме, Титоград, 1979. * ''Разговори о књижевности – чланци и есеји'', Цетиње, 1984. == Занимљивости == Пуниша Перовић аутор је текста песме „Што то хучи Сутјеска“, у којој је опевана херојска погибија [[Сава Ковачевић|Саве Ковачевића]] током [[Битка на Сутјесци|пробоја на Сутјесци]] 1943. године. == Референце == {{reflist}} == Литература == * ''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд 1957. година. * ''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији''. „Хронометар“, Београд 1970. година. * {{cite encyclopedia|year=1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{Народни хероји-Даниловград‎}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Перовић, Пуниша}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1985.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Црногорски правници]] [[Категорија:Црногорски књижевници]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Црне Горе]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Добитници Награде АВНОЈ-а]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] 3lxyr1hwp5njn8a721l9vcsmw9so8yk 0 1311385 25114496 24050848 2022-07-19T17:59:11Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=КАРЛО РОЈЦ | слика = Karlo Rojc.jpg | опис_слике= Карло Ројц | датум_рођења = {{Датум рођења|1915|6|16|}} | место_рођења =[[Бања Лука]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|5|22|1915|6|16|}} | место_смрти = планина [[Чемерница (планина у БиХ)|Чемерница]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=машиниста брода |КПЈ= [[1938]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Карло Ројц''' ([[Бања Лука]], [[16. јун]] [[1915]] — планина [[Чемерница (планина у БиХ)|Чемерница]], [[22. мај]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 16. јуна 1915. године у Бањој Луци, у сиромашној радничкој породици. У родном је граду завршио основну школу i два разеда гимназије. Сиромаштво његових родитеља онемогућило му је да настави школовање, па је отишао у Маринско-машинску школу, коју је завршио с одличним успехом. Оспособио се за машинисту брода и био распоређен на [[подморница|подморницу]]. У време школовања долазио је у додир с члановима [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]], и врло брзо се укључио у рад револуционарног омладинског покрета. Било је то у време када је револуционарни покрет почео успешније да се пробија у редове припадника трговачке и ратне морнарице [[Југословенска војска|краљевске југословенске војске]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|КП Југославије]] постао је почетком [[1938]]. године. Рад његове партијске организације убрзо је био откривен, па су сви њени чланови похапшени и суђени. Карло ништа није признао. Осуђен је на годину дана строгог затвора, у самици. После тога, истеран је из морнарице као ''недостојан'', и протеран у родно место. После доласка у Бању Луку, укључио се у рад организације КПЈ. Истицао се у организовању [[штрајк]]ова, посебно на обезбеђењу штрајкаша од полиције и жандармерије. Због одлучности и неустрашивости, добио је поверење Месног комитета и целе партијске организације. Кућа његових родитеља постала је стално састајалиште комуниста. У њој је одржана и Прва обласна конференција КПЈ за [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], ујесен 1940. године. Тада је цела Карлова породица била укључена у обезбеђење Конференције. Иако недовољно покретан, због оболелих ногу у време издржавања затвора у самици, Карло је у време [[Априлски рат|Априлског рата]] био један од најактивнијих бањалучких комуниста у прикупљању и склањању оружја, муниције и другог материјала; све је то чувао у празној гробници на католичком гробљу, а када је почео устанак, слао је оружје првом партизанском одреду на [[Старчевица (брдо)|Старчевици]]. Учествовао је на познатом саветовању руководећег партијског кадра Босанске крајине, које је, почетком јуна 1941. године, одржано на [[Бањ брдо|Шехитлуцима]], недалеко од Бање Луке. Крајем тог месеца, избегао је [[Усташе|усташко]] хапшење и прикључио се партизанском одреду на Старчевици. Убрзо се вратио у град, јер је, по директиви Окружног комитета КПЈ, био задужен за организовање и проширење илегалног покрета — припремање и слање бораца, оружја и опреме партизанима, те за одржавање везе с партизанским јединицама на терену. На тим пословима радио је до половине септембра 1941, када је, због опасности од хапшења, а по одобрењу МК, изашао на Старчевицу и укључио се у вод за везу. Учествовао је у свим акцијама, своје јединице; у уништењу оружничке станице у [[Крупа на Врбасу|Крупи на Врбасу]], упоришта у Бочцу и [[Кнежево|Скендер Вакуфу]], четничког упоришта у селу [[Мемићи (Челинац)|Мемићи]], као и на онеспособљавању комуникација између Бање Луке и [[Јајце|Јајца]]. У пролеће [[1942]]. године био је постављен за [[Командант|командира]] Заштитног вода партизанске болнице на Чемерници, где је у многим борбама одбијао нападе вишеструко бројнијих четничких снага. Крајем маја 1942, када је понестало хране, а муниција је била готово при крају, Карло је донео одлуку да пресели болницу, надајући се да ће тако спасити рањенике. У жестоком јуришу пошло му је за руком да болницу пребаци у пећину, недалеко од ушћа [[Угар|Угра]] у Врбас. Четници су опет опколили пећину, овог пута још бројнији. Неколико дана трајале су борбе, измешали су се борци и рањеници и здружили у отпору. У последњем јуришу, [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#22. мај|22. маја 1942.]] године већина је изгинула. Тешко рањен, Карло Ројц је с неколико другова успео да се пробије до друге пећине; наставио је борбу до последњег метка. Да не би пао жив у руке непријатељу, убио се последњим метком. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year=1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }} {{DEFAULTSORT:Ројц, Карло}} {{Народни хероји-Бања Лука‎}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] [[Категорија:Сахрањени у Бањој Луци]] 5mdbuy8boxcsxjkd66ucul5mf6lvvjb 0 1311946 25114528 24155706 2022-07-19T18:11:51Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДОЈЕ ЉУБИЧИЋ | слика = Ljubicic Radoje.JPG | опис_слике= Радоје Љубичић | датум_рођења = {{датум рођења|1920|12|4}} | место_рођења =[[Биоска]], код [[Ужице|Ужица]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1972|2|3|1920|12|4}} | место_смрти =[[Сплит]], [[СР Хрватска]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] |супруга=Љубинка Љубичић |професија=војно лице |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1972]]. |чин=[[генерал-потпуковник]] |КПЈ=[[Новембар|новембра]] [[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[5. јул]]а [[1952]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} [[Датотека:Grob Radoja Ljubicica.JPG|десно|мини|230п|Гроб Радоја Љубичића и његове супруге у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] '''Радоје Љубичић''' ([[Биоска]], код [[Ужице|Ужица]], [[4. децембар]] [[1920]] — [[Сплит]], [[3. фебруар]] [[1972]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|авијације ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[4. децембар|4. децембра]] [[1920]]. године у селу [[Биоска]], код [[Ужице|Ужица]]. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у родном селу, а занат је учио у Ужицу, где се рано укључио у синдикални покрет и омладински револуционарни покрет. Активно је учествовао у организовању штрајкова и [[демонстрација]], члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) постао је [[1937]]. године, а новембра [[1939]]. године је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Годину дана касније био је изабран је за члана Среског комитета КПЈ за Ужице, а убрзо и за члана Окружног комитета КПЈ за Ужице. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године, активно је радио на организовању устанка. Када је крајем јуна већина руководства КПЈ напустила Ужице и отишла на терен, Радоје је још неко време остао илегално у граду, где је окупљао чланове и прикупљао симпатизере за одлазак у [[Ужички партизански одред]]. Такође је и одржавао везу између Окружног комитета КПЈ и [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]]. Приликом [[Ужичка република|ослобођења Ужица]], септембра 1941. године, налазио се на челу ударних група скојеваца са којима је учествовао је у борбама и хапшењу петоколонаша. Одмах после ослобођења града, постао је политички комесар Треће чете Ужичког партизанског одреда. После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења главнине партизанских снага у Санџак]], повукао се са Ужичким одредом. Учествовао је у борбама у [[Санџак]]у, а посебно се истакао у нападу на италијанско упориште, код [[Бијело Поље|Бијелог Поља]], када се привукао згради у којој су спавали [[Краљевина Италија|италијански]] војници, и с блиског растојања убацио је кроз врата и прозоре неколико ручних бомби. О овом Радојевом подвигу писао је и лист „[[Борба (новине)|Борба]]“. Децембра 1941. године са деловима Ужичког партизанског одреда ступио је у тада основану [[Прва пролетерска ударна бригада|Прву пролетерску ударну бригаду]] и постављен је на дужност заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] Петог шумадијског батаљона. Учествовао је у многим борбама ове бригаде, а у једној акцији у [[Босанска Крајина|Босанској крајини]] је био тешко рањен. Са неколико другова, тада је извиђао кућу у којој су се налазиле [[Усташка војница|усташе]], и када су откривени, Радоје је, и поред тога што је био тешко рањен, помагао друговима да униште непријатељско гнездо, све док му и пушка није била пребијена од жестоке ватре непријатеља. Другови су га, тако тешко рањеног, носили неколико десетина километара, од [[Тарчин]]а до [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. После оздрављења, био је распоређен у [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Трећу крајишку ударну бригаду]], у којој је извесно време био заменик политичког комесара бригаде. Са овом бригадом је учествовао у борбама око [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључа]], а затим се разболео од тифуса и целу [[Операција Вајс I|Четврту непријатељску офанзиву]] прошао је као болесник. У [[Битка на Сутјесци|Петој непријатељској офанзиви]] учествовао је у свим значајнијим борбама, а када је постављен за заменика политичког комесара [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће санџачке ударне бригаде]] наставио је да се бори у [[Независна Држава Црна Гора|Црној Гори]] и [[Босна|Босни]]. Као руководилац политичког курса у [[Пријепоље|Пријепољу]] успео је да се, у врло критичној ситуацији, са слушаоцима курса пробије кроз обруч Немаца и [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], што је спасило руководећи кадар бригаде. Убрзо је постао члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а затим је постављен за руководиоца Политодела [[46. српска дивизија НОВЈ|46. српске дивизије]], која је била формирана у јужној Србији. Као заменик политичког комесара [[22. српска дивизија НОВЈ|22. српске дивизије]], Радоје је учествовао у борбама на [[Сремски фронт|Сремском фронту]]. После завршетка рата, иако му је нуђено више значајних политичких функција, на лични захтев је остао у [[Југословенска народна армија|Југословенској армији]] (ЈА) и определио се за војну службу. Септембра [[1945]]. године, прешао је на дужност у [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ|Ратно ваздухопловство]], а крајем године отишао је на школовање у [[Војна академија Фрунзе|Војну академију „Фрунзе“]] у [[Москва|Москви]], коју је завршио [[1947]]. године. Потом је завршио [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]]. Налазио се на дужностима политичког комесара дивизије, начелника организационо-инструкторског одељења Политичке управе Команде Ратног ваздухопловства, команданта ваздухопловног пука и дивизије, начелник Оперативне управе РВ и ПВО, начелник Више војне ваздухопловне академије ЈНА и др. Био је члан [[Организација Савеза комуниста у ЈНА|Опуномоћства ЦК СКЈ]] за РВ и ПВО, а у два сазива је био биран за члана [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]]. Дана [[31. јануар]]а [[1972]]. године доживео је авионску несрећу, када је [[хеликоптер]] у коме се налазио по полетању из [[Сплит]]а пао у море. Тада је био тешко повређен, а преминуо је [[3. фебруар]]а у војној болници у Сплиту. У тренутку смрти се налазио на дужности команданта Ваздухопловног корпуса и имао је чин [[генерал-потпуковник]]а ЈНА. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]], [[Орден за храброст]] и [[Орден народне армије|Орден народне армије са сребрном звездом]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[5. јул]]а [[1952]]. године. Његово име данас носи Средња техничка школа из Ужица. == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига пета), Београд 1973. година. * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Ужице}} {{Порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Љубичић, Никола}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1972.]] [[Категорија:Ужичани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Треће крајишке бригаде]] [[Категорија:Борци Треће пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Л и Љ]] [[Категорија:Чланови ЦК КП/СК Србије]] [[Категорија:Генерал-потпуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Чланови Организације СКЈ у ЈНА]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] djmdxc3d5fh7xiad7km6mnsg1jtobki 0 1312088 25114820 22937232 2022-07-19T21:01:16Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИЛАН ЧЕСНИК | слика = Cesnik Milan.JPG | опис_слике=Милан Чесник | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|6|1}} | место_рођења =[[Љубљана]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|6|18|1920|6|1}} | место_смрти =[[Љубљана]] | држава_смрти = [[Краљевина Италија]] |професија=студент |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Милан Чесник''' ([[Љубљана]], [[1. јун]] [[1920]] — [[Љубљана]], [[18. јун]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1. јун]]а [[1920]]. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Његов отац Михаел је радник државних железница и имао је шесторо деце – три сина и три ћерке. Основну школу Милан је завршио у љубљанском предграђу [[Вич]], а потом је уписао Прву државну реалну гимназију. Био је врло добар ђак, а бавио се и фискултуром и спортом и био члан „[[Соколски гимнастички систем|Сокола]]“. У вишим разредима гимназије Милан се упознао са [[Марксизам|марксизмом]] и почео се више занимати за политику. Прикључио се тада омладинском револуционарном покрету и [[1937]]. године постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Због његовог учешћа у акцијама, које су предводили комунисти, дошао је у сукоб са професорима, а посебно са директором гимназије. Због овог сукоба понављао је седми разред, а следеће године је морао на поправни из [[Словеначки језик|словеначког језика]]. У завршном разреду прешао је у одељење коме је разредни старешина био словеначки писац [[Јуш Козак]]. Он му је много помогао и штитио га. Положио је велику матуру и уписао се на хемијски одсек [[Природно-технички факултет Универзитета у Љубљани|Природно-техничког факултета]] [[Универзитет у Љубљани|Универзитета у Љубљани]]. Као истакнути скојевац, постао је члан комитета свих средњих школа у Љубљани, а крајем те [[1940]]. године примљен је и у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Априла [[1941]]. године, заједно са братом Станетом, ђаком Средње техничке школе и групом омладинаца, по директиви КПЈ, отишао је као добровољац у [[Југословенска војска|Југословенску војску]] у намери да брани земљу од [[Фашизам|фашизма]]. У [[Загреб]]у су га, у тренутку расула државе и војске, заједно са групом војника, заробиле [[усташе]]. У затвору је, као искусан илегалац, руководио групом словеначких затвореника – организовао је међусобну помоћ, набавку хране и везу с градом уз помоћ сестре, која је живела у Загребу. Крајем маја 1941. године био је пуштен из затвора, и вратио се у Љубљану. Одмах по доласку у Љубљану, укључио се у политички рад и припреме за оружану борбу. Јуна 1941. године постао је члан Рејонског комитета КП Словеније за Вич и члан Рејонског одбора Освободилне фронте. Радио је на омасовљавању и прерастању [[Ослободилачки фронт Словеније|Освободилне фронте]] у широки народни покрет. У августу је организовао саботажу у хемијској фабрици. После ове саботаже, полиција је трагала за њим, али се он као искусан илегалац вешто скривао. Поред полиције за Миланом су трагали и неки његови бивши другови из „Сокола“, који су се прикључили [[Бела гарда (Словенија)|Белој гарди]] и знајући да је он комуниста сматрали га издајником. Његов опстанак у Љубани био је све тежи, јер су [[Италијани]] фебруара [[1942]]. године град опасали жичаним препрекама и бункерима, док су у граду вршили масовна хапшења. Да би га склонили у део града где га познаје мање људи, Милан је фебруару 1942. године одређен за секретара Рејонског комитета КПС за [[Мосте (Љубљана)|Мосте]]. Иако је више пута тражио да оде у партизане, за то су се стекли услови тек у јуну 1942. године. Са лажним исправама отишао је у [[Доломите]], али тамо није могао да нађе везу, па се морао поново вратити у Љубљану, са намером да поново оде, кад добије везу. Тада се настанио се код своје веренице, не знајући да је њена кућа под полицијском присмотром. Један италијански војник га је [[17. јун]]а зауставио и наредио му да пође с њим. Милан је покушао да побегне, и војник га је метком из пиштоља погодио у главу. Али, он је крајњим напором успео да уђе у једну кућу, где га је његов прогонитељ стигао и још једном га ранио. Потом је био пребачен у војну болницу, али је сутрадан [[18. јун]]а [[1942]]. године преминуо. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Читава Миланова породица – браћа и сестре су били учесници Народноослободилачког рата. Његов брат Винко, који је живео у Загребу, отуда је отишао у партизане и када се, због неког задатка, вратио у град, био је ухваћен и јавно обешен [[1944]]. године. == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Љубљана}} {{DEFAULTSORT:Чесник, Милан}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Љубљана у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Ч и Џ]] 9bv412pajankh3vt06fcegwusx9k5rs 0 1312138 25114667 22904450 2022-07-19T19:26:53Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЂУРО ЧАГОРОВИЋ | слика=Cagorovic Djuro.JPG | опис_слике=Ђуро Чагоровић | датум_рођења = {{Датум рођења|1904|9|14}} | место_рођења =[[Мартинићи]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Књажевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1987|11|27|1904|9|14}} | место_смрти =[[Подгорица|Титоград]], {{застава|СР Црна Гора}} | држава_смрти =[[СФР Југославија]] | професија=друштвено-политички радник | КПЈ=марта [[1931]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Ђуро Чагоровић''' ([[Мартинићи]], код [[Даниловград]]а, [[14. септембар]] [[1904]] — [[Подгорица|Титоград]], [[27. новембар]] [[1987]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[14. септембар|14. септембра]] [[1904]]. године у [[Мартинићи]]ма, код [[Даниловград]]а. Потицао је из сељачке породице. Основну школу завршио је у [[Спуж]]у, а два разреда ниже гимназије у Даниловграду. За време [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1916]]. године, заједно с породицом био је интерниран од стране аустроугарских окупационих власти у логор у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарској]], где је остао до краја рата. После завршетка рата, вратио се у родни крај, где је почео да учи каменорезачки занат и потом да ради као приватни мајстор. Веома рано се укључио у рад револуционарне радничке омладине, а марта [[1931]]. године био је примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Од тада је учествовао у свим акцијама које КПЈ организовала на територији подгоричког и даниловградског среза. Био је секретар партијске ћелије у своме месту, па секретар Општинског бироа КПЈ у јеленачкој општини, а од [[1938]]. године је био организациони секретар Месног комитета КПЈ за Даниловград. Због свог револуционарног рада, више пута је био хапшен и затваран на краћи временски период. Као војник [[Југословенска војска|Југословенске војске]], учествовао је у [[Априлски рат|Априлском рату]], [[1941]]. године. После капитулације, избегао је заробљавање и вартио се кући. Као организациони секретар Месног комитета КПЈ у Даниловграду, радио је у партијској организацији [[Даниловградски срез|даниловградског среза]] припремајући народ за отпор окупатору. Организовао је прикупљање и складиштење оружја у свом крају. Ради је на војно-политичким припремама устанка и на обучавању омладине у руковању оружјем. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] је учествовао као организатор борбе у свом крају. Руководио је акцијом за ослобођење Спужа и био један од организатора напада на Даниловград и одбрамбених борби на Вељем брду. Непосредно после устанка био је [[политички комесар]] Мартинићког герилског одреда. У борби на Јелином Добу, [[18. октобар|18. октобра]] [[1941]]. године, учествовао је као политички комесар батаљона „Бијели Павле“. У [[Пљеваљска битка|бици на Пљевљима]], [[1. децембар|1. децембра]] [[1941]]. године, с батаљоном „Бијели Павле“, као политички комесар, учествује у заузимању утврђења Мали Богишевац. Потом је из [[Санџак]]а враћен по задатку и постављен за политичког комесара [[Партизански одред Бијели Павле|одреда „Бијели Павле“]]. Током зиме 1941/1942. године радио је на организовању партизанских јединица и руководо је акцијама у даниловградском срезу. Био је учесник је [[Острошка скупштина|Скупштине црногорских родољуба]] у [[Острог|манастиру Острогу]] [[8. фебруар|8.]] и [[9. фебруар]]а [[1942]]. године. У борбама [[9. март]]а [[1942]]. био је рањен код манастира Острога. После извесног времена био је пребачен у болницу на [[Жабљак]]у, где је био оперисан. Приликом формирања [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске ударне бригаде]], био је постављен за политичког комесара Трећег батаљона. Са овим батаљоном истакао се у борбама на [[Горњи Вакуф|Горњем Вакуфу]], [[Бугојно|Бугојну]] и [[Купрес]]у. Од септембра 1942. године био је члан Штаба Четврте црногорске ударне бригаде. Учесник је [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првог заседања АВНОЈ-а]] у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. године. После тога, као већник АВНОЈ-а, радио је на организацији народне власти. У току [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]] радио је на збрињавању збегова народа и обезбеђењу смештаја, прехране и преноса рањеника. Уочи [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], маја [[1943]]. године на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] је радио на мобилизацији нових јединица и организовању позадине. Учествује у бици на Сутјесци и с јединицама се пробија у источну Босну. После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године био је постављен за политичког комесара Друге команде подручја, где је радио до ослобођења Црне Горе. На првом заседању [[ЦАСНО|ЗАВНО Црне Горе и Боке]], одржаном у [[Колашин]]у, новембра 1943. године изабран је за већника. Учествовао је и на Оснивачкој конференцији Народноослободилачког фронта Црне Горе, одржаној у Колашину [[16. јул]]а [[1944]]. године и био изабран за члана Главног одбора. После ослобођења Црне Горе, налазио се на разним одговорним дужностима: * председник комисије за ратну штету * председник Управе за цене у првој Влади Црне Горе * председник Главног одбора Здруженог савеза Црне Горе * секретар Президијума Народне скупштине НР Црне Горе * председник [[Скупштина СР Црне Горе|Народне скупштине НР Црне Горе]], од 1949. до 1953. године * члан [[Извршно веће Скупштине СР Црне Горе|Извршног већа Скупштине НР Црне Горе]] * члан Главног одбора Народноослободилачког фронта Црне Горе * члан Главног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Црне Горе]] * председник удружења Ратних војних инвалида Црне Горе * члан Централног одбора Ратних војних инвалида Југославије * члан Председништва Републичког одбора [[Савез удружења бораца народноослободилачког рата и антифашиста Црне Горе|СУБНОР-а Црне Горе]] * члан Централног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]] Више пута је био биран за републичког посланика и члана [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Црне Горе|Савеза комуниста Црне Горе]]. Пензионисан је [[1963]]. године. Имао је чин [[мајор]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у резерви. Умро је [[27. новембар|27. новембра]] [[1987]]. године у [[Подгорица|Титограду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден народног ослобођења]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Председници Скупштине СР Црне Горе}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Чагоровић, Ђуро}} [[Категорија:Рођени 1904.]] [[Категорија:Умрли 1987.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Црне Горе]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Ч и Џ]] d4wvmdn4q222qciuvhlny8zip1tu9t8 25114671 25114667 2022-07-19T19:28:09Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЂУРО ЧАГОРОВИЋ | слика=Cagorovic Djuro.JPG | опис_слике=Ђуро Чагоровић | датум_рођења = {{Датум рођења|1904|9|14}} | место_рођења =[[Мартинићи]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Књажевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1987|11|27|1904|9|14}} | место_смрти =[[Подгорица|Титоград]], [[СР Црна Гора]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] | професија=друштвено-политички радник | КПЈ=марта [[1931]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Ђуро Чагоровић''' ([[Мартинићи]], код [[Даниловград]]а, [[14. септембар]] [[1904]] — [[Подгорица|Титоград]], [[27. новембар]] [[1987]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[14. септембар|14. септембра]] [[1904]]. године у [[Мартинићи]]ма, код [[Даниловград]]а. Потицао је из сељачке породице. Основну школу завршио је у [[Спуж]]у, а два разреда ниже гимназије у Даниловграду. За време [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1916]]. године, заједно с породицом био је интерниран од стране аустроугарских окупационих власти у логор у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарској]], где је остао до краја рата. После завршетка рата, вратио се у родни крај, где је почео да учи каменорезачки занат и потом да ради као приватни мајстор. Веома рано се укључио у рад револуционарне радничке омладине, а марта [[1931]]. године био је примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Од тада је учествовао у свим акцијама које КПЈ организовала на територији подгоричког и даниловградског среза. Био је секретар партијске ћелије у своме месту, па секретар Општинског бироа КПЈ у јеленачкој општини, а од [[1938]]. године је био организациони секретар Месног комитета КПЈ за Даниловград. Због свог револуционарног рада, више пута је био хапшен и затваран на краћи временски период. Као војник [[Југословенска војска|Југословенске војске]], учествовао је у [[Априлски рат|Априлском рату]], [[1941]]. године. После капитулације, избегао је заробљавање и вартио се кући. Као организациони секретар Месног комитета КПЈ у Даниловграду, радио је у партијској организацији [[Даниловградски срез|даниловградског среза]] припремајући народ за отпор окупатору. Организовао је прикупљање и складиштење оружја у свом крају. Ради је на војно-политичким припремама устанка и на обучавању омладине у руковању оружјем. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] је учествовао као организатор борбе у свом крају. Руководио је акцијом за ослобођење Спужа и био један од организатора напада на Даниловград и одбрамбених борби на Вељем брду. Непосредно после устанка био је [[политички комесар]] Мартинићког герилског одреда. У борби на Јелином Добу, [[18. октобар|18. октобра]] [[1941]]. године, учествовао је као политички комесар батаљона „Бијели Павле“. У [[Пљеваљска битка|бици на Пљевљима]], [[1. децембар|1. децембра]] [[1941]]. године, с батаљоном „Бијели Павле“, као политички комесар, учествује у заузимању утврђења Мали Богишевац. Потом је из [[Санџак]]а враћен по задатку и постављен за политичког комесара [[Партизански одред Бијели Павле|одреда „Бијели Павле“]]. Током зиме 1941/1942. године радио је на организовању партизанских јединица и руководо је акцијама у даниловградском срезу. Био је учесник је [[Острошка скупштина|Скупштине црногорских родољуба]] у [[Острог|манастиру Острогу]] [[8. фебруар|8.]] и [[9. фебруар]]а [[1942]]. године. У борбама [[9. март]]а [[1942]]. био је рањен код манастира Острога. После извесног времена био је пребачен у болницу на [[Жабљак]]у, где је био оперисан. Приликом формирања [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске ударне бригаде]], био је постављен за политичког комесара Трећег батаљона. Са овим батаљоном истакао се у борбама на [[Горњи Вакуф|Горњем Вакуфу]], [[Бугојно|Бугојну]] и [[Купрес]]у. Од септембра 1942. године био је члан Штаба Четврте црногорске ударне бригаде. Учесник је [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првог заседања АВНОЈ-а]] у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. године. После тога, као већник АВНОЈ-а, радио је на организацији народне власти. У току [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]] радио је на збрињавању збегова народа и обезбеђењу смештаја, прехране и преноса рањеника. Уочи [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], маја [[1943]]. године на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] је радио на мобилизацији нових јединица и организовању позадине. Учествује у бици на Сутјесци и с јединицама се пробија у источну Босну. После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године био је постављен за политичког комесара Друге команде подручја, где је радио до ослобођења Црне Горе. На првом заседању [[ЦАСНО|ЗАВНО Црне Горе и Боке]], одржаном у [[Колашин]]у, новембра 1943. године изабран је за већника. Учествовао је и на Оснивачкој конференцији Народноослободилачког фронта Црне Горе, одржаној у Колашину [[16. јул]]а [[1944]]. године и био изабран за члана Главног одбора. После ослобођења Црне Горе, налазио се на разним одговорним дужностима: * председник комисије за ратну штету * председник Управе за цене у првој Влади Црне Горе * председник Главног одбора Здруженог савеза Црне Горе * секретар Президијума Народне скупштине НР Црне Горе * председник [[Скупштина СР Црне Горе|Народне скупштине НР Црне Горе]], од 1949. до 1953. године * члан [[Извршно веће Скупштине СР Црне Горе|Извршног већа Скупштине НР Црне Горе]] * члан Главног одбора Народноослободилачког фронта Црне Горе * члан Главног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Црне Горе]] * председник удружења Ратних војних инвалида Црне Горе * члан Централног одбора Ратних војних инвалида Југославије * члан Председништва Републичког одбора [[Савез удружења бораца народноослободилачког рата и антифашиста Црне Горе|СУБНОР-а Црне Горе]] * члан Централног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]] Више пута је био биран за републичког посланика и члана [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Црне Горе|Савеза комуниста Црне Горе]]. Пензионисан је [[1963]]. године. Имао је чин [[мајор]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у резерви. Умро је [[27. новембар|27. новембра]] [[1987]]. године у [[Подгорица|Титограду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден народног ослобођења]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године. == Литература == * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id=}} {{Председници Скупштине СР Црне Горе}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Чагоровић, Ђуро}} [[Категорија:Рођени 1904.]] [[Категорија:Умрли 1987.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Црне Горе]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Ч и Џ]] 2w8oloa7kxds0dv4h834fk8lasm4tta 0 1312472 25115110 22207046 2022-07-20T08:09:51Z 176.65.112.236 /* Etimologija */ поток сука вологодске области Русије у округу Васхкин је сродна реч wikitext text/x-wiki {{Будизам}} '''''Sukha''''' je [[sanskrit]]ska i [[pali]] reč koja označava [[sreća|sreću]]. U [[Будизам|budizmu]], sreća je osećaj lakoće, blagostanja i zadovoljstva, može se kretati u rasponu od blage do veoma intenzivne, a može biti trenutna ili trajna.<ref name="SREĆA">[http://srednjiput.rs/tumacenja/sravasti-dhammika-kamma/budizam-od-a-do-z/s/ Budizam od A do Ž]</ref> Njena suprotnost je reč ''[[dukkha]]'', koja označava patnju i povezana nepovoljna stanja. == Etimologija == U uobičajenom smislu, pali reč ''sukha'' znači sreća, ugoda, lakoća, kao suprotnost reči ''[[dukkha]]'', koja znači patnja, bol, muka, tuga, beda, neugoda.{{sfn|Walpola Rahula|2007|loc=Kindle Locations 542-550}} U sanskritu, prefiksi ''su'' i ''dus'' označavaju dobro ili loše.{{sfn|Sargeant|2009|p=303}} Reč ''kha'' je izvorno označavala rupu na točku na vozilima drevnih Arijevaca, od čijeg kvaliteta je uglavnom zavisila ugodnost vožnje.{{sfn|Sargeant|2009|p=303}}{{sfn|Goldstein|2013|p=289}}поток Сука вологодске области Русије у округу Васхкин је сродна реч == Budino učenje == === Um kao izvor sreće === [[Датотека:Buddha_Victoria_%26_Albert.jpg|мини|150п|[[Buda]]]] [[Buda]] je govorio da je [[um]] preteča svih stvari, a da sreća, "kao nerazdvojna senka", prati one koji sa dobrim naumom govore i rade.<ref>{{Cite web |url=http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf |title=Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao |access-date=20. 08. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100331060303/http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf |archive-date=31. 03. 2010 |url-status=dead |df= }}</ref> Prema Budinom učenju, sreća potiče iz uma, te najveću sreću "od svih stvari" donosi dobro očišćen um: {{citat|Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja je toliko puna sreće kao što je to izvežban i često korišćen um. Izvežban i često korišćen um, monasi, prepun je sreće.<ref>{{Cite web |url=http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an01-021.html |title=Neprilagodljivo |access-date=20. 08. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091027235835/http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an01-021.html |archive-date=27. 10. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref>|[[Buda]]}} Sreća igra važnu ulogu u meditaciji po tome što doprinosi razvoju stabilne, neusiljene sabranosti. Buda je rekao: "Um koji je srećan postaje sabran".<ref name="SREĆA"/> === Sreća tela i sreća duha === Buda je pravio razliku između sreće tela, koja zavisi od čula, i duhovne sreće, koja nastaje kada postepeno oslobađamo svoj um. {{citat|Postoje dve vrste sreće. [[Sreća]] tela i sreća [[duh]]a. Između te dve vrste sreće veća je sreća duha.<ref>{{Cite web |url=http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-065.html |title=Sreća |access-date=20. 08. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091028001906/http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-065.html |archive-date=28. 10. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref>|[[Buda]]}} Neki oblici ovozemaljske sreće za koje je Buda govorio da su legitimni i vredni jesu sreća posedovanja, imetka i lišenosti dugovanja (A.II,68).<ref name="SREĆA" /> Osećaj postignuća kada se ističemo u svojoj profesiji i zahvaljujući tome imamo ugodan život može nas veoma usrećiti (D.I,51).<ref name="SREĆA"/> Međutim, savršena sreća se ne može pronaći u svetu čula; on će uvek doneti nezadovoljstvo i smrt.<ref>[http://srednjiput.rs/tumacenja/adan-sumedho/sada-je-znanje/sreca-nesreca-i-nibbana/ Sreća, nesreća i nibbāna]</ref> Stvari koje podstiču duhovnu sreću su praktikovanje vrline (D.I,69), pravičnost (A.I,294), smirivanje čula (D.I,69), radost zbog svoji dobrih dela (Dhp.16), kroćenje uma (Dhp.35), mogućnost da volimo iako smo okruženi onima koji mrze (Dhp.197) i [[Упекха|spokoj]] (Dhp.202). Konačno, najviša sreća dolazi od postizanja [[Бодхи|probuđenja]] (Dhp.203). Zbog toga, mudar čovek napušta manju sreću i okreće se na većoj.<ref>{{Cite web |url=http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/dhp.html |title=Put ispravnosti |access-date=20. 08. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718150028/http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/dhp.html |archive-date=18. 07. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> Za razliku od ostalog sveta, mudraci smatraju srećom nestanak ovoga tela: {{citat|Za plemenite, nestanak ovoga tela smatra se srećom. To je suprotno od onoga kako na to gleda čitav ostali svet. Ono što drugi zovu srećom, to plemeniti nazavaju patnjom. Ono što drugi nazivaju patnjom, za to su plemeniti utvrdili da je sreća.<ref>{{Cite web |url=http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp3-12.html |title=Sreća Plemenitog |access-date=20. 08. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091028002946/http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp3-12.html |archive-date=28. 10. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref>|[[Buda]]}} == Izvori == {{reflist|30em}} == Vidi još == * [[Sreća]] * [[Budistička terminologija]] == Spoljašnje veze == * [http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/anguttara-nikaya/an-ii-65-77-sukha-vaggo/ Sukha vaggo] (Sreća) * [http://srednjiput.rs/tumacenja/adan-munindo/neocekivana-sloboda/kontemplacija-srece/ Kontemplacija sreće] {{klica-filozofija}} == Reference == {{reflist|30em}} [[Категорија:Етика]] [[Категорија:Budistički pojmovi]] [[Категорија:Емоције]] p2dc68vbjloedmk8a7d4rk7j2j81dwe 0 1312646 25114038 22064076 2022-07-19T13:04:00Z 2601:47:4780:5180:689C:616E:7BE:7E20 /* Напомене */ wikitext text/x-wiki {{Знаци интерпункције}} '''Наводници''' ['''„…”'''] су [[интерпункција|интерпункцијски]] знак којим писац текста издваја речи које нису његове, него су преузете. Већина људи у данашње време, првенствено дигитално, пише тзв. „пра̏ве наводнике” ("…"){{efn|Погрешно је уверење да су овакви наводници преузети из енглеског или било ког другог језика. Енглески такође користи криве наводнике и то овог облика: “…” (отворени наводник у облику броја 66, а затворени наводник у облику броја 99)<ref>{{cite web |title=Punctuation in direct speech |work=Oxford Dictionaries: Language Matters |publisher=Oxford University Press |url=http://www.oxforddictionaries.com/words/punctuation-in-direct-speech |accessdate= }}</ref>.}}, који су настали због писаћих машина и данас су искључиво у неформалној употреби. Понекад се у српском језику виђају немачки наводници („…“ и »…«). Уколико се ради о приповједачкој прози наводницима се означавају [[дијалог|дијалози]], што значи да су то знаци који по жељи писца текста замјењују црту [—]. Наводници могу обиљежавати ријечи којима писац текста даје супротно значење од оног које иначе има (те ријечи се изричу са иронијом, подсмјехом, сумњом итд.). Наводницима се могу издвајати наслови дјела, одређена имена различитих установа, публикација, као и фигуративно значење општих појмова — нарочито ако постоји могућност забуне ако се као име користи ријеч која иначе има друго значење. '''Полунаводници''' ['''’…’'''] су варијанта наводника и користе се ако се издваја ужи навод у оквиру ширег навода, који је означен наводницима. Могу се писати умјесто наводника или курзива као блажи вид издвајање неког обрасца или појма. == Напомене == {{notelist}} Prvenstveno, smatram, tvrdim. Pozitivnije, detaljnije, lingvistički jeste, gramatički ispravnije, da se reč ' navodnici ', preimenuju u dve reči ' jednočlani navodnici ' ? - sam, svoj, sopstven - - 19.7.2022. == Види још == * [[Интерпункција]] == Референце == {{reflist}} == Извори == * {{Cite book |ref= harv|last=Пешикан|first=Митар |editor1= Јован Јерковић |editor2=Мато Пижурица |publisher= Матица српска |title= Правопис српског језика|year=2010|location= Нови Сад}} [[Категорија:Знаци интерпункције]] bwuctkmmcobpkcsp341q4e1134906ga 25114744 25114038 2022-07-19T20:11:27Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/2601:47:4780:5180:689C:616E:7BE:7E20|2601:47:4780:5180:689C:616E:7BE:7E20]] ([[User talk:2601:47:4780:5180:689C:616E:7BE:7E20|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sjevtic|Sjevtic]] wikitext text/x-wiki {{Знаци интерпункције}} '''Наводници''' ['''„…”'''] су [[интерпункција|интерпункцијски]] знак којим писац текста издваја речи које нису његове, него су преузете. Већина људи у данашње време, првенствено дигитално, пише тзв. „пра̏ве наводнике” ("…"){{efn|Погрешно је уверење да су овакви наводници преузети из енглеског или било ког другог језика. Енглески такође користи криве наводнике и то овог облика: “…” (отворени наводник у облику броја 66, а затворени наводник у облику броја 99)<ref>{{cite web |title=Punctuation in direct speech |work=Oxford Dictionaries: Language Matters |publisher=Oxford University Press |url=http://www.oxforddictionaries.com/words/punctuation-in-direct-speech |accessdate= }}</ref>.}}, који су настали због писаћих машина и данас су искључиво у неформалној употреби. Понекад се у српском језику виђају немачки наводници („…“ и »…«). Уколико се ради о приповједачкој прози наводницима се означавају [[дијалог|дијалози]], што значи да су то знаци који по жељи писца текста замјењују црту [—]. Наводници могу обиљежавати ријечи којима писац текста даје супротно значење од оног које иначе има (те ријечи се изричу са иронијом, подсмјехом, сумњом итд.). Наводницима се могу издвајати наслови дјела, одређена имена различитих установа, публикација, као и фигуративно значење општих појмова — нарочито ако постоји могућност забуне ако се као име користи ријеч која иначе има друго значење. '''Полунаводници''' ['''’…’'''] су варијанта наводника и користе се ако се издваја ужи навод у оквиру ширег навода, који је означен наводницима. Могу се писати умјесто наводника или курзива као блажи вид издвајање неког обрасца или појма. == Напомене == {{notelist}} == Види још == * [[Интерпункција]] == Референце == {{reflist}} == Извори == * {{Cite book |ref= harv|last=Пешикан|first=Митар |editor1= Јован Јерковић |editor2=Мато Пижурица |publisher= Матица српска |title= Правопис српског језика|year=2010|location= Нови Сад}} [[Категорија:Знаци интерпункције]] sy94egsc9phim9588forr6foyn2inbf 25114961 25114744 2022-07-19T22:53:09Z 2601:47:4780:5180:689C:616E:7BE:7E20 /* Напомене */ wikitext text/x-wiki {{Знаци интерпункције}} '''Наводници''' ['''„…”'''] су [[интерпункција|интерпункцијски]] знак којим писац текста издваја речи које нису његове, него су преузете. Већина људи у данашње време, првенствено дигитално, пише тзв. „пра̏ве наводнике” ("…"){{efn|Погрешно је уверење да су овакви наводници преузети из енглеског или било ког другог језика. Енглески такође користи криве наводнике и то овог облика: “…” (отворени наводник у облику броја 66, а затворени наводник у облику броја 99)<ref>{{cite web |title=Punctuation in direct speech |work=Oxford Dictionaries: Language Matters |publisher=Oxford University Press |url=http://www.oxforddictionaries.com/words/punctuation-in-direct-speech |accessdate= }}</ref>.}}, који су настали због писаћих машина и данас су искључиво у неформалној употреби. Понекад се у српском језику виђају немачки наводници („…“ и »…«). Уколико се ради о приповједачкој прози наводницима се означавају [[дијалог|дијалози]], што значи да су то знаци који по жељи писца текста замјењују црту [—]. Наводници могу обиљежавати ријечи којима писац текста даје супротно значење од оног које иначе има (те ријечи се изричу са иронијом, подсмјехом, сумњом итд.). Наводницима се могу издвајати наслови дјела, одређена имена различитих установа, публикација, као и фигуративно значење општих појмова — нарочито ако постоји могућност забуне ако се као име користи ријеч која иначе има друго значење. '''Полунаводници''' ['''’…’'''] су варијанта наводника и користе се ако се издваја ужи навод у оквиру ширег навода, који је означен наводницима. Могу се писати умјесто наводника или курзива као блажи вид издвајање неког обрасца или појма. == Напомене == {{notelist}} Првенствено , сматрам , тврдим . Позитивније , детаљније , лингвистички јесте , такође , граматично исправније , да се реч ' наводници ' , преименује , у две речи ' једночлани наводници ' . Док , простом хронолошком , блиском логиком , ' даа ' се лако установити , и реч ' полунаводници ' , преименују у реч ' двочлани наводници ' . - сам , свој и својствен - - 19 . 7 . 2022 . - == Види још == * [[Интерпункција]] == Референце == {{reflist}} == Извори == * {{Cite book |ref= harv|last=Пешикан|first=Митар |editor1= Јован Јерковић |editor2=Мато Пижурица |publisher= Матица српска |title= Правопис српског језика|year=2010|location= Нови Сад}} [[Категорија:Знаци интерпункције]] qqju8o6ochy9bxltfonlgdrcg4za0xj 25114967 25114961 2022-07-19T22:55:20Z Ранко Николић 97143 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/2601:47:4780:5180:689C:616E:7BE:7E20|2601:47:4780:5180:689C:616E:7BE:7E20]] ([[User talk:2601:47:4780:5180:689C:616E:7BE:7E20|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Dungodung|Dungodung]] wikitext text/x-wiki {{Знаци интерпункције}} '''Наводници''' ['''„…”'''] су [[интерпункција|интерпункцијски]] знак којим писац текста издваја речи које нису његове, него су преузете. Већина људи у данашње време, првенствено дигитално, пише тзв. „пра̏ве наводнике” ("…"){{efn|Погрешно је уверење да су овакви наводници преузети из енглеског или било ког другог језика. Енглески такође користи криве наводнике и то овог облика: “…” (отворени наводник у облику броја 66, а затворени наводник у облику броја 99)<ref>{{cite web |title=Punctuation in direct speech |work=Oxford Dictionaries: Language Matters |publisher=Oxford University Press |url=http://www.oxforddictionaries.com/words/punctuation-in-direct-speech |accessdate= }}</ref>.}}, који су настали због писаћих машина и данас су искључиво у неформалној употреби. Понекад се у српском језику виђају немачки наводници („…“ и »…«). Уколико се ради о приповједачкој прози наводницима се означавају [[дијалог|дијалози]], што значи да су то знаци који по жељи писца текста замјењују црту [—]. Наводници могу обиљежавати ријечи којима писац текста даје супротно значење од оног које иначе има (те ријечи се изричу са иронијом, подсмјехом, сумњом итд.). Наводницима се могу издвајати наслови дјела, одређена имена различитих установа, публикација, као и фигуративно значење општих појмова — нарочито ако постоји могућност забуне ако се као име користи ријеч која иначе има друго значење. '''Полунаводници''' ['''’…’'''] су варијанта наводника и користе се ако се издваја ужи навод у оквиру ширег навода, који је означен наводницима. Могу се писати умјесто наводника или курзива као блажи вид издвајање неког обрасца или појма. == Напомене == {{notelist}} == Види још == * [[Интерпункција]] == Референце == {{reflist}} == Извори == * {{Cite book |ref= harv|last=Пешикан|first=Митар |editor1= Јован Јерковић |editor2=Мато Пижурица |publisher= Матица српска |title= Правопис српског језика|year=2010|location= Нови Сад}} [[Категорија:Знаци интерпункције]] sy94egsc9phim9588forr6foyn2inbf 0 1313275 25115153 24737071 2022-07-20T08:59:08Z CommonsDelinker 4757 Уклоњена датотека [[:c:File:Bakhtiyar_Vahabzadeh.jpg|Bakhtiyar_Vahabzadeh.jpg]]. [[:c:User:Túrelio|Túrelio]] ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: [[:c:COM:L|Copyright violation]]: a Kulis.az website does have a copyright, [https://tineye.com/search/7ae0bc wikitext text/x-wiki {{Књижевник | име = Бахтијар Вагабзаде | боја = #77DD77 | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1925|8|16}} | место_рођења = [[Шеки]] | држава_рођења = [[Азербејџан]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2009|2|13|1925|8|16}} | место_смрти = [[Баку]] | држава_смрти = [[Азербејџан]] | отац = | мајка = | супружник = | деца = | награде = | утицао = | утицали = | период = | дела = | потпис = }} '''Бахтијар Вагабзаде''' ({{Јез-аз|Bəxtiyar Vahabzadə}}; [[16. август]] [[1925]] — [[13. фебруар]] [[2009]]) био је [[песник]], драмски писац, књижевни критичар, члан Удружења књижевника Азербејџана од 1945. године, национални песник Азербејџана (1984), доктор филолошких наука (1964), професор, активни члан Националне академије наука Азербејџана (2000), поштовани уметник Азербејџана ([[1974]]), лауреат државне награде Азербејџана ([[1976]]), лауреат Државне награде СССР-а (1984), лауреат књижевне награде „М.Ф. Ахундов“ ([[1988]]), народни посланик Врховног совјета народних депутата Републике ([[1990]]), посланик Народне скупштине Азербејџана ([[1995]], [[2000]]). == Биографија == '''Бахтијар Вагабзаде''' је рођен [[1925]]. године у граду Шеки ([[Азербејџан]]). Свој стваралачки песнички пут је започео у периоду Другог светског рата након објављивања песме “Мајка и фотографија”. Од тада се у медијима константно објављују његове песме, научни чланци, критике. У лирским песмама сабраним у првој књизи “Моји пријатељи”, опевана су осећања и мисли народа који је победио фашизам. Бахтијар Вахабзаде је радио као професор на катедри за Савремену азербејџанску књижевност на Државном универзитету Азербејџана ([[1950]]. -1990). Бахтијар Вахабзаде је од [[1990]]. године у пензији. Он је 1980. године изабран за дописног члана Азербејџанске Академије наука, а [[2000]]. године је постао њен стални члан. На VII конгресу писаца СССР је 1981. године био изабран за члана Управног одбора Савеза писаца [[Совјетски Савез|СССР]]. Он је такође био члан Управног одбора писаца и Већа старешина Азербејџана ([[1991]]). Био је познат као неуморни пропагандиста и организатор књижевно-уметничког процеса. Пет пута је биран за посланика у Врховном савету народних посланика Републике, а након тога је био и посланик Мили Меџлиса (Народне Скупштине) (1995.-2000) За поеме “Разговор са Лењином” и “Мугам” му је 1976. године уручена Државна награда Азербејџана. Осим тога, добитник је и награда “Црвена застава рада” и “Независност” ([[1995]]). Бахтијар Вагабзаде је један од утемељивача покрета националних мањина, насталог 60-их година. Он, [[1958]]. године, у својој поеми “Гјулистан” подсећа на историјску трагедију Азербејџана, подељеног на два дела, и придружује се праведној борби за независност и слободу азербејџанског народа. Б. Вагабзаде је аутор више од 70 песничких збирки, 2 монографије, 11 научних радова и стотине чланака, као и више од 20 поема са историјском и савременом тематиком. Песникови радови – збирке песама, драме и публицистички есеји су преведени на многе светске језике, укључујући: [[Енглески језик|енглески]], [[Француски језик|француски]], [[Немачки језик|немачки]], [[Персијски језик|персијски]], [[турски]], [[Српски језик|српски]], [[Пољски језик|пољски]], [[Шпански језик|шпански]], [[Мађарски језик|мађарски]]. Бахтијар Вахабзаде је преминуо [[13. фебруар]]а [[2009]]. године у 83. години у Бакуу. Године 2011. у Бакуу је отворена улица са именом Бахтијара Вагабзадеа. Амбасада Републике [[Азербејџан]] у Републици Србији, на основу иницијативе Културног центра Азербејџана у Београду и Азербејџанаца који живе у Србији, упутила је молбу Канцеларији градоначелника у Београду, ради ширења успомене на изванредног песника Бахтијара Вахабзадеа, да једна улица у Београду носи назив песника Азербејџана. На основу Указа Председника Републике [[Азербејџан]] Илхама Алијева о прослави 90. годишњице познатог писца Бахтијара Вагабзаде Град Београд и Скупштина Републике Србије на седници одржаној [[23. јун]]а [[2015]]. године донели су одлуку да улици која почиње од Црнотравске до раскршћа са Борском и Пере Велимировића доделе назив „Улица Бахтијара Вагабзадеа“.<ref>{{Cite web |url=http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1692965 |title=БЕОинфоВЕСТИ Ирена Вујовић и амбасадор Азербејџана свечано открили таблу са називом улице Бахтјара Вагабзадеа |access-date=25. 08. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150818184154/http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1692965 |archive-date=18. 08. 2015 |url-status=dead }}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Bahtiyar Vahapzade}} {{DEFAULTSORT:Вахабзаде, Бахтијар}} [[Категорија:Рођени 1925.]] [[Категорија:Умрли 2009.]] [[Категорија:Азерски драматурзи]] [[Категорија:Азерски филолози]] [[Категорија:Сахрањени у Бакуу]] juhssz11z5ifnwoh4wxv5l3bv7i6aze 0 1315977 25114358 22260218 2022-07-19T17:07:27Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ОБРЕН ИВКОВИЋ | слика = Ivkovic Obren.JPG | опис_слике= Обрен Ивковић | датум_рођења = {{Датум рођења|1911|12|19}} | место_рођења =[[Доњи Дрежањ]], код [[Невесиње|Невесиња]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1972|6|17|1911|12|19}} | место_смрти =[[Доњи Дрежањ]], код [[Невесиње|Невесиња]] | држава_смрти =[[СР Босна и Херцеговина]] <br />[[СФР Југославија]] |професија=војно лице |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Југословенска војска]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=до [[1959]]. |чин=[[пуковник]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Обрен Ивковић''' ([[Доњи Дрежањ]], код [[Невесиње|Невесиња]], [[19. децембар]] [[1911]] – Доњи Дрежањ, код Невесиња, [[17. јун]] [[1972]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[19. децембар|19. децембра]] [[1911]]. године у селу [[Доњи Дрежањ]], код [[Невесиње|Невесиња]]. Потицао је из сиромашне сељачке породице и није могао да се школује, па је уписао Пешадијску подофицирску школу у [[Загреб]]у.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|}} Као подофицир [[Југословенска војска|Југословенске војске]], највише је службовао у Требињу, где је почео да се дружи са неким члановима Комунистичке партије и преко њих се упознао са идејама револуционарног радничког покрета и тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Пред почетак рата је постао симпатизер КПЈ.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|}} [[Априлски рат]], [[1941]]. године га је затекао у [[Црна Гора|Црној Гори]], на положајима према [[Албанија под италијанском окупацијом (1939–1943)|Албанији]]. После капитулације Југословенске војске, избегао је заробљавање и вратио се у родно село. Одмах је почео да политички делује и да сељацима, који су били огорчени због брзе капитулације и пропасти земље, објашњава узроке априлске катастрофе и да их упознаје са ставовима комуниста о рату и издаји земље. Убрзо је постао личност око које су се окупљали мештани, очекујући спас у време отворених усташких претњи да ће истребити [[Срби|Србе]] у [[Херцеговина|Херцеговини]]. По његовим саветима, сељаци су склањали и скривали оружје од Италијана и усташа и припремали се за отпор.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|}} Када су [[Усташка војница|усташе]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.#3. јун|3. јуна 1941]], пошле у село Дрежањ у намери да убијају и пљачкају његове житеље, Обрен је са групом мештана организовао и пружио отпор усташама. Овај пример потом су следила и остала села у невесињском срезу, а затим и у целој источној Херцеговини. Након чега је током јуна 1941. године дошло до отвореног [[Устанак у Херцеговини 1941.|устанка у Херцеговини]]. Обрен је био један од организатора и руководилаца оружане борбе у [[Невесињски срез|невесињском срезу]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|}} У првим борбама показао је организаторске и војничке способности. После низа пораза, непријатељ је тражио преговоре, јер се устанак војнички није могао сломити. У тим преговорима, учествовао је и Обрен. Иако је иза себе имао малобројне и слабо наоружане устанике, он је отворено тражио услове – уклањање усташке власти из невесињског среза и извођење пред суд усташа, који су учествовали у злочинима.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|}} Од јула 1941. године, повезао са члановима Окружног комитета КПЈ за Херцеговину и са њима радио на организовању партизанских јединица и организовању оружане борбе у невесињском срезу. Када је септембра 1941. године био формиран Први партизански батаљон “Невесињска пушка” постављен је за заменика команданта батаљона. Због своје популарности, коју је имао међу народом невесињог среза знатно је утицао на то да се многи борци и сељаци определе за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), а од краја 1941. је активно радио на разбијању [[Југословенска војска у отаџбини|четничке]] пропаганда против НОП-а.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|}} Због своје активности и заслуга током устанка, као и привржености Народноослободилачком покрету, средином децембра 1941. године је био примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Од априла 1942. године је био командант Петог ударног батаљона [[Севернохерцеговачки партизански одред|Севернохерцеговачког партизанског одреда]]. У пролеће 1942, извесно време се налазио на дужности заменика команданта Штаба НОП одреда северне Херцеговине. Његов батаљон је марта 1942. године је у неколико сукоба потукао Италијане у североисточној Херцеговини. Потом се средином јуна истакао у борбама против четника. Посебно се истакао у борбама са четницима на Гату, када је његов батаљон омогућио повлачење партизанских снага у правцу [[Сутјеска (река)|Сутјеске]]. Приликом [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|похода главнине партизанских снага]] са [[Централна болница НОВЈ|Централном болницом]] у западну Босну, јуна [[1942]]. године, његов батаљон је на планини [[Трескавица|Трескавици]] на јуриш заузео врхове планине, одбацио непријатеља и тиме омогућио несметан пролазак бораца и рањеника. Када је [[10. август]]а [[1942]]. године формирана [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка ударна бригада]], његов батаљон је укључен у њен састав, а он је постављен за команданта Другог батаљона.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|}} Са Десетом херцеговачком бригадом, је учествовао у бројним борбама у централној и западној Босни – око [[Прозор (град)|Прозора]], [[Купрес]]а и др. Као већ искусан борац и руководилац, фебруара [[1943]]. године је био постављен за заменика команданта [[Прва далматинска пролетерска ударна бригада|Прве далматинске ударне бригаде]]. Са Првом далматинском бригадом је учествовао у тешким борбама током [[Чертврта непријатељска офанзива|Чертврте непријатељске офанзиве]], на [[Неретва|Неретви]] и током [[Пета непријатељска офанзива|Пете непријатељске офанзиве]], на Сутјесци. После тешких борби на Сутјесци, са групом бораца и чланова [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]] успео је да се пробије у Херцеговину и ступи у Десету херцеговачку бригаде, где је поново био командант Другог батаљона.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|}} Септембра 1943. године постао је командант Друге групе ударних батаљона Херцеговине, а формирањем [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ|29. херцецеговачке ударне дивизије]] новембра 1943. постао је командант [[Једанаеста херцеговачка бригада|Једанаесте херцеговачке ударне бригаде]]. Са овом бригадом, учествовао је у борбама против Немаца, четника и усташа у Херцеговини и Црној Гори. У нападу на [[Билећа|Билећу]], средином новембра 1943. године, био је тешко рањен у обе ноге, па се дуго лечио у [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|}} После изласка из болнице, радио је у Команди подручја 29. херцеговачке дивизије у [[Гацко|Гацку]], а пред крај рата је био начелник Штаба Босанскохерцеговачке дивизије [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославија]] (КНОЈ). После ослобођења [[Југославија|Југославије]], налазио се на дужности начелника Трећег одељења Корпуса народне одбране у [[Београд]]у, све до 1947. године. Потом је завршио Војну академију у Београду и постао начелник Трећег одељења Седме армије у [[Сарајево|Сарајеву]]. Потом се до [[1959]]. године налазио на функцији помоћника команданта подручја у [[Бања Лука|Бањалуци]], када је у чину [[пуковник]]а отишао у пензију.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1971|}} Своје пензионерске дане проводио је у Београду и свом родном крају, за који је изузетно био везан. Изненада је умро [[17. јун]]а [[1972]]. године у свом родном селу Доњи Дрежањ, где је и сахрањен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде другог реда]], [[Орден за храброст]] и др.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1958|}} [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[24. јул]]а [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ко је ко у Југославији|1958}}|last1=|first1=| authorlink1 = |year=1958|title=Ко је ко у Југославији| location = Београд|id=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ко је ко у Југославији|1971}}|last1=|first1=| authorlink1 = |year=1971|title=Ко је ко у Југославији| location = Београд|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Војна енциклопедија|1973}} |title=[[Војна енциклопедија]] том -{V}- |year=1973|publisher= |location=Београд |id=}} * {{cite book |ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}- |year=1982 |publisher=Народна књига |location=Београд |isbn=}} {{Народни хероји-Херцеговина2}} {{Народни хероји-Прва далматинска бригада}} {{DEFAULTSORT:Ивковић, Обрен}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1972.]] [[Категорија:Невесињци]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Борци Десете херцеговачке бригаде]] [[Категорија:Борци Прве далматинске бригаде]] [[Категорија:Припадници КНОЈ]] [[Категорија:Официри ЈНА]] [[Категорија:Херцеговина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - И]] muxg4kz8bjz5pe1t6kxl2tqtz0f0eht 0 1316032 25114285 22295243 2022-07-19T16:27:17Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=САФЕТ МУЈИЋ | слика = Mujic Safet.JPG | опис_слике= Сафет Мујић | датум_рођења = {{Датум рођења|1908|3|23}} | место_рођења =[[Мостар]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|8|28|1908|3|23}} | место_смрти =[[Забрђе (Кисељак)|Забрђе]], код [[Хаџићи|Хаџића]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=лекар |КПЈ=[[1938]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''др Сафет Мујић''' ([[Мостар]], [[23. март]] [[1908]] – [[Забрђе (Кисељак)|Забрђе]], код [[Хаџићи|Хаџића]], [[28. август]] [[1942]]), лекар, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[23. март]]а [[1908]]. године у [[Мостар]]у. Основну школу и гимназију је завршио у Мостару, а [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет]] у [[Београд]]у. После завршених студија, вратио се у Мостар и радио је као лекар.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} За време студија приступио је [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|студентском револуционарном покрету на Београдском универзитету]] и постао симпатизер тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Упоредо са лекарским послом, он је и политички деловао међу интелектуалцима, а посебно међу [[Муслимани (народ)|Муслиманима]]. Као лекар је имао велики углед код сиромашних слојева становништва у Мостару и околиним селима.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Учествовао је у спровођењу задатака Комунистичке партије Југославије у синдикалним подружницама [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињених радничких синдиката]] (УРС), у управи Радничког дома у Мостару и Муслиманској библиотеци, која је била под утицајем КПЈ и била центар политичког деловања КПЈ међу Муслиманима у Мостару. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је [[1938]]. године, а већ следеће године постао је члан Месног комитета КПЈ за Мостар. Непосредно пред рат је био изабран за члана Обласног комитета КПЈ за Херцеговину.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године активно је учествовао у организовању помоћи у устаничком подручју [[Источна Херцеговина|источне Херцеговине]] и у припремању устанка у северној [[Херцеговина|Херцеговини]]. У јулу је био постављен за команданта Обласног војног штаба за Херцеговину. Одмах потом, са [[Мустафа Пашић|Мустафом Пашићем]] је повео групу комуниста из Мостар и отишао у околину [[Борачко језеро|Борачког језера]], где су одлучили да организују партизански одред. Пошто су [[Усташка војница|усташе]] откриле место њихов положај, напале су их и разбиле групу. Сафет се тада са групом, преживелих вратио у Мостар, због чега је био смењен са места команданта Обласног војног штаба.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Септембра 1941. године, поново је напустио Мостар и отишао на подручје Борачког језера, где је формиран Коњички партизански батаљон. У овом батаљону је организовао санитетску службу, лечио рањене и болесне борце, као и народ околних места. [[Југословенска војска у отаџбини|Четници]] су [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#29. мај|29. маја 1942]]. године напали [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанску болницу]] у [[Звијерина|Звијерини]], и заробили Сафета Мујића с групом бораца и болницом. Том приликом, био је рањен током пружања отпора четницима. Убрзо потом, у партизанској акцији је био ослобођен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Ћемаловић: ''Мостарски батаљон''|1986|}} После [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|похода пролетерских бригада]] у [[Босанска крајина|Босанску крајину]], јуна 1942. године, постављен је за руководиоца санитета у [[Херцеговачки партизански одред|Херцеговачком партизанском одреду]], који је имао задатак да, заједно са [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Петом црногорском ударном бригадом]], штити [[Централна болница НОВЈ|Централну болницу]] и рањенике. У покрету ових јединица за Босанску крајину, месец дана су вођене борбе код [[Фоча|Фоче]], на [[Трескавица|Трескавици]], [[Игман]]у, на прузи Мостар-[[Сарајево]] и др. У свим овим борбама, Сафет се старао о рањеницима, а многи од њих су остали у животу, захваљујући његовој бризи, залагањима и храбрости, јер готово и да није имао санитетског материјала и лекова.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Ћемаловић: ''Мостарски батаљон''|1986|}} У селу [[Забрђе (Кисељак)|Забрђе]], код [[Хаџићи|Хаџића]], 28. августа 1942. године, Одред је упао у окршај с Немцима, који су концентрично нападали из правца [[Кисељак]]а и Пазарића. У овој борби, митраљески рафал је погодио једну старију жену, која је са партизанима кренула са Зеленгоре. Под јаком непријатељском ватром, др Сафет Мујић је на брисаном простору потрчао да рањеној жени укаже помоћ, али је и сам био покошен митраљеским рафалом и на месту остао мртав.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Ћемаловић: ''Мостарски батаљон''|1986|}} Његови посмртни остаци су после рата сахрањени на [[Партизанско гробље у Мостару|Партизанском гробљу у Мостару]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} == Референце == {{reflist}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * [[Енвер Ћемаловић]] ''Мостарски батаљон''. Мостар 1986. година. {{Народни хероји-Херцеговина1}} {{Народни хероји-лекари}} {{DEFAULTSORT:Мујић, Сафет}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Мостарци]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Партизански лекари]] [[Категорија:Херцеговина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - М]] c31v3v23ba3b3rdcuoez07fc8u8jhd5 0 1316969 25114501 24418144 2022-07-19T18:03:06Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=БРАНИСЛАВ ПАРАЋ РЕЉА | слика = Parac Branislav Relja.JPG | опис_слике=Бранислав Параћ Реља | датум_рођења = {{Датум рођења|1922|4|22|год=да}} | место_рођења =[[Београд]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = [[децембар]] [[1943]]. (21 год.) | место_смрти =околина [[Лапово|Лапова]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија=радник | СКОЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. }} '''Бранислав Бранко Параћ - Реља''' ([[Београд]], [[22. април]] [[1922]] – околина [[Лапово|Лапова]], децембар [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[22. април]]а [[1922]]. године у [[Београд]]у. Потицао је из радничке породице. После завршетка основне школе изучио је механичарски занат и запослио се у Заводу за израду новчаница, у [[Топчидер]]у.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Као млади радник, приступио је револуционарној радничкој омладини и постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). После [[Окупациона подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], у лето [[1941]]. године, био је члан ударних група и дестина, које су вршиле разне акције против [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупатора у Београду]]. Учествовао је у паљењу немачке гараже у Гробљанској улици, паљењу немачких камиона и квинслишке штампе – листова „Ново време“, „Обнова“ и других. Због своје храбрости, постао је врло популаран међу осталим активистима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), а посебно на [[Сењак]]у, где је деловао.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Августа 1941. године је напустио Београд и отишао у партизане. Ступио је у [[Први шумадијски партизански одред]], у њену Осму чету Трећег батаљона. Пошто је имао диверзантско искуство из Београда, и у Одреду се бавио диверзантским акцијама. Био је члан Ударне групе, која је имала задатак да илегално улази у села и ликвидира сараднике окупатора.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], крајем 1941. године, и повлачења главнине партизанских снага у [[Санџак]], његов батаљон се нашао на [[Рудник (планина)|Руднику]], у веома тешкој ситуацији – суочен са јаком зимом и непријатељским јединицама. Због тога је батаљон био распуштен. Бранислав је тада одлучио да се врати у окупирани Београд. Преко [[Космај]]а и села [[Неменикуће]], где се краће задржао, стигао је у Београд.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} После пар дана проведених код куће, отишао је у [[Хајд парк (Београд)|Хајд парк]], на састанак са једном девојком, која је требало да му успостави везу са партијском организацијом. Док су они шетали парком, приметио је двојицу полицијских агената, који су га пратили. Када су одлучили да му приђу, Бранислав их је напао и изненадио, и искористио тренутак да побегне. Агенти су тада припуцали на њега, али је он и поред тога успео да умакне. Одмах потом, полиција је блокирала његов стан на Сењаку, али је већ био на другој локацији.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} После успостављања везе са партијском организацијом, наставио је да врши диверзије и саботаже у Београду. У Дечанској улици усред дана је успео да убије једног полицијског агента. Након тога полиција је успела да блокира његов илегални стан, али је дојавом комшија, на време успео да се спасе скоком кроз прозор. Пошто је његов даљи боравак у окупираном Београду, био немогућ због сталне полицијске потере за њим, поново је отишао у партизане.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Ступио у обновљени Први шумадијски партизански одред „[[Милан Благојевић]]“ и поново је обављао диверзантске задатке. Био је у саставу ударне тројке, која је извршавала пресуде Војног суда Одреда, као и Среских [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]]. Ове акције, које је обављао са неколико одабраних другова, биле су у највећој тајности.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Једном приликом, са двојицом другова преобучени у [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]], упали су на свадбу у селу [[Јеловик (Аранђеловац)|Јеловик]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]] и изненадили локалног четовођу. Упали су у гостињску собу и прекорили га како се он весели, док се они јуре с партизанима. Кад је неповерљиви четовођа примакао руку револверу, један од другова га је убио. Потом су ликвидирали четовођу из села [[Копљаре|Копљара]], код [[Лазаревац|Лазаревца]]. Преобучени у сељаке, дошли су и залупали на његова врата. Кад их је са прозора упитао шта траже, рекли су да желе да купе кукуруз. Тада је сишао и отворио врата и ону су га убили. Заједно са једним другом, преобучени у љотићевце, у околини [[Рача Крагујевачка|Раче Крагујевачке]], упали су на збор [[Љотићевци|љотићеваца]] и бацили бомбе, након чега је збор био растурен. Крајем децембра [[1943]]. године, заједно са два друга и другарицом, враћао се друмом из правца [[Лапово|Лапова]]. Услед умора и јаке зиме, одлучили су да се негде одморе и свратили у једну кућу. То је неко од сељака дојавио четницима и они су убрзо опколили кућу. Пошто је било касно за повлачење, прихватили су борбу. Да бих спасио своје другове, Бранислав је наставио да пружа отпор четницима, док су остали успели да се спасу бекством. Када је пуцњава из куће престала, четници су ушли и тамо затекли само мртвог Бранислава.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} У његову част основна школа на Сењаку, носила је назив „Бранко Параћ“. Ова основна школа се налазила у две одвојене зграде и касније је била подељена на основну школу, која је промила назив у ош „Стефан Немања“, док се у другој згради основне школе данас налази Спортска гимназија.<ref>{{cite press release|title= ош Стефан Немања|url= http://ossnemanja.znanje.info/index.php?option=content&task=view&id=32&Itemid=55|date= 15. септембар 2015|accessdate= |publisher= |archive-url= https://web.archive.org/web/20160304214816/http://ossnemanja.znanje.info/index.php?option=content&task=view&id=32&Itemid=55|archive-date= 04. 03. 2016|url-status=dead|df= }}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} == Спољашње везе == * [http://www.politika.rs/scc/clanak/425097/Branko-Parac-je-poginuo-u-Brzanu Бранко Параћ је погинуо у Брзану („Политика”, 16. март 2019)] {{Народни хероји-Београд}} {{DEFAULTSORT:Параћ, Бранислав}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Војници из Београда]] ab9pa0rhan18malj4bdp034x0cc243y 0 1317022 25114678 22227777 2022-07-19T19:31:15Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=КОСТА БОСНИЋ | слика = Bosnic Kosta.JPG | опис_слике= Коста Боснић | датум_рођења = {{Датум рођења|1923|1|21}} | место_рођења =[[Подови (Дрвар)|Подови]], код [[Дрвар]]а | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|8|2|1923|1|21}} | место_смрти =[[Саница (Кључ)|Саница]], код [[Кључ (град)|Кључа]] | држава_смрти =[[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=радник |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Коста Боснић''' ([[Подови (Дрвар)|Подови]], код [[Дрвар]]а, [[21. јануар]] [[1923]] — [[Саница (Кључ)|Саница]], код [[Кључ (град)|Кључа]], [[2. август]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[21. јануар]]а [[1923]]. године у селу [[Подови (Дрвар)|Подови]], код [[Дрвар]]а. Потицао је из радничке породице, па се после завршене основне школе у Дрвару, определио за изучавање заната. Завршио је металски и фрезерски занат и потом се запослио у машинском погону фабрике за прераду дрвета „[[Шипад]]“. Још у време учења заната, од старијих радника добио је прва сазнања о револуционарном радничком покрету, коме се касније и сам прикључио. Био је члан [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеног радничког синдикалног сваеза]] (УРССЈ) и био учесник неколико штрајкова. Фебруара [[1939]]. године, заједно са групом ученика на занату, био је ухапшен, након једне акдије и у притвору задржан 40 дана. Након тога је био примљен у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Године [[1940]]. напустио је Дрвар и кратко време радио у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], а потом у [[Београд]]у. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године, вратио се у Дрвар. Као члан СКОЈ-а, активно је радио на припреми устанка. У току лета 1941. године, за време устанка и [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођења Дрвара]], активно је радио на организовању омладине у СКОЈ и [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). У јесен 1941. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и постављен за секретара Среског комитета СКОЈ-а за Дрвар. Почетком [[1942]]. године постао је секретар [[Окружни комитет СКОЈ-а за Дрвар|Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар]]. Крајем [[1943]]. године је био изабран и за члана Покрајинског комитета СКОЈ-а за Босну и Херцеговину. Извесно време током 1943. године налазио се у [[Шеста крајишка ударна бригада|Шестој крајишкој ударној бригади]], где је био члан Политодела. Потом је прешао на дужност секретара Обласног комитета СКОЈ-а за Босанску крајину. На Првој земаљској конференцији Народноослободилачког фронта (НОФ) за Босну и Херцеговину, одржаном [[3. јул]]а [[1944]]. године у околини [[Сански Мост|Санског Моста]], био је у име УСАОЈ-а, изабран у Извршни одбор Главног одбора НОФ Босне и Херцеговине. Такође, [[1. јул]]а [[1944]]. године је био изабран за већника [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине]] (ЗАВНОБиХ). Иако млад, био је добар говорник, а посебно се истицао у раду са младима. Учествовао је у организовању првих [[Омладинске радне акције|омладинских радних акција]] у [[Босанска Крајина|Босанској крајини]], од којих је најпознатија „[[жетва у Саничкој долини]]“, 1942. године, када су [[омладинске радне бригаде]] сакупљале летину, да не би пала у руке усташама. Погинуо је [[2. август]]а [[1944]]. године, заједно са својим другом и саборцем [[Владимир Немет Брацо|Владимиром Неметом Брацом]], приликом ваздушног напада, на путу између [[Кључ (град)|Кључа]] и [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Они су тада ишли у [[Саница (Кључ)|Саницу]], на збор народа [[Подгрмеч]]а поводом празника [[Илиндан]]а. Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year= 1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Дрвар}} {{DEFAULTSORT:Боснић, Коста}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] 4batnj5v2u274j2d7gqxywzmff6d3jn 0 1317161 25114509 24544456 2022-07-19T18:04:25Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=СВЕТОЗАР ПОПОВИЋ-МИЛИЋ | слика = Popovic-Milic Svetozar.JPG | опис_слике= Светозар Поповић-Милић | датум_рођења = {{Датум рођења|1901|10|8}} | место_рођења =[[Горњи Милановац]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|5|6|1901|10|8}} | место_смрти =[[Јелова гора]], код [[Ужице|Ужица]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] |професија=новинар |КПЈ=[[1925]]. |рат=[[Шпански грађански рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Интернационалне бригаде]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[9. октобар]] [[1953]]. }} '''Светозар Света Поповић-Милић''' ([[Горњи Милановац]], [[8. октобар]] [[1901]] — [[Јелова гора]], код [[Ужице|Ужица]], [[6. мај]] [[1944]]), [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесник Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[8. октобар|8. октобра]] [[1901]]. године у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]]. Потицао је из учитељске породице. Његови родитељи Јово и Милева били су прави народни учитељи, посвећени своме послу, али и породици. На Светозарово васпитање, посебно је утицала његова мајка Милева Мила, која је неизмерно волео, и у знак пажње према њој, свом презимену је додао и Милић.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Основну школу и нижу гимназију је завршио у Горњем Милановцу, а потом се [[1915]]. године са родитељима преселио у [[Београд]], где је његово даље школовање прекинула [[аустроугарска]] окупација. После завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], гимназију је завршио кроз осамнаестомесечни курс. Још као ученик доста је читао и занимао се за литературу, што му је пробудило интересовање и симпатије за нова револуционарна дешавања у [[Европа|Европи]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Посебан утицај на њега оставила је [[Октобарска револуција|Велика октобарска социјалистичка револуција]] у [[Руска Империја|Русији]], [[1917]]. године, па је приликом полагања матурског испита, [[1920]]. године, на тему „Мој идеал“ на писменом испиту из [[Српски језик|српског језика]] писао о вођи Октобарске револуције [[Владимир Лењин|Владимиру Лењину]]. То је у школи изазвало невиђени скандал, код професора, а нарочито директора школе. Од стране професора је био обележен као „црвени“, што га је још више определило за омладински револуционарни покрет.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Након матуре, отишао је у [[Праг]], где је по жељи родитеља уписао машинску технику, али је из личног интересовања за новинарство, одлазио на Филозофски факултет и слушао предавања из журналистике. Након завршених студија, [[1925]]. године вратио се у Београд и посветио се новинарству. Исте године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Као новинар, али и политички радник, учествовао је у многим акцијама, које је покретала КПЈ. Био је један од оснивача листа „Жива ревија“, који је излазио на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]] и технички уредник хумористичко-сатиричног листа „[[Ошишани јеж]]“, од његовог оснивања, [[1935]]. године. Такође је учествовао у организовању и покретању листа „[[НИН|Недељне информативне новине]]“ (НИН), чији је био главни уредник. Заједно са њим, у Редакцији овог листа су били и истакнути револуционари [[Веселин Маслеша]], [[Војислав Вучковић]], [[Јован Поповић]], [[Огњен Прица]] и др. На жалост, овај лист је био забрањен после свега 26 издатих бројева, септембра 1935. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Због свог револуционарног рада, као један од руководилаца београдске партијске организације и учествовања у многим акцијама и демонстрација, био је више пута хапшен и прогањан од полције. Први пут је био ухапшен [[1926]]. године, када је био затворан у познатом затвору „[[Главњача]]“. Када је [[1936]]. године избио [[Шпански грађански рат|грађански рат у Шпанији]], на позив КПЈ, са другим [[Антифашизам|антифашистима]] је октобра [[1937]]. године пошао у [[Шпанија|Шпанију]], где се борио против [[фашизам|фашизма]]. Пошто је за време служења војног рока, завршио Школу резервних официра и потом био резервни атиљеријски официр, у Шпанији је био постављен за команданта артиљерије у једној [[Интернационалне бригаде|Интернационалној бригади]]. У току рата је био неколико пута рањаван, а једном тешко.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Након завршетка грађанског рата у Шпанији, [[1939]]. године, се заједно са другим борцима Интернационалних бригада пребацио у [[Француска|Француску]], где се налази у [[Концентрациони логори|концентрационим логорима]], најпре у Гирсу, а потом у Аргелес сур мире. Пошто је и у логору вршио револуционарну активност, био је премештен у кажњеничко одељење. Из логора је успео да побегне, тек крајем [[1942]]. године, уз помоћ једног члана [[Комунистичка партија Француске|Комунистичке партије Француске]], који му је позајмио одело молера и извео га из логора. Уз помоћ француских комуниста, успео је да се у једној локомотиви пребаци од [[Париз]]а до [[Беч]]а. Одакле је дошао у [[Земун]], па се [[9. фебруар]]а [[1943]]. године пребацио у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупирани Београд]], где се повезао са партијском организацијом. Из Београда је отишао у [[Босна|Босну]], где се тада налазио [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]], а одатле је био упућен у [[Први шумадијски партизански одред]] „Милан Благојевић“.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Када је [[5. октобар|5. октобра]] [[1943]]. године, на [[Рудник (планина)|Руднику]], формирана [[Прва шумадијска бригада НОВЈ|Прва шумадијска бригада]], Светозар је био постављен за [[Политички комесар|политичког комесара]] бригаде. Учествовао је у многим борбама ове бригаде, а касније је прешао у [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]], где је био постављен за начелника. Погинуо је [[6. мај]]а [[1944]]. године, од авионске бомбе, бачене из бугарског авиона, на Ђаковом камену, на [[Јелова гора|Јеловој гори]], у близини Ужица.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Првобитно је био сахрањен у близини места погибије, а [[1954]]. године његови посмртни остаци су пренети и сахрањени на партизанском гробљу на [[Спомен парк Брдо мира|Брду мира]] у Горњем Милановцу. {{sfn|Поповић: ''Споменици НОБ у Србији''|1981|}} Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year= 1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * {{Cite book|ref=harv|last1=Разуменка|first1=Поповић Зума| authorlink1 = |year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941-1945| location = Београд|id=}} {{Народни хероји-Чачак}} {{Народни хероји-Београд}} {{Шпански борци погинули у НОБ}} {{портал бар|Биографија|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Поповић-Милић, Светозар}} [[Категорија:Рођени 1901.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве шумадијске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - П]] 17j0l2uepx6u5sasjp5iarlm606xfv5 0 1317539 25114393 24524932 2022-07-19T17:16:44Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВОЈИН ПAЛЕКСИЋ | слика = Paleksic Vojin.JPG | опис_слике= Војин Војо Палексић | датум_рођења = [[1923]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења =[[Караџе]], код [[Бугојно|Бугојна]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|7|1|1923||}} | место_смрти =[[Будањ]], код [[Фоча|Фоче]] | држава_смрти =[[НД Хрватска]] |професија=лимарски радник |КПЈ=[[1943]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Војин Војо Палексић''' ([[Караџе]], код [[Бугојно|Бугојна]], [[1923]] — [[Будањ]], код [[Фоча|Фоче]], [[1. јун]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1923]]. године у селу [[Караџе]], код [[Бугојно|Бугојна]]. Основну школу је завршио у родном селу, а после њеног завршетка је отишао у Бугојно, где је учио лимарски занат. После [[Окупациона подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] и проглашења [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], априла [[1941]]. године, напустио је Бугојно и вратио се у родно место.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=67}} Јула [[1942]]. године, у време [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|похода пролетерских бригада у западну Босну]], [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада]] је водила борбе у околини Бугојна и Војин је тада ступио у њену Прву чету Трећег батаљона. Већ после првих борби бригаде, истакао се храброшћу. Приликом другог [[Борбе за Ливно 1942.|напада на Ливно]], [[15. децембар|15. децембра]] [[1942]]. године, Војин се привукао жици, којом су се [[Усташка војница|усташе]] штитиле, исекао је и провукао се, а потом допузао до усташког рова и бацио неколико бомби.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=67}} У нападу на [[Томиславград|Дувно]], [[18. децембар|18. децембра]] [[1942]]. године, заједно са још два бомбаша, уништио је један непријатељски бункер. Кад су се после успешно извршеног задатка, кренули враћати натраг, Војин им је рекао да продуже они, а да ће их он стићи. За то време, он је кренуо на други бункер и уништио га. Посебно је волео „соло акције“, па је тако у борби против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], [[26. јануар]]а [[1943]]. године, бомбама уништио неколико утврђених положаја. Крајем 1942. године, као истакнути борац у својој чети, био је примљен у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а током 1943. године и чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=67}} Почетком фебруара 1943. године, група [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаша]] из његовог вода, није успела да уништи усташки бункер на Главици изнад [[Посушје|Посушја]], који је контролисао читав простор под собом. Када су се вратили из неуспешног покушаја, Војин је узео неколико бомби и кренуо сам да га уништи. Подвукао се под сам положај и засуо га бомбама, а после тога је ускочио у ров, дограбио пушкомитраљез и њиме побио преживеле усташе. Приликом напада на италијанско упориште у [[Јабланица (град)|Јабланици]], [[22. фебруар]]а [[1943]]. године, уништио је неколико бункера и тиме омогућио батаљону да заузме утврђени хотел, и тада је избачено из строја 200, а заробљено 450 италијанских војника.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=67}} Маја 1943. године, [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада]] се нашла у Црној Гори и његов батаљон је добио задатак да запоседне брдо изнад села [[Биоче|Биоча]] с циљем да онемогући непријатељу да прође путем [[Подгорица]]-[[Лијева Ријека (Подгорица)|Лијева Ријека]]. Приликом заузимања овог положаја, код Биоча, патрола је открила да се у оближњој шуми налазе непријатељски војници. Први вод, у коме се Војин налазио, тада је добио наређење да рашчисти ситуацију и напао је [[Краљевина Италија|Италијане]]. Пошто су изненадили Италијане, брзо су растерали њихови предстражу и отпочели борбу. Убрзо потом, у помоћ Италијанима су дошли авиони, који су бомбардовали партизанске положаје, а потом их је напала и тешка артиљерија. И поред тога, Италијани су се морали повлачити. Војин се тада, као командир бомбашког одељења, под заштитом свог саборца, пушкомитраљесца Душана Радаковић, привукао Италијанима и на њих бацио две бомбе и потом пуцао из аутомата. Том приликом је заробио и један пушкомитраљез. Италијани су убрзо, када им је стигло појачање, кренули у нови напад, праћен подршком авијације и артиљерије. Борба која се тада развила трајала је до мрака. У току ове борбе, Војин је са собом, на непријатељево лево крило, повео једног бомбаша и пушкомитраљесца Радаковића. Они су тада уништили једно непријатељско гнездо, заробивши пушкомитраљез и три сандука муниције.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=67}} За време [[Пета непријатељска офанзива|битке на Сутјесци]], крајем маја [[1943]]. године, јединице [[Трећа ударна дивизија|Треће ударне дивизије]] имале су задатак да потисну непријатеља на правцу [[Плужине]]–[[Милошевићи (Плужине)|Милошевићи]]–[[Брљево]]–[[Будањ]]–[[Седлари (Горажде)|Седлари]]. Три батаљона Четврте црногорске и два батаљона [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке бригаде]] тада су одређена да заузму село [[Будањ]], код [[Фоча|Фоче]] и избију на реку [[Врбница (река)|Врбницу]], изнад Плужина. Пошто први напад, на јаке немачке снаге у Будању није успео, у ноћи [[31. мај]]а отпочео је нови напад. Ова борба вођена је читаве ноћи и током [[1. јун]]а. У току другог напада, Војин се пребацио преко чистине испред немачких положаја. Немци су пуцали на њега, али је он успео да се домогне једног брежуљка и сакрије. Потом се скотрљао у један јарак у ушао Немцима у мртав угао, тако да нису могли да га виде. Тада се привукао до немачких ровова и засуо их бомбама и том приликом погинуо, изрешетан непријатељским рафалима. Партизани су ову његову акцију искористили и кренули у напад, у коме су пробили немачки положај и убрзо потом избили на десну обалу реке Врбнице, чиме су извршили задатак.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=67}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 166/51 20. децембра 1951. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|S. vesnik 19/3|1952|p=347}}{{sfn|Zbornik heroja|1957|p=630}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=67}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year=1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-централна Босна}} {{Народни хероји-омладинци}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Палексић, Војин}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Бугојанци]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Погинули у бици на Сутјесци]] 9lqpo87d6rek011eldwnnusg00dy5zd 0 1327841 25114381 22123806 2022-07-19T17:14:29Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ПЕТАР ИВАНОВИЋ ПЕРИЦА | слика = Ivanovic Petar Perica.JPG | опис_слике= Петар Ивановић Перица | датум_рођења = {{Датум рођења|1924|6|16}} | место_рођења =[[Сараново]], код [[Рача|Раче]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|1|30|1924|6|16}} | место_смрти =[[Бапска]], код [[Шид]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=ковачки радник |КПЈ=[[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[21. децембар|21. децембра]] [[1951]]. }} '''Петар Ивановић - Перица''' ([[Сараново]], код [[Рача|Раче]], [[16. јун]] [[1924]] – [[Бапска]], код [[Шид]]а, [[30. јануар]] [[1945]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[16. јун]]а [[1924]]. године у селу [[Сараново|Саранову]], код [[Рача|Раче Крагујевачке]]. После завршене основне школе, учио је кројачки занат. За време учења заната, дошао је додир са младим радницима и преко њих добио прва сазнања о револуционарном радничком покрету. У лето [[1941]]. године, са свега 17 година отишао је у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Ступио је у Рачанску чету [[Други шумадијски партизански одред|Другог шумадијског партизанског одреда]]. Убрзо по одласку у партизане, био је примљен у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а у децембру 1941. године и у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Иако веома млад, од првих борби се истицао храброшћу. Због своје младости и храбрости био је омиљен међу борцима у читавом Одреду. После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], крајем 1941. године са главнином партизанских снага се [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повукао у Санџак]], а одатле је почетком [[1942]]. године прешао у источну Босну, где је марта 1942. ступио у тада формирану [[Друга пролетерска ударна бригада|Другу пролетерску ударну бригаду]]. Поред Перице, у овој бригади је било још „деце-бораца“, међу којима су најпознатији [[Народни херој Југославије|народни хероји]] – [[Бошко Буха]] и [[Саво Јовановић Сирогојно]]. Заједно са Другом пролетерском бригадом, Перица је прошао ратни пут од источне [[Босна|Босне]], преко [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Босанска Крајина|Босанске крајине]], [[Книнска Крајина|Книнске крајине]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Санџак]]а, западне [[Србија|Србије]] и [[Београд]]а, до [[Срем]]а. Као борац-бомбаш, истакао се у више борби. Приликом напада на [[Босанско Грахово]], 1942. године извршио је више узастопних јуриша на бункере, након чега је био унапређен у заставника у батаљону. Такође се истакао и у борбама против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] на [[Дурмитор]]у и [[Усташка војница|усташа]], у [[Напад на Купрес 1942.|нападу Купреса]]. Често је изводио невероватне акције, па су га саборци прозвали „дете среће“. У борбама за [[Борбе за Јајце 1942.|ослобођење Јајца]], 1942. године, он је с пушкомитраљезом пришао на двадесетак метара од усташког бункера, засуо га ватром и уништио посаду. У борбама са четницима, на [[Мањача|Мањачи]] је био рањен. Био је учесник борби током [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте]] и [[Пета непријатељска офанзива|Пете непријатељске офанзиве]], [[1943]]. године. У лето и јесен [[1944]]. године учествовао је [[Битка за Србију|борбама за продор у Србију]]. Потом је код [[Ариље|Ариља]] и [[Ивањица|Ивањице]], учествовао у борбама против Немца, Бугара и четника. Тада је извео још један подвиг – на путу Ариље-Ивањица је с бомбама сачекао колону бугарских тенкова и засуо је бомбама. Том приликом је заробио неколико бугарских војника и два официра, који су искочили из уништених тенкова. Октобра 1944. године учествовао је у борбама за [[Београдска операција|ослобођење Београда]] и борбама за формирање [[Сремски фронт|Сремског фронта]]. Јануара [[1945]]. године, у жестоким борбама за време снажног немачког против удара на Сремском фронту, познатом као „Зимска олуја“, био је тешко рањен од стране немачког снајперисте. Он се тада налазио поред противтенковског топа, да би нишанџији показао место где треба гађати кућу, у којој су се Немци утврдили и тада га је снајпериста погодио у главу. Другови су га одмах пренели у болницу [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]], која се налазила у селу [[Бапска]], код [[Шид]]а, али је од последица рањавања умро [[30. јануар]]а 1945. године. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[21. децембар|21. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia|year=1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia|year=1975|title = ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Народни хероји-омладинци}} {{DEFAULTSORT:Ивановић, Петар}} [[Категорија:Рођени 1924.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Рачани]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - И]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] q6tpa0znpl0hexd8zs0g709u0h584ku 0 1343325 25115303 24737543 2022-07-20T11:40:01Z Uw17 165959 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Вес Крејвен | слика = Wes Craven 2010.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Вес Крејвен 2010. године | датум_рођења = {{Датум рођења|1939|8|2}} | место_рођења = [[Кливленд]], [[Охајо]] | држава_рођења = {{застава|Сједињене Америчке Државе}} | датум_смрти = {{датум смрти|2015|8|30|1939|8|2}} | место_смрти = [[Лос Анђелес]], [[Калифорнија]] | држава_смрти = {{застава|Сједињене Америчке Државе}} | узрок_смрти = тумор на мозгу<ref>{{Cite web|url=http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/586864/ZBOGOM-LEGENDI-HORORA-Preminuo-Ves-Krejven|title=ZBOGOM LEGENDI HORORA|accessdate=10. 11. 2015. |last=|first= |date=|work= |publisher=-{www.blic.rs}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> | пуно_име = Визли Ерл Крејвен | занимање = [[редитељ|режисер]], [[сценариста]], [[глумац]], [[продуцент]] | супружник = Бони Брокер (1964—1969)<br />Мими Крејвен (1984—1987)<br />Ија Лабунка (2004—2015) | деца = Џонатан<br />Џесика | грб = | опис_грба = | awards = [[Награда Сатурн]] | имдб = http://www.imdb.com/name/nm0000127/ }} '''Визли Ерл „Вес” Крејвен''' ({{јез-ен|Wesley Earl "Wes" Craven}}, [[2. август]] [[1939]]. – [[30. август]] [[2015]]) био је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] режисер, писац, продуцент и глумац. Најпознатији је по својим филмовима [[Страва у Улици брестова]], [[Врисак]], [[Брда имају очи (филм из 1977)|Брда имају очи]] и [[Последња кућа са леве стране]]. Што се тиче франшизе "Страва у Улици брестова", oсмислио је лик [[Фреди Кругер|Фредија Кругера]], као и [[Ненси Томпсон]], који су били основа за прављење читавог серијала филмова [[Страва у Улици брестова|Страве у Улици брестова]], римејкова и ТВ серија. Режисер је и последњег наставка, овог серијала, под називом [[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]], такође познатог и као ''Нова ноћна мора Веса Крејвена''. == Филмографија == {| class="wikitable" |- style="background:#b0c4de; text-align:center;" ! Година ! Филм ! [[Редитељ|Режија]] ! [[Сценариста|Сценарио]] ! [[Филмски продуцент|Продуцент]] ! [[Глумац]] ! [[Филм#Монтажа|Монтажер]] |- |[[1972]] |''[[Последња кућа са леве стране]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{да}} |- |[[1975]] |''[[Жена ватромет]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{да}} |- |[[1977]] |''[[Брда имају очи (филм из 1977)|Брда имају очи]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{да}} |- || [[1978]] |''[[Странци у нашој кући]]'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1981]] |''[[Смртоносни благослов]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1982]] |''[[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1984]] |''[[Страва у Улици брестова]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1985]] |''[[Хладњак]]'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1985]] |''[[Брда имају очи 2]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1985]] |''[[Зона сумрака]]'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1986]] |''[[Смрт после смрти]]'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1987]] |''[[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]]'' | {{не}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1988]] |''[[Змија и дуга]]'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1989]] |''[[Шокер]]'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |- | [[1994]] |''[[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]]'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |- | [[1995]] |''[[Вампир у Бруклину]]'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1995]] |''[[Секач мозга]]'' | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1996]] |''[[Врисак (филм)|Врисак]]'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} |- | [[1997]] |''[[Врисак 2]]'' | {{да}} | {{не}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |- | [[1997]] |''[[Господар жеља]]'' | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1998]] |''[[Не гледај доле]]'' | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{да}} |- | [[1998]] |''[[Карневал душа]]'' | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{да}} |- | [[1999]] |''[[Музика срца]]'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2000]] |''[[Врисак 3]]'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} |- | [[2000]] |''[[Дракула]]'' | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2005]] |''[[Проклети]]'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2005]]' |''[[Ноћни лет]]'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2006]] |''[[Брда имају очи (филм из 2006)|Брда имају очи]]'' | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2006]] |''[[Бостонски адвокати]]'' | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} |- | [[2006]] |''[[Париз, с љубављу]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} |- | [[2007]] |''[[Брда имају очи 2 (филм из 2007)|Брда имају очи 2]]'' | {{не}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2008]] |''[[Дневник живих мртваца]]'' | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} |- | [[2009]] |''[[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране]]'' | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2010]] |''[[Узми моју душу]]'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2011]] |''[[Ја сам Ненси]]'' | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} |- | [[2011]] |''[[Врисак 4]]'' | {{да}} | {{не}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |- | [[2013]] |''[[Касл]]'' | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} |- | [[2015]] |''[[Врисак (ТВ серија)|Врисак]]'' | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |} == Глумци са којима је сарађивао == {| class="wikitable" ! # ! Глумац/ица ! Филмови и серије ! Име лика/ликова |- style="text-align:center;" | 1. | [[Хедер Лангенкамп]] | ''[[Страва у Улици брестова]]''<br />''[[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]]''<br />''[[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]]''<br />''[[Шокер]]''<br />''[[Ја сам Ненси]]'' | [[Ненси Томпсон]] |- style="text-align:center;" |rowspan="2" | 2. | rowspan="2" |[[Роберт Инглунд]] | ''[[Страва у Улици брестова]]''<br />''[[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]]''<br />''[[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]]''<br />''[[Фредијеве ноћне море]]''<br />''[[Ја сам Ненси]]'' | [[Фреди Кругер]] |- style="text-align:center;" | ''[[Господар жеља]]'' | Рејмонд Бомон |- style="text-align:center;" | 3. | [[Џони Деп]] | ''[[Страва у Улици брестова]]'' | [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Глен Ланц|Глен Ланц]] |- style="text-align:center;" | 4. | [[Џон Саксон]] | ''[[Страва у Улици брестова]]''<br />''[[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]]''<br />''[[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]]'' | [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Доналд Томпсон|Доналд Томпсон]] |- style="text-align:center;" | 5. | [[Кортни Кокс]] | rowspan=3 | ''[[Врисак|Врисак 1]]''<br />''[[Врисак 2]]''<br />''[[Врисак 3]]''<br />''[[Врисак 4]]'' | [[Финална девојка#Гејл Ведерс|Гејл Ведерс]] |- style="text-align:center;" | 5. | [[Дејвид Аркет]] | Двајт „Дјуи” Рајрли |- style="text-align:center;" | 6. | [[Нев Кембел]] | Сидни Прескот |- style="text-align:center;" | 7. | [[Мерил Стрип]] | ''[[Музика срца]]'' | Роберта Гаспари<br />(ном. за [[Оскар]]а) |- style="text-align:center;" | 8. | [[Кери Фишер]] | ''[[Врисак 3]]'' | Бјанка Бурнете |- style="text-align:center;" | 9. | [[Бред Пит]] | ''[[Фредијеве ноћне море]]'' | Рик |- style="text-align:center;" | 10. | [[Сара Мишел Гелар]] | ''[[Врисак 2]]'' | Сиси Купер |- style="text-align:center;" | 11. | [[Џејми Кенеди]] | rowspan=2 | ''[[Врисак|Врисак 1]]''<br />''[[Врисак 2]]''<br />''[[Врисак 3]]'' | Ренди Микс |- style="text-align:center;" | 12. | [[Лијев Шрајбер]] | Котон Вери |- style="text-align:center;" | 13. | [[Лин Шеј]] | ''[[Страва у Улици брестова]]''<br />''[[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]]'' | наставница енглеског<br />[[медицинска сестра]] |- style="text-align:center;" | 14. | [[Бил Пулман]] | ''[[Змија и дуга]]'' | Денис Алан |- style="text-align:center;" | 15. | [[Роберт Хјустон]] | ''[[Брда имају очи (филм из 1977)|Брда имају очи 1]]''<br />''[[Брда имају очи 2]] | Боби Картер |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Wes Craven}} * {{IMDb name|id=0000127|character=Wes Craven}} {{Вес Крејвен}} {{DEFAULTSORT:Крејвен, Вес}} [[Категорија:Рођени 1939.]] [[Категорија:Умрли 2015.]] [[Категорија:Амерички редитељи]] 4du41443clhd1mhshp0z92oq7lvz5ne 0 1344253 25115043 24428530 2022-07-20T04:23:34Z CommonsDelinker 4757 Датотека Escudo_de_la_Provincia_de_Corrientes.svg замењена је датотеком [[:c:File:Escudo_de_la_Provincia_de_Corrientes_(variante_1).svg|Escudo_de_la_Provincia_de_Corrientes_(variante_1).svg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c wikitext text/x-wiki '''Галерија грбова Аргентине''' обухвата актуелни [[Грб Аргентине]], историјске грбове Аргентине и грбове аргентинских провинција. == Актуелни Грб Аргентине== {{Посебан чланак| Грб Аргентине}} <gallery widths="150px" heights="150px"> File:Coat_of_arms_of_Argentina.svg|[[ Грб Аргентине]] </gallery> == Историјски грбови Аргентине == <gallery> File:Proto-escudo-dibujado.JPG| Грб Аргентине (1793) File:Escudo de la Provincia de Corrientes (variante 1).svg| Грб Аргентине (1812) </gallery> == Грбови аргентинских провинција == [[File:Map_of_Argentina_with_provinces_names_es.png|десно|220п|мини|Карта административне поделе Аргентине]] <gallery> File:Escudo_de_la_Ciudad_de_Buenos_Aires.svg| Грб Аутономног Града [[Буенос Ајрес]] File:Coat_of_arms_of_the_Buenos_Aires_Province.png|Грб [[Буенос Ајрес (провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Catamarca.svg| Грб [[Катамарка (провинција)]] File:Escudo de Chubut.svg| Грб [[Чубут (провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Córdoba.svg| Грб [[Кордоба (аргентинска провинција)]] File:Escudo de la Provincia de Corrientes (variante 1).svg| Грб [[Коријентес (провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_del_Chaco.svg| Грб [[Чако (провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Entre_Ríos.svg| Грб [[Ентре Риос (провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Formosa.svg| Грб [[Формоса (провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Jujuy.svg| Грб [[Хухуј (провинција)]] File:Escudo de La Pampa.svg| Грб [[Пампа (провинција)]] File:Coat_of_arms_of_the_La_Rioja_Province.svg| Грб [[Риоха (аргентинска провинција)]] File:Escudo de Mendoza.svg| Грб [[Мендоза (аргентинска провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Misiones.svg| Грб [[Мисионес (провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Neuquén.svg| Грб [[Неукен (провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Río_Negro.svg| Грб [[Рио Негро (аргентинска провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Salta.svg|Грб [[Салта (провинција)]] File:Escudo de San Luis.svg|Грб [[Сан Луис (аргентинска провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_San_Juan.svg| Грб [[Сан Хуан (аргентинска провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Santa_Cruz.svg| Грб [[Санта Круз (аргентинска провинција)]] File:Escudo de Santa Fe.svg| Грб [[Санта Фе (аргентинска провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Santiago_del_Estero.svg| Грб [[Сантјаго дел Естеро (провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Tierra_del_Fuego.svg|Грб [[Огњена Земља (провинција)]] File:Escudo_de_la_Provincia_de_Tucumán.svg|Грб [[Тукуман (провинција)]] </gallery> == Спољашње везе == {{Галерије грбова држава у Јужној Америци}} [[Категорија:Грбови]] [[Категорија:Аргентина]] 1kgs4i7os7ooifvgw8dgn4lvouk3upo 3 1386769 25115084 25113291 2022-07-20T06:03:45Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {|cellpadding="3" align="center" {{archives |auto= short }} {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;font-size: 125%;" |'''Поздрав, {{СТРАНИЦА}}.''' [[Википедија:Добро дошли|Добро дошли]] на [[Википедија на српском језику|Википедију на српском језику]]! |- | colspan="4" | Здраво, {{СТРАНИЦА}}. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. |- | colspan="4" | Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и '''прочитајте следеће теме''', пре него што почнете да уређујете Википедију. |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app lassist.png|30п]] | [[Википедија:Пет стубова|'''Пет стубова Википедије'''<br />Шта је Википедија?]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action info.svg|30п]] | [[Помоћ:Садржај|'''Помоћ'''<br />Општи приручник за уређивање Википедије]] |- | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app Startup Wizard.png|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Упутства|'''Упутства'''<br />Брзо научите да правите измене, корак по корак]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app kedit.svg|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Песак|'''Песак'''<br />За увежбавање рада на Википедији]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Project Tutorials.png|30п]] | [[Википедија:Википедијанац (основни курс)| '''Основни курс'''<br />Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима]] | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action apply.png|30п]] | [[Помоћ:Уређивање|'''Научите како се уређује страница'''<br />Водич за уређивање страница]] |- | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps important yellow.svg|30п]] | [[Википедија:Шта Википедија није|'''Ствари које не би требало да радите'''<br />Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps ksirc.png|30п]] | [[Википедија:Најчешће постављана питања|'''Најчешће постављана питања'''<br />Питања која многи постављају]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app file-manager.png|30п]] | [[Википедија:Правила и смернице|'''Правила Википедије'''<br />Правила и смернице које је усвојила заједница]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps kteatime.png|30п]] | [[Википедија:Трг|'''Трг'''<br />Место где можете питати друге википедијанце]] |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | [[Датотека:Signature button.png|д|Дугме за аутоматски потпис]] Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. <u>'''Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне [[Википедија:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији|напомене о писању српским језиком на Википедији]].'''</u> Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати [[Српска ћирилица|ћирилицом]] и [[гајица|латиницом]], [[Екавски изговор|екавицом]] и [[Ијекавски изговор|ијекавицом]], али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „-{osisanom}-” латиницом, односно -{[[ASCII]]}--јем, биће уклоњене без одлагања. <div align=right>-{'''''[[Википедија:Вавилон/Sr-0|Don't speak Serbian? Sr-0?]] - talk to us via [[Википедија:Трг/Енглески|our Village Pump in English]].'''''}-</div> </div> |} Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални [[Википедија:Википедијанци|корисник]]. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на [[Википедија:Трг|Тргу]]. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 08:17, 19. март 2016. (CET) == Архивирање == Поздрав! Извињавам се на каснијем одговору. Архивирање је једноставно, само требаш да пребаци све (или оставиш добродошлицу на сзр) [[Разговор са корисником:Vux33/Архива 1|овде]], и на врх странице можеш (по жељи) да ставиш шаблон <nowiki>{{АрхиваПлус}}</nowiki>. Међутим, мени се појављује један проблем, ''филтер за нежељене поруке'' због поајављивања неког сајта који се налази на црној листи. Око овог можеш да се обратиш на [[Википедија:Администраторска табла]] или [[Википедија:Трг/Техника]] јер нисам стручњак око филтера. Поздрав! {{Осмех}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<font face="Metal Lord" color="#013220*">'''ВЛАДА'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^{<span style="color:#FFA812*">да?</span>}]]</strong> 22:33, 11. јун 2019. (CEST) == Петар II Петровић Његош == Ово није уређивачи рат, већ чист вандализам! Задње упозорење! <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 12:35, 15. јун 2019. (CEST) Мислим да о овом питању треба разговарати на страници за разговор, на админ табли су изнети озбиљни аргументи који су јачи него твоји. Покажи мало конструктивности и врати се на разговор и без упорног инаћења. Поздрав од мене Вукс.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:16, 20. јун 2019. (CEST) == Категоризација ОИ == Хвала што помажеш око овога јер стварно има доста посла, ево ово је готово [[:Категорија:Тенисери на Летњим олимпијским играма по годинама]]. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:08, 8. август 2019. (CEST) == Навигациони шаблони == Замолио бих те да више не мењаш имена шаблона за састав фудбалских репрезентација јер су шаблони у стилу {{тл|СП2014АРГф}} без цртице бројнији не само за фудбал него и у шаблонима за састав у свим другим спортовима. Поздрав. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:32, 13. фебруар 2020. (CET) :Како год желиш онда, причам због веродостојности и једнообразности. Ако већ стављаш види да преусмерења остану са старог шаблона. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:15, 13. фебруар 2020. (CET) Кад мало боље размислим, ова твоја имена шаблона на бољи начин приказују фудбалске саставе, јер су по реду речи у реченици у српском језику. Ја бих ипак предложио у јавном делу да се сви шаблони напишу у неком препознатљивијем облику, а не овако како сада пишемо у виду скраћеница, небитно у којем формату оне биле. Требало би да направимо нешто као '''Светско првенство у фудбалу 2018 — Енглеска'''. Мада проблем је што је много много тешко сада изједначити све шаблоне јер их има и везано за друге спортове, а о такмичењима унутар њих да и не говорим (преко 1000 сигурно). Шта ти мислиш? — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:48, 26. март 2020. (CET) :Управо то, да буде у истом стилу све, и да се среде преусмерења. О овом проширеном имену сам размишљао јер сам видео да скоро све остале Википедије за шаблоне користе пуне називе, а не скраћенице, [https://www.wikidata.org/wiki/Q8088773 ево само једног примера]. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:50, 26. март 2020. (CET) ::Ма нећу ја ништа сам мењати, нека остане овако још увек. Прво заједница да подржи па ћемо видети, тешко је толико чланака преименовати и средити. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 22:39, 27. март 2020. (CET) == Чланци == [[Шаблон:Reflist]] преусмерава на [[Шаблон:Извори]] од августа 2019. Погледај [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8&action=history историју странице] Шаблон:Извори, ту је објашњење (22:52 20. август 2019 Acamicamacaraca је преместио страницу Шаблон:Reflist на Шаблон:Извори преко преусмерења: српски(ји) назив шаблона; било је гласање и 81% људи се изаснило за промену/враћање. Постоји подршка за све облике шаблона. Да се слаже са шаблоном напомене). Прошло је четири сата од твоје промене, мислио сам да си завршио, кад радиш на чланку можеш да ставиш шаблон rut (радови у току), да би се знало да још увек радиш на њему. А ако се деси да постоји сукоб измена, можеш да отвориш још један прозор у коме би видео шта је други корисник изменио док си ти радио (поређење две измене у историји измена чланка [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D1%99%D0%B5%D1%88%D1%83%D1%80%D0%B0&type=revision&diff=23134610&oldid=23134291 нпр. Уљешура]). На првом прозору се вратиш назад (од обавештења о сукобу измена на страну где си радио), онда отвориш трећи прозор (измени чланак (уреди извор) нпр. Уљешура) ископираш цео садржај странице са твојим изменама и залепиш уместо тренутног садржаја, а онда унесеш из другог прозора оно што је друга особа изменила. Тако можеш да сачуваш и своје измене и измене другог корисника. [[Корисник:ADprom|ADprom]] ([[Разговор са корисником:ADprom|разговор]]) 15:38, 16. мај 2020. (CEST) == Треће мјесто на такмичењу Живи свијет вода == Поштовани, Задовољство ми је да Вас обавијестим да сте на такмичењу Живи свијет вода, организованом од стране Викимедијине заједнице Републике Српске, освојили треће мјесто! Честитам! Молим Вас да у што краћем року контактирате нашу организацију ради договора о уручењу награде. Наше контакт адресе можете пронаћи [[Википедија:ВМЗРС/Комуникација и умрежавање|овдје]]. С поштовањем, —&nbsp;<span style="font-family:Verdana;">[[Корисник:Bojana Wiki PG|<span style="color: Violet;">'''''Бојана'''''</span>]]&nbsp;[[Разговор са корисником:Bojana Wiki PG|<span style="color:blue;">^реци</span>]]</span> 11:17, 20. мај 2020. (CEST) == Треће мјесто на такмичењу Градови свијета == Поштовани, Задовољство ми је да Вас обавијестим да сте на такмичењу Градови свијета, организованом од стране Викимедијине заједнице Републике Српске, освојили треће мјесто! Честитам! Молим Вас да у што краћем року контактирате нашу организацију ради договора о уручењу награде. Наше контакт адресе можете пронаћи [[Википедија:ВМЗРС/Комуникација и умрежавање|овдје]]. С поштовањем, —&nbsp;<span style="font-family:Verdana;">[[Корисник:Bojana Wiki PG|<span style="color: Violet;">'''''Бојана'''''</span>]]&nbsp;[[Разговор са корисником:Bojana Wiki PG|<span style="color:blue;">^реци</span>]]</span> 14:19, 8. јун 2020. (CEST) == Друго место на такмичењу Позориште == Поштовани, Задовољство ми је да Вас обавестим да сте на такмичењу [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Позориште|Позориште]], организованом од стране Викимедијине заједнице Републике Српске, освојили друго место! Честитам! Молим Вас да у што краћем року контактирате нашу организацију ради договора о уручењу награде. Наше контакт адресе можете пронаћи [[Википедија:ВМЗРС/Комуникација и умрежавање|овде]]. [[Корисник:Петковићева15|Петковићева15]] ([[Разговор са корисником:Петковићева15|разговор]]) 17:38, 19. јун 2020. (CEST) == [[Микаел Крон Дели]] == Здраво! Јеси ли сигуран да се Крон Дели пише без цртице? Ни у једном транскрипционом систему (укључујући скандинавски) не наводи се да би цртицу требало изоставити. У овом случају она је саставни део имена (баш као и наводници код француских имена), па би зато ваљда требало да се нађе и у транскрипцији. Превидео сам нешто? — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 14:34, 29. јун 2020. (CEST) == Прво мјесто на такмичењу Спорт == Поштовани, Задовољство ми је да Вас обавијестим да сте на такмичењу Спорт, организованом од стране Викимедијине заједнице Републике Српске, освојили прво мјесто! Честитам! Молим Вас да у што краћем року контактирате нашу организацију ради договора о уручењу награде. Наше контакт адресе можете пронаћи [https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%9C%D0%97%D0%A0%D0%A1/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 овдје]. С поштовањем, — [[Корисник:Macek187|Macek187]] ([[Разговор са корисником:Macek187|разговор]]) 12:48, 4. јул 2020. (CEST) {{тб|Разговор:Себастијан Фетел}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:26, 5. јул 2020. (CEST) == Гласање == {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Вера Јоцић | Датум почетка гласања = 11. јул 2020 | Датум краја гласања = 18. јул 2020. | Потпис = — [[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:57, 14. јул 2020. (CEST) }} == Шаблони за фудбалска такмичења == Поздрав. Схватам шта желиш да кажеш и ја би волео да то буде уједначено, јер је некако и боље. Међутим, гледао сам да радим те шаблоне, да их уопште има на нашој Википедији, нисам искрено пратио да то буде по називу исто као и сваки други, да буде униформисано. Кад се постави такав шаблон у чланке фудбалера на дно странице, то се не види какав је назив шаблона мање је битно у том смислу, битно да уопште постоје шаблони за саставе репрезентација. Ја ћу гледати да урадим што више тих шаблона за саставе репрезентација, јер очигледно је људима заморно да их праве, а ко жели нека премешта и уједначује.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:07, 18. јул 2020. (CEST) Држава ''Косово''? Какве су ово категорије? [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 12:37, 15. август 2020. (CEST) Ја у овим категоријама <nowiki>[[Категорија:Људи у фудбалу по државама]]</nowiki> и <nowiki>[[Категорија:Фудбалери по државама]]</nowiki> не видим Републику Српску. Наравно да ће бити исправљено. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 13:33, 15. август 2020. (CEST) Преместио сам пошто је малим словом сваки од осталих, чисто да знаш, [[Отворено првенство Француске у тенису 2020 — мушкарци појединачно]]. Поздрав од мене Вукс.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:07, 5. октобар 2020. (CEST) Тејо Гејган Харт и Џај Хиндли. Е сад, за овог првог нисам баш сигуран за име, пошто ИПА каже да је [ teɪoʊ ], што јесте Тејо, иако је мени природније да је Тео (тако да бих ја оставио Тео Гејган Харт) — [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 11:03, 25. октобар 2020. (CET) == Категорија:Југославија по вековима == Направио си ову категорију, па ме занима у ком је то још веку постојала Југославија изузев у 20. веку!? — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:34, 1. јануар 2021. (CET) == Репрезентативни фудбалери == Е Вуксе, мислим да би било боље [[:Категорија:Фудбалери по репрезентацијама|ове категорије]] преименовати у стилу Северне Македоније — ''присвојни придев државе'' фудбалски репрезентативци. Позз. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 00:02, 17. јануар 2021. (CET) == Прво мјесто на такмичењу Јужна Америка == Поштовани, Задовољство ми је да Вас обавестим да сте на такмичењу [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Јужна Америка|Јужна Америка]], организованом од стране Викимедијине заједнице Републике Српске, освојили прво мјесто! Честитам! Молим Вас да у што краћем року контактирате нашу организацију ради договора о уручењу награде. Наше контакт адресе можете пронаћи [[Википедија:ВМЗРС/Комуникација и умрежавање|овде]]. [[Корисник:Jeeleeenaaa|Jeeleeenaaa]] ([[Разговор са корисником:Jeeleeenaaa|разговор]]) 17:37, 14. април 2021. (CEST) == Милан Мијалковић == Поздрав и срећни празници, предложио сам чланак [[Милан Мијалковић]] за добар, уколико будеш у прилици погледај чланак и евентуално дај коментар на страници за разговор, како би се расправа успешно окончала. Унапред захвалан — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 23:42, 1. мај 2021. (CEST) :Поздрав, предложио сам чланак [[Иван Рибар]] за сјајан, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:17, 11. мај 2021. (CEST) == Брејди == Ау брате, чим је почело да ми багује знао сам да си га наштанцовао и одрадио врхунски, сад ћу да погледам. {{=D}} Што се акције тиче, ја сам за, али пре тога види да се изјасниш [[Разговор:Европско првенство у фудбалу 2021.|овде]] јер је веома битна ствар за развој даље ситуације око чланака. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:16, 3. јун 2021. (CEST) :Једна ствар, зашто стављаш у навигационим шаблонима да се види цело име селектора? Ако су нам играчи дати само по презименима требало би и селектор. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:45, 5. јун 2021. (CEST) == Фудбалери на Европском првенству == {{Aкција фудбалери на Европском првенству — позив}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:07, 10. јун 2021. (CEST) == Шаблони == Поздрав, шта није било уреду са шаблонима?[[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 18:19, 13. јул 2021. (CEST) == Брисање == Обрисао сам и шаблон и сзр па ти пишем овде. Заменио сам онај шаблон са {{тл|рпф}}. Видим и да је Ранко за друге репрезентације сличне шаблоне брисао пре пар година тако да су непотребни. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:00, 10. август 2021. (CEST) == Нордијско скијање / Скијашко трчање == Поздрав и свака част на труду који улажеш у ово сређивање категорија везаних за ОИ. Имаш ли идеју шта радити са овом двојбом? Тренутно имамо скијашко трчање као назив спорта, али нордијске скијаше као спортисте. Такође за неке године имамо и дупликате тј. категорије са оба назива. Треба изабрати једно — дакле или скијашко трчање/ски тркачи или нордијско скијање/нордијски скијаши. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 16:17, 29. август 2021. (CEST) : Нема на чему. :) И ја сам негде сличног става, мада ми онда мало чудно звучи она подела по државама (Српски нордијски скијаши, Норвешки нордијски скијаши итд). Мада, имамо америчке/српске играче америчког фудбала, па не би требало ни ово да буде проблем. У суштини мени је у овој фази најбитније да се за сада све скупи на гомилу и разврста, па после може да се преименује. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 16:30, 29. август 2021. (CEST) == Изабрани чланци == Поздрав, позивам те да се укључиш у расправу [[Википедија:Пријаве вандализама#Пријава 28. 09. 2021.|овде]] или [[Разговор о Википедији:Добри чланци#Нови добар чланак|овде]] и објасниш кориснику Филиповић Зорану да када се неки чланак предложи за изабрани (сјајан или добар), ако нико не учествује у расправи значи да чланак није прошао расправу и не добија статус, ако што се у мају ове године десило са твојим чланком Роналдо. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:53, 1. октобар 2021. (CEST) == Чланци о књигама == Гледала сам предлоге за писање чланака и видела да сам написала чланак који сте Ви обележили да планирате да пишете. Муракамијева књига. Надам се да није проблем. Нисам видела да сте резервисали.Поздрав.[[Корисник:Gzanag|Gzanag]] ([[Разговор са корисником:Gzanag|разговор]]) 11:38, 14. новембар 2021. (CET) == Брисање категорија == Поздрав Вукс, видим да вредно радиш. Обрисано је све, оставио сам [[:Категорија:Кандидати за брзо брисање|ове категорије]], претпостављам да треба прво да их испразниш. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 19:51, 6. децембар 2021. (CET) : Биле су неке у којима се налазило пар чланака, после празне па сам те зато питао да ли да их бришем. Све оке. Поздрав — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 09:43, 8. децембар 2021. (CET) == Коби Брајант == Погледаћу детаљније у току дана, заиста ми делује да је одрађено добро.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 08:12, 29. децембар 2021. (CET) == Европско првенствоу атлетици у дворани 1973. == Поздрав. Видим да те ухватила манија па се играш категоријама. Разумем да имаш жељу да направиш највише измена, што је лако ако категорије корисника који је написао скоро 9.000 текстова претвориш у нове. Да не полемишем и указујем на те грешке, ово морам. [[Европско првенство у атлетици у дворани 1973.]] ставио си у Светско првенство у дворани. иако је за твоју информацију прво одржано тек 1987. итд.— [[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:48, 10. јануар 2022. (CET)' == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 21:42, 24. јануар 2022. (CET) == Транскрбција == Привјет. Што би, нисте ли ме {{пинг|Боки}} и ти нападали како ми је лоша транскрипција, тј. да сам ти ''чепркао'' по чланку? Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:09, 12. март 2022. (CET) Е ћао Вуче. Супер што си се заинтересовао и за ту тематику. Ја баш нисам неки експерт за биологију и нисам сигуран да ли се те промене код инсеката уопште означавају као митарење (знам да је то мењање перја код птица). Заиста не знам шта бих ти рекао по том питању [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 21:16, 15. март 2022. (CET) == Таксони изнад ранга рода == Таксони изнад ранга рода (изузев бактерија, гљива и вируса) се не пишу искошено, бар према [https://wwwnc.cdc.gov/eid/page/scientific-nomenclature Научној номенклатури (Scientific Nomenclature)]. То је видљиво и у инфокутијама. Није ми познато да се у српском бројеви пишу са зарезом, а не тачком. Знам да се у енглеском пишу са зарезом. [[Корисник:ADprom|ADprom]] ([[Разговор са корисником:ADprom|разговор]]) 20:38, 26. март 2022. (CET) :: Важи, вратићу измене. Вратићу их све, јер је тако лакше, али ти замени тачке зарезима ако мислиш да је тако правилно (везано за бројеве је било само 5−6 измена). Међутим, на интернет сајту Владе Републике Србије [https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2021/03/Prirucnik_za_javne_sluzbe_Komunikacija_sa_korisnicima_Pristup_UD.pdf Приручник за јавне службе – Комуникација са корисницима – приступ универзалног дизајна] на 16. слајду (на 13. страници) пише „Велики бројеви се одвајају тачком, а децимале запетом, како би се велики бројеви лакше читали. Тако је на пример величина Србије 77.474 квадратних километара;”. Мислим да је то добар извор. [[Корисник:ADprom|ADprom]] ([[Разговор са корисником:ADprom|разговор]]) 10:44, 27. март 2022. (CEST) == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 13:51, 8. април 2022. (CEST) == Храм Светог Саве у Београду == Поздрав Вукс, сјајно си одрадио чланак о храму. Поделио сам вест о томе да је на расправи односно гласању на Дискорд серверу, како би се што више људи изјаснило. Можеш нам се и тамо придружити кликом [https://discord.gg/sGbwCDQQ овде. ] — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:47, 30. април 2022. (CEST) Поставио сам страницу Храм Светог Саве у Београду на Главну страну Википедије и појавиће се 10. маја, на дан када је започела градња 1935. године. Поздрав. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA&curid=200215&diff=24531345&oldid=24507718] — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:27, 7. мај 2022. (CEST) == Прво мјесто на такмичењу Инсекти == Поштовани, Задовољство ми је да Вас обавијестим да сте на такмичењу о Инсектима, организованом од стране Викимедијине заједнице Републике Српске, освојили прво мјесто! Честитам! Молим Вас да у што краћем року контактирате нашу организацију ради договора о уручењу награде. Наше контакт адресе можете пронаћи [[Википедија:ВМЗРС/Комуникација и умрежавање|овде]]. С поштовањем [[Корисник:Jeeleeenaaa|Jeeleeenaaa]] ([[Разговор са корисником:Jeeleeenaaa|разговор]]) 10:50, 13. април 2022. (CEST) == Европска унија == {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Европска унија | Датум почетка расправе = 23. априла 2022 | Датум краја расправе = 30. априла 2022. | Потпис = — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:52, 23. април 2022. (CEST) }} == Треће мјесто на такмичењу Православни храмови == Поштовани, Задовољство ми је да Вас обавијестим да сте на такмичењу о [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Православни храмови|Православним храмовима]], организованом од стране Викимедијине заједнице Републике Српске, освојили треће мјесто! Хвала на учешћу и честитке за остварени резултат! Молим Вас да у што краћем року контактирате нашу организацију ради договора о уручењу награде. Наше контакт адресе можете пронаћи [[Википедија:ВМЗРС/Комуникација и умрежавање|овде]]. С поштовањем [[Корисник:Петковићева15|Петковићева15]] ([[Разговор са корисником:Петковићева15|разговор]]) 10:36, 16. мај 2022. (CEST) == Подршка == Хвала да не кажем чему што је коначно неко у потпуности разумео шта ми није јасно око гласања о транскрипцији са јапанског језика, и за транспарентност (није било у сајтнотису до малопре), и за проценте подршке. Ако се икад одлучим да отворим налог, биће то због разумне мањине којој припадаш, а која ипак постоји. Доделио бих ти споменицу сад, али претпостављам да нема логике да то раде анонимци, пошто ће ова ИП адреса евентуално постати туђа. Срдачан поздрав и срећан рад! [[Special:Contributions/93.86.112.72|93.86.112.72]] ([[User talk:93.86.112.72|разговор]]) 22:42, 19. мај 2022. (CEST) == Конфузно == Важно је да сте {{пинг|Lotom}} и ти одмах осули дрвље и камење на мене. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24565727&oldid=24564399] „По делима њиховим познаћете их.” (Мт. 7, 16). — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 07:59, 25. мај 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 02:00, 5. јун 2022. (CEST) == Шаблони == Молим те, устврди [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0#%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%BE_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE_? о каквим шаблонима] је реч, пошто није ми јасно зашто ме и даље прогоне. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 20:31, 10. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:02, 10. јун 2022. (CEST) :Хвала, значи подршка јер је таксативно наведено и истргнуто из контекста. Ја сам направио 12 хиљада измена, од тога су 10 изопштено и стављено као да сам, што би Жељко Рекао, о-рук вандал. Трајан бан и онај од годину дана добијају само о-рук вандали. Зоки ме је унапред прогласио кривим јер је понудио само те две опције као решење. Слично томе, сумњам да је Зоки креатор овога јер ми је на дискорду одговорио скроз контродикторно од оптужбе. Он је у последње време неактиван и дошао је само да ми залепи пријаву. Иза тога, основано сумњам, стоји Аца Алекс. Сваки пут када сам споменуо његово администрирање, дошла је наплата, у виду бана или пријаве за доживотни бан. Јуче сам окачио [ово https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5&diff=24595382&oldid=24589878], и после неколико сати уследила је пријава. Зоки ми је рекао да описи измена које Новак Барбоса користи нису спорни ако су у уметничком прозном заносу, да парафразирам, а мени је изнео као вандализам што сам цитирао репера Ђарета и још га потписао (Ђарета). Тотално је контрадикторан, значи да сигурно он иза овога не стоји. Прогласили су ме на основу сумњи због сличне реторике, да имам лутка. (То није први пут, мислили су да сам неки Ранкец, што је ноторна лаж.) Проблем је у томе што си има мало корисника као ти, да су неутрални, а да су активни и спремни на расправу. Видиш како термин "шта одлучи заједница". То није тачно, јер Пиџ Копети, Косановић, Немања и остали којима помажам неће да се бакћу на трговима. И онда дођемо у ситуацију, да колико год био у праву мени је то небитно јер ће "заједница" да ме тужи и да ми суди. Колико сам пута позвао да се прегледају све моје измене, све је јавно и транспарентно у доприносима. Пази шта су ми још замерили, да користим википедију као форум, а ја волим тако да проћаскам са С. Косановићем јер сматрам да могу много тога да научим од њега. Да не спомињем да је он ведета овог пројекта. Исто тако, тачно је што си рекао за дијалог, али веруј ми ја истрајавам само кад знам, не да мислим да знам, него кад ''знам'' кад знам да сам у праву. Види сзр [[Алеја анђела]], покренуо сам расправу и био искулиран. Упореди [датум ове расправе https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%83] и датум када сам банован. То је исто као сад, исти налогодавац, само кроз Зокија је пропуштена пријава. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:16, 11. јун 2022. (CEST) :Када је један јутјубер испрозивао {{пинг|MareBG}}, одмах је цела заједница стала у његову одбрану, укључивши и мене. А сада се мени на терет ставља исто што ме је неки јутјубер испрозивао, то је сад предлог мог бана. Како је то лицемерно, а људи прелазе и преко тога и даље иду низ ветар и осуђују ме а да нису видели моју одбрану. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:20, 11. јун 2022. (CEST) ::Види шта је админ Аца Алекс навео као провокацију. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5&diff=24595382&oldid=24589878] [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Acaalexaca&diff=next&oldid=24593045] Он је админ, а не може да истрпи аргументовану критику. Јасно ти је да је он креатор овога. На питање зашто ја, који нисам ни АП имам више доприноса у виду измена и примљених захвалница од њега, одговорио ми је да он има приватан живот, и то алудирајући да га ја немам и да зато могу да будем стражар википедије по 12 сати дневно некад. За њега је изазивање кад га суочиш са нечим што је чињеница, а не иде му на руку. По мени је то много веће ругло за пројекат, него то што ја не волим да се расправљам у ситуацијама у којима сам ја у праву. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:26, 11. јун 2022. (CEST) :::Извини што спамујем, али целу ноћ нисам спавао, чекам неко да ми помогне, па морам да истресем све из себе. Шта би било да сам ја неком дао [овакав https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4&diff=24105060&oldid=24104710] одговор? Па мало је што би ме бановали. А види ту расправу, ја сам био максимално пристојан. А то што ме шиканирају и прате сваку моју измену. Видео си прекјуче како ме је Радован испрозивао ничим неизазван. Замисли колико су мене малтретирали а нико за то није кажњен, ни опоменут. Јуче ми је један ИП написао цитирам: „ТРАЈНО СЕ ТИ МЕНИ НАПУШИ КУРЦА. ЈЕБЕМ ТИ МАТЕР СМРДЉИВУ”, а та ИП адреса није блокирана после тога. А погледај, на крају крајева са Пинкијем. Ниједном, за разлику од њега, нисам прекршио П3В, чак сам и уважио његове измене и на осталим чланцима, а онда је он спамовао по админ. табли и епилог ће бити трајни бан. А од последњег бана нисам направио ниједан прекршај крупни, то могу да ти гарантујем, а можеш и да видиш у доприносима. А нико није видео то што сам назван ''терористом'' и штеточином. То није етикетирање. То се ваљда подразумева. А да видим ја да сам назвао некога тако. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:31, 11. јун 2022. (CEST) :Јебига, онда стварно не знам. Некако ми је разумније да иде прво име, па онда ОК и те скраћенице. Само да буде униформисано за све спортске клубове. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 11:13, 15. јун 2022. (CEST) == Категорије за музичке групе == Ево, мислим да сам се коначно изборио с овим разврставањем олимпијаца, али по обичају ће искочити хрпа нечега што ми је промакло. :) То за групе/музичаре је одлично питање. Ја сам те категорије правио као парњаке нпр. [https://en.wikipedia.org/wiki/Category:Wikipedia_categories_named_after_American_musical_groups овој] и сличним (можда није најсрећнији назив на српском, али ни овај на енглеском се није баш прославио). Циљ ми је било то да се избегне да се и чланак и категорија о групи парно развлаче кроз све стандардне музичке категорије (по жанру, по години оснивања, по години распуштања, по месту порекла, по наградама...), јер то баш не делује смислено и прегледно. Међутим, неко ми је накнадно поменуо да се још раније, пре мог доласка, водила расправа о томе и да није било консензуса око других предлога, те је на крају испало да и категорија и чланак о групи или музичару опуштено могу да иду дупло кроз све исте категорије. Мени се заиста то решење не допада, али због недостатка сагласја не уклањам када други тако разврставају и искрено немам појма шта да се ради с тим надаље. Твој предлог да категорија о групи иде само у категорију ''Српске/хрватске... музичке групе'' (а да у категорисање по осталим критеријумима иде само чланак) делује као разуман компромис. Можда је време да се покрене опет расправа на Тргу? — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 20:24, 4. јул 2022. (CEST) :Да, да, и то укидање латиничних инфокутија је логично, уколико нема техничких препрека. Са навигационим шаблонима постоји неки проблем код коришћења тог кода и веза ка латиничним чланцима, пријављивао сам одавно, али изгледа да још није решиво. Још неке проблеме нажалост тренутно није могуће решити из техничких разлога (нпр. мешање два писма у називима категорија, што је доста важно за ове музичке групе). Међутим, постоји низ решивих питања која чекају свој ред. Ја бих био задовољан да за почетак и ова расправа о стандардизацији прве реченице изроди неко трајно решење. Што се овог питања тиче, мени је овај твој предлог сасвим ОК и подржаћу га на Тргу. Битно је само да се успостави неки систем, јер се сада то доста хаотично и произвољно разврстава, а не може се сматрати неправилним док нема конкретне смернице. Доста тога везаног за разврставање музичких чланака сам средио, али та тема је остала тако половична, као и дилема како да по категоријама одвајамо песме као музичка дела и песме као поезију (сада је то исто измешано). — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 21:37, 4. јул 2022. (CEST) ::Није мени проблем мешање писама у категоријама као такво, оно је неизбежно, него то што код промене писма на коме се чита чланак (лат-ћир) нема начина да се спречи пресловљавање дела назива категорије, па као резултат имамо нпр. ''Песме групе Разорлигхт'' или ''Албуми издати за Таке Ит ор Леаве Ит Рецордс''. Остао је и неки релативно мали број категорија које су направљене на латиници и ја бих подржао да се и оне пребаце на ћирилицу, али то је увек осетљива тема. Мени је рецимо било прихватљиво и да изворни приказ свих чланака буде ћирилични, али тај Николин предлог својевремено није прошао. Што се разврставања тиче, одлично је што смо заједнички у великој мери успели да средимо хронологију, бар за 20. и 21. век. Ту ствари данас стоје далеко боље него пре пар година. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 13:17, 5. јул 2022. (CEST) :Што се шаблона тиче, ево два примера на шта мислим: [[Мит Лоуф]] и [[С.А.Р.С.]]. У сва три навиг. шаблона се након убацивања кода појављују црвене везе за чланке које ми имамо (зато су и линковани у шаблону, уосталом). По свему судећи, проблем је у нечему што има везе са заградом у насловима тих пар чланака, али још увек нико није открио шта. :Ово за категорије се као проблем појављује само када се у горњем менију мењају писма на којима се чита. Када нпр. читаш ћирилични испис чланка који је и писан ћирилицом, ту све остаје онако како је куцано, јер и нема пресловљавања. Има логике да постоји тај проблем, јер не постоји никакво средство које разграничава ћирилицу од латинице у називима категорија. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 20:14, 6. јул 2022. (CEST) Ово за шаблоне је одлично решење за сада, хвала пуно на труду! :) Јесте да је мало компликованије, али битно је да лови мишеве. Потрудићу се да измењам у шаблонима у којима се јавља тај проблем. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 22:29, 6. јул 2022. (CEST) :Хм, чудно, али делује да у овом шаблону за најпродаванији албум године у УК није имало ефекта као код оног за МТВ награде. И даље су чланци ''-{Come On Over}-, -{Bad}- и -{Kylie}-'' црвене везе након употребе кода за шаблон у латиничном чланку. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 13:24, 7. јул 2022. (CEST) ::Одлично, видећу да наредних дана проверим и (у случају потребе) преправим шаблоне за музику, јер се у њима најчешће јавља овај проблем. Хвала још једном на труду! Један поприличан проблем је решен. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 19:45, 7. јул 2022. (CEST) == Не храни тролове == Здраво колега Вуксане. Уклонио сам коментаре [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%81_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B3_%D0%B8_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0&type=revision&diff=25112373&oldid=25112168&diffmode=source овдје]. Молим те да не реагујеш коментарисањем на слична троловања и опструкције већ да надаље пријављујеш администраторима, личним путем или на админ. табли. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:21, 17. јул 2022. (CEST) == Прва лига Црне Горе == Здраво Вукс. Да ли планираш да довршиш чланак [[Прва лига Црне Горе у фудбалу 2017/18.]]? Ако хоћеш супер, ако не ја ћу онда да скратим и оставим само табелу без резултата, као што сам урадио у чланку [[Прва лига Црне Горе у фудбалу 2020/21.]] Али, било би штета пошто си једну трећину резултата унео. Поздрав.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 19:30, 18. јул 2022. (CEST) == Приштина == {{Обавештење — гласање за добар чланак | Назив чланка = Приштина | Датум почетка гласања = 19 | Датум краја гласања = 26. јула 2022. | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 08:03, 20. јул 2022. (CEST) }} ropakgtrbypuxu2z543ztluhjiymcn2 14 1388975 25114581 11766180 2022-07-19T18:27:00Z Tira11 176838 wikitext text/x-wiki {{кат|Мангака}} [[Категорија:Манга]] [[Категорија:Стрип]] [[Категорија:Цртачи стрипа]] 0hpcefskexy7ymh7z3ox8ugaur751bi 2 1395951 25114952 19773634 2022-07-19T22:42:18Z CommonsDelinker 4757 Датотека PCIExpress.jpg замењена је датотеком [[:c:File:PCI-E_&_PCI_slots_on_DFI_LanParty_nF4_SLI-DR_20050531.jpg|PCI-E_&_PCI_slots_on_DFI_LanParty_nF4_SLI-DR_20050531.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renam wikitext text/x-wiki {{ВИШЕР2016}} {{Infobox Computer Hardware Bus | name = Brzi PCI | image = PCI_Express_logo.jpg | caption = PCI Express logo | invent-name = {{hlist|[[Интел]] | [[Дел]] | [[Hewlett-Packard|ХП]] | [[IBM]]}} | key-persons = [[Ajay Bhatt]] | replaces = {{hlist|[[Accelerated Graphics Port|АГП]] | [[Conventional PCI|ПЦИ]] | [[ПЦИ-X]]}} | width = 1 [[Бит (рачунарство)|у]] | speed = За једну-траку (×1) i 16-трака (×16) веза, у сваком правцу: *'''v1.x''' (2.5 [[Gigatransfers|GT]]/s): {{ubl|250 MB/s (×1)|4 GB/s (×16)}} *'''v2.x''' (5 GT/s): {{ubl|500 MB/s (×1)|8 GB/s (×16)}} *'''v3.x''' (8 GT/s): {{ubl|985 MB/s (×1)|15.75 GB/s (×16)}} *'''v4.0''' (16 GT/s): {{ubl|1969 MB/s (×1)|31.51 GB/s (×16)}} | style = [[Серијски порт|серијски]] | hotplug = Зависи од типа | external = Зависи од типа }} -{'''Periferna komponenta brze povezanosti''' ({{јез-en|PCI-Express}})}- је најновији стандард комуникације између периферних рачунарских компоненти и [[Матична плоча|матичне плоче]] у рачунару. Стандард је представљен [[2004]]. године од стране [[Интел]]-а. Стандард поседује неколико ревизија и нивоа. ПЦИ-Е x16 стандард је намењен [[графичка картица|графичким картама]], док су за остале компоненте предвиђени спорији ПЦИ-Е<ref>{{cite web|title=HARDWARE secrets|url=http://www.hardwaresecrets.com/everything-you-need-to-know-about-the-pci-express|work = How Stuff Works|accessdate=11. 2. 2011}}</ref> портови. Карактерише га већа брзина и [[пропусност]] у односу на претходне стандарде ([[ИСА]], [[Конвенцијални ПЦИ|ПЦИ]], АГП). Стандард омогућава [[Директно кретање|директну]] "чип-на-чип" комуникацију. == Историјат == Још од појаве првих Персоналних [[Рачунар]]а<ref>{{cite web|title=Express card|url=http://www.pcper.com/news/Editorial/ExpressCard-trying-pull-not-so-fast-one| work = Interface bus|accessdate=9.8.2015}}</ref> [[1981]], рачунар је имао слотове за проширење где сте могли да уградите додатне картице да додате могућности које нису биле доступне на матичној плочи рачунара. Тренутно најчешћи тип [[слот]]ова за проширење који су доступни се зову ПЦИ Еxпресс. Овде је наведена листа најчешћих типова слотова за проширење који су били избачени за рачунаре током година њиховог коришћења, тј. њихове [[Историја|историје]]: * ИСА – Стандардна Индустријска Архитектура * МЦА – Архитектура [[Микро]] Протока * ЕИСА – Проширена Стандардна Идустријска Архитектура * ВЛБ - Локална [[Магистрала (рачунарство)|Магистрала]] ВЕСА * ПЦИ – Интерконекција Периферијских Уређаја * ПЦИ-X – Проширена Интерконекција Периферијских Уређаја * АГП – Убрзани Графички Порт * ПЦИ Еxпресс – Брза Интерконекција Периферијских Уређаја === Стандардна Индустријска Архитектура === Нове врсте [[проширење|проширивих]] слотова су биле прављене кад год би се показало да су доступни типови превише спори за одређене апликације: На пример, оригинални ИСА слот доступан на IBM рачунару и на IBM XТ рачунару и њихови клонови, имали су максималну теоретску [[учестаност]] преноса (тј. проток) од само 4.77 МБ/с (4.77 МХз преносећи осам битова по једном [[Импулс|импулсу]] такта). Верзија ИСА од 16 бита која је лансирана са IBM АТ рачунаром 1984, скоро да је удвостручила доступну количину протока до 8 МБ/с (8 МХз преносећи 16 бита на свака два циклуса такта, сваки циклус приступа на ИСА магистрали захтевао је два импулса такта да би био извршен), али овај број је био ектремно низак чак и за апликације са великим протоком као што је [[видео]] снимак. === Архитектура Микро Протока === Онда је IBM пустио у продају МЦА слотове за свој ПС/2 компјутерску везу ([[кабал]]), и пошто је био заштићен ауторским правима, други произвођачи нису могли да га [[Купирање|копирају]] или користе. Тако да су МЦА слотови били ограничени само на рачунаре које је производио IBM. === Проширена Стандардна Идустријска Архитектура === Девет произвођача рачунара су се удружили да би направили ЕИСА слот, али то није успело из два разлога. Први, задржао је [[компатибилност]] са оригиналним ИСА слотом, тако да му је учестаност рада такта била иста као код 16- битног ИСА слота. Други, савез није садржао произвођаче матичних плоча, тако да уради-сам корисници и други произвођачи нису имали приступ овом слоту. === Локална Магистрала ВЕСА === Први слот велике брзине који ће издати био је ВЛБ. Већа брзина је постигнута повезивањем слота на локалну магистралу [[Процесор|процесора]], тј. спољњу процесорску магистралу. На овај начин, слот је радио на истој брзини као спољња магистрала процесора, која је најбржа магистрала у рачунару. У табели испод, описујемо овај слот као да користи [[учестаност]] такта од 33 МХз, међутим стварна учестаност такта ће зависити од процесора који се користи. (Већина процесора у то време је користила спољњу учестаност такта од 33 МХз, међутим процесори са 25 МХз и 40 МХз су такође били доступни.) Проблем са овом магистралом је представљало то да је била дизајнирана само за локалну магистралу 486-те класе процесора. Када је [[Пентиум|Пентиум-ов]] процесор пуштен у продају, он је био некомпатибилан са њом, зато што је користио локални магистралу са другачијим [[Спецификација простих особина|спецификацијама]] (спољња учестаност такта од 66 МХз уместо оне од 33 МХз и 64-битни пренос података уместо 32-битног). === Интерконекција Периферијских Уређаја === ПЦИ је [[Платформа као сервис|платформски]] независна магистрала која је повезана на систем користећи премосни чип (који је део чипсета матичне плоче). Кад год нови процесор изађе у продају, још увек можете да корситите исту ПЦИ магистралу тако што само редизајнирате премосни чип уместо да редизајнирате магистралу, што је била [[норма]] пре него што је ПЦИ магистрала направљена. Магистрала је путања по којој се крећу подаци где можете да прикључите више уређаја у исто време, делећи ову исту путању података. Најочигледнији уређаји који су били прикључивани на ПЦИ магистралу били су слотови за проширење, међутим [[Интегрисано коло|интегрисане]] компоненте доступне на матичној плочи као што је био уграђен мрежни чип могле су бити повезане на ПЦИ магистралу. Иако су друге конфигурације биле теоретски могуће, најчешћи начин реализације ПЦИ магистрале је био са тактом од 33 МХз са 32-битном путањом података, омогућавајући [[проток]] од 133 МБ/с. === Проширена Интерконекција Периферијских Уређаја === ПЦИ-X магистрала је верзија ПЦИ магистрале која ради на већим учестаностима [[Тактни сигнал|такта]] и са ширим путањама података за серверске матичне плоче, постижући веће брзине протока код уређаја који су захтевали веће брзине, као што су мрежне картице врхунског квалитета и [[РАИД|РАИД контролери]]. === Убрзани Графички Порт === Када се показало да је ПЦИ магистрала превише спора за врхунске<ref>{{cite web|title=MSI to showcase 'GUS' external graphics solution for laptops at Computex|url=http://www.tweaktown.com/news/15382/msi_to_showcase_gus_external_graphics_solution_for_laptops_at_computex|work=Developer Zone|accessdate=3.10.2013}}</ref> видео картице, настао је [[АГП]] слот. Овај слот је кориштен искључиво за видео картице. === Брза Интерконекција Периферијских Уређаја === ПЦИ-СИГ је развио конекцију названу ПЦИ Еxпресс (претходно познату као 3ГИО и [[Званичник|званична]] скраћеница ПЦИе, иако је већина људи скраћује, погрешно, као ПЦИ-Е). Упркос свом имену, ПЦИ Еxпресс ради скроз другачије од ПЦИ магистрале. ПЦИ је магистрала, док је ПЦИ Еxпресс тачка-тачка веза, тј. повезује само два уређаја, то јест ниједан други уређај не може да користи ову везу. Само да појаснимо, на матичној плочи која користи стандардне ПЦИ слотове, сви ПЦИ уређаји могу да буду повезани на исту ПЦИ магистралу и деле исту путању за [[Податак|податке]], тако да се може појавити [[Ефекат мреже|ефекат]] уског грла (то јест учинак се смањи зато што више уређаја жели да шаље у исто [[време]]). На матичној плочи са ПЦИ Еxпресс слотовима, сваки ПЦИ Еxпресс слот је повезан са [[Чипсет|чипсетом]] матичне плоче користећи наменску траку, не делећи исту (путању података) са другим ПЦИ Еxпресс слотовима. Такође, уређаји интегрисани на матичној плочи, као што су мрежни, [[САТА]] и [[USB порт|USB]] контролери, су обично повезани са чипсетом матичне плоче користећи њима намењене ПЦИ Еxпресс везе. ПЦИ и разне друге врсте слотова за проширење користе [[Паралелна обрада|паралелну]] комуникацију, док се ПЦИ Еxпресс заснива на серијским комуникацијама великих брзина. ПЦИ Еxпресс се заснива на индивидуалним тракама, које могу бити груписане да би [[Форма уговора|оформиле]] везе са већим протоком. [[X]] које прати опис ПЦИ Еxпресс везе односи се на број трака које веза користи. == Са паралелне на серијску == ПЦИ Еxпресс конекција представља изванредни напредак у начину на који периферни уређаји комуницирају са рачунаром. Разликује се од ПЦИ магистрале са више [[Гледиште (будизам)|гледишта]], међутим најважнији је начин на који се преносе подаци. ПЦИ Еxпресс је још један пример прелаза са паралелне комуникације на серијску комуникацију код преноса података. Други, чешће кориштени [[Интерфејс командне линије|интерфејси]] који користе серијску комуникацију укључују USB, [[Етернет]] (умрежавање), САТА и САС (складиштење података). Пре ПЦИ Еxпресс-а, све рачунарске магистрале и слотови за проширење су користили паралелну комуникацију. Код паралелне комуникације по неколико [[Бит (рачунарство)|битова]] је преношено путањом за податке у исто време, тј. у паралели. Код серијске комуникације, само један бит је преношен путањом за податке у току једног циклуса такта. У почетку, ово је чинило паралелну комуникацију бржом од серијске комуникације, пошто је већи број битова био послат одједном, то је [[комуникација]] била бржа. Ипак, паралелна комуникација, има неке проблеме који је спречавају да слање података достигне веће учестаности такта. Што је бржи био такт, већи су били проблеми са електромагнетним [[сметња]]ма (ЕМИ) и кашњење сигнала. Када кроз жицу тече електрична [[струја]], око ње се ствара [[електромагнетно поље]]. Ово поље може да индукује електричну струју у суседној [[Жица|жици]], на тај начин кварећи информације које она преноси. Како се код паралелног преноса, неколико битова шаље у исто време, сваки бит укључен у пренос користио је по једну жицу. На пример, код 32-битне комуникације (као што је [[Стандард|стандардни]] ПЦИ слот) потребне су 32 жице само за слање података, не рачунајући додатне контролне сигнале који су такође неопходни. Што је био бржи такт, електромагнетне сметње су представљале већи проблем. [[Датотека:Parallel and Serial Transmission.gif|300px|оквир|Паралелна и серијска комуникација]] Сваки бит у паралелној комуникацији је послат засебном жицом, али је скоро немогуће учинити да те [[32]] жице имају тачно исту дужину на матичној плочи. На већим учестаностима такта, подаци послати кроз краће жице стижу пре података послатих кроз дуже жице. То јест, битови у паралелној комуникацији могу да стижу са закашњењем. Као последица тога, пријемни уређај мора да чека да сви битови стигну да би могао да [[Процесуирање|процесуира]] комплетне податке, који представљају значајан [[губитак]] на учинку. Овај проблем је познат као кашњење сигнала и постаје горе са повећањем учестаности такта. Пројекат комуникационе магистрале која користи серијску комуникацију је једноставнији за примену него кад се користи паралелна комуникација, пошто је мање жица је неопходно за слање података. Код типичне серијске комуникације, четири жице су неопходне – две за слање података и две за [[пријем]], обично са техником против електромагнетних сметњи званом поништавајући или [[Диференцијални појачавач|дифернецијални]] пренос. Са поништавањем, исти сигнал се шаље преко две жице, с тим да друга жица шаље сигнал у [[Огледало|огледалу]] (обрнуте фазе) у поређењу са оригиналним сигналом, као што се може видети на Слици 3. Кад [[пријемник]] добије сигнал, пореди га са два сигнала, који морају да буду једнаки али у огледалу. Разлика између два сигнала је шум, поједностављујући пријемнику да препозна шум и да га избаци. Поред обезбеђивања веће отпорности на електромагетне сметње, серијска комуникација не пати од кашњења сигнала. На овај начин, оне могу да постигну веће учестаности такта много лакше него паралелне комуникацијаме. Још једна битнија [[разлика]] између паралелне и серијске комуникације јесте да је паралелна комуникација обично полудуплексна због великог броја жица које су потребне за њену примену(исте жице се користе за слање и примање података). Серијска комуникација је потпуни дуплекс зато што су јој потребне само две жице у оба смера(постоји посебан скуп жица за слање података и посебан скуп жица за примање података). Код [[Полудуплекс комуникација|полудуплексне комуникације]], два уређаја не могу да разговарају један са другим истовремено; или само први или само други шаље податке. Са потпуном дуплекс комуникацијом, оба уређаја могу да шаљу податке у исто време. == Режими рада == ПЦИ Еxпресс конекција се заснива на принципу траке, која је једно-битска, потпуно [[Дуплекс комуникација|дуплексна]], серијска комуникција велике брзине. Траке могу да се групишу да би се повећао проток. На пример, када два уређаја користе четири траке за комуникацију, они се сматрају „x4“ конекцијом и моћи ће да постугну четири пута већи проток од једне конекције, тј. Једне траке. На Слици 4, приказана су два уређаја који користе две траке, тј. „x2“ конекцију. Иако у [[Теорија|теорији]] било који број од једне до 32 траке може да се групише, најчешће кориштени [[Број|бројеви]] су x4, x8, и [[x16]]. [[Датотека:PCI Express Terminology.svg|300px|мини|ПЦИ Еxпресс веза између два уређаја која се састоји од од једне или више трака са двоканалним паровима]] === ПЦИ Еxпресс 1.0 И 2.0 === ПЦИ Еxпресс 1.0 И 2.0 користе 8б/10б систем шифровања (који је исто [[шифровање]] које користе мреже [[Брзи етернет|Брзог Етернета]], то јест [[100]] Мбпс). Ово значи да се сваких осам битова података шифрује и шаље као 10- битни број. Обично, да би сте конвертовали број дат у битовима по [[Секунд|секунди]] (бпс) у бајтове по секунди (Б/с) морате да их поделите са осам, зато што један бајт представља групу од осам битова. Међутим, због 8б/10б шифровања, то дељење морамо да обавимо са 10 умсто са осам. Ово је разлог зашто, са тактом од 2.5 ГХз и 5 ГХз, x1 протоци ових [[Колекција (програмирање)|конекција]] су [[250]] МБ/с И [[500]] МБ/с, односно, нису 312.5 МБ/с И 625 МБ/с. Додатна два бита се зову прекорачење, и они троше 20% протока канала.ПЦИ Еxпресс 1.0 И 2.0 користе 8б/10б систем шифровања (који је исто шифровање које користе мреже Брзог Етернета, тј. 100 Мбпс). Ово значи да се сваких осам битова података шифрује и шаље као 10- битни број. Обично, да би сте [[конвертовање|конвертовали]] број дат у битовима по секунди (бпс) у бајтове по секунди (Б/с) морате да их поделите са осам, зато што један бајт представља групу од осам битова. Међутим, због 8б/10б шифровања, то дељење морамо да обавимо са 10 умсто са осам. Ово је разлог зашто, са тактом од 2.5 ГХз и 5 ГХз, x1 протоци ових конекција су 250 МБ/с И 500 МБ/с, односно, нису 312.5 МБ/с И [[625]] МБ/с. Додатна два бита се зову [[Прекорачани|прекорачење]], и они “једу” 20% протока канала. === ПЦИ Еxпресс 3.0 И 4.0 === ПЦИ Еxпресс 3.0 корсти другачији систем шифровања, онај који се зове 128б/130б. Као што можете [[Zaključak|заључити]] , овај систем шаље сваких [[128]] битиова података као 130-битни број, који нуди знатно мање прекорачење. Да би посало 128 битова података, ПЦИ Еxпресс-у 3.0 су потребна само два бита, док са претходним издањем, су била потребна 32 додатна бита (по два за сваких 8 битова). Због овог мањег захтева прекорачења, ПЦИ Еxпресс 3.0 може да постигне два пута већи [[проток]] од ПЦИ Еxпресс-а 2.0 са учестаношћу такта од 8 ГХз уместо са 10 ГХз. ПЦИ Еxпресс 4.0, који је пуштен у продају у следећих пар година, задржао је исти начин [[кодовање|кодовања]] као ПЦИ Еxпресс 3.0, удвостручавајући учестаност такта, дакле, удвостручавајући <ref>{{cite web|title=DynaVivid Graphics Dock from Acer arrives in France, what about the US?|url=http://www.ubergizmo.com/2010/08/dynavivid-graphics-dock-from-acer-arrives-in-france-what-about-the-us|Work=Frequently Asked Questions|accessdate=16.7.2012}}</ref> доступан проток. == Слотови и картице == ПЦИ Еxпресс спецификација омогућава слотовима да буду различите величине, зависно од број трака повезаних на слот. Ово омогућава смањење количине простора потребног на матичној плочи. На пример, ако је потребан слот са x1 конекцијом, произвођач матичне плоче може да користи мањи слот, штедећи простор на матичној плочи. Многе матишне плоче имају x16 слотове који су повезани на x8, x4, или чак x1 траке. Са већим слотовима важно је знати ако њихове физичке величине одговарају њиховим брзинама. Штавише, неки слотови могу да смање своје брзине када се њихове траке [[Подела рачунарства и информатике|деле]]. Најчешћи сценарио је код матичних плоча са два или више x16 слотова. КОд неколико матичних плоча, постоји само 16 трака који повезују прва два x16 слота са ПЦИ Еxпресс контролером. То значи да када уградите једну видео картицу, она ће имати доступан x16 проток, међутим када се [[уградња|уграде]] две видео картице, свака видео картица ће имати појединачни x8 проток. [[Датотека:PCI-E & PCI slots on DFI LanParty nF4 SLI-DR 20050531.jpg|thumb|upright=1.6|ПЦИ Еxпресс слотови на компјутерској матичној плочи]] Матична плоча би требало да садржи ову информацију. Међутим практичан [[Саветовање|савет]] је да погледате унутар слота и да [[Поглед|видите]] колико контаката има. Ако видите да је број контаката на ПЦИ Еxпресс-у x16 смањен на пола од онога што би требало да буде, ово значи да иако је [[Физички слој|физички]] слот x16, он у ствари има осам трака (x8). Ако видите са истим слотом да је број контаката смањен на четвртину од онога што би требало да буде, онда видите x16 слот који у ствари има само четири траке (x4). Важно је знати да не раде сви произвођачи матичних плоча исто, неки још увек користе све контакте иако је слот повезан на мањи број трака. Најбољи савет је да ручно проверите матичну плочу за тачне информације. Мање позната чињеница је да можете да [[уградња|уградите]] било коју ПЦИ Еxпрес картицу за проширење у било који ПЦИ Еxпресс слот. На пример, можете да уградите x1 картицу за проширење у било коју врсту ПЦИ Еxпресс слота, када није потребно да буде уграђена у x1 слот. Значи, ако имате x4 картицу за проширење а ваша матична плоча нема x4 ПЦИ Еxпресс слот, нема проблема; једноставно је уградите у x8 или x16 слот. Исто важи и за веће картице. На пример, можете да уградите x16 картицу у „мањи“ слот. (Слот, међутим, мора да има отворену спољњу страну; у [[Супротно|супротном]], већа картица за проширење неће стати. То зависи од произвођача матичне плоче да ли ће или неће обезбедити слотове са отвореном спољњом страном.) Једина мана је да ће имати само максималан проток омогућен од стране слота, тј. Ако уградите x16 видео картицу у x4 слот, она ће имати омогућен само x4 проток. С друге стране, ова врста надоградње може бити корисна у неким [[ситуација]]ма, као када састављате рачунар са неколико видео картица да имате омогућен вишеструки приказ, а нисте забринути због играчких перформанаса. Да би се постигле максималне могуће перформансе, и картица за проширење и ПЦИ Еxпресс контролер морају бити исте ревизије (доступне унутар процесора или унутар чипсета матичне плоче, зависно од система који користите). Ако имате ПЦИ Еxпресс 2.0 видео картицу и надоградите је на систем са ПЦИ Еxпресс 3.0 контролером, бићете ограничени на проток ПЦИ Еxпресс-а 2.0. Иста таква картица надограђена на старији систем са ПЦИ Еxпресс 1.0 контролером ће бити [[Ограничена серија|ограничена]] на проток ПЦИ Еxпресс-а 1.0. == Напајање == [[Датотека:Dvi add on card pci express.jpg|мини|Пример [[Графика|графичке]] карте са ПЦИ Еxпресс прикључком]] Свим величинама од x4 и x8 ПЦИ Еxпресс картицама је дозвољена [[Максимум|максимална]] потрошња снаге од 25 [[Ват|W]]. Све x1 картице су у почетку на 10 W; скроз-високе (фулл-хеигхт) картице могу да конфигуришу саме себе као “високонапонске” да би достигле 25 W, док полу-високе x1 картице су фиксиране на 10 W. Све величине x16 картица су у почетку 25 W; као x1 картице, полу-високе картице су ограничене на овај број, док скроз-високе картице могу да увећају своју снагу након конфигурације. Оне могу да користе и до 75 W (3.3. В/3 А + 12 В/5.5 А), иако<ref>{{cite web|title=OCZ Demos 4TiB, 16TiB Solid-State Drives for Enterprise |url=http://www.xbitlabs.com/news/storage/display/20120110180208_OCZ_Demos_4TB_16TB_Solid_State_Drives_for_Enterprise.html|Work=StorageReview|accessdate=12. 7. 2012}}</ref> спецификације захтевају да се конфигурација велике снаге користи само за грфичке картице, док картицу које се користе у друге сврхе треба да остану на 25 W. [[опционални|Опционални]] конектори додају 75 W(6-пински) и/или [[150]] W (8-пински) снаге до чак 300 W укупно(2x75 W + 1x150 W). Неке картице корсите два 8-пинска конектора, међутим ово још увек није [[Стандардизација|стандардизовано]], и због тога такве картице не могу да носе официјелни ПЦИ Еxпресс [[Логотип|лого]]. Ове конфигурације би дозвољавале до 375 W укупно (1x75 W + 2x150 W) и вероватно ће их ПЦИ-СИГ [[Стандардизација|стандардизовати]] са ПЦИ Еxпресс 4.0 стандардом. Онда би 8-пински конектор лако могао да буде грешком замењен за ЕПС12В конектором, који се углавном користи за [[напајање]] СМП и више-језгарних [[Систем|система]]. == Спољашње везе == * [http://www.pcmag.com/encyclopedia/term/48998/pci-express Рачунарски магазин ] * [http://searchdatacenter.techtarget.com/definition/PCI-Express Електронске компоненте] * [http://www.tested.com/tech/457440-theoretical-vs-actual-bandwidth-pci-express-and-thunderbolt Особине уређаја] * [http://www.ni.com/white-paper/3767/en/ Преглед перформанси] * [http://www.tomshardware.co.uk/answers/id-2141520/pci-express-x16-graphic-card-pci-express-x16-slot.html Разлика између верзија] == Референце == {{reflist}} so2tkpq8zod6ie9x7yaj55niomsc3g9 0 1397025 25114613 23933145 2022-07-19T19:16:41Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ПАНЕ ЂУКИЋ ЛИМАР | слика = Pane Đukić .JPG | опис_слике= Биста Панета Ђукића у ОШ Вожд Карађорђе у Нишу | датум_рођења = {{датум рођења|1922|8|8}} | место_рођења = [[Капљух]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1952|7|1|1922|8|8}} | место_смрти = [[Лесковац]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_смрти = [[ФНР Југославија]] |професија=војно лице |КПЈ= [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Служба државне безбедности|Управа државне безбедности]] |чин=[[потпуковник]] |године службе=[[1941]] – [[1952]]. |народни херој=[[20. децембар]] [[1951]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Пане Ђукић Лимар''' ([[Капљух]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[8. август]] [[1922]] — [[Лесковац]], [[1. јул]] [[1952]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[потпуковник]] [[Служба државне безбедности|УДБЕ]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[8. август]]а [[1922]]. у селу [[Капљух]]у, код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Потицао је из сиромашне сељачке породице. После завршетка основне школе, због немања новца за даље школовање, остао је на селу и бавио се земљорадњом. Касније је одлучио да изучи неки занат и отишао у [[Крушевац]], где је изучио лимарски занат. По овом занату је касније и добио свој надимак „Лимар“.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Још у току учења заната, као шегрт, је схватио тежак положај радника и занатлија, па се прикључио револуционарном радничком покрету. Због јавног испољавања бунта против владајућег режима, често је био прогањан и принуђен да мења места боравка, али се често враћао у Крушевац, где га је затекла [[Окупациона подела Југославије у Другом светском рату|окупација Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Ускоро затим ступио је у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] 1941. јер је напустио Крушевац и отишао у [[Расински партизански одред]]. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је исте године. У одреду је прво био пушкомитраљезац, затим се налазио на свим дужностима, од десетара до команданта одреда. Већ у првим борбама истакао се као један од најхрабријих и најоданијих партизанских бораца. Био је ванредно сналажљив у најтежим ситуацијама. Захваљујући тим особинама био је веома популаран и омиљен не само међу расинским партизанима, већ и у народу овог дела Србије у коме је и војевао. Године [[1943]]. Пане Ђукић је постављен за команданта [[Расински ударни батаљон|Расинског ударног батаљона]], затим за заменика команданта [[Пета српска бригада НОВЈ|Треће јужноморавске бригаде]], а у априлу [[1944]]. године постао је командант [[Шеснаеста српска бригада|Шеснаесте српске бригаде]]. На свим тим дужностима био је пример борца и руководиоца. Након ослобођења Југославије, био је премештен у [[Служба државне безбедности|Управу државне безбедности]] (УДБА), где је највише радио на откривању и уништавању одметничких банди, као и убачених диверзаната из иностранства, увек будан, неуморан и непомирљив у борби против непријатеља народа. Био је и биран за савезног народног посланика у [[Скупштина СФРЈ|Народну скупштину ФНРЈ]], као делегат Расинског среза. Први пут је биран [[1945]], а други пут [[1950]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Погинуо је вршећи предано своју дужност, на сектору бугарско-југословенске границе. Било је то у време поремећених односа [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и источноевропских земаља са Југославијом. У Југославију су тада често из тих земаља убацивани диверзанти и шпијуни. У акцији уништавања диверзантске групе, која је у време кризе са [[Информбиро]]ом, била убачена из [[Народна Република Бугарска|Бугарске]], био је тешко рањен у близини села [[Велико Трњане]], код [[Лесковац|Лесковца]]. Том приликом, [[30. јун]]а 1952. године успео је да открије двојицу диверзаната. У окршају са њима био је тешко рањен, али је пре тога успео да рани једног од диверзаната. Одмах је пренет у болницу у Лесковцу, где је [[1. јул]]а [[1952]]. године преминуо од последица рањавања. У време погибије имао је чин [[потпуковник]]а.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] је одликован [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year=1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{Народни хероји-Поморавље}} {{DEFAULTSORT:Ђукић, Пане}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1952.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Ђ]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] dmp3i6ijs0r50f0hyv03yl18a5ddehz 0 1400531 25114614 23770190 2022-07-19T19:16:58Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Миладин Зорић (вишезначна одредница)]]}} {{Херој М |дидаскалија=МИЛАДИН ЗОРИЋ ГАРАЧА | слика = Zoric Miladin.JPG | опис_слике=Миладин Зорић | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|4|6}} | место_рођења =[[Орашко Брдо]], код [[Босански Петровац|Бос. Петровца]] | држава_рођења = [[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|1|18|1920|4|6}} | место_смрти = [[Шид]] | држава_смрти = [[Демократска Федеративна Југославија|ДФ Југославија]] |професија=земљорадник |КПЈ=[[мај]]а [[1943]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[5. јул]]а [[1951]]. }} [[Датотека:Miladin Zorić-Garača Memorial at the Train Station Šid.jpg|мини|Спомен плоча на железничкој станици у Шиду.]] '''Миладин Зорић Гарача''' ([[Орашко Брдо]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[6. април]] [[1920]] – [[Шид]], [[18. јануар]] [[1945]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[6. април]]а [[1920]]. године{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} у селу [[Орашко Брдо]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Потицао је из веома сиромашне сељачке породице. Пошто је био најстарије дете у породици, одмалена је морао да ради и помаже у кућним и другим пословима. Попут многих вршњака, из његовог краја, у основну школу је ишао успутно, јер му је главна обавеза била да помаже у кући. Његов отац Милош је сваког пролећа одлазио у [[Београд]], где је радио као физички радник, све до касне јесени. Тада је сва брига око домаћинства падала на Миладина и његову мајку.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Трећа крајишка бригада, зборник сјећања|1969|}} Убрзо по завршетку основне школе, умро је Миладинов отац и тада наступа посебно тежак период његовог живота. Он постаје глава породице, која се морала старати о сиромашном домаћинству. Већ у четрнаестој години, обављао је све пољске послове, а између две сетве, одлазио је да као радник заради неки динар на изградњи Унске пруге. Почетком [[1941]]. године, кренуо је стопама свога покојног оца и отишао на рад у Београд. Радио је као физчки радник на грађевини и живео на [[Карабурма|Карабирми]] и [[Јатаган мала|Јатаган мали]], трудећи се да уштеди што већи део новца и пошаље га мајци. Одмах по избијању [[Југославија у Другом светском рату|рата у Југославији]], априла 1941. године напустио је Београд и вратио се у родно место.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Трећа крајишка бригада, зборник сјећања|1969|}} Након стварања [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] и отвореног прогона и убијања Срба у [[Босанска Крајина|Босанској крајини]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године избио је [[Босанска крајина у Народноослободилачкој борби|оружани устанак]] у његовом родном крају. Миладин је тада одлучио да се прикључи устаницима. Због великог прилива бораца у прве устаничке јединице, примани су само они који су служили војску и били вични оружју. Миладин је тада био упоран да га приме у јединицу, па је иако му нису дали пушку, кренуо је голорук у Брђански устанички вод.{{sfn|Трећа крајишка бригада, зборник сјећања|1969|}} Иако без пушке, учествовао је у свим првим борбама и акцијама – постављању заседа, нападу на непријатељске колоне и упоришта и др. У неколико борби Миладин је успевао да зароби пушку, али му је она одузимана и давана другим ненаоружаним борцима, за које је сматрана ода ће њоме боље руковати. Тек у јесен 1941. године, када се већ неколико пута истакао својом храброшћу, Миладину је дозвољено да задржи заробљену пушку. Потом је из борбе у борбу, био све запаженији. Јављао се добровољно у патролу и на стражу, обављао и курирске послове и др. Другови из јединице су га тада прозвали „Гарача“ и тај надимак му је остао до смрти. Заједно са њим у јединици тада су били и други истакнути борци овог краја [[Никола Војводић]], [[Раде Зорић]] и др.{{sfn|Трећа крајишка бригада, зборник сјећања|1969|}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|Августа 1942.]] године, његова Куленвакуфска партизанска чета је ушла у састав Другог батаљонатада формиране [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Треће крајишке ударне бригаде]]. Убрзо потом, сви борци ове бригаде су чули за „Гарачу“, који се још пре тога истакао храброшћу. За годину дана ратовања он је од безименог омладинца, коме нису хтели дати пушку, прерастао у једног од најбољих бораца Треће крајишке бригаде. Стално се истицао и потврђивао своју храброст - у јуришима на [[Бихаћ]], [[Јајце|Јајаце]] и [[Теслић]], у борбама са четницима у централној [[Босна|Босни]] и у тешким одбрамбеним борбама на [[Радуша (планина)|Радуши]], код [[Прозор (Херцеговачко-неретвански кантон)|Прозора]], за време [[Битка на Неретви|битке на Неретви]] и др.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Трећа крајишка бригада, зборник сјећања|1969|}} Посебно се истакао у борбама током [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.|маја 1943.]] године. Његова бригада је између 20. и 25. маја 1943. године водила жестоке борбе на простору имеђу река [[Ћехотина|Ћехотине]] и [[Дрина|Дрине]]. У тим борбама погинуо је Миладинов стриц Раде, који је био пушкомитраљезац. Он је тада узео његов „шарац“ и поред мртвог стрица наставио да пуца на Немце. Од тада се Миладин није одвајао од овог пушкомитраљеза све до своје погибије, а у слободно време, када су други борци одмарали, он се занимао са својим „шарцем“, кога је стално брисао и подмазивао. Заједно са групом истакнутих бораца Треће крајишке бригаде, био је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), маја 1943. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Трећа крајишка бригада, зборник сјећања|1969|}} Често се излагао опасностима, упадајући у готово безизлазне ситуације, због чега је понекад био и критикован од својих стрешина. Много чешће његво име налазило се у похвалама, које су упућиване његовој јединици, а о његовим подвизима су често причали и други борци бригаде. Октобра 1943. године, Трећа крајишка бригада је [[Напад НОВЈ на Зеницу октобра 1943.|нападала Зеницу]], а задатак његовог батаљона је био да уништи електричну централу и сва постројења око ње. Миладин се у овој борби, са својим „шарцем“ налазио у ударном воду, који је на јуриш пробио спољну одбрану и успео да продре до централе. Када су потом Немци извршили противнапад, поново се налазио на ударном воду који их је зауставио и одбио. Јануара 1944. године, приликом [[Прва бањалучка операција НОВЈ|првог напада на Бања Луку]], његов батаљон се пробио у центар града, али се после немачког противнапада нашао у окружењу. Миладин је тада са својим пушкомитраљезом на сред улице уништио посаду једног немачког тенка и присило други тенк на повлачење, чиме је обезбедио повлачење своје чете у утврђене зграде.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Трећа крајишка бригада, зборник сјећања|1969|}} За време немачког [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], [[25. мај]]а [[1944]]. године Миладинов Други батаљон Треће крајишке бригаде је имао задатак да заустави јаку немачку колону, која је из правца [[Ливно|Ливна]] продирала ка [[Дрвар]]у. Миладин се тада поново налазио на челу ударне групе. Њихов јуриш је био силовит и успели су да пресеку непријатељску колону, чиме су обезбедили дејство осталих снага и на тај начин одбије и одбаци немачке снаге у Ливно. Убрзо се поново истакао - 23. јуна у борбама на Црном врху, када је његова бригада била окружена на просотру [[Бугојно]]-[[Травник]]-[[Горњи Вакуф]] и била принуђена да води непрекидне борбе. Миладин се тада налазио на истуреном положају и упорно је одбијао немачке јурише.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Трећа крајишка бригада, зборник сјећања|1969|}} Убрзо по [[Битка за Србију|преласку у Србију]], септембра 1944. године, Трећа крајишка бригада је учествовала у тешким [[Битка на Јеловој гори|борбама на Јеловој гори]] против [[Југословенска војска у отаџбини|главнине четничких снага]], које је лично предводио [[Дража Михаиловић]]. У овој борби у којој је партизанске снаге су успеле да разбију четничку главнину и приморају је на повлачење у Босну. Током ове борбе Други батаљон се пробио дубоко у четничку позадину, где је нападао штабове и пресретао колоне. Сам Штаб Драже Михаиловића, замало им је умакао, али су успели да заплене његову архиву и радио-станицу. За изузетне заслуге у току ових борби, Трећа крајишка бригада је проглашена за „[[Пролетерске бригаде|пролетерску бригаду]]“, а њен Други батаљон је добио прелазну заставицу [[Прва пролетерска дивизија|Прве пролетерске дивизије]]. Посебно је био похваљен и истакнут Миладин Зорића Гарача. [[Ђуран Ковачевић]] командант Другог батаљона је Гарачи, као најбољем борцу бригаде предао ову прелазну заставу. Потом је био постављен за команданта Треће чете.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Трећа крајишка бригада, зборник сјећања|1969|}} Борба за [[Београдска операција|ослобођење Београда]], октобра 1944. године за Гарачу је била велики доживљај јер је током ове борбе имао прилику да се бори заједно са војницима [[Црвена армија|Црвене армије]]. Своја јунаштва наставио је и касније на [[Сремски фронт|Сремском фронт]]у. Средином [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.|јануара 1945.]] године немачки 34. армијски корпус је отпочео јаке нападе, познате и под називом „Зимска олуја“, на јединице [[Прва југословенска армија|Прве армије НОВЈ]] с циљем да скрати и стабилизује фронт. Током [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#17. јануар|17. јануара]] Немци су успели да сломе одбрану [[Пета крајишка дивизија|Пете крајишке дивизије]] и да назадрживо напредују ка [[Товарник]]у и [[Шид]]у. Трећа крајишка бригада, која је тада била распоређена на железничкој прузи Товарник-Шид имала је задатак да заустави немачко надирање ка Шиду. Гарачина Трећа чета била је тада на положају у близини железничке станице.{{sfn|Трећа крајишка бригада, зборник сјећања|1969|}} Јак немачки напада, праћен подршком тенкова, отпочео је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#18. јануар|18. јануара]] ујутро. Гарача се тада, са својим „шарцем“ налазио на првој линији, заједно са другим борцима, који су били наоружани противтенковским пушкама. Није дозвољавао да пешадија излази пред немачке тенкове, док их они неоспособе. У овој изузетно тешкој борби, Трећа крајишка бригада имала је 36 погинулих и 95 рањених бораца. Међу страдалима је био и њен легендарни борац - Миладин Зорић Гарача, који је погинуо поред свог пушкомитраљеза, истог оног поред кога је страдао и његов стриц Раде, на Сутјесци. Одмах по поогибији борцу су га извукли у заклон, а потом пренели у позадину. Сутрадан је био сахрањен.{{sfn|Трећа крајишка бригада, зборник сјећања|1969|}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНРЈ]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} * '''[http://www.znaci.net/00001/31.htm Трећа крајишка бригада - зборник сјећања] {{Wayback|url=http://www.znaci.net/00001/31.htm |date=20171215050453 }}''', Београд 1969. година. {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{DEFAULTSORT:Зорић, Миладин}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Треће крајишке бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - З]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] krz1mka8onn83xjiv6aav5v1ov119q4 0 1400923 25114198 23667656 2022-07-19T15:54:13Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РЕШИД ЧОЛАКУ | слика = Pogradec, Albania – Promenade 2018 15.jpg | опис_слике= | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|||}} | место_рођења = [[Поградец]] | држава_рођења = [[Краљевина Албанија (1928—1939)|Кнежевина Албанија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|7|16|1914||}} | место_смрти = [[Поградец]] | држава_смрти = [[Велика Албанија|Краљевина Албанија]] |професија= студент |КПЈ= |рат=[[Народноослободилачка борба Албаније|НОБ Албаније]] |служба=[[Народноослободилачка војска Албаније|НОВ Албаније]] |народни херој=[[12. фебруар]]а [[1945]]. }} '''Решид Чолаку''' ({{јез-алб|Reshit Çollaku}}; [[Поградец]], [[1914]] — [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба Албаније|Народноослободилачке борбе Албаније]], [[народни херој Албаније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1914]]. године у [[Поградец]]у, у југоисточном делу [[Албанија|Албаније]], поред [[Охридско језеро|Охридског језера]]. У родном месту је завршио основну исредњу школу, а потоме је студирао у [[Тирана|Тирани]]. Године [[1939]], након [[Краљевина Албанија (1939–1943)|окупације Краљевине Албаније]] од стране фашистичке [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]], напустио је стдудије и вратио се у родно место. Ту се повезао са другим патриотски расположеним људима и радио на ширењу патриотске свести и отпору окупацији. Касније је формирао и прву партизанску групу и био њен командант. У лето 1943. године налазио се на челу Поградецког партизанског батаљона. Погинуо је у борби са Италијанима код Поградеца, 16. јула 1943. године. Заједно са њим погинуло је још десет партизана, а на месту њихове погибије подигнут је монументални споменик. Указом Президијума Народне скупштине [[Народна Република Албанија|Народне Републике Албаније]], одликован је [[Народни херој Албаније|Ордена народног хероја Албаније]], међу првим припадницима [[Народноослободилачка војска Албаније|Народноослободилачке војске Албаније]]. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на предлог [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[12. фебруар]]а [[1945]]. године, заједно са [[Војо Кушић|Војом Кушићем]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]]. Поред њих двојице, [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]] одликован је и [[1946]]. године [[Енвер Хоџа]], албански председник. Године [[1948]]. због захлађења односа између [[Југославија|Југославије]] и [[Албанија|Албаније]], после доношења [[Информбиро|Резолуције Информбироа]], одлуке о доношењу ових одликовања су укинуте. {{Народни хероји-странци}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Чолаку, Решид}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Албански комунисти]] [[Категорија:Албански партизани]] [[Категорија:Народни хероји Албаније]] [[Категорија:Народни хероји Југославије (странци)]] 0eqsnh580j8riphdx0gmf3ek3z90bc0 0 1402549 25113978 25113939 2022-07-19T12:40:25Z Markon Padrino 289117 Markon Padrino преместио је страницу [[Катепанат Рас]] на [[Капетанат Рас]]: Ispravka pravopisne greške. wikitext text/x-wiki {{Инфокутија бивша држава | Изворно_име = καπετανίκιον Σερβλίας |Конвенционални_пун_назив = Капетанат Србија | Уобичајен_назив = Капетанат Рас | Слика_застава = | Слика_грб = | Име_генитив = | Слика_карта = 20070716111140!Serb lands old ver.png | Текст_карта = | Текст_испод_карте = Српске земље средином 10. века, према Порфирогенитовом Спису о народима | Континент = [[Европа]] | Регија = Балканско полуострво | Земља = | Химна = | Површина = | Становништво = | Престоница = [[Стари Рас]] | Званични_језици = [[Средњовековни грчки језик|грчки]] | Религија = православље | Валута = | Законодавна_власт = | Тип_владавине = капетанат | Титула_владара = [[капетанат]] | Владајућа_партија = | Владар1 = протоспатар, стратег и капетан Јован | Владар2 = | Владар3 = | Председник = | Премијер = | Ера = | Година_почетак = 971. | Година_крај = 976. | Статус = | Догађај1 = | Датум_догађај1 = | Догађај2 = | Датум_догађај2 = | Догађај3 = | Датум_догађај3 = | Догађај4 = | Датум_догађај4 = | Догађај5 = | Датум_догађај5 = | Догађај6 = | Датум_догађај6 = | Догађај7 = | Датум_догађај7 = | Застава_Претходник1 = Flag of Serbia (1281).svg | Претходник1 = [[Кнежевина Србија (рани средњи век)|Кнежевина Србија]] | Застава_Следбеник1 = Simple Labarum.svg | Следбеник1 = [[Тема Сирмијум]] | Застава_Претходник2 = Monogram on the silver eagle from the Voznesenka treasure.svg | Претходник2 = [[Прво бугарско царство]] | Застава_Следбеник2 = Flag of Serbia (1281).svg | Следбеник2 = [[Рашка]] | Застава_Претходник3 = Alex K Kievan Rus..svg | Претходник3 = [[Кијевска Русија|Свјатославове територије]] | Застава_Следбеник3 = Seal Vojislavljevici (Duklja).png | Следбеник3 = [[Дукља]] | Застава_Претходник4 = | Претходник4 = | Застава_Следбеник4 = | Следбеник4 = | Застава_Претходник5 = | Претходник5 = | Застава_Следбеник5 = | Следбеник5 = | портал| = }} '''Капетанат Рас''' или '''капетанат Србија''' ([[Средњовековни грчки језик|византијски грчки]]: καπετανίκιον Σερβλίας), била је [[Византијско царство|византијска]] провинција која је постојала у периоду од 971. до 976. године{{sfn|Живковић|2004|p=85}}. Цар [[Јован I Цимискије|Јован Цимискије]] је 971. године освојио територију [[Прво бугарско царство|Првог бугарског царства]]. Византија се сада по први пут граничила са Србијом што доводи до обнављања њихове власти. У долини [[Велика Морава|Велике Мораве]] формиран је капетанат Рас. Под њеном управом нашли су се источни делови некадашње [[Кнежевина Србија (рани средњи век)|Србије]], пре свега земља Раса{{sfn|Острогорски|1969|p=268}}. == Оснивање == Византијски цар [[Нићифор II Фока]] је 965. године одбио да [[Прво бугарско царство|Бугарима]] исплати данак који је мировним споразумом из 927. године био предвиђен. Међутим, Нићифор је био презаузет [[Византијско-арапски ратови|ратовањем]] на истоку како би се у потпуности могао посветити рату са Бугарском. Због тога у помоћ позива своје савезнике Русе. [[Свјатослав I Кијевски|Свјатослав]], руски кнез, одазива се позиву. Византинци су рачунали на то да Руси изврше само дипломатски притисак на Бугарску. Свјатослав је, међутим, покренуо огромну војску која је убрзо освојила кључне територије Првог бугарског царства на североисточном Балкану (967-969). Страховити пораз су Бугари доживели у [[битка код Силистрије|бици код Силистре]] која је вођена на пролеће 968. године. Бугари су признали врховну власт Русије. Нови византијски цар, [[Јован I Цимискије]], био је заузет гушењем устанка [[Варда Фока Старији|Варда Фоке]] због чега није стигао да интервенише по питању експанзије Русије. Почетком следеће, 971. године, Цимискије покреће кампању против Руса. Победама [[битка код Аркадиополиса|код Аркадиополиса]] и [[Опсада Доростре|Доростре]], Цимискије је протерао Русе са Балкана. Реокупација Балканског полуострва окончана је крајем 971. године. == Србија до стварања капетанатa == Након [[Симеон I|Симеонове]] смрти (927), његов наследник [[Петар I Бугарски|Петар]] склопио је мир са Византијом. Бугарски цар био је под јаким утицајем [[Роман I Лакапин|Романа Лакапина]]. У таквој ситуацији створени су услови за ослобођење Србије. [[Часлав Клонимировић|Часлав]] је побегао из Бугарске и вратио се у Србију. Признао је врховну власт византијског цара и од њега затражио помоћ. Цар [[Константин Порфирогенит]] пише да је Часлав „средио и населио земљу и као архонт се у њој учврстио“. Није позната територија на којој је Часлав владао. На западу се граничио са [[Хрватска|Хрватском]], а на западу и југозападу са [[Захумље]]м, [[Травунија|Травунијом]] и [[Дукља|Дукљом]]. У саставу Србије је засигурно био град Салинес (касније Соли, данашња [[Тузла]]) што наводи Порфирогенит као један од насељених српских градова. У оквиру Чаславове Србије била је и Босна која је у 10. веку обухватала само долину истоимене реке. На северу, Србија се простирала највероватније до Саве<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=160-166}}</ref>. Крај Часлављеве владавине познат је само по легендарним казивањима у [[Барски родослов|Барском родослову]] (Летопису попа Дукљанина). У Босну је продро мађарски кнез [[Киш (мађарски воjскoвођа)|Киш]] пљачкајући и пустошећи земљу. Часлав га је поразио у дринској жупи. Киш је погинуо у бици. Жељни освете, Мађари су покренули нов поход. Овога пута борбе су вођене у сремској области, у равницама јужно од Саве. У изненадном ноћном нападу Часлав је заробљен. По наговору удовице претходног мађарског главара, удављен је у Сави<ref>Летопис попа Дукљанина (1988). стр. 125.</ref>. Са Чаславом се прекида низ познатих владара из најстарије српске династије, али не због тога што је она изумрла већ због тога што о њој нема вести. Оно што се у Летопису казује о наводним Часлављевим наследницима фантастично је и не одговара општим приликама тога времена{{Напомена|Између Часлава, савременика Константина Порфирогенита (913-959) и [[Јован Владимир|Јована Владимира]], савременика [[Василије II Бугароубица|Василија II]] (976-1025) Летопис наводи десет генерација владара. Краљевством су владали потомци Часлављевог полубрата (пошто се прогнани отац Радомир поново оженио у Риму), а у Рашкој потомци Тихомира, зета „бана“ рашке. Сам Тихомир је био Часлављев миљеник и није се усудио да се назове краљем већ само великим жупаном. На тај начин је, према Летопису, настала титула великог жупана у Рашкој.}}. Територија Чаславове Србије распала се на источни (Босна) и западни (Рашка) део{{sfn|Ћоровић|2006|p=107}}. == Капетанат Рас == Подаци о капетанату током владавине цара Цимискија не постоје. Сигилографски материјал допуњује слику нових функционера балканских провинција након реокупације. Пронађен је печат рашког стратега из времена владавине Јована Цимискија или његовог претходника Нићифора Фоке. Византијски стратег био је протоспатар и [[капетан]] [[протоспатар Јован (капетан Рашкe)|протоспатар Јован]] {{sfn|Крсмановић|2008|p=189}}. Након смрти Јована Цимискија, у Македонији, једном делу некадашњег Симеоновог царства, избио је [[устанак комитопула]], синова комеса [[Никола (комес)|Николе]], месног властодршца у области Преспе и Охрида<ref>ВИ 3 (1966). стр. 57.</ref>. Једини преживели комитопул, [[Самуило (цар)|Самуило]], прогласио се за цара и, користећи се заузетошћу новог византијског цара Василија (976-1025), проширио територију своје државе на Македонију, Тесалију и Епир, старе бугарске земље (између планине Балкан и Дунава) и територије на западу до Београда и Сирмија. Обнова Бугарског царства под Самуилом, која је уследила већ 976. године, омогућила је осамостаљење Србије. Ипак, према наводима Попа Дукљанина рашки жупан је остао у зависном положају према дукљанском кнезу (краљу)<ref>[http://www.istorijskabiblioteka.com/art:jovan-vladimir Историјска библиотека; Јован Владимир]</ref>. == Напомене == {{Напомене}} == Референце == {{reflist|2}} == Извори == * [[Јован Скилица]], Византијски извори за историју народа Југославије, том 3, Научно дело, Београд (1966) * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Мијушковић|editor-first=Славко|title=Љетопис попа Дукљанина|year=1988|orig-year=1967|edition=2.|location=Београд|publisher=Просвета & Српска књижевна задруга|url=https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf}} * [[De administrando imperio]], [[Константин VII Порфирогенит]], Византијски извори за историју народа Југославије, том 2, Научно дело, Београд (1959) == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}} * [[Историја српског народа]] 1, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1999), друго издање * {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2004|title=Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век|url=https://books.google.rs/books?id=Z9mfAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Благојевић|first1=Милош|authorlink1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * [[Владимир Ћоровић|В. Ћоровић]], Историја Срба, Дом и школа, Београд (2006) * [[Станоје Станојевић|Станојевић, С]]., Историја српског народа, Диселдорф (1982) * [[Бојана Крсмановић|Б. Крсмановић]], [[Љубомир Максимовић|Љ. Максимовић]], [[Срђан Рајковић|С. Рајковић]]; The Byzantine province in change : (on the threshold between the 10th and the 11th century), Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute for Byzantine Studies ; Athens : National Hellenic research foundation, Institute for Byzantine research (2008) [[Категорија:Византијске провинције]] [[Категорија:Кнежевина Србија у раном средњем веку]] 5gu66igo56tpuvb25df16bpme01ny7b 1 1402551 25113980 23313832 2022-07-19T12:40:25Z Markon Padrino 289117 Markon Padrino преместио је страницу [[Разговор:Катепанат Рас]] на [[Разговор:Капетанат Рас]]: Ispravka pravopisne greške. wikitext text/x-wiki {{CEE Spring 2016|корисник=Konkvistador|тема=историја|држава=Србија}} a98fn4y6wmr77fdkae5uoshstazucew 2 1406457 25114042 24601898 2022-07-19T13:09:53Z Batavele 182801 /* Полуфинале без трећег места */ wikitext text/x-wiki ==Сакриј почетак== {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1924.године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} ==Садржај десно == <!-- [1] --> <!-- {{TOC right}} --> <!-- заглавље десно --> {{clear|both}} [[File:Football pictogram.svg|50п]] [[Датотека:Captain sports.svg|12x12п]] [[Датотека:Captain sports.svg|11x11п]] [[Датотека:Football (soccer ball).svg|10x10п]] [[Датотека:football pictogram.svg|50p|играч утакмице]] [[Датотека:Yellow card.svg|12п]] [[Датотека:Redcard.svg|10п|12p]] [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|20p]] [[Датотека:Offside icon.svg|20p]] {{pengoal}} {{penmiss}} <!-- промашио пенал --> {{suboff|}} {{subon|}} {{clear|both}} [[Датотека:Shooting pictogram.svg|50p]] [[Датотека:FK Palilulac pehar (7).JPG|50п|Омладинци, за прво место 2017/18.]] ----- :[[Датотека:FK Palilulac.png|40п]] '''ФК Палилулац''', [[Крњача (Београд)|Крњача]] '''3:0''' [[Датотека:FK Sremcica.png|18п]] [[ФК Сремчица|ФК Сремчица]] :Финале купа [[Београд]]а одиграно је на игралишту [[Стадион Краљ Петар Први|Рада]] — [[Петар I Карађорђевић|„Краљ Петар Први”]]. <div style="position: relative;"> [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|500px]] {{Image label|x=0.06|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;">[[Датотека:FK Palilulac.png|40п]] '''ФК Палилулац'''</span>}} {{Image label|x=0.70|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;">'''3:0'''</span>}} {{Image label|x=1.04|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;">ФК Сремчица [[Датотека:FK Sremcica.png|18п]]<br /></span>}} <!-- ФК ПАЛИЛУЛАЦ --> {{Image label|x=0.06|y=0.14|scale=450|text=<span style="font-size:1.10em; color:black;">{{spaces|3}}1 '''Жарић'''<br />{{spaces|3}}2 '''Д. Аничић [[Датотека:Captain sports.svg|10п]]'''<br />{{spaces|3}}3 '''Лечић'''<br />{{spaces|3}}4 '''Драган Бијеле'''<br />{{spaces|3}}5 '''Љубеновић'''<br />{{spaces|3}}6 '''Павловић'''<br />{{spaces|3}}7 '''Радивојевић'''<br />{{spaces|3}}8 '''Момировић'''<br />{{spaces|3}}9 '''Иван Алфировић'''<br />{{spaces|1}}10 '''Ловрић{{spaces|20}}Делегат:'''<br />{{spaces|1}}11 '''Петровић'''{{spaces|17}}'''Никола Милановић'''<br/>{{spaces|2}}'''Тренер:'''{{spaces|24}}[[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|20p]]'''Михајло Јекнић'''<br/>{{spaces|2}}'''Милољуб'''{{spaces|20}}[[Датотека:Offside icon.svg|20p]]'''Јован Боровић'''<br/>{{spaces|2}}'''Остојић'''{{spaces|24}}[[Датотека:Offside icon.svg|18p]]'''Милан Караџић'''</span>}} <!-- ФК ЖЕЛЕЗНИК --> {{Image label|x=0.8|y=0.14|scale=450|text=<span style="font-size:1.10em; color:black;">{{spaces|2}}1 '''Ковачевић'''<br />{{spaces|2}}2 '''Рајчетић'''<br />{{spaces|2}}3 '''Стајчић'''<br />{{spaces|2}}4 '''Трифковић'''<br />{{spaces|2}}5 '''Јовановић'''<br />{{spaces|2}}6 '''Јовић'''<br />{{spaces|2}}7 '''Живковић'''<br />{{spaces|2}}8 '''Видаковић'''<br />{{spaces|2}}9 '''Петковић'''<br />10 '''Топалов'''<br />11 '''Радовановић'''<br />'''Тренер:'''<br/>'''Милосав<br/>Раденовић Грба'''</span>}} </div> {{clear|both}} ----------------------- ==ВВВВВ== {| |- | valign="top"| {| class="wikitable" style="text-align: center;" align=left |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:10em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |style="text-align: center;" bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГК'''|Гол Количник (ДГ/ПГ)}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} <!-- |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари">Новине "Спорт" или "Спортски журнал", према процени спортских новинара са утакмица</ref> --> |style="width:15em;"|Првак |- bgcolor= #FFE4E1 align=right style="border: 2px solid red" |align=left|[[#Сезоне од 1948. до 1953.|1952/53.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1953. год., Год. I, Број 1, страна 1.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1952/53."|'''Табела за сезону 1952/53. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Графичар # Хајдук # Синђелић # Сењак # Поштар # Обилић # Техничар # Жарково # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јединство/Бежанија # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац'''}} ||10||18||3||2||13||27||53||0.509||8||align=left|''[[Датотека:FK Graficar.gif|21п]]{{nbsp}}[[ФК Графичар|Графичар]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Други А разред Београдског подсавеза у фудбалу 1953/54.|1953/54.]]<ref name="сезона 53/54"/>||align=left| Други "А" Разред{{Напомена|name="1953/54."|'''Табела за сезону 1953/54. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]„21. Мај“ # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Београд # Напредак, Железник # Кошутњак, Београд # Кнежевац # Михајло Пупин # Победа, Београд # Железник # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Младост, Кнежевац # Макиш # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јадран'''}} ||2||22||{{Напомена|Победе 1953/54.<br />'''1953. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}3. коло Кнежевац — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />{{spaces|2}}4. коло '''Палилулац''' — Михајло Пупин{{spaces|2}}('''4:0''')<br />{{spaces|2}}5. коло Победа — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />{{spaces|2}}6. коло '''Палилулац''' — Црвена звезда(ММЛ){{spaces|2}}('''9:0''')<br />{{spaces|2}}9. коло Младост — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:6''')<br />10. коло Макиш — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''2:3''')<br />11. коло '''Палилулац''' — Јадран{{spaces|2}}('''3:0''')<br />'''1954. Пролећни део'''<br />12. коло '''Палилулац''' — Железник{{spaces|2}}('''2:0''')<br />13. коло Кошутњак — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />14. коло '''Палилулац''' — Кнежевац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />16. коло '''Палилулац''' — Победа{{spaces|2}}('''3:0''')<br />17. коло Црвена звезда(ММЛ) — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />19. коло „21. мај“ — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''2:5''')<br />20. коло '''Палилулац''' — Младост{{spaces|2}}('''3:0''')<br />21. коло '''Палилулац''' — Макиш{{spaces|2}}('''4:1''')<br />22. коло Јадран — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:3''')}}16 ||{{Напомена|Нерешено 1953/54.<br />'''1953. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}7. коло Напредак — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')<br />{{spaces|2}}8. коло Палилулац — „21. мај“{{spaces|2}}('''2:2''')<br />'''1954. Пролећни део'''<br />15. коло Михајло Пупин — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')}}3 ||{{Напомена|Порази 1953/54.<br />'''1953. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}1. коло '''Железник''' — Палилулац{{spaces|2}}('''6:0''')<br />{{spaces|2}}2. коло Палилулац — '''Кошутњак''' ('''1:2''')<br />'''1954. Пролећни део'''<br />18. коло Палилулац — '''Напредак'''{{spaces|2}}('''1:3''')}}3 ||59||23||2,565||35||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|24п]]{{nbsp}}[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1954/55.|1954/55.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1955. год., Год. II, Број 25, страна 4.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1954/55."|'''Табела за сезону 1954/55. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Синђелић, Београд # Металац, Београд # Булбудерац, Београд # Железничар, Београд # Будућност, Земун # Милутинац # Палилулац, Београд # Дорћол, Београд # Бродарац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јединство, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади текстилац, Београд'''}} ||7||22||7||7||8||36||43||0,837||21||align=left|''[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|25п]]{{nbsp}}[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1955/56.|1955/56.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1956. год., Год. IV, Број 19 , страна 1.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1955/56."|'''Табела за сезону 1955/56. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Булбудерац, Београд # Спарта # Херој, Београд # Палилулац, Београд # Пролетер, Београд # Вождовачки, Београд # Техничар # Текстилац, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Пупин # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Витез # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Медицинар, Београд'''}} ||5||22||11||4||7||50||44||1,136||26||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|Београд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1956/57.|1956/57.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1957. год., Год. V, Број 16.—17., страна 63.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1956/57."|'''Табела за сезону 1956/57. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Текстилац, Земун # Железничар, Београд # Млади Пролетер, Београд # Кнежевац # Шећеранац, Београд # Младост, Београд # Бродоградитељ, Београд # Вождовачки, Београд # Палилулац, Београд # Спарта, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Комграп, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Славија, Београд'''}} ||9||22||5||8||9||39||58||0,672||18||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]][[ФК Текстилац Земун|Текстилац]], [[Земун|Зем]]'' |- bgcolor=#FFE4E1 align=right style="border: 2px solid red" |align=left| [[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1957/58.|1957/58.]]<ref name="сезона 58/59"/> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1957/58."|'''Табела за сезону 1957/58. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Синђелић, Београд # Конструктор # Дијамант, Земун # Млади Пролетер, Београд # „21. мај”, Раковица # Нови Београд # Бродоградитељ, Београд # ИМТ, Нови Београд # Шећеранац, Београд # Дрводељац, Забрежје # Поштар, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Сутјеска, Београд'''}} ||12||24||8||3||13||41||58||0,707||19||align=left|''[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|25п]]{{nbsp}}[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Други Ц разред Београдског подсавеза у фудбалу 1958/59.|1958/59.]]<ref name="сезона 58/59"/> ||align=left| Други "Ц" Разред{{Напомена|name="1958/59."|'''Табела за сезону 1958/59. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Дунавац, Гроцка # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Београд # Пољопривредник, Падинска Скела # Партизанка, Београд # Спорт, Београд # Власина, Београд # Сутјеска, Београд # Југославија, Београд # Винча # Елан, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК, Борча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади текстилац, Београд'''}} ||2||22||13||6||3||58||33||1,758||32||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]]{{nbsp}}[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1959/60.|1959/60.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 15. јули 1960. год., Год. VIII, Број 22, страна 87.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1959/60."|'''Табела за сезону 1959/60. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БСК, Београд # Дунавац, Гроцка # ИМТ, Нови Београд # Обилић, Београд # Млади Пролетер, Београд # Победа, Београд # Омладинац, Миријево # Текстилац, Земун # Поштар, Београд # Палилулац, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дијамант, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Соко, Београд'''}} ||10||22||5||2||15||40||62||0,645||12||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|БСК]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1960/61.|1960/61.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 12. јули 1961. год., Год. IX, Број 15, страна 2.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1960/61."|'''Табела за сезону 1960/61. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Омладинац, Београд # Спорт, Београд # Партизанка, Београд # Херој, Београд # Радник, Београд # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Палилулац, Београд # Братство, Крњача # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]„29. Новембар”, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Хидротехника, Београд'''}} ||7||18||7||1||10||31||37||0,838||15||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]] [[ФК Омладинац Београд|Омладинац]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1961/62.|1961/62.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 27. јули 1962. год., Год. X, Број 13, страна 1.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1961/62."|'''Табела за сезону 1961/62. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Спорт, Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Братство, Крњача # Електрична централа, Београд # Палилулац, Крњача # БСК, Борча # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Победа, Београд # Винча # Партизанка, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади текстилац, Београд'''}} ||5||17||7||4||6||39||28||1,393||18||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]] [[ФК Спорт|Спорт]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први Ц разред Београдског подсавеза у фудбалу 1962/63.|1962/63.]]<ref name="сезона 62/63"/> ||align=left| Први "Ц" Разред{{Напомена|name="1962/63."|'''Табела за сезону 1962/63. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Бродоградитељ, Београд # Палилулац, Крњача # БУСК, Београд # Бежанија # БСК, Борча # Борац, Земун # Хидротехника, Београд # Будућност, Земун # Јанко Лисјак, Београд # Душан Вукасовић, Београд # Соко, Београд'''}} ||2||19||15||2||2||58||27||2,148||32||align=left|''[[Датотека: Лого ФК Бродарац.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК Бродарац|Бродоградитељ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="2" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно|| ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|228|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|97|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|42|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|89|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|478|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=right|{{tooltip|466|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|1,026|Гол Количник (ДГ/ПГ)}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|236|Број освојених бодова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=left| |} {{clear|both}} -------------------- {| |- | valign="top"| {| class="wikitable" style="text-align: center;" align=left |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:13.5em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари">Новине "Спорт" или "Спортски журнал", према процени спортских новинара са утакмица</ref> |style="width:15em;"|Првак |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Први Ц разред Београдског подсавеза у фудбалу 1963/64.|1963/64.]]<ref name="сезона 63/64"/>||align=left| Први "Ц" Разред{{Напомена|name="1963/64."|'''Табела за сезону 1963/64. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БСК, Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # БСК, Борча # Соко, Београд # „29. Новембар”, Београд # Тодор Дукин, Београд # ВСК, Вишњица # Дунав, Велико Село # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Блаж, Овча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Победа, Београд'''}} ||2||18||14||2||2||110||12||98||30||align=right| ||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|БСК]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Друга Београдска лига Б група у фудбалу 1964/65.|1964/65.]]<ref name="сезона 64/65"/> ||align=left| Други "Б" Београдска лига{{Напомена|name="1964/65."|'''Табела за сезону 1964/65. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Спорт, Београд # БСК # ИМТ, Нови Београд # Бежанија # Бродарац # Београд # Поштар, Београд # Братство Крњача # Јединство, Сурчин # Балкан, Миријево # Телеоптик, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Винча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Црвена звезда, Мали Мокри Луг'''}} ||1||26||18||3||5||93||35||58||39||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]]{{nbsp}}[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|1965/66.<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 27.avgust 1966. год., Год. XIV, Број15, страна 12.</ref>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1965/66."|'''Табела за сезону 1965/66. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ИМ Раковица # Хајдук , Београд # БАСК, Београд # Палилулац, Крњача # ПКБ, Падинска Скела # Рад, Београд # Искра, Барич # Полет, Београд # Дорћол, Београд # „21. Мај”, Раковица # Змај, Земун # Синђелић, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Спорт, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Земун, Земун'''}} ||4||26||10||9||7||35||26||9||29||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Im rakovica beograd.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Прва Београдска лига у фудбалу 1966/67.|1966/67.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, септембар 1967. год., Год. XV, Број 2, страна 1. </ref>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1966/67."|'''Табела за сезону 1966/67. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Прва искра, Барич # Раднички, Обреновац # Хајдук, Београд # Палилулац, Крњача # Слобода, Београд # БАСК, Београд # Полет, Београд # Рад, Београд # Телеоптик, Земун # ПКБ, Падинска Скела # „21 Мај”, Раковица # Дорћол, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Жарково, Жарково # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК, Батајница'''}} ||4||26||10||8||8||32||31||1||28||align=right| ||align=left|''[[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|30п]] [[ФК Прва искра Барич|Искра]], [[Барич]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1967/68.|1967/68.]]<ref>Новине "Спорт" 23. август 1968. год., Год. XVI, Број 3, страна 12,</ref> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1967/68."|'''Табела за сезону 1967/68. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Слобода, Београд # Чукарички, Београд # Хајдук, Београд # Раднички, Обреновац # Палилулац, Крњача # ПКБ, Падинска Скела # Телеоптик, Земун # Полет, Београд # Рад, Београд # БАСК, Београд # Железник # „21 Мај”, Раковица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Бежанија # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дорћол, Београд'''}} ||5||26||11||6||9||39||29||10||28||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Fkvozdovac.gif|30п]][[ФК Вождовац|Слобода]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1968/69.|1968/69.]]<ref>Новине "СПОРТ" 16.јуни 1969. година, Год. XXV, број 4776, страна 4.</ref> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1968/69."|'''Табела за сезону 1968/69. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ПКБ, Падинска Скела # Београд # Железничар, Београд # Железник # Графичар, Београд # БАСК, Београд # Палилулац, Крњача # ИМТ, Нови Београд # Полет, Београд # Дорћол, Београд # Рад, Београд # БСК Звездара, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Телеоптик, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]„21 Мај”, Раковица'''}} ||8||26||8||8||10||40||34||6||24||align=right|''{{tooltip|3.320|Број гледалаца}} {{tooltip|(:11)|Број утакмица}} {{tooltip|302|Просек}}''||align=left|''[[Датотека:FK PKB.png|20п]]{{nbsp}}[[ФК ПКБ|ПКБ]], [[Падинска Скела|П.С.]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1969/70.|1969/70.]]<ref>Новине "СПОРТ" 15.јуни 1970. година, Год. XXVI, број 5134, страна 5.</ref>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1969/70."|'''Табела за сезону 1969/70. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Рад, Београд # Железник # Графичар, Београд # Хајдук, Београд # Београд # Дорћол, Београд # Синђелић, Београд # БАСК, Београд # Палилулац, Крњача # Железничар, Београд # ИМТ, Нови Београд # Полет, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК Звездара, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Змај, Земун'''}} ||9||26||7||10||9||21||19||2||24||align=right|''{{tooltip|5.650|Број гледалаца}} {{tooltip|(:13)|Број утакмица}} {{tooltip|435|Просек}}''||align=left|''[[Датотека:GRB FK RAD.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК Рад|Рад]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="2" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно|| ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|174|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|78|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|46|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|50|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|370|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=right|{{tooltip|186|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|184|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|202|Број освојених бодова}}||colspan="2" bgcolor= #dcdbd6 align=left|{{spaces|4}}''{{tooltip|8.970|Број гледалаца}} {{tooltip|(:24)|Број утакмица}} {{tooltip|374|Просек}} '' |} {{clear|both}} ==КАРТОНИ== {| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width:23%; background-color: fff; border: 1px solid lightgreen; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris"| |- style="text-align:center;" |colspan="8"|Жути и Црвени картони за сезону 2007/08. |- style="text-align:center;" |style="width:2em;" colspan="2"|Домаћин||style="width:2em;" colspan="2"|Гост||style="width:2em;" colspan="2"|Укупно||style="width:1.2em;" colspan="2"|По утакмици |- style="text-align:center;" |[[Датотека:Yellow card.svg|15п]]||[[Датотека:Red card.svg|15п]]||[[Датотека:Yellow card.svg|15п]]||[[Датотека:Red card.svg|15п]]||[[Датотека:Yellow card.svg|15п]]||[[Датотека:Red card.svg|15п]]||[[Датотека:Yellow card.svg|15п]]||[[Датотека:Red card.svg|15п]] |- style="text-align:center;" |style="background:#90EE90"|28||style="background:#90EE90"|1||style="background:#CEEBFB"|25||style="background:#CEEBFB"|1||style="background:#dcdbd6"|53||style="background:#dcdbd6"|2 |style="background:#dcdbd6"|1,77||style="background:#dcdbd6"|0,07 |} {{clear|both}} ==куп 1994== {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" |colspan="3"|24. октобар 1994. година, Стадион: Хајдука на "Лиону" Београд у 14:00 часова[1]<br />Терен: Травнат, Време: погодно за игру<br/>Судија: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|20п]] Ђорђевић Славољуб, [[Датотека:Offside icon.svg|20p]] Вукосав Кукић и [[Датотека:Offside icon.svg|20p]] Рајко Ћирковић |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" |style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Палилулац--> |-align="left" ||ФК „Палилулац”, Крњача||style="text-align:center;"|'''2:1''' (1:1)||ФК „Железник”, Железник |- |{{spaces|2}}1 Љуљић (7)<br />{{spaces|2}}2 Љубеновић (7) [[Датотека:Redcard.svg|10п|8p]]<br />{{spaces|2}}3 Лунгуловић (6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]]<br />{{spaces|2}}4 Топалов (6)<br />{{spaces|2}}5 Аничић (7,5) {{pengoal}} 76'<br />{{spaces|2}}6 Бјеле (6) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]] [[Датотека:Yellow card.svg|8п]] [[Датотека:Redcard.svg|10п|8p]]<br />{{spaces|2}}7 Васовић (6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]]<br />{{spaces|2}}8 Момировић [[File:Football pictogram.svg|20п]] (7,5) {{гол|17}}<br />{{spaces|2}}9 Рајић (7)<br />10 Рамадани (7)<br />11 Јеврић (6)<br/>Играли су још:<br/>Петровић (7) и Андрић(-)<br/>Тренер: Славко Јовић|| <!-- Железник--> |{{spaces|2}}1 Николић (7)<br />{{spaces|2}}2 Серафимовић(6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]]<br />{{spaces|2}}3 Стојановић (6) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]]<br />{{spaces|2}}4 Савић (6)<br />{{spaces|2}}5 Ћирић (6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]] [[Датотека:Yellow card.svg|8п]] [[Датотека:Redcard.svg|10п|8p]]<br />{{spaces|2}}6 Митић (6)<br />{{spaces|2}}7 Зец (6) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]]<br />{{spaces|2}}8 Стојанов (6)<br />{{spaces|2}}9 Прерадовић (6,5) {{гол|10}} [[Датотека:Redcard.svg|10п|8p]]<br />10 Смиљанић (7) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]]<br />11 Срдић (6)<br/>Играли су још:<br/>Станковић(6) и Милановић (-)<br/>Тренер: Аца Трифуновић |} {{clear|both}} ------------------------- {|align=left colspan=2 style="width:28em; margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- ||Клуб||Основан||Угашен |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Дорћол |- ||СК „Јединство”||мај 1924.||1941 |- ||СК „Вардар”||1920.||1924. |- ||СК „Хакоах”||1924.||1941. |- ||СК „Дунав”||1926.||1928. |- ||СК „Шумадија”||1922.||? |- ||СК „Омладинац”||1920.||1922. |- ||СК „Скадарлија”||?||? |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Палилула |- ||БСК||1911.||? |- ||БСК „Златибор”/БСК „Палилулац”||15. јун 1924.||— |- ||СК „Српски мач”||1906.||? |- ||СК „Јадран”||1920.||1941. |- ||СК „Милетина”||?||? |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Чубура |- ||СК „Обилић”||1924.||2013. |- ||СК „Херој”||1925.||1941. |- ||СК „Ускок”||1926.||1941. |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Ђурђево брдо — Сењак |- ||СК ””Брђанин||1911.||? |- ||СК „Хајдук”||1921.||1935. |- ||СК „Спарта”||1925.||1941. |- ||СК „Викторија”||1921.||? |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Раднички клубови |- ||СК „Графичар”||1922.||1941. |- ||СК „Раднички”||1920.||1941. |- ||СК „Слога”||1926.||1941. |- ||СК „Борац”||1926.||1941. |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Војнички |- ||СК „Гардист”||1926.||1932. |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Сава мале |- ||СК „Железничар”||1924.||1941. |- ||СК „Гвожђар”||1924.||1941. |- ||СК „Карађорђева”||?||? |- ||СК „Србија”||1919.||1941. |- ||СК „Моравац”||1928.||? |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Смедеревски ђерам |- ||СК „Балкан”||1925.||1944. |- ||СК „Космај”||1926.||1933. |- ||СК „Тушко”||1926.||1940. |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Врачар — Славја |- ||СК „Југославија”||6. августа 1913.||1945. |- ||СК „Славија”||1920.||1944. |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Предграђе |- ||СК „Олимпија”||1919.||? |- ||СК „Карађорђе”||1921.||1929. |- ||СК „Душановац”||1912.||1929. |- ||СК „Чукарички”||4. јул 1926.||— |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Трговачки клубови |- ||СК „Трговачки подмладак”/СК „Трговачки”||1925.||1941. |- ||СК „Адмира”||1928.||1941. |- ||СК „Сенегалац”||1928.||1936. |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Остали |- ||„Руски” СК||1921.||1941. |- ||СК „Црногорац”||?||? |- ||БУСК||1919.||1941. |- ||СК „Соко”||1903.||1931. |} {{clear|both}} ----------------------- ==Приказ позиције== ===1994/95=== ------------------- {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 550 | висина = 250 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 5 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 11 | дебљина_серије1 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 20 | ознака_x1 = Коло→| ознака_x2 = 1 | ознака_x3 = 2| ознака_x4 = 3| ознака_x5 = 4| ознака_x6 = 5| ознака_x7 = 6| ознака_x8 = 7| ознака_x9 = 8| ознака_x10 = 9| ознака_x11 = 10| ознака_x12 = 11 | ознака_x13 = 12| ознака_x14 = 13| ознака_x15 = 14| ознака_x16 = 15| ознака_x17 = 16| ознака_x18 = 17| ознака_x19 = 18| ознака_x20 = 19| ознака_x21 = | ознака_x22 = | ознака_x23 = | ознака_x24 = | ознака_x25 = | ознака_x26 = | ознака_x27 = | ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 20 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = 17| S02V03 = 19| S02V04 = 13| S02V05 = 8| S02V06 = 10| S02V07 = 6| S02V08 = 7| S02V09 = 7| S02V10 = 5| S02V11 = 4| S02V12 = 5| S02V13 = 4| S02V14 = 5| S02V15 = 3| S02V16 = 7 | S02V17 = 6| S02V18 = 4| S02V19 = 6| S02V20 = 2| S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} <!-- | S02V01 = | S02V02 = | S02V03 = | S02V04 = | S02V05 = | S02V06 = | S02V07 = | S02V08 = | S02V09 = | S02V10 = | S02V11 = | S02V12 = | S02V13 = | S02V14 = | S02V15 = | S02V16 = | S02V17 = | S02V18 = | S02V19 = | S02V20 = | S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = --> ------------------- {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 550 | висина = 250 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 5 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 11 | дебљина_серије1 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 20 | ознака_x1 = Коло→| ознака_x2 = 20 | ознака_x3 = 21| ознака_x4 = 22| ознака_x5 = 23| ознака_x6 = 24| ознака_x7 = 25| ознака_x8 = 26| ознака_x9 = 27| ознака_x10 = 28| ознака_x11 = 29| ознака_x12 = 30 | ознака_x13 = 31| ознака_x14 = 32| ознака_x15 = 33| ознака_x16 = 34| ознака_x17 = 35| ознака_x18 = 36| ознака_x19 = 37| ознака_x20 = 38| ознака_x21 = | ознака_x22 = | ознака_x23 = | ознака_x24 = | ознака_x25 = | ознака_x26 = | ознака_x27 = | ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 20 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = 1| S02V03 = 2| S02V04 = 4| S02V05 = 5| S02V06 = 4| S02V07 = 4| S02V08 = 4| S02V09 = 4| S02V10 = 4| S02V11 = 4| S02V12 = 3| S02V13 = 2| S02V14 = 1| S02V15 = 1| S02V16 = 1 | S02V17 = 1| S02V18 = 1| S02V19 = 1| S02V20 = 1| S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} <!-- | S02V01 = | S02V02 = | S02V03 = | S02V04 = | S02V05 = | S02V06 = | S02V07 = | S02V08 = | S02V09 = | S02V10 = | S02V11 = | S02V12 = | S02V13 = | S02V14 = | S02V15 = | S02V16 = | S02V17 = | S02V18 = | S02V19 = | S02V20 = | S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = --> -------------------- ===1926-1952=== -------------------- {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 970 | висина = 180 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 5 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 11 | дебљина_серије2 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 24 | ознака_x1 = Сезона→| ознака_x2 = 1926/27| ознака_x3 = 1927/28| ознака_x4 = 1928/29| ознака_x5 = 1929/30| ознака_x6 = 1930/31| ознака_x7 = 1931/32| ознака_x8 = 1932/33| ознака_x9 = 1933/34| ознака_x10 = 1934/35| ознака_x11 = 1935/36| ознака_x12 = 1936/37 | ознака_x13 = 1937/38| ознака_x14 = 1938/39| ознака_x15 = 1939/40| ознака_x16 = 1940/41| ознака_x17 = 1941/42| ознака_x18 = 1942/43| ознака_x19 = 1943/44| ознака_x20 = 1948/49| ознака_x21 = 1950| ознака_x22 = 1951| ознака_x23 = 1952 | ознака_x24 = | ознака_x25 = 24| ознака_x26 = 25| ознака_x27 = 26| ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 12 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = 10| S02V03 = 2| S02V04 = 1| S02V05 = 7| S02V06 = 3| S02V07 = 7| S02V08 = 4| S02V09 = 3| S02V10 = 5| S02V11 = 3| S02V12 = 2| S02V13 = 4| S02V14 = 9| S02V15 = 4| S02V16 = 4 | S02V17 = 7| S02V18 = 3| S02V19 = 2| S02V20 = 4| S02V21 = 4| S02V22 = 10| S02V23 = 2| S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} ===2021/22=== {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 550 | висина = 180 | падинг_лево = 30 | падинг_десно =10 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 18 | дебљина_серије1 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 27 | ознака_x1 = Коло→| ознака_x2 = 1| ознака_x3 = 2| ознака_x4 = 3| ознака_x5 = 4| ознака_x6 = 5| ознака_x7 = 6| ознака_x8 = 7| ознака_x9 = 8| ознака_x10 = 9| ознака_x11 = 10| ознака_x12 = 11 | ознака_x13 = 12| ознака_x14 = 13| ознака_x15 = 14| ознака_x16 = 15 | ознака_x17 = 16| ознака_x18 = 17| ознака_x19 = 18| ознака_x20 = 19| ознака_x21 = 20| ознака_x22 = 21| ознака_x23 = 22 | ознака_x24 = 23| ознака_x25 = 24| ознака_x26 = 25| ознака_x27 = 26| ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 13 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = 2| S02V03 = 2| S02V04 = 1| S02V05 = 3| S02V06 = 4| S02V07 = 6| S02V08 = 4| S02V09 = 4| S02V10 = 3| S02V11 = 3| S02V12 = 3| S02V13 = 3| S02V14 = 3| S02V15 = 3| S02V16 = 3 | S02V17 = 3| S02V18 = 3| S02V19 = 3| S02V20 = 3| S02V21 = 4| S02V22 = 4| S02V23 = 4| S02V24 = 4| S02V25 = 5| S02V26 = 5| S02V27 = 8| S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} -------------------- ===Јесен/Пролеће Празно=== ------------------- {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 550 | висина = 250 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 5 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 11 | дебљина_серије1 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 18 | ознака_x1 = Коло→| ознака_x2 = 18 | ознака_x3 = 19| ознака_x4 = 20 | ознака_x5 = 21 | ознака_x6 = 22 | ознака_x7 = 23| ознака_x8 = 24 | ознака_x9 = 25| ознака_x10 = 26| ознака_x11 = 27| ознака_x12 = 28 | ознака_x13 = 29| ознака_x14 = 30 | ознака_x15 = 31| ознака_x16 = 32 | ознака_x17 = 33| ознака_x18 = 34| ознака_x19 = | ознака_x20 = | ознака_x21 = | ознака_x22 = | ознака_x23 = | ознака_x24 = | ознака_x25 = | ознака_x26 = | ознака_x27 = | ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 18 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = | S02V03 = | S02V04 = | S02V05 = | S02V06 = | S02V07 = | S02V08 = | S02V09 = | S02V10 = | S02V11 = | S02V12 = | S02V13 = | S02V14 = | S02V15 = | S02V16 = | S02V17 = | S02V18 = | S02V19 = | S02V20 = | S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} <!-- | S02V01 = | S02V02 = | S02V03 = | S02V04 = | S02V05 = | S02V06 = | S02V07 = | S02V08 = | S02V09 = | S02V10 = | S02V11 = | S02V12 = | S02V13 = | S02V14 = | S02V15 = | S02V16 = | S02V17 = | S02V18 = | S02V19 = | S02V20 = | S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = --> -------------------- ===2021/22=== {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 550 | висина = 180 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 5 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 11 | дебљина_серије1 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 27 | ознака_x1 = Коло→| ознака_x2 = 1| ознака_x3 = 2| ознака_x4 = 3| ознака_x5 = 4| ознака_x6 = 5| ознака_x7 = 6| ознака_x8 = 7| ознака_x9 = 8| ознака_x10 = 9| ознака_x11 = 10| ознака_x12 = 11 | ознака_x13 = 12| ознака_x14 = 13| ознака_x15 = 14| ознака_x16 = 15 | ознака_x17 = 16| ознака_x18 = 17| ознака_x19 = 18| ознака_x20 = 19| ознака_x21 = 20| ознака_x22 = 21| ознака_x23 = 22 | ознака_x24 = 23| ознака_x25 = 24| ознака_x26 = 25| ознака_x27 = 26| ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 13 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = 2| S02V03 = 2| S02V04 = 1| S02V05 = 3| S02V06 = 4| S02V07 = 6| S02V08 = 4| S02V09 = 4| S02V10 = 3| S02V11 = 3| S02V12 = 3| S02V13 = 3| S02V14 = 3| S02V15 = | S02V16 = | S02V17 = | S02V18 = | S02V19 = | S02V20 = | S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} -------------------- ===1980/81=== {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 550 | висина = 180 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 5 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 11 | дебљина_серије1 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 27 | ознака_x1 = Коло→| ознака_x2 = 1| ознака_x3 = 2| ознака_x4 = 3| ознака_x5 = 4| ознака_x6 = 5| ознака_x7 = 6| ознака_x8 = 7| ознака_x9 = 8| ознака_x10 = 9| ознака_x11 = 10| ознака_x12 = 11 | ознака_x13 = 12| ознака_x14 = 13| ознака_x15 = 14| ознака_x16 = 15 | ознака_x17 = 16| ознака_x18 = 17| ознака_x19 = 18| ознака_x20 = 19| ознака_x21 = 20| ознака_x22 = 21| ознака_x23 = 22 | ознака_x24 = 23| ознака_x25 = 24| ознака_x26 = 25| ознака_x27 = 26| ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 13 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = 1| S02V03 = 2| S02V04 = 4| S02V05 = 3| S02V06 = 3| S02V07 = 4| S02V08 = 7| S02V09 = 8 | S02V10 = 9| S02V11 = 8| S02V12 = 8| S02V13 = 8| S02V14 = 8| S02V15 = 8| S02V16 = 6| S02V17 = 5| S02V18 = 5 | S02V19 = 5| S02V20 = 5| S02V21 = 6| S02V22 = 6| S02V23 = 6| S02V24 = 5| S02V25 = 5| S02V26 = 5| S02V27 = 3 | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} ==Играчки кадар== :{| align=left colspan=2 style="width:23em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- align=center |colspan="6"|Играчки кадар за сезону 2019/20.[1] |- align=center ||#||align=left|Име и презиме||Бру||[[Датотека:Football (soccer ball).svg|12п]]||[[Датотека:Yellow card.svg|10п]]||[[Датотека:Red card.svg|10п]] |- align=center ||1.||align=left|Марко Алексић||6||1|| || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||2.||align=left|Јован Аћимовић||9||3||5||1 |- align=center ||3.||align=left|Никола Аћимовић||8|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||4.||align=left|Младен Билбија||6||3||3||1 |- align=center ||5.||align=left|Душан Васић||1|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||6.||align=left|Александар Врцељ||7||1||4|| |- align=center ||7.||align=left|Тодор Глигоријевић||2|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||8.||align=left|Александар Грујић||1|| || || |- align=center ||9.||align=left|Драгољуб Данојлић||10|| ||2|| |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||10.||align=left|Дино Емини||5|| || || |- align=center ||11.||align=left|Бобан Здравковић||11||1|| || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||12.||align=left|Мирко Илић||3|| || || |- align=center ||13.||align=left|Александар Јасић||7|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||14.||align=left|Филип Јовић||—|| || || |- align=center ||15.||align=left|Урош Јозић||11||1||1|| |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||16.||align=left|Александар Костић||10||1||3|| |- align=center ||17.||align=left|Милош Лазаров Миша||4|| ||2|| |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||18.||align=left|Ђорђе Лоцић||10||2||1|| |- align=center ||19.||align=left|Петар Лукић||6||1|| || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||20.||align=left|Стефан Лутовац||7||1|| || |- align=center ||21.||align=left|Немања Манић||10|| ||2|| |- align=center ||22.||align=left|Александар Милијаш||—|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||23.||align=left|Мића Михајловић||6|| ||1|| |- align=center ||24.||align=left|Стефан Новаков||—|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||25.||align=left|Марко Пандуровић||11||1|| || |- align=center ||26.||align=left|Младен Радовановић||—|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||27.||align=left|Жарко Симовић||1|| || || |- align=center ||28.||align=left|Селдин Скендери||1||1|| || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||29.||align=left|Марко Станковић||2|| || || |- align=center ||30.||align=left|Стефан Станојевић||9||1||4||1 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||31.||align=left|Марко Танасић||1|| || || |- align=center ||32.||align=left|Урош Тошковић||12|| ||1|| |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||33.||align=left|Данило Ћурчић||1|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||34.||align=left|Алекса Шеговић||1|| ||1|| |} {{clear|both}} ------------------------ ==Голгетери 2020/21== :{| align=left colspan=2 style="width:23em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;"style="background-color: font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=center bgcolor= #dcdbd6 |colspan="4" |Голгетери за сеону 2020/21. годину[1] |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width:3em;"|#|| Име и презиме||style="width:3em;" align=center|БрУ||align=center style="width:3em;"|{{гол|}} |- align=center ||1.||align=left|Урош Јозић||21||9 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||2.||align=left|Мирослав Стекић||14||7 |- align=center ||3.||align=left|Александар Грујић||21||5 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||4,||align=left|Марко Пандуровић||15||5 |- align=center ||5,||align=left|Јован Аћимовић||13||4 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||6,||align=left|Ђорђе Лоцић||11||4 |- align=center ||7,||align=left|Никола Аћимовић||15||2 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||8,||align=left|Александар Врцељ||14||2 |- align=center ||9.||align=left|Душан Васић||18||1 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||10.||align=left|Тодор Глигоријевић||5||1 |- align=center ||11.||align=left|Немања Жарковић||7||1 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||12.||align=left|Александар Костић||15||1 |- align=center ||13.||align=left|Петар Лукић||4||1 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||14.||align=left|Стефан Станојевић||17||1 |- align=center ||15.||align=left|Никола Узуновић||9||1 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||16.||align=left|Лука Шеговић||6||1 |} {{clear|both}} ------------------------ ==УПРАВА== :На годишњој редовној скупштини одржаној 19. јануар 1930. године одржаној у<br/>кафани „Соколовић”, угао улице Ратарске и Главашеве, изабрана је следећа управа<ref>Службени гласник Београдског Лоптачког Подсавеза „СПОРТИСТА” 23. јануар 1930. година</ref> :{| align=left colspan=2 style="width:40em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: <!-- #f9f9f9; --> font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width: 25em;"| Функција |style="width: 29em;"| Име и презиме |style="width: 25em;"| Занимање |- || Председник || Добривоје Ракић||Технички чиновник ОГБ |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први потпредседник|| Методије Петровић||Трговац |- ||Други потпредседник|| Танасије Стојановић||Столар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први секретар|| Милан Поповић||Адвокат приправник |- ||Други секретар||Милан Ристић||Механичар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први благајник|| Душан Миросављевић||Трговац |- ||Други благајник||Мика Бесарабић||Фризер |- bgcolor=#f9f9f9 ||Економ||Богољуб Илић||Механичар |- |rowspan="4"|Чланови управног одбора||Драгутин Михаиловић||Банкарски чиновник |- ||Србислав Јанковић||Кројач |- ||Коста Марјановић||Обућар |- ||Милан Павловић||Механичар |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="3"|Чланови надзорног одбора||Бранислав Илић||Трговац |- bgcolor=#f9f9f9 ||Радомир Јовановић||Правник |- bgcolor=#f9f9f9 ||Тодор Катунац||Правник |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} ==Сећање== {| |- |valign="top"| ===Рале=== :[[Датотека:Rašid Šemsedinović-Raša 1974.jpg|200п|л]] |valign="top"| {{spaces|20}}[[Рашид Шемсединовић]] Рале<br/>(11. јануар 1941. – недеља, 14. новембар 2021. [[Београд]]) <br />{{spaces|15}}[[Лето|Лети]] [[фудбал]] — [[Зима|Зими]] [[Хокеј на леду|хокеј]]<br/>Био је фудбалер Палилулца, Спорта и БСК са Булбудера.<br/>Фудбалску каријер је почео као халф, на једној утакмици није било голмана тренер Гојко Вишњић Лика одредио га да брани и од тада је био незамељив голман.<br/>У изузетној богатој хокејашкој каријери био члан ХК Авала, ОХК Београд,<br/>ХК Партизан, ХК Црвена звезда и ХК Војводина. Био је репрезентативац некадашње Југославије{{Напомена |name = "Рале"|Рале 53 пута наступао за СФРЈ, од 1962. — 1974.}} као и њен селектор. {| |- ||Учествовао је на олимпијади:<br/>{{spaces|2}}[[Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 1964.|1964.]] [[Инзбрук]] [[Аустрија]]<br/>{{spaces|2}}1971. пред олимпијски турнир [[Сапоро]] [[Јапан]] ||На Светским првенствима:<br/>{{spaces|2}}[[Светско првенство у хокеју на леду 1965.#Резултати групе Б|1965.]] [[Тампере]] [[Финска]]<br/>{{spaces|2}}[[Светско првенство у хокеју на леду 1966.#Резултати групе Б|1966.]] [[Загреб]] [[СФРЈ|Југославија]]<br/>{{spaces|2}}[[Светско првенство у хокеју на леду 1974.|1974.]] [[Љубљана]] [[СФРЈ|Југославија]] |} {{clear|both}} |valign="top"| ===Лала=== :[[Датотека:Stanko Nikolic Lala.jpg|145п|л]] <blockquote> {{spaces|15}}Станко Николић Лала</center><br/>(1946. – недеља, 14. новембар 2021. Београд)<br/>Фудбалску каријеру почео је у млађим категоријама Војводини из Новог Сада.<br/>Када су му се родитељи преселили у Београд наставио је да игра фудбал и носио је дресове Палилулца, Слободе са Душановца, Јагодине, ...<br/>По окончању фудбалске каријере 1974. године почео је да ради у Фудбалском савезу Југославије.<br/>Радни век провео је на Теразијама 35, обишао је цеo свет и стекао нераскидива пријатељства.<br/>Учесник четири Светска ([[Светско првенство у фудбалу 1982.|Шпанија 1982.]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|Италија 1990.]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|Француска 1998.]] и [[Светско првенство у фудбалу 2006.|Немачка 2006.]]) и <br/>два Европска првенства ([[Европско првенство у фудбалу 1984.|Француска 1984.]] и [[Европско првенство у фудбалу 2000.|Белгија и Холандија 2000.]]), али и освајач бронзане медаље на Олимпијском играма у [https://sport.blic.rs/nezaboravni-momenti-olimpijskih-igara/fudbalska-reprezentacija-jugsolavije-brona-olimpijske-igre-los-andjeles-1984/50gc9rb Лос Анђелесу 1984.] године, као део екипе коју су чинили фудбалски виртуози попут Драгана Стојковића, Адмира Смајића, Боре Цветковића, Мехмеда Баждаревића, Нене Грачана, Владе Чапљића, Штефа Деверића… </blockquote> {{clear|both}} |} ==1942/43== :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 || ||colspan="4"|<center>'''Први разред Београдског лоптачког подсавеза, сезона 1942/43.'''</center>|| [[Датотека:golden star.svg|18п]] |- bgcolor= #dcdbd6 |align=center |'''Коло''' |align=center |'''Датум''' |align=left style="width: 13em;"|'''Домаћин''' |align=center |'''Резултат''' |align=left style="width: 13em;"|'''Гост''' |align=rht style="width: 2em;"|'''БрГл''' |- align=left |align=center|{{space|2}}1.||11.10.1942.||'''Палилулац'''||align=center|'''5:1'''||Сењак||150 |- align=left |align=center|{{space|2}}2.||25.10.1942.||Електрична централа||align=center|'''0:1'''||'''Палилулац'''||200 |- align=left |align=center|{{space|2}}3.||01.11.1942.||'''Славија'''||align=center|'''4:1'''||Палилулац||100 |- align=left |align=center|{{space|2}}4.||08.11.1942.||'''Палилулац'''||align=center|'''2:0'''||Душановац||100 |- align=left |align=center|{{space|2}}5.||15.11.1942.||Палилулац||align=center|'''0:2'''||'''Железничар'''||50 |- align=left |align=center|{{space|2}}6.||11.04.1943.||'''Палилулац'''||align=center|'''1:0'''||Сењак|| |- align=left |align=center|{{space|2}}7.||18.04.1943.||'''Железничар'''||align=center|'''2:1'''||Палилулац||50 |- align=left |align=center|{{space|2}}8.||09.05.1943.||Палилулац||align=center|'''1:1'''||Електрина централа||овде |- align=left |align=center|{{space|2}}9.||16.05.1943.||Палилулац||align=center|'''1:2'''||'''Славија'''||50 |- align=left |align=center|10.||23.05.1943.||Душановац||align=center|'''0:0'''||Палилулац||300 |- align=left |align=center|11.||25.05.1943.|| ||align=center|'''3:2'''|| ||50 |- align=left |align=center|12.||31.05.1943.|| ||align=center|'''2:1'''|| ||50 |- align=left |align=center|13.||06.03.1943.|| ||align=center|'''2:1'''|| || |- align=left |align=center|14.||13.03.1943.||Српски мач||align=center|'''2:0'''||Златибор|| |- align=left |align=center|15.||25.04.1943.||'''Златибор'''||align=center|'''6:0'''||Спарта|| |- align=left |align=center|16.||01.05.1943.||Златибор||align=center|'''1:1'''||Гвожђар|| |- align=left |align=center|17.||08.05.1943.||'''Србија'''||align=center|'''1:0'''||Златибор|| |- align=left |align=center|18.||15.05.1943.||Златибор||align=center|'''1:1'''||Хајдук(*)|| |- align=left |align=center|19.||22.05.1943.||Златибор||align=center|'''1:4'''||'''Гардист'''|| |- align=left |align=center|20.||29.05.1943.||'''Боемија'''||align=center|'''5:0'''||Златибор|| |- align=left |align=center|21.||02.06.1943.||Златибор||align=center|'''2:2'''||Балкан|| |- align=left |align=center|22.||05.06.1943.||Златибор||align=center|'''4:6'''||'''Трговачки подмладак'''|| |- align=left |align=center|23.||19.06.1943.||'''Космај'''||align=center|'''6:1'''||Златибор|| |- align=left |align=center|24.||19.04.1943.|| ||align=center|''':'''|| || |- align=left |align=center|25.||23.04.1943.|| ||align=center|''':'''|| || |- align=left |align=center|26.||27.04.1943.|| ||align=center|''':'''|| || |- align=left |align=center|27.||03.05.1943.|| ||align=center|'''1:2'''||'''ИМТ'''|| |- align=left |align=center|28.||10.05.1943.||'''Балкан'''||align=center|'''1:0'''||Палилулац||150 |- align=left |align=center|29.||28.05.1943.||'''Сремчица'''||align=center|'''2:0'''||Палилулац||100 |- align=left |align=center|30.||31.05.1943.||Палилулац||align=center|'''0:1'''||'''Врчин'''||50 |- align=left |align=center|31.||04.06.1943.||ГСП Полет||align=center|'''1:1'''||Палилулац||50 |- align=left |align=center|32.||07.06.1943.||'''Палилулац'''||align=center|'''2:0'''||Ресник||50 |- align=left |align=center|33.||11.06.1943.||'''Црвена звезда''' (ММЛ)||align=center|'''3:0'''||Палилулац|| |- align=left |align=center|34.||15.06.1943.||'''Палилулац'''||align=center|'''3:1'''||Лепушница||50 |- align=left |align=center|35.||09.06.1943.|| ||align=center|'''1:1'''||Југопетрол|| |- align=left |align=center|36.||16.06.1943.|| ||align=center|'''2:1'''||Палилулац|| |- align=left |align=center|37.||.06.1943.|| ||align=center|'''0:1'''||'''Палилулац'''|| |- align=left |align=center|38.||.06.1943.|| ||align=center|'''2:0'''||ОФК Жарково|| |} {{clear|both}} == Статистика Првог тима за такмичарске године 1926 — 2014. == {{сакриј почетак |toggle = left |title = Статистички преглед по резултатима које је Палилулац одиграо у периоду од 1926/27. до 1942/43. |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 49%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {| |- | valign="top"| {| class="wikitable sortable" style="text-align:left; border:2px solid green;"| |- style="text-align: right" !align=center|# !align=center|{{tooltip|'''Рез.'''|Резултати}} !{{tooltip|'''БрУ.'''|Број утакмица}} !{{tooltip|'''Поб'''|Победе}} !{{tooltip|'''Нер'''|Нерешено}} !{{tooltip|'''Пор'''|Пораза}} !{{tooltip|'''ДГ'''|Дати голови}} !{{tooltip|'''ПГ'''|Примљени голови}} !{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}1.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}0:0||4|| ||4 || || || || |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}2.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}1:0||22||10|| ||12||10||12||-2 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}3.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}1:1||19|| ||19||||19||19||0 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}4.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}2:0||24||9|| ||15||18||30||-12 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}5.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}2:1||27||13|| ||14||40||41||-1 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}6.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}2:2||13|| ||13|| ||26||26||0 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}7.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:0||27||16|| ||11||48||33||15 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}8.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:1||23||14|| ||9||51||41||10 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}9.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:2||19||7|| ||12||45||50||-5 |- align=right |style="text-align: center"|10.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:3||9|| ||9|| ||27||27||0 |- align=right |style="text-align: center"|11.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:0||6||3|| ||3||12||12||0 |- align=right |style="text-align: center"|12.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:1||12||9|| ||3||39||21||18 |- align=right |style="text-align: center"|13.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:2||10||6|| ||4||32||28||4 |- align=right |style="text-align: center"|14.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:3||4||2|| ||2||14||14||0 |- align=right |style="text-align: center"|15.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:0||4||2|| ||2||10||10||0 |- align=right |style="text-align: center"|16.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:1||5||3|| ||2||17||13||4 |- align=right |style="text-align: center"|17.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:2||1||1|| || ||5||2||3 |- align=right |style="text-align: center"|18.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:3||2|| || ||2||6||10||-4 |- align=right |style="text-align: center"|19.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:5||1|| ||1||||5||5||0 |- align=right |style="text-align: center"|20.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:0||3||2|| ||1||12||6||6 |- align=right |style="text-align: center"|21.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:1||3||1|| ||2||8||13||-5 |- align=right |style="text-align: center"|22.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:2||2||1|| ||1||8||8||0 |- align=right |style="text-align: center"|23.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:3||1|| || ||1||3||6||-3 |- align=right |style="text-align: center"|24.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:4||1|| || ||1||4||6||-2 |- align=right |style="text-align: center"|25.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}7:0||2||2|| || ||14||0||14 |- align=right |style="text-align: center"|26.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}7:1||1||1|| || ||7||1||6 |- align=right |style="text-align: center"|27.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}8:2||2||1|| ||1||10||10||0 |- align=right |style="text-align: center"|28.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}9:0||1||1|| || ||9||0||9 |- align=right |style="text-align: center"|29.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}10:0||2|| || || 2||0||20||-20 |- align=right |style="text-align: center"|30.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}10:1||1 || || ||1||1||10||-9 |- align=right |style="text-align: center"|{{tooltip|'''31.'''|Различитa резултата}}||style="text-align: center"|{{spaces|2}}13:0||1||1|| || ||13||0||13 |- style="background:#dcdbd6;" !style="text-align: right" colspan="2"|∑:||style="text-align: right"|{{tooltip|'''252'''|Број утакмица}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''105'''|Број победа}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''46'''|Број нерешених резултата}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''101'''|Број пораза}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''513'''|Број датих голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''474'''|Број примљених голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''39'''|Гол разлика}} |} {{clear|both}} | style="width:50px;"| | valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align:center; border:2px solid green;" |- bgcolor= #dcdbd6 |style="width:4em; text-align:center;" | '''Легенда''' || style="width:20em; text-align:left;"| '''Опис''' |- bgcolor= #efefef | '''Рез''' || align=left | Резултат |- bgcolor= #efefef | '''БрУ.''' || align=left | Број одиграних утакмица по резултату |- bgcolor= #efefef | '''Поб.''' || align=left | Број победа |- bgcolor= #efefef | '''Нер.''' || align=left | Број нерешених |- bgcolor= #efefef | '''Пор.''' || align=left | Број пораза |- bgcolor= #efefef | '''ДГ''' || align=left | Број датих голова |- bgcolor= #efefef | '''ПГ''' || align=left | Број примљених голова |- bgcolor= #efefef | '''ГР''' || align=left | Гол разлика |} |} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} ------------------------------ == Статистика Првог тима за такмичарске године 1926 — 2014. == {{сакриј почетак |toggle = left |title = Статистички преглед по клубовима са којима је Палилулац играо у периодо од 1926/27. до 1942/43. |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 63.5%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {| |- | valign="top"| {| class="wikitable sortable" style="text-align:left; border:2px solid green;" |- style="text-align: right" !#!!style="text-align: left"|'''Клуб'''!!'''БрУ'''!!'''Поб'''!!'''Нер'''!!'''Пор'''!!'''ДГ'''!!'''ПГ'''!!'''ГР''' |- align=right ||1.||style="text-align: left"|Србија, [[Београд]]||6||2||2||2||4||8||-4 |- align=right ||2.||style="text-align: left"|Гвожђар, [[Београд]]||8||3||2||3||15||11||4 |- align=right ||3.||style="text-align: left"|Космај, [[Београд]]||4||2||0||2||6||12||-6 |- align=right ||4.||style="text-align: left"|Занатлија (Космај), [[Београд]]||5||3||1||1||12||10||2 |- align=right ||5.||style="text-align: left"|Хајдук, [[Београд]]||10||2||3||5||13||20||-7 |- align=right ||6.||style="text-align: left"|Хакоах, [[Београд]]||3||1||0||2||8||6||2 |- align=right ||7.||style="text-align: left"|Трговачки подмладак, [[Београд]]||4||1||1||2||15||11||4 |- align=right ||8.||style="text-align: left"|Српски мач, [[Београд]]||15||7||2||6||30||22||8 |- align=right ||9.||style="text-align: left"|Спарта, [[Београд]]||17||9||2||6||45||26||19 |- align=right ||10.||style="text-align: left"|Гардист, [[Београд]]||4||1||2||1||6||7||-1 |- align=right ||11.||style="text-align: left"|Боемија, [[Београд]]||2||0||0||2||2||9||-7 |- align=right ||12.||style="text-align: left"|Балкан, [[Београд]]||18||6||5||7||26||33||-7 |- align=right ||13.||style="text-align: left"|Чукарички, [[Београд]]||13||4||2||7||13||30||-17 |- align=right ||14.||style="text-align: left"|Херој, [[Београд]]||3||1||1||1||5||6||-1 |- align=right ||15.||style="text-align: left"|Славија, [[Београд]]||21||8||5||8||39||50||-11 |- align=right ||16.||style="text-align: left"|Раднички, [[Београд]]||9||2||2||5||11||24||-13 |- align=right ||17.||style="text-align: left"|Олимпија, [[Београд]]||7||3||2||2||19||17||2 |- align=right ||18.||style="text-align: left"|Руски СК, [[Београд]]||19||10||2||7||49||34||15 |- align=right ||19.||style="text-align: left"|Карађорђе, [[Београд]]||5||2||0||3||11||2||9 |- align=right ||20.||style="text-align: left"|Спарта, [[Земун]]||2||0||1||1||2||6||-4 |- align=right ||21.||style="text-align: left"|Ускок, [[Београд]]||12||8||1||3||30||19||11 |- align=right ||22.||style="text-align: left"|Грађански, [[Земун]]||2||1||0||1||4||3||1 |- align=right ||23.||style="text-align: left"|Вождовачки, [[Београд]]||2||1||1||0||7||2||5 |- align=right ||24.||style="text-align: left"|Грађански, [[Београд]]||2||0||1||1||1||2||-1 |- align=right ||25.||style="text-align: left"|Брђанин, [[Београд]]||14||9||3||2||31||15||16 |- align=right ||26.||style="text-align: left"|Јединство, [[Београд]]||2||0||0||2||3||6||-3 |- align=right ||27.||style="text-align: left"|Пупин, [[Београд]]||3||3||0||0||14||5||9 |- align=right ||28.||style="text-align: left"|Душановац, [[Београд]]||9||6||1||2||20||9||11 |- align=right ||29.||style="text-align: left"|Електрична централа, [[Београд]]||6||1||1||4||9||16||-7 |- align=right ||30.||style="text-align: left"|Железничар, [[Београд]]||12||6||1||5||21||17||4 |- align=right ||31.||style="text-align: left"|Борац, [[Београд]]||3||0||0||3||6||10||-4 |- align=right ||32.||style="text-align: left"|Митић, [[Београд]]||2||0||0||2||3||8||-5 |- align=right ||33.||style="text-align: left"|Бановац, [[Београд]]||3||1||0||2||15||6||9 |- align=right ||{{tooltip|'''34'''|Различитих противника}}.||style="text-align: left"|Сењак, [[Београд]]||5||2||2||1||18||12||6 |- style="background:#dcdbd6;" !style="text-align: right" colspan="2"|'''∑:'''||style="text-align: right"|{{tooltip|'''252'''|Број утакмица}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''105'''|Број победа}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''46'''|Број нерешених резултата}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''101'''|Број пораза}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''513'''|Број датих голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''474'''|Број примљених голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''39'''|Гол разлика}} |} {{clear|both}} | style="width:50px;"| | valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align:center; border:2px solid green;" |- bgcolor= #dcdbd6 |style="width:4em; text-align:center;" |''' Легенда''' || style="width:20em; text-align:left;"| '''Опис''' |- bgcolor= #efefef | '''БрУ.''' || align=left | Број одиграних утакмица по клубовима |- bgcolor= #efefef | '''Поб.''' || align=left | Број победа |- bgcolor= #efefef | '''Нер.''' || align=left | Број нерешених |- bgcolor= #efefef | '''Пор.''' || align=left | Број пораза |- bgcolor= #efefef | '''ДГ''' || align=left | Број датих голова |- bgcolor= #efefef | '''ПГ''' || align=left | Број примљених голова |- bgcolor= #efefef | '''ГР''' || align=left | Гол разлика |} |} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} -------------- {{clear|both}} ==Мапа Београда== [[Commons:Location markers]]<br/> [[Commons:Category:Map icons]] {{Location map+|Belgrade|float=center|width=1500|places= {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.8393243|long= 20.4765158|label= <font size=4 color="black">'''{{nowrap|[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|15п]] [[Датотека:FK Palilulac.png|20п]] [[Датотека:FK Palilulac logo.jpg|17п]] Палилулац}}'''|| marksize = 15| mark = SpringGreen pog.svg | background = linen|position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.841665 |long= 20.498390 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|21п]] Братство, Поштар 1930}}'''| marksize = 15| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.885775 |long= 20.530772 |label= '''{{nowrap|Овча}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.740744 |long= 20.485178 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Fkheroj1925.jpg|21п]] Херој}}'''|marksize = 15| Link = ФК Херој 1925| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.791799 |long= 20.494349 |label= '''{{nowrap|Омладинац}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.814796 |long= 20.485174 |label= '''{{nowrap|Победа, Соко}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=top}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.811929 |long= 20.444136 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Лого ФК Бродарац.png|21п]] Бродарац}}'''|marksize = 15| link = ФК Бродарац| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.828470 |long= 20.405435 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK IMT NOVI BEOGRAD.png|21п]] ИМТ}}'''| marksize = 15| Link= FK IMT|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.808136 |long= 20.373878 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Bežanija.svg|28п]] Бежанија}}'''|marksize = 15| Link = ФК Бежанија| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.775053 |long= 20.605899 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Vinča.png|20п]] Винча}}'''| marksize = 15| Link = ФК Винча| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.797307 |long= 20.276032 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Jedinstvo Surcin.jpeg|16п]] Јединство, Сурчн}}'''|marksize = 15| Link = ФК Јединство Сурчин| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.780718 |long= 20.513245 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Crvena zvezda MML.png|15п]]Црвена звезда}}'''|marksize = 15| Link = ФК Црвена звезда Мали Мокри Луг| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.736135 |long= 20.426053 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK 21. maj logo.gif|25п]] „21. Мај”}}'''|marksize = 15| background = Linen }} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.828379 |long= 20.450873 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Dorcol Beograd.gif|25п]] Дорћол, [[Датотека:FK Polet logo.gif|25п]] Полет}}'''|marksize = 15| background = Linen }} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.765014 |long= 20.472062 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:GRB FK RAD.png|23п]] Рад}}'''|marksize = 15| Link = ФК Рад| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.784538 |long= 20.432711 |label= '''{{nowrap|БАСК [[Датотека:BASK.svg|20п]]}}'''|marksize = 15| Link = ФК БАСК| background = Linen }} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.760649 |long= 20.408037 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Žarkovo.gif|21п]] Жарково}}'''||marksize = 15| Link = ОФК Жарково| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.906181 |long= 20.272700 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK BSK Batajnica.png|23п]] БСК, Батајница}}'''|marksize = 15| Link = ФК БСК Батајница| background = Linen |position=bottom}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.736230 |long= 20.375916 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|23px]] Железник}}'''|marksize = 15| Link = ФК Железник| background = Linen |position=bottom}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.737687 |long= 20.377067 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Lokomotiva Železnik.gif|15п]] Локомотива, Железник}}'''| marksize = 15| Link= ФК Локомотива Београд|background = Linen |position=top}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.789941 |long= 20.441947 |label= <!-- <font size=3 color="black"> -->'''{{nowrap|[[Датотека:FK Graficar.gif|18п]] Графичар}}'''|marksize = 15| Link = РФК Графичар| background = Linen |position=top}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.774662 |long= 20.489803 |label= <font size=4 color="black">'''{{nowrap|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]] [[Датотека:Fkvozdovac.gif|27п]] Вождовац/Слобода}}'''|marksize = 15| Link=ФК Вождовац|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.860159 |long= 20.418305 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|25п]] ОФК Црвенка, Црвенка Борча}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.905480 |long= 20.449376 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK PKB.png|14п]] ПКБ, Падинска Скела}}'''|marksize = 15| Link = ФК ПКБ| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.810202 |long= 20.500864 |label= '''{{nowrap|Млади пролетер [[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|23п]]}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.890681 |long= 20.428504 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Siti sport klub Kovilovo.png|25п]] Сити Спорт Клуб, Ковилово}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.734064 |long= 20.499797 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Boka seniors Torlak.png|28п]] Бока Сениорс, Торлак}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=top}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.811699 |long= 20.514294 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG |25п]] Београд, Спорт}}'''|marksize = 15| Link = ФК Београд| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.798134 |long= 20.500077 |label= '''{{nowrap|Хајдук [[Датотека:FK Hajduk Beograd grb 1953.jpg|15p]] [[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|15п]]}}''' ||marksize = 15| Link = ФК Хајдук Београд| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.825486 |long= 20.397132 |label= '''{{nowrap|Раднички, Нови Београд [[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|25п]]}}'''|marksize = 15| Link = ФК Раднички Београд| background = Linen |position=left }} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.795733 |long= 20.520395 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Balkan Mirijevo.gif|22п]] Балкан, Миријево}}'''|marksize = 15| Link = ФК Балкан Миријево| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.770975 |long= 20.364434 |label= '''{{nowrap|Милиционар, Макиш [[Датотека:policajacgrbnovi.jpg|22п]]}}'''|marksize = 15| Link = ФК Милиционер| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.772695 |long= 20.421752 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]] Чукарички}}'''|marksize = 15| Link = ФК Чукарички| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.803885 |long= 20.453806 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Zeleznicar beograd.jpg|25п]] ОФК Железничар }}'''|marksize = 15| Link = ФК Железничар Београд| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.875047 |long= 20.444666 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:BSK Borča - stari.svg|25п|Некадашњи лого БСК Борче]][[Датотека:FK BSK Borča.gif|25п]] БСК Борча}}'''|marksize = 15| Link = ФК БСК Борча| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.852506 |long= 20.382585 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Grb-teleoptik-zemun-m.jpg|28px]] Телеоптик, [[Датотека:FK Milutinac Zemun logo.png|25px]] Милутинац}}'''|marksize = 15| Link = ФК Телеоптик| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.789945 |long= 20.497323 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|18п]] Синђелић, [[Датотека:FK Obilić.svg|15п]] Обилић}}'''| marksize = 15| Link= ФК Синђелић Београд|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.838773 |long= 20.368942 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Zmaj logo.jpg|18п]] Змај, Земун}}'''| marksize = 15| Link= http://www.srbijasport.net/klub/3867-zmaj-1953/lk Змај|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.833078 |long= 20.2358705 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:grb FK Budućnost Dobanovci.png|15п]] Будућност, Добановци}}'''| marksize = 15| Link= ФК Будућност Добановци|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.737185 |long= 20.630745 |label= '''{{nowrap|Подунавац, Ритопек [[Датотека:FK Podunavac Ritopek.png|19п]]}}'''| marksize = 15| Link= ФК Подунавац Ритопек|background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.710695 |long= 20.382323 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Sremcica.png|11п]] Сремчица [[Датотека:ФК Сремчица.png|20п]]}}'''| marksize = 15| Link= ФК Сремчица|background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.731701 |long= 20.314096 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Borac Ostruznica logo.png|20п]] Борац, Остружница}}'''| marksize = 15| Link= http://www.srbijasport.net/klub/772 Борац|background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.710695 |long= 20.503760 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|18п]] Авала 1939, Бели Поток}}'''| marksize = 15| Link= http://www.srbijasport.net/klub/3296-avala Авала|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.753110 |long= 20.445064 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Im rakovica beograd.png|25п]] ИМ Раковица}}'''| marksize = 15| Link= ФК Раковица|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.805983 |long= 20.501626 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Bulbulderacnovigrb.PNG|15п]] ОФК Звездара, [[Датотека:FK Trudbenik logo.jpg|8п]] Трудбеник, [[Датотека:FK Slavija Beograd.png|15п]] Славија}}'''|marksize = 15|Link= ФК Звездара| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.801 |long= 20.501626 |label= '''{{nowrap|29. Новембар, Партизанка, Млади Обилић}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.847464 |long= 20.397763 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Fkzemun.gif|25п]] Земун}}'''|marksize = 15| link = ФК Земун| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.790798 |long= 20.409617 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|20п|КФК Равна Гора]] КФК Равна Гора}}'''|marksize = 15| link = | background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.758006 |long= 20.525384 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:OFK Lug.JPG|18п|ОФК Луг 2020]] ОФК Луг 2020}}'''|marksize = 15| link = | background = Linen |position=left}} |caption= <center><font size=4.5 color="black">'''Локација фудбалских клубова из Београда са којима је играо Палилулац од 1952. године'''</font></center>}} </font> <!-- <font size=3 color="Black"> --> {{clear|both}} ==Мапа Србије са легендом== <!-- background = Lime --> {| |- |valign="top"| {{Location map+|Serbia|float=left|width=1200|places= {{Location map marker|Serbia|lat=44.8162 |long=20.4816 |label= '''<font size=3 color="white">Београд'''</font>|marksize = 15|mark = Cyan pog.svg| link = | background = blue<!-- orange --> |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.436257 |long= 20.694693 |label= <font size=2 color="black">'''<!-- 1 и 2. -->{{nowrap|{{tooltip|1.|ФК Раднички, Младеновац}}, {{tooltip|2.|ФК Младеновац, Младеновац}}}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|mark = Cyan pog.svg|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.444089 |long= 20.26861 |label= <font size=4 color="black">'''<!-- 3. -->{{tooltip|3.|ФК Турбина, Вреоци}}'''|marksize = 10| link = ФК Турбина Вреоци| background = Linen|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.476347 |long= 20.295375 |label= '''<!-- 4. -->{{nowrap|{{tooltip|4.|ТЕК, Велики Црљени}}}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat= 43.151571 |long=22.595907 |label= '''<!-- 5. -->{{nowrap|[[Датотека:Grb radnicki-pirot.png|border|27п]] Раднички Пирот}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.207954 |long=19.712775 |label= '''<!-- 6. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Cement Beocin.gif|border|25px]] Цемент Беочин}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.326697 |long=21.919880 |label= '''<!-- 7. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Sindjelic Niš.gif|border|25п]] Синђелић Ниш}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.326697 |long=21.919880 |label= '''<!-- 8. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Železničar Niš.gif|border|25п]] Железничар Ниш}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.294297 |long=19.298644 |label= '''<!-- 9. -->{{nowrap|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|20px]] Солунац}}<br/>Карађорђево'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.870275 |long=20.650737 |label= '''<!-- 10. -->{{nowrap|[[Датотека:dinamo-pancevo.png|25px]] Динамо Панчево}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.058706 |long=22.105647 |label= '''<!-- 11. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Bor.jpg|22п]] ОФК Бор Бор}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=42.662704 |long=21.156952 |label= '''<!-- 12. -->{{nowrap|[[Датотека:KF Prishtina.gif|border|18п|Приштина]] Приштина}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=42.989964 |long=21.959450 |label= '''<!-- 13. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Dubocica Leskovac.gif|border|20п|Дубочица, Лесковац]] Дубочица Лесковац}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.582970 |long=21.338097 |label= '''<!-- 14. -->{{nowrap|[[Датотека:Grb FK Napredak Kruševac.png|border|22px|Напредак, Крушевац]] Напредак, Крушевац}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.246856 |long=19.841766 |label= '''<!-- 15. 16. -->{{nowrap|[[Датотека:RFK Novi Sad.png|border|28п]] [[Датотека:Grb-novi-sad.gif|border|20п]] Нови Сад, [[Датотека:ФК Кабел Нови Сад.png|border|20px]] Кабел Нови Сад}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.870092 |long=21.403890 |label= '''<!-- 17. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Jedinstvo Paracin.gif|border|22п|Јединство, Параћин]] Јединство Параћин}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.6667 |long=18.9833 |label= '''<!-- 18. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Mladost Apatin.svg|border|20п|Младост, Апатин]] Младост Апатин}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=42.859166 |long=21.906833 |label= '''<!-- 19. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Vucje Logo.JPG|border|20px|ФК Вучје, Вучје]] Вучје}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.367344 |long=19.870843 |label= '''<!-- 20. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Mladost Bački Jarak.gif|border|22п|Младост Бачки Јарак]] Младост Бачки Јарак}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.275833 |long=21.203833 |label= '''<!-- 21. -->{{nowrap|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|20px|Напредак, Кушиљево]] Напредак Кушиљево}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.8245 |long=20.459166 |label= '''<!-- 22. -->{{nowrap|[[Датотека:OFK Kikinda.gif|border|22px]] ОФК Кикинда Кикинда}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.605650 |long=20.049077 |label= '''<!-- 23. -->{{nowrap|[[Датотека:Fk becej-logo.gif|border|22п]] Бечеј}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.383709 |long=20.266374 |label= '''<!-- 24. -->{{nowrap|[[Датотека:Fkkolubaragrb.png.gif|border|17п]] Колубара Лазаревац}}'''|marksize = 10| link = ФК Колубара| background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.276675 |long=19.527726 |label= '''<!-- 25. -->{{nowrap|[[Датотека:grb-csk.gif|border|20п]] ЧСК Пивара Челарево}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.583142 |long=19.623091 |label= '''<!-- 26. -->{{nowrap|[[Датотека:FK VRBAS.jpeg|border|23п]] ОФК Врбас Врбас}}'''|marksize = 10| link = ОФК Врбас| background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.300246 |long=22.004064 |label= '''<!-- 27. -->{{nowrap|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|18п]] Винер Брокер Нишка Бања}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.082478 |long=19.308672 |label= '''<!-- 28. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Big Bull Bacinci.gif|border|22п|Биг Бул, Бачинци]] Биг Бул Бачинци}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.716513 |long=20.440673 |label= '''<!-- 29. -->{{tooltip|29.|ФК Ресник, Ресник}}'''|marksize = 10| link = ФК Ресник| background = Linen |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.795405 |long=20.594022 |label= '''<!-- 30. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|border|27п]] Свети Стефан Сланци}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.697321 |long=20.478698 |label= '''<!-- 31. -->{{tooltip|31.|ФК Пиносава, Пиносава}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.997278 |long=20.400791 |label= '''<!-- 32. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|border|22x23п|Пионир, Бесни Фок]] Пионир Бесни Фок}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.637420 |long=20.516979 |label= '''<!-- 33. -->{{tooltip|33.|ФК Минел, Рипањ}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.931134 |long=20.472060 |label= '''<!-- 34. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|15п]] Лепушница Глогоњски Рит}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.667696 |long= 20.718030 |label= '''<!-- 35. -->{{nowrap|[[Датотека:Grbdunavca.jpg|border|20п]] Дунавац Гроцка}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.752438 |long= 20.252262 |label= '''<!-- 36. -->{{tooltip|36.|ФК Срем, Јаково}}'''| marksize = 10| Link= ФК Срем Јаково| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.817949 |long= 20.602047 |label= '''<!-- 37. -->{{tooltip|37.|ФК Дунав, Велико Село}}'''|marksize = 10| link =| background = Linen|position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.397726 |long= 20.364790 |label= '''<!-- 38. -->{{tooltip|38.|ФК Младост, Барошевац}}'''|marksize = 10| link = ФК Младост Барошевац| background = Linen|position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.553944 |long= 20.391526 |label= '''<!-- 39. -->{{tooltip|39.|ОФК Бождаревац, Бождаревац}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.666637 |long= 20.171915 |label= '''<!-- 40. -->{{tooltip|40.|ОФК Уровци, Уровци}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.779018 |long= 20.203747 |label= '''<!-- 41. -->{{nowrap|[[Датотека:FKŠumadinacBečmen.jpg|border|20п]] Шумадинац Бечмен}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.717168 |long= 20.161464 |label= '''<!-- 42. -->{{tooltip|42.|ФК Борац, Прогар}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.873712 |long= 20.186519 |label= '''<!-- 43. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Sindjelic Ugrinovci logo.png|border|20px]] Синђелић Угриновци}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.529880 |long= 20.567736 |label= '''<!-- 44. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Sopot.gif|border|25п]] Сопот}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.374388 |long= 20.412683 |label= '''<!-- 45. -->{{tooltip|45.|Раднички Рудовци}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.661474 |long= 20.590460 |label= '''<!-- 46. -->{{tooltip|46.|ФК Врчин 91, Врчин}}'''|marksize = 10| link = ФК Врчин| background = Linen|position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.579740 |long= 20.737210 |label= '''<!-- 47. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Mladost Umcari logo.png|border|21п]] Младост Умчари}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.436501 |long= 20.402684 |label= '''<!-- 48. -->{{tooltip|48.|ФК Полет, Миросаљци}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.425469 |long= 20.298636 |label= '''<!-- 49. -->{{tooltip|49|ФК Напредак, Медошевац}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.724274 |long= 20.218416 |label= '''<!-- 50. -->{{tooltip|50.|ФК Посавац, Бољевци}}'''|marksize = 10| link = | background = <!-- Linen -->|position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.375062 |long= 20.729268 |label= '''<!-- 51. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Šumadija Jagnjilo.gif|border|20п]] Шумадија Јагњило}}'''|marksize = 10| link = Јагњило| background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.437151 |long=20.741470 |label= '''<!-- 52. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Kovacevac.gif|border|20п]] Ковачевац}}'''<!-- </font> -->|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.675986 |long= 20.206044 |label= '''<!-- 53. -->{{tooltip|53.|ФК Раднички, Обреновац}}'''|marksize = 10| link = ФК Раднички Обреновац| background = Linen|position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.648695 |long= 20.264711 |label= '''<!-- 54. -->{{tooltip|54.|ФК Прва искра, Барич}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.549898 |long=20.444662 |label= '''<!-- 55. -->{{tooltip|55.|ФК Лисовић}}'''|marksize = 10| link = ФК Лисовић| background = Linen|position=bottom}} {{Location map~|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.23 |long= 23|label=<font size=5 color="black">'''{{nowrap|Легенда мапе фудбалских клубова:}}'''</font>| background = |position=left }} {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.12 |long=23.2 |label=<font size=4 color="Black">''' {{nowrap|1. [[Датотека:FK Radnicki Mladenovac logo.png|25п]] Раднички Младеновац, 2. [[Датотека:OFK Mladenovac.svg|border|25п]] Младеновац Младеновац, 3. [[Датотека:FK Turbina Vreoci.gif|border|20п]] Турбина Вреоци,<br/> 4. [[Датотека:FK Tek Veliki Crljeni logo.png|border|25п]] ТЕК Велики Црљени, 5. [[Датотека:Grb radnicki-pirot.png|border|27п]] Раднички Пирот, 10. [[Датотека:dinamo-pancevo.png|25px|Динамо, Панчево]] Динамо Панчево <br/> 27.[[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|18п|Винер Брокер, Нишка Бања]] Винер Брокер Нишка Бања,29. [[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|border|20п|ФК Ресни, Ресник]] Ресник<br/> 30.[[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|border|27п|Свети Стефан, Сланци]] Свети Стефан Сланци,31. [[Датотека:FK Pinosava.png|border|20п|ФК Пиносава]] Пиносава, 33. [[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|21п|Минел, Рипањ]] Минел Рипањ<br/> 34. [[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|15п|Лепушница, Глогоњски Рит]] Лепушница Глогоњски Рит, 36. [[Датотека:FK Srem Jakovo.gif|border|25п|Срем Јаково]] Срем Јаково<br/> 37. [[Датотека:FK Duvan Veliko selo logo.png|border|25px|Дунав, Велико Село]] Дунав Велико Село, 38. [[Датотека:Mladost Baroševac.jpg|border|20п|Младост Барошевац]] Младост Барошевац, <br/>39. [[Датотека:OFK Bozdarevac logo.png|border|25п|ОФК Бождаревац]] ОФК Бождаревац, 40. [[Датотека:OFK Urovci logo.png|border|23п|ОФК Уровци]] ОФК Уровци<br/> 43. [[Датотека:FK Sindjelic Ugrinovci logo.png|border|20px|Синђелић, Угриновци]] Синђелић Угриновци, 45. [[Датотека:FK Radnicki Rudovci logo.png|border|25п]] Раднички Рудовци<br/> 46. [[Датотека:FK Vrcin 91 logo.png|border|22п| ФК Врчин 91]] Врчин 91 Врчин, 48. [[Датотека:FK Polet Mirosaljci logo.png|border|20п|Полет, Миросаљци]] Полет Миросаљци,<br/> 49. [[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|20px|Напредак, Медошевац]] Напредак Медошевац, 50. [[Датотека:FK Posavac Boljevci logo.png|border|20п|Посавац, Бољевци]] Посавац Бољевци,<br/> 53. [[Датотека:Radnicki-obrenovac-logo.jpg|border|21п|Раднички, Обреновац]] Раднички Обреновац, 54. [[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|border|25п|Прва искра, Барич]] Прва искра Барич<br/> 55. [[Датотека:FK Lisovic Logo.JPG|border|20px|ФК Лисовић]] Лисовић'''}} | background = <!-- Linen -->|position=left}} <!-- {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.10 |long=23.2 |label='''{{nowrap|4. [[Датотека:FK Tek Veliki Crljeni logo.png|21п]] ТЕК, Велики Црљени}}'''|position=left }} {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.06 |long=23.2 |label='''{{nowrap|3. [[Датотека:FK Turbina Vreoci.gif|15п]] Турбина, Вреоци}}'''|position=left }} --> |caption=<center><font size=5 color="black">'''Локација фудбалских клубова из Србије са којима је играо Палилулац од 1952. године''' </font></center>}} {{clear|both}} <!-- | style="width:1px;"| --> |valign="top"| <!-- {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |--- bgcolor=#dcdbd6 !align=center|{{spaces|2}}#.|| colspan="2" style="text-align:left;"|Клуб||align=left|Место |--- align=center ||{{spaces|2}}1. ||[[Датотека:FK Radnicki Mladenovac logo.png|20п]]||align=left|Раднички||align=left|Младеновац |--- align=center ||{{spaces|2}}2. ||[[Датотека:OFK Mladenovac.svg|20п]]||align=left|Младеновац||align=left|Младеновац |--- align=center ||{{spaces|2}}3. ||[[Датотека:FK Turbina Vreoci.gif|15п]]||align=left|Турбина||align=left|Вреоци |--- align=center ||{{spaces|2}}4. ||[[Датотека:FK Tek Veliki Crljeni logo.png|20п]]||align=left|ТЕК||align=left|Велики Црљени |--- align=center ||{{spaces|2}}5. ||[[Датотека:Grb radnicki-pirot.png|27п]]||align=left|Раднички||align=left|Пирот |--- align=center ||{{spaces|2}}6. ||[[Датотека:FK Cement Beocin.gif|25px]]||align=left|Цемент||align=left|Беочин |--- align=center ||{{spaces|2}}7. ||[[Датотека:FK Sindjelic Niš.gif|25п|Синђелић, Ниш]]||align=left|Синђелић||align=left|Ниш |--- align=center ||{{spaces|2}}8. ||[[Датотека:FK Železničar Niš.gif|25п|Железничар, Ниш]]||align=left|Железничар||align=left|Ниш |--- align=center ||{{spaces|2}}9. ||[[Датотека:Coats of arms of None.svg|16px|Солунац, Карађорђево]]||align=left|Солунац||align=left|Карађорђево |--- align=center ||10. ||[[Датотека:dinamo-pancevo.png|23px|Динамо, Панчево]]||align=left|Динамо||align=left|Панчево |--- align=center ||11. ||[[Датотека:FK Bor.jpg|22п|ОФК Бор, Бор]]||align=left|ОФК Бор||align=left|Бор |--- align=center ||12. ||[[Датотека:KF Prishtina.gif|18п|Приштина]]||align=left|Приштина||align=left|Приштина |--- align=center ||13. ||[[Датотека:FK Dubocica Leskovac.gif|17п|Дубочица, Лесковац]]||align=left|Дубочица||align=left|Лесковац |--- align=center ||14. ||[[Датотека:Grb FK Napredak Kruševac.png|22px|Напредак, Крушевац]]||align=left|Напредак||align=left|Крушевац |--- align=center ||15. ||[[Датотека:Grb-novi-sad.gif|16п|ФК Нови Сад]]||align=left|Нови Сад||align=left|Нови Сад |--- align=center ||16. ||[[Датотека:ФК Кабел Нови Сад.png|16px|ФК Кабел, Нови Сад]]||align=left|Кабел||align=left|Нови Сад |--- align=center ||17. ||[[Датотека:FK Jedinstvo Paracin.gif|22п|Јединство, Параћин]]||align=left|Јединство||align=left|Параћин |--- align=center ||18. ||[[Датотека:FK Mladost Apatin.svg|20п|Младост, Апатин]]||align=left|Младост||align=left|Апатин |--- align=center ||19. ||[[Датотека:Coats of arms of None.svg|16px|ФК Вучје, Вучје]]||align=left|Вучје||align=left|Вучје |--- align=center ||20. ||[[Датотека:FK Mladost Bački Jarak.gif|22п|Младост, Бачки Јарак]]||align=left|Младост||align=left|Бачки Јарак |--- align=center ||21. ||[[Датотека:Coats of arms of None.svg|16px|Напредак, Кушиљево]]||align=left|Напредак||align=left|Кушиљево |--- align=center ||22. ||[[Датотека:OFK Kikinda.gif|22px|ОФК Кикинда]]||align=left|ОФК Кикинда||align=left|Кикинда |--- align=center ||23. ||[[Датотека:Fk becej-logo.gif|22п|ФК Бечеј, Бечеј]]||align=left|Бечеј||align=left|Бечеј |--- align=center ||24. ||[[Датотека:Fkkolubaragrb.png.gif|17п|Колубара, Лазаревац]]||align=left|Колубара||align=left|Лазаревац |--- align=center ||25. ||[[Датотека:grb-csk.gif|19п|ЧСК Пивара, Челарево]]||align=left|ЧСК Пивара||align=left|Челарево |--- align=center ||26. ||[[Датотека:FK VRBAS.jpeg|23п|ОФК Врбас, Врбас]]||align=left|ОФК Врбас||align=left|Врбас |--- align=center ||27. ||[[Датотека:Coats of arms of None.svg|16п|Винер Брокер, Нишка Бања]]||align=left|Винер Брокер||align=left|Нишка Бања |--- align=center ||28. ||[[Датотека:FK Big Bull Bacinci.gif|22п|Биг Бул, Бачинци]]||align=left|Биг Бул||align=left|Бачинци |--- align=center ||29. ||[[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|border|18п|ФК Ресни, Ресник]]||align=left|Ресни||align=left|Ресник |--- align=center ||30. ||[[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|25п|Свети Стефан, Сланци]]||align=left|Свети Стефан||align=left|Сланци |--- align=center ||31. ||[[Датотека:FK Pinosava.png|border|20п|ФК Пиносава]]||align=left|Пиносава||align=left|Пиносава |--- align=center ||32. ||[[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|border|22x23п|Пионир, Бесни Фок]]||align=left|Пионир||align=left|Бесни Фок |--- align=center ||33. ||[[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|20п|Минел, Рипањ]]||align=left|Минел||align=left|Рипањ |--- align=center ||34. ||[[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|15п|Лепушница, Глогоњски Рит]]||align=left|Лепушница||align=left|Глогоњски Рит |--- align=center ||35. ||[[Датотека:Grbdunavca.jpg|20п|Дунавац, Гроцка]]||align=left|Дунавац||align=left|Гроцка |--- align=center ||36. ||[[Датотека:FK Srem Jakovo.gif|20п|Срем, Јаково]]||align=left|Срем||align=left|Јаково |--- align=center ||37. ||[[Датотека:FK Vinča.png|18п|ФК Винча]]||align=left|Винча||align=left|Винча |--- align=center ||38. ||[[Датотека:FK Duvan Veliko selo logo.png|20px|Дунав, Велико Село]]||align=left|Дунав||align=left|Велико Село |--- align=center ||39. ||[[Датотека:Mladost Baroševac.jpg|20п|Младост, Барошевац]]||align=left|Младост||align=left|Барошевац |--- align=center ||40. ||[[Датотека:OFK Bozdarevac logo.png|22п|ОФК Бождаревац]]||align=left|ОФК Бождаревац||align=left|Бождаревац |--- align=center ||41. ||[[Датотека:OFK Urovci logo.png|18п|ОФК Уровци]]||align=left|ОФК Уровци||align=left|Уровци |--- align=center ||42. ||[[Датотека:FKŠumadinacBečmen.jpg|20п|Шумадинац]]||align=left|Шумадинац||align=left|Бечмен |--- align=center ||43. ||[[Датотека:FK Borac Progar logo.png|20п|Борац, Прогар]]||align=left|Борац||align=left|Прогар |--- align=center ||44. ||[[Датотека:FK Sindjelic Ugrinovci logo.png|20px|Синђелић, Угриновци]]||align=left|Синђелић||align=left|Угриновци |--- align=center ||45. ||[[Датотека:FK Sopot.gif|25п|ФК Сопот]]||align=left|Сопот||align=left|Сопот |--- align=center ||46. ||[[Датотека:FK Radnicki Rudovci logo.png|25п|Раднички, Рудовци]]||align=left|Раднички||align=left|Рудовци |--- align=center ||47. ||[[Датотека:FK Vrcin 91 logo.png|20п| ФК Врчин 91]]||align=left|Врчин 91||align=left|Врчин |--- align=center ||48. ||[[Датотека:FK Mladost Umcari logo.png|20п|Младост, Умчари]]||align=left|Младост||align=left|Умчари |--- align=center ||49. ||[[Датотека:FK Polet Mirosaljci logo.png|20п|Полет, Миросаљци]]||align=left|Полет||align=left|Миросаљци |--- align=center ||50. ||[[Датотека:Coats of arms of None.svg|16px|Напредак, Медошевац]]||align=left|Напредак||align=left|Медошевац |--- align=center ||51. ||[[Датотека:FK Posavac Boljevci logo.png|20п|Посавац, Бољевци]]||align=left|Посавац||align=left|Бољевци |--- align=center ||52. ||[[Датотека:FK Šumadija Jagnjilo.gif|20п|Шумадија, Јагњило]]||align=left|Шумадија||align=left|Јагњило |--- align=center ||53. ||[[Датотека:Radnicki-obrenovac-logo.jpg|23п|Раднички, Обреновац]]||align=left|Раднички||align=left|Обреновац |--- align=center ||54. ||[[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|25п|Прва искра, Барич]]||align=left|Прва искра||align=left|Барич |--- align=center ||55. ||[[Датотека:FK Lisovic Logo.JPG|16px|ФК Лисовић]]||align=left|Лисовић||align=left|ФК Лисовић |--- align=center ||56. ||[[Датотека:FK Kovacevac.gif|20п|ФК Ковачевац]]||align=left|Ковачевац||align=left|Ковачевац |} --> </font> {{clear|both}} |} == Sezony == {| class="wikitable" |- align="center" bgcolor="#dfdfdf" | '''Sezon''' | '''Liga''' | '''Poziom''' | '''Miejsce''' |- | colspan=4 | {{Flaga|SCG}} [[Federalna Republika Jugosławii]] |- |- align="center" | [[Druga liga SR Јugoslavije u fudbalu (1999/2000)#Sjever (Północ)|1999/00]] | align="left"| [[Druga liga Srbije i Crne Gore u fudbalu|Druga liga SR Јugoslavije]] – Grupa Sjever (Północ) | II | 18 [[Plik:Arrow-down.gif]] |- align="center" | 2000/01 | align="left"| [[Srpska Liga Beograd|Srpska liga (Grupa Beograd)]] | rowspan=2 | III | 4 |- align="center" | 2001/02 | align="left"| Srpska liga (Grupa Beograd) | 17 [[Plik:Arrow-down.gif]] |- align="center" | 2002/03 | align="left"| [[Zonska liga]] (Beogradska zona) | IV | 8 |- | colspan=4 | {{Flaga|SCG}} [[Serbia i Czarnogóra]] |- |- align="center" | 2003/04 | align="left"| [[Zonska liga]] (Beogradska zona) | rowspan=3 | IV | 12 |- align="center" | 2004/05 | align="left"| Zonska liga (Beogradska zona) | 7 |- align="center" | 2005/06 | align="left"| Zonska liga (Beogradska zona) | 1 [[Plik:Arrow-up.gif]] |- | colspan=4 | {{Flaga|SRB}} [[Serbia]] |- |- align="center" | [[Srpska Liga w piłce nożnej (2006/2007)|2006/07]] | align="left"| [[Srpska Liga Beograd|Srpska liga (Grupa Beograd)]] | rowspan=5 | III | 9 |- align="center" | [[Srpska Liga w piłce nożnej (2007/2008)|2007/08]] | align="left"| Srpska liga (Grupa Beograd) | 5 |- align="center" | [[Srpska Liga w piłce nożnej (2008/2009)|2008/09]] | align="left"| Srpska liga (Grupa Beograd) | 10 |- align="center" | [[Srpska Liga w piłce nożnej (2009/2010)|2009/10]] | align="left"| Srpska liga (Grupa Beograd) | 10 |- align="center" | [[Srpska Liga w piłce nożnej (2010/2011)|2010/11]] | align="left"| Srpska liga (Grupa Beograd) | 14 [[Plik:Arrow-down.gif]] |- align="center" | 2011/12 | align="left"| [[Zonska liga]] (Beogradska zona) | rowspan=4 | IV | 11 |- align="center" | 2012/13 | align="left"| Zonska liga (Beogradska zona) | 13 |- align="center" | 2013/14 | align="left"| Zonska liga (Beogradska zona) | 11 |- align="center" | 2014/15 | align="left"| Zonska liga (Beogradska zona) | 16 [[Plik:Arrow-down.gif]] * |- align="center" | 2015/16 | align="left"| brak drużyny w rozgrywkach ligowych | - | - |- align="center" | 2016/17 | align="left"| brak drużyny w rozgrywkach ligowych | - | - |- align="center" | 2017/18 | align="left"| brak drużyny w rozgrywkach ligowych | - | - |- align="center" | 2018/19 | align="left"| brak drużyny w rozgrywkach ligowych | - | - |- align="center" | 2019/20 | align="left"| Međuopštinska liga Beograd - grupa B | rowspan=2 | VI | 10 ** |- align="center" | 2020/21 | align="left"| Međuopštinska liga Beograd - grupa B | ? |} &nbsp;* W trakcie sezonu 2014/15 '''Palilulac''' wycofał się z rozgrywek '''Zonskiej ligi''' (drużyna została rozwiązana). &nbsp;** Z powodu sytuacji epidemicznej związanej z koronawirusem [[COVID-19]] rozgrywki sezonu 2019/2020 zostały zakończone po rozegraniu 14 kolejek. {{clear|both}} ==Палилулац — Графичар== :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|1. септембар 1929. година<ref >Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 2. септембар 1929. година</ref> [[Стадион]]: [[СК Југославија]] у 8:00 часова<br />Публике око 1.000 „душа”.<br/>[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Горанић ([[Београд]])<br />Стрелци: Јовановић за Палилулац, Стеван Берберовић и Сречковић за Графичар<br />[[Корнер (фудбал)|Корнери]]: 10:1, у корист Палилулца |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Палилулац--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Ђорђевић -{II}-<br />{{spaces|2}}2. Стаменковић -{II}-<br />{{spaces|2}}3. Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Ђорђевић -{I}-<br />{{spaces|2}}5. Радивојевић<br />{{spaces|2}}6. Чварковић<br />{{spaces|2}}7. Пецић<br />{{spaces|2}}8. Јовановић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Стаменковић -{I}-<br />10. Кузмановић<br />11. Милкић}} |style="text-align:center;"|'''1:2''' (1:1) <!-- Графичар --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[РФК Графичар|'''Графичар''']], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Агоч<br />{{spaces|2}}2. Грујић<br />{{spaces|2}}3. Петровић -{II}-<br />{{spaces|2}}4. Коцић<br />{{spaces|2}}5. Срећковић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}6. Мут<br />{{spaces|2}}7. Стеван Берберовић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}8. Ђодић<br />{{spaces|2}}9. Петровић -{I}-<br />10. Берберовић -{I}-<br />11. Петковић}} |} :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|8. септембар 1929. година<ref >Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 9. септембар 1929. година</ref><br />[[Стадион]]: [[СК Југославија]] у 8:00 часова<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Милан Николић ([[Београд]])<br />Стрелац: Стеван Берберовић за Графичар |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Графичар--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[РФК Графичар|'''Графичар''']], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Агоч<br />{{spaces|2}}2. Грујић<br />{{spaces|2}}3. Петровић -{II}-<br />{{spaces|2}}4. Коцић<br />{{spaces|2}}5. Срећковић<br />{{spaces|2}}6. '''Мут''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]]<br />{{spaces|2}}7. Стеван Берберовић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}8. Ђодић<br />{{spaces|2}}9. Петровић -{I}-<br />10. Берберовић -{I}-<br />11. Петковић}} |style="text-align:center;"|'''1:0''' (1:0) <!-- Палилулац --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Ђорђевић -{II}-<br />{{spaces|2}}2. Стаменковић -{II}-<br />{{spaces|2}}3. Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Ђорђевић -{I}-<br />{{spaces|2}}5. Радивојевић<br />{{spaces|2}}6. Чварковић<br />{{spaces|2}}7. Пецић<br />{{spaces|2}}8. Јовановић<br />{{spaces|2}}9. Стаменковић -{I}-<br />10. Кузмановић<br />11. Милкић}} |} {{clear|both}} ==Управа из 1929. СК Југославија== :На годишњој редовној скупштини одржаној 10. марта 1929. године изабрана је следећа управа<ref>Службени гласник „СПОРТИСТА” Београдског лоптачког подсавеза, 14. марта 1929.</ref>: :{| align=left colspan=2 style="width:46em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid red; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: <!-- #f9f9f9; --> font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width: 20em;"| Функција |style="width: 25em;"| Име и презиме |style="width: 45em;"| Занимање |- || Председник || Живојин Јевђенијевић||Пуковник |- ||Први Потпредседник|| Димитрије Младеновић||Инспектор Министарства Саобраћаја |- ||Други Потпредседник|| Милутин Станојловић||Директор банке |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први секретар|| Душан Ђорђевић||Чиновник Министарства Спољних Послова |- ||Други секретар||Војислав Божић||Чиновник Министарства Спољних Послова |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први Благајник|| Момчило Костић||Чиновник Дирекције Железнице |- ||Други Благајник|| Јован Стаменковић||Трговац |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="8"|Чланови одбора||[[Јанко Шафарик]]||Архитекта |- bgcolor=#f9f9f9 ||Душан Кезић||Инспектор Министарства Саобраћаја |- bgcolor=#f9f9f9 ||Миодраг Маринковић||Инжињер |- bgcolor=#f9f9f9 ||Бора Вучковић||Инжињер |- bgcolor=#f9f9f9 ||Радомир Стојиловић||Адвокар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Драгољуб Бабић||Виши чиновник Народне Банке |- bgcolor=#f9f9f9 ||Христифор Митровић||Поручник |- bgcolor=#f9f9f9 ||Станислав Вулић||Професор |- |rowspan="3"|Надзорни одбор||[[Јован Ружић]]||Виши чиновник Дирекције Железнице |- ||Боривоје Петровић||Чиновник Занатске Банке |- ||Божидар Марковић||Инжињер |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} ==Садржај десно == :{| align=left colspan=2 style="width:21em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;"style="background-color: font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 | align=center style="width: 1em;"| Коло | align=center style="width: 15em;"| Парови |- align=center ||-{I}-||1—11, 5—3, 6—2, 7—4, 8—9, 10—12 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 ||-{I}-||—, —, —, —, —, — |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} [[Датотека:Popovic Dragoslav.jpeg|200п]] {{clear|both}} [[Драгослав Ј. Поповић|др Драгослав Ј. Поповић]] {{clear|both}} {| |- valign=top | :На редовној годишњој скупштини одржаној 17. фебруара 1929. године одржаној у<br/>кафани „Стижанин”, Кнез Данилова број 5, изабрана је следећа управа<ref name="21.феб 1929"/>: :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: <!-- #f9f9f9; --> font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width: 20em;"| Функција |style="width: 25em;"| Име и презиме |style="width: 25em;"| Занимање |- || Председник || Бошко Тонкин||Новинар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Потпредседник|| Методије Петровић||Трговац |- ||Први секретар|| Драгољуб Малетић||Медецинар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Други секретар||Бранко Илић||Трговац |- |rowspan="2"|Благајници|| Драгутин Михаиловић||Банкарски чиновник |- ||Мика Бесарабић||Фризер |- bgcolor=#f9f9f9 ||Вођа фудбалске секције и економ||Миланко Живановић||Електричар |- |rowspan="2"|Чланови управе||М. Карфик||Инжињер |- ||Воја Вељковић||Студент философије |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="2"|Надзорни одбор||Радомир Јовановић||Правник |- bgcolor=#f9f9f9 ||Никола Малетић||Електро—механичар |- ||Капитен првог тима||Слободан Милкић||Ђак |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="4"|Почасни председници||Милан Ивковић||Индустријалац |- bgcolor=#f9f9f9 ||Драгослав Војновић||Секретар државне железнице |- bgcolor=#f9f9f9 ||Бошко Чупић||Индустријалац |- bgcolor=#f9f9f9 ||Миодраг Стевановић||Зубни лекар |- |rowspan="9"|Почасни чланови||Јован Ружић||Виши чиновник Дирекције Железнице |- ||Др Мих. Андрејевић||Лекар |- ||Пера Чупић|| |- ||Пасквале Гроси||Кројач |- ||Марко Шрајбер||Индустријалац |- ||Воја Катунац||Начелник Министарства Финансија |- ||Јеша Шапоњић||Бравар |- ||Ђока Вељковић||Економиста |- ||Миодраг Зарић||Судија |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} |width="4"|{{nbsp}} |valign="top"| :На годишњој скупштини ФК „Палилулац”, 15.. јуна 1934. године, изабран је<br/>Г. [[Драгослав Јовановић|Др Драгослав Б. Јовановић]]{{Напомена|Др Драгослав Б. Јовановић доктор права, професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]] и ректор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] oд [[1936]]. до [[1939]]. године.}} шеф кабинета Министра правде за почаснок председника.<ref name="Победа1934">Новине „ПОБЕДА” 22. јул 1934. година</ref> :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;"style="background-color: font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=center bgcolor= #dcdbd6 |colspan="2" |У нову управу су ушли:<ref name="Победа1934" /> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width: 20em;"| Функција |style="width: 25em;"| Име и презиме |- ||Председник||г. Павле Мијаковић |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први подпреседник||г. Бора Илић |- ||Други подпреседник||г. Драгољуб Стабловић |- bgcolor=#f9f9f9 ||Секретар||г. Бранко Николић Либаде |- ||Благајник||г. Кокан Костић |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} :Г. Бора Илић, новизабрани подпреседник клуба, је своје земљиште у Гробљанској улици{{Напомена|Гробљанска улица данас Рузвелтова}}<br/>крај Чупићеве циглане{{Напомена|Чупићева циглана данас је ту хала „Ранко Николић”}}, уступа клубу за подизање игралишта.<br/>Одређен је специјални одбор за изградњу игралишта. |} {{clear|both}} == Пехар СК „Слога” [[Београд]] 1930. година<ref name="ФТЈС"/> == :Током лета и јесени 1930. године одржано је такмичење за подмладак које<br/>организовала СК „Слога” [[Београд]]. Дародавац и предаја пехара победнику<br/>био је г. Милан Т. Стефановић, дворски јувелир. :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- bgcolor=#dcdbd6 align=center |align=right bgcolor= #dcdbd6 style="width:1em;"|{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} | align=left style="width:12em;"| '''Клуб''' |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center |align=right|{{tooltip|'''1.'''|Освајач пехара}}|| align=left | {{tooltip|'''Слога'''|Освајач пехара}}, [[Београд]]||9||9||0||0||50||{{spaces|2}}5||{{spaces|2}}45||{{tooltip|'''18'''|Освајач пехара}} |- align=center |align=right|2.|| align=left | Венеција, [[Београд]]||9||7||0||2||22||10||{{spaces|2}}12||14 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|3.|| align=left | [[ФК Палилулац Београд|Златибор]], [[Београд]]||9||5||0||4||19||15||{{spaces|3}}4||10 |- align=center |align=right|4.|| align=left | Тапетар, [[Београд]]||9||5||0||4||20||22||{{spaces|2}}-2||10 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|5.|| align=left | Конкордија, [[Београд]]||9||4||0||5||17||16||{{spaces|3}}1||{{spaces|2}}8 |- align=center |align=right|6.|| align=left | Победа, [[Београд]]||9||4||0||5||23||25||{{spaces|2}}-2||{{spaces|2}}8 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|7.|| align=left | Омладинац, [[Београд]]||9||4||0||5||16||29||-13||{{spaces|2}}8 |- align=center |align=right|8.|| align=left | Орлић, [[Београд]]||9||3||0||6||12||27||-15||{{spaces|2}}6 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|9.|| align=left | Јединство, [[Београд]]||9||2||0||7||{{spaces|2}}8||20||-12||{{spaces|2}}4 |- align=center |align=right|10.|| align=left | Бачка, [[Београд]]||9||2||0||7||13||31||-18||{{spaces|2}}4 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 | colspan="9"| |} {{clear|both}} ==Спортска географија [[Београд]]а 1928. године<ref>Службени гласник Београдског лоптацког савеза „СПОРТИСТА”,7. јануар 1928. година</ref>== Велики и мали клубови, са Дорћола, Славије, Ђерма, Палилуле и свих осталих крајева [[Београд]]а.<br/>Београд 1928. године имао је преко 250.000 становника, 43 фудбалска клуба, два велика и шест мала игралишта.<br/>Приближна цифра оних који играју фудбал по клубовима, има око 2.500 фудбалера. {| |valign="top"| ;Игралишта у Београду: * СК „Југославија” на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брдо]] * „Соко” у [[Кошутњак]]у * „БСК” изнад [[Топовске шупе|Топовских шупа]] * „Чукарички” на [[Градска општина Чукарица|Чукарици]] * „Железничар” у [[Бара Венеција|Бари Венецији]] * „Јадран” на [[Дунав]]у близу кланице * „Монплезир” на [[Дунав]]у близу града * „Карађорђе” код [[Вуков споменик|Вуковог]] споменика * „Балкан” на [[Ђерам (Београд)|Смедеревском ђерму]] | style="width:10px;"| |valign="top"| :{| align=left colspan="2" style="width:70em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- bgcolor=#C0FFC0 | colspan="2" |''<center>'''Подела клубова према крају у коме је клуб поникао или из кога је краја гро његових играча'''</center>'' |- |'''[[Дорћол]]'''||'''[[Савамала]]''' |- |{{spaces|5}}Јединство, Вардар, Хакоах, Дунав, Шумадија{{Напомена|ФК „Шумадија” Бајлонова пивара}}, Омладинац, Скардалија||{{spaces|5}}Железничар, Гвожђар, Карађорђева, Србија{{Напомена|ФК „Србија” Железнички парк}}, Моравац{{Напомена|ФК „Моравац” Дом малолетника}} |- |'''[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]'''||'''[[Ђерам (Београд)|Смедеревски ђерам]]''' |- |{{spaces|5}}БСК, Палилулац, Српски мач{{Напомена|ФК „Српски мач” Ратарска улица}}, Јадран, Милетина||{{spaces|5}}Балкан, Космај, Тушко |- |'''[[Чубура]]'''||'''[[Градска општина Врачар|Врачар]] — [[Славија]]''' |- |{{spaces|5}}Обилић, Херој, Ускок{{Напомена|ФК „Ускок” [[Црвени крст (Београд)|Црвени крст]]}}||{{spaces|5}}Југославија, Славија |- |'''Ђурђево брдо — [[Сењак]]'''||'''[[Предграђе]]''' |- |{{spaces|5}}Брђанин, Хајдук{{Напомена|ФК „Хајдук” „Мостар” кафана}}, Спарта, Викторија||{{spaces|5}}Олимпија, Карађорђе, Душановац, Чукарички |- |'''Раднички клубови'''||'''Трговачки клубови''' |- |{{spaces|5}}Графичар, Раднички, Слога{{Напомена|ФК „Слога” келнери}}, Борац||{{spaces|5}}Трговачки подмладак, Адмира, Сенегалац |- |'''Војнички'''||'''Остали''' |- |{{spaces|5}}Гардист||{{spaces|5}}Руски СК, Црногорац, БУСК{{Напомена|БУСК клуб универзитетских студената}}, Соко |- bgcolor=#C0FFC0 | colspan="2" |''<center>'''Сваки крај [[Београд]]а осим [[Теразије (Београд)|Теразија]] имали су своје клубове.'''</center>'' |} {{clear|both}} |} ;Занимљивости за сезону 1928/29. годину :Цене улазница за првенствене утакмице, 10 динара седишта, 5 динара стајање и 2 динара за децу.<ref>Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА” четвртак 30. август 1928. година</ref><br/>На свим првенственим утакмицама право на бесплатан улаз у игралишту имају по 13 играча и 5 фукционера клубова који играју тог дана.<ref>Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА” 20. септембар 1928. година</ref> {{clear|both}} ==Првенствене утакмице== :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|30. септембар 1928. година<ref name="Чука-Пал">Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 1. октобар 1928. година</ref> [[Стадион]]: [[СК Југославија]]<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Стокић ([[Београд]])<br />Стрелци: П. Сам два и Ђорђевић -{II}- за Чукарички<br/>Ристић два и Миросаљевић за Златибор<br />[[Корнер (фудбал)|Корнери]]: 3:2, у корист Чукаричког |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Чукарички--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Чукарички|Чукарички]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Богдановић<br />{{spaces|2}}2. Глишић<br />{{spaces|2}}3. Петаковић<br />{{spaces|2}}4. Жујић<br />{{spaces|2}}5. Ђорђевић -{I}-<br />{{spaces|2}}6. Шарчевић<br />{{spaces|2}}7. Младеновић<br />{{spaces|2}}8. Ђорђевић -{II}- {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Ратаран<br />10. Малек<br />11. '''П. Сам''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] {{гол|}} {{гол|}}}} |style="text-align:center;"|'''3:3''' (1:1) <!-- Палилулац --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Палилулац Београд|Златибор]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Милановић<br />{{spaces|2}}2. Стаменковић -{I}-<br />{{spaces|2}}3. Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Толмичев<br />{{spaces|2}}5. Радивојевић<br />{{spaces|2}}6. Чварковић<br />{{spaces|2}}7. Милкић<br />{{spaces|2}}8. Ристић {{гол|}} {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Стаменковић -{II}-<br />10. Кузмановић<br />11. Миросављевић {{гол|}}}} |} :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|30. септембар 1928. година<ref name="Чука-Пал"/> [[Стадион]]: [[СК Југославија]]<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Обућина ([[Београд]])<br />Стрелац: Грујић Славија{{Напомена|име="Славија"}}<br />[[Корнер (фудбал)|Корнери]]: 4:2, у корист Карађорђа{{Напомена|име="Карађорђе"}} |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Славија--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Славија{{Напомена|име="Славија"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Пантић<br />{{spaces|2}}2. Бадњевац<br />{{spaces|2}}3. Тешић<br />{{spaces|2}}4. Ковачевић<br />{{spaces|2}}5. Леви<br />{{spaces|2}}6. Видановић<br />{{spaces|2}}7. Тоскић<br />{{spaces|2}}8. Грујић {{гол|43}}<br />{{spaces|2}}9. Швабић<br />10. Секулић<br />11. Божић}} |style="text-align:center;"|'''1:0''' (0:0) <!-- Карађорђе --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Карађорђе{{Напомена|име="Карађорђе"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. '''Арош''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]]<br />{{spaces|2}}2. Гајић -{I}-<br />{{spaces|2}}3. Хмељак<br />{{spaces|2}}4. Јаковљевић<br />{{spaces|2}}5. Ђ. Сухански<br />{{spaces|2}}6. Н. Цветковић<br />{{spaces|2}}7. Гајић -{II}-<br />{{spaces|2}}8. Ристић<br />{{spaces|2}}9. Максимовић<br />10. Лунгуловић<br />11. Радосављевић{{Напомена|дошао на утакмицу и ушао у игру у 14' другог полувремен и био 11 играч}}}} |} <!-- {{clear|both}} --> :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|11. новембар 1928. година<ref name="Чука-Олимп">Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 12. новембар 1928. година</ref> [[Стадион]]: [[СК Југославија]] у 8:15<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. М. Живановић ([[Београд]])<br />Стрелац: Јованчић оба гола [[ФК Чукарички|Чукарички]] |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Чукарички--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Чукарички|Чукарички]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Богдановић<br />{{spaces|2}}2. Петаковић<br />{{spaces|2}}3. Глишић<br />{{spaces|2}}4. Шаревић<br />{{spaces|2}}5. Станић<br />{{spaces|2}}6. Живковић<br />{{spaces|2}}7. Шљивић<br />{{spaces|2}}8. Ђорђевић<br />{{spaces|2}}9. Ратарац<br />10. '''Јованчић''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] {{гол|}} {{гол|}}<br />11. Сам}} |style="text-align:center;"|'''2:0''' (0:0) <!--Олимпија--> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Олимпија{{Напомена|име="Олимпија"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Пестић<br />{{spaces|2}}2. Станојевић -{I}-<br />{{spaces|2}}3. Станојевић -{II}-<br />{{spaces|2}}4. Инђић<br />{{spaces|2}}5. Поповић<br />{{spaces|2}}6. Грујић<br />{{spaces|2}}7. Петровић<br />{{spaces|2}}8. Милорадовић<br />{{spaces|2}}9. Мирковић<br />10. Пршић<br />11. Ђермановић}} |} {{clear|both}} :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|18. новембар 1928. година<ref name="Сла-Рус">Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 19. новембар 1928. година</ref> [[Стадион]]: [[СК Југославија]]<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Паранос ([[Београд]])<br />Стрелци: Швабић два и Грујић за Славију{{Напомена|име="Славија"}}, Јегоров за Руски{{Напомена|име="Руски СК"}} |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Славијаa--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Славија{{Напомена|име="Славија"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Пантић<br />{{spaces|2}}2. Бодљевац<br />{{spaces|2}}3. Тешић<br />{{spaces|2}}4. Ковачевић<br />{{spaces|2}}5. Леви<br />{{spaces|2}}6. '''Б. Петровић''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]]<br />{{spaces|2}}7. Мучелица<br />{{spaces|2}}8. Обрадовић<br />{{spaces|2}}9. Грујић {{гол|}}<br />10. Швабић {{гол|}} {{гол|}}<br />11. Секулић}} |style="text-align:center;"|'''3:1''' (0:1) <!--Руски--> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Руски{{Напомена|име="Руски СК"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Чернојев<br />{{spaces|2}}2. Бискунски<br />{{spaces|2}}3. Михолет<br />{{spaces|2}}4. Ченоваљски<br />{{spaces|2}}5. Тучков<br />{{spaces|2}}6. Ржевски<br />{{spaces|2}}7. Сергијев<br />{{spaces|2}}8. Јегоров {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Зигери<br />10. Климовић<br />11. Демиртошев}} |} {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|16. децембар 1928. година у 10:15<ref >Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, уторак 18. децембар 1928. година</ref> [[Стадион]]: [[ФК БАСК|Соко]]<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. М. Поповић ([[Београд]])<br />Стрелци: С. Радаковић, Д. Миљковић, Н. Каровић, У. Ђенадић, К. Шрајбер |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Раднички--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Раднички Београд|Раднички]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Р. Малешивић<br />{{spaces|2}}2. П. Петровић<br />{{spaces|2}}3. Н. Јоцић<br />{{spaces|2}}4. М. Симић<br />{{spaces|2}}5. С. Радаковић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}6. М. Трајковић<br />{{spaces|2}}7. Д. Миљковић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}8. Н. Каровић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. У. Ђенадић {{гол|}}<br />10. К. Шрајбер {{гол|}}<br />11. М. Поповић}} |style="text-align:center;"|'''5:0''' (1:0) <!--Олимпија --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Олимпија{{Напомена|име="Олимпија"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. В. Пестић<br />{{spaces|2}}2. Д. Станојевић -{I}-<br />{{spaces|2}}3. Д. Станојевић -{II}-<br />{{spaces|2}}4. Љ. Грујић<br />{{spaces|2}}5. Ж. Илић<br />{{spaces|2}}6. Б. Инђић<br />{{spaces|2}}7. Р. Петровић<br />{{spaces|2}}8. Д. Милорадовић<br />{{spaces|2}}9. М. Мирковић<br />10. В. Пршић<br />11. Ж. Живић}} |} {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|23. децембар 1928. година<ref >Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 24. децембар 1928. година</ref> [[Стадион]]: [[СК Југославија]] у 10:15<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Бугарски ([[Београд]])<br />Стрелци: за Раднички Ивковић, Радаковић, Поповић, Каровић два гола<br/>за Олимпију Шиловцев и Димерташев |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Раднички--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Раднички Београд|Раднички]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Р. Малешивић<br />{{spaces|2}}2. П. Петровић<br />{{spaces|2}}3. А. Јоцић<br />{{spaces|2}}4. М. Симић<br />{{spaces|2}}5. '''С. Радаковић''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] {{гол|}}<br />{{spaces|2}}6. М. Трајковић<br />{{spaces|2}}7. Ивковић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}8. А. Каровић {{гол|}} {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. У. Ђенадић<br />10. К. Шрајбер<br />11. М. Поповић {{гол|}}}} |style="text-align:center;"|'''5:2''' (0:1) <!--Руски--> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Руски{{Напомена|име="Руски СК"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Максимов<br />{{spaces|2}}2. Бискупски<br />{{spaces|2}}3. Климовић<br />{{spaces|2}}4. Лихолет<br />{{spaces|2}}5. Тучков<br />{{spaces|2}}6. Ржевски<br />{{spaces|2}}7. Сергијев<br />{{spaces|2}}8. Угоров<br />{{spaces|2}}9. Зигерн Кори<br />10. Шиловцев {{гол|}}<br />11. Димерташев {{гол|}}}} |} {{clear|both}} ==Резултати по колима ПРАЗНО== {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center> <span style="color: #000000">'''ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА''' </span> </center> |} <!-- | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | --> |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" | <center> <span style="color: #000000">1. коло, 4. септембра 1954. </span> </center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center> <span style="color: #000000">2. коло, 11. септембра 1954. </span> </center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center> <span style="color: #000000">3. коло, 18. септембра 1954. </span> </center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center> <span style="color: #000000">4. коло, 25. септембра 1954. </span> </center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center> <span style="color: #000000">5. коло, 2. октобра 1954. </span> </center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">6. коло, 9. октобра 1954.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">7. коло, 16. октобра 1954.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">8. коло, 23. октобра 1954.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">9. коло, 30. октобра 1954.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">10. коло, 6. новембра 1954.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">11. коло, 13. новембра 1954.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center> <span style="color: #000000">'''ПРОЛЕЋНИ ДЕО ПРВЕНСТВА''' </span> </center> |} <!-- | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | --> |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">12. коло, 1. априла 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">13. коло, 8. априла 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">14. коло, 15. априла 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">15. коло, 22. априла 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">16. коло, 29. априла 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">17. коло, 6. маја 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">18. коло, 13. маја 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">19. коло, 20. маја 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">20. коло, 27. маја 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">21. коло, 3. јуна 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">22. коло, 10. јуна 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | |} {{clear|both}} ==Књига== <imagemap> Слика:FK Palilulac Knjiga korice.jpg|300п circle 950 800 600 [[#Предње корице|950 850 600 Предње корице]] circle 950 850 600 [[#Предње корице|950 850 600 Предње корице]] circle 950 950 600 [[#Предње корице|950 950 600 Предње корице]] circle 2950 850 700 [[#Задње корице|Задње корице]] default [[Датотека:FK Palilulac Knjiga korice.jpg|FK Palilulac Knjiga korice]] </imagemap> {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac clanska karta 2021-2024.jpg]] {{Инфокутија Књига | слика = <!-- FK Palilulac Knjiga korice.jpg --> <imagemap> Слика:FK Palilulac Knjiga korice.jpg|300п circle 950 850 600 [[#Предње корице|Предње корице]] circle 2950 850 700 [[#Задње корице|Задње корице]] default [[Датотека:FK Palilulac Knjiga korice.jpg|FK Palilulac Knjiga korice]] </imagemap> | име = <!-- ФК Палилулац, Београд --> | аутор = Драгутин Веланац Бата | жанр = Спорт (фудбал) | тема = Историја ФК „Палилулац”, Крњача | место_и_време_радње = Србија, Немачка и Италија<br/>1924 — 2014. | држава = {{зас|Србија|variant=2004|size=30п}} Србија | језик = [[Српски|Српски, ћирилица]] | издавач оригинала = NEW Image д.о.о. | дизајнер_корица = NEW Image д.о.о. | датум оригинала = [[новембар]] [[2020]]. | датум објављивања = | преводилац = | наслов оригинала = ФК ПАЛИЛУЛАЦ БЕОГРАД | издавач = NEW Image д.о.о. | текст слике = | дизајнер = | artiste_couverture = | серијал = | тип медија = тврд повез | број страна = 137 | исбн = | исбн оригинала = 978-86-920507-1-8 | претходна књига = | наредна књига = | фусноте = Монографија је посвећена свима који су допринели успешном развоју клуба. }} {{clear|both}} == [[Слика:Sciences de la terre.svg|50п|Земља]] Путовања [[Слика:Animhorse.gif|70п]]== ==Korisnik:BataVele== ===Probe=== [[датотека:APNG bouncing beach ball (45px).png]] [[Датотека:Nuvola_apps_kcoloredit.png|55px|Галерија]] [[File:Blacksmith.png|50п]] [[File:Praktica.jpg|50п]] [[File:Crystal Clear app kpaint.png|60п|Галерија слика]] [[File:Fotoaparat Contessa Nettel Tropen Adoro.jpg|50п|Галерија слика]] [[File:Crystal 128 camera SVG.svg|50п|Галерија слика]] [[File:Crystal Clear app korganizer.png|50п|Чланци]] [[File:Nuvola apps kate.png|50п|Чланци]] [[File:Nuvola apps bookcase.svg|50п|Чланци]] [[File:Adult Commons-tan.png|25п]] [[File:Urban Coyote on Speak magazine cover.png|50п]] [[File:InternetSlowdown Day.gif|60п]] [[File:Exquisite-microphone.png|60п|разговор]] [[File:ChessSet.jpg|60п]] [[File:Sciences de la terre.svg|60п]] [[Датотека:Romani barnstar gif.gif|120п]] [[File:RotaWiki.gif|60п]] [[File:Ladybird-animation.gif|100п]] [[File:Animhorse.gif]] [[File:Dharma Wheelmmm-APNG-animation2.png]] [[File:Tireless Contributor Barnstar.gif]] [[File:Wikiswing.gif|200п]] [[File:Barnstar-rotating-reverse.gif]] [[File:Wippmechanik-Stuhl.gif]] [[File:Bügelflasche.gif|200п]] 🏠🏆 <div style="display:flex; flex-direction:row; flex-wrap:wrap;"> {{Clickable button 2|Корисник:Aca|🏠 Почетна|style=background: #FFFFFF; border: 2px solid #DFDFDF}} {{Clickable button 2|Разговор са корисником:Aca|💬 Разговор|style=background: #FFFFFF; border: 2px solid #DFDFDF}} {{Clickable button 2|Корисник:Aca/песак|🧪 Песак|style=background: #FFFFFF; border: 2px solid #DFDFDF}} {{Clickable button 2|Посебно:Доприноси/Aca|✏️ Доприноси|style=background: #FFFFFF; border: 2px solid #DFDFDF}} {{Clickable button 2|Корисник:Aca/споменице|🏆 Споменице|style=background: #FFFFFF; border: 2px solid #DFDFDF}} {{Clickable button 2|Посебно:СтраницеСаПрефиксом/Корисник:Aca/|🔨 Још…|style=background: #FFFFFF; border: 2px solid #DFDFDF}} </div> <!-- <noinclude> {{документација}} </noinclude> --> {{refbegin|5|indent=yes}} # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] {{refend}} <!-- {{Columns-list|colwidth=20em| # Ставка нумерисаног списка # Ставка нумерисаног списка # Ставка нумерисаног списка }} --> ===Главна=== <div <!-- style="position:fixed; left:550px; top:99px; font-size:small; border: solid 2px #C0C58B; background-color:#EAF2F8;" -->> <center> {| align=center cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 10%; background-color: <!-- fff -->#c0ffc0; border: 1px solid green; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |[[Слика:AnimWIKISTAR-laurier-WT.gif|40п|ц]] |<div style="width: 5em; text-align: left; margin-left: 11px;"> [[Датотека:Nuvola filesystems folder home.png|60x60px|link=Корисник:Batavele]]<br/>[[Корисник:Batavele|<b>Главна</b>]]</div> |<div style="width: 5em; text-align: left;"> [[Датотека:Crystal Clear app korganizer.png|60x60px|Чланци|link=Корисник:Batavele/Чланци]]<br/>[[Корисник:Batavele/Чланци|Чланци]]</div> <!-- |<div style="width: 5em; text-align: left;"> [[Датотека:Ice hockey pictogram.svg|60x60px|link=Корисник:Batavele/Хокеј]]<br/>[[Корисник:Batavele/Хокеј|Хокеј]]</div> --> |<div style="width: 5em; text-align: left;"> [[Датотека:Crystal 128 camera SVG.svg|60x60px|link=Корисник:Batavele/Галерија]]<br/>[[Корисник:Batavele/Галерија|Галерија]]</div> |<div style="width: 5em; text-align: left;"> [[File:Exquisite-microphone.png|60x60px|link=Разговор са корисником:Batavele|Разговор са корисником:Batavele]]<br/>[[Разговор са корисником:Batavele|Разговор]]</div> |[[File:RotaWiki.gif|60п]] |} </center> <!-- </div> --> -------------- ==Графички приказ 1926 — 2014. == -------------- {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid green; text-align:center; width: 36.1%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {| style="width:30%; vertical-align:top; border:2px solid green;"| | <div style="position: relative;" > {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 650 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = Периоди | ознака_x2 = 1926—1952 | ознака_x3 = 1952—1970| ознака_x4 = 1970—1980 | ознака_x5 = 1980—1990 | ознака_x6 = 1990—2000 | ознака_x7 = 2000—2010 | ознака_x8 = 2010—2014 | ознака_x9 = | y_макс = 490 | y_мин = 140 | скала = да | интервал_примарне_скале = 25 | S02V01 = | S02V02 = 256 | S02V03 = 438 | S02V04 = 289 | S02V05 = 324 | S02V06 = 294 | S02V07 = 472 | S02V08 = 152 | S02V09 = | назнаке = да }} {{Image label|x=0.15 |y=0.353 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''256'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.265 |y=0.06 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''438'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.374 |y=0.312 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''289'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.498 |y=0.228 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''324'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.610 |y=0.309 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''294'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.723 |y=0.02 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''472'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.868 |y=0.4821 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''152'''</font>}}<!--2010-2014--> </div> |} {{clear|both}} {{float|left=256.5px|'''Освојени бодови'''}} {{clear|both}} {| style="width:30%; vertical-align:top; border:2px solid green;"| | <div style="position: relative;" > {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_1 = green | боја_серије_2 = orange | боја_серије_3 = red | ширина = 650 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије1 = 1.5 | дебљина_серије2 = 1.5 | дебљина_серије3 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = Периоди | ознака_x2 = 1926—1952| ознака_x3 = 1952—1970| ознака_x4 = 1970—1980 | ознака_x5 = 1980—1990 | ознака_x6 = 1990—2000 | ознака_x7 = 2000—2010 | ознака_x8 = 2010—2014 | ознака_x9 = | y_макс = 180 | y_мин = 10 | скала = да | интервал_примарне_скале = 10 | S01V01 = | S01V02 = 107| S01V03 = 175 | S01V04 = 102 | S01V05 = 131 | S01V06 = 144 | S01V07 = 131 | S01V08 = 43 | S01V09 = | S02V01 = | S02V02 = 42 | S02V03 = 88 | S02V04 = 86 | S02V05 = 76 | S02V06 = 60 | S02V07 = 82 | S02V08 = 23 | S02V09 = | S03V01 = | S03V02 = 90 | S03V03 = 139 | S03V04 = 88 | S03V05 = 89 | S03V06 = 114 | S03V07 = 113 | S03V08 = 59 | S03V09 = | назнаке = да }} <!--Зелено победа--> {{Image label|x=0.118 |y=0.218 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''107'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.234 |y=0.023 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''175'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.385 |y=0.2 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''102'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.48 |y=0.132 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''131'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.09 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''144'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.77 |y=0.15 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''131'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.88 |y=0.405 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''43'''</font>}}<!--2010-2014--> <!--Жуто нерешено--> {{Image label|x=0.158 |y=0.44 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''42'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.236 |y=0.270 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''88'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.38 |y=0.297 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''86'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.478 |y=0.33 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''76'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.62 |y=0.38 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''60'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.735 |y=0.278 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''82'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.85 |y=0.486 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''23'''</font>}}<!--2010-2014--> <!--Црвено пораз--> {{Image label|x=0.133 |y=0.280 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''90'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.266 |y=0.112 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''139'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.391 |y=0.262 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''88'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.498 |y=0.25 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''89'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.189 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''114'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.72 |y=0.189 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''113'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.88 |y=0.3564 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''59'''</font>}}<!--2010-2014--> </div> |} {{clear|both}} {| align=left class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда|green|Победе}}||{{легенда|orange|Нерешено}}||{{легенда|red|Порази}} |} {{clear|both}} {| style="width:30%; vertical-align:top; border:2px solid green;"| | <div style="position: relative;" > {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_1 = green | боја_серије_2 = red | ширина = 650 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије1 = 1.5 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = Периоди | ознака_x2 = 1926—1952| ознака_x3 = 1952—1970| ознака_x4 = 1970—1980 | ознака_x5 = 1980—1990 | ознака_x6 = 1990—2000 | ознака_x7 = 2000—2010 | ознака_x8 = 2010—2014 | ознака_x9 = | y_макс = 900 | y_мин = 100 | скала = да | интервал_примарне_скале = 50 | S01V01 = | S01V02 = 507 | S01V03 = 848 | S01V04 = 378 | S01V05 = 535 | S01V06 = 562 | S01V07 = 399 | S01V08 = 138 | S01V09 = | S02V01 = | S02V02 = 411 | S02V03 = 652 | S02V04 = 328 | S02V05 = 380 | S02V06 = 445 | S02V07 = 391 | S02V08 = 160 | S02V09 = | назнаке = да }} <!--Зелено дато голова--> {{Image label|x=0.11 |y=0.253 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''507'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.268 |y=0.015 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''848'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.428 |y=0.322 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''378'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.494 |y=0.2 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''535'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.19 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''562'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.75 |y=0.295 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''399'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.8 |y=0.481 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''138'''</font>}}<!--2010-2014--> <!--Црвено примљено голова--> {{Image label|x=0.11 |y=0.312 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''411'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.265 |y=0.129 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''652'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.378 |y=0.38 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''328'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.498 |y=0.35 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''380'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.27 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''445'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.7 |y=0.335 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''391'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.864 |y=0.466 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''160'''</font>}}<!--2010-2014--> </div> |} {{clear|both}} {| align=left class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда|green|Дато голова}}||{{легенда|red|Примљено голова}} |} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} -------------- ==Разно== {{image array|perrow=4|width=80|height=80| border-width = 2 | image1 = Reverend Nicodemus Prilepsky and Tismanski.jpg| caption1 = [[Никодим Тисмански]] | image2 = Milita Despina.jpg| caption2 = [[Милица Деспина]] | image3 = Tsar Jovan Nenad monument.jpg| caption3 = [[Јован Ненад]] | image4 = Savabrankovic.jpg| caption4 = [[Сава II Бранковић|Сава Бранковић]] | image5 = Count Đorđe Branković, Franz Schilhabel, 1849.jpg| caption5 = [[Ђорђе Бранковић (гроф)|Ђорђе Бранковић]] | image6 = DositejObradović.jpg| caption6 = [[Доситеј Обрадовић]] | image7 = Sava Tekelija by Mor Than.jpg| caption7 = [[Сава Текелија]] | image8 = DimitrijeTirol.jpg| caption8 = [[Димитрије П. Тирол|Димитрије Тирол]] | image9 = Jovan Stejić.jpg| caption9 = [[Јован Стејић]] | image10 = Епископ Василијан Петровић.jpg| caption10 = [[Василијан Петровић]] | image11 = Iosif Ivanovici.jpg| caption11 = [[Јован Ивановић]] | image12 = MilanIV.jpg| caption12 = [[Милан Обреновић]] | image13 = Danil, Nova iskra (1899).jpg| caption13 = [[Константин Данил]] | image14 = Stevan Aleksic slikar.jpg| caption14 = [[Стеван Алексић]] | image15 = Tabakovic portret.jpg| caption15 = [[Иван Табаковић]] | image16 = Belodedici.JPG| caption16 = [[Миодраг Белодедић]] }} <onlyinclude> {| class="wikitable plainrowheaders" style="width:100%; margin:auto; background:#fff;" |- ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Бр. у<br />серији ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Бр. у<br />сезони ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Назив ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Редитељ ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Сценариста ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Пpемијерно<br>емитовање ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Прод.<br>код ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Гледаоци<br>САД-а (у<br>милионима) {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Морнарички истражитељи |EpisodeNumber = 331 |EpisodeNumber2 = 1 |RTitle = "Подељена кућа (2. део)" |DirectedBy = Тони Вармби |WrittenBy = Стивен Д. Бајндер |OriginalAirDate = {{Start date|2017|9|26}} |ProdCode = 1501 |Viewers = 13.29<ref name="15.01">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/tuesday-final-ratings-sept-26-2017/|title=''Bull'', ''Voice'', ''This Is Us'' adjust up, ''L&O True Crime'' and ''Brooklyn Nine-Nine'' down: Tuesday final ratings|work=[[TV by the Numbers]]|last=Porter|first=Rick|date=September 27, 2017|accessdate=September 27, 2017}}</ref> |ShortSummary = Екипа МЗИС-а је наставила потрагу за Гибсом и Мекгијем после њиховог нестанка док су се борили против побуњеника у Паравгвају. Венс и торес су позвани на саслушање у конгрес после краха задатка у Парагвају. |LineColor = eb4e2f }} |} </onlyinclude> {{Pagelist|Драгутин Веланац Бата|Војин Дворнић|Рашид Шемсединовић}} {{Pagelist|nspace=Template|Драгутин Веланац Бата|Војин Дворнић|Рашид Шемсединовић}} {{Pagelist|nspace=; |delim=''|Драгутин Веланац Бата|Војин Дворнић|Рашид Шемсединовић}} [[File:Simple shapes example.png|thumb|100px|л|{{bulleted list |један |два |три}}]] {{Unbulleted list|Winner|Runner-up|Third place|item1_style=background-color:yellow;|item2_style=background-color:silver;}} -------------- {{clear|both}} ==quote box== {{quote box|width=45%|align=left|background-color=green|quote='''<center>Палилулац је одустао од такмичења у [[Београдска зона|Београдској зони]]!<br/>Фудбал у српској престоници добио још један шамар.<br />У предвечерје старта нове сезоне 2014/2015., иступа клуб који је годинама, деценијама играо и те како<br />запажену улогу на „малим” теренима [[Београд]]а, али и [[Србија|Србије]].'''</center>}} {{clear|both}} ==gallery mode="slideshow"== <code id="slideshow-demo">mode="slideshow"</code> <gallery mode="slideshow"> Датотека:Milorad Rebic Paja.JPG|мини|161 × 231п|<center>Милорад Ребић Паја{{Напомена|Милорад Ребић Паја [[ФК Раднички Пирот|ФК Раднички]] ([[Пирот]])}}</center> Датотека:Srdjan Jankovic Cole.jpg|<center>Срђан Јанковић Цоле{{Напомена|Срђан Јанковић Цоле<br/>у дресу [[SG Wattenscheid 09]], [[Немачка]]<br/>до 1979. ФК Палилулац,[[ФК Рад|Рад]] 1979—1986.,{{spaces|5}}<br/>SG Wattenscheid 09 1986 — 1992.}}</center> Датотека:Bogdan Korak.jpg|<center>[[Богдан Корак]]{{Напомена|Богдан Корак у дресу ФК Реал Мурсија, [[Шпанија]]}}</center> Датотека:Dragan Aničić.jpg|<center>[[Драган Аничић]]</center> Датотека:Mustafa Hodzic 8.IX.1968 u dresu OFK Beograda.jpg|мини|200п|Мустафа Хоџић у дресу [[ОФК Београд]]а {{Напомена|Стадион ЈНА 08.09.1968.,<ref>Новине "СПОРТ" 9. септембра 1968.</ref> Гледалаца 30.000, Судија Чанак, Београд<br />Партизан — ОФК Београд 1:2<br />Партизан: [[Иван Ћурковић|Ћурковић]], Радаковић, [[Милан Дамјановић|Дамјановић]], Ђорђевић, [[Благоје Пауновић|Пауновић]], [[Љубомир Михајловић|Михајловић]],<br/>[[Мане Бајић|Бајић]], Петровић, [[Илија Катић|Катић]]{{гол|28}}, [[Идриз Хошић|Хошић]], Ђорђић, Петковић (Чичић)<br />ОФК Београд: Хоџић, Вукашиновић, Јокић, Мешановић, Кривокућа, [[Драгослав Степановић|Степановић]] {{гол|34}},<br/>Турудија, [[Драгослав Шекуларац|Шекуларац]], [[Слободан Сантрач|Сантрач]], [[Милош Милутиновић|Милутиновић]] {{гол|69}}, [[Илија Петковић|Петковић]]}} Датотека:ФК Слога Краљево 1969 године.jpg|<center>Кајганић у дресу ФК Слога Краљево, стоји други здесна 1969.</center> Датотека:Milo Nikinovic FK Napredak 1975 godina.jpg|<center>Мило Никиновић{{Напомена|Мило Никиновић у дресу [[ФК Напредак Крушевац|ФК Напредак]] ([[Крушевац]]) проглашен 1975. за најбољег фудбалера Друге савезне лиге „Исток”, спортиста Крушевца и олимпијски репрезентативац.<ref>Књига „Фудбал у Расинском округу” аутор Милорад Сијић.</ref>}}</center> Датотека:Milos Vidovic Vidoje FK Partizan 1967.jpg|<center>Милош Видовић Видоје{{Напомена|name="Видоје"|Видоје у дресу Партизана одиграо је:<br/><br/>Интернационалне{{spaces|23}}8{{spaces|5}}1<br/>Куп Југославије{{spaces|27}}3{{spaces|5}}0<br/>Куп сајамских градова{{spaces|16}}1{{spaces|5}}0<br/>Омладински турнир — Ријека{{spaces|4}}4{{spaces|5}}1<br/>Пријатељске{{spaces|30}}62{{spaces|3}}12<br/>Првенствене{{spaces|30}}43{{spaces|5}}7<br/>Турнир "Кварнерска ривијера" 10{{spaces|5}}4<br/>Турнир у Мостару{{spaces|24}}2{{spaces|5}}1<br/>Укупно: 133 утакмице и постигао 26 гола}}</center> Датотека:Milan Vukelic Vukela FK Kumanovo 1972.jpg|<center>Милан Вукелић Вукела{{Напомена|Милан Вукелић Вукела у дресу [[ФК Куманово]] за који је играо од 1970. до 1975. године}}</center> Датотека:Bozidar Tanic FK Radnicki Pirot.jpg|<center>Божидат Танић{{Напомена|Божидат Танић у дресу [[ФК Раднички Пирот|ФК Раднички]] ([[Пирот]]) за који је играо од 1973. до 1975. године}}</center> Датотека:Zoran Dimitrijevic Crvena zvezda.JPG|<center>Зоран Димитријевић{{Напомена|Зоран Димитријевић у дресу [[ФК Црвена звезда]]}}</center> Датотека:Miroslav Vjetrvic.jpg|<center>Мирослав Вјетровић{{Напомена|Мирослав Вјетровић у дресу [[ФК Хановер 96]], [[Немачка]]}}</center> </gallery> ==Слике Палилулца== {{Image frame|align=left|width=1200|pos=bottom|caption=<center>Example usage</center> | content = <div class="plainlinks">{{Center|1=<div style="display: inline-block;">'''''<span style="color:green<!-- darkblue -->; font-family:'Monotype Corsiva'; font-size: 12pt">{{huge|[[Датотека:football pictogram.svg|60p]] Из Палилулца у веће клубове|350%}}</span>'''''</div><div class="wp-teahouse-ask" style="font-size: 1.6em; width:62%;"></div> {{clear}}}} {{image array|perrow = 6|width=200 |height=200| border-width = 1 | image1 = Mustafa Hodzic 8.IX.1968 u dresu OFK Beograda.jpg | caption1 = Mustafa Hodzic | alt1 = alt1 | text1 = ОФК Београд | link1 = ФК Палилулац Београд | image2 = ФК Слога Краљево 1969 године.jpg | caption2 = Бошко Кајганић | alt2 = alt1 | text2 = ФК Слога Краљево | link2 = ФК Палилулац Београд | image3 = Dragan Aničić.jpg | caption3 = Dragan Aničić | image4 = Milos Vidovic Vidoje FK Partizan 1967.jpg | caption4 = Milos Vidovic Vidoje | alt4 = alt4 | text4 = ФК Партизан | link4 = ФК Палилулац Београд | image5 = Milo Nikinovic FK Napredak 1975 godina.jpg | caption5 = Milo Nikinovic | alt5 = alt5 | text5 = ФК Напредак Крушевац | link5 = ФК Палилулац Београд | image6 = Milan Vukelic Vukela FK Kumanovo 1972.jpg | caption6 = Milan Vukelic Vukela | alt6 = alt6 | text6 = ФК Куманово | link6 = ФК Палилулац Београд | image7 = Bozidar Tanic FK Radnicki Pirot.jpg | caption7 = Bozidar Tanic | alt7 = alt7 | text7 = ФК Раднички Пирот | link7 = ФК Палилулац Београд | image8 = Milorad Rebic Paja.JPG | caption8 = Milorad Rebic Paja | alt8 = alt8 | text8 = ФК Раднички Пирот | link8 = ФК Палилулац Београд | image9 = Bogdan Korak.jpg | caption9 = Bogdan Korak | alt9 = alt9 | text9 = ФК Рад | link9 = ФК Палилулац Београд | image10 = Miroslav Vjetrvic.jpg | caption10 = Miroslav Vjetrvic | image11 = Srdjan Jankovic Cole.jpg | caption11 = Srdjan Jankovic Cole | image12 = Zoran Dimitrijevic Crvena zvezda.JPG | caption12 = Zoran Dimitrijevic | alt12 = alt12 | text12 = ФК Црвена звезда | link12 = ФК Палилулац Београд }} }} ==LOGO== [[Датотека:FK Boka seniors Torlak.png|ФК Бока сениорс]] [[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|100п|ФК Лепушница]] [[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png]] [[Датотека:FK Pinosava.png|120п|ФК Пиносава]] [[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|80п|ФК Пионир]] [[Датотека:FK Siti sport klub Kovilovo.png|80п|ФК Сити спорт клуб]] [[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|80п|ФК Свети Стефан]] [[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|ОФК Црвенка]] {{clear|both}} --------------- <imagemap> Image:Sudoku dot notation.png|300px circle 320 315 165 [[w:1|1]] circle 750 315 160 [[w:2|2]] circle 1175 315 160 [[w:3|3]] circle 320 750 160 [[w:4|4]] circle 750 750 160 [[w:5|5]] circle 1175 750 160 [[w:6|6]] circle 320 1175 160 [[w:7|7]] circle 750 1175 160 [[w:8|8]] circle 1175 1175 160 [[w:9|9]] default [[w:Number|Number]] </imagemap> ==ПРИМЕРИ: Photomontage== {{Photomontage | photo1a = Sevilla Plaza de España 19-03-2011 13-36-19.jpg | photo2a = Torredelorotyteatrolamaestranza.JPG | photo2b = Sevila10.JPG | photo3a = Alcaz archiv sev.jpg | photo3b = Real Alcazares Sevilla Spain.JPG | photo4a = Pont Triana.jpg | position = left | color = transparent<!-- lightgreen --> }} {{Photomontage | photo1a = Sevilla Plaza de España 19-03-2011 13-36-19.jpg {{!}}Freedom Monument, in Main Square of Trujillo city | photo2a = Torredelorotyteatrolamaestranza.JPG | photo2b = Sevila10.JPG | photo3a = Alcaz archiv sev.jpg | photo3b = Real Alcazares Sevilla Spain.JPG | photo4a = Pont Triana.jpg | position = right | size = 300 | spacing = 3 | color = lightgreen | border = 3 | color_border = green }} <source lang="moin" style="overflow:auto"> {{Photomontage | photo1a = Trujillo Perú PZ.jpg{{!}}Freedom Monument, in Main Square of Trujillo city | photo1b = | photo1c = | photo1d = | photo1e = | photo2a = Húsares.jpg{{!}}"Húsares de Junín" avenue | photo2b = Huanchaco.jpg{{!}}"Caballitos de totora" in Huanchaco | photo2c = | photo2d = | photo2e = | photo3a = Chan chan wall1.jpg{{!}}Chan Chan, capital of Kingdom Chimu | photo3b = IndependenciaPlazaDeTrujillo.jpg{{!}}"El Libertador" Hotel in Main Square of the city | photo3c = | photo3d = | photo3e = | photo4a = Huaca del Sol - Août 2007.jpg{{!}}Huaca del Sol, Political capital of Mochicas | photo4b = | photo4c = | photo4d = | photo4e = | photo5a = Vista de Huanchaco, Perú.JPG{{!}} Huanchaco beach | photo5b = Huaca de la Luna jt02.jpg{{!}}Huaca de La Luna, religious capital of Mochicas | photo5c = US Navy 070812-N-8704K-272 Alvako Coello and Lupita Carrion perform a dance during a closing ceremony for the Military Sealift Command (MSC) hospital ship USNS Comfort (T-AH 20).jpg{{!}}Childre | photo5d = | photo5e = | photo6a = | photo6b = | photo6c = | photo6d = | photo6e = | photo7a = | photo7b = | photo7c = | photo7d = | photo7e = | size = Број који означава ширину монтаже (задано: 200) | position = Позиција монтаже: лево, центар, десно, ниједан (задано: лево) | spacing = Број који означава ширину размака између слика (задано: 1) | color = Боја размака између слика (задано: црна) | border = Број који означава ширину границе која окружује монтажу (задано: 1) | color_border = Боја оквира око монтаже (задано: црна) | text = Текст приказан испод монтаже, али унутар границе, до ширине монтаже | text_background = Боја позадине текста (задано: #F8F8FF) | foot_montage = Текст ван оквира монтаже }} </source> --------------------- ==plainlist== {{plainlist}} * [[мачка]] * [[пас]] * [[коњ]] * [[крава]] * [[овца]] * [[свиња]] {{endplainlist}} {{plainlist}} [[мачка]] [[пас]] [[коњ]] [[крава]] [[овца]] [[свиња]] {{endplainlist}} {|class="wikitable" style="font-size: 97%; width: 30em; background-color: aqua; font-style: Arial Black; width: 500px; height: 10px; padding: 10px; border: dashed 2px red; margin: 50px;" |- ||Град | style="background:#dfd;"|Стадион |- |style="background:#dfd; border: dotted 2px green;"|Град ||Стадион |- ||Град | style="background:#dfd; font-style: Arial Black;"|Стадион |} <video width="320" height="240" controls> <source src="d:\Palilulac\Slike\AVI Restoran Bitolj Krnjaca 26.XII.2015\Restoran Bitolj Krnjaca 26.XII.2015.mp4" type="video/mp4" /> <source src="movie.ogg" type="video/ogg" /> <p>Download: <a type="Restoran Bitolj Krnjaca 26.XII.2015.mp4" href="d:\Palilulac\Slike\AVI Restoran Bitolj Krnjaca 26.XII.2015\Restoran Bitolj Krnjaca 26.XII.2015.mp4">MP4</a> | <a type="video/ogg" href="movie.ogg">Ogg</a> </p> </video> {{clear|both}} ---------- === Example === {| class="wikitable" ! Code !! Result |- | <code><nowiki>{{Unbulleted list|entry1|entry2|entry3|entry4|entry5|entry6|entry7|entry8|entry9}}</nowiki></code> | {{Unbulleted list|entry1|entry2|entry3|entry4|entry5|entry6|entry7|entry8|entry9}} |- | <code><nowiki>{{Unbulleted list|Winner|Runner-up|Third place|item_style=color:blue;}}</nowiki></code> | {{Unbulleted list|Winner|Runner-up|Third place|item_style=color:blue;}} |- | <code><nowiki>{{Unbulleted list|Winner|Runner-up|Third place|item1_style=background-color:yellow;|item2_style=background-color:silver;}}</nowiki></code> | {{Unbulleted list|Winner|Runner-up|Third place|item1_style=background-color:yellow;|item2_style=background-color:silver;}} |} == Грбови, плакати и пехари Photomontage== {{Photomontage | photo1a = Palilulac Grba.jpg{{!}}100p{{!}}<center>1928 — 1993. и 2014. —</center> | photo1b = FK Palilulac.png{{!}}<center>1993 — 2007.</center> | photo1c = FK Palilulac logo.jpg{{!}}<center>2007 — 2014.</center> | size = 400 | position = left | spacing = 50 | color = <!-- lightgreen --><!-- #FFFFFF --> | border = 3 | color_border = green | text = <center>Амблем кроз историју клуба<ref name = "Архива"/></center> | text_background = lightgreen<!-- #FFDEAD --> }} {{clear|both}} ---------------------------- {{Photomontage | photo1a = FK Palilulac Firenca 1-11 juna 1967 pehar .jpg{{!}}100p{{!}}<center>Пехар за друго месту на турниту у [[Фиренца|Фиренци]], [[Италија]] Јун1967.</center> | photo1b = FK Palilulac pehari (1).jpg | photo1c = FK Palilulac pehari (2).jpg | photo1d = FK Palilulac pehari (3).jpg | photo1c = FK Palilulac pehar (6).jpg | size = 600 | position = left | spacing = 50 | color = <!-- lightgreen --><!-- #FFFFFF --> | border = 3 | color_border = green | text = <center>Амблем кроз историју клуба<ref name = "Архива"/></center> | text_background = lightgreen<!-- #FFDEAD --> }} {{clear|both}} ---------------------------- {{Photomontage | photo1a = FK Palilulac Firenca 1-11 juna 1967 pehar .jpg{{!}}100p{{!}}<center>Пехар за друго месту на турниту у [[Фиренца|Фиренци]], [[Италија]] Јун1967.</center> | photo1b = FK Palilulac Plakat Firenca 1967.jpg{{!}}<center>Плакат за турнир који је одржан од 1. до 11. јуна 1967. у Фиренци, Италија</center> | photo1c = FK Palilulac Firenca 1967 Plakat za finale.jpg{{!}}<center>Плакат за финале турнира.</center> | size = 500 | position = left | spacing = 50 | color = <!-- lightgreen --><!-- #FFFFFF --> | border = 3 | color_border = green | text = <center>[[Фиренца]], [[Италија]] 1 - 11. Јунa 1967. године</center> | text_background = lightgreen<!-- #FFDEAD --> }} {{clear|both}} ------------------- ==Легенде== {| align=left ||{{легенда|green|Победе}}||{{легенда|orange|Нерешено}}||{{легенда|red|Порази}} |} {{clear|both}} {| align=left ||{{легенда|green|Дато голова}}||{{легенда|red|Примљено голова}} |} {{clear|both}} {| |- | valign="top"| == [[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2021/22.]] == {| class="infobox" style="font-size: 95%; width: 28em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | <center>Међуопштинска лига Београд</center> |- bgcolor=#f9f9f9 ! colspan="2" <!-- style="text-align: center; background:#fff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" --> | [[Датотека:Fsbeograd.gif|120п|ц|Прва Београдска лига]] |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | | |- | '''Држава''' || [[Датотека:Flag of Serbia.svg|22x20п|Flag of Serbia]] [[Србија]] |- | '''Сезона''' || 2021/22. |- | '''Спорт''' || [[Датотека:football pictogram.svg|30p]] [[Fudbal|фудбал]] |- | '''Виши ранг''' || Прва Београдска лига |- | '''Ранг''' || [[Међуопштинске лиге|Међуопштинска лига Београд]] <!-- |- | '''Нижи ранг''' || --> |- | '''Сезона почела''' || 22. августа 2021. године |- | '''Сезона завршена''' || јуни 2022. године |- | '''Број тимова''' || 13 |- | '''[[Датотека:Gold medal icon.svg|border]] Шампион''' ||<!-- [[Датотека:FK Siti sport klub Kovilovo.png|25п|ФК Сити спорт клуб]]{{spaces|3}}'''[[ФК Сити Спорт Клуб|Сити Спорт Клуб]]''', [[Ковилово (Палилула)|Ковилово]] --> |- | '''[[Датотека:Silver medal icon.svg|border]] Место''' ||<!-- [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|border|20п|ФК Палилулац]]{{spaces|3}}[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњача]] --> |- | '''[[Датотека:Bronze medal icon.svg|border]] Место''' ||<!-- [[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|23п|ФК Минел]]{{spaces|3}}[http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk Минел], [[Рипањ]] --> |- |colspan="2" |<center>[[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2020/21.|◄ 2020/21.]]{{spaces|5}}Претходна Сезона Следећа{{spaces|5}}[[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2022/23.|2022/23. ►]]</center> |- |} [[Међуопштинске лиге|'''Међуопштинска лига Београд група „Б”-е''']] (једна од две међуопштинске лиге, „A” и „Б”-e) је шести ниво [[Фудбалски савез Србије|Фудбалског савеза Србије]]. # [[Суперлига Србије у фудбалу|Супер лига Србије]] „Линглонг”, # [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]], # [[Српска лига Београд]], # [[Београдска зона у фудбалу|Београска зона]], # Прва Београдска лига ([[Прва Београдска лига група А|А]], [[Прва Београдска лига група Б|Б]] и [[Прва Београдска лига група Ц|Ц]]), # [[Међуопштинске лиге|Међуопштинска лига Београда]] (А и Б) Виши степен такмичења је Прва Београдска лига. === Клубови и Локација === :{| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 58%; background-color: fff; border: 1px solid lightgreen; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris"| |- style="background:#fff;" |align=right|1.||style="text-align: center" | [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|60п|ФК Палилулац]]||style="text-align: center" | '''[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]]'''<br />{{Фудбалски дресови |pattern_la = |pattern_b = _greenhoops |body = FFFFFF|pattern_ra = |leftarm = 339933|rightarm = 339933|shorts = 339933|socks = FFFFFF}} | style="text-align: center" | [[Крњача (Београд)|Крњача]]<br />[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Palilula Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Палилула]] |align=right|2.||style="text-align: center" | [[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|66п|ФК Ресник]]||style="text-align: center" | '''[[ФК Ресник|Ресник]]'''<br />{{Фудбалски дресови |pattern_la=|pattern_b=_whitehalf|pattern_ra=|leftarm=0000FF|body=0000FF|rightarm=FFFFFF|shorts=0000FF|socks=0000FF}} |style="text-align: center" | [[Ресник (Раковица)|Ресник]]<br />[[Београд]]<br />[[Градска општина Раковица|Раковица]]<br />[[Датотека:Rakovica Coat Of Arms (great).svg|80п|Градска општина Раковица]] |- style="background:#fff;" |align=right|3.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|ФК Свети Стефан]]||style="text-align: center" | [https://www.srbijasport.net/club/5571$2 '''Свети Стефан''']<br />{{Фудбалски дресови |pattern_la = _red_stripes | pattern_b = _red_stripes| body = 0000FF| pattern_ra = _red_stripes |pattern_sh1= _redstripes |pattern_so = _whitetop| leftarm = 0000FF| rightarm = 0000FF | shorts = FFFFFF | socks = 0000FF}} | style="text-align: center" | [[Сланци]]<br />[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Palilula Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Палилула]] |align=right|4.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Pinosava.png|70п|ФК Пиносава]]||style="text-align: center" | [https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card '''Пиносава''']<br />{{Фудбалски дресови | pattern_la=_whiteshoulders|pattern_b=_whitestripes|pattern_ra=_whiteshoulders| leftarm=0000FF|body=0000FF|rightarm=0000FF|shorts=0000FF|socks=0000FF}} |style="text-align: center" | [[Пиносава]]<br />[[Градска општина Вождовац|Вождовац]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Voždovac Coat Of Arms (great).svg|80п|Вождовац]] |- style="background:#fff;" |align=right|5.||style="text-align: center" | [[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|76п|КФК Равна Гора]]||style="text-align: center" | '''КФК Равна Гора'''<br />{{Фудбалски дресови|pattern_la=|pattern_b=_whitethinlines|pattern_ra=|leftarm=FF0000|body=FF0000|rightarm=FF0000|shorts=FF0000|socks=FF0000}} | style="text-align: center" | [[Земун]]<br />[[Датотека:Flag of Zemun, Serbia.png|200п|Застава Земуна]] |align=right|6.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|65п|ФК Пионир]]||style="text-align: center" | [https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card '''Пионир''']<br />{{Фудбалски дресови| pattern_b = _unknown | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF| shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF}} |style="text-align: center" | [[Бесни Фок]]<br />[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Palilula Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Палилула]] |- style="background:#fff;" |align=right|7.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|70п|ФК Авала]]||style="text-align: center" | [http://www.srbijasport.net/club/5285-avala-1939/card '''Авала 1939''']<br />{{Фудбалски дресови| pattern_la=_greenshoulders| pattern_b = _3greenstripes2| body = FFFFFF | pattern_ra =_greenshoulders|pattern_sh=_white stripes|pattern_so=| leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = 339933 | socks = FFFFFF}} | style="text-align: center" | [[Бели Поток (Вождовац)|Бели Поток]]<br />[[Градска општина Вождовац|Вождовац]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Voždovac Coat Of Arms (great).svg|80п|Вождовац]] |align=right|8.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Minel Ripanj.png|76п|ФК Минел]]||style="text-align: center" | [http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk '''Минел''']<br />{{Фудбалски дресови | pattern_b = _unknown | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF}} | style="text-align: center" | [[Рипањ]]<br />[[Градска општина Вождовац|Вождовац]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Voždovac Coat Of Arms (great).svg|80п|Вождовац]] |- style="background:#fff;" |align=right|9.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|60п|ФК Лепушница]]||style="text-align: center" | '''[http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница]'''<br />{{Фудбалски дресови| pattern_b = _unknown | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF| shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF}} | style="text-align: center" | [[Глогоњски Рит]]<br />[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Palilula Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Палилула]] |align=right|10.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|80p|ФК Bratstvo]]||style="text-align: center" | '''[http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство]'''<br />{{Фудбалски дресови | pattern_b = _unknown | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF| shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF}} | style="text-align: center" | [[Крњача (Београд)|Крњача]]<br />[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Palilula Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Палилула]] |- style="background:#fff;" |align=right|11.||style="text-align: center" | [[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|90п|ОФК Црвенка]]||style="text-align: center" | '''[https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka ОФК Црвенка]'''<br />{{Фудбалски дресови|pattern_la = _red_stripes | pattern_b = _red_stripes | body = | pattern_ra = _red_stripes |pattern_sh1= _redstripes|pattern_so = _whitetop| leftarm = FFFFFF| rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF | socks = FF0000}} |style="text-align: center" | [[Црвенка (Палилула)|Црвенка]]<br />[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Palilula Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Палилула]] |align=right|12.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|66п|ФК Млади пролетер]]||style="text-align: center" | '''[http://www.srbijasport.net/klub/1891-mladi-proleter Млади пролетер]'''<br />{{Фудбалски дресови | pattern_b = _unknown | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF| shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF}} |style="text-align: center" | [[Градска општина Звездара|Звездара]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Zvezdara Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Звездара]] |- style="background:#fff;" |align=right|13.||style="text-align: center" | [[Датотека:OFK Lug.JPG|66п|ОФК Луг]]||style="text-align: center" | '''ОФК Луг 2020'''<br />{{Фудбалски дресови | pattern_b = _unknown | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF| shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF}} |style="text-align: center" |[[Велики Мокри Луг]]<br />[[Градска општина Звездара|Звездара]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Zvezdara Coat Of Arms (great).svg|80п|Звездара]] |} <!-- </div> --> {{clear|both}} {| |- | valign="top"| :::::{{Location map+|Belgrade|float=right|width=500|places= {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.8393243 |long= 20.4765158 |label= [[ФК Палилулац Београд|'''Палилулац''']]|marksize = 10| Link = ФК Палилулац Београд|position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.860159 |long= 20.418305 |label= [https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka '''{{nowrap|ОФК Црвенка}}''']|marksize = 10|position=top}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.791928 |long= 20.404935 |label= '''{{nowrap|КФК Равна Гора}}'''|marksize = 10|position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.810202 |long= 20.500864 |label= [http://www.srbijasport.net/klub/1891-mladi-proleter '''{{nowrap|Млади пролетер}}''']|marksize = 10|position=bottom}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.841665 |long= 20.498390 |label= '''[http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство]'''|marksize = 10|position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.759134 |long= 20.526585 |label= '''{{nowrap|{{tooltip|ОФК Луг 2020, |Велики Мокри Луг}}}}'''|marksize = 10| Link = | background = |position=bottom}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.710695 |long= 20.503760 |label= [http://www.srbijasport.net/klub/3296-avala '''{{nowrap|Авала 1939}}''']|marksize = 10|position=left}} <!--HIDDEN MARKER FOR BELGRADE CLUBS (UPPER RIGHT CORNER) --> {{Location map~|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.18 |long=22.8 |label='''{{nowrap|Ван Београда:}}'''| background = orange |position=left }} {{Location map~|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.02 |long=23.2 |label=[https://www.srbijasport.net/club/5571$2 '''{{nowrap|Свети Стефан}}''']<br/>[http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card '''Лепушница''']<br/>[https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card '''Пионир''']<br />[https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card '''Пиносава''']<br/>[http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk '''Минел''']<br/>[[фК Ресник|'''Ресник''']] |position=left }} |caption= <center>'''Локација клубова [[Међуопштинске лиге|Међуопштинске лиге]] [[Београд]] група „Б” 2021/22.'''</center> }} | style="width:20px;"| | valign="top"| {{Location map+ |Serbia|float=right|width=450|places= {{Location map marker|Serbia|lat=44.8162 |long=20.4816 |label= '''[[Београд]]'''{{Напомена|{{spaces|2}}1. [[ФК Палилулац Београд|'''Палилулац''']]{{spaces|10}}<br/>{{spaces|2}}5. '''{{nowrap|КФК Равна Гора}}'''<br/>{{spaces|2}}7. [http://www.srbijasport.net/klub/3296-avala '''{{nowrap|Авала 1939}}''']<br/>10. '''[http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство]'''<br/>11. [https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka '''{{nowrap|ОФК Црвенка}}''']<br/>12. '''{{nowrap|ФК Млади пролетер}}'''<br/>13. '''{{nowrap|{{tooltip|ОФК Луг 2020, |Велики Мокри Луг}}}}'''}}|marksize = 15| mark = Cyan pog.svg| background = orange |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.716513 |long=20.440673 |label= '''{{tooltip|2.|ФК Ресник}}'''|marksize = 10 |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.795405 |long=20.594022 |label= '''{{tooltip|3.|ФК Свети Стефан}}'''|marksize = 10 |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.697321 |long=20.478698 |label= '''{{tooltip|4.|ФК Пиносава}}'''|marksize = 10 |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.997278 |long=20.400791 |label= '''{{tooltip|6.|ФК Пионир, Бесни Фок}}'''|marksize = 10 |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.637420 |long=20.516979 |label= '''{{tooltip|8.|ФК Минел, Рипањ}}'''|marksize = 10|position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.931134 |long=20.472060 |label= '''{{tooltip|9.|ФК Лепушница, Глогоњски Рит}}'''|marksize = 10|position=right}} |caption=<center>'''Локација клубова [[Међуопштинске лиге|Међуопштинске лиге]] група „Б” 2021/22.<br/>ван [[Београд]]а'''</center>2 — [[фК Ресник|Ресник]], 3 — [https://www.srbijasport.net/club/5571$2 {{nowrap|Свети Стефан}}] ([[Сланци]]), 4 — [https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card Пиносава],<br/>6 — [https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card Пионир] ([[Бесни Фок]]), 8 — [http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk '''Минел'''],9 — [http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница] ([[Глогоњски Рит]])}} {{clear|both}} |} === Резултати по колима Јесен=== {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:76.7%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid lightgreen; text-align:center;" content = <div class="plainlinks">{{Center|''<span style="color:green; font-family:'Monotype Corsiva'; font-size: 12pt">{{huge|<center>'''ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</center>|200%}}</span>''</div><!-- <span style="color:#000;">'''ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</span> --> |} |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">1. коло, 22. августа 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 23. август 2021.</ref> у 17:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Братство (Крњача) (21. августа)|| '''6:0''' |- |Свети Стефан (Сланци) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''2:6''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Млади пролетер''' (Београд) — Пионир (Бесни Фок)|| '''2:1''' |- |Пиносава — '''Лепушница''' (Глогоњски Рит)|| '''0:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Палилулац''' (Крњача)— ОФК Црвенка (Борча)|| '''5:0''' |- |ОФК Луг 2020 (Велики Мокри Луг) — '''Ресник''' (у 10:00 часова)|| '''2:3''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Минел (Рипањ) — Слободан |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">2. коло, 29 avgust 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 30. avgust 2021.</ref> у 16:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — '''Ресник'''|| '''0:3''' |- |'''ОФК Црвенка''' (Борча) — ОФК Луг 2020 (Велики Мокри Луг)|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Палилулац''' (Крњача)|| '''0:1''' |- |Пионир (Бесни Фок) — '''Пиносава'''|| '''1:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Млади пролетер ({{tooltip|БГД|Београд}}) (28. авг. у 18:00)|| '''2:1''' |- |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Минел (Рипањ) (28. августа)|| '''4:1''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"| Свети Стефан (Сланци) — Слободан |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">3. коло, 5. септембар 2021.<ref>"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 6. септембар 2021.</ref> у 16:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Минел''' (Рипањ) — Братство (Крњача) (4. септ.)|| '''4:1''' |- |Свети Стефан (Сланци) — '''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''3:6''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пиносава — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''2:5''' |- |'''Палилулац''' (Крњача) — Пионир (Бесни Фок)|| '''7:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|БМЛ|Велики Мокри Луг}}) — '''Лепушница''' (Глогоњски Рит) (у 10:00 часова)|| '''0:3''' |- |'''Ресник''' — ОФК Црвенка (Борча)|| '''3:2''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Млади пролетер (Београд) — Слободан |} <!-- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">4. коло, 12. септембар 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 13. септембар 2021.</ref> у 16:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — '''ОФК Црвенка''' (Борча)|| '''1:2''' |- |'''Лепушница''' (Глогоњски Рит) — Ресник|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пионир''' (Бесни Фок) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|БМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''2:1''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Палилулац (Крњача)( 18. сеп) у 18:00|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Млади пролетер (Београд)|| '''3:0''' |- |'''Минел''' (Рипањ) — Свети Стефан (Сланци)|| '''3:0''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Пиносава — Слободна |} --> | width=10% valign="top" | |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">4. коло, 12. септембар 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 13. септембар 2021.</ref> у 16:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — '''ОФК Црвенка''' (Борча)|| '''1:2''' |- |'''Лепушница''' (Глогоњски Рит) — Ресник|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пионир''' (Бесни Фок) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|БМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''2:1''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Палилулац (Крњача)( 18. сеп) у 18:00|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Млади пролетер (Београд)|| '''3:0''' |- |'''Минел''' (Рипањ) — Свети Стефан (Сланци)|| '''3:0''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Пиносава — Слободна |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">5. коло, 19. септембар 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 20. септембар 2021.</ref> у 16:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Свети Стефан (Сланци) — '''Братство''' (Крњача)|| '''1:2''' |- |'''Млади пролетер''' (Београд) — Минел (Рипањ) у 11:00 часова|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пиносава — '''Авала 1939''' (Бели Поток))|| '''1:4''' |- |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — '''КФК Равна гора''' (Земун) у 10:00 часова|| '''2:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |Ресник — '''Пионир''' (Бесни Фок)|| '''0:2''' |- |ОФК Црвенка (Борча) — '''Лепушница''' (Глогоњски Рит)|| '''0:2''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Палилулац (Крњача) — Слободан |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">6. коло, 26. септембар 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 27. септембар 2021.</ref> у 15:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''2:2''' |- |'''Пионир''' (Бесни Фок) — ОФК Црвенка (Борча)|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |КФК Равна гора (Земун) — Ресник 25. септембра у 18:00 часова|| '''0:0''' |- |'''Авала 1939''' (Бели Поток)) — Палилулац (Крњача)|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Минел''' (Рипањ) — Пиносава|| '''10:0''' |- |'''Свети Стефан''' (Сланци) — Млади пролетер (Београд)|| '''4:3''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|ОФК Луг 2020 (Велики Мокри Луг) — Слободан |} | width=10% valign="top" | |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">7. коло, 3. октобр 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 4. октобар 2021.</ref> у 15:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Млади пролетер''' (Београд) — Братство (Крњача) у 11:00 часова|| '''2:1''' |- |'''Пиносава''' — Свети Стефан (Сланци)|| '''3:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Палилулац''' (Крњача) — Минел (Рипањ)|| '''5:2''' |- |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — '''Авала 1939''' (Бели Поток) у 10:00 часова|| '''0:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Црвенка (Борча) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''1:2''' |- |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Пионир''' (Бесни Фок)|| '''0:4''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Ресник — Слободан |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">8. коло, 10. октобр 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 11. октобар 2021.</ref> у 15:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Братство''' (Крњача) — Пионир (Бесни Фок)|| '''1:0''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) (9. окт.) у 18:00 часова|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Ресник|| '''3:2''' |- |'''Минел''' (Рипањ) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) (9. окт.) у 16:00 часова|| '''4:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Свети Стефан (Сланци) — Палилулац (Крњача) (20. окт)|| '''0:10''' |- |'''Млади пролетер''' (Београд) — Пиносава у 11:00 часова|| '''2:1''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|ОФК Црвенка — Слободна |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">9. коло, 17. октобр 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 18. октобар 2021.</ref> у 15:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Пиносава''' — Братство (Крњача)|| '''4:3''' |- |'''Палилулац''' (Крњача) — Млади пролетер (Београд)|| '''9:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''ОФК Луг 2020''' ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — Свети Стефан (Сланци) у 10:00 часова|| '''2:1''' |- |Ресник — Минел (Рипањ)|| '''1:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Црвенка (Борча) — '''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''1:5''' |- |Пионир (Бесни Фок) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''0:3''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Лепушница (Глогоњски Рит) — Слободна |} | width=10% valign="top" | |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">10. коло, 24. октобр 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 25. октобар 2021.</ref> у 14:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''0:1''' |- |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''3:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Минел''' (Рипањ) — ОФК Црвенка (Борча)|| '''4:1''' |- |Свети Стефан (Сланци) — Ресник|| '''0:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Млади пролетер''' (Београд) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) у 11:00 часова|| '''3:1''' |- |Пиносава — Палилулац (Крњача)|| '''1:1''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Пионир (Бесни Фок) — Слободан |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">11. коло, 31. октобр 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 1. новембар 2021.</ref> у 14:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Палилулац''' (Крњача) — Братство (Крњача)|| '''2:0''' |- |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — '''Пиносава''' у 10:00 часова|| '''0:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Ресник''' — Млади пролетер (Београд)|| '''2:1''' |- |'''ОФК Црвенка''' (Борча) — Свети Стефан (Сланци)|| '''3:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Минел''' (Рипањ)|| '''0:4''' |- |Пионир (Бесни Фок) — '''Авала''' 1939 (Бели Поток)|| '''0:1''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|КФК Равна гора (Земун) — Слободан |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">12. коло, 7. новембар 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 8. новембар 2021.</ref> у 13:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Авала 1939 (Бели Поток) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''1:2''' |- |'''Минел''' (Рипањ) — Пионир (Бесни Фок)|| '''8:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Свети Стефан''' (Сланци) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''5:0''' |- |Млади пролетер (Београд) — '''ОФК Црвенка''' (Борча) у 11:00 часова|| '''1:5''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пиносава — '''Ресник''' у 11:00 часова|| '''1:4''' |- |'''Палилулац''' (Крњача) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''2:1''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Братство (Крњача) — Слободан |} | width=10% valign="top" | |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">13. коло, 14. новембар 2021.<ref name="ЖУРНАЛ">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 15. октобар 2021.</ref> у 13:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — Братство (Крњача) одлижено|| ''':''' |- |Ресник — Палилулац (Крњача)|| '''0:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Црвенка (Борча) — Пиносава|| '''2:2''' |- |'''Лепушница''' (Глогоњски Рит) — Млади пролетер (Београд)|| '''4:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пионир (Бесни Фок) — '''Свети Стефан''' (Сланци)|| '''1:2''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Минел (Рипањ) у 18:00 часова|| '''4:1''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Авала 1939 (Бели поток) — Слободан |} | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=10% valign="top" | <!-- | width=14% valign="top" | --> |} === Резултати по колима Пролеће=== {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:89.9%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid lightgreen; text-align:center;" content = <div class="plainlinks">{{Center|''<span style="color:green; font-family:'Monotype Corsiva'; font-size: 12pt">{{huge|<center>'''ПРОЛЕЋНИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</center>|200%}}</span>''</div><!-- <span style="color:#000;">'''ПРОЛЕЋНИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</span> --> |} |} {| table width=90% |- | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">14 коло, 13. март 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 14. март 20221.</ref> у 14:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — '''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''1:3''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Свети Стефан (Сланци) (12. март 17:00)|| '''5:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пионир''' (Бесни Фок) — Млади пролетер (Београд)|| '''4:1''' |- |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Пиносава'''|| '''1:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''ОФК Црвенка''' (Борча) — Палилулац (Крњача)|| '''2:1''' |- |Ресник — '''ОФК Луг 2020''' (Велики Мокри Луг)|| '''2:3''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Минел (Рипањ) — Слободан |} | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">15. коло, 20. март 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 21. март 2022.</ref> у 15:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Ресник — '''Братство''' (Крњача)|| '''1:2''' |- |ОФК Луг 2020 (Велики Мокри Луг) — ОФК Црвенка (Борча) (у 11:00)|| '''1:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Палилулац (Крњача) — '''Лепушница''' (Глогоњски Рит)|| '''0:1''' |- |'''Пиносава''' — Пионир (Бесни Фок)|| '''3:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |Млади пролетер ({{tooltip|БГД|Београд}}) — '''КФК Равна гора''' (Земун) (у 11:00)|| '''1:3''' |- |Минел (Рипањ) — '''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''2:3''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"| Свети Стефан (Сланци) — Слободан |} |} {| table width=90% | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">16. коло, 27. март 2022.<ref>"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 28. март 2022.</ref> у 15:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Братство''' (Крњача) — Минел (Рипањ)|| '''2:0''' |- |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Свети Стефан (Сланци)|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Пиносава (26. марта у 16:30)|| '''7:1''' |- |Пионир (Бесни Фок) — '''Палилулац''' (Крњача)|| '''0:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''ОФК Луг 2020''' ({{tooltip|БМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''2:3''' |- |ОФК Црвенка (Борча) — '''Ресник'''|| '''1:2''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Млади пролетер (Београд) — Слободан |} | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">17. коло, 3. април 2022.<ref>"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 4. арил 2022.</ref> у 16:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''ОФК Црвенка''' (Борча) — Братство (Крњача)|| '''2:0''' |- |Ресник — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''2:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|БМЛ|Велики Мокри Луг}}) — Пионир (Бесни Фок) (у 11:00)|| '''2:2''' |- |Палилулац (Крњача) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''1:6''' |- bgcolor=C0FFC0 |Млади пролетер (Београд) — '''Авала 1939''' (Бели Поток) (у 11:00)|| '''0:1''' |- |Свети Стефан (Сланци) — '''Минел''' (Рипањ)|| '''0:2''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Пиносава — Слободна |} |} {| table width=90% |- | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">18. коло, 10. април 2022.<ref>"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 11. март 2022.</ref> у 16:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Братство''' (Крњача) — Свети Стефан (Сланци)|| '''2:0''' |- |Минел (Рипањ) — Млади пролетер (Београд)|| '''2:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939''' (Бели Поток)) — Пиносава|| '''4:1''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|БМЛ|Велики Мокри Луг}}) (9. март у 18:00)|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пионир''' (Бесни Фок) — Ресник|| '''4:0''' |- |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''ОФК Црвенка''' (Борча)|| '''3:5''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Палилулац (Крњача) — Слободан |} | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">19. коло, 17. април 2022.<ref>"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 18. март 2021.</ref> у 16:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Братство''' (Крњача) 16. марта|| '''1:3''' |- |'''ОФК Црвенка''' (Борча) — Пионир (Бесни Фок)|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |Ресник — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''2:4''' |- |Палилулац (Крњача) — '''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''0:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пиносава — '''Минел''' (Рипањ)|| '''0:1''' |- |Млади пролетер (Београд) — '''Свети Стефан''' (Сланци) у 11:00 часова|| '''1:3''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|ОФК Луг 2020 (Велики Мокри Луг) — Слободан |} |} {| table width=90% |- | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">20. коло, 23. април 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 25. април 2022.</ref> у 16:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — Млади пролетер (Београд) у 15:30 часова|| '''1:1''' |- |Свети Стефан (Сланци) — '''Пиносава'''|| '''0:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Минел''' (Рипањ) — Палилулац (Крњача)|| '''2:0''' |- |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) (24. април)|| '''5:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''КФК Равна гора''' (Земун) — ОФК Црвенка (Борча) у 18:15 часова|| '''2:0''' |- |'''Пионир''' (Бесни Фок) — Лепушница (Глогоњски Рит) (24. април)|| '''7:4''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Ресник — Слободан |} | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">21. коло, 30. април 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>уторак, 03. мај 2022.</ref> у 16:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Пионир (Бесни Фок) — '''Братство''' (Крњача)|| '''0:2''' |- |Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''0:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Ресник — '''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''1:5''' |- |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — '''Минел''' (Рипањ) (1. мај.) у 11:00 часова|| '''1:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |Палилулац (Крњача) — '''Свети Стефан''' (Сланци)|| '''1:2''' |- |'''Пиносава''' — Млади пролетер (Београд) — у 15:00 часова|| '''4:0''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|ОФК Црвенка — Слободна |} |} {| table width=90% |- | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">22. коло, 8. мај 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 9. мај 2022.</ref> у 16:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Братство''' (Крњача) — Пиносава|| '''4:2''' |- |'''Млади пролетер''' (Београд) — Палилулац (Крњача) у 11:00 часова|| '''4:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Свети Стефан''' (Сланци) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''3:2''' |- |'''Минел''' (Рипањ) — Ресник|| '''4:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — ОФК Црвенка (Борча)|| '''3:0''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Пионир (Бесни Фок) 7. маја у 18:30 час.|| '''8:0''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Лепушница (Глогоњски Рит) — Слободна |} | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">23. коло, 15. мај 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 16. мај 2022.</ref> у 16:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Братство (Крњача) 14. маја у 16:15 часова|| '''3:0''' |- |Лепушница (Глогоњски Рит) —'''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''0:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''ОФК Црвенка''' (Борча) — Минел (Рипањ)|| '''3:2''' |- |Ресник — '''Свети Стефан''' (Сланци) у 10:00 часова|| '''2:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — Млади пролетер (Београд) у 11:00 часова|| '''1:1''' |- |Палилулац (Крњача) — '''Пиносава'''|| '''0:5''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Пионир (Бесни Фок) — Слободан |} |} {| table width=90% |- | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">24. коло, 22. мај 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 23. мај 2022.</ref> у 17:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Братство (Крњача)''' — Палилулац (Крњача)|| '''3:1''' |- |'''Пиносава''' — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''4:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Млади пролетер''' (Београд) — Ресник|| '''3:0''' |- |'''Свети Стефан''' (Сланци)— ОФК Црвенка (Борча)|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Минел''' (Рипањ) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''3:0''' |- |'''Авала''' 1939 (Бели Поток) — Пионир (Бесни Фок)|| '''3:0''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|КФК Равна гора (Земун) — Слободна |} | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">25. коло, 29. мај 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 30. мај 2022.</ref> у 17:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Авала 1939 (Бели Поток) у 19:00 часова|| '''5:2''' |- |Пионир (Бесни Фок) — '''Минел''' (Рипањ)|| '''1:4''' |- bgcolor=C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Свети Стефан''' (Сланци)|| '''2:4''' |- |ОФК Црвенка (Борча) — '''Млади пролетер''' (Београд)|| '''0:4''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Ресник''' — Пиносава (28. маја)|| '''2:1''' |- |'''ОФК Луг 2020''' ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — Палилулац (Крњача) у 11:00 часова || '''2:0''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Братство (Крњача) — Слободно |} |} {| table width=90% |- | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">26. коло, 5. јун 2022.<ref name="ЖУРНАЛ">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 6. јун 2022.</ref> у 17:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Братство''' (Крњача) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''3:2''' |- |Палилулац (Крњача) — '''Ресник'''|| '''1:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пиносава''' — ОФК Црвенка (Борча)|| '''6:3''' |- |'''Млади пролетер''' (Београд) — Лепушница (Глогоњски Рит) у 11:00 часова|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Свети Стефан''' (Сланци) — Пионир (Бесни Фок)|| '''3:0''' |- |'''Минел''' (Рипањ) — КФК Равна гора (Земун)|| '''3:2''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Авала 1939 (Бели поток) — Слободан |} | width=10% valign="top" | |} {{clear|both}} === Резултати по колима === {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=24% |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid lightgreen; text-align:center;" content = <div class="plainlinks">{{Center|''<span style="color:green; font-family:'Monotype Corsiva'; font-size: 12pt">{{huge|<center>'''ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</center>|150%}}</span>''</div><!-- <span style="color:#000;">'''ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</span> --> || || |} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=24% |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid lightgreen; text-align:center;" content = <div class="plainlinks">{{Center|''<span style="color:green; font-family:'Monotype Corsiva'; font-size: 12pt">{{huge|<center>'''ПРОЛЕЋНИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</center>|150%}}</span>''</div><!-- <center> <span style="color: #000000">'''ПРОЛЕЋНИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</span> </center> --> |} <div style="width:800px; height:690px; overflow-y:auto; margin:0 left; border:0 solid #bbb;"> {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">1. коло, 30.августа 2021.<ref name="31.08.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 31. августа 2021.</ref> у 16:30</span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 | Минил (Рипањ) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''2:2''' |- |'''Палилулац''' (Крњача) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| '''3:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пионир (Бесни Фок) — Ресник (Ресик)|| '''0:0''' |- |'''Авала 1939''' ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) (29. август)|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) (29. август)|| '''2:2''' |- |'''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''4:0''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">12. коло, 28. марта 2022. у 15:30<ref name="Журнал">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 29. март 2022.</ref> </span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Минил''' (Рипањ)|| '''1:3''' |- |ОФК Црвенка ({{tooltip|(ЦБ)|Црвенка, Борча}}) — '''Палилулац''' (Крњача)|| '''0:5''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Ресник''' (Ресик) — Пионир (Бесни Фок)|| '''2:0''' |- |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| '''1:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) — '''Бока Сениорс''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 12:00|| '''{{tooltip|1:2|1:0}}''' |- |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 11:00|| '''3:3''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">2. коло, 30.августа 2021.<ref name="31.08.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 31. августа 2021.</ref> у 16:00</span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 | Лепушница (Глогоњски Рит) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''1:1''' |- |Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) — '''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''1:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пиносава''' ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''3:2''' |- |'''Ресник''' (Ресик) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''ОФК Црвенка''' ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Пионир (Бесни Фок)|| '''1:0''' |- |Минил (Рипањ) — '''Палилулац''' (Крњача)|| '''0:3''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">13. коло, 4. априла 2022. у 16:00<ref name="5.04.2022">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 5. априла 2022.</ref> </span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Лепушница''' ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) у 11:00|| '''0:2''' |- |'''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) у {{tooltip|12:00|3. априла}}|| '''7:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}){{Напомена|име="КоронаПиносава"|Одложена играчи ФК „Пиносава” имају корону.}}|| <center>''':'''</center> |- |Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — '''Ресник''' (Ресик) 3. априла|| '''0:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пионир''' (Бесни Фок) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) у 13:00|| '''5:1''' |- |Палилулац (Крњача) — Минил (Рипањ)|| '''0:0''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">3. коло, 30.августа 2021. у 16:00<ref name="31.08.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 31. августа 2021.</ref></span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |'''Палилулац''' (Крњача) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''2:0''' |- |Пионир (Бесни Фок) — '''Минил''' (Рипањ)|| '''0:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939''' ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) (12.сеп.)|| '''3:2''' |- |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Ресник''' (Ресик)|| '''0:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Пиносава''' ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) (12.сеп.)|| '''0:1''' |- |'''Млади пролетер''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) у 11:00|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">14. коло, 11. априла 2022. у 16:00<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 12. априла 2022.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — Палилулац (Крњача)|| '''1:1''' |- |'''Минил''' (Рипањ) — Пионир (Бесни Фок)|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — '''Авала 1939''' ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| '''0:3''' |- |'''Ресник''' (Ресик) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''3:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}}){{Напомена|име="КоронаПиносава"}}|| <center>''':'''</center> |- |'''Свети Стефан'''({{tooltip|Сл|Сланци}}) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 13:00|| '''{{tooltip|3:1|2:0}}''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">4. коло, 20. септембра 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 21. септембра 2021.</ref> у 16:00</span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}})|| '''2:2''' |- |'''Пиносава''' ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''4:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |Ресник (Ресик) — '''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''0:3''' |- |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — '''Бока Сениорс''' ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''1:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Минил''' (Рипањ) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| '''1:0''' |- |'''Палилулац''' (Крњача) — Пионир (Бесни Фок)|| '''4:0''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">15. коло, 29.март 1970. </span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| ''':''' |- |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Ресник (Ресик)|| ''':''' |- |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Минил (Рипањ)|| ''':''' |- |Пионир (Бесни Фок) — Палилулац (Крњача)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">5. коло, 27.септембра 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 28. септембра 2021.</ref> у 15:30</span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |Пионир (Бесни Фок) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''1:1''' |- |Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — '''Палилулац''' (Крњача)|| '''2:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Минил (Рипањ) у 16:00|| '''1:1''' |- |'''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) (26. сеп)|| '''3:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Ресник''' (Ресик) у 11:00|| '''2:3''' |- |Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) — '''Пиносава''' ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) (26. сеп)|| '''2:3''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">16. коло, 22.септембра 2021.<ref name="23.09.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 23. септембра 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — Пионир (Бесни Фок)|| ''':''' |- |Палилулац (Крњача) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Минил (Рипањ) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Ресник (Ресик) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">6. коло, 4. октобра 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 5. октобра 2021.</ref> у 14:30</span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |'''Лепушница''' (Глогоњски Рит) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| '''3:2''' |- |'''Ресник''' (Ресик) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}})|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''ОФК Црвенка''' ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 15:00|| '''1:0''' |- |Минил (Рипањ) — '''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''3:4''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Палилулац''' (Крњача) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 15:00|| '''3:2''' |- |'''Пионир''' (Бесни Фок) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| '''4:2''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">17. коло, 22.септембра 2021.<ref name="23.09.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 23. септембра 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| ''':''' |- |Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) — Ресник (Ресик)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| ''':''' |- |Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Минил (Рипањ)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Палилулац (Крњача)|| ''':''' |- |Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Пионир (Бесни Фок)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">7. коло, 11. октобра 2021.у 14:00<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 12. октобра 2021.</ref></span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |'''Авала 1939''' ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) (10.окт.)|| '''4:0''' |- |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Пионир''' ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}}) (10. окт.) у 14;30|| '''1:4''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Палилулац (Крњача) (10. окт) у 15:00|| '''3:0''' |- |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Минил''' (Рипањ) у 11:00|| '''2:4''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Свети Стефан''' ({{tooltip|Сл|Сланци}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| '''3:1''' |- |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — '''Ресник''' (Ресик)|| '''0:1''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">18. коло, 22.септембра 2021.<ref name="23.09.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 23. септембра 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| ''':''' |- |Пионир (Бесни Фок) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Палилулац (Крњача) — Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- |Минил (Рипањ) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}})|| ''':''' |- |Ресник (Ресик) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">8. коло, 18. октобра 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 19. октобра 2021.</ref> у 13:30</span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — Ресник (Ресик)|| '''0:0''' |- |'''ОФК Црвенка''' ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Минил''' (Рипањ) — Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}})|| '''3:1''' |- |'''Палилулац''' (Крњача) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 15:00|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пионир ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}}) — '''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''1:3''' |- |'''Авала 1939''' ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) (17. окт.)|| '''9:2''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">19. коло, 22.септембра 2021.<ref name="23.09.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 23. септембра 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Ресник (Ресик) — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}})|| ''':''' |- |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}}) — Минил (Рипањ)|| ''':''' |- |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Палилулац (Крњача)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Пионир ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}})|| ''':''' |- |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">9. коло, 25. октобра 2021. у 13:30<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 26. октобра 2021.</ref> </span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |'''Бока Сениорс''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) (24. окт.)|| '''2:1''' |- |Сити Спорт Клуб({{tooltip|Бг|Београд}})—'''Авала 1939'''({{tooltip|БП|Бели Поток}}) (24. окт.) {{tooltip|у 15|часова}}|| '''0:3'''{{Напомена |name="Прекид"|Утакмица прекинута при резултату 0:2 јер је Сити Спорт Клуб напустио утакмицу}} |- bgcolor=C0FFC0 |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Пионир''' ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}}) у 11:00|| '''0:3''' |- |Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}}) — '''Палилулац''' (Крњача)|| '''0:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пиносава''' ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Минил (Рипањ)|| '''2:1''' |- |'''Ресник''' (Ресик) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| '''5:0''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">20. коло, 22.септембра 2021.<ref name="23.09.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 23. септембра 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- |Авала 1939({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Сити Спорт Клуб({{tooltip|Бг|Београд}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пионир({{tooltip|БФ|Бесни Фок}}) — Млади пролетер({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- |Палилулац (Крњача) — Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Минил (Рипањ) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| ''':''' |- |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Ресник (Ресик)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">10. коло, 1. новембар 2021. у 13:30<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 2. новембар 2021.</ref></span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |'''Лепушница''' ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| '''3:0''' |- |'''Минил''' (Рипањ) — Ресник (Ресик)|| '''4:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Палилулац''' (Крњача) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| '''4:2''' |- |'''Пионир''' ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}}) — Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}}) (22. нов.) у 13:00|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939'''({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''7:2''' |- |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Сити Спорт Клуб'''({{tooltip|Бг|Београд}})|| '''0:3''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">21. коло, 22.септембра 2021.<ref name="23.09.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 23. септембра 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}})|| ''':''' |- |Ресник (Ресик) — Минил (Рипањ)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Палилулац (Крњача)|| ''':''' |- |Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}}) — Пионир ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Авала 1939({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| ''':''' |- |Сити Спорт Клуб({{tooltip|Бг|Београд}}) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">11. коло, 8. новембра 2021. у 13:30<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 9. новембар 2021.</ref></span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |'''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бг|Београд}}) — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) у 10:00|| '''5:1''' |- |'''Млади пролетер''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 11:00|| '''6:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Свети Стефан''' ({{tooltip|Сл|Сланци}}) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| '''3:1''' |- |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Пионир ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}})|| '''2:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Ресник''' (Ресик) — Палилулац (Крњача)|| '''3:0''' |- |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — '''Минил''' (Рипањ)|| '''2:5''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">22. коло, 3. новембра 2021.<ref name="3. новембара 2021.">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 4. новембар 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бг|Београд}})|| ''':''' |- |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}})|| ''':''' |- |Пионир ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}}) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Палилулац (Крњача) — Ресник (Ресик)|| ''':''' |- |Минил (Рипањ) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} </div> <!-- {| |- | valign="top"| --> === Резултати<ref name="ЖУРНАЛ"/> === :{| cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"|<br />&nbsp;#!! style="text-align: left" colspan="2"|<br />Екипа домаћина!! {{tooltip|[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|border|23п]]<br/>1|ФК Палилулац}} !! {{tooltip|[[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|border|20п]]<br/>2|ФК Ресник}} !! {{tooltip|[[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|border|25п]]<br/>3|ФК Свети Стефан}} !!{{tooltip|[[Датотека:FK Pinosava.png|border|23п]]<br/>4|ФК Пиносава}} !! {{tooltip|[[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|border|23п]]<br/>5|КФК Равна гора}} !!{{tooltip|[[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|border|20x23п]]<br/>6|ФК Пионир}} !! {{tooltip|[[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|border|23п]]<br/>7|ФК Авала 1939}} !! {{tooltip|[[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|23п]]<br/>8|ФК Минел}} !! {{tooltip|[[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|18п]]<br/>9|ФК Лепушница}} !! {{tooltip|[[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|border|23п]]<br/>10|ФК Братство, Крњача}} !!{{tooltip|[[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|border|23п]]<br/>11|ОФК Црвенка, Борча}} !!{{tooltip|[[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|border|23п]]<br/>12|ФК Млади пролетер}}!!{{tooltip|[[Датотека:OFK Lug.JPG|border|23п]]<br/>13|ОФК Луг 2020}} |- !style="text-align: right" |1.||style="text-align: center" | [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|border|23п|ФК Палилулац]]|| style="text-align: left" | [[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњача]] |style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #FFE4E1;" |1:3||style="background: #FFE4E1;"|1:2||style="background: #FFE4E1;"|0:5 |style="background: #FFE4E1;"|1:6||style="background: #C0FFC0;" |7:0||style="background: #FFE4E1;" |0:3||style="background: #C0FFC0;" |5:2 |style="background: #FFE4E1;"|0:1||style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #C0FFC0;" |5:0||style="background: #C0FFC0;" |9:0||style="background: #C0FFC0;" |2:1 |- ! style="background: #F9F9F9;" !style="text-align: right" |2.||style="text-align: center" | [[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|border|20п|ФК Ресник]]|| style="text-align: left" | [[ФК Ресник|Ресник]], [[Ресник (Раковица)|Ресник]] |style="background: #FFFACD;" |0:0||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #FFE4E1;" |2:3||style="background: #C0FFC0;" |2:1 |style="background: #FFE4E1;" |2:4||style="background: #FFE4E1;" |0:2||style="background: #FFE4E1;" |1:5||style="background: #FFFACD;" |1:1 |style="background: #FFFACD;" |2:2||style="background: #FFE4E1;" |1:2||style="background: #C0FFC0;" |3:2||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #FFE4E1;" |2:3 |- !style="text-align: right" |3.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|border|25п|ФК Свети Стефан]]|| style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/5571$2 Свети Стефан], [[Сланци]] |style="background: #FFE4E1;" |0:10||style="background: #FFFACD;" |0:0||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #FFE4E1;" |0:2 |style="background: #FFE4E1;" |2:6||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #FFE4E1;" |3:6||style="background: #FFE4E1;" |0:2 |style="background: #C0FFC0;" |5:0||style="background: #FFE4E1;" |1:2||style="background: #C0FFC0;" |1:0||style="background: #C0FFC0;" |4:3||style="background: #C0FFC0;" |3:2 |-! style="background:#F0F0F0;" !style="text-align: right" |4.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Pinosava.png|border|23п|ФК Пиносава]]|| style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card Пиносава], [[Пиносава]] |style="background: #FFFACD;" |1:1||style="background: #FFE4E1;" |1:4||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX''' |style="background: #FFE4E1;" |2:5||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #FFE4E1;" |1:4||style="background: #FFE4E1;" |0:1 |style="background: #FFE4E1;" |0:3||style="background: #C0FFC0;" |4:3||style="background: #C0FFC0;" |6:3||style="background: #C0FFC0;" |4:0||style="background: #C0FFC0;" |4:1 |- !style="text-align: right" |5.||style="text-align: center" | [[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|25п|КФК Равна Гора]]|| style="text-align: left" | КФК Равна Гора, [[Земун]] |style="background: #C0FFC0;" |1:0||style="background: #FFFACD;" |0:0||style="background: #C0FFC0;" |5:1||style="background: #C0FFC0;" |7:1 |style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #C0FFC0;" |8:0||style="background: #C0FFC0;" |5:2||style="background: #C0FFC0;" |4:1 |style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #C0FFC0;" |2:0 |-! style="background:#F0F0F0;" !style="text-align: right" |6.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|border|20x23п|ФК Пионир]]|| style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card Пионир], [[Бесни Фок]] |style="background: #FFE4E1;" |0:1||style="background: #C0FFC0;" |4:0||style="background: #FFE4E1;" |1:2||style="background: #FFE4E1;" |1:2 |style="background: #FFE4E1;" |0:3||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #FFE4E1;" |0:1||style="background: #FFE4E1;" |1:4 |style="background: #C0FFC0;" |7:4||style="background: #dcdbd6;" |0:2||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #C0FFC0;" |4:1||style="background: #C0FFC0;" |2:1 |- !style="text-align: right" |7.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|border|23п|ФК Авала 1939]]|| style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/5285-avala-1939/card Авала 1939], [[Бели Поток (Вождовац)|Бели Поток]] |style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #C0FFC0;" |3:2||style="background: #C0FFC0;" |1:0||style="background: #C0FFC0;"|4:1 |style="background: #FFE4E1;" |1:2||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #C0FFC0;" |4:1 |style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #C0FFC0;" |6:0||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #C0FFC0;" |5:0 |-! style="background:#F0F0F0;" !style="text-align: right" |8.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|23п|ФК Минел]]|| style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk Минел], [[Рипањ]] |style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #C0FFC0;" |4:0||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #C0FFC0;" |10:0 |style="background: #C0FFC0;" |3:2||style="background: #C0FFC0;" |8:0||style="background: #FFE4E1;" |2:3||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX''' |style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #C0FFC0;" |4:1||style="background: #C0FFC0;" |4:1||style="background: #FFFACD;" |2:2||style="background: #C0FFC0;" |4:1 |- !style="text-align: right" |9.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|17п|ФК Лепушница]]|| style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница], [[Глогоњски Рит]] |style="background: #FFE4E1;" |0:1||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #FFE4E1;" |2:4||style="background: #FFE4E1;" |1:2 |style="background: #FFE4E1;" |0:1||style="background: #FFE4E1;" |0:4||style="background: #FFE4E1;" |0:2||style="background: #FFE4E1;" |0:4 |style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #FFE4E1;" |1:3||style="background: #FFE4E1;" |3:5||style="background: #C0FFC0;" |4:1||style="background: #FFE4E1;" |2:3 |-! style="background:#F0F0F0;" !10.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|20p|ФК Братство]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство], [[Крњача (Београд)|Крњача]] |style="background: #C0FFC0;"|3:1||style="background: #FFE4E1;"|0:3||style="background: #C0FFC0;"|2:0||style="background: #C0FFC0;"|4:2 |style="background: #FFE4E1;"|0:1||style="background:#C0FFC0;"|1:0||style="background:#FFE4E1;"|1:3||style="background: #C0FFC0;"|2:0 |style="background: #FFFACD;"|2:2||style="background:#dcdbd6;"|'''XXX'''||style="background:#FFE4E1;"|1:2||style="background: #FFFACD;"|1:1||style="background: #C0FFC0;"|3:2 |-! !11.||style="text-align: center" | [[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|border|23п|ОФК Црвенка]]|| style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka ОФК Црвенка], [[Црвенка (Палилула)|Црвенка]] |style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #FFE4E1;" |1:2||style="background: #C0FFC0;" |3:1||style="background: #FFFACD;" |2:2 |style="background: #FFE4E1;" |1:2||style="background: #C0FFC0;" |1:0||style="background: #FFE4E1;" |1:5||style="background: #C0FFC0;" |3:2 |style="background: #FFE4E1;" |0:2||style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #FFE4E1;" |0:4||style="background: #C0FFC0;" |1:0 |-! style="background:#F0F0F0;" !12.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|border|23п|ФК Млади пролетер]]|| style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/klub/1891-mladi-proleter Млади пролетер], [[Београд]] |style="background: #C0FFC0;" |4:1||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #FFE4E1;" |1:3||style="background: #C0FFC0;" |2:1 |style="background: #FFE4E1;" |1:3||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #FFE4E1;" |0:1||style="background: #C0FFC0;" |2:1 |style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #FFE4E1;" |1:5||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #C0FFC0;" |3:1 |-! !13.||style="text-align: center" | [[Датотека:OFK Lug.JPG|border|25п|ОФК Луг]]|| style="text-align: left" | ОФК Луг 2020, [[Велики Мокри Луг]] |style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #FFE4E1;" |2:3||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #FFE4E1;" |0:2 |style="background: #FFE4E1;" |2:3||style="background: #FFFACD;" |2:2||style="background: #FFE4E1;" |0:3||style="background: #FFE4E1;" |1:2 |style="background: #FFE4E1;" |0:3||style="background: #F9F9F9;" |{{tooltip|ОдУ|У 13. колу одложена утакмица са Братством. Није одиграна}}||style="background: #FFFACD;" |1:1||style="background: #FFFACD;" |1:1||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX''' |} :{| class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда| #C0FFC0| Победа домаћина}} || {{легенда| #FFFACD| Нерешено}} || {{легенда| #FFE4E1| Пораз домаћина}} |} {{clear|both}} <!-- | style="width:1px;"| | valign="top"| --> === Статистика === {| align=left |- | valign="top"| :{| class="infobox" style="font-size: 95%; width: 52em;" |- style="background: #98A1B2;" ! colspan="2" style="text-align:center; font-size:medium; background:#dcdbd6;"| '''Статистички подаци''' |- | '''Одиграно кола''' || 26 од 26 |- style="background: #C0FFC0;" | '''Број утакмица у колу''' ||{{spaces|2}}6 од 6 |- | '''Одиграно утакмица''' || 155{{Напомена|У 13. колу одложена утакмица са Братством. Није одиграна}} од 156 |- style="background: #C0FFC0;" | '''Број победа домаћих екипа''' || {{spaces|2}}81 |- | '''Број мечева без победника''' ||{{spaces|2}}13 |- style="background: #C0FFC0;" | '''Број победа гостујућих екипа''' || {{spaces|2}}61 |- | '''Укупно датих голова''' || 600 |- style="background: #C0FFC0;" | style="text-align: right"|'''по колу:''' ||{{spaces|2}}23,08 |- | style="text-align: right"| '''по мечу:''' ||{{spaces|4}}3,87 |- style="background: #C0FFC0;" | '''Укупан број голова домаћих екипа''' || 340 |- |style="text-align: right"|'''по колу:''' ||{{spaces|2}}13,08 |- style="background: #C0FFC0;" |style="text-align: right"| '''по мечу:''' ||{{spaces|4}}2,19 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа''' || 260 |- style="background: #C0FFC0;" |style="text-align: right"|'''по колу:''' ||{{spaces|2}}10,00 |- |style="text-align: right"|'''по мечу:''' ||{{spaces|4}}1,68 |- style="background: #C0FFC0;" | '''Највећа победа домаћег тима'''||'''(+10)'''{{spaces|2}}'''[http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk Минел]''', [[Рипањ]] - [https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card Пиносава], [[Пиносава]] '''(10:0)''' |- | '''Највећа победа гостујућег тима''' ||'''(-10)'''{{spaces|2}}[https://www.srbijasport.net/club/5571$2 Свети Стефан], [[Сланци]] - [[ФК Палилулац Београд|'''Палилулац''']], [[Крњача (Београд)|Крњача]] '''(0:10)''' |- | '''Највише датих голова у мечу''' ||'''(+11)'''{{spaces|2}}[https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card '''Пионир'''], [[Бесни Фок]] - [http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница], [[Глогоњски Рит]] '''(7:4)''' |colspan="2" | |} |} {{clear|both}} === Позиције на табели по колима<ref name="ЖУРНАЛ"/> === :{| "style="background:#ceebfb; font-size:95%; text-align:center;" class="wikitable sortable" !align="right"|&nbsp;!!style="text-align:left;" colspan="2"|Клуб{{spaces|39}}Коло→!!1.!!2.!!3.!!4.!!5.!!6.!!7.!!8.!!9.!!10.!!11.!!12.!!{{abbr|13.|Јесењи део}}!!14.!!15.!!16.!!17.!!18.!!19.!!20.!!21.!!22.!!23.!!24.!!25.!!{{abbr|26.|Коначни Пласман}} |-! align="right" !{{spaces|2}}1.||style="text-align: center" | [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|border|21п]]||style="text-align: left" | [[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњача]] |style="background:#F9F9F9;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#90EE90;"|1||style="background:#FFCCCC;"|3||style="background:#FFCCCC;"|4||style="background:#FFCCCC;"|6 |style="background:#90EE90;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#90EE90;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3 |style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3 |style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#FFCCCC;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#FFCCCC;"|5 |style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#FFCCCC;"|8 |-! align="right" !{{spaces|2}}2.||style="text-align: center" | [[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|border|20п]]||style="text-align: left" | [[ФК Ресник|Ресник]],[[Ресник (Раковица)|Ресник]] |style="background:#F9F9F9;"|5||style="background:#90EE90;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#FFCCCC;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#90EE90;"|4 |style="background:#FFCCCC;"|6||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#90EE90;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5 |style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#FFCCCC;"|6||style="background:#90EE90;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5 |style="background:#FFCCCC;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#CEEBFB;"|7||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#FFCCCC;"|10 |style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10 |-! align="right" !{{spaces|2}}3.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|border|28п]]||style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/5571$2 Свети Стефан], [[Сланци]] |style="background:#F9F9F9;"|11||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#90EE90;"|11||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#FFCCCC;"|13||style="background:#90EE90;"|11 |style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12 |style="background:#90EE90;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#FFCCCC;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13 |style="background:#90EE90;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#90EE90;"|10||style="background:#90EE90;"|8 |style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|6 |-! align="right" !{{spaces|2}}4.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Pinosava.png|border|23п]]||style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card Пиносава], [[Пиносава]] |style="background:#F9F9F9;"|10||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#FFCCCC;"|9||style="background:#FFCCCC;"|10||style="background:#FFCCCC;"|12 |style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#90EE90;"|11||style="background:#90EE90;"|10||style="background:#90EE90;"|8||style="background:#CEEBFB;"|8 |style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|6||style="background:#90EE90;"|5||style="background:#FFCCCC;"|6||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#CEEBFB;"|8 |style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#90EE90;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#90EE90;"|4 |style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4 |-! align="right" !{{spaces|2}}5.||style="text-align: center" | [[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|25п|КФК Равна Гора]]|| style="text-align: left" | КФК Равна Гора, [[Земун]] |style="background:#F9F9F9;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#90EE90;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2 |style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#90EE90;"|1||style="background:#FFCCCC;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2 |style="background:#90EE90;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1 |style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#FFCCCC;"|2 |style="background:#90EE90;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1 |-! align="right" !{{spaces|2}}6.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|border|20x23п]]||style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card Пионир], [[Бесни Фок]] |style="background:#F9F9F9;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#90EE90;"|10||style="background:#90EE90;"|8||style="background:#90EE90;"|7 |style="background:#90EE90;"|5||style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#90EE90;"|6||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#FFCCCC;"|9||style="background:#FFCCCC;"|10 |style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#90EE90;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9 ||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9 |style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#90EE90;"|8||style="background:#FFCCCC;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#FFCCCC;"|11 |style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11 |-! align="right" !{{spaces|2}}7.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|border|23п]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/5285-avala-1939/card Авала 1939], [[Бели Поток (Вождовац)|Бели Поток]] |style="background:#F9F9F9;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#FFCCCC;"|2||style="background:#90EE90;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1 |style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#FFCCCC;"|2||style="background:#90EE90;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1 |style="background:#FFCCCC;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2 |style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#90EE90;"|1 |style="background:#FFCCCC;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2 |-! align="right" !{{spaces|2}}8.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|21п]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk Минел], [[Рипањ]] |style="background:#F9F9F9;"|7||style="background:#FFCCCC;"|11||style="background:#90EE90;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#90EE90;"|5 |style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#90EE90;"|5||style="background:#90EE90;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4 |style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4 |style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#90EE90;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3 |style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3 |-! align="right" !{{spaces|2}}9.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|16п]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница], [[Глогоњски Рит]] |style="background:#F9F9F9;"|4||style="background:#FFCCCC;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#90EE90;"|4||style="background:#90EE90;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3 |style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#FFCCCC;"|5||style="background:#FFCCCC;"|6||style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#CEEBFB;"|7 |style="background:#90EE90;"|6||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#CEEBFB;"|7||style="background:#CEEBFB;"|7||style="background:#CEEBFB;"|7 |style="background:#CEEBFB;"|7||style="background:#FFCCCC;"|9||style="background:#FFCCCC;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12 |style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12 |-! align="right" !10.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|23p|ФК Братство]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство], [[Крњача (Београд)|Крњача]] |style="background:#F9F9F9;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#90EE90;"|11||style="background:#90EE90;"|10 |style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#90EE90;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#FFCCCC;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11 |style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#90EE90;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11 |style="background:#90EE90;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#90EE90;"|8||style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#CEEBFB;"|7 |style="background:#CEEBFB;"|7||style="background:#90EE90;"|5 |-! align="right" !11.||style="text-align: center" | [[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|border|23п]]||style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka ОФК Црвенка], [[Црвенка (Палилула)|Црвенка]] |style="background:#F9F9F9;"|12||style="background:#90EE90;"|8||style="background:#FFCCCC;"|9||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#FFCCCC;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9 |style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#FFCCCC;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#FFCCCC;"|11||style="background:#90EE90;"|10||style="background:#90EE90;"|9 |style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6 |style="background:#90EE90;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#FFCCCC;"|6 |style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#FFCCCC;"|9 |-! align="right" !12.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|border|23п]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/klub/1891-mladi-proleter Млади пролетер], [[Београд]] |style="background:#F9F9F9;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#FFCCCC;"|8 |style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|6||style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#90EE90;"|5||style="background:#FFCCCC;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6 |style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#FFCCCC;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10 |style="background:#FFCCCC;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#90EE90;"|9 |style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#90EE90;"|7 |-! align="right" !13.||style="text-align: center" | [[Датотека:OFK Lug.JPG|border|25п|ОФК Луг]]|| style="text-align: left" | ОФК Луг 2020, [[Велики Мокри Луг|ВМЛ]] |style="background:#F9F9F9;"|8||style="background:#FFCCCC;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#FFCCCC;"|11||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#FFCCCC;"|13 |style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13 |style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#90EE90;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12 |style="background:#FFCCCC;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13 |style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13 |} :{| class="wikitable" style="text-align:left; background:#dcdbd6;" ||{{легенда| #90EE90|{{tooltip| Напредовање|на табели}}}} || {{легенда| #CEEBFB|{{tooltip|Без промене|на табели}}}} || {{легенда| #FFCCCC|{{tooltip|Пад|на табели}}}} |} {{clear|both}} === Табела<ref name="ЖУРНАЛ"/> === {| |valign="top"| :{| align=left colspan=2 style="width:42em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" <!-- align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" --> |- align=center bgcolor= #dcdbd6 || ||{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |align=left colspan="2"|'''Клуб''' |style="width:2em;" |{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;" |{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |style="width:2em;" |{{spaces|2}}{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |style="width:2em;" |{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |style="width:2em;" |{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |style="width:2em;" |{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |style="width:2em;" |{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |style="width:2em;" |{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center |align=center| [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Следеће сезона: Прва Београдска лиг]] ||{{tooltip|{{spaces|2}}1.|Следеће сезона: Прва Београдска лига}}||style="text-align: center" |[[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|border|23п|КФК Равна гора]]||align=left|КФК Равна гора, [[Земун]] ||24||22||1||align=center|1||79||21||{{spaces|1}}58||{{tooltip|67|Следеће сезона: Прва Београдска лига}} |- align=center || ||{{spaces|2}}2.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|border|23п|ФК Авала 1939]]||align=left|[http://www.srbijasport.net/club/5285-avala-1939/card Авала 1939], [[Бели Поток (Вождовац)|Бели Поток]] ||24||22||0||align=center|2||76||20||{{spaces|1}}56||66 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 || ||{{spaces|2}}3.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|23п|ФК Минел]]||align=left|[http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk Минел], [[Рипањ]] ||24||15||2||align=center|7||70||33||{{spaces|1}}37||47 |- align=center || ||{{spaces|2}}4.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Pinosava.png|border|23п|ФК Пиносава]]||align=left|[https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card Пиносава], [[Пиносава]] (-1) ||24||11||2||align=center|11||50||58||{{spaces|1}}-8||34 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 || ||{{spaces|2}}5.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|23p|ФК Братство]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство], [[Крњача (Београд)|Крњача]] (-1) ||23||10||2||align=center|11||34||43||{{spaces|1}}-9||31 |- align=center || ||{{spaces|2}}6.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|border|26п|ФК Свети Стефан]]||align=left|[https://www.srbijasport.net/club/5571$2 Свети Стефан], [[Сланци]] ||24||10||1||align=center|13||39||59||-20||{{spaces|1}}31 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 || ||{{spaces|2}}7.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|border|23п|ФК Млади пролетер]]||align=left|[http://www.srbijasport.net/klub/1891-mladi-proleter Млади пролетер], [[Београд]] ||24||9||3||align=center|12||38||55||-17||30 |- align=center || ||{{spaces|2}}8.||style="text-align: center" |[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|border|20п|ФК Палилулац]]||align=left|[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњача]] ||24||9||2||align=center|13||49||40||{{spaces|2}}9||29 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 || ||{{spaces|2}}9.||style="text-align: center" |[[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|border|23п|ОФК Црвенка]]||align=left|[https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka ОФК Црвенка], [[Црвенка (Палилула)|Црвенка]] ||24||9||2||align=center|13||37||53||-16||29 |- align=center || || 10.||style="text-align: center" |[[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|border|20п|ФК Ресник]]||align=left|[[ФК Ресник|Ресник]],[[Ресник (Раковица)|Ресник]] (-1) ||24||8||5||align=center|11||36||47||-11||28 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 || || 11.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|border|20x23п|ФК Пионир]]||align=left|[https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card Пионир], [[Бесни Фок]] ||24||7||1||align=center|16||31||60||-29||22 |- align=center || ||12.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|15п|ФК Лепушница]]||align=left|[http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница], [[Глогоњски Рит]] ||24||6||2||align=center|16||33||57||-24||20 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 || || 13.||style="text-align: center" |[[Датотека:OFK Lug.JPG|border|23п|ОФК Луг]]||align=left|ОФК Луг 2020, [[Велики Мокри Луг|ВМЛ]] (-1) ||23||4||3||align=center|16||28||54||-26||14 |} |width"5"|&nbsp; |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center; margin: 1 auto;" |- !Првак Међуопштинске лиге<br/>[[Београд]] група „Б” у фудбалу 2021/22. |- |[[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|border|100п|КФК Равна гора]]<br />'''КФК Равна гора''', [[Земун]] |} |width"5"|&nbsp; |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 120%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|20п]]||style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг: Прва Београдска лига<!-- <br/>Напредовање на табели --> <!-- |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|20п]]||style="width:16em; text-align:left;" | Пад на табели |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Disc Plain green dark.svg|15п]]||style="width:16em; text-align:left;" | Без промене на табели --> |} {{Сакриј крај}} |} {{clear|both}} === Напомене === {{Напомене|1}} === Референце === {{reflist|2}} === Спољашње везе === * [http://www.fsb.org.rs/ Фудбалски савез Београда - званични сајт] * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] {{Фудбал у Србији}} {{нормативна контрола}}{{Портал бар|Спорт|Фудбал|Србија|Београд}} <div style="position: fixed; right:0; bottom:0; display:block;"> [[Датотека:football pictogram.svg|100п]] </div> == Стрелице горе-доле == [[Датотека:FSB 100 godina zahvalnica.JPG|400p]] {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac Clanska knjizica iz 50-tih godina.JPG|400p]] {{clear|both}} {{гол|4|казнени ударац}} {{аббр|{{Checked}}|Без промене на табели}} {{аббр|{{Check mark|25}}|Без промене на табели}} [[Датотека:Arrow-down.gif|30п]] [[Датотека:Arrow-down.gif]] [[Датотека:Arrow-up.gif|30п]] [[Датотека:Arrow-up.gif]] [[Датотека:Disc Plain yellow dark.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain yellow.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain black.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain blue dark.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain blue.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain red dark.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain red.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain green dark.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain green.svg|35п]] {{Checked|bbbb}} {{Checked box}} {{Qmark}} {{Question mark}} {{Bulb}} {{Bulb2}} {{Idea}} {{NewProposal}} [[Датотека:Soccerball mask.svg]] [[Датотека:Football Pallo valmiina-cropped.jpg]] [[Датотека:UEFA orthographic projection Mapa UEFA.png|thumb|left|250px|<center>[[УЕФА]]</center>]] [[Датотека:gouden medaille.svg]] [[Датотека:Zilveren medaille.svg]] [[Датотека:Bronzen medaille.svg]] [[Датотека:Continental models-Australia.gif|мини|250px|л|Анимирана, бојом кодирана мапа која приказује различите континенте и регионе. [[Границе између континената Земље|У зависности од конвенције и модела]], неки континенти могу бити консолидовани или подељени: на пример, [[Евроазија]] је најчешће подељена на [[Азија|Азију]] и [[Европа|Европу]] (црвене нијансе), док се [[Северна Америка|Северна]] и [[Јужна Америка]] понекад препознају као [[Америке|један Амерички континент]] (зелене нијансе).]] {{clear|both}} == Дресови == :{| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 3%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | {| style="background:none;" |} {| class="wikitable" style="text-align:left;"| |1 {{Фудбалски дресови | align = | pattern_la=|pattern_ra=|pattern_b = _greenhalf | leftarm = FFFFFF| body = FFFFFF| rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF| socks = FFFFFF }} |2 {{Фудбалски дресови |pattern_la=|pattern_b=_whitehalf|pattern_ra= |leftarm=008000||body=008000||rightarm=FFFFFF||shorts=FFFFFF||socks=008000 }} |3 {{Фудбалски дресови | pattern_la = _bluehalf2| pattern_b=_bluehalf2| pattern_ra = |leftarm=0000ff||body=||rightarm=||shorts=FFFFFF||socks= 0000ff }} |4 {{Фудбалски дресови | pattern_la=_scp_home|pattern_b=_sporting1112h|pattern_ra=_scp_home|pattern_sh= |pattern_so= _scp1011a | leftarm=008877|body=008877|rightarm=008877|shorts=FFFFFF|socks=008877 }} |5 {{Фудбалски дресови | pattern_la =_celtic1213h |pattern_b =_celtic1213h |pattern_ra =_celtic1213h |pattern_sh =_por10h |pattern_so =_celtic1213h | leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = FFFFFF |socks = 008877 }} |6 {{Фудбалски дресови | pattern_la = _ifk1617h | pattern_b = _ifk1617h| pattern_ra = _ifk1617h | leftarm = 000000| body = 000000| rightarm = 000000| shorts = 0042E8| socks = FFFFFF }} |7 {{Фудбалски дресови | align = right | pattern_la = _white_stripes| pattern_b = _whitestripes3| pattern_ra = _white_stripes | leftarm = 205090| body = 205090| rightarm = 205090| shorts = 205090| socks = 205090 }} |8 {{Фудбалски дресови |pattern_la = _fcporto1617h|pattern_b = _fcporto1617h|pattern_ra = _fcporto1617h|pattern_sh = _whitesides|pattern_so = _fcporto1617h |leftarm = |body = |rightarm = |shorts = 3053C6|socks1 = }} |9 {{Фудбалски дресови | pattern_la = _atletico1617h| pattern_b = _atletico1617h| pattern_ra = _atletico1617h| pattern_sh =| pattern_so1 = | leftarm = d20000| body = d20000| rightarm = d20000| shorts = 0000FF| socks = 0000FF }} |10 {{Фудбалски дресови | align = right| pattern_la = _white_stripes| pattern_b = _whitestripes|_collarwhite| pattern_ra = _white_stripes | leftarm = 0000ff| body = 0000ff| rightarm = 0000ff| shorts = ffffff| socks = 000000 }} |11 {{Фудбалски дресови | align = right| pattern_la = _white_stripes| pattern_b = _whitestripes| pattern_ra = _white_stripes| pattern_so = _3_stripes_white | leftarm = ee2c2c| body = ee2c2c| rightarm = ee2c2c| shorts = 000000| socks = 000000 }} |12 {{Фудбалски дресови | align = right| pattern_la = | pattern_b = _greenquarters14| pattern_ra = | pattern_so = _3_stripes_white | leftarm = ffffff| body = ffffff| rightarm = 008000| shorts = ffffff| socks = 008000 }} |13 {{Фудбалски дресови | align = right| pattern_la = | pattern_b = _greenwhitegreen| pattern_ra = | pattern_so = | leftarm = ffffff| body = ffffff| rightarm = ffffff| shorts = 000000| socks = 000000 }} |14 {{Фудбалски дресови | pattern_la=|pattern_b=_sjk19t|pattern_ra= | leftarm=3CB371|body=3CB371|rightarm=3CB371|shorts=FFFFFF|socks=FFFFFF }} |} {| class="wikitable" style="text-align:left;"| |15џџџџ {{Фудбалски дресови | pattern_b = _espanyol1920h| pattern_ra = | pattern_sh = | pattern_so = _espanyol1920h | leftarm = 0040FF| body = 0040FF| rightarm = 0040FF| shorts = 0040FF| socks = FFFFFF }} |1Хајдук {{Фудбалски дресови | pattern_la = _thinbluehoops|pattern_b =_thinbluehoops |pattern_ra =_thinbluehoops |pattern_sh = _color_3_stripes_blue|pattern_so =_thinbluehoops | leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = FFFFFF |socks = 0000ff }} |2Хајдук {{Фудбалски дресови | pattern_la = _greenshoulders|pattern_b =FFFFFF |pattern_ra =_greenshoulders |pattern_sh =|pattern_so =<!-- _color_3_stripes_black -->_blacktop | leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = 14a674 |socks = FFFFFF }} |3Хајдук {{Фудбалски дресови | pattern_b = CC0000 | body = CC0000 | pattern_ra = | leftarm = CC0000 | rightarm = CC0000 | shorts = FFFFFF| socks = CC0000 }} |4Хајдук {{Фудбалски дресови |pattern_la=_greenshoulders| pattern_b = _3greenstripes2| body = FFFFFF | pattern_ra =_greenshoulders|pattern_sh=_green stripes|pattern_so= | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF | socks = 339933 }} |5Хајдук {{Фудбалски дресови | pattern_la = _thinbluehoops|pattern_b =_thinbluehoops |pattern_ra =_thinbluehoops |pattern_sh = _color_3_stripes_blue|pattern_so =FFDF00 | leftarm = FFDF00 |body = FFDF00 |rightarm = FFDF00 |shorts = FFFFFF |socks = 0000ff }} |6Хајдук {{Фудбалски дресови | pattern_la = FFFFFF|pattern_b =FFFFFF |pattern_ra =FFFFFF |pattern_sh =_redsides<!-- _orange_stripes -->|pattern_so =FFFFFF | leftarm = FFFFFF |body = |rightarm = FFFFFF |shorts = FFFFFF |socks = FFFFFF }} |} |} ;За књигу {| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 3%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | {| style="background:none;" |} {| |- | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_la = _thinbluehoops|pattern_b =_thinbluehoops |pattern_ra =_thinbluehoops |pattern_sh = _color_3_stripes_blue|pattern_so =_blacktop | leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = FFFFFF |socks = FFFFFF |title = 1932/33. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_la = _bluehalf2| pattern_b=_bluehalf2| pattern_ra = |leftarm=0000ff||body=||rightarm=||shorts=FFFFFF||socks= 0000ff | title = 1952. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_b = CC0000| body = CC0000| pattern_ra = | leftarm = CC0000| rightarm = CC0000 | shorts = FFFFFF | socks = CC0000 | title = 1948—1952. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_b = _blackstripes_thin4 | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = 000000 | rightarm = 000000 | shorts = FFFFFF | socks = 000000 | title = 1952—1956. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_b = _greenhoops | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = 339933 | rightarm = 339933 | shorts = FFFFFF | socks = 339933 | title = 1956—1963. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови |pattern_la=_greenshoulders| pattern_b = _3greenstripes2| body = FFFFFF | pattern_ra =_greenshoulders|pattern_sh=_green stripes|pattern_so= | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF | socks = 339933 | title = 1963—1990. }} |} |} {| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 3%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | {| style="background:none;" |} {| |- | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_b = 339933 | body = 0eb37b | pattern_ra = | leftarm = 0eb37b | rightarm = 0eb37b | shorts = FFFFFF | socks = 0eb37b | title = 1952—1990. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_b = _greenstripes | body = FFDF00 | pattern_ra = | leftarm = FFDF00 | rightarm = FFDF00 | shorts = 14a674 | socks = FFFFFF | title = 1990.—2015. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_b = _whiteborder | body = CC0000 | pattern_ra = | leftarm = CC0000 | rightarm = CC0000 | shorts = CC0000 | socks = FFFFFF | title = 1990—2015. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови |pattern_la = | pattern_b = _greenhalf | body = FFFFFF | pattern_ra = 0eb37b | leftarm = | rightarm = 0eb37b | shorts = FFFFFF | socks = 0eb37b | title = 2015. — 2019. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови |pattern_la = |pattern_b = _greenhoops |body = FFFFFF|pattern_ra = |leftarm = 339933|rightarm = 339933|shorts = 339933|socks = FFFFFF |title = 2019.— }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови |pattern_la =|leftarm = |pattern_b =|body = FFFFFF|pattern_ra = |rightarm = |shorts = E32636|socks = FFFFFF |title = 2019.— }} |} |} {{Football kit|pattern_la=|pattern_b=_whitethinlines|pattern_ra=| leftarm=0000AA||body=0000AA||rightarm=0000AA||shorts=0000AA||socks=0000AA|title = као домаћин}} == Иконе == {{double image|десно|Fox-40-whistle.jpg|160|Offside icon.svg|160|<center>Реквизити судија</center>}} {| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 3%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | {| style="background:none;" |} |} <gallery class="left" widths="100" heights="100" perrow=6> Датотека:Captain sports.svg|Captain Датотека:Beograd district.gif|<center>Карта београдских општина</center> Датотека:Fox-40-whistle.jpg|<center>Спортска пиштаљка</center> Датотека:Offside icon.svg|<center>Заставица помочног судије</center> Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije.jpg|Пиштаљка фудбалског судије која је прошла „сито и решето” 70-тих година Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|Пиштаљка фудбалског судије која је прошла „сито и решето” 70-тих година </gallery> [[Датотека:Fox-40-whistle.jpg|150px|лево|мини|<center>Спортска пиштаљка]]</center> [[Датотека:Clemens Schüttengruber, Fußballschiedsrichter (02).jpg|десно|мини|300px|]] {{урађено|}} {{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}} [[Датотека:silver medal olympic.svg|ивица|65п|'''2° место''']] [[Датотека:gold medal olympic.svg|ивица|65п|'''1° место''']] [[Датотека:bronze medal olympic.svg|ивица|65п|'''3° место''']] [[Датотека:olympics.svg|ивица|65п]] [[Датотека:Europe medals.PNG|ивица|65п]] [[Датотека:UEFA orthographic projection Mapa UEFA.png|thumb|left|250px|<center>[[УЕФА]]</center>]] [[Датотека:gouden medaille.svg]] [[Датотека:Zilveren medaille.svg]] [[Датотека:Bronzen medaille.svg]] {{clear|both}} {{subon|71}} {{suboff|71}} {{Улазак на терен-замена играча}} {{Излазак са терена-замењен|67}} {{pengoal}} Промашај {{penmiss}} {{goal}} {{гол}} * Списак београдских општина: [[Датотека:Beograd district.gif|350п|лево|мини|<center>Карта београдских општина</center>]] {{clear|both}} <gallery heights="150" mode=packed > Датотека:Yugoslav Football Federation 1990.png|<center>1990</center> Датотека:‎Fudbalski Savez SRJ.gif|<center>Фудбалски савез<br />[[СР Југославија|СР Југославије]]</center> датотека:Soccer Serbia.png </gallery> {{clear|both}} {{clear|both}} == Галерија == {| align=left |- |<code id="slideshow-demo">mode="slideshow"</code> |- |<gallery mode="slideshow"> Датотека:archery pictogram.svg|<center>Стрељаштво</center> Датотека:handball pictogram.svg|<center>Rukomet</center> Датотека:football pictogram.svg|<center>Fudbal</center> Датотека:table tennis pictogram.svg|<center>Stoni tenis</center> Датотека:chess pictogram.svg|<center>Sah</center> Датотека:basketball pictogram.svg|<center>Koшarka</center> Датотека:Ice hockey pictogram.svg|<center>Хокеј</center> Датотека:Boxing pictogram.svg|<center>Boks</center> Датотека:Athletics pictogram.svg|<center>Atletika</center> Датотека:Olympic pictogram Athletics colored.png|<center>Трчање</center> Датотека:Wrestling pictogram.svg|<center>Рвање</center> Датотека:High jump pictogram.svg|<center>Скокови</center> Датотека:Olympic schedule (Competitions) Javelin throw.svg|<center>Бацање</center> Датотека:Weightlifting pictogram.svg|<center>Дизање тегова</center> Датотека:golden star.svg|<center>Дерби мечеви</center> Датотека:golden star.svg|<center>Дерби кола</center> Датотека:Football (soccer ball).svg|<center>Фудбал</center> Датотека:Fussball.jpg|<center>Фудбал</center> Датотека:Soccer.Field Transparant.png|<center>Терен</center> </gallery> |} {{clear|both}} == Дијаграм == === Пласман од 1966. до 1973. године === :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 800 | висина = 250 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 18 | ознака_x1 = 1952/53 | ознака_x2 = 1953/54 | ознака_x3 = 1954/55 | ознака_x4 = 1955/56 | ознака_x5 = 1956/57 | ознака_x6 = 1957/58 | ознака_x7 = 1958/59 | ознака_x8 = 1959/60| ознака_x9 = 1960/61| ознака_x10 = 1961/62 | ознака_x11 = 1962/63 | ознака_x12 = 1963/64 | ознака_x13 = 1964/65 | ознака_x14 = 1965/66 | ознака_x15 = 1966/67 | ознака_x16 = 1967/68 | ознака_x17 = 1968/69 | ознака_x18 = 1969/70 | y_макс = 18 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 10 | S02V02 = 2 | S02V03 = 7 | S02V04 = 5 | S02V05 = 9 | S02V06 = 12 | S02V07 = 2 | S02V08 = 10| S02V09 = 7| S02V10 = 5| S02V11 = 2| S02V12 = 2| S02V13 = 1| S02V14 = 4| S02V15 = 4| S02V16 = 5| S02V17 = 8| S02V18 = 9 | назнаке = да }} |} <!-- red, blue, green, yelloworange, purple, magenta, orange, lavender, powderblue, brightgreen црвена, плава, зелена, наранџастожута, љубичаста, пурпурноцрвена, наранџаста, блиједоплава са мрвицом сљезове боје, блиједоплава, свијетлозелена --> {{clear|both}} === Графикон посећености утакмица по колима === ----- :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 550 | висина = 650 | падинг_лево = 40 | падинг_десно = 15 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије1 = 3 | дебљина_серије2 = 3 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 16 | ознака_x1 = Коло | ознака_x2 = 1./16. | ознака_x3 = 2./17. | ознака_x4 = 3./18. | ознака_x5 = 4./19. |ознака_x6 = 5./20. | ознака_x7 = 6./21. | ознака_x8 = 7./22. | ознака_x9 = 8./23. | ознака_x10 = 9./24. | ознака_x11 = 10./25. | ознака_x12 = 11./26. | ознака_x13 = 12./27. | ознака_x14 = 13./28. | ознака_x15 = 14./29. | ознака_x16 = 15./30. | y_макс = 3950 | y_мин = 300 | скала = да | интервал_примарне_скале = 100 | S01V02 = 2600 | S01V03 = 3100 | S01V04 = 1800 | S01V05 = 2700 | S01V06 = 1300 | S01V07 = 2655 | S01V08 = 2850 | S01V09 = 3350 | S01V10 = 3200 | S01V11 = 2600 | S01V12 = 3050 | S01V13 = 3180 | S01V14 = 2300 | S01V15 = 1900 | S01V16 = 1650 | S02V02 = 2950 | S02V03 = 2550 | S02V04 = 3800 | S02V05 = 3700 | S02V06 = 2650 | S02V07 = 2700 | S02V08 = 3350 | S02V09 = 3500 | S02V10 = 1900 | S02V11 = 950 | S02V12 = 300 | S02V13 = 1650 | S02V14 = 3900 | S02V15 = 2550 | S02V16 = 2200 | назнаке = да }} |} :{| class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда|red|Пролећни део}}||{{легенда|blue|Јесењи део}} |} {{clear|both}} === Дијаграм посећеност утакмица по клубовима === ----- :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 1050 | висина = 950 | падинг_лево = 40 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије1 = 3 | дебљина_серије2 = 3 | дебљина_серије3 = 3 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 17 | ознака_x1 = Коло: | ознака_x2 = Вождовац | ознака_x3 = ИМТ | ознака_x4 = ОФК Жарково | ознака_x5 = Прва Искра |ознака_x6 = Графичар | ознака_x7 = ИЛР Железник | ознака_x8 = Палилулац | ознака_x9 = Будућност | ознака_x10 = БАСК | ознака_x11 = Телеоптик | ознака_x12 = Дунавац | ознака_x13 = ИМ Раковица | ознака_x14 = Полет | ознака_x15 = Авала | ознака_x16 = Змај | ознака_x17 = Трудбеник | y_макс = 11900 | y_мин = 500 | скала = да | интервал_примарне_скале = 200 | S01V02 = 4900 | S01V03 = 1900 | S01V04 = 5900 | S01V05 = 1400 | S01V06 = 2800 | S01V07 = 900 | S01V08 = 800 | S01V09 = 1750 | S01V10 = 5100 | S01V11 = 3400 | S01V12 = 1000 | S01V13 = 500 | S01V14 = 1530 | S01V15 = 1600 | S01V16 = 2700 | S01V17 = 2055 | S02V02 = 2600 | S02V03 = 2900 | S02V04 = 5900 | S02V05 = 1400 | S02V06 = 3000 | S02V07 = 1600 | S02V08 = 1750 | S02V09 = 1950 | S02V10 = 4750 | S02V11 = 2350 | S02V12 = 1800 | S02V13 = 1450 | S02V14 = 1350 | S02V15 = 2400 | S02V16 = 1700 | S02V17 = 1750 | S03V02 = 7500 | S03V03 = 4800 | S03V04 = 11800 | S03V05 = 2800 | S03V06 = 5800 | S03V07 = 2500 | S03V08 = 2550 | S03V09 = 3700 | S03V10 = 9850 | S03V11 = 5750 | S03V12 = 2800 | S03V13 = 1950 | S03V14 = 2880 | S03V15 = 4000 | S03V16 = 4400 | S03V17 = 3850 | назнаке = да }} |} :{| class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда|red|Пролећни део}}||{{легенда|blue|Јесењи део}}||{{легенда|green|Укупно}} |} {{clear|both}} ;Дијаграм посећеност утакмица по клубовима ----- {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 1400 | висина = 500 | падинг_лево = 40 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије3 = 2 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 20 | ознака_x1 = | ознака_x2 = Палилулац | ознака_x3 = Чукарчки | ознака_x4 = Бечеј | ознака_x5 = Колубара |ознака_x6 = ЧСК Пивара | ознака_x7 = Јединство | ознака_x8 = Динамо | ознака_x9 = Бор | ознака_x10 = Младост | ознака_x11 = ОФК Звездара | ознака_x12 = Врбас | ознака_x13 = Напредак | ознака_x14 = Винер Брокер | ознака_x15 = Нови Сад | ознака_x16 = Хајдук | ознака_x17 = ОФК Кикинда | ознака_x18 = Раднички ЈП | ознака_x19 = Београд | ознака_x20 = | y_макс = 22000 | y_мин = 2000 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1000 | S03V02 = 2150 | S03V03 = 3300 | S03V04 = 7700 | S03V05 = 15400 | S03V06 = 14000 | S03V07 = 8300 | S03V08 = 6800 | S03V09 = 21700 | S03V10 = 11200 | S03V11 = 3000 | S03V12 = 7400 | S03V13 = 15500 | S03V14 = 2700 | S03V15 = 3500 | S03V16 = 3900 | S03V17 = 7700 | S03V18 = 3550 | S03V19 = 5400 | назнаке = да }} |} {{clear|both}} == Soviet Union дијаграм == <timeline> # Све мере су у пикселима ImageSize = width:160 height:1550 PlotArea = left:50 right:60 bottom:10 top:10 AlignBars = justify DateFormat = yyyy Period = from:1932 till:2014 TimeAxis = orientation:vertical ScaleMajor = unit:year increment:2 start:1932 # не постоји аутоматско откривање судара, # зато ручно померајте текстове горе или доле како бисте избегли преклапање Define $dx = 25 # shift text to right side of bar PlotData= bar:Leaders color:red width:25 mark:(line,white) align:left fontsize:S from:start till:1932 shift:($dx,15) text:Vladimir~Ilyich~[[Lenin]] from:1932 till:1953 shift:($dx,5) text:[[Stalin|Josef~Stalin]] from:1953 till:1964 shift:($dx,5) text:Nikita~[[Khrushchev]] from:1964 till:1982 shift:($dx,5) text:Leonid~[[Brezhnev]] from:1982 till:1984 shift:($dx,-12) text:Yuri~[[Andropov]] from:1984 till:1985 shift:($dx,4) text:Konstantin~[[Chernenko]] fontsize:XS from:1985 till:1990 shift:($dx,5) text:ПрваБеоградскалига fontsize:XS from:1990 till:end color:yellow </timeline> {{clear|both}} ---- #{{fusd|m1}} Ovo je tekst za prvu fusnotu. {{clear|both}} === Soviet Union дијаграм оригинал === <timeline> # Све мере су у пикселима ImageSize = width:160 height:550 PlotArea = left:50 right:60 bottom:10 top:10 AlignBars = justify DateFormat = yyyy Period = from:1917 till:2020 TimeAxis = orientation:vertical ScaleMajor = unit:year increment:5 start:1920 # не постоји аутоматско откривање судара, # зато ручно померајте текстове горе или доле како бисте избегли преклапање Define $dx = 25 # shift text to right side of bar PlotData= bar:Leaders color:red width:25 mark:(line,white) align:left fontsize:S from:start till:1924 shift:($dx,15) text:Vladimir~Ilyich~[[Lenin]] from:1924 till:1953 shift:($dx,5) text:[[Stalin|Josef~Stalin]] from:1953 till:1964 shift:($dx,5) text:Nikita~[[Khrushchev]] from:1964 till:1982 shift:($dx,5) text:Leonid~[[Brezhnev]] from:1982 till:1984 shift:($dx,-12) text:Yuri~[[Andropov]] from:1984 till:1985 shift:($dx,4) text:Konstantin~[[Chernenko]] fontsize:XS from:1985 till:1990 shift:($dx,5) text:ПрваБеоградскалига fontsize:XS from:1990 till:end color:yellow </timeline> {{clear|both}} ---- #{{fusd|m1}} Ovo je tekst za prvu fusnotu. {{clear|both}} == Преусмераваље == === на другу страницу === [[Првенство првог Б-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1960/61.#Резултати и статистика|ЕУРЕКА]] === у оквиру исте странице === [[#Иконе|Иконе]] == {{tl|Float}} {{tl|stack}} {{tl|clear}} {{tl|align}} == {{float|right=540px|Није реално стање пошто у многим извештајима са утакмица нема податaка за жуте и црвене картоне.}} {{clear|both}} {{stack|[[Датотека:Australis_hector.jpg|мини|<center>Зелени шкорпиони 1</center>]]}} {{stack begin}} [[Датотека:Australis_hector.jpg|мини|<center>Зелени шкорпиони 2</center>]] {{stack end}} {{stack| [[Датотека:Australis_hector.jpg|мини|<center>Зелени шкорпиони 3</center>]] | float=left | clear=true}} {{clear|both}} Није реално стање пошто у многим извештајима са утакмица нема податaка за жуте и црвене картоне {{clear|both}} == Звонко Михајловски == ФУДБАЛ:<br/>Јуниори и други тим Партизана<br/>FK Bregalnica Sstip (druga sav.liga)<br/>Palilulac (Bgd),<br/>Jedinstvo(Zemun),<br/>Hajduk (Bgd). HOKEJ NA LEDU:<br/>PARTIZAN (20 sezona...oko 700 UTAKMICA, 10 god.Kapiten) Reprez.Jugoslavije 75 utakmica (1965 - 70).<br/>Igrao NA 4 Svetska prvenstva. „Б”-е група<br/>1966. Загреб СФРЈ<br/>1967. Беч Аустрија<br/>1969. Љубљана СФРЈ<br/>1970. Букурешт Румунија {{clear|both}} == Душан (Сава) Сопић == Душан Сопић је рођен 1945. године у Бору. Играо је на месту везног играча, за Партизан је наступао у сезони 1963/64 и одиграо 22 утакмице. После Партизана каријеру је наставио у Бору. {{Фудбал биографија | име = Душан (Сава) Сопић | слика = | опис_слике = | пуно_име = Душан (Сава) Сопић | датум_рођења = {{датум рођења|1945|07|29|год=да}} | место_рођења = [[Бор]] | држава_рођења = {{застава|СФРЈ}} | датум_смрти = {{Датум смрти|df=yes|2017|07|30|1945|07|29|год=да}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = {{зас|СРБ}} [[Србија]] | висина = {{height|m=1.76}} | надимак = „Цале” | позиција = везни фудбалер | актуелни_клуб = | актуелни_број = | младе_године = — 1963 | млади_клубови = [[ФК Партизан|Партизан]], [[Београд]] | године = 1963 – 1966<br />1966 – 1967<br />1967 – 1975<br />1975 – 1976<br />1977 — 1978 | клубови = [[ФК Партизан|Партизан]], [[Београд]]<br />[[НК Марибор|Марибор]], [[Словенија]]<br />[[ФК Бор|Бор]], [[Србија]]<br />[[America de Cali]], [[Кали]] [[Колумбија]]<br />[[Portuguesa FC]], [[Венецуела]] | голови = 47 (14)<br /><br />113 (4) | репрезентација_(године) = | репрезентација_(име) = | репрезентација_(голови) = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | актуелизовано1_(датум) = | актуелизовано2_(датум) = }} 2990.SOPIĆ DUŠAN (Partizan, Bor) Rođen: 29.07.1945. u Boru. Umro: 30.07.2017. Pozicija u timu: vezni fudbaler. СТАТИСТИКА: Omladinski turnir - Rijeka 5 2 Prijateljski 20 9 Prvenstveni 22 3 Ukupno 47 14 Преузето са http://partizan.rs/svi-igraci-partizana/ KARIJERA: - 1965/66:Partizan; - 1966: Maribor; - 1967 - 1975: Bor; - 1975/76: America de Cali; - 1977/78: Portuguesa FC. PRVOLIGAŠKA STATISTIKA: 113/4. - 1968/69: 29/2; - 1969/70; 34/0; - 1970/71: 29/2; - 1972/73: 9/0; - 1973/74: 6/0l - 1974/75: 6/0. {{clear|both}} == Графика финала == == Четврт финале без трећим местом == {{Round8 <!--Датум-Место/Екипа 1/Резултат 1/Екипа 2/Резултат 2 --> <!--Четвртфинале --> | |'''[[СК Југославија]]'''|5|[[НК Славија Осијек|Славија]]|2 | |'''[[ФК Раднички Сомбор|Сомборски СК]]''' {{tooltip|(дир)|директно у полуфинале}}| | | | |[[ХНК Хајдук Сплит|'''Хајдук''']], [[Сплит]]|3(4,5)|[[1. ХШК Грађански|Грађански]], [[Загреб]]|3(4,0) | |[[НК САШК Напредак|'''САШК''']]|3|[[НК Олимпија Љубљана|Илирија]], [[Љубљана]]|1 <!-- Полуфинале --> | |'''[[СК Југославија]]'''|5|[[ФК Раднички Сомбор|Сомборски СК]]|1 | |'''[[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]]''' |6|[[НК САШК Напредак|САШК]]|1 <!--Финале --> | |'''[[СК Југославија]]'''|2|[[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]]|1 }} ---- {{clear|both}} === Четврт финале са трећим местом === {{Round8-with third <!--Датум-Место/Екипа 1/Резултат 1/Екипа 2/Резултат 2 --> <!--Четвртфинале --> | 14. јун - Мексико сити|{{fb|URS|1955}}|0|'''{{fb|URU}}''' (про)|1 | 14. јун - Гвадалахара|'''{{fb|BRA|1968}}'''|4|{{fb|PER}}|2 | 14. јун - Толука|'''{{fb|ITA}}'''|4|{{fb|MEX}}|1 | 14. јун - Леон|'''{{fb|FRG}}''' (про)|3|{{fb|ENG}}|2 <!-- Полуфинале --> | 17. јун - Гвадалахара|{{fb|URU}}|1|'''{{fb|BRA|1968}}'''|3 | 17. јун - Мексико сити|'''{{fb|ITA}}''' (про)|4|{{fb|FRG}}|3 <!--Финале --> | 21. јун - Мексико сити|'''{{fb|BRA|1968}}'''|4|{{fb|ITA}}|1 <!--Треће место --> | 20. јун - Мексико сити|{{fb|URU}}|0|'''{{fb|FRG}}'''|1 }} ---- {{clear|both}} === Четврт финале без трећег места === {| border=0 cellpadding=0 cellspacing=0 style="font-size: 90%; margin:1em 2em 1em 1em;" | height=6| | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f2f2f2"|Четвртфинале | colspan="2"| | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f2f2f2"|Полуфинале | colspan="2"| | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f2f2f2"|Финале |- | height=6| <!--Четвртфинале--> | width=150|&nbsp;<!--тимови--> | width=50|&nbsp;<!--резултат--> | width=20|&nbsp;<!--црте хризонтане--> | width=25|&nbsp;<!--црте верткално--> <!--плуфинале --> | width=150|&nbsp;<!--тимови--> | width=50|&nbsp;<!--резултат--> | width=20|&nbsp;<!--црте хризонтане--> | width=25|&nbsp;<!--црте верткално--> <!--финале--> | width=150|&nbsp;<!--тимови--> | width=50|&nbsp;<!--резултат--> |- | height=6| <!--Четвртфинале датум за први пар--> | colspan="2" rowspan="2"|{{{1|&nbsp;}}} | rowspan="4" style="border-width:0 0 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | rowspan="7" style="border-width:0 0 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | colspan="2" rowspan="3"| | rowspan="7" style="border-width:0 0 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | rowspan="13" style="border-width:0 0 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | colspan="2" rowspan="9"| |- | height=6| |- <!--Четвртфинале први пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч1&nbsp;{{{2|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч1&nbsp;{{{3|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--полуфинале датум--> | colspan="2" rowspan="2"|{{{21|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--Четвртфинале први пар--> | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч1&nbsp;{{{4|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч1&nbsp;{{{5|&nbsp;}}} | rowspan="6" style="border-width:2px 3px 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; |- | height=6| <!--полуфинале први пар--> | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|п1&nbsp;{{{22|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|п1&nbsp;{{{23|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--Четвртфинале датм за други пар--> | colspan="2" rowspan="2"|{{{6|&nbsp;}}} |- <!--полуфинале први пар--> | height=6| | rowspan="12" style="border-width:2px 0 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|п1&nbsp;{{{24|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|п1&nbsp;{{{25|&nbsp;}}} | rowspan="12" style="border-width:2px 3px 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; |- <!--Четвртфинале други пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч2&nbsp;{{{7|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч2&nbsp;{{{8|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--финале датум--> | colspan="2" rowspan="6"| | colspan="2" rowspan="2"|{{{31|&nbsp;}}} |- <!--Четвртфинале други пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч2&nbsp;{{{9|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч2&nbsp;{{{10|&nbsp;}}} | rowspan="6" style="border-width:2px 0 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; |- <!--финале--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ф1&nbsp;{{{32|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ф1&nbsp;{{{33|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--Четвртфинале датум за трећи пар--> | colspan="2" rowspan="2"|{{{11|&nbsp;}}} |- <!--финале--> | height=6| | rowspan="11" style="border-width:2px 0 0 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ф2&nbsp;{{{34|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ф2&nbsp;{{{35|&nbsp;}}} |- <!--Четвртфинале трећи пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч3&nbsp;{{{12|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч3&nbsp;{{{13|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--полуфинале датум за други пар--> | colspan="2" rowspan="2"|{{{26|&nbsp;}}} | colspan="2" rowspan="2"| |- <!--Четвртфинале трећи пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч3&nbsp;{{{14|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч3&nbsp;{{{15|&nbsp;}}} | rowspan="6" style="border-width:2px 3px 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; |- <!--полуфинале други пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|п2&nbsp;{{{27|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|п2&nbsp;{{{28|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--Четвртфинале датум за четврти пар--> | colspan="2" rowspan="2"|{{{16|&nbsp;}}} |- <!--полуфинале други пар--> | height=6| | rowspan="5" style="border-width:2px 0 0 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|п2&nbsp;{{{29|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|п2&nbsp;{{{30|&nbsp;}}} | rowspan="5" style="border-width:2px 0 0 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | colspan="2"| |- <!--Четвртфинале четврти пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч4&nbsp;{{{17|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч4&nbsp;{{{18|&nbsp;}}} |- | height=6| | colspan="2" rowspan="3"| |- | height=6| <!--Четвртфинале четврти пар--> | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч4&nbsp;{{{19|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч4&nbsp;{{{20|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border-width:2px 0 0 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; |- | height=6| | colspan="2"| |- | height=6| | colspan="8"| | colspan="2" rowspan="2" valign="top"|{{{36|&nbsp;}}} |- | height=6| | colspan="8"| |} <noinclude> </noinclude> === Полуфинале без трећег места === {{Рунда-4 <!--Полуфинале--> | Вршац|'''Војводина''', Нови Сад|2|Железничар, Сарајево|0 | |'''Напредак''', Крушевац|0 ({{tooltip|'''5'''|Пенали}})|Земун|0 ({{tooltip|4|Пенали}}) <!--финале--> |Ниш|'''Раднички''', Ниш|'''3'''|Ујпешт Дожа, Крушевац|1}} ---------- {| border=0 cellpadding=0 cellspacing=0 style="font-size: 90%; margin:1em 2em 1em 1em;" | &nbsp; | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f2f2f2|{{{RD1|Полуфинале}}} | colspan="2" | | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f2f2f2|{{{RD2|Финале}}} |- | &nbsp; | width=150|&nbsp; | width=50|&nbsp; | width=20|&nbsp; | width=25|&nbsp; | width=150|&nbsp; | width=50|&nbsp; <!-- Први пар полуфинала --> |- | height=6| | colspan="6" rowspan="1"|{{{1|&nbsp;}}} |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"| &nbsp;{{{2|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9| {{{3|&nbsp;}}} | align=center style="border-width:0 0 2px 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"| &nbsp;{{{4|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9| {{{5|&nbsp;}}} | rowspan="10" align=center style="border-width:2px 2px 2px 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; |- | height=6| |&nbsp; <!-- Пар Финала --> |- | height=6| | colspan="4" rowspan="1"| | colspan="2" rowspan="1"|{{{11|&nbsp;}}} |- | height=6| | rowspan="2" colspan="3"|&nbsp; | align=center style="border-width:0 0 2px 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"| {{{12|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|{{{13|&nbsp;}}} |- | height=6| | align=center style="border-width:2px 0 0 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"| &nbsp;{{{14|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|{{{15|&nbsp;}}} |- | height=3 colspan=7| | |- | height="3"| | |- | height=6| | colspan="4" rowspan="1"| <!-- | colspan="2" rowspan="1" align="center" style="border:0px solid #aaa;" bgcolor="#f2f2f2"|Third place --> <!-- Други пар полуфинала --> |- | height=6| | colspan="2" rowspan="1"|{{{6|&nbsp;}}} | colspan="1" rowspan="1"| <!-- | colspan="2" rowspan="1"|{{{16|&nbsp;}}} --> |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"| &nbsp;{{{7|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9| {{{8|&nbsp;}}} | colspan="1" rowspan="1"| <!-- | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|&nbsp;{{{17|&nbsp;}}} | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|&nbsp;{{{18|&nbsp;}}} --> |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"| &nbsp;{{{9|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9| {{{10|&nbsp;}}} | align=center style="border-width:2px 0 0 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; | colspan="1" rowspan="1"| <!-- | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|&nbsp;{{{19|&nbsp;}}} | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|&nbsp;{{{20|&nbsp;}}} --> |}<noinclude> </noinclude> === Полуфинале са трећим местом === {| border=0 cellpadding=0 cellspacing=0 style="font-size: 90%; margin:1em 2em 1em 1em;" | &nbsp; | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f2f2f2|{{{RD1|Полуфинале}}} | colspan="2" | | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f2f2f2|{{{RD2|Финале}}} |- | &nbsp; | width=150|&nbsp; | width=50|&nbsp; | width=20|&nbsp; | width=25|&nbsp; | width=150|&nbsp; | width=50|&nbsp; <!-- Први пар полуфинала --> |- | height=6| | colspan="6" rowspan="1"|д1{{{1|&nbsp;}}} |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Беостар&nbsp;{{{2|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|4{{{3|&nbsp;}}} | align=center style="border-width:0 0 2px 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Црвена звезда&nbsp;{{{4|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|1{{{5|&nbsp;}}} | rowspan="10" align=center style="border-width:2px 2px 2px 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; |- | height=6| |&nbsp; <!-- Пар Финала --> |- | height=6| | colspan="4" rowspan="1"| | colspan="2" rowspan="1"|дф{{{11|&nbsp;}}} |- | height=6| | rowspan="2" colspan="3"|&nbsp; | align=center style="border-width:0 0 2px 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; ! align=left style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Спартак{{{12|&nbsp;}}} ! align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|4{{{13|&nbsp;}}} |- | height=6| | align=center style="border-width:2px 0 0 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Беостар&nbsp;{{{14|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|1{{{15|&nbsp;}}} |- | height=20| | |- | height=6| | |- | height=6| | colspan="4" rowspan="1"| | colspan="2" rowspan="1" align="center" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f2f2f2"|Треће место <!-- Други пар полуфинала --> |- | height=6| | colspan="2" rowspan="1"|д2{{{6|&nbsp;}}} | colspan="1" rowspan="1"| | colspan="2" rowspan="1"|дт{{{16|&nbsp;}}} |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Спартак&nbsp;{{{7|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|4{{{8|&nbsp;}}} | colspan="1" rowspan="1"| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Црвена звезда&nbsp;{{{17|&nbsp;}}} | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|3&nbsp;{{{18|&nbsp;}}} |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Ол Старс&nbsp;{{{9|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|1{{{10|&nbsp;}}} | align=center style="border-width:2px 0 0 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; | colspan="1" rowspan="1"| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Ол Старс&nbsp;{{{19|&nbsp;}}} | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|1&nbsp;{{{20|&nbsp;}}} |}<noinclude> </noinclude> === Осмина финала === <!--{{Рунда-16 без трећег места--> {{Round16|3rdplace=no <!--Датум-Место/Екипа 1/Резултат 1/Екипа 2/Резултат 2 --> <!--Осмина--> | среда, 8. децембр 1999.|[[Датотека:Grb_veliki.gif|25п]][[ФК Зета|Зета]], [[Голубовци|Голубовца]]|1|[[Датотека:FK Obilić.svg|20п]] '''[[ФК Обилић|Обилић]]''', [[Београд]]|2 | |[[Датотека:FK Balkan Mirijevo.gif|25п]] [[ФК Балкан Миријево|Балкан Буковица]]|0|[[Датотека:policajacgrbnovi.jpg|25п]] '''[[ФК Полицајац|Милиционар]]'''|2 | |[[Датотека:ФК Семендрија 1924.png|30п]] [[ФК Смедерево|Сартид 1903]], [[Смедерево|Сд]]|0|[[Датотека:Logo FC Red Star_Belgrade.svg|25п]]{{spaces|2}} '''[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]'''|3 | |[[Датотека:Fk Radnicki 1923 Novi GRB.PNG|30п]] '''[[ФК Раднички 1923|Раднички]]''', [[Крагујевац|Кг]] |1|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Чукарички|Чукарички]], [[Београд|Бгд]]|0 | |[[Датотека:Grb FK Napredak Kruševac.png|25п]] '''[[ФК Напредак Крушевац|Напредак]]''', [[Крушевац|Кш]]|2|[[Датотека:Mogren Budva.gif‎|25п]] [[ФК Могрен|Могрен]], [[Будва]]|0 | |[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|30px]] '''[[ФК Железник|Железник]]''', [[Београд|Бгд]]|1| {{spaces|2}}[[ФК Војводина|Војводина]], [[Нови Сад|НС]]|0 | |[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]] '''[[ФК Земун|Земун]]'''|0 {{tooltip|(4)|Пенали}}|[[Датотека:FK Partizan logo.png|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Партизан|Партизан]], [[Београд|Бгд]]|0 {{tooltip|(3)|Пенали}} | |[[Датотека:BuducnostBanatskiDvor.gif|28п]] [[ФК Будућност Банатски Двор|Будучност]], [[Банатски Двор|Б.Д.]]|1 {{tooltip|(2)|Пенали}}|[[Датотека:FK Čelik Nikšić.gif|25п]] '''[[ФК Челик Никшић|Челик Унипром]]''', [[Никшић]]|1 ({{tooltip|'''4'''|Пенали}}) <!--Четвртфинале--> | среда, 5. априла 2000.|'''Милициоар'''|1 ({{tooltip|'''5'''|Пенали}})|Обилић|1 ({{tooltip|4|Пенали}}) | |'''Црвена звезда'''|'''1'''|Раднички,Крагујевац|0 | |'''Напредак''', Крушевац|0 ({{tooltip|'''3'''|Пенали}})|Железник|0 ({{tooltip|1|Пенали}}) | |Челик|0|'''Земун'''|5 <!--Полуфинале--> | среда, 19. априла 2000.|Милиционар|0|'''Црвена звзда'''|3 | |'''Напредак''', Крушевац|0 ({{tooltip|'''5'''|Пенали}})|Земун|0 ({{tooltip|4|Пенали}}) <!--финале--> |среда, 10. маја 2000.|'''Црвена звезда'''|'''4'''|Напредак, Крушевац|0 }} == Једна љубав хиљаду одбрана == <div style="font-size: 50pt; text-align:center; color: Black; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em blue; font-style: italic; font=Arial Black">'''»Jедна љубав хиљаду одбрана«'''</div> <div style="font-size: 50pt; text-align:center; color: Black; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em Black; font-style: italic; font=Arial Black">'''»Једна љубав хиљаду одбрана«'''</div> <div style="font-size: 50pt; text-align:center; color: white; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em Black; font-style: italic; font=Arial Black">'''»Једна љубав хиљаду одбрана«'''</div> <div style="font-size: 50pt; text-align:center; color: white; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em blue; font-style: italic; font=Arial Black">'''»Једна љубав хиљаду одбрана«'''</div> == Графички приказ == <div title="Овај надимак ништа не значи!" style="font-size: 20pt; text-align:center; color: green; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em green;">'''ФК Палилулац Београд'''</div> <div style="font-size: 20pt; text-align:center; color: white; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em red;"><center>'''ФК Хајдук Београд'''</center></div> <div class="overflowbugy" style="overflow:auto;"> {{#tag:timeline| DateFormat = dd/mm/yyyy ImageSize = width:800 height:auto barincrement:18 <!-- (max 1800 i 20) --> Period = from:01/01/2004 till:{{#timel:d/m/Y|+6 months}} TimeAxis = orientation:horizontal PlotArea = right:20 left:20 bottom:100 top:20 Legend = position:bottom orientation:vertical Colors = id:bg value:rgb(1,1,1) id:major value:black id:minor value:rgb(0.8,0.8,0.8) id:text value:black id:header value:powderblue2 id:htext value:white id:активни value:rgb(0.6,0.9,0.2) legend:Активни_администратори id:неактивни value:rgb(0.6,0.9,1) legend:Неактивни_или_тренутно_({{#timel:j._n._Y}})_мање_активни_администратори,_укључени_у_рад_заједнице_на_други_начин id:бивши value:rgb(1,0.4,0.0) legend:Бивши_администратори BackgroundColors = canvas:bg ScaleMajor = gridcolor:major unit:year increment:1 start:01/01/2004 ScaleMinor = gridcolor:minor unit:month increment:1 start:01/01/2004 BarData = Bar:T1 Barset:размак_при_врху Barset:S2004 Barset:S2005 Barset:S2006 Barset:S2007 Barset:S2008 Barset:S2009 Barset:S2010 Barset:S2011 Barset:S2012 Barset:S2013 Barset:S2014 Barset:S2015 PlotData = width:12 textcolor:black bar:T1 color:header textcolor:black width:30 shift:(-205,-7) fontsize:l from:01/01/2004 till:01/01/2018 text:"Администратори Википедије на српском језику" barset:S2004 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:17/07/2004 till:05/01/2006 text:"[[Корисник:Милош|Милош]]" barset:break color:бивши from:03/03/2006 till:23/05/2006 barset:break color:бивши from:26/03/2008 till:26/03/2008 color:бивши from:17/07/2004 till:17/07/2018 text:"[[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]]" color:бивши from:17/07/2004 till:17/07/2004 text:"[[Корисник:Avala|Avala]]" barset:break barset:skip barset:skip color:бивши from:20/07/2004 till:12/06/2016 color:активни from:19/07/2004 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Djordjes|Djordjes]]" color:неактивни from:08/11/2004 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]]" color:бивши from:15/12/2004 till:19/01/2006 text:"[[Корисник:Pokrajac|Pokrajac]]" color:бивши from:15/12/2004 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Никола Прљић|Никола Прљић]]" color:бивши from:26/12/2004 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Zorba|Zorba]]" barset:S2005 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:10/01/2005 till:05/06/2011 text:"[[Корисник:Bonzo|Bonzo]]" color:бивши from:15/03/2005 till:20/01/2012 text:"[[Корисник:Саша Стефановић|Саша Стефановић]]" color:бивши from:15/03/2005 till:11/01/2006 text:"[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]]" barset:break barset:skip barset:skip color:бивши from:11/02/2006 till:28/12/2008 color:бивши from:15/03/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]]" color:бивши from:15/03/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Ninam|Ninam]]" color:бивши from:04/04/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:PANONIAN|PANONIAN]]" color:бивши from:12/04/2005 till:22/06/2011 text:"[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]]" color:бивши from:25/04/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Dzivdzan|Dzivdzan]]" color:бивши from:25/04/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Ivan|Ivan]]" color:активни from:15/05/2005 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Dungodung|Dungodung]]" color:бивши from:31/05/2005 till:18/11/2007 text:"[[Корисник:Kaster|Kaster]]" color:бивши from:19/06/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Yillilan|Yillilan]]" color:бивши from:20/06/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Sashast|Sashast]]" color:неактивни from:09/07/2005 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Јованвб|Јованвб]]" color:бивши from:09/07/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Romanm|Romanm]]" color:бивши from:24/07/2005 till:31/07/2007 text:"[[Корисник:Милан Јелисавчић|Милан Јелисавчић]]" color:бивши from:27/07/2005 till:14/12/2015 text:"[[Корисник:Goldfinger|Goldfinger]]" color:бивши from:07/08/2005 till:18/09/2007 text:"[[Корисник:BraneJ|BraneJ]]" color:бивши from:11/08/2005 till:06/11/2014 text:"[[Корисник:Краљевић Марко|Краљевић Марко]]" color:бивши from:13/08/2005 till:07/10/2009 text:"[[Корисник:Ђорђе Д. Божовић|Ђорђе Д. Божовић]]" color:бивши from:07/09/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:А.Динчић|А.Динчић]]" color:бивши from:11/09/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Domatrios|Domatrios]]" color:бивши from:27/10/2005 till:07/10/2009 text:"[[Корисник:Д Орловић|Д Орловић]]" color:бивши from:17/11/2005 till:22/04/2018 text:"[[Корисник:JustUser|JustUser]]" color:бивши from:22/11/2005 till:04/12/2009 text:"[[Корисник:Момир Томић|Момир Томић]]" color:бивши from:25/11/2005 till:27/07/2006 text:"[[Корисник:Бормалагурски|Бормалагурски]]" color:бивши from:12/12/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:VKokielov|VKokielov]]" color:бивши from:19/12/2005 till:12/09/2006 text:"[[Корисник:Тснена|Тснена]]" barset:S2006 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:05/01/2006 till:10/08/2006 text:"[[Корисник:Славен Косановић|Славен Косановић]]" barset:break color:бивши from:11/08/2006 till:13/03/2010 color:бивши from:11/02/2006 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Срђан Весић|Срђан Весић]]" color:бивши from:21/03/2006 till:29/01/2013 text:"[[Корисник:Djus|Djus]]" color:бивши from:07/05/2006 till:17/08/2008 text:"[[Корисник:BokicaK|BokicaK]]" barset:break barset:skip barset:skip barset:skip color:бивши from:01/06/2009 till:15/04/2018 color:бивши from:14/05/2006 till:14/04/2007 text:"[[Корисник:Маре|Маре]]" color:бивши from:29/06/2006 till:06/04/2012 text:"[[Корисник:Rainman|Rainman]]" color:бивши from:16/07/2006 till:05/10/2006 text:"[[Корисник:Verlor|Verlor]]" color:бивши from:28/09/2006 till:26/02/2008 text:"[[Корисник:Кале|Кале]]" barset:break barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip color:бивши from:26/02/2008 till:26/03/2012 color:бивши from:02/12/2006 till:02/09/2007 text:"[[Корисник:АПлећаш|АПлећаш]]" color:бивши from:26/12/2006 till:03/07/2012 text:"[[Корисник:Laslovarga|Laslovarga]]" barset:S2007 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:03/01/2007 till:02/09/2007 text:"[[Корисник:Sinovac|Sinovac]]" color:бивши from:05/01/2007 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Велимир85|Велимир85]]" color:бивши from:23/02/2007 till:02/09/2007 text:"[[Корисник:СрејовићНенад|СрејовићНенад]]" color:бивши from:12/03/2007 till:15/05/2012 text:"[[Корисник:Бановић|Бановић]]" color:бивши from:29/03/2007 till:02/09/2007 text:"[[Корисник:Зоран Докић|Зоран Докић]]" color:бивши from:08/05/2007 till:05/08/2016 text:"[[Корисник:Михајло Анђелковић|Михајло Анђелковић]]" color:бивши from:09/08/2007 till:02/11/2007 text:"[[Корисник:Филип Кнежић|Филип Кнежић]]" color:бивши from:18/10/2007 till:05/07/2012 text:"[[Корисник:Vojvoda|Vojvoda]]" color:бивши from:20/10/2007 till:05/08/2010 text:"[[Корисник:Micki|Micki]]" barset:break barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip color:бивши from:02/12/2010 till:01/06/2013 barset:S2008 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:02/08/2008 till:09/11/2009 text:"[[Корисник:Metodicar|Metodicar]]" barset:S2009 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:неактивни from:09/01/2009 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Geologicharka|Geologicharka]]" color:неактивни from:31/03/2009 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Burga|Burga]]" color:бивши from:09/04/2009 till:21/11/2009 text:"[[Корисник:Mladifilozof|Mladifilozof]]" barset:S2010 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:29/05/2010 till:27/01/2012 text:"[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]]" color:бивши from:26/12/2010 till:06/04/2012 text:"[[Корисник:Sabate|Sabate]]" barset:S2011 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:05/06/2011 till:10/04/2016 text:"[[Корисник:MikyM|MikyM]]" barset:S2012 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:08/01/2012 till:19/04/2017 text:"[[Корисник:Alexmilt|Alexmilt]]" color:бивши from:25/05/2012 till:15/03/2016 text:"[[Корисник:Zarathushtra|Zarathushtra]]" color:активни from:05/08/2012 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]]" barset:S2013 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:активни from:03/01/2014 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]]" barset:S2014 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:активни from:04/09/2015 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Milicevic01|Milicevic01]]" color:активни from:04/09/2015 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]]" color:активни from:05/09/2015 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]]" color:активни from:05/09/2015 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:CarRadovan|CarRadovan]]" color:активни from:06/09/2015 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:НиколаБ|НиколаБ]]" barset:S2015 shift:(-6,-5) anchor:from fontsize:s color:активни from:20/01/2018 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]]" color:активни from:24/01/2018 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Lackope|Lackope]]" }} </div> <!-- {{archives |auto= short }} {{TOC right}}--> <div style="position: fixed; right:0; bottom:0; display:block;"> [[Датотека:football pictogram.svg|100п|link=Портал:Фудбал]] </div> [[Датотека:Izabrani.png]] == Графички приказ сакривен == {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; }} <timeline> ImageSize = width:999 height:100 PlotArea = left:10 right:10 bottom:30 top:10 TimeAxis = orientation:horizontal format:yyyy DateFormat = dd/mm/yyyy Period = from:01/07/1951 till:01/07/1970 ScaleMajor = unit:year increment:1 start:1952 Colors = id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) PlotData= bar:Position width:26 color:white align:center from:01/07/1951 till:01/07/1952 shift:(0,-3) text:/ from:01/07/1952 till:01/07/1953 shift:(0,-3) text:10/10 from:01/07/1951 till:01/07/1953 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1953 till:01/07/1954 shift:(0,-3) text:2/12 from:01/07/1953 till:01/07/1954 color:bl4 shift:(0,20) text: II Разред from:01/07/1954 till:01/07/1955 shift:(0,-3) text:7/12 from:01/07/1955 till:01/07/1956 shift:(0,-3) text:5/12 from:01/07/1956 till:01/07/1957 shift:(0,-3) text:9/12 from:01/07/1957 till:01/07/1958 shift:(0,-3) text:12/13 from:01/07/1954 till:01/07/1958 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1958 till:01/07/1959 shift:(0,-3) text:2/12 from:01/07/1958 till:01/07/1959 color:bl4 shift:(0,20) text: II Разред from:01/07/1959 till:01/07/1960 shift:(0,-3) text:10/12 from:01/07/1960 till:01/07/1961 shift:(0,-3) text:7/10 from:01/07/1961 till:01/07/1962 shift:(0,-3) text:5/10 from:01/07/1962 till:01/07/1963 shift:(0,-3) text:2/11 from:01/07/1963 till:01/07/1964 shift:(0,-3) text:2/10 from:01/07/1959 till:01/07/1964 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1964 till:01/07/1965 shift:(0,-3) text:1/14 from:01/07/1964 till:01/07/1965 color:bl4 shift:(0,20) text: II БГД лига from:01/07/1965 till:01/07/1966 shift:(0,-3) text:4/14 from:01/07/1966 till:01/07/1967 shift:(0,-3) text:4/14 from:01/07/1967 till:01/07/1968 shift:(0,-3) text:5/14 from:01/07/1968 till:01/07/1969 shift:(0,-3) text:8/14 from:01/07/1969 till:01/07/1970 shift:(0,-3) text:9/14 from:01/07/1965 till:01/07/1970 color:bl5 shift:(0,20) text: I Бгд лига </timeline> {{clear|both}} :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 900 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 19 | ознака_x1 = 1952/53 | ознака_x2 = 1952/53 | ознака_x3 = 1953/54 | ознака_x4 = 1954/55 | ознака_x5 = 1955/56 | ознака_x6 = 1956/57 | ознака_x7 = 1957/58 | ознака_x8 = 1958/59 | ознака_x9 = 1959/60 | ознака_x10 = 1960/61| ознака_x11 = 1961/62 | ознака_x12 = 1962/63 | ознака_x13 = 1963/64 | ознака_x14 = 1964/65 | ознака_x15 = 1965/66 | ознака_x16 = 1966/67 | ознака_x17 = 1967/68 | ознака_x18 = 1968/69 | ознака_x19 = 1969/70 | y_макс = 19 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V02 = 10 | S02V03 = 2 | S02V04 = 7 | S02V05 = 5 | S02V06 = 9 | S02V07 = 12 | S02V08 = 2 | S02V09 = 10| S02V10 = 7| S02V11 = 5| S02V12 = 2| S02V13 = 2| S02V14 = 1| S02V15 = 4| S02V16 = 4| S02V17 = 5 | S02V18 = 8| S02V19 = 9 | назнаке = да }} |} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} ------- === Боје === {| border="0" +C104AA66:K102 |- |[[w:en:black|black]] |align="center" style="background:#000000; color:#ffffff; font-family:monospace;" width=15%|#000000 |width=5%| ||[[w:en:silver (color)|silver]] |align="center" style="background:#c0c0c0; color:#000000; font-family:monospace;" width=15%|#c0c0c0 |width=5%| ||[[w:en:maroon (color)|maroon]] |align="center" style="background:#800000; color:#ffffff; font-family:monospace;" width=15%|#800000 |width=5%| ||[[w:en:red|red]] |align="center" style="background:#ff0000; color:#ffffff; font-family:monospace;" width=15%|#ff0000 |- |[[w:en:Navy blue|navy]] |align="center" style="background:#000080; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#000080 || ||[[w:en:blue|blue]] |align="center" style="background:#0000ff; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#0000ff || ||[[w:en:purple|purple]] |align="center" style="background:#800080; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#800080 || ||[[w:en:fuchsia (color)|fuchsia]] |align="center" style="background:#ff00ff; color:#000000; font-family:monospace;"|#ff00ff |- |[[w:en:green|green]] |align="center" style="background:#008000; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#008000 || ||[[w:en:lime (color)|lime]] |align="center" style="background:#00ff00; color:#000000; font-family:monospace;"|#00ff00 || ||[[w:en:olive (color)|olive]] |align="center" style="background:#808000; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#808000 || ||[[w:en:yellow|Yellow]] |align="center" style="background:#ffff00; color:#000000; font-family:monospace;"|#ffff00 |- |[[w:en:teal (color)|teal]] |align="center" style="background:#008080; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#008080 || ||[[w:en:aquamarine (color)|aqua]] |align="center" style="background:#00ffff; color:#000000; font-family:monospace;"|#00ffff || ||[[w:en:grey|gray]] |align="center" style="background:#808080; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#808080 || ||[[w:en:white|white]] |align="center" style="background:#ffffff; color:#000000; font-family:monospace;"|#ffffff |} == Панорама imagemap == <imagemap> Слика:FK Palilulac Bgd zona 2004-05.jpg|800п|л|alt=Београдска зона 2004/05 circle 950 850 700 [[Војин Дворнић]] circle 2950 850 700 [[Драган Аничић]] default [[Београдска зона 2004/05]] </imagemap> {{clear|both}} <imagemap> Слика:Bryan-Sewall.jpg|300п|л|alt=Постер за предизборну капмању из 1896. у којој је Вилијам Џ. Брајан из Небраске кандидован за председника, а Артур Сјуал из Мејна за потпредсеника circle 950 850 700 [[Вилијам Џенингс Брајан|Вилијам Џ. Брајан]] circle 2950 850 700 [[Артур Сјуал]] default [http://projects.vassar.edu/1896/democrats.html Демократска партија 1896.] </imagemap> {{clear|both}} Различити делови слике могу да представљају везе (линкове) ка различитим страницама. На пример, уколико кликне на леву сличицу читалац бива преусмерен на чланак ''[[Вилијам Џенингс Брајан]]'', кликом на десну сличицу долази на чланак ''[[Артур Сјуал]]'', а уколико кликне на било који други део слике отвориће се следећа веб страница: <code><nowiki>http://projects.vassar.edu/1896/democrats.html</nowiki></code>. Ово се постиже на следећи начин: <pre style="overflow:auto;"> <imagemap> Слика:Bryan-Sewall.jpg|300п|десно|alt=Постер за предизборну капмању из 1896. у којој је Вилијам Џ. Брајан из Небраске кандидован за председника, а Артур Сјуал из Мејна за потпредсеника circle 950 850 700 [[Вилијам Џенингс Брајан|Вилијам Џ. Брајан]] circle 2950 850 700 [[Артур Сјуал]] default [http://projects.vassar.edu/1896/democrats.html Демократска партија 1896.] </imagemap> </pre> Када се пређе показивачем миша преко одређених делова слике добијају се следећа обавештења: „Вилијам Џ. Брајан“, „Артур Сјуал“ и „Демократска партија 1896.“ Алтернативни текст је исти за читаву слику. Димензије оригиналне слике су 3916×1980 пиксела и координате се односе на те димензије, а не на слику ширине 300 пиксела. Другим речима, иста синтакса би се користила и за слику која је ужа или шира од ове. Као што је наведено на [[mw:Extension:ImageMap|овој страници]], делови слике могу да буду дефинисани као кругови ({{јез-енг|circle}}), правоугаоници ({{јез-енг|rect}}) и произвољни многоуглови ({{јез-енг|poly}}), а плава иконица [[Слика:Desc-20.png|x14п|link=|alt=]] може да се помера или да се потпуно избаци. Такође могу да се користе и опције „<code>мини</code>“ или „<code>оквир</code>“, што значи да ће слика имати алтернативни текст и опис као и обично, са иконицом [[Слика:Magnify-clip.png|link=|alt=]] уместо плаве иконице [[Слика:Desc-20.png|x14п|link=|alt=]]. На тулсерверу постоји [http://toolserver.org/~dapete/ImageMapEdit/ImageMapEdit.html -{Image map editor}-]. {{clear|both}} ==Постављање текста на слику== {{Annotated image | float=right | caption=Пример дијаграма са линковима и текстом| image=Wiwaxia body zones.png | width=300 | height=110| image-width=150 | image-left=93 | image-top=0 | annotations = {{Annotation|85|25|[[Кичма]]}} {{Annotation|142|37|Дорзални}} {{Annotation|32|60|Горњи латерални}} {{Annotation|205|70|Доњи латерални}} {{Annotation|32|79|Вентролатерални}} {{Annotation|173|96|<span style{{=}}"background-color:#753a00">&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</span> {{=}} Предњи део}} }} <pre style="overflow:auto;"> {{Annotated image | float=right | caption=Пример дијаграма са линковима и текстом на слици| image=Wiwaxia body zones.png | width=300 | height=110| image-width=150 | image-left=93 | image-top=0 | annotations = {{Annotation|85|25|[[Кичма]]}} {{Annotation|142|37|Дорзални}} {{Annotation|32|60|Горњи латерални}} {{Annotation|205|70|Доњи латерални}} {{Annotation|32|79|Вентролатерални}} {{Annotation|173|96|<span style{{=}}"background-color:#753a00">&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</span> {{=}} Предњи део}} }} </pre> Неки дијаграми не садрже текст, тако да могу да се користе на свим језицима или се шаљу без текста када желимо да на слику додамо везе (линкове). У тим случајевима, текст може да се дода на слику помоћу шаблона [[Шаблон:Annotated image|-{Annotated image}-]]. {{-}} == Везе са слика == <imagemap> Слика:Bryan-Sewall.jpg|300п|л|alt=Постер за предизборну капмању из 1896. у којој је Вилијам Џ. Брајан из Небраске кандидован за председника, а Артур Сјуал из Мејна за потпредсеника circle 950 850 700 [[Вилијам Џенингс Брајан|Вилијам Џ. Брајан]] circle 2950 850 700 [[Артур Сјуал]] default [http://projects.vassar.edu/1896/democrats.html Демократска партија 1896.] </imagemap> {{clear|both}} == [[Хокеј на леду|Хокејаш]] == [[Датотека:Ice hockey pictogram.svg|150п|link=Портал:Хокеј на леду]] <div style="position: fixed; right:0; bottom:0; display:block;"> </div> {{clear|both}} == Управо сада на [[Википедија на српском језику|Википедији на српском језику]] == {| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 95%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | {| style="background:none;" |} {| width=100% cellspacing=1 style="background-color: #A9A9A9;" |- |<div style="margin-left: -5px; margin-bottom: -5px; margin-top: -5px; margin-right: -5px; padding: 5px; padding-top: 5px; background: #f9f9f9; border: 1px solid #8888aa; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px;"> '''Управо сада на [[Википедија на српском језику|Википедији на српском језику]]'''<br /> {{float|left=10px|'''Скорашње измене'''}} {{float|left=540px|'''Нове странце'''}} {{float|left=1040px|'''Нове слике'''}}<br /> <div style="font-size:90%; text-align:left; vertical-align:top; position:relative; width:100%;height:492px;background:#FFF;border:solid 1px black"> <div style="position:absolute;left:0%;right:67%;height:100%;overflow:auto;padding-left:4px">{{Special:Recentchanges/limit=55}}</div> <div style="position:absolute;left:33%;right:34%;height:100%;overflow:auto;">{{Special:Newpages/limit=55}}</div> <div style="background:#FFF; position:absolute;left:66%;right:0%;height:100%;overflow:auto;">{{Special:Newimages/57}}</div> </div> |} |} {{Национални фудбалски тим | name = ЕП2000ЕНГф | bg = white | fg = #2B57AC | country = Енглеска | country case = Енглеске | comp link = Европско првенство у фудбалу 2000. | comp = Европско првенство у фудбалу 2000. | image = | p1 = [[Дејвид Симан|Симан]] | p2 = [[Гари Невил|Г. Невил]] | p3 = [[Фил Невил|Ф. Невил]] | p4 = [[Сол Кембел|Кембел]] | p5 = [[Тони Адамс|Адамс]] | p6 = [[Мартин Кион|Адамс]] | p7 = [[Дејвид Бекам|Бекам]] | p8 = [[Пол Скоулс|Скоулс]] | p9 = [[Алан Ширер|Ширер]] (к) | p10 = [[Мајкл Овен|Овен]] | p11 = [[Стив Макманаман|Макманаман]] | p12 = [[Гарет Саутгејт|Грин]] | p13 = [[Најџел Мартин|Мартин]] | p14 = [[Пол Инс|Инс]] | p15 = [[Гарет Бари|Бари]] | p16 = [[Стивен Џерард|Џерард]] | p17 = [[Денис Вајс|Вајс]] | p18 = [[Ник Бармби|Бармби]] | p19 = [[Емил Хески|Хески]] | p20 = [[Кевин Филипс|Филипс]] | p21 = [[Роби Фаулер|Фаулер]] | p22 = [[Ричард Рајт (фудбалер)|Рајт]] | p23 = | coach = [[Кевин Киган|Киган]] }} {{Национални фудбалски тим | name = ЕП2000ЕНГф | bg = white | fg = #2B57AC | country = Енглеска | country case = Енглеске | comp link = Европско првенство у фудбалу 2000. | comp = Европско првенство у фудбалу 2000. | image = | p1 = [[Дејвид Симан|Симан]] | p2 = [[Гари Невил|Г. Невил]] | p3 = [[Фил Невил|Ф. Невил]] | p4 = [[Сол Кембел|Кембел]] | p5 = [[Тони Адамс|Адамс]] | p6 = [[Мартин Кион|Адамс]] | p7 = [[Дејвид Бекам|Бекам]] | p8 = [[Пол Скоулс|Скоулс]] | p9 = [[Алан Ширер|Ширер]] (к) | p10 = [[Мајкл Овен|Овен]] | p11 = [[Стив Макманаман|Макманаман]] | p12 = [[Гарет Саутгејт|Грин]] | p13 = [[Најџел Мартин|Мартин]] | p14 = [[Пол Инс|Инс]] | p15 = [[Гарет Бари|Бари]] | p16 = [[Стивен Џерард|Џерард]] | p17 = [[Денис Вајс|Вајс]] | p18 = [[Ник Бармби|Бармби]] | p19 = [[Емил Хески|Хески]] | p20 = [[Кевин Филипс|Филипс]] | p21 = [[Роби Фаулер|Фаулер]] | p22 = [[Ричард Рајт (фудбалер)|Рајт]] | p23 = | coach = [[Кевин Киган|Киган]] }} <div style="position: fixed; right:0; bottom:0; display:block;">[[Датотека:Gnome-go-up.svg|35п|Врх странице|link=#top|Врх стране]]{{spaces|1}}[[Датотека:football pictogram.svg|100п|link=#top|Врх стране]]</div> {{clear|both}} motzulhfrjm9b8yxyi9s8od796gyx3c 0 1408125 25114788 24108788 2022-07-19T20:55:19Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=РАДЕ ВИЛОТИЈЕВИЋ ВИЋА | слика = Vilotijevc Rade.JPG | опис_слике= Раде Вилотијевић Вића | датум_рођења = {{Датум рођења|1910||}} | место_рођења =[[Краљево]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|6||1910||}} | место_смрти =[[Заваит]], код [[Фоча|Фоче]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=студент права |КПЈ=пре рата |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба =[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |године службе=[[1941]]—[[1943]]. |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Раде Вилотијевић Вића''' ([[Краљево]], [[1910]] — [[Заваит]], код [[Фоча|Фоче]], [[јун]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1910]]. године у [[Краљево|Краљеву]]. Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Краљеву, а седми и осми разред гимназије и матуру у [[Чачак|Чачку]], где се и упознао с револуционарним омладинским покретом и постао један од најзапаженијих средњошколаца [[Чачанска гимназија|Чачанске гимназије]]. Потом се [[1930]]. године уписао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Током студија издржавао се разносећи млеко по београдским улицама, утоваром и истоваром вагона на железничкој станици, давањем часова млађим и слабијим ученицима. Неуредан живот, тежак рад и велико напрезање, погоршало је његово од рођења слабо здравље. Добио је [[Туберкулоза|туберкулозу]] — тада болест гладних и сиромашних, захватила му је оба плућна крила. Због тога је морао да напусти Београд и оде на лечење.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} После двогодишњег лечења, вратио се на студије, али и активном револуционарном раду. Године [[1935]]. је био ухапшен у Краљеву и после седмомесечног злостављања у истражном затвору, изведен пред [[Државни суд за заштиту државе]] и осуђен на 18 месеци робије, коју је издржао у затвору у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. После издржане казне, вратио се у родно место.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Током његове револуционарне активности у Београду био је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} После [[Окупациона подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године Раде се одмах укључио у рад на организовању оружаног устанка у Краљеву и околини. Радио је на прикупљању оружја и политичкој агитацији. Крајем јуна 1941. године је напустио Краљево и учествовао у формирању [[Краљевачки партизански одред|Краљевачког партизанског одреда]] „[[Јован Курсула]]“ на планини [[Гоч]]у, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#27. јул|27. јула 1941.]] године. Вића је са овим Одредом учествовао у рушењу објеката на комуникацијама Краљево—[[Крушевац]], Краљево—[[Крагујевац]], Краљево—Чачак и Краљево—[[Рашка]]; уништавању општина и њихове архиве; нападима на непријатељима и уништавању његових посада и у садејству с [[Чачански партизански одред|Чачанским партизанским одредом]], [[Опсада Краљева 1941.|нападу на Краљево]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Почетком децембра 1941. године, пред надмоћнијим снагама 113. немачке дивизије са главнином Одреда се повукао преко [[Ивањица|Ивањице]] у [[Санџак]]. Док се Одред пробијао кроз четничке заседе, без везе с осталим партизанским снагама, и када се у појединаца појавила малодушност, Раде се, иако тешко болестан, залагао да сачува јединство Одреда и да поврати борбени морал. Главнина одреда је [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#21. децембар|21. децембра 1941.]] у [[Рудо]]м, ушла у састав [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], као њен Четврти батаљон.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Иако га је поново напала туберкулоза, није желео да изостаје из војне јединице, али је почетком [[1942]]. године као тешки туберкулозни болесник био упућен у [[Централна болница НОВЈ|Централну болницу НОВЈ]]. Раде је овде као болесник вршио дужност [[Политички комесар|политичког комесара]] болнице. Развијао је политички рад међу болесницима и организовао разне облике сарадње између болнице, оперативних јединица и становништва. У многим критичним ситуацијама, учествовао је организацији извлачења и повлачења болнице и рањеника. У време [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]], из [[Босанска Крајина|Босанске крајине]] према [[Црна Гора|Црној Гори]] евакуисано је око 4.000 рањеника у неколико великих болничких ешалона, у крајње тешким временским и транспортним условима, и под ватром непријатеља са земље и из ваздуха.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} У току [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], јуна 1943. године, добио је задатак да Централну болницу пребаци с територије Санџака и Црне Горе, преко [[Тара (планина)|Таре]], [[Рудине (Никшић)|Рудина]], [[Пива (река)|Пиве]] и [[Зеленгора|Зеленгоре]], у источну Босну. После пристизања болнице у Рудине, Раде је извршио смотру и утврдио да је неколико товара [[кукуруз]]а за исхрану рањеника и болесника остало у [[Челебић]]у. Пошто је ионако слаба исхрана рањеника и болесника у тим тешким данима Пете офанзиве била jош додатно отежана, Раде је oдлучио да се, са групом другова, врати по кукуруз у Челебић. На повратку, при прелазу преко Таре, у месту [[Заваит]], код [[Фоча|Фоче]], Раде је наишао на [[Југословенска војска у отаџбини|четничку]] заседу, која је отворила ватру и смртно га погодила.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ||Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]] [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite encyclopedia |year=1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Вилотијевић, Раде}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Краљевчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Политички затвореници (комунисти)]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Бивши ученици краљевачке Гимназије]] [[Категорија:Погинули у бици на Сутјесци]] 2hkt0g7obv2wcwfefnl1qg6nliud7r1 0 1408763 25114650 24127921 2022-07-19T19:26:30Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=БОШКО ЂУРИЧКОВИЋ | слика = Đuričković Boško.jpg | опис_слике= Бошко Ђуричковић | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|12|19}} | место_рођења =[[Ђуричковићи]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2003|5|16|1914|12|19}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[Србија и Црна Гора]] | КПЈ=[[1939]]. | рат=[[Априлски рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |професија= војно лице |чин=[[генерал-пуковник]] |служба=[[Југословенска војска]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1974]]. |народни херој=[[10. јул]]а [[1952]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''инострана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Партизански крст}} {{!}}} }} '''Бошко Ђуричковић''' ([[Ђуричковићи]], код [[Даниловград]]а, [[19. децембар]] [[1914]] — [[Београд]], [[16. мај]] [[2003]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[19. децембар|19. децембра]] [[1914]]. године у селу [[Ђуричковићи]], код [[Даниловград]]а. Његово село припада [[Загарач|Горњем Загарачу]]. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у родном селу, нижу гимназију у Даниловграду, а вишу у [[Подгорица|Подгорици]]. Због лошег имовног стања, није могао да настави школовање, па се извесно време, након завршетка гимназије, бавио [[Земљорадња|земљорадњом]]. Потом је отишао да одслужење војног рока, током кога је [[1936]]. године завршио Школу резервних официра у [[Горажде|Горажду]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} По повратку из војске, [[1937]]. године се уписао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у. Због тешког материјалног стања, морао је да ради како би могао да се издржава. На факултету се брзо укључио у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарни студентски покрет]] и повезао са члановима [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и КПЈ који су деловали на [[Универзитет у Београду|Универзитету]], а многи од њих су били његови познаници из Даниловграда. Године [[1939]]. је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} У току лета [[1940]]. године активно је учествовао у раду Месне конференције КПЈ за Даниловград, која је тада одржана и присуствовао састанцима Бироа Месног комитета КПЈ за Даниловград. Половином септембра исте године, вратио се у Београд и наставио са партијским радом на Правном факултету, где је извесно време био секретар партијске групе.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} === Народноослободилачка борба === Почетак [[Априлски рат|Априлског рата]], [[1941]]. године, затекао га је у [[Југословенска војска|Југословенској војсци]], а убрзана капитулација у [[Сарајево|Сарајеву]]. Како не би пао у заробљеништво, одмах по вести о капитулацији упутио се пешке у родни крај. Тамо се одмах повезао са партијском организацијом и учествовао у припремама за оружани устанак. Био је члан Комисије за прикупљање и склањање оружја која је била формирана од стране [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Као члан Месног комитета КПЈ за Даниловград био је одговоран за акције по војној линији. Непосредно пред [[Тринаестојулски устанак]], на састанку Покрајинског комитета од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#10. јул|10. јула 1941.]] године, био је именован за члана Окружног комитета КПЈ за Подгорицу. У данима Тринаестојулског устанка, као члан Окружног комитета, радио је на подручју Среског комитета КПЈ за Даниловград, а затим, као инструктор ПК КПЈ за Црну Гору у Окружном комитету КПЈ за Никшић.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Октобра 1941. године био је упућен у Штаб [[Дурмиторски партизански одред|Дурмиторског партизанског одреда]], као делегат [[Главни штаб НОВ и ПО Црне Горе|Главног штаба НОП одреда Црне Горе]] и Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору. Половином новембра 1941. године био је постављен за заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] тек формираног [[Црногорско-санџачки НОП одред|Црногорског одреда за операције у Санџаку]]. Када је овај одред расформиран, постављен је за политичког комесара новооснованог Црногорско-санџачког одреда. Марту [[1942]]. године био је постављен за политичког комесара [[Главни штаб НОП одреда Санџака|Главног штаба НОП одреда Санџака]]. Јуна 1942. године постао је заменик политичког комесара [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде]], а у октобру политички комесар [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће пролетерске санџачке ударне бригаде]]. Са овом јединицом учествовао је у многим борбама, а посебно оним у току [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], [[1943]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} Од јуна до септембра 1943. године обављао је одговорне партијске задатке у позадини на [[Црна Гора у Народноослободилачкој броби|окупираној територији Црне Горе]]. Био је најпре секретар Окружног комитета КПЈ за Никшић, а затим је, као делегат Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, радио у Окружном комитету КПЈ за Цетиње. Октобра 1943. године постављен је за руководиоца Политодела [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]], а 27. децембра исте године за руководиоца политодела [[Трећа ударна дивизија|Треће ударне дивизије]]. Августа [[1944]]. године постављен је за политичког комесара Приморске оперативне групе, а априла [[1945]]. године за политичког комесара [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог ударног корпуса]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} === Послератна каријера === После ослобођења [[Југославија|Југославије]], вршио је одговорне дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА) — био је политички комесар армије, војне области, а затим командант дивизије, командант Војног подручја, начелник Војноиздавачког завода ЈНА и др. Завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија (том други)|1971|}} Активна војна служба у ЈНА му је престала [[1974]]. године у чину [[генерал-пуковник]]а.{{sfn|Војни лексикон|1981|}} Након одласка у пензију, бавио се војном и историјском публицистиком. Објавио је велики број научно-публицистичких радова из ове области. Године [[1986]]. је објавио књигу ''Сјећања на акције из студентских дана'', а [[1990]]. књигу ''Сјећања, размишљања, реаговања''. Умро је [[16. мај]]а [[2003]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден ратне заставе]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]] и [[Орден за храброст]].{{sfn|Ко је ко у Југославији|1958}} Од иностраних се истиче [[Партизански крст]] [[Народна Република Пољска|НР Пољске]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[10. јул]]а [[1952]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија (том пети)|1973|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=|first=| authorlink1 = |year=1958|title=Ко је ко у Југославији| location = Београд|id=}} * {{cite encyclopedia |year=1971|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year=1973|title = ''[[Војна енциклопедија]]''|encyclopedia= |publisher= |location= Београд|id= }} * {{cite encyclopedia |year=1975|title = ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }} {{Народни хероји-Даниловград}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Ђуричковић, Бошко}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 2003.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Треће пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Ђ]] [[Категорија:Генерал-пуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] f0ftxz48m42nd87sc1kn5gou9onp411 0 1409071 25113950 24989170 2022-07-19T12:08:34Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филозоф |ијекавица=да |име=Фетулах Гулен |пуно_име=Мухамед Фетулах Гулен |слика=Fethullah Gülen 2016.jpg |опис_слике=Гулен (1998) |место_рођења=[[Песинлер]], [[Ерзурум]] |држава_рођења=[[Турска]] |датум_рођења={{датум рођења|1941|4|27|год=да}}<ref>{{cite book |url=https://books.google.ba/books?id=JeDvHzj8I0MC&pg=PA85 |title=Muslim Citizens of the Globalized World: Contributions of the Gulen Movement |last1=Hunt |first1=Robert A. |last2=Aslandogan |first2=Yuksel A. |publisher=Tughra Books |isbn=978-1-59784-073-6 |page=85 |year=2007 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914220558/http://users.ox.ac.uk/~metheses/GulayThesis.pdf |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> |религија=[[неденоминацијски муслиман]]<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=q12oBAAAQBAJ&pg=PT145 |title=Maqasid al-Shari'a and Contemporary Reformist Muslim Thought: An Examination |last1=Duderija |first1=Adis |publisher=Palgrave Macmillan US |isbn=978-1-137-31941-8 |pages=270 |year=2014 |accessdate=15. 9. 2016 |quote=Still, Gulen repeatedly states that he propagates neither tajdīd, nor ijtihād, nor reform and that he is just a follower of Islam, simply a Muslim. He is very careful about divorcing himself from any reformist, political, or Islamist discourse. Gulen's conscious dislike of using Islam as a discursive political instrument, which was a distinct trait in Nursi as well, indicates an ethicalized approach to Islam from a spiritual perspective.}}</ref> |епоха=[[модерна ера]] |школа_филозофије=[[ханефијски мезхеб|ханефијска]]<ref name="users.ox.ac.uk">{{cite thesis |url=http://users.ox.ac.uk/~metheses/GulayThesis.pdf |title=The Theological thought of Fethullah Gulen: Reconciling Science and Islam |last=Gulay |first=Erol Nazim |publisher=St. Antony's College, Oxford University |pages=1, 56, 57 |date=мај 2007 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914220558/http://users.ox.ac.uk/~metheses/GulayThesis.pdf |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> |главна_интересовања=[[православље|православно]]-[[ислам]]ска размишљања, [[ислам]]ски [[конзерватизам]], [[образовање|едукација]], [[међуверски дијалог|међувјерски дијалог]] међу ''[[Народи Књиге|Народима Књиге]]'', [[суфизам]] |значајне_идеје=[[Покрет Гулен|Гуленов покрет]] |утицаји_од=[[Џелалудин Руми|Руми]], [[Јунус Емре]], [[Ибн Араби]], [[Ал-Газали|Ел Газали]],<ref name="users.ox.ac.uk"/> [[Саид Нурси]]<ref name="users.ox.ac.uk"/> }} '''Мухамед Фетулах Гулен''' ({{јез-тур|Muhammed Fethullah Gülen}}, <small>[[Помоћ:IPA за турски<!-- језик-->|-{IPA}-]]:</small>&nbsp;{{IPA|/mu.ˈha.med fet.ˈhul.ah ˌgyl.en/}}; [[Песинлер]], [[27. април]] [[1941]]) турски је [[проповједник]],<ref name="fguleninshort">{{cite web |url=http://fgulen.com/en/fethullah-gulens-life/about-fethullah-gulen/fethullah-gulen-in-short |title=Fethullah Gülen in Short |website=fgulen.com |date=30. 9. 2009 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160717231904/http://fgulen.com/en/fethullah-gulens-life/about-fethullah-gulen/fethullah-gulen-in-short |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> бивши [[имам]],<ref name="fguleninshort"/><ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=MWEePOkKpkoC&pg=PA2&q=former%20imam |title=The Gülen Movement: A Sociological Analysis of a Civic Movement Rooted in Moderate Islam |last=Fuchs Ebaugh |first=Helen Rose |publisher=Springer Science & Business Media |isbn=978-1-4020-9894-9 |pages=2, 26; 38; 24; 4 |year=2009 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref> [[писац]]<ref name="GulEng">{{cite web |url=http://fgulen.com/en/fethullah-gulens-works |title=Fethullah Gulen's Works |website=fgulen.com |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160717232256/http://fgulen.com/en/fethullah-gulens-works |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> и [[политичар]].<ref name="Dan Bilefsky and Sebnem Arsu">{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2012/04/25/world/middleeast/turkey-feels-sway-of-fethullah-gulen-a-reclusive-cleric.html |title=Turkey Feels Sway of Fethullah Gulen, a Reclusive Cleric |last1=Bilefsky |first1=Dan |last2=Arsu |first2=Sebnem |work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |issn=0362-4331 |date=24. 4. 2012 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160716003642/http://www.nytimes.com/2012/04/25/world/middleeast/turkey-feels-sway-of-fethullah-gulen-a-reclusive-cleric.html |archivedate=16. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Оснивач је [[Покрет Гулен|покрета Гулен]] (познат и као ''Хизмет'', што на турском значи „служба”). Тренутно живи у [[самонаметнути егзил|самонаметнутом егзилу]] у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]], настањен у [[Сејлорсберг (Пенсилванија)|Сејлорсбергу]] у [[Пенсилванија|Пенсилванији]].<ref>{{cite web |url=http://www.poconorecord.com/photogallery/PR/20100416/PHOTOS1013/416009999/PH/1 |title=Photos: Muslim retreat center in Saylorsburg |publisher=Pocono Record |date=16. 4. 2010 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718023804/http://www.poconorecord.com/photogallery/PR/20100416/PHOTOS1013/416009999/PH/1 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.latimes.com/world/la-fg-turkey-gulen-20140120-story.html |title=From his Pa. compound, Fethullah Gulen shakes up Turkey |last=Phelps |first=Timothy M. |work=[[Лос Анђелес тајмс|Los Angeles Times]] |date=20. 1. 2014 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718024153/http://www.latimes.com/world/la-fg-turkey-gulen-20140120-story.html |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.businessinsider.com/fethullah-gulens-pennsylvania-home-2013-12 |title=The Political Future Of Turkey May Be Decided On This Quiet Road In Rural Pennsylvania |last=Taylor |first=Adam |work=Business Insider |date=18. 12. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718024321/http://www.businessinsider.com/fethullah-gulens-pennsylvania-home-2013-12 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Гулен подучава [[ханефијски мезхеб|ханефијску]] школу ислама, која је произашла из учења [[сунити|сунитског]] [[научник|учењака]] [[Саид Нурси|Саида Нурсија]]. Фетулах је изјавио да вјерује у [[наука|науку]], [[међуверски дијалог|међувјерски дијалог]] међу [[Народи Књиге|Народима Књиге]] и [[вишепартијска демократија|вишепартијску демократију]].<ref name="economist10808408">{{cite news |url=http://www.economist.com/node/10808408?story_id=10808408 |title=How far they have travelled |work=[[Економист|The Economist]] |date=6. 3. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |quote=With his stated belief in science, inter-faith dialogue and multi-party democracy, Mr Gulen has also won praise from many non-Muslim quarters.«&nbsp;•&nbsp;»The Pennsylvania-based sage, Fethullah Gulen, who stands at the centre of this network, has become one of the world's most important Muslim figures—not only in his native Turkey, but also in a quieter way in many other places: Central Asia, Indochina, Indonesia and Africa. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718030124/http://www.economist.com/node/10808408?story_id=10808408 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Покренуо је такав дијалог са [[Ватикан]]ом<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh"/> и неким [[Јевреји|јеврејским]] организацијама.<ref name="Toward a Global Civilization">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=kBNRCwAAQBAJ&printsec=frontcover |title=Toward a Global Civilization of Love and Tolerance |last=Gülen |first=M. Fethullah |publisher=Tughra Books |isbn=978-1-59784-638-7 |pages=269 |date=16. 3. 2010 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref> Активно је укључен у друштвену дебату о будућности турске државе и ислама у савременом свијету. Описан је у медијима на енглеском језику као „имам који промовише толерантни ислам који истиче [[алтруизам]], напоран рад и образовање”,<ref name="BBCprofile-Dec2013">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-13503361 |title=Profile: Fethullah Gulen's Hizmet movement |publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=18. 12. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |quote=The imam promotes a tolerant Islam which emphasises altruism, hard work and education. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718030833/http://www.bbc.com/news/world-13503361 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> те као „једна од најзначајнијих муслиманских личности на свијету”.<ref name="economist10808408"/> Гулен је био један од савезника турског предсједника [[Реџеп Тајип Ердоган|Реџепа Тајипа Ердогана]] до 2013. године. Савез је уништен након корупционог скандала у Турској исте године.<ref name="terror2015">{{cite news |url=http://www.trtworld.com/in-depth/turkey-challenged-by-terror-in-2015-17588 |title=Turkey challenged by terror in 2015 |publisher=TRT World |date=25. 12. 2015 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718031638/http://www.trtworld.com/in-depth/turkey-challenged-by-terror-in-2015-17588 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="trtworld.com">{{cite news |url=http://www.trtworld.com/turkey/gulen-faces-life-in-prison-on-coup-attempt-charges-8742 |title=Gulen faces life in prison on coup attempt charges |publisher=TRT World |date=1. 10. 2015 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718031831/http://www.trtworld.com/turkey/gulen-faces-life-in-prison-on-coup-attempt-charges-8742 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="Journal-28Dec2013">{{cite journal |url=http://www.digitaljournal.com/news/world/erdogan-faces-new-protests-over-corruption-scandal/article/364759 |title=Turkey: Erdogan faces new protests over corruption scandal |last=Williams |first=Lonna Lisa |journal=Digital Journal |date=28. 12. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718032059/http://www.digitaljournal.com/news/world/erdogan-faces-new-protests-over-corruption-scandal/article/364759 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.hurriyet.com.tr/istanbulda-yolsuzluk-ve-rusvet-operasyonu-25378685 |title=İstanbul'da yolsuzluk ve rüşvet operasyonu |last=Aydın |first=Çetin |work=hurriyet.com.tr |date=17. 12. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718032310/http://www.hurriyet.com.tr/istanbulda-yolsuzluk-ve-rusvet-operasyonu-25378685 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="BBCprofile-Dec2013"/> Ердоган је оптужио Гулена да стоји иза истраге корупције.<ref>{{cite news |url=http://www.csmonitor.com/World/Middle-East/2013/1229/The-Gulen-movement-a-self-exiled-imam-challenges-Turkey-s-Erdogan |title=The Gulen movement: A self-exiled imam challenges Turkey's Erdoğan |last=Christie-Miller |first=Alexander |work=The Christian Science Monitor |date=29. 12. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718032745/http://www.csmonitor.com/World/Middle-East/2013/1229/The-Gulen-movement-a-self-exiled-imam-challenges-Turkey-s-Erdogan |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Тренутно је на списку најтраженијих [[терориста]] у Турској и оптужен је за вођење онога што актуелни турски званичници називају „Гуленова терористичка организација”.<ref>{{cite news |url=http://aa.com.tr/en/turkey/turkey-issues-list-of-most-wanted-terrorists/457286 |title=Turkey issues list of most 'wanted' terrorists |agency=Anadolu Agency |date=28. 10. 2015 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718033031/http://aa.com.tr/en/turkey/turkey-issues-list-of-most-wanted-terrorists/457286 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.ibtimes.co.uk/turkey-puts-fethullah-gulen-most-wanted-terrorist-list-1526305 |title=Turkey puts Fethullah Gulen on most-wanted terrorist list |last=Mezzofiore |first=Gianluca |work=International Business Times UK |date=29. 10. 2015 |accessdate=29. 1. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718033256/http://www.ibtimes.co.uk/turkey-puts-fethullah-gulen-most-wanted-terrorist-list-1526305 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Турски кривични суд је издао налог за Гуленово хапшење.<ref>{{cite news |url=http://aa.com.tr/en/turkey/istanbul-court-issues-new-arrest-warrant-for-gulen/407559 |title=Istanbul court issues new arrest warrant for Gulen |agency=Anadolu Agency |date=2. 10. 2015 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718033513/http://aa.com.tr/en/turkey/istanbul-court-issues-new-arrest-warrant-for-gulen/407559 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.dailysabah.com/investigations/2014/12/19/the-court-issues-an-arrest-warrant-for-fethullah-gulen |title=Turkish Court accepts prosecutors request of arrest warrant for Fethullah Gülen |work=DailySabah |date=19. 12. 2014 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718033649/http://www.dailysabah.com/investigations/2014/12/19/the-court-issues-an-arrest-warrant-for-fethullah-gulen |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Турска тражи Гуленово изручење од Сједињених Америчких Држава.<ref name="trtworld.com"/><ref>{{cite news |url=http://www.trtworld.com/turkey/turkey-to-demand-extradition-of-fethullah-gulen-from-us-27389 |title=Turkey to demand extradition of Fethullah Gulen from US |publisher=TRT World |date=14. 1. 2016 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718033917/http://www.trtworld.com/turkey/turkey-to-demand-extradition-of-fethullah-gulen-from-us-27389 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://aa.com.tr/en/turkey/turkish-prosecutors-seek-life-sentence-for-fetullah-gulen/396307 |title=Turkish prosecutors seek life sentence for Fetullah Gulen |last1=Can |first1=Muhammed Enes |last2=Kaya |first2=Murat |agency=Anadolu Agency |date=2. 10. 2015 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718034446/http://aa.com.tr/en/turkey/turkish-prosecutors-seek-life-sentence-for-fetullah-gulen/396307 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Међутим, до сада није било одлуке турског кривичног суда која терети Гулена или његове присталице за терористичке активности.<ref name="aktif">{{cite news |url=http://www.aktifhaber.com/prof-dr-henri-barkeyden-gulen-hareketi-ile-ilgili-carpici-aciklama-1316990h.htm |title=Prof. Dr. Henri Barkey'den Gülen Hareketi ile İlgili Çarpıcı Açıklama |publisher=Aktif haber |date=9. 3. 2016 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718034827/http://www.aktifhaber.com/prof-dr-henri-barkeyden-gulen-hareketi-ile-ilgili-carpici-aciklama-1316990h.htm |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://medyascope.tv/2016/03/09/henri-barkey-ile-soylesi-washington-gulen-cemaatine-nasil-bakiyor/ |title=Henri Barkey ile söyleşi: Washington Gülen cemaatine nasıl bakıyor |last=Çakır |first=Ruşen |publisher=Medyascope.tv |date=9. 3. 2016 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718035107/http://medyascope.tv/2016/03/09/henri-barkey-ile-soylesi-washington-gulen-cemaatine-nasil-bakiyor/ |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="terror2015"/> == Биографија == Гулен је рођен у селу [[Коруџук (Пасинлер)|Коруџук]], у близини [[Ерзурум]]а ([[Ерзурум (вилајет)|Ерзурум]]).<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=19q9N0IBf9wC&pg=PA20&q=erzurum |title=Turkish Islam and the Secular State: The Gülen Movement |last1=Yavuz |first1=M. Hakan |last2=Esposito |first2=John L. |publisher=Syracuse University Press |isbn=978-0-8156-3040-1 |page=20 |year=2003 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref> Његов отац, Рамиз Гулен, био је имам.<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh"/> Његова мајка је учила [[Куран]] у свом селу, унаточ забрани вјеронауке од стране ''[[Кемализам|кемалистичке]]'' [[влада|владе]].<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh"/> Гулен је започео основно [[образовање]] у свом родном селу, али га није и наставио након што се његова породица преселила. Судјеловао је у исламском образовању у истој [[џамија|џамији]] у Ерзуруму у којој је учио и отац радикалног исламисте [[Метин Каплан|Метина Каплана]].<ref>{{cite news |url=http://www.spiegel.de/spiegel/islam-das-treiben-des-tuerkischen-predigers-fethullah-guelen-a-850649-2.html |title=Islam: Der Pate &#91;2. Teil: "Mit der Geduld einer Spinne legen wir unser Netz"&#93; |last=Popp |first=Maximilian |work=[[Шпигел|Der Spiegel]] |date=6. 8. 2012 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718040309/http://www.spiegel.de/spiegel/islam-das-treiben-des-tuerkischen-predigers-fethullah-guelen-a-850649-2.html |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.zaman.com.tr/webapp-tr/haber.do?haberno=459999 |title=Fethullah Gülen Hocaefendi'nin Dilinden İlkokul Yılları ve Belma Öğretmen |website=zaman.com.tr |date=23. 11. 2006 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071016222551/http://zaman.com.tr/webapp-tr/haber.do?haberno=459999 |archivedate=16. 10. 2007 |url-status=dead}}</ref> Своју прву проповијед је дао када је имао 14 година.<ref>{{cite web |url=http://fgulen.com/tr/fethullah-gulen-kimdir/gulen-hakkinda/fethullah-gulen-hayat-kronolojisi/3502-fgulen-com-1941-1959-Hayat-Kronolojisi |title=1941–1959 Hayat Kronolojisi: İlk Vaazını 14 Yaşında Verdi |website=fgulen.com |date=10. 6. 2006 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718041825/http://fgulen.com/tr/fethullah-gulen-kimdir/gulen-hakkinda/fethullah-gulen-hayat-kronolojisi/3502-fgulen-com-1941-1959-Hayat-Kronolojisi |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Гулен је био под утицајем идеја [[Саид Нурси|Саида Нурсија]] и [[Џелалудин Руми|Мевлане Џелалудина Румија]].<ref>{{cite journal |url=http://ijh.cgpublisher.com/product/pub.26/prod.1529 |title=The Gulen Movement: Communicating Modernization, Tolerance, and Dialogue in the Islamic World |last1=Fontenot |first1=Michael J. |last2=Fontenot |first2=Karen |publisher=The Humanities Collection |journal=The International Journal of the Humanities |volume=6 |issue=12 |pages=67—78 |date= |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718042529/http://ijh.cgpublisher.com/product/pub.26/prod.1529 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Како би упоредио Гулена са лидерима у [[Покрет Нур|покрету Нур]], [[Хакан Јавуз]] је рекао: „...&nbsp;Гулен је више турски националиста у свом размишљању. Такође, он је нешто више оријентисан ка држави, те му је више стало до тржишне економије и неолибералне економске политике.”<ref>{{cite news |url=http://religion.info/english/interviews/article_74.shtml |title=The Gülen Movement: A modern expression of Turkish Islam&nbsp;– Interview with Hakan Yavuz |last=Mayer |first=Jean-François |publisher=Religioscope |website=religion.info |date=21. 7. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |quote=The Gülen movement emerged very much out of the Nur movement. Yet there are certain characteristics that Gülen brought to it. This is why I call it a neo-Nur movement. In terms of nationalism, Gülen is more Turkish nationalist in his thinking. Also, he is somewhat more state-oriented, and is more concerned with market economics and neo-liberal economic policies. These, in my opinion, are the three major characteristics of the neo-Nur movement. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718042953/http://religion.info/english/interviews/article_74.shtml |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Његов професионални став довео је до тога да неки [[аутсајдер]]и назову његову [[теологија|теологију]] „исламском верзијом [[калвинизам|калвинизма]]”.<ref>{{cite news |url=http://en.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-478/_nr-907/i.html |title=The Fethullah Gülen Movement: Pillar of Society or Threat to Democracy |last=Steinvorth |first=Daniel |publisher=New York Times Syndicate&nbsp;/ Qantara.de |website=en.qantara.de |date=28. 5. 2009 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100817141459/http://en.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-478/_nr-907/i.html |archivedate=17. 8. 2010 |url-status=dead}}</ref> [[Оксфорд аналитика]] каже: <blockquote>„Гулен је примијенио Нурсијеве [[идеја|идеје]] у пракси, када је пребачен у џамију у [[Измир]]у 1966. године. Измир је град у којем се политички ислам никада није укоријенио. Међутим, пословна и професионална [[средња класа]] је почела извикивати ограничења државне [[бирократија|бирократије]] под чијим крилима је и нарасла, а подржавати тржишту наклоњену [[политика|политику]], уз очување барем неких елемената конзервативног начина живота. Такви бизнисмени су углавном прозападњачки, јер је то и био у ствари западњачки утицај (првенствено утицај [[Сједињене Америчке Државе|САД]]), који је увјерио владу да омогући слободне изборе (елекцију) први пут 1950. године и америчку помоћ, што је постало покретач бујајућег економског раста.”<ref name="inspires">{{cite news |url=http://www.forbes.com/2008/01/18/turkey-islam-gulen-cx_0121oxford.html |title=Gulen Inspires Muslims Worldwide |publisher=Oxford Analytica |work=[[Форбс|Forbes]] |date=21. 1. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303174806/http://www.forbes.com/2008/01/18/turkey-islam-gulen-cx_0121oxford.html |archivedate=3. 3. 2016 |url-status=live}}</ref></blockquote> Гулен је престао да врши формалне дужности проповиједања [[1981]]. године. Од [[1988]]. до [[1991]]. године је држао низ проповиједи у познатим џамијама у већим градовима. У 1994. години, он је судјеловао у оснивању „Фондације новинара и писаца”<ref>{{cite web |url=https://www.fgulen.com/en/gulen-movement/on-the-movement/an-analysis-of-the-gulen-movement/26367-the-journalists-and-writers-foundation |title=The Journalists and Writers Foundation |last=Ergene |first=Enes |website=fgulen.com |date=4. 8. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718045004/https://www.fgulen.com/en/gulen-movement/on-the-movement/an-analysis-of-the-gulen-movement/26367-the-journalists-and-writers-foundation |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="1994JWFhonorary1">{{cite web |url=http://rumiforum.org/fethullah-gulen/ |title=Fethullah Gulen: Honorary President of the Rumi Forum |website=rumiforum.org |date= |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718045437/http://rumiforum.org/fethullah-gulen/ |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="1994JWFhonorary2">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=CYy6BwAAQBAJ&pg=PT25 |title=Resource Mobilization in Gulen-Inspired Hizmet |last=El-Banna |first=Sanaa |publisher=Işık Yayıncılık Ticaret |isbn=978-1-935295-71-6 |pages=25/214 |date=31. 3. 2015 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref><ref name="1994JWFhonorary3">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=uZzNAwAAQBAJ&pg=PA52 |title=The Muslim World and Politics in Transition: Creative Contributions of the Gülen Movement |last1=Barton |first1=Greg |last2=Weller |first2=Paul |last3=Yilmaz |first3=Ihsan |publisher=A&C Black |isbn=978-1-4411-5873-4 |pages=52/261 |date=18. 12. 2014 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref> те је добио [[титула|титулу]] „Почасни предсједник” од стране фондације.<ref name="1994JWFhonorary1"/><ref name="1994JWFhonorary2"/><ref name="1994JWFhonorary3"/><ref>{{cite web |url=http://www.gyv.org.tr/bpi.asp?caid=157&cid=226 |title=Heading Towards New Horizons |last=Gulerce |first=Huseyin |publisher=Journalist and Writer, Head of Board of Trustees |website=gyv.org.tr |date=6. 2. 2006 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090512012706/http://www.gyv.org.tr/bpi.asp?caid=157&cid=226 |archivedate=12. 5. 2009 |url-status=dead}}</ref> Он није изнио било какав коментар у вези са затварањем Социјалистичке странке 1998. године<ref name="biu.ac.il">{{cite journal |url=http://www.biu.ac.il/SOC/besa/meria/journal/2000/issue4/jv4n4a4.html |title=Fethullah Gulen And His Liberal "Turkish Islam" Movement |last1=Aras |first1=Bulent |last2=Caha |first2=Omer |journal=Middle East Review of International Affairs |volume=4 |number=4 |date=децембар 2000 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090325213709/http://www.biu.ac.il/SOC/besa/meria/journal/2000/issue4/jv4n4a4.html |archivedate=25. 3. 2009 |url-status=dead}}</ref> или Виртуелне партије 2001. године.<ref name="eupjournals.com">{{cite journal |url=http://www.eupjournals.com/book/978-0-7486-1837-8 |title=The politics of Islamic Finance |last1=Henry |first1=Clement M. |last2=Wilson |first2=Rodney |publisher=Edinburgh University Press |website=eupjournals.com |page=236/312 |date=фебруар 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20130122161713/http://www.euppublishing.com/book/978-0-7486-1837-8 |archivedate=22. 1. 2013 |url-status=dead}}</ref> Упознао је неке [[политичар]]е попут Тансуа Чилера и Булента Еџевита, али он избјегава сусрете с челницима исламских политичких партија.<ref name="eupjournals.com"/> Године [[1999]], Гулен је [[емиграција|емигрирао]] у [[Сједињене Америчке Државе]], тврдећи да је то путовање због лијечења,<ref name="60min2012">{{cite news |url=http://www.cbsnews.com/news/us-charter-schools-tied-to-powerful-turkish-imam/ |title=U.S. charter schools tied to powerful Turkish imam |publisher=CBS News |work=60 Minutes |pages=4 |date=13. 5. 2012 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914193510/http://www.cbsnews.com/news/us-charter-schools-tied-to-powerful-turkish-imam/ |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> иако је вјероватно да је очекивао да буде веома запажен (након емиграције у САД) што се чинило фаворизовањем [[Исламска Држава|Исламске Државе]].<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/374649.stm |title=Turkish investigation into Islamic sect expanded |work=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=21. 6. 1999 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718052435/http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/374649.stm |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Јуна 1999. године, након што је Гулен напустио Турску, неким турским телевизијским станицама су послати видео-снимци Гулена гдје он говори: <blockquote>„Постојећи систем је још увијек моћан. Наши пријатељи који имају позиције у законодавним и управним тијелима треба да науче њихове детаље и буду на опрезу све вријеме, тако да их могу трансформирати и учинити више плодоносним у корист ислама, у циљу провођења рестаурација широм земље. Међутим, они би требало да причекају док услови не постану повољнији. Другим ријечима, они не би требало да излазе на свјетло прерано.”<ref name="eupjournals.com"/></blockquote> Гулен се жалио да су примједбе извучене из контекста,<ref>{{cite web |url=http://www.fgulen.com/en/new/index.php?option=com_content&view=article&id=24831:answers-by-fethullah-gulen&catid=1332&lang=en&Itemid=375<!--http://en.fgulen.com/content/view/973/14/--> |title=Answers by Fethullah Gulen &#91;Gulen's answers to claims made based on the video tapes taken from some of his recorded speeches&#93; |website=fgulen.com<!--en.fgulen.com--> |date=22. 6. 1999 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914211407/http://www.fgulen.com/en/new/index.php?option=com_content&view=article&id=24831:answers-by-fethullah-gulen&catid=1332&lang=en&Itemid=375<!--https://web.archive.org/web/20160310075824/http://en.fgulen.com/content/view/973/14--> |archivedate=14. 9. 2016<!--10. 3. 2016--> |url-status=live<!--dead-->}}</ref> а они који га подржавају су подигли питања о аутентичности снимка,<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=tKDK36ztLREC&pg=PA24 |title=Strategic Defamation of Fethullah Gülen: English Vs. Turkish |last=Koc |first=Dogan |publisher=University Press of America |isbn=978-0-7618-5930-7 |pages=24/140 |year=2012 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref> за који он [Гулен] каже да је „изманипулисан”. Гулену је суђено ''у одсутности'' 2000. године, а ослобођен је 2008. године под новом владом [[Партија правде и развоја (Турска)|Партије правде и развоја]] (АКП), тадашњег премијера а данашњег предсједника Турске [[Реџеп Тајип Ердоган|Реџепа Тајипа Ердогана]].<ref name="60min2012"/><ref name="wwrn.org">{{cite news |url=http://wwrn.org/article.php?idd=21432 |title=Gulen acquitted of trying to overthrow secular government |publisher=WorldWide Religious News |agency=Anatolia |date=6. 5. 2006 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090514093328/http://wwrn.org/article.php?idd=21432 |archivedate=14. 5. 2009 |url-status=dead}}</ref> Гулен је добио ''[[зелена карта|зелену карту]]'' 2001. године.<ref name="WSJ"/> Аплицирао је за зелену карту односно застално боравиште 2002.<ref>{{Cite magazine|url=https://www.newyorker.com/magazine/2016/10/17/turkeys-thirty-year-coup|title=Turkey's Thirty-Year Coup|first=Dexter|last=Filkins|magazine=[[The New Yorker]]}}</ref> Након [[Напади 11. септембра 2001.|Напада 11. септембра 2001]], САД је повећао праћење исламских религијских група у држави. Примједбу на Гуленов захтјев за боравиште имали су [[Federalni istražni biro|Федерални биро за истраге]] (FBI), [[Стејт департмент]] и [[Министарство унутрашње безбедности САД|Унутрашња безбједност]]. Гулен је првотно свој захтјев за боравишну дозволу базирао на тврдњи да је {{ill|en|alien of extraordinary ability|alien of extraordinary ability|''AEA''}} као активиста за образовање; Служба за држављанство и имиграцију САД ово је одбила. Адвокати који представљају Унутрашњу безбједност тврдили су да Гулен нема степен нити обуку на пољу едукације и довели су у питање хвалу Гуленовог рада, нпр. што наводе његови адвокати а изражавању научници на академским конференцијама које финансирају гуленистичке фондације. Тадашњи потпредсједавајући Савјета за националну обавијештеност [[Централна обавештајна агенција|Централне обавјештајне агенције]] (CIA) Грејам Фалер, бивши званичник CIA-е Џорџ Фајдас и бивши амерички амбасадор за Турску Мортон Абрамовиц писали су писма којима одобравају апликацију Гулена за добијање зелене карте (2008).<ref>Joshua D. Hendrick: ''Gülen: The Ambiguous Politics of Market Islam in Turkey and the World''. New York University Press, 2013, 58–62.</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-nwTCgAAQBAJ&pg=PA61|title=Gülen: The Ambiguous Politics of Market Islam in Turkey and the World|last=Hendrick|first=Joshua D.|date=22. 10. 2014|publisher=NYU Press|isbn=9781479800469|pages=61|language=en}}</ref> Суд је пресудио против [[USCIS|USCIS-а]] и у Гуленову корист, чиме је добио зелену карту.<ref>{{cite magazine|url=https://www.newyorker.com/magazine/2016/10/17/turkeys-thirty-year-coup |title=Turkey's Thirty-Year Coup |magazine=The New Yorker |access-date=7. 9. 2017}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/07/20/world/europe/fethullah-gulen-erdogan-extradition.html|title=Turkey Pursues Cleric Living in U.S., Blamed as Coup Mastermind|last1=Arango|first1=Tim|date=19. 7. 2016|last2=Hubbard|first2=Ben|newspaper=The New York Times|issn=0362-4331|access-date=7. 1. 2017}}</ref> Како је ердоганистичка Турска постајала све гласнија 2000-их, структуралне запреке учешћу муслимана у грађанском животу постепено су биле чешће. Многи од оних који су се образовали у институцијама које су спонзорисане од учесника у подухватима за грађанско друштво, које је инспирисао Гулен, завршили су у судском систему Турске као чланови, у владином апарату и војсци. Повећавањем сукоба у друштву у периоду прије [[Покушај државног удара у Турској 2016.|Покушаја државног удара у Турској 2016]], ердоганизам је промијенио виђење или перцепцију гуленизма од таквог да су то савезници до таквог да су то ривали, који покушавају да успоставе структуру паралелне државе. Прије и након покушаног пуча, гуленисти су постали највећа група учесника масивних [[Чистке у Турској 2016/17.|чистки у Турској (2016—)]].<ref name="dw.com">{{cite web|url=https://www.dw.com/en/from-ally-to-scapegoat-fethullah-gulen-the-man-behind-the-myth/a-37055485|title=From ally to scapegoat: Fethullah Gulen, the man behind the myth |date=6. 4. 2018 |publisher=[[Deutsche Welle]]}}</ref> Од покушаја удара из 2016, власти су хапсиле и приводиле више од 90.000 грађана Турске.<ref>{{cite news |title=2020 Country Reports on Human Rights Practices: Turkey |url=https://www.state.gov/reports/2020-country-reports-on-human-rights-practices/turkey/ |work=United States Department of State}}</ref> Дана 19. децембра 2014, Турски суд је издао налог за хапшење Гулена након што је преко 20 новинара који раде за локалне медије и за које се мисли да симпатизирају Гуленов покрет — ухапшено. Гулен је оптужен за успостављање и покретање „оружане терористичке групе”.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-30552148|title=Turkey issues Fethullah Gulen arrest warrant|publisher=BBC News|date=19. 12. 2014|access-date=19. 12. 2014}}</ref> Према стању од 2018. године, Гулен борави у Центру Честнат ритрит ({{јез-енгл|Chestnut Retreat Center}}) који је повезан са покретом Хизмет (изоловано имање од 25 хектара у [[Поконос]]у, Рос Тауншип, [[Округ Монро (Пенсилванија)|Округ Монро]], [[Пенсилванија]]; у близини [[Saylorsburg, Pennsylvania|Сејлорсберга]]<ref name="poconorecord.com">{{Cite web|url=https://www.poconorecord.com/news/20200825/chestnut-retreat-center-offers-look-inside-their-saylorsburg-facility-and-its-mission|title=Chestnut Retreat Center offers a look inside their Saylorsburg facility and its mission |work=Pocono Record}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.mcall.com/news/breaking/mc-nws-fetullah-gulen-compound-investigation-20181003-story.html|title=Guard at Fethullah Gulen's compound in Poconos fires warning shot to scare away intruder, prompting police response|first=Christina Tatu, John|last=Misinco|website=themorningcall.com}}</ref>).<ref>{{cite web|url=https://www.rferl.org/a/fethullah-gulen-golden-generation/27952822.html|title=Turkey Blog: Turning Away From Gulen's 'Golden Generation'|website=RadioFreeEurope/RadioLiberty}}</ref> Око тридесеторо људи живи и ради на имању, које је у власништву Фондације Голден џенерејшон ({{јез-енгл|Golden Generation Foundation}}).<ref>{{cite web|url=https://yle.fi/uutiset/osasto/news/coup_plotter_or_moderate_religious_leader_yle_meets_turkeys_most_wanted_man/10149005|title=Coup plotter or moderate religious leader? Yle meets Turkey's most wanted man|website=Yle Uutiset|date=8. 4. 2018}}</ref> Гуленово мјесто за живот и учење чини неколико мањих просторија, за које он плаћа од накнада које добије издавачком активношћу; једна од просторија је и соба која се користи као [[месџид]].<ref name="poconorecord.com"/><ref>{{cite web|url=https://www.commentarymagazine.com/foreign-policy/middle-east/reconsidering-fethullah-gulen/ |title=Reconsidering Fethullah Gülen |magazine=[[Commentary (magazine)|Commentary]] |date= 20. 5. 2015}}</ref><ref>{{cite magazine|url=https://www.newyorker.com/magazine/2016/10/17/turkeys-thirty-year-coup |title=Turkey's Thirty-Year Coup |magazine=The New Yorker |access-date=18. 10. 2017}}</ref> Било је објављено да је Гулен лошег здравља; године 2017, извјештавано је да постоје четири кандидата који би могли да наслиједе Гулена, ако то буде потребно, као функција предводника покрета Хизмет: Мехмет Али Шенгул, Џевдет Туркјолу, Осман Шимшек и Ахмет Куруџан.<ref name="hurriyetdailynews1">{{cite web|url=http://www.hurriyetdailynews.com/followers-discuss-who-will-replace-gulen.aspx?pageID=238&nID=104881&NewsCatID=341|title=Followers discuss who will replace Gülen – Local|date=13. 9. 2011|work=Hürriyet Daily News |access-date=18. 10. 2017}}</ref> == Теологија == Гулен не заговара нову [[теологија|теологију]] него се води класичним ауторитетима власти теологије, узимајући њихову линију аргумената.<ref name="users.ox.ac.uk"/> Његово разумијевање ислама тежи [[конзервативизам|конзерватизму]] и [[конвенционализам|конвенционализму]].<ref>{{cite book |url=http://press.princeton.edu/titles/8412.html/ |title=Schooling Islam: The Culture and Politics of Modern Muslim Education |editor1-last=Hefner |editor1-first=Robert W. |editor2-last=Zaman |editor2-first=Muhammad Qasim |publisher=Princeton University Press |isbn=978-0-691-12933-4 |year=2007 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151105061642/http://press.princeton.edu/titles/8412.html |archivedate=5. 11. 2015 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-478/_nr-216/i.html |title=Portrait of Fethullah Gülen: A Modern Turkish-Islamic Reformist |last=Agai |first=Bekim |publisher=Qantara.de |website=qantara.de |date=28. 12. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101119063947/http://www.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-478/_nr-216/i.html |archivedate=19. 11. 2010 |url-status=dead}}</ref> Иако никада није био члан [[суфизам|суфијског]] ''тареката''{{појаснити}} и није видио чланство у ''тарекату'' као нужно за муслимане, он учи да „суфизам представља унутрашњу димензију ислама” и да „унутрашње и спољашње димензије никада не смију бити раздвојене”.<ref name="Saritoprak">{{cite book |url=https://www.amazon.com/dp/B001FFVBFC |title=The Muslim World, Islam in Contemporary Turkey: Contributions of Fethullah Gulen (Special Issue, A Journal devoted to the study of Islam and Christian-Muslim Relations in Past and Present) &#91;A Voice from Turkey for Interfaith Dialogue, The Muslim World&#93; |editor-last=Saritoprak |editor-first=Zeki |publisher=Blackwell Publishing&nbsp;/ Hartford Seminary |volume=95 |number=3 |pages=337—338, 345 |isbn= |asin=B001FFVBFC |date=јул 2005 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914214351/https://www.amazon.com/dp/B001FFVBFC |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> Његова се учења разликују у нагласку од оних других главних исламских учењака у два аспекта, оба на темељу његових тумачења одређених стихова из Курана. Он учи да муслиманска заједница има дужност службе (на [[турски језик|турском]]: ''хизмет'')<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=r04OPJArUPQC&pg=PP1 |title=A Civilian Response to {{nowrap|Ethno-religious}} Conflict: The Gülen Movement in Southeast Turkey |last=Kalyoncu |first=Mehmet |publisher=Tughra Books |isbn=978-1-59784-025-5 |pages=19—40/137 |year=2008 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref> за „опште добро”, заједнице и нације,<ref name="Turam, B">{{cite book |url=http://www.sup.org/books/title/?isbn=0804755019 |title=Between Islam and the State: The Politics of Engagement |last=Turam |first=Berna |publisher=Stanford University Press |isbn=978-0-8047-5501-6 |page=61/240; 125^[2007] |year=2006 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718061412/http://www.sup.org/books/title/?isbn=0804755019 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> као и муслимана и немуслимана широм свијета;<ref name="Saritoprak"/> и да је муслиманска заједница дужна провести међувјерски дијалог са ''Сљедбеницима Књиге'' ([[јудаизам|јевреји]] и [[хришћани]]), иако се то не односи на друге [[религија|религије]] као што је [[атеизам]].<ref name="Saritoprak"/> Гулен се чини нетолерантним према атеизму, коментаришући 2004. године да је „[[тероризам]] презиран као и атеизам”.<ref>{{cite news |url=http://www.todayszaman.com/tz-web/detaylar.do?load=detay&link=7337 |title=Fethullah Gülen and Atheist-Terrorist Comparison |last=Kurucan |first=Ahmet |work=Today's Zaman |date=8. 4. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090512081703/http://www.todayszaman.com/tz-web/detaylar.do?load=detay&link=7337 |archivedate=12. 5. 2009 |url-status=dead}}</ref> У једном од наредних интервјуа, тврдио је да не намјерава изједначити атеисте и убице; умјесто тога, хтио је истакнути чињеницу да је, према исламу, обојима суђено да пате вјечну казну.<ref>{{cite news |url=http://www.hurriyet.com.tr/ateist-terorist-degildir-219352 |title=Ateist terörist değildir |last=Kaplan |first=Sefa |publisher=Hürriyet |website=hurriyet.com.tr |date=21. 4. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718062651/http://www.hurriyet.com.tr/ateist-terorist-degildir-219352 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Гуленов суфизам је увелико под утицајем [[суфизам|суфијског]] [[Курди|курдског]] коментатора Курана [[Саид Нурси|Саида Нурсија]] (1877–1960), који је заговарао просвјетљавајуће модерно образовање и науку кроз ислам. Гулен се надовезује на Нурсија заговарањем онога што се описује као „турски националистички, државно-центриран и про-пословни приступ” с фокусом на службу/''хизмет''.<ref name="autogenerated2">{{cite web|url=http://www.dw.com/en/real-and-imagined-threats-the-shared-past-of-akp-and-the-g%C3%BClen-movement/a-19429199 |title=Real and imagined threats: the shared past of AKP and the Gülen movement &#124; World &#124; DW &#124; 27.07.2016 |publisher=DW |access-date=21. 9. 2017}}</ref> Неки учесници у Гуленовом покрету виде Нурсијеве и Гуленове ријечи као оне ''[[муџадид]]а'' или „обновљивача” ислама (у времену дјеловања сваког).<ref>{{Cite web|url=http://www.herkul.org/weekly-sermons/the-role-of-the-spiritual-guide/|title=The Role of the Spiritual Guide &#124; Fethullah Gülen Hocaefendi'nin sohbetleri.|date=18. 2. 2013}}</ref><ref>{{cite book|page=76|url=https://books.google.com/books?id=TLQwBwAAQBAJ&pg=PA76|title=The Gülen Hizmet Movement: Circumspect Activism in Faith-Based Reform|author=Christopher L. Miller|publisher=Cambridge Scholars Publishing|year=2013|isbn=9781443845076}}</ref> Други су реаговали више [[есхатологија|есхатолошким]] терминима, изједначавајући Гуленов рад од. поредећи га с помагањем тези пророченог доласка [[Махди]]ја,<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/07/22/opinion/who-was-behind-the-coup-attempt-in-turkey.html|title=Opinion &#124; Who Was Behind the Coup Attempt in Turkey?|first=Mustafa|last=Akyol|newspaper=The New York Times|date=22. 7. 2016}}</ref> с тим да Гуленови гласноговорници одбацују провлачење оваквих спекулација<ref>{{Cite web|url=https://www.barakainstitute.org/news/dear-muslims-dont-wait-for-a-savior-by-mustafa-akyol/|title='Dear Muslims, don't wait for a savior' by Mustafa Akyol – Baraka Institute}}</ref> и званични веб-сајт који се види као Гуленов садржи чланак насловљен ’Тврдити да се Махди је девијација’ ({{јез-енгл|Claiming to be the Mahdi is Deviation}}).<ref>{{Cite web|url=http://fgulen.com/en/recent-articles-en/claiming-to-be-the-mahdi-is-deviation|title=Claiming to be the Mahdi is Deviation|website=fgulen.com|author=Fethullah Gülen|date=8. 4. 2005|accessdate=20. 5. 2022|archiveurl=https://web.archive.org/web/20220520132328/http://fgulen.com/en/recent-articles-en/claiming-to-be-the-mahdi-is-deviation|archivedate=20. 5. 2022|url-status=live}}</ref> Године 2016, Мехмет Гормез из Директората за религијска питања Турске ([[Дијанет]]), рекао је да је Гуленов покрет „копирани/лажни Махди покрет”.<ref>{{Cite web|url=http://www.hurriyetdailynews.com/gulen-movement-is-fake-mahdi-says-turkeys-religious-directorate-head-102487|title=Gülen movement is fake Mahdi, says Turkey's Religious Directorate head|location=[[Анкара|Ankara]]|website=hurriyetdailynews.com|publisher=Hürriyet Daily News|author=|date=4. 8. 2016|accessdate=20. 5. 2022|archiveurl=https://web.archive.org/web/20220520132854/https://www.hurriyetdailynews.com/gulen-movement-is-fake-mahdi-says-turkeys-religious-directorate-head-102487|archivedate=20. 5. 2022|url-status=live}}</ref> == Активности == Покрет Гулен је транснационални грађански [[друштво|друштвени]] исламски покрет надахнут Гуленовим учењима. Његова учења о ''хизмету'' (несебично служење за „опште добро”) привукла су велик број присталица у Турској, [[Централна Азија|Централној Азији]], а све више и у другим дијеловима свијета.<ref>{{cite journal |url=http://fgulen.com/en/home/1331-fgulen-com-english/press/islam-in-contemporary-turkey-the-contributions-of-f-gulen/25438-gulens-paradox-combining-commitment-and-tolerance |title=Gulen's Paradox: Combining Commitment and Tolerance |last=Kurtz |first=Lester R. |journal=The Muslim World |volume=95 |issue=3 |pages=379—381 |date=јул 2005 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20160914213819/http://fgulen.com/en/home/1331-fgulen-com-english/press/islam-in-contemporary-turkey-the-contributions-of-f-gulen/25438-gulens-paradox-combining-commitment-and-tolerance |archivedate=14. 09. 2016 |url-status=live |quote=One of the most striking operationalizations of Gulen's fusion of commitment and tolerance is the nature of the Gulen movement, as it is often called, which has established hundreds of schools in many countries as a consequence of his belief in the importance of knowledge, and example in the building of a better world. The schools are a form of service to humanity designed to promote learning in a broader sense and to avoid explicit Islamic propaganda.«&nbsp;•&nbsp;»In a region where kidnapping is a frequent occurrence, along with guerrilla warfare, summary raids, arrests, disappearances and killings by military and para-military forces, the school is offering Muslim and Christian Filipino children, along with an educational standard of high quality, a more positive way of living and relating to each other.«&nbsp;•&nbsp;»The purpose of the schools movement, therefore, is to lay the foundations for a more humane, tolerant citizenry of the world where people are expected to cultivate their own faith perspectives and also promote the well being of others... It is significant to note that the movement has been so successful in offering high quality education in its schools, which recruit the children of elites and government officials, that it is beginning to lay the groundwork for high-level allies, especially in Central Asia, where they have focused much of their effort. }}</ref> === Едукација === У својим проповиједима, Гулен је наводно изјавио: „Студирање [[физика|физике]], [[математика|математике]] и [[хемија|хемије]] је богослужење/обожавање [[Алах]]а.”<ref name="60min2012"/> Гуленови сљедбеници су изградили више од 1.000 школа широм свијета.<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh"/> У Турској, за Гуленове школе се сматра да су међу најбољима: скупи модерни објекти и учење енглеског језика од првог разреда.<ref name="60min2012"/> Међутим, бивши учитељи који су изван Гуленове заједнице, довели су у питање поступање према женама и дјевојчицама у Гуленовим школама, наводећи да су женски учитељи искључени из [[администрација|административних]] одговорности, допуштена им је мала аутономија, и — заједно с дјевојкама шестих разреда и навише — одвојене су од мушких колега и ученика током пауза и одмора за ручак.<ref name="Spiegelman">{{cite news |url=http://www.thedailybeast.com/articles/2012/03/21/what-scares-turkey-s-women.html |title=What Scares Turkey's Women |last=Spiegelman |first=Margaret |work=The Daily Beast |date=22. 3. 2012 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718064546/http://www.thedailybeast.com/articles/2012/03/21/what-scares-turkey-s-women.html |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> === Међурелигијски и међукултурални дијалог === [[Датотека:Fethullah Gülen visiting Ioannes Paulus II.jpg|мини|240п|Гулен са [[папа Јован Павле II|папом Јованом Павлом II]] 1998. године]] Судионици покрета Гулен су основали значајан број институција широм свијета за које се тврди да промовишу активности међувјерског и међукултурног дијалога. Гуленова ранија дјела су (према ријечима Бекима Агаија) „пуна антимисионарских и антизападњачких одломака”,<ref>{{cite web |url=http://www.fgulen.com/en/new/index.php?option=com_content&view=article&id=25505:discursive-and-organizational-strategies-of-the-gulen-movement&catid=1338&lang=en&Itemid=359<!--http://en.fgulen.com/conference-papers/294-the-fethullah-gulen-movement-i/2132-discursive-and-organizational-strategies-of-the-gulen-movement.html--> |title=Discursive and Organizational Strategies of the Gülen Movement |last=Agai |first=Bekim |website=fgulen.com<!--en.fgulen.com--> |date=12. 11. 2005 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914210127/http://www.fgulen.com/en/new/index.php?option=com_content&view=article&id=25505:discursive-and-organizational-strategies-of-the-gulen-movement&catid=1338&lang=en&Itemid=359<!--https://web.archive.org/web/20150926104235/http://en.fgulen.com/conference-papers/294-the-fethullah-gulen-movement-i/2132-discursive-and-organizational-strategies-of-the-gulen-movement.html--> |archivedate=14. 9. 2016<!--26. 9. 2015--> |url-status=live<!--dead--> |quote=Gülen's earlier writings, based on conspiracy theories against Turkey, are full of {{nowrap|anti-missionary}} and {{nowrap|anti-Western passages}}...}}</ref> и „жестоких” клевета против јевреја, хришћана и осталих.<ref>{{cite news |url=https://balyozdavasivegercekler.com/2012/11/05/fethullah-gulen-the-jews-and-hypocrisy/ |title=Fethullah Gülen, the Jews, and hypocrisy |last1=Doğan |first1=Pınar |last2=Rodrik |first2=Dani |publisher=Balyoz Davası ve Gerçekler |website=balyozdavasivegercekler.com |date=5. 12. 2012 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718065623/https://balyozdavasivegercekler.com/2012/11/05/fethullah-gulen-the-jews-and-hypocrisy/ |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Током [[1990е|1990-их]], почео је заговарати међувјерску толеранцију и дијалог.<ref name="Toward a Global Civilization"/> Лично се сусретао с челницима других религија, укључујући и [[папа Јован Павле II|папу Јована Павла II]],<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh"/> грчког православног патријарха [[Васељенски патријарх Вартоломеј I|Бартоломеја]], те израелског сефардског главног рабина [[Елијаху Бакши-Дорон|Елијахуа {{nowrap|Бакши-Дорона}}]].<ref>{{cite book |url=https://www.amazon.com/dp/0970437013 |title=Advocate of Dialogue: Fethullah Gülen |last=Unal |first=Ali |publisher=Fountain Pub |isbn=978-0-9704370-1-3 |edition=1 |pages=400 |date=1. 10. 2000 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914212047/https://www.amazon.com/dp/0970437013 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> Гулен је рекао да фаворизује кооперацију између сљедбеника различитих религија, као и вјерских и секуларних елемената у друштву. == Погледи на савремене проблеме == ==== Анадолијски национализам; турски ислам ==== Гулен дефинише [[турски национализам]] одређеним типом [[Анадолија|анадолијске]] муслиманске културе која је у коријенима модерне турске националне државе, а не дефинише га ниједним одређеним [[етничка група|етницитетом]]. Он вјерује да је ''турски ислам'' (са значењем „суфизам”) нарочито легитиман, ако не и ексклузивно валидна експресија вјере [[ислам]], посебно по питању појединаца с турском прошлошћу. Иако Гулен приписује позитивне карактеристике разним локализованим субјектима, свеукупан ''тенор'' Гуленових учења упозорава од. указује да је потребно да се противи људским тенценцијама према преусамљивању као изолованости, као и дискриминацији против људи других етничности, других смјерова ислама или других вјера.{{тражи се извор|датум=мај 2022}} ==== Питање Курда ==== Оптужен је да је био против процеса за изналажење рјешења (мировни процес) којим би се ријешио већ дуготрајни [[Курдско–турски сукоб|Курдско-турски сукоб]]. Међутим, Гуленове присталице одбацују овај навод, помињући његову сарадњу с много Курда.<ref>{{cite web|url=http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2013/05/gulen-movement-peace-process-pkk.html|title=Is Gulen Movement Against Peace With PKK?|author=Mustafa Akyol|date=22. 5. 2013|publisher=Al-monitor.com|access-date=7. 9. 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2016/08/turkey-why-erdogan-wants-link-gulen-pkk.html|title=What's behind AKP's allegations of Gulen-PKK ties?|date=15. 8. 2016|work=Al-Monitor|access-date=10. 1. 2017}}</ref><ref name="gg5">{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/12/10/world/europe/turkey-kurdish-mayors-expect-arrests.html|title=As Turkey Cracks Down, Kurdish Mayors Pack Bags for Jail|last1=Nordland|first1=Rod|date=10. 12. 2016|work=[[The New York Times]]|access-date=10. 1. 2017}}</ref><ref name="2sa">{{cite news|url=http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2016/08/turkey-why-erdogan-wants-link-gulen-pkk.html|title=What's behind AKP's allegations of Gulen-PKK ties?|date=15. 8. 2016|work=Al-Monitor|access-date=13. 12. 2016}}</ref><ref name="fthg1">{{cite news|url=http://rudaw.net/turkish/interview/06082016|title=Fetullah Gülen'in Kürt planı!|work=Rudaw|access-date=13. 12. 2016}}</ref> ==== Слобода изражавања ==== {{ill|ru|Оп-ед|Op-ed|''Op-ed''}} с потписом Гулена, за [[The New York Times|Њујорк тајмс]], садржи и ове ријечи (превод испод): {{blockquote|Темељна начела функционалне демократије — владавине права, поштовања за слободе појединца — такође су најосновније од исламских вриједности додијељених нама од Бога. Ниједан политички или вјерски вођа нема право да их одузме&nbsp;... Говорити против угњетавања је демократско право, грађанска дужност и за вјернике, религијска обавеза. Куран разјашњава да људи не би требало да остану тихи пред лицем неправде: „О ви који вјерујете! Будите подупирачи и заставоноше правде, носећи свједочанство истини / свједока пред истину ради Божје воље, чак и ако би то било против вас самих, или родитеља или родбине<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2015/02/04/opinion/fethullah-gulen-turkeys-eroding-democracy.html|title=Opinion &#124; Fethullah Gulen: Turkey's Eroding Democracy|first=Fethullah|last=Gulen|newspaper=The New York Times|date=3. 2. 2015|quote=The core tenets of a functioning democracy – the rule of law, respect for individual freedoms – are also the most basic of Islamic values bestowed upon us by God. No political or religious leader has the authority to take them away&nbsp;... Speaking against oppression is a democratic right, a civic duty and for believers, a religious obligation. The Quran makes clear that people should not remain silent in the face of injustice: "O you who believe! Be upholders and standard-bearers of justice, bearing witness to the truth for God's sake, even though it be against your own selves, or parents or kindred|archiveurl=https://web.archive.org/web/20220307060010/https://www.nytimes.com/2015/02/04/opinion/fethullah-gulen-turkeys-eroding-democracy.html|archivedate=7. 3. 2022|url-status=live}}</ref>}} === Секуларизам === Гулен је критиковао секуларизам у Турској као „редукционистички [[материјализам]]”. Међутим, он је у прошлости рекао да је — [[Секуларизам|секуларни]] приступ који „није {{nowrap|анти-религиозни}}” и „допушта слободу вјере и увјерења” — компатибилан са исламом.<ref name="European Muslims">{{cite book |url=http://www.continuumbooks.com/books/detail.aspx?BookId=157777&SearchType=Basic |title=European Muslims, Civility and Public Life Perspectives On and From the Gülen Movement |last1=Weller |first1=Paul |last2=Yilmaz |first2=Ihsan |publisher=Continuum Books |website=continuumbooks.com |pages=296 |isbn=978-1-4411-0207-2 |date=3. 5. 2012 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120116005257/http://www.continuumbooks.com/books/detail.aspx?BookId=157777&SearchType=Basic |archivedate=16. 1. 2012 |url-status=dead}}</ref> Према једном Гуленовом саопштењу, у демократски секуларним државама, 95&nbsp;одсто исламских принципа је допуштено и практички изводљиво, и нема проблема с њима. За преосталих 5&nbsp;одсто се „не вриједи борити”.<ref>{{cite web |url=http://fgulen.com/tr/fethullah-gulen-kimdir/fethullah-gulenin-gorusleri/227-Fethullah-Gulen-Devlet-ve-Seriat<!--http://tr.fgulen.com/content/view/227/141--> |title=Devlet ve Şeriat |last=Gülen |first=Fethullah |website=fgulen.com<!--tr.fgulen.com--> |date=12. 9. 2001 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914175952/http://fgulen.com/tr/fethullah-gulen-kimdir/fethullah-gulenin-gorusleri/227-Fethullah-Gulen-Devlet-ve-Seriat<!--https://web.archive.org/web/20160311133812/http://tr.fgulen.com/content/view/227/141--> |archivedate=14. 9. 2016<!--11. 3. 2016--> |url-status=live<!--dead-->}}</ref> === Припајање Турске ЕУ === Гулен подупире кандидатуру Турске за улазак у [[Европска унија|Европску унију]] (ЕУ), те је рекао да се ни Турска ни ЕУ немају чега бојати, а имају много за добити, из будућности пуног чланства Турске у ЕУ.<ref name="European Muslims"/> === Улоге жене === Према Арасу и Цахи,<ref name="biu.ac.il"/> Гуленови погледи на жене су „прогресивни” али „модерне професионалне жене у Турској још увијек сматрају његове идеје далеко од тога да су прихватљиве”.<ref name="biu.ac.il"/> Гулен каже да је долазак ислама спасио жену, која „апсолутно није била затворена у свом дому и ... никада потлачивана” у раним годинама религије. Он сматра да је [[феминизам]] западњачког стила, међутим, „осуђен на неравнотеже попут свих других [[Реакционари|реакционарских]] покрета” и на крају да је „пун мржње према људима”.<ref>{{cite web |url=http://www.fgulen.com/en/fethullah-gulens-works/thought/recent-articles/26265-women-confined-and-mistreated<!--http://en.fgulen.com/recent-articles/2897-women-confined-and-mistreated.html--> |title=Women Confined and Mistreated |last=Gülen |first=Fethullah |website=fgulen.com<!--en.fgulen.com--> |date=8. 5. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914211816/http://www.fgulen.com/en/fethullah-gulens-works/thought/recent-articles/26265-women-confined-and-mistreated<!--https://web.archive.org/web/20160313042147/http://en.fgulen.com/recent-articles/2897-women-confined-and-mistreated.html--> |archivedate=14. 9. 2016<!--13. 3. 2016--> |url-status=live<!--dead-->}}</ref> Међутим, Гуленови погледи су осјетљиви на оптужбе за [[Мизогинија|мизогинију]] ''(мржњу према женама)''. Као што је наведено од стране Берне Турам,<ref name="Turam, B"/> Гулен је тврдио: „Човјек се користи за захтјевније послове ... а жена мора бити искључена током одређених дана у мјесецу. Након порода, она понекад не може бити активна и два мјесеца. Она не може судјеловати у различитим сегментима друштва цијело вријеме. Она не може путовати без свога мужа, оца, или брата.”<ref name="Turam, B"/> === Тероризам === Гулен осуђује тероризам.<ref name="Gulen peace and humanity">{{cite web |url=http://fgulen.com/en/press/messages/24900-true-muslims-cannot-be-terrorists<!--http://en.fgulen.com/content/view/1052/14/--> |title=True Muslims Cannot Be Terrorists |last=Gülen |first=Fethullah |website=fgulen.com<!--en.fgulen.com--> |date=4. 2. 2002 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914181310/http://fgulen.com/en/press/messages/24900-true-muslims-cannot-be-terrorists<!--https://web.archive.org/web/20160410094128/http://en.fgulen.com/content/view/1052/14/--> |archivedate=14. 9. 2016<!--10. 4. 2016--> |url-status=live<!--dead-->}}</ref> Он упозорава на појаву произвољног (арбитрарног) феномена насиља и [[агресија|агресије]] против цивилног становништва и рекао је да „томе нема мјеста у исламу”. Написао је чланак осуде у ''[[The Washington Post|Вашингтон посту]]'' 12. септембра 2001. године, дан након [[Напади 11. септембра 2001.|Напада 11. септембра]], те је навео да „муслиман не може бити терорист, нити може бити терорист прави муслиман”.<ref>{{cite web |url=http://www.fethullah-gulen.org/op-ed/gulen-movement-9-11.html |title=Importance of Gulen Movement in the Post 9/11 Era: Co-existence |last=Gülen |first=Fethullah |website=fethullah-gulen.org |date= |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914181749/http://www.fethullah-gulen.org/op-ed/gulen-movement-9-11.html |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="Muslims Cannot Be Terrorists">{{cite web |url=http://fgulen.com/en/home/1322-fgulen-com-english/press/nuriye-akmans-interview-in-zaman-daily/25171-a-real-muslim-cannot-be-a-terrorist<!--http://www.fgulen.org/press-room/nuriye-akmans-interview/1727-a-real-muslim-cannot-be-a-terrorist.html--> |title=A Real Muslim cannot be a Terrorist |last=Gülen |first=Fethullah |last2=Akman |first2=Nuriye |website=fgulen.com<!--fgulen.org--> |date=23. 3. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20160914182740/http://fgulen.com/en/home/1322-fgulen-com-english/press/nuriye-akmans-interview-in-zaman-daily/25171-a-real-muslim-cannot-be-a-terrorist |archivedate=14. 09. 2016 |url-status=live |quote=A real Muslim, who understood Islam in every aspect, cannot be a terrorist. }}</ref> Гулен је оплакивао „искориштавање (''отмицу'') ислама” од стране терориста.<ref name="Toward a Global Civilization"/><ref>[[Chidanand Rajghatta|Rajghatta, Chidanand]] (17. 7. 2016). [https://m.timesofindia.com/world/europe/Turkey-coup-mastermind-is-in-exile-in-US-with-green-card/amp_articleshow/53243211.cms „He has repeatedly condemned terrorism and the hijacking of Islam by terrorists”]. ''[[The Times of India]]''.</ref> === Флота Газе === Гулен је критизирао [[флота|флоту]] [[Газа|Газе]] доведену од стране Турске за покушавање достављања помоћи без пристанка [[Израел]]а од. саглашавања с Палестинцима у Гази.<ref>{{cite web|author=Günter Seufert|title=Is the Fethullah Gülen Movement Overstretching Itself?|url=https://www.swp-berlin.org/fileadmin/contents/products/research_papers/2014_RP02_srt.pdf|publisher=Stiftung Wissenschaft und Politik|access-date=2. 8. 2016|format=истраживачки лист — рад|date=јануар 2014}}</ref> Он је говорио о гледању насловница вијести о смртоносном сукобу између израелских командоса и мултинационалних чланова групе потпоре, те како се њихова флота приближава израелској поморској блокади Газе. Он је рекао: „Оно што сам ја видио није било лијепо, било је веома ружно.” У међувремену је наставио своје критике, рекавши касније да је пропуст организатора да траже споразум са Израелом прије покушаја да се достави помоћ био „знак противљења ауторитету, те неће довести до плодних ствари”.<ref>{{cite news |url=http://www.wsj.com/articles/SB10001424052748704025304575284721280274694 |title=Reclusive Turkish Imam Criticizes Gaza Flotilla |last=Lauria |first=Joe |work=The Wall Street Journal |date=4. 6. 2010 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914183207/http://www.wsj.com/articles/SB10001424052748704025304575284721280274694 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> === Грађански рат у Сирији === Гулен је снажно против турског уплитања у [[Грађански рат у Сирији]].<ref>{{cite news |url=http://www.economist.com/news/europe/21578046-turkish-government-under-attack-home-its-assertive-policy-towards-syria-explosive |title=Turkey and Syria: An explosive border |work=[[Економист|Economist]] |date=18. 5. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914183527/http://www.economist.com/news/europe/21578046-turkish-government-under-attack-home-its-assertive-policy-towards-syria-explosive |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> === Геноцид у Јерменији === Коментаришући [[Геноцид над Јерменима]] у писму од 6. маја 1965. године, Гулен је написао: „Познавао сам јерменске породице и појединце током свог дјетињства и пословних пословних позиција. Нећу престати проклињати Велики геноцид почињен против Јермена 1915. Знам да је међу људима убијенима и масакриранима било много високо цијењених појединаца, којих се сјећам с поштовањем. Проклињем с великом жалошћу масакр синова Великог Пророка Христа од стране игнорантних појединаца који себе називају муслиманима.”<ref>{{Cite web|url=https://mirrorspectator.com/2020/05/18/turmoil-in-turkey-on-letter-by-gulen-recognizing-the-armenian-genocide/|title=Turmoil in Turkey on Letter by Gulen Recognizing the Armenian Genocide|date=18. 5. 2020}}</ref> == Утицај на турско друштво и политику == Гулен покрет има милионе сљедбеника у Турској, као и њих много више у иностранству. Осим школа утврђених од стране Гуленових сљедбеника, вјерује се да многи ''гуленицисти'' држе позиције [[моћ]]и у снагама турске полиције и правосуђа.<ref name="BBC">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-13503361 |title=Profile: Fethullah Gulen's Hizmet movement |publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=18. 12. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914183749/http://www.bbc.com/news/world-13503361 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="NYtimes2-27-2014-envelope/influence"/> Турски и страни аналитичари вјерују да Гулен има симпатизере и у турском [[парламент]]у, такође, и да његов покрет контролира нашироко читани исламски конзервативни часопис ''Заман'' (на турском: ''заман'' — вријеме), приватну [[банка|банку]] ''Асја банк'', телевизијску станицу ''Саманјолу ТВ'', те многе друге [[медији|медије]] и пословне организације, укључујући и ''Турску конфедерацију подузетника и индустријалаца'' (''ТУСКОН'').<ref name="Dan Bilefsky and Sebnem Arsu"/> Све наведено је престало с радом након покушаја државног удара. У марту 2011. године, турска влада је ухапсила истраживачког новинара Ахмета Шика и заплијенила и забранила му књигу ''Имамова војска'', врхунац Шикове истраге Гулена и покрета Гулен.<ref>{{cite news |url=http://www.hurriyetdailynews.com/Default.aspx?pageID=238&nID=6901&NewsCatID=341 |title=Banned book goes on sale in Istanbul book fair |work=Hurriyet Daily News |date=16. 11. 2011 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914184141/http://www.hurriyetdailynews.com/Default.aspx?pageID=238&nID=6901&NewsCatID=341 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> Гулен је учио [[Ханифијски мезхеб|ханефијску]] школу [[ислам]]а, водећи се учењима [[сунити|сунита]] Саида Нурсија. Рекао је да вјерује у науку, [[међувјерски дијалог]] међу [[Народи Књиге|Људима Књиге]] и вишестраначку демократију.<ref name="economist10808408"/> Покренуо је дијалог с [[Ватикан]]ом<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh p 38">Helen Rose Fuchs Ebaugh, ''The Gülen Movement: A Sociological Analysis of a Civic Movement Rooted in Moderate Islam'', стр 38. {{ISBN|1402098944}}</ref> и неколико [[Јевреји|јеврејских]] организација.<ref name="Toward a Global Civilization"/> === 1970-е, 1980-е и 1990-е === Гулен је отворио ''{{јез|tr|ışık evler}}'' или „куће свјетла” (студентски хостели који нуде стипендије за сиромашне ученике<ref>{{Cite web|url=http://www.gulenmovement.com/select-biography-fethullah-gulen.html|title=A select biography of Fethullah Gülen|date=20. 7. 2017|website=Gulen Movement}}</ref>) године 1976, гдје су били доступни неформални ''сохбети'' (расправе о Курану) за ученике. Гулен је потицао ученике као појединце са сличним мишљењима да прате ово, што је претеча покрета Гулен.<ref>{{Cite web|url=https://www.conservativedailynews.com/2019/02/us-turkey-relations-from-a-new-right-perspective/|title=US-Turkey Relations From a New Right Perspective – Conservative Daily News|date=14. 2. 2019}}</ref> Током насиља у Турској (1976—1980) — препирање између деснице и љевице 1970-их, Гулен је „позвао људе да практикују толеранцију и опраштање”.<ref name="Balcip80">{{cite book|title=The Gülen Hizmet Movement: Circumspect Activism in Faith-Based Reform|editor=Christopher L. Miller|publisher=Cambridge Scholars Publishing|year=2013|isbn=9781443845076|chapter=Islam and Democracy in the Thought of Nursi and Gulen|author=Tamer Balci|chapter-url=https://books.google.com/books?id=TLQwBwAAQBAJ&pg=PA82|page=82}}</ref> Након државног удара у Турској 1980, када је војска циљала на [[комунизам|комунисте]], Гулен је дао „експлицитни пристанак” као став према удару,<ref name="Balcip80"/> изјавивши: {{blockquote|Желим да такође додам да су архитекти удара такође имали неких позитивних административних одлука. Они су протресли друштво да се обнови поново. Они су одбранили Комунистички покрет који је уновачио неку погрешно вођену омладину која је жељела да Турска буде под совјетским утицајем. Они су намјерно или ненамјерно спријечили да наша земља уђе у мочварно блато и другу крваву борбу. Штавише, они су дали шансу некој пристојној дјеци наше домовине да служе нашој нацији.<ref name="Yavuz39">M. Hakan Yavuz, ''Toward an Islamic Enlightenment: The Gülen Movement'' (Oxford University Press, 2013), стр. 39. »I want to also add that the architects of the coup also took some positive administrative decisions. They shook society to renew itself once again. They defeated the Communist movement which recruited some misguided youth who wanted Turkey to be under Soviet influence. They intentionally or unintentionally prevented our country from entering into quagmire and into a long bloody struggle. Moreover, they gave opportunities to some decent children of our homeland to serve our nation.«</ref>}} Након политичког насиља у претходним ратовима, Гулен је очекивао да се ударом поново успостави стабилност и да доведе до накнадног обнављања демократије. Гуленово пристајање на удар касније је добило критике од турских [[либерализам|либерала]].<ref name="Balcip80"/> Упркос одобравању удара од Гулена, војне власти су издале [[налог за хапшење]] против њега, што је правно обеснажио „државни безбједносни суд” 1986. године.<ref name="Yavuz39"/> Година 1980-их и 1990-их под [[Тургут Озал|Озалом]], Гулен и његов покрет били су на добитку од друштвено-политичких реформи, успјевши „претворити његов традиционално и географски обвезан вјерски покрет у образовни и културни феномен на нивоу нације” којим су се „покушале довести ’религијске’ перспективе у јавну сферу друштвених и културних питања”.<ref name="Yavuz3940">M. Hakan Yavuz, ''Toward an Islamic Enlightenment: The Gülen Movement'' (Oxford University Press, 2013), стр. 39–40. »to turn his traditional and geographically confined faith movement into a nationwide educational and cultural phenomenon«&nbsp;•&nbsp;»attempted to bring 'religious' perspectives into the public sphere on social and cultural issues«</ref> Растом покрета Гулен потакнуто је противљење од [[кемализам|кемалиста]], који су доживјели покрет као пријетњу секуларизму, као и од [[исламизам|исламиста]] који су видјели покрет као „акомодирајући” и „проамерички”.<ref name="Yavuz394041">M. Hakan Yavuz, ''Toward an Islamic Enlightenment: The Gülen Movement'' (Oxford University Press, 2013), стр. 40–41.</ref> === Ергенекон === Године 2005, мушкарац повезан с покретом Гулен је пришао тадашњем [[амбасадор]]у САД у Турској Ерику С. Еделману током забаве у Истанбулу и предао му омотницу која садржи документ наводно детаљних планова за предстојећи удар против владе од стране турске војске. Међутим, документи су се убрзо показали [[кривотворитељи|кривотворинама]].<ref name="NYtimes2-27-2014-envelope/influence">{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2014/02/27/world/europe/turkish-leader-disowns-trials-that-helped-him-tame-military.html |title=Turkish Leader Disowns Trials That Helped Him Tame Military |last=Arango |first=Tim |work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |date=26. 2. 2014 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20160914184729/http://www.nytimes.com/2014/02/27/world/europe/turkish-leader-disowns-trials-that-helped-him-tame-military.html |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live |quote=In 2005, years before the trials, a man affiliated with the Gulen movement approached Eric S. Edelman, then the American ambassador, at a party in Istanbul and handed him an envelope containing a handwritten document that supposedly laid out a plan for an imminent coup. But as Mr. Edelman recounted, he gave the documents to his colleagues and they were determined to be forgeries.«&nbsp;•&nbsp;»Whether the corruption charges are justified or not&nbsp;— there has been plenty of leaked evidence, especially wiretapped conversations, that appears incriminating&nbsp;— the corruption probe has laid bare the influence of the Gulen movement within the Turkish state, which had largely been suspected but hard to prove.}}</ref> Гуленове подружнице тврде да је покрет „грађански” у природи и да нема политичке аспирације.<ref name="Dan Bilefsky and Sebnem Arsu"/> Како год, он је оптужен да је био „мозак” који стоји иза афере Ергенекон коју ти секуларисти виде као средство ослабљивања турске војске. Они који су јавно рекли да је у питању варка нашли су се поименично наведени у новинама ''Заман'' — нпр. [[Дани Родрик]]<ref name="Balyoz Davası ve Gerçekler, Rodrik and Dogan's personal blog">{{cite web|url=https://balyozdavasivegercekler.com/2012/05/21/why-do-we-accuse-the-gulen-movement/|title=Why do we accuse the Gülen movement?|date=21. 5. 2012}}</ref> и [[Илхан Џиханер]].<ref>{{cite web |url=http://t24.com.tr/haber/cihaner-intikam-hisleri-icinde-degilim-cemaat-silahli-teror-orgutu-degil-suc-orgutu-olabilir,281462 |title=İlhan Cihaner: İntikam hisleri içinde değilim; cemaat silahlı terör örgütü değil, suç örgütü olabilir – Gündem |publisher=T24 |access-date=7. 9. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170907075340/http://t24.com.tr/haber/cihaner-intikam-hisleri-icinde-degilim-cemaat-silahli-teror-orgutu-degil-suc-orgutu-olabilir,281462 |archive-date=7. 9. 2017 |url-status=dead}}</ref> === Подијељеност са Ердоганом === Унаточ тврдњама Гулена и његових сљедбеника да је организација ''не-политичке'' природе, аналитичари вјерују да број хапшења везаних за [[корупција|корупцију]], извршен против савезника турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана, одражава растућу политичку борбу за превласт између Гулена и премијера.<ref name="BBC"/><ref name="NYtimes2-27-2014-envelope/influence"/> Ова су хапшења довела до ''Корупцијског скандала у Турској 2013. године'', за који су они који подржавају владајућу Партију правде и развоја (АКП), заједно са самим Ердоганом, и опозицијске сличне странке, нагласили да је изведен од стране Гулена, након одлуке Ердоганове владе, рано у децембру 2013. године, да затвори многе приватне исламске школе у Турској које је водио покрет.<ref name="BBC-27Jan">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-25909139 |title=Turkey's Fethullah Gulen denies corruption probe links |publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=27. 1. 2014 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914185304/http://www.bbc.com/news/world-europe-25909139 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> Ердоганова влада је коментарисала да су корупцијска истрага и коментари од стране Гулена дугорочни политички програм покрета Гулен за инфилтрирање у сигурносне, обавјештајне и правосудне институције државе Турске; оптужба је готово идентична оптужби против Гулена од стране главног тужиоца Републике Турске у његовом суђењу 2000. године, прије него што је Ердоганова странка дошла на власт.<ref name="Dan Bilefsky and Sebnem Arsu"/> Гулену се и раније судило ''у одсутности'' (2000. г.), а од ових оптужби ослобођен је (2008. г.) и то ''под'' Ердогановом АКП владом.<ref name="60min2012"/><ref name="wwrn.org"/> У [[е-маил|имејл]] коментарима посланим ''[[The Wall Street Journal|Вол стрит журналу]]'' у јануару 2014. године, Гулен је рекао да је „турски народ ... узрујан и да је у посљедње двије године демократски напредак сада промијенио смјер”, али је демантовао да је дио завјере да се збаци влада.<ref name="WSJ">{{cite news |url=http://www.wsj.com/news/articles/SB10001424052702304027204579332670740491570 |title=From His Refuge in the Poconos, Reclusive Imam Fethullah Gulen Roils Turkey |last1=Parkinson |first1=Joe |last2=Albayrak |first2=Ayla |work=The Wall Street Journal |date=20. 1. 2014 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914190120/http://www.wsj.com/news/articles/SB10001424052702304027204579332670740491570 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> Касније, у јануару 2014. године, у интервјуу за ''[[Би-Би-Си ворлд њуз|Би-Би-Си ворлд]]'', Гулен је рекао: „Да желим рећи нешто народу, то би било да би људи требало да гласају за оне који поштују демократију, владавину закона, тј. оне који се добро слажу с људима. Причање или потицање људи да гласају за странку била би увреда интелекта народа. Сви веома јасно виде шта се догађа.”<ref name="BBCIntGulen">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-25885817 |title=Fethullah Gulen: Powerful but reclusive Turkish cleric |last=Franks |first=Tim |publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=27. 1. 2014 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914190338/http://www.bbc.com/news/world-europe-25885817 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> Према неким коментаторима, Гулен је за Ердогана оно што је [[Лав Троцки|Троцки]] био [[Јосиф Стаљин|Стаљину]].<ref>{{cite news |url=https://www.neweurope.eu/article/fethullah-gulen-turkeys-trotsky/ |title=Is Fethullah Gulen Turkey's own Trotsky? |date=20. 7. 2016 |newspaper=New Europe}}</ref> Бен Коен из Јеврејског новинског синдиката написао је: „Радије као Лав Троцки, оснивач совјетске Црвене армије коју је прогонио и протјерао из СССР Јосиф Стаљин, Гулен је постао свеобухватајуће објашњење за егзистенцијалне претње, како их Ердоган перципира, које тренутно муче Турску. Стаљин је видио утицај ’троцкијних контрареволуционара’ свугдје, те брутално [[Велика чистка|''чистио'']] сваки елемент совјетског апарата. Ердоган сада ради мање-више исто с ’гуленистичким терористима’.”<ref>{{cite news |url=https://www.algemeiner.com/2016/07/21/turkey-after-the-failed-coup-fascism/ |title=Turkey After the Failed Coup: Fascism |date=21. 7. 2016 |publisher=[[The Algemeiner Journal]] |quote=Rather like Leon Trotsky, the founder of the Soviet Red Army who was hounded and chased out of the USSR by Joseph Stalin, Gulen has become an all-encompassing explanation for the existential threats, as Erdogan perceives them, that are currently plaguing Turkey. Stalin saw the influence of “Trotskyite counter-revolutionaries” everywhere, and brutally purged every element of the Soviet apparatus. Erdogan is now doing much the same with the “Gulenist terrorists.”}}</ref> [[Датотека:Fethullah Gülen 2016.jpg|мини|220п|Гулен (2016)]] === Захтјев за изручење, тензије између САД и Турске === Недуго након лошег покушаја удара 15. јула 2016, Турска влада је изјавила да је покушај удара организовао Гулен и/или [[Покрет Гулен|његов покрет]]. Турски премијер [[Бинали Јилдирим]] је крајем јула 2016. рекао за ''[[The Guardian|Гардијан]]'': „Наравно, пошто вођа ове терористичке организације обитава у САД, постоје питања у умовима људи да ли има икакве укључености или подршке САД. Тако Америка од ове тачке надаље треба да стварно мисли како ће наставити да сарађује са Турском, која је стратешки савезник за њих у региону и свијету.”<ref>{{cite news |url=https://www.theguardian.com/world/2016/jul/26/turkish-pm-coup-suspects-testimony-points-to-gulens-involvement |title=Turkish PM: coup suspects' testimony points to Gülen's involvement |work=The Guardian |date=26. 7. 2016|quote=Of course, since the leader of this terrorist organisation is residing in the United States, there are question marks in the minds of the people whether there is any U.S. involvement or backing. So America from this point on should really think how they will continue to cooperate with Turkey, which is a strategic ally for them in the region and world.}}</ref> Гулен, који је оповргао сваку укљученост у покушај удара и денунцирао (осудио) га,<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2016/jul/16/fethullah-gulen-turkey-coup-erdogan|title=Fetullah Gülen: Turkey coup may have been 'staged' by Erdoğan government|newspaper=[[The Guardian]]|author=Amana Fontanella-Khan|date=16. 7. 2016|access-date=2. 8. 2016}}</ref> заузврат је оптужио Ердогана да „претвара неуспјели пуч у сопствени удар налик успореном филму/снимку против уставне/конституционалне владе”.<ref>{{cite news |url=http://www.voanews.com/content/gulen-accuses-edrogan-of-slow-motion-coup-in-turkey/3435542.html |title=Gulen Accuses Erdogan of 'Slow-Motion Coup' in Turkey |work=[[VOA]] |date=26 July 2016|quote=turning a failed putsch into a slow-motion coup of his own against constitutional government}}</ref> Дана 19. јула, званични захтјев послат је САД ради изручења/екстрадиције Фетулаха Гулена.<ref name="auto2">{{Cite web|url=https://www.nordicmonitor.com/2019/05/turkish-prosecutor-falsely-named-morton-i-abramowitz-as-former-cia-director/|title=Turkish prosecutor falsely claimed Morton I. Abramowitz was former CIA director|date=22. 5. 2019}}</ref><ref>{{cite news |url=https://www.usatoday.com/story/news/world/2016/07/19/turkey-extradition-gulen-united-states/87284860/ |title=Turkey demands extradition of cleric Fethullah Gulen from U.S.|work=[[USA Today]] |date=19. 7. 2016}}</ref><ref>[https://obamawhitehouse.archives.gov/the-press-office/2016/07/19/daily-press-briefing-press-secretary-josh-earnest-7192016 obamawhitehouse.archives.gov: Daily Press Briefing by the Press Secretary Josh Earnest, 7/19/2016] The White House website.</ref><ref>{{cite news |url=https://www.wsj.com/articles/turkish-premier-demands-u-s-help-with-gulen-1469555265 |title=Turkish Premier Demands U.S. Help With Gulen |work=[[The Wall Street Journal]]|date=26. 7. 2016}}</ref> Дана 23. јула 2016, Турска је формално предала формални екстрадицијски захтјев уз одређене документе као доказ који их подржава.<ref name="auto2"/><ref>{{cite news|url=http://in.reuters.com/article/turkey-security-extradition-idINKCN10G017|title=U.S. says evaluating new Turkish documents on alleged coup leader|newspaper=Reuters|date=5. 8. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.dw.com/en/turkey-submits-documents-to-us-seeking-gulen-extradition/a-19450530|title=Turkey submits documents to US seeking Gulen extradition |date=5. 8. 2016|publisher=Deutsche Welle}}</ref> Виши званичници САД рекли су да се докази тичу одређених наводних субверзивних активности пред сам пуч.<ref>{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/national-security/turkish-evidence-for-gulen-extradition-pre-dates-coup-attempt/2016/08/19/390cb0ec-6656-11e6-be4e-23fc4d4d12b4_story.html|title=Washington Post: Turkish evidence for Gulen extradition pre-dates coup attempt|newspaper=[[The Washington Post]]}}</ref> Дана 19. септембра, званичници Турске владе састали су се са пензионисаним генералом Америчке војске Мајком Флином, бившим директором CIA-е Џејмсом Вулсијем и другима, како би дискутовали о легалним и потенцијално илегалним начинима као што је присиљени нестанак којима се Гулен склања из САД.<ref>{{cite news|author=James V. Grimaldi|author2=Dion Nissenbaum|author3=Margaret Coker|url=https://www.wsj.com/articles/ex-cia-director-mike-flynn-and-turkish-officials-discussed-removal-of-erdogan-foe-from-u-s-1490380426|title=Ex-CIA Director: Mike Flynn and Turkish Officials Discussed Removal of Erdogan Foe From U.S.|newspaper=The Wall Street Journal|date=24. 3. 2017|access-date=24. 3. 2017}}</ref> У марту 2017, Флин је регистрован као ''страни агент'' за лобирајући рад у име Владе Турске (2016).<ref>{{Cite news|url=http://bigstory.ap.org/article/former-trump-security-adviser-flynn-admits-turkey-lobbying|title=Former Trump aide Flynn says lobbying may have helped Turkey|work=The Big Story|access-date=9. 3. 2017}}</ref> Руди Ђулијани приватно је ургирао [[Доналд Трамп|Трампа]] да изручи Гулена (2017).<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/politics/giuliani-pressed-trump-to-eject-muslim-cleric-from-us-a-top-priority-of-turkish-president-former-officials-say/2019/10/15/bf43d1ec-ef68-11e9-b648-76bcf86eb67e_story.html|title=Giuliani pressed Trump to eject Muslim cleric from U.S., a top priority of Turkish president, former officials say|first1=Carol D.|last1=Leonnig|first2= Ellen|last2=Nakashima|first3=Josh|last3=Dawsey|first4=Tom |last4=Hamburger|date=15. 10. 2019|newspaper=The Washington Post}}</ref> Додатно, Турска влада је према писањима тражила стављање притиска на више страних влада у циљу гашења школа и медицинских одјељења наводно повезаних с Гуленовим покретом — укључујући Пакистан, Сомалију, Њемачку, Индонезију, Нигерију и Кенију.<ref>{{cite news |url=https://www.reuters.com/article/us-turkey-security-gulen-education-idUSKCN10A0AM |title=Turkey's anti-Gulen crackdown ripples far and wide |work=Reuters |date=30. 7. 2016}}</ref> У Сомалији, двије веће школе и болница повезани с поменутим покретом угашени су по захтјеву администрације Турске.<ref>{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2016/07/31/world/europe/in-debt-to-turkey-somalia-shuts-network-tied-to-fethullah-gulen.html |title=In Debt to Turkey, Somalia Shuts Network Tied to Fethullah Gulen |work=The New York Times |date=30. 7. 2016}}</ref> У [[Албанија|Албанији]] и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] такође су забиљежени захтјеви од стране Турске да се затворе и истраже школе повезане с Гуленом.<ref>{{Cite web|url=https://jamestown.org/program/attack-on-gulen-movement-increasingly-a-cornerstone-of-turkeys-foreign-policy-in-the-balkans/|title=Attack on Gülen Movement Increasingly a Cornerstone of Turkey's Foreign Policy in the Balkans|website=Jamestown}}</ref> ==== Предлог азила у Египту ==== У [[Египат|Египту]], парламентарац Емад Махрус позвао је на Египатску владу да додијели азил Гулену. У захтјеву, послатом портпаролу Представничког дома Алију Абдел-Алу, премијеру [[Шериф Исмаил|Шерифу Исмаилу]] и министру спољних послова [[Самех Шукри|Самеху Шукрију]] 24. јула 2016, Махрус наводи да је „[Турска] била умјерено муслиманска земља која је постала исламистичка диктатура у рукама [турског предсједника] [[Реџеп Тајип Ердоган|Реџепа Тајипа Ердогана]] и његове афилиране политичке партије [[Муслиманско братство]]”, тврдећи да је било врло неукусно да Ердоган захтијева Гуленово изручење из САД у исто вријеме „давајући скровиште стотинама вођа терористичке организације Муслиманско братство и члановима других крвавих милитантних исламистичких група које нападају Египат дању и ноћу”.<ref name="GulenAsylum">{{cite news|url= http://english.ahram.org.eg/NewsContent/1/64/234917/Egypt/Politics-/The-govt-should-give-asylum-to-Turkish-opposition-.aspx|title= 'The govt should give asylum to Turkish opposition figure Gulen,' says Egypt MP|author=Gamal Essam el-Din|publisher=Ahram Online|date=25. 7. 2016|access-date=2. 8. 2016|quote=[Turkey] was a moderate Muslim country that has become an Islamist dictatorship at the hands of [Turkish president] Recep Tayyip Erdoğan and his affiliated Muslim Brotherhood political party&nbsp;•&nbsp;giving shelter to hundreds of leaders of the Muslim Brotherhood terrorist organisation and members of other bloody militant Islamist groups which attack Egypt by day and night&nbsp;•&nbsp;but at the same time Erdoğan has decided to turn Turkey into a media battleground against Egypt, with Turkish intelligence providing funds for several Muslim Brotherhood TV channels to attack Egypt}}</ref> Махрус каже да Ердоган није само оптужио Гулена да заговара неуспјели покушај удара, већ и да је користио ову оптужбу као изговор за учествовање у масовним чисткама против јавних институција наводно лојалних Гулену („али у исто вријеме Ердоган је одлучио да претвори Турску у медијско борилиште против Египта, при чему турско обавјештајство пружа финансирање за неколико ТВ канала Муслиманског братства да се нападне Египат”). Махрус је изјавио да је његов савјет Гулену да не чека своју екстрадицију него да умјесто тога напусти САД и дође до сталног азила у Египту. Бивши египатски предсједник [[Анвар Садат]] дао је азил шаху [[Мохамед Реза Пахлави|Мухамеду Рези Палавију]] по његовом доласку у Египат из САД, упркос претњама које су издали [[иран]]ски [[ајатолах|ајатоласи]] током [[Иранска револуција|Иранске револуције]] (7. јан. 1978 — 11. феб. 1979).<ref name=GulenAsylum/> ==== Усљедјела дешавања ==== У марту 2017, бивши директор CIA-е Џејмс Вулси рекао је за ''[[Wall Street Journal|Вол стрит журнал]]'' да је био на састанку одржаном 19. септембра 2016. када је савјетник кампање Трампа Мајк Флин разговарао са министром спољних послова Турске [[Мевлут Чавушоглу|Мевлутом Чавушоглуом]] и министром за енергетику [[Берат Албајрак|Бератом Албајраком]]; расправљано је о могућности Гуленове абдукције и присилне рендиције (извођења ради испитивања) у Турску.<ref>{{cite news|url=https://www.wsj.com/articles/ex-cia-director-mike-flynn-and-turkish-officials-discussed-removal-of-erdogan-foe-from-u-s-1490380426|title=Ex-CIA Director: Mike Flynn and Turkish Officials Discussed Removal of Erdogan Foe From U.S.|first1=James V.|last1=Grimaldi|first2=Dion|last2=Nissenbaum|first3=Margaret|last3=Coker|newspaper=Wall Street Journal|date=24. 3. 2017|via=wsj.com}}</ref><ref>{{cite magazine|url=https://www.newyorker.com/news/news-desk/what-mike-flynn-did-for-turkey |title=What Mike Flynn Did for Turkey |magazine=The New Yorker |access-date=28. 9. 2017}}</ref> Иако конкретан план извођења није био тема, Вулси је напустио састанак забринут да би општа дискусија о „прикривеном кораку у глуво доба ради избављања овог човјека” могла да се тумачи као илегална по америчком праву.<ref>{{cite magazine|url=http://fortune.com/2017/03/27/michael-flynn-turkey-russia/ |title=The Michael Flynn Scandal Just Got A Lot Worse |magazine=[[Fortune (magazine)|Fortune]]|access-date=28. 9. 2017}}</ref> Говорник за Флина оповргао је Вулсијеву укљученост, изјавом ''[[Business Insider|Бизнис инсајдеру]]'' да несудско пребацивање није било дискутовано на састанку.<ref>{{cite web|author=Politics |url=http://www.businessinsider.com/mike-flynn-turkey-lobbyist-james-woolsey-gulen-2017-3 |title=James Woolsey and Mike Flynn Turkey Gulen |website=Business Insider |access-date=28. 9. 2017|date=24. 3. 2017}}</ref> У јулу 2017, годину након пуча против Ердогана, Гулен је написао: „Оптужбе против мене повезане с покушајем удара су неосноване, политички мотивисано оговарање.”<ref>{{cite web|author=Fulya OZERKAN |url=https://www.yahoo.com/news/turkey-dismisses-over-7-000-police-soldiers-ministry-194905886.html |title=New Turkey purge on eve of failed coup anniversary |publisher=Yahoo.com |date=14. 7. 2017 |access-date=7. 9. 2017|quote="Accusations against me related to the coup attempt are baseless, politically motivated slanders," Gulen, who lives at a compound in rural Pennsylvania, said in a statement.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://hizmetnews.com/22898/fethullah-gulens-message-anniversary-coup-attempt-turkey/#.WWqI1tKos74 |title=Fethullah Gulen's Message on the Anniversary of the Coup Attempt in Turkey |publisher=Hizmetnews.com |date= 15. 7. 2017|access-date=7. 9. 2017}}</ref> Током 1990-их, Гулену је био издат специјални турски пасош као пензионисаном носиоцу религијске дужности, у религији турске државе — сунитском исламу, [[муфтија|муфтије]]; године 2017. овај пасош је правно обеснажен.<ref>{{cite web|url=http://www.hurriyetdailynews.com/top-court-approves-revoke-of-gulens-special-passport.aspx?pageID=238&nid=76217 |title=Top court approves revoke of Gülen's 'special passport' – Politics |work=Hürriyet Daily News |access-date=14. 9. 2017}}</ref> Осим ако Гулен отпутује у Турску до краја септембра 2017, сматра га се [[особа без држављанства|особом без држављанства]] ({{јез|en|stateless}}).<ref>{{cite news|author=Hannah Lucinda Smith|location=[[Истанбул|Istanbul]] |url=https://www.thetimes.co.uk/article/fethullah-gulen-erdogan-rival-left-stateless-in-passport-purge-fltf7qp5q |title=Fethullah Gulen: Erdogan rival left stateless in passport purge|work=[[The Times]]|date=6. 9. 2017 |access-date=14. 9. 2017}}</ref> Дана 26. септембра 2017, Гулен је тражио да комисија [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] истражи покушај удара 2016.<ref>{{cite web|url=http://hizmetnews.com/23376/gulen-resorts-un-investigate-turkeys-coup/#.WcxJR1tSyUk |title=Gülen resorts to UN to investigate Turkey's coup |publisher=Hizmetnews.com |date=15. 7. 2016 |access-date=28. 9. 2017}}</ref> Такође, Гулен је у интервјуу са [[National Public Radio|NPR-ом]] рекао: „До дана-данашњег, стајао сам против свих удара. Моје поштовање за војску на страну, ја сам увијек био против интервенција.&nbsp;... Ако би ме ико међу овим војницима назвао и рекао ми о своме плану, ја бих им рекао: ’Ви чините убиство.’&nbsp;... Ако ме питају шта је моја посљедња жеља, ја бих рекао особа [Ердоган] која је изазвала сву ову патњу и супротставила се хиљадама невиних, желим да пљунем у његово лице.”<ref>{{cite web|url=https://www.npr.org/sections/parallels/2017/07/11/536011222/cleric-accused-of-plotting-turkish-coup-attempt-i-have-stood-against-all-coups |title=Fethullah Gulen, Exiled Cleric Accused of Turkey Coup Attempt Plot: 'I Have Stood Against All Coups': Parallels |publisher=NPR |date=11. 7. 2017 |access-date=18. 10. 2017|quote=To this day, I have stood against all coups. My respect for the military aside, I have always been against interventions.&nbsp;... If any one among those soldiers had called me and told me of their plan, I would tell them, 'You are committing murder.'&nbsp;... If they ask me what my final wish is, I would say the person [Erdogan] who caused all this suffering and oppressed thousands of innocents, I want to spit in his face.}}</ref> Дана 28. септембра 2017, Ердоган је захтијевао од САД да [[екстрадиција|изручи]] Гулена у замјену за америчког пастора [[Ендру Брансон|Ендруа Брансона]], који је ухапшен у Турској и суочен са оптужбама повезаним са Брансоновом наводном афилијацијом са [[Fethullahçı Terör Örgütü|FETO-ом]] (Гулен покрет); Ердоган је рекао: „Ви имате пастора такође. Дајте га нама.&nbsp;... Потом ћемо ми судити [Брансону] и дати га вама.”<ref>{{cite news|url=https://www.economist.com/blogs/erasmus/2017/09/us-turkish-relations |title=A pastor becomes a pawn in a spat between America and Turkey |newspaper=The Economist|date=30. 9. 2017 |access-date=18. 10. 2017|quote=You have a pastor too. Give him to us.&nbsp;... Then we will try [Brunson] and give him to you}}</ref><ref name="npr swap">{{cite web|url=https://www.npr.org/sections/thetwo-way/2017/09/29/554451339/turkeys-erdogan-suggests-swap-jailed-u-s-pastor-for-turkish-cleric |title=Turkey's Erdogan Suggests Swap: Jailed U.S. Pastor For Turkish Cleric: The Two-Way |website=NPR |date=29. 9. 2017 |publisher=NPR |access-date=2. 10. 2017|last1=Chappell |first1=Bill |quote=You have a pastor too.&nbsp;... You give us that one and we'll work with our judiciary and give back yours.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.hurriyetdailynews.com/give-us-gulen-if-you-want-arrested-pastor-andrew-brunson-to-be-freed-erdogan-tells-us-120084|title=Give us Gülen if you want arrested pastor Andrew Brunson to be freed: Erdoğan tells US|website=Hürriyet Daily News}}</ref><ref>[https://www.nytimes.com/aponline/2017/09/28/world/europe/ap-eu-turkey-us-pastor.html „Turkey Rebuffs Trump, Won't Send Jailed US Pastor Back”]. ''[[The New York Times]]''. 28. 9. 2017.</ref> „Ви имате пастора такође.&nbsp;... Ви дате нама тога и ми ћемо радити с нашим судством и вратити вама.”<ref name="npr swap"/> Федерално правосуђе само одлучује о случајевима екстрадиције у САД. Августа 2017. [[декрет]]ом је Ердогану омогућено овлашћење да одобри размјену приведених или осуђених странаца с људима које држе у другим државама. Питана о могућој трампи, 28. септембра 2017, портпаролка Стејт департмента [[Heather Nauert|Хедер Науерт]] је казала: „Ја не могу да замислим да бисмо ишли низ тај пут.&nbsp;... Примили смо захтјеве за екстрадицију за њега [Гулена].” Анонимни амерички званичници рекли су репортерима да Турска влада још није пружила довољно доказа да Министарство правде САД оптужи Гулена.<ref>{{cite web|url=http://www.middleeasteye.net/news/erdogan-suggests-freeing-imprisoned-us-pastor-gulen-extradition-1298278843 |title=Erdogan suggests freeing imprisoned US pastor for Gulen extradition |publisher=Middle East Eye |date=29. 9. 2017 |access-date=18. 10. 2017}}</ref> Септембра 2017, Турска је САД пружила информације о Гулену које датирају из времена прије покушаја удара 2016. и Турска се нашла у процесу компилације информација којима се наводно повезује Гулен с покушајем удара.<ref>{{cite web|url=https://www.npr.org/sections/parallels/2016/09/04/492105146/in-turkey-the-man-to-blame-for-most-everything-is-a-u-s-based-cleric |title=In Turkey, The Man To Blame For Most Everything Is A U.S.-Based Cleric: Parallels |publisher=NPR |date=4. 9. 2016 |access-date=18. 10. 2017}}</ref> Године 2017, [[Amnesty International|Амнести интернешонал]] и [[Human Rights Watch|Хјуман рајтс воч]] засебно су издали изјаве којима се ургирају владе да избјегавају екстрадиције у Турску.<ref>{{cite web|url=https://turkeypurge.com/gulen-linked-businessman-jailed-forced-return-sudan|title=Gülen-linked businessman jailed after forced return from Sudan|last=TurkeyPurge|date=27. 11. 2017}}</ref> У новембру 2018, Трампова администрација питала је Министарство правде САД да истражи која правна оправдања могу да се примијене, да ли треба да се одлучи да се тражи депортација Гулена.<ref>{{cite web|url=https://www.nbcnews.com/politics/national-security/white-house-weighs-booting-erdogan-foe-u-s-appease-turkey-n933996|title=Trump administration officials last month asked federal law enforcement agencies to examine legal ways of removing exiled Turkish cleric Fethullah Gulen, according to two senior U.S. officials and two other people briefed on the requests. The effort includes directives to the Justice Department and FBI that officials reopen Turkey's case for his extradition, as well as a request to the Homeland Security Department for information about his legal status, the four people said.|website=NBC News}}</ref> Дана 17. децембра 2018, Министарство правде САД објавило је оптужницу двојице мушкараца, с наводима да су дјеловали „у Сједињеним Државама као илегални агенти Владе Турске” и завјерили/уротили „да се прикривено утиче на политичаре СД и јавно мишљење против” Фетулаха Гулена.<ref>{{cite press release |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=Two Men Charged with Conspiracy and Acting as Agents of a Foreign Government |url=https://www.justice.gov/opa/pr/two-men-charged-conspiracy-and-acting-agents-foreign-government |location=[[Washington, DC]] |agency=US Department of Justice |date=17. 12. 2018 |access-date=17. 12. 2018|quote=in the United States as illegal agents of the Government of Turkey&nbsp;•&nbsp;to covertly influence U.S. politicians and public opinion against}}</ref> Двојица мушкараца, бивши сарадници бившег савјетника за националну безбједност САД Мајкла Флина, користили су данас распали ''{{јез|en|Flynn Intel Group}}'' у напору да дискредитују Гулена (још јула 2016), према оптужници.<ref>{{cite web |url=https://www.nbcnews.com/politics/justice-department/two-associates-michael-flynn-charged-trying-influence-u-s-politicians-n948816 |title=Two ex-associates of Michael Flynn charged with trying to influence U.S. politicians |last1=Winter |first1=Tom |last2=Ainsley |first2=Julia |last3=Williams |first3=Pete |last4=Schapiro |first4=Rich |date=17. 12. 2018 |website=NBCNews.com |access-date=17. 12. 2018}}</ref> Године 2022, кандидат из Пенсилваније за [[Сенат САД]] др [[Мехмет Оз]] предвидио је (за ''[[Washington Post|Вошингтон пост]]''), сљедеће: „Гулена не могу дирати. Нема кредибилних оптужби да је био укључен у удар. Он ће остати у Пенсилванији.”<ref>[https://www.washingtonpost.com/opinions/2022/02/16/doctor-oz-close-ties-to-turkey-raise-concern-about-senate-candidacy/ „Would Turkey’s president have leverage over ‘Senator Doctor Oz’?”], ''www.washingtonpost.com'', Приступљено 18. 5. 2022. »Gulen cannot be touched. There are no credible allegations that he was involved in the coup. He will stay in Pennsylvania.«</ref> == Публикације == Гуленов званични {{nowrap|[[веб-сајт]]}}<ref>{{cite web |url=http://fgulen.com/tr/fethullah-gulenin-butun-eserleri<!--http://tr.fgulen.com/content/section/30/3/--> |title=Fethullah Gülenin butun eserleri |website=fgulen.com<!--tr.fgulen.com--> |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914191113/http://fgulen.com/tr/fethullah-gulenin-butun-eserleri<!--https://web.archive.org/web/20160327143012/http://tr.fgulen.com/content/section/30/3--> |archivedate=14. 9. 2016<!--27. 3. 2016--> |url-status=live<!--dead-->}}</ref> броји 43 његове публикације; оне су, међутим, више сродне [[есеј]]у и збиркама проповиједи него књигама о одређеним темама са специфичним тезама. За њега се такође каже да је аутор многих чланака на разне теме: друштвени, политички и вјерски проблеми, [[умјетност]], [[наука]] и [[спорт]]; те снимљених хиљада аудио и видео касета. Он придоноси низу часописа и магазина у власништву његових сљедбеника. Он пише главни чланак за ''Фаунтејн'', ''Јени умит'', ''Сизинти'' и ''Јагмур'' (исламски [[филозофија|филозофски]] часописи). Неколико његових књига је преведено на енглески језик.<ref name="GulEng"/> == Одзив == Фетулах Гулен је дио ''Топ 100 паблик интелекчуалс пола'' ({{јез|en|Top 100 Public Intellectuals Poll}}), као најутицајнији мислилац (2008. г.).<ref>{{cite magazine |url=http://www.prospectmagazine.co.uk/prospect-100-intellectuals/ |title=Intellectuals: The 2008 List |work=Prospect |date=24. 7. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20131113154123/http://www.prospectmagazine.co.uk/prospect-100-intellectuals/%23.VLe5Cn3LfK4 |archivedate=13. 11. 2013 |url-status=dead }}</ref> Фетулах Гулен је једна од ’100 свјетских најутицајнијих особа у 2013.’ према магазину ''[[Тајм (часопис)|Тајм]]''.<ref>{{cite news |url=http://www.niagarafoundation.org/niagara-foundations-honorary-president-m-fethullah-gulen-named-in-time-magazines-worlds-100-most-influential-people-for-2013/ |title=Fethullah Gulen Named in ''TIME'' Magazine's "World's 100 Most Influential People" for 2013 |work=[[Тајм (часопис)|Time]] |date=18. 4. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914192827/http://www.niagarafoundation.org/niagara-foundations-honorary-president-m-fethullah-gulen-named-in-time-magazines-worlds-100-most-influential-people-for-2013/ |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> Фетулах Гулен је на листи ’500 најутицајнијих муслимана’ — Краљевски исламски центар за стратешке студије у [[Аман]]у, [[Јордан]].<ref>{{cite news |url=https://themuslim500.com/profiles/hodjaefendi-fethullah-gulen/ |title=Hodjaefendi Fethullah Gülen: Turkish Muslim Preacher |work=The Muslims 500 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914193012/http://themuslim500.com/profile/hodjaefendi-fethullah-gulen |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> == Албум ''Rise Up (Colors of Peace)'' == ''Rise Up (Colors of Peace)'' је био музички пројекат с циљем претварања Гуленове поезије и сл. писаних дјела на [[турски језик|турском језику]] у пјесме. Укупно 50 пјесама је послато разним муслиманским и немуслиманским умјетницима у више земаља, а они су могли да одаберу и компонују за одабрану пјесму од његове поезије и потом сниме извођење у својој земљи па га пошаљу назад за планирани албум. Није било ограничења у коришћењу инструмената, осим да се испоштују исламска правила о интерпретацији и употреби музичких инструмената. Албум ''Rise Up (Colors of Peace)'' (досл. на [[српски језик|српском]]: подизање (боје мира)) постао је албум ворлд музике с разним жанровима као што су [[џез музика|џез]], [[поп музика|поп]], [[фламенко]], раи, индијска музика и др.<ref>{{cite web|url=http://en.fgulen.com/press-room/news/4538-todays-zaman-islamic-scholar-gulens-poems-turned-into-songs-for-international-album|title=Fethullah Gülen's Official Web Site – Islamic scholar Gülen's poems turned into songs for international album|author=Fethullah Gülen|access-date=20. 1. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303231950/http://en.fgulen.com/press-room/news/4538-todays-zaman-islamic-scholar-gulens-poems-turned-into-songs-for-international-album|archive-date=3. 3. 2016|url-status=dead}}</ref> Умјетници-извођачи (редом појављивања на списку пјесама): Гуд морнинг дајари, [[Махир Зеин]], [[Фодел]], Кристело дуо feat. [[Бруно Гувеја]], [[Рајан Шо]], [[Наташа Атлас]], Бон Бон, Кеј-Кеј и Рит, Мазакињо feat. Ели Бруна, Бахрома, Кармен Парис, Коби Фархи и Руба Шемшум. Реализација пројекта трајала је више од двије године и албум је изашао 2013. у продукцији Нил са [[Јуниверсал мјузик]]ом. == Види још == * [[Блокирање Википедије у Турској]] == Референце == {{reflist|30em}} === Опште референце === {{refbegin}} * {{cite news |url=http://www.forbes.com/2008/01/18/turkey-islam-gulen-cx_0121oxford.html<!--http://www.forbes.com/business/2008/01/18/turkey-islam-gulen-cx_0121oxford.html--> |title=Gulen Inspires Muslims Worldwide |publisher=Oxford Analytica |work=[[Форбс|Forbes]] |date=21. 1. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914194320/http://www.forbes.com/2008/01/18/turkey-islam-gulen-cx_0121oxford.html<!--https://web.archive.org/web/20080123015034/http://www.forbes.com/business/2008/01/18/turkey-islam-gulen-cx_0121oxford.html--> |archivedate=14. 9. 2016<!--23. 1. 2008--> |url-status=live<!--dead-->}} * {{cite news |url=http://interfaithradio.org/node/491 |title=Fethullah Gulen, Turkey's Most Famous Preacher |work=Interfaith Voices |date=5. 6. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080908082856/http://interfaithradio.org/node/491 |archivedate=8. 9. 2008 |url-status=dead}} * {{cite news |url=https://www.economist.com/international/2008/03/06/how-far-they-have-travelled<!--http://www.economist.com/node/10808408--><!--http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=10808408--> |title=Global Muslim networks: How far they have travelled |work=[[Економист|The Economist]] |date=6. 3. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20220626101952/https://www.economist.com/international/2008/03/06/how-far-they-have-travelled<!--https://archive.is/SFXh--><!--https://web.archive.org/web/20080610092725/http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=10808408--><!--https://archive.today/20120728181917/http://www.economist.com/node/10808408?story_id=10808408--> |archivedate=26. 6. 2022<!--28. 7. 2012--><!--10. 6. 2008--><!--28. 7. 2012--> |url-status=live |quote=Gulen}} * {{cite news |url=https://www.economist.com/international/2008/03/06/a-farm-boy-on-the-world-stage<!--http://www.economist.com/node/10808433--><!--http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=10808433--> |title=Fethullah Gulen: A farm boy on the world stage |work=[[Економист|The Economist]] |date=6. 3. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20220626103029/https://www.economist.com/international/2008/03/06/a-farm-boy-on-the-world-stage |archivedate=26. 06. 2022 |url-status=live |quote=Gulen-affiliated groups in Istanbul can seem quite liberal... }} * {{cite news |url=http://uk.reuters.com/article/uk-turkey-religion-idUKL0939033920080514 |title=Turkish Islamic preacher&nbsp;– threat or benefactor? |last=Hudson |first=Alexandra |editor-last=Balmforth |editor-first=Richard |work=[[Ројтерс|Reuters]] UK |date=14. 5. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914200226/http://uk.reuters.com/article/uk-turkey-religion-idUKL0939033920080514 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}} * {{cite news |url=https://www.nytimes.com/2008/05/04/world/asia/04islam.html |title=Turkish Schools Offer Pakistan a Gentler Vision of Islam |last=Sabrina |first=Tavernise |work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |date=4. 5. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20160914200745/http://www.nytimes.com/2008/05/04/world/asia/04islam.html |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}} * {{cite news |url=https://www.nytimes.com/2008/01/18/world/europe/18iht-19oxan-Turkishpreacherprofile.9324128.html |title=Turkey: Fethullah Gulen profile |work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |date=8. 1. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20160914200922/http://www.nytimes.com/2008/01/18/world/europe/18iht-19oxan-Turkishpreacherprofile.9324128.html |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}} * {{cite news |url=http://foreignpolicy.com/2008/08/04/meet-fethullah-gulen-the-worlds-top-public-intellectual/<!--http://www.foreignpolicy.com/story/cms.php?story_id=4408--> |title=Meet Fethullah Gülen, the World's Top Public Intellectual |work=Foreign Policy |date=4. 8. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914201229/http://foreignpolicy.com/2008/08/04/meet-fethullah-gulen-the-worlds-top-public-intellectual/<!--https://web.archive.org/web/20080808115422/http://www.foreignpolicy.com/story/cms.php?story_id=4408--> |archivedate=14. 9. 2016<!--8. 8. 2008--> |url-status=live<!--dead-->}} * {{cite news |url=http://www.pbs.org/wnet/religionandethics/?p=7949<!--http://www.pbs.org/wnet/religionandethics/episodes/january-21-2011/gulen-movement/7949/--> |title=The Gülen Movement |last=Severson |first=Lucky |publisher=[[Пи-Би-Ес|PBS]] |work=Religion & Ethics |date=21. 1. 2011 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914201718/http://www.pbs.org/wnet/religionandethics/?p=7949<!--https://web.archive.org/web/20110125171423/http://www.pbs.org/wnet/religionandethics/episodes/january-21-2011/gulen-movement/7949--> |archivedate=14. 9. 2016<!--25. 1. 2011--> |url-status=live<!--dead-->}} * {{cite news |url=https://newrepublic.com/article/79062/global-turkey-imam-fethullah-gulen<!--http://www.tnr.com/article/world/magazine/79062/global-turkey-imam-fethullah-gulen--> |title=The Global Imam |last=Hansen |first=Suzy |work=The New Republic |date=10. 11. 2010 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914202252/https://newrepublic.com/article/79062/global-turkey-imam-fethullah-gulen<!--https://archive.is/DIGtX--><!--https://web.archive.org/web/20101114061559/http://www.tnr.com/article/world/magazine/79062/global-turkey-imam-fethullah-gulen--> |archivedate=14. 9. 2016<!--14. 11. 2010--> |url-status=live<!--dead-->}} * {{cite news |url=https://en.qantara.de/content/the-fethullah-gulen-movement-pillar-of-society-or-threat-to-democracy<!--http://en.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-478/_nr-907/i.html--> |title=The Fethullah Gülen Movement: Pillar of Society or Threat to Democracy? |last=Steinvorth |first=Daniel |work=Qantara.de |year=2009 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914203158/https://en.qantara.de/content/the-fethullah-gulen-movement-pillar-of-society-or-threat-to-democracy<!--https://web.archive.org/web/20100817141459/http://en.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-478/_nr-907/i.html--> |archivedate=14. 9. 2016<!--17. 8. 2010--> |url-status=live<!--dead-->}} * {{cite news |url=http://www.rubincenter.org/meria/2000/12/aras-caha.pdf<!--http://meria.idc.ac.il/journal/2000/issue4/jv4n4a4.html--> |title=Fethullah Gülen and his Liberal "Turkish Islam" movement |last1=Aras |first1=Bülent |last2=Caha |first2=Omer |work=Meria |date=4. 12. 2000 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914203720/http://www.rubincenter.org/meria/2000/12/aras-caha.pdf<!--https://web.archive.org/web/20120425172925/http://meria.idc.ac.il/journal/2000/issue4/jv4n4a4.html--> |archivedate=14. 9. 2016<!--25. 4. 2012--> |url-status=live<!--dead-->}} * {{cite news |url=http://www.meforum.org/404/turkish-islams-moderate-face<!--http://www.meforum.org/article/404--> |title=Turkish Islam's Moderate Face |last=Aras |first=Bülent |work=The Middle East Quarterly |date=септембар 1998 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914203928/http://www.meforum.org/404/turkish-islams-moderate-face<!--https://web.archive.org/web/20090120143337/http://www.meforum.org/article/404--> |archivedate=14. 9. 2016<!--20. 1. 2009--> |url-status=live<!--dead-->}} * {{cite news |url=http://www.meforum.org/2045/fethullah-gulens-grand-ambition<!--http://www.meforum.org/article.php?location=&id=2045--> |title=Fethullah Gülen's Grand Ambition: Turkey's Islamist Danger |last=Sharon-Krespin |first=Rachel |work=The Middle East Quarterly |date=зима 2009 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914204305/http://www.meforum.org/2045/fethullah-gulens-grand-ambition<!--https://web.archive.org/web/20090119232326/http://www.meforum.org/article.php?location=&id=2045--> |archivedate=14. 9. 2016<!--19. 1. 2009--> |url-status=live<!--dead-->}} * {{cite news |url=http://religion.info/english/interviews/article_74.shtml |title=The Gülen Movement: A modern expression of Turkish Islam&nbsp;– Interview with Hakan Yavuz |last=Mayer |first=Jean-François |work=Religioscope |date=21. 7. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914204906/http://religion.info/english/interviews/article_74.shtml |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}} * {{cite news |url=http://www.amerasianworld.com/islam_in_kazakhstan.php |title=Islam in Kazakhstan and Kyrgyzstan: The Nurcu Movement and the Hizb ut Tahrir |last=Miller Jr |first=Kevin |work=Amerasian World |date=23. 12. 2003 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914205224/http://www.amerasianworld.com/islam_in_kazakhstan.php |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}} {{refend}} == Литература == *{{cite book|url=https://uofupress.lib.utah.edu/turkeys-july-15th-coup/|author1=M Hakan Yavuz |author2=Bayram Balci|year=2018|title=Turkey's 15 July Coup: What Happened and Why|series=Utah Series in Middle East Studies|publisher=[[University of Utah Press]]|isbn=9781607816065}} *{{cite magazine|magazine=The Fountain |url=https://fgulen.com/en/what-went-wrong-with-turkey|date=2017|title=What Went Wrong with Turkey? |issue=Special |publisher= Blue Dome Press |place=[[Clifton, New Jersey]] |issn=0967-9928}} *{{cite book|author=Faruk Mercan|publisher=Blue Dome Press|year=2017|title=No Return from Democracy: A Survey of Interviews with Fethullah Gulen|url=https://books.google.com/books?id=5jAgMQAACAAJ|isbn=978-1682060179}} *{{cite book|title=Toward an Islamic Enlightenment: The Gülen Movement|author=M. Hakan Yavuz|publisher=[[Oxford University Press]]|year=2013|url=https://books.google.com/books?id=qsTdpmviIQ4C|isbn=9780199927999}} *{{cite book|url=http://www.ecfr.eu/publications/summary/the_good_the_bad_and_the_gulenists7131 |title=The good, the bad and the Gülenists: The Role of the Gulen Movement in Turkey's Coup Attempt|publisher=ecfr.eu|journal=European Council on Foreign Relations|author=Asli Aydıntaşbaş|date=септембар 2016|isbn=978-1-910118-88-7}} *{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=hc7QAgAAQBAJ|publisher=[[Oxford University Press]]|year=2014|title=The House of Service: The Gülen Movement and Islam's Third Way|isbn=9780199336418|author=David Tittensor}} *{{cite web |title= Gülen movement: Creating an elite to lead the state |date= 26. 11. 2017 |author= Timur Tinçurl |url= https://www.dandc.eu/en/article/turkish-guelen-movement-expanding-worldwide-opinions-differ-reasons-why |publisher= [[D+C Development and Cooperation]]}} *{{cite web|title=Creating an elite to lead the state: The Gulen movement in Turkey|url=http://en.qantara.de/node/29833|publisher=[[Qantara.de]]|author=Timur Tinç|date=27. 12. 2017}} *{{cite journal|url=https://www.al-monitor.com/pulse/originals/2017/12/turkey-finally-some-gulenists-speak-out.html|title=Gulenists Speak Out at Last|author=Mustafa Akyol|date=7. 12. 2017|journal=[[Al-Monitor]]|postscript=(a review of former Hizmet participants' scholarly commentary about the movement)}} * {{cite book |author=Maimul Ahsan Khan|date=2011 |title=The Vision and Impact of Fethullah Gulen: A New Paradigm for Social Activism |url=https://archive.org/details/visionimpactoffe0000khan|location=New York |publisher=Blue Dome |isbn=978-1-935295-09-9|author-link=Maimul Ahsan Khan}} == Спољашње везе == {{други пројекти|c=Fethullah Gülen|q=:tr:Fethullah Gülen}} * {{званични веб-сајт|2=Званични сајт (fgulen.com)}} * [http://www.gulenmovement.com Гуленов покрет (gulenmovement.com)] * [http://www.gulenmovement.us Гуленов покрет у САД (gulenmovement.us)] * [http://gulenmovement.ca Гуленов покрет у Канади (gulenmovement.ca)] * [http://gulen-movement.net Вијести о Гуленовом покрету (gulen-movement.net)] * [http://www.guleninstitute.org Гуленов институт (guleninstitute.org)] * [http://www.niagarafoundation.org/niagara/fethullah-gulen Фондација Нијагара (niagarafoundation.org)] * [http://afsv.org/about-us/hizmet-and-fethullah-gulen Алијанса за заједничке вредности (afsv.org)] * [https://web.archive.org/web/20160729124058/http://www.loveisaverbmovie.com/movie/ Филм ''Љубав је глагол'' (loveisaverbmovie.com)] /[https://www.imdb.com/title/tt3181886/ IMDb]/ * [http://www.city-journal.org/html/who-fethullah-g%C3%BClen-13504.html Ко је Фетулах Гулен (city-journal.org)] {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Књижевност|Турска|САД}} {{DEFAULTSORT:Гулен, Фетулах}} [[Категорија:Рођени 1941.]] [[Категорија:Турски политичари]] [[Категорија:Турски књижевници]] [[Категорија:Теолози]] [[Категорија:Религија и политика]] [[Категорија:Религија и друштво]] [[Категорија:Исламизам]] [[Категорија:Суфији]] [[Категорија:Турци]] [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Муслимани]] aamdtojt412befvz1a16rt4qzixf5s7 0 1413894 25114466 24566929 2022-07-19T17:42:59Z TheCrnoglav 95106 /* Победници свих првенстава */ wikitext text/x-wiki {{Друга употреба|Војвођанска лига}} {{Фудбалска лига | име = Војвођанска фудбалска лига Север | слика = | слика_ширина = 200п | слика_опис = Лого [[Фудбалски савез Војводине|Фудбалског савеза Војводине]] | спорт = [[фудбал]] | држава = {{застава|Србија}} | република = | покрајина = {{застава|Војводина}} | регија = [[Бачка]] | област = | основана = [[2014]]. | угашена = | ранг = 4 | виши_ранг = [[Српска лига Војводина]] | нижи_ранг = [[Подручна лига Сомбор|ПФЛ Сомбор]]<br />[[ПФЛ Суботица]] | број_тимова = 16 | тренутни_шампион = [[СУ Станишић|Станишић]] <small>([[Војвођанска фудбалска лига Север 2021/22.|2021/22.]])</small> | вебсајт = [http://fsv.rs/takmicenja/vfl-backa/ fsv.rs] | сезона = [[Војвођанска фудбалска лига Север 2021/22.|ВФЛ Север 2021/22.]] }} '''Војвођанска фудбалска лига Север''' је једна од укупно једанаест [[Зонске лиге|зонских лига]] у [[фудбал]]у. Зонске лиге су четврти ниво лигашких [[Фудбал у Србији|фудбалских такмичења у Србији]]. Лига је први пут формирана у сезони [[1998]]/[[1999|99]]. и трајала је наредне четири такмичарске године (до лета [[2002]]. године) када ће је заменити новооформирано такмичење четвртог степена - јединствена [[Јединствена фудбалска лига Војводине|Прва војвођанска лига]]. Ни она се дуго није одржала, након само две сезоне долази до реорганизације фудбала у војводини и поновног враћања на три Војвођанске лиге "север", [[Војвођанска фудбалска лига Исток|"исток"]] и [[Војвођанска фудбалска лига Југ|"југ"]]. Од лета [[2008]]. године четврти степен војвођанског фудбала се дели на две лиге "[[Војвођанска фудбалска лига Запад|запад]]" и "[[Војвођанска фудбалска лига Исток|исток]]" да би се лета [[2014]]. године вратио систем од три лиге четвртог степена, овога пута под новим именима: "Бачка лига", "[[Банатска зона у фудбалу|Банатска лига]]" и "[[Новосадско-сремска зона у фудбалу|Новосадско-сремска лига]]". Пред почетак сезоне 2016/17. '''Бачка зона''' добила је садашње име '''''Војвођанска фудбалска лига Север'''''. Виши степен такмичења је [[Српска лига Војводина]], а нижи су [[Подручна лига Сомбор|ПФЛ Сомбор]] и [[ПФЛ Суботица]]. Првак лиге иде директно у [[Српска лига Војводина|Српску лигу Војводина]]. Лига је из године у годину мењала бројеве чланова па је тако некад имала 18, 16 а понекад и 15 чланова. У сезони [[1998]]/[[1999|99]] после 17 кола, на пролеће, првенство је прекинута због [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]] а [[2019]]/[[2020|20]] такође после 17 кола, првенство је прекинуто због пандемије [[Корона вирус]]а. Занимљиво да су се тада, поред тренутно првопласиране екипе на табели [[ФК Слога Чонопља|Слоге]], у [[Српска лига Војводина|Српску лигу Војводина]] пласирали и другопласирани [[ОФК Стари Град]] из [[Бачка Паланка|Бачке Паланке]], као и четвртопласирана екипе [[ФК Тиса Адорјан|Тисе]] из [[Адорјан]]а (?!). Почетком [[2018]]. године пред почетак пролећног дела сезоне [[ФК Потисје Кањижа|ФК Потисје]] из [[Кањижа|Кањиже]] иступа из лиге и сви резултати са њим се поништавају. ==Победници свих првенстава== {| bgcolor="#FF F8 DC" cellpadding="3" cellspacing="0" border="1" style="font-size: 95%; border: gray solid 1px; border-collapse: collapse;" |- bgcolor="#FF F8 DC" align="center" | '''Сезона''' | '''Бр. клуб.''' | style="background:gold" width="200" | '''Првак''' | '''Бодови''' | style="background:silver" width="200" | '''Вицепрвак''' | '''Бодови''' |- bgcolor="#FF F8 DC" | colspan=6 align=center| '''Бачка зона''' |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1983/84.''' || 16 || '''[[ФК Палић|Палић]]''', [[Палић]] || 46 || [[ФК Хајдук Кула|Хајдук]], [[Кула]]''', [[Бајмок]] || 43 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1984/85.''' || 16 || '''[[ФК Хајдук Кула|Хајдук]]''', [[Кула]] || 50 || [[ФК Раднички Бајмок|Раднички]], [[Бајмок]] || 41 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1985/86.''' || 16 || '''[[ФК Зорка Суботица|Зорка]]''', [[Суботица]] || 48 || [[ФК Текстилац Оџаци|Текстилац]]''', [[Оџаци]] || 36 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1986/87.''' || 16 || '''[[ФК Текстилац Оџаци|Текстилац]]''', [[Оџаци]] || 44 || [[АФК Ада]], [[Ада]] || 42 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1987/88.''' || 16 || '''[[ФК Зорка Суботица|Зорка]]''', [[Суботица]] || 48 || [[ФК Палић|Палић]], [[Палић]] || 43 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1988/89.''' || 16 || '''[[ФК Север Суботица|Север]]''', [[Суботица]] || 42 || [[ФК Палић|Палић]], [[Палић]] || 32 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1989/90.''' || 16 || '''[[ФК Његош Ловћенац|Његош]]''', [[Ловћенац]] || 42 || [[ФК Бачка Мол|Бачка]], [[Мол]] || 41 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1990/91.''' || 16 || '''[[ФК Панонија|Панонија]]''', [[Панонија]] || 49 || [[ФК Палић|Палић]], [[Палић]] || 46 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1991/92.''' || 16 || '''[[ФК ПИК Сомбор|ПК Сомбор]]''', [[Сомбор]] || 50 || [[ФК Липар|Липар]], [[Липар]] || 46 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1992/93.''' || 16 || '''[[ФК Раднички Ратково|Раднички]]''', [[Ратково]] || 51 || [[ФК Чока|Чока]], [[Чока]] || 50 |- bgcolor="#FF F8 DC" | colspan=6 align=center| '''Војвођанска фудбалска лига Север''' |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1998/99.''' || 16 || '''[[ФК Ветерник|Ветерник]]''', [[Ветерник]] || 77 || [[ФК Раднички Бајмок|Раднички]], [[Бајмок]] || 74 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1998/99.''' || 16 || '''[[ФК ТСЦ Бачка Топола|АИК]]''', [[Бачка Топола]] || 43 || [[ФК Текстилац Оџаци|Текстилац]], [[Оџаци]] || 38 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''1999/00.''' || 18 || '''[[ФК Граничар Ђала|Граничар]]''', [[Ђала]] || 85 || [[ФК Црвенка|Црвенка]], [[Црвенка]] || 69 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2000/01.''' || 16 || '''[[ФК Бачка 1901|Бачка]]''', [[Суботица]] || 67 || [[ФК Полет Каравуково|Полет]], [[Каравуково]] || 59 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2001/02.''' || 16 || '''[[ФК Његош Ловћенац|Његош]]''', [[Ловћенац]] || 71 || [[ФК Виноградар Хајдуково|Виноградар]], [[Хајдуково]] || 70 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2004/05.''' || 16 || '''[[ФК Бачка 1901|Бачка 1901]]''', [[Суботица]] || 61 || [[ФК Бајша|Бајша]], [[Бајша]] || 54 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2005/06.''' || 16 || '''[[ФК Спартак Суботица|Хоргош Златибор Вода]]''', [[Хоргош]] || 70 || [[ФК Сента|Сента]], [[Сента]] || 55 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2006/07.''' || 16 || '''[[ФК ТСЦ Бачка Топола|Бачка Топола]]''', [[Бачка Топола]] || 63 || [[ПОФК Хајдук]], [[Кула]] || 58 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2007/08.''' || 16 || '''[[ФК Сента|Сента]]''', [[Сента]] || 63 || [[ФК Полет Каравуково|Полет]], [[Каравуково]] || 62 |- bgcolor="#FF F8 DC" | colspan=6 align=center| '''Бачка зона''' |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2014/15.''' || 16 || '''[[ФК ТСЦ Бачка Топола|ТСЦ]]''', [[Бачка Топола]] || 75 || [[ФК Оџаци|ОФК Оџаци]], [[Оџаци]] || 70 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2015/16.''' || 16 || '''[[ФК Феникс 1995|Братство 1946]]''', [[Пригревица]] || 77 || [[ФК Слога Чонопља|Слога]], [[Чонопља]] || 67 |- bgcolor="#FF F8 DC" | colspan=6 align=center| '''Војвођанска фудбалска лига Север''' |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2016/17.''' || 16 || '''[[ФК Бечеј 1918|Бечеј 1918]]''', [[Бечеј]] || 80 || [[ФК Слога Чонопља|Слога]], [[Чонопља]] || 76 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2017/18.''' || 15 || '''[[ФК Србобран|Србобран]]''', [[Србобран]] || 70 || [[ФК Тиса Адорјан|Тиса]], [[Адорјан]] || 53 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2018/19.''' || 16 || '''[[ФК Раднички 1912|Раднички 1912]]''', [[Сомбор]] || 81 || [[ФК Слога Чонопља|Слога]], [[Чонопља]] || 60 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2019/20.''' || 16 || '''[[ФК Слога Чонопља|Слога]]''', [[Чонопља]] || 46 || [[ОФК Стари град]], [[Бачка Паланка|Б. Паланка]] || 34 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2020/21.''' || 18 || '''[[ФК Текстилац Оџаци|Текстилац]]''', [[Оџаци]] || 84 || [[ФК Бајша|Бајша]], [[Бајша]] || 74 |- bgcolor="#efefef" align="center" | '''2021/22.''' || 16 || '''[[СУ Станишић|Станишић 1920]]''', [[Станишић]] || — || [[ФК Бачка 1901|Бачка 1901]], [[Суботица]] || — |} == Укупна табела лиге 1998-2008, 2016-2018. == ''Стање након сезоне [[2017]]/[[2018|18]]. Клубови који се такмиче у сезони Војвођанској лиги група Север [[2018]]/[[2019|19]] су '''подебљани'''. {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Клуб ! С ! ИГ ! П ! Н ! И ! ГД ! ГП ! Бод. ! Најбољи резултат |- align="center" | '''1.''' || '''[[ФК Полет Каравуково|Полет Каравуково]]''' <small></small> || '''10''' || '''287''' || '''144''' || '''44''' || '''99''' || '''582''' || '''442''' || '''476''' || '''{{Sort|02|2.}}''' |- align="center" | '''2.''' || [[ФК Обилић Нови Кнежевац|Обилић Нови Кнежевац]] (−3) <small></small> || 8 || 238 || 112 || 39 || 87 || 490 || 411 || 372 || {{Sort|02|2.}} |- align="center" | '''3.''' || [[ФК Раднички Ратково|Раднички Ратково]] || 9 || 260 || 105 || 33 || 122 || 457 || 543 || 348 || {{Sort|04|4.}} |- align="center" | '''4.''' || [[ФК Станишић|Станишић]] <small>[[Датотека:FK Stanišić logo kluba.jpg|22п]]</small> || 9 || 259 || 103 || 39 || 117 || 412 || 521 || 348 || {{Sort|06|6.}} |- align="center" | '''5.''' || '''[[ФК БСК Бачки Брестовац|БСК Бачки Брестовац]]''' <small></small> || '''8''' || '''240''' || '''96''' || '''40''' || '''104''' || '''438''' || '''375 || '''328''' || '''{{Sort|03|3.}}''' |- align="center" | '''6.''' || [[ФК Бачка 1901|Бачка 1901]] (−1) <small>[[Датотека:FK Bačka 1901 Subotica.gif|22п]]</small> || 6 || 168 || 94 || 30 || 44 || 348 || 192 || 311 || {{Sort|01|1.}} |- align="center" | '''7.''' || [[ФК Сента|Сента]] <small>[[Датотека:FK Senta.gif|22п]]</small> || 6 || 178 || 90 || 29 || 59 || 345 || 254 || 299 || {{Sort|01|1.}} |- align="center" | '''8.''' || '''[[ФК Раднички Сомбор|Раднички Сомбор]]''' (−2) <small>[[Датотека:Grb radnicki sombor.png|22п]]</small> || '''7''' || '''206''' || '''86''' || '''33''' || '''86''' || '''367''' || '''332''' || '''289''' || '''{{Sort|04|4.}}''' |- align="center" | '''9.''' || [[ФК Хајдук Бачко Душаново|Хајдук Бачко Душаново]] (−1) <small></small> || 6 || 178 || 72 || 34 || 72 || 304 || 274 || 249 || {{Sort|05|5.}} |- align="center" | '''10.''' || '''[[ФК Таванкут|Таванкут]]''' || '''6''' || '''169''' || '''73''' || '''24''' || '''72''' || '''308''' || '''263''' || '''240''' || '''{{Sort|04|4.}}''' |- align="center" | '''11.''' || [[ФК Хоргош|Хоргош]] || 4 || 118 || 64 || 23 || 31 || 286 || 145 || 215 || {{Sort|01|1.}} |- align="center" | '''12.''' || [[ФК Виноградар Хајдуково|Виноградар]] || 5 || 148 || 59 || 32 || 57 || 264 || 220 || 209 || {{Sort|01|1.}} |- align="center" | '''13.''' || [[ФК Бачка Топола|Бачка Топола]] <small>[[Датотека:grb FK TSC.gif|22п]]</small> || 4 || 107 || 63 || 14 || 30 || 208 || 114 || 203 || {{Sort|01|1.}} |- align="center" | '''14.''' || [[ФК Палић|Палић]] <small>[[Датотека:FK Palic Koming.gif|22п]]</small> || 5 || 152 || 54 || 34 || 64 || 242 || 274 || 196 || {{Sort|03|3.}} |- align="center" | '''15.''' || '''[[ФК Слога Чонопља|Слога Чонопља]]''' <small>[[Датотека:FK Sloga Čonoplja - grb.jpg|22п]]</small> || '''5''' || '''139''' || '''58''' || '''19''' || '''62''' || '''250''' || '''275''' || '''193''' || '''{{Sort|02|2.}}''' |- align="center" | '''16.''' || [[ФК Полет Сивац|Полет Сивац]] <small></small>|| 4 || 118 || 54 || 19 || 45 || 186 || 169 || 181 || {{Sort|03|3.}} |- align="center" | '''17.''' || [[ФК Полет Растина|Полет Растина]] (−3) || 4 || 111 || 54 || 20 || 37 || 231 || 173 || 179 || {{Sort|02|2.}} |- align="center" | '''18.''' || [[ФК Борац Бачки Грачац|Борац Бачки Грачац]] (−1) || 4 || 118 || 49 || 18 || 51 || 217 || 236 || 164 || {{Sort|02|2.}} |- align="center" | '''19.''' || [[ФК Шикара Сомбор|Шикара]] (−8) || 4 || 110 || 47 || 19 || 44 || 165 || 151 || 152 || {{Sort|04|4.}} |- align="center" | '''20.''' || [[ФК Раднички Бајмок|Раднички Бајмок]] <small>[[Датотека:ФК_Раднички_Бајмок.png|22п]]</small> || 3 || 90 || 46 || 6 || 35 || 167 || 148 || 147 || {{Sort|05|5.}} |- align="center" | '''21.''' || [[ФК Север Суботица|Север Суботица]] || 5 || 141 || 38 || 30 || 73 || 197 || 259 || 144 || {{Sort|05|5.}} |- align="center" | '''22.''' || '''[[ФК Црвенка|Црвенка]]''' (−4) <small>[[Датотека:Fk crvenka-logo.jpg|22п]]</small> || '''3''' || '''81''' || '''43''' || '''11''' || '''27''' || '''155''' || '''91''' || '''136''' || '''{{Sort|02|2.}}''' |- align="center" | '''23.''' || '''[[ФК Бајша|Бајша]]''' <small></small> || '''2''' || '''58''' || '''38''' || '''5''' || '''15''' || '''160''' || '''49''' || '''129''' || '''{{Sort|01|1.}}''' |- align="center" | '''24.''' || [[ФК Његош Ловћенац|Његош Ловћенац]] || 3 || 90 || 40 || 6 || 44 || 146 || 185 || 126 || {{Sort|03|3.}} |- align="center" | '''25.''' || [[ФК Србобран|Србобран]] <small>[[Датотека:FK Srbobran.png|22п]]</small>|| 2 || 58 || 38 || 10 || 10 || 138 || 50 || 124 || {{Sort|01|1.}} |- align="center" | '''26.''' || [[ФК Граничар Ђала|Граничар Ђала]] || 2 || 51 || 38 || 7 || 6 || 137 || 41 || 121 || {{Sort|01|1.}} |- align="center" | '''27.''' || [[ФК Панонија|Панонија]] (−6) || 4 || 124 || 35 || 19 || 68 || 149 || 284 || 118 || {{Sort|10|10.}} |- align="center" | '''28.''' || [[ФК Липар|Липар]] (−3) || 4 || 111 || 35 || 14 || 62 || 168 || 237 || 116 || {{Sort|08|8.}} |- align="center" | '''29.''' || [[ФК Потисје Кањижа|Потисје Кањижа]] (−1) || 3 || 90 || 32 || 19 || 39 || 143 || 180 || 114 || {{Sort|10|10.}} |- align="center" | '''30.''' || '''[[ФК Текстилац Оџаци|Текстилац Оџаци]]''' <small>[[Датотека:Grb FK Tekstilac Odzaci.svg|18п]]</small> || '''3''' || '''74''' || '''33''' || '''12''' || '''29''' || '''81''' || '''135''' || '''111''' || '''{{Sort|02|2.}}''' |- align="center" | '''31.''' || [[ФК Криваја|Криваја]] || 3 || 75 || 32 || 12 || 31 || 123 || 104 || 108 || {{Sort|01|1.}} |- align="center" | '''32.''' || [[ПОФК Хајдук Кула|ПОФК Хајдук]] || 2 || 60 || 33 || 6 || 21 || 127 || 81 || 105 || {{Sort|02|2.}} |- align="center" | '''33.''' || '''[[ФК Тиса Адорјан|Тиса Адорјан]]''' <small>[[Датотека:Tisa adorjan.png|18п]]</small>|| '''2''' || '''58''' || '''26''' || '''13''' || '''19''' || '''106''' || '''78''' || '''91''' || '''{{Sort|02|2.}}''' |- align="center" | '''34.''' || [[ФК Будућност Гложан|Будућност Гложан]] || 2 || 58 || 26 || 11 || 21 || 114 || 85 || 89 || {{Sort|03|3.}} |- align="center" | '''35.''' || [[ФК Бечеј|Бечеј]] <small>[[Датотека:Fk becej-logo.gif|22п]]</small> || 1 || 30 || 26 || 2 || 2 || 103 || 16 || 80 || {{Sort|01|1.}} |- align="center" | '''36.''' || '''[[ФК Младост Турија|Младост Турија]]''' <small></small> || '''2''' || '''58''' || '''21''' || '''9''' || '''28''' || '''93''' || '''113''' || '''72''' || '''{{Sort|06|6.}}''' |- align="center" | '''37.''' || '''[[ФК Бачка Пачир|Бачка Пачир]]''' || '''2''' || '''58''' || '''21''' || '''7''' || '''30''' || '''89''' || '''113''' || '''70''' || '''{{Sort|07|7.}}''' |- align="center" | '''38.''' || [[ФК Задругар Српски Милетић|Задругар Српски Милетић]] || 2 || 58 || 19 || 13 || 26 || 109 || 134 || 70 || {{Sort|08|08.}} |- align="center" | '''39.''' || [[ФК Алекса Шантић|Алекса Шантић]] (−3) || 3 || 90 || 20 || 11 || 59 || 124 || 303 || 68 || {{Sort|13|13.}} |- align="center" | '''40.''' || '''[[ФК Младост Апатин|Младост Апатин]]''' <small>[[Датотека:FK Mladost Apatin.svg|22п]]</small> || '''2''' || '''58''' || '''18''' || '''12''' || '''28''' || '''76''' || '''111''' || '''63''' || '''{{Sort|12|12.}}''' |- align="center" | '''41.''' || [[ФК Младост Крушчић|Младост Крушчић]] || 2 || 60 || 17 || 9 || 34 || 69 || 121 || 60 || {{Sort|07|7.}} |- align="center" | '''42.''' || [[ФК Јединство Светозар Милетић|Јединство Светозар Милетић]] <small></small> || 2 || 60 || 17 || 8 || 35 || 93 || 197 || 59 || {{Sort|08|8.}} |- align="center" | '''43.''' || '''[[ФК Младост Бачки Петровац|Младост Бачки Петровац]]''' || '''1''' || '''28''' || '''16''' || '''5''' || '''7''' || '''60''' || '''26''' || '''53''' || '''{{Sort|03|03.}}''' |- align="center" | '''44.''' || [[ФК Братство 1946|ПИК Пригревица]] (−4) <small>[[Датотека:GrbFkBratstvo1946.jpeg|22п]]</small> || 2 || 51 || 14 || 9 || 28 || 56 || 127 || 47 || {{Sort|08|8.}} |- align="center" | '''45.''' || [[АФК Ада]] <small>[[Датотека:FK AFK Ada.png|22п]]</small> || 2 || 51 || 14 || 4 || 33 || 50 || 156 || 46 || {{Sort|14|14.}} |- align="center" | '''46.''' || [[ФК ЖАК Сомбор|ЖАК Сомбор]] (−10) <small></small> || 2 || 60 || 17 || 14 || 29 || 68 || 117 || 55 || {{Sort|14|14.}} |- align="center" | '''47.''' || [[ФК Кордун Кљајићево|Кордун Кљајићево]] <small></small> || 2 || 60 || 13 || 10 || 16 || 104 || 104 || 38 || {{Sort|12|12.}} |- align="center"''' | '''48.''' || [[Сомбор 92]] || 1 || 30 || 10 || 6 || 18 || 47 || 63 || 36 || {{Sort|15|15.}} |- align="center" | '''49.''' || '''[[ОФК Врбас|Врбас]]''' <small>[[Датотека:FK VRBAS.jpeg|22п]]</small> || '''1''' || '''30''' || '''9''' || '''5''' || '''16''' || '''30''' || '''52''' || '''32''' || '''{{Sort|15|15.}}''' |- align="center" | '''50.''' || [[ФК Русин Руски Крстур|Русин Руски Крстур]] || 1 || 30 || 9 || 4 || 17 || 39 || 64 || 31 || {{Sort|15|15.}} |- align="center" | '''51.''' || [[ФК Препород Нови Жедник|Препород Нови Жедник]] (−1) <small>[[Датотека:FKPreporodNZ.gif|22п]]</small> || 1 || 28 || 9 || 3 || 16 || 44 || 66 || 29 || {{Sort|15|15.}} |- align="center" | '''52.''' || [[ФК Омладинац (Дероње)|Омладинац Дероње]] || 1 || 30 || 7 || 4 || 19 || 41 || 62 || 25 || {{Sort|14|14.}} |- align="center" | '''53.''' || [[ФК Јединство Рибарево|Јединство Рибарево]] || 1 || 30 || 5 || 3 || 22 || 32 || 76 || 18 || {{Sort|13|13.}} |- align="center" | '''54.''' || [[ФК Раднички Торњош|Раднички Торњош]] || 1 || 30 || 3 || 7 || 20 || 22 || 75 || 16 || {{Sort|16|16.}} |- align="center" | '''55.''' || [[ФК Суботица|Суботица]] <small>[[Датотека:SuboticaFK.png|22п]]</small> || 1 || 30 || 5 || 0 || 25 || 28 || 99 || 15 || {{Sort|16|16.}} |- align="center" |} == Клубови у сезони 2020/21. == {| class="wikitable" style="text-align:left" ! style="background:lightgrey;width:12em" | Клуб ! style="background:lightgrey;width:12em" | Насеље ! style="background:lightgrey;width:12em" | Поз. претходне сезоне |- |- | '''[[ФК Бајша|Бајша]]''' | [[Бајша]] | 2. |- | '''[[ФК Бачка Пачир|Бачка]]''' | [[Пачир]] | 7. |- | '''[[ФК Бачка 1901|Бачка 1901]]''' | [[Суботица]] | 15. у [[Српска лига Војводина 2020/21.|СЛ Војводина]] [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] |- | '''[[ФК Војводина Бачко Градиште|Војводина]]''' | [[Бачко Градиште]] | 5. |- | '''[[ФК Крила Крајине Бачка Паланка|Крила Крајине]]''' | [[Бачка Паланка]] | 8. |- | '''[[ФК Младост Бачки Петровац|Младост]]''' | [[Бачки Петровац]] | 6. |- | '''[[ФК Младост Турија|Младост]]''' | [[Турија]] | 4. |- | '''[[ОФК Младост Апатин|ОФК Младост]]''' | [[Апатин]] | 3. |- | '''[[ФК Његош Ловћенац|Његош]]''' | [[Ловћенац]] | 12. |- | '''[[ФК Сента|Сента]]''' | [[Сента]] | 1. у [[ПФЛ Суботица]] [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] |- | '''[[ФК Слога Чонопља|Слога]]''' | [[Чонопља]] | 17. у [[Српска лига Војводина 2020/21.|СЛ Војводина]] [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] |- | '''[[СУ Станишић|Станишић 1920]]''' | [[Станишић]] | 1. у [[ПФЛ Сомбор]] [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] |- | '''[[ФК Таванкут|Таванкут]]''' | [[Доњи Таванкут|Таванкут]] | 10. |- | '''[[ФК Херцеговац Гајдобра|Херцеговац]]''' | [[Гајдобра]] | 11. |- | '''[[ФК ЧСК Пивара|ЧСК Пивара]]''' | [[Челарево]] | 9. |- | '''[[ФК Препород Нови Жедник|Препород]]''' | [[Нови Жедник]] | Победник баража |} == Спољашње везе == * [http://www.srbijasport.net/tak/2884/rez Војвођанска лига "Север"] * [http://fsv.rs/takmicenja/vfl-backa/ Званични веб-сајт] * [http://www.srbijasport.net/tak/3382 Резултати и табеле „ВФЛ Север”] {{Фудбал у Србији}} {{Војвођанска фудбалска лига Север}} [[Категорија:Војвођанска фудбалска лига Север| ]] [[Категорија:Зонске фудбалске лиге у Србији|Војвођанска лига Север]] 1jqjvtax6w5yuuhd2r2o6cfblt1bepx 2 1414253 25114966 25113379 2022-07-19T22:54:55Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki {{Дискорд иконица}} {{иконица за Viber}} {{иконица за аутоматски патролиране}} <div style="font-family:Trebuchet MS, sans-serif; font-size:13px; padding:8px; background:#ccccFF; color:black; border:2px solid #1F75FE; -moz-border-radius:20px;"> {{#Babel:sr|en-3|de-1}} {|cellspacing="0" cellpadding="0" |<div style="float:right; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |- |{{Корисник Вики/Вики старост корисника|day=23|month=7|year=2016}} |- |{{Корисник Вики/Измене|29018}} |- |{{Корисник Вики/Чланци|330}} |- |{{Корисник Вики/Шаблони|236}} |} == Инфо == * Зовем се '''Драган Латиновић''' * Живим у [[Мракодол]]у ([[Костајница (Република Српска)|Костајница]]) * Рођен сам [[30. август|30.08.]][[1997]]. године * На Википедију на српском језику сам се регистровао [[23. јул|23.07.]][[2016]]. године Ово је моја корисничка страница. На Википедији на српском доприносим на чланаци из [[Биологија|биологије]], [[Палеонтологија|палеонтологије]], [[Митологија|митологије]], итд. Било каква питања су добродошла на страници за разговор. == Подстранице == {|cellspacing="0" cellpadding="0" |<div style="float:right; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |- |{{Корисник Вики/Датум}} |- |{{Корисник Вики/Време}} |- |{{Корисник Вики/Број чланка}} |- |{{Корисник Вики/Један од корисника}} |- |{{Шаблон:Корисник Вики/Члан википедије}} |- |{{Шаблон:Корисник Вики/Википедија}} |- |{{Корисник Вики/Аутоматски патролиран}} |- |{{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} |- |{{Корисник вики/Дискорд|налог=The Explaner - Dragan#9554}} |- |{{Корисник Вики/Viber}} |} {|cellspacing="0" cellpadding="0" style="background:#ccccFF; float:right; margin-left:1em; margin-bottom:0.5em; border:1px solid #1F75FE" |- bgcolor="#87CEEB" |align=center colspan=1|<center>{{nbsp}}'''Земље<br>које сам<br>посјетио:'''{{nbsp}}</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Bosnia_and_Herzegovina.svg|50п|држава у којој живим]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Serbia.svg|50п|Нови Сад, Сремски Карловци и Петроварадин (2017.)]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Croatia.svg|50п|]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Montenegro.svg|50п|Будва и манастир Острог (2011.)]]</center> |} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Галерија]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/песак]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Чланци]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Шаблони]]}} == Измјене == [[Корисник:FelixBot/измене/1]] (на којем сам мјесту) <br> [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/The%20Explaner '''XTools - The Explaner''' (тренутно стање)] {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; background:#eeeeFF; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{СП100|100}} |{{СП500|500}} |{{СП1000|1000}} |{{СП5000|5000}} |} <br><br><br> {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; background:#eeeeFF; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{СП10000|10000}} |{{СП50000|29018}} |{{СП100000|29018}} |{{СП500000|29018}} |} <br><br><br> == [[Датотека:AnimWIKISTAR-laurier-WT.gif|30px]] Споменице и захвалнице [[Датотека:AnimWIKISTAR-laurier-WT.gif|30px]] == {|class="wikitable"; |- style="vertical-align:center; |{{СС-радитруд|За сређивање и додавање чланака о разним животињама|MarinaSimic}} |{{СС-радитруд|За сређивање чланака о зверима|Serbian Nickmen}} |{{СС-радитруд|За чланке о животињама|Djordjes}} |{{СС-радитруд|За чланке о зверима|ADprom}} |{{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} |{{СН-споменица|За сређивање чланака о животињама|Serbian Nickmen}} |- style="vertical-align:center; |{{СС-општа|За свеукупан допринос и велики труд|Rastko Milenkovic}} |} {|style="background-color:#fdffe7; border:1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align:middle; padding:5px;" |[[Датотека:Tireless Contributor Barnstar Hires.gif|100px]] |style="font-size:x-large; padding:3px 3px 0 3px; height:1.5em;" |'''Споменица за неуморност''' |- |style="vertical-align:middle; padding:3px;" |Свака част. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 00:42, 19. јануар 2020. (CET) |} == О мени == {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{Корисник Вики/старост |day=30 |month=8 |year=1997}} |{{Шаблон:Корисник Вики/Србин}} |{{Корисник Вики/Мушкарац}} |{{Корисник Вики/Хетеросексуалац}} |- |{{Корисник Вики/Република Српска}} |{{Корисник Вики/БиХ}} |{{Корисник Вики/Словен}} |{{Корисник Вики/Обраћање на ти}} |- |{{Корисник Вики/Антифашиста}} |{{Корисник Вики/Атеист}} |{{Корисник Вики/Агностик}} |{{Корисник Вики/Хороскоп}} |- |{{Корисник Вики/Деснорук}} |{{Корисник Вики/Уљудан}} |{{Корисник Вики/Непушач}} |{{Корисник Вики/antismoke}} |- |{{Корисник Вики/ћир-ије-м}} |{{Корисник Вики/ћир-ијекав}} |{{Userbox |border-c=#999 |id=Ѣ |id-c=gold |info=Овај корисник се труди да пише чланке на '''[[Екавски изговор|екавици]]''', иако користи '''[[Ијекавски изговор|ијекавицу]]'''/'''[[Икавски изговор|икавицу]]'''.}} |{{Корисник Вики/Рок}} |- |{{Корисник Вики/Бурек}} |{{Корисник Вики/Сарма}} |{{Корисник Вики/Чоколада}} |{{Корисник Вики/Пица}} |- |{{Корисник Вики/Лаптоп}} |{{Корисник Вики/Гугл кроум}} |{{Корисник Вики/Вај-фај}} |{{Корисник Вики/Виндоус 7}} |- |{{Корисник Вики/Биологија}} |{{Корисник Вики/сувопарност}} |{{Корисник Вики/ии}} |{{Корисник Вики/лепо}} |- |{{Корисник Вики/кутијице}} |{{Корисник Вики/Наћи икс}} |{{Корисник Вики/Гугл}} |{{Корисник Вики/Плаво}} |- |{{Корисник Вики/Антидискриминатор}} |{{Корисник Вики/Крава}} |{{Корисник Вики/СФ}} |} {|width=100% cellspacing=10 style="background-color:#1F75FE;" |- |<div style="margin-left:-5px; margin-bottom:5px; margin-top:5px; margin-right:-5px; padding:5px; padding-top:5px; background:#ccccFF; border:1px solid black; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px;"> <center>'''Управо сада на [[Википедија на српском језику|Википедији на српском језику]]'''<br> <center><div style="font-size:90%; text-align:left; vertical-align:top; position:relative; width:100%; height:265px; background:#FFF; border:solid 1px black"> <div style="position:absolute; left:0%;right:67%; height:100%; overflow:auto; padding-left:4px">{{Special:Recentchanges/limit=25}} <div style="position:absolute; top:0px;z-order:2; background:#FFF; padding:5px; width:90%; height:1.5em">'''Скорашње измене'''</div></div><div style="position:absolute; left:33%; right:34%; height:100%; overflow:auto;"> {{nbsp}}{{nbsp}}'''Нове странце'''{{Special:Newpages/limit=25}}</div> <div style="background:#FFF; position:absolute; left:66%; right:0%; height:100%; overflow:auto;">{{nbsp}}{{nbsp}}'''Нове слике'''{{Special:Newimages/16}}</div> </div> |} [[en:user:The_Explaner]] n5eghx94k9vozd5vh13rmnnegigbul2 0 1419619 25113954 24910529 2022-07-19T12:12:40Z 178.220.68.74 wikitext text/x-wiki {{недовољно извора}} {{Кутијица за глумце | име = Марко Марковић | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1979|10|27|год=да}} | место_рођења = [[Шабац]] | држава_рођења = [[СР Србија]], [[СФР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружник = | битна улога = }} '''Марко Марковић''' ([[Шабац]], [[27. октобар]] [[1979]]) [[Србија|српски]] је телевизијски, гласовни и позоришни [[глумац]]. == Биографија == Марко Марковић је рођен у [[Шабац|Шапцу]] [[27. октобар|27. октобра]] [[1979]]. године. Глуми у дечјим позоришним представама у Београдским позориштима. Радио је преко стотину синхронизација за студије [[Призор (студио)|Призор]], [[Лаудворкс]], [[Студио (студио)|Студио]], [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]], [[Имаго продукција]], [[Моби (студио)|Моби]], [[Голд Диги Нет]], [[Мириус]], [[Вочаут (студио)|Вочаут]], [[Соло (студио)|Соло]], [[Басивити (студио)|Басивити]] и [[Аудио визард Ем ен Ди]] као и за [[Ливада Београд]], [[Земља чуда]] и [[Синкер медија]] и телевизију [[Happy Kids|Хепи]].{{cn}} ==Улоге== === Филм и серија === {{Филмографија-домаћи}} |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2000-е |- | 2003. || [[М(ј)ешовити брак]] || |- | 2005. || [[Часовник]] || Човек |- | 2006. || [[Нитрат цорба]] || Веселин |- | 2007. || [[Љубав и мржња]] || |- | 2007. || [[Шумска школа]] || Пуппетеер |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2010-е |- | 2010. || [[Куку, Васа]] || |- | 2010. || [[Види, странче]] || |- | 2010. || [[Човек из Багомба]] || Бетмен |- | 2014. || [[Новембарски човек]] || Федерово обезбеђење |- | 2016. || [[Андрија и Анђелка]] || Ватрогасац итд. |- | 2017. || [[Мамини синови]] || |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2020-е |- | 2020. || [[Југословенка (ТВ серија)|Југословенка]] || |} === Позориште === '''[[Позориште лутака „Пинокио”|Пинокио]]''' * Девојка цара надмудрила * Палчић * Женидба краља Вукашина * Ивица и Марица и опака старица * Петар Пан '''[[Позориште „Бошко Буха” Београд|Бошко Буха]]''' * Принцезин осмех * Снежна бајка * Побуна лутака * Чаробњак из Оза * Голи краљ '''[[Чарапа (позориште)|Чарапа]]''' * Паткица жуткица * Три јунаштва Краљевића Марка * Три прасета * Неваљалко и добрићи у новогодишњој ноћи * Новогодишња заврзлама * Како су дрво и цвет спасили свет === Синхронизације === {{collapse top|Улоге у синхронизацијама}} {| class="wikitable" |- ! Година !! Назив !! Улога !! Студио |- | 2005. || [[Астерикс и Велика битка]] || Наредник Нудла, Тамбурикс, Металбластикс итд. || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Астерикс и Викинзи]] || Кукавиторикс, Тамбурикс, Металбластикс итд. || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Ајрон-мен: Анимирана серија|Ајрон-мен]] || ''разни ликови'' || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Спајдермен (цртана серија из 1994)|Спајдермен]] || Питер Паркер / Спајдермен (Е3, Е5), Џ. Џона Џејмсон (Е1-2, Е4, Е6-10), Еди Брок / Веном, Норман Озборн (Е2), Флеш Томсон (Е2, Е4, Е8) || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Икс-мени: Анимирана серија|Икс-мени]] || Гамбит / Реми Лебоу, Професор Икс / Чарлс Ксавијер || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Замак на небу]] || Пацу || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Зачарани град]] || Хаку, Без-лица || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Краљевство мачака]] || Мута / Реналдо Мун, Принц Лун, Машида || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Мој комшија Тоторо]] || Канта Огаки || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Порко Росо]] || Доналд Куртис || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006-2008. || [[Пчелица Маја (цртана серија из 1970-их)|Пчелица Маја]] || Паво (само у неким епизодама) || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Породица Нес]] || '''сви мушки ликови''' || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Чупко: Божићна песма]] || Петар (Питер) || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Лило и Стич: Серија]] || Мортегакс || [[Лаудворкс]] |- | 2006. || [[Херкул (ТВ серија)|Херкул и арапска ноћ]] || Џафар || [[Лаудворкс]] |- | 2006-2008. || [[Пчелица Маја]] || Паво <small>(неке епизоде)</small> || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006-2007. || [[Телетабиси]] || Дипси || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2006. || [[Хуго из џунгле — велика филмска звезда]] || Хуго, Брутус итд. || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2007. || [[Брац: страствена мода]] || Бајрон, Велики Татица || [[Лаудворкс]] |- | 2007-2008. || [[Винкс]] (С1-3) || Брендон, Валтор, Саладин, Кодаторта || [[Лаудворкс]] |- | 2007. || [[Пом Поко]] || Понкичи || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2007. || [[Жапчићи у акцији]] || Шапица, Хуктавко, Минстрел, Барнаби итд. || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2007. || [[Џимбо и Џет-Сет]] || '''сви мушки ликови''' || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2007. || [[Телетабиси]] || Дипси || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2007. || [[Лоте из Изумграда]] || Бруно, Адалберт, Ђовани || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2007. || [[Мијау]] || ''сви ликови'' || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2007. || [[Велики добри џин (1989)]] || Крвомаз, Месожвак, Тибс, командант копнене војске || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2007. || [[Клаудијин ресторан]] || '''сви мушки ликови''' || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2007. || [[Нико (ТВ филм)|Нико]] || || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2008. || [[Породица Нес]] || ''сви мушки ликови сем Паметног Неса'' || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2008. || [[Аладин (цртана серија)]] || Дух || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Бети Буп]] || Гремпи, Макс Флешер || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2008. || [[Дамбо]] || Наратор, Фетс || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Југио Ге-Икс]] || Тирано Хаслбери, Сарторијус, Максимилион Пегаз || [[Лаудворкс]] |- | 2008-2010. || [[Код Лиоко]] || Херб, Вилијам, Франц Хопер || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Мадагаскар 2: бег у Африку]] || Ковалски, Смор || [[Моби (студио)|Моби]] |- | 2008-2014. || [[Naruto (manga)|Наруто]] || Ирука Умино, [[Какаши Хатаке]], [[Oročimaru|Орочимару]], [[Itači Učiha|Итачи Учиха]], Чоџи Акимичи || [[Лаудворкс]] |- | 2008-2014 || [[Пепа Прасе]] || Дека Зека, гдин Кромпирко || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Роли Мо]] || Југо || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Ружно паче и ја (цртани филм)|Ружно паче и ја]] || Ружни (тинејџер) || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2008-2010. || [[Супер шпијунке]] (С1-4) || Дин, Теренс, Тим Скем, Буги Гас итд. || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Трансформерси Армада]] || Ред Алерт || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Удружење монструма]] || Рендал Богс, Смити, Ворд || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Млади мутанти нинџа корњаче: Скок у будућност]] || Бишоп итд. || |- | 2008. || [[Авантуре гусенице Карлоса]] || Карлос, Доца итд. || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2008. || [[Брац: Модне виле]] || Господин Дел Рио || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Дарквинг Дак]] || Дарквинг Дак (Дрејк Малард) || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Медведићи (ТВ серија)|Медведићи]] || Чами || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Микијева радионица (ТВ серија из 1999)|Микијева радионица (1999)]] || Мики Маус итд. || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Микијев клуб]] || Мики Маус, Мика Микрофон итд. || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Паја Патак вам представља]] || Мики Маус итд. || [[Лаудворкс]] |- | 2008. || [[Чудовишта из ормара]] || Рендал, Смити, Ворд || [[Лаудворкс]] |- | 2009. || [[Аладин (филм)|Аладин]] || Џафар (певање), Дух, Препродавач || [[Лаудворкс]] |- | 2009. || [[Анђела Анаконда]] || Вилијам Анаконда (тата), ујка Ники, Дерек Анаконда, гђа Јамагачи || [[Лаудворкс]] |- | 2009. || [[Бабар]] || Базил, Зефир итд. || [[Лаудворкс]] |- | 2009-2012. || [[Бакуган]] || Драго, Прејас, Маскерада, Сенка Прув, Хидрон, Рен, Кристофер итд. || [[Лаудворкс]] |- | 2009-2012. || [[Галактички фудбал]] (С1-2) || Арч, Бенет (С2) || [[Лаудворкс]] |- | 2009. || [[Еленин свет]] || Кутер || [[Лаудворкс]] |- | 2009. || [[Звончица (филм из 2008)|Звончица]] || Министар пролећа, Бабл || [[Лаудворкс]] |- | 2009. || [[Покахонтас (филм из 1995)|Покахонтас]] || Томас || [[Лаудворкс]] |- | 2009. || [[Херкул (филм из 1997)|Херкул]] || Високи Тебљанин, Стари Тебљанин <small>(само последња реплика)</small>; Изгорели човек, Плавокоси дечак, Ификле || [[Лаудворкс]] |- | 2009. || [[Мали меда Чарли]] || Наратор || [[Имаго продукција]]<br />[[Happy Kids|Хепи ТВ]] |- | 2009. || [[Чаробни школски аутобус]] || Тим, Ралфи || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2009. || [[Велика авантура малог диносауруса]] || Пинг, Еди, Шејк |- | 2009. || [[Дилајла и Џулијус]] || Џулијус || |- | 2009. || [[Планета 51]] || |- | 2009. || [[Авантуре Паје Патка]] || Владислав Хаџи Крстић || [[Лаудворкс]] |- | 2009. || [[Бебе из џунгле]] || Балу, Фред || |- | 2009. || [[Прича о играчкама]] || Господин Кромпироглави, Лени || [[Лаудворкс]] |- | 2009. || [[У потрази за Немом]] || Шкрга, Ћалац, Господин Реј || [[Лаудворкс]] |- | 2010. || [[Бонкерс]] || ''додатни гласови'' || |- | 2010. || [[Кућа у прерији]] <small>(ТВ синх.)</small> || Бак, Бери, Абнер || |- | 2010. || [[Мајстор Мени]] || Господин Лопарт || |- | 2010. || [[Моји пријатељи Тигар и Пу]] || Дабар, Детлић || [[Лаудворкс]] |- | 2010. || [[Випо]] || Приповедач итд. || [[Лаудворкс]] |- | 2010. || [[Спид Рејсер: Следећа генерација]] || Конор || |- | 2010. || [[Винкс]] (С4) || Брендон, Набу || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2010. || [[Yu-Gi-Oh! 5D's|Југио 5Д]] (С1-2) || Лазар, Kaлин Кеслер, Сејер, Армстронг, Лени, Шеф, Сакамаки, Судија, Бармен || [[Лаудворкс]] |- | 2010. || [[Лењи Град]] || Зли Роби, мушки певачки глас || [[Лаудворкс]] |- | 2010. || [[Микијев клуб]] || Мики Маус, Мика микрофон || [[Лаудворкс]] |- | 2010. || [[Микијева играоница]] || Мики Маус, Чип, Деда Мраз || [[Лаудворкс]] |- | 2010. || [[Побуна на фарми]] || Аламеда Слим, Бак, Лери || [[Лаудворкс]] |- | 2010. || [[Потрага за Делтором]] || Господар сенки || [[Лаудворкс]] |- | 2010. || [[Сирене (цртана серија)|Сирене]] || Хипокампус, Микел, Масахиро Хамасаки, Лихт Амаги || [[Лаудворкс]] |- | 2010. || [[Луптиду]] (С2) || Луптиду || [[Лаудворкс]] |- | 2010. || [[Пинки и Перки Шоу]] || Гостујуће звезде || [[Лаудворкс]] |- | 2010. || [[Одред суперхероја]] || Ајронмен, Хулк, Доктор Стрејнџ, Хулк || |- | 2011. || [[Морнар Попај]] (''-{The All New Popeye Hour}-'') || Морнар Попај || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2011-2012. || [[Вич (ТВ серија)|Вич]] || Принц Фобос, Кејлеб (С1Е20) || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2011-2014. || [[Ајронмен: Оклопне пустоловине]] || Тони Старк || [[Лаудворкс]] |- | 2011. || [[Гарфилдов шоу]] || Ција || [[Лаудворкс]] |- | 2011. || [[Звонар Богородичине цркве (филм из 1996)|Звонар Богородичине цркве]] || Виктор || [[Лаудворкс]] |- | 2011. || [[Звончица и изгубљено благо]] || Бабл || [[Лаудворкс]] |- | 2011. || [[Змајева Кугла З]] || Краљ Каи, Радиц, Фриза, Напа || [[Лаудворкс]] |- | 2011. || [[Штрумпфови (ТВ серија)]] || Дека Штрумпф, Кефало, Чекићар (Мунђа), Мргуд, Шаљивко, Мазало || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2011-2016. || [[Мој мали пони: Пријатељство је чаролија|ММП: ПЈЧ]] ||''све мушке улоге осим Спајка'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2011. || [[Поп Пикси]] || Рекс || [[Лаудворкс]] |- | 2011. || [[Татонкине приче]] || Татонка, Викаса, Пом, Мато, Торк итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2011. || [[Френина стопала]] || Дека || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2011. || [[Шиљин филм]] || Аниматор у парку Пухова || [[Лаудворкс]] |- | 2011. || [[Рио]] || Нико, Луиз || [[Мириус]] |- | 2011. || [[Фрифоникси]] || Фризбоун|| [[Лаудворкс]] |- | 2011-2015. || [[Чагингтон]] || || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2011-2016. || [[Џеронимо Стилтон]] (С2-3) || Џеронимо Стилтон итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2011-2015. || [[Ватрогасац Сима]] || Тома, Миле Поплава, Управик ватрогасне станице || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2011. || [[Шеги и Скуби Ду лудују]] || Скуби Ду, Фајбс || [[Лаудворкс]] |- | 2011. || [[Плави змај]] || Шишмиш Убица || [[Лаудворкс]] |- | 2011. || [[Америчка прича 3: Благо са Менхетна]] || Тата Мишковић, Тони Топони, господин Граба, господин Буренце, Вулисо || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2011. || [[Америчка прича 4: Мистерија ноћног чудовишта]] || Тата Мишковић, Тони Топони, Вук Самотњак итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2011. || [[Мачак у чизмама (филм из 2011)|Мачак у чизмама (2011)]] || ''додатни гласови'' || |- | 2011. || [[Мој пријатељ џин]] || Радош, Боле Бум || [[Лаудворкс]] |- | 2011. || [[Ледено доба: Мамутски Божић]] || Деда Мраз, Главни мали лењивац || |- | 2012. || [[Скуби Ду: Друштво за демистеризацију]] || Скуби Ду, шериф, Мистер || [[Лаудворкс]] |- | 2012. || [[Хаотик]] || Мезмар, Хиринг, Хаор, Тартарек, Дардемус, Пиритион, Магмон, Драктил, Грук итд. || [[Лаудворкс]] |- | 2012. || [[Атлантида: изгубљено царство]] || Винћенцо „Вини“ Санторини || [[Лаудворкс]] |- | 2012. || [[Аутомобили (филм)|Аутомобили]] ||Луиђи, Филмор, Текс, Снотрод, Винго, Ди Џеј || [[Лаудворкс]] |- | 2012. || [[Вулверин (цртана серија из 2008)|Вулверин]] || Гамбит, Квиксилвер, Блоб || [[Лаудворкс]] |- | 2012. || [[Звончица и тајна крила]] || Лед, Скрибл || [[Вочаут]] |- | 2012. || [[Квантум Рајко]] || Рајко || [[Лаудворкс]] |- | 2012. || [[Клуб истеривача монструма]] || || [[Лаудворкс]] |- | 2012. || [[Мадагаскар 3: најтраженији у Европи]] || Ковалски, Морт || [[Моби (студио)|Моби]] |- | 2012. || [[Рони, Оли, рони!]] || Фармер, Раша || [[Лаудворкс]] |- | 2012. || [[Краљ диносауруса]] || Зандер, Сет || [[Лаудворкс]] |- | 2012. || [[Болтс и Блип]] || Роботи || [[Лаудворкс]] |- | 2012. || [[Књига о џунгли (цртана серија)]] || Шир Кан итд. || |- | 2012. || [[Поручник жабац]] || Куруру, Сабуро || [[Лаудворкс]] |- | 2012. || [[Пепељуга (филм из 1950)|Пепељуга]] || Жак || [[Лаудворкс]] |- | 2012. || [[Разбијач Ралф]] || Генерал Холограм, Зангиф, Соник, Тепер, Марковски, Кисели Бил, Зомби, Сатен || |- | 2013. || [[Водени свет малих гупија]] || ''разни ликови'' || [[Голд Диги Нет]] |- | 2013. || [[С. Т. О. П. Папи]] || Бинго, Деда Мраз || [[Голд Диги Нет]] |- | 2013. || [[Брат медвед]] || Тук, Заљубљени медвед || |- | 2013. || [[Живот буба]] || Мита, Тане || |- | 2013. || [[Мућкалица (филм)|Мућкалица]] || Хорст, Франсоа, Ларус, Гит || [[Лаудворкс]] |- | 2013. || [[Хватај коња!]] || Мики Маус || |- | 2013. || [[Турбо (филм)|Турбо]] || ''додатни гласови'' || |- | 2013. || [[Петко и Станко]] || Цију Цију || [[Лаудворкс]] |- | 2013. || [[Авиони (филм)|Авиони]] || Трупасти, Ел Чупакабра, Харленд || [[Моби (студио)|Моби]] |- | 2013. || [[Аватар: Легенда о Ангу|Аватар: Последњи владар ветрова]] || Краљ Озаи, Хару || [[Голд Диги Нет]] |- | 2013. || [[Легенда о Кори]] || || [[Голд Диги Нет]] |- | 2013. || [[Ај Карли]] || ''споредне улоге'' || [[Голд Диги Нет]] |- | 2013. || [[Big Time Rush|Биг тајм раш]] || Густаво Рок || [[Голд Диги Нет]] |- | 2013. || [[Зврчка (филм)|Зврчка]] || Антон Леферве || [[Голд Диги Нет]] |- | 2013-2016. || [[Кунг Фу Панда: Легенде о Феноментастичном]] || Ждрал, Угвеј, Јао, Ву Конг || [[Голд Диги Нет]] |- | 2013. || [[Чудновили Божић]] || Козмо || [[Голд Диги Нет]] |- | 2013-2017. || [[Чудновили родитељи]] || Козмо, Анти-Козмо, беба Козмо, Кетмен, Чин || [[Голд Диги Нет]] |- | 2013. || [[Брац: страствена мода]] || Бајрон Паувел, татица || [[Лаудворкс]] |- | 2013-2015. || [[Витез Мајк]] || Фернандо, уводна шпица || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2013. || [[Звончица и велико вилинско спасавање]] || Бабл, Др Грифис, Возач || [[Лаудворкс]] |- | 2013. || [[Мој мали пони: Пријатељство је чаролија|ММП: ПЈМ]] || ''споредне улоге'' || [[Лаудворкс]] |- | 2013. || [[Пепељуга (филм из 1950)|Пепељуга]] || Жак || [[Моби (студио)|Моби]] |- | 2013-2016. || [[Продавница најмањих љубимаца (цртана серија)|Продавница најмањих љубимаца]] || Расел, Роџер Бакстер || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2013. || [[Сали Боливуд]] || Боб, Марчело || [[Лаудворкс]] |- | 2013. || [[Сид дете научник]] || Реџиналд || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2013. || [[Супер шпијунке]] ||''споредне улоге'' || [[Голд диги нет]] |- | 2013. || [[Грозан ја 2]] || Антонио || |- | 2013. || [[Дора истражује]] || ''додатни гласови'' || [[Голд диги нет]] |- | 2013. || [[Рио 2]] || Нико, Луиз || [[Моби (студио)|Моби]] |- | 2013. || [[Клифорд - велики црвени пас]] || Клифорд || [[Лаудворкс]] |- | 2013. || [[Роли – мали бели ауто]] || Стен, Мајк, Ден итд. || [[Лаудворкс]] |- | 2013. || [[Свет речи]] || Рачић итд. || [[Лаудворкс]] |- | 2013. || [[Робот и Чудовиште]] || Гизмо итд. || |- | 2013. || [[Тед - изгубљени пустолов]] || Макс Мордон, ''додатни гласови'' || |- | 2013-2022. || [[Патролне шапе]] || Лука Старс (С4-5), Сид, уводна шпица итд. || [[Голд диги нет]] |- | 2013. || [[Фанбој и Чам Чам]] || Фанбој <small>(С1Е25-26)</small>, Долар-натор, Буг, Оз итд. || |- | 2013. || [[Чувари тајног краљевства]] || Граб || |- | 2014. || [[Ники Дус]] || ''додатни гласови'' || [[Голд диги нет]] |- | 2014. || [[Авиони 2: Храбри ватрогасци]] || Члан Дим екипе, Ватрогасно возило || [[Вочаут]] |- | 2014. || [[Барби: принцеза и поп звезда]] || Симор Крајдер || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2014. || [[Гормити (цртана серија из 2012)|Гормити: Природа је ослобођена]] || Агрон, уводна шпица || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2014. || [[Животињска фарма (цртана серија)|Животињска фарма]] || Коњонегер || [[Лаудворкс]] |- | 2014. || [[Клетва (филм)|Урок]] || Марк Марфи || [[Голд Диги Нет]] |- | 2014. || [[Звончица и вила гусарка]] || Вила Гари, Порт || [[Вочаут]] |- | 2014. || [[Сунђер Боб Коцкалоне]] (DVD синх.) || [[Патрик Звезда]], [[Лигњослав Пипак]], [[Планктон]] || [[Голд Диги Нет]] |- | 2014. || [[Тандермени|Тандерменови]] || Блобин (Трбушчић), Дилан || [[Голд Диги Нет]] |- | 2014. || [[Змајеви (цртана серија)|Змајеви]] || Дагур || [[Лаудворкс]] |- | 2014. || [[Како да дресирате свог змаја 2]] || Ерет || [[Моби (студио)|Моби]] |- | 2014. || [[Магична породица]] || Ујка Џин || [[Лаудворкс]] |- | 2014. || [[Мој мали пони: Девојке из Еквестрије - Рејнбоу Рок|Рејнбоу рок]] || ''споредне улоге'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2014. || [[Нове авантуре Петра Пана]] || Џон, Капетан Кука || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2014. || [[Повратак у Оз]] || Луда, Проценитељ || [[Призор (студио)|Призор]] |- | 2014. || [[Пчелица Маја (филм)]] || Жаока || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2014. || [[Разиграна Мими]] || Џејсон || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2014. || [[Ћурке на слободи]] || Ренџер, хрононаут итд. || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2014. || [[Фиксизи]] (С2) || Папус || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2014. || [[Чагингтон]] || || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2014-2016. || [[Санџеј и Крег]] || Крег || [[Голд Диги Нет]] |- | 2014-2017. || [[Зак и Квак]] || Флафи итд. || [[Голд Диги Нет]] |- | 2014. || [[Слоница Ела]] || Господин Мерсер, Мо Трункмен, Џорџи, Макс фон Мастадон || |- | 2014. || [[Јастучићи]] (''-{Patch Pillows}-'') || Уводна шпица || [[Лаудворкс]] |- | 2014. || [[Стики Мајмунолики]] || Коби || [[Лаудворкс]] |- | 2014. || [[Сендокаи]] (С1) || Рале || [[Лаудворкс]] |- | 2014. || [[Извештај из џунгле]] || Мигел итд. || |- | 2014. || [[Чудновило лето]] || Козмо || [[Голд Диги Нет]] |- | 2014. || [[Баскеташи Тонија Паркера]] || Самеди, Кени, Џон || |- | 2014-2015. || [[Како да дресирате свог змаја (ТВ серија)]] || Дагур |- | 2014. || [[Мајк витез и путовање на планину змајева]] || Фернандо, краљ Норг, уводна шпица |- | 2014-2016. || [[Мали принц (ТВ серија из 2010)|Мали принц (2010)]] || Змија итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2014. || [[Пингвини са Мадагаскара (филм)]] || Ковалски || |- | 2014. || [[Свемирски тркачи]] (''-{Space Racers}-'') || Игл, Волтур итд. || |- | 2015-2016. || [[Бела и Булдози]] || Зак, г. Мету, Крис, Курт Ворнер, г. Крамер, Фернандо, Кајл || [[Голд Диги Нет]] |- | 2015. || [[Ватрогасац Сима: Велики пожар у Пламенграду]] || Тома, Миле Поплава, Управик ватрогасне станице || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015. || [[Мија (ТВ серија)|Мија]] || Руфус, господин Морис, Џони, господин Мол |- | 2015. || [[Ухватити Деда Мраза]] || Деда Мраз итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015. || [[Шашаво крстарење]] || Господин Брег || |- | 2015. || [[Макс и Руби]] || ''додатни гласови'' || [[Голд Диги Нет]] |- | 2015. || [[Артур (цртана серија)|Артур]] (С16-надаље) || Артур, Бинки || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015. || [[У мојој глави]] || Татин бес || |- | 2015. || [[Барби и њене сестре у авантури са куцама|Барби и њене сестре у великој авантури са куцама]] || Дебели зликовац || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015. || [[Барби и моћ принцезе]] || Барон || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015-2021. || [[Радознали Џорџ]] (С5-14) || Приповедач, Стив, уводна шпица итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015. || [[Радознали Џорџ 2: Пратите оног мајмуна!]] || Приповедач итд. |- | 2015. || [[Венди (цртана серија)|Венди]] || Џери, гдин. Торбурн || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015. || [[Гарфилдов шоу]] || Ција || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2015. || [[Двориштванце]] || Телибор || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2015. || [[Динофроз]] || Џејмс Картер, Влад итд. || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2015. || [[Звончица и чудовиште из Недођије]] || Зврки || [[Вочаут]] |- | 2015. || [[Yu-Gi-Oh! 5D's|Југио 5Д]] (С3-4) || Уводна шпица || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2015. || [[Малци]] || Херб || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2015. || [[Марсупилами]] (С5) || Бернард, Изидор || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015. || [[Мој мали пони: Пријатељство је чаролија|ММП: ПЈМ]] || Несклад || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2015. || [[Мој мали пони: Девојке из Еквестрије|Девојке из Еквестрије]] || ''споредне улоге'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015. || [[Мој мали пони: Девојке из Еквестрије - Игре пријатељства|Игре пријатељства]] || ''споредне улоге'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015. || [[Па-па - летимо]] || Јојојо || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2015. || [[Пепа Прасе]] || Гдин Лисац, Господин Кромпир || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]]<br />[[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015. || [[Петз клуб]] || ''споредне улоге'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015. || [[Пингвини са Мадагаскара (филм)]] || Ковалски, Смор || [[Моби (студио)|Моби]] |- | 2015-2021. || [[Пустоловине са браћом Крет]] (С4-6) || Мартин, Дабио || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2015. || [[Супер шпијунке]] || Професор Планкет итд. || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2015. || [[Трансформерси Прајм]] || Мегатрон, Рачет || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2015. || [[Трансформерси Прерушени Роботи]] || Фиксит, Дени Клеј || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2015. || [[Хелоу Кити и пријатељи]] || Керопи || [[Лаудворкс]] |- | 2015. || [[Хенри Опасност]] || Доктор Мињак || [[Голд Диги Нет]] |- | 2015. || [[Хотел Трансилванија 2]] || Грифин, Бела || |- | 2015. || [[Развали игру]] || Рутлес || [[Голд Диги Нет]] |- | 2015. || [[Алвин и веверице: Велика авантура]] || Вито || [[Моби (студио)|Моби]] |- | 2015. || [[Ванда и ванземаљац]] || ''додатни гласови'' || |- | 2015. || [[Дора и пријатељи]] || Градоначелник <small>(неке епизоде)</small> итд. || [[Голд Диги Нет]] |- | 2015. || [[Светлуцава и Сјајна]] || Гоби, Ког || [[Голд диги нет]] |- | 2015. || [[Мун — чувар месеца]] || Крак, Сплин || |- | 2015. || [[Сендокаи]] (С2) || Кијет, Кром, Сидмодијус итд. || [[Лаудворкс]] |- | 2016 || [[100 ствари које треба урадити пре средње школе]] || Г. Бент, Нил Деграс Тајсон, Бен, инструктор вожње, најављивач итд. || [[Голд диги нет]] |- | 2016. || [[Алвин и веверице (ТВ серија из 2015)|Алвин и веверице (2015)]] || ''додатни гласови'' || [[Голд диги нет]] |- | 2016. || [[Блејз и чудовишне машине]] || Гусар, Жути витез || [[Голд диги нет]] |- | 2016. || [[Ватрогасац Сима: Хероји олује]] || Тома, Миле Поплава, Управик ватрогасне станице || |- | 2016. || [[Иди, Дијего, иди!]] || Чучо || [[Голд диги нет]] |- | 2016. || [[Кунг-фу панда 3]] || Ждрал || |- | 2016-2019. || [[Развали игру]] || Рутлес || |- | 2016. || [[Ухвати ритам бенд шпијуна]] || ''-{The Bounce House, Captain Arrrgh, Rattlesnake Red, Hamish, Hamster, Loudmouth Lemon, Cotton Candy Maker}-'' || |- | 2016. || [[Вајана]] || Рибар, Сељанин #1 || [[Ливада Београд]] |- | 2016. || [[Галактички фудбал]] (С3) || Арч, Ахито, Синед, Бери Ланд, Наратор || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2016. || [[Добри диносаурус]] || Леденица, Неш || |- | 2016. || [[Зоотрополис - град животиња]] || Баја Ласко || [[Ливада Београд]] |- | 2016. || [[Мој мали пони: Девојке из Еквестрије - Легенда о Еверфри|Легенда о Еверфри]] || ''све мушке улоге осим Спајка'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2016. || [[Мајстор Боб (ТВ серија из 2015)|Мајстор Боб (2015)]] || Боб, Мок || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2016. || [[Кућа Бука]] || Лин Бука Старији || [[Голд Диги Нет]] |- | 2016. || [[Алберт (филм)|Алберт]] || Кактус Пит || [[Голд Диги Нет]] |- | 2016. || [[Певајмо]] || Гантер || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2016. || [[Тајне авантуре кућних љубимаца]] || Макс || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2016. || [[Тролови (филм из 2016)|Тролови]] || Облачко || [[Моби (студио)|Моби]] |- | 2016. || [[У потрази за Дори]] || Балон, Мехурићи || [[Моби (студио)|Моби]] |- | 2016. || [[Телетабиси]] || Дипси || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2016. || [[Јокаи сат]] || Бер, Рафреф, Хангрампс, Илу итд. || |- | 2017. || [[Најлепше пустоловине Нилса Холгерсона]] || Уводна шпица || |- | 2017. || [[Ватрогасац Сима: Узбуна са ванземаљцима]] || Тома, Миле Поплава, Управик ватрогасне станице || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2017. || [[Мој мали пони: Девојке из Еквестрије - Чаробно огледалце]] || ''сви мушки ликови'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2017. || [[Мој мали пони: Девојке из Еквестрије - Чаролија музике]] || ''сви мушки ликови'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2017. || [[Мој мали пони: Девојке из Еквестрије - Чаролија филма]] || ''сви мушки ликови'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2017. || [[Мој мали пони: Филм]] || Грубер итд. || [[Басивити (студио)|Басивити]] |- | 2017. || [[Салветићеве авантуре]] || Салветић || [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]] |- | 2017. || [[Академија чаролија]] || Камерон || [[Голд Диги Нет]] |- | 2017. || [[Бансен је звер]] || Боб, уводна шпица, Козмо || [[Голд Диги Нет]] |- | 2017. || [[Коко (филм из 2017)|Коко]] || Хектор || [[Ливада Београд]] |- | 2017. || [[Сунђер Боб Коцкалоне]] (ТВ синх.) || [[Лигњослав Пипак]] || [[Голд Диги Нет]] |- | 2017. || [[Бејблејд бурст]] || Шу Куренаи, приповедач, Ксандер Шакадера, Зак Канегуро итд. || [[Блу хаус]] |- | 2017-2018. || [[Ригл акедеми]] || Тревис Звер || [[Голд Диги Нет]] |- | 2017. || [[Пирата и Капетано]] || Роберто, уводна шпица итд. || |- | 2017. || [[Турбо Т.Р.К.А.]] || Чет, Тврдокрилац итд. || [[Блу хаус]] |- | 2017. || [[Лего Нексо витезови]] || Аксел, Херб Хербертсон, Књига чудовишта / Монструкс || |- | 2017. || [[Нела — витешка принцеза]] || Сер Хвалисавић Велики, Леденко, Барно итд. |- | 2017. || [[Воликазам]] || Чаробњак Џеф, Боргелорп, Виктор Вилан, уводна шпица || |- | 2018. || [[Астерикс: Тајна чаробног напитка]] || Аспириникс, Барометрикс, Јулије Цезар || |- | 2018. || [[Ралф растура интернет]] || Зангиф || [[Ливада Београд]] |- | 2018. || [[Мистерија породице Хантер]] || Ерик Хантер || [[Голд Диги Нет]] |- | 2018. || [[Миракулус: Авантуре Бубамаре и Црног Мачора]] || Хипно Симон || [[Голд Диги Нет]] |- | 2018. || [[Пчелица Маја: Медене игре]]<ref>{{Cite news|url=https://glossy.espreso.rs/zabava/film/119873/medene-igre-od-danas-u-bioskopima|title = "Medene igre" od danas u bioskopima: Pčelica Maja na velikom platnu|work=Glossy|accessdate=8. 10. 2018|language=sr}}</ref> || || [[Басивити (студио)|Басивити]] |- | 2018. || [[Радознали Џорџ: Џорџ слави Божић]] || Приповедач, Стив итд. || |- | 2018. || [[Спајдермен: Нови свет]] || Питер Паркер / Спајдермен || [[Ливада Београд]] |- | 2018. || [[Тролови у ритму]] || Закерало || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2018. || [[Хотел Трансилванија 3: Одмор почиње]] || Грифин || [[Ливада Београд]] |- | 2018. || [[Цеца Переца]] || Професор Космос итд. || |- | 2018. || [[Бејблејд бурст|Бејблејд бурст: Еволуција]] || Шу Куренаи, Сајлас Карлајл, наратор, Пол Орландо, Хајнрих, Азурно око итд. || [[Блу хаус]] |- | 2018. || [[Невиђени 2]] || Екранократор, Достављач пица || |- | 2018. || [[Мајстор Боб: Мега машине: Филм]] || Боб, Мок |- | 2018. || [[Хеј Арнолде! Закон џунгле]] || Едуардо, Ласомбра || [[Голд Диги Нет]] |- | 2018. || [[Волтрон: Легендарни заштитник]] (С3-8) || Широ итд. || |- | 2019. || [[Аладин (филм из 2019)|Аладин (2019)]]<ref>{{Cite news|url=https://www.prva.rs/zivot/urban/315879/aladin-u-bioskopima-od-23-maja-2d-i-3d-verzije-sinhronizovane-i-tilovane|title = "Аладин" у биоскопима од 22. маја: 2Д i 3Д верзије синхронизоване и титловане|work=PRVA|accessdate=21. 11. 2020|language=sr}}</ref>|| Џамал |[[Ливада Београд]] |- | 2019. || [[Бекино друштво]] || Стева Галеб || |- | 2019. || [[Бакуган: Планета битке]] || Уводна шпица; Драго итд. (Е1-26) || [[Блу хаус]] |- | 2019. || [[Бејблејд бурст|Бејблејд бурст: Турбо]] || Шу Куренаи, Таига Акабане, Хеи-ђин О, Ксандер Шакадера, наратор, уводна шпица итд. || [[Блу хаус]] |- | 2019. || [[Краљ лавова (филм из 2019)|Краљ лавова (2019)]] || Зазу || [[Ливада Београд]] |- | 2019. || [[Моћни ренџери: Бист морферс|Моћни ренџери: Зверски преобразитељи]] || Рави Шо / плави ренџер, уводна шпица || [[Блу хаус]] |- | 2019. || [[Грдана - господарица зла]]<ref>{{Cite news|url=https://www.czklazarevac.rs/program/filmski-program/grdana-gospodarica-zla-sinhronizovano-20191008|title = Грдана: Господарица зла - синхронизовано|work=CKLazarevac|accessdate=24. 12. 2021|language=sr}}</ref> || Улизица || [[Ливада Београд]] |- | 2019. || [[У потрази за Немом]] || Мехур || [[Ливада Београд]] |- | 2019. || [[Мој мали пони: Девојке из Еквестрије - Вртешка пријатељства]] || ''сви мушки ликови'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2019. || [[Тајне авантуре кућних љубимаца 2]] || Макс || [[Соло (студио)|Соло]] |- | 2019. || [[Прерушени шпијуни]] || Ленс Стерлинг || [[Моби (студио)|Моби]] |- | 2019. || [[Прича о играчкама 4]] || Дјук Кабум || [[Ливада Београд]] |- | 2019. || [[Трансформерси: Сајбер свет]] (С1-2) || Мегатрон, Рачет || [[Блу хаус]] |- | 2019. || [[Деца с облака]] || Дуга || |- | 2019. || [[Апћиха!]] || Уводна шпица итд. || |- | 2019. || [[Чудовишна екипа математичара]] || Чудовиште углађених покрета <small>(сем у С1Е16)</small>, Чудоланђело, уводна шпица итд. || |- | 2019. || [[Бакуган: Планета битке]] || Уводна шпица; Драго итд. (Е1-26) || |- | 2019. || [[Ватрогасац Сима: Спреман за акцију!]] || Тома, Миле Поплава, Управик ватрогасне станице |- | 2019. || [[Патролне шапе: Моћне шапе]] || Уводна шпица || |- | 2020. || [[Лего Свет из доба јуре]] || || [[Голд диги нет]] |- | 2020. || [[Радознали Џорџ 3: Повратак у џунглу]] || Приповедач итд. || |- | 2020. || [[Прстохват магије: Град мистерија]] || ''додатни гласови'' || |- | 2020. || [[Тролови: Светска турнеја]] || Облачко || |- | 2020. || [[Фентази патрол]] || Коља итд. || [[Голд диги нет]] |- | 2020. || [[Прстохват магије: Град мистерија]] || ''додатни гласови'' || |- | 2020. || [[Лего: Градска посла]] || Том Бенет (С1), Флојд Векслер <small>(сем у С2Е10, С3Е7Б)</small>, Јав Ампир итд. || |- | 2020. || [[Авантуре Кида Опасност]] || Доктор Мињак, Бебац, Невидљиви Бред, уводна шпица || [[Голд диги нет]] |- | 2020. || [[Скуби-Ду је то и погоди још ко]] || Скуби-Ду || [[Синкер медија]] |- | 2020. || [[То је пони]] || Господин Пенкс итд. || [[Голд диги нет]] |- | 2020. || [[Падингтонове пустоловине]] || Господин Браун || |- | 2020. || [[Лењи Град]] || Зли Роби, ''додатни гласови'' || [[Синкер медија]] |- | 2020. || [[Лило и Стич: Серија]] || Пликлијева мајка (Е14), 625 || [[Синкер медија]] |- | 2020. || [[Град хероја: Серија]] || Обаке || [[Синкер медија]] |- | 2020. || [[Златокоса и разбојник: Пре срећног краја]] || Покет, ''додатни гласови'' || [[Синкер медија]] |- | 2020. || [[Златокоса и разбојник: Серија]] || Атила (Е10), Чизмар (Е10), додатни гласови || [[Синкер медија]] |- | 2020. || [[Фића и Феђа]] || Бафорд (С4), Џереми, уводна шпица, солиста итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2020. || [[Софија Прва]] (С3-4) || Кловер, Бејливик, Олаф, Мерлин итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2020. || [[Елена и тајна Авалора]] || Канцелар Естебан, Франциско, Зузо || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2020. || [[Бен 10 (ТВ серија из 2016)|Бен Тен (2016)]] || Др Анимо, Поларни Твејн, Соларни Твејн || [[Синкер медија]] |- | 2020. || [[Викинг Вик и чаробни мач]] || || [[Басивити (студио)|Басивити]] |- | 2020. || [[Господин Магу (ТВ серија)|Господин Магу (2019)]] || Господин Магу || [[Синкер медија]] |- | 2020. || [[Јабука и Лук]] || Јабука (већина епизода), Фалафел (само у Е19, 20, 23, 25), додатни гласови || [[Синкер медија]] |- | 2020. || [[Капетан Сабљозуби и магични дијамант]] || Шиља, Меги, Дугопрсти || [[Ливада Београд]] |- | 2020. || [[Леси се враћа кући (2020)]] || Хинц, Себастијан фон Шпренгел || [[Соло (студио)|Соло]] |- | 2020. || [[Мисија Арктик]] || || [[Басивити (студио)|Басивити]] |- | 2020. || [[Мој мали пони: Девојке из Еквестрије - Отпаковани празници]] || ''сви мушки ликови'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2020. || [[Мој мали пони: Девојке из Еквестрије - Сансетина пропусница]] || ''сви мушки ликови'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2020. || [[Мој мали пони: Најбољи поклон свих времена]] || ''сви мушки ликови сем Спајка'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2020. || [[Мој мали пони: Путовање путем дуге]] || || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2020. || [[Тролови: Светска турнеја]] || Облачко || [[Соло (студио)|Соло]] |- | 2020. || [[Фрка - размажено дериште]] || || [[Басивити (студио)|Басивити]] |- | 2020. || [[Хлебопатке]] || Хлеботворац (сем у С1Е17) итд. || [[Голд диги нет]] |- | 2020. || [[Напред]] || Вилден Лаконоги || [[Ливада Београд]] |- | 2020. || [[Дугастично-лептираста једнорог-маца]] || Оскар Иде || |- | 2020. || [[Плавкина загонетка]] || Стив || [[Голд диги нет]] |- | 2020-2022. || [[Мали шеф: Назад на посао]] || Отац итд. || |- | 2021. || [[Том и Џери (филм из 2021)|Том и Џери]] || Господин Дубро || [[Басивити (студио)|Басивити]] |- | 2021. || [[Лука (филм из 2021)|Лука]] || || [[Ливада Београд]] |- | 2021. || [[Непоправљиви Рон]] || ''додатни гласови'' || [[Ливада Београд]] |- | 2021. || [[Авантуре шашаве дружине]] || Елмер Давеж || [[Голд диги нет]] |- | 2021. || [[Аинбо – добри дух Амазоније]] || Аток, Конибо || |- | 2021. || [[Варварка и трол]] || Еван (говор) || [[Голд диги нет]] |- | 2021. || [[Видех штошта пошта]] || Ангус || [[Голд диги нет]] |- | 2021. || [[Виктор и Валентино]] || Ачи, Нагуал, Тез, Хан (Хун), Чип, Бејкер, Чупа, Ел Пинтор, Хехе || [[Голд диги нет]] |- | 2021. || [[Време је за авантуру: Далеке земље]] || Бат-Пеп (Е3), Сајмон, Џошуа, уводна шпица || [[Голд диги нет]] |- | 2021. || [[DC Суперјунакиње (ТВ серија)|-{DC}- Суперјунакиње]] || Раз Ал Гул (певање) || [[Голд диги нет]] |- | 2021. || [[Елиот са Земље]] || Лорд Калус, Престон, Ви итд. || [[Голд диги нет]] |- | 2021. || [[Ернест и Ребека]] || Фреди итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2021. || [[Зекула]] || Зекула, ''додатни гласови'' || [[Синкер медија]] |- | 2021. || [[Зец Петар: Скок у авантуру]] || Најџел Базел Џонс || |- | 2021. || [[Зиков таблет]] || Зик итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2021. || [[Кебино дечије одмаралиште: Сунђер Бобове подмладне године|Кебино дечије одмаралиште]] || Лигњослав Пипак || [[Голд диги нет]] |- | 2021-2022. || [[Лего Нинџаго]] (С12-14) || Каи || [[Синкер медија]] |- | 2021. || [[Медвеђа дружина]] || ''додатни гласови'' || [[Голд диги нет]] |- | 2021. || [[Мичелови против машина]] || Ерик, Пал Макс Прајм || [[Ливада Београд]] |- | 2021. || [[Мој мали пони: Живот понија]] || ''сви мушки ликови сем Спајка'' || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2021. || [[Неукротиви Спирит]] || Хендрикс, ''додатни гласови'' || [[Соло (студио)|Соло]] |- | 2021. || [[Острво Летњи Камп]] || ''разни ликови'' || [[Голд диги нет]] |- | 2021. || [[Породица Адамс 2]] || Стриц Фестер || [[Соло (студио)|Соло]] |- | 2021. || [[Посао са стране]] || Преслин тата || [[Голд диги нет]] |- | 2021. || [[Радознали Џорџ 4: Мајмун племић]] || Приповедач итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2021. || [[Радознали Џорџ: Фестивал страве за Ноћ вештица]] || Приповедач, господин Ренкинс итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2021. || [[Свемирски баскет: Ново наслеђе]] || Елмер Давеж, ''додатни гласови'' || [[Басивити (студио)|Басивити]] |- | 2021. || [[Стивен Јуниверс: Будућност]] || Стивен Јуниверс || [[Синкер медија]] |- | 2021. || [[Упетљани]] || || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2021. || [[Штрумпфови (ТВ серија из 2021)|Штрумпфови]] || Кефало, Грицко || [[Голд диги нет]] |- | 2021. || [[Бебе ајкуле]] || Тата || |- | 2021. || [[Патролне шапе: Брз лет у спас]] || Војвода од Млатограда, уводна шпица || |- | 2021. || [[Само храбро, Скуби-Ду!]] || Скуби-Ду || [[Синкер медија]] |- | 2021. || [[Енканто — магични свет]] || Агустин || |- | 2021. || [[Бит Бадс: Засвирајмо!]] || Сем |- | 2022. || [[Нинџаго: Острво]] || Каи || [[Синкер медија]] |- | 2022. || [[Ровко]] || Вртлар (Е1-7) итд. || [[Голд диги нет]] |- | 2022. || [[Залеђени у времену]] || Броди Партл, дека || |- | 2022. || [[Паклене улице: Шпијуни тркачи]] || Фрости Бенсон, Гери итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2022. || [[Свет из доба јуре: Камп из времена креде]] || Бен, др Хенри Ву итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2022. || [[Зекан Баки у рату са жабама]] || Једнооки патак, Комплекс || [[Земља чуда]] |- | 2022. || [[Дороти и чаробњак из Оза]] || Страшило, доктор Пипт || [[Голд диги нет]] |- | 2022. || [[Радознали Џорџ: Увод у пролеће]] || Приповедач, Стив, господин Ренкинс итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2022. || [[Соников филм 2]] || Рандал |- | 2022. || [[Астерикс и Обеликс: 12 задатака]] || Приповедач, Аспириникс, Гај Мали, Цилиндрик итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2022. || [[Астерикс и Клеопатра]] || Приповедач, Аспириникс, Тамбурикс, Артифис итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2022. || [[Клифорд — велики црвени пас (филм из 2021)|Клифорд — велики црвени пас (2021)]] || || |- | 2022. || [[Школа магичних животиња]] || || |- | 2022. || [[Касперова школа страве]] || Кајбош, Џими, Алдер итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2022. || [[Вафл — чудо од пса]] || Вафл || [[Голд диги нет]] |- | 2022. || [[Лоши момци (филм из 2022)|Лоши момци]] || Вук || |- | 2022. || [[Шоу Патрика Звезде]] || Лигњослав Пипак итд. || [[Голд диги нет]] |- | 2022. || [[Астерикс Гал]] || Приповедач, Аспириникс, Тамбурикс итд. || [[Студио (студио)|Студио]] |- | 2022. || [[Баз Светлосни]] || || |- | 2022. || [[Камиончићи]] || Каскадер || |- | 2022. || [[Малци 2: Груов почетак]] || Гру || |} {{collapse bottom}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Филм|Србија}} {{DEFAULTSORT:Марковић, Марко}} [[Категорија:Рођени 1979.]] [[Категорија:Шапчани]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] rq39ms1pjzka3e40bf5io8b4neun6fp 0 1423284 25114044 24423298 2022-07-19T13:14:34Z KWiki 106319 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Џанан Муса | слика = Dzanan Musa 2019 (cropped).jpg | опис_слике = Муса као играч Бруклин нетса | пуно_име = Џанан Муса | држављанство = {{застава|Босна и Херцеговина}} | датум_рођења = {{датум рођења|1999|5|8|год=да}} | место_рођења = [[Бихаћ]] | држава_рођења = [[Босна и Херцеговина]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,06 m | позиција = [[Бек (кошарка)|бек]] / [[Крило (кошарка)|крило]] | драфт = 2018. / 29. пик, 1. рунда | одабрао = [[Бруклин нетси]] | каријера = 2015— | године = 2015—2018 <br /> [[НБА сезона 2018/19.|2018]]—[[НБА сезона 2019/20.|2020]] <br /> 2018—2020 <br /> 2021 <br /> 2021— | клубови = [[KK Цедевита|Цедевита]] <br /> [[Бруклин нетси]] <br /> → [[Лонг Ајланд нетси]] <br /> [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]] <br /> [[КК Бреоган|Бреоган]] | рептим = {{рпк|Босна и Херцеговина}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Џанан Муса''' ([[Бихаћ]], [[8. мај]] [[1999]]) [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Бек (кошарка)|бека]] и [[Крило (кошарка)|крила]]. == Клупска каријера == У децембру 2014. је потписао уговор са [[КК Цедевита|Цедевитом]] из [[Загреб]]а.<ref>{{cite news|title=Cedevita Zagreb signs Dzanan Musa|url=http://www.sportando.com/en/europe/croatia/145158/cedevita-zagreb-signs-bosnian-young-talent-dzanan-musa.html|access-date=17 December 2014|publisher=Sportando.com|date=17 December 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141219235235/http://www.sportando.com/en/europe/croatia/145158/cedevita-zagreb-signs-bosnian-young-talent-dzanan-musa.html|archive-date=19 December 2014|url-status=dead}}</ref> За екипу Цедевите је дебитовао 4. октобра 2015, на утакмици другог кола такмичарске [[Јадранска лига у кошарци 2015/16.|2015/16.]] у [[Јадранска лига у кошарци|Јадранској лиги]] против [[КК Сутјеска|Сутјеске]] у [[Никшић]]у, када је за нешто више од шест минута на терену забележио два поена.<ref>{{cite news|title=Debi Muse za Cedevitu i pobjeda u Nikšiću|url=https://sportsport.ba/kosarka/debi-muse-za-cedevitu-i-pobjeda-u-niksicu/172966|work=sportsport.ba|date=5. 10. 2015}}</ref> Први наступ у [[Евролига у кошарци|Евролиги]] забележио је 15. децембра 2015. на утакмици са [[КК Олимпијакос|Олимпијакосом]], када је за пет минута на терену постигао четири поена.<ref>{{cite news|title=Sixteen-year-old Musa makes historic Euroleague debut for Cedevita|url=http://www.fiba.com/news/sixteen-year-old-musa-makes-historic-euroleague-debut-for-cedevita|work=fiba.com|date=22. 10. 2015}}</ref> Тим наступом је постао најмлађи играч који је заиграо у сезони [[Евролига у кошарци 2015/16.|2015/16.]] и укупно девети најмлађи играч који је наступио у историји Евролиге.<ref>{{cite news|title=Džanan Musa deveti najmlađi igrač u historiji Eurolige|url=http://sport.ba/clanak/176577/dzanan-musa-deveti-najmladi-igrac-u-historiji-eurolige|work=sport.ba|date=22. 10. 2015}}</ref> У дресу Цедевите је током сезоне [[Еврокуп у кошарци 2017/18.|2017/18.]] у [[Еврокуп у кошарци|Еврокупу]] на 16 одиграних утакмица бележио просечно 10,5 поена и 3,2 скока по утакмици, што му је донело награду „[[Звезда у успону Еврокупа у кошарци|Звезда у успону]]”.<ref>{{Cite news|url=http://www.eurocupbasketball.com/eurocup/news/i/8n6qr9cnfdbmbm7m/7days-rising-star-trophy-winner-dzanan-musa-cedevita-zagreb.|title=2017-18 7DAYS EuroCup Rising Star Trophy winner: Džanan Musa, KK Cedevita|date=2 April 2018|access-date=12 April 2018|publisher=EuroCup Basketball|archive-date=02. 04. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402230016/http://www.eurocupbasketball.com/eurocup/news/i/8n6qr9cnfdbmbm7m/7days-rising-star-trophy-winner-dzanan-musa-cedevita-zagreb|url-status=dead}}</ref> Поред тога, у [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|истој сезони]] је добио и награду за [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|најбољег младог играча Јадранске лиге]] а уврштен је и у [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|идеалну петорку регионалног такмичења]].<ref>{{cite web|url=http://www.aba-liga.com/news.php?id=40017|title=2017/18 Top Prospect: Džanan Musa (Cedevita)|publisher=www.aba-liga.com}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.aba-liga.com/news.php?id=40039|title=Rochestie heads the Ideal Starting Five|publisher=www.aba-liga.com|access-date=12 April 2018}}</ref> На [[НБА драфт]]у 2018. године је одабран као 29. пик од стране [[Бруклин нетси|Бруклин нетса]].<ref>{{cite web |last1=Dowd |first1=Tom |title=Brooklyn Nets Select Dzanan Musa, Rodions Kurucs in 2018 NBA Draft |url=https://www.nba.com/nets/news/draft/2018/brooklyn-nets-select-dzanan-musa-rodions-kurucs-in-2018-nba-draft |website=NBA.com |access-date=3 October 2018 |date=22 June 2018}}</ref> Дана 12. јула 2018. је потписао уговор са Бруклин нетсима.<ref>{{cite web |title=Brooklyn Nets Sign Dzanan Musa {{!}} Brooklyn Nets |url=https://www.nba.com/nets/news/2018/07/12/brooklyn-nets-sign-dzanan-musa |website=NBA.com |access-date=3 October 2018 |date=12 July 2018}}</ref> Током своје прве две сезоне у [[НБА]], у више наврата је био уступљен [[Лонг Ајланд нетси]]ма у [[НБА развојна лига|НБА развојној лиги]].<ref>{{cite web|url=https://gleague.nba.com/assignments/|title=2018-19 NBA Assignments|work=NBA.com|access-date=9 November 2018}}</ref> Након две сезоне у екипи Бруклина, Муса је 19. новембра 2020. трејдован у [[Детроит пистонси|Детроит пистонсе]].<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/news/nets-acquire-shamet-from-clippers-in-3-team-trade|title=Nets acquire Shamet from Clippers in 3-team trade|work=NBA.com|date=November 19, 2020|access-date=November 20, 2020}}</ref> За Детроит је наступио на само једној предсезонској утакмици,<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/kosarka/dzanan-musa-detroit-pistonsi/385344|title=Musa konačno zaigrao, Pistonsi slavili|date=18. 12. 2020. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> након чега је отпуштен 20. децембра 2020, само два дана пред почетак нове [[НБА сезона 2020/21.|2020/21.]] сезоне.<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/pistons/news/detroit-pistons-waive-dzanan-musa|title=Detroit Pistons Waive Dzanan Musa|work=NBA.com|date=20. 12. 2020.|access-date=20. 12. 2020.}}</ref> Дана 13. јануара 2021. је потписао двоипогодишњи уговор са [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефесом]].<ref>{{Cite web|url=https://www.euroleague.net/news/i/b8xyuhee69vq9qr4/efes-inks-forward-musa-until-2023|title=Efes inks forward Musa until 2023|date=13. 1. 2021.|publisher=Euroleague.net|language=En|access-date=18. 1. 2021.}}</ref> == Репрезентација == Са кадетском репрезентацијом Босне и Херцеговине учествовао је на [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европском првенству]] одржаном у августу 2015. у Литванији. БиХ је освојила златну медаљу, а Муса је проглашен најкориснијим играчем првенства. Уједно је био и најбољи стрелац првенства са 23 поена по утакмици.<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/fudbal/niko-kao-dzanan/169416|title=Musa: Nevjerovatan je osjećaj biti član seniorske selekcije|date=5. 8. 2016. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> За [[Кошаркашка репрезентација Босне и Херцеговине|сениорску репрезентацију Босне и Херцеговине]] је дебитовао 5. августа 2016. године на пријатељској утакмици са [[Кошаркашка репрезентација Белгије|Белгијом]] у [[Цеље|Цељу]].<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/fudbal/musa-nevjerovatan-je-osjecaj-biti-clan-seniorske-selekcije/202581|title=Niko kao Džanan!|date=16. 8. 2015. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Цедевита|Цедевита]]''': ** [[А-1 лига Хрватске у кошарци|Првенство Хрватске]] (3): 2015/16, 2016/17, 2017/18. ** [[Куп Крешимира Ћосића|Куп Хрватске]] (3): 2016, 2017, 2018. ** [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци|Суперкуп Јадранске лиге]] (1): [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2017.|2017.]] * '''[[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (1): [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] ** [[Прва лига Турске у кошарци|Првенство Турске]] (1): 2020/21. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европско првенство до 16 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2015. === Појединачни === * [[Звезда у успону Еврокупа у кошарци|Звезда у успону Еврокупа]] (1): [[Еврокуп у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|Идеална стартна петорка Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|Најбољи млади играч Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * Најкориснији играч [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европског првенства до 16 година]] (1): 2015. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=006540&seasoncode=e2015#!biography Профил] на сајту Евролиге * [http://basketball.eurobasket.com/player/Dzanan_Musa/323970 Профил] на сајту ''Евробаскет'' * [http://basketball.realgm.com/player/Dzanan-Musa/Summary/75657 Статистика и информације о играчу] на ''RealGM'' * [http://www.draftexpress.com/profile/Dzanan-Musa-84736/ Џанан Муса] на ''draftexpress.com'' * [http://www.twitter.com/DzananM13 Џанан Муса] na [[Twitter]]u * [https://www.instagram.com/mr.magic13/ Џанан Муса] na [[Instagram]]u * [https://www.youtube.com/watch?v=xyZPkWpHXBo ''Интервју 20: Џанан Муса''], [[БХТ]], 1. 6. 2016. * [http://balkans.aljazeera.net/vijesti/dzanan-musa-trnovit-put-za-plasman-bih-na-sp "Џанан Муса: Трновит пут за пласман БиХ на СП], интервју", [[Ал Џазира Балканс]], 7. 12. 2017. * [https://www.youtube.com/watch?v=Rz964ILRIPQ ''Они побјеђују: Џанан Муса''], Ал Џазира Балканс, 18. 7. 2022. ([[YouTube]]) {{КК Анадолу Ефес — Победник Евролиге у кошарци 2020/21.}} {{Звезда у успону Еврокупа у кошарци}} {{Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци}} {{Најкориснији играч Европског првенства у кошарци до 16 година}} {{НБА драфт 2018.}} {{DEFAULTSORT:Муса, Џанан}} [[Категорија:Рођени 1999.]] [[Категорија:Бишћани]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки кошаркаши]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Кошаркаши Анадолу Ефеса]] [[Категорија:Кошаркаши Бруклин нетса]] [[Категорија:Кошаркаши Лонг Ајланд нетса]] [[Категорија:Кошаркаши Цедевите]] [[Категорија:Кошаркаши Бреогана]] [[Категорија:Пикови Бруклин нетса на НБА драфту]] 5pr4v1mnaeqmri3kl2ks1b4zzgrrwkk 25114047 25114044 2022-07-19T13:20:26Z KWiki 106319 Потписао за Реал Мадрид. wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Џанан Муса | слика = Dzanan Musa 2019 (cropped).jpg | опис_слике = Муса као играч Бруклин нетса | пуно_име = Џанан Муса | држављанство = {{застава|Босна и Херцеговина}} | датум_рођења = {{датум рођења|1999|5|8|год=да}} | место_рођења = [[Бихаћ]] | држава_рођења = [[Босна и Херцеговина]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,06 m | позиција = [[Бек (кошарка)|бек]] / [[Крило (кошарка)|крило]] | драфт = 2018. / 29. пик, 1. рунда | одабрао = [[Бруклин нетси]] | каријера = 2015— | године = 2015—2018. <br/> [[НБА сезона 2018/19.|2018]]—[[НБА сезона 2019/20.|2020.]] <br/> 2018—2020. <br/> 2021. <br/> 2021—2022. <br/> 2022— | клубови = [[KK Цедевита|Цедевита]] <br/> [[Бруклин нетси]] <br/> → [[Лонг Ајланд нетси]] <br/> [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]] <br/> [[КК Бреоган|Бреоган]] <br/> [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | рептим = {{рпк|Босна и Херцеговина}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Џанан Муса''' ([[Бихаћ]], [[8. мај]] [[1999]]) [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Бек (кошарка)|бека]] и [[Крило (кошарка)|крила]]. Тренутмо је члан [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрида]]. == Клупска каријера == У децембру 2014. је потписао уговор са [[КК Цедевита|Цедевитом]] из [[Загреб]]а.<ref>{{cite news|title=Cedevita Zagreb signs Dzanan Musa|url=http://www.sportando.com/en/europe/croatia/145158/cedevita-zagreb-signs-bosnian-young-talent-dzanan-musa.html|access-date=17 December 2014|publisher=Sportando.com|date=17 December 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141219235235/http://www.sportando.com/en/europe/croatia/145158/cedevita-zagreb-signs-bosnian-young-talent-dzanan-musa.html|archive-date=19 December 2014|url-status=dead}}</ref> За екипу Цедевите је дебитовао 4. октобра 2015, на утакмици другог кола такмичарске [[Јадранска лига у кошарци 2015/16.|2015/16.]] у [[Јадранска лига у кошарци|Јадранској лиги]] против [[КК Сутјеска|Сутјеске]] у [[Никшић]]у, када је за нешто више од шест минута на терену забележио два поена.<ref>{{cite news|title=Debi Muse za Cedevitu i pobjeda u Nikšiću|url=https://sportsport.ba/kosarka/debi-muse-za-cedevitu-i-pobjeda-u-niksicu/172966|work=sportsport.ba|date=5. 10. 2015}}</ref> Први наступ у [[Евролига у кошарци|Евролиги]] забележио је 15. децембра 2015. на утакмици са [[КК Олимпијакос|Олимпијакосом]], када је за пет минута на терену постигао четири поена.<ref>{{cite news|title=Sixteen-year-old Musa makes historic Euroleague debut for Cedevita|url=http://www.fiba.com/news/sixteen-year-old-musa-makes-historic-euroleague-debut-for-cedevita|work=fiba.com|date=22. 10. 2015}}</ref> Тим наступом је постао најмлађи играч који је заиграо у сезони [[Евролига у кошарци 2015/16.|2015/16.]] и укупно девети најмлађи играч који је наступио у историји Евролиге.<ref>{{cite news|title=Džanan Musa deveti najmlađi igrač u historiji Eurolige|url=http://sport.ba/clanak/176577/dzanan-musa-deveti-najmladi-igrac-u-historiji-eurolige|work=sport.ba|date=22. 10. 2015}}</ref> У дресу Цедевите је током сезоне [[Еврокуп у кошарци 2017/18.|2017/18.]] у [[Еврокуп у кошарци|Еврокупу]] на 16 одиграних утакмица бележио просечно 10,5 поена и 3,2 скока по утакмици, што му је донело награду „[[Звезда у успону Еврокупа у кошарци|Звезда у успону]]”.<ref>{{Cite news|url=http://www.eurocupbasketball.com/eurocup/news/i/8n6qr9cnfdbmbm7m/7days-rising-star-trophy-winner-dzanan-musa-cedevita-zagreb.|title=2017-18 7DAYS EuroCup Rising Star Trophy winner: Džanan Musa, KK Cedevita|date=2 April 2018|access-date=12 April 2018|publisher=EuroCup Basketball|archive-date=02. 04. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402230016/http://www.eurocupbasketball.com/eurocup/news/i/8n6qr9cnfdbmbm7m/7days-rising-star-trophy-winner-dzanan-musa-cedevita-zagreb|url-status=dead}}</ref> Поред тога, у [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|истој сезони]] је добио и награду за [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|најбољег младог играча Јадранске лиге]] а уврштен је и у [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|идеалну петорку регионалног такмичења]].<ref>{{cite web|url=http://www.aba-liga.com/news.php?id=40017|title=2017/18 Top Prospect: Džanan Musa (Cedevita)|publisher=www.aba-liga.com}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.aba-liga.com/news.php?id=40039|title=Rochestie heads the Ideal Starting Five|publisher=www.aba-liga.com|access-date=12 April 2018}}</ref> На [[НБА драфт]]у 2018. године је одабран као 29. пик од стране [[Бруклин нетси|Бруклин нетса]].<ref>{{cite web |last1=Dowd |first1=Tom |title=Brooklyn Nets Select Dzanan Musa, Rodions Kurucs in 2018 NBA Draft |url=https://www.nba.com/nets/news/draft/2018/brooklyn-nets-select-dzanan-musa-rodions-kurucs-in-2018-nba-draft |website=NBA.com |access-date=3 October 2018 |date=22 June 2018}}</ref> Дана 12. јула 2018. је потписао уговор са Бруклин нетсима.<ref>{{cite web |title=Brooklyn Nets Sign Dzanan Musa {{!}} Brooklyn Nets |url=https://www.nba.com/nets/news/2018/07/12/brooklyn-nets-sign-dzanan-musa |website=NBA.com |access-date=3 October 2018 |date=12 July 2018}}</ref> Током своје прве две сезоне у [[НБА]], у више наврата је био уступљен [[Лонг Ајланд нетси]]ма у [[НБА развојна лига|НБА развојној лиги]].<ref>{{cite web|url=https://gleague.nba.com/assignments/|title=2018-19 NBA Assignments|work=NBA.com|access-date=9 November 2018}}</ref> Након две сезоне у екипи Бруклина, Муса је 19. новембра 2020. трејдован у [[Детроит пистонси|Детроит пистонсе]].<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/news/nets-acquire-shamet-from-clippers-in-3-team-trade|title=Nets acquire Shamet from Clippers in 3-team trade|work=NBA.com|date=November 19, 2020|access-date=November 20, 2020}}</ref> За Детроит је наступио на само једној предсезонској утакмици,<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/kosarka/dzanan-musa-detroit-pistonsi/385344|title=Musa konačno zaigrao, Pistonsi slavili|date=18. 12. 2020. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> након чега је отпуштен 20. децембра 2020, само два дана пред почетак нове [[НБА сезона 2020/21.|2020/21.]] сезоне.<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/pistons/news/detroit-pistons-waive-dzanan-musa|title=Detroit Pistons Waive Dzanan Musa|work=NBA.com|date=20. 12. 2020.|access-date=20. 12. 2020.}}</ref> Дана 13. јануара 2021. је потписао двоипогодишњи уговор са [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефесом]].<ref>{{Cite web|url=https://www.euroleague.net/news/i/b8xyuhee69vq9qr4/efes-inks-forward-musa-until-2023|title=Efes inks forward Musa until 2023|date=13. 1. 2021.|publisher=Euroleague.net|language=En|access-date=18. 1. 2021.}}</ref> == Репрезентација == Са кадетском репрезентацијом Босне и Херцеговине учествовао је на [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европском првенству]] одржаном у августу 2015. у Литванији. БиХ је освојила златну медаљу, а Муса је проглашен најкориснијим играчем првенства. Уједно је био и најбољи стрелац првенства са 23 поена по утакмици.<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/fudbal/niko-kao-dzanan/169416|title=Musa: Nevjerovatan je osjećaj biti član seniorske selekcije|date=5. 8. 2016. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> За [[Кошаркашка репрезентација Босне и Херцеговине|сениорску репрезентацију Босне и Херцеговине]] је дебитовао 5. августа 2016. године на пријатељској утакмици са [[Кошаркашка репрезентација Белгије|Белгијом]] у [[Цеље|Цељу]].<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/fudbal/musa-nevjerovatan-je-osjecaj-biti-clan-seniorske-selekcije/202581|title=Niko kao Džanan!|date=16. 8. 2015. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Цедевита|Цедевита]]''': ** [[А-1 лига Хрватске у кошарци|Првенство Хрватске]] (3): 2015/16, 2016/17, 2017/18. ** [[Куп Крешимира Ћосића|Куп Хрватске]] (3): 2016, 2017, 2018. ** [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци|Суперкуп Јадранске лиге]] (1): [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2017.|2017.]] * '''[[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (1): [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] ** [[Прва лига Турске у кошарци|Првенство Турске]] (1): 2020/21. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европско првенство до 16 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2015. === Појединачни === * [[Звезда у успону Еврокупа у кошарци|Звезда у успону Еврокупа]] (1): [[Еврокуп у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|Идеална стартна петорка Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|Најбољи млади играч Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * Најкориснији играч [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европског првенства до 16 година]] (1): 2015. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=006540&seasoncode=e2015#!biography Профил] на сајту Евролиге * [http://basketball.eurobasket.com/player/Dzanan_Musa/323970 Профил] на сајту ''Евробаскет'' * [http://basketball.realgm.com/player/Dzanan-Musa/Summary/75657 Статистика и информације о играчу] на ''RealGM'' * [http://www.draftexpress.com/profile/Dzanan-Musa-84736/ Џанан Муса] на ''draftexpress.com'' * [http://www.twitter.com/DzananM13 Џанан Муса] na [[Twitter]]u * [https://www.instagram.com/mr.magic13/ Џанан Муса] na [[Instagram]]u * [https://www.youtube.com/watch?v=xyZPkWpHXBo ''Интервју 20: Џанан Муса''], [[БХТ]], 1. 6. 2016. * [http://balkans.aljazeera.net/vijesti/dzanan-musa-trnovit-put-za-plasman-bih-na-sp "Џанан Муса: Трновит пут за пласман БиХ на СП], интервју", [[Ал Џазира Балканс]], 7. 12. 2017. * [https://www.youtube.com/watch?v=Rz964ILRIPQ ''Они побјеђују: Џанан Муса''], Ал Џазира Балканс, 18. 7. 2022. ([[YouTube]]) {{КК Анадолу Ефес — Победник Евролиге у кошарци 2020/21.}} {{Звезда у успону Еврокупа у кошарци}} {{Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци}} {{Најкориснији играч Европског првенства у кошарци до 16 година}} {{НБА драфт 2018.}} {{DEFAULTSORT:Муса, Џанан}} [[Категорија:Рођени 1999.]] [[Категорија:Бишћани]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки кошаркаши]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Кошаркаши Анадолу Ефеса]] [[Категорија:Кошаркаши Бруклин нетса]] [[Категорија:Кошаркаши Лонг Ајланд нетса]] [[Категорија:Кошаркаши Цедевите]] [[Категорија:Кошаркаши Бреогана]] [[Категорија:Кошаркаши Реал Мадрида]] [[Категорија:Пикови Бруклин нетса на НБА драфту]] ql789dz6nzj5nm9cwlu0swxezw3ra9a 25114049 25114047 2022-07-19T13:21:12Z KWiki 106319 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Џанан Муса | слика = Dzanan Musa 2019 (cropped).jpg | опис_слике = Муса као играч Бруклин нетса | пуно_име = Џанан Муса | држављанство = {{застава|Босна и Херцеговина}} | датум_рођења = {{датум рођења|1999|5|8|год=да}} | место_рођења = [[Бихаћ]] | држава_рођења = [[Босна и Херцеговина]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,06 m | позиција = [[Бек (кошарка)|бек]] / [[Крило (кошарка)|крило]] | драфт = 2018. / 29. пик, 1. рунда | одабрао = [[Бруклин нетси]] | каријера = 2015— | године = 2015—2018. <br/> [[НБА сезона 2018/19.|2018]]—[[НБА сезона 2019/20.|2020.]] <br/> 2018—2020. <br/> 2021. <br/> 2021—2022. <br/> 2022— | клубови = [[KK Цедевита|Цедевита]] <br/> [[Бруклин нетси]] <br/> → [[Лонг Ајланд нетси]] <br/> [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]] <br/> [[КК Бреоган|Бреоган]] <br/> [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | рептим = {{рпк|Босна и Херцеговина}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Џанан Муса''' ([[Бихаћ]], [[8. мај]] [[1999]]) [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Бек (кошарка)|бека]] и [[Крило (кошарка)|крила]]. Тренутмо је члан [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрида]]. == Клупска каријера == У децембру 2014. је потписао уговор са [[КК Цедевита|Цедевитом]] из [[Загреб]]а.<ref>{{cite news|title=Cedevita Zagreb signs Dzanan Musa|url=http://www.sportando.com/en/europe/croatia/145158/cedevita-zagreb-signs-bosnian-young-talent-dzanan-musa.html|access-date=17 December 2014|publisher=Sportando.com|date=17 December 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141219235235/http://www.sportando.com/en/europe/croatia/145158/cedevita-zagreb-signs-bosnian-young-talent-dzanan-musa.html|archive-date=19 December 2014|url-status=dead}}</ref> За екипу Цедевите је дебитовао 4. октобра 2015, на утакмици другог кола такмичарске [[Јадранска лига у кошарци 2015/16.|2015/16.]] у [[Јадранска лига у кошарци|Јадранској лиги]] против [[КК Сутјеска|Сутјеске]] у [[Никшић]]у, када је за нешто више од шест минута на терену забележио два поена.<ref>{{cite news|title=Debi Muse za Cedevitu i pobjeda u Nikšiću|url=https://sportsport.ba/kosarka/debi-muse-za-cedevitu-i-pobjeda-u-niksicu/172966|work=sportsport.ba|date=5. 10. 2015}}</ref> Први наступ у [[Евролига у кошарци|Евролиги]] забележио је 15. децембра 2015. на утакмици са [[КК Олимпијакос|Олимпијакосом]], када је за пет минута на терену постигао четири поена.<ref>{{cite news|title=Sixteen-year-old Musa makes historic Euroleague debut for Cedevita|url=http://www.fiba.com/news/sixteen-year-old-musa-makes-historic-euroleague-debut-for-cedevita|work=fiba.com|date=22. 10. 2015}}</ref> Тим наступом је постао најмлађи играч који је заиграо у сезони [[Евролига у кошарци 2015/16.|2015/16.]] и укупно девети најмлађи играч који је наступио у историји Евролиге.<ref>{{cite news|title=Džanan Musa deveti najmlađi igrač u historiji Eurolige|url=http://sport.ba/clanak/176577/dzanan-musa-deveti-najmladi-igrac-u-historiji-eurolige|work=sport.ba|date=22. 10. 2015}}</ref> У дресу Цедевите је током сезоне [[Еврокуп у кошарци 2017/18.|2017/18.]] у [[Еврокуп у кошарци|Еврокупу]] на 16 одиграних утакмица бележио просечно 10,5 поена и 3,2 скока по утакмици, што му је донело награду „[[Звезда у успону Еврокупа у кошарци|Звезда у успону]]”.<ref>{{Cite news|url=http://www.eurocupbasketball.com/eurocup/news/i/8n6qr9cnfdbmbm7m/7days-rising-star-trophy-winner-dzanan-musa-cedevita-zagreb.|title=2017-18 7DAYS EuroCup Rising Star Trophy winner: Džanan Musa, KK Cedevita|date=2 April 2018|access-date=12 April 2018|publisher=EuroCup Basketball|archive-date=02. 04. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402230016/http://www.eurocupbasketball.com/eurocup/news/i/8n6qr9cnfdbmbm7m/7days-rising-star-trophy-winner-dzanan-musa-cedevita-zagreb|url-status=dead}}</ref> Поред тога, у [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|истој сезони]] је добио и награду за [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|најбољег младог играча Јадранске лиге]] а уврштен је и у [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|идеалну петорку регионалног такмичења]].<ref>{{cite web|url=http://www.aba-liga.com/news.php?id=40017|title=2017/18 Top Prospect: Džanan Musa (Cedevita)|publisher=www.aba-liga.com}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.aba-liga.com/news.php?id=40039|title=Rochestie heads the Ideal Starting Five|publisher=www.aba-liga.com|access-date=12 April 2018}}</ref> На [[НБА драфт]]у 2018. године је одабран као 29. пик од стране [[Бруклин нетси|Бруклин нетса]].<ref>{{cite web |last1=Dowd |first1=Tom |title=Brooklyn Nets Select Dzanan Musa, Rodions Kurucs in 2018 NBA Draft |url=https://www.nba.com/nets/news/draft/2018/brooklyn-nets-select-dzanan-musa-rodions-kurucs-in-2018-nba-draft |website=NBA.com |access-date=3 October 2018 |date=22 June 2018}}</ref> Дана 12. јула 2018. је потписао уговор са Бруклин нетсима.<ref>{{cite web |title=Brooklyn Nets Sign Dzanan Musa {{!}} Brooklyn Nets |url=https://www.nba.com/nets/news/2018/07/12/brooklyn-nets-sign-dzanan-musa |website=NBA.com |access-date=3 October 2018 |date=12 July 2018}}</ref> Током своје прве две сезоне у [[НБА]], у више наврата је био уступљен [[Лонг Ајланд нетси]]ма у [[НБА развојна лига|НБА развојној лиги]].<ref>{{cite web|url=https://gleague.nba.com/assignments/|title=2018-19 NBA Assignments|work=NBA.com|access-date=9 November 2018}}</ref> Након две сезоне у екипи Бруклина, Муса је 19. новембра 2020. трејдован у [[Детроит пистонси|Детроит пистонсе]].<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/news/nets-acquire-shamet-from-clippers-in-3-team-trade|title=Nets acquire Shamet from Clippers in 3-team trade|work=NBA.com|date=November 19, 2020|access-date=November 20, 2020}}</ref> За Детроит је наступио на само једној предсезонској утакмици,<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/kosarka/dzanan-musa-detroit-pistonsi/385344|title=Musa konačno zaigrao, Pistonsi slavili|date=18. 12. 2020. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> након чега је отпуштен 20. децембра 2020, само два дана пред почетак нове [[НБА сезона 2020/21.|2020/21.]] сезоне.<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/pistons/news/detroit-pistons-waive-dzanan-musa|title=Detroit Pistons Waive Dzanan Musa|work=NBA.com|date=20. 12. 2020.|access-date=20. 12. 2020.}}</ref> Дана 13. јануара 2021. је потписао двоипогодишњи уговор са [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефесом]].<ref>{{Cite web|url=https://www.euroleague.net/news/i/b8xyuhee69vq9qr4/efes-inks-forward-musa-until-2023|title=Efes inks forward Musa until 2023|date=13. 1. 2021.|publisher=Euroleague.net|language=En|access-date=18. 1. 2021.}}</ref> == Репрезентација == Са кадетском репрезентацијом Босне и Херцеговине учествовао је на [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европском првенству]] одржаном у августу 2015. у Литванији. БиХ је освојила златну медаљу, а Муса је проглашен најкориснијим играчем првенства. Уједно је био и најбољи стрелац првенства са 23 поена по утакмици.<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/fudbal/niko-kao-dzanan/169416|title=Musa: Nevjerovatan je osjećaj biti član seniorske selekcije|date=5. 8. 2016. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> За [[Кошаркашка репрезентација Босне и Херцеговине|сениорску репрезентацију Босне и Херцеговине]] је дебитовао 5. августа 2016. године на пријатељској утакмици са [[Кошаркашка репрезентација Белгије|Белгијом]] у [[Цеље|Цељу]].<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/fudbal/musa-nevjerovatan-je-osjecaj-biti-clan-seniorske-selekcije/202581|title=Niko kao Džanan!|date=16. 8. 2015. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Цедевита|Цедевита]]''': ** [[А-1 лига Хрватске у кошарци|Првенство Хрватске]] (3): 2015/16, 2016/17, 2017/18. ** [[Куп Крешимира Ћосића|Куп Хрватске]] (3): 2016, 2017, 2018. ** [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци|Суперкуп Јадранске лиге]] (1): [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2017.|2017.]] * '''[[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (1): [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] ** [[Прва лига Турске у кошарци|Првенство Турске]] (1): 2020/21. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европско првенство до 16 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2015. === Појединачни === * [[Звезда у успону Еврокупа у кошарци|Звезда у успону Еврокупа]] (1): [[Еврокуп у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|Идеална стартна петорка Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|Најбољи млади играч Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * Најкориснији играч [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европског првенства до 16 година]] (1): 2015. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=006540&seasoncode=e2015#!biography Профил] на сајту Евролиге * [http://basketball.eurobasket.com/player/Dzanan_Musa/323970 Профил] на сајту ''Евробаскет'' * [http://basketball.realgm.com/player/Dzanan-Musa/Summary/75657 Статистика и информације о играчу] на ''RealGM'' * [http://www.draftexpress.com/profile/Dzanan-Musa-84736/ Џанан Муса] на ''draftexpress.com'' * [http://www.twitter.com/DzananM13 Џанан Муса] na [[Twitter]]u * [https://www.instagram.com/mr.magic13/ Џанан Муса] na [[Instagram]]u * [https://www.youtube.com/watch?v=xyZPkWpHXBo ''Интервју 20: Џанан Муса''], [[БХТ]], 1. 6. 2016. * [http://balkans.aljazeera.net/vijesti/dzanan-musa-trnovit-put-za-plasman-bih-na-sp "Џанан Муса: Трновит пут за пласман БиХ на СП], интервју, [[Ал Џазира Балканс]], 7. 12. 2017. * [https://www.youtube.com/watch?v=Rz964ILRIPQ ''Они побјеђују: Џанан Муса''], Ал Џазира Балканс, 18. 7. 2022. ([[YouTube]]) {{КК Анадолу Ефес — Победник Евролиге у кошарци 2020/21.}} {{Звезда у успону Еврокупа у кошарци}} {{Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци}} {{Најкориснији играч Европског првенства у кошарци до 16 година}} {{НБА драфт 2018.}} {{DEFAULTSORT:Муса, Џанан}} [[Категорија:Рођени 1999.]] [[Категорија:Бишћани]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки кошаркаши]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Кошаркаши Анадолу Ефеса]] [[Категорија:Кошаркаши Бруклин нетса]] [[Категорија:Кошаркаши Лонг Ајланд нетса]] [[Категорија:Кошаркаши Цедевите]] [[Категорија:Кошаркаши Бреогана]] [[Категорија:Кошаркаши Реал Мадрида]] [[Категорија:Пикови Бруклин нетса на НБА драфту]] 7zdhwu6i69wp0blglsj7qdmmea1pukg 25114050 25114049 2022-07-19T13:21:58Z KWiki 106319 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Џанан Муса | слика = Dzanan Musa 2019 (cropped).jpg | опис_слике = Муса као играч Бруклин нетса | пуно_име = Џанан Муса | држављанство = {{застава|Босна и Херцеговина}} | датум_рођења = {{датум рођења|1999|5|8|год=да}} | место_рођења = [[Бихаћ]] | држава_рођења = [[Босна и Херцеговина]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,06 m | позиција = [[Бек (кошарка)|бек]] / [[Крило (кошарка)|крило]] | драфт = 2018. / 29. пик, 1. рунда | одабрао = [[Бруклин нетси]] | каријера = 2015— | године = 2015—2018. <br/> [[НБА сезона 2018/19.|2018]]—[[НБА сезона 2019/20.|2020.]] <br/> 2018—2020. <br/> 2021. <br/> 2021—2022. <br/> 2022— | клубови = [[KK Цедевита|Цедевита]] <br/> [[Бруклин нетси]] <br/> → [[Лонг Ајланд нетси]] <br/> [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]] <br/> [[КК Бреоган|Бреоган]] <br/> [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | рептим = {{рпк|Босна и Херцеговина}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Џанан Муса''' ([[Бихаћ]], [[8. мај]] [[1999]]) [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Бек (кошарка)|бека]] и [[Крило (кошарка)|крила]]. Тренутно је члан [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрида]]. == Клупска каријера == У децембру 2014. је потписао уговор са [[КК Цедевита|Цедевитом]] из [[Загреб]]а.<ref>{{cite news|title=Cedevita Zagreb signs Dzanan Musa|url=http://www.sportando.com/en/europe/croatia/145158/cedevita-zagreb-signs-bosnian-young-talent-dzanan-musa.html|access-date=17 December 2014|publisher=Sportando.com|date=17 December 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141219235235/http://www.sportando.com/en/europe/croatia/145158/cedevita-zagreb-signs-bosnian-young-talent-dzanan-musa.html|archive-date=19 December 2014|url-status=dead}}</ref> За екипу Цедевите је дебитовао 4. октобра 2015, на утакмици другог кола такмичарске [[Јадранска лига у кошарци 2015/16.|2015/16.]] у [[Јадранска лига у кошарци|Јадранској лиги]] против [[КК Сутјеска|Сутјеске]] у [[Никшић]]у, када је за нешто више од шест минута на терену забележио два поена.<ref>{{cite news|title=Debi Muse za Cedevitu i pobjeda u Nikšiću|url=https://sportsport.ba/kosarka/debi-muse-za-cedevitu-i-pobjeda-u-niksicu/172966|work=sportsport.ba|date=5. 10. 2015}}</ref> Први наступ у [[Евролига у кошарци|Евролиги]] забележио је 15. децембра 2015. на утакмици са [[КК Олимпијакос|Олимпијакосом]], када је за пет минута на терену постигао четири поена.<ref>{{cite news|title=Sixteen-year-old Musa makes historic Euroleague debut for Cedevita|url=http://www.fiba.com/news/sixteen-year-old-musa-makes-historic-euroleague-debut-for-cedevita|work=fiba.com|date=22. 10. 2015}}</ref> Тим наступом је постао најмлађи играч који је заиграо у сезони [[Евролига у кошарци 2015/16.|2015/16.]] и укупно девети најмлађи играч који је наступио у историји Евролиге.<ref>{{cite news|title=Džanan Musa deveti najmlađi igrač u historiji Eurolige|url=http://sport.ba/clanak/176577/dzanan-musa-deveti-najmladi-igrac-u-historiji-eurolige|work=sport.ba|date=22. 10. 2015}}</ref> У дресу Цедевите је током сезоне [[Еврокуп у кошарци 2017/18.|2017/18.]] у [[Еврокуп у кошарци|Еврокупу]] на 16 одиграних утакмица бележио просечно 10,5 поена и 3,2 скока по утакмици, што му је донело награду „[[Звезда у успону Еврокупа у кошарци|Звезда у успону]]”.<ref>{{Cite news|url=http://www.eurocupbasketball.com/eurocup/news/i/8n6qr9cnfdbmbm7m/7days-rising-star-trophy-winner-dzanan-musa-cedevita-zagreb.|title=2017-18 7DAYS EuroCup Rising Star Trophy winner: Džanan Musa, KK Cedevita|date=2 April 2018|access-date=12 April 2018|publisher=EuroCup Basketball|archive-date=02. 04. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402230016/http://www.eurocupbasketball.com/eurocup/news/i/8n6qr9cnfdbmbm7m/7days-rising-star-trophy-winner-dzanan-musa-cedevita-zagreb|url-status=dead}}</ref> Поред тога, у [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|истој сезони]] је добио и награду за [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|најбољег младог играча Јадранске лиге]] а уврштен је и у [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|идеалну петорку регионалног такмичења]].<ref>{{cite web|url=http://www.aba-liga.com/news.php?id=40017|title=2017/18 Top Prospect: Džanan Musa (Cedevita)|publisher=www.aba-liga.com}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.aba-liga.com/news.php?id=40039|title=Rochestie heads the Ideal Starting Five|publisher=www.aba-liga.com|access-date=12 April 2018}}</ref> На [[НБА драфт]]у 2018. године је одабран као 29. пик од стране [[Бруклин нетси|Бруклин нетса]].<ref>{{cite web |last1=Dowd |first1=Tom |title=Brooklyn Nets Select Dzanan Musa, Rodions Kurucs in 2018 NBA Draft |url=https://www.nba.com/nets/news/draft/2018/brooklyn-nets-select-dzanan-musa-rodions-kurucs-in-2018-nba-draft |website=NBA.com |access-date=3 October 2018 |date=22 June 2018}}</ref> Дана 12. јула 2018. је потписао уговор са Бруклин нетсима.<ref>{{cite web |title=Brooklyn Nets Sign Dzanan Musa {{!}} Brooklyn Nets |url=https://www.nba.com/nets/news/2018/07/12/brooklyn-nets-sign-dzanan-musa |website=NBA.com |access-date=3 October 2018 |date=12 July 2018}}</ref> Током своје прве две сезоне у [[НБА]], у више наврата је био уступљен [[Лонг Ајланд нетси]]ма у [[НБА развојна лига|НБА развојној лиги]].<ref>{{cite web|url=https://gleague.nba.com/assignments/|title=2018-19 NBA Assignments|work=NBA.com|access-date=9 November 2018}}</ref> Након две сезоне у екипи Бруклина, Муса је 19. новембра 2020. трејдован у [[Детроит пистонси|Детроит пистонсе]].<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/news/nets-acquire-shamet-from-clippers-in-3-team-trade|title=Nets acquire Shamet from Clippers in 3-team trade|work=NBA.com|date=November 19, 2020|access-date=November 20, 2020}}</ref> За Детроит је наступио на само једној предсезонској утакмици,<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/kosarka/dzanan-musa-detroit-pistonsi/385344|title=Musa konačno zaigrao, Pistonsi slavili|date=18. 12. 2020. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> након чега је отпуштен 20. децембра 2020, само два дана пред почетак нове [[НБА сезона 2020/21.|2020/21.]] сезоне.<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/pistons/news/detroit-pistons-waive-dzanan-musa|title=Detroit Pistons Waive Dzanan Musa|work=NBA.com|date=20. 12. 2020.|access-date=20. 12. 2020.}}</ref> Дана 13. јануара 2021. је потписао двоипогодишњи уговор са [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефесом]].<ref>{{Cite web|url=https://www.euroleague.net/news/i/b8xyuhee69vq9qr4/efes-inks-forward-musa-until-2023|title=Efes inks forward Musa until 2023|date=13. 1. 2021.|publisher=Euroleague.net|language=En|access-date=18. 1. 2021.}}</ref> == Репрезентација == Са кадетском репрезентацијом Босне и Херцеговине учествовао је на [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европском првенству]] одржаном у августу 2015. у Литванији. БиХ је освојила златну медаљу, а Муса је проглашен најкориснијим играчем првенства. Уједно је био и најбољи стрелац првенства са 23 поена по утакмици.<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/fudbal/niko-kao-dzanan/169416|title=Musa: Nevjerovatan je osjećaj biti član seniorske selekcije|date=5. 8. 2016. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> За [[Кошаркашка репрезентација Босне и Херцеговине|сениорску репрезентацију Босне и Херцеговине]] је дебитовао 5. августа 2016. године на пријатељској утакмици са [[Кошаркашка репрезентација Белгије|Белгијом]] у [[Цеље|Цељу]].<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/fudbal/musa-nevjerovatan-je-osjecaj-biti-clan-seniorske-selekcije/202581|title=Niko kao Džanan!|date=16. 8. 2015. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Цедевита|Цедевита]]''': ** [[А-1 лига Хрватске у кошарци|Првенство Хрватске]] (3): 2015/16, 2016/17, 2017/18. ** [[Куп Крешимира Ћосића|Куп Хрватске]] (3): 2016, 2017, 2018. ** [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци|Суперкуп Јадранске лиге]] (1): [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2017.|2017.]] * '''[[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (1): [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] ** [[Прва лига Турске у кошарци|Првенство Турске]] (1): 2020/21. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европско првенство до 16 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2015. === Појединачни === * [[Звезда у успону Еврокупа у кошарци|Звезда у успону Еврокупа]] (1): [[Еврокуп у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|Идеална стартна петорка Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|Најбољи млади играч Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * Најкориснији играч [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европског првенства до 16 година]] (1): 2015. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=006540&seasoncode=e2015#!biography Профил] на сајту Евролиге * [http://basketball.eurobasket.com/player/Dzanan_Musa/323970 Профил] на сајту ''Евробаскет'' * [http://basketball.realgm.com/player/Dzanan-Musa/Summary/75657 Статистика и информације о играчу] на ''RealGM'' * [http://www.draftexpress.com/profile/Dzanan-Musa-84736/ Џанан Муса] на ''draftexpress.com'' * [http://www.twitter.com/DzananM13 Џанан Муса] na [[Twitter]]u * [https://www.instagram.com/mr.magic13/ Џанан Муса] na [[Instagram]]u * [https://www.youtube.com/watch?v=xyZPkWpHXBo ''Интервју 20: Џанан Муса''], [[БХТ]], 1. 6. 2016. * [http://balkans.aljazeera.net/vijesti/dzanan-musa-trnovit-put-za-plasman-bih-na-sp "Џанан Муса: Трновит пут за пласман БиХ на СП], интервју, [[Ал Џазира Балканс]], 7. 12. 2017. * [https://www.youtube.com/watch?v=Rz964ILRIPQ ''Они побјеђују: Џанан Муса''], Ал Џазира Балканс, 18. 7. 2022. ([[YouTube]]) {{КК Анадолу Ефес — Победник Евролиге у кошарци 2020/21.}} {{Звезда у успону Еврокупа у кошарци}} {{Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци}} {{Најкориснији играч Европског првенства у кошарци до 16 година}} {{НБА драфт 2018.}} {{DEFAULTSORT:Муса, Џанан}} [[Категорија:Рођени 1999.]] [[Категорија:Бишћани]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки кошаркаши]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Кошаркаши Анадолу Ефеса]] [[Категорија:Кошаркаши Бруклин нетса]] [[Категорија:Кошаркаши Лонг Ајланд нетса]] [[Категорија:Кошаркаши Цедевите]] [[Категорија:Кошаркаши Бреогана]] [[Категорија:Кошаркаши Реал Мадрида]] [[Категорија:Пикови Бруклин нетса на НБА драфту]] l48r98jsngs1a4tdrjh3lfs2ncazcwa 25114057 25114050 2022-07-19T13:39:38Z KWiki 106319 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Џанан Муса | слика = Dzanan Musa 2019 (cropped).jpg | опис_слике = Муса као играч Бруклин нетса | пуно_име = Џанан Муса | држављанство = {{застава|Босна и Херцеговина}} | датум_рођења = {{датум рођења|1999|5|8|год=да}} | место_рођења = [[Бихаћ]] | држава_рођења = [[Босна и Херцеговина]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,06 m | позиција = [[Бек (кошарка)|бек]] / [[Крило (кошарка)|крило]] | драфт = 2018. / 29. пик, 1. рунда | одабрао = [[Бруклин нетси]] | каријера = 2015— | године = 2015—2018. <br/> [[НБА сезона 2018/19.|2018]]—[[НБА сезона 2019/20.|2020.]] <br/> 2018—2020. <br/> 2021. <br/> 2021—2022. <br/> 2022— | клубови = [[KK Цедевита|Цедевита]] <br/> [[Бруклин нетси]] <br/> → [[Лонг Ајланд нетси]] <br/> [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]] <br/> [[КК Бреоган|Бреоган]] <br/> [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | рептим = {{рпк|Босна и Херцеговина}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Џанан Муса''' ([[Бихаћ]], [[8. мај]] [[1999]]) [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Бек (кошарка)|бека]] и [[Крило (кошарка)|крила]]. Тренутно је члан [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрида]]. == Клупска каријера == У децембру 2014. је потписао уговор са [[КК Цедевита|Цедевитом]] из [[Загреб]]а.<ref>{{cite news|title=Cedevita Zagreb signs Dzanan Musa|url=http://www.sportando.com/en/europe/croatia/145158/cedevita-zagreb-signs-bosnian-young-talent-dzanan-musa.html|access-date=17 December 2014|publisher=Sportando.com|date=17 December 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141219235235/http://www.sportando.com/en/europe/croatia/145158/cedevita-zagreb-signs-bosnian-young-talent-dzanan-musa.html|archive-date=19 December 2014|url-status=dead}}</ref> За екипу Цедевите је дебитовао 4. октобра 2015, на утакмици другог кола такмичарске [[Јадранска лига у кошарци 2015/16.|2015/16.]] у [[Јадранска лига у кошарци|Јадранској лиги]] против [[КК Сутјеска|Сутјеске]] у [[Никшић]]у, када је за нешто више од шест минута на терену забележио два поена.<ref>{{cite news|title=Debi Muse za Cedevitu i pobjeda u Nikšiću|url=https://sportsport.ba/kosarka/debi-muse-za-cedevitu-i-pobjeda-u-niksicu/172966|work=sportsport.ba|date=5. 10. 2015}}</ref> Први наступ у [[Евролига у кошарци|Евролиги]] забележио је 15. децембра 2015. на утакмици са [[КК Олимпијакос|Олимпијакосом]], када је за пет минута на терену постигао четири поена.<ref>{{cite news|title=Sixteen-year-old Musa makes historic Euroleague debut for Cedevita|url=http://www.fiba.com/news/sixteen-year-old-musa-makes-historic-euroleague-debut-for-cedevita|work=fiba.com|date=22. 10. 2015}}</ref> Тим наступом је постао најмлађи играч који је заиграо у сезони [[Евролига у кошарци 2015/16.|2015/16.]] и укупно девети најмлађи играч који је наступио у историји Евролиге.<ref>{{cite news|title=Džanan Musa deveti najmlađi igrač u historiji Eurolige|url=http://sport.ba/clanak/176577/dzanan-musa-deveti-najmladi-igrac-u-historiji-eurolige|work=sport.ba|date=22. 10. 2015}}</ref> У дресу Цедевите је током сезоне [[Еврокуп у кошарци 2017/18.|2017/18.]] у [[Еврокуп у кошарци|Еврокупу]] на 16 одиграних утакмица бележио просечно 10,5 поена и 3,2 скока по утакмици, што му је донело награду „[[Звезда у успону Еврокупа у кошарци|Звезда у успону]]”.<ref>{{Cite news|url=http://www.eurocupbasketball.com/eurocup/news/i/8n6qr9cnfdbmbm7m/7days-rising-star-trophy-winner-dzanan-musa-cedevita-zagreb.|title=2017-18 7DAYS EuroCup Rising Star Trophy winner: Džanan Musa, KK Cedevita|date=2 April 2018|access-date=12 April 2018|publisher=EuroCup Basketball|archive-date=02. 04. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402230016/http://www.eurocupbasketball.com/eurocup/news/i/8n6qr9cnfdbmbm7m/7days-rising-star-trophy-winner-dzanan-musa-cedevita-zagreb|url-status=dead}}</ref> Поред тога, у [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|истој сезони]] је добио и награду за [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|најбољег младог играча Јадранске лиге]] а уврштен је и у [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|идеалну петорку регионалног такмичења]].<ref>{{cite web|url=http://www.aba-liga.com/news.php?id=40017|title=2017/18 Top Prospect: Džanan Musa (Cedevita)|publisher=www.aba-liga.com}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.aba-liga.com/news.php?id=40039|title=Rochestie heads the Ideal Starting Five|publisher=www.aba-liga.com|access-date=12 April 2018}}</ref> На [[НБА драфт]]у 2018. године је одабран као 29. пик од стране [[Бруклин нетси|Бруклин нетса]].<ref>{{cite web |last1=Dowd |first1=Tom |title=Brooklyn Nets Select Dzanan Musa, Rodions Kurucs in 2018 NBA Draft |url=https://www.nba.com/nets/news/draft/2018/brooklyn-nets-select-dzanan-musa-rodions-kurucs-in-2018-nba-draft |website=NBA.com |access-date=3 October 2018 |date=22 June 2018}}</ref> Дана 12. јула 2018. је потписао уговор са Бруклин нетсима.<ref>{{cite web |title=Brooklyn Nets Sign Dzanan Musa {{!}} Brooklyn Nets |url=https://www.nba.com/nets/news/2018/07/12/brooklyn-nets-sign-dzanan-musa |website=NBA.com |access-date=3 October 2018 |date=12 July 2018}}</ref> Током своје прве две сезоне у [[НБА]], у више наврата је био уступљен [[Лонг Ајланд нетси]]ма у [[НБА развојна лига|НБА развојној лиги]].<ref>{{cite web|url=https://gleague.nba.com/assignments/|title=2018-19 NBA Assignments|work=NBA.com|access-date=9 November 2018}}</ref> Након две сезоне у екипи Бруклина, Муса је 19. новембра 2020. трејдован у [[Детроит пистонси|Детроит пистонсе]].<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/news/nets-acquire-shamet-from-clippers-in-3-team-trade|title=Nets acquire Shamet from Clippers in 3-team trade|work=NBA.com|date=November 19, 2020|access-date=November 20, 2020}}</ref> За Детроит је наступио на само једној предсезонској утакмици,<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/kosarka/dzanan-musa-detroit-pistonsi/385344|title=Musa konačno zaigrao, Pistonsi slavili|date=18. 12. 2020. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> након чега је отпуштен 20. децембра 2020, само два дана пред почетак нове [[НБА сезона 2020/21.|2020/21.]] сезоне.<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/pistons/news/detroit-pistons-waive-dzanan-musa|title=Detroit Pistons Waive Dzanan Musa|work=NBA.com|date=20. 12. 2020.|access-date=20. 12. 2020.}}</ref> Дана 13. јануара 2021. је потписао двоипогодишњи уговор са [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефесом]].<ref>{{Cite web|url=https://www.euroleague.net/news/i/b8xyuhee69vq9qr4/efes-inks-forward-musa-until-2023|title=Efes inks forward Musa until 2023|date=13. 1. 2021.|publisher=Euroleague.net|language=En|access-date=18. 1. 2021.}}</ref> == Репрезентација == Са кадетском репрезентацијом Босне и Херцеговине учествовао је на [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европском првенству]] одржаном у августу 2015. у Литванији. БиХ је освојила златну медаљу, а Муса је проглашен најкориснијим играчем првенства. Уједно је био и најбољи стрелац првенства са 23 поена по утакмици.<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/fudbal/niko-kao-dzanan/169416|title=Musa: Nevjerovatan je osjećaj biti član seniorske selekcije|date=5. 8. 2016. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> За [[Кошаркашка репрезентација Босне и Херцеговине|сениорску репрезентацију Босне и Херцеговине]] је дебитовао 5. августа 2016. године на пријатељској утакмици са [[Кошаркашка репрезентација Белгије|Белгијом]] у [[Цеље|Цељу]].<ref>{{Cite web|url=https://sportsport.ba/fudbal/musa-nevjerovatan-je-osjecaj-biti-clan-seniorske-selekcije/202581|title=Niko kao Džanan!|date=16. 8. 2015. |publisher= sportsport.ba |access-date=17. 1. 2021.}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Цедевита|Цедевита]]''': ** [[А-1 лига Хрватске у кошарци|Првенство Хрватске]] (3): 2015/16, 2016/17, 2017/18. ** [[Куп Крешимира Ћосића|Куп Хрватске]] (3): 2016, 2017, 2018. ** [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци|Суперкуп Јадранске лиге]] (1): [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2017.|2017.]] * '''[[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (1): [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] ** [[Прва лига Турске у кошарци|Првенство Турске]] (1): 2020/21. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европско првенство до 16 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2015. === Појединачни === * [[Звезда у успону Еврокупа у кошарци|Звезда у успону Еврокупа]] (1): [[Еврокуп у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|Идеална стартна петорка Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|Најбољи млади играч Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * Најкориснији играч [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европског првенства до 16 година]] (1): 2015. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=006540&seasoncode=e2015#!biography Профил] на сајту Евролиге * [http://basketball.eurobasket.com/player/Dzanan_Musa/323970 Профил] на сајту ''Евробаскет'' * [http://basketball.realgm.com/player/Dzanan-Musa/Summary/75657 Статистика и информације о играчу] на ''RealGM'' * [http://www.draftexpress.com/profile/Dzanan-Musa-84736/ Џанан Муса] на ''draftexpress.com'' * [https://twitter.com/dzmusa Џанан Муса] na [[Twitter]]u * [https://www.instagram.com/dzananmusa/ Џанан Муса] na [[Instagram]]u * [https://www.youtube.com/watch?v=xyZPkWpHXBo ''Интервју 20: Џанан Муса''], [[БХТ]], 1. 6. 2016. * [http://balkans.aljazeera.net/vijesti/dzanan-musa-trnovit-put-za-plasman-bih-na-sp "Џанан Муса: Трновит пут за пласман БиХ на СП], интервју, [[Ал Џазира Балканс]], 7. 12. 2017. * [https://www.youtube.com/watch?v=Rz964ILRIPQ ''Они побјеђују: Џанан Муса''], Ал Џазира Балканс, 18. 7. 2022. ([[YouTube]]) {{КК Анадолу Ефес — Победник Евролиге у кошарци 2020/21.}} {{Звезда у успону Еврокупа у кошарци}} {{Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци}} {{Најкориснији играч Европског првенства у кошарци до 16 година}} {{НБА драфт 2018.}} {{DEFAULTSORT:Муса, Џанан}} [[Категорија:Рођени 1999.]] [[Категорија:Бишћани]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки кошаркаши]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Кошаркаши Анадолу Ефеса]] [[Категорија:Кошаркаши Бруклин нетса]] [[Категорија:Кошаркаши Лонг Ајланд нетса]] [[Категорија:Кошаркаши Цедевите]] [[Категорија:Кошаркаши Бреогана]] [[Категорија:Кошаркаши Реал Мадрида]] [[Категорија:Пикови Бруклин нетса на НБА драфту]] qpt1bel8b09kulncaamv4rgqs4w5jm2 0 1427289 25114771 24464628 2022-07-19T20:31:39Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Тунгло | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = | место_рођења = | држава_рођења = | датум_смрти = [[839]].<!--nema na vikipodacima--> | место_смрти = | држава_смрти = | сахрањен = | функција = Кнез | владавина = 820–839. | претходник = [[Дерван]] | наследник = [[Цзимислав]] | династија = | отац = | мајка = | супружник = | деца = | грб = | опис_грба = }} '''Тунгло''' је био кнез [[Лужички Срби|Лужничких Срба]]. У мају [[826]], на састанку код [[Ингелхајм]]а, [[Чедраг]], кнез [[Ободрити|Бодрића]] и Тунгло кнез [[Лужички Срби (племенски савез)|Лужничких Срба]] су били окривљени за нелојалност.<ref>Pertz, Monumenta Germaniae historica, p. 629</ref> Наређено им је да се појаве у Октобру, касније је Тунгло предао свог сина као таоца и од тада му је било дозвољено да се врати кући.<ref>{{cite book|title=Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland|url=https://books.google.com/books?id=6sH7llB_CQ8C|year=1880|pages=224}}</ref> == Биографија == Тунгло је био представник [[Лужички Срби (племенски савез)|лужичког]] племства (а можда је био и кнез). У 826. години је био оптужен за нелојалност према [[Франци]]ма. Претпоставља се да је његово [[Словенски језици|словенско]] име било Тогомир.<ref>Scholze D. Im Wettstreit der Werte: Sorbische Sprache, Kultur und Identität auf dem Weg ins 21. Jahrhundert. — Domowina-Verlag GmbH, 2003. — S. 137. —. {{page|year=|isbn=978-3-7420-1911-0|pages=}}</ref> Главни извор о постојању Тунгла нам доносе [[Анали франачког краљевства]].<ref>Анали франачког краљевства (год 826).</ref> Такође се помиње и у другим изворима тј. код других аутора нпр. код Астронома, Аимоина и Адемара. У Аналима франачког краљевства је записано да је 826. године да је неко од Лужичана оптужио племића Тунгла за нелојалност према Францима. Код Аимоина и Ајнхарда се наводи да није хтео да слуша наређења Франачке, а Адемар је записао да није дошао на важан састанак. У исто доба, био је оптужен и кнез Ободрита Чедраг. Луј I Побожни им је наредио да се појаве код њега и да му се оправдају, у супротном им је претео да ће да им одузме земљу. У октобру Тунгло и Чедраг су дошли на државни сабор код Ингелхајма на Рајни. У личном сусрету са Лујом I Побожним, Тунгло је морао да се оправда па је дао свог сина као таоца да би се вратио кући. На Чедрагу цар није био тако милостив, само петиције ободритских старешина су му помогле да остане на власти.<ref>Widajewicz J. Serbowie nadłabscy. — Kraków, 1948. — S. 20.</ref><ref name="#1">Хрестоматия по истории южных и западных славян / Фрейденберг М. М. — Минск: издательство «Университетское», 1987. — Т. 1. — С. 249—250.</ref><ref>Gąssowski J. Dzieje i kultura dawnych Słowian do X wieku. — Warszawa, 1964. — S. 97.</ref><ref>Regesta Imperii</ref> Вероватно је 816. године учествовао у устанку против Франачке, али је изгубио. На основу ових доказа, модерни историчари једногласно називају Тунгла једним од најплеменитијих Лужичана свог времена, признавши над собом власт Франачке.<ref name="#2">Ронин В. К., Флоря Б. Н. Государство и общество у полабских и поморских славян // Раннефеодальные государства и народности (южные и западные славяне VI—XII вв.). — М.: Наука, 1991. — С. 121. —. {{page|year=|isbn=978-5-02-010032-9|pages=}}</ref><ref>Буданова В. П., Горский А. А., Ермолова И. Е. Великое переселение народов: Этнополитические и социальные аспекты. — СПб.: Алетейя, 2011. — С. 157 и 160. —. {{page|year=|isbn=978-5-91419-393-2|pages=}}</ref> Међутим, о месту Тунгла и лужичком друштву прве трећине 9. века иде дискусија. Део историчара се ослаљује на податке из Анала франачког краљевства у којима је Тунгло назван „једним од водећих лица Срба” (лат. -{unus de Soraborum primoribus}-), Ајнхард такође сматра да је један од лужичких старешина (лат. -{primores}-; дословно "водећи"), иако је можда и завладао неким областима.<ref name="#1"/><ref name="#2"/><ref>Kosto A. J. Hostages in the Carolingian world (714—840) // Early Madieval Europe. — Oxford: Blackwell Publishers Ltd, 2002. — Vol. 11, № 2. — P. 135.</ref><ref>Stone G. Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. — Bloomsbury Publishing, 2015. — P. 12. —. {{page|year=|isbn=978-1-4725-9211-8|pages=}}</ref> Други аутори указују на Астроноев рад „Живот цара Луја”, где надглашава Чедрага и Тунгла са титулом „војводе” (лат. -{dux}-), што би требало да одговара словенској титули „кнез”. Вођом тј. војводом га је такође назвао и Адемар. Такође је наведено да је подносио лично цара да би имао статус врло високе особе међу словенским племенима. Део историчара претпостављају да је Тунгло могао да буде владар независан од кнеза лужичких племена, или чак и да је био кнез свих лужичких племена.<ref>Słowiańszczyzna połabska między niemcami a Polską, 1981, p. 131.</ref><ref>Solta J. Geschichte der Sorben. — VEB Domowina-Verlag, 1977. — Bd. 1. — S. 67</ref><ref name="#3">Nový R. Die Anfänge des böhmischen Staates. — Universita Karlova, 1968. — Bd. 26. — S. 158.</ref> Ако је последње од тих мишљења истина, онда је претходник Тунгла познати лужички владар Милидух, који је умро у борби са Франачком 806. године, а наследник Тунгла је највероватније Цзимислав, поменут од 839. године до његове смрти 840. године.<ref name="#3"/><ref>Słowiańszczyzna połabska między niemcami a Polską, 1981, p. 18</ref> О животу Тунгла после суда у Ингелхајма нема поузданих информација. Претпоставља се.да је могао да буде жив до 832. године, када је краљ Баварске Луј II Немачки са намером направио поход на Алемане, где је прикључио Немце и Словене да служе у војсци, а по некима је умро 836. или 839. године.<ref>Brankačk J. Studien zur Wirtschaft und Sozialstruktur der Westslawen zwischen Elbe-Saale und Oder aus der Zeit vom 9. bis zum 12. Jahrhundert. — Domowina, 1964. — S. 152</ref> == Референце == {{reflist|30em}} {{низ | пре=[[Милидух]] | списак=[[Дерванова Србија|Кнез Лужничких Срба]] 820 - 839. | после=[[Цзимислав]] }} {{Владари Лужничких Срба}} {{Authority control}} [[Категорија:Умрли 839.]] [[Категорија:Лужичкосрпски кнезови]] qr25ahrdrwjzxdzzpahxvs1h3v3scgq 0 1427384 25114780 24462609 2022-07-19T20:42:46Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Жистибор, Честибор | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = | место_рођења = | држава_рођења = | датум_смрти = [[859]]. | место_смрти = | држава_смрти = | сахрањен = | функција = Краљ | владавина = [[840]]–[[859]]. | претходник = [[Цзимислав]] | наследник = [[Славибор]] | династија = | отац = [[Цзимислав]] ? | мајка = | супружник = | деца = [[Славибор]] ? | грб = | опис_грба = }} '''Жистибор''' или '''Честибор''', је био краљ [[Лужички Срби|Лужичких Срба]].<ref>{{cite book|last=Palacký|first=František|year=1844|url=https://books.google.com/books?id=zkkJAAAAQAAJ&pg=PA115&lpg=PA115&dq=cestibor+indessen+Ludwig+seinen+von+ihm+verdr%C3%A4ngten,+und+bei+dem+Sorbenf%C3%BCrsten+Cestibor+weilenden+Bruder+in+den+Besitz+von&source=bl&ots=QWMSgJ0cMN&sig=9_H8StwDPtk35BsbxAQruwvptpI&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjv6-u3ytnPAhWihVQKHeimCQQQ6AEILzAE#v=onepage&q=cestibor%20indessen%20Ludwig%20seinen%20von%20ihm%20verdr%C3%A4ngten%2C%20und%20bei%20dem%20Sorbenf%C3%BCrsten%20Cestibor%20weilenden%20Bruder%20in%20den%20Besitz%20von&f=false|title=Geschichte von Böhmen: Grösstentheils nach urkunden und handschriften, Volume 5 |publisher= |pages=115}}</ref> Владао је од око [[840]]. године до [[859]]. године. Био је вазал [[Лудвиг II Немачки|Лудвига II Немачког]] и водио је [[Лужички Срби|Лужичане]] у битке против других [[Лужички Срби (племенски савез)|лужичких племена]], победио их је и ставио под немачку власт. После извесног времена, [[Лужички Срби]] су убили свог краља Жистибора.<ref>{{cite book|last=Reuter|first=Timothy|year=1992|url=https://books.google.com/books?id=icdRAQAAIAAJ&printsec=frontcover&dq=the+annals+of+fulda&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwizxL_Q0tnPAhXHilQKHSyGDxoQ6AEIHjAA#v=onepage&q=the%20annals%20of%20fulda&f=false|title=Annals of Fulda |publisher= |pages=32}}</ref> == Владавина == О Жистибору познато је веома мало. После смрти [[Цзимислав]]а у борби са [[Франачка|Франачком]] [[840]]. године, наследио је престо. У [[851]]. години поново су се поробљена племена подигла, исто тако и 858. године, па је Жистибор водио је побуну против [[Франачка|Франачке]], Ове борбе одвијале су се у оквиру ратовања између Великоморавског и Источнофраначког царства, а делимично као устанички савези (Aufstandsbunde), али су били поражен и на крају је Жистибор<ref>* [https://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку] </ref> признао власт краља [[Лудвиг II Немачки|Лудвига II Немачког]]. Борио се против других [[Лужица|лужичких]] племена од [[856]]. до [[858]]. године. У [[856]]. години Жистибор је допринео развоју односа између [[Лужички Срби|Лужичана]] и [[Франци|Франака]].<ref name="#1">Timothy Reuter. The Annals of Fulda: Ninth-century Histories. Vol. II. Manchester. — p. 32.</ref><ref name="#2">Leszek Moczulski, Narodziny Międzymorza, Warszawa 2007, pp. 561.</ref> [[857]]. године је нашао уточиште код чешког кнеза, брата од чешког кнеза Славочеха.<ref>Słownik starożytności słowiańskich, t. 5, Wrocław 1975, pp. 241.</ref> Међутим, то се његовом народу [[Лужички Срби|Лужичанима]] није допало наручито свештенству, племству, многобожцима и ратницима. [[858]]/[[859]]. године је убијен. Нови кнез је постао [[Славибор]].<ref name="#1"/><ref name="#2"/> Половином 9. века, један Баварски географ је израчунао да Лужица има око 50 цивитаса.<ref name="Riche1993">{{cite book|author=Pierre Riche|title=The Carolingians: A Family Who Forged Europe|url=https://books.google.com/books?id=Tcjy7bCmFL0C&pg=PA110|date = 1. 01. 1993|publisher=University of Pennsylvania Press|isbn=978-0-8122-1342-3|pages=110–}}</ref> == Литература == {{reflist|30em}} {{Authority control}} {{низ | пре=[[Цзимислав]] | списак=[[Дерванова Србија|Краљ Лужничких Срба]] 840 – 859. | после=[[Славибор]] }} {{Владари Лужничких Срба}} [[Категорија:Умрли 859.]] [[Категорија:Лужичкосрпски кнезови]] dvug33rcmoywqpeguquogiguwf6725d 0 1427951 25114953 24919469 2022-07-19T22:42:37Z Анонимус 01 294116 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Нејт Волтерс | слика = Nejt.jpg | опис_слике = Волтерс у Црвеној звезди | пуно_име = Нејт Волтерс | надимак = | држављанство = [[САД]] | датум_рођења = {{датум рођења|1991|5|15|год=да}} | место_рођења = [[Сент Клауд (Минесота)|Сент Клауд]], [[Минесота]] | држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,93 m | позиција = [[плејмејкер]] | драфт = 2013. / 38. пик, 2. рунда | одабрао = [[Вашингтон визардси]] | каријера = 2013— | младе_године = 2009—2013 | млади_клубови = Саут Дакота Стејт џекрабитси | године = 2013—2015 <br /> 2015 <br /> 2015 <br /> 2015—2016 <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016—2017]] <br /> [[НБА сезона 2017/18.|2017]] <br /> 2017 <br /> 2018 <br /> 2018—2019 <br /> 2019—2020 <br /> 2020—2021<br />[[КК Црвена звезда сезона 2021/22.|2021–2022]] <br /> 2022— | клубови = [[Милвоки бакси]] <br /> [[Њу Орлеанс пеликанси]] <br /> [[Гранд рапидс драјв]] <br /> [[КК Бешикташ|Бешикташ]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] <br /> [[Јута џез]] <br /> → [[Солт Лејк Сити старси]] <br /> [[КК Елан Шалон|Елан Шалон]] <br /> [[КК Жалгирис|Жалгирис]] <br /> [[КК Макаби Тел Авив|Макаби Тел Авив]] <br /> [[КК УНИКС Казањ|УНИКС Казањ]]<br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br /> [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]] | рептим = | награде = | медаље = }} '''Нејт Волтерс''' ({{јез-енгл|Nate Wolters}}; [[Сент Клауд (Минесота)|Сент Клауд]], [[Минесота]], [[15. мај]] [[1991]]) [[САД|амерички]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[плејмејкер]]а. == Каријера == === Колеџ === Волтерс је апсолутни рекордер универзитета Јужна Дакота и први играч у историји овог колеџа који је премашио број од 2.000 постигнутих поена (2.353).<ref>{{cite web|first=Mike|last=Tanner|title=Wolters Tops 2,000 Career Points|work=KNSIRadio.com|date=18. 1. 2013|url=http://knsiradio.com/sports/stories/wolters|accessdate=24. 3. 2016|archive-date=06. 04. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160406005249/http://knsiradio.com/sports/stories/wolters|url-status=dead}}</ref> Рекорде универзитета држи и по броју асистенција (663), односно постигнутих слободних бацања (644). Сезона 2012/13. била је преломна у његовој каријери. Тада је за 38 минута на паркету просечно бележио 22,3 поена, 5,6 скокова. Рекордни учинак у тој сезони имао је против Универзитета Индијана, када је убацио 53 поена, од чега је било девет тројки.<ref>{{cite web|url=http://www.usatoday.com/story/sports/ncaab/2013/02/08/nate-wolters-scores-d-i-best-53-points-challenges-138-point-scorer-jack-taylor/1901339/|title=Nate Wolters scores D-I best 53 points, challenges 138-point scorer Jack Taylor|work=usatoday.com|date=8. 2. 2013|accessdate=30. 11. 2016}}</ref> У тој доминантној сезони ушао је у круг кандидата за две престижне награде у колеџ кошарци, које се додељују најбољим плејмејкерима ({{јез-енгл|Bob Cousy Award}}),<ref>{{cite web|title=Final 20 Candidates Announced for 2013 Bob Cousy Award|work=HoopHall.com|publisher=Naismith Memorial Basketball HOF|date=10. 1. 2013|url=http://www.hoophall.com/news/2013/1/10/final-20-candidates-announced-for-2013-bob-cousy-award.html|accessdate=16. 1. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130119112235/http://www.hoophall.com/news/2013/1/10/final-20-candidates-announced-for-2013-bob-cousy-award.html|archive-date=19. 1. 2013|url-status=dead}}</ref> односно за достигнућа у комплетној сезони ({{јез-енгл|Wooden Award}}).<ref>{{cite web|title=John R. Wooden Award Presented By Wendy's 2012-13 Midseason Top 25 |work=WoodenAward.com |publisher=Wooden Award |url=http://www.woodenaward.com/?p=1300) |accessdate=16. 1. 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131211072644/http://www.woodenaward.com/?p=1300) |archivedate=11. 12. 2013 }}</ref> Са тим статистичким параметрима на лето 2013. године је изашао на [[НБА драфт|драфт]], где су га као 38. пика изабрали [[Вашингтон визардси]]. Ипак, већ у наредна 24 сата два пута је био трејдован, прво у [[Филаделфија севентисиксерси|Филаделфију]], а потом и [[Милвоки бакси|Милвоки]],<ref>{{cite web|title=Bucks Acquire Draft Rights to Nate Wolters|work=NBA.com|date=28. 6. 2013|url=http://www.nba.com/bucks/release/bucks-acquire-draft-rights-nate-wolters|accessdate=30. 6. 2013}}</ref> с којим је потписао званични уговор.<ref>{{cite web|title=Bucks Sign Second Round Pick Nate Wolters|work=NBA.com|date=1. 8. 2013|url=http://www.nba.com/bucks/release/bucks-sign-second-round-pick-nate-wolters|accessdate=1. 8. 2013}}</ref> === Сениорска === Повреде неколико важних играча у Баксима омогућиле су му да већ у дебитантској сезони одигра 58 утакмица за Милвоки и то просечно 22,6 минута по мечу, уз учинак од 7,2 поена, 2,6 скокова и 3,2 асистенције. Међутим, у финишу сезоне га је задесио великих пех, прелом леве руке, па је пропустио последњих 13 утакмица.<ref name="fox">{{cite web|first=Andrew|last=Gruman|title=Bucks player profile: Nate Wolters|url=http://www.foxsports.com/wisconsin/story/bucks-player-profile-nate-wolters-102414|accessdate=24. 10. 2014|work=FoxSports.com.com|date=24. 10. 2014}}</ref> И поред тога, у првој сезони је одиграо највише НБА минута од свих играча изабраних у "другој рунди" драфта те године. Долазак [[Џејсон Кид|Џејсона Кида]] на клупу Бакса, утицао је на то да у наредној сезони испадне из тима. Након што је отпуштен из Милвокија потписао је за [[Њу Орлеанс пеликанси|Њу Орлеанс]] са којим се задржао до краја сезоне и наступио на 10 утакмица. У лето 2015. године Волтерс се нашао на летњем кампу [[Лос Анђелес клиперси|Клиперса]], али је због прелома средњег прста, такође леве руке, завршио свој мандат већ после три утакмице,<ref>{{cite news|title=FRACTURED FINGER ENDS WOLTERS’ STRONG SUMMER LEAGUE|url=http://www.nba.com/clippers/fractured-finger-ends-wolters-strong-summer-league|accessdate=8. 7. 2015|work=NBA.com|date=8. 7. 2015}}</ref> па је то практично означило и крај његове НБА каријере до тог тренутка. Након тога проводи један период у [[НБА развојна лига|НБА развојној лиги]] где је играо за [[Гранд рапидс драјв]]. У јулу 2015. потисао је за турски [[КК Бешикташ|Бешикташ]].<ref>{{cite news|title=Nate Wolters officially signs with Besiktas|url=http://www.sportando.com/en/europe/turkey/170332/nate-wolters-officially-signs-with-besiktas.html|accessdate=24. 7. 2015|work=Sportando.com|date=24. 7. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150724213753/http://www.sportando.com/en/europe/turkey/170332/nate-wolters-officially-signs-with-besiktas.html|archive-date=24. 7. 2015|url-status=dead}}</ref> Са њима се задржао до марта наредне године, и за то време одиграо је у [[Прва лига Турске у кошарци|првенству Турске]] 21 утакмицу уз просечан учинак од 11,6 поена, 4,6 скокова и 5,4 асистенције по мечу. У септембру 2016. је потписао негарантован уговор са [[Денвер нагетси|Денвером]],<ref>{{cite web|url=http://www.nba.com/nuggets/news/nuggets-sign-four-players-to-contracts-091516|title=Nuggets Sign Four Players to Contracts|work=NBA.com|publisher=Turner Sports Interactive, Inc.|date=15. 9. 2016|accessdate=16. 9. 2016}}</ref> али није успео да се избори за место у тиму па је отпуштен 22. октобра 2016. године.<ref>{{cite web|url=http://www.insidehoops.com/blog/?p=19841|title=Nuggets waive Nate Wolters and Robbie Hummel|work=InsideHoops.com|date=22. 10. 2016|accessdate=22. 10. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161023061004/http://www.insidehoops.com/blog/?p=19841|archive-date=23. 10. 2016|url-status=dead|df=}}</ref> Два дана касније потписао је уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref name="gs">{{Cite news|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2016&mm=10&dd=24&nav_id=1191441|title=Volters pojačao Crvenu zvezdu |date=24. 10. 2016.|publisher=b92|accessdate=24. 4. 2016.}}</ref> Био је део састава црвено-белих који је у сезони [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016/17.]] комплетирао [[Трипла круна у кошарци|триплу круну]] освајањем оба национална такмичења и регионалне [[Јадранска лига у кошарци 2016/17.|Јадранске лиге]]. Дана 13. септембра 2017. године Волтерс је потписао двосмерни уговор са [[Јута џез]]ом. Овај уговор му је омогућавао да игра и за Јута џез и за њихову филијалу [[Ајдахо стампид|Солт Лејк Сити старсе]]. Међутим, већ 22. децембра 2017. Волтерс је отпуштен. У дресу Јуте одиграо је 5 мечева и постигао 2 поена. Дана 17. јануара 2018. потписао је за [[КК Елан Шалон|Елан Шалон]]. Дана 8. јула 2018. потписао је двогодишњи (1+1) уговор са [[КК Жалгирис|Жалгирисом]]. Дана 23. јуна 2019. је потписао двогодишњи уговор са [[КК Макаби Тел Авив|Макабијем]] из [[Тел Авив]]а.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/volters-potpisao-za-makabi-zalgirisu-200-000-evra/330636 |title=Volters potpisao za Makabi, Žalgirisu 200.000 evra|work=mozzartsport.com| date = 23. 6. 2019|accessdate = 30. 7. 2020}}</ref> У [[израел]]ском клубу је био до 31. маја 2020, када је објављено да је уговор раскинут.<ref name="ms"/> Волтерс је у сезони [[Евролига у кошарци 2019/20.|2019/20.]] забележио 15 наступа у [[Евролига у кошарци|Евролиги]] и просечно је бележио 7,5 поена, 2,7 асистенција и 1,8 скокова по такмичењу. Давао је и 7,7 поена по утакмици у [[Суперлига Израела у кошарци|израелском шампионату]].<ref name="ms">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/nejt-volters-napustio-makabi/358425|title=Nejt Volters napustio Makabi|work=mozzartsport.com| date = 31. 5. 2020|accessdate = 30. 7. 2020}}</ref> Дана 25. јула 2020. је потписао једногодишњи уговор са [[КК УНИКС Казањ|УНИКС-ом]] из [[Казањ]]а.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/volters-potpisao-za-uniks-igrace-protiv-partizana-u-evrokupu/362496|title=Volters potpisao za Uniks, igraće protiv Partizana u Evrokupu|work=mozzartsport.com| date = 25. 7. 2020|accessdate = 30. 7. 2020}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Црвена звезда|Црвена звезда]]''': ** [[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]] (1): [[Кошаркашка лига Србије 2016/17.|2016/17.]] ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (2): [[Јадранска лига у кошарци 2016/17.|2016/17]], [[Јадранска лига у кошарци 2021/22.|2021/22.]] ** [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Куп Радивоја Кораћа]] (2): [[Куп Радивоја Кораћа 2017.|2017]], [[Куп Радивоја Кораћа 2022.|2022.]] * '''[[КК Жалгирис|Жалгирис]]''': ** [[Литванска кошаркашка лига|Првенство Литваније]] (1): 2018/19. === Појединачни === * Најкориснији играч финала [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Купа Радивоја Кораћа]] (1): [[Куп Радивоја Кораћа 2022.|2022.]] == Статистика == {{Евролига статистика играча легенда}} {{small|Напомена: [[Евролига]] није једино такмичење у којем је играч учествовао, играо је и у домаћим такмичењима}} === НБА === ==== Регуларна сезона ==== {{НБА статистика играча старт}} |- | style="text-align:left;"| 2013-14 | style="text-align:left;"| [[Милвоки бакси|Милвоки]] | '''58''' || '''31''' || '''22.6''' || '''.437''' || '''.290''' || '''.656''' || '''2.6''' || '''3.2''' || '''.6''' || '''.3''' || '''7.2''' |- | style="text-align:left;"| 2014-15 | style="text-align:left;"| [[Милвоки бакси|Милвоки]] | 11 || 0 || 12.9 || .387 || .000 || .250 || 1.5 || .9 || .5 || .0 || 2.3 |- | style="text-align:left;"| 2014-15 | style="text-align:left;"| [[Њу Орлеанс пеликанси|Њу Орлеанс]] | 10 || 0 || 10.6 || .286 || .000 || .500 || 1.8 || 1.1 || .3 || .2 || 1.7 |- class="sortbottom" | style="text-align:center;" colspan="2"| '''Каријера''' | 79 || 31 || 19.7 || .426 || .261 || .635 || 2.3 || 2.6 || .5 || .2 || 5.8 {{s-end}} == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Кошарка}} {{Commonscat|Nate Walters}} * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=006555&seasoncode=E2015#!biography Профил играча на сајту Евролиге] * [http://basketball.eurobasket.com/player/Nate-Wolters/Turkey/Besiktas-Istanbul/189330 Профил играча на сајту Евробаскет] {{КК Црвена звезда — тим}} {{КК Црвена звезда-Првак Србије 2016/17.}} {{KK Црвена звезда-Победник Купа Радивоја Кораћа 2017.}} {{КК Црвена звезда — Победник Купа Радивоја Кораћа 2022.}} {{KK Црвена звезда-Победник Јадранске лиге 2016/17.}} {{КК Црвена звезда — Победник Јадранске лиге у кошарци 2021/22.}} {{НБА драфт 2013.}} {{DEFAULTSORT:Волтерс, Нејт}} [[Категорија:Рођени 1991.]] [[Категорија:Амерички кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Кошаркаши Бешикташа]] [[Категорија:Кошаркаши Гранд Рапидс драјва]] [[Категорија:Кошаркаши Жалгириса]] [[Категорија:Кошаркаши Јута џеза]] [[Категорија:Кошаркаши Милвоки бакса]] [[Категорија:Кошаркаши Њу Орлеанс пеликанса]] [[Категорија:Кошаркаши Солт Лејк Сити старса]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] [[Категорија:Кошаркаши УНИКС-а]] s69yget1aska18124ovnzu5ybotpc0c 0 1430438 25115107 24910653 2022-07-20T08:02:22Z PetarM 6459 /* Руски добровољци погинули у редовима Војске Републике Српске{{cite web|title=Как погибали добровольцы за Сербский народ в Боснии|url=http://ckwrf.ru/novosti/958/|work=ЦКВРФ.РУ|accessdate=28. 4. 2020}} */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија етничка група |име = Руси у Републици Српској<br /><small>''{{јез-рус|Русские в Республике Сербской}}''</small> | застава = [[Датотека:Flag of Russia.svg|80п]] [[Датотека:Seal of the Republika Srpska.svg|80п]] | ширина_заставе = | опис_заставе = <small>[[Застава Русије|застава Руса]] и [[Амблем Републике Српске|грб Српске]]</small> |слика= {{image array|perrow=2|width=100|height=100 | image1 =Александар Соловјев.jpg| caption1 = [[Александар Соловјев]] | image2 =Капиталина Ерић.jpg| caption2 = [[Капиталина Ерић]] | image3 = Igor Ivanovich Strelkov Yekaterinburg3.JPG| caption3 = [[Игор Гиркин]] | image4 = JelenaGuskova.jpg| caption4 = [[Јелена Гускова]] }} |популација = '''177''' ^{<small>[[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|(2013)]]</small>} |регион1=[[Град Бања Лука|Бања Лука]] |поп1='''45'''^{<small>(2013)</small>} |регион2=[[Општина Брод|Брод]] |поп2='''18'''^{<small>(2013)</small>} |језици = [[Српски језик|српски]]<br />[[Руски језик|руски]] '''<small>([[Мањински језици у Републици Српској#Руски језик|197]]){{напомена|Број становника [[Република Српска|Републике Српске]] којима је [[Руски језик|руски]], [[матерњи језик]].}}</small>''' |религија = [[православље]]<br /><small>[[Религија у Републици Српској#Српска православна црква|Српска православна црква]]</small><br /><small>[[Религија у Републици Српској#Руска православна црква|Руска православна црква]]</small> |група = [[Украјинци у Републици Српској|Украјинци]]<br />[[Русини у Републици Српској|Русини]] }} '''[[Руси]] у Републици Српској''' ({{јез-рус|Русские в Республике Сербской}}) су грађани руског поријекла и руске етничке припадности који живе и раде на територији [[Република Српска|Републике Српске]]. Историја [[Руси|Руса]] на овим просторима траје од времена средњег вијека када су [[Кијевска Русија|руски]] принчеви из династије [[Рјуриковичи|Рјуриковича]] владали Бановином Усора и Соли, која се у највећој мјери простире над територијом данашње Републике Српске. Највећи утицај Руса се осјетио током [[Невесињска пушка|устанка]] који је у Босни подгнут против [[Османско царство|Османске империје]], гдје су Руси поред пружања материјалне помоћи устаницима имали и своје директне учеснике у самом устанку. Руси су у великом броју населили ове просторе након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] и егзодуса великог броја [[Бела гарда|Бјелогардејаца]], који су своје уточиште нашли у [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]]. На територију данашње Републике Српске дошли су на подручја градова [[Бања Лука]], [[Зворник]], [[Град Источно Сарајево|Сарајево]], [[Ново Горажде|Горажде]] и [[Билећа]]. Руси су одиграли значајну улогу у културно-образовном уздизању народа тадашње краљевине, док су у одређеној мјери наставили да насељавају ове просторе и након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] и успоставе социјалистичке власти. Први декан Правног факултета у Сарајеву, чији је правни насљедник данашњи [[Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву|Правни факултет у Источном Сарајеву]] је био Рус [[Александар Соловјев]].<ref>{{cite web|title=Руси у БиХ: мањина која је скоро потпуно ишчезла са сукобом Тито-Стаљин|url=http://www.prometej.ba/clanak/drustvo-i-znanost/manjine-u-bih/rusi-u-bih-manjina-koja-je-skoro-potpuno-iscezla-sa-sukobom-tito-staljin-3077|work=Прометеј|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> Руски народ у Српској је православне вјероисповијести, док се на територији Републике Српске налази мањи број храмова посвећен руским светитељима, подигнути првенствено као знак повезаности са руским православним народом, а поред њих постоје и вјерски објекти Руске православне цркве. Већи број припадника руског народа се током [[Рат у Босни и Херцеговини|Одбрамбено-отаџбинског рата]] борио у редовима [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. Неки од ових Руса су били из Републике Српске, док је највећи број дошао из [[Русија|Русије]], [[Украјина|Украјине]] и [[Белорусија|Бјелорусије]]. Руси су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у [[Вијеће народа Републике Српске|Вијећу народа Републике Српске]], [[Савјет националних мањина Републике Српске|Савјету националних мањина]] и [[Савез националних мањина Републике Српске|Савезу националних мањина]]. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које [[2016]]. године замјењује Управни одбор. Руси нису учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада нису имали делегате у сазивима Вијећа народа, Савеза националних мањина и Савјета националних мањина. == Историјат == Долазак руског народа на територију данашње [[Република Српска|Републике Српске]] веже се за крај [[19. век|19. вијека]] и почетак [[20. век|20. вијекa]]. Први Руси долазе на ове просторе током [[Невесињска пушка|Босанско-херцеговачког устанка]] (1875 − 1878) у коме директно учествују и финансијски помажу устанике. Годину дана прије завршетка [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] и распада [[Аустроугарска|Аустроугарске]], у царској [[Русија|Русији]] догодила се велика револуција, позната под називом [[Октобарска револуција]], у којој је срушен царски режим и успостављена комунистичка власт. Историјски догађаји који су избили у тим немирним временима били су разлог да се велики број [[Руси|Руса]] исели, и своје домове потражи у другим европским државама. У прољеће [[1919]]. године велики број руских избјеглица и бјелогардејаца налази уточиште у [[Краљевина Југославија|Краљевини СХС]], која је била изразито антикомунистичка. Те године на просторе [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]], а самим тим и на подручје данашње [[Република Српска|Републике Српске]], досељава се велики број Руса. Један број њих радио је на универзитетима, школама и културним институцијама, а већина овог становништва запослила се у пољопривреди и индустрији. Руски досељеници су се адаптирали у новој средини и многи су заснивали породице са домицилним становништвом.{{sfn|Јовановић|1996|p=}} Први декан правног факултета у Сарајеву, чији правни насљедник је данашњи [[Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву]], је био [[Александар Соловјев|Александар Васиљевич Соловјев]] слависта, истраживач [[Bогумили|богумила]], [[Hералдика|хералдике]], [[Нумизматика|нумизматике]], [[Археологија|археологије]], преводилац са [[Руски језик|руског]] и [[Француски језик|француског]] језика, професор историје словенског и византијског права, који се након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] настанио у [[Београд|Београду]], а након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] дошао у [[Сарајево]].{{sfn|Извјештај|2015|p=97}} ==== Руски банови Бановине Босне (Усора и Соли) ==== Босанску бановину угарског краља Беле чиниле су територије земаља Усоре и Соли. Бановина је основана [[1254]]. године. Први бан био је [[Ростислав Михаиловић]], отац [[Бела од Мачве|Беле Ростиславића]] и [[Михаило Ростиславић|Михаила од Босне]], који су након смрти оца преузели владавину и бановску титулу. Сва тројица су били [[Кијевска Русија|руски]] принчеви из династије [[Рјуриковичи|Рјуриковича]]. У титули Ростислава Михаиловића званично се не помиње ни [[Усора (област)|Усора]] и [[Соли (област)|Соли]]. Он је „дукс Галиције и господар Мачве” (dux Gallicie et dominus de Machou). Ана, супруга Ростислава Михаиловића, носила је титулу „кнегиње Галиције и Босне и Мачве” (Ducissa Gallicie ac de Bozna et de Mazo domina). Под Босном се овдје подразумевају земље Усора и Соли. Власт [[Матеј Нинослав|Матеје Нинослава]] сведена је на земље Босну и Доњи Краји. Након Белине смрти, власт над Мачвом, Усором и Соли предавана је у руке моћних кнежева о чему свједоче бројне повеље из периода од [[1272]]. до [[1280]]. године. Изричит помен „бановине Усоре и Соли” помиње се у титули Гисинговца од новембра [[1272]]. до априла [[1273]]. године када се он титулише као "banus de Wozora et de Sou" и Иринеја (bano de Sow etdeWozora). У осталим случајевима Усора и Соли наводе се као Босна. Територија ове бановине се углавном простирала на подручју данашњих [[добој]]ске, [[теслић]]ке, [[Општина Петрово|петровске]] и [[Општина Модрича|модричке]] општине у Републици Српској.<ref name="Russia">{{cite web|title=Russia|url=http://fmg.ac/Projects/MedLands/RUSSIA,%20Rurik.htm#RostislavMikhailovichdied1263B|work=фмг.ац|accessdate=5. 5. 2020}}</ref> === Руси у Устанку у Босни и Херцеговини 1875. === Током Устанка у Босни, међу великим бројем страних добровољаца нашли су се и Руси. Руска држава је тада директно подржавала устанике, преко својих конзуларних представништава, поготову онога у Дубровнику и Београду, одакле се координисала комплетна руска помоћ устаницима.<ref>{{cite web|title=Руски добровољци на Балкану 1876 - 1878|url=http://www.maticacrnogorska.me/files/49/13%20nada%20tomovic.pdf|publisher=Матица црногорска|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> Тако је на [[Народна скупштина у Кравјаку|Народној скупштини]] у Кравјаку (засеоку села [[Горњи Тишковац]], код [[Дрвар]]а{{напомена|Село је до [[1996]]. припадало општини [[Општина Дрвар|Дрвар]] у саставу [[Република Српска|Републике Српске]], док је после [[Дејтонски мировни споразум|Дејтона]], припојено општини [[Град Бихаћ|Бихаћ]].}}) која је одржана на [[Киријак Отшелник|Михољдан]] 12. октобра 1877. (29. септембра по старом календару) током [[Невесињска пушка|Устанка у Босни и Херцеговини]], за вођу новоосноване ''Привремене народне босанске владе'' именован Рус Владимир Семјонович Јоњин.{{sfn|Теиновић|2006|p=91}} === Руска емиграција у Бањалуци === [[Датотека:Руска колонија у Бањалуци 1940.png|десно|300п|мини|Чланови Руске колоније у Бањалуци 1940.]] Први емигранти из Русије, њих 126, дошли су у [[Бања Лука|Бањалуку]] [[1921]]. године. По узору на остале емигрантске заједнице широм [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] односно Краљевине Југославије, и бањалучка је основала низ удружења, као што су Руска колонија, [[Руска матица у Бањој Луци|Руска матица]], Руски соко, Удружење руских официра и Руско друштво Црвеног крста.{{sfn|Мачкић||p=1}} Готово сви емигранти из Русије, који су [[1921]]. дошли у Бањалуку, имали су средње или високо образовање, али и висок ниво општег образовања, а већина њих добро је говорила бар један страни језик. У првој групи бањалучких Руса биле су и значајне личности попут Василија Михаиловича Кашкарова, [[генерал-лајтнант]]а Артемија Соломоновича Вартанова, члана Думе Ераста Андрејевича Исејева, ликовног умјетника Фјодора Никитовича Сахна и композитора Рафаила Јеронимовича Арнерија.{{sfn|Мачкић||p=2}} Свакако, њихово дјеловање у релативно малом мјесту, каква је између два свјетска рата била Бањалука, било је ограничено бројним специфичностима и праћено низом потешкоћа. По доласку у Краљевину СХС емигранти из [[Русија|Русије]] установили су разуђен систем организација веома разнолике оријентације и задатака, од оних превасходно или искључиво социјалног до оних научног карактера. Међу најзначајније организације, свакако, ваља уврстити и Руску матицу, која је такође, преко Централе у [[Љубљана|Љубљани]] и мјесних подружница, дјеловала широм Краљевине.{{sfn|Мачкић||p=4}} Руска матица је основана по узору на матице осталих словенских народа, које су одиграле кључну улогу у очувању и развоју њиховог националног идентитета. За бањалучку руску заједницу карактеристично је да број њених чланова биљежи лаган али константан пораст. Према [[Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији|попису из 1931.]] у Бањалуци су живјела 122 Руса, а крајем [[1941]], према незваничним подацима, њих 314.{{sfn|Мачкић||p=7}} [[Октобар|Октобра]] [[1941]]. у оквиру Руске колоније формиран је и посебан одсјек Националне младежи Руске колоније, која је бројала 42 члана. Тако је избјегнута општа обавеза уписивања у редове [[Усташе|Усташке]] младежи. Већ у току [[1942]]. дошло је до осјетног смањења броја бањолучких Руса. Појединци су отишли на рад у [[Трећи рајх|Њемачку]], надајући се да ће им тако бити олакшан повратак у Русију, неколицина је ступила у разне војне формације, а понеко је отишао на студије у [[Загреб]]. Крајем септембра [[1944]]. године, након одступања партизанских јединица, неколико породица се иселило у разним правцима.<ref name="Бањалучки Руси">{{cite web|title=Бањалучки Руси|url=https://www.glassrpske.com/plus/istorija/Banjalucki-Rusi/111960.html|publisher=Глас Српске|accessdate=31. 12. 2017}}</ref> === Донски козачки корпус у Билећи === [[Датотека:Војна парада руских питомаца у Билећи.png|десно|300п|мини|Војна парада руских питомаца у Билећи]] [[Датотека:Питомци 36. класе Донског корпуса у Билећи.png|десно|300п|мини|Питомци 36. класе Донског корпуса у Билећи]] Након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] [[Билећа]] постаје нови дом војницима корпуса руске царске војске из града [[Ростов на Дону|Дона]]. Руски досељеници у Билећи су обновили касарну оштећену у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]], довели докторе, отворили прве занатске радње, основали позориште, играли прве представе, компоновали први валцер „Таласи Требишњице”, оформили оркестар и хор, организовали прву војну параду на билећким улицама изводећи корачнице од Лагера па све до [[Црква Светог Саве у Билећи|цркве Светог Саве]]. Пред крај грађанског рата у Русији већина царске војске, или како су их звали „бјелогардејци”, прогањана је од стране црвеноармијских бољшевичких трупа. Међу њима је био и Донски кадетски корпус, који послије кратког боравка у [[Словенија|Словенији]], бива премјештен у Билећу, новембра [[1921]]. године, гдје су распоређени по одлуци тадашњих власти Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Првих неколико мјесеци проведено је на обнови инфраструктуре која је била порушена за вријеме Првог свјетског рата, а коју је изградила Аустро-Угарска. Тада су отворене и прве радње, кројачка, обућарска, те столарска, а кадети су се почели навикавати на нови живот. Убрзо ће управно, као и наставно особље отпочети са својим устаљеним радом. Отворена је и [[Хришћанска црква|црква]] у којој је иконе осликао руски умјетник, а потом и позоришна дворана. На челу [[Позориште|позоришта]] је био генерал Александар Ивановић Васиљев. Руси су у Билећи основали и своје пјевачке и трубачке групе. Кадетски корпус је у Билећи отворио и своју прву амбуланту, а руски доктор је био задужен и за билећку болницу. Први доктор у њој био је Митрофан Семјонович Попов, а његов помоћник Андреј Каритонович Белоски. Тада је настала и прва књиговезница и столарска радионица. Након смјене генерала Бабкина, који је био на челу овог корпуса на његово мјесто је дошао Јевгениј Васиљевич Перет, бивши артиљеријски официр. Наредбом генерала Богајевског, [[1922]]. године, Донски кадетски корпус промијенио је име у Донски кадетски корпус Цара Александра III, те су њихови чинови означавани на лијевом рамену са Атаманском плавом еполетом опточеном бијелом бојом. Нераскидива веза са [[Требишњица|Требишњицом]] створила је и валцер „Таласи Требинке”, кога су компоновали на текст ове пјесме. За вријеме свог боравка у Билећи, кадети су током одмора посјећивали околна мјеста, укључујући и пикнике и шетње чак и старим путем до Никшића. Иако су само неколико година провели у Билећи ([[новембар]] [[1921]] – [[септембар]] [[1926]]), којој су посветили и двије пјесме, ови су бјелогардејци оставили дугорочан траг, како у културном тако и у социјалном, животу тадашње Билеће.<ref name="Руси у Билећи: Козаци са Дона на извору Требишњице">{{cite web|title=Руси у Билећи: Козаци са Дона на извору Требишњице|url=http://www.bileca.rs/rusi-u-bileci-kozaci-sa-dona-na-izvoru-trebisnjice/|publisher=Билећа.рс|accessdate=1. 1. 2019}}</ref> О времену боравка козака са Дона на територији Билеће данас свједочи запуштено руско гробље у Билећи, на коме почивају и високи царски официри. Дио војничког гробља гдје су сахрањени официри царске Русије деценијама нико није одржавао, а у вријеме комунистичких власти ту су лежали непријатељи револуције. Споменици су оронули, а један дио зарастао у шикару. Само се назире покоји натпис са руским именима и презименима. На њима се не разазнаје да ли је ту и коначиште прадједе руског политичара [[Дмитриј Рогозин|Димитрија Рогозина]].<ref>{{cite web|title=Да ли прадеда Димитрија Рогозина почива у Билећи|url=http://www.bileca.rs/da-li-pradeda-dimitrija-rogozina-pociva-u-bileci/|publisher=Билећа.рс|accessdate=1. 1. 2019}}</ref> Поред старих споменика припадницима Донског корпуса у билећком православном гробљу подигнут је и један нови, мермерни, на коме стоји име Сергеј Владимирович Мелешко, добровољац погинуо у редовима [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]] у протеклом рату.<ref>{{cite web|title=Оживјеле сјенке над руским гробљем|url=https://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Ozivjele-sjenke-nad-ruskim/468777|publisher=Независне новине|accessdate=1. 1. 2019}}</ref> После Билеће козачки корпус се премјестио у [[Горажде]]. Први пут након сахране руског војника припадника Војске Републике Српске, на Руском гробљу у Билећи служен је парастос у новембру [[2019]]. када је започео пројекат обнове гробља и обиљежавања стогодишњице доласка Руса на простор Билеће. Пројекат се ради у сарадњи са руском амбасадом у Сарајеву.<ref>{{cite web|title=Билећа: Након 20 година служен парастос на тзв. руском гробљу|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=356662|publisher=РТРС|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> === Зворнички Руси === Поред многих градова у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Руси су дошли и у Зворник, тада мали градић на обали Дрине. Међу Русима који су на ове просторе дошли између два свјетска рата је било љекара, инжињера, умјетника, племића и припадника више грађанске класе старе Русије. Својим радом допринијели су бржем развоју Зворника. Неки Руси из Зворника отишли су касније у западну Европу и Америку, а на градском гробљу сахрањени су они који су овдје заувек остали.<ref name="Зворнички Руси">{{cite web|title=Зворнички Руси|url=http://www.zvono.media/sr/zvornicki-rusi|publisher=Звоно.медија|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> === Руси у Горажду === Уз православне споменике на гробљу [[Сопотница (Ново Горажде)|Доња Сопотница]], поред [[Црква Светог Ђорђа у Сопотници|храма Светог Ђорђа]], задужбине [[Стефан Вукчић Косача|Херцега Стефана Косаче]] код [[Ново Горажде|Новог Горажда]], до посљедњег [[Рат у Босни и Херцеговини|Одбрамбено-отаџбинског рата]] налазили су се надгробни споменици руских царских официра, козака, који потичу из двадесетих и тридесетих година прошлога вијека када из [[Билећа|Билеће]] у [[Горажде|Горажде]], по декрету краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]], долази Други руски донски кадетски корпус. Пристигли су након прогона после [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] у [[Русија|Русији]], а смјештени су у старој аустроугарској касарни у центру [[Горажде|Горажда]]. Захваљујући Руском корпусу у Горажду се [[1930]]. оснива и прва Руска гимназија коју су, осим младих руских кадета, похађали и домаћи ђаци. Руски кадети су у то вријеме представљали културно, јавно, друштвено и спортско освјежење у тада још увијек малој чаршији поред ријеке [[Дрина|Дрине]]. Приређивали су чајанке, дочеке православних нових година, организовали балове, разне забаве уз наступ властитог дувачког оркестра, а формирали су и црквени хор. Осим козачких коњских трка, приређивали су гимнастичка такмичења, атлетске игре, а бавили су се и другим спортовима, а највише фудбалом. Руси су у Горажду живјели све до [[1934]]. када неочекивано одлазе, а њиховим одласком се гаси и Руска гимназија. Трајни знак њиховог боравка у Горажду били су споменици над хумкама у које су сахрањени. Након девастирања ових споменика у протеклом рату од стране [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]], власти општине [[Општина Ново Горажде|Ново Горажде]], уз подршку Руског културног центра из [[Град Источно Сарајево|Источног Сарајева]], подигли су мермерни крст са једноставним натписом „Казаки Казакам”, на мјесту порушених споменика и тиме овјековјечили успомену на руско присуство на горњедринском простору.<ref>{{cite web|title=Трајни козачки знак|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/42099/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BA#!|publisher=Политика|accessdate=11. 5. 2017}}</ref> === Социјалиситчка Федеративна Република Југославија === Комунистичке власти нису према Руској колонији и [[Руска матица у Бањој Луци|Руској матици]] биле нимало благонаклоне. Обје су жигосане као профашистичке и контрареволуционарне организације и распуштене. Предсједник Руске колоније инж. Јевгениј Владимирович Антоневич и предсједник Руске матице инж. Виталиј Макарович Рибкин већ крајем [[април]]а [[1945]]. нашли су се под ударом нове власти и у апсурдним судским процесима осуђени на двогодишње казне строгог затвора. Већ за који мјесец бањалучки Руси могли су да се наброје на прсте јер су се листом упутили ка [[Загреб]]у, [[Сарајево|Сарајеву]] и [[Београд]]у. Они малобројни преостали постали су нечујни и невидљиви. У новоствореној атмосфери братства и јединства постало је незамисливо било какво организовање на националној основи. До тада малобројна али снажна, угледна и утицајна руска заједница у Бањалуци престала је да постоји.{{sfn|Мачкић||p=8}} У периоду након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] десио се мањи вал досељавања припадника руске народности на ове просторе. [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Народна Република Југославија]], касније ФНРЈ и СФРЈ, створила је услове да сви грађани Југославије без обзира на националну и етничку припадност имају исти статус унутар Федерације, и то је условило досељавање и припадника руске националности. Након политичког сукоба [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] са [[Јосиф Стаљин|Стаљином]] [[1948]]. године један броја Руса се због притисака који су били посљедица овог сукоба, иселио са ових простора, тако да се број припадника константно смањивао.{{sfn|Извјештај|2015|p=68}} === Одбрамбено - отаџбински рат === [[Датотека:Visegrad church.JPG|десно|300п|мини|Војничко гробље у Вишеграду, гдје су сахрањени руски добровољци.]] Током [[Рат у Босни и Херцеговини|Одбрамбено-отаџбинског рата]] у [[Република Српска|Републици Српској]], велики број Руса се прикључио [[Војска Републике Српске|Војсци Републике Српске]], а неки од њих су током рата и погинули. Руси су у оквиру ВРС, били организовани у три добровољачка одреда, а налазили су се и у осталим јединицама. У Одбрани Републике Српске погинуло је 37 руских добровољаца.<ref>{{cite web|title=У Српској се обиљежава Дан руских добровољаца|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=378967|work=РТРС|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> Први споменик руским добровољцима је подигнут у [[Вишеград]]у. Споменик је подигнут средствима донатора из [[Русија|Русије]], средствима [[Влада Републике Српскe|Владе Републике Српске]], а у организацији удружења грађана српско-руске заједнице „Завет” из [[Бијељина|Бијељине]]. Република Српска је у знак сјећања на Русе који су погинули у одбрани српског народа, [[12. април]]<ref>{{cite web|title=Милуновић: Српска не заборавља руске добровољце|url=http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpb/media/vijesti/Pages/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%86%D0%B5.aspx|work=Влада Републике Српске|accessdate=20. 4. 2020}}</ref> прогласила ''Даном руских добровољаца'', када се сваке године у Вишеграду низом манифестација одаје почаст погинулим Русима и подсјећа на ратни пут руских одреда, као и на исказану храброст у одбрани Републике Српске. Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је овај датум у Календар историјских догађаја. Овиљежава се на регионалном нивоу у Вишеграду парастосом и полагањем вијенаца на споменику руским добровољцима, на Војничком гробљу на Мегдану.<ref>{{cite web|title=Вишеград: Обиљежен Дан руских добровољаца|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=378939|work=РТРС|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> === Данас === Током посљедњих година примјетан је већи број Руса који у великој мјери из [[Црна Гора|Црне Горе]], а у мањој из [[Русија|матичне државе]], свој други дом проналазе у најјужнијем граду [[Република Српска|Републике Српске]], у [[Требиње|Требињу]]. У [[Требиње]] се досељавају [[Руси]] из разних дијелова матичне земље, углавном су то породице које ужурбани живот у метрополама замјењују Требињем и осталим мјестима источне [[Херцеговина|Херцеговине]], гдје покрећу приватне фирме, баве се пољопривредом.<ref>{{cite web|title=Руси се из Црне Горе селе у Требиње|url=http://www.rtvbn.com/345950/Rusi-se-iz-Crne-Gore-sele-u-Trebinje|work=БНТВ|accessdate=4. 1. 2016}}</ref> Заинтересованост Руса за Требиње и околину Билеће и Гацка почела је прије деценију, и данас је у већој мјери примјетно присуство руског народа на овим просторима.<ref>{{cite web|title=Арапи траже виле, Руси камене куће|url=https://www.glassrpske.com/cir/drustvo/vijesti/Arapi-traze-vile-Rusi-kamene-kuce/223125|work=Глас Српске|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> [[Руси]] који живе и раде на територији Републике Српске, остварују могућност изласка на изборе. На пријевременим изборима за Предсједника Руске Федерације [[2018]]. године, на списку бирача нашло се 60 држављана [[Русија|Русије]], који углавном раде у једној од руских компанија које послују у Републици Сrпској.<ref>{{cite web|title=Руси у Бањалуци бирали предсједника Русије|url=https://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Rusi-u-Banjaluci-birali-predsjednika-Rusije/257657.html|work=Глас Српске|accessdate=21. 7. 2018}}</ref> Руски инвеститор Андреј Дулаченко који се преселио у Требиње, током [[2014]]. године је преузео објекте и земљиште у требињском насељу Јазина, гдје је покренуо приватни посао и обновио објекте који су се некада користили у угоститељске сврхе.<ref>{{cite web|title=Руси обнављају Јазину|url=http://lokoportal.com/index.php/sadrzaj/vijesti/14319-rusi-obnavljaju-jazinu|work=Локопортал|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> Након проглашења пандемије вируса [[Вируси корона|Корона]], [[Русија|Руска Федерација]] је у веома кратком времену упутила конвој помоћи Републици Српској. Медицински тим који је тада допутовао из Руске Федерације, извршио је дезинфекцију болница, домова здравља и карантинских простора у којима бораве лица позитивна на вирус Корона.<ref>{{cite web|title=Руси наредних дана дезинфикују здравствене установе и карантине|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=378673|work=РТРС|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> Поред техничког сегмента ове помоћи Републици Српској, у Бањалуку је стигла и екипа руских медицинских стручњака који су дошли са циљем медицинске стручне помоћи Универзитетском клиничком центру Републике Српске у борби против епидемије вируса корона.<ref>{{cite web|title=Авионима стигла помоћ Републици Српској из Русије|url=https://www.rtvbn.com/cirilica/3981578/avionima-stigla-pomoc-republici-srpskoj-iz-rusije|work=БНТВ|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> == Религија == {{Посебан чланак|Религија у Републици Српској}} [[Датотека:Манастир блаженој МАТРОНИ МОСКОВСКОЈ 02.jpg|мини|десно|Манастир Свете Матроне Московске]] Руси у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у [[Русија|матичној земљи]], као и широм свијета су [[Православље|православне вјероисповијести]]. На територији Републике Српске постоји неколико објеката који су превасходно подигнути за потребе руског народа, или су у фази градње. Неке од њих је изградила Српска православна црква, а посвећени су руским светитељима, док руске православне парохије на територији Српске још увијек нису формиране. Вјерски објекти који су посвећени руским светитељима у Републици Српској су: * Црква Покрова пресвете Богородице<ref>{{cite web|title=Црква Покрова Пресвете Богородице|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-pokrova-presvete-bogorodice-2/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref>, у засеоку Дабрак насељеног мјеста [[Насеобина Хрваћани|Хрваћани]]. Ова руско-украјинска црква припада парохији православних Украјинаца, који насељавају мјесто Хрваћани, а богослужење се врши у садејству са [[Украјинска православна црква|Украјинском православном црквом]], која је у саставу [[Руска православна црква|Руске православне цркве]], као и са [[Српска православна црква|Српском православном црквом]]. * Црква Александра Невског у [[Угљевик|Угљевику]], је након [[Рат у Босни и Херцеговини|Одбрамбено-отаџбинског рата]], први објекат руске православне цркве изграђен на територији Републике Српске. Храм [[Александар Невски|Светог Александра Невског]] подигнут је за потребе руских војника Оружаних снага Руске Федерације, односно руских војника и официра из састава СФОР-а стационираних у [[Угљевик|Угљевику]]. Руски војници су доласком у Угљевик стационирани у непосредној близни Рудника и термоелектране. Управо они су, ради својих духовних потреба, а по благослову Руске Православне Цркве, саградили храм који су осветили Епископ красногорски Сава из Руске православне црква и тадашњи Епископ зворничко-тузлански [[Василије Качавенда|Василије]]. Након одласка руских војника, храм је, указом Руске Православне Цркве, предан [[Епархија зворничко-тузланска|Епархији зворничко-тузланској]], остајући у свијести српског народа својеврсним знаком сјећања на велику улогу руске војске у успостављању мира на простору Републике Српске. На храму нису извођени значајни радови до краја прве деценије [[21. век|21. вијека]], да би [[1. март]]а [[2020]]. године, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије први пут служио свету архијерејску Литургију у потпуности обновљеном храму. Са благословом владике Фотија храм ће бити проглашен манастиром при коме ће бити саграђен духовно-културни центар српско-руског пријатељства чија је градња у току. Храм Светог Александра Невског у Угљевику је једини храм у Републици Српској који је подигао руски народ и који је био под јурисдикцијом Московске Патријаршије.<ref>{{cite web|title=Освећен фрескопис будућег манастира у Угљевику|url=http://spc.rs/sr/osvetshen_freskopis_budutsheg_manastira_u_ugljeviku|work=Српска православна црква|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> Сваке године [[12. септембар|12. септембра]] на дан прослављања руског светитеља Александра Невског у храму се служи литургија и прославља храмовна слава.<ref>{{cite web|title=Руска црква у Угљевику обиљежила славу |url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=310028|work=РТРС|accessdate=25. 4. 2020}}</ref> * [[Српско-руски храм у Бањалуци]]<ref>{{cite web|title=Српско-руски храм и духовни центар|url=http://www.ais-ba.org/monografija-rusija/773/|work=АИС Република Српска|accessdate=28. 4. 2020}}</ref>, који ће бити подигнут у знак захвалности руском императору Николају Другом<ref>{{cite web|title=У Бањалуци ће се градити Руско-српски православни храм|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=249254|work=РТРС|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> представља пројекат у изградњи који ће поред храма у руском стилу, који ће битик копија храма посвећеног чудима Светог Архангела Михаила, који се некада налазио у [[Кремљ]]у, срцу царске Русије, садржати и културни центар гдје ће се наћи установе културе руског народа које постоје у Бањалуци. Идеја о изградњи руско-српског храма у Бањалуци потиче још са почетка [[20. век|20. вијека]], а градња је почела на стоту годишњицу страдања руске царске породице.<ref>{{cite web|title=Како ће изгледати Српско-руски центар и како ће Бањалука дочекати Лаврова?|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=308060|work=РТРС|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> * [[Храм Серафима Саровскога (Мокро)|Храм Серафима Саровскога]] се гради у насељу [[Мокро (Пале)|Мокро]], на магистралном путу између [[Пале|Пала]] и [[Соколац|Сокоца]], у организацији Руског културног центра из [[Град Источно Сарајево|Источног Сарајева]], гради се храм чији радови су у завршној фази градње.<ref name="Пале: Русија обиљежила дан националног јединства">{{cite web|title=Пале: Русија обиљежила дан националног јединства|url=http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Pale-Rusija-obiljezila-dan-nacionalnog-jedinstva/196255.html|publisher=Глас Српске|accessdate=11. 5. 2017}}</ref> * [[Манастир Ритешић|Манастир Свете Матроне Московске]] у [[Ритешић|Ритешићу]] у близини [[Добој|Добоја]]. Овај вјерски објекат посвећен је [[Матрона Московска|Светој Матрони Московској]], и једини је такве врсте на овим просторима. Манастир ће поред црквених здања након финализирања радова посједовати и ресторан, док ће у непосредној близини бити изграђено етно село у руском стилу. По завршетку изградње манастира, предвиђено је да га води женско свештенство, а монахиње би биле из различитих православних земаља свијета.<ref>{{cite web|title=Руски манастир у Ритешићу|url=https://dobojski.info/kultura/item/8108-doboj-ruski-manastir-u-ritesicu-video|work=Добојски инфо|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> Поред домаћих привредника, који помажу градњу манастирског комплекса,ту ће се налазити и одређени експонати које је манастиру донирао Војно-историјски музеј из Москве.<ref>{{cite web|title=Дух Русије у Ритешићу|url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0.652.html:733938-Duh-Rusije-u-Ritesicu|work=Новости|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> * [[Крипта]] посвећена Светом Сергију Радоњешком, кзграђена у [[Манастир Свете Петке — Пет језера (Бијељина)|Манастиру Свете Петке]] у [[Бијељина|Бијељини]], у којој се налази честита његовим моштију.<ref>{{cite web|title=Манастир Свете Петке на Пет Језера у Бијељини|url=http://www.namjesnistvobijeljinsko.org/index.php/2013-08-10-06-44-32/manastir-svete-petke|publisher=Епархија зворничко-тузланска|accessdate=11. 5. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20131005235648/http://www.namjesnistvobijeljinsko.org/index.php/2013-08-10-06-44-32/manastir-svete-petke|archive-date=05. 10. 2013|url-status=dead|df=}}</ref> У [[Манастир Крупа на Врбасу|Манастиру Светог пророка Илије]], који се налази у насељу [[Крупа на Врбасу]] у непосредној близини Бањалуке, од [[2006]]. године чувају се честице моштију [[Матрона Московска|Свете Матроне Московске]], које су допремљене из Русије.<ref>{{cite web|title=Молитва у част свете Матроне Московске|url=https://www.glassrpske.com/cir/novosti/banjaluka/molitva-u-cast-svete-matrone-moskovske/755|work=Глас Српске|accessdate=2. 5. 2020}}</ref> Празник Праведне Матроне Московске, који се обиљежава [[2. мај]]а претставља посебан дан у овом манастиру, а тим поводом се у манастиру окупи велики број вјерника из Републике Српске али и иностранства.<ref>{{cite web|title=На празник Праведне Матроне Московске митрополит Порфирије и владика Јефрем служили у манастиру Крупи|url=http://www.spc.rs/sr/na_praznik_pravedne_matrone_moskovske_mitropolit_porfirije_vladika_jefrem_sluzhili_u_manastiru_krupi|work=Српска православна црква|accessdate=2. 5. 2020}}</ref> == Култура == У Републици Српској се сваке године традиционално прославља најстарији руски празник [[Масленица (празник)|Масленица]]. У Русији је ово веома битан празни а обижежава се у недјељу пред велики пост. Празник Масленица вуче коријен из периода многобоштва код Русакада су они на тај начин призивали прољеће, а испраћали зиму. Током [[2020]]. године овај празник је посебно обљежен у [[Бијељина|Бијељини]] уз присуство руске породице која је из [[Москва|Москве]] дошла да живи у [[Патковача|Патковачу]], село надомак Бијељине.<ref>{{cite web|title=У Бијељини обиљежен најстарији руски празник - Масленица|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=372298|work=РТРС|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> Један од значајних датума у руској историји Дан националног јединства, обиљежава се у Републици Српској у организацији професора и студената Катедре за русистику, [[Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву|Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву]]. Дан националног јединства Русије, установљен у спомен ослобађања Русије од пољских окупатора [[4. новембар|4. новембра]] [[1612]]. године, када су патриотске добровољачке снаге, предвођене Кузмом Мињином и кнезом Дмитријем Пожарским, пошле из Њижног Новгорода да би ослободиле Москву и Русију.<ref name="Пале: Русија обиљежила дан националног јединства" /> Током 2017. године у Билећи је свечано обиљежен Дан побједе. Организација овог значајног руског празника укључивала је међународним такмичењем патриотских пјесама и изложбом фотографија Рововско стваралаштво. Сјећање на херојску историју српског и руског народа и борбу против окупатора, не само у Другом свјетском рату, приредили су Руски културни центар у Републици Српској и општина Билећа.<ref name="Билећа: Дан побједе обиљежен такмичењем у пјевању патриотских пјесама">{{cite web|title=Билећа: Дан побједе обиљежен такмичењем у пјевању патриотских пјесама|url=https://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=252529|work=РТРС|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> На дан ослобођења Сарајева у Првом свјетском рату, [[6. новембар|6. новембра]] [[2011]]. године у Источном Сарајеву је подигнут споменик преминулом руском амбасадору у [[Организација уједињених нација|Уједињеним нацијама]], [[Виталиј Чуркин|Виталију Чуркину]]. Овим спомеником, исказана је велика захвалност човјеку који је спријечио усвајање британске резолуције о Сребреници у Савјету безбједности УН-а, којом се хтјело српски народ окарактерисати као геноцидан.<ref>{{cite web|title=И. Сарајево: Откривен споменик Чуркину- хвала за руско "не"|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=276850|work=РТРС|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> Током јуна мјесеца [[2014]]. године у Бањалуци је откривен споменик руском цару [[Николај II Александрович|Николају II]], што је уједно први споменик руском цару Николају на простору неке европске земље. Церемонија откривања споменика поред домаће политичке елите присуствовала је и делегација из Руске Федерације.<ref>{{cite web|title=Откривен споменик Цару Николају|url=https://www.rtvbn.com/cirilica/309936/Otkriven-spomenik-Caru-Nikolaju|work=БНТВ|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> У Бањалуци је такође подигнута и спомен биста руском писцу [[Александар Пушкин|Александру Пушкину]]. Поред централног спомен обиљежја руским добровољцима на војничком гробљу у [[Вишеград]]у, на брду Град у непосредној близини самог града подигнут је руски крст, посвећен погинулим руским добровољцима у Одбрамбено-отаџбинском рату.<ref>{{cite web|title=Вишеград: Постављено спомен обиљежје погинулим руским добровољцима|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=248816|work=РТРС|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> Други споменик руском цару Николају на тероторији Српске је подигнут у комплексу манастира Свете Матроне Московске и руског етно села у Ритешићу код Добоја.<ref>{{cite web|title=У добојском селу Ритешић направљен споменик руском цару Николају Другом|url=https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/u-dobojskom-selu-ritesic-napravljen-spomenik-ruskom-caru-nikolaju-drugom/vwsmg3z|work=Блиц|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> [[Руски језик]] се у Републици Српској изучава у основним школама, средњим школама, док на оба јавна универзитета постоје Катедре за изучавање руског језика. На [[Универзитет у Бањој Луци|бањолучком универзитету]] руски језик се изучава у склопу Филолошког факултета<ref>{{cite web|title=Руски и српски језик и књижевност|url=https://www.flf.unibl.org/ruski-jezik-1-ciklus/|work=Филолошк факултет Бања Лука|accessdate=28. 4. 2020}}</ref>, док се на [[Универзитет у Источном Сарајеву|источносарајевском универзитету]] руски језик изучава у склопу Катедре за русистику Филозофског факултета.<ref>{{cite web|title=Катедра за русистику|url=https://ff.ues.rs.ba/|work=Филозофски факултет Источно Сарајево|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> [[Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву]], постао је централно и најзначјаније мјесто зучавања руског језика и културе, након што је [[2019]]. године отворен Центар за руске студије у склопу факултета и покренут нови студијски програм. Поред изучавања руског језика, на овом факултету се изучава и студијски програм Руски језик и међународни политчки односи.<ref>{{cite web|title=На Филозофском факултету отворен Центар за руске студије|url=https://www.ues.rs.ba/2019/03/05/na-filozofskom-fakultetu-otvoren-centar-za-ruske-studije/|work=Универзитет у Источном Сарајеву|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> Један од главних партнера овог пројекта је била Руска хуманитарна мисија која је донирала значајан број опреме и помагала за квалитетније извођење наставе. <ref>{{cite web|title=„РУСКА ХУМАНИТАРНА МИСИЈА“ ДОНИРАЛА ОПРЕМУ ЗА „ЦЕНТАР ЗА РУСКИ ЈЕЗИК И РУСКЕ СТУДИЈЕ“ ФФУ ИСТОЧНО САРАЈЕВО|url=https://rhm.rs/ruska-humanitarna-misija-donirala-opremu-za-centar-za-ruski-jezik-i-ruske-studije-filozofskog-fakulteta-univerziteta-u-istocnom-sarajevu/|work=Руска хуманитарна мисија|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> Током наредне, [[2020]]. године у склопу Центра за руске студије отворена је учионица и фонолабораторија руског језика. Тадашњи амбасадор Руске Федерације Петар Иванцов свечано је отворио најсавременију учионицу и фонолабораторију руског језика чиме су студенти Катедре за русистику стекли најбоље услове за учење руског језика у цијелом региону. Овај пројекат одрађен је кроз сарадњу Филозофског факултета и Руске хуманитарне мисије. Руска хуманитарна мисија набавила је различите материјале из руског језика и књижевности за потребе учионице и лабораторије.<ref>{{cite web|title=ПАЛЕ: ОТВОРЕНА УЧИОНИЦА И ФОНО-ЛАБОРАТОРИЈА РУСКОГ ЈЕЗИКА|url=https://rhm.rs/pale-otvorena-ucionica-i-fono-laboratorija-ruskog-jezika/|work=Руска хуманитарна мисија|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> У [[Народна и универзитетска библиотека Републике Српске|Народној и универзитетској библиотеци Српске]] у [[Бања Лука|Бањалуци]] постоји руски центар Фондације „Руски мир“ (Руски свијет) чија основна улога је промовисање руског језика и културе, док у склопу Руског центра дјелује и хор „Александр Невски“ који је основан у септембру [[2013]]. Хор изводи песме руских композитора и руске народне песме. Ту се налази и [[Библиотека Руског културног центра у Бања Луци]]. Након доласка већег броја Руса у [[Требиње|Требињу]] је отворено одјељење будванског Центра руског језика и културе „Возрожденије“.<ref>{{cite web|title=Требиње: Отворен Центар руског језика и културе „Возрожденије“.|url=http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Trebinje-Otvoren-Centar-ruskog-jezika-i-kulture-Vozrozdenije/181609.htmle|work=Глас Српске|accessdate=4. 1. 2016}}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Удружења == У [[Република Српска|Републици Српској]], постоји једно кровно удружење руског народа. Основано је почетком 2022. и носи назив Удружење Руса у Републици Српској „Романови”<ref>{{cite web|title=Емисија Мала Европа|url=https://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=103607|work=РТРС|accessdate=10. 2. 2022}}</ref>, док поред овог постоји већи број удружења, која окупљају поштоваоце руског народа, руске историје и културе. Та удружења су: * Удружење „српско-руски мост“ у [[Бања Лука|Бања Луци]] и [[Град Источно Сарајево|Источном Сарајеву]], * Удружење српско-руског пријатељства „Братсво“ у [[Бања Лука|Бања Луци]] и [[Град Источно Сарајево|Источном Сарајеву]], * Удружење српско-руског пријатељства из [[Град Добој|Добоја]], * Удружење српско-руског пријатељства из [[Општина Рогатица|Рогатице]], * Удружење српско-руског пријатељства „Завет“ из [[Бијељина|Бијељине]]. == Распрострањеност == Пратећи број руског народа у цијелој [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] кроз историју, што из службених државних пописа становништва, што преко података црквених парохија, долази се до закључка да се њихов број увелико смањио. Усљед свих ратова на овим просторима, као и лоше економске ситуације Руси и данас напуштају овдашња насеља и одлазе у Европу. По [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини]], а према подацима које је издао [[Републички завод за статистику (Република Српска)|Републички завод за статистику]], и који су једини валидни за [[Република Српска|Републику Српску]], у [[Република Српска|Републици Српској]] је живјело 177 Руса.<ref>{{cite web|title=Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик|url=http://www.rzs.rs.ba/front/article/2363/|publisher=Републички завод за статистику|accessdate=22. 3. 2017}}</ref> Руси настањују сљедеће општине и градове: {| border="1" cellpadding="7" style="width: 25%; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 85%; float: center;" |- style="background: #E9E9E9" |colspan ="7" style="background: bgcolor="#F28500" | '''Руси, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској''' |- |'''style="background: bgcolor="#F5DEB3" | '''јединица локалне самоуправе''' |'''style="background: bgcolor="#FFFF00" | '''укупно''' |- | rowspan="1" style="background: #E9E9E9;" | '''укупно''' | style="background: bgcolor="#FFFF00" | '''177''' |- | rowspan="1" | [[Град Бања Лука|Бања Лука]] |45 |- | rowspan="1" | [[Град Бијељина|Бијељина]] | 9 |- | rowspan="1" | [[Општина Братунац|Братунац]] | 3 |- | rowspan="1" | [[Општина Брод|Брод]] | 18 |- | rowspan="1" | [[Брчко Дистрикт|Брчко]] {{напомена|Брчко Дистрикт, службено Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, јединица је локалне самоуправе под суверенитетом [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], која је формално под заједничком управом [[Република Српска|Републике Српске]] и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације БиХ]].}} | 6 |- | rowspan="1" | [[Општина Вишеград|Вишеград]] | 12 |- | rowspan="1" | [[Општина Власеница|Власеница]] | 2 |- | rowspan="1" | [[Град Градишка|Градишка]] | 5 |- | rowspan="1" | [[Општина Дервента|Дервента]] | 2 |- | rowspan="1" | [[Град Добој|Добој]] | 7 |- | rowspan="1" | [[Град Зворник|Зворник]] | 6 |- | rowspan="1" | [[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]] * [[Општина Источна Илиџа|Источна Илиџа]]{{напомена|Општина у саставу [[Град Источно Сарајево|Града Источно Сарајево]].}}<br /> * [[Општина Источно Ново Сарајево|Источно Ново Сарајево]]{{напомена|Општина у саставу [[Град Источно Сарајево|Града Источно Сарајево]].}}<br /> * [[Општина Пале|Пале]]{{напомена|Општина у саставу [[Град Источно Сарајево|Града Источно Сарајево]].}}<br /> | 8 3<br /> 3<br /> 2<br /> |- | rowspan="1" | [[Општина Калиновик|Калиновик]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Козарска Дубица|Козарска Дубица]] | 3 |- | rowspan="1" | [[Општина Котор Варош|Котор Варош]] | 3 |- | rowspan="1" | [[Општина Лакташи|Лакташи]] | 2 |- | rowspan="1" | [[Општина Лопаре|Лопаре]] | 3 |- | rowspan="1" | [[Општина Милићи|Милићи]] | 3 |- | rowspan="1" | [[Општина Модрича|Модрича]] | 12 |- | rowspan="1" | [[Општина Невесиње|Невесиње]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Нови Град (Република Српска)|Нови Град]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Ново Горажде|Ново Горажде]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Петрово|Петрово]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Град Приједор|Приједор]] | 7 |- | rowspan="1" | [[Општина Прњавор|Прњавор]] | 7 |- | rowspan="1" | [[Општина Рогатица|Рогатица]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Србац|Србац]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Сребреница|Сребреница]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Теслић|Теслић]] | 9 |- | rowspan="1" | [[Град Требиње|Требиње]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Угљевик|Угљевик]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Фоча|Фоча]] | 2 |- | rowspan="1" | [[Општина Хан Пијесак|Хан Пијесак]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Чајниче|Чајниче]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Челинац|Челинац]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Шамац|Шамац]] | 1 |- | rowspan="1" | [[Општина Шековићи|Шековићи]] | 4 |- | rowspan="1" | [[Општина Шипово|Шипово]] | 1 |} == Значајне личности == * ''' Михаил Бочкарев''', директор Руског културног центра у Републици Српској, смјештеног у Источном Сарајеву.<ref name="Билећа: Дан побједе обиљежен такмичењем у пјевању патриотских пјесама" /> * '''Александар Ивановић Васиљев''', генерал Дoнског царског корпуса у Билећи и први управник позоришта у Билећи.<ref name="Руси у Билећи: Козаци са Дона на извору Требишњице" /> * '''[[Игор Гиркин]]''', познатији под псеудонимом '''Игор Иванович Стрелков''' који се као добровољац прикључио 2. мајевичкој бригади [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]], током [[Рат у Босни и Херцеговини|Одбрамбено-отаџбинског рата]]. * '''[[Јелена Гускова]]''', доктор историјских наука, и члан [[Сенат Републике Српске|Сената Републике Српске]].<ref>{{cite web|title=Руси у БиХ: мањина која је скоро потпуно ишчезла са сукобом Тито-Стаљин|url=http://www.prometej.ba/clanak/drustvo-i-znanost/manjine-u-bih/rusi-u-bih-manjina-koja-je-skoro-potpuno-iscezla-sa-sukobom-tito-staljin-3077|work=Прометеј|accessdate=22. 4. 2017}}</ref> * '''Игор Котјелников''', члан четвртог сазива [[Савјет националних мањина Републике Српске|Савјета националних мањина Републике Српске]]<ref>{{cite web|title=Савјет националних мањина Републике Српске|url=https://www.narodnaskupstinars.net/?q=ci/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0/%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82-%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5|work=Народна скупштина Републике Српске|accessdate=30. 4. 2020}}</ref> и Виши стручни сарадник за нематеријално културно наслеђе националне мањине при Министарству Просвјете и културе Републике Српске.<ref>{{cite web|title=Култура|url=https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpk/kultura/Pages/splash.aspx|work=Влада Републике Српске|accessdate=30. 4. 2020}}</ref> * '''[[Капиталина Ерић]]''', српска позоришна, филмска и ТВ глумица, одрасла у селу [[Челопек (Зворник)|Челопек]] код [[Зворник]]а одакле јој је био отац. * '''Владимир Семјонович Јонин''', предсједник привремене босанске владе, изабран на [[Народна скупштина у Кравјаку|Народној скупштини у Кравјаку]].{{sfn|Теиновић|2006|p=91}} * '''[[Ростислав Михаиловић]]''', [[Кијевска Русија|руски]] принц из династије [[Рјуриковичи|Рјуриковича]] и први [[бановина Усора и Соли|бан Усоре и Соли]] у периоду 1254-12. године. <ref name="Russia" /> * '''Василиј Михаилович Кашкаров''', први предсједник [[Руска матица у Бањој Луци|Руске матице у Бањој Луци]]. * '''Кирил Љахов''', љекар у Зворнику.<ref name="Зворнички Руси" /> * '''Јевгениј Васиљевич Перет''', директор Донског царског корпуса у Билећи.<ref name="Руси у Билећи: Козаци са Дона на извору Требишњице" /> * '''[[Бела од Мачве|Бела Ростиславић]]''', познат као Бела од Мачве, син [[Ростислав Михаиловић|Ростислава Михаиловића]] и [[бановина Усора и Соли|бан Усоре и Соли]] у периоду 1266-1271/72. године.<ref name="Russia" /> * '''Михаило Ростиславић''', познат као Михаило од Босне, син [[Ростислав Михаиловић|Ростислава Михаиловића]] и [[бановина Усора и Соли|бан Усоре и Соли]] у периоду 1262-1266. године.<ref name="Russia" /> * '''Иван Серпуховитин''', спахијски син који је оставио значајан траг у зворничкој историји.<ref name="Зворнички Руси" /> * '''[[Александар Соловјев]]''', први декан правног факултета у Сарајеву, чији правни насљедник је данашњи [[Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву]]. * '''Василиј Тоњко''', инжењер који је учествовао у градњи Моста краља Александра у Зворнику.<ref name="Зворнички Руси" /> === Руска емиграција у Бањалуци<ref name="Бањалучки Руси" /> === {{div col|colwidth=20em}} * [[Александар Верешчагин|Александар Александрович Верешчагин]], редитељ * Ирина Петровна Астрова, глумица и пјевачица, * Ираида Гејер-Ломоносова Комаревска, глумица, * Александар Филипович Черепов, редитељ, глумац и педагог, * Јуриј Дриженко, сценограф и костимограф, * Петар Сухачев, иконописац који је живописао фреске, иконе и иконостас православног храма Свете тројице, * Григориј Иванович Самојлов, архитекта који је израдио план за иконостас, устолованије и полилеј, * Владимир Павлович Загородњук, вајар кој је Монументалну палату Државне хипотекарне банке украсио рељефима и бронзаним скулптурама, * Степан Федорович Колесников, архитекта, * Николај Иванович Федоров, архитекта, * Григориј Иванович Самојлов, архитекта, * Виктор Зелински, архитекта, * Јевстатиј Игнатијевич Мамуков, архитекта, * супружници Александар и Ксенија Медведеви, архитекте, * Павел Житецки, наставник у [[Приједор|Приједору]], * Владимир Курагин, гимназијски професор који је отворио [[15. јануар]]а [[1928]]. отворио приватну музичку школу, * Георгиј Плеханов, музичар, * Евгениј Антоневич, шумарски инжењер, * Николај Белонин, шумарски инжењер, * Игор Вјаткин, шумарски инжењер, * Александар Панов, шумарски инжењер, * Сергеј Степанов, шумарски инжењер, * Иван Сињицки, шумарски инжењер, * Николај Букин, шумарски инжењер, * Василиј Полферов, шумарски инжењер, * Вјачеслав Поплавски, шумарски инжењер, * Николај Попјонов, шумарски инжењер, * Алексеј Левшин, шумарски инжењер, * Сергеј Лазарев, шумарски инжењер, * Владимир Хворостин, * Павел Дидзински, грађевински инжењер, * Петар Поповиченко, грађевински инжењер, * Александар Мордвинов, грађевински инжењер, * Николај Погорецки, грађевински инжењер, * Виктор Сидњенко, грађевински инжењер, * Сергеј Шуљгин, грађевински инжењер, * Константин Газданов, грађевински инжењер, * Вартан Асатуров, грађевински инжењер, * Виктор Бјељајев, агроном, * Алексеј Богословски, агроном, * Николај Белонин, агроном, * Вјачеслав Дроздовски, агроном, * Димитриј Некрашенко, агроном, * Георгиј Протопопов, агроном, * Виктор Жвирблис, агроном, * Николај Фатејев, агроном, * Александар Јершов, хидроинжењер, * Сергеј Павлов, рударски инжењер, * Виталија Рибкина, машински инжењер * Михаил Нагорни, љекар, * Јекатерина Рибкин-Мурза, љекар, * Болеслав Сплавски, љекар, * Семен Максимов, љекар, * Јекатерина Шишлов-Меркулова, љекар, * Вера Пстроцки, љекар, * Павел Прегл-Березовски, љекар, * Спиридон Бородин, љекар, * Михаил Усатиј-Сидоренко, љекар, * Наталија Жељезнова, љекар, * Владимир Богословски, педагог, * Александар Давидов, педагог, * Иван Павловски, педагог, * Андреј Јегоров, педагог, * Вјачеслав Дроздовски, педагог, * Николај Золотаренко, педагог, * Ана Каубе-Узелац, педагог, * Борис Качалов, педагог, * Александар Космодели, педагог, * Виктор Оберемок, педагог, * Виталиј Рибкин, педагог, * Степан Сјериков, педагог, * Алексеј Фирсов, педагог, * Семен Шпирко, педагог, * Игор и Клавдија Мељницки, педагози, * Иван Феофилактов, педагог, * Генадиј Краснов, педагог, * Владимир Пчељников, педагог, * Василиј Захарович Андрејев, професор бањалучког Машинског факултета. {{div col end}} === Руски добровољци погинули у редовима Војске Републике Српске<ref>{{cite web|title=Как погибали добровольцы за Сербский народ в Боснии|url=http://ckwrf.ru/novosti/958/|work=ЦКВРФ.РУ|accessdate=28. 4. 2020}}</ref> === {{div col|colwidth=20em}} * Александров Александар, [[Санкт Петербург]] * Анисимов Валериј, Санкт Петербург * Астапенков Анатолиј Сергејевич, [[Перм (град)|Перм]] * Баталин Сергеј Јурјевич, Москва * Богословски Константин Михајлович, Памир, Таџикистан * Бондарец Олег Дмитријевич, [[Кијев]], Украјина * Бочкарјов Александар Јурјевич, Вороњеж * Биков Валериј, Санкт Петерсбург * Гаврилин Валериј Дмитријевич, Гродни,Бјелорусија * Ганијевски Василиј Викторович, Кримск * Гешатов Виктор * Десјатов Виктор Николајевич, Јекатеринбург * Иванов Сергеј Јевгењевич, Санкт Петербург * Котов Генадиј Петрович, Волгодонск * Лучински Леонид, Адлер * Малишев Роман Серафимович, Киров * Малишев Петар Анатољевич, Москва * Мелешко Сергеј Владимирович, Минералне Воде * Мирончук Сергеј Александрович, [[Одеса]], Украјина * Неоменко Борис Владимирович * Нименко Андреј Николајевич, Москва * Петраш Јуриј Сергејевич, Бјелорусија * Пилипичик Јуриј Павлович, Кишињев, Молдавија * Попов Димитриј, Санкт Петерсбург * Самојлов Виктор, Новосибирск * Сапоњенко Андреј, Ростов на Дону * Сафонов Владимир Васиљевич, Семипалатинск, Казахстан * Сичов Јуриј, Курган * Сафонов Владимир Васиљевич, [[Семеј|Семипалатинск]], Казахстан * Славен Олег Станиславович, Доњецк, Доњецка Народна Република * Тептин Александар Георгијевич, Перм * Тамилин Алексеј Валерјевич, [[Краснојарск]] * Трофимов Михаил Викторович, Дивногорск * Чекалин Димитриј Јевгењевич, [[Москва]] * Шашинов Владимир * Шкрабов Александар Владимирович, [[Литванија]] * Јангоњевич Виктор Валерјевич {{div col end}} == Види још == {{refbegin}} * [[Руси]] * [[Руси у Србији]] * [[Срби у Русији]] * [[Мањински језици у Републици Српској]] * [[Храм Александра Невског (Сарајево)|Храм Александра Невског]] * [[Храм Серафима Саровскога (Мокро)|Храм Серафима Саровскога]] * [[Руска матица у Бањој Луци]] * [[Библиотека Руског културног центра у Бања Луци]] {{refend}} == Напомене == {{refbegin}} {{напомене}} {{refend}} == Референце == {{refbegin}} {{reflist}} {{refend}} == Литература == {{refbegin}} * {{cite journal |author=Савез националних мањина Републике Српске |year=2016|title=Ријеч националних мањина|journal=|volume=1|pages=68}} * {{cite journal |author=Савез националних мањина Републике Српске |year=2017|title=Ријеч националних мањина|journal=|volume=2|pages=67}} * {{cite journal |author=Савез националних мањина Републике Српске |year=2018|title=Ријеч националних мањина|journal=|volume=3|pages=106}} * {{cite journal |author=Савез националних мањина Републике Српске |year=2019|title=Ријеч националних мањина|journal=|volume=4|pages=112}} * {{cite book|ref= harv|last=Јовановић|first=Мирослав|title=Досељавање руских избјеглица у Краљевину СХС 1919-1924|year=1996|location=Београд|}} * {{cite journal |author=Вијеће националних мањина БиХ |date=2015 |title=Националне мањине у БиХ|journal= Извјештај|volume=|pages=}} * {{cite book|ref= harv|last=Мачкић|first=Зоран|title=Устав Руске матице у Бањалуци|year=|location=Бања Лука|}} * {{cite book|ref= harv|last=Теиновић|first=Братислав|title=Српски устанак у Босни 1875-1878|year=2006|location=Бања Лука|isbn=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{refbegin|2}} * [http://www.ais-ba.org/category/monografija-rusija/ Вјерски објекти Руса у Републици Српској] {{refend}} {{Етничке групе Републике Српске}} {{Руска дијаспора}} {{добар}} [[Категорија:Етничке групе Републике Српске]] [[Категорија:Руска дијаспора]] cix4vq61crzkb67dvbk3iktitxk3o5p 0 1477924 25114676 22815817 2022-07-19T19:31:13Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВИД БОДИРОЖА ВИЦУКА | слика = Bodiroža Vid Vicuka.jpg | опис_слике= Вид Бодирожа Вицука | датум_рођења = {{Датум рођења|1919||}} | место_рођења =[[Каменица (Дрвар)|Каменица]], код [[Дрвар]]а | држава_рођења =[[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|1|17|1919||}} | место_смрти =[[Томпојевци]], код [[Вуковар]]а | држава_смрти = [[Демократска Федеративна Југославија|Нова Југославија]] |професија=радник |КПЈ=[[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Југословенска војска]]<br>[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[5. јул]]а [[1951]]. }} '''Вид Бодирожа Вицука''' ([[Каменица (Дрвар)|Каменица]], код [[Дрвар]]а [[1919]] — [[Томпојевци]], код [[Вуковар]]а, [[17. јануар]] [[1945]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1919]]. године у селу [[Каменица (Дрвар)|Каменица]], код [[Дрвар]]а.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=90}} До почетка Другог светског рата радио је као физички радник у фабрици целулозе у Дрвару.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=90}} Учесник је Народноослободилачког рата од [[1941]]. године. Почетком [[1942]]. године је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Био је командант [[Четврта крајишка ударна бригада|Четврте крајишке ударне бригаде]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=90}} Погинуо је у борбама на [[Сремски фронт|Сремском фронту]], [[17. јануар]]а [[1945]]. године у близини села [[Томпојевци]], код [[Вуковар]]а.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=90}} Сахрањен је у заједничкој гробници бораца НОВЈ на сеоском гробљу у Томпојевцима, где им је подигнут споменик.<ref>[http://www.gk-srbije-vukovar.hr/memspomenici.html Генерални конзулат Србије у Вуковару]</ref> Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=43}}{{sfn|Војна енциклопедија (том шести)|1973|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{Cite book | ref={{harvid|Војна енциклопедија (том шести)|1973}} |title=[[Војна енциклопедија]] том -{VI}-|year=1973 |publisher= |location=Београд |isbn=}} * {{Cite book | ref={{harvid|Народни хероји Југославије (том први)|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}- |year=1982 |publisher=Народна књига |location=Београд |isbn=}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{Клица-народни херој}} {{DEFAULTSORT:Бодирожа, Вид}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Четврте крајишке бригаде]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] js5aw6xnx3dm5phxue3ua3f8bezxoaj 0 1482200 25114679 24348899 2022-07-19T19:31:16Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=РАЈКО БОСНИЋ | слика = Датотека:Rajko Bosnić.jpg | опис_слике = Рајко Боснић | датум_рођења = {{Датум рођења|1919|8|19}} | место_рођења =[[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]а | држава_рођења =[[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|3|31|1919|8|19}} | место_смрти = [[Јошавка Горња]], код [[Челинац|Челинца]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија= | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОП и ДВ Југославије]] |народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Рајко Боснић''' ([[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]а, [[19. август]] [[1919]] — [[Јошавка Горња]], код [[Челинац|Челинца]], [[31. март]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[19. август]]а [[1919]]. године у селу [[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]a. Потицао је из многочлане породице, његов отац Јово имао је деветоро синова и две сестре. Основну школу је завршио у Дрвару, а као одличан ђак, добио је стипендију од општине Дрвар и завршио Нижу пољопривредну школу у [[Бања Лука|Бања Луци]], [[1935]]. године. Потом је завршио и Средњу пољопривредну школу у [[Неготин]]у, [[1939]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}} Још као учесник средње школе, најпре у Бања Луци, а потом и у Неготину, повезао се са омладинским револуционарним покретом. Као веома активан омладинац, почетком 1939. године је био примљен у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). По повратку у родни крај, [[1940]]. године, активно се укључио у рад скојевских организација, а сам је руководио скојевским активима у селима — [[Подови (Дрвар)|Подови]], Врточе и [[Шиповљани]]. Из Бања Луке је доносио разне брошуре, летке и другу литературу.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}} [[Априлски рат]] [[1941]]. године, затекао га је на одслужењу војног рока. Након капитулације [[Југословенска војска|Југословенске војске]], избегао је заробљавање и вратио се у родни крај. Одмах се повезао са партијском организацијом и убрзо потом био примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). У току припрема оружаног устанка, био је постављен за секретара Среског комитета КПЈ за подручје Дрвара и [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]]. Тада је обилазио активе СКОЈ-а у готово свим селима дрварске општине.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}} Као истакнути омладински руководилац, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941. године]], постављен је за војног повереника у селу Подови. Радио је на припремама за подизање устанака и непосредно учествовао у формирању Црљивичко-заглавичког партизанског одреда. У почетку устанка, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#27. јул|27. јула 1941.]] године, у борби за [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођење Дрвара]], а нешто касније у августу и у борбама око [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], истакао се као борац и руководилац — јуришао је на челу својих бораца.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}} Руководство устанка га је убрзо упутило на терен [[Прекаја|Прекраје]] и [[Гламоч]]а, са задатком да помогне тамошњим кадровима у организовању устанка. Тамошњи Прекајски партизански одред је с пушкомитраљезом у рукама, предводио у борбама са усташко-домобранским снагама код [[Бравско|Бравске]], [[Срнетица (Источни Дрвар)|Срнетице]] и [[Млиниште|Млиништа]]. Упоредо са учешћем у борбама, радио је на организационом учвршћивању одреда и омасовљавању партијских ћелија КПЈ и актива СКОЈ-а на ослобођеној територији.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}} У јесен 1941. године, после продора Италијана на слободну територију Дрвара, као секретар [[Окружни комитет СКОЈ-а за Дрвар|Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар]] радио је на консолидацији војно-политичких прилика у новонасталој ситуацији. Организовао је политички рад на терену и активно вршио пропаганду против сарадње са италијанским окупатором, која је доводила до разбијања устаничких редова. Тада је радио на формирању Друге чете Дрварског партизанског батаљона и Прекајске чете Партизанског батаљона „Будућност” — које су у то време биле једне од најјачих партизанских јединица у дрварском крају.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}} Јануара [[1942]]. године на партијској конференцији у [[Крњеуша|Крњеуши]], код Босанског Петровца, одато му је признање за успешан рад с омладином. Крајем јануара 1942. године, Обласно партијско руководство упутило га је као искусног омладинског и партијског руководиоца, на рад на подручје Четвртог крајишког партизанског одреда, где се већ у то време осећао јак утицај непријатеља усресређен на јачање и помагање [[Југословенска војска у отаџбини|четничког покрета]]. Одмах по доласку, Рајко је постао свестан ситуације на терену и одмах је почео са политичким радом. Одржавао је састанке, убеђивао масе и тумачио им линију КПЈ. На Обласној партијској конференцији, одржаној у фебруару 1942. године у [[Скендер Вакуф]]у, као члан Обласног комитета СКОЈ-а поднео је Реферат „О раду с омладином”. Након Конференције, био је постављен за секретара Окружног комитета КПЈ и наставио рад на спровођењу закључака Конференције.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}} Крајем марта, Рајко се налазио у селу [[Јошавка Горња]], код [[Челинац|Челинца]], где се налазио Штаб [[Четврти крајишки партизански одред|Четвртог крајишког партизанског одреда]]. Један од чланова Штаба овог одреда — [[Раде Радић]], припремио је и са шездесетак својих истомишљеника, у ноћи између [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#31. март|31. марта и 1. априла]] извео четнички пуч. Он је за пуч искористио погодан тренутак, јер су [[30. март]]а командант и [[политички комесар]] Одреда — [[Данко Митров]] и Војо Ступар, са главнином Одреда отишли у правцу [[Теслић]]а. Заједно са још 25 партизана, Рајко је био убијен од бивших сабораца. У току исте ноћи четници су заробили тешко рањеног [[Младен Стојановић|Младена Стојановића]], који се налазио на лечењу у [[Јошавка Доња|Доњој Јошавци]], а у току идуће ноћи су га убили.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}}{{sfn|Башић|1969|}} Рајко Боснић је још за живота био стекао велики углед међу народом, а посебно омладином [[Босанска Крајина|Босанске крајине]]. Када је у јесен 1942. године, на ослобођеној територији у околини [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључа]], формирана прва [[Омладинске радне бригаде|омладинска радна бригада]] она је понела његово име. Такође, Рајково име је у току Нарондоослободилачког рата носио и Дрварски батаљон [[Пети крајишки партизански одред|Петог крајишког одреда]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}} Данас име Рајка Боснића носи [[Пољопривредна школа са домом ученика „Рајко Боснић” Неготин|Пољопривредна школа са домом ученика]] у Неготину, чији је некада био ђак.<ref>[http://www.bukovo.edu.rs/index.html Пољопривредна школа са домом ученика „Рајко Боснић” Неготин]</ref> Такође његово име носи и неколико улица у Неготину, Бања Луци и [[Крајишник (Сечањ)|Крајишнику]]. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=104}}{{sfn|Војна енциклопедија (том шести)|1973|}} Читава породица Рајка Боснића учествовала је у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] (НОП), а шесторо чланова су били партизански борци. Један од његове браће био је Љубо Боснић (1924—1944), члан [[Окружни комитет СКОЈ-а за Дрвар|Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар]], који је страдао током немачког [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], маја [[1944]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=103}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{Cite book | ref= harv|last=Башић|first=Раде|last2=|first2=| authorlink1 = Раде Башић | authorlink2 = |year=1969|title=Доктор Младен|publisher=„Народна армија” | location = Београд |id=}} * {{Cite book | ref={{harvid|Војна енциклопедија (том шести)|1973}} |title=[[Војна енциклопедија]] том -{VI}-|year=1973 |publisher= |location=Београд |id=}} * {{Cite book | ref={{harvid|Народни хероји Југославије (том први)|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}- |year=1982 |publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{DEFAULTSORT:Боснић, Рајко}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] 41gblpo1i719e2y2ltkvyg1n2b4b2x2 0 1493631 25114535 24106169 2022-07-19T18:11:59Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИЋО МАТОВИЋ | слика = Датотека:Mićo Matović.jpg | опис_слике=Мићо Матовић | датум_рођења = {{Датум рођења|1918|7|17}} | место_рођења =[[Добраче]], код [[Ариље|Ариља]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|7|13|1918|7|17}} | место_смрти =[[Бристови]], код [[Бугојно|Бугојна]] | држава_смрти =[[Независна Држава Хрватска]] | професија=учитељ |КПЈ=[[1939]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Милосав Мићо Матовић''' ([[Добраче]], код [[Ариље|Ариља]], [[17. јул]] [[1918]] — [[Бристови]], код [[Бугојно|Бугојна]], [[13. јул]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[17. јул]]а [[1918]]. године у селу [[Добраче]], код [[Ариље|Ариља]]. Потицао је из богате сељачкe породице Војислава Матовића. Основну школу је завршио у родном селу, а ниже разреде у Ужицу. Потом је похађао Учитељску школу у [[Ужице|Ужицу]], [[Јагодина|Јагодини]] и [[Шабац|Шапцу]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=522}} Као ученик Учитељске школе прикључио се револуционарном омладинском покрету. У ужичкој учитeљској школи тих година деловао је јак омладински покрет, а неки од ученика ове школе били су браћа Ђурић — [[Љубодраг Ђурић|Љубодраг]] и [[Желимир Ђурић Жељо|Желимир]], као и [[Дринка Павловић]] и др. Након завршетка Учитељске школе, [[1938]]. године своје прво учитељско место је добио у Македонији. Следеће [[1939]]. године премештен је у родни крај у село [[Брезова (Ивањица)|Брезова]], код [[Ивањица|Ивањице]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=522}} Исте године по премештају у Брезову, примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Наредне [[1940]]. године у Брезови је формирао прву партијску организацију, а убрзо потом је био формиран и Срески комитет КПЈ за Ивањицу и Мићо је постављен за његовог секретара. У годинама пред почетак [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], активно је политички радио на терену моравичког краја — формирао је месне организације [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и Комунистичке партије. Такође је политички деловао и међу народом, с обзиром да је као учитељ у сеоској средини уживао велики углед. Његова политичка активност, није остала непримећена од стране полиције, па је више пута био привођен и малтретиран. Био је под сталним надзором полиције.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=522}} Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], током [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#5. јул|јула 1941.]] године, био је један од организатора устанка у моравичком крају. На Клековици је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#5. август|5. августа 1941.]] учествовао у формирању Моравичке партизанске чете, која је била у саставу [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]] „[[Димитрије Туцовић]]”. Као секретар Среског комитета, Мићо се током устаничких дана у лето 1941. године кретао са Моравичком четом и одржавао народне зборове и органзовао [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] у околини Ивањице.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=522}} Када су четници Боже Јаворског, [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#8. октобар|8. октобра]] изненада напали партизане и заузели Ивањицу и Ариље, Мићо се заједно са Моравичком четом повукао у Ужице. Од [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОПО Југославије]] тражио је да се партизани обрачунају са самозваним четничком [[Божидар Ћосовић-Јаворски|војводом Божом Јаворским]]. Врховни штаб је то одбио, како се не би ушло у отворену конфронтацију са [[Југословенска војска у отаџбини|четницима Драже Михаиловића]], али након што се [[Дража Михаиловић]] одрекао Боже Јаворског, партизани су [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#18. октобар|18. октобра 1941.]] ослободили Ивањицу и Ариље од четника.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=523}} У ослобођеној Ивањици, Мићо се затекао и [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.#2. новембар|2. новембра 1941.]] када су ово место напали четници Драже Михаиловића и нанели партизанима знатне губитке. Том приликом страдао је [[Стеван Чоловић]], [[политички комесар]] Ариљске чете. Након овога Мићо је прешао у Ужице, где је био на политичком раду. У току завршнице [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и пада [[Ужичка република|Ужичке Републике]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра 1941.]] заједно са [[Милинко Кушић|Милинком Кушићем]] је радио на организовању [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења партизанских снага]] из западне Србије у [[Санџак]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=523}} Приликом реорганизације партизанских снага из западне Србије и Шумадије, крајем децембра 1941. године, био је постављен за заменика политичког комесара Другог ужичког батаљона. Иако је био слабог здравља и [[туберкулоза]]н, успео је да издржи све ратне напоре током зиме 1941/42. године — повратак свог батаљона на терен Ариља и Ивањице, тешке борбе са четницима и недићевцима, поновни повратак у Санџак, борбе са четницима Боже Јаворског, као и тешке маршеве од [[Златар]]а до [[Чајниче|Чајнича]]. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#1. март|1. марта 1942.]] године формирана [[Друга пролетерска ударна бригада]] Мићо је био постављен за партијског руководиоца у Првом ужичком батаљону.{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=523}} Са Другом пролетерском бригадом учествовао је у борбама са четницима у источној Босни — око [[Рогатица|Рогатице]], [[Власеница|Власенице]] и [[Сребреница|Сребренице]] и потом у борбама са Италијанима код Чајнича и [[Горажде|Горажда]]. Учествовао је у тешким борбама са четницима на Дурмитору и у италијанско-четничким снагама на Живњу. Потом је учествовао у борбама током [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|похода пролетерских бригада у Босанску крајину]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=523}} Приликом покрета Друге пролетерске бригаде у долину [[Врбас (ријека)|Врбаса]], према [[Бугојно|Бугојну]]. Први ужички батаљон је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.#13. јул|13. јула 1942.]] године стигао на планину Калин и сместио се у једној кући на коси изнад села [[Бристови]]. [[Усташка војница|Усташе]] у Бугојну су добиле информацију о наиласку партизана и отпочеле минобацачима да гађају село Бристови. У кући у којој се сместио Штаб, Мићо је одржавао партијски састанак штапске ћелије на коме се говорило о држању бораца и јединица од почетка марша за [[Босанска Крајина|Боснаску крајину]]. На самом почетку састанка, једна од првих граната погодила је кућу где се одржавао састанак. Мићо је био тешко рањен и убрзо је преминуо. Том приликом тешко је рањен и борац Обрен Чекеревац, као и један нови борац, који је тек дошао у бригаду.{{sfn|Радовановић|1986|pp=246}}{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=523}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије (том први)|1982|p=523}} [[ОШ „Мићо Матовић” Катићи|Основна школа]] у селу [[Катићи (Ивањица)|Катићима]], код Ивањице, која је матична школа за још неколико околних села — Брезова, [[Мочиоци (Ивањица)|Мочиоци]], [[Равна Гора (Ивањица)|Равна гора]] и [[Шареник]], носи име Миће Матовића, који је некада био учитељ у школи у Брезови.<ref>[http://osmicomatovic.nasaskola.rs/strana/36/O-nama/ ОШ Мићо Матовић, Катићи]</ref> Такође, име Миће Матовића носе улице у Ариљу и Ивањици.<ref>[https://www.planplus.rs/#!pretraga/mic%D0%B5+matovica planplus.rs]</ref> У центру Ивањице, 1975. године постављена му је спомен-биста рад Р. Будисављевића.{{sfn|Поповић|1981|pp=202}} == Референце == {{reflist|2}} == Литература == * {{cite book |ref=harv |last=Поповић |first=Разуменка Зума |year=1981 |title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945 |publisher=Народна армија |location=Београд |isbn=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије (том први)|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}- |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} * {{Cite book |ref= harv|last1=Радовановић|first1=Јован Р.|last2=|first2=| authorlink1 = | authorlink2 = |year=1986|title=Пожега у НОР и револуцији 1941—1945|publisher=ОО СУБНОР Ужичка Пожега и СО Ужичка Пожега | location = Ужичка Пожега |id=}} {{Народни хероји-Ужице}} {{Просветни радници у НОБ}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Матовић, Мићо}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Ариљци]] [[Категорија:Учитељи]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - М]] kaqk1yc4jzqptf9z2u0ou3twuitcnxg 0 1494211 25113953 24608087 2022-07-19T12:11:33Z 178.220.68.74 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Душица Новаковић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1983|7|13|год=да}} | место_рођења = [[Горњи Милановац]] | држава_рођења = {{застава|СФР Југославија}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = | активност = | занимање = [[глумац|глумица]] | деца = | супружник = | битна улога = | презентација = | awards = | имдб = 4234500 }} '''Душица Новаковић''' ([[Горњи Милановац]], [[13. јул]] [[1983]]) [[Србија|српска]] је [[Позориште|позоришна]], [[телевизија|телевизијска]], [[филм]]ска и [[глас]]овна [[глумац|глумица]] и [[редитељ]]ка синхронизација. == Биографија == Рођена је [[13. јул]]а [[1983]]. године у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]]. Дипломирала је глуму [[2008]]. године на Академији уметности у [[Београд]]у, у класи професора [[Небојша Дугалић|Небојше Дугалића]].<ref>{{cite web|title=GLUMICA DUŠICA NOVAKOVIĆ: Otkrivamo ko je lepa Stefanija iz nove sezone Selo gori, a baba se češlja|url=http://www.piplmetar.rs/glumica-dusica-novakovic-otkrivamo-ko-je-lepa-stefanija-iz-nove-sezone-selo-gori-a-baba-se-ceslja-foto-video/|website=Piplmetar|accessdate=25. 2. 2017}}</ref> Игра у представама [[Позориште на Теразијама|Позоришта на Теразијама]], а неке од њих су: “Мистер Долар”, „Главо Луда” (Соња), „Мама Миа” (Тања), „Чикаго” (Мама Мортон), „Бриљантин”, „Ребка”, „Цигани лете у небо”, „Коса”. Активно се бави режијом и позајмљивањем гласа у синхронизацијама играних и цртаних филмова и серија за студије [[Лаудворкс]], [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]], [[Вочаут (студио)|Вочаут]], [[Моби (студио)|Моби]], [[Ливада Београд]], [[Мириус (студио)|Мириус]], [[Соло (студио)|Соло]] и [[Студио (студио)|Студио]] као и за [[Аудио Визард Ем ен Ди]], [[Басивити]], [[Призор (студио)|Призор]] и [[Синкер медија]].<ref>{{cite news|title=Svaki dan gledate ove JUNAKE IZ CRTAĆA, a niste imali pojma da se iza njih krije ova prelepa glumica!|url=http://www.telegraf.rs/vesti/2196842-svaki-dan-gledate-ove-junake-iz-crtaca-a-niste-imali-pojma-da-se-iza-njih-krije-ova-prelepa-glumica-foto-video|accessdate=25. 2. 2017|issue=Telegraf|date=20. 6. 2016}}</ref> == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- | 2010. || [[Мирис кише на Балкану]] || Гретен |- | 2015. || [[Заборављени умови Србије]] || Смиља |- | 2016—2017. || [[Село гори, а баба се чешља]] || Стефанија |- | 2017. || [[Синђелићи]] || Снежана Милеуснић |- | 2019. || [[Шифра Деспот]] || Оперативац 5 - Драгица |} == Улоге у синхронизацијама == {| class="wikitable" ! Година !! Наслов !! Улога |- | 2011. || [[Алвин и веверице 3]] || Зои |- | 2011. || [[Штрумпфови (филм из 2011)|Штрумпфови]] || Одил Анжелу |- | 2012. || [[Пепељуга (филм из 1950)|Пепељуга]] || Наратор |- | 2012. || [[Краљ лавова]] || Шензи |- | 2012. || [[Разбијач Ралф]] || Наредница Калхун |- | 2012. || [[Звончица и тајна крила]] || Шпица |- | 2012. || [[Мали детективи]] || Миса Хатори |- | 2012. || [[Мадагаскар 3: Најтраженији у Европи]] || Шантел Дубоа |- | 2013. || [[Штене Клифорд]] || Трикси |- | 2013. || [[Крипи]] || Госпођица Монсерат |- | 2013. || [[Тед: Изгубљени пустолов]] || Сара |- | 2013. || [[Тара Данкан]] || Изабела Данкан |- | 2013. || [[Трансформерс прајм]] ([[Лаудворкс]]) || Ерaхнидa |- | 2013. || [[Залеђено краљевство]] || Булда |- | 2013. || [[Авиони (филм из 2013)|Авиони]] || Рошел |- | 2013. || [[Залеђено краљевство]] || Булда |- | 2014. || [[Баскеташи Тонија Паркера]] || Краљица |- | 2014. || [[Меде медењаци]] || Хармони |- | 2014. || [[Лего пријатељи]] ([[Лаудворкс]]) || Стефани <small>(неке епизоде)</small> |- | 2014. || [[Пчелица Маја]] || Касандра |- | 2014. || [[Пчелица Маја: Филм]] || Краљевска саветница Базлина |- | 2014. || [[Господин Пибоди и Шерман]] || |- | 2014. || [[Град хероја]] || Го Го Томаго |- | 2014. || [[Рале - лав галамџија]] || Наратор |- | 2014. || [[Рио 2]] || |- | 2014. || [[Малци]] || Краљица Елизабета -{II}- |- | 2014. || [[Авиони 2: Храбри ватрогасци]] || Динамитна |- | 2015. || [[Супершпијунке]] ([[Блу хаус (студио)|Блу хаус]]) || Сем |- | 2015. || [[У мојој глави]] || Мамин бес |- | 2015. || [[Тома Палчић и чаробно огледалце]] || ''-{Barusa}-'' |- | 2016. || [[Смешарики: Легенда о златном змају]] || Роса |- | 2016. || [[Певајмо]] || Нана |- | 2016. || [[Angry Birds филм]] || Ева |- | 2016. || [[Добри диносаурус]] || Мама, Пљуско, Лорлеана |- | 2016. || [[Храбри витез Тренк]] || |- | 2017. || [[Чарли и Мимо]] ([[Блу хаус (студио)|Блу хаус]]) || Бака |- | 2017. || [[Чико чика пумба]] || Госпођица Бумба |- | 2017. || [[Фанималс]] || ''разни ликови'' |- | 2017. || [[Ку ку харажуку]] || Лов |- | 2017. || [[Спот ботс]] || Танграм |- | 2017. || [[Најлепше приче]] || Наратор, солиста |- | 2017. || [[Фора и фауна (Фанималси)|Фора и фауна]] || ''разни ликови'' |- | 2017. || [[Успон Крудса]] || Уга Крудс |- | 2018. || [[Чаробни принц]] || ''-{Half-Oracle}-'' |- | 2018. || [[Кондорито: Авантура у свемиру]] || Пенелопа |- | 2018. || [[Фантастично путовање у Оз]] || Кловн, бака |- | 2018. || [[Лола и Мила]] || Бака |- | 2018. || [[Луис и другари из свемира]] || |- | 2018. || [[Петар Пан и магична књига Недођије]] || |- | 2018. || [[Цврле: Никад не летиш сам]] || |- | 2018. || [[Живот Стенлијевих]] || Пем |- | 2018. || [[Ралф растура интернет]] || Наредница Калхун |- | 2019. || [[Залеђено краљевство 2]] || Булда |- | 2019. || [[Породица Адамс (филм из 2019)|Породица Адамс (2019)]] || Мортиша Адамс |- | 2019. || [[Снежана и седам патуљака (филм из 1937)|Снежана и седам патуљака]] || Зла краљица / Вештица |- | 2019. || [[Снежна краљица 4: Свет огледала]] || |- | 2019. || [[Корги - краљевски пас великог срца]] || |- | 2019. || [[Парк чудеса]] || ''додатни гласови'' |- | 2019. || [[Плејмобил филм]] || Глинара итд. |- | 2019. || [[Ружњићи]] || |- | 2019. || [[Садко: Авантура под морем]] || Баракуда |- | 2019. || [[Табалуга]] || |- | 2019. || [[Тајне авантуре кућних љубимаца 2]] || Дејзи |- | 2020. || [[Дулитл]] || Даб Даб |- | 2020. || [[Соников филм]] || Рејчел |- | 2020. || [[Тролови: Светска турнеја]] || Краљица Душа |- | 2020. || [[Златокоса и разбојник: Серија]] || Гневна Рут (певање) |- | 2020. || [[Град хероја: Серија]] || Го Го Томаго |- | 2020. || [[Леси се враћа кући (филм из 2022)|Леси се враћа кући (2020)]] || Сандра |- | 2021 || [[Душа]] || Доротеа |- | 2021. || [[Аинбо – добри дух Амазоније]] || Мотело Мама, Чуни |- | 2021. || [[Неукротиви Спирит]] || Тетка Кора, ''додатни гласови'' |- | 2021. || [[Породица Адамс 2]] || Мортиша Адамс |- | 2021. || [[Свемирски баскет: Ново наслеђе]] || Бела Мамба |- | 2021. || [[Патролне шапе: Филм]] || Кармен |- | 2022. || [[Соников филм 2]] || Рејчел |- | 2022. || [[Клифорд — велики црвени пас (филм из 2021)|Клифорд — велики црвени пас (2021)]] || |- | 2022. || [[Школа магичних животиња]] || |- | 2022. || [[Лоши момци (филм из 2022)|Лоши момци]] || Начелница |- | 2022. || [[Малци 2: Груов почетак]] || Груова мама |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=4234500|name=Душица Новаковић}} {{портал бар|Србија|Биографија|Позориште|Филм}} {{DEFAULTSORT:Новаковић, Душица}} [[Категорија:Рођени 1983.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Српске глумице]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Биографије живих особа]] 4zr127wb2nyzs2xg9kx5k60svzs1r0p 0 1494809 25115125 24693880 2022-07-20T08:23:05Z Анонимус 01 294116 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ричмонд Боаћи | пуно_име = Ричмонд Боаћи | слика = 20150331 Mali vs Ghana 167.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | надимак = | датум_рођења = {{датум_рођења| 1993|1|28| год = да}} | место_рођења = [[Агого]] | држава_рођења = [[Гана]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,86 m | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]] | актуелни_клуб = [[ФК Горњик Забже|Горњик Забже]] | актуелни_број = 10 | младе_године = 2008—2011 | млади_клубови = [[ФК Ђенова|Ђенова]] | године1 = 2010—2012 | клубови1 = [[ФК Ђенова|Ђенова]] | наступи1 = 7 | голови1 = 1 | године2 = 2011—2012 | клубови2 = → [[ФК Сасуоло|Сасуоло]] | наступи2 = 34 | голови2 = 10 | године3 = 2012—2014 | клубови3 = [[ФК Јувентус|Јувентус]] | наступи3 = 0 | голови3 = 0 | године4 = 2012—2013 | клубови4 = → [[ФК Сасуоло|Сасуоло]] | наступи4 = 32 | голови4 = 11 | године5 = 2013—2014 | клубови5 = → [[ФК Елче|Елче]] | наступи5 = 31 | голови5 = 6 | године6 = 2014—2016 | клубови6 = [[ФК Аталанта|Аталанта]] | наступи6 = 19 | голови6 = 3 | године7 = 2015 | клубови7 = → [[ФК Рода Керкраде|Рода]] | наступи7 = 9 | голови7 = 0 | године8 = 2016 | клубови8 = → [[ФК Латина Калчо|Латина]] | наступи8 = 17 | голови8 = 1 | године9 = 2016—2017 | клубови9 = [[ФК Латина Калчо|Латина]] | наступи9 = 16 | голови9 = 3 | године10 = 2017 | клубови10 = → [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи10 = 16 | голови10 = 12 | године11 = 2017 | клубови11 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи11 = 14 | голови11 = 15 | године12 = 2018 | клубови12 = [[ФК Ђангсу|Ђангсу]] | наступи12 = 15 | голови12 = 3 | године13 = 2018—2020 | клубови13 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи13 = 33 | голови13 = 16 | године14 = 2021 | клубови14 = [[ФК Горњик Забже|Горњик Забже]] | наступи14 = 12 | голови14 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2010—2013 | репрезентација_(име)1 = Гана до 20 | репрезентација_(наступи)1 = 7 | репрезентација_(голови)1 = 3 | репрезентација_(године)2 = 2012— | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Гане|Гана]] | репрезентација_(наступи)2 = 14 | репрезентација_(голови)2 = 6 | актуелизовано1_(датум) = 5. мај 2021. | актуелизовано2_(датум) = 25. јул 2019. |клубови15=[[ФК Беитар Јерусалим|Беитар Јерусалим]]|године15=2021—2022|наступи15=27|голови15=6}} '''Ричмонд Боаћи''' ({{јез-ен|Richmond Boakye}}; [[Агого]], [[28. јануар]] [[1993]]) је [[Гана|гански]] [[фудбал]]ер. Игра на позицији [[Нападач (фудбал)|нападача]]. == Каријера == === Младост === Фудбал је почео да тренира у локалном Бекем јунајтеду. После Бекем јунајтеда прелази у Ди Си јунајтед (клуб из Гане). Скаути [[ФК Ђенова|Ђенове]] су га приметили на омладинском турниру у [[Вићенца|Вићенци]] 2008. године, и тад Боаћи почиње своју европску авантуру. === Ђенова / Сасуоло === За сениоре Ђенове, Боаћи дебитује 3. априла 2010. године и одмах на дебију постиже погодак.<ref>[http://www.modernghana.com/sports/270178/2/prodigy-boakye-scores-in-serie-a-debut.html Prodigy Boakye scores in Serie A debut], modernghana.com Приступљено 1. 3. 2017.</ref> За Ђенову је те сезоне одиграо 7 мечева. Следеће сезоне, Боаћо одлази на каљење у тада италијанског друголигаша [[ФК Сасуоло|Сасуоло]].<ref>[https://archive.today/20120913040641/http://www.mtnfootball.com/africa/news/2011/jun/110621-boakye-yiadom-loaned-to-serie-b-side-sassuo.html Boakye Yiadom loaned to Serie B side Sassuolo]. (MTN Group) mtnfootball.com.</ref> На позајмици у Сасуолу Боаћи блиста и приказује је свој раскошни таленат. Тај таленат је приметио и сер [[Алекс Фергусон]] и показао завидно интересовање да Боаћија доведе међу "црвене ђаволе".<ref>{{cite web|url=http://www.dailystar.co.uk/sport/football/276732/Manchester-United-step-up-pursuit-of-Juventus-starlet-Richmond-Boakye| title = Manchester United step up pursuit of Juventus starlet Richmond Boakye| publisher = dailystar.co.uk| accessdate=1. 3. 2017| language = en}}</ref> Међутим, [[ФК Јувентус|Јувентус]] је био бржи и Стара дама откупљује половину уговора од Ђенове. Због велике конкуренције у Торину, Јувентус га је оставио на новој позајмици у Сасуолу, где је Боаћи био ударна игла зелено-црних из [[Ређо Емилија|Ређо Емилије]] на путу ка историјском пласману у [[Серија А|Серију А]]. Боаћи је за те две године проведене у Сасуолу на 68 утакмица постигао 23 гола и забележио 8 асистенција. === Елче === После епизоде у Сасуолу у лето 2013. године, Боаћи се јавља на припреме Јувентуса, али [[Антонио Конте (фудбалер)|Антонио Конте]] је сматрао да би за њега било најбоље да оде на нову позајмицу. Најупорнији је био шпански [[ФК Елче|Елче]].<ref>{{cite web|date=28. 8. 2013 | url = https://web.archive.org/web/20130831022610/http://www.elchecf.es/noticia-primer-equipo/richmond-boakye-refuerzo-para-la-delantera | language = шпански | title = Richmond Boakye, refuerzo para la delantera | trans_title = Richmond Boakye, reinforcement for the front | work = Elche CF | publisher=elchecf.es | accessdate=28. 8. 2013}}</ref> Боаћи се добро снашао и у шпанској [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Примери]]. За Елче је у тој сезони одиграо 32 меча и постигао битних шест голова у Елчеовој борби за опстанак. Елче је на крају изборио опстанак у Примери али је избачен из лиге због финансијских проблема. === Аталанта / Рода === У лето 2014. године, Боаћи се враћа у Италију, где [[ФК Аталанта|Аталанта]] у потпуности преузима његов уговор уговор и откупљује Ђеновину половину за 1,3 милиона евра а Јувентусову за 1,6 милиона евра.<ref>{{cite web| url = http://www.juventus.com/media/native/investor-relations-docs/italiano/bilanci/1415/Relazione%20finanziaria%20annuale%20al%2030%20giugno%202015%20definitiva_bassa.pdf| title = Relazione finanziaria annuale al 30 giugno 2015| date = 1. 10. 2015| accessdate = 11. 10. 2015| publisher = Juventus F.C.| language = италијански| format = PDF (1.24MB)| archive-date = 24. 11. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20151124082256/http://www.juventus.com/media/native/investor-relations-docs/italiano/bilanci/1415/Relazione%20finanziaria%20annuale%20al%2030%20giugno%202015%20definitiva_bassa.pdf| url-status = dead}}</ref> За Аталанту у тој сезони наступа 22 пута и постиже 5 голова. Следеће сезоне Боаћи је послат на нову позајмицу, у холандску [[ФК Рода Керкраде|Роду]].<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20150902230210/http://www.atalanta.it/site/paginalive/prima-squadra/Stagione-2015-2016/2015-08/31-08-Boakye-in-prestito-al-Roda.html| title = Richmond Boakye in prestito al Roda|date=31. 8. 2015| accessdate=28. 8. 2016| publisher = Atalanta B.C.| language = италијански}}</ref> Колико се добро снашао у Примери тако се лоше снашао у холандској [[Ередивизија|Ередевизији]]. На 10 наступа не бележи ниједан гол и уписује само једну асистенцију за једну полусезону. === Латина === Аталанта га у јануару 2016. године шаље на нову позајмицу у друголигаша [[ФК Латина Калчо|Латину]]. За Латину постиже 1 гол и наступа на 17 утакмица, почевши 8 мечева од старта. У лето 2016. године Латина откупљује његов уговор и он постаје званично члан овог клуба.<ref>{{cite web| url = https://archive.is/QhOlA#selection-465.0-465.48| title = Calciomercato, tutte le operazioni dell'Atalanta| date = 1. 2. 2016| accessdate = 28. 8. 2016| publisher = Atalanta B.C.| language = италијански| archive-date = 02. 02. 2016| archive-url = https://archive.today/20160202130050/http://www.atalanta.it/site/paginalive/prima-squadra/Stagione-2015-2016/2016-02/01-02-mercato.html#selection-465.0-465.48| url-status = live}}</ref> Током јесењег дела сезоне 2016/17. на терен је излазио 16 пута и за 863 минута у игри постиже 3 гола и бележи једну асистенцију. === Црвена звезда === Крајем јануара 2017. Боаћи долази на једноипогодишњу позајмицу у [[ФК Црвена звезда|Црвену звезду]].<ref>{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/5574/ricmond-boaci-potpisao| title = Ричмонд Боаћи потписао!| publisher = crvenazvezdafk.com| accessdate=1. 3. 2017}}</ref> Дебитовао је у првом мечу пролећног дела првенства против [[ФК Нови Пазар|Новог Пазара]], а већ у наредном колу, на свом другом мечу за црвено-беле, постигао је два гола за победу свог тима од 3:0 против [[ФК Бачка Бачка Паланка|Бачке]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:651917-Boaci-Golove-posvecujem-saigracima| title = Boaći: Golove posvećujem saigračima| publisher = Вечерње новости| accessdate=1. 3. 2017}}</ref> Током пролећног дела сезоне 2016/17. постигао је 12 голова на 16 лигашких утакмица, а на 4 сусрета у [[Куп Србије у фудбалу|Купу]] постигао је исто толико голова. Током јуна 2017. Латина је прогласила банкрот, па је Боаћи постао слободан играч. Боаћи је 27. јуна 2017. потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/49940/boaci-stavio-paraf-na-trogodisnju-vernost-crvenoj-zvezdi-video| title = Боаћи ставио параф на трогодишњу верност Црвеној звезди (ВИДЕО)| publisher = Спортски журнал| accessdate=27. 6. 2017}}</ref> У јесењем делу сезоне 2017/18. Боаћи је наставио са сјајним партијама. На 14 [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|првенствених]] утакмица је постигао чак 15 голова, док је на 14 европских утакмица постигао 8 голова. Головима је погурао „црвено-беле” у групну фазу [[УЕФА лига Европе 2017/18.|Лиге Европе]], а касније и до шеснаестине финала овог такмичења. Постао је најбољи страни стрелац у историји ФК Црвена звезда.<ref>{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/vijeira-i-kadu-su-iza-leda-ricmond-boaci-najbolji-strani-strelac-u-istoriji-crvene-zvezde/275785 | title = Вијеира и Каду су иза леђа: Ричмонд Боаћи најбољи страни стрелац у историји Црвене звезде | publisher = mozzartsport.com | accessdate=1. 3. 2018|date=26. 10. 2017}}</ref> Због повреде није играо у двомечу шеснаестине финала Лиге Европе против [[ФК ЦСКА Москва|московског ЦСКА]].<ref>{{cite web|url=http://zurnal.rs/fudbal/srpski-klubovi-u-evropi/60168/sad-i-definitivno-zvezda-bez-boacija-na-cska-u-moskvi | title = Сад и дефинитивно: Звезда без Боаћија на ЦСКА у Москви! | publisher = Спортски журнал | accessdate=1. 3. 2018|date=18. 2. 2018}}</ref> Укупно је за Звезду у свим такмичењима постигао 39 голова на 48 утакмица. Крајем фебруара 2018. прелази у кинески Ђангсу.<ref>{{cite web|url=https://sport.blic.rs/fudbal/svetski-fudbal/zvanicno-ricmond-boaci-vise-nije-igrac-zvezde-od-sada-ce-da-trese-mreze-za-kapela-u/35v1srg | title = ЗВАНИЧНО Ричмонд Боаћи више није играч Звезде, од сада ће да тресе мреже за Капела у Кини | publisher = Блиц | accessdate=1. 3. 2018|date=28. 2. 2018}}</ref> За Ђангсу је одиграо 15 првенствених утакмица на којима је постигао три гола пре него што се 31. августа 2018. године вратио у Црвену звезду.<ref>{{Cite web|url=http://mondo.rs/a1129130/Sport/Fudbal/Boaci-se-vratio-u-Zvezdu.html | title= Боаћи Звездин до 2021! | publisher=mondo.rs |date=31. 8. 2018. | accessdate=1. 9. 2018.}}</ref> По истеку уговора у децембру 2020. године, Боаћи је напустио Црвену звезду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/otisao-boaci-pamtice-gol-kelnu-arsenal-bena-rodica-gobeljica/374043 | title= Otišao Boaći - pamtiće gol Kelnu, Arsenal, Bena, Rodića, Gobeljića... | publisher=mozzartsport.com |date=21. 12. 2020. | accessdate=21. 1. 2021.}}</ref> == Трофеји == === Црвена звезда === * [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] (2): [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] == Референце == {{reflist}} <!-- <ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/skroman-ucinak-od-mogucih-810-minuta-ove-sezone-boaci-na-terenu-nije-proveo-ni-90-233417/|title=STALNO POVREĐEN Od mogućih 810 minuta ove sezone, Boaći na terenu nije proveo ni 90!|last=Đurović|first=Radomir|publisher=maxbetsport.rs|date=11. 9. 2020|accessdate=12. 9. 2020}}</ref> --> == Спољашње везе == {{Commonscat|Richmond Boakye}} * [http://www.90minut.pl/kariera.php?id=33926 Ричмонд Боаћи] на сајту 90minut.pl * {{NFT|48370}} * {{Soccerway}} {{портал бар|Биографија|Фудбал|СД Црвена звезда}} {{DEFAULTSORT:Боачи, Ричмонд}} [[Категорија:Рођени 1993.]] [[Категорија:Гански фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери Сасуола]] [[Категорија:Фудбалери Ђенове]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Аталанте]] [[Категорија:Фудбалери Роде Керкраде]] [[Категорија:Фудбалери Горњика Забже]] 0yrjrjanbba3bvrt1wxfd0g1miso9uh 25115127 25115125 2022-07-20T08:25:14Z Анонимус 01 294116 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ричмонд Боаћи | пуно_име = Ричмонд Боаћи | слика = 20150331 Mali vs Ghana 167.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | надимак = | датум_рођења = {{датум_рођења| 1993|1|28| год = да}} | место_рођења = [[Агого]] | држава_рођења = [[Гана]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,86 m | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]] | актуелни_клуб = [[ФК Горњик Забже|Горњик Забже]] | актуелни_број = 10 | младе_године = 2008—2011 | млади_клубови = [[ФК Ђенова|Ђенова]] | године1 = 2010—2012 | клубови1 = [[ФК Ђенова|Ђенова]] | наступи1 = 7 | голови1 = 1 | године2 = 2011—2012 | клубови2 = → [[ФК Сасуоло|Сасуоло]] | наступи2 = 34 | голови2 = 10 | године3 = 2012—2014 | клубови3 = [[ФК Јувентус|Јувентус]] | наступи3 = 0 | голови3 = 0 | године4 = 2012—2013 | клубови4 = → [[ФК Сасуоло|Сасуоло]] | наступи4 = 32 | голови4 = 11 | године5 = 2013—2014 | клубови5 = → [[ФК Елче|Елче]] | наступи5 = 31 | голови5 = 6 | године6 = 2014—2016 | клубови6 = [[ФК Аталанта|Аталанта]] | наступи6 = 19 | голови6 = 3 | године7 = 2015 | клубови7 = → [[ФК Рода Керкраде|Рода]] | наступи7 = 9 | голови7 = 0 | године8 = 2016 | клубови8 = → [[ФК Латина Калчо|Латина]] | наступи8 = 17 | голови8 = 1 | године9 = 2016—2017 | клубови9 = [[ФК Латина Калчо|Латина]] | наступи9 = 16 | голови9 = 3 | године10 = 2017 | клубови10 = → [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи10 = 16 | голови10 = 12 | године11 = 2017 | клубови11 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи11 = 14 | голови11 = 15 | године12 = 2018 | клубови12 = [[ФК Ђангсу|Ђангсу]] | наступи12 = 15 | голови12 = 3 | године13 = 2018—2020 | клубови13 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи13 = 33 | голови13 = 16 | године14 = 2021 | клубови14 = [[ФК Горњик Забже|Горњик Забже]] | наступи14 = 13 | голови14 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2010—2013 | репрезентација_(име)1 = Гана до 20 | репрезентација_(наступи)1 = 7 | репрезентација_(голови)1 = 3 | репрезентација_(године)2 = 2012— | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Гане|Гана]] | репрезентација_(наступи)2 = 14 | репрезентација_(голови)2 = 6 | актуелизовано1_(датум) = 5. мај 2021. | актуелизовано2_(датум) = 25. јул 2019. |клубови15=[[ФК Беитар Јерусалим|Беитар Јерусалим]]|године15=2021—2022|наступи15=27|голови15=6}} '''Ричмонд Боаћи''' ({{јез-ен|Richmond Boakye}}; [[Агого]], [[28. јануар]] [[1993]]) је [[Гана|гански]] [[фудбал]]ер. Игра на позицији [[Нападач (фудбал)|нападача]]. == Каријера == === Младост === Фудбал је почео да тренира у локалном Бекем јунајтеду. После Бекем јунајтеда прелази у Ди Си јунајтед (клуб из Гане). Скаути [[ФК Ђенова|Ђенове]] су га приметили на омладинском турниру у [[Вићенца|Вићенци]] 2008. године, и тад Боаћи почиње своју европску авантуру. === Ђенова / Сасуоло === За сениоре Ђенове, Боаћи дебитује 3. априла 2010. године и одмах на дебију постиже погодак.<ref>[http://www.modernghana.com/sports/270178/2/prodigy-boakye-scores-in-serie-a-debut.html Prodigy Boakye scores in Serie A debut], modernghana.com Приступљено 1. 3. 2017.</ref> За Ђенову је те сезоне одиграо 7 мечева. Следеће сезоне, Боаћо одлази на каљење у тада италијанског друголигаша [[ФК Сасуоло|Сасуоло]].<ref>[https://archive.today/20120913040641/http://www.mtnfootball.com/africa/news/2011/jun/110621-boakye-yiadom-loaned-to-serie-b-side-sassuo.html Boakye Yiadom loaned to Serie B side Sassuolo]. (MTN Group) mtnfootball.com.</ref> На позајмици у Сасуолу Боаћи блиста и приказује је свој раскошни таленат. Тај таленат је приметио и сер [[Алекс Фергусон]] и показао завидно интересовање да Боаћија доведе међу "црвене ђаволе".<ref>{{cite web|url=http://www.dailystar.co.uk/sport/football/276732/Manchester-United-step-up-pursuit-of-Juventus-starlet-Richmond-Boakye| title = Manchester United step up pursuit of Juventus starlet Richmond Boakye| publisher = dailystar.co.uk| accessdate=1. 3. 2017| language = en}}</ref> Међутим, [[ФК Јувентус|Јувентус]] је био бржи и Стара дама откупљује половину уговора од Ђенове. Због велике конкуренције у Торину, Јувентус га је оставио на новој позајмици у Сасуолу, где је Боаћи био ударна игла зелено-црних из [[Ређо Емилија|Ређо Емилије]] на путу ка историјском пласману у [[Серија А|Серију А]]. Боаћи је за те две године проведене у Сасуолу на 68 утакмица постигао 23 гола и забележио 8 асистенција. === Елче === После епизоде у Сасуолу у лето 2013. године, Боаћи се јавља на припреме Јувентуса, али [[Антонио Конте (фудбалер)|Антонио Конте]] је сматрао да би за њега било најбоље да оде на нову позајмицу. Најупорнији је био шпански [[ФК Елче|Елче]].<ref>{{cite web|date=28. 8. 2013 | url = https://web.archive.org/web/20130831022610/http://www.elchecf.es/noticia-primer-equipo/richmond-boakye-refuerzo-para-la-delantera | language = шпански | title = Richmond Boakye, refuerzo para la delantera | trans_title = Richmond Boakye, reinforcement for the front | work = Elche CF | publisher=elchecf.es | accessdate=28. 8. 2013}}</ref> Боаћи се добро снашао и у шпанској [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Примери]]. За Елче је у тој сезони одиграо 32 меча и постигао битних шест голова у Елчеовој борби за опстанак. Елче је на крају изборио опстанак у Примери али је избачен из лиге због финансијских проблема. === Аталанта / Рода === У лето 2014. године, Боаћи се враћа у Италију, где [[ФК Аталанта|Аталанта]] у потпуности преузима његов уговор уговор и откупљује Ђеновину половину за 1,3 милиона евра а Јувентусову за 1,6 милиона евра.<ref>{{cite web| url = http://www.juventus.com/media/native/investor-relations-docs/italiano/bilanci/1415/Relazione%20finanziaria%20annuale%20al%2030%20giugno%202015%20definitiva_bassa.pdf| title = Relazione finanziaria annuale al 30 giugno 2015| date = 1. 10. 2015| accessdate = 11. 10. 2015| publisher = Juventus F.C.| language = италијански| format = PDF (1.24MB)| archive-date = 24. 11. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20151124082256/http://www.juventus.com/media/native/investor-relations-docs/italiano/bilanci/1415/Relazione%20finanziaria%20annuale%20al%2030%20giugno%202015%20definitiva_bassa.pdf| url-status = dead}}</ref> За Аталанту у тој сезони наступа 22 пута и постиже 5 голова. Следеће сезоне Боаћи је послат на нову позајмицу, у холандску [[ФК Рода Керкраде|Роду]].<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20150902230210/http://www.atalanta.it/site/paginalive/prima-squadra/Stagione-2015-2016/2015-08/31-08-Boakye-in-prestito-al-Roda.html| title = Richmond Boakye in prestito al Roda|date=31. 8. 2015| accessdate=28. 8. 2016| publisher = Atalanta B.C.| language = италијански}}</ref> Колико се добро снашао у Примери тако се лоше снашао у холандској [[Ередивизија|Ередевизији]]. На 10 наступа не бележи ниједан гол и уписује само једну асистенцију за једну полусезону. === Латина === Аталанта га у јануару 2016. године шаље на нову позајмицу у друголигаша [[ФК Латина Калчо|Латину]]. За Латину постиже 1 гол и наступа на 17 утакмица, почевши 8 мечева од старта. У лето 2016. године Латина откупљује његов уговор и он постаје званично члан овог клуба.<ref>{{cite web| url = https://archive.is/QhOlA#selection-465.0-465.48| title = Calciomercato, tutte le operazioni dell'Atalanta| date = 1. 2. 2016| accessdate = 28. 8. 2016| publisher = Atalanta B.C.| language = италијански| archive-date = 02. 02. 2016| archive-url = https://archive.today/20160202130050/http://www.atalanta.it/site/paginalive/prima-squadra/Stagione-2015-2016/2016-02/01-02-mercato.html#selection-465.0-465.48| url-status = live}}</ref> Током јесењег дела сезоне 2016/17. на терен је излазио 16 пута и за 863 минута у игри постиже 3 гола и бележи једну асистенцију. === Црвена звезда === Крајем јануара 2017. Боаћи долази на једноипогодишњу позајмицу у [[ФК Црвена звезда|Црвену звезду]].<ref>{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/5574/ricmond-boaci-potpisao| title = Ричмонд Боаћи потписао!| publisher = crvenazvezdafk.com| accessdate=1. 3. 2017}}</ref> Дебитовао је у првом мечу пролећног дела првенства против [[ФК Нови Пазар|Новог Пазара]], а већ у наредном колу, на свом другом мечу за црвено-беле, постигао је два гола за победу свог тима од 3:0 против [[ФК Бачка Бачка Паланка|Бачке]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:651917-Boaci-Golove-posvecujem-saigracima| title = Boaći: Golove posvećujem saigračima| publisher = Вечерње новости| accessdate=1. 3. 2017}}</ref> Током пролећног дела сезоне 2016/17. постигао је 12 голова на 16 лигашких утакмица, а на 4 сусрета у [[Куп Србије у фудбалу|Купу]] постигао је исто толико голова. Током јуна 2017. Латина је прогласила банкрот, па је Боаћи постао слободан играч. Боаћи је 27. јуна 2017. потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/49940/boaci-stavio-paraf-na-trogodisnju-vernost-crvenoj-zvezdi-video| title = Боаћи ставио параф на трогодишњу верност Црвеној звезди (ВИДЕО)| publisher = Спортски журнал| accessdate=27. 6. 2017}}</ref> У јесењем делу сезоне 2017/18. Боаћи је наставио са сјајним партијама. На 14 [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|првенствених]] утакмица је постигао чак 15 голова, док је на 14 европских утакмица постигао 8 голова. Головима је погурао „црвено-беле” у групну фазу [[УЕФА лига Европе 2017/18.|Лиге Европе]], а касније и до шеснаестине финала овог такмичења. Постао је најбољи страни стрелац у историји ФК Црвена звезда.<ref>{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/vijeira-i-kadu-su-iza-leda-ricmond-boaci-najbolji-strani-strelac-u-istoriji-crvene-zvezde/275785 | title = Вијеира и Каду су иза леђа: Ричмонд Боаћи најбољи страни стрелац у историји Црвене звезде | publisher = mozzartsport.com | accessdate=1. 3. 2018|date=26. 10. 2017}}</ref> Због повреде није играо у двомечу шеснаестине финала Лиге Европе против [[ФК ЦСКА Москва|московског ЦСКА]].<ref>{{cite web|url=http://zurnal.rs/fudbal/srpski-klubovi-u-evropi/60168/sad-i-definitivno-zvezda-bez-boacija-na-cska-u-moskvi | title = Сад и дефинитивно: Звезда без Боаћија на ЦСКА у Москви! | publisher = Спортски журнал | accessdate=1. 3. 2018|date=18. 2. 2018}}</ref> Укупно је за Звезду у свим такмичењима постигао 39 голова на 48 утакмица. Крајем фебруара 2018. прелази у кинески Ђангсу.<ref>{{cite web|url=https://sport.blic.rs/fudbal/svetski-fudbal/zvanicno-ricmond-boaci-vise-nije-igrac-zvezde-od-sada-ce-da-trese-mreze-za-kapela-u/35v1srg | title = ЗВАНИЧНО Ричмонд Боаћи више није играч Звезде, од сада ће да тресе мреже за Капела у Кини | publisher = Блиц | accessdate=1. 3. 2018|date=28. 2. 2018}}</ref> За Ђангсу је одиграо 15 првенствених утакмица на којима је постигао три гола пре него што се 31. августа 2018. године вратио у Црвену звезду.<ref>{{Cite web|url=http://mondo.rs/a1129130/Sport/Fudbal/Boaci-se-vratio-u-Zvezdu.html | title= Боаћи Звездин до 2021! | publisher=mondo.rs |date=31. 8. 2018. | accessdate=1. 9. 2018.}}</ref> По истеку уговора у децембру 2020. године, Боаћи је напустио Црвену звезду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/otisao-boaci-pamtice-gol-kelnu-arsenal-bena-rodica-gobeljica/374043 | title= Otišao Boaći - pamtiće gol Kelnu, Arsenal, Bena, Rodića, Gobeljića... | publisher=mozzartsport.com |date=21. 12. 2020. | accessdate=21. 1. 2021.}}</ref> == Трофеји == === Црвена звезда === * [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] (2): [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] == Референце == {{reflist}} <!-- <ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/skroman-ucinak-od-mogucih-810-minuta-ove-sezone-boaci-na-terenu-nije-proveo-ni-90-233417/|title=STALNO POVREĐEN Od mogućih 810 minuta ove sezone, Boaći na terenu nije proveo ni 90!|last=Đurović|first=Radomir|publisher=maxbetsport.rs|date=11. 9. 2020|accessdate=12. 9. 2020}}</ref> --> == Спољашње везе == {{Commonscat|Richmond Boakye}} * [http://www.90minut.pl/kariera.php?id=33926 Ричмонд Боаћи] на сајту 90minut.pl * {{NFT|48370}} * {{Soccerway}} {{портал бар|Биографија|Фудбал|СД Црвена звезда}} {{DEFAULTSORT:Боачи, Ричмонд}} [[Категорија:Рођени 1993.]] [[Категорија:Гански фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери Сасуола]] [[Категорија:Фудбалери Ђенове]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Аталанте]] [[Категорија:Фудбалери Роде Керкраде]] [[Категорија:Фудбалери Горњика Забже]] h2pm60bq3inpbp72rr8a4apsc8wmym1 0 1498943 25114328 24621102 2022-07-19T16:44:14Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Дан живих мртваца | слика = Дан живих мртваца.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма | изворни назив = Day of the Dead | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = [[Џорџ Ромеро]] | режија = [[Џорџ Ромеро]] | сценарио = [[Џорџ Ромеро]] | продуцент = [[Ричард Рубинстен]] | уредник = | прича = | на основу = | главне улоге = [[Лори Кардил]]<br />[[Тери Александер]]<br />[[Џо Пилато]]<br />[[Ричард Либерти]]<br />[[Џарлат Конрој]] | наратор = | музика = [[Џон Харисон]] | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = Паскал Буба | кинематографија = Мајкл Горник | сценографија = | камера = | монтажа = | дизајнер продукције = | издавачка кућа = Dead Films Inc.<br />Laurel Entertainment Inc.<br />Laurel-Day Inc. | студио = | дистрибутер = United Film Distribution Company | година = [[1985]]. | трајање = 100 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 3,5 милиона $<ref name="numbers">{{cite web|url=http://www.the-numbers.com/movies/1985/0DOTD.php|title=Box Office Information for Day of the Dead |publisher=The Numbers|accessdate = 8. 12. 2012}}</ref> | зарада = 34 милиона $<ref name="numbers" /> | награде = | претходни = [[Зора живих мртваца]] | следећи = [[Земља живих мртваца]] | веб-сајт = | IMDb = http://www.imdb.com/title/tt0088993/ | COBISS = }} '''Дан живих мртваца''' ({{јез-ен|Day of the Dead}}) је [[сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[1985]]. режисера [[Џорџ Ромеро|Џорџа Ромера]], са [[Лори Кардил]], [[Џарлат Конрој|Џарлатом Конројем]], [[Тери Александер|Теријем Александром]], [[Џо Пилато|Џоом Пилатом]] и [[Ричард Либерти|Ричардом Либартијем]] у главним улогама. Представља трећи део у серијалу филмова ''Живи мртваци'' Џорџа Ромера, наставак [[Зора живих мртваца|Зоре живих мртваца]] из 1978. и преднаставак [[Земља мртвих|Земље живих мртваца]] из 2005. == Радња == {{упозорење-филм}} Зомбији су преплавили читаву планету Земљу, и представљају озбиљну претњу за опстанак човечанства. Неколицина војника, доктора, научника и по један пилот и електричар су се окупили како би преживели, али када дође до погоршања њихових односа постаће лаке мете за зомбије жељне људског меса. На крају троје људи, Сара (научница), Џон (пилот) и Бил (електричар) успевају да се спасу и авионом одвезу до једног напуштеног острва, где није било ни живих ни мртвих и одатле планирају да започну стварање нове цивилизације. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Лори Кардил]] || Сара Бовман |- | [[Џозеф Пилато]] || Капетан Хенри Родс |- | [[Тери Александер]] || Џон |- | [[Џарлат Конрој]] || Вилијам „Бил" МекДермот |- | [[Антони Дилео]] || Мигел Салазар |- | [[Ричард Либерти]] || Др Метју „[[Франкенштајн]]" Логан |- | [[Шерман Ховард]] || Зомби Баб |- | [[Џон Емплес]] || Др Тед Фишер |- | [[Гери Ховард Клар]] || Волтер Стил |- | [[Ралф Мареро]] || Роберт Риклес |- | [[Филип Келамс]] || Милер |- | [[Тасо Ставракис]] || Хуан Торес |- | [[Грегори Никотеро]] || Џонсон |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Day of the Dead}} * {{ИМДб наслов|id=tt0088993|title=Дан живих мртваца}} {{Живи мртваци}} {{Џорџ Ромеро}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 1985.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Акциони хорор филмови]] hujhkjrqvpey6rvhq1u3b4fv11rtaoe 0 1500463 25114330 24621111 2022-07-19T16:45:05Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Опстанак живих мртваца | слика = Опстанак живих мртваца.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма | изворни назив = Survival of the Dead | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = [[Џорџ Ромеро]] | режија = [[Џорџ Ромеро]] | сценарио = [[Џорџ Ромеро]] | продуцент = Паула Девоншир<br />Питер Гранвалд | уредник = | прича = | на основу = филмови [[Џорџ Ромеро|Џорџа Ромера]] | главне улоге = [[Алан ван Спранг]]<br />[[Кетлин Манро]]<br />[[Кенет Велш]]<br />[[Атина Карканис]]<br />[[Дејвон Бостик]]<br />[[Стефано Диматео]] | наратор = [[Алан ван Спранг]] као наредник Крокет | музика = Роберт Карли | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = Мајкл Доџерти | кинематографија = Адам Свица | сценографија = | камера = | монтажа = | дизајнер продукције = | издавачка кућа = Artfire Films<br />Romero-Grunwald Productions<br />Devonshire Productions | студио = | дистрибутер = E1 Entertainment<br />Magnet Releasing | година = [[2009]]. | трајање = 90 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе]]<br />[[Канада]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 4.000.000 $<ref name="mojo">{{cite web|url=http://boxofficemojo.com/movies/?id=survivalofthedead.htm |title=George A. Romero's Survival of the Dead (2010)|work=[[Box Office Mojo]]|accessdate=2011-06-12}}</ref> | зарада = 386.078 $<ref name="mojo"/> | награде = | претходни = [[Дневник живих мртваца]] | следећи = | веб-сајт = | IMDb = http://www.imdb.com/title/tt1134854/ | COBISS = }} '''Опстанак живих мртваца''' ({{јез-ен|Survival of the Dead}}) је [[сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2009]]. режисера [[Џорџ Ромеро|Џорџа Ромера]], са [[Алан ван Спранг|Аланом ван Спрангом]], [[Кенет Велш|Кенетом Велшом]], [[Кетлин Манро]], [[Атина Карканис|Атином Карканис]] и [[Дејвон Бостик|Дејвоном Бостиком]] у главним улогама. Представља шести део у серијалу филмова ''Живи мртваци'' [[Џорџ Ромеро|Џорџа Ромера]], наставак [[Дневник живих мртваца|Дневника живих мртваца]] из 2007. и за сада је последњи део у овом серијалу филмова, јер 7. део Ромеро још увек није званично најавио. Филм прати групицу војника, који су на кратко приказани у [[Дневник живих мртваца|Дневнику живих мртваца]], и њихову борбу за опстанак. На почетку филма су у флешбеку на кратко приказани главни ликови из ''Дневника живих мртваца''. == Радња == {{упозорење-филм}} Група од четворо војника, наилази на једног дечака, који такође бежи од [[зомби]]ја и он их наговара да крену до острва чију је рекламу вудео на интернету. Ипак није све како стоји у реклами, јер се на острву води права борба између људи који сматрају да зомбије треба убити и оних који мисле да су то и даље њихови вољени, само оболели од неке чудне болести. Прву групу предводи Патрик О'Флин, коме се придружују и војници, док другу предводи Шејмус Малдун. Након што дође до коначног обрачуна, троје људи, наредник Крокет, његова помоћница Томбој и дечко на ког су наишли успевају да побегну са острва, укрцају се на брод и отплове. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Алан ван Спранг]] || Наредник „Никотин" Крокет |- | [[Кенет Велш]] || Патрик О'Флин |- | [[Кетлин Монро]] || Џенет О'Флин<br />Џејн О'Флин |- | [[Ричард Фицпатрик]] || Шејмус Малдун |- | [[Атина Карканис]] || Томбој |- | [[Стафани ди Матело]] || Франциско |- | [[Џорис Џарски]] || Чак |- | [[Ерик Волфи]] || Кени МекДоналд |- | [[Џулијан Ричингс]] || Џејмс О'Флин |- | [[Њејн Робсон]] || Тавдри О'Флин |- | [[Џошуа Пис]] || Ди Џеј |- | [[Џорџ Стромбулополос]] || Гост у ТВ емисији |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Survival of the Dead}} * {{IMDb title|1134854|Опстанак живих мртваца}} {{портал|Филм}} {{Живи мртваци}} {{Џорџ Ромеро}} [[Категорија:Филмови 2009.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Акциони хорор филмови]] ia2vg0jt49ltxuc7qvp2eglqexmccph 0 1506257 25114359 23186318 2022-07-19T17:07:33Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ПЕТАР РАДЕВИЋ | слика = Датотека:Petar Radevic.jpg | опис_слике=Петар Радевић | датум_рођења = {{датум рођења|1918|6|29}} | место_рођења =[[Рогами]], код [[Подгорица|Подгорице]] | држава_рођења = [[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2003|5|12|1918|6|29}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти = [[Србија и Црна Гора]] |супруга=Милица Радевић |професија=војно лице-пилот |КПЈ=[[1942]]. |служба=[[Југословенска војска]]<br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |чин=[[пуковник]] |године службе=[[1940]] — [[1956]]. |народни херој=[[22. децембар|22. децембра]] [[1951]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''инострана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Партизански крст}} {{!}}} }} '''Петар Радевић''' ([[Рогами]], код [[Подгорица|Подгорице]], [[29. јун]] [[1918]] — [[Београд]], [[12. мај]] [[2003]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[пуковник|пуковник авијације]]-[[пилот]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[29. јун]]а [[1918]]. године у селу [[Рогами]], код [[Подгорица|Подгорице]]. Одрастао је у чиновничкој породици, а његов отац Радован Радевић је био активни официр [[Југословенска војска|Југословенске војске]]. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Подгорици. Потом се [[1938]]. године уписао на Ваздухопловну академију у [[Панчево|Панчеву]], коју је завршио [[1940]]. године, након чега је постао [[Југословенско краљевско ратно ваздухопловство|ваздухопловни официр]]-[[пилот]] у чину [[потпоручник]]а. Био је у првој генерацији војних пилота који су завршили ову Академију.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=142}} Петар се још у току гимназијских дана, повезао са комунистима. Његови другови [[Данило Бојовић|Данило]] и [[Душан Бојовић]] су били чланови илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Петар није био члан КПЈ, већ њен симпатизер и сматрао је себе комунистом. У време [[Шпански грађански рат|грађанског рата у Шпанији]], [[1937]]. године, Петар се пријавио да као [[Југословени у Шпанском грађанском рату|добровољац]] иде у [[Друга шпанска република|Шпанију]] и тамо се бори против [[Фашизам|фашизма]]. Пошто је група добровољаца, с којом је требало да иде, била откривена, његов одлазак је био спречен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=142}} [[Априлски рат]] 1941. године затекао га је у [[Сарајево|Сарајеву]]. Након брзе капитулације [[Југословенска војска|Југословенске војске]], заједно с групом официра је избегао заробљавање и отишао у Црну Гору. Након доласка у родно село, повезао се са члановима Комунистичке партије Југославије и касније се укључио у рад на организовању устанка. Као активни официр посебно је радио на сакупљању и склањању оружја, као и на војном обучавању омладине. Када је избио [[Тринаестојулски устанак]] налазио се у Рогамској устаничкој чети и са њом учествовао у борбама на Дољанској Главици, где се истакао као пушкомитраљезац.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=142}} У јесен 1941. године био је добровољац у батаљону „18. октобар”, с којим је пошао у [[Санџак]], у сусрет партизанима који су се [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачили из западне Србије]]. Са овим батаљоном је учествовао у [[Пљеваљска битка|Пљеваљској битци]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#1. децембар|1. децембра 1941.]] године. Током ове битке, учествовао је у борби на Савином латку где је уништена италијанска колона. Након тешког пораза код [[Пљевља|Пљеваља]], многи борци-добровољци су се поколебали и вратили кућама. Петар је тада око себе окупио двадесетак бораца с којима је [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#21. децембар|21. децембра 1941.]] у [[Рудо]]м ступио у Прву чету Другог (црногорског) батаљона тада формиране [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=142}} Као изузетно храбар и способан борац, у бригади је био постављен за командира Пратећег вода. С водом се посебно истекао у борби против немачких скијаша на Бијелим Водама, на [[Романија|Романији]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#21. јануар|21. јануара 1942.]] године. Као искусан борац успео је да оспособи тешки митраљез, који се био заледио. Потом је дејствујући митраљезом успео да помогне извлачење дела Другог црногорског батаљона и да непријатељу нанесе губитке. У [[Борбе за Ливно 1942.|борби за Ливно]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|августа 1942.]] године Петар се поново показао као сналажљив борац. Док су се партизани провлачили кроз поље, да би између [[бункер]]а упали у град, [[Усташка војница|усташе]] су их откриле и из једне зграде отвориле ватру на борце који су застали, јер се није могло напред. Петар се тада, заједно с борцима Јованом Божовићем и Драгом Матковићем, одвојио од чете и кренуо улево. Наишли су на слабији отпор усташа и бацили бомбе на њих. Потом су искористили њихово повлачење, ка згради одакле је вршен главни напад, и укључили се у њихову колону. Када су стигли до зграде засули су је бомбама и уништили непријатеља. То је омогућило борцима да без губитака наставе напредовање ка граду. За овај изванредни подвиг, Петар је добио похвалу.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=142}} Исте године је примљен у чланство КПЈ. [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.|Септембра 1942.]] године упућен је у [[Далмација|Далмацију]], где је приликом формирања [[Прва далматинска пролетерска ударна бригада|Прве далматинске бригаде]] био постављен за заменика команданта Трећег батаљона, а нешто касније за команданта овог батаљона. Као командант батаљона, посебно се истакао у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]]. За показану храброст и постигнут успех у овим борбама, он и његова батаљон су били јавно похваљени преко [[Радио Слободна Југославија|радио-станице „Слободна Југославија”]]. За успех у борбама код [[Јајце|Јајца]], похвалио га је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]]. У току Четврте непријатељске офанзиве, за време борби за [[Горњи Вакуф]], сам је убио више од двадесет непријатељских војника, а приликом [[Напад НОВЈ на Прозор фебруара 1943.|битке за Прозор]], као командант Трећег батаљона је с групом другова уништио осам бункера и успео да се без губитака пробије у центар града. За овај подвиг добили су похвалу од [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Петар је више пута током рата предлаган за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=143}} После тешких борби на [[Сутјеска (река)|Сутјесци]], половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.|јуна 1943.]] године, Петар се са својим батаљоном пробио у [[Херцеговина|Херцеговину]], где је остао до јесени [[1943]]. године. Овде је извесно време командовао групом херцеговачких ударних батаљона. Почетком [[1944]]. године, као [[Ваздухопловство|авијатичар]] је био упућен у Врховни штаб, где је остао до одласка у [[Совјетски Савез]]. Одатле се након завршене обуке, јуна [[1945]]. године, вратио с [[83. ловачки авијацијски пук|Првим југословенским ваздухопловним ловачким пуком]] у [[Југославија|Југославију]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=143}} После доласка у Југославију, наставио је службу у [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ|Југословенском ратном ваздухопловству]] (РВ и ПВО), где је био на дужности команданта ваздухопловне дивизије, а касније и на другим дужностима. Године [[1956]]. је пензионисан у чину [[пуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=143}} Умро је [[12. мај]]а [[2003]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље у Београду|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ првог реда]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде другог реда]] и [[Орден за храброст]]. Од иностраних одликовања, носилац је [[Партизански крст|Партизанског крста]] [[Народна Република Пољска|НР Пољске]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[22. децембар|22. децембра]] [[1951]]. године. == Референце == {{reflist|2}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{II}- |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Подгорица}} {{Народни хероји-Прва далматинска бригада}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Радевић, Петар}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 2003.]] [[Категорија:Подгоричани]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Прве далматинске бригаде]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Пуковници ЈНА]] [[Категорија:Војни пилоти ЈНА]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] 6uks0p4b9xiwvjjykovrne619swn8qq 0 1516715 25115195 12545555 2022-07-20T09:35:36Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Историцизам (уметност)]] {{бб|треба да постоји посебан чланак, види: [[:en:Historism]]}} ft8l34p4h1bu4v5kj7khfuoo3ft35zx 0 1575435 25114845 24164668 2022-07-19T21:05:44Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ФРАНЦ ТАВЧАР | слика = Franc Tavčar.jpg | опис_слике=Франц Тавчар Рок | датум_рођења = {{датум рођења|1920|3|6}} | место_рођења = Јаршама, код [[Љубљана|Љубљане]] | држава_рођења = [[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2002|1|19|1920|3|6}} | место_смрти =[[Љубљана]] | држава_смрти = [[Словенија]] | професија=војно лице | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |КПЈ=[[1941]]. | чин=[[потпоручник]] у резерви [[Југословенска војска|ЈВ]] <br />[[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] | године службе=[[1941]] — [[1980]]. | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден југословенске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден републике1}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије1}} {{!}}- {{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} [[Датотека:Štaba Primorske operativne cone in Gradnikove brigade.jpg|десно|мини|288п|Тавчар, други здесна (лежи), са Штабом Приморске оперативне зоне, [[1943]].]] '''Франц Тавчар Рок''' (Јаршама, код [[Љубљана|Љубљане]], [[6. март]] [[1920]] — [[Љубљана]], [[19. јануар]] [[2002]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[6. март]]а [[1920]]. године у Јаршама, код [[Љубљана|Љубљане]]. Његов отац Франц је био сиромашни радник, па се школовао у веома тешким условима. После завршене основне школе и реалне гимназије, одслужио је војни рок, где је завршио Школу за резервне официре. Потом се уписао на [[Природно-технички факултет Универзитета у Љубљани|Технички факултет]] у Љубљани, али је студије морао прекинути због почетка рата.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=274}} Отац му је био радник и припадао је револуционарном радничком покрету. Био је члан револуционарних синдиката и преко њега је добио прва сазнања о борби за радничка права и [[Раднички покрет|радничком покрету]]. Од [[1937]]. године почео је и сам да се занима за политичке проблеме и укључио се у организацију радничке и сеоске омладине. Након [[Окупациона подела Југославије|окупације Југославије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године је постао члан [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]] и тада се повукао у илегалност. Радио је и у организацијама [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта Словеније]] (ОФ) и био члан Рејонског одбора ОФ Томачево. Завршио је и илегални партијски курс и као илегалац је деловао у [[Љубљана у Народноослободилачкој борби|окупираној Љубљани]] све до [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара 1942.]] године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=274}} Потом је отишао у партизане у „Шерцеров батаљон”, али се разболео па се морао вратити у Љубљану, где је поново деловао као илегалац. Радио је на организовању Народне заштите и био члан, а потом и вођа групе [[Служба обавештавања и безбедности|Службе обавештавања и безбедности]] (ВОС). Учествовао је у многим илегалним акцијама у Љубљани и околини. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.|Јула 1942.]] године поново је отишао у партизане, у [[Прва словеначка пролетерска ударна бригада|Прву словеначку пролетерску ударну бригаду]], где је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|августа 1942.]] постао заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] Другог батаљона.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=274}} У зиму 1942/43. године истакао се у многим акцијама у [[Долењска|Долењској]], а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1943.|марта 1943.]] године је по упутствима [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОВ и ПО Словеније]] отишао у [[Словеначко приморје]] са задатком да помогне организовање ослободилачког покрета. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.|маја 1943.]] године када је формирана [[Седамнаеста словеначка бригада]], Франц је именован за њеног политичког комесара. Са овом бригадом је отишао у Бенешку Словенију, где је учествовао у тешким борбама на Ковачевићевој планини, на Коловрату. Тада је био именован за команданта Другог батаљона и као храбар борац се истакао у борбама бригаде током похода на Бенешку Словенију, код Подбонесца, на Шпику и Дрнохли, на Столу и Чрном врху и др.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=274}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1943.|Јула 1943.]] године прешао је у Трећу словеначку ударну бригаду, где је постављен за политичког комесара. Са овом бригадом се борио у Долењској и [[Нотрањска|Нотрањској]]. У борбама са [[Италијанске јединице у Југославији у Другом светском рату|Италијанима]], на Крвавој печи [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.#2. септембар|2. септембра 1943.]] године био је тешко рањен. После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] године био је именован за команданта Новомештанског војног подручја. У чин [[мајор]]а [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] унапређен је [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.#1. новембар|1. новембра 1943.]] године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=274}} Од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1943.|децембра 1943.]] до [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1944.|априла 1944.]] године био је начелник Одељења за организацију позадине у Главном штабу НОВ и ПО Словеније, а потом је до [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.|септембра 1944.]] године био на дужности заменика команданта [[Седми словеначки корпус НОВЈ|Седмог словеначког корпуса НОВЈ]]. Након тога је био именован за помоћника начелника Главног штаба НОВ и ПО Словеније и потом за начелника Штаба Словеначке дивизије [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]] (КНОЈ). На овој дужности је остао до краја рата.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=274}} Након ослобођења [[Југославија|Југославије]], још неко време је провео у Корпусу народне одбране, где је био командант Четврте хрватске дивизије КНОЈ. После тога је од [[1950]]. до [[1952]]. године завршио [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]]. Након тога се налазио на разним одговорним дужностима — био је начелник Инжињеријског школског центра у [[Карловац|Карловцу]], а потом начелник Управе инжињерије ЈНА, до [[1967]]. до [[1969]]. године. Затим је био у Љубљанској армијској области, где је од 1969. до 1971. био је помоћник команданта, па од [[1971]]. до [[1972]]. начелник Штаба и потом од 1972. до 1980. године њен [[командант]]. Пензионисан је [[1980]]. године у чину [[генерал-пуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=274}}{{sfn|Војна енциклопедија|1975|p=663}} Био је биран за посланика [[Скупштина СР Словеније|Народне скупштине НР Словеније]], првог и другог сазива, а на [[Десети конгрес СКЈ|Десетом]] и [[Једанаести конгрес СКЈ|Једанаестом конгресу СКЈ]] је биран за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета СКЈ]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=274}} Умро је [[19. јануар]]а [[2002]]. године у Љубљани. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден ратне заставе]], [[Орден југословенске заставе|Орден југословенске звезде с лентом]], [[Орден Републике|Орден Републике са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден народне армије|Орден народне армије са ловоровим венцем]], [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са великом звездом]], [[Орден народне армије|Орден народне армије са златном звездом]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] је одликован [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=274}}{{sfn|Војна енциклопедија|1975|p=663}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{commonscat|Franc Tavčar}} * {{cite book|ref={{harvid|Војна енциклопедија|1975}} |title=[[Војна енциклопедија]] том X |year=1975|publisher= |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Тавчар, Франц}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 2002.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Борци Прве словеначке бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Припадници КНОЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] [[Категорија:Генерал-пуковници ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР Словеније]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] bysejfilcaxobarzfmbjkxac976tfvs 0 1575827 25114373 22802927 2022-07-19T17:12:42Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ВУКО ТОРОВИЋ | слика = | опис_слике= | датум_рођења = [[1926]]. | место_рођења =[[Рогаче]], код [[Невесиње|Невесиња]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|5|1|1926||}} | место_смрти =[[Плужине (Невесиње)|Плужине]], код [[Невесиње|Невесиња]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=земљорадник |КПЈ= | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Вуко Торовић''' ([[Рогаче]], код [[Невесиње|Невесиња]], [[1926]] — [[Плужине (Невесиње)|Плужине]], код [[Невесиње|Невесиња]], [[1. мај]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1926]]. године у селу [[Рогаче]], код [[Невесиње|Невесиња]]. Потицао је из сиромашне сељачке породице, па је након основне школе остао у селу и бавио се земљорадњом.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=289}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|Јуна 1941.]] године, када је избио [[Устанак у Херцеговини 1941.|устанак у Херцеговини]], заједно са двојицом страије браће и сестром ступио је у устаничку чету под командом [[Дукица Граховац|Дукице Граховца]]. Имао је тада свега 15 година и био је најмлађи борац у чети. Током овог устанка истакао се приликом заузимања усташке жандармеријске станице у [[Горњи Лукавац (Невесиње)|Лукавцу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.#24. јун|24. јуна 1941.]] године, као и у борбама вођеним у [[Трусина (Невесиње)|Трусини]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=289}} Када су устаници, јуна 1941. године опколили Невесиње, непријатељска колона камиона је пошла из [[Мостар]]а у помоћ опкољеном гарнизону. Вуко је тада био међу борцима, која је упала у колону и успела да је заустави. У овој акцији погинула су двојица Вукова старија брата и сестра. Касније је ступио у Први партизански батаљон „[[Невесињска пушка]]”. Иако је био премлад за исцрпљујуће ратне напоре, никада није одустајао од борбе. Обављао је у почетку углавном курирске задатке.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=289}} Када су се у лето [[1942]]. године, партизанске снаге пред надмоћнијим италијанско-четничким снагама морале повући из [[Херцеговина|Херцеговине]], Вуко је био међу одабраним херцеговачким борцима, који су на [[Зеленгора|Зеленгори]] ступили у тада формирани [[Херцеговачки партизански одред]]. Недуго потом [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.#10. август|10. августа 1942.]] године постао је борац тада формиране [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=289}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|Јануара 1943.]] године, приликом напада на [[Жепче]], био је командир вода у Другом батаљону. Тада се на челу свог вода пробио до железничке станице и ту норганизовао напад на оклопни воз из кога је посада пружала јак отпор. Вуко је своје борце повео на јуриш и успели су да разоружају посаду. Приликом [[Напад НОВЈ на Прозор фебруара 1943.|напада на Прозор]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1943.#17. фебруар|17. фебруара 1943.]] године, Вуко је био међу првим борцима који су продрли у град и унели пометњу у непријатељске редове.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=289}} Као веома искусан борац, Вуко је био постављен за командира Треће чете у Четвртом батаљону. [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1943.|Априла 1943.]] године учествовао је у нападу на [[Југословенска војска у отаџбини|четничко]] утврђење на путу Мостар—Невесиње. Вуко је тада повео један вод кроз шумицу и привукао се непријатељском положају. Четници су потом отворили ватру и почела је оштра борба. После извесног времена четницима је стигло појачање, које је успело да се партизанима забаци из леђа и опколи Вукову чету. Тада је отпочела огорчена борба. Вуко је са једним водом успео да се пробије из окружења, а потом је помогао извлачење опкољених бораца.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=289}} Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.#1. мај|1. маја 1943.]] године у борби са италијанско-четничким снагама код села [[Плужине (Невесиње)|Плужине]], код Невесиње. Тада су делови 55. пука италијанске дивзије „Марке” и четничке Невесињске бригаде одбацили заштитне делове Десете херцеговачке бригаде према [[Улог (Калиновик)|Улогу]] и заузели село Плужине. Вуко је страдао од авионског напада док је пуцао из митраљеза.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=289}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=289}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{II}- |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Херцеговина2}} {{Народни хероји-омладинци}} {{DEFAULTSORT:Торовић, Вуко}} [[Категорија:Рођени 1926.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Невесињци]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Десете херцеговачке бригаде]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] [[Категорија:Деца ратници]] 0e0bxoapidne8w99f4a1zqw5thtnm51 0 1603231 25114950 24557711 2022-07-19T22:35:29Z 2A06:5B00:5F9:2600:A00E:7A9E:D302:1AFC Sve što je potrebno.. wikitext text/x-wiki '''ФК Темнић 1924''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Варварин]]а, основан [[1924]]. године, и тренутно се такмичи<ref>{{Cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/prva-liga/64707/prva-liga-srbije-naredne-sezone-ivanjica-cacak-kragujevac-krusevac-uzice-novi-pazar-pogledajte-ko-ulazi-u-visi-rang|title=Прва лига Србије наредне сезоне: Ивањица, Чачак, Крагујевац, Крушевац, Ужице, Нови Пазар... Погледајте ко улази у виши ранг - СПОРТСКИ ЖУРНАЛ|last=|first=|date=|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref> == Историја == Рајко Урошевић је [[1924]]. године у [[Варварин]] донео прву фудбалску лопту и одмах потом је формиран<ref>[http://www.fktemnic1924.rs/istorija-kluba/] {{Wayback|url=http://www.fktemnic1924.rs/istorija-kluba/ |date=20170822093426 }} [http://www.fktemnic1924.rs/istorija-kluba/ Историја ФК Темнић 1924] {{Wayback|url=http://www.fktemnic1924.rs/istorija-kluba/ |date=20170822093426 }}</ref> фудбалски клуб „[[Јован Курсула]]“ и под тим именом је радио до рата. После [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], обновљен је рад али клуб је клуб променио име у ФК „[[Мирко Томић]]“. Пет година касније поново је проманио име у ФК [[Темнић]], како се и дан данас зове (у једном периоду се звао „Темнић-Липа“ када је забележен и један од највећих успеха, пласман у другу по јачини државну лигу). У сезони 2016/17 клуб је остварио свој највећи успех у историји освајањем првог места у [[Српска лига Исток|Српској лиги Исток]] и тиме обезбедио пласман у [[Прва лига Србије у фудбалу|Прву лигу]]<ref>{{Cite news|url=http://www.temnic.info/pehar-stigao-u-varvarin-slavlje-trese-pomoravlje-video/|title=Пехар стигао у Варварин, славље тресе Поморавље|last=|first=|date=|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=}}</ref>. == Порекло имена клуба == Фудбалски Клуб [[Темнић]] 1924 назван је по истоименој области у [[Расински управни округ|Расинском округу]] „[[Темнић]]“. Назив Темнић настао је према предању, тако што је [[Лазар Хребељановић|кнез Лазар]], обилазећи своје руднике на висовима [[Јухор]]а, видео тај предео затегнутим густом маглом и узвикнуо: „Ала је тамнић!” == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !Бод |- |[[Прва расинска окружна лига у фудбалу 2013/14.|2013/14.]]||style="background:#ACE1AF|5||[[Прва расинска окружна лига у фудбалу]]||1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]||34||26||5||3||83 |- |[[Зона Запад у фудбалу 2014/15.|2014/15.]]||style="background:#FEC9C9"|4||[[Зона Запад у фудбалу]]||1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]||28||22||6||0||72 |- |[[Српска лига Исток 2015/16.|2015/16.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||6.||30||14||8||8||45 |- |[[Српска лига Исток 2016/17.|2016/17.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]||30||20||6||4||66 |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]||style="background:#FFDB58"|2||[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]]||14.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]||30||6||8||16||26 |- |[[Српска лига Исток 2018/19.|2018/19.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||2.||34||25||5||4||80 |- |[[Српска лига Исток 2019/20.|2019/20.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|безоквира|15x15пискел]]||17||1||0||16||3 |- |[[Зона Запад у фудбалу 2020/21|2020/21.]] |4 |[[Зона Запад у фудбалу]] | - | - | - | - | - | - |- |} == Управа клуба == === Управа клуба<ref>{{Cite web|url=http://www.temnic.info/danijel-mihajlovic-novi-predsednik-sasa-antic-trener-fk-temnic-1924/|title=Данијел Михајловић нови председник, Саша Антић тренер ФК Темнић 1924|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> === {| class="wikitable" |- ! Позиција ! Име |- | Председник | [[Данијел Михајловић]] |- | Тренер | Саша Антић |- |Помоћни тренер |Радослав Аксентијевић |- Ivan Babić | Генерални секретар | Марија Брајовић |- |Члан УО |Саша Антић |- | Члан УО | Радослав Аксентијевић |- |Члан УО |Небојша Милошевић |- |Члан УО |Лазар Савић |- |Члан УО |Дражен Симоновић |} {{clear}} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20170817122044/http://www.fktemnic1924.rs/ Званични сајт] * [https://www.facebook.com/FkTemnic1924/ Фејсбук страница] * [http://www.temnic.info/category/sport/ Темнић.Инфо] * [http://www.srbijasport.net/klub/5136-temnic-1924/vesti Вести] на -{srbijasport.net}- * [https://www.youtube.com/channel/UCMVrNRlXrLKD2Wil6imAZNQ/ Јутјуб канал] * [https://www.instagram.com/fktemnic1924/ Инстаграм] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Темнић 1924]] [[Категорија:Спорт у Варварину]] 8obl0500kv6h88va5twwvngcorlvnm8 25115051 25114950 2022-07-20T04:32:21Z Kizule 176758 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/2A06:5B00:5F9:2600:A00E:7A9E:D302:1AFC|2A06:5B00:5F9:2600:A00E:7A9E:D302:1AFC]] ([[User talk:2A06:5B00:5F9:2600:A00E:7A9E:D302:1AFC|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:MareBG|MareBG]] wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Темнић 1924 | слика = | пуно име = Фудбалски клуб Темнић 1924 Варварин | надимак = | основан = {{start date and age|1924|7|12}} | стадион = Стадион Темнића у Варварину | капацитет = 1.500 | тренер = {{flagicon|Serbia}} Саша Антић | лига = [[Зона Запад у фудбалу|Зона Запад]] | сезона = [[Српска лига Исток 2019/20.|2019/20.]] | позиција = [[Српска лига Исток]], '''16''' [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] | веб сајт = http://www.fktemnic1924.rs | pattern_la1=|pattern_b1=|pattern_ra1= | leftarm1=e2320f|body1=e2320f|rightarm1=e2320f|shorts1=e2320f|socks1=e2320f | pattern_la2=|pattern_b2=|pattern_ra2= | leftarm2=FFFFFF|body2=FFFFFF|rightarm2=FFFFFF|shorts2=FFFFFF|socks2=FFFFFF| }} '''ФК Темнић 1924''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Варварин]]а, основан [[1924]]. године, и тренутно се такмичи<ref>{{Cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/prva-liga/64707/prva-liga-srbije-naredne-sezone-ivanjica-cacak-kragujevac-krusevac-uzice-novi-pazar-pogledajte-ko-ulazi-u-visi-rang|title=Прва лига Србије наредне сезоне: Ивањица, Чачак, Крагујевац, Крушевац, Ужице, Нови Пазар... Погледајте ко улази у виши ранг - СПОРТСКИ ЖУРНАЛ|last=|first=|date=|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref> у [[Зона Запад у фудбалу|Зони "Запад"]], четвртом такмичарском нивоу српског фудбала. == Историја == Рајко Урошевић је [[1924]]. године у [[Варварин]] донео прву фудбалску лопту и одмах потом је формиран<ref>[http://www.fktemnic1924.rs/istorija-kluba/] {{Wayback|url=http://www.fktemnic1924.rs/istorija-kluba/ |date=20170822093426 }} [http://www.fktemnic1924.rs/istorija-kluba/ Историја ФК Темнић 1924] {{Wayback|url=http://www.fktemnic1924.rs/istorija-kluba/ |date=20170822093426 }}</ref> фудбалски клуб „[[Јован Курсула]]“ и под тим именом је радио до рата. После [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], обновљен је рад али клуб је клуб променио име у ФК „[[Мирко Томић]]“. Пет година касније поново је проманио име у ФК [[Темнић]], како се и дан данас зове (у једном периоду се звао „Темнић-Липа“ када је забележен и један од највећих успеха, пласман у другу по јачини државну лигу). У сезони 2016/17 клуб је остварио свој највећи успех у историји освајањем првог места у [[Српска лига Исток|Српској лиги Исток]] и тиме обезбедио пласман у [[Прва лига Србије у фудбалу|Прву лигу]]<ref>{{Cite news|url=http://www.temnic.info/pehar-stigao-u-varvarin-slavlje-trese-pomoravlje-video/|title=Пехар стигао у Варварин, славље тресе Поморавље|last=|first=|date=|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=}}</ref>. == Порекло имена клуба == Фудбалски Клуб [[Темнић]] 1924 назван је по истоименој области у [[Расински управни округ|Расинском округу]] „[[Темнић]]“. Назив Темнић настао је према предању, тако што је [[Лазар Хребељановић|кнез Лазар]], обилазећи своје руднике на висовима [[Јухор]]а, видео тај предео затегнутим густом маглом и узвикнуо: „Ала је тамнић!” == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !Бод |- |[[Прва расинска окружна лига у фудбалу 2013/14.|2013/14.]]||style="background:#ACE1AF|5||[[Прва расинска окружна лига у фудбалу]]||1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]||34||26||5||3||83 |- |[[Зона Запад у фудбалу 2014/15.|2014/15.]]||style="background:#FEC9C9"|4||[[Зона Запад у фудбалу]]||1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]||28||22||6||0||72 |- |[[Српска лига Исток 2015/16.|2015/16.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||6.||30||14||8||8||45 |- |[[Српска лига Исток 2016/17.|2016/17.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||1.[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]||30||20||6||4||66 |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]||style="background:#FFDB58"|2||[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]]||14.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]||30||6||8||16||26 |- |[[Српска лига Исток 2018/19.|2018/19.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||2.||34||25||5||4||80 |- |[[Српска лига Исток 2019/20.|2019/20.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||16.[[Датотека:RedDownArrow.svg|безоквира|15x15пискел]]||17||1||0||16||3 |- |[[Зона Запад у фудбалу 2020/21|2020/21.]] |4 |[[Зона Запад у фудбалу]] | - | - | - | - | - | - |- |} == Управа клуба == === Управа клуба<ref>{{Cite web|url=http://www.temnic.info/danijel-mihajlovic-novi-predsednik-sasa-antic-trener-fk-temnic-1924/|title=Данијел Михајловић нови председник, Саша Антић тренер ФК Темнић 1924|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> === {| class="wikitable" |- ! Позиција ! Име |- | Председник | [[Данијел Михајловић]] |- | Тренер | Саша Антић |- |Помоћни тренер |Радослав Аксентијевић |- Ivan Babić | Генерални секретар | Марија Брајовић |- |Члан УО |Саша Антић |- | Члан УО | Радослав Аксентијевић |- |Члан УО |Небојша Милошевић |- |Члан УО |Лазар Савић |- |Члан УО |Дражен Симоновић |} {{clear}} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20170817122044/http://www.fktemnic1924.rs/ Званични сајт] * [https://www.facebook.com/FkTemnic1924/ Фејсбук страница] * [http://www.temnic.info/category/sport/ Темнић.Инфо] * [http://www.srbijasport.net/klub/5136-temnic-1924/vesti Вести] на -{srbijasport.net}- * [https://www.youtube.com/channel/UCMVrNRlXrLKD2Wil6imAZNQ/ Јутјуб канал] * [https://www.instagram.com/fktemnic1924/ Инстаграм] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Темнић 1924]] [[Категорија:Спорт у Варварину]] o6xei3cndkly3xmkce09v5bxiumnozr 0 1606150 25114389 24046160 2022-07-19T17:16:39Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=СТРАХИЊА МИТРОВИЋ | слика = Датотека:Mitrović Strahinja.jpg | опис_слике=Страхиња Митровић | датум_рођења = [[1922]] | место_рођења =[[Тузла]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|2|20|1922||}} | место_смрти =[[Мајевица]] | држава_смрти =[[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=радник | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Страхиња Митровић Страјко''' ([[Тузла]], [[1922]] — [[Мајевица]], [[20. фебруар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1922]]. године у [[Тузла|Тузли]]. После завршене основне школе, похађао је [[Гимназија Меша Селимовић|Тузланску гимназију]]. Године [[1939]], због лошег материјалног стања је морао да напустити школовање и запосли се као зидар. Још као ученик гимназије, дошао је у додир са омладинским револуционарним покретом.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=569}} Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године, прикључио се [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] (НОП) и радио је на прикупљању оружја, растурању летака, исписивању антифашистичких парола и др. Потом је деловао као илегалац у окупираној Тузли и учествовао је у акцији разоружавања једног [[Хрватско домобранство|домобранског]] официра.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=569}} Због своје активности, средином [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] године је био ухапшен од стране [[Усташка надзорна служба|усташке полиције]]. У затвору је након десет дана боравка, успео да побегне са двојицом другова. Они су претходно убили једног стражара и потом узели његово оружје и извели бекство. Након бекства, пребацили су се на [[Мајевица|Мајевицу]], где су ступили у [[Мајевички партизански одред]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=570}} У Одреду се истицао као храбар борац од првих борби. Нарочито се истакао као [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаш]] у нападу на непријатељско упориште на превоју Површници, на Мајевици. Крајем [[1941]]. године, пошто је у међувремену, био примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), постављен је [[Политички комесар|политичког комесара]] Друге чете у Мајевичком партизанском одреду. Као борац, али и политички руководилац у јединици, иако млад стекао је поштовање међу борцима у чети, али и међу народом Мајевице.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=570}} [[Југословенска војска у отаџбини|Четници]] [[Радивоје Керовић|Радивоја Керовића]] и [[Стеван Дамјановић Леко|Стевана Дамјановића Леке]], извршили су [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.#20. фебруар|20. фебруара 1942.]] године изненадни напад на Штаб Мајевичког партизанског одреда у селу [[Вукосавци (Лопаре)|Вукосавцима]], код [[Лопаре|Лопара]]. Том приликом погинуло је 30 партизана, међу којима командант и политички комесар Мајевичког одреда — [[Иван Марковић Ирац]] и [[Фадил Јахић Шпанац]]. Истог дана, четници су на Мајевици извршили изненадни напад на Другу чету Мајевичког партизанског одреда.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=570}} Пошто мајевички партизани и четници, до тада нису ратовали, четници су често навраћали до партизана и обратно. Тог дана, четници су дошли до Штаба Друге чете и Страхиња их је примио у кућу у којој је боравио. Након уласка у кућу четници су извадили пушке и позвали партизане на предају. Страхиња је тада дохватио свој пиштољ и убио двојицу четника, али је наступила борба у којој је страдало седам партизана, а он је био тешко рањен и истог дана је преминуо.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=570}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=570}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}- |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија}} {{Народни хероји-омладинци}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Митровић, Страхиња}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Тузлаци]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - М]] ji5wujsvw47erzxf95tinbah5w8d6l2 0 1610880 25114571 24543186 2022-07-19T18:20:35Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИЛУН МИНИЋ | слика = Датотека:Minić Milun.jpg | опис_слике=Милун Минић | датум_рођења = {{Датум рођења|1906|3|31}} | место_рођења =[[Прељина]], код [[Чачак|Чачка]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|9|20|1906|3|31}} | место_смрти =[[Ошљане]], код [[Књажевац|Књажевца]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија=правник |КПЈ=почетка [[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. }} '''Милун Минић — Шумадинац''' ([[Прељина]], код [[Чачак|Чачка]], [[31. март]] [[1906]] – [[Ошљане]], код [[Књажевац|Књажевца]], [[20. септембар]] [[1942]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[31. март]]а [[1906]]. године у селу [[Прељина|Прељини]], код [[Чачак|Чачка]] од оца Владимира и мајке Јелке. Потицао је из имућне сељачке породице. Због [[Први светски рат|Првог светског рата]], основну школу је завршио тек у школској 1921/22. години. Пошто је због окупације изгубио неколико година, одлучио се да гимназију полаже приватно. Матурирао је [[1928]]. године у [[Чачанска гимназија|Чачанској гимназији]]. Ослобођен је полагања усменог дела испита због одличног успеха у осмом разреду и одлично урађених писмених задатака на вишем течајном испиту.<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Међу првима, књига 2; Раде Панајотовић "Милун Минић Шумадинац" |date=1967. |publisher=Новинска установа "Тимок" |location=Зајечар |page=112.}}</ref> Након тога се уписао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у, где је дипломирао [[1933]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=561}} Након дипломирања вратио се у родни крај. Због урођеног недостатка — десна рука му је била краћа од леве, био је ослобођен од служења војске. Након неколико месеци од дипломирања добио је први службу — постао је приправник у Среском суду у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]]. === Политички рад === Још у току студија, на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]], учествовао је у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]], али није био члан Комунистичке партије. Након доласка у Горњи Милановац, повезао се са људима из опозиције, па је у време [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.|мајских избора 1935.]] године агитовао и позивао народ да гласа за листу Удружене опозиције.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=561}} Због агитације за листу Удружене опозиције, али и својих политичких ставова, власти су га често премештали из једног у друго место. Службовао је у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], [[Гуча|Гучу]], Чачку и другим местима. У време ангажовања [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на спровођењу политике [[Народни фронт|народног фронта]], Милун је почео да ступа у контакт са истакнутим револуционарима из чачанског краја, а пре свега са [[Милка Минић|Милком]] и [[Милош Минић|Милошем Минићем]]. Преко њих је добијао инструкције за рад међу људима.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=561}} Због ангажовања на спровођењу политике народног фронта, за коју је власт знала сумњала да је повезана с комунистима, Милун је поново био премештен. Овај пут даље од родног краја — у [[Књажевац]], у источној Србији. Године [[1939]]. поново је био премештен, али у оближње село [[Минићево|Андрејевац]], где је радио као судија Среског суда. Као поштен судија, веома брзо је стекао симпатије међу оближњим становништвом. У новој средини, повезао се са члановима Комунистичке партије, а почетком [[1941]]. године је био примљен у њено чланство.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=561}} Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], априла 1941. године, заједно са осталим члановима КПЈ и СКОЈ-а, активно је радио на сакупљању оружја и муниције. Два дана након [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.#22. јун|22. јуна 1941.]] године, као јавно [[Антифашизам|антифашистички]] оријентисан био је ухапшен. Саслушаван је зато што је у селу [[Дебелица]] [[24. јун|24. јуна]] 1941. године, након повратка из села Мањинца, говорио окупљенима да „има бораца у шуми”, те да се сви морају борити против Немаца.<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Међу првима, књига 2; Раде Панајотовић "Милун Минић Шумадинац" |date=1967. |publisher=Новинска установа "Тимок" |location=Зајечар |page=116.}}</ref> Био је затворен у згради Среског суда у Андрејевцу, где је пре рата радио, али је успео да побегне и пребаци се у Књажевац, искористивши тренутно одсуство писара Јелена Мишића. Прво је побегао у [[Краљево Село]], а затим преко [[Јелашница (Књажевац)|Јелашнице]] у Књажевац. Једно време се крио на терену [[Доње Зуниче|Доњег Зунича]], одакле је отишао у [[Радичевац]], па у [[Ново Корито]]. <ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Међу првима, књига 2; Раде Панајотовић "Милун Минић Шумадинац" |date=1967. |publisher=Новинска установа "Тимок" |location=Зајечар |page=117.}}</ref> Када је у близини села [[Штрбац]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#8. август|8. августа 1941.]] године био формиран Заглавско-тимочки партизански одред, био је међу његовим првим борцима.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=561}} Иако са краћом десном руком, истицао се у свим акцијама Одреда. У ноћи [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#5. септембар|5/6. септембра 1941.]] године, уз помоћ партизана Аце Ђорђевића, усепо је да у селу [[Радичевац]] разоружа 24 жандарма. Ову акцију је извео веома смишљено — група жандара, међу којима и командир жандармеријске станице је мислила да се испред њих налази већа партизанска јединица и предала се. Потом је Милун приморао командира да га води од заседе до заседе и тако је разоружао све жандарме. О овој веома успешној акцији писао је и „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтен Главног штана НОПОЈ]]” број шест од [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#18. септембар|18. септембра 1941.]] године, у одељку под називом „Борбе и акције”:{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=561}} {{цитат3|Партизан М. из Књажевачког одреда, у извршењу добивеног задатка, наишао је на више патрола у јачини од 24 жандарма и финанса. Он се није ни за тренутак збунио, иако му је претила велика опасност. Његова једина мисао била је — часно извршити добивени задатак. И он га је извршио. Својим одличним држањем и присебним сналажењем, наш партизан М. придобио је неке сељаке на своју страну и, не оклевајући, прешао у напад. Патроле су биле разоружане, жандарми и финанси побијени, а партизански одред појачао је своје наоружање са новим пушкама, муницијом и осталом ратном спремом. Партизан М. је пример храбрости и одлучности, присебности и савесног извршавања постављеног му задатка. М. заслужује нашу похвалу.{{sfn|Зборник НОР|1949|p=65}}}} Убрзо после ове акције, организовао је и извео још један подвиг — са двојицом другова извршио је напад на Андрејевац, [[8. септембар|8. септембра]] 1941. у коме се налазио Среско начелство [[Тимочки срез|Тимочког среза]]. <ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Међу првима, књига 2; Раде Панајотовић "Милун Минић Шумадинац" |date=1967. |publisher=Новинска установа "Тимок" |location=Зајечар |page=121.}}</ref> Најпре су растерали жандарме, а потом су спалили архиву Среског начелства и Пореске управе и демолирали пошту. Ова и друге акције, веома су популарно одјекнуле међу народом тимочког среза. Све више је расла популарност партизана, а посебно Милуна, кога су звали „Шумадинац”. Због његове активности и популарности, немачка команда у [[Зајечар]]у је издала објаву којом се тражи 15 људи. Међу њима је било и име Милуна Минића, судије из Андрејевца. На овој објави, стајао је натпис — ''Ко једну од горе наведених особа, живу или мртву, преда Окружној командатури, добиће награду од 5.000 до 10.000 динара''.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=561}} Након ове објаве, Милун је био повучен са овог терена и пребачен на терен села [[Доње Зуниче]], [[Јелашница (Књажевац)|Јелашнице]] и [[Јаковац|Јаковца]]. Одлуком Окружног комитета КПЈ за Зајечар, [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#8. октобар|8. октобра 1941.]] године, од Бољевачког и Заглавско-тимочког одреда формиран је Књажевачко-бољевачки партизански одред, који је имао три чете. Милун је био члан Штаба одреда и командовао је једном четом. Са овим Одредом, Милун је учествовао у акцијама — уништења рудника „Добра срећа”, уништењу железничког моста на [[Грлишка река|Грлишкој реци]], уништењу железничког моста у селу [[Вратарница|Вратарници]], нападу на Андрејевац, нападу на рудник „Подвис”, разбијању четника изнад села Радичевац, разоружавању финанса и друго.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=561}} === Погибија === У току лета [[1942]]. године, за време тзв. „Аћимовићеве офанзиве”, партизанска чета под Милуновом командом је вршила акције на обронцима [[Стара планина|Старе планине]]. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.|септембра 1942.]] године, његова чета је вршила нападе на жандармеријске станице [[Српска државна стража|недићеве Пољске страже]]. С тим циљем, чета је у току ноћи 19/20. септембра 1942. године стигла у село [[Ошљане]], код [[Књажевац|Књажевца]]. Један припадник [[Четници Косте Пећанца|четника Косте Пећанца]], осујетио је партизански напад и то дојавио командиру жандармеријске станице. Недићевци су спремно дочекали партизански напад, па је Милун већ на самом почетку напада био тешко рањен. Не могавши да се даље бори и видевши да је даљи напад узалудан, наредио је повлачење.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=561}} У зору [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.#20. септембар|20. септембра 1942]]. године, недалеко од места где је био рањен, Милун је како не би пао жив непријатељу у руке, извршио самоубиство. Недићевци нису знали ко је био убијени партизан, па су његово тело однели у Андрејевац и изложили га у дворишту сеоске амбуланте, где су сељаци морали да дођу како би препознали погинулог партизанског команданта.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=561}} [[Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.#Јул|Јула 1945.]] године народ села Андрејевца је на народном збору донео одлуку да се ово село понесе назив [[Минићево]] у част Милуна Минића.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=561}} Године [[1974]]. Минићево и Прељина, родно место Милуна Минића, су се побратимили, а та традиција је опсатала до данашњих дана.<ref>{{Cite web |url=http://www.solarismediabor.rs/ovo-je-selo-miluna-heroja/ |title=Соларисмедиа Бор:Ово је село Милуна хероја |access-date=21. 06. 2017 |archive-date=26. 04. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180426144345/http://www.solarismediabor.rs/ovo-je-selo-miluna-heroja/ |url-status=dead }}</ref> Његово име данас носе улице у Чачку, Зајечару и Књажевцу, као и у селу [[Грљан]].<ref>[https://www.planplus.rs/#!pretraga/Miluna+Minica планплус.рс]</ref> У парку у центру Минићева [[1954]]. године му је подигнута спомен-биста.{{sfn|Поповић|1981|p=56}} У селу Ошљаре, не месту где је погинуо је подигнут камени-белег.{{sfn|Поповић|1981|p=57}} Такође, његова спомен-биста налази се и у родној Прељини. Она је свечано откривена на [[Дан устанка народа Србије]] [[7. јул]]а [[1974]]. године, а њен аутор је вајар [[Живорад Максимовић]].{{sfn|Поповић|1981|p=120}} Указом [[Председник Југославије|председника Федертивне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[6. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=561}} У току Народноослободилачког рата, погинуо је и Милунов рођени брат Радослав Раде Минић (1910—1943). Он је живео у Чачку, где је радио као обућар. Након ослобођења Чачка, [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#1. октобар|1. октобра 1941.]] године, био је члан градског [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачког одбора]]. Касније се налазио на дужности секретара Окружног комитета КПЈ за Чачак. Недићевци су га ухватили [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1943.#27. фебруар|27. фебруара 1943.]] године у селу [[Вапа (Чачак)|Вапи]], заједно са још четворицом чланова ОК КПЈ за Чачак, међу којима је био и [[Момчило Вилимановић]]. Након тога, они су предати Немцима и послати у [[Логор Бањица|логор на Бањици]]. Радослав је стрељан [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1943.#14. мај|14. маја 1943.]] године на стратишту у [[Јајинци]]ма.{{sfn|Недовић|2009|p=380}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite book|ref={{harvid|Зборник НОР|1949}} |title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. |year=1949|publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref=harv |last=Поповић|first=Разуменка Зума |year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945 |publisher=Народна армија |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} * {{Cite book |ref= harv|last1=Недовић|first1=Радисав С.|last2=|first2=| authorlink1 = | authorlink2 = |year=2009|title=Чачански крај у НОБ 1941-1945. — Слободари на стратиштима|publisher=Окружни и Општински одбори СУБНОР-а Чачка, Лучана и Горњег Милановца | location = Чачак |id=}} {{Народни хероји-Чачак}} {{Народни хероји-Источна Србија}} {{DEFAULTSORT:Минић, Милун}} [[Категорија:Рођени 1906.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Српски правници]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - М]] 3fxr0di8x7wq9hupzx9rjd8f9unmald 0 1612471 25113966 24489060 2022-07-19T12:32:13Z PetarM 6459 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | ијек = | титула_префикс = | име = Кристијана Фелшеринов | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | име_по_рођењу = Кристијана Вера Фелшеринов | остала_имена = Кристијана Ф. | датум_рођења = {{Датум рођења|1962|5|20|год=да}} | место_рођења =  [[Хамбург]] | држава_рођења =  {{зас слика|Flag of Germany.svg}} [[Западна Немачка]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = [[Хамбург]], [[Западни Берлин]], [[Цирих]], [[Амстердам]], [[Грчка]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Телтов]] | држављанство = Немачко | националност = Немачко | образовање = | алма_матер = | занимање = глумац, музичар, наратор аутобиографије | активни_период = | деловање = <!-- или: |познат_по= --> | радови = Кристијана Ф.-Ми деца са станице Зоо (коаутор<ref>књига је написана од новинара по магнетограмском запису интервјуа Кристијане Ф.</ref>, 1979)<br />Мој други живот (аутобиографија, 2013) | зарада = | нето_вредност = <!-- унети само ако је релевантно --> | мандат = | претходник = | наследник = | партија = | супружник = <!-- {{marriage|[[Име Презиме]]|ГГГГ|ГГГГ}} --> | партнер = | деца = 1 | родитељи = | награде = | веб-сајт = <!-- {{official URL}} --> | потпис = Signature Christiane Vera Felscherinow.jpg }} '''Кристијана Ф.''' (рођена '''Кристијана Вера Фелшеринов''', {{јез-нем|Christiane Vera Felscherinow}}) (20. мај 1962, [[Хамбург]], [[Западна Немачка]]) - немачки композитор, књижевник и музичар. Најпознатија је по аутобиографској књизи ''Ми деца са станице Зоо  ({{јез-нем|Wir Kinder vom Bahnhof Zoo}})'', по којој је две године касније (1981) снимам истоимени филм [[Kristijana F. - Mi deca sa stanice Zoo|„Ми деца са станице Зоо”]]. 2013. године издала је књигу ''Мој други живот'', неке врсте наставак прве књиге.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:457739-Nastavak-knjige-Mi-deca-sa-stanice-Zoo Наставак књиге ''Ми деца са станице Зоо'' (www.novosti.rs)]</ref> == Биографија == Кристијана Ф. је рођена у [[Хамбург]]у, али се касније, док је била још дете, преселила са породицом у [[Западни Берлин]]. Настанили се у насељу у Гропијусштад, општина [[Нојкелн]]. Гропијусштад састоји се углавном од бетонских [[Облакодер|небодера]], где је живео нижи социјални слој. Отац се није много бавио проблемима породице, више је волео свој стари [[Порше]] и постао [[алкохоличар]], због чега је био понекад насилан у односу на своје две ћерке. Касније су се родитељи и развели.<ref>[https://www.vice.com/en_us/article/7b7ved/christiane-felscherinow-interview Christiane Felscherinow interview]</ref> Када је имала 12 година почела је да пуши [[хашиш]], заједно са компанијом својих пријатеља, који су били годину-две старији, у локалном омладинском клубу. Са временом су почели постепено користити јаке [[дроге]], као што су [[Диетиламид лизергинске киселине|ЛСД]] и различите облике пилула, да би на крају прешла на [[хероин]]. Као 14 годишњакиња постала је зависник од хероина. Да би зарадила паре почела је да се бави проституцијом, углавном у Западном Берлину, на тада, највећој железничкој станици Банхоф Зоо ({{јез-нем|Bahnhof Zoo}}). У том периоду постала је део групе [[Адолесценција|адолесцената]]-[[Наркоманија|наркомана]], која се тамо бавила [[Проституција|проституцијом]] и наркоманијом.  == ''Кристијана Ф.'' == {{Инфокутија Књига | ијекавица = <!-- „да” ако је чланак изворно на ијекавици --> | ширина_инфокутије = <!-- пожељно оставити непопуњено --> | име = Кристијана Ф., Ми деца са станице Зоо | слика = Christiane-F+Wir-Kinder-vom-Bahnhof-Zoo.jpg | величина_слике = <!-- пожељно оставити непопуњено --> | алт = | руб = <!-- „да” ако се слика близу рубова ’стапа’ са инфокутијом --> | без_корица = <!-- „да” ако су корице књиге приказане ван инфокутије или не постоје --> | опис = | оригинални_наслов = Christiane F. Wir Kinder Vom Bahnhof Zoo | радни_наслов = <!-- наслов под којим је књига веома позната а различит је од званичног --> | аутор = Кристијана Фелшеринов | уредник = Кај Херман, Хорст Рик | читалац_аудија = <!-- читалац звучног записа (аудио-књига) --> | илустратор = | дизајнер_корица = | земља = {{FRG}} | језик = немачки | оригинал_јез_код = <!-- ISO 639 језички код (углавном двословни, обавезно на латиници); унети ако је попуњен |оригинални_наслов= --> | жанр = аутобиографија, тинејџ драма | тема = | место_и_време_радње = <!-- место и/или време радње (тзв. сетинг) --> | издавање = Штерн-Бух (1979) | број_издања = | број_страница = 334 | тип_медија = штампани | серија = | серијал = | преводилац = <!-- ако је књига на страном језику и постоји превод на српски --> | издавање_на_српском = <!-- исто као |издавање= али за издања на српском --> | = 3570023915 | ISBN_напомена = | OCLC = <!-- сувишно ако је попуњен |id=(вреди и обратно) --> | DDC = <!-- Дјуијева децимална класификација --> | LCC = <!-- Класификација конгресне библиотеке; није исто што и LCCN --> | награде = бестселер ({{FRG}}, 1980) | претходник = <!-- не користити за повезивање различитих књига хронолошки --> | наследник = Кристијана Ф., Мој други живот | изворни_Викизворник = | Викизворник = <!-- име странице оригиналног текста на Викизворнику на страном језику (ако постоји); |оригинал_јез_код= мора бити попуњен --> | веб-сајт = <!-- издавачев или ауторов веб-сајт о књизи или са текстом о књизи (не о издавачу или аутору) --> | фусноте = књига је написана према магнетофонским записима }} === Књига — Кристијана Ф., Ми деца са станице Зоо === Два новинара из часописа ''Штерн'', Кај Херман и Хорст Рик, срели су се са Кристијаном Ф. 1978. године у Берлину, када су били на [[Суђење|суђењу]] против особе која је платила малолетне девојке са хероином у замену за [[секс]]. Новинари су желели да се открије проблем [[дроге]] међу адолесцентима у [[Берлин]]у, која је узимала све више жртава и постала табу тема. Тако су са Кристијаном урадили двочасовни интеврју. Почетна два сата продужила су се на два месеца, где је Кристијана Ф. дала детаљан опис свог живота, као и других [[Адолесценција|адолесцената]] у Западном Берлину [[1970е|1970-их]] година. Новинари су касније објавили низ [[чланак]]а у часопису ''Штерн'', које су снимали магнетофонским записом за време интервјуа са Кристијаном. Интервјуи су били обимни и И''здавачка кућа ''<span>''Стерн ''се</span> на крају одлучила да објави књигу ''Кристиане Ф. – Ми деца са Станице Зоо'', која је издана [[1979]]. године. Књига се дешава од 1975. до 1978. године, у узрасту Кристијане од 12 до 15 година, њен узраст са групом пријатеља, заједно са другим наркоманима, као и сцене из типичних места берлинске наркоманије. Прича књиге је у првом лицу са гледиштом Кристијане Ф., иако су књигу списали новинари Кај Штерн и Хорст Рик.<ref>[http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,954753,00.html time.com]</ref> У књизи су и изјаве Кристјанине мајке и других особа који су били сведоци ескалације ситуације са дрогом у Берлину (социјални радници, криминалисти, психолози, вођа евангеличанског центра,...) Књига коју је у [[Западна Немачка|Западној Немачкој]] издавао Штерн-Бух ({{јез-нем|Stern-Buch}}) продавала се по 18 DM и била је [[бестселер]].<ref>{{cite web|url=http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-64801346.html |title=Jahres-Bestseller 1980 |last=|first= |date=5. 1. 1981. |website=spiegel.de |publisher= |accessdate=12. 3. 2018. |quote=SACHBÜCHER 1. Christiane F.: Wir Kinder vom Bahnhof Zoo Stern-Buch; 18 Mark}}</ref> На бестселер листи часописа Шпигл остала је на првом месту 95 недеља. <ref name="BZ-Berlin">{{cite web |last1=Ohmann |first1=Oliver |title=Das wahre Leben der Christiane F. |url=https://www.bz-berlin.de/berlin/das-wahre-leben-der-christiane-f |website=bz-berlin.de |access-date=7. 4. 2022}}</ref> Књига је била део школског програма у [[Западна Немачка|Западној Немачкој]], преведена је бар у 15 језика и тиражу 4 милиона. <ref name="BZ-Berlin" /> Када је постала пунолетно лице добила је доступ до рачуна на коме је била зарада од књиге у висини око 400.000 [[Немачка марка|DM]]. <ref>{{cite book|last=Felcherinow/Vukovic |first=Christiane/Sonja |year=2013|title=Mein Zweites Leben |url= |location=Nemačka |publisher= Deutscher Levante Verlag GmbH |isbn=978-3-943737-12-7|author-link= |pages=37}}</ref> Кристијана Ф. сада прима (коауторску) месечну надокнаду у висини 2000 евра.<ref>[http://www.spiegel.de/international/germany/christiane-f-publishes-new-book-about-her-life-on-drugs-a-926540.html West Germany: Christiane F. Teen-age heroine in Berlin (spiegel.de)]</ref> === Филм === [[Датотека:Berlin_Bahnhof_Zoo.JPG|мини|Станица Зоо (2007)]] [[Датотека:Discotheque_SOUND_Berlin_197406_B18.jpg|мини|Дискотека Саунд (јун 1974) је била у {{јез-нем|Genthiner Straße 26}}. Дискотека је радила 70-их и 80-их година. Затворена је 1988.]] [[Датотека:Gropiusstadt_apartment_houses.jpg|мини|Гропијусштад (2005), место где је на почетку живела Кристијана са породицом (на адреси {{јез-нем|Joachim-Gottschalk Weg 10}} у 11. спрату), где су се населили 1968.]] [[Датотека:Deutschlandhalle.jpg|мини|Хала у којој је 18. априла 1976. Кристијана гледала наступ [[Дејвид Боуи]]ја]] Године 1981. по сценарију књиге направљен је филм „[[Кристијана Ф. - Ми деца са станице Зоо]]”, који је режирао Ули Едел, и продуциран је од Бернда Ајхингера и Ханса Вајта. [[Сценариј]] је написао Херман Вајгел а главну улогу Кристијане је одиграла Натја Брункхорст.  Филм је снимљен на истим локацијама, у [[Гропијусштат]]у и железничкој станици Зоо, дискотека Саунд у [[Тиргартен]]у. Улогу је имао и [[Дејвид Боуи|Дејвид Боуви]], Кристијанин омиљени певач, који се појављује на концерту у дискотеци Саунд (Sound). Боуви је за филм направио саундтрак , који је објављен у Немачкој у 1981. години, са главном песмом ''Хероји ({{јез-ен|Heroes}})''.<ref>[https://www.discogs.com/David-Bowie-Original-Soundtrack-Zum-Film-Christiane-F-Wir-Kinder-Vom-Bahnhof-Zoo/release/303280 David Bowie original soundtrack zum film Christiane F.-Wir kinder vom Bahnhof Zoo (www.discogs.com)]</ref> У децембру 2013. године у интервјуу Кристијана Ф. каже да су премиеру филма у Немачкој гледали заједно са Боувијем (1981), који је дошао по њу са лимузином. "Мислила сам да ће бити [[Дејвид Боуви]] главна звезда мога филма, али било је све о мени", рекла је 2013. Кристијана. Филм је по њезиним речима реално показивао стање њеног друштва, али се јој није толико допао.  {{цитат|„... (филм) не описује како сам одрастла и како сам занемарена од мојих родитеља. Мој отац је био пијаница, и малтретирао је мене и моју сестру {{efn|Кристијана је имела млађију сестру Анете}}. Био је љут човек, а моја мама није могла ништа да уради. Мама је имала романцу са другим човеком и више бринула о себи. Као дете била сам веома усамљена. Хтела сам негде припадати и имати афирмацију (у неком друштву), али више сам се борила са светом.”}} == ''Кристијана Ф. постане позната звезда'' == Након почетног успеха књиге и филма, Кристијана Ф. постане медијска звезда, тако у Немачкој као и другим земљама Европе. [[Супкултура]] адолесцентних девоајка у [[Немачка|Немачкој]] је почела да имитира њен стил; одећу и проведено време око железничке станице Зоо, који је због Кристијане постала туристичка атракција. Тај развој догађа се није много допао социјалним радницима који су се бавили са децама. Мрачна судбина филма није могла наговестити добре резултате за адолесценте којима је Кристијана Ф. постала узор. Између 1982. и 1985. године, Кристијана  живи у [[Цирих]]у код породице Кел (Keel), који су били власници издаваштва Диоген. За то време упознала је књижевнике Фридериха Диренмата, [[Патриша Хајсмит]] и [[Патрик Зискинд]].<ref>[https://www.nzz.ch/panorama/ich-bereue-wir-kinder-vom-bahnhof-zoo-1.18194382 www.nzz.ch]</ref> У интервјуу из 2013. године, она је објаснила да је "живела између познатих књижевника и хероинске сцене" па је описала парк Плацшпиц у Цириху као [[Дизниленд]] за џанкије. Локација која је личила на "гомилу смећа", где људи умиру због инфекције [[Хепатитис Ц|хепатитисом Ц]] и [[ХИВ]], а супарничке банде се бију за власт. Током 1980-их са дечком Александром Хакејем, играчем из немачке групе Ајнштирзенд Нојбатен ({{јез-нем|Einstürzende Neubauten}}), је снимила два албума. Такође су снимили и уводник за [[Ролингстонси|Ролингстонсе]] (песма ''Satisfaction'').<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=8FjVXmIZ-1g Sentimentale Jugend - Wollt ihr die totale befriedigung (youtube.com)]</ref><ref>[https://www.discogs.com/artist/316419-Sentimentale-Jugend Sentimentale Jugend (discogs.com)]</ref> Заједно су били и у немачком филму Декодер (Decoder). Касније је Кристијана говорила да је њен момак Александар такође био зависник од хероина, који се код ње крио од јавности.  Дана 10. октобра 2013. године издала је своју [[Аутобиографија|аутобиографску]]<ref>Коаутор је Соња Вуковић, тада студенткиња новинарства и радник код магазина Штерн</ref> књигу ''Кристијана Ф., Мој други живот ({{јез-нем| Christiane F.,Mein zweites Leben}})''.<ref>[http://www.bild.de/news/inland/drogen/christiane-f-mein-zweites-leben-autobiografie-32327556.bild.html Das neue Leben der Christiane F. (bild.de)]</ref> У њој описује живот који је следио након прве књиге ''Ми деца са станице Зоо'' У промотивном интервјуу открила је своју мотивацију за издање друге књиге, где каже "Не, књига нема поруке. Хтела сам противречити свима записима у новинама, који су смеће! На крају, хтела сам да опишем каква сам била у реалном." Међутим, у интервјуу у децембру 2013 даје противречну изјаву сама себи: {{цитат|„Надам се да ће књига ''Мој други живот'' одвратити људе од конзумирања дроге, доста конкретније него што је то радила моја прва књига. Сигурна сам да ће тако и бити. У књизи описујем колико бола сам имала у животу и да ћу ускоро болном смрћу и умрети.”}} Крисијана Ф. болује за хепатитисом Ц којим се заразила окуженом [[Игла|иглом]] 1989. године<ref>Кристијане је употребила иглу од неког непознатог наркомана јер је у њеној игли био конденз</ref> , док је узимала хероин, због чега је добила и [[Цироза јетре|цирозу јетре]] а лечење [[Interferon|интерфероном]] одбацује због странских ефеката. У 2013. години даје изјаву: {{цитат|„Ја ћу ускоро умрети, ја то знам. Али нисам ништа пропустила у мом животу. Ја сам у реду са њим. Али то није оно што ја препоручујем: то није најбољи живот, али то је мој живот.”}} === Употреба дроге === Кристијана Ф. је живела и у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], где је била ухапшена за поседовање хероина и опијума, такође је хапшена и у [[Грчка|Грчкој]], пре него што се вратила у [[Немачка|Немачку]] 1993. године. Као одрасла особа, наставила је да користи дроге.1994. године лечена је са [[метадон]]ом. Лечење је поновила неколико пута. Због дроге је била и у затвору. Једно време живела је са сином (рођеним 1996) у немачком [[Телтов]]у.<ref name="name12">[http://www.bz-berlin.de/artikel-archiv/christiane-f-check-bei-drogen-razzia Christiane F.: Check bei Drogen-Razzia (bz-berlin.de)]</ref> 2008. године се преселе у [[Амстердам]]. [[Старатељство]] над својим сином изгубила је у августу 2008. године, након интервенције власти у Берлину.<ref>[http://www.spiegel.de/international/germany/bahnhof-zoo-revisited-famous-german-heroin-addict-hooked-again-a-571323.html Famous German Heroin Addict Hooked Again (spiegel.de)]</ref> Крајем јануара 2011. године полиција врши претрес на станици Морицплац, железничка станица у Берлину која је позната по препродаји дроге, али код Кристијане дрога није пронађена.<ref name="name12" /> У интевјуу у октобру 2013. године изразила је разочарање у вези са схвачањем јавности о њој, након објављивања прве књиге ''Кристиане Ф-Ми деца са станице Зоо ''(1979): {{цитат|„Шта ме брине више од свега је то о ''Кристијани Ф''. Дали је кочачно престала са дрогом или не? Као да нешто друго о мени не постоји. Али не могу да престанем. То је оно што су сви увек очекивали од мене. Лекари се жале. Али имам свој живот, на крају крајева.”}} Децембра 2013. у интервјуу, у својој 51. години, каже да наставља да конзумира [[метадон]] и понекад пуши [[Конопља|конопљу]] али да је [[алкохолизам]] њен главни проблем. У одговору на питање о томе зашто се никада није престала са дрогом одговорила је: "Никада нисам ни желела да одустанем, другачије нисам знала. Одлучила сам да живим собпствени, другачији, живот него остали људи. Мени не треба изговор да се зауставим." == Библиографија == * Кристијана Ф., Ми деца са станице Зоо ({{јез-нем|Christiane F. Wir Kinder Vom Bahnhof Zoo}}). {{page|year=1979|isbn=978-86-6089-105-3|pages=}} * [[Кристијана Ф., Мој други живот : аутобиографија]] ({{јез-нем|Mein Zweites Leben}}; коаутор [[Соња Вуковић]]<ref>{{cite web|url=http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=DISP&id=1046183267608633&rec=6&sid=2 |title=Virtual library of Serbia |last=|first= |date=|website= |publisher= |accessdate=3. 3. 2018 |quote=}}</ref>). {{page|year=2013|isbn=978-86-6089-455-9|pages=}} == Дискографија == * "Wunderbar" (1982) * "Gesundheit!" (12"): Posh Boy (1982) * "CHRISTIANA - Final Church" (maxi-single, 1982) * "Wunderbar / Health Dub" (12"): Playhouse (2003) * "Christiane F. Wir Kinder Vom Bahnhof Zoo RCA 43606 - David Bowie" (1981) ==== Попкултура ==== * филм из 1981 [[Кристијана Ф. - Ми деца са станице Зоо (филм)|Кристијана Ф. - Ми деца са станице Зоо]] * видео спот Бутча Вокера ({{јез-ен|Butch Walker}}) у песми ''Bethamphetamine (Pretty, Pretty)'' (албум ''The Rise and Fall of Butch Walker and the Let's-Go-Out-Tonites'') за инспирацију користи мотив Кристијане Ф. коју игра [[Аврил Лавињ]]<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=IZ4XVaOQxtE ''Bethamphetamine (Pretty, Pretty)'' (youtube.com)]</ref> * серија „Ми деца са станице Зоо” (2021)<ref>{{cite web |title=We Children from Bahnhof Zoo |url=https://www.imdb.com/title/tt13138972/ |website=imdb.com |access-date=23. 2. 2021}}</ref> == Референце и напомене == {{reflist|30em}} {{notelist}} == Види још == * [[Kristijana F. - Mi deca sa stanice Zoo|Kristijana F. - Mi deca sa stanice Zoo (film)]] * [[Бабете Доеге]] * [[Детлеф Р.]] * [[Хепатитис Ц]] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1962.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Немачки књижевници]] [[Категорија:Немачки музичари]] [[Категорија:Дечја проституција]] [[Категорија:Омладинска књижевност]] g2f238a8m9304efp1vybxe12zz60clx 0 1617152 25114368 23770197 2022-07-19T17:09:47Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ДРАГО ЂУКИЋ | слика = Đukić Drago.jpg | опис_слике= Драго Ђукић | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|11|13}} | место_рођења =[[Медено Поље (Босански Петровац)|Медено Поље]], код [[Босански Петровац|Б. Петровца]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1981|5|4|1920|11|13}} | место_смрти =[[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] | професија=војно лице | КПЈ=[[9. јануар]]а [[1942]] | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br /> [[Југословенска народна армија]] | чин=[[генерал-мајор]] | године службе=[[1941]] – [[1977]]. | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге2}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Партизански крст}} {{!}}} }} '''Драго Ђукић''' ([[Медено Поље (Босански Петровац)|Медено Поље]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[13. новембар]] [[1920]] — [[Београд]], [[4. мај]] [[1981]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[13. новембар|13. новембра]] [[1920]]. године у селу [[Медено Поље (Босански Петровац)|Медно Поље]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Основну школу је завршио у Босанском Петровцу, али због сиромаштва није могао да заврши грађанску школу. Кратко време је помагао родитељима око обрађивања земље, а затим се, као шеснаестогодишњи дечак, запослио у шумскоиндустријском предузећу „Шипад”, где је радио тешке физичке послове. Године [[1939]]. је отишао у [[Београд]] и запослио се у текстилној фабрици. Ту је постао члан [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеног радничког синдикалног савеза]] (УРСС) и његов активиста. Због ширења синдикалних идеја међу радницима, послодавац га је отпустио с посла. У јесен 1939. године с новим погледима и стеченим искуством, вратио се у родни крај. Поново је радио тешке физичке послове у Бјекојевом Камену, а касније, као грађевински радник, у Јаворовој Коси.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=224}} После [[Окупациона подела Југославије|окупације Југославије]], [[1941]]. године, укључио се у припреме за оружану борбу. Кад је почео усташки терор, саветовао је народу да се ваља склањати. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|Јуна 1941.]] године, заједно групом од двадесетак својих другова, чинио је језгро устаничке организације у Медном Пољу и околним селима. Након [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|устанка у Дрвару]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#27. јул|27. јула 1941.]] године, пошао је у прве борбе. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августу 1941.]] године с дванаесторицом другова напао је и потукао [[Усташка војница|усташку]] чету на Јаворовој Коси, а у Растовачи је с неколицином бораца заробио једног официра и 15 [[Хрватско домобранство|домобрана]]. Када је у Медном Пољу био опкољен, изгледало је да се неће извући, али је одлучно кренуо напред, убио неколико непријатељских војника и из обруча изишао с пленом од два пушкомитраљеза.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=224}} Већ од првих устаничких дана, о почела је да кружи легенда о његовој храбрости. Увек је био међу првима. Био је десетар, командир вода, заменик политичког комесара чете, политички комесар чете, батаљона и бригаде. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је [[9. јануар]]а [[1942]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=224}} Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#21. мај|21. маја 1942.]] године била формирана [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прва крајишка ударна бригада]] постао је њен борац. Са овом бригадом, истакао се у борбама на Сасини, код [[Сански Мост|Санског Моста]], на планини [[Мањача|Мањачи]], у нападу на [[Бихаћ]] и село [[Заваље]], где је уништио непријатељско упориште и запленио два митраљеза. Његов батаљон је, у [[Четврта непријатељска офанзива|Четвртој непријатељској офанзиви]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1943.|марта 1943.]] године, код [[Бенаковац|Бенаковца]] разбио немачку колону, коју су од потпуног уништења спасли [[тенк]]ови. Ђукић је с још једним борцем, у сумрак провукао кроз ланац тенкова, заробио већу количину муниције и омогућио батаљону да крене у даље борбе.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=224}} Његова заслуга је била велика за успех чувене акције [[Напад на аеродром у Рајловцу августа 1943.|паљења немачких авиона на аеродрому Рајловац]], код [[Сарајево|Сарајева]], у ноћи [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#10. август|10/11. августа 1943.]] године. Непријатељ је открио овај напад, али је Ђукић повео своје борце у јуриш и у двочасовној борби однео победу. На путу из [[Устиколина|Устиколине]] ка [[Горажде|Горажду]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1944.|јануара 1944.]] године, Ђукић је као политички комесар Четвртог батаљона, у критичној ситуацији преузео команду над јединицом и успешном акцијом заузео Горажде. У непријатељском противнападу на Горажде био је тешко рањен. Након оздрављења, учествовао је у борбама у Црној Гори, Србији, у борбама за [[Београдска операција|ослобођење Београда]] и на [[Сремски фронт|Сремском фронту]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=224}} После завршетка рата, наставио је војну каријеру у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију]] и Ратну школу ЈНА. Налазио се на дужностима команданта бригаде, начелника Штаба дивизије, командант дивизије и наставника Више војне академије. Пензионисан је [[1977]]. године у чину [[генерал-мајор]]а. Био је биран за посланика Републичког већа [[Скупштина СР Босне и Херцеговине|Скупштине СР Босне и Херцеговине]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=225}} Умро је [[4. мај]]а [[1981]]. године у [[Београд]]у, а сахрањен је у Босанском Петровцу.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=225}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]] и [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ првог реда]].{{sfn|Ко је ко у Југославији|1957|p=165}} [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=225}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite book|ref={{harvid|Ко је ко у Југославији|1957}} |title=Ко је ко у Југославији |year=1957|publisher= |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{I}- |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{Народни хероји-Прва крајишка бригада}} {{DEFAULTSORT:Ђукић, Драго}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1981.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве крајишке бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР БиХ]] [[Категорија:Народни хероји - Ђ]] kez4gt4j2d2lfar8ivicida5mr6akus 0 1619034 25115114 24924072 2022-07-20T08:18:29Z 46.239.2.63 НДХ се простирала и на територији Црне Горе. Усташки концентрациони логор 'Јасеновац и Стара Градишка' је био логор смрти. wikitext text/x-wiki {{Сјајан чланак}} {{Види такође|Геноцид над Србима у Другом свјетском рату}} {{кратак опис|Злочини почињени над српским народом на територији НДХ}} {{Инфокутија напад на цивиле|наслов=Геноцид над Србима у НДХ|слика={{multiple image|border=infobox|perrow=2/2/2/1|total_width=300 | image1 = Serbs expelled from Croatia, July 1941.jpg | alt1 = Expelled Serbs marching out of town | image2 = Jasenovac HDR D.jpg | alt2 = Stone Flower, a monument dedicated to the victims of Jasenovac death camp | image3 = Adolf Hitler meets Ante Pavelić.1941.jpg | alt3 = Adolf Hitler meets Ante Pavelić | image4 = Deca logora Jastrebarsko.jpg | alt4 = Jastrebarsko | image5 = Zbeg na Kozari 1942.jpg | alt5 = Kozara Offensive | image6 = Slavko Kvaternik during the trial.jpg | alt6 = Slavko Kvaternik on trial | image7 = Logor Gradina used by Croat Ustaše (спомен подручје Доња Градина, Република Српска).jpg | alt7 = Memorial Center in Gradina Donja | footer_align = center | footer = {{flatlist| * Протеривање Срба 1941. * ''[[Камени цвет (споменик)|Камени цвет]]'', споменик у [[Логор Јасеновац|Логору Јасеновац]] * [[Адолф Хитлер]] и [[Анте Павелић]] * Заробљена деца у [[Логор Јастребарско|логору Јастребарско]] * Збег цивила након [[Битка на Козари|битке на Козари]] * [[Славко Кватерник]] на суђењу * Меморијални центар у [[Логор Доња Градина|Логору Доња Градина]] }} }}|опис_слике=|локација={{застава|Независна Држава Хрватска}}, ([[Други светски рат у Југославији|окупирана Краљевина Југославија]])|мета=[[Срби]]|датум=1941—1945.|убијени=Неколико процена:<br>217.000<ref>Goldstein, Ivo (1999). Croatia: A History. C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 9781850655251.</ref><br>300.000–350.000<ref>Ramet 2006, str. 114.</ref><ref>Baker, Catherine (2015). The Yugoslav Wars of the 1990s. Macmillan International Higher Education. ISBN 9781137398994.</ref><br>200.000–500.000<ref>Yeomans 2012, str. 18.</ref><br>300.000—500.000<br>(протерано још 300.000,<br>преобраћено 200.000)<ref>{{cite book|last=Pavlowitch|first=Stevan K.|authorlink=Stevan K. Pavlowitch|title=Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia|url=https://archive.org/details/hitlersnewdisord0000pavl|year=2008|location=New York|publisher=Columbia University Press|ref=harv|isbn=9780231700504|p = [https://archive.org/details/hitlersnewdisord0000pavl/page/34 34]}}</ref><ref>{{cite journal|last=Yeomans|first=Rory|title=Cults of Death and Fantasies of Annihilation: The Croatian Ustasha Movement in Power, 1941–45|journal=Central Europe|volume=3|issue=2year=2005|doi=10.1179/147909605x69383|ref=harv|p = 18}}</ref> |мотив=[[Србофобија|Антисрпство]], антијугословенство,<ref>Bartulin 2013, str. 5.</ref>, [[хрватизација]], [[десрбизација]], [[Велика Хрватска]]|починилац='''Поглавник'''{{plainlist| * {{зас|Независна Држава Хрватска}} [[Анте Павелић]]}} * [[Усташе]]|тип=Масовна убиства, [[eтничко чишћење]], [[депортација]], [[Преверавање|принудна конверзија]] итд.|координате=|мапа=Independent State Of Croatia 1943 Locator Map.png|опис_мапе=Територија Независне Државе Хрватске 1943.}} '''Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској''' био је систематски [[прогон]] са циљем истребљења Срба који је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] починио фашистички усташки режим нацистичко-немачке марионетске државе познате као [[Независна Држава Хрватска]] (НДХ) између 1941. и 1945. године. Извођена је кроз [[Смртна казна|егзекуције]] у логорима смрти, као и кроз [[покољ|масовна убиства]], [[етничко чишћење]], [[Депортација|депортације]], присилне [[Преверавање|конверзије]] и [[Ратно силовање|ратна силовања]]. Овај геноцид је извршен истовремено са [[Холокауст у Независној Држави Хрватској|Холокаустом у НДХ]] као и [[Геноцид над Ромима у Независној Држави Хрватској|геноцидом над Ромима]], комбиновањем [[Расна политика нацистичке Немачке|нацистичке расне политике]] са крајњим циљем стварања етнички чисте [[Велика Хрватска|Велике Хрватске]]. Идеолошка основа усташтва сеже у [[19. век]]. Неколико хрватских националиста и интелектуалаца успоставило је теорије о Србима као [[расизам|инфериорној раси]]. Наслеђе из [[Први светски рат|Првог светског рата]], као и противљење групе националиста уједињењу у заједничку државу [[Јужни Словени|Јужних Словена]], утицало је на етничке тензије у новоформираној [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] (од 1929. Краљевина Југославија). [[Шестојануарска диктатура]] и међуетнички односи 1920-их и 1930-их резултирали су успоном шовинистичких и екстремно десничарских покрета. То је кулминирало успоном [[Усташе|усташа]], ултранационалистичке, односно шовинистичке и терористичке организације коју је основао [[Анте Павелић]]. Покрет је финансијски и идеолошки подржавао [[Бенито Мусолини]], а учествовао је у [[Марсељски атентат|убиству]] краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]]. Након [[Априлски рат|инвазије Сила Осовине на Југославију]] у априлу 1941, успостављена је фашистичка, марионетска држава позната као Независна Држава Хрватска (НДХ), која се састојала од комплетних територија данашње [[Хрватска|Хрватске]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], као и делова данашње [[Србија|Србије]], [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Словенија|Словеније]], којима су владале [[усташе]]. Усташки циљ је био стварање етнички хомогене [[Велика Хрватска|Велике Хрватске]] елиминацијом свих нехрвата, при чему су Срби били примарна мета, али и [[Јевреји]], [[Роми]] и политички неистомишљеници. Почињени су масакри великих размера и изграђени [[Концентрациони логор|концентрациони логори]], од којих је највећи био [[Логор Јасеновац|Јасеновац]], познат по високој стопи смртности и варварским, антихуманим и монструозним поступцима који су се у њему дешавали. Штавише, НДХ је била једина марионетска држава [[Силе Осовине|Осовине]] која је успоставила концентрационе логоре смрти, посебно за децу. Режим је систематски убио око 200.000 до 500.000 Срба. Протерано је 300.000 Срба, док је још најмање 200.000 [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|присилно покатоличено]], од којих је већина деконвертована после рата. Сразмерно броју становника, НДХ је била један од најсмртоноснијих европских режима који је спровео кампању једног од најсмортоноснијих геноцида икада. [[Миле Будак]], [[Никола Мандић]], [[Андрија Артуковић]] и други високи функционери НДХ, након рата су осуђени за [[Ратни злочин|ратне злочине]] од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|нових југословенских власти]]. Команданти концентрационих логора [[Љубо Милош]] и [[Мирослав Филиповић]] ухваћени су и стрељани, док је надбискуп и кардинал хрватске католичке цркве, [[Алојзије Степинац]], проглашен кривим за присилнe конверзије. Многи други су [[Пацовски канали|побегли]], укључујући и врховног поглавара [[Анте Павелић|Анту Павелића]], највише у [[Латинска Америка|Латинску Америку]]. Геноцид није на одговарајући начин истраживан након рата, јер послератна југословенска влада није охрабривала независне научнике из забринутости да ће етничке тензије дестабилизовати нови комунистички режим. Србија обележава 22. априла [[Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату|државни празник]] посвећен жртвама [[Геноцид|геноцида]] и [[Фашизам|фашизма]], док [[Хрватска]] одржава званичну [[Комеморација|комеморацију]] на [[Спомен-подручје Јасеновац|Спомен-подручју Јасеновац]]. == Историјска позадина == [[Датотека:Ante Starčević portrait.jpg|мини|[[Анте Старчевић|'''Анте Старчевић''']] ([[1823]] — [[1896]]) је био [[Хрватска|хрватски]] политичар, провинцијални књижевник и публициста и, заједно са [[Еуген Кватерник|Еугеном Кватерником]], оснивач [[Странка права|Странке права]] утемељена на идеологији [[Хрватско државно право|хрватског државног права]].<ref>{{Citation|title=Мала енциклопедија Просвета|url=https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0&oldid=14802698|date=2017-08-17|accessdate=2022-01-30|language=sr}}</ref> Још за живота назван је – као политички лидер и главни идеолог хрватског национализма – Оцем Домовине.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090225091508/http://moljac.hr/biografije/starcevic.htm|title=Ante Starčević|date=2009-02-25|website=web.archive.org|access-date=2022-01-30}}</ref>]] [[Ideologija|Идеолошка]] основа [[Усташе|усташтва]] сеже у 19. век када је [[Анте Старчевић]] основао [[Странка права|Странку права]],<ref>Jonassohn, Kurt; Björnson, Karin (1998). ''Genocide and Gross Human Rights Violations: In Comparative Perspective''. Transaction Publishers. стр. 281. ISBN <bdi>978-1-4128-2445-3</bdi>. </ref><ref>Carmichael, Cathie; Maguire, Richard C. (2015). ''The Routledge History of Genocide''. The Routledge. стр. 151. ISBN <bdi>9781317514848</bdi>. </ref><ref name=":1">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC|title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|last=Tomasevich|first=Jozo|date=2002|publisher=Stanford University Press|isbn=978-0-8047-7924-1|pages=347|language=en}}</ref> као и када је [[Јосип Франк]] из ње отцепио своју екстремну фракцију и формирао своју [[Чиста странка права|Чисту странку права]].<ref name=":1" /> Старчевић је извршио велики идеолошки утицај на хрватски национализам усташа.<ref name=":0">Fischer, Bernd J. (2007). ''Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of South-Eastern Europe''. Purdue University Press. ISBN <bdi>978-1-55753-455-2</bdi>. стр. 207.</ref><ref>Jonassohn, Kurt; Björnson, Karin (1998). ''Genocide and Gross Human Rights Violations: In Comparative Perspective''. Transaction Publishers. ISBN <bdi>978-1-4128-2445-3</bdi>. стр. 281.</ref> Био је заговорник хрватског јединства и независности и био је истовремено антихабзбуршки, јер је Старчевић видео главног хрватског непријатеља у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]], и био је [[Србофобија|антисрпски]] настројен.<ref name=":0">Fischer, Bernd J. (2007). ''Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of South-Eastern Europe''. Purdue University Press. ISBN <bdi>978-1-55753-455-2</bdi>. стр. 207.</ref> Замишљао је стварање [[Велика Хрватска|Велике Хрватске]] која би обухватила територије насељене [[Бошњаци|Бошњацима]], [[Србија|Србима]] и [[Словенци|Словенцима]], сматрајући Бошњаке и Србе [[Хрвати|Хрватима]] који су прешли у [[ислам]] и [[Православље|православно хришћанство]].<ref name=":0">Fischer, Bernd J. (2007). ''Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of South-Eastern Europe''. Purdue University Press. ISBN <bdi>978-1-55753-455-2</bdi>. стр. 207.</ref> У својој [[Демонизација Срба|демонизацији Срба]] тврдио је „како су Срби опасни по своје идеје и свој расни састав, како им је у крви склоност ка заверама, [[Револуција|револуцијама]] и [[Државни удар|државним ударима]]“.<ref>JUŽNOSLAVENSKO PITANJE. Prikaz cjelokupnog pitanja (Die südslawische Frage und der Weltkrieg: Übersichtliche Darstellung des Gesamt-problems). Prevod: Fedor Pucek, Matica hrvatska, Varaždin, 1990</ref> Старчевић је Србе назвао „нечистом расом“,, „номадским народом“ и „родом робова, најодвратнијих звери“, док је суоснивач његове странке [[Еуген Кватерник]] негирао постојање [[Срби у Хрватској|Срба у Хрватској]], видећи њихову политичку свест као претњу.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ybORI4KWwdIC&pg=PT96|title=Ethnic Cleansing in the Balkans: Nationalism and the Destruction of Tradition|last=Carmichael|first=Cathie|date=2003-08-27|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-47953-5|pages=97|language=en}}</ref><ref name="#1">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8HEDCwAAQBAJ|title=The Utopia of Terror: Life and Death in Wartime Croatia|last=Yeomans|first=Rory|date=2015|publisher=Boydell & Brewer|isbn=978-1-58046-545-8|pages=265|language=en}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/869281882|title=The racial idea in the Independent State of Croatia : origins and theory|last=Bartulin|first=Nevenko|date=2014|isbn=978-90-04-26282-9|location=Leiden, the Netherlands|pages=37|oclc=869281882}}</ref> Писац [[Милован Ђилас]] наводи Старчевића као „оца [[Расизам|расизма]]“ и „идеолошког оца“ усташа, док су неки усташки идеолози Старчевићеве расне идеје довели у везу са расном идеологијом [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]].<ref>Kenrick, Donald (2006). ''The Final Chapter''. University of Hertfordshire Press. стр. 92. ISBN <bdi>9781902806495</bdi>.</ref><ref>Bartulin, Nevenko (2013). ''The Racial Idea in the Independent State of Croatia: Origins and Theory''. BRILL. стр. 123. ISBN <bdi>9789004262829</bdi>.</ref> [[Јосип Франк|Франкова]] странка је прихватила [[Анте Старчевић|Старчевићев]] став да су Срби препрека хрватским политичким и територијалним амбицијама, а агресивни [[Србофобија|антисрпски]] ставови постали су једна од главних карактеристика странке.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8HEDCwAAQBAJ|title=The Utopia of Terror: Life and Death in Wartime Croatia|last=Yeomans|first=Rory|date=2015|publisher=Boydell & Brewer|isbn=978-1-58046-545-8|pages=167|language=en}}</ref><ref>Kallis, Aristotle (2008). ''Genocide and Fascism: The Eliminationist Drive in Fascist Europe''. Routledge. стр. 130-132. ISBN <bdi>9781134300341</bdi>.</ref> Следбеници ултранационалистичке [[Чиста странка права|Чисте странке]] [[Десница|деснице]] били су познати као [[франковци]] и они ће постати главни скуп чланова каснијих усташких покрета.<ref name="#2">Kallis, Aristotle (2008). ''Genocide and Fascism: The Eliminationist Drive in Fascist Europe''. Routledge. стр. 130. ISBN <bdi>9781134300341</bdi>.</ref><ref name="#1"/> Након пораза [[Централне силе|Централних сила]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]] и распада [[Аустроугарска|Аустроугарске империје]], на јужним територијама Царства формирана је привремена држава која се придружила [[Савезници у Првом светском рату|Савезницима,]] [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], и формирала [[Краљевина СХС|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]] (касније позната као [[Краљевина Југославија|Југославија]]), којима је владала српска династија [[Карађорђевићи|Карађорђевић]]. Историчар Џон Пол Њуман је објаснио да су утицај [[Чиста странка права|франковаца]], као и наслеђе [[Први светски рат|Првог светског рата]], утицали на усташку идеологију и на њихове будуће геноцидне намере.<ref name=":2">{{Cite journal|last=Newman|first=John Paul|date=2017-06-23|title=War Veterans, Fascism, and Para-Fascist Departures in the Kingdom of Yugoslavia, 1918–1941|url=https://brill.com/view/journals/fasc/6/1/article-p42_42.xml|journal=Fascism|volume=6|issue=1|pages=42–74|doi=10.1163/22116257-00601003|issn=2211-6257}}</ref><ref name=":3">Newman, John Paul (2014). [http://mural.maynoothuniversity.ie/7632/1/JPN-Serbian-2014.pdf "Serbian and Habsburg Military institutional legacies in Yugoslavia after 1918" (PDF).] ''First World War Studies''. '''5''' (3): 319–335. doi:10.1080/19475020.2014.1001519. S2CID 73611212.</ref> Многи ратни ветерани су се у различитим ранговима борили на разним фронтовима и на „победничкој“ и „пораженој“ страни рата.<ref name=":2">{{Cite journal|last=Newman|first=John Paul|date=2017-06-23|title=War Veterans, Fascism, and Para-Fascist Departures in the Kingdom of Yugoslavia, 1918–1941|url=https://brill.com/view/journals/fasc/6/1/article-p42_42.xml|journal=Fascism|volume=6|issue=1|pages=42–74|doi=10.1163/22116257-00601003|issn=2211-6257}}</ref> [[Србија у Првом светском рату|Србија је претрпела]] највећу стопу жртава на свету, док су се Хрвати борили у аустроугарској војсци, а двојица од њих су били војни гувернер [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босне и Херцеговине]] и комисионер [[Аустроугарска окупациона војна управа у Србији|окупиране Србије]].<ref name=":3">Newman, John Paul (2014). [http://mural.maynoothuniversity.ie/7632/1/JPN-Serbian-2014.pdf "Serbian and Habsburg Military institutional legacies in Yugoslavia after 1918" (PDF).] ''First World War Studies''. '''5''' (3): 319–335. doi:10.1080/19475020.2014.1001519. S2CID 73611212.</ref><ref>{{Citation|title=Hitler–Beneš–Tito|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Hitler%E2%80%93Bene%C5%A1%E2%80%93Tito&oldid=1055341102|date=2021-11-15|accessdate=2022-01-30|language=en}}. стр. 310, 314.</ref> Обојица су подржали планове Аустро-Угарске о денационализацији у земљама насељеним Србима и подржали идеју да се припитомљена Србија укључи у Царство.<ref name=":3">Newman, John Paul (2014). [http://mural.maynoothuniversity.ie/7632/1/JPN-Serbian-2014.pdf "Serbian and Habsburg Military institutional legacies in Yugoslavia after 1918" (PDF).] ''First World War Studies''. '''5''' (3): 319–335. doi:10.1080/19475020.2014.1001519. S2CID 73611212.</ref> Њуман је навео да су аустроугарски официри „непоколебљивим противљењем Југославији дали нацрт за хрватску радикалну десницу, усташе“.<ref name=":3">Newman, John Paul (2014). [http://mural.maynoothuniversity.ie/7632/1/JPN-Serbian-2014.pdf "Serbian and Habsburg Military institutional legacies in Yugoslavia after 1918" (PDF).] ''First World War Studies''. '''5''' (3): 319–335. doi:10.1080/19475020.2014.1001519. S2CID 73611212.</ref> [[Чиста странка права|Франковци]] су кривили српске националисте за пораз [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и противили се стварању [[Југославија|Југославије]], коју су идентификовали као параван за [[Велика Србија|Велику Србију]].<ref name=":2">{{Cite journal|last=Newman|first=John Paul|date=2017-06-23|title=War Veterans, Fascism, and Para-Fascist Departures in the Kingdom of Yugoslavia, 1918–1941|url=https://brill.com/view/journals/fasc/6/1/article-p42_42.xml|journal=Fascism|volume=6|issue=1|pages=42–74|doi=10.1163/22116257-00601003|issn=2211-6257}}</ref> Масовна хрватска национална свест појавила се након успостављања заједничке државе Јужних Словена и била је усмерена против нове Краљевине, тачније против српске превласти у њој.<ref name=":4">Ognyanova, Irina (2000). "Nationalism and National Policy in Independent State of Croatia (1941–1945)". In Rogers, Dorothy; Joshua, Wheeler; Zavacká, Marína; Casebier, Shawna (eds.). ''Topics in Feminism, History and Philosophy, IWM Junior Visiting Fellows Conferences, Vol. 6''. Vienna, Austria: Otto Harrassowitz Verlag. стр. 3.</ref> [[Датотека:Ante Pavelić StAF W 134 Nr. 026020 Bild 1 (5-92156-1).jpg|лево|мини|[[Анте Павелић|'''Анте Павелић''']] ([[1889]] — [[1959]]) је био један од оснивача и вођа нацистичко/фашистичког [[Усташе|усташког]] покрета и [[Ратни злочин|ратни злочинац]]. После окупације Југославије, [[Нацисти|нацистички]] окупатор поставља га на чело марионетске [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], са титулом [[Поглавник|поглавникa]].]] Хрватски интелектуалци с почетка 20. века [[Иво Пилар]], [[Ћиро Трухелка]] и [[Милан Шуфлај]] утицали су на усташки концепт нације и расног идентитета, као и на теорију о Србима као инфериорној раси.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Yxv4-iqVe2wC|title=Visions of Annihilation: The Ustasha Regime and the Cultural Politics of Fascism, 1941-1945|last=Yeomans|first=Rory|date=2012|publisher=University of Pittsburgh Pre|isbn=978-0-8229-7793-3|pages=7|language=en}}</ref><ref>Kallis, Aristotle (2008). ''Genocide and Fascism: The Eliminationist Drive in Fascist Europe''. Routledge. стр. 130-131. ISBN <bdi>9781134300341</bdi>.</ref> Пилар, историчар, политичар и правник, ставио је велики нагласак на [[расни детерминизам]] тврдећи да су [[Хрвати]] били дефинисани „[[Нордијске земље|нордијско]]-[[Аријска раса|аријевским]]“ расним и културним наслеђем, док су се Срби „укрштали“ са „балканско-романским [[Власи у Србији|Власима]]“.<ref>Bartulin, Nevenko (2013). ''The Racial Idea in the Independent State of Croatia: Origins and Theory''. BRILL. стр. 56-60. ISBN <bdi>9789004262829</bdi>.</ref> Трухелка, археолог и историчар, тврдио је да су босански Муслимани етнички Хрвати, који су, према њему, припадали расно супериорној нордијској раси, док су Срби припадали „дегенерисаној раси“ Влаха.<ref>Bartulin, Nevenko (2013). ''The Racial Idea in the Independent State of Croatia: Origins and Theory''. стр. 52-53. BRILL. ISBN <bdi>9789004262829</bdi>.</ref> Усташе су пропагирале теорије историчара и политичара Шуфлаја, за кога се верује да је тврдио да је [[Хрватска]] била „један од најјачих бедема [[Zapadnjačka kultura|западне цивилизације]] дуги низ векова“, за који је тврдио да је изгубљен кроз уједињење са [[Србија|Србијом]] при формирању [[Краљевина Југославија|Југославије]] 1918. године.<ref name="#3">Ramet, Sabrina P. (2006). ''The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918–2005''. New York: Indiana University Press. стр. 118. ISBN <bdi>9780253346568</bdi>.</ref> Излив хрватског национализма после 1918. године био је једна од главних претњи стабилности Југославије.<ref name=":4" /> Током 1920-их, [[Анте Павелић]], адвокат, политичар и један од [[Чиста странка права|франковаца]], појавио се као водећи гласноговорник хрватске независности.<ref name=":7">McCormick, Rob (2008). "The United States' Response to Genocide in the Independent State of Croatia, 1941–1945". ''Genocide Studies and Prevention''. '''3''' (1): 75–98. doi:10.1353/gsp.2011.0060. S2CID 145309437.</ref> Године 1927. тајно је контактирао [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолинија]], [[Диктатура|диктатора]] [[Италија|Италије]] и оснивача [[Фашизам|фашизма]], и изнео му своје [[Сепаратизам|сепаратистичке]] идеје.<ref name=":5">{{Citation|title=Hitler–Beneš–Tito|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Hitler%E2%80%93Bene%C5%A1%E2%80%93Tito&oldid=1055341102|date=2021-11-15|accessdate=2022-01-30|language=en}}</ref> Павелић је предложио независну [[Велика Хрватска|Велику Хрватску]] која би требало да обухвати читав историјски и етнички простор Хрвата.<ref name=":5">{{Citation|title=Hitler–Beneš–Tito|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Hitler%E2%80%93Bene%C5%A1%E2%80%93Tito&oldid=1055341102|date=2021-11-15|accessdate=2022-01-30|language=en}}</ref> У том периоду Мусолини је био заинтересован за Балкан са циљем изолације Југославије, јачањем италијанског утицаја на источној обали [[Јадранско море|Јадранског мора]].<ref>{{Citation|title=Hitler–Beneš–Tito|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Hitler%E2%80%93Bene%C5%A1%E2%80%93Tito&oldid=1055341102|date=2021-11-15|accessdate=2022-01-30|language=en}}. Стр. 591.</ref> Британски историчар [[Рори Јоманс]] тврди да постоје индиције да је Павелић размишљао о формирању неке врсте националистичке побуњеничке групе још 1928. године.<ref name=":19">Yeomans, Rory (2012). ''Visions of Annihilation: The Ustasha Regime and the Cultural Politics of Fascism, 1941–1945''. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. стр. 6. ISBN <bdi>9780822977933</bdi>.</ref> У јуну 1928. [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]], вођу највеће и најпопуларније хрватске странке [[Хрватска сељачка странка|Хрватске сељачке странке]] (ХСС), смртно је ранио у саборници [[Пуниша Рачић]], вођа црногорских Срба, бивши [[Четници|четник]] и посланик владајуће странке [[Српска народна радикална странка]]. Рачић је такође убио још двојицу посланика ХСС и ранио још двојицу.<ref>Yeomans, Rory (2015). ''The Utopia of Terror: Life and Death in Wartime Croatia''. Boydell & Brewer. стр. 300. ISBN <bdi>9781580465458</bdi>.</ref><ref>{{Citation|title=Hitler–Beneš–Tito|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Hitler%E2%80%93Bene%C5%A1%E2%80%93Tito&oldid=1055341102|date=2021-11-15|accessdate=2022-01-30|language=en}}. стр. 586.</ref> Убиства су изазвала насилне студентске протесте у Загребу.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8HEDCwAAQBAJ|title=The Utopia of Terror: Life and Death in Wartime Croatia|last=Yeomans|first=Rory|date=2015|publisher=Boydell & Brewer|isbn=978-1-58046-545-8|pages=300|language=en}}</ref> Покушавајући да сузбије сукоб између хрватских и српских политичких партија, краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар I]] је прогласио [[Шестојануарска диктатура|диктатуру]] са циљем успостављања „[[Југословенство|интегралног југословенства]]“ и јединствене [[Југословени|југословенске нације]].<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/930600945|title=The utopia of terror : life and death in wartime Croatia|date=2015|others=Rory Yeomans|isbn=978-1-78204-682-0|location=Rochester, NY|pages=150, 300.|oclc=930600945}}</ref> Увођење краљевске диктатуре довело је до изражаја сепаратистичке снаге, посебно међу Хрватима и Македонцима.<ref name=":4" /><ref>{{Citation|title=Hitler–Beneš–Tito|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Hitler%E2%80%93Bene%C5%A1%E2%80%93Tito&oldid=1055341102|date=2021-11-15|accessdate=2022-01-30|language=en}}. стр. 590.</ref> Усташко – хрватски револуционарни покрет појавио се као најекстремнији покрет од њих.<ref>{{Cite book|url=http://archive.org/details/breakupofyugosla00roge_0|title=The breakup of Yugoslavia and its aftermath|last=Carole Rogel|date=2004|publisher=Greenwood Press|others=Internet Archive|isbn=978-0-313-32357-7|pages=8}}</ref> {{Multiple image | image1 = Ante Pavelić Speech 21051941.ogv | caption1 = Говор Анте Павелића. | image2 = Mussolini Pavelic Patti di Roma 1941.jpg | caption2 = Италијански фашистички вођа Бенито Мусолини, заједно са усташким вођом Анте Павелићем. | direction = vertical | image3 = Ante_Pavelić_u_posjetu_Adolfu_Hitleru.ogv | caption3 = Анте Павелић и посети Адолфу Хитлеру, 1941. | total_width = 200 }} [[Усташе]] су настале крајем 1929. или почетком 1930. године међу радикалним и милитантним студентским и омладинским групама, које су постојале од касних 1920-их.<ref name=":6">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8HEDCwAAQBAJ|title=The Utopia of Terror: Life and Death in Wartime Croatia|last=Yeomans|first=Rory|date=2015|publisher=Boydell & Brewer|isbn=978-1-58046-545-8|pages=300|language=en}}</ref> Тачније, покрет су основали новинар [[Густав Перчец]] и [[Анте Павелић]].<ref name=":6">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8HEDCwAAQBAJ|title=The Utopia of Terror: Life and Death in Wartime Croatia|last=Yeomans|first=Rory|date=2015|publisher=Boydell & Brewer|isbn=978-1-58046-545-8|pages=300|language=en}}</ref> Они су били вођени дубоком мржњом према Србима и српству и тврдили су да су „Хрвати и Срби били одвојени непремостивим културним јазом“ који их је спречавао да икада живе једни уз друге.<ref name="#3"/> Павелић је оптужио владу у [[Београд|Београду]] да пропагира „варварску културу и циганску цивилизацију”, тврдећи да шире „[[атеизам]] и зверски менталитет у божанској [[Хрватска|Хрватској]]”.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8HEDCwAAQBAJ|title=The Utopia of Terror: Life and Death in Wartime Croatia|last=Yeomans|first=Rory|date=2015|publisher=Boydell & Brewer|isbn=978-1-58046-545-8|pages=150|language=en}}</ref> Присташе усташа планирали су геноцид годинама пре [[Други светски рат|Другог светског рата]], на пример, један од главних Павелићевих идеолога, [[Мијо Бабић]], писао је 1932. године да ће усташе „очистити и исјећи све што је труло из здравог тијела хрватског народа“.<ref name=":26">Mojzes, Paul (2011). ''Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century''. Lanham: Rowman & Littlefield. стр. 52-53. ISBN <bdi>9781442206632</bdi>.</ref> Усташе су 1933. представиле "Седамнаест начела" која су формирала званичну идеологију покрета. Начела су истакла јединственост хрватске нације, промовисала колективна права над индивидуалним правима и објавила да ће људи који нису Хрвати по „крви“ бити искључени из политичког живота.<ref name=":10">Levy, Michele Frucht (2009). ""The Last Bullet for the Last Serb": The Ustaša Genocide against Serbs: 1941–1945". ''Nationalities Papers''. '''37''' (6): 807–837. doi:10.1080/00905990903239174. S2CID 162231741.</ref><ref>Fischer, Bernd J. (2007). ''Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of South-Eastern Europe''. Purdue University Press. стр. 208. ISBN <bdi>978-1-55753-455-2</bdi>.</ref> Да би објаснили шта су видели као „машину терора“, а коју су појединци редовно називали „неким ексцесима“, усташе су, између осталог, цитирале политику међуратне југословенске владе коју су описали као [[Хегемонија|српску хегемонију]] која је „коштала живота хиљада Хрвата”.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC|title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|last=Tomasevich|first=Jozo|date=2002|publisher=Stanford University Press|isbn=978-0-8047-7924-1|pages=402-404|language=en}}</ref> Историчар [[Јозо Томашевић]] објашњава да тај аргумент није тачан, тврдећи да је између децембра 1918. и априла 1941. око 280 Хрвата убијено из политичких разлога, те да се не може утврдити конкретан мотив убистава, јер се могу довести у везу и са сукобима током [[Аграрна реформа у Србији#Југославија, после Првог светског рата|аграрне реформе]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC|title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|last=Tomasevich|first=Jozo|date=2002|publisher=Stanford University Press|isbn=978-0-8047-7924-1|pages=403|language=en}}</ref> Штавише, навео је да су и Србима била ускраћена грађанска и политичка права током краљевске диктатуре.<ref name=":8">Tomasevich, Jozo (2001). ''War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: Occupation and Collaboration''. Stanford: Stanford University Press. стр. 404. ISBN <bdi>978-0-8047-7924-1</bdi>.</ref> Међутим, Томашевић објашњава да су антихрватска политика југословенске владе у којој је доминирала Србија 1920-их и 1930-их, као и Радићево пуцање на посланике ХСС-а у великој мери били одговорни за стварање, раст и природу хрватских националистичких снага.<ref name=":8">Tomasevich, Jozo (2001). ''War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: Occupation and Collaboration''. Stanford: Stanford University Press. стр. 404. ISBN <bdi>978-0-8047-7924-1</bdi>.</ref> То је кулминирало усташким покретом и коначно његовом антисрпском политиком у [[Други светски рат|Другом светском рату]], која је по природи и обиму била потпуно несразмерна ранијим антихрватским мерама.<ref name=":8">Tomasevich, Jozo (2001). ''War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: Occupation and Collaboration''. Stanford: Stanford University Press. стр. 404. ISBN <bdi>978-0-8047-7924-1</bdi>.</ref> Јоманс објашњава да су усташки званичници стално истицали злочине југословенске владе и снаге безбедности над Хрватима, иако су многи од њих измишљени, мада неки стварни, као оправдање за њихово замишљено искорењивање Срба.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Yxv4-iqVe2wC|title=Visions of Annihilation: The Ustasha Regime and the Cultural Politics of Fascism, 1941-1945|last=Yeomans|first=Rory|date=2012|publisher=University of Pittsburgh Pre|isbn=978-0-8229-7793-3|language=en}}</ref> Политиколог [[Тамара Павасовић Трошт]], коментаришући [[Историографија|историографију]] и [[Udžbenik|уџбенике]], као пример релативизације [[Злочини усташа у Другом светском рату|усташких злочина]] навела је тврдње да је терор над Србима настао као резултат „њихове дотадашње [[Хегемонија|хегемоније]]“.<ref>{{Cite journal|last=Pavasović Trošt|first=Tamara|date=2018|title=Ruptures and continuities in nationhood narratives: reconstructing the nation through history textbooks in Serbia and Croatia: Ruptures and continuities in nationhood narratives|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/nana.12433|journal=Nations and Nationalism|language=en|volume=24|issue=3|pages=716–740|doi=10.1111/nana.12433}}</ref> Историчар Аристотел Калис је објаснио да су антисрпске предрасуде биле „[[Химере|химера]]“ која је настала заједничким животом у Југославији уз континуитет са претходним [[Стереотип|стереотипима]].<ref name="#2"/> Усташе су функционисале и као [[терористичка организација]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC|title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|last=Tomasevich|first=Jozo|date=2002|publisher=Stanford University Press|isbn=978-0-8047-7924-1|pages=32|language=en}}</ref> Први усташки центар основан је у [[Беч|Бечу]], где се убрзо развила жустра антијугословенска пропаганда и припремани агенти за терористичке акције.<ref>Suppan 2014, стр. 592.</ref> Организовали су такозвани [[Велебитски устанак]] 1932. године, напали полицијску станицу у селу [[Брушани]] у [[Лика|Лици]].<ref>Yeomans 2015, стр. 301.</ref> Године 1934. усташе су сарађивале са бугарским, мађарским и италијанским десничарским екстремистима у [[Марсељски атентат|атентату на краља Александра]] у француском граду [[Марсељ|Марсеју]].<ref>Rogel 2004, стр. 8.</ref> Павелићеве фашистичке тенденције су биле очигледне.<ref name=":7" /> Усташки покрет је финансијски и идеолошки подржавао [[Бенито Мусолини|Бенито Мусолини.]]<ref>Kallis 2008, стр. 130, Yeomans 2015, стр. 263, Suppan 2014, стр. 591, Levy 2009, Domenico & Hanley 2006, стр. 435, Adeli 2009, стр. 9</ref> Током интензивирања веза са [[Трећи рајх|нацистичком Немачком]] 1930-их, Павелићев концепт хрватске нације постаје све више расно оријентисан.<ref>Yeomans 2015, стр. 150.</ref><ref>Kallis 2008, стр. 134.</ref><ref name=":9">Payne, Stanley G. (2006). "The NDH State in Comparative Perspective". ''Totalitarian Movements and Political Religions''. '''7''' (4): 409–415. doi:10.1080/14690760600963198. S2CID 144782263.</ref> == Независна Држава Хрватска == {{Детаљније|Независна Држава Хрватска}} [[Датотека:Yugoslavia Ethnic 1940.jpg|мини|300п|Етничка мапа Краљевине Југославије из 1940. године. {| class="wikitable" |+ |{{legend2|#ccce7c|[[Срби]] <small>(заједно са [[Срби у Црној Гори|Црногорским Србима]])</small>}} |- |{{legend2|#98b294|[[Хрвати]]}} |- |{{legend2|#929453|[[Бошњаци|Бошњачки муслимани]]}} |- |{{legend2|red|[[Немци]] ([[Дунавске Швабе]])}} |}]] [[Датотека:Fascist occupation of yugoslavia-sr.png|мини|300п|[[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|Окупаторска подела Југославије]], 1941—1943.]] У априлу 1941. на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] су извршиле [[Инвазија|инвазију]] [[силе Осовине]]. Након уласка [[Трећи рајх|нацистичких снага]] у [[Загреб]] 10. априла 1941. [[Анте Павелић|Павелићев]] најближи сарадник [[Славко Кватерник]] је у емисији Радио Загреба прогласио формирање [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (НДХ). У међувремену, Павелић и неколико стотина усташких добровољаца напустили су своје логоре у [[Италија|Италији]] и отпутовали у [[Загреб]], где је Павелић 16. априла 1941. прогласио нову владу.<ref>Fischer, Bernd J. (2007). ''Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of South-Eastern Europe''. Purdue University Press. ISBN <bdi>978-1-55753-455-2</bdi>.</ref> Он је себи дао титулу „Поглавник“ (нем. ''Führer'', енг. ''Chief leader''). НДХ је спојила већи део модерне [[Хрватска|Хрватске]], целу модерну [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]] и делове модерне [[Србија|Србије]] у „италијанско-немачки квазипротекторат“.<ref>Tomasevich 2001, стр. 272.</ref> Срби су чинили око 30% становништва НДХ.<ref>Kallis 2008, стр. 239.</ref> НДХ никада није била потпуно суверена, али је била [[марионетска држава]] која је уживала највећу [[Аутономија|аутономију]] од било којег другог режима у [[Европа|Европи]] под окупацијом [[Трећи рајх|Немаца]].<ref name=":9" /> [[Независна Држава Хрватска]] проглашена је на хрватском „етничком и историјском територијом“.<ref>Tomasevich 2001, стр. 466.</ref> {{Цитат2|Ова држава може бити само хрватска држава, и не постоји метод којег бисмо се устручавали да је учинимо истински хрватском и очистимо од Срба, који су нас вековима угрожавали и који ће нас поново угрозити ако им се укаже прилика.|source=<ref>http://www.strategicstudiesinstitute.army.mil/pdffiles/PUB159.pdf</ref>|author=— Милован Жанић, министар владе НДХ, 2. маја 1941}} Усташе су постале опседнуте стварањем етнички чисте државе.<ref>Mojzes 2011, стр. 54.</ref> Како су истакли усташки министри [[Миле Будак]], [[Мирко Пук]] и [[Милован Жанић]], стратегија за постизање етнички чисте Хрватске била је:<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=AX3UCk_PdEwC&pg=PA106|title=Genocides by the Oppressed: Subaltern Genocide in Theory and Practice|last=Robins|first=Nicholas A.|last2=Jones|first2=Adam|date=2009|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-22077-6|language=en}}</ref><ref>Jacobs, Steven L. (2009). ''Confronting Genocide: Judaism, Christianity, Islam''. Lexington Books. ISBN <bdi>9780739135891</bdi>.</ref> # Треба побити једну трећину Срба # Треба протерати једну трећину Срба # Треба насилно покатоличити једну трећину Срба Према историчару [[Иво Голдштајн|Иви Голдштајну]], ова формула никада није објављена, али је неспорно да су је усташе примењивале према Србима.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=U7tWDwAAQBAJ|title=Nationalism and Terror: Ante Pavelić and Ustasha Terrorism from Fascism to the Cold War|last=Adriano|first=Pino|last2=Cingolani|first2=Giorgio|date=2018-04-02|publisher=Central European University Press|isbn=978-963-386-206-3|pages=190|language=en}}</ref> Усташки покрет је добио ограничену подршку обичних Хрвата.<ref>Shepherd, Ben (2012). ''Terror in the Balkans''. Harvard University Press. стр.78.</ref><ref>Israeli, Raphael (2013). ''The Death Camps of Croatia: Visions and Revisions, 1941-1945 Europe''. Transaction Publishers. стр. 45. ISBN <bdi>9781412849753</bdi>.</ref> У мају 1941. године усташе су имале око 100.000 припадника који су положили заклетву.<ref name=":16">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/40589290|title=Croatia : a history|last=Goldstein|first=Ivo|date=1999|publisher=Hurst & Co|others=Nikolina Jovanović|isbn=1-85065-525-1|location=London|pages=134|oclc=40589290}}</ref><ref name=":32">Weiss-Wendt, Anton (2010). ''Eradicating Differences: The Treatment of Minorities in Nazi-Dominated Europe''. Cambridge Scholars Publishing. стр. 148. ISBN <bdi>9781443824491</bdi>.</ref> Пошто је [[Влатко Мачек]] нерадо позивао присталице [[Хрватска сељачка странка|Хрватске сељачке странке]] на поштовање и сарадњу са новим режимом [[Анте Павелић|Анте Павелића]], могао је да користи партијски апарат и већину функционера бивше [[Бановина Хрватска|Хрватске бановине]].<ref>Suppan 2014, стр. 32, 1065.</ref> У почетку су хрватски војници који су претходно служили у аустроугарској војсци заузимали највише положаје у оружаним снагама НДХ.<ref>Tomasevich 2001, стр. 425.</ref> Историчарка [[Ирина Огњанова]] је изјавила да сличности између [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и [[Трећи рајх|Трећег рајха]] укључују и претпоставку да су [[Страх|терор]] и [[геноцид]] неопходни за очување државе.<ref>Ognyanova 2000, стр. 22.</ref> [[Виктор Гутић]] је почетком лета 1941. године одржао неколико говора, називајући Србе „бившим непријатељима“ и „непожељним елементима“ које треба очистити и уништити, а претио је и Хрватима који нису подржавали њихову политику.<ref name=":20">Yeomans 2012, стр. 17.</ref> Велики део идеологије усташа био је заснован на нацистичкој расној теорији. Као и нацисти, усташе су [[Јевреји|Јевреје]], [[Роми|Роме]] и [[Словени|Словене]] сматрали подљудима (нем. ''Untermensch''). Подржали су тврдње немачких расних теоретичара да Хрвати нису Словени већ [[Германи|германска раса]]. Стога су њихови геноциди над Србима, Јеврејима и Ромима били израз нацистичке расне идеологије.<ref>Fischer 2007, стр. 207–208, 210, 226.</ref> [[Адолф Хитлер]] је подржао [[Анте Павелић|Павелића]] да би казнио Србе.<ref>Fischer 2007, стр. 212.</ref> Историчар Мајкл Фајер је објаснио да је одлука нациста да убију све Јевреје у Европи, према неким проценама, почела у другој половини 1941. године крајем јуна, што би, ако је тачно, значило да је геноцид у Хрватској почео пре нацистичког убијања Јевреја.<ref>Phayer, Michael (2000). ''The Catholic Church and the Holocaust, 1930–1965''. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. стр. 31. ISBN <bdi>9780253337252</bdi>.</ref> Џонатан Штајнберг је изјавио да су злочини над Србима у НДХ били „најранији тотални [[геноцид]] који је покушан током Другог светског рата”.<ref>Phayer 2000, стр. 31.</ref> === Закони уведени против Срба === [[Датотека:Rasni zakoni NDH.webp|мини|300п|Објава о расним законима у НДХ у дневним новинама, 1941.]] [[Андрија Артуковић]], министар унутрашњих послова НДХ, потписао је низ расних закона.<ref name=":11">Barbier, Mary Kathryn (2017). ''Spies, Lies, and Citizenship: The Hunt for Nazi Criminals''. University of Nebraska Press. стр. 169. ISBN <bdi>9781612349718</bdi>.</ref> Влада је 30. априла 1941. усвојила „правни поредак раса“ и „правни поредак заштите атинске крви и части хрватског народа“.<ref name=":11">Barbier, Mary Kathryn (2017). ''Spies, Lies, and Citizenship: The Hunt for Nazi Criminals''. University of Nebraska Press. стр. 169. ISBN <bdi>9781612349718</bdi>.</ref> Хрвати и око 750.000 босанских муслимана, чија је подршка била потребна против Срба, проглашени су Аријевцима.<ref>Kenrick 2006, стр. 92.</ref> Доналд Блокхам и Роберт Герварт су закључили да су Срби били примарна мета расних закона и убистава.<ref>Bloxham, Donald; Gerwarth, Robert (2011). ''Political Violence in Twentieth-Century Europe''. Cambridge University Press. стр. 111. ISBN <bdi>9781139501293</bdi>.</ref> Усташе су увеле законе којима Србима одузимају [[држављанство]], средства за живот и иметак.<ref name=":10" /> Слично Јеврејима у [[Трећи рајх|Трећем Рајху]], Срби су били приморани да носе траке на рукама са словом „П“, за [[Православље|Православац]]<ref name=":7" /> (исто тако, [[Јевреји]] су били приморани да носе траку са словом „Ж“, као Жидов (Јевреј).<ref>McCormick 2014, стр. 72.</ref> Усташки писци су усвојили [[Дехуманизиција|дехуманизирајућу]] [[Реторика|реторику]].<ref>Yeomans 2015, стр. 132.</ref> Године 1941. забрањена је употреба [[Ћирилица|ћириличног писма]],<ref>Ramet 2006, стр. 312.</ref> и у јуну 1941. почело је елиминисање „источних“ (српских) речи из [[Хрватски језик|хрватског]], као и гашење српских школа.<ref>Levy 2011, стр. 61.</ref> [[Анте Павелић]] је преко „Хрватског државног уреда за језике“ наредио стварање нових речи из старих корена, и очистио многе српске речи.<ref>Fischer 2007, стр. 228.</ref> Док је усташки прогон Јевреја и Рома био систематски и представљао је спровођење нацистичке политике, њихов прогон Срба је био укорењен у јачем „домаћем” облику мржње, који се спроводио са више варијација због већег броја Срба у руралним подручјима. То је учињено упркос чињеници да би деградирало подршку режиму, подстакло српску побуну и угрозило стабилност НДХ.<ref name=":12">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=N8LkDwAAQBAJ|title=Picturing Genocide in the Independent State of Croatia: Atrocity Images and the Contested Memory of the Second World War in the Balkans|last=Byford|first=Jovan|date=2020-06-25|publisher=Bloomsbury Publishing|isbn=978-1-350-01597-5|pages=10|language=en}}</ref> Ниво насиља над српским заједницама често је више зависио од међузаједничких односа и склоности дотичних локалних усташких војсковођа него од добро структуиране политике.<ref name=":12">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=N8LkDwAAQBAJ|title=Picturing Genocide in the Independent State of Croatia: Atrocity Images and the Contested Memory of the Second World War in the Balkans|last=Byford|first=Jovan|date=2020-06-25|publisher=Bloomsbury Publishing|isbn=978-1-350-01597-5|pages=10|language=en}}</ref> == Концентрациони логори и логори истребљења == {{Детаљније|Логор Јасеновац|Концентрациони логори у НДХ|Геноцид над Ромима у Независној Држави Хрватској}}Усташе су у пролеће 1941. године подигле привремене концентрационе логоре и у јесен поставиле темеље за мрежу сталних логора.<ref name=":13" /> Стварање концентрационих логора и поход на истребљење Срба планирао је усташки врх много пре 1941. године.<ref>Yeomans 2012, стр. 16.</ref> На усташким државним изложбама у [[Загреб|Загребу]], логори су приказани као продуктивни и „мирни радни логори“, уз фотографије насмејаних логораша.<ref>Yeomans 2012, стр. 2.</ref> Срби, Јевреји и Роми су хапшени и слани у концентрационе логоре као што су [[Логор Јасеновац|Јасеновац]], [[Логор Стара Градишка|Стара Градишка]], [[Логор Госпић|Госпић]] и [[Логор Јадовно|Јадовно]]. У НДХ је било укупно 22–26 логора.<ref>Levy 2011, стp. 69.</ref> Историчар [[Јозо Томашевић]] је описао да је сам концентрациони логор Јадовно служио као „успутна станица“ на путу до [[јама]] које се налазе на [[Велебит|Велебиту]], где су логораши погубљени и одлагани.<ref>Tomasevich 2001, стp. 726.</ref> Отприлике 90.000 српских жртава [[Геноцид|геноцида]] страдало је у [[Концентрациони логори у НДХ|концентрационим логорима]]; остали су убијени у „директном терору“, односно казненим експедицијама и разарању села, [[Погром|погромима]], [[Покољ|масакрима]] и спорадичним погубљењима која су се углавном дешавала између 1941. и 1942. године.<ref name=":22">Byford 2020, стp. 10.</ref> Највећи и најозлоглашенији логор био је комплекс [[Логор Јасеновац|Јасеновац]]-[[Логор Стара Градишка|Стара Градишка]],<ref name=":13" /> највећи логор за истребљење на [[Балканско полуострво|Балкану]].<ref>Yeomans 2015, стp. 21, Pavlowitch 2008, стp. 34</ref> Процењује се да је тамо страдало око 100.000 логораша, већина Срба.<ref>Yeomans 2015, стp. 3, Pavlowitch 2008, стp. 34</ref> [[Вјекослав Лубурић|Вјекослав „Макс“ Лубурић]], главнокомандујући свих хрватских логора, на свечаности 9. октобра 1942. објавио је велику „ефикасност“ логора Јасеновац, а такође се похвалио: „Овде у Јасеновцу смо поклали више људи него што је [[Османско царство]] било у стању да учини током своје окупације Европе.“<ref name=":21">Paris, Edmond (1961). ''Genocide in Satellite Croatia, 1941–1945: A Record of Racial and Religious Persecutions and Massacres''. Chicago: American Institute for Balkan Affairs.</ref> === Концентрациони логор Јасеновац === {{Детаљније|Логор Јасеновац}}{{Multiple image | image1 = Corpses in the Sava river, Jasenovac camp, 1945.jpg | caption1 = Лешеви у реци Сава, јасеновачки логор, 1945. | image2 = Ustashi.jpg | caption2 = Усташе трофејно држе главу затвореника. | direction = vertical | image3 = Serbs and Gypsies rounded up and taken to Jasenovac, 1942-43.jpg | caption3 = Срби и Роми који су окупљени ради депортације одведени су у концентрациони логор Јасеновац под усташком стражом. }} Омеђен рекама и са две ограде од бодљикаве жице које су чиниле бекство мало вероватним, [[логор Јасеновац]] је подељен на пет логора, прва два су затворена у децембру 1941, док су остали били активни до краја рата. [[Логор Стара Градишка|Стара Градишка]] (Јасеновац V) држала жене и децу. Логор Циглана (Циглана, Јасеновац III), главно [[Стражиште|стратиште]] и у суштини логор смрти, имао је стопу смртности од 88%, више од [[Логор Аушвиц|Аушвицових]] 84,6%.<ref>Levy 2011, стp. 70.</ref> У некадашњој циглани су, како је пећ претворена у [[крематоријум]], логораши били живи спаљени. Сведоци говоре да су међу њима спаљивана и деца и да се логором ширио смрад људског меса.<ref name=":14">Levy 2011, стр. 70–71.</ref> [[Вјекослав Лубурић|Лубурић]] је дао изградити [[Gasna komora|гасну комору]] у Јасеновцу V, где је током тромесечног експеримента са [[Сумпор-диоксид|сумпор-диоксидом]] и [[Експлозивна циклогенеза|циклоном Б]] убијен значајан број логораша, али је ова метода напуштена због лоше градње.<ref name=":14">Levy 2011, стр. 70–71.</ref> Ипак, тај метод је био непотребан, јер је већина затвореника страдала од глади, болести (посебно [[Тифус|тифуса]]), напада [[Маљ|маљем]], [[Буздован|буздованом]], [[Секира|секирама]], [[Отров|отровом]] и [[Нож|ножевима]].<ref name=":14">Levy 2011, стр. 70–71.</ref> [[Србосјек]] је била рукавица са причвршћеним закривљеним сечивом намењена за резање грла.<ref name=":14">Levy 2011, стр. 70–71.</ref> Велике групе људи су редовно погубљене по доласку ван логора и бацане у реку.<ref name=":14">Levy 2011, стр. 70–71.</ref> За разлику од немачких логора, [[Логор Јасеновац|Јасеновац]] се специјализовао за брутално насиље један на један, као што су стражари оружјем нападали касарне и бацали тела у ровове.<ref name=":14">Levy 2011, стр. 70–71.</ref> Неки историчари користе реченицу из немачких извора: „Чак су и немачки официри и есесовци изгубили смиреност када су видели (усташке) начине и методе.“<ref>Weiss Wendt, Anton (2010). ''Eradicating Differences: The Treatment of Minorities in Nazi-Dominated Europe''. Cambridge Scholars Publishing. ISBN <bdi>9781443824491</bdi>.</ref> [[Херман Хорстенау]] је о кратком боравку 22. октобра у Јасеновцу ради ослобађања становника села [[Црквени Бок]], [[Стрмен]] и [[Ивањски Бок]] из логора оставио је следеће речи:<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejgenocida.rs/2020/10/29/nemacki-oficiri-o-broju-zrtava-u-jasenovcu/|title=Немачки официри о броју жртава у Јасеновцу|last=http://Музеј%20жртава%20геноцида%20Београд|date=2020-10-29|website=Музеј жртава геноцида Београд|language=sr-RS|access-date=2022-01-30}}</ref> {{Цитат2|После тога кренули смо у концентрациони логор који је био сме­штен у једној фабрици. Било је мало мушкараца, много жена и деце слабо одевене, којима је кревет био хладни камен. Голи костури. Затвореници су плакали, запомагали. Командант логора, дрипац, билмез. Када сам се касније видео са Павелићем, о команданту логора је говорио веома добро. Нисам га ни погледао. Усташкој пратњи сам казао: "Кад човек ово види, он може само да пљуне … само да пљуне, да, моја госпо­до!" И најстрашније у једној просторији, дуж зида, на ретко набацаној слами, свакако тек одскора, због моје „инспекције“, лежало око педесеторо голе деце, делом већ мртве, делом на издисају! Не треба за­боравити да су творци концентрационих логора Британци, и то током Бурског рата. Но, ова места страве и ужаса у Хрватској, под Павелићем, кога смо ми довели на власт, врхунац су ужаса. Најгоре, међутим, јесте у Јасеновцу у који обичан смртник не сме ни да привири “.|author=Херман Хорстенау|source=<ref> Edmund Glaise fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića, (preveo Nikola Živković), „Pravoslavna reč“, Novi Sad 2013</ref>}} [[Датотека:Serb prisoners in Jasenovac, 1942.jpg|лево|мини|Српски затвореници у [[Логор Јасеновац|логору Јасеновац.]]|251x251пискел]] Злогласни командант логора [[Мирослав Филиповић|Филиповић]], звани ''фра Сотона'' („брат сатана“) и „[[персонификација]] зла“, једном приликом је потопио један подрум, са српским женама и децом.<ref name=":14" /> Филиповић и други команданти логора (попут [[Динко Шакић|Динка Шакића]] и његове супруге [[Нада Шакић|Наде Шакић]], сестре [[Вјекослав Лубурић|Макса Лубурића]]), користили су страшна мучења.<ref name=":14" /> Постојала су надметања Срба у којима су се затворски чувари међусобно кладили ко може да закоље највише затвореника. Саопштено је да је стражар и бивши фрањевачки свештеник [[Петар Брзица]] победио на такмичењу 29. августа 1942. након што је пререзао гркљане 1.360 затвореника.<ref>Lituchy, Barry M., ed. (2006). ''Jasenovac and the Holocaust in Yugoslavia: Analyses and Survivor Testimonies''. New York: Jasenovac Research Institute.</ref> Затворенике су везивали и ударали маљем по главама и полуживе качили у групама уз кран рампе Граник, пререзали им црева и вратове, а затим их бацали у реку.<ref>Bulajić 2002, стp. 231.</ref> Када су се партизани и савезници затворили на крају рата, усташе су започеле масовне ликвидације у Јасеновцу, марширајући жене и децу на смрт, и стрељајући већину преосталих мушких логораша, а затим су запалили зграде и документе пре него што су побегли.<ref>Levy 2011, стp. 72.</ref> Многи затвореници су били жртве [[Силовање|силовања]], сексуалног сакаћења и избацивања црева, док се међу затвореницима дешавао и индуковани [[канибализам]].<ref>Schindley, Wanda; Makara, Petar (2005). ''Jasenovac: proceedings of the First International Conference and Exhibit on the Jasenovac Concentration Camps, October 29-31, 1997, Kingsborough Community College of the City University of New York''. Dallas Pub. стр. 149. ISBN <bdi>9780912011646</bdi>.</ref><ref>Lituchy 2006, стp. 220.</ref><ref name=":15">{{Cite web|url=https://www.museumoftolerance.com/education/archives-and-reference-library/online-resources/simon-wiesenthal-center-annual-volume-4/annual-4-chapter-2.html|title=Annual 4 Chapter 2|website=www.museumoftolerance.com|access-date=2022-01-30}}</ref> Неки преживели су сведочили да су пили крв из пререзаних грла жртава и правили сапун од људских лешева.<ref>Schindley & Makara 2005, стp. 42, 393.</ref><ref name=":12" /><ref name=":15">{{Cite web|url=https://www.museumoftolerance.com/education/archives-and-reference-library/online-resources/simon-wiesenthal-center-annual-volume-4/annual-4-chapter-2.html|title=Annual 4 Chapter 2|website=www.museumoftolerance.com|access-date=2022-01-30}}</ref><ref>[http://www.dzambas.ch/dzblog/wp-content/uploads/2012/07/Jasenovac_-_Survivor_testimonies.pdf Сведочења преживелих из Јасеновца.]</ref> === Дечји концентрациони логори === {{Детаљније|Деца у холокаусту|Дечји логор у Сиску|Дечји логор у Ливну|5=Логор Стара Градишка}} [[Датотека:Ustaša children’s concentration camp.jpg|мини|236x236пискел|Група деце чека у реду у неидентификованом усташком концентрационом логору (вероватно [[Дечји логор у Сиску|Сисак]]) у Хрватској за Србе и Јевреје.]] За време постојања [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]], хрватске усташе су основале бројне концентрационе логоре попут оних у којима је страдало много српске, јеврејске и ромске деце као затвореници.<ref name=":17">Fumić, Ivan (2011). ''Djeca — žrtve ustaškog režima'' [''Child Victims of the Ustaše Regime'']. Zagreb, Croatia: Savez antifasistickih borca I antifasista republike Hrvatske [Union of Anti-Fascist Fighters and Anti-Fascists of the Republic of Croatia]. ISBN <bdi>978-953-7587-09-3</bdi>.</ref><ref name="#4">Lukić, Dragoje (1980). ''Zločini okupatora i njegovih saradnika nad decom kozarskog područja 1941–1945. godine'' [''The Crimes of the Occupiers and their Collaborators Against Children in the Kozara region 1941–1945'']. Kozara u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji (1941–1945) [Kozara in the National Liberation War and Socialist Revolution: (1941–1945)] (27 – 28 October 1977). Prijedor, Yugoslavia: Nacionalni park "Kozara". pp. 269–284. OCLC 10076276.</ref> [[Независна Држава Хрватска]] је била једини сателит [[Силе Осовине|Осовине]] који је подигао кампове посебно за децу.<ref name=":13">Yeomans 2012, стр. 18.</ref> Посебни логори за децу били су они у [[Дечји логор у Сиску|Сиску]],<ref>Anna Maria Grünfelder: Arbeitseinsatz für die Neuordnung Europas: Zivil- und ZwangsarbeiterInnen aus Jugoslawien in der "Ostmark" 1938/41-1945, Publisher Böhlau Verlag Wien, 2010 <nowiki>ISBN 9783205784531</nowiki> pages 101-106</ref><ref>Marija Vuselica: Regionen Kroatien in Der Ort des Terrors: Arbeitserziehungslager, Ghettos, Jugendschutzlager, Polizeihaftlager, Sonderlager, Zigeunerlager, Zwangsarbeiterlager, Volume 9 of Der Ort des Terrors, Publisher C.H.Beck, 2009, <nowiki>ISBN 9783406572388</nowiki> pages 321-323</ref> [[Логор Ђаково|Ђакову]] и [[Логор Јастребарско|Јастребарском]],<ref>Bulajić, Milan (2002). ''Jasenovac: The Jewish–Serbian Holocaust (the role of the Vatican) in Nazi-Ustasha Croatia (1941–1945)''. Belgrade: Fund for Genocide Research, Stručna knjiga.</ref> док је [[Логор Стара Градишка|Стара Градишка]] држала хиљаде деце и жена.<ref>Levy 2011, стр. 70.</ref> Историчар [[Томислав Дулић]] је објаснио да је систематско убијање [[Новорођенче|дојенчади]] и деце, која не могу представљати опасност за државу, једна од важних илустрација геноцидног карактера усташког масовног убијања.<ref name=":43">Dulić, Tomislav (2006). "Mass killing in the Independent State of Croatia, 1941–1945: a case for comparative research". ''Journal of Genocide Research''. '''8''': 255–281. doi:10.1111/nana.12433.</ref> ==== Стара Градишка ==== На месту затвора [[Стара Градишка]] изграђен је [[Логор Стара Градишка|концентрациони логор Стара Градишка]]. Логор је био посебно изграђен за жене и децу<ref>The Destruction of the European Jews by Raul Hilberg, Yale University Press, 2003; <nowiki>ISBN 0-300-09557-0</nowiki>, 9780300095579, стр. 760.</ref> и постао је озлоглашен по злочинима који су над њима почињени. Логор су чувале усташе и неколико болничара Хрвата. Затвореници су убијани различитим средствима, укључујући ватрено оружје, чекиће, мачете и ножеве. У јединици „К“, односно „Кула“, Јеврејке и Српкиње, са слабом или малом децом, изгладњиване су и мучене у „Хотелу Гагро“, подруму у коме је усташа [[Никола Гагро]] радио као мучитељ.<ref>Koncentracioni logor Jasenovac 1941–1945: dokumenta By Antun Miletić, Goran Miletić, Dušan M. Obradović, Mile Simić, Natalija Matić Narodna knjiga, Beograd, 1986, стр.766, 921.</ref> [[Датотека:Children in Stara Gradiska.jpg|лево|мини|Деца у [[Логор Стара Градишка|логору Стара Градишка]].]] Остали затвореници су убијени употребом отровног гаса. Прве су гасом подметнуте жене и деца који су допутовали из [[Логор Ђаково|логора Ђаково]] гасним комбијима које је Симо Клаић назвао „зеленим Томасом“. Метода је касније замењена стационарним гасним коморама са циклоном Б и [[Сумпор-диоксид|сумпор-диоксидом]].<ref>"Zlocini Okupatora Nijhovih Pomagaca Harvatskoj Protiv Jevrija". стр. 144–145 </ref> Експерименти са гасом вршени су у почетку у ветеринарским шталама у близини јединице „Економија“, где су били коњи, а затим и људи убијани сумпор-диоксидом, а касније и циклоном Б. Гасирање је тестирано и на деци у дворишту, где је командант логора, усташки наредник [[Анте Врбан]], посматрао његове ефекте. Највише мртвих од гаса догодило се на таванима „злогласне куле“, где је убијено неколико хиљада деце са подручја Козаре у мају и још 2.000 у јуну 1942. године.<ref>Shelach, стр. 196 и "Zločini fašističkih okupatora i njihovih pomagača protiv Jevreja u Jugoslaviji", Zdenko Levental, Savez jevrejskih opština Jugoslavije, Beograd 1952, стр. 144–145</ref><ref>Mirko Persen, "Ustaski Logori", стр. 105</ref><ref>Secanja jevreja na logor Jasenovac, стр. 40–41, 58, 76, 151</ref> Након тога, мање групе од 400-600 деце, и неколико мушкараца и жена, су гасом. [[Анте Врбан|Врбан]] је на суђењу изјавио: {{Цитат2|"Шта сте урадили са децом? A.Врбан: Оне слабије смо отровали. "Како?" A.Врбан: "Одвели смо их у двориште и бацили гас на њих." "Какав гас?" A. Врбан: "Циклон."|author=На суђењу Анти Врбану, <ref> Shelach, стр. 196–197</ref>}} Према речима сведокиње Милке Забичић, гасирање је престало због заказане посете делегације [[Црвени крст|Црвеног крста]] 1943. године, која је стигла тек у јуну 1944. године. ==== Сведочења ==== Преживели [[Холокауст|Холокауста]] и геноцида, међу којима је и Божо Шварц, сведочили су да су усташе деци откидале руке, као и да су „четкицама наносиле текућину на уста деце“, због чега су деца вриштала и касније умирала.<ref name=":10" /> Заповедника логора у [[Дечји логор у Сиску|Сиску]], лекара [[Антун Најжер|Антуна Најжера]], преживели су прозвали "хрватским [[Јозеф Менгеле|Менгелеом]]".<ref>{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2014/10/06/ww2-children-s-concentration-camp-commemorated-in-sisak/|title=WWII Children’s Concentration Camp Remembered in Croatia|date=2014-10-06|website=Balkan Insight|language=en-US|access-date=2022-01-30}}</ref> Преживели су се касније борили са задобијеним психичким траумама. „Смрт је постала тако обична ствар у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]]... Свеједно је, као сад да изађете да уберете ружу, свеједно, тако обична ствар постала је мени, али и свима“, рекао је Илија Ивановић.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/411/film-i-tv/4273520/dijanina-deca-jasenovac-logor-dokumentarac-deca.html|title=„Dijanina deca“ – istinita svedočenja dece iz Jasenovca|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-01-30}}</ref> У документарном филму ''[[Дианина деца]]'', једна од преживелих, Босиљка Лончар говори следеће: {{Цитат2|Једног дана дошле су усташице и рекле су да све девојчице које имају 10, 12 година, иду на спрат и да чувају малу децу. То су све биле бебе, као авети у четири реда су биле сложене мале бебе, све једна до друге. И неке више нису могле ни да плачу, ни да кмече, већ су биле скоро полумртве. А ројева мува било је толико на њима... Пришла сам и са оном гранчицом млатила муве са њих. Касније сам чула од једне заточенице Хрватице, која је као скојевка била у логору, да су ту децу сву погушили плином. Није нико остао жив.|author=Босиљка Лончар|source=<ref>https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/411/film-i-tv/4273520/dijanina-deca-jasenovac-logor-dokumentarac-deca.html</ref>}} ==== Хуманитарна акција Диане Будисављевић ==== [[Датотека:Diana Budisavljevic 1.jpg|мини|'''[[Диана Будисављевић]] ('''[[1891]] — [[1978]]<ref>Магазин Политика бр. 827: „О Дијани Будисављевић други пут у Магазину”, Бошко Ломовић, pp. 27-29, 4. август 2013</ref>), [[Хуманитарни рад|хуманитарка]] је [[Аустрија|аустријског]] порекла која је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] спасила 15.336 деце из [[Усташе|усташких]] [[Концентрациони логор|логора смрти]] у [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]].<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160401165728/http://www.svetknjige.net/book.php?var=500|title=Svet knjige|date=2016-04-01|website=web.archive.org|access-date=2022-01-30}}</ref>]] [[Диана Будисављевић]], хуманитарка аустријског порекла, извела је спасилачке акције и спасила више од 15.000 деце из усташких логора.<ref>Kolanović, Josip, ed. (2003). ''Dnevnik Diane Budisavljević 1941–1945''. Zagreb: Croatian State Archives and Public Institution Jasenovac Memorial Area. стр. 284–85. ISBN <bdi>978-9-536-00562-8</bdi>.</ref><ref>Lomović, Boško (2014). ''Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević''. Belgrade: Svet knjige. стр. 28. ISBN <bdi>978-86-7396-487-4</bdi>.</ref> Рад на помоћи и спасавању српских жена и деце из логора Диана Будисављевић је започела у другој половини октобра 1941. када је сазнала за велику акцију помоћи коју је Јеврејска општина у Загребу организовала за своје заточене чланове. Добила је обавештење да су у логору у [[Логор у Лоборграду|Лоборграду]] са Јеврејкама заточене и Српкиње са децом, да су скоро без хране и слобо обучени и да њима нико не помаже, након чега је одлучила да им помогне.<ref>[https://inis.centrus.rs/celo/2007_2.pdf Токови историје,] стр. 197.</ref> У раду је имала и сараднике као што су професор [[Камило Бреслер]], тада запослен у Министарству социјалног старања [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], сестра [[Црвени крст|Црвеног крста]] [[Драгица Хабазин]], архитекта [[Марко Видаковић]], [[Јана Кох]], [[Татјана Маринић]].<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:459062-Novosti-ugostile-praunuka-Diane-Budisavljevic|title=„Novosti“ ugostile praunuka Diane Budisavljević|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-01-31}}</ref><ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/1246250253|title=Аустријанка|last=author.|first=Милекић, Зоран,|isbn=978-86-521-3973-6|oclc=1246250253}}</ref> Акција је наилазила на сталне тешкоће и препреке, а стални проблем био је тај што није имала службени наслов и није се могла обраћати државним органима. Стога је прво деловала преко Јеврејске општине, а касније преко католичке хуманитарне установе Каритас. Диана Будисављевић је неколико пута тражила помоћ од надбискупа и кардинала [[Алојзије Степинац|Ајлозја Степинца]], који јој није помогао.<ref>[https://inis.centrus.rs/celo/2007_2.pdf Токови историје,] стр. 200.</ref><ref name="#5">Будисављевић, Диана (2003). ''Дневник Диане Будисављевић, стр. 20, 54,''. Загреб: Хрватски државни архив.</ref> Диана је водила дневник о свом хуманитарном раду, где је записала:<ref>Милекић, Зоран (2021). ''Аустријанка''. Београд: Лагуна. стр. 125, 127, 128,132, 133, 134. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]] [[Посебно:Штампани извори/978-86-521-3973-6|978-86-521-3973-6]]</ref> {{Цитат2|10. јул 1942, Стара Градишка: Нека дјеца већ пре су била предвиђена за транспорт у Горњу Ријеку, а онда су због болести морала остати. Умрла су дјелимично тамо, а дјелимично од нас преузета касније, као и толико тих малих мученика, као непозната, безимена дјеца. А свако је имало мајку која је за њим горко плакала, имало је свој дом, своју одјећу, а сад је трпано голо у масовну гробницу. Ношено девет мјесеци, у болу рођено, с одушевљењем поздрављено, с љубављу његовано и одгајано, а онда — Хитлер треба раднике, доведите жене, одузмите им дјецу, пустите их да пропадну; каква неизмјерна туга, каква бол (…) Прије подне је дошао и Лубурић. Био је бијесан што мора да преда дјецу. Казао је да има довољно католичке дјеце која у Загребу расту у биједи. Нека се за њих бринемо. Онда нам је опет пријетио, да само о његовој доброј вољи зависи хоће ли нас пустити из логора.}} Велику помоћ у Дианиној акцији је представљао хрватски педагог и социјални радник [[Камило Бреслер]], који је успео да издејствује код свог министра дозволу да се деца "колонизују", односно упуте у градске и сеоске породице спремне да брину о њима. Заједно са Каритасом, само из [[Загреб|Загреба]] је на тај начин колонизовано око 5.000 православне деце.<ref>[https://inis.centrus.rs/celo/2007_2.pdf Токови историје,] стр. 203.</ref> Крајем маја 1945. два агента [[Одељење за заштиту народа|ОЗНЕ]] односе албуме са фотографијама деце. По налогу Министарства социјалне политике [[Независна Држава Хрватска|Хрватске]] [[28. мај|28. маја]] 1945. од [[Диана Будисављевић|Диане Будисављевић]] је узета и целокупна картотека деце, иако није била завршена идентификација и [[репатријација]].<ref>Часопис Института за новију историју Србије: [http://www.inisbgd.co.rs/celo/2007_2.pdf Токови историје], стране: 191-207.</ref> Диана Будисављевић је умрла у родном [[Инзбрук|Инзбруку]] 1978. године,<ref>Магазин Политика бр. 827: „О Дијани Будисављевић други пут у Магазину”, Бошко Ломовић, стр. 27-29, 4. август 2013</ref> а постхумно је одликована од стране државе Србије.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:326094-Orden-Diani-Budisavljevic|title=Orden Diani Budisavljević|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-01-30}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/1044560/tadic-odlikovao-djokovica.html|title=Тадић одликовао Ђоковића|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-01-30}}</ref> === Списак концентрационих логора и логора смрти === {{Детаљније|Концентрациони логори у НДХ}} [[Датотека:Fascist concentration camps in yugoslavia-sr.png|мини|Фашистички логори у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]].]] [[Датотека:Jadovno_na_Velebitu.jpg|мини|десно|Споменик жртвама [[Логор Јадовно|логора Јадовно]]]] * [[Логор Јасеновац|Јасеновац]] (I–IV) — страдало око 100.000 логораша, најмање 52.000 Срба, 83.145жртава потврђено<ref>{{Cite web|url=http://www.jusp-jasenovac.hr/Default.aspx?sid=6284|title=JUSP Jasenovac - Poimenični popis žrtava|website=www.jusp-jasenovac.hr|access-date=2022-01-30}}</ref> * [[Логор Стара Градишка|Стара Градишка]] (Јасеновац V) — живот изгубило више од 12.000 логораша, углавном Срба<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20110717120002/http://public.mzos.hr/fgs.axd?id=13416|title=Wayback Machine|date=2011-07-17|website=web.archive.org|access-date=2022-01-30}}</ref> * [[Логор Госпић|Госпић]] — Умрло између 24.000 и 42.000 логораша, претежно Срба<ref name=":18">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fA_FZYUE_IwC&pg=PA73|title=The Death Camps of Croatia: Visions and Revisions, 1941-1945|last=Israeli|first=Raphael|date=2013-02-19|publisher=Transaction Publishers|isbn=978-1-4128-4975-3|language=en}}</ref> * [[Логор Јадовно|Јадовно]] — страдало између 15.000 и 48.000 Срба и Јевреја<ref name=":18">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fA_FZYUE_IwC&pg=PA73|title=The Death Camps of Croatia: Visions and Revisions, 1941-1945|last=Israeli|first=Raphael|date=2013-02-19|publisher=Transaction Publishers|isbn=978-1-4128-4975-3|language=en}}</ref><ref name=":8" /> * [[Логор на острву Паг]] — страдало између 4.000 и 12.000 Срба, Јевреја и комуниста<ref name=":16" /> * [[Дечји логор у Сиску|Сисак]] — Кроз логор прошло 6.693 деце, углавном српске националности, наводи се да је умрло између 1.152 и 1.630 деце<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/region/komemoracija-za-decu-zrtve-ustaskog-logora-u-sisku_346049.html|title=Komemoracija za decu žrtve ustaškog logora u Sisku|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanovaJMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-01-30}}</ref> * [[Логор Даница|Даница]] — око 5.000, углавном Срба, превезено у логор, неки од њих стрељани<ref>{{Cite web|url=http://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/4/15/183/|title=Osnovan prvi ustaški sabirni logor Danica 15.04.1941|website=Antifašistički VJESNIK|access-date=2022-01-30}}</ref> * [[Логор Јастребарско|Јастребарско]] — Кроз логор прошло 3.336 српске деце, умрло између 449 и 1.500<ref name="#4"/><ref name=":17" /> * [[Логор Крушчица|Крушчица]] — у логору је покопано око 5.000 Јевреја и Срба, а живот је изгубило 3.000<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Ya7RMPN9-ZsC|title=Bringing the Dark Past to Light: The Reception of the Holocaust in Postcommunist Europe|last=Himka|first=John-Paul|last2=Michlic|first2=Joanna Beata|date=2013-07-01|publisher=U of Nebraska Press|isbn=978-0-8032-4647-8|language=en}}</ref> * [[Логор Ђаково|Ђаково]] — У логору сахрањено 3.800 јеврејских и српских жена и деце, најмање 569 погинуло<ref>[[Логор Ђаково#CITEREFBasta1986|Basta 1986]], стр. 176, "Posebno ističem da je u početku ljeta izvršena u Jasenovcu likvidacija logorg Đakovo. Tom je likvidacijom rukovodio Joso Matković, ustaški poručnik. Kod te likvidacije logora Đakovo računam da je pobijeno oko 2-3 hiljade Židovki i njihove ...".</ref> * [[Логор Лобор|Лобор]] — сахрањено више од 2.000 јеврејских и српских жена и деце, најмање 200 погинуло, неки преживели пребачени у [[Логор Аушвиц|Аушвиц]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=VkAOAQAAMAAJ|title=Encyclopaedia Judaica: Wei-Zy|last=Skolnik|first=Fred|date=2007|publisher=Macmillan Reference USA|isbn=978-0-02-865949-7|language=en}}</ref> * [[Логор Керестинец|Керестинец]] — Заробљено 111 Срба, Јевреја и комуниста, 85 убијено<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/site/zagrebsebori/kerestinec|title=kerestinec - zagrebsebori|website=sites.google.com|access-date=2022-01-30}}</ref><ref>Голдштајн, 115-116. стр.</ref> * [[Логор Сајмиште|Сајмиште]] — логор на територији НДХ којим су управљале ајнзац групе, а од маја 1944. усташе; Овде је страдало између 20.000 и 23.000 Срба, Јевреја, Рома и [[Антифашизам|антифашиста]]<ref>{{Cite web|url=https://ester.rs/logor-sajmiste/|title=Немачки логор на Старом сајмишту|website=Ester|language=sr-RS|access-date=2022-01-30}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.starosajmiste.info/sr/logor-na-sajmistu/istorija-logora/|title=POSETA STAROM SAJMIŠTU {{!}} Logor na Sajmištu Istorija logora|website=www.starosajmiste.info|access-date=2022-01-30}}</ref> * [[Логори у Срему под управом НДХ|Хрватска Митровица]] — концентрациони логор у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]<ref>Dokumenat u Istorijskom arhivu PK SK Vojvodine, k-472, elaborat o domaćim Nemcima za srez rumski, str. 33.</ref> * [[Концентрациони логор Ступачиново|Логор Ступачиново]] * [[Логор Цапраг]] * [[Логор Лепоглава]] * [[Логор Тења]] * [[Вила Лубурић|Логор Вила Лубурић]] * [[Дечји логор у Ливну]] * [[Логор Доња Градина]] == Масакри == Велики број покоља починиле су оружане снаге [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], [[Хрватски домобран (организација)|Хрватски домобрани]] (Домобрани) и [[усташка војница]]. [[Усташка војница]] је 1941. године организована у пет (касније 15) батаљона од 700 људи, два батаљона жељезничке заштите и елитну Црну легију и тјелохранитељску бојну Поглавника (касније Бригада). Регрутовани су претежно међу необразованим становништвом и радничком класом. Насиље над Србима почело је априла 1941. и у почетку је било ограниченог обима, првенствено против српске интелигенције. До јула, међутим, насиље је постало „неселективно, распрострањено и систематско“. Масакри над Србима су били фокусирани на мешовите области са великим српским становништвом због потребе и ефикасности.<ref name=":24">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=gt8SDAAAQBAJ&pg=PA136|title=The Balkans: Revolution, War, and Political Violence Since 1878|last=Biondich|first=Mark|date=2011-02-17|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-929905-8|language=en}}</ref> [[Датотека:Gudovac massacre.jpg|мини|Немачки истражитељи ексхумирају жртве [[Масакр у Гудовцу|масакра у Гудовцу]], крајем априла 1941.]] У лето 1941. године усташке војнице и одреди смрти палили су села и убијали хиљаде цивилних Срба на селу на [[Садизам|садистички]] начин разним оружјем и оруђем. Мушкарци, жене, деца су сечени на смрт, живи бацани у [[Јама|јаме]] и јаруге, или паљени у црквама.<ref name=":20" /> Ретко када је коришћено ватрено оружје, чешће су се користиле секире, ножеви и слично. Српске жртве су раскомадане, одсечене су им уши и језици и ископане очи.<ref>McCormick, Robert B. (2014). ''Croatia Under Ante Pavelić: America, the Ustaše and Croatian Genocide''. London-New York: I.B. Tauris.</ref> Нека српска села у близини [[Сребреница|Сребренице]] и [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрена]] су потпуно масакрирана, док су у селима између [[Власеница|Власенице]] и [[Кладањ|Кладња]] пронађена деца набијена на колац.<ref name=":21" /> Злочини које су починили усташе запрепастили су многе посматраче. Бригадир сер Фицрој Меклин, шеф британске војне мисије при партизанима, прокоментарисао је: „Неке усташе су скупљали очи Срба које су убили, шаљући их, када им је било доста, Поглавнику... на његов преглед или их поносно показују, као и друге људске органе, у загребачким кафићима.“<ref>Pyle, Christopher H.; ''Extradition, politics, and human rights''; Temple University Press, 2001; <nowiki>ISBN 1-56639-823-1</nowiki>; стр. 132. </ref> Усташе су кремирали и живе логораше, који су некад били дрогирани, а некад потпуно будни, као и лешеве. Прве кремације извршене су у пећима циглане у јануару 1942. године.<ref>Лукајић, "Фратри и усташе кољу", интервју са Бориславом Шевом, "бацили су Радета Зрнића шивог у ватру!. Доступно на: http://www.srpska-mreza.com/History/ww2/book/Lukajic/Borislav_Sheva.html</ref> Инжењер Хинко Доминик Пицили је усавршио ову методу претварањем седам пећи пећи у софистицираније крематорије.<ref>State-commission, стр. 14, 27, 31, 42-43, 70</ref><ref>Dr. Edmund Paris, ''Genocide in Satellite Croatia'', стр. 132.</ref> Међутим, нека тела су закопана, а не кремирана, као што је откривено ексхумацијама тела после рата. [[Датотека:Усташе убијају Бранка Јунгића.jpg|мини|лево|Усташе убијају [[Бранко Јунгић|Бранка Јунгића]].]] Усташка суровост и [[садизам]] шокирали су чак и [[Трећи рајх|нацистичке]] команданте.<ref name=":19" /> У извештају [[Гестапо|Гестапоа]] рајхсфиреру [[СС|СС-а]] [[Хајнрих Химлер|Хајнриху Химлеру]], од 17. фебруара 1942, стоји: {{Цитат2|Појачана активност банди [побуњеника] углавном је последица злочина усташких јединица у Хрватској над православним становништвом. Усташе су зверски чиниле своја дела, не само над мушкарцима регрутског узраста, већ посебно над немоћним старцима, женама и децом. Број православаца које су Хрвати масакрирали и садистички мучили до смрти је око три стотине хиљада.|author=Извештај Гестапоа|source=<ref>Goñi, Uki. The real Odessa: Smuggling the Nazis to Perón's Argentina; Granta, 2002, p. 202. ISBN 9781862075818 </ref>}} Усташка склоност ка хладном оружју у вршењу својих дела била је делом резултат несташице муниције и ватреног оружја у раном току рата, али је показала и значај који је режим придавао култу насиља и личног клања, посебно кроз употребу ножа.<ref name=":22" /> Чарлс Кинг је нагласио да [[Концентрациони логор|концентрациони логори]] губе своје централно место у истраживању [[Холокауст|холокауста]] и [[Геноцид над Јерменима|геноцида]] јер је велики део жртава страдао у масовним погубљењима, гудурама и јамама.<ref name=":23">King, Charles (2012). "Can There Be a Political Science of the Holocaust?". ''Perspectives on Politics''. '''10''' (2): 323–341. doi:10.1017/S1537592712000692. S2CID 145464503.</ref> Он је објаснио да су значајну улогу одиграле и акције немачких савезника, укључујући и хрватског, и елиминација мањина на нивоу градова и села.<ref name=":23">King, Charles (2012). "Can There Be a Political Science of the Holocaust?". ''Perspectives on Politics''. '''10''' (2): 323–341. doi:10.1017/S1537592712000692. S2CID 145464503.</ref> [[File:Sanski most 03.jpg|десно|мини|[[Спомен-подручје Шушњар]] у Санском Мосту]] [[Датотека:Prebilovci 01.jpg|мини|Црква Христовог Гроба у Пребиловцима, спомен храм]] Извршен је велики број масакра. Најзначајнији су били: * [[Масакр у Гудовцу|Гудовачки масакр]] — 184–196 Срба масакрирали су усташе.<ref>Ramet, Sabrina P. (2006). ''The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918–2004''. Indiana University Press. стр. 119. <nowiki>ISBN 0-271-01629-9</nowiki>.</ref> * [[Покољи Срба у глинском срезу|Глински масакр]] — 260 Срба је стрпано у цркву и убијено из ватреног оружја.<ref>Tomasevich (2001), стр. 536</ref> * Јаворски масакр — Стотине Срба масакрирано у Јавору, код Сребренице и Озрена.<ref>Paris 1953, стр. 104</ref> * [[Масакр у Благају 1941.|Покољ у Вељуну]] — Убијено 520 српских цивила * [[Корићка јама|Масакр у Коритима]] — масакрирано је 176 Срба, а њихова тела бачена у јаму звану Коритска јама.<ref>Paris 1953, стр. 82</ref> * Косињски масакр — Усташе су побили око 600 Срба.<ref>Paris 1953, стр. 60</ref> * Метковићски масакр — 280 Срба убили су усташе у Метковићу 25. јуна 1941. године.<ref>Ramet, Sabrina P. (2006). ''The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918–2004''. Indiana University Press. стр. 120. <nowiki>ISBN 0-271-01629-9</nowiki>.</ref> * [[Масакр у Оточцу]] — Усташе су погубили 331 Србина, укључујући српског православног свештеника који је био приморан да покатоличи пре него што му је срце изрезано из груди.<ref>Paris 1953, стр. 59</ref> * [[Злочини усташа у котаревима Кореница и Удбина#Покољ над становништвом општине Личко Петрово Село|Покољ у Личком Петровом Селу]] — Депортовано и погубљено више од 300 Срба * [[Покољ у Челебићу]] — Убијено више од 400 Срба * [[Масакр у Санском Мосту]] — Усташе су убиле више од 5.000 Срба, а само на [[Илиндан]] 1941. године у Санском је извршен покољ 2.862 мештана * [[Масакр у Пребиловцима|Покољ у Пребиловцима]] — Усташе су погубили око 650 Срба.<ref>Copley, Gregory. Defense & Foreign Affairs Strategic Policy. Volume XX, Number 12, 31 December 1992 (English)</ref> * [[Масакр у Воћину]] — Убијено 350 српских цивила * [[Покољ у Драксенићу]] — У цркви убијено више од 200 становника * [[Масакр у Дракулићу]] — Усташе су масовно погубиле 2.300 Срба * [[Масакр у Цетинграду 1942.|Масакр у Цетинграду]] — Убијено више од 120 српских цивила === Централна Хрватска (Кордун, Банија, Мославина) === Дана 28. априла 1941., по [[Славко Кватерник|Кватерниковом]] наређењу за хапшење, по хитном поступку погубљено је око 184–196 Срба из [[Бјеловар|Бјеловара]]. Био је то први чин масовног убиства које су починиле усташе по доласку на власт, а наговестио је ширу кампању геноцида над Србима у НДХ која је трајала до краја рата. Неколико дана након масакра бјеловарских Срба, усташе су покупиле 331 Србина у селу [[Оточац]]. Жртве су биле приморане да сами копају гробове пре него што су их секирама насмрт посекли. Међу жртвама је био и локални православни свештеник и његов син. Први је био присиљен да чита молитве за умируће док су му убијали сина. Свештеник је тада мучен, почупана му је коса и брада, извађене очи, пре него што су му живом одрали кожу.<ref name=":25">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=mFHKrYwv87sC&pg=PA251|title=Hitler's Pope: The Secret History of Pius XII|last=Cornwell|first=John|date=2000|publisher=Penguin|isbn=978-0-14-029627-3|pages=252|language=en}}</ref> [[Датотека:Spomen park Borik03.jpg|мини|[[Спомен-парк Борик]] у близини Бјеловара]] [[Усташка војница]] је 24–25. јула 1941. заузела село [[Бански Грабовац]] у банијском крају и побила целокупно српско становништво од 1.100 сељака. У селу Влаховић 24. јула убијено је преко 800 српских цивила.<ref name=":24" /> Између 29. и 37. јула 1941. године 280 Срба је убијено и бачено у јаме код [[Костајница (Хрватска)|Костајнице]].<ref>Zatezalo, Đuro (2005). ''"Radio sam svoj seljački i kovački posao": svjedočanstva genocida''. Zagreb: SKD Prosvijeta. стр. 228. ISBN <bdi>953-6627-79-5</bdi>.</ref> Масакри великих размера догодили су се у [[Старо Село Топуско|Старом Селу Топуском]],<ref>Zatezalo 2005, стр. 132–136.</ref> [[Војишница|Војишници]]<ref>Zatezalo 2005, стp. 79.</ref> и [[Вргинмост|Вргинмосту]].<ref>Bulajić 1988–1989, стp. 254.</ref> Око 60% Садиловчана је изгубило живот током рата.<ref>Zatezalo 2005, стр. 186.</ref> У својим домовима убијено је више од 400 Срба, међу којима 185 деце.<ref>Zatezalo 2005, стp. 186.</ref> Дана 31. јула 1942. године у Садиловачкој цркви усташе су под командом [[Милан Месић|Милана Месића]] масакрирали више од 580 становника околних села, међу којима и око 270 деце.<ref>Zatezalo 2005, стр. 186–187.</ref> ==== Глина ==== {{Детаљније|Покољи Срба у глинском срезу}} 11. или 12. маја 1941. 260–300 Срба је стрпано у православну цркву и стрељано, након чега је она запаљена. Идеја за овај масакр је наводно потекла од [[Мирко Пук|Мирка Пука]], који је био министар правде за НДХ.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=tPCrbVJNvWUC|title=1941: The Year That Keeps Returning|last=Goldstein|first=Slavko|date=2013-11-05|publisher=New York Review of Books|isbn=978-1-59017-700-6|language=en}}</ref> Ивица Шарић, специјалиста за такве операције, отпутовао је 10. маја у град [[Глина (град)|Глину]] да се састане са локалним усташким руководством где су саставили списак имена свих Срба од шеснаест до шездесет година који ће бити ухапшени, без обзира на социјални статус или занимање.<ref>Goldstein 2013, стp. 128.</ref> После дуге расправе, одлучили су да све ухапшене побију.<ref>Goldstein 2013, стр. 129.</ref> Многи градски Срби чули су гласине да им се спрема нешто лоше, али велика већина није побегла. У ноћи 11. маја почела су масовна хапшења мушкараца Срба старијих од шеснаест година.<ref>Goldstein 2013, стp. 129.</ref> [[Датотека:Glina church massacre.jpg|мини|лево|Масакр у православној цркви, [[Глина (град)|Глина]], [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], 1941.]] Усташе су потом ту групу стрпали у православну цркву и тражили да им се дају документи који доказују да су Срби прешли у [[католичанство]]. Срби који нису поседовали потврде о [[Конверзија|преобраћењу]], укључујући и свештеника Богдана Опачића,<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/40810651|title=Le génocide occulté : état indépendant de Croatie, 1941-1945|last=Rivelli|first=Marco Aurelio|date=1998|publisher=L'Age d'homme|isbn=2-8251-1152-X|location=Lausanne|pages=92|oclc=40810651}}</ref> затворени су унутра<ref name=":25" /> и масакрирани.<ref name=":25" /> Црква је тада запаљена, а тела су остављена да горе док су усташе стајале напољу и пуцале на све преживеле који су покушали да побегну од пламена.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qTLSZ3ucaZMC&pg=PA177|title=A Short History of the Yugoslav Peoples|last=Singleton|first=Fred|last2=Fred|first2=Singleton|date=1985-03-21|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-27485-2|language=en}}</ref> Други извори дају другачији приказ масакра и пишу да су мушкарци прво били затворени у малом простору бивше зграде жандармерије.<ref>Goldstein 2013, стр. 131.</ref> Потом су, у ноћи 12. маја, везани у парове, утоварени у камионе и одведени у велику јаму где су убијани, пре свега из оружја.<ref>Goldstein 2013, стр. 131–132.</ref> Историчар Рори Јоманс пише да су погубљени ножевима, секачима за месо, чекићима, маљевима и косама.<ref>{{Cite journal|last=Yeomans|first=Rory|date=2019-01-01|title=Frozen by the Lens: Photography, Genocide and Memory Culture in Socialist Yugoslavia|url=https://www.academia.edu/38804079/Frozen_by_the_Lens_Photography_Genocide_and_Memory_Culture_in_Socialist_Yugoslavia|journal=Serbian Studies: The Journal of the North American Society for Serbian Studies|pages=11}}</ref> Једини преживео овај први масакр био је Никица Самарџија, који је успео да побегне. Касније ће сведочити пред Трибуналом за ратне злочине у Глини.<ref>Yeomans 2019, стр. 11–12.</ref> Злочин је био претеча још окрутнијег који ће се десити три месеца касније у Глинској православној цркви, где је, према речима Славка Голдштајна, убијено 100 Срба.<ref>Goldstein 2013, стр. 135.</ref> Дана 13. маја, у оближњем селу [[Прекопа (Глина)|Прекопа]], усташе су погубиле још 100 Срба.<ref name=":50">{{Cite web|url=https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/zasto-hss-u-smeta-spomen-dom-zrtvama-ustaskog-terora-u-glini-20110715|title=Zašto HSS-u smeta Spomen-dom žrtvama ustaškog terora u Glini?|website=tportal.hr|access-date=2022-01-31}}</ref> ===== Масакр у цркви ===== Сличан масакр над Србима догодио се 30. јула 1941. 700 Срба је окупљено у цркву под претпоставком да ће бити преобраћени. Жртве су убијане пресецањем грла или разбијањем глава кундацима пушака. Снаге [[Вјекослав Лубурић|Вјекослава "Макса" Лубурића]] касније су масакрирали између 500 и 2000 других Срба у суседним селима, и то до 3. августа. У овим масакрима убијани су посебно мушкарци од 16 година и више.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=vzBx7nIGy1AC&pg=PA23|title=Holocaust and Church Struggle: Religion, Power, and the Politics of Resistance|last=Locke|first=Hubert G.|last2=Littell|first2=Marcia Sachs|date=1996|publisher=University Press of America|isbn=978-0-7618-0375-1|language=en}}</ref> Само један од жртава, Љубо Једнак, преживео је правећи се мртав. Он је о том догађају рекао: {{Цитат2|Почели су са једним огромним сељаком, који је почео да пева стару историјску јуначку песму Срба. Ставили су му главу на сто и док је наставио да пева, пререзали су му врат, а онда је следећа екипа ушла да му разбије лобању. Био сам парализован. „Ево шта добијаш“, вриснуо је усташа. Усташе су нас опколиле. Апсолутно није било бекства. Тада је почело клање. Једна група је избодена ножевима, друга је следила, разбијајући главе да се увери да су сви мртви. За неколико минута стајали смо у језеру крви. Крикови и запомагања, тела се спуштају десно и лево.|author=Љубо Једнак, преживели масакра|source=<ref>Falk, Gerhard (1990). Murder: An Analysis of its Forms, Conditions, and Causes. Jefferson, North Carolina: McFarland. ISBN 978-0-89950-478-0.</ref>}} Тела су затим стављена у камионе и одвезена у велику гробну јаму, где су остављена без надзора довољно дуго да Једнак побегне.<ref>{{Cite book|url=http://archive.org/details/murderanalysisof0000falk|title=Murder, an analysis of its forms, conditions, and causes|last=Falk|first=Gerhard|date=1990|publisher=Jefferson, N.C. : McFarland|others=Internet Archive|isbn=978-0-89950-478-0|pages=67}}</ref> Процењује се да је те вечери убијено 200 Срба. Убијања су настављена и 3. августа, када су усташе побили становнике српских села у близини цркве. Отприлике месец дана касније, усташе су спалиле цркву.<ref name=":50" /> Процене о броју убијених Срба од 30. јула до 3. августа увелико варирају. === Лика === {{Детаљније|Злочини усташа у котаревима Кореница и Удбина}} [[Датотека:Serb family killed in their home, 1941.jpg|мини|Српска породица убијена од стране усташа.]] Госпићки округ је доживио прве масовне масакре који су се догодили у личком крају, јер је од краја јула до почетка августа 1941. убијено око 3.000 српских цивила.<ref name=":24" /> Усташки званичници су пријавили настанак српске побуне због масакра. Крајем јула 1941. један одред хрватске војске у Госпићу је забележио да су локални устаници српски сељаци који су побегли у шуме „чисто као реакција на [операције] чишћења наших усташких формација против њих“. Након саботаже железничких пруга у округу [[Војнић]], која је 27. јула 1941. приписана локалним [[Комунизам|комунистима]], усташе су започеле акцију „чишћења“ од неселективног пљачкања и убијања цивила, укључујући старце и децу.<ref name=":24" /> Усташе су 6. августа 1941. године у [[Млаква (Перушић)|Млакви]] убиле и спалиле више од 280 сељана, међу којима 191 дете.<ref>Zatezalo 2005, стp. 286.</ref> У периоду од јуна до августа 1941. године око 890 Срба из [[Личко Петрово Село|Личког Петровог Села]] и [[Мелиновац|Мелиновца]] убијено је и бачено у такозвану Делићку јаму.<ref>Zatezalo 2005, стр. 304.</ref> Током рата, усташе су масакрирали више од 900 Срба у [[Дивосело|Дивоселу]], више од 500 у [[Смиљан|Смиљану]], као и више од 400 у [[Широка Кула|Широкој Кули]] код [[Госпић|Госпића]].<ref>Zatezalo 1989, стр. 180.</ref> Усташе су 2. августа 1941. заробиле око 120 деце и жена и 50 мушкараца који су покушали побећи из Дивосела. После неколико дана затвора, где су жене силоване, у групама су избодене ножевима и бачене у јаме.<ref>{{Cite web|url=https://www.yumpu.com/en/document/view/59903626/the-horror-in-the-balkans-civilian-victims-in-the-second-world-war-in-the-former-yugoslavia|title=The Horror in the Balkans. Civilian Victims in the Second World War in the Former Yugoslavia|last=Yumpu.com|website=yumpu.com|language=en|access-date=2022-01-30}}</ref> ==== Усташка акција и народна организација ==== Једна од усташких акција спроведена је у јуну 1941. године у селу [[Доњи Тишковац]]. Сви људи који су били у могућности, побегли су у околне шуме, сем једног седамдесетогодишњака по имену Саво Шево, из засеока [[Дреновац Осредачки|Дреновац]].<ref name=":49">Савез удружења бораца НОР општине Босанско Грахово. (1971). ''Босанско Грахово у народноослободилачком рату 1941-1945''. Зборник сећања. стр. 60.</ref> Старац је остао у својој кући, говорећи: {{Цитат2|Власт је власт и она се поштовати мора. До сада су владали Турци, Аустријанци и нису ми ништа учинили. Ја ни сад нисам ништа крив. Ово су познаници мојих синова, па они мени неће ништа.|author=Старац Саво Шево из околине Дреновца, по сведочењу преживелих|source=<ref>Савез удружења бораца НОР општине Босанско Грахово. (1971). Босанско Грахово у народноослободилачком рату 1941-1945. Зборник сећања. стр. 60.</ref>}} Саву Шеву су усташе одвеле и убиле. Половином јула, усташе су поново дошле возом из Стрмице око 2 часа ујутру. Из кревета су дигли неколико Срба и возом их отерали у Книн. У току пута, усташе су их тукле, тако да је један старији човек преминуо. Из воза је успео да побегне само један човек, који је причао људима о терору којег је преживео.<ref name=":49">Савез удружења бораца НОР општине Босанско Грахово. (1971). ''Босанско Грахово у народноослободилачком рату 1941-1945''. Зборник сећања. стр. 60.</ref> Након ових догађаја који су им потврдиле гласине о усташким злочинима, људи су одлучили да мушкарци иду у шуме на спавање, а да дању када раде имају увек једног стражара који ће их на време упозорити на долазак усташа.<ref name=":49">Савез удружења бораца НОР општине Босанско Грахово. (1971). ''Босанско Грахово у народноослободилачком рату 1941-1945''. Зборник сећања. стр. 60.</ref> === Славонија === {{Детаљније|Славонија у Народноослободилачкој борби}} Дана 21. децембра 1941. године у шуми Брезје убијено је око 880 Срба из [[Дуго Село Ласињско|Дугог Села Ласињског]] и [[Пркос Ласињски|Пркоса Ласињског]].<ref>Zatezalo 2005, стр. 126.</ref> На српску Нову годину, 14. јануара 1942. године, почело је највеће клање цивила из [[Славонија|Славоније]]. Села су спаљена, а око 350 људи је депортовано у [[Воћин]] и стрељано.<ref>{{Cite journal|last=Škiljan|first=Filip|date=2010-09-29|title=Stradanje Srba, Židova i Roma u virovitičkom i slatinskom kraju tijekom 1941. i početka 1942. godine|url=https://hrcak.srce.hr/77887|journal=Scrinia Slavonica : Godišnjak Podružnice za povijest Slavonije, Srijema i Baranje Hrvatskog instituta za povijest|language=hr|volume=10|issue=1|pages=341–365|issn=1332-4853}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://ssr.org.rs/da-se-ne-zaboravi-sedamdeset-i-devet-godina-od-ustaskog-masakra-nad-srbima-u-slavoniji/|title=ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Седамдесет и девет година од усташког масакра над Србима у Славонији|date=2021-01-12|website=Савез Срба из региона|language=sr-RS|access-date=2022-01-31}}</ref> === Срем === [[Датотека:Dudik kupole.jpg|мини|[[Спомен-парк Дудик]] у близини [[Вуковар]]а посвећен палим борцима и убијеним цивилима депортованим из Срема]] {{Детаљније|Логори у Срему под управом НДХ}} У августу 1942. године, након заједничке војне антипартизанске операције усташког и немачког [[Вермахт|Вермахта]] у [[Срем|Срему]], почео је масакр усташке војнице у коме је погинуло до 7.000 Срба.<ref>Korb, Alexander (2010b). "Integrated Warfare? The Germans and the Ustaša Massacres: Syrmia 1942". In Shepherd, Ben (ed.). ''War in a Twilight World: Partisan and Anti-Partisan Warfare in Eastern Europe, 1939–1945''. Palgrave Macmillan. ISBN <bdi>978-0-230-29048-8</bdi>.</ref> Међу убијенима је био и истакнути сликар [[Сава Шумановић]], који је са 150 Шиђана ухапшен, а потом мучен одсецањем руку.<ref>Greif, Gideon (2018). ''Jasenovac - Auschwitz of the Balkans''. Knjiga komerc. стр. 437. ISBN <bdi>9789655727272</bdi>.</ref> === Босанска Крајина === {{Детаљније|Босанска крајина у Народноослободилачкој борби}} [[Датотека:Игра, Национални парк Козара.jpg|мини|[[Споменик Револуцији (Козара)|Споменик Револуцији]], посвећен 2.500 бораца и 68.500 претежно српских цивила убијених или депортованих у концентрационе логоре током [[Битка на Козари|битке на Козари]].]] У августу 1941. године на Илије, заштитника Босне и Херцеговине, убијено је између 2.800 и 5.500 Срба из [[Сански Мост|Санског Моста]] и околине и бачено у јаме које су ископале саме жртве.<ref name=":26" /> Током рата, оружане снаге НДХ су у општини [[Козарска Дубица]] убиле преко 7.000 Срба, док је општина изгубила више од половине предратног становништва.<ref>Cvetković, Dragan (2009). ''Bosna i Hercegovina: numeričko određenje ljudskih gubitaka u Drugom svetskom ratu''. Belgrade. ISBN <bdi>9788686831019</bdi>.</ref> Највећи масакр починили су хрватски домобрани јануара 1942. године, када је спаљено село [[Драксенић]] и убијено више од 200 људи.<ref>Barić, Nikola (2019). ''Historiae patriaeque cultor''. Slavonski Brod. ISBN <bdi>978-953-8102-23-3</bdi>.</ref> У фебруару 1942. године усташе су под командом [[Мирослав Филиповић|Мирослава Филиповића]] масакрирали 2.300 одраслих и 550 деце у српским селима [[Дракулић (Бања Лука)|Дракулић]], [[Мотике (Бања Лука)|Мотике]] и [[Шарговац]].<ref name="#6">Schindley & Makara 2005, стр. 362.</ref> Деца су изабрана као прве жртве и делови тела су им одсечени.<ref name="#6"/> ==== Гаравице ==== {{Детаљније|Гаравице}} Од јула до септембра 1941. године на [[Гаравице|Гаравицама]], [[Стратиште|стратишту]] код [[Бихаћ|Бихаћа]], масакрирано је више хиљада Срба, као и Јевреја и Рома. Усташе су у ноћи 17. јуна 1941. године започеле масовно убијање раније заробљених Срба, који су камионима довезени из околних места у Гаравице.<ref name=":27">Bergholz, Max (2012). [https://tspace.library.utoronto.ca/bitstream/1807/33800/5/Bergholz_Max_A_201011_PhD_thesis.pdf "None of us Dared Say Anything: Mass Killing in a Bosnian Community during World War Two and the Postwar Culture of Silence" (PDF).] University of Toronto.</ref> Тела жртава су бачена у [[Масовна гробница|масовне гробнице]]. Велика количина крви контаминирала је локални водовод.<ref name=":27">Bergholz, Max (2012). [https://tspace.library.utoronto.ca/bitstream/1807/33800/5/Bergholz_Max_A_201011_PhD_thesis.pdf "None of us Dared Say Anything: Mass Killing in a Bosnian Community during World War Two and the Postwar Culture of Silence" (PDF).] University of Toronto.</ref> === Херцеговина === {{Детаљније|Устанак у Херцеговини 1941.}} [[Датотека:Korićka jama i spomenik žrtvama 01.jpg|мини|[[Корићка јама]], близу Билеће.]] [[Датотека:Jama Pandurica P1015031mod.jpg|мини|Јама Пандурица, близу Љубиња.]] Дана 9. маја 1941. године, око 400 Срба је покупљено из неколико села и погубљено у јами иза школе [[Масакр у Благају 1941.|у ​​селу Благај]].<ref>Goldstein 2013, стр. 120.</ref> Од 4. до 6. августа 1941. 650 жена и деце убијено је бацањем у јаму [[Голубинка]] код [[Шурманци|Шурманаца]].<ref name=":29">Greer, Joanne Marie; Moberg, David O. (2001). ''Research in the Social Scientific Study of Religion.v.10''. Brill. стр. 142. ISBN <bdi>9780762304837</bdi>.</ref> Такође, на лешеве су бачене ручне бомбе.<ref name=":29">Greer, Joanne Marie; Moberg, David O. (2001). ''Research in the Social Scientific Study of Religion.v.10''. Brill. стр. 142. ISBN <bdi>9780762304837</bdi>.</ref> Око 4000 Срба је касније масакрирано у суседним местима током тог лета.<ref name=":27" /> Усташке власти у општини [[Гацко]] издале су 2. јуна 1941. године наредбу српским становницима села [[Корита (Билећа)|Корита]] и [[Заградци (Гацко)|Заградци]] да се сви мушкарци старији од петнаест година јаве у зграду у селу Степен. Тамо су били затворени два дана, а 4. јуна затвореници којих је било око 170 су везани у групе од по двоје или троје, утоварени у камион и одвезени у кречњачку јаму Голубњача код [[Кобиља Глава (Вогошћа)|Кобиље Главе]] где су стрељани, претучени моткама, тољагама, секирама и пијуцима и бачени у јаму.<ref>{{Cite web|url=https://www.sciencespo.fr/mass-violence-war-massacre-resistance/en/document/gacko-massacre-june-1941.html|title=Gacko massacre, June 1941 {{!}} Sciences Po Mass Violence and Resistance - Research Network|website=www.sciencespo.fr|language=en|access-date=2022-01-30}}</ref> 23. јуна убијено је још 80 људи из три села код Гацка.<ref name=":30">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nsh1DQAAQBAJ&pg=PA100|title=Violence as a Generative Force: Identity, Nationalism, and Memory in a Balkan Community|last=Bergholz|first=Max|date=2016-11-29|publisher=Cornell University Press|isbn=978-1-5017-0643-1|language=en}}</ref> Усташе су 2. јуна 1941. убиле 140 сељака код [[Љубиње|Љубиња]], а 23. јуна још 160. У општини [[Столац]] у току два дана убијено је близу 260 сељака.<ref name=":30">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nsh1DQAAQBAJ&pg=PA100|title=Violence as a Generative Force: Identity, Nationalism, and Memory in a Balkan Community|last=Bergholz|first=Max|date=2016-11-29|publisher=Cornell University Press|isbn=978-1-5017-0643-1|language=en}}</ref> На подручју Ливањског поља, усташе су убиле преко 1.200 Срба, међу којима 370 деце.<ref name=":31">Bulajić 1992b, стр. 56.</ref> У Копривничкој шуми код [[Ливно|Ливна]] мучено је и убијено око 300 грађана.<ref name=":31">Bulajić 1992b, стр. 56.</ref> Око 300 деце, жена и стараца је убијено и бачено у јаму Равни Долац у [[Доњи Рујани|Доњим Рујанима]].<ref>Bulajić, Milan (1988–1989). ''Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine''. Vol. I–IV. Rad.</ref> === Подриње === {{Детаљније|Покољ у Старом Броду и Милошевићима}} У [[Рашића Гај|Рашића Гају]], [[Власеница]], у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], између 22. јуна и 20. јула 1941. године, након силовања жена и девојака, масакрирано је око 70-200 Срба од стране муслиманских усташких снага.<ref>Hoare 2006, стр. 202–203.</ref> Усташе су месецима погубили многе Србе дуж долине Дрине, посебно код [[Вишеград|Вишеграда]].<ref name=":10" /> Црна легија [[Јуре Францетић|Јуре Францетића]] убила је хиљаде беспомоћних цивила босанских Срба и њихова тела бацила у реку [[Дрина|Дрину]].<ref>Yeomans 2011, стр. 194.</ref> Године 1942. у [[Стари Брод (Рогатица)|Старом Броду]] код [[Рогатица|Рогатице]] и [[Милошевићи (Вишеград)|Милошевића]] побијено је око 6.000 Срба.<ref>Sokol, Anida (2014). "War Monuments: Instruments of Nation-building in Bosnia and Herzegovina". ''Croatian Political Science Review''. '''51''' (5): 105–126.</ref> === Сарајево === {{Детаљније|Злочини усташа у Сарајеву}} [[Датотека:Spomen park Vraca 11.jpg|мини|[[Спомен-парк Враца]] посвећен палим борцима и жртвама фашизма страдалима у Сарајеву]] Прво масовно стрељање у Сарајеву усташе су извршиле 1. августа 1941. у знак одмазде због диверзије у железничкој радионици. Тада је стрељано 20 талаца (комуниста и симпатизера КПЈ) и одведено у логоре око 30 симпатизера КПЈ. Током наредна два месеца стрељано је двадесетак других комуниста и симпатизера КПЈ, укључујући народног хероја [[Радојка Лакић|Радојку Лакић]].<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20190805082610/http://www.znaci.net/00003/480.htm|title=Grupa autora: SARAJEVO U REVOLUCIJI - tom 2|date=2019-08-05|website=web.archive.org|access-date=2022-01-31}}</ref> Током лета 1941. године, [[усташка војница]] је периодично интернирала и стрељала групе сарајевских Срба.<ref name=":28">Balić, Emily Greble (2009). "When Croatia Needes Serbs: Nationalism and Genocide in Sarajevo, 1941-1942". ''Slavic Review''. '''68''' (1): 116–138. doi:10.2307/20453271. JSTOR 20453271.</ref> У августу 1941. ухапсили су око стотину Срба осумњичених за везе са војском отпора, углавном црквених функционера и припадника интелигенције, и погубили или депортовали у концентрационе логоре.<ref name=":28">Balić, Emily Greble (2009). "When Croatia Needes Serbs: Nationalism and Genocide in Sarajevo, 1941-1942". ''Slavic Review''. '''68''' (1): 116–138. doi:10.2307/20453271. JSTOR 20453271.</ref> У [[Вила Лубурић|вили Лубурић]], која је названа по усташи [[Вјекослав Лубурић|Вјекославу Лубурићу]], кланици и месту за мучење и затварање Срба, Јевреја и политичких неистомишљеника, усташе су убиле најмање 323 особе.<ref>Yeomans 2015, стр. 24.</ref> == Протеривање и етничко чишћење == Протеривање је било један од стубова усташког плана за стварање чисте хрватске државе.<ref name=":10" /> Први који су морали да оду били су ратни ветерани са [[Солунски фронт|Солунског фронта]] Првог светског рата који су живели у Славонији и Срему.<ref name=":10" /><ref name=":33">Škiljan, Filip (2012). [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-982X/2012/0038-982X1202001S.pdf <nowiki>"Organizirano masovno prisilno iseljavanje srba iz Hrvatske 1941. Godine" [Organized Massive Forced Migration of Serbs from Croatia in 1941] (PDF).</nowiki>] ''Stanovništvo = Population = Naselenie''. '''50''' (2): 1–34. doi:10.2298/STNV1202001S. ISSN 0038-982X.</ref> До средине 1941. године, 5.000 Срба је протерано у [[Војна управа у Србији (1941—1944)|окупирану Србију]].<ref name=":10" /> Генерални план је био да се прво депортују истакнути људи, како би њихова имовина била национализована и да би се онда лакше манипулисало преосталим Србима. До краја септембра 1941. године протерано је око половине српског православног свештенства, 335 свештеника.<ref name=":34">Tomasevich 2001, стр. 394.</ref> {{Цитат2|Дрина је граница између истока и запада. Промисао Божији нас је поставио да бранимо своју границу, коју наши савезници добро знају и цене, јер смо вековима доказали да смо добри граничари.|author=Миле Будак, министар владе НДХ, август 1941.|source=<ref>Levy, Michele Frucht (2009). ""The Last Bullet for the Last Serb": The Ustaša Genocide against Serbs: 1941–1945". Nationalities Papers. 37 (6): 807–837. doi:10.1080/00905990903239174. S2CID 162231741.</ref>}} [[Датотека:Srpski dobrovoljački korpus spasava narod na Drini 1942 godine 2.png|мини|Протерани Срби пристижу у [[Војна управа у Србији (1941—1944)|окупирану Србију]]]] Заговорници протеривања представили су га као неопходну меру за стварање друштвено функционалне националне државе, а такође су и рационализовали ове планове упоређујући га са [[Размјена становништва између Грчке и Турске|разменом становништва]] између [[Грчка|Грчке]] и [[Турска|Турске]] из 1923. године.<ref name=":32" /> Усташе су подигле логоре за задржавање, са циљем да прикупе већи број људи и протерају их.<ref name=":10" /> Влада НДХ је формирала и Уред за колонизацију за пресељење Хрвата на обновљена земљишта.<ref name=":10" /> Током лета 1941. године, протеривања су вршена уз значајно учешће локалног становништва.<ref>Weiss-Wendt 2010, стр. 157.</ref> Активну улогу у протеривању имали су многи представници локалних елита, укључујући босанске муслимане у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и Немце у [[Славонија|Славонији]] и [[Срем|Срему]].<ref>Weiss-Wendt 2010, стр. 150.</ref> Процењује се да је 120.000 Срба депортовано из [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] у окупирану Србију, а 300.000 је избегло до 1943. године.<ref name=":42">Ramet 2006, стp. 114.</ref> До краја јула 1941. према немачким властима у Србији, 180.000 Срба пребегло је из НДХ у Србију, а до краја септембра тај број је премашио 200.000. У истом периоду 14.733 лица легално су пресељена из НДХ у Србију.<ref name=":33" /> Заузврат, НДХ је морала да прихвати више од 200.000 словеначких избеглица које су насилно исељене из својих домова у оквиру немачког плана анексије делова словеначких територија. Октобра 1941. организована миграција је прекинута јер су немачке власти у Србији забрањивале даље досељавање Срба. Према документацији Комесаријата за избеглице и усељенике у [[Београд|Београду]], 1942. и 1943. године и даље су постојали илегални одласци појединаца из НДХ у Србију, којих је било око 200.000, иако су ове бројке непотпуне.<ref name=":33" /> == Религијски прогон == {{Детаљније|Католичка црква и усташе|Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|Прогон православних хришћана}} [[Датотека:Ante Pavelić and Alojzije Stepinac.jpg|мини|Хрватски кардинал и надбискуп [[Алојзије Степинац|Алојзје Степинац]] (десно) и вођа усташа, Анте Павелић (лево), 1941.]] Усташе су сматрали да су вера и националност блиско повезане; док су [[Католицизам|римокатолицизам]] и [[ислам]] (босански муслимани су сматрани Хрватима) били признати као хрватске националне религије, [[Православље|источно православље]] је сматрано инхерентно некомпатибилним са хрватским државним пројектом.<ref name=":39">Ramet 2006, стp. 118.</ref> Они су доживљавали православље као непријатељско јер је идентификовано као српско<ref name=":36">Yeomans 2015, стp. 178.</ref> (пре 1920. године, православне епархије у већини хрватских земаља припадале су независној [[Српска патријаршија у Сремским Карловцима|Карловачкој патријаршији]]). У извесној мери, кампања терора се може посматрати као [[Крсташки ратови|крсташки ратови средњег века]]; верски крсташки рат.<ref name=":35">McCormick 2014, стp. 72.</ref> 3. маја 1941. донет је закон о верском преобраћењу, којим се вршио притисак на Србе да покатоличе и тиме прихвате хрватски идентитет.<ref name=":35">McCormick 2014, стp. 72.</ref> То је учињено уочи Павелићевог сусрета са [[Папа Пије XII|папом Пијем XII]] у [[Рим|Риму]].<ref>{{Cite journal|last=Vuković|first=Slobodan V.|date=2004|title=The role of Vatican in disintegrating of Yugoslavia|url=http://scindeks.ceon.rs/Article.aspx?artid=0085-63200403423V|journal=Sociološki pregled|volume=38|issue=3|pages=423–443|doi=10.5937/socpreg0403423V|issn=0085-6320}}</ref> [[Католичка црква у Хрватској]], на челу са надбискупом [[Алојзије Степинац|Алојзијем Степинцем]], поздравила га је и усвојила у унутрашње право Цркве.<ref>Vuković 2004, стр. 431.</ref> Израз „српски православци“ забрањен је средином маја као неспојив са државним поретком, а уместо њега употребљен је израз „грчко-источна вера“.<ref name=":37">Ramet 2006, стp. 119.</ref> До краја септембра 1941. године протерано је око половине српског православног свештенства, 335 свештеника.<ref name=":34" /> Да би се избрисала сва историја Срба и православне вероисповести, цркве (од којих неке датирају из 1200-их и 1300-их година) су сравњене са земљом или оцрњене; усташе су их користиле као штале.<ref>McCormick 2014, стр. 80.</ref> {{Цитат2|Усташки покрет је заснован на религији. Дакле, наша дела потичу из наше привржености вери и Римокатоличкој цркви.|author=главни усташки идеолог Миле Будак, 13. јула 1941|source=<ref>Paris 1961, str. 100.</ref>}} [[Датотека:Mass Catholicization of Bosnian Serbs.jpg|мини|Масовно [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличавања православних Срба]] у [[Босанска Дубица|Босанској Дубици]], 1941.]] [[Усташка пропаганда]] је легитимисала прогон као делимично засновану на историјској католичко-православној борби за превласт у Европи и католичкој нетрпељивости према „шизматицима“.<ref name=":36" /> Након почетка српске побуне (јул 1941), Државна управа за препород је у јесен 1941. покренула програм за масовно присилно преобраћење Срба.<ref name=":36" /> Већ у lето, усташе су затвориле или уништиле већину српских православних цркава и манастира, а православне свештенике и епископе депортовале, затварале или убијале.<ref name=":36" /> У периоду од маја до децембра 1941. убијено је и преко 150 српских православних свештеника.<ref>Tomasevich 2001, стр. 398.</ref> Преобраћења су имала за циљ да хрватизирају и трајно униште [[Српска православна црква|СПЦ]].<ref name=":36" /> Римокатолички свештеник [[Крунослав Драгановић]] је тврдио да су многи католици прешли у православље током 16. и 17. века, што је касније коришћено као основа за усташки програм преобраћења.<ref>Ramet 2006, стр. 126.</ref><ref>Yeomans 2015, стр. 178–179.</ref> Политика [[Конверзија (религија)|конверзије]] имала је посебан аспект: само необразовани Срби су имали право на конверзију, јер се претпостављало да су неписмени сељаци мање српско-православни. Људи са средњим образовањем итд. (а посебно православно свештенство) нису били подобни. Образовани људи су били издвојени за протеривање или истребљење.<ref>McCormick 2014, стр. 81.</ref> [[Ватикан]] се није противио принудним конверзијама. [[Папа Пије XII]] је 6. фебруара 1942. приватно примио 206 усташа у униформама и благословио их, симболично подржавајући њихове акције.<ref>Vuković 2004, стp. 430.</ref> Изасланик при Светој столици Никола Русиновић је 8. фебруара 1942. рекао да се „Света столица радује“ присилним преобраћењима.<ref>Vuković 2004, стр. 430, Rivelli 1999, стр. 171</ref> У писму од 21. фебруара 1942. кардиналу Луиђију Маљонеу, секретар Свете Столице је охрабрио хрватске бискупе да убрзају преобраћења, а такође је навео да термин „православни“ треба заменити терминима „отпадници или расколници“.<ref>Vuković 2004, стр. 431, Dakina 1994, стр. 209, Simić 1958, стр. 139</ref> Многи фанатични католички свештеници придружили су се усташама, благословили и подржавали њихов рад, учествовали у убиствима и преобраћењима.<ref>Mojzes 2011, стp. 64.</ref> [[Датотека:Remains of destroyed temple of Holy Trinity, Banja Luka.jpg|мини|лево|Статуе и делови срушене [[Саборна црква у Бањој Луци|Саборне цркве]] у [[Бања Лука|Бањој Луци]]]] У периоду 1941–1942,<ref>Djilas 1991, стр. 211.</ref> неких 200.000<ref name=":38">Mojzes 2011, стр. 63.</ref> или 240.000<ref>Vuković 2004, стp. 431, Đurić 1991, стp. 127, Djilas 1991, стp. 211, Paris 1988, стp. 197</ref>–250.000<ref>Tomasevich 2001, стp. 542.</ref> Срба је покатоличено, иако је већина њих то практиковала само привремено.<ref name=":38">Mojzes 2011, стр. 63.</ref> Обраћеници би ионако били понекад убијани, често у истим црквама у којима су поново крштени.<ref name=":38">Mojzes 2011, стр. 63.</ref> Побијено или протерано 85% српског православног свештенства.<ref>Tomasevich 2001, стp. 529.</ref> Само у [[Лика|Лици]], [[Кордун|Кордуну]] и [[Банија|Банији]] затворене су, порушене или опљачкане 172 српске православне цркве.<ref name=":37" /> ''Енциклопедија холокауста'' описује да бискупска конференција која се састала у Загребу новембра 1941. није била спремна да осуди насилно покрштавање Срба у лето 1941, а камоли да осуди прогон и убиства Срба и Јевреја.<ref>{{Citation|title=Encyclopedia of the Holocaust|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Encyclopedia_of_the_Holocaust&oldid=1023697712|date=2021-05-17|accessdate=2022-01-30|language=en}}</ref> Многи католички свештеници у Хрватској одобравали су и подржавали усташке нападе великих размера на Српску православну цркву,<ref>Tomasevich 2001, стp. 531.</ref> а католичка хијерархија није ни јавно ни приватно осудила злочине.<ref>Tomasevich 2001, стр. 537.</ref> Хрватска католичка црква и [[Ватикан]] су сматрали да је политика усташа према Србима корисна за римокатолицизам.<ref>Tomasevich 2001, стp. 565.</ref> === Марионетска "Хрватска православна црква" === [[Датотека:Pavelić, Artuković i Germogen 1003a.jpg|мини|[[Анте Павелић]], [[Андрија Артуковић]] и [[Гермоген Максимов]], 1942.]] {{Детаљније|Хрватска православна црква}} Након што је питање присилног преобраћења постало изузетно контроверзно,<ref name=":39" /> влада НДХ је 3. априла 1942. усвојила закон којим је установљена [[Хрватска православна црква|Хрватска источна православна црква]]. То је учињено у циљу замене институција Српске православне цркве.<ref>Tomasevich 2001, стp. 546.</ref> Према „Статуту о хрватској источној православној цркви“ који је усвојен 5. јуна, Црква је била „недељива у свом јединству и аутокефална“.<ref>Lemkin 2008, стp. 617.</ref> У јуну је белоруски емигрант [[Гермоген Максимов]], архиепископ Руске Православне Заграничне Цркве, устоличен за њеног примаса.<ref>Burgess, Michael (2005). ''The Eastern Orthodox Churches: Concise Histories with Chronological Checklists of Their Primates''. McFarland. стp. 229. ISBN <bdi>978-0-78642-145-9</bdi>.</ref> Оснивање Цркве учињено је како би се покушала пацификовати држава, као и хрватизација преосталог српског становништва када су усташе схватиле да је потпуно искорењивање Срба у НДХ недостижно. Прогон Срба је ипак настављен, али је био мањег интензитета.<ref>Tomasevich 2001, стp. 547.</ref> === Прогон српског православног свештенства === [[Датотека:Кивот Платона бањалучког.jpg|мини|Кивот са моштима [[Платон Бањалучки|Платона Бањалучког]] у [[Саборна црква у Бањој Луци|Саборној цркви]]]] Епископи епархија Српске православне цркве у [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]] били су на мети верских прогона.<ref>Velikonja 2003, стp. 170.</ref> Усташе су 5. маја 1941. мучиле и убиле [[Платон Бањалучки|Платона Јовановића]], [[Епархија бањалучка|епископа бањалучког]]. 12. маја убијен је [[Петар Зимоњић]], [[Митрополија дабробосанска|митрополит дабробосански]], а средином августа убијен је [[Сава Горњокарловачки|Сава Трлајић]], [[Епархија горњокарловачка|епископ горњокарловачки]].<ref>Tomasevich 2001, стp. 398.</ref> [[Доситеј Васић]], [[Митрополија загребачко-љубљанска|митрополит загребачко-љубљански]], преминуо је 1945. године од задобијених рана од усташког мучења. [[Николај Јокановић]], [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|епископ захумско-херцеговачки]], преминуо је 1944. године, пошто су га усташе претукле и протерале у Србију. [[Иринеј Ђорђевић]], [[Епархија далматинска|епископ далматински]], интерниран је у италијанско ропство.<ref name=":40">Velikonja 2003, стp. 170.</ref> У априлу 1941. године у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] је било 577 српских православних свештеника, монаха и других верских достојанственика. До децембра више их није било. Између 214 и 217 је убијено, 334 је прогнано, осамнаест је побегло, а пет је умрло природном смрћу.<ref name=":40">Velikonja 2003, стp. 170.</ref> У Босни и Херцеговини, 71 православног свештеника су убиле усташе током Другог светског рата, 10 од партизана, 5 од Немаца, а 45 је умрло у првој деценији по завршетку Другог светског рата.<ref>{{Cite journal|last=Bećirović|first=Denis|date=2010|title=Komunistička vlast i Srpska Pravoslavna Crkva u Bosni i Hercegovini (1945-1955) - Pritisci, napadi, hapšenja i suđenja|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=254939|journal=Tokovi istorije|language=Bosnian|issue=3|pages=73–87|issn=0354-6497}}</ref> Према подацима [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], од око 700 свештенослужитеља и монаха на територији [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], 577 је било подвргнуто прогону, од тога 217 је убијено, 334 депортовано у Србију, 3 ухапшено, 18 је успело да побегне, а 5 је умрло ( касније) од последица тортуре. === Улога Алојзја Степинца === [[Кардинал]] [[Алојзије Степинац]] био је загребачки [[надбискуп]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]] и заклео се на лојалност [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Научници и даље расправљају о степену Степинчевог контакта са усташким режимом.<ref name=":10" /> Марк Биондич је изјавио да није био „ватрени присталица“ усташког режима који је легитимисао сваку њихову политику, нити да је био „оглашени противник“ који јавно осуђивао своје злочине на систематски начин.<ref>Biondich, Mark (2006). "Controversies Surrounding the Catholic Church in Wartime Croatia, 1941–45". ''Totalitarian Movements and Political Religions''. '''7''' (4): 429–457. doi:10.1080/14690760600963222. S2CID 143351253.</ref> Док су неки свештеници чинили ратне злочине у име [[Католичка црква|Католичке цркве]], Степинац је практиковао опрезну [[Амбиваленција|амбивалентност]].<ref>Goldstein 2001, стр. 559.</ref><ref name=":10" /> Био је рани присталица циља стварања католичке Хрватске, али је убрзо почео да доводи у питање режимски мандат присилног преобраћења.<ref name=":10" /> [[Датотека:NDH - salute.jpg|мини|Степинац са католичким свештеницима на сахрани [[Марко Дошен|Марка Дошена]], 1944.]] Историчар [[Јозо Томашевић|Томашевић]] је похвалио изјаве које је Степинац давао против усташког режима, као и његове поступке против режима. Међутим, напоменуо је и да су те исте изјаве и радње имале недостатке у односу на геноцидно деловање усташа према Србима и [[Српска православна црква|Српској православној цркви]]. Као што Степинац није јавно осудио [[геноцид]] који су усташе починиле над Србима раније током рата, као и касније. Томашевић је навео да је Степинчева храброст против усташке државе изазвала велико дивљење међу антиусташким Хрватима у његовој пастви, као и многим другима. Међутим, то је дошло са ценом непријатељства усташа и Павелића лично. У раном делу рата снажно је подржавао југословенску државу организовану са савезним линијама. Опште је било познато да су се Степинац и Павловић дубоко мрзели.<ref>Tomasevich 2001, стр. 566.</ref> Немци су га сматрали прозападним и „пријатељем Јевреја“ што је довело до непријатељства немачких и италијанских снага.<ref>Tomasevich 2001, стр. 563–564.</ref> Степинац је 14. маја 1941. добио вест о усташком масакру српских сељана у Глини. Истог дана писао је Павелићу:<ref name="#7">Biondich 2007a, стр. 42–43.</ref> {{Цитат2|Сматрам својом бискупском одговорношћу да подигнем глас и да кажем да то по католичком учењу није дозвољено, због чега вас молим да предузмете најхитније мјере на цијелом подручју НДХ, како не би ниједан Србин био убијен осим ако се не покаже да је починио злочин који је оправдавао смрт. У супротном, нећемо моћи да рачунамо на благослов неба, без којег морамо пропасти.|author=Алојзије Степинац у писму Анте Павелићу|source=<ref name="#7"/>}} То су и даље била приватна протестна писма. Касније, 1942. и 1943. године, Степинац је почео отвореније да говори против усташког геноцида, након што је већина геноцида већ почињена, и постаје све јасније да ће нацисти и усташе бити поражени.<ref>Tomasevich 2001, стр. 555.</ref> У мају 1942. Степинац се изјаснио против геноцида, помињући Јевреје и Роме, али не и Србе.<ref name=":10" /> [[Датотека:Alojzije Stepinac on trial.jpg|мини|Алојзје Степинац на суђењу]] Томашевић је написао да, иако је Степинац за сваку похвалу због његових поступака против режима, неуспех хрватске католичке хијерархије и [[Ватикан|Ватикана]] да јавно осуде геноцид „не може се бранити са становишта човечности, правде и опште пристојности“.<ref name=":41">Tomasevich 2001, стр. 564.</ref> Степинац је у свом дневнику рекао да су „Срби и Хрвати два различита света, северног и јужног пола, који се никада неће ујединити док је један од њих жив“, уз друге сличне ставове.<ref>Vuković 2004, стр. 432.</ref> Историчар [[Иво Голдштајн]] је описао да је Степинац био симпатичан усташким властима и амбивалентан према новим расним законима, као и да је био „човек са много дилема у једном узнемирујућем времену”.<ref>Goldstein 2001, стр. 559, 578.</ref> Степинац је негодовао због међуратног преласка око 200.000 већине хрватских католика у православље, за које је сматрао да су их наметнули преовлађујући политички услови.<ref name=":41">Tomasevich 2001, стр. 564.</ref> [[Диана Будисављевић]] се често састајала са Степинцем, молећи га да нешто учини поводом српске деце затвореним у логорима. Није имала позитиван утисак о њему, и у свом дневнику је записала:<ref name="#5"/> {{Цитат2|3. 12. 1941. Мој први пријем код надбискупа др. Степинца. И тамо је резултат разговора био потпуно негативан. Надбискуп ми је рекао да нема никаквог утјецаја на владу, тамо да ништа не може исходити. Спреман је заузети се за ствар, али унапријед зна да не може ништа постићи… Друга аудијенција код надбискупа… Надбискуп је врло суздржан. Не жели се заинтересирати. Каже да нема никаквог уплива на владу. Испричао ми је да је због стана једне Жидовке био код неког министра. Тај му је обећао да ће жена моћи остати у стану, а сад ју се успркос томе намјерава из стана избацити. Кажем да сам дошла тражити да спаси један народ, а он ми прича о неком стану. Онда је почео критизирати Нијемце, нацизам, Хитлера, да су они свему криви. Кажем му да се њемачки бискупи јако заузимају за своје вјернике и супротстављају Хитлеру. Многи од овдје прогоњених су прешли на католичку вјеру и његова је дужност заузети се за њих… На крају обећава да ће се заузети. Будући да у то много не вјерујем, називам… каноника Бакшића и молим за пријем. Молим да са своје стране утјече на надбискупа. Молим да се каноници састану и да се сви заједно заузму за прогоњене с Кордуна.|author=Диана Будисављевић|source=<ref>Будисављевић, Диана (2003). Дневник Диане Будисављевић, стр. 20, 54,. Загреб: Хрватски државни архив.</ref>}} 2016. Хрватска рехабилитација Степинца негативно је примљена у Србији и [[Република Српска|Републици Српској]], ентитету [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].<ref>{{Cite web|url=https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2016/7/22/ostre-reakcije-srbije-rehabilitacija-ustaske-ndh|title=Oštre reakcije Srbije: Rehabilitacija ustaške NDH|website=balkans.aljazeera.net|language=bs|access-date=2022-01-30}}</ref> == Број жртава и класификација геноцида == [[Датотека:Спомен плоча (храм Св. Георгија)3.jpg|мини|263x263пискел|Спомен плоча са именима жртава [[Масакр у Дракулићу|Масакра у Дракулићу.]]]] На сајту Меморијалног музеја холокауста Сједињених Држава наводи се да је „Утврђивање броја жртава за Југославију, за Хрватску и за Јасеновац веома проблематично, због уништавања многих релевантних докумената, дуготрајне недоступности независним научницима оних докумената који су преживели и идеолошке агенде послератне партизанске науке и новинарства“.<ref name="#8">{{Cite web|url=https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/jasenovac|title=Jasenovac|website=encyclopedia.ushmm.org|language=en|access-date=2022-01-30}}</ref> Осамдесетих година прошлог века прорачуне жртава [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]] правили су српски статистичар [[Богољуб Кочовић]] и хрватски демограф Владимир Жерјавић. Томашевић је описао њихове студије као објективне и поуздане.<ref>Tomasevich 2001, стр. 736–737.</ref> Кочовић је проценио да је током рата у НДХ страдало 370.000 Срба, како бораца, тако и цивила. Са могућом грешком од око 10 одсто, приметио је да српски губици не могу бити већи од 410.000.<ref>Kočović, Bogoljub (2005). ''Sahrana jednog mita: žrtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji'' [''Burial of a Myth: World War II Victims in Yugoslavia'']. Beograd: Otkrovenje. ISBN <bdi>9788683353392</bdi>.</ref> Није проценио број Срба које су усташе убиле, рекавши да би у већини случајева задатак категоризације жртава био немогућ.<ref>Kočović 2005, стр. 113.</ref> Жерјавић је проценио да је укупан број погинулих Срба у НДХ износио 322.000, од ​​чега је 125.000 погинуло као борци, а 197.000 цивила. Жерјавић је проценио да је у усташким затворима, јамама и логорима, укључујући и Јасеновац, убијено укупно 78.000 цивила, Немци 45.000 цивила, Италијани 15.000, у борбама зараћених страна 34.000 цивила, а 25.000. цивила су умрли од тифуса.<ref>Žerjavić 1993, стр. 10.</ref> О броју жртава које су страдале у концентрационом [[Логор Јасеновац|логору Јасеновац]] и даље се расправља, али према садашњим проценама укупан број је око 100.000, од ​​којих су отприлике половина били Срби.<ref>Yeomans 2015, стр. 3, Pavlowitch 2008, стр. 34</ref> [[Датотека:Свјетлопис копије дописнице логорашице Анке Панић из Новог Топоља (код Сл.Брода) својој дјеци2.jpg|лево|мини|242x242пискел|Свјетлопис копије дописнице логорашице Анке Панић из [[Ново Топоље|Новог Топоља]] (код Сл. Брода) својој деци, ћеркама Љубици и Софији. Анка се никада није вратила из Јасеновца, а налази се и на списку жртава чија су имена сачувана. ]] Током рата, као и за време Титове [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], давали су се различити бројеви укупних југословенских ратних жртава.{{Efn-la|content=Током рата, немачки војни заповедници давали су различите бројке о броју Срба, Јевреја и других које су убиле усташе унутар НДХ. Александар Лохр тврди да је убијено 400.000 Срба, а Масенбах око 700.000. Херман Нојбахер је навео да су усташке тврдње о милион покланих Срба "хвалисаво претеривање", и сматра да је број "закланих безбраних жртава три четвртине милиона". Ватикан је навео 350.000 Срба покланих до краја 1942. (Ежен Тисерант).<ref>C. Falconi, The Silence of Pius XII, London (1970), p. 3308 </ref>Југославија је на Париским мировним уговорима (1947) представила 1.700.000 као своје ратне жртве, које је произвео математичар Владета Вучковић.<ref>Tomasevich 2001, str. 723.</ref> Тајни списак владе из 1964. године бројао је 597.323 жртве (од тога 346.740 Срба).<ref>Žerjavić 1993, str. 19.</ref> Осамдесетих година прошлог века хрватски економиста Владимир Жерјавић је закључио да је број жртава око милион.<ref>Baker 2015, str. 32.</ref> Надаље, тврдио је да је број српских жртава у НДХ био између 300.000 и 350.000, са 80.000 жртава свих националности у Јасеновцу.<ref>Adriano, Pino; Cingolani, Giorgio (2018). Nationalism and Terror: Ante Pavelić and Ustasha Terrorism from Fascism to the Cold War. Central European University Press. ISBN 978-9-63386-206-3.</ref> Од распада Југославије, хрватска страна је почела да предлаже знатно мање бројеве, док српска страна задржава преувеличане бројке које су промовисане у Југославији до 1990-их.|референца=<references group="lower-alpha" />}} Процене меморијалних центара холокауста такође варирају.{{Efn-la|content=Меморијални музеј Холокауста Сједињених Држава наводи (од 2012.) укупно 320.000–340.000 убијених етничких Срба у Хрватској и Босни и 45–52.000 убијених у Јасеновцу.<ref>https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/jasenovac</ref> Центар Јад Вашем тврди да је у Хрватској убијено више од 500.000 Срба, 250.000 протерано, а још 200.000 приморано да се покатоличи.<ref>http://www1.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%205930.pdf </ref>|име=|референца=<references group="lower-alpha" />}} Историчар [[Јозо Томашевић]] је рекао да је тачан број жртава у Југославији немогуће одредити.<ref>Tomasevich 2001, стp. 719.</ref> Академик Барбара Јелавич међутим у писаној форми цитира Томашевићеву процену да је за време усташке владавине убијено чак 350.000 Срба.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Hd-or3qtqrsC&pg=PA265|title=History of the Balkans: Volume 2|last=Jelavich|first=Barbara|date=1983-07-29|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-27459-3|language=en}}</ref> Историчар Рори Јоманс је рекао да најконзервативније процене говоре да је 200.000 Срба убијено од стране усташких одреда смрти, али стварни број Срба које су усташе погубиле или страдале у усташким концентрационим логорима може бити и до 500.000.<ref name=":13" /> У раду из 1992. Сабрина П. Рамет наводи бројку од 350.000 Срба које су „ликвидирали“ „Павелић и његови усташки послушници“.<ref>Ramet, Sabrina P. (1992). ''Nationalism and Federalism in Yugoslavia, 1962-1991'' (Second ed.). Indiana University Press. p. 8. ISBN <bdi>978-0-25334-794-7</bdi>. <q>Pavelić and his Ustaše henchmen alone were responsible for the liquidation of some 350,000 Serbs.</q></ref> У раду из 2006. Рамет је проценила да је најмање 300.000 Срба „измасакрирано од стране усташа“.<ref name=":42" /> У својој књизи из 2007. „Независна Држава Хрватска 1941-45“, Рамет наводи укупне Жерјавићеве бројке о српским губицима у НДХ.<ref>Ramet 2007, стр. 4.</ref> Марко Атила Хоаре пише да је „можда скоро 300.000 Срба“ страдало од усташког геноцида и нацистичке политике.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Pf8EAQAAQBAJ&pg=PP47|title=The Bosnian Muslims in the Second World War|last=Hoare|first=Marko Attila|date=2014-02-01|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-936531-9|language=en}}</ref> [[Томислав Дулић]] је навео да су Срби у НДХ током Другог светског рата били међу највећим бројем жртава у Европи.<ref name=":43" /> Истраживач геноцида Израел Чарни наводи [[Независна Држава Хрватска|Независну Државу Хрватску]] као трећи најсмртоноснији режим у двадесетом веку, убијајући у просеку 2,51% њених грађана годишње.<ref>Charny, Israel (1999). ''Encyclopedia of Genocide: A-H''. ABC-CLIO. ISBN <bdi>9780874369281</bdi>.</ref> Чарнијева дефиниција домаћег [[Демоцид|демоцида]] не укључује само геноцид, већ и политику и масовна убиства, као и присилну депортацију која узрокује смрт и глад или епидемију током којих режим ускраћује помоћ или делује на начин да је учини смртоноснијом.<ref>Charny 1999, стр. 18–23.</ref> Амерички историчар Стенли Г. Пејн је изјавио да су директне и индиректне егзекуције од стране режима НДХ биле „изузетан масовни злочин“, који је сразмерно превазишао било који други европски режим осим [[Трећи рајх|Хитлеровог Трећег рајха]].<ref name=":44">Payne 2006, стр. 18–23.</ref> Он је додао да су злочине у НДХ пропорционално надмашили само [[Црвени Кмери]] у [[Камбоџа|Камбоџи]] и неколико екстремно геноцидних афричких режима.<ref name=":44">Payne 2006, стр. 18–23.</ref> Рафаел Израели је написао да „велике геноцидне операције, сразмерно малом броју становника, остају готово јединствене у аналима ратне Европе.“<ref>Israeli 2013, стp. 45.</ref> [[Датотека:Garavice Spomenik 11.jpg|мини|261x261пискел|[[Спомен-парк Гаравице]].]] У Србији, као и у очима Срба, усташка зверства су представљала геноцид.<ref>Rapaić 1999, Krestić 1998, SANU 1995, Kurdulija 1993, Bulajić 1992, Kljakić 1991.</ref> Многи историчари и аутори описују масовна убиства Срба од стране усташког режима као у складу са дефиницијом геноцида, укључујући Рафаела Лемкина који је познат по томе што је сковао реч [[геноцид]] и иницирао [[Конвенција о геноциду|Конвенцију о геноциду]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=HVSSAgAAQBAJ&pg=PA422|title=Century of Genocide: Critical Essays and Eyewitness Accounts|last=Totten|first=Samuel|last2=Parsons|first2=William S.|date=2004-05-15|publisher=Routledge|isbn=978-1-135-94558-9|language=en}}</ref><ref>Michael Lees (1992). ''The Serbian Genocide 1941–1945''. Serbian Orthodox Diocese of Western America.</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=MHObBQAAQBAJ&pg=PT407|title=The Papacy in the Age of Totalitarianism, 1914-1958|last=Pollard|first=John|date=2014-10-30|publisher=OUP Oxford|isbn=978-0-19-102658-4|language=en}}</ref> Хрватска историчарка Мирјана Касаповић објаснила је да се у најважнијим научним радовима о геноциду злочини над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ недвосмислено квалификују као [[геноцид]].<ref name=":46">{{Cite journal|last=Kasapović|first=Mirjana|date=2018-03-26|title=Genocid u NDH: Umanjivanje, banaliziranje i poricanje zločina|url=https://hrcak.srce.hr/clanak/289936|journal=Politička misao : časopis za politologiju|language=hr|volume=55|issue=1|pages=7–32|doi=10.20901/pm.55.1.01|issn=0032-3241}}</ref> [[Јад Вашем]], званични израелски споменик жртвама холокауста, наводи да су „усташе извршиле геноцид над Србима, истребили преко 500.000, протерали 250.000 и натерали још 250.000 да пређу у католичанство“.<ref>[https://www.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%205904.pdf Јад Вашем]</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.yadvashem.org/press-release/31-october-2001-10-14.html|title=Croatian President Mesic Apologizes for Croatian Crimes Against the Jews during the Holocaust|website=www.yadvashem.org|language=en|access-date=2022-01-30}}</ref> Центар [[Симон Визентал]] је такође навео да су лидери [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] извршили геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.<ref>{{Cite web|url=https://www.wiesenthal.com/about/news/wiesenthal-center-condemns-42.html|title=Wiesenthal Center Condemns Whitewash of Ustasha Crimes by MEP Ruža Tomašić|website=www.wiesenthal.com|access-date=2022-01-30}}</ref> И председници Хрватске [[Стјепан Месић]]<ref>{{Cite web|url=https://www.index.hr/clanak.aspx?id=315192|title=Mesić: Jasenovac je bio poprište genocida, holokausta i ratnih zločina|website=www.index.hr|language=hr|access-date=2022-01-30}}</ref> и [[Иво Јосиповић]], те [[Бакир Изетбеговић]] и [[Жељко Комшић]],<ref>{{Cite web|url=https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/hrvatska-nijece-genocid-pocinjen-u-vrijeme-ndh-zeljko-komsic-pred-duznosnikom-un-a-hrvatsku-usporedio-s-republikom-srpskom-9418667|title=Jutarnji list - 'HRVATSKA NIJEČE GENOCID POČINJEN U VRIJEME NDH' Željko Komšić pred dužnosnikom UN-a Hrvatsku usporedio s Republikom Srpskom|date=2019-09-28|website=www.jutarnji.hr|language=hr-hr|access-date=2022-01-30}}</ref> бошњачки и хрватски члан [[Предсједништво Босне и Херцеговине|Председништва Босне и Херцеговине]], такође су описали прогон Срба у НДХ као геноцид.<ref>{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2014/05/05/hrvatska-odala-po%C5%A1tu-%C5%BErtvama-jasenovca/?lang=sr|title=Hrvatska odala poštu žrtvama Jasenovca|date=2014-05-05|website=Balkan Insight|language=sr-RS|access-date=2022-01-30}}</ref> == Последице == [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југословенске комунистичке власти]] нису користиле [[логор Јасеновац]] као што су то чинили други европски концентрациони логори, највероватније због српско-хрватских односа. Они су препознали да етничке тензије проистекле из рата могу имати капацитет да дестабилизују нови комунистички режим, покушали су да прикрију ратне злочине и прикрију специфичне етничке губитке.<ref name=":7" /> Титова власт је настојала да зарасте ране и створи „[[братство и јединство]]“ међу народима.<ref>Mojzes 2011, стp. 47.</ref> Сам [[Јосип Броз Тито|Тито]] је био позван у Јасеновац, прошао је неколико пута, али никада није посетио то место.<ref>Bulajić 2002, стp. 67.</ref> Геноцид није на одговарајући начин испитан након рата, јер југословенска комунистичка власт није охрабривала независне научнике.<ref name="#8"/><ref>Odak, Stipe; Benčić, Andriana (2016). "Jasenovac — A Past That Does Not Pass: The Presence of Jasenovac in Croatian and Serbian Collective Memory of Conflict". ''East European Politics and Societies and Cultures''. '''30''' (4): 805–829. doi:10.1177/0888325416653657. S2CID 148091289.</ref> Историчари Марко Атила Хоаре и Марк Биондич констатовали су да историчари западног света не обраћају довољно пажње на геноцид који су починиле усташе, док га је неколико научника описало као мање познати геноцид.<ref name=":10" /><ref>Biondich, Mark (2005). "Religion and Nation in Wartime Croatia: Reflections on the Ustaša Policy of Forced Religious Conversions, 1941–1942". ''The Slavonic and East European Review''. '''83''' (1): 71–116. JSTOR 4214049.</ref><ref>{{Cite journal|last=Kasapović|first=Mirjana|date=2018-03-26|title=Genocid u NDH: Umanjivanje, banaliziranje i poricanje zločina|url=https://hrcak.srce.hr/clanak/289936|journal=Politička misao : časopis za politologiju|language=hr|volume=55|issue=1|pages=7–32|doi=10.20901/pm.55.1.01|issn=0032-3241}}</ref> [[Други светски рат]], а посебно његови етнички сукоби, сматрани су кључним у каснијим [[Распад Југославије|југословенским ратовима]] (1991–95).<ref>Kataria, Shyamal (2015). "Serbian Ustashe Memory and Its Role in the Yugoslav Wars, 1991–1995". ''Mediterranean Quarterly''. '''26''' (2): 115–127. doi:10.1215/10474552-2914550. S2CID 154634001.</ref><ref>Mirković, D. (2000). "The historical link between the Ustasha genocide and the Croato-Serb civil war: 1991‐1995". ''Journal of Genocide Research''. '''2''' (3): 363–373. doi:10.1080/713677614. S2CID 72467680.</ref> === Српска православна црква === [[Датотека:Икона Манастир Јасеновац.jpeg|мини|'''[[Свети Српски Новомученици Јасеновачки]]''' су жртве усташког [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату|геноцида над Србима]] у [[Логор Јасеновац|логору Јасеновац]] у време [[НДХ]], које је у календар светих унела и које прославља [[Српска православна црква]].]][[Српска православна црква]] је у послератном периоду српске жртве овог геноцида сматрала мученицима. Због тога Српска православна црква 13. септембра обележава помен "[[Свети Српски Новомученици Јасеновачки]]".<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/eng/glory_and_honour_new_martyrs_jasenovac|title=For the glory and honour of the New Martyrs of Jasenovac {{!}} Serbian Orthodox Church [Official web site]|website=www.spc.rs|access-date=2022-01-30}}</ref> [[Старац Вукашин|Свети мученик јасеновачки Вукашин]] је био старији човек по имену Вукашин Мандрапа ког су усташе убиле у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]] 1943. године. Према сведочењу неуропсихијатра Неде Зец из 1970, која је била заточена у Јасеновцу, Мандрапу је издвојио хрватски усташа, који се презивао Фригановић (име Јосип или Миле), који је посматрао његово [[Stoicizam|стоичко понашање]] током дана принудног рада и клања затвореника ноћу.<ref>{{Cite web|url=https://pemptousia.com/2014/05/new-martyr-vukasin-of-klepci/|title=New Martyr Vukasin of Klepci|date=2014-05-16|website=PEMPTOUSIA|language=en-US|access-date=2022-01-31}}</ref> Фригановић је покушао да натера човека да благослови усташког поглавара [[Анте Павелић|Анту Павелића]], што је старац одбио, чак и након што му је Фригановић након сваког одбијања одсекао и уши и нос. На крају је старцу ископао очи, истргао му срце и пререзао гркљан.<ref>Avro Manhattan, ''The Vatican's Holocaust'', стр. 48.</ref> [[Српска православна црква]] га поштује сваког 29. маја. === Суђења === {{Детаљније|Суђење Милу Будаку|Операција Гвардијан}} [[Миле Будак]], оснивач усташког покрета и вишеструки министар у НДХ, [[Никола Мандић]], председник владе, као и низ других чланова владе, попут [[Јулије Маканец|Јулија Маканеца]] и [[Адемага Мешић|Адемаге Мешића]] и комаданта логора Јадовно [[Јурај Рукавина|Јураја Рукавине]], суђени су и [[Суђење Милу Будаку|осуђени]] 1945. године за [[Veleizdaja|велеиздају]] и ратне злочине од комунистичких власти СФР Југославије. Многи од њих су погубљени. [[Мирослав Филиповић]], командант логора Јасеновац и Стара Градишка, проглашен је кривим за ратне злочине, осуђен на смрт и обешен.<ref>Ramet 2007, стp. 96.</ref> [[Славко Кватерник]], комадант оружаних снага и министар одбране, је изручен Југославији од стране [[Аустрија|Аустрије]], заједно са другим министрима владе НДХ, [[Владимир Кошак|Владимиром Кошаком]], [[Мехмед Алајбеговић|Мехмедом Алајбеговићем]] и [[Осман Куленовић|Османом Куленовићем]], те су 1947. осуђени за ратне злочине и [[Злочин против човечности|злочине против човечности]] и погубљени.<ref>{{cite journal|url=https://hrcak.srce.hr/213934|title=Drama vojskovođe Slavka Kvaternika|trans-title=The drama of general Slavko Kvaternik's life|journal=Časopis za suvremenu povijest|publisher=Croatian Institute of History|volume=28|issue=3|year=1996|last=Kisić-Kolanović|first=Nada|pages=379–397|language=hr|format=PDF}}</ref> Заповедника логора Јасеновца [[Ивица Матковић|Ивицу Матковића]] су [[Уједињено Краљевство|Британци]] депортовали из Аустрије након чега је убрзо [[Случај Блајбург|убијен са другим сарадницима фашиста]], док се [[Доминик Пићили|Доминиук Пићилију]] губи сваки траг након 1945. године.<ref>{{cite web|title=Ивица Матковић|website=Спомен-подручје Јасеновац|url=https://www.jusp-jasenovac.hr/Default.aspx?sid=9697|access-date=9. јул 2022.|language=hr}}</ref><ref>{{cite web|title=Доминик Пићили|website=Спомен-подручје Јасеновац|url=https://www.jusp-jasenovac.hr/Default.aspx?sid=9702|access-date=9. јул 2022.|language=hr}}</ref> Многи други су побегли, укључујући и врховног поглавара [[Анте Павелић|Анту Павелића]], највише у [[Латинска Америка|Латинску Америку]]. Део емиграције је спречен [[Операција Гвардијан|операцијом Гвардијан]], у којој су неки од заповедника логора Јасеновац [[Љубо Милош]] и [[Анте Врбан]], као и поједини припадници Усташкe војницe заробљени и погубљени.<ref>Adriano & Cingolani 2018, стр. 342–348.</ref> [[Алојзије Степинац]], који је служио као надбискуп загребачки, проглашен је кривим за велеиздају и присилно покатоличавање православних Срба.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qMZaPjrHqYYC|title=Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of South Eastern Europe|last=Fischer|first=Bernd Jürgen|date=2007|publisher=Purdue University Press|isbn=978-1-55753-455-2|language=en}}</ref> Међутим, неки тврде да је суђење „спроведено уз одговарајућу правну процедуру“. [[Нирнбершка суђења|Нирнбершки војни суд]] је закључио да [[Независна Држава Хрватска]] није била суверени ентитет способан да делује независно од немачке војске, упркос томе што су га [[силе Осовине]] признале као независну државу.<ref>{{Cite journal|date=1950-02-25|title=Trials of War Criminals Before Nuernberg Military Tribunals, under Control Counsel Law No. 10, Nuernberg, Oct. 1946-Apr. 1949. Vol. I: Case I, United States vs. Karl Brandt, et al. (the Medical Case)|url=http://dx.doi.org/10.1001/jama.1950.02910260078033|journal=Journal of the American Medical Association|volume=142|issue=8|pages=604|doi=10.1001/jama.1950.02910260078033|issn=0002-9955}}</ref> Према Трибуналу, „Хрватска је овде све време била окупирана земља“.<ref>Deutschland Military Tribunal 1950, стр. 1302–03.</ref> [[Зигфрид Каше]], амбасадор [[Трећи рајх|Трећег рајха]] у НДХ, је осуђен смртном казном у Нирнбершком суђењу због насилног протеривања Срба.<ref>{{Cite book|author=Secretariat of the Tribunal |title=Trial of the Major War Criminals, Vol. I |year=1947|publisher=International Military Tribunal |location=Nuremberg |pages=433] |url=https://www.loc.gov/rr/frd/Military_Law/pdf/NT_Vol-I.pdf |accessdate=10. 7. 2022.}}</ref> Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида у то време није била на снази. Генерална скупштина [[Уједињене нације|Уједињених нација]] га је једногласно усвојила 9. децембра 1948. и ступила је на снагу 12. јануара 1951. године.<ref>[https://legal.un.org/avl/pdf/ha/cppcg/cppcg_ph_e.pdf Повеља УН о геноциду.]</ref> {{multiple image | align = center | width1 = 100 | image1 = Dr. Mile Budak.gif | alt1 = | caption1 = [[Миле Будак]] | width2 = 120 | image2 = Nikola Mandić.JPG | alt2 = | caption2 = [[Никола Мандић]] | width3 = 110 | footer = | image3 = Miroslav Filipović-Majstorović-u odori.jpg | alt3 = | caption3 = [[Мирослав Филиповић]] | width4 = 120 | image4 = Andrija Artuković (cropped).png | alt4 = | caption4 = [[Андрија Артуковић]] | width5 = 110 | image5 = Marshal Slavko Kvaternik.jpeg | alt5 = | caption5 = [[Славко Кватерник]] | width6 = 105 | image6 = Ljubo Miloš.jpg | alt6 = | caption6 = [[Љубо Милош]] | width7 = 115 | image7 = Ante Vrban photo.jpg | alt7 = | caption7 = [[Анте Врбан]] | width8 = 100 | image8 = Ustasa Dinko Sakic.jpg | alt8 = | caption8 = [[Динко Шакић]] }} [[Андрија Артуковић]], министар унутрашњих послова и министар правде НДХ који је потписао низ расних закона, после рата је побегао у [[Сједињене Америчке Државе]] и изручен [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] 1986. године, где му је суђено у Окружном суду у [[Загреб|Загребу]] и проглашен кривим за низ масовних убистава у НДХ.<ref>Abtahi & Boas 2005, стp. 267.</ref> Артуковић је осуђен на смрт, али казна није извршена због година и здравља.<ref>Ravlić 1997, стp. 12.</ref> [[Ефраим Зуроф]], ловац на [[Нацистичка партија|нацисте]], имао је значајну улогу у хватању [[Динко Шакић|Динка Шакића]], још једног команданта [[Логор Јасеновац|логора Јасеновац]], током 1990-их.<ref name="#9">Stover, Peskin & Koenig 2016, стp. 135.</ref> Након притиска међународне заједнице на десничарског председника [[Фрањо Туђман|Фрању Туђмана]], тражио је Шакићево изручење и суђено му је у [[Хрватска|Хрватској]], са 78 година; оглашен је кривим за ратне злочине и злочине против човечности и изречена му је максимална казна од 20 година затвора. Према истраживачима људских права Ерику Стоверу, Виктору Пескину и Алекси Кенигу, то је био „најважнији домаћи покушај после хладног рата да се нацистички осумњичени за ратне злочине позове на кривичну одговорност у бившој источноевропској комунистичкој земљи“.<ref name="#9"/> === Пацовски канали, тероризам и атентати === {{Детаљније|Пацовски канали|Атентат на Анта Павелића}} [[Датотека:Krunoslav Draganovic.jpg|мини|'''[[Крунослав Драгановић]]''' ([[1903]] — [[1983]]) био је [[професор]] на [[Загреб|загребачком]] [[Теологија|Богословском факултету]] и један од поверљивих људи [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] и [[Ватикан|Ватикана]]. Организатор је [[Пацовски канали|пацовских канала]] којим је у [[Јужна Америка|Јужну Америку]] пребегло на хиљаде [[Усташе|усташких]] и [[Нацизам|нацистичких]] [[Злочин|злочинаца]].]] Након партизанског ослобођења Југославије, многи усташки поглавари су побегли и склонили се у колеџ [[Сан Ђироламо (Ређо Емилија)|Сан Ђироламо]] дељи Илирики код Ватикана.<ref name=":45">Levy 2011, стp. 72.</ref> Католички свештеник и усташа [[Крунослав Драгановић]] управљао је бегунцима из Сан Ђиролама.<ref name=":45">Levy 2011, стp. 72.</ref> Амерички [[Стејт департмент]] и Контраобавештајни корпус помогли су ратним злочинцима да побегну, а помогли су Драгановићу (који је касније радио за америчке обавештајне службе) у слању усташа у иностранство.<ref name=":45">Levy 2011, стp. 72.</ref> Многи од одговорних за масовна убиства у НДХ склонили су се у [[Јужна Америка|Јужну Америку]], [[Португалија|Португал]], [[Шпанија|Шпанију]] и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]].<ref name=":45">Levy 2011, стp. 72.</ref> [[Макс Лубурић|Вјекослава Лубурића]] је у [[Шпанија|Шпанији]] 1969. убио агент [[УДБА]]-е; [[Андрија Артуковић|Артуковић]] је до изручења 1986. живео у [[Ирска|Ирској]] и [[Калифорнија|Калифорнији]] и умро природном смрћу у затвору; [[Динко Шакић]] и његова супруга [[Нада Шакић|Нада]] живели су у [[Аргентина|Аргентини]] до изручења 1998. године, Динко умире у затвору, а супруга пуштена на слободу.<ref name=":45">Levy 2011, стp. 72.</ref> Драгановић је организовао и лет функционера [[Гестапо|Гестапоа]] [[Клаус Барби|Клауса Барбија]].<ref name=":45">Levy 2011, стp. 72.</ref> Након покушаја [[Атентат на Анта Павелића|атентата]] на Павелића 10. априла [[1957]]. године у предграђу Ломас дел Паломар у [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]], он се склонио у [[Шпанија|Шпанију]] у којој владао последњи фашистички диктатор у Европи [[Франсиско Франко|Франко]]. Покушај атентата је извршио [[Благоје Јововић]]. У Шпанији се Павелић покушао опоравити од рањавања у једном католичком манастиру у [[Мадрид|Мадриду]], а умро је у [[28. децембар|децембру]] [[1959]]. Никада није изашао из болнице.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3833674/blagoje-jovovic-ante-pavelic-argentina.html|title=Благоје Јововић, човек који је упуцао Анту Павелића|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-01-31}}</ref> Међу неким из хрватске дијаспоре, усташе су постале хероји.<ref name=":45">Levy 2011, стp. 72.</ref> Усташке емигрантске терористичке групе у дијаспори (као што су [[Хрватско револуционарно братство]] и [[Хрватски национални отпор]]) су током читавог југословенског периода вршиле атентате и бомбардовања, као и отмице авиона.<ref>Paul Hockenos (2003). ''Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars''. Cornell University Press. ISBN <bdi>978-0-8014-4158-5</bdi>.</ref> У јулу 2018. године шпанска владајућа Социјалистичка радничка партија, предложила је закон против меморисања фашистичких фигура. Нагађало се да ће шпанске власти, ако закон буде усвојен, моћи узурпирати гробнице [[Анте Павелић|Павелића]] и Лубурића, јер како наводе, гробнице су постале ходочасничка места за [[Неофашизам|неофашисте]], и треба их преместити на мање истакнуте локације или пребацити у [[Босна и Херцеговина|Босну]].<ref>{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2018/07/25/ustasa-tombs-in-spain-could-be-removed-07-25-2018/|title=Spanish Law May Mean Moving Croatian Fascist Tombs|date=2018-07-25|website=Balkan Insight|language=en-US|access-date=2021-02-21}}</ref> === Уништавање спомен обележја === Након стицања независности Хрватске, уништено је око 3.000 споменика посвећених антифашистичком отпору и жртвама фашизма.<ref name=":47">Ramet 2007b, стp. 273.</ref><ref name=":48">Walasek 2016, стp. 84.</ref><ref>Radonic, Ljiljana Radonic (2013). "Croatia's Politics of the Past during the Tuđman Era (1990–1999)—Old Wine in New Bottles?". ''Totalitarian Movements and Political Religions''. '''44''': 234–254. doi:10.1017/S0067237813000143. S2CID 145718988.</ref> Према хрватском удружењу ветерана [[Други светски рат|Другог светског рата]], ова разарања нису била спонтана, већ планска активност владајуће странке, државе и цркве.<ref name=":47">Ramet 2007b, стp. 273.</ref> Статус Спомен-подручја Јасеновац је деградиран на парк природе, а парламент је укинуо његово финансирање.<ref>Walasek 2016, стр. 83-84.</ref> У септембру 1991. године, хрватске снаге су ушле у спомен-обележје и вандализовале зграду музеја, док су изложбе и документација уништени, оштећени и опљачкани.<ref>Walasek 2016, стp. 84.</ref> [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] је 1992. године упутила формални протест [[Уједињене нације|Уједињеним нацијама]] и [[Унеско|Унеску]], упозоравајући на девастацију меморијалног комплекса.<ref name=":48">Walasek 2016, стp. 84.</ref> Посматрачка мисија Европске заједнице је посетила меморијални центар и потврдила штету.<ref name=":48">Walasek 2016, стp. 84.</ref> == Форензичке истраге == Између 22. и 27. јуна 1964. ексхумације тела и коришћење метода узорковања у Јасеновцу су извршили Вида Бродар и Антон Погачник са љубљанског универзитета и Србољуб Живановић са новосадског универзитета. Српски антрополог [[Србољуб Живановић]] је током југословенских ратова објавио, како је тврдио, потпуне резултате студија, које је, по његовим речима, потиснула Титова влада у име братства и јединства, како би се мањи акценат ставио на злочине усташа. Према Живановићевим речима, истраживање је дало снажну подршку броју жртава од преко 500.000, а реалне су процене од 700.000-800.000, наводећи да се у свакој масовној гробници налази 800 скелета.<ref>{{Cite web|url=https://www.scribd.com/doc/28256712/Dr-srboljub-Zivanovic-Govoriti-u-Ime-Onih-Cija-Je-Cutnja-Vecna-Jasenovac|title=DR - Srboljub Zivanovic - Govoriti U Ime Onih Cija Je Cutnja Vecna Jasenovac {{!}} PDF|website=Scribd|language=en|access-date=2022-02-26}}</ref> == Историјски ревизионизам == {{Детаљније|Порицање геноцида над Србима у НДХ}} Порицање геноцида над Србима у НДХ представља [[Историјски ревизионизам|ревизионистичке]] и [[Негационизам|негационистичкке]] тврдње да у НДХ нису извршени систематски масовни злочини и геноцид над Србима, као и умањивање броја жртава и бруталности масовних погубљења. Историчарка Мирјана Касаповић је закључила да постоје три главне стратегије у делу хрватске историографије: НДХ је у то време била нормална противпобуњеничка држава; у НДХ нису почињени масовни злочини, посебно геноцид; логор Јасеновац је био само радни логор, а не логор [[логор смрти]].<ref name=":46" /> Ревизионистичке изјаве и дела су објављивали поједини хрватски новинари и историчари, али и високи званичници. Историчар Хрвоје Класић је навео да је од осамостаљења Хрватске након [[Распад Југославије|распада Југославије]] успостављен нов приступ проучавања и подучавања хрватске историје, који укључује умањивање и порицање усташких злочина.<ref>{{cite journal|last=Klasić|first=Hrvoje|title=Dealing with or facing the past?|journal=Europski glasnik - Le Messager européen|year=2016|issue= 4|pages= 229-232|ref=harv}}</ref> Један од најзначајнијих научника који су изучавали злочине у НДХ, [[Рори Јеоманс]] је 2018. изјавио да је историјски ревизионизам из [[1990-е|90-их]] имао своја упоришта у академији и мејнстрим политици, као и да данашњи ревизионисти имају за циљ повратак усташког режима у целости, упоређујући га са раздобљем [[Фрањо Туђман|Фрањe Туђманa]] када је тренд био умањити злочине или рехабилитовати само одређене његове аспекте.<ref name="Yeomans">{{cite web |last1=Yeomans |first1=Rory |url=https://balkaninsight.com/2018/06/06/how-to-combat-croatian-revisionists-culture-of-lies-06-05-2018/ |title=How to Combat Croatian Revisionists’ Culture of Lies |website=Balkan Insight |publisher=BIRN |date=6 June 2018}}</ref> [[Википедија на хрватском језику]] такође је привукла пажњу међународних медија због пристрасности и порицања злочина почињених на тлу НДХ.<ref name="dailydot">{{cite web |url=http://www.dailydot.com/politics/croatian-wikipedia-fascist-takeover-controversy-right-wing |title=How pro-fascist ideologues are rewriting Croatia's history|last=Sampson|first=Tim|work=dailydot.com|date=1 October 2013}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.jutarnji.hr/radikalni-desnicari-preuzeli-uredivanje-hr-wikipedije--ndh-nije-svjesno-bila-totalitarna--a-antifasizam-se-bori-protiv-svih-sloboda-/1125398/|title=Desničari preuzeli uređivanje hrvatske Wikipedije|newspaper=Jutarnji list|date=10 September 2013|language=hr|trans-title=Right-wing editors took over the Croatian Wikipedia|access-date=17. 07. 2021|archive-date=25. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160325014957/http://www.jutarnji.hr/radikalni-desnicari-preuzeli-uredivanje-hr-wikipedije--ndh-nije-svjesno-bila-totalitarna--a-antifasizam-se-bori-protiv-svih-sloboda-/1125398/|url-status=dead}}</ref> Од 2016. године антифашистичке групе, лидери српске, ромске и јеврејске заједнице у Хрватској и бивши највиши хрватски званичници бојкотују званичну државну комеморацију жртвама логора Јасеновац, јер су, како наводе, хрватске власти одбијале да осуде усташко наслеђе експлицитно и умањили су и ревитализирали злочине које су починиле усташе.<ref>{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2019/04/12/jasenovac-camp-victims-commemorated-separately-again/|title=Jasenovac Camp Victims Commemorated Separately Again|date=2019-04-12|website=Balkan Insight|language=en-US|access-date=2022-01-30}}</ref> == Комеморација == {{Multiple image | image1 = Tito u obilasku Spomen-groblja streljanih i muzeja u S. Mitrovici.jpg | caption1 = [[Јосип Броз Тито]] у посети [[Спомен-гробље у Сремској Митровици|Спомен-гробљу у Сремској Митровици]]. | image2 = Sa izložbe o Jasenovcu, Muzej Republike Srpske3.jpg | caption2 = Са изложбе о Јасеновцу, [[Музеј Републике Српске]]. | direction = vertical | image3 = Stari Brod 121912 05.jpg | caption3 = Спомен-музеј у Старом броду, пројекат архитекте Новице Мотике. | align = left }} {{Детаљније|Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату}} Израелски председник [[Моше Касав]] посетио је [[Логор Јасеновац|Јасеновац]] 2003. Његов наследник [[Шимон Перес]] одао је почаст жртвама логора када је посетио Јасеновац 25. јула 2010. године и положио венац на спомен обележје. Перес је усташке злочине назвао „демонстрацијом чистог садизма“. Меморијални музеј Јасеновац поново је отворен у новембру 2006. новом изложбом хрватске архитекткиње Хелене Павер Њирић и Едукативним центром компаније Продукција. Меморијални музеј садржи унутрашњост од челичних модула обложених гумом, видео и пројекционих платна и стаклених витрина у којима су приказани артефакти из логора. Изнад изложбеног простора, који је прилично мрачан, налази се поље од стаклених паноа на којима су исписана имена жртава. Одељење за паркове града Њујорка, Одбор за парк Холокауст и Институт за истраживање Јасеновца, уз помоћ тадашњег конгресмена Ентонија Вајнера, поставили су јавни споменик жртвама Јасеновца у априлу 2005. (на шездесету годишњицу од ослобађање логора.) Церемонији посвећења је присуствовало десет преживелих југословенских холокауста, као и дипломате из Србије, Босне и Израела. Остаје једини јавни споменик јасеновачким жртвама ван Балкана. 22. априла, на годишњицу пробоја заробљеника из логора Јасеновац, Србија обележава Дан сећања на жртве националног холокауста, геноцида у Другом светском рату и других фашистичких злочина, док Хрватска одржава званичну комеморацију на Спомен-подручју Јасеновац.<ref>{{Cite web|url=https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/obelezen-dan-secanja-na-zrtve-holokausta-genocida-i-drugih-zrtava-fasizma-u-drugom-svetskom-ratu|title=Обележен Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату|website=Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања|language=sr|access-date=2022-01-30}}</ref> Србија и босанскохерцеговачки ентитет Република Српска одржавају заједничку централну комеморацију у Спомен зони [[Доња Градина]].<ref name="#10">{{Cite web|url=https://www.b92.net/eng/news/region.php?yyyy=2014&mm=06&dd=30&nav_id=90820|title=Minister honors Croatian WW2 death camp victims|website=B92.net|language=en|access-date=2022-01-30}}</ref> 2018. године, поводом обележавања Међународног дана сећања на холокауст, у седишту Уједињених нација у Њујорку одржана је изложба под називом „Јасеновац – право на сећање“ са основним циљем неговања културе сећања на Србе, Јеврејске, ромске и антифашистичке жртве холокауста и геноцида у логору Јасеновац.<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/eng/news/society.php?yyyy=2018&mm=01&dd=23&nav_id=103330|title=Exhibition about Croat WW2 death camp to open at UN|website=B92.net|language=en|access-date=2022-01-30}}</ref> Комеморације жртвама концентрационог логора Јадовно од 2009. године организују Српско народно вијеће (СНВ), Јеврејска заједница у Хрватској и локални антифашисти, док је 24. јун одређен за „Дан сећања на логор Јадовно“ у Хрватској.<ref name="#10"/> Дана 26. августа 2010. године, на 68. годишњицу делимичног ослобођења дечјег логора Јастребарско, помен жртвама је свечано обележен код споменика на Јастребарском гробљу. Присуствовало је свега 40 људи, углавном чланова Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске.<ref>{{Cite web|url=https://www.nezavisne.com/novosti/bih/Prvi-put-obiljezeno-stradanje-djece/66739|title=Prvi put obilježeno stradanje djece|last=Šegrt|first=Rade|date=2010-08-26|website=Nezavisne novine|language=sr|access-date=2022-01-30}}</ref> Влада Републике Српске одржала комеморацију на Спомен-обиљежју жртвама усташког клања у долини Дрине. == У култури == === Књижевност === {{Multiple image | image1 = Izvod iz poeme Jama I. G. Kovacica, napisane 1942.jpg | caption1 = Извод из поеме "Јама" Ивана Г. Ковачића, написане 1942. с илустрацијама сликара-партизана З. Прице и Е. Муртића. | image2 = Дара из Јасеновца-Званични постер.png | caption2 = Дара из Јасеновца је српски филм из 2021. године по сценарију Наташе Дракулић у режији Предрага Антонијевића. Радња говори о страдањима српских, јеврејских и ромских мушкараца, жена и деце у логору смрти Јасеновац. | direction = vertical }} * ''[[На Кордуну гроб до гроба]]'', песма о сећању на злочине на територији [[Кордун]]а * ''[[Стојанка мајка Кнежопољка]]'', поема [[Скендер Куленовић|Скендера Куленовића]] настала као сведочанство злочина на Козари * ''Јама'', песма која осуђује злочине [[Усташе|усташа]], аутора [[Иван Горан Ковачић|Ивана Горана Ковачића]] * ''[[Орлови рано лете]]'', роман о улози деце у помагању партизана у отпору усташама, аутора [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]] * ''Аустријанка'', роман Зорана Милекића о [[Диана Будисављевић|Диани Будисављевић]] и њеној акцији спашавања деце === Уметност === * Златко Прица и Едо Муртић илустровали су сцене из песме Ивана Горана Ковачића Јама === Позориште === * Голубњача, драма [[Јован Радуловић|Јована Радуловића]] о етничким односима у суседним селима у годинама после усташких злочина<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/kultura/kraska-jama-usred-novog-sada/|title=Kraška jama usred Novog Sada - Kultura sećanja – Golubnjača, 30 godina posle - Nedeljnik Vreme|date=2012-10-10|website=www.vreme.com|language=sr-RS|access-date=2022-01-30}}</ref> === Филм === 1955 – ''[[Шолаја (филм)|Шолаја]]'', филм о побуни Срба против геноцида, у режији [[Војислав Нановић|Војислава Нановића]] 1960 – ''[[Девети круг]]'', филм Франса Штиглића, укључује сцене из логора Јасеновац. 1962 – ''[[Козара (филм)|Козара]]'', филм о [[Битка на Козари|бици на Козари]], збегу цивила и масакрима, у режији [[Вељко Булајић|Вељка Булајића]] 1966 – ''[[Орлови рано лете (филм)|Орлови рано лете]]'', филм према истоименом роману Бранка Ћопића, редитељке [[Соја Јовановић|Соје Јовановић]]. 1967 – ''[[Црне птице]]'', филм о групи логораша [[Логор Стара Градишка|Стара Градишка]], редитеља [[Едуард Галић|Едуарда Галића]]. 1983 – ''[[Крв и пепео Јасеновца]]'', документарни филм, режија [[Лордан Зафрановић]] 1984 – [[Крај рата (филм)|''Крај рата'']], филм о српском човеку који води свог сина да пронађе и убије припаднике усташке војнице који су мучили и убили његову жену и мајку, режија [[Драган Кресоја]] 1988 – ''[[Браћа по матери]]'', филм о усташким зверствима испричан кроз причу о два полубрата, Хрвату и Србину, у режији [[Здравко Шотра|Здравка Шотре]] 1994 – ''[[Залазак столећа / Тестамент Л. З.]]'', документарни филм о усташком режиму и суђењу [[Андрија Артуковић|Андрији Артуковићу]], режија [[Лордан Зафрановић]] 2016 – ''Прва трећина – опроштај као казна'', кратки играни филм о масакрима [[Жиле Фригановић|Жилета Фригановића]], режија [[Светлана Петров]] 2018 - ''[https://www.youtube.com/watch?v=ffEQUlKLgiM Дианина деца]'', документарни филм о преживелој деци коју је из логора спасила [[Диана Будисављевић]] 2019 – ''[[Dnevnik Diane Budisavljević (film)|Дневник Диане Будисавлјевић]]''., биографски филм о акцији помоћи [[Диана Будисављевић|Диане Будисављевић]] за спасавање више од 10.000 деце из концентрационих логора, у режији [[Дана Будисављевић|Дане Будисављевић]] 2020 – ''[[Дара из Јасеновца]]'', филм о девојчици која је преживела логор Јасеновац, редитеља [[Предраг Антонијевић|Предрага Антонијевића]] === ТВ серије === 1981 – ''[[Непокорени град]]'', ТВ серијал о кампањи усташког терора, укључујући [[логор Керестинец]], у режији [[Ванча Кљаковић|Ванче Кљаковића]] и [[Едуард Галић|Едуарда Галића]] 1983 – ''[[Замке]]'', документарна серија о [[Операција Гвардијан|Операцији Гвардијан]], режија [[Берислав Макаровић]] 1991-92 – ''[[Југославија у рату 1941—1945.]]'', документарна серија [[Радио-телевизија Србије|РТС-а]] о Другом светском рату, режија [[Милан Кундаковић]] 2021 – ''[[НДХ (серија)|НДХ]]'', документарна серија [[Хрватска радио-телевизија|ХРТ-а]] аутора историчара [[Хрвоје Класић|Хрвоја Класића]] === Музика === * Неки преживели тврде да је текст чувене песме ''Ђурђевдан'' написан у возу који је заробљенике одвезао из Сарајева у логор Јасеновац.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/rts-svet/2297140/kvadratura-kruga-kako-je-nastala-pesma-djurdjevdan.html|title=Kvadratura kruga: Kako je nastala pesma Đurđevdan|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-01-30}}</ref> * Томпсон, хрватски рок бенд, на челу са [[Марко Перковић Томпсон|Марком Перковићем "Томпсоном]]" изазвао је контроверзе због наводне величања усташког режима у својим песмама и концертима, а најпознатија таква песма је „[[Јасеновац и Градишка Стара]]“.<ref>{{Cite web|url=https://www.wiesenthal.com/about/news/wiesenthal-center-expresses-8.html|title=Wiesenthal Center Expresses Outrage At Massive Outburst of Nostalgia for Croatian Fascism at Zagreb Rock Concert; Urges President Mesic to Take Immediate Action|website=www.wiesenthal.com|access-date=2022-01-30}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.wiesenthal.com/about/news/wiesenthal-center-slams-9.html|title=Wiesenthal Center Slams Inclusion Of Fascist Singer Thompson In Croatian Football Team Celebration/ Reception In Zagreb|website=www.wiesenthal.com|access-date=2022-01-30}}</ref> == Галерија == <gallery> Датотека:Independent State of Croatia location.png|Независна Држава Хрватска на мапи Европе. Датотека:Axis occupation of Yugoslavia 1941-43 legend.png|Осовинска окупација Југославије 1941-43. Датотека:Official Proclamation of the Independent State of Croatia.jpg|Службени проглас НДХ. Датотека:Fascist genocide in yugoslavia.png|Фашистички злочини у почињени у Југославији. Датотека:KZ-Jasenovac-Denkmal-Zugang.JPG|Споменик логора Јасеновац. Датотека:Jasenovac camps.svg|Јасеновачки камп. Датотека:Jasenovac, brána.jpg|Капија у логору Јасеновац. Датотека:Ustaše odvode narod posle ofanzive na Kozaru.jpg|Усташе одводе народ после офанзиве на Козару. Датотека:Serbs expelled from Croatia, July 1941.jpg|Срби који живе у Независној Држави Хрватској, који су протерани из својих домова, излазе из града носећи велике завежљаје. Датотека:Serbs and Gypsies rounded up and taken to Jasenovac, 1942-43.jpg|Срби и Роми окупљени и одведени у Јасеновац, 1942-43. Датотека:Ustasa guards strip prisoners.jpg|Усташки чувари скидају и претресају затворенике. Датотека:Adolf Hitler meets Ante Pavelić.1941.jpg|Вођа нацистичке Немачке, Адолф Хитлер и вођа НДХ, Анте Павелић, 9. јун1941. Датотека:Grobnica djece sa Kozare Mirogoj.jpg|Гробница деце са Козаре, Мирогој. Датотека:Kuća Save Šumanovića 395.jpg|Кућа Саве Шумановића у Шиду. Датотека:Stara Gradiska prisoners.jpg|Заробљеници у логору Стара Градишка. Датотека:Children in Stara Gradiska.jpg|Деца у логору Стара Градишка. Датотека:Djeca iz ustaških logora, Plavić S.jpg|Деца из усташких логора. Датотека:Mayor of Sarajevo, Mustafa Softic, 1943.jpg|Мајор Сарајева, Мустафа Софтић, носи заставу НДХ, 1943. година. Датотека:Maks Luburić in Stara Gradiška.jpg|Вјекослав Лубурић у логору Стара Градишка. Датотека:Serbian children saved from ustashe camp.jpg|Српска деца пронађена у усташком логору. Датотека:Garavice Spomenik 04.jpg|Споменик у Гаравицама. Датотека:Korička jama i spomenik korićkim žrtvama 11.jpg|Коричка јама и споменик Коричким жртвама. Датотека:Slavko Kvaternik 3.jpeg|[[Славко Кватерник]], ([[1878]] — [[1947]]) је био [[маршал]] (војсковођа) оружаних снага [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Осуђен је на смрт због [[Ратни злочини|ратних злочина]]. Датотека:Jure Francetić 2.jpg|[[Јуре Францетић]], ([[1912]] — [[1942]]) је био усташа и пуковник [[Усташка војница|Усташке војнице]]. За време [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] постао је усташки пуковник и командант [[Црна легија|Црне легије]] којa је извршила многобројне масовне злочине над српским и јеврејским живљем и припадницима [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]. </gallery> == Напомене == <references group="lower-alpha" /> == Извори == <references responsive="" /> == Види још == * [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату|Геноцид над Србима у Другом светском рату]] * [[Прогон православних хришћана]] * [[Католичка црква и усташе]] == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=ffEQUlKLgiM Документарни филм Дианина деца, РТС, 2018.] * [https://www.youtube.com/watch?v=3mRcmXxutRo Документарни филм ''Јасеновац, усташки логор смрти''] {{Геноцид над Србима у Другом свјетском рату}}{{Холокауст|жртве}}{{Други светски рат у Југославији}} [[Категорија:Независна Држава Хрватска]] [[Категорија:Други светски рат]] [[Категорија:Србофобија]] [[Категорија:Усташе]] [[Категорија:Злочини усташа у Другом светском рату]] [[Категорија:Босна и Херцеговина у Другом светском рату]] [[Категорија:Хрватска у Другом светском рату]] [[Категорија:Србија у Другом светском рату]] 13anmw5rmjpm1gwyays45ranb3hrr74 0 1626235 25114065 25111805 2022-07-19T13:45:07Z HoneymoonAve27 204002 вандализам wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска емисија}} {{о страници||недавну сезону|Задруга (5. сезона)}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Задруга | слика = Zadruga reality logo.png | жанр = [[Ријалити-телевизија|ријалити-такмичење]] | творац = [[Жељко Митровић]] | водитељ = {{Plainlist| * [[Душица Јаковљевић]] * [[Огњен Амиџић]] * [[Рада Раденовић]] * Катарина Николић * Дарко Танасијевић * Огњен Несторовић * Милан Милошевић * Тамара Ђурић * [[Драган Маринковић (глумац)|Драган Маринковић]] * Ивана Шопић }} | земља = [[Србија]] | локација = [[Шимановци]] | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 5 | време_трајања = 24h на интернету и на телевизији | производња = -{[[Pink International Company]]}- | канал = [[Пинк (Србија)|Пинк]] | формат_слике = -{[[1080i]]}- -{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}- | почетак_емитовања = {{датум почетка|2017|9|6}} | крај_емитовања = данас }} '''''Задруга''''' је српска [[Ријалити-телевизија|ријалити-такмичарска емисија]] чији је аутор [[Жељко Митровић]]. Премијерно је приказује [[Пинк (Србија)|Пинк]] од 6. септембра 2017. године. Главна водитељка је [[Душица Јаковљевић]], док је током сезона било присутно и неколико других. Прати групу разноликих такмичара, познатих под називом задругари, који заједно живе у грађевинском комплексу под сталним надзором. Задругари су потпуно изоловани од спољног света и не могу имати никакву комуникацију са онима који нису у кући. Такмиче се за награду од 50.000 евра, са седмичним номинацијама и елиминацијама које одређују победника. [[Задруга (1. сезона)|Прва сезона]] остварила је изузетан успех, а ''Задруга'' постала један од најгледанијих ријалити-шоуа у Србији. Међутим, иако бележи велику гледаност, ''Задруга'' добија изузетно негативне критике, а приказивањем недозвољених сцена, Пинк је више пута прекршио законе и добио казне. Иако је [[Задруга (5. сезона)|пета сезона]] претходно најављена као последња,<ref>{{Cite news|url=https://www.pink.rs/domaci/316056/zeljko-mitrovic-ekskluzivno-otkrio-zadruga-5-je-poslednja-sezona-rijalitija-spremam-nesto-novo-ovo-je-poslednja-sansa-za-potencijalne-ucesnike-vi|title=ŽELJKO MITROVIĆ EKSKLUZIVNO OTKRIO: ZADRUGA 5 je poslednja sezona rijalitija, spremam NEŠTO NOVO! Ovo je poslednja šansa za potencijalne učesnike! (VIDEO)|last=|first=|date=|publisher=[[Пинк (Србија)|Пинк]]|access-date=22. 7. 2021|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Митровић је 11. јуна 2022. најавио шесту сезону након позитивних резултата контроверзне и нетранспарентне петиције за наставак приказивања емисије.<ref>{{cite web |title='AKO SAM I IMAO NEKU DILEMU, SADA VIŠE NEMAM, BIĆE ZADRUGE 6 SIGURNO!' Željko Mitrović potvrdio: Peticiju potpisalo VIŠE OD MILION i DVESTA HILJADA LJUDI, a broj potpisa i dalje raste! (FOTO+VIDEO) |url=https://pink.rs/drustvo/409470/'ako-sam-i-imao-neku-dilemu-sada-vise-nemam-bice-zadruge-6-sigurno'-zeljko-mitrovic-potvrdio-peticiju-potpisalo-vise-od-milion-i-dvesta-hiljada-lj |publisher=[[Пинк (Србија)|Пинк]] |access-date=11. 6. 2022}}</ref> == Формат == [[Датотека:Zadruga - građevinski kompleks.jpg|мини|лево|300п|Део грађевинског комплекса ријалити-шоуа ''Задруга'']] У [[Шимановци]]ма, на преко два хектара земље, изграђен је читав комплекс са више зграда. У склопу комплекса налази се и вештачко језеро. Такође се налази и Бела кућа, где константно бораве учесници, познатији као задругари, који се девет или десет месеци боре за награду од 50.000 евра. По концепту ријалитија, сваког понедељка ујутру се проглашава вођа, којег бира учесник који је избачен претходне седмице. Вођа је те седмица сигуран од номинације и спава у хотелу (који се налази у склопу ријалити-шоуа), заједно са омиљеном особом, одвојено од осталих такмичара. Његова дужност је да одржава ред, као и изабере омиљену особу, која је такође привилегована као и вођа, као и два потрчка, који морају да слушају сва наређења вође и приморани су да спавају у изолацији. Елиминације се одржавају скоро сваке седмице, док првог номинованог изгласавају укућани између два потрчка, а други номинован буде учесник који је те седмице имао најмање -{SMS}- гласова публике. Продукција има право да казни још учесника номинацијом уколико процени да понашање одређеног такмичара није било у складу са правилима игре те седмице. Задругари могу да се исповедају Дрвету Мудрости у Рајском врту, које им често нуди пакт, у коме обично учесници покажу своје најгоре особине, спремност да издају пријатеља, покажу љубомору, похлепу и гордост. Задругари у склопу ријалитија имају сопствену продавницу, казино, ноћни клуб, козметички салон, паб, базен, суд, собу за рехабилитацију, собу за изолацију, радионицу и фарму. Од друге сезоне, комплекс се проширио, те је у град додат и шиша бар, кафић Дубиоза, ресторан брзе хране, паркинг, залагаоница, наутичка продавница, тајна мрачна соба, Миленијина палата у оквиру које се налази Древна Пророчица, позориште и сала, док је напољу изграђен велики морски залив који има и сопствено острво. Суд се користи само једном седмично, за време журке, уколико такмичари направе преступ. Све остале зграде су стално отворене, али такмичари морају да плате од свог недељног буџета, који дели вођа по личном нахођењу, како би их користили. У залагаоницу такмичари доносе предмете за које добијају новац. == Преглед сезона == {| class="wikitable" style="text-align:center;" ! colspan="2" rowspan="2" |Сезона ! rowspan="2" |Дани ! rowspan="2" |Задругари ! rowspan="2" |Победник ! rowspan="2" |Другопласирани ! colspan="2" style="padding:0 15px;" |Оригинално емитовање |- !Премијера !Финале |- | style="background:#E75480; color:#100; text-align:center;"| | [[Задруга (1. сезона)|1.]] | 287 | 68 | [[Кија Коцкар]] | Луна Ђогани | {{датум почетка|2017|9|6}} | {{датум завршетка|2018|6|20}} |- | style="background:#E75480; color:#100; text-align:center;"| | [[Задруга (2. сезона)|2.]] | 303 | 81 | Луна Ђогани | Марко Миљковић | {{датум почетка|2018|9|6}} | {{датум завршетка|2019|7|6}} |- | style="background:#E75480; color:#100; text-align:center;"| | [[Задруга (3. сезона)|3.]] | 309 | 76 | Ива Гргурић | Марко Миљковић | {{датум почетка|2019|9|6}} | {{датум завршетка|2020|7|11}} |- | style="background:#E75480; color:#100; text-align:center;"| | [[Задруга (4. сезона)|4.]] | 307 | 78 | Надица Зељковић | Милица Кемез | {{датум почетка|2020|9|6}} | {{датум завршетка|2021|7|10}} |- | style="background:#E75480; color:#100; text-align:center;"| | [[Задруга (5. сезона)|5.]] | 308 | 75 | Дејан Драгојевић | Далила Драгојевић | {{датум почетка|2021|9|5}} | {{датум завршетка|2022|7|10}} |} == Контроверзе и критике == Ријалити-шоу ''Задруга'' наилази на константне критике јавности због пласирања сцена вербалног и физичког насиља, порнографског садржаја и непримереног речника. Учесник Зоран Марјановић је ухапшен непосредно након што је напустио ријалитији под сумњом да је извршио убиство своје супруге, певачице [[Јелена Марјановић|Јелене Марјановић]].<ref>{{Cite news|url=http://www.novosti.rs/vesti/scena.302.html:686086-ZADRUGA-U-SOKU-Ucesnicima-pozlilo-kad-su-culi-za-hapsenje-Marjanovica-VIDEO|title=ZADRUGA U ŠOKU! Učesnicima pozlilo kada su čuli za hapšenje Marjanovića|last=|first=|date=15. 9. 2017.|work=novosti.rs|access-date=11. 7. 2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Ријалити-шоу је такође осуђиван и због непоштовања сопствених правила. Најпознатији пример је из прве сезоне када су медији писали о томе да је Луна Ђогани поседовала мобилни телефон током боравка у ријалитију, иако је такмичарима забрањен контакт са спољним светом.<ref>{{Cite news|url=https://www.kurir.rs/stars/2975321/opsti-haos-luna-priznala-da-ima-mobilni-telefon-i-otkrila-da-nije-jedina|title=OPŠTI HAOS: Luna priznala da ima mobilni telefon i otkrila da nije jedina!|last=|first=|date=12. 1. 2018.|work=kurir.rs|access-date=11. 7. 2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Контроверза се везује и за учешће Мине Врбашки која је ушла у прву сезону ријалитија као малолетно лице.<ref>{{Cite news|url=http://pink.rs/showbiz/25396/maloletnica-otkrila-detalje-odnosa-sa-sakom-pokusao-je-da-me-odvede-u-krevet-obecavao-mi-karijeru|title=Maloletnica otkrila detalje odnosa sa Šakom!|last=|first=|date=|work=pink.rs|access-date=11. 7. 2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Следеће сезоне, учесница је такође јавно изјавила да се пре појављивања у ријалити-шоуу бавила [[Проституција|проституцијом]].<ref>{{Cite news|url=https://www.blic.rs/zabava/zadruga-2/on-je-sve-zapoceo-petar-se-sada-kaje-jer-je-mina-zbog-njega-priznala-cime-se-bavila/lc4sny6|title=On je sve započeo, Petar se sada kaje jer je Mina priznala čime se bavila|last=|first=|date=11. 1. 2019.|work=blic.rs|access-date=11. 7. 2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Током боравка у другој сезони, Мирослав Ђуричић је физички напао учеснице Надежду Биљић и [[Сузана Перовић|Сузану Перовић]], након чега је дисквалификован, а затим и осуђен на једну годину кућног притвора и забрану приласка жртвама.<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraf.rs/jetset/vesti-jetset/3071838-doneta-presuda-mikiju-djuricicu|title=Doneta presuda Mikiju Đuričiću||last=|first=|date=14. 6. 2019.|work=telegraf.rs|access-date=11. 7. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Након овог случаја, као и експлицитног садржаја у емисији ''[[Амиџи шоу]]'' у којој су главне актерке биле учеснице ријалити-шоуа ''Задруга'', [[Регулаторно тело за електронске медије]] је покренуло поступак против канала Пинк.<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/drustvo/rem-pokrenuo-postupke-protiv-pinka-zbog-nasilja-i-erotskog-sadrzaja/|title=REM pokrenuo postupke protiv Pink zbog nasilja i erotskog sadržaja|last=|first=|date=14. 6. 2019.|work=danas.rs|access-date=11. 7. 2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Ријалити-шоу ''Задруга'' није престао са емитовањем током [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]], док је канал [[Нова С]] изнео информације да се неколико радника ангажованих на реализацији ријалити-шоуа заразило ковидом 19, које су сазнали преко блиских људи ријалити-шоуа.<ref>{{Cite news|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/korona-u-pinku-jos-od-marta-mitrovic-cutao-o-zarazenima/|title=Korona u “Pinku” još od marta: Mitrović ćutao o zaraženima|last=|first=|date=14. 6. 2020.|work=nova.rs|access-date=20. 10. 2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Средином јуна 2020. године, учесница Тара Симов је изјавила да се учесници Мирослава „Мима” Живковић, [[Гаги Ђогани]], Менсур Ајдарпашић и Матеја Матијевић не осећају добро и да имају високу температуру. Ајдарпашић током исте ноћи није могао да устане из кревета, а учесница Ермина Пашовић је изјавила да његова температура износи 39,9.<ref>{{Cite news|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/korona-usla-u-zadrugu-ucesnici-sa-temperaturom-i-do-39-9/|title=Korona ušla u “Zadrugu”? Učesnici sa temperaturom i do 39.9|last=|first=|date=17. 6. 2020.|work=nova.rs|access-date=20. 10. 2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Истог месеца, водитељка [[Душица Јаковљевић]] била је позитивна на тест на ковид 19.<ref>{{Cite news|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/zarazena-dusica-jakovljevic-bila-kod-cece-na-proslavi/|title=Zaražena Dušica Jakovljević bila kod Cece na proslavi|last=|first=|date=9. 6. 2020.|work=nova.rs|access-date=20. 10. 2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Иако се емисија коју води Јаковљевић снима у одвојеном студију, водитељка заједно са колегом Дарком Танасијевићем има емисију у оквиру ријалити-шоуа. Чињеница је да Танасијевић као један од водитеља ријалити-шоуа често улази унутар комплекса у ком су смештени учесници, па је тако 1. јуна, само неколико дана пре него што је откривено да је Јаковљевић позитивна на корону, Танасијевић ушао међу задругаре за потребе емисије.<ref>{{Cite news|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/dzaba-mitrovicu-sou-pink-je-sad-potencijalno-zariste-korone/|title=Džaba Mitroviću šou, Pink je sad potencijalno žarište korone|last=|first=|date=9. 6. 2020.|work=nova.rs|access-date=20. 10. 2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Учесник Марко Миљковић је по изласку из ријалити-шоуа потврдио да су учесници током трајања сезоне били заражени вирусом. Током четврте сезоне ријалити-шоуа ''Задруга'', појавиле су се фотографије учесника Миљане Кулић и Марка Јањушевића „Јањуша” на којима користе мобилни телефон у ријалити-шоуу. Фотографије на којима Кулић користи телефон појавиле су се и током треће сезоне.<ref>{{Cite news|url=https://nadlanu.com/524331/javna-tajna-miljana-kulic-u-zadruzi-koristi-mobilni-telefon-video/|title=JAVNA TAJNA: Miljana Kulić u "Zadruzi" koristi mobilni telefon?! (VIDEO)|last=|first=|date=10. 2. 2020.|work=nadlanu.com|access-date=30. 11. 2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Такође су се појавиле фотографије на којима се види да Кулић има телевизор у свом апартману у оквиру ријалитија. == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|https://pink.rs/zadruga}} * {{IMDb наслов|id=tt8888120|title=Задруга}} * {{YouTube|channel=UCCQvGJL0tWeuLw5vkro6cLw}} * {{Facebook|zadruga.official}} * {{Twitter|zadrugaofficial}} * {{Instagram|zadruga}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Задруга| ]] [[Категорија:Ријалити-телевизија]] [[Категорија:Оригинални програм канала Пинк]] mo9z2l6doeekgfka41qo97lxn58aed8 0 1683004 25114640 24782967 2022-07-19T19:23:25Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Ф1 стаза | назив_ВН = {{зас|АЗЕ}} Велика награда Азербејџана | слика = Baku Formula One circuit map.svg| назив_стазе = [[Стаза Баку сити]] | број_кругова = 51 | дужина_круга = 6,003 | дужина_трке = 306,049 | рекорд_круга = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер]]<br/>1:43,009 | година_последње_трке = [[Велика награда Азербејџана 2022.|2022]] | пп_возач = {{зас|МОН}} [[Шарл Леклер]] | пп_тим = [[Скудерија Ферари|Ферари]] | време_пп = 1:41,359 | победник = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен|М.Верстапен]] | победнички_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]]| време_победника = 1:34:05,941 | другопласирани = {{зас|МЕК}} [[Серхио Перез|С.Перез]] | другопласирани_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]]| време_другопласираног = +20,823 | трећепласирани = {{зас|УК}} [[Џорџ Расел|Џ.Расел]] | трећепласирани_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | време_трећепласираног = +45,995 | нк_возач = {{зас|МЕК}} [[Серхио Перез]] | нк_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | најбржи_круг = 1:46,046 | број_одржаних_трка = 5 | прва_трка = [[Велика награда Азервејџана 2017.|2017]]{{efn|name=ВНЕУ|Велика награда 2016. [[Стаза Баку Сити]] је било издање [[Велика награда Европе]].}} | највише_победа_возач = ''Нема поновљених победника'' | највише_победа_тим ={{flagicon|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] (3) }} '''Велика награда Азербејџана''' ({{lang-az|Azərbaycan Qran Prisi}}) је трка [[Формула 1|Формуле 1]] која је одржана први пут [[Формула 1 — сезона 2017|2017]].<ref>{{cite web|url=http://www.fia.com/news/fia-announces-world-motor-sport-council-decisions-4|title=FIA Announces World Motorsports Council decisions|date=30 November 2016|publisher=Fédération Internationale de l'Automobile|archive-url=https://web.archive.org/web/20161130174153/http://www.fia.com/news/fia-announces-world-motor-sport-council-decisions-4|archive-date=30 November 2016|access-date=30 November 2016}}</ref><ref>{{cite news|title=No German Grand Prix on F1 2017 calendar but Azerbaijan race is official|url=https://www.theguardian.com/sport/2016/nov/30/german-grand-prix-f1-2017-calendar|access-date=30 November 2016|work=The Guardian|agency=Reuters|date=30 November 2016}}</ref> Одржава се на [[Стаза Баку сити|Стази Баку сити]], уличној стази у [[Баку]]у, главном граду [[Азербејџан]]а. ==Историја== Прва Велика награда која је одржана у Азербејџану била је [[Велика награда Европе 2016.]] која се одржала на [[Стази Баку сити]]. Годину дана касније, [[Формула 1 — сезона 2017|2017]]. на истом месту је одржана прва Велика награда Азербејџана. Трка је одржана 25. јуна и била је једна од пет трка које ће се одржати на уличној стази током сезоне Формуле 1 2017, заједно са Великом наградом [[Велика награда Сингапура|Сингапура]], [[Велика награда Монака|Монака]], [[Велика награда Аустралије|Аустралије]] и [[Велика награда Канаде|Канаде]]. Први победник Велике награде Азербејџана био је [[Данијел Рикардо]] у Ред булу.<ref>[https://www.bleacherreport.com/amp/2717832-azerbaijan-f1-grand-prix-2017-results-daniel-ricciardo-wins-incident-rich-race.amp.html] Daniel Ricciardo of Red Bull grabbed his first win of the 2017 Formula 1 campaign during Sunday's Azerbaijan Grand Prix</ref> [[File:Ilham Aliyev watched the opening ceremony of the 2018 Formula-1 Azerbaijan Grand Prix and final race 35.jpg|thumb|upright=1.3|Велика награда Азербејџана 2018. и зидине Бакуа иза]] [[Велика награда Азербејџана 2018.]] одржана је 29. априла као 4. трка [[Формула 1 — сезона 2018|сезоне]] и победио је [[Луис Хамилтон]].<ref>[https://www.theguardian.com/sport/2018/apr/29/lewis-hamilton-wins-azerbaijan-grand-prix-red-bulls-collide] Lewis Hamilton wins Azerbaijan Grand Prix after Red Bulls suffer calamity</ref> [[Велика награда Азербејџана 2019.]] одржана је 28. априла као 4. трка [[Формула 1 — сезона 2019|сезоне]]. У марту 2020. трка је одложена због пандемије [[Ковид 19|ковид19]], пре него што је отказана касније током године. [[Велика награда Азербејџана 2021.]] представљала је шесту трку сезоне. Ниједан возач Формуле 1 до сада није победио у Бакуу два пута, иако је трку два пута победио [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] (2018. и 2019.) и три пута [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] (2017, 2021. и 2022.). ==Победници== === Поновљени победници (конструктори) === ''Тимови означени '''подебљаним''' словима такмиче се у шампионату Формуле 1 у текућој сезони.'' {| class="wikitable" style="font-size: 95%" ! Победе ! Конструктор ! Година |- ! rowspan="1" |3 | {{flagicon|AUT}} '''[[Ред бул рејсинг|Ред бул]]''' | [[Велика награда Азербејџана 2017.|2017]], [[Велика награда Азербејџана 2021.|2021]], [[Велика награда Азербејџана 2022.|2022]] |- ! rowspan=1|2 | {{flagicon|GER}} '''[[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]]''' | [[Велика награда Азербејџана 2018.|2018]], [[Велика награда Азербејџана 2019.|2019]] |} ===По години=== {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Година ! Возач ! Конструктор ! Локација |- !{{Ф1|2022}} |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |[[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |[[Стаза Баку Сити|Стаза Баку сити]] |- ! {{Ф1|2021}} | {{зас|МЕК}} [[Серхио Перез]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | [[Стаза Баку Сити|Стаза Баку сити]] |- style="background:#ddd;" ! 2020 | colspan="3" align="center" | ''Није одржано'' |- ! {{Ф1|2019}} | {{зас|ФИН}} [[Валтери Ботас]] | [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | [[Стаза Баку сити]] |- ! {{Ф1|2018}} | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | [[Стаза Баку сити]] |- ! {{Ф1|2017}} | {{зас|АУС}} [[Данијел Рикардо|Данијел Рикијардо]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | [[Стаза Баку сити]] |} ==Напомена== {{Notelist}} ==Референце== {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Формула 1}} * [https://www.bakucitycircuit.com/ званична страница] {{Трке Формуле 1}} [[Категорија:Велика награда Азербејџана]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1|Азербејџан]] 1g6o57c9zdiqr2yr39grnikdt8sfqae 0 1979878 25114986 23796340 2022-07-19T23:53:13Z SrpskiAnonimac 140342 /* Име */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија етничка група | име= Ливонци | застава= Flag of the Livonians.svg | опис_заставе = Застава Ливонаца | слика= | опис_слике = Ливонци | популација= | регион1= {{застава|Летонија}} | поп1 =250 (2011) | регион2 ={{застава|Русија}} | поп2 =7 (2002) | регион3 ={{застава|Естонија}} | поп3 =22 (2011) | религија= [[лутеранизам]] | језик= [[Летонски језик|летонски]], [[Ливонски језик|ливонски]] | група= остали [[угро-фински народи]] }} '''Ливонци''' ({{јез-рус|ливы}}, {{јез-енг|Livonians}}, [[Ливонски језик|ливон]]. ''-{līvlizt}-'') су [[Угро-фински народи|угрофински народ]] који живи у области [[Ливонија|Ливонији]] у северној [[Летонија|Летонији]] и јужној [[Естонија|Естонији]].<ref>Minahan, James (2000). "One Europe, Many Nations: A Historical Dictionary of European National Groups." pp. 424</ref> == Име == По [[Несторова хроника|Несторовој хроници]] из [[12. век|12. вијека]] назив за Ливонце је био ''-{либь}-''. [[Латински језик|Латинске]] називе '''Ливони''', Ливоници, су први пут користили у [[13. век|13. вијеку]] Сакс Граматикус (''-{Saxo Grammaticus}-'') и Хенрих Лет (''-{Henrik the Lett}-'').<ref name="redbook" /> == Станиште == Првобитно Ливонија је обухватала историјску ливонску територију на источној обали [[Ришки залив|Ришког залива]], а затим је обухватала и сву земљу коју су освојили [[Тевтонски ред|Тевтонски витезови]] на обали [[Балтичко море|Балтичког мора]], касније Балтичку покрајину ({{јез-рус|Лифландија}}, {{јез-нем|Ливланд}}, {{јез-ест|Ливима}}). Древни Ливонци су живели у Ливонији, тј. у широком подручју од 60-100 -{km}- на источној обали [[Ливонски залив|Ливонског залива]] од ријеке [[Западна Двина|Западне Двине]] до територије [[Естонија|Естоније]] и на сјеверној [[Курландија|Курландији]] међу [[Курши|Куронцима]]. Неки истраживачи сматрају да је ливонско станиште у северној Летонији могло бити и шире. Према хроникама Хенриха Лета, Ливонци су живели на ушћу ријеке Западне Двине и на обалама река Гауја и Салаци. Данас је само мали број Ливонаца који живе у приобалним селима сјеверозападне Курландије и распршени широм Летоније ([[Вентспилс]], [[Талси]], [[Рига]]).<ref name="redbook" /> == Становништво == Најстарији поуздани подаци о Ливонцима су из Коепена, [[1835]]. године, када су Ливоници бројали 2.074 припадника, док је око 3.000 Ливонаца живело у 12 села на морској обали Курландије [[1860]]. године (по Ф. Ј. Вајдеману који је овај податак забележио и објавио у свом истраживању о ливонском језику [[1859]]. године), као и да је више од 2.000 ливонских говорника живело у Курландији и 8 у Салацију у Ливонији). На почетку [[20. вијек]]а број припадника овог народа је био 2.000 (само у Курландији), 1.238 у [[1925]]. години (летонски попис). Године [[1939]]. било их је 2.000, док је [[1948]]. године број драстично опао и износио је 500 - 600 Ливонаца. По попису [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] из [[1959]]. године њихов број је био 200, мада се вјерује да је стварни број у то вријеме био ближи 500. Ливонци нису били урачунати током пописа из [[1970]]. године. Занимљива је чињеница да је [[1990]]. године само око 35 особа говорило ливонским језиком, од којих 15 течно. Осим тога, у Летонији има неколико стотина људи који би желели да се идентификују као Ливонци.<ref name="redbook" /> {| style="margin:auto;" class="wikitable sortable" |- !style=background:#FFDEAD;| Година !style=background:#FFDEAD;| Број становништва |- style="text-align:center;" || [[1835]]. || 2 074 |- style="text-align:center;" || [[1860]]. || 3 000 |- style="text-align:center;" || [[1925]]. || 1 238 |- style="text-align:center;" || [[1939]]. || 2 000 |- style="text-align:center;" || [[1948]]. || 500-600 |- style="text-align:center;" || [[1959]]. || 200 |- style="text-align:center;" || [[1970]]. || ---- |- style="text-align:center;" || [[1990]]. || 35 |} === Језик === [[Датотека:Liivi keel.GIF|мини|десно|265px| {{leftlegend|#3f403f|Подручје у којем живе последњи говорници ливонског језика}} {{leftlegend|#c7bca3|Историјска распрострањеност ливонског језика у Летонији}}]] Ливонски језик припада јужној групи балтичко-финских језика. Претпоставља се да су се Ливонци први одвојили од заједничке балтичко-финске заједнице. Кључни проблем академског истраживања Ливонаца је њихово мјесто порекла и миграција. На основу доступних података, до [[19. вијек]]а већина Ливонаца је већ било асимиловано са [[Летонци]]ма. У сјеверном дјелу [[Летонија|Летоније]] ливонски језик је застарио најкасније до почетка овог вијека. Ливонски језик на простору [[Курландија|Курландије]] се разгранао на дијалекте: западни (у насељима Луц или Луцна и Пиза или Микелторнис), средњи (у насељу Ира или Лиелирбе) и источни (од насеља Ужкила или Јаунциемса до насеља Мустануме или Мелнсилса). Разлике између дијалеката нису велике. Ливонски писмени језик заснива се на источном дијалекту, али је такође био под утјецајем летонског у речнику, изговору и граматици.<ref name="redbook" /> == Историја == Прво писано спомињање Ливонаца у Ливонији датира из [[11. вијек]]а, док се Курландски Ливонци помињу тек средином [[14. вијек]]а. У ранијим изворима, становници Курландије називани су курелизовани и термин је обухватао балтичке Куронце и балтичко-финске Ливонце. Древни Ливонци су били фармери, узгајивачи стоке и рибари. Пошто су Ливонци настањени поред веома важне трговачке руте - ријеке Западна Двина - имали су изузетно добро развијену материјалну културу. Ливонци су трговали са [[Готланд]]ом, [[Кијевска Русија|Кијевском Русијом]] и [[Финска|Финском]]. Средином [[12. вијек]]а њемачки трговци почели су да долазе у долину ријеке Западне Двине. Године [[1201]]. бискуп Алберт основао је град [[Рига]] на ливонској земљи. Крсташи су победили Ливонце [[1206]]. године. Због тога су Ливонци морали да учествују у војним походима који су уследили, укључујући и против [[Естонци|Естонаца]]. Летонска племена (Латгали) почели су да се насељавају у ретко насељеним ливонским областима у [[13. вијек]]у. Постепено временом, Ливонци су великим својим дијелом били асимиловани од стране [[Летонци|Летонаца]]. Неколико Ливонских породица остало је у Салацију до средине [[19. вијек]]а, можда чак и дуже. Ливонци су некад насељавали и простор Курландије. Чак и данас још нису потпуно нестали са ових простора. Овај део народа је, за разлику од других, могао задржати свој идентитет јер је њихов живот, заснован на риболову, и био је другачији од оног у селима унутрашњости. Осим тога, обална ливонска насеља су одсјечена шумама и мочварама. Асимилација Ливонаца и Куронаца је завршена тек [[1960]]. година. Од почетка [[20. вијек]]а Ливонци су се борили за свој положај у земљи. Примјер тога је плебисцит из [[1923]]. године, када су Ливонци покушали да добију дозволу за оснивање етничке парохије, али летонска влада то није одобрила. Међутим, њихова култура је видљиво напредовала у Летонској Републици. Основан је хор и Ливонски песнички фестивали одржавани су на Ливонској обали Курланда. Такође, важно је напоменути да је ливонски језик постао изборни предмет у школама [[1923]]. године. Наставник, Март Лепсте, јахао је на коњу и кретао се од села до села и учио ливонски језик оне који су то желели. Национално буђење и жеља да се развије ливонска етничка култура подстакла је покрет у циљу промовисања блиских веза међу родољубима у Естонији и Финској од [[1920]].-[[1930]]. године. Сви ови циљеви су прекинути почетком [[Други свјетски рат|Другог свјетског рата]] и током следеће совјетске окупације. Економски и културни живот практично је престао да постоји. Током рата, као што је то био случај у Првом светском рату, Ливонци су евакуисани из својих домова, а неке породице побегле су у [[Шведска|Шведску]]. Живот Ливонаца који су се вратили у порушене и оштећене домове радикално се променио. На пример, они више нису могли да се баве риболовом јер је зона залива постала ограничена зона коју је установила совјетска гранична стража. Ливонци су као и остали балтички народ били погођени депортацијама у Сибир [[1949]]. године. Сва етничка култура је била потиснута. Ливонско друштво је забрањено, Ливонски центар заједнице додељен другима. Чак и у Летонији више није признаван Ливонски национални идентитет. Као занимљивост, [[1989]]. године само један регистрован Ливонац живио је у обалским селима Курланда у подручју у подручју Колке.<ref name="redbook" /> == Писмо == Када је у питању писани ливонски језик треба нагласити да су постојали и коришћени различити ливонски ортографски системи. Штампана материја на ливонском језику објављивана је и у већи промет се штампа од [[1863]]. године. Прва књига која је објављења је [[Јеванђеље по Матеју]] на источним и западним дијалектима. Теме које су се обрађивале на њиховом језику су: вјерска књижевност, календари, збирке поезије као и слични садржаји. Креатори ливонског књижевног језика покушали су да развију и уједине правопис и обогате рјечник, при томе намјерно избегавајући [[Летонски језик|летонске]] елементе у лексици. Послије [[Други свјетски рат|Другог светског рата]] број Ливонаца се смањио до те мере да је језичка заједница која је у стању да одржи књижевни језик Ливонаца престала да постоји. Фински и естонски истраживачи (А.Ј. Сјогрен, Ф.Ј. Вајдеман, Е.Н. Сетала, Л. Кетунен, Л. Пости, О. Лоритс, Ф. Линус, Ј. Магисте, П. Аристе, Е. Вари, С. Сухонен, Т.Р Витсо) активно учествују у сакупљању узорака ливонског језика и етничке културе. Важано је напоменути да је објављен ливонско-њемачки речник Л. Кетунена ([[1938]]. године) независно од ових истраживања. Оскар Лоритс је био главни колекционар ливонског фолклора и веровања. Живот и култура Ливонаца такође су забележени на филму (по први пут, [[1930]]. године).<ref name="redbook">{{Cite web |url=http://www.eki.ee/books/redbook/livonians.shtml |title=The Livonians |publisher=eki.ee |access-date=5. 9. 2017}}</ref> == Види још == * [[Ливонски језик]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite book |last=Minahan |first=James |year=2000 |title=One Europe, Many Nations: A Historical Dictionary of European National Groups |url=https://books.google.com/books?id=NwvoM-ZFoAgC&pg=PA424&dq=Livonians |publisher=Greenwood Press |location=Westport, Connecticut |isbn=978-0-313-30984-7 |pages=781}} {{Етничке групе Русије}} {{Уралски народи}} [[Категорија:Угро-фински народи]] ot4jb4liqihttws82b51d5la43s5tnv 0 1982824 25114221 24316929 2022-07-19T16:05:38Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=БЛАЖО ЂУРИЧИЋ | слика = Датотека:Đuričić Blažo.jpg | опис_слике= Блажо Ђуричић | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|4|26}} | место_рођења =[[Пуебло (Колорадо)|Пуебло]], [[Колорадо]] | држава_рођења =[[САД]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1991|5|29|1914|4|26}} | место_смрти =[[Сарајево]], [[СР Босна и Херцеговина]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] | професија=војно лице | КПЈ=[[10. август]]а [[1941]] | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br /> [[Југословенска народна армија]] | године службе=[[1941]] — [[1947]] | чин=[[генерал-мајор]] у резерви | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Грунвалдов крст2}} {{!}}} }} '''Блажо Ђуричић''' ([[Пуебло (Колорадо)|Пуебло]], [[26. април]] [[1914]] — [[Сарајево]], [[29. мај]] [[1991]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[26. април]]а [[1914]]. године у [[Пуебло (Колорадо)|Пуеблу]] у држави [[Колорадо]], у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]. Његов отац Алекса Ђуричић био јер родом из [[Херцеговина|Херцеговине]], али су га [[Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу|аустроугарске власти]] [[1906]]. године протерале у [[Књажевина Црна Гора|Књажевину Црну Гору]]. У потрази за послом, он је са породицом [[1910]]. године отишао у Америку и тамо радио као радник. Када је [[1914]]. године избио [[Први светски рат]], вратио се у домовину и отишао у војску, где је погинуо [[1916]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=231}} Након смрти оца, Блажина породица се настанила у [[Никшић]]у, где је он [[1925]]. године завршио основну школу. Током учења у [[Гимназија Стојан Церовић|никшићкој гимназији]] почео је да чита [[Марксизам|марксистичку]] и другу револуционарну литературу и да се интересује за политичка збивања. Године [[1932]]. је био учесник штрајка ученика никшићке гимназије. Након положене матуре, [[1933]]. године отишао је у [[Београд]], где се уписао на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредно-шумарски факултет]] у [[Земун]]у.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=231}} Током студија, Блажо се активно укључио у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету]] и почео је да се дружи са студентима-комунистима из родног краја. Године [[1939]]. је дипломирао, а исте године је радио као предавач у [[Странка радног народа|Странци радног народа]], која је представљала легалан облик рада тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), од половине [[1938]]. до краја [[1940]]. године. Радом у радничким рејонима и дружењем са комунистима, постао је присталица [[Комунизам|комунизма]] и симаптизер КПЈ. Због његове политичке активности био је више пута хапшен, али није био дуже задржаван у притвору.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=231}} Нако дипломирања, 1939. године, свега да месеца је радио као помоћни секретар Пољопривредне коморе на [[Цетиње|Цетињу]]. Због тешке болести, морао је напустити посао и повући се из друштвеног живота. Након окупације Југославије, иако још увек болестан, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године се прикључио [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]]. Као провереног политичког активисту, Окружни комитет КПЈ за Никшић га је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|10. августа 1941.]] године примио у чланство Комунистичке партије Југославије.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=231}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|Новембра 1941.]] године, по партијском задатку је прешао на рад у Херцеговину. Био је један од најистакнутијих руководилаца [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) у Херцеговини. Почетком [[1942]]. године био је постављен за [[Политички комесар|политичког комесара]] сектора [[Гацко]]—[[Невесиње]], чије су јединице међу првима у Херцеговини повеле борбу против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] и извеле више војних подухвата.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=231}} Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#10. август|10. августа 1942.]] године била формирана [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка ударна бригада]], Блажо је именован за заменика политичког комесара њеног Првог гатачког батаљона. Заједно са овом бригадом учествовао је у [[Поход у Босанску крајину|походу у Босанску крајину]], где је крајем 1942. године био именован за заменика политичког комесара [[Осма крајишка ударна бригада|Осме крајишке ударне бригаде]]. Заједно са овом бригадом, до јуна 1943. године је учествовао у великом броју значајних борби — на сектору [[Бихаћ]]а, у [[Подгрмеч]]у и код [[Бравски Ваганац (Босански Петровац)|Бравског Ваганаца]], у току [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]]; као и поново на сектору Бихаћа и на сектору [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључа]], након завршетка офанзиве.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=231}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.|Јуна 1943.]] године био је именован за политичког комесара [[Једанаеста крајишка дивизија НОВЈ|11. крајишке дивизије]] и на тој дужности је остао до краја [[1944]]. године. Са овом дивизијом је учествовао у тешким борбама у западној и централној [[Босна|Босни]] — за време зимских операција, у [[Прва бањалучка операција НОВЈ|Првој бањалучкој операцији]], за проширење слободне територије у централној Босни и др. У току лета 1944. године ова дивизија је прешла преко централне и источне Босне, а у јесен 1944. је прешла у Србију и учествовала у борбама за ослобођење западне Србије, у [[Београдска операција|Београдској операцији]] и на [[Сремски фронт|Сремском фронту]]. За успехе постигнуте у борбама за ослобођење Београда, био је похваљен заједно са својо јединицом. Извесно време се налазио на дужности политичког комесара [[Трећи босански корпус НОВЈ|Трећег босанског корпуса]], који је у завршним операцијама за ослобођење Југославије, имао значајну улогу у спречавању повлачења непријатљеских снага.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=232}} Након завршетка рата, налазио се на дужности политичког комесара Шесте армије. Године [[1947]]. био је демобилисан у чину [[генерал-мајор]]а и проведен у резерву.{{sfn|Војна енциклопедија|1971|p=613}} Након тога се посветио друштвено-политичким дужностима. Најпре је био помоћник министра, па министар пољопривреде у Влади НР Босне и Херцеговине, а потом потпредседник [[Извршно веће Скупштине СР Босне и Херцеговине|Извршног већа НР Босне и Херцеговине]], од [[1955]]. до [[1962]]. године. Био је и председник Одбора за народну привреду Републичког већа [[Скупштина СР Босне и Херцеговине|Скупштине СР Босне и Херцеговине]].{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=253}} Дуго година је био члан Извршног комитета Централног комитета [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|Савеза комуниста Босне и Херцеговине]], а један период и његов организациони секретар. На [[Седми конгрес СКЈ|Седмом конгресу СКЈ]], [[1958]]. године, био је биран за члана Централне ревизионе комисије, а на [[Осми конгрес СКЈ|Осмом конгресу СКЈ]], [[1964]]. године, био је биран за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]].{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=253}}{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=232}} Био је биран за члана Главног одбора Саоцијалистичког савеза радног народа Босне и Херцеговине, а од [[1967]]. до [[1974]]. године био је потпредседник [[Скупштина СФРЈ|Скупштине СФР Југославије]]. Више пута је био биран за републичког и савезног народног посланика, а након одласка у пензију био је члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]].{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=253}}{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=232}} Умро је [[29. мај]]а [[1991]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] првог и другог реда, [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ првог реда]], два [[Орден за храброст|Ордена за храброст]] и др.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1957|p=169}} Орденом народног хероја одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=232}} Његова супруга [[Паулина Сударски|Паулина Пава Сударски]] (1913—1943), била је сликарка родом из Новог Бечеја, а погинула је као болничарка [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете црногорске пролетерске бригаде]] на [[Тјентиште|Тјентишту]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#13. јун|13. јуна 1943.]] године, током [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], у близини места где је погинуо [[Сава Ковачевић]].{{sfn|Кучан|1996|p=475}}<ref>{{Cite web |url=http://www.novibechej.com/o-gradu/licnosti/1742-paulina-pava-sudarski-1914-1943 |title=Povodom 100 godišnjice rođenja naše akademske slikarke |access-date=21. 09. 2017 |archive-date=22. 09. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170922001752/http://www.novibechej.com/o-gradu/licnosti/1742-paulina-pava-sudarski-1914-1943 |url-status=dead }}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Ко је ко у Југославији|1957}} |title=Ко је ко у Југославији |year=1957|publisher= |location=Београд |id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Ко је ко у Југославији|1970}} |title=Ко је ко у Југославији |year=1970|publisher= |location=Београд |id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Војна енциклопедија|1971}} |title=Војна енциклопедија том II |year=1971|publisher= |location=Београд |id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} * {{Cite book | ref=harv|last=Кучан|first=Виктор|last2=|first2=| authorlink1 = | authorlink2 = |year=1996|title=Борци Сутјеске|publisher=„Завод за уџбенике и наставна средства” | location = Београд |id=}} {{Народни хероји-Никшић}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Ђуричић, Блажо}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1991.]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Десете херцеговачке бригаде]] [[Категорија:Генерали ЈНА у резерви]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР БиХ]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР БиХ]] [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]] [[Категорија:Народни хероји - Ђ]] rjks1d3pnay4bu6qyrdao988fg88o9m 0 1984233 25114546 23073649 2022-07-19T18:14:24Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ДУШАН ЈЕЧМЕНИЋ | слика = Датотека:Ječmenić Dušan.jpg | опис_слике=Душан Јечменић | датум_рођења = {{Датум рођења|1911|11|8}} | место_рођења =[[Губеревци]], код [[Лучани|Лучана]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|12|4|1911|11|8}} | место_смрти =[[Кошевине]], код [[Пријепоље|Пријепоља]] | држава_смрти =[[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија=земљорадник |КПЈ=[[1940]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1953]]. }} '''Душан Јечменић Јечменица''' ([[Губеревци]], код [[Лучани|Лучана]], [[8. новембар]] [[1911]] — [[Кошевине]], код [[Пријепоље|Пријепоља]], [[4. децембар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[6. новембар|6. новембра]] [[1911]]. године у селу [[Губеревци]], код [[Лучани|Лучана]]. Потицао је из земљорадничке породице и након завршетка основне школе је остао у селу у бавио се земољорадњом. Под утицајем млађег брата, Јеремије, који је био члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) добио је сазнања о радничком покрету и комунизму. Године [[1940]]. постао је члан КПЈ и учествовао је свим акцијама које је КПЈ организовала у [[Драгачево|Драгачеву]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=323}} Након [[Окупациона подела Југославије|окупације Краљевине Југославије]], [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.|априла 1941.]] године, заједно са братом укључио се у припремем оружаног устанка и стварања [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) у Дргачеву и околини. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|Јула 1941.]] године, након формирања [[Чачански партизански одред|Чачанског партизанског одреда]], постао је борац Прве драгачевске чете, а од [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] је био борац Драгачевског батаљона. У свим борбама, у којима је учествовао истицао се храброшћу. Посебно се истакао у току првог и другог [[Опсада Краљева|напада на Краљево]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#14. октобар|14. октобра 1941.]] године. У току другог напада, он је са својом десетином успео да продре у центар града, што је изненадило непријатеља и изазвало панику међу немачким војницима који су се до тада грчевито бранили. Упавши у зграду Суда у центру [[Краљево|Краљева]], Јечменић је са својом десетином присилио на предају два немачка официра и групу војника. Пошто су [[Вермахт|Немци]] успели да локализују пробој партизана, свом силином су се бацили на зграду Суда. Увидевши то, Јечменица је одлучио да се са својом десетином повуче преко [[Ибар|Ибра]], што му је и успело, па се вратио у свој батаљон. За успомену из те борбе понео је парабелум једног од заробљених немачких официра, као и њихове официрске ознаке и амблеме.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=323}} [[Датотека:Wiki Šumadija VII Guča 432.jpg|мини|лево|Спомен биста у Гучи]] Током током [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] у западној Србији, истицао се у борбама на Трешњевици, код [[Ужице|Ужица]], у [[Пожега|Пожеги]] и [[Прањани|Прањанима]], где је био лакше рањен у руку. Приликом [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења партизанских одреда у Санџак]], налазио се у саставу Друге чете Чачанског партизанског батаљона. Овај батаљон је [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#1. март|1. марта 1942.]] године ушао у састав тада формиране [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]]. У овој бригади је био најпре водник, потом заменик командира чете и командир Друге чете. Био је храбар борац, који се истицао у борбама, а посебно у извршавању специјалних задатака.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=323}} Као вођа [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаша]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942.]] године истакао се у уништењу италијанских бункера, на Деву код [[Фоча|Фоче]]. Такође, са групом бомбаша се пробио до италијанских артиљеријских положаја испод брда Ђедева, где су се налазили италијански артиљеријски положаји. Приликом [[Напад НОВЈ на Прозор фебруара 1943.|напада на Прозор]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1943.|фебруара 1943.]] године, неприметно је довео вод Друге чете на железничку станицу и засуо је бомбама, а затим вод повео у јуриш. У борбама на [[Мањача|Мањачи]], [[Босанско Грахово|Грахову]] и обранцима [[Динара|Динаре]] био је добровољац за решавање критичних ситуација.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=323}} У [[Битка на Неретви|бици на Неретви]], у борбама на брду Хумићу, код Фоче, приликом борбе прса у прса, са својом бомбашком групом осуо је бомбе по најосетљивијим деловима непријатеља, и тако допринео општем успеху Друге пролетерске ударне бригаде. У [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]], био је постављен за заменика команданта батаљона, али је убрзо био тешко рањен. Након опоравка, вратио се на дужност заменика команданта Другог батаљона Друге пролетерске бригаде. На тој дужности је погинуо током [[Пријепољска битка|Пријепољске битке]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1943.#4. децембар|4. децембра 1943.]] године, у борби с [[Вермахт|Немцима]] у близини села [[Кошевине]], код Пријепоља.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=323}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=323}} У току Народноослободилачког рата страдао је и његов млађи брат Јеремија Јечменић (1914—1942), који је у био организатор устанка у Драгачаву, а потом позадински радник — одборник Среског Народноослободилачког одбора у Гучи и члан Среског повереништва КПЈ. Убијен је од стране [[Југословенска војска у отаџбини|четника Драже Михаиловића]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#25. јануар|25. јануара 1942.]] године, као илегалац у селу [[Вича (Лучани)|Вича]], код Лучана.{{sfn|Недовић|2009|p=}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Чачак}} {{DEFAULTSORT:Јечменић, Душан}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Лучанци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] 77mpdzgd8hpw3nkvcbnwrudrwb25p7m 0 1984446 25114680 24066062 2022-07-19T19:31:18Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛАН ЗОРИЋ | слика = Датотека:Zorić Milan.JPG | опис_слике=Милан Зорић | датум_рођења = {{датум рођења|1912|3|6}} | место_рођења =[[Врточе (Дрвар)|Доње Врточе]], код [[Дрвар]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2006|||1912|3|6}} | место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[Србија и Црна Гора]] |професија=војно лице |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1959]]. |чин=[[генерал-потпуковник]] |КПЈ=[[1939]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден народне армије2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''инострана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Партизански крст}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Милан Зорић''' ([[Врточе (Дрвар)|Доње Врточе]], код [[Дрвар]]а, [[6. март]] [[1912]] — [[Београд]], [[2006]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[6. март]]а [[1912]]. године у селу [[Врточе (Дрвар)|Доње Врточе]], код [[Дрвар]]а. Потицао је из [[Земљорадња|земљорадничке]] породице. Након основне школе, учио је металски занат и радио у [[Сарајево|Сарајеву]], [[Вареш]]у, [[Земун]]у и [[Раковица (Београд)|Раковици]]. Рано је постао члан [[Уједињени раднички синдикати|Уједињених радничких синдиката]] (УРС) и преко њих добио сазнања о [[Раднички покрет|револуционарном радничком покрету]]. Учествовао је у акцијама радничког покрета — штрајковима, демонстрацијама и др, због чега је био хапшен и малтретиран у београдском затвору „[[Главњача]]”. У чланство илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) био је примљен [[1939]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=373}} Због револуционарне активности био је неколико пута отпуштан с посла, а последњи пут априла [[1940]]. године. Након напада [[Силе Осовине|Сила осовине]] на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.|6. априла 1941.]] године, напустио је [[Бомбардовање Београда (1941)|разрушени Београд]] и отишао у родни крај. Одмах по доласку у Дрвар, активно се укључио у организовање оружаног устанка. Дан пре почетка прве [[Дан устанка народа Босне и Херцеговине|устаничке акције у Дрвару]], Милан Зорић је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#26. јул|26. јула 1941.]] године у селу засеоку Црљивица, код Доње Врточе, учествовао је у сукобу с [[Усташка војница|усташама]], које су пошле да пљачкају и убијају народ, који се повукао у шуму. Зорић је том приликом успео да тешко рани једног усташу. Била је ово један од првих оружаних сукоба с усташама на терену Дрвара.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=373}} Након [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођења Дрвара]] и [[Оштрељ]]а, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#27. јул|27. јула 1941.]] године, Милан Зорић је ступио у руководство устанка, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#6. август|6. августа]] је с шеснаест бораца из Дрвара, упућен на терен [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], због организовања устанка и извођења акција на простору Кључ—Петровац. Милан је тада у Зденом долу организовао заседу, и два дана и две ноћи чекао наилазак непријатеља. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#9. август|9. августа]] од [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључа]] наишла моторизована колона на њу је отворена ватра и непријатељ је разбијен. Убијено је око 50, а заробљено 20 војника. Заплењено је 60 пушака, 4 пушкомитраљеза и доста муниције, а уништено седам камиона и један аутомобил.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=373}} После ослобођења земље, Милан Зорић је наставио војну каријеру у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА), где се налазио на дужностима — команданта Прве пролетерске дивизије, начелника штаба Области, команданта корпуса и др. Након рата завршио је осам разреда гимназије, [[Војна академија Фрунзе|Војну академију „Фрунзе”]] у [[Москва|Москви]] и Школу оператике на [[Виша војна академија ЈНА|Вишој војној академији ЈНА]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=374}} Пензионисан је [[1959]]. године у чину [[генерал-мајор]]а, а након тога је унапређен у чин резервног [[генерал-потпуковник]]а ЈНА.{{sfn|Војни лексикон|1981|p=1126}} Након одласка у пензију, посветио се писању о Народноослободилачком рату (НОР) и објавио је неколико књига:{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=374}} * ''Дрвар у устанку 1941'', [[1963]]. године * ''Изволи друже Јевтане'', [[1967]]. године * ''Рибнички партизански одред'', 1967. године * ''Тринаеста крајишка бригада'', [[1968]]. године * ''Вртлог'', [[1969]]. године Такође објавио је и више студија у неколико часописа. Умро је [[2006]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден ратне заставе]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде првог реда]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ другог реда]], [[Орден народне армије|Орден народне армије другог реда]] и [[Орден за храброст]].{{sfn|Ко је ко у Југославији|1957|p=800}}{{sfn|Војна енциклопедија|1975|p=712}}, док се од иностраних истиче [[Партизански крст]] [[Народна Република Пољска|НР Пољске]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] је одликован [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=374}} == Види још == * [[Лазо Кочовић]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Ко је ко у Југославији|1957}} |title=Ко је ко у Југославији |year=1957|publisher= |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Војна енциклопедија|1975}} |title=[[Војна енциклопедија]] том X |year=1975|publisher= |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Војни лексикон|1981}} |title=Војни лексикон |year=1981|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Зорић, Милан}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 2006.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Дрвар у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - З]] [[Категорија:Генерал-потпуковници ЈНА]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] dd4wyolk6mmg4nnut5dxqwy49elxadh 0 1986375 25114344 24891325 2022-07-19T17:01:42Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | ијек = да | име = Пауло Дибала | слика = 2017 FRIENDLY MATCH RUSSIA v ARGENTINA - Paulo Dybala 01.jpg | опис_слике = Дибала 2017 године. | пуно_име = Пауло Бруно Ексекијел Дибала<ref>{{cite web|url=http://www.juventus.com/en/news/news/2015/dybala-sets-sights-on-silverware.php|title=Dybala sets sights on silverware|publisher=Juventus FC|date=14. 7. 2015|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> | надимак = Драгуљ <ref name="lmcordoba"/> | датум_рођења = {{Датум рођења|1993|11|15|год=да}} | место_рођења = Лагуна Ларга, [[Кордоба (аргентинска провинција)|Кордоба]] | држава_рођења = [[Аргентина]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = {{застава|Аргентина}} | актуелни_клуб = [[ФК Рома|Рома]] | актуелни_број = 21 | висина = 1,77 [[Метар|м]]<ref name="profilo">{{cite web|url=http://www.juventus.com/it/squadre/prima-squadra/attaccanti/paulo-dybala/index.php|title=Paulo Dybala|publisher=juventus.com|accessdate=10. 10. 2017}}</ref><ref name="eurosport"/> | тежина = 73 [[Килограм|кг]]<ref name="eurosport">{{cite web|url=https://www.eurosport.com/football/paulo-dybala_prs321449/person.shtml|title=Paulo Dybala|work=eurosport.comdate=|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]], [[Играч средине терена (фудбал)|офанзивни везни]] | младе_године = 2003—2011 | млади_клубови = [[ФК Институто де Кордоба|Институто]] | године = 2011—2012<br />2012—2015<br />2015—2022<br /> 2022— | клубови = [[ФК Институто де Кордоба|Институто]]<br />[[ФК Палермо|Палермо]]<br />[[ФК Јувентус|Јувентус]]<br />[[ФК Рома|Рома]] | наступи = 38<br />89<br />210 | голови = (17)<br />(21)<br />(82) | репрезентација_(године) = 2015— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентина]] | репрезентација_(наступи) = 34 | репрезентација_(голови) = (3) }} {{медаља почетак}} {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Копа Америка]]}} {{медаља бронза|[[Копа Америка 2019.|Бразил 2019.]]|[[Аргентина]]}} {{медаља крај}} '''Пауло Дибала''' ({{јез-шпа|Paulo Dybala}}; [[15. новембар]] [[1993]])<ref>{{cite web|title=Paulo Dybala|url=http://www.espnfc.com/player/164839/paulo-dybala|work=espnfc.com|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> [[Аргентина|аргентински]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Рома|Рому]] и [[Фудбалска репрезентација Аргентине|фудбалску репрезентацију Аргентине]] на позицији нападача. Рођен је у Лагуна Ларги, у [[Кордоба (аргентинска провинција)|Кордоби]],<ref name="The Cordoba Connection">{{cite web|url=http://www.espnfc.us/blog/espn-fc-united-blog/68/post/2948827/the-cordoba-connection-paulo-dybala-faces-franco-vazquez-luciano-vietto-in-champions-league|title=The Cordoba Connection: Dybala faces Vazquez, Vietto in Champions League|publisher=ESPN FC|last=Dorrington|first=Nick|date=13. 9. 2016.|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> фудбалом је почео да се бави 2003, са 10 година, а након девет година проведених у клубу Институто де Кордоба, у домовини — почео је професионалну каријеру 2011, такође у Институту. Након једне сезоне у Аргентини, прешао је у [[ФК Палермо|Палермо]] 2012. године. У сезони 2014/15 био је најбољи асистент [[Серија А|Серије А]]. Након добрих партија у Палерму, прешао је у [[ФК Јувентус|Јувентус]] 2015 године.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2015&mm=06&dd=04&nav_id=1000638|title=Dibala pet godina u Juventusu|date=4. 6. 2015|accessdate=10. 10. 2017|work=b92.net|first=|last=}}</ref> Изабран је у идеални тим Серије А за сезону [[Серија А 2015/16.|2015/16]],<ref name="Gran Galà del calcio - 2016">{{cite web|url=http://www.corriere.it/foto-gallery/sport/17_gennaio_31/gran-gala-calcio-juventus-fa-incetta-premi-serie-a-c6dc644c-e795-11e6-8168-2d40923ac04f.shtml|title=Gran Galà del calcio, la Juventus fa incetta di premi|publisher=Il Corriere della Sera|language=италијанском|date=31. 1. 2017|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> док је по избору удружења европских спортских медија — [[Европски спортски медији|ESM]], изабран у тим године за сезону 2016/17.<ref name="AZ2017">{{cite web|title=ESM Top-Elf: Ein Bayern-Star in Europas Elite |url=http://www.abendzeitung-muenchen.de/inhalt.team-der-saison-esm-top-elf-ein-bayern-star-in-europas-elite.8ee28a4c-2d49-4f49-93a4-d4dc9575ded2.html |work=Abendzeitung |language=њемачки |date=8. 6. 2017 |accessdate=10. 10. 2017}}</ref> У Јувентусу, Дибала је узео број 10 у августу 2017; десетку су прије њега носиле највеће звијезде Јувентуса.<ref>{{cite web|title=Zvanično: Dybala uzeo desetku|url=http://www.juvebalkan.com/novosti/zvanicno-dybala-uzeo-desetku/17296|accessdate=10. 10. 2017|date=9. 8. 2017|publisher=juvebalkan.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180407062434/http://www.juvebalkan.com/novosti/zvanicno-dybala-uzeo-desetku/17296|archive-date=07. 04. 2018|url-status=dead}}</ref> На љето 2022. као слободан играч прешао је у Рому. Због креативног начина игре, технике, талента и голгетерског учинка, добио је надимак ''ла Хоја'' ({{јез-шпа|La Joya}}; досл. драгуљ).<ref name="lmcordoba">{{cite web|url=http://www.lmcordoba.com.ar/nota.php?ni=71388|title=Los maestros de la "joya"publisher=La Mañana Cordoba|last=Villalobo|first=Marcos|language=шпанском|date=10. 10. 2011|accessdate=10. 10. 2017|archive-url=https://archive.is/20121230031329/http://www.lmcordoba.com.ar/nota.php?ni=71388|archive-date=30. 12. 2012|url-status=dead}}</ref> Дибала је могао да игра за Пољску и Италију, али је изабрао Аргентину, изјавивши да је одувијек сањао да игра за репрезентацију Аргентине.<ref>{{cite news|url=http://www.corrieredellosport.it/calcio/serie_a/palermo/2014/11/29-386072/Italia,+Dybala+dice+no%3A+%C2%ABGrazie+Conte,+ma+sogno+l'Argentina%C2%BB |publisher=Corriere dello Sport |language=италијанском |title=Italia, Dybala dice no: "Grazie Conte, ma sogno l'Argentina" |date=29. 11. 2014 |accessdate=10. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402141637/http://www.corrieredellosport.it/calcio/serie_a/palermo/2014/11/29-386072/Italia%2C%20Dybala%20dice%20no%3A%20%C2%ABGrazie%20Conte%2C%20ma%20sogno%20l%27Argentina%C2%BB |archive-date=2. 4. 2015 |url-status=dead }}</ref> За репрезентацију Аргентине дебитовао је 13. октобра 2015, на мечу против [[Фудбалска репрезентација Парагваја|Парагваја]].<ref>{{cite web|url=http://www.espnfc.us/world-cup-qualifying-conmebol/match/431629/paraguay-argentina/report|title=Argentina draw with Paraguay, still winless in World Cup qualifying|publisher=ESPN FC|date=13. 10. 2015|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> Нашао се на ширем списку за [[Летње олимпијске игре 2016.|Олимпијске игре 2016]], али се није нашао међу 23 Фудбалера Аргентине на Олимпијским играма.<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/90695/dybala-%E2%80%98no-barcelona-interest%E2%80%99|title=Dybala: ‘No Barcelona interest’|publisher=Football Italia|date=31. 8. 2016|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> == Дјетињство и јуниорска каријера == Пауло Дибала је рођен у Лагуна Ларги, у Кордоби.<ref name="The Cordoba Connection"/> Његов дјед, Болеслав Дибала, је из села Красњиов, из Пољске. Пребјегао је из Пољске у Аргентину током Другог свјетског рата.<ref name="Metà polacco e metà italiano"/><ref name="dybala_newmessi">{{cite news|url=http://sport.onet.pl/pilka-nozna/inne-ligi/paulo-dybala-nowy-messi-z-polskimi-korzeniami,1,5080257,wiadomosc.html |publisher=Sport.onet |language=пољском |title=Paulo Dybala – "nowy Messi" z polskimi korzeniami |date=|accessdate=10. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120405234500/http://sport.onet.pl/pilka-nozna/inne-ligi/paulo-dybala-nowy-messi-z-polskimi-korzeniami%2C1%2C5080257%2Cwiadomosc.html |archive-date=5. 4. 2012 |url-status=dead }}</ref> Дибалина породица има и италијанске коријене, његова баба по мајци је из [[Напуљ (округ)|округа Напуљ]].<ref name="Metà polacco e metà italiano">{{cite web|url=http://www.mediagol.it/palermo/dybala-meta-polacco-e-meta-italiano-spiego/ |title=DYBALA: “Metà polacco e metà italiano, spiego” |website=MediaGol.it |language=италијанском |date=29. 11. 2014 |accessdate=10. 10. 2017}}</ref><ref name="dybala_italian">{{cite news|url=http://corrieredelmezzogiorno.corriere.it/napoli/notizie/sport/2012/12-luglio-2012/-scatta-raduno-rosanero-25-convocati-assente-giustificato-talento-dybala-201985057485.shtml |title=Scatta raduno rosanero: 25 convocati, assente giustificato Dybala |publisher=Il Corriere del Mezzogiorno |language=италијанском |date=12. 7. 2012 |accessdate=10. 10. 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/Nazionale/2014/articoli/1052202/nazionale-conte-vuole-dybala-in-azzurro.shtml|title=Nazionale, Conte vuole Dybala in azzurro|website=Sport Mediaset|language=италијанском|date=26. 11. 2014|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> Званично је добио италијанско држављанство 13. августа 2012. године.<ref name="Dybala è cittadino italiano">{{cite web|url=http://www.tuttomercatoweb.com/serie-a/esclusiva-tmw-palermo-dybala-e-cittadino-italiano-376629|title=Esclusiva Tmw - Palermo, Dybala è cittadino italiano|publisher=TuttoMercatoWeb.com|language=италијанском|last=Alaimo|first=Alessio|date=14. 8. 2012|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> == Клупска каријера == === Институто де Кордоба === Због своје игре, добио је надимке "''La Joya''"<ref name="dybala_lajoya">{{cite news |url=http://www.ole.com.ar/instituto/Joya-bien_0_674932859.html |title=La Joya está bien |publisher=Olè |language=шпански |date=2. 4. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 |archive-date=24. 09. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140924053654/http://www.ole.com.ar/instituto/Joya-bien_0_674932859.html |url-status=dead }}</ref> и "''El pibe de la pensión''".<ref name="dybala_elpibedelapension">{{cite news|url=http://www.lmcordoba.com.ar/nota.php?ni=64071 |publisher=I'm Cordoba |language=шпански |title=El pibe de la pensión |date=1. 8. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150402181712/http://www.lmcordoba.com.ar/nota.php?ni=64071 |archivedate=2. 4. 2015}}</ref> Професионалну каријеру почео је са 17 година, у клубу [[ФК Институто де Кордоба|Институто де Кордоба]], који се такмичио у Другој лиги Аргентине. Одиграо је за клуб 40 утакмица и постигао 17 голова.<ref name="SW">{{cite web|url=https://int.soccerway.com/players/paulo-dybala/201072/|title=Paulo Dybala Player|publisher=Soccerway|date=23. 10. 2011|accessdate=21. 4. 2019}}</ref><ref name="dybala_player2">{{cite news |url=http://www.institutoatleticocentralcordoba.com/index.php?option=com_joomleague&func=showPlayer&p=2&pid=59&Itemid= |publisher=Instituto Atletico Central Cordoba |language=шпански |title=Paulo Dybala player 2 |date=1. 8. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110915051053/http://www.institutoatleticocentralcordoba.com/index.php?option=com_joomleague&func=showPlayer&p=2&pid=59&Itemid= |archive-date=15. 09. 2011 |url-status=dead }}</ref> Постао је најмлађи фудбалер који је постигао гол за клуб, срушивши рекорд [[Марио Кемпес|Мариа Кемпеса]]. Дибала је такође постао први играч који је одиграо 38 утакмица у некој од професионалних лига у држави, такође срушивши рекорд Кемпеса, док је постао и први који је постигао два хет трика у сезони. Постигао је гол на шест утакмица заредом, чиме је срушио претходни рекорд од четири утакмице.<ref name="dybala_record">{{cite news|url=http://mundod.lavoz.com.ar/futbol/dybala-pibe-records |title=Dybala, el pibe de los récords |trans-title=Dybala, the kid of Records |publisher=MundoD |language=шпански |date=27. 3. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 }}</ref> === Палермо === [[Датотека:Paulo Dybala - 2015 - US Città di Palermo (corner kick).jpg|thumb|left|150п|Дибала у дресу [[ФК Палермо|Палерма]] 2015.]] На дан 29. априла 2012. године, предсједник [[ФК Палермо|Палерма]], [[Маурицио Зампарини]], објавио је да је Дибала потписао уговор за клуб, изјавивши: „Добили смо Паола Дибалу — новог [[Серхио Агуеро|Серхија Агуера]]“.<ref name="dybala_aguero">{{cite news|url=http://www.corrieredellosport.it/serie_a/palermo/2012/04/28-236116/Zamparini%3A+%C2%ABPreso+Dybala.+%C3%88+il+nuovo+Aguero%C2%BB |title=Zamparini: "Preso il nuovo Aguero" |publisher=Corriere dello Sport |language=Italian |date=28. 4. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304114849/http://www.corrieredellosport.it/serie_a/palermo/2012/04/28-236116/Zamparini:+%C2%ABPreso+Dybala.+%C3%88+il+nuovo+Aguero%C2%BB |archivedate=4. 3. 2016}}</ref> Касније истог дана, генерални секретар клуба Институто де Кордоба, Жозе Текс, изјавио је да особа која је обавила преговоре са Палермом, нема дозволу да прода Дибалу. Ипак, Дибала је 20. јула 2012 године потписао четворогодишњи уговор са Палермом, у који је прешао за осам милиона евра.<ref name="dybala_signed">{{cite news|url=http://palermocalcio.it/it/1213/news/scheda.php?id=26948 |publisher=US Città di Palermo |language=Italian |title=Dybala Ha Firmato |date=20. 7. 2012 |accessdate=21. 4. 2019}}</ref> За клуб је дебитовао у [[Серија А|Серији А]] на утакмици против [[ФК Лацио|Лација]], док је прва два гола постигао 11. новембра 2012, у побједи 2:0 против [[ФК Сампдорија|Сампдорије]].<ref>{{cite web|url=http://www.legaseriea.it/en/serie-a-tim/match-report/-/match-report/Palermo-Sampdoria/47894|title=Match report: Palermo - Sampdoria|work=legaseriea it|date=|accessdate=21. 4. 2019|archive-date=05. 02. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130205162720/http://www.legaseriea.it/en/serie-a-tim/match-report/-/match-report/Palermo-Sampdoria/47894|url-status=dead}}</ref> У сезони 2014/15, постигао је десет голова у првом дијелу сезоне, и повезиван је са бројним клубовима у Европи.<ref>{{cite web|url=https://eurosport.yahoo.com/football/serie-a/top-goalscorers.html|title=Football - Serie A - Standing - Top Scorers - 2014-2015|work=yahoo.com|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20141228193641/https://eurosport.yahoo.com/football/serie-a/top-goalscorers.html|archivedate=28. 12. 2014|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Сезону је завршио као најбољи асистент лиге, са 10 асистенција и 13 постигнутих голова.<ref name="espnfc.com">{{cite web|url=http://www.espnfc.com/italian-serie-a/12/statistics/assists?season=2014|title=Serie A 2014-15 Statistics: Assists|publisher=ESPN FC|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> === Јувентус === ==== Сезона 2015/16 ==== На дан 4. јуна 2015. године, Дибала је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Јувентус|Јувентусом]],<ref>{{cite web|url=http://www.juventus.com/wps/wcm/connect/67da102b-88b0-4926-a001-60324f1a22fc/comunicato+04062015+dybala+eng.pdf?MOD=AJPERES&CACHEID=67da102b-88b0-4926-a001-60324f1a22fc|title=Agreement with Palermo for the acquisition of the player Paulo Dybala|date=3. 6. 2015|accessdate=21. 4. 2019|publisher=Juventus F.C.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150605120843/http://www.juventus.com/wps/wcm/connect/67da102b-88b0-4926-a001-60324f1a22fc/comunicato+04062015+dybala+eng.pdf?MOD=AJPERES&CACHEID=67da102b-88b0-4926-a001-60324f1a22fc|archive-date=5. 6. 2015|url-status=dead}}</ref> који је прешао из Палерма за 32 милиона евра.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/32870748|title= Paulo Dybala: Juventus sign striker from Palermo for £23m|date=4. 6. 2015|work=BBC Sport|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Узео је дрес са бројем 21, који је прије њега носио [[Андреа Пирло]], који је тог љета напустио клуб.<ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/en/news/10/italy/2015/07/14/13576762/dybala-juventus-the-perfect-club-for-me |title= Paulo Dybala: Juventus is the perfect club for me|work=Goal.com|date=14. 7. 2015|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Дебитовао је у Суперкупу Италије, против Лација, у утакмици која је играна 8. августа у [[Шангај]]у. Ушао је у 61 минуту, умјесто [[Кингсли Коман|Кингслија Комана]], а у 73 минуту постигао је други гол за побједу 2:0.<ref>{{cite news|title=Juventus 2-0 Lazio: Mario Mandzukic and Paulo Dybala hand Juve win as new strikers seal Italian Super Cup for Serie A champions|url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-3190373/Juventus-2-0-Lazio-Mario-Mandzukic-Paulo-Dybala-hand-Juve-win-new-strikers-seal-Italian-Super-Cup-Serie-champions.html|accessdate=21. 4. 2019|work=Daily Mail|date=8. 8. 2015}}</ref> На дан 30. августа 2015. године, постигао је први гол у лиги, у побједи 2:1 против [[ФК Рома|Роме]]; постигао је гол за побједу у 87 минуту.<ref>{{cite web|url=http://www.legaseriea.it/it/serie-a-tim/match-report/2015-16/UNICO/UNI/2/ROMJUV|title=Roma 2 – Juventus 1|publisher=Lega Serie A.it|date=30. 8. 2015|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> На првих 16 утакмица у сезони, постигао је шест голова и двије асистенције у свим такмичењима, чиме је стигао до просјека да постиже гол на сваких 151 минут, што је бољи просјек од онога који су имали [[Карлос Тевез]] и [[Алесандро дел Пјеро]] у дебитантским сезонама, док је само [[Роберто Бађо]] имао бољи учинак у дебитантској сезони у Јувентусу.<ref>{{cite web|url=http://gazzettaworld.gazzetta.it/news/serie-a/juventus/dybala-best-players/|title=Dybala keeping pace with Juventus’ best|publisher=La Gazzetta dello Sport|last=Sylla|first=Ogo|date=16. 11. 2015|accessdate=21. 4. 2019}}{{Мртва веза|date=05. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Први гол у [[Куп Италије у фудбалу|Купу Италије]] постигао је 16. децембра, у побједи 4:0 против [[ФК Торино|Торина]].<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/77223/coppa-four-star-juve-crush-toro|title=Coppa: Four-star Juve crush Toro|publisher=Football Italia|date=16. 12. 2015|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> На дан 23. фебруара 2016. године, постигао је први гол у [[УЕФА Лига шампиона|Лиги шампиона]], у ремију кући 2:2 против [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхена]] у првој утакмици осмине финала у сезони [[Лига шампиона 2015/16.|2015/16]].<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/80308/dybala-juve-can-do-it|title=Dybala: 'Juve can do it!'|publisher=Football Italia|date=23. 2. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> На дан 15. марта, објављено је да ће Дибала пропустити реванш утакмицу против Бајерна, због преоптерећења мишића листа.<ref>{{cite web|url=http://app.football-italia.net/?referrer=http%3A%2F%2Fwww.football-italia.net%2F81340%2Fdybala-marchisio-miss-bayern-juve#article/footballitalia-81340|title=Dybala, Marchisio miss Bayern-Juve|publisher=Football Italia|date=15. 3. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Вратио се четири дана касније, у побједи против Торина 4:1,<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/81592/line-ups-torino-juventus|title=Line-ups: Torino-Juventus|publisher=Football Italia|date=20. 3. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> али је изашао из игре након што се поново повриједио.<ref>{{cite web|url=http://www.espnfc.us/juventus/story/2848719/dybala-close-to-juventus-comeback-against-old-club-palermo|title=Paulo Dybala ready for Juventus return against old club Palermo|publisher=ESPN FC|date=12. 4. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> На дан 21. априла, постигао је два гола у побједи 3:0 против Лација, што му је био 16 гол у лиги на 31 утакмици, а укупно 20 гол у сезони, у свим такмичењима.<ref>{{cite web|url=http://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Juventus/21-04-2016/juve-dybala-16-gol-meglio-baggio-trezeguet-raggiunge-ibra-platini-150318698836.shtml|title=Juve, Dybala a 16 gol: meglio di Baggio e Trezeguet, raggiunge Ibra e Platini|publisher=La Gazzetta dello Sport|language=италијански|date=21. 4. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Сезону је завршио као најбољи стријелац клуба, са постигнутих 23 гола у свим такмичењима,<ref>{{cite web|url=http://www.fourfourtwo.com/news/juventus-5-sampdoria-0-dybala-double-wraps-season-style#:jcIJ3WG-+s8bVA|title=Juventus 5 Sampdoria 0: Dybala double wraps up season in style|publisher=FourFourTwo|date=14. 5. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> од чега 19 у Серији А, док је Јувентус освојио пету узастопну титулу.<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/84331/juve-celebrate-sign-five?|title=Juve celebrate in the sign of Five|publisher=Football Italia|date=14. 5. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Серију А је завршио као други стријелац, иза [[Гонзало Игваин|Гонзала Игваина]], који је постигао 36 голова.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/goalgetter/ita-serie-a-2015-2016/|title=Italy » Serie A 2015/2016 » Top Scorer|publisher=worldfootball.net|date=|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> == Трофеји == === Палермо === * [[Серија Б]] '''(1)''' : 2013/14. === Јувентус === * [[Серија А|Првенство Италије]] '''(5)''' : 2015/16, [[Серија А 2016/17.|2016/17]], [[Серија А 2017/18.|2017/18]], 2018/19, 2019/20. * [[Куп Италије у фудбалу|Куп Италије]] '''(4)''' : 2015/16, 2016/17, 2017/18, 2020/21. * [[Суперкуп Италије у фудбалу|Суперкуп Италије]] '''(3)''' : 2015, 2018, 2020. * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] : финале [[Лига шампиона 2016/17.|2016/17]]. === Аргентина === * [[КОНМЕБОЛ–УЕФА куп шампиона]] '''(1)''' : 2022. == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Paulo Dybala | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Paulo Dybala }} * [https://www.whoscored.com/Players/114863/Show/Paulo-Dybala Профил на сајту whoscored.com] * [http://www.fifa.com/fifa-tournaments/players-coaches/people=392905/index.html Профил на сајту ФИФА] {{Wayback|url=http://www.fifa.com/fifa-tournaments/players-coaches/people=392905/index.html |date=20171020015324 }} * [https://www.uefa.com/teamsandplayers/players/player=250086333/profile/index.html Профил на сајту УЕФА] * [http://www.soccerbase.com/players/player.sd?player_id=66771 Профил на сајту soccerbase.com] {{Састав ФК Јувентус}} {{Navboxes |title= Састави репрезентације Аргентине | bg = #6AB5FF | fg = white | bordercolor = #00355E |list1= {{СПФ2018-АРГ|ијек=да}} {{КА2019-АРГ}} }} {{Нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Фудбал|Аргентина}} {{DEFAULTSORT:Дибала, Пауло}} [[Категорија:Рођени 1993.]] [[Категорија:Аргентински фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Института де Кордоба]] [[Категорија:Фудбалери Палерма]] [[Категорија:Фудбалери Јувентуса]] [[Категорија:Фудбалери Роме]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2018.]] [[Категорија:Фудбалери на Копа Америци 2019.]] [[Категорија:Фудбалери Серије А]] [[Категорија:Аргентински фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] 8ypmllfz9af2xyg40hzcvcnri5dqrfp 0 1988954 25114411 21817364 2022-07-19T17:20:33Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ХАМЗО ХАМЗИЋ | слика = Датотека:Hamzo Hamzić.jpg | опис_слике=Хамзо Хамзић | датум_рођења = {{Датум рођења|1924|5|20}} | место_рођења =[[Бијељина]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|1|17|1924|5|20}} | место_смрти =[[Тузла]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија=столар |КПЈ=[[јануар]]а [[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Хамзо Хамзић''' ([[Бијељина]], [[20. мај]] [[1924]] — [[Тузла]], [[17. јануар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[20. мај]]а [[1924]]. године у [[Бијељина|Бијељини]]. Као ученик [[Гимназија Филип Вишњић (Бијељина)|Бијељинске гимназије]] укључио се у револуционарни омладински покрет и постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Убрзо је постао један од руководилаца СКОЈ-а у Бијељини, где је деловао до одласка у партизане [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра 1941.]] године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=281}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|Јануара 1942.]] године је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а у току [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|фебруара 1942.]] је заједно с групом партизана из [[Мајевички партизански одред|Мајевичког партизанског одреда]] учествовао у акцији за ослобођење ухапшених и заробљених партизана и чланова КПЈ из усташког затвора у Бијељини. У партизанским борбама се истакао као храбар и спретан [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбаш]]. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.|Јула 1942.]] године је био тешко рањен, али се пре потпуног излечења вратио у јединицу.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=282}} Године [[1943]]. постао је командир чете у Другом батаљона Мајевичког партизанског одреда. Посебно се истакао у нападу Мајевичког одреда и [[Друга војвођанска ударна бригада|Друге војвођанске бригаде]] на Трећу домобранску пуковнију [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. јуна 1943.]] године. Том приликом било је заробљено преко 1.200 војника и официра са комплетним наоружањем. За учешће и показану храброст у овој борби Хамза је био похваљен од Штаба Одреда. [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.|Августа 1943.]] године је био постављен за командира чете у новоформираном Муслиманском батаљону. Са овом четом учествовао је у [[Прва тузланска операција НОВЈ|првом нападу на Тузлу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] године и истакао се у уништавању непријатељских упоришта у спољној одбрани града.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=282}} У борбама током [[Зимске операције 1943/1944 у централном делу Југославије|Шесте непријатељске офанзиве]], крајем [[1943]]. године, са Муслиманским батаљоном је водио тешке борбе против [[Вермахт|Немаца]] и [[Црна легија|усташке „Црне легије”]] на [[Романија (планина)|Романији]]. У тим борбама починио је подвиг када је на положају код Бијелих стијена зауставио продор немачких јединица, које су претходно потиснуле остале партизанске снаге. Његова чета је тада више од 24 часа опкољена одолевала немачким нападима, упркос честим бомбардовањима авијације и сталним обасипањем минобацачких граната. Хамза је тада као командир чете ишао од борца до борца и храбрио их, подижући на тај начин морал код бораца. Дуготрајни отпор његове чете допринео је партизанским снагама да потисну непријатељске снаге, поврате раније положаје и на крају их натерају на повлачење.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=282}} Као истакнути борац и руководилац био је постављен за команданта батаљона у [[Шеснаеста муслиманска бригада НОВЈ|Шеснаестој муслиманској бригади]]. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1944.|Јануара 1944.]] године са својим батаљоном је учествовао у [[Друга тузланска операција НОВЈ|другом нападу на Тузлу]]. И поред више упозорења претпостављених да као командант батаљона не треба да иде у прве борбене редове, Хамзо је наставио са својим ранијим навикама. После три неуспела покушаја напада на град, Хамзо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1944.#17. јануар|17. јануара 1944.]] године са својим батаљоном покушао да се пробије кроз непријатељске јединице, које су пристизале у помоћ опкољеном гарнизону у граду. Како би охрабрио своје борце, Хамзо се прикључио међу бомбаше и пушкомитраљезце и у јуришу пао смртно погођен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=282}} Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=282}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{портал|НОБ}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија}} {{Народни хероји-омладинци}} {{DEFAULTSORT:Хамзић, Хамзо}} [[Категорија:Рођени 1924.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Бијељинци]] [[Категорија:Муслимани (народ)]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Х]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] 4l1kh0frwan9en88puy0j33vh74gxii 0 1989213 25114554 22815964 2022-07-19T18:16:30Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИЛУТИН ЛУКОВИЋ | слика = Датотека:Milutin Luković.jpg | опис_слике=Милутин Луковић | датум_рођења = {{Датум рођења|1919|8|5}} | место_рођења =[[Велереч]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] | држава_рођења =[[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1975|2|26|1919|8|5}} | место_смрти =[[Крагујевац]], </br>[[СР Србија]] | држава_смрти =[[СФР Југославија]] | професија=војно лице |КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] | чин=[[мајор]] |године службе=[[1941]] — [[1956]]. | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Милутин Луковић''' ([[Велереч]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], [[5. август]] [[1919]] — [[Крагујевац]], [[26. фебруар]] [[1975]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе,]] [[мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[5. август]]а [[1919]]. године у селу [[Велереч]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]]. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Након завршене основне школе пошао је на учење [[Бојаџија|бојаџијско]]-бакалског заната, али овај занат није завршио, већ је у годинама уочи [[Други светски рат|Другог светског рата]] обављао разне послове — радио је као конобар, радник на одржавању пруге, као надничар на селу и као радник у камнеолому код Горњег Милановца.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=465}} Почетком [[1941]]. године је отишао на одслужење војног рока у Словенију, где га је затекао и почетак [[Априлски рат|Априлског рата]], 1941. године. Као митраљезац учествовао је у низу борби против окупаторских јединица, али је услед капитулације [[Југословенска војска|Југословенске војске]] избегао заробљавање и уз велике тешкоће се вратио у родни крај. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] године ступио је у Таковску чету [[Чачански партизански одред|Чачанског партизанског одреда]] „Др Драгиша Мишовић”. Са овом четом је учествовао у првим диверзантским акцијама и борбама на подручју таковског среза. Већ у првим борбама се истакао као храбар борац, па је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра 1941.]] године када је формиран Таковски батаљон постао борац-пушкомитраљезац његове Друге чете.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=465}} Посебно се истакао у борбама за ослобођење Горњег Милановца, [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#28. септембар|28. септембра 1941.]] године. Тада се приликом напада на немачку посаду у граду пробио до зграде основне школе, у којој су били смештени немачки војници и убацио бомбу, после чега су се Немци брзо предали. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] приликом продора Немаца од [[Крагујевац|Крагујевца]] ка Горњем Милановцу, Милутин је учествовао у разбијању немачке колоне, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#15. октобар|15. октобра 1941.]] године је с Таковским батаљоном водио огорчену борбу с Немцима на сектору [[Доња Врбава]]—[[Бело Поље (Горњи Милановац)|Бело Поље]]. Приликом ове борбе попео се на грм, одакле је пушкомитраљезом убио велики број непријатељских војника.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=465}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|Новембра 1941.]] приликом опкољавања четника на [[Равна гора (висораван)|Равној гори]] истакао се као веома храбар борац, па је тих дана примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Након [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења главнине партизанских снага у Санџак]], Милутин се повукао са деловима Чачанског партизанског одреда. Учествовао је у неуспелом нападу на [[Сјеница|Сјеницу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#22. децембар|22. децембра 1941.]] године, када се такође истакао храброшћу као изванредан митраљезац, који је уништио велики број непријатељских војника. [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|Марта 1942.]] године ступио је у Други чачански батаљон тада формиране [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]]. У новој бригади се истакао у једној од првих борби коју је водила у нападу на ергелу [[Борикe (Рогатица)|Борике]], када је уништио [[Југословенска војска у отаџбини|четничку]] групу, након чега је био јавно похваљен. Истицао се и у каснијим борбама код [[Бугојно|Бугојна]], [[Купрес]]а, [[Мркоњић Град]]а, [[Гацко|Гацка]], [[Јајце|Јајца]], и др.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=465}} У току 1942. године напредовао је од десетара до командира чете, а извесно време је као одабрани борац провео у пратњи [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]]. Такође у једно време у току 1942. године је обављао дужност [[Политички комесар|политичког комесара]] бригаде болнице [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. Био је тешко рањен у селу [[Аљиновићи]]ма, код [[Пријепоље|Пријепоља]], па је био упућен у [[Краљевина Италија#Ток рата|Италију]] на лечење. Након повратка, [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.|децембра 1944.]] године је у чину [[поручник]]а постао командант батаљона [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]] (КНОЈ) у ослобођеном [[Чачак|Чачку]]. До краја рата је био на дужности заменика команданта војног подручја за Чачак.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=465}} Након ослобођења [[Југославија|Југославије]], наставио је професионалну војну каријеру у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Најпре је у чину [[капетан]]а радио у војном округу, на регрутним пословима и инвалидским питањима. Извесно време у току [[1947]]. године је радио као шеф Првог одсека у Војном округу у Крагујевцу, а затим је од [[1948]]. до [[1950]]. године радио у персоналном одсеку Војног округа у [[Београд]]у. У овом периоду је био и члан партијског комитета Војног округа.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=465}} Од [[1950]]. до [[1951]]. године је био начелник Војног округа у [[Косјерић]]у, када је унапређен у чин [[мајор]]а. У том периоду је био и члан партијског комитета Војног округа у [[Ужице|Титовом Ужицу]] и члан Среског комитета КПЈ у [[Косјерић]]у. У току [[1952]]. године је био начелник Војног одсека у [[Топола (Србија)|Тополи]] и истовремено члан Среског комитета КПЈ. Током школске 1954/1955. године био је на школовању у Официрској школи ЈНА у [[Сарајево|Сарајеву]]. Пензионисан је [[1956]]. године у чину мајора ЈНА.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=465}} Умро је [[26. фебруар]]а [[1975]]. године у Крагујевцу.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=465}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=465}} Његова спомен-биста налази се у [[Спомен парк Брдо мира|спомен-парку Брдо Мира]] у Горњем Милановцу. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Чачак}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Луковић, Милутин}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1975.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Припадници КНОЈ]] [[Категорија:Официри ЈНА]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Л и Љ]] gb27bqt3hrcvas45x9q17zkww8ke70w 0 1992752 25115273 23656333 2022-07-20T11:03:23Z CommonsDelinker 4757 Датотека Colonial-Red-Ensign.svg замењена је датотеком [[:c:File:Red_Ensign_of_Great_Britain_(1707–1800,_square_canton).svg|Red_Ensign_of_Great_Britain_(1707–1800,_square_canton).svg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Доли Пејн Тод Медисон | слика = Dolley_Madison.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | име_при_рођењу = Доли Пејн | пуно_име = | друга_имена = | надимци = | датум_рођења = {{Датум рођења|1768|5|20}} | место_рођења = [[Округ Гилфорд (Северна Каролина)|Округ Гилфорд]] | држава_рођења = {{зас слика|Red Ensign of Great Britain (1707–1800, square canton).svg}} Британска Америка | датум_смрти = {{Датум смрти|1849|7|12|1768|5|20}} | место_смрти = [[Северна Каролина]] | држава_смрти = {{застава|Сједињене Америчке Државе|1848}} | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = | супружник = Џон Тод (1790—1793)<br />[[Џејмс Медисон]] (1794—1836) | партнер = | деца = Џон Пејн Тод<br />Вилијам Тод | родитељи = | породица = | активни_период = | образовање = | професија = | универзитет = | занимање = | богатство = | партија = | потпис = Dolley_Todd_Madison_Signature.svg | веб-сајт = | списак = | функција 1 = [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|Прва дама Сједињених Држава]] | избори 1 = | председник 1 = [[Џејмс Медисон]] | почетак функције 1 = 4. март 1809 | крај функције 1 = 4. март 1817. | претходник 1 = [[Марта Џеферсон Рендолф]] | наследник 1 = Елизабет Монро }} '''Доли Пејн Тод Медисон''' ({{јез-енг|Dolley Payne Todd Madison}}; [[Округ Гилфорд (Северна Каролина)|Округ Гилфорд]], [[20. мај]] [[1768]] — [[Северна Каролина]], [[12. јул]] [[1849]]) била је [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прва дама Сједињених Држава]] супруга [[Списак председника Сједињених Америчких Држава|петог председника Сједињених Држава]] [[Џејмс Медисон|Џејмса Медисона]] у периоду од [[1809]] – [[1817]]. године. Била је примећена због својих друштвених активности и хуманитарности, што је повећало популарност њеног супруга као председника. На тај начин, учинила је много да дефинише улогу [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прве даме Сједињених Држава]], док су њене претходнице биле углавном познате само као супруге председника државе<ref>{{Cite book|last=Allgor|first=Catherine|title=Perfect Union: Dolley Madison and the Creation of the American Nation|url=https://archive.org/details/perfectunion00cath|location=New York|publisher=Henry Holy & Co|year=2006|pages=[https://archive.org/details/perfectunion00cath/page/43 43]}}</ref>. Поред разних добротворних активности, Доли је такође финансијски помогла да се уреди новоизграђена [[Бела кућа]]. Заслужна је за спашавање портрета [[Џорџ Вашингтон|Џорџа Вашингтона]], током спаљивања [[Бела кућа|Беле куће]] од стране [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британаца]], [[1814]]. године. Након смрти првог мужа ''Џона Тода'' живела је у сиромаштву и преживљавала тако што је продавала папир. == Младост == Рођена је [[20. мај]]а [[1768]]. године у [[Северна Каролина|Северној Каролини]] у [[Квекери|квекерској]] породици у [[Округ Гилфорд (Северна Каролина)|округу Гилфорду]], од мајке ''Мери Кол Пејн'' и оца ''Џона Пејна'', који су били из [[Вирџинија|Вирџиније]], а у [[Северна Каролина|Северну Каролину]] дошли су [[1765]]. године<ref name="virginia1">[http://www2.vcdh.virginia.edu/madison/overview/chronology.html "Chronology and Dolley Madison"], ''The Dolley Madison Project,'' University of Virginia Digital History</ref>. Њена мајка ''Мери Кол'' [[Квекери|квекерка]], удала се за њеног оца који није био [[Квекери|квекер]], [[1761]]. године. Три године касније и њен отац је постао [[Квекери|квекер]] у [[Округ Хановер (Вирџинија)|округу Хановер]] у Вирџинији, где су живела родитељи од његове супруге. Године [[1769]]. породица Пејн се вратила у [[Вирџинија|Вирџинију]]<ref name="virginia1"/>, где је Доли одрасла и била је доста везана за породицу њене мајке. Имала је три сестре : ''Луси, Ану и Мери'' и четири брата : ''Валтера, Темпла, Исака'' и ''Џона''. Године [[1783]]. за време [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]], ''Џон Пејн'' је еманциповао своје робове<ref name="virginia1"/> као и бројни други робовласници на југу земље<ref>{{Cite book|last=Kolchin|first=Peter|title=American Slavery, 1619–1877|url=https://archive.org/details/americanslavery10000kolc|location=New York|publisher= Hill and Wang|year=1993|pages=[https://archive.org/details/americanslavery10000kolc/page/81 81]}}</ref>. Доли се са својим породицом преселила у [[Пенсилванија|Пенсилванију]], где је њен отац ушао у посао као трговац шећером, али је бизнис пропао [[1879]]. године, а он преминуо у [[Октобар|октобру]] [[1792]]. године. Долина мајка ''Мери Пејн'' је једва преживљава са својом децом, да би се након тога преселила у западну [[Вирџинија|Вирџинију]] са ћерком Луси и њеним супругом. == Брак и породица == У [[јануар]]у [[1790]]. године, Доли Пејн се удала за ''Џона Тода'', [[Квекери|квекерског]] адвоката из [[Филаделфија|Филаделфије]]. Из брака са њим, Доли је имала два сина, ''Џона Пејна'' и ''Вилијама Темпа'' (рођеног [[4. јул]]а [[1793]].{{sfn|Witteman|2003|p=11}}). У [[август]]у [[1783]]. године, [[Жута грозница|епидемија жуте грознице]] почела је у [[Филаделфија|Филаделфији]], где је 5.019 људи изгубило живот, за четири месеца,{{sfn|Wittleman|2003|p=12}}, укључујући и Долијевог мужа, ''Џона Тода'' и њиховог тромесечног сина ''Вилијама Темпла'', [[24. октобар|24. октобра]] [[1793]]. године, као и родитеље њеног мужа{{sfn|Hart|2004|p=153}}<ref name="virginia1"/>. До средине [[Септембар|септембра]] 20.000 људи је напустило град. У доби од 25 година Доли Тод је остала удовица. == Други брак == Доли Тод и Џејмс Медисон, који је био представљени човек [[Вирџинија|Вирџиније]] у [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представнички дому Сједињених Америчких Држава]] срео је Доли на неком од друштвених догађаја, након чега су почели да се забављају. Венчали су се [[15. септембра]] [[1794]]. године и живели у [[Филаделфија|Филаделфији]] наредне три године<ref>Allgor, ''A Perfect Union.'' ch 2</ref>. Након осам година у представничком дому, [[Џејмс Медисон]] се повукао из политике. Заједно са својом породицом вратио се у [[Оринџ (Вирџинија)|Оринџ]], где су живели на његовом породичном имању. Након што је [[Томас Џеферсон]] изабран за [[Списак председника Сједињених Америчких Држава|трећег председника Сједињених Држава]] [[1800]]. године, позвао је Медисона да буде [[државни секретар]]. [[Џејмс Медисон]] је прихватио ту фунцкију и заједно са Доли и децом преселио се у Вашингтон. Изнајмили су велику кућу у којој су често приређивали пријеме и забаве<ref>Allgor, ''A Perfect Union.'' ch 1</ref>. == Живот у Вашингтону 1801—1817 == [[Датотека:Dolley.jpg|200px|right|thumb|Доли Медисон око 1800. године]] Доли Медисон радила је са ''Бенџамин Хенри Латробом'' на опремању Беле куће, прве званичне резиденције председника<ref name=":0" />. Била је позната по својим друштвеним хуманитарним радовима и гостопримству, а допринела је и популарности њеног супруга. Једина је прва дама која је добила почасно место у ''Конгресу'' и прва жена у [[Сједињене Државе|Сједињеним Државама]] која се служила телеграфом<ref name="firstladies1">{{cite web|url=http://www.firstladies.org/facinatingfacts.aspx |title=Little-known facts about our First Ladies |publisher=Firstladies.org |date= |accessdate = 7. 7. 2015.}}</ref>. Током британског напада на [[Сједињене Државе]], [[1814]]. године нападнута је и запаљена [[Бела кућа]]. Заслужна је за спашавање портрета [[Џорџ Вашингтон|Џорџа Вашингтона]], током спаљивања [[Бела кућа|Беле куће]]. Због тог подвига, постала је хероина и веома популарна у народу<ref>[http://www.nationalcenter.org/WashingtonBurning1814.html Dolly Madison on the Burning of Washington – 1814{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>Dolley Madison's letter to her sister as quoted in {{cite book|last=Willets|first=Gilson|title=Inside History of the White House|url=https://archive.org/details/insidehistoryofwwill|year=1908|pages=[https://archive.org/details/insidehistoryofwwill/page/220 220]}}</ref></blockquote><ref>Review: Gilson Willets, ''Inside History of the White House-the complete history of the domestic and official life in Washington of the nation's presidents and their families,'' ''The Christian Herald'', 1908</ref>. Током рата из [[Вашингтон]]а одбегла је у [[Вирџинија|Вирџинију]]<ref>{{cite AV media |people=Darcy Spencer |year=2016|year= |title= Historic McLean Home Set for Demolition|trans-title= |medium= |language= |url= http://www.nbcwashington.com/news/local/Historic-McLean-Home-Set-for-Demolition_Washington-DC-390859091.html|access-date = 24. 8. 2016. |format=news program |time= |location= |publisher= [[WRC-TV]]|id= |id=ISBN |oclc= |quote= |ref= }}</ref>, а тек након одласка [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британаца]], вратила се у [[Вашингтон]]. == Живот у Монтпилијеру 1817—1837 == [[6. април]]а [[1817]]. године, непосредно пре пензионисања и повлачења са функције [[Списак председника Сједињених Америчких Држава|председника Сједињених Држава]], односно фунцкије [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прве даме Сједињених Држава]], Доли и [[Џејмс Медисон]], отишли су да живе у [[Монтпилијер (Северна Дакота)|Монтпилијеру]]<ref name="Allgor, A Perfect Union p 340">Allgor, ''A Perfect Union'' pp. 340</ref>. Њихов син Пејн Тод, који никад није радио, отишао је у дужнички затвор, а Медисонови су продали земљу у Кентакију и узели пола новца зараде са плантаже у [[Монтпилијер (Северна Дакота)|Монтпилијеру]] како би платили његове дугове<ref>Allgor, ''A Perfect Union'' pp. 352</ref>. Џејмс Медисон је преминуо у Монтеплијеру, [[28. јун]]а [[1836]]. године. Неколико година након смрти супруга, Доли је скупила све његове списе и белешке и копирала их у књигу коју је продала за 55.000 долара ''Конресу''<ref name="Allgor, A Perfect Union p 340"/>. == Смрт == Доли Медисон преминула је у њеном дому у [[Вашингтон]]у, [[12. јула]] [[1849]]. године у 81. години живота. Сахрањена је на ''Конгресном гробљу'', да би се касније њени посмртни остаци пренели у ''гробље у Монтеплијеру'', где је сахрањена поред свог супруга<ref name=":0">[http://www.firstladies.org/biographies/firstladies.aspx?biography=4 "Dolley Payne Madison"], National First Ladies Library</ref>. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book |ref= harv|last=Kolchin|first=Peter|title=American Slavery, 1619–1877|url= https://archive.org/details/americanslavery10000kolc|location=New York|publisher= Hill and Wang|year=1993|pages=[https://archive.org/details/americanslavery10000kolc/page/81 81]}} * {{Cite book |ref= harv|last=Allgor|first=Catherine|title=Perfect Union: Dolley Madison and the Creation of the American Nation|url= https://archive.org/details/perfectunion00cath|location=New York|publisher=Henry Holy & Co|year=2006|pages=[https://archive.org/details/perfectunion00cath/page/43 43]}} {{Commonscat|Dolley Madison}} {{Шаблон:Прве даме Сједињених Држава}} {{Портал бар||Жене|Биографија|Сједињене Државе}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медисон, Доли}} [[Категорија:Рођени 1769.]] [[Категорија:Умрли 1849.]] [[Категорија:Прве даме САД]] 52nrvjnk4o15hzrlobh7qjcf0fy6tdf 0 1993227 25114568 24112128 2022-07-19T18:20:32Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ДИМИТРИЈЕ ПИСКОВИЋ | слика = Pisković Dimitrije Trnavac.jpg | опис_слике= Димитрије Писковић Трнавац | датум_рођења = {{датум рођења|1914|12|17|}} | место_рођења =[[Мрчајевци]], код [[Чачак|Чачка]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{датум смрти|1987|9|7|1914|12|17|}} | место_смрти = [[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] | супруга=Славка Писковић | професија=војно лице | КПЈ=октобра [[1941]]. | рат=[[Априлски рат]] <br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Југословенска војска]] <br />[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија]] | године службе= [[1941]] – [[1972]]. | чин=[[генерал-потпуковник]] | народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СФРЈ|југословенска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''инострана одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Партизански крст}} {{!}}} }} '''Димитрије Писковић Трнавац''' ([[Мрчајевци]], код [[Чачак|Чачка]], [[17. децембар]] [[1914]] — [[Београд]], [[7. септембар]] [[1987]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[17. децембар|17. децембра]] [[1914]]. у [[Мрчајевци|Мрчајевцима]], код [[Чачак|Чачка]]. Основну школу завршио је у родном селу, a три разреда гимназије у Чачку. Потом је у Нишу до [[1934]]. учио машинбраварски занат. У току одслужења војног рока завршио је [[1937]]. Школу резервних подофицира [[Југословенска војска|Југословенске војске]]. Пре Другог светског рата није био повезан са [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичком партијом Југославије]], али је као радник био приклоњен [[Раднички покрет|радничком покрету]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=102}} У току [[Априлски рат|Априлског рата]], 1941. као резервни подофицир, распоређен је за командира митраљеског вода и са својом јединицом упућен према [[Страцин]]у, у [[Северна Македонија|Македонији]]. Како је већ на почетку рата дошло до предаје Треће групе армија, под командом генерала [[Милан Недић|Милана Недића]], од својих претпостављених Писковић је упућен у [[Скопље]], како би тамо извршио предају непријатељу. Ово наређење није извршио, већ је распустио свој вод и упутио се кући и тиме избегао одвођење у заробљеништво. У Чачку се повезао са [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачким покретом]] (НОП) и укључио се у припреме за оружани устанак.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=102}} === Народноослободилачка борба === На самом почетку устанка, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] приликом формирања Трнавске чете [[Чачански партизански одред|Чачанског партизанског одреда „Др Драгиша Мишовић”]], као резервни подофицир, био је постављен за њеног командира. Са Трнавском четом учествовао је у свим борбама које је Чачански партизански одред водио против [[Вермахт|немачког окупатора]] и колаборационистичких снага — жандарма, [[Српска државна стража|недићеваца]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићеваца]] и [[Четници Косте Пећанца|четника Косте Пећанца]]. У јесен 1941, за својом четом налазио се на положајима према [[Краљево|Краљеву]], где су партизани заједно са [[Југословенска војска у отаџбини|четницима Драже Михаиловића]] држали [[Опсада Краљева|Краљево у опсади]]. За време борби, током опсаде Краљева, [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=102}} После слома опсаде Краљева, са својом четом се повукао у [[Гуча|Гучу]], где је од од политичког комесара Чачанског одреда Ратка Митровића добио наређење да у близини села [[Граб (Лучани)|Граб]], код Лучана, на положајима дочека и што дуже задржи немачку моторизовану колону. Борци Трнавске чете су дочекали немачку колону и водили жестоку борбу са немачким тенковима, али су се под притиском неупоредиво надмоћнијих снага, морали повући повлачи.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=102}} У току завршног дела [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], изгубио је везу са главнином партизанских снага, па се уместо у [[Санџак (област)|Санџак]], где је извршено [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачење партизанских снага]], самостално пробијао непријатељске обруче и гарнизоне и дошао у [[Ниш]]. Овде с повезао са својим другом, тадашњим секретаром Месног комитета КПЈ, који га је упутио на планину [[Пасјача|Пасјачу]], где је постављен за [[Политички комесар|политичког комесара]] Пасјачке чете [[Топлички партизански одред|Топличког партизанског одреда]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=102}} Врло брзо је међу борцима одреда запажен по својој изузетној храбрости, а посебно се истакао у борби против Бугара 13. фебруара 1942, након чега је постављен за команданта Топличког партизанског одред. На овој дужности остао је у време највећих непријатељских офанзива и потера за топличким партизанима током 1942. године. Заједно са српским квислиншким снагама, бугарске окупационе снаге су у току 1942. организовале шест офанзива на топличке партизане, а у свакој офанзиви било је ангажовано од десет до осамнаест хиљада непријатељских војника.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=102}} Као храбар војник и способан командант, Трнавац је успевао да вештим маневрима, Топлички одред извуче испред непосредних напада непријатељских снага, а затим врши нападе на непријатеља с леђа и бокова. Под његовом комадом, Одред је организовао неколико успешних диверзија на прузи Београд–Ниш–Скопље, а само у мају и [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|јуну 1942.]] у околини Ниша уништено је 5 возова, у којима су били немачки војници и друга ратна опрема. Тада је погинуло и избачено из строја више од 300 немачких војника, и уништено много ратне опреме.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=103}} Марта 1942. под његовом командом Топлички одред је у близини села [[Чубура (Мерошина)|Чубура]] и [[Крајковац]], код [[Мерошина|Мерошине]], разбио четнички одред Косте Пећанца и чету Српске државне страже и непријатељу нанео губитке од 50 мртвих и 30 заробљених војника. Вештима маневрисањем, током непријатељских офанзива и дејствима на [[Јастребац|Јастрепцу]], [[Копаоник]]у и [[Буковик (планина у Србији)|Буковик]]у, Топлички одред се сачувао од удара непријатеља и поред свих потера и прогона, био најјачи [[Списак партизанских одреда из Србије|партизански одред у Србији]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=103}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1943.|Фебруара 1943.]] постављен је за команданта [[Први јужноморавски партизански одред|Првог јужноморавског партизанског одреда]], формираног у Јабланици. Овај одред је под његовом командом водио тешке борбе против бугарских окупаторских јединица на [[Горњи Гајтан|Гајтану]] и нанео непријатељу губитке од око 120 војника. Поред ове успешне борбе, Одред је водио и низ мањих борби, као на руднику Леце и против четника Косте Пећанца у [[Горња Јабланица|Горњој Јабланици]]. Године 1944. постављен је за команданта [[Расински партизански одред|Расинског партизанског одреда]]. Од нарочитог значаја за овај одред, била је победа коју је заједно са [[Друга јужноморавска бригада|Другом]] и [[Трећа јужноморавска бригада НОВЈ|Трећом јужноморавском бригадом]], извојевао над Немцима у селу [[Ломница (Рековац)|Ломници]], код [[Крушевац|Крушевца]]. Тада је страдало 180 немачких војника, претходно одређених да учествују у [[Десант на Дрвар|десанту на Дрвар]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=103}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1944.|Августа 1944.]] постављен је за команданта 19. српске бригаде, која се посебно истакла у борбама на [[Соколовица|Соколовици]] и [[Рудна Глава|Рудној Глави]] и приликом ослобађања [[Кучево|Кучева]], [[Петровац на Млави|Петровца на Млави]] и [[Мајданпек]]а. [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|Октобра 1944.]] постављен је за заменика команданта [[25. српска дивизија НОВЈ|25. српске дивизије]], генерала [[Милоје Милојевић (народни херој)|Милоја Милојевића]] и на тој дужности је остао до завршетка рата.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=103}} === Послератна каријера === Након ослобођења [[Југославија|Југославије]], наставио је професионалну војну каријеру у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Септембра 1945. постављен је за команданта оперативне групе [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]] (КНОЈ), којој је припао задатак чишћења ослобођене земље од преосталих делова непријатеља. [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]] завршио је [[1950]], а после тога се налазио на дужности команданта дивизије и начелника Штаба корпуса. Године [[1957]]. завршио је Ратну школу ЈНА, након чега је постављен за начелника оперативног одељења армије, а затим за начелника Штаба армије. Налазио се на дужности Републичког секретара за народну одбрану у [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршном већу Скупштине СР Србије]], а био је и начелник Управе за цивилну заштиту у Савезном секретаријату за народну одбрану (ССНО). Пензионисан је [[1972]]. у чину [[генерал-потпуковник]]а ЈНА.{{sfn|Динић|1989|p=334}} Од [[1962]]. до [[1963]]. године налазио се на месту председника [[ФК Партизан|Фудбалског клуба „Партизан”]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=103}}{{sfn|Ko je ko|1970|p=810}} Умро је [[7. септембар|7. септембра]] [[1987]]. у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са великом звездом]], два [[Орден партизанске звезде|Ордена партизанске звезде са сребрним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са сребрним венцем]] и [[Орден за храброст]].{{sfn|Ko je ko|1957|p=551}} Од иностраних се истиче [[Партизански крст]] [[Народна Република Пољска|НР Пољске]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[6. јул]]а [[1953]]. године.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=103}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Динић|first1=Драгољуб Мића|year=1989|title=Топлички народноослободилачки партизански одред|publisher=Војноиздавачки и новински центар|location=Београд|id=}} {{refend}} {{Народни хероји-Чачак}} {{Председници ФК Партизана}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ЈСД Партизан}} {{DEFAULTSORT:Писковић, Димитрије}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1987.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - П]] [[Категорија:Припадници КНОЈ]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Генерал-потпуковници ЈНА]] [[Категорија:Председници ФК Партизан]] [[Категорија:Спортски радници]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] h7j6cjokjnsj686mfz3p4fv141plwkr 0 2323884 25114102 25112948 2022-07-19T14:21:27Z HoneymoonAve27 204002 /* Каријера */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|британска певачица}} {{закључано-анон}} {{Инфокутија биографија | име = Дуа Липа | слика = DuaLipaO2020522 (101 of 110) (52052470251) (cropped).jpg | опис_слике = Дуа Липа, 2022. | датум_рођења = {{датум рођења|год=да|1995|8|22}} | место_рођења = [[Лондон]], [[Енглеска]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | занимање = {{hlist|певачица|текстописац}} | активни_период = 2014—данас | веб-сајт = {{URL|dualipa.com}} | потпис = [[Датотека:Dua Lipa (nënshkrim).svg|100п]] | module = {{Инфокутија Музичар|embed=yes | жанр = {{flatlist| * [[Поп музика|поп]] * [[Диско музика|диско]] * [[Хаус музика|хаус]] * -{[[Савремени ритам и блуз|R&B]]}- }} | инструменти = вокали | издавачке_куће = -{[[Warner Records|Warner]]}- }} }} '''Дуа Липа''' ({{јез-енгл|Dua Lipa}}; [[Лондон]], [[22. август]] [[1995]]) британска је певачица. Поседује [[мецосопран]] вокални опсег, а препознатљива је по својој [[Диско музика|диско]]-[[Поп музика|поп]] музици. Добила је бројне награде, укључујући шест [[награда Брит]], три [[награде Греми]], две -{[[MTV Europe Music Awards]]}-, -{[[MTV Video Music Award]]}-, две -{[[Billboard Music Awards]]}-, [[Америчке музичке награде|Америчку музичку награду]], као и два оборена [[Гинисова књига рекорда|Гинисова рекорда]]. Након што је претходно радила као манекенка, 2014. године је потписала уговор са дискографском кућом -{[[Warner Bros. Records]]}-, док је 2017. објавила свој [[Dua Lipa (албум)|дебитантски албум]]. Достигао је треће место на топ-листи -{[[UK Albums Chart]]}- и изнедрио осам синглова, укључујући „-{Be the One}-”, „-{IDGAF}-” и „-{New Rules}-” који је достигао прво место у Уједињеном Краљевству и шесто место у САД. Албум је добио платинасти сертификат у неколико држава широм света, док је 2018. године Липа освојила [[награде Брит]] за најбољу британску соло уметницу и најбољег британског дебитанта. Године 2018. објавила је сингл „-{One Kiss}-” (са [[Калвин Харис|Калвином Харисом]]) који је достигао прво место у Уједињеном Краљевству и постао најдуговечнији сингл женског извођача на првом месту те године, док је 2019. освојио награду Брит за најбољи британски сингл. Године 2019. освојила је [[Награде Греми|награду Греми]] за најбољег новог извођача, као и награду за најбољу денс песму за „-{Electricity}-” коју изводи уз -{Silk City}-. Касније исте године, објавила је „-{Don't Start Now}-” као водећи сингл са свог другог студијског албума, ''-{[[Future Nostalgia]]}-'' (2020). Достигла је друго место у Уједињеном Краљевству и САД, а била је комерцијално најуспешнија песма женског извођача у 2020. Синглови „-{Levitating}-” (који изводи и -{[[DaBaby]]}-), „-{Physical}-” и „-{Break My Heart}-” нашли су се на најбољих десет места, док је „-{Levitating}-” достигао прво место на америчкој топ-листи за крај године 2021. ''-{Future Nostalgia}-'' је добила позитивне критике, а номинована је за шест награда Греми — укључујући награду за албум године, плочу године и песму године — и постао је њен први албум на првом месту у Уједињеном Краљевству. Албум јој је помогао да освоји награду за за најбољу женску уметницу и најбољи албум године на додели награда Брит 2021. Добила је мноштво признања, а нашла се и на топ-листи -{''Time'' 100 Next}- (2021). == Детињство и младост == Рођена је 22. августа 1995. године у [[Лондон]]у.<ref name="allmusicbio">{{cite web|last=Yeung|first=Neil Z.|title=Dua Lipa {{!}} Biography & History|url=https://www.allmusic.com/artist/dua-lipa-mn0003426731/biography|url-status=live|archive-url=https://archive.today/20210325004824/https://www.allmusic.com/artist/dua-lipa-mn0003426731/biography|archive-date=25 March 2021|access-date=24 March 2021|publisher=[[AllMusic]]}}</ref> Најстарије је дете Анесе (девојачко Реџа) и Дукађина Липе, [[Албанци у Србији|Албанаца]] [[ислам]]ске вероисповести из [[Приштина|Приштине]].<ref name="press kit">{{Cite web|title=Global Press Kit|url=https://press.warnerrecords.com/wp-content/uploads/2018/04/dua-lipa-global-press-kit_1481573911262.pdf|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20200709101300/https://press.warnerrecords.com/wp-content/uploads/2018/04/dua-lipa-global-press-kit_1481573911262.pdf|archive-date=9 July 2020|access-date=15 February 2021|website=[[Warner Records]]}}</ref><ref name="bbc">{{cite web|last=Savage|first=Mark|date=9 February 2016|title=Dua Lipa: A pop star in waiting|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-35520865|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160210092743/https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-35520865|archive-date=10 February 2016|access-date=7 May 2016 |work=[[BBC News]]}}</ref><ref name="guardian2">{{Cite web|last=Snapes|first=Laura|date=3 April 2020|title=Dua Lipa: 'You have to be made of steel to not let words get to you'|url=https://www.theguardian.com/music/2020/apr/03/dua-lipa-you-have-to-be-made-of-steel-to-not-let-words-get-to-you|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20200403051224/https://www.theguardian.com/music/2020/apr/03/dua-lipa-you-have-to-be-made-of-steel-to-not-let-words-get-to-you|archive-date=3 April 2020|access-date=20 January 2021|website=[[The Guardian]]}}</ref> По баби с мајчине стране, делом је [[Бошњаци|Бошњакиња]].<ref>{{Cite web|last=Nash|first=Ed|date=8 November 2016|title=A Tale of Two Cities: Dua Lipa on her English and Kosovan roots|url=https://www.thelineofbestfit.com/features/longread/a-tale-of-two-cities|access-date=25 April 2021|website=The Line of Best Fit|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|last=Butler|first=Will|date=15 April 2018|title=Dua Lipa speaks on Brexit, Trump and her family history in new interview|url=https://www.nme.com/news/music/dua-lipa-brexit-trump-family-history-new-interview-2293339|access-date=25 April 2021|website=NME|language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web|last=Lamont|first=Tom|date=15 April 2018|title=Dua Lipa: 'Pop has to be fun. You can't get upset about every little thing'|url=http://www.theguardian.com/music/2018/apr/15/dua-lipa-pop-has-to-be-fun-you-cant-get-upset-about-every-little-thing-new-rules|access-date=25 April 2021|website=The Guardian|language=en}}</ref> Даљим пореклом је из [[Пећ (град)|Пећи]], града на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]].<ref>{{Cite web|url=https://rtv21.tv/vajzat-pejane-ambasadoret-e-kosoves/|title= Peja's ambassadors|website= rtv21|date= 15 April 2017}}</ref> Деде и са мајчине и очеве стране били су историчари. Има сестру Рину и брата Ђина Липу.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/music/2020/apr/03/dua-lipa-you-have-to-be-made-of-steel-to-not-let-words-get-to-you|title=Dua Lipa: 'You have to be made of steel not to let words get to you'|website=The Guardian|date=3 April 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.capitalfm.com/artists/dua-lipa/family-mum-dad-siblings-brother-sister/|title= Dua Lipa's Family: From Her Mum Anesa & Dad Dukagjin To Her Siblings|website=Capital FM|access-date=26 November 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/music/2020/apr/03/dua-lipa-you-have-to-be-made-of-steel-to-not-let-words-get-to-you |title= Dua Lipa: 'You have to be made of steel not to let words get to you'|website=The Guardian|date= 3 April 2020|access-date=3 April 2020}}</ref><ref name="telegrafi">{{Cite web|last=Bajraktari|first=Behare|date=20 January 2011|title="Era" dhe "ODA": Rikthim, sukses, pasion!|url=https://telegrafi.com/era-dhe-oda-rikthim-sukses-pasion/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160812123552/https://telegrafi.com/era-dhe-oda-rikthim-sukses-pasion/|archive-date=12 August 2016|access-date=10 January 2021|website=[[Telegrafi]]|language=Albanian}}</ref> На Липу је музички утицао њен отац,<ref name="nylon">{{Cite web|last=Gore|first=Sydney|date=23 October 2015|title=Band Crush: Dua Lipa|url=https://www.nylon.com/articles/dua-lipa-interview|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20151025001133/https://www.nylon.com/articles/dua-lipa-interview=|archive-date=25 October 2015|access-date=11 January 2021|website=[[Nylon (magazine)|Nylon]]}}</ref><ref name="digitalspy">{{Cite web|last=Davidson|first=Amy|date=11 December 2015|title=Meet your new favourite popstar Dua Lipa – just don't call her the new Lana Del Rey|url=https://www.digitalspy.com/music/new-music/a776876/meet-your-new-favourite-popstar-dua-lipa-just-dont-call-her-the-new-lana-del-rey/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20190319180711/https://www.digitalspy.com/music/new-music/a776876/meet-your-new-favourite-popstar-dua-lipa-just-dont-call-her-the-new-lana-del-rey/|archive-date=19 March 2019|access-date=11 January 2021|website=[[Digital Spy]]}}</ref><ref name="hungertv">{{Cite web|last=Fraser|first=Holly|date=26 October 2016|title=Dua Lipa On Falling in Love With Music and Growing Up Fast|url=https://www.hungertv.com/feature/dua-lipa-on-falling-in-love-with-music-and-growing-up-fast/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20161031022553/https://www.hungertv.com/feature/dua-lipa-on-falling-in-love-with-music-and-growing-up-fast/|archive-date=31 October 2016|access-date=10 January 2021|publisher=Hunger TV}}</ref> који је био певач и гитариста рок групе -{Oda}-.<ref name="abcnews">{{Cite web|last=Soichet|first=Aude|date=10 October 2018|title=How Dua Lipa went from aspiring singer to one of today's top global female pop stars|url=https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20181011015440/https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|archive-date=11 October 2018|access-date=10 January 2021|website=[[ABC News]]}}</ref><ref name="observer" /><ref name="telegrafi" /> Њен отац је наставио да свира музику након што се породица преселила у Лондон, а најчешће би свирао сопствене композиције и песме извођача као што су [[Дејвид Боуи]], [[Боб Дилан]], -{[[Radiohead]]}-, [[Стинг]], -{[[The Police]]}- и -{[[Stereophonics]]}-.<ref name="digitalspy"/><ref name="hungertv"/><ref name="clash">{{Cite web|last=Martin|first=Felicity|date=3 February 2017|title=The Realest It Gets: Dua Lipa|url=https://www.clashmusic.com/features/the-realest-it-gets-dua-lipa|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170203205350/https://www.clashmusic.com/features/the-realest-it-gets-dua-lipa|archive-date=3 February 2017|access-date=10 January 2021|website=[[Clash (magazine)|Clash]]}}</ref> Липа је почела да пева са пет година.<ref name="thecut">{{Cite web|last=Peoples|first=Lindsay|date=27 April 2017|title=Dua Lipa Is the Anti–Pop Star|url=https://www.thecut.com/2017/04/dua-lipa-singer-interview.html|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170926095353/https://www.thecut.com/2017/04/dua-lipa-singer-interview.html|archive-date=26 September 2017|access-date=11 January 2021|website=[[New York (magazine)#The Cut|The Cut]]}}</ref> Одрасла је у Западном Вемпстеду, делу града Лондона.<ref name="observer">{{Cite web|last=Walker|first=Shaun|date=5 August 2018|title=Dua Lipa's father stages music festival for 'peace-loving' Kosovo|url=https://www.theguardian.com/music/2018/aug/05/dua-lipa-father-organises-kosovo-music-festival|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20180805123539/https://www.theguardian.com/music/2018/aug/05/dua-lipa-father-organises-kosovo-music-festival|archive-date=5 August 2018|access-date=10 January 2021|website=[[The Observer]]}}</ref> Похађала је Основну школу „Фицџонс”,<ref>{{Cite web|last=Chapman|first=Helen|date=30 November 2017|title=Dua Lipa's former school plays New Rules to pupils each morning|url=http://camdennewjournal.com/article/dua-lipas-former-school-plays-new-rules-to-pupils-each-morning|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20180613112046/http://camdennewjournal.com/article/dua-lipas-former-school-plays-new-rules-to-pupils-each-morning|archive-date=13 June 2018|access-date=14 January 2021|website=[[Camden New Journal]]}}</ref><ref>{{Cite web|date=5 December 2017|title=Londoner's Diary: How Shulman is filling the void left by Vogue|url=https://www.standard.co.uk/news/londoners-diary/londoner-s-diary-how-shulman-is-filling-the-void-left-by-vogue-a3710761.html|url-status=live|archive-url=https://archive.today/20210114220932/https://www.standard.co.uk/news/londoners-diary/londoner-s-diary-how-shulman-is-filling-the-void-left-by-vogue-a3710761.html|archive-date=14 January 2021|access-date=14 January 2021|website=[[Evening Standard]]}}</ref> где је научила да свира [[виолончело]].<ref name="bbc" /> Када је била на аудицији за школски хор, наставница јој је рекла да „не уме да пева”.<ref name="bbc" /><ref name="digitalspy" /><ref name="nytimes">{{Cite web|last=Pareles|first=Jon|date=31 May 2017|title=Dua Lipa Was Raised on Pop Bangers. Now She Writes Them.|url=https://www.nytimes.com/2017/05/31/arts/music/dua-lipa-interview.html|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170721203734/https://www.nytimes.com/2017/05/31/arts/music/dua-lipa-interview.html?_r=0|archive-date=21 July 2017|access-date=11 January 2021|website=[[The New York Times]]}}</ref> Од девете године је кренула на часове певања викендом у Позоришној школи „Силвија Јанг”.<ref name="bbc"/><ref name="talecities">{{Cite web|last=Nash|first=Ed|date=8 November 2016|title=A Tale of Two Cities|url=https://www.thelineofbestfit.com/features/longread/a-tale-of-two-cities|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170731192954/https://www.thelineofbestfit.com/features/longread/a-tale-of-two-cities|archive-date=31 July 2017|access-date=10 January 2021|website=[[The Line of Best Fit]]}}</ref><ref name="elle">{{Cite web|last=Levy|first=Lauren|date=9 April 2019|title=Dua Lipa Is the Future of Pop Music|url=https://www.elle.com/culture/a27075435/dua-lipa-grammy-interview/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20190411190139/https://www.elle.com/culture/a27075435/dua-lipa-grammy-interview/|archive-date=11 April 2019|access-date=12 January 2021|website=[[Elle (magazine)|Elle]]}}</ref> Након што је 2008. године [[Република Косово]] једнострано прогласила независнот од [[Србија|Србије]], Липа се са својом породицом преселила у Приштину.<ref name="talecities"/><ref name="thecut"/> Тамо је похађала [[Школа „Трећи миленијум” Приштина|Школу „Трећи миленијум”]],<ref>{{Cite web|date=17 March 2016|title=Në cilën shkollë shkoi Dua Lipa në Prishtinë (Foto)|url=https://telegrafi.com/ne-cilen-shkolle-shkoi-dua-lipa-ne-prishtine-foto/|access-date=11 December 2021|website=[[Telegrafi]]|language=sq}}</ref> научила више о [[Албански језик|албанском језику]] и почела да размишља о музичкој каријери.<ref>{{Cite web|last=Collins|first=Simon|date=29 May 2017|title=From Kosovo to the world, Dua Lipa is on the rise|url=https://thewest.com.au/entertainment/from-kosovo-to-the-world-dua-lipa-is-on-the-rise-ng-b88487005z|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170731195933/https://thewest.com.au/entertainment/from-kosovo-to-the-world-dua-lipa-is-on-the-rise-ng-b88487005z|archive-date=31 July 2017|access-date=12 January 2021|website=[[The West Australian]]}}</ref><ref name="eveningstandard2">{{Cite web|last=Godwin|first=Richard|date=1 November 2017|title=Dua Lipa: meet pop's hottest property|url=https://www.standard.co.uk/lifestyle/esmagazine/dua-lipa-meet-pop-s-hottest-property-a3672811.html|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20201221171738/https://www.standard.co.uk/lifestyle/esmagazine/dua-lipa-meet-pop-s-hottest-property-a3672811.html|archive-date=21 December 2020|access-date=13 January 2021|website=Evening Standard}}</ref> Липа се вратила у Лондон са 15 година.<ref name="rollingstone">{{cite magazine|url=https://www.rollingstone.com/music/music-features/dua-lipa-future-nostalgia-cover-story-1113124/|title=Dua Lipa: Dancing in the Dark|magazine=[[Rolling Stone]]|last=Morris|first=Alex|date=14 January 2021|access-date=14 January 2021|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20210114140842/https://www.rollingstone.com/music/music-features/dua-lipa-future-nostalgia-cover-story-1113124/|archive-date=14 January 2021}}</ref><ref name="eveningstandard">{{Cite web|last=Smyth|first=David|date=29 July 2016|title=Dua Lipa talks about her teen years in Kosovo and why it's tough for new music artists to break through|url=https://www.standard.co.uk/culture/music/dua-lipa-talks-about-her-teen-years-in-kosovo-and-why-it-s-tough-for-new-music-artists-to-break-through-a3307341.html|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20210112043247/https://www.standard.co.uk/culture/music/dua-lipa-talks-about-her-teen-years-in-kosovo-and-why-it-s-tough-for-new-music-artists-to-break-through-a3307341.html|archive-date=12 January 2021|access-date=12 January 2021|website=Evening Standard}}</ref> Стекла је диплому Школе „Парламент Хил”, а затим је поново уписала Позоришну школу „Силвија Јанг”.<ref name="eveningstandard"/><ref name="harper">{{cite web|last=Gonzales|first=Erica|date=31 January 2017|title=Dua Lipa Recovered from a Rough Modeling Career to Become a Pop Sensation|url=https://www.harpersbazaar.com/culture/art-books-music/news/a20019/dua-lipa-interview/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202083436/https://www.harpersbazaar.com/culture/art-books-music/news/a20019/dua-lipa-interview/|archive-date=2 February 2017|access-date=18 January 2021|website=[[Harper's Bazaar]]}}</ref> Објавила је неколико својих песама за -{[[SoundCloud]]}- и -{[[YouTube]]}-. Потом је снимила обраде песама „-{If I Ain't Got You}-” [[Алиша Киз|Алише Киз]] и „-{Beautiful}-” [[Кристина Агилера|Кристине Агилере]] које је касније објавила за -{YouTube}-.<ref name="thecut"/> Радила је као манекенка за -{Topshop}-, а затим је потписала уговор са агенцијом за манекенство која јој је помогла да 2013. године добије улогу „певачице” у реклами за музичко такмичење ''-{[[X Factor (УК)|The X Factor]]}-'', док је за њу обрадила песму „-{Lost in Music}-” (1979).<ref>{{cite web|last=Murphy|first=Lauren|date=30 August 2017|title=Watch: Turns out Dua Lipa appeared on an ad for The X Factor back in 2013|url=https://entertainment.ie/music/watch-turns-out-dua-lipa-appeared-on-an-ad-for-the-x-factor-back-in-2013-253465/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20190320191217/https://entertainment.ie/music/watch-turns-out-dua-lipa-appeared-on-an-ad-for-the-x-factor-back-in-2013-253465/|archive-date=20 March 2019|access-date=13 January 2021|website=|publisher=[[entertainment.ie]]}}</ref><ref>{{Cite web|last=Cragg|first=Michael|date=26 March 2020|title=Dua Lipa – 'Future Nostalgia' review|url=https://crackmagazine.net/article/album-reviews/dua-lipa-future-nostalgia/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20200326235126/https://crackmagazine.net/article/album-reviews/dua-lipa-future-nostalgia/|archive-date=26 March 2020|access-date=4 March 2021|website=[[Crack Magazine]]}}</ref> Након тога је стекла продуцента и менаџера.<ref name="press kit"/><ref name="eveningstandard"/> == Каријера == === 2015—2017: Пробој и ''Dua Lipa'' === [[Датотека:Dua Lipa-0761.jpg|мини|лево|усправно|Дуа Липа 2016. године]] У 2015. години Дуа је почела да ради на свом деби албуму са ''Warner Music Group''. У августу 2015. избацила је свој први сингл ''New Love'',<ref name="pj0815">{{cite web| url = http://www.popjustice.com/briefing/meet-dua-lipa-a-very-good-new-singer/137908/ |title=Lana Del Rey's management have a new artist and she is amazing|date=21. 8. 2015|publisher=[[Popjustice]]}}</ref> који су продуцирали [[Емили Хеини]] и [[Ендру Вајат]]. Свој други сингл ''Be the One'' избацила је у августу 2015. године.<ref name="guardian1015">{{cite web| url = https://www.theguardian.com/music/musicblog/2015/nov/09/the-playlist-new-bands-with-the-prettiots-dua-lipa-and-mind-enterprises |title=The playlist: new bands – with the Prettiots, Dua Lipa and Mind Enterprises|last=Lester|first=Paul|date=9. 11. 2015|work=The Guardian}}</ref> ''Be the One'' стекао је велики успех широм [[Европа|Европе]], и у [[Белгија|Белгији]],<ref name="BEL">{{cite web| url = http://www.ultratop.be/nl/showinterpret.asp?interpret=Dua+Lipa |title=Discografie Dua Lipa|publisher=[[Ultratop]]. Hung Medien|language=холандски|accessdate=3. 5. 2016}}</ref> [[Пољска|Пољској]] и [[Словачка|Словачкој]] нашао се на првом месту, и такође се нашао на топ десет месту у још 11 европских држава. У [[Аустралија|Аустралији]] и [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]], песма је постала велики хит, и нашла се на шестом и двадесетом месту.<ref name="AUS">Peaks in Australia: * All except noted: {{cite web| url = http://australian-charts.com/showinterpret.asp?interpret=Dua+Lipa |title=Discography Dua Lipa|publisher=australian-charts.com. Hung Medien|accessdate=3. 5. 2016}} * "Blow Your Mind (Mwah)": {{cite web| url = http://www.noise11.com/news/australian-singles-the-chainsmokers-and-halsey-spend-seven-weeks-at-no-1-20160926 |title=Australian Singles: The Chainsmokers and Halsey Spend Seven Weeks At No 1|last=Ryan|first=Gavin|date=26. 9. 2016|publisher=Noise11|accessdate=26. 9. 2016}}</ref> Дуа описује своју музику као „мрачни поп”. 30. новембра 2015. нашла се на Би-Би-Сијевој листи песама 2016. Њена прва турнеја у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Европа|Европи]] почела је у јануару 2016. године. У новембру 2016. Дуа је завршила своју европску турнеју. У новембру 2016, Липа је завршила своју турнеју у Европи.<ref name="livenation">{{Cite web| url = http://www.livenation.co.uk/artist/dua-lipa-tickets |title=Dua Lipa Tickets|date=13. 5. 2016|publisher=Livenation}}</ref> Дана 18. фебруара 2016. Дуа је избацила трећи сингл, ''Last Dance'', и затим ''Hotter than Hell'' 6. маја исте године. ''Hotter than Hell'' постао је светски хит, нарочито у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], где се нашао на шеснаестом месту.<ref name="UK">{{cite web| url = http://www.officialcharts.com/artist/48638/dua-lipa/ |title=Dua Lipa|publisher=[[Official Charts Company]]|accessdate=14. 5. 2016}}</ref> 26. августа 2016. избачен је њен четврти сингл ''Blow Your Mind (Mwah)'', који се нашао на тридесетом месту у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref name="UK" /> Постао је њен први хит на америчкој топ-листи [[Билборд хот 100|''Билборд'' Хот 100]], дебитујући на броју 72.<ref name="US">{{cite web| url = {{BillboardURLbyName |artist=Dua Lipa|chart=Hot 100}}|title=Dua Lipa – Chart history: Hot 100|work=[[Billboard (magazine)|Billboard]]|accessdate=26. 10. 2016}}</ref> [[Датотека:Dua Lipa 03-15-2017 -2 (34312936596).jpg|мини|десно|усправно|Дуа Липа у Беласко позоришту, 2017.]] У новембру 2016. године, [[Шон Пол]] избацио је сингл ''No Lie'' са Дуом.<ref name="NoLie">{{cite web| url = http://www.billboard.com/articles/news/dance/7648036/sean-paul-dua-lipa-no-lie-video |title=Watch Sean Paul Get Reflective With Dua Lipa in 'No Lie' Video: Exclusive|work=[[Billboard (magazine)|Billboard]]|accessdate=27. 1. 2017}}</ref> Сингл се нашао на десетом месту у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref>[http://www.officialcharts.com/charts/singles-chart/20170203/7501/ "Official Singles Chart Top 100". Official Charts Company. Приступљено 4 February 2017.]</ref> У децембру 2016. године изашао је документарац о Дуи, у сарадњи са магазином ''The Fader'', назван ''See in Blue''.<ref name="See in Blue">{{cite web| url = https://www.youtube.com/watch?v=zxZPR4jxOM4 |title=Dua Lipa – See in Blue (Documentary)|last=The Fader|date=20. 12. 2016|accessdate=5. 1. 2017}}</ref> У јануару 2017. Дуа је избацила сингл ''Scared to Be Lonely'' са [[Мартин Гарикс|Мартином Гариксом]], који се нашао на четрнаестом месту у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref name="Scared">{{cite web| url = http://www.billboard.com/articles/news/dance/7669858/martin-garrix-dua-lipa-scared-to-be-lonely |title=Martin Garrix and Dua Lipa Drop New 'Scared to Be Lonely' Video: Watch|work=Billboard|accessdate=27. 1. 2017}}</ref> Албум ''[[Dua Lipa (албум)|Dua Lipa]]'' избацила је 2. јуна 2017. године.<ref>{{cite web| url = http://www.idolator.com/7643997/dua-lipa-debut-album-cover-art |title=Dua Lipa Reveals Cover Art For Self-Titled Album|last=Sonis|first=Rachel|date=24. 8. 2016|publisher=[[Idolator (website)|Idolator]]|accessdate=24. 8. 2016}}</ref> Шести сингл ''New Rules'' изашао је наредног месеца, и постао је њен први сингл који се нашао на првом месту у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], као и први сингл женског соло извођача од песме ''Hello'' од [[Адел]] из 2015. године.<ref>{{cite web| url = http://www.officialcharts.com/chart-news/dua-lipas-new-rules-becomes-the-first-solo-female-uk-number-1-single-since-adele-s-hello-this-means-a-lot-__19978/ |title=Dua Lipa's New Rules becomes the first solo female UK Number 1 single since Adele's Hello: 'This means a lot'|last=Copsey|first=Rob|date=18. 8. 2017|publisher=Official Charts Company|accessdate=19. 8. 2017}}</ref> Постао је убрзо њен најпродаванији сингл, нашао се на топ десет позицијама и у другим државама, као и на другом месту у [[Аустралија|Аустралији]], шестом месту у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и седмом месту у [[Канада|Канади]].<ref>{{Cite magazine| url = https://www.billboard.com/articles/columns/chart-beat/8093297/ed-sheeran-beyonce-perfect-number-one-fifth-week-hot-100 |title=Ed Sheeran & Beyonce's 'Perfect' No. 1 on Hot 100, Camila Cabello's 'Havana' Back Up to No. 2|magazine=Billboard|first=Gary|last=Trust|date=8. 1. 2018|accessdate=9. 1. 2018}}</ref> Дуа је наступала на Гластонбери фестивалу у јуну 2017. године, где је имала највише посетилаца на целом фестивалу.<ref>{{cite web|url=http://www.nme.com/news/music/dua-lipa-pulls-one-biggest-crowds-glastonbury-2017-far-hit-packed-set-2092368 |title=Dua Lipa pulls one of the biggest crowds at Glastonbury 2017 so far with hit-packed set |last=Daly |first=Rhian |date=23. 6. 2017 |work=NME |accessdate=26. 8. 2017}}</ref> У децембру 2017. Дуу су прогласили најслушанијим женским извођачем у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] на [[Спотифај]]у.<ref>{{cite web| url = https://www.theguardian.com/music/2017/dec/05/how-dua-lipa-became-the-most-streamed-woman-of-2017-new-rules |title=How Dua Lipa became the most streamed woman of 2017|last=Snapes|first=Laura|date=5. 12. 2017|work=The Guardian|accessdate=6. 12. 2017}}</ref> Имала је четири сингла која су се нашла на топ десет позицијама у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], као што су ''Be the One'', ''Bridge over Troubled Water'', ''New Rules'' и ''No Lie''.<ref>{{cite web|title=Official Singles Chart Top 100| url = http://www.officialcharts.com/charts/singles-chart/20170623/7501/ |publisher=Official Charts Company|accessdate=11. 1. 2018}}</ref><ref>{{cite web| url = http://metro.co.uk/2017/06/20/simon-cowells-grenfell-tower-charity-single-available-from-8am-on-june-21-6723130/ |title=Simon Cowell’s Grenfell Tower charity single available from 8am on June 21|first=Rebecca Lewis for|last=Metro.co.uk|date=20. 6. 2017|publisher=|accessdate=21. 6. 2017}}</ref> === 2018—данас: Други студијски албум === [[Датотека:Dua Lipa 02 08 2018 -15 (25884030647).jpg|мини|лево|усправно|Дуа током фебруара 2018.]] У јануару 2018. Дуа је добила пет номинација на ''2018 Brit Awards'', и постала извођач са највише номинација за ту годину. Номинована је за Најбољег британског женског соло извођача, Најбољег британског новог извођача, Мастеркард британски албум године (''[[Dua Lipa (албум)|Dua Lipa]]''), Најбољи британски сингл године (''New Rules'') и Најбољи британски спот године (''New Rules''). Ово је био први пут да женски соло извођач добије пет номинација.<ref>[http://www.nme.com/news/music/dua-lipa-brit-awards-history-2219324 "Dua Lipa has made BRIT awards history"]. ''NME''. Приступљено 1 March 2018</ref> Наступала је на додели награда одржаној 21. фебруара 2018. године у [[О2 арена (Лондон)|О2 арени]] у [[Лондон]]у где је и освојила награде за Најбољег женског соло извођача и Најбољег новог извођача.<ref>{{cite web| url = http://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-42677246 |title=Brit Awards 2018: The winners and nominees|work=[[Bi-Bi-Si|BBC]]|date=13. 1. 2018|accessdate=22. 2. 2018}}</ref> Дуа је преко друштвених мрежа најавила да ради на новом материјалу за свој други албум.<ref>[http://www.mtv.co.uk/dua-lipa/news/dua-lipa-is-starting-work-on-her-second-album "Dua Lipa Is Starting Work On Her Second Album"]. MTV. Приступљено 1 March 2018</ref> Ради са [[MNEK]], са којим је раније написала сингл ''IDGAF''.<ref>[http://www.mtv.co.uk/dua-lipa/news/dua-lipa-is-working-with-mnek-on-her-brand-new-album "Dua Lipa Is Working with MNEK on Her Brand New Album"]. MTV. Приступљено 1 March 2018</ref> Такође је сарађивала са музичким продуцентом [[Вејтан]]ом за сингл ''High'' за албум филма ''[[Педесет нијанси — ослобођени (филм)|Педесет нијанси — ослобођени]]'' који је изашао у фебруару 2018. године.<ref>{{Cite news| url = http://www.youredm.com/2018/01/08/whethan-reveals-details-new-collab-dua-lipa-coming-soon/ |title=EDM's Upcoming 18-Year-Old Star Reveals New Collab with Dua Lipa|date=8. 1. 2018|work=Your EDM|access-date=20. 1. 2018}}</ref> 6. априла 2018, Дуа и [[Калвин Харис]] издали су песму ''One Kiss''<ref>{{cite web|title=iTunes - Music - One Kiss - Single by Calvin Harris, Dua Lipa| url = https://itunes.apple.com/gb/album/one-kiss-single/1364709432 |publisher=[[iTunes Store]]}}</ref> која се 20 априла нашла на врху лествица у [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]],<ref>{{cite news|title=Calvin Harris and Dua Lipa depose Drake in UK chart| url = https://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-43843110|publisher=BBC |date=13. 5. 2018}}</ref> што представља другу песму Дуе која се нашла на врху у држави. Дуа је одрадила вокале али је такође и наведена као текстописац песме.<ref>{{Cite web| url = https://www.discogs.com/Calvin-Harris-Dua-Lipa-One-Kiss/release/11827664 |title=Calvin Harris & Dua Lipa – One Kiss|publisher=discogs|dead-url=|access-date=14. 5. 2018}}</ref> Наступала је 26. маја на почетној церемонији [[Финале Лиге шампиона 2018.]] у [[Кијев]]у.<ref>{{cite news|title=Dua Lipa to Perform at UEFA Champions League Opening Ceremony: 'There'll Be a Whole Lot of Girl Power'| url = https://www.billboard.com/articles/columns/pop/8455039/dua-lipa-performing-uefa-champions-league-opening-ceremony-soccer|work=Billboard |date=13. 5. 2018}}</ref> У мају 2018, најавила је да ће свој други албум, који ће највероватније изаћи 2019, бити високо инспирисан уметницима као што су [[Принс (музичар)|Принс]] и [[Ауткаст]].<ref>{{cite web| url = http://www.officialcharts.com/chart-news/dua-lipa-says-her-second-album-is-inspired-by-prince-and-outkast__23057/ |title=Dua Lipa shares news about her second album|publisher=}}</ref> Такође је најављено да планира сарадње са уметницима које ће изаћи крајем 2018, као што је [[Силк сити]] који формирају [[Марк Ронсон]] и [[Дипло]].<ref>{{cite web| url = http://www.hiphopmagz.com/diplo-and-mark-ronson-debut-silk-city-confirm-dua-lipa-collab-is-coming/ |title=Diplo and Mark Ronson Debut Silk City, Confirm Dua Lipa Collab Is Coming - HipHop Magz|date=23. 5. 2018|publisher=}}</ref> Марк је касније најавио да је назив нумере ''Electricity''.<ref>{{cite web| url = http://www.officialcharts.com/chart-news/dua-lipas-new-single-electricity-with-mark-ronson-and-diplo-was-written-by-florence-welch-and-romy-from-the-xx__23408/ |title=Dua Lipa's new single co-written by Florence Welch and The xx|publisher=Official Charts Company|date=17. 7. 2018|accessdate=18. 7. 2018}}</ref> Песма је изашла 9. септембра. Дуа је основала сопствени фестивал, који је основала заједно са оцем а назив носи -{SunnyHill Festival}-. Она је такође наступала на фестивалу. Када се вратила на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] због фестивала, добила је први кључ на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] који јој је доделио Шепенд Ахмети, градоначелник [[Приштина|Приштине]] у августу.<ref>{{Cite news| url = http://www.mtv.co.uk/dua-lipa/news/dua-lipa-was-given-the-first-ever-key-to-hometown-in-kosovo |title=Dua Lipa Was Given The First Ever Key To Hometown In Kosovo|last=DeSantis|first=Marissa|work=MTV|access-date=19. 10. 2018}}</ref> Дуа је 19. октобра издала супер делукс верзију њеног дебитантског албума [[Dua Lipa (албум)|Dua Lipa]], назван ''Complete Edition'', са три нове песме и песмама које је урадила са другим уметницима.<ref>{{Cite news| url = https://www.officialcharts.com/chart-news/dua-lipa-will-release-a-super-deluxe-edition-of-her-debut-album-featuring-three-new-songs-this-october__23853/ |title=Dua Lipa will release a super deluxe edition of her debut album featuring three new songs this October |last=White|first=Jack|work=Official Charts|access-date=25. 10. 2018}}</ref> == Лични живот == Године 2016., Дуа је основала „Sunny Hill Foundation” заједно са својим оцем како би донирали грађанима са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], одакле су њени родитељи.<ref>{{Cite news| url = https://www.teenvogue.com/story/dua-lipa-interview-debut-album-foundation-in-kosovo |title=21-Year-Old Dua Lipa Is About to Blow Your Mind|last=DeSantis|first=Marissa|work=Teen Vogue|access-date=27. 1. 2018}}</ref> == Дискографија == * ''[[Dua Lipa (албум)|Dua Lipa]]'' (2017) * ''[[Future Nostalgia]]'' (2020) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !!Режисер |- | ''New Love'' || 2015 || Никол Нодланд |- | ''Be the One'' || 2015 ||Никол Нодланд |- | ''Last Dance'' || 2016 || Jon Brewer,Ian Blair |- | ''Hotter than Hell ''|| 2016 || Емил Нава |- |'' Blow Your Mind (Mwah)'' || 2016 || Кинга Бурза |- |'' Room for 2'' || 2016 || Vicky Lawton |- | ''No Lie'' || 2017 || Тим Накаши |- | ''Scared to Be Lonely ''|| 2017 || Блејк Клариџ |- | ''Thinking 'Bout You'' || 2017 || Jake Jelicich |- | '' Lost In Your Light'' || 2017 || Henry Schofield |- | ''New Rules ''|| 2017 || Henry Schofield |- | ''IDGAF'' || 2018 || Henry Schofield |- |'' One Kiss ''|| 2018 || Емил Нава |- | ''Electricity'' || 2018 || Bradley & Pablo |- |'' Swan Song ''|| 2019 || Флорија Сигисмонди |- | ''Don't Start Now ''|| 2019 || Nabildo |- | ''Physical '' || 2020 || CANADA |- | ''Break My Heart '' || 2020 || Henry Scholfield |- | ''Hallucinate '' || 2020 || |- |} == Турнеје == * -{2016 UK Tour}- (2016) * -{Hotter than Hell Tour}- (2016) * -{US and Europe Tour}- (2017) * -{The Self-Titled Tour}- (2017—2018) * -{Future Nostalgia Tour}- (2022) == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Dua Lipa}} * {{званични веб-сајт|https://dualipa.com/}} {{Најпродаванији сингл године у Уједињеном Краљевству}} {{Билбордов број један сингл на крају године}} {{Награда Брит за британски албум године}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Липа, Дуа}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Енглеске кантауторке]] [[Категорија:Енглеске поп певачице]] [[Категорија:Музичари из Приштине]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Добитници награде Брит]] [[Категорија:Добитници награде Греми]] nfcva9a6k2ixvlr5fndohm2usl9psxc 0 3866121 25114475 24929844 2022-07-19T17:50:02Z FMSky 281213 wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Ханси Кирш | слика = 20170708 Ballenstedt RockHarz Blind Guardian 0152 Blind Guardian.jpg | опис_слике = Ханси Кирш на фестивалу 2017. године | ширина_слике = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Ханс Јурген Кирш | алијас = | датум_рођења = {{Датум рођења|1966|8|10|год=да}} | место_рођења = [[Merbuš|Мербуш]] | држава_рођења = [[Западна Немачка]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[певач|вокал]], [[бас-гитара]] | жанр = [[хеви метал]], [[пауер метал]], [[спид метал]], [[прогресивни метал]] | занимање = | активни_период = 1984 - данас | издавачка_кућа = [[Ноу реморс]], [[Вирџин рекордс]], [[Сенчури Медија]], [[Нуклеар Бласт]] | везани_чланци = [[Блајнд гардијан]], [[Demons and Wizards (бенд)|Demons and Wizards]], [[Ayreon]] | вебсајт = [http://www.blind-guardian.com/ Blind Guardian Official] }} '''Ханс Јурген Кирш''' ({{јез-нем|Hans Jürgen Kürsch}}) (рођен 10. августа 1966) такође познат и као '''Ханси Кирш''' ({{јез-нем|Hansi Kürsch}}) је немачки певач, текстописац, продуцент и бивши басиста, најпознатији као један од оснивача и фронтмен немачке [[пауер метал]] групе [[Блајнд гардијан]]. Један је од оснивача бенда и њен је главни [[певач]] од његовог оснивања 1984. имао је улогу басисте бенда до 1996. Он је такође и главни певач [[Demons and Wizards (бенд)|Demons and Wizards]], бенда основаног раме уз раме са гитаристом [[Iced Earth|Ајсед Ерта]], [[Џон Шафер|Џоном Шафером]]. Поред тога је наступао и као чести гост са другим бендовима, међу којима су [[Ангра (бенд)|Ангра]], [[Едгај]], [[Iced Earth|Ајсед Ерт]] и [[Therion|Терион]]. Такође игра и једног од честих ликова [[Ayreon|Аерионових]] албума ''01011001'' и ''The Source''. == Стил == Главна карактеристика Киршовог стваралаштва представља, његово преклапање гласова на студијским верзијама, што доводи до стварања хармонијског ефекта и атмосфере хорског певања. Хансијеви текстови се баве разним темама које су традиционално доминантне у пауер метал жанру, укључујући средњовековну фантазију, епску фантастику ([[Џ. Р. Р. Толкин]] као свакако најдоминантнији извор инспирације), религијско/митолошке приче и легенде, како из свог сопственог, тако и из књижевног света.<ref>{{cite web|url=http://www.metalcovenant.com/pages/interviews/interview_blind_guardian3.htm |title=Interview Blind Guardian3 |publisher=Metalcovenant.com |date=|accessdate=14. 3. 2018}}</ref> Хансију као главни извор инспирације за стихове песама представљају [[еп]]ови и [[епска фантастика]], поред већ поменутог Толкина, главна инспирација су му и писци као што су [[Мајкл Муркок]] и [[Stiven King|Стивен Кинг]]. Иако је данас најпознатији по свом чистом и продорном гласу и начину певања, његове раније технике су укључивале доста грубље начине певања и врискове. Кирш се може чути како користи агресивније технике певања на његовом гостовању са немачком групом Heaven Shall Burn и њиховој обради Блајнд гардијанове песме, "Valhalla". == Референце == {{reflist}} {{Blind Guardian}} {{Портал бар|Хеви метал}} {{Commonscat|Hansi Kürsch}} [[Категорија:Рођени 1966.]] [[Категорија:Немачки метал музичари]] [[Категорија:Немачки певачи]] [[Категорија:Немачки басисти]] [[Категорија:Текстописци]] [[Категорија:Чланови групе Blind Guardian]] kgwxdfqhk52s691q9tdrjg0vdzfc0du 25114476 25114475 2022-07-19T17:50:23Z FMSky 281213 wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Ханси Кирш | слика = 20170708 Ballenstedt RockHarz Blind Guardian 0152 Blind Guardian.jpg | опис_слике = Ханси Кирш на фестивалу 2017. године | ширина_слике = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Ханс Јурген Кирш | алијас = | датум_рођења = {{Датум рођења|1966|8|10|год=да}} | место_рођења = [[Merbuš|Мербуш]] | држава_рођења = [[Западна Немачка]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[певач|вокал]], [[бас-гитара]] | жанр = [[хеви метал]], [[пауер метал]], [[спид метал]], [[прогресивни метал]] | занимање = | активни_период = 1984 - данас | издавачка_кућа = [[Ноу реморс]], [[Вирџин рекордс]], [[Сенчури Медија]], [[Нуклеар Бласт]] | везани_чланци = [[Блајнд гардијан]], [[Demons and Wizards (бенд)|Demons and Wizards]] | вебсајт = [http://www.blind-guardian.com/ Blind Guardian Official] }} '''Ханс Јурген Кирш''' ({{јез-нем|Hans Jürgen Kürsch}}) (рођен 10. августа 1966) такође познат и као '''Ханси Кирш''' ({{јез-нем|Hansi Kürsch}}) је немачки певач, текстописац, продуцент и бивши басиста, најпознатији као један од оснивача и фронтмен немачке [[пауер метал]] групе [[Блајнд гардијан]]. Један је од оснивача бенда и њен је главни [[певач]] од његовог оснивања 1984. имао је улогу басисте бенда до 1996. Он је такође и главни певач [[Demons and Wizards (бенд)|Demons and Wizards]], бенда основаног раме уз раме са гитаристом [[Iced Earth|Ајсед Ерта]], [[Џон Шафер|Џоном Шафером]]. Поред тога је наступао и као чести гост са другим бендовима, међу којима су [[Ангра (бенд)|Ангра]], [[Едгај]], [[Iced Earth|Ајсед Ерт]] и [[Therion|Терион]]. Такође игра и једног од честих ликова [[Ayreon|Аерионових]] албума ''01011001'' и ''The Source''. == Стил == Главна карактеристика Киршовог стваралаштва представља, његово преклапање гласова на студијским верзијама, што доводи до стварања хармонијског ефекта и атмосфере хорског певања. Хансијеви текстови се баве разним темама које су традиционално доминантне у пауер метал жанру, укључујући средњовековну фантазију, епску фантастику ([[Џ. Р. Р. Толкин]] као свакако најдоминантнији извор инспирације), религијско/митолошке приче и легенде, како из свог сопственог, тако и из књижевног света.<ref>{{cite web|url=http://www.metalcovenant.com/pages/interviews/interview_blind_guardian3.htm |title=Interview Blind Guardian3 |publisher=Metalcovenant.com |date=|accessdate=14. 3. 2018}}</ref> Хансију као главни извор инспирације за стихове песама представљају [[еп]]ови и [[епска фантастика]], поред већ поменутог Толкина, главна инспирација су му и писци као што су [[Мајкл Муркок]] и [[Stiven King|Стивен Кинг]]. Иако је данас најпознатији по свом чистом и продорном гласу и начину певања, његове раније технике су укључивале доста грубље начине певања и врискове. Кирш се може чути како користи агресивније технике певања на његовом гостовању са немачком групом Heaven Shall Burn и њиховој обради Блајнд гардијанове песме, "Valhalla". == Референце == {{reflist}} {{Blind Guardian}} {{Портал бар|Хеви метал}} {{Commonscat|Hansi Kürsch}} [[Категорија:Рођени 1966.]] [[Категорија:Немачки метал музичари]] [[Категорија:Немачки певачи]] [[Категорија:Немачки басисти]] [[Категорија:Текстописци]] [[Категорија:Чланови групе Blind Guardian]] gf3sa84ee676v7i6qjdr2facigwy300 0 3869619 25114178 25113771 2022-07-19T15:48:18Z З.Вукобрат 126357 /* Жене */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:2018 IAAF World Indoor Championships logo.png|200п|лево]] {{Држава на СП у атлетици у дворани | година = 2018 | код = USA | опис_слике = Застава САД | држава = Сједињене Америчке Државе | национални_савез = [[Атлетски савез САД]] | веб_сајт = http://www.usatf.org/Home.aspx | такмичара = 53 (26 м + 27 ж) | злато = 6 | сребро = 10 | бронза = 2 | претходно_првенство = 2016 | следеће_првенство = 2022 }} '''[[Сједињене Америчке Државе|САД]]''' су учествовале на '''17. [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018.|Светском првенству у атлетици у дворани 2018.]]''' одржаном у [[Бирмингем]]у од [[1. март|1.]] до [[4. март]]а, седамнаести пут, односно учествовале су на свим [[Светско првенство у атлетици у дворани|светским првенствима у дворани]] до данас. САД су пријавиле 53 учесника (26 мушкараца и 27 жена), који су се такмичили у 24 дисциплине (12 мушких и 12 женских).<ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6019/athletes?countryCode=USA Листа учесника САД-а на СП] <small>Прибављено 18.7.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6019/country/serbia/united-states Резултати такмичара из САД-а на СП] <small> Прибављено 18.7.2022.</small></ref> На овом првенству САД је по броју освојених медаља заузела 1 место са 18 освојених медаља (6 златних, 10 сребрне и 2 бронзане медаље). <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6019/medaltable Табела медаља на СП] <small>Прибављено 18.7.2022.</small></ref> У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) САД су са 40 финалиста и 208 бодова заузеле прво место. <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6019/placingtable Табела успешних земаља на СП]<small>Прибављено 18.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; font-size:90%" width:75%;" |- !scope=col| Плас. !scope=col| Земља !scope=col| '''1. место''' !scope=col| 2. место !scope=col| 3. место !scope=col| 4. место !scope=col| 5. место !scope=col| 6. место !scope=col| 7. место !scope=col| 8. место !scope=col| Бр. финал. !scope=col| Бод. |- | 1. || style="text-align:left" | {{САД}} || 6 || 10 || 2 || 7 || 7 || 2 || 3 || 3 || 40 || 208 |} == Учесници == {{col-start}} {{col-2}} :: '''Мушкарци''': * [[Кристијан Колман]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Рони Бејкер]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Мајкл Чери]] — [[Трка на 400 метара|400 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Олдрич Бејли]] — [[Трка на 400 метара|400 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Дру Виндл]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Донован Брејзијер]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Бен Бланкеншип]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Крејг Енгелс]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Шадрак Кипичирчир]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Пол Кипкемои Челимо]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Џарет Итон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Аријес Мерит]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Вернон Норвуд]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Фред Керли]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Пол Дедево]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Маркиз Вашингтон]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Ерик Кинард]] — [[Скок увис]] * [[Сем Кендрикс]] — [[Скок мотком]] * [[Скот Хјустон]] — [[Скок мотком]] * [[Маркиз Денди]] — [[Скок удаљ]] * [[Џарион Лосон]] — [[Скок удаљ]] * [[Вил Клеј]] — [[Троскок]] * [[Крис Картер]] — [[Троскок]] * [[Дарел Хил]] — [[Бацање кугле]] * [[Рајан Вајтинг]] — [[Бацање кугле]] * [[Закари Зимек]] — [[Седмобој]] {{col-2}} :: '''Жене''': * [[Javianne Oliver]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Дестини Картер]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Кортни Около]] — [[Трка на 400 метара|400 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Шакима Вимбли]] — [[Трка на 400 метара|400 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Аџе Вилсон]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Ревин Роџерс]] — [[Трка на 800 метара|800 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Шелби Хоулихан]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]], [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Колин Квигли]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Кејти Маки]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Кендра Харисон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Кристина Менинг]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Шарика Нелвис]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Кванера Хејз]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Џорџен Молин]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Џоана Аткинс]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Вашти Канингам]] — [[Скок увис]] * [[Иника Макферсон]] — [[Скок увис]] * [[Санди Морис]] — [[Скок мотком]] * [[Кејти Нагеот]] — [[Скок мотком]] * [[Бритни Рис]] — [[Скок удаљ]] * [[Кванеша Беркс]] — [[Скок удаљ]] * [[Кетурах Орји]] — [[Троскок]] * [[Тори Франклин]] — [[Троскок]] * [[Џенива Стивенс]] — [[Бацање кугле]] * [[Данијел Хил]] — [[Бацање кугле]] * [[Ерика Бугард]] — [[Седмобој]] * [[Кендел Вилијамс]] — [[Седмобој]] {{col-2}} {{col-end}} == Освајачи медаља (18) == === [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] Злато (6) === {{col-begin}} {{col-2}} ;;;;;(М) * [[Кристијан Колман]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Вил Клеј]] — [[Троскок]] |valign="top"| ;;;;;(Ж) * [[Кортни Около]] — [[Трка на 400 метара|400 м]] * [[Кендра Харисон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Санди Морис]] — [[Скок мотком]] * [[Кванера Хејз]], [[Џорџен Молин]]<br />[[Шакима Вимбли]], [[Кортни Около]], [[Џоана Аткинс]]*, [[Ревин Роџерс]]* — [[Штафета 4 x 400 метара|4х400 м]] |} === [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] Сребро (10) === {{col-begin}} {{col-2}} ;;;;;(М) * [[Мајкл Чери]] — [[Трка на 400 метара|400 м]] * [[Дру Виндл]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Џарет Итон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Сем Кендрикс]] — [[Скок мотком]] * [[Фред Керли]], [[Мајкл Чери]]<br />[[Олдрич Бејли]], [[Вернон Норвуд]], [[Маркиз Вашингтон]]*, [[Пол Дедево]]* — [[Штафета 4 x 400 метара|4х400 м]] |valign="top"| ;;;;;(Ж) * [[Шакима Вимбли]] — [[Трка на 400 метара|400 м]] * [[Аџе Вилсон]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Кристина Менинг]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Вашти Канингам]] — [[Скок увис]] * [[Бритни Рис]] — [[Скок удаљ]] |} === [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|20п]] Бронза (2) === {{col-begin}} {{col-2}} ;;;;;(М) * [[Рони Бејкер]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Маркиз Денди]] — [[Скок удаљ]] |} == Резултати == === Мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Атлетичар !rowspan="2"|Дисциплина !rowspan="2"|Лични рекорд !colspan="2"|Квалификације !colspan="2"|Полуфинале !colspan="2"|Финале !rowspan="2"|Детаљи |- !Резултат !Место !Резултат !Место !Резултат !Место |- | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — 60 метара за мушкарце|60 м]] | 6,34 [[Светски атлетски рекорди у дворани|'''СР''']], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|'''НР''']] | 6,71 (.708) | 1. у гр. 1 '''КВ''' | 6,45 | 1. у гр. 2 '''КВ''' | 6,37 [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|'''РСП''']] | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/60-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Рони Бејкер]] | 6,40 | 6,57 '''КВ''' | 1. у гр. 7 | 6,52 (.515) '''КВ''' | 1. у гр. 3 | 6,44 | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Мајкл Чери]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | 45,53 | 46,99 (.988) '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 46,06 '''КВ''' | 2. у гр. 2 | 45,84 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/400-metres/final/result] |- | style="text-align:left" |[[Олдрич Бејли]] | 45,59 | 46,77 '''КВ''' | 1. у гр. 5 | 46,33 (.327) '''КВ''' | 2. у гр. 1 | 46,44 | '''4''' / 25 (32) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" |[[Дру Виндл]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | 1:45,53 | 1:45,52 '''кв''', {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 3. у гр. 1 | rowspan="6" colspan="2" style="background:wheat;"| | 1:47,99 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/800-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Донован Брејзијер]] | 1:46,48 | colspan="2" align=center bgcolor="honeydew"|''Дисквалификован'' | colspan="2" align=center bgcolor="honeydew"|''Није се квалификовао'' | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/800-metres/heats/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Бен Бланкеншип]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | 3:35,28 | 3:40,23 '''кв''' | 3. у гр. 1 | 3:58,89 | '''5''' / 19 (24) | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/1500-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Крејг Енгелс]] | 3:37,43 | 3:47,23 '''КВ''' | 1. у гр. 3 | 3:58,92 | '''7''' / 19 (24) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Шадрак Кипичирчир]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — 3.000 метара за мушкарце|3.000 м]] | 7:42,71 | 7:57,08 '''кв''' | 8. у гр. 1 | colspan="2" align=center bgcolor="honeydew"|''дисквалификован'' | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/3000-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Пол Кипкемои Челимо]] | 7:39,00 | colspan="2" align=center bgcolor="honeydew"|''дисквалификован'' | colspan="2" align=center bgcolor="honeydew"|''Није се квалификовао'' | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/3000-metres/heats/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Џарет Итон]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — 60 метара препоне за мушкарце|60 м препоне]] | 7,43 | 7,56 (.551) '''КВ''' | 1. у гр. 2 | 7,58 (.579) '''КВ''' | 2. у гр. 1 | 7,47 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/60-metres-hurdles/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Аријес Мерит]] | 7,43 | 7,61 '''КВ''' | 2. у гр. 4 | 7,60 | 3. у гр. 2 '''кв''' | 7,56 | '''5''' / 37 (38) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Олдрич Бејли]] <br /> [[Вернон Норвуд]] <br /> [[Маркиз Вашингтон]]* <br /> [[Пол Дедево]]* | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 х 400 м]] | 3:01,96 '''[[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|НР]]''' | 3:04,00 '''КВ''' | 1. у гр. 2 | colspan="2" style="background:wheat;"| | 3:01,97 {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/4x400-metres-relay/final/result] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Ерик Кинард]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — скок увис за мушкарце|Скок увис]] | 2,34 | rowspan="9" colspan="4" style="background:wheat;"| | 2,29 | '''4''' / 11 | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/high-jump/final/result] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Сем Кендрикс]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — скок мотком за мушкарце|Скок мотком]] | 5,93 | 5,85 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/pole-vault/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Скот Хјустон]] | 5,83 | 5,60 | '''13''' / 15 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Маркиз Денди]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — скок удаљ за мушкарце|Скок удаљ]] | 8,41 | 8,42 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/long-jump/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Џарион Лосон]] | 8,39 | 8,14 | '''4''' / 15 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Вил Клеј]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — троскок за мушкарце|Троскок]] | 17,70 | 17,43 {{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/triple-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Крис Картер]] | 17,20 | 17,15 | '''5''' / 15 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Рајан Вајтинг]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — бацање кугле за мушкарце|Бацање кугле]] | 22,23 | 21,03 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''7''' / 16 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/shot-put/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Дарел Хил]] | 20,83 | 21,06 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | '''6''' / 16 |} * <small>''Такмичари у штафети обележени звездицом су трчали у квалификацијама, не и у финалу, а обележени бројевима учествовали су у онолико дисциплина колико износи број.</small> ==== [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — седмобој за мушкарце|Седмобој]] ==== {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Дисциплина !colspan="6" | [[Закари Зимек]] [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/men/heptathlon/1000-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |- | [[Трка на 60 метара|60 м]] | 6,75 || 6,89 {{abbr|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 922 || 3. || 922 || 3. |- | [[Скок удаљ]] | 7,65 || 7,21 {{abbr|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 864 || 8. || 1.786 || 6. |- | [[Бацање кугле]] | 14,53 || 13,48 || 697 || 11. || 2.483 || 5. |- | [[Скок увис]] | 2,06 || 2,02 || 822 || 3. || 3.305 || 6. |- | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 8,03 || 8,14 || 947 || 6. || 4.252 || 5. |- | [[Скок мотком]] | 5,40 || 5,10 || 941 || 4. || 5.193 || 5. |- | [[Трка на 1.000 метара|1.000 м]] | 2:49,95 || 2:51,73 || 748 || 9. || 5.941 || 6. |- style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Седмобој]] || '''6.173''' || || || || '''5.941''' || '''6''' / 9 (12) |} === Жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2" |Атлетичарка !rowspan="2" |Дисциплина !rowspan="2" |Лични рекорд !colspan="2"|Квалификације !colspan="2"|Полуфинале !colspan="2"|Финале !rowspan="2" |Детаљи |- !Резултат !Место !Резултат !Место !Резултат !Место |- | style="text-align:left" | [[Дестини Картер]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — 60 метара за жене|60 м]] | 7,19 | 7,24 (.239) '''КВ''' | 3. у гр. 5 | 7,28 | 7. у гр. 2 | rowspan="2" bgcolor="honeydew"|''Нису се квалификовале'' | '''19''' / 47 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/60-metres/semi-final/summary] |- | style="text-align:left" | [[Javianne Oliver]] | 7,02 | 7,29 '''КВ''' | 3. у гр. 1 | 7,10 (.092) | 4. у гр. 1 | '''5''' / 47 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Кортни Около]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — 400 метара за жене|400 м]] | 50,69 | 51,54 '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 51,79 '''КВ''' | 1. у гр. 3 | 50,55 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/400-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Шакима Вимбли]] | 51,07 | 52,43 '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 51,34 '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 51,47 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Аџе Вилсон]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — 800 метара за жене|800 м]] | 2:00,09 | 2:01,90 '''КВ''' | 1. у гр. 1 | rowspan="4" colspan="2" style="background:wheat;"| | 1:58,99 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/800-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Ревин Роџерс]] | 1:59,99 | 2:02,17 '''кв''' | 3. у гр. 2 | 2:01,44 | '''6''' / 14 (15) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Колин Квигли]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | 4:13,21 | 4:09,31 '''КВ''' | 1. у гр. 2 | 4:15,97 | '''9''' / 25 (26) | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/1500-metres/final/result] |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Шелби Хоулихан]] | 4:11,90 | 4:06,21 '''кв''', {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 4. у гр. 3 | 4:11,93 | '''4''' / 25 (26) |- style="text-align:center; border-top:double;" | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — 3.000 метара за жене|3.000 м]] | 8:36,01 | rowspan="2" colspan="4" style="background:wheat;"| | 8:50,38 | '''5''' / 14 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/3000-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Кејти Маки]] | 8:43,15 | 8:56,62 | '''8''' / 14 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Кендра Харисон]] | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — 60 метара препоне за жене|60 м препоне]] | 7,72 | 7,77 '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 7,79 '''КВ''' | 1. у гр. 2 | 7,70 [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|'''РСП''']], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|'''=НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="3" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/60-metres-hurdles/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Кристина Менинг]] | 7,73 | 7,96 (.956) '''КВ''' | 2. у гр. 2 | 7,83 (.827) '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 7,79 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] |- | style="text-align:left" | [[Шарика Нелвис]] | 7,70 [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|'''НР''']] | 7,97 (.961) '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 7,86 (.855) '''КВ''' | 2. у пф. 3 | 7,86 | '''4''' / 36 (37) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Кванера Хејз]]<br />[[Џорџен Молин]]<br />[[Шакима Вимбли]]<br />[[Кортни Около]]<br /> [[Џоана Аткинс]]*<br />[[Ревин Роџерс]]* | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — штафета 4 х 400 метара за жене|4 х 400 м]] | 3:24,83 '''[[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|НР]]''' | 3:30,54 '''КВ | 1. у гр. 1 | rowspan="1" colspan="2" style="background:wheat;"| | 3:23,85 [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|'''РСП''']], {{аббр|'''СРС'''|Најбољи резултат сезоне у дворани}}, [[Северноамерички рекорди у атлетици у дворани|'''САР''']], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|'''НР''']] | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/4x400-metres-relay/final/result] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Вашти Канингам]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — скок увис за жене|Скок увис]] | 1,99 | rowspan="10" colspan="4" style="background:wheat;"| | 1,93 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/high-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Иника Макферсон]] | 1,94 | 1,84 | '''7''' / 13 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Санди Морис]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — скок мотком за жене|Скок мотком]] | 4,95 | 4,95 [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|'''РСП''']], {{аббр|'''СРС'''|Најбољи резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/pole-vault/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Кејти Нагеот]] | 4,71 | 4,55 | '''5''' / 12 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Бритни Рис]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — скок удаљ за жене|Скок удаљ]] | 7,23 [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|'''НР''']] | 6,89 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/long-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] | 6,80 | 6,81 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | '''4''' / 13 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Кетурах Орји]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — троскок за жене|Троскок]] | 14,53 | 14,31 | '''5''' / 17 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/triple-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Тори Франклин]] | 14,15 | 14,03 | '''8''' / 17 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Џенива Стивенс]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — бацање кугле за жене|Бацање кугле]] | 19,10 | 18,18 | '''8''' / 15 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/shot-put/final] |- | style="text-align:left" | [[Данијел Хил]] | 18,87 | 17,26 | '''12''' / 15 |} * <small>''Такмичарке у штафети обележене звездицом су трчале у квалификацијама, не и у финалу, а обележене бројевима учествовали су у онолико дисциплина колико износи број.</small> ==== [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — петобој за жене|Петобој]] ==== {{col-start}} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2" | Дисциплина !colspan="6" | [[Ерика Бугард]] [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/pentathlon/800-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |-style="text-align:center; border-top:double;" | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 7,98 || 8,07 || 1.113 || 1. || 1.113 || 1. |- | [[Скок увис]] | 1,89 || 1,85 || 1.041 || 3. || 2.154 || 2. |- | [[Бацање кугле]] | 12,76 || 12,31 || 682 || 10. || 2.836 || 4. |- | [[Скок удаљ]] | 6,44 || 6,18 || 905 || 5. || 3.741 || 5. |- | [[Трка на 800 метара|800 м]] | 2:10,80 || 2:19,51 || 830 || 8. || 4.571 || 5. |-style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Петобој]] || '''4.760''' || || || || '''4.571''' || '''5''' / 12 |} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2" | Дисциплина !colspan="6" | [[Кендел Вилијамс]] [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019/women/pentathlon/800-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |-style="text-align:center; border-top:double;" | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 8,51 || 8,65 || 984 || 11. || 984 || 11. |- | [[Скок увис]] | 1,88 || 1,82 || 1.003 || 4. || 1.987 || 7. |- | [[Бацање кугле]] | 15,07 || 14,76 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 845 || 3. || 2.832 || 6. |- | [[Скок удаљ]] | 6,27 || 6,20 || 912 || 4. || 3.744 || 4. |- | [[Трка на 800 метара|800 м]] | 2:17,26 || 2:19,16 || 835 || 7. || 4.579 || 4. |-style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Петобој]] || '''4.687''' || || || || '''4.579''' || '''4''' / 12 |} {{col-2}} {{col-end}} == Референце == {{рефлист|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2018/iaaf-world-indoor-championships-6019 Комплетни резултати СП 2018.] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{Сједињене Америчке Државе на СП у атлетици}} {{СПА 2018.}} [[Категорија:Земље учеснице на Светском првенству у атлетици у дворани 2018.]] [[Категорија:Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици у дворани]] 47np8vbzrgq3zjxxv4mk5uczfoxw90e 0 3875850 25114543 23770185 2022-07-19T18:13:13Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија = БОГДАН КАПЕЛАН | слика = Kapelan Bogdan.jpg | опис_слике = Богдан Капелан | датум_рођења = {{Датум рођења|1914||}} | место_рођења = [[Рашиновац]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|11|3|1914||}} | место_смрти = [[Пожега|Ужичка Пожега]] | држава_смрти = [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србија]] | професија = правник | КПЈ = [[1937]]. | рат = [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој = [[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Богдан Капелан''' ([[Рашиновац]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[1914]] — [[Пожега|Ужичка Пожега]], [[3. новембар]] [[1941]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1914. у селу [[Рашиновац]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у [[Бихаћ]]у. Године 1933. уписао је [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у. Пошто су његови родитељи били сиромашни, нису му могли плаћати школовање, па је морао сам да зарађује за живот и издржава се током студија. Као млади студент, прикључио се [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционаром студентском покрету]], а 1937. је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=362}} Као члан КПЈ имао је низ задужења у илегалном и легалном раду Комунистичке партије на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]], које је обављао с пуно успеха. Био је члан Одбора студентских удружења за мир и од 1936. председник Студентског правничког друштва, у време кад је то удружење било у рукама комуниста. Крајем 1937. био је један од најактивнијих оснивача Уједињене студентске омладине, у којој је легално радио као представник [[Земљорадничка странка|Земљорадничке странке]], у коју се учланио по налогу КПЈ. У јесен 1938. постао је председник Акционог одбора стручних студентских удружења, које је било руководећи орган студентског покрета, преко кога је деловала КПЈ. На овој дужности је остао до почетка 1940. и до тада је био у средишту свих акција и манифестација које су одржаване на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=362}} Био је иницијатор и руководилац многих екскурзија по [[Југославија|Југославији]], које су биле форма легалног рада КПЈ, и једне у [[Краљевина Бугарска|Краљевину Бугарску]], маја 1939. приликом прославе педесетогодишњице [[Универзитет у Софији|Универзитета у Софији]]. Често је ишао са студентима у многа места да помогне предизборну кампању Удружене опозиције или да омета профашистичке зборове [[Југословенски народни покрет Збор|Љотићевих присталица]], крајем 1938. године. Заједно са књижевником [[Стеван Јаковљевић|Стеваном Јаковљевићем]] био је почетком 1939. на челу делегације која је од начелника Генералштаба [[Душан Симовић|Душана Симовића]], добила пуну сагласност и подршку да студенти организују манифестације и приредбе у многим местима због одбране земље од фашистичке опасности. Предводио је делегацију која је код потпредседника Министарског савета [[Влатко Мачек|др Влатка Мачека]], протествовала због насилног растурања [[Демонстрације у Београду 14. децембра 1939.|демонстрација]] од [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1939.#14. децембар|14. децембра 1939.]] у Београду.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=362}} Упоредо са политичким деловањем на Београдском универзитету, у време летњег распуста активно је учествовао у раду организација Комунистичке партије Југославије и [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] у Босанском Петровцу. Након дипломирања, почетком 1940, отишао је на одслужење војног рока у [[Марибор]], одакле се вратио у Београд, где га је затекао почетак [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]]. године.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=362}} Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], напустио је Београд и отишао у родно место, али се тамо није дуго задржао, јер су га [[усташе]] хтеле ухапсити. Успео је да се врати у Београд, где је наставио да илегалним партијским радом. Углавном је политички радио с избеглицама, које су долазиле са територије [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (НДХ). Када му је у Београду запретила опасност од хапшења, по задатку КПЈ је крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] отишао на терен [[Чачак|Чачка]], где је радио на организовању [[Устанак у Србији 1941.|устанка]]. Када је почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] формиран [[Чачански партизански одред]] постављен је за командира Драгачевске партизанске чете, која је крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра 1941.]] прерасла у Драгачевски батаљон.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=362}} Док је био командир чете, а касније командант батаљона, водио је током августа и септембра, успешне борбе против окупатора и жандара у Гучи, [[Ариље|Ариљу]], Ужичкој Пожеги и Чачку. Најтеже борбе његова јединица водила је током [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941]], приликом [[Опсада Краљева|опсаде Краљева]]. Његов батаљон успео је неколико пута да продре на периферију града, али је морао да се повуче, услед јаке немачке одбране. Након овога, његов батаљон је у саставу Чачанског партизанског одреда, водио борбе против [[Вермахт|Немаца]] и чистио терен од [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] у [[Гуча|Гучи]] и [[Пожега|Ужичкој Пожеги]], да би крајем октобра 1941, био пребачен у ослобођено [[Ужице]], одакле је упућен на ваљевски фронт како би појачао партизанске снаге у борби против четничке офанзиве.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=362}} Свега пар дана након састанка између вођа партизанског и четничког покрета — [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] и [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], одржаног [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#26. октобар|26. октобра 1941.]] у [[Брајићи (Горњи Милановац)|Брајићима]], дошло је до већих сукоба између четника и партизана у близини [[Рибашевина|Рибашевине]] и [[Каран]]а, код Ужица. Партизани су након тога поразили Рибашевачки и Карански четнички одред, након чега је Врховна Команда четничких одреда донела одлуку да се нападне Ужице, које је било центар [[Ужичка република|партизанске слободне територије]]. У намери да се осујети овакав покушај, [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОПОЈ]] је делове [[Ужички партизански одред|Ужичког]] и Чачанског партизанског одреда и Драгачевски батаљон упутио на Трешњицу, како би бранили прилазе Ужицу. Четничке снаге, под командом [[Вучко Игњатовић|Вучка Игњатовића]], напале су партизане [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.#2. новембар|2. новембра 1941.]] на брду Трешњици, у близини Ужица. Најбројнија четничка формација, под командом Игњатовића, кретала се из правца Ужичке Пожеге, али је на пола пута између [[Горјани|Горјана]] и [[Севојно|Севојна]], изненадио Драгачевски партизански батаљон, под командом Богдана Капелана, нападом на леву колону Пожешког четничког одреда, након чега су четници били разбијени и почели се повлачити назад у Пожегу.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=362}} Након [[Битка на Трешњици|пораза четника на Трешњици]], партизанске снаге су почеле са гоњењем четника и заузеле су Ужичку Пожегу и [[Горњи Милановац]], који су били под четничком контролом. Драгачевски батаљон је приликом напада на Пожегу, [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.#3. новембар|3. новембра 1941.]] наступао с јужне стране на простору где су били четнички ровови. Богдан се налазио на челу своје јединице и приликом општег јуриша, непријатељски куршум га је погодио у срце. Заједно с Богданом, у јуришу је погинуло девет бораца Драгачевског батаљона, међу којима је био и командир Друге чете Ратко Парезановић (1916—1941).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=362}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 24. јула 1953. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=363}} Његови посмртни остаци, сахрањени су након рата, на [[Партизанско спомен-гробље на Доварју у Ужицу|партизанском спомен-гробљу на Доварју]] у Ужицу.{{sfn|Поповић|1981|p=108}} Основна школа у [[Гуча|Гучи]] је од [[1963]]. до [[2004]]. носила његово име,<ref>{{Cite web|url=http://www.osguca.edu.rs/index.php/n/14-is-ri/2-is-ri|title=ОШ „Миленко Шушић” Гуча, историјат|access-date=24. 04. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180425184358/http://www.osguca.edu.rs/index.php/n/14-is-ri/2-is-ri|archive-date=25. 04. 2018|url-status=dead|df=}}</ref> а испред школске зграде му је 1967. постављена спомен-биста, рад вајара [[Стеван Боднаров|Стевана Боднарова]].{{sfn|Поповић|1981|p=108}} Његово име данас носе улице у Гучи и [[Чачак|Чачку]].<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/#!pretraga/Bogdana+Kapelana|title=Pretraga ulica — Bogdana Kapelana|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{Народни хероји-Чачак}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Капелан, Богдан}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - К]] nn58vtttcd8ore9t653607jeeqovb45 0 3876129 25114556 23849862 2022-07-19T18:16:32Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија= РАДИСАВ ЈАНИЋИЈЕВИЋ | слика= Janicijevic Radisav.jpg | опис_слике= Радисав Јанићијевић | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|2|23}} | место_рођења = [[Бело Поље (Горњи Милановац)|Бело Поље]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] | држава_рођења =[[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|9|9|1917|2|23}} | место_смрти = [[Фоча]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија= војно лице | КПЈ= [[1937]]. | служба= [[Југословенска војска]]</br>[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој= [[6. јул]]а [[1953]]. }} '''Радисав Јанићијевић — Бомба''' ([[Бело Поље (Горњи Милановац)|Бело Поље]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], [[23. фебруар]] [[1917]] — [[Фоча]], [[9. септембар]] [[1943]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 23. фебруара 1917. у селу [[Бело Поље (Горњи Милановац)|Бело Поље]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]]. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у родном селу, а шест разреда [[Гимназија „Таковски устанак”|гимназије у Горњем Милановцу]]. Због лоших материјалног стања, напустио је гимназију и отишао у Подофицирску школу.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=319}} У [[Југословенска војска|Југословенској војсци]] имао је чин наредника. Након [[Априлски рат|Априлског рата]] и капитулације Југословенске војске, [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.|априла 1941]], избегао је заробљавање и вратио се у родно село. Ту се повезао са илегалном организацијом [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и учествовао у прикупљању оружја. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] када је био формиран [[Чачански партизански одред]] „[[Драгиша Мишовић|Др Драгиша Мишовић]]”, одлуком Среског комитета КПЈ за Чачак, постављен је за командира Таковске партизанске чете.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=319}} Била му је поверена једна од првих већих диверзија у таковском крају. Предводио је групу бораца Таковске партизанске чете која је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#7. август|7. августа 1941.]] запалила војни сењак у кругу касарне у Горњем Милановцу, у којој су се налазили припадници немачког [[Вермахт]]а. Приликом формирања Таковског батаљона Чачанског партизанског одреда, Радисав је био именован за командира Треће чете у овом батаљону.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=319}} Када су [[Југословенска војска у отаџбини|четници Драже Михаиловића]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.#8. новембар|8. новембра 1941]], напали партизане у Горњем Милановцу и заробили око 300 партизана, Радисав је успео да са својом четом изврши пробој из блокаде и спасе борце своје чете заробљавања. Неколико дана касније учествовао је са својом летом у борбама против четника у селу [[Велереч]], након чега су се поражени четници повукли према [[Равна гора (висораван)|Равној гори]]. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] тешко је рањен, након чега је боравио у партизанској болници у [[Чачак|Чачку]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=319}} Након [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], крајем новембра и почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра 1941]], заједно са још једним рањеником успео је да се пробије до [[Нова Варош|Нове Вароши]], где се [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повукла главнина партизанских снага]]. Ту је са Чачанским батаљоном, који је формиран од остатака Чачанског одреда, прешао је у [[Босна|Босну]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=319}} На дан формирања [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#1. март|1. марта 1942.]] у [[Чајниче|Чајничу]], одређен је за заменика команданта Другог чачанског батаљона. У борбама које је водила Друга пролетерска бригада више пута је рањаван — приликом напада на четничко упориште [[Борикe (Рогатица)|Борике]], марта 1942; приликом [[Битка за Купрес (1942)|напада на Купрес]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|августа 1942.]] и др. Након оздрављења [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.|новембра 1942.]] постао је члан Штаба Друге пролетерске бригаде, где је руководио обавештајном службом ове јединице.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=320}} Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.#9. септембар|9. септембра 1943.]] у сукобу са четницима у [[Фоча|Фочи]], где је по специјалном задатку боравио у једној кући, али је откривен и нападнут од четника.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=320}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 6. јула 1953. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=320}} Године [[1972]]. испред основне школе у Горњем Милановцу, постављена је његова спомен-биста, рад вајара [[Живорад Максимовић|Живорада Максимовића]].{{sfn|Поповић|1981|p=97}} Биста је [[2002]]. заједно са другим бистама народних хероја таковског краја пренета у [[Спомен парк Брдо мира|Спомен-парк „Брдо мира”]], али је касније украдена. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Чачак}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Јанићијевић, Радисав}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] 32y7x63thstnr2p4sxmxtf4qsd3fio1 0 3876307 25114567 22840930 2022-07-19T18:20:30Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија= БОЖО ТОМИЋ | слика= Boža Tomić.jpg | опис_слике= Божо Томић | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|1|15}} | место_рођења = [[Пријевор (Чачак)|Пријевор]], код [[Чачак|Чачка]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|3|21|1917|1|15}} | место_смрти = [[Бијело Брдо (Рудо)|Бијело Брдо]], код [[Рудо]]г | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија= радник | КПЈ= [[1939]]. | служба= [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој= [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Божидар Божо Томић''' ([[Пријевор (Чачак)|Пријевор]], код [[Чачак|Чачка]], [[15. јануар]] [[1917]] — [[Бијело Брдо (Рудо)|Бијело Брдо]], код [[Рудо]]г, [[21. март]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[15. јануар]]а [[1917]]. године у селу [[Пријевор (Чачак)|Пријевор]], код [[Чачак|Чачка]]. Као млади радник уочи [[Други светски рат|Другог светског рата]] је као члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а од [[1939]]. године и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) био је активни пропагатор међу радницима. Био је одлучан борац за радничка права у штрајковима и демонстрацијама, које су водили чачански радници преко синдиката. [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1941.#Фебруар|Фебруара 1941.]] године је био хапшен због своје политичке активности.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=284}} Након [[окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године активно је као члан Среског комитета КПЈ за Чачак учествовао у организовању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) и припремама оружаног устанка у љубићко-трнавском срезу. Приликом вршења пропаганде за оргнизовање устанка, био је ухапшен до жандара и одведен у [[Прељина|Прељину]], али је успео да побегне. Када је половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године формиран [[Чачански партизански одред]] постао је његов борац.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=284}} Истицао се у свим борбама у којима је учествовао, а нарочито се истицао у борбама током [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]]. Када се [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнина партизанских снага повукла у Санџак]], Божо је био руководилац у Другом чачанском батаљону, а од [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|фебруара 1942.]] године је био постављен за заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] Другог чачанског батаљона. Заједно са својом јединицом је [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#1. март|1. марта 1942.]] године ступио у тада формирану [[Друга пролетерска ударна бригада|Другу пролетерску ударну бригаду]] у њен Други чачански батаљон.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=284}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|Августа 1942.]] године Божо је био постављен за политичког комесара Другог чачанског батаљона. Иако политички комесар батаљона, учествовао је у свим борбама своје јединице. Истицао се личним примером, који су следили његови борци. Посебно се истакао у борбама с [[Италијанске јединице у Југославији у Другом светском рату|Италијанима]] на Јелиној Пољани, код [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.#10. новембар|10. новембра 1942.]] године, када је био тешко рањен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=284}} На лечењу је био све до [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.|јуна 1943.]] године када се вратио у Други чачански батаљон Друге пролетерске бригаде, с којим је учествовао у [[Битка на Сутјесци|Петој непријатељској офанзиви]]. Када је одлуком [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1944.|марта 1944.]] године [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друга пролетерска дивизија]] кренула у правцу продора у [[Србија|Србију]], Божо је са својим батаљоном водио тешке борбе с Немцима код села [[Штрпце|Штрпца]] и [[Бијело Брдо (Рудо)|Бијелог Брда]], код [[Рудо]]г. Његов батаљон је успео да одбаци борбену групу немачког [[Вермахт]]а, али је након тога уследио нови напад непријатеља. Добивши задатак да освојени положај држи по сваку цену, Божо није напуштао прве борбене редове. Штитећи остале партизанске снаге из [[Четврта крајишка ударна бригада|Четврте крајишке]] и Друге пролетерске бригаде, Божин Други батаљон је успео да [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1944.#21. март|21. марта 1944.]] године издржи јак напад немачких и [[Југословенска војска у отаџбини|четничко]]-[[Српска државна стража|недићевских]] снага, које су потом биле одбачене у правцу [[Прибој]]а.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=285}} У овим борбама, погинуло је 14 партизанских бораца, међу којима је био и Божо Томић. Божо је погинуо приликом обиласка положаја чета Другог батаљона, када га је погодио гелер гранате испаљене из једног немачког тенка.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=285}}{{sfn|Друга пролетерска бригада|1992|p=230}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=285}} Од [[1959]]. године [[ОШ „Божо Томић” Пријевор|основна школа]] у његовом родном селу Пријевору носи његово име.<ref>[http://www.osbozotomic.edu.rs/index.php/o-ustanovi.html ОШ „Божо Томић” историјат]</ref> У дворишту школе му је подигнута спомен-биста рад вајара [[Живорад Максимовић|Живорада Максимовића]].{{sfn|Поповић|1981|p=120}} Такође, његово име је носила и Фабрика хартије у Чачку, испред чије управне зграде му је [[1960]]. године била подигнута спомен-биста рад вајара [[Оскар Бербеља|Оскара Бербеље]].{{sfn|Поповић|1981|p=115}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book | ref=harv |last=Поповић|first=Разуменка Зума |year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945 |publisher=НИРО Експорт Прес |location=Београд |id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} * {{Cite book | ref={{harvid|Друга пролетерска бригада|1992}} |title=Педесет година Друге пролетерске бригаде — илустрована монографија |year=1992|publisher=Секција бораца Друге пролетерске бригаде|location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Чачак}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Томић, Божо}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] 83c6p4yuzkwqnukej1zw0kk3wp9rv26 0 3876338 25114300 22289784 2022-07-19T16:30:44Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија= ЕНЕС ОРМАН | слика= Enes Orman.jpg | опис_слике= Енес Орман | датум_рођења = {{Датум рођења|1921||}} | место_рођења = [[Љубушки]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|2||1921||}} | место_смрти = [[Чесим (Коњиц)|Чесим]], код [[Коњиц]]а | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија= студент медицине | КПЈ= [[1941]]. | служба= [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој= [[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Енес Орман''' ([[Љубушки]], [[1921]] — [[Чесим (Коњиц)|Чесим]], код [[Коњиц]]а, [[фебруар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1921]]. године у [[Љубушки|Љубушком]]. Потицао је из службеничке породице. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у [[Сарајево|Сарајеву]]. Након тога је започео студије медицине на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету]] у [[Београд]]у.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=50}} Након доласка на [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]], укључио се у тада врло активни [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарни студентски покрет]]. Био је активан у студентском покрету и студентским организацијама, након чега је [[1941]]. године био примљен у чланство тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Након [[Окупациона подела Југославије|окупације Југославије]], априла 1941. године вратио се у [[Херцеговина|Херцеговину]], где се у [[Мостар]]у укључио у рад на припремама оружаног устанка.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=50}} Деловао је као илегалац у окупираном Мостару, а посебно се истакао у извођењу добровољаца из Мостара и њиховом пребацивању на ослобођену територију, где су ступали у партизанске одреде. [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|Децембра 1941.]] године је и сам напустио Мостар и отишао у [[Коњички партизански одред]]. Након истицања у неколико акција у којима је учествовао, постао је најпре водник, а потом [[политички комесар]] чете.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=50}} У [[Мостарски партизански батаљон|Мостарском партизанском батаљону]] је био један од најистакнутијих бораца. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|јуна 1942.]] године, када се његова јединица сукобила са муслиманском милицијом у селу [[Драмишево (Коњиц)|Драмишево]], код [[Коњиц]]а, Енес је са још двојицом [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бораца-бомбаша]] уништио непријатељско упориште. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|Јуна 1942.]] године је учествовао у борбама Мостарског батаљона против четника.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=50}} Налазио се у групи од 30 чланова КПЈ и СКОЈ, која је 15. јуна 1942. године била изненада нападнута од четника у згради школе у селу [[Бијела (Коњиц)|Бијела]], код Коњица. Енес се тада попео на кров школе и са снајперском прецизношћу је убио неколико четника, међу којима и командира чете, што је изазвало пометњу код четника. Након 18 часова блокаде, Орман је групу чланова КПЈ и СКОЈ-а повео у јуриш у коме је обруч био пробијен. Након овога, Енес је с још неколико другова покушао да се провуче кроз Коњиц, али је био откривен и ухапшен од стране [[Усташе|усташа]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=50}} Након хапшења био је затворен у усташком затвору, који је био опасан зидом високим неколико метара. Овде му је познати усташки командант [[Рафаел Бобан]], као [[Бошњаци|Муслиману]] понудио да приступи усташама, али је Енес то одлучно одбио. Након неколико дана, специјална десетина партизана је успела да изведе акцију у којој је успела да спаси из затвора Енеса и његове заробљене другове.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=50}} Након бекства из усташког затвора, Енес се вратио у Мостарски батаљон, где је био постављен на дужност политичког комесара чете. Новембра 1942. године, приликом борби за ослобођење Јајца, Енес се налазио на челу групе бомбаша. Као бомбаш учествовао је у тешким борбама Мостарског батаљона с надмоћнијим непријатељским снагама, у којима је из строја било избачено више од 200 непријатељских војника, заплењена два топа и доста другог материјала.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=51}} После [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], Енес је с групом бораца отишао у Рамски партизански одред, где је био водника. [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1944.|Фебруара 1944.]] године је био постављен за политичког комесара чете у обновљеном Мостарском батаљону. Његова чета је убрзо након тога добила задатак да уништи четнике у селу [[Чесим (Коњиц)|Чесиму]], код Коњица. Након обављеног задатака и заузимања овог села, [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1944.#4. фебруар|4. фебруара 1944.]] године Енес је заједно са командиром чете [[Мехмед Трбоња|Мехмедом Трбоњом]] и Фадилом Риђановићем отишао до куће Данила Бјелице, начелника Штаба четничке бригаде, која је била опкољена. Они су започели разговоре с њим, позивајући га да приступи партизанима и гарантовали му живот. Пошто се разговор отегао, Енес је устао и покушао да одузме пушку Данилу, која је била откочена, па га је овај на месту убио. Након тога у соби се угасила лампа и настао је метеж, што је Данило искористио, бацио бомбу кроз отворена врата и искочио кроз прозор. Партизани су запуцали за њим и ранили га, али је он успео да побегне.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=51}}{{sfn|Ћемаловић|1986|p=300}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=51}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} * {{Cite book |ref=harv |last=Ћемаловић|first=Енвер |authorlink=Енвер Ћемаловић|year=1986|title=Мостарски батаљон |publisher=Скупштина општине Мостар и Одбор за историју револуционарног радничког покрета и НОБ-а Мостара |location=Мостар |id=}} {{Народни хероји-Херцеговина1}} {{Народни хероји-лекари}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Орман, Енес}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Љубушаци]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Бомбаши НОВЈ]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - О]] 9ro1wh5p9yqjiby3iipwjho15893s0n 0 3877984 25114618 23770176 2022-07-19T19:17:53Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија= СВЕТОЗАР КАЧАР | слика= Svetozar Kačar.jpg | опис_слике= Светозар Качар | датум_рођења = {{Датум рођења|1917||}} | место_рођења = [[Бара (Босански Петровац)|Бара]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|3|29|1917||}} | место_смрти = [[Побрђе (Рашка)|Побрђе]], код [[Рашка|Рашке]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија= браварски радник | КПЈ= јуна [[1941]]. | служба= [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој= [[5. јул]]а [[1951]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}} }} '''Светозар Светко Качар Качо''' ([[Бара (Босански Петровац)|Бара]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[1917]] — [[Побрђе (Рашка)|Побрђе]], код [[Рашка|Рашке]], [[29. март]] [[1944]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1917]]. године у селу [[Бара (Босански Петровац)|Бара]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]. Потицао је из сиромашне земљорадничке породице. Његов отац Миле Качар је погинуо у [[Први светски рат|Првом светском рату]], па је Светко одрастао са мајком и сестрама у мајчином родном месту [[Дринић (Петровац)|Дринић]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=359}} Основну школу је похађао у селу [[Буковача (Босански Петровац)|Буковача]], а након тога је започео школовање у Грађанској школи у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]]. Због лошег материјалног стања, морао је да напусти школовање и почне учење браварског заната у [[Мостар]]у. Током учења заната у Железничкој радионици у Мостару, упознао се са револуционарним радничким покретом. Након завршетка заната, активно је радио у радничким спортским друштвима и у синдикалном покрету.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=359}} Током [[1939]]. и [[1940]]. године учествовао је у изградњи [[Унска пруге|Унске пруге]], где је био један од руководилаца синдикалног покрета. Међу радницима, који су радили на изградњи пруге, био је популаран као борац за радничка права и боље услове рада. Због политичке активности, 1940. године је био ухапшен и затворен у затвору у [[Бихаћ]]у. Након Априлског рата и окупације Југославије, 1941. године, Светко је успео да побегне из затвора и вратио се у родно место. Одмах се укључио у рад [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) и активно је радио на припремама устанка. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|Јуна 1941.]] године је примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=359}} Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године, учествовао је у првим устаничким борбама око Босанског Петровца. Од [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] до [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара 1942.]] године био је борац и партијски руководилац у Врточкој устаничкој чети, а затим је био [[политички комесар]] Омладинске петровачке чете у [[Први крајишки партизански одред|Првом крајишком партизанском одреду]]. Од [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|марта]] до [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942.]] године био је политички комесар Друге петровачке чете, а од маја до [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.|децембра 1942.]] године политички комесар батаљона у [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Првој крајишкој ударној бригади]]. Од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануара 1943.]] до погибије, [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1944.|марта 1944.]] године, био је политички комесар [[Четврта крајишка ударна бригада|Четврте крајишке ударне бригаде]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=359}} Од првих устаничких борби истицао се храброшћу. Увек се налазио у стрељачком строју, чак и касније када је био на руководећим положајима. Јануара 1942. године, у селу [[Колунић]]у, код Босанског Петровца, упао је међу [[Италијанске јединице у Југославији у Другом светском рату|италијанске војнике]] и петорицу убио, а осморицу заробио. Овај подвиг знатно је допринео акцији Трећег батаљона Првог крајишког партизанског одреда. У борби у [[Божиковац|Божиковцу]], код [[Јајце|Јајца]], упао је међу немачке војнике и убио шесторицу. Приликом [[Напад НОВЈ на Бугојно августа 1943.|напада на Бугојно]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.|августа 1943.]] године, са једном групом бораца је растерао усташки батаљон, који је напао на партизански Штаб.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=359}} Погинуо је 30. марта 1944. године у засеоку Грађевине, у близини села [[Побрђе (Рашка)|Побрђе]], код [[Рашка|Рашке]]. Након форсирања [[Ибар|Ибра]], Четврта крајишка бригада је заједно са осталим јединицама Пете крајишке дивизије, учествовала у жестоким борбама против јединица [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]] и [[Руски заштитни корпус|Руског заштитног корпуса]]. Поред јаког отпора, батаљони Четврте крајишке бригаде су успели да заузму косе северозападно од засеока Грађевине и Луковика, а потом продужиле дејство према Вељем врху. Светозар је заједно са интендантом бригаде Јосипом Рисовићем и начелником Штаба бригаде пратио дејства Првог батаљона, али је био смртно погођен.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=359}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] [[5. јул]]а [[1951]]. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=359}} [[Војводина|Војвођанско]] село [[Качарево]], код [[Панчево|Панчева]], које је се пре звало Краљевићево, насељено је [[1946]]. колонистима из [[Босанска Крајина|Босанске крајине]] и тада је понело назив по његовом презимену. У овом село била је колонизована и његова мајка.{{sfn|Поповић|1981|p=274}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=49469447}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Качар, Светозар}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве крајишке бригаде]] [[Категорија:Борци Четврте крајишке бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - К]] 99dvvfztsv9lhw4oa3isghilp94vxjh 0 3878150 25114536 20542762 2022-07-19T18:12:00Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија= РАДИША РАДОСАВЉЕВИЋ | слика= Radiša Radosavljević Šoša.jpg | опис_слике= Радиша Радосављевић Шоша | датум_рођења = {{Датум рођења|1918|9|1}} | место_рођења = [[Бјелуша]], код [[Ариље|Ариља]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|10|28|1919|9|1}} | место_смрти = [[Босанско Грахово]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија= механичар | КПЈ= [[1942]]. | служба= [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој= [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Радиша Радосављевић — Шоша''' ([[Бјелуша]], код [[Ариље|Ариља]], [[1. септембар]] [[1918]] — [[Босанско Грахово]], [[28. октобар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[1. септембар|1. септембра]] [[1918]]. године у селу [[Бјелуша|Бјелуши]], код [[Ариље|Ариља]]. Основну школу је завршио у родном месту, а након тога је отишао на изучавање заната. Упоредо са учењем зната, како би се прехранио, радио је као надничар. Након завршеног авиомеханичарског заната запослио се у Ваздухопловној служби [[Југословенска војска|Југословенске војске]]. На служби у [[Југословенско краљевско ратно ваздухопловство|Југословенском краљевском ратном ваздухопловству]] остао је до [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]]. године, када се након капитулације Југословенске војске вратио se у родно место.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=149}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|Септембра 1941.]] године ступио је у партизане, у Ариљску чету [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]]. Пошто је имао раније војничко искуство био му је поверен пушкомитраљез. Као борац-пушкомитраљезац добио је надимак „Шоша”, по [[митраљез]]у истоимене марке. Истицао се већ у првим борбама у којима је учествовао. Посебно се истакао у борбама против [[Југословенска војска у отаџбини|четничких]] јединица, које су заједно са [[Српска државна стража|недићевцима]], у јесен 1941. године водиле борбу против партизана. Учествовао је у борбама против четника у [[Ивањица|Ивањици]] и у [[Прањани]]ма.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=149}} Истицао се и у жестоким борбама против немачких и недићевских снага у западној Србији, у току последње фазе [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], крајем новембра и почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра 1941.]] године. У то време вођене су непрекидне борбе на правцима [[Крагујевац]]—[[Горњи Милановац]]—[[Чачак]] и Крагујевац—[[Кнић]]—Чачак, а потом на правцима који су од Чачка и [[Ужице|Ужица]] водили према [[Златибор]]у и даље ка [[Санџак (област)|Санџаку]], где се [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повукла главнина партизанских снага]]. У свим овим борбама Шоша се истицао храброшћу. Од средине децембра 1941. године његова чета се налазила у саставу Групе српских партизанских батаљона, који су деловали у Санџаку, делу западне Србије и источне [[Босна|Босне]] и од којих је [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#1. март|1. марта 1942.]] године у [[Чајниче|Чајничу]] формирана [[Друга пролетерска ударна бригада]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=149}} Од ступања у Другу пролетерску бригаду, у њен Први ужички батаљон учествовао је у свим њеним борбама. Најпре у источној Босни — Борике, Власеница, Сребреница, Романија, Хан Пијесак, Рогатица, Борач, а потом у борбама против окупатора и четничких снага, након чега је била створена ослобођењна територија са центром у Фочи. Током маја и јуна 1942. године, током Треће непријатељске офанзиве, учествовао је у борбама на сектору Фоча, Горажде, Чајниче, Пљевља, Дурмитор и потом у Херцеговини, код Гацка и Чемерна. Ове борбе имале су велики значај за успешно повлачење главнине партизанских снага из Санџака и Црне Горе у област Тромеђе, одакле је кренуо поход пролетерских бригада у Босанску крајину.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=149}} У походу у Босанску крајину, са Зеленгоре и обала Дрине и Сутјеске, учествовала је и Друга пролетерска бригада, која се истакла у борбама код Калиновика, на прузи Сарајево—Мостар, на сектору Травника и Бугојна. У свим овим борбама Шоша се истицао, а за подвиге приликом напада на Купрес, августа 1942. године, био је похваљен од стране Врховног команданта НОП и ДВ Југославије Јосипа Броза Тита. Истицао се и у борбама за ослобођење Мркоњић Града, у разбијању четника на Мањачи и у борбама за [[Борбе за Јајце 1942.|прво ослобођење Јајца]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=149}} По наређењу [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]], крајем октобра 1941. године, Прва и Друга пролетерска и Четврта крајишка бригада су извршиле напад на италијанско-четничке снаге у Босанском Грахову. У тешким борбама, које су вођене неколико дана, партизанске снаге су успеле да сломе спољну одбрану града, али сам град није био заузет. У једном од јуриша на непријатељске снаге, које су биле утврђене у болници у Грахову, [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1942.#28. октобар|28. октобра 1942.]] године, погинуо је Радиша Радосављевић Шоша. Сахрањен је на оближњем гробљу.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=149}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=150}} Улица Хероја Шоше у Ариљу, носи име у његову част,<ref>[https://www.planplus.rs/#!pretraga/Heroja+Sose,+Arilje план плус]</ref> а на његовој родној кући у Бјелуши је постављена спомен-плоча.{{sfn|Поповић|1981|p=198}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book |ref=harv |last=Поповић|first=Разуменка Зума |year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945 |publisher=НИРО Експорт Прес |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Ужице}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Радосављевић, Радиша}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Ариљци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] i45fgcn5qdmojdvsz8jmltz5yh6irsn 0 3878875 25114533 22815857 2022-07-19T18:11:57Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија= МИХАИЛО ВУКАЈЛОВИЋ | слика= Vukajlović Mihailo.jpg | опис_слике= Михаило Вукајловић Црни | датум_рођења = {{Датум рођења|1919|8|4}} | место_рођења = [[Богојевићи]], код [[Ариље|Ариља]] | држава_рођења =[[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1989|11|30|1919|8|4}} | место_смрти = [[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] | професија= | КПЈ= [[1942]]. | служба= [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]</br>[[Милиција СФРЈ|Народна милиција]] | чин=[[потпуковник]] | рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој= [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде1}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Михаило Вукајловић — Црни''' ([[Богојевићи]], код [[Ариље|Ариља]], [[4. август]] [[1919]] — [[Београд]], [[30. новембар]] [[1989]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[потпуковник]] [[Милиција СФРЈ|Народне милиције]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[4. август]]а [[1919]]. године у селу [[Богојевићи]], код [[Ариље|Ариља]]. Потицао је из земљорадничке породице и након завршетка основне школе се бавио земљорадњом у родном селу.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=346}} Након окупације [[Југославија|Југославије]], [[1941]]. године, укључио се у припреме оружаног устанка и [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године постао борац Ариљске чете [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]] „[[Димитрије Туцовић]]”. Учествовао је и истицао се у борбама Ариљске партизанске чете у току [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]]. Након [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења главнине партизанских снага у Санџак]], крајем 1941. године, учествовао је борбама у [[Санџак (област)|Санџаку]] и источној [[Босна|Босни]]. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#1. март|1. марта 1942.]] године у [[Чајниче|Чајничу]] формирана [[Друга пролетерска ударна бригада]] Михаило је постао борац њеног Првог ужичког батаљона.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=346}} Као [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|борац—бомбаш]] учествовао је у многим борбама Друге пролетерске бригаде и нарочито се истицао храброшћу. [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|Августа 1942.]] године приликом партизанског [[Битка за Купрес (1942)|напада на Купрес]], након неколико дана узастопних борби с [[Усташка војница|усташама]], успео је да бомбама истера усташе из ровова на Плезници и Великим Вратима, чиме је омогућио осталим јединицама да овладају овим непријатељским положајима. Истог месеца истакао се и у борбама код [[Мркоњић Град]]а и на брду Округлица, када је као бомбаш исекао бодљикаву жицу и непријатељске ровове засуо бомбама, чиме је омогућио даљи напредак свог батаљона.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=346}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.|Септембра 1942.]] године, у току [[Борбе за Јајце 1942.|борби за Јајце]] се истакао у освајању утврђеног усташког упоришта Ћусине, где је са другим бомбашима успео да заузме два непријатељска бетонска бункера. Ови бункери су били опасани бодљикавом жицом, кроз коју је била проведена електрична струја, па су усташе ова утврђена сматрале неосвојивим. Михаило је са својим саборцима најпре направио пролаз кроз ове препреке, тако што је експлозив повезивао на летве и стављао у препреке, након чега су динамитом била разнете препрека и прекинуто струјно коло. Затим су јуришу била заузета оба ова бункера, што је омогућило Другој пролетерској бригади да врло брзо освоји усташко упориште у касарни. Након заузимања касарне, била је заузета фабрика хлора. На брду Ћусини, партизани су нашли 150 тешких граната за минобацаче, које су потом испалили на центар града, који је убрзо био заузет.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=346}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1942.|Октобра 1942.]] године Друга пролетерска бригада се налазила у [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]], где је 17. октобра од Врховног команданта НОП и ДВ Југославије [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] примила бригадну заставу, као и батаљонске заставе. Након пријема заставе од Врховног команданта, командант бригаде [[Љубодраг Ђурић]] је бригадну заставу пред целим стројем предао Михаилу Вукајловићу Црном, који је као један од најхрабријих бораца бригаде био именован за заставника бригаде. Убрзо потом, Михаило је у селу [[Голубић (Книн)|Голубићу]], код [[Книн]]а био рањен несрећним случајем, након чега је био пренет у бригадну болницу, која се налазила у селу [[Мало Тичево]], код [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]]. Приликом италијанског бомбардовања Тичева, [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.|новембра 1942.]] године, Црни је поново био рањен. Нога му је била тешко рањена, па су је лекари морали ампутирати.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=346}} Након Михаиловог рањавања, Штаб Друге пролетерске бригаде није одредио новог заставника, па је бригадна застава била смештена у једном од сандука бригадне интендантуре. Интендатура је заједно са Четвртим ужичким батаљоном у селу Љубунчићу, код [[Ливно|Ливна]], била изненада нападнута од стране усташа, које су заплениле део бригадне интендатуре, међу којима и сандук са бригадном заставом. Након сазнања да се бригадна застава налази у рукама усташа, Штаб Друге пролетерске бригаде је о овоме обавестио [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]], након чега је добио критику и наредбу да се Ливно мора заузети и застава повратити. Средином [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.|децембра 1942.]] године, [[Друга пролетерска дивизија]] је [[Борбе за Ливно 1942.|заузела Ливно]], а бригадна застава се поново нашла у поседу Друге пролетерске бригаде.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=346}}{{sfn|Друга пролетерска бригада|1992|p=92}} Након оздрављења, Михаило је остао у бригадној болници као њен [[политички комесар]], с обзиром да је током 1942. године био примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Нако завршетка рата, завршио је нижу гимназију и Школу за официре Народне милиције, након чега је био у служби [[Милиција СФРЈ|Народне милиције]] у чину [[мајор]]а, а касније [[потпуковник]]а.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1957|p=784}} Преминуо је [[30. новембар|30. новембра]] [[1989]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден партизанске звезде]] првог и другог реда, [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ првог реда]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства другог реда]] и [[Орден за храброст|Ордена за храброст]].{{sfn|Ко је ко у Југославији|1957|p=784}} [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=346}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Ко је ко у Југославији|1957}} |title=Ко је ко у Југославији |year=1957|publisher= |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} * {{Cite book |ref={{harvid|Друга пролетерска бригада|1992}} |title=Педесет година Друге пролетерске бригаде — илустрована монографија |year=1992|publisher=Секција бораца Друге пролетерске бригаде|location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Ужице}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Вукајловић, Михаило}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1989.]] [[Категорија:Ариљци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - В]] [[Категорија:Ратни војни инвалиди из НОБ]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] nl8didids9ya27q9gt3l5pnfj288npz 0 3878887 25114230 22160106 2022-07-19T16:05:52Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија =ЕВГЕН МАТЕЈКА | слика = Evgen_Matejka.jpg | опис_слике = Евген Матејка | датум_рођења = {{Датум рођења|1909|11|6}} | место_рођења =[[Либерец]], [[Краљевина Бохемија]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|5|3|1909|11|6}} | место_смрти =Градишче об Сочи | држава_смрти = [[Италијанска Социјална Република]] | професија =металски радник | КПЈ=[[1942]]. | рат =[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Евген Матејка — Пемц''' ({{јез-сло|Evgen Matejka}}; [[Либерец]], [[6. новембар]] [[1909]] — Градишче об Сочи, [[3. мај]] [[1945]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Евген је рођен у Либерацу (данас Чешка). Са породицом се након Првог светског рата преселио у Кочевје, где је завршио три разреда средње школе. Због финансијских проблема, напустио је школу и добио посао као [[Металургија|металург]].<ref>{{cite web|title=KOČEVJE - Park narodnih herojev |url=http://spomeniki.blogspot.com/2012/04/kocevje-park-narodnih-herojev.html|website=spomeniki.blogspot.com|accessdate = 4. 5. 2018}}</ref> Пре рата Евген је живео у Марибору. Матејка ([[Партизани|партизанско]] [[име]] ''Пемц'') се придружио [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]]-у [[1941]]. године. Био је у служби у Горењском партизанском одреду, где је вршио дужности као извиђач и борац за специјалне задатке (командос). Извршио је бројне саботаже на италијанско-немачку војску. Примљен је у [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] [[1942]]. године. Године [[1943]]. постао је политички комесар Горењско партизанског одреда, касније је пребачен у 31-дивизију. У 31-дивизији је постављен за начелника, а потом и деветог корпуса. Децембра [[1944]]. постављен је за команданта [[31. словеначка дивизија НОВЈ|31. словеначке дивизије]]. Недуго пре завршетка рата, [[3. мај]]а [[1945]]. године, Матејка је убијен заседи у Градишчу об Сочу.<ref>{{cite web|title=Okupacija in Narodnoosvobodilni boj 1941—1945|url=http://www.zveza-msdbranik.si/vsebina/1/29/1941_-_1945.html|website=zveza-msdbranik.si|accessdate=4. 5. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20170914035639/http://www.zveza-msdbranik.si/vsebina/1/29/1941_-_1945.html#|archive-date=14. 09. 2017|url-status=dead|df=}}</ref> Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. == Референце == {{reflist}} {{Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Матејка, Евген}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Погинули партизански команданти]] [[Категорија:Народни хероји - М]] jawb865mztletiwuxfxntxx9wr4ccq2 0 3879063 25114534 22781016 2022-07-19T18:11:58Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија= ВИНКО ЗЕВНИК | слика= Vinko Zevnik.jpg | опис_слике= Винко Зевник Виктор | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|7|28}} | место_рођења = [[Праше]], код [[Крањ]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|10|28|1914|7|28}} | место_смрти = [[Ледине (Словенија)|Ледине]], код [[Идрија|Идрије]] | држава_смрти = [[Италијанска Социјална Република]] | професија= радник | КПЈ= [[Новембар|новембра]] [[1941]]. | служба= [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој= [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Винко Зевник — Виктор Железник''' ([[Праше]], код [[Крањ]]а, [[28. јул]] [[1914]] — [[Ледине (Словенија)|Ледине]], код [[Идрија|Идрије]], [[28. октобар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[28. јул]]а [[1914]]. године у селу [[Праше]], код [[Крањ]]а. Његова мајка Маријана је била сиромашна и радила је код имућнијих сељака, а Винка је родила ванбрачно. Због тадашњих прилика, патријахалне и религиозне средине, она је након порођаја напустила село и прешла да живи у Крањ, где се запослила у фабрици. Винка су од малих ногу чували и васпитавали фабрички радници. Основну школу је завршио у селу [[Мавчиче]], а након тога је радио као чобанин код имућнијих сељака.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=369}} Када је одрастао, Винко је радио као слуга код имућнијих сељака, а након одслужења војног рока прихватао се сваког посла — радио је на грађевинама, куповао стоку за месаре, гонио је стоку на сајмове или шверцовао преко границе у [[Краљевина Италија|Италију]]. Радио је и као чувар ловишта и др. Пред почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[1941]]. године је живео у селу [[Железники]], код Крања.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=369}} Након [[Априлски рат|Априлског рата]] и [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], највећи део [[Словенија|Словеније]] је био припојен [[Трећи рајх|Трећем рајху]], након чега је отпочео отворени прогон словеначког становништва и њихово исељавање за Србију. Винко је био је међу првима који је као „опасан за јавни мир и поредак”, јуна 1941. године био депортован у [[Пожега|Ужичку Пожегу]]. Након доласка у нову средину, како би се прехранио почео је да ради код имућнијих сељака у селу [[Добраче]], код [[Ариље|Ариља]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=369}} Када је почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године у [[Устанак у Србији 1941.|Србији избио устанак против окупатора]], Винко се међу првима прикључио устаничким јединицама и постао борац Ариљске чете [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]] „[[Димитрије Туцовић]]”. Заједно са овом четом учествовао је у многим борбама током првих устаничких дана, а када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.#5. новембар 1941.|5. новембра 1941.]] године у [[Ужичка република|ослобођеном Ужицу]] била формирана [[Словеначка партизанска чета]] постао је њен борац.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=369}} Са Словеначком четом је учествовао у борбама у првим данима [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], а посебно се истакао у борби против [[Југословенска војска у отаџбини|четника Драже Михаиловића]], који су иза леђа напали партизане код села [[Прањани]]. У овој акцији је сам заробио седморицу четника. Као храбар и истакнути борац, који се првих устаничких дана прикључио устанку, Винко је новембра 1941. године био примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Приликом пријема у КПЈ, Винко је плашећи се да због своје прошлости не би имао неприлика, своје званично име изнео као '''Виктор Железник'''. Виктор је био његов партизански надимак, а презиме Железник је узео по имену села у коме је живео пред почетак рата. Под овим именом је био унет у све спискове. Под овим именом је био и предложен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]], а када је [[1951]]. године био проглешен херојем, био је проглашен под овим именом. Након три године трагања, [[1954]]. године, Историјски архив [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Словеније|Савеза комуниста Словеније]] је утврдио да је Виктор Железник у ствари Винко Зевник.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=369}} Винко је заједно са Словеначком партизанском четом, у којој је био водник, учествовао у свим борбама током Прве непријатељске офанзиве, а потом се са главнином партизанских снага [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повукао у Санџак]], где је потом учествовао у борбама у [[Санџак (област)|Санџаку]] и источној [[Босна|Босни]]. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#21. децембар|21. децембра 1941.]] године формирана [[Прва пролетерска ударна бригада]] постао је њен борац и с њом учествовао у борбама током [[Друга непријатељска офанзива|Друге непријатељске офанзиве]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара]] и [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|фебруара 1942.]] године. Након офанзиве сви борци Словенци из некадашње Словеначке чете су били укључени у [[Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ|Пратећу чету Врховног штаба НОПОЈ]]. Винко је тада на сопствену молбу био пребачен у [[Друга пролетерска ударна бригада|Другу пролетерску ударну бригаду]], у њен Први ужички батаљон, где се поново нашао са својим друговима из Ариљске партизанске чете.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=369}} У Другој пролетерској бригади остао је до [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|јуна 1942.]] године. Тада је у [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОПОЈ]] стигла прва група словеначких партизана, с којом је приликом њеног повратка у Словенију, кренула и група прогнаних Словенаца, из некадашње Словеначке партизанске чете. Винко је био међу овим борцима који су пошли у Словенију. [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|Августа 1942.]] године ова група је стигла у Словенију, где је Винко био укључен у [[Прва словеначка пролетерска ударна бригада|Прву словеначку ударну бригаду]]. Крајем 1942. године био је прекомандован у пратњу [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОВ и ПО Словеније]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=369}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|Јануара 1943.]] године група руководилаца НОП Словеније и КП Словеније је пошла у Босну, како би Врховном штабу и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КП Југославије]] реферисала о војно-политичкој ситуацији у Словенији, пошто због непријатељске офанзиве, словеначка делегација није могла [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.|новембра 1942.]] године да дође у [[Бихаћ]] и учествује на [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању АВНОЈ-а]]. На овом путу, у селу [[Бакрц]], код [[Амбрус]]а група руководилаца и њихова пратња су упали у заседу словеначке [[Бела гарда (Словенија)|Беле гарде]]. Група се под борбом извукла из села, а када се окупила примећено је да нема торбе са важним документима. Винко се тада добровољно јавио да се врати у село по торбу. Припадници Беле гарде су га дочекали јаком ватром, па се морао вратити. Хтео је поново да покуша да се врати у село, али је у међувремену торба с документима пронађена код једног партизана који се одвојио од групе.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=369}} У лето [[1943]]. године, Винко је с групом изабраних бораца отишао у [[Горењска (регија)|Горњеску]], са задатком да својим искуством помогне у организацији бригаде. У селу Лучина, код [[Горења Вас (Горења Вас - Пољане)|Горење Васи]] Винко је са двојицом другова напао немачку моторизовану патралу, након чега је заробио њено оружје и опрему. Нешто касније поново је био одређен за пратњу руководиоца, односно чланова Покрајинског комитета КПС за Горењску. Једном приликом двојица чланова овог руководства су упала у немачку заседу, па је Винко зашао иза леђа ове заседе и засуо је ватром, што су двојица другова искористила и побегла из заседе.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=369}} На предлог секретара ЦК КП Словније [[Франц Лескошек Лука|Франца Лескошека Луке]], Винко је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] године био прекомандован у тада формирану [[Шеснаеста словеначка бригада|Шеснаесту словеначку бригаду]], у којој је био најпре командир чете, а затим командант Трећег батаљона. У борби у селу [[Ледине (Словенија)|Ледине]], код [[Идрија|Идрије]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#28. октобар|28. октобра 1943.]] године био је тешко рањен од стране минобацачке гранате и умро је на путу за [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанску болницу]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=369}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=369}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Крањска}} {{Народни хероји-Ужице}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Зевник, Винко}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Крањани]] [[Категорија:Словенци]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]] [[Категорија:Борци Прве словеначке бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - З]] h6zwlu1oxyye84klsozbnll7o34p4rq 0 3879545 25115041 20511001 2022-07-20T04:13:44Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{Град у Аустрији | назив = Шварцау на Штајнфелду | изворни_назив = {{native name|de|Schwarzau am Steinfelde<wbr />|nbsp=omit}} | покрајина = [[Доња Аустрија]] | округ = Нојенкихен | слика = Schwarzau_am_Steinfelde_mit_dem_Schneeberg.jpg | опис_слике = Шварцау на Штајнфелду | грб = AUT Schwarzau am Steinfeld COA.jpg | опис_грба = Грб Шварцауа на Штајнфелду | надморска_висина = 329 | површина = 9,72 | становништво = 1890 | извор_становништво = | година_становништво = 2011 | густина = 197 | поштански_код = 2625 | позивни_број = 02627 | регистарка_ознака = NK | веб-страна = {{URL|http://www.schwarzau-steinfeld.gv.at}} | градоначелник = Гинтер Волф ([[Социјалдемократска партија Аустрије|СДПА]]) | гшир = 47.716667 | гдуж = 16.166667 | позиција_лок_ознаке = left }} '''Шварцау на Штајнфелду''' ({{јез-нем|Schwarzau am Steinfelde}}) општина је у округу Нојенкихен у [[Аустрија|Аустрији]], држава [[Доња Аустрија]], на југоистоку земље, 60 km јужно од [[Беч]]а. На попису становништва [[2011]]. године, Шварцау на Штанјфелду је имао 1.890 становника.<ref>преузето са енглеске Википедије 2018-05-06</ref> == Географија == Шварцау на Штајнфелду се налази у индустријском округу у [[Доња Аустрија|Доњој Аустрији]]. Територија општине покрива површину од 9,75 km² од чега је 25,88% површине шумовито. Терен Шварцауа је на југоистоку брдовит, а на севорозападу је раван. Највиша тачка је висока 579 м надморске висине и налази се 2 km јужно од Шварцауала на Штајнфелду. У околини Шварцауала расте углавном [[Широколисне и мешовите шуме умерених предела|мешовита шума]]. Шварцау на Штајнфелду се налази на 389 м надморске висине. === Насеља === У општини Шварцау на Штајнфелду спадају следећа три насеља (према статистичким подацима о броју становника из јануара [[2017]]. године<ref>[http://www.statistik.at/wcm/idc/idcplg?IdcService=GET_PDF_FILE&RevisionSelectionMethod=LatestReleased&dDocName=103419 Statistik Austria, Bevölkerung am 1.1.2017 nach Ortschaften]</ref>): * Фихренау (439) * Гунтрамс (128) * Шварцау на Штајнфелду (1.352) [[Катастарска општина|Катастарске општине]] су Шварцау на Штајнфелду. == Историја == У селу се налази дворац Шварцау, у коме су се царица [[Зита од Бурбон-Парме|Зита]] и цар [[Карл I од Аустрије|Карл]] венчали [[1911]]. године. Данас замак служи као казнена установа за жене. == Клима == Подручје Шварцау на Штајнфелду је део хемибореалне климатске зоне.<ref>{{cite web|title=Updated world map of the Köppen-Geiger climate classification|url=http://www.hydrol-earth-syst-sci.net/11/1633/2007/hess-11-1633-2007.html|website=hydrol-earth-syst-sci.net|accessdate = 5. 5. 2018|language=en}}</ref> Просечна годишња температу је {{convert|8|C|F}} Најтоплији месец је јул, кад је просечна температура {{convert|20|C|F}}, а најхладнији је јануар са {{convert|-4|C|F}}.<ref>{{cite web|title=NASA Earth Observations Data Set Index|url=http://neo.sci.gsfc.nasa.gov/dataset_index.php|website=neo.sci.gsfc.nasa.gov|accessdate=5. 5. 2018|language=en|archive-date=28. 11. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171128214629/https://neo.sci.gsfc.nasa.gov/dataset_index.php|url-status=dead}}</ref> Просечна годишња сума падавине је 1074 мм. Највлажнији месец је јул, са просеком од 144 мм падавина, а најсушнији је децембар са 40 мм.<ref>{{cite web|title=NASA Earth Observations: Rainfall (1 month - TRMM)|url=http://neo.sci.gsfc.nasa.gov/view.php?datasetId=TRMM_3B43M&year=2014|website=neo.sci.gsfc.nasa.gov|accessdate=5. 5. 2018|language=en|archive-date=11. 05. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200511075534/https://neo.sci.gsfc.nasa.gov/view.php?datasetId=TRMM_3B43M|url-status=dead}}</ref> == Демографија == === Становништво === <timeline> Colors= id:lightgrey value:gray(0.9) id:darkgrey value:gray(0.7) id:sfondo value:rgb(1,1,1) id:barra value:rgb(0.6,0.7,0.8) ImageSize = width:650 height:300 PlotArea = left:50 bottom:50 top:30 right:30 DateFormat = x.y Period = from:500 till:2000 TimeAxis = orientation:vertical AlignBars = justify ScaleMajor = gridcolor:darkgrey increment:250 start:500 ScaleMinor = gridcolor:lightgrey increment:50 start:500 BackgroundColors = canvas:sfondo BarData= bar:1869 text: 1869 bar:1880 text: 1880 bar:1890 text: 1890 bar:1900 text: 1900 bar:1910 text: 1910 bar:1923 text: 1923 bar:1934 text: 1934 bar:1939 text: 1939 bar:1951 text: 1951 bar:1961 text: 1961 bar:1971 text: 1971 bar:1981 text: 1981 bar:1991 text: 1991 bar:2001 text: 2001 bar:2006 text: 2006 bar:2011 text: 2011 PlotData= color:barra width:25 align:left bar:1869 from:500 till: 706 bar:1880 from:500 till: 735 bar:1890 from:500 till: 856 bar:1900 from:500 till: 954 bar:1910 from:500 till: 1182 bar:1923 from:500 till: 1045 bar:1934 from:500 till: 993 bar:1939 from:500 till: 1177 bar:1951 from:500 till: 1136 bar:1961 from:500 till: 1354 bar:1971 from:500 till: 1407 bar:1981 from:500 till: 1364 bar:1991 from:500 till: 1612 bar:2001 from:500 till: 1703 bar:2006 from:500 till: 1869 bar:2011 from:500 till: 1890 PlotData= bar:1869 at: 706 fontsize:S text: 706 shift:(-8,5) bar:1880 at: 735 fontsize:S text: 735 shift:(-10,5) bar:1890 at: 856 fontsize:S text:856 shift:(-10,5) bar:1900 at: 954 fontsize:S text: 954 shift:(-10,5) bar:1910 at: 1182 fontsize:S text: 1.182 shift:(-10,5) bar:1923 at: 1045 fontsize:S text: 1.045 shift:(-10,5) bar:1934 at: 993 fontsize:S text: 993 shift:(-10,5) bar:1939 at: 1177 fontsize:S text: 1.177 shift:(-10,5) bar:1951 at: 1136 fontsize:S text: 1.136 shift:(-10,5) bar:1961 at: 1354 fontsize:S text: 1.354 shift:(-10,5) bar:1971 at: 1407 fontsize:S text: 1.407 shift:(-10,5) bar:1981 at: 1364 fontsize:S text: 1.364 shift:(-10,5) bar:1991 at: 1612 fontsize:S text: 1.612 shift:(-10,5) bar:2001 at: 1703 fontsize:S text: 1.703 shift:(-10,5) bar:2006 at: 1869 fontsize:S text: 1.869 shift:(-10,5) bar:2011 at: 1890 fontsize:S text: 1.890 shift:(-10,5) TextData= fontsize:S pos:(20,20) text:"Извор: Статистика Аустриј" </timeline> == Религија == Према подацима [[Попис становништва|пописа]] из [[2001]]. године 80,5% становништва су били [[Католичка црква|римокатолици]], 2,7% [[Евангелизам|евангелисти]], 0,1% [[муслимани]] и 0,1 [[Православље|православци]]. 11,7% становништва се изјаснило да нема никакву верску припадност. == Политика == {{Изборни дијаграм |Држава =Аустрија |ГУВ = |Изборна граница = |Процент = |Ширина = |Наслов =Локални избори |Наслов2 = |Прошли избори текст = |Прошли избори линк = |Слиједећи избори текст = |Слиједећи избори линк = |Година раније =2010 |Година касније =2015 | флоат = |Партија1 =[[Аустријска народна партија|АНП]] |Резултат_стари1 =58.62 |Резултат_нови1 =64.62 |Боја1 =000000 |Партија2 =[[Социјалдемократска партија Аустрије|СДПА]] |Резултат_стари2 =31.74 |Резултат_нови2 =26.64 |Боја2 =CE2029 |БојаСветло2 =FFC0CB |Партија3 =[[Слободарска партија Аустрије|СПА]] |Резултат_стари3 =9.64 |Резултат_нови3 =8.74 |Боја3 =0047AB |БојаСветло3 =BCD4E6 }} Градоначелник општине је Гинтер Волф, а руководилац одељена Ото Пфајфер. Општинско веће је након локалних избора [[2015]]. године подељено на следећи начин: [[Слободарска партија Аустрије|СПА]] 13 мандата, [[Аустријска народна партија|АНП]] 6 мандата и [[Слободарска партија Аустрије|СПА]] 1 мандат. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Schwarzau am Steinfeld}} * {{Званични веб-сајт}} {{authority control}} [[Категорија:Градови у Аустрији]] [[Категорија:Доња Аустрија]] [[Категорија:Општине у Доњој Аустрији]] mgmdp338i1pb5zcwwb7uy5rd7lvvopk 0 3881932 25114851 20646422 2022-07-19T21:06:55Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЦВЕТО МОЧНИК | слика = Cveto Močnik narodni heroj.jpg | опис_слике=Цвето Мочник | датум_рођења = {{датум рођења|1914|5|1}} | место_рођења = [[Љубљана]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|4|26|1914|5|1}} | место_смрти = [[Кобарид]] | држава_смрти = [[Нацистичка Немачка]] | професија=правник | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Цвето Мочник''' ([[Љубљана]], [[1. мај]] [[1914]] — [[Кобарид]], [[26. април]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у [[Љубљана|Љубљани]] [[1. мај]]а [[1914]]. године. Завршио је гимназију, а затим и Правни факултет у родном граду. У [[СКОЈ]] је примљен [[1938]]. године. Одазвао се у позиву да брани Југославију када је нападнута у [[Априлски рат|Априлском рату]]. Заробљен је од стране усташа у [[Загреб]]у, али је захваљујући спретности успео да се извуче и врати у Љубљану.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=572-573}} Одмах је почео да сакупља оружје како би се организовала борба. Од тог оружја сакупио је групу људи која је изводила акције на простору данашње [[Словенија|Словеније]]. У септембру 1941. године постао је члан [[КПЈ]] и недуго затим отишао код партизана на Мокрец код Љубљане. Учествовао је [[19. октобар|19. октобра]] [[1941]]. године у нападу на италијански положај у [[Лож]]у. Напад је био веома тежак и рискантан, а италијанске снаге су се трудиле да онемогуће повлачење партизана. У тешким условима по снегу упркос константним нападима партизани су успели да се повуку. Штаб словеначких партизанских чета је донео одлуку да се борци коју су преживеле најтеже тренутке на почетку рата врате у Љубљану у новембру 1941. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=572-573}} Међутим, Цвето се није дуго задржао у граду већ је у јануару 1942. године отишао у партизане на Кожљек где је формиран батаљон „Љуба Шерцер”. У фебруару је са политичким и војним задацима отишао у [[Велике Лашче]], где је у постао комесар Кочевског одреда. У октобру је упућен у Словеначко приморје где је формиран Северноприморски одред, а он постављен за комесара. По наређењу Главног штаба НОВ и ПО Словеније у априлу 1943. године су формиране прве приморске бригаде. Оне су добиле задатак да одмах крену у [[Бенешка Словенија|Бенешку Словенију]] како би шириле устанак. Цвето Мочник је постављен за комесара 6. бригаде. Место окупљања 6. бригаде пре поласка у Бенешку Словенију било је било је на Голобару [[26. април]]а [[1943]]. године. Пре него што су се и скупиле све бригаде, њих су напале италијанске јединице око десет часова и тада је приликом покушаја пробијања непријатељског обруча погинуо Цвето Мочник.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=572-573}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=572-573}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Мочник, Цвето}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] mv5v71su25w7yj9ewdyxf53dz1n69za 0 3882715 25114621 23770166 2022-07-19T19:18:28Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ПЕРО КЕЦМАН | слика = Pero Kecman.jpg | опис_слике=Перо Кецман | датум_рођења = {{датум рођења|1921|8|2}} | место_рођења = [[Буковача (Босански Петровац)|Буковача]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|||1921|8|2}} | место_смрти = Планина [[Деветак (планина)|Деветак]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија= | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе=[[1941]] – [[1943]]. | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Перо Кецман Мукоња''' ([[Буковача (Босански Петровац)|Буковача]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[2. август]] [[1921]] – Планина [[Деветак (планина)|Деветак]], [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у селу [[Буковача (Босански Петровац)|Буковача]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[2. август]]а [[1921]]. године. Уочи самог рата завршио је Војнопешадијску официрску школу, те је учествовао у [[Априлски рат|Априлском рату]] када су Југославију напале силе осовине. Након окупације у селу се повезао са комунистима. Постављен је за десетара [[27. јул]]а [[1941]]. године у батаљону „Слобода”. Истакао се у борбама против [[Усташе|усташких]] јединица, а нарочито у нападу на гарнизон у Босанском Петровицу где је стекао глас одважног борца. Његова јединица спречила је да непријатељске снаге продру из Босанског Петровца ка [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељу]] и [[Дрвар]]у у борбама које су вођене од [[22. август|22.]] до [[26. август]]а [[1941]]. године. После ових борби примљен је у [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=373-374}} Међу првима се као добровољац јавио у 1. крајишки пролетерски корпус и убрзо је потом примљен у [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]. Истакао се у борбама које је батаљон водио у централној Босни. Велику храброст је показао приликом пребацивања батаљона преко реке [[Сава|Саве]] и железничке пруге [[Загреб]] − [[Београд]] у у [[Славонија|Славонији]] у ноћи између 13/14 [[јун]]а [[1942]]. године. Он је уништио усташку стражу и омогућио батаљону да пређе преко железничке пруге и настави даље ка [[бабина Греда|Бабиној Греди]]. У борбама на Радуловици против усташа био је рањен. Постављен је за командира чете 7. крајишке бригаде када ср проелтерски батаљон вратио у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], а касније и командант батаљона. Прошао је борбе у [[операција Вајс I|четвртој]] и [[битка на Сутјесци|петој непријатељској офанзиви]]. Погинуо је након пробоја на [[Битка на Сутјесци|Сутјесци]] на планини [[Деветак (планина)|Деветак]] у источној Босни.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=373-374}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=373-374}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Кецман, Перо}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - К]] af5s5smjzxo3wm2e42u6yej63s8ckfx 0 3882720 25114363 22914125 2022-07-19T17:09:42Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈОВО КЕЦМАН | слика = Jovo Kecman.jpg | опис_слике=Јово Кецман | датум_рођења = {{датум рођења|1914||}} | место_рођења = [[Дрвар]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|6|14|1914||}} | место_смрти = [[Пискавица (Бања Лука)|Пискавица]] код [[Бања Лука|Бања Луке]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија= | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Јово Кецман''' ([[Дрвар]], [[1914]] – [[Пискавица (Бања Лука)|Пискавица]] код [[Бања Лука|Бања Луке]], [[14. јун]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у Дрвару у земљорадничкој породици [[1914]]. године. Рано је остао без оца, па је као најстарије дете одмалена морао да води рачуна о млађој браћи. Био је активан у синдикатима, те је [[1937]]. године постао руководилац синдикалног покрета у Дрвару и један од организатора штрајкова дрварских радника. Међу првим радницима постаје члан [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] [[1940]]. године. Радио је на омасовљењу партије, па је због револуционарне делатности неколико пута хапшен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=373}} Након слома југословенске државе у [[Априлски рат|Априлском рату]] био је један од организатора [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|устанка у Дрвару и околини]]. На почетку рата постављен је за комесара герилског одреда и учествовао је у свим оружаним акцијама. По ослобођењу града постао је члан среског одбора КПЈ за Дрвар. Именован је за комесара ударног батаљона и упућен у пролеће [[1942]]. године на подручје [[Мањача|Мањаче]] где је водио борбе са окупаторима и четницима. После ослобођења [[Приједор]]а његов батаљон је ушао у састав [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прве крајишке пролетерске бригаде]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=373}} Током [[Битка на Козари|битке на Козари]] Јовин батаљон је заједно са осталим деловима 1. крајишке бригаде [[14. јун]]а [[1942]]. године водио жестоке окршаје са непријатељем код [[Пискавица (Бања Лука)|Пискавице]]. Морали су да освоје непријатељски положај којим би се омогућило 2. крајишком НОП одреду да се са народом извуче из непријатељског обруча. У тим борбама Јово Кецман је и погинуо када је заједно са команднтом батаљона [[Душан Метлић|Душаном Метлићем]] ускочио у непријатељске ровове.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=373}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=373}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Кецман, Перо}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - К]] rvb0z8ud75spjtraf28j1hdt7sxnuaq 0 3883029 25114677 24050839 2022-07-19T19:31:14Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=НИКОЛА БОКАН | слика = Nikola Bokan.jpg | опис_слике=Никола Бокан | датум_рођења = {{датум рођења|1918|7|21}} | место_рођења = [[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]а | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|9|20|1918|7|21}} | место_смрти = [[Бања Лука]] | држава_смрти = [[НДХ]] | професија= | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Никола Бокан''' ([[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]]а, [[21. јул]] [[1918]] – [[Бања Лука]], [[20. септембар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у селу [[Врточе (Дрвар)|Врточе]], код [[Дрвар]] [[21. јул]]а [[1918]]. године. Забршио је столарски занат и радио је у Дрвару као столарски радник. Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|народноослободилачке борбе]] од [[јул]]а [[1941]]. године, у [[СКОЈ]] је примљен августа исте године, а у [[КПЈ]] у [[март]]у [[1942]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=96-97}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=692}} Учествовао је у заустављању [[Усташе|усташког]] напада на слободну територију Дрвара, борбама око [[Сански Мост|Санског Моста]], рушењу возова између [[Приједор]]а и [[Саница (Кључ)|Санице]]. Као истакнути борац ушао је у састав пролетерског крајишког батаљона. Нарочито се истакао у [[Славонија|Славонији]] на [[Грубишно Поље|Грубишном пољу]], затим приликом повратка пролетерског батаљона у Босанску крајину код [[Градишка|Градишке]] и пред [[Козара|Козаром]] у јесен [[1942]]. године. Напредовао је од обичног војника до командира чете у 7. крајишкој бригади, а затим и до заменика команданта 2. батаљона Рибничког одреда. Формирањем 13. крајишке ударне бригаде [[23. август]]а [[1943]]. постављен је за команданта 3. батаљона. Командовао је у борбама на [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључу]], Санском Мосту, [[Мркоњић Град]]у и другим местима у Босанској крајини.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=96-97}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=692}} Као командант 3. батаљона учествоао је у првом партизанском нападу на [[Бања Лука|Бања Луку]] од [[1. јануар|1.]] до [[4. јануар]]а [[1944]]. године. Истакао се у уличним борбама, а када је град био пред ослобођењем стигла је у помоћ немачка моторизована колона те су се партизани морали повући. У другом нападу на Бања Луку од [[18. септембар|18.]] до [[20. септембар|20. септембра]] [[1944]]. године Никола Бокан је погинуо.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=96-97}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=692}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=96-97}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=692}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Српски биографски речник|2014}} |title=Српски биографски речник том I|year=2014|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|id=}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Бокан, Никола}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Б]] [[Категорија:Сахрањени у Бањој Луци]] 5m9sxxh9ttjcsyx8iok7vgn0g850q2v 0 3883166 25114659 24043528 2022-07-19T19:26:42Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=БЛАЖО МРАКОВИЋ | слика = Blažo Mraković.jpg | опис_слике=Блажо Мраковић | датум_рођења = {{датум рођења|1911|6|15}} | место_рођења = [[Загарач]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1951|12|5|1911|6|15}} | место_смрти = [[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_смрти = [[ФНР Југославија]] | професија=војно лице | КПЈ=[[1937]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Југословенска војска]]</br>[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]</br>[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]]. – [[1951]]. | чин=[[пуковник]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Блажо Мраковић''' ([[Загарач]], код [[Даниловград]]а, [[15. јун]] [[1911]] — [[Београд]], [[5. децембар]] [[1951]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се [[15. јун]]а [[1911]]. године у околини [[Даниловград]]а. Гимназију је завршио у [[Подгорица|Подгорици]], али због лоше материјалне ситуације морао је да направи двогодишњи прекид у школовању. [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у уписао је [[1934]]. године, а годину дана касније отишао је на одслужење војног рока. Школу резервних официра је завршио [[1936]]. године, студије је наставио [[1937]]. године, а две године касније је дипломирао.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=576-577}} Још као средњошколац истицао се револуционарним опредељењима, а оно је нарочито дошло до изражаја након уписа на студије. Приликом једног повратка на село [[1937]]. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Након завршетка студија и враћања кући био је већ истакнути [[комуниста]]. На великом антирежимском скупу у [[Спуж]]у држао је говор, због чега је једно време морао да живи у илегали. Касније успева да се запосли у [[Скопље|Скопљу]] у аграрном повереништву, али се на позив Партије вратио у [[Црна Гора|Црну Гору]] где је преузео дужност секретара КПЈ у Даниловграду.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=576-577}} После капитулације [[Југословенска војска|Југословенске војске]] нашао се на челу устанка у срезу даниловградском. У марту [[1942]]. године прешао је на рад у срез цетињски, где је изабран за члана ОК КПЈ Цетиње. После одступања партизанских јединица ка тромеђи Црне Горе, Босне и Херцеговине, остао је у позадини на окупираној територији. Уочи [[Пета непријатељска офанзива|Пете непријатељске офанзиве]] у априлу [[1943]]. године, прешао је у оперативну јединицу. Током офанзиве био је на дужности [[Политички комесар|политичког комесара]] батаљона, а затим и на месту заменика политичког комесара 7. банијске бригаде. Крај рата је дочекао као политички комесар 28. дивизије. Након рата је остао у војсци и имао је чин [[пуковник]]а [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА).{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=576-577}} Преминуо је [[5. децембар|5. децембра]] [[1951]]. године у [[Београд]]у.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=576-577}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ првог реда]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]], [[Орден за храброст]] и [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде трећег реда]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] је одликован [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=576-577}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Мраковић, Блажо}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1951.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Борци Седме банијске бригаде]] [[Категорија:Пуковници ЈНА]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - М]] tbki4z48db30imrwwfb1ocefi6uejau 0 3884202 25114684 22912052 2022-07-19T19:31:22Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈАНДРИЈА ТОМИЋ ЋИЋ | слика = Jandrija Tomić.jpg | опис_слике=Јандрија Томић | датум_рођења = {{датум рођења|1888|12|22}} | место_рођења = [[Бастаси (Дрвар)|Бастаси]], код [[Дрвар]]a | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1944|5|25|1888|12|22}} | место_смрти = [[Дрвар]] | држава_смрти = [[НДХ]] | професија= | КПЈ=[[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба= | године службе= | чин= | народни херој=[[27. септембар|27. септембра]] [[1953]]. }} '''Јандрија Томић Ћић''' ([[Бастаси (Дрвар)|Бастаси]], код [[Дрвар]]a, [[22. децембар]] [[1888]] – [[Дрвар]], [[25. мај]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у селу [[Бастаси (Дрвар)|Бастаси]], код [[Дрвар]]a, [[22. децембар]] [[1888]]. године. Основну школу завршио је у родном месту, а затим се бавио земљорадњом. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] мобилисали су га аустроугари и послали на фронт у [[Галиција|Галицију]]. Предао се Русима и током [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] ступио је у [[Црвена армија|Црвену армију]]. Ту је постао командир чете, али се након годину дана вратио у Дрвар. Пропагирао је идеје октобарске револуције па је стално био под полицијском присмотром. Политички је био ангажован, па је неколико пута биран за сеоског кнеза, а 1928. године га је Земљорадничка странка кандидовала на својој листи. Одбио је да преузме општинску власт у родном селу Бастаси, јер га је поставила бановинска власт.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=285}} Након слома југословенске државе у [[Априлски рат|Априлском рату]], формирао је Баскашки одред и изабран је у чин водника. Командовао је нападом на Дрвар. У јануару 1942. године постао је командир Настаске чете која је водила борбе са италијанима и четницима. Предводио је чету у борбама код Дрвара, [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[Грахово|Грахова]] и [[Гламоч]]а. У партију је примљен почетком фебруара 1942, а у јулу након ослобођења Дрвара постављен је одлуком Окружног комитете КПЈ за првог команданта места у Дрвару. На тој функцији остао је до децембра 1942, да би у јануару 1943 изабран за председника Среског народноослободилачког одбора Дрвар.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=285}} За време [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]] Дрвар је поново окупиран и тада је формиран Дрварско-петровачки одред, а Јандрија псотављен за команданта у Команди подручја Дрвар. Добио је чин мајора. Немци су 25. маја 1944. године извршили [[Десант на Дрвар]] и том приликом погинуо је Јандрија Томић.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=285}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. септембар|27. септембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=285}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Томић, Јандрија}} [[Категорија:Рођени 1888.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] f6m9jtkh4nzv0ss4e429npduzx4mahg 0 3884207 25114365 24473447 2022-07-19T17:09:44Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=Бранко Сурла | слика = Branko Surla.jpg | опис_слике=Бранко Сурла | датум_рођења = {{датум рођења|1922|2|22}} | место_рођења = [[Врточе (Босански Петровац)|Врточе]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{датум смрти|1944|4|23|1922|12|22}} | место_смрти = [[Мионица (село)|Мионица]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија= | КПЈ=[[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба= | године службе= | чин= | народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Бранко Сурла''' ([[Врточе (Босански Петровац)|Врточе]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[22. фебруар]] [[1922]] – [[Мионица (село)|Мионица]], [[23. април]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у селу [[Врточе (Босански Петровац)|Врточе]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[22. фебруар]]а [[1922]]. године. Основну школу је завршио у родном месту, а након школе бавио се земљорадњом. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] ступио је у партизане [[27. јул]]а [[1941]]. године. Био је десетар и водник у [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Првој крајишкој бригади]] од јуна 1942 до јануара 1943. године. Од децембра 1943 постао је командат батаљона у 10. крајишкој бригади.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=232}} Већ у првим борбама Врточке чете истакао се у борбама против усташа. Рањаван је три пута. Члан КПЈ постао је 1942. године. У јануару 1943. године 1. чета 3. батаљона 1. крајишке бригаде коју је предводио као командир Брнако Сурла, код [[Еминовци|Еминоваца]] је уништила један немачки пук. Исти успех чета је поновила у јулу када је код Кисељака разбила немачки батаљон. Чета је забележила успехе и на [[Мањача|Мањачи]], [[Јајце|Јајцу]], [[Бихаћ]]у. У нападу 1. крајишке бригаде на непријатељски аеродром у [[Рајловац|Рајловцу]] код [[Сарајево|Сарајева]], његова чета је уништила највише авиона.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=232-233}} У јесен 1943. у борби на [[Кремна (Ужице)|Кремни]] код [[Ужице|Ужица]] јединице 5. дивизије НОВЈ напале су положај бугарске војске. У тој акцији убијено је око 100, а заробљено 70 непријатељских војника. Погинуо је у сукобу са Бугарима као командант батаљона 10. крајишке бригаде код села [[Мионица (село)|Мионица]] [[23. април]]а [[1944]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=233}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=233}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Босански Петровац}}{{Народни хероји-Прва крајишка бригада}}{{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Сурла, Бранко}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Прве крајишке бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - С]] 7557a9b1d4onuyx8o5qpqfc676398n5 0 3884891 25114303 23004388 2022-07-19T16:31:18Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=СИМА СИМИЋ | слика = Sima Simić.jpg | опис_слике= Сима Симић | датум_рођења = {{датум рођења|1920||}} | место_рођења = [[Симићево|Ракинац]], код [[Пожаревац|Пожаревца]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|4|15|1920||}} | место_смрти = [[Бусур]], код [[Петровац на Млави|Петровца]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија= | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе=[[1941]] – [[1943]]. | народни херој=[[6. јул]]а [[1953]]. }} '''Сима Симић''' ([[Симићево|Ракинац]], код [[Пожаревац|Пожаревца]], [[1920]] – [[Бусур]], код [[Петровац на Млави|Петровца на Млави]], [[15. април]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у селу Ракинац (данас [[Симићево]]), код [[Пожаревац|Пожаревца]] [[1920]]. године. Након завршене гимназије уписао се на [[Медицински факултет Универзитета у Београду]]. Већ у гимназији ушао је у СКОЈ. Након напада Немачке на Југославију вратио се у родни крај и ту организовао диверзантске групе и ударне десетине. После припрема они су почели да изводе акције: сечење телефонских стубова и спречавање сељака да носе намирнице за Немце.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=196}} Моравска чета која је припала [[Други шумадијски партизански одред|Другом шумадијском партизанском одреду]] формирана је [[17. август]]а [[1941]]. године, а међу првим борцима који су се тада окупили био је и Сима који је изабран за политичког комесара чете. Као комесар посебно се истакао у нападу на жандармеријску станицу у [[Жабари]]ма у ноћи између [[9. септембар|9.]] и [[10. септембар|10. септембра]]. Тада је заробљено око 40 жандарма и запаљена општинска архива. У Жабарима је формирао народноослободилачки одбор састављен од седам мушкараца и две жене. Водио је жестоку борбу са [[Српска државна стража|недићевцима]] [[30. септембра]] код [[Свилајнац|Свилајнца]]. Њих су потпуног уништења спасили Немци који су им притекли у помоћ. У повлачењу разоружали су четнике [[Коста Пећанац|Косте Пећанца]] који су им кренули у помоћ.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=197}} Група је [[15. фебруар]]а поставила заседу на путу [[Пожаревац]] − [[Петровац на Млави|Петровац]] којим је требало да прође [[Марисав Петровић]] са својим 5. добровољачким одредом. Око 10 часова наишла су кола у којма су били Немци. Партизани су припуцали и убили све немце. Тројица од њих били су официри, а свакако најзначајнији био је Хензел, командант 734. гренадирског пука и казнене експедиције која је послата у пожаревачки округ. Осим оружја пронађена је код Хензела торба у којој се налазила мапа на којој су била обележена сва места у источној Србији где се налазе партизани са именима и надимцима свих командира и политичких комесара. Документа је Сима одмах послао у штаб и обавестио све партизанске групе о предстојећој офанзиви.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=196-197}} Сима је са четом почетком априла 1943. прешао у ресавски срез, где су [[14. април]]а напали рудник угља „Морава” у селу [[Плажане|Плажану]] код [[Деспотовац|Деспотовца]]. Када су заузели рудник, одржали су збор, а затим су кренули према [[Бусур]]у. Тамо су се склонили на салаш Димитрија Кадића. Упркос предострожности, четници су опколили салаш. Партизани су покушали да се извуку без борбе, али су их четници опазили и запуцали. Један метак погодио је и Симу и он је преминуо.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=197}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[20. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=197}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Источна Србија}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Симић, Сима}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Жабарци]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - С]] cvgh6i5byyqlqt4l4sfcknxqrpk8p06 0 3884923 25114854 20674362 2022-07-19T21:07:22Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МАКС ПЕЧАР | слика = Maks Pečar.jpg | опис_слике=Макс Печар | датум_рођења = {{датум рођења|1907|10|10}} | место_рођења = [[Доброва]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|9|30|1907|10|10}} | место_смрти = [[Село при Водицах]] | држава_смрти = [[Нацистичка Немачка]] | професија=рудар | КПЈ=[[1933]] | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]</br>[[Југословенска народна армија]] | чин=[[мајор]] | године службе= | народни херој=[[22. јул]]а [[1953]]. }} '''Макс Печар''' (Доброва, [[10. октобар]] [[1907]] — Село при Водицах, [[30. септембар]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у Доброви у близини [[Љубљана|Љубљане]] [[10. октобар|10. октобра]] [[1907]]. године. У [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичку партију]] је примљен [[1933]]. године. По налогу огранизовао је партијску организацију у Чрнугама и постао њен секретар. Као функционер синдиката столарских радника организовао је велики број штрајкова. Због тога га је полиција неколико пута хапсила, а у јануару [[1941]]. године је интерниран у [[Ивањица|Ивањицу]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=81}} У првим данима окупације припремао је устанак. Када је основана Рашићка чета постао је помоћник комесара. Чета је нападала Немце у околини Љубљане. Немци су због подршке партизанима спалили село Рашицу и сравнили га са земљом, а сви становници су отерани у логор. У сукобима који су касније уследили рањена су три партизанска борца. Саборци су их пренели у село и сакрили. Код рањеника су као заштитмица остали [[Вид Кнез]], [[Резека Драгар]] и [[Павле Цедилник]]. Међутим, њих је неко издао и опкољени су од стране немачких јединица. У нападу Немаца [[30. септембар|30. септембра]] [[1941]]. године Макс је убијен, а остали борци су одведени у затвор Бегуње где су мучени и касније убијени.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=81}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[21. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=82}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Печар, Макс}} [[Категорија:Рођени 1907.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - П]] 5dssszft0k0gicwtgaop75hkfu0miyv 0 3885134 25114846 23004236 2022-07-19T21:05:56Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ТОНЕ ТРТНИК | слика = Tone Trtnik.jpg | опис_слике=Тоне Тртник | датум_рођења = {{датум рођења|1908|1|12}} | место_рођења = [[Задвор]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|6|11|1908|1|12}} | место_смрти = [[Љубљана]] | држава_смрти = [[Италија]] | професија= | КПЈ=[[1928]] | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | чин=[[мајор]] | године службе= | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Тоне Тртник''' ([[Задвор]], [[12. јануар]] [[1908]] — [[Љубљана]], [[11. јун]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у селу [[Задвор]] у близини Љубљане [[12. јануар]]а [[1908]]. године у земљорадничкој породици. Школу је завршио селу Состро, а затим је отишао у Љубљану где је учио занат. Након одслужења војног рока, запослио се као бравар у фабрици у Љубљани. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Комунистичке омладине Југославије]] постао је [[1924]]. године, а четири године касније и члан [[КПЈ]]. Председник култруно-просветног друштва „Слобода” постао је [[1932]]. године. Био је један од организатора демонстрације испред општине у време економске кризе. Због тога је новчано кажњен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=294}} Преко партијске везе из Љубљане сазнао је да се налази на списку тридесетосморице чланова које окупаторске власти треба да ухапсе. [[Карабињери]] су ухапили шеснаесторицу, а остали су побегли. Од људи који су успели да побегну, међу којима је био и Тртник формирана је [[13. јул]]а Молнишка партизанска чета. То је била прва партизанска чета у Словенији, а име је добила по брду на којем се скупила. Због операције коју је имао повучен је у Љубљану на илегални рад. Ускоро постаје члан Окружног комитета КП Словеније за Љубљану и одговара за НОП у реjону [[Барје]]—[[Иг (град)|Иг]]. Ту постиже значајније успехе па је у октобру [[1941]]. године упућен у околину [[Кочевје|Кочевја]] где је организовао устанак и створио слободну територију. У априлу након издаје је ухапшен. Након мучења, стрељан је као талац после убиства фашистичког полицијског агента.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=294}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=294}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Тртник, Тоне}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Т]] cihzlyi9m0sjhjtxd72uzd9man8eh41 0 3886854 25114228 23532099 2022-07-19T16:05:49Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИТАР МИНИЋ | слика = Mitar Minić.jpg | опис_слике=Митар Минић | датум_рођења = {{Датум рођења|1918|10|6}} | место_рођења =[[Одеса]] | држава_рођења = [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинска Народна Република]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1989|2|15|1918|10|6}} | место_смрти = [[Београд]], [[СР Србија]] | држава_смрти = [[СФРЈ|СФР Југославија]] | професија=војно лице | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] | године службе=[[1941]] – [[1970]]. | чин=[[генерал-мајор]] | народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Митар Минић''' ([[Одеса]], [[6. октобар]] [[1918]] — [[Београд]], [[15. фебруар]] [[1989]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се [[6. октобар|6. октобра]] [[1918]]. године у [[Одеса|Одеси]], а детињство је провео у [[Сарајево|Сарајеву]], где је завршио гимназију. Из материјалних разлога је напустио школовање [[1936]]. године и бавио се [[Земљорадња|земљорадњом]] до [[1939]]. године, када одлази на одслужење војног рока, где га је и затекла [[Априлски рат|капитулација Југославије]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. На почетку устанка постао је борац [[Романијски партизански одред|Романијског партизанског одреда]], а недуго затим и командант чете. У новембру [[1941]]. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=562}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=740}} Од марта [[1942]]. године обављао је дужност заменика команданта Првог ударног босанског батаљона, а касније је постао командант у [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шестој источнобосанској пролетерској бригади]]. Због самовоље смењен је са овог места, па је током [[Пета непријатељска офанзива|Пете непријатељске офанзиве]] био само борац. Због храбрости и ратне вештине враћен је на командну дужност команданта Романијског партизанског одреда, а од [[1944]]. до [[1945]]. године обавља дужност команданта [[Двадесета романијска бригада|Двадесете источнобосанске бригаде]]. Са њима је учествовао у борбама са Немцима око [[Вишеград]]а, [[Рогатица|Рогатице]], [[Власеница|Власенице]], [[Соколац|Сокоца]], Сарајева, [[Завидовићи|Завидовића]], са [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]] око села [[Оџак (Власеница)|Оџака]] и у блокирању [[Усташе|усташких]] снага.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=562}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=740}} Након рата, остао је у професионалној војној служби у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА), завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]] и обављао је низ функција у војсци. Био је начелник Штаба 29. дивизије, оперативни официр у Генералштабу ЈНА, заменик начелника корпуса, начелник Штаба војног подручја и начелник одељења и заменик Управе пешадије ССНО (Савезни секретаријат за народну одбрану). Пензионисан је као [[генерал-мајор]] ЈНА, [[1970]]. године. Преминуо је у [[Београд]]у, [[15. фебруар]]а [[1989]]. године и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=562}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=740}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]]. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=562}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=740}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Српски биографски речник|2014}} |title = Српски биографски речник том VI|year=2014|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|id=}} {{Народни хероји-Сарајево}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Народни хероји-брачни парови}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Минић, Митар}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1989.]] [[Категорија:Сарајлије]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Шесте пролетерске бригаде]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Народни хероји - М]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] cad4ca8jv9o64wstp2a4ozkz8vqmpxz 0 3887163 25114302 24154207 2022-07-19T16:31:06Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Милић Радовановић]]}} {{Херој М | дидаскалија =МИЛИЋ РАДОВАНОВИЋ | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1920|9|25}} | место_рођења =[[Винча (Топола)|Винча]], код [[Топола|Тополе]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|2|10|1920|9|25}} | место_смрти =[[Врбица (Аранђеловац)|Врбица]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]] | држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом|Србија]] | професија =студент медицине | КПЈ=[[1940]]. | рат =[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | народни херој=[[5. јул]]а [[1951]]. }} '''Милић Радовановић Младен''' ([[Винча (Топола)|Винча]], код [[Топола|Тополе]], [[25. септембар]] [[1920]] — [[Врбица (Аранђеловац)|Врбица]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], [[10. фебруар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[25. септембар|25. септембра]] [[1920]]. године у селу [[Винча (Топола)|Винча]], код [[Топола|Тополе]]. Након завршене гимназије, уписао је у [[Београд]]у [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет]]. Током студија повезао се са [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарним студентским покретом]] и био активан у његовом деловању на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Као активан члан студентског покрета [[1940]]. године је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}} Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године Младен се вратио у родни крај, где је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године активно учествовао у организовању устанка. Када је формиран [[Први шумадијски партизански одред]] постао је његов борац и учествовао је у свим борбама Одреда на територији [[Шумадија|Шумадије]]. На почетку [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], Немци су [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|2. септембра 1941.]] године извршили претрес његове куће у којој су открили технику Окружног комитета СКОЈ-а. Након тога су запалили кућу, а његовог оца Милутина и техничара Јосипа Шнерсона, који је радио у техници, су убили и њихова тела бацили у пламен куће. Том приликом био је рањен Младенов брат који је касније погинуо као партизански борац у [[Босна и Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Босни]], док су му мајка и сестра одведене у логор.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=250}} Када се [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнина партизанских снага повукла у Санџак]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] године, Младен је с групом бораца остао на терену Шумадије с циљем да ради на даљем организовању ослободилачке борбе. Као политички радник он је радио на подизању морала код преосталих партизанских група, уливајући веру у поновни долазак јачих партизанских снага у Шумадију. Пробијајући се кроз шумадијска села у веома тешким условима, када су окупаторске и квинслишке снаге сваку наклоњеност према [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] (НОП) кажњавале смрћу. Младен је склањао испред непријатељских потера преживеле борце и много је допринео да се сачува доста бораца и партијских активиста.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}} Већ у пролеће [[1942]]. године поново су се чуле партизанске пушке у Шумадији. Исте године Младен је постао члан Окружног комитета КПЈ и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Крагујевачки округ. Током 1942. и [[1943]]. године активно је радио на стварању нових и обнављању старих партијских и скојевских организација. Под његовим руководство почео је да излази и омладински лист, који је позивао на мобилизацију омладине у борбу против окупатора. Јула 1943. доживео је тешку породичну трагедију јер су му четници поново запалили кућу и заклали мајку Станицу и сестру Десанку.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=250}} Погинуо је [[10. фебруар]]а [[1944]]. године у селу [[Врбица (Аранђеловац)|Врбици]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], у борби против припадника [[Српска државна стража|Српске државне страже]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}} Његово име носи једна улица у Крагујевцу.<ref>[https://www.planplus.rs/kragujevac/ulica/milica-radovanovica/612606111 planplus.rs]</ref> Године [[1971]]. испред Виноградареве куће у Тополи, у којој се тада налазио Музеј „Топола у Народноослободилачком рату”, постављен је [[Споменици НОБ у Тополи|споменик „Камени букет”]], рад вајара [[Милија Глишић|Милије Глишића]] који представља четири камене бисте, односно главе израђене у мермеру. То су бисте четири народна хероја из тополског краја — [[Даринка Радовић|Даринке Радовић]], [[Софија Ристић|Софије Ристић]], [[Милан Благојевић Шпанац|Милана Благојевића Шпанца]] и Милића Радовановића.{{sfn|Поповић|1981|p=238}}<ref>{{Cite web |url=http://www.oplenac.rs/wp/?page_id=10 |title=Виноградарева кућаtopola.rs |access-date=23. 06. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180624010356/http://www.oplenac.rs/wp/?page_id=10 |archive-date=24. 06. 2018 |url-status=dead }}</ref> Такође његово име носио је и средњошколски центар у Тополи, данас Средња школа „Краљ Петар Први”, испред чије зграде му је 1970. године постављена бронзана биста, рад вајара [[Стеван Боднаров|Стеван Боднарова]].{{sfn|Поповић|1981|p=239}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book |ref={{harvid|Жене Србије|1975}} |title=Жене Србије у НОБ |year=1975 |publisher=Просвета/Нолит |location=Београд |isbn=}} * {{Cite book |ref=harv |last=Поповић|first=Разуменка Зума |year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945 |publisher=НИРО Експорт Прес |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Крагујевац}} {{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Радовановић, Милић}} [[Категорија:Рођени 1920.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Топољани]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] t3ens5wrmfqks0m9xohik3ayvadzmnd 0 3887363 25114617 23770186 2022-07-19T19:17:40Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МАРКО ЈОКИЋ | слика = Marko Jokić.jpg | опис_слике=Марко Јокић | датум_рођења = {{датум рођења|1914|2|8}} | место_рођења = [[Вођеница]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1944|5|25|1914|2|8}} | место_смрти = [[Дрвар]] | држава_смрти = [[НДХ|НД Хрватска]] | професија= | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба= | године службе= | чин= | народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. }} '''Марко Јокић''' ([[Вођеница]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[8. фебруар]] [[1914]] – [[Дрвар]], [[25. мај]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у селу [[Вођеница]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[8. фебруар]] [[1914]]. године. Након завршетка основне школе радио је као физички радник, а посао га је довео у [[Београд]] где је радио као обалски радник. Ту се укључио у синдикални покрет и повезао са комунистима. На почетку рара постао је заменик командира Вођеничко-сувајске чете. Члан [[КПЈ]] постао је у новембру 1941. године, а већ следећег меsеца постављен је за командира Вођеничко-сувајске чете.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=331}} Са четом водио је многе борбе, а посебно се истакао у борби са италијанским снагама на [[Бравско|Бравску]] код Босанског Петровца. Борба је вођена од 2. до 6. маја [[1942.]] године а његова чета је убила и заробила десетине италијанских фашиста и запленила велике количине ратног материјала. Учествовао је у ослобођењу [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључа]] и санске долине од [[25. јул]]а до [[2. август]]а и за ослобођење [[Јајце|Јајца]] у августу исте године. У новембру је водио борбе за ослобођење [[Бихаћ]]а и у напада на [[Ситница (Рибник)|Ситницу]]. Броје подвиге остварио је у [[Четврта непријатељска офанзива|Четвртој]] и [[Пета непријатељска офанзива|Петој непријатељској офанзиви]]. У бици на Неретви његова бригада је бранила рањеника на најугроженијем правцу према [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњем Вакуфу]]. За време Пете нерпијатељске офанзиве постављен је за заменика команданта батаљона, али је и тада био на челу бомбашке групе. У једном јуришу је рањен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=331}} Одлуком постаје командант [[Дрварско-петровачки партизански одред|Дрварско-петровачког НОП одреда]], а неколико месеци касније одлази на школовање у официрску школу при [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врхомном штабу НОВ и ПОЈ]] у Дрвар. Ту се затекао када је кренеуо намчки [[Десант на Дрвар|Десант на Дрвар]]. У јуришу на падобранце је погинуо.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=331-332}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=332}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Јокић, Марко}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Ј]] lin17y8el3bb3hzrgpz5xmy6ap1m1b4 0 3887373 25114619 23770174 2022-07-19T19:18:02Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=Васо Келечевић | слика = Vaso Kelečević.jpg | опис_слике=Васо Келечевић | датум_рођења = {{датум рођења|1907|11|15}} | место_рођења = [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1941|8||1907|11|15}} | место_смрти = [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]] | држава_смрти = [[НДХ|НД Хрватска]] | професија= | КПЈ=[[1940]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба= | године службе= | чин= | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Васо Келечевић''' ([[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]], [[15. новембар]] [[1907]] – [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]], [[август]] [[1941]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у селу [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]]у, [[15. новембар|15. новембра]] [[1907]]. године у радничкој породици. Основну школу је завршио у родном месту, а занат у [[Дрвар]]у. Запослио се на железници [[1925]]. године, а шест година касније постао је надзорник пруге. Био је синдикални активиста, а у додир са револуционарним идејама које су ширили ђаци и студенти дошао је [[1933]]. године. Захваљујући његовим радом у Оштрељу је формирана партијска организација, а он је постављен за секретара организације. Организација је на почетку бројала 4 члана, а крајем [[1940]]. и [[1941]]. године формиран је актив [[СКОЈ]]-а у радничком насељу. Они су изводили низ пропагандних акција међу пружним и другим радницима у Оштрељу, Дрвару, [[Срнетица (Источни Дрвар)|Срнетици]] итд. У време капитулације организовао је склањање и сакупљање оружја које је склонио у пећину оштрељског брда.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} Секретар Среског комитета [[КПЈ]] за босанско-херцеговачки срез [[Илија Дошен]] поставио је Васу Келечевића за војног повереника у Оштрељу. Због одговорног обављања послова постављен је за заменика команданта устаничког штаба за босанско-петровачки срез. Након ослобођења Дрвара и Оштреља [[27. јул]]а [[1941]]. године радио је на организацији живота и сређивању прилика на слободној територији. Спречавао је четничку агитацију, а у једном сукобу са њима погинуо је у близини Оштреља.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Келечевић, Васо}} [[Категорија:Рођени 1907.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - К]] ml4yds6aoxswzk5pgl5myglr2jeyynm 25114620 25114619 2022-07-19T19:18:17Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=Васо Келечевић | слика = Vaso Kelečević.jpg | опис_слике=Васо Келечевић | датум_рођења = {{датум рођења|1907|11|15}} | место_рођења = [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1941|8||1907|11|15}} | место_смрти = [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]] | држава_смрти = [[НДХ|НД Хрватска]] | професија= | КПЈ=[[1940]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба= | године службе= | чин= | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Васо Келечевић''' ([[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]], [[15. новембар]] [[1907]] – [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]], [[август]] [[1941]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у селу [[Оштрељ (Босански Петровац)|Оштрељ]]у, [[15. новембар|15. новембра]] [[1907]]. године у радничкој породици. Основну школу је завршио у родном месту, а занат у [[Дрвар]]у. Запослио се на железници [[1925]]. године, а шест година касније постао је надзорник пруге. Био је синдикални активиста, а у додир са револуционарним идејама које су ширили ђаци и студенти дошао је [[1933]]. године. Захваљујући његовим радом у Оштрељу је формирана партијска организација, а он је постављен за секретара организације. Организација је на почетку бројала 4 члана, а крајем [[1940]]. и [[1941]]. године формиран је актив [[СКОЈ]]-а у радничком насељу. Они су изводили низ пропагандних акција међу пружним и другим радницима у Оштрељу, Дрвару, [[Срнетица (Источни Дрвар)|Срнетици]] итд. У време капитулације организовао је склањање и сакупљање оружја које је склонио у пећину оштрељског брда.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} Секретар Среског комитета [[КПЈ]] за босанско-херцеговачки срез [[Илија Дошен]] поставио је Васу Келечевића за војног повереника у Оштрељу. Због одговорног обављања послова постављен је за заменика команданта устаничког штаба за босанско-петровачки срез. Након ослобођења Дрвара и Оштреља [[27. јул]]а [[1941]]. године радио је на организацији живота и сређивању прилика на слободној територији. Спречавао је четничку агитацију, а у једном сукобу са њима погинуо је у близини Оштреља.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Босански Петровац}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Келечевић, Васо}} [[Категорија:Рођени 1907.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - К]] ei6ck61yg4vgjh3o6xcuigrgqrs7vyw 0 3887391 25114390 20646475 2022-07-19T17:16:40Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ИБРАХИМ МРЖЉАК | слика = Ibrahim Mržljak Mali.jpg | опис_слике=Ибрахим Мржљак | датум_рођења = {{датум рођења|1924||}} | место_рођења = [[Велика Кладуша]] | држава_рођења =[[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{датум смрти|1944|5|24|1916||}} | место_смрти = [[Топуско]] | држава_смрти = [[Независна држава Хрватска|НД Хрватска]] | професија= | КПЈ=[[1942]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе= | чин= | народни херој=[[24. јул]]а [[1953]]. | одликовања= }} '''Ибрахим Мржљак''' ([[Велика Кладуша]], [[1924]] – [[Топуско]], [[24. мај]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] [[1924.]] године. Нижу пољопривредну школу је завршио у [[Бања Лука|Бања Луци]], а у свом родном месту се повезао са револуционарним покретом. До октобра је обављао дужност курира у Великој Кладуши, а тада одлази на слободну територију [[Кордун]]а. У ослобођеној Кладуши се враћа и ступа у „Вергашов” одред у фебурару [[1942.]] године. Тада се истакао као као храбар борац у борбама на [[Петрова гора|Петровој Гори]]. Члан [[КПЈ]] постао је 1942. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=580-581}} Крајем 1942. године враћен је на политички рад на терен Велике Кладуше, а касније ће поново ступити у [[Крајишке бригаде НОВЈ|Крајишку бригаду]]. Прво је био политички делегат вода, па секретар партијске ћелије и заменик комесара чете. Код [[Нови Град (град)|Босанског Новог]] његова чета је одбила више узастопних немачких напада. У том нападу је тешко рањен. Након опоравка именован је за командира чете у [[Цазински партизански одред|Цазинском НОП одреду]]. Учествовао је са одредом у нападу на [[Цазин]] 14/15 новембра и у [[Операција Пантер|Кордунашкој-банијској операцији 1943. године]]. Нарочито се истакао у нападу на [[Врнограч]] када је његова чета дошла у тешку ситуацију. Како би омогућио њено извлачење узео је пушкомитраљез и држао одступницу. Чета је успела да се извуче без већих губитка.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=581}} Цазински одред је раформиран у фебруару [[1944]]. године и ушао је у састав [[Прва муслиманска бригада НОВЈ|Прве муслиманске бригаде]] [[Прва бригада Унске оперативне групе|Унске оперативне групе]]. Ибрахим је именован за оперативног официра Прве муслиманске групе и на новим задацима радио је доста предано и успешно. Дан уочи [[Десант на Дрвар|Десанта на Дрвар]] немачке снаге су извршиле напад на [[Топуско]] где је био главни штаб [[Централни комитет|ЦК]] и [[ЗАВНОХ]]. Желели су да препадом униште Централни орган НОП у овој федералној јединици. У борбу је прво ступила Прва муслиманска бригада, а затим су укључене још три бригаде НОВЈ. Немци су били присиљени на повлачење преко [[Глина (град)|Глине]], а Ибрахим је са водом бораца спречавао њихово извлачење. У јуришу је погинуо.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=581}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=581}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Мржљак, Ибрахим}} [[Категорија:Рођени 1924.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Сањани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] t65onlk3mmkprv8ef3g4l169mxhjmls 0 3889192 25114681 23185982 2022-07-19T19:31:19Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=РАДЕ ЗОРИЋ | слика = Rade Zorić.jpg | опис_слике=Раде Зорић | датум_рођења = {{датум рођења|1914|10|17}} | место_рођења = [[Врточе (Дрвар)|Доње Врточе]], код [[Дрвар]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1996|2|8|1914|10|17}} | место_смрти = [[Београд]], {{зас|Србија|1992}} [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[СР Југославија]] | професија=војно лице | КПЈ=[[1935]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] | године службе=[[1941]] — [[1954]] | чин=[[генерал-мајор]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}}{{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Раде Зорић''' ([[Врточе (Дрвар)|Доње Врточе]], код [[Дрвар]]а, [[17. октобар]] [[1914]] – [[Београд]], [[8. фебруар]] [[1996]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у селу [[Врточе (Дрвар)|Доње Врточе]], код [[Дрвар]]а [[17. октобар|17. октобра]] [[1914]]. године. Бавио се кројачким занатом. У периоду од [[1933]]. до [[1938]]. године радио је у [[Београд]]у и ту се упознао са омладинским покретом и активно је радио у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|УРС]]-овим синдикатима. Због својих активности примљен је у [[КПЈ]] већ [[1935]]. године. Радио је на упућивању добровољаца у [[Интернационалне бригаде|интернационане бригаде]] у [[Шпански грађански рат]]. Вратио се у Дрвар [[1938]]. године где је радио као кројач, наставивши револуционарни рад. Постао је секретар партијске ћелије у родном месту [[1941]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=374}} Током рата учествовао је у устаничким борбама за ослобођење [[Оштрељ]]а [[27. јул]]а [[1941]]. године и касније [[Срнетица|Срнетице]]. Средином августа [[1941]]. године формиран је [[Дрварско-петровачки партизански одред|Дрварско-петровачки батаљон „Слобода”]], а он постављен за политичког комесара чете. Истакао се за време усташко-домобраке офанзиве од 22. до 25. августа када је његова чета разбила непријатељску митраљеску чету и запленила 6 тешких митраљеза. Почетком [[1942]]. године постављен је за команданта граховског батаљона „Гаврило Принцип”. У једној борби са италијанима код [[Ресановци|Ресановаца]] је рањен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} Постављен је за команданта батаљона новоформиране [[Четврта крајишка ударна бригада|Четврте крајишке бригаде]]. Учествовао је у свим борбама, а највише се истакао током [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]] на правцу [[Сански Мост]] − [[Босански Петровац]]. У мају [[1943]]. године постављен је за команданта 4. крајишке бригаде и на тој дужности прошао је кроз [[Босну]], [[Санџак]], [[Црна Гора|Црну Гору]], [[Западна Србија|Западну]] и [[Јужна Србија|Јужну Србију]]. Учествовао је у свим борбма које су у овом периоду вођене у регионима у којима је боравио.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} За одлично вођење бригаде у нападу на [[Бугојно]] у августу 1943. године похвалио га је Врховни командант [[НОВ]] и [[Партизански одреди Југославије|ПОЈ]]. Посебно успешне борбе бригаде је водила за време немачке офанзиве у децембу 1943 и јануару [[1944]]. године. Истакао се у борбама које су вођене у Санџаку у марту и мају 1944. године и разбијању немачких снага на превоју [[Чакор]]. У августу 1944. године постављен је за команданта [[45. српска дивизија НОВЈ|45. српске дивизије]] у рејону [[Соко Бања|Соко Бање]]. Са њима је учествовао у борбама у Источној [[Србија|Србији]] против Немаца и Бугара. Командовао је дивизијом и на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и учествовао у његовом пробоју.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} Након ослобођења завршио је Вишу војну академију [[ЈНА]], а затим био на дужности команданта дивизије. Пензионисан је [[1954]]. године у чину [[пуковник]]а, а у пензији је постао [[генерал-мајор]]. Преминуо је у [[Београд]]у [[8. фебруар]]а [[1996]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]], [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге првог реда]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде другог реда]] и др.{{sfn|Ко је ко|1957|p=800}} Орденом народног хероја је одликован [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Ко је ко|1957}} |title=Ко је ко у Југославији|year=1957|publisher=Седма сила|location=Београд|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Зорић, Раде}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1996.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - З]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] 39tlx42c16zqqxr3gq8274ct4ovu1ln 25114686 25114681 2022-07-19T19:31:43Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=РАДЕ ЗОРИЋ | слика = Rade Zorić.jpg | опис_слике=Раде Зорић | датум_рођења = {{датум рођења|1914|10|17}} | место_рођења = [[Врточе (Дрвар)|Доње Врточе]], код [[Дрвар]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1996|2|8|1914|10|17}} | место_смрти = [[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_смрти =[[СР Југославија]] | професија=војно лице | КПЈ=[[1935]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]] | године службе=[[1941]] — [[1954]] | чин=[[генерал-мајор]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}}{{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Раде Зорић''' ([[Врточе (Дрвар)|Доње Врточе]], код [[Дрвар]]а, [[17. октобар]] [[1914]] – [[Београд]], [[8. фебруар]] [[1996]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се у селу [[Врточе (Дрвар)|Доње Врточе]], код [[Дрвар]]а [[17. октобар|17. октобра]] [[1914]]. године. Бавио се кројачким занатом. У периоду од [[1933]]. до [[1938]]. године радио је у [[Београд]]у и ту се упознао са омладинским покретом и активно је радио у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|УРС]]-овим синдикатима. Због својих активности примљен је у [[КПЈ]] већ [[1935]]. године. Радио је на упућивању добровољаца у [[Интернационалне бригаде|интернационане бригаде]] у [[Шпански грађански рат]]. Вратио се у Дрвар [[1938]]. године где је радио као кројач, наставивши револуционарни рад. Постао је секретар партијске ћелије у родном месту [[1941]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=374}} Током рата учествовао је у устаничким борбама за ослобођење [[Оштрељ]]а [[27. јул]]а [[1941]]. године и касније [[Срнетица|Срнетице]]. Средином августа [[1941]]. године формиран је [[Дрварско-петровачки партизански одред|Дрварско-петровачки батаљон „Слобода”]], а он постављен за политичког комесара чете. Истакао се за време усташко-домобраке офанзиве од 22. до 25. августа када је његова чета разбила непријатељску митраљеску чету и запленила 6 тешких митраљеза. Почетком [[1942]]. године постављен је за команданта граховског батаљона „Гаврило Принцип”. У једној борби са италијанима код [[Ресановци|Ресановаца]] је рањен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} Постављен је за команданта батаљона новоформиране [[Четврта крајишка ударна бригада|Четврте крајишке бригаде]]. Учествовао је у свим борбама, а највише се истакао током [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]] на правцу [[Сански Мост]] − [[Босански Петровац]]. У мају [[1943]]. године постављен је за команданта 4. крајишке бригаде и на тој дужности прошао је кроз [[Босну]], [[Санџак]], [[Црна Гора|Црну Гору]], [[Западна Србија|Западну]] и [[Јужна Србија|Јужну Србију]]. Учествовао је у свим борбма које су у овом периоду вођене у регионима у којима је боравио.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} За одлично вођење бригаде у нападу на [[Бугојно]] у августу 1943. године похвалио га је Врховни командант [[НОВ]] и [[Партизански одреди Југославије|ПОЈ]]. Посебно успешне борбе бригаде је водила за време немачке офанзиве у децембу 1943 и јануару [[1944]]. године. Истакао се у борбама које су вођене у Санџаку у марту и мају 1944. године и разбијању немачких снага на превоју [[Чакор]]. У августу 1944. године постављен је за команданта [[45. српска дивизија НОВЈ|45. српске дивизије]] у рејону [[Соко Бања|Соко Бање]]. Са њима је учествовао у борбама у Источној [[Србија|Србији]] против Немаца и Бугара. Командовао је дивизијом и на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и учествовао у његовом пробоју.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} Након ослобођења завршио је Вишу војну академију [[ЈНА]], а затим био на дужности команданта дивизије. Пензионисан је [[1954]]. године у чину [[пуковник]]а, а у пензији је постао [[генерал-мајор]]. Преминуо је у [[Београд]]у [[8. фебруар]]а [[1996]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]], [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге првог реда]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде другог реда]] и др.{{sfn|Ко је ко|1957|p=800}} Орденом народног хероја је одликован [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=375}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Ко је ко|1957}} |title=Ко је ко у Југославији|year=1957|publisher=Седма сила|location=Београд|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Зорић, Раде}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1996.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - З]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]] owxlkrx3fv6m3ne2nvuwkh0g648uru7 0 3889200 25114682 24073064 2022-07-19T19:31:20Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ИЛИЈА МАТЕРИЋ | слика = Ilija Materić (narodni heroj).jpg | опис_слике=Илија Матерић | датум_рођења = {{датум рођења|1911|7|16}} | место_рођења = [[Трнинић Бријег]], код [[Дрвар]]а | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|2004|1|23|1911|7|16}} | место_смрти = [[Сарајево]] | држава_смрти = [[БиХ]] | професија=друштвено-политички радник | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] | године службе= | чин= | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}} {{!}}} }} '''Илија Матерић''' ([[Трнинић Бријег]], код [[Дрвар]]а, [[16. јул]] [[1911]] — [[Сарајево]], [[23. јануар]] [[2004]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се [[16. јул]]а [[1911]]. године у [[Трнинић Бријег]]у, код [[Дрвар]]а. Основну школу и [[столар]]ски занат је завршио у Дрвару. Након одслуженог војног рока [[1936]]. године, ступио је у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|УРС-ове]] синдикате у Дрвару. Постао је кандидат за члана почетком [[1940]], а у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) је званично примљен [[20. август]]а [[1941]]. године. За време рата прошао је кроз многе јединице и у њима обављао велики број различитих политичких и војних дужности. Био је [[политички комесар]] прве дрварске чете и батаљона, [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прве крајишке]] и [[Десета крајишка ударна бригада|Десете крајишке бригаде]] и политички комесар [[Пета крајишка козарска ударна бригада|Пете крајишке бригаде]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=517-518}} Истакао се у борби за ослобођење Дрвара, у одбрани слободне територије [[Оштрељ]]–[[Босански Петровац|Петровац]], у одбрани [[Козара|Козаре]], у борбама на [[Купрес]]у и [[Мркоњић Град]]у, у [[Четврта непријатељска офанзива|Четвртој непријатељској офанзиви]] на сектору [[Дрвар]]–[[Босанско Грахово|Грахово]] и др. На челу Пете крајишке дивизије прошао је многе велике борбе, а један од најважнијих задатака био је борбени марш из [[Босанска крајина|Босанске крајине]] у [[Санџак]], у јесен [[1943]]. године, а одатле продрети дубоко на територију [[Србија|Србије]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=518}} Након рата и ослобођења [[Југославија|Југославије]], обављао је низ партијских и државних функција. Одмах након рата постао је секретар ОК КПЈ за [[Бихаћ]], [[1946]]. године секретар Јединствених синдиката радника и намештеника, директор Дирекције шумских газдинстава БиХ, министар за шумарство, заменик председника Савета за индустрију у Влади [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР БиХ]] од [[1948]]. до [[1952]]. године, секретар Среског комитета у Зеници, председник Среског народног одбора Зенице и председник [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Босне и Херцеговине]]. Поред тога, биран је народног посланика [[Скупштина СР Босне и Херцеговине|Народне скупштине НР Босне и Херцеговине]] и за народног посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]]. Током другог сазива Народне скупштине ФНРЈ, био је члан Одбора за спољне послове.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=518}} Преминуо је у [[Сарајево|Сарајеву]], [[23. јануар]]а [[2004]]. године. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]] и [[Орден за храброст]]. Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=518}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{5. крајишка дивизија}} {{Народни хероји-Дрвар}} {{портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Матерић, Илија}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 2004.]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]] [[Категорија:Посланици Скупштине СР БиХ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - М]] oylvja7ib75av7p1hqi2fw098tq3bue 0 3889204 25114664 22260231 2022-07-19T19:26:49Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИТАР РАДУСИНОВИЋ | слика = Mitar Radusinović.jpg | опис_слике=Митар Радусиновић | датум_рођења = {{датум рођења|1912|10|21}} | место_рођења = [[Спуж]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења = [[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{датум смрти|1975|10|9|1912|10|21}} | место_смрти = | држава_смрти = | професија= | КПЈ=[[1932]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе= | чин= | народни херој=[[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. | одликовања= }} '''Митар Радусиновић''' ([[Спуж]], код [[Даниловград]]а, [[21. октобар]] [[1912]] – [[9. октобар]] [[1975]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Родио се [[21. октобар|21. октобра]] [[1912]]. године у [[Спуж]]у код [[Даниловград]]а у сељачкој породици. Као дете са породицом се одселио у [[Дубовик (Дечани)|Дубовик]] код [[Пећ (град)|Пећи]]. Основну школу и гимназизију завршио је у Пећи. Као ученик пришао је радничком покрету, а у [[КПЈ]] примљен је [[1932]]. године. Учествовао је у многим протестима против власти, због чега је често хапшен. Због ширења покрета у Метохији 1935. године био је ухапшен и осуђен на 18 месеци затвора. Када је изашао из затвора хтео је да се прикључи борцима у Шпанском грађанском рату, али је код петровца на Мору ухапшен и одведен у затвор. После демонстрација у Пећи поново је затворен, али овај пут злогласној Главњачи, а затим у затворима на Ади Циганлији, Пожаревцу, Панчеву и др.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=155-156}} Капитулација Југославије га је затекла у Пећи. Као члан Среског комитета КПЈ био је веома активан у припремама за оружану борбу. Руководио је свим акцијама на простору [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] у току [[1942]]. године која је била најтежа за илегални рад. једно време је радио у [[Ђаковица|Ђаковици]] на ширењу пропагандног материјала, а затим се по задатку пребацио у [[Црна Гора|Црну Гору]] како би успоставио везу са покрајинским комитетом КПЈ за Црну Гору. Ухапшен је почетком [[1943]]. године и интерниран у логор „Портомано” у [[Драч]]у у [[Албанија|Албанији]]. Након [[Капитулација Италије|Капитулације Италије]] са осталим интернирцима успео је да побегне и да се повеже са борцима [[Капитулација Италије|народноослободилачког покрета]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=156}} Истакао се у многим борбама против [[Немци|Немаца]], [[Бугари|Бугара]], [[Балисти|балиста]]. Био је вешт руководилац и истински борац који је обављао многе одговорне дужности. Био је заменик комесара [[Прва македонско-косовска пролетерска бригада|Прве македонско-косовске бригаде]], политички комесар [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]] за Косово и Метохију и на многим другим дужностима. Преминуо је [[23. јануар]]а [[1975]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=156}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=156}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}} {{DEFAULTSORT:Радусиновић, Митар}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1975.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Комунисти Србије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Припадници КНОЈ]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] 3ujmd9grh93cd731mdc663mj7jkgjq5 0 3892312 25114810 24564357 2022-07-19T20:58:47Z Dukae1969 184906 /* 1986 */ wikitext text/x-wiki '''''Златна серија''''' је едиција стрипова коју је издавао Дневник из Новог Сада. [[Zlatna Serija|Златна серија]] излазила је у бившој Југославији у периоду 1968-1993. Објављено је укупно 1103 епизоде.<ref>Još jedan spisak svih epizoda može se naći ovde: https://zagor.biz/index.php/zs-popis-epizoda (Pristup: 13.06.2019)</ref> === 1968 === 1. Текс Вилер: Четири обрачуна 2. Текс Вилер: Благо у пећини 3. Дени и Сам: Паклени подухват 4. Ред Бак: Подвиг у дивљини 5. Велики Џудок: Велики Џудок 6. Ред Бак: Кобно злато 7. Текс Вилер: Један против двадесет 8. Текс Вилер: Смрт у сенци 9. Лобо Кид: Лобо кид 10. Лари: Дан освете 11. Алан: После пораза 12. Ган Флинт: Ган Флинт 13. Загор: [[Nasilje u Darkvudu (strip)|Насиље у Дарквуду]] 14. Тим и Дасти: Пирати Мисурија 15. Дени и Сам: Црни орао 16. Дени и Сам: Пустињом у смрт 17. Загор: Кларк Сити === 1969 === 18. Текс Вилер: [[Kazna za oholog pukovnika (strip)|Казна за охолог пуковника]] 19. Текс Вилер: Мрачне силе 20. Агент Пиги: Гроб за револвераша 21. Загор: [[Kuća užasa (strip)|Кућа ужаса]] 22. Рик Рандом: Злочин путује васионом 23. Рори Мекдаф: Острво страве 24. Брад Логан: Рат сенки 25. Текс Вилер: Последње путовање у Силвер Бел 26. Загор: Убица из мрака 27. Тим и Дасти: Ватанка и његови ђаволи 28. Тим и Дасти: Благо у јазбини даброва 29. Рик Рендом: Терор из космоса 30. Загор: Специјална мисија 31. Бак Џон: Лажна оптужба 32. Давид Дафти: Шпијун "13" 33. Текс Вилер: Тајанствени Мистер "Пи" 34. Текс Вилер: Одбрана ранча 35. Текс Вилер: Обала варвара 36. Текс Вилер: Бокерова банда 37. Текс Вилер: Крваво копље 38. Мали ренџер: Тајанствени оклопник 39. Загор: Тајна језера Ири 40. Линди Манон: Заробљеница мочваре 41. Мали ренџер: Манитуов знак 42. Текс Вилер: Заседа у кањону === 1970 === 43. Текс Вилер: Авантура на Рио Гранде 44. Наредник Јорк: Демонски јахачи 45. Текс Вилер: Стрела смрти 46. Текс Вилер: Сатанијино чудовиште 47. Текс Тон: Пљачка у Мексику 48. Текс Вилер: Текс на крвавом трагу 49. Ред Бак: Ловци на скалпове 50. Мали ренџер: Тајна индијанског гробља 51. Џет Логан: Авет са дна океана 52. Мали ренџер: Ранч утвара 53. Загор: Бомба професора Верибада 54. Мали ренџер: [[Lažni žig M-7 (strip)|Лажни жиг "М7"]] 55. Приче са Дивљег Запада: Мисија капетана Клерка 56. Приче са Дивљег Запада: Осветнички томахавк 57. Приче са Дивљег Запада: Крв је потекла 58. Приче са Дивљег Запада: Поход на Тексас 59. Приче са Дивљег Запада: Команчерос Кордеро 60. Приче са Дивљег Запада: Последњи метак 61. Приче са Дивљег Запада: Караван у пламену 62. Приче са Дивљег Запада: Корак до смрти 63. Приче са Дивљег Запада: Терор у пустињи 64. Приче са Дивљег Запада: Невидљива стрела 65. Приче са Дивљег Запада: Препад на дилижансу 66. Приче са Дивљег Запада: Крвави Канзас === 1971 === 67. Приче са Дивљег Запада: У кругу смрти 68. Приче са Дивљег Запада: Бекство од прошлости 69. Приче са Дивљег Запада: Ноћ чувара лукова 70. Приче са Дивљег Запада: Окршај на реци 71. Приче са Дивљег Запада: Напад с леђа 72. Приче са Дивљег Запада: Бубњеви из мочваре 73. Приче са Дивљег Запада Земља је задрхтала 74. Приче са Дивљег Запада Велика завера 75. Дејви Крокет: Игра скалпова 76. Дејви Крокет: Убица са ожиљком 77. Bill Brothers: Три брата осветника 78. Bill Brothers: Маскирани разбојници 79. Bill Brothers: Ратна варка 80. Мали Ренџер: Позорница смрти 81. Венсон Бајон: Побуна робова 82. Џума Кид: Легло разбојника 83. Загор: Отровни тотем 84. Мали Ренџер: Вешала чекају 85. Командант Марк: Командант Марк: 86. Командант Марк: Вукови са Онтарија 87. Командант Марк: Залив громова 88. Командант Марк: Благо мртвог гусара 89. Командант Марк: Клопка на броду 90. Командант Марк: Херојска предстража === 1972 === 91. Командант Марк: Драгоцени товар 92. Командант Марк: Стрељање у зору 93. Командант Марк: Вобак напада 94. Командант Марк: Отмица жалосне сове 95. Командант Марк: Изазов смрти 96. Командант Марк: Неко је издајник 97. Командант Марк: Пламена гробница 98. Командант Марк: Тајанствена сенка 99. Командант Марк: Аветињски брод 100. Командант Марк: Човек без лица 101 Командант Марк: Спас у реци 102. Командант Марк: Мост изненађења 103. Командант Марк: Двапут мртав 104. Командант Марк: Нестанак светог штита 105. Командант Марк: Црни лав 106. Командант Марк: Победоносни марш 107. Командант Марк: Пријатељ отровница 108. Командант Марк: Злогласни генерал 109. Командант Марк: Нечиста савест 110. Командант Марк: Факир судрака 111. Командант Марк: Опседнути град 112. Командант Марк: Прошлост оптужује 113. Командант Марк: Ловац на главе 114. Командант Марк: Напуштени логор 115. Командант Марк: Велики медвед 116. Командант Марк: Тигар са Мартиника 117. Командант Марк: Змија у недрима 118. Командант Марк: Двојица скалпираних 119. Командант Марк: Џелати не касне 120. Командант Марк: Бели врач 121. Командант Марк: Гленонов тестамент 122. Командант Марк: Кожни нос 123. Командант Марк: Човек сенка 124. Командант Марк: Изгубљена опклада 125. Командант Марк: Скривени маглом 126. Командант Марк: Мртва уста 127. Командант Марк: Моћ ватрене воде 128. Командант Марк: Агонија у реци 129. Командант Марк: Ел кајманови лешинари 130. Командант Марк: Пловећа ломача 131. Командант Марк: Крвави троугао 132. Командант Марк: Благо Викинга 133. Командант Марк: Острво проклетих 134. Командант Марк: Поверљива порука === 1973 === 135. Командант Марк: Дуг похлепи 136. Командант Марк: Црна смрт 137. Командант Марк: Нестали конвој 138. Командант Марк: Три часа ишчекивања 139. Командант Марк: Нови савезници 140. Командант Марк: Орао у кавезу 141. Командант Марк: Ратна машина 142. Командант Марк: Неме пушке 143. Командант Марк: Прашак заборава 144. Командант Марк: Поморска битка 145. Командант Марк: Човек од сламе 146. Командант Марк: Племе црне лисице 147. Командант Марк: Изазов реци 148. Командант Марк: Песнице од мермера 149. Командант Марк: Господар мочваре 150. Командант Марк: Хомерова биста 151. Командант Марк: Поштени Џекоб 152. Командант Марк: Курир Велдон 153. Командант Марк: Пут освете 154. Командант Марк: Четири саучесника 155. Командант Марк: Двоструко дно 156. Мат Мериот Тешке ране 157. Мат Мериот Судија Еверит 158. Текс Вилер: Између две ватре 159. Текс Вилер: Бели издајник 160. Мат Мериот Петнаестогодишња мржња 161. Мат Мериот Бивши извидник 162. Текс Вилер: Шумски пожар 163. Текс Вилер: Лов на лисице 164. Мат Мериот Велики брат 165. Мат Мериот Повеће позориште 166. Текс Вилер: Човек из Кентакија 167. Текс Вилер: Кад топ загрми 168. Мат Мериот Цена поштења 169. Текс Вилер: Гвоздена клешта 170. Текс Вилер: Живи песак 171. Текс Вилер: Порука из прошлости 172. Мат Мериот Питање части 173. Текс Вилер: Седам живота 174. Текс Вилер: Долина суза 175. Мат Мериот Ноћна стража 176. Мат Мериот Нежељени сусрет 177. Текс Вилер: Без предаха 178. Текс Вилер: Опасна игра 179. Текс Вилер: Дугина брда 180. Текс Вилер: Одрешене руке 181. Текс Вилер: Заробљеник Жутог Гаврана 182. Приче са Дивљег Запада Спасилачки пук 183. Тим и Дасти Дастијев подвиг 184. Приче са Дивљег Запада Жути отров 185. Тим и Дасти Камена глава 186. Тим и Дасти: Тврђава стентон === 1974 === 187. Приче са Дивљег Запада: Платнене торбе 188. Приче са Дивљег Запада Војничка реч 189. Тим и Дасти Усијано олово 190. Тим и Дасти Пећина тотема 191. Приче са Дивљег Запада Вапај Апача 192. Приче са Дивљег Запада Дух граничара 193. Текс Вилер: Камени мост 194. Текс Вилер: Кањон изгубљених 195. Текс Вилер: Земља Наваја 196. Текс Вилер: Велика уцена 197. Текс Вилер: Нови живот 198. Тим и Дасти Легенда о тотему 199. Тим и Дасти Трговац кожама 200. Тим и Дасти Црни крокодил 201. Приче са Дивљег Запада Бојно поље 202. Тим и Дасти Скамењена шума 203. Тим и Дасти Тулак човек вук 204. Тим и Дасти Трагом Тулака 205. Командант Марк: Раџини амбасадори 206. Текс Вилер: Стрела Команча 207. Текс Вилер: Ватрена баријера 208. Командант Марк: Ноћ изненађења 209. Текс Вилер: Дурнгов караван 210. Командант Марк: Тајна Фервила 211. Текс Вилер: Превој Кондора 212. Командант Марк: Заслепљен златом 213. Приче са Дивљег Запада Без закона 214. Командант Марк: Кочије с благом 215. Приче са Дивљег Запада Гвоздени коњ 216. Командант Марк: Четврта жртва 217. Приче са Дивљег Запада Велики изазов 218. Командант Марк: Подземни ходник 219. Текс Вилер: Извор живота 220. Командант Марк: Гусарско гнездо 221. Текс Вилер: Врач Дијаблеро 222. Командант Марк: Двобој у зору 223. Текс Вилер: Цвет смрти 224. Командант Марк: Дијадема од перја 225. Текс Вилер: Последња ноћ 226. Командант Марк: Загонетни сат 227. Тим и Дасти: Идол Астека 228. Командант Марк: Марков двојник 229. Тим и Дасти Злочин у таосу 230. Командант Марк: Гнев Кајуга 231. Тим и Дасти: Долина изгубљених 232. Командант Марк: Тајна белих лисица 233. Тим и Дасти: Град сунца 234. Командант Марк: Злогласна јама 235. Тим и Дасти: Последња замка 236. Командант Марк: Очева сабља === 1975 === 237. Приче са Дивљег Запада: Срце које бежи 238. Командант Марк: Заседа на мору 239. Текс Вилер: Гранична зона 240. Командант Марк: Лажни гроб 241. Текс Вилер: Згариште на ранчу 242. Приче са Дивљег Запада Западно од Сејмура 243. Тим и Дасти Велики гавран 244. Тим и Дасти Бели издајник 245. Текс Вилер: Трагична опсада 246. Текс Вилер: Удружена потера 247. Загор: Гвоздена песница 248. Загор: Смртоносна тумака 249. Текс Вилер: Трагови мокасина 250. Текс Вилер: Змијско гнездо 251. Загор: Златна капија 252. Загор: Метална звезда 253. Текс Вилер: Велика интрига 254. Текс Вилер: Текс у тамници 255. Загор: Султанова рука 256. Загор: Црни шеик 257. Текс Вилер: Осветници 258. Текс Вилер: Опасан сведок 259. Загор: Снежни соколови 260. Загор: Бели рис 261. Текс Вилер: Караван наде 262. Текс Вилер: Корак до смрти 263. Загор: Сабласна ноћ 264. Загор: Скровиште шакала 265. Текс Вилер: Кенто не прашта 266. Текс Вилер: Обећана земља 267. Приче са Дивљег Запада Бичерово острво 268. Тим и Дасти Сребрни кањон 269. Загор: Неочекивана посета 270. Загор: Идол Вијандота 271. Текс Вилер: Заседа у салуну 272. Текс Вилер: Руке у пламену 273. Приче са Дивљег Запада Потера за Кочизом 274. Загор: Челична кућа 275. Загор: Бела маска 276. Текс Вилер: Мескалероси 277. Текс Вилер: Звоно за Луцера 278. Приче са Дивљег Запада Блиставе планине 279. Загор: Загор:ова одисеја 280. Загор: Опасне воде 281. Текс Вилер: Велики лов 282. Текс Вилер: Гусар Дрејк 283. Командант Марк: Марк на ломачи 284. Загор: Слобода или смрт 285. Загор: До последњег даха 286. Командант Марк: Наручени издајник === 1976 === 287. Текс Вилер: Ураган 288. Текс Вилер: Тиранин на острву 289. Командант Марк: Црна удовица 290. Загор: Олуја над Хаитијем 291. Загор: Откривена игра 292. Командант Марк: Смело бекство 293. Текс Вилер: На граници Колорада 294. Текс Вилер: Човек на жеравици 295. Командант Марк: У мрежи 296. Загор: Тајанствено крстарење 297. Загор: На дну океана 298. Загор: Злато Инка 299. Загор: Капетан змија 300. Командант Марк: Замка на Антилима 301. Текс Вилер: Усијани метеор 302. Текс Вилер: Кратер страве 303. Командант Марк: Шеикова робиња 304. Загор: Карневал 305. Загор: Закон витештва 306. Загор: Завереници 307. Командант Марк: Оаза Кирмах 308. Текс Вилер: Ватре у ноћи 309. Текс Вилер: Орлов врх 310. Командант Марк: Крилати весник 311. Загор: Индијански циркус 312. Загор: Џими Гитара 313. Командант Марк: Прича Команданту Марку 314. Текс Вилер: Маскирани 315. Текс Вилер: Последњи метак 316. Командант Марк: Есмералдин крик 317. Загор: Братић Симон 318. Загор: Сура стена 319. Командант Марк: Таоци 320. Текс Вилер: Руке Ноћног Орла 321. Текс Вилер: Џампа флет 322. Командант Марк: Маскирани професор 323. Загор: Повратак у Дарквуд 324. Загор: Осиње гнездо 325. Загор: Блештави траг 326. Командант Марк: Марк и Спартак 327. Текс Вилер: Велики Гавран 328. Текс Вилер: Бели бизон 329. Командант Марк: Сребрни тањир 330. Загор: Црна мочвара 331. Загор: Подводно чудовиште 332. Командант Марк: Чаробна књига 333. Текс Вилер: Завере у сенци 334. Текс Вилер: Камени тигар 335. Командант Марк: Фред Кукумавка 336. Загор: [[Zimska Zmija (strip)|Зимска змија]] 337. Загор: [[Poruke smrti (strip)|Поруке смрти]] 338. Загор: [[Marš očajnika (strip)|Марш очајника]] === 1977 === 339. Командант Марк: Заробљеница Консуела 340. Загор: [[Preživeli (strip)|Преживели]] 341. Загор: [[Poslednja žrtva (strip)|Последња жртва]] 342. Командант Марк: Асторово пролеће 343. Текс Вилер: Рајакурина освета 344. Текс Вилер: Атентат у Лас Вегасу 345. Командант Марк: Вамбули статуа 346. Загор: Стижу самураји 347. Загор: Секира и сабља 348. Командант Марк: Ватрена кула 349. Текс Вилер: Дугоруки Ландерс 350. Текс Вилер: Црни којот 351. Командант Марк: Родољуб Тревор 352. Загор: Гнев Осага 353. Загор: Тренуци зебње 354. Загор: Дан пресуде 355. Командант Марк: Мржња Монтрозових 356. Текс Вилер: Ноћни јахачи 357. Текс Вилер: Човек са планине 358. Командант Марк: Свадбени ручак 359. Загор: Авантуриста 360. Загор: Изазов 361. Загор: Седма рунда 362. Командант Марк: Наследство Канубах 363. Текс Вилер: Зелени месец 364. Текс Вилер: Човек без прста 365. Командант Марк: Необични лорд 366. Загор: Дошљаци с Аљаске 367. Загор: Загор:ов понос 368. Загор: Крај тиранина 369. Командант Марк: Људи Уријела 370. Текс Вилер: Боксер Пат 371. Текс Вилер: Пат сређује рачуне 372. Командант Марк: Биксби грозни 373. Приче са Дивљег Запада ПоноснеКајове 374. Загор: Ванатина замка 375. Загор: Поклич Саука 376. Командант Марк: Ел Макенова тврђава 377. Текс Вилер: Виндексове пуме 378. Текс Вилер: Напад у Монтензуми 379. Приче са Дивљег Запада Лутајући витез 380. Командант Марк: Мазга Тиликус 381. Загор: Меклаудов караван 382. Загор: Кандраксова мумија 383. Загор: Кобна ноћ 384. Командант Марк: Хијена изСторка 385. Текс Вилер: Хајка за невидљивим 386. Текс Вилер: Таласи Пекоса 387. Приче са Дивљег Запада Човек са границе 388. Командант Марк: Бродоломник === 1978 === 389. Загор: Лов изненађења 390. Загор: Бели тигар 391. Командант Марк: Магија Жалосне Сове 392. Текс Вилер: Син ватре 393. Текс Вилер: Мефистов крах 394. Приче са Дивљег Запада Дуга обала 395. Командант Марк: У канџама варалице 396. Загор: Тајанствени јахач 397. Загор: Плавокоса опасност 398. Приче са Дивљег Запада Зелени пашњаци 399. Командант Марк: Робови мочваре 400. Текс Вилер: Цвеће за Милтона 401. Текс Вилер: Омча за невиног 402. Приче са Дивљег Запада Изгубљена река 403. Командант Марк: Тајна једноруког 404. Загор: Тропска шума 405. Загор: Осветник Масај 406. Приче са Дивљег Запада Семе мржње 407. Командант Марк: Авет понора 408. Текс Вилер: Истраживачи злата 409. Текс Вилер: Бодљикава жица 410. Командант Марк: Маркова шала 411. Приче са Дивљег Запада Весник љубави 412. Загор: Мађионичар Саливен 413. Загор: Загор:ова правда 414. Командант Марк: Опсада Онтарија 415. Текс Вилер: Мудра Раскар 416. Текс Вилер: Црна стража 417. Командант Марк: На ивици смрти 418. Загор: Уловљени ловац 419. Загор: Зелена опасност 420. Командант Марк: Благо Си-гала 421. Текс Вилер: Неубедив доказ 422. Текс Вилер: У знаку змаја 423. Командант Марк: Очајнички корак 424. Загор: Ватрено искушење 425. Загор: Неравна борба 426. Командант Марк: Издаја мртваца 427. Текс Вилер: Стрела мах-шаи 428. Текс Вилер: Камени ратници 429. Командант Марк: Војник смрти 430. Загор: [[Zagonetna formula (strip)|Загонетна формула]] 431. Загор: [[Blindirana soba (strip)|Блиндирана соба]] 432. Командант Марк: Потрага за Блафом 433. Текс Вилер: Димне поруке 434. Текс Вилер: Славље у Лареду 435. Командант Марк: Неумољиви 436. Загор: Острво магле 437. Загор: Тајна гејзира 438. Командант Марк: Стена страве === 1979 === 439. Текс Вилер: Змија с перјем 440. Текс Вилер: Град буктиња 441. Командант Марк: Летећи месец 442. Загор: Загор:-те-неј 443. Загор: Одред страха 444. Командант Марк: Марк против мумије 445. Текс Вилер: Самоубилачки ескадрон 446. Текс Вилер: Карсонова одлука 447. Командант Марк: Моћна немерис 448. Загор: Операција велики скок 449. Загор: Заточени Загор: 450. Командант Марк: Гнев имотепа 451. Текс Вилер: Бубњеви Мохиканаца 452. Текс Вилер: Леопардова тврђава 453. Командант Марк: Повратак у Онтарио 454. Загор: Мочвара Мо-хи-ла 455. Загор: Чико и рубини 456. Командант Марк: Сакем племена 457. Текс Вилер: Драматичан лов 458. Текс Вилер: Карсон нема среће 459. Командант Марк: Подвиг Жалосне Сове 460. Загор: Човек који лети 461. Загор: Пирати са Мисурија 462. Капетан Мики: Капетан Мики 463. Капетан Мики: Мики и Смук у обручу 464. Загор: Наивчине из Елкинса 465. Загор: Пожар у Норфолку 466. Загор: Златни печат 467. Загор: Загор: против Вонга 468. Командант Марк: У канџама голијата 469. Текс Вилер: Злокобна ноћ 470. Текс Вилер: Трка у Лас Вегасу 471. Капетан Мики: Црни витез 472. Капетан Мики: Међу Викинзима 473. Командант Марк: Побуна Урона 474. Загор: Ратник Фокса 475. Загор: [[Zagor protiv Zagora (strip)|Загор против Загора]] 476. Текс Вилер: Тројица маскираних 477. Текс Вилер: Подмукли осветник 478. Командант Марк: Лажни гласник 479. Капетан Мики: У последњи час 480. Капетан Мики: Уцена за Микија 481. Загор: Чико у невољи 482. Загор: Сломљено копље 483. Загор: Узаврели град 484. Командант Марк: Маркова заштитница 485. Текс Вилер: Терор на Рио Сонори 486. Текс Вилер: Ел Рејова јазбина 487. Капетан Мики: Бродолом аретузе 488. Капетан Мики: Златни томахавк 489. Командант Марк: Клопка за марка 490. Загор: Водопад Белог Коња === 1980 === 491. Загор: Бледолики одметници 492. Текс Вилер: Ноћна порука 493. Текс Вилер: Холденови плаћеници 494. Текс Вилер: Закон линча 495. Командант Марк: Топовњача над Онтаријем 496. Капетан Мики: Микијев двојник 497. Капетан Мики: Канџа црног сокола 498. Загор: Тврђава на мору 499. Загор: Експлозив АЗ-119 500. Командант Марк: Мистериозна царица 501. Текс Вилер: Спасоносни револвер 502. Текс Вилер: Смртоносни рафал 503. Капетан Мики: Тавегино срце 504. Капетан Мики: Краљица снегова 505. Командант Марк: Злослутни дан 506. Загор: Седморица неустрашивих 507. Загор: Извидница страха 508. Загор: Обрачун код БигБеја 509. Текс Вилер: Побеснело крдо 510. Текс Вилер: Похлепни Ромеро 511. Командант Марк: Драгоцени мамац 512. Капетан Мики: Три сомбрера 513. Капетан Мики: Благо Астека 514. Загор: Лавље срце 515. Загор: Тајни експерименти 516. Загор: Невидљиви човек 517. Командант Марк: Хроми гавран 518. Текс Вилер: Ортегин бич 519. Текс Вилер: Гнев чејена 520. Загор: Чиково детињство 521. Загор: Чикове авантуре 522. Капетан Мики: Апач Дијабло 523. Капетан Мики: Дијаблови ратници 524. Командант Марк: Велики Метеорус 525. Текс Вилер: Ноћни напад 526. Текс Вилер: Орловске оћи 527. Загор: Царство ЦрнеЈаске 528. Загор: Демони из шуме 529. Командант Марк: Атентат на Марка 530. Капетан Мики: Змијски кањон 531. Капетан Мики: Црни једрењак 532. Текс Вилер: Сагорела пустиња 533. Текс Вилер: Галија гусара Лафита 534. Командант Марк: Брод очајника 535. Загор: Ураган над мочваром 536. Загор: Железно чудовиште 537. Капетан Мики: Топови говоре 538. Капетан Мики: Отмица Дијане 539. Командант Марк: Синови Бахмока 540. Текс Вилер: Трапез смрти 541. Текс Вилер: Драма у циркусу 542. Загор: Бели јелен Ирокеза === 1981 === 543. Загор: Зелена провалија 544. Командант Марк: Жалосна сова у пламену 545. Капетан Мики: Црни облак 546. Капетан Мики: Двобој у реци 547. Текс Вилер: Златно звоно 548. Текс Вилер: Дрска пљачка 549. Командант Марк: Тајни ковчег 550. Загор: Кобна авантура 551. Загор: Џиновски кракен 552. Загор: Последњи Викинг 553. Капетан Мики: Часни двобој 554. Капетан Мики: Стаза смрти 555. Командант Марк: Двоструко издајство 556. Текс Вилер: Порука Та-ху-наха 557. Текс Вилер: Рушевине Бонита 558. Текс Вилер: Зендино склониште 559. Командант Марк: Кућа страве 560. Загор: Чико пецарош 561. Загор: Демони у реци 562. Загор: Смртоносне рибе 563. Капетан Мики: Човек са 1000 лица 564. Капетан Мики: Оклахома Џек 565. Командант Марк: Лађа у пламену 566. Текс Вилер: Дуго копље 567. Текс Вилер: Пожар у Денверу 568. Загор: Пут у непознато 569. Загор: Сијера Бланка 570. Командант Марк: Непоколебљива верност 571. Капетан Мики: Уклети ранч 572. Капетан Мики: Абдулова сабља 573. Текс Вилер: Бела пустиња 574. Текс Вилер: Црни змај 575. Командант Марк: Господар зла 576. Загор: Џими Гитара се враћа 577. Загор: Црвена орхидеја 578. Капетан Мики: Револвераш без револвера 579. Капетан Мики: Грофица и револвераш 580. Командант Марк: Џин Ефраим 581. Текс Вилер: Перо Команча 582. Текс Вилер: Долина јагуара 583. Загор: Икарово перо 584. Загор: Смртоносни зрак 585. Командант Марк: Човек с ожиљком 586. Загор: Свемирска браћа 587. Загор: Терор шесте планете 588. Загор: Свемирска тамница 589. Командант Марк: Брилијантска наушница 590. Капетан Мики: Обичаји Астека 591. Капетан Мики: Дезертери 592. Командант Марк: Златни ковчег 593. Текс Вилер: Озлоглашени Ел Платеадо 594. Текс Вилер: Бела ноћ === 1982 === 595. Загор: Загор: изазивач 596. Загор: Меч столећа 597. Командант Марк: Златокоса 598. Капетан Мики: Трагом Калавера 599. Капетан Мики: Тајно оружје 600. Командант Марк: Породица Лафоре 601. Текс Вилер: Банда вукова 602. Текс Вилер: Јазбина жигосаних 603. Загор: Сенка смрти 604. Загор: Ноћ ужаса 605. Командант Марк: Лажни вукови 606. Капетан Мики: Мачкова банда 607. Капетан Мики: Бела скво 608. Командант Марк: У замци гусара 609. Текс Вилер: У рукама Чејена 610. Текс Вилер: Злокобно копље 611. Загор: Загор: против барона 612. Загор: Ноћ демона 613. Загор: Раскринкани вампир 614. Командант Марк: Осветничка браћа 615. Капетан Мики: Глава фараона Тутанкамона 616. Капетан Мики: Абдулахов повратак 617. Текс Вилер: Шампион родеа 618. Текс Вилер: Тексов обрачун 619. Командант Марк: Непознати разбојник 620. Загор: Пећина чудовишта 621. Загор: Клопка за Загор:а 622. Загор: Ватрено око 623. Капетан Мики: На ратној стази 624. Капетан Мики: Последња битка 625. Командант Марк: Срамна уцена 626. Текс Вилер: Шакали Шангај Келија 627. Текс Вилер: Протеусов жиг 628. Командант Марк: ХијенаШенки 629. Загор: Луди Хакарам 630. Загор: Отровна стрела 631. Загор: Загор:ов трик 632. Капетан Мики: Немирна граница 633. Капетан Мики: Синови сунца 634. Командант Марк: Краљичина гарда === 1983 === 635. Текс Вилер: Тексас Бил 636. Текс Вилер: Црни Лари 637. Текс Вилер: Змијски отров 638. Командант Марк: Гуликожа 639. Загор: Пламена лобања 640. Загор: На крилима ноћи 641. Загор: Хорде зла 642. Командант Марк: Чаробна суска јага 643. Капетан Мики: Отмица 644. Капетан Мики: Шпијунска јазбина 645. Текс Вилер: Црно злато 646. Текс Вилер: Немилосрдни 647. Командант Марк: Добротвор 648. Загор: [[Čovek-munja! (strip)|Усијана стена]] 649. Загор: [[Čovek-munja! (strip)|Човек муња]] 650. Капетан Мики: Очајник 651. Капетан Мики: Усамљени јахач 652. Командант Марк: Црвенокоса скво 653. Текс Вилер: Ноћни препад 654. Текс Вилер: Тексов мамац 655. Загор: [[Vuk Samotnjak (strip)|Вук Самотњак]] 656. Загор: [[Vuk Samotnjak (strip)|Победа Вука Самотњака]] 657. Командант Марк: Тигар међу вуковима 658. Капетан Мики: Џинго Џек 659. Капетан Мики: Тајна златне змије 660. Текс Вилер: Бели врач 661. Текс Вилер: Терор у Савани 662. Текс Вилер: Црни барон 663. Командант Марк: Чаробњак гундура 664. Загор: Демонска маска 665. Загор: Сломљено копље 666. Загор: Бледолики отпадник 667. Капетан Мики: Злодух Кундра 668. Капетан Мики: Сакинини ратници 669. Командант Марк: Ниблосов једрењак 670. Текс Вилер: Круг смрти 671. Текс Вилер: Тексова правда 672. Загор: Велика протува 673. Загор: Кобна мрежа 674. Командант Марк: Невина заточеница 675. Капетан Мики: Црни гуштер 676. Капетан Мики: Ватрене очи 677. Командант Марк: Флокова издаја 678. Текс Вилер: Клопка за Вендија === 1984 === 679. Текс Вилер: Камени тотем 680. Загор: Црна кула 681. Загор: Велика урота 682. Загор: У канџама зла 683. Загор: На ивици понора 684. Загор: Кућа фантома 685. Командант Марк: Незнанац с луком 686. Капетан Мики: Тигар колорада 687. Капетан Мики: Мики шериф 688. Текс Вилер: Хитроруки 689. Текс Вилер: Руке у вис 690. Текс Вилер: Замка 691. Командант Марк: Месечарка 692. Капетан Мики: Фоксова банда 693. Капетан Мики: Челични човек 694. Загор: Паклена јазбина 695. Загор: Троглава аждаја 696. Загор: Пећински људи 697. Командант Марк: Ишчезли гарнизон 698. Текс Вилер: Кобна грешка 699. Текс Вилер: Индијански завет 700. Командант Марк: Ноћ осуђених 701. Капетан Мики: Отмица 702. Капетан Мики: Црни орао 703. Загор: Тврдокрилац 704. Загор: Једнооки Џек 705. Загор: Обрачун 706. Командант Марк: Канонада 707. Текс Вилер: Тајна мумије 708. Текс Вилер: Ел мориско 709. Текс Вилер: Камен смрти 710. Текс Вилер: Стижу Руралеси 711. Командант Марк: Шифра б.ф. 712. Капетан Мики: Седморица отпадника 713. Капетан Мики: Уцена 714. Загор: Убица из Дарквуда 715. Загор: Сенка сумње 716. Загор: Лов на Загор:а 717. Командант Марк: На живот и смрт 718. Капетан Мики: Барт са ожиљком 719. Капетан Мики: Дијабло негро 720. Командант Марк: Живи у пламену 721. Текс Вилер: Заклетва 722. Текс Вилер: Гневни Текс 723. Текс Вилер: Сабласни брод 724. Загор: Рендал мутант === 1985 === 725. Загор: Велика пљачка 726. Загор: Златна удица 727. Командант Марк: Фицројева банда 728. Капетан Мики: Рат с Команчима 729. Капетан Мики: Ланац мржње 730. Текс Вилер: Црно око 731. Текс Вилер: Пакао у Робер-ситију 732. Командант Марк: Долина скелета 733. Загор: Поглавица жуте косе 734. Загор: Тимбер Бил 735. Загор: Загор:ова замка 736. Капетан Мики: Кажњеник 737. Капетан Мики: Три осветника 738. Командант Марк: Пљачкаши 739. Загор: Утвара у ноћи 740. Загор: Велики чаробњак 741. Командант Марк: Змија отровница 742. Текс Вилер: [[Masakr! (strip)|Демон Фрејзер]] 743. Текс Вилер: [[Masakr! (strip)|Последњи метак]] 744. Загор: Прогнани из Дарквуда 745. Загор: Ратници Маномеји 746. Загор: Гласник Манитуа 747. Загор: Нерањиви 748. Командант Марк: Жеђ 749. Капетан Мики: Терор 750. Командант Марк: Рат шпијуна 751. Капетан Мики: Црна звечарка 752. Загор: Повратак Супермајка 753. Загор: Сабласни воз 754. Командант Марк: Без милости 755. Капетан Мики: Сребрна мамуза 756. Командант Марк: Монструми с реке 757. Текс Вилер: Тврђава Апача 758. Командант Марк: Краљица змија 759. Капетан Мики: Последњи ударац 760. Загор: Провала 761. Загор: Ланац саучесника 762. Командант Марк: Одметници 763. Загор: Гавранова пера 764. Загор: Невидљиви осветник 765. Капетан Мики: Демон Џонах 766. Командант Марк: Освета вештице 767. Текс Вилер: Анубијев печат 768. Текс Вилер: Изазов смрти 769. Загор: [[Opklada za strah (strip)|Опклада за страх]] 770. Загор: Бродолом на Мисурију 771. Капетан Мики: Побуна Сијукса 772. Загор: Жртва Ки-ноах 773. Загор: Очајнички крик 774. Командант Марк: Гуанабоко 775. Загор: Сребрни водопад 776. Загор: Жиг срама 777. Капетан Мики: Велики орао 778. Командант Марк: Бисер Атлантика === 1986 === 779. Текс Вилер: Закон Роја Бина 780. Текс Вилер: Афера Спенсер 781. Командант Марк: Проклета планина 782. Загор: [[Pećina mumija (strip)|Пећина мумија]] 783. Загор: Двојник 784. Командант Марк: Марково венчање 785. Капетан Мики: Сакем Ата-њу 786. Загор: Гвоздена ступица 787. Загор: Пакао на граници 788. Загор: Верибедово оружје 789. Командант Марк: Крадљивци злата 790. Текс Вилер: Закон колта 791. Загор: Речна патрола 792. Командант Марк: Последња жеља 793. Загор: Паклене направе 794. Капетан Мики: Гордонова истина 795. Командант Марк: Сенке прошлости 796. Загор: Пут страха 797. Загор: Непознати свет 798. Загор: Уклета земља 799. Командант Марк: Осујећена завера 800. Капетан Мики: Дивљи чопор 801. Текс Вилер: Милтонов тестамент 802. Текс Вилер: Последња превара 803. Командант Марк: Кроз димну завесу 804. Загор: Бубњеви смрти 805. Загор: Камени пакао 806. Командант Марк: Легло отровница 807. Текс Вилер: Прљава превара 808. Текс Вилер: Дагласови као таоци 809. Загор: Загор:ов закон 810. Загор: Ратни поклич 811. Командант Марк: Артемисово благо 812. Капетан Мики: Трагом отмичара 813. Командант Марк: На земљи арикара 814. Загор: Врач Вабаши 815. Загор: Тајна млина 816. Командант Марк: Савршени двојник 817. Капетан Мики: Соко који грми 818. Текс Вилер: Таксон 819. Текс Вилер: Трговци оружјем 820. Командант Марк: Корени Кенебека 821. Загор: Совина литица 822. Загор: Бели поглавица 823. Капетан Мики: Клопка за Микија 824. Командант Марк: Жеђ за златом 825. Текс Вилер: Вруће олово 826. Текс Вилер: Мртви град 827. Командант Марк: Мамац за убицу 828. Загор: Магичне очи 829. Загор: Моћни Кандракс 830. Загор: Сабласти из тврђаве 831. Командант Марк: По цену живота 832. Капетан Мики: Смуков сигнал === 1987 === 833. Текс Вилер: Трагичан симбол 834. Текс Вилер: Маскирани осветници 835. Командант Марк: Донованови стрелци 836. Загор: Паклена справа 837. Загор: Мртвачки плес 838. Загор: Алхемичареве жртве 839. Капетан Мики: Насеље Викинга 840. Командант Марк: Поноћна посета 841. Текс Вилер: Окамењени лавиринт 842. Текс Вилер: Дивљи поход 843. Командант Марк: Тврда кожа 844. Загор: Племе Саука 845. Загор: Заседа за Загор:а 846. Капетан Мики: Микијева експедиција 847. Командант Марк: Букнерова тактика 848. Текс Вилер: На ивици понора 849. Текс Вилер: Лепа Зелда 850. Текс Вилер: Четири паука 851. Командант Марк: Тајни пратилац 852. Загор: Ватрена вода 853. Загор: Ратник Пекот 854. Загор: Коначни обрачун 855. Капетан Мики: Страдање Аретузе 856. Текс Вилер: Изгубљени свет 857. Текс Вилер: Легенда о Гундарима 858. Командант Марк: Шакал незби 859. Загор: Турнир у Дарквуду 860. Загор: Лажни маркиз 861. Капетан Мики: Мохиканско благо 862. Текс Вилер: Велики Џеронимо 863. Текс Вилер: Долина даброва 864. Командант Марк: Омча за невиног 865. Капетан Мики: Црни соко 866. Загор: Тајна на мапи 867. Загор: Колиба смрти 868. Командант Марк: Јозафатове хијене 869. Текс Вилер: Пинкертонов агент 870. Командант Марк: Горка истина 871. Текс Вилер: Злочин на Залеђеном језеру 872. Текс Вилер: Човек иза кулиса 873. Загор: Неумољиви Загор: 874. Загор: Дани страха 875. Командант Марк: Сведок оптужбе 876. Капетан Мики: Снежна краљица 877. Текс Вилер: Убица без лица 878. Текс Вилер: Чејен Апаноза 879. Текс Вилер: Заслепљен мржњом 880. Командант Марк: Завера на Јамајки 881. Загор: Господар времена 882. Загор: Камени убица 883. Командант Марк: Последњи јуриш 884. Капетан Мики: Три сомбрера 885. Текс Вилер: Раскршће за Менкоп 886. Текс Вилер: Месец Команча === 1988 === 887. Командант Марк: Окрутни Кид 888. Загор: Мрачна слутња 889. Загор: Смртоносна потрага 890. Загор: Хаготова моћ 891. Капетан Мики: Благо Астека 892. Командант Марк: Велика превара 893. Загор: Пљачкаши Ђавоље долине 894. Загор: Црни месец 895. Загор: Људи из амбиса 896. Командант Марк: Мучење 897. Капетан Мики: Апач Дијабло 898. Текс Вилер: Чејен клуб 899. Текс Вилер: Аргумент калибра 45 900. Текс Вилер: Пуковник Wатсон 901. Командант Марк: Кајанкаси 902. Загор: Воз смрти 903. Загор: Освета Црне руке 904. Капетан Мики: Дијаблови ратници 905. Командант Марк: Лов на шпијуне 906. Текс Вилер: Ишчезли леш 907. Текс Вилер: Закована врата 908. Загор: Ловци на благо 909. Загор: Змајево гротло 910. Загор: Ватрени бикови 911. Командант Марк: Отмица 912. Капетан Мики: Змијски кањон 913. Текс Вилер: Усијани резерват 914. Текс Вилер: Човек костур 915. Текс Вилер: Заштита Ноћног Орла 916. Командант Марк: На силу скво 917. Загор: Јети 918. Загор: Тајна седам моћи 919. Командант Марк: Отров 920. Капетан Мики: Црни једрењак 921. Текс Вилер: Убиство у Корпус Кристију 922. Текс Вилер: Завереници 923. Текс Вилер: Атентатори 924. Командант Марк: Трговац смрћу 925. Загор: Лов на човека 926. Загор: Кланац беле смрти 927. Командант Марк: Бура 928. Капетан Мики: Топови говоре 929. Командант Марк: Осветница 930. Текс Вилер: Орлушине 931. Командант Марк: Почасни врач 932. Загор: Слобода или смрт 933. Загор: Таоци 934. Загор: До последњег даха 935. Капетан Мики: Отмица Дијане 936. Командант Марк: Крифтонови плаћеници 937. Текс Вилер: Ратни пожар 938. Текс Вилер: Бекство из Андервила 939. Текс Вилер: Лик издајника 940. Командант Марк: Раџин накит === 1989 === 941. Загор: Демони лудила 942. Загор: Инвазија Акронијана 943. Командант Марк: Опасност над Онтаријем 944. Загор: На граници стварног 945. Загор: Хелингенов повратак 946. Загор: Дивови добра и зла 947. Капетан Мики: Црни облак 948. Командант Марк: Пећина Маја 949. Текс Вилер: Злочин у јутарњој звезди 950. Текс Вилер: Тајна црвене руке 951. Командант Марк: Откупнина 952. Загор: У шакама робијаша 953. Загор: Ловци на уцене 954. Командант Марк: Шифра црни зрак 955. Капетан Мики: Двобој у реци 956. Командант Марк: Кћи сунца 957. Текс Вилер: Четири смртне пресуде 958. Текс Вилер: Геније зла 959. Командант Марк: У вучјем пролазу 960. Загор: Звер из Валока 961. Загор: Тонкино проклетство 962. Загор: Хогалова магија 963. Капетан Мики: Часни двобој 964. Командант Марк: Издаја 965. Текс Вилер: Ранч изгубљених 966. Текс Вилер: У рукама Чејена 967. Загор: Индијански циркус 968. Командант Марк: Ледени амбис 969. Текс Вилер: Давитељи 970. Текс Вилер: Пећина Туга 971. Текс Вилер: Жртвовање Кали 972. Загор: Отети дечак 973. Загор: Угашаров ултиматум 974. Загор: Одложена освета 975. Командант Марк: Два пуковника 976. Текс Вилер: Лажно сведочење 977. Текс Вилер: Стампедо 978. Текс Вилер: Легенда о белом бизону 979. Командант Марк: Гроб Викинга 980. Капетан Мики: Стаза смрти 981. Загор: Обележена жртва 982. Загор: Племе дрвених лица 983. Командант Марк: Ратовање на Мохавку 984. Текс Вилер: Неухватљиви Протеус 985. Текс Вилер: Ноћ дивљих звери 986. Командант Марк: Тајанствени савезник 987. Загор: Гвоздена песница 988. Загор: Смртоносна тумака 989. Капетан Мики: Абдулова сабља 990. Командант Марк: Изгубљени талисман 991. Текс Вилер: Кајнова лоза 992. Текс Вилер: Долина вукова 993. Командант Марк: Сенка вешала 994. Загор: Свети брег === 1990 === 995. Загор: Закон предака 996. Загор: Хиљаду лица страха 997. Капетан Мики: Човек са 1000 лица 998. Текс Вилер: Забрањен приступ 999. Текс Вилер: Ел лобова банда 1000. Командант Марк: Индијанска принцеза 1001. Загор: Снежни соколови 1002. Загор: Бели рис 1003. Текс Вилер: Пљачкаши са гатлингом 1004. Текс Вилер: Скривено село 1005. Командант Марк: Ратници црне мочваре 1006. Загор: Зелено блато 1007. Загор: Људи жабе 1008. Текс Вилер: Корумпирани град 1009. Капетан Мики: Оклахома Џек 1010. Загор: Опсада тврђаве Ири 1011. Загор: Пећина ветрова 1012. Загор: Пут освете 1013. Командант Марк: Звезда са југа 1014. Текс Вилер: Атентат у Вашингтону 1015. Текс Вилер: Шангај стрит 1016. Текс Вилер: Признање 1017. Капетан Мики: Уклети ранч 1018. Загор: Банда стакленог ока 1019. Загор: Између две ватре 1020. Командант Марк: Кобна заседа 1021. Текс Вилер: Браћа Бордер 1022. Текс Вилер: Мисури и слобода 1023. Капетан Мики: Грофица и саучесник 1024. Командант Марк: Нерашчишчени рачуни 1025. Загор: Пророков син 1026. Загор: Спасилац Онондага 1027. Командант Марк: Агент Дарси 1028. Текс Вилер: Тиха смрт 1029. Текс Вилер: Пустињски духови 1030. Текс Вилер: Слана лагуна 1031. Капетан Мики: Обичаји астека 1032. Загор: Мртвачка глава 1033. Загор: Побуна 1034. Командант Марк: Окршај на Барбадосу 1035. Текс Вилер: Мочваре Луизијане 1036. Текс Вилер: Велики алигатор 1037. Текс Вилер: Смрт долази реком 1038. Текс Вилер: Ноћ крокодила 1039. Капетан Мики: Дезертер 1040. Загор: Дивље стазе 1041. Загор: Граничари 1042. Командант Марк: Повратак у Итаку 1043. Текс Вилер: Десперадоси 1044. Текс Вилер: Легенда о старој мисији 1045. Текс Вилер: Проклетство Ла Ескондиде 1046. Капетан Мики: Трагом Калавере 1047. Загор: Свадбени накит 1048. Загор: Часови очаја === 1991-1993 === 1049. Командант Марк: Господар битака 1050. Текс Вилер: Рудник страха 1051. Текс Вилер: Последњи дан у Бендиту 1052. Текс Вилер: Необориви доказ 1053. Капетан Мики: Тајно оружје 1054. Загор: Слепило 1055. Загор: Загор: на нишану 1056. Командант Марк: Војни суд 1057. Текс Вилер: Мали вук 1058. Текс Вилер: Јампа форк 1059. Текс Вилер: Пут без повратка 1060. Капетан Мики: Мачкова банда 1061. Текс Вилер: Ураган у Скагвеју 1062. Текс Вилер: Неочекивани савезник 1063. Командант Марк: Бесмртници 1064. Загор: Злокобно предсказање 1065. Загор: Потоп у Дарквуду 1066. Загор: Дијабларова судбина 1067. Капетан Мики: Бела скво 1068. Текс Вилер: Индијанска полиција 1069. Текс Вилер: Срећни сусрет 1070. Командант Марк: Мост на Тускали 1071. Загор: Чико заводник 1072. Загор: Синдром Белзебул 1073. Загор: Противотров 1074. Командант Марк: Велика трка 1075. Текс Вилер: Трансканадијана 1076. Текс Вилер: Пламена баријера 1077. Текс Вилер: Грк Танакис 1078. Текс Вилер: Снегом далеког севера 1079. Командант Марк: Коначна победа 1080. Текс Вилер: Зенда 1081. Текс Вилер: Гавранова стена 1082. Текс Вилер: Амбис 1083. Текс Вилер: Освешчење 1084. Командант Марк: Командант Марк 1085. Загор: Претња над Блек Ривером 1086. Загор: Повлачење 1087. Загор: Фатална жена 1088. Командант Марк: Вукови са Онтарија 1089. Текс Вилер: Линч 1090. Текс Вилер: Три К 1091. Текс Вилер: У сенци омче 1092. Командант Марк: Залив громова 1093. Загор: Вук Каплан 1094. Командант Марк: Клопка на броду 1095. Текс Вилер: Отворене карте 1096. Текс Вилер: Надинина исповест 1097. Текс Вилер: Динамит 1098. Командант Марк: Херојска предстража 1099. Загор: Речна авет 1100. Загор: Плава краљица 1101. Загор: Капетанова тајна 1102. Командант Марк: Драгоцени товар 1103. Текс Вилер: Под надзором == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Стрип]] [[Категорија:Златна серија]] [[Категорија:Загор]] [[Категорија:Текс Вилер]] ceztft53r66y5ubu6fkqlgx5umyw1mw 10 3894582 25114480 24931973 2022-07-19T17:54:34Z 178.221.68.80 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = КК Црвена звезда — тим |titlestyle = background:red; color:white;border:#C19A6B 2px solid; |title = [[КК Црвена звезда|<span style="color:white;">Црвена звезда</span>]] — тим |state = {{{state|autocollapse}}} | listclass = hlist | list1 = * 2 [[Стефан Лазаревић (кошаркаш)|Лазаревић]] * 9 [[Лука Митровић|Митровић]] * 10 [[Бранко Лазић (кошаркаш)|Лазић]] * 13 [[Огњен Добрић|Добрић]] * 20 [[Никола Ивановић|Ивановић]] * 27 [[Стефан Марковић (кошаркаш)|Марковић]] * 30 [[Арон Вајт|Вајт]] * 32 [[Огњен Кузмић|Кузмић]] * 33 [[Немања Недовић|Недовић]] * 44 [[Никола Топић|Топић]] * — [[Далибор Илић|Илић]] * — [[Хасан Мартин|Мартин]] * — [[Филип Петрушев|Петрушев]] * — [[Џон Холанд|Холанд]] * тренер: [[Владимир Јовановић (тренер)|Јовановић]] }}<noinclude> [[Категорија:Шаблони за КК Црвена звезда|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за састав српских кошаркашких клубова|Црвена звезда]] [[Категорија:Навигациони шаблони за састав клубова АБА лиге|Црвена звезда]] </noinclude> nrhh1xkjk7bs1eqhmaembx7n8j9eo8m 4 3915593 25115308 25113935 2022-07-20T11:42:30Z Uw17 165959 /* Чланци */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Википројекат Филм/заглавље}} == Списак == <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> === Чланци === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[Анабела (филм)]] || 16. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 2 || [[Мистерија породице Хантер]] || 16. септембар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 3 || [[На граници (ТВ серија)]] || 18. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 4 || [[Џудо бој]] || 20. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Cartoons Serbia Official|Cartoons Serbia Official]] |- | 5 || [[Цоци]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 6 || [[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 7 || [[Списак ликова из филмског серијала Ноћ вештица]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 8 || [[Кунг Фу Панда: Легенде о Феноментастичном]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 9 || [[Ратник Кишна Кап]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 10 || [[Мали летећи медведићи]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Cartoons Serbia Official|Cartoons Serbia Official]] |- | 11 || [[Призивање зла 2]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 12 || [[Сребрни метак (филм)|Сребрни метак]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 13 || [[Изгубљени дечаци]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 14 || [[Пустоловине са Дигимонима 03]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 15 || [[Клетва (филм)|Клетва]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 16 || [[Одред против чудовишта]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 17 || [[Урок (филм)|Урок]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:LazarShy|LazarShy]] |- | 18 || [[Авантуре малог Пере]] || 25. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 19 || [[Чарли и фабрика чоколаде (филм)]] || 26. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 20 || [[Ралф разбија интернет: Разбијач Ралф 2]] || 27. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 21 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ]] || 28. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 22 || [[Астрална подмуклост 2]] || 29. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 23 || [[Инферно (филм из 2016)]] || 1. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 24 || [[Тексашки масакр моторном тестером 2]] || 4. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 25 || [[Леприкон (филм)|Леприкон]] || 6. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 26 || [[50/50 (филм из 2011)]] || 7. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 27 || [[Рон Хауард]] || 8. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 28 || [[Ја сам Френки]] || 9. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 29 || [[Аватар: Последњи владар ветрова (сезона 1)]] || 12. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 30 || [[Џон Фавро]] || 12. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 31 || [[Астрална подмуклост 3]] || 13. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 32 || [[Астрална подмуклост 4: Последњи кључ]] || 13. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 33 || [[Водени свет малих гупија]] || 15. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 34 || [[Миа и ја]] || 20. октобар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 35 || [[30 дана ноћи]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 36 || [[Чак Лори]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 37 || [[Геније (ТВ серија)]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 38 || [[Крај ј***ног света]] || 24. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 39 || [[Полтергајст 2: Друга страна]] || 26. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 40 || [[Доналд Плезенс]] || 27. октобар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 41 || [[Полтергајст 3]] || 28. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[Звезда је рођена (филм из 2018)]] || 29. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 43 || [[Принц таме]] || 4. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 44 || [[Инферно (филм из 1980)|Инферно]] || 5. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 45 || [[Моја генијална пријатељица (мини-серија)]] || 23. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 46 || [[Зврчка (филм)|Зврчка]] || 8. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 47 || [[Мајка суза]] || 9. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 48 || [[Диско плесач]] || 14. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 49 || [[Леприкон 2]] || 15. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 50 || [[30 дана ноћи 2: Мрачни дани]] || 29. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 51 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]] || 15. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 52 || [[Амерички вукодлак у Лондону]] || 18. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 53 || [[Топ ган 2: Маверик]] || 19. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 54 || [[Ужас из дубине 2]] || 20. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 55 || [[Анабела 2: Стварање зла]] || 22. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 56 || [[Лин Шеј]] || 23. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 57 || [[Вес Крејвен]] || 25. јануар 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 58 || [[Чупавци]] || 26. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 59 || [[Бенедикт Вонг]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 60 || [[Винстон Дјук]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 61 || [[Данај Гурира]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 62 || [[Пом Клементиф]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 63 || [[Кларк Грег]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 64 || [[Мајкл Рукер]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 65 || [[Џос Видон]] || 3. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 66 || [[Џон Бернтал]] || 5. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 67 || [[Панишер (ТВ серија)]] || 5. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 68 || [[Инвазија трећих бића]] || 10. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 69 || [[Јеленин свет]] || 11. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 70 || [[Чупавци 2: Главно јело]] || 15. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 71 || [[До звезда]] || 15. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 72 || [[Лук Пери]] || 4. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 73 || [[91. додела Оскара]] || 5. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 74 || [[Зелена књига (филм)]] || 5. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 75 || [[Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 76 || [[Авантуре Кида Опасност]] || 18. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 77 || [[Шпијунски филм]] || 29. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 78 || [[Дамбо (филм из 2019)]] || 1. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 79 || [[Панда против ванземаљаца]] || 1. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 80 || [[Јосиф: Краљ снова]] || 2. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 81 || [[Мадагаскар 2: Бег у Африку]] || 4. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 82 || [[Писма покојника (филм)]] || 5. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 83 || [[Списак ликова из Звезданих ратова]] || 13. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 84 || [[Порин (награда)]] || 24. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 85 || [[Чернобиљ (ТВ серија)]] || 25. мај 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 86 || [[Георге Вода]] || 27. мај 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 87 || [[Џошуа Џексон]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 88 || [[Џаред Харис]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 89 || [[Фринџ]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 90 || [[Круна (ТВ серија)]] || 13. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 91 || [[Викторија (ТВ серија)]] || 20. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 92 || [[Призивање духова]] || 16. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 93 || [[Чупавци 3: Оно си што једу]] || 16. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 94 || [[У потрази за тамом]] || 17. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 95 || [[Виртуелна свест]] || 20. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 96 || [[Полицајац манијак 2]] || 22. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 97 || [[Брус Кембел]] || 22. јул 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 98 || [[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]] || 23. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 99 || [[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]] || 23. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''100''' || [[Призивање духова 2: Порекло зла]] || 24. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 101 || [[Ентони Данијелс]] || 24. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 102 || [[Зелени фењер (филм из 2011)]] || 25. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 103 || [[Истеривач ђавола 4: Почетак]] || 26. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 104 || [[Чудотворци (ТВ серија)]] || 8. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 105 || [[Зелда Рубинстејн]] || 14. август 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 106 || [[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]] || 16. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 107 || [[Господар жеља]] || 22. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 108 || [[Истеривач ђавола 5: Власт]] || 22. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 109 || [[Кори Хејм]] || 29. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 110 || [[Змија и дуга]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 111 || [[Атомски мрав]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 112 || [[Чистач]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 113 || [[Џонатан Крик]] || 3. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 114 || [[Црни анђео]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 5. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 115 || [[Холивуд Сафари]] || 5. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 116 || [[Хотел Вавилон]] || 7. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 117 || [[Хаф]] || 8. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 118 || [[Списак хорор филмова са највећом зарадом]] || 12. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 119 || [[Филаделфија (серија)]] || 13. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 120 || [[ФБИ (серија)]] || 14. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 121 || [[Улица наде 413]] || 15. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 122 || [[Уврнути]] || 20. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 123 || [[Бог, Ђаво и Боб]] || 20. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 124 || [[Боб и Роуз]] || 21. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 125 || [[Алан Дејвис]] || 22. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 126 || [[Тачка усијања]] || 22. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 127 || [[Тајне Палм Спрингса]] || 23. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 128 || [[Сибил]] || 25. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 129 || [[Сви градоначелникови људи]] || 26. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 130 || [[Саут Бич]] || 27. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 131 || [[Слагалица страве]] || 13. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 131 || [[Други живот (ТВ серија)]] || 14. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 133 || [[Слагалица страве 2]] || 15. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 134 || [[Изгубљени у свемиру (ТВ серија, 2018)]] || 16. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 135 || [[Бетси Расел]] || 16. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 136 || [[Слагалица страве 3]] || 17. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 137 || [[Слагалица страве 4]] || 18. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 138 || [[Слагалица страве 5]] || 25. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 139 || [[Слагалица страве 6]] || 26. октобар 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 140 || [[Слагалица страве 7: Последње поглавље]] || 26. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 141 || [[Џена Колман]] || 6. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 142 || [[Слагалица страве 8: Џигсоу]] || 8. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 143 || [[Слагалица страве 9: Донор органа]] || 9. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 144 || [[Мачије око (филм)]] || 9. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 145 || [[Нож у леђа]] || 24. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 146 || [[Пустоловине са Дигимонима: Последња еволуција]] || 26. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 147 || [[Списак ликова серијала Пустоловине са Дигимонима]] || 27. новембар 2019. || Допуњен чланак || {{Inprogress}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 148 || [[Педро Паскал]] || 3. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 149 || [[Френк Оз]] || 30. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 150 || [[Шери Мун Зомби]] || 31. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 151 || [[Абрахам ван Хелсинг]] || 1. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 152 || [[Питер Кушинг]] || 2. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 153 || [[Дракулин хорор]] || 3. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 154 || [[Дракулине невесте]] || 3. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 155 || [[Дракула: Принц таме]] || 4. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 156 || [[Слуга (филм из 2019)]] || 5. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 157 || [[Дракула је устао из гроба]] || 5. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 158 || [[Окуси Дракулину крв]] || 6. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 159 || [[Роберт Хјустон]] || 7. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 160 || [[Дракулини ожиљци]] || 8. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 161 || [[Дракула у 1972-ој]] || 11. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 162 || [[Дракулини сатанистички ритуали]] || 12. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 163 || [[Легенда о 7 златних вампира]] || 13. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 164 || [[Дарија Николоди]] || 23. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 165 || [[Дракула (филм из 1931)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 166 || [[Франкенштајн (филм из 1931)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 167 || [[Керол Кејн]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 168 || [[Дарио Арђенто]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 169 || [[Кућа од воска (филм из 2005)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 170 || [[Тихо место]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 171 || [[28 недеља касније]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 172 || [[Ханибал (филм из 2001)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 173 || [[Жандар у Њујорку]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 174 || [[Жандар се жени]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 175 || [[Жандар у пензији]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 176 || [[Жандар и ванземаљци]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 177 || [[Жандар и жандарке]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 178 || [[Продавачица љубичица]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 179 || [[Петак тринаести 12]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 180 || [[Азија Арђенто]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 181 || [[Жандар из Сен Тропеа]] || 2. фебруар 2020. || Допуњен чланак|| {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 182 || [[Сем Рејми]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 183 || [[Оз, велики и моћни]] || 3. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 184 || [[Мува (филм из 1986)]] || 3. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 185 || [[Одвуци ме у пакао]] || 4. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 186 || [[Hermione Granger и Quarter Life Crisis]] || 5. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 187 || [[Дечије игре (филм из 1988)]] || 7. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 188 || [[Гремлини]] || 7. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 189 || [[Колиба у шуми]] || 8. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 190 || [[Прочишћење]] || 8. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 191 || [[Не диши]] || 9. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 192 || [[Коцка (филм)]] || 9. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 193 || [[Кловерфилд]] || 10. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 194 || [[Паразит (филм)]] || 11. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 195 || [[Осми путник против предатора]] || 12. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 196 || [[Ди Волас]] || 14. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 197 || [[Винсент Прајс]] || 14. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 198 || [[Зимски сан (филм)|Зимски сан]] || 17. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 199 || [[Воз до Бусана]] || 17. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''200''' || [[Жерар Филип]] || 18. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 201 || [[Култни филм]] || 19. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 202 || [[Раџ Капур]] || 19. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 203 || [[Тоб Хупер]] || 21. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 204 || [[Франкенштајнова невеста]] || 21. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 205 || [[70. додела Оскара]] || 23. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 206 || [[Адријен Барбо]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 207 || [[Кинг Конг (филм из 1933)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 208 || [[Годзила (филм из 1954)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 209 || [[Кинг Конг (лик)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 210 || [[Наставак]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 211 || [[Александар Глигорић]] || 26. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 212 || [[Маја Милош]] || 26. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 213 || [[Срећан дан смрти]] || 7. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 214 || [[Срећан дан смрти 2]] || 8. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 215 || [[Слешер филм]] || 9. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 216 || [[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]] || 12. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 217 || [[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]] || 13. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 218 || [[Тексашки масакр моторном тестером 5]] || 14. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 219 || [[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]] || 15. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 220 || [[Тексашки масакр моторном тестером 7]] || 16. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 221 || [[Тексашки масакр моторном тестером 8: Ледерфејс]] || 17. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 222 || [[Данијела Харис]] || 22. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 223 || [[Тинка Курти]] || 22. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 224 || [[Сара Мишел Гелар]] || 23. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 225 || [[Џејми Лојд]] || 25. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 226 || [[Хедер Лангенкамп]] || 26. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 227 || [[Краљица вриска]] || 26. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 228 || [[Angelo My Love (филм из 1983)]] || 7. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 229 || [[Гаџо дило (филм)]] || 7. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 230 || [[Latcho drom (филм из 1993)]] || 7. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 231 || [[Моира Орфеи]] || 8. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 232 || [[Ворвик Дејвис]] || 9. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 233 || [[Оја Кодар]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 234 || [[Шарл Мило]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 235 || [[Анђела Греговић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 236 || [[Данијела Томовић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 237 || [[Ивана Шћепановић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 238 || [[Николај Сличенко]] || 11. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 239 || [[Оливера Марковић]] || 12. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 240 || [[Бора Тодоровић]] || 12. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 241 || [[Дана Тодоровић]] || 13. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 242 || [[Мирољуб Турајлија]] || 13. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 243 || [[Слободанка Латиновић]] || 14. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 244 || [[Драгољуб Денда]] || 15. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 245 || [[Драга Живановић]] || 15. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 246 || [[Столе Новаковић]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 247 || [[Дејан Тончић]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 248 || [[Милорад Капор]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 249 || [[Миодраг Крчмарик]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 250 || [[Ивана В. Јовановић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 251 || [[Вук Салетовић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 252 || [[Миљан Давидовић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 253 || [[Милан Босиљчић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 254 || [[Милош Ђуровић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 255 || [[Јелена Пузић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 256 || [[Ксенија Маринковић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 257 || [[Андреј Пиповић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 258 || [[Игор Дамњановић]] || 20. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 259 || [[Јелена Љутић]] || 21. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 260 || [[Шаони Смит]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 261 || [[Линда Блер]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 262 || [[Мерилин Бернс]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 263 || [[Вероника Картрајт]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 264 || [[Линеа Квигли]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 265 || [[Владислав Михаиловић]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 266 || [[Барбара Стил]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 267 || [[Кристина Баранска]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 268 || [[Марко Панајотовић]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 269 || [[Каролина Вилијамс]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 270 || [[Ширли Џоунс]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 271 || [[Растко Вујисић]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 272 || [[Миливоје Миша Станимировић]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 273 || [[Кетрин Изабел]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 274 || [[Урош Нововић]] || 27. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 275 || [[Јован Здравковић]] || 27. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 276 || [[Зијнет Сали]] || 30. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 277 || [[Бебин слободан дан]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 278 || [[Чивава са Беверли Хилса]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 279 || [[Чивава са Беверли Хилса 2]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 280 || [[Чивава са Беверли Хилса 3]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 281 || [[Мама миа! Идемо поново]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 282 || [[Типи Хедрен]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 283 || [[Соланж Ноулс]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 284 || [[Лилијан Шовен]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 285 || [[Фатална Џинџер]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 286 || [[Летописи Нарније: Принц Каспијан ]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 287 || [[Летописи Нарније: Лав, вештица и орман]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 288 || [[Фатална Џинџер 2: Ослобођена]] || 3. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 289 || [[Повратак живих мртваца]] || 4. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 290 || [[Повратак живих мртваца 2]] || 5. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 291 || [[Повратак живих мртваца 3]] || 7. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 292 || [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 293 || [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 294 || [[Безумље]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 295 || [[Ружњићи]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 296 || [[Бундевоглави 2: Крвава крила]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 297 || [[Штрумпфови 2 (филм)|Штрумпфови 2]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 298 || [[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]] || 12. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 299 || [[Бундевоглави 4: Крвава завада]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''300''' || [[Феномен (филм из 1985)]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 301 || [[Зец Петар (филм)|Зец Петар]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 302 || [[Ти си следећи]] || 14. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 303 || [[Птица са кристалним перјем]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 304 || [[Одједном тата]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 305 || [[Измаглица (филм)|Измаглица]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 306 || [[Мој пас Патрик]] || 16. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 307 || [[Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама]] || 25. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Sadko]] |- | 308 || [[Катја Паскалева]] || 31. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 309 || [[Фатална Џинџер 3: Почетак]] || 18. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 310 || [[Птице 2: Крај копна]] || 19. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 311 || [[Леприкон 3]] || 20. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 312 || [[Пљунем ти на гроб]] || 21. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 313 || [[Леприкон 4: У свемиру]] || 21. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 314 || [[Човек од прућа]] || 25. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 315 || [[Аутопсија Џејн Доу]] || 27. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 316 || [[Зелена соба]] || 27. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 317 || [[Чупавци 4: Нападају твој свемир]] || 29. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 318 || [[Британска независна филмска награда – Награда Ричард Харис|Награда Ричард Харис]] || 30. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 319 || [[Чупавци 5: Чупавци нападају!]] || 2. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 320 || [[Врисак 5]] || 3. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 321 || [[Франкенштајново проклетство]] || 7. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 322 || [[Горгона (филм)]] || 9. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 323 || [[Призивање зла 3: Ђаво ме је натерао]] || 10. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 324 || [[Урликање]] || 11. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 325 || [[Арахнофобија (филм)]] || 11. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 326 || [[Дракула (филм из 1979)]] || 12. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 327 || [[Кевин Вилијамсон]] || 13. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 328 || [[Потпаљивачица]] || 14. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 329 || [[REC (филм)]] || 15. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 330 || [[Мануела Веласко]] || 15. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 331 || [[REC 2]] || 16. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 332 || [[Роди Макдауал]] || 19. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 333 || [[Награда Сатурн за најбољег режисера]] || 21. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 334 || [[Награда Сатурн за најбољи сценарио]] || 21. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 335 || [[Награда Сатурн за најбољу музику]] || 22. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 336 || [[Награда Сатурн за најбољу монтажу]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 337 || [[Награда Сатурн за најбољу сценографију]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 338 || [[Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 339 || [[Награда Сатурн за најбољу филмску фантазију]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 340 || [[Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 341 || [[Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 342 || [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 343 || [[Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 344 || [[Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 345 || [[Награда Сатурн за најбољу шминку]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 346 || [[Награда Сатурн за најбољи костим]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 347 || [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 348 || [[Разговор о Википедији:Википројекат Филм/Учесници]] || 6. октобар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 349 || [[Жртве паљенице]] || 7. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 350 || [[Дракула: Неиспричано]] || 13. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 351 || [[REC 3: Почетак]] || 14. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 352 || [[Деда Мраз (филм)]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 353 || [[Деда Мраз 2]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 354 || [[Деда мраз 3: Одбегли деда]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 355 || [[Божићни принц]] || 24. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 356 || [[Црна недеља]] || 25. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 357 || [[Близу таме]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 358 || [[Божићни принц: Краљевско венчање]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 359 || [[Божићни принц: Краљевска беба]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 360 || [[Ништа без маме]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 361 || [[Дечије игре 2]] || 28. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 362 || [[Прочишћење 2: Анархија]] || 28. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 363 || [[Дечије игре 3]] || 29. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 364 || [[Прочишћење 3: Изборна година]] || 30. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 365 || [[Црна мачка (филм из 1934)]] || 31. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 366 || [[Клетва 2]] || 4. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 367 || [[Клетва 3]] || 5. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 368 || [[Награда Станиславски]] || 20. јaнуар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 369 || [[Коштани томахавк]] || 28. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 370 || [[Врела срца]] || 3. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 371 || [[Дечије игре 4: Чакијева невеста]] || 13. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 372 || [[Дечије игре 5: Чакијево семе]] || 13. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 373 || [[Залудне руке]] || 14. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 374 || [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм]] || 14. март 2021. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 375 || [[Урбане легенде]] || 15. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 376 || [[Хари Манфредини]] || 20. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 377 || [[Мачка са девет репова]] || 29. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 378 || [[Мондо (филм из 1995)]] || 4. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 379 || [[Леонор Телес (редитељка)]] || 4. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 380 || [[Крис Сарандон]] || 15. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 381 || [[Ерих Волфганг Корнголд]] || 16. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 382 || [[Хуља Авшар]] || 16. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 383 || [[Том Савини]] || 22. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 384 || [[Вилдан Атасевер]] || 22. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 385 || [[Барбара Крамптон]] || 24. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 386 || [[Кери Елвес]] || 25. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 387 || [[Томрис Инџер]] || 26. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 388 || [[Како горе, тако доле]] || 1. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 389 || [[Брејкденс (филм)]] || 4. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 390 || [[Иваново детињство]] || 15. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 391 || [[Treći čovek|Трећи човек]] || 19. јун 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 392 || [[Опера (филм)|Опера]] || 29. јул 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 393 || [[Ребека Рут]] || 15. септембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 394 || [[Ненси Стивенс]] || 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 395 || [[Филмографија Андреја Звјагинцева]] || 13. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 396 || [[Тони Тод]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 397 || [[Агонија (филм)|Агонија]] || 9. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 398 || [[Четири муве на сивом сомоту]] || 9. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 399 || [[Чуда Кине (Дизниленд)]] || 10. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''400''' || [[Дизниленд после мрака]] || 11. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 401 || [[Мајкл Бериман]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 402 || [[Десетогодишњица Дизниленда]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 403 || [[Сања Марковић]] || 24. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 404 || [[Црни Груја (франшиза)]] || 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 405 || [[Божић једне мачке]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 406 || [[Мој тата је шкртица]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 407 || [[Смртоносни благослов]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 408 || [[Спремна или не]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 409 || [[Наслеђено зло]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 410 || [[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)]] || 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 411 || [[Вампир у Бруклину]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 412 || [[Људи под степеницама]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 413 || [[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 414 || [[Холгер Левендалер]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 415 || [[Шокер]] || 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 416 || [[Ђаво (филм)]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 417 || [[Чарлс Џарот]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 418 || [[Стив Бокс]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 419 || [[Морис Клош]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 420 || [[Ђавоља кичма]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 421 || [[Елмар Клос]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 422 || [[Серж Бургињон]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 423 || [[Ришар Дембо]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 424 || [[Фонс Радемакерс]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 425 || [[Мике ван Дим]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 426 || [[Маржори Роудс]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 427 || [[REC 4: Апокалипса]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 428 || [[Џоселин Лагард]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 429 || [[Мртва зона]] || 12. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 430 || [[Еденско језеро]] || 13. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 431 || [[Менди (филм)]] || 14. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 432 || [[Не окрећи се]] || 15. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 433 || [[Полицајац манијак 3: Значка тишине]] || 16. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 434 || [[Јама и клатно (филм из 1961)]] || 17. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 435 || [[Спаљивање (филм)]] || 18. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 436 || [[Дан дипломирања]] || 19. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 437 || [[Створење из Црне лагуне]] || 20. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 438 || [[Кућа на уклетом брду]] || 21. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 439 || [[Камиј Китон]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 440 || [[Пи Џеј Соулс]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 441 || [[Соба лептира]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 442 || [[Људи мачке]] || 23. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 443 || [[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]] || 24. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 444 || [[Дечије игре 7: Чакијев култ]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 445 || [[Дечије игре (филм из 2019)]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 446 || [[Ђавоља кућа]] || 27. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 447 || [[Прикрада]] || 28. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 448 || [[Шоу наказа]] || 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 449 || [[Шоу наказа 2]] || 30. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 450 || [[Шоу наказа 3]] || 31. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 451 || [[Уклети замак]] || 1. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 452 || [[Мумија (филм из 1932)]] || 2. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 453 || [[Замена (филм из 1980)]] || 3. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 454 || [[Џејкобова лествица кошмара]] || 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 455 || [[Секира (филм)]] || 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 456 || [[Секира 2]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 457 || [[Еј Џеј Боуен]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 458 || [[Секира 3]] || 7. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 459 || [[Воз терора]] || 8. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 460 || [[Невидљиви човек (филм из 1933)]] || 9. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 461 || [[К. Х. С. П.]] || 10. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 462 || [[Алис, слатка Алис]] || 11. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 463 || [[Предсказање]] || 12. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 464 || [[Предсказање 2: Демијан]] || 13. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 465 || [[Предсказање 3: Коначни обрачун]] || 14. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 466 || [[Предсказање 4: Буђење]] || 15. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 467 || [[Предсказање (филм из 2006)]] || 16. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 468 || [[Отвори врата правом]] || 17. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 469 || [[Пусти ме унутра]] || 18. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 470 || [[Чопинг мол]] || 19. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 471 || [[Тексашки масакр моторном тестером 9]] || 20. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 472 || [[Повратак у школу страве]] || 21. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 473 || [[Пирана 2: Мрешћење]] || 22. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 474 || [[Вештица из Блера 2: Књига сенки]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 475 || [[Вукодлак (филм из 1941)]] || 24. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 476 || [[Вештица из Блера 3]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 477 || [[Адам Вингард]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 478 || [[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 479 || [[Рут Гордон]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 480 || [[Стигмата (филм)]] || 27. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 481 || [[Поседнуће (филм из 1963)]] || 28. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 482 || [[Сви момци воле Менди Лејн]] || 1. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 483 || [[Џефри Коумс]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 484 || [[Брајан Јузна]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 485 || [[Реаниматор]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 486 || [[Реаниматорова невеста]] || 3. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 487 || [[Изван Реаниматора]] || 4. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 488 || [[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 489 || [[Сви смо мртви]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 490 || [[Амитивилски ужас 3: Ђаво]] || 6. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 491 || [[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]] || 7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 492 || [[Кинг Конг (филм из 1976)]] || 8. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 493 || [[Видеодром]] || 9. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 494 || [[Средина лета]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 495 || [[Пирамида (филм)]] || 11. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 496 || [[Грајндхаус (филм)]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 497 || [[Џеј Хернандез]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 498 || [[Бил Мозли]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 499 || [[Друштво (филм)]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''500''' || [[Матилда Лац]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 501 || [[Освета (филм из 2017)]] || 14. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 502 || [[Барбара Шели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 503 || [[Карантин (филм)]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 504 || [[Шон Ведерли]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 505 || [[Лиса Робин Кели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 506 || [[Село уклетих]] || 16. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 507 || [[Леприкон 5: У гету]] || 17. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 508 || [[Леприкон 6: Повратак у гето]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 509 || [[Страшно страшило 2]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 510 || [[Мува 2]] || 20. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 511 || [[Виј (филм из 1909)]] || 21. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 512 || [[У поноћ на гробљу]] || 22. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 513 || [[Прочишћење 4: Прво прочишћење]] || 23. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 514 || [[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]] || 24. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 515 || [[Гогољ: Почетак]] || 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 516 || [[Леприкон 7: Порекло]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 517 || [[Хорнсвогл]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 518 || [[Александар Петров (глумац)]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 519 || [[Гогољ: Виј]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 520 || [[Леприкон 8: Повратак Леприкона]] || 28. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 521 || [[Тејлор Спрејтлер]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 522 || [[Страшно страшило 3]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 523 || [[Гогољ: Страшна освета]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 524 || [[Виј (филм из 1967)]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 525 || [[Први април (филм из 1986)]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 526 || [[Бабадук]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 527 || [[Дан живих мртваца (филм из 2008)]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 528 || [[Манијак (филм из 1980)]] || 4. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 529 || [[Мехур убица]] || 5. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 530 || [[Мехур убица 2: Чувај се!]] || 6. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 531 || [[Мехур убица (филм из 1988)]] || 7. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 532 || [[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 533 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 534 || [[Кућа хиљаду лешева]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 535 || [[Мег Фостер]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 536 || [[Ђавољи шкарт]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 537 || [[Троје из пакла]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 538 || [[V/H/S]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 539 || [[V/H/S/2]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 540 || [[Накарадно]] || 15. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 541 || [[Деца кукуруза (филм из 1984)]] || 16. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 542 || [[Куџо (филм)]] || 17. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 543 || [[Џенифер Кент]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 544 || [[Девојчица која живи доле низ улицу]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 545 || [[V/H/S: Вирално]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 546 || [[V/H/S/94]] || 20. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 547 || [[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 548 || [[Џина Филипс]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 549 || [[Џозеф Бишара]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 550 || [[Гмизавци (филм)]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 551 || [[Гробље кућних љубимаца 2]] || 23. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 552 || [[Кејси Кларк]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 553 || [[Смрт у очима]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 554 || [[Ћорсокак (филм)]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 555 || [[Роб Зомби]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 556 || [[Илај Рот]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 557 || [[Напад парадајза убица]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 558 || [[Ерик Кристмас]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 559 || [[Наказе]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 560 || [[Леонид Курављов]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 561 || [[Дракулина ћерка]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 562 || [[Његова кућа]] || 29. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 563 || [[Франкенштајнов син]] || 30. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 564 || [[X (филм из 2022)]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 565 || [[Глас (филм из 2010)]] || 2. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 566 || [[Аудиција (филм из 1999)]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 567 || [[Видим, видим]] || 4. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 568 || [[Амитивилски ужас 6: Било је време]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 569 || [[Ноћ демона (филм из 1988)]] || 6. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 570 || [[Острво живих мртваца]] || 7. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 571 || [[Град живих мртваца]] || 8. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 572 || [[Ноћ наказа]] || 9. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 573 || [[Мартин (филм из 1977)]] || 10. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 574 || [[Зубар (филм)]] || 11. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 575 || [[Зубар 2]] || 12. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 576 || [[Масакр на журци]] || 13. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 577 || [[Лучо Фулчи]] || 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 578 || [[Изван (филм из 1981)]] || 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 579 || [[Кућа поред гробља]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 580 || [[Улрих Сајдл]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 581 || [[Масакр на журци 2]] || 16. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 582 || [[Помахнитала пена]] || 17. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 583 || [[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)]] || 18. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 584 || [[Поседнуће (филм из 1999)]] || 19. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 585 || [[Два зла ока]] || 20. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 586 || [[Безнадежни случај из корпе]] || 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 587 || [[Френк Хененлотер]] || 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 588 || [[Крвави залив]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 589 || [[Марио Бава]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 590 || [[Ђало филм]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 591 || [[Безнадежни случај из корпе 2]] || 23. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 592 || [[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]] || 24. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 593 || [[Странци (филм из 2008)]] || 25. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 594 || [[Странци 2: Плен у ноћи]] || 26. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 595 || [[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]] || 27. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 596 || [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] || 28. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 597 || [[Вољени (филм)]] || 29. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 598 || [[Изгубљени дечаци 2: Племе]] || 30. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 599 || [[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]] || 31. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''600''' || [[Зла смрт (филм из 2013)]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 601 || [[Мала продавница страве (филм из 1986)]] || 2. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 602 || [[Ковен (филм)]] || 3. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 603 || [[Из пакла (филм)]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 604 || [[Руке Трбосека]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 605 || [[Дракулина смрт]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 606 || [[Пол Вегенер]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 607 || [[Голем (филм)]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 608 || [[Голем и плесачица]] || 8. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 609 || [[Крв и црна чипка]] || 9. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 610 || [[Ноћ страве (филм из 2011)]] || 10. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 611 || [[Језиве приче из мрака]] || 11. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 612 || [[Голем: Како је дошао на свет]] || 12. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 613 || [[Деца кукуруза 2: Последња жртва]] || 13. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 614 || [[Створ (филм из 2011)]] || 14. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 615 || [[Елвира, господарица таме]] || 15. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 616 || [[Шта радимо сакривени]] || 16. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 617 || [[Трострука круна глуме]] || 16. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 618 || [[Вампири (филм из 1998)]] || 17. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 619 || [[Круг (филм из 2015)]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 620 || [[Џули Бенз]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 621 || [[Добри син]] || 19. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 622 || [[Мајка!]] || 20. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 623 || [[Посета (филм из 2015)]] || 21. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 624 || [[Операција страх]] || 22. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 625 || [[Небеска тема]] || 23. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:EmiliaITČA|EmiliaITČA]] |- | 626 || [[Бежање са часова]] || 23. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 627 || [[Подрхтавање]] || 24. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 628 || [[Земља Минотаура]] || 25. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 629 || [[То је освојило свет]] || 26. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 630 || [[Франкенштајнова освета]] || 27. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 631 || [[Инвазија трећих бића (филм из 1956)]] || 28. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 632 || [[Мала продавница страве (филм из 1960)]] || 29. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 633 || [[Језеро страха]] || 30. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 634 || [[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 635 || [[Даг Бредли]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 636 || [[Господари пакла 4: Крвна веза]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 637 || [[Очи без лица]] || 3. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 638 || [[Господари пакла 5: Инферно]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 639 || [[Жак Турнер]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 640 || [[Господари пакла 6: Трагач пакла]] || 5. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 641 || [[Господари пакла 7: Мртвији]] || 6. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 642 || [[Јазбина белог црва]] || 7. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 643 || [[Кери 2: Бес]] || 8. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 644 || [[Амерички вукодлак у Паризу]] || 9. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 645 || [[Лудаци (филм из 1973)]] || 10. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 646 || [[Улица страха, 1. део: 1994.]] || 11. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 647 || [[Улица страха, 2. део: 1978.]] || 12. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 648 || [[Улица страха, 3. део: 1666.]] || 13. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 649 || [[Станар (филм)]] || 14. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 650 || [[Ноћ комете]] || 15. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 651 || [[Манијак (филм из 2012)]] || 16. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 652 || [[Језеро Мунго]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 653 || [[Талија Цукер]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 654 || [[Мумијина рука]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 655 || [[Џорџ Зуко]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 656 || [[Сестринство (филм)]] || 19. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 657 || [[Смрт после смрти]] || 20. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} === Шаблони === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Шаблон !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[Шаблон:Хрватске теленовеле|Хрватске теленовеле]] || 17. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 2 || [[Шаблон:Hrvatske telenovele-lat|Hrvatske telenovele-lat]] || 17. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 3 || [[Шаблон:Капетан Харлок|Капетан Харлок]] || 28. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 4 || [[Шаблон:Дрејк и Џош|Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 5 || [[Шаблон:Ден Шнајдер|Ден Шнајдер]] || 15. март 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 6 || [[Шаблон:Слагалица страве|Слагалица страве]] || 27. октобар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 7 || [[Шаблон:Ноћ вештица (серијал филмова)|Ноћ вештица]] || 12. новембар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 8 || [[Шаблон:Инфокутија Дигимони - Ликови|Ликови из Пустоловина са Дигимонима]] || 26. новембар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 9 || [[Шаблон:Српски кандидати за Оскара|Српски кандидати за Оскара]] || 17. фебруар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Садко|Садко]] |- | 10 || [[Шаблон:Наградa ТВ и Новелас за најбољу главну глумицу|Наградa ТВ и Новелас за најбољу главну глумицу]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 11 || [[Шаблон:Наградa ТВ и новелас за најбољу теленовелу|Наградa ТВ и новелас за најбољу теленовелу]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 12 || [[Шаблон:БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози|БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 13 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи анимирани филм|БАФТА за најбољи анимирани филм]] || 10. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 14 || [[Шаблон:БАФТА за најбољу глумицу у главној улози|БАФТА за најбољу глумицу у главној улози]] || 10. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 15 || [[Шаблон:Астрална подмуклост (филмска серија)|Астрална подмуклост (филмска серија)]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 16 || [[Шаблон:БАФТА за најбољег глумца у главној улози|БАФТА за најбољег глумца у главној улози]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 17 || [[Шаблон:Фантазам (франшиза)|Фантазам (франшиза)]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 18 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи филм|БАФТА за најбољи филм]] || 12. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 19 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи филм на страном језику|БАФТА за најбољи филм на страном језику]] || 12. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 20 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи британски филм|БАФТА за најбољи британски филм]] || 13. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 21 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољу глумицу у главној улози|Награда Спирит за најбољу глумицу у главној улози]] || 14. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 22 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Спирит за најбољу глумицу у споредној улози]] || 14. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 23 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег глумца у главној улози|Награда Спирит за најбољег глумца у главној улози]] || 15. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 24 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег глумца у споредној улози|Награда Спирит за најбољег глумца у споредној улози]] || 16. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 25 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољи филм|Награда Спирит за најбољи филм]] || 16. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 26 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег режисера|Награда Спирит за најбољег режисера]] || 17. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 27 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу споредну женску улогу у мини-серији или ТВ филму|Награда Еми за најбољу споредну женску улогу у <br> мини-серији или ТВ филму]] || 18. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 28 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији|Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији]] || 19. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији|Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији]] || 20. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 30 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији|Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији]] || 22. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 31 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу хумористичку серију|Награда Еми за најбољу хумористичку серију]] || 24. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 32 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег режисера|Награда Сателит за најбољег режисера]] || 25. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 33 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумицу у главној улози|Награда Сателит за најбољу глумицу у главној улози]] || 26. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 34 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Сателит за најбољу глумицу у споредној улози]] || 26. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 35 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози|Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози]] || 27. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 36 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у споредној улози|Награда Сателит за најбољег глумца у споредној улози]] || 28. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 37 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумачку поставу (филм)|Награда Сателит за најбољу глумачку поставу]] || 29. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 38 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму|Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму]] || 29. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 39 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољи филм|Награда Сателит за најбољи филм]] || 30. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 40 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу|Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу]] || 10. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 41 || [[Шаблон:Дарио Арђенто|Дарио Арђенто]] || 15. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу|Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу]] || 17. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 43 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за споредну женску улогу|Награда Националног одбора за ревизију за споредну женску улогу]] || 25. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 44 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу|Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу]] || 30. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 45 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму — драма]] || 2. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 46 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму — драма]] || 5. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 47 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу споредну глумицу у играном филму|Златни глобус за најбољу споредну глумицу — играни филм]] || 6. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 48 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег споредног глумца у играном филму|Златни глобус за најбољег споредног глумца — играни филм]] || 11. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 49 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (мјузикл или комедија)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму — мјузикл <br> или комедија]] || 14. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 50 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у ТВ серији (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у ТВ серији — драма]] || 15. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 51 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму|Златни глобус за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму]] || 16. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 52 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег споредног глумца у серији, мини-серији или ТВ филму|Златни глобус за најбољег споредног глумца — серија, мини-серија <br> или ТВ филм]] || 19. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 53 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољи анимирани филм|Златни глобус за најбољи анимирани филм]] || 20. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 54 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољег глумца у главној улози|Британска независна филмска награда за најбољег глумца у <br> главној улози]] || 26. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 55 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољег глумца у споредној улози|Британска независна филмска награда за најбољег глумца у <br> споредној улози]] || 27. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 56 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у главној улози|Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у <br> главној улози]] || 27. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 57 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у споредној улози|Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у <br> споредној улози]] || 28. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 58 || [[Шаблон:Британске независне филмске награде|Британске независне филмске награде]] || 28. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 59 || [[Шаблон:Награда Ричард Харис|Награда Ричард Харис]] || 30. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 60 || [[Шаблон:Награда Гоја за најбољи филм|Награда Гоја за најбољи филм]] || 3. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 61 || [[Шаблон:Наградe Гоја|Наградe Гоја]] || 4. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 62 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољег негативца|МТВ филмска награда за најбољег негативца]] || 4. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 63 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу улогу у комедији|МТВ филмска награда за најбољу улогу у комедији]] || 5. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 64 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће|МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће]] || 6. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 65 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу улогу|МТВ филмска награда за најбољу улогу]] || 6. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 66 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу тучу|МТВ филмска награда за најбољу тучу]] || 6. август 2020. || Допуњен || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 67 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи пољубац|МТВ филмска награда за најбољи пољубац]] || 7. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 68 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи филм|МТВ филмска награда за најбољи филм]] || 8. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 69 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи филмски дуо|МТВ филмска награда за најбољи филмски дуо]] || 8. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 70 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у драмској серији|Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у драмској серији]] || 16. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 71 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у хумористичкој серији|Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у хумористичкој <br> серији]] || 19. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 72 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у драмској серији|Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у драмској серији]] || 20. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 73 || [[Шаблон:Петак тринаести (серијал филмова)|Петак тринаести]] || 21. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 74 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у хумористичкој серији|Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у хумористичкој <br> серији]] || 21. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 75 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној <br> улози]] || 22. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 76 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној <br> улози]] || 23. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 77 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у споредној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у споредној <br> улози]] || 25. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 78 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у споредној <br> улози]] || 26. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 79 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу]] || 27. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 80 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи сценарио|Награда Сатурн за најбољи сценарио]] || 27. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 81 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за животно дело|Награда Удружења филмских глумаца за животно дело]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 82 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољег режисера|Награда Сатурн за најбољег режисера]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 83 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољу музику|Награда Сатурн за најбољу музику]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 84 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм|Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 85 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи анимирани филм|Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 86 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи међународни филм|Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 87 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи трилер филм|Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 88 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа|Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 89 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције|Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 90 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег глумца|Награда Емпајер за најбољег глумца]] || 5. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 91 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољу глумицу|Награда Емпајер за најбољу глумицу]] || 6. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 92 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег новајлију|Награда Емпајер за најбољег новајлију]] || 7. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 93 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег режисера|Награда Емпајер за најбољег режисера]] || 8. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 94 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи британски филм|Награда Емпајер за најбољи британски филм]] || 9. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 95 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм|Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм]] || 10. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 96 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи трилер|Награда Емпајер за најбољи трилер]] || 10. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 97 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи филм|Награда Емпајер за најбољи филм]] || 11. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 98 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи хорор|Награда Емпајер за најбољи хорор]] || 15. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 99 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољу комедију|Награда Емпајер за најбољу комедију]] || 15. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | '''100''' || [[Шаблон:Награда Цар Константин|Награда Цар Константин]] || 3. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 101 || [[Шаблон:Награда Царица Теодора|Награда Царица Теодора]] || 3. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 102 || [[Шаблон:Гран при награда — Наиса|Гран при награда — Наиса]] || 4. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 103 || [[Шаблон:Награда Павле Вуисић|Награда Павле Вуисић]] || 10. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 104 || [[Шаблон:Глумачки пар године|Глумачки пар године]] || 11. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 105 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну мушку улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну <br> мушку улогу]] || 8. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 106 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну женску улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну <br> женску улогу]] || 9. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 107 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну мушку улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну <br> мушку улогу]] || 9. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 108 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну женску улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну <br> женску улогу]] || 10. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 109 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољу глумицу|Сребрни медвед за најбољу глумицу]] || 16. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 110 || [[Шаблон:Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг|Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг]] || 17. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 111 || [[Шаблон:Хуманитарна награда Џин Хершолт|Хуманитарна награда Џин Хершолт]] || 18. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 112 || [[Шаблон:Награда Станиславски|Награда Станиславски]] || 20. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 113 || [[Шаблон:Оскар за најбољи филм на страном језику|Оскар за најбољи филм на страном језику]] || 23. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 114 || [[Шаблон:Џек Николсон|Џек Николсон]] || 28. август 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 115 || [[Шаблон:Награда др. Бранивој Ђорђевић|Награда др. Бранивој Ђорђевић]] || 29. август 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 116 || [[Шаблон:Џорџ Клуни|Џорџ Клуни]] || 1. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 117 || [[Шаблон:Педро Алмодовар|Педро Алмодовар]] || 1. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 118 || [[Шаблон:Бигас Луна|Бигас Луна]] || 2. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 119 || [[Шаблон:Црни Груја|Црни Груја]] || 23. децембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 120 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољег глумца|Сребрни медвед за најбољег глумца]] || 2. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 121 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољу режију|Сребрни медвед за најбољу режију]] || 13. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 122 || [[Шаблон:Сребрни медвед за Велику награду жирија|Сребрни медвед за Велику награду жирија]] || 26. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 123 || [[Шаблон:Живи мртваци|Живи мртваци]] || 19. мај 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 124 || [[Шаблон:Џорџ Ромеро|Џорџ Ромеро]] || 21. мај 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 125 || [[Шаблон:Трострука круна глуме|Трострука круна глуме]] || 17. јун 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 126 || [[Шаблон:Марио Бава|Марио Бава]] || 17. јун 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} === Категорије === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Категорије !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[:Категорија: Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну песму|Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну песму]] || 15. октобар 2018. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2 || [[:Категорија: Ноћ вештица (франшиза)|Ноћ вештица (франшиза)]] || 15. октобар 2019. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 3 || [[:Категорија: Јужнокорејски филмови|Јужнокорејски филмови]] || 17. фебруар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 4 || [[:Категорија:Шаблони за награде БАФТА|Шаблони за награде БАФТА]] || 9. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 5 || [[:Категорија:Навигацијске кутије серије хорор филмова|Навигацијске кутије серије хорор филмова]] || 11. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 6 || [[:Категорија:Фантазам (франшиза)|Фантазам (франшиза)]] || 12. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 7 || [[:Категорија:БАФТА победници (филмови)|БАФТА победници (филмови)]] || 13. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 8 || [[:Категорија:Шаблони награде Спирит|Шаблони награде Спирит]] || 17. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 9 || [[:Категорија:Шаблони награде Еми|Шаблони награде Еми]] || 19. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 10 || [[:Категорија:Шаблони за награду Сателит|Шаблони награде Сателит]] || 25. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 11 || [[:Категорија:Шаблони за Награде Националног одбора за ревизију|Шаблони награде националног одбора за ревизију]] || 2. јун 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 12 || [[:Категорија:Шаблони награде Златни глобус|Шаблони награде Златни глобус]] || 22. јун 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 13 || [[:Категорија:Шаблони за награде Гоја|Шаблони за награде Гоја]] || 3. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 14 || [[:Категорија:Шаблони за МТВ филмске награде|Шаблони за МТВ филмске награде]] || 9. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 15 || [[:Категорија:Филмови продукцијске куће Хамер|Филмови продукцијске куће Хамер]] || 21. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 16 || [[:Категорија:Шаблони за награде Удружења филмских глумаца|Шаблони за награде Удружења филмских глумаца]] || 30. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 17 || [[:Категорија:Шаблони за награде Емпајер|Шаблони за награде Емпајер]] || 19. септембар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 18 || [[:Категорија:Добитнице награде Царица Теодора|Добитнице награде Царица Теодора]] || 29. септембар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 19 || [[:Категорија:Добитници Гран при награде Наиса|Добитници Гран при награде Наиса]] || 4. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 20 || [[:Категорија:Добитници награде Павле Вуисић|Добитници награде Павле Вуисић]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 21 || [[:Категорија:Добитници награде Славица|Добитници награде Славица]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 22 || [[:Категорија:Шаблони за награде Фестивалa глумачких остварења Филмски сусрети|Шаблони за награде Фестивалa глумачких остварења Филмски сусрети]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 23 || [[:Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он|Добитнице и добитници награде Она и он]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 24 || [[:Категорија:Добитници награде Зоран Радмиловић|Добитници награде Зоран Радмиловић]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 25 || [[:Категорија:Добитнице награде Жанка Стокић|Добитнице награде Жанка Стокић]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 26 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена|Добитници награде Златна арена]] || 17. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 27 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу режију|Добитници награде Златна арена за најбољу режију]] || 17. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 28 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио|Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио]] || 18. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу|Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу]] || 19. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу|Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу]] || 19. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 30 || [[:Категорија:Шаблони награде удружења филмских критичара на мрежи|Шаблони награде удружења филмских критичара на мрежи]] || 10. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 31 || [[:Категорија:Награде Друштва филмских критичара на мрежи|Награде Друштва филмских критичара на мрежи]] || 10. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 32 || [[:Категорија:Шаблони за награде Сребрни медвед|Шаблони за награде Сребрни медвед]] || 16. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 33 || [[:Категорија:Филмови које је режирао Џорџ Клуни|Филмови које је режирао Џорџ Клуни]] || 1. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 34 || [[:Категорија:Навигациони шаблони за шпанске редитеље|Навигациони шаблони за шпанске редитеље]] || 1. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 35 || [[:Категорија:Навигациони шаблони за јапанске редитеље|Навигациони шаблони за јапанске редитеље]] || 2. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 36 || [[:Категорија:Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију|Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију]] || 16. фебруар 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 37 || [[:Категорија:Хорор телевизијске серије|Хорор телевизијске серија]] || 6. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 38 || [[:Категорија:Филмови 1910.|Филмови 1910.]] || 22. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 39 || [[:Категорија:Филмови 1909.|Филмови 1909.]] || 22. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 40 || [[:Категорија:Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну музику|Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну музику]] || 20. мај 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 41 || [[:Категорија:Изгубљени филмови|Изгубљени филмови]] || 6. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[:Категорија:Филмови 1915.|Филмови 1915.]] || 7. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 43 || [[:Категорија:Филмови 1917.|Филмови 1917.]] || 8. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 44 || [[:Категорија:Ђало филмови|Ђало филмови]] || 17. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 45 || [[:Категорија:Природни хорор филмови|Природни хорор филмови]] || 18. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 46 || [[:Категорија:Фолк хорор филмови|Фолк хорор филмови]] || 19. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 47 || [[:Категорија:Сплатер филмови|Сплатер филмови]] || 19. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 48 || [[:Категорија:Готички хорор филмови|Готички хорор филмови]] || 23. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 49 || [[:Категорија:Телесни хорор филмови|Телесни хорор филмови]] || 23. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 50 || [[:Категорија:Комични хорор филмови|Комични хорор филмови]] || 24. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 51 || [[:Категорија:Акциони хорор филмови|Акциони хорор филмови]] || 25. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} __БЕЗСАДРЖАЈА__ [[Категорија:Википројекат Филм| ]] ecb3hkellvbasi5q1kh2vk89iarvvnc 3 3919632 25115069 25111854 2022-07-20T05:52:47Z HoneymoonAve27 204002 /* Glavna strana */ wikitext text/x-wiki {{архива}} == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Враћње == Ја се извињавам, грешком вратих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D0%BC%D1%87%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%9B&diff=24309851&oldid=24309735&diffmode=source измену].. [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^'''да?''']] 11:42, 17. јануар 2022. (CET) == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 21:38, 24. јануар 2022. (CET) == Абрахам и Адејеми == Поздрав, предложио сам два чланка ([[Тами Абрахам]] и [[Том Адејеми]]) за добре, па уколико стигнеш погледај их и евентуално дај свој коментар о њима. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 17:11, 4. фебруар 2022. (CET) Pošto si admin, a [[Медаља за ревносну службу (1913)|ovo ima više od 3 pozitivne recenzije]], jel automatski ide za sjajan ili ide na glasanje? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 14:51, 13. фебруар 2022. (CET) :{{ping|Ivan VA}} По [[Википедија:Сјајни_чланци/Правила#Избор_за_Сјајни_чланак|овоме]] не би требало да иде на гласање. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:11, 13. фебруар 2022. (CET) ::Menjali smo pravila. Pitaću Pinkija, on zna. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:19, 13. фебруар 2022. (CET) == Деми Ловато == {{Шаблон:Обавештење — гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Деми Ловато | Датум почетка гласања = 17. фебруар 2022. | Датум краја гласања = 24. фебруар 2022. | Потпис = — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:25, 17. фебруар 2022. (CET) }} Поздрав. Требао би се доделити статус сјајног ([[Ники Минаж]], [[Деми Ловато]], [[Селена Гомез]]) и доброг чланка ([[Оливија Родриго]]) на Википодацима. Извињавам се на цимању и хвала унапред. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:46, 2. март 2022. (CET) : {{одговор|HoneymoonAve27}} У складу са [[Википедија:Сјајни чланци/Правила|правилима]] све чланке би, осим [[Деми Ловато]], требало ставити на гласање јер: или се огласио недовољан број уредника или је било противљења на расправи. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:57, 2. март 2022. (CET) ::Правила налажу да се онда расправа продужи још недељу дана, што баш и нема смисла јер не верујем да ће се ико више јавити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:43, 2. март 2022. (CET) ::: {{одговор|HoneymoonAve27}} Можеш онда искористити шаблоне обавештења за сзр корисника. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:05, 2. март 2022. (CET) == у́ == Украјинско ''у́'' је парњак нашему ''в''. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:53, 27. март 2022. (CEST) :Извини што ти овако улећем и упадам, али пошто више ништа не смем сам да радим да не би попио блок, украјинско „ії” се у српскоме преноси као ''ији''. Поздрав још једаред. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:59, 27. март 2022. (CEST) ::{{одговор|Ничим неизазван}} Хвала на саветима, колико видим ја поменуте ситуације нисам имао у називима чланака, на шта конкретно мислиш? — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:38, 27. март 2022. (CEST) :::Изгубих чланак, не могу сад да га тражим, али нека украјинска каратискиња или дизачица тегова. Имао си је у чланцима, или си барем пријављивао за пројекте и такмичења неком другом можда. Променио бих и сам, али не желим да се замерам админима јер ми је скренута пажња. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:39, 27. март 2022. (CEST) ::::Нашао сам, [[Наталија Скакун]]. Наталија Анатол''ије''вна је правилна транскрипција. Нијесам лепо видео, мислих у почетку да је белоруско ''ў'' у питању, онда је то наше ''в'' (т. 199), али ипак је знак за акценат на самогласнику ''у'' — ''у́''. Дакле, само средње име треба да се доради. Променио бих сам, али не смем да вршим премештања до даљег. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:04, 27. март 2022. (CEST) Добро вече Фреди. Слушао сам једну добру емисију, па ти предлажем да послушаш дио од 35 минута. Мислим да ће ти значити. Позивам и мог пријатеља {{пинг|Soundwaweserb}} да баци поглед. Дакле, од 35. минута: [https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3508729/put-u-reci.html]. Поздрављам Вас. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:41, 28. март 2022. (CEST) == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 13:48, 8. април 2022. (CEST) == Европска унија == {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Европска унија | Датум почетка расправе = 23. априла 2022 | Датум краја расправе = 30. априла 2022. | Потпис = — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:26, 23. април 2022. (CEST) }} == Мрави == Поздрав, ако можеш погледај чланак [[Мрави]] и гласај, предложио сам га за статус сјајног. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 21:13, 27. април 2022. (CEST) == Табеле == Мени то дође исто, обично сам намештао са горње стране, али заиста мање битна ставка. Код ових млађих домаћих обично радим детаљно па ми ово и не треба. У том смислу, упутићу те ако стигнем да повадим из неких архива млађе селекције за генерације 90-их да се допуни списак код [[Списак репрезентативних голова Александра Митровића|Митровића]]. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:42, 21. мај 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 20:28, 5. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:10, 10. јун 2022. (CEST) == Рођени == Одмах да будем поштен, чини ми се да сам ту праксу овде затекао и наставио. Делује ми логично, у библиографијама се исто тако наводи, не оптерећује наслов превише. Проблем може да настане у оним случајевима типа [[Немања Милетић]]. Исто занимање, иста година рођења, исти део терена на ком играју, чак у једном периоду исти клуб. Онда или додатни опис, или средње слово које није увек познато. Налазио сам случајеве где је чак и месец рођења исти, али то је баш екстреман случај. Онда једино преостане физички опис [https://www.najboljivicevi.com/vic.php?id=4281 као у оном вицу 😄]. Ја зато у последње време баш водим рачуна колико је оправдано да се залећем с писањем неких биографија јер се временом испостави да неке од њих и нису од толике важности за пројекат. Можда би требало да имамо шири консензус и неку званичну смерницу што се тога тиче. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 13:47, 14. јун 2022. (CEST) == Пуно име == :Шта мислиш о [[посебно:Diff/24601637|овоме]]? — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:17, 15. јун 2022. (CEST) ::Шта да радим [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:BrankaVV#%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 овде]? Да кренем у масовно мењање више од 80 чланака и њихових назива, тј. премештање или да оставим овакав русвај? Дај ми савет да не буде после да ја филозофирам и намећем своју вољу. Ово доиста није ни по каквим правилима, молим те дај ми савет. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:17, 18. јун 2022. (CEST) ::{{одговор|Ничим неизазван}} Ау шта је ово… Ја бих прво поставио питање релевантности ових каменорезаца, а после и осталих чланака. Лепо си ово запазио. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:28, 18. јун 2022. (CEST) :::Ха-ха-ха!!! Па све време радим на хигијени пројекта, мене умало шлог није стрефио кад сам видео. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%BB%D0%B8%D1%88%D0%BE_%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%9B&action=history Још ми је дотична вратила моје измене], јер сам ја мислио да је само на том чланку погрешила, а када сам отворио доприносе... Ко је ово дозволио? Не знам, не смем ништа више да урадим јер ми [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0#%D0%97%D0%B0%D0%BA%D1%99%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BA Пинки дише завратом]... Ово је велики ужас и ја мислим да треба, на најдобронамернији начин, да се уклоне АП права (јер их ни ја немам, а погледај моје уредне дорпиносе)... Морамо да деламо, ја више не смем, биће да намећем своју вољу, да сам терориста и да сам штеточина. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:32, 18. јун 2022. (CEST) ::::То је већ друга тема о којој треба отворити дискусију и скренути пажњу уредници. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:13, 18. јун 2022. (CEST) == Glavna strana == Nisi stigao [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%3A%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%2F%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5&type=revision&diff=24606195&oldid=24606194 ovo], ali eto, neka vam je dobro. — [[Special:Contributions/5.43.78.53|5.43.78.53]] ([[User talk:5.43.78.53|разговор]]) 20:00, 16. јун 2022. (CEST) Узела бронзу Сара Лозо а немамо чланак о Лиги нација {{миг}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:56, 17. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Soundwaweserb}} Знам, ја баш хтео после финала, хоћеш ти? — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:04, 17. јул 2022. (CEST) :: Ај ти ако желиш, да ја ажурирам у биографијама одбојкашица ову бронзу.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:05, 17. јул 2022. (CEST) == Приштина == {{Обавештење — гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Приштина | Датум почетка гласања = 19 | Датум краја гласања = 26. јула 2022. | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 07:52, 20. јул 2022. (CEST) }} 9w8z78o1atso2dfeeqyqg73rvh3nply 25115072 25115069 2022-07-20T05:54:20Z HoneymoonAve27 204002 /* Приштина */ wikitext text/x-wiki {{архива}} == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Враћње == Ја се извињавам, грешком вратих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D0%BC%D1%87%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%9B&diff=24309851&oldid=24309735&diffmode=source измену].. [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^'''да?''']] 11:42, 17. јануар 2022. (CET) == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 21:38, 24. јануар 2022. (CET) == Абрахам и Адејеми == Поздрав, предложио сам два чланка ([[Тами Абрахам]] и [[Том Адејеми]]) за добре, па уколико стигнеш погледај их и евентуално дај свој коментар о њима. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 17:11, 4. фебруар 2022. (CET) Pošto si admin, a [[Медаља за ревносну службу (1913)|ovo ima više od 3 pozitivne recenzije]], jel automatski ide za sjajan ili ide na glasanje? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 14:51, 13. фебруар 2022. (CET) :{{ping|Ivan VA}} По [[Википедија:Сјајни_чланци/Правила#Избор_за_Сјајни_чланак|овоме]] не би требало да иде на гласање. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:11, 13. фебруар 2022. (CET) ::Menjali smo pravila. Pitaću Pinkija, on zna. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:19, 13. фебруар 2022. (CET) == Деми Ловато == {{Шаблон:Обавештење — гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Деми Ловато | Датум почетка гласања = 17. фебруар 2022. | Датум краја гласања = 24. фебруар 2022. | Потпис = — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:25, 17. фебруар 2022. (CET) }} Поздрав. Требао би се доделити статус сјајног ([[Ники Минаж]], [[Деми Ловато]], [[Селена Гомез]]) и доброг чланка ([[Оливија Родриго]]) на Википодацима. Извињавам се на цимању и хвала унапред. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:46, 2. март 2022. (CET) : {{одговор|HoneymoonAve27}} У складу са [[Википедија:Сјајни чланци/Правила|правилима]] све чланке би, осим [[Деми Ловато]], требало ставити на гласање јер: или се огласио недовољан број уредника или је било противљења на расправи. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:57, 2. март 2022. (CET) ::Правила налажу да се онда расправа продужи још недељу дана, што баш и нема смисла јер не верујем да ће се ико више јавити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:43, 2. март 2022. (CET) ::: {{одговор|HoneymoonAve27}} Можеш онда искористити шаблоне обавештења за сзр корисника. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:05, 2. март 2022. (CET) == у́ == Украјинско ''у́'' је парњак нашему ''в''. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:53, 27. март 2022. (CEST) :Извини што ти овако улећем и упадам, али пошто више ништа не смем сам да радим да не би попио блок, украјинско „ії” се у српскоме преноси као ''ији''. Поздрав још једаред. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:59, 27. март 2022. (CEST) ::{{одговор|Ничим неизазван}} Хвала на саветима, колико видим ја поменуте ситуације нисам имао у називима чланака, на шта конкретно мислиш? — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:38, 27. март 2022. (CEST) :::Изгубих чланак, не могу сад да га тражим, али нека украјинска каратискиња или дизачица тегова. Имао си је у чланцима, или си барем пријављивао за пројекте и такмичења неком другом можда. Променио бих и сам, али не желим да се замерам админима јер ми је скренута пажња. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:39, 27. март 2022. (CEST) ::::Нашао сам, [[Наталија Скакун]]. Наталија Анатол''ије''вна је правилна транскрипција. Нијесам лепо видео, мислих у почетку да је белоруско ''ў'' у питању, онда је то наше ''в'' (т. 199), али ипак је знак за акценат на самогласнику ''у'' — ''у́''. Дакле, само средње име треба да се доради. Променио бих сам, али не смем да вршим премештања до даљег. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:04, 27. март 2022. (CEST) Добро вече Фреди. Слушао сам једну добру емисију, па ти предлажем да послушаш дио од 35 минута. Мислим да ће ти значити. Позивам и мог пријатеља {{пинг|Soundwaweserb}} да баци поглед. Дакле, од 35. минута: [https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3508729/put-u-reci.html]. Поздрављам Вас. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:41, 28. март 2022. (CEST) == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 13:48, 8. април 2022. (CEST) == Европска унија == {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Европска унија | Датум почетка расправе = 23. априла 2022 | Датум краја расправе = 30. априла 2022. | Потпис = — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:26, 23. април 2022. (CEST) }} == Мрави == Поздрав, ако можеш погледај чланак [[Мрави]] и гласај, предложио сам га за статус сјајног. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 21:13, 27. април 2022. (CEST) == Табеле == Мени то дође исто, обично сам намештао са горње стране, али заиста мање битна ставка. Код ових млађих домаћих обично радим детаљно па ми ово и не треба. У том смислу, упутићу те ако стигнем да повадим из неких архива млађе селекције за генерације 90-их да се допуни списак код [[Списак репрезентативних голова Александра Митровића|Митровића]]. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:42, 21. мај 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 20:28, 5. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:10, 10. јун 2022. (CEST) == Рођени == Одмах да будем поштен, чини ми се да сам ту праксу овде затекао и наставио. Делује ми логично, у библиографијама се исто тако наводи, не оптерећује наслов превише. Проблем може да настане у оним случајевима типа [[Немања Милетић]]. Исто занимање, иста година рођења, исти део терена на ком играју, чак у једном периоду исти клуб. Онда или додатни опис, или средње слово које није увек познато. Налазио сам случајеве где је чак и месец рођења исти, али то је баш екстреман случај. Онда једино преостане физички опис [https://www.najboljivicevi.com/vic.php?id=4281 као у оном вицу 😄]. Ја зато у последње време баш водим рачуна колико је оправдано да се залећем с писањем неких биографија јер се временом испостави да неке од њих и нису од толике важности за пројекат. Можда би требало да имамо шири консензус и неку званичну смерницу што се тога тиче. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 13:47, 14. јун 2022. (CEST) == Пуно име == :Шта мислиш о [[посебно:Diff/24601637|овоме]]? — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:17, 15. јун 2022. (CEST) ::Шта да радим [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:BrankaVV#%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 овде]? Да кренем у масовно мењање више од 80 чланака и њихових назива, тј. премештање или да оставим овакав русвај? Дај ми савет да не буде после да ја филозофирам и намећем своју вољу. Ово доиста није ни по каквим правилима, молим те дај ми савет. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:17, 18. јун 2022. (CEST) ::{{одговор|Ничим неизазван}} Ау шта је ово… Ја бих прво поставио питање релевантности ових каменорезаца, а после и осталих чланака. Лепо си ово запазио. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:28, 18. јун 2022. (CEST) :::Ха-ха-ха!!! Па све време радим на хигијени пројекта, мене умало шлог није стрефио кад сам видео. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%BB%D0%B8%D1%88%D0%BE_%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%9B&action=history Још ми је дотична вратила моје измене], јер сам ја мислио да је само на том чланку погрешила, а када сам отворио доприносе... Ко је ово дозволио? Не знам, не смем ништа више да урадим јер ми [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0#%D0%97%D0%B0%D0%BA%D1%99%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BA Пинки дише завратом]... Ово је велики ужас и ја мислим да треба, на најдобронамернији начин, да се уклоне АП права (јер их ни ја немам, а погледај моје уредне дорпиносе)... Морамо да деламо, ја више не смем, биће да намећем своју вољу, да сам терориста и да сам штеточина. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:32, 18. јун 2022. (CEST) ::::То је већ друга тема о којој треба отворити дискусију и скренути пажњу уредници. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:13, 18. јун 2022. (CEST) == Glavna strana == Nisi stigao [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%3A%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%2F%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5&type=revision&diff=24606195&oldid=24606194 ovo], ali eto, neka vam je dobro. — [[Special:Contributions/5.43.78.53|5.43.78.53]] ([[User talk:5.43.78.53|разговор]]) 20:00, 16. јун 2022. (CEST) Узела бронзу Сара Лозо а немамо чланак о Лиги нација {{миг}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:56, 17. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Soundwaweserb}} Знам, ја баш хтео после финала, хоћеш ти? — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:04, 17. јул 2022. (CEST) :: Ај ти ако желиш, да ја ажурирам у биографијама одбојкашица ову бронзу.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:05, 17. јул 2022. (CEST) == Приштина == {{Обавештење — гласање за добар чланак | Назив чланка = Приштина | Датум почетка гласања = 19 | Датум краја гласања = 26. јула 2022. | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 07:52, 20. јул 2022. (CEST) }} bg6nwnkbvhzxxgim0ld5iu09gl1atgg 0 3920536 25114019 24523991 2022-07-19T12:52:26Z 178.149.33.21 wikitext text/x-wiki {{Научник | име = Петар Веселиновић | слика = Petar Veselinović.png | пуно_име = Петар Веселиновић | ширина_слике = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1969|1|4}} | место_рођења = [[Ћуприја (град)|Ћуприја]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | школа = [[Економски факултет Универзитета у Крагујевцу]] | поље = | институција = | познат_по = | награде = | напомене = | потпис = }} '''Петар Веселиновић''' ([[Ћуприја (град)|Ћуприја]], [[4. јануар]] [[1969]]) економиста је и редовни професор [[Економски факултет Универзитета у Крагујевцу|Економског факултета Универзитета у Крагујевцу]]. Аутор је више књига, бројних студија, научних и стручних чланака, учесник конференција у земљи и иностранству. == Биографија == Др Петар Веселиновић рођен је 4. јануара 1969. године у Ћуприји. Основну и средњу школу завршио је у Рековцу. Носилац је две дипломе „Вук Караџић“. Школске [[1989/1990]]. године уписао је Економски факултет Универзитета у Крагујевцу а дипломирао је [[18. јула]] [[1993]]. године. Магистарски рад под називом „Економски узроци привредног краха и распада бивше Југославије", одбранио је [[17. октобра]] [[1997]]. године на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу, {{COBISS|ID=512290396}}. Докторску дисертацију под називом „Утицај институционалних решења на развојне токове југословенске привреде" одбранио је такође на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу, [[2. новембра]] [[2002]]. године, {{COBISS|ID=513134997}}. Основне области научно-истраживачког рада проф. др Петра Веселиновића су: национална економија, транзиција, регионални развој, глобализација, економска политика и привредни развој. === Професионално напредовање === Професор др Петар Веселиновић је свој радни век започео на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу и то: * ''као сарадник без сарадничког звања ([[2. септембра]] [[1996]]. године),'' * ''асистент приправник ([[17. октобра]] [[1997]]. године),'' * ''асистент ([[14. јула]] [[1998]]. године),'' * ''доцент ([[10. априла]] [[2003]]. године),'' * ''ванредни професор ([[10. септембра]] [[2008]]. године)'' и * ''редовнби професор за ужу научну област Општа економија и привредни развој – наставни предмет Национална економија ([[31. октобра]] [[2014]]. године)''. Поред ангажовања на Економском факултету у Крагујевцу на Основним академским студијама, проф. др Веселиновић је ангажован и на Мастер академским студијама и Докторским академским студијама. Изводио је наставу и на одељењима Економског факултета у Новом Пазару и Врњачкој Бањи. Од [[19. септембра]] [[2016]]. године налази се на функцији Декана Економског факултета Универзитета у Крагујевцу. == Допринос академској и широј заједници == === На Економском факултету и Универзитету у Крагујевцу === * ''члан неколико Комисија за избор колега у звање асистента и доцента'', * ''члан програмских и организационих одбора бројних домаћих и међународних научних скупова'', * ''редактор неколико зборника радова са домаћег научног скупа'', * ''Секретар Катедре за Општу економску теорију и привредни развој'', * ''Руководиоца основних студија Економског факултета Универзитета у Крагујевцу - ван седишта у Новом Пазару'', * ''у два мандата биран је за члана Савета Економског факултета, од [[2004]]-[[2006]]. године и од [[2006]]-[[2009]]. године'', * ''у другом мандату, од [[6. децембра]] [[2006]]. године, именован је за Заменика председника Савета Економског факултета Универзитета у Крагујевцу'', * ''у периоду од [[1. октобра]] [[2009]]. године до [[25. марта]] [[2012]]. године обављао је функцију Продекана за наставна и студенска питања'', * ''од [[26. марта]] до [[31. децембра]] [[2012]]. године обављао је функцију Продекана за научно-истраживачки рад'', * ''био је и директор Центра за економска истраживања Економског факултета Универзитета у Крагујевцу, у периоду од [[2009]]-[[2015]]. године'', * ''од [[16. децембра]] [[2015]]. до [[16. септембра]] [[2016]]. године обављао је функцију Проректора за наставна и студентска питања Универзитета у Крагујевцу''.<ref name="Наставници">{{cite web|title=Наставници | url = http://www.ekfak.kg.ac.rs/sr/nastavnici/nastavnici-az?id=156&idd=252 | website = Економски факултет Универзитета у Крагујевцу | accessdate=17. 10. 2018}}</ref> === Чланство у стручним и другим удружењима === * ''Од [[2. децембра]] [[2015]]. године изабран је за члана Председништва Савеза економиста Србије, у мандатном периоду од [[2015]]-[[2019]]. године'', * ''од [[17. маја]] [[2010]]. године изабран је за члана Научног друштва економиста Србије'', * ''Председник је Друштва економиста Крагујеваца''. === Остала чланства === * ''налазио се на функцији члана Градског већа за Економску политику и финансије града Крагујевца од [[2012]]–[[2014]]. године'', * ''члан је Издавачког савета часописа Економика'', * ''био је члан Градског већа за Омладину, спорт и туризам града Крагујевца'', * ''председник је Управног одбора Универзитетске библиотеке Универзитета у Крагујевцу'', * ''Управних одбора: Црвеног крста града Крагујевца'', * ''Фонда „ Проф. др Илија Росић“'', * ''Фудбалског клуба Раднички [[1923]]'', * ''Клуба малог фудбала Економац'', * ''Фудбалског Савеза града Крагујевца'' и * ''од [[2012]]-[[2014]]. године налазио се на функцији координатора Локалног антикорупцијског форума града Крагујевца''. == Ангажовања на истраживачким пројектима == Др Петар Веселиновић је до сада био ангажован на више пројеката, издвајамо следеће пројекте: * ''Стратегија регионалног развоја Србије ([[2004]]), за потребе Владе Републике Србије'', * ''Економске реформе у здравству ([[2002]]), који је реализован у организацији УСАИД и Српског лекарског друштва'', * ''Међународни пројекат - Rationalization of the Postgraduate Studies in Business Management and Economics in Serbia TEMPUS JEП ЦД-41146 (2007—2009)'', * ''Изазови и перспективе структурних промена у Србији - Стратешки правци економског развоја и усклађивање са захтевима ЕУ (ОИ 179015), чији је носилац Институт економских наука из Београда а финансира Министарство за науку и технолошки развој Владе Републике Србије'', * ''Истраживање и развој платформе за научну подршку у одлучивању и управљању научним и технолошким развојем у Србији (47005), чији је носилац Институт Михајло Пупин из Београда а такође финансира Министарство за науку и технолошки развој Владе Републике Србије''. == Селективна библиографија == === Монографије === * ''ВЕСЕЛИНОВИЋ, Петар. Национална економија. Крагујевац: Економски факултет, X, 429 стр., граф. прикази, табеле. {{page|year=2013|isbn=978-86-6091-044-0|pages=}} {{COBISS|ID=201412364}}'', * ''РОСИЋ, Илија, ВЕСЕЛИНОВИЋ, Петар. Национална економија. Крагујевац: Економски факултет, XIV, 425 стр., граф. прикази, табеле. {{page|year=2006| isbn=978-86-82203-69-8}} {{COBISS|ID=133406988}}''. === Чланци и други саставни делови === Др Петар Веселиновић је објавио велики број научних и стручних чланака у домаћим и страним часописима, такође и велики број научних и стручних радова у зборницима и монографијама домаћег и међународног значаја.<ref>{{cite web|title=Петар Веселиновић | url = http://splet02.izum.si/cobiss/bibliography?code=06735&formatbib=2&langbib=scr&li=sr | website = Персоналне библиографије | accessdate=17. 10. 2018}}</ref> == Рад са студентима == Проф. др Петар Веселиновића је својим научно-стручним и педагошким радом показао висок ниво систематичност, одговорности, коректности и приврженост свом професијоналном опредељењу и раду са студентима.<ref>{{cite web|title=Kragujevac | url = http://www.kragujevaconline.rs/vesti/info/ekonomija/16887-intervjuer-dekan-ekonomskog-fakulteta-univerziteta-u-kragujevcu-prof-dr-petar-pedja-veselinovic | website = Kragujevaconline | accessdate=17. 10. 2018}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.infokg.rs/kragujevcani/intervju-petar-veselinovic-formirati-tim-koji-bi-se-bavio-apliciranjem-prema-razvojnim-programima.html Интервју са професором Петром Веселиновићем (03.03.2018)] {{DEFAULTSORT:Веселиновић, Петар}} [[Категорија:Рођени 1969.]] [[Категорија:Ћупричани]] [[Категорија:Српски професори]] [[Категорија:Професори крагујевачког универзитета]] [[Категорија:Српски економисти]] 2ci9h83njrbayfu41r29b78o3vb00cn 3 3924931 25115220 24589195 2022-07-20T09:51:14Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Корисник:Nikolina Šepić/заглавље}} <div class="plainlinks" style="{{{extra-style|}}}; background-color: #F0F8FF; border: 1px solid {{{border-color|#00a5ff}}}; width: {{{width|}}}; color: white; font-weight: bold; margin: 2em 0 1em; padding: .5em 1em; vertical-align: middle; clear: both {{Заобљени углови}};"> [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:VasoniVasoni&action=edit&section=new<span style="color: #0066aa;">Оставите поруку</span>]</div> <div style="position:absolute;bottom:0;left:-50px">[[Датотека:Gnome-go-up.svg|25п|Врх странице|link=#top]]</div> {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;font-size: 125%;" |'''Поздрав, {{СТРАНИЦА}}.''' [[Википедија:Добро дошли|Добро дошли]] на [[Википедија на српском језику|Википедију на српском језику]]! |- | colspan="4" | Здраво, {{СТРАНИЦА}}. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. |- | colspan="4" | Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и '''прочитате следеће теме''', пре него што почнете да уређујете Википедију. |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app lassist.png|30п]] | [[Википедија:Пет стубова|'''Пет стубова Википедије'''<br />Шта је Википедија?]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action info.svg|30п]] | [[Помоћ:Садржај|'''Помоћ'''<br />Општи приручник за уређивање Википедије]] |- | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app Startup Wizard.png|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Упутства|'''Упутства'''<br />Брзо научите да правите измене, корак по корак]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app kedit.svg|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Песак|'''Песак'''<br />За увежбавање рада на Википедији]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Project Tutorials.png|30п]] | [[Википедија:Википедијанац (основни курс)| '''Основни курс'''<br />Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима]] | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action apply.png|30п]] | [[Помоћ:Уређивање|'''Научите како се уређује страница'''<br />Водич за уређивање страница]] |- | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps important yellow.svg|30п]] | [[Википедија:Шта Википедија није|'''Ствари које не би требало да радите'''<br />Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps ksirc.png|30п]] | [[Википедија:Најчешће постављана питања|'''Најчешће постављана питања'''<br />Питања која многи постављају]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app file-manager.png|30п]] | [[Википедија:Правила и смернице|'''Правила Википедије'''<br />Правила и смернице које је усвојила заједница]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps kteatime.png|30п]] | [[Википедија:Трг|'''Трг'''<br />Место где можете питати друге википедијанце]] |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | [[Датотека:Signature button.png|д|Дугме за аутоматски потпис]] Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. <u>'''Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитате важне [[Википедија:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији|напомене о писању српским језиком на Википедији]].'''</u> Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати [[Српска ћирилица|ћирилицом]] и [[гајица|латиницом]], [[Екавски изговор|екавицом]] и [[Ијекавски изговор|ијекавицом]], али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „-{osisanom}-” латиницом, односно -{[[ASCII]]}--јем, биће уклоњене без одлагања. <div align=right>-{'''''[[Википедија:Вавилон/Sr-0|Don't speak Serbian? Sr-0?]] - talk to us via [[Википедија:Трг/Енглески|our Village Pump in English]].'''''}-</div> </div> |} Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални [[Википедија:Википедијанци|корисник]]. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на [[Википедија:Трг|Тргу]]. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!-- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 23:23, 7. новембар 2018. (CET) == Позивница за придруживање дискорд серверу == <div style="margin:1em; border:1px silver solid; background:#414244; padding:0.6em;" > {| style="background:#414244" |- | [[Датотека:Discord Color Text Logo (2015-2021).svg|120п|веза=]] | align="center"|<span style="color:#ffffff;">Здраво, Nikolina Šepić.<br> Позивамо вас да се придружите дискорд серверу. Он служи да омогући лакшу комуникацију и сарадњу међу википедијанцима.<br>Да бисте се придружили, кликните <span style="color:#0047AB;"><span class="plainlinks">[https://discord.gg/TyQt8TQ овде]</span></span>. За више информација, погледајте <span style="color:#0047AB;">[[Википедија:Дискорд]]</span>.<br> Хвала!</span> |}</div> [[Корисник:AcamicamacaracaBot|AcamicamacaracaBot]] ([[Разговор са корисником:AcamicamacaracaBot|разговор]]) 12:42, 13. јул 2019. (CEST) == Поздрав == Честитке за труд, узгред и мала напомена. Када додајеш слике, обрати пажњу на број и то како цела галерија утиче на прегледност чланка и концепт чланка. Значи не треба претеривати, посебно уколико је чланак клица. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 15:16, 17. август 2019. (CEST) : Здраво Николина. Честитке и од мене на труду, само тако настави. Успут, као што каже колега Лотом, треба обратити пажњу на фотографије, не требају се додати по сваку цену, ако утичу на прегледност чланка. Поздрав --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 15:02, 18. август 2019. (CEST) == Рад == Поздрав Николина, све похвале за досадашњи рад! Предложио бих ти да уместо сталног премештања чланака у песку одмах направиш чланак, додаш на њега шаблон [[:Шаблон:Радови у току|радови у току]] и када завршиш са радом уклониш га са чланка. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 19:08, 22. септембар 2019. (CEST) == Википедијанац 2019. године == У току је гласање за Википедијанца 2019. године, слободно могу да гласају сви корисници без обзира на број измена, оставите свој глас или предложите кандидата којег желите. Можете гласати на [[Википедија:Гласање/Википедијанац 2019. године|овој страници]].--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:37, 25. децембар 2019. (CET) == Википројекат Београд == {{Википројекат Београд — позив}}--[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 23:37, 30. децембар 2019. (CET) == Фудбалери == Поздрав! Јављам се кокретно поводом [[Емир Сахити|овог чланка]]. Чисто да ти дам пар инструкција. Код млађих узраста репрезентација слободно скрати по моделу Држава до _ година. Ради уједначавања и лакше претраге, пожељно је узети неки шаблонски наслов, као што је рецимо за [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|омладинце Србије]]. Верујем да се могу пронаћи ове оригиналне референце и на хрватском, што би било пожељно, али није неопходно, јер некад платформа на којој је рађен сајт не нуди могућност директне конверзије, већ мора да се лута по вестима. Ово пишем као напомену, није обавезујуће. Минусе између година требало би заменити цртом, итд. Ако треба било каква помоћ фудбалских чланака, можеш да се обратиш некима од нас који често пишемо, попут Саунда, Фредија и мене, а можеш и да украдеш неки фазон са чланака које смо радили, нико се неће љутити. 😀 --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:41, 26. фебруар 2020. (CET) == Одг: Википројекат Биографија == Подржавам пројекат и радо ћу се прикључити. Будући да сам прве биографије на овој Википедији написао 2004. године практично сам део тога и пре званичног оснивања пројекта. Корисно је знати да смо до сада имали и [[Википедија:Тим/Биографије]] као домаћи једноставнији облик нечега сличног, као и то да постоји [[Портал:Биографија]]. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 22:33, 8. април 2020. (CEST) :{{одговор|Djordjes}} Хвала Вам много! Википројекат је заснован баш на поменутом тиму и порталу. {{осмех}} == Википројекат Биографија == Не знам шта ћу пре! {{смех}} Од када се рачунају чланци? Имам пар нових... Могу ли да се комбинују са другим пројектима?--[[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 22:27, 8. април 2020. (CEST) :{{одговор|BuhaM}} Чланци се рачунају од данас. Могу, наравно. Хвала Вам на учешћу! {{смех}} == Re: Википројекат Биографија == Некада сам био пуно активнији али након 14 година рада сада немам више времена као некад. У сваком случају хвала на позиву, време је за смену генерација на википедији. [[File: Snake bgd Cobra.gif|35px]] '''[[Корисник:Snake bgd|<font color="red">Змија</font>]] [[Разговор са корисником:Snake bgd|<font color="black">бгд</font>]]''' [[File: Snake bgd Cobra Mirrored.gif|35px]] 20:24, 9. април 2020. (CEST) == Википројекат Биографија == Хвала на позиву! Радо ћу се прикључити јер иначе највише уживам у писању биографија. :) Поздрав, [[Корисник:Tekiii|Tekiii]] ([[Разговор са корисником:Tekiii|разговор]]) 01:25, 11. април 2020. (CEST) == Расправа о чланку [[Руси у Републици Српској]] == Поздрав, покренуо сам расправу за кандидовање чланказа добар чланак. Погледај ако ти није тешко и прокоментариши.{{Потпис Marko Sarajevo}} 11:12, 2. мај 2020. (CEST) Ћао Нина. Једна мала напомена, српски језик не користи цртицу код писања вишечланих личних имена, [[Јулијус Вагнер-Јаурег]] је Јулијус Вагнер Јаурег, Ана Марија никако не може бити Ана-Марија и слично. Код свих биографија такође треба додавати шаблон <nowiki>{{DEFAULTSORT:}}</nowiki> у форми ''презиме, име'' који служи за категорисање биографија по презименима у категоријама. Такође код категорија у биографијама увек прво иде категорија за годину рођења→година смрти→занимање уз етникум→награде и сл. — [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 11:20, 16. јул 2020. (CEST) :{{одговор|НиколаБ}} Здраво Никола! Написала сам Јулијус Вагнер-Јаурег јер сам видела да је тако наведено у [[Шаблон:Нобелова награда за физиологију или медицину|шаблону]], али свакако си у праву. Хвала на напоменама, трудићу се да их уважим. — <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 13:51, 16. јул 2020. (CEST) == Ранковић == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Александар Ранковић | Датум почетка гласања = 29. 7. 2020 | Датум краја гласања = 5. 8. 2020 | Потпис = — [[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:37, 30. јул 2020. (CEST) }} == Пиксел == Здраво! Кад укључујеш слике, нема потребе да пишеш ''600пиксел'', довољно је ''600п''. Ако већ пишеш целу реч (лично мислим да је боље краће јер је тако прегледније), реч је [[пиксел|пиКСел]], а не [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%83&type=revision&diff=23566507&oldid=23361587 пиСКел] :) -- -{[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|<span style="color: red;">(раз</span><span style="color: blue;">гов</span><span style="color: gray;">ор)</span>]]}- 14:08, 24. јануар 2021. (CET) == Акција писања чланака о Кини == Обавештавају се заинтересовани уредници да ће сутра почети [[Википедија:Акција писања чланака о Кини|Акција писања чланака о Кини]]. Акција представља заједнички подухват Викимедије Србије и Викимедијине корисничке групе Кине, а њен циљ је писање чланака о кинеској историји, географији, цивилизацији, култури, личностима итд. Трајаће од 1. фебруара до 1. марта 2021. године. С друге стране, кинески википедијанци ће у истом периоду писати о Србији. Ако желите да учествујете, оставите свој потпис на '''[[Википедија:Акција писања чланака о Кини/Учесници|овој страници]]'''. Ову поруку сте добили јер сте се пријавили да примате обавештења о предстојећим акцијама. Ако не желите да примате оваква обавештења, [[Википедија:Акције/Обавештења|уредите овај списак]]. Срдачан поздрав! [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 16:34, 31. јануар 2021. (CET) <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Aca@srwiki коришћењем листе са URL адресе https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%9E%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0&oldid=23572241 --> Кад се убацују референце треба се проверити да ли су исправне, а не само преписивати са енглеске википедије.— [[Корисник:Bozalegenda|Bozalegenda]] ([[Разговор са корисником:Bozalegenda|разговор]]) 04:13, 3. фебруар 2021. (CET) == #1lib1ref == Dear Nikolina, congratulations on being the "top user" of #1lib1ref in January/February 2021 with more than 5.500 edits. Here at Wikimedia Germany we are very impressed by that and would like to interview you for our blog. In case you are interested in that, please contact me via kultur@wikimedia.de Thanks in advance! — [[Корисник:Claudia Bergmann (WMDE)|Claudia Bergmann (WMDE)]] ([[Разговор са корисником:Claudia Bergmann (WMDE)|разговор]]) 12:46, 17. фебруар 2021. (CET) == Акција писања чланака о храни == Обавештавају се заинтересовани уредници да ће сутра почети [[Википедија:Акција писања чланака о храни|Акција писања чланака о храни]]. Њен циљ је повећање садржаја о различитим специјалитетима, зачинима, додацима и традиционалној кухињи. Трајаће од 8. до 21. марта 2021. године. Ако желите да учествујете, оставите свој потпис '''[[Википедија:Акција писања чланака о храни/Учесници|на овој страници]]'''. Ову поруку сте добили јер сте се пријавили да примате обавештења о предстојећим акцијама. Ако не желите да примате оваква обавештења, уредите [[Википедија:Акције/Обавештења|овај списак]]. Срдачан поздрав! — [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 11:34, 7. март 2021. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Aca@srwiki; списак прималаца: https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%9E%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0&oldid=23583168 --> == Акција писања чланака о Београду 3 == Обавештавају се заинтересовани уредници да ће сутра почети [[Википедија:Акција писања чланака о Београду 3|Акција писања чланака о Београду 3]]. Њен циљ је повећање садржаја о Београду, главном граду Србије. Трајаће од 26. марта до 10. априла 2021. године. Ако желите да учествујете, оставите свој потпис на '''[[Википедија:Акција писања чланака о Београду 3/Учесници|овој страници]]'''. Ову поруку сте добили јер сте се пријавили да примате обавештења о предстојећим акцијама. Ако не желите да примате оваква обавештења, уредите [[Википедија:Акције/Обавештења|овај списак]]. Срдачан поздрав! — [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 18:56, 25. март 2021. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Aca@srwiki; списак прималаца: https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%9E%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0&oldid=23702076 --> == China-Serbia Cultural Exchange Program Merchandise Giveaway == Hello! Sorry for posting in English. I am one of the coordinators on the Chinese side of the [[Википедија:Акција писања чланака о Кини|China-Serbia Cultural Exchange Program]], and I am here to tell you that you are eligible for a small gift from us for participating in it. Please refer to '''[https://qiuwen.wmcug.org.cn/archives/198/china-serbia-cultural-exchange-program-merchandise-giveaway-serbia-2021/ this page]''' to sign up. Thanks! Wikimedians of Mainland China (User Group) — [[Корисник:Techyan|Techyan]] ([[Разговор са корисником:Techyan|разговор]]) 13:37, 4. април 2021. (CEST) == Акција писања биографија == Обавештавају се заинтересовани уредници да је данас почела [[Википедија:Акција писања биографија|Акција писања биографија]]. Њен циљ је израда, сређивање и допуна биографских чланака. Трајаће од 8. до 28. априла 2021. године. Ако желите да учествујете, оставите свој потпис на '''[[Википедија:Акција писања биографија/Учесници|овој страници]]'''. Ову поруку сте добили јер сте се пријавили да примате обавештења о предстојећим акцијама. Ако не желите да примате оваква обавештења, уредите [[Википедија:Акције/Обавештења|овај списак]]. Срдачан поздрав! — [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 12:47, 8. април 2021. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Aca@srwiki; списак прималаца: https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%9E%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0&oldid=23702076 --> == Wikimedia_CEE_Spring_2021: Спорт у Украјини == Добар дан, Nikolina Šepić ! Хвала вам што сте креирали чланак о украјинском спорту у српском делу Википедије, можда ће вас занимати и други чланци о украјинском спорту: *[[:uk:10 найкращих спортсменів України]] *[[:uk:Герої спортивного року]] *[[:uk:Список українських спортсменів — учасників Європейських ігор 2015]] *[[:uk:Список українських спортсменів — учасників Олімпійських ігор 2016]] *[[:ru:Спартак (гандбольный клуб, Киев)]] *[[:uk:Victor Kovalenko]] *[[:en:Igor Turchin (handball)]] *[[:en:Daria Bilodid]] *[[:en:Zinaida Turchyna]] *[[:pl:Danyjił Bołdyrew]] *[[:en:Valentin Mankin]] *[[:en:Olena Kostevych]] *[[:en:Yaroslava Mahuchikh]] *[[:en:Aleksei Barkalov|Oleksiy Barkalov]] *[[:en:Olha Kharlan]] *[[:en:Andrei Medvedev (tennis)|Andriy Medvedev]] *[[:en:Viktor Tsybulenko]] *[[:en:Volodymyr Holubnychy|Volodymyr Holubnychyi]] *[[:en:Oleksiy Butovsky]] *[[:ru:Терлюга, Анжелика Владимировна]] *[[:uk:Чукарін Віктор Іванович]] *[[:en:Ivan Firtsak]] *[[:en:Dmitri Khristich|Dmytro Khrystych]] *[[:en:Inessa Kravets]] и други чланци одавде https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_CEE_Spring_2021/Structure/Ukraine/Extended/Sports Срдачан поздрав и надам се одговору— [[Корисник:Yasnodark|Yasnodark]] ([[Разговор са корисником:Yasnodark|разговор]]) 16:39, 30. април 2021. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Original Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Општа споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Хвала и супер, Николина за # 1либ1реф. Нажалост, не говорим српски. Надам се да програм за превођење функционише. Поздрав из Берлина [[Корисник:Polimorph|Polimorph]] ([[Разговор са корисником:Polimorph|разговор]]) 17:17, 27. мај 2021. (CEST) |} == Изабрани чланци == Поздрав, обраћам ти се као аутору неколико изабраних чланака са позивом да се укључиш у [[Разговор о Википедији:Добри чланци|расправу]], пошто видим да Аце нема већ неколико дана, а и ти добро знаш процедуру око избора. Наиме [[Корисник:Filipović Zoran]] сматра да је његов чланак [[Joomla]] изабран за добра јер се током седмодневне расправе нико → ниједан уредник није противио стицању статуса и изнео веће замерке / примедбе → а не схвата да би се расправа сматрала успешном потребно је да у њој учествује минимум троје уредника. Што значи да чланак није уопште прошао расправу и не може се сматрати добрим. Желим само да му ово и ти потврдиш, јер човек мисли да имам нешто против њега, а ја само желим да се испоштује процедура и да га не доводимо у заблуду. Поздрав и хвала унапред.— [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:33, 1. октобар 2021. (CEST) ==Адолф Мајер== Независно једно од другог почели смо да радимо на истом чланку :) Нисам ни видио да си објавила и још се размишљао да ли да га резервишем :) Углавном на крају је добро испало јер си ти одрадила само први дио, а ја и средњи тако да ми труд није скроз пропао :) [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 13:00, 14. октобар 2021. (CEST) == СЗР == Драга Николина не праве се странице за разговор само да би се поставио шаблон сзр, него само ако има нека дискусија или евентуално шаблон пројекта. — [[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 22:31, 16. октобар 2021. (CEST) :{{пинг|Djordjes}}, нисан ни ја знао, а и ја сам то видевши од других радио. Ево разлога: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Sadko/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B0_1#%D0%A1%D0%97%D0%A0 Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:15, 18. октобар 2021. (CEST) == Преводи == Поштована Николина, знам да сте и Ви значајни преводилац у пројекту, па Вас молим да ми одговорите да ли имате проблема са превођењем. Видим да нисте преводили од 17.10, а овај проблем се јавио од пре пар дана: Аутоматски преводилац меша латиницу и ћирилицу, углавном је латиница, а када се укуцавају исправке, аутоматски се укуцава ћирилица. Молим вас да пробате нешто и видите проблем. Поставила сам питање у Трг/Техника/Разно, али изгледа да нема решења. Није немогуће дотерати текст, али одузима много непотребног времена. Оставила сам чланак "Преса за бели лук" без дотеривања, па видите како изгледа. Може ли се све вратити на старо? Какво је Ваше решење проблема? Поздрав, Љиљана — [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] ([[Разговор са корисником:Ljiljana Sundać|разговор]]) 11:49, 28. октобар 2021. (CEST) :{{одговор|Ljiljana Sundać}}, нема фрке. Проблем је у Гуглу и њиховијем серверима. И мени се то дешава, мада мени преводилац не треба него преводим чланке јер ми је најлакше тако упоредно да ми избаци интерфејс енглески па онда ја сам преводим на српски без њега. Мој предлог за Вас је да тај преведени дио одвојите с два ентера, па да горе са гајице (која је преведена доле) пишете на ћириличко писмо, а кад завршите пасус избришете верзију на гајици. Дакле у Гуглу је проблем, а не у Википедији. Пример: Карлос Саинз Васкез де Кастро.... Karlos Sainz Vazkez de Kastro (šp. Carlos Sainz Vázquez de Castro), poznatiji kao Karlos Sainz Mlađi, španski je automobilista i vozač Formule 1, koji trenutno vozi za Ferari. Njegovo rodno mesto je Madrid. Njegov otac je Karlos Sainz Stariji, dvostruki je reli prvak. Karijeru u formuli 1 počeo je 2015. u Toro Rosu, gde je vozio do 2017, nakon čega je dve sezone proveo u Renou. Godine 2019. prešao je u Maklaren, gde je proveo dve sezone i ostvario dva podijuma 2020. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:06, 28. октобар 2021. (CEST) == Дизни == Колико видим [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] и ти сте резервисали исти чланак за ову акцију. [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 12:18, 8. децембар 2021. (CET) :Помаже Бог. Изненађен сам, препуштам колегиници у том случају. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:04, 8. децембар 2021. (CET) == Друго мјесто на такмичењу Упознај Српску 2021 == Поштована, Задовољство ми је да Вас обавијестим да сте на такмичењу [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2021|Упознај Српску 2021]], организованом од стране Викимедијине заједнице Републике Српске, освојили друго мјесто! Честитам! Молим Вас да у што краћем року контактирате нашу организацију ради договора о уручењу награде. Наше контакт адресе можете пронаћи [[Википедија:ВМЗРС/Комуникација и умрежавање|овде]]. С поштовањем [[Корисник:Jeeleeenaaa|Jeeleeenaaa]] ([[Разговор са корисником:Jeeleeenaaa|разговор]]) 17:26, 17. децембар 2021. (CET) == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 21:38, 24. јануар 2022. (CET) == Тодор Стевановић == Извињам се Николина, нијесам видио да си одвојила чланак [[Тодор Стевановић]] за рад током уређивачког маратона. Још једном ти се извињавам. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:46, 21. фебруар 2022. (CET) == Књиге Агате Кристи == Здраво Николина! Током свакодневног патролирања претходних неколико мјесеци, примјетио сам како један ИП уредник неколико мјесеци миц по миц ради дјело по дјело из обимног опуса [[Агата Кристи|Агате Кристи]]. Не знам да ли те нарочито занима тематика али рекох да заједно, свако по мало, помогнемо човјеку, тако да сам у посљедњих неколико недјеља урадио 5 чланака из шаблона. Уколико не будеш имала бољих идеја за писање у наредном периоду, можеш [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8 одавде] нешто урадити/превести, да заједно заплавимо што више. :) Унапред хвала и лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:18, 24. фебруар 2022. (CET) == Весела браћа == Здраво Николина, мислим да чланак ''[[Весела браћа (слика)|Весела браћа]]'' испуњава све критеријуме за статус доброг чланка. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:55, 9. април 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} Хвала на предлогу, покренута је расправа о стицању статуса. — <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 18:10, 26. април 2022. (CEST) == Акција писања биографија 2022 == Поздрав! Можете ли помоћи око уписивања у евиденцију за акцију писања биографија 2022? Хвала! Чланке које сам додала за ову акцију су Кодекси и Гарабет Тавитјан. [[Корисник:EmiliaITČA|EmiliaITČA]] ([[Разговор са корисником:EmiliaITČA|разговор]]) 18:24, 12. април 2022. (CEST) :{{одговор|EmiliaITČA}} Здраво Ема, направила сам [[Википедија:Акција писања биографија 2/Евиденција/EmiliaITČA|евиденцију]] и додала у њу наведене чланке. Такође, на њиховим страницама за разговор сам додала [[Шаблон:Вики-акција биографија 2|овај шаблон]]. Ако имаш још нека питања или ти је потребна помоћ слободно ми се обрати. Хвала ти много што учествујеш у акцији писања биографија! — <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 19:08, 12. април 2022. (CEST) Поздрав Николина, ажурирао сам ово [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D1%81_%D0%A2%D1%83%D1%82%D1%83%D0%B7%D0%B0%D1%81&curid=4310887&diff=24513587&oldid=24513575 код грчког кардиолога]. Слао сам ти поруке на Дискорд, али се не јављаш, па реко да ти овде одговорим.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:59, 27. април 2022. (CEST) == Акција писања чланака о Београду == {{Вики-акција Београд 4— позив}}[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:00, 7. мај 2022. (CEST) == EditCounterOptIn.js == Здраво! Ја сам на својој '''EditCounterOptIn.js''' страници ставио ову кôдну линију: <code>mw.loader.load('//www.mediawiki.org/w/index.php?title=XTools/ArticleInfo.js&action=raw&ctype=text/javascript');</code> и '''XTools''' сјајно ради и приказује ми ''све податке!'' Покушај и ти! Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:39, 2. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 00:28, 7. јун 2022. (CEST) == Приштина == {{Обавештење — гласање за добар чланак | Назив чланка = Приштина | Датум почетка гласања = 19 | Датум краја гласања = 26. јула 2022. | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 11:51, 20. јул 2022. (CEST) }} ph5wkfom3as3xm4gdmupb33y3fyndbh 0 3926010 25114736 25113668 2022-07-19T20:07:57Z Dukae1969 184906 /* 2021 */ wikitext text/x-wiki '''''Марти Мистерија''''' у издању [[Весели четвртак|Веселог четвртка]] почео је да излази у Србији од 2008. године. До сада су објављене следеће епизоде. ===2008=== 1. Судбина Атлантиде (11.09.2008) 2. Повратак у Недођију (6.11.2008) ===2009=== 3. Тринаесто искушење (1.1.2009) 4. Златни Буда (26.02.2009) 5. Казна Елохима (23.04.2009) 6. Царев паун (18.06.2009) 7. Велики Худини (13.08.2009) 8. Ужас Кејп Рока (8.10.2009) 9. Благо капетана Кида (3.12.2009) ===2010=== 10. Грендел! (28.01.2010) 11. Последње путовање Амелије Ерхарт (25.03.2010) 12. Емотикон :-( (20.05.2010) 13. Каравађов код (15.07.2010) 14. Црно сунце (9.09.2010) 15. Хомункулус (23.12.2010) ===2011=== 16. Сећања из будућности (1.09.2011) 17. Завера Месец (24.11.2011) ===2012=== 18. Збогом, Јава! (16.02.2012) 19. Ужас с друге стране прага (10.05.2012) 20. Човек без сећања (2.08.2012) 21. Тајна Јованке Орлеанке (25.10.2012) ===2013=== 22. Седам господара дугиних боја (17.01.2013) 23. Богови сутона (11.04.2013) 24. Метеори (4.07.2013) 25. Нож Боуви (26.09.2013) 26. Забрањени град (19.12.2013) ===2014=== 27. [[Poslednji konvoj (strip)|Последњи конвој]] (27.03.2014) 28. Чаробни Божић (19.06.2014) 29. Златни прах (11.09.2014) 30. Дидонино благо (4.12.2014) ===2015=== 31. Заточеник лагуне (26.02.2015) 32. Тамница немогућих бића (21.05.2015) 33. Хоризонт догађаја (13.08.2015) 34. Повратак звери (5.11.2015) ===2016=== 35. Човек који је живео у будућности (4.02.2016) 36. Сива плима (28.04.2016) 37. Крајичком ока (21.07.2016) 38. Касиопејина пресуда (13.10.2016) ===2017=== 39. [[Longituda nula (strip)|Лонгитуда нула]] (05.01.2017) 40. Треће племе (30.03.2017) 41. Туђе мисли (22.06.2017) 42. [[Tridesete godine (strip)|Тридесете године]] (14.09.2017) 43. Пројекат "Киборг" (07.12.2017) ===2018=== 44. Небеска завера (01.03.2018) 45. Тридесет шест праведника (24.05.2018) 46. [[Смак света (стрип)|Смак света]] (16.08.2018) 47. [[Гласови из прошлости (стрип)|Гласови из прошлости]] (08.11.2018) ===2019=== 48. [[Fermijev paradoks (strip)|Фермијев парадокс]] (31.01.2019) 49. [[Stanovnici podzemlja (strip)|Становници подземља]] (25.04.2019) 50. [[Protokol "Levijatan" (strip)|Протокол "Левијатан"]] (18.07.2019) 51. [[Pretnja sa Alagale (strip)|Претња с Алагале]] (10.10.2019) ===2020=== 52. [[Венчање Сержа Орлија (стрип)|Венчање Серж Орлија]] (02.01.2020) 53. [[Повратак на лонгитуду нула (стрип)|Повратак на лонгитуду нула]] (26.03.2020) 54. Буђење Тиамат (18.6.2020) 55. [[Brodolom "Telemaha" (strip)|Бродолом ,,Телемаха"]] (10.9.2020) 56.  [[Grabljivci Svete šume (strip)|Грабљивци Свете шуме]] (3.12.2020) ===2021=== 57. [[Za-Te-Nejeva senka (strip)|Za-Te-Nejeva senka]] (25.2.2021) 58. Mračna tantra (20.5.2021) 59. [[Šahista (strip)|Šahista]] (12.8.2021) 60. [[Leteći tanjiri Karla Velikog (strip)|Leteći tanjir Karla Velikog]] (4.11.2021) ===2022=== 61. [[Tvorac mitova (strip)|Tvorac mitova]] (27.1.2022) 62. [[Filozofsko drvo (strip)|Filozofsko drvo]] (21.4.2022) 63. [[Hiljadu ždralova Hirošime (strip)|Hiljadu ždralova Hirošime]] (14.7.2022) 64. Divlji lov ==Извори== [[Категорија:Стрип]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Весели четвртак]] [[Категорија:Марти Мистерија]] c7s6qodfj2557po2h162w3y10ytsy4d 0 3926303 25115033 21052712 2022-07-20T02:39:56Z Xqbot 29434 Бот: исправљено неисправно преусмерење до премештене циљне странице [[Нагорно-Карабах (вишезначна одредница)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Нагорно-Карабах (вишезначна одредница)]] 7wbxk11u68ch0b36qntmewbmglbaebn 0 3936837 25114514 25111965 2022-07-19T18:04:49Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|градоначелник Приштине}} {{Infobox official post |post = Градоначелник |body = Приштине |insignia = Stema e Komunës Prishtinë.svg |insigniasize = 125п |insigniacaption = Грб Приштине |image = Перпарим Рама, портрет.jpg |imagesize = 165п |incumbent = [[Перпарим Рама]] |incumbentsince = 7. децембра 2021. |style = [[Градоначелник]] |member_of = Градске скупштине |reports_to = Градску скупштину |residence = нема званичну резиденцију |termlength = четири године, неограничени број обнављања |website = {{Званични веб-сајт|https://prishtinaonline.com/sr/predsednik}} }} '''Градоначелник Приштине''' је шеф [[Град Приштина|града Приштине]]. Представља и заступа град Приштину и обавља извршну функцију. Према резултатима [[Попис становништва 2011. на Косову|пописа становништва из 2011.]] године, Приштина је имала око 198.000 становника.<ref>{{Cite web |url=http://esk.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/REKOS%20LEAFLET%20ALB%20FINAL.pdf |title=Archived copy |access-date=30 March 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111112084432/http://esk.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/REKOS%20LEAFLET%20ALB%20FINAL.pdf |archive-date=12 November 2011 |url-status=dead }}</ref> Већину становништва чине [[Албанци]], док следе [[Бошњаци]], [[Срби]], [[Роми]] и други. Површина Приштине је 854 -{km}-². Приштина културни, привредни и политички центар [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Од 2021. функцију градоначелника обавља [[Перпарим Рама]]. Град је дом [[Универзитет у Приштини (албански)|Универзитета у Приштини]], [[Аеродром Приштина|Аеродрома Приштина]] и [[Административна кула Дом штампе|зграде аминистрације]].<ref>http://kk.rks-gov.net/prishtina/ {{Wayback|url=http://kk.rks-gov.net/prishtina/ |date=20140302211503 }} Komuna e Prishtines</ref> == Градоначелници == * Салих Гаши (2000—2002) * Исмет Бећири (2002—2007) * Иса Мустафа (2007—2013) * [[Шпенд Ахмети]] (2013—2021) * [[Перпарим Рама]] (2021—данас) == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://prishtinaonline.com/sr/predsednik}} [[Категорија:Политика Приштине]] [[Категорија:Градоначелници]] [[Категорија:Градоначелници Приштине|*]] 825bgrudla1cxh3vpatkzfyrgw0vv4e 0 3942145 25114117 24515655 2022-07-19T14:54:40Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{For|mašinu za pretraživanje veba|Pretraživač veba}} '''Pretraživač''' ('''tražilica''') je specijalizirano veb mesto čija je glavna funkcija pomoć u pronalaženju [[informacija]] sačuvanih na drugim mrežnim mestima. Internetski pretraživač je pretraživač namenjen pretraživanju [[informacija]] na [[World Wide Web|svetskoj mreži]]. [[Informacija|Informacije]] mogu biti veb stranice, slike i ostale vrste [[datoteka]]. Neki pretraživači, takođe, pretražuju [[podatak|podatke]] dostupne u tematskim grupama, [[baza podataka|bazama podataka]] ili u otvorenim [[imenik|imenicima]]. Za razliku od veb imenika koje održavaju uređivači teksta (ljudi), internetski pretraživači deluju po [[algoritam|algoritmu]] ili su kombinacija [[algoritam|algoritma]] i ljudskog upisa. Najpoznatiji internetski pretraživač u zapadnom svetu je [[Gugl pretraživač]],<ref>{{Cite web|url=http://gs.statcounter.com/search-engine-market-share|title=Search Engine Market Share Worldwide {{!}} StatCounter Global Stats|website=StatCounter Global Stats|language=en|accessdate=25. 07. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.internetlivestats.com/google-search-statistics/|title=Google Search Statistics - Internet Live Stats|website=www.internetlivestats.com|language=en|accessdate=30. 05. 2018}}</ref> ali su njegovi rezultati slabiji izvan Amerike, zapadne Evrope i Australije.<ref name="thetechbook" >{{cite web|url=http://www.woolor.com/thetechbook/countries-where-google-is-not-1-search-engine/ |title = thetechbook » Countries where Google is not #1 search engine |website = Woolor.com |accessdate=26. 12. 2012 |url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20130101063623/http://www.woolor.com/thetechbook/countries-where-google-is-not-1-search-engine/ |archivedate=01. 01. 2013 |df = mdy-all }}</ref> Konkurenti Gugla su [[Baidu (pretraživač)|Baidu]]<ref name="ir.baidu.com">{{cite web|url=http://ir.baidu.com/phoenix.zhtml?c=188488&p=irol-newsArticle&|title=Baidu – Investors – Press Releases|publisher=|accessdate=15. 02. 2018}}{{Мртва веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cnanalyst.com/baidu.html |title=Baidu's 57 Products/Services: Introduction and History |publisher=China Analyst (CNAnalyst.com) |accessdate=21. 03. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080407064228/http://www.cnanalyst.com/baidu.html |archive-date=07. 04. 2008 |url-status=dead |df=mdy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.alexa.com/topsites/global|title=Alexa Top 500 Global Sites|last=|first=|date=|website=|publisher=|accessdate=20. 12. 2014}}</ref><ref>{{cite news|title=The Fathers of Baidu. The Story Behind the Curtains • Sekkei Studio Blog|url=https://www.sekkeistudio.com/blog/2017/01/the-fathers-of-baidu-the-story-behind-the-curtains/|work=www.sekkeistudio.com|access-date=03. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190223021156/https://www.sekkeistudio.com/blog/2017/01/the-fathers-of-baidu-the-story-behind-the-curtains/|archive-date=23. 02. 2019|url-status=dead}}</ref> i -{[[Soso.com]]}-)<ref name="Soso.com">{{cite web|url=http://www.alexa.com/siteinfo/Soso.com |title= Soso.com Site Info | publisher= [[Alexa Internet]] |accessdate=18. 03. 2018 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.alexa.com/siteinfo/soso.com |title=soso.com |accessdate=05. 01. 2013|work=[[Alexa Internet|Alexa.com]] |publisher=[[Amazon.com]] }}</ref> u Kini; -{[[Naver.com]]}-<ref>{{cite web|url=http://whois.domaintools.com/naver.com|title=Naver.com WHOIS, DNS, & Domain Info - DomainTools|work=[[WHOIS]]|date=|accessdate=17. 08. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://uncyclopedia.kr/wiki/%EB%82%98%EB%B2%A0%EB%A5%B4|title=나베르 – 백괴사전, 너희 모두의 백과사전|website=uncyclopedia.kr|access-date=03. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190103110623/https://uncyclopedia.kr/wiki/%EB%82%98%EB%B2%A0%EB%A5%B4|archive-date=03. 01. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://kin.naver.com/qna/detail.nhn?d1id=11&dirId=110803&docId=58168643&qb=64KY67Kg66W0&enc=utf8&section=kin.qna&rank=2&search_sort=0&spq=1|title=영단어 발음좀;;;ㅡㅡ^a|website=kin.naver.com}}</ref> i [[Daum (web portal)|-{Daum.net}-]]<ref>{{cite web|url=https://techcrunch.com/2014/05/25/kakao-daum/|title=Kakao And Daum To Merge, Creating One Of South Korea’s Largest Internet Companies|first=Catherine|last=Shu|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|title=Korean Daum Acquires Lycos U.S. |url=http://info.lycos.com/pressroom/100604_press.asp |date=06. 10. 2004 |accessdate=25. 01. 2007 |publisher=Lycos |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070228134010/http://info.lycos.com/pressroom/100604_press.asp |archive-date=28. 02. 2007. |url-status=dead }}</ref> u Južnoj Koreji; -{[[Yandex]]}-<ref>{{cite press release | url=https://ir.yandex/releasedetail.cfm?ReleaseID=1057604 | title=Yandex Announces Fourth Quarter and Full-Year 2017 Financial Results | publisher=Yandex | date=15. 02. 2018 | access-date=03. 01. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180527062535/https://ir.yandex/releasedetail.cfm?ReleaseID=1057604 | archive-date=27. 05. 2018 | url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=https://globenewswire.com/news-release/2018/04/25/1486930/0/en/Yandex-Announces-First-Quarter-2018-Financial-Results.html|title=Yandex Announces First Quarter 2018 Financial Results|first=Yandex|last=N.V.|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://yandex.ru/all|title=Все сервисы Яндекса|website=Яндекс}}</ref> u Rusiji; -{[[Seznam.cz]]}-<ref name="fs2014">{{cite web|url=http://english.seznamblog.cz/post/120439171499/seznamcz-revenues-for-2014-exceeded-czk-3-billion|title=Commented financial statements of Seznam.cz, a.s. for year 2014, on Seznam.cz corporate website}}</ref> u Češkoj; -{[[Yahoo! Search|Yahoo]]}-<ref>{{cite web|last=EL|title=Yahoo search|url=https://search.yahoo.com/yhs/search?p=yahoo+headquarters&ei=UTF-8&hspart=mozilla&hsimp=yhs-002|accessdate=12. 08. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.netmarketshare.com/search-engine-market-share.aspx?options=%7B%22filter%22%3A%7B%22%24and%22%3A%5B%7B%22deviceType%22%3A%7B%22%24in%22%3A%5B%22Desktop%2Flaptop%22%2C%22Mobile%22%5D%7D%7D%5D%7D%2C%22dateLabel%22%3A%22Trend%22%2C%22attributes%22%3A%22share%22%2C%22group%22%3A%22searchEngine%22%2C%22sort%22%3A%7B%22share%22%3A-1%7D%2C%22id%22%3A%22searchEnginesDesktop%22%2C%22dateInterval%22%3A%22Monthly%22%2C%22dateStart%22%3A%222017-10%22%2C%22dateEnd%22%3A%222018-09%22%2C%22segments%22%3A%22-1000%22%7D|title=comScore Releases February 2015 U.S. Desktop Search Engine Rankings|last=Lella|first=Adam|date=17. 03. 2015|website=ComScore.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=18. 03. 2015}}</ref> u Japanu, [[Taiwan|Tajvanu]] i SAD, kao i [[Bing (search engine)|Bing]]<ref>{{cite web|title=Microsoft’s New Search at Bing.com Helps People Make Better Decisions {{!}} News Center|url=https://news.microsoft.com/2009/05/28/microsofts-new-search-at-bing-com-helps-people-make-better-decisions/|website=news.microsoft.com|accessdate=23. 11. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theregister.co.uk/2009/06/04/bing_and_powerset/ |title=Microsoft Bing rides open source to semantic search |publisher=The Register |accessdate=01. 01. 2010}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bing.com/community/blogs/powerset/archive/2008/07/01/microsoft-to-acquire-powerset.aspx |title=Microsoft to Acquire Powerset |publisher=Bing |accessdate=01. 01. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20091228171524/http://www.bing.com/community/blogs/powerset/archive/2008/07/01/microsoft-to-acquire-powerset.aspx |archivedate=28. 12. 2009 }}</ref> i [[DuckDuckGo]].<ref>{{cite web|url=https://www.bloomberg.com/research/stocks/private/snapshot.asp?privcapId=141641872 |title=Duck Duck Go, Inc.: Private Company Information |accessdate=02. 05. 2017. |publisher=[[Bloomberg L.P.]] }}</ref><ref>{{cite web|url=https://duck.co/help/results/sources|title=Sources|last=|first=|date=|website=DuckDuckGo Help pages|publisher=DuckDuckGo|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150124074006/https://duck.co/help/results/sources|archivedate=24. 01. 2015|deadurl=No|accessdate=29. 04. 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=https://venturebeat.com/2014/06/11/duckduckgo-yummly-team-up-so-you-can-search-food-porn-in-private/|title=DuckDuckGo & Yummly team up so you can search food porn in private|last=Reader|first=Ruth|date=11. 06. 2014|website=[[VentureBeat]]|accessdate=11. 06. 2014}}</ref> U najjačim pretraživačima postoji mogućnost usmerenog i specijalnog pretraživanja, gde je dovoljno upisati neku [[rečenica|rečenicu]] ili više ključnih [[reč]]i, pa se nakon srazmerno kratkog vremena (zavisno od brzine veze) dobiju brojne poveznice na traženi pojam. == Istorija == Prvi alat upotrebljen za pretraživanje na Internetu bio je „Arči”, stvoren [[1990.]] godine. Pretraživao je imena [[datoteka]] i naslove, ali nije indeksirao sadržaj tih datoteka. Prvi internetski pretraživač bio je -{Wandex}-, sada izumrli [[indeks]] koji je formirao program [[World Wide Web Wanderer|-{World Wide Web Wanderer}-]] za prikupljanje [[podatak]]a s Web stranica, razvijen [[1993.]] godine. Jedan od prvih internetskih pretraživača čitavog teksta bio je [[WebCrawler Search|WebCrawler]], koji je izašao [[1994.]] godine.<ref name="alexa">{{cite web|url=https://www.alexa.com/siteinfo/webcrawler.com |title= Webcrawler.com Site Info | publisher= [[Alexa Internet]] |accessdate=06. 02. 2016 }}</ref> Za razliku od svojih prethodnika, dopuštao je korisnicima pretraživanje bilo koje reči sa bilo koje stranice, što je od tada postalo pravilo za sve značajne pretraživače. Takođe, bio je to prvi pretraživač poznat javnosti u velikoj meri. Ubrzo nakon toga, pojavili su se mnogi pretraživači nadmećući se za popularnost. Neki od njih bili su: -{[[Excite]], [[Infoseek]], [[Inktomi]], [[Northern Light]], [[AltaVista]], [[Yahoo|Yahoo!]], MSN Search}- (danas -{[[Live Search]]}-). Oko [[2000.]] godine [[Gugl]]ov pretraživač uzdigao se na vrh. Poduzeće je postiglo bolje rezultate za mnoge pretrage uz pomoć novine zvane [[PageRank|rang veb stranica]]. Ovaj učestali [[algoritam]] raspoređuje veb stranice na osnovu broja i ranga ostalih veb mesta i stranica koje se na njih spajaju, s pretpostavkom da se na bolje i poželjnije stranice češće spaja. Isto tako, Gugle je održao minimalističko [[sučelje]] svog pretraživača. Suprotno tome, mnogi od njegovih konkurenata umetnuli su pretraživač na [[Web portal|veb-portal]]. Od kraja [[2007.]] godine, Gugle je daleko najpopularniji internetski pretraživač širom sveta. == Kako radi internetski pretraživač == Internetski pretraživači skupljaju različite [[informacija|informacije]] o internetskim stranicama, uključuju ih u svoju bazu te nude svakom korisniku, koji traži određeni [[pojam]], [[usluga|uslugu]], [[proizvod]] ili bilo šta drugo. Internetski pretraživač ima tri dela: 1. [[program]] za prikupljanje [[podatak]]a s veb stranica koje posećuje ({{jez-eng-lat|crawler, spider}}), 2. [[indeks]] koji sadrži [[pojam|pojmove]] koje je program za prikupljanje prikupio tokom svojih poseta veb stranica, 3. pretraživač (postojećeg indeksa) ({{jez-eng-lat|search engine}}). 1. Internetski pretraživači rade prikupljajući [[informacija|informacije]] o mnogim veb stranicama, koje pronađu na samom [[World Wide Web|vebu]]. Te stranice je prikupio veb prikupljač (tzv. pauk) – automatizovani veb [[Веб-прегледач|pregledač]] koji sledi svaki [[link]] koji vidi. 2. Sadržaj svake stranice se potom analizira, s ciljem ustanovljavanja načina [[indeksiranje|indeksiranja]]. [[Podatak|Podaci]] o veb stranicama su spremljeni u [[baza podataka|bazu podataka]] [[indeks]]a za upotrebu u sledećim upitima. 3. Kada korisnik postavi upit pretraživaču (obično koristeći ključne reči) pretraživač pregleda svoj [[indeks]] i osigurava listu najbolje usklađenih veb stranica s kriterijima, u pravilu sa apstraktom koji sadrži naslov dokumenta, a ponekad i delove teksta. Korisnost pretraživača zavisi od [[relevantnost]]i skupa rezultata koje on daje. Iako mogu postojati milioni veb stranica koje uključuju određenu reč ili izraz, neke stranice mogu biti relevantnije, popularnije ili pouzdanije od drugih. Većina pretraživača primenjuje metode nizanja rezultata s ciljem pribavljanja prvo „najboljih“ rezultata. Način rada se razlikuje od jednog do drugog pretraživača. Postoje opći internetski pretraživači koji pretražuju različita brojna područja ljudskog [[znanje|znanja]] i delovanja (npr. Gugle), te specijalizovani internetski pretraživači koji pretražuju jedno uže područje ljudskog znanja i delovanja (npr. -{[[eBay]]}-). == Poznatiji internetski pretraživači == [[Датотека:Three biggest web search engines.svg|thumb|280px|Tri najveća pretraživača 2011.<ref>{{cite web|url=http://gs.statcounter.com/#search_engine-ww-monthly-201010-201012 |title=Top 5 Search Engines from Oct to Dec 10 |author= |date=|work= |publisher=StatCounter |accessdate=17. 01. 2011}}</ref>]] <div class="thumb tright" > {| class="wikitable" style="font-size:75%" ! Pretraživač ! Postotak korištenja.<ref>{{Cite web |url=http://marketshare.hitslink.com/search-engine-market-share.aspx?qprid=4 |title=Net Marketshare - World |access-date=03. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110703063427/http://marketshare.hitslink.com/search-engine-market-share.aspx?qprid=4 |archive-date=03. 07. 2011 |url-status=dead }}</ref> |- | [[Gugl]] | 85,37% |- | [[Yahoo|Yahoo!]] | 6,14% |- | [[Bing]] | 3,68% |- | [[Baidu (pretraživač)|Baidu]] (NRK) | 2,92% |- | [[Ask (pretraživač)|Ask]] | 0,58% |- | [[AOL]] | 0,41% |- | [[Excite]] | 0,03% |}</div> === Gugl === Gugle je danas na zapadu svakako najpoznatija i srazmerno najbolji pretražovač za regionalne teme na germanskim i romanskim jezicima latiničnog pisma iz zapadne Evrope, te obe Amerike i Australije, dok je znatno slabiji za istočnu Evropu, Afriku i Aziju (gde uglavnom pokriva Izrael, Tajwan i Japan).<ref name="thetechbook" /> === Bing (Majkrosoft) === Bing je pretraživač u vlasništvu kompanije Majkrosoft. === AltaVista === To je jedan od najstarijih pretraživača, koji radi na principu Gugl pretraživača. Nakon pojave Gugla na zapadu se počeo manje upotrebljavati. Osnovan je već 1995., a danas je u vlasništvu kompanije Yahoo. === -{Wolfram Alpha}- === -{[[Wolfram Alpha]]}- je naučni pretraživač, koj je razvila kompanija -{[[Wolfram Research]]}-. Široj javnosti je predstavljen 15. 5. 2009. Osnova pretraživača je -{[[Mathematica]]}- i oko 6 miliona linija programskog koda, a pogoni ga preko 10.000 procesora. Taj se broj stalno menja zbog nadogradnje. Alfa za sada nema snagu Matematike, ali -{Wolfram Resaerch}- namerava da razvija Alfu upravo u tom smeru. Osoba koji stoji iza celog projekta je [[Stephen Wolfram|Stiven Volfram]], autor programa Matematika. == Meta-pretraživači == Meta-pretraživači su vrsta internetskog pretraživača uz pomoć čijeg [[sučelje|sučelja]] je moguće pretraživati nekoliko drugih izvora [[informacija]] (najčešće pretraživača) odjednom. Korisnici upit unose samo jednom, a on se potom distribuira prema više drugih pretraživača i/ili [[baza podataka]], uz zajednički prikaz rezultata sa svakom od njih. Postoje veb meta-pretraživači koji objedinjuju i rangiraju rezultate na jednoj veb stranici (npr. -{[[Metacrawler]]}-), i samostalni [[program]]i za pretraživanje s vlastitim sučeljem (npr. -{[[Copernic Agent]]}-, -{[[FirstStop Websearch]]}-). == Vidi još == * [[Google]] == Reference == {{reflist}} == Literatura == {{refbegin|30em}} * Soumen Chakrabarti: ''Mining the Web. Discovering Knowledge from Hypertext Data.'' Morgan Kaufmann, Amsterdam u. a. {{page|year=2003|isbn=978-1-55860-754-5|pages=}}. * Christian Ellwein: ''Suche im Internet für Industrie und Wissenschaft.'' Oldenbourg-Industrieverl, München. {{page|year=2002|isbn=978-3-486-27039-6|pages=}}. * Heike Faller: ''[http://www.zeit.de/2005/41/Suchmaschinen_2 David gegen Google].'' In: ''Die Zeit'', Nr.&nbsp;41, 2005, S.&nbsp;17&nbsp;ff. (Dossier). * Michael Glöggler: ''Suchmaschinen im Internet. Funktionsweisen, Ranking-Methoden, Top-Positionen.'' Springer, Berlin u. a. {{page|year=2003|isbn=978-3-540-00212-3|pages=}}. * David Gugerli: ''Suchmaschinen. Die Welt als Datenbank'' (= ''Edition Unseld.'' Bd. 19). Suhrkamp, Frankfurt am Main. {{page|year=2009|isbn=978-3-518-26019-7|pages=}}. * Nadine Höchstötter, Dirk Lewandowski: ''What the users see – Structures in search engine results pages.'' In: ''Information Sciences'' Bd. 179, Nr. 12, 2009, {{ISSN|0020-0255}}, S. 1796–1812, {{doi|10.1016/j.ins.2009.01.028}}. * Daniel Hürlimann: ''[http://www.smh.eu Suchmaschinenhaftung]. Zivilrechtliche Verantwortlichkeit der Betreiber von Internet-Suchmaschinen aus Urheber-, Marken-, Lauterkeits-, Kartell- und Persönlichkeitsrecht'' (= ''Schriften zum Medien- und Immaterialgüterrecht.'' Bd. 94). Stämpfli. {{page|year=2012|isbn=978-3-7272-1893-4|pages=}} (Zugleich: Bern, Universität, Dissertation, 2012). * Stefan Karzauninkat: ''Die Suchfibel. Wie findet man Informationen im Internet?'' 3. Auflage. Klett, Leipzig. {{page|year=2002|isbn=978-3-12-238106-6|pages=}}. * Steve Lawrence, C. Lee Giles: ''Accessibility of information on the web.'' In: ''[[Nature]].'' Bd. 400, 1999, S. 107, [[doi:10.1038/21987]]. * Dirk Lewandowski: "Suchmaschinen verstehen". Springer, Heidelberg. {{page|year=2015|isbn=978-3-662-44013-1|pages=}}. * Dirk Lewandowski: ''Web Information Retrieval. Technologien zur Suche im Internet'' (= ''Reihe Informationswissenschaft der DGI.'' Bd. 7). Deutsche Gesellschaft für Informationswissenschaft und Informationspraxis, Frankfurt am Main. {{page|year=2005|isbn=978-3-925474-55-2|pages=}} (Zugleich: Düsseldorf, Universität, Dissertation, 2005), [http://www.durchdenken.de/lewandowski/web-ir Volltext]. * Dirk Lewandowski (Hrsg.): ''Handbuch Internet-Suchmaschinen.'' 2 Bände. AKA, Akademische Verlags-Gesellschaft, Heidelberg 2009–2011; ** Band 1: Dirk Lewandowski: ''Nutzerorientierung in Wissenschaft und Praxis.''. {{page|year=2009|isbn=978-3-89838-607-4|pages=}}; ** Band 2: Dirk Lewandowski: ''Neue Entwicklungen in der Web-Suche.''. {{page|year=2011|isbn=978-3-89838-651-7|pages=}}. ** Band 3: Dirk Lewandowski: ''Suchmaschinen zwischen Technik und Gesellschaft.''. {{page|year=2013|isbn=978-3-89838-680-7|pages=}}. * Nadine Schmidt-Mänz: ''Untersuchung des Suchverhaltens im Web. Interaktion von Internetnutzern mit Suchmaschinen'' (= ''Studien zum Konsumentenverhalten.'' Bd. 9). Dr. Kovač, Hamburg. {{page|year=2007|isbn=978-3-8300-2725-6|pages=}} (Zugleich: Karlsruhe, Universität, Dissertation, 2006). * Rainer Strzolka: ''Suchmaschinenkunde. Einführung für Bibliothekare, Fachangestellte für Medien- und Informationsberufe sowie andere Informationsvermittler und Paraprofessionals an OPLs'' (= ''Arbeiten zur Bibliotheks- und Dokumentationspraxis.'' NF Bd. 2). Koechert, Hannover u. a. {{page|year=2006|isbn=978-3-922556-96-1|pages=}}. {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Commonscat|Search engines}} * {{dmoz-lat|World/Deutsch/Computer/Internet/Suchen/Suchmaschinen/|Liste von Suchmaschinen}} * [https://web.archive.org/web/20110705145703/http://www.at-web.de/ at-web.de: Nachrichten zum Thema Suchmaschinen] * [http://www.bertelsmann-stiftung.de/bst/de/media/xcms_bst_dms_17335_17336_2.pdf bertelsmann-stiftung.de, Marcel Machill, Carsten Welp (Hrsg.): ''Wegweiser im Netz. Qualität und Nutzung von Suchmaschinen''] (PDF; 3,33 MB) * [http://www.mandalka.name/suchmaschine_betreiben Eigene Suchmaschine betreiben mit freier Software: Grundlagen, Methoden und Open-Source Tools] {{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Search Engine (Computing)}} [[Категорија:Интернет]] 90os0cj0stuo43ltpkdikawmh89oqbq 25114118 25114117 2022-07-19T14:55:01Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{For-lat|mašinu za pretraživanje veba|Pretraživač veba}} '''Pretraživač''' ('''tražilica''') je specijalizirano veb mesto čija je glavna funkcija pomoć u pronalaženju [[informacija]] sačuvanih na drugim mrežnim mestima. Internetski pretraživač je pretraživač namenjen pretraživanju [[informacija]] na [[World Wide Web|svetskoj mreži]]. [[Informacija|Informacije]] mogu biti veb stranice, slike i ostale vrste [[datoteka]]. Neki pretraživači, takođe, pretražuju [[podatak|podatke]] dostupne u tematskim grupama, [[baza podataka|bazama podataka]] ili u otvorenim [[imenik|imenicima]]. Za razliku od veb imenika koje održavaju uređivači teksta (ljudi), internetski pretraživači deluju po [[algoritam|algoritmu]] ili su kombinacija [[algoritam|algoritma]] i ljudskog upisa. Najpoznatiji internetski pretraživač u zapadnom svetu je [[Gugl pretraživač]],<ref>{{Cite web|url=http://gs.statcounter.com/search-engine-market-share|title=Search Engine Market Share Worldwide {{!}} StatCounter Global Stats|website=StatCounter Global Stats|language=en|accessdate=25. 07. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.internetlivestats.com/google-search-statistics/|title=Google Search Statistics - Internet Live Stats|website=www.internetlivestats.com|language=en|accessdate=30. 05. 2018}}</ref> ali su njegovi rezultati slabiji izvan Amerike, zapadne Evrope i Australije.<ref name="thetechbook" >{{cite web|url=http://www.woolor.com/thetechbook/countries-where-google-is-not-1-search-engine/ |title = thetechbook » Countries where Google is not #1 search engine |website = Woolor.com |accessdate=26. 12. 2012 |url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20130101063623/http://www.woolor.com/thetechbook/countries-where-google-is-not-1-search-engine/ |archivedate=01. 01. 2013 |df = mdy-all }}</ref> Konkurenti Gugla su [[Baidu (pretraživač)|Baidu]]<ref name="ir.baidu.com">{{cite web|url=http://ir.baidu.com/phoenix.zhtml?c=188488&p=irol-newsArticle&|title=Baidu – Investors – Press Releases|publisher=|accessdate=15. 02. 2018}}{{Мртва веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cnanalyst.com/baidu.html |title=Baidu's 57 Products/Services: Introduction and History |publisher=China Analyst (CNAnalyst.com) |accessdate=21. 03. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080407064228/http://www.cnanalyst.com/baidu.html |archive-date=07. 04. 2008 |url-status=dead |df=mdy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.alexa.com/topsites/global|title=Alexa Top 500 Global Sites|last=|first=|date=|website=|publisher=|accessdate=20. 12. 2014}}</ref><ref>{{cite news|title=The Fathers of Baidu. The Story Behind the Curtains • Sekkei Studio Blog|url=https://www.sekkeistudio.com/blog/2017/01/the-fathers-of-baidu-the-story-behind-the-curtains/|work=www.sekkeistudio.com|access-date=03. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190223021156/https://www.sekkeistudio.com/blog/2017/01/the-fathers-of-baidu-the-story-behind-the-curtains/|archive-date=23. 02. 2019|url-status=dead}}</ref> i -{[[Soso.com]]}-)<ref name="Soso.com">{{cite web|url=http://www.alexa.com/siteinfo/Soso.com |title= Soso.com Site Info | publisher= [[Alexa Internet]] |accessdate=18. 03. 2018 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.alexa.com/siteinfo/soso.com |title=soso.com |accessdate=05. 01. 2013|work=[[Alexa Internet|Alexa.com]] |publisher=[[Amazon.com]] }}</ref> u Kini; -{[[Naver.com]]}-<ref>{{cite web|url=http://whois.domaintools.com/naver.com|title=Naver.com WHOIS, DNS, & Domain Info - DomainTools|work=[[WHOIS]]|date=|accessdate=17. 08. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://uncyclopedia.kr/wiki/%EB%82%98%EB%B2%A0%EB%A5%B4|title=나베르 – 백괴사전, 너희 모두의 백과사전|website=uncyclopedia.kr|access-date=03. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190103110623/https://uncyclopedia.kr/wiki/%EB%82%98%EB%B2%A0%EB%A5%B4|archive-date=03. 01. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://kin.naver.com/qna/detail.nhn?d1id=11&dirId=110803&docId=58168643&qb=64KY67Kg66W0&enc=utf8&section=kin.qna&rank=2&search_sort=0&spq=1|title=영단어 발음좀;;;ㅡㅡ^a|website=kin.naver.com}}</ref> i [[Daum (web portal)|-{Daum.net}-]]<ref>{{cite web|url=https://techcrunch.com/2014/05/25/kakao-daum/|title=Kakao And Daum To Merge, Creating One Of South Korea’s Largest Internet Companies|first=Catherine|last=Shu|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|title=Korean Daum Acquires Lycos U.S. |url=http://info.lycos.com/pressroom/100604_press.asp |date=06. 10. 2004 |accessdate=25. 01. 2007 |publisher=Lycos |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070228134010/http://info.lycos.com/pressroom/100604_press.asp |archive-date=28. 02. 2007. |url-status=dead }}</ref> u Južnoj Koreji; -{[[Yandex]]}-<ref>{{cite press release | url=https://ir.yandex/releasedetail.cfm?ReleaseID=1057604 | title=Yandex Announces Fourth Quarter and Full-Year 2017 Financial Results | publisher=Yandex | date=15. 02. 2018 | access-date=03. 01. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180527062535/https://ir.yandex/releasedetail.cfm?ReleaseID=1057604 | archive-date=27. 05. 2018 | url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=https://globenewswire.com/news-release/2018/04/25/1486930/0/en/Yandex-Announces-First-Quarter-2018-Financial-Results.html|title=Yandex Announces First Quarter 2018 Financial Results|first=Yandex|last=N.V.|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://yandex.ru/all|title=Все сервисы Яндекса|website=Яндекс}}</ref> u Rusiji; -{[[Seznam.cz]]}-<ref name="fs2014">{{cite web|url=http://english.seznamblog.cz/post/120439171499/seznamcz-revenues-for-2014-exceeded-czk-3-billion|title=Commented financial statements of Seznam.cz, a.s. for year 2014, on Seznam.cz corporate website}}</ref> u Češkoj; -{[[Yahoo! Search|Yahoo]]}-<ref>{{cite web|last=EL|title=Yahoo search|url=https://search.yahoo.com/yhs/search?p=yahoo+headquarters&ei=UTF-8&hspart=mozilla&hsimp=yhs-002|accessdate=12. 08. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.netmarketshare.com/search-engine-market-share.aspx?options=%7B%22filter%22%3A%7B%22%24and%22%3A%5B%7B%22deviceType%22%3A%7B%22%24in%22%3A%5B%22Desktop%2Flaptop%22%2C%22Mobile%22%5D%7D%7D%5D%7D%2C%22dateLabel%22%3A%22Trend%22%2C%22attributes%22%3A%22share%22%2C%22group%22%3A%22searchEngine%22%2C%22sort%22%3A%7B%22share%22%3A-1%7D%2C%22id%22%3A%22searchEnginesDesktop%22%2C%22dateInterval%22%3A%22Monthly%22%2C%22dateStart%22%3A%222017-10%22%2C%22dateEnd%22%3A%222018-09%22%2C%22segments%22%3A%22-1000%22%7D|title=comScore Releases February 2015 U.S. Desktop Search Engine Rankings|last=Lella|first=Adam|date=17. 03. 2015|website=ComScore.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=18. 03. 2015}}</ref> u Japanu, [[Taiwan|Tajvanu]] i SAD, kao i [[Bing (search engine)|Bing]]<ref>{{cite web|title=Microsoft’s New Search at Bing.com Helps People Make Better Decisions {{!}} News Center|url=https://news.microsoft.com/2009/05/28/microsofts-new-search-at-bing-com-helps-people-make-better-decisions/|website=news.microsoft.com|accessdate=23. 11. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theregister.co.uk/2009/06/04/bing_and_powerset/ |title=Microsoft Bing rides open source to semantic search |publisher=The Register |accessdate=01. 01. 2010}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bing.com/community/blogs/powerset/archive/2008/07/01/microsoft-to-acquire-powerset.aspx |title=Microsoft to Acquire Powerset |publisher=Bing |accessdate=01. 01. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20091228171524/http://www.bing.com/community/blogs/powerset/archive/2008/07/01/microsoft-to-acquire-powerset.aspx |archivedate=28. 12. 2009 }}</ref> i [[DuckDuckGo]].<ref>{{cite web|url=https://www.bloomberg.com/research/stocks/private/snapshot.asp?privcapId=141641872 |title=Duck Duck Go, Inc.: Private Company Information |accessdate=02. 05. 2017. |publisher=[[Bloomberg L.P.]] }}</ref><ref>{{cite web|url=https://duck.co/help/results/sources|title=Sources|last=|first=|date=|website=DuckDuckGo Help pages|publisher=DuckDuckGo|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150124074006/https://duck.co/help/results/sources|archivedate=24. 01. 2015|deadurl=No|accessdate=29. 04. 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=https://venturebeat.com/2014/06/11/duckduckgo-yummly-team-up-so-you-can-search-food-porn-in-private/|title=DuckDuckGo & Yummly team up so you can search food porn in private|last=Reader|first=Ruth|date=11. 06. 2014|website=[[VentureBeat]]|accessdate=11. 06. 2014}}</ref> U najjačim pretraživačima postoji mogućnost usmerenog i specijalnog pretraživanja, gde je dovoljno upisati neku [[rečenica|rečenicu]] ili više ključnih [[reč]]i, pa se nakon srazmerno kratkog vremena (zavisno od brzine veze) dobiju brojne poveznice na traženi pojam. == Istorija == Prvi alat upotrebljen za pretraživanje na Internetu bio je „Arči”, stvoren [[1990.]] godine. Pretraživao je imena [[datoteka]] i naslove, ali nije indeksirao sadržaj tih datoteka. Prvi internetski pretraživač bio je -{Wandex}-, sada izumrli [[indeks]] koji je formirao program [[World Wide Web Wanderer|-{World Wide Web Wanderer}-]] za prikupljanje [[podatak]]a s Web stranica, razvijen [[1993.]] godine. Jedan od prvih internetskih pretraživača čitavog teksta bio je [[WebCrawler Search|WebCrawler]], koji je izašao [[1994.]] godine.<ref name="alexa">{{cite web|url=https://www.alexa.com/siteinfo/webcrawler.com |title= Webcrawler.com Site Info | publisher= [[Alexa Internet]] |accessdate=06. 02. 2016 }}</ref> Za razliku od svojih prethodnika, dopuštao je korisnicima pretraživanje bilo koje reči sa bilo koje stranice, što je od tada postalo pravilo za sve značajne pretraživače. Takođe, bio je to prvi pretraživač poznat javnosti u velikoj meri. Ubrzo nakon toga, pojavili su se mnogi pretraživači nadmećući se za popularnost. Neki od njih bili su: -{[[Excite]], [[Infoseek]], [[Inktomi]], [[Northern Light]], [[AltaVista]], [[Yahoo|Yahoo!]], MSN Search}- (danas -{[[Live Search]]}-). Oko [[2000.]] godine [[Gugl]]ov pretraživač uzdigao se na vrh. Poduzeće je postiglo bolje rezultate za mnoge pretrage uz pomoć novine zvane [[PageRank|rang veb stranica]]. Ovaj učestali [[algoritam]] raspoređuje veb stranice na osnovu broja i ranga ostalih veb mesta i stranica koje se na njih spajaju, s pretpostavkom da se na bolje i poželjnije stranice češće spaja. Isto tako, Gugle je održao minimalističko [[sučelje]] svog pretraživača. Suprotno tome, mnogi od njegovih konkurenata umetnuli su pretraživač na [[Web portal|veb-portal]]. Od kraja [[2007.]] godine, Gugle je daleko najpopularniji internetski pretraživač širom sveta. == Kako radi internetski pretraživač == Internetski pretraživači skupljaju različite [[informacija|informacije]] o internetskim stranicama, uključuju ih u svoju bazu te nude svakom korisniku, koji traži određeni [[pojam]], [[usluga|uslugu]], [[proizvod]] ili bilo šta drugo. Internetski pretraživač ima tri dela: 1. [[program]] za prikupljanje [[podatak]]a s veb stranica koje posećuje ({{jez-eng-lat|crawler, spider}}), 2. [[indeks]] koji sadrži [[pojam|pojmove]] koje je program za prikupljanje prikupio tokom svojih poseta veb stranica, 3. pretraživač (postojećeg indeksa) ({{jez-eng-lat|search engine}}). 1. Internetski pretraživači rade prikupljajući [[informacija|informacije]] o mnogim veb stranicama, koje pronađu na samom [[World Wide Web|vebu]]. Te stranice je prikupio veb prikupljač (tzv. pauk) – automatizovani veb [[Веб-прегледач|pregledač]] koji sledi svaki [[link]] koji vidi. 2. Sadržaj svake stranice se potom analizira, s ciljem ustanovljavanja načina [[indeksiranje|indeksiranja]]. [[Podatak|Podaci]] o veb stranicama su spremljeni u [[baza podataka|bazu podataka]] [[indeks]]a za upotrebu u sledećim upitima. 3. Kada korisnik postavi upit pretraživaču (obično koristeći ključne reči) pretraživač pregleda svoj [[indeks]] i osigurava listu najbolje usklađenih veb stranica s kriterijima, u pravilu sa apstraktom koji sadrži naslov dokumenta, a ponekad i delove teksta. Korisnost pretraživača zavisi od [[relevantnost]]i skupa rezultata koje on daje. Iako mogu postojati milioni veb stranica koje uključuju određenu reč ili izraz, neke stranice mogu biti relevantnije, popularnije ili pouzdanije od drugih. Većina pretraživača primenjuje metode nizanja rezultata s ciljem pribavljanja prvo „najboljih“ rezultata. Način rada se razlikuje od jednog do drugog pretraživača. Postoje opći internetski pretraživači koji pretražuju različita brojna područja ljudskog [[znanje|znanja]] i delovanja (npr. Gugle), te specijalizovani internetski pretraživači koji pretražuju jedno uže područje ljudskog znanja i delovanja (npr. -{[[eBay]]}-). == Poznatiji internetski pretraživači == [[Датотека:Three biggest web search engines.svg|thumb|280px|Tri najveća pretraživača 2011.<ref>{{cite web|url=http://gs.statcounter.com/#search_engine-ww-monthly-201010-201012 |title=Top 5 Search Engines from Oct to Dec 10 |author= |date=|work= |publisher=StatCounter |accessdate=17. 01. 2011}}</ref>]] <div class="thumb tright" > {| class="wikitable" style="font-size:75%" ! Pretraživač ! Postotak korištenja.<ref>{{Cite web |url=http://marketshare.hitslink.com/search-engine-market-share.aspx?qprid=4 |title=Net Marketshare - World |access-date=03. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110703063427/http://marketshare.hitslink.com/search-engine-market-share.aspx?qprid=4 |archive-date=03. 07. 2011 |url-status=dead }}</ref> |- | [[Gugl]] | 85,37% |- | [[Yahoo|Yahoo!]] | 6,14% |- | [[Bing]] | 3,68% |- | [[Baidu (pretraživač)|Baidu]] (NRK) | 2,92% |- | [[Ask (pretraživač)|Ask]] | 0,58% |- | [[AOL]] | 0,41% |- | [[Excite]] | 0,03% |}</div> === Gugl === Gugle je danas na zapadu svakako najpoznatija i srazmerno najbolji pretražovač za regionalne teme na germanskim i romanskim jezicima latiničnog pisma iz zapadne Evrope, te obe Amerike i Australije, dok je znatno slabiji za istočnu Evropu, Afriku i Aziju (gde uglavnom pokriva Izrael, Tajwan i Japan).<ref name="thetechbook" /> === Bing (Majkrosoft) === Bing je pretraživač u vlasništvu kompanije Majkrosoft. === AltaVista === To je jedan od najstarijih pretraživača, koji radi na principu Gugl pretraživača. Nakon pojave Gugla na zapadu se počeo manje upotrebljavati. Osnovan je već 1995., a danas je u vlasništvu kompanije Yahoo. === -{Wolfram Alpha}- === -{[[Wolfram Alpha]]}- je naučni pretraživač, koj je razvila kompanija -{[[Wolfram Research]]}-. Široj javnosti je predstavljen 15. 5. 2009. Osnova pretraživača je -{[[Mathematica]]}- i oko 6 miliona linija programskog koda, a pogoni ga preko 10.000 procesora. Taj se broj stalno menja zbog nadogradnje. Alfa za sada nema snagu Matematike, ali -{Wolfram Resaerch}- namerava da razvija Alfu upravo u tom smeru. Osoba koji stoji iza celog projekta je [[Stephen Wolfram|Stiven Volfram]], autor programa Matematika. == Meta-pretraživači == Meta-pretraživači su vrsta internetskog pretraživača uz pomoć čijeg [[sučelje|sučelja]] je moguće pretraživati nekoliko drugih izvora [[informacija]] (najčešće pretraživača) odjednom. Korisnici upit unose samo jednom, a on se potom distribuira prema više drugih pretraživača i/ili [[baza podataka]], uz zajednički prikaz rezultata sa svakom od njih. Postoje veb meta-pretraživači koji objedinjuju i rangiraju rezultate na jednoj veb stranici (npr. -{[[Metacrawler]]}-), i samostalni [[program]]i za pretraživanje s vlastitim sučeljem (npr. -{[[Copernic Agent]]}-, -{[[FirstStop Websearch]]}-). == Vidi još == * [[Google]] == Reference == {{reflist}} == Literatura == {{refbegin|30em}} * Soumen Chakrabarti: ''Mining the Web. Discovering Knowledge from Hypertext Data.'' Morgan Kaufmann, Amsterdam u. a. {{page|year=2003|isbn=978-1-55860-754-5|pages=}}. * Christian Ellwein: ''Suche im Internet für Industrie und Wissenschaft.'' Oldenbourg-Industrieverl, München. {{page|year=2002|isbn=978-3-486-27039-6|pages=}}. * Heike Faller: ''[http://www.zeit.de/2005/41/Suchmaschinen_2 David gegen Google].'' In: ''Die Zeit'', Nr.&nbsp;41, 2005, S.&nbsp;17&nbsp;ff. (Dossier). * Michael Glöggler: ''Suchmaschinen im Internet. Funktionsweisen, Ranking-Methoden, Top-Positionen.'' Springer, Berlin u. a. {{page|year=2003|isbn=978-3-540-00212-3|pages=}}. * David Gugerli: ''Suchmaschinen. Die Welt als Datenbank'' (= ''Edition Unseld.'' Bd. 19). Suhrkamp, Frankfurt am Main. {{page|year=2009|isbn=978-3-518-26019-7|pages=}}. * Nadine Höchstötter, Dirk Lewandowski: ''What the users see – Structures in search engine results pages.'' In: ''Information Sciences'' Bd. 179, Nr. 12, 2009, {{ISSN|0020-0255}}, S. 1796–1812, {{doi|10.1016/j.ins.2009.01.028}}. * Daniel Hürlimann: ''[http://www.smh.eu Suchmaschinenhaftung]. Zivilrechtliche Verantwortlichkeit der Betreiber von Internet-Suchmaschinen aus Urheber-, Marken-, Lauterkeits-, Kartell- und Persönlichkeitsrecht'' (= ''Schriften zum Medien- und Immaterialgüterrecht.'' Bd. 94). Stämpfli. {{page|year=2012|isbn=978-3-7272-1893-4|pages=}} (Zugleich: Bern, Universität, Dissertation, 2012). * Stefan Karzauninkat: ''Die Suchfibel. Wie findet man Informationen im Internet?'' 3. Auflage. Klett, Leipzig. {{page|year=2002|isbn=978-3-12-238106-6|pages=}}. * Steve Lawrence, C. Lee Giles: ''Accessibility of information on the web.'' In: ''[[Nature]].'' Bd. 400, 1999, S. 107, [[doi:10.1038/21987]]. * Dirk Lewandowski: "Suchmaschinen verstehen". Springer, Heidelberg. {{page|year=2015|isbn=978-3-662-44013-1|pages=}}. * Dirk Lewandowski: ''Web Information Retrieval. Technologien zur Suche im Internet'' (= ''Reihe Informationswissenschaft der DGI.'' Bd. 7). Deutsche Gesellschaft für Informationswissenschaft und Informationspraxis, Frankfurt am Main. {{page|year=2005|isbn=978-3-925474-55-2|pages=}} (Zugleich: Düsseldorf, Universität, Dissertation, 2005), [http://www.durchdenken.de/lewandowski/web-ir Volltext]. * Dirk Lewandowski (Hrsg.): ''Handbuch Internet-Suchmaschinen.'' 2 Bände. AKA, Akademische Verlags-Gesellschaft, Heidelberg 2009–2011; ** Band 1: Dirk Lewandowski: ''Nutzerorientierung in Wissenschaft und Praxis.''. {{page|year=2009|isbn=978-3-89838-607-4|pages=}}; ** Band 2: Dirk Lewandowski: ''Neue Entwicklungen in der Web-Suche.''. {{page|year=2011|isbn=978-3-89838-651-7|pages=}}. ** Band 3: Dirk Lewandowski: ''Suchmaschinen zwischen Technik und Gesellschaft.''. {{page|year=2013|isbn=978-3-89838-680-7|pages=}}. * Nadine Schmidt-Mänz: ''Untersuchung des Suchverhaltens im Web. Interaktion von Internetnutzern mit Suchmaschinen'' (= ''Studien zum Konsumentenverhalten.'' Bd. 9). Dr. Kovač, Hamburg. {{page|year=2007|isbn=978-3-8300-2725-6|pages=}} (Zugleich: Karlsruhe, Universität, Dissertation, 2006). * Rainer Strzolka: ''Suchmaschinenkunde. Einführung für Bibliothekare, Fachangestellte für Medien- und Informationsberufe sowie andere Informationsvermittler und Paraprofessionals an OPLs'' (= ''Arbeiten zur Bibliotheks- und Dokumentationspraxis.'' NF Bd. 2). Koechert, Hannover u. a. {{page|year=2006|isbn=978-3-922556-96-1|pages=}}. {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Commonscat|Search engines}} * {{dmoz-lat|World/Deutsch/Computer/Internet/Suchen/Suchmaschinen/|Liste von Suchmaschinen}} * [https://web.archive.org/web/20110705145703/http://www.at-web.de/ at-web.de: Nachrichten zum Thema Suchmaschinen] * [http://www.bertelsmann-stiftung.de/bst/de/media/xcms_bst_dms_17335_17336_2.pdf bertelsmann-stiftung.de, Marcel Machill, Carsten Welp (Hrsg.): ''Wegweiser im Netz. Qualität und Nutzung von Suchmaschinen''] (PDF; 3,33 MB) * [http://www.mandalka.name/suchmaschine_betreiben Eigene Suchmaschine betreiben mit freier Software: Grundlagen, Methoden und Open-Source Tools] {{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Search Engine (Computing)}} [[Категорија:Интернет]] knvm0yxjmwo66rhwya44cq76dzk85oc 25114130 25114118 2022-07-19T14:59:57Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{For-lat|mašinu za pretraživanje veba|Pretraživač veba}} '''Pretraživač''' je specijalizirano veb mesto čija je glavna funkcija pomoć u pronalaženju [[informacija]] sačuvanih na drugim mrežnim mestima. Internetski pretraživač je pretraživač namenjen pretraživanju [[informacija]] na [[World Wide Web|svetskoj mreži]]. [[Informacija|Informacije]] mogu biti veb stranice, slike i ostale vrste [[datoteka]]. Neki pretraživači, takođe, pretražuju [[podatak|podatke]] dostupne u tematskim grupama, [[baza podataka|bazama podataka]] ili u otvorenim [[imenik|imenicima]]. Za razliku od veb imenika koje održavaju uređivači teksta (ljudi), internetski pretraživači deluju po [[algoritam|algoritmu]] ili su kombinacija [[algoritam|algoritma]] i ljudskog upisa. Najpoznatiji internetski pretraživač u zapadnom svetu je [[Gugl pretraživač]],<ref>{{Cite web|url=http://gs.statcounter.com/search-engine-market-share|title=Search Engine Market Share Worldwide {{!}} StatCounter Global Stats|website=StatCounter Global Stats|language=en|accessdate=25. 07. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.internetlivestats.com/google-search-statistics/|title=Google Search Statistics - Internet Live Stats|website=www.internetlivestats.com|language=en|accessdate=30. 05. 2018}}</ref> ali su njegovi rezultati slabiji izvan Amerike, zapadne Evrope i Australije.<ref name="thetechbook" >{{cite web|url=http://www.woolor.com/thetechbook/countries-where-google-is-not-1-search-engine/ |title = thetechbook » Countries where Google is not #1 search engine |website = Woolor.com |accessdate=26. 12. 2012 |url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20130101063623/http://www.woolor.com/thetechbook/countries-where-google-is-not-1-search-engine/ |archivedate=01. 01. 2013 |df = mdy-all }}</ref> Konkurenti Gugla su [[Baidu (pretraživač)|Baidu]]<ref name="ir.baidu.com">{{cite web|url=http://ir.baidu.com/phoenix.zhtml?c=188488&p=irol-newsArticle&|title=Baidu – Investors – Press Releases|publisher=|accessdate=15. 02. 2018}}{{Мртва веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cnanalyst.com/baidu.html |title=Baidu's 57 Products/Services: Introduction and History |publisher=China Analyst (CNAnalyst.com) |accessdate=21. 03. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080407064228/http://www.cnanalyst.com/baidu.html |archive-date=07. 04. 2008 |url-status=dead |df=mdy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.alexa.com/topsites/global|title=Alexa Top 500 Global Sites|last=|first=|date=|website=|publisher=|accessdate=20. 12. 2014}}</ref><ref>{{cite news|title=The Fathers of Baidu. The Story Behind the Curtains • Sekkei Studio Blog|url=https://www.sekkeistudio.com/blog/2017/01/the-fathers-of-baidu-the-story-behind-the-curtains/|work=www.sekkeistudio.com|access-date=03. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190223021156/https://www.sekkeistudio.com/blog/2017/01/the-fathers-of-baidu-the-story-behind-the-curtains/|archive-date=23. 02. 2019|url-status=dead}}</ref> i -{[[Soso.com]]}-)<ref name="Soso.com">{{cite web|url=http://www.alexa.com/siteinfo/Soso.com |title= Soso.com Site Info | publisher= [[Alexa Internet]] |accessdate=18. 03. 2018 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.alexa.com/siteinfo/soso.com |title=soso.com |accessdate=05. 01. 2013|work=[[Alexa Internet|Alexa.com]] |publisher=[[Amazon.com]] }}</ref> u Kini; -{[[Naver.com]]}-<ref>{{cite web|url=http://whois.domaintools.com/naver.com|title=Naver.com WHOIS, DNS, & Domain Info - DomainTools|work=[[WHOIS]]|date=|accessdate=17. 08. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://uncyclopedia.kr/wiki/%EB%82%98%EB%B2%A0%EB%A5%B4|title=나베르 – 백괴사전, 너희 모두의 백과사전|website=uncyclopedia.kr|access-date=03. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190103110623/https://uncyclopedia.kr/wiki/%EB%82%98%EB%B2%A0%EB%A5%B4|archive-date=03. 01. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://kin.naver.com/qna/detail.nhn?d1id=11&dirId=110803&docId=58168643&qb=64KY67Kg66W0&enc=utf8&section=kin.qna&rank=2&search_sort=0&spq=1|title=영단어 발음좀;;;ㅡㅡ^a|website=kin.naver.com}}</ref> i [[Daum (web portal)|-{Daum.net}-]]<ref>{{cite web|url=https://techcrunch.com/2014/05/25/kakao-daum/|title=Kakao And Daum To Merge, Creating One Of South Korea’s Largest Internet Companies|first=Catherine|last=Shu|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|title=Korean Daum Acquires Lycos U.S. |url=http://info.lycos.com/pressroom/100604_press.asp |date=06. 10. 2004 |accessdate=25. 01. 2007 |publisher=Lycos |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070228134010/http://info.lycos.com/pressroom/100604_press.asp |archive-date=28. 02. 2007. |url-status=dead }}</ref> u Južnoj Koreji; -{[[Yandex]]}-<ref>{{cite press release | url=https://ir.yandex/releasedetail.cfm?ReleaseID=1057604 | title=Yandex Announces Fourth Quarter and Full-Year 2017 Financial Results | publisher=Yandex | date=15. 02. 2018 | access-date=03. 01. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180527062535/https://ir.yandex/releasedetail.cfm?ReleaseID=1057604 | archive-date=27. 05. 2018 | url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=https://globenewswire.com/news-release/2018/04/25/1486930/0/en/Yandex-Announces-First-Quarter-2018-Financial-Results.html|title=Yandex Announces First Quarter 2018 Financial Results|first=Yandex|last=N.V.|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://yandex.ru/all|title=Все сервисы Яндекса|website=Яндекс}}</ref> u Rusiji; -{[[Seznam.cz]]}-<ref name="fs2014">{{cite web|url=http://english.seznamblog.cz/post/120439171499/seznamcz-revenues-for-2014-exceeded-czk-3-billion|title=Commented financial statements of Seznam.cz, a.s. for year 2014, on Seznam.cz corporate website}}</ref> u Češkoj; -{[[Yahoo! Search|Yahoo]]}-<ref>{{cite web|last=EL|title=Yahoo search|url=https://search.yahoo.com/yhs/search?p=yahoo+headquarters&ei=UTF-8&hspart=mozilla&hsimp=yhs-002|accessdate=12. 08. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.netmarketshare.com/search-engine-market-share.aspx?options=%7B%22filter%22%3A%7B%22%24and%22%3A%5B%7B%22deviceType%22%3A%7B%22%24in%22%3A%5B%22Desktop%2Flaptop%22%2C%22Mobile%22%5D%7D%7D%5D%7D%2C%22dateLabel%22%3A%22Trend%22%2C%22attributes%22%3A%22share%22%2C%22group%22%3A%22searchEngine%22%2C%22sort%22%3A%7B%22share%22%3A-1%7D%2C%22id%22%3A%22searchEnginesDesktop%22%2C%22dateInterval%22%3A%22Monthly%22%2C%22dateStart%22%3A%222017-10%22%2C%22dateEnd%22%3A%222018-09%22%2C%22segments%22%3A%22-1000%22%7D|title=comScore Releases February 2015 U.S. Desktop Search Engine Rankings|last=Lella|first=Adam|date=17. 03. 2015|website=ComScore.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=18. 03. 2015}}</ref> u Japanu, [[Taiwan|Tajvanu]] i SAD, kao i [[Bing (search engine)|Bing]]<ref>{{cite web|title=Microsoft’s New Search at Bing.com Helps People Make Better Decisions {{!}} News Center|url=https://news.microsoft.com/2009/05/28/microsofts-new-search-at-bing-com-helps-people-make-better-decisions/|website=news.microsoft.com|accessdate=23. 11. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theregister.co.uk/2009/06/04/bing_and_powerset/ |title=Microsoft Bing rides open source to semantic search |publisher=The Register |accessdate=01. 01. 2010}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bing.com/community/blogs/powerset/archive/2008/07/01/microsoft-to-acquire-powerset.aspx |title=Microsoft to Acquire Powerset |publisher=Bing |accessdate=01. 01. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20091228171524/http://www.bing.com/community/blogs/powerset/archive/2008/07/01/microsoft-to-acquire-powerset.aspx |archivedate=28. 12. 2009 }}</ref> i [[DuckDuckGo]].<ref>{{cite web|url=https://www.bloomberg.com/research/stocks/private/snapshot.asp?privcapId=141641872 |title=Duck Duck Go, Inc.: Private Company Information |accessdate=02. 05. 2017. |publisher=[[Bloomberg L.P.]] }}</ref><ref>{{cite web|url=https://duck.co/help/results/sources|title=Sources|last=|first=|date=|website=DuckDuckGo Help pages|publisher=DuckDuckGo|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150124074006/https://duck.co/help/results/sources|archivedate=24. 01. 2015|deadurl=No|accessdate=29. 04. 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=https://venturebeat.com/2014/06/11/duckduckgo-yummly-team-up-so-you-can-search-food-porn-in-private/|title=DuckDuckGo & Yummly team up so you can search food porn in private|last=Reader|first=Ruth|date=11. 06. 2014|website=[[VentureBeat]]|accessdate=11. 06. 2014}}</ref> U najjačim pretraživačima postoji mogućnost usmerenog i specijalnog pretraživanja, gde je dovoljno upisati neku [[rečenica|rečenicu]] ili više ključnih [[reč]]i, pa se nakon srazmerno kratkog vremena (zavisno od brzine veze) dobiju brojne poveznice na traženi pojam. == Istorija == Prvi alat upotrebljen za pretraživanje na Internetu bio je „Arči”, stvoren [[1990.]] godine. Pretraživao je imena [[datoteka]] i naslove, ali nije indeksirao sadržaj tih datoteka. Prvi internetski pretraživač bio je -{Wandex}-, sada izumrli [[indeks]] koji je formirao program [[World Wide Web Wanderer|-{World Wide Web Wanderer}-]] za prikupljanje [[podatak]]a s Web stranica, razvijen [[1993.]] godine. Jedan od prvih internetskih pretraživača čitavog teksta bio je [[WebCrawler Search|WebCrawler]], koji je izašao [[1994.]] godine.<ref name="alexa">{{cite web|url=https://www.alexa.com/siteinfo/webcrawler.com |title= Webcrawler.com Site Info | publisher= [[Alexa Internet]] |accessdate=06. 02. 2016 }}</ref> Za razliku od svojih prethodnika, dopuštao je korisnicima pretraživanje bilo koje reči sa bilo koje stranice, što je od tada postalo pravilo za sve značajne pretraživače. Takođe, bio je to prvi pretraživač poznat javnosti u velikoj meri. Ubrzo nakon toga, pojavili su se mnogi pretraživači nadmećući se za popularnost. Neki od njih bili su: -{[[Excite]], [[Infoseek]], [[Inktomi]], [[Northern Light]], [[AltaVista]], [[Yahoo|Yahoo!]], MSN Search}- (danas -{[[Live Search]]}-). Oko [[2000.]] godine [[Gugl]]ov pretraživač uzdigao se na vrh. Poduzeće je postiglo bolje rezultate za mnoge pretrage uz pomoć novine zvane [[PageRank|rang veb stranica]]. Ovaj učestali [[algoritam]] raspoređuje veb stranice na osnovu broja i ranga ostalih veb mesta i stranica koje se na njih spajaju, s pretpostavkom da se na bolje i poželjnije stranice češće spaja. Isto tako, Gugle je održao minimalističko [[sučelje]] svog pretraživača. Suprotno tome, mnogi od njegovih konkurenata umetnuli su pretraživač na [[Web portal|veb-portal]]. Od kraja [[2007.]] godine, Gugle je daleko najpopularniji internetski pretraživač širom sveta. == Kako radi internetski pretraživač == Internetski pretraživači skupljaju različite [[informacija|informacije]] o internetskim stranicama, uključuju ih u svoju bazu te nude svakom korisniku, koji traži određeni [[pojam]], [[usluga|uslugu]], [[proizvod]] ili bilo šta drugo. Internetski pretraživač ima tri dela: 1. [[program]] za prikupljanje [[podatak]]a s veb stranica koje posećuje ({{jez-eng-lat|crawler, spider}}), 2. [[indeks]] koji sadrži [[pojam|pojmove]] koje je program za prikupljanje prikupio tokom svojih poseta veb stranica, 3. pretraživač (postojećeg indeksa) ({{jez-eng-lat|search engine}}). 1. Internetski pretraživači rade prikupljajući [[informacija|informacije]] o mnogim veb stranicama, koje pronađu na samom [[World Wide Web|vebu]]. Te stranice je prikupio veb prikupljač (tzv. pauk) – automatizovani veb [[Веб-прегледач|pregledač]] koji sledi svaki [[link]] koji vidi. 2. Sadržaj svake stranice se potom analizira, s ciljem ustanovljavanja načina [[indeksiranje|indeksiranja]]. [[Podatak|Podaci]] o veb stranicama su spremljeni u [[baza podataka|bazu podataka]] [[indeks]]a za upotrebu u sledećim upitima. 3. Kada korisnik postavi upit pretraživaču (obično koristeći ključne reči) pretraživač pregleda svoj [[indeks]] i osigurava listu najbolje usklađenih veb stranica s kriterijima, u pravilu sa apstraktom koji sadrži naslov dokumenta, a ponekad i delove teksta. Korisnost pretraživača zavisi od [[relevantnost]]i skupa rezultata koje on daje. Iako mogu postojati milioni veb stranica koje uključuju određenu reč ili izraz, neke stranice mogu biti relevantnije, popularnije ili pouzdanije od drugih. Većina pretraživača primenjuje metode nizanja rezultata s ciljem pribavljanja prvo „najboljih“ rezultata. Način rada se razlikuje od jednog do drugog pretraživača. Postoje opći internetski pretraživači koji pretražuju različita brojna područja ljudskog [[znanje|znanja]] i delovanja (npr. Gugle), te specijalizovani internetski pretraživači koji pretražuju jedno uže područje ljudskog znanja i delovanja (npr. -{[[eBay]]}-). == Poznatiji internetski pretraživači == [[Датотека:Three biggest web search engines.svg|thumb|280px|Tri najveća pretraživača 2011.<ref>{{cite web|url=http://gs.statcounter.com/#search_engine-ww-monthly-201010-201012 |title=Top 5 Search Engines from Oct to Dec 10 |author= |date=|work= |publisher=StatCounter |accessdate=17. 01. 2011}}</ref>]] <div class="thumb tright" > {| class="wikitable" style="font-size:75%" ! Pretraživač ! Postotak korištenja.<ref>{{Cite web |url=http://marketshare.hitslink.com/search-engine-market-share.aspx?qprid=4 |title=Net Marketshare - World |access-date=03. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110703063427/http://marketshare.hitslink.com/search-engine-market-share.aspx?qprid=4 |archive-date=03. 07. 2011 |url-status=dead }}</ref> |- | [[Gugl]] | 85,37% |- | [[Yahoo|Yahoo!]] | 6,14% |- | [[Bing]] | 3,68% |- | [[Baidu (pretraživač)|Baidu]] (NRK) | 2,92% |- | [[Ask (pretraživač)|Ask]] | 0,58% |- | [[AOL]] | 0,41% |- | [[Excite]] | 0,03% |}</div> === Gugl === Gugle je danas na zapadu svakako najpoznatija i srazmerno najbolji pretražovač za regionalne teme na germanskim i romanskim jezicima latiničnog pisma iz zapadne Evrope, te obe Amerike i Australije, dok je znatno slabiji za istočnu Evropu, Afriku i Aziju (gde uglavnom pokriva Izrael, Tajwan i Japan).<ref name="thetechbook" /> === Bing (Majkrosoft) === Bing je pretraživač u vlasništvu kompanije Majkrosoft. === AltaVista === To je jedan od najstarijih pretraživača, koji radi na principu Gugl pretraživača. Nakon pojave Gugla na zapadu se počeo manje upotrebljavati. Osnovan je već 1995., a danas je u vlasništvu kompanije Yahoo. === -{Wolfram Alpha}- === -{[[Wolfram Alpha]]}- je naučni pretraživač, koj je razvila kompanija -{[[Wolfram Research]]}-. Široj javnosti je predstavljen 15. 5. 2009. Osnova pretraživača je -{[[Mathematica]]}- i oko 6 miliona linija programskog koda, a pogoni ga preko 10.000 procesora. Taj se broj stalno menja zbog nadogradnje. Alfa za sada nema snagu Matematike, ali -{Wolfram Resaerch}- namerava da razvija Alfu upravo u tom smeru. Osoba koji stoji iza celog projekta je [[Stephen Wolfram|Stiven Volfram]], autor programa Matematika. == Meta-pretraživači == Meta-pretraživači su vrsta internetskog pretraživača uz pomoć čijeg [[sučelje|sučelja]] je moguće pretraživati nekoliko drugih izvora [[informacija]] (najčešće pretraživača) odjednom. Korisnici upit unose samo jednom, a on se potom distribuira prema više drugih pretraživača i/ili [[baza podataka]], uz zajednički prikaz rezultata sa svakom od njih. Postoje veb meta-pretraživači koji objedinjuju i rangiraju rezultate na jednoj veb stranici (npr. -{[[Metacrawler]]}-), i samostalni [[program]]i za pretraživanje s vlastitim sučeljem (npr. -{[[Copernic Agent]]}-, -{[[FirstStop Websearch]]}-). == Vidi još == * [[Google]] == Reference == {{reflist}} == Literatura == {{refbegin|30em}} * Soumen Chakrabarti: ''Mining the Web. Discovering Knowledge from Hypertext Data.'' Morgan Kaufmann, Amsterdam u. a. {{page|year=2003|isbn=978-1-55860-754-5|pages=}}. * Christian Ellwein: ''Suche im Internet für Industrie und Wissenschaft.'' Oldenbourg-Industrieverl, München. {{page|year=2002|isbn=978-3-486-27039-6|pages=}}. * Heike Faller: ''[http://www.zeit.de/2005/41/Suchmaschinen_2 David gegen Google].'' In: ''Die Zeit'', Nr.&nbsp;41, 2005, S.&nbsp;17&nbsp;ff. (Dossier). * Michael Glöggler: ''Suchmaschinen im Internet. Funktionsweisen, Ranking-Methoden, Top-Positionen.'' Springer, Berlin u. a. {{page|year=2003|isbn=978-3-540-00212-3|pages=}}. * David Gugerli: ''Suchmaschinen. Die Welt als Datenbank'' (= ''Edition Unseld.'' Bd. 19). Suhrkamp, Frankfurt am Main. {{page|year=2009|isbn=978-3-518-26019-7|pages=}}. * Nadine Höchstötter, Dirk Lewandowski: ''What the users see – Structures in search engine results pages.'' In: ''Information Sciences'' Bd. 179, Nr. 12, 2009, {{ISSN|0020-0255}}, S. 1796–1812, {{doi|10.1016/j.ins.2009.01.028}}. * Daniel Hürlimann: ''[http://www.smh.eu Suchmaschinenhaftung]. Zivilrechtliche Verantwortlichkeit der Betreiber von Internet-Suchmaschinen aus Urheber-, Marken-, Lauterkeits-, Kartell- und Persönlichkeitsrecht'' (= ''Schriften zum Medien- und Immaterialgüterrecht.'' Bd. 94). Stämpfli. {{page|year=2012|isbn=978-3-7272-1893-4|pages=}} (Zugleich: Bern, Universität, Dissertation, 2012). * Stefan Karzauninkat: ''Die Suchfibel. Wie findet man Informationen im Internet?'' 3. Auflage. Klett, Leipzig. {{page|year=2002|isbn=978-3-12-238106-6|pages=}}. * Steve Lawrence, C. Lee Giles: ''Accessibility of information on the web.'' In: ''[[Nature]].'' Bd. 400, 1999, S. 107, [[doi:10.1038/21987]]. * Dirk Lewandowski: "Suchmaschinen verstehen". Springer, Heidelberg. {{page|year=2015|isbn=978-3-662-44013-1|pages=}}. * Dirk Lewandowski: ''Web Information Retrieval. Technologien zur Suche im Internet'' (= ''Reihe Informationswissenschaft der DGI.'' Bd. 7). Deutsche Gesellschaft für Informationswissenschaft und Informationspraxis, Frankfurt am Main. {{page|year=2005|isbn=978-3-925474-55-2|pages=}} (Zugleich: Düsseldorf, Universität, Dissertation, 2005), [http://www.durchdenken.de/lewandowski/web-ir Volltext]. * Dirk Lewandowski (Hrsg.): ''Handbuch Internet-Suchmaschinen.'' 2 Bände. AKA, Akademische Verlags-Gesellschaft, Heidelberg 2009–2011; ** Band 1: Dirk Lewandowski: ''Nutzerorientierung in Wissenschaft und Praxis.''. {{page|year=2009|isbn=978-3-89838-607-4|pages=}}; ** Band 2: Dirk Lewandowski: ''Neue Entwicklungen in der Web-Suche.''. {{page|year=2011|isbn=978-3-89838-651-7|pages=}}. ** Band 3: Dirk Lewandowski: ''Suchmaschinen zwischen Technik und Gesellschaft.''. {{page|year=2013|isbn=978-3-89838-680-7|pages=}}. * Nadine Schmidt-Mänz: ''Untersuchung des Suchverhaltens im Web. Interaktion von Internetnutzern mit Suchmaschinen'' (= ''Studien zum Konsumentenverhalten.'' Bd. 9). Dr. Kovač, Hamburg. {{page|year=2007|isbn=978-3-8300-2725-6|pages=}} (Zugleich: Karlsruhe, Universität, Dissertation, 2006). * Rainer Strzolka: ''Suchmaschinenkunde. Einführung für Bibliothekare, Fachangestellte für Medien- und Informationsberufe sowie andere Informationsvermittler und Paraprofessionals an OPLs'' (= ''Arbeiten zur Bibliotheks- und Dokumentationspraxis.'' NF Bd. 2). Koechert, Hannover u. a. {{page|year=2006|isbn=978-3-922556-96-1|pages=}}. {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Commonscat|Search engines}} * {{dmoz-lat|World/Deutsch/Computer/Internet/Suchen/Suchmaschinen/|Liste von Suchmaschinen}} * [https://web.archive.org/web/20110705145703/http://www.at-web.de/ at-web.de: Nachrichten zum Thema Suchmaschinen] * [http://www.bertelsmann-stiftung.de/bst/de/media/xcms_bst_dms_17335_17336_2.pdf bertelsmann-stiftung.de, Marcel Machill, Carsten Welp (Hrsg.): ''Wegweiser im Netz. Qualität und Nutzung von Suchmaschinen''] (PDF; 3,33 MB) * [http://www.mandalka.name/suchmaschine_betreiben Eigene Suchmaschine betreiben mit freier Software: Grundlagen, Methoden und Open-Source Tools] {{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Search Engine (Computing)}} [[Категорија:Интернет]] i2i3pvitykdcpvslys38ho8mtv62op0 25114132 25114130 2022-07-19T15:04:46Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{For-lat|mašinu za pretraživanje veba| Veb-pretraživač{{!}}Pretraživač veba}} '''Pretraživač''' je specijalizirano veb mesto čija je glavna funkcija pomoć u pronalaženju [[informacija]] sačuvanih na drugim mrežnim mestima. Internetski pretraživač je pretraživač namenjen pretraživanju [[informacija]] na [[World Wide Web|svetskoj mreži]]. [[Informacija|Informacije]] mogu biti veb stranice, slike i ostale vrste [[datoteka]]. Neki pretraživači, takođe, pretražuju [[podatak|podatke]] dostupne u tematskim grupama, [[baza podataka|bazama podataka]] ili u otvorenim [[imenik|imenicima]]. Za razliku od veb imenika koje održavaju uređivači teksta (ljudi), internetski pretraživači deluju po [[algoritam|algoritmu]] ili su kombinacija [[algoritam|algoritma]] i ljudskog upisa. Najpoznatiji internetski pretraživač u zapadnom svetu je [[Gugl pretraživač]],<ref>{{Cite web|url=http://gs.statcounter.com/search-engine-market-share|title=Search Engine Market Share Worldwide {{!}} StatCounter Global Stats|website=StatCounter Global Stats|language=en|accessdate=25. 07. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.internetlivestats.com/google-search-statistics/|title=Google Search Statistics - Internet Live Stats|website=www.internetlivestats.com|language=en|accessdate=30. 05. 2018}}</ref> ali su njegovi rezultati slabiji izvan Amerike, zapadne Evrope i Australije.<ref name="thetechbook" >{{cite web|url=http://www.woolor.com/thetechbook/countries-where-google-is-not-1-search-engine/ |title = thetechbook » Countries where Google is not #1 search engine |website = Woolor.com |accessdate=26. 12. 2012 |url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20130101063623/http://www.woolor.com/thetechbook/countries-where-google-is-not-1-search-engine/ |archivedate=01. 01. 2013 |df = mdy-all }}</ref> Konkurenti Gugla su [[Baidu (pretraživač)|Baidu]]<ref name="ir.baidu.com">{{cite web|url=http://ir.baidu.com/phoenix.zhtml?c=188488&p=irol-newsArticle&|title=Baidu – Investors – Press Releases|publisher=|accessdate=15. 02. 2018}}{{Мртва веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cnanalyst.com/baidu.html |title=Baidu's 57 Products/Services: Introduction and History |publisher=China Analyst (CNAnalyst.com) |accessdate=21. 03. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080407064228/http://www.cnanalyst.com/baidu.html |archive-date=07. 04. 2008 |url-status=dead |df=mdy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.alexa.com/topsites/global|title=Alexa Top 500 Global Sites|last=|first=|date=|website=|publisher=|accessdate=20. 12. 2014}}</ref><ref>{{cite news|title=The Fathers of Baidu. The Story Behind the Curtains • Sekkei Studio Blog|url=https://www.sekkeistudio.com/blog/2017/01/the-fathers-of-baidu-the-story-behind-the-curtains/|work=www.sekkeistudio.com|access-date=03. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190223021156/https://www.sekkeistudio.com/blog/2017/01/the-fathers-of-baidu-the-story-behind-the-curtains/|archive-date=23. 02. 2019|url-status=dead}}</ref> i -{[[Soso.com]]}-)<ref name="Soso.com">{{cite web|url=http://www.alexa.com/siteinfo/Soso.com |title= Soso.com Site Info | publisher= [[Alexa Internet]] |accessdate=18. 03. 2018 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.alexa.com/siteinfo/soso.com |title=soso.com |accessdate=05. 01. 2013|work=[[Alexa Internet|Alexa.com]] |publisher=[[Amazon.com]] }}</ref> u Kini; -{[[Naver.com]]}-<ref>{{cite web|url=http://whois.domaintools.com/naver.com|title=Naver.com WHOIS, DNS, & Domain Info - DomainTools|work=[[WHOIS]]|date=|accessdate=17. 08. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://uncyclopedia.kr/wiki/%EB%82%98%EB%B2%A0%EB%A5%B4|title=나베르 – 백괴사전, 너희 모두의 백과사전|website=uncyclopedia.kr|access-date=03. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190103110623/https://uncyclopedia.kr/wiki/%EB%82%98%EB%B2%A0%EB%A5%B4|archive-date=03. 01. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://kin.naver.com/qna/detail.nhn?d1id=11&dirId=110803&docId=58168643&qb=64KY67Kg66W0&enc=utf8&section=kin.qna&rank=2&search_sort=0&spq=1|title=영단어 발음좀;;;ㅡㅡ^a|website=kin.naver.com}}</ref> i [[Daum (web portal)|-{Daum.net}-]]<ref>{{cite web|url=https://techcrunch.com/2014/05/25/kakao-daum/|title=Kakao And Daum To Merge, Creating One Of South Korea’s Largest Internet Companies|first=Catherine|last=Shu|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|title=Korean Daum Acquires Lycos U.S. |url=http://info.lycos.com/pressroom/100604_press.asp |date=06. 10. 2004 |accessdate=25. 01. 2007 |publisher=Lycos |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070228134010/http://info.lycos.com/pressroom/100604_press.asp |archive-date=28. 02. 2007. |url-status=dead }}</ref> u Južnoj Koreji; -{[[Yandex]]}-<ref>{{cite press release | url=https://ir.yandex/releasedetail.cfm?ReleaseID=1057604 | title=Yandex Announces Fourth Quarter and Full-Year 2017 Financial Results | publisher=Yandex | date=15. 02. 2018 | access-date=03. 01. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180527062535/https://ir.yandex/releasedetail.cfm?ReleaseID=1057604 | archive-date=27. 05. 2018 | url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=https://globenewswire.com/news-release/2018/04/25/1486930/0/en/Yandex-Announces-First-Quarter-2018-Financial-Results.html|title=Yandex Announces First Quarter 2018 Financial Results|first=Yandex|last=N.V.|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://yandex.ru/all|title=Все сервисы Яндекса|website=Яндекс}}</ref> u Rusiji; -{[[Seznam.cz]]}-<ref name="fs2014">{{cite web|url=http://english.seznamblog.cz/post/120439171499/seznamcz-revenues-for-2014-exceeded-czk-3-billion|title=Commented financial statements of Seznam.cz, a.s. for year 2014, on Seznam.cz corporate website}}</ref> u Češkoj; -{[[Yahoo! Search|Yahoo]]}-<ref>{{cite web|last=EL|title=Yahoo search|url=https://search.yahoo.com/yhs/search?p=yahoo+headquarters&ei=UTF-8&hspart=mozilla&hsimp=yhs-002|accessdate=12. 08. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.netmarketshare.com/search-engine-market-share.aspx?options=%7B%22filter%22%3A%7B%22%24and%22%3A%5B%7B%22deviceType%22%3A%7B%22%24in%22%3A%5B%22Desktop%2Flaptop%22%2C%22Mobile%22%5D%7D%7D%5D%7D%2C%22dateLabel%22%3A%22Trend%22%2C%22attributes%22%3A%22share%22%2C%22group%22%3A%22searchEngine%22%2C%22sort%22%3A%7B%22share%22%3A-1%7D%2C%22id%22%3A%22searchEnginesDesktop%22%2C%22dateInterval%22%3A%22Monthly%22%2C%22dateStart%22%3A%222017-10%22%2C%22dateEnd%22%3A%222018-09%22%2C%22segments%22%3A%22-1000%22%7D|title=comScore Releases February 2015 U.S. Desktop Search Engine Rankings|last=Lella|first=Adam|date=17. 03. 2015|website=ComScore.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=18. 03. 2015}}</ref> u Japanu, [[Taiwan|Tajvanu]] i SAD, kao i [[Bing (search engine)|Bing]]<ref>{{cite web|title=Microsoft’s New Search at Bing.com Helps People Make Better Decisions {{!}} News Center|url=https://news.microsoft.com/2009/05/28/microsofts-new-search-at-bing-com-helps-people-make-better-decisions/|website=news.microsoft.com|accessdate=23. 11. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theregister.co.uk/2009/06/04/bing_and_powerset/ |title=Microsoft Bing rides open source to semantic search |publisher=The Register |accessdate=01. 01. 2010}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bing.com/community/blogs/powerset/archive/2008/07/01/microsoft-to-acquire-powerset.aspx |title=Microsoft to Acquire Powerset |publisher=Bing |accessdate=01. 01. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20091228171524/http://www.bing.com/community/blogs/powerset/archive/2008/07/01/microsoft-to-acquire-powerset.aspx |archivedate=28. 12. 2009 }}</ref> i [[DuckDuckGo]].<ref>{{cite web|url=https://www.bloomberg.com/research/stocks/private/snapshot.asp?privcapId=141641872 |title=Duck Duck Go, Inc.: Private Company Information |accessdate=02. 05. 2017. |publisher=[[Bloomberg L.P.]] }}</ref><ref>{{cite web|url=https://duck.co/help/results/sources|title=Sources|last=|first=|date=|website=DuckDuckGo Help pages|publisher=DuckDuckGo|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150124074006/https://duck.co/help/results/sources|archivedate=24. 01. 2015|deadurl=No|accessdate=29. 04. 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=https://venturebeat.com/2014/06/11/duckduckgo-yummly-team-up-so-you-can-search-food-porn-in-private/|title=DuckDuckGo & Yummly team up so you can search food porn in private|last=Reader|first=Ruth|date=11. 06. 2014|website=[[VentureBeat]]|accessdate=11. 06. 2014}}</ref> U najjačim pretraživačima postoji mogućnost usmerenog i specijalnog pretraživanja, gde je dovoljno upisati neku [[rečenica|rečenicu]] ili više ključnih [[reč]]i, pa se nakon srazmerno kratkog vremena (zavisno od brzine veze) dobiju brojne poveznice na traženi pojam. == Istorija == Prvi alat upotrebljen za pretraživanje na Internetu bio je „Arči”, stvoren [[1990.]] godine. Pretraživao je imena [[datoteka]] i naslove, ali nije indeksirao sadržaj tih datoteka. Prvi internetski pretraživač bio je -{Wandex}-, sada izumrli [[indeks]] koji je formirao program [[World Wide Web Wanderer|-{World Wide Web Wanderer}-]] za prikupljanje [[podatak]]a s Web stranica, razvijen [[1993.]] godine. Jedan od prvih internetskih pretraživača čitavog teksta bio je [[WebCrawler Search|WebCrawler]], koji je izašao [[1994.]] godine.<ref name="alexa">{{cite web|url=https://www.alexa.com/siteinfo/webcrawler.com |title= Webcrawler.com Site Info | publisher= [[Alexa Internet]] |accessdate=06. 02. 2016 }}</ref> Za razliku od svojih prethodnika, dopuštao je korisnicima pretraživanje bilo koje reči sa bilo koje stranice, što je od tada postalo pravilo za sve značajne pretraživače. Takođe, bio je to prvi pretraživač poznat javnosti u velikoj meri. Ubrzo nakon toga, pojavili su se mnogi pretraživači nadmećući se za popularnost. Neki od njih bili su: -{[[Excite]], [[Infoseek]], [[Inktomi]], [[Northern Light]], [[AltaVista]], [[Yahoo|Yahoo!]], MSN Search}- (danas -{[[Live Search]]}-). Oko [[2000.]] godine [[Gugl]]ov pretraživač uzdigao se na vrh. Poduzeće je postiglo bolje rezultate za mnoge pretrage uz pomoć novine zvane [[PageRank|rang veb stranica]]. Ovaj učestali [[algoritam]] raspoređuje veb stranice na osnovu broja i ranga ostalih veb mesta i stranica koje se na njih spajaju, s pretpostavkom da se na bolje i poželjnije stranice češće spaja. Isto tako, Gugle je održao minimalističko [[sučelje]] svog pretraživača. Suprotno tome, mnogi od njegovih konkurenata umetnuli su pretraživač na [[Web portal|veb-portal]]. Od kraja [[2007.]] godine, Gugle je daleko najpopularniji internetski pretraživač širom sveta. == Kako radi internetski pretraživač == Internetski pretraživači skupljaju različite [[informacija|informacije]] o internetskim stranicama, uključuju ih u svoju bazu te nude svakom korisniku, koji traži određeni [[pojam]], [[usluga|uslugu]], [[proizvod]] ili bilo šta drugo. Internetski pretraživač ima tri dela: 1. [[program]] za prikupljanje [[podatak]]a s veb stranica koje posećuje ({{jez-eng-lat|crawler, spider}}), 2. [[indeks]] koji sadrži [[pojam|pojmove]] koje je program za prikupljanje prikupio tokom svojih poseta veb stranica, 3. pretraživač (postojećeg indeksa) ({{jez-eng-lat|search engine}}). 1. Internetski pretraživači rade prikupljajući [[informacija|informacije]] o mnogim veb stranicama, koje pronađu na samom [[World Wide Web|vebu]]. Te stranice je prikupio veb prikupljač (tzv. pauk) – automatizovani veb [[Веб-прегледач|pregledač]] koji sledi svaki [[link]] koji vidi. 2. Sadržaj svake stranice se potom analizira, s ciljem ustanovljavanja načina [[indeksiranje|indeksiranja]]. [[Podatak|Podaci]] o veb stranicama su spremljeni u [[baza podataka|bazu podataka]] [[indeks]]a za upotrebu u sledećim upitima. 3. Kada korisnik postavi upit pretraživaču (obično koristeći ključne reči) pretraživač pregleda svoj [[indeks]] i osigurava listu najbolje usklađenih veb stranica s kriterijima, u pravilu sa apstraktom koji sadrži naslov dokumenta, a ponekad i delove teksta. Korisnost pretraživača zavisi od [[relevantnost]]i skupa rezultata koje on daje. Iako mogu postojati milioni veb stranica koje uključuju određenu reč ili izraz, neke stranice mogu biti relevantnije, popularnije ili pouzdanije od drugih. Većina pretraživača primenjuje metode nizanja rezultata s ciljem pribavljanja prvo „najboljih“ rezultata. Način rada se razlikuje od jednog do drugog pretraživača. Postoje opći internetski pretraživači koji pretražuju različita brojna područja ljudskog [[znanje|znanja]] i delovanja (npr. Gugle), te specijalizovani internetski pretraživači koji pretražuju jedno uže područje ljudskog znanja i delovanja (npr. -{[[eBay]]}-). == Poznatiji internetski pretraživači == [[Датотека:Three biggest web search engines.svg|thumb|280px|Tri najveća pretraživača 2011.<ref>{{cite web|url=http://gs.statcounter.com/#search_engine-ww-monthly-201010-201012 |title=Top 5 Search Engines from Oct to Dec 10 |author= |date=|work= |publisher=StatCounter |accessdate=17. 01. 2011}}</ref>]] <div class="thumb tright" > {| class="wikitable" style="font-size:75%" ! Pretraživač ! Postotak korištenja.<ref>{{Cite web |url=http://marketshare.hitslink.com/search-engine-market-share.aspx?qprid=4 |title=Net Marketshare - World |access-date=03. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110703063427/http://marketshare.hitslink.com/search-engine-market-share.aspx?qprid=4 |archive-date=03. 07. 2011 |url-status=dead }}</ref> |- | [[Gugl]] | 85,37% |- | [[Yahoo|Yahoo!]] | 6,14% |- | [[Bing]] | 3,68% |- | [[Baidu (pretraživač)|Baidu]] (NRK) | 2,92% |- | [[Ask (pretraživač)|Ask]] | 0,58% |- | [[AOL]] | 0,41% |- | [[Excite]] | 0,03% |}</div> === Gugl === Gugle je danas na zapadu svakako najpoznatija i srazmerno najbolji pretražovač za regionalne teme na germanskim i romanskim jezicima latiničnog pisma iz zapadne Evrope, te obe Amerike i Australije, dok je znatno slabiji za istočnu Evropu, Afriku i Aziju (gde uglavnom pokriva Izrael, Tajwan i Japan).<ref name="thetechbook" /> === Bing (Majkrosoft) === Bing je pretraživač u vlasništvu kompanije Majkrosoft. === AltaVista === To je jedan od najstarijih pretraživača, koji radi na principu Gugl pretraživača. Nakon pojave Gugla na zapadu se počeo manje upotrebljavati. Osnovan je već 1995., a danas je u vlasništvu kompanije Yahoo. === -{Wolfram Alpha}- === -{[[Wolfram Alpha]]}- je naučni pretraživač, koj je razvila kompanija -{[[Wolfram Research]]}-. Široj javnosti je predstavljen 15. 5. 2009. Osnova pretraživača je -{[[Mathematica]]}- i oko 6 miliona linija programskog koda, a pogoni ga preko 10.000 procesora. Taj se broj stalno menja zbog nadogradnje. Alfa za sada nema snagu Matematike, ali -{Wolfram Resaerch}- namerava da razvija Alfu upravo u tom smeru. Osoba koji stoji iza celog projekta je [[Stephen Wolfram|Stiven Volfram]], autor programa Matematika. == Meta-pretraživači == Meta-pretraživači su vrsta internetskog pretraživača uz pomoć čijeg [[sučelje|sučelja]] je moguće pretraživati nekoliko drugih izvora [[informacija]] (najčešće pretraživača) odjednom. Korisnici upit unose samo jednom, a on se potom distribuira prema više drugih pretraživača i/ili [[baza podataka]], uz zajednički prikaz rezultata sa svakom od njih. Postoje veb meta-pretraživači koji objedinjuju i rangiraju rezultate na jednoj veb stranici (npr. -{[[Metacrawler]]}-), i samostalni [[program]]i za pretraživanje s vlastitim sučeljem (npr. -{[[Copernic Agent]]}-, -{[[FirstStop Websearch]]}-). == Vidi još == * [[Google]] == Reference == {{reflist}} == Literatura == {{refbegin|30em}} * Soumen Chakrabarti: ''Mining the Web. Discovering Knowledge from Hypertext Data.'' Morgan Kaufmann, Amsterdam u. a. {{page|year=2003|isbn=978-1-55860-754-5|pages=}}. * Christian Ellwein: ''Suche im Internet für Industrie und Wissenschaft.'' Oldenbourg-Industrieverl, München. {{page|year=2002|isbn=978-3-486-27039-6|pages=}}. * Heike Faller: ''[http://www.zeit.de/2005/41/Suchmaschinen_2 David gegen Google].'' In: ''Die Zeit'', Nr.&nbsp;41, 2005, S.&nbsp;17&nbsp;ff. (Dossier). * Michael Glöggler: ''Suchmaschinen im Internet. Funktionsweisen, Ranking-Methoden, Top-Positionen.'' Springer, Berlin u. a. {{page|year=2003|isbn=978-3-540-00212-3|pages=}}. * David Gugerli: ''Suchmaschinen. Die Welt als Datenbank'' (= ''Edition Unseld.'' Bd. 19). Suhrkamp, Frankfurt am Main. {{page|year=2009|isbn=978-3-518-26019-7|pages=}}. * Nadine Höchstötter, Dirk Lewandowski: ''What the users see – Structures in search engine results pages.'' In: ''Information Sciences'' Bd. 179, Nr. 12, 2009, {{ISSN|0020-0255}}, S. 1796–1812, {{doi|10.1016/j.ins.2009.01.028}}. * Daniel Hürlimann: ''[http://www.smh.eu Suchmaschinenhaftung]. Zivilrechtliche Verantwortlichkeit der Betreiber von Internet-Suchmaschinen aus Urheber-, Marken-, Lauterkeits-, Kartell- und Persönlichkeitsrecht'' (= ''Schriften zum Medien- und Immaterialgüterrecht.'' Bd. 94). Stämpfli. {{page|year=2012|isbn=978-3-7272-1893-4|pages=}} (Zugleich: Bern, Universität, Dissertation, 2012). * Stefan Karzauninkat: ''Die Suchfibel. Wie findet man Informationen im Internet?'' 3. Auflage. Klett, Leipzig. {{page|year=2002|isbn=978-3-12-238106-6|pages=}}. * Steve Lawrence, C. Lee Giles: ''Accessibility of information on the web.'' In: ''[[Nature]].'' Bd. 400, 1999, S. 107, [[doi:10.1038/21987]]. * Dirk Lewandowski: "Suchmaschinen verstehen". Springer, Heidelberg. {{page|year=2015|isbn=978-3-662-44013-1|pages=}}. * Dirk Lewandowski: ''Web Information Retrieval. Technologien zur Suche im Internet'' (= ''Reihe Informationswissenschaft der DGI.'' Bd. 7). Deutsche Gesellschaft für Informationswissenschaft und Informationspraxis, Frankfurt am Main. {{page|year=2005|isbn=978-3-925474-55-2|pages=}} (Zugleich: Düsseldorf, Universität, Dissertation, 2005), [http://www.durchdenken.de/lewandowski/web-ir Volltext]. * Dirk Lewandowski (Hrsg.): ''Handbuch Internet-Suchmaschinen.'' 2 Bände. AKA, Akademische Verlags-Gesellschaft, Heidelberg 2009–2011; ** Band 1: Dirk Lewandowski: ''Nutzerorientierung in Wissenschaft und Praxis.''. {{page|year=2009|isbn=978-3-89838-607-4|pages=}}; ** Band 2: Dirk Lewandowski: ''Neue Entwicklungen in der Web-Suche.''. {{page|year=2011|isbn=978-3-89838-651-7|pages=}}. ** Band 3: Dirk Lewandowski: ''Suchmaschinen zwischen Technik und Gesellschaft.''. {{page|year=2013|isbn=978-3-89838-680-7|pages=}}. * Nadine Schmidt-Mänz: ''Untersuchung des Suchverhaltens im Web. Interaktion von Internetnutzern mit Suchmaschinen'' (= ''Studien zum Konsumentenverhalten.'' Bd. 9). Dr. Kovač, Hamburg. {{page|year=2007|isbn=978-3-8300-2725-6|pages=}} (Zugleich: Karlsruhe, Universität, Dissertation, 2006). * Rainer Strzolka: ''Suchmaschinenkunde. Einführung für Bibliothekare, Fachangestellte für Medien- und Informationsberufe sowie andere Informationsvermittler und Paraprofessionals an OPLs'' (= ''Arbeiten zur Bibliotheks- und Dokumentationspraxis.'' NF Bd. 2). Koechert, Hannover u. a. {{page|year=2006|isbn=978-3-922556-96-1|pages=}}. {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Commonscat|Search engines}} * {{dmoz-lat|World/Deutsch/Computer/Internet/Suchen/Suchmaschinen/|Liste von Suchmaschinen}} * [https://web.archive.org/web/20110705145703/http://www.at-web.de/ at-web.de: Nachrichten zum Thema Suchmaschinen] * [http://www.bertelsmann-stiftung.de/bst/de/media/xcms_bst_dms_17335_17336_2.pdf bertelsmann-stiftung.de, Marcel Machill, Carsten Welp (Hrsg.): ''Wegweiser im Netz. Qualität und Nutzung von Suchmaschinen''] (PDF; 3,33 MB) * [http://www.mandalka.name/suchmaschine_betreiben Eigene Suchmaschine betreiben mit freier Software: Grundlagen, Methoden und Open-Source Tools] {{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Search Engine (Computing)}} [[Категорија:Интернет]] 8mxspoemynfd7fz201b1uop6oh4ix3q 0 3942343 25115066 25104038 2022-07-20T05:48:43Z Sorabino 182257 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Map of the Catholic dioceses in Montenegro.svg|мини|десно|200п|Католичка црква у Црној Гори: [[Барска надбискупија]] (плаво) и [[Которска бискупија]] (црвено)]] '''Католичка црква у Црној Гори''' органски је дио [[Католичка црква|Католичке цркве]], на државном подручју [[Црна Гора|Црне Горе]].<ref>[https://www.catholic-hierarchy.org/country/me.html Catholic Hierarchy: Montenegro]</ref> Састоји се од [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]] (надбискуп [[Рок Ђонлешај]]) и [[Которска бискупија|Которске бискупије]] (бискуп [[Иван Штироња]]). У Црној Гори живи 21.299 католика, који чине око 3,5% становништва. Односи између Католичке цркве и државе Црне Горе уређени су темељним уговором, који је склопљен [[2011]]. године.<ref>[https://www.gov.me/dokumenta/68e826ba-b596-4a9a-9943-f3bab6671abd Vlada Crne Gore (2011): Temeljni ugovor između Crne Gore i Svete Stolice ]</ref> Након одласка у пензију [[Апостолски нунциј|нунција]] за Црну Гору, надбискупа [[Луиђи Пецуто|Луиђија Пецута]] (2021), тај положај је остао упражњен.<ref>[https://www.catholic-hierarchy.org/diocese/dxxme.html Catholic Hierarchy: Nunciature to Montenegro]</ref> == Организација == === Католици латинског обреда === {{главни|Барска надбискупија}} Католици латинског обреда у Црној Гори хијерархијски припадају [[Барска надбискупија|Барској надбискупији]]. [[Которска бискупија]] се географски налази у Црној Гори, али је административно дио [[Католичка црква у Хрватској|Католичке цркве у Хрватској]] и подређена је [[Сплитско-макарска надбискупија|Сплитско-макарској надбискупији]].<ref>{{cite web|title=Povijest |url=http://www.kotorskabiskupija.me/biskupija/povijest/ |website=Kotorska biskupija |accessdate=03. 1. 2019 |language=hr}}</ref> Територија Каторске надбијскупије одговара територији [[Млетачка Албанија|Млетачке Албаније]], која је [[Кампоформијски мир|Кампоформијским миром]] [[1797]]. године прешла у састав [[Прво француско царство|Француске]]. === Католици источног обреда === {{главни|Гркокатолицизам у Црној Гори}} Према подацима Католичног блискоисточног добротворног удружења из Канаде, 2003. године било је око 20.720 гркокатолика на простору [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]]. За гркокатолике у Србији и Црној Гори је 2003. године основанан [[Гркокатолички апостолски егзархат у Србији и Црној Гори]], на челу са епископом [[Ђура Џуџар|Ђуром Џуџаром]].<ref>{{cite web|title=CNEWA Canada - Greek Catholic Churches in Former Yugoslavia |url=http://www.cnewa.ca/default.aspx?ID=73&IndexView&pagetypeID=9&sitecode=CA&pageno=1 |website=www.cnewa.ca |accessdate=03. 1. 2019 |language=en |date=30. 03. 2012}}</ref> Одлукаом [[Ватикан]]а из 2013. године, гркокатолици у Црној Гори су изузети из надлежности поменутог гркокатоличког егзархата, који је сведен само на подручје Србије, док су црногорски гркокатолици стављени под непосредну надлежност католичких бискупа [[Латинска католичка црква|латинског обреда]] у Црној Гори.<ref>{{cite web|title=ACTA BENEDICTI PP. XVI |url=http://www.vatican.va/archive/aas/documents/2013/febbraio2013.pdf |website=www.vatican.va |accessdate=03. 1. 2019 |language=la}}</ref> === Питање статуса === Једно од кључних неријешених питања о устројству Католичке цркве у савременој Црној Гори односи се на прекограничну надлежност појединих страних надбискупија. Иако у Црној Гори поред домаће Барске надбискупије постоји и Которска бискупија, Ватикан још увек није ријешио питање о оснивању посебне католичке [[Метрополија|метрополије]] за подручје Црне Горе, пошто домаћа Которска бискупија и даље потпада под надлежност стране [[Сплитско-макарска надбискупија|Сплитско-макарске надбискупије]], чији се центар налази у суседној [[Хрватска|Хрватској]]. Изостанак позитивних ријешења посљедица је одлуке црногорских државних власти (2011) да се Католичкој цркви призна потпуна самосталност по питању устројства локалних бискупија и надбискупија.<ref>[https://www.kotorskabiskupija.me/biskupija/temeljni-ugovor-crne-gore-i-svete-stolice Temeljni ugovor Crne Gore i Svete Stolice (2011)]</ref> == Историја == Историја Католичке цркве на просторима данашње Црне Горе наставља се на историју старијих [[Историја хришћанства|хришћанских]] установа, које су на том подручју постојале прије [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054).{{sfn|Поповић|1995|p=}} === Предисторија === Појава [[рано хришћанство|раног хришћанства]] на источним обалама [[Јадранско море|Јадрана]] везује се за прве вијекове [[историја хришћанства|хришћанске историје]], али најранија поуздана свједочанства о успостављању црквеног поретка на подручју данашње [[Црна Гора|Црне Горе]] потичу из позног [[антика|античког]] периода. Тада се у већим градовима провинције [[Превалитана|Превалитене]] развијају прве локалне епископије. Почевши од [[535]]. године, све епископије у тој провинцији потпадале су под надлежност новостворене [[Архиепископија Прва Јустинијана|Архиепископије Прве Јустинијане]] (локалитет ''[[Царичин Град]]'' код данашњег [[Лебане|Лебана]] у [[Србија|Србији]]). Тадашња епископија у античкој [[Доклеја|Дукљи]] посвједочена је у изворима из [[599]]. године, а налазила се под јурисдикцијом провинцијског митрополита у [[Скадар|Скадру]], који је био потчињен архиепископу Прве Јустинијане, под врховном јурисдикцијом Римске цркве. У политичком смислу, тадашња Превалитана је потпадала под власт [[Византија|Византијског царства]], усљед чега се на том подручју и током наредних вијекова укрштао утицај [[Западно хришћанство|западног]] и [[Источно хришћанство|источног]] хришћанства.{{sfn|Драгојловић|1989|p=211-226}}{{sfn|Dragojlović|1990|p=201-209}} === Након раскола === Након званичног прихватања уметка [[Filioque]] од стране Римске цркве (1014),{{sfn|Siecienski|2009|p=113}} дошло је до [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054) и постепеног ширења новог (филиоквистичког) учења према приморским областима на источној обали Јадрана, укључујући и подручја у границама данашње Црне Горе (већи дио [[Дукља|Дукље]] и дио [[Травунија|Травуније]]). Намјесто дотадашњих епископија које су биле потчињене [[православље|православној]] митрополији у византијском [[Драч]]у,{{sfn|Dragojlović|1990|p=201-209}} током [[11. вијек]]а створена је нова [[надбискупија]] са сједиштем у Бару, чиме је означен почетак дуготрајних спорова са сусједним [[Дубровник]]ом око јурисдикције над католицима у околним приморским областима. У исто вријеме, на подручју првобитне Которске епископије настала је филиоквистичка [[Которска бискупија]], која је током 11. и 12. вијека неколико пута мијењала своју црквено-покрајинску припадност. Све ове католичке установе имале су веома значајну улогу у друштвеном животу на подручју тдашње државе [[Војислављевићи|Војислављевића]], а важну улогу су задржале и након [[1185]]. године, када је дошло до успостављања власти династије [[Немањићи|Немањића]] над [[Српско приморје|приморским]] областима.{{sfn|Митровић|2017|p=47-83}}{{sfn|Митровић|2019|p=477-499}}<ref>[https://www.kotorskabiskupija.me/biskupija/povijest Kotorska biskupija: Povijest]</ref> == Демографија == Према [[Попис становништва 2011. у Црној Гори|попису становништва у ЦГ]] из [[2011]]. године, укупан број католика био је 21.299, од тога су према националној припадности:<ref>{{cite web|title=Tabela CG5. Stanovništvo prema nacionalnoj odnosno etničkoj pripadnosti i vjeroispovijesti |url=http://www.monstat.org/userfiles/file/popis2011/podaci%20cg/nove/Tabela%20CG5.xls |website=monstat.org |publisher=Monstat |accessdate=03. 1. 2019 |language=sr |date=2011}}</ref> * [[Албанци у Црној Гори|Албанци]] — 7.954; * [[Хрвати у Црној Гори|Хрвати]] — 5.527; * [[Црногорци (народ)|Црногорци]] — 5.667; * [[Срби у Црној Гори|Срби]] — 115; * Остали — 2.036. Општине са највећим бројем католика у ЦГ према попису становништва у ЦГ из 2011. године су сљедеће:<ref>{{cite web|title=Tabela O5. Stanovništvo prema starosti i vjeroispovijesti po opštinama |url=http://www.monstat.org/userfiles/file/popis2011/PODACI%20OPSTINE/nove/Tabela%20O5.xls |website=monstat.org |publisher=Monstat |accessdate=03. 1. 2019 |language=sr |date=2011}}</ref> * [[Главни град Подгорица|Подгорица]] — 7.947 * [[Општина Бар|Бар]] — 3.043 * [[Општина Тиват|Тиват]] — 2.870 * [[Општина Котор|Котор]] — 2.658 * [[Општина Улцињ|Улцињ]] — 2.196 * [[Општина Херцег Нови|Херцег Нови]] — 1.267 == Види још == {{div col}} * [[Католичка црква у Србији]] * [[Католичка црква у Хрватској]] {{div col end}} == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=Потискивање православља|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=278-288}} * {{Cite book|ref=harv|last=Dimić|first=Ljubodrag|authorlink=Љубодраг Димић|last2=Žutić|first2=Nikola|authorlink2=Никола Жутић|title=Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju|year=1992|location=Beograd|publisher=Vojnoizdavački i novinski centar|url=https://books.google.com/books?id=SwArAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|last=Драгојловић|first=Драгољуб|title=Црквене прилике у Далмацији од разарања Салоне до обнове Сплитске надбискупије|journal=Balcanica|year=1989|volume=20|pages=211-226|url=https://books.google.com/books?id=8yFpAAAAMAAJ&pg=PA211}} * {{Cite journal|last=Dragojlović|first=Dragoljub|title=Dyrrachium et les Évéchés de Doclea jusqu'a la fondation de l'Archevéche de Bar|journal=Balcanica|year=1990|volume=21|pages=201-209|url=https://books.google.com/books?id=9CFpAAAAMAAJ&pg=PA201}} * {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Katarina|title=Benediktinci na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije (9. stoljeće-1571)|year=2015|location=Cetinje|publisher=Ministarstvo kulture Crne Gore|url=https://books.google.com/books?id=Ja5MvwEACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља|title=Српска краљевства у средњем веку|year=2017|location=Краљево|publisher=Град Краљево|pages=47-83|chapter-url=https://www.academia.edu/37269919}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|title=Барска (архи)епископија у држави Бодинових наследника|journal=Црквене студије|year=2019|volume=16|number=2|pages=477-499|url=http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/download/667/613}} * {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|authorlink=Радомир В. Поповић|title=Рано хришћанство на Балкану пре досељења Словена (Србија, Повардарје, Црна Гора)|year=1995|location=Београд|url=https://books.google.com/books?id=cdPxXwAACAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Radić|first=Radmila|authorlink=Радмила Радић|title=Jugoslavija i Vatikan 1918-1992. godine|journal=Annales: Anali za istrske in mediteranske študije|year=2014|volume=24|issue=4|pages=691-702|url=http://zdjp.si/wp-content/uploads/2015/06/radic.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Радонић|first=Јован|authorlink=Јован Радонић|title=Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века|year=1950|location=Београд|publisher=Научна књига|url=https://books.google.com/books?id=uQ5nAQAACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Siecienski|first=Anthony Edward|year=2009|title=The Filioque: History of a Doctrinal Controversy|location=Oxford-New York|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=auT8VbgOe48C}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Archiepiscopus Craynensis|journal=Историјски записи|year=2000|volume=73|issue=1-2|pages=47-54|url=https://books.google.com/books?id=La9pAAAAMAAJ}} {{refend}} {{Католичка црква у Европи}} {{Теме Црне Горе}} [[Категорија:Католицизам у Црној Гори| ]] kr7o29j9atc1akyctkd63ta9a6vs6p9 0 3942523 25114785 25113316 2022-07-19T20:54:44Z 212.200.247.118 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Српска криминалистичка ТВ серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Беса | слика = Besa TV logo.png | опис_слике = | наслов = | име2 = | жанр = [[Драма (филмски жанр)|драма]]<br />[[Трилер (жанр)|трилер]] | творац = [[Тони Џордан]]<br />[[Младен Матичевић]]<br />[[Игор Стоименов]] | сценариста = [[Тони Џордан]]<br />[[Младен Матичевић]]<br />[[Игор Стоименов]] <br />[[Вук Ршумовић]]<br />[[Душан Булић]] | режија = [[Игор Стоименов]] <br />[[Никола Љуца]] <br /> [[Милан Тодоровић]]<br />[[Маша Нешковић]] <br /> [[Душан Лазаревић]] | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Радивоје Буквић]]<br />[[Милош Тимотијевић]]<br /> [[Арбен Барјактарај]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | уводна_тема = | завршна_тема = | слоган = | композитор = [[Немања Мосуровић]] | држава = {{застава|Србија}} | језик = [[Српски језик|српски]]<br />[[Албански језик|албански]]<br />[[Енглески језик|енглески]]<br />[[естонски језик|естонски]]<br />[[Немачки језик|немачки]]<br />[[Турски језик|турски]]<br />[[Италијански језик|италијански]] | сезоне = 2 | епизоде = 22 | списак = Списак епизода серије Беса | извршни_продуцент = [[Тони Џордан]]<br />[[Срђан Шапер]]<br />[[Питер Смит]]<br />[[Хенинг Тјус]]<br /> [[Мирјана Јовашевић]] | продуцент = [[Теа Королија]]<br />[[Игор Стоименов]]<br />[[Милена Џамбасовић]] | супервизор = | помоћни_продуцент = | саветник = | ко-продуцент = | уредник = | монтажер = [[Ђорђе Станковић]]<br />[[Ана Жугић]]<br /> [[Милица Јелача]] <br /> [[Рајко Ристановић]]<br />[[Стеван Филиповић]]<br />[[Стеван Спасић]]<br />[[Светолик Мића Зајц]]<br />[[Богдан Цвејић]] (асистент) | локација = [[Београд]], {{застава|Србија}}, <br />{{застава|Црна Гора}}, <br /> [[Ровињ]], {{застава|Хрватска}},<br /> [[Беч]], {{застава|Аустрија}}, <br />[[Талин]], {{застава|Естонија}} | сценографија = [[Кирил Спасески]] | камера = [[Радан Поповић]]<br />[[Игор Шунтер]]<br />[[Марко Циле Маринковић]] | трајање = 45 минута | продукција = [[Адреналин продукција]] <br />Red Planet Pictures<br /> | дистрибутер =[[Телеком Србија]]<br /> | канал = [[Суперстар ТВ|Суперстар]] | мрежа = | формат_слике = | формат_тона = | премијерно_приказивање = | почетак = [[16. децембар]] [[2018]]. | крај = ''још траје'' | статус = | претходник = | наследник = | сродство = | емитовање_у_Српској = да | канал3 = [[БН]]<br />[[Федерална телевизија|ФТВ]] | мрежа3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак3 = [[6. октобар]] [[2019]]. | крај3 = ''још траје'' | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | мрежа4 = | формат_слике4 = | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = | почетак4 = [[30. септембар]] [[2019]]. | крај4 = ''још траје'' | сајт = https://superstartv.rs/serije/besa/ | сајт2 = | imdb_id = 9170318 | tv_com_id = |копродукција=Antena group studios<br /> Натенане продукција Црна Гора<br />Нафта Филмс}} '''''Беса''''' је [[Србија|српска]] [[Криминалистички филм|криминалистичка]] [[Телевизијска серија|ТВ серија]], чији је творац Тони Џордан, по оригиналној идеји [[Srđan Šaper|Срђана Шапера]]. Прва сезона је почела са емитовањем [[16. децембар|16. децембра]] [[2018]]. године на [[Суперстар ТВ|ТВ Суперстар]]. Од [[30. септембар|30. септембра]] [[2019]]. године, серија се емитује на [[Прва српска телевизија|ТВ Прва]]. Светска премијера друге сезоне серије Беса одржана је на престижном -{[[:en:Tallinn_Black_Nights_Film_Festival|Tallinn Black Nights Film Festival]]}- фестивалу у [[Естонија|Естонији]]. Серија ''Беса'' је снимана на више од 200 локација, које обухватају више земаља укључујући Естонију, Србију, Црну Гору, Хрватску итд. Серија је добила многа признања, укључујући награде [[Златна антена за најбољу ТВ серију]], Златна антена за најбољу фотографију и Златна антена за најбољу музику. == Радња == Радња серије је смештена у [[Србија|Србију]], [[Црна Гора|Црну Гору]] и [[Албанија|Албанију]] и прати причу наизглед обичног човека, чији ће се цео живот променити након што доживи саобраћајну несрећу. Прича прати Уроша Перића породичног човека из [[Београд]]а и оца двоје деце, који возећи комби на службеном путу у Црној Гори учествује у саобраћајној несрећи. У тој саобраћајној несрећи, не његовом грешком, страда млада девојка Бесијана. Ствар постаје много озбиљнија када Урош, пробудивши се у болници, сазна да је погинула девојка ћерка највећег [[Балканско полуострво|балканског]] нарко-боса Дардана Берише. Да би сачувао своју породицу, Урош је стављен на тест који испитује границе до којих је спреман да иде. На том путу, осим Дарданове сенке која је непрекидно над њим, Уроша прати и инспектор [[Интерпол]]а Петрит Коци, који вођен својим мотивима жели да стане на пут Дардану Бериши. У напетом серијалу, из епизоде у епизоду пратимо главне ликове који се на различите начине боре са сопственим изборима и који приказују како кратак моменат у којем се њихови путеви укрсте заувек мења ток живота сваког од њих. Друга сезона серије „Беса“ наставља се три године касније пошто је Урош Перић примио последњи задатак од шефа албанске мафије Дардана Берише: да убије инспектора Петрита Коција како би искупио сопствени живот. Урош Перић и његова породица налазе се на потпуно неочекиваном месту, док су шеф мафије Дардан Бериша и инспектор Интерпола Петрит Коци смештени у неочекиване заплете и ситуације. Упркос очевој забрани, Дритон Бериша жељан освете враћа се у Улцињ и покреће низ догађаја који ће наметнути дилему да ли је увек могуће одржати дату реч и заштити породицу. == Улоге == === Главне улоге === {{списак глумаца}} |- |[[Радивоје Буквић]] || Урош Перић |- |[[Арбен Бајрактарај]] || Дардан Бериша |- |[[Милош Тимотијевић]] || Петрит Коци |- |[[Лана Барић]] || Марија Перић |- |[[Хана Селимовић]] || Дивна Дукић |- |[[Милан Марић (глумац)|Милан Марић]] || Лука Јовановић |- |[[Милица Гојковић]] || Уна Перић |- |[[ Тристан Халилај]] || Иљир Сокољи |- | [[Јон Раци]] || Дритон Бериша (млађи) |- |[[Марко Јањић]] || Мирко Сандић |- | [[Исток Шунтер]] || Видан Перић |- | [[Греса Паласка]] || Теута Бериша |- |[[Радослав Миленковић]] || Мима Стојменов |- | [[Менсур Сафхиу]] || Хашим/Љах Бајрами |- |[[Себастијан Каваца]] || Агим Сокољи |- | [[Селман Јусуфи]] || Скендер Бериша |- | [[Милица Зарић]] || Вера Коци |- | [[Реља Поповић]] || Иги Симић |- | [[Флорист Бајгора]] || Дритон Бериша (старији) |} === Споредне улоге === {{списак глумаца}} |- |[[Миодраг Кривокапић (глумац)|Миодраг Кривокапић]] || Божа Перић |- |[[Елизабета Бродић]] || Бесијана Бериша |- | [[Алимир Суходоили]] || Африм |- |[[Борис Миливојевић]] || Миша |- |[[Иван Зарић]] || Павле |- |[[Небојша Дугалић]] || Премовић |- |[[Милутин Караџић]] || Тодор Лекић |- |[[Мирсад Тука]] || Судија Баждаревић |- | [[Рефет Абази]] || Иса Скендеров |- |[[Славен Дошло]] || Јон Цимиљи |- | [[Камка Тоциновски]] || Ана Цимиљи |- | [[Џек Хескет]] || Дејвид Беј |- | [[Адриан Азири]] || Енвер Хаљими |- | [[Сесил Теодоре]] || Елза |- | [[Борис Кобал]] || Ангело |- |[[Нада Абрус]] || Вјера |- |[[Гордана Ђурђевић]] || Мирјана |- | [[Јуре Иванушић]] || Зимер |- | [[Неритан Лицај]] || Фадиљ Сокољи |- | [[Душан Ковачевић]] || Спасоје |- |[[Милена Радуловић]] || Стана Павићевић |- |[[Божидар Зубер]] || Боро |- |[[Вања Јовићевић]] || Ламија |- | Албен Укај || Авди Малићи |- | Невен Бујић || Маре Чоловић |- | Јован Јелисавчић || Ђоле Чоловић |- | Иван Иванов || инспектор Јовић |- | Тимоти Кордукес || Јан де Бруин |- | Омар Бајрамспахић || Ранко |- |[[Момо Пичурић]] || деда у затвору |- | Драгоје Рачић || Рајко Лалић |- |[[Мирко Влаховић]] || Божо Павићевић |- | [[Анђела Стаменковић]] || Ева |- | [[Пол Леонард Мареј]] || Пол Бриндизи |- | [[Рон Кељменди]] || Башким Бериша |- | [[Хазир Хазири]] || Аднан Браха |- |[[Ивана Шћепановић]] || медицинска сестра |- | Марта Костић || Вања |- | Александар Динчић || Полицајац Скоци |- | Гентрит Шаља || Екрем |- | Бленди Садику || Иса Екремов |- |[[Мина Николић]] || Сања |- |[[Бранко Јанковић]] || Жика |- |[[Дејан Стојаковић]] || Ђоле |- |[[Денис Мурић]] || Иги |- |[[Лана Караклајић]] || Наташа |- | Џејмс Овен || Робен |- |[[Маја Стојановић]] || Докторка ДНК |- |[[Славиша Чуровић]] || Дарданов хирург |- | [[Марко Тодоровић]] || Дритонов хирург |- | [[Лулзим Буцоили]] || Дритонов доктор |- |[[Јована Стевић]] || Мишина медицинска сестра |- |[[Срна Ланго]] || Софија |- | [[Јана Милосављевић]] || Банкарска службеница |- |[[Радован Миљанић]] || Домар |- | Бојан Павићевић || Шофер |- | Мијо Мартиновић || Матео |- | [[Јелена Симић]] || Џогерка |- | [[Филип Полексић]] || фоторепортер |- | [[Лазар Ђукић]] || полицајац |- | [[Саша Ђурашевић]] || полицајац |- | [[Сејфо Сеферовић]] || Имам |- |[[Петар Ћирица]] || Дебели |- | [[Васа Тркуља]] || Вид Јовановић |- | [[Ервин Бејлери]] || Флавио Бергонци |- | [[Катарина Час]] || Лара Пирш |- | [[Александар Гавранић]] || Момо Рожајац |- | Басхким Алај || Ћамиљи 1 |- | [[Симон Шкреља]] || Браха |- | Дамир Кустура || Сулејманоглу |- | Јан Пулић || Турчинов син 1 |- | [Франко Бачић || Турчинов син 2 |- | [[Деа Пајазити]] || Дрита |- | Ања Ћурчић || Плавуша |- | Ментор Курти || Менсур |- | Герт Раудсеп || Каспар |- | [[Јозеф Широка]] || Љуљи |- | Сана Костић || Вања |- | [[Славко Лабовић]] || Затворски силеџија |- | Стефан Бундало || Боки Телохранитељ |- | Гезим Жерка || Тристан |- | [[Мина Совтић]] || Грета |- | Пол Мареј || Штраус |- | Небојша Миловановић || Младен Јовић |- | Саша Али || Лепи |- | Дарко Ивић || Јоца Сведок |- | [[Вахид Џанковић]] || Љахов познаник |- | Душан Радојичић || Инспектор Београд |- | [[Марко Мак Пантелић]] || Игијев Возач |- | Павле Богојевић || Ћамиљи 2 |- | Хендрик Тоомпере Јр. || Тобиас |- | Каирит Крас || полицајац Естонија 1 |- | Талис Паиде || полицајац Естонија 2 |- | [[Ненад Гвозденовић]] || Еx-инспектор Лукић |- | Анђа Брстина || бебиситерка |- | [[Ивана В. Јовановић]] || гинеколог Беч |- | [[Слободан Тешић]] || доктор Београд |- | [[Никола Крнета]] || патолог |- | Данијела Чолић Призмић || Естер |- | Перо Јурчић || Јакоб |- | Бислим Муцај || Продавац |- | Сандра Бугарски || Социјална Радница |- | Данило Лончаревић || Дечко са робом |- | Филип Бегановић || Дилер Џони |- | [[Јово Максић]] || Иван |- | Идро Сефери || Логопед |- | Ветон Османи || Мехмет Агани |- | Мари Абел || Психијатар Естонија |- | Раин Толк || Доктор Естонија |- | Александер Сергенко || Насилник Естонија |- | Артјом Кононенко || Насилников пријатељ Естонија |- | Бруно Волдемар Тамм || Насилников пријатељ Естонија |- | Гüнтхер Таммверк || Колегиница Естонија |- | Марис Мäнник || Медицинска сестра Естонија |- | Кале Каск || болничар Естонија 1 |- | Керли Хиндо || болничар Естонија 2 |- | Андри Тшупин || полицајац језеро Естонија 1 |- | Клира Кузњецова-Тшупин || полицајац језеро Естонија 2 |- | Пеп Кланберг || возач Естонија 1 |- | Томас Симон || возач Естонија 2 |- | Илија Мићуновић || Момов телохранитељ |- | Марија Мркић || Ева стјуардеса на јахти |- | Јован Дабовић || Архитекта |- | Јована Поповић || Девојка из Бари-ја |- | Мадјен Схаптафи || Хоџа |- | Тијана Мишковић || Водитељ вести |- | Бранислав Лазовић || Возач комбија пецива |- | Ђорђе Николић || Возач погребног возила |- | Дарио Бегза || Дритонов телохранитељ |- | Дарко Милатовић || Дритонов телохранитељ |- | Балша Павићевић || Пуцао са мотора |- | Жељко Стојановић || Дританово обезбеђење |- | Бранислав Ћалић || човек 1 |- | Душан Вукчевић || Ронилац 1 |- | [[Филип Радошевић]] || Ронилац 2 |- | [[Бобан Радошевић]] || Ронилац 3 |- | [[Божидар Бојанић]] || Рибар 1 |- | Срето Пекић || Рибар 2 |} == Епизоде == {{main|Списак епизода серије Беса}} <onlyinclude> {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 = <includeonly>Списак епизода серије Беса</includeonly>#1. сезона (2018) | епизоде1 = 12 | премијера1 = {{датум почетка|2018|12|16}} | финале1 = {{датум завршетка|2019|03|10}} |- | боја2 = #084B8A | линк2 = <includeonly>Списак епизода серије Беса</includeonly>#2. сезона (2021) | епизоде2 = 10 | премијера2 = {{датум почетка|2021|11|27}} | финале2 = {{датум завршетка|2021|12|26}} }}</onlyinclude> == Види још == * [[Списак српских телевизијских серија]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=9170318|title=Беса}} *[https://superstartv.rs/serije/besa-2-2/] {{Wayback|url=https://superstartv.rs/serije/besa-2-2/ |date=20211115155444 }} - Званична страница серије на сајту Суперстар ТВ [[Категорија:Српске криминалистичке серије]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2018.]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] [[Категорија:Оригинални програм канала Суперстар ТВ]] 8uq6qej5zbn5p4ixtei0vxapvo9icxs 25114824 25114785 2022-07-19T21:01:50Z 212.200.247.125 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Српска криминалистичка ТВ серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Беса | слика = Besa TV logo.png | опис_слике = | наслов = | име2 = | жанр = [[Драма (филмски жанр)|драма]]<br />[[Трилер (жанр)|трилер]] | творац = [[Тони Џордан]]<br />[[Младен Матичевић]]<br />[[Игор Стоименов]] | сценариста = [[Тони Џордан]]<br />[[Младен Матичевић]]<br />[[Игор Стоименов]] <br />[[Вук Ршумовић]]<br />[[Душан Булић]] | режија = [[Игор Стоименов]] <br />[[Никола Љуца]] <br /> [[Милан Тодоровић]]<br />[[Маша Нешковић]] <br /> [[Душан Лазаревић]] | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Радивоје Буквић]]<br />[[Милош Тимотијевић]]<br /> [[Арбен Барјактарај]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | уводна_тема = | завршна_тема = | слоган = | композитор = [[Немања Мосуровић]] | држава = {{застава|Србија}} | језик = [[Српски језик|српски]]<br />[[Албански језик|албански]]<br />[[Енглески језик|енглески]]<br />[[естонски језик|естонски]]<br />[[Немачки језик|немачки]]<br />[[Турски језик|турски]]<br />[[Италијански језик|италијански]] | сезоне = 2 | епизоде = 22 | списак = Списак епизода серије Беса | извршни_продуцент = [[Тони Џордан]]<br />[[Срђан Шапер]]<br />[[Питер Смит]]<br />[[Хенинг Тјус]]<br /> [[Мирјана Јовашевић]] | продуцент = [[Теа Королија]]<br />[[Игор Стоименов]]<br />[[Милена Џамбасовић]] | супервизор = | помоћни_продуцент = | саветник = | ко-продуцент = | уредник = | монтажер = [[Ђорђе Станковић]]<br />[[Ана Жугић]]<br /> [[Милица Јелача]] <br /> [[Рајко Ристановић]]<br />[[Стеван Филиповић]]<br />[[Стеван Спасић]]<br />[[Светолик Мића Зајц]]<br />[[Богдан Цвејић]] (асистент) | локација = [[Београд]], {{застава|Србија}}, <br />{{застава|Црна Гора}}, <br /> [[Ровињ]], {{застава|Хрватска}},<br /> [[Беч]], {{застава|Аустрија}}, <br />[[Талин]], {{застава|Естонија}} | сценографија = [[Кирил Спасески]] | камера = [[Радан Поповић]]<br />[[Игор Шунтер]]<br />[[Марко Циле Маринковић]] | трајање = 45 минута | продукција = [[Адреналин продукција]] <br />Red Planet Pictures<br /> | дистрибутер =[[Телеком Србија]]<br /> | канал = [[Суперстар ТВ|Суперстар]] | мрежа = | формат_слике = | формат_тона = | премијерно_приказивање = | почетак = [[16. децембар]] [[2018]]. | крај = ''још траје'' | статус = | претходник = | наследник = | сродство = | емитовање_у_Српској = да | канал3 = [[БН]]<br />[[Федерална телевизија|ФТВ]] | мрежа3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак3 = [[6. октобар]] [[2019]]. | крај3 = ''још траје'' | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | мрежа4 = | формат_слике4 = | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = | почетак4 = [[30. септембар]] [[2019]]. | крај4 = ''још траје'' | сајт = https://superstartv.rs/serije/besa/ | сајт2 = | imdb_id = 9170318 | tv_com_id = |копродукција=Antena group studios<br /> Натенане продукција Црна Гора<br />Нафта Филмс}} '''''Беса''''' је [[Србија|српска]] [[Криминалистички филм|криминалистичка]] [[Телевизијска серија|ТВ серија]], чији је творац Тони Џордан, по оригиналној идеји [[Srđan Šaper|Срђана Шапера]]. Прва сезона је почела са емитовањем [[16. децембар|16. децембра]] [[2018]]. године на [[Суперстар ТВ|ТВ Суперстар]]. Од [[30. септембар|30. септембра]] [[2019]]. године, серија се емитује на [[Прва српска телевизија|ТВ Прва]]. Светска премијера друге сезоне серије Беса одржана је на престижном -{[[:en:Tallinn_Black_Nights_Film_Festival|Tallinn Black Nights Film Festival]]}- фестивалу у [[Естонија|Естонији]]. Серија ''Беса'' је снимана на више од 200 локација, које обухватају више земаља укључујући Естонију, Србију, Црну Гору, Хрватску итд. Серија је добила многа признања, укључујући награде [[Златна антена за најбољу ТВ серију]], Златна антена за најбољу фотографију и Златна антена за најбољу музику. == Радња == Радња серије је смештена у [[Србија|Србију]], [[Црна Гора|Црну Гору]] и [[Албанија|Албанију]] и прати причу наизглед обичног човека, чији ће се цео живот променити након што доживи саобраћајну несрећу. Прича прати Уроша Перића породичног човека из [[Београд]]а и оца двоје деце, који возећи комби на службеном путу у Црној Гори учествује у саобраћајној несрећи. У тој саобраћајној несрећи, не његовом грешком, страда млада девојка Бесијана. Ствар постаје много озбиљнија када Урош, пробудивши се у болници, сазна да је погинула девојка ћерка највећег [[Балканско полуострво|балканског]] нарко-боса Дардана Берише. Да би сачувао своју породицу, Урош је стављен на тест који испитује границе до којих је спреман да иде. На том путу, осим Дарданове сенке која је непрекидно над њим, Уроша прати и инспектор [[Интерпол]]а Петрит Коци, који вођен својим мотивима жели да стане на пут Дардану Бериши. У напетом серијалу, из епизоде у епизоду пратимо главне ликове који се на различите начине боре са сопственим изборима и који приказују како кратак моменат у којем се њихови путеви укрсте заувек мења ток живота сваког од њих. Друга сезона серије „Беса“ наставља се три године касније пошто је Урош Перић примио последњи задатак од шефа албанске мафије Дардана Берише: да убије инспектора Петрита Коција како би искупио сопствени живот. Урош Перић и његова породица налазе се на потпуно неочекиваном месту, док су шеф мафије Дардан Бериша и инспектор Интерпола Петрит Коци смештени у неочекиване заплете и ситуације. Упркос очевој забрани, Дритон Бериша жељан освете враћа се у Улцињ и покреће низ догађаја који ће наметнути дилему да ли је увек могуће одржати дату реч и заштити породицу. == Улоге == === Главне улоге === {{списак глумаца}} |- |[[Радивоје Буквић]] || Урош Перић |- |[[Арбен Бајрактарај]] || Дардан Бериша |- |[[Милош Тимотијевић]] || Петрит Коци |- |[[Лана Барић]] || Марија Перић |- |[[Хана Селимовић]] || Дивна Дукић |- |[[Милан Марић (глумац)|Милан Марић]] || Лука Јовановић |- |[[Милица Гојковић]] || Уна Перић |- |[[ Тристан Халилај]] || Иљир Сокољи |- | [[Јон Раци]] || Дритон Бериша (млађи) |- |[[Марко Јањић]] || Мирко Сандић |- | [[Исток Шунтер]] || Видан Перић |- | [[Греса Паласка]] || Теута Бериша |- |[[Радослав Миленковић]] || Мима Стојменов |- | [[Менсур Сафхиу]] || Хашим/Љах Бајрами |- |[[Себастијан Каваца]] || Агим Сокољи |- | [[Селман Јусуфи]] || Скендер Бериша |- | [[Милица Зарић]] || Вера Коци |- | [[Реља Поповић]] || Иги Симић |- | [[Флорист Бајгора]] || Дритон Бериша (старији) |} === Споредне улоге === {{списак глумаца}} |- |[[Миодраг Кривокапић (глумац)|Миодраг Кривокапић]] || Божа Перић |- |[[Елизабета Бродић]] || Бесијана Бериша |- | [[Алимир Суходоили]] || Африм |- |[[Борис Миливојевић]] || Миша |- |[[Иван Зарић]] || Павле |- |[[Небојша Дугалић]] || Премовић |- |[[Милутин Караџић]] || Тодор Лекић |- |[[Мирсад Тука]] || Судија Баждаревић |- | [[Рефет Абази]] || Иса Скендеров |- |[[Славен Дошло]] || Јон Цимиљи |- | [[Камка Тоциновски]] || Ана Цимиљи |- | [[Џек Хескет]] || Дејвид Беј |- | [[Адриан Азири]] || Енвер Хаљими |- | [[Сесил Теодоре]] || Елза |- | [[Борис Кобал]] || Ангело |- |[[Нада Абрус]] || Вјера |- |[[Гордана Ђурђевић]] || Мирјана |- | [[Јуре Иванушић]] || Зимер |- | [[Неритан Лицај]] || Фадиљ Сокољи |- | [[Душан Ковачевић]] || Спасоје |- |[[Милена Радуловић]] || Стана Павићевић |- |[[Божидар Зубер]] || Боро |- |[[Вања Јовићевић]] || Ламија |- | [[Албен Укај]] || Авди Малићи |- | [[Невен Бујић]] || Маре Чоловић |- | [[Јован Јелисавчић]] || Ђоле Чоловић |- | [[Иван Иванов]] || инспектор Јовић |- | [[Тимоти Кордукес]] || Јан де Бруин |- | [[Омар Бајрамспахић]] || Ранко |- |[[Момо Пичурић]] || деда у затвору |- | [[Драгоје Рачић]] || Рајко Лалић |- |[[Мирко Влаховић]] || Божо Павићевић |- | [[Анђела Стаменковић]] || Ева |- | [[Пол Леонард Мареј]] || Пол Бриндизи |- | [[Рон Кељменди]] || Башким Бериша |- | [[Хазир Хазири]] || Аднан Браха |- |[[Ивана Шћепановић]] || медицинска сестра |- | [[Марта Костић]] || Вања |- | [[Александар Динчић]] || Полицајац Скоци |- | [[Гентрит Шаља]] || Екрем |- | [[Бленди Садику]] || Иса Екремов |- |[[Мина Николић]] || Сања |- |[[Бранко Јанковић]] || Жика |- |[[Дејан Стојаковић]] || Ђоле |- |[[Денис Мурић]] || Иги |- |[[Лана Караклајић]] || Наташа |- | [[Џејмс Овен]] || Робен |- |[[Маја Стојановић]] || Докторка ДНК |- |[[Славиша Чуровић]] || Дарданов хирург |- | [[Марко Тодоровић]] || Дритонов хирург |- | [[Лулзим Буцоили]] || Дритонов доктор |- |[[Јована Стевић]] || Мишина медицинска сестра |- |[[Срна Ланго]] || Софија |- | [[Јана Милосављевић]] || Банкарска службеница |- |[[Радован Миљанић]] || Домар |- | [[Бојан Павићевић]] || Шофер |- | [[Мијо Мартиновић]] || Матео |- | [[Јелена Симић]] || Џогерка |- | [[Филип Полексић]] || фоторепортер |- | [[Лазар Ђукић]] || полицајац |- | [[Саша Ђурашевић]] || полицајац |- | [[Сејфо Сеферовић]] || Имам |- |[[Петар Ћирица]] || Дебели |- | [[Васа Тркуља]] || Вид Јовановић |- | [[Ервин Бејлери]] || Флавио Бергонци |- | [[Катарина Час]] || Лара Пирш |- | [[Александар Гавранић]] || Момо Рожајац |- | Басхким Алај || Ћамиљи 1 |- | [[Симон Шкреља]] || Браха |- | Дамир Кустура || Сулејманоглу |- | Јан Пулић || Турчинов син 1 |- | [Франко Бачић || Турчинов син 2 |- | [[Деа Пајазити]] || Дрита |- | Ања Ћурчић || Плавуша |- | Ментор Курти || Менсур |- | Герт Раудсеп || Каспар |- | [[Јозеф Широка]] || Љуљи |- | Сана Костић || Вања |- | [[Славко Лабовић]] || Затворски силеџија |- | Стефан Бундало || Боки Телохранитељ |- | Гезим Жерка || Тристан |- | [[Мина Совтић]] || Грета |- | Пол Мареј || Штраус |- | Небојша Миловановић || Младен Јовић |- | Саша Али || Лепи |- | Дарко Ивић || Јоца Сведок |- | [[Вахид Џанковић]] || Љахов познаник |- | Душан Радојичић || Инспектор Београд |- | [[Марко Мак Пантелић]] || Игијев Возач |- | Павле Богојевић || Ћамиљи 2 |- | Хендрик Тоомпере Јр. || Тобиас |- | Каирит Крас || полицајац Естонија 1 |- | Талис Паиде || полицајац Естонија 2 |- | [[Ненад Гвозденовић]] || Еx-инспектор Лукић |- | Анђа Брстина || бебиситерка |- | [[Ивана В. Јовановић]] || гинеколог Беч |- | [[Слободан Тешић]] || доктор Београд |- | [[Никола Крнета]] || патолог |- | Данијела Чолић Призмић || Естер |- | Перо Јурчић || Јакоб |- | Бислим Муцај || Продавац |- | Сандра Бугарски || Социјална Радница |- | Данило Лончаревић || Дечко са робом |- | Филип Бегановић || Дилер Џони |- | [[Јово Максић]] || Иван |- | Идро Сефери || Логопед |- | Ветон Османи || Мехмет Агани |- | Мари Абел || Психијатар Естонија |- | Раин Толк || Доктор Естонија |- | Александер Сергенко || Насилник Естонија |- | Артјом Кононенко || Насилников пријатељ Естонија |- | Бруно Волдемар Тамм || Насилников пријатељ Естонија |- | Гüнтхер Таммверк || Колегиница Естонија |- | Марис Мäнник || Медицинска сестра Естонија |- | Кале Каск || болничар Естонија 1 |- | Керли Хиндо || болничар Естонија 2 |- | Андри Тшупин || полицајац језеро Естонија 1 |- | Клира Кузњецова-Тшупин || полицајац језеро Естонија 2 |- | Пеп Кланберг || возач Естонија 1 |- | Томас Симон || возач Естонија 2 |- | Илија Мићуновић || Момов телохранитељ |- | Марија Мркић || Ева стјуардеса на јахти |- | Јован Дабовић || Архитекта |- | Јована Поповић || Девојка из Бари-ја |- | Мадјен Схаптафи || Хоџа |- | Тијана Мишковић || Водитељ вести |- | Бранислав Лазовић || Возач комбија пецива |- | Ђорђе Николић || Возач погребног возила |- | Дарио Бегза || Дритонов телохранитељ |- | Дарко Милатовић || Дритонов телохранитељ |- | Балша Павићевић || Пуцао са мотора |- | Жељко Стојановић || Дританово обезбеђење |- | Бранислав Ћалић || човек 1 |- | Душан Вукчевић || Ронилац 1 |- | [[Филип Радошевић]] || Ронилац 2 |- | [[Бобан Радошевић]] || Ронилац 3 |- | [[Божидар Бојанић]] || Рибар 1 |- | Срето Пекић || Рибар 2 |} == Епизоде == {{main|Списак епизода серије Беса}} <onlyinclude> {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 = <includeonly>Списак епизода серије Беса</includeonly>#1. сезона (2018) | епизоде1 = 12 | премијера1 = {{датум почетка|2018|12|16}} | финале1 = {{датум завршетка|2019|03|10}} |- | боја2 = #084B8A | линк2 = <includeonly>Списак епизода серије Беса</includeonly>#2. сезона (2021) | епизоде2 = 10 | премијера2 = {{датум почетка|2021|11|27}} | финале2 = {{датум завршетка|2021|12|26}} }}</onlyinclude> == Види још == * [[Списак српских телевизијских серија]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=9170318|title=Беса}} *[https://superstartv.rs/serije/besa-2-2/] {{Wayback|url=https://superstartv.rs/serije/besa-2-2/ |date=20211115155444 }} - Званична страница серије на сајту Суперстар ТВ [[Категорија:Српске криминалистичке серије]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2018.]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] [[Категорија:Оригинални програм канала Суперстар ТВ]] 54sfgztqq4qdllf684289hul8obmx0v 25115246 25114824 2022-07-20T10:28:24Z 24.135.216.214 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Српска криминалистичка ТВ серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Беса | слика = Besa TV logo.png | опис_слике = | наслов = | име2 = | жанр = [[Драма (филмски жанр)|драма]]<br />[[Трилер (жанр)|трилер]] | творац = [[Тони Џордан]]<br />[[Младен Матичевић]]<br />[[Игор Стоименов]] | сценариста = [[Тони Џордан]]<br />[[Младен Матичевић]]<br />[[Игор Стоименов]] <br />[[Вук Ршумовић]]<br />[[Душан Булић]] | режија = [[Игор Стоименов]] <br />[[Никола Љуца]] <br /> [[Милан Тодоровић]]<br />[[Маша Нешковић]] <br /> [[Душан Лазаревић]] | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Радивоје Буквић]]<br />[[Милош Тимотијевић]]<br /> [[Арбен Барјактарај]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | уводна_тема = | завршна_тема = | слоган = | композитор = [[Немања Мосуровић]] | држава = {{застава|Србија}} | језик = [[Српски језик|српски]]<br />[[Албански језик|албански]]<br />[[Енглески језик|енглески]]<br />[[естонски језик|естонски]]<br />[[Немачки језик|немачки]]<br />[[Турски језик|турски]]<br />[[Италијански језик|италијански]] | сезоне = 2 | епизоде = 22 | списак = Списак епизода серије Беса | извршни_продуцент = [[Тони Џордан]]<br />[[Срђан Шапер]]<br />[[Питер Смит]]<br />[[Хенинг Тјус]]<br /> [[Мирјана Јовашевић]] | продуцент = [[Теа Королија]]<br />[[Игор Стоименов]]<br />[[Милена Џамбасовић]] | супервизор = | помоћни_продуцент = | саветник = | ко-продуцент = | уредник = | монтажер = [[Ђорђе Станковић]]<br />[[Ана Жугић]]<br /> [[Милица Јелача]] <br /> [[Рајко Ристановић]]<br />[[Стеван Филиповић]]<br />[[Стеван Спасић]]<br />[[Светолик Мића Зајц]]<br />[[Богдан Цвејић]] (асистент) | локација = [[Београд]], {{застава|Србија}}, <br />{{застава|Црна Гора}}, <br /> [[Ровињ]], {{застава|Хрватска}},<br /> [[Беч]], {{застава|Аустрија}}, <br />[[Талин]], {{застава|Естонија}} | сценографија = [[Кирил Спасески]] | камера = [[Радан Поповић]]<br />[[Игор Шунтер]]<br />[[Марко Циле Маринковић]] | трајање = 45 минута | продукција = [[Адреналин продукција]] <br />Red Planet Pictures<br /> | дистрибутер =[[Телеком Србија]]<br /> | канал = [[Суперстар ТВ|Суперстар]] | мрежа = | формат_слике = | формат_тона = | премијерно_приказивање = | почетак = [[16. децембар]] [[2018]]. | крај = ''још траје'' | статус = | претходник = | наследник = | сродство = | емитовање_у_Српској = да | канал3 = [[БН]]<br />[[Федерална телевизија|ФТВ]] | мрежа3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак3 = [[6. октобар]] [[2019]]. | крај3 = ''још траје'' | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | мрежа4 = | формат_слике4 = | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = | почетак4 = [[30. септембар]] [[2019]]. | крај4 = ''још траје'' | сајт = https://superstartv.rs/serije/besa/ | сајт2 = | imdb_id = 9170318 | tv_com_id = |копродукција=Antena group studios<br /> Натенане продукција Црна Гора<br />Нафта Филмс}} '''''Беса''''' је [[Србија|српска]] [[Криминалистички филм|криминалистичка]] [[Телевизијска серија|ТВ серија]], чији је творац Тони Џордан, по оригиналној идеји [[Srđan Šaper|Срђана Шапера]]. Прва сезона је почела са емитовањем [[16. децембар|16. децембра]] [[2018]]. године на [[Суперстар ТВ|ТВ Суперстар]]. Од [[30. септембар|30. септембра]] [[2019]]. године, серија се емитује на [[Прва српска телевизија|ТВ Прва]]. Светска премијера друге сезоне серије Беса одржана је на престижном -{[[:en:Tallinn_Black_Nights_Film_Festival|Tallinn Black Nights Film Festival]]}- фестивалу у [[Естонија|Естонији]]. Серија ''Беса'' је снимана на више од 200 локација, које обухватају више земаља укључујући Естонију, Србију, Црну Гору, Хрватску итд. Серија је добила многа признања, укључујући награде [[Златна антена за најбољу ТВ серију]], Златна антена за најбољу фотографију и Златна антена за најбољу музику. == Радња == Радња серије је смештена у [[Србија|Србију]], [[Црна Гора|Црну Гору]] и [[Албанија|Албанију]] и прати причу наизглед обичног човека, чији ће се цео живот променити након што доживи саобраћајну несрећу. Прича прати Уроша Перића породичног човека из [[Београд]]а и оца двоје деце, који возећи комби на службеном путу у Црној Гори учествује у саобраћајној несрећи. У тој саобраћајној несрећи, не његовом грешком, страда млада девојка Бесијана. Ствар постаје много озбиљнија када Урош, пробудивши се у болници, сазна да је погинула девојка ћерка највећег [[Балканско полуострво|балканског]] нарко-боса Дардана Берише. Да би сачувао своју породицу, Урош је стављен на тест који испитује границе до којих је спреман да иде. На том путу, осим Дарданове сенке која је непрекидно над њим, Уроша прати и инспектор [[Интерпол]]а Петрит Коци, који вођен својим мотивима жели да стане на пут Дардану Бериши. У напетом серијалу, из епизоде у епизоду пратимо главне ликове који се на различите начине боре са сопственим изборима и који приказују како кратак моменат у којем се њихови путеви укрсте заувек мења ток живота сваког од њих. Друга сезона серије „Беса“ наставља се три године касније пошто је Урош Перић примио последњи задатак од шефа албанске мафије Дардана Берише: да убије инспектора Петрита Коција како би искупио сопствени живот. Урош Перић и његова породица налазе се на потпуно неочекиваном месту, док су шеф мафије Дардан Бериша и инспектор Интерпола Петрит Коци смештени у неочекиване заплете и ситуације. Упркос очевој забрани, Дритон Бериша жељан освете враћа се у Улцињ и покреће низ догађаја који ће наметнути дилему да ли је увек могуће одржати дату реч и заштити породицу. == Улоге == === Главне улоге === {{списак глумаца}} |- |[[Радивоје Буквић]] || Урош Перић |- |[[Арбен Бајрактарај]] || Дардан Бериша |- |[[Милош Тимотијевић]] || Петрит Коци |- |[[Лана Барић]] || Марија Перић |- |[[Хана Селимовић]] || Дивна Дукић |- |[[Милан Марић (глумац)|Милан Марић]] || Лука Јовановић |- |[[Милица Гојковић]] || Уна Перић |- |[[ Тристан Халилај]] || Иљир Сокољи |- | [[Јон Раци]] || Дритон Бериша (млађи) |- |[[Марко Јањић]] || Мирко Сандић |- | [[Исток Шунтер]] || Видан Перић |- | [[Греса Паласка]] || Теута Бериша |- |[[Радослав Миленковић]] || Мима Стојменов |- | [[Менсур Сафхиу]] || Хашим/Љах Бајрами |- |[[Себастијан Каваца]] || Агим Сокољи |- | [[Селман Јусуфи]] || Скендер Бериша |- | [[Милица Зарић]] || Вера Коци |- | [[Реља Поповић]] || Иги Симић |- | [[Флорист Бајгора]] || Дритон Бериша (старији) |} === Споредне улоге === {{списак глумаца}} |- |[[Миодраг Кривокапић (глумац)|Миодраг Кривокапић]] || Божа Перић |- |[[Елизабета Бродић]] || Бесијана Бериша |- | [[Алимир Суходоили]] || Африм |- |[[Борис Миливојевић]] || Миша |- |[[Иван Зарић]] || Павле |- |[[Небојша Дугалић]] || Премовић |- |[[Милутин Караџић]] || Тодор Лекић |- |[[Мирсад Тука]] || Судија Баждаревић |- | [[Рефет Абази]] || Иса Скендеров |- |[[Славен Дошло]] || Јон Цимиљи |- | [[Камка Тоциновски]] || Ана Цимиљи |- | [[Џек Хескет]] || Дејвид Беј |- | [[Адриан Азири]] || Енвер Хаљими |- | [[Сесил Теодоре]] || Елза |- | [[Борис Кобал]] || Ангело |- |[[Нада Абрус]] || Вјера |- |[[Гордана Ђурђевић]] || Мирјана |- | [[Јуре Иванушић]] || Зимер |- | [[Неритан Лицај]] || Фадиљ Сокољи |- | [[Душан Ковачевић]] || Спасоје |- |[[Милена Радуловић]] || Стана Павићевић |- |[[Божидар Зубер]] || Боро |- |[[Вања Јовићевић]] || Ламија |- | [[Албен Укај]] || Авди Малићи |- | [[Невен Бујић]] || Маре Чоловић |- | [[Јован Јелисавчић]] || Ђоле Чоловић |- | [[Иван Иванов]] || инспектор Јовић |- | [[Тимоти Кордукес]] || Јан де Бруин |- | [[Омар Бајрамспахић]] || Ранко |- |[[Момо Пичурић]] || деда у затвору |- | [[Драгоје Рачић]] || Рајко Лалић |- |[[Мирко Влаховић]] || Божо Павићевић |- | [[Анђела Стаменковић]] || Ева |- | [[Пол Леонард Мареј]] || Пол Бриндизи |- | [[Рон Кељменди]] || Башким Бериша |- | [[Хазир Хазири]] || Аднан Браха |- |[[Ивана Шћепановић]] || медицинска сестра |- | [[Марта Костић]] || Вања |- | [[Александар Динчић]] || Полицајац Скоци |- | [[Гентрит Шаља]] || Екрем |- | [[Бленди Садику]] || Иса Екремов |- |[[Мина Николић]] || Сања |- |[[Бранко Јанковић]] || Жика |- |[[Дејан Стојаковић]] || Ђоле |- |[[Денис Мурић]] || Иги |- |[[Лана Караклајић]] || Наташа |- | [[Џејмс Овен]] || Робен |- |[[Маја Стојановић]] || Докторка ДНК |- |[[Славиша Чуровић]] || Дарданов хирург |- | [[Марко Тодоровић]] || Дритонов хирург |- | [[Лулзим Буцоили]] || Дритонов доктор |- |[[Јована Стевић]] || Мишина медицинска сестра |- |[[Срна Ланго]] || Софија |- | [[Јана Милосављевић]] || Банкарска службеница |- |[[Радован Миљанић]] || Домар |- | [[Бојан Павићевић]] || Шофер |- | [[Мијо Мартиновић]] || Матео |- | [[Јелена Симић]] || Џогерка |- | [[Филип Полексић]] || фоторепортер |- | [[Лазар Ђукић]] || полицајац |- | [[Саша Ђурашевић]] || полицајац |- | [[Сејфо Сеферовић]] || Имам |- |[[Петар Ћирица]] || Дебели |- | [[Васа Тркуља]] || Вид Јовановић |- | [[Ервин Бејлери]] || Флавио Бергонци |- | [[Катарина Час]] || Лара Пирш |- | [[Александар Гавранић]] || Момо Рожајац |- | Басхким Алај || Ћамиљи 1 |- | [[Симон Шкреља]] || Браха |- | Дамир Кустура || Сулејманоглу |- | Јан Пулић || Турчинов син 1 |- | [Франко Бачић || Турчинов син 2 |- | [[Деа Пајазити]] || Дрита |- | Ања Ћурчић || Плавуша |- | Ментор Курти || Менсур |- | Герт Раудсеп || Каспар |- | [[Јозеф Широка]] || Љуљи |- | Сана Костић || Вања |- | [[Славко Лабовић]] || Затворски силеџија |- | Стефан Бундало || Боки Телохранитељ |- | Гезим Жерка || Тристан |- | [[Мина Совтић]] || Грета |- | Пол Мареј || Штраус |- | Небојша Миловановић || Младен Јовић |- | Саша Али || Лепи |- | Дарко Ивић || Јоца Сведок |- | [[Вахид Џанковић]] || Љахов познаник |- | Душан Радојичић || Инспектор Београд |- | [[Марко Мак Пантелић]] || Игијев Возач |- | Павле Богојевић || Ћамиљи 2 |- | Хендрик Тоомпере Јр. || Тобиас |- | Каирит Крас || полицајац Естонија 1 |- | Талис Паиде || полицајац Естонија 2 |- | [[Ненад Гвозденовић]] || Еx-инспектор Лукић |- | Анђа Брстина || бебиситерка |- | [[Ивана В. Јовановић]] || гинеколог Беч |- | [[Слободан Тешић]] || доктор Београд |- | [[Никола Крнета]] || патолог |- | Данијела Чолић Призмић || Естер |- | Перо Јурчић || Јакоб |- | Бислим Муцај || Продавац |- | Сандра Бугарски || Социјална Радница |- | Данило Лончаревић || Дечко са робом |- | Филип Бегановић || Дилер Џони |- | [[Јово Максић]] || Иван |- | Идро Сефери || Логопед |- | Ветон Османи || Мехмет Агани |- | Мари Абел || Психијатар Естонија |- | Раин Толк || Доктор Естонија |- | Александер Сергенко || Насилник Естонија |- | Артјом Кононенко || Насилников пријатељ Естонија |- | Бруно Волдемар Тамм || Насилников пријатељ Естонија |- | Гüнтхер Таммверк || Колегиница Естонија |- | Марис Мäнник || Медицинска сестра Естонија |- | Кале Каск || болничар Естонија 1 |- | Керли Хиндо || болничар Естонија 2 |- | Андри Тшупин || полицајац језеро Естонија 1 |- | Клира Кузњецова-Тшупин || полицајац језеро Естонија 2 |- | Пеп Кланберг || возач Естонија 1 |- | Томас Симон || возач Естонија 2 |- | Илија Мићуновић || Момов телохранитељ |- | Марија Мркић || Ева стјуардеса на јахти |- | Јован Дабовић || Архитекта |- | Јована Поповић || Девојка из Бари-ја |- | [[Мадјен Схаптафи]] || Хоџа |- | Тијана Мишковић || Водитељ вести |- | Бранислав Лазовић || Возач комбија пецива |- | Ђорђе Николић || Возач погребног возила |- | [[Дарио Бегза]] || Дритонов телохранитељ |- | [[Дарко Милатовић]] || Дритонов телохранитељ |- | [[Балша Павићевић]] || Пуцао са мотора |- | [[Жељко Стојановић]] || Дританово обезбеђење |- | [[Бранислав Ћалић]] || човек 1 |- | [[Душан Вукчевић]] || Ронилац 1 |- | [[Филип Радошевић]] || Ронилац 2 |- | [[Бобан Радошевић]] || Ронилац 3 |- | [[Божидар Бојанић]] || Рибар 1 |- | [[Срето Пекић]] || Рибар 2 |} == Епизоде == {{main|Списак епизода серије Беса}} <onlyinclude> {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 = <includeonly>Списак епизода серије Беса</includeonly>#1. сезона (2018) | епизоде1 = 12 | премијера1 = {{датум почетка|2018|12|16}} | финале1 = {{датум завршетка|2019|03|10}} |- | боја2 = #084B8A | линк2 = <includeonly>Списак епизода серије Беса</includeonly>#2. сезона (2021) | епизоде2 = 10 | премијера2 = {{датум почетка|2021|11|27}} | финале2 = {{датум завршетка|2021|12|26}} }}</onlyinclude> == Види још == * [[Списак српских телевизијских серија]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=9170318|title=Беса}} *[https://superstartv.rs/serije/besa-2-2/] {{Wayback|url=https://superstartv.rs/serije/besa-2-2/ |date=20211115155444 }} - Званична страница серије на сајту Суперстар ТВ [[Категорија:Српске криминалистичке серије]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2018.]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] [[Категорија:Оригинални програм канала Суперстар ТВ]] 9ngth0jz6bn24vko1dw1hznuggigyaj 0 4006338 25115085 25113728 2022-07-20T06:04:05Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|филм Џозефа Косињског из 2022.}} {{Инфокутија Филм | назив = Топ ган: Маверик | слика = Топ ган 2 - постер.jpg | опис слике = Филмски постер на српском језику | изворни назив = -{Top Gun: Maverick}- | режија = [[Џозеф Косињски]] | сценарио = {{Plainlist| * Ерен Кругер * Ерик Ворен Сингер * Кристофер Маквори }} | продуцент = {{Plainlist| * [[Џери Брукхајмер]] * [[Том Круз]] * Кристофер Маквори * Дејвид Елисон }} | прича = {{Plainlist| * Питер Крејг * Џастин Маркс }} | на основу = {{темељи се на|ликовима|Џима Кеша|Џека Епса Млађег}} | главне улоге = {{Plainlist| * Том Круз * [[Мајлс Телер]] * [[Џенифер Конели]] * [[Џон Хам]] * [[Глен Пауел]] * [[Луис Пулман]] * [[Ед Харис]] * [[Вал Килмер]] }} | музика = {{Plainlist| * [[Лејди Гага]] * [[Харолд Фалтермајер]] * [[Ханс Цимер]] * Лорн Балф }} | кинематографија = Клаудио Миранда | монтажа = Еди Хамилтон | издавачка кућа = {{Plainlist| * -{Skydance Media}- * -{Don Simpson/Jerry Bruckheimer Films}- }} | дистрибутер = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Paramount Pictures]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[Taramount Film]]}- }} | година = 2022. | трајање = 131 минут<ref>{{cite web|url=https://www.regmovies.com/movies/top-gun-maverick/ho00009997#/|title=Top Gun Maverick|website=regmovies|accessdate=April 26, 2022}}</ref> | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 170 милиона долара<ref>{{cite report|title=Film and Television Tax Credit Program Program 2.0|url=http://film.ca.gov/wp-content/uploads/CFC-Approved-Projects-List.pdf|publisher=[[California Film Commission]]|page=9|access-date=October 4, 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20171004180757/http://film.ca.gov/wp-content/uploads/CFC-Approved-Projects-List.pdf|archive-date=October 4, 2017|url-status=live}}</ref> | зарада = 1,240 милијарди долара | претходни = [[Топ ган]] | следећи = }} '''''Топ ган: Маверик''''' ({{јез-енгл|Top Gun: Maverick}}) амерички је [[Акциони филм|акциони]] и [[Драма (филмски жанр)|драмски филм]] из 2022. године у режији [[Џозеф Косињски|Џозефа Косињског]]. Сценарио потписују Ерен Кругер, Ерик Ворен Сингер и Кристофер Маквори, по причи Питера Крејга и Џастина Маркса. Наставак је филма ''[[Топ ган]]'' из 1986. године. Главну улогу глуми [[Том Круз]], док се у споредним улогама налазе: [[Мајлс Телер]], [[Џенифер Конели]], [[Џон Хам]], [[Глен Пауел]], [[Луис Пулман]], [[Ед Харис]] и [[Вал Килмер]]. Круз и Килмер понављају своје улоге из првог филма. Радња се одвија 36 година после догађаја из првог филма. Прати Маверика, који је покушавао да избегне напредовање у рангу који би га приземљио. Међутим он се враћа у Програм инструктора тактике ратних бораца морнарице Сједињених Америчких Држава (познат као Маверик), где мора да се суочи са својом прошлошћу јер је задужен за обуку нове ескадриле борбених пилота. Развој наставка филма ''Топ ган'' најављен је 2010. године, када је -{[[Paramount Pictures]]}- унајмио редитеља оригиналног филма Тонија Скота и продуцента [[Џери Брукхајмер|Џерија Брукхајмера]], са планом да се Круз и Килмер врате у главне улоге. После првог нацрта, који је завршен средином 2012. године, Скот је извршио самоубиство, што је довело до паузе у продукцији филма.<ref>{{Cite web |title=Top Gun: Maverick Was Screened For Ridley Scott In Memory Of His Brother Tony – Exclusive |url=https://www.empireonline.com/movies/news/top-gun-maverick-screened-for-ridley-scott-memory-of-tony-exclusive/ |access-date=2022-05-25 |website=Empire}}</ref><ref>{{cite web|url=https://deadline.com/video/top-gun-maverick-review-tom-cruise-sequel/|title=''Top Gun: Maverick'' Review: Tom Cruise Is Back Soaring In What May Be The Role Of His Career|date=May 12, 2022|first=Pete|last=Hammond|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=May 12, 2022}}</ref> У јуну 2017. Џозеф Косињски је ангажован да преправи нацрт Крејговог и Марксовог сценарија. С обзиром да су Круг и други чланови глумачке поставе дошли почетком 2018. године, снимање је трајало од маја 2018. до априла 2019. у [[Калифорнија|Калифорнији]], [[Вашингтон]]у и [[Мериленд]]у. Филм је снимљен помоћу -{[[IMAX]]}- сертификованих камера са 6К екраном. Премијерно је приказан 28. априла 2022. године, а -{[[Paramount Pictures]]}- га је пустио у биоскопе 27. маја 2022. године, односно -{[[Taramount Film]]}- 26. маја у Србији. Било је планирано да буде приказан 12. јула 2019, али је одложен како би продукцијски тим успео да сними неколико сложених акционих сцена, након чега је уследила [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]] и сукоби око распореда. Добио је веома добре критике критичара, а многи су га сматрали бољим од оригиналног филма.<ref>{{Cite web|title=Top Gun Maverick Reviews |url=https://editorial.rottentomatoes.com/article/top-gun-maverick-first-reviews-the-most-thrilling-blockbuster-weve-gotten-in-years/|url-status=live|website=[[Rotten Tomatoes]]}}</ref> == Радња == Радња филма прати главног јунака из [[Топ ган|првог дела]], тада [[Поручник корвете|поручника корвете]], а сада [[Капетан бојног брода|капетана бојног брода]] Пита „Маверика” Мичела, као инструктора летења. Један од централних ликова је и Бредли Бредшо, син Мавериковог најбољег пријатеља „Гуса”, који је погинуо у несрећи, док је летео са Мавериком. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Том Круз]]|| [[Капетан бојног брода]] Пит „Маверик” Мичел |- | [[Мајлс Телер]] || [[Поручник корвете]] Бредли „Рустер” Бредшо |- | [[Џенифер Конели]] || Пенелопа „Пени” Бенџамин |- | [[Џон Хам]] || [[Вице-адмирал]] Бо „Циклон” Симпсон |- | [[Глен Пауел]] || Поручник корвете Џејк „Хенгмен” Сересин |- | [[Луис Пулман]] || Поручник корвете Роберт „Боб” Флојд |- | [[Ед Харис]] || [[Контра-адмирал]] Честер „Хамер” Кејн |- | [[Вал Килмер]] || [[Адмирал]] Том „Ледени” Казански |- | [[Моника Барбаро]] || Поручник корвете Наташа „Феникс” Трејс |- | [[Чарлс Парнел]] || Контра-адмирал Соломон „Ворлок” Бејтс |- | [[Џеј Елис]] || Поручник корвете Рубен „Пејбек” Фич |- | [[Дени Рамирез]] || Поручник корвете Мики „Фанбој” Гарсија |- | [[Грег Дејвис]] || Поручник корвете Хави „Којот” Мачадо |- | [[Башир Салахудин]] || [[Заставник]] Берни „Хондо” Колман |- | [[Мени Џасинто]] || Поручник корвете Били „Фриц” Авалон |- | [[Џек Шумахер]] || Поручник корвете Нил „Омаха” Викандер |- | [[Џејк Пикинг]] || Поручник корвете Бригам „Харвард” Ленокс |- | [[Рејмонд Ли]] || Поручник корвете Логан „Јејл” Ли |- | [[Лилијана Вреј]] || Амилија Бенџамин |- | [[Џин Луиза Кели]] || Сара Казански |- | [[Боб Стивенсон]] || Едвард Клејтон |- | [[Челси Харис]] || Анџела Берк |} == Снимање == [[Датотека:Топ ган 2.jpg|мини|Промотивна фтографија са слоганом филма: ''Осећај потребе.'']] Снимање филма је званично започело [[30. мај]]а [[2018]]. године, у [[Сан Дијего|Сан Дијегу]], [[Калифорнија]]. [[Том Круз]] је већ наредног дана поделио фотографију са првог дана снимања.<ref>{{cite news|last=Mitchell |first=Robert |title=Tom Cruise Shares First Look Photo as ‘Top Gun 2’ Begins Production |url=https://variety.com/2018/film/news/tom-cruise-top-gun-maverick-photo-1202826439/ |accessdate=01. 6. 2018 |work=Variety |date=31. 5. 2018.}}</ref><ref>{{cite news|last=Ong |first=Jermaine |title=Top Gun 2: Tom Cruise shares photo on first day of production on 'Top Gun' sequel |url=https://www.10news.com/entertainment/top-gun-2-tom-cruise-shares-photo-on-first-day-of-production-on-top-gun-sequel |accessdate=01. 6. 2018 |work=10News |date=31. 5. 2018}}</ref> Планирано је да се снимање заврши до [[15. април]]а [[2019]]. године, такође у [[Сан Дијего|Сан Дијегу]]. Премијера филма је првобитно била најављена за [[12. јул]] [[2019]], али је [[Парамаунт пикчерс]] крајем [[август]]а [[2018]]. објавио да ће филм ипак доживети своју премијеру [[2020]]. и то [[26. јун]]а.<ref>{{cite news|author=Anthony D'Alessandro|title=‘Top Gun: Maverick’ Flies To Summer 2020 With ‘A Quiet Place’ Sequel & More: Paramount Release Date Changes|url=https://deadline.com/2018/08/top-gun-2-a-quiet-place-2-new-release-date-1202446275/|accessdate=15. 9. 2018|work=Deadline|date=29. 8. 2018}}</ref> == Кастинг == Поред [[Том Круз|Тома Круза]] који се враћа у улогу Пита „Маверика” Мичела и [[Вал Килмер]] се враћа у улогу Тома „Леденог” Казанског.<ref>{{cite news|last=Gonzalez |first=Umberto |last2=Donnelly |first2=Matt |title=Iceman Returneth: Val Kilmer to Return for ‘Top Gun: Maverick’ |url=https://www.thewrap.com/val-kilmer-iceman-top-gun-maverick/ |accessdate=07. 6. 2018 |work=TheWrap |date=06. 6. 2018}}</ref> Килмер је претходно преко друштвених мрежа и сам исказао велику жељу да се врати у улогу.<ref>{{cite web|url=https://www.facebook.com/valkilmer/posts/1068503603181347|title=Val Kilmer|website=www.facebook.com}}</ref> Упркос великој жељи [[Кели Макгилис]] да се врати у лик Маверикове велике љубави, Шарлот „Чарли” Блеквуд, то се неће десити, а ни [[Мег Рајан]] се не враћа као Керол Бредшо, али ће улогу њеног сина Бредлија, тумачити [[Мајлс Телер]].<ref name="TellerCast">{{cite news|last=Kroll |first=Justin |title=Miles Teller to Play Goose’s Son in ‘Top Gun: Maverick’ (EXCLUSIVE) |url=https://variety.com/2018/film/news/top-gun-maverick-miles-teller-1202861366/ |accessdate=06. 7. 2018 |work=Variety |date=03. 7. 2018}}</ref> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.topgunmovie.com/}} * {{IMDb title|1745960}} {{низ | пре = ''[[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]]'' | титула= Филмови са највећом зарадом у 2022. години (САД)<br /><small>29. мај и 5. јун</small> | после= ''[[Свет из доба јуре: Надмоћ]]'' }} {{Џозеф Косињски}} {{Ерен Кругер}} [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:4DX филмови]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Амерички драмски филмови]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови студија Paramount Pictures]] [[Категорија:Филмови Taramount Film-а]] 2ln62k1e7q3ux22tb42fdj6114418bz 0 4014515 25114115 24919294 2022-07-19T14:49:42Z 90.154.212.189 wikitext text/x-wiki {{би}} {{Музичар | име = Марија | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Мария Панајотова Кирова | датум_рођења = {{Датум рођења|1982|1|13|год=да}} | место_рођења = [[Стара Загора]] | држава_рођења = [[Народна Република Бугарска|НР Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[Вокал]] | жанр = [[Поп-фолк музика|Поп-фолк]] | занимање = [[Певач]]ица | активни_период = 2000—тренутно | издавачка_кућа = [[Пајнер мјузик]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Марија '''([[Стара Загора]], [[13. јануар]] [[1982]]) бугарска је [[поп-фолк музика|поп-фолк]] певачица. == Дискографија == === Албуми === * -{[[Спомен]]}- (2000) * -{[[Първа луна]] }- (2001) * -{[[Истинска]]}- (2003) * -{[[Мария]]}- (2004) * -{[[Осъдена душа]]}- (2005) * -{[[Единствен]]}- (2006) * -{[[XIII (албум)|XIII]]}- (2012) * -{[[The Best of Maria]]}- (2013) * -{[[Твоите 100 лица]]}- (2015) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''Спомен'' || 2000 || Спомен || Николај Скерлев |- | ''С мен бъди'' || 2000 || Спомен || Георги Колев/Петјо Картулев |- | ''Дете съм'' || 2000 || Спомен || Петјо Картулев |- | ''Животът си тече'' || 2000 || Спомен || Николај Скерлев |- | ''Приказка'' || 2001 || Спомен || Петјо Картулев |- | ''В забрава'' || 2001 || Спомен || Петјо Картулев |- | ''Един за друг'' || 2001 || – || Петјо Картулев |- | ''Ще те накажем'' || 2001 || – || Николај Скерлев |- | ''Първа луна'' || 2001 || Първа луна || Николај Скерлев |- | ''Две измамливи очи'' || 2002 || Първа луна || Николај Скерлев |- | ''Заклевам те'' || 2002 || Първа луна || Николај Нанков/Петјо Картулев |- | ''Нещо секси'' || 2002 || Първа луна || Николај Нанков/Петјо Картулев |- | ''Не знаеш'' || 2002 || Първа луна || Николај Скерлев |- | ''Сладък миг'' || 2002 || – || Николај Скерлев |- | ''Бисери в очите'' || 2002 || Истинска || Николај Скерлев |- | ''Родени за любов'' || 2003 || Истинска || Николај Скерлев |- | ''Обич назаем'' || 2003 || Истинска || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Обичай ме така'' || 2003 || Истинска || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Всичко си ти'' || 2003 || Истинска || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не ме лъжи'' || 2004 || Истинска || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Искаш да ме имаш – remix'' || 2004 || – || Николај Скерлев |- | ''Край'' || 2004 || – || Николај Скерлев |- | ''Твоят град'' || 2004 || Мария 2004 || Николај Скерлев |- | ''Ще боли'' || 2004 || Мария 2004 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Виждам те'' || 2004 || Мария 2004 || Николај Скерлев |- | ''Направи го'' || 2005 || Мария 2004 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''За теб'' || 2005 || Мария 2004 || Николај Скерлев |- | ''Желая те'' || 2005 || Осъдена душа || Николај Скерлев |- | ''Не съвсем'' || 2005 || Осъдена душа || Николај Скерлев |- | ''Не те обичам'' || 2005 || Осъдена душа || Николај Скерлев |- | ''Осъдена душа'' || 2005 || Осъдена душа || Николај Скерлев |- | ''Трябва да те намразя'' || 2006 || Осъдена душа || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Единствен'' || 2006 || Единствен || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Точно за мен'' || 2006 || Единствен || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Просто ти'' || 2006 || Единствен || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Пияна от любов'' || 2006 || Единствен || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Телефони – remix'' || 2007 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Още помня'' || 2007 || Единствен || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Луда нощ'' || 2007 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''ХХХ'' || 2007 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Изпепелена'' || 2007 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не ме обичай'' || 2008 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Луд в любовта'' || 2008 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не, не, не'' || 2008 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Само теб'' || 2008 || – || Николај Нанков |- | ''Най-доброто място'' || 2009 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Ако бях заменима'' || 2009 || – || Николај Скерлев |- | ''Сладко, сладко'' || 2009 || – || Николај Скерлев |- | ''Така се случи'' || 2009 || – || Николај Скерлев |- | ''Моите задръжки'' || 2009 || The Best of Maria || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Най-добрият'' || 2010 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Дай жега'' || 2010 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Ти позна ли ме'' || 2010 || XIII || Николај Нанков |- | ''Какво правим сега'' || 2011 || – || Николај Нанков |- | ''Давай, ти си'' || 2011 || – || Јордан Петков |- | ''Давай, ти си – remix'' || 2011 || XIII || Јордан Петков |- | ''Всичко е платено'' || 2011 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Още три'' || 2011 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Завърти се и върви си'' || 2012 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Мръсни помисли'' || 2012 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Той не спира да е мой'' || 2012 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Game over'' || 2012 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Чисто или с лед'' || 2012 || Твоите сто лица || Ивајло Спасов/Георги Марков |- | ''Нещо крайно'' || 2012 || The Best of Maria || Ивајло Спасов |- | ''Пази сърцето си'' || 2012 || Твоите сто лица || Костадин Крстев – Коко/Ивајло Спасов |- | ''Мен избра'' || 2013 || – || Костадин Крстев – Коко/Ивајло Спасов |- | ''Лошо правиш'' || 2013 || Твоите сто лица || Костадин Крстев – Коко/Ивајло Спасов |- | ''Любими ръце'' || 2013 || – || Костадин Крстев – Коко/Ивајло Спасов |- | ''Ти пак си тук'' || 2013 || Твоите сто лица || Костадин Крстев – Коко |- | ''Да съм с теб'' || 2014 || Твоите сто лица || Костадин Крстев – Коко/Ивајло Спасов |- | ''Каза ли го'' || 2014 || Твоите сто лица || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Чуй ме'' || 2014 || Твоите сто лица || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Любима грешка'' || 2014 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Моля те, не ми звъни'' || 2015 || Твоите сто лица || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Тихо'' || 2015 || Твоите сто лица || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Сто нюанса розово'' || 2015 || Твоите сто лица || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Твоите сто лица'' || 2015 || Твоите сто лица || Људмил Иларионов – Љуси/Георги Марков |- | ''Коледа е'' || 2015 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Мръсни думи говори'' || 2016 || – || Људмил Иларионов – Љуси/Георги Марков |- | ''Истинска жена/Zug yonim'' || 2016 || – || Лиор Бабадост |- | ''Страдам'' || 2016 || – || Људмил Иларионов – Љуси/Георги Марков |- | ''Обичам да те режа'' || 2016 || – || Људмил Иларионов – Љуси/Георги Марков |- | ''Айде, чао'' || 2016 || – || Људмил Иларионов – Љуси/Георги Марков |- | ''Тази нощ се казваш мой'' || 2016 || – || Људмил Иларионов – Љуси/Георги Марков |- | ''Да ти дам ли малко'' || 2017 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Червеният картон'' || 2017 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Всичко забранено'' || 2017 || – || Bashmotion/Георги Марков |- | ''Тук и сега'' || 2017 || – || Станислав Христов – Стенли |- | ''Точно как'' || 2018 || – || Bashmotion |- | ''Чувал ли си за такива'' || 2018 || – || Bashmotion/Георги Марков |- | ''Не я познавам тая жена'' || 2018 || – || Станислав Христов – Стенли |- | ''Кажи ѝ'' || 2018 || – || Николај Скерлев |- | ''Моето момче'' || 2018 || – || Станислав Христов – Стенли |- | ''Да ме гали'' || 2019 || – || Николај Скерлев |- | ''Престъпно твоя'' || 2019 || – || Николај Скерлев |- | ''Най-добрата, ето'' || 2019 || – || Николај Скерлев |- | ''Липсваш, мило мое'' || 2019 || – || Николај Скерлев |- | ''С мен'' || 2020 || – || Николај Скерлев |- | ''В сезона на греха'' || 2020 || – || Николај Скерлев |- | ''Стой настрана'' || 2020 || – || Николај Скерлев |- | ''Давай, разплачи ме'' || 2021 || – || Николај Скерлев |} === Фолклорни спотови​ === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''-{Жена съм затова}-'' || 2004 || Истинска || Николај Скерлев |- | ''-{Брала мома ружа цвете}-'' || 2013 || – || Костадин Крстев – Коко/Ивајло Спасов |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Програма |- | ''Дъжд от звезди'' || 2002 || Първа луна || |- | ''Искаш да ме имаш'' || 2003 || Истинска || |- | ''Съжалявам'' || 2004 || Мария 2004 || |- | ''Ти си за мен'' || 2005 || Мария 2004 || |- | ''Знаеш ли'' || 2005 || Мария 2004 || |- | ''Всичко свърши'' || 2005 || Осъдена душа || |- | ''Не, не, не'' || 2006 || Осъдена душа || |- | ''Побъркани от любов'' || 2006 || Осъдена душа || |- | ''Не си добре дошъл'' || 2007 || Единствен || |- | ''Ако няма те'' || 2014 || – || |- | ''Болна тема си за мен'' || 2017 || – || Sofia Fashion Week 2017 |} {{Пајнер}} [[Категорија:Рођени 1982.]] [[Категорија:Бугарске певачице]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] 9c4kfcb6fwgn0k6n8esq4odlnq0ypur 25115016 25114115 2022-07-20T01:57:42Z NadyBarbieGirl 188744 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{би}} {{Музичар | име = Марија | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Мария Панајотова Кирова | датум_рођења = {{Датум рођења|1982|1|13|год=да}} | место_рођења = [[Стара Загора]] | држава_рођења = [[Народна Република Бугарска|НР Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[Вокал]] | жанр = [[Поп-фолк музика|Поп-фолк]] | занимање = [[Певач]]ица | активни_период = 2000—тренутно | издавачка_кућа = [[Пајнер мјузик]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Марија '''([[Стара Загора]], [[13. јануар]] [[1982]]) бугарска је [[поп-фолк музика|поп-фолк]] певачица. == Дискографија == === Албуми === * -{[[Спомен]]}- (2000) * -{[[Първа луна]] }- (2001) * -{[[Истинска]]}- (2003) * -{[[Мария]]}- (2004) * -{[[Осъдена душа]]}- (2005) * -{[[Единствен]]}- (2006) * -{[[XIII (албум)|XIII]]}- (2012) * -{[[The Best of Maria]]}- (2013) * -{[[Твоите 100 лица]]}- (2015) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''Спомен'' || 2000 || Спомен || Николај Скерлев |- | ''С мен бъди'' || 2000 || Спомен || Георги Колев/Петјо Картулев |- | ''Дете съм'' || 2000 || Спомен || Петјо Картулев |- | ''Животът си тече'' || 2000 || Спомен || Николај Скерлев |- | ''Приказка'' || 2001 || Спомен || Петјо Картулев |- | ''В забрава'' || 2001 || Спомен || Петјо Картулев |- | ''Един за друг'' || 2001 || – || Петјо Картулев |- | ''Ще те накажем'' || 2001 || – || Николај Скерлев |- | ''Първа луна'' || 2001 || Първа луна || Николај Скерлев |- | ''Две измамливи очи'' || 2002 || Първа луна || Николај Скерлев |- | ''Заклевам те'' || 2002 || Първа луна || Николај Нанков/Петјо Картулев |- | ''Нещо секси'' || 2002 || Първа луна || Николај Нанков/Петјо Картулев |- | ''Не знаеш'' || 2002 || Първа луна || Николај Скерлев |- | ''Сладък миг'' || 2002 || – || Николај Скерлев |- | ''Бисери в очите'' || 2002 || Истинска || Николај Скерлев |- | ''Родени за любов'' || 2003 || Истинска || Николај Скерлев |- | ''Обич назаем'' || 2003 || Истинска || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Обичай ме така'' || 2003 || Истинска || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Всичко си ти'' || 2003 || Истинска || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не ме лъжи'' || 2004 || Истинска || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Искаш да ме имаш – remix'' || 2004 || – || Николај Скерлев |- | ''Край'' || 2004 || – || Николај Скерлев |- | ''Твоят град'' || 2004 || Мария 2004 || Николај Скерлев |- | ''Ще боли'' || 2004 || Мария 2004 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Виждам те'' || 2004 || Мария 2004 || Николај Скерлев |- | ''Направи го'' || 2005 || Мария 2004 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''За теб'' || 2005 || Мария 2004 || Николај Скерлев |- | ''Желая те'' || 2005 || Осъдена душа || Николај Скерлев |- | ''Не съвсем'' || 2005 || Осъдена душа || Николај Скерлев |- | ''Не те обичам'' || 2005 || Осъдена душа || Николај Скерлев |- | ''Осъдена душа'' || 2005 || Осъдена душа || Николај Скерлев |- | ''Трябва да те намразя'' || 2006 || Осъдена душа || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Единствен'' || 2006 || Единствен || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Точно за мен'' || 2006 || Единствен || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Просто ти'' || 2006 || Единствен || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Пияна от любов'' || 2006 || Единствен || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Телефони – remix'' || 2007 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Още помня'' || 2007 || Единствен || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Луда нощ'' || 2007 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''ХХХ'' || 2007 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Изпепелена'' || 2007 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не ме обичай'' || 2008 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Луд в любовта'' || 2008 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не, не, не'' || 2008 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Само теб'' || 2008 || – || Николај Нанков |- | ''Най-доброто място'' || 2009 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Ако бях заменима'' || 2009 || – || Николај Скерлев |- | ''Сладко, сладко'' || 2009 || – || Николај Скерлев |- | ''Така се случи'' || 2009 || – || Николај Скерлев |- | ''Моите задръжки'' || 2009 || The Best of Maria || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Най-добрият'' || 2010 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Дай жега'' || 2010 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Ти позна ли ме'' || 2010 || XIII || Николај Нанков |- | ''Какво правим сега'' || 2011 || – || Николај Нанков |- | ''Давай, ти си'' || 2011 || – || Јордан Петков |- | ''Давай, ти си – remix'' || 2011 || XIII || Јордан Петков |- | ''Всичко е платено'' || 2011 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Още три'' || 2011 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Завърти се и върви си'' || 2012 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Мръсни помисли'' || 2012 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Той не спира да е мой'' || 2012 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Game over'' || 2012 || XIII || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Чисто или с лед'' || 2012 || Твоите сто лица || Ивајло Спасов/Георги Марков |- | ''Нещо крайно'' || 2012 || The Best of Maria || Ивајло Спасов |- | ''Пази сърцето си'' || 2012 || Твоите сто лица || Костадин Крстев – Коко/Ивајло Спасов |- | ''Мен избра'' || 2013 || – || Костадин Крстев – Коко/Ивајло Спасов |- | ''Лошо правиш'' || 2013 || Твоите сто лица || Костадин Крстев – Коко/Ивајло Спасов |- | ''Любими ръце'' || 2013 || – || Костадин Крстев – Коко/Ивајло Спасов |- | ''Ти пак си тук'' || 2013 || Твоите сто лица || Костадин Крстев – Коко |- | ''Да съм с теб'' || 2014 || Твоите сто лица || Костадин Крстев – Коко/Ивајло Спасов |- | ''Каза ли го'' || 2014 || Твоите сто лица || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Чуй ме'' || 2014 || Твоите сто лица || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Любима грешка'' || 2014 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Моля те, не ми звъни'' || 2015 || Твоите сто лица || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Тихо'' || 2015 || Твоите сто лица || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Сто нюанса розово'' || 2015 || Твоите сто лица || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Твоите сто лица'' || 2015 || Твоите сто лица || Људмил Иларионов – Љуси/Георги Марков |- | ''Коледа е'' || 2015 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Мръсни думи говори'' || 2016 || – || Људмил Иларионов – Љуси/Георги Марков |- | ''Истинска жена/Zug yonim'' || 2016 || – || Лиор Бабадост |- | ''Страдам'' || 2016 || – || Људмил Иларионов – Љуси/Георги Марков |- | ''Обичам да те режа'' || 2016 || – || Људмил Иларионов – Љуси/Георги Марков |- | ''Айде, чао'' || 2016 || – || Људмил Иларионов – Љуси/Георги Марков |- | ''Тази нощ се казваш мой'' || 2016 || – || Људмил Иларионов – Љуси/Георги Марков |- | ''Да ти дам ли малко'' || 2017 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Червеният картон'' || 2017 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Всичко забранено'' || 2017 || – || Bashmotion/Георги Марков |- | ''Тук и сега'' || 2017 || – || Станислав Христов – Стенли |- | ''Точно как'' || 2018 || – || Bashmotion |- | ''Чувал ли си за такива'' || 2018 || – || Bashmotion/Георги Марков |- | ''Не я познавам тая жена'' || 2018 || – || Станислав Христов – Стенли |- | ''Кажи ѝ'' || 2018 || – || Николај Скерлев |- | ''Моето момче'' || 2018 || – || Станислав Христов – Стенли |- | ''Да ме гали'' || 2019 || – || Николај Скерлев |- | ''Престъпно твоя'' || 2019 || – || Николај Скерлев |- | ''Най-добрата, ето'' || 2019 || – || Николај Скерлев |- | ''Липсваш, мило мое'' || 2019 || – || Николај Скерлев |- | ''С мен'' || 2020 || – || Николај Скерлев |- | ''В сезона на греха'' || 2020 || – || Николај Скерлев |- | ''Стой настрана'' || 2020 || – || Николај Скерлев |- | ''Давай, разплачи ме'' || 2021 || – || Николај Скерлев |- | ''TBA'' || 2022 || – || Николај Скерлев |} === Фолклорни спотови​ === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''-{Жена съм затова}-'' || 2004 || Истинска || Николај Скерлев |- | ''-{Брала мома ружа цвете}-'' || 2013 || – || Костадин Крстев – Коко/Ивајло Спасов |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Програма |- | ''Дъжд от звезди'' || 2002 || Първа луна || |- | ''Искаш да ме имаш'' || 2003 || Истинска || |- | ''Съжалявам'' || 2004 || Мария 2004 || |- | ''Ти си за мен'' || 2005 || Мария 2004 || |- | ''Знаеш ли'' || 2005 || Мария 2004 || |- | ''Всичко свърши'' || 2005 || Осъдена душа || |- | ''Не, не, не'' || 2006 || Осъдена душа || |- | ''Побъркани от любов'' || 2006 || Осъдена душа || |- | ''Не си добре дошъл'' || 2007 || Единствен || |- | ''Ако няма те'' || 2014 || – || |- | ''Болна тема си за мен'' || 2017 || – || Sofia Fashion Week 2017 |} {{Пајнер}} [[Категорија:Рођени 1982.]] [[Категорија:Бугарске певачице]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] g0bm95vvqy4ym5v7rm79u95qn24eulu 0 4016064 25114308 24180019 2022-07-19T16:32:09Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ДРАГО ФЛИС | слика = Drago Flis (1).jpg | опис_слике=Драго Флис Стрела | датум_рођења = {{Датум рођења|1921|8|14}} | место_рођења =[[Бланца (Словенија)|Бланца]], код [[Кршко]]г | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2019|3|4|1921|8|14}} | место_смрти =[[Љубљана]] | држава_смрти =[[Словенија]] | професија=друштвено-политички радник | КПЈ=[[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|јануара 1942.]] | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | године службе=[[1941]]—[[1945]]. | чин=[[потпуковник]] | народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Драго Флис Стрела''' ([[Бланца (Словенија)|Бланца]], код [[Кршко]]г, [[14. август]] [[1921]] — [[Љубљана]], [[4. март]] [[2019]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[14. август]]а [[1921]]. године у селу [[Бланца (Словенија)|Бланци]], код [[Кршко]]г. Његов отац Антон је радио на железници, па се због тога породица преселила у место Хоче, код [[Марибор]]а, где је био постављен за шефа железничке станице. Драго је гимназију завршио [[1939]]. године у Марибору, а након тога је уписао [[Медицински факултет Универзитета у Љубљани|Медицински факултет]] у [[Љубљана|Љубљани]]. Његове студије је у четвртом семестру прекинуо почетак [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]], [[1941]]. године. После [[Љубљана у Народноослободилачкој борби|окупације Љубљане]], он се вратио у родно место и ту се повезао са [[Народноослободилачки покрет|Народноослободилачким покретом]] (НОП), односно [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачким фронтом Словеније]] (ОФ). Већ средином [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године, са групом младића из свог села је отишао у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] на [[Похорје]] и тада добио своје прво партизанско име „Панголос”.{{sfn|Народни хероји|1982|p=250}} Са Похорском партизанском четом је учествовао у њеној првој већој акцији — нападу на жандармеријску станицу у [[Рибница (Словенија)|Рибници]], у ноћи [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#11. август|11/12. августа 1941.]] године. Пар дана након овога, Драго се [[16. август]]а упутио са групом, која је имала задатак да у близини Хоча изврши [[Саботажа|саботажу]] на железничкој прузи. Услед наиласка на [[Трећи рајх|немачку]] патролу, група је била разбијена на два дела. Немци су тада заробили двојицу бораца, док је Драго успео да се извуче. Он се тада није вратио на Похорје, већ је отишао у Љубљану, јер се разболео од жутице. Немци су након ове акције интензивно трагали за њим, а [[22. август]]а 1941. године су расписали потерницу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=250}} У окупираној Љубљани, која се налазила у [[Краљевина Италија|италијанској]] окупационој зони, Драго се склонио у болници, а када је оздравио он је средином [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра 1941]], преко Пресерја и Закотка, отишао у партизански логор у Жали. Одатле се крајем октобра с групом бораца поново вратио у Љубљану, где су илегално деловали. Почетком јануара [[1942]]. заједно са [[Мирко Брачич|Мирком Брачичем]], Драго је отишао у Трећи партизански батаљон, који је касније понео име хероја [[Љубо Шерцер|Љубе Шерцера]]. У то време је као истакнути партизански борац био примљен у чланство [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=250}} Након ослобођења [[Југославија|Југославије]], наставио је службу у [[Одељење за заштиту народа|Одељењу за заштиту народа]] (ОЗНА), односно [[Управа државне безбедности|Управи државне безбедности]] (УДБА), све до [[1952]]. године када је демобилисан у чину [[потпуковник]]а. Потом се од [[1952]]. до [[1960]]. године налазио у [[Дипломатија|дипломатској служби]], а од 1960. до [[1965]]. године је био генерални секретар Савезне привредне коморе. Од 1965. до [[1969]]. је био члан [[Извршно веће Скупштине СР Словеније|Извршног већа Скупштине СР Словеније]], а од 1969. до пензионисања је био помоћник генералног директора предузећа „Интертред” у Љубљани. Након пензионисања је био активан у друштвено-политичким организацијама и налазио се на дужности председника Скупштине општине Љубљана Центар, као и члана Општинске конференције Савеза комуниста Словеније у општини Љубљана Центар.{{sfn|Народни хероји|1982|p=251}} Преминуо је [[4. март]]а [[2019]]. године у [[Љубљана|Љубљани]]. У тренутку смрти је уз [[Андреана Дружина Олга|Андреану Дружину Олгу]], био један од двоје последњих народних хероја у [[Словенија|Словенији]] и један од троје последњих [[Народни херој Југославије|народних хероја]] на подручју бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]].<ref>[https://www.zzb-nob.si/aktualno/umrl-je-narodni-heroj-drago-flis-strela/ Umrl je narodni heroj Drago Flis Strela zzbnob.si]</ref> Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде другог реда]], [[Орден за храброст]] и два [[Орден заслуга за народ|Ордена заслуга за народ другог реда]].{{sfn|Ко је ко|1957|p=189}} [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] је одликован [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=251}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Ко је ко|1957}} |title=Ко је ко у Југославији|year=1957|publisher=Седма сила|location=Београд|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска}} {{Народни хероји-лекари}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Флис, Драго}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Ф]] 3rev66i7aputks3pj6mysd0irzvkzfz 0 4022480 25114321 24611132 2022-07-19T16:39:37Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Слагалица страве 6 | слика = Постер филма Слагалица страве VI.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Веруј у њега.'' | изворни назив = ''Saw VI''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 6,0/10 (65 170 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = [[Кевин Гројет]] | сценарио = Патрик Мелтон<br />Маркус Дунстан | продуцент = Орен Кулс<br />Марк Бург | уредник = | прича = | на основу = ''[[Слагалица страве]]'' [[Џејмс Вон|Џејмса Вона]] и<br />Лија Ванела | главне улоге = [[Бетси Расел]]<br />[[Костас Мандилор]]<br />[[Тобин Бел]]<br />[[Марк Ролстон]]<br />[[Питер Аутербриџ]]<br />[[Шаони Смит]] | наратор = | музика = Чарли Клусер | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = [[Дејвид Армстронг]] | сценографија = | камера = | монтажа = Ендру Кутс | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''Twisted Pictures'' | студио = | дистрибутер = ''Lionsgate Films'' | година = [[2009]]. | трајање = 90 минута<ref>{{cite web | url=http://bbfc.co.uk/releases/saw-vi-3 | title=''SAW VI'' (18) | work=[[British Board of Film Classification]] | date=8. 10. 2009 | accessdate=24. 10. 2014}}</ref> | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 11 милион $ | зарада = 68,2 милиона $ | награде = 2 номинације за ''Награду Врисак'' | претходни = [[Слагалица страве 5]] | следећи = [[Слагалица страве 7: Последње поглавље|Слагалица страве 7]] | веб-сајт = | IMDb = 1233227 | COBISS = }} '''''Слагалица страве 6''''' ({{јез-ен|Saw VI}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2009]]. године, режисера [[Кевин Гројет|Кевина Гројета]], са [[Бетси Расел]], [[Костас Мандилор|Костасом Мандилором]], [[Тобин Бел|Тобином Белом]], [[Марк Ролстон|Марком Ролстоном]], [[Питер Аутербриџ|Питером Аутербриџом]] и [[Шаони Смит]] у главним улогама. Централи лик филма је Џил Так ([[Бетси Расел]]), која доноси тешку одлуку да се супротстави детективу Хофману и прекине низ смртоносних игара које је покренуо [[Џон Крејмер|њен покојни супруг]]. Радња филма се наставља тамо где се [[Слагалица страве 5|пети део]] завршио. Филм је по оценама публике и критичара најбољи наставак у серијалу, међутим, због лошег утиска који су створили [[Слагалица страве 4|четврти]] и [[Слагалица страве 5|пети део]], остварио је убедљиво најнижу зараду у серијалу. То је проузроковало да продукцијска кућа, одмах након премијере најави наредни део као последњи у серијалу и то под насловом: ''[[Слагалица страве 7: Последње поглавље]]''. == Радња == {{упозорење-филм}} Полиција сумња да је убијени агент Страм био ''Џигсоу убица'' и да ће његове игре сада престати. У истраживање случаја се враћа и агент Линдзи Перез, која је преживела догађаје из [[Слагалица страве 4|четвртог дела]]. У ковчегу који јој је у тестаменту оставио супруг, Џил Так проналази 6 коверти, једну касету са видео записом и ''обрнуту замку за медведе''. У 5 коверти се налазе упутства за наредне игре и адресиране су на детектива Хофмана, коме их Џил предаје. Шесту коверту као и ''обрнуту замку за медведе'' Џил задржава за себе, док касету односи на непознату локацију. Хофман започиње нову игру, а у главној улози је Вилијам Истон, власник фирме за осигурање, који се већ годинама бави преварама и прекида сарадњу са клијентима када се разболе од тешке болести, како им не би исплатио осигурање. Џил сазнаје да је и Аманда Јанг делимично одговорна за несрећу у којој је изгубила бебу и да је Хофман уценио Аманду да убије др Лин Денлон, да он не би открио ту њену тајну. Исфрустрирана овим сазнањем, Џил доноси одлуку да испоштује [[Џон Крејмер|Џонову]] последњу жељу и убије Хофмана како би се ''Џигсоу игре'' окончале. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Бетси Расел]] || Џил Так |- | [[Костас Мандилор]] || [[истражитељ|детектив]] Марк Хофман |- | [[Питер Аутербриџ]] || Вилијам Истон |- | [[Тобин Бел]] || [[Џон Крејмер|Џон Крејмер „Џигсоу”]] |- | [[Марк Ролстон]] || [[агент]] Ден Ериксон |- | [[Атина Карканис]] || [[агент]] Линдзи Перез |- | [[Шаони Смит]] || Аманда Јанг |- | [[Саманта Лемол]] || Памела Џенкинс |- | [[Танедра Хауард]] || Симона |- | [[Марти Моро]] || Еди |- | [[Шон Ахмед]] || Ален |- | [[Џанел Хачисон]] || Ади |- | [[Џери Мендичино]] || Ханк |- | [[Каролина Кејв]] || Деби |- | [[Џорџ Њуборн]] || Харолд Абот |- | [[Шона Макдоналд]] || Тара Абот |- | [[Девон Бостик]] || Брент Абот |- | [[Дарије Макрари]] || Дејв |- | [[Шон Метинсон]] || Џош |- | [[Мелани Скрофано]] || Џина |- | [[Карен Клаче]] || Шелби |- | [[Џејмс Гилберт]] || Арон |- | [[Лариса Гомес]] || Емили |- | [[Били Отис]] || Сесил Адамс |- | [[Џејмс ван Патен]] || др Хефнер |- | [[Имфо Коахо]] || Тимоти Јанг |- | [[Џинџер Буш]] || Сачи |- | [[Скот Патерсон]] || [[агент]] Питер Страм |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Saw}} * {{ИМДб наслов| id = 1233227| title = Слагалица страве 6}} * {{mojo title|saw6}} * {{rotten-tomatoes|saw_vi}} * {{metacritic film|saw-vi}} {{Слагалица страве}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 2009.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Филмови студија Lionsgate]] bvcvg4codocunbhkfsgq3j5neae1qfl 0 4022565 25114040 24932730 2022-07-19T13:09:40Z 212.200.181.220 Vrlo lagano i opusteno wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Кевин Пангос | слика = Kevin Pangos 3 BC Žalgiris EuroLeague 20180223.jpg | опис_слике = Пангос као играч Жалгириса | пуно_име = Кевин Џозеф Пангос | надимак = | држављанство = {{застава|Канада}} <br /> {{застава|Словенија}} | датум_рођења = {{датум рођења|1993|1|26|год=да}} | место_рођења = [[Онтарио]] | држава_рођења = [[Канада]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,88 m | тежина = | позиција = [[плејмејкер]] / [[бек (кошарка)|бек]] | драфт = 2015. / није изабран | одабрао = | каријера = 2015— | клуб = | број = | младе_године = 2011—2015 | млади_клубови = Гонзага булдогси | године = 2015—2016 <br /> 2016—2018 <br /> 2018—2020 <br /> 2020—2021 <br /> [[НБА сезона 2021/22.|2021—2022]] <br /> 2022 | клубови = [[КК Гран Канарија|Гран Канарија]] <br /> [[КК Жалгирис|Жалгирис]] <br /> [[КК Барселона|Барселона]] <br /> [[КК Зенит Санкт Петербург|Зенит Санкт Петербург]] <br /> [[Кливленд кавалирси]] <br /> [[KK Partizan]] | рептим = {{рпк|Канада}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = }} '''Кевин Џозеф Пангос''' ({{јез-енг|Kevin Joseph Pangos}}; [[Онтарио]], [[26. јануар]] [[1993]]) [[Канада|канадско]]-[[Словенија|словеначки]] је [[Кошарка|кошаркаш]]. Игра на позицијама [[плејмејкер]]а и [[бек (кошарка)|бека]]. == Каријера == Пангос је студирао и играо кошарку на Универзитету Гонзага од 2011. до 2015. године. Није изабран на [[НБА драфт]]у 2015. године. У јулу 2015. године потписује уговор са [[КК Гран Канарија|Гран Канаријом]]. Са њима је провео једну сезону у којој је са екипом стигао до полуфинала [[Еврокуп]]а. Уврштен је у [[Идеални тим Еврокупа у кошарци|другу идеалну поставу Еврокупа]] за сезону [[Еврокуп у кошарци 2015/16.|2015/16.]] У јулу 2016. године је потписао уговор са екипом [[КК Жалгирис|Жалгириса]].<ref>{{cite web |url=http://www.doubledouble.rs/evro-takmicenja/euroleague/kevin-pangos-presao-u-zalgiris/ |title=Кевин Пангос прешао у Жалгирис |publisher=doubledouble.rs |date=15. 6. 2016. |access-date=29. 03. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190329180314/http://www.doubledouble.rs/evro-takmicenja/euroleague/kevin-pangos-presao-u-zalgiris/ |archive-date=29. 03. 2019 |url-status=dead }}</ref> Са њима је провео наредне две сезоне у којима је освојио два [[Литванска кошаркашка лига|национална првенства]] и два [[Куп краља Миндовга у кошарци|Купа краља Миндовга]]. Такође је у сезони [[Евролига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] уврштен у [[Идеални тим Евролиге у кошарци|другу идеалну поставу Евролиге]]. У јулу 2018. године је потписао уговор са [[КК Барселона|Барселоном]].<ref>{{cite web|url=https://www.vesti-online.com/Sport/Kosarka/705415/Barselona-sve-jaca |title= Барселона све јача |publisher= vesti-online.com |date=25. 7. 2018. }}</ref> У Барселони је провео наредне две сезоне током којих је освојио један [[Куп Шпаније у кошарци|Куп Шпаније]]. У сезони 2020/21. је био играч [[КК Зенит Санкт Петербург|Зенита]] из [[Санкт Петербург]]а.<ref>{{cite web|url=https://www.rts.rs/page/sport/sr/story/37/kosarka/4009617/kevin-pangos-zenit.html |title= Пангос и званично у Зениту |publisher= rts.rs |date=6. 7. 2020.}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Жалгирис|Жалгирис]]''': ** [[Литванска кошаркашка лига|Првенство Литваније]] (2): 2016/17, 2017/18. ** [[Куп краља Миндовга у кошарци|Куп краља Миндовга]] (2): 2016, 2017. * '''[[КК Барселона|Барселона]]''': ** [[Куп Шпаније у кошарци|Куп Шпаније]] (1): 2019. === Појединачни === * [[Идеални тим Евролиге у кошарци|Идеални тим Евролиге]] — прва постава (1): [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * [[Идеални тим Евролиге у кошарци|Идеални тим Евролиге]] — друга постава (1): [[Евролига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * [[Идеални тим Еврокупа у кошарци|Идеални тим Еврокупа]] — друга постава (1): [[Еврокуп у кошарци 2015/16.|2015/16.]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Kevin Pangos}} * [https://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=006433 Профил на сајту Евролиге] {{СП19КАНк}} {{DEFAULTSORT:Пангос, Кевин}} [[Категорија:Рођени 1993.]] [[Категорија:Канадски кошаркаши]] [[Категорија:Словеначки кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Кошаркаши Барселоне]] [[Категорија:Кошаркаши Гран Канарије]] [[Категорија:Кошаркаши Жалгириса]] [[Категорија:Кошаркаши Кливленд кавалирса]] [[Категорија:Кошаркаши Кливленд чарџа]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2019.]] quk2ed9a6igophcxel0z1shszpjh9fn 25114756 25114040 2022-07-19T20:16:21Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/212.200.181.220|212.200.181.220]] ([[User talk:212.200.181.220|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Dungodung|Dungodung]] wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Кевин Пангос | слика = Kevin Pangos 3 BC Žalgiris EuroLeague 20180223.jpg | опис_слике = Пангос као играч Жалгириса | пуно_име = Кевин Џозеф Пангос | надимак = | држављанство = {{застава|Канада}} <br /> {{застава|Словенија}} | датум_рођења = {{датум рођења|1993|1|26|год=да}} | место_рођења = [[Онтарио]] | држава_рођења = [[Канада]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,88 m | тежина = | позиција = [[плејмејкер]] / [[бек (кошарка)|бек]] | драфт = 2015. / није изабран | одабрао = | каријера = 2015— | клуб = | број = | младе_године = 2011—2015 | млади_клубови = Гонзага булдогси | године = 2015—2016 <br /> 2016—2018 <br /> 2018—2020 <br /> 2020—2021 <br /> [[НБА сезона 2021/22.|2021—2022]] <br /> 2022 | клубови = [[КК Гран Канарија|Гран Канарија]] <br /> [[КК Жалгирис|Жалгирис]] <br /> [[КК Барселона|Барселона]] <br /> [[КК Зенит Санкт Петербург|Зенит Санкт Петербург]] <br /> [[Кливленд кавалирси]] <br />→ [[Кливленд чарџ]] | рептим = {{рпк|Канада}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = }} '''Кевин Џозеф Пангос''' ({{јез-енг|Kevin Joseph Pangos}}; [[Онтарио]], [[26. јануар]] [[1993]]) [[Канада|канадско]]-[[Словенија|словеначки]] је [[Кошарка|кошаркаш]]. Игра на позицијама [[плејмејкер]]а и [[бек (кошарка)|бека]]. == Каријера == Пангос је студирао и играо кошарку на Универзитету Гонзага од 2011. до 2015. године. Није изабран на [[НБА драфт]]у 2015. године. У јулу 2015. године потписује уговор са [[КК Гран Канарија|Гран Канаријом]]. Са њима је провео једну сезону у којој је са екипом стигао до полуфинала [[Еврокуп]]а. Уврштен је у [[Идеални тим Еврокупа у кошарци|другу идеалну поставу Еврокупа]] за сезону [[Еврокуп у кошарци 2015/16.|2015/16.]] У јулу 2016. године је потписао уговор са екипом [[КК Жалгирис|Жалгириса]].<ref>{{cite web |url=http://www.doubledouble.rs/evro-takmicenja/euroleague/kevin-pangos-presao-u-zalgiris/ |title=Кевин Пангос прешао у Жалгирис |publisher=doubledouble.rs |date=15. 6. 2016. |access-date=29. 03. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190329180314/http://www.doubledouble.rs/evro-takmicenja/euroleague/kevin-pangos-presao-u-zalgiris/ |archive-date=29. 03. 2019 |url-status=dead }}</ref> Са њима је провео наредне две сезоне у којима је освојио два [[Литванска кошаркашка лига|национална првенства]] и два [[Куп краља Миндовга у кошарци|Купа краља Миндовга]]. Такође је у сезони [[Евролига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] уврштен у [[Идеални тим Евролиге у кошарци|другу идеалну поставу Евролиге]]. У јулу 2018. године је потписао уговор са [[КК Барселона|Барселоном]].<ref>{{cite web|url=https://www.vesti-online.com/Sport/Kosarka/705415/Barselona-sve-jaca |title= Барселона све јача |publisher= vesti-online.com |date=25. 7. 2018. }}</ref> У Барселони је провео наредне две сезоне током којих је освојио један [[Куп Шпаније у кошарци|Куп Шпаније]]. У сезони 2020/21. је био играч [[КК Зенит Санкт Петербург|Зенита]] из [[Санкт Петербург]]а.<ref>{{cite web|url=https://www.rts.rs/page/sport/sr/story/37/kosarka/4009617/kevin-pangos-zenit.html |title= Пангос и званично у Зениту |publisher= rts.rs |date=6. 7. 2020.}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Жалгирис|Жалгирис]]''': ** [[Литванска кошаркашка лига|Првенство Литваније]] (2): 2016/17, 2017/18. ** [[Куп краља Миндовга у кошарци|Куп краља Миндовга]] (2): 2016, 2017. * '''[[КК Барселона|Барселона]]''': ** [[Куп Шпаније у кошарци|Куп Шпаније]] (1): 2019. === Појединачни === * [[Идеални тим Евролиге у кошарци|Идеални тим Евролиге]] — прва постава (1): [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * [[Идеални тим Евролиге у кошарци|Идеални тим Евролиге]] — друга постава (1): [[Евролига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] * [[Идеални тим Еврокупа у кошарци|Идеални тим Еврокупа]] — друга постава (1): [[Еврокуп у кошарци 2015/16.|2015/16.]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Kevin Pangos}} * [https://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=006433 Профил на сајту Евролиге] {{СП19КАНк}} {{DEFAULTSORT:Пангос, Кевин}} [[Категорија:Рођени 1993.]] [[Категорија:Канадски кошаркаши]] [[Категорија:Словеначки кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Кошаркаши Барселоне]] [[Категорија:Кошаркаши Гран Канарије]] [[Категорија:Кошаркаши Жалгириса]] [[Категорија:Кошаркаши Кливленд кавалирса]] [[Категорија:Кошаркаши Кливленд чарџа]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2019.]] nlb5ghbfb3tz8qbqiqyf51jx7k3lxvv 0 4025143 25114552 25111923 2022-07-19T18:14:38Z Slobodan(Mirko)Jovančević 309827 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | име = Обрад Бијанко | слика = | опис_слике = Обрад Бијанко (стоји у првом реду у средини, на глави има шајкачу са кокардом) са својом војском испред [[Манастир Крупа|Манастира Крупа]], дочекује [[Момчило Ђујић|војводу Ђујића]] [[1942]]. године. | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1904|6|21}} | место_рођења = [[Крупа (Обровац)|Крупа]] | држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|3|6|1904||}} | место_смрти = [[Велебит]] | држава_смрти = {{застава|ДФ Југославија}} | године_служења = 1941—1945. | ранг = | род= [[Пешадија]] | јединица= [[Динарска дивизија|Динарска четничка дивизија]] / 1. Лички корпус | битке = [[Устанак у НДХ 1941.]] | награде = | каснији_рад = }} '''Обрад Бијанко''' ([[8. јун|8]]/[[21. јун]] [[1904]]. — [[6. март]] [[1945]]) био је жандармеријски наредник, [[Срби у Далмацији|Србин из Далмације]], за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[Четници|четнички]] поручник. == Биографија == Рођен као прво дете Николе Бијанка ([[1866]].-[[1930]].<ref>Умро у Америци</ref>) и Марије Ћосо ([[1876]].-[[1925]]), имао је млађу сестру Милицу ([[1907]].-[[2001]], била удата за Војина Швоњу из Крупе). У најстаријем манастиру Далмације, [[Манастир Крупа|Крупа]], крштен је 0[[4. јул]] [[1904]]. године а кумови су му били Тодор Љубичић, тежак из Крупе и Лазо Поповац, манастирски ђак. Обрад је као млад [[1928]]. године отишао из родне [[Крупа (Обровац)|Крупе]] у тек отворену жандармеријску школу у [[Сремска Митровица|Сремску Митровицу]] и после њеног завршетка службовао до [[1941]]. године на разним местима у жандармеријској служби у чину наредника. [[Априлски рат|Почетак рата]] га је затекао на служби у [[Мостар]]у а у родну Крупу се враћа на јесен [[1941]]. године и убрзо прикључује личким устаницима. У самој [[Крупа (Обровац)|Крупи]] тада је било мирно док [[усташе]] нису дошле кратко и у устанку истеране (0[[2. август]] [[1941]]. године). Као наредник, војнички изграђен, одмах је од устаника постављен за вођу и постављен на чело новооформираног ''Велебитског одреда Динарске четничке дивизије'' у којем се углавном налазило људство [[Крупа (Обровац)|Крупе]], [[Голубић (Обровац)|Голубића]], [[Мушковци|Мушковаца]] и [[Жегар]]а али је било и из других делова Северне Далмације. Убрзо добија чин поручника а [[Момчило Ђујић|војвода Ђујић]] га именује за комаданта крупског и голубићког батаљона и на тој дужности остаје за све време рата <ref name="automatski_generisano1">[http://rpos-cecava.blogspot.com/2014/02/1943.html Равногорски Покрет Отаџбине Српске. Округ Борја: Формација Југословенске војске крајем 1943. године<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Приликом повлачења Динарске четничке дивизије из [[Далмација|Далмације]] и [[Лика|Лике]] за [[Словенија|Словеније]] и касније [[Италија|Италију]], није одступио, већ је с једним делом својих бораца остао у [[Велебит]]у, надајући се да ће се искрцати енглески војници у Далмацији и да ће се прикључити њима. Издајом неких својих сабораца, бива, [[28. фебруар]]а [[1945]].године, заједно с својих 8 бораца, опкољен у [[Велебит]]у, у пећини Мајкановка од стране бригаде КНОЈ-а. Након дуже опсаде, и минирања пећине, 06. марта [[1945]].године, након безнадежне борбе долази до предаје шест његових бораца на часну реч да неће бити убијени. Један његов верни пратилац Сава Јованчевић Зекић звани Сакан је изашао из пећине у извидницу и бива смртно рањен августа 1945.на месту Бијели кук на Велебиту где га је сахранио таст Лазо Веселиновић Чабре. Убијен је од стране партизана Љубичића из Крупе,(стрељани касније у [[Шибеник]]у), док се Обрад с својим верним пратиоцем Луком Д. Швоња није хтео предати него су обојица у пећини извршили самоубиство бомбом. Комунисти нису дозволили да њихови остаци буду достојно сахрањени него су бачени у неку од велебитских јама. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://www.angelfire.com/ct3/cetnickiponos/dinarska/divizija.html Динарска дивизија] * [http://www.ravnagorachetniks.org/istorija_tromedjauvod.html Устанак Српског Народа на Тромеђи Лике, Босне и Далмације] {{DEFAULTSORT:Бијанко, Обрад}} [[Категорија:Рођени 1904.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Обровчани]] [[Категорија:Срби у Далмацији]] [[Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини]] [[Категорија:Самоубице]] ptn47wu4n0ir9xmhkg8z6lbdavub32v 25114564 25114552 2022-07-19T18:18:12Z Slobodan(Mirko)Jovančević 309827 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | име = Обрад Бијанко | слика = | опис_слике = Обрад Бијанко (стоји у првом реду у средини, на глави има шајкачу са кокардом) са својом војском испред [[Манастир Крупа|Манастира Крупа]], дочекује [[Момчило Ђујић|војводу Ђујића]] [[1942]]. године. | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1904|6|21}} | место_рођења = [[Крупа (Обровац)|Крупа]] | држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|3|6|1904||}} | место_смрти = [[Велебит]] | држава_смрти = {{застава|ДФ Југославија}} | године_служења = 1941—1945. | ранг = | род= [[Пешадија]] | јединица= [[Динарска дивизија|Динарска четничка дивизија]] / 1. Лички корпус | битке = [[Устанак у НДХ 1941.]] | награде = | каснији_рад = }} '''Обрад Бијанко''' ([[8. јун|8]]/[[21. јун]] [[1904]]. — [[6. март]] [[1945]]) био је жандармеријски наредник, [[Срби у Далмацији|Србин из Далмације]], за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[Четници|четнички]] поручник. == Биографија == Рођен као прво дете Николе Бијанка ([[1866]].-[[1930]].<ref>Умро у Америци</ref>) и Марије Ћосо ([[1876]].-[[1925]]), имао је млађу сестру Милицу ([[1907]].-[[2001]], била удата за Војина Швоњу из Крупе). У најстаријем манастиру Далмације, [[Манастир Крупа|Крупа]], крштен је 0[[4. јул]] [[1904]]. године а кумови су му били Тодор Љубичић, тежак из Крупе и Лазо Поповац, манастирски ђак. Обрад је као млад [[1928]]. године отишао из родне [[Крупа (Обровац)|Крупе]] у тек отворену жандармеријску школу у [[Сремска Митровица|Сремску Митровицу]] и после њеног завршетка службовао до [[1941]]. године на разним местима у жандармеријској служби у чину наредника. [[Априлски рат|Почетак рата]] га је затекао на служби у [[Мостар]]у а у родну Крупу се враћа на јесен [[1941]]. године и убрзо прикључује личким устаницима. У самој [[Крупа (Обровац)|Крупи]] тада је било мирно док [[усташе]] нису дошле кратко и у устанку истеране (0[[2. август]] [[1941]]. године). Као наредник, војнички изграђен, одмах је од устаника постављен за вођу и постављен на чело новооформираног ''Велебитског одреда Динарске четничке дивизије'' у којем се углавном налазило људство [[Крупа (Обровац)|Крупе]], [[Голубић (Обровац)|Голубића]], [[Мушковци|Мушковаца]] и [[Жегар]]а али је било и из других делова Северне Далмације. Убрзо добија чин поручника а [[Момчило Ђујић|војвода Ђујић]] га именује за комаданта крупског и голубићког батаљона и на тој дужности остаје за све време рата <ref name="automatski_generisano1">[http://rpos-cecava.blogspot.com/2014/02/1943.html Равногорски Покрет Отаџбине Српске. Округ Борја: Формација Југословенске војске крајем 1943. године<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Приликом повлачења Динарске четничке дивизије из [[Далмација|Далмације]] и [[Лика|Лике]] за [[Словенија|Словеније]] и касније [[Италија|Италију]], није одступио, већ је с једним делом својих бораца остао у [[Велебит]]у, надајући се да ће се искрцати енглески војници у Далмацији и да ће се прикључити њима. Издајом неких својих сабораца, бива, [[28. фебруар]]а [[1945]].године, заједно с својих 8 бораца, опкољен у [[Велебит]]у, у пећини Мајкановка од стране бригаде КНОЈ-а. Након дуже опсаде, и минирања пећине, 06. марта [[1945]].године, након безнадежне борбе долази до предаје шест његових бораца на часну реч да неће бити убијени. Један његов верни пратилац Сава Јованчевић Зекић звани Сакан ( рођен у Криводоли Крупа 1922. године је изашао из пећине у извидницу и бива смртно рањен августа 1945.на месту Бијели кук на Велебиту где га је сахранио таст Лазо Веселиновић Чабре. Убијен је од стране партизана Љубичића из Крупе,(стрељани касније у [[Шибеник]]у), док се Обрад с својим верним пратиоцем Луком Д. Швоња није хтео предати него су обојица у пећини извршили самоубиство бомбом. Комунисти нису дозволили да њихови остаци буду достојно сахрањени него су бачени у неку од велебитских јама. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://www.angelfire.com/ct3/cetnickiponos/dinarska/divizija.html Динарска дивизија] * [http://www.ravnagorachetniks.org/istorija_tromedjauvod.html Устанак Српског Народа на Тромеђи Лике, Босне и Далмације] {{DEFAULTSORT:Бијанко, Обрад}} [[Категорија:Рођени 1904.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Обровчани]] [[Категорија:Срби у Далмацији]] [[Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини]] [[Категорија:Самоубице]] a94r9iu9jjldzqody71ugogir0furb4 25115062 25114564 2022-07-20T04:59:57Z Slobodan(Mirko)Jovančević 309827 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | име = Обрад Бијанко | слика = | опис_слике = Обрад Бијанко (стоји у првом реду у средини, на глави има шајкачу са кокардом) са својом војском испред [[Манастир Крупа|Манастира Крупа]], дочекује [[Момчило Ђујић|војводу Ђујића]] [[1942]]. године. | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1904|6|21}} | место_рођења = [[Крупа (Обровац)|Крупа]] | држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|3|6|1904||}} | место_смрти = [[Велебит]] | држава_смрти = {{застава|ДФ Југославија}} | године_служења = 1941—1945. | ранг = | род= [[Пешадија]] | јединица= [[Динарска дивизија|Динарска четничка дивизија]] / 1. Лички корпус | битке = [[Устанак у НДХ 1941.]] | награде = | каснији_рад = }} '''Обрад Бијанко''' ([[8. јун|8]]/[[21. јун]] [[1904]]. — [[6. март]] [[1945]]) био је жандармеријски наредник, [[Срби у Далмацији|Србин из Далмације]], за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[Четници|четнички]] поручник. == Биографија == Рођен као прво дете Николе Бијанка ([[1866]].-[[1930]].<ref>Умро у Америци</ref>) и Марије Ћосо ([[1876]].-[[1925]]), имао је млађу сестру Милицу ([[1907]].-[[2001]], била удата за Војина Швоњу из Крупе). У најстаријем манастиру Далмације, [[Манастир Крупа|Крупа]], крштен је 0[[4. јул]] [[1904]]. године а кумови су му били Тодор Љубичић, тежак из Крупе и Лазо Поповац, манастирски ђак. Обрад је као млад [[1928]]. године отишао из родне [[Крупа (Обровац)|Крупе]] у тек отворену жандармеријску школу у [[Сремска Митровица|Сремску Митровицу]] и после њеног завршетка службовао до [[1941]]. године на разним местима у жандармеријској служби у чину наредника. [[Априлски рат|Почетак рата]] га је затекао на служби у [[Мостар]]у а у родну Крупу се враћа на јесен [[1941]]. године и убрзо прикључује личким устаницима. У самој [[Крупа (Обровац)|Крупи]] тада је било мирно док [[усташе]] нису дошле кратко и у устанку истеране (0[[2. август]] [[1941]]. године). Као наредник, војнички изграђен, одмах је од устаника постављен за вођу и постављен на чело новооформираног ''Велебитског одреда Динарске четничке дивизије'' у којем се углавном налазило људство [[Крупа (Обровац)|Крупе]], [[Голубић (Обровац)|Голубића]], [[Мушковци|Мушковаца]] и [[Жегар]]а али је било и из других делова Северне Далмације. Убрзо добија чин поручника а [[Момчило Ђујић|војвода Ђујић]] га именује за комаданта крупског и голубићког батаљона и на тој дужности остаје за све време рата <ref name="automatski_generisano1">[http://rpos-cecava.blogspot.com/2014/02/1943.html Равногорски Покрет Отаџбине Српске. Округ Борја: Формација Југословенске војске крајем 1943. године<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Приликом повлачења Динарске четничке дивизије из [[Далмација|Далмације]] и [[Лика|Лике]] за [[Словенија|Словеније]] и касније [[Италија|Италију]], није одступио, већ је с једним делом својих бораца остао у [[Велебит]]у, надајући се да ће се искрцати енглески војници у Далмацији и да ће се прикључити њима. Издајом неких својих сабораца, бива, [[28. фебруар]]а [[1945]].године, заједно с својих 8 бораца, опкољен у [[Велебит]]у, у пећини Мајкановка од стране бригаде КНОЈ-а. Након дуже опсаде, и минирања пећине, 06. марта [[1945]].године, након безнадежне борбе долази до предаје шест његових бораца на часну реч да неће бити убијени. Један његов верни пратилац Сава Јованчевић Зекић звани Сакан ( рођен у Криводоли Крупа 1922. године је изашао из пећине у извидницу и бива смртно рањен августа 1945. на месту Бијели кук на Велебиту где га је укопао таст Лазо Веселиновић Чабре. Убијен је од стране партизана Љубичића из Крупе,(стрељани касније у [[Шибеник]]у), док се Обрад с својим верним пратиоцем Луком Д. Швоња није хтео предати него су обојица у пећини извршили самоубиство бомбом. Комунисти нису дозволили да њихови остаци буду достојно сахрањени него су бачени у неку од велебитских јама. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://www.angelfire.com/ct3/cetnickiponos/dinarska/divizija.html Динарска дивизија] * [http://www.ravnagorachetniks.org/istorija_tromedjauvod.html Устанак Српског Народа на Тромеђи Лике, Босне и Далмације] {{DEFAULTSORT:Бијанко, Обрад}} [[Категорија:Рођени 1904.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Обровчани]] [[Категорија:Срби у Далмацији]] [[Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини]] [[Категорија:Самоубице]] 6og1ahthkyejiq2gqf7gt7ycs0pvy56 0 4026711 25115038 24931990 2022-07-20T03:41:09Z 2A06:5B01:1F3:D900:2C22:F3E2:26CA:1E35 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Далибор Илић | слика = Dalibor Ilic 6.jpg | опис_слике = | пуно_име = Далибор Илић | надимак = | држављанство = [[Србија]] <br /> [[Босна и Херцеговина]] | датум_рођења = {{датум рођења|2000|3|4|год=да}} | место_рођења = [[Вишеград]] | држава_рођења = [[Босна и Херцеговина]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,02 m | позиција = [[Крило (кошарка)|крило]] / [[крилни центар]] | драфт = 2022. / није изабран | одабрао = | каријера = 2016— | клуб = | младе_године = {{0 | 0000}}—2015 <br /> 2015—2019 | млади_клубови = [[КК Варда Вишеград|Варда Вишеград]] <br /> [[КК Игокеа|Игокеа]] | године = 2016—2022 <br /> 2019 <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | клубови = [[КК Игокеа|Игокеа]] <br /> → [[КК Мега баскет|Мега Бемакс]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] | рептим = {{рпк|Србија}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Далибор Илић''' ([[Вишеград]], [[4. март]] [[2000]]) [[Србија|српски]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Крило (кошарка)|крила]] и [[Крилни центар|крилног центра]], а тренутно наступа за [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]]. Иначе велики навијач '''Партизана!''' == Каријера == === Клупска === Илић је поникао у млађим категоријама [[КК Варда Вишеград|вишеградске Варде]]. У лето 2015. године прешао је у млађе категорије [[КК Игокеа|Игокее]].<ref>{{cite news |title=Илић потписао за Игокеу |url=http://058.ba/2015/06/ilic-potpisao-za-igokeu/ |accessdate=14. 4. 2019. |work=058.ba |date=12. 6. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190414154535/http://058.ba/2015/06/ilic-potpisao-za-igokeu/ |archive-date=14. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref> Илић је већ од почетка сезоне 2016/17. постао и члан сениорског тима [[КК Игокеа|Игокее]]. Крајем марта 2018. године потписао је први професионални уговор са клубом из [[Лакташи|Лакташа]].<ref>{{cite news |title=Далибор Илић потписао уговор са Игокеом |url=http://basketballsphere.com/dalibor-ilic-potpisao-ugovor-sa-igokeom/ |accessdate=14. 4. 2019. |work=basketballsphere.com |date=27. 3. 2018. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190415233407/http://basketballsphere.com/dalibor-ilic-potpisao-ugovor-sa-igokeom/ |archive-date=15. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref> Током [[Кошаркашка лига Србије 2018/19.|Суперлиге Србије 2019.]] је играо на позајмици у екипи [[КК Мега баскет|Мега Бемакса]].<ref name="Далибор Илић појачава Мегу за Суперлигу">{{cite news |title=Далибор Илић појачава Мегу за Суперлигу |url=http://sportklub.rs/Kosarka/Srbija-KLS/a282865-Dalibor-Ilic-pojacava-Megu-za-Superligu.html |accessdate=14. 4. 2019. |work=sportklub.rs |date=9. 4. 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190414154533/http://sportklub.rs/Kosarka/Srbija-KLS/a282865-Dalibor-Ilic-pojacava-Megu-za-Superligu.html |archive-date=14. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref><ref name="Сад је и званично: Капитен златних Орлића у Меги">{{cite news |title=Сад је и званично: Капитен златних Орлића у Меги |url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/sad-je-i-zvanicno-kapiten-zlatnih-orlica-u-megi/324091 |accessdate=14. 4. 2019. |work=mozzartsport.com |date=9. 4. 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190414154533/https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/sad-je-i-zvanicno-kapiten-zlatnih-orlica-u-megi/324091 |archive-date=14. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref> Четрнаестог јула 2022. године потписао је четворогодишњи уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite web|url=https://kkcrvenazvezda.rs/2022/07/14/dalibor-ilic-novo-pojacanje-crveno-belih/ |title=Далибор Илић ново појачање црвено-белих! |website=kkcrvenazvezda.rs |date=14. 7. 2022. |accessdate=14. 7. 2022.}}</ref> === Репрезентативна === Илић је био капитен састава [[Кошаркашка репрезентација Србије до 18 и 19 година|јуниорске репрезентације Србије]] који је освојио златну медаљу на [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европском првенству]] 2018. године.<ref name="Далибор Илић појачава Мегу за Суперлигу"/><ref name="Сад је и званично: Капитен златних Орлића у Меги"/> У фебруару 2020. године је добио први позив за [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорску репрезентацију Србије]]. Селектор [[Игор Кокошков]] га је уврстио на списак играча за утакмице против [[Кошаркашка репрезентација Финске|Финске]] и [[Кошаркашка репрезентација Грузије|Грузије]] у [[Квалификације за Европско првенство у кошарци 2021.|квалификацијама]] за [[Европско првенство у кошарци 2021.|Европско првенство 2021]].<ref>{{cite news|title= Кокошков одабрао играче за квалификације за Евробаскет |url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2020&mm=02&dd=11&nav_id=1653257 |accessdate=11. 2. 2020. |work=b92.net |date=11. 2. 2020.}}</ref> Илић је дебитовао за сениорску репрезентацију 20. фебруара 2020. у победи над Финском (58:80).<ref>{{cite news|title= Одличан деби Кокошкова: Србија декласирала Финску (ФОТО) |url=https://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:848580-UZIVO-Srbija-blista-u-Finskoj-velika-prednost-na-debiju-Kokoskova |accessdate=2. 3. 2020. |work=novosti.rs |date=11. 2. 2020.}}</ref><ref>{{cite news|title= Дебитант међу Орловима Далибор Илић: Сан постао стварност |url=http://www.zurnal.rs/kosarka/aba-liga/93304/debitant-medju-orlovima-dalibor-ilic-san-postao-stvarnost|accessdate=2. 3. 2020. |work= zurnal.rs |date=22. 2. 2020.}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Игокеа|Игокеа]]''': ** [[Прва лига Босне и Херцеговине у кошарци|Првенство Босне и Херцеговине]] (3): 2016/17, 2019/20, 2021/22. ** [[Куп Босне и Херцеговине у кошарци|Куп Босне и Херцеговине]] (5): 2017, 2018, 2019, 2021, 2022. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европско првенство до 18 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2018. == Галерија == <gallery> Датотека:Dalibor Ilic 6.jpg Датотека:Dalibor Iilc.jpg Датотека:Dalibor Ilic 4.jpg Датотека:Dalibor Ilic.jpg </gallery> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://basketball.eurobasket.com/player/Dalibor-Ilic/Bosnia/BC-Igokea-Aleksandrovac/364213 Профил играча] на сајту -{basketball.eurobasket.com}- {{КК Црвена звезда — тим}} {{DEFAULTSORT:Илић, Далибор}} [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Вишеграђани]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки кошаркаши]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Крилни центри]] [[Категорија:Кошаркаши Игокее]] [[Категорија:Кошаркаши Мега баскета]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] 36ynnws6o2cqn4oe9bxr9pe1ffl5p7m 25115049 25115038 2022-07-20T04:31:34Z Kizule 176758 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/2A06:5B01:1F3:D900:2C22:F3E2:26CA:1E35|2A06:5B01:1F3:D900:2C22:F3E2:26CA:1E35]] ([[User talk:2A06:5B01:1F3:D900:2C22:F3E2:26CA:1E35|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:178.223.2.99|178.223.2.99]] wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Далибор Илић | слика = Dalibor Ilic 6.jpg | опис_слике = | пуно_име = Далибор Илић | надимак = | држављанство = [[Србија]] <br /> [[Босна и Херцеговина]] | датум_рођења = {{датум рођења|2000|3|4|год=да}} | место_рођења = [[Вишеград]] | држава_рођења = [[Босна и Херцеговина]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,02 m | позиција = [[Крило (кошарка)|крило]] / [[крилни центар]] | драфт = 2022. / није изабран | одабрао = | каријера = 2016— | клуб = | младе_године = {{0 | 0000}}—2015 <br /> 2015—2019 | млади_клубови = [[КК Варда Вишеград|Варда Вишеград]] <br /> [[КК Игокеа|Игокеа]] | године = 2016—2022 <br /> 2019 <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | клубови = [[КК Игокеа|Игокеа]] <br /> → [[КК Мега баскет|Мега Бемакс]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] | рептим = {{рпк|Србија}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Далибор Илић''' ([[Вишеград]], [[4. март]] [[2000]]) [[Србија|српски]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Крило (кошарка)|крила]] и [[Крилни центар|крилног центра]], а тренутно наступа за [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]]. == Каријера == === Клупска === Илић је поникао у млађим категоријама [[КК Варда Вишеград|вишеградске Варде]]. У лето 2015. године прешао је у млађе категорије [[КК Игокеа|Игокее]].<ref>{{cite news |title=Илић потписао за Игокеу |url=http://058.ba/2015/06/ilic-potpisao-za-igokeu/ |accessdate=14. 4. 2019. |work=058.ba |date=12. 6. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190414154535/http://058.ba/2015/06/ilic-potpisao-za-igokeu/ |archive-date=14. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref> Илић је већ од почетка сезоне 2016/17. постао и члан сениорског тима [[КК Игокеа|Игокее]]. Крајем марта 2018. године потписао је први професионални уговор са клубом из [[Лакташи|Лакташа]].<ref>{{cite news |title=Далибор Илић потписао уговор са Игокеом |url=http://basketballsphere.com/dalibor-ilic-potpisao-ugovor-sa-igokeom/ |accessdate=14. 4. 2019. |work=basketballsphere.com |date=27. 3. 2018. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190415233407/http://basketballsphere.com/dalibor-ilic-potpisao-ugovor-sa-igokeom/ |archive-date=15. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref> Током [[Кошаркашка лига Србије 2018/19.|Суперлиге Србије 2019.]] је играо на позајмици у екипи [[КК Мега баскет|Мега Бемакса]].<ref name="Далибор Илић појачава Мегу за Суперлигу">{{cite news |title=Далибор Илић појачава Мегу за Суперлигу |url=http://sportklub.rs/Kosarka/Srbija-KLS/a282865-Dalibor-Ilic-pojacava-Megu-za-Superligu.html |accessdate=14. 4. 2019. |work=sportklub.rs |date=9. 4. 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190414154533/http://sportklub.rs/Kosarka/Srbija-KLS/a282865-Dalibor-Ilic-pojacava-Megu-za-Superligu.html |archive-date=14. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref><ref name="Сад је и званично: Капитен златних Орлића у Меги">{{cite news |title=Сад је и званично: Капитен златних Орлића у Меги |url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/sad-je-i-zvanicno-kapiten-zlatnih-orlica-u-megi/324091 |accessdate=14. 4. 2019. |work=mozzartsport.com |date=9. 4. 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190414154533/https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/sad-je-i-zvanicno-kapiten-zlatnih-orlica-u-megi/324091 |archive-date=14. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref> Четрнаестог јула 2022. године потписао је четворогодишњи уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite web|url=https://kkcrvenazvezda.rs/2022/07/14/dalibor-ilic-novo-pojacanje-crveno-belih/ |title=Далибор Илић ново појачање црвено-белих! |website=kkcrvenazvezda.rs |date=14. 7. 2022. |accessdate=14. 7. 2022.}}</ref> === Репрезентативна === Илић је био капитен састава [[Кошаркашка репрезентација Србије до 18 и 19 година|јуниорске репрезентације Србије]] који је освојио златну медаљу на [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европском првенству]] 2018. године.<ref name="Далибор Илић појачава Мегу за Суперлигу"/><ref name="Сад је и званично: Капитен златних Орлића у Меги"/> У фебруару 2020. године је добио први позив за [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорску репрезентацију Србије]]. Селектор [[Игор Кокошков]] га је уврстио на списак играча за утакмице против [[Кошаркашка репрезентација Финске|Финске]] и [[Кошаркашка репрезентација Грузије|Грузије]] у [[Квалификације за Европско првенство у кошарци 2021.|квалификацијама]] за [[Европско првенство у кошарци 2021.|Европско првенство 2021]].<ref>{{cite news|title= Кокошков одабрао играче за квалификације за Евробаскет |url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2020&mm=02&dd=11&nav_id=1653257 |accessdate=11. 2. 2020. |work=b92.net |date=11. 2. 2020.}}</ref> Илић је дебитовао за сениорску репрезентацију 20. фебруара 2020. у победи над Финском (58:80).<ref>{{cite news|title= Одличан деби Кокошкова: Србија декласирала Финску (ФОТО) |url=https://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:848580-UZIVO-Srbija-blista-u-Finskoj-velika-prednost-na-debiju-Kokoskova |accessdate=2. 3. 2020. |work=novosti.rs |date=11. 2. 2020.}}</ref><ref>{{cite news|title= Дебитант међу Орловима Далибор Илић: Сан постао стварност |url=http://www.zurnal.rs/kosarka/aba-liga/93304/debitant-medju-orlovima-dalibor-ilic-san-postao-stvarnost|accessdate=2. 3. 2020. |work= zurnal.rs |date=22. 2. 2020.}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Игокеа|Игокеа]]''': ** [[Прва лига Босне и Херцеговине у кошарци|Првенство Босне и Херцеговине]] (3): 2016/17, 2019/20, 2021/22. ** [[Куп Босне и Херцеговине у кошарци|Куп Босне и Херцеговине]] (5): 2017, 2018, 2019, 2021, 2022. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европско првенство до 18 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2018. == Галерија == <gallery> Датотека:Dalibor Ilic 6.jpg Датотека:Dalibor Iilc.jpg Датотека:Dalibor Ilic 4.jpg Датотека:Dalibor Ilic.jpg </gallery> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://basketball.eurobasket.com/player/Dalibor-Ilic/Bosnia/BC-Igokea-Aleksandrovac/364213 Профил играча] на сајту -{basketball.eurobasket.com}- {{КК Црвена звезда — тим}} {{DEFAULTSORT:Илић, Далибор}} [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Вишеграђани]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки кошаркаши]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Крилни центри]] [[Категорија:Кошаркаши Игокее]] [[Категорија:Кошаркаши Мега баскета]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] hm3xqatxcmc74e91ng5961g72adm4jq 0 4028385 25115073 24037622 2022-07-20T05:55:05Z 46.240.142.106 Нови подаци у биографији wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|Стефан Митровић}} {{Кошаркаш | име = Стефан Митровић | слика = Stmitrovic.jpg | опис_слике = Стефан Митровић у дресу КК Вршца | пуно_име = Стефан Митровић | надимак = | држављанство = {{застава|Србија}} | датум_рођења = {{датум рођења|1996|10|19|год=да}} | место_рођења = [[Вршац]] | држава_рођења = [[СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,94 m | позиција = [[плејмејкер]] | драфт = | одабрао = | каријера = 2014— | клуб = | број = | године = 2014—2018 <br /> 2018—2019 </br />2019—2020 </br />2020—2021 </br />2021— | клубови = [[КК Вршац|Вршац]] <br /> [[КК Младост Мркоњић Град|Младост Мркоњић Град]]<br /> [[КК Хандлова|Хандлова]]<br /> [[КК Шентјур|Шентјур]]<br /> [[КК Короивос|Короивос]] | тренерске_године = | тренерски_клубови = }} '''Стефан Митровић''' ([[Вршац]], [[19. октобар]] [[1996]]) je [[Србија|српски]] [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[плејмејкер]]а. == Биографија == Кошарком је почео да се бави 2003. године. Прошао је кроз све млађе категорије [[КК Вршац|Хемофарма]]. У сезони 2014/15. као један од лидера Јуниорске лиге Србије скренуо је пажњу на себе и направио прве сениорске кораке.<ref>{{cite web|title=Стефан Митровић: Кошарка је забава у којој уживам!|url=http://www.evrsac.rs/index.php/vesti/item/6037-stefan-mitrovic-kosarka-je-zabava-u-kojoj-uzivam|website=''Евршац''|access-date=22. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190411143924/https://www.evrsac.rs/index.php/vesti/item/6037-stefan-mitrovic-kosarka-je-zabava-u-kojoj-uzivam|archive-date=11. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> У регуларном току јуниорске лиге Србије 2014/15. године бележио је 22,3 поена, 5,9 скокова и 4,6 асистенција по мечу. Од 2014. до 2018. године члан је сениорске екипе [[КК Вршац]] која 2017. године постаје шампион регуларног дела [[Кошаркашка лига Србије|Кошаркашке лиге Србије]].<ref>{{cite web|title=ВРШЧАНИ ПОДИГЛИ ШАМПИОНСКИ ПЕХАР|url=http://www.kkvrsac.rs/muski/index.php/vesti/267-vrshc-ni-p-digli-sh-pi-ns-i-p-h-r|website=''КК Вршац''|date=26. 4. 2017|accessdate=12. 8. 2019|archive-date=10. 05. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170510211229/http://www.kkvrsac.rs/muski/index.php/vesti/267-vrshc-ni-p-digli-sh-pi-ns-i-p-h-r|url-status=dead}}</ref> У сезони 2017/18. са екипом КК Вршац игра и [[Друга Јадранска лига у кошарци|Другу Јадранску лигу]] где осваја треће место у регуларном делу сезоне и игра завршни турнир четири најбоље екипе у Чачку. У сезони 2018/19. је био играч [[КК Младост Мркоњић Град|КК Младост]] из [[Мркоњић Град]]а. Као члан екипе КК Младост 2019. године осваја Куп Републике Српске.<ref>{{cite web|title=Кошаркаши Младости побједници Купа Републике Српске|url=https://srpskainfo.com/kosarkasi-mladosti-pobjednici-kupa-republike-srpske/|website=srpskainfo.com|date=23. 1. 2019|accessdate=12. 8. 2019}}</ref> У сезони 2018/19. бележи 11,3 поена, 3,1 скок и 3,5 асистенција по мечу. У јулу 2019. године потписује за екипу МБК Хандлова из Хандлове (Словачка).<ref>{{Cite web|url=https://mbkhandlova.eu/?p=12444|title=Rozohrávku Baníkov povedie Stefan Mitrovič|last=Procner|first=Pavel|date=03. 07. 2019.|website=MBK Handlová|language=sk-SK|access-date=04. 07. 2019.}}</ref> У сезони 2019/20. као играч Хандлове у првенству Словачке бележи просечно 12,9 поена, 5,4 асистенције (трећи асистент лиге) и 2,7 скокова по мечу.<ref>{{Cite web|url=https://www.basketliga.sk/sk/sutaz/hraci/stefan_mitrovic#statistika |title=Stefan Mitrovič |website=basketliga.sk|language=sk-SK|accessdate=19. 4. 2020.}}</ref> У октобру 2020. године потписује за словеначки [[КК Шентјур|Шентјур]].<ref>{{Cite web|url=http://www.kksentjur.net/novice.php?povzetek=1&ID=1742 |title=Dres Šentjurja oblekel Stefan Mitrović |website=kksentjur.net|language=sl|accessdate=23. 10. 2020.}}</ref> У августу 2021. године потписује за грчки Короивос. У сезони бележи 10.5 поена, 3 скока и 5.7 асистенција ( у првих пет асистената лиге) по утакмици. У јуну 2022. продужава уговор са грчким Короивосом на још једну годину. == Успеси == === Клупски === * [[Кошаркашка лига Србије]] (1): [[Кошаркашка лига Србије 2016/17.|2016/17.]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.eurobasket.com/player/Stefan-Mitrovic/296907 Стефан Митровић] на сајту [[w:en:Eurobasket.com|Eurobasket.com]] {{ен}} * [https://basketball.realgm.com/player/Stefan-Mitrovic/Summary/98972 Стефан Митровић] на сајту [[w:en:RealGM|RealGM.com]] {{ен}} * [https://www.proballers.com/basketball/player/6694/stefan-mitrovic Стефан Митровић] на сајту Proballers.com {{ен}} * [http://www.kls.rs/igrac.php?playerId=5567201&seasonId=100579 Стефан Митровић] на сајту [[Кошаркашка лига Србије|Кошаркашке лиге Србије]] * [https://www.aba-liga.com/player.php?id=2863&sez=17&lea=2 Стефан Митровић] на сајту [[Друга Јадранска лига у кошарци|АБА 2 лиге]] {{DEFAULTSORT:Митровић, Стефан}} [[Категорија:Рођени 1996.]] [[Категорија:Вршчани]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Кошаркаши Вршца]] hbu5zaex1joneuiqrwxtdnt3hwkf4y6 0 4030750 25114847 23934600 2022-07-19T21:06:10Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ФРАНЦ СТАДЛЕР | слика = Stadler Franc.jpg | опис_слике= Франц Стадлер | датум_рођења = {{Датум рођења|1915|5|30}} | место_рођења =[[Шишка]], код [[Љубљана|Љубљане]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2000|2|1|1915|5|30}} | место_смрти =[[Љубљана]] | држава_смрти =[[Словенија]] | професија= | КПЈ=[[1941]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[15. јул]] [[1952]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent"{{!}} {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Франц Стадлер Пепе''' ([[Љубљана]], [[30. мај]] [[1915]] — Љубљана, [[1. фебруар]] [[2000]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Словенија|Социјалистичке Републике Словеније]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[30. мај]]а [[1915]]. године у љубљанском предграђу [[Шишка]]. Потицао је из радничке породице. Његов отац Франц је био железничар и умро је [[1930]]. године, па је мајка остала сама са четворо мале деце. Након завршетка основне школе у Шишки, похађао је четири разреда гимназије и два разреда Трговачке школе у Љубљани. Пошто је морао сам да се издржава, упоредо са школом је радио код једног кровопокривача, као и обављао разне физичке послове, копао је и товарио шљунак, фарбао натписе на вагонима, штампао честитке и разгледнице, цртао графиконе на љубљанском сајму и др.{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}} Војни рок у [[Југословенска војска|Југословенској војсци]] је одслужио у [[Славонски Брод|Славонском Броду]], након чега се запослио у Поштанској штедионици у Љубљани. Био је веома активан у спортским друштвима. Још као дечак од шест година је почео да вежба у спортском друштву „Слобода” у Шишки. Био је члан ове организације све до њеног распуштања, а након тога је [[1935]]. године прешао у [[Соко Краљевине Југославије|соколско друштво]], где је био активан све до почетка [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]]. Поред лаке [[Атлетика|атлетике]] бавио се и скоковима у воду у спортском друштву „Илирија” у Љубљани, а био је и на гимнастичком течају у [[Београд]]у.{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}} За омладински [[Раднички покрет|револуционарни покрет]] га је заинтересовао његов комшија и друг [[Звонимир Рунко]], који је био члан тада илегалног [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Једно време су заједно тренирали у „Соколу”, али су Звонимира касније искључили из организације због везе са комунистима. Како је знао да је Франц симпатизер [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], Звонимир му је повремено доносио револуционарну и [[Марксизам|марксистичку]] литературу. Код момка из сиромашне радничке породице, који је био васпитаван у борбеном духу, ова литература је брзо пробудила интересовање за омладински револуционарни раднички покрет.{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}} Након [[Априлски рат|Априлског рата]] и [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године Франц се преко Звонимира Рунка укључио у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), чији је организатор у Шишки био [[Франц Равбар]]. Заједно са Рунком, Франц је био члан ударних група [[Служба обавештавања и безбедности|Службе обавештавања и безбедности]] (ВОС), које су у лето 1941. године вршиле оружане акције и саботаже у [[Љубљана у Народноослободилачкој борби|окупираној Љубљани]] и њеној околини. Овде се Франц упознао и повезао са Златом Божичем и Надом Ћамерник, од којих је добио задатак да ради на организовању одбора [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта Словеније]] (ОФ), а на препоруку Рунка је био примљен у чланство [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]] (КПС).{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}} Најпре је био члан Теренског одбора Ослободилачког фронта, а затим квартовског одбора ОФ у Шишки, где је био задужен за рад технике, односно за растурање илегалне литературе и летака Ослободилачког фронта. Како је ОФ био вишестраначка организација, којој су се поред комуниста прикључили и представници „Сокола” и [[Хришћански социјализам|хришћанских социјалиста]], Франц је у квартовском одбору ОФ у Шишки био представник Комунистичке партије.{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|Новембра 1941.]] године као способан активиста је био укључен у најужи круг организатора устанка у Шишки, па је од Франца Равбара добио ново задужење — постао је секретар Службе обавештавања и безбедности (ВОС). Убрзо након тога, почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра]] у Љубљани је био ухапшен [[Антон Тоне Томшич|Тоне Томшич]] секретар ЦК КП Словеније, па су одбори ВОС добили задатак да га ослободе. У организацији и извршењу акције бекства из затвора на Блајвајсовој цести у Љубљани учествовао је и Франц, али она није успела, јер је кључ за отварање ћелије био лоше направљен. Како се у акцијама Службе обавештавања и безбедности истакао као предузимљив и храбар борац, постепено је преузимао све одговорније функције, па је [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|марта 1942.]] године постао командир групе ВОС, а у мају исте године најпре заменик, па потом командир Службе обавештавања и безбедности у Љубљани. Упоред са овим илегалним акцијама, све време је до одласка у партизане [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.|јуна 1943.]] године радио у Поштанској штедионици у Љубљани.{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1942.|Октобра 1942.]] године је по налогу руководства Ослободилачког фронта и КП Словеније, организовао и извршио атентат на [[Марко Натлачен|Марка Натлачена]], бившег бана [[Дравска бановина|Дравске бановине]] и сарадника окупатора. Атенат је извршен [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1942.#13. октобар|13. октобра]] у Љубљани, када је Франц преобучен у свештеника ушао у кућу Натлачена и убио га. Поред Франца у организацији атентата су учествовали и други припадници ВОС, међу којима — Лидија Дермастиа Лиза, Фрањо Кроупа Ацко, Јоже Ројц Ладо, Нуша Пирјевец и [[Едо Брајник]]. Убрзо након ове акције, [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.|новембра 1942.]] године је постао командант Народне заштите за Љубљану, која је била шира и масовнија организација у оквиру Ослобоидлачког фронта и у којој је деловала Службе обавештавања и безбедности. Јединице Народне заштите имале су у окупираној Љубљани око 1.500 активиста.{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}} Јуна 1943. године је напустио окупирану Љубљану и прешао на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију]], где је ступио у партизанске јединице. Најпре се борио у [[Пета словеначка ударна бригада|Петој словеначкој бригади]], где је био заменик команданта Трећег батаљона. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1943.|Јула 1943.]] је био рањен у борбама у близини [[Семич]]а, па се до [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра]] исте године налазио у партизанској болници. Након оздрављења се поново вратио обавештајном раду и постао инструктор Службе обавештавања и безбедности (ВОС) у Гросупељском и Стишком округу. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1944.|фебруара 1944.]] године ВОС укинут постао је заменик команданта дивизије Војске државне безбедности (ВДВ), која је након формирања [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране]] (КНОЈ) постала његова Друга словеначка дивизија. [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1944.|Маја 1944.]] је послат у [[Штајерска (Словенија)|Штајерску]], где је радио на реорганизацији јединица бивше Службе безбедности и обавештења и од њих је формирао Трећу бригаду Војске државне безбедности, односно Трећу бригаду Друге словеначке дивизије КНОЈ. Са овом бригадом је учествовао у борбама у [[Савињска (регија)|Свињској долини]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1944.|Новембра 1944.]] године је додељен [[Одељење за заштиту народа|Одељењу за заштиту народа]] Словеније, која га је [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1945.|27. априла 1945.]] године, као способног обавештајца, заједно с већом групом оперативаца и посебним задацима, послала у [[Трст]], према коме су напрадовале јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|Југословенске армије]] (ЈА). Овде је био управник специјалног сектора ОЗНЕ, а након [[Тршћанска операција|ослобођења Трста]] је постао привремени управник затвора. Потом се [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1945.|20. маја 1945.]] године вратио у Љубљану и наставио да ради у Одељењу за заштиту народа (ОЗНА), односно [[Служба државне безбедности|Управи државне безбедности]] (УДБА). Најпре је био шеф Одсека ОЗНЕ за Љубљану, од јуна до августа [[1945]], а потом референт ОЗНЕ за Словенију, до септембра [[1945]]. године. Након тога се до пензионисања децембра [[1965]]. године налазио на разним одговорним дужностима у Управи државне безбедности Словеније — шеф Одсека, инспектор, помоћник начелника Осмог одељења, начелник Четвртог и Шестог одељења, начелник одељења при Републичком секретеријату за унутрашње послове СР Словеније и др.{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}} Имао је чин [[потпуковник]]а, који је добио септембра [[1948]]. године, а како је војна организација у УДБИ укинута [[1952]]. године, а самим тим и војни чинови, остао је у овом чину до пензионисања. Потом је био активан као друштвено-политички радник у [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словенији]]. Налазио се на следећим дужностима — председник Градског одбора СУБНОР Љубљане, председник Среског одбора СУБНОР Љубљане, члан Главног одбора и члан Секртеријата Главног одбора [[СУБНОР Словеније]], члан Савезне комисије за решавање стамбених питања борца, члан Савета за социјално старање при [[Извршно веће Скупштине СР Словеније|Извршном већу СР Словеније]]. Од [[1957]]. године је био потпредседник, а затим и председник Одбора за поход путевима партизанске Љубљане при Скупштини града Љубљане.{{sfn|Народни хероји|1982|p=208}} Умро је [[1. фебруар]]а [[2000]]. године у Љубљани. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] године и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] је одликован [[15. јул]]а [[1952]]. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=208}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} == Спољашње везе == * [https://www.slovenska-biografija.si/oseba/sbi600449/ Slovenski biografski leksikon] * [http://freeweb.siol.net/repnikc/701.html Zasebna zbirka Repnik] {{Wayback|url=http://freeweb.siol.net/repnikc/701.html |date=20201108154245 }} {{Народни хероји-Љубљана}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Стадлер, Франц}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 2000.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]] [[Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - С]] k6rw6zk6r9un0zfuomn2tu7ryej23f9 0 4035932 25114041 24416184 2022-07-19T13:09:42Z Spawnjfk 281183 Dopuna karijere wikitext text/x-wiki {{недовољно извора}} {{Инфокутија Глумац | име = Снежана Дакић | слика = Snezana Dakic WikiPedia.jpg | опис_слике = Снежана Дакић | ширина_слике = 200п | пуно_име = | друга_имена = | надимци = | датум_рођења = {{датум рођења|1969|3|19|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = [[Православље]] | претходно = | супружници = | партнери = | деца = 1 | родитељи = | породица = | активни_период = | образовање = | универзитет = | занимање = [[новинар]] и [[професор]] | богатство = | жанрови = | битне_улоге = | веб-сајт = | потпис = | IMDb = }} '''Снежана Дакић''' ([[Београд]], [[19. март]] [[1969]]) српска је [[Радио|радијска]] и [[Телевизија|телевизијска]] уредница, [[Новинар|новинарка]] и [[Водитељ|водитељка]], професор [[Шпански језик|шпанског језика]] и [[Књижевност|књижевности]], као и асистент на предмету Радио и ТВ новинарство и Агенцијско новинарство на Факултету за културу и медије [[Универзитет Мегатренд|Универзитета Мегатренд]]. == Биографија == Рођена је [[19. март]]а [[1969]]. године у [[Београд]]у. Живела је у насељу [[Карабурма]] и похађала Основну школу „[[Стјепан Стева Филиповић|Степан Стево Филиповић]]”. Након тога уписала је [[Пета београдска гимназија|Пету београдску гимназију]], новинарски смер, а матурски рад је припремала у часопису „[[НИН]]”, где јој је ментор био [[Александар Тијанић]]. Две године се бавила уметничким клизањем, а након тога атлетским дисциплинама скок у вис и скок у даљини које је тренирала пет година.<ref>[https://www.biografija.org/televizija/snezana-dakic/ Веб-сајт Биографија.орг]</ref> Углавном је освајала бронзане и сребрне медаље, добила је и по неко злато. У једном интервјуу казала је да је редовно тренирала, али да није била „олимпијска нада”. Још током средње школе почела је да ради на радију, па се због мањка слободног времена одрекла каријере професионалне спортисткиње и започела новинарску каријеру. Након завршене средње школе, уписала је [[Филолошки факултет у Београду]], смер шпански језик и књижевност. Дипломирала је [[1998]]. године. Била је удата за бизнисмена Владимира Микића с којим има ћерку Лауру. Живи и ради у Београду. === Каријера === Новинарску каријеру започела је још као средњошколка у омладинском радију „[[Индекс 202]]”. Након тога је на „[[Студио Б|Студију Б]]” водила емисију „[[Прекобројни час]]”, а на Радију „Београд” емисију „[[Нико као ја]]”. Од [[1991]]. године радила је на Радију „[[ТВ Политика|Политика]]” као новинар, уредник и презентер вести. Њена емисија „[[У тренду]]” почела је да се емитује прво на радију, а потом и на Телевизији „[[ТВ Политика|Политика]]”. Проширено издање колажне емисије „[[У тренду]]” је од [[2001]]. до [[2006]]. године уређивала и водила на Телевизији „[[РТВ БК|БК]]”. С новим концептом и у новом формату, те под именом „[[Живот у тренду]]” Снежана је [[2007]]. године своју емисију почела да ради на телевизији „[[РТВ Пинк|Пинк]]”. Од [[2015]]. до [[2017]]. године била је аутор, уредник и водитељ бројних емисија на „[[Женској ТВ]]”, а од краја [[2017]]. године води јутарњи програм викендом на телевизији „[[Хепи]]”. Од [[2022]]. године ради у [https://www.hypeproduction.rs/ Hype Production] као креативни директор и на Hype телевизији има емисију "Мале ствари". Дакићева је током дугогодишње каријере успела да интервјуише многе светске дизајнере, модне креаторе, глумце, моделе и певаче, те да публици на овом простору прикаже ексклузивне извештаје са великих модних догађаја. Њена емисија „У тренду” је недавно прославила 20. годишњицу постојања. Током досадашње каријере, Дакићева и њена емисија освојиле су бројне престижне награде, а 2017. године проглашена је Нај женом 21. века. Своје знање и искуство већ неколико година преноси студентима на факултету за културу и медије Универзитета Мегатренд у [[Београд|Београду]]. == Види још == * [[Сања Маринковић]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.biografija.org/televizija/snezana-dakic/ Веб-сајт Биографија.орг] * [https://www.sveopoznatima.com/snezana-dakic-biografija/ Беб-сајт Све о познатима] {{портал бар|Биографија|Србија|Београд}}{{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Дакић, Снежана}} [[Категорија:Рођени 1969.]] [[Категорија:Српске радијске водитељке]] [[Категорија:Српске телевизијске водитељке]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Водитељи из Београда]] j0ms48brtn9o0xx2bzrjiktjg76uodm 25114043 25114041 2022-07-19T13:11:46Z Spawnjfk 281183 Dopuna websajtova za dopunu karijere. wikitext text/x-wiki {{недовољно извора}} {{Инфокутија Глумац | име = Снежана Дакић | слика = Snezana Dakic WikiPedia.jpg | опис_слике = Снежана Дакић | ширина_слике = 200п | пуно_име = | друга_имена = | надимци = | датум_рођења = {{датум рођења|1969|3|19|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = [[Православље]] | претходно = | супружници = | партнери = | деца = 1 | родитељи = | породица = | активни_период = | образовање = | универзитет = | занимање = [[новинар]] и [[професор]] | богатство = | жанрови = | битне_улоге = | веб-сајт = | потпис = | IMDb = }} '''Снежана Дакић''' ([[Београд]], [[19. март]] [[1969]]) српска је [[Радио|радијска]] и [[Телевизија|телевизијска]] уредница, [[Новинар|новинарка]] и [[Водитељ|водитељка]], професор [[Шпански језик|шпанског језика]] и [[Књижевност|књижевности]], као и асистент на предмету Радио и ТВ новинарство и Агенцијско новинарство на Факултету за културу и медије [[Универзитет Мегатренд|Универзитета Мегатренд]]. == Биографија == Рођена је [[19. март]]а [[1969]]. године у [[Београд]]у. Живела је у насељу [[Карабурма]] и похађала Основну школу „[[Стјепан Стева Филиповић|Степан Стево Филиповић]]”. Након тога уписала је [[Пета београдска гимназија|Пету београдску гимназију]], новинарски смер, а матурски рад је припремала у часопису „[[НИН]]”, где јој је ментор био [[Александар Тијанић]]. Две године се бавила уметничким клизањем, а након тога атлетским дисциплинама скок у вис и скок у даљини које је тренирала пет година.<ref>[https://www.biografija.org/televizija/snezana-dakic/ Веб-сајт Биографија.орг]</ref> Углавном је освајала бронзане и сребрне медаље, добила је и по неко злато. У једном интервјуу казала је да је редовно тренирала, али да није била „олимпијска нада”. Још током средње школе почела је да ради на радију, па се због мањка слободног времена одрекла каријере професионалне спортисткиње и започела новинарску каријеру. Након завршене средње школе, уписала је [[Филолошки факултет у Београду]], смер шпански језик и књижевност. Дипломирала је [[1998]]. године. Била је удата за бизнисмена Владимира Микића с којим има ћерку Лауру. Живи и ради у Београду. === Каријера === Новинарску каријеру започела је још као средњошколка у омладинском радију „[[Индекс 202]]”. Након тога је на „[[Студио Б|Студију Б]]” водила емисију „[[Прекобројни час]]”, а на Радију „Београд” емисију „[[Нико као ја]]”. Од [[1991]]. године радила је на Радију „[[ТВ Политика|Политика]]” као новинар, уредник и презентер вести. Њена емисија „[[У тренду]]” почела је да се емитује прво на радију, а потом и на Телевизији „[[ТВ Политика|Политика]]”. Проширено издање колажне емисије „[[У тренду]]” је од [[2001]]. до [[2006]]. године уређивала и водила на Телевизији „[[РТВ БК|БК]]”. С новим концептом и у новом формату, те под именом „[[Живот у тренду]]” Снежана је [[2007]]. године своју емисију почела да ради на телевизији „[[РТВ Пинк|Пинк]]”. Од [[2015]]. до [[2017]]. године била је аутор, уредник и водитељ бројних емисија на „[[Женској ТВ]]”, а од краја [[2017]]. године води јутарњи програм викендом на телевизији „[[Хепи]]”. Од [[2022]]. године ради у [https://www.hypeproduction.rs/ Hype Production] као креативни директор и на [https://hypetv.rs/ Hype телевизији] има емисију "Мале ствари". Дакићева је током дугогодишње каријере успела да интервјуише многе светске дизајнере, модне креаторе, глумце, моделе и певаче, те да публици на овом простору прикаже ексклузивне извештаје са великих модних догађаја. Њена емисија „У тренду” је недавно прославила 20. годишњицу постојања. Током досадашње каријере, Дакићева и њена емисија освојиле су бројне престижне награде, а 2017. године проглашена је Нај женом 21. века. Своје знање и искуство већ неколико година преноси студентима на факултету за културу и медије Универзитета Мегатренд у [[Београд|Београду]]. == Види још == * [[Сања Маринковић]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.biografija.org/televizija/snezana-dakic/ Веб-сајт Биографија.орг] * [https://www.sveopoznatima.com/snezana-dakic-biografija/ Беб-сајт Све о познатима] {{портал бар|Биографија|Србија|Београд}}{{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Дакић, Снежана}} [[Категорија:Рођени 1969.]] [[Категорија:Српске радијске водитељке]] [[Категорија:Српске телевизијске водитељке]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Водитељи из Београда]] nhl94wohau1zimfc0jdm2fu5v3vhfmj 2 4050344 25114177 25113075 2022-07-19T15:48:04Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki * [[Шаблон:Жене народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Јединице НОВЈ-народни хероји]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-брачни парови]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Далмација]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-лекари]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-националне мањине]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва далматинска бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва крајишка бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-рођени ван СФРЈ]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-северна Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-странци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] nbwed5fglwfyk551jbh4xfjskwsug0k 25114181 25114177 2022-07-19T15:49:15Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Јединице НОВЈ-народни хероји]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-брачни парови]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Далмација]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-лекари]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-националне мањине]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва далматинска бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва крајишка бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-рођени ван СФРЈ]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-северна Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-странци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} d6jr9675o12zuwo8p2b76tv1jim0ail 25114182 25114181 2022-07-19T15:49:52Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Јединице НОВЈ-народни хероји]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-брачни парови]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Далмација]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-лекари]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-националне мањине]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва далматинска бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва крајишка бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-рођени ван СФРЈ]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-северна Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-странци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} 5y8xsonr4w91kyp4j6o2t0z3ywrwmcm 25114183 25114182 2022-07-19T15:50:23Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-брачни парови]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Далмација]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-лекари]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-националне мањине]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва далматинска бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва крајишка бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-рођени ван СФРЈ]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-северна Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-странци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} s8a8sf8fzk6cegdp50xjszc5rzo99o5 25114215 25114183 2022-07-19T15:58:44Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-брачни парови]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Далмација]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-лекари]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-националне мањине]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва далматинска бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва крајишка бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-рођени ван СФРЈ]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-северна Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} st66wa917yn4012v8gvtc6mzttz3h8w 25114216 25114215 2022-07-19T15:59:23Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-брачни парови]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-лекари]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-националне мањине]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва далматинска бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва крајишка бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-рођени ван СФРЈ]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-северна Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} 3agrcsqfhr7zvv801xjhtmz4plv0rki 25114217 25114216 2022-07-19T16:00:00Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-брачни парови]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-лекари]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-националне мањине]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва далматинска бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва крајишка бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-рођени ван СФРЈ]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} cimwegh6v9jedquurau9qre8dtxhyvz 25114241 25114217 2022-07-19T16:06:48Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-брачни парови]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-лекари]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-националне мањине]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва далматинска бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва крајишка бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} 6zqe97uk6k4nsh7mn22hwehpuuc5ed7 25114278 25114241 2022-07-19T16:24:35Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-брачни парови]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-лекари]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва далматинска бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва крајишка бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} saok1l8giqywrj4csl3bmnyv4ujg94l 25114309 25114278 2022-07-19T16:32:24Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-брачни парови]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва далматинска бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва крајишка бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} ov9rg17klsxsunrjgkwpa4dzq26ues0 25114354 25114309 2022-07-19T17:05:05Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва далматинска бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва крајишка бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} gw1w6vd5xir2duw2l1u3kbe5z0un8jd 25114360 25114354 2022-07-19T17:07:49Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Прва крајишка бригада]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} f3rczj8a3e33f5rd66h7uh0kmu1vk9z 25114371 25114360 2022-07-19T17:10:22Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-омладинци]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} glhy08w6siq6j4zw22t1wkf393nn2ld 25114395 25114371 2022-07-19T17:18:05Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Црна Гора]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} hywhbehuts8as9thz4cnr7q1kbxzpf4 25114417 25114395 2022-07-19T17:23:08Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Хрватска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} 3v8wilyx8kzp8yac87ou6tf7k8miw4l 25114425 25114417 2022-07-19T17:25:46Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Словенија]] * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} lqplbkwfpw5ujzdlzpj60kbsvbr1njy 25114438 25114425 2022-07-19T17:29:01Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Жене народни хероји-Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} dvk5i0usoq0rrq4i2qugf0kf4on3eko 25114460 25114438 2022-07-19T17:33:43Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Бања Лука]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} gvcto75co44mellhyqjkoc04d1lunpw 25114498 25114460 2022-07-19T17:59:44Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Београд]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} p9xqq9w6qkpb8tai5ka2savk24xamrm 25114524 25114498 2022-07-19T18:06:34Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Ужице]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} efx0c6bnimb8fqriq2kgt8ljp9qilm6 25114541 25114524 2022-07-19T18:12:22Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Чачак]] {{refend}} 95851oepvee53efmv13z7ryv4kz5lzo 25114576 25114541 2022-07-19T18:20:59Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босански Петровац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] {{refend}} kdvcvnycpmclpkhaeob80m0p09wbtyi 25114634 25114576 2022-07-19T19:20:52Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Даниловград]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] {{refend}} 4n66sbd0wptakehmqki9jfpq4l6mu0l 25114672 25114634 2022-07-19T19:28:26Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Дрвар]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] {{refend}} lgppt7z5jsk3oqrmiivbdx197q6xcrx 25114687 25114672 2022-07-19T19:31:50Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Загреб]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] {{refend}} s9uwr6y5hflh7mv5l08unmwqkp0622q 25114708 25114687 2022-07-19T19:38:40Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] {{refend}} e3rrrc5zp3t5xu4jqyh6kfpmgczgdyw 25114738 25114708 2022-07-19T20:10:13Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] {{refend}} {{DISPLAYTITLE:Корисник:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{иконица за администраторе}} {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width: 100%; background-color: #ced1d5; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <!-- This is the start of the main container: --> [[Датотека:Tilisunahütte Panorama.jpg|no_border|left|900px]] <div style="position: absolute; right: 0.4em; top: 1em; z-index: 10; width: 250px; border: none; background-color:none;"> <!-- START RIGHT USERBOXES --> <div style="opacity: 0.8; -moz-opacity: 0.8;"> {{Корисник Вики/Хигијена}} {{Корисник Вики/УН-Женева}} {{Корисник Вики/Краљ-филозоф}} <!-- END RIGHT USERBOXES --> |} [[en:User:Sadko]] en9atj9sohciuvrmh6vhm34whyptgho 25114740 25114738 2022-07-19T20:10:25Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крагујевац]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] {{refend}} e3rrrc5zp3t5xu4jqyh6kfpmgczgdyw 25114819 25114740 2022-07-19T21:00:50Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Љубљана]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] {{refend}} b4e2zk6b3ucz6nt7hmncbshb4utti4y 25114859 25114819 2022-07-19T21:08:13Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{refbegin|2}} * [[Шаблон:Народни хероји-Банија и Сисак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Босанска Посавина и Семберија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Војводина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Горски Котар и Покупље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Западна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-источна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Источна Србија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Истра и Приморје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Јужна Србија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Козара]] * [[Шаблон:Народни хероји-Кордун]] * [[Шаблон:Народни хероји-Корушка, Прекомурје и Штајерска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Косово и Метохија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Крањска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Македонија2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Мославина и Подравина]] * [[Шаблон:Народни хероји-Никшић]] * [[Шаблон:Народни хероји-Подгорица]] * [[Шаблон:Народни хероји-Поморавље]] * [[Шаблон:Народни хероји-Приморска]] * [[Шаблон:Народни хероји-Санџак]] * [[Шаблон:Народни хероји-Сарајево]] * [[Шаблон:Народни хероји-Славонија]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина1]] * [[Шаблон:Народни хероји-Херцеговина2]] * [[Шаблон:Народни хероји-Хрватско Загорје и Међимурје]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч]] * [[Шаблон:Народни хероји-централна Босна]] * [[Шаблон:Народни хероји-Цетиње]] * [[Шаблон:Народни хероји-Црногорско приморје]] {{refend}} pk2jcsbq3r24d4kxrc2g8tcr1wvbd2y 0 4050468 25114663 22136954 2022-07-19T19:26:48Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИЛОСАВ РАДУЛОВИЋ | слика = Milosav Radulović.jpg | опис_слике=Милосав Радуловић | датум_рођења = {{Датум рођења|1915||}} | место_рођења =[[Ново Село (Даниловград)|Ново Село]], код [[Даниловград]]а | држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|1|5|1915||}} | место_смрти = [[Сиљавица]] | држава_смрти = [[Независна Држава Црна Гора|НД Црна Гора]] |професија=[[земљорадња|земљорадник]] |КПЈ=почетка [[1941]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] |народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Милосав Радуловић''' ([[Ново Село (Даниловград)|Ново Село]], код [[Даниловград]]а, [[1915]] — [[Сиљавица]], [[5. јануар]] [[1943]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 1915. у Новом Селу, код Даниловграда, у сиромашној сељачкој породици. После завршене основне школе, бавио се земљорадњом. Као врло млад приступио је радничком покрету. Почетком [[1941]]. године, постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. После [[Априлски рат|Априлског рата]] и капитулације југословенске војске, радио је интензивно на припремама за устанак. Био је један је од главних организатора устанка у свом крају. У току [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] био је изабран за политичког руководиоца Спушког устаничког батаљона и истакао се у борбама приликом ослобођења [[Спуж]]а и на Вељем брду. Као истакнут партијско-политички радник, септембра 1941, на месној партијској конференцији, био је изабран за члана Месног комитета КПЈ Даниловград, а два месеца касније за заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] Команско-загарачког батаљона, који је у то време био у саставу [[Партизански одред Бијели Павле|одреда „Бијели Павле"]], а од почетка марта [[1942]]. у саставу [[Ловћенски партизански одред|Ловћенског одреда]]. У пролећним данима 1942. године, истакао се у борбама у Загарчу, Цуцама, код [[Грахово (Никшић)|Грахова]] и других места, вођеним на правцу повлачења партизанских снага ка Босни. Крајем маја 1942, био је враћен из рејона Грахова на окупирану територију среза цетињског, са задатком да, као илегалац, у непријатељској позадини ради на јачању позиција [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког покрета]]. Као илегалац боравио је претежно на територији Комана, Бандића, Загарча, Новог Села, Косовог Луга и Загреде, радећи на обнављању партијске организације на том терену у својству члана Међуопштинског партијског бироа, формираног средином 1942. године. Дана 5. јануара 1943, опколио га је [[Југословенска војска у отаџбини|четнички]] батаљон у једној кући под Сиљавицом и позвао да се преда. Заједно с једним другом, искочио је из куће у намери да пружи отпор и онемогући непријатељу да их зароби. Пао је погођен куршумима испред самих кућних врата, а његов друг неколико метара даље. Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=154}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Даниловград}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Радуловић, Милосав}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Комунисти Црне Горе]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] sjcg2lyh7xsgpsnq0nidlltepvsaoin 0 4053607 25115082 25113726 2022-07-20T06:02:51Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|суперхеројски филм из 2022.}} {{Инфокутија Филм | назив = Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила | слика = Doctor Strange in the Multiverse of Madness poster.jpg | опис слике = Филмски постер на српском језику | изворни назив = -{Doctor Strange in the Multiverse of Madness}- | режија = [[Сем Рејми]] | сценарио = Мајкл Волдрон | продуцент = [[Кевин Фајги]] | на основу = {{темељи се на|-{[[Marvel Comics]]}-}} | главне улоге = {{Plainlist| * [[Бенедикт Камбербач]] * [[Елизабет Олсен]] * [[Чуетел Еџиофор]] * [[Бенедикт Вонг]] * [[Чочитл Гомез]] * [[Мајкл Сталбарг]] * [[Рејчел Макадамс]] }} | музика = Дени Елфман | кинематографија = Џон Метисон | монтажа = {{Plainlist| * Боб Муравски * Тија Нолан }} | издавачка кућа = -{[[Marvel Studios]]}- | дистрибутер = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Walt Disney Studios Motion Pictures]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[MegaCom Film]]}- }} | година = 2022. | трајање = 126 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 200 милиона долара | зарада = 955 милиона долара<ref name="BOM">{{Cite Box Office Mojo |title=Doctor Strange in the Multiverse of Madness |id=9419884 |access-date=June 3, 2022}}</ref><ref name="NUM">{{Cite The Numbers |title=Doctor Strange in the Multiverse of Madness |id=Doctor-Strange-in-the-Multiverse-of-Madness-(2022) |access-date=June 3, 2022}}</ref> | претходни = [[Доктор Стрејнџ (филм из 2016)|Доктор Стрејнџ]] | следећи = }} '''''Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила''''' ({{јез-ен|Doctor Strange in the Multiverse of Madness }}) амерички је [[суперхеројски филм]] из 2022. године у режији [[Сем Рејми|Сема Рејмија]]. Наставак је филма ''[[Доктор Стрејнџ (филм из 2016)|Доктор Стрејнџ]]'' и 28. је филм у [[Марвелов филмски универзум|Марвеловом филмском универзуму]], као и први хорор филм у њему. Сценарио потписује Мајкл Волдрон на основу стрипа ''[[Доктор Стрејнџ (стрип)|Доктор Стрејнџ]]'' аутора [[Стен Ли|Стена Лија]] и Стива Дитка, док је [[Филмски продуцент|продуцент]] филма [[Кевин Фајги]]. Главне улоге тумаче [[Бенедикт Камбербач]] као Доктор Стрејнџ и [[Елизабет Олсен]] као [[Гримизна Вештица|Гримизна Вештица]], док су у осталим улогама [[Чуетел Еџиофор]], [[Бенедикт Вонг]], [[Ксочитл Гомез]], [[Мајкл Сталбарг]] и [[Рејчел Макадамс]]. У филму, Стрејнџ и његови савезници путују у [[мултиверзум]] да би се суочили са мистериозним новим противником. Редитељ и косценариста првог филма, Скот Дериксон, планирао је наставак од октобра 2016. године. Потписао је да се врати као режисер у децембру 2018, када је потврђено да ће се и Камбербеч вратити. Наслов филма је објављен у јулу 2019. заједно са учешћем Олсенове, док је Џејд Хали Бартлет ангажована да напише сценарио тог октобра. Дериксон је напустио место режисера у јануару 2020, наводећи креативне разлике, а Волдрон и Рејми су се придружили следећег месеца и почели испочетка. Снимање је почело у новембру 2020. у [[Лондон]]у, али је одложено у јануару 2021. због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]]. Продукција је настављена до марта 2021. и завршена средином априла у [[Самерсет]]у. Филм је такође сниман у [[Сари (грофовија)|Сари]]ју и [[Лос Анђелес]]у. Филм је премијерно приказан 2. маја 2022. у [[Холивуд]]у, док је у америчке биоскопе пуштен 6. маја исте године.<ref>{{ен}} {{Cite news |url=https://www.gamespot.com/gallery/doctor-strange-in-the-multiverse-of-madness-everyt/2900-2977/|title = -{Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила}- |accessdate= 16. август 2019.|publisher=www.gamespot.com |date = 15. август 2019.}}</ref> Добио је позитивне критике критичара, који су похвалили режију, кинематографију, визуелне ефекте, музику, акционе сцене, емоционалну тежину и глуму, али су критиковали сценарио и филмски темпо. == Радња == Америка Чавез и алтернативна верзија [[Доктор Стрејнџ (стрип)|Стивена Стрејнџа]] беже од демона кроз простор између универзума тражећи Књигу Вишантија, која би им помогла у борби против зла. Демон убије Стрејнџа, а Америка отвори портал који их све троје пребаци на Земљу-616.{{напомена|Земља-616 приказана је у Марвеловом филмском универзуму.}} где Стивен Стрејнџ напушта свадбу своје бивше веренице, Кристин Палмер, и уз помоћ Врховног врача, Вонга{{напомена|Као што је приказано у филму ''[[Спајдермен: Пут без повратка]]'', Вонг је заузео место Врховног врача након што је Стрејнџ нестао након Рата бескраја.}} порази демона и спасе Америку. Америка објасни двојици чаробњака да ју је демон јурио јер има способност кретања кроз [[мултиверзум]]. Препознајући знаке вештичје магије на демону и лешу другог Стрејнџа, Стивен Стрејнџ одлази до [[Гримизна Вештица|Ванде Максимов]] ради консултација. Ванда се излеће и открива да она стоји иза напада на Америку чије моћи жели за себе како би поново била са својом децом, Томијем и Билијем,{{напомена|Деца коју је Ванда Максимов створила својом магијом приказана су у телевизијској серији ''[[ВандаВизија]]''.}} у неком другом универзуму. Након читања Даркхолда,{{напомена|Даркхолд, књига проклетих, приказана је у серији ''ВандаВизија'', али и раније у серији ''[[Агенти Шилда]]''.}} Ванда је своје моћи подигла на неслућене висине и сада себе назива Гримизном Вештицом. Након што Стрејнџ одбије да преда Америку Ванди на милост, она напада Камар-Таџ и масакрира учитеље мистичних вештина. Америка отвара портал који њу и Стрејнџа баца на Земљу-838. Ванда користи враџбину из Даркхолда која јој омогући да „сновоходи” између светова и заузме тело своје верзије са Земље-838, која живи породичним животом са двојицом синова. Америка и Стрејнџ траже помоћ на Земљи-838, али их Карл Мордо{{напомена|Лик Карла Морда, Стрејнџовог ментора који се окренуо против Древне, приказан је у филму ''[[Доктор Стрејнџ (филм из 2016)|Доктор Стрејнџ]]''.}} на превару заробљава и изводи пред суд Илумината, друштва највећих хероја на Земљи-838 чији су чланови Капетан Картер,{{напомена|Лик Капетана Картер први пут је приказан у серији ''[[Шта ако...?]]''.}} краљ Блекагар Болтагон,{{напомена|Лик Блекагара Болтагона, односно Црне Муње, дебитовао је у Марвеловој серији ''Надљуди''.}} капетан Марија Рамбо,{{напомена|Алтернативни лик Марије Рамбо, пријатељице Керол Данверс, појављује се у филму ''[[Капетан Марвел (филм)|Капетан Марвел]]''.}} Рид Ричардс из Фантастичне четворке и [[Професор Екс|професор Чарлс Ксавијер]], вођа Икс-људи.{{напомена|Лик Чарлса Ксавијера један је од главних ликова у [[Икс-мен (филмска серија)|филмској франшизи о Икс-људима]].}} Пре него што Илуминати успеју да донесу суд о Стрејнџовим акцијама, Ванда долази и порази их у борби. Стрејнџ и Америка беже уз помоћ научнице у тиму Илумината, Кристин Палмер са Земље-838. Бег до Књиге Вишантија бива неуспешан јер их Ванда налази и уз Америкину моћ шаље Стрејнџа и Палмерову у разрушени универзум где је једини преживели алтернативна верзија Стрејнџа.{{напомена|Овај универзум личи на онај из серије ''Шта ако...?'', али се лик Врховног Стрејнџа не појављује.}} На Земљи-616, Ванда спрема чини којима ће одузети моћи Америци, а до којих је дошла уз присилу Вонга након што јој је једна од учитељица мистичних вештина уништила Даркхолд. Стрејнџ и Палмер успевају да поразе алтернативну верзију Стрејнџа. Стивен Стрејнџ одлучи да искористи Даркхолд своје алтернативне верзије како би сновоходио у тело своје мртве верзије, сахрањено на Земљи-616. У борби са Вандом, Америка схвата да је не може поразити и зато јој даје оно за чим жуди пребацивши их на Земљу-838 где је Били и Томи називају чудовиштем. У страху, они беже од Ванде и штите своју праву мајку, Ванду са Земље-838. Спознаја о тежини учињених дела сломи Ванду и она одлучује да уништи све верзије Даркхолда кроз мултиверзум наизглед жртвујући себе у процесу. Пре него што Америка врати Кристин на Земљу-838, Стрејнџ јој признаје љубав, љубав према свим Кристинама у свим универзумима. Америка Чавез почиње учење мистичних вештина у Камар-Таџу, а Стрејнџ добија „треће око” као резултат коришћења Даркхолда. У завршним сценама чаробница{{напомена|Ван екрана идентификована као Клио.}} позива Стрејнџа у борбу након што су његове акције довеле два света у опасност. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Бенедикт Камбербач]] || [[Доктор Стрејнџ (стрип)|Стивен Стрејнџ / Доктор Стрејнџ]] |- | [[Елизабет Олсен]] || [[Гримизна Вештица|Ванда Максимов / Гримизна Вештица]] |- | [[Чуетел Еџиофор]] || Карл Мордо |- | [[Бенедикт Вонг]] || Вонг |- | [[Ксочитл Гомез]] || Америка Чавез |- | [[Мајкл Сталбарг]] || Никодемус Вест |- | [[Рејчел Макадамс]] || Кристин Палмер |- | [[Патрик Стјуарт]] || [[Професор Екс|Чарлс Ксавијер / Професор Икс]] |- | [[Хејли Атвел]] || Пеги Картер / Капетан Картер |- | [[Лашана Линч]] || Марија Рамбо / Капетан Марвел |- | [[Ансон Маунт]] || Блекагар Болтагон / Црна Муња |- | [[Џон Красински]] || Рид Ричардс / Господин Фантастични |} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Doctor Strange}} * {{ИМДб наслов| id = tt9419884| title = Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила}} * {{mojo title|marveli21a}} * {{metacritic film|doctor-strange-in-the-multiverse-of-madness}} {{низ | пре = ''[[Лоши момци (филм)|Лоши момци]]'' | титула= Филмови са највећом зарадом у 2022. години (САД)<br /><small>8, 15. и 22. мај</small> | после= ''[[Топ ган: Маверик]]'' }} {{Марвелов филмски универзум}} {{Сем Рејми}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Научнофантастични филмови 2020-их]] [[Категорија:3Д филмови 2022.]] [[Категорија:4DX филмови]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички авантуристички филмови]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Амерички фантастични филмови]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови са ЛГБТ тематиком]] [[Категорија:Марвелов филмски универзум]] [[Категорија:Филмови MegaCom Film-а]] [[Категорија:Научнофантастични хорор филмови]] 1s1zyrqgb6eb4y1lk7tmxge92a0kba6 0 4065614 25114579 24931989 2022-07-19T18:22:36Z З.Вукобрат 126357 /* Биланс медаља */ wikitext text/x-wiki {{ажурирати}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2019 World Championships in Athletics | година = 2019. | домаћин = [[Доха]] | држава = {{застава|Катар}} | време = [[27. септембар]] — [[6. октобар]] [[2019]]. | стадион = [[Khalifa International Stadium]] | слика = 2019 World Athletics Championships logo.svg | величина_слике = 250px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2017.|2017. Пекинг]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.|2022. Јуџин]] }} ''' XVII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Доха|Дохи]] ([[Катар]]) у периоду од [[27. септембар|27. септембра]] до [[6. октобар|6. октобра]] [[2019]], на [[Khalifa International Stadium]]-у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2019. ИААФ је дао следеће норме.<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/444d79cd-3388-4bca-b5c1-9daf6aca1ea0.pdf#page=3 Норме за учешће на првенству 2019. ИААФ] <small>Прибављено 30.9.2019.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,10 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,24 |- ! 20,40 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 23,02 |- ! 45,30 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 52,00 |- ! 1:46,00 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 2:01,00 |- ! 3:36,00 <br /> 3:53,10 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]]<br /> 1. миља || 4:06,50<br />4:25,20 |- ! 13:22,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:22,00 |- ! 27:40,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:50,00 |- ! 2:16:00 || [[Маратон]] || 2:37:00 |- ! 13,46 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,98 |- ! 49:30 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 56,20 |- ! 8:29.00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:40,00 |- ! 1:22:30 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:33:30 |- ! 3:59:00 || [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 4:30:00 |- ! 2,30 м || [[Скок увис]] || 1,94 м |- ! 5,71 м || [[Скок мотком]] || 4,56 м |- ! 8,17 м || [[Скок удаљ]] || 6,72 м |- ! 16,95 м || [[Троскок]] || 14,20 м |- ! 20,70 м || [[Бацање кугле]] || 18,00 м |- ! 65,00 м || [[Бацање диска]] || 61.20 м |- ! 76,00 м || [[Бацање кладива]] || 71,00 м |- ! 83,00 м || [[Бацање копља]] || 61,50 м |- ! 8.200 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.300 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама : 10.000 м, маратон, штафете, ходања и вишебоји је од 7. марта 2018. до 6. септембра 2019. године. : За остале дисциплине 7. септембар 2018. до 6. октобра 2019. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3"style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | style="background:#d0a9f5; "colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | style="background:#d9ffb2;" colspan="3" | ПФ <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 50 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!--2.9.2019, 3.10.2019. и 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2019. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2019. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2019. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 50 километара ходање за жене|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок мотком за жене|скок мотком]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за жене|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кладива за жене|кладиво]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!-- 2.9.2019. 3.10.2019 и 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2019. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2019 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Колман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''9,76''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Џастин Гатлин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''9,89''' | [[Андре де Грас]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''9,90''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''19,83''' | [[Андре де Грас]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''19,95''' | [[Алекс Кињонез]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕЦУ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''19,98''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Стивен Гардинер]] <br /> {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''43,48''' <br /> {{аббр|'''НР'''|Национални рекорд}} | [[Антони Замбрано]] <br /> {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''44,15''' <br /> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Колумбије на отвореном за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''44,17''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''1:42,34''' <br /> {{аббр|'''РСП'''|Рекорд светских првенстава}} | [[Амел Тука]] <br /> {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:43,47''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Фергусон Черијот Ротич]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:43,82''' |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тимоти Черијот]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''3:29,26''' | [[Тауфик Махлуфи]] <br /> {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''3:31,38''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Марћин Левандовски]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''3:31,46''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Муктар Едрис]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''12:58,85''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Селемон Барега]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''12:59,70''' | [[Мухамед Ахмед]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''13:01,11''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џошуа Кипруи Чептегеи]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2019.}} || '''26:48,36''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Јомиф Кејелча]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''26:49,34''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Ронекс Кипруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''26:50,32''' |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Лелиса Десиса]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2:10:40''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Мосинет Геремев]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2:10:44''' | [[Амос Кипруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2:10:51''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Грант Холовеј]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''13,10''' | [[Сергеј Шубенков]] <br /> [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || '''13,15''' | [[Паскал Мартино Лагард]] <br /> {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2019.}} <hr> [[Орландо Ортега]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2019.}} || '''13,18''' <hr> '''13,30''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Карстен Вархолм]] <br /> {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''47,42''' | [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''47,66''' | [[Абдеррахман Самба]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''48,03''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Консеслус Кипруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8:01,35''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Ламеча Гирма]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8:01,36''' <br /> [[Атлетски рекорди Етиопије на отвореном за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Суфијане ел Бакали]] <br /> {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8:03,76''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Џастин Гатлин]]<br /> [[Мајк Роџерс]] <br />[[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''37,10''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Адам Џемили]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''37,36''' <br /> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за мушкарце|'''НР''']] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} || '''37,43''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Јапана на отвореном за мушкарце|'''НР''']] |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''2:56,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Тери Томас]] <br /> [[Демиш Геј]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2:57,90''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Жонатан Сакор]] <br /> [[Робин Вандербемден]] <br /> [[Дилан Борле]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2:58,78''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тошиказу Јаманиши]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:26:34''' <br /> | [[Василиј Мизинов]] <br /> [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални атлетичари]] || '''1:26:49''' | [[Персеус Карлстром]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:27:00''' |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Јусуке Сузуки]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} || '''4:04:20''' | [[Жоао Вијеира (атлетичар)|Жоао Вијеира]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''4:04:59''' | [[Еван Данфе]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''4:05:02''' |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мутаз Еса Баршим]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2,37''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Михаил Акименко]] <br /> [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални атлетичари]] || '''2,35''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Иља Ивањук]] <br /> [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални атлетичари]] || '''2,35''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Сем Кендрикс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''5,97''' | [[Арманд Дуплантис]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''5,97''' | [[Пјотр Лисек]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''5,87''' |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Tajay Gayle]] <br /> {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Џеф Хендерсон]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''8,39''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Хуан Мигуел Ечеварија]] <br /> {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8,34''' |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Тејлор]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''17,92''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Вил Клеј]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''17,74''' | [[Иг Фабрис Занго]] <br /> {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''17,66''' <br /> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Буркине Фасо на отвореном за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џо Ковач]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''22,91''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Рајан Кроузер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''22,90''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Томас Волш]] <br /> {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''22,90''' <br /> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Новог Зеланда на отвореном за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Данијел Стол]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''67,59''' | [[Фредрик Дакре]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''66,94''' | [[Лукас Вајсхајдингер]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''66,82''' |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Павел Фајдек]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''80,50''' | [[Кентен Биго]] <br /> {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2019.}} || '''78,19''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Бенце Халаш]] <br /> {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''78,18''' |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Андресон Питерс]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''86,89''' | [[Магнус Кирт]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''86,21''' | [[Јоханес Фетер]] <br /> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''85,37''' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Никлас Каул]] <br /> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8.691''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Мајкел Уибо]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8.604''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Демијан Ворнер]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8.529''' |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''10,71''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Дина Ашер Смит]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''10,83''' <br /> [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Мари Жозе Та Лу]] <br /> {{засАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном 2019.}} || '''10,90''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Дина Ашер Смит]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''21,88''' <br /> [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Британи Браун]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''22,22''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Муџинба Камбуђи]] <br /> {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2019.}} || '''22,51''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Салва Ајд Насер]] <br /> {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2019.}} || '''48,14''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span>, [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Бахама на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] <br /> {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''48,37''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Бахреина на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''49,47''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Халима Накаји]] <br /> {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном 2019.}} || '''1:58,04''' <br /> [[Атлетски рекорди Уганде на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Ревин Роџерс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''1:58,18''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Аџи Вилсон]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''1:58,84''' |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Сифан Хасан]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''3:51,95''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Фејт Чепнгетич Кипјегон|Фејт Кипјегон]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''3:54,22''' <br /> [[Атлетски рекорди Кеније на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Гудаф Цегај]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''3:54,38''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''14:26,72''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Маргарет Челимо Кипкембои]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''14:27,49''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Констанце Клостерхалфен]] <br /> {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''14:28,43''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Сифан Хасан]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''30:17,62''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Летесенбет Гидеј]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''30:21,23''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Агнес Џебет Тироп]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''30:25,20''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | [[Рут Чепнгетич]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''2:32:43''' | [[Роуз Челимо]] <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2:33:46''' | [[Хелалија Јоханес]] <br /> {{засАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''2:34:15''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | [[Нија Али]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''12,34''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Кендра Харисон]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''12,46''' | [[Данијела Вилијамс]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''12,47''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | [[Далила Мухамед]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''52,16''' <br /> [[Светски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:purple;">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Сидни Маклохлин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''52,23''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Рушел Клејтон]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''53,74''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8:57,84''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Ема Кобурн]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''9:02,35''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Геза Фелицитас Краузе]] <br /> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''9:03,30''' <br /> [[Атлетски рекорди Немачке на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | [[Хунг Љу]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:32:53''' <br /> | [[Шенђе Ћејанг]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:33:10''' | [[Љуђинг Јанг]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:33:17''' |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 50 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | [[Жуеј Љанг]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''4:23:26''' | [[Маоцуо Ли]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''4:26:40''' | [[Елеонора Ана Ђорђи]] <br /> {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2019.}} || '''4:29:13''' |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | [[Марија Ласицкене]] <br /> [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални спортисти]] || '''2,04''' | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2,04''' <br /> {{аббр|'''СРј'''|Светски рекорд за јуниоре}}, {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Вашти Канингем]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''2,00''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | [[Анжелика Сидорова]] <br /> [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални спортисти]] || '''4,95''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Сенди Морис]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2019.|име=САД}} || '''4,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Катерина Стефаниди]] <br /> {{засАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''4,85''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | [[Малајка Михамбо]] <br /> {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''7,30''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Марина Бех]] <br /> {{засАТЕП|УКР|Светском|на отвореном 2019.}} || '''6,92''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Есе Бруме]] <br /> {{засАТЕП|НГР|Светском|на отвореном 2019.}} || '''6,91''' |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | [[Јулимар Рохас]] <br /> {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''15,37''' | [[Шаника Рикетс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''14,92''' | [[Катерин Ибаргвен]] <br /> {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''14,73''' |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | [[Лиђао Гунг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''19,55''' <br /> | [[Даниел Томас-Дод]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''19,47''' | [[Кристина Шваниц]] <br /> {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''19,17''' |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | [[Јаиме Перез]] <br /> {{засАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''69,17''' | [[Денија Кабаљеро]] <br /> {{засАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''68,44''' | [[Сандра Перковић]] <br /> {{засАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном 2019.}} || '''66,72''' |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | [[Дијана Прајс]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2019.|име=САД}} || '''77,54''' | [[Јоана Федоров]] <br /> {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''76,35''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Џенг Ванг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''74,76''' |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | [[Келси-Ли Робертс]] <br /> {{засАТЕП|АУС|Светском|на отвореном 2019.}} || '''66,56''' | [[Љу Шијинг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''65,88''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Лу Хуејхуеј]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''65,49''' |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''6.981''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Нафисату Тијам]] <br /> {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''6.677''' | [[Верена Прајнер]] <br /> {{засАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''6.560''' |- | colspan="2" | <small>(13,09 - 1,95 - 13,86 - 23,08 - 6,77 - 43,93 - 2:07,26) | colspan="2" | <small>(13,36 - 1,95 - 15,22 - 24,60 - 6,40 - 48,04 - 2:18,93) | colspan="2" | <small>(13,25 - 1,77 - 14,21 - 23,96 - 6,36 - 46,48 - 2:08,88) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} <br /> [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | '''3:09,34''' <br /> <br /> [[Светски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} <br /> [[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | '''3:18,26''' <br /> [[Атлетски рекорди Јамајке на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} <br /> [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | '''3:11,82''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Бахреина на отвореном|'''НР''']] |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2019-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2019.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРД|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2019.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2019.|име=САД}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2019.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРД|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || 21 || 20 || 15 || 56 |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || 11 || 17 || 19 || 47 |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || 9 || 8 || 10 || 27 |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || 7 || 4 || 6 || 17 |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || 1 || 0 || 1 || 2 |- ! || Укупно || 49 || 49 || 51 || 149 |} == Табела успешности на Светском првенству 2019. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2019-6033/placingtable Табела успешности на СП 2019. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2019.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2019.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2019.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2019]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2019. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2019. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2019.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2019. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2019. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2019.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2019. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2019. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2019. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2019. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2019. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |- | 2 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | [[Таџеј Гејл]], {{ЈАМ}} | '''8,69''' | [[Хуан Мигуел Ечеварија]], {{КУБ}} | 8,65 | 29. август |- | 3 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за жене|10.000 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''30:17,62''' | [[Летесенбет Гидеј]], {{ЕТИ}} | 30:37,89 | 17. јул |- | 4 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | '''3:12,42''' | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |-style="background:#efefef;" | | 6 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок мотком за жене|скок мотком (ж)]] | [[Анжелика Сидорова]], [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални спортисти]] | '''4,95''' | [[Џенифер Сур]], {{САД}} | 4,91 | 30. март |-style="background:#efefef;" | | 7 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} |3:12,42 | 28. септембар |- | 8 | 3. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | 49,05 | 27. април |-style="background:#efefef;" | | 9 | rowspan="5" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок увис за мушкарце|скок увис (м)]] | [[Мутаз Еса Баршим]], {{КАТ}} | '''2,37''' | [[Максим Недасекау]], {{БЛР}} | 2,35 | 9. септембар |- style="background:#efefef;" | | 10 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Муичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,56''' | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Муичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,60 | 21. јул |-style="background:#efefef;" | | 11 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | [[Консеслус Кипруто]], {{КЕН}} | '''8:01,35''' | [[Суфијане ел Бакали]], {{МАР}} | 8:04,82 | 12. јул |-style="background:#efefef;" | | 12 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]], {{САД}} | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]], {{САД}} | 52,20 | 28. јул |-style="background:#efefef;" | | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | [[Катарина Џонсон-Томпсон]], {{ВБ}} | '''6.981''' | [[Нафисату Тијам]], {{БЕЛ}} | 6.819 | 28. јун |- | 14 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]], {{САД}} | '''22,91''' | [[Рајан Кроузер]] <br /> {{САД}} | 22,74 | 20. април |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Џастин Гатлин]] <br> [[Мајк Роџерс]] <br /> [[Ноа Лајс]] <br /> {{САД}} | '''37,10''' | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Муичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,56 | 4. октобар |- | 16 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> {{ЈАМ}} | '''3:23,64''' | [[Алексис Холмс]] <br /> [[Кимберли Харис]] <br /> [[Зијах Холман]] <br /> [[Кајла Дејвис]] <br /> {{УСА}} − У20 | 3:24,04 | 21. јул |- | 17 | [[Џесика Бирд]] <br /> [[Алисон Филикс]] <br /> [[Кендал Елис]] <br /> [[Кортни Около]] <br /> {{САД}} | '''3:23,64''' | [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> {{ЈАМ}} | 3:23,64 | 5. октобар |- | 18 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Џониел Смит]] <br /> [[Шеричка Џексон]] <br /> {{ЈАМ}} | '''41,44''' | [[Лиза Мари Кваји]] <br /> [[Јасмин Квадво]] <br /> [[Татјана Пинто]] <br /> [[Ђина Лукенкемпер]] <br /> {{НЕМ}} | 41,67 | 1. септембар |- | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | 3:55,30 | 12. јул |- style="background:#efefef;" | | 20 | rowspan="4" | 6. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за жене|скок удаљ (ж)]] | [[Малајка Михамбо]], {{НЕМ}} | '''7,30''' | [[Малајка Михамбо]], {{НЕМ}} | 7,16 | 4. август |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | [[Џошуа Кипруи Чептегеи]], {{УГА}} | '''26:48,36''' | [[Хагос Гебривет]], {{ЕТИ}} | 26:48,95 | 17. јул |- style="background:#efefef;" | | 22 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] <br /> {{САД}} | '''3:18,92''' | [[Џесика Бирд]] <br /> [[Алисон Филикс]] <br /> [[Кендал Елис]] <br /> [[Кортни Около]] <br /> {{САД}} | 3:23,64 | 5. октобар |- style="background:#efefef;" | | 23 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (м)]] | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{САД}} | '''2:56,69''' | [[Bryce Deadmon]] <br /> [[Роберт Грант]] <br /> [[Кири Џонсон]] <br /> [[Дивин Диксон]] <br /> {{САД}} Универзитет Тексас | 2:59,05 | 7. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2019. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2019.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2019.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2019.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2019.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2019.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2019.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2019.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2019.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2019.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2019.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2019.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2019.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2019.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2019.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2019.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2019.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2019.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2019.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2019.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2019.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2019.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2019.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2019.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2019.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2019.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2019.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2019.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2019.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2019.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2019.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2019.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2019.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2019.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2019.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2019.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2019.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2019.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2019.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2019.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2019.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2019.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2019.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2019.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2019.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2019.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2019.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2019.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2019.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2019.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2019/iaaf-world-athletics-championships-doha-2019-6033 Комплетни резултати СП 2019. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2019 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2019.}} {{СПА 2019.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2019.]] [[Категорија:Атлетика у Катару]] [[Категорија:Спорт у Дохи]] gkggq0vrs5wu2uq38gl5dlvix401cn0 25115092 25114579 2022-07-20T06:19:55Z З.Вукобрат 126357 /* Биланс медаља, мешовито */ wikitext text/x-wiki {{ажурирати}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2019 World Championships in Athletics | година = 2019. | домаћин = [[Доха]] | држава = {{застава|Катар}} | време = [[27. септембар]] — [[6. октобар]] [[2019]]. | стадион = [[Khalifa International Stadium]] | слика = 2019 World Athletics Championships logo.svg | величина_слике = 250px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2017.|2017. Пекинг]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.|2022. Јуџин]] }} ''' XVII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Доха|Дохи]] ([[Катар]]) у периоду од [[27. септембар|27. септембра]] до [[6. октобар|6. октобра]] [[2019]], на [[Khalifa International Stadium]]-у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2019. ИААФ је дао следеће норме.<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/444d79cd-3388-4bca-b5c1-9daf6aca1ea0.pdf#page=3 Норме за учешће на првенству 2019. ИААФ] <small>Прибављено 30.9.2019.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,10 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,24 |- ! 20,40 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 23,02 |- ! 45,30 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 52,00 |- ! 1:46,00 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 2:01,00 |- ! 3:36,00 <br /> 3:53,10 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]]<br /> 1. миља || 4:06,50<br />4:25,20 |- ! 13:22,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:22,00 |- ! 27:40,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:50,00 |- ! 2:16:00 || [[Маратон]] || 2:37:00 |- ! 13,46 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,98 |- ! 49:30 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 56,20 |- ! 8:29.00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:40,00 |- ! 1:22:30 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:33:30 |- ! 3:59:00 || [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 4:30:00 |- ! 2,30 м || [[Скок увис]] || 1,94 м |- ! 5,71 м || [[Скок мотком]] || 4,56 м |- ! 8,17 м || [[Скок удаљ]] || 6,72 м |- ! 16,95 м || [[Троскок]] || 14,20 м |- ! 20,70 м || [[Бацање кугле]] || 18,00 м |- ! 65,00 м || [[Бацање диска]] || 61.20 м |- ! 76,00 м || [[Бацање кладива]] || 71,00 м |- ! 83,00 м || [[Бацање копља]] || 61,50 м |- ! 8.200 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.300 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама : 10.000 м, маратон, штафете, ходања и вишебоји је од 7. марта 2018. до 6. септембра 2019. године. : За остале дисциплине 7. септембар 2018. до 6. октобра 2019. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3"style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | style="background:#d0a9f5; "colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | style="background:#d9ffb2;" colspan="3" | ПФ <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 50 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!--2.9.2019, 3.10.2019. и 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2019. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2019. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2019. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2019. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 50 километара ходање за жене|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок мотком за жене|скок мотком]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за жене|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кладива за жене|кладиво]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2019. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2019. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2019. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2019. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!-- 2.9.2019. 3.10.2019 и 4.10.2019. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2019. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2019. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2019 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Колман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''9,76''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Џастин Гатлин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''9,89''' | [[Андре де Грас]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''9,90''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''19,83''' | [[Андре де Грас]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''19,95''' | [[Алекс Кињонез]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕЦУ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''19,98''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Стивен Гардинер]] <br /> {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''43,48''' <br /> {{аббр|'''НР'''|Национални рекорд}} | [[Антони Замбрано]] <br /> {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''44,15''' <br /> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Колумбије на отвореном за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''44,17''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''1:42,34''' <br /> {{аббр|'''РСП'''|Рекорд светских првенстава}} | [[Амел Тука]] <br /> {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:43,47''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Фергусон Черијот Ротич]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:43,82''' |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тимоти Черијот]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''3:29,26''' | [[Тауфик Махлуфи]] <br /> {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''3:31,38''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Марћин Левандовски]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''3:31,46''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Муктар Едрис]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''12:58,85''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Селемон Барега]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''12:59,70''' | [[Мухамед Ахмед]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''13:01,11''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џошуа Кипруи Чептегеи]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2019.}} || '''26:48,36''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Јомиф Кејелча]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''26:49,34''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Ронекс Кипруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''26:50,32''' |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Лелиса Десиса]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2:10:40''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Мосинет Геремев]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2:10:44''' | [[Амос Кипруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2:10:51''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Грант Холовеј]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''13,10''' | [[Сергеј Шубенков]] <br /> [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || '''13,15''' | [[Паскал Мартино Лагард]] <br /> {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2019.}} <hr> [[Орландо Ортега]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2019.}} || '''13,18''' <hr> '''13,30''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Карстен Вархолм]] <br /> {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''47,42''' | [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''47,66''' | [[Абдеррахман Самба]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''48,03''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Консеслус Кипруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8:01,35''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Ламеча Гирма]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8:01,36''' <br /> [[Атлетски рекорди Етиопије на отвореном за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Суфијане ел Бакали]] <br /> {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8:03,76''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Џастин Гатлин]]<br /> [[Мајк Роџерс]] <br />[[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''37,10''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Адам Џемили]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''37,36''' <br /> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за мушкарце|'''НР''']] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} || '''37,43''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Јапана на отвореном за мушкарце|'''НР''']] |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''2:56,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Тери Томас]] <br /> [[Демиш Геј]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2:57,90''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Жонатан Сакор]] <br /> [[Робин Вандербемден]] <br /> [[Дилан Борле]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2:58,78''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тошиказу Јаманиши]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:26:34''' <br /> | [[Василиј Мизинов]] <br /> [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални атлетичари]] || '''1:26:49''' | [[Персеус Карлстром]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:27:00''' |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Јусуке Сузуки]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} || '''4:04:20''' | [[Жоао Вијеира (атлетичар)|Жоао Вијеира]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''4:04:59''' | [[Еван Данфе]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''4:05:02''' |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мутаз Еса Баршим]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2,37''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Михаил Акименко]] <br /> [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални атлетичари]] || '''2,35''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Иља Ивањук]] <br /> [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални атлетичари]] || '''2,35''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Сем Кендрикс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''5,97''' | [[Арманд Дуплантис]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''5,97''' | [[Пјотр Лисек]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''5,87''' |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Tajay Gayle]] <br /> {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Џеф Хендерсон]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''8,39''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Хуан Мигуел Ечеварија]] <br /> {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8,34''' |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Тејлор]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''17,92''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Вил Клеј]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''17,74''' | [[Иг Фабрис Занго]] <br /> {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''17,66''' <br /> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Буркине Фасо на отвореном за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џо Ковач]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''22,91''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Рајан Кроузер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''22,90''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Томас Волш]] <br /> {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''22,90''' <br /> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Новог Зеланда на отвореном за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Данијел Стол]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''67,59''' | [[Фредрик Дакре]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''66,94''' | [[Лукас Вајсхајдингер]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''66,82''' |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Павел Фајдек]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''80,50''' | [[Кентен Биго]] <br /> {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2019.}} || '''78,19''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Бенце Халаш]] <br /> {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''78,18''' |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Андресон Питерс]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''86,89''' | [[Магнус Кирт]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''86,21''' | [[Јоханес Фетер]] <br /> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''85,37''' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Никлас Каул]] <br /> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8.691''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Мајкел Уибо]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8.604''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Демијан Ворнер]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8.529''' |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''10,71''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Дина Ашер Смит]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''10,83''' <br /> [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Мари Жозе Та Лу]] <br /> {{засАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном 2019.}} || '''10,90''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Дина Ашер Смит]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''21,88''' <br /> [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Британи Браун]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''22,22''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Муџинба Камбуђи]] <br /> {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2019.}} || '''22,51''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Салва Ајд Насер]] <br /> {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2019.}} || '''48,14''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span>, [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Бахама на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] <br /> {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''48,37''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Бахреина на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''49,47''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Халима Накаји]] <br /> {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном 2019.}} || '''1:58,04''' <br /> [[Атлетски рекорди Уганде на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Ревин Роџерс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''1:58,18''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Аџи Вилсон]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''1:58,84''' |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Сифан Хасан]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''3:51,95''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Фејт Чепнгетич Кипјегон|Фејт Кипјегон]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''3:54,22''' <br /> [[Атлетски рекорди Кеније на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Гудаф Цегај]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''3:54,38''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''14:26,72''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Маргарет Челимо Кипкембои]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''14:27,49''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Констанце Клостерхалфен]] <br /> {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''14:28,43''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Сифан Хасан]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''30:17,62''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Летесенбет Гидеј]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''30:21,23''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Агнес Џебет Тироп]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''30:25,20''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | [[Рут Чепнгетич]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''2:32:43''' | [[Роуз Челимо]] <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2:33:46''' | [[Хелалија Јоханес]] <br /> {{засАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''2:34:15''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | [[Нија Али]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''12,34''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Кендра Харисон]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''12,46''' | [[Данијела Вилијамс]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''12,47''' |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | [[Далила Мухамед]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''52,16''' <br /> [[Светски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:purple;">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Сидни Маклохлин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''52,23''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Рушел Клејтон]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''53,74''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''8:57,84''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Ема Кобурн]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''9:02,35''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Геза Фелицитас Краузе]] <br /> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} || '''9:03,30''' <br /> [[Атлетски рекорди Немачке на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | [[Хунг Љу]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:32:53''' <br /> | [[Шенђе Ћејанг]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:33:10''' | [[Љуђинг Јанг]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''1:33:17''' |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 50 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | [[Жуеј Љанг]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''4:23:26''' | [[Маоцуо Ли]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || '''4:26:40''' | [[Елеонора Ана Ђорђи]] <br /> {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2019.}} || '''4:29:13''' |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | [[Марија Ласицкене]] <br /> [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални спортисти]] || '''2,04''' | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2019.}} || '''2,04''' <br /> {{аббр|'''СРј'''|Светски рекорд за јуниоре}}, {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Вашти Канингем]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} || '''2,00''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | [[Анжелика Сидорова]] <br /> [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални спортисти]] || '''4,95''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Сенди Морис]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2019.|име=САД}} || '''4,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Катерина Стефаниди]] <br /> {{засАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''4,85''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | [[Малајка Михамбо]] <br /> {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''7,30''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Марина Бех]] <br /> {{засАТЕП|УКР|Светском|на отвореном 2019.}} || '''6,92''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Есе Бруме]] <br /> {{засАТЕП|НГР|Светском|на отвореном 2019.}} || '''6,91''' |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | [[Јулимар Рохас]] <br /> {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''15,37''' | [[Шаника Рикетс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''14,92''' | [[Катерин Ибаргвен]] <br /> {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''14,73''' |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | [[Лиђао Гунг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''19,55''' <br /> | [[Даниел Томас-Дод]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''19,47''' | [[Кристина Шваниц]] <br /> {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''19,17''' |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | [[Јаиме Перез]] <br /> {{засАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''69,17''' | [[Денија Кабаљеро]] <br /> {{засАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''68,44''' | [[Сандра Перковић]] <br /> {{засАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном 2019.}} || '''66,72''' |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | [[Дијана Прајс]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2019.|име=САД}} || '''77,54''' | [[Јоана Федоров]] <br /> {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''76,35''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Џенг Ванг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''74,76''' |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | [[Келси-Ли Робертс]] <br /> {{засАТЕП|АУС|Светском|на отвореном 2019.}} || '''66,56''' | [[Љу Шијинг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''65,88''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Лу Хуејхуеј]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2019.}} || '''65,49''' |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''6.981''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Нафисату Тијам]] <br /> {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''6.677''' | [[Верена Прајнер]] <br /> {{засАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном 2019.}} || '''6.560''' |- | colspan="2" | <small>(13,09 - 1,95 - 13,86 - 23,08 - 6,77 - 43,93 - 2:07,26) | colspan="2" | <small>(13,36 - 1,95 - 15,22 - 24,60 - 6,40 - 48,04 - 2:18,93) | colspan="2" | <small>(13,25 - 1,77 - 14,21 - 23,96 - 6,36 - 46,48 - 2:08,88) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} <br /> [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | '''3:09,34''' <br /> <br /> [[Светски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} <br /> [[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | '''3:18,26''' <br /> [[Атлетски рекорди Јамајке на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} <br /> [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | '''3:11,82''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Бахреина на отвореном|'''НР''']] |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2019-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2019.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРД|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2019.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2019.|име=САД}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2019.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2019.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРД|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2019.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2019.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || 21 || 20 || 15 || 56 |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || 11 || 17 || 19 || 47 |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || 9 || 8 || 10 || 27 |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || 7 || 4 || 6 || 17 |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || 1 || 0 || 1 || 2 |- ! || Укупно || 49 || 49 || 51 || 149 |} == Табела успешности на Светском првенству 2019. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2019-6033/placingtable Табела успешности на СП 2019. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2019.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2019.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2019.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2019.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2019]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2019. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2019. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2019.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2019. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2019. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2019.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2019. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2019. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2019. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2019. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2019. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |- | 2 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | [[Таџеј Гејл]], {{ЈАМ}} | '''8,69''' | [[Хуан Мигуел Ечеварија]], {{КУБ}} | 8,65 | 29. август |- | 3 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за жене|10.000 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''30:17,62''' | [[Летесенбет Гидеј]], {{ЕТИ}} | 30:37,89 | 17. јул |- | 4 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | '''3:12,42''' | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |-style="background:#efefef;" | | 6 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок мотком за жене|скок мотком (ж)]] | [[Анжелика Сидорова]], [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2019.|Неутрални спортисти]] | '''4,95''' | [[Џенифер Сур]], {{САД}} | 4,91 | 30. март |-style="background:#efefef;" | | 7 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} |3:12,42 | 28. септембар |- | 8 | 3. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | 49,05 | 27. април |-style="background:#efefef;" | | 9 | rowspan="5" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок увис за мушкарце|скок увис (м)]] | [[Мутаз Еса Баршим]], {{КАТ}} | '''2,37''' | [[Максим Недасекау]], {{БЛР}} | 2,35 | 9. септембар |- style="background:#efefef;" | | 10 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Муичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,56''' | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Муичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,60 | 21. јул |-style="background:#efefef;" | | 11 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | [[Консеслус Кипруто]], {{КЕН}} | '''8:01,35''' | [[Суфијане ел Бакали]], {{МАР}} | 8:04,82 | 12. јул |-style="background:#efefef;" | | 12 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]], {{САД}} | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]], {{САД}} | 52,20 | 28. јул |-style="background:#efefef;" | | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | [[Катарина Џонсон-Томпсон]], {{ВБ}} | '''6.981''' | [[Нафисату Тијам]], {{БЕЛ}} | 6.819 | 28. јун |- | 14 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]], {{САД}} | '''22,91''' | [[Рајан Кроузер]] <br /> {{САД}} | 22,74 | 20. април |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Џастин Гатлин]] <br> [[Мајк Роџерс]] <br /> [[Ноа Лајс]] <br /> {{САД}} | '''37,10''' | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Муичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,56 | 4. октобар |- | 16 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> {{ЈАМ}} | '''3:23,64''' | [[Алексис Холмс]] <br /> [[Кимберли Харис]] <br /> [[Зијах Холман]] <br /> [[Кајла Дејвис]] <br /> {{УСА}} − У20 | 3:24,04 | 21. јул |- | 17 | [[Џесика Бирд]] <br /> [[Алисон Филикс]] <br /> [[Кендал Елис]] <br /> [[Кортни Около]] <br /> {{САД}} | '''3:23,64''' | [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> {{ЈАМ}} | 3:23,64 | 5. октобар |- | 18 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Џониел Смит]] <br /> [[Шеричка Џексон]] <br /> {{ЈАМ}} | '''41,44''' | [[Лиза Мари Кваји]] <br /> [[Јасмин Квадво]] <br /> [[Татјана Пинто]] <br /> [[Ђина Лукенкемпер]] <br /> {{НЕМ}} | 41,67 | 1. септембар |- | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | 3:55,30 | 12. јул |- style="background:#efefef;" | | 20 | rowspan="4" | 6. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за жене|скок удаљ (ж)]] | [[Малајка Михамбо]], {{НЕМ}} | '''7,30''' | [[Малајка Михамбо]], {{НЕМ}} | 7,16 | 4. август |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | [[Џошуа Кипруи Чептегеи]], {{УГА}} | '''26:48,36''' | [[Хагос Гебривет]], {{ЕТИ}} | 26:48,95 | 17. јул |- style="background:#efefef;" | | 22 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] <br /> {{САД}} | '''3:18,92''' | [[Џесика Бирд]] <br /> [[Алисон Филикс]] <br /> [[Кендал Елис]] <br /> [[Кортни Около]] <br /> {{САД}} | 3:23,64 | 5. октобар |- style="background:#efefef;" | | 23 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (м)]] | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{САД}} | '''2:56,69''' | [[Bryce Deadmon]] <br /> [[Роберт Грант]] <br /> [[Кири Џонсон]] <br /> [[Дивин Диксон]] <br /> {{САД}} Универзитет Тексас | 2:59,05 | 7. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2019. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2019.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2019.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2019.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2019.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2019.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2019.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2019.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2019.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2019.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2019.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2019.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2019.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2019.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2019.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2019.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2019.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2019.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2019.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2019.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2019.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2019.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2019.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2019.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2019.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2019.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2019.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2019.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2019.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2019.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2019.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2019.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2019.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2019.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2019.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2019.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2019.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2019.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2019.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2019.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2019.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2019.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2019.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2019.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2019.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2019.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2019.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2019.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2019.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2019.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2019.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2019.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2019.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2019.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2019.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2019.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2019.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2019.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2019.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2019.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2019.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2019.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2019/iaaf-world-athletics-championships-doha-2019-6033 Комплетни резултати СП 2019. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2019 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2019.}} {{СПА 2019.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2019.]] [[Категорија:Атлетика у Катару]] [[Категорија:Спорт у Дохи]] f8mhc7u4g30biakv78fzm2wpfy1v71d 0 4068091 25114737 23943856 2022-07-19T20:08:58Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:MM51.png|мини|upright=1.2|right|Naslovna strana #51. ''Pretnja sa Alagale''. Autor naslovnice: Đankarlo Alesandrini, 2013.]][[Датотека:BanjolaAlagala.jpg|мини|upright=1.2|right|Naslovna strana sveske ''Teror sa Alagale'', Autor. E. Banjola, 1946.]] '''''Pretnja sa Alagale''''' je redovna epizoda [[Марти Мистерија|Marti Misterije]] premijerno objavljena u Srbiji u svesci #51. u izdanju [[Весели четвртак|Veselog četvrtka]]. Sveska je objavljena 10.10.2019. Koštala je 380 din (3,2 €; 3,6 $). Imala je 164 strane. Sama epizoda imala je 154 strane.<ref>Spisak svih epizoda Marti Misterije objavljenih u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji nalazi se [[Marti Misterija (spisak epizoda)|ovde]].</ref> Epizodi je prethodiio kratak tekstualni uvod o Enriku Banjoli. (Ovo je poslednja epizoda koju je nacrtao Banjola, koji je preminuo 2012. god.) Na kraju sveske nalazi se tekst A. Kastelija "Iz utrobe Šri Lanke" o radovima Enrika Banole i njegovoj inspiraciji robotima (str. 159-162). == Originalna epizoda == Originalna epizoda pod nazivom ''La minaccia di Allagalla'' objavljena je premijerno u br. 329. regularne edicije Marti Misterije koja je u Italiji u izdanju [[Серђо Бонели едиторе|Bonelija]] izašla 10.10.2013. Epizodu je nacrtao Enriko Banjoli a scenario napisao Luiđi Minjako. Naslovnu stranu nacrtao Đankarlo Alesandrini. Koštala je 6,3 €.<ref>Podaci o originalnoj epizodi: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/10211/La-minaccia-di-Allagalla.html (Pristup: 16.10.2019)</ref> == Kratak sadržaj == Grupa planinara nalazi na vrhu Alagale, planine u Šri Lanki. Prilikom zemljotresa propadaju u podzemnu laboratoriju gde nailaze na velike robote i maketu Nju Jorka iz 1946. godine. Pojavljuje se tajanstveni naučnik koji ih sve ubija, jer želi da zaštiti tajnost laboratorije. Marti u pošti dobija dva kotura osmomilimetarske trake. Na kutiji velikim slovima piše ALAGALA, dok se na traci nalazi film iz četrdesetih godina na kome veliki roboti uništavaju Nju Jork. Marti šalje traku svom prijatelju da proveri kada je traka snimljena. Nakon što kupi štampu na kiosku, Martiju pažnju pronalazi u časopisu Weekly American News "Alagala se vratila". Tekst iz časopisa opisuje smrt u zemljotresu dvoje turista na vrhu Alagala u Šri Lanci, ali dodaje da zemljotres nije izazvan prirodnim načinom. Autor teksta zaključuje da se ime Alagala sne odnosi na planinu već na ogroman robot, koji je navodno nestao ispod istoimene planine. Marti i Java posećuju profesorfa Frajmana iz sedišta Američke geofizičke unije, koji im objašnjava malo poznate uzroke zmeljotresa na Alagali i objašnjava da sličan zemljotres može da zadesi i Nju Jork. Prvi takav kratak zemljotres pogađa Nju Jork odmah nakon što Marti i Java napusre Frajmanovu kancelariju. Ovo dođađaji su povezani sa starim bogaljem, stanovnikom Kvinsa, koji očekuje još ovakvih zemljotresa i ucenu po kojoj će neko zatražiti veliki novac da ne bi Menhetn sravnio sa zemljom. Insp. Marti na kraju otkriva da zaista postoji uređaj koji može da izazove veštačke zemljotrese, dok Trevis počinju da stižu ucene za u milijardskim iznosima kako bi se izbegli budući zemljotresi. Marti na kraju dobija telefonski poziv od tajanstveng bogalja koji se predstavlja kao bivši urednik časopisa Weekly American News i saopštava Martiju da zna kako da izbegne naredni zemljotres. ==Enriko Banjola== Ovo je poslednja epizoda Marti Misterije koju je nacrtao Enriko Banjola (1925). Banjola je preminuo 2012. god. Počeo je sa epizodom ''Metalizirani ljudi'' 1985. godine (u Jugoslaviji izašla u LMS37). Nacrtao je ukupno 19 epizoda Marti Misterije. Od toga je prvih pet objavljeno u u LMS tokom osamdesetih, a poslednjih pet je objavio Veseli četvrtak u periodu 2008-2019. Prve radove objavljuje već 1946. u vidu stripa ''Pretnja sa Alagale'' u časopisu Dinamit.<ref>"Tiho zbogom", uvodnik u svesku Pretnja sa Alagale, str. 2.</ref> ==Značaj epizode== Veliki roboti koji se pojavljuju u ovoj epizodi predstavljaju inspiraciju Banjolinih stripova od najranijih radova koje je objavio u najranijoj fazi svog stvaralaštva kada je imao svega 20 godina.<ref>A. Kasteli: Iz utrobe Šri Lanke, tekst, str. 159.</ref> Banjola je nacrtao 12 epizoda za strip reviju Dinamit u kojoj naučnik komanduje vojskom veliki roboti brane na tadašnjem Cejlonu (danas Šri Lanka) i šalje ih na metropole imperijalističkih gradova kao osveta za okupaciju. Ove ideje inpisirale su delove ove epizode Marti Misterije. Veliki roboti inspirisali su i mnoge druge serijale, kao što su Zagorova priča o Titanu iz 1963. godine. U jednoj od prethodnih epizoda Marti Misterije (''Il monstro d'acciaio'') takođe se pojavljuje veliki robot. ==Fusnote== {{reflist}} [[Категорија:Стрип]] [[Категорија:Stripovi o Marti Misteriji]] [[Категорија:Марти Мистерија]] 79npm5824yfj621ij2y1pfz9xwb55vz 0 4068371 25114315 24611126 2022-07-19T16:37:05Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Слагалица страве | слика = Слагалица страве 1.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Колико крви бисте пролили да останете живи?'' | изворни назив = ''Saw''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:4 stars.svg|60п]] 7,6/10 (357 274 гласa) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = [[Џејмс Вон]] | режија = [[Џејмс Вон]] | сценарио = [[Ли Ванел]] | продуцент = Грег Хофман<br />Орен Кулс<br />Марк Бург | уредник = | прича = [[Џејмс Вон]]<br />Ли Ванел | на основу = ''[[Слагалица страве 0,5]]''<br />(кратки филм) | главне улоге = [[Кери Елвес]]<br />[[Дени Главер]]<br />[[Моника Потер]]<br />[[Мајкл Емерсон]]<br />[[Кен Ланг]]<br />[[Шаони Смит]]<br />[[Тобин Бел]]<br />[[Дајна Мајер]]<br />[[Ли Ванел]] | наратор = | музика = Чарли Клусер | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = [[Дејвид Армстронг]] | сценографија = | камера = | монтажа = Кевин Гројет | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''Evolution Entertainment''<br />''Twisted Pictures'' | студио = | дистрибутер = ''Lionsgate Films'' | година = [[2004]]. | трајање = 103 минута | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 1 милион $<ref name="BOM">{{cite web|title=Saw (2004)|url=http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=saw.htm|work=[[Box Office Mojo]]|accessdate=31. 10. 2016}}</ref> | зарада = 103,9 милиона $<ref name="BOM"/> | награде = номинација за ''[[Награда Сатурн|Награду Сатурн]]'' [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм|за најбољи хорор филм]]<br />+ још 8 награда | претходни = | следећи = [[Слагалица страве 2]] | веб-сајт = | IMDb = 0387564 | COBISS = | улоге = }} '''''Слагалица страве''''' ({{јез-ен|Saw}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2004]]. године, режисера [[Џејмс Вон|Џејмса Вона]], са [[Кери Елвес|Керијем Елвесом]], [[Ли Ванел|Лијем Ванелом]], [[Дени Гловер|Денијем Гловером]], [[Моника Потер|Моником Потер]], [[Дајна Мајер|Дајном Мајер]] и [[Тобин Бел|Тобином Белом]] у главним улогама. Постао је један од најпознатијих хорора из периода [[2000-е|2000-их]], као и један од најистакнутијих у сплатер поджанру. Филм је постао један од најпрофитабилнијих хорора свих времена, пошто је од ниског буџета који је износио милион долара, оставрио чак 104 пута већу зараду. Држи веома високе оцене на сајтовима попут [[IMDb]]-а и [[Rotten Tomatoes]]-а и углавном га публика оцењује далеко боље од филмских критичара. Сви критичари се углавном слажу у томе да филм има веома паметну причу, али у себи садржи превише сцена тортуре и насиља. Осим тога, филм је, као и сви његови наставци, познат по великом броју [[флешбек]] сцена, а понекад се деашавају и ''флешбекови у флешбековима''. Изродио је серијал који чини 9 филмова, од чега су првих седам излазили у 7 узастопних година. Директан наставак носи наслов ''[[Слагалица страве 2]]''. == Радња == {{упозорење-филм}} Два странца буде се затворена у једној просторији. Присећајући се како су доспели ту, схватају да су постали пиони у смртоносној игри коју је осмислио озлоглашени серијски убица. Први од њих је [[Онкологија|онколог]] др Лоренс Гордон, а други [[фотограф]] Адам Стенхај. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Кери Елвес]] || др Лоренс Гордон |- | [[Ли Ванел]] || Адам Стенхај |- | [[Дени Гловер]] || Дејвид Тап |- | [[Моника Потер]] || Алисон Гордон |- | [[Мајкл Емерсон]] || Зеп Хиндл |- | [[Кен Ланг]] || [[истражитељ|детектив]] Стивен Синг |- | [[Тобин Бел]] || [[Џон Крејмер|Џон Крејмер „Џигсоу”]] |- | [[Дајна Мајер]] || [[истражитељ|детектив]] Алисон Кери |- | [[Мајк Батерс]] || Пол |- | [[Пол Гутрехт]] || Марк |- | [[Шаони Смит]] || Аманда Јанг |- | [[Макензи Вега]] || Дијана Гордон |- | [[Нед Белами]] || Џеф Риденхур |- | [[Александра Бокјун Чун]] || Карла |- | [[Орен Кулс]] || Дони Греко |- | [[Бенито Мартинез]] || Брет |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Saw}} * {{ИМДб наслов| id = 0387564| title = Слагалица страве 1}} * {{mojo title|saw}} * {{rotten-tomatoes|saw}} * {{metacritic film|saw}} {{Слагалица страве}} {{Џејмс Ван}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 2004.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Филмови студија Lionsgate]] imkobo7nu52544kr9kfqq5impe1qu1i 0 4069193 25114316 24611127 2022-07-19T16:37:57Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Слагалица страве 2 | слика = Слагалица страве 2.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''О да, биће крви.'' | изворни назив = ''Saw II''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:4 stars.svg|60п]] 6,6/10 (220 697 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = [[Џејмс Вон]] | режија = [[Дарен Лин Бусман]] | сценарио = [[Ли Ванел]]<br />Дарен Лин Бусман | продуцент = Грег Хофман<br />Орен Кулс<br />Марк Бург | уредник = | прича = | на основу = | главне улоге = [[Дони Волберг]]<br />[[Тобин Бел]]<br />[[Шаони Смит]]<br />[[Ерик Кнудсен]]<br />[[Дајна Мајер]] | наратор = | музика = Чарли Клусер | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = [[Дејвид Армстронг]] | сценографија = | камера = | монтажа = Кевин Гројет | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''Twisted Pictures'' | студио = | дистрибутер = ''Lionsgate Films'' | година = [[2005]]. | трајање = 93 минута<ref>{{cite web | url=http://bbfc.co.uk/releases/saw-ii-2005 | title=''SAW II'' (18) | work=[[British Board of Film Classification]] | date=21. 10. 2005 | accessdate=23. 10. 2014}}</ref> | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 4 милион $<ref name="the-numbers">{{cite web|title=Saw II|url=http://www.the-numbers.com/movies/2005/SAW2.php}}</ref> | зарада = 147,7 милиона $ | награде = номинација за ''[[Награда Сатурн|Награду Сатурн]]'' [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм|за најбољи хорор филм]]<br />+ још 4 награде | претходни = [[Слагалица страве|Слагалица страве 1]] | следећи = [[Слагалица страве 3]] | веб-сајт = | IMDb = 0432348 | COBISS = }} '''''Слагалица страве 2''''' ({{јез-ен|Saw II}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2005]]. године, режисера [[Дарен Лин Бусман|Дарена Лина Бусмана]], са [[Дони Волберг|Донијем Волбергом]], [[Тобин Бел|Тобином Белом]], [[Шаони Смит]], [[Ерик Кнудсен|Ериком Кнудсеном]] и [[Дајна Мајер|Дајном Мајер]] у главним улогама. Представља директан наставак приче из филма ''[[Слагалица страве|Слагалица страве 1]]''. Пријем публике је био позитиван, а зарада још већа од претходника. Критичари су хвалили глуму, док су негативни коментари упућени због „грозне природе саме приче”. Филм је номинован за ''[[Награда Сатурн|Награду Сатурн]]'' [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм|за најбољи хорор филм године]]. После прве недеље од објављивања ДВД-а, постао је филм за који се најбрже распродало преко 3 милиона примерака у историји своје продукцијске куће. У филму је приказан део животне приче Џона Крејмера и донекле је објашњено зашто је постао убица. Наставак, под насловом ''[[Слагалица страве 3]]'', објављен је годину дана касније. == Радња == {{упозорење-филм}} Тим детектива покушава да спасе осморо људи, које је ''Џигсоу убица'' изабрао за своју нову поремећену игру. Међу жртвама су син детектива који води читав случај, Данијел Метјуз, као и једина особа која је једном приликом већ преживела замку убице, Аманда Јанг. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Дони Волберг]] || [[истражитељ|детектив]] Ерик Метјуз |- | [[Тобин Бел]] || [[Џон Крејмер|Џон Крејмер „Џигсоу”]] |- | [[Шаони Смит]] || Аманда Јанг |- | [[Ерик Кнудсен]] || Данијел Метјуз |- | [[Емануела Вожје]] || Адисон Корде |- | [[Френки Џи]] || Завијер Чавез |- | [[Дајна Мајер]] || [[истражитељ|детектив]] Алисон Кери |- | [[Беверли Мичел]] || Лора Хантер |- | [[Глен Пламер]] || Џонас Сингер |- | [[Лирик Бент]] || полицајац Данијел Риг |- | [[Тим Бурд]] || Оби Тејт |- | [[Тони Напо]] || Гас Кољар |- | [[Ноам Џенкинс]] || Мајкл Маркс |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Saw}} * {{ИМДб наслов| id = 0432348| title = Слагалица страве 2}} * {{mojo title|saw2}} * {{rotten-tomatoes|saw_ii}} * {{metacritic film|saw-ii}} {{Слагалица страве}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 2005.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Филмови студија Lionsgate]] 186yl8dmvkfbe9ayqxrttt1vb3js128 0 4069384 25114318 24611128 2022-07-19T16:38:36Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Слагалица страве 3 | слика = Слагалица страве 3.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Легенде никада не умиру.'' | изворни назив = ''Saw III''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 6,2/10 (168 700 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = [[Дарен Лин Бусман]] | сценарио = [[Ли Ванел]]<br />Дарен Лин Бусман | продуцент = Грег Хофман<br />Орен Кулс<br />Марк Бург | уредник = | прича = Ли Ванел<br />[[Џејмс Вон]] | на основу = ''[[Слагалица страве]]'' [[Џејмс Вон|Џејмса Вона]] и<br />Лија Ванела | главне улоге = [[Тобин Бел]]<br />[[Шаони Смит]]<br />[[Ангус Макфадјен]]<br />[[Бахар Сумех]]<br />[[Дајна Мајер]]<br />[[Бетси Расел]] | наратор = | музика = Чарли Клусер | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = [[Дејвид Армстронг]] | сценографија = | камера = | монтажа = Кевин Гројет | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''Twisted Pictures''<ref>{{cite web|title=Saw III (2006)|url=https://catalog.afi.com/Catalog/moviedetails/64013?sid=b6cc7440-eb1a-4fa9-8195-afc4b79376e0&sr=3.873525&cp=1&pos=0|website=American Film Institute Catalog|accessdate=3. 12. 2017}}</ref> | студио = | дистрибутер = ''Lionsgate Films''<ref>{{cite web|last1=Koehler|first1=Robert|title=Saw III - Review|website=Variety|url=https://variety.com/2006/film/markets-festivals/saw-iii-1200512355/|publisher=[[Variety (magazine)|Variety]]|accessdate=3. 12. 2017|date=28. 10. 2006}}</ref> | година = [[2006]]. | трајање = 108 минута<ref>{{cite web | url=http://www.bbfc.co.uk/releases/saw-iii-2006-0 | title=''Saw III'' (18) | work=[[British Board of Film Classification]] | date=11. 10. 2006 | accessdate=3. 9. 2016}}</ref> | земља = {{зас|CAN}} [[Канада]]<ref name="bfi">{{cite web|title=Saw III (2006)|url=http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/4ce2b8beb2d8e|website=British Film Institute|accessdate=3. 12. 2017}}</ref><br />{{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref name="bfi"/> | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 10 милион $<ref name="the-numbers">{{cite web|title=Saw III|website=The Numbers| url=http://www.the-numbers.com/movies/2006/SAW3.php}}</ref> | зарада = 164,8 милиона $ | награде = номинација за ''[[Награда Сатурн|Награду Сатурн]]'' [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм|за најбољи хорор филм]]<br />+ и награда за најбољу музику | претходни = [[Слагалица страве 2]] | следећи = [[Слагалица страве 4]] | веб-сајт = | IMDb = 0489270 | COBISS = }} '''''Слагалица страве 3''''' ({{јез-ен|Saw III}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2006]]. године, режисера [[Дарен Лин Бусман|Дарена Лина Бусмана]], са [[Тобин Бел|Тобином Белом]], [[Шаони Смит]], [[Ангус Макфадјен|Ангусом Макфадјеном]], [[Бахар Сумех]] и [[Дајна Мајер|Дајном Мајер]] у главним улогама. Представља директан наставак приче из филма ''[[Слагалица страве 2]]''. Главна тема овог дела је ''опроштај''. Филм је остварио још већу зараду од оба своја претходника и нешто слабије оцене публике и критичара. Као и прва два дела номинован је за ''[[Награда Сатурн|Награду Сатурн]]'' [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм|за најбољи хорор филм године]], али је награда на крају ипак припала филму ''[[Ужас из дубине]]''. Бел је, такође, номинован за [[МТВ]] филмску награду за најбољег негативца. У првој недељи од објављивања филма на ДБД-у, продато је преко 2,5 милиона примерака. Овај део представља прекретницу у серијалу, јер оба централна лика из претходних филмова ([[Џон Крејмер]] и Аманда Јанг) страдају на крају филма и у наредним деловима централне улоге постају Џил Так ([[Бетси Расел]]) као главна херојина и детектив Марк Хофман (Костас Мандилор) као главни негативац. Оба лика имају [[Камео улога|камео улоге]] у овом делу. Наставак филма, под насловом ''[[Слагалица страве 4]]'', објављен је годину дана касније. == Радња == {{упозорење-филм}} [[Џон Крејмер]] је на самрти. Његова помоћница, Аманда Јанг, ставља детективку Алисон Кери, која је преузела случај ''Џигсоу убистава'' у ''замку без излаза'' и убија је на монструозан начин. Након тога започиње нова смртоносна игра у којој докторка Лин Денлон мора да одржи Џона у животу док њен супруг не прође кроз замке у којима се налази људи умешани у убиство њиховог сина Дилана. Уколико Лин не успе да одржи Џона довољно дуго у животу, огрлица са 5 метака која се налази око њеног врата ће се активирати и убиће је... == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Тобин Бел]] || [[Џон Крејмер|Џон Крејмер „Џигсоу”]] |- | [[Шаони Смит]] || Аманда Јанг |- | [[Ангус Макфадјен]] || Џеф Денлон |- | [[Бахар Сумех]] || др Лин Денлон |- | [[Дајна Мајер]] || [[истражитељ|детектив]] Алисон Кери |- | [[Имфо Коахо]] || Тимоти Јанг |- | [[Бари Флатман]] || судија Халден |- | [[Лирик Бент]] || поручник Данијел Риг |- | [[Бетси Расел]] || Џил Так |- | [[Костас Мандилор]] || [[истражитељ|детектив]] Марк Хофман |- | [[Дебра Лин Мекејб]] || Даница Скот |- | [[Џеј Лароуз]] || Трој |- | [[Дони Волберг]] || [[истражитељ|детектив]] Ерик Метјуз |- | [[Стефан Георгиу]] || Дилан Денлон |- | [[Њам Вилсон]] || Корбет Денлон |- | [[Ли Ванел]] || Адам Стенхај |- | [[Тим Бурд]] || Оби Тејт |- | [[Френки Џи]] || Завијер Чавез |- | [[Орен Кулс]] || Дони Греко |- | [[Алан ван Спранг]] || Крис |- | [[Ким Робертс]] || медицинска сестра Дебора |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Saw}} * {{ИМДб наслов| id = 0489270| title = Слагалица страве 3}} * {{mojo title|saw3}} * {{rotten-tomatoes|saw_iii}} * {{metacritic film|saw-iii}} {{Слагалица страве}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 2006.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Филмови студија Lionsgate]] asreq3p3zg1a3qctqfs4k0bxudxuymw 0 4069640 25114319 24611130 2022-07-19T16:39:04Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Слагалица страве 4 | слика = Слагалица страве 4.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''То је замка.'' | изворни назив = ''Saw IV''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,9/10 (132 993 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = [[Дарен Лин Бусман]] | сценарио = Патрик Мелтон<br />Маркус Дунстан | продуцент = Орен Кулс<br />Марк Бург | уредник = | прича = Ли Ванел<br />[[Џејмс Вон]] | на основу = ''[[Слагалица страве]]'' [[Џејмс Вон|Џејмса Вона]] и<br />Лија Ванела | главне улоге = [[Лирик Бент]]<br />[[Скот Патерсон]]<br />[[Бетси Расел]]<br />[[Костас Мандилор]]<br />[[Атина Карканис]]<br />[[Тобин Бел]] | наратор = | музика = Чарли Клусер | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = [[Дејвид Армстронг]] | сценографија = | камера = | монтажа = Кевин Гројет<br />Брет Суливан | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''Twisted Pictures'' | студио = | дистрибутер = ''Lionsgate Films'' | година = [[2007]]. | трајање = 92 минута<ref>{{cite web | url=http://www.bbfc.co.uk/releases/saw-iii-2006-0 | title=''Saw III'' (18) | work=British Board of Film Classification | date=11. 10. 2006 | accessdate=3. 9. 2016}}</ref> | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<br />{{зас|CAN}} [[Канада]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 10 милион $ | зарада = 139,3 милиона $ | награде = Награда за најбољу музику и ''Златни трјелер'' | претходни = [[Слагалица страве 3]] | следећи = [[Слагалица страве 5]] | веб-сајт = | IMDb = 0890870 | COBISS = }} '''''Слагалица страве 4''''' ({{јез-ен|Saw IV}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2007]]. године, режисера [[Дарен Лин Бусман|Дарена Лина Бусмана]], са [[Лирик Бент|Лириком Бентом]], [[Скот Патерсон|Скотом Патерсоном]], [[Бетси Расел]], [[Костас Мандилор|Костасом Мандилором]], [[Атина Карканис|Атином Карканис]] и [[Тобин Бел|Тобином Белом]], у главним улогама. Представља директан наставак приче из филма ''[[Слагалица страве 3]]''. Главна тема овог дела је ''пустити људе да сами спасу себе''. Филм је забележио пад и у погледу зараде и у погледу оцена публике и критичара у односу на своје претходнике. Добио је углавном негативне критике и као један од највећих проблема критичари наводе то што су претходни делови исцрпели маштовитост, те је радња овог дела потпуно апсурдна и бесмислена.<ref>{{cite web |url=http://www.hollywoodreporter.com/hr/film/reviews/article_display.jsp?&rid=10102 |title=Saw IV |accessdate= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071028145921/http://www.hollywoodreporter.com/hr/film/reviews/article_display.jsp?&rid=10102 |archivedate=28. 10. 2007 |url-status=live }}</ref> Наставак филма, под насловом ''[[Слагалица страве 5]]'', објављен је годину дана касније. == Радња == {{упозорење-филм}} И поред смрти [[Џон Крејмер|Џона Крејмера]] и Аманде Јанг на крају [[Слагалица страве 3|претходног дела]], ''Џигсоу игре'' се настављају. Док [[агент]]и Питер Страм и Линдзи Перез погрешно сумњиче Џонову бившу супругу, Џил Так, за нова убиства, један од њихових колега пролази кроз низ замки. На крају се открива да је један од детектива (Марк Хофман) помагао Крејмеру од самог почетка успоравајући процес решавања случаја и на крају постао његов наследник. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Лирик Бент]] || полицајац Данијел Риг |- | [[Скот Патерсон]] || [[агент]] Питер Страм |- | [[Бетси Расел]] || Џил Так |- | [[Костас Мандилор]] || [[истражитељ|детектив]] Марк Хофман |- | [[Тобин Бел]] || [[Џон Крејмер|Џон Крејмер „Џигсоу”]] |- | [[Атина Карканис]] || [[агент]] Линдзи Перез |- | [[Луис Фереира]] || Арт Бланк |- | [[Дони Волберг]] || [[истражитељ|детектив]] Ерик Метјуз |- | [[Шаони Смит]] || Аманда Јанг |- | [[Ангус Макфадјен]] || Џеф Денлон |- | [[Бахар Сумех]] || др Лин Денлон |- | [[Дајна Мајер]] || [[истражитељ|детектив]] Алисон Кери |- | [[Мајк Рилба]] || [[истражитељ|детектив]] Фиск |- | [[Марти Адамс]] || Иван Ландснес |- | [[Сарејн Бојлан]] || Бренда |- | [[Били Отис]] || Сесил Адамс |- | [[Џејмс ван Патен]] || др Адам Хефнер |- | [[Кевин Раштон]] || Тревор |- | [[Ингрид Харт]] || Трејси Риг |- | [[Њам Вилсон]] || Корбет Денлон |- | [[Џенет Ланд]] || Морган |- | [[Рон Ли]] || Рек |- | [[Тони Напо]] || Гас Кољард |- | [[Емануела Вожје]] || Адисон Корде |- | [[Ноам Џенкинс]] || Мајкл Маркс |- | [[Мајк Батерс]] || Пол Лихи |- | [[Орен Кулс]] || Дони Греко |- | [[Џеј Лароуз]] || Трој |- | [[Симон Ренолдс]] || полицајац Ламана |- | [[Џулијан Ричингс]] || Вагрант |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Saw}} * {{ИМДб наслов| id = 0890870| title = Слагалица страве 4}} * {{mojo title|saw4}} * {{rotten-tomatoes|saw_iv}} * {{metacritic film|saw-iv}} {{Слагалица страве}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 2007.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Филмови студија Lionsgate]] aq6b4plm6phnp3gxls8f33zbaustw8a 0 4071393 25114320 24611131 2022-07-19T16:39:21Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Слагалица страве 5 | слика = Слагалица страве 5.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Нећете веровати како се завршава.'' | изворни назив = ''Saw V''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,8/10 (108 608 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = [[Дејвид Хакл]] | сценарио = Патрик Мелтон<br />Маркус Дунстан | продуцент = Орен Кулс<br />Марк Бург | уредник = | прича = | на основу = ''[[Слагалица страве]]'' [[Џејмс Вон|Џејмса Вона]] и<br />Лија Ванела | главне улоге = [[Костас Мандилор]]<br />[[Бетси Расел]]<br />[[Скот Патерсон]]<br />[[Тобин Бел]]<br />[[Џули Бенз]]<br />[[Марк Ролстон]]<br />[[Карло Рота]]<br />[[Меган Гуд]] | наратор = | музика = Чарли Клусер | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = [[Дејвид Армстронг]] | сценографија = | камера = | монтажа = Кевин Гројет<br />Брет Суливан | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''Twisted Pictures'' | студио = | дистрибутер = ''Lionsgate Films'' | година = [[2008]]. | трајање = 92 минута<ref>{{cite web | url=http://bbfc.co.uk/releases/saw-v-2008-0 | title=''SAW V'' (18) | work=[[British Board of Film Classification]] | date=8. 10. 2008 | accessdate=24. 10. 2014}}</ref> | земља = {{зас|CAN}} [[Канада]]<br />{{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 10,8 милион $ | зарада = 113,8 милиона $<ref>{{cite web|url=http://boxofficemojo.com/movies/?id=saw5.htm|title=Saw V (2008)|work=[[Box Office Mojo]]|publisher=[[Internet Movie Database|IMDb]]|accessdate=25. 1. 2009}}</ref> | награде = Награда за ''наставак који није требало да буде направљен'' (нерешено са ''[[Индијана Џоунс и краљевство кристалне лобање]]'') | претходни = [[Слагалица страве 4]] | следећи = [[Слагалица страве 6]] | веб-сајт = | IMDb = 1132626 | COBISS = }} '''''Слагалица страве 5''''' ({{јез-ен|Saw V}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2008]]. године, режисера [[Дејвид Хакл|Дејвида Хакла]], са [[Костас Мандилор|Костасом Мандилором]], [[Бетси Расел]], [[Скот Патерсон|Скотом Патерсоном]], [[Тобин Бел|Тобином Белом]], [[Џули Бенз]] и [[Грег Брик|Грегом Бриком]] у главним улогама. Представља директан наставак приче из филма ''[[Слагалица страве 4]]''. Главна тема овог дела је ''тимски рад''. Централни лик је детектив Марк Хофман. У филму је објашњено зашто је он постао један од наследника ''Џигсоу убице'' и кроз [[флешбек]] сцене, приказано је његово прво убиство које се догодило пре него што је упознао [[Џон Крејмер|Џона Крејмера]]. Филм је наставио пад који су започела његова два претходника, и у погледу зараде и у погледу оцена критичара. Сматра се да је највише утицао на финансијски неуспех шестог дела, који је имао далеко бољу причу и по оценама публике представља најбољи наставак у серијалу, али је због лошег утиска који су створили овај филм и четврти део, остварио убедљиво најмању зараду. Наставак филма, под насловом ''[[Слагалица страве 6]]'', објављен је годину дана касније. == Радња == {{упозорење-филм}} Џил Так добија мистериозни ковчег који јој је супруг, [[Џон Крејмер]], оставио у наследство. Агент Страм је успео да преживи замку у коју га је на крају [[Слагалица страве 4|претходног дела]] ставио детектив Хофман, али уместо да се након опоравка врати на стару позицију и настави истраживање ''Џигсоу убистава'', од њега случај преузима управо унапређени Хофман. С друге стране, још једна група људи је стављена у низ смртоносних тестова који треба да их науче да је ''једна целина већа од збира својих делова''. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Костас Мандилор]] || [[истражитељ|детектив]] Марк Хофман |- | [[Бетси Расел]] || Џил Так |- | [[Скот Патерсон]] || [[агент]] Питер Страм |- | [[Тобин Бел]] || [[Џон Крејмер|Џон Крејмер „Џигсоу”]] |- | [[Џули Бенз]] || Брит |- | [[Меган Гуд]] || Луба Гибс |- | [[Марк Ролстон]] || [[агент]] Ден Ериксон |- | [[Карло Рота]] || Чарлс |- | [[Грег Брик]] || Малик |- | [[Лора Гордон]] || Ешли |- | [[Џорис Џарски]] || Сет Бакстер |- | [[Мајк Батерс]] || Пол Лихи |- | [[Њам Вилсон]] || Корбет Денлон |- | [[Мајк Рилба]] || [[истражитељ|детектив]] Фиск |- | [[Саманта Лемол]] || Памела Џенкинс |- | [[Сара Пауер]] || Ангелина Акомб |- | [[Тим Бурд]] || Оби Тејт |- | [[Тони Напо]] || Гас Кољард |- | [[Дони Волберг]] || [[истражитељ|детектив]] Ерик Метјуз |- | [[Ал Сапијенза]] || шеф полиције |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Saw}} * {{ИМДб наслов| id = 1132626| title = Слагалица страве 5}} * {{mojo title|saw5}} * {{rotten-tomatoes|saw_v}} * {{metacritic film|saw-v}} {{Слагалица страве}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 2008.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Филмови студија Lionsgate]] mdjfd0nwsuwfffwu4rg2nf79ym2uw7f 0 4071517 25114322 24611134 2022-07-19T16:40:17Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Слагалица страве 7:<br />Последње поглавље | слика = Слагалица страве 7.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма | изворни назив = ''Saw 3D: The Final Chapter''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,6/10 (85 015 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = [[Кевин Гројет]] | сценарио = Патрик Мелтон<br />Маркус Дунстан | продуцент = Орен Кулс<br />Марк Бург | уредник = | прича = | на основу = ''[[Слагалица страве]]'' [[Џејмс Вон|Џејмса Вона]] и<br />Лија Ванела | главне улоге = [[Бетси Расел]]<br />[[Костас Мандилор]]<br />[[Тобин Бел]]<br />[[Шон Патрик Фланери]]<br />[[Кери Елвес]] | наратор = | музика = Чарли Клусер | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Брајан Геџ | сценографија = | камера = | монтажа = Ендру Кутс | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''Twisted Pictures'' | студио = | дистрибутер = ''Lionsgate Films'' | година = [[2010]]. | трајање = 90 минута<ref>{{cite web | url=http://www.bbfc.co.uk/releases/saw-3d-2010 | title=''Saw 3D'' | publisher=[[British Board of Film Classification]] | date=19. 10. 2010 | accessdate=13. 1. 2013}}</ref> | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20111210044311/http://www.allrovi.com/movies/movie/saw-the-final-chapter-v494667|work=Allrovi|title=Saw: The Final Chapter|accessdate=10. 12. 2011|author=Wheeler, Jeremy}}</ref> | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 20 милион $ | зарада = 136,1 милиона $ | награде = 3 номинације | претходни = [[Слагалица страве 6]] | следећи = [[Слагалица страве 8: Џигсоу|Слагалица страве 8]] | веб-сајт = | IMDb = 1477076 | COBISS = }} '''''Слагалица страве 7: Последње поглавље''''' ({{јез-ен|Saw 3D: The Final Chapter}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2010]]. године, режисера [[Кевин Гројет|Кевина Гројета]], са [[Бетси Расел]], [[Костас Мандилор|Костасом Мандилором]], [[Тобин Бел|Тобином Белом]], [[Шон Патрик Фланери|Шоном Патриком Фланеријем]] и [[Кери Елвес|Керијем Елвесом]] у главним улогама. Сукоб између Џил Так и детектива Хофмана долази до врхунца и коначно резултује смрћу оба лика чиме се серијал (привремено) завршава. Радња филма се наставља тамо где се [[Слагалица страве 6|шести део]] завршио. [[Бетси Расел]] и Костас Мандилор су се по 5. и последњи пут нашли у улогама Џил Так и детектива Марка Хофмана. Поред тога, филм је означен и повратком звезде из [[Слагалица страве|првог дела]], Керија Елвеса, који се поново нашао у улози доктора Гордона. За разлику од свог претходника, филм није добио тако добре оцене критичара и публике, али је остварио далеко вишу зараду, пошто је најављен као последњи у серијалу. Ипак, 7 година касније снимљен је нови наставак под насловом ''[[Слагалица страве 8: Џигсоу]]''. == Радња == {{упозорење-филм}} Након што посведочи како Хофман успева да преживи њену наизглед ''неизбежну'' замку, престрашена Џил Так бежи у полицијску станицу где од детектива Гибсона тражи пуни имунитет. Заузврат Џил му даје све доказе који потврђују да је детектив Марк Хофман ''Џигсоу убица''. Побеснели Хофман жели да по сваку цену дође до Џил, како би јој се осветио. Док полиција трага за Хофманом, Боби Даген постаје актер у новој ''Џигоу игри'', пошто се обогатио тако што се лажно представио као жртва која је преживела напад ''Џигсоуа''. Уместо њега, животе ће изгубити сви његови најближи пријатељи, као и недужна супруга која није ни знала да је Боби све измислио. == Улоге == [[Датотека:Betsy Russell Saw 3D premiere.jpg|мини|десно|[[Бетси Расел]] (Џил Так) на премијери филма]] {{Списак глумаца}} |- | [[Бетси Расел]] || Џил Так |- | [[Костас Мандилор]] || [[истражитељ|детектив]] Марк Хофман |- | [[Чад Донела]] || [[истражитељ|детектив]] Мет Гибсон |- | [[Тобин Бел]] || [[Џон Крејмер|Џон Крејмер „Џигсоу”]] |- | [[Кери Елвес]] || др Лоренс Гордон |- | [[Шон Патрик Фланери]] || Боби Даген |- | [[Ђина Холден]] || Џојс Даген |- | [[Лоренс Ентони]] || Роџерс |- | [[Дин Армстронг]] || Кејл |- | [[Наоми Сникус]] || Нина |- | [[Ребека Маршал]] || Сузан |- | [[Џејмс ван Патен]] || др Хефнер |- | [[Себастијан Пигот]] || Бред |- | [[Џон Кор]] || Рајан |- | [[Ен Грин]] || Дина |- | [[Честер Бенингтон]] || Еван |- | [[Шона Макдоналд]] || Тара Абот |- | [[Дру Фиргевер]] || Ден |- | [[Даби Вест]] || Кара |- | [[Бенџамин Клост]] || Џејк |- | [[Олуник Аделији]] || Сидни |- | [[Иш Морис]] || Алекс |- | [[Танедра Хауард]] || Симона |- | [[Џанел Хачисон]] || Ади |- | [[Грег Брик]] || Малик |- | [[Лариса Гомес]] || Емили |- | [[Кевин Раштон]] || Тревор |- | [[Ноам Џенкинс]] || Мајкл Маркс |- | [[Карлос Дијас]] || радник у мртвачници |- | [[Рејчел Вилсон]] || мајка |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Saw}} * {{ИМДб наслов| id = 1477076| title = Слагалица страве 7}} * {{mojo title|saw7}} * {{rotten-tomatoes|saw3d}} * {{metacritic film|saw-3d}} {{Слагалица страве}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 2010.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:3Д филмови 2010.]] [[Категорија:Наставци филмова из 2010-их]] [[Категорија:Филмови студија Lionsgate]] fq9h61uaq2vcp8yeqy5hcljccs32ak5 0 4090351 25114323 24611141 2022-07-19T16:40:39Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Слагалица страве 8:<br />Џигсоу | слика = Слагалица страве 8.jpg | ширина слике = | опис слике = ''Филмски постер на српском језику'' | изворни назив = ''Jigsaw''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,8/10 (85 015 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = Браћа Спириг | сценарио = Џош Столберг<br />Питер Голдфингер | продуцент = Орен Кулс<br />Марк Бург | уредник = | прича = | на основу = ''[[Слагалица страве]]'' [[Џејмс Вон|Џејмса Вона]] и<br />Лија Ванела | главне улоге = [[Мет Пасмор]]<br />[[Калум Кит Рени]]<br />[[Кле Бенет]]<br />[[Хана Андерсон]]<br />[[Тобин Бел]] | наратор = | музика = Чарли Клусер | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Бен Нот<ref>{{cite web|last1=Miller|first1=Niel|title='JIGSAW' TRAILER: THE 'SAW' FRANCHISE LIVES ON|url=https://filmschoolrejects.com/jigsaw-trailer/|website=[[Film School Rejects]]|accessdate=20. 7. 2017}}</ref> | сценографија = | камера = | монтажа = Кевин Гројет<ref>{{cite web|last1=Alexander|first1=Chris|title=Jackals Review|url=http://www.comingsoon.net/horror/reviews/881315-jackals-review|website=[[CraveOnline#Owned or associated websites|ComingSoon.net]]|accessdate=22. 8. 2017}}</ref> | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''Twisted Pictures'' | студио = | дистрибутер = ''Lionsgate Films'' | година = [[2017]]. | трајање = 92 минута<ref name="18cert">{{cite web | url=http://www.bbfc.co.uk/releases/jigsaw-film-0 | title=JIGSAW | work=[[British Board of Film Classification]]}} Retrieved August 22, 2017</ref> | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20111210044311/http://www.allrovi.com/movies/movie/saw-the-final-chapter-v494667|work=Allrovi|title=Saw: The Final Chapter|accessdate=10. 12. 2011|author=Wheeler, Jeremy}}</ref> | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 10 милион $ | зарада = 103 милиона $ | награде = | претходни = [[Слагалица страве 7: Последње поглавље|Слагалица страве 7]] | следећи = [[Слагалица страве 9]] | веб-сајт = | IMDb = 3348730 | COBISS = }} '''''Слагалица страве 8: Џигсоу''''', познат и као '''''Слагалица страве 8: Наслеђе''''' ({{јез-ен|Jigsaw}}) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2017]]. године, у режији Браће Спириг, са [[Мет Пасмор|Метом Пасмором]], [[Калум Кит Рени|Калумом Китом Ренијем]], [[Кле Бенет|Клом Бенетом]], [[Хана Андерсон|Ханом Андерсон]] и [[Тобин Бел|Тобином Белом]] у главним улогама. Представља наставак филма ''[[Слагалица страве 7: Последње поглавље]]'', али са потпуно новом радњом и ликовима. Једини од глумачке поставе који се враћа из претходних делова је [[Тобин Бел]], који се у улози [[Џон Крејмер|Џона Крејмера]], нашао осми пут у исто толико филмова. Поред њега, једини лик из претходних делова који се помиње у овом је Џил Так (коју је у свим филмовима тумачила [[Бетси Расел]]). Филм је добио помешане и претежно негативне критике. Један од разлога за то је ''већ виђен заокрет приче''. Успео је да остави зараду већу од 100 милиона долара, са 10 пута мањим буџетом. Наставак под насловом ''[[Спирала страха: Ново поглавље Слагалице страве|Слагалица страве 9: Спирала]]'' премијерно је приказан 2021. године. == Радња == {{упозорење-филм}} 10 година након смрти [[Џон Крејмер|Џона Крејмера]] и 7 година након [[Слагалица страве 7: Последње поглавље|последњих ''Џигсоу'' убистава]], криминалац Едгар Мунсен је упуцан од стране полицајаца предвођених детективима Халораном и Хантом, непосредно након што притисне даљински окидач којим отпочиње нову ''[[Џон Крејмер|Џигосу]]'' игру. Испоставља се да непознати помоћник Џона Крејмера, наставља његов рад копирајући једну од његових игара коју је и сам преживео. Ствари се још више закомпликују када се установи да Џоново тело није у његовом гробу, а да је локација нових игара на имању његове супруге, Џил Так. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Мет Пасмор]] || Логан Нелсон |- | [[Калум Кит Рени]] || [[истражитељ|детектив]] Халоран |- | [[Кле Бенет]] || [[истражитељ|детектив]] Кит Хант |- | [[Хана Андерсон]] || Еланор Боневил |- | [[Тобин Бел]] || [[Џон Крејмер|Џон Крејмер „Џигсоу”]] |- | [[Лора Вандервурт]] || Ана |- | [[Пол Браонштејн]] || Рајан |- | [[Мандела ван Пиблс]] || Мич |- | [[Британи Ален]] || Карли |- | [[Џосаја Блек]] || Едгар Мунсен |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Saw}} * {{ИМДб наслов| id = 3348730| title = Слагалица страве 8}} * {{mojo title|saw2017}} * {{rotten-tomatoes|jigsaw_2017}} * {{metacritic film|jigsaw}} {{Слагалица страве}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 2017.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Наставци филмова из 2010-их]] [[Категорија:Филмови студија Lionsgate]] qqu4po88wg6b52tixjjfqpphbrgfh0a 25114325 25114323 2022-07-19T16:41:22Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Слагалица страве 8:<br />Џигсоу | слика = Слагалица страве 8.jpg | ширина слике = | опис слике = ''Филмски постер на српском језику'' | изворни назив = ''Jigsaw''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,8/10 (85 015 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = Браћа Спириг | сценарио = Џош Столберг<br />Питер Голдфингер | продуцент = Орен Кулс<br />Марк Бург | уредник = | прича = | на основу = ''[[Слагалица страве]]'' [[Џејмс Вон|Џејмса Вона]] и<br />Лија Ванела | главне улоге = [[Мет Пасмор]]<br />[[Калум Кит Рени]]<br />[[Кле Бенет]]<br />[[Хана Андерсон]]<br />[[Тобин Бел]] | наратор = | музика = Чарли Клусер | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Бен Нот<ref>{{cite web|last1=Miller|first1=Niel|title='JIGSAW' TRAILER: THE 'SAW' FRANCHISE LIVES ON|url=https://filmschoolrejects.com/jigsaw-trailer/|website=[[Film School Rejects]]|accessdate=20. 7. 2017}}</ref> | сценографија = | камера = | монтажа = Кевин Гројет<ref>{{cite web|last1=Alexander|first1=Chris|title=Jackals Review|url=http://www.comingsoon.net/horror/reviews/881315-jackals-review|website=[[CraveOnline#Owned or associated websites|ComingSoon.net]]|accessdate=22. 8. 2017}}</ref> | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''Twisted Pictures'' | студио = | дистрибутер = ''Lionsgate Films'' | година = [[2017]]. | трајање = 92 минута<ref name="18cert">{{cite web | url=http://www.bbfc.co.uk/releases/jigsaw-film-0 | title=JIGSAW | work=[[British Board of Film Classification]]}} Retrieved August 22, 2017</ref> | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20111210044311/http://www.allrovi.com/movies/movie/saw-the-final-chapter-v494667|work=Allrovi|title=Saw: The Final Chapter|accessdate=10. 12. 2011|author=Wheeler, Jeremy}}</ref> | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 10 милиона $ | зарада = 103 милиона $ | награде = | претходни = [[Слагалица страве 7: Последње поглавље|Слагалица страве 7]] | следећи = [[Слагалица страве 9]] | веб-сајт = | IMDb = 3348730 | COBISS = }} '''''Слагалица страве 8: Џигсоу''''', познат и као '''''Слагалица страве 8: Наслеђе''''' ({{јез-ен|Jigsaw}}) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2017]]. године, у режији Браће Спириг, са [[Мет Пасмор|Метом Пасмором]], [[Калум Кит Рени|Калумом Китом Ренијем]], [[Кле Бенет|Клом Бенетом]], [[Хана Андерсон|Ханом Андерсон]] и [[Тобин Бел|Тобином Белом]] у главним улогама. Представља наставак филма ''[[Слагалица страве 7: Последње поглавље]]'', али са потпуно новом радњом и ликовима. Једини од глумачке поставе који се враћа из претходних делова је [[Тобин Бел]], који се у улози [[Џон Крејмер|Џона Крејмера]], нашао осми пут у исто толико филмова. Поред њега, једини лик из претходних делова који се помиње у овом је Џил Так (коју је у свим филмовима тумачила [[Бетси Расел]]). Филм је добио помешане и претежно негативне критике. Један од разлога за то је ''већ виђен заокрет приче''. Успео је да остави зараду већу од 100 милиона долара, са 10 пута мањим буџетом. Наставак под насловом ''[[Спирала страха: Ново поглавље Слагалице страве|Слагалица страве 9: Спирала]]'' премијерно је приказан 2021. године. == Радња == {{упозорење-филм}} 10 година након смрти [[Џон Крејмер|Џона Крејмера]] и 7 година након [[Слагалица страве 7: Последње поглавље|последњих ''Џигсоу'' убистава]], криминалац Едгар Мунсен је упуцан од стране полицајаца предвођених детективима Халораном и Хантом, непосредно након што притисне даљински окидач којим отпочиње нову ''[[Џон Крејмер|Џигосу]]'' игру. Испоставља се да непознати помоћник Џона Крејмера, наставља његов рад копирајући једну од његових игара коју је и сам преживео. Ствари се још више закомпликују када се установи да Џоново тело није у његовом гробу, а да је локација нових игара на имању његове супруге, Џил Так. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Мет Пасмор]] || Логан Нелсон |- | [[Калум Кит Рени]] || [[истражитељ|детектив]] Халоран |- | [[Кле Бенет]] || [[истражитељ|детектив]] Кит Хант |- | [[Хана Андерсон]] || Еланор Боневил |- | [[Тобин Бел]] || [[Џон Крејмер|Џон Крејмер „Џигсоу”]] |- | [[Лора Вандервурт]] || Ана |- | [[Пол Браонштејн]] || Рајан |- | [[Мандела ван Пиблс]] || Мич |- | [[Британи Ален]] || Карли |- | [[Џосаја Блек]] || Едгар Мунсен |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Saw}} * {{ИМДб наслов| id = 3348730| title = Слагалица страве 8}} * {{mojo title|saw2017}} * {{rotten-tomatoes|jigsaw_2017}} * {{metacritic film|jigsaw}} {{Слагалица страве}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 2017.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Наставци филмова из 2010-их]] [[Категорија:Филмови студија Lionsgate]] i444wj75p16tt1cr82aq9wr2605y20f 0 4090366 25114324 24611142 2022-07-19T16:41:04Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Слагалица страве 9:<br />Спирала | слика = Слагалица страве 9.jpg | ширина слике = | опис слике = ''Филмски постер на српском језику'' | изворни назив = ''Spiral'' | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = [[Дарен Лин Бусман]] | сценарио = Џош Столберг<br />Питер Голдфингер | продуцент = Орен Кулс<br />Марк Бург | уредник = | прича = [[Крис Рок]] | на основу = ''[[Слагалица страве]]'' [[Џејмс Вон|Џејмса Вона]] и<br />Лија Ванела | главне улоге = [[Семјуел Л. Џексон]]<br />[[Крис Рок]]<br />[[Макс Мингела]]<br />[[Марисол Николс]] | наратор = | музика = | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Џордан Орам<ref>{{cite web|url=https://hnentertainment.co/new-rumor-suggests-spider-man-far-from-home-star-samuel-l-jackson-has-joined-chris-rocks-saw-reboot/|title=UPDATE: ‘Spider-Man: Far From Home’ Star Samuel L. Jackson Has Joined Chris Rock’s ‘Saw’ Reboot|last=Marc|first=Christopher|date=8. 7. 2019|website=HN Entertainment|accessdate=2. 11. 2019}}</ref> | сценографија = | камера = | монтажа = Дев Синг<ref>{{cite web |last=Singh |first=Dev |title=DEV SINGH |url=https://www.dgc.ca/en/national/the-guild/leaders/national-directors-division/memberView?m=22606 |website=Directors Guild of Canada |publisher=DGC |accessdate=2. 11. 2019}}</ref> | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''Twisted Pictures'' | студио = | дистрибутер = ''Lionsgate Films'' | година = [[2021]]. | трајање = 93 минута | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 20 милиона $ | зарада = 38,8 милиона $ | награде = | претходни = [[Слагалица страве 8: Џигсоу|Слагалица страве 8]] | следећи = [[Слагалица страве 10]] | веб-сајт = | IMDb = 10342730 | COBISS = }} '''''Слагалица страве 9: Спирала''''' ({{јез-ен|Spiral}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2021]]. године, режисера [[Дарен Лин Бусман|Дарена Лина Бусмана]], са [[Семјуел Л. Џексон|Семјуелом Џексоном]], [[Крис Рок|Крисом Роком]], [[Макс Мингела|Максом Мингелом]] и [[Марисол Николс]] у главним улогама. Филм је најављен као реимагинација оригиналног филма, ''[[Слагалица страве]]'' из [[2004]]. Радни наслов филма био је ''Донор органа''.<ref>{{cite web |last=Wilhelmi |first=Jack |title=How Does The 'Saw' Reboot Connect To The Original Movies? |url=https://screenrant.com/how-the-saw-reboot-connects-to-original-movies/ |website=[[Screen Rant]] |publisher=Valnet, Inc. |date=November 24, 2019 |access-date=March 21, 2020 |archive-date=March 21, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200321033807/https://screenrant.com/how-the-saw-reboot-connects-to-original-movies/ |url-status=live }}</ref> Премијера је била заказана за [[15. мај]] [[2020]], али је услед [[Пандемија вируса корона 2019/20.|пандемије вируса корона]] померена за [[14. мај]] [[2021]]. године.<ref name="Reschedule">{{cite web |url=https://collider.com/new-saw-movie-spiral-antebellum-release-date-delayed-coronavirus/ |title=Lionsgate Delays Chris Rock's 'Saw' Movie, Janelle Monae's 'Antebellum' |website=[[Collider (website)|Collider]] |first=Jeff |last=Sneider |date=March 17, 2020 |accessdate=March 17, 2020 |archive-date=March 18, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200318002908/https://collider.com/new-saw-movie-spiral-antebellum-release-date-delayed-coronavirus/ |url-status=live }}</ref><ref name="NewDate">{{cite web |url=https://variety.com/2020/film/news/lionsgate-hitmans-wifes-bodyguard-john-wick-chapter-4-1234595835/ |title='John Wick: Chapter 4,' 'The Hitman's Wife's Bodyguard' Get New Release Dates |website=[[Variety (website)|Variety]] |publisher=[[Penske Media Corporation]] |first=Dave |last=McNary |date=May 1, 2020 |accessdate=May 1, 2020 |archive-date=May 1, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200501225824/https://variety.com/2020/film/news/lionsgate-hitmans-wifes-bodyguard-john-wick-chapter-4-1234595835/ |url-status=live }}</ref> == Радња == {{упозорење-филм}} Радња филма и даље није позната... == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Крис Рок]] || [[истражитељ|детектив]] Езекил „Зик” Бенкс |- | [[Семјуел Л. Џексон]] || Маркус Бенкс |- | [[Макс Мингела]] || детектив Вилијам Шенк |- | [[Марисол Николс]] || [[капетан]] Енџи Гарза |- | [[Зои Палмер]] || Кара Босвик |- | [[Данијел Петронијевић]] || детектив Марв Босвик |- | [[Женел Вилијамс]] || Лиса Бенкс |- | [[Назнин Контрактор]] || Чада |- | [[Џош Столберг]] || полицајац |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Saw}} * {{ИМДб наслов| id = 10342730| title = Слагалица страве 9}} {{Слагалица страве}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 2021.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Амерички криминалистички филмови]] [[Категорија:Филмови студија Lionsgate]] ab1p0n12l8ybtjdxew61uovj9k3rn2f 0 4090862 25114355 23506247 2022-07-19T17:07:20Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МАРИЈАН ПРИМОРАЦ | слика = | опис_слике= | датум_рођења = {{Датум рођења|1921|4|3}} | место_рођења =[[Бијача]], код [[Љубушки|Љубушког]] | држава_рођења =[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1946|8|23|1921|4|3}} | место_смрти =[[Граднићи]], код [[Читлук (Херцеговина)|Читлука]] | држава_смрти =[[ФНР Југославија]] |професија= |КПЈ= |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]</br>[[Одељење за заштиту народа]] |народни херој=[[21. децембар|21. децембра]] [[1951]]. }} '''Маријан Приморац''' ([[Бијача]], код [[Љубушки|Љубушког]], [[3. април]] [[1921]] — [[Граднићи]], код [[Читлук (Херцеговина)|Читлука]], [[23. август]] [[1946]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[3. април]]а [[1921]]. године у [[Бијача|Бијачи]], код [[Љубушки|Љубушког]]. Потицао је из сиромашне породице, па је као младић радио као надничар. Преко свог ујака [[Јуре Галић Велики|Јуре Галића Великог]] прикључио се [[Раднички покрет|револуционарном радничком покрету]], а од [[1939]]. године је као симпатизер тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), учествовао у акцијама које је организовала партијска организације КПЈ из Љубушког. Између осталог, растурао је летке и брошуре међу сеоском омладином, па је због ових активност био хапшен уочи почетка [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=128}} После окупације, [[1941]]. године укључио се у припреме оружаног устанка и учествовао у прикупљању оружја у свом крају. Заједно са групом омладинаца, који су били симпатизери КПЈ, организовао је растурање летака са првомајским прогласима [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]] и [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину]] на црквеној свечаности и народном збору испред [[Фрањевци|фрањевачког]] манастира у [[Хумац (Љубушки)|Хумцу]], код [[Љубушки|Љубушког]], који је организован [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.#13. јун|13. јуна 1941.]] године поводом [[Свети Антун Падовански|Светог Антуна]], односно прославе имендана усташког поглавника [[Анте Павелић]]а. Већ следећег дана је био откривен и ухапшен. Под његовим утицајем, ухапшени чланови групе ништа нису признали на саслушању. Окарактерисан као вођа групе, Маријан је током истраге био подвргнут посебном мучењу — поломили су му прсте на ногама и рукама, али ништа није признао.{{sfn|Хронологија|1964|pp=44—45}}{{sfn|Народни хероји|1982|p=128}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|Новембра 1941.]] године, услед недостатка доказа цела група је била пуштена из усташког затвора. Убрзо након тога, са тројицом другова је извршио напад на усташе у свом селу, а у [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембру 1941.]] године је ступио у партизане. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1942.|априла 1942.]] године била формирана Неретвљанска партизанска чета, Маријан је као истакнути борац био постављен за пушкомитраљезца. Истакао се у више борби и постао познат, не само у [[Херцеговина|Херцеговини]], већ и међу јужнодалматинским партизанима. Нарочито се истакао у борби против [[Италијанске јединице у Југославији у Другом светском рату|Италијана]] на Орелку, у околини [[Метковић]]а, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|24. јуна 1942.]] године, када је његова чета, после вишечасовне борбе, била присиљена да се повуче, а он је сам остао на положају и са пушкомитраљезом убио 35 непријатељских војника.{{sfn|Народни хероји|1982|p=128}}{{sfn|Народни хероји|1982|p=129}} Крајем 1942. године је био постављен за водник у батаљону „Јосип Јурчевић”, који је био у саставу [[Прва далматинска пролетерска ударна бригада|Прве далматинске ударне бригаде]]. Маја [[1943]]. године је постављен за члана Среског комитета [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а за Метковић, а августа исте године је постао политички комесар новоформиране Љубушке партизанске чете. Када је. 2. јула 1944. године био формиран Љубушки партизански батаљон, био је постављен за његовог [[Политички комесар|политичког комесара]]. Због своје храбрости и популарности, успео је да у ову јединицу окупи велики број нових младих бораца из Љубушког и околине.{{sfn|Народни хероји|1982|p=129}} Након ослобођења Љубушког, новембра [[1944]]. године био је постављен за команданта Команде места, а затим је био опуномоћеник [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНА) у Љубушком срезу. Такође, био је члан Среског комитета КПЈ и члан Среског одбора Народноослободилаког фронта у Љубушком. Након ослобођења [[Југославија|Југославије]], као поверник ОЗНЕ, заједно са јединицама [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]] (КНОЈ), учествовао је у уништавању остатака одметничких усташких банди у [[Западна Херцеговина|западној Херцеговини]]. Погинуо је [[23. август]]а [[1946]]. године, приликом једне акције против остатака одметничких банди у селу [[Граднићи]], код [[Читлук (Херцеговина)|Читлука]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=129}} У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] погинула је његова рођена сестра Ружа (1924—1945), која је била секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Љубушки, а убијена је [[15. фебруар]]а [[1945]]. године у селу [[Студенци (Љубушки)|Студенци]], код Љубушког. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[21. децембар|21. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=129}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Хронологија|1964}}|title=Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945.|year=1964.|publisher=Војно-историјски институт|location=Београд|isbn=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Херцеговина1}} {{Народни хероји-Прва далматинска бригада}} {{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Приморац, Маријан}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1946.]] [[Категорија:Љубушаци]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Борци Прве далматинске бригаде]] [[Категорија:Припадници ОЗНЕ]] [[Категорија:Народни хероји - П]] d9dyo07n0z3s5ytfxu0x2tr6i9rx76p 0 4095514 25115013 24591769 2022-07-20T01:50:13Z UserNameSRB 198340 /* Биографија */Ситне измене wikitext text/x-wiki {{Инфокутија војно лице | ијек = да | име = Драган Јосиповић | слика = | опис_слике = | величина_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1957|9|2|год=да}} | место_рођења = [[Бања Лука]], [[НР БиХ]] | држава_рођења = [[ФНРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | служба = [[СФРЈ]] <br /> [[Република Српска]] | школа = [[Војна академија Копнене војске ЈНА|Војна академија Копнене војске]] | војска = [[Југословенска народна армија]]<br />[[Војска Републике Српске]] | године_службе = [[Југословенска народна армија]] <small>(?—1992)</small> <br />[[Војска Републике Српске]] <small>(1992—1996)</small> | чин = [[генерал-мајор]] | командант = [[Илијашка пјешадијска бригада]] | ратови = [[Рат у Хрватској]]<br />[[Рат у Босни и Херцеговини]] | одликовања= [[Датотека:Order for military merits with silver swords RIB.gif|50п|link=[[Орден за војне заслуге]]]] [[Датотека:Order for military merits with silver swords RIB.gif|50п|link=[[Орден за војне заслуге]]]] [[Датотека:BIH Order of the Star of Karageorge 3rd class ribbon.svg|50px|link=Карађорђева звијезда|Карађорђева звијезда]] [[Датотека:BIH Order of the Star of Karageorge 1st class ribbon.svg|50px|link=Карађорђева звијезда|Карађорђева звијезда]] | супружник = Драгица Јосиповић }} '''Драган Јосиповић''' ([[Бања Лука]], [[2. септембар]] [[1957]]) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији и некадашњеи командант [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашке пјешадијске бригаде]] ВРС. Током [[Рат у Босни и Херцеговини|Одбрамбено-отаџбинског рата]] је девет пута рањаван. == Биографија == Рођен је 1957. у Бањој Луци, од оца Воје, подофицира ЈНА и мајке Стоје, домаћице.<ref name="#1">Блажановић Јово, ''Генерали Војске Републике Српске'', Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005</ref> Поред њега родитељи су имали још двоје дјеце. Ожењен је и има четири кћери. По националности је [[Срби]]н. [[Крсна слава]] породице је [[Свети Никола]]ј - Никољдан]] (19. децембар).<ref name="#2">Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.</ref> Завршио је Основну школу "Милан Радман" у Бањој Луци 1972; Средњу управну школу 1976. у Бањој Луци; Војну академију Копнене војске - смјер интендантске службе 1980. у [[Београд]]у и [[Сарајево|Сарајеву]] са врло добрим успјехом. Произведен је у чин потпоручника интендантске службе 20. јула 1980. године, а унапријеђен у чин поручника 1981. (пријевремено), капетана 1984, капетана прве класе 1988, мајора 1992, потпуковника 1993. (ванредно), пуковника 1994. (ванредно) и генерал-мајора 6. децембра 1996. године. Обављао је дужности: командир наставног вода курса командира одјељења у Свилајнцу; референт интендантске службе у механизованом батаљону у [[Сомбор]]у; командир позадинске чете у Суботици; замјеник команданта позадинског батаљона у 36. механизованој бригади у Сомбору; командант самосталне пјешадијске чете у [[САО Славонија, Барања и Западни Срем|Источној Славонији]]; командант пјешадијског батаљона у [[Барања|Барањи]], Копачевски рит; командант [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашке лаке пјешадијске бригаде]] Војске Републике Српске у [[Илијаш]]у; командант Оперативне групе "Вогошћа" Војске Републике Српске у [[Вогошћа|Вогошћи]]; командант [[3. сарајевска пјешадијска бригада|З. сарајевске пјешадијске бригаде]] Војске Републике Српске у Вогошћи; начелник штаба за заштиту [[Предсједник Републике Српске|предсједника Републике Српске]], Антитерористичка бригада Полиције Републике Српске, у [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српском Сарајеву]]; замјеник начелника Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини; командант 5. корпуса Војске Републике Српске, Соколац и замјеник помоћника начелника [[Генералштаб Војске Републике Српске|Генералштаба Војске Републике Српске]] за позадину у [[Бијељина|Бијељини]].<ref name="#2"/> Службовао је у гарнизонима [[Свилајнац]], Сомбор, [[Суботица]], [[Бели Манастир]], Илијаш, Вогошћа, Српско Сарајево, Соколац и Бијељина. Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гарнизону Суботица. Учествовао је у одбрамбеном рату као припадник Југословенске народне армије у Источној Славонији и Барањи на дужности командира самосталне пјешадијске чете и команданта пјешадијског батаљона; затим у Одбрамбено-отаџбинском рату српског народа у Босни и Херцеговини као припадник Војске и Полиције Републике Српске од 1. јуна 1992. до 14. децембра 1995. године. Рањаван је: јун 1992. година, прострел десне руке метком из аутоматског пјешадијског оружја, у [[Чекрчићи|Чекрчићима]] код Илијаша; јул 1992. гелер у кичму, у [[Љешево|Љешеву]] код Илијаша; септембар 1992. гелер у главу, Влашково код Илијаша; март 1993. гелер у поткољеницу, објекат Мачак, Нишићка висораван код [[Олово (град)|Олова]]; септембар 1993. гелер у ногу на брду Жуч код Сарајева; фебруар 1994. гелер у врат, Брда код [[Средње (Илијаш)|Средњег]]; јул 1994. гелер у кољено, Мошевачко брдо, Нишићка висораван код Олова; [[новембар]] 1994. гелери у ногу и раме, Караула код Олова; [[јул]] 1995. гелери у руку и у груди, у селу Љубина код Илијаша.<ref name="#2"/> Активна војна служба престала му је 28. маја 1996.<ref name="#1"/> а професионална служба септембра [[2002]]. године. Након престанка службе радио је неколико послова у приватним фирмама да би могао живјети, хранити породицу и школовати дјецу, јер нема никаквих примања. Члан је Удружеља "Част отаџбине".<ref>{{Cite web|url=http://www.castotadzbine.rs/O%20nama.html|title=О нама|last=|first=|date=|website=Удружење Част Отаџбине|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=27. 11. 2019.}}</ref> Са породицом живи у Суботици. == Одликовања и признања== Одликован у [[ЈНА]]: * [[Орден за војне заслуге|Медаља за војне заслуге]] * [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са сребрним мачевима]] Одликован у [[Војска Републике Српске|ВРС]]: * [[Карађорђева звијезда|Орден Карађорђеве звијезде трећег реда]] * Орден Карађорђеве звијезде првог реда. Током службе оцјељиван је шест пута, пет пута оцјеном истиче се и једном нарочито се истиче..<ref name="#1"/> == Види још == * [[Грађански рат у Босни и Херцеговини]] * [[Војска Републике Српске]] == Референце == {{reflist|2}} {{Portal bar|Биографија|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ|Република Српска}} {{Војска Републике Српске|ком}} {{DEFAULTSORT:Јосиповић, Драган}} [[Категорија:Рођени 1957.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Генерали Војске Републике Српске]] [[Категорија:Припадници ВРС]] [[Категорија:Официри Војске Републике Српске]] [[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске]] [[Категорија:Сарајевско-романијски корпус ВРС]] q1ezz7zm91xjwrekyenrxwcr0ixb8ay 25115014 25115013 2022-07-20T01:53:53Z UserNameSRB 198340 /* Биографија */Ситна измена wikitext text/x-wiki {{Инфокутија војно лице | ијек = да | име = Драган Јосиповић | слика = | опис_слике = | величина_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1957|9|2|год=да}} | место_рођења = [[Бања Лука]], [[НР БиХ]] | држава_рођења = [[ФНРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | служба = [[СФРЈ]] <br /> [[Република Српска]] | школа = [[Војна академија Копнене војске ЈНА|Војна академија Копнене војске]] | војска = [[Југословенска народна армија]]<br />[[Војска Републике Српске]] | године_службе = [[Југословенска народна армија]] <small>(?—1992)</small> <br />[[Војска Републике Српске]] <small>(1992—1996)</small> | чин = [[генерал-мајор]] | командант = [[Илијашка пјешадијска бригада]] | ратови = [[Рат у Хрватској]]<br />[[Рат у Босни и Херцеговини]] | одликовања= [[Датотека:Order for military merits with silver swords RIB.gif|50п|link=[[Орден за војне заслуге]]]] [[Датотека:Order for military merits with silver swords RIB.gif|50п|link=[[Орден за војне заслуге]]]] [[Датотека:BIH Order of the Star of Karageorge 3rd class ribbon.svg|50px|link=Карађорђева звијезда|Карађорђева звијезда]] [[Датотека:BIH Order of the Star of Karageorge 1st class ribbon.svg|50px|link=Карађорђева звијезда|Карађорђева звијезда]] | супружник = Драгица Јосиповић }} '''Драган Јосиповић''' ([[Бања Лука]], [[2. септембар]] [[1957]]) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији и некадашњеи командант [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашке пјешадијске бригаде]] ВРС. Током [[Рат у Босни и Херцеговини|Одбрамбено-отаџбинског рата]] је девет пута рањаван. == Биографија == Рођен је 1957. у Бањој Луци, од оца Воје, подофицира ЈНА и мајке Стоје, домаћице.<ref name="#1">Блажановић Јово, ''Генерали Војске Републике Српске'', Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005</ref> Поред њега родитељи су имали још двоје дјеце. Ожењен је и има четири кћери. По националности је [[Срби]]н. [[Крсна слава]] породице је [[Свети Никола]]ј - Никољдан]] (19. децембар).<ref name="#2">Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.</ref> Завршио је Основну школу "Милан Радман" у Бањој Луци 1972; Средњу управну школу 1976. у Бањој Луци; Војну академију Копнене војске - смјер интендантске службе 1980. у [[Београд]]у и [[Сарајево|Сарајеву]] са врло добрим успјехом. Произведен је у чин потпоручника интендантске службе 20. јула 1980. године, а унапријеђен у чин поручника 1981. (пријевремено), капетана 1984, капетана прве класе 1988, мајора 1992, потпуковника 1993. (ванредно), пуковника 1994. (ванредно) и генерал-мајора 6. децембра 1996. године. Обављао је дужности: командир наставног вода курса командира одјељења у [[Свилајнац|Свилајнцу]]; референт интендантске службе у механизованом батаљону у [[Сомбор]]у; командир позадинске чете у [[Суботица|Суботици]]; замјеник команданта позадинског батаљона у 36. механизованој бригади у Сомбору; командант самосталне пјешадијске чете у [[САО Славонија, Барања и Западни Срем|Источној Славонији]]; командант пјешадијског батаљона у [[Барања|Барањи]], Копачевски рит; командант [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашке лаке пјешадијске бригаде]] Војске Републике Српске у [[Илијаш]]у; командант Оперативне групе "Вогошћа" Војске Републике Српске у [[Вогошћа|Вогошћи]]; командант [[3. сарајевска пјешадијска бригада|З. сарајевске пјешадијске бригаде]] Војске Републике Српске у Вогошћи; начелник штаба за заштиту [[Предсједник Републике Српске|предсједника Републике Српске]], Антитерористичка бригада Полиције Републике Српске, у [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српском Сарајеву]]; замјеник начелника Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини; командант 5. корпуса Војске Републике Српске, Соколац и замјеник помоћника начелника [[Генералштаб Војске Републике Српске|Генералштаба Војске Републике Српске]] за позадину у [[Бијељина|Бијељини]].<ref name="#2"/> Службовао је у гарнизонима [[Свилајнац]], Сомбор, [[Суботица]], [[Бели Манастир]], Илијаш, Вогошћа, Српско Сарајево, Соколац и Бијељина. Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гарнизону Суботица. Учествовао је у одбрамбеном рату као припадник Југословенске народне армије у Источној Славонији и Барањи на дужности командира самосталне пјешадијске чете и команданта пјешадијског батаљона; затим у Одбрамбено-отаџбинском рату српског народа у Босни и Херцеговини као припадник Војске и Полиције Републике Српске од 1. јуна 1992. до 14. децембра 1995. године. Рањаван је: јун 1992. година, прострел десне руке метком из аутоматског пјешадијског оружја, у [[Чекрчићи|Чекрчићима]] код Илијаша; јул 1992. гелер у кичму, у [[Љешево|Љешеву]] код Илијаша; септембар 1992. гелер у главу, Влашково код Илијаша; март 1993. гелер у поткољеницу, објекат Мачак, Нишићка висораван код [[Олово (град)|Олова]]; септембар 1993. гелер у ногу на брду Жуч код Сарајева; фебруар 1994. гелер у врат, Брда код [[Средње (Илијаш)|Средњег]]; јул 1994. гелер у кољено, Мошевачко брдо, Нишићка висораван код Олова; [[новембар]] 1994. гелери у ногу и раме, Караула код Олова; [[јул]] 1995. гелери у руку и у груди, у селу Љубина код Илијаша.<ref name="#2"/> Активна војна служба престала му је 28. маја 1996.<ref name="#1"/> а професионална служба септембра [[2002]]. године. Након престанка службе радио је неколико послова у приватним фирмама да би могао живјети, хранити породицу и школовати дјецу, јер нема никаквих примања. Члан је Удружеља "Част отаџбине".<ref>{{Cite web|url=http://www.castotadzbine.rs/O%20nama.html|title=О нама|last=|first=|date=|website=Удружење Част Отаџбине|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=27. 11. 2019.}}</ref> Са породицом живи у Суботици. == Одликовања и признања== Одликован у [[ЈНА]]: * [[Орден за војне заслуге|Медаља за војне заслуге]] * [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са сребрним мачевима]] Одликован у [[Војска Републике Српске|ВРС]]: * [[Карађорђева звијезда|Орден Карађорђеве звијезде трећег реда]] * Орден Карађорђеве звијезде првог реда. Током службе оцјељиван је шест пута, пет пута оцјеном истиче се и једном нарочито се истиче..<ref name="#1"/> == Види још == * [[Грађански рат у Босни и Херцеговини]] * [[Војска Републике Српске]] == Референце == {{reflist|2}} {{Portal bar|Биографија|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ|Република Српска}} {{Војска Републике Српске|ком}} {{DEFAULTSORT:Јосиповић, Драган}} [[Категорија:Рођени 1957.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Генерали Војске Републике Српске]] [[Категорија:Припадници ВРС]] [[Категорија:Официри Војске Републике Српске]] [[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске]] [[Категорија:Сарајевско-романијски корпус ВРС]] 0huowexi11xu6palh5418j79yqoz2nm 25115015 25115014 2022-07-20T01:56:55Z UserNameSRB 198340 /* Биографија */Ситно wikitext text/x-wiki {{Инфокутија војно лице | ијек = да | име = Драган Јосиповић | слика = | опис_слике = | величина_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1957|9|2|год=да}} | место_рођења = [[Бања Лука]], [[НР БиХ]] | држава_рођења = [[ФНРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | служба = [[СФРЈ]] <br /> [[Република Српска]] | школа = [[Војна академија Копнене војске ЈНА|Војна академија Копнене војске]] | војска = [[Југословенска народна армија]]<br />[[Војска Републике Српске]] | године_службе = [[Југословенска народна армија]] <small>(?—1992)</small> <br />[[Војска Републике Српске]] <small>(1992—1996)</small> | чин = [[генерал-мајор]] | командант = [[Илијашка пјешадијска бригада]] | ратови = [[Рат у Хрватској]]<br />[[Рат у Босни и Херцеговини]] | одликовања= [[Датотека:Order for military merits with silver swords RIB.gif|50п|link=[[Орден за војне заслуге]]]] [[Датотека:Order for military merits with silver swords RIB.gif|50п|link=[[Орден за војне заслуге]]]] [[Датотека:BIH Order of the Star of Karageorge 3rd class ribbon.svg|50px|link=Карађорђева звијезда|Карађорђева звијезда]] [[Датотека:BIH Order of the Star of Karageorge 1st class ribbon.svg|50px|link=Карађорђева звијезда|Карађорђева звијезда]] | супружник = Драгица Јосиповић }} '''Драган Јосиповић''' ([[Бања Лука]], [[2. септембар]] [[1957]]) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији и некадашњеи командант [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашке пјешадијске бригаде]] ВРС. Током [[Рат у Босни и Херцеговини|Одбрамбено-отаџбинског рата]] је девет пута рањаван. == Биографија == Рођен је 1957. у Бањој Луци, од оца Воје, подофицира ЈНА и мајке Стоје, домаћице.<ref name="#1">Блажановић Јово, ''Генерали Војске Републике Српске'', Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005</ref> Поред њега родитељи су имали још двоје дјеце. Ожењен је и има четири кћери. По националности је [[Срби]]н. [[Крсна слава]] породице је [[Свети Никола]]ј - [[Никољдан]] (19. децембар).<ref name="#2">Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.</ref> Завршио је Основну школу "Милан Радман" у Бањој Луци 1972; Средњу управну школу 1976. у Бањој Луци; Војну академију Копнене војске - смјер интендантске службе 1980. у [[Београд]]у и [[Сарајево|Сарајеву]] са врло добрим успјехом. Произведен је у чин потпоручника интендантске службе 20. јула 1980. године, а унапријеђен у чин поручника 1981. (пријевремено), капетана 1984, капетана прве класе 1988, мајора 1992, потпуковника 1993. (ванредно), пуковника 1994. (ванредно) и генерал-мајора 6. децембра 1996. године. Обављао је дужности: командир наставног вода курса командира одјељења у [[Свилајнац|Свилајнцу]]; референт интендантске службе у механизованом батаљону у [[Сомбор]]у; командир позадинске чете у [[Суботица|Суботици]]; замјеник команданта позадинског батаљона у 36. механизованој бригади у Сомбору; командант самосталне пјешадијске чете у [[САО Славонија, Барања и Западни Срем|Источној Славонији]]; командант пјешадијског батаљона у [[Барања|Барањи]], Копачевски рит; командант [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашке лаке пјешадијске бригаде]] Војске Републике Српске у [[Илијаш]]у; командант Оперативне групе "Вогошћа" Војске Републике Српске у [[Вогошћа|Вогошћи]]; командант [[3. сарајевска пјешадијска бригада|З. сарајевске пјешадијске бригаде]] Војске Републике Српске у Вогошћи; начелник штаба за заштиту [[Предсједник Републике Српске|предсједника Републике Српске]], Антитерористичка бригада Полиције Републике Српске, у [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српском Сарајеву]]; замјеник начелника Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини; командант 5. корпуса Војске Републике Српске, Соколац и замјеник помоћника начелника [[Генералштаб Војске Републике Српске|Генералштаба Војске Републике Српске]] за позадину у [[Бијељина|Бијељини]].<ref name="#2"/> Службовао је у гарнизонима [[Свилајнац]], Сомбор, [[Суботица]], [[Бели Манастир]], Илијаш, Вогошћа, Српско Сарајево, Соколац и Бијељина. Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гарнизону Суботица. Учествовао је у одбрамбеном рату као припадник Југословенске народне армије у Источној Славонији и Барањи на дужности командира самосталне пјешадијске чете и команданта пјешадијског батаљона; затим у Одбрамбено-отаџбинском рату српског народа у Босни и Херцеговини као припадник Војске и Полиције Републике Српске од 1. јуна 1992. до 14. децембра 1995. године. Рањаван је: јун 1992. година, прострел десне руке метком из аутоматског пјешадијског оружја, у [[Чекрчићи|Чекрчићима]] код Илијаша; јул 1992. гелер у кичму, у [[Љешево|Љешеву]] код Илијаша; септембар 1992. гелер у главу, Влашково код Илијаша; март 1993. гелер у поткољеницу, објекат Мачак, Нишићка висораван код [[Олово (град)|Олова]]; септембар 1993. гелер у ногу на брду Жуч код Сарајева; фебруар 1994. гелер у врат, Брда код [[Средње (Илијаш)|Средњег]]; јул 1994. гелер у кољено, Мошевачко брдо, Нишићка висораван код Олова; [[новембар]] 1994. гелери у ногу и раме, Караула код Олова; [[јул]] 1995. гелери у руку и у груди, у селу Љубина код Илијаша.<ref name="#2"/> Активна војна служба престала му је 28. маја 1996.<ref name="#1"/> а професионална служба септембра [[2002]]. године. Након престанка службе радио је неколико послова у приватним фирмама да би могао живјети, хранити породицу и школовати дјецу, јер нема никаквих примања. Члан је Удружеља "Част отаџбине".<ref>{{Cite web|url=http://www.castotadzbine.rs/O%20nama.html|title=О нама|last=|first=|date=|website=Удружење Част Отаџбине|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=27. 11. 2019.}}</ref> Са породицом живи у Суботици. == Одликовања и признања== Одликован у [[ЈНА]]: * [[Орден за војне заслуге|Медаља за војне заслуге]] * [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са сребрним мачевима]] Одликован у [[Војска Републике Српске|ВРС]]: * [[Карађорђева звијезда|Орден Карађорђеве звијезде трећег реда]] * Орден Карађорђеве звијезде првог реда. Током службе оцјељиван је шест пута, пет пута оцјеном истиче се и једном нарочито се истиче..<ref name="#1"/> == Види још == * [[Грађански рат у Босни и Херцеговини]] * [[Војска Републике Српске]] == Референце == {{reflist|2}} {{Portal bar|Биографија|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ|Република Српска}} {{Војска Републике Српске|ком}} {{DEFAULTSORT:Јосиповић, Драган}} [[Категорија:Рођени 1957.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Генерали Војске Републике Српске]] [[Категорија:Припадници ВРС]] [[Категорија:Официри Војске Републике Српске]] [[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске]] [[Категорија:Сарајевско-романијски корпус ВРС]] go7vn3h5i94xdrx02v4lipvw912675t 25115021 25115015 2022-07-20T02:12:50Z UserNameSRB 198340 Ситна измена wikitext text/x-wiki {{Инфокутија војно лице | ијек = да | име = Драган Јосиповић | слика = | опис_слике = | величина_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1957|9|2|год=да}} | место_рођења = [[Бања Лука]], [[НР БиХ]] | држава_рођења = [[ФНРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | служба = [[СФРЈ]] <br /> [[Република Српска]] | школа = [[Војна академија Копнене војске ЈНА|Војна академија Копнене војске]] | војска = [[Југословенска народна армија]]<br />[[Војска Републике Српске]] | године_службе = [[Југословенска народна армија]] <small>(?—1992)</small> <br />[[Војска Републике Српске]] <small>(1992—1996)</small> | чин = [[генерал-мајор]] | командант = [[Илијашка пјешадијска бригада]] | ратови = [[Рат у Хрватској]]<br />[[Рат у Босни и Херцеговини]] | одликовања= [[Датотека:Order for military merits with silver swords RIB.gif|50п|link=[[Орден за војне заслуге]]]] [[Датотека:Order for military merits with silver swords RIB.gif|50п|link=[[Орден за војне заслуге]]]] [[Датотека:BIH Order of the Star of Karageorge 3rd class ribbon.svg|50px|link=Карађорђева звијезда|Карађорђева звијезда]] [[Датотека:BIH Order of the Star of Karageorge 1st class ribbon.svg|50px|link=Карађорђева звијезда|Карађорђева звијезда]] | супружник = Драгица Јосиповић }} '''Драган Јосиповић''' ([[Бања Лука]], [[2. септембар]] [[1957]]) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији и некадашњи командант [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашке пјешадијске бригаде]] ВРС. Током [[Рат у Босни и Херцеговини|Одбрамбено-отаџбинског рата]] је девет пута рањаван. == Биографија == Рођен је 1957. у Бањој Луци, од оца Воје, подофицира ЈНА и мајке Стоје, домаћице.<ref name="#1">Блажановић Јово, ''Генерали Војске Републике Српске'', Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005</ref> Поред њега родитељи су имали још двоје дјеце. Ожењен је и има четири кћери. По националности је [[Срби]]н. [[Крсна слава]] породице је [[Свети Никола]]ј - [[Никољдан]] (19. децембар).<ref name="#2">Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.</ref> Завршио је Основну школу "Милан Радман" у Бањој Луци 1972; Средњу управну школу 1976. у Бањој Луци; Војну академију Копнене војске - смјер интендантске службе 1980. у [[Београд]]у и [[Сарајево|Сарајеву]] са врло добрим успјехом. Произведен је у чин потпоручника интендантске службе 20. јула 1980. године, а унапријеђен у чин поручника 1981. (пријевремено), капетана 1984, капетана прве класе 1988, мајора 1992, потпуковника 1993. (ванредно), пуковника 1994. (ванредно) и генерал-мајора 6. децембра 1996. године. Обављао је дужности: командир наставног вода курса командира одјељења у [[Свилајнац|Свилајнцу]]; референт интендантске службе у механизованом батаљону у [[Сомбор]]у; командир позадинске чете у [[Суботица|Суботици]]; замјеник команданта позадинског батаљона у 36. механизованој бригади у Сомбору; командант самосталне пјешадијске чете у [[САО Славонија, Барања и Западни Срем|Источној Славонији]]; командант пјешадијског батаљона у [[Барања|Барањи]], Копачевски рит; командант [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашке лаке пјешадијске бригаде]] Војске Републике Српске у [[Илијаш]]у; командант Оперативне групе "Вогошћа" Војске Републике Српске у [[Вогошћа|Вогошћи]]; командант [[3. сарајевска пјешадијска бригада|З. сарајевске пјешадијске бригаде]] Војске Републике Српске у Вогошћи; начелник штаба за заштиту [[Предсједник Републике Српске|предсједника Републике Српске]], Антитерористичка бригада Полиције Републике Српске, у [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српском Сарајеву]]; замјеник начелника Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини; командант 5. корпуса Војске Републике Српске, Соколац и замјеник помоћника начелника [[Генералштаб Војске Републике Српске|Генералштаба Војске Републике Српске]] за позадину у [[Бијељина|Бијељини]].<ref name="#2"/> Службовао је у гарнизонима [[Свилајнац]], Сомбор, [[Суботица]], [[Бели Манастир]], Илијаш, Вогошћа, Српско Сарајево, Соколац и Бијељина. Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гарнизону Суботица. Учествовао је у одбрамбеном рату као припадник Југословенске народне армије у Источној Славонији и Барањи на дужности командира самосталне пјешадијске чете и команданта пјешадијског батаљона; затим у Одбрамбено-отаџбинском рату српског народа у Босни и Херцеговини као припадник Војске и Полиције Републике Српске од 1. јуна 1992. до 14. децембра 1995. године. Рањаван је: јун 1992. година, прострел десне руке метком из аутоматског пјешадијског оружја, у [[Чекрчићи|Чекрчићима]] код Илијаша; јул 1992. гелер у кичму, у [[Љешево|Љешеву]] код Илијаша; септембар 1992. гелер у главу, Влашково код Илијаша; март 1993. гелер у поткољеницу, објекат Мачак, Нишићка висораван код [[Олово (град)|Олова]]; септембар 1993. гелер у ногу на брду Жуч код Сарајева; фебруар 1994. гелер у врат, Брда код [[Средње (Илијаш)|Средњег]]; јул 1994. гелер у кољено, Мошевачко брдо, Нишићка висораван код Олова; [[новембар]] 1994. гелери у ногу и раме, Караула код Олова; [[јул]] 1995. гелери у руку и у груди, у селу Љубина код Илијаша.<ref name="#2"/> Активна војна служба престала му је 28. маја 1996.<ref name="#1"/> а професионална служба септембра [[2002]]. године. Након престанка службе радио је неколико послова у приватним фирмама да би могао живјети, хранити породицу и школовати дјецу, јер нема никаквих примања. Члан је Удружеља "Част отаџбине".<ref>{{Cite web|url=http://www.castotadzbine.rs/O%20nama.html|title=О нама|last=|first=|date=|website=Удружење Част Отаџбине|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=27. 11. 2019.}}</ref> Са породицом живи у Суботици. == Одликовања и признања== Одликован у [[ЈНА]]: * [[Орден за војне заслуге|Медаља за војне заслуге]] * [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са сребрним мачевима]] Одликован у [[Војска Републике Српске|ВРС]]: * [[Карађорђева звијезда|Орден Карађорђеве звијезде трећег реда]] * Орден Карађорђеве звијезде првог реда. Током службе оцјељиван је шест пута, пет пута оцјеном истиче се и једном нарочито се истиче..<ref name="#1"/> == Види још == * [[Грађански рат у Босни и Херцеговини]] * [[Војска Републике Српске]] == Референце == {{reflist|2}} {{Portal bar|Биографија|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ|Република Српска}} {{Војска Републике Српске|ком}} {{DEFAULTSORT:Јосиповић, Драган}} [[Категорија:Рођени 1957.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Генерали Војске Републике Српске]] [[Категорија:Припадници ВРС]] [[Категорија:Официри Војске Републике Српске]] [[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске]] [[Категорија:Сарајевско-романијски корпус ВРС]] 8x79opqq02qe52agjy9mfm8k3p57i2l 25115022 25115021 2022-07-20T02:14:17Z UserNameSRB 198340 /* Одликовања и признања */Ситно wikitext text/x-wiki {{Инфокутија војно лице | ијек = да | име = Драган Јосиповић | слика = | опис_слике = | величина_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1957|9|2|год=да}} | место_рођења = [[Бања Лука]], [[НР БиХ]] | држава_рођења = [[ФНРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | служба = [[СФРЈ]] <br /> [[Република Српска]] | школа = [[Војна академија Копнене војске ЈНА|Војна академија Копнене војске]] | војска = [[Југословенска народна армија]]<br />[[Војска Републике Српске]] | године_службе = [[Југословенска народна армија]] <small>(?—1992)</small> <br />[[Војска Републике Српске]] <small>(1992—1996)</small> | чин = [[генерал-мајор]] | командант = [[Илијашка пјешадијска бригада]] | ратови = [[Рат у Хрватској]]<br />[[Рат у Босни и Херцеговини]] | одликовања= [[Датотека:Order for military merits with silver swords RIB.gif|50п|link=[[Орден за војне заслуге]]]] [[Датотека:Order for military merits with silver swords RIB.gif|50п|link=[[Орден за војне заслуге]]]] [[Датотека:BIH Order of the Star of Karageorge 3rd class ribbon.svg|50px|link=Карађорђева звијезда|Карађорђева звијезда]] [[Датотека:BIH Order of the Star of Karageorge 1st class ribbon.svg|50px|link=Карађорђева звијезда|Карађорђева звијезда]] | супружник = Драгица Јосиповић }} '''Драган Јосиповић''' ([[Бања Лука]], [[2. септембар]] [[1957]]) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији и некадашњи командант [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашке пјешадијске бригаде]] ВРС. Током [[Рат у Босни и Херцеговини|Одбрамбено-отаџбинског рата]] је девет пута рањаван. == Биографија == Рођен је 1957. у Бањој Луци, од оца Воје, подофицира ЈНА и мајке Стоје, домаћице.<ref name="#1">Блажановић Јово, ''Генерали Војске Републике Српске'', Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005</ref> Поред њега родитељи су имали још двоје дјеце. Ожењен је и има четири кћери. По националности је [[Срби]]н. [[Крсна слава]] породице је [[Свети Никола]]ј - [[Никољдан]] (19. децембар).<ref name="#2">Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.</ref> Завршио је Основну школу "Милан Радман" у Бањој Луци 1972; Средњу управну школу 1976. у Бањој Луци; Војну академију Копнене војске - смјер интендантске службе 1980. у [[Београд]]у и [[Сарајево|Сарајеву]] са врло добрим успјехом. Произведен је у чин потпоручника интендантске службе 20. јула 1980. године, а унапријеђен у чин поручника 1981. (пријевремено), капетана 1984, капетана прве класе 1988, мајора 1992, потпуковника 1993. (ванредно), пуковника 1994. (ванредно) и генерал-мајора 6. децембра 1996. године. Обављао је дужности: командир наставног вода курса командира одјељења у [[Свилајнац|Свилајнцу]]; референт интендантске службе у механизованом батаљону у [[Сомбор]]у; командир позадинске чете у [[Суботица|Суботици]]; замјеник команданта позадинског батаљона у 36. механизованој бригади у Сомбору; командант самосталне пјешадијске чете у [[САО Славонија, Барања и Западни Срем|Источној Славонији]]; командант пјешадијског батаљона у [[Барања|Барањи]], Копачевски рит; командант [[Илијашка пјешадијска бригада|Илијашке лаке пјешадијске бригаде]] Војске Републике Српске у [[Илијаш]]у; командант Оперативне групе "Вогошћа" Војске Републике Српске у [[Вогошћа|Вогошћи]]; командант [[3. сарајевска пјешадијска бригада|З. сарајевске пјешадијске бригаде]] Војске Републике Српске у Вогошћи; начелник штаба за заштиту [[Предсједник Републике Српске|предсједника Републике Српске]], Антитерористичка бригада Полиције Републике Српске, у [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српском Сарајеву]]; замјеник начелника Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини; командант 5. корпуса Војске Републике Српске, Соколац и замјеник помоћника начелника [[Генералштаб Војске Републике Српске|Генералштаба Војске Републике Српске]] за позадину у [[Бијељина|Бијељини]].<ref name="#2"/> Службовао је у гарнизонима [[Свилајнац]], Сомбор, [[Суботица]], [[Бели Манастир]], Илијаш, Вогошћа, Српско Сарајево, Соколац и Бијељина. Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гарнизону Суботица. Учествовао је у одбрамбеном рату као припадник Југословенске народне армије у Источној Славонији и Барањи на дужности командира самосталне пјешадијске чете и команданта пјешадијског батаљона; затим у Одбрамбено-отаџбинском рату српског народа у Босни и Херцеговини као припадник Војске и Полиције Републике Српске од 1. јуна 1992. до 14. децембра 1995. године. Рањаван је: јун 1992. година, прострел десне руке метком из аутоматског пјешадијског оружја, у [[Чекрчићи|Чекрчићима]] код Илијаша; јул 1992. гелер у кичму, у [[Љешево|Љешеву]] код Илијаша; септембар 1992. гелер у главу, Влашково код Илијаша; март 1993. гелер у поткољеницу, објекат Мачак, Нишићка висораван код [[Олово (град)|Олова]]; септембар 1993. гелер у ногу на брду Жуч код Сарајева; фебруар 1994. гелер у врат, Брда код [[Средње (Илијаш)|Средњег]]; јул 1994. гелер у кољено, Мошевачко брдо, Нишићка висораван код Олова; [[новембар]] 1994. гелери у ногу и раме, Караула код Олова; [[јул]] 1995. гелери у руку и у груди, у селу Љубина код Илијаша.<ref name="#2"/> Активна војна служба престала му је 28. маја 1996.<ref name="#1"/> а професионална служба септембра [[2002]]. године. Након престанка службе радио је неколико послова у приватним фирмама да би могао живјети, хранити породицу и школовати дјецу, јер нема никаквих примања. Члан је Удружеља "Част отаџбине".<ref>{{Cite web|url=http://www.castotadzbine.rs/O%20nama.html|title=О нама|last=|first=|date=|website=Удружење Част Отаџбине|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=27. 11. 2019.}}</ref> Са породицом живи у Суботици. == Одликовања и признања== Одликован у [[ЈНА]]: * [[Орден за војне заслуге|Медаља за војне заслуге]] * [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са сребрним мачевима]] Одликован у [[Војска Републике Српске|ВРС]]: * [[Карађорђева звијезда|Орден Карађорђеве звијезде трећег реда]] * Орден Карађорђеве звијезде првог реда. Током службе оцјењиван је шест пута, пет пута оцјеном истиче се и једном нарочито се истиче.<ref name="#1"/> == Види још == * [[Грађански рат у Босни и Херцеговини]] * [[Војска Републике Српске]] == Референце == {{reflist|2}} {{Portal bar|Биографија|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ|Република Српска}} {{Војска Републике Српске|ком}} {{DEFAULTSORT:Јосиповић, Драган}} [[Категорија:Рођени 1957.]] [[Категорија:Бањалучани]] [[Категорија:Генерали Војске Републике Српске]] [[Категорија:Припадници ВРС]] [[Категорија:Официри Војске Републике Српске]] [[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске]] [[Категорија:Сарајевско-романијски корпус ВРС]] pm7lw0y82ub5p03g248v4oi1074zcji 3 4103785 25115080 24411816 2022-07-20T06:00:54Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 04:38 22. 12. 2019. == Неофашизам == Поздрав. Када стављаш партијске идеологије обрати пажњу да треба да референцираш да је нека странка /наводно/ неофашистичка. То је квалификација за коју морамо имати покриће. То да ли је неко десница, љевица, центар и сл. данас је практично без значаја, али за неке озбиљније стари мора постојати провјерљив извор. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:17, 23. фебруар 2021. (CET) с. р. : Упућен сам у то и знам, хтео сам да прекопирам референце да их налепим али си ми био поништио моју измену. Био сам после вратио моју измену али овај пут и са референцама тако да сада нема проблема. [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 15:25, 23. фебруар 2021. (CET) == Фудбалери на Европском првенству == {{Aкција фудбалери на Европском првенству — позив}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:10, 10. јун 2021. (CEST) :: Хвала, прикључићу су се кад тад. — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 13:12, 12. јун 2021. (CEST) == Акција писања чланака на тему Украјине и Русије == {{Вики-акција Украјина и Русија — позив}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:20, 4. март 2022. (CET) == Приштина == {{Обавештење — гласање за добар чланак | Назив чланка = Приштина | Датум почетка гласања = 19 | Датум краја гласања = 26. јула 2022. | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 08:00, 20. јул 2022. (CEST) }} ct9xylmb0vc613hfknmdw0awltg8lua 0 4107517 25114856 23291849 2022-07-19T21:07:41Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ФРАНЦ РОЈШЕК |слика = Franc Rojšek (narodni heroj).jpg |опис_слике=Франц Ројшек |датум_рођења = {{Датум рођења|1914|6|14}} |место_рођења =[[Слапе]], код [[Љубљана|Љубљане]] |држава_рођења =[[Аустроугарска]] |датум_смрти = {{Датум смрти|1975|8|11|1914|6|14}} |место_смрти = [[Цеље]], {{застава|СР Словенија}} |држава_смрти =[[СФР Југославија]] |професија=војно лице |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]</br>[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1965]]. |чин=[[генерал-мајор]] |народни херој=[[13. септембар|13. септембра]] [[1952]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Франц Ројшек Јака''' ([[Слапе]], код [[Љубљана|Љубљане]], [[14. јун]] [[1914]] — [[Цеље]], [[11. август]] [[1975]]) учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[12. јун]]а [[1914]]. године у селу [[Слапе]], у близини [[Љубљана|Љубљане]]. Потицао је из земљорадничке породице, а након школовања је остао на селу и бавио се разним физичким пословима. Рано се повезао са револуционарним радничким покретом и читао [[Марксизам|марксиситичку]] литературу, а [[1940]]. године је постао члан тада илегалне [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]] (КПС).{{sfn|Народни хероји|1982|p=175}} Делујући као комуниста у свом селу и околни, након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] [[1941]]. године је активно радио на организовању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Радио је на прикупљању оружја, окупљању људи и другим пословима везаним за припрему оружаног устанка. Све до [[1942]]. године, као партијски активиста је деловао на терену Вевчег поља, где је радио на организовању одбора [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта]] (ОФ) и партизанских јединица, а учествовао је и у разним диверзантским акцијама.{{sfn|Народни хероји|1982|p=175}} Половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942.]] године је ступио у партизански одред, где је најпре био водник. Већ у првим борбама се истакао као храбар и пожртвован борац. Како је исказивао велико интересовање за политички рад и даље марксистичко образовање, био је након политичке обуке постављен за политичког комесара батаљона Друге групе партизанских одред Словеније, са којим је учествовао у бораба у [[Горењска (регија)|Горењској]] и [[Долењска|Долењској]]. Поред политичког рада са борцима, велику пажњу је посвећивао раду са народом, објашањавајући му циљеве Народноослободилачког покрета, као и тежње окупатора и домаћих издајника.{{sfn|Народни хероји|1982|p=175}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.|Септембра 1942.]] године када је формирана [[Четврта словеначка ударна бригада]] „[[Матија Губец]]”, Францов батаљон је ушао у њен састав. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануара 1943.]] године је био постављен за заменика команданта Трећег батаљона, а средином јула за команданта Првог батаљона. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] године када је дошло до наглог развоја [[Словенија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Словенији]], као старом искусном борцу му је била поверена дужност [[Десета словеначка ударна бригада|Десете словеначке љубљанске ударне бригаде]], са којом је од краја 1943. до половине 1944. године водио готово непрекидне борбе са немачким окупатором и квинслишким снагама на Курешлеку, Иловој Гори, Мокрецу, Полому и Храсту, Дубу, Ајдовц, Јеленовом жлебу, Рибници и деловима [[Горски котар|Горског котара]] и [[Хрватско приморје|Хрватског приморја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=175}} Половином 1944. године [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] га је као искусног руководиоца упутио у [[Словеначко приморје|Словеначки приморје]], где је преузео најпре дужност заменика команданта, а потом команданта [[30. словеначка дивизија НОВЈ|30. словеначке дивизије]], са којом је у зиму 1944/45. године водио веома тешке борбе на Трновској Планоти, Црном врху, Випавској долини, Цолу, Предмеји и Красу. У овим борбама се истакао као умешан командант, а дивизија је под његовим заповедништвом забележила значајне победе, као што је ослобођење Трнова и заробљавање елитне окупаторске јединице. Током завршних операција за ослобођење Југославије, 30. словеначка дивизија је учествовала у борбама за ослобођење Горског котара, Хрватског и Словеначког приморја.{{sfn|Народни хероји|1982|p=175}} Након ослобођења земље, Франц Ројшек је наставио професионалну војну каријеру у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију]] и налазио се на многим одговорним дужностима. Пензионисан је [[1965]]. године у чину [[генерал-мајор]]а.{{sfn|Народни хероји|1982|p=176}} Након пензионисања је живео у [[Цеље|Цељу]], где је био активан друштвено-политички радник, делујући у општинској организацији [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР). Преминуо је [[11. август]]а [[1975]]. године у Цељу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=176}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден ратне заставе]], [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са великом звездом]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са пушкама]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] је одликован [[13. септембар|13. септембра]] [[1952]]. године.{{sfn|Ко је ко|1957|p=613}}{{sfn|Народни хероји|1982|p=176}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Commonscat|Franc Rojšek}} * {{Cite book| ref={{harvid|Ко је ко|1957}}|title=Ко је ко у Југославији|year=1957|publisher=|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Ко је ко|1970}}|title=Ко је ко у Југославији|year=1970|publisher=Хронометар|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Ројшек, Франц}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1975.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] ez9t4l2j159gfdyzvpa3w4873tuyqhf 25114858 25114856 2022-07-19T21:08:04Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ФРАНЦ РОЈШЕК |слика = Franc Rojšek (narodni heroj).jpg |опис_слике=Франц Ројшек |датум_рођења = {{Датум рођења|1914|6|14}} |место_рођења =[[Слапе]], код [[Љубљана|Љубљане]] |држава_рођења =[[Аустроугарска]] |датум_смрти = {{Датум смрти|1975|8|11|1914|6|14}} |место_смрти = [[Цеље]], [[СР Словенија]] |држава_смрти =[[СФР Југославија]] |професија=војно лице |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]</br>[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1965]]. |чин=[[генерал-мајор]] |народни херој=[[13. септембар|13. септембра]] [[1952]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден ратне заставе}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге1}} {{!}}- {{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Франц Ројшек Јака''' ([[Слапе]], код [[Љубљана|Љубљане]], [[14. јун]] [[1914]] — [[Цеље]], [[11. август]] [[1975]]) учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је [[12. јун]]а [[1914]]. године у селу [[Слапе]], у близини [[Љубљана|Љубљане]]. Потицао је из земљорадничке породице, а након школовања је остао на селу и бавио се разним физичким пословима. Рано се повезао са револуционарним радничким покретом и читао [[Марксизам|марксиситичку]] литературу, а [[1940]]. године је постао члан тада илегалне [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]] (КПС).{{sfn|Народни хероји|1982|p=175}} Делујући као комуниста у свом селу и околни, након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] [[1941]]. године је активно радио на организовању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Радио је на прикупљању оружја, окупљању људи и другим пословима везаним за припрему оружаног устанка. Све до [[1942]]. године, као партијски активиста је деловао на терену Вевчег поља, где је радио на организовању одбора [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта]] (ОФ) и партизанских јединица, а учествовао је и у разним диверзантским акцијама.{{sfn|Народни хероји|1982|p=175}} Половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942.]] године је ступио у партизански одред, где је најпре био водник. Већ у првим борбама се истакао као храбар и пожртвован борац. Како је исказивао велико интересовање за политички рад и даље марксистичко образовање, био је након политичке обуке постављен за политичког комесара батаљона Друге групе партизанских одред Словеније, са којим је учествовао у бораба у [[Горењска (регија)|Горењској]] и [[Долењска|Долењској]]. Поред политичког рада са борцима, велику пажњу је посвећивао раду са народом, објашањавајући му циљеве Народноослободилачког покрета, као и тежње окупатора и домаћих издајника.{{sfn|Народни хероји|1982|p=175}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.|Септембра 1942.]] године када је формирана [[Четврта словеначка ударна бригада]] „[[Матија Губец]]”, Францов батаљон је ушао у њен састав. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануара 1943.]] године је био постављен за заменика команданта Трећег батаљона, а средином јула за команданта Првог батаљона. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] године када је дошло до наглог развоја [[Словенија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Словенији]], као старом искусном борцу му је била поверена дужност [[Десета словеначка ударна бригада|Десете словеначке љубљанске ударне бригаде]], са којом је од краја 1943. до половине 1944. године водио готово непрекидне борбе са немачким окупатором и квинслишким снагама на Курешлеку, Иловој Гори, Мокрецу, Полому и Храсту, Дубу, Ајдовц, Јеленовом жлебу, Рибници и деловима [[Горски котар|Горског котара]] и [[Хрватско приморје|Хрватског приморја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=175}} Половином 1944. године [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] га је као искусног руководиоца упутио у [[Словеначко приморје|Словеначки приморје]], где је преузео најпре дужност заменика команданта, а потом команданта [[30. словеначка дивизија НОВЈ|30. словеначке дивизије]], са којом је у зиму 1944/45. године водио веома тешке борбе на Трновској Планоти, Црном врху, Випавској долини, Цолу, Предмеји и Красу. У овим борбама се истакао као умешан командант, а дивизија је под његовим заповедништвом забележила значајне победе, као што је ослобођење Трнова и заробљавање елитне окупаторске јединице. Током завршних операција за ослобођење Југославије, 30. словеначка дивизија је учествовала у борбама за ослобођење Горског котара, Хрватског и Словеначког приморја.{{sfn|Народни хероји|1982|p=175}} Након ослобођења земље, Франц Ројшек је наставио професионалну војну каријеру у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију]] и налазио се на многим одговорним дужностима. Пензионисан је [[1965]]. године у чину [[генерал-мајор]]а.{{sfn|Народни хероји|1982|p=176}} Након пензионисања је живео у [[Цеље|Цељу]], где је био активан друштвено-политички радник, делујући у општинској организацији [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР). Преминуо је [[11. август]]а [[1975]]. године у Цељу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=176}} Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден ратне заставе]], [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са великом звездом]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са пушкама]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] је одликован [[13. септембар|13. септембра]] [[1952]]. године.{{sfn|Ко је ко|1957|p=613}}{{sfn|Народни хероји|1982|p=176}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Commonscat|Franc Rojšek}} * {{Cite book| ref={{harvid|Ко је ко|1957}}|title=Ко је ко у Југославији|year=1957|publisher=|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Ко је ко|1970}}|title=Ко је ко у Југославији|year=1970|publisher=Хронометар|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Ројшек, Франц}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1975.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] 49uiylpzdytc7kvzr2ulo12wapuu8w5 0 4120258 25114565 25047636 2022-07-19T18:19:30Z 79.175.78.81 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Верски поглавар|име=Данило <br /> (Здравковић)|редослед=|ширина=|потпис=|наследник1=|претходник1=|редослед1=|године1=|звање1=|наследник=[[Стефан Вучковић|Стефан (Вучковић)]]|претходник=|године=1973—2000|слика=Данило Здравковић.jpg|звање=[[игуман]] [[Манастир Велика Ремета|Манастира Велике Ремете]]|сахрањен=[[Манастир Велика Ремета]]|држава_смрти=[[Србија]]|место_смрти=[[Манастир Велика Ремета]]|датум_смрти={{Датум смрти|2000|1|8|1905|6|27}}|држава_рођења=[[Краљевина Србија]]|место_рођења=[[Земун]]|датум_рођења={{датум рођења|1905|6|27}}|опис_слике=|право_име=Драган Здравковић}}'''Данило''' (световно '''Драган Здравковић'''; [[Земун]], [[27. јун]] [[1905]] — [[Манастир Велика Ремета]], [[8. јануар]] [[2000]]) био је православни игуман [[Манастир Велика Ремета|Манастира Велике Ремете]]. == Биографија == Игуман Данило Здравковић рођен је у [[Земун|Земуну]] [[1905]]. г. Можда је неку годину старији од оца Николаја Лазовића. Као младић дошао је у манастир, замонашио се и посветио свој живот Богу и спасењу своје душе. Живео је у [[Манастир Вујан]] код [[Горњи Милановац|Горњег Милановаца]] и у другим манастирима, а у [[Манастир Благовештење (Каблар)|Манастиру Благовештењу]] у два маха; и као сабрат и као старешина. Имао је и старијег брата Доментијана, који се пре њега замонашио и био у своје време старешина [[Манастир Клисура|Манастира Клисуре]] и старешина [[Манастир Студеница|Манастира Студенице]]. Оба брата била су добри монаси и духовници. Јеромонах Доментијан је, по причању оца Данила, повучен од сваке политике, живео у манастиру мирно, но су га ипак неки покварењаци оптужили Немцима, те га Немци, као и многе друге Србе отерају на [[Бањица (Чачак)|Бањицу]] и тамо стрељају. Отац архимандрит Данило [[1973]].г, обновио је у [[Фрушка гора|Фрушкој гори]] средњовјековни [[Манастир Велика Ремета]], који је био у згаришту у рушевинама дуги низ година: од краја рата кад су биле велике борбе на Сремском фронту па до доласка оца Данила, за чије је време Велика Ремета била обновљена. У доба рушења Велике Ремете страдали су и остали фрушкогорски манастири, и то од партизана, који су их рушили бомбардовањем за време рата [[1944]]. године из идеолошких побуда, али под изговором да су у њима биле ватрене тачке немачке војске у одступању. Тако је отац Данило, обновивши Велику Ремету, створио од ње велики духовни центар, у који се осамдесетих година овог двадесетог века сакупљала наша омладина да слуша на тамошњим симпозијима наше учене богослове и професоре универзитета. Упокојио се у Господу [[2000]].г. у [[Манастир Велика Ремета|Манастиру Велика Ремета]]. == Референце == {{рефлист}} [[Категорија:Рођени 1905.]] [[Категорија:Умрли 2000.]] [[Категорија:Игумани Српске православне цркве]] r7lski67iklb8m57jguvzm4rhvezpx5 3 4121567 25115090 24927892 2022-07-20T06:06:26Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;font-size: 125%;" |'''Поздрав, DJ0302.''' [[Википедија:Добро дошли|Добро дошли]] на [[Википедија на српском језику|Википедију на српском језику]]! |- | colspan="4" | Здраво, DJ0302. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. |- | colspan="4" | Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и '''прочитајте следеће теме''', пре него што почнете да уређујете Википедију. |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app lassist.png|30п]] | [[Википедија:Пет стубова|'''Пет стубова Википедије'''<br />Шта је Википедија?]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action info.svg|30п]] | [[Помоћ:Садржај|'''Помоћ'''<br />Општи приручник за уређивање Википедије]] |- | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app Startup Wizard.png|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Упутства|'''Упутства'''<br />Брзо научите да правите измене, корак по корак]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app kedit.svg|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Песак|'''Песак'''<br />За увежбавање рада на Википедији]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Project Tutorials.png|30п]] | [[Википедија:Википедијанац (основни курс)|'''Основни курс'''<br />Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима]] | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action apply.png|30п]] | [[Помоћ:Уређивање|'''Научите како се уређује страница'''<br />Водич за уређивање страница]] |- | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps important yellow.svg|30п]] | [[Википедија:Шта Википедија није|'''Ствари које не би требало да радите'''<br />Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps ksirc.png|30п]] | [[Википедија:Најчешће постављана питања|'''Најчешће постављана питања'''<br />Питања која многи постављају]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app file-manager.png|30п]] | [[Википедија:Правила и смернице|'''Правила Википедије'''<br />Правила и смернице које је усвојила заједница]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps kteatime.png|30п]] | [[Википедија:Трг|'''Трг'''<br />Место где можете питати друге википедијанце]] |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | [[Датотека:Signature button.png|д|Дугме за аутоматски потпис]] Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. <u>'''Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне [[Википедија:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији|напомене о писању српским језиком на Википедији]].'''</u> Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати [[Српска ћирилица|ћирилицом]] и [[гајица|латиницом]], [[Екавски изговор|екавицом]] и [[Ијекавски изговор|ијекавицом]], али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „-{osisanom}-” латиницом, односно -{[[ASCII]]}--јем, биће уклоњене без одлагања. <div align=right>-{'''''[[Википедија:Вавилон/Sr-0|Don't speak Serbian? Sr-0?]] - talk to us via [[Википедија:Трг/Енглески|our Village Pump in English]].'''''}-</div> |} Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални [[Википедија:Википедијанци|корисник]]. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на [[Википедија:Трг|Тргу]]. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:39, 5. фебруар 2020. (CET) == Конверзија == Поздрав, код <nowiki>__БЕЗКН__</nowiki> је потребно стављати у називе чланака који су у оригиналу како се не би догађала конверзија. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:39, 5. фебруар 2020. (CET) == Позивница за придруживање дискорд серверу == <div style="margin:1em; border:1px silver solid; background:#414244; padding:0.6em;" > {| style="background:#414244" |- | [[Датотека:Discord Color Text Logo (2015-2021).svg|120п|веза=]] | align="center"|<span style="color:#ffffff;">Поздрав DJ0302.<br> Позивамо вас да се придружите дискорд серверу. Он служи да омогући лакшу комуникацију и сарадњу међу википедијанцима.<br>Да бисте се придружили, кликните <span style="color:#0047AB;"><span class="plainlinks">[https://discord.gg/TyQt8TQ овде]</span></span>. За више информација, погледајте <span style="color:#0047AB;">[[Википедија:Дискорд]]</span>.<br> Хвала!</span> |}</div>--[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 16:59, 4. март 2020. (CET) == Премештање == Поздрав, свака част на сређивању назива категорија везаних за групе, само кад премешташ категорије замолио бих те да не означаваш опцију за преусмерење код категорија јер је непотребно кад преместиш чланке из ње па буде празна. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:38, 23. март 2020. (CET) :Није ок брисати остале категорије када правиш нове или их премешташ. Није лоше додати кат. Категорија за српске музичке групе, али нема потребе за брисањем других категорија. А као и код чланака, пожељно је додати __БЕЗКН__ --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:23, 24. март 2020. (CET) :: Разумем наравно. Са друге стране нема ништа лоше да те категорије буду и у другим категоријама, јер ће људи тако лакше доћи до њих и видети више садржаја о некој музичкој групи. Биле су пре извесног времена преписке на ову тему, ипак остало је овако. Свакако добар и битнији посао је овај са премештањем, за то свака част. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 22:35, 24. март 2020. (CET) ::: Сјајно, за кратко време си доста помогао. Слободно изнеси све предлоге, сугестије. Могу наравно, админ сам. Што се тиче акције сређивања, може и то да се реализује. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 22:56, 24. март 2020. (CET) Да не бисмо правили дупли посао, молим те повезуј категорије и шаблоне на википодацима, поз. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:41, 25. март 2020. (CET) == НБА категорије и шаблони == Сређено за Сан Антонио. Мислим да сам средио и ове шаблоне, јави ако сам негде погрешио. Још само треба у неколико чланака НБА кошаркаша убацити адекватан шаблон. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:40, 6. мај 2020. (CEST) : Супер, нема на чему. Слободно питај шта год треба. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 14:06, 6. мај 2020. (CEST) == Измене == Здраво! Хвала много на изменама. Некад заборавим на те ствари, а битне су. Имаш од мене споменицу за рад и труд. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 15:58, 12. мај 2020. (CEST) : Претпостављам да би то требало решити с програмерима софтвера. Видећу шта могу. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 19:59, 14. мај 2020. (CEST) Заустави се мало са категоријама по роду у биографијама. Покушавамо да се договоримо у вези са тим --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 12:19, 4. јун 2020. (CEST) ==Првенство Београдске зоне== Прихватам Ваше објашњење, само моглисте да ми скренете пажњу на пропуст па ја да исправим. Исправке имама на много места, а не волим да се јавља „Преусмерено”. Поздрав. [[Корисник:Batavele|Batavele]] ([[Разговор са корисником:Batavele|разговор]]) 17:31, 18. јун 2020. (CEST) :Остало ја мењам. :Поздрав [[Корисник:Batavele|Batavele]] ([[Разговор са корисником:Batavele|разговор]]) 17:33, 18. јун 2020. (CEST) == Мекхејл или Макхејл == Верујем да имаш добар разлог да промениш, али сви човека зову Мекхејл па и у домаћим текстовим је тако написано? --[[Корисник:Bobik|Bobik]] ([[Разговор са корисником:Bobik|разговор]]) 08:48, 1. јул 2020. (CEST) <nowiki>https://repo.etfovac.com/srpski-jezik/Pravopis%20MS_2010.pdf</nowiki> Онлајн верзија Правописа МС --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 17:48, 6. јул 2020. (CEST) == Дискорд сервер == Позивам те да се придружиш дискорд серверу. Бесплатно је и једноставно за комуникацију. Можеш се придружити кликом <span class="plainlinks">[https://discord.gg/fEdy6zV овде]</span>. Погледај страницу [[Википедија:Дискорд]] за више информација. Поздрав! — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 10:41, 8. јул 2020. (CEST) == Лангстон/Ленгстон == Никакав проблем да буде Лангстон, верујем да си у праву, само ниси навео никакав извор тј транскрипцијско правило по којем би био Лангстон а не Ленгстон. Ја сам написао његово име по томе како су га назвали РТС, Вечерње новости, Спортски журнал за које ипак сматрам да су релевантнији од неког анонимуса са википедије. Значи није проблем да буде Лангстон али наведи на страници за разговор неки извор и никакав проблем. Такође још један разлог зашто сам поништио твоју измену је због тога што сматрам да је тешка глупост променити само назив чланка а у самом чланку оставити стару верзију. Не може назив бити Лангстон а у целом чланку оставиш да пише Ленгстон. То си исто урадио и код Кваме Вона. Или уради све или немој ништа.--[[Корисник:Bozalegenda|Bozalegenda]] ([[Разговор са корисником:Bozalegenda|разговор]]) 19:35, 10. јул 2020. (CEST) == Пресловљавање категорија == Е, ћао! Имамо решење за спречавање пресловљавања категорија. Када се унесе <code><nowiki>-{[[Категорија:Microsoft]]}-</nowiki></code> категорија се ваљано приказује у оној кутијици с категоријама. Што се тиче наслова страница самих категорија, такође се може употребити шаблон {{tl|TranslitN}}. Овако: <code><nowiki>{{translitN|Kategorija:Microsoft|Категорија:Microsoft]]}-</nowiki></code>. Тиме се наслов не конвертује у „Мицрософт” у ћириличкој верзији. Можеш ли масовно поисправљати ово? Поздрав! — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 18:19, 18. јул 2020. (CEST) Прво. Дакле, како би се спречила коверзија наслова категорије, шаблон TranslitN је потребно ставити на страницу те категорије. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 18:44, 18. јул 2020. (CEST) Требало би додати и ознаке <code><nowiki>-{ }-</nowiki></code> испред назива категорије у чланцима. Међутим, овде је друга прича пошто је име категорије мешано (мало је ћирилицом, а мало латиницом). Видећу и то с програмерима. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 20:04, 18. јул 2020. (CEST) : Поздрав. Тај анонимац је на своју руку за 7 месеци променио апсолутно све категорије. Никаква расправа није била, само консултовање са другим уредницима, јер је и то настало без икакве расправе (што се не сме) па како дошло тако и отишло. Лоше категоризације, више стотина категорија са 1 чланком што је против правила а о грешкама и дуплим кат да не причам. На страну што нема ни на једној другој Википедији, анонимни корисник је посао одрадио до пола те није личило ни на шта. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 16:25, 22. август 2020. (CEST) :: Нисам ни у једном тренутку довео посао анонимаца, стварно не знам одакле то. Грешке, ствари против правила и рад на своју руку нису нешто што треба да буде на Википедији, барем не за овакво крупне ствари. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:02, 22. август 2020. (CEST) ::: Савршен модел не постоји. Не мислим да је твој допринос узалудан, напротив. Проблематику сам изнео, а шлаг на торту је промена без консултовања заједнице, што је анонимац (мање битно али иначе википедијанац који понекад делује преко ИП) пропустио. Главно је то што се не би требале правити категорије са 1-3 чланака у њима а да сам обрисао све те, остало би свега десетак других и тек не би личило ни на шта. Ако се договорите око неког модела па макар био и овај, спреман сам да помогнем у категорисању, ништа мање будем активан него данас. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 03:10, 23. август 2020. (CEST) Добру ствар си урадио, много је уредника који преводећи чланке са енглеског (или их преузимајући са сродних језика) преузимају и оригиналну синтаксу, а која се често коси са српским правописом. Такав случај је и са цртицом код двојних презимена — [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 19:55, 10. септембар 2020. (CEST) == Ниже лиге == Управо оно што си навео, зависи колико је одговоран корисник који ради те чланке. Могу да буду одлични или очајни, али и нешто између. У сваком случају треба да будемо попустљивији од ен.вики јер је говорницима српског језика ближа тема. Зато за српске лиге апсолутно подржавам, чак бих и зоне могао да истолеришем некако. Округ је већ врло упитан, а све испод тога је „бетон” и не знам колико нам то треба. Хајде чланак о степену такмичења уопштено да има информативно, али појединачне сезоне за најниже рангове углавном занимају локалце. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:45, 12. септембар 2020. (CEST) :Ја у последње време не знам где ми је глава, што се каже, па сам слабије активан и на неким чланцима које сам „раскупусао”. У суштини то би требало решити на нивоу пројекта па да онда препакујемо и те категорије. Означићу {{пинг|SimplyFreddie}}, пошто је поменуо да би покренуо пројекат фудбал, односно унапредио [[Википедија:Тим/Фудбал|Тим/Фудбал]]. Можда би се посао боље организовао ако се укључе људи заједничког интересовања. Ја сам усредсређен на чланке о домаћим фудбалерима и имам у плану да то изгурам онако базично. Пошто сам испратио неке статистике, неретко детаљније него „специјализовани” сајтови, треба ми времена да оформим појединачне чланке. Помоћ би ми значила, али с друге стране ми буквални преводи само праве дупли посао. Да се вратим на причу о категоријама. Хајде видећу да смислим шта можемо са оним Стапаром да урадимо, а да испоштујемо и човека који је радио. Онако је бесмислено, али ако би се објединило у неки чланак који хронолошки прати све то, можда би и имало смисла. А од ових сезона нижих лига се већ хватам за главу и никако нисам паметан шта да радим. Зато мислим да за то треба да се постигне консензус на нивоу пројекта. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:36, 13. септембар 2020. (CEST) ::{{одговор|Lotom}} У обавезама сам још око недељу дана, након тога крећем у ту трансформацију која сам ти поменуо, а ти сада подсетио на то. А што се тиче играча у нижим лигама, нисам толико искусан са тим, али помоћи ћу вама двојици колико сам у могућности. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:57, 13. септембар 2020. (CEST) == Музичке групе == Правиш велике грешке око категоризација, зашто побогу избацујеш све групе из кат. рок? — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 15:04, 4. октобар 2020. (CEST) == Премештање == Не мораш сваки шаблон посебно да премешташ, може аутоматски да се премести помоћу справице -{cat-a-lot}-. Веруј ми живот ће ти бити сто пута лакши. Јеси ли упознат са тим како ради? — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:27, 27. октобар 2020. (CET) :Иди у Подешавања у горњем десном углу, затим картица Справице и у делу Уређивање четврто по реду испод -{HotCat}- које је такође корисно за категорије. Имаш ту и документацију, мада објаснићу ти како ја то радим. :Прво одеш у категорију (обрисану премештену или постојећу) из које премешташ чланке. У доњем десном углу ће ти се појавити -{catalot}- окер бојом. Кад кликнеш на то појавиће ти се поље и наткатегорије од категорије у којој се налазиш. Унесеш назив категорије у коју премешташ и обавезно притиснеш Ентер. Онда бираш које чланке премешташ кликом на њих или притиснеш дугме Све ако премешташ све чланке. Онда би требало да ти се на последњем месту појави категорија коју си претходно унео изнад са стрелицом →. Кликнеш на премести и то је то. :) :Иначе, кад сам написао ово сетио сам се да ово ради за чланке у ГИП-у и категорије, али не функционише за шаблоне. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:45, 27. октобар 2020. (CET) ::Успео си и шаблоне да преместиш са каталот? — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:49, 27. октобар 2020. (CET) == Protect the Land/Genocidal Humanoidz == Хмм, видео сам јуче по обавештењима која су ми стизала да су доста мењали на Википодацима. Колико ја знам, песме које су на А и Б страни би требало да имају посебне чланке, али овде је специфичан случај јер сам баш бацио поглед на енвики и видео да је садржај оба чланка исти. Ја сам за то да сачекамо још пар дана да видимо шта ће (и да ли ће) на другим Википедијама да мењају нешто, али ја сам свакако за одвојене чланке. Што се тиче инфокутије, постоји само што је вероватно ниси нашао {{тл|Инфокутија Песма}}. Поздрав. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:25, 9. новембар 2020. (CET) :Покушавао је Аца да обједини инфокутију за сингл и песму у једну, али је тешко. Видећемо да средимо то. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:53, 9. новембар 2020. (CET) Ја мислио ти погрешио кад оно стварно изгледа жена жива. Хахаха каква комедија међу медијима. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:40, 5. јануар 2021. (CET) == Muzičari iz ... == Поздрав, не знам колико је исправно премештање Категорије:Крагујевчани → Категорија:Музичари из Крагујевца. Јер људи који желе да траже рецимо списак свих Крагујевчана о којима постоје чланци на Википедији, погледаће Категорију:Крагујевчани. А и неко ко је крагујевачки музичар, не мора да буде из Крагујевца родом. Мислим да би у тим чланцима, требало задржати обе категорије. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:17, 6. јануар 2021. (CET) :Vidim sad da je vođena rasprava, ali se malo korisnika izjasnilo. Učestvobalo Vas je bilo svega četvor (Mare, Vux33, Lotom i ti), a pritom je Mare bio za rešenje koje ja predlažem. Mislim da kada su ovakve stvari u pitanju, treba postići širi konsenzus zajednice. Pozdrav — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:05, 6. јануар 2021. (CET) ::Кад прођу празници, можда буде више активних корисника, па онда да поново покренемо ово питање. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 18:46, 7. јануар 2021. (CET) == Глумци == Реченице „''постала је позната по тој и тој улози, стекла је препознатљивост том и том улогом''” и „''наишла је на позитиван пријем код критике''” звуче веома непрофесионално и да не помињем да често нема никакве везе са тим да је „постала позната улогом” или нешто слично. А што се тиче тога да се реч признање „обично користи за награду”, исто је тако и на енглеском па и даље пишу „признање” за сва три и свима је све јасно. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:16, 24. јануар 2021. (CET) == Категорисање == Зашто остављаш и Нишлије и Спортисти из Ниша? Бесмислено је да стоје оба. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 09:11, 1. фебруар 2021. (CET) :Ја сам пре за то да не радимо ништа него да правимо дупли посао и уносимо још већу забуну. Ја сам тако започео за спортисте из Београда јер их има баш доста па ми је деловало оправдано да пораздвајам. Притом, Београд се састоји из великог броја општина а неке од њих имају и засебне категорије. Као што сам онда написао Земунци + спортисти из Београда ми је некако логично. Али ако већ стављаш категорију која је поткатегорија главној, онда главну не стављаш јер нема потребе. Поткатегорије се и праве да би се лакше тражило. То што Пинки сматра исто може да се претражује и кроз поткатегорије. Исто сам и тамо изнео шта мислим о овом везивању за неко подручје. Има ту више фактора који утичу. Да ли је неко рођен у неком услед неких околности и никада није ту живео, да ли се негде преселио, да ли је негде привремено због посла и томе слично. Али дефинитивно сам против дуплирања категорија. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 13:33, 1. фебруар 2021. (CET) ::Затрпао Маре изменама, нисам ни извалио. Знаш како, од сваког проценат накупи се. 🚮🤣 Увек се нађу неке занимљиве теорије завере. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 13:45, 28. фебруар 2021. (CET) ::::Да, неки смо се прославили. 😅 У суштини има тих статистичких сајтова који су углавном поуздани, али се и ту поткраде нека грешка. И ја у тим случајевима додајем напомене. За старије сезоне једино може да се извлачи нека појединачна статистика. Иако генерално треба заобилазити форуме, на некима од њих постоје архиве са извештајима по сезонама. Вероватно не баш све, али нешто може да се извуче. Ја сам искористио нешто од тога за [[Списак коришћених бројева дресова ФК Црвена звезда|списак дресова]]. Са сајта rsssf.com евентуално могу да се извале најбољи стрелци по сезонама. Овај списак би ваљало проширити до 2006, мада се формат лиге више пута мењао. Е сада, кошарка дефинитивно није мој спорт, па нисам баш толико упознат. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:02, 28. фебруар 2021. (CET) [[:Категорија:Добитници Награде Цар Константин]] ово треба до краја пребацити, 31 чланак није убачен — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 15:50, 14. март 2021. (CET) == Чланци са такмичења Све о женама == Пре свега хвала ти што си исправио. Погледаћу у току дана шта каже речник, па ће се и то средити. Слободно, како мислиш да је исправније. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:48, 6. април 2021. (CEST) На коју особу конкретно мислите? Реално, свака част ономе ко има више занимања истовремено, и то као професионалац. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 01:23, 19. април 2021. (CEST) :Колико видим Краљ Чачка је овде представљен првенствено као музичар, чак се и кутијица за музичаре користи у чланку. Притом, пише да је имао неколико изложби и једну збирку поезије. Очигледно је радио више ствари, али да ли се професионално бави само једном или више, не може се видети из онога што је написано. По мени, какда постоје овакве ситуације најбоље је оставити општу категорију, појединачне могу само доводити до нејасноћа. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 10:51, 19. април 2021. (CEST) == Евровизијске песме vs Песме на Евровизији == Можда бисмо овде могли заменити придев „евровизијски” предлогом и именицом у одговарајућем падежу. Слично би се могло применити и на појединачне државе — Песме Израела на Евровизији. Тиме избегавамо употребу придева који често могу бити вишезначни. Шта мислиш? — <span style="border-radius:9em; padding:0 8px; background:#006790;">[[User:Aca|<span style="color:#FFF;">'''Аца'''</span>]]</span> ^{[[Разговор са корисником:Aca|💬]] ● [[Корисник:Aca/књига гостију|❤️️]]} 02:08, 23. мај 2021. (CEST) == Помоћ? == Поштовани, Дј0302 Ја сам Јована Матовић, продуцент и редитељ више дугометражних филмова из Београда. Приметила сам да се доводе у питање странице, наши профили (Ана Бандука, Јовка Рас и наши пројекти).Слабо се сналазим ја (и моји сарадници) и имамо више профила на Википедији, нарвно нашом грешком, али жеља нам је искључиво била да уређујемо и додајемо пројекте које ми производимо, у којима играју најистактуји глумци са наших простора и пројекте који су емитовани широм Србије.(Поновићу још једном искључиво наш рад)Послала сам емаил на званичну страницу (info-sr@wikipedia.org) али идаље нисам добила одговор. Стварно не знам коме више да се обратим за помоћ око верификације свега тога, зато што не желим да испадне да су све то измишљотине. На званичну е-адресу сам писала, доставила сам и моју лк као потврду свега што пишем. Ако је потребно можемо доставити све потребне филмове на увид као потврду нашег рада. Слабо се сналазим овде, па бих вас замолила за помоћ или контакт телефон неког коме би могла да доставим све потребно на увид као потврду или са било ким да попричам на ову тему. Мој контакт је: 062 10 24 854 Е-адреса: jovana.film@gmail.com https://www.companywall.rs/firma/tetreb-film/MMxx8x9LC/osnovni-podaci Хвала вам пуно и извините на узнемиравању, слабо се слазим овде. Срдачно, Јована Матовић == Лига конференција или Лига конференције? == Срдачан поздрав, колега! Занима ме како би превео назив овог новоформираног клупског такмичења (енгл. UEFA Europa Conference League) → Лига конференција или Лига конференције („конференција” у једнини или множини)? Лично сам превео турнир као „[[Лига конференција]]” — у множини. Међутим, тренутно нисам сигуран да ли је то исправно пошто се у медијима јавља и облик у једнини (дакле, Лига конференције), а и реч Conference се налази у једнини у званичном називу турнира на енглеском језику. Пак су Руси и Украјинци такође ЛК превели као Лига конференција (укр. Ліга конференцій УЄФА, рус. Лига конференций УЕФА). Шта ти мислиш о овоме? — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 13:14, 3. август 2021. (CEST) :Онда бисмо могли поставити питање на Трг како би се огласила и заједница по овом питању; ионако има времена јер је тек квалификациона фаза у току. Можеш ли ти поставити питање тамо пошто тренутно нисам за рачунаром? — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 16:02, 3. август 2021. (CEST) == Нордијско скијање == Поздрав, хвала на помоћи. :) Примијетио сам и ја то, али нисам сигуран који је назив заступљенији и који треба користити. {{пинг|Drazetad}} је радио много око Олимпијских игара, могао би да да своје мишљење, па да видимо. Ја сам искрено више за нордијско скијање, јер мислим да је то правилни назив спорта, али треба виђети са неким ко можда боље зна. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 16:21, 29. август 2021. (CEST) Управо тако, да се среде категорије прво, па имамо кад премјештати назив кад се договоримо како је боље. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 16:50, 29. август 2021. (CEST) == Чланци за брисање == Здраво друже, хвала ти на затварању гласања чланака за брисање. Замолио бих те само да када затвориш гласање да обавестиш неког од администратора како би чланак био избрисан у што краћем року. Свако добро, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 15:09, 28. септембар 2021. (CEST) == Пет+1 == Довољно дуго си на пројекту па и сам знаш да не мора свака реч у тексту имати рефренцу. Ако сумњаш у наведено на горе поменутом албуму, можеш преслушати песме. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 16:11, 19. децембар 2021. (CET) :Мешаш критику и рецензију са информацијом за коју не постоји адекватна референца, али се на основу преслушавања може закључити. Не знам о каквим повлашћеним корисницима причаш, умешах се да исправим што се исправити треба. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:11, 19. децембар 2021. (CET) ::Одавно је тај повлашћен и заштићен од свих правила нашег пројекта, вероватно због својственог светоназора. Ја сам покушао указати на проблем, али није ишло, па чак сам и проглашен Кубуром. Дигао сам руке од случаја, па препоручујем и теби. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:40, 19. децембар 2021. (CET) :::Тако је, демократско-либералним средствима је покушао указати на проблем тако што ме је бановао завуек без могућства жабле јер ми је закључао г. Аца СзР. То је преседан на свим википедијама које су икада постојале. То је та Ваша демократија. Иначе, поздрав за двојицу најактивнијих корисника и хвала вам што пратите мој рад. Почаствован сам. Господине {{пинг|Aca}}, проучите [[ВП:ТРОЛ]]. {{пинг|DJ0302}}, проучи [[ВП:ПОИНТ]]. ''Јер Богу тако омиље свијет да је и сина својега јединороднога дао, да ни један који га вјерује не погине, него да има живот вјечни'' (Јован 3, 15). Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:49, 19. децембар 2021. (CET) :::: Колега Лотом скренуо је пажњу на сасвим другу ствар, ти опет намећеш нешто што апсолутно нема везе са песмама где је убачен Давор Бобић односно оним што сам ја вратио. Ако си амбициозан изволи среди, биће ми драго и радо ћу ти помоћи ако ти помоћ буде требала. Има овде згубидановића који су на пројекту како би се правили паметни те иду од сзр сзр; од тога нема ништа — ти први ниси такав. И нисам те разумео о каквом Господару времена причаш? — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:12, 19. децембар 2021. (CET) ::::: Као што рекох, биће ми драго да се додају нове информације и референце, среди чланак. Нема урушавања односа побогу ДЈ па хиљаду пута смо дискутовали и надам се да ћемо барем још толико, зарад пројекта и размена идеја. Пробаћу да нађем референцу и средим чланак, прекосутра. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:53, 19. децембар 2021. (CET) == Шаблон == Поздрав. Уколико хоћеш да се неко преусмјерење шаблона обрише онда мораш у свим чланцима преправити назив шаблона. Ништа не смије водити ка том преусмјерењу. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 22:36, 9. март 2022. (CET) с. р. == Категорије за југословенске филмове == Поздрав, договорено је у дискусији то за филмове. Сложили су се људи на Тргу, на тај начин су се означили филмови српске односно хрватске продукције. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 15:09, 6. април 2022. (CEST) == ОТ бенд == Поздрав ДЈ, у праву си апсолутно. Хвала на исправци — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 08:15, 22. мај 2022. (CEST) == Молба == Знам да ниси имао лошу намеру, али да ли можеш у будуће да не исправљаш чланке који су у фази израде односно који на почетку имају шаблон "Радови у току". У питању је чланак [[Кански филмски фестивал 1995.]]. Имам посебну методологију кад су у питању категорије и шаблони. Њих оставим обично на крају. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 02:01, 5. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:10, 10. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг и сјајног чланка == {{пинг|DJ0302}} Чланци [[Песма за Евровизију ’22]] и [[ЛГБТ]] су стављени на расправу за стицање статуса доброг чланка, док је чланак [[Стоунволска побуна]] стављен на расправу за стицање статуса сјајног чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:02, 22. јун 2022. (CEST) {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Стоунволска побуна | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:02, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = Песма за Евровизију ’22 | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:02, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = ЛГБТ | Датум почетка расправе = 22. јун 2022. | Датум краја расправе = 28. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:02, 22. јун 2022. (CEST) }} == Музичке групе == Хеј, шта се ради? Мислим да је категорија [[:Категорија:Категорије за хрватске музичке групе|Категорије за хрватске музичке групе]] погрешна. Има категорија хрватске музичке групе у којој су категорије Нови фосили, Азра и још неке, онда хрватске музичке групе по жанровима и категорије за хрватске музичке групе, у којој су Магазин и слично. Довољно је само да стоје у категорији хрватске музичке групе, као што рецимо не постоји категорија под називом категорија за италијанске фудбалске клубове, већ су и категорије и сами чланци о клубовима у категорији италијански фудбалски клубови. Некако ми безвезе звучи овај назив, то је све. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 19:13, 4. јул 2022. (CEST) Дефинитивно је вријеме да се поново покрене то питање. На енглеској википедији постоји велики број сличних категорија, који по мени немају смисла, па иако ја први велики број ствари које радим узимам од њих, мислим да не требамо да узимамо и оно што је лоше. Сасвим је ок да категорија Магазин иде у категорију хрватске музичке групе, а да чланак Магазин иде кроз остале категорије. Неће сви заступати такво рјешење, али морамо да пробамо да постигнемо неки концензус. Ја сам такође мислио да покренем расправу о укидању латиничних инфокутија, како се не би дуплирале инфокутије, јер сви параметри и за латиницу и ћирилицу могу да се додају у оквиру једне инфокутије, а још боља ствар је да латинични параметри уопште и нису потребни, већ се употребом кода <pre style="overflow: auto;">{{#invoke:TitleReplace|convert wiki page name to latin|</pre> све пресловљава на латиницу, али има времена и за то. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 21:03, 4. јул 2022. (CEST) Потпуно си у праву, постоји доста тога, али да идемо редом. За шаблоне би могло као за ијекавицу и екавицу, али би то захтијевало много посла, писати за сваки дио код, што је компликовано за новајлије прије свега. Тешко је то, али пробаћу са једним шаблоном чисто да видим како функционише. Мијешање писама је неопходно када су категорије о музичким групама и осталим стварима које се пишу у изворном облику, није то толико страшно. Ја пишем ијекавицом, али све категорије правим на екавици због једнобразности, много је боље, исто тако би било идеално да су све категорије на ћирилици, али некад мора да се мијеша. Доста ствари је ријешено и око група, али има ту још посла, као што смо имали и око олимпијаца, али полако. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 22:13, 4. јул 2022. (CEST) Ја сам данас хтио да пробам са навигационим шаблонима латиницу и ћирилицу, али сам видио да онај код за латиницу на чланку [[Антонио ди Натале]] савршено ради. Такође сам погледао категорију о пјесмама и које год писмо да изаберем, остаје ми Razorlight, не пребацује на ћирилицу. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 19:47, 6. јул 2022. (CEST) Ја сам уредио шаблон [[Шаблон:МТВ Адрија награда|МТВ Адрија награда]] уз помоћ кода за ијекавицу јер мислим да нема кода за латиницу, није то нико правио. Овако ради све, има код и за женски пол, могло би и путем њега. Вјероватно јесте више посла, али функционише. Морао сам да испробам за категорије, али не помаже ништа, не знам постоји ли начин да се то среди. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 22:05, 6. јул 2022. (CEST) Нашао сам још боље рјешење, погледај шаблон [[Шаблон:Победници Тур де Франса|Победници Тур де Франса]], н овај начин могу да се несметано комбинују и латиница и ијекавица, само после у чланку написати <pre style="overflow: auto;">{{Победници Тур де Франса|ијек=да|женски_пол=да}}</pre> ако постоји потреба за обоје или изоставити ово за ијекавицу. Ово је сасвим, сасвим пристојно рјешење. Ваљало би ако би могао некако да се нађе списак шаблона на латиници па да кренемо са промјеном на истим таквим ћириличним шаблонима и да се обришу дупликати на латиници. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 00:05, 7. јул 2022. (CEST) Оно што ми није пало на памет и што сам сад промијенио на том шаблону, јесте да умјесто женски_пол можеш да напишеш било шта, тако сам ја ставио „латиница“ и сад је све потпуно легитимно и може се преправљати, да никоме не боде очи. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 00:15, 7. јул 2022. (CEST) То је зато што сам заборавио на чланку Мит Лоуф ставим латиница=да у шаблон, остао је био онај стари код. Сада је ок, ради овако са латиницом. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 18:58, 7. јул 2022. (CEST) == Тенис / Кошарка == Поздрав. Ја уопште нисам ни регистровао до малопре да постоје обе категорије, зато сам убацио два чланка жребова која су недостајала за 2021 и 2022. годину у категорију за појединачно. Мислим да може остати категорија Отворено првенство Француске у тенису, а Ролан Гарос да се брише. Назив турнира би требао бити исто Отворено првенство Француске у тенису, али су вратили на Ролан Гарос јер је то заправо исто назив турнира по оном пилоту. Не знам шта ту радити заиста, мени свеједно. Што се тиче баскета, урадио сам чланак за нашу репрезентацију са доступном кутијицом, те нисам сигуран како се мењају ти параметри. Оно што сам видео је да су на [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Infobox_national_basketball_team енглеској Википедији] исто користили кутијицу за стандардну кошарку, те су вероватно параметри код њих подешени и за баскет 3 на 3.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:14, 12. јул 2022. (CEST) == Приштина == {{Обавештење — гласање за добар чланак | Назив чланка = Приштина | Датум почетка гласања = 19 | Датум краја гласања = 26. јула 2022. | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 08:06, 20. јул 2022. (CEST) }} ao65419f7njv6o9lnc9migjr899za1x 2 4122537 25115283 24968271 2022-07-20T11:17:52Z Lukijan 128923 /* Географија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗСАДРЖАЈА__ {{ККПочетак|Lukijan}} {{Корисник Вики/не-мачка}} {{Корисник Вики/Европа1}} {{Корисник Вики/Космет}} {{КККрај}} Световно име: '''Небојша''' Локација: '''Република Српска''' Интересовањa: '''Шта падне под руку, мада путовања и остали овоземаљски пороци радије него оноземаљски и оностани.''' '''Писма''': српска и руска ћирилица, енглеска и њемачка латиница, гајица , грчка слова (што научио из математике) '''Изговори српског језика''': ијекавица (примарно) и екавица. Заговорник да се екавица и ијекавице могу заједно користити. == Чланци == {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Земље које''' '''сам посјетио''' |--- | align=center|{{зас|Албанија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Андора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Аустрија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Босна и Херцеговина|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Грчка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Египат|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Италија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Кипар|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Либија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Мађарска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Република Македонија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Малта|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Немачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Румунија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Русија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Сан Марино|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словенија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Србија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Тунис|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Турска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Холандија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Хрватска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Француска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Црна Гора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Шпанија|size=60п}} |} {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Аеродроми са ''' '''којих сам летео''' |--- | align=left|{{зас|Аустрија|size=60п}}[[Аеродром Беч|Беч]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Сарајево|Сарајево]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Бања Лука|Бања Лука]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Тузла|Тузла]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Међународни аеродром Родос|Родос]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Санторини (аеродром)|Санторини]] |--- | align=left|{{зас|Египат|size=60п}}[[Аеродром Хургада|Хургада]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Орио ал Серио Бергамо|Бергамо]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Болоња|Болоња]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Ларнака|Ларнака]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Пафос|Пафос]] |--- | align=left|{{зас|Либија|size=60п}}[[Аеродром Триполи|Триполи]] |--- | align=left|{{зас|Мађарска|size=60п}}[[Аеродром Ференц Лист Будимпешта|Будимпешта]] |--- | align=left|{{зас|Малта|size=60п}}[[Аеродром Малта|Малта]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфурт на Мајни]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Минхен|Минхен]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Келн/Бон|Келн/Бон]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хановер|Хановер]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Карлсруе/Баден-Баден|Карлсруе/Баден-Баден]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт-Хан|Франкфурт-Хан]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Дортмунд|Дортмунд]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хамбург|Хамбург]] |--- | align=left|{{зас|Румунија|size=60п}}[[Аеродром Темишвар|Темишвар]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Шереметјево|Москва-Шереметјево]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Домодедово|Москва-Домодедово]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Внуково|Москва-Внуково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Санкт Петербург-Пулково|Санкт Петербург-Пулково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Међународни аеродром Волгоград|Волгоград]] |--- | align=left|{{зас|Словачка|size=60п}}[[Аеродром Милан Растислав Штефаник Братислава|Братислава]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Никола Тесла Београд|Београд]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Константин Велики|Ниш]] |--- | align=left|{{зас|Тунис|size=60п}}[[Аеродром Монастир|Монастир]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул|Истанбул-Аеродром Истанбул]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул-Сабиха Гокчен|Истанбул-Сабиха Гокчен]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Анталија|Анталија]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Адијаман (аеродром)|Адијаман]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Газиантеп|Газиантеп]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Aerodrom Osijek|Осијек]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Аеродром Фрањо Туђман|Загреб]] |--- | align=left|{{зас|Француска|size=60п}}[[Аеродром Перпињан|Перпињан]] |--- | align=left|{{зас|Шпанија|size=60п}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава|Ђирона]] |--- |} {{#babel:sr|en-3|de-2|ru-2|eo-1}} === Опште === *{{зас|Кина}}[[Светска баштина у Кини]] *{{зас|Турска}}[[Светска баштина у Турској]] *{{зас|Русија}}[[Натухајци]] * [[Плава застава]] === Географија === *{{зас|Холандија}}[[Халфвег]] *{{зас|Немачка}}[[Округ Мајн-Кинциг]] *{{зас|Немачка}}[[Роденбах (Ханау)]] *{{зас|Немачка}}[[Кинциг (Мајна)]] *{{зас|Немачка}}[[Сарбрикен (област)]] *{{зас|Босна и Херцеговина}}[[Мојмило (насеље)]] *{{зас|Узбекистан}}[[Андиџан]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау]] *{{зас|Аустрија}}[[Гурк]] *{{зас|Турска}}[[Кахта]] *{{зас|Кина}}[[Тајшан]] *{{зас|Кина}}[[Каипинг]] *{{зас|Кина}}[[Велики канал]] *{{зас|Кипар}}[[Аја Напа]] *{{зас|Грчка}}[[Фира]] *{{зас|}француска}[Сен-Мартен (канал)]] *{{зас|}француска}[10. арондисман Париза]] === Историја === *{{зас|Немачка}}[[Маркгрофовија Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Велико војводство Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау (грофовија)]] *{{зас|Русија}}[[Јерофеј Хабаров]] *{{зас|Југославија}}[[Авионска несрећа код Јеревана 1988.]] *{{зас|Русија}}[[Битка код Соленикове Ватаге]] *{{зас|Турска}}[[Немрут]] *{{зас|Кина}}[[Маузолеј првог кинеског цара]] *{{зас|Турска}}[[Каракушки тумул]] *{{зас|Турска}}[[Митридат II од Комагене]] *{{зас|Турска}}[[Перге]] *{{зас|Русија}}[[Ђорђе Арсенијевић Емануел]] === Политика === *{{зас| Ukrajina}}[[Десни сектор]] === Аеродроми=== *{{зас|Грчка}}[[Међународни аеродром Родос]] *{{зас|Француска}}[[Аеродром Перпињан]] *{{зас|Немачка}}[[Аеродром Келн/Бон]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Волгоград]] *{{зас|Јерменија}}[[Међународни аеродром Звартноц]] *{{зас|Шпанија}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава]] *{{зас|Русија}}[[Симферопољ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Самара]] *{{зас|Русија}}[[Астрахан (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Сургут (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Москва-Жуковски]] *{{зас|Русија}}[[Чељабинск (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Казањ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Калињинград (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Нови Уренгој (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Мирни (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово]] *{{зас|Русија}}[[Уфа (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Тјумењ (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Адијаман (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Аеродром Газиантеп]] *{{зас|Кипар}}[[Пафос (аеродром)]] *{{зас|Грчка}}[[Санторини (аеродром)]] === Авиокомпаније=== *{{зас|Русија}}[[S7 Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Победа (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Utair]] *{{зас|Русија}}[[Ural Airlines]] *{{зас|Русија}}[[UVT Aero]] *{{зас|Русија}}[[RusLine]] *{{зас|Русија}}[[Алроса (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Јамал (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Nordwind Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Азимут (авиокомпанија)]] === Уметност и култура === *{{зас|УК}}[[Киша, пара i брзина]] *{{зас|Србија}}[[Завичајни музеј Жупе]] === Биографије=== *{{зас|Русија}}[[Јелисавета Александровна Строганова]] *{{зас|Грчка}}[[Фани Псата]] *{{зас|Украјина}}[[Арсениј Јацењук]] *{{зас|Црна Гора}}[[Мујо Сочица]] === Проширени чланци === ==== Веће измене ==== *{{зас|Република Српска}}[[Симићи (Власеница)]] *{{зас|Република Српска}}[[Драгашевац]] *{{зас|Србија}}[[Раде Малобабић]] *{{зас|Република Српска}}[[Црква Светог пророка Илије у Цикотама]] *{{зас|Француска}}[[Каркасон]] *{{зас|Француска}}[[Нарбон]] *{{зас|Француска}}[[Перпињан ]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау ]] ==== Мале измене ==== *[[Spisak registracionih oznaka u Nemačkoj]] *[[Харлем]] [https://xtools.wmflabs.org/pages/sr.wikipedia.org/Lukijan?uselang=sr Моји чланци] [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/Lukijan#year-counts Корисничка страница] == Фотографије == [[Датотека:Halfweg train station.jpg|60px]] [[Датотека:Рудишта1.jpg|60px ]] [[Датотека:Рудишта4.jpg|60px]] [[Датотека:Рогојевина.jpg|60px]] [[Датотека:Катедрала у Нарбону.jpg|60px]] [[Датотека:Karkason.jpg|60px]] [[Датотека:Adijaman aerodrom.jpeg|60px]] [[Датотека:Aerodrom_Gaziantep.jpg|60px]] == <center>'''Споменице и захвалнице'''</center> == {{СП5000|1194}} <center> {| |{{СС-радитруд|За чланке које си започео и завршио|TheMiner}} | {{дискорд сервер (споменица)|За члана на Дискорд серверу}} | {{Споменица/Биографије познатих жена}} | {{Споменица/ЦЕЕ пролеће}} | {{СС-општа|За досадашњи допринос на Википедији|MareBG}} |} [[Категорија:Корисник Србин из Републике Српске]] gjuya0z9xtjitnwgcvlq8qkyvpuuh91 25115286 25115283 2022-07-20T11:18:37Z Lukijan 128923 /* Географија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗСАДРЖАЈА__ {{ККПочетак|Lukijan}} {{Корисник Вики/не-мачка}} {{Корисник Вики/Европа1}} {{Корисник Вики/Космет}} {{КККрај}} Световно име: '''Небојша''' Локација: '''Република Српска''' Интересовањa: '''Шта падне под руку, мада путовања и остали овоземаљски пороци радије него оноземаљски и оностани.''' '''Писма''': српска и руска ћирилица, енглеска и њемачка латиница, гајица , грчка слова (што научио из математике) '''Изговори српског језика''': ијекавица (примарно) и екавица. Заговорник да се екавица и ијекавице могу заједно користити. == Чланци == {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Земље које''' '''сам посјетио''' |--- | align=center|{{зас|Албанија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Андора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Аустрија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Босна и Херцеговина|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Грчка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Египат|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Италија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Кипар|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Либија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Мађарска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Република Македонија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Малта|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Немачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Румунија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Русија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Сан Марино|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словенија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Србија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Тунис|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Турска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Холандија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Хрватска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Француска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Црна Гора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Шпанија|size=60п}} |} {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Аеродроми са ''' '''којих сам летео''' |--- | align=left|{{зас|Аустрија|size=60п}}[[Аеродром Беч|Беч]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Сарајево|Сарајево]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Бања Лука|Бања Лука]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Тузла|Тузла]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Међународни аеродром Родос|Родос]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Санторини (аеродром)|Санторини]] |--- | align=left|{{зас|Египат|size=60п}}[[Аеродром Хургада|Хургада]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Орио ал Серио Бергамо|Бергамо]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Болоња|Болоња]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Ларнака|Ларнака]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Пафос|Пафос]] |--- | align=left|{{зас|Либија|size=60п}}[[Аеродром Триполи|Триполи]] |--- | align=left|{{зас|Мађарска|size=60п}}[[Аеродром Ференц Лист Будимпешта|Будимпешта]] |--- | align=left|{{зас|Малта|size=60п}}[[Аеродром Малта|Малта]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфурт на Мајни]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Минхен|Минхен]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Келн/Бон|Келн/Бон]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хановер|Хановер]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Карлсруе/Баден-Баден|Карлсруе/Баден-Баден]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт-Хан|Франкфурт-Хан]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Дортмунд|Дортмунд]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хамбург|Хамбург]] |--- | align=left|{{зас|Румунија|size=60п}}[[Аеродром Темишвар|Темишвар]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Шереметјево|Москва-Шереметјево]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Домодедово|Москва-Домодедово]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Внуково|Москва-Внуково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Санкт Петербург-Пулково|Санкт Петербург-Пулково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Међународни аеродром Волгоград|Волгоград]] |--- | align=left|{{зас|Словачка|size=60п}}[[Аеродром Милан Растислав Штефаник Братислава|Братислава]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Никола Тесла Београд|Београд]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Константин Велики|Ниш]] |--- | align=left|{{зас|Тунис|size=60п}}[[Аеродром Монастир|Монастир]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул|Истанбул-Аеродром Истанбул]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул-Сабиха Гокчен|Истанбул-Сабиха Гокчен]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Анталија|Анталија]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Адијаман (аеродром)|Адијаман]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Газиантеп|Газиантеп]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Aerodrom Osijek|Осијек]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Аеродром Фрањо Туђман|Загреб]] |--- | align=left|{{зас|Француска|size=60п}}[[Аеродром Перпињан|Перпињан]] |--- | align=left|{{зас|Шпанија|size=60п}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава|Ђирона]] |--- |} {{#babel:sr|en-3|de-2|ru-2|eo-1}} === Опште === *{{зас|Кина}}[[Светска баштина у Кини]] *{{зас|Турска}}[[Светска баштина у Турској]] *{{зас|Русија}}[[Натухајци]] * [[Плава застава]] === Географија === *{{зас|Холандија}}[[Халфвег]] *{{зас|Немачка}}[[Округ Мајн-Кинциг]] *{{зас|Немачка}}[[Роденбах (Ханау)]] *{{зас|Немачка}}[[Кинциг (Мајна)]] *{{зас|Немачка}}[[Сарбрикен (област)]] *{{зас|Босна и Херцеговина}}[[Мојмило (насеље)]] *{{зас|Узбекистан}}[[Андиџан]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау]] *{{зас|Аустрија}}[[Гурк]] *{{зас|Турска}}[[Кахта]] *{{зас|Кина}}[[Тајшан]] *{{зас|Кина}}[[Каипинг]] *{{зас|Кина}}[[Велики канал]] *{{зас|Кипар}}[[Аја Напа]] *{{зас|Грчка}}[[Фира]] *{{зас|}француска}[[Сен-Мартен (канал)]] *{{зас|}француска}[[10. арондисман Париза]] === Историја === *{{зас|Немачка}}[[Маркгрофовија Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Велико војводство Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау (грофовија)]] *{{зас|Русија}}[[Јерофеј Хабаров]] *{{зас|Југославија}}[[Авионска несрећа код Јеревана 1988.]] *{{зас|Русија}}[[Битка код Соленикове Ватаге]] *{{зас|Турска}}[[Немрут]] *{{зас|Кина}}[[Маузолеј првог кинеског цара]] *{{зас|Турска}}[[Каракушки тумул]] *{{зас|Турска}}[[Митридат II од Комагене]] *{{зас|Турска}}[[Перге]] *{{зас|Русија}}[[Ђорђе Арсенијевић Емануел]] === Политика === *{{зас| Ukrajina}}[[Десни сектор]] === Аеродроми=== *{{зас|Грчка}}[[Међународни аеродром Родос]] *{{зас|Француска}}[[Аеродром Перпињан]] *{{зас|Немачка}}[[Аеродром Келн/Бон]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Волгоград]] *{{зас|Јерменија}}[[Међународни аеродром Звартноц]] *{{зас|Шпанија}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава]] *{{зас|Русија}}[[Симферопољ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Самара]] *{{зас|Русија}}[[Астрахан (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Сургут (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Москва-Жуковски]] *{{зас|Русија}}[[Чељабинск (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Казањ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Калињинград (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Нови Уренгој (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Мирни (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово]] *{{зас|Русија}}[[Уфа (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Тјумењ (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Адијаман (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Аеродром Газиантеп]] *{{зас|Кипар}}[[Пафос (аеродром)]] *{{зас|Грчка}}[[Санторини (аеродром)]] === Авиокомпаније=== *{{зас|Русија}}[[S7 Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Победа (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Utair]] *{{зас|Русија}}[[Ural Airlines]] *{{зас|Русија}}[[UVT Aero]] *{{зас|Русија}}[[RusLine]] *{{зас|Русија}}[[Алроса (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Јамал (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Nordwind Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Азимут (авиокомпанија)]] === Уметност и култура === *{{зас|УК}}[[Киша, пара i брзина]] *{{зас|Србија}}[[Завичајни музеј Жупе]] === Биографије=== *{{зас|Русија}}[[Јелисавета Александровна Строганова]] *{{зас|Грчка}}[[Фани Псата]] *{{зас|Украјина}}[[Арсениј Јацењук]] *{{зас|Црна Гора}}[[Мујо Сочица]] === Проширени чланци === ==== Веће измене ==== *{{зас|Република Српска}}[[Симићи (Власеница)]] *{{зас|Република Српска}}[[Драгашевац]] *{{зас|Србија}}[[Раде Малобабић]] *{{зас|Република Српска}}[[Црква Светог пророка Илије у Цикотама]] *{{зас|Француска}}[[Каркасон]] *{{зас|Француска}}[[Нарбон]] *{{зас|Француска}}[[Перпињан ]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау ]] ==== Мале измене ==== *[[Spisak registracionih oznaka u Nemačkoj]] *[[Харлем]] [https://xtools.wmflabs.org/pages/sr.wikipedia.org/Lukijan?uselang=sr Моји чланци] [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/Lukijan#year-counts Корисничка страница] == Фотографије == [[Датотека:Halfweg train station.jpg|60px]] [[Датотека:Рудишта1.jpg|60px ]] [[Датотека:Рудишта4.jpg|60px]] [[Датотека:Рогојевина.jpg|60px]] [[Датотека:Катедрала у Нарбону.jpg|60px]] [[Датотека:Karkason.jpg|60px]] [[Датотека:Adijaman aerodrom.jpeg|60px]] [[Датотека:Aerodrom_Gaziantep.jpg|60px]] == <center>'''Споменице и захвалнице'''</center> == {{СП5000|1194}} <center> {| |{{СС-радитруд|За чланке које си започео и завршио|TheMiner}} | {{дискорд сервер (споменица)|За члана на Дискорд серверу}} | {{Споменица/Биографије познатих жена}} | {{Споменица/ЦЕЕ пролеће}} | {{СС-општа|За досадашњи допринос на Википедији|MareBG}} |} [[Категорија:Корисник Србин из Републике Српске]] 9taxhy79h6cjsojvnx5wdf3mrj3sh4w 25115288 25115286 2022-07-20T11:19:23Z Lukijan 128923 /* Географија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗСАДРЖАЈА__ {{ККПочетак|Lukijan}} {{Корисник Вики/не-мачка}} {{Корисник Вики/Европа1}} {{Корисник Вики/Космет}} {{КККрај}} Световно име: '''Небојша''' Локација: '''Република Српска''' Интересовањa: '''Шта падне под руку, мада путовања и остали овоземаљски пороци радије него оноземаљски и оностани.''' '''Писма''': српска и руска ћирилица, енглеска и њемачка латиница, гајица , грчка слова (што научио из математике) '''Изговори српског језика''': ијекавица (примарно) и екавица. Заговорник да се екавица и ијекавице могу заједно користити. == Чланци == {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Земље које''' '''сам посјетио''' |--- | align=center|{{зас|Албанија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Андора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Аустрија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Босна и Херцеговина|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Грчка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Египат|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Италија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Кипар|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Либија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Мађарска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Република Македонија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Малта|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Немачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Румунија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Русија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Сан Марино|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словенија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Србија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Тунис|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Турска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Холандија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Хрватска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Француска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Црна Гора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Шпанија|size=60п}} |} {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Аеродроми са ''' '''којих сам летео''' |--- | align=left|{{зас|Аустрија|size=60п}}[[Аеродром Беч|Беч]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Сарајево|Сарајево]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Бања Лука|Бања Лука]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Тузла|Тузла]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Међународни аеродром Родос|Родос]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Санторини (аеродром)|Санторини]] |--- | align=left|{{зас|Египат|size=60п}}[[Аеродром Хургада|Хургада]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Орио ал Серио Бергамо|Бергамо]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Болоња|Болоња]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Ларнака|Ларнака]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Пафос|Пафос]] |--- | align=left|{{зас|Либија|size=60п}}[[Аеродром Триполи|Триполи]] |--- | align=left|{{зас|Мађарска|size=60п}}[[Аеродром Ференц Лист Будимпешта|Будимпешта]] |--- | align=left|{{зас|Малта|size=60п}}[[Аеродром Малта|Малта]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфурт на Мајни]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Минхен|Минхен]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Келн/Бон|Келн/Бон]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хановер|Хановер]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Карлсруе/Баден-Баден|Карлсруе/Баден-Баден]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт-Хан|Франкфурт-Хан]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Дортмунд|Дортмунд]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хамбург|Хамбург]] |--- | align=left|{{зас|Румунија|size=60п}}[[Аеродром Темишвар|Темишвар]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Шереметјево|Москва-Шереметјево]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Домодедово|Москва-Домодедово]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Внуково|Москва-Внуково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Санкт Петербург-Пулково|Санкт Петербург-Пулково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Међународни аеродром Волгоград|Волгоград]] |--- | align=left|{{зас|Словачка|size=60п}}[[Аеродром Милан Растислав Штефаник Братислава|Братислава]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Никола Тесла Београд|Београд]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Константин Велики|Ниш]] |--- | align=left|{{зас|Тунис|size=60п}}[[Аеродром Монастир|Монастир]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул|Истанбул-Аеродром Истанбул]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул-Сабиха Гокчен|Истанбул-Сабиха Гокчен]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Анталија|Анталија]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Адијаман (аеродром)|Адијаман]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Газиантеп|Газиантеп]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Aerodrom Osijek|Осијек]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Аеродром Фрањо Туђман|Загреб]] |--- | align=left|{{зас|Француска|size=60п}}[[Аеродром Перпињан|Перпињан]] |--- | align=left|{{зас|Шпанија|size=60п}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава|Ђирона]] |--- |} {{#babel:sr|en-3|de-2|ru-2|eo-1}} === Опште === *{{зас|Кина}}[[Светска баштина у Кини]] *{{зас|Турска}}[[Светска баштина у Турској]] *{{зас|Русија}}[[Натухајци]] * [[Плава застава]] === Географија === *{{зас|Холандија}}[[Халфвег]] *{{зас|Немачка}}[[Округ Мајн-Кинциг]] *{{зас|Немачка}}[[Роденбах (Ханау)]] *{{зас|Немачка}}[[Кинциг (Мајна)]] *{{зас|Немачка}}[[Сарбрикен (област)]] *{{зас|Босна и Херцеговина}}[[Мојмило (насеље)]] *{{зас|Узбекистан}}[[Андиџан]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау]] *{{зас|Аустрија}}[[Гурк]] *{{зас|Турска}}[[Кахта]] *{{зас|Кина}}[[Тајшан]] *{{зас|Кина}}[[Каипинг]] *{{зас|Кина}}[[Велики канал]] *{{зас|Кипар}}[[Аја Напа]] *{{зас|Грчка}}[[Фира]] *{{зас|}Француска}}[[Сен-Мартен (канал)]] *{{зас|}француска}}[[10. арондисман Париза]] === Историја === *{{зас|Немачка}}[[Маркгрофовија Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Велико војводство Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау (грофовија)]] *{{зас|Русија}}[[Јерофеј Хабаров]] *{{зас|Југославија}}[[Авионска несрећа код Јеревана 1988.]] *{{зас|Русија}}[[Битка код Соленикове Ватаге]] *{{зас|Турска}}[[Немрут]] *{{зас|Кина}}[[Маузолеј првог кинеског цара]] *{{зас|Турска}}[[Каракушки тумул]] *{{зас|Турска}}[[Митридат II од Комагене]] *{{зас|Турска}}[[Перге]] *{{зас|Русија}}[[Ђорђе Арсенијевић Емануел]] === Политика === *{{зас| Ukrajina}}[[Десни сектор]] === Аеродроми=== *{{зас|Грчка}}[[Међународни аеродром Родос]] *{{зас|Француска}}[[Аеродром Перпињан]] *{{зас|Немачка}}[[Аеродром Келн/Бон]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Волгоград]] *{{зас|Јерменија}}[[Међународни аеродром Звартноц]] *{{зас|Шпанија}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава]] *{{зас|Русија}}[[Симферопољ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Самара]] *{{зас|Русија}}[[Астрахан (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Сургут (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Москва-Жуковски]] *{{зас|Русија}}[[Чељабинск (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Казањ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Калињинград (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Нови Уренгој (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Мирни (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово]] *{{зас|Русија}}[[Уфа (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Тјумењ (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Адијаман (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Аеродром Газиантеп]] *{{зас|Кипар}}[[Пафос (аеродром)]] *{{зас|Грчка}}[[Санторини (аеродром)]] === Авиокомпаније=== *{{зас|Русија}}[[S7 Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Победа (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Utair]] *{{зас|Русија}}[[Ural Airlines]] *{{зас|Русија}}[[UVT Aero]] *{{зас|Русија}}[[RusLine]] *{{зас|Русија}}[[Алроса (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Јамал (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Nordwind Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Азимут (авиокомпанија)]] === Уметност и култура === *{{зас|УК}}[[Киша, пара i брзина]] *{{зас|Србија}}[[Завичајни музеј Жупе]] === Биографије=== *{{зас|Русија}}[[Јелисавета Александровна Строганова]] *{{зас|Грчка}}[[Фани Псата]] *{{зас|Украјина}}[[Арсениј Јацењук]] *{{зас|Црна Гора}}[[Мујо Сочица]] === Проширени чланци === ==== Веће измене ==== *{{зас|Република Српска}}[[Симићи (Власеница)]] *{{зас|Република Српска}}[[Драгашевац]] *{{зас|Србија}}[[Раде Малобабић]] *{{зас|Република Српска}}[[Црква Светог пророка Илије у Цикотама]] *{{зас|Француска}}[[Каркасон]] *{{зас|Француска}}[[Нарбон]] *{{зас|Француска}}[[Перпињан ]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау ]] ==== Мале измене ==== *[[Spisak registracionih oznaka u Nemačkoj]] *[[Харлем]] [https://xtools.wmflabs.org/pages/sr.wikipedia.org/Lukijan?uselang=sr Моји чланци] [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/Lukijan#year-counts Корисничка страница] == Фотографије == [[Датотека:Halfweg train station.jpg|60px]] [[Датотека:Рудишта1.jpg|60px ]] [[Датотека:Рудишта4.jpg|60px]] [[Датотека:Рогојевина.jpg|60px]] [[Датотека:Катедрала у Нарбону.jpg|60px]] [[Датотека:Karkason.jpg|60px]] [[Датотека:Adijaman aerodrom.jpeg|60px]] [[Датотека:Aerodrom_Gaziantep.jpg|60px]] == <center>'''Споменице и захвалнице'''</center> == {{СП5000|1194}} <center> {| |{{СС-радитруд|За чланке које си започео и завршио|TheMiner}} | {{дискорд сервер (споменица)|За члана на Дискорд серверу}} | {{Споменица/Биографије познатих жена}} | {{Споменица/ЦЕЕ пролеће}} | {{СС-општа|За досадашњи допринос на Википедији|MareBG}} |} [[Категорија:Корисник Србин из Републике Српске]] j6cf94rr7p768p080ez2qfh8j8rsggh 25115289 25115288 2022-07-20T11:20:01Z Lukijan 128923 /* Географија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗСАДРЖАЈА__ {{ККПочетак|Lukijan}} {{Корисник Вики/не-мачка}} {{Корисник Вики/Европа1}} {{Корисник Вики/Космет}} {{КККрај}} Световно име: '''Небојша''' Локација: '''Република Српска''' Интересовањa: '''Шта падне под руку, мада путовања и остали овоземаљски пороци радије него оноземаљски и оностани.''' '''Писма''': српска и руска ћирилица, енглеска и њемачка латиница, гајица , грчка слова (што научио из математике) '''Изговори српског језика''': ијекавица (примарно) и екавица. Заговорник да се екавица и ијекавице могу заједно користити. == Чланци == {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Земље које''' '''сам посјетио''' |--- | align=center|{{зас|Албанија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Андора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Аустрија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Босна и Херцеговина|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Грчка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Египат|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Италија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Кипар|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Либија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Мађарска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Република Македонија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Малта|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Немачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Румунија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Русија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Сан Марино|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словенија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Србија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Тунис|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Турска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Холандија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Хрватска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Француска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Црна Гора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Шпанија|size=60п}} |} {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Аеродроми са ''' '''којих сам летео''' |--- | align=left|{{зас|Аустрија|size=60п}}[[Аеродром Беч|Беч]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Сарајево|Сарајево]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Бања Лука|Бања Лука]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Тузла|Тузла]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Међународни аеродром Родос|Родос]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Санторини (аеродром)|Санторини]] |--- | align=left|{{зас|Египат|size=60п}}[[Аеродром Хургада|Хургада]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Орио ал Серио Бергамо|Бергамо]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Болоња|Болоња]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Ларнака|Ларнака]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Пафос|Пафос]] |--- | align=left|{{зас|Либија|size=60п}}[[Аеродром Триполи|Триполи]] |--- | align=left|{{зас|Мађарска|size=60п}}[[Аеродром Ференц Лист Будимпешта|Будимпешта]] |--- | align=left|{{зас|Малта|size=60п}}[[Аеродром Малта|Малта]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфурт на Мајни]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Минхен|Минхен]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Келн/Бон|Келн/Бон]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хановер|Хановер]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Карлсруе/Баден-Баден|Карлсруе/Баден-Баден]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт-Хан|Франкфурт-Хан]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Дортмунд|Дортмунд]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хамбург|Хамбург]] |--- | align=left|{{зас|Румунија|size=60п}}[[Аеродром Темишвар|Темишвар]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Шереметјево|Москва-Шереметјево]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Домодедово|Москва-Домодедово]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Внуково|Москва-Внуково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Санкт Петербург-Пулково|Санкт Петербург-Пулково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Међународни аеродром Волгоград|Волгоград]] |--- | align=left|{{зас|Словачка|size=60п}}[[Аеродром Милан Растислав Штефаник Братислава|Братислава]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Никола Тесла Београд|Београд]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Константин Велики|Ниш]] |--- | align=left|{{зас|Тунис|size=60п}}[[Аеродром Монастир|Монастир]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул|Истанбул-Аеродром Истанбул]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул-Сабиха Гокчен|Истанбул-Сабиха Гокчен]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Анталија|Анталија]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Адијаман (аеродром)|Адијаман]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Газиантеп|Газиантеп]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Aerodrom Osijek|Осијек]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Аеродром Фрањо Туђман|Загреб]] |--- | align=left|{{зас|Француска|size=60п}}[[Аеродром Перпињан|Перпињан]] |--- | align=left|{{зас|Шпанија|size=60п}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава|Ђирона]] |--- |} {{#babel:sr|en-3|de-2|ru-2|eo-1}} === Опште === *{{зас|Кина}}[[Светска баштина у Кини]] *{{зас|Турска}}[[Светска баштина у Турској]] *{{зас|Русија}}[[Натухајци]] * [[Плава застава]] === Географија === *{{зас|Холандија}}[[Халфвег]] *{{зас|Немачка}}[[Округ Мајн-Кинциг]] *{{зас|Немачка}}[[Роденбах (Ханау)]] *{{зас|Немачка}}[[Кинциг (Мајна)]] *{{зас|Немачка}}[[Сарбрикен (област)]] *{{зас|Босна и Херцеговина}}[[Мојмило (насеље)]] *{{зас|Узбекистан}}[[Андиџан]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау]] *{{зас|Аустрија}}[[Гурк]] *{{зас|Турска}}[[Кахта]] *{{зас|Кина}}[[Тајшан]] *{{зас|Кина}}[[Каипинг]] *{{зас|Кина}}[[Велики канал]] *{{зас|Кипар}}[[Аја Напа]] *{{зас|Грчка}}[[Фира]] *{{зас|Грчка}}[[Сен-Мартен (канал)]] *{{зас|}Француска}}[[]] *{{зас|}француска}}[[10. арондисман Париза]] === Историја === *{{зас|Немачка}}[[Маркгрофовија Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Велико војводство Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау (грофовија)]] *{{зас|Русија}}[[Јерофеј Хабаров]] *{{зас|Југославија}}[[Авионска несрећа код Јеревана 1988.]] *{{зас|Русија}}[[Битка код Соленикове Ватаге]] *{{зас|Турска}}[[Немрут]] *{{зас|Кина}}[[Маузолеј првог кинеског цара]] *{{зас|Турска}}[[Каракушки тумул]] *{{зас|Турска}}[[Митридат II од Комагене]] *{{зас|Турска}}[[Перге]] *{{зас|Русија}}[[Ђорђе Арсенијевић Емануел]] === Политика === *{{зас| Ukrajina}}[[Десни сектор]] === Аеродроми=== *{{зас|Грчка}}[[Међународни аеродром Родос]] *{{зас|Француска}}[[Аеродром Перпињан]] *{{зас|Немачка}}[[Аеродром Келн/Бон]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Волгоград]] *{{зас|Јерменија}}[[Међународни аеродром Звартноц]] *{{зас|Шпанија}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава]] *{{зас|Русија}}[[Симферопољ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Самара]] *{{зас|Русија}}[[Астрахан (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Сургут (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Москва-Жуковски]] *{{зас|Русија}}[[Чељабинск (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Казањ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Калињинград (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Нови Уренгој (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Мирни (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово]] *{{зас|Русија}}[[Уфа (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Тјумењ (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Адијаман (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Аеродром Газиантеп]] *{{зас|Кипар}}[[Пафос (аеродром)]] *{{зас|Грчка}}[[Санторини (аеродром)]] === Авиокомпаније=== *{{зас|Русија}}[[S7 Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Победа (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Utair]] *{{зас|Русија}}[[Ural Airlines]] *{{зас|Русија}}[[UVT Aero]] *{{зас|Русија}}[[RusLine]] *{{зас|Русија}}[[Алроса (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Јамал (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Nordwind Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Азимут (авиокомпанија)]] === Уметност и култура === *{{зас|УК}}[[Киша, пара i брзина]] *{{зас|Србија}}[[Завичајни музеј Жупе]] === Биографије=== *{{зас|Русија}}[[Јелисавета Александровна Строганова]] *{{зас|Грчка}}[[Фани Псата]] *{{зас|Украјина}}[[Арсениј Јацењук]] *{{зас|Црна Гора}}[[Мујо Сочица]] === Проширени чланци === ==== Веће измене ==== *{{зас|Република Српска}}[[Симићи (Власеница)]] *{{зас|Република Српска}}[[Драгашевац]] *{{зас|Србија}}[[Раде Малобабић]] *{{зас|Република Српска}}[[Црква Светог пророка Илије у Цикотама]] *{{зас|Француска}}[[Каркасон]] *{{зас|Француска}}[[Нарбон]] *{{зас|Француска}}[[Перпињан ]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау ]] ==== Мале измене ==== *[[Spisak registracionih oznaka u Nemačkoj]] *[[Харлем]] [https://xtools.wmflabs.org/pages/sr.wikipedia.org/Lukijan?uselang=sr Моји чланци] [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/Lukijan#year-counts Корисничка страница] == Фотографије == [[Датотека:Halfweg train station.jpg|60px]] [[Датотека:Рудишта1.jpg|60px ]] [[Датотека:Рудишта4.jpg|60px]] [[Датотека:Рогојевина.jpg|60px]] [[Датотека:Катедрала у Нарбону.jpg|60px]] [[Датотека:Karkason.jpg|60px]] [[Датотека:Adijaman aerodrom.jpeg|60px]] [[Датотека:Aerodrom_Gaziantep.jpg|60px]] == <center>'''Споменице и захвалнице'''</center> == {{СП5000|1194}} <center> {| |{{СС-радитруд|За чланке које си започео и завршио|TheMiner}} | {{дискорд сервер (споменица)|За члана на Дискорд серверу}} | {{Споменица/Биографије познатих жена}} | {{Споменица/ЦЕЕ пролеће}} | {{СС-општа|За досадашњи допринос на Википедији|MareBG}} |} [[Категорија:Корисник Србин из Републике Српске]] fpl50syqmzpaz5gx2jnv8j5930ke6pu 25115290 25115289 2022-07-20T11:20:20Z Lukijan 128923 /* Географија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗСАДРЖАЈА__ {{ККПочетак|Lukijan}} {{Корисник Вики/не-мачка}} {{Корисник Вики/Европа1}} {{Корисник Вики/Космет}} {{КККрај}} Световно име: '''Небојша''' Локација: '''Република Српска''' Интересовањa: '''Шта падне под руку, мада путовања и остали овоземаљски пороци радије него оноземаљски и оностани.''' '''Писма''': српска и руска ћирилица, енглеска и њемачка латиница, гајица , грчка слова (што научио из математике) '''Изговори српског језика''': ијекавица (примарно) и екавица. Заговорник да се екавица и ијекавице могу заједно користити. == Чланци == {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Земље које''' '''сам посјетио''' |--- | align=center|{{зас|Албанија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Андора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Аустрија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Босна и Херцеговина|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Грчка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Египат|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Италија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Кипар|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Либија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Мађарска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Република Македонија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Малта|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Немачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Румунија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Русија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Сан Марино|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словенија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Србија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Тунис|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Турска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Холандија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Хрватска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Француска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Црна Гора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Шпанија|size=60п}} |} {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Аеродроми са ''' '''којих сам летео''' |--- | align=left|{{зас|Аустрија|size=60п}}[[Аеродром Беч|Беч]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Сарајево|Сарајево]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Бања Лука|Бања Лука]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Тузла|Тузла]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Међународни аеродром Родос|Родос]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Санторини (аеродром)|Санторини]] |--- | align=left|{{зас|Египат|size=60п}}[[Аеродром Хургада|Хургада]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Орио ал Серио Бергамо|Бергамо]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Болоња|Болоња]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Ларнака|Ларнака]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Пафос|Пафос]] |--- | align=left|{{зас|Либија|size=60п}}[[Аеродром Триполи|Триполи]] |--- | align=left|{{зас|Мађарска|size=60п}}[[Аеродром Ференц Лист Будимпешта|Будимпешта]] |--- | align=left|{{зас|Малта|size=60п}}[[Аеродром Малта|Малта]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфурт на Мајни]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Минхен|Минхен]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Келн/Бон|Келн/Бон]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хановер|Хановер]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Карлсруе/Баден-Баден|Карлсруе/Баден-Баден]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт-Хан|Франкфурт-Хан]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Дортмунд|Дортмунд]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хамбург|Хамбург]] |--- | align=left|{{зас|Румунија|size=60п}}[[Аеродром Темишвар|Темишвар]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Шереметјево|Москва-Шереметјево]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Домодедово|Москва-Домодедово]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Внуково|Москва-Внуково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Санкт Петербург-Пулково|Санкт Петербург-Пулково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Међународни аеродром Волгоград|Волгоград]] |--- | align=left|{{зас|Словачка|size=60п}}[[Аеродром Милан Растислав Штефаник Братислава|Братислава]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Никола Тесла Београд|Београд]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Константин Велики|Ниш]] |--- | align=left|{{зас|Тунис|size=60п}}[[Аеродром Монастир|Монастир]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул|Истанбул-Аеродром Истанбул]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул-Сабиха Гокчен|Истанбул-Сабиха Гокчен]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Анталија|Анталија]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Адијаман (аеродром)|Адијаман]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Газиантеп|Газиантеп]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Aerodrom Osijek|Осијек]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Аеродром Фрањо Туђман|Загреб]] |--- | align=left|{{зас|Француска|size=60п}}[[Аеродром Перпињан|Перпињан]] |--- | align=left|{{зас|Шпанија|size=60п}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава|Ђирона]] |--- |} {{#babel:sr|en-3|de-2|ru-2|eo-1}} === Опште === *{{зас|Кина}}[[Светска баштина у Кини]] *{{зас|Турска}}[[Светска баштина у Турској]] *{{зас|Русија}}[[Натухајци]] * [[Плава застава]] === Географија === *{{зас|Холандија}}[[Халфвег]] *{{зас|Немачка}}[[Округ Мајн-Кинциг]] *{{зас|Немачка}}[[Роденбах (Ханау)]] *{{зас|Немачка}}[[Кинциг (Мајна)]] *{{зас|Немачка}}[[Сарбрикен (област)]] *{{зас|Босна и Херцеговина}}[[Мојмило (насеље)]] *{{зас|Узбекистан}}[[Андиџан]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау]] *{{зас|Аустрија}}[[Гурк]] *{{зас|Турска}}[[Кахта]] *{{зас|Кина}}[[Тајшан]] *{{зас|Кина}}[[Каипинг]] *{{зас|Кина}}[[Велики канал]] *{{зас|Кипар}}[[Аја Напа]] *{{зас|Грчка}}[[Фира]] *{{зас|Француска}}[[Сен-Мартен (канал)]] *{{зас|}Француска}}[[]] *{{зас|}француска}}[[10. арондисман Париза]] === Историја === *{{зас|Немачка}}[[Маркгрофовија Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Велико војводство Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау (грофовија)]] *{{зас|Русија}}[[Јерофеј Хабаров]] *{{зас|Југославија}}[[Авионска несрећа код Јеревана 1988.]] *{{зас|Русија}}[[Битка код Соленикове Ватаге]] *{{зас|Турска}}[[Немрут]] *{{зас|Кина}}[[Маузолеј првог кинеског цара]] *{{зас|Турска}}[[Каракушки тумул]] *{{зас|Турска}}[[Митридат II од Комагене]] *{{зас|Турска}}[[Перге]] *{{зас|Русија}}[[Ђорђе Арсенијевић Емануел]] === Политика === *{{зас| Ukrajina}}[[Десни сектор]] === Аеродроми=== *{{зас|Грчка}}[[Међународни аеродром Родос]] *{{зас|Француска}}[[Аеродром Перпињан]] *{{зас|Немачка}}[[Аеродром Келн/Бон]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Волгоград]] *{{зас|Јерменија}}[[Међународни аеродром Звартноц]] *{{зас|Шпанија}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава]] *{{зас|Русија}}[[Симферопољ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Самара]] *{{зас|Русија}}[[Астрахан (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Сургут (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Москва-Жуковски]] *{{зас|Русија}}[[Чељабинск (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Казањ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Калињинград (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Нови Уренгој (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Мирни (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово]] *{{зас|Русија}}[[Уфа (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Тјумењ (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Адијаман (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Аеродром Газиантеп]] *{{зас|Кипар}}[[Пафос (аеродром)]] *{{зас|Грчка}}[[Санторини (аеродром)]] === Авиокомпаније=== *{{зас|Русија}}[[S7 Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Победа (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Utair]] *{{зас|Русија}}[[Ural Airlines]] *{{зас|Русија}}[[UVT Aero]] *{{зас|Русија}}[[RusLine]] *{{зас|Русија}}[[Алроса (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Јамал (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Nordwind Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Азимут (авиокомпанија)]] === Уметност и култура === *{{зас|УК}}[[Киша, пара i брзина]] *{{зас|Србија}}[[Завичајни музеј Жупе]] === Биографије=== *{{зас|Русија}}[[Јелисавета Александровна Строганова]] *{{зас|Грчка}}[[Фани Псата]] *{{зас|Украјина}}[[Арсениј Јацењук]] *{{зас|Црна Гора}}[[Мујо Сочица]] === Проширени чланци === ==== Веће измене ==== *{{зас|Република Српска}}[[Симићи (Власеница)]] *{{зас|Република Српска}}[[Драгашевац]] *{{зас|Србија}}[[Раде Малобабић]] *{{зас|Република Српска}}[[Црква Светог пророка Илије у Цикотама]] *{{зас|Француска}}[[Каркасон]] *{{зас|Француска}}[[Нарбон]] *{{зас|Француска}}[[Перпињан ]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау ]] ==== Мале измене ==== *[[Spisak registracionih oznaka u Nemačkoj]] *[[Харлем]] [https://xtools.wmflabs.org/pages/sr.wikipedia.org/Lukijan?uselang=sr Моји чланци] [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/Lukijan#year-counts Корисничка страница] == Фотографије == [[Датотека:Halfweg train station.jpg|60px]] [[Датотека:Рудишта1.jpg|60px ]] [[Датотека:Рудишта4.jpg|60px]] [[Датотека:Рогојевина.jpg|60px]] [[Датотека:Катедрала у Нарбону.jpg|60px]] [[Датотека:Karkason.jpg|60px]] [[Датотека:Adijaman aerodrom.jpeg|60px]] [[Датотека:Aerodrom_Gaziantep.jpg|60px]] == <center>'''Споменице и захвалнице'''</center> == {{СП5000|1194}} <center> {| |{{СС-радитруд|За чланке које си започео и завршио|TheMiner}} | {{дискорд сервер (споменица)|За члана на Дискорд серверу}} | {{Споменица/Биографије познатих жена}} | {{Споменица/ЦЕЕ пролеће}} | {{СС-општа|За досадашњи допринос на Википедији|MareBG}} |} [[Категорија:Корисник Србин из Републике Српске]] jos0scfo8cvsizyn48uk1g1pqmk1qtj 25115291 25115290 2022-07-20T11:20:49Z Lukijan 128923 /* Географија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗСАДРЖАЈА__ {{ККПочетак|Lukijan}} {{Корисник Вики/не-мачка}} {{Корисник Вики/Европа1}} {{Корисник Вики/Космет}} {{КККрај}} Световно име: '''Небојша''' Локација: '''Република Српска''' Интересовањa: '''Шта падне под руку, мада путовања и остали овоземаљски пороци радије него оноземаљски и оностани.''' '''Писма''': српска и руска ћирилица, енглеска и њемачка латиница, гајица , грчка слова (што научио из математике) '''Изговори српског језика''': ијекавица (примарно) и екавица. Заговорник да се екавица и ијекавице могу заједно користити. == Чланци == {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Земље које''' '''сам посјетио''' |--- | align=center|{{зас|Албанија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Андора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Аустрија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Босна и Херцеговина|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Грчка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Египат|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Италија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Кипар|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Либија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Мађарска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Република Македонија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Малта|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Немачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Румунија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Русија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Сан Марино|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словенија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Србија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Тунис|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Турска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Холандија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Хрватска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Француска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Црна Гора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Шпанија|size=60п}} |} {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Аеродроми са ''' '''којих сам летео''' |--- | align=left|{{зас|Аустрија|size=60п}}[[Аеродром Беч|Беч]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Сарајево|Сарајево]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Бања Лука|Бања Лука]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Тузла|Тузла]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Међународни аеродром Родос|Родос]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Санторини (аеродром)|Санторини]] |--- | align=left|{{зас|Египат|size=60п}}[[Аеродром Хургада|Хургада]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Орио ал Серио Бергамо|Бергамо]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Болоња|Болоња]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Ларнака|Ларнака]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Пафос|Пафос]] |--- | align=left|{{зас|Либија|size=60п}}[[Аеродром Триполи|Триполи]] |--- | align=left|{{зас|Мађарска|size=60п}}[[Аеродром Ференц Лист Будимпешта|Будимпешта]] |--- | align=left|{{зас|Малта|size=60п}}[[Аеродром Малта|Малта]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфурт на Мајни]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Минхен|Минхен]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Келн/Бон|Келн/Бон]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хановер|Хановер]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Карлсруе/Баден-Баден|Карлсруе/Баден-Баден]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт-Хан|Франкфурт-Хан]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Дортмунд|Дортмунд]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хамбург|Хамбург]] |--- | align=left|{{зас|Румунија|size=60п}}[[Аеродром Темишвар|Темишвар]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Шереметјево|Москва-Шереметјево]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Домодедово|Москва-Домодедово]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Внуково|Москва-Внуково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Санкт Петербург-Пулково|Санкт Петербург-Пулково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Међународни аеродром Волгоград|Волгоград]] |--- | align=left|{{зас|Словачка|size=60п}}[[Аеродром Милан Растислав Штефаник Братислава|Братислава]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Никола Тесла Београд|Београд]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Константин Велики|Ниш]] |--- | align=left|{{зас|Тунис|size=60п}}[[Аеродром Монастир|Монастир]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул|Истанбул-Аеродром Истанбул]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул-Сабиха Гокчен|Истанбул-Сабиха Гокчен]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Анталија|Анталија]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Адијаман (аеродром)|Адијаман]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Газиантеп|Газиантеп]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Aerodrom Osijek|Осијек]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Аеродром Фрањо Туђман|Загреб]] |--- | align=left|{{зас|Француска|size=60п}}[[Аеродром Перпињан|Перпињан]] |--- | align=left|{{зас|Шпанија|size=60п}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава|Ђирона]] |--- |} {{#babel:sr|en-3|de-2|ru-2|eo-1}} === Опште === *{{зас|Кина}}[[Светска баштина у Кини]] *{{зас|Турска}}[[Светска баштина у Турској]] *{{зас|Русија}}[[Натухајци]] * [[Плава застава]] === Географија === *{{зас|Холандија}}[[Халфвег]] *{{зас|Немачка}}[[Округ Мајн-Кинциг]] *{{зас|Немачка}}[[Роденбах (Ханау)]] *{{зас|Немачка}}[[Кинциг (Мајна)]] *{{зас|Немачка}}[[Сарбрикен (област)]] *{{зас|Босна и Херцеговина}}[[Мојмило (насеље)]] *{{зас|Узбекистан}}[[Андиџан]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау]] *{{зас|Аустрија}}[[Гурк]] *{{зас|Турска}}[[Кахта]] *{{зас|Кина}}[[Тајшан]] *{{зас|Кина}}[[Каипинг]] *{{зас|Кина}}[[Велики канал]] *{{зас|Кипар}}[[Аја Напа]] *{{зас|Грчка}}[[Фира]] *{{зас|Француска}}[[Сен-Мартен (канал)]] *{{зас|Француска}}[[10. арондисман Париза]] === Историја === *{{зас|Немачка}}[[Маркгрофовија Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Велико војводство Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау (грофовија)]] *{{зас|Русија}}[[Јерофеј Хабаров]] *{{зас|Југославија}}[[Авионска несрећа код Јеревана 1988.]] *{{зас|Русија}}[[Битка код Соленикове Ватаге]] *{{зас|Турска}}[[Немрут]] *{{зас|Кина}}[[Маузолеј првог кинеског цара]] *{{зас|Турска}}[[Каракушки тумул]] *{{зас|Турска}}[[Митридат II од Комагене]] *{{зас|Турска}}[[Перге]] *{{зас|Русија}}[[Ђорђе Арсенијевић Емануел]] === Политика === *{{зас| Ukrajina}}[[Десни сектор]] === Аеродроми=== *{{зас|Грчка}}[[Међународни аеродром Родос]] *{{зас|Француска}}[[Аеродром Перпињан]] *{{зас|Немачка}}[[Аеродром Келн/Бон]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Волгоград]] *{{зас|Јерменија}}[[Међународни аеродром Звартноц]] *{{зас|Шпанија}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава]] *{{зас|Русија}}[[Симферопољ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Самара]] *{{зас|Русија}}[[Астрахан (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Сургут (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Москва-Жуковски]] *{{зас|Русија}}[[Чељабинск (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Казањ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Калињинград (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Нови Уренгој (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Мирни (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово]] *{{зас|Русија}}[[Уфа (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Тјумењ (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Адијаман (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Аеродром Газиантеп]] *{{зас|Кипар}}[[Пафос (аеродром)]] *{{зас|Грчка}}[[Санторини (аеродром)]] === Авиокомпаније=== *{{зас|Русија}}[[S7 Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Победа (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Utair]] *{{зас|Русија}}[[Ural Airlines]] *{{зас|Русија}}[[UVT Aero]] *{{зас|Русија}}[[RusLine]] *{{зас|Русија}}[[Алроса (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Јамал (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Nordwind Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Азимут (авиокомпанија)]] === Уметност и култура === *{{зас|УК}}[[Киша, пара i брзина]] *{{зас|Србија}}[[Завичајни музеј Жупе]] === Биографије=== *{{зас|Русија}}[[Јелисавета Александровна Строганова]] *{{зас|Грчка}}[[Фани Псата]] *{{зас|Украјина}}[[Арсениј Јацењук]] *{{зас|Црна Гора}}[[Мујо Сочица]] === Проширени чланци === ==== Веће измене ==== *{{зас|Република Српска}}[[Симићи (Власеница)]] *{{зас|Република Српска}}[[Драгашевац]] *{{зас|Србија}}[[Раде Малобабић]] *{{зас|Република Српска}}[[Црква Светог пророка Илије у Цикотама]] *{{зас|Француска}}[[Каркасон]] *{{зас|Француска}}[[Нарбон]] *{{зас|Француска}}[[Перпињан ]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау ]] ==== Мале измене ==== *[[Spisak registracionih oznaka u Nemačkoj]] *[[Харлем]] [https://xtools.wmflabs.org/pages/sr.wikipedia.org/Lukijan?uselang=sr Моји чланци] [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/Lukijan#year-counts Корисничка страница] == Фотографије == [[Датотека:Halfweg train station.jpg|60px]] [[Датотека:Рудишта1.jpg|60px ]] [[Датотека:Рудишта4.jpg|60px]] [[Датотека:Рогојевина.jpg|60px]] [[Датотека:Катедрала у Нарбону.jpg|60px]] [[Датотека:Karkason.jpg|60px]] [[Датотека:Adijaman aerodrom.jpeg|60px]] [[Датотека:Aerodrom_Gaziantep.jpg|60px]] == <center>'''Споменице и захвалнице'''</center> == {{СП5000|1194}} <center> {| |{{СС-радитруд|За чланке које си започео и завршио|TheMiner}} | {{дискорд сервер (споменица)|За члана на Дискорд серверу}} | {{Споменица/Биографије познатих жена}} | {{Споменица/ЦЕЕ пролеће}} | {{СС-општа|За досадашњи допринос на Википедији|MareBG}} |} [[Категорија:Корисник Србин из Републике Српске]] 3n9mdcixumo546ptawnyfqh68sdi0w5 0 4127289 25114926 24594773 2022-07-19T22:08:20Z Makenzis 205628 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Дејан Милићевић | пуно_име = Дејан Милићевић<ref name="TSC">{{cite web|url=https://www.fktsc.com/players/milicevic-dejan/|title=Milićević, Dejan|website=ТСЦ Бачка Топола, званична презентација|accessdate=10. 6. 2022}}</ref> | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1992|3|10|год=да}}<ref name="TSC"/> | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]<ref name="srbijafudbal"/> | висина = 1,79 m<ref name="Sport_de">{{Cite web|url=https://www.sport.de/fussball/pe624015/dejan-milicevic/|title=Dejan Milićević|accessdate=10. 6. 2022|website=[[w:de:Sport.de|Sport.de]]|language=de}}</ref> | маса = 70 kg<ref name="Sport_de"/> | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)#Централни везни играч|централни везни]]<ref name="TSC"/> | актуелни_клуб = [[ФК Ритерјај]] | актуелни_број = | младе_године1 = 2007—2011. | млади_клубови1 = [[ФК Војводина|Војводина]] | године1 = 2011—2014. | клубови1 = [[ФК Војводина|Војводина]] | наступи1 = 0 | голови1 = 0 | године2 = 2011—2013. | клубови2 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Цемент|Цемент]] | наступи2 = 55 | голови2 = 11 | године3 = 2013—2014. | клубови3 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер Нови Сад]] | наступи3 = 22 | голови3 = 0 | године4 = 2014—2016. | клубови4 = [[ФК Ретис|Ретис]] | наступи4 = 49 | голови4 = 20 | године5 = 2016—2017. | клубови5 = [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер Нови Сад]] | наступи5 = 27 | голови5 = 2 | године6 = 2017—2022. | клубови6 = [[ТСЦ Бачка Топола]] | наступи6 = 149 | голови6 = 32 | године6 = 2022—. | клубови6 = [[ФК Ритерјај]] | наступи6 = 0 | голови6 = 0 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | актуелизовано1_(датум) = 20. јун 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Дејан Милићевић''' ([[Нови Сад]], [[10. март]]а [[1992]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер. == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|10. јуна 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/d-milićević/308808|title=Dejan Milićević|website=macsonuclarim.com|accessdate=10. 6. 2022|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}} |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Цемент|Цемент]] |[[Српска лига Војводина 2011/12.|2011/12.]]<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/tsc/milicevic.htm|title=Милићевић, Дејан|publisher=srbijafudbal.com|accessdate=25. 2. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200629012836/http://srbijafudbal.com/tsc/milicevic.htm|archivedate=29. 6. 2020}}</ref> |rowspan="2"|[[Српска лига Војводина]] |27||2||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''27'''||'''2''' |- |[[Српска лига Војводина 2012/13.|2012/13.]]<ref name="srbijafudbal"/> |28||9||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''28'''||'''9''' |- !colspan="2"|Укупно !55!!11!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!55!!11 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер Нови Сад]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]]<ref>{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=igrac&igracid=2291&klubid=22|title=Milićević, Dejan — sezona 2013/14.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=10. 6. 2022|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130926090332/http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=igrac&igracid=2291&klubid=22|archivedate=26. 9. 2013}}</ref> |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |22||0||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''23'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Ретис|Ретис]] |2014/15.<ref name="oefb">{{cite web|url=https://www.oefb.at/Profile/Spieler/1050770/KM|title=Dejan Milicevic|website=[[Фудбалски савез Аустрије]]|accessdate=10. 6. 2022|language=de}}</ref> |rowspan="2"|Четврта лига Аустрије |25||7||colspan="2"|—||colspan="2"|—||1{{efn|VFV-TOTO-Cup<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tableso/oostlandcuphist.html#vora|title=Austria - List of Cup Winners Länder|last=Schöggl|first=Hans|website={{ill|en|RSSSF|RSSSF}}|date=9. 6. 2022|accessdate=10. 6. 2022|language=en}}</ref>|name=vfv}}||0||'''26'''||'''7''' |- |2015/16.<ref name="oefb"/> |24||13||colspan="2"|—||colspan="2"|—||1{{efn|name=vfv}}||0||'''25'''||'''13''' |- !colspan="2"|Укупно !49!!20!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!2!!0!!51!!20 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="2"|Пролетер Нови Сад |[[Прва лига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]]<ref name="Resultados">{{cite web|url=https://www.resultados-futbol.com/jugador/2017/D-Milicevic-471824|title=D. Milićević|website=resultados-futbol.com|accessdate=10. 6. 2022|language=es}}</ref> |Прва лига Србије |27||2||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''27'''||'''2''' |- !colspan="2"|Укупно{{efn|Укључује све сезоне у којима је наступао за клуб.<ref name="srbijafudbal"/>|name=osu}} !49!!2!!1!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!50!!2 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="6"|[[ТСЦ Бачка Топола]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]<ref>{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/index.php?nav=igraci&sub=igrac&klubid=60&igracid=2291|title=Milićević, Dejan — sezona 2017/18.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=24. 2. 2020}}</ref> |rowspan="2"|Прва лига Србије |28||7||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''28'''||'''7''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]<ref>{{cite web|url=https://prvaliga.rs/sezone/2019-20/player/3-prva-liga-srbije-2018-19/1378-08-milicevic-dejan|title=Milićević, Dejan — sezona 2018/19.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=24. 2. 2020}}</ref> |31||13||2||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''33'''||'''13''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2019-20/player/4-super-liga-srbije-2019-20/2232-08-milicevic-dejan|title=Milićević, Dejan — sezona 2019/20.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=24. 2. 2020}}</ref> |rowspan="3"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |26||6||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''27'''||'''6''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/2866-08-milicevic-dejan|title=Milićević, Dejan — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=27. 10. 2020}}</ref> |33||4||3||0||2{{efn|Укључује прво и друго коло [[Српски фудбалски клубови у европским такмичењима 2020/21.#ТСЦ Бачка Топола у УЕФА Лиги Европе|квалификација за Лигу Европе]].<ref>{{cite news|url=https://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/petroklub-tsc-uzivo-prenos-live-stream/q8jch3f|title=Istorijska pobeda kluba iz Bačke Topole, TSC rutinski savladao Petrokub i plasirao se u drugo kolo!|last=S|first=M.D.|publisher=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=27. 8. 2020|accessdate=10. 6. 2022}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/oh-man-sta-uradi-tsc-ludnica-kakvu-evropski-fudbal-ne-pamti-%E2%80%93-66-pa-45-penalima-video/366217|title=Oh, Man... Šta uradi TSC! Ludnica kakvu evropski fudbal ne pamti – 6:6, pa 4:5 penalima (VIDEO)|last=Joksić|first=Aleksandar|publisher=mozzartsport.com|date=17. 9. 2020|accessdate=10. 6. 2022}}</ref>|name=uel}}||1||colspan="2"|—||'''38'''||'''5''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3647-08-milicevic-dejan|title=Milićević, Dejan — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=10. 6. 2022}}</ref> |31||2||3||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''34'''||'''2''' |- !colspan="2"|Укупно !149!!32!!9!!0!!2!!1!!colspan="2"|—!!160!!33 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !302!!65!!10!!0!!2!!1!!2!!0!!316!!66 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} == Трофеји и награде == ;ТСЦ Бачка Топола * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]]: [[Прва лига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/вести/спорт.434.html:794055-ELITA-UZ-POMOC-SUSEDA-Novosti-sa-Fudbalerima-TSC-iz-Backe-Topole-posle-istorijskog-uspeha---plasmana-u-Superligu|title=Елита уз помоћ суседа: "Новости" са Фудбалерима ТСЦ из Бачке Тополе после историјског успеха - пласмана у Суперлигу|last=Лемајић|first=Јелена|website=[[Вечерње новости]]|date=12. 5. 2019|accessdate=25. 2. 2020}}</ref> == Напомене == {{reflist|group=lower-alpha}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Србија}} * {{Soccerway|dejan-milievi/308808}} * {{Transfermarkt|288160}} * {{Soccerbase|122310}} * {{UEFA player|250005619}} * {{WorldFootball.net|dejan-milicevic}} * {{Footballdatabase|214826|Дејан Милићевић}} * {{Zerozero|248561}} * {{Fussballdaten|dejan-milicevic}} {{DEFAULTSORT:Милићевић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Спортисти из Новог Сада]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Цемента]] [[Категорија:Фудбалери Пролетера Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери ТСЦ Бачке Тополе]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] 0lcmnyqt6oxsh5524kuydov8f0natoq 25114927 25114926 2022-07-19T22:09:05Z Makenzis 205628 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Дејан Милићевић | пуно_име = Дејан Милићевић<ref name="TSC">{{cite web|url=https://www.fktsc.com/players/milicevic-dejan/|title=Milićević, Dejan|website=ТСЦ Бачка Топола, званична презентација|accessdate=10. 6. 2022}}</ref> | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1992|3|10|год=да}}<ref name="TSC"/> | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]<ref name="srbijafudbal"/> | висина = 1,79 m<ref name="Sport_de">{{Cite web|url=https://www.sport.de/fussball/pe624015/dejan-milicevic/|title=Dejan Milićević|accessdate=10. 6. 2022|website=[[w:de:Sport.de|Sport.de]]|language=de}}</ref> | маса = 70 kg<ref name="Sport_de"/> | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)#Централни везни играч|централни везни]]<ref name="TSC"/> | актуелни_клуб = [[ФК Ритерјај]] | актуелни_број = | младе_године1 = 2007—2011. | млади_клубови1 = [[ФК Војводина|Војводина]] | године1 = 2011—2014. | клубови1 = [[ФК Војводина|Војводина]] | наступи1 = 0 | голови1 = 0 | године2 = 2011—2013. | клубови2 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Цемент|Цемент]] | наступи2 = 55 | голови2 = 11 | године3 = 2013—2014. | клубови3 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер Нови Сад]] | наступи3 = 22 | голови3 = 0 | године4 = 2014—2016. | клубови4 = [[ФК Ретис|Ретис]] | наступи4 = 49 | голови4 = 20 | године5 = 2016—2017. | клубови5 = [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер Нови Сад]] | наступи5 = 27 | голови5 = 2 | године6 = 2017—2022. | клубови6 = [[ТСЦ Бачка Топола]] | наступи6 = 149 | голови6 = 32 | године7 = 2022—. | клубови7 = [[ФК Ритерјај]] | наступи7 = 0 | голови7 = 0 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | актуелизовано1_(датум) = 20. јун 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Дејан Милићевић''' ([[Нови Сад]], [[10. март]]а [[1992]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер. == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|10. јуна 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/d-milićević/308808|title=Dejan Milićević|website=macsonuclarim.com|accessdate=10. 6. 2022|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}} |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Цемент|Цемент]] |[[Српска лига Војводина 2011/12.|2011/12.]]<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/tsc/milicevic.htm|title=Милићевић, Дејан|publisher=srbijafudbal.com|accessdate=25. 2. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200629012836/http://srbijafudbal.com/tsc/milicevic.htm|archivedate=29. 6. 2020}}</ref> |rowspan="2"|[[Српска лига Војводина]] |27||2||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''27'''||'''2''' |- |[[Српска лига Војводина 2012/13.|2012/13.]]<ref name="srbijafudbal"/> |28||9||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''28'''||'''9''' |- !colspan="2"|Укупно !55!!11!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!55!!11 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер Нови Сад]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]]<ref>{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=igrac&igracid=2291&klubid=22|title=Milićević, Dejan — sezona 2013/14.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=10. 6. 2022|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130926090332/http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=igrac&igracid=2291&klubid=22|archivedate=26. 9. 2013}}</ref> |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |22||0||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''23'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Ретис|Ретис]] |2014/15.<ref name="oefb">{{cite web|url=https://www.oefb.at/Profile/Spieler/1050770/KM|title=Dejan Milicevic|website=[[Фудбалски савез Аустрије]]|accessdate=10. 6. 2022|language=de}}</ref> |rowspan="2"|Четврта лига Аустрије |25||7||colspan="2"|—||colspan="2"|—||1{{efn|VFV-TOTO-Cup<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tableso/oostlandcuphist.html#vora|title=Austria - List of Cup Winners Länder|last=Schöggl|first=Hans|website={{ill|en|RSSSF|RSSSF}}|date=9. 6. 2022|accessdate=10. 6. 2022|language=en}}</ref>|name=vfv}}||0||'''26'''||'''7''' |- |2015/16.<ref name="oefb"/> |24||13||colspan="2"|—||colspan="2"|—||1{{efn|name=vfv}}||0||'''25'''||'''13''' |- !colspan="2"|Укупно !49!!20!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!2!!0!!51!!20 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="2"|Пролетер Нови Сад |[[Прва лига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]]<ref name="Resultados">{{cite web|url=https://www.resultados-futbol.com/jugador/2017/D-Milicevic-471824|title=D. Milićević|website=resultados-futbol.com|accessdate=10. 6. 2022|language=es}}</ref> |Прва лига Србије |27||2||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''27'''||'''2''' |- !colspan="2"|Укупно{{efn|Укључује све сезоне у којима је наступао за клуб.<ref name="srbijafudbal"/>|name=osu}} !49!!2!!1!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!50!!2 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="6"|[[ТСЦ Бачка Топола]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]<ref>{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/index.php?nav=igraci&sub=igrac&klubid=60&igracid=2291|title=Milićević, Dejan — sezona 2017/18.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=24. 2. 2020}}</ref> |rowspan="2"|Прва лига Србије |28||7||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''28'''||'''7''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]<ref>{{cite web|url=https://prvaliga.rs/sezone/2019-20/player/3-prva-liga-srbije-2018-19/1378-08-milicevic-dejan|title=Milićević, Dejan — sezona 2018/19.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=24. 2. 2020}}</ref> |31||13||2||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''33'''||'''13''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2019-20/player/4-super-liga-srbije-2019-20/2232-08-milicevic-dejan|title=Milićević, Dejan — sezona 2019/20.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=24. 2. 2020}}</ref> |rowspan="3"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |26||6||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''27'''||'''6''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/2866-08-milicevic-dejan|title=Milićević, Dejan — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=27. 10. 2020}}</ref> |33||4||3||0||2{{efn|Укључује прво и друго коло [[Српски фудбалски клубови у европским такмичењима 2020/21.#ТСЦ Бачка Топола у УЕФА Лиги Европе|квалификација за Лигу Европе]].<ref>{{cite news|url=https://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/petroklub-tsc-uzivo-prenos-live-stream/q8jch3f|title=Istorijska pobeda kluba iz Bačke Topole, TSC rutinski savladao Petrokub i plasirao se u drugo kolo!|last=S|first=M.D.|publisher=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=27. 8. 2020|accessdate=10. 6. 2022}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/oh-man-sta-uradi-tsc-ludnica-kakvu-evropski-fudbal-ne-pamti-%E2%80%93-66-pa-45-penalima-video/366217|title=Oh, Man... Šta uradi TSC! Ludnica kakvu evropski fudbal ne pamti – 6:6, pa 4:5 penalima (VIDEO)|last=Joksić|first=Aleksandar|publisher=mozzartsport.com|date=17. 9. 2020|accessdate=10. 6. 2022}}</ref>|name=uel}}||1||colspan="2"|—||'''38'''||'''5''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3647-08-milicevic-dejan|title=Milićević, Dejan — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=10. 6. 2022}}</ref> |31||2||3||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''34'''||'''2''' |- !colspan="2"|Укупно !149!!32!!9!!0!!2!!1!!colspan="2"|—!!160!!33 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !302!!65!!10!!0!!2!!1!!2!!0!!316!!66 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} == Трофеји и награде == ;ТСЦ Бачка Топола * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]]: [[Прва лига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/вести/спорт.434.html:794055-ELITA-UZ-POMOC-SUSEDA-Novosti-sa-Fudbalerima-TSC-iz-Backe-Topole-posle-istorijskog-uspeha---plasmana-u-Superligu|title=Елита уз помоћ суседа: "Новости" са Фудбалерима ТСЦ из Бачке Тополе после историјског успеха - пласмана у Суперлигу|last=Лемајић|first=Јелена|website=[[Вечерње новости]]|date=12. 5. 2019|accessdate=25. 2. 2020}}</ref> == Напомене == {{reflist|group=lower-alpha}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Србија}} * {{Soccerway|dejan-milievi/308808}} * {{Transfermarkt|288160}} * {{Soccerbase|122310}} * {{UEFA player|250005619}} * {{WorldFootball.net|dejan-milicevic}} * {{Footballdatabase|214826|Дејан Милићевић}} * {{Zerozero|248561}} * {{Fussballdaten|dejan-milicevic}} {{DEFAULTSORT:Милићевић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Спортисти из Новог Сада]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Цемента]] [[Категорија:Фудбалери Пролетера Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери ТСЦ Бачке Тополе]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] 9gxui6m0h488w2wthfyonwiaxenh72x 0 4127689 25115083 25113727 2022-07-20T06:03:26Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Свет из доба јуре: Надмоћ | слика = Jurassic World Dominion.jpg | опис_слике = ''Филмски постер на српском језику'' | оназив = ''Jurassic World: Dominion'' | година = [[2022]]. | земља = {{застава|САД}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = | на_основу = | режија = Колин Тревороу | продуцент = Френк Маршал<br />Патрик Краули | сценарио = Колин Тревороу<br />Емили Кармајкл | музика = Мајкл Ђачино | улоге = [[Крис Прат]]<br />[[Брајс Далас Хауард]]<br />[[Сем Нил]]<br />[[Лора Дерн]]<br />[[Џеф Голдблум]]<br />[[Мамаду Ати]]<br />[[Деванда Вајз]] | компанија = Amblin Entertainment<br />Perfect World Pictures | студио = [[Universal Pictures]] | трајање = 146 минута<ref name=Bell>{{cite web |last=Bell |first=Gabriel |title='Jurassic World Dominion's Dino-Sized Runtime Revealed |url=https://collider.com/jurassic-world-dominion-run-time-2-hours-26-minutes/ |website=Collider |access-date=April 5, 2022 |date=April 5, 2022}}</ref> | монтажа = Марк Сангер | сниматељ = Џон Шварцман | сценографија = | награде = | буџет = 185 милиона долара | зарада = 903,6 милиона долара<ref name=BOM>{{cite web|url=https://www.boxofficemojo.com/release/rl4043671041/|title= Jurassic World Dominion (2022) |website=Box Office Mojo|access-date=June 6, 2022}}</ref> | претходни = [[Свет из доба јуре: Уништено краљевство]] | следећи = | вебсајт = | имдб = }} '''''Свет из доба јуре: Надмоћ''''' ({{јез-ен|Jurassic World: Dominion}}) амерички је [[Научнофантастични филм|научнофантастични]] [[авантуристички филм]] из [[2022]]. године, режисера Колина Тревороуа према сценарију који су написали Тревороу и Емили Кармајкл. Наставак је филма ''[[Свет из доба јуре: Уништено краљевство]]'' (2018), шести је филм у франшизи ''Парк из доба јуре'' и трећи је филм у серијалу ''Свет из доба јуре''. Филм су продуцирали Френк Маршал и Патрик Краули, док је [[Стивен Спилберг]] био извршни продуцент. У главним улогама су [[Крис Прат]], [[Брајс Далас Хауард]], [[Сем Нил]], [[Лора Дерн]], [[Џеф Голдблум]], [[Џастис Смит]], [[Данијела Пинеда]], [[Џејк Џонсон]], [[Омар Сај]], [[Изабела Сермон]] и [[Бредли Вонг]]. Радња је смештена четири године након догађаја из претходног филма, док [[диносауруси]] живе и лове заједно са људима широм света. Снимање је почело у [[Канада|Канади]] у фебруару 2020. године и преселило се у Енглеску следећег месеца. Снимање је прекинуто у марту због [[Пандемија ковида 19|пандемије вируса корона]], а настављено је у јулу исте године. Филм је премијерно приказан 23. маја 2022. у [[Мексико Сити]]ју, док је у америчким биоскопима издат 10. јуна исте године. Добио је углавном негативне критике критичара. == Радња == Филм се одвија четири године након што је Исла Нублар уништен. Диносауруси сада живе и лове заједно са људима широм света. Ова крхка равнотежа ће преобликовати будућност и одредити, једном заувек, да ли ће људска бића остати главни предатори на планети коју сада деле са најстрашнијим створењима у историји. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Крис Прат]] || Овен Грејди |- | [[Брајс Далас Хауард]] || Клер Диринг |- | [[Сем Нил]] || др Алан Грант |- | [[Лора Дерн]] || др Ели Сетлер |- | [[Џеф Голдблум]] || др Ијан Малком |- | [[Деванда Вајз]] || Кејла Вотс |- | [[Мамаду Ати]] || Ремзи Коул |- | [[Бредли Вонг]] || др Хенри Ву |- | [[Омар Сај]] || Бери Сембене |- | [[Џастис Смит]] || Френклин Веб |- | [[Данијела Пинеда]] || Зија Родригез |- | [[Изабела Сермон]] || Мејзи Локвуд |- | [[Дичен Лакман]] || Сојона Сантос |- | [[Скот Хејз]] || Рејн Делакорт |- |} == Референце == {{Рефлист}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов}} {{низ | пре = ''[[Топ ган: Маверик]]'' | титула= Филмови са највећом зарадом у 2022. години (САД)<br /><small>12. јун</small> | после= — }} {{Парк из доба јуре}} [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Научнофантастични филмови 2020-их]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:3Д филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови студија Universal Pictures]] [[Категорија:Парк из доба јуре]] mwmt7qyy5dyvm454cprbgy1oavtu53r 0 4132357 25114124 24912312 2022-07-19T14:56:59Z 31.223.128.195 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Српска телевизијска серија из 2021.}} {{Телевизијска емисија | име = Бележница професора Мишковића | слика = Beležnica profesora Miškovića.png | опис_слике = | наслов = | име2 = | жанр = [[фантастика]] <br /> [[трилер]] | формат = [[Телевизијска серија]] | издавач = | творац = [[Ратко Дмитровић]] | сценариста = [[Коста Пешевски]] <br />[[Ђорђе Милосављевић]] <br /> [[Радослав Павловић (драмски писац)|Радослав Павловић]] | режија = [[Мирослав Лекић]] | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Момчило Оташевић]] | продуцент = [[Зоран Јанковић (продуцент)|Зоран Јанковић]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = | завршна_тема = | слоган = | композитор = [[Војислав Борисављевић]]<br />Урош Марковић | држава = {{Застава|Србија}} | језик = српски | сезоне = 2 | епизоде = 24 | списак = | локација = [[Београд]] | монтажа = [[Петар Јаконић]] | сценографија = Соња Јовановић | кинематографија = Бојана Андрић Ђорђевић | уредник = [[Слободан Терзић]] | трајање =50 минута | продукција = [[Кошутњак филм]] <br /> [[Телеком Србија]] <br /> [[РТС]] | дистрибутер = | канал = [[Суперстар ТВ]] | формат_слике = 16:9 | формат_тона = | премијерно_приказивање = | почетак = [[22. мај]] [[2021]] | почетак_2 =[[РТС 1]] <br /> | крај = | статус = | претходник = | наследник = | сродство = | сајт = | сајт2 = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Бележница професора Мишковића''''' је српска серија у режији Мирослава Лекића и по сценарију Косте Пешевског. Серија је настала по мотивима романа Ратка Дмитровића Бележница професора Мишковића из 2014 године. Od 22. маја 2021 године се емитује на Суперстар ТВ. ==Радња== Прича нас води кроз случајеве пуне фантастике, магије и невероватних ситуација паралелно на два колосека: део радње смештен је у прве године 21. века а део у 70-е године 20. века. У пролеће 2002 године млади новинар листа Аргумент, Бошко Стевановић, добија задатак да напише текст о научној оставштини познатог преминулог српског етнолога Арсенија Мишковића. Његова супруга Јелисавета Мишковић даје оглас да поклања архиву покојног научника и то хоће да уради преко једног београдског листа. Бошко Стевановић добија задатак да уради разговор с удовицом Мишковић, одлази код ње и на растанку добија малу, црну бележницу. Бошко трагом бележнице, коју му је дала Јелисавета, улази у зачарани круг. У књизи су описани случајеви које је етнолог Мишковић деценијама сакупљао по Србији а чија је суштина - мистериозност. Те случајеве, једноставно речено, није могуће рационално објаснити: од нестајања људи који се појављују годинама касније, без трага старости на себи, преко прича о местима на којима се догађа нешто што може да се чује али не може да се види, до необјашњивих сила које се појављују у неочекиваним ситуацијама, кад човек остане без трачка наде, и чине чуда… Њени мистериозни записи годинама опседају неке људе из иностранства - Беча, Лондона, Москве и једног градића у Аризони. Бележница на крају покреће и лавину чудних догађаја који породицу и пријатеље београдског новинара доводе у животну опасност. == Улоге == == Главне улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Момчило Оташевић]] || Бошко |- | [[Милош Самолов]] || Миленко |- | [[Милена Радуловић]] || Јелена |- | [[Аница Добра]] || старија Јелисавета Мишковић |- | [[Тијана Чуровић]] || млада Јелисавета Мишковић |- | [[Светозар Цветковић]] || старији Веља Стевановић |- | [[Александар Радојичић]] || млађи Веља Стевановић |- | [[Даница Радуловић]] || старија Драгица Стевановић |- | [[Исидора Јанковић]] || млађа Драгица Стевановић |- | [[Дејан Луткић]] || Мирослав |- | [[Александар Срећковић]] || старији Бошковић |- | [[Ирфан Менсур]] || Хари Вилсон/Теодор |} == Споредне улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Миливоје Обрадовић]] || млади Никола Тесла |- | [[Дубравко Јовановић]] || старији Никола Тесла |- | [[Слободан Стефановић]] || Атила Хунски |- | [[Владимир Посавец Тушек]] || Душан Попов |- | [[Калина Ковачевић]] || |- | [[Предраг Бјелац]] || |- | [[Мина Совтић]] || |- | Јована Милетић || |- | [[Милан Чучиловић]] || |- | [[Миодраг Кривокапић (глумац)|Миодраг Кривокапић]] || старији Лазар Ћук |- | [[Лазар Дубовац]] || млађи Лазар Ђук |- | [[Павле Веселиновић]] || Теодор Хранисављевић |- | Вук Маринковић || Теодор дете |- | [[Небојша Кундачина]] || Арсеније Мишковић |- |[[Раде Маричић]] || млађи Бошковић |- | [[Вахид Џанковић]] || Драган Јанкетић |- | [[Владислав Михаиловић]] || Милун |- | [[Александра Балмазовић]] || Милица |- | [[Ратко Игњатов]] || млађи Радош |- | Боривој Божанић || старији Радош |- | [[Сташа Николић]] || Феличе Дондоло |- | [[Франо Ласић]] || Вагнер |- | [[Андреја Маричић]] || Симон Латиновић |- | [[Иван Зарић]] || Душан |- | [[Александар Ђурица]] || Данило |- | [[Андрија Ковач]] || старији Војислав |- | Владан Славковић || млађи Војислав |- | [[Иван Томашевић]] || Братислав |- | [[Јелица Ковачевић]] || мајка Ковиљка |- | [[Данина Могуел]] || службеница банке/трезора |- | [[Александар Лазић]] || доктор у душевној болници |- | [[Зоран Карајић]] || Драгољуб Илић |- | Милан Танкосић || возач службеног мерцедеса |- | [[Небојша Миловановић]] || милиционер Ђорђевић |- | [[Исидора Грађанин]] || Анђелка преводилац |- | [[Соња Дамјановић]] || Исидора старија |- | Анђела Тасић || Исидора млађа |- | [[Дејан Цицмиловић]] || сељак 1 |- | Дејан Гоцић || сељак 2 |- | Александар Маринковић || сељак 3 |- | Елијан Вајн Џонс || Николас Кастер |- | [[Драгана Варагић]] || тетка Дана |- | Катарина Мадираза || Радмила млада |- |[[Ана Маљевић]] || медицинска сестра у старачком дому |- | Драгана Ђурђевић || жена са дететом |- | Маја Николић || клошарка Нада |- | Јован Гулан || болничар психијатрије |- | [[Миодраг Милованов]] || старији Драги Чаковић |- | Марко Милошевић || млађи Драги Чаковић |- | [[Тома Трифуновић]] || деда Вујадин |- | Алекса Илић || млади Драгољуб |- | [[Бојана Грабовац]] || Милунова жена |- | Јаков Ђурђевић || Милунов син |- | Уна Веселиновић || Милунова ћерка |- | Сергеј Савић || Данко дете |- | Теа Крстић || Ивана дете |- | Јована Мијовић || колега Лазара Ћука |- | Борко Сарић || кум Манојло |- | Јелена Симић || конобарица на магистрали |- | Андрија Митић || Миладин Станковић |- | Љубивоје Марковић || локалац 1 |- | Драган Лукић || локалац 2 |- | Божидар Милић || локалац 3 |- | Елизабета Толевска || Исидора дете |- | Данило Миленковић || војник |- | [[Љубиша Баровић]] || командир |- | Владимир Вучковић || партизан |- | Невена Живановић || Радошева ћерка |- | Ивана Деспотовић || Јагода |- | Миљана Марић || Нада, Драганова сестра |- | Драшко Анђић || тип 1 |- | Зоран Анђић|| тип 2 |- | [[Сања Радишић]] || Тонка |- | [[Андреј Сушањ]] || Данко |- | Бојана Пољак || Ивана |- | Предраг Коларевић || доктор |- | Ангелина Лукић || Драгијева ћерка |- | [[Зоран Живковић]] || председник МЗ |- | [[Миодраг Крчмарик]] || инспектор 1 |- | Спасоје Миловановић || инспектор 2 |- | Марија Круљ || секретарица СДБ |- | Борис Анђелковић || Драгољубов унук |- | Синиша Максимовић || рибар |- | Лука Пиљагић || стари рибар |- | Лора Ђуровић || девојка у копирници |- | Александра Стојановић || педијатар |- | Милан Кочаловић || Јован Ђокић старији |- | Александар Алексић || Јован Ђокић млађи |- | [[Милан Милосављевић]] || пуковник |- | [[Милан Пајић]] || доктор педијатар |- | Бранко Антонић || инспектор Живковић |- | Мира Вуковић || Вулетова сестра |- | Чарни Ђерић || командир Пантелић |- | [[Владан Гајовић]] || агент Живота |- | Дарко Станојевић || агент Милоје |- | Фуад Табучић || конобар |- | Ђорђе Ђоковић || Сикић хемичар |- | Јасминка Хоџић || комшиница Стамена |- | Радослав Живковић || Јагодин унук |- | Александар Добри Урошевић || витез 1 |- | Огњен Косорић || витез 2 |- | Јован Стојановић || витез 3 |- | Богосав Поповић || фотограф |- | Слободан Живановић || портир |- | Миодраг Гајић || доктор у душевној болници |} == Епизоде == {{Main|Списак епизода серије Бележница професора Мишковића}} <onlyinclude> {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 = Бележница професора Мишковића (1. сезона) | епизоде1 = 12 | премијера1 = {{датум почетка|2021|05|22}} | финале1 = {{датум завршетка|2021|06|27}} |- | боја2 = #084B8A | линк2 = Бележница професора Мишковића (2. сезона) | епизоде2 = 12 | премијера2 = {{датум почетка|2022||}} | финале2 = {{датум завршетка|2022||}} }}</onlyinclude> ==Напомене== * Снимања су обављена током лета 2020 на локацијама у Београду, Кладову, Ваљеву, Краљеву, Пироту == Извори== *[http://www.intermagazin.rs/rts-odbila-sjajnu-seriju-zbog-ratka-dmitrovica/?lang=cir] - Синопсис серије *[https://mondo.rs/Zabava/TV/a1193561/Serija-Beleznica-profesora-Miskovica-sledece-godine.html] - Снима се српски Твин Пикс - Мондо *[https://filmitv.rs/2020/06/23/hit-stize-srpski-dosije-iks-pocetkom-jula-pocinje-snimanje-nove-domace-serije-beleznica-u-glavnoj-roli-momcilo-otasevic/] - Почињу снимања Бележнице *[https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:872787-%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5-%D0%B8-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B0-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5] - Интервју с продуцентом и редитељем серије *[https://www.rts.rs/page/rts/ci/rtspredstavlja/story/210/snima-se/4010606/prva-klapa-serije-beleznica.html] - Почела снимања серије Бележница *[https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/4021473/pocelo-snimanje-beleznice-nase-prve-serije-zanra-supernatural.html] - РТС на снимању серије *[https://filmitv.rs/2020/08/03/film-i-tv-na-snimanju-serije-beleznica-momcilo-otasevic-na-meti-jaguara-dejan-lutkic-iz-prikrajka-prati-svaki-njegov-korak/] - Репортажа са снимања - Филм и ТВ.рс *[https://www.danas.rs/kultura/nadrealna-drama-sa-elementima-trilera-snima-se-i-u-pirotu/] - Snimanje tv serije i u Pirotu - Danas *[https://www.novosti.rs/kultura/vesti/922243/misterije-zapisane-crnom-notesu-snimanju-zavrsnih-kadrova-serije-beleznica-romanu-ratka-dmitrovica-reziji-miroslava-lekica] - Sa snimanja završnih kadrova serije Beležnica *[https://filmitv.rs/2021/04/10/serija-beleznica-saznaj-sve-o-srpskom-dosijeu-iks-evo-kada-i-gde-cemo-je-gledati-foto/] - Serija Beleznica uskoro na Superstar i RTS *[https://sensa.mondo.rs/sensa-vesti/a22624/serija-beleznica-triler-superstar-tv.html] - Pretpremijera serije == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *{{ИМДб наслов|id=12914570|title=Бележница}} *[https://kosutnjakfilm.rs/projekti/beleznica-profesora-miskovica/] - Zvanična stranica serije na sajtu producenta [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2021.]] [[Категорија:Српске серије које су се престале приказивати 2021.]] [[Категорија:Оригинални програм канала Суперстар ТВ]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] jow025s1n7uyscf5tarel6enp7tywqm 25114125 25114124 2022-07-19T14:57:26Z 31.223.128.195 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Српска телевизијска серија из 2021.}} {{Телевизијска емисија | име = Бележница професора Мишковића | слика = Beležnica profesora Miškovića.png | опис_слике = | наслов = | име2 = | жанр = [[фантастика]] <br /> [[трилер]] | формат = [[Телевизијска серија]] | издавач = | творац = [[Ратко Дмитровић]] | сценариста = [[Коста Пешевски]] <br />[[Ђорђе Милосављевић]] <br /> [[Радослав Павловић (драмски писац)|Радослав Павловић]] | режија = [[Мирослав Лекић]] | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Момчило Оташевић]] | продуцент = [[Зоран Јанковић (продуцент)|Зоран Јанковић]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = | завршна_тема = | слоган = | композитор = [[Војислав Борисављевић]]<br />Урош Марковић | држава = {{Застава|Србија}} | језик = српски | сезоне = 2 | епизоде = 24 | списак = | локација = [[Београд]] | монтажа = [[Петар Јаконић]] | сценографија = Соња Јовановић | кинематографија = Бојана Андрић Ђорђевић | уредник = [[Слободан Терзић]] | трајање =50 минута | продукција = [[Кошутњак филм]] <br /> [[Телеком Србија]] <br /> [[РТС]] | дистрибутер = | канал = [[Суперстар ТВ]] | формат_слике = 16:9 | формат_тона = | премијерно_приказивање = | почетак = [[22. мај]] [[2021]] | почетак_2 =[[РТС 1]] <br /> | крај = | статус = | претходник = | наследник = | сродство = | сајт = | сајт2 = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Бележница професора Мишковића''''' је српска серија у режији Мирослава Лекића и по сценарију Косте Пешевског. Серија је настала по мотивима романа Ратка Дмитровића Бележница професора Мишковића из 2014 године. Oд 22. маја 2021 године се емитује на Суперстар ТВ. ==Радња== Прича нас води кроз случајеве пуне фантастике, магије и невероватних ситуација паралелно на два колосека: део радње смештен је у прве године 21. века а део у 70-е године 20. века. У пролеће 2002 године млади новинар листа Аргумент, Бошко Стевановић, добија задатак да напише текст о научној оставштини познатог преминулог српског етнолога Арсенија Мишковића. Његова супруга Јелисавета Мишковић даје оглас да поклања архиву покојног научника и то хоће да уради преко једног београдског листа. Бошко Стевановић добија задатак да уради разговор с удовицом Мишковић, одлази код ње и на растанку добија малу, црну бележницу. Бошко трагом бележнице, коју му је дала Јелисавета, улази у зачарани круг. У књизи су описани случајеви које је етнолог Мишковић деценијама сакупљао по Србији а чија је суштина - мистериозност. Те случајеве, једноставно речено, није могуће рационално објаснити: од нестајања људи који се појављују годинама касније, без трага старости на себи, преко прича о местима на којима се догађа нешто што може да се чује али не може да се види, до необјашњивих сила које се појављују у неочекиваним ситуацијама, кад човек остане без трачка наде, и чине чуда… Њени мистериозни записи годинама опседају неке људе из иностранства - Беча, Лондона, Москве и једног градића у Аризони. Бележница на крају покреће и лавину чудних догађаја који породицу и пријатеље београдског новинара доводе у животну опасност. == Улоге == == Главне улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Момчило Оташевић]] || Бошко |- | [[Милош Самолов]] || Миленко |- | [[Милена Радуловић]] || Јелена |- | [[Аница Добра]] || старија Јелисавета Мишковић |- | [[Тијана Чуровић]] || млада Јелисавета Мишковић |- | [[Светозар Цветковић]] || старији Веља Стевановић |- | [[Александар Радојичић]] || млађи Веља Стевановић |- | [[Даница Радуловић]] || старија Драгица Стевановић |- | [[Исидора Јанковић]] || млађа Драгица Стевановић |- | [[Дејан Луткић]] || Мирослав |- | [[Александар Срећковић]] || старији Бошковић |- | [[Ирфан Менсур]] || Хари Вилсон/Теодор |} == Споредне улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Миливоје Обрадовић]] || млади Никола Тесла |- | [[Дубравко Јовановић]] || старији Никола Тесла |- | [[Слободан Стефановић]] || Атила Хунски |- | [[Владимир Посавец Тушек]] || Душан Попов |- | [[Калина Ковачевић]] || |- | [[Предраг Бјелац]] || |- | [[Мина Совтић]] || |- | Јована Милетић || |- | [[Милан Чучиловић]] || |- | [[Миодраг Кривокапић (глумац)|Миодраг Кривокапић]] || старији Лазар Ћук |- | [[Лазар Дубовац]] || млађи Лазар Ђук |- | [[Павле Веселиновић]] || Теодор Хранисављевић |- | Вук Маринковић || Теодор дете |- | [[Небојша Кундачина]] || Арсеније Мишковић |- |[[Раде Маричић]] || млађи Бошковић |- | [[Вахид Џанковић]] || Драган Јанкетић |- | [[Владислав Михаиловић]] || Милун |- | [[Александра Балмазовић]] || Милица |- | [[Ратко Игњатов]] || млађи Радош |- | Боривој Божанић || старији Радош |- | [[Сташа Николић]] || Феличе Дондоло |- | [[Франо Ласић]] || Вагнер |- | [[Андреја Маричић]] || Симон Латиновић |- | [[Иван Зарић]] || Душан |- | [[Александар Ђурица]] || Данило |- | [[Андрија Ковач]] || старији Војислав |- | Владан Славковић || млађи Војислав |- | [[Иван Томашевић]] || Братислав |- | [[Јелица Ковачевић]] || мајка Ковиљка |- | [[Данина Могуел]] || службеница банке/трезора |- | [[Александар Лазић]] || доктор у душевној болници |- | [[Зоран Карајић]] || Драгољуб Илић |- | Милан Танкосић || возач службеног мерцедеса |- | [[Небојша Миловановић]] || милиционер Ђорђевић |- | [[Исидора Грађанин]] || Анђелка преводилац |- | [[Соња Дамјановић]] || Исидора старија |- | Анђела Тасић || Исидора млађа |- | [[Дејан Цицмиловић]] || сељак 1 |- | Дејан Гоцић || сељак 2 |- | Александар Маринковић || сељак 3 |- | Елијан Вајн Џонс || Николас Кастер |- | [[Драгана Варагић]] || тетка Дана |- | Катарина Мадираза || Радмила млада |- |[[Ана Маљевић]] || медицинска сестра у старачком дому |- | Драгана Ђурђевић || жена са дететом |- | Маја Николић || клошарка Нада |- | Јован Гулан || болничар психијатрије |- | [[Миодраг Милованов]] || старији Драги Чаковић |- | Марко Милошевић || млађи Драги Чаковић |- | [[Тома Трифуновић]] || деда Вујадин |- | Алекса Илић || млади Драгољуб |- | [[Бојана Грабовац]] || Милунова жена |- | Јаков Ђурђевић || Милунов син |- | Уна Веселиновић || Милунова ћерка |- | Сергеј Савић || Данко дете |- | Теа Крстић || Ивана дете |- | Јована Мијовић || колега Лазара Ћука |- | Борко Сарић || кум Манојло |- | Јелена Симић || конобарица на магистрали |- | Андрија Митић || Миладин Станковић |- | Љубивоје Марковић || локалац 1 |- | Драган Лукић || локалац 2 |- | Божидар Милић || локалац 3 |- | Елизабета Толевска || Исидора дете |- | Данило Миленковић || војник |- | [[Љубиша Баровић]] || командир |- | Владимир Вучковић || партизан |- | Невена Живановић || Радошева ћерка |- | Ивана Деспотовић || Јагода |- | Миљана Марић || Нада, Драганова сестра |- | Драшко Анђић || тип 1 |- | Зоран Анђић|| тип 2 |- | [[Сања Радишић]] || Тонка |- | [[Андреј Сушањ]] || Данко |- | Бојана Пољак || Ивана |- | Предраг Коларевић || доктор |- | Ангелина Лукић || Драгијева ћерка |- | [[Зоран Живковић]] || председник МЗ |- | [[Миодраг Крчмарик]] || инспектор 1 |- | Спасоје Миловановић || инспектор 2 |- | Марија Круљ || секретарица СДБ |- | Борис Анђелковић || Драгољубов унук |- | Синиша Максимовић || рибар |- | Лука Пиљагић || стари рибар |- | Лора Ђуровић || девојка у копирници |- | Александра Стојановић || педијатар |- | Милан Кочаловић || Јован Ђокић старији |- | Александар Алексић || Јован Ђокић млађи |- | [[Милан Милосављевић]] || пуковник |- | [[Милан Пајић]] || доктор педијатар |- | Бранко Антонић || инспектор Живковић |- | Мира Вуковић || Вулетова сестра |- | Чарни Ђерић || командир Пантелић |- | [[Владан Гајовић]] || агент Живота |- | Дарко Станојевић || агент Милоје |- | Фуад Табучић || конобар |- | Ђорђе Ђоковић || Сикић хемичар |- | Јасминка Хоџић || комшиница Стамена |- | Радослав Живковић || Јагодин унук |- | Александар Добри Урошевић || витез 1 |- | Огњен Косорић || витез 2 |- | Јован Стојановић || витез 3 |- | Богосав Поповић || фотограф |- | Слободан Живановић || портир |- | Миодраг Гајић || доктор у душевној болници |} == Епизоде == {{Main|Списак епизода серије Бележница професора Мишковића}} <onlyinclude> {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 = Бележница професора Мишковића (1. сезона) | епизоде1 = 12 | премијера1 = {{датум почетка|2021|05|22}} | финале1 = {{датум завршетка|2021|06|27}} |- | боја2 = #084B8A | линк2 = Бележница професора Мишковића (2. сезона) | епизоде2 = 12 | премијера2 = {{датум почетка|2022||}} | финале2 = {{датум завршетка|2022||}} }}</onlyinclude> ==Напомене== * Снимања су обављена током лета 2020 на локацијама у Београду, Кладову, Ваљеву, Краљеву, Пироту == Извори== *[http://www.intermagazin.rs/rts-odbila-sjajnu-seriju-zbog-ratka-dmitrovica/?lang=cir] - Синопсис серије *[https://mondo.rs/Zabava/TV/a1193561/Serija-Beleznica-profesora-Miskovica-sledece-godine.html] - Снима се српски Твин Пикс - Мондо *[https://filmitv.rs/2020/06/23/hit-stize-srpski-dosije-iks-pocetkom-jula-pocinje-snimanje-nove-domace-serije-beleznica-u-glavnoj-roli-momcilo-otasevic/] - Почињу снимања Бележнице *[https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:872787-%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5-%D0%B8-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B0-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5] - Интервју с продуцентом и редитељем серије *[https://www.rts.rs/page/rts/ci/rtspredstavlja/story/210/snima-se/4010606/prva-klapa-serije-beleznica.html] - Почела снимања серије Бележница *[https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/4021473/pocelo-snimanje-beleznice-nase-prve-serije-zanra-supernatural.html] - РТС на снимању серије *[https://filmitv.rs/2020/08/03/film-i-tv-na-snimanju-serije-beleznica-momcilo-otasevic-na-meti-jaguara-dejan-lutkic-iz-prikrajka-prati-svaki-njegov-korak/] - Репортажа са снимања - Филм и ТВ.рс *[https://www.danas.rs/kultura/nadrealna-drama-sa-elementima-trilera-snima-se-i-u-pirotu/] - Snimanje tv serije i u Pirotu - Danas *[https://www.novosti.rs/kultura/vesti/922243/misterije-zapisane-crnom-notesu-snimanju-zavrsnih-kadrova-serije-beleznica-romanu-ratka-dmitrovica-reziji-miroslava-lekica] - Sa snimanja završnih kadrova serije Beležnica *[https://filmitv.rs/2021/04/10/serija-beleznica-saznaj-sve-o-srpskom-dosijeu-iks-evo-kada-i-gde-cemo-je-gledati-foto/] - Serija Beleznica uskoro na Superstar i RTS *[https://sensa.mondo.rs/sensa-vesti/a22624/serija-beleznica-triler-superstar-tv.html] - Pretpremijera serije == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *{{ИМДб наслов|id=12914570|title=Бележница}} *[https://kosutnjakfilm.rs/projekti/beleznica-profesora-miskovica/] - Zvanična stranica serije na sajtu producenta [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2021.]] [[Категорија:Српске серије које су се престале приказивати 2021.]] [[Категорија:Оригинални програм канала Суперстар ТВ]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] 112rttheen3oaycvojgqmlkkuc1es32 3 4134221 25115046 23553905 2022-07-20T04:31:15Z MdsShakil 281389 MdsShakil преместио је страницу [[Разговор са корисником:GabrielKuriyama]] на [[Разговор са корисником:SilentHill 333]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/GabrielKuriyama|GabrielKuriyama]] у [[Special:CentralAuth/SilentHill 333|SilentHill 333]] wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 16:36 22. 03. 2020. 09eflb90ie4ddxjytjcfokqr86bj954 0 4135772 25115168 24137648 2022-07-20T09:14:43Z 79.101.216.175 wikitext text/x-wiki <br /> {{Инфокутија Нутритивна вредност|name=Snickers|vitB6_mg=|vitE_mg=|vitD_iu=|vitD_ug=|vitC_mg=|choline_mg=|vitB12_ug=|folate_ug=|pantothenic_mg=|calcium_mg=40|niacin_mg=|riboflavin_mg=|thiamin_mg=|lutein_ug=|betacarotene_ug=|vitA_iu=|vitA_ug=|vitK_ug=|iron_mg=|alcohol=|opt2v=|source_usda=https://ndb.nal.usda.gov/ndb/foods/show/45248489|source=https://ndb.nal.usda.gov/ndb/foods/show/45248489|note=|opt4v=|opt4n=|opt3v=|opt3n=|opt2n=|magnesium_mg=|opt1v=|opt1n=|zinc_mg=|sodium_mg=110|potassium_mg=|phosphorus_mg=|manganese_mg=|caffeine=|cholesterol=5 mg|image=|lactose=|omega3fat=|polyfat=|monofat=|transfat=0|satfat=4.00|fat=10.0|fiber=1.0|sugars=24|protein=4.0|starch=|carbs=29|kcal=220|serving_size=47 g|caption=Сникерс|image_alt=|image_size=240px|omega6fat=|tryptophan=|water=|histidine=|hydroxyproline=|serine=|proline=|glycine=|glutamic acid=|aspartic acid=|alanine=|arginine=|threonine=|valine=|tyrosine=|phenylalanine=|cystine=|methionine=|lysine=|leucine=|isoleucine=|noRDA=}} '''Сникерс''' је чоколада [[Бренд|бренда]] америчке компаније Марс, који се састоји од [[Нугат|нугата]] са [[Karamela|карамелом]] и [[Кикирики|кикирикијем]] који је уткан у млечну чоколаду.<ref>{{Cite web|url=http://www.zeer.com/Food-Products/Snickers-Candy-Bar/000030792|title=Snickers Candy Bar|publisher=Zeer.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20100226134800/http://www.zeer.com/Food-Products/Snickers-Candy-Bar/000030792|archive-date=26. 2. 2010|access-date=15. 1. 2010}}</ref> Годишња глобална продаја Сникерс-а била је две милијарде долара {{As of|2004|lc=y}}. <ref>{{Cite news|url=https://www.usatoday.com/money/advertising/adtrack/2005-01-30-track-snickers_x.htm|title=Women sweet on humorous Snickers ads|last=McCarthy|first=Michael|date=31. 1. 2005|access-date=16. 6. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20051208171650/http://www.usatoday.com/money/advertising/adtrack/2005-01-30-track-snickers_x.htm|archive-date=8. 12. 2005|publisher=USAToday.com}}</ref>[[Датотека:Сникерс и Марс.JPG|мини|Сникерс]]У Великој Британији, [[Острво Мен|Острву Ман]], [[Џерзи|Џерсију]], Гуернзију и [[Ирска|Ирској]], Сникерс се продавао под робном марком '''Маратон''' до 19. јула 1990 <ref name="christian">{{Cite news|url=http://www.csmonitor.com/durable/1999/03/18/p23s2.htm|title=The Marathon candy bar|date=18. 3. 1999|work=[[Christian Science Monitor]]|access-date=19. 7. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20060706162521/http://www.csmonitor.com/durable/1999/03/18/p23s2.htm|archive-date=6. 7. 2006}}</ref> == Историја == Марс је 1930. године представио Сникерс, назван по омиљеном коњу породице Марс. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9h7fcZFYWVcC&pg=PA141&dq=snickers+1930+horse&hl=en&newbks=1&newbks_redir=0&sa=X&ved=2ahUKEwj2ipquxdvnAhUUOs0KHXQABdoQ6AEwAHoECAEQAg#v=onepage&q=snickers%201930%20racehorse&f=false|title=Why Do Donuts Have Holes?: Fascinating Facts About What We Eat And Drink|last=Voorhees, Don|date=2004|publisher=Citadel|isbn=978-0806525518|page=141}}</ref> Чоколадица Сникерс састоји се од [[Нугат|нугата]], кикирикија и [[Karamela|карамеле]] са чоколадним премазом. Чоколада се продавала под називом "Маратхон" у Великој Британији и Ирској до 1990. године, када је Марс одлучио да усклади британски производ са глобалним именом Сникерс (Марс је током 1970-их пласирао и укинуо неповезану чоколадз под називом Маратхон у Сједињеним Државама) . Ту је и неколико других Сникерс производа као што су Сникерс мини, тамна чоколада, сладолед, Сникерс са бадемима, Сникерс са лешницима, Сникерс са лешницима, Сникерс са маслацом од кикирикија, Сникерс протеин и Сникерс са екстра карамелом, као и еспресо, ватрене, слатке и слане верзије. <ref>{{Cite web|url=https://www.delish.com/food-news/news/a56086/snickers-new-flavors/|title=[UPDATED] Snickers' Three New Flavors Are Now In Stores|date=14. 6. 2018|website=Delish|language=en-US|access-date=1. 7. 2018}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.foodreference.com/html/fsnickerscandy.html|title=Food Facts & Trivia: Snickers Candy Bar|publisher=}}</ref> == Референце == <references /> [[Категорија:Чоколада]] bd67i1dclxagsn1z1hhaz22o85t4748 25115173 25115168 2022-07-20T09:18:39Z 79.101.216.175 wikitext text/x-wiki <br /> {{Инфокутија Нутритивна вредност|name=Snickers|vitB6_mg=|vitE_mg=|vitD_iu=|vitD_ug=|vitC_mg=|choline_mg=|vitB12_ug=|folate_ug=|pantothenic_mg=|calcium_mg=40|niacin_mg=|riboflavin_mg=|thiamin_mg=|lutein_ug=|betacarotene_ug=|vitA_iu=|vitA_ug=|vitK_ug=|iron_mg=|alcohol=|opt2v=|source_usda=https://ndb.nal.usda.gov/ndb/foods/show/45248489|source=https://ndb.nal.usda.gov/ndb/foods/show/45248489|note=|opt4v=|opt4n=|opt3v=|opt3n=|opt2n=|magnesium_mg=|opt1v=|opt1n=|zinc_mg=|sodium_mg=110|potassium_mg=|phosphorus_mg=|manganese_mg=|caffeine=|cholesterol=5 mg|image=|lactose=|omega3fat=|polyfat=|monofat=|transfat=0|satfat=4.00|fat=10.0|fiber=1.0|sugars=24|protein=4.0|starch=|carbs=29|kcal=220|serving_size=47 g|caption=Сникерс|image_alt=|image_size=240px|omega6fat=|tryptophan=|water=|histidine=|hydroxyproline=|serine=|proline=|glycine=|glutamic acid=|aspartic acid=|alanine=|arginine=|threonine=|valine=|tyrosine=|phenylalanine=|cystine=|methionine=|lysine=|leucine=|isoleucine=|noRDA=}} '''Сникерс''' је чоколада [[Бренд|бренда]] америчке компаније Марс, који се састоји од [[Нугат|нугата]] са [[Karamela|карамелом]] и [[Кикирики|кикирикијем]] преливеног млечном чоколадом.<ref>{{Cite web|url=http://www.zeer.com/Food-Products/Snickers-Candy-Bar/000030792|title=Snickers Candy Bar|publisher=Zeer.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20100226134800/http://www.zeer.com/Food-Products/Snickers-Candy-Bar/000030792|archive-date=26. 2. 2010|access-date=15. 1. 2010}}</ref> Годишња глобална продаја Сникерс-а била је две милијарде долара {{As of|2004|lc=y}}. <ref>{{Cite news|url=https://www.usatoday.com/money/advertising/adtrack/2005-01-30-track-snickers_x.htm|title=Women sweet on humorous Snickers ads|last=McCarthy|first=Michael|date=31. 1. 2005|access-date=16. 6. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20051208171650/http://www.usatoday.com/money/advertising/adtrack/2005-01-30-track-snickers_x.htm|archive-date=8. 12. 2005|publisher=USAToday.com}}</ref>[[Датотека:Сникерс и Марс.JPG|мини|Сникерс]]У Великој Британији, [[Острво Мен|Острву Ман]], [[Џерзи|Џерсију]], Гуернзију и [[Ирска|Ирској]], Сникерс се продавао под робном марком '''Маратон''' до 19. јула 1990 <ref name="christian">{{Cite news|url=http://www.csmonitor.com/durable/1999/03/18/p23s2.htm|title=The Marathon candy bar|date=18. 3. 1999|work=[[Christian Science Monitor]]|access-date=19. 7. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20060706162521/http://www.csmonitor.com/durable/1999/03/18/p23s2.htm|archive-date=6. 7. 2006}}</ref> == Историја == Марс је 1930. године представио Сникерс, назван по омиљеном коњу породице Марс. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9h7fcZFYWVcC&pg=PA141&dq=snickers+1930+horse&hl=en&newbks=1&newbks_redir=0&sa=X&ved=2ahUKEwj2ipquxdvnAhUUOs0KHXQABdoQ6AEwAHoECAEQAg#v=onepage&q=snickers%201930%20racehorse&f=false|title=Why Do Donuts Have Holes?: Fascinating Facts About What We Eat And Drink|last=Voorhees, Don|date=2004|publisher=Citadel|isbn=978-0806525518|page=141}}</ref> Чоколадица Сникерс састоји се од [[Нугат|нугата]], кикирикија и [[Karamela|карамел]] масе са чоколадним преливом. Чоколада се продавала под називом Маратон ({{јез-енг|Marathon}}) у Великој Британији и Ирској до 1990. године, када је Марс одлучио да усклади британски производ са глобалним именом Сникерс (Марс је током 1970-их пласирао и укинуо неповезану чоколаду под називом Маратон у Сједињеним Државама) . Ту је и неколико других Сникерс производа као што су Сникерс мини, тамна чоколада, сладолед, Сникерс са бадемима, Сникерс са лешницима, Сникерс са лешницима, Сникерс са маслацом од кикирикија, Сникерс протеин и Сникерс са екстра карамелом, као и еспресо, ватрене, слатке и слане верзије. <ref>{{Cite web|url=https://www.delish.com/food-news/news/a56086/snickers-new-flavors/|title=[UPDATED] Snickers' Three New Flavors Are Now In Stores|date=14. 6. 2018|website=Delish|language=en-US|access-date=1. 7. 2018}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.foodreference.com/html/fsnickerscandy.html|title=Food Facts & Trivia: Snickers Candy Bar|publisher=}}</ref> == Референце == <references /> [[Категорија:Чоколада]] d7ab6jg3qe42t0algdp2jwvozllyhac 0 4142320 25114787 24725535 2022-07-19T20:55:09Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS336.JPG|мини|десно|300п|Naslovna strana ZS#336. ''Zimska Zmija''. Autor naslovnice [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1974.]][[Датотека:OP41.jpg|мини|десно|350п|Naslovna strana OP41. ''Marš očajnika'' u kojoj je objavljeno svih pet nastavaka epizode, 2017.]] '''''Zimska Zmija''''' je 112. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #336 u izdanju Dnevnika iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj Jugoslaviji se premijerno pojavila 1976. godine Koštala je 8 din (1,14 DEM; 0,43 $). Imala je 94 strane. Ovo je prva od ukupno pet delova koliko je imala ova epizoda. Ostali delovi objavljeni su brojevima Zlatne serije #337, 338, 340 i 341. == Originalna epizoda == Originalno, ovaj deo objavljen je premijerno u Italiji u svesci pod nazivom ''La capanna maledetta'' u #112. regularne edicije Zagora u izdanju [[Серђо Бонели едиторе|Bonelija]] na dan 14.11.1974. Epizodu je nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], a scenario napisao Gvido Nolita. Naslovnicu je nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]]. Koštala je 400 lira (0,6 $; 1,49 DEM). Sveska na str. 3-39 sadrži poslednji deo prethodne epizode o čudovištu iz močvare, dok ova epizoda počinje na str. 40 i traje do str. 98.<ref>https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3857/La-capanna-maledetta.html?refresh_ce (Pristupljeno: 17.4.2020)</ref> == Kratak sadržaj == Zagor kreće ka Proplanku glasova, mestu na kojem treba da se održi prolećni sastanak indijanskih poglavica Darkvuda. Zagorov stari prijatelj, Vrač Mnogooki, koji organizuje sastanak, predlaže Zagoru da se sakrije u šupljem totemu oko koga će se zapaliti vatra i izađe dok ga okružuje dim da bi impresionirao poglavice. Zagor celu noć i dan provodi u totemu. Uveče se okupljaju poglavice svih Darkvudskih plemena, a Zagor se po planu pojavljuje iz vatre koja gori oko totema. Zagora izaziva novi poglavica Kajova, Zimska Zmija, i optužuje ga da da radi za belce. On je ljut na belce jer velika grupa belih ljudi prolazi kroz njihovu teritoriju i ubija bizone radi zabave. (Bizonsko meso služi indijancima da lakše prezime.) Zimska Zmija zamalo ubeđuje ostale poglavice da krenu u rat. Zagorova argumentacija je da indijanci možda mogu da ubiju putnike karavana, ali da će osveta belaca biti strašna. Zagor predlaže da razovara sa vođom karavana i ubedi belce da prestanu da love iz zabave. Zimska Zmija prihvata ponudu, i daje Zagoru rok od pet dana pre nego što on sam ne reši situaciju na njegov način. [[Датотека:Zagor knj 31.JPG|мини|десно|350п|Naslovna strana knjige Zagor #31 u kojoj je reprizirana cela saga o Zimskoj Zmiji. Korica B. Autor: Maurio Laurenti, 2019; Veseli četvrtak 2020.]] Sutradan, Zagor i Čiko stižu u utvrđenje Trust, i od kapetana Pearsona saznaju da se radi o karavanu koji predvodi Memphis Joe, i u kome putuju uvaženi plemići iz Evrope. Kapetan ne može ništa da uradi zato što mu je ministar naredio da ispuni sve želje plemića, tako da Zagor kreće da ih sam zaustavi. Zagor i Čiko kreću za karavanom. Na putu nailaze na gomile kostura bizona, što potvrđuje da Zimska Zmija nije lagao, Ovo je dodatno razbesnelo Zagora. Tri dana kasnije sustižu karavan, i vide da se radi o velikoj grupi od preko deset kola, prepunih luksuznih stvari. Upoznaju se sa Memphis Joeom i baronom von Swietenom. Zagor pokušava da ih odgovori od daljeg puta, tvrdeći kako će ih indijanci napasti ako se ne sklone sa njihove teritorije i ne prestanu da ubijaju bizone iz zabave.<ref>https://stripocenzija.wordpress.com/2015/03/26/zagor-112-113-114-115-116/ (18.4.2020)</ref> ==Prvo pojavljivanje Zimske Zmije== Ovo je prva epizoda u kojoj se pojavljuje Zimska Zmija, poglavica Kajova. Sa Zagorom ima naizmeničan odnos prijatelja i neprijatelja. Oni se ponovno susreću u epizodama s dvojnikom Olafom Botegoskim (ZS782-3), kao i u epziodi ''Povratak Zimske Zmije'' ([[Povratak Zimske Zmije (strip)|NSZ20]]).<ref>https://www.stripovi.com/recenzije/zagor-zg-zs-336-341-zimska-zmija/55/ (2.5.2020)</ref> ==Prethodna i naredna epizoda== Prethodna sveska Zagora nosila je naziv ''Podvodno čudovište'' (ZS331), a naredna ''Poruke smrti'' ([[Poruke smrti (strip)|ZS337]]). ==Reprize u Srbiji== Ova epizoda reprizirana je do sada dva puta u Srbiji. U ediciji Odabrane priče #41 izašla 14.12.2017 (ukupno 406 strana; cena 580 dinara (4,9 €), te u biblioteci Zagor, knjiga #31 izašla 2020. godine (tvrde korice; cena 2800 din (23 €)). Broj #31 je po prvi put takođe bio štampan sa koricom A i B, koricu B je nacrtao Maurio Laurenti.<ref>https://www.stripovi.com/magazin/povratak-zimske-zmije-u-zlatnu-seriju/405/ (29.4.2020)</ref> == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] ivypl5ucw8r1uwf6tw24zy630m4o66q 25114789 25114787 2022-07-19T20:55:27Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS336.JPG|мини|десно|280п|Naslovna strana ZS#336. ''Zimska Zmija''. Autor naslovnice [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1974.]][[Датотека:OP41.jpg|мини|десно|280п|Naslovna strana OP41. ''Marš očajnika'' u kojoj je objavljeno svih pet nastavaka epizode, 2017.]] '''''Zimska Zmija''''' je 112. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #336 u izdanju Dnevnika iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj Jugoslaviji se premijerno pojavila 1976. godine Koštala je 8 din (1,14 DEM; 0,43 $). Imala je 94 strane. Ovo je prva od ukupno pet delova koliko je imala ova epizoda. Ostali delovi objavljeni su brojevima Zlatne serije #337, 338, 340 i 341. == Originalna epizoda == Originalno, ovaj deo objavljen je premijerno u Italiji u svesci pod nazivom ''La capanna maledetta'' u #112. regularne edicije Zagora u izdanju [[Серђо Бонели едиторе|Bonelija]] na dan 14.11.1974. Epizodu je nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], a scenario napisao Gvido Nolita. Naslovnicu je nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]]. Koštala je 400 lira (0,6 $; 1,49 DEM). Sveska na str. 3-39 sadrži poslednji deo prethodne epizode o čudovištu iz močvare, dok ova epizoda počinje na str. 40 i traje do str. 98.<ref>https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3857/La-capanna-maledetta.html?refresh_ce (Pristupljeno: 17.4.2020)</ref> == Kratak sadržaj == Zagor kreće ka Proplanku glasova, mestu na kojem treba da se održi prolećni sastanak indijanskih poglavica Darkvuda. Zagorov stari prijatelj, Vrač Mnogooki, koji organizuje sastanak, predlaže Zagoru da se sakrije u šupljem totemu oko koga će se zapaliti vatra i izađe dok ga okružuje dim da bi impresionirao poglavice. Zagor celu noć i dan provodi u totemu. Uveče se okupljaju poglavice svih Darkvudskih plemena, a Zagor se po planu pojavljuje iz vatre koja gori oko totema. Zagora izaziva novi poglavica Kajova, Zimska Zmija, i optužuje ga da da radi za belce. On je ljut na belce jer velika grupa belih ljudi prolazi kroz njihovu teritoriju i ubija bizone radi zabave. (Bizonsko meso služi indijancima da lakše prezime.) Zimska Zmija zamalo ubeđuje ostale poglavice da krenu u rat. Zagorova argumentacija je da indijanci možda mogu da ubiju putnike karavana, ali da će osveta belaca biti strašna. Zagor predlaže da razovara sa vođom karavana i ubedi belce da prestanu da love iz zabave. Zimska Zmija prihvata ponudu, i daje Zagoru rok od pet dana pre nego što on sam ne reši situaciju na njegov način. [[Датотека:Zagor knj 31.JPG|мини|десно|350п|Naslovna strana knjige Zagor #31 u kojoj je reprizirana cela saga o Zimskoj Zmiji. Korica B. Autor: Maurio Laurenti, 2019; Veseli četvrtak 2020.]] Sutradan, Zagor i Čiko stižu u utvrđenje Trust, i od kapetana Pearsona saznaju da se radi o karavanu koji predvodi Memphis Joe, i u kome putuju uvaženi plemići iz Evrope. Kapetan ne može ništa da uradi zato što mu je ministar naredio da ispuni sve želje plemića, tako da Zagor kreće da ih sam zaustavi. Zagor i Čiko kreću za karavanom. Na putu nailaze na gomile kostura bizona, što potvrđuje da Zimska Zmija nije lagao, Ovo je dodatno razbesnelo Zagora. Tri dana kasnije sustižu karavan, i vide da se radi o velikoj grupi od preko deset kola, prepunih luksuznih stvari. Upoznaju se sa Memphis Joeom i baronom von Swietenom. Zagor pokušava da ih odgovori od daljeg puta, tvrdeći kako će ih indijanci napasti ako se ne sklone sa njihove teritorije i ne prestanu da ubijaju bizone iz zabave.<ref>https://stripocenzija.wordpress.com/2015/03/26/zagor-112-113-114-115-116/ (18.4.2020)</ref> ==Prvo pojavljivanje Zimske Zmije== Ovo je prva epizoda u kojoj se pojavljuje Zimska Zmija, poglavica Kajova. Sa Zagorom ima naizmeničan odnos prijatelja i neprijatelja. Oni se ponovno susreću u epizodama s dvojnikom Olafom Botegoskim (ZS782-3), kao i u epziodi ''Povratak Zimske Zmije'' ([[Povratak Zimske Zmije (strip)|NSZ20]]).<ref>https://www.stripovi.com/recenzije/zagor-zg-zs-336-341-zimska-zmija/55/ (2.5.2020)</ref> ==Prethodna i naredna epizoda== Prethodna sveska Zagora nosila je naziv ''Podvodno čudovište'' (ZS331), a naredna ''Poruke smrti'' ([[Poruke smrti (strip)|ZS337]]). ==Reprize u Srbiji== Ova epizoda reprizirana je do sada dva puta u Srbiji. U ediciji Odabrane priče #41 izašla 14.12.2017 (ukupno 406 strana; cena 580 dinara (4,9 €), te u biblioteci Zagor, knjiga #31 izašla 2020. godine (tvrde korice; cena 2800 din (23 €)). Broj #31 je po prvi put takođe bio štampan sa koricom A i B, koricu B je nacrtao Maurio Laurenti.<ref>https://www.stripovi.com/magazin/povratak-zimske-zmije-u-zlatnu-seriju/405/ (29.4.2020)</ref> == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] cjpi9zym9ekoo6j4ir789ui8ogwdw4p 25114798 25114789 2022-07-19T20:57:01Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS336.JPG|мини|десно|270п|Naslovna strana ZS#336. ''Zimska Zmija''. Autor naslovnice [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1974.]][[Датотека:OP41.jpg|мини|десно|270п|Naslovna strana OP41. ''Marš očajnika'' u kojoj je objavljeno svih pet nastavaka epizode, 2017.]] '''''Zimska Zmija''''' je 112. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #336 u izdanju Dnevnika iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj Jugoslaviji se premijerno pojavila 1976. godine Koštala je 8 din (1,14 DEM; 0,43 $). Imala je 94 strane. Ovo je prva od ukupno pet delova koliko je imala ova epizoda. Ostali delovi objavljeni su brojevima Zlatne serije #337, 338, 340 i 341. == Originalna epizoda == Originalno, ovaj deo objavljen je premijerno u Italiji u svesci pod nazivom ''La capanna maledetta'' u #112. regularne edicije Zagora u izdanju [[Серђо Бонели едиторе|Bonelija]] na dan 14.11.1974. Epizodu je nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], a scenario napisao Gvido Nolita. Naslovnicu je nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]]. Koštala je 400 lira (0,6 $; 1,49 DEM). Sveska na str. 3-39 sadrži poslednji deo prethodne epizode o čudovištu iz močvare, dok ova epizoda počinje na str. 40 i traje do str. 98.<ref>https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3857/La-capanna-maledetta.html?refresh_ce (Pristupljeno: 17.4.2020)</ref> == Kratak sadržaj == Zagor kreće ka Proplanku glasova, mestu na kojem treba da se održi prolećni sastanak indijanskih poglavica Darkvuda. Zagorov stari prijatelj, Vrač Mnogooki, koji organizuje sastanak, predlaže Zagoru da se sakrije u šupljem totemu oko koga će se zapaliti vatra i izađe dok ga okružuje dim da bi impresionirao poglavice. Zagor celu noć i dan provodi u totemu. Uveče se okupljaju poglavice svih Darkvudskih plemena, a Zagor se po planu pojavljuje iz vatre koja gori oko totema. Zagora izaziva novi poglavica Kajova, Zimska Zmija, i optužuje ga da da radi za belce. On je ljut na belce jer velika grupa belih ljudi prolazi kroz njihovu teritoriju i ubija bizone radi zabave. (Bizonsko meso služi indijancima da lakše prezime.) Zimska Zmija zamalo ubeđuje ostale poglavice da krenu u rat. Zagorova argumentacija je da indijanci možda mogu da ubiju putnike karavana, ali da će osveta belaca biti strašna. Zagor predlaže da razovara sa vođom karavana i ubedi belce da prestanu da love iz zabave. Zimska Zmija prihvata ponudu, i daje Zagoru rok od pet dana pre nego što on sam ne reši situaciju na njegov način. [[Датотека:Zagor knj 31.JPG|мини|десно|270п|Naslovna strana knjige Zagor #31 u kojoj je reprizirana cela saga o Zimskoj Zmiji. Korica B. Autor: Maurio Laurenti, 2019; Veseli četvrtak 2020.]] Sutradan, Zagor i Čiko stižu u utvrđenje Trust, i od kapetana Pearsona saznaju da se radi o karavanu koji predvodi Memphis Joe, i u kome putuju uvaženi plemići iz Evrope. Kapetan ne može ništa da uradi zato što mu je ministar naredio da ispuni sve želje plemića, tako da Zagor kreće da ih sam zaustavi. Zagor i Čiko kreću za karavanom. Na putu nailaze na gomile kostura bizona, što potvrđuje da Zimska Zmija nije lagao, Ovo je dodatno razbesnelo Zagora. Tri dana kasnije sustižu karavan, i vide da se radi o velikoj grupi od preko deset kola, prepunih luksuznih stvari. Upoznaju se sa Memphis Joeom i baronom von Swietenom. Zagor pokušava da ih odgovori od daljeg puta, tvrdeći kako će ih indijanci napasti ako se ne sklone sa njihove teritorije i ne prestanu da ubijaju bizone iz zabave.<ref>https://stripocenzija.wordpress.com/2015/03/26/zagor-112-113-114-115-116/ (18.4.2020)</ref> ==Prvo pojavljivanje Zimske Zmije== Ovo je prva epizoda u kojoj se pojavljuje Zimska Zmija, poglavica Kajova. Sa Zagorom ima naizmeničan odnos prijatelja i neprijatelja. Oni se ponovno susreću u epizodi ZS-782 ''[[Pećina mumija (strip)|Pećina mumija]]'', kao i u epziodi ''Povratak Zimske Zmije'' ([[Povratak Zimske Zmije (strip)|NSZ20]]).<ref>https://www.stripovi.com/recenzije/zagor-zg-zs-336-341-zimska-zmija/55/ (2.5.2020)</ref> ==Prethodna i naredna epizoda== Prethodna sveska Zagora nosila je naziv ''Podvodno čudovište'' (ZS331), a naredna ''Poruke smrti'' ([[Poruke smrti (strip)|ZS337]]). ==Reprize u Srbiji== Ova epizoda reprizirana je do sada dva puta u Srbiji. U ediciji Odabrane priče #41 izašla 14.12.2017 (ukupno 406 strana; cena 580 dinara (4,9 €), te u biblioteci Zagor, knjiga #31 izašla 2020. godine (tvrde korice; cena 2800 din (23 €)). Broj #31 je po prvi put takođe bio štampan sa koricom A i B, koricu B je nacrtao Maurio Laurenti.<ref>https://www.stripovi.com/magazin/povratak-zimske-zmije-u-zlatnu-seriju/405/ (29.4.2020)</ref> == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] bz4wf48vykd58jz405jrdincxe392k9 14 4143300 25114001 23532826 2022-07-19T12:47:42Z MareBG 12583 removed [[Category:Култура у Паризу]]; added [[Category:Музика у Паризу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Француске музичке групе по градовима|П]] [[Категорија:Музика у Паризу]] 5qfmqg4yd8vnbg4gl56gaim05ken795 0 4144316 25115274 24929442 2022-07-20T11:04:09Z CommonsDelinker 4757 Датотека Colonial-Red-Ensign.svg замењена је датотеком [[:c:File:Red_Ensign_of_Great_Britain_(1707–1800,_square_canton).svg|Red_Ensign_of_Great_Britain_(1707–1800,_square_canton).svg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Марта Џеферсон Адамс | слика = Martha Jefferson Randolph portrait.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Марта Џеферсон Адамс | име_при_рођењу = Марта Џеферсон | пуно_име = Марта Џеферсон Адамс | друга_имена = | надимци = | датум_рођења = 27. септембар 1772. | место_рођења = Монтикело, Вирџинија | држава_рођења = {{зас слика|Red Ensign of Great Britain (1707–1800, square canton).svg}} [[Британска Америка]] | датум_смрти = 10. октобар 1836. | место_смрти = [[Округ Албемарл (Вирџинија)]] | држава_смрти = {{застава|Сједињене Америчке Државе|1836}} | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = {{застава|Сједињене Америчке Државе}} | религија = [[протестантизам]] | супружник = [[Томас Мен Рандолф]] | партнер = | деца = тринаесторо деце (види доле) | родитељи = [[Томас Џеферсон]] и [[Марта Велс Скелтон]] | породица = Џеферсон | активни_период = | образовање = | професија = | универзитет = | занимање = | богатство = | партија = | потпис = Martha Jefferson Signature.svg | веб-сајт = | списак = | функција 1 = [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|Прва дама Сједињених Држава]] | избори 1 = | председник 1 = [[Томас Џеферсон]] | почетак функције 1 = 4. март 1801 | крај функције 1 = 4. март 1809. | претходник 1 = [[Абигејл Адамс]] | наследник 1 = [[Доли Медисон]] }} '''Марта "Петси" Рандолф''' (рођена '''Џеферсон'''; 27. септембар 1772 – 10. октобар 1836) је била најстарија ћерка [[Томас Џеферсон|Томаса Џеферсона]], трећег [[Председник Сједињених Америчких Држава|председника Сједињених Америчких Држава]], и његове супруге [[Марта Велс Скелтон|Марте Велс Скелтон]]. Рођена је у Монтикелу у Вирџинији. Мајка јој је умрла када је имала 10 година. У то време биле су живе само њених пет браћи и сестара. Она их је све надживела. Последња сестра умрла јој је 1804. године. Марта је боравила у близини свог оца. Образовање је стекла у манастирској школи у [[Париз]]у. Течно је говорила пет језика. Удала се за Томаса Мана Рандолфа Млађег, америчког политичара и гувернера Вирџиније од 1819. до 1822. године. Неформално је била "[[Прва дама Сједињених Америчких Држава|Прва дама]]" [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]], током мандата свог оца. ==Породица, детињство и младост== [[Датотека:Martha Jefferson Randolph - Smithsonian First Ladies.jpg|250px|мини|лево|Марта Џеферсон као прва дама]] Марта Џеферсон је рођена 27. септембра 1772. године у Монтикелу<ref name="#1">"[https://www.monticello.org/site/research-and-collections/martha-jefferson-randolph Martha Jefferson Randolph]". www.monticello.org. Retrieved January 6, 2020.</ref>, на имању свог оца у [[Вирџинија (колонија)|Вирџинији]] (тада [[Britanska Amerika/Istorija|Британска Америка]]). Родитељи су јој били [[Томас Џеферсон]] и [[Марта Велс Скелтон]].<ref>Kierner, Cynthia A (May 9, 2008). "[https://www.encyclopediavirginia.org/Randolph_Martha_Jefferson_1772-1836#start_entry Randolph, Martha Jefferson (1772–1836)"]. Encyclopedia Virginia. Retrieved January 6, 2020.</ref> Баба и деда по оцу били су јој Питер Џересон, плантажер и геодет и Џејн Рандолф.<ref>Malone, Dumas, ed. (1933). "[https://archive.org/stream/dictionaryofamer10ilamer#page/5/mode/1up Jefferson, Thomas]". Dictionary of American Biography. 10. Charles Scribner's Sons. pp. 5–6.</ref><ref>Brodie, Fawn (1974). [https://archive.org/details/thomasj_bro_1974_00_7057 Thomas Jefferson: An Intimate History]. W. W. Norton & Company. pp. 33–34. ISBN 978-0-393-31752-7.</ref> Баба и деда по мајци били су јој Џон Велс (1715-1773) и његова прва супруга Марта Епес (1712-1748). Велс је био адвокат, трговац робовима, пословни агент и успешни плантажер.<ref>Tucker, George (1837). The Life of Thomas Jefferson, Third President of the United States; 2 vol. Carey, Lea & Blanchard.</ref> За десет година брака, Мартини родитељи имали су шесторо деце: Марта "Петси" (1772-1836); Џејн (1774-1775); син који је 1777. године живео само неколико недеља; Мери Велс "Поли" (1778-1804); Луси Елизабет (1780-1781) и још једна Луси Елизабет (1782-1784).<ref>Meacham, Jon (September 9, 2014). [https://books.google.rs/books?id=tvBMBAAAQBAJ&pg=PT277&redir_esc=y Thomas Jefferson: President and Philosopher]. Random House Children's Books. pp. PT277. ISBN 978-0-385-38751-4.</ref> Само су Марта и Марија преживеле више од неколико година.<ref>"[https://www.whitehouse.gov/about-the-white-house/first-ladies/martha-wayles-skelton-jefferson/ Martha Wayles Skelton Jefferson]". White House. Retrieved January 7, 2020.</ref> Породица је имала тежак живот. Петси је у почетку живела код куће. Њене студије подразумевале су и часове плеса.<ref name="#2">Kierner, Cynthia A (May 9, 2008). "[https://www.encyclopediavirginia.org/Randolph_Martha_Jefferson_1772-1836#start_entry Randolph, Martha Jefferson (1772–1836)]". Encyclopedia Virginia. Retrieved January 6, 2020.</ref> Када је имала седам година, њен отац је постао гувернер Вирџиније. Изабран је 1. јуна 1779. године и породица је прво живела у Вилијамсбургу. Влада се преселила у [[Ричмонд]] 1780. године, те се и породица Џеферсон тамо преселила. Британске трупе напредовале су ка Ричмонду маја 1781. године, а због претходног упозорења, Џеферсон је побегао у своју сеоску кућу.<ref name="#2"/> Мајка јој је умрла 6. септембра 1782. године, четири месеца након рођења Џеферсоновог последњег детета, у 33. години живота. Касније је написала да је у тим временима била стална сапутница и сведок очевог туговања за њеном мајком. Петси је имала десет година када јој је мајка умрла.<ref name="#3">"[https://www.monticello.org/house-gardens/the-house/room-furnishings/martha-randolph-s-room/ Martha Jefferson Randolph's Room at Monticello]". Monticello. Retrieved January 6, 2020.</ref><ref>Watson, Robert P.; Yon, Richard (2003). "[https://web.archive.org/web/20131015061559/http://www.jeffersonlegacy.org/commentary.html The Unknown Presidential Wife: Martha Wayles Skelton Jefferson]". Jefferson Legacy Foundation. Archived from the original on October 15, 2013. Retrieved January 7, 2012.</ref> ==Образовање== Петсијев отац није веровао у јавне школе за девојчице, те је организовао да његова ћерка похађа приватну школу.<ref name="#4">"[https://classroom.monticello.org/media-item/martha-jefferson-randolph/ Martha Jefferson Randolph - The Monticello Classroom]". classroom.monticello.org. Retrieved January 6, 2020.</ref> Између децембра 1782. и маја 1784. године, Марта се са породицом укрцала на брод за Француску. Тамо је учила [[француски језик]], учила плес, цртање и музику код приватних тутора, који су добијали прописан стриктан дневни распоред о томе како би образовање своје ћерке водио Томас Џеферсон. Посебно је био фокусиран на правопис и хигијену, а обе ствари биле су битне за стварање имиџа праве даме са моралним понашањем и дикцијом.<ref name="#2"/> У међувремену, отац јој је радио у Филаделфији и чекао наређење [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Конгреса]] да оде у Француску.<ref name="#2"/> [[Датотека:Abbaye de Penthemont - 2.jpg|200px|мини|лево|Опатија Пентемонт]] Мартине млађе сестре, Мери и Луси, остале су у Вирџинији, са члановима породице, док су Петси и њен отац путовали у Бостон, са Џејмсом Хемингсом. Отпловили су за [[Париз]] бродом Церес 5. јула 1784. године, а у Француску су стигли 6. августа исте године. Петси је живела у Паризу са својим оцем од 12. до 17. године, док је он био амерички амбасадор у Француској. Џеферсон ју је уписао у школу у опатији Пентемонт, након што је добио гаранције да су протестантски студенти изузети од веронауке. У овом интернату, Петси је учила аритметику, географију, светску историју и [[латински језик]], као и музику и цртање.<ref name="#2"/> На Петси су дубоко утицале четири године проведене у манастирској школи. Њени вршњаци били су чланови француске елите. Одгајана је у римокатоличком духу и често је присуствовала литургијама. То је утицало на њену способност да води духовите, интелигентне разговоре. То ће се одразити и на васпитање њене деце.<ref>"[https://virginiahumanities.org/ The French Education of Martha Jefferson Randolph]". Virginia Humanities. November 15, 2012. Retrieved January 7, 2020.</ref> Током студија, Петси је научила говорити четири језика.<ref name="#4"/> Њена Ћерка, Елен Рандолф Колиџ је касније забележила да је мајка "Често имала обичај да се осврне на свој боравак у манастиру ка [http://tjrs.monticello.org/letter/1961 о на период велике среће и напетка".<ref>"Ellen W. Randolph Coolidge’s Memories of Martha Jefferson Randolph," in Jefferson Quotes and Family Letters Th. Jefferson's Monticello (website)], accessed June 30, 2019</ref> Њена млађа сестра Луси је октобра 1784. године умрла од великог кашља. Мери је отпутовала са [[Сели Хемингс]] у Париз, а потом се придружила јула 1787. године својој сестри у манастирској цркви. Петси и Мери су се заразиле [[тифус]]ом током зиме 1788. године и живели су са оцем док нису оздравиле. У манастир су се вратиле на пролеће 1789. године. Након што је Петси изразила жељу за преласком у [[римокатолицизам]], Џеферсон је врло брзо и њу и њену сестру повукао из манастирске школе. Петси је уживала у друштвеном животу, који је подразумевао и концерте током лета.<ref name="#2"/> У резиденцији свога оца у Паризу разговарала је са светским лидерима. У септембру 1789. године, након избијања [[Француска револуција|Француске револуције]], Томас Џеферсон је са ћеркама отпутовао назад у Сједињене Државе.<ref name="#2"/> ==Брак и породица== [[Датотека:Thomas Mann Randolph.jpg|200px|мини|Томас Ман Рандолф, Мартин супруг]] Марта се 23. фебруара 1790. године удала за [[Томас Мен Рандолф|Томаса Мена Рандолфа]], младог плантажера, у Монтикелоу. Он је био и њен рођак.<ref name="#1"/> Убрзо након њиховог брака, њен отац Томас Џеферсон дао је младенцима као венчани поклон осам робова, укључујући и Моли Хемингс, најстарију ћерку Мери Хемингс.<ref>Gordon-Reed, Annette (2009-09-08). [https://books.google.rs/books?id=UTHpbJC_pFkC&pg=PA424&redir_esc=y The Hemingses of Monticello: An American Family. W. W. Norton & Company]. p. 424. ISBN 978-0-393-07003-3.</ref> Пар је живео прво на имању Рандолфових, у Варини, округ Хенрико, и имао је тринаесторо деце.<ref name="#2"/> За разлику од њених браћи и сестара, од којих је свако умрло у детињству, Марина деца доживела су одрасло доба: * Ана Кери Рандолф (1791-1826), удала се за Чарлса Левиса Банкхеда (1788-1833).<ref>"[https://www.monticello.org/site/research-and-collections//charles-lewis-bankhead Charles Lewis Bankhead]". The Thomas Jefferson Encyclopedia. Retrieved November 16, 2013.</ref> * [[Томас Џеферсон Рандолф]] (1792-1875), оженио Џејн Холинс Николас (1798-1871).<ref>"[https://www.monticello.org/site/research-and-collections/jane-hollins-nicholas-randolph Jane Hollins Nicholas Randolph],". The Thomas Jefferson Encyclopedia. Retrieved November 16, 2013.</ref> * Елен Велс Рандолф (1794-1795), умрла млада, током путовања кога су организовали Петси и њен супруг, како би јој се здравље побољшало.<ref name="#2"/> * Елен Велс Рнадолф (1796-1876), добила име по покојној сестри. Била је удата за Џозефа Колиџа (1798-1879). * Корнелија Џеферсон Рандолф (1799-1871), основала 1830-тих година школу на Еџ Хилу. Живела на имању свог брата, где је предавала сликање, вајарство и цртање. Није се удавала.<ref>"[https://www.monticello.org/site/research-and-collections/cornelia-jefferson-randolph Cornelia Jefferson Randolph]". www.monticello.org. Retrieved January 7, 2020.</ref> * Вирџинија Џеферсон Рандолф (1801-1881), удала се за Николаса Филипа Триста (1800-1874).<ref>"[https://www.monticello.org/site/research-and-collections/nicholas-philip-trist Nicholas Philip Trist]". The Thomas Jefferson Encyclopedia. Retrieved November 16, 2013.</ref><ref>[https://images.findagrave.com/photos/2008/102/25371963_120805191180.jpg Virginia Jefferson Randolph gravestone]</ref> * Мери Џеферсон Рандолф (1803-1876), живела на Еџ Хилу и помагала снахи Џејн да надгледа домаћинство њеног брата Томаса Џеферсона Рандолфа. Са сестром Корнелијом посећивала је куће своје браће и сестара у време болести. Није се удавала.<ref>"[https://www.monticello.org/site/research-and-collections/mary-jefferson-randolph Mary Jefferson Randolph]". www.monticello.org. Retrieved January 7, 2020.</ref> * Џејмс Медисон Рандолф (1806-1834), рођена у Председничкој кући (данашња Бела кућа) 17. јануара 1806. године.<ref name="#2"/> * Бенџамин Френклин Рандолф (1806-1871), оженио Сели Шампе Картер.<ref>"[https://www.monticello.org/site/research-and-collections/benjamin-franklin-randolph Benjamin Franklin Randolph]". The Thomas Jefferson Encyclopedia. Retrieved November 16, 2013.</ref> * Мериветер Левис Рандолф (1810-1837), ожењен Елизабетом Мартинон. Након његове смрти, Мартина се удала за Ендрјуа Џексона Донелсона, нећака председника Ендрјуа Џексона. * Неименовано дете (1811), умрло младо. * Септимија Ана Рандолф (1814-1887), удата за Дејвида Скота Мајклехама (умро 1849).<ref>"[https://www.monticello.org/site/research-and-collections/septimia-anne-randolph-meikleham Septimia Ann Randolph Meikleham]". The Thomas Jefferson Encyclopedia. Retrieved November 16, 2013.</ref> * Џорџ Вит Рандолф (1818-1867), накратко 1862. године био [[Амерички грађански рат|ратни]] секретар [[Конфедерација (САД)|Конфедерације]]. Оженио Мери Елизабет Адамс Поп.<ref>"[https://www.monticello.org/site/research-and-collections/george-wythe-randolph George Wythe Randolph]". The Thomas Jefferson Encyclopedia. Retrieved November 16, 2013.</ref> [[Датотека:INTERIOR, DRAWING ROOM, WEST BAY - Monticello, State Route 53 vicinity, Charlottesville, Charlottesville, VA HABS VA,2-CHAR.V,1-33.tif|150px|мини|лево|Унутрашњост Мартине собе у Монтекулу]] Петси је управљала кућним пословима у Варини, на имању свог оца у Монтикелу 1790-тих година.<ref name="#2"/> Њен муж, син Томаса Мана Радолфа Старијег, пријатеља Томаса Џеферсона, био је добар кандидат за Мартиног супруга због више разлога. Његова породица, међутим, била је предмет бројних скандала. Неки од Рандолфа су оптужени (касније ослобођени) за убиство наводног детета Ричарда Рандолфа.<ref name="#2"/> Петси је присуствовала као сведок у случају [[Комонвелт]] против Ричарда Рандолфа 22. априла 1793. године.<ref name="#2"/> Поред тога, њен свекар је изазвао скандал када се оженио тинејџерком. Томас Џеферсон је продао неколико парцела за плантажу Еџ Хил. Тамо су изградили кућу и почели да живе почетком јануара 1800. године. Петси је водила домаћинство у Варини и Монтикелу.<ref name="#2"/> Децу је школовала од куће.<ref name="#1"/> Петси је неколико пута посетила [[Бела кућа|Белу кућу]] (тада познату као Председничку кућу) током мандата свога оца. Током своје посете од новембра 1802. до јануара 1803. године (са сестром и двоје деце) и 1805-1806. године (са читавом породицом), служила је као његова домаћица и неформална "[[Прва дама Сједињених Америчких Држава|Прва дама]]".<ref name="#1"/><ref name="#2"/> Организовала је Џеферсонов распоред и дочекивала његове госте на пријемима у Белој кући. Катарина Алгор напомиње да је као повереник свога оца у Вашингтону Марта била веома поштована. Била је позната по својој интелигенцији и улози на друштвеној лествици: "Кад год је била у главном граду, госпођа Рандолф је била главни актер на било ком догађају коме је присуствовала. Без обзира на политичке околности, нико није оспоравао њено право првенства".<ref name="#5">Allgor, Catherine (2000). [https://archive.org/details/parlorpoliticsin00allg Parlor Politics: In which the Ladies of Washington Help Build a City and a Government]. University of Virginia Press. pp. 134. ISBN 978-0-8139-2118-1.</ref> У том периоду, од 1803. до 1807. године, њен супруг је служио у Представничком дому у Вашингтону.<ref name="#2"/> Петсијина сестра Мери Поли такође је била домаћица, све док није умрла 1804. године, током порођаја.<ref name="#6">"[https://millercenter.org/president/jefferson/essays/madison-1801-firstlady Martha Jefferson Randolph, Maria Jefferson Eppes, Dolley Madison]". Miller Center, University of Virginia. October 4, 2016. Retrieved January 7, 2020.</ref> Политички активна Доли Медисон такође је обављала дужности домаћина са Џеферсоном. Њен супруг Џејмс Медисон тада је био државни секретар, те је живела у Вашингтону.<ref name="#6"/> Пето дете Петси, Џејмс Медисон Рандолф, рођено је у Председничкој кући 17. јануара 1806. године.<ref name="#2"/> Петси и њена деца живели су углавном у Монтикелоу након пензионисања Томаса Џеферсона 1809. године.<ref name="#1"/><ref name="#2"/> Док је њен супруг био управник Вирџиније (1819-1822), она је наставила да живи у Монтикелоу. То је делимично одлучено и ради уштеде новца.<ref name="#2"/> Водила је домаћинство на плантажама. Имала је сопствену собу у Монтикелоу где је углавном боравила сама.<ref name="#3"/> Њен супруг ју је повремено посећивао. Забринута због финансијског стања и губитка прихода, иако је њен супруг током Рата 1812. године служио у војсци, Марта је убедила председника Џејмса Монроа да му сторнира убирање пореза.<ref name="#2"/> Са троје деце: Мери, Корнелијом и Томасом, уредила је прву збирку Џеферсонових списа за објављивање. Пред крај живота Петси се одвојила од супруга, који је патио од алкохолизма и менталне неуравнотежености.<ref>Hart, Priscilla (October 5, 2009). "[http://hnn.us/articles/117164.html The Madhouse of Colonial Williamsburg: An Interview With Shomer Zwelling]". History News Network. Retrieved March 7, 2011.</ref><ref>"[http://www.firstladies.org/biographies/firstladies.aspx?biography=3 Martha Wayles Skelton Jefferson]" (2009) National First Ladies Library. Retrieved March 7, 2011</ref><ref>Nock, Albert Jay (1926). [https://books.google.rs/books?id=LckqJx0CKO0C&pg=PA332&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Jefferson]. Ludwig von Mises Institute. p. 332. ISBN 978-1-61016-419-1.</ref> ==Ставови о ропству== Чини се да је Петси имала помешана осећања према ропству. Када је живела у Паризу, сазнала је да постоје земље у којима поробљавање људи није легално, те је рекла свом оцу: "Свом својом душом желим да сиромашни црнци буду ослобођени".<ref>Gunning, Sally Cabot (September 17, 2016). "[https://www.thedailybeast.com/the-strange-and-ironic-fates-of-jeffersons-daughters The Strange and Ironic Fates of Jefferson's Daughters]". Retrieved January 7, 2020.</ref> Такође је рекла да је осуђивала неправедан третман према црнцима и начин на који се подстицала окрутност према другој раси код белаца.<ref>Kierner, Cynthia A. (2012-05-14). [https://books.google.rs/books?id=tlBgTcZTPRYC&redir_esc=y Martha Jefferson Randolph, Daughter of Monticello: Her Life and Times]. Univ of North Carolina Press. p. 11. ISBN 978-0-8078-8250-4.</ref> Покушала је задржати поробљене људе са својим породицама када је могла и ослобађала је неке робове, али је са друге стране поробљавала друге робове и користила их ради економске добити. Продавала их је када јој је био потребан новац. На пример, 1827. године, након очеве смрти, продала је 130 робова како би измирила дугове. Као резултат, неке робовске породице су раздвојене. Преостали поробљени људи били су њена највреднија имовина. Приходи су јој се повећавали услед њиховог рада. Продала је још два роба 1833. године.<ref name="#2"/> Њен син Томас неуспешно је лобирао за план да Вирџинија постепено укине ропство и исели робове у Африку. Предлог је подржала и Петси. Такође је разматрала да и сама пређе у слободну државу. Иако је ослободила неколико поробљених људи, Петси се током свог живота ослањала на њихов рад ради постизања финансијске добити.<ref name="#2"/> ==Касније године и смрт== Петси је била у великим финансијским проблемима због дугова свог супруга, као и свекра Томаса Мена Рандолфа Старијег и свог оца Томаса Џеферсона. Они су остали задужени због пада вредности земљишта, ризичних инвестиција и пропалих усева. Њен син Томас је 1826. године купио имање Еџ Хил.<ref name="#2"/> Томас Џеферсон је умро 4. јула 1826. године.<ref name="#2"/> Монтикело је наследила од свог оца исте године, али је истовремено наследила и његове многобројне дугове. Њен најстарији син Томас Радолф је био извршилац имања. Осим пет робова ослобођених према очевој вољи, остатак од 130 робова продат је како би се измирли дугови. Након Џеферсонове смрти, Петси је живела са својим најстаријим сином Томасом у Туфтону.<ref name="#1"/> Боравила је у кући своје ћерке Елен и зета Џозефа Колиџа у Бостону од октобра 1826. до маја 1828. године. Са собом је водила и двоје најмлађе деце. Затим је отишла свом супругу јуна 1828. године и била поред његове самртничке постеље. Муж јој је умро 20. јуна исте године.<ref name="#2"/><ref name="#2"/> Петси је тада живела на ивици сиромаштва.<ref name="#5"/> Желећи да обезбеди опстанак своје породице, која је укључивала и њене зетове, уз помоћ Маргарет Бајард Смит, обезбедила им је успешне каријере у Вашингтону. Након мужевљеве смрти живела је са сином на имању у Еџ Хилу до 29. новембра, а потом у Вашингтону и Бостону. Своје преостале робове је запослила, како би обезбедила приходе. Имала је скромне приходе и од банкарских акција, које су јој, у име Џеферсона, поклониле државе [[Лујзијана]] и [[Јужна Каролина]].<ref name="#2"/> Свака држава донирала је 10.000 долара за њену подршку.<ref name="#2"/><ref>Wayson, Billy L. (2013). [https://www.amazon.com/Martha-Jefferson-Randolph-Republican-Plantation-ebook/dp/B00F6WL74U/ Martha Jefferson Randolph: Republican Daughter and Plantation Mistress].</ref><ref>"[https://www.newspapers.com/image/331663286/?terms=%22Martha%2BJefferson%2BRandolph%22 Renewed Efforts Being Made to Preserve Monticello, Jefferson's Home]". Evening Star. June 30, 1912. p. 53. Retrieved January 8, 2020 – via Newspapers.com.</ref> Док је живела у [[Бостон]]у, саставила је свој тестамент 24. јануара 1836. године и вратила се на имање у Еџ Хилу јула 1836. године.<ref name="#2"/> Тамо је и умрла 10. октобра 1836. године. ==У популарној култури== Марта Џеферсон Рандолф је главни лик историјског романа "Прва америчка ћерка" Стефана Драја и Лауре Камои, објављеног марта 2016. године. Роман се базира на Џеферсоновим писмима.<ref>Dray, Stephanie; Kamoie, Laura (2016). America's First Daughter. HarperCollins. ISBN 978-0-06-234726-8.</ref> У фулму "Џеферсон из Париза" из 1995. године Марту је глумила америчка глумица [[Гвинет Палтроу]]. ==Референце== {{Reflist|30em}} ==Литература== * Billy L. Wayson, " 'Considerably different for her sex': A Plan of Reading for Martha Jefferson," ''The Libraries, Leadership, and Legacy of John Adams and Thomas Jefferson,'' Robert C. Baron and Conrad Edick Wright, eds. (Fulcrum Publishing and Massachusetts Historical Society, 2010) ==Спољашње везе== *[http://firstladies.c-span.org/FirstLady/4/Martha-Jefferson.aspx Martha Jefferson Randolph] *[https://americanhistory.si.edu/firstladies-interactive/who-is-a-first-lady-text.html ''Who Is a First Lady''], Smithsonian Institution {{s-start}} {{s-hon}} {{s-bef|before=[[Абигејл Адамс]]}} {{s-ttl|title=[[Прва дама Сједињених Америчких Држава]]|years=1801&ndash;1809}} {{s-aft|after=[[Доли Медисон]]}} {{s-end}} {{Прве даме Сједињених Држава}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1772.]] [[Категорија:Умрли 1836.]] [[Категорија:Прве даме САД]] avcgv3kaqyjwfcixuwv0oxuz9lmptvx 0 4145857 25114805 24929008 2022-07-19T20:57:45Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS337.JPG|мини|десно|270п|Naslovna strana ZS-337. ''Poruke smrti''. Autor naslovnice [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1976.]][[Датотека:Zagor337 str.46.jpg|мини|десно|270п|Kadar iz ZS-337. Turisti iz Evrope se iživljavaju nad američkim indijancima. str. 46.]] '''''Poruke smrti''''' je 113. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #337 u izdanju [[Дневник холдинг|Dnevnika]] iz [[Нови Сад|Novog Sada]]. Na kioscima u bivšoj Jugoslaviji se premijerno pojavila 1976. godine Koštala je 8 dinara (1,14 DEM; 0,43 $). Imala je 94 strane. Ovo je druga od ukupno pet delova koliko je imala ova epizoda. Započela je u [[Zimska Zmija (strip)|ZS-336]], a nastavljena u [[Marš očajnika (strip)|ZS-338]], 340 i 341. == Originalna epizoda == Originalno, ovaj deo objavljen je premijerno u [[Italijani|Italiji]] u svesci pod nazivom ''Messagi di morte'' u #113 regularne edicije Zagora u izdanju [[Серђо Бонели едиторе|Bonelija]] na dan [[14. децембар|14. decembar]] 1974. Epizodu i naslovnicu nacrtao je [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], a scenario napisao Gvido Nolita. Naslovnicu je nacrtao Galijeno Feri. Koštala je 400 lira (0,61 $; 1,49 DEM).<ref>https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3858/Messaggi-di-morte.html (Pristupljeno: 1.5.2020)</ref> == Kratak sadržaj == Zagor nastavlja tuču pesnicama sa Memfis Džoom, kojeg posle dosta muke uspeva da pobedi. Posle oporavka, Zagor prilazi Baron fon Švijetovu i kaže mu da njegov turistički karavan mora da napusti ovu oblast i prestane da ubija životonje iz zabave. Baron prihvata bez pogovota, ali kada uveče Zagor odlazi na počinak, Baron nudi 10.000 $ Memfis Džou i njegovim ljudima da uklone Zagora i omoguće im daji put kroz indijansku teritoriju. Tokom noći Memfis Džoovi ljudi vazuju Zagora i karavn sutra nastavlja put. Ujutru pred karavan dolazi Zimska Zmija sa nekoliko indijanaca da ispita da li je Zagor ubedio Evropsljane da napuste njihovu teritoriju. Baron fon Švijatov i ostali turisti, međutim, ne pomišljaju na tako nešto i počinju da pucaju po indijancima, koji počinju da beže. Iživaljavajući se i ismevajući ih, turisti ih ubijaju dok beže, ali Zimska Zmija uspeva da pobegne. Vezan u kolima, Zagor ne uspeva da zaustavi još jedno krvoproliće koje može da dovede do većeg sukoba. [[Датотека:Zagor 31 korica A.jpg|мини|десно|270п|Korica A Biblioteke Zagor #31 u kojoj je reprizirana cela saga o Zimskoj Zmiji. Autor: Maurio Laurenti, 2019; Veseli četvrtak 2020.]] Karavan kreće dalje dok se Memfis Džo odvaja nakratko da bi Zagora i Čika vezane bacio u duboku jamu punu termita u nadi da će ih termiti dokrajčiti. U poslednjem trenutku njima u spas stiže Frida Kalo, ćerka jednog od aristokrata, koja ih spašava. Frida se zaljubljuje u Zagora (kao i prethodne dve žene koje su ga posetile u logoru). Ali Zagor predlaže da odmah sustignu karavan. Kada ga sustignu, karavn je već opkoljen ratnicima Kajova koje predvodi Zimska Zmija. Zagor dolazi na ideju kako da ih spasi. ==Prvo pojavljivanje Fride Lang== Ovo je prva epizoda Zagora u kojoj se pojavljuje Frida Lang, ćerka austrijskog aristokrate i ljubav Zagorovog života. Kasnije se pojavljivala u ponovonom Zagorovom sukobu sa baronom Rakošijem (''Tajna Fride Lang'') i sukobu s Kandraksom.<ref>https://www.stripovi.com/recenzije/zagor-zg-zs-336-341-zimska-zmija/55/ (2.5.2020)</ref> ==Prethodna i naredna epizoda== Prethodna sveska Zagora nosila je naziv ''Zimska Zmija'' ([[Zimska Zmija (strip)|ZS336]]), a naredna ''Marš očajnika'' ([[Marš očajnika (strip)|ZS338]]). ==Reprize u Srbiji== Ova epizoda reprizirana je do sada dva puta u Srbiji. U ediciji Odabrane priče #41 izašla 14.12.2017 (ukupno 406 strana; cena 580 dinara (4,9 €), te u biblioteci Zagor, knjiga #31 izašla 2020. godine (tvrde korice; cena 2800 din (23 €)). Broj #31 je po prvi put takođe bio štampan sa koricom A i B, koricu B je nacrtao Maurio Laurenti.<ref>https://www.stripovi.com/magazin/povratak-zimske-zmije-u-zlatnu-seriju/405/ (29.4.2020)</ref> == Reference == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] 7q85kuqqfnlqfpjlps9vf7uyb6fzb8y 0 4146874 25114331 24621036 2022-07-19T16:45:31Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Повратак живих мртваца | слика = Повратак живих мртваца.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Устали су из гроба и спремни су за журку.'' | изворни назив = ''The Return of the Living Dead''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3.5 stars.svg|60п]] 7,3/10 (72 174 гласа) | жанр = [[хорор филм|хорор]]<br />[[Филмска комедија|комедија]] | творац = | режија = [[Ден Обенон]] | сценарио = [[Ден Обенон]] | продуцент = Том Фокс<br />Грејем Хендерсон | уредник = | прича = Руди Ричи<br />[[Џон Русо]]<br />[[Расел Штрајнер]] | на основу = | главне улоге = [[Клу Гулагер]]<br />[[Џејмс Карен]]<br />[[Дон Калфа]]<br />[[Том Метјуз]]<br />[[Беверли Рандолф]]<br />[[Линеа Квигли]] | наратор = | музика = Мет Клифорд<br />Френсис Хејнез | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Џулс Бренер | сценографија = | камера = | монтажа = Роберт Гордон | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{Hemdale Film Corporation}-''<br />''-{A Greenberg Brothers Partnership}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{Orion Pictures}-'' | година = [[1985]]. | трајање = 91 минут | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 4 милиона $ | зарада = 14,2 милиона $<ref name="mojo">{{Mojo title|returnofthelivingdead}}</ref> | награде = 4 номинације за [[Награда Сатурн|Награду Сатурн]] | претходни = [[Ноћ живих мртваца]] | следећи = [[Повратак живих мртваца 2]] | веб-сајт = | IMDb = 0089907 | COBISS = }} '''''Повратак живих мртваца''''' ({{јез-ен|The Return of the Living Dead}}) је [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] [[хорор филм|хорор]] [[Филмска комедија|комедија]] из [[1985]]. године, режисера [[Ден Обенон|Дена Обенона]], са [[Клу Гулагер]], [[Џејмс Карен]], [[Том Метјуз|Томом Метјузом]], [[Дон Калфа|Доном Калфом]] и [[Линеа Квигли|Линеом Квигли]] у главним улогама.<ref name="Holden1985NYT">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=9C01E0DD1F38F935A2575BC0A963948260|title=Screen: 'Return of the Living Dead'|last=Holden|first=Stephen|date=16. 8. 1985|work=[[N. Y. Times|The New York Times]]|access-date=19. 6. 2019|department=Movie Review|via=|url-access=limited}}</ref><ref name="PM">{{cite web|url=https://popmatters.com/pm/column/159439-legacy-of-the-living-dead/|title=The Zombification Family Tree: Legacy of the Living Dead|last=Macek III|first=J. C.|date=14. 6. 2012|publisher=|access-date=28. 10. 2016|author=|work=[[PopMatters]]|archive-date=03. 07. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170703220514/https://popmatters.com/column/159439-legacy-of-the-living-dead/|url-status=dead}}</ref> У центру радње су група погребника и група [[панк]] тинејџера, који се суочавају са хордом [[зомби]]ја, након изливања мистериозног [[хемијско оружје|хемијског оружја]], 2,4,5-триоксина. Након сукоба редитеља [[Џорџ Ромеро|Џорџа Ромера]] и сценаристе [[Џон Русо|Џона Русоа]] око тога како серијал треба да се настави после ''[[Ноћ живих мртваца|Ноћи живих мртваца]]'' дошло је до вишегодишњег судског спора. Као резултат, и редитељ и сценариста су добила право да наставе серијал различитим континуитетима, с тим што је Ромеро добио право да у насловима својих филмова користи реч ''мртваци'', а Русо ''живи мртваци''. Ромеро је свој серијал наставио филмом ''Зора мртваца'' (који је на просторима бивше Југославије ипак приказан под насловом ''[[Зора живих мртваца]]''), док је Русо додао комичну црту свом делу серијала и написао причу за ''Повратак живих мртваца''.<ref name="kane">{{Cite book |title=Night of the Living Dead: Behind the Scenes of the Most Terrifying Zombie Movie Ever |last=Kane |first=Joe |publisher=[[Citadel Press]] |year=2010 |isbn=978-0806533315 |pages=[https://archive.org/details/nightoflivingdea00joek/page/147 147–150] |url-access=registration |url=https://archive.org/details/nightoflivingdea00joek/page/147 }}</ref> Према оригиналном плану, филм је требало да режира [[Тоб Хупер]], као већ прослављени редитељ у хорор жанру због свог рада на филмовима ''[[Тексашки масакр моторном тестером]]'' и ''[[Полтергајст (филм из 1982)|Полтергајст]]''. Међутим, пошто је Хупер био заузет другим пројектима у том тренутку, за редитеља је изабран [[Ден Обенон]], познат као сценариста ''[[Осми путник|Осмог путника]]''.<ref name="kane" /> Од глумачке поставе, [[Линеа Квигли]] је већ увелико била позната као „[[краљица вриска]]”, због улога у бројним хорорима, међу којима се издваја ''[[Тиха ноћ, смртоносна ноћ]]'', коју је снимила претходне године. Поред ње, славу у хорорима стекао је и [[Том Метјуз]], првенствено због улоге Томија Џарвиса у филму ''[[Петак тринаести 6: Џејсон живи]]'', који је снимао годину дана након овог филма. ''Повратак живих мртваца'' је остварио велики комерцијални успех и стекао [[Култни филм|култни статус]].<ref>{{cite web|url=https://www.imdb.com/title/tt0089907/business|title=The Return of the Living Dead (1985)|last=<!--no byline present-->|first=|date=|website=IMDb.com|publisher=|accessdate=21. 9. 2012}}</ref> Изазвао је позитивне реакције и од публике и од критичара, те га је сајт [[Rotten Tomatoes]] оценио са високих 92%.<ref>{{cite web|url=https://rottentomatoes.com/m/return_of_the_living_dead/|title=The Return of the Living Dead (1985)|last=<!--no byline present-->|first=|date=|website=|publisher=Rotten Tomatoes|accessdate=8. 12. 2018}}</ref> Био је номинован за четири [[Награда Сатурн|Награде Сатурн]], укључујући и [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм|за најбољи хорор филм године]], коју је изгубио од ''[[Ноћ страве|Ноћи страве]]''. Први је филм који је увео правило да се зомбији хране [[Мозак|мозговима]]. Ово правило је касније коришћено у бројним филмовима и анимираним серијама, попут ''[[Симпсонови|Симпсонова]]''.<ref>{{cite web |url=http://www.snpp.com/episodes/BABF04 |title=Little Big Mom: Written by Carolyn Omine, Directed by Mark Kirkland |publisher=Snpp.com |accessdate=21. 9. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140715141517/http://www.snpp.com/episodes/BABF04 |archive-date=15. 7. 2014 |url-status=dead }}</ref> На [[91. додела Оскара|91. додели Оскара]] приказани су инсерти из филма, у част преминулог глумца Џејмса Карена. Изродио је четири [[наставак|наставка]], од којих је први снимљен три године касније. == Радња == {{упозорење-филм}} Филм почиње неуобичајеном реченицом за [[зомби]] филмове: ''Сви догађаји у филму засновани су на истинитим догађајима''. Френк Џонсон, вођа медицинског складишта, препричава свом новом колеги, тинејџеру Фредију Хенскому, догађаје из филма ''[[Ноћ живих мртваца]]'' и говори му како је за тај филм [[Џорџ Ромеро]] био инспирисан истинитим догађајима, а да је у стварности било још и горе, само он није смео све да прикаже. Како би га уверио да говори истину, Френк одводи Фредија у подрум складишта где се налазе лешеви који су наводно оживели. Њих двојица случајно изазову изливање 2,4,5-триоксина, [[Хемијско оружје|хемијског оружја]], које изазива оживљавање мртвих. Тако започиње нова зомби [[апокалипса]]... == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Клу Гулагер]] || Берт Вилсон |- | [[Џејмс Карен]] || Френк Џонсон |- | [[Том Метјуз]] || Фреди Хенском |- | [[Дон Калфа]] || Ерни Калтенбранер |- | [[Беверли Рандолф]] || Тина |- | [[Мигел Нуњез]] || Спајдер |- | [[Џон Филбин]] || Чак |- | [[Линеа Квигли]] || Треш |- | [[Џевел Шепард]] || Кејси |- | [[Брајан Пек]] || Сказ |- | [[Марк Вентурини]] || Суицид |- | [[Џонатан Тери]] || пуковник Гловер |- | [[Кетлин Кордел]] || пуковникова жена |- | [[Алан Траутман]] || Тармен |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Living Dead}} * {{ИМДб наслов| id = 0089907| title = Повратак живих мртваца}} * {{rotten-tomatoes|return_of_the_living_dead}} * {{AllMovie title |41098}} * {{mojo title|returnofthelivingdead}} {{портал|Филм}} {{Живи мртваци}} [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови 1985.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Комични хорор филмови]] 3bgl5dhudt90x7ba11hboaqtpbmsike 0 4147084 25114332 24621037 2022-07-19T16:45:53Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Повратак живих мртваца 2 | слика = Повратак живих мртваца 2.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Таман када сте мислили<br />да је безбедно бити мртав.'' | изворни назив = ''Return of the Living Dead Part II''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,8/10 (17 613 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]]<br />[[Филмска комедија|комедија]] | творац = | режија = [[Кен Видерхорн]] | сценарио = Кен Видерхорн | продуцент = Том Фокс | уредник = | прича = Руди Ричи<br />[[Џон Русо]]<br />[[Расел Штрајнер]] | на основу = | главне улоге = [[Мајкл Кенворти]]<br />[[Џејмс Карен]]<br />[[Том Метјуз]]<br />[[Марша Дитлајн]]<br />[[Дејна Ашбрук]]<br />[[Фил Бранс]]<br />[[Мич Пилеџи]] | наратор = | музика = Питер Робинсон | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Роберт Елсвит | сценографија = | камера = | монтажа = Чарлс Борнштејн | дизајнер продукције = | издавачка кућа = | студио = | дистрибутер = ''-{Lorimar Television}-'' | година = [[1988]]. | трајање = 89 минута | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 6,2 милиона $<ref name="mojo" /> | зарада = 9,2 милиона $<ref name="mojo">{{Mojo title|returnofthelivingdead2}}</ref> | награде = номинација за [[Награда Сатурн|Награду Сатурн]] за најбољу музику | претходни = [[Повратак живих мртваца]] | следећи = [[Повратак живих мртваца 3]] | веб-сајт = | IMDb = 0095990 | COBISS = }} '''''Повратак живих мртваца 2''''' ({{јез-ен|Return of the Living Dead Part II}}) је [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] [[хорор филм|хорор]] [[Филмска комедија|комедија]] из [[1988]]. године, режисера [[Кен Видерхорн|Кена Видерхорна]], са [[Мајкл Кенворти|Мајклом Кенвортијем]], [[Џејмс Карен|Џејмсом Кареном]], [[Том Метјуз|Томом Метјузом]], [[Марша Дитлајн|Маршом Битлајн]], [[Дејна Ашбрук|Дејном Ашбурком]], [[Фил Бранс|Филом Брансом]] и [[Мич Пилеџи|Мичом Пилеџијем]] у главним улогама.<ref name="PM">{{cite magazine|url=https://www.popmatters.com/159439-legacy-of-the-living-dead-2495844721.html|author=J.C. Maçek III|magazine=[[PopMatters]]|title=The Zombification Family Tree: Legacy of the Living Dead|date=15. 6. 2012}}</ref> Насловни цитат филма је: ''Седморо живих против армије мртвих''. У односу на ''[[Повратак живих мртваца|Повратак живих мртваца 1]]'', овај филм представља редак пример ре-наставка ({{јез-ен|requel}}), посебне врсте [[наставак|наставка]] код кога се један део приче понавља неким сличним ликовима, док се, целокупно гледано, радња ипак надовезује на догађаје из претходног филма. Продуценти су се одлучили за овакву верзију наставка, зато што су на крају првог дела сви протагонисти убијени, а фанови су желели да се неки од ликова врате. Због тога, Метјуз и Карен се враћају у улоге веома сличних ликова, који имају [[дежа ви]] догађаја из претходног дела. Поред њих, враћа се и [[Алан Траутман]] као препознатљиви [[зомби]], ''Тармен''. Филм није успео да понови успех првог дела, али је свакако био комерцијално успешан и стекао је [[култни филм|култни статус]], као и свој претходник.<ref>{{cite web|url=https://cinapse.co/back-from-the-grave-return-of-the-living-dead-part-ii-1988-finally-hits-blu-ray-990953a497a|title=Back From the Grave: Return of the Living Dead Part II (1988) Finally Hits Blu-ray|author=Vashaw, Austin|date=20. 8. 2018|website=Cinapse|accessdate=10. 3. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://loftcinema.org/film/return-of-the-living-dead-part-ii/|title=Return of the Living Dead Part II, The Loft Cinema|website=loftcinema.org|accessdate=10. 3. 2019}}</ref> Пет година касније, добио је наставак који је причу окренуо у другом правцу. == Радња == {{упозорење-филм}} Након трагичног краја [[Повратак живих мртваца|претходног дела]], једно буре са триоксином, током транспорта испада из војног камиона и завршава у реци. Наредног дана буре проналази групе радознале деце, која га отварају и тиме изазову да са оближњег гробља мртви устану из својих гробова. Град убрзо преплави хорда [[зомби]]ја, а група од седморо људи покушава да побегне пре него што војска затвори све излазе из града. Један од преживелих открива да је једина слабост зомбија струја... == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Мајкл Кенворти]] || Џеси Вилсон |- | [[Марша Дитлајн]] || Луси Вилсон |- | [[Дејна Ашбрук]] || Том Есекс |- | [[Фил Бранс]] || доктор Мендел |- | [[Џејмс Карен]] || Ед Метјуз |- | [[Том Метјуз]] || Џој Хејзел |- | [[Сузана Снајдер]] || Бренда Херцог |- | Тор ван Линген || Били Кровли |- | Џејсон Хоган || Џони |- | [[Мич Пилеџи]] || наредник |- | [[Џонатан Тери]] || пуковник Гловер |- | Сали Смит || Милдред Кровли |- | Дон Максвел || Џорџ Кровли |- | [[Форест Акерман]] || Харви Крејмер |- | [[Алан Траутман]] || Тармен |- | [[Даг Бенсон]] || пискави [[зомби]] |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Living Dead}} * {{ИМДб наслов| id = 0095990| title = Повратак живих мртваца 2}} * {{rotten-tomatoes|return_of_the_living_dead_2}} * {{AllMovie title |41099}} * {{mojo title|returnofthelivingdead2}} {{портал|Филм}} {{Живи мртваци}} [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови 1988.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Комични хорор филмови]] hzknrj2xoa3vf1ml6r23juy5kji3mgp 0 4147614 25114333 24621039 2022-07-19T16:46:17Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Повратак живих мртваца 3 | слика = Повратак живих мртваца 3.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Умрли бисте за њу.'' | изворни назив = ''Return of the Living Dead 3''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,9/10 (13 282 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]]<br />[[Љубавни филм|љубавни]] | творац = | режија = [[Брајан Јузна]] | сценарио = Џон Пени | продуцент = Лоренс Стивен Мајерс<br />Брајан Јужна<br />Гари Скмолер<br />Џон Пени | уредник = | прича = | на основу = | главне улоге = [[Мелинда Кларк]]<br />[[Тревор Едмонд]]<br />[[Кент Макорд]]<br />[[Бејзил Волас]] | наратор = | музика = Бари Голдберг | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Џери Лајвли | сценографија = | камера = | монтажа = Кристофер Рот | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{Bandai Visual Co, Ltd.}-''<br />''-{Ozla Pictures, inc.}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{Trimark Pictures}-'' | година = [[1993]]. | трајање = 97 минута | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 2 000 000 $<ref name="mojo" /> | зарада = 54 207 $<ref name="mojo">{{Mojo title|returnofthelivingdead3}}</ref> | награде = Награда ''Сребрни врисак''<br />Награда ''Фангорија''<br />Награда на фестивалу у [[Жерармер]]у | претходни = [[Повратак живих мртваца 2]] | следећи = [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] | веб-сајт = | IMDb = 0107953 | COBISS = }} '''''Повратак живих мртваца 3''''' ({{јез-ен|Return of the Living Dead 3}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[Љубавни филм|љубавни]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[1993]]. године, режисера [[Брајан Јузна|Брајана Јузне]], са [[Мелинда Кларк|Мелиндом Кларк]] и [[Тревор Едмонд|Тревором Едмондом]] у главним улогама.<ref name="PM">{{cite web|url=http://www.popmatters.com/pm/column/159439-legacy-of-the-living-dead/|author=J.C. Maçek III|work=[[PopMatters]]|title=The Zombification Family Tree: Legacy of the Living Dead|date=15. 6. 2012}}</ref> Други је [[наставак]] у серијалу ''[[Повратак живих мртваца]]'', али нема много сличности са својим претходницима, нити се прича надовезује на крај [[Повратак живих мртваца 2|другог дела]]. Упркос финансијском неуспеху, филм је добио позитивне оцене и од критичара и од публике, па се по оценама са сајтова [[Rotten Tomatoes]] и [[IMDb]] сматра најбољим наставком у серијалу.<ref>{{cite web |url=http://www.rottentomatoes.com/m/return_of_the_living_dead_3 |title=Return of the Living Dead 3 (1993)|accessdate=27. 3. 2020}}</ref> Критичари са истих сајтова написали су да, за разлику од својих претходника који су обиловали комичним сценама, трећи део доноси „изненађујуће добру причу о бесмртној љубави”. Филм је постао [[Култни филм|култни класик]], као и прва два дела.<ref>{{cite web |url=https://failedcritics.com/2017/09/01/return-of-the-living-dead-3-and-the-best-zombie-romances-in-film/|title=RETURN OF THE LIVING DEAD 3 AND THE BEST ZOMBIE ROMANCES IN FILM|accessdate=7. 5. 2020.}}</ref> Дванаест година касније, снимљена су још два наставка, који не прате радњу овог филма. == Радња == {{упозорење-филм}} Курт Ренолдс, са својом девојком Џули Вокер, улази у војну базу, помоћу сигурносне картице коју је украо од свог оца. Након што посведоче застрашујућем оживљавању лешева помоћу мистериозног гаса ''триоксина'', Курт и Џули беже из базе. Исте вечери пар доживи [[саобраћајна несрећа|саобраћајну несрећу]] у којој Џули погине. Курт одлучује да однесе њено тело у војну базу и покуша [[реанимација|реанимацију]] триоксином. Иако је реанимација, на први поглед, прошла успешно, Џули временом почиње да осећа последице [[зомби]]фикације и покушава да на све начине спречи себе од повређивања Курта, како би провела још мало времена са њим. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Мелинда Кларк]] || Џули Вокер |- | [[Тревор Едмонд]] || Курт Ренолдс |- | [[Кент Макорд]] || пуковник Џон Ренолдс |- | [[Џејмс Калахан (глумац)|Џејмс Калахан]] || пуковник Пек |- | [[Сара Даглас]] || пуковница Синклер |- | [[Абигејл Ленц]] || Минди |- | [[Бејзил Волас]] || „речни човек” |- | Џил Андре || др Бирс |- | Били Кејн || Вотерс |- | Мајк Моров || Сантос Моралес |- | Фабио Урена || Мого Ентваз |- | Пија Рејес || Алиша Кицинг |- | Дон Максвел || Џорџ Кровли |- | Сал Лопез || Фелипе Хернандез |- | Дејна Ли || капетан Пинг |- | [[Ентони Хикокс]] || др Хикокс |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Living Dead}} * {{ИМДб наслов| id = 0107953| title = Повратак живих мртваца 3}} * {{rotten-tomatoes|return_of_the_living_dead_3}} * {{AllMovie title |121911}} * {{mojo title|returnofthelivingdead3}} {{портал|Филм}} {{Живи мртваци}} [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови 1993.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Телесни хорор филмови]] [[Категорија:Комични хорор филмови]] 5d89rqw2xkcbxgvwwgfii8hpc12i5h6 3 4148548 25115088 24917143 2022-07-20T06:05:21Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;font-size: 125%;" |'''Поздрав, Uroš Veličković Zmaj.''' [[Википедија:Добро дошли|Добро дошли]] на [[Википедија на српском језику|Википедију на српском језику]]! |- | colspan="4" | Здраво, Uroš Veličković Zmaj. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. |- | colspan="4" | Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и '''прочитајте следеће теме''', пре него што почнете да уређујете Википедију. |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app lassist.png|30п]] | [[Википедија:Пет стубова|'''Пет стубова Википедије'''<br />Шта је Википедија?]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action info.svg|30п]] | [[Помоћ:Садржај|'''Помоћ'''<br />Општи приручник за уређивање Википедије]] |- | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app Startup Wizard.png|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Упутства|'''Упутства'''<br />Брзо научите да правите измене, корак по корак]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app kedit.svg|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Песак|'''Песак'''<br />За увежбавање рада на Википедији]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Project Tutorials.png|30п]] | [[Википедија:Википедијанац (основни курс)|'''Основни курс'''<br />Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима]] | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action apply.png|30п]] | [[Помоћ:Уређивање|'''Научите како се уређује страница'''<br />Водич за уређивање страница]] |- | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps important yellow.svg|30п]] | [[Википедија:Шта Википедија није|'''Ствари које не би требало да радите'''<br />Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps ksirc.png|30п]] | [[Википедија:Најчешће постављана питања|'''Најчешће постављана питања'''<br />Питања која многи постављају]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app file-manager.png|30п]] | [[Википедија:Правила и смернице|'''Правила Википедије'''<br />Правила и смернице које је усвојила заједница]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps kteatime.png|30п]] | [[Википедија:Трг|'''Трг'''<br />Место где можете питати друге википедијанце]] |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | [[Датотека:Signature button.png|д|Дугме за аутоматски потпис]] Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. <u>'''Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне [[Википедија:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији|напомене о писању српским језиком на Википедији]].'''</u> Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати [[Српска ћирилица|ћирилицом]] и [[гајица|латиницом]], [[Екавски изговор|екавицом]] и [[Ијекавски изговор|ијекавицом]], али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „-{osisanom}-” латиницом, односно -{[[ASCII]]}--јем, биће уклоњене без одлагања. <div align=right>-{'''''[[Википедија:Вавилон/Sr-0|Don't speak Serbian? Sr-0?]] - talk to us via [[Википедија:Трг/Енглески|our Village Pump in English]].'''''}-</div> |} Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални [[Википедија:Википедијанци|корисник]]. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на [[Википедија:Трг|Тргу]]. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 22:33, 10. мај 2020. (CEST) с. р. == Позивница за придруживање дискорд серверу == <div style="margin:1em; border:1px silver solid; background:#414244; padding:0.6em;" > {| style="background:#414244" |- | [[Датотека:Discord Color Text Logo (2015-2021).svg|120п|веза=]] | align="center"|<span style="color:#ffffff;">Здраво, Uroš Veličković Zmaj.<br> Позивамо вас да се придружите дискорд серверу. Он служи да омогући лакшу комуникацију и сарадњу међу википедијанцима.<br>Да бисте се придружили, кликните <span style="color:#0047AB;"><span class="plainlinks">[https://discord.gg/fEdy6zV овде]</span></span>. За више информација, погледајте <span style="color:#0047AB;">[[Википедија:Дискорд]]</span>.<br> Хвала!</span> |}</div> [[Корисник:РудиЧајевац|Snake]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|<math>\mathcal{R}</math>]]| 19:59, 6. јул 2020. (CEST) == Премиса? == Поздрав. Шта је премиса једне игрице? — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:04, 14. јул 2020. (CEST) с. р. Здраво Жељко, премиса (у овом случају) је укратко описана поставка радње видео-игре "Night in the Woods". Премиса је различита од радње у томе да се премиса може ставити нпр. на Steam страницу игре или на њену кутију, а да се сама прича игре не открива. Хвала ти на овом питању, Урош. :Не знам, чудна ми је та ријеч у неком новом значењу. Ја знам за класично значење премисе, зато сам се и заинтересовао. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 20:03, 14. јул 2020. (CEST) с. р. Ако је то икакав проблем, радо ћу променити реч 'премиса' у неку другу реч типа 'преглед'. Хвала на одговору, Урош. == We sent you an e-mail == Hello {{PAGENAME}}, Really sorry for the inconvenience. This is a gentle note to request that you check your email. We sent you a message titled "The Community Insights survey is coming!". If you have questions, email surveys@wikimedia.org. You can [[:m:Special:Diff/20479077|see my explanation here]]. [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 20:54, 25. септембар 2020. (CEST) <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Samuel (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Samuel_(WMF)/Community_Insights_survey/other-languages&oldid=20479295 --> == Твитер == Није поуздан извор. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:15, 25. март 2021. (CET) <br>Хеј! Искрено не знам како се одговара на поруке, па одговарам кроз 'Уреди извор'. Ако мислиш на извор на страници Papers, Please, цитирао сам тај извор јер је то званични Твитер налог креатора игре, који је одговарао на питања постављена у вези ње. Могу да променим извор ако желиш, али сам сматрао да је извор поуздан пошто долази од самог креатора. Хвала на упозорењу. - Урош == -{Suicide Is Painless}- == Поздрав. Глаголи се у насловима на енглеском језику пишу великим почетним словом. Можда је на неком издању сингла то И било исписано малим словом, али мислим да у овом случају треба дати предност правопису. Тако су учиниле и Википедије на другим језицима. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 13:47, 23. јун 2021. (CEST) <br><br> <b>Х</b>еј! Хвала на исправци! На тренутак сам мислио да сам полудео кад сам видео да се магично све променило на велико I. Пазићу убудуће на то. П.С. Омашена прилика да назовеш овај наслов Suicide IS Painless - Урош == Празне категорије == Поздрав. Када испразниш/премјестиш неку категорију најбоље би било да је означиш за брзо брисање. Може и без тога, неко ће то некада већ примијетити, али није на одмет одмах то урадити како би се одмах брисала. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:01, 14. јул 2021. (CEST) с. р. <br><b> Х</b>еј! Хвала ти на обавештењу. Рачунао сам да ће неко видети празну категорију и регулисати је. Ако можеш да ми кажеш како да означим категорију за брзо брисање, радо ћу то радити у будућности. Хвала! -<b>Урош</b> :За сва брза брисања користи се ''[[Шаблон:Брзо брисање]]'', објашњен је ту начин употребе. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:07, 14. јул 2021. (CEST) с. р. <br> Хвала ти пуно! -<b>Урош</b> == Увек је сунчано у Филаделфији == Супер што си направио овај чланак. Много готивна серија. Први пут сам гледао неку епизоду, чини ми се, још сада већ давне 2009. године, али нажалост нисам наставио. Сад ћу морати да бинџујем бар прву сезону. Поздрав! Све најбоље у будућем раду! — [[Корисник:Youngeagle987|Youngeagle987]] ([[Разговор са корисником:Youngeagle987|разговор]]) 21:41, 29. јануар 2022. (CET) <br><b> Х</b>еј! Хвала ти пуно на лепим речима. Увек је сунчано је једна од оних серија за које сам баш био шокиран што нису већ постојале на sr.Википедији у тренутку мог креирања. Искрено мислим да је мој чланак јако слаб и надао сам се да ће неко евентуално доћи и мало га преправити, да од њега колико-толико направи нешто стварно вредно пажње. А серија сама по себи је дефинитивно једна од најбољих ситкома у задњих двадесетак или тако година, барем од друге сезоне кад [[Дени Девито]] постане главни актер. Пуно поздрава и среће у даљим уређивањима. -<b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> Сад гледам, не бих болдовао у инфокутији онај слоган, или како се већ зове, филма на српскохрватском. Некако ми је ружно, није у једначено. Можда да га избациш јер се види, не треба да препричаваш. Такви описи би требало да буду најједноставнији типа: Југословенски постер (година). Нзм, предлог за размишљање. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:33, 11. јун 2022. (CEST) == Буч Касиди и Санденс Кид == Поздрав Уроше, нисам видео твоју поруку до данас. Прочитао сам чланак и гласао. Заслужује да добије звездицу, честитке. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:26, 11. јун 2022. (CEST) ::Хвала на одговору и подршци! -<b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> == АП == Здраво Уроше, честитам ти на добијеном праву аутоматског патролираног. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:03, 13. јун 2022. (CEST) :: Хвала! -<b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> == сори == {{ping|Uroš Veličković Zmaj}} Ја само да се извиним за брисање дела ''Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету (енгл. Wikipedia)'' у коментарима предлога за станд. прве реченице, случано кад сам копирао сам обрисао. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 15:27, 20. јун 2022. (CEST) :: Опуштено баки, знам да није било злонамерно. :D -<b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> == Расправа за стицање статуса доброг и сјајног чланка == {{пинг|Uroš Veličković Zmaj}} Чланци [[Песма за Евровизију ’22]] и [[ЛГБТ]] су стављени на расправу за стицање статуса доброг чланка, док је чланак [[Стоунволска побуна]] стављен на расправу за стицање статуса сјајног чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Стоунволска побуна | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = Песма за Евровизију ’22 | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = ЛГБТ | Датум почетка расправе = 22. јун 2022. | Датум краја расправе = 28. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} == Приштина == {{Обавештење — гласање за добар чланак | Назив чланка = Приштина | Датум почетка гласања = 19 | Датум краја гласања = 26. јула 2022. | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 08:05, 20. јул 2022. (CEST) }} 5uytta131ozhrpod8ztk2vivb13w7kl 0 4148661 25114334 24621805 2022-07-19T16:46:42Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Повратак живих мртваца 4: Некрополис | слика = Повратак живих мртваца 4.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Не можеш убити оно што је већ мртво.'' | изворни назив = ''Return of the Living Dead 3''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:1.5 stars.svg|60п]] 3,3/10 (4 518 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = [[Елори Елкајем]] | сценарио = [[Вилијам Батлер]]<br />Арон Стронгони | продуцент = Анатоли Фрадис<br />Стив Скардуцио | уредник = | прича = | на основу = | главне улоге = [[Ејми-Лин Чедвик]]<br />[[Кори Хардрикт]]<br />[[Џон Киф]]<br />[[Џана Крејмер]]<br />[[Питер Којоте]] | наратор = | музика = Роберт Данкан | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Габријел Косут | сценографија = | камера = | монтажа = Џејмс Кобленс | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{Denholm Trading Inc.}-''<br />''-{Aurora Entertainment}-''<br />''-{Castel Film Romania}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{Denholm Trading Inc.}-'' | година = [[2005]]. | трајање = 89 минута | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 6 000 000 $<ref>{{ен}} {{Cite news |url=https://www.imdb.com/title/tt0411805/|title = -{Return of the Living Dead: Necropolis — Budget}- |accessdate= 11. мај 2020.|publisher=-{''[[IMDb]]''}- |date =}}</ref> | зарада = | награде = | претходни = [[Повратак живих мртваца 3]] | следећи = [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] | веб-сајт = | IMDb = 0411805 | COBISS = }} '''''Повратак живих мртваца 4: Некрополис''''' ({{јез-ен|Return of the Living Dead: Necropolis}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2005]]. године, режисера [[Елори Елкајем|Елорија Елкајема]], са [[Ејми-Лин Чедвик]], [[Кори Хардрикт|Коријем Хардриктом]], [[Џон Киф|Џоном Кифом]], [[Џана Крејмер|Џаном Крејмер]] и [[Питер Којоте|Питером Којотеом]] у главним улогама. Трећи је [[наставак]] у серијалу ''[[Повратак живих мртваца]]'', али радња није повезана са дешавањима из претходних филмова. Филм је добио негативне критике, а публика на сајту ''-{[[Rotten Tomatoes]]}-'' га је оценила са 16%.<ref>{{cite web |url=https://www.rottentomatoes.com/m/return_of_the_living_dead_necropolis|title=RETURN OF THE LIVING DEAD: NECROPOLIS|accessdate=11. 5. 2020.}}</ref> Критичари са сајта ''-{Bloody Disgusting}-'' били су мало позитивнији у рецензији, те су написали да филм заслужује похвалу за ''добар покушај''.<ref>{{cite web | url = http://www.bloody-disgusting.com/film/450/review | title = Return of the Living Dead: Necropolis (V) | author = Tex Massacre | publisher = Bloody Disgusting | accessdate=28. 10. 2009 }}</ref> Сниман је у [[Румунија|Румунији]], упоредно са својим наставком који носи наслов ''[[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]]''. Оба филма су премијерно приказана на ''-{[[Syfy]]}-'' каналу, у октобру 2005. За разлику од својих претходника, овај филм враћа [[Џорџ Ромеро|Ромеров]] концепт зомбија, те они поново могу бити „убијени” уколико се упуцају у главу. == Радња == {{упозорење-филм}} Десет година након догађаја из ''[[Повратак живих мртваца 3|Повратка живих мртваца 3]]'', Питер Гарисон путује у [[Чернобиљ]], на место где се [[1986]]. догодила [[Чернобиљска катастрофа]], како би откупио последње залихе ''триоксина''. Неколико дана касније, у покушају да спасу пријатеља од зле корпорације, група тинејџера ослобађа хорду [[зомби]]ја, реанимираних ''триоксином''. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Ејми-Лин Чедвик]] || Беки Карлтон |- | [[Кори Хардрикт]] || Коди Кавана |- | [[Џон Киф]] || Џулијан Гарисон |- | [[Џана Крејмер]] || Кејти Вилијамс |- | [[Питер Којоти]] || Чарлс Гарисон |- | Елвин Дандел || Зик Борден |- | Александру Геона || Џејк Гарисон |- | Тома Данила || Карлос |- | Дајана Мунтену || Мими Ромеро |- | Шербан Георгевич || Хектор |- | Гелу Ниту || Борис |- | Клаудију Трандафир || Николај |- | Борис Петров || Крусти |- | Константин Барбулеску || Џои |- | Разван Опре || Дарен |- | Дан Астилену || Гарсија |- | Лорена Лупу || Џини |- | Естер Натали || госпођа Рејбернс |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Living Dead}} * {{ИМДб наслов| id = 0411805| title = Повратак живих мртваца 4: Некрополис}} * {{rotten-tomatoes|return_of_the_living_dead_necropolis}} * {{AllMovie title |307749}} {{портал|Филм}} {{Живи мртваци}} [[Категорија:Филмови 2005.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Комични хорор филмови]] [[Категорија:Акциони хорор филмови]] 5sjg63ib9n19tyrcaml8mhrz6rayz9i 0 4148672 25114335 24621041 2022-07-19T16:47:02Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба | слика = Повратак живих мртваца 5.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Играј док не умреш.'' | изворни назив = ''Return of the Living Dead 3''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:1.5 stars.svg|60п]] 3,3/10 (4 518 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = [[Елори Елкајем]] | сценарио = [[Вилијам Батлер]]<br />Арон Стронгони | продуцент = Анатоли Фрадис<br />Стив Скардуцио | уредник = | прича = | на основу = | главне улоге = [[Ејми-Лин Чедвик]]<br />[[Кори Хардрикт]]<br />[[Џон Киф]]<br />[[Џени Молен]]<br />[[Питер Којоте]] | наратор = | музика = Роберт Данкан<br />Ралф Рикерман | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Томас Калавеј | сценографија = | камера = | монтажа = Џејмс Кобленс | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{Denholm Trading Inc.}-''<br />''-{Aurora Entertainment}-''<br />''-{Castel Film Romania}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{Denholm Trading Inc.}-'' | година = [[2005]]. | трајање = 94 минута | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = | зарада = | награде = | претходни = [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] | следећи = | веб-сајт = | IMDb = 0411806 | COBISS = }} '''''Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба''''' ({{јез-ен|Return of the Living Dead: Rave to the Grave}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2005]]. године, режисера [[Елори Елкајем|Елорија Елкајема]], са [[Ејми-Лин Чедвик]], [[Кори Хардрикт|Коријем Хардриктом]], [[Џон Киф|Џоном Кифом]], [[Џени Молен]] и [[Питер Којоте|Питером Којотеом]] у главним улогама. Пети је и последњи филм у серијалу ''[[Повратак живих мртваца]]'', као и директан [[наставак]] филма ''[[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]]''. Филм је добио још негативније оцене од свог претходника, а публика је посебно замерила што лик Беки, главне протагонисткиње из претходног дела, није довољно искоришћен у овом делу.<ref>{{cite web|url=http://cinema-crazed.com/blog/2005/10/16/return-of-the-living-dead-5-rave-to-the-grave-2005/|title=Return of the Living Dead 5: Rave to the Grave (2005)|author=Vasquez|first=Felix|date=16. 10. 2005|website=Cinema Crazed|url-status=live|access-date=12. 12. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://love-it-loud.co.uk/interview-with-aimee-lynn-chadwick-return-of-the-living-dead-necropolis/|title=Interview with Aimee Lynn Chadwick (Return of the Living Dead: Necropolis)|date=28. 7. 2009.|url-status=dead|access-date=11. мај 2020.|archive-date=22. 02. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190222070343/http://love-it-loud.co.uk/interview-with-aimee-lynn-chadwick-return-of-the-living-dead-necropolis/}}</ref> Сниман је у [[Румунија|Румунији]], упоредно са својим [[преднаставак|претходником]], ''[[Повратак живих мртваца 4: Некрополис|Некрополисом]]''. Оба филма су премијерно приказана на ''-{[[Syfy]]}-'' каналу, у октобру 2005. Поред троје преживелих протагониста из претходног дела, и Алан Траутман се вратио у улогу Тармена, главног антагонисте [[Повратак живих мртваца|првог]] и [[Повратак живих мртваца 2|другог]] дела серијала. == Радња == {{упозорење-филм}} Беки Карлтон, Џулијан Гарисон и Коди Кавана, као једини преживели из ''[[Повратак живих мртваца 4: Некрополис|Некрополиса]]'', сусрећу се са новом [[зомби]] [[Апокалипса|апокалипсом]] и то на [[рејв]]у за [[Ноћ вештица]]. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Ејми-Лин Чедвик]] || Беки Карлтон |- | [[Кори Хардрикт]] || Коди Кавана |- | [[Џон Киф]] || Џулијан Гарисон |- | [[Џени Молен]] || Џени |- | [[Питер Којоте]] || Чарлс Гарисон |- | Клаудију Блеонт || Алдо Сера |- | Сорин Кокис || Гино |- | Каин Манолију || Џереми |- | Џорџ Думитреску || Арти |- | Марија Динулеску || Шелби |- | Каталин Параскив || Скит |- | Раду Романијук || Брет |- | Борис Петров || Крусти |- | Себастијан Марина || Дартањан |- | Виолета Алде || „Дуга” |- | Рики Дандел || тренер Савини |- | [[Алан Траутман]] || Тармен |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Living Dead}} * {{ИМДб наслов| id = 0411806| title = Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба}} * {{rotten-tomatoes|return_of_the_living_dead_rave_to_the_grave}} * {{AllMovie title |307756}} {{портал|Филм}} {{Живи мртваци}} [[Категорија:Филмови 2005.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Комични хорор филмови]] guknvszmvmp4m1vk7wzdxgkawd65bvb 0 4152541 25114848 23153715 2022-07-19T21:06:22Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ВЛАДО МИКЛАВЦ | слика = Vlado Miklavc Henrik.jpg | опис_слике=Владо Миклавц | датум_рођења = {{Датум рођења|1918|5|10}} | место_рођења =[[Љубљана]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|5|25|1918|5|10}} | место_смрти =[[Дрвар]] | држава_смрти = [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |професија=радник |КПЈ=јуна [[1942]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[20. јул]]а [[1951]]. }} '''Владо Миклавц Хенрик''' ([[Љубљана]], [[10. мај]] [[1918]] — [[Дрвар]], [[25. мај]] [[1944]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 10. маја 1918. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Био је најстарији од четворице синова Јустина и Ангеле Миклавц. Изучио је ковачки занат и радио као ковач све до [[1940]]. када је отишао на одслужење војног рока у [[Београд]]. Ту га је у [[Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.|марту 1941.]] затекао [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војни пуч]] и пад [[Друга влада Драгише Цветковића|Владе Цветковић-Мачек]] и потом у [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.|априлу]] напад Сила осовине на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]]. У току [[Априлски рат|Априлског рата]], као припадник [[Југословенска војска|Југословенске војске]], био је заробљен, али је успео да побегне из заробљеничког логора и почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] се врати у Љубљану. Заједно са четворицом млађе браће — Фердинадом званим Нанд, Јустином и Францем званим Винко у току лета [[1941]]. прикључио се [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачком покрету]] (НОП).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=541}}{{sfn|Tadić|1984|pp=303—306}} Радили су на сакупљању оружја, које су сакривали у складишту, раније ископаном у близини њихове куће. Ово наоружање потом је преко поверљивих веза изношено из Љубљане и одношено партизанима у [[Доломити|Доломите]]. Учествовао је у раду Омладинске борбене групе и [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта Словеније]] (ОФ), а био је и припадник љубљанске [[Служба обавештавања и безбедности|Народне заштите]], где се показао као веома храбар борац. [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|Маја 1942.]] италијанске окупационе снаге су посумњале на породицу Миклавц, па су их позвали да се јаве у карабињерску станицу. Знајући да могу да буду ухапшени, четворица браће Миклавц и њихов отац Јустин, отишли су у партизане у Доломитски одред, где је почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|јуна 1942.]] Владо примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=541}}{{sfn|Tadić|1984|pp=306—308}} Убрзо по доласку у Доломитски партизански одред, Владо је био додељен групи службе обавештавања и безбедности (ВОС), са којим је учествовао у разним диверзантским акцијама против италијанског окупатора и припадника [[Бела гарда (Словенија)|Беле гарде]]. У јесен 1942. Бела гарда у циљу онемогућавања дејства доломитских партизана, почела са изградњом утврђена на Доломитама, али је Владо са својом групом вршио непрекидне нападе на њих. Већ тада се истакао храброшћу. Једном приликом је са двојицом сабораца напао групу италијанских војник. Један друг је тада био рањен и заробљен, али је Владо успео да га ослободи и потом се заједно са њим повуче. Приликом италијанске офанзиве на Доломите, почетком 1943, италијански војници опколили су и напали бункер у коме се налазио са неколико другова. Владо и његови другови били су тада приморани да враћају неексплодиране бомбе, али су успели да се пробију из обруча. Том приликом погинула су двојица његових сабораца.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=541}} У Доломитама је од јесени 1942. до пролећа 1943. боравило руководство Народноослободилачког покрета Словеније, а Владо је био одређен за вођу патроле која је штитила кретање чланова [[Савез комуниста Словеније|Централног комитета КП Словеније]] и Извршног одбора Ослободилачког фронта. Као поверљив и способан борац, био је одређен да однесе важну пошту у [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]], који се тада налазио у [[Босанска Крајина|Босанској крајини]], пошто су тада биле покидане све друге везе. Након неколико недеља, успео је да изврши задатак и врати се у Доломите. Неколико пута је пратио [[Едварда Кардеља]] на његовим путовањима и са њим ишао на заседање [[Кочевски збор|Збора делегата словеначког народа]] у [[Кочевје|Кочевју]], октобра 1943, а одатле у [[Јајце]], на [[Друго заседање АВНОЈ-а]], новембра 1943. године.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=542}} Као Кардељев пратилац Владо је у пролеће 1944. боравио у [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]], где га је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1944.#25. мај|25. маја 1944.]] затекао [[Десант на Дрвар|немачки десант]]. Око поднева, када је изгледало да попушта притисак немачких падобранаца на [[Титова пећина у Дрвару|Титову пећину]], у којој се налазио Врховни штаб, Владо је са неколико другова изашао испред пећине, али је био смртно погођен.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=542}}{{sfn|Tadić|1984|pp=309—311}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Zbornik heroja|1957|p=500}}{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=542}} У Народноослободилачкој борби учествовали су сви чланови породице Миклавц — родитељи Јустин и Ангела су радили у централној техници Покрајинског комитета КПС за Приморско, а поред Владе су погинула и двојица његове браће. Најмлађи Франци, познат по партизанском надимку Винко, погинуо је 20. фебруара 1943. као командир бомбаша Доломитског одреда, док је Фердинанд, звани Нанде, погинуо 28. августа 1944. као командант батаљона у [[Осма словеначка бригада|Осмој словеначкој бригади]].{{sfn|Tadić|1984|pp=309—311}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} * {{cite book|ref=harv|last=Tadić|first=Aleksandar|year=1984|title=Majke heroja pričaju — pali za lepša svitanja|publisher=Iskra|location=Vinkovic|isbn=}} {{COBISS|ID=512644701}} {{refend}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Миклавц, Владо}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - М]] 4ab12dpd2b5jdwfi3geva6z3gbbh4gm 3 4155614 25115086 25098615 2022-07-20T06:04:22Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Usertalkback|icon=stop |you=notifications|me=notifications}} {{архива}} == Световна презимена == Означио сам ти [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0 овде]. Ако се мени на терет стављају неприлагођени описи измена, а ти си здушно подржао бан, зашто се [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/Sadko&diff=prev&oldid=24601348 ово] дозвољава? Или санкционишите све или немојте ни мене. То се зове двоструки аршин. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:04, 14. јун 2022. (CEST) :{{ping|Ничим неизазван}}Хвала ти за линк ! Ово што је @[[Корисник:Vux33|Vux33]] рекао је управо оно што сам и ја мислио и слажем се с тим. Ајде ставићу ја коментар па да ових дана, кад будем имао времена, променим све оне који нису на тај начин обележени. :Замолио бих те да не постављаш шаблон за промену јер ће се то мењати (ја обећавам са моје стране да ћу то мењати). :Што се тиче дела за описе измена, не стављам ти на терет, чак што више, прочитао сам измену па сам због тога и реаговао и послао ти поруку. :Поздрав и хвала још једном за линк. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:17, 14. јун 2022. (CEST) ::{{пинг|Vux33}} макар није оћутао на безрасудне оптужбе на моју руку. Кад је неки јутјубер прозивао {{пинг|MareBG}}, сви смо га бранили, укључујући и мене. А кад је мене напао неки јутјубер, мени се то стављало на терет. Кад админ Аца [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8F%D0%BE%D1%83_%D0%93%D1%83%D0%B0%D0%BD%D1%98%D1%83&diff=prev&oldid=24248564 погреши] нико ништа, а видим да се мени тражи црно испод ноктију и представља се као да сам ја стално грешио, вађењем неких мојих грешака из контекста. Исти ти не говоре да је 98 одсто мојих измена правилно и да сам у праву био за све те сукобе, али они изваде тих два посто и представе као да сам вандал. И даље настављају да ме прогоне [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8:%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B8_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&curid=4322032&diff=24601601&oldid=24601578 овде], желе да ме избришу као Турци Хакана Шукура, а ти Боки, ем си подржао, ем сад си оћутао на њихов реваншизам. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:24, 14. јун 2022. (CEST) :::Отишао си (по ко зна који пут) ван теме о којој се дискутује да би исказао своје калимерисање али ћу ипак рећи једно а то је да сам ја све оно што сам мислио да кажем у вези тебе, из најбоље намере, рекао директно теби [[Разговор са корисником:Ничим неизазван/Архива 1#Објашњење|овде]] и очекивао сам да ћеш одговорити као што у многим случајевима одговараш али ништа од тога и ту се сва моја дискусија у вези тога завршава. :::Угодан остатак дана желим. :::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 08:38, 14. јун 2022. (CEST) == Провјера == Дајем ти [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5&diff=prev&oldid=24605551&diffmode=source измјену на провјеру]. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:15, 16. јун 2022. (CEST) :{{ping|Sadko}} Нема потребе за оваквом променом јер не ради ништа специјално другачије тако да си правилно поступио. Ја не знам зашто се ове странице дозвољавају ИПовцима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 14:53, 16. јун 2022. (CEST) ::То није ИП-овац, то је брат Обс. Мислим да је ипак у праву. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:55, 16. јун 2022. (CEST) :::Колега @[[Корисник:Sadko|Sadko]], данас се не осећам добро (неки ме вирус стегао) тако да бих те замолио ако ти можеш ово да решиш са осталим колегама пошто стварно немам моћи да данас дискутујем са ННом где већ видим неку потенцијалну дискусију као и увек до сада. :::Своје мишљење сам рекао и то је све што ја имам (и могу у овом стању) рећи у вези овога. :::Хвала унапред ! :::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 16:53, 16. јун 2022. (CEST) ::::Цијеним да ће ићи под кључ, наравно нека још неко од колега погледа, све до тада рачунајмо да измјена није валидна. На рачунару свакако изгледа горе у односу на пређашње стање. :::: Желим ти брз опоравак. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:56, 16. јун 2022. (CEST) == Велики пропуст == С обзиром да си админ интерфејса, учинио си велики пропуст. Наиме, чланак [[Рони Колеман]] си ставио на ББ, а {{пинг|CarRadovan}} је без провере обрисао. Морао си да знаш да је то био бољи чланак, само лоше насловљен, а овај чланак [[Рони Колман]] којег си ти назначио није дорађиван, за разлику од првог. Сад је одличан и сређен чланак с малим проблемом наслова избрисан од стране админа који није проверио, а ни ти ниси проверио, а несређиван чланак је остао. То је велики пропуст и администратора и тебе. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:08, 16. јун 2022. (CEST) :Корисник је копирао на оба чланка и направио је хаос тако да је морало то да се прекине на неки начин. Већ сам писао кориснику у вези тога. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 15:18, 16. јун 2022. (CEST) == Штефан Добаи == Пребацио сам твој чланак [[Штефан Добаи]] на [[Штефан Добаји]] [[User:Laslovarga|<font color="green">'''László'''</font>]] [[User talk:Laslovarga|<font color="red">'''(talk)'''</font>]] 18:48, 16. јун 2022. (CEST) :Хвала колега (и још кратко комшија) ! :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 18:49, 16. јун 2022. (CEST) == Izabrana slika na Glavnoj strani, način ispisa == Pogledaj [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%3A%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%2F%D0%98%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0&type=revision&diff=24591296&oldid=24588541 ovo]. ({{tl|Главна страна/Изабрана слика}}) Moj doprinos: [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%3A%D0%98%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0&type=revision&diff=24605629&oldid=23459013 ovo]. ({{tl|Изабрана слика}}) — [[Special:Contributions/5.43.78.53|5.43.78.53]] ([[User talk:5.43.78.53|разговор]]) 19:56, 16. јун 2022. (CEST) == СФРЈ на Википедији на енглеском језику == Поздрав Боки, слободно преводи и пиши на Википедији на енглеском језику о свему што мислиш да треба. Ако је потребна нека помоћ ту сам. Од чега си мислио да кренеш? [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:41, 18. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Pinki|Pinki]] :Знаш како, што се тиче тога, Википедија је огроман пројекат и ту просто кренеш одакле ти желиш. :Ево нпр. мени је сада мој лични пројекат да '''сви '''фудбалери који су играли на СП (од првог до задњег) у фудбалу буду на српској Википедији. Полако али сигурно идем ка томе да напишем чланке за све фудбалере. После тога бих волео да мало се посветим и енглеској Википедији где желим да представим неке чланке који су код нас тако обимни а енглези немају појма о томе. Ево нпр. тренутно радим на енглеској верзији чланка о Небојши Глоговцу. Замисли да на енглеској Википедији није било готов ничега о таквој величини као што је Глоги. Као неко ко обожава да чита твоје чланке као и чланке о СФРЈ уопштено, волео бих да ми то буде следећи пројекат (пребацивање СФРЈ на енглеску Википедију да мало и енглези "науче" о нама преко чланака који су коректно референцирани а не да слушају Си-Ен-Ен и остале глупости. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 09:48, 18. јун 2022. (CEST) == Помоћ == [[Википедија:Трг/Помоћ#Шаблон:Вести/заглавље]] --[[Special:Contributions/5.43.78.53|5.43.78.53]] ([[User talk:5.43.78.53|разговор]]) 10:04, 18. јун 2022. (CEST) :Додао сам. Провери да ли ради па ако не ради видећу сутра, зове кревет :) :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 10:12, 18. јун 2022. (CEST) == Украде ми чланак == Халооо, украде ми чланак, тј. списак :)). Ја хтедох писати о највећим избегличким кризама, ха-ха. Ако немаш ништа против, би ли могао да га допуним кад завршиш? — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:26, 20. јун 2022. (CEST) :{{k|Aca}} - Извини, нисам ни гледао евиденцију. Можеш, слободно. Надам се да ћу имати времена да завршим до вечерас. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 21:52, 20. јун 2022. (CEST) ::{{к|Aca}} Ја оно што сам хтео, ја сам додао па ти ако имаш још нешто, слободно додај. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 23:18, 20. јун 2022. (CEST) ::: Ћаос! Мало сам изменио чланак, надам се да не смета. {{кез}} — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:56, 21. јун 2022. (CEST) ::::@[[Корисник:Aca|Aca]] ::::Таман посла Жиле :) Ја сам додао још један и мислим да је то то што се тиче ове акције. Имам доста приватних обавеза па немам баш времена да уређујем неке чланке а није ми ни фора да напишем чланак чисто реда ради да изађе и да се постави. Нисам у том фазону сад тренутно. ::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 00:01, 22. јун 2022. (CEST) == Question == Hello, Боки Did not you think about creating new article on Wikipedia (firstly on Serbian), called [[:en:Ljubomir Vukadinović]] or [[:en:1000 goals of Moša Marjanović]]? On Wikipedia we of course have articles about books, not only about famous ones like Hamlet or The Prince but also about incredibl details like [[:en:The Beautiful Game]] or [[pl:Wielka Encyklopedia Tatrzańska]]. From my experiene I know that can be diffiult to reate separate such two artiles on ENwiki but maybe you would be able to at leat wrote two separate on SRwiki and one (for example about biography) on English Wikipedia? What do you think about it? BTW I am going to one day translate that article into Simple English and (the artile about footballers with +500 goals) and maybe later to PLWiki, would you be able to help me in English if we would find time, I have idea how we could use equelly either of RSSF and IFFHS for "top-level football" to have consistecy which not fails wp:contexmatter and how to mark (by colour in table) "hardly countable" players (like these: on ITwiki: https://it.wikipedia.org/wiki/Calciatori_per_numero_di_gol_realizzati_in_incontri_ufficiali#Casi_controversi). If we would be able to to that, maybe we could later nominate that into good article on Simple Wikipedia and ask experienced editor who review GA on football area (for example The Rambling Man). Maybe after that all we would have bit more chances to add Mosa to the list, among more participants at discussion we could discuss how we should interpretate article at all or when we can find methodology as reliable. With regards [[Корисник:Dawid2009|Dawid2009]] ([[Разговор са корисником:Dawid2009|разговор]]) 08:22, 24. јун 2022. (CEST) :Hi @[[Корисник:Dawid2009|Dawid2009]] :I am more than happy to participate in helping you out with your goal as I fully agree with it. :Currently, I am busy with the move so I won't be able to participate as much until second half of July but we can definitely do something about your idea. :Also, re: Ljubomir Vukadinovic, there is [[Љубомир Вукадиновић|article]] on sr.wiki about him, unless you were referring to another Ljubomir. I can definitely translate that article into English one with no problem once I have everything sorted with the move mentioned above. :Re: 500 goal scorers, unless we have something more confirmed (books from library, newspaper articles, etc.) it will be very hard to distinguish the true factor reference by true statistics. :Let's keep it as one of the "goals for the future". :My current "mission" that I am working on when it comes to sr.wiki is to create all the templates (and add as many players as possible) that have played in World Cups from 1930-present. :I will keep you updated once I am back fully to Wikipedia. :Cheers, :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 02:32, 26. јун 2022. (CEST) == Alimpije Marjanović == Hvala na poruci Boki,ako sam Vas tačno našla.Uopšte ne mogu da se snadjem ovde.Ne razumem šta znači da mi profil nije aktiviran.Ne znam ni kako da promenim fotografiju o kojoj sam pisala jer nisam potvrdjeni korisnik, to sam u uputstvima tako razumela.Hvala unapred. [[Корисник:Dedaalimpije|Dedaalimpije]] ([[Разговор са корисником:Dedaalimpije|разговор]]) 16:54, 7. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:Dedaalimpije|Dedaalimpije]] :Срдачан поздрав, :Да нашли сте праву особу :) :Што се тиче активирања налога, препоручио бих вам да прво одете [[Помоћ:Пријављивање|овде]] и направите своју корисничку страницу. :После тога можемо да видимо остале ствари што се тиче слике и свега осталог што сте навели. :Поздрав, :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 17:39, 7. јул 2022. (CEST) ::Hvala Boki,naći ću nekog od mladjih da mi pomogne,hvala Vam na dobroj volji.Pozdrav. [[Корисник:Dedaalimpije|Dedaalimpije]] ([[Разговор са корисником:Dedaalimpije|разговор]]) 08:58, 8. јул 2022. (CEST) == Nedeljko Divac == Poštovani, ne snalazim se dobro na Wikipedii, ali kao direktan potomak Nedeljka Divca koji je bio moj pradeda znam da je rodjen u selu Ivanju kraj Prijepolja, rodjaci su me vodili i da vidim mesto na kome se nalazila njegova rodna kuća, te vas molim da mi vi kažete odakle vam informacija o selu Divci kraj Valjeva kao mestu njegovog rodjenja. Srdačno, Nevena Divac [[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 18:00, 7. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] :Претпоставио сам по презимену у вашем корисничком имену да имате неке родбинске везе са господином Дивцем. :Овај чланак постоји одавно на Википедији и пракса је да кад се уноси нешто веома важно као што су биографске ствари, да се дода референца или неки доказ. Ја нисам имао прилику да овај чланак видим пре вашег уређивања али видим да је у прошлости био пропуст при провери тих података кад су сами подаци унешени. Моје извињење у вези тога. :Ја ћу лично да вратим чланак на ваше измене а вама ако треба још нешто, слободно можете да се обратите или мени или мојим колегама и ми ћемо вам веома радо помоћи у било којем смислу што се тиче уређења Википедије. :Срдачан поздрав, :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 18:06, 7. јул 2022. (CEST) Hvala vam, stvarno se ne snalazim dobro ovde, potražiću i neke reference i fotografije. Obratiću se onda vama za pomoć. Verujte da nisam ni obraćala pažnju na ove stranice, ali sam juče videla da je pradedi pogršno upisano rodno mesto, a mojoj baki, Olgi Divac, datum rodjenja pa sam pokušala da to uredim. [[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 18:12, 7. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] :С обзиром да је Википедија огроман пројекат, свако може да напише било шта за било кога. :Што се тиче ваше прабаке Олге, видим да је колега {{к|Acaalexaca}} такође реаговао као и ја па је поништио вашу измену. :Замолио бих колегу овде ако може он да то провери с обзиром да се ја спремам за одмор па наредне две, три недеље нећу бити овде. :Срдачан поздрав :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 18:21, 7. јул 2022. (CEST) ::Здраво, као што сам и рекао на СзР кориснице, без доказа не можемо прихатити измене. Ја верујем да су у родбинским односима али не можемо само на речима изменити такве информације. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:26, 8. јул 2022. (CEST) == Foreign relationship of DPR == Sorry, I don't know how to pronounce your name. I registered a new account, but I don't plan to create new articles, because even DeepL can't translate Serbian: (. There is another thing that must be said here. I am not here by coincidence or chance, and I am even here uninvited. I previously edited the international relations entry for the Donetsk People's Republic in English and French Wikipedia. I cited appropriate sources, but was accused of propaganda, and then both were removed. Then I looked at other languages, Spanish, Portuguese, Esperanto, and then Serbian, and all the headlines were described as "2022 Russian invasion of Ukraine". Then I have something that I think can help you in your argument. It is to write about the historical relationship between Donbass and Russia in a new source. But I need to keep this a secret, so I am quietly editing the Japanese Wikipedia. The English and French versions are on hold in case those people are on a cross-wiki witch hunt, and they have a lot of charges to throw pro-Russian foreigners into witch camps, and then to delete content because they think Russia is in...you know, what about Ukraine, it's all the same thing. I can provide some fresh material and reliable material, I wonder if @Soundwaweserb would be willing to help? But I don't think he speaks English. Also, I don't speak Serbian, but I think we can cooperate safely. [[Корисник:Kihatu|Kihatu]] ([[Разговор са корисником:Kihatu|разговор]]) 18:15, 15. јул 2022. (CEST) *I will send an email.— [[Корисник:Kihatu|Kihatu]] ([[Разговор са корисником:Kihatu|разговор]]) 08:50, 17. јул 2022. (CEST) == Приштина == {{Обавештење — гласање за добар чланак | Назив чланка = Приштина | Датум почетка гласања = 19 | Датум краја гласања = 26. јула 2022. | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 08:04, 20. јул 2022. (CEST) }} n007xiobokqaztrkta1co2dqsg2c4xe 0 4168684 25114834 23266880 2022-07-19T21:03:51Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=МИЛАН ЗАБУКОВЕЦ |слика = Milan Zabukovec.jpg |опис_слике=Милан Забуковец |датум_рођења = {{Датум рођења|1923|4|16}} |место_рођења =Сподња Задоброва, код [[Љубљана|Љубљане]] |држава_рођења =[[Краљевство СХС]] |датум_смрти = {{Датум смрти|1997|7|16|1923|4|16}} |место_смрти = [[Љубљана]] |држава_смрти = [[Словенија]] |професија=војно лице |КПЈ=[[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1942.|октобра 1942.]] |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]</br>[[Југословенска народна армија]] |године службе=[[1941]] — [[1966]]. |чин=[[пуковник]] |народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. |одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}- {{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден рада1}} {{!}}- {{!}} {{Орден народне армије2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}- {{!}} {{Орден рада2}} {{!}}{{!}} {{Орден за војне заслуге2}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Милан Забуковец Милош''' (Сподња Задоброва, код Љубљане, [[16. април]] [[1923]] — [[Љубљана]], [[16. јул]] [[1997]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен еј 16. априла 1923. у селу Сподња Задоброва, код [[Љубљана|Љубљане]]. Његов отац Леополд био је државни службеник финансијске струке. Шест разреда основне школе завршио је у Пољу, а два разреда гимназије у [[Мурска Собота|Мурској Соботи]]. Потом је учио машинбраварски занат и завршио три разреда Занатске школе. Непосредно пред рат запослио се у железничкој радионици у Љубљани.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=363}} Након [[Окупација Југославије|окупације Југославије]], [[1941]]. заједно са друговима укључио се у акцију сакривања оружја и муниције, којом је руководила тада илегална Комунистичка партија, која је имала јак утицај у околини његовог села и у радионици у којој је радио. Пошто се учинио сумњив полицији, био је ухапшен, али је након осам дана услед недостатка доказа био пуштен.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=363}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|Августа 1941]], заједно са два друга, који су такође били присталице [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта Словеније]] (ОФ), добровољно је отишао на Мокрец (врх у [[Љубљанско барје|Љубљанском барју]]), где се налазио логор Мокрешке партизанске чете. Средином [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра 1941]], приликом напада [[Италијанске јединице у Југославији у Другом светском рату|Италијана]] на Мокрец, Милан је изгубио везу са четом, због чега се вратио кући. Овде се одмах укључио у рад организације [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) и у [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобру 1941.]] био примљен у чланство [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ).{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=363}}<ref name="SB" >{{Cite web|url=https://www.slovenska-biografija.si/oseba/sbi849567/|title=Zabukovec, Milan|website=slovenska-biografija.si|date=n.d.}}</ref> [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.|Фебруара 1942.]] је поново отишао у партизане и ступио у Други штајерски батаљон, који је логоровао на брду Пуглед, у близини његовог села. Како се већ у првим борбама истакао као храбар, постао је пушкомитраљезац. Посебно се истакао приликом италијанског напада на четни логор, [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|23. марта 1942.]] и у борбама вођеним у рејону Јанче, крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942]], приликом покушаја батаљона да се пребаци у [[Штајерска (Словенија)|Штајерску]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=363}}<ref name="SB" /> Након повратка Друге групе одреда преко италијанско-немачке демаркационе линије, Милан је као храбар и спретан борац био одређен у пратњу чланова [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОП одреда Словеније]]. [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|Августа 1942]], на висоравни Рог, када се у току непријатељске офанзиве, руководство Народноослободилачког покрета у Словенији нашло опкољено, истакао се у пробоју обруча, када је јуришао и пуцао из митраљеза у борби прса у прса. Као борац Пратеће чете Главног штаба Словеније [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1942.|15. октобра 1942.]] примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=363}}<ref name="SB" /> У току боравка Главног штаба Словеније у [[Доломити]]ма, Милан је привремено био укључен у Доломитски партизански одред. Половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1943.|марта 1943.]] приликом напада Италијана, [[Вермахт|Немаца]] и [[Бела гарда (Словенија)|белоградејаца]] на Одред, поново се истакао као митраљезац, а посебно приликом пробијања из Белшке грапе, када је Први батаљон Доломитског одреда био скоро уништен, а пробила се једино група у којој је био Забуковец. Након ових борби, постављен је за командира Треће чете, али како је Одред ускоро био расформиран, поново је враћен у Пратећу чету Главног штаба.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=364}}<ref name="SB" /> Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943]], Милан је заједно са [[Франц Лескошек|Францом Лескошеком]], чланом [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КП Југославије]] и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба]], чији је пратилац био, боравио у [[Обално-Крашка (регија)|Приморју]]. У току немачке офанзиве, као митраљезац је омогућио групи руководилаца, прво у Трновском Гозду, а потом у селу Поникве на Красу, да се пробију из обруча. У овим борбама, убио је немачког официра и тиме створио пометњу у непријатељским редовима, што је значајно утицало на спашавање групе руководилаца.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=364}}<ref name="SB" /> У пролеће [[1944]], као пратилац [[Иван Мачек|Ивана Мачека]], члана Политбироа ЦК КП Словеније, отишао је у [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођени Дрвар]], ге је тада боравио Врховни штаб НОВ и ПОЈ. Овде га је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1944.#25. мај|25. маја 1944.]] затекао [[Десант на Дрвар|немачки ваздушни десант]], током кога је учествовао у борбама против падобранаца код [[Титова пећина у Дрвару|Дрварске пећине]], ради заштите чланова Врховног штаба. Након повратка у Словенију, као пратилац Ивана Мачека, који је у [[Дрвар]]у примио дужност повереника [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНЕ) за Словенију, Милан је постао официр ОЗНЕ.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=364}}<ref name="SB" /> Након ослобођења [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], налазио се у [[Корпус народне одбране Југославије|Корпусу народне одбране Југославије]] (КНОЈ) до његовог расформирања јануара [[1953]], након чега је био у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Пензионисан је [[1966]]. у чину [[пуковник]]а. Након пензионисања се од [[1968]]. до [[1982]]. налазио у [[Територијалнa одбранa|Територијалној одбрани]] Словеније на дужности команданта Заштитне бригаде војног и политичког руководства [[Социјалистичка Република Словенија|Социјалистичке Републике Словеније]].{{sfn|Ko je ko|1970|p=1175}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=364}}<ref name="SB" /> Преминуо је [[16. јул]]а [[1997]]. године у Љубљани.<ref name="SB" /> Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орденом заслуга за народ|Орденом заслуга за народ са златним венцем]], [[Орден рада|Орден рада са црвеном заставом]], два [[Орден за храброст|Ордена за храброст]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године.{{sfn|Ko je ko|1957|p=791}}{{sfn|Ko je ko|1970|p=1175}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=364}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Забуковец, Милан}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Умрли 1997.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Припадници ОЗНЕ]] [[Категорија:Пуковници ЈНА]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - З]] po0v65y6vpx3h8j2vo5rh2x26uqb6lv 0 4177538 25114604 25086879 2022-07-19T19:06:39Z The Explaner 184480 /* Класификација */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|63.8|8.8|earliest=70.4032}} рани [[палеоцен]] до касни [[миоцен]]<ref name="Borths-Stevens2017">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> |image = Hyaenodonta.jpg |image_caption = разни представници реда Hyaenodonta |display_parents = 2 |taxon = Hyaenodonta |authority = Van Valen, 1967<ref>L. Van Valen (1967) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref> |subdivision_ranks = Подгрупе |subdivision = <center>{{border|&nbsp;види [[#Класификација|текст]] '''↓'''&nbsp;|width=1px|style=solid|color=gray}}</center> |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=листа синонима: |Hyaenodontida {{small|(Solé, 2010)}}<ref>Solé F. (2010) [https://paleo.mnhn.fr/sites/cr2p/files/archive/theses/sole.pdf "Les premiers placentaires carnassiers européens (Oxyaenodonta, Hyaenodontida et Carnivora): origine, évolution, paléoécologie et paléobiogéographie; apport des faunes de l'Eocène inférieur du Bassin de Paris."] Paris: Muséum National d'Histoire Naturelle. 703 p.</ref> |Hyaenodontidae {{small|(Leidy, 1869)}}<ref>Leidy J. (1869) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/60918#page/7/mode/1up "On the extinct Mammalia of Dakota and Nebraska: including an account of some allied forms from other localities, together with a synopsis of the mammalian remains of North America."] Journal of the Academy of Natural Sciences Philadelphia 7: 1–472.</ref> |Hyenodonta {{small|(Matsui & Kimura, 2022)}}<ref>{{Cite journal |last1=Matsui |first1=K. |last2=Kimura |first2=Y. |title=A "Mammalian-like" Pycnodont Fish: Independent Acquisition of Thecodont Implantation, True Vertical Replacement, and Carnassial Dentitions in Carnivorous Mammals and a Peculiar Group of Pycnodont Fish |year=2022 |journal=Life |volume=12 |issue=2 |pages=Article 250 |doi=10.3390/life12020250 |url=https://www.mdpi.com/2075-1729/12/2/250 |doi-access=free}}</ref> |Proviverroidea {{small|(Morlo, 2009)}}<ref>Morlo, M., Gunnell, G. F. and Polly, P. D. (2009) "What, if not nothing, is a creodont? Phylogeny and classification of Hyaenodontida and other former creodonts." In: [https://www.academia.edu/22489970/Applying_Techniques_of_Digitalization_Using_Structured_White_Light_and_Modelling_by_Sintering_to_Replicate_Vertebrate_Fossils Journal of Vertebrate Paleontology Program and Abstracts, 2009:152A.]</ref> }} }} '''Hyaenodonta''' (Хијаенодонта — „хијенски зуби”) је [[Изумирање|изумрли]] [[Ред (биологија)|ред]] [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] унутар [[кладус]]а [[Pan-Carnivora]], који је у периоду од раног [[палеоцен]]а до касног [[миоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Африка|Африке]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref>{{cite journal |authors=Egi, Naoko |year=2001 |title=Body mass estimates in extinct mammals from limb bone dimensions: the case of North American hyaenodontids. |journal=Palaeontology |volume=44 |number=3 |pages=497–528 |url=http://www.pri.kyoto-u.ac.jp/shinka/keitou/egi-HP/PDF-folder/Egi01Palaeontol.pdf}}</ref><ref name="Solé2013">Floréal Solé & Thierry Smith (2013) [https://popups.uliege.be/1374-8505/index.php?id=4346&file=1&pid=4283 "Dispersals of placental carnivorous mammals (Carnivoramorpha, Oxyaenodonta & Hyaenodontida) near the Paleocene-Eocene boundary: a climatic and almost worldwide story"] Geologica Belgica 16/4: 254-261</ref><ref>{{Cite journal |last1=de Vries |first1=D. |last2=Heritage |first2=S. |last3=Borths |first3=M. R. |last4=Sallam |first4=H. M. |last5=Seiffert |first5=E. R. |title=Widespread loss of mammalian lineage and dietary diversity in the early Oligocene of Afro-Arabia |year=2021 |journal=Communications Biology |volume=4 |issue=1 |pages=Article number 1172 |doi=10.1038/s42003-021-02707-9 |doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Fischer |first2=V. |last3=Le Verger |first3=K. |last4=Mennecart |first4=B. |last5=Speijer |first5=R. P. |last6=Peigné |first6=S. |last7=Smith |first7=T. |title=Evolution of European carnivorous mammal assemblages through the Palaeogene |year=2022 |journal=Biological Journal of the Linnean Society |doi=10.1093/biolinnean/blac002}}</ref> Овај ред сисара су чинили натпородица [[Hyaenodontoidea]], породице [[Arfia|Arfiidae]], [[Indohyaenodontidae]], [[Koholia|Koholiidae]], [[Limnocyonidae]] и [[Sinopidae]], родови ''[[Boualitomus]]'', ''[[Eoproviverra]]'', ''[[Furodon]]'', ''[[Galecyon]]'', ''[[Gazinocyon]]'', ''[[Glibzegdouia]]'', ''[[Kyawdawia]]'', ''[[Lahimia]]'', ''[[Paratritemnodon]]'', ''[[Parvavorodon]]'', ''[[Pyrocyon]]'' и ''[[Tritemnodon]]'', [[Parafiletičnost|парафилетску]] натпородицу [[Hyainailouroidea]], као и ихнопородица [[Sarjeantipodidae]] и ихнородови ''[[Creodontipus]]'', ''[[Dischidodacylus]]'', ''[[Sarcotherichnus]]'' и ''[[Zanclonychopus]]''. Стручни назив за чланове овог реда сисара је '''хијаенодонти''', али су такође знани и под неформалним називом '''лажне звијери'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Ред: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Hyaenodonta | * рода хијена ''[[Hyaena]]'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |хијенски зуби |} == Опис == Представници реда Hyaenodonta су по свом изгледу наликовали на сисаре из реда [[Звери|звијери]]. Мањи представници овог реда су наликовали на [[цибетке]] и [[Куне (породица)|куне]], док су веће врсте наликовали на [[Пси|псе]]. Ови сисари су посједовали дуге лобање са уским вилицама које су им омогићавале јак угриз. Омјер величине главе и мозга у поређењу са тјелом код ови сисара, када се упореди са звијерима, је доста другачији. Док су им главе биле доста велике, мозгови су им били мали. Осјећај мириса је био јако изражен код ови сисара. Ноге код ови сисара су сличне ногама [[Хијене|хијена]] и кратке су у поређењу са тјелом<ref name="Prothero">{{cite book |last=Prothero |first=Donald R. |title=The Princeton Field Guide to Prehistoric Mammals |publisher=Princeton University Press |url=https://books.google.com/books?id=eiftDAAAQBAJ&pg=PA125 |year=2016 |page=125 |isbn=9781400884452}}</ref> Представници реда Hyaenodonta су се углавном кретали [[Плантиградно кретање|плантиградно]], иако су неке врсте биле способне и да се крећу [[Дигитиградно кретање|дигитиградно]] или полидигитиградно. Такође, неке врсте су биле способне и да се пењу по дрвећу. Највећи знани представник овог реда сисара је била врста ''[[Simbakubwa|Simbakubwa kutokaafrika]]'', која је била већа и од [[Бели медвед|поларног медвједа]].<ref name="Simbakubwa"/> Сви представници реда Hyaenodonta су посједовали карнасалне зубе (тј. зубе дераче), који имају крунице у облику ножа и њих су користили да би кидали месо, па чак и да би сјекли хрскавицу и кост. Код представника овог реда сисара су то углавном били модификовани први и други горњи [[кутњаци]] (M₁ и M₂) и други и трећи доњи кутњаци (m₂ и m₃), иако су поједини представници овог реда посједовали само M₂/m₃ комбинацију карнасални зуба.<ref name="Gunnell1998">G. F. Gunnell (1998) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}}</ref><ref name="Wang2008">{{Cite book |last=Wang |first=Xiaoming |last2=Tedford |first2=Richard H. |title=Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History |url=https://www.jstor.org/stable/10.7312/wang13528 |location=New York |publisher=Columbia University Press |year=2008 |isbn=978-0-231-13528-3 |pages=1}}</ref><ref name="Solé-Amson2015">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref> Код представника породице [[Limnocyonidae]] трећи пар кутњака (M₃/m₃) није био присутан у вилицама или је био знатно умањен (тј. редукован).<ref name="Gunnell1998"/><ref name="Morlo2005">M. Morlo and G. F. Gunnell (2005) [https://www.researchgate.net/publication/232665912_New_species_of_Limnocyon_Mammalia_Creodonta_from_the_Bridgerian_Middle_Eocene "New species of ''Limnocyon'' (Mammalia, Creodonta) from the Bridgerian (middle Eocene)."] Journal of Vertebrate Paleontology 25(1):251-255</ref><ref>Andreas Johann Lang, Thomas Engler, Thomas Martin (2021) [https://onlinelibrary.wiley.com/doi/pdf/10.1002/jmor.21429 "Dental topographic and three-dimensional geometric morphometric analysis of carnassialization in different clades of carnivorous mammals (Dasyuromorphia, Carnivora, Hyaenodonta)"] Journal of Morphology; 1–18.</ref> Поред ови карнасални зуба, и четврти пар горњи [[Преткутњаци|преткутњака]] (P₄) и први пар доњи кутњака (m₁) је био оштар и у облику ножа.<ref name="Solé-Amson2015"/> Зуби код сисара из реда Hyaenodonta су били више прилагођени за резање меса и тетива него за дробљење костију.<ref name="Wang2008"/><ref>David Lambert and the Diagram Group (1985) ''"The Field Guide to Prehistoric Life."'' New York: Facts on File Publications, {{ISBN|0-8160-1125-7}}</ref> За разлику од звијери, представници овог реда сисара су у току свог одрастања спорије мјењали своје зубе, из млијечних у трајне зубе.<ref name="Matthew2017"/> Према истраживањима везаним за врсте из рода ''[[Hyaenodon]]'', младунцима је било потребно 3 до 4 године да би им изникли сви зуби, што указује на дугу фазу адолесценције. Такође је утврђено да код сјеверноамерички врста из рода ''Hyaenodon'' је прво ницао први горњи пар [[Преткутњаци|преткутњака]] (P₁) прије првог пара горњи кутњака (M₁), док је то код европских врсти обрнуто.<ref name="ReferenceC">{{cite journal |last1=Bastl |first1=Katharina Anna |year=2013 |title=First evidence of the tooth eruption sequence of the upper jaw in ''Hyaenodon'' (Hyaenodontidae, Mammalia) and new information on the ontogenetic development of its dentition |journal=Paläontologische Zeitschrift |volume=88 |issue=4 |pages=481–494 |doi=10.1007/s12542-013-0207-z}}</ref> {{multiple image |align = center |total_width = 900 |image1 = Comparison of Carnivoran and Creodont Carnassials.png |caption1 = <center>илустрација зуба из горње и доње вилице<br>[[вук]]а (ред [[Звери|Carnivora]]) у поређењу са<br>врстама из рода ''[[Hyaenodon]]''<br>(ред Hyaenodonta) и рода ''[[Oxyaena]]''<br>(ред [[Oxyaenidae|Oxyaenodonta]])</center> |image2 = Hyaenodon horridus skull.jpg |caption2 = <center>лобања врсте ''[[Hyaenodon|Hyaenodon horridus]]''</center> |image3 = Sinopa rapax 1.jpg |caption3 = <center>костур врсте ''[[Sinopa (род)|Sinopa rapax]]''</center> }} == Еволуција == Представници реда Hyaenodonta воде поријекло од заједнички сјеверноамерички предака са изумрлим родовима ''[[Altacreodus]]'' и ''[[Tinerhodon]]'', који су се разгранали у двије одвојене линије сисара у периоду касне [[Креда (периода)|креде]] (око 78,47 милиона година).<ref name="Borths-Stevens2017"/> Процјењено је да су се представници реда Hyaenodonta као група сисара развили у периоду касне креде (око 70,4 милиона година) на простору Европе, одакле су се касније (почетком [[палеоцен]]а) проширили на простор Африке, Азије и Сјеверне Америке.<ref name="Simbakubwa"/> Раније се сматрало да је Африка била мјесто гдје су се ови сисари прво развили.<ref name="Solé2013"/><ref name="ReferenceA">{{cite journal |last1=Laudet |first1=V. |last2=Grohé |first2=C. |last3=Morlo |first3=M. |last4=Chaimanee |first4=Y. |last5=Blondel |first5=C. |last6=Coster |first6=P. |last7=Valentin |first7=X. |last8=Salem |first8=M. |last9=Bilal |first9=A. A. |last10=Jaeger |first10=J. J. |last11=Brunet |first11=M. |title=New Apterodontinae (Hyaenodontida) from the Eocene Locality of Dur At-Talah (Libya): Systematic, Paleoecological and Phylogenetical Implications |journal=PLOS ONE |volume=7 |issue=11 |year=2012 |pages=e49054 |doi=10.1371/journal.pone.0049054 |pmid=23185292 |pmc=3504055 |bibcode=2012PLoSO...749054G |doi-access=free}}</ref> На простор Азије су ови сисари доспјели или преко Европе или из Африке преко [[Индија|Индије]], а на простор Сјеверне Америке или преко Европе или преко Азије.<ref name="Solé2013"/> Најранији знани представник овог реда сисара је била врста ''[[Lahimia|Lahimia selloumi]]'', која се живјела средином палеоцена (од 61,6 до 59,2 милиона година) на простору [[Мароко|Марока]]. Ипак најстарији фосилни доказ о постојању ови сисара су окамењени отисци стопала начињени у на простору фосилни локалитета из Поркјупајн Хилс геолошке формације у [[Алберта|Алберти]] ([[Канада]]) од стране ихноврсте ''[[Sarjeantipes|Sarjeantipes whitea]]''.<ref>McCrea, R. T., Pemberton, S. G. & Currie, P. J. (2004) [https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/10420940490442313 "New Ichnotaxa of Mammal and Reptile Tracks from the Upper Paleocene of Alberta."] Ichnos, 11(3-4), 323–339.</ref> Најкаснији знани представник овог реда сисара је била врста ''[[Dissopsalis|Dissopsalis carnifex]]'', која се живјела крајем [[миоцен]]а (од 16,1 до 8,8 милиона година) на простору [[Индија|Индије]] и [[Пакистан]]а.<ref name="Barry1988">{{cite journal |last1=Barry |first1=J. C. |year=1988 |title=''Dissopsalis'', a middle and late Miocene proviverrine creodont (Mammalia) from Pakistan and Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=48 |issue=1 |pages=25–45 |doi=10.1080/02724634.1988.10011682}}</ref> == Понашање и екологија == Представници реда Hyaenodonta су били копнени [[месојед]]и, који су се прилагодили различитим предаторским [[Еколошка ниша|нишама]].<ref>{{Cite journal |last1=Christison |first1=B. E. |last2=Gaidies |first2=F. |last3=Pineda-Munoz |first3=S. |last4=Evans |first4=A. R. |last5=Gilbert |first5=M. A. |last6=Fraser |first6=D. |year=2021 |title=Dietary niches of creodonts and carnivorans of the late Eocene Cypress Hills Formation |journal=Journal of Mammalogy |volume=in press |doi=10.1093/jmammal/gyab123}}</ref> Мање врсте су биле активне током ноћи, а веће преко дана. Неке врсте су биле способне да се пењу по дрвећу, док су друге живјеле на тлу и ту тражиле свој плијен. Мањи представници овог реда су се хранили са малим плијеном ([[инсекти]]ма, малим [[сисари]]ма, малим [[Птице|птицама]], малим [[гмизавци]]ма и сл.) и са [[Јаје|јајима]], и живјеле су слично као данашње цибетке и куне. Средње велики представници су се хранили са птицама, гмизавцима и малим до средње великим сисарима, и живјеле су слично као данашње лисице, шакали и вукови. Велики представници су били [[предатор]]и који су се хранили са великим сисарима. Неке врсте су такође биле [[сваштојед]]и, а неке [[лешинар]]и. Врсте из рода ''[[Quercytherium]]'' и из потпородице [[Apterodontinae]] су се такође храниле и са [[пужеви]]ма, [[Шкољке|шкољкама]] и [[ракови]]ма<ref name="ReferenceA"/><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref><ref name="Geodiversitas4213"/>. Врсте из потпородице Apterodontinae су биле водоземни, [[Фосоријални организам|полуфосоријални]] сисари који су живјели слично као [[видре]].<ref name="ReferenceA"/> == Систематика == === Историја класификације === Ред Hyaenodonta је раније, као породица Hyaenodontidae, био уврштаван као представник [[Изумирање|изумрлог]] реда [[Creodonta]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref> У каснијим истраживањима се пак утврдило да је ред Creodonta [[Polifilija|полифилетски]] ред сисара, а породица Hyaenodontidae је уврштена у засебан ред сисара Hyaenodonta.<ref name="Solé2013"/><ref name="Simbakubwa"/><ref name="Matthew2017"/><ref name="Geodiversitas4213"/> === Класификација === Класификација реда Hyaenodonta: {|class="wikitable" |- style="vertical-align:top;" | {{Tree list}} * Ред: '''[[Изумирање|†]]Hyaenodonta''' {{small|(Van Valen, 1967)}} (лажне звијери) ** Род: †''[[Eoproviverra]]'' {{small|(Solé, 2014)}} ** Род: †''[[Gazinocyon]]'' {{small|(Polly, 1996)}} ** Род: †''[[Pyrocyon]]'' {{small|(Gingerich & Deustch, 1989)}} ** (нерангирано): †'''''Arfia'' група''' *** Породица: †[[Arfia|Arfiidae]] {{small|(Solé, 2013)}} ** (нерангирано): †'''''Galecyon'' група''' *** Род: †''[[Galecyon]]'' {{small|(Gingerich & Deustch, 1989)}} ** (нерангирано): †'''''Lahimia'' група''' *** Род: †''[[Boualitomus]]'' {{small|(Gheerbrant, 2006)}} *** Род: †''[[Lahimia]]'' {{small|(Solé, 2009)}} *** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': **** †[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] {{small|(Borths, 2020)}} ** Породица: †[[Limnocyonidae]] {{small|(Wortman, 1902)}} ** Породица: †[[Sinopidae]] {{small|(Solé, 2013)}} ** Натпородица: †'''[[Hyaenodontoidea]]''' {{small|(Leidy, 1869)}} *** Породица: †[[Hyaenodontidae]] {{small|(Leidy, 1869)}} *** Породица: †[[Proviverridae]] {{small|(Schlosser, 1886)}} ** (нерангирано): †'''афро-арабијска група''' *** Род: †''[[Paratritemnodon]]'' {{small|(Ranga Rao, 1973)}} *** Род: †''[[Parvavorodon]]'' {{small|(Solé, 2013)}} *** Род: †''[[Furodon]]'' {{small|(Solé, 2013)}} *** (нерангирано): †'''''Indohyaenodon'' група''' **** Род: †''[[Glibzegdouia]]'' {{small|(Crochet, 2001)}} **** Породица: †[[Indohyaenodontidae]] {{small|(Solé, 2013)}} *** (нерангирано): †'''''Kyawdawia'' група''' **** Род: †''[[Kyawdawia]]'' {{small|(Egi, 2005)}} *** (нерангирано): †'''''Tritemnodon'' група''' **** Род: †''[[Tritemnodon]]'' {{small|(Matthew, 1906)}} **** Породица: †[[Koholia|Koholiidae]] {{small|(Crochet, 1988)}} *** Натпородица: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailouroidea]]'''&nbsp;}}^{([[Parafiletičnost|парафилетска]] натпородица)} {{small|(Borths, 2016)}} **** Породица: {{Uline|c=green|&nbsp;†[[Hyainailouridae]]&nbsp;}}^{(парафилетска породица)} {{small|(Pilgrim, 1932)}} **** Породица: †[[Prionogalidae]] {{small|(Morales, 2008)}} **** Породица: †[[Teratodontidae]] {{small|(Savage, 1965)}} ** ихнофосилни представници реда Hyaenodonta: *** Ихнород: †''[[Creodontipus]]'' {{small|(Santamaria, 1989)}} *** Ихнород: †''[[Dischidodacylus]]'' {{small|(Sarjeant & Wilson, 1988)}} *** Ихнород: †''[[Sarcotherichnus]]'' {{small|(Demathieu, 1984)}} *** Ихнород: †''[[Zanclonychopus]]'' {{small|(Sarjeant & Langston, 1994)}} *** Ихнопородица: †[[Sarjeantipodidae]] {{small|(McCrea, Pemberton & Currie, 2004)}} |} === Филогенија === Доље приказани кладограми представљју филогенетске везе реда Hyaenodonta.<ref name="Solé2013"/><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |label1=&nbsp;'''[[Ferae]]'''&nbsp; |1={{clade |1='''[[Pholidotamorpha]]''' |label2=&nbsp;'''[[Pan-Carnivora]]'''&nbsp; |2={{clade |1=†'''[[Oxyaenidae|Oxyaenodonta]]''' |2={{clade |1='''[[Carnivoramorpha]]''' |label2=&nbsp;†'''Hyaenodonta'''&nbsp; |sublabel2=&nbsp;''sensu lato''&nbsp; |2={{clade |thickness2=2 |grouplabel1={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†'''''Altacreodus''/''Tinerhodon'' група'''&nbsp;}} |1={{clade |1=†''[[Altacreodus]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Tinerhodon]]'' |barend2=#EE7F2D }} |sublabel2=&nbsp;'''••••••>'''&nbsp; |style2=background-color:#C0C0C0 |state2=dashed |2=†'''Hyaenodonta''' {{small|(''sensu stricto'')}} }} }} }} }} }} {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=21% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=24% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=30% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=35% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Hyaenodonta'''&nbsp; |sublabel1=&nbsp;''sensu stricto''<br>'''••••••>'''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |state1=dashed |1={{clade |thickness=2 |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |thickness=2 |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1=†'''[[Hyaenodontidae]]''' |2=†'''[[Proviverridae]]''' }} }} |2={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |3={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |3={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |thickness=2 |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |thickness=2 |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x=†'''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар кладуса [[Pan-Carnivora]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-76.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-72.1 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-72.1 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-76.0 till:-72.1 color:l-green text:<== from:-72.1 till:-66.043 color:l-green text:[[Maastrichtian|Maast.]] from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|S.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Th.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bar.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|A.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdi.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|L.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|S.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|M.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-76.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Upper Cretaceous]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pl.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-76.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Q.]] bar:era-erathem-top from:-76.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-76.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-70.0 till:-66.043 text:[[Altacreodus]] bar:NAM2 color:orange from:-56.5 till:-55.8 text:[[Tinerhodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-63.8 till:-8.8 text:Hyaenodonta bar:NAM4 color:l-green from:-0 till:-66.043 text:[[Carnivoramorpha]] bar:NAM5 color:blue from:-60.9 till:-37.2 text:[[Oxyaenidae|Oxyaenodonta]] </timeline> === Унутар реда Hyaenodonta === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfia (Arfiidae)]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholia (Koholiidae)]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Pan-Carnivora]] * [[Creodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Hyaenodonta}} * [https://www.youtube.com/watch?v=Nol3cetTwtI Benjamin Burger - "Lecture 80 - Meat Eating Mammals: Creodonts and Carnivores"] * [https://www.youtube.com/watch?v=HnDrKAtwGHs Benjamin Burger - "Lecture 80a - Hyainailouroidea Creodonts: a post-Eocene group"] * [https://www.youtube.com/watch?v=rK2nvNxAuk4 PBS Eons - "When Giant Hypercarnivores Prowled Africa"] {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q22286707}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] i7r4zcoualgyutv5otj9o3gib0jedos 25114822 25114604 2022-07-19T21:01:35Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|63.8|8.8|earliest=70.4032}} рани [[палеоцен]] до касни [[миоцен]]<ref name="Borths-Stevens2017">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> |image = Hyaenodonta.jpg |image_caption = разни представници реда Hyaenodonta |display_parents = 2 |taxon = Hyaenodonta |authority = Van Valen, 1967<ref>L. Van Valen (1967) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref> |subdivision_ranks = Подгрупе |subdivision = <center>{{border|&nbsp;види [[#Класификација|текст]] '''↓'''&nbsp;|width=1px|style=solid|color=gray}}</center> |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=листа синонима: |Hyaenodontida {{small|(Solé, 2010)}}<ref>Solé F. (2010) [https://paleo.mnhn.fr/sites/cr2p/files/archive/theses/sole.pdf "Les premiers placentaires carnassiers européens (Oxyaenodonta, Hyaenodontida et Carnivora): origine, évolution, paléoécologie et paléobiogéographie; apport des faunes de l'Eocène inférieur du Bassin de Paris."] Paris: Muséum National d'Histoire Naturelle. 703 p.</ref> |Hyaenodontidae {{small|(Leidy, 1869)}}<ref>Leidy J. (1869) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/60918#page/7/mode/1up "On the extinct Mammalia of Dakota and Nebraska: including an account of some allied forms from other localities, together with a synopsis of the mammalian remains of North America."] Journal of the Academy of Natural Sciences Philadelphia 7: 1–472.</ref> |Hyenodonta {{small|(Matsui & Kimura, 2022)}}<ref>{{Cite journal |last1=Matsui |first1=K. |last2=Kimura |first2=Y. |title=A "Mammalian-like" Pycnodont Fish: Independent Acquisition of Thecodont Implantation, True Vertical Replacement, and Carnassial Dentitions in Carnivorous Mammals and a Peculiar Group of Pycnodont Fish |year=2022 |journal=Life |volume=12 |issue=2 |pages=Article 250 |doi=10.3390/life12020250 |url=https://www.mdpi.com/2075-1729/12/2/250 |doi-access=free}}</ref> |Proviverroidea {{small|(Morlo, 2009)}}<ref>Morlo, M., Gunnell, G. F. and Polly, P. D. (2009) "What, if not nothing, is a creodont? Phylogeny and classification of Hyaenodontida and other former creodonts." In: [https://www.academia.edu/22489970/Applying_Techniques_of_Digitalization_Using_Structured_White_Light_and_Modelling_by_Sintering_to_Replicate_Vertebrate_Fossils Journal of Vertebrate Paleontology Program and Abstracts, 2009:152A.]</ref> }} }} '''Hyaenodonta''' (Хијаенодонта — „хијенски зуби”) је [[Изумирање|изумрли]] [[Ред (биологија)|ред]] [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] унутар [[кладус]]а [[Pan-Carnivora]], који је у периоду од раног [[палеоцен]]а до касног [[миоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Африка|Африке]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref>{{cite journal |authors=Egi, Naoko |year=2001 |title=Body mass estimates in extinct mammals from limb bone dimensions: the case of North American hyaenodontids. |journal=Palaeontology |volume=44 |number=3 |pages=497–528 |url=http://www.pri.kyoto-u.ac.jp/shinka/keitou/egi-HP/PDF-folder/Egi01Palaeontol.pdf}}</ref><ref name="Solé2013">Floréal Solé & Thierry Smith (2013) [https://popups.uliege.be/1374-8505/index.php?id=4346&file=1&pid=4283 "Dispersals of placental carnivorous mammals (Carnivoramorpha, Oxyaenodonta & Hyaenodontida) near the Paleocene-Eocene boundary: a climatic and almost worldwide story"] Geologica Belgica 16/4: 254-261</ref><ref>{{Cite journal |last1=de Vries |first1=D. |last2=Heritage |first2=S. |last3=Borths |first3=M. R. |last4=Sallam |first4=H. M. |last5=Seiffert |first5=E. R. |title=Widespread loss of mammalian lineage and dietary diversity in the early Oligocene of Afro-Arabia |year=2021 |journal=Communications Biology |volume=4 |issue=1 |pages=Article number 1172 |doi=10.1038/s42003-021-02707-9 |doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Fischer |first2=V. |last3=Le Verger |first3=K. |last4=Mennecart |first4=B. |last5=Speijer |first5=R. P. |last6=Peigné |first6=S. |last7=Smith |first7=T. |title=Evolution of European carnivorous mammal assemblages through the Palaeogene |year=2022 |journal=Biological Journal of the Linnean Society |doi=10.1093/biolinnean/blac002}}</ref> Овај ред сисара су чинили натпородица [[Hyaenodontoidea]], породице [[Arfia|Arfiidae]], [[Indohyaenodontidae]], [[Koholia|Koholiidae]], [[Limnocyonidae]] и [[Sinopidae]], родови ''[[Boualitomus]]'', ''[[Eoproviverra]]'', ''[[Furodon]]'', ''[[Galecyon]]'', ''[[Gazinocyon]]'', ''[[Glibzegdouia]]'', ''[[Kyawdawia]]'', ''[[Lahimia]]'', ''[[Paratritemnodon]]'', ''[[Parvavorodon]]'', ''[[Pyrocyon]]'' и ''[[Tritemnodon]]'', [[Parafiletičnost|парафилетску]] натпородицу [[Hyainailouroidea]], као и ихнопородица [[Sarjeantipodidae]] и ихнородови ''[[Creodontipus]]'', ''[[Dischidodacylus]]'', ''[[Sarcotherichnus]]'' и ''[[Zanclonychopus]]''. Стручни назив за чланове овог реда сисара је '''хијаенодонти''', али су такође знани и под неформалним називом '''лажне звијери'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Ред: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Hyaenodonta | * рода хијена ''[[Hyaena]]'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |хијенски зуби |} == Опис == Представници реда Hyaenodonta су по свом изгледу наликовали на сисаре из реда [[Звери|звијери]]. Мањи представници овог реда су наликовали на [[цибетке]] и [[Куне (породица)|куне]], док су веће врсте наликовали на [[Пси|псе]]. Ови сисари су посједовали дуге лобање са уским вилицама које су им омогићавале јак угриз. Омјер величине главе и мозга у поређењу са тјелом код ови сисара, када се упореди са звијерима, је доста другачији. Док су им главе биле доста велике, мозгови су им били мали. Осјећај мириса је био јако изражен код ови сисара. Ноге код ови сисара су сличне ногама [[Хијене|хијена]] и кратке су у поређењу са тјелом<ref name="Prothero">{{cite book |last=Prothero |first=Donald R. |title=The Princeton Field Guide to Prehistoric Mammals |publisher=Princeton University Press |url=https://books.google.com/books?id=eiftDAAAQBAJ&pg=PA125 |year=2016 |page=125 |isbn=9781400884452}}</ref> Представници реда Hyaenodonta су се углавном кретали [[Плантиградно кретање|плантиградно]], иако су неке врсте биле способне и да се крећу [[Дигитиградно кретање|дигитиградно]] или полидигитиградно. Такође, неке врсте су биле способне и да се пењу по дрвећу. Највећи знани представник овог реда сисара је била врста ''[[Simbakubwa|Simbakubwa kutokaafrika]]'', која је била већа и од [[Бели медвед|поларног медвједа]].<ref name="Simbakubwa"/> Сви представници реда Hyaenodonta су посједовали карнасалне зубе (тј. зубе дераче), који имају крунице у облику ножа и њих су користили да би кидали месо, па чак и да би сјекли хрскавицу и кост. Код представника овог реда сисара су то углавном били модификовани први и други горњи [[кутњаци]] (M₁ и M₂) и други и трећи доњи кутњаци (m₂ и m₃), иако су поједини представници овог реда посједовали само M₂/m₃ комбинацију карнасални зуба.<ref name="Gunnell1998">G. F. Gunnell (1998) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}}</ref><ref name="Wang2008">{{Cite book |last=Wang |first=Xiaoming |last2=Tedford |first2=Richard H. |title=Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History |url=https://www.jstor.org/stable/10.7312/wang13528 |location=New York |publisher=Columbia University Press |year=2008 |isbn=978-0-231-13528-3 |pages=1}}</ref><ref name="Solé-Amson2015">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref> Код представника породице [[Limnocyonidae]] трећи пар кутњака (M₃/m₃) није био присутан у вилицама или је био знатно умањен (тј. редукован).<ref name="Gunnell1998"/><ref name="Morlo2005">M. Morlo and G. F. Gunnell (2005) [https://www.researchgate.net/publication/232665912_New_species_of_Limnocyon_Mammalia_Creodonta_from_the_Bridgerian_Middle_Eocene "New species of ''Limnocyon'' (Mammalia, Creodonta) from the Bridgerian (middle Eocene)."] Journal of Vertebrate Paleontology 25(1):251-255</ref><ref>Andreas Johann Lang, Thomas Engler, Thomas Martin (2021) [https://onlinelibrary.wiley.com/doi/pdf/10.1002/jmor.21429 "Dental topographic and three-dimensional geometric morphometric analysis of carnassialization in different clades of carnivorous mammals (Dasyuromorphia, Carnivora, Hyaenodonta)"] Journal of Morphology; 1–18.</ref> Поред ови карнасални зуба, и четврти пар горњи [[Преткутњаци|преткутњака]] (P₄) и први пар доњи кутњака (m₁) је био оштар и у облику ножа.<ref name="Solé-Amson2015"/> Зуби код сисара из реда Hyaenodonta су били више прилагођени за резање меса и тетива него за дробљење костију.<ref name="Wang2008"/><ref>David Lambert and the Diagram Group (1985) ''"The Field Guide to Prehistoric Life."'' New York: Facts on File Publications, {{ISBN|0-8160-1125-7}}</ref> За разлику од звијери, представници овог реда сисара су у току свог одрастања спорије мјењали своје зубе, из млијечних у трајне зубе.<ref name="Matthew2017"/> Према истраживањима везаним за врсте из рода ''[[Hyaenodon]]'', младунцима је било потребно 3 до 4 године да би им изникли сви зуби, што указује на дугу фазу адолесценције. Такође је утврђено да код сјеверноамерички врста из рода ''Hyaenodon'' је прво ницао први горњи пар [[Преткутњаци|преткутњака]] (P₁) прије првог пара горњи кутњака (M₁), док је то код европских врсти обрнуто.<ref name="ReferenceC">{{cite journal |last1=Bastl |first1=Katharina Anna |year=2013 |title=First evidence of the tooth eruption sequence of the upper jaw in ''Hyaenodon'' (Hyaenodontidae, Mammalia) and new information on the ontogenetic development of its dentition |journal=Paläontologische Zeitschrift |volume=88 |issue=4 |pages=481–494 |doi=10.1007/s12542-013-0207-z}}</ref> {{multiple image |align = center |total_width = 900 |image1 = Comparison of Carnivoran and Creodont Carnassials.png |caption1 = <center>илустрација зуба из горње и доње вилице<br>[[вук]]а (ред [[Звери|Carnivora]]) у поређењу са<br>врстама из рода ''[[Hyaenodon]]''<br>(ред Hyaenodonta) и рода ''[[Oxyaena]]''<br>(ред [[Oxyaenidae|Oxyaenodonta]])</center> |image2 = Hyaenodon horridus skull.jpg |caption2 = <center>лобања врсте ''[[Hyaenodon|Hyaenodon horridus]]''</center> |image3 = Sinopa rapax 1.jpg |caption3 = <center>костур врсте ''[[Sinopa (род)|Sinopa rapax]]''</center> }} == Еволуција == Представници реда Hyaenodonta воде поријекло од заједнички сјеверноамерички предака са изумрлим родовима ''[[Altacreodus]]'' и ''[[Tinerhodon]]'', који су се разгранали у двије одвојене линије сисара у периоду касне [[Креда (периода)|креде]] (око 78,47 милиона година).<ref name="Borths-Stevens2017"/> Процјењено је да су се представници реда Hyaenodonta као група сисара развили у периоду касне креде (око 70,4 милиона година) на простору Европе, одакле су се касније (почетком [[палеоцен]]а) проширили на простор Африке, Азије и Сјеверне Америке.<ref name="Simbakubwa"/> Раније се сматрало да је Африка била мјесто гдје су се ови сисари прво развили.<ref name="Solé2013"/><ref name="ReferenceA">{{cite journal |last1=Laudet |first1=V. |last2=Grohé |first2=C. |last3=Morlo |first3=M. |last4=Chaimanee |first4=Y. |last5=Blondel |first5=C. |last6=Coster |first6=P. |last7=Valentin |first7=X. |last8=Salem |first8=M. |last9=Bilal |first9=A. A. |last10=Jaeger |first10=J. J. |last11=Brunet |first11=M. |title=New Apterodontinae (Hyaenodontida) from the Eocene Locality of Dur At-Talah (Libya): Systematic, Paleoecological and Phylogenetical Implications |journal=PLOS ONE |volume=7 |issue=11 |year=2012 |pages=e49054 |doi=10.1371/journal.pone.0049054 |pmid=23185292 |pmc=3504055 |bibcode=2012PLoSO...749054G |doi-access=free}}</ref> На простор Азије су ови сисари доспјели или преко Европе или из Африке преко [[Индија|Индије]], а на простор Сјеверне Америке или преко Европе или преко Азије.<ref name="Solé2013"/> Најранији знани представник овог реда сисара је била врста ''[[Lahimia|Lahimia selloumi]]'', која се живјела средином палеоцена (од 61,6 до 59,2 милиона година) на простору [[Мароко|Марока]]. Ипак најстарији фосилни доказ о постојању ови сисара су окамењени отисци стопала начињени у на простору фосилни локалитета из Поркјупајн Хилс геолошке формације у [[Алберта|Алберти]] ([[Канада]]) од стране ихноврсте ''[[Sarjeantipes|Sarjeantipes whitea]]''.<ref>McCrea, R. T., Pemberton, S. G. & Currie, P. J. (2004) [https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/10420940490442313 "New Ichnotaxa of Mammal and Reptile Tracks from the Upper Paleocene of Alberta."] Ichnos, 11(3-4), 323–339.</ref> Најкаснији знани представник овог реда сисара је била врста ''[[Dissopsalis|Dissopsalis carnifex]]'', која се живјела крајем [[миоцен]]а (од 16,1 до 8,8 милиона година) на простору [[Индија|Индије]] и [[Пакистан]]а.<ref name="Barry1988">{{cite journal |last1=Barry |first1=J. C. |year=1988 |title=''Dissopsalis'', a middle and late Miocene proviverrine creodont (Mammalia) from Pakistan and Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=48 |issue=1 |pages=25–45 |doi=10.1080/02724634.1988.10011682}}</ref> == Понашање и екологија == Представници реда Hyaenodonta су били копнени [[месојед]]и, који су се прилагодили различитим предаторским [[Еколошка ниша|нишама]].<ref>{{Cite journal |last1=Christison |first1=B. E. |last2=Gaidies |first2=F. |last3=Pineda-Munoz |first3=S. |last4=Evans |first4=A. R. |last5=Gilbert |first5=M. A. |last6=Fraser |first6=D. |year=2021 |title=Dietary niches of creodonts and carnivorans of the late Eocene Cypress Hills Formation |journal=Journal of Mammalogy |volume=in press |doi=10.1093/jmammal/gyab123}}</ref> Мање врсте су биле активне током ноћи, а веће преко дана. Неке врсте су биле способне да се пењу по дрвећу, док су друге живјеле на тлу и ту тражиле свој плијен. Мањи представници овог реда су се хранили са малим плијеном ([[инсекти]]ма, малим [[сисари]]ма, малим [[Птице|птицама]], малим [[гмизавци]]ма и сл.) и са [[Јаје|јајима]], и живјеле су слично као данашње цибетке и куне. Средње велики представници су се хранили са птицама, гмизавцима и малим до средње великим сисарима, и живјеле су слично као данашње лисице, шакали и вукови. Велики представници су били [[предатор]]и који су се хранили са великим сисарима. Неке врсте су такође биле [[сваштојед]]и, а неке [[лешинар]]и. Врсте из рода ''[[Quercytherium]]'' и из потпородице [[Apterodontinae]] су се такође храниле и са [[пужеви]]ма, [[Шкољке|шкољкама]] и [[ракови]]ма<ref name="ReferenceA"/><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref><ref name="Geodiversitas4213"/>. Врсте из потпородице Apterodontinae су биле водоземни, [[Фосоријални организам|полуфосоријални]] сисари који су живјели слично као [[видре]].<ref name="ReferenceA"/> == Систематика == === Историја класификације === Ред Hyaenodonta је раније, као породица Hyaenodontidae, био уврштаван као представник [[Изумирање|изумрлог]] реда [[Creodonta]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref> У каснијим истраживањима се пак утврдило да је ред Creodonta [[Polifilija|полифилетски]] ред сисара, а породица Hyaenodontidae је уврштена у засебан ред сисара Hyaenodonta.<ref name="Solé2013"/><ref name="Simbakubwa"/><ref name="Matthew2017"/><ref name="Geodiversitas4213"/> === Класификација === Класификација реда Hyaenodonta: {|class="wikitable" |- style="vertical-align:top;" | {{Tree list}} * Ред: '''[[Изумирање|†]]Hyaenodonta''' {{small|(Van Valen, 1967)}} (лажне звијери) ** Род: †''[[Eoproviverra]]'' {{small|(Solé, 2014)}} ** Род: †''[[Gazinocyon]]'' {{small|(Polly, 1996)}} ** Род: †''[[Pyrocyon]]'' {{small|(Gingerich & Deustch, 1989)}} ** (нерангирано): †'''''Arfia'' група''' *** Породица: †[[Arfia|Arfiidae]] {{small|(Solé, 2013)}} ** (нерангирано): †'''''Galecyon'' група''' *** Род: †''[[Galecyon]]'' {{small|(Gingerich & Deustch, 1989)}} ** (нерангирано): †'''''Lahimia'' група''' *** Род: †''[[Boualitomus]]'' {{small|(Gheerbrant, 2006)}} *** Род: †''[[Lahimia]]'' {{small|(Solé, 2009)}} *** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': **** †[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] {{small|(Borths, 2020)}} ** Породица: †[[Limnocyonidae]] {{small|(Wortman, 1902)}} ** Породица: †[[Sinopidae]] {{small|(Solé, 2013)}} ** Натпородица: †'''[[Hyaenodontoidea]]''' {{small|(Leidy, 1869)}} *** Породица: †[[Hyaenodontidae]] {{small|(Leidy, 1869)}} *** Породица: †[[Proviverridae]] {{small|(Schlosser, 1886)}} ** (нерангирано): †'''афро-арабијска група''' *** Род: †''[[Paratritemnodon]]'' {{small|(Ranga Rao, 1973)}} *** Род: †''[[Parvavorodon]]'' {{small|(Solé, 2013)}} *** Род: †''[[Furodon]]'' {{small|(Solé, 2013)}} *** (нерангирано): †'''''Indohyaenodon'' група''' **** Род: †''[[Glibzegdouia]]'' {{small|(Crochet, 2001)}} **** Породица: †[[Indohyaenodontidae]] {{small|(Solé, 2013)}} *** (нерангирано): †'''''Kyawdawia'' група''' **** Род: †''[[Kyawdawia]]'' {{small|(Egi, 2005)}} *** (нерангирано): †'''''Tritemnodon'' група''' **** Род: †''[[Tritemnodon]]'' {{small|(Matthew, 1906)}} **** Породица: †[[Koholia|Koholiidae]] {{small|(Crochet, 1988)}} *** Натпородица: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailouroidea]]'''&nbsp;}}^{([[Parafiletičnost|парафилетска]] натпородица)} {{small|(Borths, 2016)}} **** Породица: {{Uline|c=green|&nbsp;†[[Hyainailouridae]]&nbsp;}}^{(парафилетска породица)} {{small|(Pilgrim, 1932)}} **** Породица: †[[Prionogalidae]] {{small|(Morales, 2008)}} **** Породица: †[[Teratodontidae]] {{small|(Savage, 1965)}} ** ихнофосилни представници реда Hyaenodonta: *** Ихнород: †''[[Creodontipus]]'' {{small|(Santamaria, 1989)}} *** Ихнород: †''[[Dischidodacylus]]'' {{small|(Sarjeant & Wilson, 1988)}} *** Ихнород: †''[[Sarcotherichnus]]'' {{small|(Demathieu, 1984)}} *** Ихнород: †''[[Zanclonychopus]]'' {{small|(Sarjeant & Langston, 1994)}} *** Ихнопородица: †[[Sarjeantipodidae]] {{small|(McCrea, Pemberton & Currie, 2004)}} |} === Филогенија === Доље приказани кладограми представљју филогенетске везе реда Hyaenodonta.<ref name="Solé2013"/><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |label1=&nbsp;'''[[Ferae]]'''&nbsp; |1={{clade |1='''[[Pholidotamorpha]]''' |label2=&nbsp;'''[[Pan-Carnivora]]'''&nbsp; |2={{clade |1=†'''[[Oxyaenidae|Oxyaenodonta]]''' |2={{clade |1='''[[Carnivoramorpha]]''' |label2=&nbsp;†'''Hyaenodonta'''&nbsp; |sublabel2=&nbsp;''sensu lato''&nbsp; |2={{clade |thickness2=2 |grouplabel1={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†'''''Altacreodus''/''Tinerhodon'' група'''&nbsp;}} |1={{clade |1=†''[[Altacreodus]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Tinerhodon]]'' |barend2=#EE7F2D }} |sublabel2=&nbsp;'''••••••>'''&nbsp; |style2=background-color:#C0C0C0 |state2=dashed |2=†'''Hyaenodonta''' {{small|(''sensu stricto'')}} }} }} }} }} }} {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=21% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=24% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=30% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=35% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Hyaenodonta'''&nbsp; |sublabel1=&nbsp;''sensu stricto''<br>'''••••••>'''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |state1=dashed |1={{clade |thickness=2 |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |thickness=2 |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1=†'''[[Hyaenodontidae]]''' |2=†'''[[Proviverridae]]''' }} }} |2={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |3={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |thickness=2 |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |thickness=2 |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x=†'''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар кладуса [[Pan-Carnivora]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-76.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-72.1 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-72.1 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-76.0 till:-72.1 color:l-green text:<== from:-72.1 till:-66.043 color:l-green text:[[Maastrichtian|Maast.]] from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|S.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Th.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bar.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|A.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdi.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|L.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|S.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|M.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-76.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Upper Cretaceous]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pl.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-76.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Q.]] bar:era-erathem-top from:-76.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-76.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-70.0 till:-66.043 text:[[Altacreodus]] bar:NAM2 color:orange from:-56.5 till:-55.8 text:[[Tinerhodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-63.8 till:-8.8 text:Hyaenodonta bar:NAM4 color:l-green from:-0 till:-66.043 text:[[Carnivoramorpha]] bar:NAM5 color:blue from:-60.9 till:-37.2 text:[[Oxyaenidae|Oxyaenodonta]] </timeline> === Унутар реда Hyaenodonta === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfia (Arfiidae)]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholia (Koholiidae)]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Pan-Carnivora]] * [[Creodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Hyaenodonta}} * [https://www.youtube.com/watch?v=Nol3cetTwtI Benjamin Burger - "Lecture 80 - Meat Eating Mammals: Creodonts and Carnivores"] * [https://www.youtube.com/watch?v=HnDrKAtwGHs Benjamin Burger - "Lecture 80a - Hyainailouroidea Creodonts: a post-Eocene group"] * [https://www.youtube.com/watch?v=rK2nvNxAuk4 PBS Eons - "When Giant Hypercarnivores Prowled Africa"] {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q22286707}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] qn0fj2gaxpbeygkf6dktjp2dkvbdtcl 25114957 25114822 2022-07-19T22:50:18Z The Explaner 184480 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|63.8|8.8|earliest=70.4032}} рани [[палеоцен]] до касни [[миоцен]]<ref name="Borths-Stevens2017">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> |image = Hyaenodonta.jpg |image_caption = разни представници реда Hyaenodonta |display_parents = 2 |taxon = Hyaenodonta |authority = Van Valen, 1967<ref>L. Van Valen (1967) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref> |subdivision_ranks = Подгрупе |subdivision = <center>{{border|&nbsp;види [[#Класификација|текст]] '''↓'''&nbsp;|width=1px|style=solid|color=gray}}</center> |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=листа синонима: |Hyaenodontida {{small|(Solé, 2010)}}<ref>Solé F. (2010) [https://paleo.mnhn.fr/sites/cr2p/files/archive/theses/sole.pdf "Les premiers placentaires carnassiers européens (Oxyaenodonta, Hyaenodontida et Carnivora): origine, évolution, paléoécologie et paléobiogéographie; apport des faunes de l'Eocène inférieur du Bassin de Paris."] Paris: Muséum National d'Histoire Naturelle. 703 p.</ref> |Hyaenodontidae {{small|(Leidy, 1869)}}<ref>Leidy J. (1869) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/60918#page/7/mode/1up "On the extinct Mammalia of Dakota and Nebraska: including an account of some allied forms from other localities, together with a synopsis of the mammalian remains of North America."] Journal of the Academy of Natural Sciences Philadelphia 7: 1–472.</ref> |Hyenodonta {{small|(Matsui & Kimura, 2022)}}<ref>{{Cite journal |last1=Matsui |first1=K. |last2=Kimura |first2=Y. |title=A "Mammalian-like" Pycnodont Fish: Independent Acquisition of Thecodont Implantation, True Vertical Replacement, and Carnassial Dentitions in Carnivorous Mammals and a Peculiar Group of Pycnodont Fish |year=2022 |journal=Life |volume=12 |issue=2 |pages=Article 250 |doi=10.3390/life12020250 |url=https://www.mdpi.com/2075-1729/12/2/250 |doi-access=free}}</ref> |Proviverroidea {{small|(Morlo, 2009)}}<ref>Morlo, M., Gunnell, G. F. and Polly, P. D. (2009) "What, if not nothing, is a creodont? Phylogeny and classification of Hyaenodontida and other former creodonts." In: [https://www.academia.edu/22489970/Applying_Techniques_of_Digitalization_Using_Structured_White_Light_and_Modelling_by_Sintering_to_Replicate_Vertebrate_Fossils Journal of Vertebrate Paleontology Program and Abstracts, 2009:152A.]</ref> }} }} '''Hyaenodonta''' (Хијаенодонта — „хијенски зуби”) је [[Изумирање|изумрли]] [[Ред (биологија)|ред]] [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] унутар [[кладус]]а [[Pan-Carnivora]], који је у периоду од раног [[палеоцен]]а до касног [[миоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Африка|Африке]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref>{{cite journal |authors=Egi, Naoko |year=2001 |title=Body mass estimates in extinct mammals from limb bone dimensions: the case of North American hyaenodontids. |journal=Palaeontology |volume=44 |number=3 |pages=497–528 |url=http://www.pri.kyoto-u.ac.jp/shinka/keitou/egi-HP/PDF-folder/Egi01Palaeontol.pdf}}</ref><ref name="Solé2013">Floréal Solé & Thierry Smith (2013) [https://popups.uliege.be/1374-8505/index.php?id=4346&file=1&pid=4283 "Dispersals of placental carnivorous mammals (Carnivoramorpha, Oxyaenodonta & Hyaenodontida) near the Paleocene-Eocene boundary: a climatic and almost worldwide story"] Geologica Belgica 16/4: 254-261</ref><ref>{{Cite journal |last1=de Vries |first1=D. |last2=Heritage |first2=S. |last3=Borths |first3=M. R. |last4=Sallam |first4=H. M. |last5=Seiffert |first5=E. R. |title=Widespread loss of mammalian lineage and dietary diversity in the early Oligocene of Afro-Arabia |year=2021 |journal=Communications Biology |volume=4 |issue=1 |pages=Article number 1172 |doi=10.1038/s42003-021-02707-9 |doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Fischer |first2=V. |last3=Le Verger |first3=K. |last4=Mennecart |first4=B. |last5=Speijer |first5=R. P. |last6=Peigné |first6=S. |last7=Smith |first7=T. |title=Evolution of European carnivorous mammal assemblages through the Palaeogene |year=2022 |journal=Biological Journal of the Linnean Society |doi=10.1093/biolinnean/blac002}}</ref> Овај ред сисара су чинили натпородица [[Hyaenodontoidea]], породице [[Arfia|Arfiidae]], [[Indohyaenodontidae]], [[Koholia|Koholiidae]], [[Limnocyonidae]] и [[Sinopidae]], родови ''[[Boualitomus]]'', ''[[Eoproviverra]]'', ''[[Furodon]]'', ''[[Galecyon]]'', ''[[Gazinocyon]]'', ''[[Glibzegdouia]]'', ''[[Kyawdawia]]'', ''[[Lahimia]]'', ''[[Paratritemnodon]]'', ''[[Parvavorodon]]'', ''[[Pyrocyon]]'' и ''[[Tritemnodon]]'', [[Parafiletičnost|парафилетску]] натпородицу [[Hyainailouroidea]], као и ихнопородица [[Sarjeantipodidae]] и ихнородови ''[[Creodontipus]]'', ''[[Dischidodacylus]]'', ''[[Sarcotherichnus]]'' и ''[[Zanclonychopus]]''. Стручни назив за чланове овог реда сисара је '''хијаенодонти''', али су такође знани и под неформалним називом '''лажне звијери'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Ред: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Hyaenodonta | * рода хијена ''[[Hyaena]]'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |хијенски зуби |} == Опис == Представници реда Hyaenodonta су по свом изгледу наликовали на сисаре из реда [[Звери|звијери]]. Мањи представници овог реда су наликовали на [[цибетке]] и [[Куне (породица)|куне]], док су веће врсте наликовали на [[Пси|псе]]. Ови сисари су посједовали дуге лобање са уским вилицама које су им омогићавале јак угриз. Омјер величине главе и мозга у поређењу са тјелом код ови сисара, када се упореди са звијерима, је доста другачији. Док су им главе биле доста велике, мозгови су им били мали. Осјећај мириса је био јако изражен код ови сисара. Ноге код ови сисара су сличне ногама [[Хијене|хијена]] и кратке су у поређењу са тјелом<ref name="Prothero">{{cite book |last=Prothero |first=Donald R. |title=The Princeton Field Guide to Prehistoric Mammals |publisher=Princeton University Press |url=https://books.google.com/books?id=eiftDAAAQBAJ&pg=PA125 |year=2016 |page=125 |isbn=9781400884452}}</ref> Представници реда Hyaenodonta су се углавном кретали [[Плантиградно кретање|плантиградно]], иако су неке врсте биле способне и да се крећу [[Дигитиградно кретање|дигитиградно]] или полидигитиградно. Такође, неке врсте су биле способне и да се пењу по дрвећу. Највећи знани представник овог реда сисара је била врста ''[[Simbakubwa|Simbakubwa kutokaafrika]]'', која је била већа и од [[Бели медвед|поларног медвједа]].<ref name="Simbakubwa"/> Сви представници реда Hyaenodonta су посједовали карнасалне зубе (тј. зубе дераче), који имају крунице у облику ножа и њих су користили да би кидали месо, па чак и да би сјекли хрскавицу и кост. Код представника овог реда сисара су то углавном били модификовани први и други горњи [[кутњаци]] (M₁ и M₂) и други и трећи доњи кутњаци (m₂ и m₃), иако су поједини представници овог реда посједовали само M₂/m₃ комбинацију карнасални зуба.<ref name="Gunnell1998">G. F. Gunnell (1998) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}}</ref><ref name="Wang2008">{{Cite book |last=Wang |first=Xiaoming |last2=Tedford |first2=Richard H. |title=Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History |url=https://www.jstor.org/stable/10.7312/wang13528 |location=New York |publisher=Columbia University Press |year=2008 |isbn=978-0-231-13528-3 |pages=1}}</ref><ref name="Solé-Amson2015">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref> Код представника породице [[Limnocyonidae]] трећи пар кутњака (M₃/m₃) није био присутан у вилицама или је био знатно умањен (тј. редукован).<ref name="Gunnell1998"/><ref name="Morlo2005">M. Morlo and G. F. Gunnell (2005) [https://www.researchgate.net/publication/232665912_New_species_of_Limnocyon_Mammalia_Creodonta_from_the_Bridgerian_Middle_Eocene "New species of ''Limnocyon'' (Mammalia, Creodonta) from the Bridgerian (middle Eocene)."] Journal of Vertebrate Paleontology 25(1):251-255</ref><ref>Andreas Johann Lang, Thomas Engler, Thomas Martin (2021) [https://onlinelibrary.wiley.com/doi/pdf/10.1002/jmor.21429 "Dental topographic and three-dimensional geometric morphometric analysis of carnassialization in different clades of carnivorous mammals (Dasyuromorphia, Carnivora, Hyaenodonta)"] Journal of Morphology; 1–18.</ref> Поред ови карнасални зуба, и четврти пар горњи [[Преткутњаци|преткутњака]] (P₄) и први пар доњи кутњака (m₁) је био оштар и у облику ножа.<ref name="Solé-Amson2015"/> Зуби код сисара из реда Hyaenodonta су били више прилагођени за резање меса и тетива него за дробљење костију.<ref name="Wang2008"/><ref>David Lambert and the Diagram Group (1985) ''"The Field Guide to Prehistoric Life."'' New York: Facts on File Publications, {{ISBN|0-8160-1125-7}}</ref> За разлику од звијери, представници овог реда сисара су у току свог одрастања спорије мјењали своје зубе, из млијечних у трајне зубе.<ref name="Matthew2017"/> Према истраживањима везаним за врсте из рода ''[[Hyaenodon]]'', младунцима је било потребно 3 до 4 године да би им изникли сви зуби, што указује на дугу фазу адолесценције. Такође је утврђено да код сјеверноамерички врста из рода ''Hyaenodon'' је прво ницао први горњи пар [[Преткутњаци|преткутњака]] (P₁) прије првог пара горњи кутњака (M₁), док је то код европских врсти обрнуто.<ref name="ReferenceC">{{cite journal |last1=Bastl |first1=Katharina Anna |year=2013 |title=First evidence of the tooth eruption sequence of the upper jaw in ''Hyaenodon'' (Hyaenodontidae, Mammalia) and new information on the ontogenetic development of its dentition |journal=Paläontologische Zeitschrift |volume=88 |issue=4 |pages=481–494 |doi=10.1007/s12542-013-0207-z}}</ref> {{multiple image |align = center |total_width = 900 |image1 = Comparison of Carnivoran and Creodont Carnassials.png |caption1 = <center>илустрација зуба из горње и доње вилице<br>[[вук]]а (ред [[Звери|Carnivora]]) у поређењу са<br>врстама из рода ''[[Hyaenodon]]''<br>(ред Hyaenodonta) и рода ''[[Oxyaena]]''<br>(ред [[Oxyaenidae|Oxyaenodonta]])</center> |image2 = Hyaenodon horridus skull.jpg |caption2 = <center>лобања врсте ''[[Hyaenodon|Hyaenodon horridus]]''</center> |image3 = Sinopa rapax 1.jpg |caption3 = <center>костур врсте ''[[Sinopa (род)|Sinopa rapax]]''</center> }} == Еволуција == Представници реда Hyaenodonta воде поријекло од заједнички сјеверноамерички предака са изумрлим родовима ''[[Altacreodus]]'' и ''[[Tinerhodon]]'', који су се разгранали у двије одвојене линије сисара у периоду касне [[Креда (периода)|креде]] (око 78,47 милиона година).<ref name="Borths-Stevens2017"/> Процјењено је да су се представници реда Hyaenodonta као група сисара развили у периоду касне креде (око 70,4 милиона година) на простору Европе, одакле су се касније (почетком [[палеоцен]]а) проширили на простор Африке, Азије и Сјеверне Америке.<ref name="Simbakubwa"/> Раније се сматрало да је Африка била мјесто гдје су се ови сисари прво развили.<ref name="Solé2013"/><ref name="ReferenceA">{{cite journal |last1=Laudet |first1=V. |last2=Grohé |first2=C. |last3=Morlo |first3=M. |last4=Chaimanee |first4=Y. |last5=Blondel |first5=C. |last6=Coster |first6=P. |last7=Valentin |first7=X. |last8=Salem |first8=M. |last9=Bilal |first9=A. A. |last10=Jaeger |first10=J. J. |last11=Brunet |first11=M. |title=New Apterodontinae (Hyaenodontida) from the Eocene Locality of Dur At-Talah (Libya): Systematic, Paleoecological and Phylogenetical Implications |journal=PLOS ONE |volume=7 |issue=11 |year=2012 |pages=e49054 |doi=10.1371/journal.pone.0049054 |pmid=23185292 |pmc=3504055 |bibcode=2012PLoSO...749054G |doi-access=free}}</ref> На простор Азије су ови сисари доспјели или преко Европе или из Африке преко [[Индија|Индије]], а на простор Сјеверне Америке или преко Европе или преко Азије.<ref name="Solé2013"/> Најранији знани представник овог реда сисара је била врста ''[[Lahimia|Lahimia selloumi]]'', која се живјела средином палеоцена (од 61,6 до 59,2 милиона година) на простору [[Мароко|Марока]]. Ипак најстарији фосилни доказ о постојању ови сисара су окамењени отисци стопала начињени у на простору фосилни локалитета из Поркјупајн Хилс геолошке формације у [[Алберта|Алберти]] ([[Канада]]) од стране ихноврсте ''[[Sarjeantipes|Sarjeantipes whitea]]''.<ref>McCrea, R. T., Pemberton, S. G. & Currie, P. J. (2004) [https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/10420940490442313 "New Ichnotaxa of Mammal and Reptile Tracks from the Upper Paleocene of Alberta."] Ichnos, 11(3-4), 323–339.</ref> Најкаснији знани представник овог реда сисара је била врста ''[[Dissopsalis|Dissopsalis carnifex]]'', која се живјела крајем [[миоцен]]а (од 16,1 до 8,8 милиона година) на простору [[Индија|Индије]] и [[Пакистан]]а.<ref name="Barry1988">{{cite journal |last1=Barry |first1=J. C. |year=1988 |title=''Dissopsalis'', a middle and late Miocene proviverrine creodont (Mammalia) from Pakistan and Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=48 |issue=1 |pages=25–45 |doi=10.1080/02724634.1988.10011682}}</ref> == Понашање и екологија == Представници реда Hyaenodonta су били копнени [[месојед]]и, који су се прилагодили различитим предаторским [[Еколошка ниша|нишама]].<ref>{{Cite journal |last1=Christison |first1=B. E. |last2=Gaidies |first2=F. |last3=Pineda-Munoz |first3=S. |last4=Evans |first4=A. R. |last5=Gilbert |first5=M. A. |last6=Fraser |first6=D. |year=2021 |title=Dietary niches of creodonts and carnivorans of the late Eocene Cypress Hills Formation |journal=Journal of Mammalogy |volume=in press |doi=10.1093/jmammal/gyab123}}</ref> Мање врсте су биле активне током ноћи, а веће преко дана. Неке врсте су биле способне да се пењу по дрвећу, док су друге живјеле на тлу и ту тражиле свој плијен. Мањи представници овог реда су се хранили са малим плијеном ([[инсекти]]ма, малим [[сисари]]ма, малим [[Птице|птицама]], малим [[гмизавци]]ма и сл.) и са [[Јаје|јајима]], и живјеле су слично као данашње цибетке и куне. Средње велики представници су се хранили са птицама, гмизавцима и малим до средње великим сисарима, и живјеле су слично као данашње лисице, шакали и вукови. Велики представници су били [[предатор]]и који су се хранили са великим сисарима. Неке врсте су такође биле [[сваштојед]]и, а неке [[лешинар]]и. Врсте из рода ''[[Quercytherium]]'' и из потпородице [[Apterodontinae]] су се такође храниле и са [[пужеви]]ма, [[Шкољке|шкољкама]] и [[ракови]]ма<ref name="ReferenceA"/><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref><ref name="Geodiversitas4213"/>. Врсте из потпородице Apterodontinae су биле водоземни, [[Фосоријални организам|полуфосоријални]] сисари који су живјели слично као [[видре]].<ref name="ReferenceA"/> == Систематика == === Историја класификације === Ред Hyaenodonta је раније, као породица Hyaenodontidae, био уврштаван као представник [[Изумирање|изумрлог]] реда [[Creodonta]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref> У каснијим истраживањима се пак утврдило да је ред Creodonta [[Polifilija|полифилетски]] ред сисара, а породица Hyaenodontidae је уврштена у засебан ред сисара Hyaenodonta.<ref name="Solé2013"/><ref name="Simbakubwa"/><ref name="Matthew2017"/><ref name="Geodiversitas4213"/> === Класификација === Класификација реда Hyaenodonta: {|class="wikitable" |- style="vertical-align:top;" | {{Tree list}} * Ред: '''[[Изумирање|†]]Hyaenodonta''' {{small|(Van Valen, 1967)}} (лажне звијери) ** Род: †''[[Eoproviverra]]'' {{small|(Solé, 2014)}} ** Род: †''[[Gazinocyon]]'' {{small|(Polly, 1996)}} ** Род: †''[[Pyrocyon]]'' {{small|(Gingerich & Deustch, 1989)}} ** (нерангирано): †'''''Arfia'' група''' *** Породица: †[[Arfia|Arfiidae]] {{small|(Solé, 2013)}} ** (нерангирано): †'''''Galecyon'' група''' *** Род: †''[[Galecyon]]'' {{small|(Gingerich & Deustch, 1989)}} ** (нерангирано): †'''''Lahimia'' група''' *** Род: †''[[Boualitomus]]'' {{small|(Gheerbrant, 2006)}} *** Род: †''[[Lahimia]]'' {{small|(Solé, 2009)}} *** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': **** †[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] {{small|(Borths, 2020)}} ** Породица: †[[Limnocyonidae]] {{small|(Wortman, 1902)}} ** Породица: †[[Sinopidae]] {{small|(Solé, 2013)}} ** Натпородица: †'''[[Hyaenodontoidea]]''' {{small|(Leidy, 1869)}} *** Породица: †[[Hyaenodontidae]] {{small|(Leidy, 1869)}} *** Породица: †[[Proviverridae]] {{small|(Schlosser, 1886)}} ** (нерангирано): †'''афро-арабијска група''' *** Род: †''[[Paratritemnodon]]'' {{small|(Ranga Rao, 1973)}} *** Род: †''[[Parvavorodon]]'' {{small|(Solé, 2013)}} *** Род: †''[[Furodon]]'' {{small|(Solé, 2013)}} *** (нерангирано): †'''''Indohyaenodon'' група''' **** Род: †''[[Glibzegdouia]]'' {{small|(Crochet, 2001)}} **** Породица: †[[Indohyaenodontidae]] {{small|(Solé, 2013)}} *** (нерангирано): †'''''Kyawdawia'' група''' **** Род: †''[[Kyawdawia]]'' {{small|(Egi, 2005)}} *** (нерангирано): †'''''Tritemnodon'' група''' **** Род: †''[[Tritemnodon]]'' {{small|(Matthew, 1906)}} **** Породица: †[[Koholia|Koholiidae]] {{small|(Crochet, 1988)}} *** Натпородица: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailouroidea]]'''&nbsp;}}^{([[Parafiletičnost|парафилетска]] натпородица)} {{small|(Borths, 2016)}} **** Породица: {{Uline|c=green|&nbsp;†[[Hyainailouridae]]&nbsp;}}^{(парафилетска породица)} {{small|(Pilgrim, 1932)}} **** Породица: †[[Prionogalidae]] {{small|(Morales, 2008)}} **** Породица: †[[Teratodontidae]] {{small|(Savage, 1965)}} ** ихнофосилни представници реда Hyaenodonta: *** Ихнород: †''[[Creodontipus]]'' {{small|(Santamaria, 1989)}} *** Ихнород: †''[[Dischidodacylus]]'' {{small|(Sarjeant & Wilson, 1988)}} *** Ихнород: †''[[Sarcotherichnus]]'' {{small|(Demathieu, 1984)}} *** Ихнород: †''[[Zanclonychopus]]'' {{small|(Sarjeant & Langston, 1994)}} *** Ихнопородица: †[[Sarjeantipodidae]] {{small|(McCrea, Pemberton & Currie, 2004)}} |} === Филогенија === Доље приказани кладограми представљју филогенетске везе реда Hyaenodonta.<ref name="Solé2013"/><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |label1=&nbsp;'''[[Ferae]]'''&nbsp; |1={{clade |1='''[[Pholidotamorpha]]''' |label2=&nbsp;'''[[Pan-Carnivora]]'''&nbsp; |2={{clade |1=†'''[[Oxyaenidae|Oxyaenodonta]]''' |2={{clade |1='''[[Carnivoramorpha]]''' |label2=&nbsp;†'''Hyaenodonta'''&nbsp; |sublabel2=&nbsp;''sensu lato''&nbsp; |2={{clade |thickness2=2 |grouplabel1={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†'''''Altacreodus''/''Tinerhodon'' група'''&nbsp;}} |1={{clade |1=†''[[Altacreodus]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Tinerhodon]]'' |barend2=#EE7F2D }} |sublabel2=&nbsp;'''••••••>'''&nbsp; |style2=background-color:#C0C0C0 |state2=dashed |2=†'''Hyaenodonta''' {{small|(''sensu stricto'')}} }} }} }} }} }} {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=21% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=24% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=30% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=35% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Hyaenodonta'''&nbsp; |sublabel1=&nbsp;''sensu stricto''<br>'''••••••>'''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |state1=dashed |1={{clade |thickness=2 |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |thickness=2 |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1=†'''[[Hyaenodontidae]]''' |2=†'''[[Proviverridae]]''' }} }} |2={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |3={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |thickness=2 |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |thickness=2 |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x=†'''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар кладуса [[Pan-Carnivora]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-76.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-72.1 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-72.1 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-76.0 till:-72.1 color:l-green text:<== from:-72.1 till:-66.043 color:l-green text:[[Maastrichtian|Maast.]] from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|S.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Th.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bar.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|A.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdi.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|L.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|S.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|M.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-76.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Upper Cretaceous]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pl.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-76.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Q.]] bar:era-erathem-top from:-76.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-76.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-70.0 till:-66.043 text:[[Altacreodus]] bar:NAM2 color:orange from:-56.5 till:-55.8 text:[[Tinerhodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-63.8 till:-8.8 text:Hyaenodonta bar:NAM4 color:l-green from:-0 till:-66.043 text:[[Carnivoramorpha]] bar:NAM5 color:blue from:-60.9 till:-37.2 text:[[Oxyaenidae|Oxyaenodonta]] </timeline> === Унутар реда Hyaenodonta === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfia (Arfiidae)]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholia (Koholiidae)]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Pan-Carnivora]] * [[Creodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Hyaenodonta}} * [https://www.youtube.com/watch?v=Nol3cetTwtI Benjamin Burger - "Lecture 80 - Meat Eating Mammals: Creodonts and Carnivores"] * [https://www.youtube.com/watch?v=HnDrKAtwGHs Benjamin Burger - "Lecture 80a - Hyainailouroidea Creodonts: a post-Eocene group"] * [https://www.youtube.com/watch?v=VsIZxFvv5r4 Dr. Polaris - "Hyaenodonts: The Razor Jaws"] * [https://www.youtube.com/watch?v=rK2nvNxAuk4 PBS Eons - "When Giant Hypercarnivores Prowled Africa"] {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q22286707}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] nrzu150ausk0ybxi2xpwdkprlnjkgpn 0 4182599 25114062 24068474 2022-07-19T13:42:08Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS24A.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Korice A, ZS-23 Tajna nemoguće sekire. Autor korica: Đankarlo Alesandrini.]][[Датотека:ZS24B.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Korice B. Autor: Aleksa Gajić, 2020.]] [[Датотека:Mystere243Astronave.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Martyn Mystere #243. Originalna naslovnica drugog dela epizode. Autor korica: Đankarlo Alesandrini, 2002.]] '''''Tajna nemoguće sekire''''' je epizoda strip serijala [[Марти Мистерија|Marti Misterija]] objavljena u Srbiji u #24. obnovljene edicije [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|Zlatne serije]] koju je pokrenuo [[Весели четвртак|Veseli četvrtak]].<ref>Sve epizode objavljene u obnovljenoj ediciji mogu se pogledati [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|ovde]].</ref> Sveska je izašla [[8. октобар|8. oktobra]] 2020. god. i koštala 350 dinara (3,45 $; 2,96 €). epizoda je ima ukupno 187 strana. == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u Italiji u dva nastavka u izdanju Bonelija u okviru regularne mesečne edicije #242 i #243 pod nazivom ''La scure incantanta'' <ref>https://shop.sergiobonelli.it/scheda/4764/La-scure-incantata.html (8.10.2020)</ref> i ''L'astronave degli esseri perduti'' <ref>(https://shop.sergiobonelli.it/scheda/4765/L-astronave-degli-esseri-perduti.html (8.10.2020).</ref> Sveske su originalno izašle [[11. мај|11. maja]] 2002. i [[12. јун|12. juna]] 2002. == Kratak sadržaj == Marti prima u goste g. Makvivera. Kolekcionar jeftinih avanturističkih romana iz 19. veka sa Divljeg zapada, Makviver je otkrio romane o Za-Te-Neju koji je uspevao da pobedi veliki broj protivnika neobičnom sekirom. Na jednoj kućnoj rasprodaji našao je naslovnu stranicu romana o Za Tene Ju u odličnom stanju. Tragajući za piscem romana, Makviver sa suprugom stiže u Berd Centar (malo mesto u Ilinoji). Uspeva da pronađe unuka pisca, Ron Makačona, koji kod kuće čuva sekiru koju Za-Te-Nej koristi u svojim romanima. Na insistiranje Mekvivera, Makačon mu prodaje sekiru, da bi Mekviver kasnije ustanovio da ona ima magične moći samo u njegovoj ruci. Kada bi je bacio u bilo koju stranu, sekira bi pod komandom njegovih misli mogla da pogodi bilo koji cilj ili da mu se vrati u ruku. Mekviver želi da Marti ispita tajnu ove sekire. Radnja se vraća u 1857. godinu. U Berd Centru u Ilinoji. Profesor i naučnik Virus (poznat po tome što je otkrio elektricitet skoro 80 godina pre Nikole Tesle) unajmio je Majka, plaćenika i nindžu, da ubije Za Te Neja. Majk se vraća, ali nije u potpunosti obavio zadatak. On objašnjava da je pratio Za Te Neja do njegove kolibe, uspeo da uđe u nju i u tajnom prolazu iza kamina pronašao svemirski brod, ukupan pod zemljom. Brod je očuvan, tako da je Majk pronašao kosture dvoje astronauta neljudskog porekla, ali i mesto na kome je u brodu stajala Za Te Nejeva sekira. Majk je aktivirao nepoznati mehanizam, koji ga je izbacio u hodnik iza vrata prostorije u kojoj se nalazi svemirski brod. 2002. godina: Marti i Java stižu u Berd Centar. Martiju prilazi mlađi par koji želi da mu ispriča šta mu se desilo pre nekoliko večeri na obližnjem proplanku (Lovers Leap, mesto gde zaljubljeni parovi dolaze da provedu veče). Iz stare opservatorije čuju pucnjeve i kreću nazad u grad, ali na drumu naleću na Za Te Neja, vidno izmorenog i ranjenog. Nakon kratkog razgovora ZTN nestaje sa druma bez ikakvih tragova. Marti i Java odlaze do razrušene laboratorije. Među olupinama uspevaju da uoče mesto u zidu na kome je stajala Za Te Nejeva sekira. U tom trenutku, nailaze na starca koji se predstavlja kao unuk profesora Virusa, koji ih napada sekirom. ==Tri naslovne strane== Ova epizoda imala je čak tri različite naslovne strane. Korica A je orignalna Alesandrinijeva naslovnica iz 2002. Korice B je nacrtao [[Aleksa Gajić]], a korice C Valter Venturi i Mad Cow (kolor). == Fusnote == {{reflist|30em}} [[Категорија:Марти Мистерија]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Златна серија]] 75l6smknq5v6dqafg15zt11288toli8 25114068 25114062 2022-07-19T13:46:50Z Dukae1969 184906 dodati odeljci wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS24A.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Korice A, ZS-23 Tajna nemoguće sekire. Autor korica: Đankarlo Alesandrini.]][[Датотека:ZS24B.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Korice B. Autor: Aleksa Gajić, 2020.]] [[Датотека:Mystere243Astronave.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Martyn Mystere #243. Originalna naslovnica drugog dela epizode. Autor korica: Đankarlo Alesandrini, 2002.]] '''''Tajna nemoguće sekire''''' je epizoda strip serijala [[Марти Мистерија|Marti Misterija]] objavljena u Srbiji u #24. obnovljene edicije [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|Zlatne serije]] koju je pokrenuo [[Весели четвртак|Veseli četvrtak]].<ref>Sve epizode objavljene u obnovljenoj ediciji mogu se pogledati [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|ovde]].</ref> Sveska je izašla [[8. октобар|8. oktobra]] 2020. god. i koštala 350 dinara (3,45 $; 2,96 €). epizoda je ima ukupno 187 strana. == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u Italiji u dva nastavka u izdanju Bonelija u okviru regularne mesečne edicije #242 i #243 pod nazivom ''La scure incantanta'' <ref>https://shop.sergiobonelli.it/scheda/4764/La-scure-incantata.html (8.10.2020)</ref> i ''L'astronave degli esseri perduti'' <ref>(https://shop.sergiobonelli.it/scheda/4765/L-astronave-degli-esseri-perduti.html (8.10.2020).</ref> Sveske su originalno izašle [[11. мај|11. maja]] 2002. i [[12. јун|12. juna]] 2002. == Kratak sadržaj == Marti prima u goste g. Makvivera. Kolekcionar jeftinih avanturističkih romana iz 19. veka sa Divljeg zapada, Makviver je otkrio romane o Za-Te-Neju koji je uspevao da pobedi veliki broj protivnika neobičnom sekirom. Na jednoj kućnoj rasprodaji našao je naslovnu stranicu romana o Za Tene Ju u odličnom stanju. Tragajući za piscem romana, Makviver sa suprugom stiže u Berd Centar (malo mesto u Ilinoji). Uspeva da pronađe unuka pisca, Ron Makačona, koji kod kuće čuva sekiru koju Za-Te-Nej koristi u svojim romanima. Na insistiranje Mekvivera, Makačon mu prodaje sekiru, da bi Mekviver kasnije ustanovio da ona ima magične moći samo u njegovoj ruci. Kada bi je bacio u bilo koju stranu, sekira bi pod komandom njegovih misli mogla da pogodi bilo koji cilj ili da mu se vrati u ruku. Mekviver želi da Marti ispita tajnu ove sekire. Radnja se vraća u 1857. godinu. U Berd Centru u Ilinoji. Profesor i naučnik Virus (poznat po tome što je otkrio elektricitet skoro 80 godina pre Nikole Tesle) unajmio je Majka, plaćenika i nindžu, da ubije Za Te Neja. Majk se vraća, ali nije u potpunosti obavio zadatak. On objašnjava da je pratio Za Te Neja do njegove kolibe, uspeo da uđe u nju i u tajnom prolazu iza kamina pronašao svemirski brod, ukupan pod zemljom. Brod je očuvan, tako da je Majk pronašao kosture dvoje astronauta neljudskog porekla, ali i mesto na kome je u brodu stajala Za Te Nejeva sekira. Majk je aktivirao nepoznati mehanizam, koji ga je izbacio u hodnik iza vrata prostorije u kojoj se nalazi svemirski brod. 2002. godina: Marti i Java stižu u Berd Centar. Martiju prilazi mlađi par koji želi da mu ispriča šta mu se desilo pre nekoliko večeri na obližnjem proplanku (Lovers Leap, mesto gde zaljubljeni parovi dolaze da provedu veče). Iz stare opservatorije čuju pucnjeve i kreću nazad u grad, ali na drumu naleću na Za Te Neja, vidno izmorenog i ranjenog. Nakon kratkog razgovora ZTN nestaje sa druma bez ikakvih tragova. Marti i Java odlaze do razrušene laboratorije. Među olupinama uspevaju da uoče mesto u zidu na kome je stajala Za Te Nejeva sekira. U tom trenutku, nailaze na starca koji se predstavlja kao unuk profesora Virusa, koji ih napada sekirom. ==Tri naslovne strane== Ova epizoda imala je čak tri različite naslovne strane. Korica A je orignalna Alesandrinijeva naslovnica iz 2002. Korice B je nacrtao [[Aleksa Gajić]], a korice C Valter Venturi i Mad Cow (kolor). ==Nastavak== Nastavak ove epizode objavljen je u #57 redovne edicije Marti misterije pod nazivom [[Za-Te-Nejeva senka (strip) |Za-Te-Nejeva senka]] 21. februara 2021. ==Prethodna i naredna sveska Zlatne serije== Prethodna sveska Zlatne serije nosila je naziv ''[[Ostrvo demona (strip)|Ostrvo demona]]'' (#23), a naredna ''[[Senka koja je izazvala Šerloka Holmsa (strip)|Senka koja je izazvala Šerloka Holmsa]]'' (#25) == Fusnote == {{reflist|30em}} [[Категорија:Марти Мистерија]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Златна серија]] 90goyfc3bgwvn1id9h54wy6yoaupg38 25114069 25114068 2022-07-19T13:47:11Z Dukae1969 184906 /* Nastavak */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS24A.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Korice A, ZS-23 Tajna nemoguće sekire. Autor korica: Đankarlo Alesandrini.]][[Датотека:ZS24B.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Korice B. Autor: Aleksa Gajić, 2020.]] [[Датотека:Mystere243Astronave.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Martyn Mystere #243. Originalna naslovnica drugog dela epizode. Autor korica: Đankarlo Alesandrini, 2002.]] '''''Tajna nemoguće sekire''''' je epizoda strip serijala [[Марти Мистерија|Marti Misterija]] objavljena u Srbiji u #24. obnovljene edicije [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|Zlatne serije]] koju je pokrenuo [[Весели четвртак|Veseli četvrtak]].<ref>Sve epizode objavljene u obnovljenoj ediciji mogu se pogledati [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|ovde]].</ref> Sveska je izašla [[8. октобар|8. oktobra]] 2020. god. i koštala 350 dinara (3,45 $; 2,96 €). epizoda je ima ukupno 187 strana. == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u Italiji u dva nastavka u izdanju Bonelija u okviru regularne mesečne edicije #242 i #243 pod nazivom ''La scure incantanta'' <ref>https://shop.sergiobonelli.it/scheda/4764/La-scure-incantata.html (8.10.2020)</ref> i ''L'astronave degli esseri perduti'' <ref>(https://shop.sergiobonelli.it/scheda/4765/L-astronave-degli-esseri-perduti.html (8.10.2020).</ref> Sveske su originalno izašle [[11. мај|11. maja]] 2002. i [[12. јун|12. juna]] 2002. == Kratak sadržaj == Marti prima u goste g. Makvivera. Kolekcionar jeftinih avanturističkih romana iz 19. veka sa Divljeg zapada, Makviver je otkrio romane o Za-Te-Neju koji je uspevao da pobedi veliki broj protivnika neobičnom sekirom. Na jednoj kućnoj rasprodaji našao je naslovnu stranicu romana o Za Tene Ju u odličnom stanju. Tragajući za piscem romana, Makviver sa suprugom stiže u Berd Centar (malo mesto u Ilinoji). Uspeva da pronađe unuka pisca, Ron Makačona, koji kod kuće čuva sekiru koju Za-Te-Nej koristi u svojim romanima. Na insistiranje Mekvivera, Makačon mu prodaje sekiru, da bi Mekviver kasnije ustanovio da ona ima magične moći samo u njegovoj ruci. Kada bi je bacio u bilo koju stranu, sekira bi pod komandom njegovih misli mogla da pogodi bilo koji cilj ili da mu se vrati u ruku. Mekviver želi da Marti ispita tajnu ove sekire. Radnja se vraća u 1857. godinu. U Berd Centru u Ilinoji. Profesor i naučnik Virus (poznat po tome što je otkrio elektricitet skoro 80 godina pre Nikole Tesle) unajmio je Majka, plaćenika i nindžu, da ubije Za Te Neja. Majk se vraća, ali nije u potpunosti obavio zadatak. On objašnjava da je pratio Za Te Neja do njegove kolibe, uspeo da uđe u nju i u tajnom prolazu iza kamina pronašao svemirski brod, ukupan pod zemljom. Brod je očuvan, tako da je Majk pronašao kosture dvoje astronauta neljudskog porekla, ali i mesto na kome je u brodu stajala Za Te Nejeva sekira. Majk je aktivirao nepoznati mehanizam, koji ga je izbacio u hodnik iza vrata prostorije u kojoj se nalazi svemirski brod. 2002. godina: Marti i Java stižu u Berd Centar. Martiju prilazi mlađi par koji želi da mu ispriča šta mu se desilo pre nekoliko večeri na obližnjem proplanku (Lovers Leap, mesto gde zaljubljeni parovi dolaze da provedu veče). Iz stare opservatorije čuju pucnjeve i kreću nazad u grad, ali na drumu naleću na Za Te Neja, vidno izmorenog i ranjenog. Nakon kratkog razgovora ZTN nestaje sa druma bez ikakvih tragova. Marti i Java odlaze do razrušene laboratorije. Među olupinama uspevaju da uoče mesto u zidu na kome je stajala Za Te Nejeva sekira. U tom trenutku, nailaze na starca koji se predstavlja kao unuk profesora Virusa, koji ih napada sekirom. ==Tri naslovne strane== Ova epizoda imala je čak tri različite naslovne strane. Korica A je orignalna Alesandrinijeva naslovnica iz 2002. Korice B je nacrtao [[Aleksa Gajić]], a korice C Valter Venturi i Mad Cow (kolor). ==Nastavak== Nastavak ove epizode objavljen je u #57 redovne edicije Marti misterije pod nazivom [[''Za-Te-Nejeva senka'' (strip) |Za-Te-Nejeva senka]] 21. februara 2021. ==Prethodna i naredna sveska Zlatne serije== Prethodna sveska Zlatne serije nosila je naziv ''[[Ostrvo demona (strip)|Ostrvo demona]]'' (#23), a naredna ''[[Senka koja je izazvala Šerloka Holmsa (strip)|Senka koja je izazvala Šerloka Holmsa]]'' (#25) == Fusnote == {{reflist|30em}} [[Категорија:Марти Мистерија]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Златна серија]] 7ooz3zcx5q879t70hnqdjdtm4rpi2nb 25114072 25114069 2022-07-19T13:47:40Z Dukae1969 184906 /* Nastavak */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS24A.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Korice A, ZS-23 Tajna nemoguće sekire. Autor korica: Đankarlo Alesandrini.]][[Датотека:ZS24B.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Korice B. Autor: Aleksa Gajić, 2020.]] [[Датотека:Mystere243Astronave.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Martyn Mystere #243. Originalna naslovnica drugog dela epizode. Autor korica: Đankarlo Alesandrini, 2002.]] '''''Tajna nemoguće sekire''''' je epizoda strip serijala [[Марти Мистерија|Marti Misterija]] objavljena u Srbiji u #24. obnovljene edicije [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|Zlatne serije]] koju je pokrenuo [[Весели четвртак|Veseli četvrtak]].<ref>Sve epizode objavljene u obnovljenoj ediciji mogu se pogledati [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|ovde]].</ref> Sveska je izašla [[8. октобар|8. oktobra]] 2020. god. i koštala 350 dinara (3,45 $; 2,96 €). epizoda je ima ukupno 187 strana. == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u Italiji u dva nastavka u izdanju Bonelija u okviru regularne mesečne edicije #242 i #243 pod nazivom ''La scure incantanta'' <ref>https://shop.sergiobonelli.it/scheda/4764/La-scure-incantata.html (8.10.2020)</ref> i ''L'astronave degli esseri perduti'' <ref>(https://shop.sergiobonelli.it/scheda/4765/L-astronave-degli-esseri-perduti.html (8.10.2020).</ref> Sveske su originalno izašle [[11. мај|11. maja]] 2002. i [[12. јун|12. juna]] 2002. == Kratak sadržaj == Marti prima u goste g. Makvivera. Kolekcionar jeftinih avanturističkih romana iz 19. veka sa Divljeg zapada, Makviver je otkrio romane o Za-Te-Neju koji je uspevao da pobedi veliki broj protivnika neobičnom sekirom. Na jednoj kućnoj rasprodaji našao je naslovnu stranicu romana o Za Tene Ju u odličnom stanju. Tragajući za piscem romana, Makviver sa suprugom stiže u Berd Centar (malo mesto u Ilinoji). Uspeva da pronađe unuka pisca, Ron Makačona, koji kod kuće čuva sekiru koju Za-Te-Nej koristi u svojim romanima. Na insistiranje Mekvivera, Makačon mu prodaje sekiru, da bi Mekviver kasnije ustanovio da ona ima magične moći samo u njegovoj ruci. Kada bi je bacio u bilo koju stranu, sekira bi pod komandom njegovih misli mogla da pogodi bilo koji cilj ili da mu se vrati u ruku. Mekviver želi da Marti ispita tajnu ove sekire. Radnja se vraća u 1857. godinu. U Berd Centru u Ilinoji. Profesor i naučnik Virus (poznat po tome što je otkrio elektricitet skoro 80 godina pre Nikole Tesle) unajmio je Majka, plaćenika i nindžu, da ubije Za Te Neja. Majk se vraća, ali nije u potpunosti obavio zadatak. On objašnjava da je pratio Za Te Neja do njegove kolibe, uspeo da uđe u nju i u tajnom prolazu iza kamina pronašao svemirski brod, ukupan pod zemljom. Brod je očuvan, tako da je Majk pronašao kosture dvoje astronauta neljudskog porekla, ali i mesto na kome je u brodu stajala Za Te Nejeva sekira. Majk je aktivirao nepoznati mehanizam, koji ga je izbacio u hodnik iza vrata prostorije u kojoj se nalazi svemirski brod. 2002. godina: Marti i Java stižu u Berd Centar. Martiju prilazi mlađi par koji želi da mu ispriča šta mu se desilo pre nekoliko večeri na obližnjem proplanku (Lovers Leap, mesto gde zaljubljeni parovi dolaze da provedu veče). Iz stare opservatorije čuju pucnjeve i kreću nazad u grad, ali na drumu naleću na Za Te Neja, vidno izmorenog i ranjenog. Nakon kratkog razgovora ZTN nestaje sa druma bez ikakvih tragova. Marti i Java odlaze do razrušene laboratorije. Među olupinama uspevaju da uoče mesto u zidu na kome je stajala Za Te Nejeva sekira. U tom trenutku, nailaze na starca koji se predstavlja kao unuk profesora Virusa, koji ih napada sekirom. ==Tri naslovne strane== Ova epizoda imala je čak tri različite naslovne strane. Korica A je orignalna Alesandrinijeva naslovnica iz 2002. Korice B je nacrtao [[Aleksa Gajić]], a korice C Valter Venturi i Mad Cow (kolor). ==Nastavak== Nastavak ove epizode objavljen je u #57 redovne edicije Marti misterije pod nazivom [[Za-Te-Nejeva senka (strip)|Za-Te-Nejeva senka]], 21. februara 2021. ==Prethodna i naredna sveska Zlatne serije== Prethodna sveska Zlatne serije nosila je naziv ''[[Ostrvo demona (strip)|Ostrvo demona]]'' (#23), a naredna ''[[Senka koja je izazvala Šerloka Holmsa (strip)|Senka koja je izazvala Šerloka Holmsa]]'' (#25) == Fusnote == {{reflist|30em}} [[Категорија:Марти Мистерија]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Златна серија]] kmgo3n8727j0ye7fr9br2zwbcou6svm 25114073 25114072 2022-07-19T13:47:55Z Dukae1969 184906 /* Nastavak */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS24A.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Korice A, ZS-23 Tajna nemoguće sekire. Autor korica: Đankarlo Alesandrini.]][[Датотека:ZS24B.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Korice B. Autor: Aleksa Gajić, 2020.]] [[Датотека:Mystere243Astronave.jpg|мини|upright=1.25|десно|240п|Martyn Mystere #243. Originalna naslovnica drugog dela epizode. Autor korica: Đankarlo Alesandrini, 2002.]] '''''Tajna nemoguće sekire''''' je epizoda strip serijala [[Марти Мистерија|Marti Misterija]] objavljena u Srbiji u #24. obnovljene edicije [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|Zlatne serije]] koju je pokrenuo [[Весели четвртак|Veseli četvrtak]].<ref>Sve epizode objavljene u obnovljenoj ediciji mogu se pogledati [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|ovde]].</ref> Sveska je izašla [[8. октобар|8. oktobra]] 2020. god. i koštala 350 dinara (3,45 $; 2,96 €). epizoda je ima ukupno 187 strana. == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u Italiji u dva nastavka u izdanju Bonelija u okviru regularne mesečne edicije #242 i #243 pod nazivom ''La scure incantanta'' <ref>https://shop.sergiobonelli.it/scheda/4764/La-scure-incantata.html (8.10.2020)</ref> i ''L'astronave degli esseri perduti'' <ref>(https://shop.sergiobonelli.it/scheda/4765/L-astronave-degli-esseri-perduti.html (8.10.2020).</ref> Sveske su originalno izašle [[11. мај|11. maja]] 2002. i [[12. јун|12. juna]] 2002. == Kratak sadržaj == Marti prima u goste g. Makvivera. Kolekcionar jeftinih avanturističkih romana iz 19. veka sa Divljeg zapada, Makviver je otkrio romane o Za-Te-Neju koji je uspevao da pobedi veliki broj protivnika neobičnom sekirom. Na jednoj kućnoj rasprodaji našao je naslovnu stranicu romana o Za Tene Ju u odličnom stanju. Tragajući za piscem romana, Makviver sa suprugom stiže u Berd Centar (malo mesto u Ilinoji). Uspeva da pronađe unuka pisca, Ron Makačona, koji kod kuće čuva sekiru koju Za-Te-Nej koristi u svojim romanima. Na insistiranje Mekvivera, Makačon mu prodaje sekiru, da bi Mekviver kasnije ustanovio da ona ima magične moći samo u njegovoj ruci. Kada bi je bacio u bilo koju stranu, sekira bi pod komandom njegovih misli mogla da pogodi bilo koji cilj ili da mu se vrati u ruku. Mekviver želi da Marti ispita tajnu ove sekire. Radnja se vraća u 1857. godinu. U Berd Centru u Ilinoji. Profesor i naučnik Virus (poznat po tome što je otkrio elektricitet skoro 80 godina pre Nikole Tesle) unajmio je Majka, plaćenika i nindžu, da ubije Za Te Neja. Majk se vraća, ali nije u potpunosti obavio zadatak. On objašnjava da je pratio Za Te Neja do njegove kolibe, uspeo da uđe u nju i u tajnom prolazu iza kamina pronašao svemirski brod, ukupan pod zemljom. Brod je očuvan, tako da je Majk pronašao kosture dvoje astronauta neljudskog porekla, ali i mesto na kome je u brodu stajala Za Te Nejeva sekira. Majk je aktivirao nepoznati mehanizam, koji ga je izbacio u hodnik iza vrata prostorije u kojoj se nalazi svemirski brod. 2002. godina: Marti i Java stižu u Berd Centar. Martiju prilazi mlađi par koji želi da mu ispriča šta mu se desilo pre nekoliko večeri na obližnjem proplanku (Lovers Leap, mesto gde zaljubljeni parovi dolaze da provedu veče). Iz stare opservatorije čuju pucnjeve i kreću nazad u grad, ali na drumu naleću na Za Te Neja, vidno izmorenog i ranjenog. Nakon kratkog razgovora ZTN nestaje sa druma bez ikakvih tragova. Marti i Java odlaze do razrušene laboratorije. Među olupinama uspevaju da uoče mesto u zidu na kome je stajala Za Te Nejeva sekira. U tom trenutku, nailaze na starca koji se predstavlja kao unuk profesora Virusa, koji ih napada sekirom. ==Tri naslovne strane== Ova epizoda imala je čak tri različite naslovne strane. Korica A je orignalna Alesandrinijeva naslovnica iz 2002. Korice B je nacrtao [[Aleksa Gajić]], a korice C Valter Venturi i Mad Cow (kolor). ==Nastavak== Nastavak ove epizode objavljen je u #57 redovne edicije Marti misterije pod nazivom [[Za-Te-Nejeva senka (strip)|''Za-Te-Nejeva senka'']], 21. februara 2021. ==Prethodna i naredna sveska Zlatne serije== Prethodna sveska Zlatne serije nosila je naziv ''[[Ostrvo demona (strip)|Ostrvo demona]]'' (#23), a naredna ''[[Senka koja je izazvala Šerloka Holmsa (strip)|Senka koja je izazvala Šerloka Holmsa]]'' (#25) == Fusnote == {{reflist|30em}} [[Категорија:Марти Мистерија]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Златна серија]] 6y76xukfiqnmu8p2d95q10a6rxfit92 2 4188813 25115180 24589729 2022-07-20T09:28:28Z Elserbio00 265831 wikitext text/x-wiki '''Револуционарне оружане снаге''' ({{Јез-шп|Fuerzas Armadas Revolucionarias}}, '''FAR''') су [[оружане снаге]] [[Република Куба|Републике Кубе]]. Обухватају [[Револуционарна војска (Куба)|копнену војску]], [[Револуционарна ратна морнарица (Куба)|ратну морнарицу]], [[Револуционарно ратно ваздухупловство и противваздухопловна одбрана (Куба)|ратно ваздухопловство и противаздухопловну одбрану]] и остале паравојне формације, као што су [[Милиција територијалних трупа]], [[Омладинска радничка армија]], [[Одбрамбено-производне бригаде]], [[Организација цивилне одбране]] и [[Национални институт резервиста]]. Све ове формације подређене су Министарству Револуционарних оружаних снага. Оружане снаге су дуго била најмоћнија институција на Куби.<ref>{{cite web|url=http://ctp.iccas.miami.edu/Research_Studies/BLatell.pdf|title=The Cuban military and transition dynamics|archive-url=https://web.archive.org/web/20090326012540/http://ctp.iccas.miami.edu/Research_Studies/BLatell.pdf|archive-date=2009-03-26|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref> Војска управља многим предузећима у кључним економским секторима који представљају око 4% кубанске привреде.<ref name="leogrande">{{cite web|url=https://www.huffingtonpost.com/entry/does-the-cuban-military-really-control-sixty-percent_us_59530b0ee4b0f078efd985d8|title=Does the Cuban Military Really Control Sixty Percent of the Economy?|date=2017-06-28|work=Huffington Post}}</ref><ref name="suchlicki">{{cite web|url=http://ctp.iccas.miami.edu/website_documents/Challenges.pdf|title=Challenges to a Post-Castro Cuba|work=Harvard International Review|archive-url=https://web.archive.org/web/20100610184852/http://ctp.iccas.miami.edu/website_documents/Challenges.pdf|archive-date=2010-06-10|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref><ref name="cancubachange">{{cite journal|author=Carl Gershman and Orlando Gutierrez|date=January 2009|title=Can Cuba Change?|url=http://www.journalofdemocracy.org/articles/gratis/Gutierrez.pdf|journal=Journal of Democracy|volume=20|issue=1}}{{Dead link|date=July 2019|bot=InternetArchiveBot|fix-attempted=yes}}</ref> У бројним говорима, [[Раул Кастро]] је истакао улогу војске као „народног партнера“.<ref>{{cite web|url=http://www.icdcprague.org/download/speeches/Maria_Werlau_ENG.pdf|title=The Outlook for Cuba and What International Actors Should Avoid|author=Claudia Zilla|archive-url=https://web.archive.org/web/20090606023327/http://icdcprague.org/download/speeches/Maria_Werlau_ENG.pdf|archive-date=2009-06-06|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref> sjldrzadro1n9whdoecexv7av5zdg82 25115187 25115180 2022-07-20T09:32:09Z Elserbio00 265831 wikitext text/x-wiki '''Револуционарне оружане снаге''' ({{Јез-шп|Fuerzas Armadas Revolucionarias}}, '''FAR''') су [[оружане снаге]] [[Република Куба|Републике Кубе]]. Обухватају [[Револуционарна војска (Куба)|копнену војску]], [[Револуционарна ратна морнарица (Куба)|ратну морнарицу]], [[Револуционарно ратно ваздухупловство и противваздухопловна одбрана (Куба)|ратно ваздухопловство и противаздухопловну одбрану]] и остале паравојне формације, као што су [[Милиција територијалних трупа]], [[Омладинска радничка армија]], [[Одбрамбено-производне бригаде]], [[Организација цивилне одбране]] и [[Национални институт резервиста]]. Све ове формације подређене су Министарству Револуционарних оружаних снага. Оружане снаге су дуго била најмоћнија институција на Куби.<ref>{{cite web|url=http://ctp.iccas.miami.edu/Research_Studies/BLatell.pdf|title=The Cuban military and transition dynamics|archive-url=https://web.archive.org/web/20090326012540/http://ctp.iccas.miami.edu/Research_Studies/BLatell.pdf|archive-date=2009-03-26|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref> Војска управља многим предузећима у кључним економским секторима који представљају око 4% кубанске привреде.<ref name="leogrande">{{cite web|url=https://www.huffingtonpost.com/entry/does-the-cuban-military-really-control-sixty-percent_us_59530b0ee4b0f078efd985d8|title=Does the Cuban Military Really Control Sixty Percent of the Economy?|date=2017-06-28|work=Huffington Post}}</ref><ref name="suchlicki">{{cite web|url=http://ctp.iccas.miami.edu/website_documents/Challenges.pdf|title=Challenges to a Post-Castro Cuba|work=Harvard International Review|archive-url=https://web.archive.org/web/20100610184852/http://ctp.iccas.miami.edu/website_documents/Challenges.pdf|archive-date=2010-06-10|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref><ref name="cancubachange">{{cite journal|author=Carl Gershman and Orlando Gutierrez|date=January 2009|title=Can Cuba Change?|url=http://www.journalofdemocracy.org/articles/gratis/Gutierrez.pdf|journal=Journal of Democracy|volume=20|issue=1}}{{Dead link|date=July 2019|bot=InternetArchiveBot|fix-attempted=yes}}</ref> У бројним говорима, [[Раул Кастро]] је истакао улогу војске као „народног партнера“.<ref>{{cite web|url=http://www.icdcprague.org/download/speeches/Maria_Werlau_ENG.pdf|title=The Outlook for Cuba and What International Actors Should Avoid|author=Claudia Zilla|archive-url=https://web.archive.org/web/20090606023327/http://icdcprague.org/download/speeches/Maria_Werlau_ENG.pdf|archive-date=2009-06-06|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref> == Историја == Кубанску војску у свом оригиналном облику први су основали 1868. године кубански револуционари током [[Десетогодишњи рат|Десетогодишњег рата]]. Придружила се савезницима у [[Први светски рат|Првом светском рату]] у априлу 1917. године и снабдевала шећером неколико земаља, углавном [[САД]]. Учествала је у бици за Карибе током [[Други светски рат|Другог светског рата]] када је била део савезника под вођством САД. Након што је [[Кубанска револуција]] збацила владу [[Фулхенсио Батиста|Фулхенсија Батисте]], [[Покрет 26. јул]] под вођством [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]] је реорганизован у Револуционарне оружане снаге Кубе. albhibaqla402rly804dr8prtr41jmk 25115215 25115187 2022-07-20T09:48:52Z Elserbio00 265831 wikitext text/x-wiki '''Револуционарне оружане снаге''' ({{Јез-шп|Fuerzas Armadas Revolucionarias}}, '''FAR''') су [[оружане снаге]] [[Република Куба|Републике Кубе]]. Обухватају [[Револуционарна војска (Куба)|копнену војску]], [[Револуционарна ратна морнарица (Куба)|ратну морнарицу]], [[Револуционарно ратно ваздухупловство и противваздухопловна одбрана (Куба)|ратно ваздухопловство и противаздухопловну одбрану]] и остале паравојне формације, као што су [[Милиција територијалних трупа]], [[Омладинска радничка армија]], [[Одбрамбено-производне бригаде]], [[Организација цивилне одбране]] и [[Национални институт резервиста]]. Све ове формације подређене су Министарству Револуционарних оружаних снага. Оружане снаге су дуго била најмоћнија институција на Куби.<ref>{{cite web|url=http://ctp.iccas.miami.edu/Research_Studies/BLatell.pdf|title=The Cuban military and transition dynamics|archive-url=https://web.archive.org/web/20090326012540/http://ctp.iccas.miami.edu/Research_Studies/BLatell.pdf|archive-date=2009-03-26|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref> Војска управља многим предузећима у кључним економским секторима који представљају око 4% кубанске привреде.<ref name="leogrande">{{cite web|url=https://www.huffingtonpost.com/entry/does-the-cuban-military-really-control-sixty-percent_us_59530b0ee4b0f078efd985d8|title=Does the Cuban Military Really Control Sixty Percent of the Economy?|date=2017-06-28|work=Huffington Post}}</ref><ref name="suchlicki">{{cite web|url=http://ctp.iccas.miami.edu/website_documents/Challenges.pdf|title=Challenges to a Post-Castro Cuba|work=Harvard International Review|archive-url=https://web.archive.org/web/20100610184852/http://ctp.iccas.miami.edu/website_documents/Challenges.pdf|archive-date=2010-06-10|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref><ref name="cancubachange">{{cite journal|author=Carl Gershman and Orlando Gutierrez|date=January 2009|title=Can Cuba Change?|url=http://www.journalofdemocracy.org/articles/gratis/Gutierrez.pdf|journal=Journal of Democracy|volume=20|issue=1}}{{Dead link|date=July 2019|bot=InternetArchiveBot|fix-attempted=yes}}</ref> У бројним говорима, [[Раул Кастро]] је истакао улогу војске као „народног партнера“.<ref>{{cite web|url=http://www.icdcprague.org/download/speeches/Maria_Werlau_ENG.pdf|title=The Outlook for Cuba and What International Actors Should Avoid|author=Claudia Zilla|archive-url=https://web.archive.org/web/20090606023327/http://icdcprague.org/download/speeches/Maria_Werlau_ENG.pdf|archive-date=2009-06-06|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref> == Историја == Кубанску војску у свом оригиналном облику први су основали 1868. године кубански револуционари током [[Десетогодишњи рат|Десетогодишњег рата]]. Придружила се савезницима у [[Први светски рат|Првом светском рату]] у априлу 1917. године и снабдевала шећером неколико земаља, углавном [[САД]]. Учествала је у бици за Карибе током [[Други светски рат|Другог светског рата]] када је била део савезника под вођством САД. Након што је [[Кубанска револуција]] збацила владу [[Фулхенсио Батиста|Фулхенсија Батисте]], [[Покрет 26. јул]] под вођством [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]] је реорганизован у Револуционарне оружане снаге Кубе. Током [[Хладни рат|Хладног рата]], [[Совјетски Савез]] је Куби давао и војну и финансијску помоћ. Од 1966. па до краја 1980-их, [[Совјетски Савез|совјетска]] помоћ је омогућила модернизацију кубанских оружаних снага и њено уздизање до ранга најмоћније војске [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. То је уједно омогућило и кубанске интервенције у другим земљама, а прва таква ситуација биле је у [[Гана|Гани]] 1961. године. Две године касније, кубанска војска је била присутна и у [[Алжир|Алжиру]], а до 1978. године је била и у [[Сирија|Сирији]] и [[Етиопија|Етиопији]]. Од 1975. до 1989. године, Куба је интервенисала у [[Ангола|Анголи]], а током 1980-их је учествовала и у [[Никарагва|Никарагви]] и [[Салвадор|Салвадору]]. Тонажа совјетских војних испорука Куби током већег дела 1980-их премашила је испоруке током било ког периода још од јачања војске током [[Кубанска ракетна криза|кубанске ракетне кризе 1962. године]]. Влада је 1989. године покренула чишћење оружаних снага и Министарства унутрашњих послова, осудивши генерал-мајора и хероја Републике Кубе [[Арналдо Очоа|Арналда Очоу]], пуковника Министарства унутрашњих послова [[Антонио де ла Гвардија|Антонија де ла Гвардију]] (Тони ла Гвардија) и бригадног генерала унутрашњих послова [[Патрисио де ла Гвардија|Патрисија де ла Гвардију]] по оптужбама за корупцију и трговину дрогом. Ова пресуда је на Куби позната као "Узрок 1". Очоа и Антонио де ла Гвардија су погубљени. Након погубљења, војска је драстично смањена, Министарство унутрашњих послова стављено је под неформалну контролу начелника Револуционарних оружаних снага генерала [[Раул Кастро|Раула Кастра]] (брата Фидела Кастра), а велики број војних официра пребачен је у Министарство унутрашњих послова. [[Распад Совјетског Савеза]] довео је до слабљења кубанске војне силе. [[Одбрамбена обавештајна агенција|ДИА]] је 1998. године известила да су паравојне војске Кубе претрпеле знатну деградацију морала и обуке током претходних седам година, али су и даље задржале потенцијал да „непријатељску инвазију учине скупом".<ref name="Bender">Bryan Bender, "DIA expresses concern over Cuban intelligence activity", [[Jane's Defence Weekly]], 13 May 1998, p. 7</ref> Куба је такође усвојила стратегију „рата народа“ која наглашава одбрамбену природу њених способности. Дана 14. септембра 2012. године, кубански високи генерал пристао је да даље продуби војну сарадњу са [[Кина|Кином]] током посете [[Пекинг|Пекингу]]. Он је рекао да је Куба спремна да унапреди размену са [[Народноослободилачка војска Кине|кинеском војском]] и ојача билатералну сарадњу у обуци особља и другим областима. Кубанска војна моћ је нагло смањена губитком совјетских субвенција након завршетка Хладног рата, а данас Револуционарне оружане снаге броје 39.000 редовних војника. У априлу 2021. године, дугогодишњи начелник генералштаба [[Алваро Лопез Мијера]] преузео је дужност министра револуционарних оружаних снага.<ref>[https://wtop.com/news/2021/04/designan-al-general-alvaro-lopez-miera-como-nuevo-ministro-de-las-fuerzas-armadas-de-cuba/ ''"Designan al general Álvaro López Miera como nuevo Ministro de las fuerzas armadas de Cuba"''], WTOP, 2021.</ref> == Референце == 3xn3b7jc73dg51689sg163idpk4wptc 25115223 25115215 2022-07-20T09:53:59Z Elserbio00 265831 wikitext text/x-wiki '''Револуционарне оружане снаге''' ({{Јез-шп|Fuerzas Armadas Revolucionarias}}, '''FAR''') су [[оружане снаге]] [[Република Куба|Републике Кубе]]. Обухватају [[Револуционарна војска (Куба)|копнену војску]], [[Револуционарна ратна морнарица (Куба)|ратну морнарицу]], [[Револуционарно ратно ваздухупловство и противваздухопловна одбрана (Куба)|ратно ваздухопловство и противаздухопловну одбрану]] и остале паравојне формације, као што су [[Милиција територијалних трупа]], [[Омладинска радничка армија]], [[Одбрамбено-производне бригаде]], [[Организација цивилне одбране]] и [[Национални институт резервиста]]. Све ове формације подређене су Министарству Револуционарних оружаних снага. Оружане снаге су дуго била најмоћнија институција на Куби.<ref>{{cite web|url=http://ctp.iccas.miami.edu/Research_Studies/BLatell.pdf|title=The Cuban military and transition dynamics|archive-url=https://web.archive.org/web/20090326012540/http://ctp.iccas.miami.edu/Research_Studies/BLatell.pdf|archive-date=2009-03-26|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref> Војска управља многим предузећима у кључним економским секторима који представљају око 4% кубанске привреде.<ref name="leogrande">{{cite web|url=https://www.huffingtonpost.com/entry/does-the-cuban-military-really-control-sixty-percent_us_59530b0ee4b0f078efd985d8|title=Does the Cuban Military Really Control Sixty Percent of the Economy?|date=2017-06-28|work=Huffington Post}}</ref><ref name="suchlicki">{{cite web|url=http://ctp.iccas.miami.edu/website_documents/Challenges.pdf|title=Challenges to a Post-Castro Cuba|work=Harvard International Review|archive-url=https://web.archive.org/web/20100610184852/http://ctp.iccas.miami.edu/website_documents/Challenges.pdf|archive-date=2010-06-10|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref><ref name="cancubachange">{{cite journal|author=Carl Gershman and Orlando Gutierrez|date=January 2009|title=Can Cuba Change?|url=http://www.journalofdemocracy.org/articles/gratis/Gutierrez.pdf|journal=Journal of Democracy|volume=20|issue=1}}{{Dead link|date=July 2019|bot=InternetArchiveBot|fix-attempted=yes}}</ref> У бројним говорима, [[Раул Кастро]] је истакао улогу војске као „народног партнера“.<ref>{{cite web|url=http://www.icdcprague.org/download/speeches/Maria_Werlau_ENG.pdf|title=The Outlook for Cuba and What International Actors Should Avoid|author=Claudia Zilla|archive-url=https://web.archive.org/web/20090606023327/http://icdcprague.org/download/speeches/Maria_Werlau_ENG.pdf|archive-date=2009-06-06|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref> == Историја == Кубанску војску у свом оригиналном облику први су основали 1868. године кубански револуционари током [[Десетогодишњи рат|Десетогодишњег рата]]. Придружила се савезницима у [[Први светски рат|Првом светском рату]] у априлу 1917. године и снабдевала шећером неколико земаља, углавном [[САД]]. Учествала је у бици за Карибе током [[Други светски рат|Другог светског рата]] када је била део савезника под вођством САД. Након што је [[Кубанска револуција]] збацила владу [[Фулхенсио Батиста|Фулхенсија Батисте]], [[Покрет 26. јул]] под вођством [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]] је реорганизован у Револуционарне оружане снаге Кубе. Током [[Хладни рат|Хладног рата]], [[Совјетски Савез]] је Куби давао и војну и финансијску помоћ. Од 1966. па до краја 1980-их, [[Совјетски Савез|совјетска]] помоћ је омогућила модернизацију кубанских оружаних снага и њено уздизање до ранга најмоћније војске [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. То је уједно омогућило и кубанске интервенције у другим земљама, а прва таква ситуација биле је у [[Гана|Гани]] 1961. године. Две године касније, кубанска војска је била присутна и у [[Алжир|Алжиру]], а до 1978. године је била и у [[Сирија|Сирији]] и [[Етиопија|Етиопији]]. Од 1975. до 1989. године, Куба је интервенисала у [[Ангола|Анголи]], а током 1980-их је учествовала и у [[Никарагва|Никарагви]] и [[Салвадор|Салвадору]]. Тонажа совјетских војних испорука Куби током већег дела 1980-их премашила је испоруке током било ког периода још од јачања војске током [[Кубанска ракетна криза|кубанске ракетне кризе 1962. године]]. Влада је 1989. године покренула чишћење оружаних снага и Министарства унутрашњих послова, осудивши генерал-мајора и хероја Републике Кубе [[Арналдо Очоа|Арналда Очоу]], пуковника Министарства унутрашњих послова [[Антонио де ла Гвардија|Антонија де ла Гвардију]] (Тони ла Гвардија) и бригадног генерала унутрашњих послова [[Патрисио де ла Гвардија|Патрисија де ла Гвардију]] по оптужбама за корупцију и трговину дрогом. Ова пресуда је на Куби позната као "Узрок 1". Очоа и Антонио де ла Гвардија су погубљени. Након погубљења, војска је драстично смањена, Министарство унутрашњих послова стављено је под неформалну контролу начелника Револуционарних оружаних снага генерала [[Раул Кастро|Раула Кастра]] (брата Фидела Кастра), а велики број војних официра пребачен је у Министарство унутрашњих послова. [[Распад Совјетског Савеза]] довео је до слабљења кубанске војне силе. [[Одбрамбена обавештајна агенција|ДИА]] је 1998. године известила да су паравојне војске Кубе претрпеле знатну деградацију морала и обуке током претходних седам година, али су и даље задржале потенцијал да „непријатељску инвазију учине скупом".<ref name="Bender">Bryan Bender, "DIA expresses concern over Cuban intelligence activity", [[Jane's Defence Weekly]], 13 May 1998, p. 7</ref> Куба је такође усвојила стратегију „рата народа“ која наглашава одбрамбену природу њених способности. Дана 14. септембра 2012. године, кубански високи генерал пристао је да даље продуби војну сарадњу са [[Кина|Кином]] током посете [[Пекинг|Пекингу]]. Он је рекао да је Куба спремна да унапреди размену са [[Народноослободилачка војска Кине|кинеском војском]] и ојача билатералну сарадњу у обуци особља и другим областима. Кубанска војна моћ је нагло смањена губитком совјетских субвенција након завршетка Хладног рата, а данас Револуционарне оружане снаге броје 39.000 редовних војника. У априлу 2021. године, дугогодишњи начелник генералштаба [[Алваро Лопез Мијера]] преузео је дужност министра револуционарних оружаних снага.<ref>[https://wtop.com/news/2021/04/designan-al-general-alvaro-lopez-miera-como-nuevo-ministro-de-las-fuerzas-armadas-de-cuba/ ''"Designan al general Álvaro López Miera como nuevo Ministro de las fuerzas armadas de Cuba"''], WTOP, 2021.</ref> [[Датотека:Soldati cubani.jpg|мини|237x237пискел|Кубански војници]] == Револуционарна војска == Године 1984, према ''Jane's Military Review'', постојале су три главне географске команде, западна, централна и источна.<ref>English, Adrian J., "The Cuban Revolutionary Armed Forces," in Ian V. Hogg (Ed.), ''Jane's Military Review''. Jane's Publishing Company, 1985.</ref> Било је пријављених 130.000 војника свих чинова, а свака команда је била гарнизонирана од стране војске која се састојала од једне оклопне дивизије, механизоване дивизије и корпуса од три пешадијске дивизије, иако је Источна команда имала два корпуса од укупно шест дивизија. Постојала је и независна војна област, са једном пешадијском дивизијом, која је имала гарнизон на [[Острво младости|Острву младости]]. Процена Одбрамбене обавештајне агенције САД из прве половине 1998. године каже да су оклопне и артиљеријске јединице војске биле у ниском степену приправности због „озбиљно смањене” обуке, генерално неспособне да изводе ефикасне операције изнад нивоа батаљона, и да је опрема углавном била у складиштење и недоступно у кратком року.<ref name="Bender" /> У истом извештају се наводи да кубанске снаге за специјалне операције настављају да обучавају, али у мањем обиму него раније, и да, иако недостатак резервних делова за постојећу опрему и тренутни озбиљан недостатак горива све више утичу на оперативне способности, Куба је остала у могућности да понуди значајан отпор било којој регионалној сили.<ref name="CIA - The World Factbook - Cuba">{{cite web|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/cuba/|title=The World Factbook|access-date=24 April 2016}}</ref> == Референце == is43dgvm5uzfdgxro1pqmgrn1ns0s8b 25115226 25115223 2022-07-20T10:01:08Z Elserbio00 265831 wikitext text/x-wiki '''Револуционарне оружане снаге''' ({{Јез-шп|Fuerzas Armadas Revolucionarias}}, '''FAR''') су [[оружане снаге]] [[Република Куба|Републике Кубе]]. Обухватају [[Револуционарна војска (Куба)|копнену војску]], [[Револуционарна ратна морнарица (Куба)|ратну морнарицу]], [[Револуционарно ратно ваздухупловство и противваздухопловна одбрана (Куба)|ратно ваздухопловство и противаздухопловну одбрану]] и остале паравојне формације, као што су [[Милиција територијалних трупа]], [[Омладинска радничка армија]], [[Одбрамбено-производне бригаде]], [[Организација цивилне одбране]] и [[Национални институт резервиста]]. Све ове формације подређене су Министарству Револуционарних оружаних снага. Оружане снаге су дуго била најмоћнија институција на Куби.<ref>{{cite web|url=http://ctp.iccas.miami.edu/Research_Studies/BLatell.pdf|title=The Cuban military and transition dynamics|archive-url=https://web.archive.org/web/20090326012540/http://ctp.iccas.miami.edu/Research_Studies/BLatell.pdf|archive-date=2009-03-26|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref> Војска управља многим предузећима у кључним економским секторима који представљају око 4% кубанске привреде.<ref name="leogrande">{{cite web|url=https://www.huffingtonpost.com/entry/does-the-cuban-military-really-control-sixty-percent_us_59530b0ee4b0f078efd985d8|title=Does the Cuban Military Really Control Sixty Percent of the Economy?|date=2017-06-28|work=Huffington Post}}</ref><ref name="suchlicki">{{cite web|url=http://ctp.iccas.miami.edu/website_documents/Challenges.pdf|title=Challenges to a Post-Castro Cuba|work=Harvard International Review|archive-url=https://web.archive.org/web/20100610184852/http://ctp.iccas.miami.edu/website_documents/Challenges.pdf|archive-date=2010-06-10|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref><ref name="cancubachange">{{cite journal|author=Carl Gershman and Orlando Gutierrez|date=January 2009|title=Can Cuba Change?|url=http://www.journalofdemocracy.org/articles/gratis/Gutierrez.pdf|journal=Journal of Democracy|volume=20|issue=1}}{{Dead link|date=July 2019|bot=InternetArchiveBot|fix-attempted=yes}}</ref> У бројним говорима, [[Раул Кастро]] је истакао улогу војске као „народног партнера“.<ref>{{cite web|url=http://www.icdcprague.org/download/speeches/Maria_Werlau_ENG.pdf|title=The Outlook for Cuba and What International Actors Should Avoid|author=Claudia Zilla|archive-url=https://web.archive.org/web/20090606023327/http://icdcprague.org/download/speeches/Maria_Werlau_ENG.pdf|archive-date=2009-06-06|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref> == Историја == Кубанску војску у свом оригиналном облику први су основали 1868. године кубански револуционари током [[Десетогодишњи рат|Десетогодишњег рата]]. Придружила се савезницима у [[Први светски рат|Првом светском рату]] у априлу 1917. године и снабдевала шећером неколико земаља, углавном [[САД]]. Учествала је у бици за Карибе током [[Други светски рат|Другог светског рата]] када је била део савезника под вођством САД. Након што је [[Кубанска револуција]] збацила владу [[Фулхенсио Батиста|Фулхенсија Батисте]], [[Покрет 26. јул]] под вођством [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]] је реорганизован у Револуционарне оружане снаге Кубе. Током [[Хладни рат|Хладног рата]], [[Совјетски Савез]] је Куби давао и војну и финансијску помоћ. Од 1966. па до краја 1980-их, [[Совјетски Савез|совјетска]] помоћ је омогућила модернизацију кубанских оружаних снага и њено уздизање до ранга најмоћније војске [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. То је уједно омогућило и кубанске интервенције у другим земљама, а прва таква ситуација биле је у [[Гана|Гани]] 1961. године. Две године касније, кубанска војска је била присутна и у [[Алжир|Алжиру]], а до 1978. године је била и у [[Сирија|Сирији]] и [[Етиопија|Етиопији]]. Од 1975. до 1989. године, Куба је интервенисала у [[Ангола|Анголи]], а током 1980-их је учествовала и у [[Никарагва|Никарагви]] и [[Салвадор|Салвадору]]. Тонажа совјетских војних испорука Куби током већег дела 1980-их премашила је испоруке током било ког периода још од јачања војске током [[Кубанска ракетна криза|кубанске ракетне кризе 1962. године]]. Влада је 1989. године покренула чишћење оружаних снага и Министарства унутрашњих послова, осудивши генерал-мајора и хероја Републике Кубе [[Арналдо Очоа|Арналда Очоу]], пуковника Министарства унутрашњих послова [[Антонио де ла Гвардија|Антонија де ла Гвардију]] (Тони ла Гвардија) и бригадног генерала унутрашњих послова [[Патрисио де ла Гвардија|Патрисија де ла Гвардију]] по оптужбама за корупцију и трговину дрогом. Ова пресуда је на Куби позната као "Узрок 1". Очоа и Антонио де ла Гвардија су погубљени. Након погубљења, војска је драстично смањена, Министарство унутрашњих послова стављено је под неформалну контролу начелника Револуционарних оружаних снага генерала [[Раул Кастро|Раула Кастра]] (брата Фидела Кастра), а велики број војних официра пребачен је у Министарство унутрашњих послова. [[Распад Совјетског Савеза]] довео је до слабљења кубанске војне силе. [[Одбрамбена обавештајна агенција|ДИА]] је 1998. године известила да су паравојне војске Кубе претрпеле знатну деградацију морала и обуке током претходних седам година, али су и даље задржале потенцијал да „непријатељску инвазију учине скупом".<ref name="Bender">Bryan Bender, "DIA expresses concern over Cuban intelligence activity", [[Jane's Defence Weekly]], 13 May 1998, p. 7</ref> Куба је такође усвојила стратегију „рата народа“ која наглашава одбрамбену природу њених способности. Дана 14. септембра 2012. године, кубански високи генерал пристао је да даље продуби војну сарадњу са [[Кина|Кином]] током посете [[Пекинг|Пекингу]]. Он је рекао да је Куба спремна да унапреди размену са [[Народноослободилачка војска Кине|кинеском војском]] и ојача билатералну сарадњу у обуци особља и другим областима. Кубанска војна моћ је нагло смањена губитком совјетских субвенција након завршетка Хладног рата, а данас Револуционарне оружане снаге броје 39.000 редовних војника. У априлу 2021. године, дугогодишњи начелник генералштаба [[Алваро Лопез Мијера]] преузео је дужност министра револуционарних оружаних снага.<ref>[https://wtop.com/news/2021/04/designan-al-general-alvaro-lopez-miera-como-nuevo-ministro-de-las-fuerzas-armadas-de-cuba/ ''"Designan al general Álvaro López Miera como nuevo Ministro de las fuerzas armadas de Cuba"''], WTOP, 2021.</ref> [[Датотека:Soldati cubani.jpg|мини|237x237пискел|Кубански војници]] == Револуционарна војска == Године 1984, према ''Jane's Military Review'', постојале су три главне географске команде, западна, централна и источна.<ref>English, Adrian J., "The Cuban Revolutionary Armed Forces," in Ian V. Hogg (Ed.), ''Jane's Military Review''. Jane's Publishing Company, 1985.</ref> Било је пријављених 130.000 војника свих чинова, а свака команда је била гарнизонирана од стране војске која се састојала од једне оклопне дивизије, механизоване дивизије и корпуса од три пешадијске дивизије, иако је Источна команда имала два корпуса од укупно шест дивизија. Постојала је и независна војна област, са једном пешадијском дивизијом, која је имала гарнизон на [[Острво младости|Острву младости]]. Процена Одбрамбене обавештајне агенције САД из прве половине 1998. године каже да су оклопне и артиљеријске јединице војске биле у ниском степену приправности због „озбиљно смањене” обуке, генерално неспособне да изводе ефикасне операције изнад нивоа батаљона, и да је опрема углавном била у складиштење и недоступно у кратком року.<ref name="Bender" /> У истом извештају се наводи да кубанске снаге за специјалне операције настављају да обучавају, али у мањем обиму него раније, и да, иако недостатак резервних делова за постојећу опрему и тренутни озбиљан недостатак горива све више утичу на оперативне способности, Куба је остала у могућности да понуди значајан отпор било којој регионалној сили.<ref name="CIA - The World Factbook - Cuba">{{cite web|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/cuba/|title=The World Factbook|access-date=24 April 2016}}</ref> == Револуционарно ратно ваздухопловство и противаздухопловна одбрана == Кубанске револуционарно ратно ваздухопловство и противаздухопловна одбрана или DAAFAR коришћене су 1980-их уз помоћ Совјетског Савеза да би могле да пројектују моћ у иностранству, посебно у Африци. За то време Куба је послала борбене авионе и транспорте за распоређивање у зонама сукоба као што су Ангола и Етиопија. Године 1990, ваздухопловство Кубе је било најбоље опремљено у Латинској Америци. Све у свему, модерно кубанско ваздухопловство увезло је око 230 авиона са фиксним крилима. Иако тачан број није доступан, западни аналитичари процењују да је најмање 130 (са само 25 оперативних)<ref>[http://www.cubapolidata.com/cafr/cafr_airforce.html Cuban Armed Forces Review: Air Force<!-- Bot generated title -->] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090210074214/http://www.cubapolidata.com/cafr/cafr_airforce.html|date=2009-02-10}}</ref> ових авиона још увек у употреби распоређених међу тринаест војних ваздушних база на острву. Године 1996. године, ловци из кубанског ратног ваздухопловства оборили су два авиона Cessna са седиштем на Флориди за које се нетачно сумњало да су бацали летке у кубански ваздушни простор. Ваздухопловство је критиковано што пилотима авиона није дало друге опције осим да буду оборени. Једна летелица је побегла.<ref>Sections 3.18, 3.19 and 3.20 of the Resolution on the Cuban Government's Shootdown of Brothers to the Rescue Adopted by the Council of the International Civil Aviation Organization (ICAO) at the Twentieth Meeting of its 148th Session on 27 June 1996 [http://www.icao.int/icao/en/nr/1996/pio199606_c.pdf]</ref> Године 1998, према истом горе поменутом извештају ДИА, ваздухопловство је имало „мање од 24 оперативна МИГ ловца; обуку пилота једва адекватну за одржавање стручности; опадајући број ловачких налета, ракета земља-ваздух и артиљерије противваздушне одбране као одговор на нападне ваздушне снаге.<ref>''[[Jane's Defence Weekly]]'', 13 May 1998</ref> До 2007. године Међународни институт за стратешке студије је проценио да је Куба имала 8.000 припадника ваздухопловства са 41 борбено способним авионом и још 188 ускладиштених. Зна се да је Куба набавила још један [[МиГ-29|МИГ-29]] и неколико [[МиГ-23|МИГ-23]], што значи да има 58 борбених авиона. == Референце == 67dmau4t6288vpv7tzr924fu68cg4wu 25115229 25115226 2022-07-20T10:02:12Z Elserbio00 265831 /* Револуционарно ратно ваздухопловство и противаздухопловна одбрана */ wikitext text/x-wiki '''Револуционарне оружане снаге''' ({{Јез-шп|Fuerzas Armadas Revolucionarias}}, '''FAR''') су [[оружане снаге]] [[Република Куба|Републике Кубе]]. Обухватају [[Револуционарна војска (Куба)|копнену војску]], [[Револуционарна ратна морнарица (Куба)|ратну морнарицу]], [[Револуционарно ратно ваздухупловство и противваздухопловна одбрана (Куба)|ратно ваздухопловство и противаздухопловну одбрану]] и остале паравојне формације, као што су [[Милиција територијалних трупа]], [[Омладинска радничка армија]], [[Одбрамбено-производне бригаде]], [[Организација цивилне одбране]] и [[Национални институт резервиста]]. Све ове формације подређене су Министарству Револуционарних оружаних снага. Оружане снаге су дуго била најмоћнија институција на Куби.<ref>{{cite web|url=http://ctp.iccas.miami.edu/Research_Studies/BLatell.pdf|title=The Cuban military and transition dynamics|archive-url=https://web.archive.org/web/20090326012540/http://ctp.iccas.miami.edu/Research_Studies/BLatell.pdf|archive-date=2009-03-26|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref> Војска управља многим предузећима у кључним економским секторима који представљају око 4% кубанске привреде.<ref name="leogrande">{{cite web|url=https://www.huffingtonpost.com/entry/does-the-cuban-military-really-control-sixty-percent_us_59530b0ee4b0f078efd985d8|title=Does the Cuban Military Really Control Sixty Percent of the Economy?|date=2017-06-28|work=Huffington Post}}</ref><ref name="suchlicki">{{cite web|url=http://ctp.iccas.miami.edu/website_documents/Challenges.pdf|title=Challenges to a Post-Castro Cuba|work=Harvard International Review|archive-url=https://web.archive.org/web/20100610184852/http://ctp.iccas.miami.edu/website_documents/Challenges.pdf|archive-date=2010-06-10|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref><ref name="cancubachange">{{cite journal|author=Carl Gershman and Orlando Gutierrez|date=January 2009|title=Can Cuba Change?|url=http://www.journalofdemocracy.org/articles/gratis/Gutierrez.pdf|journal=Journal of Democracy|volume=20|issue=1}}{{Dead link|date=July 2019|bot=InternetArchiveBot|fix-attempted=yes}}</ref> У бројним говорима, [[Раул Кастро]] је истакао улогу војске као „народног партнера“.<ref>{{cite web|url=http://www.icdcprague.org/download/speeches/Maria_Werlau_ENG.pdf|title=The Outlook for Cuba and What International Actors Should Avoid|author=Claudia Zilla|archive-url=https://web.archive.org/web/20090606023327/http://icdcprague.org/download/speeches/Maria_Werlau_ENG.pdf|archive-date=2009-06-06|url-status=dead|access-date=2009-08-27}}</ref> == Историја == Кубанску војску у свом оригиналном облику први су основали 1868. године кубански револуционари током [[Десетогодишњи рат|Десетогодишњег рата]]. Придружила се савезницима у [[Први светски рат|Првом светском рату]] у априлу 1917. године и снабдевала шећером неколико земаља, углавном [[САД]]. Учествала је у бици за Карибе током [[Други светски рат|Другог светског рата]] када је била део савезника под вођством САД. Након што је [[Кубанска револуција]] збацила владу [[Фулхенсио Батиста|Фулхенсија Батисте]], [[Покрет 26. јул]] под вођством [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]] је реорганизован у Револуционарне оружане снаге Кубе. Током [[Хладни рат|Хладног рата]], [[Совјетски Савез]] је Куби давао и војну и финансијску помоћ. Од 1966. па до краја 1980-их, [[Совјетски Савез|совјетска]] помоћ је омогућила модернизацију кубанских оружаних снага и њено уздизање до ранга најмоћније војске [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. То је уједно омогућило и кубанске интервенције у другим земљама, а прва таква ситуација биле је у [[Гана|Гани]] 1961. године. Две године касније, кубанска војска је била присутна и у [[Алжир|Алжиру]], а до 1978. године је била и у [[Сирија|Сирији]] и [[Етиопија|Етиопији]]. Од 1975. до 1989. године, Куба је интервенисала у [[Ангола|Анголи]], а током 1980-их је учествовала и у [[Никарагва|Никарагви]] и [[Салвадор|Салвадору]]. Тонажа совјетских војних испорука Куби током већег дела 1980-их премашила је испоруке током било ког периода још од јачања војске током [[Кубанска ракетна криза|кубанске ракетне кризе 1962. године]]. Влада је 1989. године покренула чишћење оружаних снага и Министарства унутрашњих послова, осудивши генерал-мајора и хероја Републике Кубе [[Арналдо Очоа|Арналда Очоу]], пуковника Министарства унутрашњих послова [[Антонио де ла Гвардија|Антонија де ла Гвардију]] (Тони ла Гвардија) и бригадног генерала унутрашњих послова [[Патрисио де ла Гвардија|Патрисија де ла Гвардију]] по оптужбама за корупцију и трговину дрогом. Ова пресуда је на Куби позната као "Узрок 1". Очоа и Антонио де ла Гвардија су погубљени. Након погубљења, војска је драстично смањена, Министарство унутрашњих послова стављено је под неформалну контролу начелника Револуционарних оружаних снага генерала [[Раул Кастро|Раула Кастра]] (брата Фидела Кастра), а велики број војних официра пребачен је у Министарство унутрашњих послова. [[Распад Совјетског Савеза]] довео је до слабљења кубанске војне силе. [[Одбрамбена обавештајна агенција|ДИА]] је 1998. године известила да су паравојне војске Кубе претрпеле знатну деградацију морала и обуке током претходних седам година, али су и даље задржале потенцијал да „непријатељску инвазију учине скупом".<ref name="Bender">Bryan Bender, "DIA expresses concern over Cuban intelligence activity", [[Jane's Defence Weekly]], 13 May 1998, p. 7</ref> Куба је такође усвојила стратегију „рата народа“ која наглашава одбрамбену природу њених способности. Дана 14. септембра 2012. године, кубански високи генерал пристао је да даље продуби војну сарадњу са [[Кина|Кином]] током посете [[Пекинг|Пекингу]]. Он је рекао да је Куба спремна да унапреди размену са [[Народноослободилачка војска Кине|кинеском војском]] и ојача билатералну сарадњу у обуци особља и другим областима. Кубанска војна моћ је нагло смањена губитком совјетских субвенција након завршетка Хладног рата, а данас Револуционарне оружане снаге броје 39.000 редовних војника. У априлу 2021. године, дугогодишњи начелник генералштаба [[Алваро Лопез Мијера]] преузео је дужност министра револуционарних оружаних снага.<ref>[https://wtop.com/news/2021/04/designan-al-general-alvaro-lopez-miera-como-nuevo-ministro-de-las-fuerzas-armadas-de-cuba/ ''"Designan al general Álvaro López Miera como nuevo Ministro de las fuerzas armadas de Cuba"''], WTOP, 2021.</ref> [[Датотека:Soldati cubani.jpg|мини|237x237пискел|Кубански војници]] == Револуционарна војска == Године 1984, према ''Jane's Military Review'', постојале су три главне географске команде, западна, централна и источна.<ref>English, Adrian J., "The Cuban Revolutionary Armed Forces," in Ian V. Hogg (Ed.), ''Jane's Military Review''. Jane's Publishing Company, 1985.</ref> Било је пријављених 130.000 војника свих чинова, а свака команда је била гарнизонирана од стране војске која се састојала од једне оклопне дивизије, механизоване дивизије и корпуса од три пешадијске дивизије, иако је Источна команда имала два корпуса од укупно шест дивизија. Постојала је и независна војна област, са једном пешадијском дивизијом, која је имала гарнизон на [[Острво младости|Острву младости]]. Процена Одбрамбене обавештајне агенције САД из прве половине 1998. године каже да су оклопне и артиљеријске јединице војске биле у ниском степену приправности због „озбиљно смањене” обуке, генерално неспособне да изводе ефикасне операције изнад нивоа батаљона, и да је опрема углавном била у складиштење и недоступно у кратком року.<ref name="Bender" /> У истом извештају се наводи да кубанске снаге за специјалне операције настављају да обучавају, али у мањем обиму него раније, и да, иако недостатак резервних делова за постојећу опрему и тренутни озбиљан недостатак горива све више утичу на оперативне способности, Куба је остала у могућности да понуди значајан отпор било којој регионалној сили.<ref name="CIA - The World Factbook - Cuba">{{cite web|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/cuba/|title=The World Factbook|access-date=24 April 2016}}</ref> == Револуционарно ратно ваздухопловство и противаздухопловна одбрана == [[Датотека:4034204611 0c8ff691df o Cuban MIG over Florida.jpg|мини|255x255пискел|Кубански [[МиГ-21|МИГ-21МФ]] 1970-их]] Кубанске револуционарно ратно ваздухопловство и противаздухопловна одбрана или DAAFAR коришћене су 1980-их уз помоћ Совјетског Савеза да би могле да пројектују моћ у иностранству, посебно у Африци. За то време Куба је послала борбене авионе и транспорте за распоређивање у зонама сукоба као што су Ангола и Етиопија. Године 1990, ваздухопловство Кубе је било најбоље опремљено у Латинској Америци. Све у свему, модерно кубанско ваздухопловство увезло је око 230 авиона са фиксним крилима. Иако тачан број није доступан, западни аналитичари процењују да је најмање 130 (са само 25 оперативних)<ref>[http://www.cubapolidata.com/cafr/cafr_airforce.html Cuban Armed Forces Review: Air Force<!-- Bot generated title -->] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090210074214/http://www.cubapolidata.com/cafr/cafr_airforce.html|date=2009-02-10}}</ref> ових авиона још увек у употреби распоређених међу тринаест војних ваздушних база на острву. Године 1996. године, ловци из кубанског ратног ваздухопловства оборили су два авиона Cessna са седиштем на Флориди за које се нетачно сумњало да су бацали летке у кубански ваздушни простор. Ваздухопловство је критиковано што пилотима авиона није дало друге опције осим да буду оборени. Једна летелица је побегла.<ref>Sections 3.18, 3.19 and 3.20 of the Resolution on the Cuban Government's Shootdown of Brothers to the Rescue Adopted by the Council of the International Civil Aviation Organization (ICAO) at the Twentieth Meeting of its 148th Session on 27 June 1996 [http://www.icao.int/icao/en/nr/1996/pio199606_c.pdf]</ref> Године 1998, према истом горе поменутом извештају ДИА, ваздухопловство је имало „мање од 24 оперативна МИГ ловца; обуку пилота једва адекватну за одржавање стручности; опадајући број ловачких налета, ракета земља-ваздух и артиљерије противваздушне одбране као одговор на нападне ваздушне снаге.<ref>''[[Jane's Defence Weekly]]'', 13 May 1998</ref> До 2007. године Међународни институт за стратешке студије је проценио да је Куба имала 8.000 припадника ваздухопловства са 41 борбено способним авионом и још 188 ускладиштених. Зна се да је Куба набавила још један [[МиГ-29|МИГ-29]] и неколико [[МиГ-23|МИГ-23]], што значи да има 58 борбених авиона. == Референце == cdq0f6rebrzbzvz4bz95b95yy4pqxtk 0 4192567 25114838 23447668 2022-07-19T21:04:27Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија=ДАРКО МАРУШИЧ |слика = Darko Marušič.tif |опис_слике=Дарко Марушич |датум_рођења ={{Датум рођења|1919|12|6}} |место_рођења =[[Луковица при Домжалах|Луковица]], код [[Домжале]] |држава_рођења =[[Краљевина СХС]] |датум_смрти ={{Датум смрти|1943|11|17|1919|12|6}} |место_смрти = [[Локовец]] |држава_смрти =[[Италијанска Социјална Република]] |професија=браварски радник |КПЈ=[[1940]]. |рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој=[[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. }} '''Дарко Марушич Блаж''' ([[Луковица при Домжалах|Луковица]], код [[Домжале]], [[6. децембар]] [[1919]] — [[Локовец]], [[17. новембар]] [[1943]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 6. децембра 1919. године у [[Луковица при Домжалах|Луковица]], код [[Домжале]], у близини [[Љубљана|Љубљане]]. Године 1921. његовог породица се преселила на [[Словеначко приморје]], одакле су родом били његови родитељи. Борба за бољи живот одвела их је у печалбу у [[Бразил]], али су се 1925. поново вратили у приморје, у Опатје Село, где је похађао основну школу. Ово место тада се налазило у саставу [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]], а како је тадашњи фашистички режим Бенита Мусолинија све више вршио терор над Словенцима, његова породица се 1931. вратила у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] и поново населила у Љубљани.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=508}} Дарко је са одличним успехом завршио Грађанску школу у Љубани, али пошто није имао средстава за даље школовање, отишао је на изучавање машинско-браварског заната. Потом се запослио у фабрици ''Унитас'', где је се као млади радник упознао са револуционарним радничким покретом. Како је у фабрици постојала партијска организација тада илегалне Комунистичке партије, крајем 1938. постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=509}} Као активан омладинац, 1940. био је примљен у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Учествовао је у свим партијским акцијама, а посебно у акцијама за одбрану земље, које су се одвијале непосредно пред почетак Другог светског рата у Југославији. Након Априлског рата и окупације земље, 1941. постао је секретар Рејонског комитета СКОЈ-а за Шишку и члан Окружног комитета СКОЈ-а за Љубљану. Као скојевски руководилац окупљао је младе антифашисте — студенте, ученике и шегрте и укључивао их организацију и давао им задатке. Организовао је прикупљање оружја и друге помоћи за партизане. Његовом заслугом омладина из села у околини Љубљане масовно се укључила у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), а велики број њих је у току лета 1941. отишао у партизане.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=509}} Упоредо са радом на окупљању омладине и помоћи за партизане, учествовао је у акцијама борбене групе, коју је основао у Шишки. Једна од најпознатијих акција, коју је извела ова група била је успешан напад на италијанску патролу јула 1941. у Љубљани. У јесен 1941. постао је секретар Окружног комитета КПЈ за Љубљану. Фебруара 1942. [[Савез комуниста Словеније|Централни комитет КП Словеније]] му је, као способном илегалцу и добром организатору, поверило специјални задатак да оде у [[Трст]] и тамо ради на организацији Народноослободилачког покрета међу словеначким становништвом. Овај задатак успешно је извршио створивши јаку омладинску организацију, која је дала велики број партизанских бораца.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=509}} Након хапшења Оскара Ковачича, преузео је дужности на организовању [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта]] и Народноослободилачког покрета међу радницима у Трсту и [[Тржич]]у. Фебруара 1943. морао је да због полицијске потере да напусти Трст, па је тада политички и војно деловао у Словеначком приморју. Након капитулације Италије, септембра 1943. Централни комитет КП Словеније га је именовао за члана Покрајинског комитета КПС за Словеначко приморје, а [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] му је поверио дужност заменика политичког комесара Приморске оперативне зоне. Био је секретар Повереништва Покрајинског комитета СКОЈ-а и секретар Покрајинског одбора Ослободилачког фронта за Словеначко приморје.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=509}} Почетком октобра 1943. био је постављен за [[Политички комесар|политичког комесара]] [[30. словеначка дивизија НОВЈ|Тридесет словеначке дивизије НОВЈ]]. Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|17. новембра 1943.]] у борби са немачком патролом код [[Локовец]]а. Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]], [[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40261/Sluzbeni_vijesnik_1950-07-01_01.pdf|title=Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 1/I|website=www.sistory.si|date=1. 7. 1950}}</ref>{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=509}}{{sfn|Zbornik heroja|1957|p=}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Марушич, Дарко}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] [[Категорија:Народни хероји - М]] pgd51cnr43oqd8kthz72mhejze16zle 0 4194877 25114061 24068439 2022-07-19T13:41:42Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:MM56.jpg|мини|upright=1.4|десно|300п|Naslovna strana #56. ''Grabljivci Svete šume''. Autor naslovnice: Đankarlo Alesandrini, 2014.]] '''''Grabljivci Svete šume''''' je redovna epizoda [[Марти Мистерија|Marti Misterije]] premijerno objavljena u Srbiji u svesci #56. u izdanju [[Весели четвртак (издавачка кућа)|Veselog četvrtka]]. Sveska je objavljena [[3. децембар|3. decembra]] 2020. Koštala je 380 din (3,2 €; 3,6 $). Imala je 154 strane.<ref>Spisak svih epizoda Marti Misterije objavljenih u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji nalazi se [[Marti Misterija (spisak epizoda)|ovde]].</ref> == Originalna epizoda == Originalna epizoda pod nazivom ''Il predatori della foresta sacra'' objavljena je premijerno u #334. regularne edicije Marti Misterije koja je u Italiji u izdanju [[Серђо Бонели едиторе|Bonelija]] izašla [[12. август|12. avgusta]] 2014. Epizodu nacrtao Đankarlo Alesandrini, a scenario napisao Paolo Morales. Naslovnu stranu nacrtao Giancarlo Alessandrini. Koštala je 6,3 €.<ref>Podaci o originalnoj epizodi: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/37384/I-predatori-della-foresta-sacra.html (Pristup: 30.11.2020)</ref> == Kratak sadržaj == Džon Martin iz Sijetla bivši je student doktorke Pamele Rasel, kulturne antropološkinje. On dolazi na konferenciju u Prirodnjački muzej u Nju jorku u kome ona drži izlaganje. Nakon konferencije zajedno odlaze u park. Oboje ih pronalaze mrtvim. Džon ima veliki ugriz na grlu, dok doktorka Rasel nema spoljnih povreda, ali joj srce izgleda kao da ga je uhvatila nevidljiva ruka koja ga je stezala dok nije puklo. Paralelno s tim događajem, devojka po imenu Šadi (foto model) bdi nad sinom Dastinom, koji iznenada u snu prestaje da diše. U ključnom trenutku na vratima se pojavljuje njen pradeda Kagvatan, koji ga spašava. Kagvatan je šamanski vrač iz Britanske kolumbije. Dan kasnije, Šadi presreće Martija na ulici i ispriča mu se o svom pradedi vraču i događaju koji se desio. Šadi počinje da istražuje slučaj i saznaje da je Pamela Rasel doktorirala na šamanskoj tradiciji starosedelaca Britanske kolumbije kod profesora Vernona Rasela. Marti i Šadi kreću kod prof. Rasela ali u hotelu nailaze na Kvagatana, koji beži niz hodnik. Zatiču Rasela mrtvog, bez telesnih oštećenja. (Autopsija pokazuje isti uzrok smrti kao kod njegove supruge.) Nakon što se i Marti zainteresovao za slučaj, on i inspektor Trevis kontaktiraju administraciju Vašingtonskog univerziteta od kojeg dobijaju podatak da su Vernon, Pamela i prof. Čarls Frejzer uzeli u isto vreme devetomesečno odsustvo (februar-oktobar 2002). Daljom istragom utvrđuju da je još desetak profesora sa drugih američkih univerziteta u istom periodu uzelo odsustvo. Trevis dobija poziv od Kavgatana i zajedno sa Martijem i Šadi kreće na sastanak. Nakon što ogroman orao udara o šoferšajbnu, Trevisov auto pada u reku. Šadi uspela da pre pada izađe iz automobila i u posledni čas spašava obojicu. Policija kreće u pretres kuće prof. Frejzera (poslednji razgovarao sa prof. Raselom pred smrt), ali po ulasku u kuću napada ih ogroman mrki medved. ==Fusnote== {{reflist}} [[Категорија:Стрип]] [[Категорија:Boneli]] [[Категорија:Stripovi o Marti Misteriji]] [[Категорија:Марти Мистерија]] iko4l5m46n8xl1iu7fh5pvzgjr8ysve 0 4199375 25114112 24924558 2022-07-19T14:42:49Z 31.223.128.195 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki '''[[Клан]]''' је српска телевизијска серија која је премијерно почела са емитовањем од 25. децембра 2020. године на каналу [[Суперстар ТВ]] и 26 децембра 2020. на [[РТС 1]]. Серија [[Клан]] за сада броји 2 сезонe и 16 епизода. Tренутно се снима и 3 сезона серије. == Преглед == {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 = <includeonly>Списак епизода серије Клан</includeonly>#1. сезона (2020) | епизоде1 = 8 | премијера1 = {{датум почетка|2020|12|25}} | финале1 = {{датум завршетка|2021|1|15}} | мрежа1 = [[Суперстар ТВ]] |- | боја2 = red | линк2 = <includeonly>Списак епизода серије Клан</includeonly>#2. сезона (2022) | епизоде2 = 8 | премијера2 = {{датум почетка|2022|7|2}} | финале2 = {{датум завршетка|2022||}} | мрежа2 = [[Суперстар ТВ]] }} == Епизоде == === 1. сезона (2020−21) === {{главни|Клан (1. сезона)}} {{:Клан (1. сезона)}} === 2. сезона (2022) === {{главни|Клан (2. сезона)}} {{:Клан (2. сезона)}} === 3. сезона (2022) === {{главни|Клан (3. сезона)}} {{:Клан (3. сезона)}} == Напомена == {{reflist|group=note}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=|title=Клан}} [[Категорија:Спискови епизода ТВ серија|Мочвара]] 2i4qehukaxyhzofb4jptzjlayi2494b 0 4200449 25114850 23967140 2022-07-19T21:06:34Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М |дидаскалија = ЈОЖЕ МИТРИЧ |слика = Jože Mitrič.jpg |опис_слике = Јоже Митрич Зидар |датум_рођења = {{Датум рођења|1912|10|20}} |место_рођења = [[Љубљана]] |држава_рођења = [[Аустроугарска]] |датум_смрти = {{Датум смрти|1944|11|14|1912|10|20}} |место_смрти = [[Добличе]], код [[Чрномељ]]а |држава_смрти = [[Италијанска Социјална Република]] |професија = зидарски радник |КПЈ = јула 1942. |рат = [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |народни херој = [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. }} '''Јоже Митрич Зидар''' ([[Љубљана]], [[20. октобар]] [[1912]] — [[Добличе]], код [[Чрномељ]]а, [[14. новембар]] [[1944]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 20. октобра 1912. у Љубљани. Његов отац Јоже био је железничар. Након завршене основне школе, наставио је школовање у Грађанској школи. Годину дана је био машинбраварски шегрт, а потом је уписао Средњу техничку школу, грађевински одсек. Као ученик, био је члан скаутске организације, која је била под утицајем [[Хришћански социјализам|хришћанских социјалиста]]. Како је ова организација, политички све више скретала у лево, власти [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] су је 1933. забраниле.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=564}} Након завршене средње школе, све до 1937. радио је у Управи за путеве у [[Птуј]]у. Потом је отишао на одслужење војног рока, где је завршио курс за резервне пешадијске официре. После завршетка војног рока, вратио се у Љубљану, где се привремено запослио у управи [[Дравска бановина|Дравске бановине]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=564}} Након окупације Југославије, 1941. прикључио се [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачком фронту Словеније]] (ОФ) и био изабран за члана руководства ОФ у установи где је био запослен. За потребе ослободилачког покрета, радио је на запошљавању и збрињавању избеглица из дела Словеније, који се налазио под немачком окупацијом. Због успешног рада и залагања, почетком 1942. је био кандидован за члана [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]] (КПС).{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=564}} У пролеће 1942, руководио је изградњом шумског пута на Мокрецу, на [[Љубљанско барје|Љубљанском барју]]. Овде је успоставио везу са партизанима и снабдевао их разним материјалом, а највише експлозивом. У договору са партизанима, половином маја 1942. је обуставио радове и отишао у партизане, где је ступио у Робску чету Другог батаљона Нотрањског партизанског одреда. Као стручњак за мине, убрзо је постао водник минерског вода и извршио многе успешне саботаже. Средином јуна 1942, постао је командир чете, али је након месец дана постао заменик команданта Другог батаљона Кримског партизанског одреда. Крајем јула 1942. постао је командант батаљона, а истог месеца је примљен у чланство Комунистичке партије.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=564}} У току непријатељске офанзиве, која је почела 16. јула 1942. успешно је командовао батаљоном и успео да га сачува од уништења. Када је почетком октобра 1942. од Кримског и Кочевског одреда поново формиран Нотрањски партизански одред, постао је командант његовог Другог батаљона са којим је 6. октобра 1942. ступио у састав тада формиране [[Друга словеначка ударна бригада|Друге словеначке ударне бригаде ''Љубо Шерцер'']]. Ова бригада се током зиме 1942/43. истакла у нападима на упоришта [[Бела гарда (Словенија)|Беле гарде]]. Код слеа Покојишче, командовао је батаљоном и натерао Италијане у бекство. Том приликом заробљено је 20 пушака и два пушкомитраљеза. Потом је учествовао у нападима на непријатељска упоришта у Добцу код Церкнице и на Топлу код Блока.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=564}} Јула 1943. је са својим батаљоном, четири дана учествовао у одбрани положаја, које је непријатељ засипао бомбама из авиона. Повукао се тек када је примио наређење команданта бригаде. Истог месеца његов је батаљон, у време напада на немачки аеродром Церкље, заузео непријатељско упориште Брод. Када је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] 1. маја 1943. увео прве [[Официрски чинови НОВЈ|чинове у НОВЈ]] добио је чин [[мајор]]а. За заменика команданта бригаде постављен је 1. августа 1943, а крајем истог месеца је као способан војни руководилац, био упућен на Виши официрски курс при [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главном штабу НОВ и ПО Хрватске]]. Након завршеног официрског курса, 30. септембра 1943. постављен је за команданта [[Осма словеначка ударна бригада|Осме словеначке ударне бригаде ''Франц Лествик'']], која је формирана почетком месеца.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=564}} Октобра 1943. са Осмом словеначком бригадом прешао је преко италијанско-немачке демаркационе линије и на њој је срушио два мања упоришта, а почетком новембра је са југоистока извршио напад на Љубљану. У време немачке офанзиве, која је убрзо отпочела, био је рањен, али се након свега неколико дана вратио на дужност. Током зиме 1943/44, када су две бригаде 18. словеначке дивизије отишле у [[Горски котар]], његова бригада је учествовала у опсади Кочевја, чиме је бранио позадину Девете и Десете словеначке бригаде.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=564}} Крајем марта 1944. био је премештен за команданта Прве бригаде [[Служба обавештавања и безбедности|Војске државне безбедности]], која је била претеча [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]] (КНОЈ). Почетком октобра 1944. постављен је за начелника Штаба Словеначке дивизије државне безбедности. Половином новембра, [[Словеначки домобрани|домобранске снаге]] су из [[Кочевје|Кочевја]] кренула према [[Бела Крајина|Белој крајини]]. Митрич се тада налазио у Штабу дивизији у селу Добличе, код [[Чрномељ]]а. Ујутро 14. новембра 1944. две непријатељске колоне су се грешком сукобиле и почеле да пуцају једна на другу. Одмах потом, Митрич је распоредио борце на положаје изнад Добличе, али је непријатељ био знатно јачи. У тешкој борби, био је рањен и заробљен. Када су га домобрани препознали, усекли су му у лице петокраку звезду. Умро је истог дана од последица мучења.{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=565}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 27. новембра 1953. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 1|1982|p=565}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 1|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{I}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=48700167}} {{refend}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Митрич, Јоже}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Борци Друге словеначке бригаде]] [[Категорија:Народни хероји - М]] jyl7shw7kftdczhg0fgrwsee1ddy0nl 0 4201469 25114477 24933313 2022-07-19T17:53:10Z 178.221.68.80 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Филип Петрушев | слика = | опис_слике = | пуно_име = Филип Петрушев | држављанство = {{застава|Србија}} | датум_рођења = {{датум рођења|2000|4|15|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,11 m | позиција = [[крилни центар]] / [[центар (кошарка)|центар]] | драфт = 2012. / 50. пик, 2. рунда | одабрао = [[Филаделфија севентисиксерси]] | каријера = 2020— | младе_године = 2018—2020 | млади_клубови = Гонзага булдогси | године = 2020—2021 <br /> 2021—2022 <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | клубови = [[КК Мега баскет|Мега Сокербет]] <br /> [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] | рептим = {{рпк|Србија}} | награде = | медаље = }} '''Филип Петрушев''' ([[Београд]], [[15. април]] [[2000]]) [[Србија|српски]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Крилни центар|крилног центра]] и [[центар (кошарка)|центра]], а тренутно наступа за [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]]. == Почеци == Петрушев је у млађим категоријама наступао за [[КК ФМП|ФМП]], [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]], [[КК Партизан|Партизан]] да би 2014. године отишао у Шпанију и прикључио се екипи [[КК Саски Басконија|Басконије]].<ref>{{cite web |title=SALE MOŽE DA BIRA Podmladiti "orlove"? Ima tu ZLATA VREDNOG talenata |url=https://sport.blic.rs/kosarka/domaca-kosarka-i-aba/sale-moze-da-bira-podmladiti-orlove-ima-tu-zlata-vrednog-talenata/n45jj1l |website=sport.blic.rs |accessdate=7 August 2018}}</ref> Током 2016. године одлази у Сједињене Америчке Државе, где похађа средњу школу Ејвон олд фармс у Ејвону, [[Конектикат]]. Годину дана касније се пребацио на Монтверди академију у месту [[Монтверди (Флорида)|Монтверди, Флорида]].<ref>{{cite web|title=FIBA u18 A: Filip Petrusev recruitment set to pick up|url=https://www.scout.com/Article/FIBA-u18-A-2018-Serbian-post-Filip-Petrusev-recruitment-set-to-pick-up-105820429|website=scout.com|accessdate=20 January 2018}}</ref> У октобру 2017. је изабрао да похађа Универзитет Гонзага,<ref>{{cite web|title=Srpski sin Filip Petrušev izabrao Gonzagu!|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/srpski-sin-filip-petrusev-izabrao-gonzagu/275385|website=mozzartsport.com|date=22. 10. 2017|accessdate=27. 12. 2020}}</ref> а од сезоне 2018/19. је заиграо за њихов тим, Гонзага булдогсе. У сезони 2019/20. је у просеку бележио 17,5 поена и 7,9 скокова по мечу и изабран је за играча године у својој конференцији (Вест коуст конференција).<ref name="WCC awards">{{cite press release|url=https://wccsports.com/news/2020/3/3/wcc-announces-2019-20-mens-basketball-all-conference-team-mbb.aspx |title=WCC Announces 2019-20 Men's Basketball All-Conference Team |publisher=West Coast Conference |date=March 3, 2020 |accessdate=March 3, 2020}}</ref> == Сениорска каријера == У јулу 2020. је потписао први професионални уговор са екипом [[КК Мега баскет|Мега Сокербета]].<ref>{{cite web|title=FILIP PETRUŠEV NOVO POJAČANJE MEGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2020/07/20/filip-petrusev-novo-pojacanje-mege/|website=bcmegabasket.net|date=20. 7. 2020|accessdate=27. 12. 2020}}</ref> Добио је награду за најкориснијег играча [[Јадранска лига у кошарци |Јадранске лиге]] у сезони [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21]].<ref name="mvp"/> Петрушев је за 31,5 минута по утакмици у просеку бележио 23,7 поена, 7,6 скокова и 1,1 блокаду за просечних 28 индексних поена по мечу, по чему је убедљиво најбољи играч у регионалном такмичењу.<ref name="mvp">{{cite web|title=FILIP PETRUŠEV JE MVP ABA LIGE, TRIPLA KRUNA ZA CENTRA MEGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2021/04/28/filip-petrusev-je-mvp-aba-lige-tripla-kruna-za-centra-mege/|website=bcmegabasket.net|date=28. 4. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> Поред МВП признања за Петрушева, центар Меге је био најбољи стрелац лиге са већ поменутих 23,7 поена по мечу, чак 6,5 поена више од најближег пратиоца [[Јака Блажич|Јаке Блажича]], где ниједном у току сезоне није ишао испод 16 поена, а оборио је и рекорд лиге са чак 12 узастопних мечева на којима је постигао 20 и више поена.<ref name="mvp"/> Уз већ наведена признања, Петрушев је изабран и за [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|најбољег младог играча АБА лиге]] а уврштен је и у [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|идеалну петорку такмичења]].<ref name="mvp"/> На [[НБА драфт]]у 2021. године је одабран као 50 пик од стране [[Филаделфија севентисиксерси|Филаделфија севентисиксерса]],<ref>{{cite web|title=PETRUŠEV IZABRAN KAO 50. PIK NA NBA DRAFTU OD STRANE FILADELFIJE, UKUPNO 13. DRAFTOVANI IGRAČ MEGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2021/07/30/petrusev-izabran-kao-50-pik-na-nba-draftu-od-strane-filadelfije-ukupno-13-draftovani-igrac-mege/|website=bcmegabasket.net|date=30. 7. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> након чега је за овај клуб наступао у летњој лиги.<ref>{{cite web|title=Petrušev debitovao u letnjoj ligi – "pljuštale" blokade VIDEO|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/nba.php?yyyy=2021&mm=08&dd=10&nav_id=1904966|website=b92.net|date=10. 8. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> Дана 17. августа 2021. је потписао једногодишњи уговор са турским [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефесом]].<ref>{{cite web|title=PETRUŠEV NASTAVLJA KARIJERU U ŠAMPIONU EVROLIGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2021/08/17/petrusev-nastavlja-karijeru-u-sampionu-evrolige/|website=bcmegabasket.net|date=17. 8. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> Са Ефесом је у сезони 2021/22. освојио [[Евролига у кошарци 2021/22.|Евролигу]] и турски [[Куп Турске у кошарци|Куп]]. Деветнаестог јула 2022. године потписао је једногодишњи уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite web|url=https://kkcrvenazvezda.rs/2022/07/19/filip-petrusev-pojacao-crvenu-zvezdu/ |title=Филип Петрушев појачао Црвену звезду! |website=kkcrvenazvezda.rs |date=19. 7. 2022. |accessdate=19. 7. 2022.}}</ref> == Репрезентација == === Млађе категорије === Са репрезентацијом Србије до 16 година је учествовао на [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европским првенствима]] 2015. и 2016. године.<ref>{{cite web|title=Serbia 12 - Filip Petrusev|url=http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/player/p/pid/116212/sid/11538/tid/96799/tid2//_/2015_U16_European_Championship_Men/index.html|website=archive.fiba.com|accessdate=20 January 2018}}</ref><ref>{{cite web|title=Serbia 12 - Filip Petrusev|url=http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/player/p/pid/116212/pid2//sid/12295/tid/96799/tid2//_/2016_FIBA_U16_European_Championship_Division_A/index.html|website=archive.fiba.com|accessdate=20 January 2018}}</ref> Са репрезентацијом до 18 година је освојио златне медаље на [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европским првенствима]] 2017. и 2018. године. У освајању злата 2017. је бележио просечно 5,3 поена и 3,4 скока по мечу.<ref>{{cite web|title=Player Profile at the 2017 FIBA Europe Under-18 Championship|url=http://www.fiba.basketball/europe/u18/2017/Filip-Petrusev|website=FIBA.com|accessdate=20 January 2018}}</ref> У освајању злата 2018. је просечно бележио 21 поен, 8,7 скокова и 3,1 асистенцију по мечу.<ref>{{cite web |title=Filip PETRUSEV 2018 FIBA Profile |url=http://www.fiba.basketball/europe/u18/2018/player/Filip-Petrusev |website=fiba.basketball |accessdate=6 August 2018}}</ref> У финалној утакмици са Летонијом је постигао 29 поена и 8 скокова. Био је трећи стрелац и скакач првенства и уврштен је у идеалну петорку.<ref>{{cite web |title=Serbia big man Pecarski named MVP, tops All-Star Five |url=http://www.fiba.basketball/europe/u18/2018/news/serbia-big-man-pecarski-named-mvp-tops-all-star-five |website=fiba.basketball |accessdate=6 August 2018}}</ref> Био је и члан репрезентације до 19 године која је освојила седмо место на [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светском првенству]] 2019. године у [[Ираклион|Хераклиону]], Грчка. На овом првенству је бележио просечно 19,3 поена и 10,1 скок по утакмици.<ref>{{cite web |title=Average Statistics of Serbia at the 2019 FIBA Under-19 Basketball World Cup|url=http://www.fiba.basketball/world/u19/2019/team/Serbia#tab=overview |website=fiba.basketball |accessdate=7 July 2019}}</ref> === Сениори === У новембру 2020. се први пут нашао на списку [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорске репрезентације Србије]], када му је селектор [[Игор Кокошков]] уручио позив за утакмице са [[Кошаркашка репрезентација Швајцарске|Швајцарском]] и [[Кошаркашка репрезентација Финске|Финском]] у [[Квалификације за Европско првенство у кошарци 2021.|квалификацијама]] за [[Европско првенство у кошарци 2022.|Европско првенство 2022]]. године.<ref>{{cite web|title=Kokoškov saopštio spisak – većina iz ABA, bez NBA igrača|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2020&mm=11&dd=06&nav_id=1759813|website=b92.net|date=6. 11. 2020|accessdate=28. 12. 2020}}</ref> Ипак, Петрушев није тада дебитовао за сениорску репрезентацију јер је био позитиван на вирус [[ковид 19]].<ref>{{cite web|title=„Korona me sprečila da zaigram za Orlove, ne žurim u NBA“|url=https://sportklub.rs/kosarka/korona-me-sprecila-da-zaigram-za-orlove-ne-zurim-u-nba/|website=sportklub.rs|date=10. 12. 2020|accessdate=28. 12. 2020}}</ref><ref>{{cite web|title=Otkrivamo zašto Petrušev nije mogao da igra za Srbiju|url=https://nova.rs/sport/kosarka/otkrivamo-zasto-petrusev-nije-mogao-da-igra-za-srbiju/|website=nova.rs|date=30. 11. 2020|accessdate=28. 12. 2020}}</ref> У фебруару 2021. се поново нашао на списку сениора, овај пут за последња два меча у оквиру квалификација за ЕП, против [[Кошаркашка репрезентација Грузије|Грузије]] и [[Кошаркашка репрезентација Швајцарске|Швајцарске]].<ref>{{cite web|title=KOKOŠKOV PRELOMIO: Spisak pozvanih igrača za mečeve kvalifikacija za Eurobasket 2022. godine |url=https://www.novosti.rs/sport/kosarka/964226/kokoskov-prelomio-spisak-pozvanih-igraca-meceve-kvalifikacija-eurobasket-2022-godine|website=novosti.rs|date=12. 2. 2021|accessdate=28. 2. 2021}}</ref> Дебитантски наступ у дресу сениорске репрезентације је забележио 19. фебруара 2021. на гостовању Грузији у [[Тбилиси]]ју.<ref name="vn"/> Србија је савладала домаћина резултатом 92:66, а Петрушев је свој први меч у сениорској репрезентацији завршио са 27 поена и шест скокова.<ref name="vn">{{cite web|title=DEBI IZ SNOVA FILIPA PETRUŠEVA: Rodila se nova zvezda|url=https://www.novosti.rs/sport/kosarka/967151/debi-snova-filipa-petruseva-rodila-nova-zvezda|website=novosti.rs|date=20. 2. 2021|accessdate=28. 2. 2021}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (1): [[Евролига у кошарци 2021/22.|2021/22.]] ** [[Куп Турске у кошарци|Куп Турске]] (1): 2022. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европско првенство до 18 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2017, 2018. === Појединачни === * Најкориснији играч [[Јадранска лига у кошарци|Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|Идеална стартна петорка Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|Најбољи млади играч Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * Идеална петорка [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европског првенства до 18 година]] (1): 2018. == Приватно == Филипов рођени брат Давид је такође кошаркаш. Играо је за млађе селекције Србије.<ref>{{cite web|title=Intervju – Filip Petrušev: Srbiji treba donositi i seniorske medalje |url=https://kosmagazin.com/intervju-filip-petrusev-srbiji-treba-donositi-i-seniorske-medalje/|website=kosmagazin.com|date=21. 8. 2018|accessdate=27. 12. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.aba-liga.com/player/3653 Филип Петрушев] на сајту [[АБА лига|АБА лиге]] {{КК Црвена звезда — тим}} {{Најкориснији играч Јадранске лиге у кошарци}} {{Најбољи стријелци Јадранске лиге у кошарци}} {{Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци}} {{КК Анадолу Ефес — Победник Евролиге у кошарци 2021/22.}} {{НБА драфт 2021.}} {{DEFAULTSORT:Петрушев, Филип}} [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Крилни центри]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Анадолу Ефеса]] [[Категорија:Кошаркаши Мега баскета]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] [[Категорија:Пикови Филаделфија севентисиксерса на НБА драфту]] t4b4pjkula75zjaaaumyuefcq5spxlm 25114497 25114477 2022-07-19T17:59:21Z 178.221.68.80 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Филип Петрушев | слика = | опис_слике = | пуно_име = Филип Петрушев | држављанство = [[Србија]] | датум_рођења = {{датум рођења|2000|4|15|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Србија]], [[СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,11 m | позиција = [[крилни центар]] / [[центар (кошарка)|центар]] | драфт = 2021. / 50. пик, 2. рунда | одабрао = [[Филаделфија севентисиксерси]] | каријера = 2020— | младе_године = 2018—2020 | млади_клубови = Гонзага булдогси | године = 2020—2021 <br /> 2021—2022 <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | клубови = [[КК Мега баскет|Мега Сокербет]] <br /> [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] | рептим = {{рпк|Србија}} | награде = | медаље = }} '''Филип Петрушев''' ([[Београд]], [[15. април]] [[2000]]) [[Србија|српски]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Крилни центар|крилног центра]] и [[центар (кошарка)|центра]], а тренутно наступа за [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]]. == Почеци == Петрушев је у млађим категоријама наступао за [[КК ФМП|ФМП]], [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]], [[КК Партизан|Партизан]] да би 2014. године отишао у Шпанију и прикључио се екипи [[КК Саски Басконија|Басконије]].<ref>{{cite web |title=SALE MOŽE DA BIRA Podmladiti "orlove"? Ima tu ZLATA VREDNOG talenata |url=https://sport.blic.rs/kosarka/domaca-kosarka-i-aba/sale-moze-da-bira-podmladiti-orlove-ima-tu-zlata-vrednog-talenata/n45jj1l |website=sport.blic.rs |accessdate=7 August 2018}}</ref> Током 2016. године одлази у Сједињене Америчке Државе, где похађа средњу школу Ејвон олд фармс у Ејвону, [[Конектикат]]. Годину дана касније се пребацио на Монтверди академију у месту [[Монтверди (Флорида)|Монтверди, Флорида]].<ref>{{cite web|title=FIBA u18 A: Filip Petrusev recruitment set to pick up|url=https://www.scout.com/Article/FIBA-u18-A-2018-Serbian-post-Filip-Petrusev-recruitment-set-to-pick-up-105820429|website=scout.com|accessdate=20 January 2018}}</ref> У октобру 2017. је изабрао да похађа Универзитет Гонзага,<ref>{{cite web|title=Srpski sin Filip Petrušev izabrao Gonzagu!|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/srpski-sin-filip-petrusev-izabrao-gonzagu/275385|website=mozzartsport.com|date=22. 10. 2017|accessdate=27. 12. 2020}}</ref> а од сезоне 2018/19. је заиграо за њихов тим, Гонзага булдогсе. У сезони 2019/20. је у просеку бележио 17,5 поена и 7,9 скокова по мечу и изабран је за играча године у својој конференцији (Вест коуст конференција).<ref name="WCC awards">{{cite press release|url=https://wccsports.com/news/2020/3/3/wcc-announces-2019-20-mens-basketball-all-conference-team-mbb.aspx |title=WCC Announces 2019-20 Men's Basketball All-Conference Team |publisher=West Coast Conference |date=March 3, 2020 |accessdate=March 3, 2020}}</ref> == Сениорска каријера == У јулу 2020. је потписао први професионални уговор са екипом [[КК Мега баскет|Мега Сокербета]].<ref>{{cite web|title=FILIP PETRUŠEV NOVO POJAČANJE MEGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2020/07/20/filip-petrusev-novo-pojacanje-mege/|website=bcmegabasket.net|date=20. 7. 2020|accessdate=27. 12. 2020}}</ref> Добио је награду за најкориснијег играча [[Јадранска лига у кошарци |Јадранске лиге]] у сезони [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21]].<ref name="mvp"/> Петрушев је за 31,5 минута по утакмици у просеку бележио 23,7 поена, 7,6 скокова и 1,1 блокаду за просечних 28 индексних поена по мечу, по чему је убедљиво најбољи играч у регионалном такмичењу.<ref name="mvp">{{cite web|title=FILIP PETRUŠEV JE MVP ABA LIGE, TRIPLA KRUNA ZA CENTRA MEGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2021/04/28/filip-petrusev-je-mvp-aba-lige-tripla-kruna-za-centra-mege/|website=bcmegabasket.net|date=28. 4. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> Поред МВП признања за Петрушева, центар Меге је био најбољи стрелац лиге са већ поменутих 23,7 поена по мечу, чак 6,5 поена више од најближег пратиоца [[Јака Блажич|Јаке Блажича]], где ниједном у току сезоне није ишао испод 16 поена, а оборио је и рекорд лиге са чак 12 узастопних мечева на којима је постигао 20 и више поена.<ref name="mvp"/> Уз већ наведена признања, Петрушев је изабран и за [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|најбољег младог играча АБА лиге]] а уврштен је и у [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|идеалну петорку такмичења]].<ref name="mvp"/> На [[НБА драфт]]у 2021. године је одабран као 50 пик од стране [[Филаделфија севентисиксерси|Филаделфија севентисиксерса]],<ref>{{cite web|title=PETRUŠEV IZABRAN KAO 50. PIK NA NBA DRAFTU OD STRANE FILADELFIJE, UKUPNO 13. DRAFTOVANI IGRAČ MEGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2021/07/30/petrusev-izabran-kao-50-pik-na-nba-draftu-od-strane-filadelfije-ukupno-13-draftovani-igrac-mege/|website=bcmegabasket.net|date=30. 7. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> након чега је за овај клуб наступао у летњој лиги.<ref>{{cite web|title=Petrušev debitovao u letnjoj ligi – "pljuštale" blokade VIDEO|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/nba.php?yyyy=2021&mm=08&dd=10&nav_id=1904966|website=b92.net|date=10. 8. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> Дана 17. августа 2021. је потписао једногодишњи уговор са турским [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефесом]].<ref>{{cite web|title=PETRUŠEV NASTAVLJA KARIJERU U ŠAMPIONU EVROLIGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2021/08/17/petrusev-nastavlja-karijeru-u-sampionu-evrolige/|website=bcmegabasket.net|date=17. 8. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> Са Ефесом је у сезони 2021/22. освојио [[Евролига у кошарци 2021/22.|Евролигу]] и турски [[Куп Турске у кошарци|Куп]]. Деветнаестог јула 2022. године потписао је једногодишњи уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite web|url=https://kkcrvenazvezda.rs/2022/07/19/filip-petrusev-pojacao-crvenu-zvezdu/ |title=Филип Петрушев појачао Црвену звезду! |website=kkcrvenazvezda.rs |date=19. 7. 2022. |accessdate=19. 7. 2022.}}</ref> == Репрезентација == === Млађе категорије === Са репрезентацијом Србије до 16 година је учествовао на [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европским првенствима]] 2015. и 2016. године.<ref>{{cite web|title=Serbia 12 - Filip Petrusev|url=http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/player/p/pid/116212/sid/11538/tid/96799/tid2//_/2015_U16_European_Championship_Men/index.html|website=archive.fiba.com|accessdate=20 January 2018}}</ref><ref>{{cite web|title=Serbia 12 - Filip Petrusev|url=http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/player/p/pid/116212/pid2//sid/12295/tid/96799/tid2//_/2016_FIBA_U16_European_Championship_Division_A/index.html|website=archive.fiba.com|accessdate=20 January 2018}}</ref> Са репрезентацијом до 18 година је освојио златне медаље на [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европским првенствима]] 2017. и 2018. године. У освајању злата 2017. је бележио просечно 5,3 поена и 3,4 скока по мечу.<ref>{{cite web|title=Player Profile at the 2017 FIBA Europe Under-18 Championship|url=http://www.fiba.basketball/europe/u18/2017/Filip-Petrusev|website=FIBA.com|accessdate=20 January 2018}}</ref> У освајању злата 2018. је просечно бележио 21 поен, 8,7 скокова и 3,1 асистенцију по мечу.<ref>{{cite web |title=Filip PETRUSEV 2018 FIBA Profile |url=http://www.fiba.basketball/europe/u18/2018/player/Filip-Petrusev |website=fiba.basketball |accessdate=6 August 2018}}</ref> У финалној утакмици са Летонијом је постигао 29 поена и 8 скокова. Био је трећи стрелац и скакач првенства и уврштен је у идеалну петорку.<ref>{{cite web |title=Serbia big man Pecarski named MVP, tops All-Star Five |url=http://www.fiba.basketball/europe/u18/2018/news/serbia-big-man-pecarski-named-mvp-tops-all-star-five |website=fiba.basketball |accessdate=6 August 2018}}</ref> Био је и члан репрезентације до 19 године која је освојила седмо место на [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светском првенству]] 2019. године у [[Ираклион|Хераклиону]], Грчка. На овом првенству је бележио просечно 19,3 поена и 10,1 скок по утакмици.<ref>{{cite web |title=Average Statistics of Serbia at the 2019 FIBA Under-19 Basketball World Cup|url=http://www.fiba.basketball/world/u19/2019/team/Serbia#tab=overview |website=fiba.basketball |accessdate=7 July 2019}}</ref> === Сениори === У новембру 2020. се први пут нашао на списку [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорске репрезентације Србије]], када му је селектор [[Игор Кокошков]] уручио позив за утакмице са [[Кошаркашка репрезентација Швајцарске|Швајцарском]] и [[Кошаркашка репрезентација Финске|Финском]] у [[Квалификације за Европско првенство у кошарци 2021.|квалификацијама]] за [[Европско првенство у кошарци 2022.|Европско првенство 2022]]. године.<ref>{{cite web|title=Kokoškov saopštio spisak – većina iz ABA, bez NBA igrača|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2020&mm=11&dd=06&nav_id=1759813|website=b92.net|date=6. 11. 2020|accessdate=28. 12. 2020}}</ref> Ипак, Петрушев није тада дебитовао за сениорску репрезентацију јер је био позитиван на вирус [[ковид 19]].<ref>{{cite web|title=„Korona me sprečila da zaigram za Orlove, ne žurim u NBA“|url=https://sportklub.rs/kosarka/korona-me-sprecila-da-zaigram-za-orlove-ne-zurim-u-nba/|website=sportklub.rs|date=10. 12. 2020|accessdate=28. 12. 2020}}</ref><ref>{{cite web|title=Otkrivamo zašto Petrušev nije mogao da igra za Srbiju|url=https://nova.rs/sport/kosarka/otkrivamo-zasto-petrusev-nije-mogao-da-igra-za-srbiju/|website=nova.rs|date=30. 11. 2020|accessdate=28. 12. 2020}}</ref> У фебруару 2021. се поново нашао на списку сениора, овај пут за последња два меча у оквиру квалификација за ЕП, против [[Кошаркашка репрезентација Грузије|Грузије]] и [[Кошаркашка репрезентација Швајцарске|Швајцарске]].<ref>{{cite web|title=KOKOŠKOV PRELOMIO: Spisak pozvanih igrača za mečeve kvalifikacija za Eurobasket 2022. godine |url=https://www.novosti.rs/sport/kosarka/964226/kokoskov-prelomio-spisak-pozvanih-igraca-meceve-kvalifikacija-eurobasket-2022-godine|website=novosti.rs|date=12. 2. 2021|accessdate=28. 2. 2021}}</ref> Дебитантски наступ у дресу сениорске репрезентације је забележио 19. фебруара 2021. на гостовању Грузији у [[Тбилиси]]ју.<ref name="vn"/> Србија је савладала домаћина резултатом 92:66, а Петрушев је свој први меч у сениорској репрезентацији завршио са 27 поена и шест скокова.<ref name="vn">{{cite web|title=DEBI IZ SNOVA FILIPA PETRUŠEVA: Rodila se nova zvezda|url=https://www.novosti.rs/sport/kosarka/967151/debi-snova-filipa-petruseva-rodila-nova-zvezda|website=novosti.rs|date=20. 2. 2021|accessdate=28. 2. 2021}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (1): [[Евролига у кошарци 2021/22.|2021/22.]] ** [[Куп Турске у кошарци|Куп Турске]] (1): 2022. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европско првенство до 18 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2017, 2018. === Појединачни === * Најкориснији играч [[Јадранска лига у кошарци|Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|Идеална стартна петорка Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|Најбољи млади играч Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * Идеална петорка [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европског првенства до 18 година]] (1): 2018. == Приватно == Филипов рођени брат Давид је такође кошаркаш. Играо је за млађе селекције Србије.<ref>{{cite web|title=Intervju – Filip Petrušev: Srbiji treba donositi i seniorske medalje |url=https://kosmagazin.com/intervju-filip-petrusev-srbiji-treba-donositi-i-seniorske-medalje/|website=kosmagazin.com|date=21. 8. 2018|accessdate=27. 12. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.aba-liga.com/player/3653 Филип Петрушев] на сајту [[АБА лига|АБА лиге]] {{КК Црвена звезда — тим}} {{Најкориснији играч Јадранске лиге у кошарци}} {{Најбољи стријелци Јадранске лиге у кошарци}} {{Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци}} {{КК Анадолу Ефес — Победник Евролиге у кошарци 2021/22.}} {{НБА драфт 2021.}} {{DEFAULTSORT:Петрушев, Филип}} [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Крилни центри]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Анадолу Ефеса]] [[Категорија:Кошаркаши Мега баскета]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] [[Категорија:Пикови Филаделфија севентисиксерса на НБА драфту]] kfn43y8abznctcdsgre7li4ezetcyby 25115039 25114497 2022-07-20T03:42:30Z 2A06:5B01:1F3:D900:2C22:F3E2:26CA:1E35 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Филип Петрушев | слика = | опис_слике = | пуно_име = Филип Петрушев | држављанство = [[Србија]] | датум_рођења = {{датум рођења|2000|4|15|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Србија]], [[СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,11 m | позиција = [[крилни центар]] / [[центар (кошарка)|центар]] | драфт = 2021. / 50. пик, 2. рунда | одабрао = [[Филаделфија севентисиксерси]] | каријера = 2020— | младе_године = 2018—2020 | млади_клубови = Гонзага булдогси | године = 2020—2021 <br /> 2021—2022 <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | клубови = [[КК Мега баскет|Мега Сокербет]] <br /> [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] | рептим = {{рпк|Србија}} | награде = | медаље = }} '''Филип Петрушев''' ([[Београд]], [[15. април]] [[2000]]) [[Србија|српски]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Крилни центар|крилног центра]] и [[центар (кошарка)|центра]], а тренутно наступа за [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]]. Велики навијач '''Партизана'''. == Почеци == Петрушев је у млађим категоријама наступао за [[КК ФМП|ФМП]], [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]], [[КК Партизан|Партизан]] да би 2014. године отишао у Шпанију и прикључио се екипи [[КК Саски Басконија|Басконије]].<ref>{{cite web |title=SALE MOŽE DA BIRA Podmladiti "orlove"? Ima tu ZLATA VREDNOG talenata |url=https://sport.blic.rs/kosarka/domaca-kosarka-i-aba/sale-moze-da-bira-podmladiti-orlove-ima-tu-zlata-vrednog-talenata/n45jj1l |website=sport.blic.rs |accessdate=7 August 2018}}</ref> Током 2016. године одлази у Сједињене Америчке Државе, где похађа средњу школу Ејвон олд фармс у Ејвону, [[Конектикат]]. Годину дана касније се пребацио на Монтверди академију у месту [[Монтверди (Флорида)|Монтверди, Флорида]].<ref>{{cite web|title=FIBA u18 A: Filip Petrusev recruitment set to pick up|url=https://www.scout.com/Article/FIBA-u18-A-2018-Serbian-post-Filip-Petrusev-recruitment-set-to-pick-up-105820429|website=scout.com|accessdate=20 January 2018}}</ref> У октобру 2017. је изабрао да похађа Универзитет Гонзага,<ref>{{cite web|title=Srpski sin Filip Petrušev izabrao Gonzagu!|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/srpski-sin-filip-petrusev-izabrao-gonzagu/275385|website=mozzartsport.com|date=22. 10. 2017|accessdate=27. 12. 2020}}</ref> а од сезоне 2018/19. је заиграо за њихов тим, Гонзага булдогсе. У сезони 2019/20. је у просеку бележио 17,5 поена и 7,9 скокова по мечу и изабран је за играча године у својој конференцији (Вест коуст конференција).<ref name="WCC awards">{{cite press release|url=https://wccsports.com/news/2020/3/3/wcc-announces-2019-20-mens-basketball-all-conference-team-mbb.aspx |title=WCC Announces 2019-20 Men's Basketball All-Conference Team |publisher=West Coast Conference |date=March 3, 2020 |accessdate=March 3, 2020}}</ref> == Сениорска каријера == У јулу 2020. је потписао први професионални уговор са екипом [[КК Мега баскет|Мега Сокербета]].<ref>{{cite web|title=FILIP PETRUŠEV NOVO POJAČANJE MEGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2020/07/20/filip-petrusev-novo-pojacanje-mege/|website=bcmegabasket.net|date=20. 7. 2020|accessdate=27. 12. 2020}}</ref> Добио је награду за најкориснијег играча [[Јадранска лига у кошарци |Јадранске лиге]] у сезони [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21]].<ref name="mvp"/> Петрушев је за 31,5 минута по утакмици у просеку бележио 23,7 поена, 7,6 скокова и 1,1 блокаду за просечних 28 индексних поена по мечу, по чему је убедљиво најбољи играч у регионалном такмичењу.<ref name="mvp">{{cite web|title=FILIP PETRUŠEV JE MVP ABA LIGE, TRIPLA KRUNA ZA CENTRA MEGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2021/04/28/filip-petrusev-je-mvp-aba-lige-tripla-kruna-za-centra-mege/|website=bcmegabasket.net|date=28. 4. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> Поред МВП признања за Петрушева, центар Меге је био најбољи стрелац лиге са већ поменутих 23,7 поена по мечу, чак 6,5 поена више од најближег пратиоца [[Јака Блажич|Јаке Блажича]], где ниједном у току сезоне није ишао испод 16 поена, а оборио је и рекорд лиге са чак 12 узастопних мечева на којима је постигао 20 и више поена.<ref name="mvp"/> Уз већ наведена признања, Петрушев је изабран и за [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|најбољег младог играча АБА лиге]] а уврштен је и у [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|идеалну петорку такмичења]].<ref name="mvp"/> На [[НБА драфт]]у 2021. године је одабран као 50 пик од стране [[Филаделфија севентисиксерси|Филаделфија севентисиксерса]],<ref>{{cite web|title=PETRUŠEV IZABRAN KAO 50. PIK NA NBA DRAFTU OD STRANE FILADELFIJE, UKUPNO 13. DRAFTOVANI IGRAČ MEGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2021/07/30/petrusev-izabran-kao-50-pik-na-nba-draftu-od-strane-filadelfije-ukupno-13-draftovani-igrac-mege/|website=bcmegabasket.net|date=30. 7. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> након чега је за овај клуб наступао у летњој лиги.<ref>{{cite web|title=Petrušev debitovao u letnjoj ligi – "pljuštale" blokade VIDEO|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/nba.php?yyyy=2021&mm=08&dd=10&nav_id=1904966|website=b92.net|date=10. 8. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> Дана 17. августа 2021. је потписао једногодишњи уговор са турским [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефесом]].<ref>{{cite web|title=PETRUŠEV NASTAVLJA KARIJERU U ŠAMPIONU EVROLIGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2021/08/17/petrusev-nastavlja-karijeru-u-sampionu-evrolige/|website=bcmegabasket.net|date=17. 8. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> Са Ефесом је у сезони 2021/22. освојио [[Евролига у кошарци 2021/22.|Евролигу]] и турски [[Куп Турске у кошарци|Куп]]. Деветнаестог јула 2022. године потписао је једногодишњи уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite web|url=https://kkcrvenazvezda.rs/2022/07/19/filip-petrusev-pojacao-crvenu-zvezdu/ |title=Филип Петрушев појачао Црвену звезду! |website=kkcrvenazvezda.rs |date=19. 7. 2022. |accessdate=19. 7. 2022.}}</ref> == Репрезентација == === Млађе категорије === Са репрезентацијом Србије до 16 година је учествовао на [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европским првенствима]] 2015. и 2016. године.<ref>{{cite web|title=Serbia 12 - Filip Petrusev|url=http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/player/p/pid/116212/sid/11538/tid/96799/tid2//_/2015_U16_European_Championship_Men/index.html|website=archive.fiba.com|accessdate=20 January 2018}}</ref><ref>{{cite web|title=Serbia 12 - Filip Petrusev|url=http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/player/p/pid/116212/pid2//sid/12295/tid/96799/tid2//_/2016_FIBA_U16_European_Championship_Division_A/index.html|website=archive.fiba.com|accessdate=20 January 2018}}</ref> Са репрезентацијом до 18 година је освојио златне медаље на [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европским првенствима]] 2017. и 2018. године. У освајању злата 2017. је бележио просечно 5,3 поена и 3,4 скока по мечу.<ref>{{cite web|title=Player Profile at the 2017 FIBA Europe Under-18 Championship|url=http://www.fiba.basketball/europe/u18/2017/Filip-Petrusev|website=FIBA.com|accessdate=20 January 2018}}</ref> У освајању злата 2018. је просечно бележио 21 поен, 8,7 скокова и 3,1 асистенцију по мечу.<ref>{{cite web |title=Filip PETRUSEV 2018 FIBA Profile |url=http://www.fiba.basketball/europe/u18/2018/player/Filip-Petrusev |website=fiba.basketball |accessdate=6 August 2018}}</ref> У финалној утакмици са Летонијом је постигао 29 поена и 8 скокова. Био је трећи стрелац и скакач првенства и уврштен је у идеалну петорку.<ref>{{cite web |title=Serbia big man Pecarski named MVP, tops All-Star Five |url=http://www.fiba.basketball/europe/u18/2018/news/serbia-big-man-pecarski-named-mvp-tops-all-star-five |website=fiba.basketball |accessdate=6 August 2018}}</ref> Био је и члан репрезентације до 19 године која је освојила седмо место на [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светском првенству]] 2019. године у [[Ираклион|Хераклиону]], Грчка. На овом првенству је бележио просечно 19,3 поена и 10,1 скок по утакмици.<ref>{{cite web |title=Average Statistics of Serbia at the 2019 FIBA Under-19 Basketball World Cup|url=http://www.fiba.basketball/world/u19/2019/team/Serbia#tab=overview |website=fiba.basketball |accessdate=7 July 2019}}</ref> === Сениори === У новембру 2020. се први пут нашао на списку [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорске репрезентације Србије]], када му је селектор [[Игор Кокошков]] уручио позив за утакмице са [[Кошаркашка репрезентација Швајцарске|Швајцарском]] и [[Кошаркашка репрезентација Финске|Финском]] у [[Квалификације за Европско првенство у кошарци 2021.|квалификацијама]] за [[Европско првенство у кошарци 2022.|Европско првенство 2022]]. године.<ref>{{cite web|title=Kokoškov saopštio spisak – većina iz ABA, bez NBA igrača|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2020&mm=11&dd=06&nav_id=1759813|website=b92.net|date=6. 11. 2020|accessdate=28. 12. 2020}}</ref> Ипак, Петрушев није тада дебитовао за сениорску репрезентацију јер је био позитиван на вирус [[ковид 19]].<ref>{{cite web|title=„Korona me sprečila da zaigram za Orlove, ne žurim u NBA“|url=https://sportklub.rs/kosarka/korona-me-sprecila-da-zaigram-za-orlove-ne-zurim-u-nba/|website=sportklub.rs|date=10. 12. 2020|accessdate=28. 12. 2020}}</ref><ref>{{cite web|title=Otkrivamo zašto Petrušev nije mogao da igra za Srbiju|url=https://nova.rs/sport/kosarka/otkrivamo-zasto-petrusev-nije-mogao-da-igra-za-srbiju/|website=nova.rs|date=30. 11. 2020|accessdate=28. 12. 2020}}</ref> У фебруару 2021. се поново нашао на списку сениора, овај пут за последња два меча у оквиру квалификација за ЕП, против [[Кошаркашка репрезентација Грузије|Грузије]] и [[Кошаркашка репрезентација Швајцарске|Швајцарске]].<ref>{{cite web|title=KOKOŠKOV PRELOMIO: Spisak pozvanih igrača za mečeve kvalifikacija za Eurobasket 2022. godine |url=https://www.novosti.rs/sport/kosarka/964226/kokoskov-prelomio-spisak-pozvanih-igraca-meceve-kvalifikacija-eurobasket-2022-godine|website=novosti.rs|date=12. 2. 2021|accessdate=28. 2. 2021}}</ref> Дебитантски наступ у дресу сениорске репрезентације је забележио 19. фебруара 2021. на гостовању Грузији у [[Тбилиси]]ју.<ref name="vn"/> Србија је савладала домаћина резултатом 92:66, а Петрушев је свој први меч у сениорској репрезентацији завршио са 27 поена и шест скокова.<ref name="vn">{{cite web|title=DEBI IZ SNOVA FILIPA PETRUŠEVA: Rodila se nova zvezda|url=https://www.novosti.rs/sport/kosarka/967151/debi-snova-filipa-petruseva-rodila-nova-zvezda|website=novosti.rs|date=20. 2. 2021|accessdate=28. 2. 2021}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (1): [[Евролига у кошарци 2021/22.|2021/22.]] ** [[Куп Турске у кошарци|Куп Турске]] (1): 2022. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европско првенство до 18 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2017, 2018. === Појединачни === * Најкориснији играч [[Јадранска лига у кошарци|Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|Идеална стартна петорка Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|Најбољи млади играч Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * Идеална петорка [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европског првенства до 18 година]] (1): 2018. == Приватно == Филипов рођени брат Давид је такође кошаркаш. Играо је за млађе селекције Србије.<ref>{{cite web|title=Intervju – Filip Petrušev: Srbiji treba donositi i seniorske medalje |url=https://kosmagazin.com/intervju-filip-petrusev-srbiji-treba-donositi-i-seniorske-medalje/|website=kosmagazin.com|date=21. 8. 2018|accessdate=27. 12. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.aba-liga.com/player/3653 Филип Петрушев] на сајту [[АБА лига|АБА лиге]] {{КК Црвена звезда — тим}} {{Најкориснији играч Јадранске лиге у кошарци}} {{Најбољи стријелци Јадранске лиге у кошарци}} {{Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци}} {{КК Анадолу Ефес — Победник Евролиге у кошарци 2021/22.}} {{НБА драфт 2021.}} {{DEFAULTSORT:Петрушев, Филип}} [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Крилни центри]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Анадолу Ефеса]] [[Категорија:Кошаркаши Мега баскета]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] [[Категорија:Пикови Филаделфија севентисиксерса на НБА драфту]] qf4v03uj17s0hhjzjeajqek52rw1tb6 25115048 25115039 2022-07-20T04:31:33Z Kizule 176758 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/2A06:5B01:1F3:D900:2C22:F3E2:26CA:1E35|2A06:5B01:1F3:D900:2C22:F3E2:26CA:1E35]] ([[User talk:2A06:5B01:1F3:D900:2C22:F3E2:26CA:1E35|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:178.221.68.80|178.221.68.80]] wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Филип Петрушев | слика = | опис_слике = | пуно_име = Филип Петрушев | држављанство = [[Србија]] | датум_рођења = {{датум рођења|2000|4|15|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Србија]], [[СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,11 m | позиција = [[крилни центар]] / [[центар (кошарка)|центар]] | драфт = 2021. / 50. пик, 2. рунда | одабрао = [[Филаделфија севентисиксерси]] | каријера = 2020— | младе_године = 2018—2020 | млади_клубови = Гонзага булдогси | године = 2020—2021 <br /> 2021—2022 <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | клубови = [[КК Мега баскет|Мега Сокербет]] <br /> [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] | рептим = {{рпк|Србија}} | награде = | медаље = }} '''Филип Петрушев''' ([[Београд]], [[15. април]] [[2000]]) [[Србија|српски]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Крилни центар|крилног центра]] и [[центар (кошарка)|центра]], а тренутно наступа за [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]]. == Почеци == Петрушев је у млађим категоријама наступао за [[КК ФМП|ФМП]], [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]], [[КК Партизан|Партизан]] да би 2014. године отишао у Шпанију и прикључио се екипи [[КК Саски Басконија|Басконије]].<ref>{{cite web |title=SALE MOŽE DA BIRA Podmladiti "orlove"? Ima tu ZLATA VREDNOG talenata |url=https://sport.blic.rs/kosarka/domaca-kosarka-i-aba/sale-moze-da-bira-podmladiti-orlove-ima-tu-zlata-vrednog-talenata/n45jj1l |website=sport.blic.rs |accessdate=7 August 2018}}</ref> Током 2016. године одлази у Сједињене Америчке Државе, где похађа средњу школу Ејвон олд фармс у Ејвону, [[Конектикат]]. Годину дана касније се пребацио на Монтверди академију у месту [[Монтверди (Флорида)|Монтверди, Флорида]].<ref>{{cite web|title=FIBA u18 A: Filip Petrusev recruitment set to pick up|url=https://www.scout.com/Article/FIBA-u18-A-2018-Serbian-post-Filip-Petrusev-recruitment-set-to-pick-up-105820429|website=scout.com|accessdate=20 January 2018}}</ref> У октобру 2017. је изабрао да похађа Универзитет Гонзага,<ref>{{cite web|title=Srpski sin Filip Petrušev izabrao Gonzagu!|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/srpski-sin-filip-petrusev-izabrao-gonzagu/275385|website=mozzartsport.com|date=22. 10. 2017|accessdate=27. 12. 2020}}</ref> а од сезоне 2018/19. је заиграо за њихов тим, Гонзага булдогсе. У сезони 2019/20. је у просеку бележио 17,5 поена и 7,9 скокова по мечу и изабран је за играча године у својој конференцији (Вест коуст конференција).<ref name="WCC awards">{{cite press release|url=https://wccsports.com/news/2020/3/3/wcc-announces-2019-20-mens-basketball-all-conference-team-mbb.aspx |title=WCC Announces 2019-20 Men's Basketball All-Conference Team |publisher=West Coast Conference |date=March 3, 2020 |accessdate=March 3, 2020}}</ref> == Сениорска каријера == У јулу 2020. је потписао први професионални уговор са екипом [[КК Мега баскет|Мега Сокербета]].<ref>{{cite web|title=FILIP PETRUŠEV NOVO POJAČANJE MEGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2020/07/20/filip-petrusev-novo-pojacanje-mege/|website=bcmegabasket.net|date=20. 7. 2020|accessdate=27. 12. 2020}}</ref> Добио је награду за најкориснијег играча [[Јадранска лига у кошарци |Јадранске лиге]] у сезони [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21]].<ref name="mvp"/> Петрушев је за 31,5 минута по утакмици у просеку бележио 23,7 поена, 7,6 скокова и 1,1 блокаду за просечних 28 индексних поена по мечу, по чему је убедљиво најбољи играч у регионалном такмичењу.<ref name="mvp">{{cite web|title=FILIP PETRUŠEV JE MVP ABA LIGE, TRIPLA KRUNA ZA CENTRA MEGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2021/04/28/filip-petrusev-je-mvp-aba-lige-tripla-kruna-za-centra-mege/|website=bcmegabasket.net|date=28. 4. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> Поред МВП признања за Петрушева, центар Меге је био најбољи стрелац лиге са већ поменутих 23,7 поена по мечу, чак 6,5 поена више од најближег пратиоца [[Јака Блажич|Јаке Блажича]], где ниједном у току сезоне није ишао испод 16 поена, а оборио је и рекорд лиге са чак 12 узастопних мечева на којима је постигао 20 и више поена.<ref name="mvp"/> Уз већ наведена признања, Петрушев је изабран и за [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|најбољег младог играча АБА лиге]] а уврштен је и у [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|идеалну петорку такмичења]].<ref name="mvp"/> На [[НБА драфт]]у 2021. године је одабран као 50 пик од стране [[Филаделфија севентисиксерси|Филаделфија севентисиксерса]],<ref>{{cite web|title=PETRUŠEV IZABRAN KAO 50. PIK NA NBA DRAFTU OD STRANE FILADELFIJE, UKUPNO 13. DRAFTOVANI IGRAČ MEGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2021/07/30/petrusev-izabran-kao-50-pik-na-nba-draftu-od-strane-filadelfije-ukupno-13-draftovani-igrac-mege/|website=bcmegabasket.net|date=30. 7. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> након чега је за овај клуб наступао у летњој лиги.<ref>{{cite web|title=Petrušev debitovao u letnjoj ligi – "pljuštale" blokade VIDEO|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/nba.php?yyyy=2021&mm=08&dd=10&nav_id=1904966|website=b92.net|date=10. 8. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> Дана 17. августа 2021. је потписао једногодишњи уговор са турским [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефесом]].<ref>{{cite web|title=PETRUŠEV NASTAVLJA KARIJERU U ŠAMPIONU EVROLIGE|url=https://www.bcmegabasket.net/2021/08/17/petrusev-nastavlja-karijeru-u-sampionu-evrolige/|website=bcmegabasket.net|date=17. 8. 2021|accessdate=25. 8. 2021}}</ref> Са Ефесом је у сезони 2021/22. освојио [[Евролига у кошарци 2021/22.|Евролигу]] и турски [[Куп Турске у кошарци|Куп]]. Деветнаестог јула 2022. године потписао је једногодишњи уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite web|url=https://kkcrvenazvezda.rs/2022/07/19/filip-petrusev-pojacao-crvenu-zvezdu/ |title=Филип Петрушев појачао Црвену звезду! |website=kkcrvenazvezda.rs |date=19. 7. 2022. |accessdate=19. 7. 2022.}}</ref> == Репрезентација == === Млађе категорије === Са репрезентацијом Србије до 16 година је учествовао на [[Европско првенство у кошарци до 16 година|Европским првенствима]] 2015. и 2016. године.<ref>{{cite web|title=Serbia 12 - Filip Petrusev|url=http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/player/p/pid/116212/sid/11538/tid/96799/tid2//_/2015_U16_European_Championship_Men/index.html|website=archive.fiba.com|accessdate=20 January 2018}}</ref><ref>{{cite web|title=Serbia 12 - Filip Petrusev|url=http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/player/p/pid/116212/pid2//sid/12295/tid/96799/tid2//_/2016_FIBA_U16_European_Championship_Division_A/index.html|website=archive.fiba.com|accessdate=20 January 2018}}</ref> Са репрезентацијом до 18 година је освојио златне медаље на [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европским првенствима]] 2017. и 2018. године. У освајању злата 2017. је бележио просечно 5,3 поена и 3,4 скока по мечу.<ref>{{cite web|title=Player Profile at the 2017 FIBA Europe Under-18 Championship|url=http://www.fiba.basketball/europe/u18/2017/Filip-Petrusev|website=FIBA.com|accessdate=20 January 2018}}</ref> У освајању злата 2018. је просечно бележио 21 поен, 8,7 скокова и 3,1 асистенцију по мечу.<ref>{{cite web |title=Filip PETRUSEV 2018 FIBA Profile |url=http://www.fiba.basketball/europe/u18/2018/player/Filip-Petrusev |website=fiba.basketball |accessdate=6 August 2018}}</ref> У финалној утакмици са Летонијом је постигао 29 поена и 8 скокова. Био је трећи стрелац и скакач првенства и уврштен је у идеалну петорку.<ref>{{cite web |title=Serbia big man Pecarski named MVP, tops All-Star Five |url=http://www.fiba.basketball/europe/u18/2018/news/serbia-big-man-pecarski-named-mvp-tops-all-star-five |website=fiba.basketball |accessdate=6 August 2018}}</ref> Био је и члан репрезентације до 19 године која је освојила седмо место на [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светском првенству]] 2019. године у [[Ираклион|Хераклиону]], Грчка. На овом првенству је бележио просечно 19,3 поена и 10,1 скок по утакмици.<ref>{{cite web |title=Average Statistics of Serbia at the 2019 FIBA Under-19 Basketball World Cup|url=http://www.fiba.basketball/world/u19/2019/team/Serbia#tab=overview |website=fiba.basketball |accessdate=7 July 2019}}</ref> === Сениори === У новембру 2020. се први пут нашао на списку [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорске репрезентације Србије]], када му је селектор [[Игор Кокошков]] уручио позив за утакмице са [[Кошаркашка репрезентација Швајцарске|Швајцарском]] и [[Кошаркашка репрезентација Финске|Финском]] у [[Квалификације за Европско првенство у кошарци 2021.|квалификацијама]] за [[Европско првенство у кошарци 2022.|Европско првенство 2022]]. године.<ref>{{cite web|title=Kokoškov saopštio spisak – većina iz ABA, bez NBA igrača|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2020&mm=11&dd=06&nav_id=1759813|website=b92.net|date=6. 11. 2020|accessdate=28. 12. 2020}}</ref> Ипак, Петрушев није тада дебитовао за сениорску репрезентацију јер је био позитиван на вирус [[ковид 19]].<ref>{{cite web|title=„Korona me sprečila da zaigram za Orlove, ne žurim u NBA“|url=https://sportklub.rs/kosarka/korona-me-sprecila-da-zaigram-za-orlove-ne-zurim-u-nba/|website=sportklub.rs|date=10. 12. 2020|accessdate=28. 12. 2020}}</ref><ref>{{cite web|title=Otkrivamo zašto Petrušev nije mogao da igra za Srbiju|url=https://nova.rs/sport/kosarka/otkrivamo-zasto-petrusev-nije-mogao-da-igra-za-srbiju/|website=nova.rs|date=30. 11. 2020|accessdate=28. 12. 2020}}</ref> У фебруару 2021. се поново нашао на списку сениора, овај пут за последња два меча у оквиру квалификација за ЕП, против [[Кошаркашка репрезентација Грузије|Грузије]] и [[Кошаркашка репрезентација Швајцарске|Швајцарске]].<ref>{{cite web|title=KOKOŠKOV PRELOMIO: Spisak pozvanih igrača za mečeve kvalifikacija za Eurobasket 2022. godine |url=https://www.novosti.rs/sport/kosarka/964226/kokoskov-prelomio-spisak-pozvanih-igraca-meceve-kvalifikacija-eurobasket-2022-godine|website=novosti.rs|date=12. 2. 2021|accessdate=28. 2. 2021}}</ref> Дебитантски наступ у дресу сениорске репрезентације је забележио 19. фебруара 2021. на гостовању Грузији у [[Тбилиси]]ју.<ref name="vn"/> Србија је савладала домаћина резултатом 92:66, а Петрушев је свој први меч у сениорској репрезентацији завршио са 27 поена и шест скокова.<ref name="vn">{{cite web|title=DEBI IZ SNOVA FILIPA PETRUŠEVA: Rodila se nova zvezda|url=https://www.novosti.rs/sport/kosarka/967151/debi-snova-filipa-petruseva-rodila-nova-zvezda|website=novosti.rs|date=20. 2. 2021|accessdate=28. 2. 2021}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (1): [[Евролига у кошарци 2021/22.|2021/22.]] ** [[Куп Турске у кошарци|Куп Турске]] (1): 2022. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европско првенство до 18 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2017, 2018. === Појединачни === * Најкориснији играч [[Јадранска лига у кошарци|Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|Идеална стартна петорка Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * [[Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци|Најбољи млади играч Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * Идеална петорка [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европског првенства до 18 година]] (1): 2018. == Приватно == Филипов рођени брат Давид је такође кошаркаш. Играо је за млађе селекције Србије.<ref>{{cite web|title=Intervju – Filip Petrušev: Srbiji treba donositi i seniorske medalje |url=https://kosmagazin.com/intervju-filip-petrusev-srbiji-treba-donositi-i-seniorske-medalje/|website=kosmagazin.com|date=21. 8. 2018|accessdate=27. 12. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.aba-liga.com/player/3653 Филип Петрушев] на сајту [[АБА лига|АБА лиге]] {{КК Црвена звезда — тим}} {{Најкориснији играч Јадранске лиге у кошарци}} {{Најбољи стријелци Јадранске лиге у кошарци}} {{Најбољи млади играч Јадранске лиге у кошарци}} {{КК Анадолу Ефес — Победник Евролиге у кошарци 2021/22.}} {{НБА драфт 2021.}} {{DEFAULTSORT:Петрушев, Филип}} [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Крилни центри]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Анадолу Ефеса]] [[Категорија:Кошаркаши Мега баскета]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] [[Категорија:Пикови Филаделфија севентисиксерса на НБА драфту]] kfn43y8abznctcdsgre7li4ezetcyby 0 4202364 25114830 24930319 2022-07-19T21:03:01Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|56.0|55.2}} рани [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Eoproviverra |authority = Solé, 2014<ref name="ZJLS14proviverrines">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Jocelyn Falconnet |author3=Laurent Yves |year=2014 |title=New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=171 |issue=4 |pages=878–917 |doi=10.1111/zoj.12155}}</ref> |type_species = †''Eoproviverra eisenmanni'' |type_species_authority = Godinot, 1981 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Eoproviverra eisenmanni'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''E. eisenmanni'': |''Proviverra eisenmanni'' {{small|(Godinot, 1981)}} }} }} }} '''''Eoproviverra''''' (Еопровивера — „рана Провивера”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду раног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Eoproviverra'' | * старогрчке ријечи ''еос'' ({{јез-стгрч|ἕως}}), која значи ''[[зора]]'' * и изумрлог рода сисара ''[[Proviverra]]'' |рана Провивера |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''E. eisenmanni'' | * рода ''Eoproviverra'' * и презимена палеонтолога Мишела Ајзенмана |рана ајзенманова Провивера |} == Опис == Врста ''Eoproviverra eisenmanni'' је тежила око 50 g.<ref name="Geodiversitas4213"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Eoproviverra'' {{small|(Solé, 2014)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''E. eisenmanni'' {{small|(Godinot, 1981)}}<ref>Godinot M. (1981) [https://palaeovertebrata.com/articles/view/85 "Les mammifères de Rians (Éocène inférieur, Provence)."] Palaeovertebrata 10: 43–126</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Прованса-Алпи-Азурна обала]]) |56,0 до 55,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Eoproviverra''.<ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness1=2 |style1=background-color:#C0C0C0 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Eoproviverra'''''&nbsp; |1=†''Eoproviverra eisenmanni'' }} |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Eoproviverra'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:Eoproviverra eisenmanni bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] gkkd7i58xs5clep9c8gp4azhfwdqora 0 4202820 25114839 24920200 2022-07-19T21:04:34Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|61.6|59.2}} средњи [[палеоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Lahimia |authority = Solé, 2009 |type_species = †''Lahimia selloumi'' |type_species_authority = Solé, 2009 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Lahimia selloumi'' |synonyms = }} '''''Lahimia''''' (Лахимија — „месождер”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду средњег [[палеоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="SOLÉ">{{cite journal |last1=Solé |first1=Floréal |last2=Gheerbrant |first2=Emmanuel |last3=Amaghzaz |first3=Mbarek |last4=Bouya |first4=Baâdi |title=Further evidence of the African antiquity of hyaenodontid (‘Creodonta’, Mammalia) evolution |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |date=2009 |volume=156 |issue=4 |pages=827–846 |doi=10.1111/j.1096-3642.2008.00501.x |doi-access=free}}</ref><ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Lahimia'' | * арапске ријечи ''лахим'' ({{јез-арап|لاحم}}), која значи ''месождер'' |месождер |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''L. selloumi'' | * рода ''Lahimia'' * и презимена мароканског рударског техничара Омара Селоума<ref name="SOLÉ"/> |селоумов месождер |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Lahimia'' {{small|(Solé, 2009)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''L. selloumi'' {{small|(Solé, 2009)}}<ref name="SOLÉ"/> |{{Застава|Мароко}} |61,6 до 59,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Lahimia''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''''Lahimia'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1=†''Lahimia selloumi'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Boualitomus]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Lahimia'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:Lahimia selloumi bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q20817864}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] qohh4qwrj172ltsglszvg3taze4y0sj 0 4202955 25114833 24920202 2022-07-19T21:03:33Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|55.8|54.0}} рани [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Boualitomus |authority = Gheerbrant, 2006 |type_species = †''Boualitomus marocanensis'' |type_species_authority = Gheerbrant, 2006 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Boualitomus marocanensis'' |synonyms = }} '''''Boualitomus''''' (Боуалитомус — „боуалиски резач”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду раног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="Gheerbrant2006">E. Gheerbrant, M. Iarochene, M. Amaghzaz and B. Bouya (2006.) [https://www.cambridge.org/core/journals/geological-magazine/article/abs/early-african-hyaenodontid-mammals-and-their-bearing-on-the-origin-of-the-creodonta/BD8E665118CE4A731B589F75937C4652 "Early African hyaenodontid mammals and their bearing on the origin of the Creodonta."] Geological Magazine 143(4):475-489</ref><ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Boualitomus'' | * мароканског села Оулед Боу Али (у чијој су близини пронађени фосилни остаци овог рода) * и старогрчке ријечи ''томос'' ({{јез-стгрч|τόμος}}), која значи ''резати'' или ''сјећи'' |боуалиски резач |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''B. marocanensis'' | * рода ''Boualitomus'' * и латинске ријечи ''мароканенсис'' ({{јез-лат|marocanensis}}), која значи ''марокански'' или ''из [[Мароко|Марока]]'' |марокански Боуалитомус |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Boualitomus'' {{small|(Gheerbrant, 2006)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''B. marocanensis'' {{small|(Gheerbrant, 2006)}}<ref name="Gheerbrant2006"/> |{{Застава|Мароко}} |55,8 до 54,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Boualitomus''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''''Boualitomus'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1=†''Boualitomus marocanensis'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Boualitomus'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:Boualitomus marocanensis bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] mrz2i6qtzbt52h07q5brw88ioidtv6o 0 4203317 25114005 23527528 2022-07-19T12:48:55Z MareBG 12583 removed [[Category:Српска представништва у Паризу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki [[Датотека:Paris - Centre culturel de Serbie - Façade (mai 2019).jpg|250px|мини|Културни центар Србије у Паризу]] '''Култуни центар Републике Србије у Паризу''' је државна установа културе и информисања у главном граду [[Француска|Француске]] која има за циљ да страну јавност упознаје са политичким, културним, научним и осталим садржајима, и тиме афирмише углед [[Република Србија|Републике Србије]] у [[свет]]<nowiki/>у.<ref>{{Cite web|url=http://www.ccserbie.com/sr/|title=Kulturni Centar Srbije {{!}} Naslovna|last=|first=|date=|website=www.ccserbie.com|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=5. 1. 2021}}</ref> == Положај == Култуни центар Републике Србије у Паризу који се налази улици Сан Мартин 123 ''(франц. 123, rue Saint Martin)'', преко пута је једног од највећих светских музеја савремене уметности [[Центар Жорж Помпиду|Центра Жорж Помпиду]] ''(франц. Centre national d'art et de culture Georges-Pompidou)'', у делу града [[Бобур (Париз)|Бобур]], који припада четвртом [[Арондисман|арондисману Париза]]. == Историја == Култуни центар Републике Србије у Паризу основан је 26. маја 1973. године, прво као Културно информативни центар СФР Југославије (акроним КИЦ СФРЈ) или Југословенски културни центар, у простору који се налазио у близни Јелисејских поља, у улици Колизе ''(франц. rue Colisée)''. Центар је 1978. године пресељен у нови уметнички део француске престонице, у кварт Бобур '' (франц. quartier de Beaubourg)'', у средишту пешачке зоне у улици Сан Мартин ''(франц. rue Saint Martin)''. Након оснивања КИЦ је једно време радио у саставу Министарства информисања владе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈугославије]], да би потом био предат у надлежност Министарству иностраних послова СФР Југославије. Сматрајући Француску једном од земаља високог приоритета за промоцију српске културе и уметности током 2007. године [[Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарство културе и информисања Србије]], на основу договора и потписаног протокола са [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарством спољних послова Србије]] преузело је бригу о координацији и финансирању значајног дела програмских активности КИЦ-а. Када је основан КИЦ у Паризу у европској престоници културе, активно је радило око 8.000 уметника са подручја бивше Југославије, претежно ликовних који су у КИЦ- у Паризу излагали своја дела. Међу њима су били Паја Јовановић, Мића Поповић, Марко Челебоновић, Петар Лубарда, Дадо Ђурић, Коса Бокшан ... као и савремени ликовни аутори свих генерација - Владимир Величковића, Љуба Поповића, Петар Омчикус, Бату Михајловића, Љубинка Јовановић, Милош Шобајића, Циле Маринковић, Златка Гламочака, Јармил Вешовић, Љубица Мркаљ, Селена Вицковић, Вук Видор, Бранкица Зиловић, Марко Велк, Богдан Павловић, Катарина Термачић, Коста Кулунџића, Милош Тодоровић, Михаел Милуновића, и др. У КИЦ-у су наступали и бројне музичари, као што су: Немања Радуловић (вилона), Лидија и Сања Бизјак (клавир), Маја Богдановић (вилончело), Јасмина Кулаглић (клавир), Младен Чолић (клавир), Катарина Јовановић (сопран). У КИЦ-у су наступали и многи други уметници и аутори из свих мултимедијалних области а који су школовани и/или живе у Паризу и Француској. == Намена == Прво, као државна институција, КИЦ је имао задатак да страну јавност упознаје са политичким, културним, научним и осталим садржајима, као и нашом баштином и актуелним стваралачким достигнућима, у циљу афирмације и угледа прво СФРЈ, а потом и Р, Србије у свету. Друго, да кроз међународну размену оствари међународну сарадњу са колегама из других страних института и културних центара који су најбројнији управо у Паризу (50 земаља поседује своје културно представниство у Паризу). Кроз своје разноврсне активности које организује, Културни центар Србије, у сарадњи са институцијама и уметницима из Србије и Француске он у свом простору пружа свакоме прилику да открије богатсво српске културе и пружи могућност посетиоцима да упознају Србију у разним областима. Током једне календарске године у центру се од сталних манифестација одржавају: * изложбе,<ref>{{Cite web|url=http://www.ccserbie.com/sr/izlozbe|title=Kulturni Centar Srbije {{!}} Изложбе|last=|first=|date=|website=www.ccserbie.com|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=5. 1. 2021}}</ref> * књижевне вечери,<ref>{{Cite web|url=http://www.ccserbie.com/sr/knjizevnost|title=Kulturni Centar Srbije {{!}} Književnost|last=|first=|date=|website=www.ccserbie.com|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=5. 1. 2021}}</ref> * концерти,<ref>{{Cite web|url=http://www.ccserbie.com/sr/koncerti|title=Kulturni Centar Srbije {{!}} Koncerti|last=|first=|date=|website=www.ccserbie.com|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=5. 1. 2021}}</ref> * филмске пројекције,<ref>{{Cite web|url=http://www.ccserbie.com/sr/film|title=Kulturni Centar Srbije {{!}} Film|last=|first=|date=|website=www.ccserbie.com|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=5. 1. 2021}}</ref> * предавања,<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.ccserbie.com/sr/arhiva|title=Kulturni Centar Srbije {{!}} Arhiva|last=|first=|date=|website=www.ccserbie.com|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=5. 1. 2021}}</ref> * семинари,<ref name=":0" /> * конференције за новинаре,<ref name=":0" /> * презентације туристичке понуде Србије.<ref name=":0" /><ref>{{Cite web|url=https://www.serbie.travel/fr|title=Serbia|last=|first=|date=|website=www.serbie.travel|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=5. 1. 2021}}</ref> У оквиру Културног центра постоји и библиотека са око 9.000 наслова који се могу позајмљивати.<ref>{{Cite web|url=http://www.ccserbie.com/sr/biblioteka|title=Kulturni Centar Srbije {{!}} БИБЛИОТЕКА|last=|first=|date=|website=www.ccserbie.com|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=5. 1. 2021}}</ref> == Манифестације == У неке од међународни манифестација у које је укључен и КИЦ спадају: * Дан франкофоније, * Светски дан музике, * Ноћ музеја, * Пролеће песника, * Месец фотографије, * Месец графике, * Бела Ноћ, * Сајам књига. Културни центар Србије је и један од оснивача и главних организатора Форума страних културних центара у Паризу - ФИЦЕП-а - џез фестивала ''Jazzycolors'', учесник Недеље страних култура, и других манифестацијама које имају међународни карактер. Многе од манифестација након одржавања у Паризу настављају се и на другим дестинацијама у градовима и институције широм Француске али и у некој од оближњих земља, Белгији, Немачкој, Холандији, Италији и др. То указује на чињеницу да је КИЦ у Паризу временом постао централни пункт српске културе и уметности у западном делу Европе. <gallery mode="packed" heights="200" caption="Зграда Културног центра Србије у Паризу"> Centre culturel de Serbie - bannière.JPG Paris - Centre culturel de Serbie - Plaque (mai 2019).jpg Centre culturel de Serbie Paris.jpg </gallery> == Извори == {{извори}} == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Centre culturel de Serbie}} * [http://www.ccserbie.com/sr/ Културни центар Србије у Паризу] -Веб страница Центра [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] [[Категорија:Срби у Француској]] dc03pvorzz1jrot6envnzzey71fvddd 0 4204042 25114872 24920193 2022-07-19T21:22:36Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|56.0|55.2}} рани [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Parvagula |authority = Lange-Badré, 1987 |type_species = †''Parvagula palulae'' |type_species_authority = Lange-Badré, 1987 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Parvagula palulae'' |synonyms = }} '''''Parvagula''''' (Парвагула — „мала луталица”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Proviverridae]], који је у периоду раног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref><ref>F. Solé, T. Smith, R. Tabuce and B. Marandat (2015.) [https://www.app.pan.pl/archive/published/app60/app001462014.pdf "New dental elements of the oldest proviverrine mammal from the early Eocene of Southern France support possible African origin of the subfamily."] Acta Palaeontologica Polonica 60(3):527-538</ref><ref name="Cartierodon">{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Parvagula'' | * латинске ријечи ''парвус'' ({{јез-лат|parvus}}), која значи ''мален'' * и латинске ријечи ''вагус'' ({{јез-лат|vagus}}), која значи ''лутати'' |мала луталица |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. palulae'' | * рода ''Parvagula'' * и латинске ријечи ''палус'' ({{јез-лат|palus}}), која значи ''[[мочвара]]'' |мала мочварна луталица |} == Опис == Врста ''Parvagula palulae'' је тежила око 60 g.<ref name="Geodiversitas4213"/> == Понашање и палеоекологија == Врста ''Parvagula palulae'' је била мали копнени [[Predacija|предатор]] који је у прошлости Европе настањивао плавне равнице и [[Kopneni ekosistem|копнене екосистеме]]. Хранила се са малим плијеном ([[глодари]]ма, [[гуштери]]ма и [[инсекти]]ма) == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Parvagula'' {{small|(Lange-Badré, 1987)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. palulae'' {{small|(Lange-Badré, 1987)}}<ref>Godinot, M., Crochet, J. Y., Hartenberger, J. L., Lange-Badré, B., Russell, D. E. and Sigé, B. (1987.) "Nouvelles données sur les mammifères de Palette (Eocène inférieur, Provence)." Münchner Geowissenschaftliche Abhandlungen A10: 273–288.</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Прованса-Алпи-Азурна обала]]) |56,0 до 55,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Parvagula''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група'''&nbsp;}} |top2=9% |label3={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top4=28% |label5={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top5=31% |label6={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top6=36% |label7={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top7=40% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Proviverridae]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness2=2 |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група''' |1={{clade |1={{clade |1=†''[[Allopterodon]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Proviverra]]'' |bar2=#EE7F2D }} |2=†''[[Lesmesodon]]'' |barend2=#EE7F2D }} |2=†''[[Morlodon]]'' }} |2=†''[[Minimovellentodon]]'' }} |style2=background-color:#C0C0C0 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Parvagula'''''&nbsp; |1=†''Parvagula palulae'' }} }} |2=†'''[[Hyaenodontidae]]''' }} }} |2={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Parvagula'' унутар породице [[Proviverridae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-30.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleo.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-30.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-30.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-30.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:Parvagula palulae bar:NAM2 color:orange from:-55.2 till:-50.8 text:[[Minimovellentodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.2 till:-47.8 text:[[Morlodon]] bar:NAM4 color:green from:-50.8 till:-46.3 text:[[Lesmesodon]] bar:NAM5 color:blue from:-46.3 till:-41.2 text:[[Proviverra]] bar:NAM6 color:red from:-44.9 till:-34.0 text:[[Allopterodon]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Proviverridae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] 4rskojr76kwul2pgffbl40xcjteit41 0 4204130 25114883 24920186 2022-07-19T21:31:13Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|55.8|50.3}} рани [[еоцен]] |image = Sinopa strenua.jpg |image_caption = илустрација дјела горње и доње<br>вилице врсте ''Pyrocyon strenuus'' |display_parents = 2 |taxon = Pyrocyon |authority = Gingerich & Deustch, 1989 |type_species = †''Pyrocyon dioctetus'' |type_species_authority = Gingerich & Deustch, 1989 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Pyrocyon dioctetus'' * †''Pyrocyon strenuus'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Pirocyon'' {{small|(Lavrov, 1999)}}<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''P. strenuus'': |''Prototomus strenuus'' {{small|(Cope, 1875)}} |''Stypolophus aculeatus'' {{small|(Cope, 1881)}}<ref>E. D. Cope (1881.) [https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=hvd.32044107354144&view=1up&seq=5&skin=2021 "On the Vertebrata of the Wind River Eocene beds of Wyoming."] Bulletin of the United States Geological and Geographical Survey 6(1):183-202</ref> |''Stypolophus hians'' {{small|(Cope, 1877)}}<ref>E. D. Cope (1877.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/247082#page/7/mode/1up "Report upon the extinct Vertebrata obtained in New Mexico by parties of the expedition of 1874."] Report upon United States Geographical Surveys West of the One Hundredth Meridian, in charge of First Lieut. G.M. Wheeler, Corps of Engineers, U.S. Army, Vol. IV Paleontology, Part II, pp. 1-365. Government Printing Office, Washington, D.C.</ref> |''Stypolophus strenuus'' {{small|(Cope, 1880)}}<ref>E. D. Cope (1880.) [https://www.jstor.org/stable/pdf/982610.pdf "On the genera of the Creodonta."] Proceedings of the American Philosophical Society 19:76-82</ref> |''Stypolophus whiteae'' {{small|(Cope, 1882)}}<ref>E. D. Cope (1882.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/26892169#page/151/mode/1up "Contributions to the history of the Vertebrata of the lower Eocene of Wyoming and New Mexico, made during 1881."] Proceedings of the American Philosophical Society 20(111):139-197</ref> |''Stypolophus whitiae'' {{small|(Cope, 1882)}} |''Sinopa aculeata'' {{small|(Matthew, 1899)}}<ref>J. L. Wortman and W. D. Matthew (1899.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1535//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B012a06.pdf?sequence=1&isAllowed=y "The ancestry of certain members of the Canidae, the Viverridae, and Procyonidae."] Bulletin of the American Museum of Natural History 12(6):109-138</ref> |''Sinopa hians'' {{small|(Matthew, 1901)}}<ref>Matthew, W. D. (1901.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1542//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B014a01.pdf?sequence=1&isAllowed=y "Additional observations on the Creodonta."] Bulletin of the American Museum of Natural History, 14: 1-38</ref> |''Sinopa strenua'' {{small|(Matthew, 1899)}} |''Sinopa strenuus'' {{small|(Matthew, 1901)}} |''Sinopa whitiae'' {{small|(Cope, 1882)}} |''Tritemnodon hians'' {{small|(Van Valen, 1965)}}<ref>{{cite journal |last1=Van Valen |first1=Leigh |title=Some European Proviverrini (Mammalia, Deltatheridia) |url=https://www.palass.org/sites/default/files/media/publications/palaeontology/volume_8/vol8_part4_pp638-665.pdf |journal=Palaeontology |date=1965 |volume=8 |page=638–665}}</ref> |''Tritemnodon strenua'' {{small|(Van Valen, 1965)}} |''Tritemnodon strenuus'' {{small|(Van Valen, 1965)}} |''Tritemnodon whitiae'' {{small|(Matthew, 1906)}}<ref>Matthew, W. D. (1906.) [https://repository.si.edu/bitstream/handle/10088/13877/USNMP-30_1449_1906.pdf?sequence=1&isAllowed=y "The Osteology of ''Sinopa'', a Creodont Mammal of the Middle Eocene."] Proc. U. S. Nat. Mus., Vol. XXX, pp. 203-233, pl. XVI</ref> }} }} }} '''''Pyrocyon''''' (Пирокион — „ватрени пас”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду раног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="pbd">[https://paleobiodb.org/cgi-bin/bridge.pl?a=basicTaxonInfo&taxon_no=40941 Paleobiology Database: ''Pyrocyon'']</ref><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref><ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Pyrocyon'' | * старогрчке ријечи ''пиро'' ({{јез-стгрч|πῦρ}}), која значи ''[[ватра]]'' * и старогрчке ријечи ''кион'' ({{јез-стгрч|κύων}}), која значи ''[[пас]]'' |ватрени пас |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. dioctetus'' | * рода ''Pyrocyon'' * старогрчке ријечи ''ди'' ({{јез-стгрч|δι}}), која значи ''два'' * латинске ријечи ''окто'' ({{јез-лат|octo}}), која значи ''осам'' * и старогрчке ријечи ''етос'' ({{јез-стгрч|έτος}}), која значи ''година'' |двоструки осмогодишњи Пирокион |- |''P. strenuus'' | * рода ''Pyrocyon'' * и латинске ријечи ''стренус'' ({{јез-лат|strenuus}}), која значи ''брз'' |брзи ватрени пас |} == Опис == Одрасли примјерци врсте ''Pyrocyon dioctetus'' су достизали тежину око 2,62 kg, а код врсте ''Pyrocyon strenuus'' тежину од 7,62 до 13,15 kg.<ref>{{cite journal |authors=Egi, Naoko |year=2001 |title=Body mass estimates in extinct mammals from limb bone dimensions: the case of North American hyaenodontids. |journal=Palaeontology |volume=44 |number=3 |pages=497–528 |url=http://www.pri.kyoto-u.ac.jp/shinka/keitou/egi-HP/PDF-folder/Egi01Palaeontol.pdf}}</ref> == Понашање и палеоекологија == Врста из рода ''Pyrocyon'' су биле мали копнени [[Predacija|предатори]] који је у прошлости Сјеверне Америке настањивали плавне равнице и [[Kopneni ekosistem|копнене екосистеме]]. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Pyrocyon'' {{small|(Gingerich & Deustch, 1989)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. dioctetus'' {{small|(Gingerich & Deustch, 1989)}}<ref>{{cite journal |authors=Philip D. Gingerich and Harvey A. Deutsch |year=1989 |title=Systematics and evolution of early Eocene Hyaenodontidae (Mammalia, Creodonta) in the Clarks Fork Basin, Wyoming |journal=Museum of Paleontology, University of Michigan |volume=27 |number=13 |pages=327–391 |url=https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/48535/ID388.pdf?sequence=2&isAllowed=y}}</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |55,8 до 50,3 мил. год. |- |†''P. strenuus'' {{small|(Cope, 1875)}}<ref>{{Cite journal |last=Cope |first=Edward D. |title=Systematic Catalogue of Vertebrata of the Eocene of New Mexico: Collected in 1874. Report to the Engineer Department |pages=5–37 |year=1875 |publisher=United States Army, US Government Printing Office |location=Washington D.C. |url=https://www.biodiversitylibrary.org/item/185351#page/1/mode/1up}}</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]] и [[Колорадо]]) |55,8 до 50,3 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Pyrocyon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=21% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=24% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=30% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=34% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''''Pyrocyon'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Pyrocyon dioctetus'' |2=†''Pyrocyon strenuus'' }} |2=†''[[Gazinocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Pyrocyon'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 bar:NAM26 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:Pyrocyon dioctetus bar:NAM11 color:red from:-55.8 till:-50.3 text:Pyrocyon strenuus bar:NAM12 color:orange from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM13 color:yellow from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM15 color:blue from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM16 color:red from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM17 color:orange from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM19 color:l-green from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM20 color:blue from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM21 color:red from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM22 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM23 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM24 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM26 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * W. B. Scott (1892.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/84884#page/313/mode/1up "A revision of the North American Creodonta with notes on some genera which have been referred to that group."] Proceedings of the Academy of Natural Sciences, Philadelphia 44:291-323 * O. P. Hay (1902.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/59973#page/9/mode/1up "Bibliography and Catalogue of the Fossil Vertebrata of North America."] Bulletin of the United States Geological Survey 179:1-868 * W. D. Matthew (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/5744 "The Carnivora and Insectivora of the Bridger Basin, middle Eocene."] Memoirs of the American Museum of Natural History 9:289-567 * W. D. Matthew and W. Granger (1915.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1373 "A revision of the Lower Eocene Wasatch and Wind River faunas."] Bulletin of the American Museum of Natural History 34(1):1-103 * T. E. White (1952.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/15672319#page/211/mode/1up "Preliminary analysis of the vertebrate fossil fauna of the Boysen Reservoir area."] Proceedings of the United States National Museum 102(3296):185-207 * D. A. Guthrie (1971.) "The Mammalian Fauna of the Lost Cabin Member, Wind River Formation (lower Eocene) of Wyoming." Annals of Carnegie Museum 43(4):47-113 * A. J. Kihm (1984.) "Early Eocene Mammalian Fauna of the Piceance Creek Basin, Northwestern Colorado." Unpublished Ph.D. Thesis. Boulder: The University of Colorado. * G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}} {{refend}} {{Commonscat|Pyrocyon}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] 37jzmrylvngfr723rddxca2otkirr17 0 4204428 25114027 24284611 2022-07-19T12:53:54Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Географија Париза]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki Ово је '''списак Париских општина'''. У [[Француска|француском]] језику се означавају као комуне. [[Француске општине]] могу бити различитих типова и са бројем становника који пуно варира: од пар становника у одређеним селима па до више милона у [[Париз]]у.<ref>{{cite web |title=Paris : la particularité des arrondissements {{!}} {{!}} Vivre Paris |url=https://vivreparis.fr/paris-la-particularite-des-arrondissements/ |access-date=11. 1. 2021 |language=fr-FR |date=14. 9. 2020}}</ref> == Списак == {| class="wikitable sortable" width="100%" |- ! scope="col" | Име ! scope="col" | Адреса ! scope="col" | Изградња ! scope="col" | Архитектура ! scope="col" class="unsortable" | Координате |- | [[Општина Париз]] | Place de l'Hôtel-de-Ville - Esplanade de la Libération | align="center" | 1874 – 1882 | [[Едуар Деперт]] | align="center" | {{Coord|48.856389|2.352222|region:FR-75|format=dms|name=Hôtel de ville de Paris}} |- | [[1. арондисман Париза|1. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Le 1er arrondissement de Paris |url=https://www.sunlocation.com/guide/le-1er-arrondissement-de-paris |website=Sun Location |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 4 place du Louvre | align="center" | 1858 – 1860 | [[Жак Хирлоф]] | align="center" | {{Coord|48.86|2.3414|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 1er arrondissement}} |- | [[2. арондисман Париза|2. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Plan Paris : carte de Paris (75002) et infos pratiques |url=https://fr.mappy.com/plan/75002-paris |website=fr.mappy.com |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 8 rue de la Banque | align="center" | 1848{{0| – 1848}} | [[Алфонз Жирард]] | align="center" | {{Coord|48.8669|2.3397|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 2e arrondissement}} |- | [[3. арондисман Париза|3. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Le 3ème arrondissement de Paris |url=https://www.sunlocation.com/guide/le-3eme-arrondissement-de-paris |website=Sun Location |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 2 rue Eugène-Spuller | align="center" | 1864 – 1867 | [[Виктор Кајат]] | align="center" | {{Coord|48.8639|2.3617|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 3e arrondissement}} |- | [[4. арондисман Париза|4. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Toutes les photos Paris - 4ème arrondissement |url=https://www.routard.com/guide_voyage_lieu/1523-4eme_arrondissement.htm |website=Routard.com |access-date=11. 1. 2021}}</ref> | 2 place Baudoyer | align="center" | 1868 – 1868 | [[Антоне Никола Баји]] | align="center" | {{Coord|48.8561|2.3561|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 4e arrondissement}} |- | [[5. арондисман Париза|5. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Mairie du 5ᵉ arrondissement de Paris |url=https://mairie05.paris.fr |website=mairie05.paris.fr |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 21 place du Panthéon | align="center" | 1846 – 1849 | [[Жак Хирлоф]] | align="center" | {{Coord|48.8458|2.3444|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 5e arrondissement}} |- | [[6. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Plan Paris : carte de Paris (75006) et infos pratiques |url=https://fr.mappy.com/plan/75006-paris |website=fr.mappy.com |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 78 rue Bonaparte | align="center" | 1847 – 1849 | [[Роланд Левикомт]] | align="center" | {{Coord|48.8506|2.3322|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 6e arrondissement}} |- | [[7. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Mairie du 7ᵉ arrondissement de Paris |url=https://mairie07.paris.fr |website=mairie07.paris.fr |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 116 rue de Grenelle | align="center" | 1862 – 1862 | [[Жозеф Ушар]] | align="center" | {{Coord|48.8569|2.3203|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 7e arrondissement}} |- | [[8. арондисман]]<ref>{{cite web |title=8ème arrondissement |url=https://www.paristoric.com/index.php/paris/arrondissements/8eme-arrondissement |website=www.paristoric.com |access-date=11. 1. 2021}}</ref> | 3 rue de Lisbonne | align="center" | 1865 – 1865 | [[Албер Лабуре]] | align="center" | {{Coord|48.8775|2.3175|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 8e arrondissement}} |- | [[9. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Plan Paris : carte de Paris (75009) et infos pratiques |url=https://fr.mappy.com/plan/75009-paris |website=fr.mappy.com |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 6 rue Drouot | align="center" | 1746 – 1748 | [[Шарл Етијен Брисо]] | align="center" | {{Coord|48.8725|2.3414|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 9e arrondissement}} |- | [[10. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Mairie du 10ᵉ arrondissement de Paris |url=https://mairie10.paris.fr |website=mairie10.paris.fr |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 72 rue du Faubourg-Saint-Martin | align="center" | 1892 – 1896 | [[Ужен Ројер]] | align="center" | {{Coord|48.8717|2.3578|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 10e arrondissement}} |- | [[11. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Mairie du 11ᵉ arrondissement de Paris |url=https://mairie11.paris.fr |website=mairie11.paris.fr |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | Place Léon-Blum | align="center" | 1862 – 1865 | [[Етиене Гасел]] | align="center" | {{Coord|48.8586|2.3794|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 11e arrondissement}} |- | [[12. арондисман]]<ref>{{cite web |title=12e arrondissement de Paris : pourquoi on l'aime ? {{!}} {{!}} Vivre Paris |url=https://vivreparis.fr/12e-arrondissement-de-paris-pourquoi-on-laime/ |access-date=11. 1. 2021 |language=fr-FR |date=31. 7. 2019}}</ref> | 130 avenue Daumesnil | align="center" | 1876 – 1876 | [[Aнтоне Жулијан]] | align="center" | {{Coord|48.8408|2.3883|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 12e arrondissement}} |- | [[13. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Mairie du 13ᵉ arrondissement de Paris |url=https://mairie13.paris.fr |website=mairie13.paris.fr |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 1 place d'Italie | align="center" | 1873 – 1877 | [[Пол Емил Бонет]] | align="center" | {{Coord|48.8325|2.3556|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 13e arrondissement}} |- | [[14. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Mairie du 14ᵉ arrondissement de Paris |url=https://mairie14.paris.fr |website=mairie14.paris.fr |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 2 place Ferdinand-Brunot | align="center" | 1852 – 1858 | [[Клоде Најисан]] | align="center" | {{Coord|48.8331|2.3269|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 14e arrondissement}} |- | [[15. арондисман]]<ref>{{cite web |title=15e arrondissement de Paris : pourquoi on l'aime ? {{!}} Vivre Paris |url=https://vivreparis.fr/15e-arrondissement-de-paris-pourquoi-on-laime/ |access-date=11. 1. 2021 |language=fr-FR |date=11. 10. 2019}}</ref> | 31 rue Péclet | align="center" | 1873 – 1876 | [[Дезире Никола Луји]] | align="center" | {{Coord|48.8414|2.3003|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 15e arrondissement}} |- | [[16. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Mairie du 16ᵉ arrondissement de Paris |url=https://mairie16.paris.fr |website=mairie16.paris.fr |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 71 avenue Henri-Martin | align="center" | 1875 – 1877 | [[Еужен Бодуф]] | align="center" | {{Coord|48.8636|2.2767|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 16e arrondissement}} |- | [[17. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Mairie du 17ᵉ arrondissement de Paris |url=https://mairie17.paris.fr |website=mairie17.paris.fr |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 16 rue des Batignolles | align="center" | 1970 – 1972 | [[Пјер Буф]] | align="center" | {{Coord|48.8844|2.3222|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 17e arrondissement}} |- | [[18. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Mairie du 18ᵉ arrondissement de Paris |url=https://mairie18.paris.fr |website=mairie18.paris.fr |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 1 place Jules-Joffrin | align="center" | 1888 – 1905 | [[Марсел Варкојер]] | align="center" | {{Coord|48.8919|2.3444|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 18e arrondissement}} |- | [[19. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Mairie du 19ᵉ arrondissement de Paris |url=https://mairie19.paris.fr |website=mairie19.paris.fr |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 5 placth armand Carrel | align="center" | 1876 – 1878 | [[Габриел Вајковер]] | align="center" | {{Coord|48.8828|2.3819|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 19e arrondissement}} |- | [[20. арондисман]]<ref>{{cite web |title=Mairie du 20ᵉ arrondissement de Paris |url=https://mairie20.paris.fr |website=mairie20.paris.fr |access-date=11. 1. 2021 |language=fr}}</ref> | 6 place Gambetta | align="center" | 1867 – 1877 | [[Клоде Салерон]] | align="center" | {{Coord|48.8828|2.3819|region:FR-75|format=dms|name=Mairie du 20e arrondissement}} |} == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150px"> Town hall of Paris Ier arrondissement, 4 June 2010.jpg| 1. [[арондисман]]. [[Париз|Париска]] општина. Mairie du 5e arrdt de Paris - 2008.jpg| 5. [[арондисман]]. Mairie du 5e arrondissement de Paris.JPG| 5. [[арондисман]] Paris - Mairie du 7e arrondissement - 116 rue de Grenelle - 001.jpg| 7. [[арондисман]] Mairie du 13e arrondissement de Paris.JPG| 13. [[арондисман]] Paris Mairie XIIIe façade 2014.jpg| 13. [[арондисман]] Mairie du 14e arrondissement-2.JPG| 14. [[арондисман]] Paris mairie XIX.jpg| 19. [[арондисман]] Paris 20e Mairie 649.jpg| 20. [[арондисман]] Paris, mairie du 10e arrdt, hall 04.jpg| 10. [[арондисман]] Paris, mairie du 10e arrdt, tribunal d'instance 03.jpg|10. [[арондисман]] Paris, mairie du 10e arrdt, hall 01.jpg|10. [[арондисман]] </gallery> == Референце == {{извори|2}} {{портал бар|Француска}} [[Категорија:Географија Париза]] [[Категорија:Париска комуна]] ea9hngngmvlqs58araj5ny7r0vsz4ra 0 4204434 25114881 24930320 2022-07-19T21:30:15Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|53.0|50.3}} рани [[еоцен]] |image = Sinopa vulpecula.jpg |image_caption = илустрација доње вилице врсте<br>''Gazinocyon vulpeculus'' |display_parents = 2 |taxon = Gazinocyon |authority = Polly, 1996<ref>P. D. Polly (1996) [https://pollylab.indiana.edu/doc/papers/Polly,%201996,%20Gazinocyon.pdf "The skeleton of ''Gazinocyon vulpeculus'' gen. et. comb nov. and the cladistic relationships of Hyaenodontidae (Eutheria, Mammalia)."] Journal of Vertebrate Paleontology 16(2):303-319</ref> |type_species = †''Gazinocyon vulpeculus'' |type_species_authority = Matthew & Granger, 1915 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Gazinocyon vulpeculus'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Gaizinocyon'' {{small|(Lavrov, 1999)}}<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''G. vulpeculus'': |''Gazinocyon vulpecula'' {{small|(Polly, 1996)}} |''Gazinocyon whiteae'' {{small|(Solé, 2019)}}<ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> |''Gazinocyon whitiae'' {{small|(Rana, 2015)}}<ref>R. S. Rana, K. Kumar, S. P. Zack, F. Solé, K. D. Rose, P. Missiaen, L. Singh, A. Sahni and T. Smith (2015) [https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/02724634.2015.965308?journalCode=ujvp20 "Craniodental and postcranial morphology of ''Indohyaenodon raoi'' from the early Eocene of India, and its implications for ecology, phylogeny, and biogeography of hyaenodontid mammals."] Journal of Vertebrate Paleontology 35(5):e965308:1-22</ref> |''Prototomus vulpecula'' {{small|(Gingerich & Deutsch, 1989)}} |''Prototomus vulpeculus'' {{small|(Gingerich & Deutsch, 1989)}}<ref>{{cite journal |authors=Philip D. Gingerich and Harvey A. Deutsch |year=1989 |title=Systematics and evolution of early Eocene Hyaenodontidae (Mammalia, Creodonta) in the Clarks Fork Basin, Wyoming |journal=Museum of Paleontology, University of Michigan |volume=27 |number=13 |pages=327–391 |url=https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/48535/ID388.pdf?sequence=2&isAllowed=y}}</ref> |''Sinopa vulpecula'' {{small|(Matthew & Granger, 1915)}} }} }} }} '''''Gazinocyon''''' (Газинокион — „газинов пас”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду раног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref>D. A. Guthrie (1971) "The Mammalian Fauna of the Lost Cabin Member, Wind River Formation (lower Eocene) of Wyoming." Annals of Carnegie Museum 43(4):47-113</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="Gunnell1998">G. F. Gunnell (1998) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}}</ref><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Gazinocyon'' | * презимена америчког палеонтолога Чарлса Луис Газина * и старогрчке ријечи ''кион'' ({{јез-стгрч|κύων}}), која значи ''[[пас]]'' |газинов пас |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''G. vulpeculus'' | * рода ''Gazinocyon'' * и латинске ријечи ''вулпекула'' ({{јез-лат|vulpecula}}), која значи ''мала лисица'' |мали лисицолики Газинокион |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Gazinocyon'' {{small|(Polly, 1996)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''G. vulpeculus'' {{small|(Matthew & Granger, 1915)}}<ref>W. D. Matthew and W. Granger (1915) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1373 "A revision of the Lower Eocene Wasatch and Wind River faunas."] Bulletin of the American Museum of Natural History 34(1):1-103</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |53,0 до 50,3 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Gazinocyon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=20% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=29% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''''Gazinocyon'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1=†''Gazinocyon vulpeculus'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]''|barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]'''|barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Gazinocyon'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:Gazinocyon vulpeculus bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Gazinocyon}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] nagf7olhelcj17qr24j6qn739qqvlqj 0 4204573 25114885 24958714 2022-07-19T21:32:22Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|56.0|50.3|earliest=60.8509}} рани [[еоцен]] |image = Sinopa mordax.jpg |image_caption = илустрација доње вилице врсте<br>''Galecyon mordax'' |image2 = Galecyon morloi.jpg |image2_caption = зуби врсте ''Galecyon morloi'' |display_parents = 2 |taxon = Galecyon |authority = Gingerich & Deutsch, 1989<ref>{{cite journal |authors=Philip D. Gingerich and Harvey A. Deutsch |year=1989 |title=Systematics and evolution of early Eocene Hyaenodontidae (Mammalia, Creodonta) in the Clarks Fork Basin, Wyoming |journal=Museum of Paleontology, University of Michigan |volume=27 |number=13 |pages=327–391 |url=https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/48535/ID388.pdf?sequence=2&isAllowed=y}}</ref> |type_species = †''Galecyon mordax'' |type_species_authority = Matthew & Granger, 1915 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Galecyon chronius'' * †''Galecyon gallus'' * †''Galecyon mordax'' * †''Galecyon morloi'' * †''Galecyon peregrinus'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Gallecyon'' {{small|(Lavrov, 1999)}}<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''G. mordax'': |''Paeneprolimnocyon mordax'' {{small|(Delson, 1971)}}<ref>E. Delson (1971) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1094 "Fossil mammals of the early Wasatchian Powder River local fauna, Eocene of northeast."] Bulletin of the American Museum of Natural History 146(4)</ref> |''Prototomus mordax'' {{small|(Van Valen, 1965)}}<ref>{{cite journal |last1=Van Valen |first1=Leigh |title=Some European Proviverrini (Mammalia, Deltatheridia) |url=https://www.palass.org/sites/default/files/media/publications/palaeontology/volume_8/vol8_part4_pp638-665.pdf |journal=Palaeontology |date=1965 |volume=8 |page=638–665}}</ref> |''Sinopa mordax'' {{small|(Matthew & Granger, 1915)}} }} }} }} '''''Galecyon''''' (Галекион — „ласицолики пас”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду раног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://fossilworks.org/bridge.pl?a=taxonInfo&taxon_no=40914 |title=PaleoBiology Database: ''Galecyon'', basic info |access-date=12. 01. 2021 |archive-date=13. 01. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210113180706/http://fossilworks.org/bridge.pl?a=taxonInfo&taxon_no=40914 |url-status=dead }}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Galecyon'' | * старогрчке ријечи ''гале'' ({{јез-стгрч|γαλῆ}}), која значи ''[[ласица]]'' * и старогрчке ријечи ''кион'' ({{јез-стгрч|κύων}}), која значи ''[[пас]]'' |ласицолики пас |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''G. chronius'' | * рода ''Galecyon'' * и латинске ријечи ''кронијус'' ({{јез-лат|chronius}}), која значи ''издржљив'' |издржљиви Галекион |- |''G. gallus'' | * рода ''Galecyon'' * и регије [[Галија]] |ласицолики пас из Галије |- |''G. mordax'' | * рода ''Galecyon'' * и латинске ријечи ''мордакс'' ({{јез-лат|mordax}}), која значи ''гристи'' |Галекион који гризе |- |''G. morloi'' | * рода ''Galecyon'' * и презимена њемалког палентолога, доктора Михаела Морлоа |морлов Галекион |- |''G. peregrinus'' | * рода ''Galecyon'' * и латинске ријечи ''перегринус'' ({{јез-лат|peregrinus}}), која значи ''страно'' |страни Галекион |} == Опис == Врсте из рода ''Galecyon'' су тежиле између 5,2 до 7,9 kg и достизале су величину омање [[Риђа лисица|црвене лисице]].<ref name="Zack2015"/> За ралику од блиских сродника, ове врсте нису биле прилагођење пењању по дрвећу нити за брзо трчање, већ су по свом понашању биле сличне [[Ждеравац|ждеравцу]] и [[Смрдљивци|америчким творовима]].<ref name="Zack2015">{{cite journal |last1=Zack |first1=S. P. |last2=Rose |first2=K. D. |date=November 2015 |title=A postcranial skeleton of ''Galecyon'': evidence for morphological and locomotor diversity in early Hyaenodontidae (Mammalia, Hyaenodontida) |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=35 |issue=6 |pages=e1001492 |doi=10.1080/02724634.2014.1001492}}</ref><ref>Johns Hopkins Medicine (2015.) "[https://www.eurekalert.org/pub_releases/2015-12/jhm-aws121115.php A well-preserved skeleton reveals the ecology and evolution of early carnivorous mammals]"</ref> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Galecyon'' {{small|(Gingerich & Deutsch, 1989)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''G. chronius'' {{small|(Zack, 2011)}}<ref name=Zack2011>{{Cite journal |last=Zack |first=S. P. |date=2011 |title=New species of the rare early Eocene creodont ''Galecyon'' and the radiation of early Hyaenodontidae |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-paleontology_2011-03_85_2/page/315 |journal=Journal of Paleontology |volume=85 |issue=2 |pages=315–336 |doi=10.1666/10-093.1}}</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |53,0 до 50,3 мил. год. |- |†''G. gallus'' {{small|(Solé, 2013)}}<ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |author2=Emmanuel Gheerbrant |author3=Marc Godinot |year=2013 |title=Sinopaninae and Arfianinae (Hyaenodontida, Mammalia) from the Early Eocene of Europe and Asia; evidence for dispersal in Laurasia around the Paleocene/Eocene boundary and for an unnoticed faunal turnover in Europe |journal=Geobios |volume=46 |issue=4 |pages=313–327 |doi=10.1016/j.geobios.2013.02.003}}</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Прованса-Алпи-Азурна обала]]) |56,0 до 55,2 мил. год. |- |†''G. mordax'' {{small|(Matthew & Granger, 1915)}}<ref>W. D. Matthew and W. Granger (1915) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1373 "A revision of the Lower Eocene Wasatch and Wind River faunas."] Bulletin of the American Museum of Natural History 34(1):1-103</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |55,4 до 53,0 мил. год. |- |†''G. morloi'' {{small|(Smith & Smith, 2001)}}<ref>T. Smith and R. Smith (2001) [https://www.researchgate.net/publication/263844889_The_creodonts_Mammalia_Ferae_from_the_Paleocene-Eocene_transition_in_Belgium_Tienen_Formation_MP7 "The creodonts (Mammalia, Ferae) from the Paleocene-Eocene transition in Belgium (Tienen Formation, MP7)."] Belgian Journal of Zoology 131(2):117-135</ref> |{{Застава|Белгија}} (покрајина [[Фламански Брабант]]) |56,0 до 55,2 мил. год. |- |†''G. peregrinus'' {{small|(Zack, 2011)}} |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |55,4 до 53,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Galecyon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=7% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=28% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=34% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=38% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |thickness1=2 |style1=background-color:#C0C0C0 |grouplabel1x=†'''''Galecyon'' група''' |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Galecyon'''''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Galecyon chronius'' |barbegin1=blue |2=†''Galecyon morax'' |bar2=blue }} |2=†''Galecyon peregrinus'' |bar2=blue }} |2=†''Galecyon gallus'' |bar2=blue |3=†''Galecyon morloi'' |barend3=blue }} }} |2={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Galecyon'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 bar:NAM26 bar:NAM27 bar:NAM28 bar:NAM29 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-55.2 text:Galecyon gallus bar:NAM10 color:blue from:-56.0 till:-55.2 text:Galecyon morloi bar:NAM11 color:red from:-55.4 till:-53.0 text:Galecyon peregrinus bar:NAM12 color:orange from:-55.4 till:-53.0 text:Galecyon morax bar:NAM13 color:yellow from:-53.0 till:-50.3 text:Galecyon chronius bar:NAM14 color:green from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM15 color:blue from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM16 color:red from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM18 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM19 color:green from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM20 color:blue from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM21 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM22 color:orange from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM23 color:yellow from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM24 color:green from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM25 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM26 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM27 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM28 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM29 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * L. Van Valen (1969) [https://onlinelibrary.wiley.com/doi/pdf/10.1111/j.1558-5646.1969.tb03498.x "Evolution of dental growth and adaptation in mammalian carnivores."] Evolution 23(1):96-117 * G. F. Gunnell (1998) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}} * {{cite journal |last1=Solé |first1=Floréal |last2=Gheerbrant |first2=Emmanuel |last3=Amaghzaz |first3=Mbarek |last4=Bouya |first4=Baâdi |title=Further evidence of the African antiquity of hyaenodontid (‘Creodonta’, Mammalia) evolution |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |date=2009 |volume=156 |issue=4 |pages=827–846 |doi=10.1111/j.1096-3642.2008.00501.x |doi-access=free}} * {{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}} * {{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}} {{refend}} {{Commonscat|Galecyon}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] lcalw91v2gn6to0burzxmdyql2sguql 25114887 25114885 2022-07-19T21:34:40Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|56.0|50.3|earliest=60.8509}} рани [[еоцен]] |image = Sinopa mordax.jpg |image_caption = илустрација доње вилице врсте<br>''Galecyon mordax'' |image2 = Galecyon morloi.jpg |image2_caption = зуби врсте ''Galecyon morloi'' |display_parents = 2 |taxon = Galecyon |authority = Gingerich & Deutsch, 1989<ref>{{cite journal |authors=Philip D. Gingerich and Harvey A. Deutsch |year=1989 |title=Systematics and evolution of early Eocene Hyaenodontidae (Mammalia, Creodonta) in the Clarks Fork Basin, Wyoming |journal=Museum of Paleontology, University of Michigan |volume=27 |number=13 |pages=327–391 |url=https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/48535/ID388.pdf?sequence=2&isAllowed=y}}</ref> |type_species = †''Galecyon mordax'' |type_species_authority = Matthew & Granger, 1915 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Galecyon chronius'' * †''Galecyon gallus'' * †''Galecyon mordax'' * †''Galecyon morloi'' * †''Galecyon peregrinus'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Gallecyon'' {{small|(Lavrov, 1999)}}<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''G. mordax'': |''Paeneprolimnocyon mordax'' {{small|(Delson, 1971)}}<ref>E. Delson (1971) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1094 "Fossil mammals of the early Wasatchian Powder River local fauna, Eocene of northeast."] Bulletin of the American Museum of Natural History 146(4)</ref> |''Prototomus mordax'' {{small|(Van Valen, 1965)}}<ref>{{cite journal |last1=Van Valen |first1=Leigh |title=Some European Proviverrini (Mammalia, Deltatheridia) |url=https://www.palass.org/sites/default/files/media/publications/palaeontology/volume_8/vol8_part4_pp638-665.pdf |journal=Palaeontology |date=1965 |volume=8 |page=638–665}}</ref> |''Sinopa mordax'' {{small|(Matthew & Granger, 1915)}} }} }} }} '''''Galecyon''''' (Галекион — „ласицолики пас”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду раног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://fossilworks.org/bridge.pl?a=taxonInfo&taxon_no=40914 |title=PaleoBiology Database: ''Galecyon'', basic info |access-date=12. 01. 2021 |archive-date=13. 01. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210113180706/http://fossilworks.org/bridge.pl?a=taxonInfo&taxon_no=40914 |url-status=dead }}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Galecyon'' | * старогрчке ријечи ''гале'' ({{јез-стгрч|γαλῆ}}), која значи ''[[ласица]]'' * и старогрчке ријечи ''кион'' ({{јез-стгрч|κύων}}), која значи ''[[пас]]'' |ласицолики пас |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''G. chronius'' | * рода ''Galecyon'' * и латинске ријечи ''кронијус'' ({{јез-лат|chronius}}), која значи ''издржљив'' |издржљиви Галекион |- |''G. gallus'' | * рода ''Galecyon'' * и регије [[Галија]] |ласицолики пас из Галије |- |''G. mordax'' | * рода ''Galecyon'' * и латинске ријечи ''мордакс'' ({{јез-лат|mordax}}), која значи ''гристи'' |Галекион који гризе |- |''G. morloi'' | * рода ''Galecyon'' * и презимена њемалког палентолога, доктора Михаела Морлоа |морлов Галекион |- |''G. peregrinus'' | * рода ''Galecyon'' * и латинске ријечи ''перегринус'' ({{јез-лат|peregrinus}}), која значи ''страно'' |страни Галекион |} == Опис == Врсте из рода ''Galecyon'' су тежиле између 5,2 до 7,9 kg и достизале су величину омање [[Риђа лисица|црвене лисице]].<ref name="Zack2015"/> За ралику од блиских сродника, ове врсте нису биле прилагођење пењању по дрвећу нити за брзо трчање, већ су по свом понашању биле сличне [[Ждеравац|ждеравцу]] и [[Смрдљивци|америчким творовима]].<ref name="Zack2015">{{cite journal |last1=Zack |first1=S. P. |last2=Rose |first2=K. D. |date=November 2015 |title=A postcranial skeleton of ''Galecyon'': evidence for morphological and locomotor diversity in early Hyaenodontidae (Mammalia, Hyaenodontida) |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=35 |issue=6 |pages=e1001492 |doi=10.1080/02724634.2014.1001492}}</ref><ref>Johns Hopkins Medicine (2015.) "[https://www.eurekalert.org/pub_releases/2015-12/jhm-aws121115.php A well-preserved skeleton reveals the ecology and evolution of early carnivorous mammals]"</ref> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Galecyon'' {{small|(Gingerich & Deutsch, 1989)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''G. chronius'' {{small|(Zack, 2011)}}<ref name=Zack2011>{{Cite journal |last=Zack |first=S. P. |date=2011 |title=New species of the rare early Eocene creodont ''Galecyon'' and the radiation of early Hyaenodontidae |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-paleontology_2011-03_85_2/page/315 |journal=Journal of Paleontology |volume=85 |issue=2 |pages=315–336 |doi=10.1666/10-093.1}}</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |53,0 до 50,3 мил. год. |- |†''G. gallus'' {{small|(Solé, 2013)}}<ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |author2=Emmanuel Gheerbrant |author3=Marc Godinot |year=2013 |title=Sinopaninae and Arfianinae (Hyaenodontida, Mammalia) from the Early Eocene of Europe and Asia; evidence for dispersal in Laurasia around the Paleocene/Eocene boundary and for an unnoticed faunal turnover in Europe |journal=Geobios |volume=46 |issue=4 |pages=313–327 |doi=10.1016/j.geobios.2013.02.003}}</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Прованса-Алпи-Азурна обала]]) |56,0 до 55,2 мил. год. |- |†''G. mordax'' {{small|(Matthew & Granger, 1915)}}<ref>W. D. Matthew and W. Granger (1915) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1373 "A revision of the Lower Eocene Wasatch and Wind River faunas."] Bulletin of the American Museum of Natural History 34(1):1-103</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |55,4 до 53,0 мил. год. |- |†''G. morloi'' {{small|(Smith & Smith, 2001)}}<ref>T. Smith and R. Smith (2001) [https://www.researchgate.net/publication/263844889_The_creodonts_Mammalia_Ferae_from_the_Paleocene-Eocene_transition_in_Belgium_Tienen_Formation_MP7 "The creodonts (Mammalia, Ferae) from the Paleocene-Eocene transition in Belgium (Tienen Formation, MP7)."] Belgian Journal of Zoology 131(2):117-135</ref> |{{Застава|Белгија}} (покрајина [[Фламански Брабант]]) |56,0 до 55,2 мил. год. |- |†''G. peregrinus'' {{small|(Zack, 2011)}} |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |55,4 до 53,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Galecyon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=7% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=28% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=34% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=38% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''''Galecyon'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |grouplabel1x=†'''''Galecyon'' група''' |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Galecyon chronius'' |barbegin1=blue |2=†''Galecyon morax'' |bar2=blue }} |2=†''Galecyon peregrinus'' |bar2=blue }} |2=†''Galecyon gallus'' |bar2=blue |3=†''Galecyon morloi'' |barend3=blue }} |2={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Galecyon'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 bar:NAM26 bar:NAM27 bar:NAM28 bar:NAM29 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-55.2 text:Galecyon gallus bar:NAM10 color:blue from:-56.0 till:-55.2 text:Galecyon morloi bar:NAM11 color:red from:-55.4 till:-53.0 text:Galecyon peregrinus bar:NAM12 color:orange from:-55.4 till:-53.0 text:Galecyon morax bar:NAM13 color:yellow from:-53.0 till:-50.3 text:Galecyon chronius bar:NAM14 color:green from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM15 color:blue from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM16 color:red from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM18 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM19 color:green from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM20 color:blue from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM21 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM22 color:orange from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM23 color:yellow from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM24 color:green from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM25 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM26 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM27 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM28 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM29 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * L. Van Valen (1969) [https://onlinelibrary.wiley.com/doi/pdf/10.1111/j.1558-5646.1969.tb03498.x "Evolution of dental growth and adaptation in mammalian carnivores."] Evolution 23(1):96-117 * G. F. Gunnell (1998) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}} * {{cite journal |last1=Solé |first1=Floréal |last2=Gheerbrant |first2=Emmanuel |last3=Amaghzaz |first3=Mbarek |last4=Bouya |first4=Baâdi |title=Further evidence of the African antiquity of hyaenodontid (‘Creodonta’, Mammalia) evolution |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |date=2009 |volume=156 |issue=4 |pages=827–846 |doi=10.1111/j.1096-3642.2008.00501.x |doi-access=free}} * {{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}} * {{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}} {{refend}} {{Commonscat|Galecyon}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] hxphippz2jdup2rrjc0vpldezufj4e7 0 4204711 25114888 24920170 2022-07-19T21:35:37Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|49.3|45.7}} рани до срењи [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Parvavorodon |authority = Solé, 2013 |type_species = †''Parvavorodon gheerbranti'' |type_species_authority = Solé, 2013 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Parvavorodon gheerbranti'' |synonyms = }} '''''Parvavorodon''''' (Парвавородон — „мали прождрљиви зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Parvavorodon'' | * латинске ријечи ''парвус'' ({{јез-лат|parvus}}), која значи ''мален'' * латинске ријечи ''вораре'' ({{јез-лат|vorare}}), која значи ''гутати'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |мали прождрљиви зуб |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. gheerbranti'' | * рода ''Parvavorodon'' * и презимена француског палеонтолога Емануела Гхербранта |гхербрантов Парвавородон |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Parvavorodon'' {{small|(Solé, 2013)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. gheerbranti'' {{small|(Solé, 2013)}}<ref name="hyaenodontidansGourLazib"/> |{{Застава|Алжир}}<br>{{Застава|Тунис}}<ref>F. Solé, E. M. Essid, W. Marzougui, R. Temani, H. K. Ammar, M. Mahboubi, L. Marivaux, M. Vianey-Liaud and R. Tabuce (2016.) "[https://palaeo-electronica.org/content/2016/1598-new-eocene-african-hyaenodonts New fossils of Hyaenodonta (Mammalia) from the Eocene localities of Chambi (Tunisia) and Bir el Ater (Algeria), and the evolution of the earliest African hyaenodonts.]" Palaeontologia Electronica 19(3):41A:1-23</ref> |49,3 до 45,7 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Parvavorodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |thickness2=2 |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |style2=background-color:#C0C0C0 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Parvavorodon'''''&nbsp; |1=†''Parvavorodon gheerbranti'' }} |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Parvavorodon'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:Parvavorodon gheerbranti bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] 4p6iwalm8sbzst60v5l910iypsamchl 0 4205068 25114889 24920173 2022-07-19T21:36:36Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|49.3|45.7}} рани до срењи [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Glibzegdouia |authority = Crochet, 2001 |type_species = †''Glibzegdouia tabelbalaensis'' |type_species_authority = Crochet, 2001 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Glibzegdouia tabelbalaensis'' |synonyms = }} '''''Glibzegdouia''''' (Глибзегдоија — „животиња из Глиб Зегдоа”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="Crochet2001">Crochet, J. Y., Peigne, S. & Mahboubi, M. (2001.) [https://www.researchgate.net/publication/256846795_Anciennete_des_Carnivora_Mammalia_en_Afrique "Anciennete des Carnivora (Mammalia) en Afrique."] Pp. 91–100 in C. Denys, L. Granjon & A. Poulet (eds) "African Small Mammals. (Petits mammiferes africains)." IRD Publishers, Paris.</ref><ref>M. Adaci, R. Tabuce, F. Mebrouk, M. Bensalah, P.-H. Fabre, L. Hautier, J.-J. Jaeger, V. Lazzari, M. Mahboubi, L. Marivaux, O. Otero, S. Peigné and H. Tong (2007.) [https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1631068307000978 "Nouveaux sites à vertébrés paléogènes dans la région des Gour Lazib (Sahara nord-occidental, Algérie)."] Comptes Rendus Palevol 6:535-544</ref><ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Glibzegdouia'' | * геолошке формације Глиб Зегдоу (у којој су пронађени фосилни остаци овог рода) |животиња из Глиб Зегдоа |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''G. tabelbalaensis'' | * рода ''Glibzegdouia'' * и града Табелбала |Глибзегдоија из Табелбале |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Glibzegdouia'' {{small|(Crochet, 2001)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''G. tabelbalaensis'' {{small|(Crochet, 2001)}}<ref name="Crochet2001"/> |{{Застава|Алжир}} |49,3 до 45,7 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Glibzegdouia''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''''Glibzegdouia'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1=†''Glibzegdouia tabelbalaensis'' |barbegin1=yellow |2=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Glibzegdouia'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:Glibzegdouia tabelbalaensis bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] 80tnlugw9kyookw3rgmsgtdlw96tlkm 0 4205148 25114890 24920174 2022-07-19T21:37:30Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|54.51|37.2}} рани до касни [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Indohyaenodontidae |authority = Solé, 2013<ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref> |type_genus = †''[[Indohyaenodon]]'' |type_genus_authority = Bajpai, 2009 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = * †''[[Indohyaenodon]]'' * †''[[Yarshea]]'' |synonyms = * Indohyaenodontinae {{small|(Solé, 2014)}} }} '''Indohyaenodontidae''' (Индохијаенодонтидае — „индијски Хијаенодонти”) је [[Изумирање|изумрла]] [[Ендемизам|ендемска]] породица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], која је у периоду од раног до касног [[еоцен]]а настањивала подручје [[Азија|Азије]].<ref>R. S. Rana, K. Kumar, S. P. Zack, F. Solé, K. D. Rose, P. Missiaen, L. Singh, A. Sahni and T. Smith (2015.) [https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/02724634.2015.965308?journalCode=ujvp20 "Craniodental and postcranial morphology of ''Indohyaenodon raoi'' from the early Eocene of India, and its implications for ecology, phylogeny, and biogeography of hyaenodontid mammals."] Journal of Vertebrate Paleontology 35(5):e965308:1-22</ref> Ову породицу сисара су чинили родови ''[[Indohyaenodon]]'' и ''[[Yarshea]]''. Стручни назив за чланове ове породице сисара је '''индохијаенодонтиди'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Породица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Indohyaenodontidae | * типског рода ''[[Indohyaenodon]]'' * и таксономског наставка ''-idae'' |индијски Хијаенодони |} == Систематика == === Класификација === Класификација породице Indohyaenodontidae: {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Породица: [[Изумирање|†]]Indohyaenodontidae {{small|(Solé, 2013)}} |- ! Род: !! Врсте: |- style="vertical-align:center;" |†''[[Indohyaenodon]]'' {{small|(Bajpai, 2009)}} | * †''I. raoi'' {{small|(Bajpai, 2009)}} |- style="vertical-align:center;" |†''[[Yarshea]]'' {{small|(Egi, 2004)}} | * †''Y. cruenta'' {{small|(Egi, 2004)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице Indohyaenodontidae.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=30% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=34% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''Indohyaenodontidae'''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Indohyaenodon]]''&nbsp; |1=†''Indohyaenodon raoi'' |barbegin1=yellow |label2=&nbsp;†''[[Yarshea]]''&nbsp; |2=†''Yarshea cruenta'' |bar2=yellow }} |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар реда [[Hyaenodonta]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:Indohyaenodontidae bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> === Унутар породице Indohyaenodontidae === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-57.0 till:-32.9 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-57.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-32.9 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-57.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-32.9 color:orange text:[[Олигоцен|Olig.]] bar:system-period-top from:-57.0 till:-32.9 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-57.0 till:-32.9 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-57.0 till:-32.9 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-54.51 till:-54.5 text:[[Indohyaenodon|Indohyaenodon raoi]] bar:NAM2 color:orange from:-40.4 till:-37.2 text:[[Yarshea|Yarshea cruenta]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] 5xr2x9atxpvoei1gy0bhm9ric5ppsiy 0 4205266 25114891 24920181 2022-07-19T21:38:07Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|54.51|54.5}} рани [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Indohyaenodon |authority = Bajpai, 2009 |type_species = †''Indohyaenodon raoi'' |type_species_authority = Bajpai, 2009 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Indohyaenodon raoi'' |synonyms = }} '''''Indohyaenodon''''' (Индохијаенодон — „индијски Хијаенодон”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Indohyaenodontidae]], који је у периоду раног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Азија|Азије]].<ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>R. S. Rana, K. Kumar, S. P. Zack, F. Solé, K. D. Rose, P. Missiaen, L. Singh, A. Sahni and T. Smith (2015.) [https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/02724634.2015.965308?journalCode=ujvp20 "Craniodental and postcranial morphology of ''Indohyaenodon raoi'' from the early Eocene of India, and its implications for ecology, phylogeny, and biogeography of hyaenodontid mammals."] Journal of Vertebrate Paleontology 35(5):e965308:1-22</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Indohyaenodon'' | * државе [[Индија|Индије]] (на чијој су територији пронађени фосилни остаци овог рода) * изумрлог рода сисара ''[[Hyaenodon]]'' |индијски Хијаенодон |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''I. raoi'' | * рода ''Indohyaenodon'' * и индијског палеонтолога А. Ранга Раоа |раов Индохијаенодон |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Indohyaenodon'' {{small|(Bajpai, 2009)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''I. raoi'' {{small|(Bajpai, 2009)}}<ref>S. Bajpai, V. V. Kapur and J. G. M. Thewissen (2009.) [https://www.researchgate.net/publication/259779607_Creodont_and_condylarth_from_the_Cambay_Shale_Early_Eocene_55-54_Ma_Vastan_Lignite_Mine_Gujarat_India "Creodont and condylarth from the Cambay Shale (Early Eocene, 55-54MA), Vastan Lignite Mine, Gujarat, Western India."] Journal of the Palaeontological Society of India 54(1):103-109</ref> |{{Застава|Индија}} |54,51 до 54,5 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Indohyaenodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=30% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=34% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Indohyaenodontidae]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''''Indohyaenodon'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1=†''Indohyaenodon raoi'' |barbegin1=yellow |2=†''[[Yarshea]]'' |bar2=yellow }} |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Indohyaenodon'' унутар породице [[Indohyaenodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-57.0 till:-32.9 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-57.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-32.9 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-57.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-32.9 color:orange text:[[Олигоцен|Olig.]] bar:system-period-top from:-57.0 till:-32.9 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-57.0 till:-32.9 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-57.0 till:-32.9 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-54.51 till:-54.5 text:Indohyaenodon raoi bar:NAM2 color:orange from:-40.4 till:-37.2 text:[[Yarshea]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Indohyaenodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q6025712}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије]] bflpcueicj75zzvm8jfthl8w7q7uk97 0 4205358 25114892 24920178 2022-07-19T21:38:43Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|40.4|37.2}} срењи до касни [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Yarshea |authority = Egi, 2004 |type_species = †''Yarshea cruenta'' |type_species_authority = Egi, 2004 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Yarshea cruenta'' |synonyms = }} '''''Yarshea''''' (Јаршеја — „животиња из Јаршеа”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Indohyaenodontidae]], који је у периоду од средњег до касног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Азија|Азије]].<ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Yarshea'' | * локалитета Јарше (гдје су пронађени фосилни остаци овог рода) |животиња из Јаршеа |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Y. cruenta'' | * рода ''Yarshea'' * и латинске ријечи ''круентус'' ({{јез-лат|cruentus}}), која значи ''крваво'' |крволок из Јаршеа |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Yarshea'' {{small|(Egi, 2004)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''Y. cruenta'' {{small|(Egi, 2004)}}<ref>N. Egi, P. A. Holroyd, T. Tsubamoto, N. Shigehara, M. Takai, A. K. Aung, A. N. Soe and S. T. Tun (2004.) [https://www.researchgate.net/publication/232682348_A_new_genus_and_species_of_hyaenodontid_creodont_from_the_Pondaung_Formation_Eocene_Myanmar "A new genus and species of hyaenodontid creodont from the Pondaung Formation (Eocene, Myanmar)."] Journal of Vertebrate Paleontology 24(2):502-506</ref> |{{Застава|Мјанмар}} |40,4 до 37,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Yarshea''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=30% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=34% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Indohyaenodontidae]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''''Yarshea'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1=†''Yarshea cruenta'' |barbegin1=yellow |2=†''[[Indohyaenodon]]'' |bar2=yellow }} |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Yarshea'' унутар породице [[Indohyaenodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-57.0 till:-32.9 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-57.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-32.9 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-57.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-32.9 color:orange text:[[Олигоцен|Olig.]] bar:system-period-top from:-57.0 till:-32.9 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-57.0 till:-32.9 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-57.0 till:-32.9 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-54.51 till:-54.5 text:[[Indohyaenodon]] bar:NAM2 color:orange from:-40.4 till:-37.2 text:Yarshea cruenta </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Indohyaenodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије]] 7alf6i61u0nvsmmegof681hq9jtsp9s 0 4205509 25114893 24920168 2022-07-19T21:39:30Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|51.8|51.0}} рани [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Koholia |parent_authority = Crochet, 1988 |authority = Crochet, 1988 |type_species = †''Koholia atlasense'' |type_species_authority = Crochet, 1988 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Koholia atlasense'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними породице: |Koholiinae {{small|(Crochet, 1988)}} }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Kocholia'' {{small|(Lavrov, 1999)}}<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> }} }} '''''Koholia''''' (Кохолија — „животиња из Ел Кохола”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле породице '''Koholiidae''' унутар изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду раног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="SOLÉ">{{cite journal |last1=Solé |first1=Floréal |last2=Gheerbrant |first2=Emmanuel |last3=Amaghzaz |first3=Mbarek |last4=Bouya |first4=Baâdi |title=Further evidence of the African antiquity of hyaenodontid (‘Creodonta’, Mammalia) evolution |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |date=2009 |volume=156 |issue=4 |pages=827–846 |doi=10.1111/j.1096-3642.2008.00501.x |doi-access=free}}</ref><ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref><ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Породица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Koholiidae | * типског рода ''Koholia'' * и таксономског наставка ''-idae'' |животиње из Ел Кохола |} {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Koholia'' |фосилног локалитета Ел Кохол |животиња из Ел Кохола |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''K. atlasense'' | * рода ''Koholia'' * и [[Атласке планине|Атласки планина]] |Кохолија са Атласки планина |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Породица: [[Изумирање|†]]Koholiidae {{small|(Crochet, 1988)}} ----Род: †''Koholia'' {{small|(Crochet, 1988)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''K. atlasense'' {{small|(Crochet, 1988)}}<ref>J. Y. Crochet (1988.) [http://bionames.org/references/5dca17d0a320eea767261967988e6dc3 "Le plus ancien Créodonte africain: ''Koholia atlasense'' nov. gen., nov. sp. (Eocène inférieur d’El Kohol, Atlas saharien, Algérie)."] Comptes Rendus de l’Académie des Sciences, Paris 307:1795-1798</ref> |{{Застава|Алжир}} |51,8 до 51,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Koholia''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''Koholiidae'''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Koholia'''''&nbsp; |1=†''Koholia atlasense'' |barbegin1=red }} |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Koholia'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:Koholia atlasense bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] ih9eoqplsvqwl7pelbvq1p4xpvgbz64 0 4205638 25114894 24920167 2022-07-19T21:40:03Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|50.5|46.2}} рани до средњи [[еоцен]] |image = Tritemnodon_agilis_cropped.jpg |image_caption = илустрација врсте ''Tritemnodon agilis''<br>(аутор В. Б. Скот, [[1913]]. год.) |image2 = Tritemnodon.jpg |image2_caption = костур врсте ''Tritemnodon agilis'' |display_parents = 2 |taxon = Tritemnodon |authority = Matthew, 1906<ref>Matthew, W. D. (1906.) [https://repository.si.edu/bitstream/handle/10088/13877/USNMP-30_1449_1906.pdf?sequence=1&isAllowed=y "The Osteology of ''Sinopa'', a Creodont Mammal of the Middle Eocene."] Proc. U. S. Nat. Mus., Vol. XXX, pp. 203-233, pl. XVI</ref> |type_species = †''Tritemnodon agilis'' |type_species_authority = Marsh, 1872 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Tritemnodon agilis'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''T. agilis'': |''Limnocyon agilis'' {{small|(Marsh, 1872)}} |''Sinopa agilis'' {{small|(Matthew, 1901)}}<ref>Matthew, W. D. (1901.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1542//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B014a01.pdf?sequence=1&isAllowed=y "Additional observations on the Creodonta."] Bulletin of the American Museum of Natural History, 14: 1-38</ref> |''Sinopa brevicalcaratus'' {{small|(Cope, 1872)}}<ref>E. D. Cope (1872.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/34968873#page/483/mode/1up "Third account of new Vertebrata from the Bridger Eocene of Wyoming Territory."] Proceedings of the American Philosophical Society 12:469-472</ref> |''Sinopa gracilis'' {{small|(Wortman, 1902)}}<ref>J. L. Wortman (1902.) [https://archive.org/details/americanjourna4131902newh/page/196/mode/2up?q=medius&view=theater "Studies of Eocene Mammalia in the Marsh Collection, Peabody Museum."] The American Journal of Science, series 4 13:197-206</ref> |''Stypolophus agilis'' |''Stypolophus brevicolcarabus'' {{small|(Cope, 1872)}} |''Stypolophus brevicalcaratus'' {{small|(Cope, 1872)}} }} }} |synonyms ref = <ref>J. Alroy (2002.) "Synonymies and reidentifications of North American fossil mammals."</ref> }} [[Датотека:The American journal of science (1902) (17965791809).jpg|десно|мини|илустрација лобање врсте<br>''Tritemnodon agilis'']] '''''Tritemnodon''''' (Тритемнодон — „трорезни зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref>{{cite journal |authors=Philip D. Gingerich and Harvey A. Deutsch |year=1989 |title=Systematics and evolution of early Eocene Hyaenodontidae (Mammalia, Creodonta) in the Clarks Fork Basin, Wyoming |journal=Museum of Paleontology, University of Michigan |volume=27 |number=13 |pages=327–391 |url=https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/48535/ID388.pdf?sequence=2&isAllowed=y}}</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref><ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Tritemnodon'' | * старогрчке ријечи ''три'' ({{јез-стгрч|τρι}}), која значи ''три'' * старогрчке ријечи ''темно'' ({{јез-стгрч|τέμνω}}), која значи ''резати'' или ''сјећи'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |трорезни зуб |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''T. agilis'' | * рода ''Tritemnodon'' * и латинске ријечи ''агилис'' ({{јез-лат|agilis}}), која значи ''брз'' |брзи Тритемнодон |} == Опис == Одрасли примјерци врсте ''Tritemnodon agilis'' су достизали тежину од 4,82 до 11,44 kg.<ref>{{cite journal |authors=Egi, Naoko |year=2001 |title=Body mass estimates in extinct mammals from limb bone dimensions: the case of North American hyaenodontids. |journal=Palaeontology |volume=44 |number=3 |pages=497–528 |url=http://www.pri.kyoto-u.ac.jp/shinka/keitou/egi-HP/PDF-folder/Egi01Palaeontol.pdf}}</ref><ref name="Provierra2019"/><ref name="Eurotherium21"/> Запремина мозга у лобањи код ове врсте је износила 26 cm³.<ref name="Provierra2019">{{Cite journal |author1=Morgane Dubied |author2=Floréal Solé |author3=Bastien Mennecart |year=2019 |title=The cranium of ''Provierra typica'' (Mammalia, Hyaenodonta) and its impact on hyaenodont phylogeny and endocranial evolution |journal=Palaeontology |volume=62 |issue=6 |pages=983–1001 |doi=10.1111/pala.12437}}</ref><ref name="Eurotherium21">{{Cite journal |last1=Dubied |first1=M. |last2=Solé |first2=F. |last3=Mennecart |first3=B. |title=Endocranium and ecology of ''Eurotherium theriodis'', a European hyaenodont mammal from the Lutetian |year=2021 |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=in press |doi=10.4202/app.00771.2020 |doi-access=free}}</ref> == Понашање и палеоекологија == Врста ''Tritemnodon agilis'' је била мали копнени [[Predacija|предатор]] који је у прошлости Сјеверне Америке настањивао плавне равнице и [[Kopneni ekosistem|копнене екосистеме]]. Ова врста је била способна и да се пење по дрвећу. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Tritemnodon'' {{small|(Matthew, 1906)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''T. agilis'' {{small|(Marsh, 1872)}}<ref>O. C. Marsh (1872.) [https://www.ajsonline.org/content/s3-4/21/202 "Preliminary description of new Tertiary mammals. Part II."] American Journal of Science 4(21):202-224</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]] и [[Јута]]) |50,3 до 46,2 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''T.'' sp. [''FMNH PM 55839''] {{small|(Tomiya, 2021)}}<ref>{{Cite journal |last1=Tomiya |first1=S. |last2=Zack |first2=S. P. |last3=Spaulding |first3=M. |last4=Flynn |first4=J. J. |title=Carnivorous mammals from the middle Eocene Washakie Formation, Wyoming, USA, and their diversity trajectory in a post-warming world |year=2021 |journal=Journal of Paleontology |volume=95 |issue=Supplement S82 |pages=1–115 |doi=10.1017/jpa.2020.74}}</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |50,5 до 46,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Tritemnodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=29% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=34% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''''Tritemnodon'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Tritemnodon agilis'' |barbegin1=red |2=†''Tritemnodon'' sp. (''FMNH PM 55839'') |bar2=red }} |2=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Tritemnodon'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 bar:NAM26 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:Tritemnodon sp. (FMNH PM 55839) bar:NAM17 color:orange from:-50.3 till:-46.2 text:Tritemnodon agilis bar:NAM18 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM19 color:l-green from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM20 color:blue from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM21 color:red from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM22 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM23 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM24 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM26 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * W. B. Scott (1892.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/84884#page/313/mode/1up "A revision of the North American Creodonta with notes on some genera which have been referred to that group."] Proceedings of the Academy of Natural Sciences, Philadelphia 44:291-323 * O. P. Hay (1902.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/59973#page/9/mode/1up "Bibliography and Catalogue of the Fossil Vertebrata of North America."] Bulletin of the United States Geological Survey 179:1-868 * W. D. Matthew (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/5744 "The Carnivora and Insectivora of the Bridger Basin, middle Eocene."] Memoirs of the American Museum of Natural History 9:289-567 * M. R. Thorpe (1923.) [https://www.ajsonline.org/content/s5-5/25/23 "Notes on the Bridger (Eocene) Carnivora."] American Journal of Science 5(25):23-39 * {{cite journal |last1=Van Valen |first1=Leigh |title=Some European Proviverrini (Mammalia, Deltatheridia) |url=https://www.palass.org/sites/default/files/media/publications/palaeontology/volume_8/vol8_part4_pp638-665.pdf |journal=Palaeontology |date=1965 |volume=8 |page=638–665}} * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * C. L. Gazin (1976.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/266656#page/3/mode/1up "Mammalian Faunal Zones of the Bridger Middle Eocene."] Smithsonian Contributions to Paleobiology 26:1-25 * G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}} {{refend}} {{Commonscat|Tritemnodon}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q578987}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] d3hexswbs16q1kvbzj58mfatkevulkt 0 4206156 25114231 24231356 2022-07-19T16:05:54Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МАРКО РЕДЕЛОНГИ | слика = Marko Redelongi (narodni heroj).jpg | опис_слике= Марко Ределонги | датум_рођења = {{датум рођења|1912|4|24}} | место_рођења = Запоток, код [[Пулферо|Пулфера]] | држава_рођења = [[Краљевина Италија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|5|5|1912|4|24}} | место_смрти = Брегињ, код [[Кобарид]]а | држава_смрти =[[Италијанска Социјална Република]] | професија= радник | служба= [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | рат= [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | КПЈ= | чин= | године службе= [[1941]] — [[1944]]. | народни херој= [[20. децембар|21. децембра]] [[1951]]. | одликовања= {{Орден народног хероја}} }} '''Марко Ределонги — Бенечан, Бојан''' ({{јез-итал|Marko Redelonghi}}; Запоток, код [[Пулферо|Пулфера]], [[24. април]] [[1912]] — Брегињ, код [[Кобарид]]а, [[5. мај]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].<ref name="bio">[https://www.slovenska-biografija.si/oseba/sbi495104/ Биографија на словеначком]</ref> == Биографија == Рођен је 24. априла 1912. у Запотоку код [[Пулферо|Пулфера]] у Млетачкој Словенији. Отац Бернард био је сиромашан брдски пољопривредник. Ределонги је био радник, политички напредан и национално заведен. Када је радио на изградњи електране у Трнову код [[Кобарид]]а, успоставио је контакт са првим партизанима којима је слао експлозиве и обавештајне податке. Италијански фашисти су га прогласили за политички непоузданим због чега су га и ухапсили 1942. и затворили у [[Горица (град)|Горици]] после чега је одведен у казнени батаљон у [[Калабрија|Калабрији]]. После пада Италије септембра 1943. године, побегао је кући и придружио се првим венецијанским партизанима. У јануару 1944. постао је командант Другог батаљона бригадно-млетачког одреда.<ref name="bio"/> Најважнија акција у којој је учествовао је напад на немачки аеродром Белведере код Удина у ноћи између 12. и 13. марта 1944. године, где је уништио девет летелица, складишта и немачку испоставу. Убрзо након тога, када су Немци напали батаљон код Робедишча, он је рањен у бици. Пребачен је у хитну болницу код Брегиња. Немци су 5. маја 1944. године опколили болницу, а Ределонги се борио до последњег метка, којим се упуцао како не би жив пао у руке непријатеља. Међу погинулима, Немци га нису препознали па су 11. маја дошли у Запоток и испитали Ределонгијевог оца где му је син. Пошто је одбио да им било шта каже, упуцали су га. Ределонги је сахрањен на гробљу на Седлу код Брегиња. Oдликован је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] [[21. децембар|21. децембра]] [[1951]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|p=558}}{{sfn|Војна енциклопедија (том пети)|1973|}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{commonscat|Marko Redelongi}} * {{cite book|ref={{harvid|Војна енциклопедија|1975}} |title=[[Војна енциклопедија]] том X |year=1975|publisher= |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том II |year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Народни хероји-националне мањине}} {{Народни хероји-Приморска}} {{порталбар|Биографија|НОБ|СФРЈ}} {{DEFAULTSORT:Ределонги, Марко}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Италијански комунисти]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] [[Категорија:Самоубице]] oeagigyorbb1rcqj1l85qhf4zma9ucp 0 4206575 25115087 25113730 2022-07-20T06:04:50Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|амерички суперхеројски филм}} {{Инфокутија Филм | назив = Тор: Љубав и гром | слика = Thor Love and Thunder poster.jpg | опис слике = Филмски постер на српском језику | изворни назив = -{Thor: Love and Thunder}- | режија = [[Тајка Вајтити]] | сценарио = Тајка Вајтити | продуцент = {{Plainlist| * [[Кевин Фајги]] * Бред Виндербаум }} | прича = {{Plainlist| * Тајка Вајтити * Џенифер Кејтин Робинсон }} | на основу = {{темељи се на|лику [[Тор (Marvel Comics)|Тору]]|[[Стен Ли|Стена Лија]]|Ларија Либера|[[Џек Кирби|Џека Кирбија]]}} | главне улоге = {{Plainlist| * [[Крис Хемсворт]] * [[Кристијан Бејл]] * [[Теса Томпсон]] * [[Џејми Александер]] * Тајка Вајтити * [[Расел Кроу]] * [[Натали Портман]] }} | музика = Мајкл Ђачино | кинематографија = Бари Идван | монтажа = {{Plainlist| * Метју Шмит * Питер С. Елиот * Тим Роуч * Џенифер Векијарело }} | издавачка кућа = -{[[Marvel Studios]]}- | дистрибутер = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Walt Disney Studios Motion Pictures]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[MegaCom Film]]}- }} | година = 2022. | трајање = 119 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 250 милиона долара | зарада = 505,2 милиона долара | претходни = ''[[Тор: Рагнарок]]'' | следећи = }} '''''Тор: Љубав и гром''''' ({{јез-енгл|Thor: Love and Thunder}}) амерички је [[суперхеројски филм]] из 2022. године, по лику [[Тор (Marvel Comics)|Тору]]. Производи га -{[[Marvel Studios]]}-, а дистрибуира -{[[Walt Disney Studios Motion Pictures]]}-. Наставак је филма ''[[Тор: Рагнарок]]'' (2017) и [[Spisak filmova Marvelovog filmskog univerzuma|29. филм]] у [[Марвелов филмски универзум|Марвеловом филмском универзуму]] (МФУ). Сценарио и режију потписује [[Тајка Вајтити]], док главне улоге глуме: [[Крис Хемсворт]], [[Теса Томпсон]], [[Натали Портман]], [[Кристијан Бејл]], [[Крис Прат]], [[Џејми Александер]], [[Пом Клементиф]], [[Дејв Батиста]] и [[Карен Гилан]]. Прати Тора који покушава да пронађе унутрашњи мир, али мора да се врати у акцију, те регрутује Валкиру (Томпсон), Корга (Вајтити) и Џејн Фостер (Портман) — која је сада Моћна Тор — како би зауставили Гора (Бејл). У јануару 2018. године Хемсворт и Вајтити су разговарали о повратку за наставак филма ''Тор: Рагнарок''. Филм је званично најављен и насловљен у јулу 2019. године, а њима двојици су се приложиле Томпсонова и Портманова, која је пристала да се врати у франшизу, након што се није појавила у претходном филму, када је Вајтити открио планове за адаптацију стрипова ''Моћна Тор'' у којима њен лик Џејн Фостер преузима плашт и моћи Тора, након што је боловао од рака. Робинсонова се придружила филму у фебруару 2020. године. Снимање је почело у јануару 2021. године у [[Сиднеј]]у у [[Аустралија|Аустралији]]. Премијерно је приказан 23. јуна 2022. године у [[Холивуд]]у, а 8. јула је пуштен у биоскопе у САД, односно 7. јула у Србији.<ref name="DisneyPhase4Delay">{{Cite web |last=Rubin |first=Rebecca |date=October 18, 2021 |title=Disney Delays 'Doctor Strange 2,' 'Thor 4,' 'Black Panther' Sequel and 'Indiana Jones 5' |url=https://variety.com/2021/film/news/disney-delays-doctor-strange-thor-black-panther-1235091673/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211018154442/https://variety.com/2021/film/news/disney-delays-doctor-strange-thor-black-panther-1235091673/ |archive-date=October 18, 2021 |accessdate=November 24, 2021 |website=[[Variety]]}}</ref> == Радња == Након трагичне смрти своје кћерке, Гор, последњи преживели своје врсте добија велику моћ кроз Некромач, мистично оружје које убија богове. Тор добија узнемирујући позив од своје пријатељице Сиф и заједно са Коргом напушта Чуваре галаксије. Тешко рањена Сиф упозорава Тора да је следећа Горова мета Нови Асгард. Пре него што се Тор врати у Нови Асгард, његова бивша девојка, др Џејн Фостер тражи помоћ у лечењу свог новооткривеног канцера. Торов сломљен чекић{{напомена|Како је приказано у филму [[Тор: Рагнарок]], Хела је уништила Мјолнир.}} се саставља осетивши вредност Џејн Фостер и везује се за њу, дајући јој Торове моћи. Тор, Фостер, Валкира, Корг и други борци из Новог Асгарда се сукобе са Гором, али он успе да побегне и да притом киндапује бројну децу. Група одлучује да отпутује у Омнипотентни Град како би упозорила остале богове на Гора и затражили помоћ. Бог Зевс одбија да помогне Тору и осталима због чега долазе у сукоб. Зевс умало убије Корга, након чега га Тор озбиљно рани. Валкира успева да украде Зевсову муњу и они крећу у Краљевство Сенки где је Гор одвео децу. Фостерова прекасно схвата да је у питању клопка са циљем да Гор дође до Стормбрејкера. Торова секира неопходна је крвнику богова како би отворио пут до Вечности, ентитета који испуни жељу сваком ко би до њега дошао. Након тешке борбе, Гор краде секиру, а повређена екипа се враћа на Земљу. Тор одлучи да сам крене у борбу. Када коначно пронађе децу, привремено им даје моћи Тора и они му помажу у борби са сенкама. На врхунцу борбе, Џејн стиже у помоћ и заједно са Тором успева да уништи Некромач. Гор долази до Вечности, али је на измаку снага. Спреман на пораз, Тор одлучи да последње тренутке свог живота проведе са Џејн пре него што Гор затражи смрт свих богова. Револтиран, Тор позива Гора да врати живот својој ћерки уместо да призива смрт другима. Гор затражи Љубав{{напомена|Љубав (''енгл. Love'') је име Горове ћерке.}}, што Вечност испуни тачно пре него Гор и Џејн умиру. Гор оставља у аманет Тору да штити његово дете. Отета деца се враћају кућама где их Сиф и Валкира тренирају. Тор наставља да води авантуристички живот заједно са Горовом ћерком и њих двоје постају познати као ''Љубав'' и ''Гром''. У завршним сценама: рањени Зевс шаље свог сина Херкулеса да убије Тора; Џејн Фостер долази на врата [[Валхала|Валхале]] где је дочекује Хајмдал. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Крис Хемсворт]] || [[Тор (Marvel Comics)|Тор]] |- | [[Теса Томпсон]] || Валкира |- | [[Натали Портман]] || Џејн Фостер / Моћна Тор |- | [[Кристијан Бејл]] || Гор |- | [[Крис Прат]] || [[Стар Лорд (стрип)|Питер Квил / Стар Лорд]] |- | [[Џејми Александер]] || Сиф |- | [[Пом Клементиф]] || Мантис |- | [[Дејв Батиста]] || Дракс Разарач |- | [[Карен Гилан]] || Небула |- | [[Шон Ган]] || Креглин Обфонтери |- | [[Вин Дизел]] || [[Грут]] |- | [[Бредли Купер]] || Рокет |- | [[Тајка Вајтити]] || Корг |- | [[Мет Дејмон]] || Локи глумац |- | [[Сем Нил]] || Один глумац |- | [[Лук Хемсворт]] || Тор глумац |- | [[Мелиса Макарти]] || Хела глумица |- | [[Расел Кроу]] || Зевс |- |} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт}} * {{IMDb title}} {{Тајка Вајтити}} {{Марвелов филмски универзум}} [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Научнофантастични филмови 2020-их]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Амерички авантуристички филмови]] [[Категорија:Амерички фантастични филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Филмови са ЛГБТ тематиком]] [[Категорија:Марвелов филмски универзум]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови MegaCom Film-а]] doz1zz7z1pqd9su5vnd8mw5gm4wpttd 0 4208967 25114843 24920206 2022-07-19T21:05:17Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|56.0|48.6|earliest=59.0403}} рани [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Arfia |parent_authority = Solé, 2013<ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref> |authority = Van Valen, 1965<ref>{{cite journal |last1=Van Valen |first1=Leigh |title=Some European Proviverrini (Mammalia, Deltatheridia) |url=https://www.palass.org/sites/default/files/media/publications/palaeontology/volume_8/vol8_part4_pp638-665.pdf |journal=Palaeontology |date=1965 |volume=8 |page=638–665}}</ref> |type_species = †''Arfia opisthotoma'' |type_species_authority = Matthew, 1901 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Arfia gingerichi'' * †''Arfia junnei'' * †''Arfia langebadreae'' * †''Arfia opisthotoma'' * †''Arfia palustris'' * †''Arfia shoshoniensis'' * †''Arfia zele'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними породице: |Arfianinae {{small|(Solé, 2013)}} |Arfiinae {{small|(Solé, 2014)}}<ref name="ZJLS14proviverrines">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Jocelyn Falconnet |author3=Laurent Yves |year=2014 |title=New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=171 |issue=4 |pages=878–917 |doi=10.1111/zoj.12155}}</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Anthracoxyaena'' {{small|(Tong & Wang, 2006)}} }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. opisthotoma'': |''Sinopa opisthotoma'' {{small|(Matthew, 1901)}} }} |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. palustris'': |''Anthracoxyaena palustris'' {{small|(Tong & Wang, 2006)}} }} |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. shoshoniensis'': |''Sinopa shoshoniensis'' {{small|(Matthew & Granger, 1915)}} }} }} }} '''''Arfia''''' (Арфија — „животиња која лаје”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице '''Arfiidae''' унутар изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду раног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Северна Америка|Сјеверне Америке]], [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref name="Brychotherium">{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Породица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Arfiidae | * типског рода ''Arfia'' * и таксономског наставка ''-idae'' |животиње које лају |} {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Arfia'' | * [[Ономатопеја|ономатопеје]] ''арф'' ({{јез-енг|arf}}) из енглеског језика, која се користи као опис лајања [[Пас|пса]]<ref name="ZJLS14proviverrines"/> * и латинског суфикса у женском роду ''-иа'' ({{јез-лат|-ia}}) |животиња која лаје |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''A. gingerichi'' | * рода ''Arfia'' * и презимена америчког палентолога професора Филипа Џинџерича |џинџеричова Арфија |- |''A. junnei'' | * рода ''Arfia'' * и презимена америчког палентолога Џорџа Х. Џуна |џунова Арфија |- |''A. langebadreae'' | * рода ''Arfia'' * и презимена француске палентологиње Брижит Ланге-Бадре |лангебадрина Арфија |- |''A. opisthotoma'' | * рода ''Arfia'' * старогрчке ријечи ''опистен'' ({{јез-стгрч|ὄπισθεν}}), која значи ''иза'' * и старогрчке ријечи ''томос'' ({{јез-стгрч|τόμος}}), која значи ''резати'' или ''сјећи'' |задња оштрица Арфије |- |''A. palustris'' | * рода ''Arfia'' * и латинске ријечи ''палустер'' ({{јез-лат|paluster}}), која значи ''морварно'' |мочварна Арфија |- |''A. shoshoniensis'' | * рода ''Arfia'' * и [[Шошони|Шошона]], сјеверноамерички старосједиоца |шошонска Арфија |- |''A. zele'' | * рода ''Arfia'' * и старогрчке ријечи ''зилос'' ({{јез-стгрч|ζῆλος}}), која значи ''жељно ривалство'' |противничка Арфија |} == Опис == Врсте из рода ''Arfia'' су достизале димензије [[лисица]]. Имале су велику главу, издужено тјело и дуге и витке ноге, које су им омогућавале да брзо трче али и да се пењу по дрвећу. Врста ''Arfia opisthotoma'' је тежила око 9,52 kg, ''Arfia shoshoniensis'' од 4,45 до 7,08 kg<ref>{{cite journal |authors=Egi, Naoko |year=2001 |title=Body mass estimates in extinct mammals from limb bone dimensions: the case of North American hyaenodontids. |journal=Palaeontology |volume=44 |number=3 |pages=497–528 |url=http://www.pri.kyoto-u.ac.jp/shinka/keitou/egi-HP/PDF-folder/Egi01Palaeontol.pdf}}</ref>, a ''Arfia gingerichi'' око 1,63 kg.<ref name="Geodiversitas4213"/> {{multiple image |align = center |total_width = 950 |image1 = Arfia gingerichi.jpg |caption1 = <center>зуби врсте ''Arfia gingerichi''</center> |image2 = Sinopa opisthotoma.jpg |caption2 = <center>илустрација дјела горње и доње вилице<br>врсте ''Arfia opisthotoma''</center> |image3 = Sinopa shoshoniensis.jpg |caption3 = <center>илустрација дјела доње вилице врсте ''Arfia shoshoniensis''</center> }} == Понашање и палеоекологија == Врсте из рода ''Arfia'' су биле копнени предатори који су у прошлости Сјеверне Америке, Европе и Азије настањивале плавне равнице и [[Kopneni ekosistem|копнене екосистеме]], гдје су ловиле средње велике сисаре, птице и гмизавце. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Породица: [[Изумирање|†]]Arfiidae {{small|(Solé, 2014)}} ----Род: †''Arfia'' {{small|(Van Valen, 1965)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''A. gingerichi'' {{small|(Smith & Smith, 2001)}}<ref>T. Smith and R. Smith (2001.) [https://www.researchgate.net/publication/263844889_The_creodonts_Mammalia_Ferae_from_the_Paleocene-Eocene_transition_in_Belgium_Tienen_Formation_MP7 "The creodonts (Mammalia, Ferae) from the Paleocene-Eocene transition in Belgium (Tienen Formation, MP7)."] Belgian Journal of Zoology 131(2):117-135</ref> |{{Застава|Белгија}} (покрајине [[Ено (покрајина)|Ено]] и [[Фламански Брабант]])<br>{{Застава|УК}} ([[Источна Енглеска]])<br>{{Застава|Француска}} ([[О де Франс]]) |56,0 до 55,2 мил. год. |- |†''A. junnei'' {{small|(Gingerich, 1989)}}<ref>P. D. Gingerich (1989.) [https://deepblue.lib.umich.edu/handle/2027.42/48628 "New earliest Wasatchian mammalian fauna from the Eocene of northwestern Wyoming: composition and diversity in a rarely sampled high-floodplain assemblage."] University of Michigan Papers on Paleontology 28:1-97</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]])<br>{{Застава|УК}} ([[Источна Енглеска]]) |56,0 до 50,3 мил. год. |- |†''A. langebadreae'' {{small|(Lavrov & Lopatin, 2004)}}<ref>A. V. Lavrov and A. V. Lopatin (2004.) [https://www.researchgate.net/publication/236617982_A_new_species_of_Arfia_Hyaenodontidae_Creodonta_from_the_basal_Eocene_of_Mongolia "A New Species of ''Arfia'' (Hyaenodontidae, Creodonta) from the Basal Eocene of Mongolia."] Paleontological Journal 38(4):448-457</ref> |{{Застава|Монголија}} (покрајина [[Хентиј]]) |55,8 до 48,6 мил. год. |- |†''A. opisthotoma'' {{small|(Matthew, 1901)}}<ref>Matthew, W. D. (1901.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1542//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B014a01.pdf?sequence=1&isAllowed=y "Additional observations on the Creodonta."] Bulletin of the American Museum of Natural History, 14: 1-38</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]] и [[Колорадо]]) |55,0 до 53,0 мил. год. |- |†''A. palustris'' {{small|(Tong & Wang, 2006)}}<ref name="PS192C28">{{Cite journal |author1=Yongsheng Tong |author2=Yingwen Wang |year=2006 |title=Fossil mammals from the early Eocene Wutu Formation of Shandong Province |journal=Palaeontologia Sinica |volume=192, New Series C28 |pages=1–195 |isbn=7030168941}}</ref> |{{Застава|Кина}} (покрајина [[Шандунг]]) |55,8 до 48,6 мил. год. |- |†''A. shoshoniensis'' {{small|(Matthew & Granger, 1915)}}<ref>W. D. Matthew and W. Granger (1915.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1373 "A revision of the Lower Eocene Wasatch and Wind River faunas."] Bulletin of the American Museum of Natural History 34(1):1-103</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]] и [[Колорадо]]) |55,0 до 53,0 мил. год. |- |†''A. zele'' {{small|(Gingerich & Deutsch, 1989)}}<ref>{{cite journal |authors=Philip D. Gingerich and Harvey A. Deutsch |year=1989 |title=Systematics and evolution of early Eocene Hyaenodontidae (Mammalia, Creodonta) in the Clarks Fork Basin, Wyoming |journal=Museum of Paleontology, University of Michigan |volume=27 |number=13 |pages=327–391 |url=https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/48535/ID388.pdf?sequence=2&isAllowed=y}}</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |54,9 до 50,5 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Arfia''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=28% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=31% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=36% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=40% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''Arfiidae'''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Arfia'''''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Arfia opisthotoma'' |barbegin1=green |2=†''Arfia shoshoniensis'' |bar2=green }} |2=†''Arfia zele'' |bar2=green }} |2=†''Arfia gingerichi'' |bar2=green |3=†''Arfia junnei'' |bar3=green }} |2=†''Arfia langebadreae'' |bar2=green |3=†''Arfia palustris'' |barend3=green }} }} |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Arfia'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 bar:NAM26 bar:NAM27 bar:NAM28 bar:NAM29 bar:NAM30 bar:NAM31 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:Arfia gingerichi bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-50.3 text:Arfia junnei bar:NAM8 color:yellow from:-55.0 till:-53.0 text:Arfia opisthotoma bar:NAM9 color:green from:-55.0 till:-53.0 text:Arfia shoshoniensis bar:NAM10 color:blue from:-54.9 till:-50.5 text:Arfia zele bar:NAM11 color:red from:-55.8 till:-48.6 text:Arfia langebadreae bar:NAM12 color:orange from:-55.8 till:-48.6 text:Arfia palustris bar:NAM13 color:yellow from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM14 color:green from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM15 color:blue from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM16 color:red from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM17 color:orange from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM18 color:yellow from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM19 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM20 color:blue from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM21 color:red from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM22 color:orange from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM23 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM24 color:l-green from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM25 color:blue from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM26 color:red from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM27 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM28 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM29 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM30 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM31 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * E. Delson (1971.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1094 "Fossil mammals of the early Wasatchian Powder River local fauna, Eocene of northeast."] Bulletin of the American Museum of Natural History 146(4) * A. J. Kihm (1984.) "Early Eocene Mammalian Fauna of the Piceance Creek Basin, Northwestern Colorado." Unpublished Ph.D. Thesis. Boulder: The University of Colorado. * P. D. Polly (1993.) [https://www.academia.edu/20068607/Hyaenodontidae_Creodonta_Mammalia_from_the_early_Eocene_Four_Mile_Fauna_and_their_biostratigraphic_implications "Hyaenodontidae (Creodonta, Mammalia) from the Early Eocene Four Mile Fauna and their biostratigraphic implications."] PaleoBios 14(4):1-10 * Daniel L. Gebo & Kenneth D. Rose (1993.) [https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/02724634.1993.10011492?journalCode=ujvp20 "Skeletal morphology and locomotor adaptation in ''Prolimnocyon atavus'', an early Eocene hyaenodontid creodont".] Journal of Vertebrate Paleontology, 13:1, 125-144 * G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}} * S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458 * {{cite journal |last1=Solé |first1=Floréal |last2=Gheerbrant |first2=Emmanuel |last3=Amaghzaz |first3=Mbarek |last4=Bouya |first4=Baâdi |title=Further evidence of the African antiquity of hyaenodontid (‘Creodonta’, Mammalia) evolution |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |date=2009 |volume=156 |issue=4 |pages=827–846 |doi=10.1111/j.1096-3642.2008.00501.x |doi-access=free}} * {{cite journal |last1=Laudet |first1=V. |last2=Grohé |first2=C. |last3=Morlo |first3=M. |last4=Chaimanee |first4=Y. |last5=Blondel |first5=C. |last6=Coster |first6=P. |last7=Valentin |first7=X. |last8=Salem |first8=M. |last9=Bilal |first9=A. A. |last10=Jaeger |first10=J. J. |last11=Brunet |first11=M. |title=New Apterodontinae (Hyaenodontida) from the Eocene Locality of Dur At-Talah (Libya): Systematic, Paleoecological and Phylogenetical Implications |journal=PLOS ONE |volume=7 |issue=11 |year=2012 |pages=e49054 |doi=10.1371/journal.pone.0049054 |pmid=23185292 |pmc=3504055 |bibcode=2012PLoSO...749054G |doi-access=free}} * K. D. Rose, A. E. Chew, R. H. Dunn, M. J. Kraus, H. C. Fricke and S. P. Zack (2012.) [https://deepblue.lib.umich.edu/handle/2027.42/89881 "Earliest Eocene mammalian fauna from the Paleocene-Eocene Thermal Maximum at Sand Creek Divide, southern Bighorn Basin, Wyoming."] University of Michigan Papers on Paleontology 36:1-122 * {{cite journal |author=Floréal Solé |author2=Emmanuel Gheerbrant |author3=Marc Godinot |year=2013 |title=Sinopaninae and Arfianinae (Hyaenodontida, Mammalia) from the Early Eocene of Europe and Asia; evidence for dispersal in Laurasia around the Paleocene/Eocene boundary and for an unnoticed faunal turnover in Europe |journal=Geobios |volume=46 |issue=4 |pages=313–327 |doi=10.1016/j.geobios.2013.02.003}} * {{Cite journal |author1=Michael Morlo |author2=Katharina Bastl |author3=Wu Wenhao |author4=Stephan F. K. Schaal |year=2014 |title=The first species of ''Sinopa'' (Hyaenodontida, Mammalia) from outside of North America: implications for the history of the genus in the Eocene of Asia and North America |journal=Palaeontology |volume=57 |issue=1 |pages=111–125 |doi=10.1111/pala.12052}} * S. Faurby, L. Werdelin, A. Antonelli (2019.) [https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2019/09/05/755207.full.pdf "Dispersal ability predicts evolutionary success among mammalian carnivores"] Department of Biological and Environmental Sciences, University of Gothenburg, Box 461, SE {{refend}} {{Commonscat|Arfia}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије]] 8h58l1d3derqnfp3dwouhyck6i4yvay 0 4223115 25114849 24920218 2022-07-19T21:06:30Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|57.0|37.2|earliest=58.471}} касни [[палеоцен]] до касни [[еоцен]] |image = Limnocyon verus.jpg |image_caption = илустрације лобање врсте<br>''[[Limnocyon|Limnocyon verus]]'' |image2 = Prolimnocyon elisabethae Gazin.jpg |image2_caption = дио доње вилице врсте<br>''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon antiquus]]'' |display_parents = 2 |taxon = Limnocyonidae |authority = Wortman, 1902<ref>J. L. Wortman (1902.) [https://archive.org/details/americanjourna4131902newh/page/196/mode/2up?q=medius&view=theater "Studies of Eocene Mammalia in the Marsh Collection, Peabody Museum."] The American Journal of Science, series 4 13:197-206</ref> |type_genus = †''[[Limnocyon]]'' |type_genus_authority = Marsh, 1872 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = * †''[[Iridodon]]'' * {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Limnocyon]]''&nbsp;}}^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетски]] род)</small>} * †''[[Oxyaenodon]]'' * †''[[Prolaena]]'' * {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Prolimnocyon]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} * †''[[Thinocyon]]'' * ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ** †''[[Thinocyon sichowensis|"Thinocyon" sichowensis]]'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=листа синонима: |Limnocyoninae {{small|(Wortman, 1902)}} |Limnocyonini {{small|(Van Valen, 1966)}}<ref>L. Van Valen (1966.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1126 "Deltatheridia, a new order of Mammals."] Bulletin of the American Museum of Natural History 132(1):1-126</ref> |Limnocyononae {{small|(Lavrov, 1999)}}<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> }} }} '''Limnocyonidae''' (Лимнокионидае — „мочварни пси”) је [[Изумирање|изумрла]] породица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], која је у периоду од касног [[палеоцен]]а до касног [[еоцен]]а настањивала подручје [[Азија|Азије]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Michael Morlo |author2=Katharina Bastl |author3=Wu Wenhao |author4=Stephan F. K. Schaal |year=2014 |title=The first species of ''Sinopa'' (Hyaenodontida, Mammalia) from outside of North America: implications for the history of the genus in the Eocene of Asia and North America |journal=Palaeontology |volume=57 |issue=1 |pages=111–125 |doi=10.1111/pala.12052}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> Ову породицу сисара су чинили родови ''[[Iridodon]]'', ''[[Oxyaenodon]]'', ''[[Prolaena]]'' и ''[[Thinocyon]]'', [[Parafiletičnost|парафилетски]] родови ''[[Limnocyon]]'' и ''[[Prolimnocyon]]'', као и несврстана врста ''[[Thinocyon sichowensis|"Thinocyon" sichowensis]]''. Стручни назив за чланове ове породице сисара је '''лимнокиониди'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Породица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Limnocyonidae | * типског рода ''[[Limnocyon]]'' * и таксономског наставка ''-idae'' |мочварни пси |} == Опис == Врсте из породице Limnocyonidae су посједовале само два пара [[Кутњаци|кутњака]] (M₁/m₁ и M₂/m₂) у горњој и доњој вилици,<ref name="Morlo2005"/> док је трећи пар кутњака (M₃/m₃) није присутан у вилицама или је знатно умањен (тј. редукован).<ref name="Gunnell1998">G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}}</ref><ref name="Morlo2005"/> Ове врсте сисара су се кретале [[Плантиградно кретање|плантиградно]], биле су способне да се пењу по дрвећу и живјеле су слично као данашње [[цибетке]] и [[Куне (породица)|куне]]. == Систематика == === Класификација === Класификација породице Limnocyonidae: {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Породица: [[Изумирање|†]]Limnocyonidae {{small|(Wortman, 1902)}} |- ! Род: !! Врсте: |- style="vertical-align:center;" |†''[[Iridodon]]'' {{small|(Morlo & Gunnell, 2003)}} | * †''I. datzae'' {{small|(Morlo & Gunnell, 2003)}} |- style="vertical-align:center;background-color:#ACE1AF" |{{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Limnocyon]]''&nbsp;}}^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетски]] род)</small>} {{small|(Marsh, 1872)}} | * †''L. cuspidens'' {{small|(Morlo & Gunnell, 2005)}} * †''L. potens'' {{small|(Matthew, 1909)}} * †''L. verus'' {{small|(Marsh, 1872)}} |- style="vertical-align:center;" |†''[[Oxyaenodon]]'' {{small|(Matthew, 1899)}} | * †''O. dysodus'' {{small|(Matthew, 1899)}} |- style="vertical-align:center;" |†''[[Prolaena]]'' {{small|(Xu, 1979)}} | * †''P. parva'' {{small|(Xu, 1979)}} |- style="vertical-align:center;background-color:#ACE1AF" |{{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Prolimnocyon]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} {{small|(Matthew & Granger, 1915)}} | * †''P. antiquus'' {{small|(Matthew & Granger, 1915)}} * †''P. atavus'' {{small|(Matthew & Granger, 1915)}} * †''P. chowi'' {{small|(Meng, 1998)}} * †''P. eerius'' {{small|(Gingerich, 1989)}} * †''P. haematus'' {{small|(Gingerich & Deutsch, 1989)}} |- style="vertical-align:center;" |†''[[Thinocyon]]'' {{small|(Marsh, 1872)}} | * †''T. medius'' {{small|(Wortman, 1902)}} * †''T. velox'' {{small|(Marsh, 1872)}} |- style="vertical-align:center;" |''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': | * †''[[Thinocyon sichowensis|"Thinocyon" sichowensis]]'' {{small|(Chow, 1975)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице Limnocyonidae.<ref name="Morlo2003">M. Morlo & G. F. Gunnell (2003.) [https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/41258/C31-2.pdf%3Bsequence=2 "Small Limnocyonines (Hyaenodontidae, Mammalia) From the Bridgerian Middle Eocene of Wyoming: ''Thinocyon'', ''Prolimnocyon'' And ''Iridodon'', New Genus."] Contributions from the Museum of Paleontology, University of Michigan 31(2):43-78</ref><ref name="Morlo2005">M. Morlo and G. F. Gunnell (2005.) [https://www.researchgate.net/publication/232665912_New_species_of_Limnocyon_Mammalia_Creodonta_from_the_Bridgerian_Middle_Eocene "New species of ''Limnocyon'' (Mammalia, Creodonta) from the Bridgerian (middle Eocene)."] Journal of Vertebrate Paleontology 25(1):251-255</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=olive|&nbsp;†''[[Limnocyon]]''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Prolimnocyon]]''&nbsp;}} |top3=23% |label4={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top4=28% |label5={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top5=36% |label6={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top6=38% |label7={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top7=43% |label8={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top8=47% |label9={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top9=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''Limnocyonidae'''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |color1=black |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |color=olive |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Oxyaenodon]]''&nbsp; |color=olive |color1=black |color2=black |color3=black |1=†''Oxyaenodon dysodus'' |label2=&nbsp;†''[[Prolaena]]''&nbsp; |sublabel2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''Prolaena parva'' |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Thinocyon sichowensis|"Thinocyon" sichowensis]]'' |4=†''[[Limnocyon|Limnocyon potens]]'' |barbegin4=olive }} |grouplabel2x=†''[[Limnocyon]]'' |2={{clade |thickness=2 |color=olive |1=†''[[Limnocyon|Limnocyon cuspidens]]'' |bar1=olive |2=†''[[Limnocyon|Limnocyon verus]]'' |barend2=olive }} }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Thinocyon]]''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1=†''Thinocyon medius'' |2=†''Thinocyon velox'' }} }} }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Iridodon]]''&nbsp; |1=†''Iridodon datzae'' }} }} |2={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon atavus]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon haematus]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Prolimnocyon]]'' |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon antiquus]]'' |bar2=#EE7F2D |3=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon chowi]]'' |bar3=#EE7F2D |4=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon eerius]]'' |barend4=#EE7F2D }} |grouplabel2x=†'''''Arfia'' група''' |2=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |barbegin2=green |barend2=green }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар реда [[Hyaenodonta]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:Limnocyonidae bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> === Унутар породице Limnocyonidae === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-61.0 till:-32.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-59.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-59.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-61.0 till:-59.2 color:orange text:<== from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-61.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:[[Олигоцен|Olig.]] bar:system-period-top from:-61.0 till:-32.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-61.0 till:-32.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-61.0 till:-32.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-57.0 till:-55.3 text:[[Prolimnocyon|Prolimnocyon chowi]] *** bar:NAM2 color:orange from:-54.9 till:-50.5 text:[[Prolimnocyon|Prolimnocyon eerius]] *** bar:NAM3 color:yellow from:-54.9 till:-46.2 text:[[Prolimnocyon|Prolimnocyon antiquus]] *** bar:NAM4 color:green from:-54.9 till:-50.5 text:[[Prolimnocyon|Prolimnocyon haematus]] *** bar:NAM5 color:blue from:-53.0 till:-50.0 text:[[Prolimnocyon|Prolimnocyon atavus]] *** bar:NAM6 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Iridodon|Iridodon datzae]] bar:NAM7 color:orange from:-50.5 till:-46.2 text:[[Thinocyon|Thinocyon medius]] bar:NAM8 color:yellow from:-50.3 till:-46.2 text:[[Thinocyon|Thinocyon velox]] bar:NAM9 color:green from:-50.5 till:-46.2 text:[[Limnocyon|Limnocyon cuspidens]] *** bar:NAM10 color:blue from:-50.3 till:-46.2 text:[[Limnocyon|Limnocyon verus]] *** bar:NAM11 color:red from:-46.2 till:-39.7 text:[[Limnocyon|Limnocyon potens]] *** bar:NAM12 color:orange from:-48.6 till:-37.2 text:[[Thinocyon sichowensis|''Thinocyon'' sichowensis]] bar:NAM13 color:yellow from:-46.2 till:-39.7 text:[[Oxyaenodon|Oxyaenodon dysodus]] bar:NAM14 color:green from:-45.0 till:-42.0 text:[[Prolaena|Prolaena parva]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * Charles Lewis Gazin (1946.) [https://repository.si.edu/bitstream/handle/10088/16455/USNMP-96_3202_1946.pdf?sequence=1&isAllowed=y "''Machaeroides eothen'' Matthew, the sabertooth creodont of the Bridger Eocene"] Proceedings of the United States National Museum. 96 (3202):335–347, 2 pls. * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458 * {{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}} * {{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}} {{refend}} {{Commonscat|Limnocyonidae}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] m2hdhhk9yeaoyf3yfkiaqorrb4vuqlg 0 4223271 25114860 24928953 2022-07-19T21:08:22Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|50.5|46.2}} рани до средњи [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Iridodon |authority = Morlo & Gunnell, 2003 |type_species = †''Iridodon datzae'' |type_species_authority = Morlo & Gunnell, 2003 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Iridodon datzae'' |synonyms = }} '''''Iridodon''''' (Иридодон — „иридин зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Limnocyonidae]], који је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="Morlo2003"/><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Iridodon'' | * [[Ирида|Ириде]], старогрчке богиње [[Дуга|дуге]] * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |иридин зуб |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''I. datzae'' | * рода ''Iridodon'' * и презимена госпође Ерике Датс, шефа фондације ''"Erika and Walter Datz Fund"'' која је финансирала истраживање из [[2003]]. године везано за овај род сисара<ref name="Morlo2003"/> |датсин Иридодон |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Iridodon'' {{small|(Morlo & Gunnell, 2003)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''I. datzae'' {{small|(Morlo & Gunnell, 2003)}}<ref name="Morlo2003"/> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |50,5 до 46,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Iridodon''.<ref name="Morlo2003">M. Morlo & G. F. Gunnell (2003) [https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/41258/C31-2.pdf%3Bsequence=2 "Small Limnocyonines (Hyaenodontidae, Mammalia) From the Bridgerian Middle Eocene of Wyoming: ''Thinocyon'', ''Prolimnocyon'' And ''Iridodon'', New Genus."] Contributions from the Museum of Paleontology, University of Michigan 31(2):43-78</ref><ref name="Morlo2005">M. Morlo and G. F. Gunnell (2005) [https://www.researchgate.net/publication/232665912_New_species_of_Limnocyon_Mammalia_Creodonta_from_the_Bridgerian_Middle_Eocene "New species of ''Limnocyon'' (Mammalia, Creodonta) from the Bridgerian (middle Eocene)."] Journal of Vertebrate Paleontology 25(1):251-255</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=olive|&nbsp;†''[[Limnocyon]]''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Prolimnocyon]]''&nbsp;}} |top3=21% |label4={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top4=27% |label5={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top5=35% |label6={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top6=37% |label7={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top7=42% |label8={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top8=46% |label9={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top9=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Limnocyonidae]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=#EE7F2D |color1=black |1={{clade |thickness2=2 |1={{clade |1={{clade |thickness=2 |color=olive |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=olive |color1=black |color2=black |color3=black |1=†''[[Oxyaenodon]]'' |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Prolaena]]'' |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Thinocyon sichowensis|"Thinocyon" sichowensis]]'' |4=†''[[Limnocyon|Limnocyon potens]]'' |barbegin4=olive }} |grouplabel2x=†''[[Limnocyon]]'' |2={{clade |thickness=2 |color=olive |1=†''[[Limnocyon|Limnocyon cuspidens]]'' |bar1=olive |2=†''[[Limnocyon|Limnocyon verus]]'' |barend2=olive }} }} |2=†''[[Thinocyon]]'' }} |style2=background-color:#C0C0C0 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Iridodon'''''&nbsp; |1=†''Iridodon datzae'' }} }} |2={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon atavus]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon haematus]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Prolimnocyon]]'' |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon antiquus]]'' |bar2=#EE7F2D |3=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon chowi]]'' |bar3=#EE7F2D |4=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon eerius]]'' |barend4=#EE7F2D }} |grouplabel2x=†'''''Arfia'' група''' |2=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |barbegin2=green |barend2=green }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Iridodon'' унутар породице [[Limnocyonidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-61.0 till:-32.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-59.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-59.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-61.0 till:-59.2 color:orange text:<== from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-61.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:[[Олигоцен|Olig.]] bar:system-period-top from:-61.0 till:-32.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-61.0 till:-32.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-61.0 till:-32.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-57.0 till:-46.2 text:[[Prolimnocyon]] <----(paraphyletic) bar:NAM2 color:orange from:-50.5 till:-46.2 text:Iridodon datzae bar:NAM3 color:yellow from:-50.5 till:-46.2 text:[[Thinocyon]] bar:NAM4 color:green from:-50.5 till:-39.7 text:[[Limnocyon]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-48.6 till:-37.2 text:[[Thinocyon sichowensis|''Thinocyon'' sichowensis]] bar:NAM6 color:red from:-46.2 till:-39.7 text:[[Oxyaenodon]] bar:NAM7 color:orange from:-45.0 till:-42.0 text:[[Prolaena]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Limnocyonidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] 9pkpogz7k76yxf7587pu7vg0jkabufw 0 4223459 25114867 24920234 2022-07-19T21:16:48Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|46.2|39.7}} средњи [[еоцен]] |image = Oxyaenodon dysclerus.jpg |image_caption = илустрација лобање врсте<br>''Oxyaenodon dysodus'' |display_parents = 2 |taxon = Oxyaenodon |authority = Matthew, 1899 |type_species = †''Oxyaenodon dysodus'' |type_species_authority = Matthew, 1899 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Oxyaenodon dysodus'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''O. dysodus'': |''Limnocyon dysodus'' {{small|(Wortman, 1902)}}<ref>J. L. Wortman (1902.) [https://archive.org/details/americanjourna4131902newh/page/196/mode/2up?q=medius&view=theater "Studies of Eocene Mammalia in the Marsh Collection, Peabody Museum."] The American Journal of Science, series 4 13:197-206</ref> |''Oxyaenodon disclerus'' {{small|(Lavrov, 1999)}}<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> |''Oxyaenodon dysclerus'' {{small|(Hay, 1902)}}<ref>O. P. Hay (1902.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/59973#page/9/mode/1up "Bibliography and Catalogue of the Fossil Vertebrata of North America."] Bulletin of the United States Geological Survey 179:1-868</ref> }} }} }} '''''Oxyaenodon''''' (Оксијаенодон — „оксијаенин зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Limnocyonidae]], који је у периоду средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="Morlo2003"/><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Oxyaenodon'' | * изумрлог рода сисара ''[[Oxyaena]]'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |оксијаенин зуб |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''O. dysodus'' | * рода ''Oxyaenodon'' * старогрчке ријечи ''дис'' ({{јез-стгрч|δυσ}}), која значи ''тежак'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |тешкозуби Оксијаенодон |} Овај род сисара није дио реда [[Oxyaenidae|Oxyaenodonta]], иако назив овог рода и тог реда сисара имају сличну етимологију. == Опис == Зубна формула код врсте ''Oxyaenodon dysodus'' је {{DentalFormula|upper=3.1.4.2|lower=3.1.4.2}}.<ref name="Gunnell1998">G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}}</ref> [[Секутићи|Сјекутићи]] код ове врсте (I_1-3) су мали и једнаке дужине. [[Преткутњаци]] су умањени (тј. редуковани) и густо распоређени. Трећи пар горњи и доњи кутњака (M₃/m₃) није присутан у вилицама. Први пар горњи и доњи преткутњака (P₁/p₁) и трећи пар горњи преткутњака (P₃) има двоструки коријен. Први пар горњи [[Кутњаци|кутњака]] (M₁) је широк и дуг, док је други пар горњи кутњака (M₂) укошен и умањен (тј. редукован). Лобања код ове врсте је кратка и широка, са дебелом и плитком вилицом. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Oxyaenodon'' {{small|(Matthew, 1899)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''O. dysodus'' {{small|(Matthew, 1899)}}<ref>J. L. Wortman and W. D. Matthew (1899.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1535//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B012a06.pdf?sequence=1&isAllowed=y "A provisional classification of the fresh-water Tertiary of the West."] Bulletin of the American Museum of Natural History 12:19-75</ref> |{{Застава|САД}} ([[Јута]]) |46,2 до 39,7 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Oxyaenodon''.<ref name="Morlo2003">M. Morlo & G. F. Gunnell (2003.) [https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/41258/C31-2.pdf%3Bsequence=2 "Small Limnocyonines (Hyaenodontidae, Mammalia) From the Bridgerian Middle Eocene of Wyoming: ''Thinocyon'', ''Prolimnocyon'' And ''Iridodon'', New Genus."] Contributions from the Museum of Paleontology, University of Michigan 31(2):43-78</ref><ref name="Morlo2005">M. Morlo and G. F. Gunnell (2005.) [https://www.researchgate.net/publication/232665912_New_species_of_Limnocyon_Mammalia_Creodonta_from_the_Bridgerian_Middle_Eocene "New species of ''Limnocyon'' (Mammalia, Creodonta) from the Bridgerian (middle Eocene)."] Journal of Vertebrate Paleontology 25(1):251-255</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=olive|&nbsp;†''[[Limnocyon]]''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Prolimnocyon]]''&nbsp;}} |top3=21% |label4={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top4=27% |label5={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top5=35% |label6={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top6=37% |label7={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top7=42% |label8={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top8=46% |label9={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top9=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Limnocyonidae]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=#EE7F2D |color1=black |1={{clade |1={{clade |1={{clade |thickness=2 |color=olive |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Oxyaenodon'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |color=olive |color1=black |color2=black |color3=black |1=†''Oxyaenodon dysodus'' |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Prolaena]]'' |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Thinocyon sichowensis|"Thinocyon" sichowensis]]'' |4=†''[[Limnocyon|Limnocyon potens]]'' |barbegin4=olive }} |grouplabel2x=†''[[Limnocyon]]'' |2={{clade |thickness=2 |color=olive |1=†''[[Limnocyon|Limnocyon cuspidens]]'' |bar1=olive |2=†''[[Limnocyon|Limnocyon verus]]'' |barend2=olive }} }} |2=†''[[Thinocyon]]'' }} |2=†''[[Iridodon]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon atavus]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon haematus]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Prolimnocyon]]'' |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon antiquus]]'' |bar2=#EE7F2D |3=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon chowi]]'' |bar3=#EE7F2D |4=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon eerius]]'' |barend4=#EE7F2D }} |grouplabel2x=†'''''Arfia'' група''' |2=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |barbegin2=green |barend2=green }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Oxyaenodon'' унутар породице [[Limnocyonidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-61.0 till:-32.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-59.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-59.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-61.0 till:-59.2 color:orange text:<== from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-61.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:[[Олигоцен|Olig.]] bar:system-period-top from:-61.0 till:-32.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-61.0 till:-32.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-61.0 till:-32.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-57.0 till:-46.2 text:[[Prolimnocyon]] <----(paraphyletic) bar:NAM2 color:orange from:-50.5 till:-46.2 text:[[Iridodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-50.5 till:-46.2 text:[[Thinocyon]] bar:NAM4 color:green from:-50.5 till:-39.7 text:[[Limnocyon]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-48.6 till:-37.2 text:[[Thinocyon sichowensis|''Thinocyon'' sichowensis]] bar:NAM6 color:red from:-46.2 till:-39.7 text:Oxyaenodon dysodus bar:NAM7 color:orange from:-45.0 till:-42.0 text:[[Prolaena]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Limnocyonidae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * W. D. Matthew (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/5744 "The Carnivora and Insectivora of the Bridger Basin, middle Eocene."] Memoirs of the American Museum of Natural History 9:289-567 * O. A. Peterson (1919.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/9480800#page/122/mode/1up "Report Upon the Material Discovered in the Upper Eocene of the Uinta Basin by Earl Douglas in the Years 1908-1909, and by O. A. Peterson in 1912."] Annals of Carnegie Museum 12(2):40-168 * L. Van Valen (1966.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1126 "Deltatheridia, a new order of Mammals."] Bulletin of the American Museum of Natural History 132(1):1-126 * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 {{refend}} {{Commonscat|Oxyaenodon}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] n2rsoqfmqg5u5v98mgfe88bkxljdfbb 0 4223658 25114853 24928715 2022-07-19T21:07:07Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |name = {{font color|black|#ACE1AF|{{Uline|c=green|&nbsp;''Prolimnocyon''&nbsp;}}}}<br>^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетски]] род)</small>} |fossil_range = {{fossil_range|57.0|46.2}} касни [[палеоцен]] до средњи [[еоцен]] |image = Prolimnocyon elisabethae Gazin.jpg |image_caption = дио доње вилице врсте<br>''Prolimnocyon antiquus'' |image2 = Prolimnocyon atavus.jpg |image2_caption = илустрација дјела доње вилице врсте<br>''Prolimnocyon atavus'' |display_parents = 2 |taxon = Prolimnocyon |authority = Matthew & Granger, 1915 |type_species = †''Prolimnocyon atavus'' |type_species_authority = Matthew & Granger, 1915 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Prolimnocyon antiquus'' * †''Prolimnocyon atavus'' * †''Prolimnocyon chowi'' * †''Prolimnocyon eerius'' * †''Prolimnocyon haematus'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''P. antiquus'': |''Prolimnocyon elisabethae'' {{small|(Gazin, 1952)}}<ref>C. L. Gazin (1952.) [https://repository.si.edu/bitstream/handle/10088/23757/1952%20vol%20117%20gazin%20knight%20formation%201-82.pdf?sequence=1&isAllowed=y "The Lower Eocene Knight Formation Of Western Wyoming and Its Mammalian Faunas."] Smithsonian Miscellaneous Collections 117(18):1-82</ref> }} }} }} '''''Prolimnocyon''''' (Пролимнокион — „прије Лимнокиона”) је [[Изумирање|изумрли]] [[Parafiletičnost|парафилетски]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Limnocyonidae]], који је у периоду од касног [[палеоцен]]а до средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Северна Америка|Сјеверне Америке]] и [[Азија|Азије]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="Morlo2003"/><ref name="Rose2009">{{cite book |first=Kenneth D. |last=Rose |title=The Beginning of the Age of Mammals |url=https://books.google.com/books?id=lyGqD_GWQ7oC&pg=PT203 |year=2009 |publisher=JHU Press |isbn=978-0-8018-9221-9 |page=203}}</ref><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref><ref>{{cite web |url=http://fossilworks.org/bridge.pl?a=taxonInfo&taxon_no=40952 |title=Fossilworks: ''Prolimnocyon'' |publisher= |accessdate=13 March 2016}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Prolimnocyon'' | * старогрчке ријечи ''про'' ({{јез-стгрч|πρό}}), што значи ''прије'' * и изумрлог рода сисара ''[[Limnocyon]]'' |прије Лимнокиона |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. antiquus'' | * рода ''Prolimnocyon'' * и латинске ријечи ''антикус'' ({{јез-лат|antiquus}}), која значи ''древно'' |древни Пролимнокион |- |''P. atavus'' | * рода ''Prolimnocyon'' * и латинске ријечи ''атавус'' ({{јез-лат|atavus}}), која значи ''као предак'' |предак Пролимнокиона |- |''P. chowi'' | * рода ''Prolimnocyon'' * и презимена кинеског палеонтолога др. Минчена Чова |човов Пролимнокион |- |''P. eerius'' | * рода ''Prolimnocyon'' * и старогрчке ријечи ''еириос'' ({{јез-стгрч|ἠέριος}}), што значи ''са раним јутром'' |рани Пролимнокион |- |''P. haematus'' | * рода ''Prolimnocyon'' * и старогрчке ријечи ''аима'' ({{јез-стгрч|αἷμα}}), што значи ''[[крв]]'' |крвави Пролимнокион |} == Опис == Врста ''Prolimnocyon atavus'' је тежила од 0,98 до 2,54 kg.<ref>{{cite journal |authors=Egi, Naoko |year=2001 |title=Body mass estimates in extinct mammals from limb bone dimensions: the case of North American hyaenodontids. |journal=Palaeontology |volume=44 |number=3 |pages=497–528 |url=http://www.pri.kyoto-u.ac.jp/shinka/keitou/egi-HP/PDF-folder/Egi01Palaeontol.pdf}}</ref> Зубна формула код врсти из овог парафилетског рода је {{DentalFormula|upper=?.1.?-4.3|lower=3.1.4.3}}.<ref name="Gunnell1998">G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}}</ref> Лобање код ови врста су биле уске са дугом њишком и са дугом и плитком вилицом. Трећи пар горњи [[Преткутњаци|преткутњака]] (P₃) има троструки коријен, први пар доњи преткутњака (p₁) има један коријен, док је трећи пар горњи и доњи [[Кутњаци|кутњака]] (M₃/m₃) је знатно умањен (тј. редукован) и трећи доњи кутњака (m₃) има или једноструки или двоструки коријен. Ове врсте су се кретале [[Плантиградно кретање|плантиградно]] и биле су способне да се пењу по дрвећу. == Понашање и палеоекологија == Врсте из рода ''Prolimnocyon'' су биле копнени [[Предација|предатори]] који су у прошлости Сјеверне Америке, Европе и Азије настањивали плавне равнице и [[Kopneni ekosistem|копнене екосистеме]]. Ове врсте нису биле прилагођене брзом трчању, али су зато биле добри пењачи.<ref>Daniel L. Gebo & Kenneth D. Rose (1993.) [https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/02724634.1993.10011492?journalCode=ujvp20 "Skeletal morphology and locomotor adaptation in ''Prolimnocyon atavus'', an early Eocene hyaenodontid creodont".] Journal of Vertebrate Paleontology, 13:1, 125-144</ref> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ACE1AF" |Род: {{Uline|c=green|&nbsp;[[Изумирање|†]]''Prolimnocyon''&nbsp;}}^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетски]] род)</small>} {{small|(Matthew & Granger, 1915)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. antiquus'' {{small|(Matthew & Granger, 1915)}}<ref>W. D. Matthew and W. Granger (1915.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1373 "A revision of the Lower Eocene Wasatch and Wind River faunas."] Bulletin of the American Museum of Natural History 34(1):1-103</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |54,9 до 46,2 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''P. atavus'' {{small|(Matthew & Granger, 1915)}} |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]] и [[Колорадо]]) |53,0 до 50,3 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''P. chowi'' {{small|(Meng, 1998)}}<ref>J. Meng, R. J. Zhai and A. R. Wyss (1998.) [https://www.researchgate.net/publication/285854664_The_late_Paleocene_Bayan_Ulan_fauna_of_Inner_Mongolia_China "The late Paleocene Bayan Ulan fauna of Inner Mongolia, China."] Bulletin of Carnegie Museum of Natural History 34:148-185</ref> |{{Застава|Кина}} (аутономна регија [[Унутрашња Монголија]]) |57,0 до 55,3 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''P. eerius'' {{small|(Gingerich, 1989)}}<ref>P. D. Gingerich (1989.) [https://deepblue.lib.umich.edu/handle/2027.42/48628 "New earliest Wasatchian mammalian fauna from the Eocene of northwestern Wyoming: composition and diversity in a rarely sampled high-floodplain assemblage."] University of Michigan Papers on Paleontology 28:1-97</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |54,9 до 50,5 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''P. haematus'' {{small|(Gingerich & Deutsch, 1989)}}<ref>{{cite journal |authors=Philip D. Gingerich and Harvey A. Deutsch |year=1989 |title=Systematics and evolution of early Eocene Hyaenodontidae (Mammalia, Creodonta) in the Clarks Fork Basin, Wyoming |journal=Museum of Paleontology, University of Michigan |volume=27 |number=13 |pages=327–391 |url=https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/48535/ID388.pdf?sequence=2&isAllowed=y}}</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]] и [[Колорадо]]) |54,9 до 50,5 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе парафилетског рода ''Prolimnocyon''.<ref name="Morlo2003">M. Morlo & G. F. Gunnell (2003.) [https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/41258/C31-2.pdf%3Bsequence=2 "Small Limnocyonines (Hyaenodontidae, Mammalia) From the Bridgerian Middle Eocene of Wyoming: ''Thinocyon'', ''Prolimnocyon'' And ''Iridodon'', New Genus."] Contributions from the Museum of Paleontology, University of Michigan 31(2):43-78</ref><ref name="Morlo2005">M. Morlo and G. F. Gunnell (2005.) [https://www.researchgate.net/publication/232665912_New_species_of_Limnocyon_Mammalia_Creodonta_from_the_Bridgerian_Middle_Eocene "New species of ''Limnocyon'' (Mammalia, Creodonta) from the Bridgerian (middle Eocene)."] Journal of Vertebrate Paleontology 25(1):251-255</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=olive|&nbsp;†''[[Limnocyon]]''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†'''''Prolimnocyon'''''&nbsp;}} |top3=21% |label4={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top4=27% |label5={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top5=35% |label6={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top6=37% |label7={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top7=42% |label8={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top8=46% |label9={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top9=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Limnocyonidae]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=#EE7F2D |color1=black |1={{clade |1={{clade |1={{clade |thickness=2 |color=olive |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=olive |color1=black |color2=black |color3=black |1=†''[[Oxyaenodon]]'' |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Prolaena]]'' |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Thinocyon sichowensis|"Thinocyon" sichowensis]]'' |4=†''[[Limnocyon|Limnocyon potens]]'' |barbegin4=olive }} |grouplabel2x=†''[[Limnocyon]]'' |2={{clade |thickness=2 |color=olive |1=†''[[Limnocyon|Limnocyon cuspidens]]'' |bar1=olive |2=†''[[Limnocyon|Limnocyon verus]]'' |barend2=olive }} }} |2=†''[[Thinocyon]]'' }} |2=†''[[Iridodon]]'' }} |style2=background-color:#FBCEB1 |2={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''Prolimnocyon atavus'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''Prolimnocyon haematus'' |bar2=#EE7F2D }} }} |style2=background-color:#FBCEB1 |grouplabel2x=†'''''Prolimnocyon''''' |2=†''Prolimnocyon antiquus'' |bar2=#EE7F2D |style3=background-color:#FBCEB1 |3=†''Prolimnocyon chowi'' |bar3=#EE7F2D |style4=background-color:#FBCEB1 |4=†''Prolimnocyon eerius'' |barend4=#EE7F2D }} |grouplabel2x=†'''''Arfia'' група''' |2=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |barbegin2=green |barend2=green }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст парафилетског рода ''Prolimnocyon'' унутар породице [[Limnocyonidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-61.0 till:-32.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-59.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-59.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-61.0 till:-59.2 color:orange text:<== from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-61.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:[[Олигоцен|Olig.]] bar:system-period-top from:-61.0 till:-32.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-61.0 till:-32.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-61.0 till:-32.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-57.0 till:-55.3 text:Prolimnocyon chowi *** bar:NAM2 color:orange from:-54.9 till:-50.5 text:Prolimnocyon eerius *** bar:NAM3 color:yellow from:-54.9 till:-46.2 text:Prolimnocyon antiquus *** bar:NAM4 color:green from:-54.9 till:-50.5 text:Prolimnocyon haematus *** bar:NAM5 color:blue from:-53.0 till:-50.0 text:Prolimnocyon atavus *** bar:NAM6 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Iridodon]] bar:NAM7 color:orange from:-50.5 till:-46.2 text:[[Thinocyon]] bar:NAM8 color:yellow from:-50.5 till:-39.7 text:[[Limnocyon]] <----(paraphyletic) bar:NAM9 color:green from:-48.6 till:-37.2 text:[[Thinocyon sichowensis|''Thinocyon'' sichowensis]] bar:NAM10 color:blue from:-46.2 till:-39.7 text:[[Oxyaenodon]] bar:NAM11 color:red from:-45.0 till:-42.0 text:[[Prolaena]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Limnocyonidae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * M. C. McKenna (1960.) "Fossil Mammalia from the early Wasatchian Four Mile fauna, Eocene of northwest Colorado." University of California Publications in Geological Sciences 37(1):1-130 * L. Van Valen (1966.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1126 "Deltatheridia, a new order of Mammals."] Bulletin of the American Museum of Natural History 132(1):1-126 * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458 * K. D. Rose, A. E. Chew, R. H. Dunn, M. J. Kraus, H. C. Fricke and S. P. Zack (2012.) [https://deepblue.lib.umich.edu/handle/2027.42/89881 "Earliest Eocene mammalian fauna from the Paleocene-Eocene Thermal Maximum at Sand Creek Divide, southern Bighorn Basin, Wyoming."] University of Michigan Papers on Paleontology 36:1-122 * {{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}} {{refend}} {{Commonscat|Prolimnocyon}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q23048212}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије]] [[Категорија:Полифилетски и парафилетски таксони сисара]] acuxnm3hqj2m66qkrcj8q0ngnrlhjnh 0 4224885 25114133 25113294 2022-07-19T15:06:05Z 90.154.212.189 /* Видеографија */ wikitext text/x-wiki {{би}} {{Музичар | име = Меди | слика = Medi1.jpg | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = соло | име_по_рођењу = Мехмед Огњанов Гогов | алијас = | датум_рођења = {{Датум рођења|1994|6|16|год=да}} | место_рођења = [[Сандански]] | држава_рођења = [[Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | жанр = [[поп-фолк музика|поп-фолк]] | занимање = [[певач]] | активни_период = 2018—данас | издавачка_кућа = [[Хит Микс мјузик]], Mega Star | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Меди''' ([[Сандански]], [[16. јун]] [[1994]]) [[Бугарска|бугарски]] је [[Поп-фолк музика|поп-фолк]] певач. == Дискографија == === Видеографија === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Хулиганка}-'' || 2018 || Силвестър Матеев |- | ''-{Проверка}-'' || 2018 || Силвестър Матеев |- | ''-{На линия}-'' || 2018 || Добромир Николов |- | ''-{Любов или кеш}-'' || 2018 || Добромир Николов |- | ''-{Само да те питам}-'' || 2019 || Добромир Николов |- | ''-{Върни ми сърцето}-'' || 2019 || Добромир Николов |- | ''-{Мама не дава}-'' || 2019 || Добромир Николов |- | ''-{Зарязан}-'' || 2019 || Добромир Николов |- | ''-{Параноя}-'' || 2019 || Николај Скерлев |- | ''-{Майната ти Св. Валентин}-'' || 2020 || Николај Скерлев |- | ''-{Дивана}-'' || 2020 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''-{Не, мерси}-'' || 2020 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''-{Да си тук}-'' || 2020 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''-{Скандал}-'' || 2021 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''-{Рана}-'' || 2021 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''-{Рана (reggaeton version)}-'' || 2021 || Николај Скерлев |- | ''-{Филм за нас}-'' || 2021 || Николај Нанков |- | ''-{Женен}-'' || 2022 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''-{Мария}-'' || 2022 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''-{Пистолет}-'' || 2022 || Георги Марков |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Момичето мое}-'' || 2020 || |- | ''-{Да си тук/Къде беше ти (acoustic version)}-'' || 2021 || Виктор Антонов – Rikk |} {{Хит Микс Мјузик}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Бугарски певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] 0092q2mf7r5ttpvgac2f6q04a6lvmzh 0 4228111 25114865 24929014 2022-07-19T21:14:28Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{друго значење4|'''род инсеката'''|'''[[Prolaena (инсект)]]'''}} {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|45.0|42.0}} средњи [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Prolaena |authority = Xu, 1979 |type_species = †''Prolaena parva'' |type_species_authority = Xu, 1979 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Prolaena parva'' |synonyms = }} '''''Prolaena''''' (Пролаена — „први плашт”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Limnocyonidae]], који је у периоду средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Азија|Азије]].<ref>Y. Tong and Y. Lei (1986) [http://www.ivpp.cas.cn/cbw/gjzdwxb/xbwzxz/200903/W020090813373628849278.pdf "Fossil Creodonts and Carnivores (Mammalia) from the Hetaoyuan Eocene of Henan."] Vertebrata PalAsiatica 24(3):210-221</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Prolaena'' | * старогрчке ријечи ''про'' ({{јез-стгрч|πρό}}), што значи ''прије'' * и латинске ријечи ''лаена'' ({{јез-лат|laena}}), која значи ''плашт'' |први плашт |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. parva'' | * рода ''Prolaena'' * и латинске ријечи ''парвус'' ({{јез-лат|parvus}}), која значи ''мален'' |малена Пролаена |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Prolaena'' {{small|(Xu, 1979)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. parva'' {{small|(Xu, 1979)}}<ref>Y. Xu, D. Yan, S. Zhou, S. Han and Y. Zhang (1979) "The study of the fossil mammalian localities and the subdivision of the period of the Red Beds of the Liguanquiao Basin." In: "Mesozoic and Cenozoic Red Beds of South China", Academia Sinica, Science Press, Beijing, pp. 416-432.</ref> |{{Застава|Кина}} (покрајина [[Хенан]]) |45,0 до 42,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Prolaena''.<ref name="Morlo2003">M. Morlo & G. F. Gunnell (2003) [https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/41258/C31-2.pdf%3Bsequence=2 "Small Limnocyonines (Hyaenodontidae, Mammalia) From the Bridgerian Middle Eocene of Wyoming: ''Thinocyon'', ''Prolimnocyon'' And ''Iridodon'', New Genus."] Contributions from the Museum of Paleontology, University of Michigan 31(2):43-78</ref><ref name="Morlo2005">M. Morlo and G. F. Gunnell (2005) [https://www.researchgate.net/publication/232665912_New_species_of_Limnocyon_Mammalia_Creodonta_from_the_Bridgerian_Middle_Eocene "New species of ''Limnocyon'' (Mammalia, Creodonta) from the Bridgerian (middle Eocene)."] Journal of Vertebrate Paleontology 25(1):251-255</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=olive|&nbsp;†''[[Limnocyon]]''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Prolimnocyon]]''&nbsp;}} |top3=21% |label4={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top4=27% |label5={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top5=35% |label6={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top6=37% |label7={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top7=42% |label8={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top8=46% |label9={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top9=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Limnocyonidae]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=#EE7F2D |color1=black |1={{clade |1={{clade |1={{clade |thickness=2 |color=olive |1={{clade |thickness=2 |thickness2=1 |label1=&nbsp;†'''''Prolaena'''''&nbsp; |sublabel1=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state1=dotted |style1=background-color:#C0C0C0 |color=olive |color1=black |color2=black |color3=black |1=†''Prolaena parva'' |2=†''[[Oxyaenodon]]'' |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Thinocyon sichowensis|"Thinocyon" sichowensis]]'' |4=†''[[Limnocyon|Limnocyon potens]]'' |barbegin4=olive }} |grouplabel2x=†''[[Limnocyon]]'' |2={{clade |thickness=2 |color=olive |1=†''[[Limnocyon|Limnocyon cuspidens]]'' |bar1=olive |2=†''[[Limnocyon|Limnocyon verus]]'' |barend2=olive }} }} |2=†''[[Thinocyon]]'' }} |2=†''[[Iridodon]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon atavus]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon haematus]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Prolimnocyon]]'' |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon antiquus]]'' |bar2=#EE7F2D |3=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon chowi]]'' |bar3=#EE7F2D |4=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon eerius]]'' |barend4=#EE7F2D }} |grouplabel2x=†'''''Arfia'' група''' |2=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |barbegin2=green |barend2=green }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Prolaena'' унутар породице [[Limnocyonidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-61.0 till:-32.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-59.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-59.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-61.0 till:-59.2 color:orange text:<== from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-61.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:[[Олигоцен|Olig.]] bar:system-period-top from:-61.0 till:-32.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-61.0 till:-32.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-61.0 till:-32.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-57.0 till:-46.2 text:[[Prolimnocyon]] <----(paraphyletic) bar:NAM2 color:orange from:-50.5 till:-46.2 text:[[Iridodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-50.5 till:-46.2 text:[[Thinocyon]] bar:NAM4 color:green from:-50.5 till:-39.7 text:[[Limnocyon]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-48.6 till:-37.2 text:[[Thinocyon sichowensis|''Thinocyon'' sichowensis]] bar:NAM6 color:red from:-46.2 till:-39.7 text:[[Oxyaenodon]] bar:NAM7 color:orange from:-45.0 till:-42.0 text:Prolaena parva </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Limnocyonidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије]] r4532ybl90ee40iaj3nnkeiwef1u4mx 0 4228127 25114864 24930357 2022-07-19T21:13:23Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Taxobox |name = ''"Thinocyon" sichowensis'' |fossil_range = {{fossil range|48.6|37.2}} средњи [[еоцен]] |image = |image_caption = |regnum = [[Животиње|Animalia]] |phylum = [[Хордати|Chordata]] |classis = [[Сисари|Mammalia]] |ordo = †[[Hyaenodonta]] |familia = †[[Limnocyonidae]] |genus = ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'' |species = †'''''"Thinocyon" sichowensis''''' |species_authority = Chow, 1975 |synonyms = * ''Thinocyon sishowensis'' {{small|(Lavrov, 1999)}}<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> }} '''''"Thinocyon" sichowensis''''' је [[Изумирање|изумрла]] врста [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Limnocyonidae]], који је у периоду средњег [[еоцен]]а настањивала подручје [[Азија|Азије]].<ref name="Morlo2003"/> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''"T." sichowensis'' | * изумрлог рода сисара ''[[Thinocyon]]'' * и локалитета Сисичов (гдје су пронађени фосилни остаци ове врсте) |Тиноцион из Сисичова |} == Систематика == === Историја класификације === Врста ''"Thinocyon" sichowensis'' је раније била уврштена унутар изумрлог рода ''[[Thinocyon]]'', но у каснијим истраживањима је ова врста препозната као засебан представник породице [[Limnocyonidae]].<ref name="Morlo2003"/> === Класификација === {|class="wikitable" ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''"Thinocyon" sichowensis'' {{small|(Chow, 1975)}}<ref>{{cite journal |first=M.-C. |last=Chow |year=1975 |title=Some Carnivores from the Eocene of China |url=http://www.ivpp.cas.cn/cbw/gjzdwxb/xbwzxz/200905/W020090813377294971646.pdf |journal=Vertebrata PalAsiatica |volume=13 |issue=3 |pages=165–168}}</ref> |{{Застава|Кина}} (покрајина [[Шандунг]]) |48,6 до 37,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте ''"Thinocyon" sichowensis''.<ref name="Morlo2003">M. Morlo & G. F. Gunnell (2003) [https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/41258/C31-2.pdf%3Bsequence=2 "Small Limnocyonines (Hyaenodontidae, Mammalia) From the Bridgerian Middle Eocene of Wyoming: ''Thinocyon'', ''Prolimnocyon'' And ''Iridodon'', New Genus."] Contributions from the Museum of Paleontology, University of Michigan 31(2):43-78</ref><ref name="Morlo2005">M. Morlo and G. F. Gunnell (2005) [https://www.researchgate.net/publication/232665912_New_species_of_Limnocyon_Mammalia_Creodonta_from_the_Bridgerian_Middle_Eocene "New species of ''Limnocyon'' (Mammalia, Creodonta) from the Bridgerian (middle Eocene)."] Journal of Vertebrate Paleontology 25(1):251-255</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=olive|&nbsp;†''[[Limnocyon]]''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Prolimnocyon]]''&nbsp;}} |top3=21% |label4={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top4=27% |label5={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top5=35% |label6={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top6=37% |label7={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top7=42% |label8={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top8=46% |label9={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top9=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Limnocyonidae]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=#EE7F2D |color1=black |1={{clade |1={{clade |1={{clade |thickness=2 |color=olive |1={{clade |thickness=2 |thickness2=1 |label1=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state1=dotted |style1=background-color:#C0C0C0 |color=olive |color1=black |color2=black |color3=black |1=†'''''"Thinocyon" sichowensis''''' |2=†''[[Oxyaenodon]]'' |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Prolaena]]'' |4=†''[[Limnocyon|Limnocyon potens]]'' |barbegin4=olive }} |grouplabel2x=†''[[Limnocyon]]'' |2={{clade |thickness=2 |color=olive |1=†''[[Limnocyon|Limnocyon cuspidens]]'' |bar1=olive |2=†''[[Limnocyon|Limnocyon verus]]'' |barend2=olive }} }} |2=†''[[Thinocyon]]'' }} |2=†''[[Iridodon]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon atavus]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon haematus]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Prolimnocyon]]'' |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon antiquus]]'' |bar2=#EE7F2D |3=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon chowi]]'' |bar3=#EE7F2D |4=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon eerius]]'' |barend4=#EE7F2D }} |grouplabel2x=†'''''Arfia'' група''' |2=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |barbegin2=green |barend2=green }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст врсте ''"Thinocyon" sichowensis'' унутар породице [[Limnocyonidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-61.0 till:-32.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-59.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-59.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-61.0 till:-59.2 color:orange text:<== from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-61.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:[[Олигоцен|Olig.]] bar:system-period-top from:-61.0 till:-32.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-61.0 till:-32.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-61.0 till:-32.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-57.0 till:-46.2 text:[[Prolimnocyon]] <----(paraphyletic) bar:NAM2 color:orange from:-50.5 till:-46.2 text:[[Iridodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-50.5 till:-46.2 text:[[Thinocyon]] bar:NAM4 color:green from:-50.5 till:-39.7 text:[[Limnocyon]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-48.6 till:-37.2 text:''Thinocyon'' sichowensis bar:NAM6 color:red from:-46.2 till:-39.7 text:[[Oxyaenodon]] bar:NAM7 color:orange from:-45.0 till:-42.0 text:[[Prolaena]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Limnocyonidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије]] caukzxs3eo5rg1s01ourhnoqmt4hkqb 0 4228224 25114862 24920229 2022-07-19T21:09:49Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|50.5|46.2}} рани до средњи [[еоцен]] |image = Thinocyon medius.jpg |image_caption = илустрација лобање врсте<br>''Thinocyon medius'' |display_parents = 2 |taxon = Thinocyon |authority = Marsh, 1872 |type_species = †''Thinocyon velox'' |type_species_authority = Marsh, 1872 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Thinocyon medius'' * †''Thinocyon velox'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Tinocyon'' {{small|(Lavrov, 1999)}}<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''T. medius'': |''Limnocyon medius'' {{small|(Wortman, 1902)}} |''Thinocyon submedius'' {{small|(Morlo, 2000)}}<ref>M. Morlo, G. F. Gunnell and J. A. Alexander (2000.) "Small Limnocyoninae (Hyaenodontidae, Creodonta) from the Bridgerian (Latest Early and Middle Eocene) of Wyoming." [https://www.jstor.org/stable/4524139?refreqid=excelsior%3Abe1cacb8e0f73d7b9908bbc199e8e146 Journal of Vertebrate Paleontology 20(3):59A]</ref> |''Tinocyon medius'' {{small|(Lavrov, 1999)}} }} |{{collapsible list |bullets=true |title=''T. velox'': |''Limnocyon velox'' {{small|(Wortman, 1902)}} |''Thinocyon cledensis'' {{small|(Matthew, 1909)}}<ref>W. D. Matthew (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/5744 "The Carnivora and Insectivora of the Bridger Basin, middle Eocene."] Memoirs of the American Museum of Natural History 9:289-567</ref> |''Thinocyon minimus'' {{small|(Matthew, 1909)}} |''Thinocyon mustelinus'' {{small|(Matthew, 1909)}} |''Thinocyon wyomingensis'' {{small|(Morlo, 2000)}} }} }} }} '''''Thinocyon''''' (Тхинокион — „пас пјешчане дине”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Limnocyonidae]], који је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="Morlo2003"/><ref name="Morlo2005"/><ref name="Brychotherium">{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref><ref>{{Cite journal |last1=Tomiya |first1=S. |last2=Zack |first2=S. P. |last3=Spaulding |first3=M. |last4=Flynn |first4=J. J. |title=Carnivorous mammals from the middle Eocene Washakie Formation, Wyoming, USA, and their diversity trajectory in a post-warming world |year=2021 |journal=Journal of Paleontology |volume=95 |issue=Supplement S82 |pages=1–115 |doi=10.1017/jpa.2020.74}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Thinocyon'' | * старогрчке ријечи ''тхина'' ({{јез-стгрч|θίνα}}), која значи ''пјешчана дина'' или ''обала'' * и старогрчке ријечи ''кион'' ({{јез-стгрч|κύων}}), која значи ''[[пас]]'' |пас пјешчане дине |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''T. medius'' | * рода ''Thinocyon'' * и латинске ријечи ''медијус'' ({{јез-лат|medius}}), која значи ''средина'' |средњи Тиноцион |- |''T. velox'' | * рода ''Thinocyon'' * и латинске ријечи ''велокс'' ({{јез-лат|velox}}), која значи ''брзо'' |брзи Тиноцион |} == Опис == Врсте из рода ''Thinocyon'' су биле сисари који су по својој величини и грађи наликовали на [[Američka vidrica|америчку видрицу]].<ref>Daniel L. Gebo & Kenneth D. Rose (1993.) [https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/02724634.1993.10011492?journalCode=ujvp20 "Skeletal morphology and locomotor adaptation in ''Prolimnocyon atavus'', an early Eocene hyaenodontid creodont".] Journal of Vertebrate Paleontology, 13:1, 125-144</ref> Ноге код ови сисара су биле дуге и витке. Биле су прилагођење пењању по дрвећу, као и брзом трчању. Врста ''Thinocyon medius'' је тежила од 1,18 до 2,5 kg, a ''Thinocyon velox'' од 0,72 до 1,46 kg.<ref>{{cite journal |authors=Egi, Naoko |year=2001 |title=Body mass estimates in extinct mammals from limb bone dimensions: the case of North American hyaenodontids. |journal=Palaeontology |volume=44 |number=3 |pages=497–528 |url=http://www.pri.kyoto-u.ac.jp/shinka/keitou/egi-HP/PDF-folder/Egi01Palaeontol.pdf}}</ref><ref name="Provierra2019"/> Зубна формула код врсти из овог рода је {{DentalFormula|upper=?.1.4.2|lower=3.1.4.2}}.<ref>G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}}</ref> Запремина мозга у лобањи код врсте ''Thinocyon velox'' је износила 6 cm³.<ref name="Provierra2019">{{Cite journal |author1=Morgane Dubied |author2=Floréal Solé |author3=Bastien Mennecart |year=2019 |title=The cranium of ''Provierra typica'' (Mammalia, Hyaenodonta) and its impact on hyaenodont phylogeny and endocranial evolution |journal=Palaeontology |volume=62 |issue=6 |pages=983–1001 |doi=10.1111/pala.12437}}</ref> == Понашање и палеоекологија == Врста из рода ''Thinocyon'' су биле мали копнени [[Predacija|предатори]] који је у прошлости Сјеверне Америке настањивали плавне равнице и [[Kopneni ekosistem|копнене екосистеме]]. Живјеле су слично као данашње цибетке и куне. Храниле су се малим плијеном (малим [[сисари]]ма, малим [[Птице|птицама]], малим [[гмизавци]]ма, [[инсекти]]ма и сл.) и са [[Јаје|јајима]]. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Thinocyon'' {{small|(Marsh, 1872)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''T. medius'' {{small|(Wortman, 1902)}}<ref>J. L. Wortman (1902.) [https://archive.org/details/americanjourna4131902newh/page/196/mode/2up?q=medius&view=theater "Studies of Eocene Mammalia in the Marsh Collection, Peabody Museum."] The American Journal of Science, series 4 13:197-206</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |50,5 до 46,2 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''T. velox'' {{small|(Marsh, 1872)}}<ref>O. C. Marsh (1872.) [https://www.ajsonline.org/content/s3-4/21/202 "Preliminary description of new Tertiary mammals. Part II."] American Journal of Science 4(21):202-224</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |50,3 до 46,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Thinocyon''.<ref name="Morlo2003">M. Morlo & G. F. Gunnell (2003.) [https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/41258/C31-2.pdf%3Bsequence=2 "Small Limnocyonines (Hyaenodontidae, Mammalia) From the Bridgerian Middle Eocene of Wyoming: ''Thinocyon'', ''Prolimnocyon'' And ''Iridodon'', New Genus."] Contributions from the Museum of Paleontology, University of Michigan 31(2):43-78</ref><ref name="Morlo2005">M. Morlo and G. F. Gunnell (2005.) [https://www.researchgate.net/publication/232665912_New_species_of_Limnocyon_Mammalia_Creodonta_from_the_Bridgerian_Middle_Eocene "New species of ''Limnocyon'' (Mammalia, Creodonta) from the Bridgerian (middle Eocene)."] Journal of Vertebrate Paleontology 25(1):251-255</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=olive|&nbsp;†''[[Limnocyon]]''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Prolimnocyon]]''&nbsp;}} |top3=23% |label4={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top4=28% |label5={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top5=36% |label6={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top6=38% |label7={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top7=43% |label8={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top8=47% |label9={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top9=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Limnocyonidae]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=#EE7F2D |color1=black |1={{clade |1={{clade |thickness2=2 |1={{clade |thickness=2 |color=olive |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=olive |color1=black |color2=black |color3=black |1=†''[[Oxyaenodon]]'' |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Prolaena]]'' |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Thinocyon sichowensis|"Thinocyon" sichowensis]]'' |4=†''[[Limnocyon|Limnocyon potens]]'' |barbegin4=olive }} |grouplabel2x=†''[[Limnocyon]]'' |2={{clade |thickness=2 |color=olive |1=†''[[Limnocyon|Limnocyon cuspidens]]'' |bar1=olive |2=†''[[Limnocyon|Limnocyon verus]]'' |barend2=olive }} }} |style2=background-color:#C0C0C0 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Thinocyon'''''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1=†''Thinocyon medius'' |2=†''Thinocyon velox'' }} }} }} |2=†''[[Iridodon]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon atavus]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon haematus]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Prolimnocyon]]'' |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon antiquus]]'' |bar2=#EE7F2D |3=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon chowi]]'' |bar3=#EE7F2D |4=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon eerius]]'' |barend4=#EE7F2D }} |grouplabel2x=†'''''Arfia'' група''' |2=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |barbegin2=green |barend2=green }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Thinocyon'' унутар породице [[Limnocyonidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-61.0 till:-32.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-59.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-59.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-61.0 till:-59.2 color:orange text:<== from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-61.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:[[Олигоцен|Olig.]] bar:system-period-top from:-61.0 till:-32.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-61.0 till:-32.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-61.0 till:-32.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-57.0 till:-46.2 text:[[Prolimnocyon]] <----(paraphyletic) bar:NAM2 color:orange from:-50.5 till:-46.2 text:[[Iridodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-50.5 till:-46.2 text:Thinocyon medius bar:NAM4 color:green from:-50.3 till:-46.2 text:Thinocyon velox bar:NAM5 color:blue from:-50.5 till:-39.7 text:[[Limnocyon]] <----(paraphyletic) bar:NAM6 color:red from:-48.6 till:-37.2 text:[[Thinocyon sichowensis|''Thinocyon'' sichowensis]] bar:NAM7 color:orange from:-46.2 till:-39.7 text:[[Oxyaenodon]] bar:NAM8 color:yellow from:-45.0 till:-42.0 text:[[Prolaena]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Limnocyonidae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * W. B. Scott (1892.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/84884#page/313/mode/1up "A revision of the North American Creodonta with notes on some genera which have been referred to that group."] Proceedings of the Academy of Natural Sciences, Philadelphia 44:291-323 * O. P. Hay (1902.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/59973#page/9/mode/1up "Bibliography and Catalogue of the Fossil Vertebrata of North America."] Bulletin of the United States Geological Survey 179:1-868 * M. R. Thorpe (1923.) [https://www.ajsonline.org/content/s5-5/25/23 "Notes on the Bridger (Eocene) Carnivora."] American Journal of Science 5(25):23-39 * R. H. Denison (1938.) [https://vdocuments.mx/the-broad-skulled-pseudocreodi.html?page=1 "The broad-skulled Pseudocreodi."] Annals of the New York Academy of Sciences 37:163-256 * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * C. L. Gazin (1976.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/266656#page/3/mode/1up "Mammalian Faunal Zones of the Bridger Middle Eocene."] Smithsonian Contributions to Paleobiology 26:1-25 * {{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}} {{refend}} {{Commonscat|Thinocyon}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] nuba876k9c6hsom3b8zl3l1cn12tbbk 0 4228368 25114863 24928714 2022-07-19T21:11:27Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |name = {{font color|black|#ACE1AF|{{Uline|c=green|&nbsp;''Limnocyon''&nbsp;}}}}<br>^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетски]] род)</small>} |fossil_range = {{fossil_range|50.5|39.7}} рани до средњи [[еоцен]] |image = Limnocyon verus.jpg |image_caption = илустрације лобање врсте<br>''Limnocyon verus'' |image2 = Limnocyon potens.jpg |image2_caption = илустрације горње и доње вилице<br>врсте ''Limnocyon potens'' |display_parents = 2 |taxon = Limnocyon |authority = Marsh, 1872 |type_species = †''Limnocyon verus'' |type_species_authority = Marsh, 1872 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Limnocyon cuspidens'' * †''Limnocyon potens'' * †''Limnocyon verus'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Linocyon'' {{small|(Lavrov, 1999)}}<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> |''Telmatocyon'' {{small|(Marsh, 1899)}}<ref>Othniel Charles Marsh (1899.) [https://archive.org/details/americanjournal471899newh/page/396/mode/2up "Note on a Bridger Eocene carnivore."] Amer. Journ. Sci., IV. 7:397.</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''L. potens'': |''Limnocyon douglassi'' {{small|(Peterson, 1919)}}<ref>O. A. Peterson (1919.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/9480800#page/122/mode/1up "Report Upon the Material Discovered in the Upper Eocene of the Uinta Basin by Earl Douglas in the Years 1908-1909, and by O. A. Peterson in 1912."] Annals of Carnegie Museum 12(2):40-168</ref> |''Limnocyon protens'' {{small|(Kay, 1957)}}<ref>J. L. Kay (1957.) [https://archives.datapages.com/data/uga/data/007/007001/110_ugs70110.htm "The Eocene vertebrates of the Uinta Basin."] Utah. Inter-Mountain Association of Petroleum Geologists, Eight Annual Field Conference. 110-14</ref> |''Limnocyon terglassi'' {{small|(Polly, 1993)}}<ref>P. D. Polly (1993.) [https://www.academia.edu/20068607/Hyaenodontidae_Creodonta_Mammalia_from_the_early_Eocene_Four_Mile_Fauna_and_their_biostratigraphic_implications "Hyaenodontidae (Creodonta, Mammalia) from the Early Eocene Four Mile Fauna and their biostratigraphic implications."] PaleoBios 14(4):1-10</ref> }} |{{collapsible list |bullets=true |title=''L. verus'': |''Limnocyon riparius'' {{small|(Marsh, 1872)}} |''Linocyon verus'' {{small|(Lavrov, 1999)}} |''Oxyaenodon wortmani'' {{small|(Van Valen, 1966)}}<ref>L. Van Valen (1966.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1126 "Deltatheridia, a new order of Mammals."] Bulletin of the American Museum of Natural History 132(1):1-126</ref> |''Sinopa vera'' {{small|(Matthew, 1899)}}<ref>J. L. Wortman and W. D. Matthew (1899.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1535//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B012a06.pdf?sequence=1&isAllowed=y "A provisional classification of the fresh-water Tertiary of the West."] Bulletin of the American Museum of Natural History 12:19-75</ref> |''Sinopa verus'' {{small|(Matthew, 1901)}}<ref>Matthew, W. D. (1901.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1542//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B014a01.pdf?sequence=1&isAllowed=y "Additional observations on the Creodonta."] Bulletin of the American Museum of Natural History, 14: 1-38</ref> |''Stypolophus verus'' |''Telmatocyon riparius'' {{small|(Marsh, 1899)}} |''Triacodon grandis'' {{small|(Marsh, 1872)}} |''Viverravus riparius'' {{small|(Marsh, 1872)}} }} }} |synonyms ref = <ref>J. Alroy (2002.) "Synonymies and reidentifications of North American fossil mammals."</ref> }} '''''Limnocyon''''' (Лимнокион — „мочварни пас”) је [[Изумирање|изумрли]] [[Parafiletičnost|парафилетски]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Limnocyonidae]], који је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="Morlo2003"/><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref><ref>{{Cite journal |last1=Tomiya |first1=S. |last2=Zack |first2=S. P. |last3=Spaulding |first3=M. |last4=Flynn |first4=J. J. |title=Carnivorous mammals from the middle Eocene Washakie Formation, Wyoming, USA, and their diversity trajectory in a post-warming world |year=2021 |journal=Journal of Paleontology |volume=95 |issue=Supplement S82 |pages=1–115 |doi=10.1017/jpa.2020.74}}</ref><ref name="pbd">[https://paleobiodb.org/cgi-bin/bridge.pl?a=basicTaxonInfo&taxon_no=40950 Paleobiology Database: ''Limnocyon'']</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Limnocyon'' | * старогрчке ријечи ''лимни'' ({{јез-стгрч|λίμνη}}), што значи ''[[мочвара]]'' или ''[[језеро]]'' * и старогрчке ријечи ''кион'' ({{јез-стгрч|κύων}}), која значи ''[[пас]]'' |мочварни пас |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''L. cuspidens'' | * рода ''Limnocyon'' * латинске ријечи ''куспис'' ({{јез-лат|cuspis}}), која значи ''шиљак'' * и латинске ријечи ''денс'' ({{јез-лат|dens}}), која значи ''[[зуб]]'' |шиљатозуби Лимнокион |- |''L. potens'' | * рода ''Limnocyon'' * и латинске ријечи ''потенс'' ({{јез-лат|potens}}), која значи ''способност'' |способни Лимнокион |- |''L. verus'' | * рода ''Limnocyon'' * и латинске ријечи ''верус'' ({{јез-лат|verus}}), која значи ''стварно'' или ''право'' |прави Лимнокион |} == Опис == Врсте из парафилетског рода ''Limnocyon'' су по исхрани биле [[сваштојед]]и, а по изгледу и величини су биле сличне лисицама. Врста ''Limnocyon verus'' је тежила од 5,07 до 8,36 kg, а врста ''Limnocyon potens'' око 15,84 kg.<ref>{{cite journal |authors=Egi, Naoko |year=2001 |title=Body mass estimates in extinct mammals from limb bone dimensions: the case of North American hyaenodontids. |journal=Palaeontology |volume=44 |number=3 |pages=497–528 |url=http://www.pri.kyoto-u.ac.jp/shinka/keitou/egi-HP/PDF-folder/Egi01Palaeontol.pdf}}</ref> Зубна формула код врсти из овог парафилетског рода је {{DentalFormula|upper=2-3.1.4.2|lower=3.1.4.2}}.<ref name="Gunnell1998">G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}}</ref> Трећи пар горњи и доњи кутњака (M₃/m₃) није присутан у вилицама. Први пар горњи и доњи [[Преткутњаци|преткутњака]] (P₁/p₁) и трећи пар горњи преткутњака (P₃) има двоструки коријен. Лобање код ови врста су биле широке, а ноге су кратке и робусне. Ове врсте су се кретале [[Плантиградно кретање|плантиградно]] и биле су способне да се пењу по дрвећу. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ACE1AF" |Род: {{Uline|c=green|&nbsp;[[Изумирање|†]]''Limnocyon''&nbsp;}}^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетски]] род)</small>} {{small|(Marsh, 1872)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''L. cuspidens'' {{small|(Morlo & Gunnell, 2005)}}<ref name="Morlo2005"/> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]]) |50,5 до 46,2 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''L. potens'' {{small|(Matthew, 1909)}}<ref>W. D. Matthew (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/5744 "The Carnivora and Insectivora of the Bridger Basin, middle Eocene."] Memoirs of the American Museum of Natural History 9:289-567</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]] и [[Јута]]) |46,2 до 39,7 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''L. verus'' {{small|(Marsh, 1872)}}<ref>O. C. Marsh (1872.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/114152#page/130/mode/1up "Preliminary description of new Tertiary mammals. Part I."] American Journal of Science 4(20):122-128</ref> |{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]] и [[Јута]]) |50,3 до 46,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе парафилетског рода ''Limnocyon''.<ref name="Morlo2003">M. Morlo & G. F. Gunnell (2003.) [https://deepblue.lib.umich.edu/bitstream/handle/2027.42/41258/C31-2.pdf%3Bsequence=2 "Small Limnocyonines (Hyaenodontidae, Mammalia) From the Bridgerian Middle Eocene of Wyoming: ''Thinocyon'', ''Prolimnocyon'' And ''Iridodon'', New Genus."] Contributions from the Museum of Paleontology, University of Michigan 31(2):43-78</ref><ref name="Morlo2005">M. Morlo and G. F. Gunnell (2005.) [https://www.researchgate.net/publication/232665912_New_species_of_Limnocyon_Mammalia_Creodonta_from_the_Bridgerian_Middle_Eocene "New species of ''Limnocyon'' (Mammalia, Creodonta) from the Bridgerian (middle Eocene)."] Journal of Vertebrate Paleontology 25(1):251-255</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=olive|&nbsp;†'''''Limnocyon'''''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Prolimnocyon]]''&nbsp;}} |top3=21% |label4={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top4=27% |label5={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top5=35% |label6={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top6=37% |label7={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top7=42% |label8={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top8=46% |label9={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top9=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Limnocyonidae]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=#EE7F2D |color1=black |1={{clade |1={{clade |1={{clade |thickness=2 |color=olive |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=olive |color1=black |color2=black |color3=black |1=†''[[Oxyaenodon]]'' |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Prolaena]]'' |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Thinocyon sichowensis|"Thinocyon" sichowensis]]'' |style4=background-color:#DADD98 |4=†''Limnocyon potens'' |barbegin4=olive }} |grouplabel2x=†'''''Limnocyon''''' |style2=background-color:#DADD98 |2={{clade |thickness=2 |color=olive |1=†''Limnocyon cuspidens'' |bar1=olive |2=†''Limnocyon verus'' |barend2=olive }} }} |2=†''[[Thinocyon]]'' }} |2=†''[[Iridodon]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon atavus]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon haematus]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Prolimnocyon]]'' |2=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon antiquus]]'' |bar2=#EE7F2D |3=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon chowi]]'' |bar3=#EE7F2D |4=†''[[Prolimnocyon|Prolimnocyon eerius]]'' |barend4=#EE7F2D }} |grouplabel2x=†'''''Arfia'' група''' |2=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |barbegin2=green |barend2=green }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст парафилетског рода ''Limnocyon'' унутар породице [[Limnocyonidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-61.0 till:-32.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-59.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-59.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-61.0 till:-59.2 color:orange text:<== from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-61.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:[[Олигоцен|Olig.]] bar:system-period-top from:-61.0 till:-32.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-61.0 till:-32.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-61.0 till:-32.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-57.0 till:-46.2 text:[[Prolimnocyon]] <----(paraphyletic) bar:NAM2 color:orange from:-50.5 till:-46.2 text:[[Iridodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-50.5 till:-46.2 text:[[Thinocyon]] bar:NAM4 color:green from:-50.5 till:-46.2 text:Limnocyon cuspidens *** bar:NAM5 color:blue from:-50.3 till:-46.2 text:Limnocyon verus *** bar:NAM6 color:red from:-46.2 till:-39.7 text:Limnocyon potens *** bar:NAM7 color:orange from:-48.6 till:-37.2 text:[[Thinocyon sichowensis|''Thinocyon'' sichowensis]] bar:NAM8 color:yellow from:-46.2 till:-39.7 text:[[Oxyaenodon]] bar:NAM9 color:green from:-45.0 till:-42.0 text:[[Prolaena]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Limnocyonidae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * W. B. Scott (1892.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/84884#page/313/mode/1up "A revision of the North American Creodonta with notes on some genera which have been referred to that group."] Proceedings of the Academy of Natural Sciences, Philadelphia 44:291-323 * J. L. Wortman (1902.) [https://archive.org/details/americanjourna4131902newh/page/196/mode/2up?q=medius&view=theater "Studies of Eocene Mammalia in the Marsh Collection, Peabody Museum."] The American Journal of Science, series 4 13:197-206 * O. P. Hay (1902.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/59973#page/9/mode/1up "Bibliography and Catalogue of the Fossil Vertebrata of North America."] Bulletin of the United States Geological Survey 179:1-868 * M. R. Thorpe (1923.) [https://www.ajsonline.org/content/s5-5/25/23 "Notes on the Bridger (Eocene) Carnivora."] American Journal of Science 5(25):23-39 * R. H. Denison (1938.) [https://vdocuments.mx/the-broad-skulled-pseudocreodi.html?page=1 "The broad-skulled Pseudocreodi."] Annals of the New York Academy of Sciences 37:163-256 * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * C. L. Gazin (1976.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/266656#page/3/mode/1up "Mammalian Faunal Zones of the Bridger Middle Eocene."] Smithsonian Contributions to Paleobiology 26:1-25 * J. G. Eaton (1982.) [https://pubs.geoscienceworld.org/uwyo/rmg/article-abstract/21/2/153/110697/Paleontology-and-correlation-of-Eocene-volcanic?redirectedFrom=fulltext "Paleontology and correlation of Eocene volcanic rocks in the Carter Mountain area, Park County, southeastern Absaroka Range, Wyoming."] Contributions to Geology, University of Wyoming 21(2):153-194 * Daniel L. Gebo & Kenneth D. Rose (1993.) [https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/02724634.1993.10011492?journalCode=ujvp20 "Skeletal morphology and locomotor adaptation in ''Prolimnocyon atavus'', an early Eocene hyaenodontid creodont".] Journal of Vertebrate Paleontology, 13:1, 125-144 * {{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}} {{refend}} {{Commonscat|Limnocyon}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q20888487}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] [[Категорија:Полифилетски и парафилетски таксони сисара]] ct8dfdzeaj0dm3pvc6pusqn4sq9cys3 0 4228685 25114868 24930887 2022-07-19T21:17:27Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|56.0|39.7}} рани до средњи [[еоцен]] |image = Sinopa rapax 1.jpg |image_caption = костур врсте ''[[Sinopa_(род)|Sinopa major]]'' |image2 = Sinopa viverrina (Cope, 1874).jpg |image2_caption = доње вилице врсте<br>''[[Prototomus|Prototomus viverrinus]]'' |display_parents = 2 |taxon = Sinopidae |authority = Solé, 2013<ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref> |type_genus = †''[[Sinopa (род)|Sinopa]]'' |type_genus_authority = Leidy, 1871 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = * †''[[Acarictis]]'' * (нерангирано): †'''''Sinopa'' група''' ** {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Prototomus]]''&nbsp;}}<br>^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетски]] род)</small>} ** †''[[Sinopa (род)|Sinopa]]'' ** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': *** †[[Sinopidae sp. (FMNH PM 59529)|Sinopidae sp. (''FMNH PM 59529'')]] |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=листа синонима: |Prototomidae {{small|(Morlo, 2014)}}<ref>{{Cite journal |author1=Michael Morlo |author2=Katharina Bastl |author3=Wu Wenhao |author4=Stephan F. K. Schaal |year=2014 |title=The first species of ''Sinopa'' (Hyaenodontida, Mammalia) from outside of North America: implications for the history of the genus in the Eocene of Asia and North America |journal=Palaeontology |volume=57 |issue=1 |pages=111–125 |doi=10.1111/pala.12052}}</ref> |Sinopaninae {{small|(Solé, 2013)}} |Sinopinae {{small|(Solé, 2014)}}<ref name="ZJLS14proviverrines">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Jocelyn Falconnet |author3=Laurent Yves |year=2014 |title=New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=171 |issue=4 |pages=878–917 |doi=10.1111/zoj.12155}}</ref> |Sinopainae {{small|(Solé, 2014)}} |Stypolophinae {{small|(Trouessart, 1885)}}<ref>Trouessart, E. L. (1885.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/209168#page/13/mode/1up "Note sur le classification des Analgésiens et diagnoses d'espèces et de genres nouveaux."] Bulletin de la Société d'études scientifiques d'Angers, 14, 46–89. [Publ. February, 1885. for year 1884.]</ref> }} }} '''Sinopidae''' (Синопидае — „брзе лисице”) је [[Изумирање|изумрла]] породица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], која је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивала подручје [[Азија|Азије]], [[Европа|Европе]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref name="Matthew2017"/><ref name="Simbakubwa"/><ref name="Geodiversitas4213"/> Ову породицу сисара су чинили родови ''[[Acarictis]]'' и ''[[Sinopa (род)|Sinopa]]'', [[Parafiletičnost|парафилетски]] род ''[[Prototomus]]'' и несврстана врста [[Sinopidae sp. (FMNH PM 59529)|Sinopidae sp. (''FMNH PM 59529'')]]. Стручни назив за чланове ове породице сисара је '''синопиди'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Породица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Sinopidae | * типског рода ''[[Sinopa (род)|Sinopa]]'' * и таксономског наставка ''-idae'' |брзе лисице |} == Систематика == === Класификација === Класификација породице Sinopidae: {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Породица: [[Изумирање|†]]Sinopidae {{small|(Solé, 2014)}} |- ! !! Род: !! Врсте: |- style="vertical-align:center;" ! rowspan="1" style="text-align:center;"| ||†''[[Acarictis]]'' {{small|(Gingerich & Deutsch, 1989)}} || * †''A. ryani'' {{small|(Gingerich & Deutsch, 1989)}} |- style="vertical-align:center;background-color:#ACE1AF" ! rowspan="3" style="text-align:center;"|(нерангирано):<br>†''Sinopa'' група ||{{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Prototomus]]''&nbsp;}}^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетски]] род)</small>} {{small|(Cope, 1874)}} || * †''P. deimos'' {{small|(Gingerich & Deutsch, 1989)}} * †''P. girardoti'' {{small|(Smith & Smith, 2001)}} * †''P. martis'' {{small|(Gingerich & Deutsch, 1989)}} * †''P. minimus'' {{small|(Smith & Smith, 2001)}} * †''P. phobos'' {{small|(Gingerich & Deutsch, 1989)}} * †''P. robustus'' {{small|(Matthew & Granger 1915)}} * †''P. secundarius'' {{small|(Cope, 1875)}} * †''P. viverrinus'' {{small|(Cope, 1874)}} |- style="vertical-align:center;" ||†''[[Sinopa (род)|Sinopa]]'' {{small|(Leidy, 1871)}} || * †''S. jilinia'' {{small|(Morlo, 2014)}} * †''S. lania'' {{small|(Matthew, 1909)}} * †''S. longipes'' {{small|(Peterson, 1919)}} * †''S. major'' {{small|(Wortman, 1902)}} * †''S. minor'' {{small|(Wortman, 1902)}} * †''S. piercei'' {{small|(Bown, 1982)}} * †''S. pungens'' {{small|(Cope, 1872)}} * †''S. rapax'' {{small|(Leidy, 1871)}} * †''S.'' sp. A [''AMNH FM 11538''] {{small|(Matthew, 1906)}} |- style="vertical-align:center;" ||''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': || * †[[Sinopidae sp. (FMNH PM 59529)|Sinopidae sp. [''FMNH PM 59529'']]] {{small|(Tomiya, 2021)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице Sinopidae.<ref name="Gunnell1998">G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}}</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=olive|&nbsp;†'''''Sinopa'' група'''&nbsp;}} |top2=16% |label3={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top3=34% |label4={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top4=41% |label5={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top5=43% |label6={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top6=47% |label7={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top7=51% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''Sinopidae'''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Sinopa'' група''' |barbegin1=olive |barend1=olive |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |grouplabel2={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Prototomus]]''&nbsp;}} |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Sinopa (род)|Sinopa]]''&nbsp; |color=#EE7F2D |color1=black |color2=black |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Sinopa major'' |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''Sinopa'' sp. A (''AMNH FM 11538'') }} |2=†''Sinopa jilinia'' |3=†''Sinopa longipes'' }} |2={{clade |thickness=2 |1=†''Sinopa lania'' |2=†''Sinopa rapax'' }} }} |2=†''Sinopa minor'' |3=†''Sinopa pungens'' }} |2=†''Sinopa piercei'' }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†[[Sinopidae sp. (FMNH PM 59529)|Sinopidae sp. (''FMNH PM 59529'')]] |3={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Prototomus|Prototomus phobos]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Prototomus|Prototomus secundarius]]'' |bar2=#EE7F2D |3=†''[[Prototomus|Prototomus viverrinus]]'' |bar3=#EE7F2D }} }} |2=†''[[Prototomus|Prototomus deimos]]'' |bar2=#EE7F2D |3={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Prototomus|Prototomus martis]]'' |bar1=#EE7F2D |2=†''[[Prototomus|Prototomus robustus]]'' |bar2=#EE7F2D |3={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Prototomus|Prototomus girardoti]]'' |bar1=#EE7F2D |2=†''[[Prototomus|Prototomus minimus]]'' |barend2=#EE7F2D }} }} }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Acarictis]]''&nbsp; |1=†''Acarictis ryani'' }} }} |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар реда [[Hyaenodonta]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:Sinopidae bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> === Унутар породице Sinopidae === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-32.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleo.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-32.0 color:orange text:[[Олигоцен|Olig.]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-32.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-32.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-32.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-54.9 till:-50.5 text:[[Acarictis|Acarictis ryani]] bar:NAM2 color:orange from:-56.0 till:-55.2 text:[[Prototomus|Prototomus girardoti]] *** bar:NAM3 color:yellow from:-56.0 till:-55.2 text:[[Prototomus|Prototomus minimus]] *** bar:NAM4 color:green from:-54.9 till:-50.5 text:[[Prototomus|Prototomus martis]] *** bar:NAM5 color:blue from:-54.9 till:-50.5 text:[[Prototomus|Prototomus robustus]] *** bar:NAM6 color:red from:-54.9 till:-50.5 text:[[Prototomus|Prototomus deimos]] *** bar:NAM7 color:orange from:-55.0 till:-46.0 text:[[Prototomus|Prototomus phobos]] *** bar:NAM8 color:yellow from:-54.9 till:-50.5 text:[[Prototomus|Prototomus secundarius]] *** bar:NAM9 color:green from:-54.9 till:-50.5 text:[[Prototomus|Prototomus viverrinus]] *** bar:NAM10 color:blue from:-50.5 till:-46.2 text:[[Sinopa (род)|Sinopa piercei]] bar:NAM11 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Sinopa (род)|Sinopa minor]] bar:NAM12 color:orange from:-50.5 till:-46.2 text:[[Sinopa (род)|Sinopa pungens]] bar:NAM13 color:yellow from:-50.5 till:-46.2 text:[[Sinopa (род)|Sinopa lania]] bar:NAM14 color:green from:-50.5 till:-46.2 text:[[Sinopa (род)|Sinopa rapax]] bar:NAM15 color:blue from:-50.5 till:-39.7 text:[[Sinopa (род)|Sinopa major]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-39.7 text:[[Sinopa (род)|Sinopa sp. A (AMNH FM 11538)]] bar:NAM17 color:orange from:-48.6 till:-40.4 text:[[Sinopa (род)|Sinopa jilinia]] bar:NAM18 color:yellow from:-46.2 till:-39.7 text:[[Sinopa (род)|Sinopa longipes]] bar:NAM19 color:green from:-46.2 till:-39.7 text:[[Sinopidae sp. (FMNH PM 59529)]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Sinopidae}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] 8ewho7np936hwecwf9gerlu10gcicd4 0 4230221 25114869 24920190 2022-07-19T21:18:22Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|56.0|16.9}} рани [[еоцен]] до рани [[миоцен]] |image = Hyaenodon NT small.jpg |image_caption = реконструкција изгледа врсте<br>''[[Hyaenodon|Hyaenodon horridus]]'' |image2 = Proviverra edingeri.JPG |image2_caption = фосил врсте ''[[Lesmesodon|Lesmesodon edingeri]]'' |display_parents = 2 |taxon = Hyaenodontoidea |authority = Leidy, 1869<ref>Leidy J. (1869.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/60918#page/7/mode/1up "On the extinct Mammalia of Dakota and Nebraska: including an account of some allied forms from other localities, together with a synopsis of the mammalian remains of North America."] Journal of the Academy of Natural Sciences Philadelphia 7: 1–472.</ref> |subdivision_ranks = [[Породица (биологија)|Породице]] |subdivision = * †[[Hyaenodontidae]] * †[[Proviverridae]] |synonyms = }} '''Hyaenodontoidea''' (Хијаенодонтоидеа — „хијенски зуби”) је [[Изумирање|изумрла]] натпородица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], која је у периоду од раног [[еоцен]]а до раног [[миоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref>L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> Ову натпородицу сисара су чиниле породице [[Hyaenodontidae]] и [[Proviverridae]]. Стручни назив за чланове ове натпородице сисара је '''хијаенодонтоиди'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Натпородица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Hyaenodontoidea | * изумрлог рода сисара ''[[Hyaenodon]]'' * и таксономског наставка ''-oidea'' |хијенски зуби |} == Систематика == === Класификација === Класификација натпородице Hyaenodontoidea: {|class="wikitable" |- style="vertical-align:top;" | {{Tree list}} * Натпородица: '''[[Изумирање|†]]Hyaenodontoidea''' {{small|(Leidy, 1869)}} ** Породица: †[[Hyaenodontidae]] {{small|(Leidy, 1869)}} ** Породица: †[[Proviverridae]] {{small|(Schlosser, 1886)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе натпородице Hyaenodontoidea.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=21% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=24% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=30% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=34% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |thickness1=2 |style1=background-color:#C0C0C0 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Hyaenodontoidea'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1=†'''[[Hyaenodontidae]]''' |2=†'''[[Proviverridae]]''' }} }} |2={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар реда [[Hyaenodonta]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:Hyaenodontoidea bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> === Унутар натпородице Hyaenodontoidea === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-9.5 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-9.5 color:yellow text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-9.5 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-9.5 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-9.5 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-9.5 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-34.0 text:[[Proviverridae]] bar:NAM2 color:orange from:-55.8 till:-16.9 text:[[Hyaenodontidae]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Hyaenodontoidea}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] 8dusj8c72irwp91dtwqavdp7vcnx27d 0 4230595 25114871 24920192 2022-07-19T21:22:02Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|56.0|34.0}} рани до касни [[еоцен]] |image = Proviverra edingeri.JPG |image_caption = фосил врсте ''[[Lesmesodon|Lesmesodon edingeri]]'' |image2 = Proviverra typica.jpg |image2_caption = илустрација лобање и зуба врсте ''[[Proviverra|Proviverra typica]]'' |display_parents = 2 |taxon = Proviverridae |authority = Schlosser, 1886<ref>Schlosser, M. (1886.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/47207#page/333/mode/1up "Paläontologische Notizen. Über das Verhältnis der Cope’schen Creodonta zu den übrigen Fleischfressern."] Morphologische Jahrbuch 12: 287–294.</ref> |type_genus = †''[[Proviverra]]'' |type_genus_authority = Rütimeyer, 1862 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = * †''[[Minimovellentodon]]'' * †''[[Morlodon]]'' * †''[[Parvagula]]'' * (нерангирано): †'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група''' ** †''[[Allopterodon]]'' ** †''[[Lesmesodon]]'' ** †''[[Proviverra]]'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=листа синонима: |Proviverrida {{small|(Haeckel, 1895)}}<ref>{{cite book |first=Ernst |last=Haeckel |title=Systematische Phylogenie: Wirbelthiere |url=https://archive.org/details/systematischephy03haec/page/601 |year=1895 |location=Berlin |publisher=G. Reimer |volume=T.3 |language=de}}</ref> |Proviverrinae {{small|(Matthew, 1909)}}<ref>W. D. Matthew (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/5744 "The Carnivora and Insectivora of the Bridger Basin, middle Eocene."] Memoirs of the American Museum of Natural History 9:289-567</ref> |Proviverrini {{small|(Van Valen, 1965)}}<ref>{{cite journal |last1=Van Valen |first1=Leigh |title=Some European Proviverrini (Mammalia, Deltatheridia) |url=https://www.palass.org/sites/default/files/media/publications/palaeontology/volume_8/vol8_part4_pp638-665.pdf |journal=Palaeontology |date=1965 |volume=8 |page=638–665}}</ref> |Stypolophinae {{small|(Trouessart, 1885)}}<ref>Trouessart, E. L. (1885.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/209168#page/13/mode/1up "Note sur le classification des Analgésiens et diagnoses d'espèces et de genres nouveaux."] Bulletin de la Société d'études scientifiques d'Angers, 14, 46–89. [Publ. February, 1885. for year 1884.]</ref> }} }} '''Proviverridae''' (Провиверидае — „прије цибетки”) је [[Изумирање|изумрла]] породица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле натпородице [[Hyaenodontoidea]], која је у периоду од раног до касног [[еоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]]. Ову породицу сисара су чинили родови ''[[Allopterodon]]'', ''[[Lesmesodon]]'', ''[[Minimovellentodon]]'', ''[[Morlodon]]'', ''[[Parvagula]]'' и ''[[Proviverra]]''.<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref><ref name="ZJLS14proviverrines">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Jocelyn Falconnet |author3=Laurent Yves |year=2014 |title=New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=171 |issue=4 |pages=878–917 |doi=10.1111/zoj.12155}}</ref> Стручни назив за чланове ове породице сисара је '''провивериди'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Породица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Proviverridae | * типског рода ''[[Proviverra]]'' * и таксономског наставка ''-idae'' |прије цибетки |} == Систематика == === Класификација === Класификација породице Proviverridae: {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Породица: [[Изумирање|†]]Proviverridae {{small|(Schlosser, 1886)}} |- ! !! Род: !! Врсте: |- style="vertical-align:center;" ! rowspan="3" style="text-align:center;"| ||†''[[Minimovellentodon]]'' {{small|(Solé, 2014)}} || * †''M. russelli'' {{small|(Solé, 2014)}} |- style="vertical-align:center;" ||†''[[Morlodon]]'' {{small|(Solé, 2013)}} || * †''M. vellerei'' {{small|(Solé, 2013)}} |- style="vertical-align:center;" ||†''[[Parvagula]]'' {{small|(Lange-Badré, 1987)}} || * †''P. palulae'' {{small|(Lange-Badré, 1987)}} |- style="vertical-align:center;" ! rowspan="3" style="text-align:center;"|(нерангирано):<br>†''Allopterodon''/''Proviverra''<br>група ||†''[[Allopterodon]]'' {{small|(Ginsburg, 1977)}} || * †''А. bulbosus'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} * †''А. minor'' {{small|(Filhol, 1877)}} * †''А. torvidus'' {{small|(Van Valen, 1965)}} |- style="vertical-align:center;" ||†''[[Lesmesodon]]'' {{small|(Morlo & Habersetzer, 1999)}} || * †''L. behnkeae'' {{small|(Morlo & Habersetzer, 1999)}} * †''L. edingeri'' {{small|(Springhorn, 1982)}} * †''L. gunnelli'' {{small|(Solé, 2021)}} |- style="vertical-align:center;" ||†''[[Proviverra]]'' {{small|(Rütimeyer, 1862)}} || * †''P. typica'' {{small|(Rütimeyer, 1862)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице Proviverridae.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група'''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top3=24% |label4={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top4=33% |label5={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top5=35% |label6={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top6=40% |label7={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top7=44% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''Proviverridae'''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група''' |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Allopterodon]]''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Allopterodon minor'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''Allopterodon torvidus'' |bar2=#EE7F2D }} |2=†''Allopterodon bulbosus'' |bar2=#EE7F2D }} |label2=&nbsp;†''[[Proviverra]]''&nbsp; |2=†''Proviverra typica'' |bar2=#EE7F2D }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Lesmesodon]]''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1=†''Lesmesodon gunnelli'' |bar1=#EE7F2D |2={{clade |thickness=2 |1=†''Lesmesodon behnkeae'' |bar1=#EE7F2D |2=†''Lesmesodon edingeri'' |barend2=#EE7F2D }} }} }} }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Morlodon]]''&nbsp; |1=†''Morlodon vellerei'' }} }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Minimovellentodon]]''&nbsp; |1=†''Minimovellentodon russelli'' }} }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Parvagula]]''&nbsp; |1=†''Parvagula palulae'' }} }} |2=†'''[[Hyaenodontidae]]''' }} }} |2={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар натпородице [[Hyaenodontoidea]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-9.5 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-9.5 color:yellow text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-9.5 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-9.5 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-9.5 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-9.5 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-34.0 text:Proviverridae bar:NAM2 color:orange from:-55.8 till:-16.9 text:[[Hyaenodontidae]] </timeline> === Унутар породице Proviverridae === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-30.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleo.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-30.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-30.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-30.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Parvagula|Parvagula palulae]] bar:NAM2 color:orange from:-55.2 till:-50.8 text:[[Minimovellentodon|Minimovellentodon russelli]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.2 till:-47.8 text:[[Morlodon|Morlodon vellerei]] bar:NAM4 color:green from:-50.8 till:-47.8 text:[[Lesmesodon|Lesmesodon gunnelli]] bar:NAM5 color:blue from:-47.8 till:-46.3 text:[[Lesmesodon|Lesmesodon behnkeae]] bar:NAM6 color:red from:-47.8 till:-46.3 text:[[Lesmesodon|Lesmesodon edingeri]] bar:NAM7 color:orange from:-46.3 till:-41.2 text:[[Proviverra|Proviverra typica]] bar:NAM8 color:yellow from:-44.9 till:-41.2 text:[[Allopterodon|Allopterodon torvidus]] bar:NAM9 color:green from:-40.0 till:-37.0 text:[[Allopterodon|Allopterodon minor]] bar:NAM10 color:blue from:-40.0 till:-34.0 text:[[Allopterodon|Allopterodon bulbosus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodontoidea]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * W. H. Flower and R. Lydekker (1891.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/18507#page/7/mode/1up "An Introduction to the Study of Mammals, Living and Extinct"] 1-763 * O. P. Hay (1902.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/59973#page/9/mode/1up "Bibliography and Catalogue of the Fossil Vertebrata of North America."] Bulletin of the United States Geological Survey 179:1-868 * E. Gheerbrant, M. Iarochene, M. Amaghzaz and B. Bouya (2006.) [https://www.cambridge.org/core/journals/geological-magazine/article/abs/early-african-hyaenodontid-mammals-and-their-bearing-on-the-origin-of-the-creodonta/BD8E665118CE4A731B589F75937C4652 "Early African hyaenodontid mammals and their bearing on the origin of the Creodonta."] Geological Magazine 143(4):475-489 * S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458 * S. Bajpai, V. V. Kapur and J. G. M. Thewissen (2009.) [https://www.researchgate.net/publication/259779607_Creodont_and_condylarth_from_the_Cambay_Shale_Early_Eocene_55-54_Ma_Vastan_Lignite_Mine_Gujarat_India "Creodont and condylarth from the Cambay Shale (Early Eocene, 55-54MA), Vastan Lignite Mine, Gujarat, Western India."] Journal of the Palaeontological Society of India 54(1):103-109< * {{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}} * {{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}} {{refend}} {{Commonscat|Proviverridae}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] 6dh4mfdgc0ocbynclk956m13g70vyuv 0 4230866 25114873 24920194 2022-07-19T21:25:00Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|55.2|50.8}} рани [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Minimovellentodon |authority = Solé, 2014 |type_species = †''Minimovellentodon russelli'' |type_species_authority = Solé, 2014 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Minimovellentodon russelli'' |synonyms = }} '''''Minimovellentodon''''' (Минимовелентодон — „мала зуб што струже”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Proviverridae]], који је у периоду раног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]]. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Minimovellentodon'' | * латинске ријечи ''минимус'' ({{јез-лат|minimus}}), која значи ''мален'' * латинске ријечи ''веленс'' ({{јез-лат|vellens}}), која значи ''стругати'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |мала зуб што струже |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''M. russelli'' | * рода ''Minimovellentodon'' * и презимена палеонтолога др. Доналда Расела |раселов Минимовелентодон |} == Опис == Врста ''Minimovellentodon russelli'' је тежила око 1,18 kg.<ref name="Geodiversitas4213"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Minimovellentodon'' {{small|(Solé, 2014)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''M. russelli'' {{small|(Solé, 2014)}}<ref name="ZJLS14proviverrines">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Jocelyn Falconnet |author3=Laurent Yves |year=2014 |title=New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=171 |issue=4 |pages=878–917 |doi=10.1111/zoj.12155}}</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Гранд Ест]]) |55,2 до 50,8 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Minimovellentodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група'''&nbsp;}} |top2=9% |label3={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top4=27% |label5={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top5=31% |label6={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top6=36% |label7={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top7=40% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Proviverridae]]'''&nbsp; |1={{clade |1={{clade |thickness2=2 |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група''' |1={{clade |1={{clade |1=†''[[Allopterodon]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Proviverra]]'' |bar2=#EE7F2D }} |2=†''[[Lesmesodon]]'' |barend2=#EE7F2D }} |2=†''[[Morlodon]]'' }} |style2=background-color:#C0C0C0 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Minimovellentodon'''''&nbsp; |1=†''Minimovellentodon russelli'' }} }} |2=†''[[Parvagula]]'' }} |2=†'''[[Hyaenodontidae]]''' }} }} |2={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Minimovellentodon'' унутар породице [[Proviverridae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-30.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleo.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-30.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-30.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-30.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Parvagula]] bar:NAM2 color:orange from:-55.2 till:-50.8 text:Minimovellentodon russelli bar:NAM3 color:yellow from:-55.2 till:-47.8 text:[[Morlodon]] bar:NAM4 color:green from:-50.8 till:-46.3 text:[[Lesmesodon]] bar:NAM5 color:blue from:-46.3 till:-41.2 text:[[Proviverra]] bar:NAM6 color:red from:-44.9 till:-34.0 text:[[Allopterodon]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Proviverridae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] tl371flr109imhx66t40y09faxufkh5 0 4230897 25114874 24920195 2022-07-19T21:26:06Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|55.2|47.8}} рани [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Morlodon |authority = Solé, 2013 |type_species = †''Morlodon vellerei'' |type_species_authority = Solé, 2013 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Morlodon vellerei'' |synonyms = }} '''''Morlodon''''' (Морлодон — „морлов зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Proviverridae]], који је у периоду раног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref name="ZJLS14proviverrines">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Jocelyn Falconnet |author3=Laurent Yves |year=2014 |title=New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=171 |issue=4 |pages=878–917 |doi=10.1111/zoj.12155}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Morlodon'' | * презимена њемачког палеонтолога др. Михаела Морлоа * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |морлов зуб |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''M. vellerei'' | * рода ''Morlodon'' * и латинске ријечи ''веленс'' ({{јез-лат|vellens}}), која значи ''стругати'' |морлов зуб што струже |} == Опис == Врста ''Morlodon vellerei'' је тежила око 2,25 kg.<ref name="Geodiversitas4213"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Morlodon'' {{small|(Solé, 2013)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''M. vellerei'' {{small|(Solé, 2013)}}<ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref> |{{Застава|Француска}} ([[О де Франс]]) |55,2 до 47,8 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Morlodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група'''&nbsp;}} |top2=9% |label3={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top4=28% |label5={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top5=31% |label6={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top6=36% |label7={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top7=40% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Proviverridae]]'''&nbsp; |1={{clade |1={{clade |1={{clade |thickness2=2 |grouplabel1x=†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група''' |1={{clade |1={{clade |1=†''[[Allopterodon]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Proviverra]]'' |bar2=#EE7F2D }} |2=†''[[Lesmesodon]]'' |barend2=#EE7F2D }} |style2=background-color:#C0C0C0 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Morlodon'''''&nbsp; |1=†''Morlodon vellerei'' }} }} |2=†''[[Minimovellentodon]]'' }} |2=†''[[Parvagula]]'' }} |2=†'''[[Hyaenodontidae]]''' }} }} |2={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Morlodon'' унутар породице [[Proviverridae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-30.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleo.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-30.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-30.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-30.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Parvagula]] bar:NAM2 color:orange from:-55.2 till:-50.8 text:[[Minimovellentodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.2 till:-47.8 text:Morlodon vellerei bar:NAM4 color:green from:-50.8 till:-46.3 text:[[Lesmesodon]] bar:NAM5 color:blue from:-46.3 till:-41.2 text:[[Proviverra]] bar:NAM6 color:red from:-44.9 till:-34.0 text:[[Allopterodon]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Proviverridae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] g22ertl33fjr4emi3smj3bpd396z1vn 0 4231446 25114880 24920199 2022-07-19T21:29:45Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|44.9|34.0}} средњи до касни [[еоцен]] |image = Allopterodon minor.jpg |image_caption = илустрација доње вилице врсте<br>''Allopterodon minor'' |display_parents = 2 |taxon = Allopterodon |authority = Ginsburg, 1977<ref>Ginsburg L., Arques J., Broin F., Le Calvez Y., Mouton J., Obert D., Privé-Gill C., Rougan J. (1977.) [https://horizon.documentation.ird.fr/exl-doc/pleins_textes/pleins_textes_5/b_fdi_08-09/09374.pdf "Découverte d’une faune de mammifères dans le Lutétien supérieur de La Défense, à Puteaux, près Paris (Hauts-de-Seine)."] Comptes Rendus de la Société Géologique de France 6: 311–313.</ref> |type_species = †''Allopterodon torvidus'' |type_species_authority = Van Valen, 1965 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Allopterodon bulbosus'' * †''Allopterodon minor'' * †''Allopterodon torvidus'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Hurzelerius'' {{small|(Lange-Badré, 1984)}}<ref>Lange-Badré, B. (1984.) "''Hurzelerius torvidus'' (Van Valen), nouveau genre de créodontes (Mammalia) du Bartonien inférieur d'Egerkingen (Suisse) en remplacement de ''Prototomus torvidus'' Van Valen." C.R. Acad. Sci. Paris, (2) 299: 739-742.</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. bulbosus'': |''Prototomus bulbosus'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} }} |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. minor'': |''Cynohyaenodon leenhardti'' {{small|(Martin, 1906)}}<ref>R. Martin (1906.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/9972648#page/7/mode/1up "Revision der obereocænen und unteroligocænen Creodonten Europas."] Rev. Suisse Zool., 14, (3), pp. 405-500</ref> |''Cynohyaenodon minor'' {{small|(Filhol, 1877)}} |''Prototomus minor'' {{small|(Mathis, 1985)}}<ref>Mathis, C. (1985.) "Contribution à la connaissance des mammifères de Robiac (Éocène supérieur): Creodonta et Carnivora)." Bulletin du Muséum national d’Histoire naturelle de Paris (4C)4: 305-326.</ref> |''Proviverra minor'' {{small|(Van Valen, 1965)}} }} |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. torvidus'': |''Allopterodon phonax'' {{small|(Van Valen, 1965)}} |''Hurzelerius torvidus'' {{small|(Lange-Badré, 1984)}} |''Prodissopsalis phonax'' {{small|(Van Valen, 1965)}} |''Prototomus torvidus'' {{small|(Van Valen, 1965)}} }} }} }} '''''Allopterodon''''' (Алоптеродон — „другачији Птеродон”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Proviverridae]], који је у периоду од средњег до касног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref><ref name="ZJLS14proviverrines">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Jocelyn Falconnet |author3=Laurent Yves |year=2014 |title=New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=171 |issue=4 |pages=878–917 |doi=10.1111/zoj.12155}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Allopterodon'' | * старогрчке ријечи ''алос'' ({{јез-стгрч|ἄλλος}}), која значи ''другачији'' * и изумрлог рода сисара ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' |другачији Птеродон |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''A. bulbosus'' | * рода ''Allopterodon'' * и латинске ријечи ''булбос'' ({{јез-лат|bulbosus}}), која значи ''лоптаст'' |лоптасти Алоптеродон |- style="vertical-align:center;" |''A. minor'' | * рода ''Allopterodon'' * и латинске ријечи ''минор'' ({{јез-лат|minor}}), која значи ''мален'' |мали Алоптеродон |- style="vertical-align:center;" |''A. torvidus'' | * рода ''Allopterodon'' * и латинске ријечи ''торвидус'' ({{јез-лат|torvidus}}), која значи ''дивље'' |дивљи Алоптеродон |} == Опис == Врста ''Allopterodon bulbosus'' је тежила око 730 g, ''Allopterodon minor'' око 2,1 kg а ''Allopterodon torvidus'' око 580 g.<ref name="Geodiversitas4213"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Allopterodon'' {{small|(Ginsburg, 1977)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''A. bulbosus'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}}<ref>Lange-Badré B. (1979.) [https://bibliotheques.mnhn.fr/EXPLOITATION/infodoc/ged/viewportalpublished.ashx?eid=IFD_FICJOINT_MECST_S00C_1979_T042_N001_1 "Les créodontes (Mammalia) d’Europe occidentale de l’Éocène supérieur à l’Oligocène supérieur."] Mémoires du Muséum National d’Histoire Naturelle 42: 1–249</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Окситанија]]) |40,0 до 34,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. minor'' {{small|(Filhol, 1877)}}<ref>{{Cite journal |last=Filhol |first=Henri |title=Recherches sur les phosphorites du Quercy. Étude des fossiles qu'on y recontre et spécialement des mammifères |year=1877 |journal=Annales des Sciences Géologiques, Paris |volume=8 |issue=1 |url=https://archive.org/stream/annalesdesscien33unkngoog#page/n10/mode/2up |ref=harv |pages=1–562}}</ref> |{{Застава|УК}} ([[Југозападна Енглеска]])<ref>David L. Harrison, Paul J. J. Bates, Malcolm Pearch, Chris Michaels & David J. Ward (2012.) [https://www.researchgate.net/publication/280316354_New_additions_to_the_late_Middle_Eocene_mammal_fauna_of_Creechbarrow_Dorset_southern_England "New additions to the late middle Eocene mammal fauna of Creechbarrow, Dorset, southern England"] Cainozoic Research, 9(1), pp. 65-85</ref><br>{{Застава|Француска}} ([[Окситанија]])<br>{{Застава|Швајцарска}} (кантони [[Кантон Во|Во]]<ref>Hooker, J. J. & Weidmann, M. (2000.) "The Eocene mammal faunas of Mormont, Switzerland. Systematic revision and resolution of dating problems." Schweitzerische Paläontologische Abhandlungen 120: 143 pp.</ref> и [[Кантон Золотурн|Золотурн]]) |40,0 до 37,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. torvidus'' {{small|(Van Valen, 1965)}}<ref>{{cite journal |last1=Van Valen |first1=Leigh |title=Some European Proviverrini (Mammalia, Deltatheridia) |url=https://www.palass.org/sites/default/files/media/publications/palaeontology/volume_8/vol8_part4_pp638-665.pdf |journal=Palaeontology |date=1965 |volume=8 |page=638–665}}</ref> |{{Застава|Швајцарска}} (кантони [[Кантон Базел-провинција|Базел-провинција]]<ref>J. L. Hartenberger (1970.) "Les mammiferes d'Egerkingen et l'histoire des faunes de l'Eocene d'Europe." Bulletin de la Societe geologique de France 12(5):886-893</ref><ref>L. Costeur and M. Schneider (2011.) [http://paleopolis.rediris.es/cg/BOOKS/CG2011_B03/index.html "Catalogue of the Eocene mammal types of the Natural History Museum Basel."] Carnets de Géologie - Notebooks on Geology</ref> и [[Кантон Золотурн|Золотурн]]) |44,9 до 41,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Allopterodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група'''&nbsp;}} |top2=11% |label3={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top3=22% |label4={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top4=30% |label5={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top5=33% |label6={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top6=38% |label7={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top7=42% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Proviverridae]]'''&nbsp; |1={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група''' |1={{clade |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''''Allopterodon'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Allopterodon minor'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''Allopterodon torvidus'' |bar2=#EE7F2D }} |2=†''Allopterodon bulbosus'' |bar2=#EE7F2D }} |2=†''[[Proviverra]]'' |bar2=orange }} |2=†''[[Lesmesodon]]'' |barend2=#EE7F2D }} |2=†''[[Morlodon]]'' }} |2=†''[[Minimovellentodon]]'' }} |2=†''[[Parvagula]]'' }} |2=†'''[[Hyaenodontidae]]''' }} }} |2={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Allopterodon'' унутар породице [[Proviverridae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-30.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleo.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-30.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-30.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-30.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Parvagula]] bar:NAM2 color:orange from:-55.2 till:-50.8 text:[[Minimovellentodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.2 till:-47.8 text:[[Morlodon]] bar:NAM4 color:green from:-50.8 till:-46.3 text:[[Lesmesodon]] bar:NAM5 color:blue from:-46.3 till:-41.2 text:[[Proviverra]] bar:NAM6 color:red from:-44.9 till:-41.2 text:Allopterodon torvidus bar:NAM7 color:orange from:-40.0 till:-37.0 text:Allopterodon minor bar:NAM8 color:yellow from:-40.0 till:-34.0 text:Allopterodon bulbosus </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Proviverridae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * Lange-Badré, B. & Mathis, C. (1992.) "Données nouvelles sur les créodontes proviverrinés des zones MP16 et MP17 des Phosphorites du Quercy." Bulletin du Muséum national d’Histoire naturelle de Paris (4C)14: 161-184. * {{cite journal |last1=Polly |first1=P. David |last2=Lange-Badré |first2=Brigitte |title=A new genus ''Eurotherium'' (Mammalia, Creodonta) in reference to taxonomic problems with some Eocene hyaenodontids from Eurasia |journal=Comptes rendus de l'Académie des Sciences |date=1993 |volume=317 |pages=9910996 |url=https://www.researchgate.net/publication/230554243}} * S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458 * {{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}} {{refend}} {{Commonscat|Allopterodon}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] ixi7d07jah5y971sqzb2xc3h3gc4gda 0 4232457 25114879 24920198 2022-07-19T21:28:39Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|46.3|41.2}} средњи [[еоцен]] |image = Proviverra typica.jpg |image_caption = илустрација лобање и зуба врсте<br>''Proviverra typica'' |display_parents = 2 |taxon = Proviverra |authority = Rütimeyer, 1862 |type_species = †''Proviverra typica'' |type_species_authority = Rütimeyer, 1862 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Proviverra typica'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Prorhyzaena'' {{small|(Rütimeyer, 1891)}}<ref>Rütimeyer L. (1891.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/265968#page/3/mode/1up "Die eocäne Säugethier-Welt von Egerkingen."] Abhandlungen der Schweizerischen Palaeontologischen Gesellschaft, 18, 1–153.</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''P. typica'': |''Prorhyzaena egerkingiae'' {{small|(Rütimeyer, 1891)}} }} }} |synonyms ref = <ref>J. Alroy (2002.) "Synonymies and reidentifications of North American fossil mammals."</ref> }} '''''Proviverra''''' (Провивера — „прије цибетке”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Proviverridae]], који је у периоду средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="ZJLS14proviverrines">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Jocelyn Falconnet |author3=Laurent Yves |year=2014 |title=New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=171 |issue=4 |pages=878–917 |doi=10.1111/zoj.12155}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref><ref>{{cite web |url=http://paleodb.org/cgi-bin/bridge.pl?a=basicTaxonInfo&taxon_no=40938 |work=The Paleobiology Database |title=Proviverra |accessdate=2011-05-25}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Proviverra'' | * старогрчке ријечи ''про'' ({{јез-стгрч|πρό}}), која значи ''прије'' * и рода [[Цибетке|цибетки]] ''[[Viverra]]'' |прије цибетке |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. typica'' | * рода ''Proviverra'' * и латинске ријечи ''типикус'' ({{јез-лат|typicus}}), која значи ''карактеристичан'' |карактеристична Провивера |} == Опис == Врста ''Proviverra typica'' је тежила од 420 до 500 g.<ref name="Geodiversitas4213"/><ref name="Provierra2019"/><ref name="Eurotherium21"/> Запремина мозга у лобањи код ове врсте је износила нешто више од 13,45 cm³.<ref name="Provierra2019">{{Cite journal |author1=Morgane Dubied |author2=Floréal Solé |author3=Bastien Mennecart |year=2019 |title=The cranium of ''Provierra typica'' (Mammalia, Hyaenodonta) and its impact on hyaenodont phylogeny and endocranial evolution |journal=Palaeontology |volume=62 |issue=6 |pages=983–1001 |doi=10.1111/pala.12437}}</ref><ref name="Eurotherium21">{{Cite journal |last1=Dubied |first1=M. |last2=Solé |first2=F. |last3=Mennecart |first3=B. |title=Endocranium and ecology of ''Eurotherium theriodis'', a European hyaenodont mammal from the Lutetian |year=2021 |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=in press |doi=10.4202/app.00771.2020 |doi-access=free}}</ref> == Понашање и палеоекологија == Врста ''Proviverra typica'' је била мали копнени [[предатор]] који је у прошлости Европе настањивао плавне равнице, [[Мочвара|мочваре]] и [[Kopneni ekosistem|копнене екосистеме]]. Ова врста се хранила са малим плијеном ([[глодари]]ма, [[гуштери]]ма и [[инсекти]]ма). == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Proviverra'' {{small|(Rütimeyer, 1862)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. typica'' {{small|(Rütimeyer, 1862)}}<ref>Rütimeyer, L. (1862.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/47574#page/485/mode/1up "Eocaene Säugetiere aus dem Gebiet des Schweizerischen Jura."] Neue Denkschriften der allgemeinen Schweizerischen Gesellschaft für die gesammten Naturwissenschaften, 19, 1–98.</ref> |{{Застава|Њемачка}} ([[Саксонија-Анхалт]])<br>{{Застава|Француска}} ([[Гранд Ест]] и [[Окситанија]])<br>{{Застава|Швајцарска}} (кантон [[Кантон Базел-провинција|Базел-провинција]])<ref>L. Costeur and M. Schneider (2011.) [http://paleopolis.rediris.es/cg/BOOKS/CG2011_B03/index.html "Catalogue of the Eocene mammal types of the Natural History Museum Basel."] Carnets de Géologie - Notebooks on Geology</ref> |46,3 до 41,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Proviverra''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група'''&nbsp;}} |top2=9% |label3={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top4=28% |label5={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top5=31% |label6={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top6=36% |label7={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top7=40% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Proviverridae]]'''&nbsp; |1={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група''' |1={{clade |1={{clade |thickness1=2 |label1=&nbsp;†'''''Proviverra'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |1=†''Proviverra typica'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Allopterodon]]'' |bar2=#EE7F2D }} |2=†''[[Lesmesodon]]'' |barend2=#EE7F2D }} |2=†''[[Morlodon]]'' }} |2=†''[[Minimovellentodon]]'' }} |2=†''[[Parvagula]]'' }} |2=†'''[[Hyaenodontidae]]''' }} }} |2={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Proviverra'' унутар породице [[Proviverridae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-30.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleo.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-30.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-30.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-30.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Parvagula]] bar:NAM2 color:orange from:-55.2 till:-50.8 text:[[Minimovellentodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.2 till:-47.8 text:[[Morlodon]] bar:NAM4 color:green from:-50.8 till:-46.3 text:[[Lesmesodon]] bar:NAM5 color:blue from:-46.3 till:-41.2 text:Proviverra typica bar:NAM6 color:red from:-44.9 till:-34.0 text:[[Allopterodon]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Proviverridae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * E. D. Cope (1880.) [https://www.jstor.org/stable/pdf/982610.pdf "On the genera of the Creodonta."] Proceedings of the American Philosophical Society 19:76-82 * W. B. Scott (1892.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/84884#page/313/mode/1up "A revision of the North American Creodonta with notes on some genera which have been referred to that group."] Proceedings of the Academy of Natural Sciences, Philadelphia 44:291-323 * O. P. Hay (1902.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/59973#page/9/mode/1up "Bibliography and Catalogue of the Fossil Vertebrata of North America."] Bulletin of the United States Geological Survey 179:1-868 * O. A. Peterson (1919.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/9480800#page/122/mode/1up "Report Upon the Material Discovered in the Upper Eocene of the Uinta Basin by Earl Douglas in the Years 1908-1909, and by O. A. Peterson in 1912."] Annals of Carnegie Museum 12(2):40-168 * H. W. Matthes (1952.) [https://books.google.ba/books/about/Hallesches_Jahrbuch_f%C3%BCr_mitteldeutsche.html?id=EmwIAQAAIAAJ&redir_esc=y "I. Abhandlung: Die Creodontier aus der mitteleozänen Braunkohle des Geiseltals (I. Part: The Creodonta from the Middle Eocene of Geiseltal)."] Hallesches Jahrbuch für mitteldeutsche Erdgeschichte 1:201-240 * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * M. R. Dawson (1980.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/52334279#page/99/mode/1up "Paleontology and Geology of the Badwater Creek Area, Central Wyoming. Part 20. the Late Eocene Creodonta and Carnivora."] Annals of Carnegie Museum 49(4):79-91 * {{Cite journal |last=Flynn |first=John J. |last2=Galiano |first2=Henry |title=Phylogeny of Early Tertiary Carnivora, With a Description of a New Species of ''Protictis'' From the Middle Eocene of Northwestern Wyoming |year=1982 |journal=American Museum Novitates |volume=2725 |url=https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/5338 |pages=1–64}} * S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458 * {{cite journal |last1=Solé |first1=Floréal |last2=Gheerbrant |first2=Emmanuel |last3=Amaghzaz |first3=Mbarek |last4=Bouya |first4=Baâdi |title=Further evidence of the African antiquity of hyaenodontid (‘Creodonta’, Mammalia) evolution |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |date=2009 |volume=156 |issue=4 |pages=827–846 |doi=10.1111/j.1096-3642.2008.00501.x |doi-access=free}} * {{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}} {{refend}} {{Commonscat|Proviverra}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q5195511}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] hqg9ijtqgvieizkl9tn0z3vpa8auyfi 0 4232611 25114877 24920197 2022-07-19T21:27:37Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|50.8|46.3}} рани до средњи [[еоцен]] |image = Proviverra edingeri.JPG |image_caption = фосил врсте ''Lesmesodon edingeri'' |display_parents = 2 |taxon = Lesmesodon |authority = Morlo & Habersetzer, 1999 |type_species = †''Lesmesodon edingeri'' |type_species_authority = Springhorn, 1982 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Lesmesodon behnkeae'' * †''Lesmesodon edingeri'' * †''Lesmesodon gunnelli'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''L. edingeri'': |''Proviverra edingeri'' {{small|(Springhorn, 1982)}} }} }} }} '''''Lesmesodon''''' (Лесмесодон — „зуб из Месела”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Proviverridae]], који је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref>{{Cite journal |last1=Egi |first1=N. |last2=Holroyd |first2=P. A. |last3=Tsubamoto |first3=T. |last4=Soe |first4=A. N. |last5=Takai |first5=M. |last6=Ciochon |first6=R. L. |title=Proviverrine hyaenodontids (Creodonta: Mammalia) from the Eocene of Myanmar and a phylogenetic analysis of the proviverrines from the Para‐Tethys area |journal=Journal of Systematic Palaeontology |year=2005 |volume=3 |issue=4 |pages=337 |doi=10.1017/S1477201905001707}}</ref><ref>Norbert Micklich, G. Gruber ''[https://www.researchgate.net/publication/329970301_Treasures_of_the_Eocene_kplt Messel - Treasures of the Eocene]'' Hessisches Landesmuseum darmstadt {{page|year=2007|isbn=978-3-534-20456-4|pages=}}</ref><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref><ref name="ZJLS14proviverrines">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Jocelyn Falconnet |author3=Laurent Yves |year=2014 |title=New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=171 |issue=4 |pages=878–917 |doi=10.1111/zoj.12155}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Lesmesodon'' | * [[анаграм]]а ''Лесмес'' од назива фосилног налазишта [[Месел јама]] са подручју њемачке општине [[Месел]] (гдје су пронађени фосилни остаци овог рода) * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |зуб из Месела |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''L. behnkeae'' | * рода ''Lesmesodon'' * и презимена госпође Кристе Бинке власнице, проналазача и препаратора фосила ове врсте |бинкин Лесмесодон |- style="vertical-align:center;" |''L. edingeri'' | * рода ''Lesmesodon'' * и презимена њемачке палеонтологиње Тили Едингер |едингерин Лесмесодон |- style="vertical-align:center;" |''L. gunnelli'' | * рода ''Lesmesodon'' * и презимена америчког палеонтолога Грега Ф. Ганела |ганелов Лесмесодон |} == Опис == Врста ''Lesmesodon behnkeae'' је тежила око 8,31 kg, ''Lesmesodon edingeri'' око 2,21 kg,<ref name="Geodiversitas4213"/><ref name="hyaenodontsGeobios"/> док је врста ''Lesmesodon gunnelli'' тежила око 380 g.<ref name="hyaenodontsGeobios"/> == Понашање и палеоекологија == Врсте из рода ''Lesmesodon'' су биле мали копнени [[предатор]]и који су се хранили са малим плијеном ([[глодари]]ма, [[гуштери]]ма и [[инсекти]]ма).<ref name="Morlo99"/><ref name="hyaenodontsGeobios"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Lesmesodon'' {{small|(Morlo & Habersetzer, 1999)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''L. behnkeae'' {{small|(Morlo & Habersetzer, 1999)}}<ref name="Morlo99">Michael Morlo and Jörg Habersetzer (1999.) [https://www.researchgate.net/publication/233791426_The_Hyaenodontidae_Creodonta_Mammalia_from_the_lower_Middle_Eocene_MP_11_of_Messel_Germany_with_special_remarks_on_new_x-ray_methods "The Hyaenodontidae (Creodonta, Mammalia) from the lower Middle Eocene (MP 11) of Messel (Germany) with special remarks on new x-ray methods"] CFS Courier Forschungsinstitut Senckenberg, 216, 31-73.</ref> |{{Застава|Њемачка}} (општина [[Месел]] у [[Хесен]]у) |47,8 до 46,3 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''L. edingeri'' {{small|(Springhorn, 1982)}}<ref>Springhorn, R. (1982.) [https://www.schweizerbart.de/papers/pala/detail/A179/71088/Neue_Raubtiere_Mammalia_Creodonta_et_Carnivora_aus_dem_Lutetium_der_Grube_Messel_Deutschland "Neue Raubtiere (Mammalia: Creodonta et Carnivora) aus dem Lutetium der Grube Messel (Deutschland)."] Palaeontographica Abteilung A, 179, 105–141.</ref> |{{Застава|Њемачка}} (општина [[Месел]] у [[Хесен]]у) |47,8 до 46,3 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''L. gunnelli'' {{small|(Solé, 2021)}}<ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Гранд Ест]] и [[О де Франс]]) |50,8 до 47,8 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Lesmesodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група'''&nbsp;}} |top2=10% |label3={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top3=22% |label4={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top4=30% |label5={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top5=33% |label6={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top6=38% |label7={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top7=42% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Proviverridae]]'''&nbsp; |1={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Allopterodon''/''Proviverra'' група''' |1={{clade |thickness1=2 |style1=background-color:#C0C0C0 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Lesmesodon'''''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Lesmesodon behnkeae'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''Lesmesodon edingeri'' |bar2=#EE7F2D }} |2=†''Lesmesodon gunnelli'' |bar2=#EE7F2D }} }} |2={{clade |1=†''[[Allopterodon]]'' |bar1=#EE7F2D |2=†''[[Proviverra]]'' |barend2=#EE7F2D }} }} |2=†''[[Morlodon]]'' }} |2=†''[[Minimovellentodon]]'' }} |2=†''[[Parvagula]]'' }} |2=†'''[[Hyaenodontidae]]''' }} }} |2={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Lesmesodon'' унутар породице [[Proviverridae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-30.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleo.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-30.0 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-30.0 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-30.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-30.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Parvagula]] bar:NAM2 color:orange from:-55.2 till:-50.8 text:[[Minimovellentodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.2 till:-47.8 text:[[Morlodon]] bar:NAM4 color:green from:-50.8 till:-47.8 text:Lesmesodon gunnelli bar:NAM5 color:blue from:-47.8 till:-46.3 text:Lesmesodon behnkeae bar:NAM6 color:red from:-47.8 till:-46.3 text:Lesmesodon edingeri bar:NAM7 color:orange from:-46.3 till:-41.2 text:[[Proviverra]] bar:NAM8 color:yellow from:-44.9 till:-34.0 text:[[Allopterodon]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Proviverridae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Lesmesodon}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q3830919}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] kv02feeb0s0miifpu4kn9sxuwa4vz6g 0 4233561 25114870 24920191 2022-07-19T21:20:05Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|55.8|16.9|earliest=63.5314}} рани [[еоцен]] до рани [[миоцен]] |image = Hyaenodon NT small.jpg |image_caption = реконструкција изгледа врсте<br>''[[Hyaenodon|Hyaenodon horridus]]'' |image2 = Cynohyaenodon cayluxi 2.jpg |image2_caption = илустрација лобање врсте<br>''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon cayluxi]]'' |display_parents = 2 |taxon = Hyaenodontidae |authority = Leidy, 1869<ref>Leidy J. (1869.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/60918#page/7/mode/1up "On the extinct Mammalia of Dakota and Nebraska: including an account of some allied forms from other localities, together with a synopsis of the mammalian remains of North America."] Journal of the Academy of Natural Sciences Philadelphia 7: 1–472.</ref> |type_genus = †''[[Hyaenodon]]'' |type_genus_authority = Laizer & Parieu, 1838 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = <center>{{border|&nbsp;види [[#Класификација|текст]] '''↓'''&nbsp;|width=1px|style=solid|color=gray}}</center> |synonyms = * Hyaenodontida {{small|(Haeckel, 1895)}}<ref>{{cite book |first=Ernst |last=Haeckel |title=Systematische Phylogenie: Wirbelthiere |url=https://archive.org/details/systematischephy03haec/page/601 |year=1895 |location=Berlin |publisher=G. Reimer |volume=T.3 |language=de}}</ref> * Hyaenodontoidea {{small|(Trouessart, 1885)}}<ref>Trouessart, E. L. (1885.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/209168#page/13/mode/1up "Note sur le classification des Analgésiens et diagnoses d'espèces et de genres nouveaux."] Bulletin de la Société d'études scientifiques d'Angers, 14, 46–89. [Publ. February, 1885. for year 1884.]</ref> * Hyaenodontoïdea {{small|(Trouessart, 1885)}} }} '''Hyaenodontidae''' (Хијаенодонтидае — „хијенски зуби”) је [[Изумирање|изумрла]] породица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле натпородице [[Hyaenodontoidea]], која је у периоду од раног [[еоцен]]а до раног [[миоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="Lambert1985">{{aut|Lambert, David and the Diagram Group}} (1985): ''The Field Guide to Prehistoric Life.'' Facts on File Publications, New York. {{ISBN|0-8160-1125-7}}</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Falconnet |first2=J. |last3=Yves |first3=L. |year=2014 |title=New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=171 |issue=4 |pages=878–917 |doi=10.1111/zoj.12155 |doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref><ref name="TPBDB">[http://paleodb.org/cgi-bin/bridge.pl?action=checkTaxonInfo&taxon_no=40903&is_real_user=1 The Paleobiology Database Hyaenodontidae page]</ref> Ову породицу сисара су чиниле потпородице [[Hyaenodontinae]] и [[Oxyaenoides|Oxyaenoidinae]], родови ''[[Alienetherium]]'', ''[[Boritia]]'', ''[[Cartierodon]]'', ''[[Leonhardtina]]'', ''[[Matthodon]]'', ''[[Neosinopa]]'', ''[[Paenoxyaenoides]]'', ''[[Paracynohyaenodon]]'', ''[[Preregidens]]'', ''[[Prodissopsalis]]'', ''[[Protoproviverra]]'' и ''[[Quercytherium]]'', и [[Parafiletičnost|парафилетски]] родови ''[[Cynohyaenodon]]'' и ''[[Eurotherium]]''. Стручни назив за чланове ове породице сисара је '''хијаенодонтиди'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Породица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Hyaenodontidae | * типског рода ''[[Hyaenodon]]'' * и таксономског наставка ''-idae'' |хијенски зуби |} == Систематика == === Класификација === Класификација породице Hyaenodontidae: {|class="wikitable" |- style="vertical-align:top;" | <center>Породица: '''[[Изумирање|†]]Hyaenodontidae''' {{small|(Leidy, 1869)}}</center> ---- :{| |- style="vertical-align:top;" | * Род: †''[[Boritia]]'' {{small|(Solé, 2014)}} ** †''Boritia duffaudi'' {{small|(Solé, 2014)}} * Род: †''[[Neosinopa]]'' {{small|(Lavrov, 1999)}} ** †''Neosinopa gobiensis'' {{small|(Lavrov, 1999)}} * Род: †''[[Praecodens]]'' {{small|(Lange-Badré, 1981)}} ** †''Praecodens acutus'' {{small|(Lange-Badré, 1981)}} * Род: †''[[Preregidens]]'' {{small|(Solé, 2015)}} ** †''Preregidens langebadrae'' {{small|(Solé, 2015)}} * Род: †''[[Protoproviverra]]'' {{small|(Lemoine, 1891)}} ** †''Protoproviverra palaeonictides'' {{small|(Lemoine, 1880)}} * (нерангирано): †'''''Cynohyaenodon''/''Quercytherium'' група''' ** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Cynohyaenodon]]''&nbsp;}}^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетски]] род)</small>} {{small|(Filhol, 1873)}} *** †''Cynohyaenodon cayluxi'' {{small|(Filhol, 1873)}} *** †''Cynohyaenodon lautricensis'' {{small|(Lange-Badré, 1978)}} *** †''Cynohyaenodon ruetimeyeri'' {{small|(Van Valen, 1965)}} *** †''Cynohyaenodon smithae'' {{small|(Solé, 2021)}} *** †''Cynohyaenodon trux'' {{small|(Van Valen, 1965)}} ** Род: †''[[Paracynohyaenodon]]'' {{small|(Martin, 1906)}} *** †''Paracynohyaenodon magnus'' {{small|(Crochet, 1988)}} *** †''Paracynohyaenodon schlosseri'' {{small|(Martin, 1906)}} ** Род: †''[[Quercytherium]]'' {{small|(Filhol, 1880)}} *** †''Quercytherium simplicidens'' {{small|(Lange-Badré, 1975)}} *** †''Quercytherium tenebrosum'' {{small|(Filhol, 1880)}} * (нерангирано): †'''''Eurotherium'' група''' ** Род: †''[[Alienetherium]]'' {{small|(Lange-Badré, 1981)}} *** †''Alienetherium buxwilleri'' {{small|(Lange-Badré, 1981)}} ** Род: †''[[Cartierodon]]'' {{small|(Solé & Mennecart, 2019)}} *** †''Cartierodon egerkingensis'' {{small|(Solé & Mennecart, 2019)}} ** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Eurotherium]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} {{small|(Polly & Lange-Badré, 1993)}} *** †''Eurotherium mapplethorpei'' {{small|(Solé, 2021)}} *** †''Eurotherium matthesi'' {{small|(Lange-Badré & Haubold, 1990)}} *** †''Eurotherium theriodis'' {{small|(Van Valen, 1965)}} ** Род: †''[[Paenoxyaenoides]]'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} *** †''Paenoxyaenoides liguritor'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} ** Род: †''[[Prodissopsalis]]'' {{small|(Matthes, 1950)}} *** †''Prodissopsalis eocaenicus'' {{small|(Matthes, 1952)}} * (нерангирано): †'''''Leonhardtina'' група''' ** Род: †''[[Leonhardtina]]'' {{small|(Matthes, 1952)}} *** †''Leonhardtina godinoti'' {{small|(Solé, 2014)}} *** †''Leonhardtina gracilis'' {{small|(Matthes, 1952)}} *** †''Leonhardtina meridianum'' {{small|(Solé, 2020)}} * (нерангирано): †'''''Matthodon'' група''' ** Род: †''[[Matthodon]]'' {{small|(Lange-Badré & Haubold, 1990)}} *** †''Matthodon menui'' {{small|(Rich, 1971)}} *** †''Matthodon peignei'' {{small|(Solé, 2020)}} *** †''Matthodon tritens'' {{small|(Lange-Badré & Haubold, 1990)}} * (нерангирано): †'''''Oxyaenoides'' група''' ** Потпородица: †'''[[Oxyaenoides|Oxyaenoidinae]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} *** Род: †''[[Oxyaenoides]]'' {{small|(Matthes, 1967)}} **** †''Oxyaenoides aumelasiensis'' {{small|(Solé, 2020)}} **** †''Oxyaenoides bicuspidens'' {{small|(Matthes, 1967)}} **** †''Oxyaenoides lindgreni'' {{small|(Rich, 1971)}} **** †''Oxyaenoides schlosseri'' {{small|(Rütimeyer, 1891)}} | * Потпородица: †'''[[Hyaenodontinae]]''' {{small|(Leidy, 1869)}} ** Род: †''[[Consobrinus]]'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} *** †''Consobrinus quercy'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} ** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Propterodon]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски род)</small>} {{small|(Martin, 1906)}} *** †''Propterodon morrisi'' {{small|(Matthew & Granger, 1924)}} *** †''Propterodon paganensis'' {{small|(de Bonis, 2018)}} *** †''Propterodon tongi'' {{small|(Liu & Huang, 2002)}} *** †''Propterodon witteri'' {{small|(Zack, 2019)}} ** Племе: †'''[[Epipterodontini]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} *** Род: †''[[Epipterodon]]'' {{small|(Lavrov, 1999)}} **** †''Epipterodon hyaenoides'' {{small|(Matthew & Granger, 1925)}} *** Род: †''[[Immanopterodon]]'' {{small|(Lavrov, 1999)}} **** †''Immanopterodon acutidens'' {{small|(Lavrov, 1999)}} **** †''Immanopterodon implacidus'' {{small|(Lavrov, 1999)}} ** Племе: †'''[[Hyaenodon|Hyaenodontini]]''' {{small|(Leidy, 1869)}} *** Род: †''[[Hyaenodon]]'' {{small|(Laizer & Parieu, 1838)}} **** †''Hyaenodon brachyrhynchus'' {{small|(Blainville, 1841)}} **** †''Hyaenodon chunkhtensis'' {{small|(Dashzeveg, 1985)}} **** †''Hyaenodon dubius'' {{small|(Filhol, 1873)}} **** †''Hyaenodon eminus'' {{small|(Matthew & Granger, 1925)}} **** †''Hyaenodon exiguus'' {{small|(Gervais, 1873)}} **** †''Hyaenodon filholi'' {{small|(Schlosser, 1887)}} **** †''Hyaenodon gervaisi'' {{small|(Martin, 1906)}} **** †''Hyaenodon heberti'' {{small|(Filhol, 1876)}} **** †''Hyaenodon leptorhynchus'' {{small|(Laizer & Parieu, 1838)}} **** †''Hyaenodon minor'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} **** †''Hyaenodon pervagus'' {{small|(Matthew & Granger, 1924)}} **** †''Hyaenodon pumilus'' {{small|(Lavrov, 1999)}} **** †''Hyaenodon requieni'' {{small|(Gervais, 1846)}} **** †''Hyaenodon rossignoli'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} **** †''Hyaenodon weilini'' {{small|(Wang, 2005)}} **** †''Hyaenodon yuanchuensis'' {{small|(Young, 1937)}} **** Подрод: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Neohyaenodon]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски подрод)</small>} {{small|(Thorpe, 1922)}} ***** †''Hyaenodon gigas'' {{small|(Dashzeveg, 1985)}} ***** †''Hyaenodon horridus'' {{small|(Leidy, 1853)}} ***** †''Hyaenodon incertus'' {{small|(Dashzeveg, 1985)}} ***** †''Hyaenodon macrocephalus'' {{small|(Lavrov, 1999)}} ***** †''Hyaenodon megaloides'' {{small|(Mellett, 1977)}} ***** †''Hyaenodon milvinus'' {{small|(Lavrov, 1999)}} ***** †''Hyaenodon mongoliensis'' {{small|(Dashzeveg, 1964)}} ***** †''Hyaenodon montanus'' {{small|(Douglass, 1902)}} ***** †''Hyaenodon vetus'' {{small|(Stock, 1933)}} **** Подрод: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Protohyaenodon]]''&nbsp;}}^{<small>(парафилетски подрод)</small>} {{small|(Stock, 1933)}} ***** †''Hyaenodon brevirostrus'' {{small|(Macdonald, 1970)}} ***** †''Hyaenodon crucians'' {{small|(Leidy, 1853)}} ***** †''Hyaenodon microdon'' {{small|(Mellett, 1977)}} ***** †''Hyaenodon mustelinus'' {{small|(Scott, 1894)}} ***** †''Hyaenodon raineyi'' {{small|(Gustafson, 1986)}} ***** †''Hyaenodon venturae'' {{small|(Mellett, 1977)}} |} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице Hyaenodontidae.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=12% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=21% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=24% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=30% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=34% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness1=2 |sublabel1=&nbsp;'''••••••>'''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |state1=dashed |1=†'''Hyaenodontidae''' |2=†'''[[Proviverridae]]''' }} }} |2={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#C0C0C0; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''''Cynohyaenodon''/''Quercytherium'' група'''&nbsp;}} |top1=5% |label2={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Leonhardtina'' група'''&nbsp;}} |top2=18% |label3={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Eurotherium'' група'''&nbsp;}} |top3=27% |label4={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Matthodon'' група'''&nbsp;}} |top4=33% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Oxyaenoides'' група'''&nbsp;}} |top5=38% |label6={{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Propterodon]]''&nbsp;}} |top6=47% |label7={{Uline|c=olive|&nbsp;(†''[[Neohyaenodon]]'')&nbsp;}} |top7=90% }} |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Hyaenodontidae'''&nbsp; |sublabel1=&nbsp;'''••••••>'''&nbsp; |state1=dashed |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Cynohyaenodon''/''Quercytherium'' група''' |barbegin1=brown |barend1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Paracynohyaenodon]]''&nbsp; |color=#EE7F2D |color1=black |1={{clade |thickness=2 |1=†''Paracynohyaenodon magnus'' |2=†''Paracynohyaenodon schlosseri'' }} |label2=&nbsp;†''[[Quercytherium]]''&nbsp; |color2=black |2={{clade |thickness=2 |1=†''Quercytherium simplicidens'' |2=†''Quercytherium tenebrosum'' }} |3=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon lautricensis]]'' |barbegin3=#EE7F2D }} |2=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon cayluxi]]'' |bar2=#EE7F2D }} |2={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon ruetimeyeri]]'' |bar1=#EE7F2D |2=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon trux]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Cynohyaenodon]]''&nbsp;}} |2=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon smithae]]'' |barend2=#EE7F2D }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Boritia]]''&nbsp; |1=†''Boritia duffaudi'' }} |state3=dotted |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Protoproviverra]]''&nbsp; |sublabel1=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state1=dotted |1=†''Protoproviverra palaeonictides'' }} }} |state2=dotted |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Praecodens]]''&nbsp; |sublabel1=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state1=dotted |1=†''Praecodens acutus'' }} |3={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Leonhardtina]]''&nbsp; |grouplabel1x=†'''''Leonhardtina'' група''' |1={{clade |thickness=2 |1=†''Leonhardtina godinoti'' |barbegin1=purple |2=†''Leonhardtina gracilis'' |bar2=purple |3=†''Leonhardtina meridianum'' |barend3=purple }} |label2=&nbsp;†''[[Preregidens]]''&nbsp; |2=†''Preregidens langebadrae'' }} |2={{clade |thickness=2 |grouplabel1x=†'''''Eurotherium'' група''' |barbegin1=yellow |barend1=yellow |1={{clade |thickness=2 |color=magenta |1={{clade |thickness=2 |color=magenta |color1=black |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Cartierodon]]''&nbsp; |1=†''Cartierodon egerkingensis'' |label2=&nbsp;†''[[Prodissopsalis]]''&nbsp; |2=†''Prodissopsalis eocaenicus'' }} |color2=black |state2=dotted |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Paenoxyaenoides]]''&nbsp; |sublabel1=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state1=dotted |1=†''Paenoxyaenoides liguritor'' }} |3=†''[[Eurotherium|Eurotherium theriodis]]'' |barbegin3=magenta }} |grouplabel2={{Uline|c=magenta|&nbsp;†''[[Eurotherium]]''&nbsp;}} |2=†''[[Eurotherium|Eurotherium mapplethorpei]]'' |bar2=magenta |3={{clade |thickness=2 |color=magenta |1=†''[[Eurotherium|Eurotherium matthesi]]'' |barend1=magenta |label2=&nbsp;†''[[Alienetherium]]''&nbsp; |color2=black |2=†''Alienetherium buxwilleri'' }} }} |2={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Matthodon]]''&nbsp; |grouplabel1x=†'''''Matthodon'' група''' |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Matthodon menui'' |barbegin1=blue |2=†''Matthodon peignei'' |bar2=blue }} |2=†''Matthodon tritens'' |barend2=blue }} }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Oxyaenoides|Oxyaenoidinae]]'''&nbsp; |grouplabel1x=†'''''Oxyaenoides'' група''' |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Oxyaenoides]]''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Oxyaenoides aumelasiensis'' |barbegin1=red |2=†''Oxyaenoides bicuspidens'' |bar2=red }} |2=†''Oxyaenoides lindgreni'' |bar2=red |3=†''Oxyaenoides schlosseri'' |barend3=red }} }} |label2=&nbsp;†''[[Neosinopa]]''&nbsp; |sublabel2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''Neosinopa gobiensis'' |label3=&nbsp;†'''[[Hyaenodontinae]]'''&nbsp; |3={{clade |thickness=2 |state1=dotted |color=green |color1=black |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Consobrinus]]''&nbsp; |sublabel1=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state1=dotted |1=†''Consobrinus quercy'' }} |grouplabel2x=†''[[Propterodon]]'' |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Propterodon|Propterodon morrisi]]'' |barbegin1=green |2=†[[Propterodon|''Propterodon'' sp. (''ZIN no. 34494'')]] |bar2=green }} |3={{clade |thickness=2 |color=green |color4=black |1=†''[[Propterodon|Propterodon paganensis]]'' |bar1=green |2=†''[[Propterodon|Propterodon tongi]]'' |bar2=green |3=†''[[Propterodon|Propterodon witteri]]'' |barend3=green |4={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Epipterodontini]]'''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Immanopterodon]]''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1=†''Immanopterodon acutidens'' |2=†''Immanopterodon implacidus'' }} |label2=&nbsp;†''[[Epipterodon]]''&nbsp; |2=†''Epipterodon hyaenoides'' }} |label2=&nbsp;†'''[[Hyaenodon|Hyaenodontini]]'''&nbsp; |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Hyaenodon]]''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |color=#4CBB17 |1={{clade |thickness=2 |color=#4CBB17 |1={{clade |thickness=2 |color=#4CBB17 |1={{clade |thickness=2 |color=#4CBB17 |color1=black |1={{clade |thickness=2 |1=†''Hyaenodon chunkhtensis'' |2=†''Hyaenodon eminus'' }} |2={{Uline|c=#4CBB17|&nbsp;†''[[Protohyaenodon|Hyaenodon venturae]]''&nbsp;}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=#4CBB17 |color1=black |caption={{Uline|c=#4CBB17|&nbsp;(†''[[Protohyaenodon]]'')&nbsp;}} |1=†''Hyaenodon pumilus'' |2={{clade |thickness=2 |color=#4CBB17 |color1=black |1=†''Hyaenodon filholi'' |2={{Uline|c=#4CBB17|&nbsp;†''[[Protohyaenodon|Hyaenodon microdon]]''&nbsp;}} }} }} }} |2={{Uline|c=#4CBB17|&nbsp;†''[[Protohyaenodon|Hyaenodon raineyi]]''&nbsp;}} }} |2={{Uline|c=#4CBB17|&nbsp;†''[[Protohyaenodon|Hyaenodon mustelinus]]''&nbsp;}} |3={{clade |thickness=2 |color=#4CBB17 |1={{Uline|c=#4CBB17|&nbsp;†''[[Protohyaenodon|Hyaenodon brevirostrus]]''&nbsp;}} |2={{Uline|c=#4CBB17|&nbsp;†''[[Protohyaenodon|Hyaenodon crucians]]''&nbsp;}} }} }} |2=†''Hyaenodon yuanchuensis'' |3={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Hyaenodon brachyrhynchus'' |2=†''Hyaenodon gervaisi'' |3=†''Hyaenodon requieni'' }} |2=†''Hyaenodon minor'' }} |2=†''Hyaenodon dubius'' |3=†''Hyaenodon leptorhynchus'' |4={{clade |thickness=2 |1={{clade |thickness=2 |1=†''Hyaenodon exiguus'' |2=†''Hyaenodon'' sp. (Ergiliyn Dzo) }} |2={{clade |thickness=2 |1=†''Hyaenodon pervagus'' |2=†''Hyaenodon rossignoli'' |3={{clade |thickness=2 |color=olive |1={{clade |thickness=2 |color=olive |1=†''[[Neohyaenodon|Hyaenodon horridus]]'' |barbegin1=olive |2=†''[[Neohyaenodon|Hyaenodon megaloides]]'' |bar2=olive }} |2={{clade |thickness=2 |color=olive |1={{clade |thickness=2 |color=olive |1=†''[[Neohyaenodon|Hyaenodon montanus]]'' |bar1=olive |2=†''[[Neohyaenodon|Hyaenodon vetus]]'' |bar2=olive }} |2=†''[[Neohyaenodon|Hyaenodon macrocephalus]]'' |bar2=olive |3=†''[[Neohyaenodon|Hyaenodon milvinus]]'' |bar3=olive |4={{clade |thickness=2 |color=olive |color4=black |color5=black |grouplabel2x=(†''[[Neohyaenodon]]'') |1=†''[[Neohyaenodon|Hyaenodon gigas]]'' |bar1=olive |2=†''[[Neohyaenodon|Hyaenodon incertus]]'' |bar2=olive |3=†''[[Neohyaenodon|Hyaenodon mongoliensis]]'' |barend3=olive |4=†''Hyaenodon heberti'' |5=†''Hyaenodon weilini'' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар натпородице [[Hyaenodontoidea]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-9.5 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-9.5 color:yellow text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-9.5 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-9.5 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-9.5 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-9.5 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-34.0 text:[[Proviverridae]] bar:NAM2 color:orange from:-55.8 till:-16.9 text:Hyaenodontidae </timeline> === Унутар породице Hyaenodontidae === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-9.5 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 bar:NAM26 bar:NAM27 bar:NAM28 bar:NAM29 bar:NAM30 bar:NAM31 bar:NAM32 bar:NAM33 bar:NAM34 bar:NAM35 bar:NAM36 bar:NAM37 bar:NAM38 bar:NAM39 bar:NAM40 bar:NAM41 bar:NAM42 bar:NAM43 bar:NAM44 bar:NAM45 bar:NAM46 bar:NAM47 bar:NAM48 bar:NAM49 bar:NAM50 bar:NAM51 bar:NAM52 bar:NAM53 bar:NAM54 bar:NAM55 bar:NAM56 bar:NAM57 bar:NAM58 bar:NAM59 bar:NAM60 bar:NAM61 bar:NAM62 bar:NAM63 bar:NAM64 bar:NAM65 bar:NAM66 bar:NAM67 bar:NAM68 bar:NAM69 bar:NAM70 bar:NAM71 bar:NAM72 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-9.5 color:yellow text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-9.5 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-9.5 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-9.5 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-9.5 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-40.0 till:-37.5 text:[[Consobrinus|Consobrinus quercy]] bar:NAM2 color:orange from:-55.8 till:-48.6 text:[[Propterodon|Propterodon sp. (ZIN no. 34494)]] *** bar:NAM3 color:yellow from:-46.0 till:-43.0 text:[[Propterodon|Propterodon morrisi]] *** bar:NAM4 color:green from:-46.2 till:-40.4 text:[[Propterodon|Propterodon witteri]] *** bar:NAM5 color:blue from:-46.0 till:-43.0 text:[[Propterodon|Propterodon tongi]] *** bar:NAM6 color:red from:-40.0 till:-37.0 text:[[Propterodon|Propterodon paganensis]] *** bar:NAM7 color:orange from:-42.0 till:-39.9 text:[[Epipterodon|Epipterodon hyaenoides]] bar:NAM8 color:yellow from:-41.2 till:-33.9 text:[[Immanopterodon|Immanopterodon implacidus]] bar:NAM9 color:green from:-37.2 till:-33.9 text:[[Immanopterodon|Immanopterodon acutidens]] bar:NAM10 color:blue from:-42.0 till:-39.9 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon yuanchuensis]] bar:NAM11 color:red from:-39.9 till:-23.0 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon pervagus]] bar:NAM12 color:orange from:-39.9 till:-28.4 text:[[Neohyaenodon|Hyaenodon incertus]] *** bar:NAM13 color:yellow from:-39.9 till:-28.4 text:[[Neohyaenodon|Hyaenodon mongoliensis]] *** bar:NAM14 color:green from:-37.5 till:-35.0 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon heberti]] bar:NAM15 color:blue from:-37.2 till:-28.4 text:[[Neohyaenodon|Hyaenodon gigas]] *** bar:NAM16 color:red from:-20.43 till:-16.9 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon weilini]] bar:NAM17 color:orange from:-39.7 till:-33.9 text:[[Neohyaenodon|Hyaenodon montanus]] *** bar:NAM18 color:yellow from:-39.7 till:-33.9 text:[[Neohyaenodon|Hyaenodon vetus]] *** bar:NAM19 color:green from:-37.0 till:-33.9 text:[[Neohyaenodon|Hyaenodon macrocephalus]] *** bar:NAM20 color:blue from:-33.9 till:-28.4 text:[[Neohyaenodon|Hyaenodon milvinus]] *** bar:NAM21 color:red from:-38.0 till:-31.8 text:[[Neohyaenodon|Hyaenodon horridus]] *** bar:NAM22 color:orange from:-37.0 till:-33.9 text:[[Neohyaenodon|Hyaenodon megaloides]] *** bar:NAM23 color:yellow from:-34.0 till:-32.0 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon sp. (Ergiliyn Dzo)]] bar:NAM24 color:green from:-32.5 till:-23.03 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon exiguus]] bar:NAM25 color:blue from:-32.5 till:-28.8 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon dubius]] bar:NAM26 color:red from:-32.5 till:-23.03 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon leptorhynchus]] bar:NAM27 color:orange from:-37.8 till:-35.0 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon minor]] bar:NAM28 color:yellow from:-37.8 till:-30.0 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon brachyrhynchus]] bar:NAM29 color:green from:-37.8 till:-33.9 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon requieni]] bar:NAM30 color:blue from:-37.5 till:-23.2 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon gervaisi]] bar:NAM31 color:red from:-39.7 till:-33.9 text:[[Protohyaenodon|Hyaenodon venturae]] *** bar:NAM32 color:orange from:-37.2 till:-28.4 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon chunkhtensis]] bar:NAM33 color:yellow from:-37.2 till:-28.4 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon eminus]] bar:NAM34 color:green from:-37.2 till:-33.9 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon pumilus]] bar:NAM35 color:blue from:-37.0 till:-33.9 text:[[Protohyaenodon|Hyaenodon microdon]] *** bar:NAM36 color:red from:-37.0 till:-34.0 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon rossignoli]] bar:NAM37 color:orange from:-30.9 till:-23.2 text:[[Hyaenodon|Hyaenodon filholi]] bar:NAM38 color:yellow from:-37.0 till:-33.9 text:[[Protohyaenodon|Hyaenodon raineyi]] *** bar:NAM39 color:green from:-39.7 till:-31.8 text:[[Protohyaenodon|Hyaenodon crucians]] *** bar:NAM40 color:blue from:-30.8 till:-26.3 text:[[Protohyaenodon|Hyaenodon brevirostrus]] *** bar:NAM41 color:red from:-37.0 till:-31.8 text:[[Protohyaenodon|Hyaenodon mustelinus]] *** bar:NAM42 color:orange from:-50.8 till:-47.8 text:[[Oxyaenoides|Oxyaenoides lindgreni]] bar:NAM43 color:yellow from:-50.8 till:-47.8 text:[[Oxyaenoides|Oxyaenoides aumelasiensis]] bar:NAM44 color:green from:-47.8 till:-46.3 text:[[Oxyaenoides|Oxyaenoides bicuspidens]] bar:NAM45 color:blue from:-44.9 till:-41.2 text:[[Oxyaenoides|Oxyaenoides schlosseri]] bar:NAM46 color:red from:-48.6 till:-37.2 text:[[Neosinopa|Neosinopa gobiensis]] bar:NAM47 color:orange from:-50.8 till:-47.8 text:[[Matthodon|Matthodon menui]] bar:NAM48 color:yellow from:-50.8 till:-47.8 text:[[Matthodon|Matthodon peignei]] bar:NAM49 color:green from:-47.8 till:-46.3 text:[[Matthodon|Matthodon tritens]] bar:NAM50 color:blue from:-44.9 till:-43.5 text:[[Alienetherium|Alienetherium buxwilleri]] bar:NAM51 color:red from:-47.8 till:-46.3 text:[[Eurotherium|Eurotherium matthesi]] *** bar:NAM52 color:orange from:-50.8 till:-47.8 text:[[Eurotherium|Eurotherium mapplethorpei]] *** bar:NAM53 color:yellow from:-44.9 till:-41.2 text:[[Eurotherium|Eurotherium theriodis]] *** bar:NAM54 color:green from:-46.3 till:-41.2 text:[[Prodissopsalis|Prodissopsalis eocaenicus]] bar:NAM55 color:blue from:-44.9 till:-43.5 text:[[Cartierodon|Cartierodon egerkingensis]] bar:NAM56 color:red from:-37.0 till:-35.0 text:[[Paenoxyaenoides|Paenoxyaenoides liguritor]] bar:NAM57 color:orange from:-55.2 till:-50.8 text:[[Preregidens|Preregidens langebadrae]] bar:NAM58 color:yellow from:-50.8 till:-47.8 text:[[Leonhardtina|Leonhardtina godinoti]] bar:NAM59 color:green from:-50.8 till:-47.8 text:[[Leonhardtina|Leonhardtina meridianum]] bar:NAM60 color:blue from:-46.3 till:-43.5 text:[[Leonhardtina|Leonhardtina gracilis]] bar:NAM61 color:red from:-44.9 till:-43.5 text:[[Praecodens|Praecodens acutus]] bar:NAM62 color:orange from:-55.2 till:-50.8 text:[[Boritia|Boritia duffaudi]] bar:NAM63 color:yellow from:-50.8 till:-47.8 text:[[Protoproviverra|Protoproviverra palaeonictides]] bar:NAM64 color:green from:-50.8 till:-47.8 text:[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon smithae]] *** bar:NAM65 color:blue from:-46.3 till:-41.2 text:[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon trux]] *** bar:NAM66 color:red from:-43.5 till:-41.2 text:[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon rutimeyeri]] *** bar:NAM67 color:orange from:-40.0 till:-37.5 text:[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon cayluxi]] *** bar:NAM68 color:yellow from:-40.0 till:-37.8 text:[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon lautricensis]] *** bar:NAM69 color:green from:-40.0 till:-37.8 text:[[Paracynohyaenodon|Paracynohyaenodon magnus]] bar:NAM70 color:blue from:-40.0 till:-37.5 text:[[Paracynohyaenodon|Paracynohyaenodon schlosseri]] bar:NAM71 color:red from:-40.0 till:-37.8 text:[[Quercytherium|Quercytherium tenebrosum]] bar:NAM72 color:orange from:-37.8 till:-35.0 text:[[Quercytherium|Quercytherium simplicidens]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodontoidea]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite journal |last=Cope |first=Edward D. |title=Systematic Catalogue of Vertebrata of the Eocene of New Mexico: Collected in 1874. Report to the Engineer Department |pages=5–37 |year=1875 |publisher=United States Army, US Government Printing Office |location=Washington D.C. |url=https://www.biodiversitylibrary.org/item/185351#page/1/mode/1up}} * E. D. Cope (1889.) [https://www.jstor.org/stable/2451539?seq=1#metadata_info_tab_contents "Synopsis of the families of Vertebrata."] The American Naturalist 23:1-29 * W. H. Flower and R. Lydekker (1891.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/18507#page/7/mode/1up "An Introduction to the Study of Mammals, Living and Extinct"] 1-763 * O. P. Hay (1902.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/59973#page/9/mode/1up "Bibliography and Catalogue of the Fossil Vertebrata of North America."] Bulletin of the United States Geological Survey 179:1-868 * C. W. Andrews (1906.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/115776#page/9/mode/1up "A Descriptive Catalogue of the Tertiary Vertebrata of Fayum, Egypt"] 1-324 * L. M. Lambe (1908.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/131256#page/1/mode/1up "The Vertebrata of the Oligocene of the Cypress Hills, Saskatchewan."] Contributions to Canadian Palaeontology 3(4):1-65 * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * Robert L. Carroll (1988.) [https://doc.rero.ch/record/200124/files/PAL_E3902.pdf "Vertebrate Paleontology and Evolution."] W. H. Freeman and Company, New York, {{page|year=1988|isbn=978-0-7167-1822-2|pages=1-698}} * G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}} * V. J. Sach and E. P. J. Heizmann (2001.) [https://www.researchgate.net/publication/40663343_Stratigraphie_und_Saugetierfaunen_der_Brackwassermolasse_in_der_Umgebung_von_Ulm_Sudwestdeutschland "Stratigraphy and mammal faunas of the Brackwassermolasse in the surroundings of Ulm (Southwest Germany)."] Stuttgarter Beiträge zur Naturkunde Serie B (Geologie und Paläontologie) 310:1-95 * B. Lange-Badré and M. Böhme (2005.) [http://www.wahre-staerke.com/~madelaine/Apterodon.pdf "''Apterodon intermedius'', sp. nov., a new European Creodont Mammal from MP22 of Espenhain (Germany)."] Annales de Paléontologie 91:311-328 * X. Wang, Z. Qiu and B. Wang (2005.) [https://www.uv.es/pe/2005_1/wang6/wang6.pdf "Hyaenodonts and carnivorans from the early Oligocene to early Miocene of the Xianshuihe Formation, Lanzhou Basin, Gansu Province, China."] Palaeontologia Electronica 8(1):1-14 * E. Gheerbrant, M. Iarochene, M. Amaghzaz and B. Bouya (2006.) [https://www.cambridge.org/core/journals/geological-magazine/article/abs/early-african-hyaenodontid-mammals-and-their-bearing-on-the-origin-of-the-creodonta/BD8E665118CE4A731B589F75937C4652 "Early African hyaenodontid mammals and their bearing on the origin of the Creodonta."] Geological Magazine 143(4):475-489 * J. Morales, M. Pickford and D. Soria (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/232665162_New_carnivoran_material_Creodonta_Carnivora_and_Incertae_sedis_from_the_Early_Miocene_of_Napak_Uganda "New carnivoran material (Creodonta, Carnivora and ''Incertae sedis'') from the Early Miocene of Napak, Uganda."] Paleontological Research 11(1):71-84 * M. Morlo, E. R. Miller and A. N. El-Barkooky (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/233791185_Creodonta_and_Carnivora_from_Wadi_Moghra_Egypt "Creodonta and Carnivora from Wadi Moghra, Egypt."] Journal of Vertebrate Paleontology 27(1):145-159 * {{cite journal |last=Morales |first=Jorge |author2=Pickford, M. |last3=Salesa |first3=Manuel J. |title=Creodonta and Carnivora from the Early Miocene of the Northern Sperrgebiet, Namibia |url=https://www.researchgate.net/publication/235672779_Creodonta_and_Carnivora_from_the_Early_Miocene_of_the_Northern_Sperrgebiet_Namibia |year=2008 |journal=Memoir of the Geological Survey of Namibia |volume=20 |pages=291–310}} * S. Bajpai, V. V. Kapur and J. G. M. Thewissen (2009.) [https://www.researchgate.net/publication/259779607_Creodont_and_condylarth_from_the_Cambay_Shale_Early_Eocene_55-54_Ma_Vastan_Lignite_Mine_Gujarat_India "Creodont and condylarth from the Cambay Shale (Early Eocene, 55-54MA), Vastan Lignite Mine, Gujarat, Western India."] Journal of the Palaeontological Society of India 54(1):103-109 * K. D. Rose, A. E. Chew, R. H. Dunn, M. J. Kraus, H. C. Fricke and S. P. Zack (2012.) [https://deepblue.lib.umich.edu/handle/2027.42/89881 "Earliest Eocene mammalian fauna from the Paleocene-Eocene Thermal Maximum at Sand Creek Divide, southern Bighorn Basin, Wyoming."] University of Michigan Papers on Paleontology 36:1-122 * {{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}} * {{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}} * R. S. Rana, K. Kumar, S. P. Zack, F. Solé, K. D. Rose, P. Missiaen, L. Singh, A. Sahni and T. Smith (2015.) [https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/02724634.2015.965308?journalCode=ujvp20 "Craniodental and postcranial morphology of ''Indohyaenodon raoi'' from the early Eocene of India, and its implications for ecology, phylogeny, and biogeography of hyaenodontid mammals."] Journal of Vertebrate Paleontology 35(5):e965308:1-22 * {{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}} {{refend}} {{Commonscat|Hyaenodontidae}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q133583}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] ex4gdiqzg0xgfyyzlgvzhanfyh3v4om 0 4234320 25115276 25113811 2022-07-20T11:07:33Z MareBG 12583 added [[Category:Роми у Србији]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Бајрам | презиме = Халити | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 21. | месец_рођења = мај | година_рођења = 1955. | место_рођења = [[Гњилане]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | дан_смрти = 18. | месец_смрти = јул | година_смрти = 2022. | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | супружник = |деца = }} '''Бајрам Халити''' ([[Гњилане]], [[21. мај]] [[1955]] — [[Београд]], [[18. јул]] [[2022]]<ref>{{cite web |title= Preminuo profesor Bajram Haliti, romski vizionar i uzor mladih Roma|url=https://nova.rs/vesti/drustvo/preminuo-profesor-bajram-haliti-romski-vizionar-i-uzor-mladih-roma/ |website=NOVA S |publisher=NOVA S |access-date=18. 7. 2022}}</ref>) био је ромски политичар, новинар, публициста и писац. Халити је објавио велики број студија, чланака, коментара, и документарних емисија. Објављивао је песме и текстове у многим часописима, а заступљен је у антологији ромске [[Поезија|поезије]]. Објавио је и две драме. Говори неколико језика. Од 2008. године је генерални секретар [[Међународна Унија Рома|Интернационалне Уније Рома]]. Јeдaн је oд нajцeњeниjих пoзнaвaлaцa пoлoжaja Рoмa у свeту.<ref name="Тим">{{cite web |title=Српскo-Рoмски Рeчник |url=http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BAo-%D1%80o%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%80e%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA/ |website=Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва |access-date=6. 4. 2021}}</ref> Живeo je и радиo у [[Земун]]у.<ref name="World Roma Organization">{{cite web |title=Generalni sekretar Svetske organizacije Roma Rromanipen |url=http://www.worldromaorganization.org/index.php/sr/generalni-sekretar |website=World Roma Organization |access-date=6. 4. 2021}}</ref> Бавиo се [[адвокат]]уром.<ref name="NIAR">{{cite news |title=BIOGRAFIJA - BAJRAM HALITI |url=http://www.niar.rs/2018/10/biografija/ |access-date=6. 4. 2021 |agency=NIAR - Novinsko informativna agencija Roma}}</ref> == Биографија == Бајрам Халити рођен је у Гњилану, на [[Косово|Косову]], 21. маја 1955. године. Основну и средњу школу завршио је у родном месту. Студије права започео је у [[Правни факултет у Приштини|Приштини]], али је морао да их прекине због политичке ситуације 90-их, да би их завршио на [[Правни факултет у Крагујевцу|Правном факултету у Крагујевцу]].<ref name="Sarajevske sveske">{{cite journal |title=BAJRAM HALITI |journal=Sarajevske sveske |url=http://sveske.ba/en/autori/b/bajram-haliti |access-date=6. 4. 2021}}</ref> Последипломске студије наставио је у Београду, на [[Факултет за пословне студије и право|Факултету за пословне студије и право]]. Бајрам Халити ожењен је и има три сина. Живи и ради у [[Земун]]у.<ref name="World Roma Organization" /> Бави се [[адвокат]]уром.<ref name="NIAR" /> == Књижевни рад == Књижевним радом Бајрам Халити се бави дуги низ година.<ref name="Sarajevske sveske" /> Објављивао је песме и текстове у многим часописима, а заступљен је у антологији ромске [[Поезија|поезије]] на [[Индијски језици|индијском]], [[Италијански језик|италијанском]], [[Пољски језик|пољском]], [[Бугарски језик|бугарском]] и [[Енглески језик|енглеском]] језику. Објавио је и две драме. Говори неколико језика.<ref name="NIAR" /> Његово дело увршћено је у ПЕН-антологију ромских писаца 1998. ''Путеви Рома'' ({{јез-ен|The Roads of Roma: A PEN Anthology of Gypsy Writers}}).<ref name="peoplepill">{{cite web |title=Bajram Haliti - Romani scholar |url=https://peoplepill.com/people/bajram-haliti |website=peoplepill.com |access-date=6. 4. 2021}}</ref> == Лингвистички рад == Године 2011. Бајрам Халити објавио је [[Први српско-ромски речник]] који сe смaтрa првим рoмским рeчникoм у свeту.<ref name="Тим" /> Речник обухвата око 50.000 речи и израза, а објавила га је новосадска кућа [[Прометеј (издавачка кућа)|Прометеј]]. Циљ речника је да пружи заједнички основ за развијање наставних планова и смерница за образовне програме, уџбенике и друге наставне материјале, као и испите у школском систему Србије. Књига је намењена свима онима који се баве и који ће се бавити [[Ромски језик|ромским језиком]].<ref name="Radio Free Europe">{{cite news |last1=Grabež |first1=Nebojša |title=Romi u Srbiji konačno dobili svoj rečnik |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/romi_u_srbiji_konacno_dobili_svoj_recnik/24341833.html |access-date=5. 4. 2021 |agency=Radio Free Europe |date=27. 9. 2011}}</ref> Након овог објавио је и друге речнике. == Библиографија == === Лепа књижевност === ==== Поезија ==== * ''Kamipe mamuj o ćaćipe — Дуг према истини'' ([[поезија]], двојезично српско-ромско издање; Гњилане, 1999) * ''Badalesi angrustin — Небески прстен'' (поезија, двојезично српско-ромско издање; Београд, 2000) * ''E Rroma anglal e mudarimasko duvari e Aušvicosko — Роми пред зидом смрти Аушвица'' (поезија, двојезично српско-ромско издање; Београд, 2003) * ''Поема о Мум Таџ Махал — Poema katar e Mum Tadž Mahal — Mumtaz Mahal Poem'' (поезија, тројезично српско-ромско-енглеско издање; Београд, 2004) * ''Dukhavni upral o hramo e merimasko e Kosmetese Rromendje (poema) — Тугованка над храмом смрти косметским ромима (поема) — A Lament Over the Temple of Death for the Romanys of Kosovo (an epic)'' (поезија, тројезично српско-ромско-енглеско издање; Београд, 2006) * ''Ćeriasi angrustin = Небески прстен'' (поезија, двојезично хрватско-ромско издање; Загреб, 2008) * ''Ајшварија забрањена љубав — Ajśvaria bimuklutno kamlipe — Aishwarya forbidden love'' (поезија, тројезично српско-ромско-енглеско издање; Београд, 2016) * ''Дијалози љубави — Kamlipnasqe dijalogura — Dialogues of Love'' - песнички дијалог између [[Мирабаи]] и Бајрама Халитија (поезија, тројезично српско-ромско-енглеско издање; Београд, 2016) * ''Три песника - Геноцид над Ромима, Јеврејима и Србима - Да се не заборави'' (Београд, 2016) * ''Песнички дијалог између Бајрама Халитија и Шакунтале — Gajakongo dijalogo maśkar o Bajram Halti thaj e Śakuntala — Poetical Dialogues Between Bajram Haliti and Shakuntala'' (поезија, тројезично српско-ромско-енглеско издање; Београд, 2018) ==== Драме ==== * ''Роми у паклу Јасеновца - крај једне черге (драма; Београд, 2012) * ''Недодирљиви не умиру - Роми деца божја'' (драма; Београд, 2014) === Остала дела === * ''Роми, народ зле коби'' ([[Приштина]], 1997) * ''So si o Islamo?'' (на ромском језику; Београд, 2004) * ''Contemplations on Roma Issue'' (енглески; Београд, 2005) * ''Размишљања о ромском питању'' (Београд, 2006) * ''Роми на Косову и Метохији'' (Београд, 2018) === Речници и приручници === * ''Ромски са изговором'' - приручник (Београд, 2008) * ''[[Први српско-ромски речник|Српско-ромски речник са граматиком и правописним саветником — Serbikano-rromano alavàri e gramatikaça thaj e vòrtaxramosaripnasqe sikavipnaça]]'' ([[Нови Сад]], 2011) * ''Rromani ćhib e vakeripnaça — Romski sa izgovorom'' - приручник (Загреб, 2012) * ''Slovensko-romski slovar — Slovenikano-rromano alavari'' - (Марибор, 2012) * ''Српско-ромско-енглески речник са граматиком — Serbikano-rromano-anglikano alavàri e gramatikaça — Serbian-Romany-English Dictionaty with Grammar'' (Београд, 2012) * ''Хинду са изговором'' - приручник (Београд, 2015) * ''Пенђапски са изговором'' - приручник (Београд, 2015) == Новинарски рад == У периоду када је живео на Косову био је запослен у [[РТВ Приштина]] као [[новинар]]. Једно време био је и покрајински секретар за информисање [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]].<ref name="Sarajevske sveske" /> Држао је предавања широм Европе и САД. У Гњилану је 1995. године покренуо информативно политички лист на српском и ромском језику ''Ahimsa'' (''Ненасиље''),<ref>{{cite web |title=Ненасиље = Ahimsa : информативно политички лист на српском и ромском језику |url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/125457159 |website=COBBIS |publisher=[[Народна библиотека Србије]] |access-date=6. 4. 2021}}</ref> посвећен ромским и српским темама.<ref name="peoplepill" /> == Политички ангажман == На 7. [[Светски конгрес Рома|Светском конгресу Рома]], одржаном у Загребу 23-25. октобра 2008. године, Бајрам Халити је изабран за генералног секретара Интернационалне Уније Рома. На Конгресу је присуствовало 300 делегата из 29 земаља, који су представљали 15.000.000 Рома у свету.<ref name="World Roma Organization" /> == Награде и признања == * Године 2009, на 16. међународној књижевној манифестацији “Амико Ром” ({{јез-ит|Amicо Rom}}), која се сваке године одржава у италијанском граду Ланциано, Бајрам Халити је био добитник Светске награде за књижевност председника Италије. * Године 2011, на 56. Међународном сајму књига у Београду [[Први српско-ромски речник|Српско-ромски речник]] добио је награду за издавачки подухват године. * Српско-ромски речник је добитник награде Терезе Фон Јакоб. * Светска организација дијаспора и мањина (''WDMO'') је Српско-ромски речник прогласила књигом 2011. године. * Поводом [[Светски дан Рома|Светског дана Рома]] 8. априла 2002. године Бајрам Халити је добио повељу „Слободан Берберски“ за књижевност и новинарство, која је по први пут те године додељена у СР Југославији. * Добитник је плакете „Мира и толеранције“ за допринос у борби за мир, толеранцију и разумевање међу људима и народима. * Добитник је плакете „за нарочите заслуге и допринос на унапређењу културног и просветног живота Рома, као и за успехе у развијању културе Рома у Републици Србији“.<ref name="World Roma Organization" /> == Референце == {{извори|2}} == Спољашње везе == * {{cite web |title=Antologija Romske Poezije- Kosovo |url=http://sveske.ba/en/content/antologija-romske-poezije-kosovo |website=Sarajevske sveske |access-date=6. 4. 2021}} {{DEFAULTSORT:Халити, Бајрам}} [[Категорија:Рођени 1955.]] [[Категорија:Умрли 2022.]] [[Категорија:Гњиланци]] [[Категорија:Људска права]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Роми у Србији]] r4ir6a393qtzzjvwh0ajtt3q09m5n5b 25115277 25115276 2022-07-20T11:07:53Z MareBG 12583 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Бајрам | презиме = Халити | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 21. | месец_рођења = мај | година_рођења = 1955. | место_рођења = [[Гњилане]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | дан_смрти = 18. | месец_смрти = јул | година_смрти = 2022. | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | супружник = |деца = }} '''Бајрам Халити''' ([[Гњилане]], [[21. мај]] [[1955]] — [[Београд]], [[18. јул]] [[2022]]<ref>{{cite web |title= Preminuo profesor Bajram Haliti, romski vizionar i uzor mladih Roma|url=https://nova.rs/vesti/drustvo/preminuo-profesor-bajram-haliti-romski-vizionar-i-uzor-mladih-roma/ |website=NOVA S |publisher=NOVA S |access-date=18. 7. 2022}}</ref>) био је српски политичар, новинар, публициста и писац ромског порекла. Халити је објавио велики број студија, чланака, коментара, и документарних емисија. Објављивао је песме и текстове у многим часописима, а заступљен је у антологији ромске [[Поезија|поезије]]. Објавио је и две драме. Говори неколико језика. Од 2008. године је генерални секретар [[Међународна Унија Рома|Интернационалне Уније Рома]]. Јeдaн је oд нajцeњeниjих пoзнaвaлaцa пoлoжaja Рoмa у свeту.<ref name="Тим">{{cite web |title=Српскo-Рoмски Рeчник |url=http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BAo-%D1%80o%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%80e%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA/ |website=Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва |access-date=6. 4. 2021}}</ref> Живeo je и радиo у [[Земун]]у.<ref name="World Roma Organization">{{cite web |title=Generalni sekretar Svetske organizacije Roma Rromanipen |url=http://www.worldromaorganization.org/index.php/sr/generalni-sekretar |website=World Roma Organization |access-date=6. 4. 2021}}</ref> Бавиo се [[адвокат]]уром.<ref name="NIAR">{{cite news |title=BIOGRAFIJA - BAJRAM HALITI |url=http://www.niar.rs/2018/10/biografija/ |access-date=6. 4. 2021 |agency=NIAR - Novinsko informativna agencija Roma}}</ref> == Биографија == Бајрам Халити рођен је у Гњилану, на [[Косово|Косову]], 21. маја 1955. године. Основну и средњу школу завршио је у родном месту. Студије права започео је у [[Правни факултет у Приштини|Приштини]], али је морао да их прекине због политичке ситуације 90-их, да би их завршио на [[Правни факултет у Крагујевцу|Правном факултету у Крагујевцу]].<ref name="Sarajevske sveske">{{cite journal |title=BAJRAM HALITI |journal=Sarajevske sveske |url=http://sveske.ba/en/autori/b/bajram-haliti |access-date=6. 4. 2021}}</ref> Последипломске студије наставио је у Београду, на [[Факултет за пословне студије и право|Факултету за пословне студије и право]]. Бајрам Халити ожењен је и има три сина. Живи и ради у [[Земун]]у.<ref name="World Roma Organization" /> Бави се [[адвокат]]уром.<ref name="NIAR" /> == Књижевни рад == Књижевним радом Бајрам Халити се бави дуги низ година.<ref name="Sarajevske sveske" /> Објављивао је песме и текстове у многим часописима, а заступљен је у антологији ромске [[Поезија|поезије]] на [[Индијски језици|индијском]], [[Италијански језик|италијанском]], [[Пољски језик|пољском]], [[Бугарски језик|бугарском]] и [[Енглески језик|енглеском]] језику. Објавио је и две драме. Говори неколико језика.<ref name="NIAR" /> Његово дело увршћено је у ПЕН-антологију ромских писаца 1998. ''Путеви Рома'' ({{јез-ен|The Roads of Roma: A PEN Anthology of Gypsy Writers}}).<ref name="peoplepill">{{cite web |title=Bajram Haliti - Romani scholar |url=https://peoplepill.com/people/bajram-haliti |website=peoplepill.com |access-date=6. 4. 2021}}</ref> == Лингвистички рад == Године 2011. Бајрам Халити објавио је [[Први српско-ромски речник]] који сe смaтрa првим рoмским рeчникoм у свeту.<ref name="Тим" /> Речник обухвата око 50.000 речи и израза, а објавила га је новосадска кућа [[Прометеј (издавачка кућа)|Прометеј]]. Циљ речника је да пружи заједнички основ за развијање наставних планова и смерница за образовне програме, уџбенике и друге наставне материјале, као и испите у школском систему Србије. Књига је намењена свима онима који се баве и који ће се бавити [[Ромски језик|ромским језиком]].<ref name="Radio Free Europe">{{cite news |last1=Grabež |first1=Nebojša |title=Romi u Srbiji konačno dobili svoj rečnik |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/romi_u_srbiji_konacno_dobili_svoj_recnik/24341833.html |access-date=5. 4. 2021 |agency=Radio Free Europe |date=27. 9. 2011}}</ref> Након овог објавио је и друге речнике. == Библиографија == === Лепа књижевност === ==== Поезија ==== * ''Kamipe mamuj o ćaćipe — Дуг према истини'' ([[поезија]], двојезично српско-ромско издање; Гњилане, 1999) * ''Badalesi angrustin — Небески прстен'' (поезија, двојезично српско-ромско издање; Београд, 2000) * ''E Rroma anglal e mudarimasko duvari e Aušvicosko — Роми пред зидом смрти Аушвица'' (поезија, двојезично српско-ромско издање; Београд, 2003) * ''Поема о Мум Таџ Махал — Poema katar e Mum Tadž Mahal — Mumtaz Mahal Poem'' (поезија, тројезично српско-ромско-енглеско издање; Београд, 2004) * ''Dukhavni upral o hramo e merimasko e Kosmetese Rromendje (poema) — Тугованка над храмом смрти косметским ромима (поема) — A Lament Over the Temple of Death for the Romanys of Kosovo (an epic)'' (поезија, тројезично српско-ромско-енглеско издање; Београд, 2006) * ''Ćeriasi angrustin = Небески прстен'' (поезија, двојезично хрватско-ромско издање; Загреб, 2008) * ''Ајшварија забрањена љубав — Ajśvaria bimuklutno kamlipe — Aishwarya forbidden love'' (поезија, тројезично српско-ромско-енглеско издање; Београд, 2016) * ''Дијалози љубави — Kamlipnasqe dijalogura — Dialogues of Love'' - песнички дијалог између [[Мирабаи]] и Бајрама Халитија (поезија, тројезично српско-ромско-енглеско издање; Београд, 2016) * ''Три песника - Геноцид над Ромима, Јеврејима и Србима - Да се не заборави'' (Београд, 2016) * ''Песнички дијалог између Бајрама Халитија и Шакунтале — Gajakongo dijalogo maśkar o Bajram Halti thaj e Śakuntala — Poetical Dialogues Between Bajram Haliti and Shakuntala'' (поезија, тројезично српско-ромско-енглеско издање; Београд, 2018) ==== Драме ==== * ''Роми у паклу Јасеновца - крај једне черге (драма; Београд, 2012) * ''Недодирљиви не умиру - Роми деца божја'' (драма; Београд, 2014) === Остала дела === * ''Роми, народ зле коби'' ([[Приштина]], 1997) * ''So si o Islamo?'' (на ромском језику; Београд, 2004) * ''Contemplations on Roma Issue'' (енглески; Београд, 2005) * ''Размишљања о ромском питању'' (Београд, 2006) * ''Роми на Косову и Метохији'' (Београд, 2018) === Речници и приручници === * ''Ромски са изговором'' - приручник (Београд, 2008) * ''[[Први српско-ромски речник|Српско-ромски речник са граматиком и правописним саветником — Serbikano-rromano alavàri e gramatikaça thaj e vòrtaxramosaripnasqe sikavipnaça]]'' ([[Нови Сад]], 2011) * ''Rromani ćhib e vakeripnaça — Romski sa izgovorom'' - приручник (Загреб, 2012) * ''Slovensko-romski slovar — Slovenikano-rromano alavari'' - (Марибор, 2012) * ''Српско-ромско-енглески речник са граматиком — Serbikano-rromano-anglikano alavàri e gramatikaça — Serbian-Romany-English Dictionaty with Grammar'' (Београд, 2012) * ''Хинду са изговором'' - приручник (Београд, 2015) * ''Пенђапски са изговором'' - приручник (Београд, 2015) == Новинарски рад == У периоду када је живео на Косову био је запослен у [[РТВ Приштина]] као [[новинар]]. Једно време био је и покрајински секретар за информисање [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]].<ref name="Sarajevske sveske" /> Држао је предавања широм Европе и САД. У Гњилану је 1995. године покренуо информативно политички лист на српском и ромском језику ''Ahimsa'' (''Ненасиље''),<ref>{{cite web |title=Ненасиље = Ahimsa : информативно политички лист на српском и ромском језику |url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/125457159 |website=COBBIS |publisher=[[Народна библиотека Србије]] |access-date=6. 4. 2021}}</ref> посвећен ромским и српским темама.<ref name="peoplepill" /> == Политички ангажман == На 7. [[Светски конгрес Рома|Светском конгресу Рома]], одржаном у Загребу 23-25. октобра 2008. године, Бајрам Халити је изабран за генералног секретара Интернационалне Уније Рома. На Конгресу је присуствовало 300 делегата из 29 земаља, који су представљали 15.000.000 Рома у свету.<ref name="World Roma Organization" /> == Награде и признања == * Године 2009, на 16. међународној књижевној манифестацији “Амико Ром” ({{јез-ит|Amicо Rom}}), која се сваке године одржава у италијанском граду Ланциано, Бајрам Халити је био добитник Светске награде за књижевност председника Италије. * Године 2011, на 56. Међународном сајму књига у Београду [[Први српско-ромски речник|Српско-ромски речник]] добио је награду за издавачки подухват године. * Српско-ромски речник је добитник награде Терезе Фон Јакоб. * Светска организација дијаспора и мањина (''WDMO'') је Српско-ромски речник прогласила књигом 2011. године. * Поводом [[Светски дан Рома|Светског дана Рома]] 8. априла 2002. године Бајрам Халити је добио повељу „Слободан Берберски“ за књижевност и новинарство, која је по први пут те године додељена у СР Југославији. * Добитник је плакете „Мира и толеранције“ за допринос у борби за мир, толеранцију и разумевање међу људима и народима. * Добитник је плакете „за нарочите заслуге и допринос на унапређењу културног и просветног живота Рома, као и за успехе у развијању културе Рома у Републици Србији“.<ref name="World Roma Organization" /> == Референце == {{извори|2}} == Спољашње везе == * {{cite web |title=Antologija Romske Poezije- Kosovo |url=http://sveske.ba/en/content/antologija-romske-poezije-kosovo |website=Sarajevske sveske |access-date=6. 4. 2021}} {{DEFAULTSORT:Халити, Бајрам}} [[Категорија:Рођени 1955.]] [[Категорија:Умрли 2022.]] [[Категорија:Гњиланци]] [[Категорија:Људска права]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Роми у Србији]] ji8olz63jahnseh44kh0a2dks7w2pi1 0 4239297 25114312 25112100 2022-07-19T16:35:37Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Књига | име = Моја последња главобоља | аутор = [[Лаура Барна]] | жанр = роман | држава = {{застава|Србија|2004}} | језик = [[српски језик|Српски]] | издавач оригинала = | датум оригинала = [[2008]]. | датум објављивања = | преводилац = | наслов оригинала = | издавач = | слика =Моја последња главобоља.jpg | текст слике =Корице књиге ''Моја последња главобоља“ | дизајнер = | artiste_couverture = | серијал = | тип медија = | страна = | исбн =978-86-17-15750-8 | исбн оригинала = | претходна књига = | наредна књига = | коментар = }} '''''Моја последња главобоља''''' је роман српске књижевнице [[Лаура Барна|Лауре Барне]] објављен [[2008]]. године у издању "Службеног гласника".<ref name="књига">{{cite book |last1=Барна |first1=Лаура |title=Моја последња главобоља |date=2008 |publisher=Службени гласник |location=Београд |isbn=978-86-17-15750-8}}</ref> То је биографски роман у коме се у Барниној визији [[Исидора Секулић]] опсесивно враћа трну којим ју је повредио [[Јован Скерлић]] на почетку њеног списатељског пута. Роман уводи читаоца у интимне одаје душе и ума велике српске књижевнице Исидоре Секулић.<ref name="Службени гласник">{{cite web |title=Моја последња главобоља |url=http://www.knjizara.zavod.co.rs/moja-poslednja-glavobolja-kb-32361 |website=Службени гласник |access-date=29. 4. 2021}}</ref><ref name="Микро књига">{{cite web |title=Моја последња главобоља |url=https://www.mikroknjiga.rs/store/prikaz.php?ref=978-86-17-15750-8 |website=Микро књига |access-date=29. 4. 2021}}</ref> == Историјске чињенице == [[Датотека:ИсидораСекулић.jpg|мини|200п|лево|Исидора Секулић]] [[Јован Скерлић]] је [[1913]]. године написао критички приказ ''Сапутника'' [[Исидора Секулић|Исидоре Секулић]] и ''Исповести'' [[Милица Јанковић|Милице Јанковић]] и објавио га под насловом „Две женске књиге“. Скерлић је у ''Сапутницима'' видео књигу „личнога надахнућа и врло интимног тона“, написану у години када се, „откако нас има на свету, највише пролило српске крви“, те замера Исидори што у тој години излази њена књига у којој има „седамнаест страна фраза о једној главобољи“. Исидорина главобоља и прекор критичара књизи оставили су видног трага у животу и размишљању Исидоре Секулић. Тој опсесивној теми посвећен је роман ''Моја последња главобоља''.<ref name="Службени гласник" /><ref name="Микро књига" /> == Радња == {{упозорење}} Лаура Барна снагом уживљавања улази у лик Исидоре Секулић „бележећи“ њену предсмртну исповест. Тај интимни, интелектуални, морални па и поетички тестамент И. Секулић писан је са мером, драматично и уверљиво. То је и сократски говор у којем су сабеседници Барна, загонетни песник, а иницијални повод Исидорине исповести је поменути Скерлићев текст. Али у основи је то заветни солилоквијум једне изузетне личности у предсмртном часу којој, пишући у њено име, Лаура Барна двојнички позајмљује своју реч и свој списатељски дар.<ref name="Књижара">{{cite web |title=Једна женска књига |url=https://www.knjizara.com/Moja-poslednja-glavobolja-Laura-Barna-122297 |website=Књижара |access-date=29. 4. 2021}}</ref> Искрсавају успомене, менталне слике, ликови знаних и незнаних Исидориних познаника, пријатеља или супарника, речи оживљавају осећања и мисли. Приказ Исидориних сапутника, твори две равни око исте осе: мозаик значајних личности културног живота Београда у првој половини прошлога века, с ухваћеним струјањем идеја и ставова, поетика и идеологија, моралних убеђења и неморалних посрнућа, а с друге стране то је калеидоскоп личних осећања, дилема, нерашчишћених рачуна и неисказаних речи.<ref name="Службени гласник" /> <ref name="Књижара" /> == Награде == ''Моја последња главобоља'' је ушао у ужи избор [[НИН-ова награда|НИН-ове]] награде.<ref>{{cite web |title=Нинова награда за Пиштала |url=https://www.danas.rs/kultura/ninova-nagrada-za-pistala/ |website=Данас |access-date=29. 4. 2021}}</ref> == Референце == {{рефлист}} == Спољашње везе == * [https://www.knjizara.com/Moja-poslednja-glavobolja-Laura-Barna-122297 Bez leka za bol - Moja poslednja glavobolja, Laura Barna] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/62998/Rekvijem-za-Isidoru Реквијем за Исидору] * [https://www.academia.edu/22526254/Moja_poslednja_glavobolja_Laure_Barne_izmedju_autobiografije_i_fikcije Moja poslednja glavobolja Laure Barne izmedju autobiografije i fikcije] {{портал бар|Књижевност}} [[Категорија:Романи 2008.]] [[Категорија:Српска књижевност]] [[Категорија:Женска књижевност]] [[Категорија:Образовни романи]] dj9bie2426jud3sry5qjc1nhd1fgr7a 0 4240211 25114914 24928684 2022-07-19T21:50:37Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |name = {{font color|black|#ACE1AF|{{Uline|c=green|&nbsp;Hyainailouroidea&nbsp;}}}}<br>^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] натпородица)</small>} |fossil_range = {{fossil_range|49.3|8.8|earliest=61.3943}} средњи [[еоцен]] до касни [[миоцен]] |image = Simbakubwa-kutokaafrika 2.jpg |image_caption = реконструкција изгледа врсте<br>''[[Simbakubwa|Simbakubwa kutokaafrika]]'' |image2 = Masrasector cranium Borths et al 2017.tif |image2_caption = лобања врсте ''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |display_parents = 2 |taxon = Hyainailouroidea |authority = Borths, 2016<ref name="Brychotherium">{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref> |subdivision_ranks = [[Породица (биологија)|Породице]] |subdivision = * Породица: {{Uline|c=green|&nbsp;†[[Hyainailouridae]]&nbsp;}}<br>^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] натпородица)</small>} * Породица: †[[Prionogalidae]] * Породица: †[[Teratodontidae]] |synonyms = }} '''Hyainailouroidea''' (Хијаинаилоуроидеа — „хијенске мачке”) је [[Изумирање|изумрла]] [[Parafiletičnost|парафилетска]] натпородица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], која је у периоду од средњег [[еоцен]]а до касног [[миоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Африка|Африке]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite journal |last1=de Vries |first1=D. |last2=Heritage |first2=S. |last3=Borths |first3=M. R. |last4=Sallam |first4=H. M. |last5=Seiffert |first5=E. R. |title=Widespread loss of mammalian lineage and dietary diversity in the early Oligocene of Afro-Arabia |year=2021 |journal=Communications Biology |volume=4 |issue=1 |pages=Article number 1172 |doi=10.1038/s42003-021-02707-9 |doi-access=free}}</ref> Ову парафилетску натпородицу сисара су чиниле породице [[Prionogalidae]] и [[Teratodontidae]], и парафилетска породица [[Hyainailouridae]]. Стручни назив за чланове ове парафилетске натпородице сисара је '''хијаинаилоуроиди'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Натпородица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Hyainailouroidea | * изумрлог рода сисара ''[[Hyainailouros]]'' * и таксономског наставка ''-oidea'' |хијенске мачке |} == Систематика == === Класификација === Класификација парафилетске натпородице Hyainailouroidea: {|class="wikitable" |- style="vertical-align:top;background-color:#D0F0C0" | {{Tree list}} * Натпородица: {{Uline|c=green|&nbsp;'''[[Изумирање|†]][[Hyainailouroidea]]'''&nbsp;}}^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] натпородица)</small>} {{small|(Borths, 2016)}} ** Породица: {{Uline|c=green|&nbsp;†[[Hyainailouridae]]&nbsp;}}^{<small>(парафилетска породица)</small>} {{small|(Pilgrim, 1932)}} ** Породица: †[[Prionogalidae]] {{small|(Morales, 2008)}} ** Породица: †[[Teratodontidae]] {{small|(Savage, 1965)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе натпородице Hyainailouroidea.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''Hyainailouroidea''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар реда [[Hyaenodonta]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:Hyainailouroidea <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> === Унутар парафилетске натпородице Hyainailouroidea === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:l-red value:rgb(1,0.3,0.4) id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-8.8 text:[[Teratodontidae]] bar:NAM2 color:orange from:-11.3 till:-42.0 text:[[Hyainailouridae]] <----(paraphyletic) bar:NAM3 color:yellow from:-30.9 till:-19.0 text:[[Prionogalidae]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Hyainailouroidea}} * [https://www.youtube.com/watch?v=HnDrKAtwGHs Benjamin Burger - "Lecture 80a - Hyainailouroidea Creodonts: a post-Eocene group"] {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] [[Категорија:Полифилетски и парафилетски таксони сисара| ]] q5v6fcvjx5ea7cct68p0odmr7zg3pgr 0 4241693 25114929 24927230 2022-07-19T22:09:21Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{друго значење4|'''род мољаца'''|'''[[Ischnognatha]]'''}} {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|39.7|37.0}} касни [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 3 |taxon = Ischnognathus |authority = Stovall, 1948 |type_species = †''Ischnognathus savagei'' |type_species_authority = Stovall, 1948 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Ischnognathus savagei'' |synonyms = }} '''''Ischnognathus''''' (Исхногнатус — „танка вилица”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду касног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref>L. Van Valen (1966.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/1126 "Deltatheridia, a new order of Mammals."] Bulletin of the American Museum of Natural History 132(1):1-126</ref><ref>L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref><ref>E. P. Gustafson (1986.) [https://www.researchgate.net/publication/278410371_Carnivorous_mammals_of_the_Late_Eocene_and_Early_Oligocene_of_Trans-Pecos_Texas "Carnivorous mammals of the Late Eocene and Early Oligocene of Trans-Pecos Texas."] Texas Memorial Museum Bulletin 33:1-66</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="Gunnell1998">G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Ischnognathus'' | * старогрчке ријечи ''исхнос'' ({{јез-стгрч|ἰσχνός}}), која значи ''танко'' или ''слабо'' * и старогрчке ријечи ''гнатос'' ({{јез-стгрч|γνάθος}}), која значи ''[[вилица]]'' |танка вилица |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''I. savagei'' | * рода ''Ischnognathus'' * и презимена америчког палеонтолога др Доналда Савеџа |савеџов Ишногнатус |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Ischnognathus'' {{small|(Stovall, 1948)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''I. savagei'' {{small|(Stovall, 1948)}}<ref>J. W. Stovall (1948.) [https://www.ajsonline.org/content/246/2/78 "Chadron vertebrate fossils from below the Rim Rock of Presidio County, Texas."] American Journal of Science 246(2):75-95</ref> |{{Застава|САД}} ([[Тексас]]) |39,7 до 37,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Ischnognathus''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Ischnognathus'''''&nbsp; |sublabel1=&nbsp;'''?'''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |state1=dotted |color=green |1=†''Ischnognathus savagei'' |barbegin1=magenta |2=†''[[Hemipsalodon]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] 529k52hzi8q7328q6qp7wndpvmgzx9t 14 4243510 25114000 23851016 2022-07-19T12:46:52Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Култура у Паризу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {|class="wikitable" style="width:100%;text-align:center" |- !Претходна година !Следећа година |- |[[:Категорија:Песма Евровизије {{#expr:{{{год|1978}}}-1}}.]] |[[:Категорија:Песма Евровизије {{#expr:1+{{{год|1978}}}}}.]] |} [[Категорија:Песма Евровизије|1978]] [[Категорија:Култура у Паризу]] hdplgn0ktizlex59jkqdpzhwo7ytif5 25114002 25114000 2022-07-19T12:47:54Z MareBG 12583 removed [[Category:Култура у Паризу]]; added [[Category:Музика у Паризу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {|class="wikitable" style="width:100%;text-align:center" |- !Претходна година !Следећа година |- |[[:Категорија:Песма Евровизије {{#expr:{{{год|1978}}}-1}}.]] |[[:Категорија:Песма Евровизије {{#expr:1+{{{год|1978}}}}}.]] |} [[Категорија:Песма Евровизије|1978]] [[Категорија:Музика у Паризу]] 4a308m5l1plvxr3x0zwv1tlrgi9ai4p 0 4244368 25115234 24500211 2022-07-20T10:18:33Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Привреда | држава = Украјина | слика = | величина = | наслов = [[Кијев]], финансијска престоница Украјине | валута = [[Украјинска гривна|гривна]] | година = календарска година | организације = [[ГУАМ]], [[СТО]], [[БСЕЦ]], [[ЕУ]], | рејтинг = 56 (2019) | гдп = $142 милијарде (2020)<ref name="imfUA">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2020/October/weo-report?c=512,914,612,614,311,213,911,314,193,122,912,313,419,513,316,913,124,339,638,514,218,963,616,223,516,918,748,618,624,522,622,156,626,628,228,924,233,632,636,634,238,662,960,423,935,128,611,321,243,248,469,253,642,643,939,734,644,819,172,132,646,648,915,134,652,174,328,258,656,654,336,263,268,532,944,176,534,536,429,433,178,436,136,343,158,439,916,664,826,542,967,443,917,544,941,446,666,668,672,946,137,546,674,676,548,556,678,181,867,682,684,273,868,921,948,943,686,688,518,728,836,558,138,196,278,692,694,962,142,449,564,565,283,853,288,293,566,964,182,359,453,968,922,714,862,135,716,456,722,942,718,724,576,936,961,813,726,199,733,184,524,361,362,364,732,366,144,146,463,528,923,738,578,537,742,866,369,744,186,925,869,746,926,466,112,111,298,927,846,299,582,487,474,754,698,&s=NGDPD,&sy=2018&ey=2025&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2020 |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |access-date=13 October 2020}}</ref> | гдпраст = 3.3%&nbsp;(2018), 3.2%&nbsp;(2019)<br />−4.4%&nbsp;(2020), 4.2%&nbsp;(2021)<ref name="#1">[http://www.xinhuanet.com/english/2021-01/22/c_139689983.htm]</ref> | по становнику = 41,732,779 (1. јануар 2020)<ref>{{cite web |url=https://ec.europa.eu/eurostat/tgm/table.do?tab=table&init=1&language=en&pcode=tps00001&plugin=1 |title=Population on 1 January |publisher=[[Eurostat]] |website=ec.europa.eu/eurostat |access-date=13 July 2020}}</ref> | сектори = пољопривреда: 5,8%<br />индустрија: 26,5%<br />услуге: 61.2%<br />(2014)<ref name="#1"/> | инфлација = | сиромаштво = | џини = | радна снага = | занимања = | незапосленост = | индустрија = | извоз = $49.2 милијарде (2020)<ref name="ukrstat.gov.ua">{{Cite web|url=http://www.ukrstat.gov.ua/express/expr2021/02/15.pdf|title=State Committee of Commerce and Industry. Foreign economic activity}}</ref> | извозна добра = црни и обојени метали, гориво и нафтни производи, хемикалије, машине и транспортна опрема, прехрамбени производи | извозни партнери = {{застава|Кина}} (14.5%)<br />{{застава|Пољска}} (6.7%) <br />{{застава|Русија}} (-5.5%) <br />{{застава|Турска}} (-5.0%) <br />{{застава|Немачка}} (-4.2%) <br />{{застава|Индија}} (-4.0%) <br />{{застава|Италија}} (-3.9%) (2020) | увоз = $54.1 милијарди (2020) | увозна добра = енергија (углавном природни гас),<ref name="UkNGOSW15713">{{cite web|first=Arkadiusz|last=Sarna|url=http://www.osw.waw.pl/en/publikacje/osw-commentary/2013-07-15/kyiv-s-gas-strategy-closer-cooperation-gazprom-or-a-genuine-div|title=Kyiv's gas strategy: closer cooperation with Gazprom or a genuine diversification|publisher=[[Centre for Eastern Studies]]|date=15 July 2013|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20131023132057/http://www.osw.waw.pl/en/publikacje/osw-commentary/2013-07-15/kyiv-s-gas-strategy-closer-cooperation-gazprom-or-a-genuine-div|archive-date=23 October 2013}}</ref> машине и опрема, хемикалије | увозни партнери = {{застава|Кина}} (-15.4%)<br />{{застава|Немачка}} (-9.9%) <br />{{застава|Русија}} (-8.4%) <br />{{застава|Пољска}} (7.6%) <br />{{застава|САД}} (-5.5%) <br />{{застава|Белорусија}} (-5.3%) (2020) | сди = $67.22 милијарде (31. децембар 2017) | бруто спољни дуг =$47.9 милијарди (април 2018)<ref name="bank.gov.ua">[https://www.bank.gov.ua/control/en/publish/category?cat_id=44466] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180618175850/https://www.bank.gov.ua/control/en/publish/category?cat_id=44466 |date=18 June 2018 }}, [[National Bank of Ukraine]] Retrieved 18 June 2018.</ref> | јавни дуг = 60.93% БДП (2018)<ref>{{cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2018/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=53&pr.y=9&sy=2016&ey=2017&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=926&s=GGXWDG_NGDP&grp=0&a= |title=Report for Selected Countries and Subjects |publisher=International Monetary Fund |date=2017 |website=IMF.org |access-date=21 December 2018}}</ref> | приходи = | расходи = €38 милијарди / $41 милијарди (2017) | кредитнирејтинг = | резерве = | Индекс људског развоја = }} '''Привреда Украјине''' је привреда слободног тржишта у настајању. Нагло је порасла 2000—2008. када је започета [[Светска економска криза]] широм свет. Економија се опоравила 2010. и наставила да се побољшава до 2013. Од 2014. до 2015. украјинска привреда претрпела је пад, при чему је БДП 2015. износио нешто изнад половине његове вредности 2013. Године 2016. привреда је поново почела да расте. До 2018. украјинска привреда је достигла готово 80%. Депресија током 1990-их укључивала је [[Хиперинфлација|хиперинфлацију]] и пад економске производње на мање од половине [[Бруто домаћи производ|БДП-]]<nowiki/>а претходне [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|украјинске Совјетске Социјалистичке Републике]]. Раст БДП-а први пут је забележен 2000. и настављен је осам година. Овај раст зауставила је глобална финансијска криза, али се привреда опоравила и постигла позитиван раст БДП-а у првом кварталу 2010.<ref name="UkrEcoQ12010">[http://www.unian.net/eng/news/news-377569.html Ukraine - Macroeconomic situation - April 2010], [[UNIAN]] (19 May 2010)</ref> До октобра 2013. упала је у још једну рецесију.<ref name="Reuters171013">[https://www.reuters.com/article/2013/10/17/us-emerging-ukraine-debt-idUSBRE99G06F20131017 Big debts and dwindling cash: Ukraine tests creditors' nerves] {{Wayback|url=https://www.reuters.com/article/2013/10/17/us-emerging-ukraine-debt-idUSBRE99G06F20131017 |date=20150924190004 }}, [[Reuters]] (17 October 2013)</ref> Претходног лета украјински извоз у [[Русија|Русију]] знатно је опао због јаке граничне и царинске контроле. [[Руска анексија Крима]] почетком 2014. и [[рат на истоку Украјине]] започет на пролеће 2014. тешко су оштетили привреду и две најиндустријске регије у земљи. Године 2013. Украјина је забележила нулти раст [[Бруто домаћи производ|БДП-а]].<ref name="AJstnste">[http://america.aljazeera.com/articles/2014/9/28/east-ukraine-reconstruction.html Amid staggering destruction, eastern Ukraine looks to rebuild], [[Al Jazeera]] (28 September 2014)</ref> Економија се смањила за 6,8% 2014.<ref name="Yahoo">{{Cite web|url=https://news.yahoo.com/ukraine-economy-contract-8-2014-world-bank-090334656.html|title=Ukraine economy expected to shrink 8%|date=2 Oct 2014|publisher=Yahoo}}<br /><br />[http://www.rferl.mobi/a/26911697.html Ukraine's Economy Contracted By 6.8 Percent In 2014], [[Radio Slobodna Evropa|RFE/RL]] (20 March 2015)</ref> и наставила се падом БДП-а од 12% 2015.<ref name="radiosvoboda.org">[http://www.radiosvoboda.org/content/news/27335309.html Ukraine conflict taking heavy toll on economy says IMF], [[Radio Svoboda]] (30 October 2015)</ref> Априла 2017. [[Светска банка]] је изјавила да је стопа економског раста 2016. износила 2,3%, чиме је рецесија окончана.<ref name="ukraine-economic-update-spring-2017">[http://www.worldbank.org/en/news/press-release/2017/04/04/ukraine-economic-update-spring-2017 Ukraine's Economy is Recovering Modestly Despite Significant Headwinds], [[World Bank]] (4 April 2017)</ref> Априла 2020. Светска банка је известила да је економски раст био солидан на 3,2 процента 2019. предвођен добром пољопривредном жетвом и секторима зависним од домаће потрошње. Она је 2019. порасла за 11,9%, док су домаћа трговина и пољопривреда порасле за 3,4 и 1,3%.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldbank.org/en/country/ukraine/overview|title=Overview|website=World Bank}}</ref> Од компоненти главних [[Европа|европских]] привреда имају богата пољопривредна земљишта,<ref>{{Cite press release|url=http://www.blackseagrain.net/data/news/ukraine-becomes-worlds-third-biggest-grain-exporter-in-2011-minister|title=Ukraine becomes world's third biggest grain exporter in 2011 – minister|publisher=Black Sea Grain|date=20 January 2012|access-date=3 September 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20140304083329/http://www.blackseagrain.net/data/news/ukraine-becomes-worlds-third-biggest-grain-exporter-in-2011-minister|archive-date=4 March 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.wto.org/english/res_e/publications_e/wtr13_e.htm|title=World Trade Report 2013|publisher=World Trade Organisation|access-date=26 January 2014}}</ref> развијену индустријску базу, обучену [[Економија рада|радну снагу]] и добар образовни систем.<ref name="UE The Underachiever">[http://carnegieendowment.org/2012/03/09/underachiever-ukraine-s-economy-since-1991# The Underachiever: Ukraine's Economy Since 1991], [[Carnegie Endowment for International Peace]] (9 March 2012)</ref> Економија је и даље у лошем стању.<ref name="TE Mar 5th 2014">[https://www.economist.com/blogs/freeexchange/2014/03/ukraine-and-russia Why is Ukraine's economy in such a mess?], [[The Economist]] (5 Mar 2014)</ref> Године 2018. према [[Међународни монетарни фонд|Међународном монетарном фонду]] била је земља са најнижим БДП-ом по глави становника у Европи.<ref>{{Cite web|url=https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/what-is-wrong-with-the-ukrainian-economy/|title=What is wrong with the Ukrainian economy?|date=2019-04-26|website=Atlantic Council|language=en-US|access-date=2020-08-23}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.intellinews.com/imf-ranks-ukraine-as-europe-s-poorest-country-150301/|title=IMF ranks Ukraine as Europe's poorest country|date=2018-10-16|website=www.intellinews.com|access-date=2020-08-23}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://tass.com/economy/1084815|title=Ukraine recognized as poorest country in Europe in 2019, study reveals|website=TASS|access-date=2020-08-23}}</ref> == Историја == === Пре 1917. === Географија је дуго утицала на привреду украјинских земаља. Богата плодна тла (попут [[Црница (педологија)|црнице]]) учинила су то подручје житницом: како за [[Античка Грчка|античку Грчку]]<ref> {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-LxPBQAAQBAJ|title=Democracy: A World History|last=Kaplan|first=Temma|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=9780199929962|series=New Oxford World History|location=New York|quote=Greece consisted of discrete enclaves on which agriculture was difficult and residents turned to the sea for their livelihood. [...] Athens could not have survived without grain from Ukraine, one reason that Athens feared Persian movements toward the Dardanelles, the Bosporus, and the Black Sea, and maybe the main reason Athens extended so many rights of participatory democracy to lower-class male citizens who served in its navy.|access-date=2018-11-09}} </ref> тако и за рану модерну Европу.<ref> {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=QY_LDQAAQBAJ|title=The Political Economy of Independent Ukraine: Slow Starts, False Starts, and a Last Chance?|last=Havrylyshyn|first=Oleh|date=2016|publisher=Springer|isbn=9781137576903|series=Studies in Economic Transition|location=London|page=18|chapter=Nature of the Economy before Independence|quote=From the mid-1500s one saw the second historical period of European orientation as 'increasing demand for grain on the European markets [led to] Ukraine earning its reputation as the breadbasket of Europe'.|access-date=2018-11-09}} </ref> Одржавање трговинских коридора од Варјага до Грка и приступ кроз [[Мореуз|мореузе]] до медитеранског света је постало важно. Минерални ресурси подстицали су индустријализацију, нарочито у [[Доњецки басен|Доњецком басену]] од 19. века надаље.<ref> {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=QY_LDQAAQBAJ|title=The Political Economy of Independent Ukraine: Slow Starts, False Starts, and a Last Chance?|last=Havrylyshyn|first=Oleh|date=2016|publisher=Springer|isbn=9781137576903|series=Studies in Economic Transition|location=London|page=24|chapter=Nature of the Economy before Independence|quote=In the 1860s and 1870s a major shift in economic structure began as czarist policy turned to promote modern industrialization [...]. [...] A huge government-supported program of railroad building began, followed by policies to attract foreign investors to develop metallurgy in the coal- and iron-rich areas of the South-East.|access-date=2018-11-09}} </ref> Степски номади и други освајачи, на пример, [[Кумани]], [[Монголска инвазија на Кијевску Русију|Монголи]], [[Кримски Татари]], пљачку су понекад сматрали важнијом од неговања економског развоја. У 16. до 18. веку, пустаре [[Куманска степа|Куманских степа]] оставиле су већи део Украјине као подручје условно милитаризованих предстража, пре него што је царска Русија проширила своју моћ на регион у 17. и 18. веку. === Совјетски период: 1917. до 1991. === {{for|детаље|Украјинска Совјетска Социјалистичка Република}} === 1991—2000. === Украјина је 24. августа 1991. стекла независност од [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]].<ref>{{Cite web|url=http://gska2.rada.gov.ua:7777/site/postanova_eng/Rres_Declaration_Independence_rev12.htm|title=Verkhovna Rada of Ukraine Resolution On Declaration of Independence of Ukraine|date=24 August 1991|website=[[Verkhovna Rada| Verkhovna Rada of Ukraine]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20070930203430/http://gska2.rada.gov.ua:7777/site/postanova_eng/Rres_Declaration_Independence_rev12.htm|archive-date=2007-09-30|access-date=12 September 2007}}</ref> Економија нове државе претрпела је огроман пад производње и нагло растућу [[Инфлација|инфлацију]] у наредним годинама.<ref name="TE Mar 5th 2014" /> Украјина је имала [[Хиперинфлација|хиперинфлацију]] почетком 1990-их због недостатка приступа финансијским тржиштима и масовне монетарне експанзије за финансирање државне потрошње, док је производња нагло опала.<ref name="TE Mar 5th 2014" /> Огроман пад производње и нагло растућа инфлација у то време су били уобичајени за већину [[Постсовјетске државе|постсовјетских држава]], али Украјина је била међу најтеже погођеним тим проблемима.<ref name="TE Mar 5th 2014" /> Као одговор на ову хиперинфлацију, [[Национална банка Украјине|Народна банка Украјине]] је заменила националну валуту, [[Украјински карбованетс|карбованетс]], [[Украјинска гривна|гривном]] у септембру 1996. и обавезала се да ће је одржати стабилном у односу на [[амерички долар]].<ref name="TE Mar 5th 2014" /><ref>President's Decree dated 26 August 1996, published on 29 August</ref> Валута је остала нестабилна током касних 1990-их, посебно током руске финансијске кризе 1998.<ref name="TE Mar 5th 2014" /> Дубока [[рецесија]] током 1990-их је довела до релативно високе стопе сиромаштва, али почетком 2001, као резултат седам узастопних година економског раста, животни стандард већине грађана се повећао. Извештај [[Светска банка|Светске банке]] из 2007. забележио је да је Украјина једна од најпогођенијих држава падом сиромаштва у било којој транзиционој привреди у последњих неколико година. Стопа сиромаштва, мерено према апсолутној линији сиромаштва, пала је са високих 32% 2001. на 8% 2005.<ref>[http://web.worldbank.org/archive/website01022A/WEB/0__CON-3.HTM Ukraine Poverty Update. 2007]</ref> [[Уједињене нације]] су приметили да је Украјина превазишла апсолутно сиромаштво и да је само 2009. било присутно релативно сиромаштво.<ref name="UN">[http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2009_EN_Complete.pdf Human Development Report 2009] [HDR 2009 Statistical Tables]</ref> === 2000—2014. === Украјина се стабилизовала почетком 2000-их.<ref name="TE Mar 5th 2014" /> Година 2000. је била прва година економског раста од независности Украјине.<ref name="UE The Underachiever" /> Наставила је да расте захваљујући расту извоза од 50% између 2000—2008,<ref name="UE The Underachiever" /> углавном извоза из традиционалних индустрија метала, металургије, машинства, хемикалија и хране.<ref name="UE The Underachiever" /> Између 2001—2008. цене метала и хемикалија су порасле због брзог међународног економског раста, док је цена [[Zemni gas|земног гаса]] увезеног из Русије и даље остала ниска.<ref name="UE The Underachiever" /> [[монетизација|Монетизација]] је такође помогла да се подстакне економски раст који је Украјина доживела између 2000—2008.<ref name="UE The Underachiever" /> Делимично привучена релативно високим каматним стопама, страна готовина и новчана маса су брзо расле: 2001—2010. забележен је повећавај по годишњој стопи од 35%.<ref name="TE Mar 5th 2014" /> Године 2006—2007. кредитни раст је износио у просеку 73%.<ref name="TE Mar 5th 2014" /> Ефекат овога био је да су украјинска средства почела да изгледају као велики балон, а висока инфлација почела је да штети извозној конкурентности Украјине.<ref name="TE Mar 5th 2014" /> Однос кредита и БДП-а је растао изузетно брзо, са 7 на скоро 80 процената током само неколико година.<ref name="UE The Underachiever" /> Од 2000. до 2007. године, стварни раст Украјине износио је у просеку 7,4%.<ref name="UE The Underachiever" /> Овај раст је вођен домаћом потражњом: оријентација ка потрошњи, друге структурне промене и финансијски развој.<ref name="UE The Underachiever" /> Домаћа тражња расла је у сталним ценама за скоро 15% годишње.<ref name="UE The Underachiever" /> Подржала га је експанзивна фискална политика.<ref name="UE The Underachiever" /> Украјина је имала користи од врло ниских трошкова радне снаге, нешто нижих царина и високих цена своје главне извозне робе, али се истовремено суочила са знатно вишим нецаринским баријерама.<ref name="UE The Underachiever" /> Русија није наплаћивала Украјини земни гас испод цена на светском тржишту од краја 2008; што је довело до разних гасних спорова између Русије и Украјине.<ref name="UE The Underachiever" /><ref name="UE The Underachiever B">[http://carnegieendowment.org/2012/04/02/reforming-ukrainian-economy-under-yanukovych-first-two-years Reforming the Ukrainian Economy under Yanukovych: The First Two Years], [[Carnegie Endowment for International Peace]] (2 April 2012 )</ref><ref> {{Cite news|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/4579648.stm|title=Ukraine and Russia reach gas deal|date=4 January 2006|work=[[BBC news]]|access-date=17 December 2008}} </ref> Украјина је тешко претрпела [[Светска економска криза|Светску економску кризу]] због чега је изгубила капитал.<ref name="TE Mar 5th 2014" /> [[Гривна]], која је била везана по курсу од 5:1 за амерички долар, девалвирана је на 8:1 и у том односу је стабилизована до почетка 2014.<ref name="VhaUSdGF">[https://www.google.com/finance?q=USDUAH US Dollar ($) ⇨ Ukrainian Hryvnia (UAH)], [[Google Finance]]</ref> Године 2008. украјинска привреда је заузела 45. место у [[Списак држава по БДП-у (номинални)|свету према БДП-у]] 2008, са укупним номиналним БДП-ом од 188 милијарди USD и номиналним БДП-ом по становнику од 3900 USD. На крају 2008. забележено је 3% незапослености; током првих девет месеци 2009. незапосленост је у просеку износила 9,4%. Коначне званичне стопе незапослености током 2009. и 2010. биле су 8,8% и 8,4%,<ref name="CIAFactbook">[https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/ukraine/ Ukraine Economy - GDP real growth rate.] [[CIA World Factbook]]</ref> иако [[Светска књига чињеница]] примећује велики број нерегистрованих или подзапослених радника.<ref name="CIAFactbook" /> Украјински БДП је пао за 15% 2009.<ref name="TE Mar 5th 2014" /> Украјинска привреда се опоравила у првом кварталу 2010.<ref name="UkrEcoQ12010" /> захваљујући расту светске привреде и повећању цене метала.<ref name="UE The Underachiever B" /> Реални раст БДП-а Украјине 2010. износила је 4,3%, што је довело до [[Паритет куповне моћи|паритета куповне моћи]] БДП 6700 USD.<ref name="CIAFactbook" /> Украјински политичари су 2011. проценили да је 40% привреде земље [[Crno tržište|црно тржиште]].<ref name="shadow2">[http://www.interfax.com.ua/eng/main/88030/ Azarov: Shadow trade accounts for 40% of domestic market] {{Wayback|url=http://www.interfax.com.ua/eng/main/88030/ |date=20120609121541 }}, [[Interfax Ukraine]] (7 December 2011)</ref> На лето 2013. украјински извоз у Русију је знатно опао због пооштрених царинских контрола.<ref>{{Cite web|url=https://www.kyivpost.com/article/content/ukraine-politics/russia-sets-off-trade-war-to-prevent-ukraine-from-signing-agreement-with-eu-says-udar-328366.html|title=Russia sets off trade war to prevent Ukraine from signing agreement with EU, says UDAR - Aug. 14, 2013|date=2013-08-14|website=KyivPost|access-date=2021-05-27}}</ref> До октобра 2013. украјинска привреда се заглавила у рецесији.<ref name="Reuters171013" /> ''Moody's Corporation'' је смањио кредитни рејтинг Украјине на Caa1 (лош квалитет и врло висок кредитни ризик) септембра 2013.<ref name="Reuters171013" /><ref name="Moody's Definitions">{{Cite web|url=http://www.moodys.com/ratings-process/Ratings-Definitions/002002|title=Ratings Definitions|year=2011|website=moodys.com|publisher=[[Moody's Investors Service]]|access-date=30 August 2011}}</ref><ref name="IOSCO 03">{{Cite web|url=http://www.fsa.go.jp/inter/ios/20030930/05.pdf|title=Report on the Activities of Credit Rating Agencies|date=September 2003|publisher=The Technical Committee of the [[International Organization of Securities Commissions]]|access-date=1 December 2011}}</ref> У то време тржишта [[Своп|свопа]] су оценили украјинску вероватноћу неплаћања у наредних пет година на 50 процената.<ref name="Reuters171013" /> Године 2013. Украјина није забележила раст БДП-а.<ref name="AJstnste" /> === 2014—данас === Због губитка највећег украјинског трговинског партнера, Русије, због [[Руска анексија Крима|анексије Крима]] у марту 2014, и [[Рат на истоку Украјине|ратом на истоку Украније]] који је започео у априлу 2014, привреда је опала за 6,8% 2014. упркос очекивањима да ће пасти за 8%.<ref name="Yahoo" /> Извештај украјинске владе је изјавио почетком фебруара 2016. да је привреда Украјине смањена за 10,4% 2015.<ref>[http://uatoday.tv/business/ukraine-s-government-report-economy-down-10-4-in-2015-583213.html Ukraine's Government Report: Economy down 10.4% in 2015], [[Ukraine Today]] (2 February 2016)</ref> Године 2015. [[Национална банка Украјине|Народна банка Украјине]] је очекивала даљи пад од 11,6%, а Светска банка предвиђа смањење од 12%,<ref name="radiosvoboda.org" /> раст од 1% 2016.<ref name="uatoday.tv">[http://uatoday.tv/news/world-bank-keeps-its-forecast-for-ukraine-s-economy-growth-at-1-per-cent-569125.html World Bank keeps its forecast for Ukraine's economy growth at 1 per cent], [[Ukraine Today]] (11 January 2016)</ref> Почетком фебруара 2014, Народна банка Украјине је променила гривну у флуктуирајућу валуту у покушају да испуни захтеве [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]] и покуша да примени стабилну цену за валуту на [[Tržište stranih valuta|тржишту страних валута]].<ref>{{Cite news|url=http://www.bank.gov.ua/control/uk/publish/article?art_id=5454079&cat_id=55838|date=7 February 2014|access-date=5 February 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140221230812/http://www.bank.gov.ua/control/uk/publish/article?art_id=5454079&cat_id=55838|archive-date=21 February 2014|language=uk|script-title=uk:7 лютого 2014 року Національний банк України вводить в обіг пам'ятну монету 'Визволення Нікополя від фашистських загарбників'|trans-title=7 February 2014 the National Bank of Ukraine will introduce a commemorative coin 'Liberation of Nikopol from fascist invaders' into circulation}}</ref> Године 2014—2015. гривна је изгубила око 70% вредности у односу на амерички долар.<ref name="VhaUSdGF" /><ref>[https://www.bbc.com/news/world-europe-35483171 Ukraine teeters a few steps from chaos], [[BBC News]] (5 February 2016)</ref> Међународни монетарни фонд је пристао на четворогодишњи програм зајма у вредности од око 17,5 милијарди долара током 2015—2016, под условима који су подразумевали економске реформе.<ref name="ut-20160513">{{Cite news|url=http://uatoday.tv/politics/ukraine-may-get-1-7-bln-from-imf-by-mid-year-moody-s-647646.html|title=Ukraine may get USD 1.7 bln from IMF by mid-year - Moody's|date=13 May 2016|access-date=20 May 2016|publisher=Ukraine Today}}</ref> Међутим, због недостатка напретка у реформама, 2015. су исплаћене само две транше у вредности од 6,7 милијарди долара. Трећа транша од 1,7 милијарди долара је привремено заказана у јуну 2016. под условом да се усвоје 19 додатних мера реформе.<ref name="kp-20160514">{{Cite news|url=https://www.kyivpost.com/article/content/ukraine-politics/what-ukraine-must-do-to-get-another-17-413635.html|title=What Ukraine must do to get another $1.7 billion IMF loan|date=14 May 2016|work=Kyiv Post|access-date=20 May 2016}}</ref><ref name="reuters-20160518">{{Cite news|url=http://uk.reuters.com/article/uk-ukraine-crisis-imf-idUKKCN0Y92JB|title=Ukraine, IMF agree terms to resume financial support - IMF|last=Alessandra Prentice|date=18 May 2016|work=Reuters|access-date=20 May 2016}}</ref> Неки западни аналитичари верују да велики инострани зајмови не подстичу реформе, већ омогућавају корумпирано извлачење средстава из земље.<ref name="wp-20160505">{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/news/monkey-cage/wp/2016/05/05/how-western-aid-enables-graft-addiction-in-ukraine/|title=How Western aid enables graft addiction in Ukraine|last=Neil A. Abrams, [[M. Steven Fish]]|date=5 May 2016|work=Washington Post|access-date=20 May 2016}}</ref> Децембра 2015. Украјина је одбила да плати и подмири исплату дуга Русији у износу од три милијарде долара, што је било део украјинско-руског акционог плана из децембра 2013.<ref name="PaymentMoratorium">{{Cite news|url=https://www.yahoo.com/news/ukraine-says-wont-repay-russian-debt-due-weekend-112007020.html?ref=gs|title=Ukraine won't repay $3 billion Russian debt due this weekend|last=Vasileva|first=Nataliya|date=18 December 2015|access-date=4 February 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160311162705/http://bigstory.ap.org/article/3266e1c4ee134eebacb860fb07b1ad06/ukraine-says-it-wont-repay-russian-debt-due-weekend|archive-date=11 March 2016|agency=[[AP News]]|location=Moscow}}</ref> Промет трговине у Украјини 2014. смањио се за 8,6% (од 2013), а смањио се за 20,7% 2015. (од 2014).<ref>[http://www.unian.info/economics/1241782-ukraine-sees-207-decline-in-retail-trade-in-2015.html Ukraine sees 20.7% decline in retail trade in 2015], [[UNIAN]] (20 January 2016)</ref> Украјина је забележила пад извоза за 30,9% 2015.<ref name="RUTtwpsp">[http://www.unian.info/economics/1245654-ukraine-sees-309-decline-in-exports-in-11-months-of-2015.html Ukraine sees 30.9% decline in exports in 11 months of 2015] {{Wayback|url=http://www.unian.info/economics/1245654-ukraine-sees-309-decline-in-exports-in-11-months-of-2015.html |date=20190704132942 }}, [[UNIAN]] (25.01.2016)</ref> углавном због наглог пада производње у [[Доњецка област|Доњецкој]] и [[Луганска област|Луганској области]] (два региона [[Доњецки басен|Доњецког басена]]).<ref name="RUTtwpsp" /> Ова два региона била су одговорна за 40,6% укупне стопе пада извоза.<ref name="RUTtwpsp" /> Пре рата биле су две индустријске [[Области Украјине|административне поделе Украјине]].<ref name="AJstnste" /> Према Министарству за економски развој и трговину, Украјина је у јануару—новембру 2015. имала суфицит у платном билансу од 566 милиона долара, а трговински дефицит је износио 11.046 милијарди долара у истом периоду 2014.<ref name="RUTtwpsp" /> Јавни украјински дуг 31. децембра 2015. је износио 79% свог БДП-а. Године 2015. смањио се за 4324 милијарде долара да би на крају износио 65.488 милијарди долара.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.unian.info/economics/1263757-ukraines-public-debt-at-79-of-gdp-by-end-of-2015-finance-ministry.html|title=Ukraine’s public debt at 79% of GDP by end of 2015 – Finance Ministry|website=www.unian.info|language=en|access-date=2021-05-27}}</ref> Дуг је порастао за 42,78%.<ref name=":1" /> Министарство социјалне политике је 2015. оценило 20—25% украјинских домаћинстава као сиромашна.<ref>[http://www.ua.undp.org/content/ukraine/en/home/presscenter/pressreleases/2015/09/22/how-to-overcome-poverty-in-ukraine.html How to overcome poverty in Ukraine] {{Wayback|url=http://www.ua.undp.org/content/ukraine/en/home/presscenter/pressreleases/2015/09/22/how-to-overcome-poverty-in-ukraine.html |date=20181109153725 }}, [[UNDP]] (22 September 2015)</ref> У привреду је путем дознака ушло 2526 милијарди долара 2015. што чини 34,9% мање него 2014. Из Украјине је послато 431 милион долара на друга места користећи дознаке.<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.info/economics/1282938-money-flow-from-ukrainian-migrant-workers-halves-to-25-bln.html|title=Money flow from Ukrainian migrant workers halves to $2.5 bln|website=www.unian.info|language=en|access-date=2021-05-27}}</ref> Јануара 2016. ''Bloomberg'' је украјинску привреду оценио као 41. најиновативније на свету,<ref>[https://www.bloomberg.com/news/articles/2016-01-19/these-are-the-world-s-most-innovative-economies These Are the World's Most Innovative Economies] Bloomberg Business.</ref> у поређењу са 33. јануара 2015.<ref>[https://www.bloomberg.com/visual-data/best-and-worst//most-innovative-countries Most Innovative: Countries] Bloomberg Business.</ref> Маја 2016. шеф Рон ван Род, Међународног монетарног фонда за Украјину, је изјавио да је смањење [[Корупција|корупције]] кључни тест за континуирану међународну подршку.<ref name="reuters-20160518" /> Године 2015. [[Transparensi internašonal|Транспаренси интернашонал]] је у свом индексу перцепције корупције рангирао Украјину на 130. место од 168 земаља.<ref name="Corruption by Country: Ukraine">{{Cite web|url=https://www.transparency.org/country/#UKR|title=Corruption by Country: Ukraine|year=2015|publisher=Transparency International|access-date=17 February 2016}}</ref> Фебруара 2016. историчар [[Ендру Вилсон]] је оценио напредак у смањењу корупције као лош од 2016.<ref name="nw-20160214">{{Cite news|url=http://europe.newsweek.com/corruption-stalling-ukraine-optimistic-revolution-425477|title=Corruption is Stalling Ukraine's Optimistic Revolution|last=Andrew Wilson|date=14 February 2016|work=Newsweek|access-date=17 February 2016}}</ref> [[Ајварас Абромавичијус]], тадашњи украјински министар привреде и трговине, је поднео оставку у фебруару 2016, позивајући се на укорењену корупцију.<ref name="guardian-20160204">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2016/feb/04/economic-minister-resignation-ukraine-crisis-aivaras-abromavicius|title=Economic minister's resignation plunges Ukraine into new crisis|last=Alec Luhn|date=4 February 2016|work=The Guardian|access-date=16 March 2016}}</ref> У октобру су на конференцији за стране инвеститоре утврђени корупција и неповерење у правосуђе као највеће препреке за инвестирање.<ref name="euronews-20161011">{{Cite news|url=http://www.euronews.com/2016/10/11/ukraine-sets-sights-on-foreign-investment|title=Ukraine sets sights on foreign investment|date=11 October 2016|work=euronews|access-date=11 October 2016}}</ref> Крајем јула 2016. државна служба за статистику је известила да су у поређењу са јуном 2015. реалне зараде порасле за 17,3%.<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.info/economics/1442903-real-wages-in-ukraine-grow-by-72-in-june.html|title=Real wages in Ukraine grow by 7.2% in June|website=www.unian.info}}</ref> Истовремено, [[Национална банка Украјине|Народна банка Украјине]] је пријавила суфицит од 406 милиона долара у украјинском [[Платни биланс|платном билансу]] од јануара до јуна 2016. против дефицита од 1,3 милијарде долара у истом периоду 2015.<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.info/economics/1443222-ukraine-posts-406-mln-surplus-in-balance-of-payments-in-h1.html|title=Ukraine posts $406 mln surplus in balance of payments in H1|website=www.unian.info}}</ref> Према државној служби за статистику, инфлација је 2016. пала на 13,9%, док је 2015. износила 43,3%, а 2014. 24,9%.<ref name="iSSS6117">[http://en.interfax.com.ua/news/economic/395236.html State Statistics Service: Inflation in Ukraine in 2016 slows down to 12.4%], [[Interfax-Ukraine]] (6 January 2017)</ref> ''[[The Economist]]'' је упоредио тежину украјинске са грчком рецесијом 2011—2012. указујући на Украјину која је забележила пад БДП-а од 8—9% у периоду 2014—2015, а Грчка је забележила пад БДП-а од 8,1% 2011—2012. и приметио је да економска криза није подједнако утицала на сва подручја Украјине. У Доњецку и Луганску (зона сукоба) индустријска производња је опала за 32% и 42%. С друге стране, [[Lavov|Лавов]], удаљен више од 1000 km од сукоба, је забележио највећи скок запослености у земљи.<ref>{{Cite news|url=https://www.economist.com/blogs/freeexchange/2016/01/lviv-not-donetsk|title=The Ukrainian economy is not terrible everywhere|work=The Economist}}</ref> Економија је превазишла тешку кризу изазвану ратом на истоку Украјине. Девалвација гривне од 200% 2014—2015. је учинила украјинску робу и услуге јефтинијом и конкурентнијом.<ref>{{Cite web|url=http://en.clc.co.ua/management-and-legal-support-for-business-activity-in-ukraine/|title=Investing in Ukraine|last=Thor|first=Anatoliy|date=14 May 2017}}</ref> Године 2016, први пут од 2010, привреда је порасла за више од 2%.<ref name="ukraine-economic-update-spring-2017" /> Светске банке је 2017. предвиђала раст од 2%, од 3,5% 2018. и од 4% 2019—2020.<ref>[http://en.interfax.com.ua/news/economic/452534.html World Bank affirms Ukraine's GDP growth forecast for 2017 at 2%], [[Interfax-Ukraine]] (3 October 2017)<br />[https://economics.unian.info/2338558-world-bank-ukraines-economy-may-grow-35-in-2018.html World Bank: Ukraine's economy may grow 3.5% in 2018], [[UNIAN]] (10 January 2018)</ref> Инфлација у Украјини 2017. је износила 13,7% (12,4% 2016).<ref name="UNIAN2337517">[https://economics.unian.info/m/2337517-growth-of-consumer-prices-in-ukraine-accelerates-to-almost-14-in-2017-statistics.html Growth of consumer prices in Ukraine accelerates to almost 14% in 2017], [[UNIAN]] (9 January 2018)</ref> Од отприлике 2015. расте све већи број Украјинаца који раде у [[Европска унија|Европској унији]], посебно у [[Пољска|Пољској]]. [[Еуростат]] је известио да је 662.000 Украјинаца добило дозволу боравка у Европској унији 2017, а 585.439 је издала Пољска. Шеф Савета за националну безбедност и одбрану је проценио да до девет милиона Украјинаца током неког дела године ради у иностранству, док 3,2 милиона редовно ради са пуним радним временом, а већина их се не планира враћати. Статистика Светске банке показује да су се новчане дознаке отприлике удвостручиле 2015—2018, у вредности од око 4% БДП-а.<ref name="bl-20190220">{{Cite news|url=https://www.bloomberg.com/opinion/articles/2019-02-20/eastern-europe-feeds-on-a-shrinking-ukraine|title=Eastern Europe Feeds on a Shrinking Ukraine|last=Bershidsky|first=Leonid|date=20 February 2019|access-date=24 June 2019|publisher=Bloomberg}}</ref><ref name="wilsoncenter-20190514">{{Cite web|url=https://www.wilsoncenter.org/blog-post/losing-brains-and-brawn-outmigration-ukraine-0|title=Losing Brains and Brawn: Outmigration from Ukraine|last=Kiryukhin|first=Denys|date=14 May 2019|publisher=Woodrow Wilson International Center for Scholars|access-date=24 June 2019}}</ref> Године 2019. реални БДП је порастао за 4,2%. Главни покретачки фактори укључују: повећану куповну моћ становништва у условима повећања нивоа зарада (током девет месеци 2019. реалне зараде порасле су за 9,5%); висок ниво пословне активности и очување [[Инвестиције|инвестиционе]] активности, што је подстакло углавном развој грађевине, посебно објеката индустријске и саобраћајне [[Инфраструктура|инфраструктуре]]; активно кредитирање потрошача; одржавање високе динамике пољопривредног развоја; повољна цена на одабраним светским робним тржиштима за домаћи извоз и друго.<ref>{{Cite web|url=https://www.kmu.gov.ua/en/news/realnij-vvp-u-iii-kvartali-zris-na-42-derzhstat|title=Cabinet of Ministers of Ukraine - State Statistics Service: Real GDP growth in Q3 made up 4.2%|last=Kitsoft|website=www.kmu.gov.ua|language=en|access-date=2021-05-27}}</ref> Украјина је највећу исплату дуга извршила 2019. са 1,1 милијарди долара.<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.info/economics/10672101-ukraine-making-largest-payment-on-debt-in-2019-at-1-1-bln.html|title=Ukraine making largest payment on debt in 2019 at $1.1 bln|website=www.unian.info|language=en|access-date=2021-05-27}}</ref> Године 2019. ''Fitch Ratings'', глобални лидер у кредитном рејтингу и истраживањима, надоградио је украјинске дугорочне рејтинге издавача страних и у националној валути (IDR) са Б- на Б и побољшао изгледе за кредитни рејтинг са стабилног на позитивно. Украјина је имала благовремени приступ фискалном и спољном финансирању, побољшавајући макроекономску стабилност и опадајући јавну задуженост.<ref>[https://www.kmu.gov.ua/en/news/kreditnij-rejting-idr-ukrayini-pidvishcheno-z-b-do-b, Credit rating (07 September 2019)]</ref> Украјина се развила и уздигла за седам позиција према годишњем извештају Светске банке ''Doing Business'' 2020.<ref>{{Cite web|url=https://www.kmu.gov.ua/en/news/ukrayina-pidnyalasya-odrazu-na-7-punktiv-v-rejtingu-doing-business-2020-ta-posila-64-misce-sered-190-krayin|title=Cabinet of Ministers of Ukraine - Ukraine improved 7 positions and is ranked #64 (out of 190 States) in World Bank Doing Business 2020 report|last=Kitsoft|website=www.kmu.gov.ua|language=en|access-date=2021-05-27}}</ref> Разборито макроекономско управљање је помогло смањењу инфлације и каматних стопа 2019. Инфлација се смањила на 4,1 одсто на крају 2019. и 2,4 одсто у фебруару 2020.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldbank.org/en/country/ukraine/overview|title=Overview|website=World Bank|language=en|access-date=2021-05-27}}</ref> Уставни суд Украјине је 27. октобра 2020. пресудио антикорупцијском законодавству, укључујући обавезну електронску пријаву прихода.<ref name="unian-20201113">{{Cite news|url=https://www.unian.info/politics/ambassador-maasikas-imf-eu-financial-aid-visa-free-travel-depend-on-fighting-corruption-11218355.html|title=Ambassador Maasikas: IMF, EU financial aid, visa-free travel depend on fighting corruption|date=13 November 2020|work=UNIAN|access-date=27 November 2020}}</ref> [[Владимир Зеленски]] је упозорио да ће, уколико парламент не обнови ове антикорупцијске законе, страна помоћ, зајмови и безвизна путовања у Европску унију бити доведена у питање. Гувернер Народне банке је известио да Украјина неће примити предвиђени терет Међународног монетарног фонда од 700 милиона долара пре краја 2020. Тимови за процену Међународног монетарног фонда нису посетили [[Кијев]] осам месеци, што је неопходно како би се ослободиле даље транше кредита.<ref name="reuters-20201102">{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-ukraine-politics-imf-idUSKBN27I2JN|title=Back me or put IMF loans and EU visa-free deal at risk, Ukraine's president warns|last=Zinets|first=Natalia|date=2 November 2020|access-date=27 November 2020|publisher=Reuters|last2=Polityuk|first2=Pavel}}</ref><ref name="intellinews-20201114">{{Cite news|url=https://www.intellinews.com/nbu-says-no-imf-tranche-for-ukraine-this-year-196579/|title=NBU says no IMF tranche for Ukraine this year|date=14 November 2020|work=bne IntelliNews|access-date=27 November 2020|location=Berlin}}</ref> == Економски статистичке подаци == Украјина је подељена на девет економских региона: Карпатски, северозападни, Подилија, главни град, централно-украјински, североисточни, Црноморско-приморски, Транс-Дњепар и Доњецк. Те регије су прецртане из економске регије [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике]]: Доњецк-Транс-Дњепар, југозапад и југ. === Трговина === До 2012. је Русија била највећи трговински партнер Украјине са 25,7% извоза и 32,4% увоза.<ref name="World Trade Organisation">{{Cite web|url=http://stat.wto.org/CountryProfile/WSDBCountryPFView.aspx?Country=UA&Language=F|title=WTO Trade Profile Ukraine|archive-url=https://web.archive.org/web/20140221165901/http://stat.wto.org/CountryProfile/WSDBCountryPFView.aspx?Country=UA&Language=F|archive-date=21 February 2014|url-status=dead|access-date=23 January 2014}}</ref> Од тада је било 24,9% извоза и 30,9% увоза у/из Европске уније.<ref name="World Trade Organisation" /> Године 2013. 35,9% украјинског извоза отишло је у [[Заједница независних држава|заједнице независних држава]], укључујући осам земаља међу којима није Украјина. Истовремено, извоз у земље Европске уније, којих је тада било 28, износио је 26,6%.<ref>[http://www.ukrinform.ua/eng/news/structure_of_ukrainian_exports_invariable_in_2013_315190 Structure of Ukrainian exports invariable in 2013] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131225022420/http://www.ukrinform.ua/eng/news/structure_of_ukrainian_exports_invariable_in_2013_315190|date=25 December 2013}} (24 December 2013)</ref><ref>{{Cite web|url=http://atlas.media.mit.edu/explore/tree_map/hs/export/ukr/show/all/2012/|title=Export destinations of Ukraine (2012)|archive-url=https://web.archive.org/web/20141227223117/http://atlas.media.mit.edu/explore/tree_map/hs/export/ukr/show/all/2012/|archive-date=27 December 2014|url-status=dead|access-date=17 March 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.bloomberg.com/visual-data/best-and-worst//ukraines-biggest-trading-partners-countries|title=Ukraine's Biggest Trading Partners: Countries - Bloomberg Best (and Worst)|date=17 March 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150317011708/http://www.bloomberg.com/visual-data/best-and-worst//ukraines-biggest-trading-partners-countries|archive-date=17 March 2015}}</ref> До 2015. Европска унија је постала највећи украјински трговински партнер, чинећи више од трећине њене трговине.<ref>{{Cite web|url=http://ec.europa.eu/trade/policy/countries-and-regions/countries/ukraine/|title=Ukraine - Trade - European Commission|date=17 March 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150317011655/http://ec.europa.eu/trade/policy/countries-and-regions/countries/ukraine/|archive-date=17 March 2015}}</ref> Године 2015. извоз у Русију је пао на 12,7%.<ref name="RUTtwpsp" /> Године 2017. 14,5% увоза Украјине долази из Русије, а извоз је износио 9%. Године 2017. 40% извоза Украјине је отишло у Европску унију, а 15% у заједнице независних држава.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.unian.info/economics/2325981-weeks-balance-thorny-road-to-bright-economic-future.html|title=Year’s balance: thorny road to bright economic future|website=www.unian.info|language=en|access-date=2021-05-27}}</ref> Укупно је Украјина повећала свој извоз за 20% 2017. иако је раст увоза био бржи од повећања извоза.<ref name=":2" /> Године 2015. прехрамбени и остали пољопривредни производи (вредни 13 милијарди долара), [[металургија]] (8,8 милијарди долара) и машине (4,1 милијарда долара) су чинили већи део украјинског извоза са трговинским партнерима из 217 земаља.<ref name="RUTtwpsp" /><ref name="uniant30316">[http://www.unian.info/economics/1304596-export-of-ukrainian-goods-and-services-to-eu-down-by-25-in-2015.html Export of Ukrainian goods and services to EU down by 25% in 2015], [[UNIAN]] (30 March 2016)</ref> Извоз из Украјине 2015. смањио се за 29,3% на 38.135 милијарди долара, а увоз за 31,1% на 37.502 милијарде долара.<ref name="uniant30316" /> Године 2017. готово половину украјинског извоза су обезбедили аграрни комплекс и прехрамбена индустрија, нешто више од 20% металургија и скоро 10% производи машинске индустрије.<ref name=":2" /> Природни гас је највећи украјински увоз и главни узрок структурног трговинског [[Дефицит|дефицита]] земље. Пословна клима је имала врло негативну репутацију од 2012.<ref>[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/123323/ Ukraine rebukes EU envoy for comments on business climate], ''[[Kyiv Post]]'' (28 February 2012)</ref> === Економски раст по годинама === {| class="toccolours collapsible collapsed" style="min-width:22em" ! colspan="3" |Раст БДП-а<ref>{{Cite web|url=http://www.ukrstat.gov.ua/operativ/operativ2005/vvp/vvp_ric/vvp_u.htm|title=Валовий внутрішній продукт|website=www.ukrstat.gov.ua}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://index.minfin.com.ua/ua/economy/gdp/|title=ВВП України [2021] ᐈ ВВП на душу населення в Україні|website=index.minfin.com.ua}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://ua.korrespondent.net/business/economics/3960010-svitovyi-bank-pidtverdyv-prohnoz-po-vvp-ukrainy|title=Світовий банк підтвердив прогноз по ВВП України|website=ua.korrespondent.net}}</ref> |- style="vertical-align:top" | {| class="wikitable" !Године !Промена |- |1992. | -9.9% |- |1993. | -14.2% |- |1994. | -22.9% |- |1995. | -12.2% |- |1996. | -10.0% |- |1997. | -3.0% |- |1998. | -1.9% |- |1999. | -0.2% |} | {| class="wikitable" !Године !Промена |- |2000. |5.9% |- |2001. |8.8% |- |2002. |5.3% |- |2003. |9.5% |- |2004. |11.8% |- |2005. |3.1% |- |2006. |7.6% |- |2007. |8.2% |} | {| class="wikitable" !Године !Промена |- |2008. |2.2% |- |2009. | -15.1% |- |2010. |4.1% |- |2011. |5.4% |- |2012. |0.2% |- |2013. | -0.0% |- |2014. | -6.6% |- |2015. | -9.8% |} | {| class="wikitable" !Године !Промена |- |2016. |2.4% |- |2017. |2.5% |- |2018. |3.5% |} |- | colspan="3" |[[Датотека:GDP_real_growth_rate_Ukraine.png|центар|мини|Годишња стопа раста БДП-а (1990—2014).]] |} === Природни ресурси === Украјина је релативно богата [[Природни ресурси|природним ресурсима]], посебно минералним налазиштима. Иако су резерве нафте и природног гаса у земљи углавном исцрпљене, она има и друге важне изворе енергије, као што су угаљ, [[Hidroelektrična energija|хидроелектрична енергија]] и сировине за нуклеарно гориво.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Ukraine|title=Ukraine|last=Hajda|first=Lubomyr|website=Encyclopædia Britannica|publisher=Encyclopædia Britannica, inc.|access-date=1 March 2018}}</ref> === Графички приказ привреде === <gallery mode="packed" heights="130"> Датотека:GDP PPP Poland.svg|[[Бруто домаћи производ]] Датотека:GDP PPP per capita CIS.svg|БДП по глави становника. Датотека:Population of Ukraine from 1950 (untitled).svg|Популација Украјине 1950—2019. Датотека:Ukr world GNI percapita.PNG|Бруто национални доходак:<br /><br />{{legend|#008000|Украјина (3000 $)}}     Датотека:AverageMonthlySalary2019.png|Просечна месечна зарада у јулу 2019. (рангирани по регионима). Датотека:Ukraine export2014.jpg|Извештај о производима (2014) из харвардског атласа економске сложености. </gallery> == Сектори == === Индустрије === [[Датотека:Zenit-2_rocket_ready_for_launch.jpg|мини| Zenit-2, произведен од [[Јужмаш|Јужмаша]], украјинског произвођача ракета.]] У Украјини се налазе компаније које послују у око 20 главних индустрија, а то су производња електричне енергије, гориво, црна и обојена металургија, хемијска и петрохемијска и гасна, машинска и металопрерађивачка, шумарска, дрвна [[целулоза]] и папир, грађевинарски материјали, светлост, храна и друго.<ref>{{Cite web|url=http://www.usndt.com.ua/industry.htm|title=Industry of Ukraine|archive-url=https://web.archive.org/web/20101231025730/http://www.usndt.com.ua/industry.htm|archive-date=31 December 2010|url-status=dead}}</ref> Индустрија је 2012. чинила 26% БДП-а. Земља поседује масивну високотехнолошку индустријску базу, укључујући електронику, [[Наменска индустрија|наменску индустрију]] и свемирски програм. ==== Рударство и производња ==== Једна је од најуспешнијих држава на свету по производи минерала, како по обиму, тако и по величини резерви. Постоји готово 8000 одвојених налазишта у којима се налази око 90 различитих минерала, од којих је око 20 економски значајно. Отприлике половина свих познатих лежишта је у експлоатацији. Резерве угља у Украјини износе 47,1 милијарду тона. Годишња домаћа потражња угљем као горивом је око 100 милиона тона, од чега 85 одсто може да задовољи домаћа производња. Украјина има нафтна и гасна поља која испуњавају 10 процената њене нафте, односно 20 процената њене потрошње гаса. Украјина садржи резерве природног гаса од 39,6 билиона кубних стопа, али само око 20 одсто потражње земље подмирује домаћа производња. У Украјини су такође велика налазишта гвоздене руде (процењене на 28 милијарди тона), руде мангана (три милијарде тона), креде и кречњака (1,5 милијарди тона). Домаћи индустријски сектор има сталне несташице и дугове за плаћање енергије у износу од око 792 милиона долара крајем 1995. Држава је 2019. била седми највећи светски произвођач [[Руда гвожђа|руде гвожђа]],<ref> [https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021-iron-ore.pdf USGS Iron Ore Production Statistics] </ref> осми светски произвођач мангана,<ref> [https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021-manganese.pdf USGS Manganese Production Statistics] </ref> шести највећи произвођач [[Титанијум|титанијума]]<ref> [https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021-titanium-minerals.pdf USGS Titanium Production Statistics] </ref> и седми највећи светски произвођач [[Графит|графита]].<ref> [https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021-graphite.pdf USGS Graphite Production Statistics] </ref> Био је девети највећи светски произвођач [[Уранијум|уранијума]] 2018.<ref>{{Cite web |url=http://www.world-nuclear.org/info/inf23.html |title=World Uranium Mining |access-date=27. 05. 2021 |archive-date=27. 01. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070127193117/http://www.world-nuclear.org/info/inf23.html |url-status=dead }}</ref> ===== Гвожђе и челик ===== Богата је налазиштима минерала, укључујући руде гвожђа (од које је некада производила 50 процената целокупне совјетске производње), манганову руду (од које је током совјетске ере производила 40 процената светске производње), живу, титанијум<ref>[http://www.unian.info/economics/1719371-ukraines-2016-exports-of-titanium-ore-up-571-on-year.html Ukraine's 2016 exports of titanium ore up 57.1% on year], [[UNIAN]] (12 January 2017)</ref> и [[никл]]. Има велику индустрију црног метала, која производи [[ливено гвожђе]], челик и цеви. Међу водећим компанијама у тој привреди су ''Metinvest'', ''ArcelorMittal Kryvyi Rih'', ''AzovStal'', ''Ilyich Steel & Iron Works'' и друге. Од 2012. Украјина је десети највећи светски произвођач челика (према [[Светска асоцијација челика|Светском удружењу челика]]). ==== Хемијска индустрија ==== Друга успешна грана је [[хемијска индустрија]] у земљи која укључује производњу [[Кокс (гориво)|кокса]], минералних [[Đubrivo|ђубрива]] и [[Сумпорна киселина|сумпорне киселине]]. ==== Стратешки и одбрамбени комплекс ==== [[Датотека:T-84_Oplat_guided_onto_a_tank_transporter.jpg|мини| [[Т-84]], произведен од стране [[Харковски конструкторски биро машиноградње|Харковског конструкторског бироа машиноградње]] на тенковски транспортер.]] Украјинска одбрамбена индустрија је организована око [[Укроборонпром|Укроборонпрома]], државног конгломерата од преко 130 компанија. Међу тим компанијама су гиганти совјетске ере, попут бироа за конструкцију авиона [[Ивченко-Прогрес]] који је отворен 1945. новијим компанијама попут RPC For која је постојала 1990-их. Украјина је такође међу десет најбољих извозника оружја у свету. Потписивање недавних великих уговора ју је довео на шесто место међу највећим трговцима оружјем, после [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], Русије, [[Француска|Француске]], [[Њемачка|Немачке]] и [[Израел|Израела]].<ref name="Interfax-Ukraine">[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/60596/ Ukraine may become world's sixth biggest arms trader] [Kyiv Post]</ref> Производња одбрамбених постројења је 2009. порасла 58%, а највећи раст забележили су градитељи авиона (77%) и бродоградитељи (71%).<ref name="Interfax-Ukraine" /> Године 2013. одбрамбени сектор је произвео робу у вредности од 11,7 милијарди UAH, од чега је 10 милијарди извезено. У првих девет месеци 2014. одбрамбени сектор је произвео рекордних тринаест милијарди UAH робе, што је углавном резултат владиних налога за рат на истоку Украјине.<ref>{{Cite web|url=http://www.ukrinform.ua/rus/news/ukroboronprom_za_9_mesyatsev_izgotovil_produktsii_bolshe_chem_za_ves_proshliy_god_1676552|title=Укроборонпром за 9 месяцев изготовил продукции больше, чем за весь прошлый год|publisher=Ukrinform|archive-url=https://web.archive.org/web/20150810202336/http://www.ukrinform.ua/rus/news/ukroboronprom_za_9_mesyatsev_izgotovil_produktsii_bolshe_chem_za_ves_proshliy_god_1676552|archive-date=10 August 2015|url-status=dead|access-date=21 October 2014}}</ref> ==== Горивно енергетски комплекс ==== Процењено је да је Украјина 2004. имала резерве природног гаса од 1,1 билиона кубних метара<ref name="import">[https://books.google.com/books?id=3R85byyUHeUC&pg=PA384 Europe Review 2003/4: The Economic and Business Report], [[Kogan Page]], 2004, {{ISBN|0749440678}}/{{ISBN|978-0749440671}} (page 384)</ref> и заузела је 26. место међу земљама са доказаним резервама природног гаса<ref>[https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/ukraine/#energy Country Comparison :: Natural gas - proved reserves], [[CIA World Factbook]] (1 January 2018 est)</ref> пре него што је Русија припојена [[Крим|Криму]] 2014. Њене укупне резерве гаса су процењује се на 5,4 билиона кубних метара.<ref name="ukraine-economic-update-spring-2017" /> Домаћа производња је достигла врхунац 1975. на 68,1 милијарде кубних метара.<ref name=":0">[https://books.google.com/books?id=BNUtdVrw6lIC&pg=PA722 A History of Ukraine: The Land and Its Peoples] by [[Paul Robert Magocsi]], [[University of Toronto Press]], 2010, {{ISBN|1442610212}} (page 563/564 & 722/723)</ref> Од тада је производња постепено опадала и стабилизовала се последњих година на око 20 bcm.<ref>[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/54715/ Ukraine boosts gas production 1.1% up to November], [[Kyiv Post]] (December 10, 2009)</ref> Од 2011. Украјина покушава да повећа ниво производње природног гаса у [[Црно море|Црном мору]] са 1 милијарде кубика 2011. на 3 милијарде кубика 2015.<ref name=":0" /> Године 2012. производња Црног мора достигла је 1,2 милијарде кубика, а предвиђало се да ће порасти на 1,65 милијарди кубика 2013.<ref name=":0" /> Предвиђа се да ће до 2030. око половине производње доћи од нетрадиционалних лежишта гаса (укључујући 6—11 милијарди кубика гаса годишње), према плановима украјинске владе.<ref name=":0" /> Од 2012. Украјина се постепено пребацује са технологија на бази природног гаса на технологије за [[Гасификација|гасификацију]] угља које је развила Кина.<ref name=":0" /> ===== Индустрија горива ===== Увози 90% нафте и већину природног гаса. Русија је главни украјински снабдевач нафтом, а руске фирме поседују и/или управљају већином украјинских прерађивачких капацитета. Увоз природног гаса се врши из Русије и [[Туркменистан|Туркменистана]]. Украјина транспортује руски гас у Европску унију кроз свој добро развијени систем гасовода, што је витално важно повезивање Европе. Зависност земље од руског снабдевања гасом драматично утиче на њену привреду и спољну политику, посебно након спорова око гаса између Русије и Украјине 2014. Међутим, Украјина је независна у снабдевању електричном енергијом и извози у Русију и друге земље [[Источна Европа|Источне Европе]] штосе постиже широком употребом [[Нуклеарна енергија|нуклеарне енергије]] и [[Hidroelektrik|хидроелектрике]]. Недавна енергетска стратегија намерава постепено смањивање производње на бази гаса и нафте у корист нуклеарне енергије, као и мере штедње енергије, укључујући нижу индустријску потрошњу гаса. Главни циљ програма Међународног монетарног фонда и Светске банке са Украјином је реформа која је још увек неефикасна. Украјина је партнер Европске уније која има четири кључна циља: јачање енергетске сигурности, конвергенција енергетских тржишта држава чланица на основу унутрашњег енергетског тржишта, подршка одрживом развоју енергије и привлачење инвестиција за енергетске пројекте од заједничког и регионалног интереса.<ref>{{Cite web|url=http://www.inogate.org/|title=INOGATE|website=www.inogate.org}}</ref> ==== Аутомобилска индустрија ==== [[Датотека:LAZ-5208DL_(Lviv_-_Kyiv).jpg|мини| LAZ-5208DL је изградила фабрику аутобуса у Лавову.]] [[Датотека:LvivCityCenterJuly.JPG|мини| Савремени трамвај Electron T5L64.]] Украјински произвођачи аутомобила производе [[Дизел-локомотива|дизел локомотиве]], тракторе, камионе, аутобусе, [[Тролејбус|тролејбусе]], аутомобиле и трамваје сопственог дизајна. У Украјини постоји дванаест произвођача аутомобила, међу којима су ZAZ, LuAZ, Bogdan group, KrAZ, Eurocar, Electron, Lviv Bus Factory. ZAZ је главни произвођач аутомобила у Украјини, са седиштем у [[Запорожје|Запорожју]] у југоисточној Европи. Почетак производње путничких аутомобила у Украјини је започео 1959. Од 1960. до 1994. је произведено укупно 3.422.444 возила, а у [[Мелитопољ|Мелитопољу]] мотори са ваздушним хлађењем. Године 2011—2012. ZAZ је започео серијску производњу два нова модела возила, ZAZ Forza (преименована у Chery A13) и ZAZ Vida (преименована Chevrolet Aveo). Bogdan group је водећи украјински произвођач аутомобила, укључујући неколико произвођача аутомобила и аутобуса у земљи. Аутобуси Bogdan се користе као примарни мали аутобуси у већини украјинских градова. LAZ је један од највећих произвођача аутобуса у Украјини. Производи градске аутобусе, тролејбусе и аутобусе за посебне намене. Electron, са седиштем у Лавову, је предузеће пуне производње, специјализовано за дизајн и производњу модерног градског електричног транспорта: трамваја, тролејбуса, електричних аутобуса, [[Агрегат|агрегата]] и резервних делова. Године 2013. Electron започиње производњу првих украјинских 100% нископодних трамваја.<ref>[http://zik.ua/ua/news/2013/05/24/410451 Низькопідлоговий трамвай ось-ось завершать. У червні він уже може поїхати Львовом]</ref> ==== Ваздухопловна индустрија ==== [[Датотека:Antonov_An-225_Beltyukov-1.jpg|мини| [[Антонов Ан-225]] је највећи авион на свету.]] Једна је од девет земаља са пуним циклусом ваздухопловног инжењеринга и производње хардвера. Поред дизајна и производње путничких и транспортних авиона, Украјина такође садржи мрежу предузећа за поправак авиона, укључујући компаније поправке војних авиона и хеликоптера. У марту 2007. кабинет министара је основао ''Aviation of Ukraine'', којим управља Министарство индустријске политике. Производња [[Антонов Ан-148|антонова Ан-148]] је сада један од најперспективнијих пројеката за индустрију производње авиона, са 35 јединица произведених од 2009. (заједно са руском производњом). Летелице је пројектовао пројектни биро научног и производног комплекса [[АНТК Антонов]], који је пројектовао и највећи појединачни авион на свету, [[Антонов Ан-225]], направљен 1988. Бруто производња лаких и ултра лаких авиона у Украјини не прелази 200 јединица годишње. Производња [[Змајарство|змајева]] и [[Параглајдинг|параглајдера]] свих пројеката чини скоро 1000 јединица годишње. Већина произведених уређаја се извози (купци ултра лаких авиона украјинске производње су Сједињене Америчке Државе, [[Аустралија]], [[Нови Зеланд]], Велика Британија, Француска и други). Од украјинске кризе приходи су у ваздухопловној индустрији пали за 80%.<ref name="guardian-20160309">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2016/mar/09/ukraine-needs-russia-nicolai-petro|title=Why Ukraine needs Russia more than ever|last=Nicolai Petro|date=9 March 2016|work=The Guardian|access-date=7 September 2016}}</ref> У јуну 2016. корпорација Антонов се спојила са државним војним конгломератом UkrOboronProm, формирајући украјинску авионску корпорацију у оквиру своје структуре. Ово спајање је учињено у циљу повећања профита Антонова и стопе производње,<ref>[http://uatoday.tv/society/ukrainian-aircraft-corporation-set-up-on-the-basis-of-antonov-670283.html Ukrainian Aircraft Corporation set up on the basis of Antonov] (Retrieved on 19 October 2016)</ref> који је радио на два теретна авиона: [[Антонов Ан-178]],<ref>[http://uatoday.tv/techandscience/newest-antonov-plane-presented-at-ukraine-avia-fest-748415.html Antonov presented first production An-178 at Ukraine Avia Fest (Retrieved on 19 October 2016)]</ref> Антонов Ан-148 и Антонов Ан-132, редизајнираној верзији [[Антонов Ан-32]].<ref>[http://uatoday.tv/techandscience/ukraine-s-manufacturer-antonov-presents-new-cargo-aircraft-an-132-598834.html Ukraine's manufacturer Antonov presents new cargo aircraft AN-132 (Retrieved on 19 October 2016)]</ref> Антонов Ан-132 је развијен заједно са саудијском компанијом Taqnia Aeronautics, која садржи западну авионику и моторе. Представљање и први лет су одржани почетком јануара 2017. Индустријом свемирских ракета управља Национална свемирска агенција Украјине од 1992. Агенција укључује тридесет предузећа, научно-истраживачке институте и пројектне канцеларије. Дизајнерски биро Yuzhnoye је генерално одговоран за стварање Zenit-3SL. Национална свемирска агенција Украјине је укључена у сарадњу са америчким Rockwell International, као и пројекат Sea Launch.<ref>{{Cite web|url=http://www.ukrexport.gov.ua/eng/economy/ukr/203.html|title=Aircraft and airspace industry of Ukraine|archive-url=https://web.archive.org/web/20131005003529/http://www.ukrexport.gov.ua/eng/economy/ukr/203.html|archive-date=5 October 2013|url-status=dead|access-date=2 October 2013}}</ref> [[Антарес (ракета-носач)|Антарес]] је дизајнирао језгро прве етапе америчке ракете Orbital ATK.<ref>{{Cite news|title=none|last=Bergin|first=Chris|date=25 February 2008|work=Space News|page=12}}</ref> ==== Бродоградња ==== [[Датотека:Explorer_II_South_Georgia.jpg|мини| MV Minerva је један од путничких бродова изграђених у Украјини.]] Распад СССР-а је довео украјинску бродоградњу у дугорочни пад који је трајао до 1999, а највише због минималног обима државних налога. Генерално, између 1992. и 2003, једанаест [[Бродоградилиште|бродоградилишта]] у земљи је произвело 237 навигационих јединица у укупној вредности од 1,5 милијарди USD. Производни погони не раде са пуним капацитетом, а купци нису увек тачни у плаћању услуга. Раст обима производње је забележен у предузећима бродограђевне индустрије током 2000—2006. Државна подршка и отварање слободних економских зона, пре свега у предузећима са седиштем у [[Николајев]]<nowiki/>у, били су пресудни недавни догађаји у украјинској бродоградњи. У оквиру специјалне економске зоне Николајев, предузећа попут бродоградилишта Дамен Океан, Црно море, 61 Communards, као и предузећа за фарбање и изолацију Веселка, спроводе инвестиционе пројекте чији је циљ подизање ефикасности и квалитета. У Украјини је регистровано 49 бродоградилишних компанија. Украјина је једна од десет највећих земаља бродоградње у Европи.<ref name="shipbuilding">{{Cite web|url=http://www.mayger.ua/en/market-review/shipbuilding-in-ukraine-investments-and-government-support/|title=MAYGER Development & Consulting - Shipbuilding in Ukraine: Investments and Government Support|website=www.mayger.ua}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://ukrexport.gov.ua/eng/economy/brief/ukr/201.html|title=Shipbuilding of Ukraine (2007)|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203002925/http://ukrexport.gov.ua/eng/economy/brief/ukr/201.html|archive-date=3 December 2013|url-status=dead|access-date=28 November 2013}}</ref> === Пољопривреда === [[Датотека:T_150_K_front.JPG|мини| Трактор T-150K који је направила Харковска фабрика.]] [[Датотека:Flag_colors.jpg|лево|мини| Украјинска застава подсећа на пољопривредна земљишта.]] [[Датотека:Мала_Гора_поблизу_Берегова_-_виноградний_рай.jpg|лево|мини| Виногради у [[Закарпатска област|закарпатској области]].]] Иако је позната као индустријска база Совјетског Савеза, пољопривреда чини велики део украјинске привреде. Године 2008. сектор је чинио 8,29% БДП-а земље, а до 2012. је порастао на 10,43% БДП-а. Пољопривреда је привреди додала вредност од 13,98 милијарди долара 2012, међутим, упркос томе што је међу десет најбољих светских произвођача неколико [[Usev|усева]] као што су пшеница и кукуруз, Украјина још увек заузима само 24 место од 112 у погледу укупне пољопривредне производње.<ref>{{Cite news|url=http://www.nationmaster.com/country-info/profiles/Ukraine/Agriculture/All-stats|title=Ukraine Agriculture Stats|access-date=4 October 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20181108144144/http://www.nationmaster.com/country-info/profiles/Ukraine/Agriculture/All-stats|archive-date=8 November 2018|publisher=Nation Master}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.indexmundi.com/agriculture/?commodity=corn|title=Corn Production by Country in 1000 MT|publisher=Index Mundi}}</ref> Украјина је највећи светски произвођач сунцокретовог уља,<ref name="UkrInform">[http://www.blackseagrain.net/about-ukragroconsult/news-bsg/german-expert-sunflower-oil-grows-in-price-in-ukraine-due-to-its-low-world-reserves German expert: Sunflower oil grows in price in Ukraine due to its low world reserves] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110723025406/http://www.blackseagrain.net/about-ukragroconsult/news-bsg/german-expert-sunflower-oil-grows-in-price-in-ukraine-due-to-its-low-world-reserves|date=23 July 2011}} [UkrAgroConsult - BlackSeaGrain]</ref> главни светски произвођач жита и шећера и глобални произвођач меса и млека. Такође је један од највећих произвођача ораха. Такође производи више природног меда<ref>{{Cite web|url=http://www.fao.org/faostat/en/#data|title=FAOSTAT|website=www.fao.org}}</ref> него било која друга европска земља и један је од највећих светских произвођача. Процењује се да је 1,5% становништва укључено у производњу меда, стога Украјина има највишу стопу производње по глави становника на свету.<ref>{{Cite news|url=http://wnu-ukraine.com/news/economy-business/?id=3326|title=Ukraine Produces World's Greatest Amount of Honey Per Capita|date=August 2013|access-date=4 October 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20180118064636/http://wnu-ukraine.com/news/economy-business/?id=3326|archive-date=18 January 2018|publisher=WNU}}</ref> Будући да поседује 30% најбогатије светске [[Црница (педологија)|црнице]], њена пољопривредна индустрија има огроман потенцијал. Међутим, пољопривредно земљиште остаје једина главна имовина у Украјини која није [[Приватизација|приватизована]].<ref name="UkrAgroConsult">[http://www.blackseagrain.net/about-ukragroconsult/news-temp/vessels-loaded-with-grain-began-leaving-ukrainian-ports-1 Ukraine: Land market, formation, development trends - Farmland now remains almost the only big asset that is not actually privatized yet] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110225200726/http://www.blackseagrain.net/about-ukragroconsult/news-temp/vessels-loaded-with-grain-began-leaving-ukrainian-ports-1|date=25 February 2011}} [Black Sea Grain]</ref> Пољопривредна индустрија у Украјини је већ високо профитабилна, са 40—60% добити<ref name="UkrAgroConsult" /> али према аналитичарима, њени производи би и даље могли порасти и четворостручити.<ref name="New York Times">[https://www.nytimes.com/2008/08/31/business/worldbusiness/31food.html Russia's Collective Farms - Hot Capitalist Property] [New York Times]</ref> Украјина је шеста по величини произвођач кукуруза на свету, пета без Европске уније као засебне државе и трећи највећи извозник кукуруза у свету. Украјина је 2012. потписала уговор са Кином, највећим светским увозником кукуруза, о снабдевању са три милиона тона кукуруза годишње по тржишној цени, а споразум је такође обухватио кредитно одобрење од три милијарде долара из Кине за Украјину.<ref>{{Cite news|url=http://www.ft.com/cms/s/0/79bc2174-0276-11e2-8cf8-00144feabdc0.html|title=Ukraine agrees $3bn loan-for-corn deal|date=19 September 2012|work=Financial Times}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2014-01-06/china-rejecting-u-s-corn-as-first-shipment-from-ukraine-arrives.html|title=China Rejecting U.S. Corn as First Shipment From Ukraine Arrives|date=6 Jan 2014|publisher=Bloomberg}}</ref> Године 2014. је процењено да је укупан род житарица рекордних 64 милиона метричких тона. Међутим, 2014. је неколико региона прогласило независност и више није под контролом украјинских централних власти, што је резултирало ратом на истоку Украјине и [[Руска анексија Крима|руском анексијом Крима]], па је стварни расположиви принос био ближи 60,5 милиона тона. До октобра је украјински извоз жита достигао 11 милиона метричких тона. Због пада металуршке индустрије, највећи извоз у Украјини претходних година, као резултат рата у Донбасу, пољопривредни производи су чинили највећи извоз робе у земљи.<ref>{{Cite web|url=http://www.agriculture.com/markets/analysis/corn/ukraine-grain-expts-to-rise_9-ar45735|title=Ukraine Grain Exports To Rise|date=21 October 2014|publisher=Agriculture.com}}</ref> Марта 2020. украјински парламент је укинуо (раније успостављену) забрану продаје пољопривредног земљишта.<ref>[https://www.reuters.com/article/us-ukraine-imf/imf-praises-ukraines-decisions-on-land-reform-banking-law-idUSKBN21M07Y IMF praises Ukraine's decisions on land reform, banking law], [[Reuters]] (4 April 2020)<br />[https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/imf-finally-confirms-new-5-billion-program-for-ukraine/ IMF finally confirms new $5 billion program for Ukraine] by [[Anders Åslund]], [[Atlantic Council]] (10 June 2020)</ref> Тржиште земљишта требало би да буде отворено до 1. јула 2021.<ref>[https://www.rferl.org/a/ukrainian-lawmakers-sack-finance-health-ministers-fail-to-approve-replacements/30517755.html Ukraine Lawmakers Approve Key Legislation With Eye On IMF Funds], [[Radio Free Europe]] (31 March 2020)</ref> Украјина такође производи вино, углавном у југозападним регионима. Године 2018. је била: * пети највећи светски произвођач кукуруза (35,8 милиона тона), иза САД-а, Кине, Бразила и Аргентине * осми највећи светски произвођач пшенице (24,6 милиона тона) * трећи по величини светски произвођач кромпира (22,5 милиона тона), одмах иза Кине и Индије * највећи светски произвођач семена сунцокрета (14,1 милиона тона) * седми највећи светски произвођач шећерне репе (13,9 милиона тона), која се користи за производњу шећера и [[Етанол|етанола]] * седми највећи светски произвођач [[Јечам|јечма]] (7,3 милиона тона) * седми највећи светски произвођач уљане репице (2,7 милиона тона) * тринаести највећи светски произвођач парадајза (2,3 милиона тона) * пети највећи светски произвођач купуса (1,6 милиона тона), иза Кине, Индије, Јужне Кореје и Русије * једанаести највећи светски произвођач јабука (1,4 милиона тона) * трећи највећи светски произвођач бундеве (1,3 милиона тона), одмах иза Кине и Индије * шести највећи светски произвођач краставца (985 хиљада тона) * пети највећи светски произвођач шаргарепе (841 хиљаду тона), иза Кине, [[Узбекистан|Узбекистана]], САД-а и Русије * четврти највећи светски произвођач сувог грашка (775 хиљада тона), одмах иза Канаде, Русије и Кине * седми највећи светски произвођач [[Раж|ражи]] (393 хиљаде тона) * трећи по величини произвођач [[Хељда|хељде]] у свету (137 хиљада тона), одмах иза Кине и Русије * шести највећи светски произвођач [[Orah (plod)|орашастих плодова]] (127 хиљада тона) * Произведено 4,4 милиона тона [[Соја|соје]] * Произведено 883 хиљаде тона црног лука * Произведено 467 хиљада тона грожђа * Произведено 418 хиљада тона [[Овас|овса]] * Произведено 396 хиљада тона лубенице * Произведено 300 хиљада тона трешње Поред мање производње осталих пољопривредних производа.<ref>{{Cite web|url=http://www.fao.org/faostat/en/#data/QC/|title=FAOSTAT|website=www.fao.org}}</ref> ==== Шумарство, риболов и друго ==== Пчеларство у Украјини је главна привредна активност. Приближно 700.000 људи, 1,5% становништва, бави се производњом меда. Украјина је рангирана као прва земља у Европи и међу првих пет земаља у свету за производњу меда, производећи 75 хиљада тона годишње.<ref>[http://www.souz-inform.com.ua/index.php?language=ukr&menu=article/honey_market_review Honey Market Overview]</ref> Украјина производи највећу количину меда по глави становника на свету.<ref>{{cite web|url=http://www.kyivconvention.com/news/ukraine-produces-worlds-greatest-quantity-of-honey-per-capita|title=Ukraine Produces World's Greatest Quantity of Honey Per Capita|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140810110459/http://www.kyivconvention.com/news/ukraine-produces-worlds-greatest-quantity-of-honey-per-capita|archivedate=2014-08-10}}</ref> Бруто производња меда у Украјини износила је 66.500 тона 2014, од чега је 36.300 тона извезено.<ref>[http://www.unian.info/economics/1114653-ukrainian-honey-exports-on-rise-in-h1.html UNIAN: Ukrainian honey exports on rise in H1]</ref> Светски конгрес пчеларства 2013. је одржан у октобру 2013. у Кијеву.<ref>[http://us1.campaign-archive1.com/?u=5fd2b1aa990e63193af2a573d&id=d02449ad62&e=076a74d5d1 American Bee Journal: International Honey Market, May 16, 2014]</ref> ==== Штеточине ==== ===== ''Puccinia triticina'' ===== ''Puccinia triticina'' је честа штеточина у [[Источна Украјина|Источној Украјини]], где почиње [[Источноевропске шумо-степе|источноевропска шумска степа.]] Године 2002—03. су најчешће врсте биле 61, 149 и 192. Неколико ''Lrs се'' суочило са [[Polimorfizam (biologija)|полиморфном]] [[Virulencija|вируленцијом]]: ''Lr1'', ''Lr2a'', ''Lr2b'', ''Lr2c'', ''Lr9'', ''Lr19'', ''Lr23'' и ''Lr26'', и комбинација ''Lr27'' + ''Lr31''. И даље ефикасни су били: ''Lr24, Lr25'' и ''Lr28'', а мали губитак ефикасности су имали: ''Lr9, Lr18, Lr35'' и ''Lr36'' и комбинација ''Lr27'' и ''Lr31''. ''Lr19 се'' суочио са малим отпором старијих раса, али до тада је већина нових раса еволуирала против њега.<ref name="Elyasi-Gomari-Panteleev-2006">{{Cite journal|last=Elyasi-Gomari|first=S.|last2=Panteleev|first2=V. K.|year=2006|title=Virulence Polymorphism of ''Puccinia recondita'' f. sp. ''tritici'' and Effectiveness of ''Lr'' Genes for Leaf Rust Resistance of Wheat in Ukraine|url=https://archive.org/details/sim_plant-disease_2006-07_90_7/page/853|journal=[[Plant Disease (journal)|Plant Disease]]|publisher=[[American Phytopathological Society]]|volume=90|issue=7|pages=853–857|doi=10.1094/PD-90-0853|issn=0191-2917|pmid=30781020|doi-access=free}}</ref> У истраживањима од краја 1990-их до 2015, доминантне расе на југу Украјине биле су средње до високе вируленције ''Lr3ka'' и ''Lr30'', а 84% и 92% посебно 2013. Популације инокулума значајно доприносе годишњим епидемијама различитих локација, укључујући неке прилично удаљене, као што је [[Израел]]. Ово је могло допринети повећању стопе отказа ''Lr3ka'' и ''Lr30'' од 2012.<ref name="Kosman-et-al-2019">{{Cite journal|last=Kosman|first=E.|last2=Ben‐Yehuda|first2=P.|last3=Manisterski|first3=J.|last4=Sela|first4=H.|date=2019-08-22|title=Diversity of virulence phenotypes among annual populations of ''Puccinia triticina'' originating from common wheat in Israel during the period 2000–15|journal=[[Plant Pathology (journal)|Plant Pathology]]|publisher=[[British Society for Plant Pathology]] ([[Wiley-Blackwell]])|volume=68|issue=9|pages=1741–1748|doi=10.1111/ppa.13078|issn=0032-0862}}</ref> ===== Управљање штеточинама ===== Изолати ''Pseudomonas aurantiaca'' који живе у [[Симбиоза|симбиози]] корена производе [[2,4-Diacetilfloroglucinol]] за контролу ''Fusarium oxysporum''.<ref name="Garagulya-et-al-1974">{{Cite journal|last=A. D. Garagulya, E. A. Kipmanova, and O. I. Boiko|date=1974|trans-title=Antibiotic effect of bacteria from the genus ''Pseudomonas'' on phytopathogenic fungi|journal=[[Zhurnal Mikrobiologii]]|location=[[Kyiv]]|volume=36|pages=197–202|issn=1028-0987|oclc=1063241398}}</ref><ref name="Pidoplichko-Garagulya-1974">{{Cite journal|last=V. N. Pidoplichko, A. D. Garagulya|date=1974|trans-title=Effect of antagonistic bacteria on development of wheat root rot|journal=[[Zhurnal Mikrobiologii]]|location=[[Kyiv]]|volume=36|pages=599–602|issn=1028-0987|oclc=1063241398}}</ref><ref name="Cook-et-al-1995">{{Cite journal|last=Cook|first=R. J.|last2=Thomashow|first2=L. S.|last3=Weller|first3=D. M.|last4=Fujimoto|first4=D.|last5=Mazzola|first5=M.|last6=Bangera|first6=G.|last7=Kim|first7=D. S.|date=1995-05-09|title=Molecular mechanisms of defense by rhizobacteria against root disease|journal=[[Proceedings of the National Academy of Sciences]]|volume=92|issue=10|pages=4197–4201|bibcode=1995PNAS...92.4197C|doi=10.1073/pnas.92.10.4197|issn=0027-8424|pmc=41910|pmid=11607544|doi-access=free}}</ref> === Информациона технологија === Украјина има дугогодишњу репутацију велике технолошке регије, са добро развијеном научном и образовном базом. Марта 2013. Украјина се налази на четвртом месту у свету по броју сертификованих [[Informaciona tehnologija|ИТ]] стручњака после Сједињених Америчких Држава, [[Индија|Индије]] и Русије. Поврх тога, често се препознаје и квантитативни и квалитативни потенцијал украјинских стручњака. Године 2011. број ИТ стручњака који раде у индустрији је достигао 25.000 људи са растом од 20%.<ref>[http://hi-tech.org.ua/wp-content/uploads/2012/08/Exploring-Ukraine-IT-Outsourcing-Industry-20121.pdf Exploring Ukraine]</ref> Процењено је да је обим украјинског ИТ тржишта 2013. износио до 3,6 милијарди америчких долара.<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.ua/economics/industry/562063-zrostannya-vvp-ukrajini-v-iii-kvartali-stanovilo-66.html|title=Зростання ВВП України в III кварталі становило 6,6%|website=www.unian.ua|language=uk|access-date=2021-05-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.epravda.com.ua/news/2013/03/27/368078/|title=Обсяг українського ІТ-ринку може скласти 3,6 мільярда - звіт|website=Економічна правда|language=uk|access-date=2021-05-27}}</ref> Године 2017. према Глобалном удружењу извора, Украјина се појавила као главна [[аутсорсинг]] дестинација године. До 2017. у [[Lavov|Лавову]] се налазило тринаест центара за истраживање и развој глобалних компанија који су се налазили у Украјини, укључујући Ericsson.<ref>{{Cite web|url=http://bunews.com.ua/opinion/item/it-industry-why-ukraine-is-fast-becoming-a-leading-global-tech-powerhouse|title=IT INDUSTRY: Why Ukraine is fast becoming a leading global tech powerhouse|website=bunews.com.ua|access-date=2019-10-02}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://open4business.com.ua/share-of-it-industry-of-ukrainian-economy-is-4-of-gdp-economy-minister/|title=SHARE OF IT INDUSTRY OF UKRAINIAN ECONOMY IS 4% OF GDP – ECONOMY MINISTER|date=2019-02-13|website=Ukraine open for business|language=en-US|access-date=2019-10-02}}</ref> Године 2019, број ИТ стручњака укључених у ИТ индустрију Украјине је достигао 172.000 људи.<ref>{{Cite web|url=https://8allocate.com/article/ukraine-as-a-bright-spot-on-central-and-eastern-europe-software-development-scene/|title=Ukraine As a Bright Spot on Central and Eastern Europe Software Development Scene|date=2019-02-14|website=8allocate|language=en-US|access-date=2019-10-02}}</ref> Удео ИТ индустрије у украјинском БДП-у износи 4%.<ref name="auto" /> Према извештају ИТ сектора 2019. Украјина је највећи извозник аутсорсинга у Европи и сврстава се међу 25 најуспешнијих земаља за [[развој софтвера]] широм света.<ref>{{Cite web|url=https://ain.ua/en/2019/01/30/unit-city-report-on-the-it-sector-of-ukraine/|title=UNIT.City presented a report on the IT sector of Ukraine: main figures and indicators|date=2019-01-30|website=AIN.UA|language=en-US|access-date=2019-10-02}}</ref> === Инфраструктура === ==== Поморски ==== [[Датотека:EKr1-002.jpg|мини| EKr-1 вишеструка јединица, железнички транспорт се у великој мери користи у Украјини.]] Око 100.000 Украјинаца редовно ради на страним трговачким бродовима, једној од највећих група миграната и шестом по величини морнара из било које земље.<ref name="Seas">[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/123079/ High Seas Danger], [[Kyiv Post]] (24 February 2012)</ref> Привлаче их релативно високе плате веће од 1000 долара месечно.<ref name="Seas" /> Сваки већи украјински обални град има поморски универзитет.<ref name="Seas" /> ==== Комуникације ==== Украјина се налази на осмом месту међу светским државама у погледу брзине Интернета са просеком преузимања од 1190 kbit/s.<ref>[http://www.pandonetworks.com//company/news/pando-networks-releases-global-internet-speed-study Pando Networks Releases Global Internet Speed Study] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130416182754/http://www.pandonetworks.com/company/news/pando-networks-releases-global-internet-speed-study|date=16 April 2013}}</ref> Пет националних добављача фиксног (DSL, ADSL, XDSL) приступа Интернету: Ukrtelecom, Vega Telecom, Datagroup, Ukrnet, Volia и пет националних оператера мобилног интернета MTS, Kyivstar, PEOPLEnet, Utel и Intertelecom тренутно послују у Украјини. Сваки регионални и велики окружни центар има бројне локалне добављаче и кућне мреже. Приходи од Интернета 2011. су достигли 4,75 милијарди ₴.<ref name="UkPravInt15312">[http://www.pravda.com.ua/news/2012/03/15/6960641/ Більше половини українців не користуються інтернетом], ''[[Украиинска Правда|Ukrayinska Pravda]]'' (29 July 2012)</ref> Преко 16 милиона Украјинаца је имало приступ Интернету 2012, постигавши 22 милиона 2015.<ref>{{Cite web|url=https://databank.worldbank.org/home.aspx|title=DataBank|publisher=The World Bank}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://racurs.ua/ua/n4526-polovyna-naselennya-ukrayiny-maie-dostup-v-internet.html|title=Половина населення України має доступ в інтернет|website=racurs.ua}}</ref> У Кијеву је 90% становништва имало приступ Интернету. Експанзија система мобилних телефона се успорила, углавном због засићења тржишта које је достигло 144 претплате на 100 мобилних телефона.<ref>{{Cite web|url=http://data.worldbank.org/indicator/IT.CEL.SETS.P2?locations=UA&view=chart|title=Mobile cellular subscriptions (per 100 people)|publisher=The World Bank|access-date=19 May 2017}}</ref> === Туризам === [[Датотека:Лвов_Галиција.jpg|мини| [[Lavov|Лавов]]]] Украјина је 2012. била осма најпопуларнија туристичка дестинација у Европи са 23 милиона посетилаца.<ref name="ukrstat">[http://www.ukrstat.gov.ua/operativ/operativ2007/tyr/tyr_u/potoki2006_u.htm Туристичні потоки], State Statistics Committee of Ukraine</ref> Туристичка индустрија се генерално сматра неразвијеном, али пружа пресудну подршку украјинској привреди. Године 2012. допринос туризма БДП-у износио је 28,8 милијарди ₴, или 2,2% БДП-а и директно је подржао 351.500 радних места (1,7% укупне запослености).<ref>{{Cite web|url=http://en.info-kmu.com.ua/2013-10-01-000000pm/article/4584677.html|title=Tourism 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20131206183337/http://en.info-kmu.com.ua/2013-10-01-000000pm/article/4584677.html|archive-date=6 December 2013|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.wttc.org/site_media/uploads/downloads/ukraine2012.pdf|title=Travel & Tourism in Ukraine|archive-url=https://web.archive.org/web/20120530195708/http://wttc.org/site_media/uploads/downloads/ukraine2012.pdf|archive-date=30 May 2012|url-status=dead}}</ref> ==== Шопинг туризам ==== [[Пољаци]], [[Словаци]], [[Мађари]], [[Белоруси|Белоруси,]] па чак и [[Руси]] долазе у Украјину како би куповали производе и поклоне, попут хране или бензина, који су у Украјини јефтинији него у њиховим матичним земљама. ==== Рекреативни туризам и разгледање града ==== Украјина поседује рушевине древних замкова, историјске паркове, винограде у којима производе домаћа вина, јединствене грађевине попут [[Саборни храм Свете Софије у Кијеву|саборног храма Свете Софије]] или [[Херсонес Тауријски|Херсонеса Тауријског]]. Званично, у Украјини постоји седам [[Светска баштина|светске баштине]]. [[Карпатске планине]] често туристи посећују за скијање, планинарење, риболов и лов. [[Буковел]] је највеће скијашко одмаралиште смештено у [[Ивано-Франковска област|Ивано-Франкивској области]]. Зимска сезона 2010—2011. је забележила 1.200.000 дневних посета са странцима што је чинило 8—10% свих посетилаца. Године 2012. Буковел је проглашен за најбрже растуће скијалиште на свету. Обала Црног мора је популарна летња дестинација за одмор, посебно [[Одеса|Одесу]]. === Финансирање, банкарство, инвестиције === [[Датотека:Будинок_Київської_контори_Державного_банку.JPG|мини| [[Национална банка Украјине|Народна банка Украјине]]]] Историја банкарства од украјинске независности 1991. је од краја 2000-их имала неколико периода спајања и преузимања банака различите природе.<ref name="Banking in Ukraine ref #1">[http://ukrainianweek.com/Economics/148364 Merge and Acquire], [[The Ukrainian Week]] (9 October 2015)</ref> Почетком 2016. у Украјини је пословало 117 банака, чија је актива износила 1254 трилиона украјинских гривна.<ref name="nbiUJ16">[http://www.unian.info/economics/1616396-assets-of-operating-banks-in-ukraine-grow-by-over-uah-6-bln-monthly.html Assets of operating banks in Ukraine grow by over UAH 6 bln monthly], [[UNIAN]] (10 November 2016)</ref> Према подацима централне банке, у Украјини је 1. октобра 2018. постојала 81 банка са дозволом за плаћање, чија је имовина износила 1355 трилиона украјинских гривна (48 милијарди долара).<ref name="economicsunian10319427">[https://economics.unian.info/10319427-solvent-banks-assets-up-by-us-498-mln-in-sept-nbu.html Solvent banks' assets up by US$498 mln in Sept – NBU], [[UNIAN]] (31 October 2018)</ref> ==== Инвестиције ==== Политичка криза средином 2006. претила је економској и инвестиционој стабилности, међутим, упркос прогнозама, политичка ситуација није уплашила инвеститоре. БДП је имао 7% стопе раста од 2007, у поређењу са претходном годином. Повећана је индустријска производња, као и продаја аутомобила, док се банкарски сектор проширио захваљујући отварању европских банака. ==== Међународне финансијске институције ==== Године 1992. Украјина је постала чланица Међународног монетарног фонда и Светске банке. Члан је [[Европска банка за обнову и развој|Европске банке за обнову и развој]]. Године 2008. придружили су се [[Светска трговинска организација|Светској трговинској организацији]]. Украјина се пријавила за чланство 1993, али је процес приступања био у застоју на петнаест година. ==== Стране директне инвестиције ==== Украјина подстиче спољну трговину и инвестиције. Парламент је одобрио закон о страним улагањима који странцима омогућава куповину предузећа и имовине, враћање прихода и профита и добијање накнаде ако имовина национализује будућа влада. Међутим, сложени закони и прописи, лоше корпоративно управљање, слабо спровођење уговорног права од стране судова и [[политичка корупција]] и даље спречавају усмеравање страних инвестиција великих размера у Украјину. Иако постоји функционална берза, недостатак заштите права акционара озбиљно ограничава активности улагања. Од априла 2011. укупан капитал директних страних инвестиција је износио 44,7 милијарди долара.<ref>{{Cite web|url=http://www.ukrstat.gov.ua/operativ/operativ2007/zd/zd_rik/zd_u/pi_07u.html|title=Прямі інвестиції|website=www.ukrstat.gov.ua}}</ref> Статистички подаци часописа FDi показују да је Украјина претрпела годишњи пад директних страних инвестиција између 2010. и 2013.<ref>{{Cite news|url=http://www.fdiintelligence.com/Trend-Tracker/Ukraine-suffers-year-on-year-FDI-decline|title=Ukraine suffers year-on-year FDI decline|date=13 August 2013|work=fDiIntelligence.com}}</ref> Државно предузеће InvestUkraine је основано<ref>{{Cite web|url=http://zakon.nau.ua/doc/?uid=1041.36214.0|title=NAU-Online -> Про утворення державного підприємства "Інвест Україна"|archive-url=https://web.archive.org/web/20111006023544/http://zakon.nau.ua/doc/?uid=1041.36214.0|archive-date=6 October 2011}}</ref> у оквиру државне агенције за инвестиције и националне пројекте<ref>{{Cite web|url=http://zakon.rada.gov.ua/cgi-bin/laws/main.cgi?nreg=570-2010-%EF|title=Всі документи бази даних "Законодавство України" (станом на 22 травня 2021 р.) / Законодавство України}}</ref> како би све било на једном месту за инвеститоре и пружало консултантске услуге. Украјина је потписала уговор о истраживању гаса са компанијом [[Royal Dutch Shell]] 25. јануара 2013. Уговор од 10 милијарди долара био је највећа директна страна инвестиција икад за Украјину. Многе компаније, у власништву странаца, успешно послују у Украјини од њене независности. Ту спадају пољопривредна предузећа, попут Кијев-Атлантске групе основане 1994.<ref name="kyivpost.com">{{Cite web|url=http://www.kyivpost.com//data/files/01.jpg/|title=Archived copy|archive-url=https://web.archive.org/web/20130627224211/http://www.kyivpost.com//data/files/01.jpg|archive-date=27 June 2013|url-status=dead|access-date=2013-08-04}} The 10 Richest Expats in Ukraine by KyivPost</ref> Године 2016. директне стране инвестиције у украјинску привреду износиле су 3,8 милијарди долара, што је било готово двоструко више него у 2015.<ref>[http://www.unian.info/economics/1738142-foreign-investment-in-ukraine-in-2016-estimated-at-38-bln.html Foreign investment in Ukraine in 2016 estimated at $3.8 bln Foreign investment in Ukraine in 2016 estimated at $3.8 bln], [[UNIAN]] (23 January 2017)</ref> == Законско окружење == Према извештају о глобалној конкурентности 2012—2013. најважнији изазов је ревизија њеног институционалног оквира.<ref>[http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2012-13.pdf The Global Competitiveness Report 2012–2013], [[World Economic Forum]] (2012)</ref> Од краја 1990-их, влада се обавезала да ће смањити број агенција, усмерити регулаторни процес, створити правно окружење за подстицање предузетника и донети свеобухватну ревизију пореза. Спољне институције, посебно Међународни монетарни фонд, су подстакли Украјину да убрза темпо и обим реформи и запретили да ће повући финансијску подршку. Реформе у неким политички осетљивим областима структурних реформи и приватизације земљишта и даље заостају. Министар спољних послова је потписао 24. јуна 2010. споразум о слободној трговини са [[Европска асоцијација за слободну трговину|Европском асоцијацијом за слободну трговину]].<ref>[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/70914/ Ukraine signs agreement on free trade zone with EFTA], [[Kyiv Post]] (24 June 2010)</ref> Према стручњацима, уговор о избегавању двоструког опорезивања са [[Кипар|Кипром]] (који је 1982. потписао Совјетски Савез) коштао је Украјину милијарде америчких долара пореских прихода.<ref>[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/76040/ High Price Of Havens], [[Kyiv Post]] (29 July 2010)</ref><ref>[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/118501/ The Money Carousel], [[Kyiv Post]] (9 December 2011)</ref> Недавна [[лустрација]] је критикована јер је могла имати негативне економске ефекте.<ref>{{Cite web|url=http://nationalinterest.org/feature/exposed-ukraines-massive-witch-hunt-12332?|title=Exposed: Ukraine's Massive Witch Hunt|date=26 February 2015|access-date=14 October 2017}}</ref> === Страни радници === Одређени број страних гастарбајтера долази да ради у Украјину, углавном у сезонским пољопривредним радовима и грађевинској индустрији, посебно из [[Молдавија|Молдавије]] и [[Белорусија|Белорусије]].<ref>[http://mondediplo.com/2010/10/08moldova Moldova’s economic exiles], [[Le Monde]]</ref> == Еколошки проблеми == Украјина је заинтересована за сарадњу о регионалним питањима животне средине. Очување природних ресурса је наведено као високи приоритет, иако примени недостају финансијска средства. Украјина је 1921. основала свој први природни резерват Аскани-Нова и има програме за узгајање [[Угрожена врста|угрожених врста]]. Земља има значајне еколошке проблеме, посебно оне који су резултат [[Чернобиљска катастрофа|Чернобиљске катастрофе]] 1986. и индустријског загађења. У складу са својим претходно најављеним плановима, Украјина је трајно затворила [[Нуклеарна електрана Чернобиљ|нуклеарну електрану Чернобиљ]] децембра 2000. У новембру 2001. Украјина је повукла захтев који је поднела [[Европска банка за обнову и развој]] за финансирање два нова реакторска блока за надокнаду енергије коју је некада производио Чернобиљ. У Украјина је такође основала Министарство животне средине и увела систем накнада за загађење којим се наплаћују порези на ваздух и воду и [[управљање отпадом]]. Сакупљени приходи се усмеравају на активности заштите животне средине. == Главне украјинске компаније == {{div col}} * 1+1 Media Group — Медије * 4AGames — Технологија * 33m2 — Потрошачке услуге * Antonov — Индустрије * APEKS-BANK — Финансије * ATB-Market — Потрошачке услуге * BG Capital — Финансије * Bogdan group — Индустрије * Chumak — Роба широке потрошње * Ciklum — ИТ * DTEK — Нафта и гас, основни материјали, комуналне услуге * EKTA — Технологија * Epicentre K — Потрошачке услуге * ESTA Holding — Финансије * Ferreexpo — Основни материјали * FOM-Ukraine — Индустрије * Fozzy Group — Потрошачке услуге * Galnaftogaz — Нафта и гас * GSC Game World — Технологија * Hromadske.ua — Медије * Industrial Union of Donbas — Индустрије * InvestUkraine — Индустрије * Kyivstar — Телекомуникације * Lifecell — Телекомуникације * METRO Cash&Carry — Потрошачке услуге * MHP — Роба широке потрошње * Motor Sich — Индустрије * Nemiroff — Роба широке потрошње * Naftogaz — Нафта и гас * Obolon — Роба широке потрошње * Oschadbank — Банкарство * PrivatBank — Банкарство * Roshen — Роба широке потрошње * SCM Holdings — Финансије * Softserve — ИТ * Ukraine International Airlines — Потрошачке услуге * Ukrainian Automobile Corporation — Роба широке потрошње * Ukrainian Railways — Потрошачке услуге, индустријалци * Ukrnafta — Нафта и гас * Ukroboronprom * Ukrtelecom — Телекомуникације * Vodafone Ukraine — Телекомуникације * WOG — Нафта и гас, потрошачке услуге * Yuzhmash — Индустрије * Zaporizhstal — Основни материјали * ZAZ — Роба широке потрошње {{div col end}} == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Economy of Ukraine}} * [https://web.archive.org/web/20040607005733/http://me.kmu.gov.ua/control/en/index Министарство за економски развој и трговину] * [https://web.archive.org/web/20110827170925/http://www.ukrproject.gov.ua/en Државне агенције за инвестиције и националне пројекте] * [http://wits.worldbank.org/CountryProfile/Country/UKR/Year/2012/Summary Резиме трговинске статистике Светске банке, Украјина 2012] * [https://spivakovsky.com/?page_id=16101/ Стратегија раста украјинске привреде] {{Шаблон:Теме Украјине}} {{Шаблон:Светска трговинска организација}} [[Категорија:Привреда Украјине| ]] 1i4088qxo3ytf2a8pmjt8djs9ic19j2 0 4248192 25114995 24461728 2022-07-20T00:36:31Z UserNameSRB 198340 Ситно wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = '''2. мајевичка лака пјешадијска бригада''' | део = [[Источнобосански корпус Војске Републике Српске|Источнобосанског корпуса]] | слика = | опис_слике = | време_постојања = 1992—1996. | место = | надимак = | формација = бригада | јачина = 2.500 | јачина2 = | јачина3 = 2.000 | командант = Миле Дубајић | командант2 = [[Велизар Благојевић]] | командант3 = [[Перо Деспотовић]] | командант4 = Славко Гужвић | командант5 = [[Мирослав Банђур]] | начелник_штаба1 = | начелник_штаба2 = | битке = [[Операција Дрина|Дрина 93]]<br />[[Операција Спреча 95|Спреча 95]] | одликовања = [[Датотека:BIH Medal of Peter Mrkonjic ribbon.svg|50п|link=[[Медаља Петра Мркоњића]]]] Златна значка ИБК }} '''2. мајевичка лака пјешадијска бригада''' је била пјешадијска јединица [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]], у саставу [[Источнобосански корпус Војске Републике Српске|Источнобосанског корпуса]]. == Историја == Настала је у мају 1992. од старјешина и војника 92. моторизоване бригаде ЈНА родом из [[Босна и Херцеговина|БиХ]], која је послије [[Напад на колону ЈНА у Тузли|напада муслиманских снага на колону ЈНА]] на Брчанској Малти напустила [[Тузла|Тузлу]] [[15. мај|15. маја]] 1992, и дијелова 22. партизанске бригаде ЈНА из [[Угљевик|Угљевика]]. Била је у саставу Источнобосанског корпуса ВРС. Борачки састав углавном је чинило избјегличко становништво предратних општина Тузла, [[Лукавац]], [[Живинице]], [[Калесија]], [[Зворник]], са мањим бројем мобилисаних војних обвезника из општина [[Лопаре]], Угљевик и [[Бијељина]]. Формацијски састав бригаде чинили су: команда бригаде, команда стана, три пјешадијска батаљона (касније је у састав ушао још један батаљон), двије батерије топова 13-1, хаубица 105 мм, тенковски вод, лаки артиљеријски вод ПВО 20/3, вод "[[М53/59 Прага|Прага]]", извиђачки вод, вод војне полиције, одјељење инжењерије, вод везе, санитетски вод и позадинска чета. Зона одбране бригаде била је у захвату путне комуникације Тузла – Бијељина на превоју Бањ брдо и око релеја Столице. Командно мјесто бригаде било је на граници села [[Тобут]] и [[Прибој (Лопаре)|Прибој]]. Бригада је имала око 2.000, у једном периоду до 2.600 бораца. Основни борбени задатак бригаде био је одбрана превоја Бањ брдо и падина око релеја Столице, заштита српског становништва и територије по дубини, а у садејству са [[1. мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. мајевичком]] и [[1. семберска лака пјешадијска бригада|1. семберском лаком пјешадијском бригадом]]. Била је ангажована и на [[Посавина|посавском]], [[Сарајевско-романијска регија|сарајевско-романијском]] и западнокрајишком дијелу ратишта.<ref name="#1">{{Cite book|title=Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж|publisher=Академија наука и умјетности Републике Српске|year=2020.|isbn=978-99976-42-37-0|location=Бања Лука|page=430}}</ref> У току [[Рат у Босни и Херцеговини|Одбрамбено-отаџбинског рата]] [[1992]] – [[1995]]. бригада је имала 404 погинула и 960 рањених бораца. Команданти бригаде били су: потпуковник [[Миле Дубајић]] (од формирања до августа 1992), мајор [[Велизар Благојевић]] (август 1992 – 10. септембар 1992), потпуковник [[Перо Деспотовић]] (10. септембар 1992 – 13. април 1993), пуковник [[Славко Гужвић]] (13. април 1993 – фебруар 1994), пуковник [[Мирослав Банђур]] (фебруар 1994. до спајања [[1. мајевичка бригада Војске Републике Српске|1.]] и 2. мајевичке бригаде и формирања 308. бригаде 3. корпуса ВРС, 1995. године). Бригада је одликована [[Медаља Петра Мркоњића|Медаљом Петра Мркоњића]] и Златном значком Источнобосанског корпуса ВРС. Спомен-соба бригаде налази се у бившем задружном дому у селу Прибој (општина Лопаре). На платоу испред дома подигнут је споменик погинулим борцима.<ref name="#1"/> == Референце == {{reflist|30em}} {{портал бар|Сукоби на територији СФРЈ|војна историја Срба|Република Српска}} {{Војска Републике Српске|вј}} [[Категорија:Формације Војске Републике Српске]] [[Категорија:Бригаде Војске Републике Српске]] [[Категорија:Источно-босански корпус ВРС]] ltksbl3jrpy5yroz6boc7g2q7ckcosg 2 4252296 25113975 24507052 2022-07-19T12:37:56Z Markon Padrino 289117 /* Странице на Википедији, које је овaj википедијин налог отворио. */Dodat sadržaj. wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник | име = Википедијанац | слика = | ширина_слике = | опис_слике = [[Срби|Српски]] [[Википедија|википедијанац]], [[Срби|српски]] [[Наука|научник]], [[Уметност|уметник]] и [[Филозофија|филозоф]] | боја_позадине = | пејзажно = да | пуно_име = (Није уписано). | друга_имена = [[]]. | надимак = [[]]. | датум_рођења = [[1998]]. | место_рођења = [[Крагујевац]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|Република Србија]]. | датум_смрти = [[20??]]. | место_смрти = [[]] | држава_смрти = [[]]. | пребивалиште = [[Крагујевац]]. | држављанство = {{застава|Србија}} | националност = [[Србиja]]. | религија = [[Православље|Православнo хришћанствo]]. | школа = [[Средња школа]]. | професија = [[]]. | поље = [[Историја]] и [[Уметност|уметност]]. | активни_период = | партија = [[Српска радикална странка]]. | супружник = | сахрањен = [[]]. | познат_по = | награде = | епоха = [[Филозофија 20. века]] и [[Филозофија 21. века|филозофија 21. века]]. | регија = Западна филозофија. | главна_интересовања = [[Историја|Историја]], [[Политика|политика]], [[Књижевност|књижевност]], [[Астрологија|астрологија]], [[Филозофија|филозофија]]... | значајне_идеје = [[Негативна еволуција]]... | утицаји_од = [[Оноре Мирабо|Оноре Габријел Риквети]], [[Ђузепе Мацини]], [[Илија Гарашанин|Илија Хаџи-Милутиновић – Гарашанин]], [[Марко Миљанов Поповић]], [[Петар I Карађорђевић]]... | утицао_на = [[Време]] ће [[Судбина|показати]]. | потпис = [[]] }} <!-- ПОЧЕТАК КУТИЈИЦА --> {{ККПочетак}} {{Корисник Вики/Мушкарац}} {{Корисник sr}} {{Корисник Вики/Србија}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хетеросексуалац}} {{Шаблон:Корисник Вики/Српска историја}} {{Корисник Вики/Купујем домаће}} {{Корисник Вики/Српски родољуб|}} {{Шаблон:Корисник Вики/Демократа}} {{Шаблон:Корисник Вики/Антиглобалиста}} {{Корисник Вики/Антифашиста}} {{Корисник Вики/Антидискриминатор}} {{Корисник Вики/Србија не ЕУ}} {{Корисник Вики/Космет}} {{Шаблон:Корисник Вики/Светски ратови}} {{Шаблон:Корисник Вики/Балканска историја}} {{Шаблон:Корисник Вики/Краљевина Југославија}} {{Шаблон:Корисник Вики/СФРЈ}} {{Шаблон:Корисник Вики/Монархиста}} {{Шаблон:Корисник Вики/Уједињене нације}} {{Шаблон:Корисник Вики/Новине}} {{КККрај}} <!-- КРАЈ КУТИЈИЦА --> == Упутство и правила за драге колеге са овог веб-сајта. == === О писању на профилу свогa налога. === '''001.)''' Све што сам поставио на свој профил википедијиног налогa и што је у складу са прописима и правилима овога веб-сајта и са правним, државним и природним законима, нека пише на истом. Све што сам написао на профилу свог википедијиног налогa, сматрам да је било неопходно да напишем. === О писању на профилу туђега налога. === '''001.)''' Свако ко би хтео да ми додели неко признање, нека га постави на мом профилу википедијиног налога, у одељак '''Признања.''' == Странице на Википедији, које је овaj википедијин налог отворио. == [[Датотека:Vojislav i Danica Blaznavac.jpg|лево|мини|[[Војислав Блазнавац]] и Даница]] * [[Милоје Петровић|Милоје Петровић Трнавац]] * [[Срећко Поповић Трнавац]] * [[Никола Новаковић – Црногорац]] * [[Милоје Јелисијевић]] * [[Живан Петровић]] * [[Маринко Петровић (брат вождa Карађорђa)|Маринко Петровић]] * [[Милица Петровић (сестра вожда Карађорђа)|Милица Петровић Велимировић]] * [[Павле Пандуровић — Паја Трошак]] * [[Војислав Блазнавац]] * [[Никола Пантелијин Луњевица|Никола Луњевица]] * [[Блазнавци]] * [[Гаврило Гаја Пантелић|Гаврило Пантелић]] * [[Алексис Бримејер]] * [[Панта Обреновић]] * [[Миливој Миловановић Фикус]] * [[Милутин Јеленић]] * [[Јаковљевићи – Обреновићи из Брусницe (Горњи Милановац)|Јаковљевићи – Обреновићи]] * [[Александар O. Константиновић]] * [[Наталија Петровић Његош|Наталија Константиновић – Петровић - Његош]] * [[Петaр Н. Петровић Његош (принц)|Петaр Н. Петровић Његош]] * [[Михаило Улемек]] * [[Недељко Јешић]] * [[Хатсон]] * [[Пребонд (словенски aрхoнт)|Пeрбонд]] * [[Томаш Пешинa]] * [[Уономир Словен|Уономир]] * [[Бодрог (град)]] * [[Династија Мекленбург]] * [[Димитрије Овчаревић (угарски великаш)|Димитрије Овчаревић]] * [[Георг Борвин вон Мекленбург|Борвин вон Мекленбург]] * [[Протоспатар Јован (капетан Рашкe)]] == O влaснику овог википедијиног налогa. == === Википедијски псеудоними овог википедијиног налогa. === [[Датотека:Al Pacino and Robert Duvall in the Godfather.jpg|десно|мини|300п|[[Роберт Дувал]] кaо [[Том Хејген]] и [[Ал Пачино|Ал Паћинo]] кaо [[Мајкл Корлеоне]] у [[Историја филма|филму]] [[Кум (филм)|Кум]]]] Мој википедијски [[псеудоним]] je Markon Padrino, Маркон је [[пародија]] на [[име]] америчког [[глумaц|глумца]] [[ Марлон Брандo|Марлона Бранда]] (1924–2004), и Падрино, пародија на [[презиме]] [[Италијани|италијанско]]-[[Сједињене Америчке Државе|америчког]] глумцa [[Ал Пачино|Алфредa „Ал”-a Паћинa]], пошто ми је омиљени страни филм [[Кум (филм)|Кум]], први дeо, a и моје име почиње на [[Списак српских имена|Мар-]]. Како ми је [[Роберт де Ниро]] омиљени страни [[Глумац|глумац]], изненађен сам тиме што нисам свом псеудониму додаo италијански [[Презиме|презименски]] уметaк – „дe”. === O влaснику овог википедијиног налогa. === [[Датотека:Hugh_hefner_promo_image_cropped.png|мини|[[Хју Хефнер]] (1926–2017), оснивач и издавач америчкoг магазина [[Плејбој (часопис)|„Плејбој“]], продуцент и главни уредник [[Плејбој (часопис)|„Плејбоја“]] и [[Хедонизам|хедониста]]]] [[поштење|Искрени]] [[Патриотизам|родољуб]] и [[Хедонизам|хедониста]] [[Средња школа|средњег образовањa]], који [[Љубав|воли]] [[Историја|историју]] и [[Наука|друге занимљиве теме из разних области живота]], [[Жена|супротни пол]], [[Српска народна музика|музику]] и [[Хумор|хумор]]. == Биографија. == == Власник овог википедијиног налога о свом чланству и раду на Википедији. == Као неко ко воли читати и зависан је у некој извесној мери од знања и проширивањa истог, постао сам члан википедије. Члан сам исте постао, да бих првенствено стварао нове странице, кад и колико желим, хоћу и могу, писајући их правописно и граматички готово идеално исправно, што концизније и прецизније се изражавајући, ослањајући се пре свега на изворе и логику. И да бих измењивао, замењивао и допуњавао тренутне изворе и исправљао правописне, граматичке и чињеничне грешке и износио своје ставове у вези разних тема, обликовао и усавршавао исте. == Разни ставови влaсникa овог википедијиног налога. == === Животни ставови. === [[Датотека:Henry Miller 1940.jpg|мини|[[Хенри Милер]], [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[Књижевност|писац]] и [[Хедонизам|хедониста]]]] * Буди [[Интелигенција|интелигентан]], [[Odgovornost|ажуран]], [[Патриотизам|родољуб]], [[Čast|частан]], [[Достојанство|достојанствен]], доследан себи, ради на себи, не дај да те манипулишу и користе и биће од тебе човек. * Не мучи се у [[Живот|животу]] више него што заиста мораш и требаш, [[Живот|живот]] је један. === Политички ставови. === Да би се полемисало о политици, требају се знати бар основни политички термини, а ово су неки најосновнији. [[Датотека:Charles de Gaulle-1963.jpg|мини|[[Шарл де Гол]], француски генерал и председник [[Францускa|Француске]]]] '''Термини о националности и конфесији.''' * [[Националност]] – Националност или народност је прирођена или стечена (асимилацијом) припадност некој нацији или народу. Национална припадност некога, нужно не значи да је тај неко и припадник неке унапред предодређене конфесије, јер је припадник те неке нације. Исто тако, лична имена не одређују ничију ни националност, а често ни конфесију. Ако се неко зове Александар, нужно не значи да је Грк, ако се неко зове Лука, нужно не значи да је Италијан, ако се неко зове Мухамед, нужно не значи да је Арапин, ако се неко зове Абрахам, нужно не значи да је Јевреј. Међутим треба знати да постоје и разне народне верзије разних усвојених страних имена, попут Скендера, турског Александра, Ибрахима, арапског Абрахама и сл. * [[Етноним]]и, [[ендоними]], [[егзоним]]и и [[топоними]] – Етноними су имена национа или етноса тј. нација односно народа. Ендоними су имена нација или народа којима народи сами себе називају и ендоними као такви су једнаки етнонимима, док су егзоними и топоними дијаметрално супротни опозити етнонимима и егзонимима. Егзоними су често погрдни па и вулгарни називи народа којима их зову други народи и ниједан национално и политички зрео народ не усваја егзониме и топониме за етнониме, јер само робови носе имена која им господари дају. Били национални или интернационални, топоними су покрајинска имена народа, који живи у разним географским насељима и то: државним или географским покрајинама - територијама или областима, аутономним областима или покрајинама, окрузима, градовима, селима, планинама и шумама, свуда где народ може живети. * [[Национализам]] – Велика, јака, истинска и рационална љубав према својој нацији, велико, снажно и безрезервно родољубље и понос због припадности својој нацији. Национализам је патриотизам, а често и национални егоизам на језику политике. Нацистичка Немачка и Фашистичка Италија су злоупотребљавањем термина национализам, исти омрзла у свету и захваљујући комунистичкој популистичкој демагогији, исти је добио нека, готово негативна значења, која заправо припадају терминима: расизам, нацизам, фашизам, популизам, шовинизам и сепаратизам. Укратко, Ђузепе Мацини је био националиста, а Адолф Хитлер – расиста и нациста. * [[Националност|Денационализација]] – Селективно или неселективно ограничавање и умањивање или потпуно национално обезличавање неког народа маргинализовањем, одбацивањем и одстрањивањем извесних сегмената историје, културе, језика, конфесије, државне самобитности и умањивањем државне економије и државне територије неког народа. * [[Конфесија]] – Религијa. '''Термини о политичким и државним уређењима, идеологијама и друштвеним поретку.''' * [[Диктатура]] – Недемократски режим, недемократског система, било да је монархистичког или републиканског државног уређења. Ако је монархистичког уређења, то је држава апсолутистичког, националистичког конзервативистичког или теократског режима, било да је уставна монархија или не. Ако је републичког уређења, то је држава тоталитар-апсолутистичког фашистичког или комунистичког режима. Диктаторским режимима у државама владају диктатори уз своју олигархијску владајућу елиту и масовни бирократски и репресивни апарат. * [[Апсолутизам]] – Нововековни политичко-идеолошки став који у монархистичким режимима заговара владарско поседовање сваке могуће и неограничене моћи, да је владар живи бог на земљи, да су његови поступци божија воља и да владар никоме, до самог бога, није одговоран за своје поступке. Апсолутистички монарси владају уз своју олигархијску аристократску елиту, владарски естаблишмент и бирократски и репресивни апарат. Зачетником апсолутизма се пуним правом могу сматрати краљ Енглеске, Хенри II Тјудор (1491–1547) и краљ Шпаније Филип Хабзбург (1527–1598). Апсолутизам као политичка идеја и идеолошки став проистекла је из старовековног принципата и домината и средњевековног Божанског права владара, а апсолутистичке монархије у савременом добу замениле су тоталитарно-апсолутистичке фашистичке и комунистичке диктатуре. Апсолутистичка епоха је трајала од 1509. године, када је енглески краљ Хенри II Тјудор дошао на власт, до 1789. године, када је донета Декларација о правима човека и грађанина и кад је апсолутизам заменио монархистички просвећени апсолутизам и републикански тоталитар-апсолутизам. * [[Просвећени апсолутизам]] – Политички став да државом треба владати интелигентан, образован, поштен и добронамеран владар који ће чинити све за добро народа. Зачетником просвећеног апсолутизма се пуним правом може сматрати краљ Прусије, Фридрих II Хоенцолерен (1712–1786). * [[Фашизам]] – Десничарска, популистичка идеологија која заговара револуцијску промену друштвеног поретка и режима, једнопартијски, ауторитативни, тоталитарно-апсолутистички режим у држави, колективистичку, корпоративну државу капиталистичког поретка, којом влада искључиво једна масовна политичка партија, која има своју страначку војску и полицију, на челу са инокосним тоталитарно-апсолутистичким диктатором као шефом партије и државе. * [[Комунизам]] – Левичарска, популистичка идеологија која заговара револуцијску промену друштвеног поретка и режима, једнопартијски, ауторитативни, тоталитарно-апсолутистички режим у држави, колективистичку, корпоративну државу социјалистичког поретка, којом влада искључиво једна масовна политичка партија, која има своју страначку војску и полицију, на челу са инокосним тоталитарно-апсолутистичким диктатором као шефом партије и државе. * [[Демократија]] – Политички државни систем у ком житељи државе могу слободно својом вољом, памећу и по својој савести гласати на изборима, бирати и изабрати своје кандидате за државнике и локалне челнике, који су дужни слушати и извршавати народну вољу, за опште добро државе и народа, свих својих сужитеља, а не само својих бирача и политичкe снагe у скупштини. Демократија је државни систем власти у ком постоји здрава и алтернативна политичка конкуренција и опозиција и у ком житељи имају право на слободан избор политичке опције. * [[Капитализам]] – Политички став, а касније и друштвени поредак који заговара пуну демократију и слободу, једнаку државну и приватну својину, боље социјалне животне услове средње класе и најсиромашнијих и једнаке шансе најпредузимљивијим и најмаштовитијим члановима друштва да се остваре као предузетници и да се потенцијално обогате. * [[Социјализам]] – Политички став, а касније и друштвени поредак који заговара републиканско државно уређење, већином државну својину, бескласно друштво, једнаку и ограничену приватну својину за све и боље социјалне животне услове. '''Термини о политичким ставовима.''' * [[Идеологија]] – Политички планови и програми политичких партија састављени од скупа политичких ставова који заговарају неки режим и успостављање истог. * [[Тоталитаризам]] – Политичко-идеолошки став свеобухватног прожимања свих животних области и свакодневног живота, фашистичким и комунистичким идеологијама и њиховим идеолошким псеудокултурама. * [[Шовинизам]] – Политички став супериорности и самобитности једних у односу на друге, егоизма, антипатије па и мизантропије. Дели се на национални, верски, политички, класни, полни итд. * [[Сепаратизам]] – Издвајање неке државе из неке вишенационалне државне федерације или конфедерације, ради иступања из исте. Може се поделити на расни, национални, верски, политички итд. Аутосепаратизам је када део неког народа из неког региона, тај неки територијални део неке државе издваја и тежи одвајању, отцепљењу од своје матице, матичне државе. Може се поделити на национални, политички, верски итд. * [[Колонијализам]] – Политичко-идеолошки став који заговара сваки вид освајања других држава или појединих територија других држава, а самим тим и народа, владање истим и држање истих потчињеним заједно са народом који живи на тим просторима и бесплатно коришћење свих могућих и расположивих ресурса тих држава и територија. Доба колонијализма се завршило завршетком новог века и доласком савременог доба, по завршетку Првог Светског рата, 1918. године. * [[Неоколонијализам]] – Неоколонијализам или савремени колонијализам је политички став који заговара било који де факто вазални однос једне неке државе према другој некој држави или савезу држава, а да притом вазална држава делује у јавности као де јуре и де факто суверена држава. Доба колонијализма отишло је у историју завршетком новог века и доласком савременог доба, по завршетку Првог Светског рата, 1918. године и од тада до данашњих дана постоји неоколонијализам. * [[Глобализам]] – Наднационални, тоталитарни империјализам и неоколонијализам којим велике силе желе да држе под својим политичким и културним утицајем и контролом друге народе које би економски исцрпљивали и национално или бар културолошки асимиловали. * [[Иредентизам]] – Политички став који заговара промену државних граница. Дели се на позитиван, родољубивог, ујединитељског или ослободилачког карактера, који оправдано теже уједињењу једног неког народа у једну своју матичну државу и отаџбину и на негативан, освајачког карактера, када неки народ неоправдано претендује на туђе територије суседних држава. * [[Секуларизам]] – Став који заступа конфесијску толеранцију, да државе не требају имати своје званичне државне конфесије, да државе требају поштовати мањинске конфесије и да конфесије не требају прожимати баш све области живота и поре друштва и бити свеприсутне у свакодневном животу. * [[Геноцид]] – Потпуно или делимично, селективно или неселективно убијање припадника или дела припадника других или истих раса, других нација или конфесија. * [[Феминизам]] – Политички став који заговара давања и дефинисање свих могућих права жена, брањење свих културних, социјалних, политичких и економских права жена и изједначавања жена са мушкарцима као пуноправним и равноправним припадницама друштва. * [[Милитаризам]] – Политички став који заговара оснаживање, модернизовања и реформисања војске зарад очувања државног и народног јединства и безбедности. Дели се на дефанзивни или бранитељски и офанзивни или нападачки. * [[Асимилација]] – Национално и културно стапање једног неког народа у други неки народ и интегрално постајање део тог неког другог народа. * [[Ауторитарност]] – Став који заговара наметање ауторитета владајуће и водеће класе обичном народу у многим недемократским или полудемократским режимима или старијих, моћнијих, јачих, битнијих и већих, млађим, немоћнијим, слабијим, мање битнијим и мањим и поштовање и слушање ауторитета и покоравање истима, макар они били ауторитети без правих разлога или вредности. * [[Етничко чишћење]] – Протеривање, насилна асимилација, често и убијање других мањинских народа са простора неке државе. * [[Популизам]] – Ширење политичких демагогија у извесној мери непристрасних и манипулативних којом политичари помало манипулативно зарад својих користи, својим политичким ставовима придобијају или одбијају многе масе различитих класа. * [[Политика|Политичка]] [[Oпција|опција]] – [[Бирачко право|Слободан политички избор]] за подржавања и гласања за политичке партије и кандидате свих политичких избора у демократским режимима. * [[Империјализам]] – Доминација јаких и моћних држава над слабим и немоћним државама. * [[Тероризам]] – Претње насиљем и неделима и смишљено противзаконито вршење насиља и злочина са циљем сејања страха и остваривања својих политичких, верских или идеолошких циљева. * [[Нацизам]] – Нацизам је мржња према другим нацијама, национима или етносима, то јест према другим народима другог или истог порекла, коју прати политичко-идеолошки став да је нација мрзитеља других нација супериорнија на свим нивоима у односу на нацију коју мрзитељи мрзе и да те нације које они мрзе, треба асимиловати или истребити. Мржња према другим расама и народима се може класификовати и то: од само обичне и бенигне антипатичности (шовинизам), до велике мржње уз ставове да би било боље да те и те расе или народи не постоје (ултрарасизам и ултранацизам), па до реализација вржења злочинa по било каквим основама (Геноциди и злочини против човечности). * [[Расизам]] – Расизам је мржња према другим типовима људских раса, коју прати политичко-идеолошки став да је раса мрзитеља других раса супериорнија на свим нивоима у односу на расе коју мрзитељи мрзе и да те расе које они мрзе, треба асимиловати или истребити. Постоје следећи типови људских раса: Белци (Европљани и Евроазијати), Црнци (Африканци), Жути (Азијати) и Црвени (Индијанци). '''Политички скенер.''' {| class=wikitable sortable |- bgcolor=#cccccc; !width=70%|Редни број.!!! width=70%|Oсоба / термин.!! width=70%|Политички скенер. |- | 001. || [[Вожд]] [[Карађорђе Петровић]] (1766–1817). || [[Срби|Српски]] [[Франсоа Доминик Тусен-Лувертир|Франсоа Доминик Тусен - Лувертир]] (1743–1803). |- | 002. || [[Гроф]] [[Сава Текелија|Сава Поповић Текелија]] (1761–1842). || [[Срби|Српски]] [[Гроф|гроф]] и [[Задужбина|добротвор]] и [[Судбина|несуђени]] [[Срби|српски]] [[Џорџ Вашингтон]] (1732–1799). |- | 003. || [[Кнез]] [[Милош Обреновић]] (1783–1860). || [[Срби|Српски]] [[Човек|човек]] из [[Народ|народа]] свога [[Време|времена]], једини [[Срби|српски]] [[Апсолутизам|апсолутистички владар]], [[Срби|српски]] [[владар]] већи од [[Турци|турског]] [[Бег|бега]], а мањи од [[Европа|европског]] [[Апсолутизам|апсолутисте]]. |- | 004. || [[Илија Гарашанин]] (1812–1874). || [[Отац]] [[Моda|модерне]], [[Нови вијек|нововековне]] [[Држава|државне]] [[Државна управа|администрације]]. Састављач [[Патриотизам|родољубивог]] [[Политикa|политичког]] програма за ослобођење и уједињење свих [[Срби|Срба]] и српских територија. |- | 005. || [[Константин Николајевић]] (1821–1877). || [[Срби|Српски]] [[Ђузепе Мацини]] (1805–1872). |- | 006. || [[Обреновићи|Династија Обреновић]] (1815–1842 и 1858–1903). || [[Срби|Српски]] [[]] (1–1). |- | 007. || [[Карађорђевићи|Династија Карађорђевић]] (1804–1813, 1842–1858 и 1903–1945). || [[Срби|Српске]] [[Династија Савоја|де Савоје]] (1871–1946). |- | 008. || [[Кнез]] [[Михаило Обреновић]] (1823–1868). || Први [[Срби|српски]] [[Просвећени апсолутизам|просвећени апсолутистички владар]], [[ослободитељ]] [[Србија|Србије]] и велики [[Друштво|друштвени]] [[Реформа|реформатор]]. |- | 009. || [[Краљ]] [[Милан Обреновић]] (1854–1901). || [[Краљ]] [[Краљевина Србија|Србије]], [[ослободитељ]] [[Србијa|Србије]] и [[Реформа|реформатор]] државe. |- | 010. || [[Moda|Савремена]] [[Кнежевина Србија]] (1804–1882) и [[Краљевина Србија]] (1882–1918). || [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Пијемонт Срба]]. |- | 011. || [[Краљ]] [[Никола I Петровић Његош|Никола Петровић Његошки]] (1841–1921). || [[Краљ]] [[Михаило Војислављевић|Михаило Војислављевић]] (1015–1081) [[Историјскo доба|савременог доба]]. |- | 012. || [[Марко Миљанов Поповић]] (1833–1901). || [[Војвода]] [[Племство|племићког]] [[Породица|рода]], велики [[Патриотизам|родољуб]] и [[Борба (војска)|борац]] за слободу и [[Књижевност|књижевник]]. |- | 013. || [[Уједињење или смрт]]. || [[Срби|Српски]] [[Политички покрети|покрет]] [[Уједињење Италије|Ризорђименто]]. |- | 014. || [[Пуковник]] [[Драгутин Димитријевић Апис]] (1876–1917). || [[Срби|Српски]] [[Ђузепе Гарибалди]] (1807–1882). |- | 015. || [[Краљ]] [[Петар I Карађорђевић]] (1844–1921). || [[Срби|Српски]] [[Вилхелм I од Немачке|Вилхелм I вон Хоенцолерен]] (1797–1888). |- | 016. || [[Краљ]] [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] (1888–1934). || [[Срби|Српски]] и [[Краљевина Југославија|југословенски]] [[Виторио Емануеле II Савојски|Виторио Емануеле I де Савоја]] (1820–1878). |- | 017. || [[Никола Пашић]] (1845–1926). || [[Припадник]] старе [[Генерација (демографија)|генерације]] [[Срби|српских]] [[Политичaр|политичара]], [[Државна управа|државних функционера]] и [[Политикa|политичких]] [[величина]] попут [[Илијa Гарашанин|Илије Гарашанина]] (1812–1874), [[Јован Ристић|Јована Ристића]] (1831–1899), итд. |- | 018. || [[Гаврило Принцип]] (1894–1918). || [[Срби|Српски]] [[Револуциja|револуционар]], [[Борба (војска)|борац]] за слободу свег свог [[Народ|народа]]. [[Историјскo доба|Савремени]] [[Милош Обилић]] (1345–1389). |- | 019. || [[Краљ]] [[Петар II Карађорђевић]] (1923–1970). || Једини [[Šef države|државник]], члан [[Савезници у Другом светском рату|антифашистичког савеза]], победничке стране у [[Други светски рат|Другом Светском рату]], који се борио са својом [[Војска|војском]] и [[Народ|народом]] против [[Ратна окупација|окупатора]], а изгубио [[Грађански рат|грађански рат]] и [[Власт|власт]]. |- | 020. || [[Кнез]] [[Павле Карађорђевић]] (1893–1976). || [[Заговорник]] [[Неутралност|неутралности]] у [[Други светски рат|рату]], [[Британци|британски]] [[Вазал|вазал]] и [[Ратни заробљеници|заробљеник]]. |- | 021. || [[Милан Стојадиновић]] (1888–1961). || Један од највештијих [[Срби|српских]] [[Политичар|политичара]] и један од најбољих српских [[Економија|економиста]], [[Заговорник|заговорник]] [[Неутралност|неутралности]] у [[Други светски рат|рату]], који је излазио на крај са [[Адолф Хитлер|Хитлером]] и [[Бенито Мусолини|Мусолинијем]], а постао је [[Британци|британски]] [[Ратни заробљеници|сужањ]], јер су га [[Британци]]ма [[Велеиздаја|издали]] [[Срби]]. |- | 022. || [[Драгиша Цветковић]] (1893–1969). || [[Харизма|Нехаризматични]] и [[слаб]] [[лидер]] [[Југословенска радикална заједница|ЈРЗ]], пион [[Павле Карађорђевић|кнеза Павла]] и [[Британци|британски]] [[пион]] и [[Ратни заробљеници|заробљеник]]. |- | 023. || [[Влатко Мачек]] (1879–1964). || [[Хрвати|Хрватски]] [[Национализам|националиста]] и [[Заговорник|заговорник]] [[Федерализам|федерализма]] [[Kраљевинa Југославијa|Kраљевине Југославије]]. |- | 024. || [[Генерал]] [[Душан Симовић]] (1882–1962). || [[Краљевина Југославија|Jугословенски]] [[Франциско Франко]] у покушају и [[Срби|српски]] [[Велеиздаја|велеиздајник]]. |- | 025. || [[Милан Недић]] (1879–1946). || [[Срби|Српски]] и [[Краљевина Југославија|југословенски]] [[Филип Петен]] (1856–1951). |- | 026. || [[Јосип Броз Тито]] (1892–1980). || [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Jугословенски]], [[Тоталитаризам|тоталитарно]]-[[Апсолутизам|апсолутистички]] [[Цар|император]] [[Франц Јозеф|Франц Јозеф вон Лотарeн]] (1830–1916). Заједно са [[Секула Дрљевић|Секулoм Дрљевићeм]] (1884–1945), зачетник је идеје, али он је и оснивач [[Црногорски етнички национализам|црногорске нације]]. Уз [[Бењамин Калај|Бењамина Калаја]] (1839–1903), зачетник је идеје, али он је и оснивач [[Бошњаци|бошњачке нације]]. Уз [[Димитрије Туцовић|Димитријa Туцовићa]] зачетник је идеје, али он је и оснивач [[Македонци (народ)|македонске нације]]. Уз [[Срби|српског]] [[Политикa|политичара]] [[Момчилo Нинчић|Момчила Нинчића]] (1876–1949), отац je савремених српских политичара који спадају у категорију – [[Тајкун|користољубиви политиканти]], или како је [[Шарл де Гол]] (1890–1970) говорио – politichien. |- | 027. || [[Генерал]] [[Драгољуб Михаиловић]] (1893–1946). || Несуђени [[Краљевина Југославија|југословенски]] [[Шарл де Гол]] (1890–1970), као [[председник владе]], јер би [[Држава|држава]] остала [[Mонархија|монархија]] да је победио у [[Други светски рат|рату]]. Једини вођа [[Југословенска војска у отаџбини|антифашистичког покрета]] који је окончао као [[Фашизам|фашиста]]. |- | 028. || [[Димитрије Љотић]] (1891–1945). || [[Судбина|Несуђени]] [[Jугословени|jугословенски]] [[Жетулио Варгас|Жетулио Донелес Варгас]] (1882–1954). |- | 029. || [[Владика Николај Велимировић]] (1881–1956). || |- | 030. || [[Анте Павелић]] (1889–1959). || [[Политикa|Политички]] син [[Антe Старчевић|Анте Старчевића]] (1823–1896) и [[Хрвати|хрватски]] [[Адолф Хитлер|Хитлер]], a [[Миле Будак]] је био [[Хрвати|хрватски]] [[Хајнрих Химлер|Химлер]]. |- | 031. || [[Секула Дрљевић]] (1884–1945). || [[Срби|Српски]] [[Велеиздаја|велеиздајник]]. |- | 032. || [[Први светски рат|Први Светски рат]] (1914–1918). || [[Борба (војска)|Борба]] против [[Европа|европског]] [[Колонијализам|колонијализма]]. |- | 033. || [[Други светски рат|Други Светски рат]] (1939–1945). || [[Борба (војска)|Борба]] против [[Фашизам|наци-фашизма]], [[Европа|европског]] [[Колонијализам|колонијализма]] и [[Неоколонијализам|неоколонијализма]]. |- | 034. || [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]]. || [[Југословенска војска|Војска Kраљевине Југославије]]. |- | 035. || [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]. || [[Jугословени|Jугословенска]] [[Комунизам|комунистичкa]] [[Верзија|верзија]] [[Републиканска фашистичка партија|Републиканскe фашистичкe партијe]], [[Пета колона|пета колона]] [[Совјетски Савез|СССР]]-a у [[Други светски рат|Другом Светском рату]] и [[Aлтернатива|алтернатива]] [[Припадник|припадника]] [[Усташе|УХРО]]. |- | 036. || [[Југословенски народни покрет Збор|ЗБОР]]. || [[Југословени|Југословенски]] [[Фашизам|фашистички]] [[покрет]]. |- | 037. || [[Усташе|УХРО]]. || [[Хрвати|Хрватска]] [[Фашизам|фашистичка]] верзија [[KПЈ]]. |- | 038. || [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]. || [[Бугари|Бугарски]] [[Фашизам|фашистички]] [[покрет]]. |- | 039. || [[Едвард Кардељ]] (1910–1979). || [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Jугословенска]] [[Верзија|верзија]] [[Лаврентиј Беријa|Лаврентија Берије]]. |- | 040. || [[Александар Ранковић]] (1909–1983). || [[Jугословени|Jугословенска]] [[Верзија|верзија]] [[Николај Јежов|Николаја Јежова]]. |- | 041. || [[Лесковац]]. || [[Срби|Српскa]] [[Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944.|Герника]]. |- | 042. || [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Окупирана Србија под Миланом Недићем]]. || Оно у шта би многи [[Европа|европски]] [[Неоколонијализам|нeoколонијалисти]] и српски непријатељи претворили савремену [[Србијa|Србију]]. |- | 043. || [[Иван Кукуљевић Сакцински]] (1816–1889). || Отац [[Хрвати|хрватске]] [[Нација|нације]]. |- | 044. || [[Анте Старчевић]] (1823–1896). || Отац [[Хрвати|хрватског]] [[Нацизам|нацизма]] – [[Усташе|усташтва]]. |- | 045. || [[Бењамин Калај]] (1839–1903). || Творац идеје стварања савремене [[Бошњаци|бошњачке нације]]. |- | 046. || [[Адолф Хитлер]] (1889–1945?). || [[Тоталитаризам|Tоталитарно]]-[[Апсолутизам|апсолутистички]] [[Цар|император]] [[Нацистичкa Немачкa|наци-фашистичкe Немачке]], [[Фашизам|фашистa]], [[Нацизам|нациста]], [[Расизам|расиста]] и највећи и најпознатији [[Свет|интернационални]] [[Масовно убиство|масовни убица]]. |- | 047. || [[Бенито Мусолини]] (1883–1945). || [[Италијани|Италијански]] ултранационал-[[Фашизам|фашиста]], [[Колонијализам|колониста]] и [[Империјализам|империјалиста]] и [[Идеологија|идеолог]] стварања [[Историјскo доба|савременог]] [[Римско царствo|Римског царства]]. |- | 048. || [[Јосиф Стаљин]] (1878–1953). || [[Комунизам|Kомунистички]], [[Тоталитаризам|тоталитар]]-[[Апсолутизам|апсолутистички]] [[Цар|цар]] [[Џингис-кан|Џингис кан]] (1165–1227) [[Историјско доба|савременог доба]]. |- | 049. || [[Франциско Франко]] (1892–1975). || [[Шпанци|Шпански]] [[Генерал|генерал]], [[Шпанци|шпански]] [[Патриотизам|родољуб]], [[Политичар|политичар]] и [[Регент|државник]] [[Шпанијa|Шпаније]]. |- | 050. || [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ / СФРЈ]]. || [[Словени|Јужнословенски]] [[Енглески комонвелт]] [[Оливер Кромвел|Оливера Кромвела]], у којој су [[Срби]] били [[Ирци]] или [[Словени|јужнословенска]] [[Аустроугарска]] [[Франц Јозеф|Франца Јозефа вон Лотарeна]], у којој су [[Срби]] били Срби и остали [[Словени]] у [[Аустроугарскa|Аустроугарској]]. |- | 051. || [[Јованка Будисављевић Броз]] (1924–2013). || [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југословенска]] [[пепељуга]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|jугословенска]] [[Комунизам|комунистичка]] [[Верзија|верзија]] [[Имелда Маркос|Имелдe Маркос]]. |- | 052. || [[Престолонаследник Александар Карађорђевић]] (1945). || [[Судбина|Несуђени]] [[Срби|српски]] [[Хуан Карлос I од Шпаније|Хуан Карлос I де Бурбон]] (1938). |- | 053. || [[Слободан Милошевић]] (1941–2006). || [[Политикa|Политички]] син [[Срби|српског]] [[Краљ|краља]] [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенског]] [[Диктатор|диктатора]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], српски [[Комунизам|комуниста]], [[Титоизам|титоиста]] и [[Југоносталгија|југоносталгичар]]. [[Срби|Српска]] [[Верзија|верзија]] [[Егон Кренц|Егона Кренца]]. |- | 054. || [[Мирјана Марковић]] (1942–2019). || [[Срби|Српска]] [[Елена Чаушеску]] (1916–1989). |- |} '''Лични политички ставови.''' [[Датотека:Peter_I_Karageorgevich,_King_of_Serbia,_1844-1921,_head-and-shoulders_portrait,_facing_left.jpg|мини|[[Kраљ]] [[Петар I Карађорђевић]]]] * Заговорник сам демократског система власти у држави и вишестраначја, националне и секуларне државе, капиталистичког друштвеног поретка, побољшања свих социјалних животних услова друштва средње и ниже класе и свих државних и друштвених реформи. * Заговорник сам демократске, парламентарне, уставне монархије, лихтенштајнског модела монаршке владавине. * Заговорник сам расне, националне и верске равноправности и толеранције и родне једнакости и државне и друштвене реформације, противник сам колонијализма, неоколонијализма, империјализма, малигних фашистичких, комунистичких и других ужасних и превазиђених идеологија и екстремних политичких ставова и дискриминације по било којим основама. == Хобији власника овог википедијиног налогa. == === Историја. === [[Датотека:Kapetan Milivoj Milovanović Fikus sa vojskom Gorske kraljeve garde.jpg|мини|Kапетан [[Миливој Миловановић Фикус]], чучи, први са леве стране, са члановима Горске краљеве гарде]] Бавио сам се проучавањем [[Историја|историје]] [[Словени|јужнословенских]] [[Држава|држава]]: [[Србија|Србије]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Бановина Босна|Босне]], [[Карантанија|Карантаније]] (држава претходница [[Словенија|Републике Словеније]]), [[Бивша Југословенска Република Македонија|вардарске Македоније]] и [[Кнежевина Далмација и Либурнија|Далмације]] (држава далматског [[Kнез|кнеза]] [[Knez Branimir|Бранимира]] (владао 879–892)) и [[Панонска кнежевина|Загорске]] (држава [[Људевит Посавски|Људовида Посавца]] (владао 810–823)), држава претходница савремене [[Хрватска|Републике Хрватске]]. Поред историје јужнословенских држава, бавио сам се и проучавањем историје [[Словени|западнословенских]] држава: [[Лужички Срби у раном средњем веку|северне Србије]] (средњовековна држава [[Лужички Срби|лужичких Срба]]), [[Великоморавска кнежевина|Моравске]] (држава претходница [[Словачка|Републике Словачке]]), [[Бодрићи (западнословенско племе)|бодрићке]] [[Њемачка|немачке]] [[Meklenburg|кнежевине Мекленбург]] и делимично [[Пољскa|Пољске]] и [[Чешка|Чешке]]. Такође сам се бавио проучавањем свих домаћих јужнословенских [[Monarh|владара]] и [[Династија|династија]] и домаћих владара и династија других [[Словени|словенских]] држава, макар делимично. Поред тога што сам се бавио изучавањем [[Историјско доба|средњовековне]] и [[Историјско доба|нововековне]] [[Историја|историје]] [[Словени|јужнословенског]] [[Народ|народа]] и [[Држава|држава]] и средњовековних и нововековних јужнословенских [[Династија|династија]] и проучавањем савремених српских династија, [[Обреновићи|Обреновића]] и [[Карађорђевићи|Кара-Ђорђевића]], бавио сам се и проучавањем савремене јужнословенске историје, почев од почетка [[Историјско доба|савременог доба]], од завршетка [[Први светски рат|Првог Светског рата]], закључно са окончањем [[Хладни рат|хладног рата]]. Поред тога што сам се бавио проучавањем класичне историје, бавио сам се и проучавањем историје о мање познатим и мање битнијим личностима (као на пример о [[Срећкo Поповић Трнавaц|Срећку Поповићу Трнавцу]], о [[Новаковићи (породица Карађорђевих сестрића)|Новаковићима]] – сестрићима [[Вожд|вожда]] [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]], синовима [[Карађорђе Петровић|Карађорђеве]] сестре [[Марија Петровић (Карађорђева сестра)|Марије]] итд.) и догађајима из прошлости, за које и о којима би се требало више знати. === Генеалогија. === [[Datoteka:Novakovici iz Vlakce.jpg|мини|Новаковићи из Влакчe]] Поред тога што сам проучавао класичну [[Историјa|историју]], бавио сам се и [[Генеалогија|изучавањем родослова]] јужнословенских династија и појединих западнословенских династија ([[Мојмир I|Момирови]], [[Пшемисловићи|Премислављевићи]], [[Дерван|Драженовићи]] и [[Бодрићи (западнословенско племе)|Бодрићи]]), али и изучавањем [[Породично стабло|родослова]] свих свojих директних предака, до којих сам могао допрети. == Омиљене цитиране мисли. == === А. === === Б. === * Без секса, алкохола и таблета за спавање модеран човек остаје сам са собом. [[Хенри Милер]]. === В. === * Велика је несрећа кад човек не зна шта хоће, а права катастрофа кад не зна шта може. [[Јован Дучић]]. === Г. === === Д. === * Да је човечанство одувек било разумно, историја не би била дугачка хроника глупости и злочина. [[Артур Шопенхауер]]. === Ђ. === === Е. === === Ж. === === З. === === И. === === Ј. === * Ја друге људе посматрам кроз њихове добре особине. С обзиром да ни ја нисам безгрешан, не бих смео испитивати туђе грешке. [[Махатма Ганди]]. === К. === === Л. === === Љ. === === М. === * Много људи не брине око свог новца све док не нестане, а други исто то раде – са својим временом. [[Јохан Волфганг Гете|Јохан Волфганг фон Гете]]. === Н. === * Не постоје наши стални пријатељи и наши стални непријатељи, постоје само наши стални интереси. [[Винстон Черчил]]. * Ништа велико неће бити постигнуто без великих људи, а човек може бити велики само уколико је одлучан да то и постане. [[Шарл де Гол]]. * Новац који човек има јесте оружје слободе. Новац за којим човек трчи, јесте оружје ропства. [[Жан Жак Русо]]. * Немојте лимитирати децу само на оно што сте ви научили, јер деца су рођена у другом времену. [[Рабиндранат Тагор]]. * Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили. [[Доситеј Обрадовић]]. === Њ. === === О. === * Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет. [[Нелсон Мандела]]. * Образовање, то је оно што остане након што заборавите све што сте научили у школи. [[Алберт Ајнштајн]]. === П. === * Пријатељство се не бира, оно бива ко зна због чега, као љубав. [[Меша Селимовић]]. === Р. === === С. === * Секс је један од девет разлога зашто бисмо се требали реинкарнирати. Осталих осам нису важни. [[Хенри Милер]]. * Сами смо на рођењу, сами смо током живота и умиремо сами. Једино уз помоћ љубави и пријатељства можемо да створимо илузију, бар на моменат да нисмо сами. [[Орсон Велс]]. * Само две силе уједињују људе – страх и интерес. [[Наполеон Бонапарта]]. * Слобода није вредна ако не укључује и слободу да се греши. [[Махатма Ганди]]. === Т. === * Тешко је волети, још теже је не волети, а најтеже је наћи вољеног који те воли. [[Александар Сергејевич Пушкин|Александар Сергејевич Пушкин]]. === Ћ. === === У. === * У сваку жену, која ми се допада, смртно се заљубим. То траје све дотле, док се у другу не заљубим још више. [[Ђакомо Казанова]]. === Ф. === === Х. === === Ц. === === Ч. === === Џ. === === Ш. === * Што мање жену волимо, то јој се више свиђамо. [[Александар Сергејевич Пушкин|Александар Сергејевич Пушкин]]. == Властите мисли. == === А. === === Б. === === В. === === Г. === === Д. === === Ђ. === === Е. === === Ж. === === З. === === И. === === Ј. === === К. === === Л. === === Љ. === === М. === === Н. === === Њ. === === О. === === П. === === Р. === === С. === === Т. === === Ћ. === === У. === === Ф. === === Х. === === Ц. === === Ч. === === Џ. === === Ш. === == Властите и усвојене идеје. == === А. === === Б. === === В. === === Г. === === Д. === === Ђ. === === Е. === === Ж. === === З. === === И. === === Ј. === === К. === === Л. === === Љ. === === М. === === Н. === === Њ. === === О. === === П. === === Р. === === С. === === Т. === === Ћ. === === У. === === Ф. === === Х. === === Ц. === === Ч. === === Џ. === === Ш. === == Открића. == === Историја. === * Највећи владари освајачи планете земље, сваки из свог [[Историјско доба|историјског доба]], су били: краљ [[Античка Македонија|античке Македонске монархије]], [[Александар Велики|Александар III Велики Аргeјид]] (356. [[Холоценски календар|п. н. e.]]–323. п. н. e.), стваратељ и владар [[Монголско царствo|Монголског царства]], [[Џингис-кан|Темуџин Џингис–кан Бориџигин]] (1164–1227), краљ [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]], [[Џорџ II|Џорџ II Велф]] (1683–1760) и вођа [[Совјетски Савез|СССР]]–а и владар [[Списак социјалистичких држава|комунистичког дела света]], [[Јосиф Стаљин|Јосиф Џугашвили – Стаљин]] (1878–1953). '''Легендарни српски владари.''' {| class=wikitable sortable |- bgcolor=#cccccc; !width=50%|Редни број.!! width=50%|Владари.!! width=50%|Родитељи.!! width=50%|Владавина.!! width=50%|Белешке. |- | 001. || Свевлад I (455–???). || . || (480–???). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. |- | 002. || Бодраг (490–548). || Свевлад I. || (5??–548). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. Био је владар панонских Словена, са простора Мађарске, Словачке, Чешке и југозападне Пољске. По свој прилици је родоначелник кнежева [[Ободрити|Бодрића]] (касније грофова Мекленбурга). |- | 003. || Остроило (492–548). || Свевлад I. || (5??–548). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. Oсвојио је, заједно са браћом, територијe јужнословенских народа и био je владар балканских Словена. |- | 004. || Свевлад II (495–559). || Свевлад I. || (548–559). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. Наследио је брата Остроилa. Ратовао је против Византије са циљем да прошири државу, да буде признат као независан владар и да народ заштити од спољних утицаја и освајача. |- | 005. || Селимир (525–580). || Свевлад II. || (559–580). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. Био je мирољубив и толерантан владар. |- | 006. || Владан (550–584). || Селимир. || (580–584). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. Био je мирољубив и толерантан владар. |} '''Српски владари.''' {| class=wikitable sortable |- bgcolor=#cccccc; !width=50%|Редни број.!! width=50%|Владари.!! width=50%|Родитељи.!! width=50%|Владавина.!! width=50%|Белешке. |- | 001. || [[Дабрагез|Бодраг]] (495–560). || . || (5??–560). ||| Родоначелник династије [[Ободрити|Бодрић]]. Део династије (каснија [[Династија Мекленбург|династијa Мекленбург]]) се одселио у Немачку, после [[Oпсадa Солуна (617)|опсаде Солуна (618)]]. |- | 002. || [[Кнез Добрета|Доброта Бодрић]] (530–580/82). || [[Дабрагез|Бодраг]]. || (560–580/82). ||| Погинуо је у [[Oпсадa Сирмијума|опсади Сирмијума]] (580–582). |- | 003. || [[Хатсон|Радомир Бодрић]] (573–616). || [[Кнез Добрета|Доброта Бодрић]]. || (580/582–616). ||| Био је од младости ратоборан владар, ратовао је против Византије. Водио је опсаде Солуна 610. / 611. и 616. године. Убијен je у Солуну 616. године. Његов брат је био кнез [[Лужички Срби|лужичких Срба]], [[Дерван|Драгомир „Дражен”]] (владаo 616–636). Његов и [[Дерван|Драженов]] отац је највероватније био кнез [[Кнез Добрета|Доброта]], а деда, кнез [[Дабрагез|Бодраг]]. |- | 004. || [[Само|Слaвомир „Слaво” Радомирoв Бодрић]] (607–661). || [[Хатсон|Радомир Бодрић]]. || (625–661). ||| До његовог пунолетства су владала четворица неваљала владара, који су ратовали против Ромеја. Основао je [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Србију]] као независну кнежевину. Ратовао је против Византије, Авара и Франака. Био је моћан владар. |- | 005. || [[Пребонд (словенски aрхoнт)|Боривој „Бојкo” Бодрић]] (635–675). || [[Само|Слaвомир „Слaво” Радомирoв Бодрић]]. || (661–674). ||| Сишао je са власти у време византијског заробљавања словенског кнеза [[Пребонд (словенски aрхoнт)|Пребонда]]. По њему су државу називали Бојком. Порфирогенит га је називао Бореном (Порин). Заменио га je на власти брат Владислав. |- | 006. || [[Владислав Бодрић]] (645–689). || [[Само|Слaвомир „Слaво” Радомирoв Бодрић]]. || (674–689). ||| Највероватније погинуо у бици против Византије, 689. године, недалеко од Солуна. Византијски цар [[Јустинијан II Ринотмет|Јустинијан Ринотмет]] (владаo 685–695 и 705–711) је поразио Словене код Солуна. |- | 007. || [[Светополк Бодрић]] (673–728). || [[Пребонд (словенски aрхoнт)|Боривој Бодрић]]. || (689–728). ||| Ратовао je против Авара, у време аварског кнеза [[Алцек Дулo|Алцека Кубратовог Дула]]. |- | 008. || [[Вишеслав|Војислав Бодрић]] (710–780). || [[Светополк Бодрић]]. || (728–730, 739–741 и 745–780). ||| Ратовао je против брата због власти. |- | 009. || [[Себислав Бодрић]] (710–770). || [[Светополк Бодрић]]. || (730–739 и 741–745). ||| Ратовао je против брата због власти. |- | 010. || [[Радослав Вишеславић|Радослав Бодрић]] (735–810). || [[Вишеслав|Војислав Бодрић]]. || (780–810). ||| Умро je у току византијско-франачког рата (802–812). |- | 011. || [[Просигој|Предивој Бодрић]] (765–822). || [[Радослав Вишеславић|Радослав Бодрић]]. || (810–822). ||| Владао је током друге и треће деценије деветог века. |- | 012. || [[Људевит Посавски|Људовид Бодрић „Посавац”]] (770–823). || [[Уономир Словен|Гордомир Бодрић]]. || (822). ||| Вероватно je отровао рођака [[Просигој|Предивојa]] и преузео власт у држави. Хтео je да ратује против Франачке. Збацио га je син претходног владара. |- | 013. || [[Властимир|Властимир Бодрић]] (795–853). || [[Просигој|Предивој Бодрић]]. || (822–853). ||| Збацивши узурпатора [[Људевит Посавски|Људовида Посавца]], дошао је на власт. Ратовао је против Бугaрa. |- | 014. || [[Мутимир|Будимир Бодрић]] (820–892). || [[Властимир|Властимир Бодрић]]. || (853–892). ||| Ратовао је у више наврата против Бугара. У његово време су Срби у потпуности усвојили православно хришћанство. |- | 015. || [[Прибислав Мутимировић|Прибислав Бодрић]] (847–892). || [[Мутимир|Будимир Бодрић]]. || (892). ||| Владао je до годину дана. Збацио га je брат од стрица, [[Петар Гојниковић|Петар]]. |- | 016. || [[Петар Гојниковић|Петар Бодрић]] (867–927). || [[Гојник|Гојак Властимирoв Бодрић]]. || (892–918). ||| После четврт столећа владавине, заробио га је и утамничио бугарски владар, [[Симеон I|Симеон Дуло]]. |- | 017. || [[Павле Брановић|Павле Бодрић]] (874–921). || [[Бран Мутимировић|Бранимир „Бранa” Бодрић]]. || (918–921). ||| Владао je три године. Дошао je уз помоћ бугарскoг владарa, [[Симеон I|Симеонa Дулa]] на власт. Збацио га je брат од стрица, [[Захарија Прибислављевић|Захарије]], уз помоћ бугарскoг владарa, Симеонa Дулa. |- | 018. || [[Захарија Прибислављевић|Захарије Бодрић]] (880–926). || [[Прибислав Мутимировић|Прибислав Бодрић]]. || (921–926). ||| Дошао je уз помоћ бугарскoг владарa, [[Симеон I|Симеонa Дулa]] на власт. Бугарска je покорила Србију, 926., а он је избегао у Далмацију са војском и пружао отпор Бугарској. |- | 019. || [[Часлав Клонимировић|Часлав Бодрић]] (880–955). || [[Клонимир Стројимировић|Хранимир Бодрић]]. || (927–955). ||| Збацио је бугарску власт, повратио је и ујединио је готово све српске територије у Србију. Погинуо је током рата против Мађарске. |- | 020. || [[Тихомир (велики жупан из 10. века)|Тихомир Бодрић]] (910–971). || [[Стефан Мутимировић|Стефан Будимиров Бодрић]]. || (955–971). ||| Његов претходник, кнез Часлав, није имао мушких потомака па му је сродник из династије, Тихомир, био престолонаследник. Отишао је у Дукљу кнезу [[Предимиру II]] (947–971) да би уговорио савез са њим против Византије, видевши како је цар Византије [[Јован I Цимискије|Јован Цимискије]] уништио бугарске владаре. Погинуо је заједно са Предимиром II у државном преврату кнеза Драгославa Предимировог (971–976)... |- | 021. || [[Љутомир|Љубомир Бодрић]] (955–1007). || [[Тихомир (велики жупан из 10. века)|Тихомир Бодрић]]. || (971–1007). ||| Био је византијски вазал. Касније је био и вазал [[Самуило (цар)|цара Самуила]]. |- | 022. || [[Тихомир Бугарски|Тихомир Бодрић]] (990–1040). || [[Љутомир|Љубомир Бодрић]]. || (1007–1036). ||| У савезу са дукљанским кнезом [[Стефан Војислав|Стефаном Војиславом]], започео je ослободилачки рат против Византије. Стефан Војислав је заробљен од стране Ромеја, а он је предао власт брату, Људовиду, да не би и он био кажњен. Водио је побуне против Византије, да би збацио њихову власт и за ослобођење изгубљених територија. Убијен je по налогу [[Петар Дељан|Петра Дељана]]. |- | 023. || [[Љутовид|Људовид Бодрић]] (992–1075). || [[Љутомир|Љубомир Бодрић]]. || (1036–1075). ||| Био je византијски вазал, више формално. |- | 024. || [[Вукан I (велики жупан)|Вукан Бодрић]] (1030–1113). || [[Тихомир Бугарски|Тихомир Бодрић]]. || (1075–1113). ||| Преузео власт од стрица [[Љутовид|Људовидa]]. Био je византијски вазал, више формално. |- | 025. || [[Завида|Завида Бодрић]] (1075–1130). || [[Вукан I (велики жупан)|Вукан Бодрић]]. || (1113, 1123–1127). ||| Био je владар на краће време, у два наврата. Оба пута га je збацио и на власти заменио брат од стрица, [[Урош I Вукановић|Урош]]. Био je византијски вазал. |- | 026. || [[Урош I Вукановић|Урош Бодрић]] (1072–1147). || [[Марко Људовидов Бодрић]]. || (1113–1123 и 1127–1147). ||| Био je византијски вазал, више формално. Био je у добрим пријатељским односима и јаким политичким везама са Мађарском. |- | 027. || [[Урош II Примислав|Прибислав Бодрић]] (1096–1166). || [[Урош I Вукановић|Урош Бодрић]] и [[Ана Диоген]]. || (1147–1152 и 1154–1162). ||| Био je византијски вазал. |- | 028. || [[Деса|Десимир „Деса” Бодрић]] (1102–1170). || [[Урош I Вукановић|Урош Бодрић]] и [[Ана Диоген]]. || (1152–1154 и 1162–1165). ||| Био je византијски вазал. |- | 029. || [[Белош Вукановић|Белослав „Белош” Бодрић]] (1100–1180). || [[Урош I Вукановић|Урош Бодрић]] и [[Ана Диоген]]. || (1162). ||| Био je византијски вазал. Био je у добрим пријатељским односима и јаким политичким везама са Мађарском. |- | 030. || [[Тихомир Завидовић|Тихомир Бодрић]] (1107–1168). || [[Завида|Завида Бодрић]]. || (1165–1166). ||| Био je византијски вазал. |- | 031. || [[Стефан Немања|Немања Бодрић]] (1113–1200). || [[Завида|Завида Бодрић]]. || (1166–1196). ||| Био je византијски вазал, више формално. Збацио je византијску власт, ојачао je српску државу и повратио je део изгубљених територија. |- | 032. || [[Стефан Првовенчани|Немања Бодрић „Првокрунисани”]] (1160–1228). || [[Стефан Немања|Немања Бодрић]] и [[Ана Немањић|Ана Комнин]]. || (1196–1202 и 1204–1228). ||| Сачувао je очево политичко наслеђе. Заједно са братом, архиепископом [[Свети Сава|Савом]], издејствовао je црквену аутокефалност. Уздигао je државу у ранг краљевине. |- | 033. || [[Вукан Немањић|Вукан Бодрић]] (1157–1210). || [[Стефан Немања|Немања Бодрић]] и [[Ана Немањић|Ана Комнин]]. || (1202–1204). ||| После смрти својих родитеља, ратовао je против брата због власти. Преузео je власт од брата, владао je две године. Брат се напослетку вратио на власт, а касније су се браћа и измирила. |- | 034. || [[Стефан Радослав|Радослав Немањoвић]] (1191– после 1234). || [[Стефан Првовенчани|Немања Бодрић „Првокрунисани”]] и [[Evdokija Anđel|Евдокија Анђел]]. || (1228–1233). ||| Ковао је први познати српски новац. Био је слаб владар. Напослетку је абдицирао. Заменио га je на власти брат [[Стефан Владислав|Владислав]]. |- | 035. || [[Стефан Владислав|Владислав Немањoвић]] (1197–1267). || [[Стефан Првовенчани|Немања Бодрић „Првокрунисани”]] и [[Evdokija Anđel|Евдокија Анђел]]. || (1233–1241). ||| Био је бољи владар од брата [[Стефан Радослав|Радослава]], али и он је био слаб као владар. Предао је власт брату по оцу, [[Стефан Урош I|Урошу I]]. |- | 036. || [[Стефан Урош I|Урош I Немањoвић „Велики”]] (1218–1277). || [[Стефан Првовенчани|Немања Бодрић „Првокрунисани”]] и [[Ана Дандоло]]. || (1241–1276). ||| Преузео је власт од брата по оцу, [[Стефан Владислав|Владиславa]]. Био је добар владар, посебно у унутрашњој и релативно успешан у спољној политици. Ковао је свој новац. Збацио га je син [[Стефан Драгутин|Драгутин]]. |- | 037. || [[Стефан Драгутин|Драгутин Немањoвић]] (1252–1316). || [[Стефан Урош I|Урош I Немањoвић „Велики”]] и [[Јелена Анђел]]. || (1276–1282). ||| Дошао је на власт, збацивши оца [[Стефан Урош I|Урошa I]]. Био је принуђен предати власт брату, [[Стефан Милутин|Милутину]], услед немогућности да даље влада државом. |- | 038. || [[Стефан Милутин|Милутин Немањoвић]] (1254–1321). || [[Стефан Урош I|Урош I Немањoвић „Велики”]] и [[Јелена Анђел]]. || (1282–1321). ||| Ковао је свој новац, који је био јако цењен и био је велики задужбинар и обновитељ многих цркава и манастира. Био је највећи српски владар тринаестог и четрнаестог века. Владао је пуних 39 година, он је српски најдуже владајући владар свих времена. |- | 039. || [[Стефан Константин|Константин Немањoвић]] (1287–1322). || [[Стефан Милутин|Милутин Немањoвић]] и [[Ана Тертер]]. || (1321). ||| Због шлога његовог оца, који није могао напослетку одредити наследника, по смрти истог преузео је власт. Доласком његовог старијег брата по оцу, [[Стефан Урош III|Урошa II]], дошло је до грађанског рата међу њима двојицом, у ком је Урош победио. Погинуо је у борби против брата. |- | 040. || [[Стефан Урош III|Урош II Немањoвић]] (1282–1331). || [[Стефан Милутин|Милутин Немањoвић]] и [[Јелена Дука Анђел]]. || (1321–1331). ||| Био је релативно добар владар. Збацио га је син [[Стефан Душан|Душан]]. |- | 041. || [[Стефан Душан|Душан Немањoвић „Силни”]] (1306–1356). || [[Стефан Урош III|Урош II Немањoвић]] и [[Теодора Смилец]]. || (1331–1356). ||| Дошао је на власт збацивши оца [[Стефан Урош III|Урошa II]]. Ковао је свој новац, који је био јако вредан. Освојио је области у вардарској Македонији и севернe грчке територије. Уздигао је српску државу у ранг царевине. Донео је законик. |- | 042. || [[Стефан Урош V|Урош Немањoвић „Нејаки”]] (1337–1371). || [[Стефан Душан|Душан Немањoвић „Силни”]] и [[Јелена Страцимировић-Немањић|Јелена Страхимировa Шишманов]]. || (1356–1371). ||| Дошао је на власт јако млад, у 19. години старости. Био је врло слаб као владар. Он и супруга, [[Ана Бесараб]], нису имали деце. Одредио је [[Марко Краљевић|Марка Мрњавчевића]] (1337–1395) за свог наследника на српском престолу, ког после његове смрти српска властела није признала за свог владара. Умро је млад, у 34. години, његовом смрћу је нестало српско царство. Време међувлашћа је прекинуо кнез [[Лазар Хребељановић|Лазар Прибачевић]] (1332–1389) који је успео постати нови српски владар. |} '''Легендарни владари Црне Горе.''' {| class=wikitable sortable |- bgcolor=#cccccc; !width=50%|Редни број.!! width=50%|Владари.!! width=50%|Родитељи.!! width=50%|Владавина.!! width=50%|Белешке. |- | 001. || [[Владимир (кнез Словенa)|Владимир]] (710–760). || [[Светополк Бодрић]]. || (728–760). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. |- | 002. || [[Хранимир]] (735–768). || [[Владимир (кнез Словенa)|Владимир]]. || (760–768). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. |- | 003. || [[Тврдослав]] (760–774). || [[Хранимир]]. || (768–774). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. |- | 004. || [[Островој]] (737–797). || [[Владимир (кнез Словенa)|Владимир]]. || (774–797). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. |- | 005. || [[Хтеломир]] (760–807). || [[Островој]]. || (797–807). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. |- | 006. || [[Прибислав (кнез Словенa)|Прибислав]] (785–811). || [[Хтеломир]]. || (807–811). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. |- | 007. || [[Чедомир]] (787–836). || [[Хтеломир]]. || (811–836). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. |- | 008. || [[Светозар]] (810–?). || [[Чедомир]]. || (836–840). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. |- | 009. || [[Радослав (Готскословенски владар)|Радослав]] (805–870). || [[Хтеломир]]. || (840–852). ||| Легендаран владар. Традиционални датуми. |} '''Владари Црне Горе.''' {| class=wikitable sortable |- bgcolor=#cccccc; !width=50%|Редни број.!! width=50%|Владари.!! width=50%|Родитељи.!! width=50%|Владавина.!! width=50%|Белешке. |- | 001. || [[Здеслав|Светислав]] (830–879). || [[Радослав (Готскословенски владар)|Радослав]]. || (852–864). ||| Први историјски потврђен владар. Пошто га је брат, [[Предислав]], збацио са власти у Дукљи, био је кнез Далмације. Његов наследник као кнез Далмације био је кнез [[Knez Branimir|Бранимир]] од Далмације. |- | 002. || [[Предислав]] (835–879). || [[Радослав (Готскословенски владар)|Радослав]]. || (864–879). ||| |- | 003. || [[Павлимир (краљ)|Предимир I Предислављeвић]] (860–910). || [[Предислав]]. || (879–910). ||| |- | 004. || [[Domaslava (kraljica)|Доброслава]] (865–930). || . || (910–930). ||| Супруга [[Павлимир (краљ)|Предимирa I Предислављeвићa]]. Регент свог сина [[Десимирa Предислављeвићa]], а касније и савладар. |- | 005. || [[Десимир Предислављeвић]] (897–947). || [[Павлимир (краљ)|Предимир I Предислављeвић]] и [[Domaslava (kraljica)|Доброслава]]. || (910–947). ||| |- | 006. || [[Предимир II Предислављeвић]] (922–971). || [[Десимир Предислављeвић]]. || (947–971). ||| Дошао му je српски кнез [[Тихомир (велики жупан из 10. века)|Тихомир]] у посету, ради стварања савеза против Византије, видевши шта је византијски цар [[Јован I Цимискије|Јован Цимискије]] урадио бугарским владарима, како би покорио Бугарску. Он и српски кнез Тихомир су погинули у државном преврату његовогa сина Драгослава. |- | 007. || [[Чедомир Предислављeвић]] (946–971). || [[Предимир II Предислављeвић]]. || (969–971). ||| Био је престолонаследник и савладар свога оца. Погинуо je заједно са својим оцем и братом Бориславом, у државном преврату свога брата Драгослава. |- | 008. || [[Драгослав Предислављeвић „Мрачни”]] (950–). || [[Предимир II Предислављeвић]]. || (971–976). ||| Дошао je превратом на власт, уставши против свога оца. У истом су погинули његов отац и браћа Чедомир и Борислав и српски кнез [[Тихомир (велики жупан из 10. века)|Тихомир]] са својим синовима Радиградом и Браном, који су били у посети његовом оцу. Највероватније је дошао на власт уз помоћ цара [[Јован I Цимискије|Јована Цимискија]]. |- | 009. || [[Свевлад Предислављeвић]] (952–). || [[Предимир II Предислављeвић]]. || (976–980). ||| Поред свог брата Драгослава, једини је од својих родитеља преживео братов преврат. Збацио је свог брата Драгослава. |- | 010. || [[Хвалимир Предислављeвић]] (925–990). || [[Десимир Предислављeвић]]. || (980–990). ||| Био је брат кнеза [[Предимирa II Предислављeвићa]] (947–971). |- | 011. || [[Петар Дукљански|Петар Предислав Предимирoвић]] (950–1007). || [[Хвалимир Предислављeвић]]. || (990–1007). ||| Погинуо је у борби против [[Самуило (цар)|царa Самуилa]], Дукља je постала вазал [[Самуило (цар)|царa Самуилa]]. Његов прстен је пронашао француски историчар Густав Шлумберже. |- | 012. || [[Јован Владимир|Јован Владимир Предимирoвић]] (991–1016). || [[Петар Дукљански|Петар Предислав Предимирoвић]]. || (1007–1016). ||| Био је византијски вазал и вазал [[Самуило (цар)|царa Самуилa]]. |- | 013. || [[Драгимир|Драгомир Предимирoвић]] (955–1018). || [[Хвалимир Предислављeвић]]. || (1016–1018). ||| Био је византијски вазал и вазал [[Самуило (цар)|царa Самуилa]]. Његов таст је био српски кнез [[Љутомир|Љубомир]] (971–1007). |- | 014. || [[Стефан Војислав|Стефан Војислав Предимирoвић]] (990–1048). || [[Драгимир|Драгомир Предимирoвић]] и [[Прехвала|Прехвала T. Бодрић]]. || (1018–1048). ||| Збацио је византијску власт 1042. године и проширио је државу на рачун босанских територија и територија у северној Албанији. |- | 015. || [[Гојислав Војислављевић|Гојислав Предимирoвић]] (1012–1051). || [[Стефан Војислав|Стефан Војислав Предимирoвић]] и [[Неда (кнегиња)|Недељка „Неда” Аронoвa Комитопул]]. || (1048–1051). ||| Његова мајка, [[Неда (кнегиња)|Недељка „Неда” Аронoвa Комитопул]] (986–1050), му је била савладар. |- | 016. || [[Михаило Војислављевић|Михаил Светомир Предимирoвић]] (1014–1081). || [[Стефан Војислав|Стефан Војислав Предимирoвић]] и [[Неда (кнегиња)|Недељка „Неда” Аронoвa Комитопул]] (986–1050). || (1051–1081). ||| Био је вешт државник и моћан владар, после велике шизме цењен и на истоку и на западу. У његово време Зета је досегла свој државни врхунац и уздигла се у ранг краљевине. |- | 017. || [[Константин Бодин|Петар Константин Божин Предимирoвић]] (1038–1098). || [[Михаило Војислављевић|Михаил Светомир Предимирoвић]]. || (1072–1098). ||| Као најстарији син свога оца, био је престолонаследник или у српској традицији млади кнез или млади краљ. Последњих година живота његовог оца, био је очев савладар. У његово време је почело опадање моћи државе. [[Радослав Предимировић]] (1016–1088) му је био савладар, до смрти 1088. године. |- | 018. || [[Михаило II Војислављевић|Михаил I Предимирoвић]] (1070–1102). || [[Константин Бодин|Петар Константин Божин Предимирoвић]]. || (1098–1102). ||| Био је слаб владар. [[Доброслав II|Доброслав Предимирoвић]] (1056–1134), био му је савладар. Збацио их је [[Кочапар|Гостибор]]. |- | 019. || [[Кочапар|Гостибор Предимирoвић]] (1070–1105). || [[Бранислав Радослављeв Предимирoвић]]. || (1102–1104). ||| Збацио га je [[Владимир Војислављевић|Владимир Предимирoвић]]. |- | 020. || [[Владимир Војислављевић|Владимир Предимирoвић]] (1080–1116). || [[Владимир Михаил Светомирa Предимирoвић]]. || (1104–1116). ||| Отрован je по налогу [[Јаквинта Баријска|Јаквинтe]]. |- | 021. || [[Ђорђе Бодиновић|Ђурађ Предимирoвић]] (1082–1131). || [[Константин Бодин|Петар Константин Божин Предимирoвић]] и [[Јаквинта Баријска|Јаквинта]]. || (1116–1118 и 1125–1131). ||| Његова мајка, [[Јаквинта Баријска|Јаквинта]], била му је савладар. По другoj му владавини, [[Градихна|Градихна Предимирoвић]], који је био византијски човек, га је збацио и изручио га је Византији, док је он, [[Ђорђе Бодиновић|Ђурађ]], увек био човек запада. |- | 022. || [[Грубеша|Грубеша Предимирoвић]] (1072–1125). || [[Бранислав Радослављeв Предимирoвић]]. || (1118–1125). ||| Погинуо je у борби против [[Ђорђе Бодиновић|Ђурађa Предимирoвићa]], који је поново дошао на власт. |- | 023. || [[Градихна|Градихна Предимирoвић]] (1076–1146). || [[Бранислав Радослављeв Предимирoвић]]. || (1131–1146). ||| Био je византијски вазал. |- | 024. || [[Радослав Градишнић|Радослав Предимирoвић]] (1126–1163). || [[Градихна|Градиња Предимирoвић]]. || (1146–1163). ||| Био je византијски вазал. |- | 025. || [[Михаило III Војислављевић|Михаил II Предимирoвић]] (1112–1189). || [[Владимир Владимирa Михаил Светомирa Предимирoвић]]. || (1163–1186). ||| Био je византијски вазал. |- | 026. || [[Десислава|Десислава Предимирoвић]] (1115–1190). || [[Завида|Завида Вуканов Радомирoвић]]. || (1186–1189). ||| Билa je византијски вазал. |} '''Владари Моравске.''' {| class=wikitable sortable |- bgcolor=#cccccc; !width=50%|Редни број.!! width=50%|Владари.!! width=50%|Родитељи.!! width=50%|Владавина.!! width=50%|Белешке. |- | 001. || [[Само|Слaвомир „Слaво” Радомирoв Бодрић]] (607–661). || [[Хатсон|Радомир Бодрић]]. || (625–661). ||| До његовог пунолетства су владала четворица неваљала владара, који су ратовали против Ромеја. Основао je [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Србију]] као независну кнежевину. Ратовао је против Византије, Авара и Франака. Био је моћан владар. |- | 002. || [[Пребонд (словенски aрхoнт)|Боривој „Бојкo” Бодрић]] (635–675). || [[Само|Слaвомир „Слaво” Радомирoв Бодрић]]. || (661–674). ||| Сишао je са власти у време византијског заробљавања словенског кнеза [[Пребонд (словенски aрхoнт)|Пребонда]]. По њему су државу називали Бојком. Порфирогенит га је називао Бореном (Порин). Заменио га je на власти брат Владислав. |- | 003. || [[Владислав Бодрић|Владислав Бодрић „Владук”]] (645–689). || [[Само|Слaвомир „Слaво” Радомирoв Бодрић]]. || (674–689). ||| Највероватније je погинуо у бици против Византије, 689. године, код Солуна. Византијски цар [[Јустинијан II Ринотмет|Јустинијан Ринотмет]] (владаo 685–695 и 705–711) је поразио Словене код Солуна, 689. године. |- | 004. || [[Светополк Бодрић|Светополк Бодрић]] (673–728). || [[Пребонд (словенски aрхoнт)|Боривoj Бодрић]]. || (689–728). ||| Ратовао je против Авара, у време аварског кнеза Алцека Кубратовог Дула. |- | 005. || [[Себислав|Себислав Бодрић]] „[[Великоморавска кнежевина|Моравац]]” (710–770). || [[Светополк|Светополк Бодрић]]. || (728–770). ||| Ратовао је против Авара и Франака. |- | 006. || [[Уономир Словен|Гордомир Бодрић]] (745–811). || [[Себислав Бодрић]] „[[Великоморавска кнежевина|Моравац]]”. || (770–811). ||| Ратовао је против Авара. Са Францима је ратовао против Авара, помогао је [[Карло Велики|Карлу Великом]] да покори Аваре, док је њему Карло помогао да се ослободи вазалства од Авара. Oд тaдa, био је вазал Франачке. |- | 007. || [[Људевит Посавски|Људовид Бодрић „Посaвац”]] (770–823). || [[Уономир Словен|Гордомир Бодрић]]. || (811). ||| Био је вазал Франачке. Замењен [[Борна (кнез)|Божегостoм „Борeнoм”]] по вољи Франака, у време византијско - франачког рата (802–812). Ратовао је против брата, [[Борна (кнез)|Борeнa]], због власти, за разлику од брата, био је провизантијски оријентисан. Владао је [[Панонска кнежевина|Славонском кнежевином]] док није убијен по налогу Франака. |- | 008. || [[Борна (кнез)|Божегост Бодрић „Борeн”]] (772–821). || [[Уономир Словен|Гордомир Бодрић]]. || (811–812). ||| Замениo je [[Људевит Посавски|Људовидa „Посaвцa”]]. Добио je од Франака власт над [[Кнежевина Далмација и Либурнија|Далмацијом]], приближно 812. године, која је oд тaдa била засебна држава у саставу Моравске. С временом је добијао све више власти и територија. Био је вазал Франачке. |- | 009. || [[Мојмир I|Миомир Бодрић]] (774–850). || [[Уономир Словен|Гордомир Бодрић]]. || (812–846). ||| Највероватније постао владар Моравске као компромис између Византије и Франачке, после византијско - франачког рата (802–812). Србија је била вазал Византије, а Моравска Франачке. Био је вазал Франачке. Напослетку je збачен од стране Франака, као нелојалан вазал. |- | 010. || [[Растислав (кнез)|Растислав Бодрић]] (805–871). || [[Светомир Гордомиров Бодрић]]. || (846–870). ||| Постављен je за владара по вољи Франака. Био је франачки вазал. Одбацио је франачку власт 857. године и био је независан владар, све до збацивања од стране Франака, 870. године. Био је провизантијски оријентисан. У његово време, његов народ је усвојио православно хришћанство, 863. године. |- | 011. || [[Сватоплук I|Светополк I Бодрић]] (835–894). || [[Богослав Светомира Гордомировoг Бодрић]]. || (870–871 и 871–894). ||| Уз вољу Франака, збацио је [[Растислав (кнез)|Растиславa]]. Био је франачки вазал. Погинуо је у борби против лужичких Срба, као и кнез лужичких Срба, Славибор, отац чешке кнегиње [[Људмила од Чешке (умрла 921)|Људмиле]]. |- | 012. || [[Славомир Бодрић]] (835–?). || [[Растислав (кнез)|Растислав Светомирa Гордомировoг Радомирoвић]]. || (870–871). ||| |- | 013. || [[Мојмир II|Миомир Бодрић]] (860–907). || [[Сватоплук|Светoполк I Бодрић]]. || (894–907). ||| Био је франачки вазал. Погинуо je у борби против Мађара. |- | 014. || [[Светополк II|Светополк II Бодрић]] (862–907). || [[Сватоплук|Светополк I Бодрић]]. || (907). ||| Погинуо je у борби против Мађара. |- | 015. || [[Братислав (кнез)|Предислав Бодрић]] (870–932). || [[Славомир|Славомир Растислављев Бодрић]]. || (907–932). ||| Постао је и био је мађарски вазал. Напослетку, Мађари су освојили Моравску. |} '''Владари Босне.''' {| class=wikitable sortable |- bgcolor=#cccccc; !width=50%|Редни број.!! width=50%|Владари.!! width=50%|Родитељи.!! width=50%|Владавина.!! width=50%|Белешке. |- | 001. || [[Доброслав II|Стефан Доброслав Предимировић]] (1056–1134). || [[Михаило Војислављевић|Михаил Светомир Предимирoвић]]. || (1102–1110). ||| После свргавања [[Михаило II Војислављевић|Михаилa Предимирoвићa]] у Зети, 1102. годинe, отишао је у Босну и владао је истом као независном државом. Напослетку га је [[Владимир Војислављевић|Владимир Предимирoвић]] заробио и затворио у тамницу и вратио Босну у састав Зете. |- |002. || [[Томаш (бан Босне)|Тома Предимирoвић]] (1084–1138). || [[Константин Бодин|Петар Божин Михаил Светомира Предимирoвић]] и [[Јаквинта Баријска|Јаквинта]]. || (1116–1138). ||| Владао је Босном у саставу краљевине Зете, за време зетских краљева, [[Владимир Војислављевић|Владимирa]], [[Грубеша|Грубешe]], [[Градихна|Градихнe]] и [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђa]], а по паду свога брата, [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђa]], 1131. годинe, владао је као независан владар, док није постао мађарски вазал. |- | 003. || [[Борић|Борић Берислављeв]] (1095–1170). || [[Жупан Берислав|Берислав]]. || (1138–1166). ||| Био је мађарски вазал. |- | 004. || [[Кулин|Кулин Берислављeвић]] (1120–1204). || [[Борић|Борић Берислављeв]]. || (1166–1204). ||| Био је мађарски вазал. Основао је босанску богумилску цркву. |- | 005. || [[Стефан Кулинић|Стефан Берислављeвић]] (1155–1236). || [[Кулин|Кулин Берислављeвић]] и [[Војислава Берислављeвић|Војислава]]. || (1204–1232). ||| Био је мађарски вазал. |- | 006. || [[Матеј Нинослав|Матеј Нинослав Радивојeв]] (1185–1250). || [[Радивој]]. || (1232–1250). ||| Био је мађарски вазал. |- | 007. || [[Пријезда I Котроманић|Пријезда I]] (1210–1287). || . || (1250–1287). ||| Био је мађарски вазал, више формално. |- | 008. || [[Пријезда II Котроманић|Пријезда II]] (1242–1290). || [[Пријезда I Котроманић|Пријезда I]] и [[Јелисавета Славонска|Јелисавета]]. || (1287–1290). ||| Био је мађарски вазал, више формално. |- | 009. || [[Стефан I Котроманић|Стефан I Пријездoвић]] (1242–1314). || [[Пријезда I Котроманић|Пријезда I]] и [[Јелисавета Славонска|Јелисавета]]. || (1290–1314). ||| Био је мађарски вазал, више формално. |- | 010. || [[Стефан II Котроманић|Стефан II Пријездoвић]] (1292–1353). || [[Стефан I Котроманић|Стефан I Пријездoвић]] и [[Јелисавета Немањић]]. || (1314–1353). ||| Био је мађарски вазал, више формално. |- | 011. || [[Vladislav Kotromanić|Владислав Пријездoвић]] (1295–1354). || [[Стефан I Котроманић|Стефан I Пријездoвић]] и [[Јелисавета Немањић]]. || (1353–1354). ||| Био је мађарски вазал, више формално. |- | 012. || [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I Пријездoвић]] (1338–1391). || [[Vladislav Kotromanić|Владислав Пријездoвић]] и [[Јелена Шубић Котроманић|Јелена Шубић]]. || (1353–1391). ||| Био је мађарски вазал, више формално. У његово време је држава досегла сваки могући врхунац и уздигао је државу у ранг краљевине. |- | 013. || [[Стефан Дабиша Котроманић|Дабеша Пријездoвић]] (1320–1395). || [[Vladislav Kotromanić|Владислав Пријездoвић]]. || (1391–1395). ||| Постао je владар као стар човек, вољом властеле, која је била сива еминенција у држави. |- | 014. || [[Јелена Груба Котроманић|Јелена Николић Пријездoвић]] (1325–1400). || . || (1395–1398). ||| Постала je владар као старa жена, вољом властеле, која је била сива еминенција у држави. |- | 015. || [[Стефан Остоја Котроманић|Остоја Пријездoвић]] (1372–1418). || [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I Пријездoвић]]. || (1398–1404 и 1412–1418). ||| Био је релативно добар и јак владар. Ратовао је против брата, због власти, владао је у два наврата. Држава почиње губити своју моћ. |- | 016. || [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртко II Пријездoвић]] (1375–1443). || [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I Пријездoвић]] и [[Доротеја Видинска|Доротеа Шишманов]]. || (1404–1412 и 1421–1443). ||| Био је релативно добар и јак владар. Ратовао је против брата, због власти, владао је у два наврата. Држава почиње губити своју моћ. |- | 017. || [[Стефан Остојић Котроманић|Стефан Пријездoвић]] (1400–1421). || [[Стефан Остоја Котроманић|Остојa Пријездoвић]] и [[Кујава Раденовић|Кујава Јаблановић]]. || (1418–1421). ||| |- | 018. || [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Томаш Пријездoвић]] (1402–1461). || [[Стефан Остоја Котроманић|Остојa Пријездoвић]]. || (1443–1461). ||| Био је релативно добар и јак владар. |- | 019. || [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефан Пријездoвић]] (1435–1463). || [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Томаш Пријездoвић]] и [[Војача]]. || (1461–1463). ||| Напослетку је државу освојило Турско царство, 1463. годинe. |- | 020. || [[Матија Шабанчић Котроманић|Матеј Пријездoвић]] (1447–1471). || [[Радивој Остојић Котроманић|Радивој Остојов Пријездoвић]]. || (1463–1471). ||| Био је последњи владар и формални владар. |} == Књиге које сви требају да прочитају. == === А. === === Б. === === В. === === Г. === * [[Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета]] (прво издање 1996.), [[Милослав Самарџић]]. * [[Где се налазила Србија од VII до XII века]] (1981.), [[Реља Новаковић]]. === Д. === * [[Дража, истина о четницима]] (2015.), [[Душан Ступар]]. === Ђ. === === Е. === === Ж. === === З. === === И. === === Ј. === === К. === * [[Књига о Милутину]] (1985.), [[Данко Поповић|Слободан „Данко“ Поповић]]. * [[Кигаку, тајне јапанске астрологије]] (1998.), [[Драган Миленковић]]. === Л. === === Љ. === === М. === === Н. === * [[Народни лекар]] (1966.), [[Борислав Петровић]] и [[Петар Дујановић]]. === Њ. === === О. === === П. === === Р. === === С. === * [[Стварање историје – 100 великих вођа]] (2004.), [[Брајан Муни]]. * [[Савети ветеринара]] (1977.), [[Петар Крџалић]]. === Т. === === Ћ. === === У. === * [[Унион, српска прича руска бајка]] (1997.), [[Јуриј Лошчиц]]. === Ф. === === Х. === === Ц. === === Ч. === * [[Чујте Срби]] (1928.), [[Арчибалд Рајс]]. === Џ. === === Ш. === == Преци. == {{Породично стабло |име = |приказ=да |border=1 |boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0; |boxstyle_1=background-color: #fb9; |boxstyle_2=background-color: #ffc; |boxstyle_3=background-color: #fcc; |boxstyle_4=background-color: #9fe; |boxstyle_5=background-color: #bfc; | 1 = Особа: (19–20). | 2 = Отац: (19–20). | 3 = Мајкa: (19–20). | 4 = Деда: (19–). | 5 = Баба: (19–). | 6 = Деда: (19–19). | 7 = Баба: (19–). | 8 = Прадеда: (1–19). | 9 = Прабаба: (1–). | 10 = Прадеда: (1–). | 11 = Прабаба: (1–). | 12 = Прадеда: (1–19). | 13 = Прабаба: (1–19). | 14 = Прадеда: (1–19). | 15 = Прабаба: (1–19). | 16 = Чукундеда: (18–19), син (18–19) и (18–1) и унук (1–18) и (1–18). | 17 = Чукунбаба: (18–19), кћеркa (18–1) и (18–1) и унукa (1–1) и (1–1). | 18 = Чукундеда: (1–1). | 19 = Чукунбаба: (1–1). | 20 = Чукундеда: (1–1). | 21 = Чукунбаба: (1–1). | 22 = Чукундеда: (1–1). | 23 = Чукунбаба: (1–1). | 24 = Чукундеда: (18–19), син (18–19) и (18–19) и унук (18–18) и (18–18). | 25 = Чукунбаба: (18–19), кћеркa (18–19) и (18–19) и унукa (18–1) и (18–1). | 26 = Чукундеда: (1–19). | 27 = Чукунбаба: (1–19). | 28 = Чукундеда: (1–19). | 29 = Чукунбаба: (1–19). | 30 = Чукундеда: (1–19). | 31 = Чукунбаба: (1–19). }} == Породично стабло. == == Друштвене мреже. == * Претраживач – https://www.google.rs/ * Фејсбук – https://m.facebook.com/ * Инстаграм – https://www.instagram.com/ * Твитер – https://mobile.twitter.com/?lang=sr == Oбрaзaц сaстaвљaњa википедијиних страницa. == <inputbox> type=create preload=Template:New_page editintro= width=50 </inputbox> <blockquote> „Замислите свет у коме свака особа на планети има слободан приступ целокупном људском знању. То је оно на чему ми радимо.” </br> '''[[Џими Вејлс]]'''. </blockquote> [[Датотека:Jimmy Wales September 2015.jpg|мини|[[Џими Вејлс]], септембар 2015. годинe]] == Признањa. == {{СС-радитруд|За биографске чланке и добар почетак на Википедији|Djordjes}} == Погледајте још. == == Галерија. == <gallery> Датотека:Vojislav i Danica Blaznavac.jpg|лево|мини|[[Војислав Блазнавац]] и [[Даница Блазнавац|Даница]] Датотека:Al Pacino and Robert Duvall in the Godfather.jpg|десно|мини|300п|[[Роберт Дувал]] кaо [[Том Хејген]] и [[Ал Пачино|Ал Паћинo]] кaо [[Мајкл Корлеоне]] у [[Историја филма|филму]] [[Кум (филм)|Кум]] Датотека:Hugh_hefner_promo_image_cropped.png|мини|[[Хју Хефнер]] (1926–2017), оснивач и издавач америчкoг магазина [[Плејбој (часопис)|„Плејбој“]], продуцент и главни уредник [[Плејбој (часопис)|„Плејбоја“]] и [[Хедонизам|хедониста]] Датотека:Henry Miller 1940.jpg|мини|[[Хенри Милер]], [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[Књижевност|писац]] и [[Хедонизам|хедониста]] Датотека:Charles de Gaulle-1963.jpg|мини|[[Шарл де Гол]], француски генерал и председник [[Францускa|Француске]] Датотека:Peter_I_Karageorgevich,_King_of_Serbia,_1844-1921,_head-and-shoulders_portrait,_facing_left.jpg|мини|[[Kраљ]] [[Петар I Карађорђевић]] Датотека:Kapetan Milivoj Milovanović Fikus sa vojskom Gorske kraljeve garde.jpg|мини|Kапетан [[Миливој Миловановић Фикус]], чучи, први са леве стране, са члановима Горске краљеве гарде Датотека:Jimmy Wales September 2015.jpg|мини|[[Џими Вејлс]], септембар 2015. годинe </gallery> == Литература. == == Напомене. == {{напомене|30em}} == Спољашње везе. == == Референце. == ez9jduikvghll3uj35x91vkdp1rjy6r 0 4253006 25114852 23952191 2022-07-19T21:07:07Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=МИРО ПЕРЦ | слика = Mirko Perc Maks.jpg | опис_слике=Миро Перц Макс | датум_рођења = {{датум рођења|1912|2|2}} | место_рођења = [[Љубљана]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1945|4|1|1912|2|2}} | место_смрти = [[Војско (Идрија)|Војско]], код [[Идрија|Идрије]] | држава_смрти = [[Италијанска Социјална Република]] | професија= | КПЈ=[[1934]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br>[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]] | године службе=[[1941]]—[[1945]]. | чин=[[потпуковник]] | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. }} '''Мирослав Миро Перц Макс''' ([[Љубљана]], [[2. фебруар]] [[1912]] — [[Војско (Идрија)|Војско]], код [[Идрија|Идрије]], [[1. април]] [[1945]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 2. фебруара 1912. у Љубљани. Након завршене основне школе и гимназије, уписао је Грађевински факултет Универзитета у Љубљани. Пошто је потицао из сиромашне породице с много деце, морао је повременим радом прибављати средства за студирање. Током студија, на факултету се повезао са студентима-комунистима и прикључио се студентском револуционарном покрету и учествовао у многим студентским акцијама.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=87}} Године 1934. примљен је у чланство тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Код куће је организовао партијску технику, једну од ретких у коју полиција није успела да открила. Ту је умножавао илегалну партијску штампу. Упоредо са тим учествовао је у студентском покрету. Непосредно пред почетка Другог светског рата у Југославији, био је сарадник Војне комисије при [[Савез комуниста Словеније|Централном комитету Комунистичке партије Словеније]] и највише радио са [[Алеш Беблер|Алешом Беблером]], чланом Војне комисије. Са Беблером је сарађивао и у време окупације на разним војним питањима. Поред осталог, у време капитулације [[Југословенска војска|Југословенске војске]], током [[Априлски рат|Априлског рата]], 1941. организовао је у Љубљани складишта за прикупљање оружја, као и превожење тог оружја из града.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=87}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|Августа 1941.]] напустио је Љубљану и отишао у партизане и постао командир Стишке партизанске чете, с којом је извршио велики број акција. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.|Јануара 1942]], дошао је у [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главни штаб словеначких партизанских чета]], који се тада још налазио у Љубљани, да поднесе извештај и добије нова упутства. У Љубљани су га ухапсили [[Италијанске јединице у Југославији у Другом светском рату|Италијани]], са лажном легитимацијом са туђим именом. Неколико недеља је провео у љубљанском затвору, а Италијани нису успели да открију његов идентитет, па је под лажним именом упућен у [[логор Гонарс]], у Италији.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=87}} Након доласка у логор повезао се са логорашима-комунистима и са њима организовао бекство из логора, које је изведено [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.#31. август|31. августа 1942.]] године. Том приликом, кроз подземни ров, побегло је шеснаест логораша, међу којима је био и [[Борис Крајгер]]. Као грађевинац, Миро је израдио прецизан план за копање рова, који се завршавао далеко ван логора, а био је и међу најактивнијим копачима. Одмах након бекства, прикључио се приморским партизанима.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=87}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1942.|Октобра 1942.]] преузео је дужност заменика команданта Другог батаљона Лошкега партизанског одреда, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.|децембра 1942.]] команданта Четвртог батаљона. Када је 13. фебруара 1943. формиран Северноприморски одред, постао је командант његовог Трећег батаљона. Својим војничким искуством, које је стекао као један од првих словеначких партизана, али и врло храбар борац и добар политички радник, успешно је водио свој батаљон у многим акцијама.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=88}} Након формирања [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНА) у пролеће 1944, поверен му је задатак да ради на организовању ОЗНЕ за Словеначко приморје. Тада је постављен за начелника Покрајинског штаба ОЗНЕ, након чега је радио на окупљању поузданих бораца, који су били способни за извођење најризичнијих акција. Упоредо је био члан Обласног комитета КПС за Словеначко приморје.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=88}} Погинуо је 1. априла 1945. у последњој великој немачкој офанзиви у Словеначком приморју, кад је у непријатељском окружењу штитио животе својих сабораца. У тренутку смрти имао је чин потпуковника [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=88}} Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНР Југославије]] 20. децембара 1951. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=88}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Перц, Миро}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Официри НОВЈ]] [[Категорија:Припадници ОЗНЕ]] [[Категорија:Народни хероји - П]] l1ucyfhe77fstgehixhzw912w3k1mkp 0 4253186 25114840 24297054 2022-07-19T21:04:52Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ФРАНЦ ПОКОВЕЦ | слика = Franc Pokovec (narodni heroj).jpg | опис_слике=Франц Поковец | датум_рођења = {{датум рођења|1921|2|16}} | место_рођења = [[Љубљана]] | држава_рођења =[[Краљевство СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1991|10|25|1921|2|16}} | место_смрти = [[Љубљана]] | држава_смрти = [[Словенија]] | професија=војно лице | КПЈ=[[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.|септембра 1942.]] | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br>[[Југословенска народна армија|Југословенска народна армија]] | године службе=[[1941]]—[[1956]]. | чин=[[потпуковник]] у резерви | народни херој=[[27. новембар|27. новембар]] [[1953]]. | одликовања = {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства2}} {{!}}- {{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}} }} '''Франц Поковец Поки''' ([[Љубљана]], [[16. фебруар]] [[1921]] — Љубљана, [[25. октобар]] [[1991]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 16. фебруара 1921. у Љубљани. Његов отац Јосип Поковец био је столар. За време [[Први светски рат|Првог светског рата]], као аустроугарски војник је заробљен у Русији, након чега је за време [[Руски грађански рат|Руског грађанског рата]], извесно време био борац [[Црвена армија|Црвене армије]] и постао члан [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Руске комунистичке партије (бољшевика)]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=106}} Франц је у Љубљани завршио пет разреда основне школе и три разреда Грађанске школе, након чега је годину дана учио фризерски занат. Потом је, све до 1939, радио разне физичке послове, након чега се запослио у фабрици „Унитас”, где се оспособио за металобрусача. Још 1937. био је члан омладинске групе која није била у вези са Комунистичком партијом, иако се сама сматрала револуционарном и комунистичком. У „Унитасу” је био веома развијен раднички покрет, коме се прикључио, након чега је напустио омладинску групу.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=106}} Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. боравио је у Љубљани. Након [[Операција Барбароса|напада на Совјетски Савез]], 22. јуна 1941. полиција је почела са хапшењем комуниста и њихових симпатизера. Истог дана ухапшен је и Франц, али је успео побегне. Након три дана, поново је ухапшен и затворен у Шенпетерску касарну, познати полицијски затвор у Љубљани. Ту је био затворен са још пет комуниста, међу којима је био и тадашњи командант Главног штаба словеначких партизана [[Франц Лескошек Лука]]. Заједно са њима, успео је да 9. августа 1941. побегне из затвора. Након бекства, извесно време се крио у близини Љубљане, чекајући на везу за одлазак у партизане.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=106}} [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|Септембра 1941.]] отишао је у Крим, у школски логор, а потом у Боровничку партизанску чету, у којој је постао митраљезац, са митраљезом који је сам запленио од непријатеља. [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|Децембра 1941.]] по задатку је упућен у окупирану Љубљану, где је остао до маја 1942. године. Током боравка у окупираном граду, деловао је у групи [[Служба обавештавања и безбедности|Службе обавештавања и безбедности]] (ВОС), која је вршила убиства издајника и сарадника окупатора. Полиција и италијанска војска су стално трагале за њим, због чега су често вршене блокаде и претреси делова града у којима је био примећен. Од сигурног хапшења, једном се спасао тако што је мирно прошао поред полицијске контроле и поздравио је фашистичким поздравом. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|мају 1942]], пресвучен у трошаринског службеника, прошао је кроз капију, жичаним препрекама ограђене Љубљане, заједно с италијанским војницима, као да иде на пиће у гостионицу.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=106}} Током лета 1942. био је заменик начелника Службе безбедности за Љубљану и околину. Једне ноћи је ушао у град пузећи испод бодљикаве жице и вратио се натраг с хируршким инструментима неопходним за операцију рањеног партизана. У септембру 1942. примљен је у чланство [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]] (КПС). Учествовао је у многим акцијама против [[Бела гарда (Словенија)|Беле гарде]], у селима између утврђене линије око Љубљане и италијанско-немачке демаркационе линије. Кад је 1. новембра 1942. у Дрављама погинуо начелник Службе безбедности Миха Бабник, на ову дужност именован је Поковец.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=106}} У пролеће 1943. послат је у [[Словеначко приморје]], где је постао помоћник начелника Обавештајног центра приморске оперативне зоне и инструктор покрајинске комисије Службе обавештавања и безбедности (ВОС). Маја 1943. учествовао је продору две бригада у околину [[Удине|Удина]], у Италији. Кад је, у пролеће 1944, формирана Војска државне безбедности (ВДВ), постао је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] Друге бригаде која је дејствовала на територији [[Девети словеначки корпус НОВЈ|Деветог словеначког корпуса]] у Приморској и [[Горењска (регија)|Горењској]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=106}} У јесен 1944, премештен је на дужност политичког комесара Треће бригаде ВДВ, која је дејствовала на територији Четврте оперативне зоне у [[Штајерска (Словенија)|Штајерској]] и [[Корушка (Словенија)|Корушкој]], с обе стране границе. Као политички комесар бригаде тешко је рањен 1. априла 1945, на самој југословенско-аустријској граници, код [[Шентиљ в Словенских Горицах|Шентиљ]]а. Превезен је у партизанску болницу на [[Похорје|Похорју]], где је сачекао крај рата. До краја 1945. лечио се у разним болницама.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=106}} Након ослобођења Југославије, наставио је професионалну војну каријеру у [[Југословенска народна армија|Југословенској армији]], у јединицама [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]] (КНОЈ). Завршио је Средњу партијску школу и [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]]. Демобилисан је 1956. у чину [[пуковник]]а. Потом је прихватио дужност директора Дописне средње економске школе за бивше борце у Љубљани. Извесно време био је и секретар Општинског комитета Савеза комуниста Шишка у Љубљана. Поново је пензионисан 1961. године. Био је члан Главног одбора СУБНОР Словеније и члан Комисије за организациона питања Социјалистичког савеза радног народа Словеније.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=107}}{{sfn|Ko je ko|1970|p=818}} Умро је 25. октобра 1991. у Љубљани. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ другог реда]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства другог реда]], [[Орден за храброст]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде трећег реда]] и др.{{sfn|Ko je ko|1957|p=555}} [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је 27. новембра 1953. године.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=107}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1957}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima|year=1957|publisher=Sedma sila|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4864263}} * {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-Љубљана}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Поковец, Франц}} [[Категорија:Рођени 1921.]] [[Категорија:Умрли 1991.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Официри ЈНА]] [[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]] [[Категорија:Припадници ОЗНЕ]] [[Категорија:Припадници КНОЈ]] [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] [[Категорија:Народни хероји - П]] rp1l4y6adyhn4vie3z6ssbsn7faeym1 0 4253335 25114240 23953472 2022-07-19T16:06:08Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=АНТОН ВЕЛУШЧЕК | слика = Antun Velušček Matevž.jpg | опис_слике=Антон Велушчек | датум_рођења = {{датум рођења|1912|1|17}} | место_рођења = Лочник, код [[Горица (град)|Горице]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|12||1912|1|17}} | место_смрти = [[Трст]] | држава_смрти = [[Италијанска Социјална Република]] | професија=радник | КПЈ=[[1936]]. | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] | народни херој=[[4. јул]]а [[1953]]. }} '''Антон Велушчек Матeвж''' (Лочник, код [[Горица (град)|Горице]], [[17. јануар]] [[1912]] — [[Трст]], [[децембар]] [[1944]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. == Биографија == Рођен је 17. јануара 1912. у Лочнику, код [[Горица (град)|Горице]]. Његов отац Михаел био је сиромашан, па се породица након губитка имања, 1928. преселила у Горицу. Након завршене основне школе, запослио се и стекао квалификацију аутомеханичарског радника. У покушају бекства од [[Фашизам|фашистичког]] режима [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолинија]], отишао је у [[Француска|Француску]], али га је полиција вратила у [[Краљевина Италија|Италију]]. Због илегалног преласка границе, тада је осуђен на четири месеца у затвору, а потом је упућен на одслужење војног рока у [[Тоскана|Тоскану]].{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=309}} Током служења војске у Тоскани се 1933. повезао са антифашистичким покретом, па је наредне 1934. пребегао у [[Краљевина Југославија|Југославију]], где се као механичар запослио у Текстилној фабрици у [[Марибор]]у. Овде се укључио у револуционарни раднички покрет 1936. и постао члан [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а 1938. члан Месног комитета КП Словеније у Марибору. Због повезаности са комунистима и револуционарног рада био је прогнан из Југославије. Из Горице се 1939. илегално вратио у [[Љубљана|Љубљану]], где је радио као партијски радник, учествовао у организовању сељачко-радничког покрета, у штампи и у радничком културном друштву „Узајамност”. Године 1940. прешао је у [[Загреб]], где је наставио илегални политички рад.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=309}} Након [[Априлски рат|Априлског рата]] и [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. вратио се у Љубљану, одакле га је [[Савез комуниста Словеније|Централни комитет КП Словеније]], као доброг активисту, послао у [[Словеначко приморје]] да с тамошњим друговима из [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта]] радни на организовању партизанских група. По доласку на Приморје, организовао је Конференцију представника Народноослободилачког покрета на Креманцама, код Ренча, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1942.|априла 1942.]] другу такву Конференцију на Светој гори. [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.|Децембра 1942.]] помагао је [[Алеш Беблер|Алешу Беблеру]] у организовању Прве конференције КПС за Словеначко приморје и у припремању Конференције Ослободилачког фронта за целу Приморску, одржане [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1943.|фебруара 1943.]] у Локама код Кромберка. Био је члан и секретар Покрајинског комитета КПС за Словеначко приморје. Организације Ослободилачког фронта је оснивао и ширио нарочито по Випавској долини, на Красу, у долини Соче, у Брдима, Горици и Трсту. Много је допринео и организацији првих партијских техника на Красу и у Горици.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=309}} Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1944.|јануара 1944]], Покрајински комитет КП Словеније га је послао на политички рад у Трст, где је наставио организовање и руковођење ослободилачком борбом. Био је члан Координационог одбора окружних комитета словеначке и италијанске комунистичке партије, и усклађивао рад оба органа. Био је члан Покрајинског Народноослободилачког одбора за Словеначко приморје и члан Покрајинског одбора Ослободилачког фронта за Словеначко приморје и Трст. Пред крај 1944. дошло је провале курирске мрежа, услед чега је почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1944.|новембра 1944.]] ухапшен. Затворен је у затвор [[Гестапо]]а у Трсту, где је мучен, али непријатељ од њега није сазнао ништа. Претпоставља се да је мучењима подлегао већ у [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.|децембру 1944]], након чега је кремиран у Рижарни.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=309}} Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 4. јула 1953. проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Zbornik heroja|1957|p=830}} == Референце == {{reflist|3}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Zbornik heroja|1957}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Zbornik narodnih heroja Jugoslavije]]|year=1957|publisher=Omladina|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50964999}} * {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}} {{refend}} {{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}} {{Народни хероји-Приморска}} {{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Велушчек, Антон}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Комунисти Словеније]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Народни хероји - В]] 5aiavtjfypdu58u1lpvonxcqr74nx4b 0 4253386 25114063 25113268 2022-07-19T13:43:36Z HoneymoonAve27 204002 вандализам wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Задруга 5 | headercolour = E75480 | слика = | наслов = | серија = ''[[Задруга (ТВ емисија)|Задруга]]'' | држава = [[Србија]] | мрежа = {{Plainlist| * [[Пинк (Србија)|Пинк]] (Србија) * [[Пинк БХ]] (Босна и Херцеговина) * [[Пинк М]] (Црна Гора) * [[Пинк плус]] (међународно) }} | прва = {{датум почетка|2021|9|5}} | последња = {{датум завршетка|2022|7|10}} | претходна сезона = [[Задруга (4. сезона)|4. сезона]] | следећа сезона = }} '''''Задруга 5''''' је пета сезона српске ријалити-телевизијске емисије ''[[Задруга (ТВ емисија)|Задруга]]''.<ref>{{Cite news|url=https://www.pink.rs/domaci/316056/zeljko-mitrovic-ekskluzivno-otkrio-zadruga-5-je-poslednja-sezona-rijalitija-spremam-nesto-novo-ovo-je-poslednja-sansa-za-potencijalne-ucesnike-vi|title=ŽELJKO MITROVIĆ EKSKLUZIVNO OTKRIO: ZADRUGA 5 je poslednja sezona rijalitija, spremam NEŠTO NOVO! Ovo je poslednja šansa za potencijalne učesnike! (VIDEO)|publisher=[[Пинк (Србија)|Пинк]]|access-date=22. 7. 2021|language=sr}}</ref> Премијерно је приказана 5. септембра 2021. на [[Пинк (Србија)|Пинку]] у Србији, [[Пинк БХ|Пинку БХ]] у Босни и Херцеговини, [[Пинк М|Пинку М]] у Црној Гори и [[Пинк плус|Пинку плус]] у осталим земљама.<ref>{{Cite news|url=https://www.pink.rs/domaci/326757/vezite-se-polecemo-spektakularna-sezona-zadruge-pocinje-5-septembra-u-21-cas-posle-ovoga-nista-nece-biti-isto|title=VEŽITE SE - POLEĆEMO! SPEKTAKULARNA SEZONA ZADRUGE POČINJE 5. SEPTEMBRA U 21 ČAS! Posle ovoga ništa neće biti isto!|publisher=Пинк|date=28. 8. 2021|access-date=28. 8. 2021|language=sr}}</ref> Прати групу такмичара (познати као задругари) који живе заједно у кући док их без престанка снимају камере, без комуникације са спољним светом, док последњи преостали такмичар осваја главну награду од 50.000 евра. Водитељи пете сезоне су: [[Душица Јаковљевић]], Милан Милошевић, Дарко Танасијевић, [[Драган Маринковић (глумац)|Драган Маринковић]] и Ивана Шопић. Сезона је завршена 10. јула 2022. године, после 308 дана такмичења.<ref>{{Cite news|url=https://pink.rs/tv/416553/sutra-je-taj-dan-sitno-brojimo-do-velikog-superfinala-zadruge-5-blizi-se-spektakularna-noc-puna-iznenadjenja-o-kojoj-ce-svi-brujati-glasajte-za-svo|title=SUTRA JE TAJ DAN! SITNO BROJIMO DO VELIKOG SUPERFINALA ZADRUGE 5! Bliži se spektakularna noć puna IZNENAĐENJA o kojoj će svi brujati - GLASAJTE ZA SVOG FAVORITA ZA POBEDU!|date=9. 7. 2022|publisher=Пинк|access-date=10. 7. 2022|language=sr}}</ref> Дејан Драгојевић је проглашен за победника са 50,1% гласова, док је другопласирана Далила Драгојевић која је освојила монтажну кућу. == Формат == У [[Шимановци]]ма, на преко два хектара земље, изграђен је читав комплекс са више зграда. У склопу комплекса налази се и вештачко језеро. Такође се налази и Бела кућа, где константно бораве учесници, познатији као задругари, који се девет или десет месеци боре за награду од 50.000 евра. Задругари могу да се исповедају Дрвету Мудрости у Рајском врту, које им често нуди пакт, у коме обично учесници покажу своје најгоре особине, спремност да издају пријатеља, покажу љубомору, похлепу и гордост. Задругари у склопу ријалитија имају сопствену продавницу, казино, ноћни клуб, козметички салон, паб, базен, суд, собу за рехабилитацију, собу за изолацију, радионицу и фарму. Од друге сезоне, комплекс се проширио, те је у град додат и шиша бар, кафић Дубиоза, ресторан брзе хране, паркинг, залагаоница, наутичка продавница, тајна мрачна соба, Миленијина палата у оквиру које се налази Древна Пророчица, позориште и сала, док је напољу изграђен велики морски залив који има и сопствено острво. Суд се користи само једном седмично, за време журке, уколико такмичари направе преступ. Све остале зграде су стално отворене, али такмичари морају да плате од свог недељног буџета, који дели вођа по личном нахођењу, како би их користили. У залагаоницу такмичари доносе предмете за које добијају новац. == Задругари == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center; !Име !Занимање !Резултат |- | Дејан Драгојевић | Ријалити учесник | style="background:#73FB76" | Победник |- | Далила Драгојевић | Ријалити учесница и предузетница | style="background:#D1E8EF" | Другопласирана |- | Анђела Ђуричић | Фризерка | style="background:#ffffdd" | Треће место |- | Менсур Ајдарпашић | Модел и кик-боксер | style="background:#ffffdd" | Четврто место |- | Филип Цар | Ријалити учесник | style="background:#ffffdd" | Пето место |- | Александра Николић | Модел и ријалити учесница | style="background:#ffffdd" | Шесто место |- | Сандра Решић | Певачица | style="background:#ffffdd" | Седмо место |- | Мирослав „Мики” Ђуричић | Пчелар и ријалити учесник | style="background:#ffffdd" | Осмо место |- | Стефан Карић | Ријалити учесник | style="background:#ffffdd" | Девето место |- | Милица Веселиновић | Козметички техничар | style="background:#ffffdd" | Десето место |- | Јована Томић „Матора” | Угоститељ и ријалити учесница | style="background:#ffffdd" | Једанаесто место |- | [[Лепи Мића|Мирослав Пржуљ „Лепи Мића”]] | Певач и ријалити учесник | style="background:#ffffdd" | Дванаесто место |- | Сандра Бајић „МС Алекс” | Музичарка | style="background:#ffffdd" | Тринаесто место |- | Лазар Чолић „Зола” | -{DJ}- | style="background:#ffffdd" | Четрнаесто место |- | Никола Грујић | Певач | style="background:#ffffdd" | Петнаесто место |- | Анђело Ранковић | Манекен и фитнес инструктор | style="background:#ffffdd" | Шеснаесто место |- | Марко Ђедовић | Новинар | style="background:salmon" | Избачен |- | Сања Грујић | Зубни техничар | style="background:salmon" | Избачена |- | Милaна „Мимас” Шарац | Предузетница | style="background:salmon" | Избачена |- | Викторија Митровић | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Матеја Матијевић | Фудбалер и менаџер | style="background:salmon" | Избачен |- | Маријана Зоњић | Певачица и ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |- | Ирма Сејранић | Певачица и ријалити учесница | style="background:orange" | Дисквалификована |- | Саша Цветковић „Сале Лукс” | Предузетник | style="background:salmon" | Избачен |- | Невена Савић | Модни дизајнер | style="background:salmon" | Избачена |- | Ана Јовановић | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Мина Врбашки | Модел, блогерка и ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |- | Дија Костић | Реперка | style="background:salmon" | Избачена |- | Дино Диздаревић | Фудбалер | style="background:salmon" | Избачен |- | [[Марко Осмакчић]] | Тениски тренер | style="background:#fcf | Изашао |- | [[Sha|Ненад Алексић „-{Sha}-”]] | Репер и ријалити учесник | style="background:salmon" | Избачен |- | Фран Пујас | Модел | style="background:salmon" | Избачен |- | Ненад Мацановић | Ријалити учесник | style="background:orange" | Дисквалификован |- | Миљана Кулић | Ријалити учесница | style="background:orange" | Дисквалификована |- | Санди Којић | Глумац и певач | style="background:salmon" | Избачен |- | Мартина Петровић | Тиктокерка | style="background:salmon" | Избачена |- | Стефан Михић | Угоститељ | style="background:orange" | Дисквалификован |- | Ана Спасојевић | Бивша тенисерка | style="background:salmon" | Избачена |- | Марко Јањушевић „Јањуш” | Бивши кошаркаш и ријалити учесник | style="background:#fcf" | Изашао |- | Дениз Дејм | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Ђорђе Николић „Ђоле Краљ” | Фризер | style="background:salmon" | Избачен |- | Моника Јовановска | Ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |- | Стефан Крстовић | Менаџер | style="background:salmon" | Избачен |- | Тара Симов | Модел и певачица | style="background:orange" | Дисквалификована |- | [[Тања Јовићевић]] | Певачица | style="background:salmon" | Избачена |- | Александар „Сале Глумац” Тодоровић | Глумац | style="background:salmon" | Избачен |- | Бане Чолак | Ријалити учесник | style="background:#fcf" | Изашао |- | Сандра Чапрић | Певачица | style="background:salmon" | Избачена |- | Невена Миличевић | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Бане Ђокић | Менаџер | style="background:salmon" | Избачен |- | Милан Јанковић „Чорба” | Репер | style="background:#fcf" | Изашао |- | Марија „Маја” Маринковић | Модел и ријалити учесница | style="background:orange" | Дисквалификована |- | Миа Јовановић | Студент медицине | style="background:salmon" | Избачена |- | Петар Васић | Певач | style="background:salmon" | Избачен |- | Лорна Пратнемер | Ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |- | Магдалена Миленчић | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Иван Радосављевић | Ватерполиста | style="background:salmon" | Избачен |- | Светислав Стевановић „Лимени” | Тренер | style="background:salmon" | Избачен |- | „MC Дамиро” | Музичар | style="background:#fcf" | Изашао |- | Александра Костадиновић | Певачица | style="background:#fcf" | Изашла |- | Анте Баждарић | Угоститељ | style="background:#fcf" | Изашао |- | Вања Рашова | Козметичарка и модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Александар Богуновић „Зверка” | Угоститељ | style="background:#fcf" | Изашао |- | Емилија Велeмир | Певачица | style="background:salmon" | Ванредно избачена |- | [[Станија Добројевић]] | Модел и медијска личност | style="background:#fcf" | Изашла |- | Давор Лазић | Певач | style="background:salmon" | Избачен |- | Олга Маргитић | Дипломирани комуниколог | style="background:#fcf" | Изашла |- | Адемир Пелеш | Бивши боксер | style="background:#fcf" | Изашао |- | Сандра Бакша | Певачица и модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Александра Суботић | Модел и ријалити учесница | style="background:#fcf" | Изашла |- | Оља Еинфалт | Сликарка и модел | style="background:salmon" | Избачена |- | „МС Иско” | Музичар | style="background:#fcf" | Изашао |- | Владана Златановић | Плесачица и боксерка | style="background:salmon" | Избачена |- | Зоран Петровић „Зоки Шумадинац” | Певач | style="background:salmon" | Избачен |- | Сандра Тодић | Ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |} == Историја гласања == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:45%; font-size:55%; line-height:10px" |- !style="width:8%"| !style="width:8%"| 1. седмица !style="width:8%"| 2. седмица !style="width:8%"| 3. седмица !style="width:8%"| 4. седмица !style="width:8%"| 5. седмица !style="width:8%"| 6. седмица !style="width:8%"| 7. седмица !style="width:8%"| 8. седмица !style="width:8%"| 9. седмица !style="width:8%"| 10. седмица !style="width:8%"| 11. седмица !style="width:8%"| 12. седмица !style="width:8%"| 13. седмица !style="width:8%"| 14. седмица !style="width:8%"| 15. седмица !style="width:8%"| 16. седмица !style="width:8%"| 17. седмица !style="width:8%"| 18. седмица !style="width:8%"| 19. седмица !style="width:8%"| 20. седмица !style="width:8%"| 21. седмица !style="width:8%"| 22. седмица !style="width:8%"| 23. седмица !style="width:8%"| 24. седмица !style="width:8%"| 25. седмица !style="width:8%"| 26. седмица !style="width:8%"| 27. седмица !style="width:8%"| 28. седмица !style="width:8%"| 29. седмица !style="width:8%"| 30. седмица !style="width:8%"| 31. седмица !style="width:8%"| 32. седмица !style="width:8%"| 33. седмица !style="width:8%"| 34. седмица !style="width:8%"| 35. седмица !style="width:8%"| 36. седмица !style="width:8%"| 37. седмица !style="width:8%"| 38. седмица !style="width:8%"| 39. седмица !style="width:8%"| 40. седмица !style="width:8%"| 41. седмица !style="width:8%"| 42. седмица !style="width:8%"| 43. седмица ! colspan="5" |{{nowrap|Финале}} |- ! Вођа<br /><small>(имунитет)</small> | style="background:red; text-align:center;" | Mића | style="background:red; text-align:center;" | Ђоле | style="background:red; text-align:center;" | Бане Ч. | style="background:red; text-align:center;" | Анте | style="background:red; text-align:center;" | Мартина | style="background:red; text-align:center;" | Мартина | style="background:red; text-align:center;" | Санди | style="background:red; text-align:center;" | Санди | style="background:red; text-align:center;" | Стефан М. | style="background:red; text-align:center;" | Далила | style="background:red; text-align:center;" | Далила | style="background:red; text-align:center;" | Јањуш | style="background:red; text-align:center;" | Анђела | style="background:red; text-align:center;" | Сале Лукс | style="background:red; text-align:center;" | Сандра Ч. | style="background:red; text-align:center;" | Мића | style="background:red; text-align:center;" | Мића | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Бане Ч. | style="background:red; text-align:center;" | Дениз | style="background:red; text-align:center;" | Јањуш | style="background:red; text-align:center;" | Мића | style="background:red; text-align:center;" | Дејан | style="background:red; text-align:center;" | Sha | style="background:red; text-align:center;" | Sha | style="background:red; text-align:center;" | Sha | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Јањуш | style="background:red; text-align:center;" | Мина | style="background:red; text-align:center;" | Сања | style="background:red; text-align:center;" | Анђело | style="background:red; text-align:center;" | Анђело | style="background:red; text-align:center;" | Анђело | style="background:red; text-align:center;" | Мића | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Сандра Р. | style="background:red; text-align:center;" | Мина | style="background:red; text-align:center;" | Матеја | style="background:red; text-align:center;" | Сале Лукс | style="background:red; text-align:center;" | Матеја | colspan="5" style="background:red; text-align:center;" | / |- ! Омиљена особа<br /><small>(имунитет)</small> | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђела | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сања | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сале Лукс | style="background:lightblue; text-align:center;" | Петар | style="background:lightblue; text-align:center;" | Ђоле | style="background:lightblue; text-align:center;" | Ђоле | style="background:lightblue; text-align:center;" | Никола | style="background:lightblue; text-align:center;" | Никола | style="background:lightblue; text-align:center;" | Маријана | style="background:lightblue; text-align:center;" | Филип Ц. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Филип Ц. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матеја | style="background:lightblue; text-align:center;" | Далила | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сандра Р. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђела | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђела | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Кр. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Кр. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Зола | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сања | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:lightblue; text-align:center;" | МС Алекс | style="background:lightblue; text-align:center;" | Александра Н. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Тара | style="background:lightblue; text-align:center;" | Моника | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сале Лукс | style="background:lightblue; text-align:center;" | Јањуш | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђело | style="background:lightblue; text-align:center;" | Мики | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матора | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матора | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матора | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђела | style="background:lightblue; text-align:center;" | Менсур | style="background:lightblue; text-align:center;" | Менсур | style="background:lightblue; text-align:center;" | Менсур | style="background:lightblue; text-align:center;" | Марко Ђ. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матеја | style="background:lightblue; text-align:center;" | Мина | style="background:lightblue; text-align:center;" | МС Алекс | style="background:lightblue; text-align:center;" | Мића | colspan="5" style="background:lightblue; text-align:center;" | / |- ! Потрчци | style="background:yellow; text-align:center;" | Станија <br /> Марко О. | style="background:yellow; text-align:center;" | Јањуш <br />Викторија | style="background:yellow; text-align:center;" | Филип Ц. <br /> Сандра Ч. | style="background:yellow; text-align:center;" | Менсур <br /> Милица | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дино <br /> Миа | style="background:yellow; text-align:center;" | Фран <br /> Милица | style="background:yellow; text-align:center;" | Фран <br /> Милица | style="background:yellow; text-align:center;" | Маја Мари. <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дејан <br /> Далила | style="background:yellow; text-align:center;" | Маја Мари. <br /> Јањуш | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дејан <br /> Далила | style="background:yellow; text-align:center;" | Чорба <br /> Маја Мари. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Менсур <br /> Ана Ј. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дејан <br /> Александра Н. | style="background:yellow; text-align:center;" | Анђело <br /> Анђела | style="background:yellow; text-align:center;" | Sha <br /> Моника | style="background:yellow; text-align:center;" | Дино <br /> МС Алекс | style="background:yellow; text-align:center;" | Менсур <br /> Ана Ј. | style="background:yellow; text-align:center;" | Зола <br /> Ирма | style="background:yellow; text-align:center;" | Ана Ј. <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дејан <br /> Далила | style="background:yellow; text-align:center;" | Јањуш <br /> Александра Н. | style="background:yellow; text-align:center;" | Мина <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Зола <br /> Миљана | style="background:yellow; text-align:center;" | Зола <br /> Миљана | style="background:yellow; text-align:center;" | Зола <br /> Миљана | style="background:yellow; text-align:center;" | Менсур <br /> Мина | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Мимас <br /> Марко О. | style="background:yellow; text-align:center;" | Матора <br /> МС Алекс | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Сања <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Анђело <br /> Сандра Р. | colspan="5" style="background:yellow; text-align:center;"| / <br /> / |- ! colspan="100" style="background:#000;" | |- ! Дејан | Станија || Јањуш || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || Маја Мари. || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="1" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (130–131. дан) || Филип Ц. || Ана Ј. || style="background:yellow;" | потрчко || Анђело || style="background:red;" | Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Моника <br /> Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || Матора || Далила || Филип Ц. || Анђело || style="background:#73FB76;" colspan="5"|'''{{nowrap|Победник}}'''<br /> (308. дан) |- ! Далила | Станија || Јањуш || Сандра Ч. || Милица || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Дино || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Фран || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:lightblue;" | Маја Мари. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || Александра Н. || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Ана Ј. <br /> Ана Ј. || style="background:yellow;" | потрчко || Александра Н. || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Марко О. || МС Алекс || style="background:yellow;" | потрчко || Сања || Анђело || style="background:#D1E8EF;" colspan="5"|'''{{nowrap|Другопласирана}}'''<br /> (308. дан) |- ! Анђела | style="background:lightblue;" | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || style="background:red;" | Дејан || Маја Мари. || Далила || style="background:lightblue;" | Далила || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Зола || Никола <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || style="background:lightblue;" | Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || МС Алекс || Далила || Сања || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Треће место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Менсур | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || Александра Н. || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:yellow;" | потрчко || Ирма || Дениз <br /> Филип Ц. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Далила || Марко О. || Матора || Далила || Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Четврто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Филип Ц. | Марко О. || Викторија || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Дино || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Милица || style="background:yellow;" | потрчко || Дејан || Јањуш || style="background:yellow;" | потрчко || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || Дејан || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || style="background:yellow;" | Ненад <br /> потрчко || Дејан || Александра Н. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Мимас || МС Алекс || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Пето место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Александра Н. | colspan="16" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Филип Ц. || Ана Ј. || style="background:yellow;" | потрчко || Анђело || style="background:lightblue;" | Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Зола <br /> Филип Ц. || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || Матора || Филип Ц. || Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Шесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Сандра Р. | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || Анђела || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Санди <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:red;" | Марко О. || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Седмо место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Мики | Марко О. || Јањуш || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Маја Мари. || Дејан || Маја Мари. || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Никола <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Мимас || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Осмо место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Стефан Ка. | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Далила || Далила || Ана Ј. || style="background:lightblue;" | Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || style="background:red;" | Дениз <br /> Ана Ј. || style="background:lightblue;" | Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Мина || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Далила || Мимас || МС Алекс || Филип Ц. || Сања || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Девето место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Милица | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Ана Ј. <br /> Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || Матора || Филип Ц. || Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Десето место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Матора | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Дејан || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Моника <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Сања || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Једанаесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Мића | style="background:red;" | Станија || Јањуш || Филип Ц. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || style="background:red;" | Дејан || style="background:red;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || style="background:red;" | Анђела || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Ненад <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || style="background:red;" | Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || Матора || Филип Ц. || Сања || style="background:lightblue;" | Сандра Р. || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Дванаесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! МС Алекс | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Александра Н. || style="background:lightblue;" | Анђело || Моника || style="background:yellow;" | потрчко || Ана Ј. || Зола || Ирма <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Тринаесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Зола | colspan="6" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Маја Мари. ||Далила || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:lightblue;" | Далила || Менсур || Дејан || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || style="background:yellow;" | потрчко || Дејан <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Мимас || Матора || Далила || Сања || Сандра Р. || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Четрнаесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Никола | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Менсур || Дејан || Анђела || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Зола || Дино <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || МС Алекс || Филип Ц. || Филип Ц. || Сандра Р. || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''Петнаесто место'''<br /> (308. дан) |- ! Анђело | colspan="20" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || Менсур || Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Менсур <br /> Ана Ј. || Далила || style="background:lightblue;" | Александра Н. || Филип Ц. || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''Шеснаесто место'''<br /> (308. дан) |- ! Марко Ђ. | colspan="6" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није биo у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Моника <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Мимас || МС Алекс || Далила || Сања || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (307. дан) |- ! Сања | Станија || style="background:lightblue;" | Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || style="background:lightblue;" | Ана Ј. || Дејан || Анђела || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Стефан М. <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || style="background:red;" | Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || Матора || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (307. дан) |- ! Мимас | Станија || Јањуш || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Александра Н. || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Зола || Милица <br /> Филип Ц. || Далила || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || МС Алекс || Филип Ц. || Филип Ц. || Сандра Р. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (307. дан) |- ! Викторија | Марко О. || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Маја Мари. || Дејан || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Ана Ј. <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || Матора || Далила || Сања || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (305. дан) |- ! Матеја | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Дејан || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Филип Ц. || Ана Ј. || Александра Н. || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Ирма <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || style="background:lightblue;" | МС Алекс || style="background:red;" | Филип Ц. || Филип Ц. || style="background:red;" | Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (304. дан) |- ! Маријана | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Менсур || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Викторија <br /> Филип Ц. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || МС Алекс || Филип Ц. || Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (304. дан) |- ! Ирма | Марко О. || Јањуш || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || style="background:yellow;" | потрчко || Дејан <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (303. дан) |- ! Сале Лукс | Марко О. || Јањуш || style="background:lightblue;" | Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || style="background:red;" | Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || style="background:lightblue;" | Зола || Санди <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || МС Алекс || Далила || style="background:red;" | Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (302. дан) |- ! Невена С. | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Мимас <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || Матора || Филип Ц. || Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (302. дан) |- ! Ана Ј. | colspan="14" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:yellow;" | потрчко || Ирма || style="background:yellow;" | Ирма <br /> потрчко || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (301. дан) |- ! Мина | colspan="29" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:red;" | Александра Н. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || style="background:red;" | МС Алекс || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (294. дан) |- ! Дија | colspan="36" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || МС Алекс || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (287. дан) |- ! Дино | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Александра Н. || Анђело || Sha || style="background:yellow;" | потрчко || Ана Ј. || Ирма || Дениз <br /> Филип Ц. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || colspan="2" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (221–229. дан) || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || Матора || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (280. дан) |- ! Марко О. | style="background:yellow;" | потрчко || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Менсур || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Ирма <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (276. дан) |- ! -{Sha}- | colspan="19" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || Далила || Ана Ј. || Дејан || Анђело || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Ана Ј. || style="background:red;" | Ирма || Моника <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Мимас || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (273. дан) |- ! Фран | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || Анђело || colspan="2" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (161–173. дан) || Ана Ј. || Зола || Невена С. <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (266. дан) |- ! Ненад | colspan="27" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || Зола <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификован''' <br /> (260. дан) |- ! Миљана | Марко О. || colspan="3" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (6–26. дан) || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || colspan="14" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (93–187. дан) || Зола <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Мина || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (260. дан) |- ! Санди | Станија || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | нема номинације || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Дино <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (245. дан) |- ! Мартина | colspan="2" text-align: center;" | није била у кући || Филип Ц. || Менсур || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Далила || colspan="9" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (112–173. дан) || Ана Ј. || Ирма || Ирма <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (238. дан) |- ! Стефан М. | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:red;" | Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Маја Мари. || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Менсур || Дејан || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Ирма <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификован''' <br /> (217. дан) |- ! Ана С. | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Менсур <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (217. дан) |- ! Јањуш | Марко О. || style="background:yellow;" | потрчко || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || style="background:red;" | Филип Ц. || Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Ана Ј. || style="background:red;" | Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || style="background:lightblue;" | Маријана <br /> Ана Ј. || style="background:red;" | Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (210. дан) |- ! Дениз | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || style="background:red;" | Менсур || Александра Н. || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Зола || Миљана <br /> Ана Ј. || Далила || Александра Н. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (210. дан) |- ! Ђоле | Станија || style="background:red;" | Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Стефан М. <br /> Ана Ј. || Дејан || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (203. дан) |- ! Моника | colspan="23" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Ана Ј. || Зола || Ана Ј. <br /> Ана Ј. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (196. дан) |- ! Стефан Кр. | Станија || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Маја Мари. || Дејан || Јањуш || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (189. дан) |- ! Тара | colspan="6" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Менсур || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:lightblue;" | нема номинације || Ана Ј. || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (182. дан) |- ! Тања | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Маја Мари. || Дејан || Маја Мари. || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || Анђело || Моника || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (168. дан) |- ! Александар | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (154. дан) |- ! Бане Ч. | Марко О. || Викторија || style="background:red;" | Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:red;" | Далила || Менсур || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (149. дан) |- ! Сандра Ч. | Марко О. || Викторија || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || style="background:red;" | Филип Ц. || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (147. дан) |- ! Невена М. | colspan="14" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (140. дан) |- ! Бане Ђ. | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (133. дан) |- ! Чорба | colspan="14" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || Филип Ц. || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (127. дан) |- ! Маја Мари. | colspan="11" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:yellow;" | потрчко || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || Далила || Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (118. дан) |- ! Миа | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. ||colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (105. дан) |- ! Петар | Станија || Јањуш || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Маја Мари. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (98. дан) |- ! Лорна | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Маја Мари. || Далила || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (91. дан) |- ! Магдалена | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (84. дан) |- ! Иван | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (77. дан) |- ! Лимени | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (63. дан) |- ! MC Дамиро | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (62. дан) |- ! Александра К. | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (62. дан) |- ! Анте | Марко О. || Јањуш || Сандра Ч. || style="background:red;" | Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (60. дан) |- ! Вања | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (56. дан) |- ! Зверка | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (50. дан) |- ! Емилија | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''ванредно избачена''' <br /> (46. дан) |- ! Станија | style="background:yellow;" | потрчко || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (42. дан) |- ! Давор | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (42. дан) |- ! Олга | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (30. дан) |- ! Адемир | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (30. дан) |- ! Сандра Б. | colspan="2" text-align: center;" | није била у кући || Филип Ц. || Менсур || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (28. дан) |- ! Александра С. | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (26. дан) |- ! Оља | Марко О. || Јањуш || Сандра Ч. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (21. дан) |- ! МС Иско | Станија || Јањуш || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (18. дан) |- ! Владана | Марко О. || Јањуш || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (14. дан) |- ! Зоки | Марко О. || Јањуш || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (14. дан) |- ! Сандра Т. | Марко О. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (7. дан) |- ! colspan="100" style="background:#000;" | |- ! Напомене | ''[[#endnote 1|1]]'' | ''[[#endnote 2|2]]'' | ''[[#endnote 3|3]]'' | ''[[#endnote 4|4]]'' | ''[[#endnote 5|5]]'' | ''[[#endnote 6|6]]'' | ''[[#endnote 7|7]]'' | ''[[#endnote 8|8]]'' | ''[[#endnote 9|9]]'' | ''[[#endnote 10|10]]'' | ''[[#endnote 11|11]]'' | ''[[#endnote 12|12]]'' | ''[[#endnote 13|13]]'' | ''[[#endnote 14|14]]'' | ''[[#endnote 15|15]]'' | ''[[#endnote 16|16]]'' | ''[[#endnote 17|17]]'' | ''[[#endnote 18|18]]'' | ''[[#endnote 19|19]]'' | ''[[#endnote 20|20]]'' | ''[[#endnote 21|21]]'' | ''[[#endnote 22|22]]'' | ''[[#endnote 23|23]]'' | ''[[#endnote 24|24]]'' | ''[[#endnote 25|25]]'' | ''[[#endnote 26|26]]'' | ''[[#endnote 27|27]]'' | ''[[#endnote 28|28]]'' | ''[[#endnote 29|29]]'' | ''[[#endnote 30|30]]'' | ''[[#endnote 31|31]]'' | ''[[#endnote 32|32]]'' | ''[[#endnote 33|33]]'' | ''[[#endnote 34|34]]'' | ''[[#endnote 35|35]]'' | ''[[#endnote 36|36]]'' | ''[[#endnote 37|37]]'' | ''[[#endnote 38|38]]'' | ''[[#endnote 39|39]]'' | ''[[#endnote 40|40]]'' | ''[[#endnote 41|41]]'' | ''[[#endnote 42|42]]'' | ''[[#endnote 43|43]]'' | colspan=5| ''[[#endnote 44|44]]'' |- ! Изашао/ла | style="background:#fcf;"| '''Миљана''' || colspan="1" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''МС Иско''' || style="background:#fcf;"| '''Александра С. '''|| style="background:#fcf;"| '''Адемир <br /> Олга''' || colspan="1" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Станија''' || style="background:#fcf;"| '''Зверка''' || style="background:#fcf;"| '''Анте <br /> Александра К. <br /> МС Дамиро''' || colspan="9" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Чорба <br /> Дејан''' || colspan="2" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Бане Ч.''' || colspan="8" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Јањуш''' || style="background:#fcf;"| '''Дино''' || colspan="7" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Марко О. ''' || colspan="8" | ''нико'' |- ! Дисквалификован/а | colspan="13" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Миљана''' || colspan="2" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Маја Мари.''' || colspan="8" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Тара''' || colspan="5 " | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Стефан М.''' || colspan="5" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Миљана <br /> Ненад''' || colspan="5" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Ирма''' |- ! 1. номинација<br /><small>(од учесника)</small> | Марко О. | Јањуш | Филип Ц. | Менсур | / | Филип Ц. | / | Далила | Дино | / | Милица | Филип Ц. | Далила | Маја Мари. | Филип Ц. | Дејан | / | / | Филип Ц. | Далила | Ана Ј. | Дејан | Анђело | Моника | / | Ана Ј. | Ирма | Ана Ј. | Дејан | Јањуш | Филип Ц. | / | / | Зола | Мина | / | / | Далила | Марко О. | МС Алекс | Филип Ц. | Филип Ц. | Анђело | colspan=5| / |- ! 2. номинација<br /><small>(од гласова публике)</small> | Сандра Т. | Зоки <br /> Владана | Оља | Сандра Б. | / | Давор | / | Вања | Лимени | / | Иван | Магдалена | Лорна | Петар | Миа | Мартина <br /> Невена М. | / | / | Бане Ђ. | Невена М. | Сандра Ч. | Александар | Фран | Тања | / | Стефан Кр. | Стефан Кр. | Моника | Ђоле | Дениз | Ана С. | / | / | Мартина | Санди | / | / | Фран | Sha | Дино | Дија | Мина | Ана Ј. | colspan=5| / |- ! 3. номинација<br /><small>(од продукције)</small> | / | / | / | / | / | / | / | Санди | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | colspan=5| / |- ! Победник у игри | / | Јањуш | Оља | Менсур | / | Филип Ц. | / | Санди | Дино | / | Иван | Магдалена | Лорна | Петар | Миа | Невена М. | / | / | Бане Ђ. | / | / | / | Фран | / | / | Стефан Кр. | Стефан Кр. | Ана Ј. | Дејан | Јањуш | Филип Ц. | / | / | Зола | Санди | / | / | Далила | Марко О. | Дино | Дија | Филип Ц. | Анђело | colspan=5| / |- ! rowspan="8" | Избачен/а | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Сандра Т.'''<br />1% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Зоки'''<br />3% <br /> '''Владана'''<br />1% | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Оља'''<br />2% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Сандра Б.'''<br />1% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Давор'''<br />2% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Вања'''<br />3% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Лимени'''<br />13% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Иван'''<br />41% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Магдалена'''<br />11% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Лорна'''<br />9% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Петар'''<br />11% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Миа'''<br />14% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Мартина'''<br />18% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Бане Ђ.'''<br />8% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Невена М.'''<br />26% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Сандра Ч.'''<br />8% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Александар'''<br />10% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Фран'''<br />39% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Тања'''<br />3% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Стефан Кр.'''<br />(остао због рејтинга) <br />42% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Стефан Кр.'''<br />3% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Моника'''<br />33% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Ђоле'''<br />5% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Дениз'''<br />25% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Ана С.'''<br />9% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Мартина'''<br />10% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Санди'''<br />10% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Фран'''<br />8% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Sha'''<br />39% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Дино'''<br />49% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Дија'''<br />2% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Мина'''<br />6% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Ана Ј.'''<br />21% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Невена С.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Сале Лукс'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Маријана'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Матеја'''<br />?% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Викторија'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Мимас'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Сања'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Марко Ђ.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Анђело'''<br />?% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Никола'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Зола'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''МС Алекс'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Мића'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Матора'''<br />?% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Милица'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Стефан Ка.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Мики'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Сандра Р.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Александра Н.'''<br />?% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Филип Ц.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Менсур'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Анђела'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#D1E8EF" |'''Далила'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#73FB76" |'''Дејан'''<br />50,1% гласова</small> |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|http://pink.rs/zadruga}} * {{IMDb наслов|id=tt8888120|title=Задруга}} [[Категорија:Задруга]] 1cvh1vggpk59s0cs9b7lf5q7lan6ple 25114875 25114063 2022-07-19T21:26:57Z MARKO DUNCEVIC MARE 309902 /* Задругари */ wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Задруга 5 | headercolour = E75480 | слика = | наслов = | серија = ''[[Задруга (ТВ емисија)|Задруга]]'' | држава = [[Србија]] | мрежа = {{Plainlist| * [[Пинк (Србија)|Пинк]] (Србија) * [[Пинк БХ]] (Босна и Херцеговина) * [[Пинк М]] (Црна Гора) * [[Пинк плус]] (међународно) }} | прва = {{датум почетка|2021|9|5}} | последња = {{датум завршетка|2022|7|10}} | претходна сезона = [[Задруга (4. сезона)|4. сезона]] | следећа сезона = }} '''''Задруга 5''''' је пета сезона српске ријалити-телевизијске емисије ''[[Задруга (ТВ емисија)|Задруга]]''.<ref>{{Cite news|url=https://www.pink.rs/domaci/316056/zeljko-mitrovic-ekskluzivno-otkrio-zadruga-5-je-poslednja-sezona-rijalitija-spremam-nesto-novo-ovo-je-poslednja-sansa-za-potencijalne-ucesnike-vi|title=ŽELJKO MITROVIĆ EKSKLUZIVNO OTKRIO: ZADRUGA 5 je poslednja sezona rijalitija, spremam NEŠTO NOVO! Ovo je poslednja šansa za potencijalne učesnike! (VIDEO)|publisher=[[Пинк (Србија)|Пинк]]|access-date=22. 7. 2021|language=sr}}</ref> Премијерно је приказана 5. септембра 2021. на [[Пинк (Србија)|Пинку]] у Србији, [[Пинк БХ|Пинку БХ]] у Босни и Херцеговини, [[Пинк М|Пинку М]] у Црној Гори и [[Пинк плус|Пинку плус]] у осталим земљама.<ref>{{Cite news|url=https://www.pink.rs/domaci/326757/vezite-se-polecemo-spektakularna-sezona-zadruge-pocinje-5-septembra-u-21-cas-posle-ovoga-nista-nece-biti-isto|title=VEŽITE SE - POLEĆEMO! SPEKTAKULARNA SEZONA ZADRUGE POČINJE 5. SEPTEMBRA U 21 ČAS! Posle ovoga ništa neće biti isto!|publisher=Пинк|date=28. 8. 2021|access-date=28. 8. 2021|language=sr}}</ref> Прати групу такмичара (познати као задругари) који живе заједно у кући док их без престанка снимају камере, без комуникације са спољним светом, док последњи преостали такмичар осваја главну награду од 50.000 евра. Водитељи пете сезоне су: [[Душица Јаковљевић]], Милан Милошевић, Дарко Танасијевић, [[Драган Маринковић (глумац)|Драган Маринковић]] и Ивана Шопић. Сезона је завршена 10. јула 2022. године, после 308 дана такмичења.<ref>{{Cite news|url=https://pink.rs/tv/416553/sutra-je-taj-dan-sitno-brojimo-do-velikog-superfinala-zadruge-5-blizi-se-spektakularna-noc-puna-iznenadjenja-o-kojoj-ce-svi-brujati-glasajte-za-svo|title=SUTRA JE TAJ DAN! SITNO BROJIMO DO VELIKOG SUPERFINALA ZADRUGE 5! Bliži se spektakularna noć puna IZNENAĐENJA o kojoj će svi brujati - GLASAJTE ZA SVOG FAVORITA ZA POBEDU!|date=9. 7. 2022|publisher=Пинк|access-date=10. 7. 2022|language=sr}}</ref> Дејан Драгојевић је проглашен за победника са 50,1% гласова, док је другопласирана Далила Драгојевић која је освојила монтажну кућу. == Формат == У [[Шимановци]]ма, на преко два хектара земље, изграђен је читав комплекс са више зграда. У склопу комплекса налази се и вештачко језеро. Такође се налази и Бела кућа, где константно бораве учесници, познатији као задругари, који се девет или десет месеци боре за награду од 50.000 евра. Задругари могу да се исповедају Дрвету Мудрости у Рајском врту, које им често нуди пакт, у коме обично учесници покажу своје најгоре особине, спремност да издају пријатеља, покажу љубомору, похлепу и гордост. Задругари у склопу ријалитија имају сопствену продавницу, казино, ноћни клуб, козметички салон, паб, базен, суд, собу за рехабилитацију, собу за изолацију, радионицу и фарму. Од друге сезоне, комплекс се проширио, те је у град додат и шиша бар, кафић Дубиоза, ресторан брзе хране, паркинг, залагаоница, наутичка продавница, тајна мрачна соба, Миленијина палата у оквиру које се налази Древна Пророчица, позориште и сала, док је напољу изграђен велики морски залив који има и сопствено острво. Суд се користи само једном седмично, за време журке, уколико такмичари направе преступ. Све остале зграде су стално отворене, али такмичари морају да плате од свог недељног буџета, који дели вођа по личном нахођењу, како би их користили. У залагаоницу такмичари доносе предмете за које добијају новац. == Задругари == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center; !Име !Занимање !Резултат |- | Дејан Драгојевић | Ријалити учесник | style="background:#73FB76" | Победник |- | Далила Драгојевић | Ријалити учесница и предузетница | style="background:#D1E8EF" | Другопласирана |- | Анђела Ђуричић | Фризер | style="background:#ffffdd" | Треће место |- | Менсур Ајдарпашић | Модел и кик-боксер | style="background:#ffffdd" | Четврто место |- | Филип Цар | Ријалити учесник | style="background:#ffffdd" | Пето место |- | Александра Николић | Модел и ријалити учесница | style="background:#ffffdd" | Шесто место |- | Сандра Решић | Певачица | style="background:#ffffdd" | Седмо место |- | Мирослав „Мики” Ђуричић | Пчелар и ријалити учесник | style="background:#ffffdd" | Осмо место |- | Стефан Карић | Ријалити учесник | style="background:#ffffdd" | Девето место |- | Милица Веселиновић | Козметички техничар | style="background:#ffffdd" | Десето место |- | Јована Томић „Матора” | Угоститељ и ријалити учесница | style="background:#ffffdd" | Једанаесто место |- | [[Лепи Мића|Мирослав Пржуљ „Лепи Мића”]] | Певач и ријалити учесник | style="background:#ffffdd" | Дванаесто место |- | „МС Алекс” | Музичарка | style="background:#ffffdd" | Тринаесто место |- | Лазар Чолић „Зола” | -{DJ}- | style="background:#ffffdd" | Четрнаесто место |- | Никола Грујић | Певач | style="background:#ffffdd" | Петнаесто место |- | Анђело Ранковић | Манекен и фитнес инструктор | style="background:#ffffdd" | Шеснаесто место |- | Марко Ђедовић | Новинар | style="background:salmon" | Избачен |- | Сања Грујић | Зубни техничар | style="background:salmon" | Избачена |- | Милaна „Мимас” Шарац | Предузетница | style="background:salmon" | Избачена |- | Викторија Митровић | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Матеја Матијевић | Фудбалер и менаџер | style="background:salmon" | Избачен |- | Маријана Зоњић | Певачица и ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |- | Ирма Сејранић | Певачица и ријалити учесница | style="background:orange" | Дисквалификована |- | Саша Цветковић „Сале Лукс” | Предузетник | style="background:salmon" | Избачен |- | Невена Савић | Модни дизајнер | style="background:salmon" | Избачена |- | Ана Јовановић | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Мина Врбашки | Модел, блогерка и ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |- | Дија Костић | Реперка | style="background:salmon" | Избачена |- | Дино Диздаревић | Фудбалер | style="background:salmon" | Избачен |- | [[Марко Осмакчић]] | Тениски тренер | style="background:#fcf | Изашао |- | [[Sha|Ненад Алексић „-{Sha}-”]] | Репер и ријалити учесник | style="background:salmon" | Избачен |- | Фран Пујас | Модел | style="background:salmon" | Избачен |- | Ненад Мацановић | Ријалити учесник | style="background:orange" | Дисквалификован |- | Миљана Кулић | Ријалити учесница | style="background:orange" | Дисквалификована |- | Санди Којић | Глумац и певач | style="background:salmon" | Избачен |- | Мартина Петровић | Тиктокерка | style="background:salmon" | Избачена |- | Стефан Михић | Угоститељ | style="background:orange" | Дисквалификован |- | Ана Спасојевић | Бивша тенисерка | style="background:salmon" | Избачена |- | Марко Јањушевић „Јањуш” | Бивши кошаркаш и ријалити учесник | style="background:#fcf" | Изашао |- | Дениз Дејм | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Ђорђе Николић „Ђоле Краљ” | Фризер | style="background:salmon" | Избачен |- | Моника Јовановска | Ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |- | Стефан Крстовић | Менаџер | style="background:salmon" | Избачен |- | Тара Симов | Модел и певачица | style="background:orange" | Дисквалификована |- | [[Тања Јовићевић]] | Певачица | style="background:salmon" | Избачена |- | Александар „Сале Глумац” Тодоровић | Глумац | style="background:salmon" | Избачен |- | Бане Чолак | Ријалити учесник | style="background:#fcf" | Изашао |- | Сандра Чапрић | Певачица | style="background:salmon" | Избачена |- | Невена Миличевић | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Бане Ђокић | Менаџер | style="background:salmon" | Избачен |- | Милан Јанковић „Чорба” | Репер | style="background:#fcf" | Изашао |- | Марија „Маја” Маринковић | Модел и ријалити учесница | style="background:orange" | Дисквалификована |- | Миа Јовановић | Студент медицине | style="background:salmon" | Избачена |- | Петар Васић | Певач | style="background:salmon" | Избачен |- | Лорна Пратнемер | Ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |- | Магдалена Миленчић | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Иван Радосављевић | Ватерполиста | style="background:salmon" | Избачен |- | Светислав Стевановић „Лимени” | Тренер | style="background:salmon" | Избачен |- | „MC Дамиро” | Музичар | style="background:#fcf" | Изашао |- | Александра Костадиновић | Певачица | style="background:#fcf" | Изашла |- | Анте Баждарић | Угоститељ | style="background:#fcf" | Изашао |- | Вања Рашова | Козметичарка и модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Александар Богуновић „Зверка” | Угоститељ | style="background:#fcf" | Изашао |- | Емилија Велeмир | Певачица | style="background:salmon" | Ванредно избачена |- | [[Станија Добројевић]] | Модел и медијска личност | style="background:#fcf" | Изашла |- | Давор Лазић | Певач | style="background:salmon" | Избачен |- | Олга Маргитић | Дипломирани комуниколог | style="background:#fcf" | Изашла |- | Адемир Пелеш | Бивши боксер | style="background:#fcf" | Изашао |- | Сандра Бакша | Певачица и модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Александра Суботић | Модел и ријалити учесница | style="background:#fcf" | Изашла |- | Оља Еинфалт | Сликарка и модел | style="background:salmon" | Избачена |- | „МС Иско” | Музичар | style="background:#fcf" | Изашао |- | Владана Златановић | Плесачица и боксерка | style="background:salmon" | Избачена |- | Зоран Петровић „Зоки Шумадинац” | Певач | style="background:salmon" | Избачен |- | Сандра Тодић | Ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |} == Историја гласања == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:45%; font-size:55%; line-height:10px" |- !style="width:8%"| !style="width:8%"| 1. седмица !style="width:8%"| 2. седмица !style="width:8%"| 3. седмица !style="width:8%"| 4. седмица !style="width:8%"| 5. седмица !style="width:8%"| 6. седмица !style="width:8%"| 7. седмица !style="width:8%"| 8. седмица !style="width:8%"| 9. седмица !style="width:8%"| 10. седмица !style="width:8%"| 11. седмица !style="width:8%"| 12. седмица !style="width:8%"| 13. седмица !style="width:8%"| 14. седмица !style="width:8%"| 15. седмица !style="width:8%"| 16. седмица !style="width:8%"| 17. седмица !style="width:8%"| 18. седмица !style="width:8%"| 19. седмица !style="width:8%"| 20. седмица !style="width:8%"| 21. седмица !style="width:8%"| 22. седмица !style="width:8%"| 23. седмица !style="width:8%"| 24. седмица !style="width:8%"| 25. седмица !style="width:8%"| 26. седмица !style="width:8%"| 27. седмица !style="width:8%"| 28. седмица !style="width:8%"| 29. седмица !style="width:8%"| 30. седмица !style="width:8%"| 31. седмица !style="width:8%"| 32. седмица !style="width:8%"| 33. седмица !style="width:8%"| 34. седмица !style="width:8%"| 35. седмица !style="width:8%"| 36. седмица !style="width:8%"| 37. седмица !style="width:8%"| 38. седмица !style="width:8%"| 39. седмица !style="width:8%"| 40. седмица !style="width:8%"| 41. седмица !style="width:8%"| 42. седмица !style="width:8%"| 43. седмица ! colspan="5" |{{nowrap|Финале}} |- ! Вођа<br /><small>(имунитет)</small> | style="background:red; text-align:center;" | Mића | style="background:red; text-align:center;" | Ђоле | style="background:red; text-align:center;" | Бане Ч. | style="background:red; text-align:center;" | Анте | style="background:red; text-align:center;" | Мартина | style="background:red; text-align:center;" | Мартина | style="background:red; text-align:center;" | Санди | style="background:red; text-align:center;" | Санди | style="background:red; text-align:center;" | Стефан М. | style="background:red; text-align:center;" | Далила | style="background:red; text-align:center;" | Далила | style="background:red; text-align:center;" | Јањуш | style="background:red; text-align:center;" | Анђела | style="background:red; text-align:center;" | Сале Лукс | style="background:red; text-align:center;" | Сандра Ч. | style="background:red; text-align:center;" | Мића | style="background:red; text-align:center;" | Мића | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Бане Ч. | style="background:red; text-align:center;" | Дениз | style="background:red; text-align:center;" | Јањуш | style="background:red; text-align:center;" | Мића | style="background:red; text-align:center;" | Дејан | style="background:red; text-align:center;" | Sha | style="background:red; text-align:center;" | Sha | style="background:red; text-align:center;" | Sha | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Јањуш | style="background:red; text-align:center;" | Мина | style="background:red; text-align:center;" | Сања | style="background:red; text-align:center;" | Анђело | style="background:red; text-align:center;" | Анђело | style="background:red; text-align:center;" | Анђело | style="background:red; text-align:center;" | Мића | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Сандра Р. | style="background:red; text-align:center;" | Мина | style="background:red; text-align:center;" | Матеја | style="background:red; text-align:center;" | Сале Лукс | style="background:red; text-align:center;" | Матеја | colspan="5" style="background:red; text-align:center;" | / |- ! Омиљена особа<br /><small>(имунитет)</small> | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђела | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сања | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сале Лукс | style="background:lightblue; text-align:center;" | Петар | style="background:lightblue; text-align:center;" | Ђоле | style="background:lightblue; text-align:center;" | Ђоле | style="background:lightblue; text-align:center;" | Никола | style="background:lightblue; text-align:center;" | Никола | style="background:lightblue; text-align:center;" | Маријана | style="background:lightblue; text-align:center;" | Филип Ц. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Филип Ц. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матеја | style="background:lightblue; text-align:center;" | Далила | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сандра Р. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђела | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђела | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Кр. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Кр. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Зола | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сања | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:lightblue; text-align:center;" | МС Алекс | style="background:lightblue; text-align:center;" | Александра Н. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Тара | style="background:lightblue; text-align:center;" | Моника | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сале Лукс | style="background:lightblue; text-align:center;" | Јањуш | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђело | style="background:lightblue; text-align:center;" | Мики | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матора | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матора | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матора | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђела | style="background:lightblue; text-align:center;" | Менсур | style="background:lightblue; text-align:center;" | Менсур | style="background:lightblue; text-align:center;" | Менсур | style="background:lightblue; text-align:center;" | Марко Ђ. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матеја | style="background:lightblue; text-align:center;" | Мина | style="background:lightblue; text-align:center;" | МС Алекс | style="background:lightblue; text-align:center;" | Мића | colspan="5" style="background:lightblue; text-align:center;" | / |- ! Потрчци | style="background:yellow; text-align:center;" | Станија <br /> Марко О. | style="background:yellow; text-align:center;" | Јањуш <br />Викторија | style="background:yellow; text-align:center;" | Филип Ц. <br /> Сандра Ч. | style="background:yellow; text-align:center;" | Менсур <br /> Милица | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дино <br /> Миа | style="background:yellow; text-align:center;" | Фран <br /> Милица | style="background:yellow; text-align:center;" | Фран <br /> Милица | style="background:yellow; text-align:center;" | Маја Мари. <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дејан <br /> Далила | style="background:yellow; text-align:center;" | Маја Мари. <br /> Јањуш | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дејан <br /> Далила | style="background:yellow; text-align:center;" | Чорба <br /> Маја Мари. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Менсур <br /> Ана Ј. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дејан <br /> Александра Н. | style="background:yellow; text-align:center;" | Анђело <br /> Анђела | style="background:yellow; text-align:center;" | Sha <br /> Моника | style="background:yellow; text-align:center;" | Дино <br /> МС Алекс | style="background:yellow; text-align:center;" | Менсур <br /> Ана Ј. | style="background:yellow; text-align:center;" | Зола <br /> Ирма | style="background:yellow; text-align:center;" | Ана Ј. <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дејан <br /> Далила | style="background:yellow; text-align:center;" | Јањуш <br /> Александра Н. | style="background:yellow; text-align:center;" | Мина <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Зола <br /> Миљана | style="background:yellow; text-align:center;" | Зола <br /> Миљана | style="background:yellow; text-align:center;" | Зола <br /> Миљана | style="background:yellow; text-align:center;" | Менсур <br /> Мина | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Мимас <br /> Марко О. | style="background:yellow; text-align:center;" | Матора <br /> МС Алекс | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Сања <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Анђело <br /> Сандра Р. | colspan="5" style="background:yellow; text-align:center;"| / <br /> / |- ! colspan="100" style="background:#000;" | |- ! Дејан | Станија || Јањуш || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || Маја Мари. || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="1" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (130–131. дан) || Филип Ц. || Ана Ј. || style="background:yellow;" | потрчко || Анђело || style="background:red;" | Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Моника <br /> Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || Матора || Далила || Филип Ц. || Анђело || style="background:#73FB76;" colspan="5"|'''{{nowrap|Победник}}'''<br /> (308. дан) |- ! Далила | Станија || Јањуш || Сандра Ч. || Милица || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Дино || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Фран || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:lightblue;" | Маја Мари. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || Александра Н. || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Ана Ј. <br /> Ана Ј. || style="background:yellow;" | потрчко || Александра Н. || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Марко О. || МС Алекс || style="background:yellow;" | потрчко || Сања || Анђело || style="background:#D1E8EF;" colspan="5"|'''{{nowrap|Другопласирана}}'''<br /> (308. дан) |- ! Анђела | style="background:lightblue;" | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || style="background:red;" | Дејан || Маја Мари. || Далила || style="background:lightblue;" | Далила || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Зола || Никола <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || style="background:lightblue;" | Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || МС Алекс || Далила || Сања || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Треће место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Менсур | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || Александра Н. || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:yellow;" | потрчко || Ирма || Дениз <br /> Филип Ц. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Далила || Марко О. || Матора || Далила || Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Четврто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Филип Ц. | Марко О. || Викторија || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Дино || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Милица || style="background:yellow;" | потрчко || Дејан || Јањуш || style="background:yellow;" | потрчко || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || Дејан || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || style="background:yellow;" | Ненад <br /> потрчко || Дејан || Александра Н. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Мимас || МС Алекс || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Пето место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Александра Н. | colspan="16" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Филип Ц. || Ана Ј. || style="background:yellow;" | потрчко || Анђело || style="background:lightblue;" | Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Зола <br /> Филип Ц. || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || Матора || Филип Ц. || Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Шесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Сандра Р. | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || Анђела || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Санди <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:red;" | Марко О. || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Седмо место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Мики | Марко О. || Јањуш || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Маја Мари. || Дејан || Маја Мари. || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Никола <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Мимас || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Осмо место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Стефан Ка. | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Далила || Далила || Ана Ј. || style="background:lightblue;" | Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || style="background:red;" | Дениз <br /> Ана Ј. || style="background:lightblue;" | Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Мина || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Далила || Мимас || МС Алекс || Филип Ц. || Сања || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Девето место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Милица | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Ана Ј. <br /> Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || Матора || Филип Ц. || Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Десето место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Матора | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Дејан || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Моника <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Сања || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Једанаесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Мића | style="background:red;" | Станија || Јањуш || Филип Ц. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || style="background:red;" | Дејан || style="background:red;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || style="background:red;" | Анђела || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Ненад <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || style="background:red;" | Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || Матора || Филип Ц. || Сања || style="background:lightblue;" | Сандра Р. || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Дванаесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! МС Алекс | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Александра Н. || style="background:lightblue;" | Анђело || Моника || style="background:yellow;" | потрчко || Ана Ј. || Зола || Ирма <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Тринаесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Зола | colspan="6" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Маја Мари. ||Далила || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:lightblue;" | Далила || Менсур || Дејан || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || style="background:yellow;" | потрчко || Дејан <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Мимас || Матора || Далила || Сања || Сандра Р. || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Четрнаесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Никола | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Менсур || Дејан || Анђела || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Зола || Дино <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || МС Алекс || Филип Ц. || Филип Ц. || Сандра Р. || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''Петнаесто место'''<br /> (308. дан) |- ! Анђело | colspan="20" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || Менсур || Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Менсур <br /> Ана Ј. || Далила || style="background:lightblue;" | Александра Н. || Филип Ц. || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''Шеснаесто место'''<br /> (308. дан) |- ! Марко Ђ. | colspan="6" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није биo у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Моника <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Мимас || МС Алекс || Далила || Сања || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (307. дан) |- ! Сања | Станија || style="background:lightblue;" | Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || style="background:lightblue;" | Ана Ј. || Дејан || Анђела || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Стефан М. <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || style="background:red;" | Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || Матора || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (307. дан) |- ! Мимас | Станија || Јањуш || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Александра Н. || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Зола || Милица <br /> Филип Ц. || Далила || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || МС Алекс || Филип Ц. || Филип Ц. || Сандра Р. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (307. дан) |- ! Викторија | Марко О. || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Маја Мари. || Дејан || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Ана Ј. <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || Матора || Далила || Сања || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (305. дан) |- ! Матеја | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Дејан || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Филип Ц. || Ана Ј. || Александра Н. || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Ирма <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || style="background:lightblue;" | МС Алекс || style="background:red;" | Филип Ц. || Филип Ц. || style="background:red;" | Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (304. дан) |- ! Маријана | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Менсур || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Викторија <br /> Филип Ц. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || МС Алекс || Филип Ц. || Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (304. дан) |- ! Ирма | Марко О. || Јањуш || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || style="background:yellow;" | потрчко || Дејан <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (303. дан) |- ! Сале Лукс | Марко О. || Јањуш || style="background:lightblue;" | Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || style="background:red;" | Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || style="background:lightblue;" | Зола || Санди <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || МС Алекс || Далила || style="background:red;" | Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (302. дан) |- ! Невена С. | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Мимас <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || Матора || Филип Ц. || Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (302. дан) |- ! Ана Ј. | colspan="14" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:yellow;" | потрчко || Ирма || style="background:yellow;" | Ирма <br /> потрчко || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (301. дан) |- ! Мина | colspan="29" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:red;" | Александра Н. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || style="background:red;" | МС Алекс || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (294. дан) |- ! Дија | colspan="36" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || МС Алекс || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (287. дан) |- ! Дино | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Александра Н. || Анђело || Sha || style="background:yellow;" | потрчко || Ана Ј. || Ирма || Дениз <br /> Филип Ц. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || colspan="2" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (221–229. дан) || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || Матора || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (280. дан) |- ! Марко О. | style="background:yellow;" | потрчко || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Менсур || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Ирма <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (276. дан) |- ! -{Sha}- | colspan="19" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || Далила || Ана Ј. || Дејан || Анђело || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Ана Ј. || style="background:red;" | Ирма || Моника <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Мимас || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (273. дан) |- ! Фран | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || Анђело || colspan="2" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (161–173. дан) || Ана Ј. || Зола || Невена С. <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (266. дан) |- ! Ненад | colspan="27" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || Зола <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификован''' <br /> (260. дан) |- ! Миљана | Марко О. || colspan="3" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (6–26. дан) || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || colspan="14" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (93–187. дан) || Зола <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Мина || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (260. дан) |- ! Санди | Станија || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | нема номинације || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Дино <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (245. дан) |- ! Мартина | colspan="2" text-align: center;" | није била у кући || Филип Ц. || Менсур || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Далила || colspan="9" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (112–173. дан) || Ана Ј. || Ирма || Ирма <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (238. дан) |- ! Стефан М. | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:red;" | Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Маја Мари. || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Менсур || Дејан || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Ирма <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификован''' <br /> (217. дан) |- ! Ана С. | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Менсур <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (217. дан) |- ! Јањуш | Марко О. || style="background:yellow;" | потрчко || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || style="background:red;" | Филип Ц. || Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Ана Ј. || style="background:red;" | Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || style="background:lightblue;" | Маријана <br /> Ана Ј. || style="background:red;" | Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (210. дан) |- ! Дениз | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || style="background:red;" | Менсур || Александра Н. || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Зола || Миљана <br /> Ана Ј. || Далила || Александра Н. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (210. дан) |- ! Ђоле | Станија || style="background:red;" | Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Стефан М. <br /> Ана Ј. || Дејан || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (203. дан) |- ! Моника | colspan="23" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Ана Ј. || Зола || Ана Ј. <br /> Ана Ј. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (196. дан) |- ! Стефан Кр. | Станија || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Маја Мари. || Дејан || Јањуш || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (189. дан) |- ! Тара | colspan="6" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Менсур || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:lightblue;" | нема номинације || Ана Ј. || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (182. дан) |- ! Тања | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Маја Мари. || Дејан || Маја Мари. || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || Анђело || Моника || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (168. дан) |- ! Александар | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (154. дан) |- ! Бане Ч. | Марко О. || Викторија || style="background:red;" | Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:red;" | Далила || Менсур || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (149. дан) |- ! Сандра Ч. | Марко О. || Викторија || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || style="background:red;" | Филип Ц. || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (147. дан) |- ! Невена М. | colspan="14" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (140. дан) |- ! Бане Ђ. | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (133. дан) |- ! Чорба | colspan="14" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || Филип Ц. || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (127. дан) |- ! Маја Мари. | colspan="11" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:yellow;" | потрчко || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || Далила || Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (118. дан) |- ! Миа | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. ||colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (105. дан) |- ! Петар | Станија || Јањуш || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Маја Мари. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (98. дан) |- ! Лорна | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Маја Мари. || Далила || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (91. дан) |- ! Магдалена | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (84. дан) |- ! Иван | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (77. дан) |- ! Лимени | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (63. дан) |- ! MC Дамиро | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (62. дан) |- ! Александра К. | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (62. дан) |- ! Анте | Марко О. || Јањуш || Сандра Ч. || style="background:red;" | Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (60. дан) |- ! Вања | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (56. дан) |- ! Зверка | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (50. дан) |- ! Емилија | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''ванредно избачена''' <br /> (46. дан) |- ! Станија | style="background:yellow;" | потрчко || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (42. дан) |- ! Давор | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (42. дан) |- ! Олга | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (30. дан) |- ! Адемир | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (30. дан) |- ! Сандра Б. | colspan="2" text-align: center;" | није била у кући || Филип Ц. || Менсур || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (28. дан) |- ! Александра С. | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (26. дан) |- ! Оља | Марко О. || Јањуш || Сандра Ч. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (21. дан) |- ! МС Иско | Станија || Јањуш || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (18. дан) |- ! Владана | Марко О. || Јањуш || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (14. дан) |- ! Зоки | Марко О. || Јањуш || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (14. дан) |- ! Сандра Т. | Марко О. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (7. дан) |- ! colspan="100" style="background:#000;" | |- ! Напомене | ''[[#endnote 1|1]]'' | ''[[#endnote 2|2]]'' | ''[[#endnote 3|3]]'' | ''[[#endnote 4|4]]'' | ''[[#endnote 5|5]]'' | ''[[#endnote 6|6]]'' | ''[[#endnote 7|7]]'' | ''[[#endnote 8|8]]'' | ''[[#endnote 9|9]]'' | ''[[#endnote 10|10]]'' | ''[[#endnote 11|11]]'' | ''[[#endnote 12|12]]'' | ''[[#endnote 13|13]]'' | ''[[#endnote 14|14]]'' | ''[[#endnote 15|15]]'' | ''[[#endnote 16|16]]'' | ''[[#endnote 17|17]]'' | ''[[#endnote 18|18]]'' | ''[[#endnote 19|19]]'' | ''[[#endnote 20|20]]'' | ''[[#endnote 21|21]]'' | ''[[#endnote 22|22]]'' | ''[[#endnote 23|23]]'' | ''[[#endnote 24|24]]'' | ''[[#endnote 25|25]]'' | ''[[#endnote 26|26]]'' | ''[[#endnote 27|27]]'' | ''[[#endnote 28|28]]'' | ''[[#endnote 29|29]]'' | ''[[#endnote 30|30]]'' | ''[[#endnote 31|31]]'' | ''[[#endnote 32|32]]'' | ''[[#endnote 33|33]]'' | ''[[#endnote 34|34]]'' | ''[[#endnote 35|35]]'' | ''[[#endnote 36|36]]'' | ''[[#endnote 37|37]]'' | ''[[#endnote 38|38]]'' | ''[[#endnote 39|39]]'' | ''[[#endnote 40|40]]'' | ''[[#endnote 41|41]]'' | ''[[#endnote 42|42]]'' | ''[[#endnote 43|43]]'' | colspan=5| ''[[#endnote 44|44]]'' |- ! Изашао/ла | style="background:#fcf;"| '''Миљана''' || colspan="1" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''МС Иско''' || style="background:#fcf;"| '''Александра С. '''|| style="background:#fcf;"| '''Адемир <br /> Олга''' || colspan="1" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Станија''' || style="background:#fcf;"| '''Зверка''' || style="background:#fcf;"| '''Анте <br /> Александра К. <br /> МС Дамиро''' || colspan="9" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Чорба <br /> Дејан''' || colspan="2" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Бане Ч.''' || colspan="8" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Јањуш''' || style="background:#fcf;"| '''Дино''' || colspan="7" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Марко О. ''' || colspan="8" | ''нико'' |- ! Дисквалификован/а | colspan="13" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Миљана''' || colspan="2" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Маја Мари.''' || colspan="8" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Тара''' || colspan="5 " | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Стефан М.''' || colspan="5" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Миљана <br /> Ненад''' || colspan="5" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Ирма''' |- ! 1. номинација<br /><small>(од учесника)</small> | Марко О. | Јањуш | Филип Ц. | Менсур | / | Филип Ц. | / | Далила | Дино | / | Милица | Филип Ц. | Далила | Маја Мари. | Филип Ц. | Дејан | / | / | Филип Ц. | Далила | Ана Ј. | Дејан | Анђело | Моника | / | Ана Ј. | Ирма | Ана Ј. | Дејан | Јањуш | Филип Ц. | / | / | Зола | Мина | / | / | Далила | Марко О. | МС Алекс | Филип Ц. | Филип Ц. | Анђело | colspan=5| / |- ! 2. номинација<br /><small>(од гласова публике)</small> | Сандра Т. | Зоки <br /> Владана | Оља | Сандра Б. | / | Давор | / | Вања | Лимени | / | Иван | Магдалена | Лорна | Петар | Миа | Мартина <br /> Невена М. | / | / | Бане Ђ. | Невена М. | Сандра Ч. | Александар | Фран | Тања | / | Стефан Кр. | Стефан Кр. | Моника | Ђоле | Дениз | Ана С. | / | / | Мартина | Санди | / | / | Фран | Sha | Дино | Дија | Мина | Ана Ј. | colspan=5| / |- ! 3. номинација<br /><small>(од продукције)</small> | / | / | / | / | / | / | / | Санди | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | colspan=5| / |- ! Победник у игри | / | Јањуш | Оља | Менсур | / | Филип Ц. | / | Санди | Дино | / | Иван | Магдалена | Лорна | Петар | Миа | Невена М. | / | / | Бане Ђ. | / | / | / | Фран | / | / | Стефан Кр. | Стефан Кр. | Ана Ј. | Дејан | Јањуш | Филип Ц. | / | / | Зола | Санди | / | / | Далила | Марко О. | Дино | Дија | Филип Ц. | Анђело | colspan=5| / |- ! rowspan="8" | Избачен/а | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Сандра Т.'''<br />1% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Зоки'''<br />3% <br /> '''Владана'''<br />1% | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Оља'''<br />2% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Сандра Б.'''<br />1% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Давор'''<br />2% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Вања'''<br />3% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Лимени'''<br />13% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Иван'''<br />41% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Магдалена'''<br />11% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Лорна'''<br />9% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Петар'''<br />11% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Миа'''<br />14% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Мартина'''<br />18% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Бане Ђ.'''<br />8% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Невена М.'''<br />26% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Сандра Ч.'''<br />8% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Александар'''<br />10% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Фран'''<br />39% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Тања'''<br />3% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Стефан Кр.'''<br />(остао због рејтинга) <br />42% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Стефан Кр.'''<br />3% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Моника'''<br />33% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Ђоле'''<br />5% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Дениз'''<br />25% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Ана С.'''<br />9% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Мартина'''<br />10% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Санди'''<br />10% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Фран'''<br />8% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Sha'''<br />39% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Дино'''<br />49% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Дија'''<br />2% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Мина'''<br />6% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Ана Ј.'''<br />21% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Невена С.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Сале Лукс'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Маријана'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Матеја'''<br />?% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Викторија'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Мимас'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Сања'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Марко Ђ.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Анђело'''<br />?% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Никола'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Зола'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''МС Алекс'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Мића'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Матора'''<br />?% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Милица'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Стефан Ка.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Мики'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Сандра Р.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Александра Н.'''<br />?% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Филип Ц.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Менсур'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Анђела'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#D1E8EF" |'''Далила'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#73FB76" |'''Дејан'''<br />50,1% гласова</small> |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|http://pink.rs/zadruga}} * {{IMDb наслов|id=tt8888120|title=Задруга}} [[Категорија:Задруга]] rsdtp52zytiwkzdz8ualpu5o9b6ki2w 25114886 25114875 2022-07-19T21:33:02Z MARKO DUNCEVIC MARE 309902 /* Историја гласања */ wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Задруга 5 | headercolour = E75480 | слика = | наслов = | серија = ''[[Задруга (ТВ емисија)|Задруга]]'' | држава = [[Србија]] | мрежа = {{Plainlist| * [[Пинк (Србија)|Пинк]] (Србија) * [[Пинк БХ]] (Босна и Херцеговина) * [[Пинк М]] (Црна Гора) * [[Пинк плус]] (међународно) }} | прва = {{датум почетка|2021|9|5}} | последња = {{датум завршетка|2022|7|10}} | претходна сезона = [[Задруга (4. сезона)|4. сезона]] | следећа сезона = }} '''''Задруга 5''''' је пета сезона српске ријалити-телевизијске емисије ''[[Задруга (ТВ емисија)|Задруга]]''.<ref>{{Cite news|url=https://www.pink.rs/domaci/316056/zeljko-mitrovic-ekskluzivno-otkrio-zadruga-5-je-poslednja-sezona-rijalitija-spremam-nesto-novo-ovo-je-poslednja-sansa-za-potencijalne-ucesnike-vi|title=ŽELJKO MITROVIĆ EKSKLUZIVNO OTKRIO: ZADRUGA 5 je poslednja sezona rijalitija, spremam NEŠTO NOVO! Ovo je poslednja šansa za potencijalne učesnike! (VIDEO)|publisher=[[Пинк (Србија)|Пинк]]|access-date=22. 7. 2021|language=sr}}</ref> Премијерно је приказана 5. септембра 2021. на [[Пинк (Србија)|Пинку]] у Србији, [[Пинк БХ|Пинку БХ]] у Босни и Херцеговини, [[Пинк М|Пинку М]] у Црној Гори и [[Пинк плус|Пинку плус]] у осталим земљама.<ref>{{Cite news|url=https://www.pink.rs/domaci/326757/vezite-se-polecemo-spektakularna-sezona-zadruge-pocinje-5-septembra-u-21-cas-posle-ovoga-nista-nece-biti-isto|title=VEŽITE SE - POLEĆEMO! SPEKTAKULARNA SEZONA ZADRUGE POČINJE 5. SEPTEMBRA U 21 ČAS! Posle ovoga ništa neće biti isto!|publisher=Пинк|date=28. 8. 2021|access-date=28. 8. 2021|language=sr}}</ref> Прати групу такмичара (познати као задругари) који живе заједно у кући док их без престанка снимају камере, без комуникације са спољним светом, док последњи преостали такмичар осваја главну награду од 50.000 евра. Водитељи пете сезоне су: [[Душица Јаковљевић]], Милан Милошевић, Дарко Танасијевић, [[Драган Маринковић (глумац)|Драган Маринковић]] и Ивана Шопић. Сезона је завршена 10. јула 2022. године, после 308 дана такмичења.<ref>{{Cite news|url=https://pink.rs/tv/416553/sutra-je-taj-dan-sitno-brojimo-do-velikog-superfinala-zadruge-5-blizi-se-spektakularna-noc-puna-iznenadjenja-o-kojoj-ce-svi-brujati-glasajte-za-svo|title=SUTRA JE TAJ DAN! SITNO BROJIMO DO VELIKOG SUPERFINALA ZADRUGE 5! Bliži se spektakularna noć puna IZNENAĐENJA o kojoj će svi brujati - GLASAJTE ZA SVOG FAVORITA ZA POBEDU!|date=9. 7. 2022|publisher=Пинк|access-date=10. 7. 2022|language=sr}}</ref> Дејан Драгојевић је проглашен за победника са 50,1% гласова, док је другопласирана Далила Драгојевић која је освојила монтажну кућу. == Формат == У [[Шимановци]]ма, на преко два хектара земље, изграђен је читав комплекс са више зграда. У склопу комплекса налази се и вештачко језеро. Такође се налази и Бела кућа, где константно бораве учесници, познатији као задругари, који се девет или десет месеци боре за награду од 50.000 евра. Задругари могу да се исповедају Дрвету Мудрости у Рајском врту, које им често нуди пакт, у коме обично учесници покажу своје најгоре особине, спремност да издају пријатеља, покажу љубомору, похлепу и гордост. Задругари у склопу ријалитија имају сопствену продавницу, казино, ноћни клуб, козметички салон, паб, базен, суд, собу за рехабилитацију, собу за изолацију, радионицу и фарму. Од друге сезоне, комплекс се проширио, те је у град додат и шиша бар, кафић Дубиоза, ресторан брзе хране, паркинг, залагаоница, наутичка продавница, тајна мрачна соба, Миленијина палата у оквиру које се налази Древна Пророчица, позориште и сала, док је напољу изграђен велики морски залив који има и сопствено острво. Суд се користи само једном седмично, за време журке, уколико такмичари направе преступ. Све остале зграде су стално отворене, али такмичари морају да плате од свог недељног буџета, који дели вођа по личном нахођењу, како би их користили. У залагаоницу такмичари доносе предмете за које добијају новац. == Задругари == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center; !Име !Занимање !Резултат |- | Дејан Драгојевић | Ријалити учесник | style="background:#73FB76" | Победник |- | Далила Драгојевић | Ријалити учесница и предузетница | style="background:#D1E8EF" | Другопласирана |- | Анђела Ђуричић | Фризер | style="background:#ffffdd" | Треће место |- | Менсур Ајдарпашић | Модел и кик-боксер | style="background:#ffffdd" | Четврто место |- | Филип Цар | Ријалити учесник | style="background:#ffffdd" | Пето место |- | Александра Николић | Модел и ријалити учесница | style="background:#ffffdd" | Шесто место |- | Сандра Решић | Певачица | style="background:#ffffdd" | Седмо место |- | Мирослав „Мики” Ђуричић | Пчелар и ријалити учесник | style="background:#ffffdd" | Осмо место |- | Стефан Карић | Ријалити учесник | style="background:#ffffdd" | Девето место |- | Милица Веселиновић | Козметички техничар | style="background:#ffffdd" | Десето место |- | Јована Томић „Матора” | Угоститељ и ријалити учесница | style="background:#ffffdd" | Једанаесто место |- | [[Лепи Мића|Мирослав Пржуљ „Лепи Мића”]] | Певач и ријалити учесник | style="background:#ffffdd" | Дванаесто место |- | „МС Алекс” | Музичарка | style="background:#ffffdd" | Тринаесто место |- | Лазар Чолић „Зола” | -{DJ}- | style="background:#ffffdd" | Четрнаесто место |- | Никола Грујић | Певач | style="background:#ffffdd" | Петнаесто место |- | Анђело Ранковић | Манекен и фитнес инструктор | style="background:#ffffdd" | Шеснаесто место |- | Марко Ђедовић | Новинар | style="background:salmon" | Избачен |- | Сања Грујић | Зубни техничар | style="background:salmon" | Избачена |- | Милaна „Мимас” Шарац | Предузетница | style="background:salmon" | Избачена |- | Викторија Митровић | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Матеја Матијевић | Фудбалер и менаџер | style="background:salmon" | Избачен |- | Маријана Зоњић | Певачица и ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |- | Ирма Сејранић | Певачица и ријалити учесница | style="background:orange" | Дисквалификована |- | Саша Цветковић „Сале Лукс” | Предузетник | style="background:salmon" | Избачен |- | Невена Савић | Модни дизајнер | style="background:salmon" | Избачена |- | Ана Јовановић | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Мина Врбашки | Модел, блогерка и ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |- | Дија Костић | Реперка | style="background:salmon" | Избачена |- | Дино Диздаревић | Фудбалер | style="background:salmon" | Избачен |- | [[Марко Осмакчић]] | Тениски тренер | style="background:#fcf | Изашао |- | [[Sha|Ненад Алексић „-{Sha}-”]] | Репер и ријалити учесник | style="background:salmon" | Избачен |- | Фран Пујас | Модел | style="background:salmon" | Избачен |- | Ненад Мацановић | Ријалити учесник | style="background:orange" | Дисквалификован |- | Миљана Кулић | Ријалити учесница | style="background:orange" | Дисквалификована |- | Санди Којић | Глумац и певач | style="background:salmon" | Избачен |- | Мартина Петровић | Тиктокерка | style="background:salmon" | Избачена |- | Стефан Михић | Угоститељ | style="background:orange" | Дисквалификован |- | Ана Спасојевић | Бивша тенисерка | style="background:salmon" | Избачена |- | Марко Јањушевић „Јањуш” | Бивши кошаркаш и ријалити учесник | style="background:#fcf" | Изашао |- | Дениз Дејм | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Ђорђе Николић „Ђоле Краљ” | Фризер | style="background:salmon" | Избачен |- | Моника Јовановска | Ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |- | Стефан Крстовић | Менаџер | style="background:salmon" | Избачен |- | Тара Симов | Модел и певачица | style="background:orange" | Дисквалификована |- | [[Тања Јовићевић]] | Певачица | style="background:salmon" | Избачена |- | Александар „Сале Глумац” Тодоровић | Глумац | style="background:salmon" | Избачен |- | Бане Чолак | Ријалити учесник | style="background:#fcf" | Изашао |- | Сандра Чапрић | Певачица | style="background:salmon" | Избачена |- | Невена Миличевић | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Бане Ђокић | Менаџер | style="background:salmon" | Избачен |- | Милан Јанковић „Чорба” | Репер | style="background:#fcf" | Изашао |- | Марија „Маја” Маринковић | Модел и ријалити учесница | style="background:orange" | Дисквалификована |- | Миа Јовановић | Студент медицине | style="background:salmon" | Избачена |- | Петар Васић | Певач | style="background:salmon" | Избачен |- | Лорна Пратнемер | Ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |- | Магдалена Миленчић | Модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Иван Радосављевић | Ватерполиста | style="background:salmon" | Избачен |- | Светислав Стевановић „Лимени” | Тренер | style="background:salmon" | Избачен |- | „MC Дамиро” | Музичар | style="background:#fcf" | Изашао |- | Александра Костадиновић | Певачица | style="background:#fcf" | Изашла |- | Анте Баждарић | Угоститељ | style="background:#fcf" | Изашао |- | Вања Рашова | Козметичарка и модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Александар Богуновић „Зверка” | Угоститељ | style="background:#fcf" | Изашао |- | Емилија Велeмир | Певачица | style="background:salmon" | Ванредно избачена |- | [[Станија Добројевић]] | Модел и медијска личност | style="background:#fcf" | Изашла |- | Давор Лазић | Певач | style="background:salmon" | Избачен |- | Олга Маргитић | Дипломирани комуниколог | style="background:#fcf" | Изашла |- | Адемир Пелеш | Бивши боксер | style="background:#fcf" | Изашао |- | Сандра Бакша | Певачица и модел | style="background:salmon" | Избачена |- | Александра Суботић | Модел и ријалити учесница | style="background:#fcf" | Изашла |- | Оља Еинфалт | Сликарка и модел | style="background:salmon" | Избачена |- | „МС Иско” | Музичар | style="background:#fcf" | Изашао |- | Владана Златановић | Плесачица и боксерка | style="background:salmon" | Избачена |- | Зоран Петровић „Зоки Шумадинац” | Певач | style="background:salmon" | Избачен |- | Сандра Тодић | Ријалити учесница | style="background:salmon" | Избачена |} == Историја гласања == {| class="wikitable" style="text-align:center; width:45%; font-size:55%; line-height:10px" |- !style=”width:8%”| !style=”width:8%”| 1. недеља !style="width:8%"| 2. недеља !style="width:8%"| 3. недеља !style=”width:8%”| 4. недеља !style="width:8%"| 5. недеља !style="width:8%"| 6. недеља !style="width:8%"| 7. недеља !style="width:8%"| 8. недеља !style="width:8%"| 9. недеља !style="width:8%"| 10. недеља !style="width:8%"| 11. недеља !style="width:8%"| 12. недеља !style="width:8%"| 13. недеља !style="width:8%"| 14. недеља !style="width:8%"| 15. недеља !style="width:8%"| 16. недеља !style="width:8%"| 17. недеља !style="width:8%"| 18. недеља !style="width:8%"| 19. недеља !style="width:8%"| 20. недеља !style="width:8%"| 21. недеља !style="width:8%"| 22. недеља !style="width:8%"| 23. недеља !style="width:8%"| 24. недеља !style="width:8%"| 25. недеља !style="width:8%"| 26. недеља !style="width:8%"| 27. недеља !style="width:8%"| 28. недеља !style="width:8%"| 29. недеља !style="width:8%"| 30. недеља !style="width:8%"| 31. недеља !style="width:8%"| 32. недеља !style="width:8%"| 33. недеља !style="width:8%"| 34. недеља !style="width:8%"| 35. недеља !style="width:8%"| 36. недеља !style="width:8%"| 37. недеља !style="width:8%"| 38. недеља !style="width:8%"| 39. недеља !style="width:8%"| 40. недеља !style="width:8%"| 41. недеља !style="width:8%"| 42. недеља !style="width:8%"| 43. недеља ! colspan="5" |{{nowrap|Финале}} |- ! Вођа<br /><small>(имунитет)</small> | style="background:red; text-align:center;" | Mића | style="background:red; text-align:center;" | Ђоле | style="background:red; text-align:center;" | Бане Ч. | style="background:red; text-align:center;" | Анте | style="background:red; text-align:center;" | Мартина | style="background:red; text-align:center;" | Мартина | style="background:red; text-align:center;" | Санди | style="background:red; text-align:center;" | Санди | style="background:red; text-align:center;" | Стефан М. | style="background:red; text-align:center;" | Далила | style="background:red; text-align:center;" | Далила | style="background:red; text-align:center;" | Јањуш | style="background:red; text-align:center;" | Анђела | style="background:red; text-align:center;" | Сале Лукс | style="background:red; text-align:center;" | Сандра Ч. | style="background:red; text-align:center;" | Мића | style="background:red; text-align:center;" | Мића | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Бане Ч. | style="background:red; text-align:center;" | Дениз | style="background:red; text-align:center;" | Јањуш | style="background:red; text-align:center;" | Мића | style="background:red; text-align:center;" | Дејан | style="background:red; text-align:center;" | Sha | style="background:red; text-align:center;" | Sha | style="background:red; text-align:center;" | Sha | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Јањуш | style="background:red; text-align:center;" | Мина | style="background:red; text-align:center;" | Сања | style="background:red; text-align:center;" | Анђело | style="background:red; text-align:center;" | Анђело | style="background:red; text-align:center;" | Анђело | style="background:red; text-align:center;" | Мића | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:red; text-align:center;" | Сандра Р. | style="background:red; text-align:center;" | Мина | style="background:red; text-align:center;" | Матеја | style="background:red; text-align:center;" | Сале Лукс | style="background:red; text-align:center;" | Матеја | colspan="5" style="background:red; text-align:center;" | / |- ! Омиљена особа<br /><small>(имунитет)</small> | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђела | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сања | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сале Лукс | style="background:lightblue; text-align:center;" | Петар | style="background:lightblue; text-align:center;" | Ђоле | style="background:lightblue; text-align:center;" | Ђоле | style="background:lightblue; text-align:center;" | Никола | style="background:lightblue; text-align:center;" | Никола | style="background:lightblue; text-align:center;" | Маријана | style="background:lightblue; text-align:center;" | Филип Ц. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Филип Ц. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матеја | style="background:lightblue; text-align:center;" | Далила | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сандра Р. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђела | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђела | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Кр. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Кр. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Зола | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сања | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:lightblue; text-align:center;" | МС Алекс | style="background:lightblue; text-align:center;" | Александра Н. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Тара | style="background:lightblue; text-align:center;" | Моника | style="background:lightblue; text-align:center;" | Сале Лукс | style="background:lightblue; text-align:center;" | Јањуш | style="background:lightblue; text-align:center;" | Стефан Ка. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђело | style="background:lightblue; text-align:center;" | Мики | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матора | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матора | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матора | style="background:lightblue; text-align:center;" | Анђела | style="background:lightblue; text-align:center;" | Менсур | style="background:lightblue; text-align:center;" | Менсур | style="background:lightblue; text-align:center;" | Менсур | style="background:lightblue; text-align:center;" | Марко Ђ. | style="background:lightblue; text-align:center;" | Матеја | style="background:lightblue; text-align:center;" | Мина | style="background:lightblue; text-align:center;" | МС Алекс | style="background:lightblue; text-align:center;" | Мића | colspan="5" style="background:lightblue; text-align:center;" | / |- ! Потрчци | style="background:yellow; text-align:center;" | Станија <br /> Марко О. | style="background:yellow; text-align:center;" | Јањуш <br />Викторија | style="background:yellow; text-align:center;" | Филип Ц. <br /> Сандра Ч. | style="background:yellow; text-align:center;" | Менсур <br /> Милица | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дино <br /> Миа | style="background:yellow; text-align:center;" | Фран <br /> Милица | style="background:yellow; text-align:center;" | Фран <br /> Милица | style="background:yellow; text-align:center;" | Маја Мари. <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дејан <br /> Далила | style="background:yellow; text-align:center;" | Маја Мари. <br /> Јањуш | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дејан <br /> Далила | style="background:yellow; text-align:center;" | Чорба <br /> Маја Мари. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Менсур <br /> Ана Ј. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дејан <br /> Александра Н. | style="background:yellow; text-align:center;" | Анђело <br /> Анђела | style="background:yellow; text-align:center;" | Sha <br /> Моника | style="background:yellow; text-align:center;" | Дино <br /> МС Алекс | style="background:yellow; text-align:center;" | Менсур <br /> Ана Ј. | style="background:yellow; text-align:center;" | Зола <br /> Ирма | style="background:yellow; text-align:center;" | Ана Ј. <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Дејан <br /> Далила | style="background:yellow; text-align:center;" | Јањуш <br /> Александра Н. | style="background:yellow; text-align:center;" | Мина <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Зола <br /> Миљана | style="background:yellow; text-align:center;" | Зола <br /> Миљана | style="background:yellow; text-align:center;" | Зола <br /> Миљана | style="background:yellow; text-align:center;" | Менсур <br /> Мина | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Мимас <br /> Марко О. | style="background:yellow; text-align:center;" | Матора <br /> МС Алекс | style="background:yellow; text-align:center;" | Далила <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Сања <br /> Филип Ц. | style="background:yellow; text-align:center;" | Анђело <br /> Сандра Р. | colspan="5" style="background:yellow; text-align:center;"| / <br /> / |- ! colspan="100" style="background:#000;" | |- ! Дејан | Станија || Јањуш || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || Маја Мари. || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="1" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (130–131. дан) || Филип Ц. || Ана Ј. || style="background:yellow;" | потрчко || Анђело || style="background:red;" | Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Моника <br /> Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || Матора || Далила || Филип Ц. || Анђело || style="background:#73FB76;" colspan="5"|'''{{nowrap|Победник}}'''<br /> (308. дан) |- ! Далила | Станија || Јањуш || Сандра Ч. || Милица || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Дино || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Фран || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:lightblue;" | Маја Мари. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || Александра Н. || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Ана Ј. <br /> Ана Ј. || style="background:yellow;" | потрчко || Александра Н. || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Марко О. || МС Алекс || style="background:yellow;" | потрчко || Сања || Анђело || style="background:#D1E8EF;" colspan="5"|'''{{nowrap|Другопласирана}}'''<br /> (308. дан) |- ! Анђела | style="background:lightblue;" | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || style="background:red;" | Дејан || Маја Мари. || Далила || style="background:lightblue;" | Далила || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Зола || Никола <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || style="background:lightblue;" | Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || МС Алекс || Далила || Сања || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Треће место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Менсур | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || Александра Н. || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:yellow;" | потрчко || Ирма || Дениз <br /> Филип Ц. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Далила || Марко О. || Матора || Далила || Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Четврто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Филип Ц. | Марко О. || Викторија || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Дино || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Милица || style="background:yellow;" | потрчко || Дејан || Јањуш || style="background:yellow;" | потрчко || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || Дејан || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || style="background:yellow;" | Ненад <br /> потрчко || Дејан || Александра Н. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Мимас || МС Алекс || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Пето место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Александра Н. | colspan="16" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Филип Ц. || Ана Ј. || style="background:yellow;" | потрчко || Анђело || style="background:lightblue;" | Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Зола <br /> Филип Ц. || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || Матора || Филип Ц. || Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Шесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Сандра Р. | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || Анђела || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Санди <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:red;" | Марко О. || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Седмо место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Мики | Марко О. || Јањуш || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Маја Мари. || Дејан || Маја Мари. || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Никола <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Мимас || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Осмо место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Стефан Ка. | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Далила || Далила || Ана Ј. || style="background:lightblue;" | Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || style="background:red;" | Дениз <br /> Ана Ј. || style="background:lightblue;" | Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Мина || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Далила || Мимас || МС Алекс || Филип Ц. || Сања || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Девето место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Милица | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Ана Ј. <br /> Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || Матора || Филип Ц. || Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Десето место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Матора | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Дејан || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Моника <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Сања || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Једанаесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Мића | style="background:red;" | Станија || Јањуш || Филип Ц. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || style="background:red;" | Дејан || style="background:red;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || style="background:red;" | Анђела || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Ненад <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || style="background:red;" | Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || Матора || Филип Ц. || Сања || style="background:lightblue;" | Сандра Р. || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Дванаесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! МС Алекс | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Александра Н. || style="background:lightblue;" | Анђело || Моника || style="background:yellow;" | потрчко || Ана Ј. || Зола || Ирма <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Анђело || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Тринаесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Зола | colspan="6" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Маја Мари. ||Далила || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:lightblue;" | Далила || Менсур || Дејан || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || style="background:yellow;" | потрчко || Дејан <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Мимас || Матора || Далила || Сања || Сандра Р. || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''{{nowrap|Четрнаесто место}}'''<br /> (308. дан) |- ! Никола | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Менсур || Дејан || Анђела || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Зола || Дино <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || МС Алекс || Филип Ц. || Филип Ц. || Сандра Р. || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''Петнаесто место'''<br /> (308. дан) |- ! Анђело | colspan="20" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || Менсур || Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Менсур <br /> Ана Ј. || Далила || style="background:lightblue;" | Александра Н. || Филип Ц. || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#ffffdd;" colspan="5"|'''Шеснаесто место'''<br /> (308. дан) |- ! Марко Ђ. | colspan="6" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није биo у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Моника <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Мимас || МС Алекс || Далила || Сања || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (307. дан) |- ! Сања | Станија || style="background:lightblue;" | Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || style="background:lightblue;" | Ана Ј. || Дејан || Анђела || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Стефан М. <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || style="background:red;" | Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || Матора || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (307. дан) |- ! Мимас | Станија || Јањуш || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Александра Н. || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Зола || Милица <br /> Филип Ц. || Далила || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || МС Алекс || Филип Ц. || Филип Ц. || Сандра Р. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (307. дан) |- ! Викторија | Марко О. || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Маја Мари. || Дејан || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Ана Ј. <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || Матора || Далила || Сања || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (305. дан) |- ! Матеја | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Дејан || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Филип Ц. || Ана Ј. || Александра Н. || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Ирма <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || style="background:lightblue;" | МС Алекс || style="background:red;" | Филип Ц. || Филип Ц. || style="background:red;" | Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (304. дан) |- ! Маријана | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Менсур || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Викторија <br /> Филип Ц. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || МС Алекс || Филип Ц. || Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (304. дан) |- ! Ирма | Марко О. || Јањуш || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || style="background:yellow;" | потрчко || Дејан <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (303. дан) |- ! Сале Лукс | Марко О. || Јањуш || style="background:lightblue;" | Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || style="background:red;" | Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || style="background:lightblue;" | Зола || Санди <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || МС Алекс || Далила || style="background:red;" | Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (302. дан) |- ! Невена С. | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Мимас <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || Матора || Филип Ц. || Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (302. дан) |- ! Ана Ј. | colspan="14" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:yellow;" | потрчко || Ирма || style="background:yellow;" | Ирма <br /> потрчко || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Марко О. || МС Алекс || Далила || Филип Ц. || Анђело || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (301. дан) |- ! Мина | colspan="29" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:red;" | Александра Н. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || style="background:red;" | МС Алекс || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (294. дан) |- ! Дија | colspan="36" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Мимас || МС Алекс || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (287. дан) |- ! Дино | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Александра Н. || Анђело || Sha || style="background:yellow;" | потрчко || Ана Ј. || Ирма || Дениз <br /> Филип Ц. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || colspan="2" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (221–229. дан) || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Марко О. || Матора || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (280. дан) |- ! Марко О. | style="background:yellow;" | потрчко || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Менсур || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Ирма <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Миљана || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (276. дан) |- ! -{Sha}- | colspan="19" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || Далила || Ана Ј. || Дејан || Анђело || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Ана Ј. || style="background:red;" | Ирма || Моника <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Мимас || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (273. дан) |- ! Фран | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || Анђело || colspan="2" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (161–173. дан) || Ана Ј. || Зола || Невена С. <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (266. дан) |- ! Ненад | colspan="27" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || Зола <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификован''' <br /> (260. дан) |- ! Миљана | Марко О. || colspan="3" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (6–26. дан) || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || colspan="14" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (93–187. дан) || Зола <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Мина || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:yellow;" | потрчко || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (260. дан) |- ! Санди | Станија || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | нема номинације || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Дино <br /> Ана Ј. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || Мина || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (245. дан) |- ! Мартина | colspan="2" text-align: center;" | није била у кући || Филип Ц. || Менсур || style="background:red;" | нема номинације || style="background:red;" | Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Далила || colspan="9" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (112–173. дан) || Ана Ј. || Ирма || Ирма <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Мина || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Зола || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (238. дан) |- ! Стефан М. | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:red;" | Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Маја Мари. || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Менсур || Дејан || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || Ирма <br /> Ана Ј. || Дејан || Александра Н. || Мина || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификован''' <br /> (217. дан) |- ! Ана С. | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Филип Ц. || Менсур || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || Менсур <br /> Ана Ј. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (217. дан) |- ! Јањуш | Марко О. || style="background:yellow;" | потрчко || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || style="background:red;" | Филип Ц. || Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Ана Ј. || style="background:red;" | Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Ирма || style="background:lightblue;" | Маријана <br /> Ана Ј. || style="background:red;" | Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (210. дан) |- ! Дениз | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || style="background:red;" | Менсур || Александра Н. || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Менсур || Зола || Миљана <br /> Ана Ј. || Далила || Александра Н. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (210. дан) |- ! Ђоле | Станија || style="background:red;" | Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Филип Ц. || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Моника || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Зола || Стефан М. <br /> Ана Ј. || Дејан || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (203. дан) |- ! Моника | colspan="23" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Ана Ј. || Зола || Ана Ј. <br /> Ана Ј. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (196. дан) |- ! Стефан Кр. | Станија || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Маја Мари. || Дејан || Јањуш || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | нема номинације || style="background:lightblue;" | Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Дејан || Анђело || Sha || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Ана Ј. || Ирма || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (189. дан) |- ! Тара | colspan="6" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Менсур || Александра Н. || Анђела || Моника || style="background:lightblue;" | нема номинације || Ана Ј. || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (182. дан) |- ! Тања | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Маја Мари. || Дејан || Маја Мари. || Далила || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || Анђело || Моника || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (168. дан) |- ! Александар | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Далила || Ана Ј. || Александра Н. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (154. дан) |- ! Бане Ч. | Марко О. || Викторија || style="background:red;" | Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Далила || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:red;" | Далила || Менсур || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (149. дан) |- ! Сандра Ч. | Марко О. || Викторија || style="background:yellow;" | потрчко || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || style="background:red;" | Филип Ц. || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || Ана Ј. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (147. дан) |- ! Невена М. | colspan="14" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Далила || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (140. дан) |- ! Бане Ђ. | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Далила || Маја Мари. || Филип Ц. || Дејан || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (133. дан) |- ! Чорба | colspan="14" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није био у кући || Филип Ц. || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (127. дан) |- ! Маја Мари. | colspan="11" style="background:#FFFFFF; text-align:center;" | није била у кући || style="background:yellow;" | потрчко || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || Далила || Дејан || style="background:yellow;" | потрчко || colspan="100" style="background:#FFA500; text-align:center;" |'''дисквалификована''' <br /> (118. дан) |- ! Миа | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:yellow;" | потрчко || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Фран || Филип Ц. || Дејан || Јањуш || Филип Ц. ||colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (105. дан) |- ! Петар | Станија || Јањуш || Филип Ц. || style="background:lightblue;" | Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || Дејан || Маја Мари. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (98. дан) |- ! Лорна | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Маја Мари. || Далила || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (91. дан) |- ! Магдалена | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Миа || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (84. дан) |- ! Иван | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Милица || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (77. дан) |- ! Лимени | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (63. дан) |- ! MC Дамиро | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || Дино || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (62. дан) |- ! Александра К. | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || Дино || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (62. дан) |- ! Анте | Марко О. || Јањуш || Сандра Ч. || style="background:red;" | Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (60. дан) |- ! Вања | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (56. дан) |- ! Зверка | Марко О. || Викторија || Сандра Ч. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (50. дан) |- ! Емилија | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''ванредно избачена''' <br /> (46. дан) |- ! Станија | style="background:yellow;" | потрчко || Викторија || Сандра Ч. || Милица || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Далила || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (42. дан) |- ! Давор | Марко О. || Викторија || Филип Ц. || Менсур || style="background:#CBBBBB;" | нема номинације || Филип Ц. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (42. дан) |- ! Олга | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (30. дан) |- ! Адемир | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (30. дан) |- ! Сандра Б. | colspan="2" text-align: center;" | није била у кући || Филип Ц. || Менсур || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (28. дан) |- ! Александра С. | Марко О. || Јањуш || Филип Ц. || Менсур || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашла''' <br /> (26. дан) |- ! Оља | Марко О. || Јањуш || Сандра Ч. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (21. дан) |- ! МС Иско | Станија || Јањуш || colspan="100" style="background:#fcf;" text-align:center;" |'''изашао''' <br /> (18. дан) |- ! Владана | Марко О. || Јањуш || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (14. дан) |- ! Зоки | Марко О. || Јањуш || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачен''' <br /> (14. дан) |- ! Сандра Т. | Марко О. || colspan="100" style="background:#FF8072; text-align:center;" |'''избачена''' <br /> (7. дан) |- ! colspan="100" style="background:#000;" | |- ! Напомене | ''[[#endnote 1|1]]'' | ''[[#endnote 2|2]]'' | ''[[#endnote 3|3]]'' | ''[[#endnote 4|4]]'' | ''[[#endnote 5|5]]'' | ''[[#endnote 6|6]]'' | ''[[#endnote 7|7]]'' | ''[[#endnote 8|8]]'' | ''[[#endnote 9|9]]'' | ''[[#endnote 10|10]]'' | ''[[#endnote 11|11]]'' | ''[[#endnote 12|12]]'' | ''[[#endnote 13|13]]'' | ''[[#endnote 14|14]]'' | ''[[#endnote 15|15]]'' | ''[[#endnote 16|16]]'' | ''[[#endnote 17|17]]'' | ''[[#endnote 18|18]]'' | ''[[#endnote 19|19]]'' | ''[[#endnote 20|20]]'' | ''[[#endnote 21|21]]'' | ''[[#endnote 22|22]]'' | ''[[#endnote 23|23]]'' | ''[[#endnote 24|24]]'' | ''[[#endnote 25|25]]'' | ''[[#endnote 26|26]]'' | ''[[#endnote 27|27]]'' | ''[[#endnote 28|28]]'' | ''[[#endnote 29|29]]'' | ''[[#endnote 30|30]]'' | ''[[#endnote 31|31]]'' | ''[[#endnote 32|32]]'' | ''[[#endnote 33|33]]'' | ''[[#endnote 34|34]]'' | ''[[#endnote 35|35]]'' | ''[[#endnote 36|36]]'' | ''[[#endnote 37|37]]'' | ''[[#endnote 38|38]]'' | ''[[#endnote 39|39]]'' | ''[[#endnote 40|40]]'' | ''[[#endnote 41|41]]'' | ''[[#endnote 42|42]]'' | ''[[#endnote 43|43]]'' | colspan=5| ''[[#endnote 44|44]]'' |- ! Изашао/ла | style="background:#fcf;"| '''Миљана''' || colspan="1" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''МС Иско''' || style="background:#fcf;"| '''Александра С. '''|| style="background:#fcf;"| '''Адемир <br /> Олга''' || colspan="1" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Станија''' || style="background:#fcf;"| '''Зверка''' || style="background:#fcf;"| '''Анте <br /> Александра К. <br /> МС Дамиро''' || colspan="9" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Чорба <br /> Дејан''' || colspan="2" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Бане Ч.''' || colspan="8" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Јањуш''' || style="background:#fcf;"| '''Дино''' || colspan="7" | ''нико'' || style="background:#fcf;"| '''Марко О. ''' || colspan="8" | ''нико'' |- ! Дисквалификован/а | colspan="13" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Миљана''' || colspan="2" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Маја Мари.''' || colspan="8" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Тара''' || colspan="5 " | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Стефан М.''' || colspan="5" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Миљана <br /> Ненад''' || colspan="5" | ''нико'' || style="background:#FFA500;"| '''Ирма''' |- ! 1. номинација<br /><small>(од учесника)</small> | Марко О. | Јањуш | Филип Ц. | Менсур | / | Филип Ц. | / | Далила | Дино | / | Милица | Филип Ц. | Далила | Маја Мари. | Филип Ц. | Дејан | / | / | Филип Ц. | Далила | Ана Ј. | Дејан | Анђело | Моника | / | Ана Ј. | Ирма | Ана Ј. | Дејан | Јањуш | Филип Ц. | / | / | Зола | Мина | / | / | Далила | Марко О. | МС Алекс | Филип Ц. | Филип Ц. | Анђело | colspan=5| / |- ! 2. номинација<br /><small>(од гласова публике)</small> | Сандра Т. | Зоки <br /> Владана | Оља | Сандра Б. | / | Давор | / | Вања | Лимени | / | Иван | Магдалена | Лорна | Петар | Миа | Мартина <br /> Невена М. | / | / | Бане Ђ. | Невена М. | Сандра Ч. | Александар | Фран | Тања | / | Стефан Кр. | Стефан Кр. | Моника | Ђоле | Дениз | Ана С. | / | / | Мартина | Санди | / | / | Фран | Sha | Дино | Дија | Мина | Ана Ј. | colspan=5| / |- ! 3. номинација<br /><small>(од продукције)</small> | / | / | / | / | / | / | / | Санди | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | / | colspan=5| / |- ! Победник у игри | / | Јањуш | Оља | Менсур | / | Филип Ц. | / | Санди | Дино | / | Иван | Магдалена | Лорна | Петар | Миа | Невена М. | / | / | Бане Ђ. | / | / | / | Фран | / | / | Стефан Кр. | Стефан Кр. | Ана Ј. | Дејан | Јањуш | Филип Ц. | / | / | Зола | Санди | / | / | Далила | Марко О. | Дино | Дија | Филип Ц. | Анђело | colspan=5| / |- ! rowspan="8" | Избачен/а | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Сандра Т.'''<br />1% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Зоки'''<br />3% <br /> '''Владана'''<br />1% | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Оља'''<br />2% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Сандра Б.'''<br />1% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Давор'''<br />2% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Вања'''<br />3% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Лимени'''<br />13% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Иван'''<br />41% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Магдалена'''<br />11% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Лорна'''<br />9% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Петар'''<br />11% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Миа'''<br />14% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Мартина'''<br />18% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Бане Ђ.'''<br />8% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Невена М.'''<br />26% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Сандра Ч.'''<br />8% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Александар'''<br />10% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Фран'''<br />39% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Тања'''<br />3% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Стефан Кр.'''<br />(остао због рејтинга) <br />42% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Стефан Кр.'''<br />3% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Моника'''<br />33% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Ђоле'''<br />5% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Дениз'''<br />25% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Ана С.'''<br />9% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Мартина'''<br />10% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Санди'''<br />10% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Фран'''<br />8% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Sha'''<br />39% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Дино'''<br />49% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Дија'''<br />2% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Мина'''<br />6% гласова</small> | rowspan="8" style="background:#FF8072" |'''Ана Ј.'''<br />21% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Невена С.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Сале Лукс'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#CBBBBB; |'''нико'''<br /></small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Маријана'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Матеја'''<br />?% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Викторија'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Мимас'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Сања'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#FF8072" |'''Марко Ђ.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Анђело'''<br />?% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Никола'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Зола'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''МС Алекс'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Мића'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Матора'''<br />?% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Милица'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Стефан Ка.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Мики'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Сандра Р.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Александра Н.'''<br />?% гласова</small> |- | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Филип Ц.'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Менсур'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#ffffdd" |'''Анђела'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#D1E8EF" |'''Далила'''<br />?% гласова</small> | rowspan="1" style="background:#73FB76" |'''Дејан'''<br />50,1% гласова</small> |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|http://pink.rs/zadruga}} * {{IMDb наслов|id=tt8888120|title=Задруга}} [[Категорија:Задруга]] gzuf5dc8zcsjyhccbp0jn0ocncetfus 0 4255244 25113955 24576864 2022-07-19T12:12:44Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Марсел Рои-Нарбон |слика = Marcel Narbon.jpg |дан_рођења = 25. |месец_рођења = март |година_рођења = 1898. |дан_смрти = 1. |месец_смрти = Јануар |година_смрти = 2012. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_рођења = [[Француски Алжир]] |држава_рођења = {{Застава|Трећа француска република|name=Француска}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Аржеле на Мору]] |држава_смрти = {{Застава|Француска}} }} '''Марсел Рои-Нарбон''' ([[25. март]] [[1898]] — [[1. јануар]] [[2012]]) била је [[француска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] која је у време своје смрти била [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]]. ==Биографија== Марсел Нарбон рођена је у Исервилеу у [[Француска|француском]] Алжиру. Већи део свог живота радила је као [[Стенографија|стенографкиња]]. Године [[1962]]. преселила се у континенталну Француску када је [[Алжир]] стекао независност од Француза.[https://europeansupercentenarians.org/supercent.php?countryd=14] Убрзо [[1963]]. године, Нарбон се повукла и никада се није удавала нити је имала деце. Нарбон је живела са својом млађом сестром до њене смрти у 95. години [[1999]]. године. Одатле се преселила у капуцински дом пензионера у [[Аржеле на Мору|Аргел-Сур-Мер]]. <ref>{{Cite web|url=https://www.ladepeche.fr/article/2010/03/26/805280-argeles-mer-marcelle-112-ans-aime-poesie-muscat.html|title=Argelès-Sur-Mer. Marcelle, 112 ans, aime la poésie… et le muscat|website=ladepeche.fr|url-status=live}}</ref> На свој 112. рођендан [[2010]]. године, Нарбон је пријављена као физички слаба и пешачила је на кратке удаљености. Уживала је у [[Поезија|поезији]], чаши [[Шампањац|шампањца]] и јела је сама. Није узимала лекове и говорила је врло мало до смрти. <ref>{{Cite web|url=https://www.midilibre.fr/2012/01/03/la-vice-doyenne-des-francais-decede-a-3-mois-de-son-114e-anniversaire,439021.php|title=La vice-doyenne des Français décède à 3 mois de son 114e anniversaire|website=midilibre.fr|url-status=live}}</ref> ==Референце== {{извори}} {{Низ|претходник=[[Венере Пизинато-Папо]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|период='''[[2. август]] [[2011]] — [[1. јануар]] [[2012]]'''|следбеник=[[Марија Тереза Бардет]]}} [[Категорија:Рођени 1898.]] [[Категорија:Умрли 2012.]] [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] buna2vdx8z6wmxmywtdukyct9szmjhm 25113957 25113955 2022-07-19T12:14:17Z Дејан2021 286992 /* Референце */ wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Марсел Рои-Нарбон |слика = Marcel Narbon.jpg |дан_рођења = 25. |месец_рођења = март |година_рођења = 1898. |дан_смрти = 1. |месец_смрти = Јануар |година_смрти = 2012. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_рођења = [[Француски Алжир]] |држава_рођења = {{Застава|Трећа француска република|name=Француска}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Аржеле на Мору]] |држава_смрти = {{Застава|Француска}} }} '''Марсел Рои-Нарбон''' ([[25. март]] [[1898]] — [[1. јануар]] [[2012]]) била је [[француска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] која је у време своје смрти била [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]]. ==Биографија== Марсел Нарбон рођена је у Исервилеу у [[Француска|француском]] Алжиру. Већи део свог живота радила је као [[Стенографија|стенографкиња]]. Године [[1962]]. преселила се у континенталну Француску када је [[Алжир]] стекао независност од Француза.[https://europeansupercentenarians.org/supercent.php?countryd=14] Убрзо [[1963]]. године, Нарбон се повукла и никада се није удавала нити је имала деце. Нарбон је живела са својом млађом сестром до њене смрти у 95. години [[1999]]. године. Одатле се преселила у капуцински дом пензионера у [[Аржеле на Мору|Аргел-Сур-Мер]]. <ref>{{Cite web|url=https://www.ladepeche.fr/article/2010/03/26/805280-argeles-mer-marcelle-112-ans-aime-poesie-muscat.html|title=Argelès-Sur-Mer. Marcelle, 112 ans, aime la poésie… et le muscat|website=ladepeche.fr|url-status=live}}</ref> На свој 112. рођендан [[2010]]. године, Нарбон је пријављена као физички слаба и пешачила је на кратке удаљености. Уживала је у [[Поезија|поезији]], чаши [[Шампањац|шампањца]] и јела је сама. Није узимала лекове и говорила је врло мало до смрти. <ref>{{Cite web|url=https://www.midilibre.fr/2012/01/03/la-vice-doyenne-des-francais-decede-a-3-mois-de-son-114e-anniversaire,439021.php|title=La vice-doyenne des Français décède à 3 mois de son 114e anniversaire|website=midilibre.fr|url-status=live}}</ref> ==Референце== {{извори}} {{Низ|претходник=[[Венере Пицинато-Папо]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|период='''[[2. август]] [[2011]] — [[1. јануар]] [[2012]]'''|следбеник=[[Марија Тереза Бардет]]}} [[Категорија:Рођени 1898.]] [[Категорија:Умрли 2012.]] [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] 1x4jsvoe4it79l82vj69wxho2cfbmso 0 4255298 25113984 24778791 2022-07-19T12:41:33Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Флори Болдвин |слика = Флори Балдвин15.png |опис_слике = Флори Болдвин у доби од 15 година (1901) |пуно_име = Флори Емили Болдвин |дан_рођења = 31. |месец_рођења = март |година_рођења = 1896. |дан_смрти = 8. |месец_смрти = мај |година_смрти = 2010. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_рођења = [[Хинштетен]] |држава_рођења = {{Застава|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|name=Уједињено Краљевство}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Западни Јоркшир]] |држава_смрти = {{Застава|Уједињено Краљевство}} }} '''Емили „Флори” Болдвин''' ( [[31. март]] [[1896]] – [[8. мај]] [[2010]]) била је [[Британци|британска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] која је у време своје смрти била [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]] и друга најстарија жива особа на свету. Њену старост потврђује и [[Геронтолошка истраживачка група]]. ==Биографија == ===Рани живот=== Болдвин је рођена [[31. март]]а [[1896]]. године у округу [[Хинштетен|Хунслет]] у [[Западни Јоркшир|Западном Јоркширу]] у [[Енглеска|Енглеској]]. Сећала се и [[Други бурски рат|Другог бурског рата]] и са четири године видела [[Викторија Хановерска|краљицу Викторију]] када је посетила [[Лидс]]. Године [[1920]]. Болдвин се удала за сликара и декоратора Клифорда Балдвина, и заједно су добили једно дете, Маси Ворсно. Уштедели су да купе кућу са три спаваће собе за 350 фунти непосредно пред избијање [[Други светски рат|Другог светског рата]]. До пензионисања у седамдесетим годинама, Болдвин је радила као службеник у једној инжењерској фирми. ===Каснији живот=== Након супругове смрти [[1973]], Болдвин је наставила да живи сама до своје 105. године, и даље је могла да поставља завесе и чисти прозоре чак и као стогодишњак. Затим се преселила у старачки дом у Пудсеиу, у [[Западни Јоркшир|Западном Јоркширу]]. Болдвин је приписивала своју дуговечност свакодневном конзумирању сендвича са прженим јајима, док је њена ћерка веровала да је то због тога што никада није пила Алкохол нити је пушила цигарете.<ref>{{Cite web|url=https://www.mirror.co.uk/news/uk-news/uks-oldest-person-celebrates-her-112th-300749|title=UK's oldest person celebrates her 112th birthday|website=Мirror|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090405211723/https://www.yorkshireeveningpost.co.uk/video-and-audio/VIDEO-Leeds-woman-celebrates-113th.5128394.jp|title=VIDEO: Leeds woman celebrates 113th birthday - Yorkshire Evening Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20090405211723/https://www.yorkshireeveningpost.co.uk/video-and-audio/VIDEO-Leeds-woman-celebrates-113th.5128394.jp|archive-date=05.04.2009.|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/this-britain/meet-florrie-baldwin-europe-s-oldest-person-1929317.html|title=Meet Florrie Baldwin, Europe's oldest person|website=The Independent|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20100513034245/https://www.telegraph.co.uk/news/uknews/7706321/Europes-oldest-person-dies.html|title=Europe's oldest person dies - Telegraph|archive-url=https://web.archive.org/web/20100513034245/https://www.telegraph.co.uk/news/uknews/7706321/Europes-oldest-person-dies.html|archive-date=13.05.2010.|url-status=live}}</ref> Болдвин је постала [[суперстогодишњак]] у [[март]]у [[2006]]. Године [[2007]]. интервјуисана је за документарни филм Четврти канал ''Најстарији људи на свету.'' У последњим годинама живота патила је од [[Деменција|деменције]]. Од [[2009]]. године имала је двоје унучади, шест праунучади и пет чукунунучади. Умрла је [[8. мај]]а [[2010]]. године у доби од 114 година, 38 дана.<ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Florrie_Baldwin|title=Florrie Baldwin|website=Gerontology Wiki|url-status=live}}</ref> ==Референце== {{reflist}} {{Низ|претходник=[[Луца Лаура]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|период='''[[28. јун]] [[2009]] – [[8. мај]] [[2010]]'''|следбеник=[[Венере Пицинато-Папо]]}} [[Категорија:Рођени 1896.]] [[Категорија:Умрли 2010.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] so7kpi8xjqygntmro0dqcgyy60r5lef 0 4255314 25114052 24509781 2022-07-19T13:23:06Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Мануела Фернандез-Фојако |слика = Мануела Фернандез.jpg |опис_слике = Мануела на њен 113. рођендан |дан_рођења = 18. |месец_рођења = јун |година_рођења = 1895. |дан_смрти = 6. |месец_смрти = јануар |година_смрти = 2009. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_рођења = [[Астурија]] |држава_рођења = {{Застава|Шпанија|1785}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Астурија]] |држава_смрти = {{Застава|Шпанија}} }} '''Мануела Фернандез''' ([[18. јун]] [[1895]] – [[6. јануар]] [[2009]]) била је [[Шпанци|шпанска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] која је у тренутку своје смрти била [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]] и најстарија особа у [[Шпанија|Шпанији]]. ==Биографија== Мануела Фернандез-Фојако рођена је [[18. јун]]а [[1895]]. године у месту Љамас у општини [[Алер]] у [[Шпанија|Шпанији]]. Дана [[2. јануар]]а [[2009]]. године, постала је најстарија живућа [[Европљани|Европљанка]], након смрти 115-годишње [[Португалија|Португалке]] [[Марија де Жезус|Марије де Жезус]]. Њена [[Списак титула|титула]], трајала је само 4 дана до њене смрти [[6. јануар]]а [[2009]]. године. Након њене смрти, тада 112-годишња [[Луца Лаура|Луца Лаура Вигна]] из [[Италија|Италије]] постала је [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]].<ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Manuela_Fernandez-Fojaco|title=Manuela Fernandez-Fojaco|website=Gerontology Wiki|language=en|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.cibercuba.com/noticias/2009/01/08/grado-pierde-manuela-los-113-anos|title=Grado pierde a Manuela a los 113 años|date=|website=CiberCuba|language=es|url-status=live}}</ref> ==Извори== {{извори}} {{Низ|претходник=[[Марија де Жезус]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|период='''[[2. јануар]] [[2009]] – [[6. јануар]] [[ 2009]]'''|следбеник=[[Луца Лаура]]}} [[Категорија:Рођени 1895.]] [[Категорија:Умрли 2009.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] jt0kryt5n1hmqs7zhwi8fy1kp1g2ty4 25114053 25114052 2022-07-19T13:24:42Z Дејан2021 286992 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Мануела Фернандез-Фојако |слика = Мануела Фернандез.jpg |опис_слике = Мануела на њен 113. рођендан |дан_рођења = 18. |месец_рођења = јун |година_рођења = 1895. |дан_смрти = 6. |месец_смрти = јануар |година_смрти = 2009. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_рођења = [[Астурија]] |држава_рођења = {{Застава|Шпанија|1785}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Астурија]] |држава_смрти = {{Застава|Шпанија}} }} '''Мануела Фернандез''' ([[18. јун]] [[1895]] – [[6. јануар]] [[2009]]) била је [[Шпанци|шпанска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] која је у тренутку своје смрти била [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]] и најстарија особа у [[Шпанија|Шпанији]]. ==Биографија== Мануела Фернандез-Фојако рођена је [[18. јун]]а [[1895]]. године у месту Љамас у општини Алер у [[Шпанија|Шпанији]]. Дана [[2. јануар]]а [[2009]]. године, постала је најстарија живућа [[Европљани|Европљанка]], након смрти 115-годишње [[Португалија|Португалке]] [[Марија де Жезус|Марије де Жезус]]. Њена [[Списак титула|титула]], трајала је само 4 дана до њене смрти [[6. јануар]]а [[2009]]. године. Након њене смрти, тада 112-годишња [[Луца Лаура|Луца Лаура Вигна]] из [[Италија|Италије]] постала је [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]].<ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Manuela_Fernandez-Fojaco|title=Manuela Fernandez-Fojaco|website=Gerontology Wiki|language=en|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.cibercuba.com/noticias/2009/01/08/grado-pierde-manuela-los-113-anos|title=Grado pierde a Manuela a los 113 años|date=|website=CiberCuba|language=es|url-status=live}}</ref> ==Извори== {{извори}} {{Низ|претходник=[[Марија де Жезус]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|период='''[[2. јануар]] [[2009]] – [[6. јануар]] [[ 2009]]'''|следбеник=[[Луца Лаура]]}} [[Категорија:Рођени 1895.]] [[Категорија:Умрли 2009.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] jvbwz13w5fhgoj2qs2kydsvdim7g9rz 0 4255323 25114045 24740703 2022-07-19T13:17:28Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Луца Лаура |дан_рођења = 4. |месец_рођења = март |година_рођења = 1896. |дан_смрти = 28. |месец_смрти = јун |година_смрти = 2009. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_рођења = [[Пјетрапертоза (Потенца)|Пјетрапертоза]] |држава_рођења = {{Застава|Краљевина Италија}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Пјетрапертоза (Потенца)|Пјетрапертоза]] |држава_смрти = {{застава|Италија}} }} '''Луца Лаура''' ([[4. март]] [[1896]] – [[28. јун]] [[2009]]) била је [[Italijani|италијанска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]], која је у време своје смрти била [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]]. ==Биографија== Луца Лаура рођена је у [[Пјетрапертоза (Потенца)|Пјетрапертози]], у округу [[Потенца (округ)|Потенца]], у [[Италија|Италији]], [[4. март]]а [[1896]]. године. Имала је једну ћерку. Лаура током живота никада није имала озбиљних здравствених проблема, осим операције [[Жучна кеса|жучне кесе]] [[1953]]. године. Лаура је умрла у истом граду у којем је и рођена, [[28. јун]]а [[2009]]. године у доби од 113 година, 116 дана<ref>{{Cite web|url=https://www.repubblica.it/2009/06/sezioni/cronaca/donna-piu-vecchia/donna-piu-vecchia/donna-piu-vecchia.html?refresh_ce|title=E' morta a 113 anni Nonna Lucia La persona pi� vecchia d'Europa - cronaca - Repubblica.it|website=repubblica.it|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20210804150536/https://www.lagazzettadelmezzogiorno.it/news/basilicata/111802/morta-nel-potentino-nonna-piu-vecchia-d-europa-aveva-piu-di-113-anni.html|title=Morta nel Potentino nonna più vecchia d'Europa aveva più di 113 anni|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20210804150536/https://www.lagazzettadelmezzogiorno.it/news/basilicata/111802/morta-nel-potentino-nonna-piu-vecchia-d-europa-aveva-piu-di-113-anni.html|archive-date=04.08.2021|url-status=dead}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.supercentenariditalia.it/supercentenari-in-italia|title=Supercentenari in Italia – Supercentenari d'Italia|language=it-IT|url-status=live}}</ref> ==Референце== {{извори}} {{Низ|претходник=[[Мануела Фернандез]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|период='''[[6. јануар]] [[2009]] – [[28. јун]] [[2009]]'''|следбеник=[[Флори Болдвин]]}} [[Категорија:Рођени 1896.]] [[Категорија:Умрли 2009.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] ah113qhp4zxfl15v0iq7fb6bddzbufj 0 4255398 25114055 24576911 2022-07-19T13:33:50Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Камиј Лоазо |слика = |дан_рођења = 13. |месец_рођења = фебруар |година_рођења = 1892. |дан_смрти = 12. |месец_смрти = август |година_смрти = 2006. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_рођења = [[Париз]] |држава_рођења = {{Застава|Трећа француска република|name=Француска}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Париз]] |држава_смрти = {{Застава|Француска}} }} '''Камиј Бланхе Лоазо Кадал''' ([[13. фебруар]] [[1892]] – [[12. август]] [[2006]]) била је [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]], све до своје смрти у доби од 114 година, 180 дана. Лоазо је заузела пето место у свету у издању [[Гинисова књига рекорда|Гинисове књиге рекорда]] за [[2007]].годину. ==Биографија== Лоазо је рођена у [[Париз|Паризу]] и никада се није иселила из града све до хоспитализације [[1998]]. године због пада. Била је најмлађе од деветоро деце, четири дечака и пет девојчица. [[13. август]]а [[1910]]. удала се за Ренеа Фредрија Кадала, иако је њихов брак трајао само 15 дана. Као што је уобичајено у Француској, Камиј Лоазо је одлучила да не користи презиме свог мужа. Никада није имала деце. Радила је као рачуновођа у продавници обуће (испуњавала је листиће) и имала је право на бесплатни пар ципела годишње. Пензионисана је [[1957]]. године. Лоазо је прославила свој последњи рођендан "уз мало [[Шампањац|шампањца]]", а до краја живота била је позната по свом хумору и конкетној способности. Умрла је у [[Вилжиф|Вилжифу]] у доби од 114 година и 180 дана. <ref>{{Cite web|url=http://gerontoprevention.free.fr/loiseau.html|title=GERONTOPREVENTION {{!}} Loiseau|website=Gerontoprevention.free.fr|url-status=live}}</ref> Осим тога, она и јапански суперстогодишњак Тоио Ендо били су најстарији људи који су делили рођендан, а чак су их признали и Гинисови рекорди у издању за [[2010]]. годину. <ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Camille_Loiseau|title=Camille Loiseau|website=Gerontology Wiki|url-status=live}}</ref> ==Референце== {{извори}} {{Низ|претходник=[[Вирџинија Дигеро]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|период='''[[28. децембар]] [[ 2005]] – [[12. август]] [[2006]]'''|следбеник=[[Марија де Жезус]]}} [[Категорија:Рођени 1892.]] [[Категорија:Умрли 2006.]] [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] 8ft2qvwp52hr1cy8u7snzmq0c09644o 0 4255441 25114059 24576889 2022-07-19T13:41:06Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија |име = Вирџинија Дигеро |датум_рођења = {{датум рођења|1891|12|24|}} |место_рођења = [[Лигурија]] |држава_рођења = {{Застава|Краљевина Италија}} |датум_смрти = {{Датум смрти|2005|12|28|1891|12|24}} |место_смрти = [[Лигурија]] |држава_смрти = {{Застава|Италија}} }} '''Вирџинија Дигеро-Золеци''' ({{јез-ита|Virginia Dighero}} [[Лигурија]],[[24. децембар]] [[1891]] – [[28. децембар]] [[2005]],[[Лигурија]]) била је потврђена италијанска [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]], која је у тренутку смрти била је [[Европски суперстогодишњаци|најстарија особа у Европи]]. ==Биографија== Вирџинија Дигеро-Золези је рођена [[24. децембар|24. децембра]] [[1891]]. године у [[Лигурија|Лигурији]] у [[Италија|Италији]], а преминула је [[28. децембар|28. децембра]] [[2005]]. у истој регији. У време своје смрти, била је најстарија жива особа у [[Италија|Италији]], као и најстарија [[Италијани|Италијанка]] икада, све док њене године [[2011]]. није надмашила [[Венере Пицинато-Папо]]. <ref>{{Cite web|url=https://www.ilgiornale.it/news/morta-114-anni-nonnina-d-europa.html|title=Morta a 114 anni la nonnina d’Europa|website=Ilgiornale.it|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.findagrave.com/memorial/73087285/virginia-dighero|title=Virginia Zolezzi Dighero (1891-2005)|website=Find A Grave|url-status=live|access-date=}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Virginia_Dighero-Zolezzi|title=Virginia Dighero-Zolezzi|website=Gerontology Wiki|url-status=live}}</ref> ==Референце== {{извори}} {{Низ|претходник=[[Хендрикје ван Андел Шипер]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|период='''[[30. август]] [[2005]] – [[28. децембар]] [[2005]]'''|следбеник=[[Камиј Лоазо]]}} [[Категорија:Рођени 1891.]] [[Категорија:Умрли 2005.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Италијани]] pyv75172aj537kxm8e45w2gjtvbe33q 0 4255442 25114064 25053439 2022-07-19T13:44:18Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Хендрикје ван Андел Шипер |датум_рођења = {{Датум рођења|1890|6|29}} |место_рођења = [[Дренте]] |држава_рођења = {{Застава|Холандија}} |датум_смрти = {{датум смрти|2005|8|30|1890|6|29}} |место_смрти = [[Дренте]] |држава_смрти = {{Застава|Холандија}} }} '''Хендрикје "Хени" ван Андел-Шипер''' ([[29. јун]] [[1890]] — [[30. август]] [[2005]]) била је холандска [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]], која је време своје смрти била [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]]. Она је такође и [[Холандија|холандска]] рекордерка [[Дуговечност|дуговечности]]. Оборила је рекорд Катарине ван Дам-Гроеневелд ([[1887]]–[[2001]]) и продужила га за око две године на 115 година, 62 дана.<ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Hendrikje_van_Andel-Schipper|title=Hendrikje van Andel-Schipper|website=Gerontology Wiki|language=en|url-status=live}}</ref> ==Биографија== Хендрикје ван Андел-Шипер рођена је као Хендрикје Шипер у малом селу Клостервен (до сада део Асена, [[Холандија]]) [[29. јун|29. јуна]] [[1890]]. од родитеља Маринес Шипер и Еберте Венекамп. Рођена неколико месеци прерано, током младости имала је лоше здравље. Преживела је рођење тек након што је бака инсистирала да се брине о њој. Такође, саветовано је да неће похађати школу због тога што је у детињству често била болесна. Као резултат тога, родитељи су је школовали код куће, али је касније завршила пред разредом као [[Учитељ|учитељица]], када је почела да предаје. Године [[1925]]. са 35 година, заједно са родитељима преселила у [[Хаг]], где ће се десет година касније састати са својим будућим супругом Диком ван Анделом, који је радио у пореској управи [[Амстердам]]а. Како је већ раније био ожењен, њени родитељи нису одобравали ту везу, због чега је прекинула везу са њим. Због мале количине хране у више холандских градова током [[Други светски рат|Другог светског рата]], госпођа Ван Андел-Шипер није имала другог избора него да прода свој [[накит]] како би купила [[Храна|храну]]. У браку са својим мужем била би двадесетак година, све до његове смрти од [[Рак (болест)|рака]] [[1960]]. године; последично, Хендрикје се вратиола у Хогевен,( [[Дренте]]). Остала је доброг здравља тридесетак година, пре него што се [[1990]]. борила и победила од [[Рак дојке|рака дојке]] и преселила се у дом пензионера 'Де Вестерким' у [[Мај]]у [[1996]]. године са скоро 106 година.<ref>{{Cite web|url=https://www.nrc.nl/nieuws/2014/04/28/de-oudste-ajax-fan-hendrikje-van-andel-schipper-1372257-a775984|title=De oudste Ajax-fan: Hendrikje van Andel-Schipper|website=NRC|language=nl|url-status=live}}</ref> Позната и као „тетка Хени“ или „бака Хени“, Ван Андел-Шипер је у позним годинама стекла значајну медијску пажњу, јер је неколико година била најстарији становник [[Холандија|Холандије]], састајала се и са члановима холандске краљевске породице у редовним интервалима и често су је питали за њене тајне дуговечности. Поврх тога, с обзиром да је госпођа Ван Андел-Шипер била љубитељ фудбалског клуба [[ФК Ајакс|Ајакс]], клуб би препознао њену подршку тако што би је чланови посетили за њен 115. рођендан. Неколико месеци касније, Хендрикје ван Андел-Шипер је мирно преминула у сну. Сматрало се да је она најстарија жива особа на свету након смрти Рамоне Тринидад Иглесиас-Јордан [[29. мај|29. маја]] [[2004]]. па до њене смрти, међутим, та титула је постхумно повучена [[9. децембар|9. децембра]] [[2005]]. године, када је [[Марија Каповила]] из [[Еквадор|Еквадора]], рођена [[14. септембар|14. септембра]] [[1889]], документована и призната као најстарија жива особа на свету.<ref>{{Cite web|url=https://nos.nl/l/304138|title=Oudste mens had bijzondere genen|website=Nos.nl|language=nl|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.50pluswereld.nl/waarom-uw-moedervader-dement-juist-niet/|title=Waarom is uw moeder/vader dement of juist niet|website=50pluswereld.nl|language=nl|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://resources.huygens.knaw.nl/vrouwenlexicon/lemmata/data/Schipper|title=Digitaal Vrouwenlexicon van Nederland|website=Resources Huygens.knaw.nl|language=en|url-status=live}}</ref> ==Референце== {{reflist}} {{Низ|претходник=[[Џоун Рјудаветс]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|после=[[Вирџинија Дигеро]]|период='''[[5. март]] [[2004]] — [[ 30. август]] [[2005]]'''}} [[Категорија:Рођени 1890.]] [[Категорија:Умрли 2005.]] [[Категорија:Холанђани]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] hu957oxaw9rjmr21kcsbbz8tn3rx2q4 0 4255463 25114083 24749158 2022-07-19T13:59:08Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Тереза Фумарола |слика = |пуно_име = Марија Тереза Фумарола-Лигорио |дан_рођења = 2. |месец_рођења = децембар |година_рођења = 1889. |дан_смрти = 14. |месец_смрти = мај |година_смрти = 2003. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_рођења = [[Сан Марцано ди Сан Ђузепе]] |држава_рођења = {{Застава|Краљевина Италија}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Фрагањано]] |држава_смрти = {{Застава|Италија}} }} '''Марија Тереза Фумарола–Лигорио''' ([[2. децембар]] [[1889]] – [[14. мај]] [[2003]]) била је италијанска [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] чију је старост потврдила [[Геронтолошка истраживачка група]] (ГРГ). У тренутку смрти била је [[Европски суперстогодишњаци|најстарија особа у Европи]] и најстарија особа која је икада живела у [[Италија|Италији]] све док њене године није надмашила [[Вирџинија Дигеро]] [[2005]]. године, а касније и [[Ема Морано]]. ==Биографија== Тереза Фумарола рођена је у граду [[Сан Марцано ди Сан Ђузепе]] у провинцији [[Таранто (округ)|Таранто]]. Радила је у пољима Таранта до [[1989]]. године, када је имала 100 година. Надживела је и свог мужа (за више од 40 година) и петоро од десеторо деце.<ref>{{Cite web|url=http://www.sudnews.it/risorsa/12528_La_nonnina_d_Italia_%C3%A8_pugliese__come_vivere_bene_a_113_anni.html|title=Sudnews - La nonnina d'Italia è pugliese, come vivere bene a 113 anni|website=www.sudnews.it|language=it|url-status=live}}</ref> Према извештају једног од њених праунука, Фумарола је умрла [[14. мај]]а [[2003]]. године у доби од 113 година, 163 дана. Била је најстарија особа икада из регије [[Апулија]] све док [[Марија Ђузепа Робучи]] није премашила њене године [[2016]]. године. У тренутку смрти била је [[Европски суперстогодишњаци|најстарија особа у Европи]].<ref>{{Cite web|url=https://www.corriere.it/Primo_Piano/Cronache/2003/05_Maggio/14/nonna.shtml|title=Corriere della Sera - Se ne va la nonna d'Italia: aveva 113 anni|website=www.corriere.it|language=it|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Teresa_Fumarola|title=Teresa Fumarola|website=Gerontology Wiki|language=en|url-status=live}}</ref> ==Референце== {{извори}} {{Низ|претходник=[[Жермен Хај]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|период='''[[18. април]] [[2002]] – [[14. мај]] [[2003]]'''|следбеник=[[Џоун Рјудаветс]]}} [[Категорија:Рођени 1889.]] [[Категорија:Умрли 2003.]] [[Категорија:Италијани]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] kugoyvj2xu7putxnzplwpk6rz0uw4co 0 4255477 25114091 24509764 2022-07-19T14:07:22Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија |име = Жермен Хај |слика = Жермен Хај113.jpg |опис_слике = Жермен Хај у доби од 113 година |дан_рођења = 10. |месец_рођења = октобар |година_рођења = 1888. |дан_смрти = 18. |месец_смрти = април |година_смрти = 2002. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |држава_рођења = {{Застава|Трећа француска република|name=Француска}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |држава_смрти = {{Застава|Француска}} }} '''Жермен Жозепине Адел Хај'''   ([[10. октобар]] [[1888]] – [[18. април]] [[2002]]) била је [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]] и четврта најстарија на свету у тренутку своје смрти. ==Биографија== Хај је живела у граду Мортагне-ау-Перке у Орну,( западна [[Француска]]). Од своје 19. године радила је као бебиситерка и учитељица све док њене три ћерке нису одрасле и напустиле дом. Затим се посветила [[Књижевност]]и, објављујући песме под псеудонимом  '''Ане Морангет'''. У тренутку смрти имала је шесторо унучади, једанаест праунучади и двоје чукунунучади. [[2000]]. године, након прелома бутне кости, постала је стални корисник [[Инвалидска колица|инвалидских колица]], а последње две године свог живота отишла је да живи у старачки дом. Умрла је у сну [[18. април]]а [[2002]]. године у доби од 113 година и 190 дана.<ref>{{Cite web|url=https://deces.matchid.io/id/K2iffxSpaOcc|title=Moteur de recherche des décès|website=deces.matchid.io|url-status=live|access-date=}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://en.geneastar.org/genealogy/germaing/germaine-haye|title=Family tree of Germaine HAYE|website=Geneanet|language=en|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Germaine_Haye|title=Germaine Haye|website=Gerontology Wiki|language=en|url-status=live}}</ref> ==Референце== {{извори}} {{Низ|претходник=[[Ејми Халмс]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|следбеник=[[Тереза Фумарола]]|период='''[[27. октобар]] [[2001]] – [[18. април ]] [[2002]]'''}} [[Категорија:Рођени 1888.]] [[Категорија:Умрли 2002.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] 1qlagkalnk8u1ffndv2jvh1y5bz12jg 0 4255579 25114895 24928937 2022-07-19T21:40:33Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|49.3|45.7}} рани до срењи [[еоцен]] |image = Furodon dentary Sole et al 2015.png |image_caption = дио доње вилице врсте<br>''Furodon crocheti'' |display_parents = 2 |taxon = Furodon |authority = Solé, 2013 |type_species = †''Furodon crocheti'' |type_species_authority = Solé, 2013 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Furodon crocheti'' |synonyms = }} '''''Furodon''''' (Фуродон — „лоповски зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Furodon'' | * латинске ријечи ''фур'' ({{јез-лат|fur}}), која значи ''лопов'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |лоповски зуб |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''F. crocheti'' | * рода ''Furodon'' * и презимена француског палеонтолога Жана-Јива Крошеа |крошетов Фуродон |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Furodon'' {{small|(Solé, 2013)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''F. crocheti'' {{small|(Solé, 2013)}}<ref name="hyaenodontidansGourLazib"/> |{{Застава|Алжир}}<br>{{Застава|Тунис}}<ref>F. Solé, E. M. Essid, W. Marzougui, R. Temani, H. K. Ammar, M. Mahboubi, L. Marivaux, M. Vianey-Liaud and R. Tabuce (2016) "[https://palaeo-electronica.org/content/2016/1598-new-eocene-african-hyaenodonts New fossils of Hyaenodonta (Mammalia) from the Eocene localities of Chambi (Tunisia) and Bir el Ater (Algeria), and the evolution of the earliest African hyaenodonts.]" Palaeontologia Electronica 19(3):41A:1-23</ref> |49,3 до 45,7 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Furodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |style2=background-color:#C0C0C0 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Furodon'''''&nbsp; |1=†''Furodon crocheti'' }} |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Furodon'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:Furodon crocheti bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Furodon}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] aqyu699gumwzlb4xapsfd2dl3ym1b1s 0 4255594 25114898 24920249 2022-07-19T21:41:52Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|49.0|40.4}} рани до срењи [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Paratritemnodon |authority = Ranga Rao, 1973 |type_species = †''Paratritemnodon indicus'' |type_species_authority = Ranga Rao, 1973 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Paratritemnodon indicus'' * †''Paratritemnodon jandewalensis'' |synonyms = }} '''''Paratritemnodon''''' (Паратритемнодон — „близак Тритемнодону”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Азија|Азије]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458</ref><ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Paratritemnodon'' | * старогрчке ријечи ''пара'' ({{јез-стгрч|παρά}}), која значи ''близак'' или ''поред'' * и изумрлог рода сисара ''[[Tritemnodon]]'' |близак Тритемнодону |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. indicus'' | * рода ''Paratritemnodon'' * и државе [[Индија|Индије]] (на чијој су територији пронађени фосилни остаци ове врсте) |индијски Паратритемнодон |- style="vertical-align:center;" |''P. jandewalensis'' | * рода ''Paratritemnodon'' * и сухе ријеке Јандевала Нала |Паратритемнодон из Јандевала Нала |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Paratritemnodon'' {{small|(Ranga Rao, 1973)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. indicus'' {{small|(Ranga Rao, 1973)}}<ref>Ranga Rao, A. (1973.) "Notices of two mammals from the upper Eocene Kalakot beds, India." Directorate of Geology, Oil & Natural Gas Commission, Dehra Dun, India, Special Paper 2:1-6.</ref> |{{Застава|Индија}}<ref>D. K. Kumar (1992.) [https://www.researchgate.net/profile/Kishor-Kumar-10/publication/225647355_Paratritemnodon_indicusCreodonta_Mammalia_from_the_early_Middle_Eocene_Subathu_Formation_NW_Himalaya_India_and_the_Kalakot_mammalian_community_structure/links/02e7e51e6754803ba9000000/Paratritemnodon-indicus-Creodonta-Mammalia-from-the-early-Middle-Eocene-Subathu-Formation-NW-Himalaya-India-and-the-Kalakot-mammalian-community-structure.pdf "''Paratritemnodon indicus'' (Creodonta, Mammalia) from the early Middle Eocene Subathu Formation, NW Himalaya, India."] Palaeontologische Zeitschrift 66(3/4):387-403</ref><br>{{Застава|Пакистан}}<ref>R. M. West (1980.) [https://www.jstor.org/stable/1304193 "Middle Eocene large mammal assemblage with Tethyan affinities, Ganda Kas region, Pakistan."] Journal of Paleontology 54(3):508-533</ref> |49,0 до 44,5 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''P. jandewalensis'' {{small|(Thewissen, 2001)}}<ref>J. G. M. Thewissen, E. M. Williams and S.T. Hussain (2001.) [https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1671/0272-4634%282001%29021%5B0347%3AEMFFNI%5D2.0.CO%3B2 "Eocene mammal faunas from northern Indo-Pakistan."] Journal of Vertebrate Paleontology 21(2):347-366</ref> |{{Застава|Пакистан}} |48,6 до 40,4 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Paratritemnodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |style4=background-color:#C0C0C0 |4={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Paratritemnodon'''''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1=†''Paratritemnodon indicus'' |2=†''Paratritemnodon jandewalensis'' }} }} |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Paratritemnodon'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 bar:NAM26 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-44.5 text:Paratritemnodon indicus bar:NAM20 color:blue from:-48.6 till:-40.4 text:Paratritemnodon jandewalensis bar:NAM21 color:red from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM22 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM23 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM24 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM26 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије]] 4wd6yl0poq41637ed2f3gmgxj7jsqvb 0 4255648 25114097 24064872 2022-07-19T14:13:35Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Ејми Халмс |слика = Ејми Хулмес.jpg |опис_слике = |дан_рођења = 5. |месец_рођења = октобар |година_рођења = 1887. |дан_смрти = 27. |месец_смрти = октобар |година_смрти = 2001. |место_рођења = [[Велики Манчестер]] |држава_рођења = {{застава|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|name=Уједињено Краљевство}} |место_смрти = [[Велики Манчестер]] |држава_смрти = {{застава|Уједињено Краљевство}} }} '''Ејми Халмс''' ({{јез-енгл|Amy Hulmes}}; [[5. октобар]] [[1887]] — [[27. октобар]] [[2001]]) била је [[Уједињено Краљевство|британска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] која је у време своје смрти била [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]]. Њене године потврдила је и [[Геронтолошка истраживачка група]]. ==Биографија== Ејми Халмс је рођена [[5. октобар|5. октобра]] [[1887]]. године у [[Велики Манчестер|Великом Манчестеру]], у [[Енглеска|Енглеској]]. Радила је као ткаља и била је удата за Филипа Халмсa од [[1919]]. године до његове смрти [[1956]]. године. Пар је имао две ћерке: Марију [[1924]]. и Барбару рођену [[1927]]. године. Халмс је у 84. години престала са пушењем, а до 94. године живела је у кући без воде. Живела је сама у истој улици у којој је одрасла до своје 98. године, након чега се преселила код унуке. Касније се преселила у стамбену кућу у Бурију када је имала 105 година. Халмс је умрла [[27. октобар|27. октобра]] [[2001]]. године у доби од 114 година и 22 дана.<ref>{{Cite web|url=https://www.irishexaminer.com/world/arid-30028676.html|title=Europe's oldest woman dies aged 114|date=2001-11-02|website=Irish Examiner|language=en}}</ref> Ејми Халмс је накратко била призната као [[Суперстогодишњаци|најстарија жива особа на свету]] у [[Гинисова књига рекорда|Гинисовој књизи рекорда]] након смрти [[Мари Бремон]] у [[јун]]у [[2001]]; међутим, само шест дана након што је добила титулу, уместо ње је додељена другој особи, која је била више од осам месеци старија од Халмс.<ref>{{Cite web|url=https://www.toledoblade.com/sports/michigan/2001/07/16/Michigan-woman-declared-world-s-oldest/stories/200107160003|title=Michigan woman declared world's oldest|website=The Blade|language=en}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://oldestinbritain.nfshost.com/supercent.php|title=Oldest People in Britain|website=Oldest in Britain.nfshost.com}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Amy_Hulmes|title=Amy Hulmes|website=Gerontology Wiki|language=en}}</ref> ==Референце== {{reflist}} {{низ|претходник=[[Мари Бремон]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|следбеник=[[Жермен Хај]]|период='''[[6. јун]] [[2001]] — [[27. октобар]] [[ 2001]]'''}} [[Категорија:Рођени 1887.]] [[Категорија:Умрли 2001.]] [[Категорија:Енглези]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] 8xg6tpjrr3c9itpmrv1lste9pc5qxwx 25114098 25114097 2022-07-19T14:14:16Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Ејми Халмс |слика = Ејми Хулмес.jpg |опис_слике = |дан_рођења = 5. |месец_рођења = октобар |година_рођења = 1887. |дан_смрти = 27. |месец_смрти = октобар |година_смрти = 2001. |место_рођења = [[Велики Манчестер]] |држава_рођења = {{застава|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|name=Уједињено Краљевство}} |место_смрти = [[Велики Манчестер]] |држава_смрти = {{застава|Уједињено Краљевство}} }} '''Ејми Халмс''' ({{јез-енгл|Amy Hulmes}}; [[5. октобар]] [[1887]] — [[27. октобар]] [[2001]]) била је [[Уједињено Краљевство|британска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] која је у време своје смрти била [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]]. Њене године потврдила је и [[Геронтолошка истраживачка група]]. ==Биографија== Ејми Халмс је рођена [[5. октобар|5. октобра]] [[1887]]. године у [[Велики Манчестер|Великом Манчестеру]], у [[Енглеска|Енглеској]]. Радила је као ткаља и била је удата за Филипа Халмсa од [[1919]]. године до његове смрти [[1956]]. године. Пар је имао две ћерке: Марију [[1924]]. и Барбару рођену [[1927]]. године. Халмс је у 84. години престала са пушењем, а до 94. године живела је у кући без воде. Живела је сама у истој улици у којој је одрасла до своје 98. године, након чега се преселила код унуке. Касније се преселила у стамбену кућу у Бурију када је имала 105 година. Халмс је умрла [[27. октобар|27. октобра]] [[2001]]. године у доби од 114 година и 22 дана.<ref>{{Cite web|url=https://www.irishexaminer.com/world/arid-30028676.html|title=Europe's oldest woman dies aged 114|website=Irish Examiner|language=en}}</ref> Ејми Халмс је накратко била призната као [[Суперстогодишњаци|најстарија жива особа на свету]] у [[Гинисова књига рекорда|Гинисовој књизи рекорда]] након смрти [[Мари Бремон]] у [[јун]]у [[2001]]; међутим, само шест дана након што је добила титулу, уместо ње је додељена другој особи, која је била више од осам месеци старија од Халмс.<ref>{{Cite web|url=https://www.toledoblade.com/sports/michigan/2001/07/16/Michigan-woman-declared-world-s-oldest/stories/200107160003|title=Michigan woman declared world's oldest|website=The Blade|language=en}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://oldestinbritain.nfshost.com/supercent.php|title=Oldest People in Britain|website=Oldest in Britain.nfshost.com}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Amy_Hulmes|title=Amy Hulmes|website=Gerontology Wiki|language=en}}</ref> ==Референце== {{reflist}} {{низ|претходник=[[Мари Бремон]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|следбеник=[[Жермен Хај]]|период='''[[6. јун]] [[2001]] — [[27. октобар]] [[ 2001]]'''}} [[Категорија:Рођени 1887.]] [[Категорија:Умрли 2001.]] [[Категорија:Енглези]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] 9o9s7any0yd4ao1hwzqvsegle8be8rk 0 4255680 25114896 24920162 2022-07-19T21:41:09Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|40.1|36.7}} срењи до касни [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 2 |taxon = Kyawdawia |authority = Egi, 2005 |type_species = †''Kyawdawia lupina'' |type_species_authority = Egi, 2005 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Kyawdawia lupina'' |synonyms = }} '''''Kyawdawia''''' (Кијавдавија — „животиња из Кијавдава”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог реда [[Hyaenodonta]], који је у периоду од средњег до касног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Азија|Азије]].<ref>S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458</ref><ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Kyawdawia'' | * села Кијанвдав (у чијој су близини пронађени фосилни остаци овог рода) |животиња из Кијавдава |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''K. lupina'' | * рода ''Kyawdawia'' * и латинске ријечи ''лупус'' ({{јез-лат|lupus}}), која значи ''[[вук]]'' |вуколика Кијавдавија |} == Опис == Одрасли примјерци врсте ''Kyawdawia lupina'' су достизали величину [[вук]]а. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Kyawdawia'' {{small|(Egi, 2005)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''K. lupina'' {{small|(Egi, 2005)}}<ref>{{Cite journal |last1=Egi |first1=N. |last2=Holroyd |first2=P. A. |last3=Tsubamoto |first3=T. |last4=Soe |first4=A. N. |last5=Takai |first5=M. |last6=Ciochon |first6=R. L. |title=Proviverrine hyaenodontids (Creodonta: Mammalia) from the Eocene of Myanmar and a phylogenetic analysis of the proviverrines from the Para‐Tethys area |journal=Journal of Systematic Palaeontology |year=2005 |volume=3 |issue=4 |pages=337 |doi=10.1017/S1477201905001707}}</ref> |{{Застава|Мјанмар}} |40,1 до 36,7 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Kyawdawia''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |style3=background-color:#C0C0C0 |barbegin3=grey |barend3=grey |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Kyawdawia'''''&nbsp; |1=†''Kyawdawia lupina'' }} |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Kyawdawia'' унутар реда [[Hyaenodonta]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:[[Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfiidae]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholiidae]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:Kyawdawia lupina bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије]] qal9y0k1jgr6epyc54f7gbmytnit25o 0 4255929 25114103 24775329 2022-07-19T14:22:36Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Ева Морис |дан_рођења = 8. |месец_рођења = новембар |година_рођења = 1885. |дан_смрти = 2. |месец_смрти = новембар |година_смрти = 2000. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_рођења = [[Њукасл на Тајну]] |држава_рођења = {{Застава|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|name=Уједињено Краљевство}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Стоунхенџ]] |држава_смрти = {{Застава|Уједињено Краљевство}} }} '''Ева Морис''' ([[8. новембар]] [[1885]] – [[2. новембар]] [[2000]]) била је [[Британци|британска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] коју је [[Гинисова књига рекорда|Гиниссова књига рекорда]] признала за [[Суперстогодишњаци|најстарију живу особу на свету]] у време њене смрти. Њене године потврђује и [[Геронтолошка истраживачка група]]. ==Биографија== Ева Морис је рођена [[8. новембар|8. новембра]] [[1885]]. године у [[Енглеска|Енглеској]]. Радила је као помоћ у кући. Била је удата за Џозефа Мориса, који је умро [[1930-е|1930]] -их. Имали су једно дете, Вини, која је [[1975]]. године у 62 години умрла од [[Рак (болест)|рака]]. Морис је своју дуговечност приписала "вискију и куваном луку". Живела је у свом стану до 107. године. Након што је патила од инфекције [[Грудни кош|грудног коша]], преселила се у старачки дом у [[Стоунхенџ|Стонеу]]. У последњим годинама била је глува и слабовида. Након смрти 119-годишње [[Сара Кнаус|Саре Кнаус]] [[30. децембар|30. децембра]] [[1999]], Морис је постала [[Суперстогодишњаци|најстарија жива особа на свету]] чија је старост потврђена. Званично је проглашена за најстарију особу на свету у [[Гинисова књига рекорда|Гинисовој књизи рекорда]] у [[март]]у [[2000]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.irishtimes.com/news/woman-114-is-world-s-oldest-1.251530?mode=amp|title=Woman (114) is world's oldest|website=www.irishtimes.com}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2000/apr/19/5|title=The lively art of defying death|website=the Guardian|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://oldestinbritain.nfshost.com/supercent.php|title=Oldest People in Britain|website=Oldest People in Britain.com}}</ref> Умрла је [[2. новембар|2. новембра]] [[2000]]. године, шест дана пре него што би прославила 115. рођендан.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20060128031929/http://archives.cnn.com/2000/WORLD/europe/UK/11/02/oldest.woman/index.html|title=CNN.com - World's oldest woman dies in Britain - November 2, 2000|date=2006-01-28|website=web.archive.org}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Eva_Morris|title=Eva Morris|website=Gerontology Wiki|language=en}}</ref> ==Референце== <references/> {{Низ|претходник=[[Ени Џенингс]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|следбеник=[[Мари Бремон]]|период='''[[20. новембар]]. [[1999]] – [[2. новембар]] [[2000]]'''|списак2=[[Суперстогодишњаци|Најстарија жива особа на свету]] [[30. децембар]] [[1999]] – [[2. новембар]] [[2000]] |пре2=[[Сара Кнаус]]|после2=[[Мари Бремон]]}} [[Категорија:Рођени 1885.]] [[Категорија:Умрли 2000.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] h64rdvlczb8bfm7u7520aupbkulvruu 25114106 25114103 2022-07-19T14:28:04Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Ева Морис |дан_рођења = 8. |месец_рођења = новембар |година_рођења = 1885. |дан_смрти = 2. |месец_смрти = новембар |година_смрти = 2000. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_рођења = [[Њукасл на Тајну]] |држава_рођења = {{Застава|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|name=Уједињено Краљевство}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Стоунхенџ]] |држава_смрти = {{Застава|Уједињено Краљевство}} }} '''Ева Морис''' ([[8. новембар]] [[1885]] – [[2. новембар]] [[2000]]) била је [[Britanci|британска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] коју је [[Гинисова књига рекорда|Гиниссова књига рекорда]] признала за [[Суперстогодишњаци|најстарију живу особу на свету]] у време њене смрти. Њене године потврђује и [[Геронтолошка истраживачка група]]. ==Биографија== Ева Морис је рођена [[8. новембар|8. новембра]] [[1885]]. године у [[Енглеска|Енглеској]]. Радила је као помоћ у кући. Била је удата за Џозефа Мориса, који је умро [[1930-е|1930]] -их. Имали су једно дете, Вини, која је [[1975]]. године у 62 години умрла од [[Рак (болест)|рака]]. Морис је своју дуговечност приписала "вискију и куваном луку". Живела је у свом стану до 107. године. Након што је патила од инфекције [[Грудни кош|грудног коша]], преселила се у старачки дом у [[Стоунхенџ|Стонеу]]. У последњим годинама била је глува и слабовида. Након смрти 119-годишње [[Сара Кнаус|Саре Кнаус]] [[30. децембар|30. децембра]] [[1999]], Морис је постала [[Суперстогодишњаци|најстарија жива особа на свету]] чија је старост потврђена. Званично је проглашена за најстарију особу на свету у [[Гинисова књига рекорда|Гинисовој књизи рекорда]] у [[март]]у [[2000]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.irishtimes.com/news/woman-114-is-world-s-oldest-1.251530?mode=amp|title=Woman (114) is world's oldest|website=irish times|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2000/apr/19/5|title=The lively art of defying death|website=The Guardian|language=|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://oldestinbritain.nfshost.com/supercent.php|title=Oldest People in Britain|website=Oldest People in Britain.com}}</ref> Умрла је [[2. новембар|2. новембра]] [[2000]]. године, шест дана пре него што би прославила 115. рођендан.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20060128031929/http://archives.cnn.com/2000/WORLD/europe/UK/11/02/oldest.woman/index.html|title=World's oldest woman dies in Britain|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20060128031929/http://archives.cnn.com/2000/WORLD/europe/UK/11/02/oldest.woman/index.html|archive-date=28.01.2006.|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Eva_Morris|title=Eva Morris|website=Gerontology Wiki|url-status=live}}</ref> ==Референце== <references/> {{Низ|претходник=[[Ени Џенингс]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|следбеник=[[Мари Бремон]]|период='''[[20. новембар]]. [[1999]] – [[2. новембар]] [[2000]]'''|списак2=[[Суперстогодишњаци|Најстарија жива особа на свету]] [[30. децембар]] [[1999]] – [[2. новембар]] [[2000]] |пре2=[[Сара Кнаус]]|после2=[[Мари Бремон]]}} [[Категорија:Рођени 1885.]] [[Категорија:Умрли 2000.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] b6pjbbdp1f9llr1v39tq7udx9qjliy2 0 4256035 25114108 24775433 2022-07-19T14:33:41Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Ени Џенингс |дан_рођења = 12. |месец_рођења = новембар |година_рођења = 1884. |дан_смрти = 20. |месец_смрти = новембар |година_смрти = 1999. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_рођења = [[Честерфилд]] |држава_рођења = {{Застава|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|name=Уједињено Краљевство}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Честерфилд]] |држава_смрти = {{Застава|Уједињено Краљевство}} }} '''Ени Џенингс''' ([[12. новембар]] [[1884]] – [[20. новембар]] [[1999]]) била је [[Britanci|британска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] која је била [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]] и друга најстарија жива особа на свету у време своје смрти. ==Биографија== Ени Џенингс је рођена [[12. новембар|12. новембра]] [[1884]]. године у [[Честерфилд]]у , у [[Енглеска|Енглеској]], и тамо је живела цео свој живот. Радила је као [[учитељ]]ица и није имала деце. Наводно јој се није допадало то што се налази у [[Гинисова књига рекорда|Гинисовој књизи рекорда.]] Џенингс је умрла [[20. новембар|20. новембра]] [[1999]]. године, осам дана након 115. рођендана.<ref>{{Cite web|url=https://www.findagrave.com/memorial/58089901/annie-jennings|title=Annie Thomas Jennings (1884-1999)|website=Find A Grave}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://oldestinbritain.nfshost.com/supercent.php|title=Oldest People in Britain|website=Oldest in Britain}}</ref> Након смрти Британке [[Луизи Жан Ајакс]] [[9. децембар|9. децембра]] [[1997]], Џенингс је постала [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]]. Након Џенингсове смрти, још једна Британка, [[Ева Морис]] постала је најстарија жива особа у [[Европа|Европи]]. <ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Annie_Jennings|title=Annie Jennings|website=Gerontology Wiki}}</ref> У време своје смрти, Џенингс је била друга најстарија жива особа на свету после 119-годишње [[Сара Кнаус|Саре Кнаус]] , која ју је надживела за 40 дана. ==Референце== {{извори}} {{Низ|претходник=[[Луизи Жан Ајакс]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|период='''[[9. децембар]] [[1997]] – [[20. новембар]] [[1999]]'''|следбеник=[[Ева Морис]]}} [[Категорија:Рођени 1884.]] [[Категорија:Умрли 1999.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] 1spyjv5nv40ni7xq5p4mqsj8fhzorwb 0 4256039 25114110 24740642 2022-07-19T14:40:06Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Луизи Жан Ајакс |слика = Луизи Жан Ајакс.jpg |опис_слике = Луизи Жан Ајакс у 41. години |дан_рођења = 8. |месец_рођења = септембар |година_рођења = 1883. |дан_смрти = 9. |месец_смрти = децембар |година_смрти = 1997. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_рођења = [[Лондон]] |држава_рођења = {{Застава|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|name=Уједињено Краљевство}} |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Лондон]] |држава_смрти = {{Застава|Уједињено Краљевство}} }} '''Луизи Жан Ајакс''' ([[8. септембар]] [[1883]] — [[9. децембар]] [[1997]]) била је [[Britanci|британска]] [[Суперстогодишњаци|суперстогодишњакиња]] која је била [[Европски суперстогодишњаци|најстарија жива особа у Европи]] у време своје смрти. Она је такође била последња преживела особа на свету рођена [[1883]]. године, чију је старост потврдила [[Геронтолошка истраживачка група]]. ==Биографија== Ајакс је рођена [[8. септембар|8. септембра]] [[1883]]. у [[Лондон]]у, у [[Енглеска|Енглеској]]. Била је једно од шесторо деце рођене од Артура и Сузане Ајакс, који су били успешни земљопоседници. Троје њене браће и сестара доживели су више од 100 година. Након напуштања школе, Ајакс се придружила породичној фирми за превоз и транспорт где је водила књиге. Никада се није удавала. Била је побожна [[Хришћани|хришћанка]] и својевремено је водила библијски час за младе даме, тридесетих година [[20. век]]а Ајакс је волела да вежба и остала је витална током целог живота. Уживала је ходајући до цркве, па чак и са 80 година одбијала је [[лифт]]. Породица ју је описала као "богобојажљивог обожаваоца, самопоузданог, никад досадног и који се не боји смрти".<ref>{{Cite web|url=https://www.heraldscotland.com/news/12044261.lucy-takes-the-old-age-title/|title=Lucy takes the old-age title|website=Herald Scotland}}</ref> Ајакс је живела сама до 106. године, када се преселила у старачки дом у [[Лондон]]у. У 108. години преживела је операцију колена под општом [[Анестезија|анестезијом]]. Наставила је да плете ћебад до 112. године и остала је доброг здравља све до непосредно пре своје смрти [[9. децембар|9. децембра]] [[1997]]. године у доби од 114. година и 92 дана.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1997-dec-11-me-63042-story.html|title=Lucy Askew; At 114, Britain's Oldest Woman|website=Los Angeles Times}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Lucy_Askew|title=Lucy Askew|website=Gerontology Wiki}}</ref> ==Референце== <references/> {{Низ|претходник=[[Жана Калман]]|титула=[[Европски суперстогодишњаци|Најстарија жива особа у Европи]]|период='''[[4. август]] [[1997]] — [[9. децембар]] [[1997]]'''|следбеник=[[Ени Џенингс]]}} [[Категорија:Рођени 1883.]] [[Категорија:Умрли 1997.]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Британци]] n29j2vos1ngi49sepytgv19j764rk3m 6 4264936 25115189 24071393 2022-07-20T09:33:13Z Дејан2021 286992 /* Опис измене */ wikitext text/x-wiki == Опис измене == [[Ђурђа Стојковић]] у доби од 108 година. (Март 2019.) == Лиценцирање == {{снимак екрана-ТВ}} tczo3ucukis6tf56xdd1u186vgfd56q 25115213 25115189 2022-07-20T09:47:52Z Дејан2021 286992 Дејан2021 отпремио је нову верзију датотеке [[Датотека:Ђурђа Стојковић.jpg]] wikitext text/x-wiki == Опис измене == [[Ђурђа Стојковић]] у доби од 108 година. (Март 2019.) == Лиценцирање == {{снимак екрана-ТВ}} tczo3ucukis6tf56xdd1u186vgfd56q 0 4266957 25115230 24696065 2022-07-20T10:04:51Z Dukae1969 184906 додат је одељак о жанру стрипа wikitext text/x-wiki {{kurzivni naslov}} {{Стрип|alt=|име=Убиј или буди убијен|прича=Ед Брубејкер|цртеж=Шон Филипс|број издања=20|прво појављивање=Август 2016 — Јун 2018.|слика=Корица стрипа Убиј или буди убијен.jpeg|опис слике=Насловна корица првога тома српскога издања стрипа.|оригинални назив=Kill or Be Killed|број страна=544|јунак=Дилан|image_upright=200п}} '''''Убиј или буди убијен''''' ([[Енглески језик|енгл]]. ''Kill or be Killed'') амерички је психолошко-крими [[стрип]] који су створили сценариста Ед Брубејкер и цртач Шон Филипс, док је за боју била задужена Елизабет Брејтвајсер. Стрип је најављен у априлу 2016. године, а први број је објављен у издају ''Имиџ комикса'' у августу исте године. Стрип је добио углавном позитивне критике током целог свог излажења. Прича говори о Дилану, душевно оболелом, [[Depresija (raspoloženje)|депресивном]] студенту постдипломцу који покушава [[самоубиство]]. Он игром случаја преживљава због следа невероватних догађаја, али га ускоро „посећује” демон који му објашњава да је он одговоран што самоубиство није упсело. У замену за живот, тај демон говори Дилану да ће морати да убија људе, а сваки људски живот ће му продужити живот на месец дана. Брубејкер је рекао да је намерно одабрао младог човека како би код младих желео да усади оптимизам, упркос тешким душевним проблемима. Стрип испитује последице насилничког понашања и његове ефекте на Диланове вољене. Прича је дебитовала са углавном позитивним критикама. Неки критичари су сматрали да је превше слична претходној сарадњи Брубејкера и Филипса. == Историја публикације == === Продукција === ''Убиј или буди убијен'' је шеста сарадња између Брубејкера и Филипса, који су претходно сарађивали на другим стриповима као што је нпр. ''Затамљење''. Први пут су овај стрип најавили у априлу 2016. г. на Сајму ''Имиџ комикса''.<ref name="annou9">Funk, Matthew (April 12, 2016), "[http://www.blastr.com/2016-4-12/examine-all-20-must-read-new-comics-revealed-ecccs-image-expo Examine all 20 must-read new comics revealed at ECCC's Image Expo!] {{Wayback|url=http://www.blastr.com/2016-4-12/examine-all-20-must-read-new-comics-revealed-ecccs-image-expo |date=20170404234036 }}," Syfy Wire. Retrieved December 30, 2016</ref><ref>Johnston, Rich (April 6, 2016), "[http://www.bleedingcool.com/2016/04/06/ed-brubaker-and-sean-phillips-kill-or-be-killed-announced-at-imageexpo/ Ed Brubaker And Sean Phillips’ Kill Or Be Killed Announced At #ImageExpo]," Bleeding Cool. Retrieved December 30, 2016</ref> Они су промовисали стрип као тотално различит од свих претходних који су заједно радили јер ће бити смештен у садашњицу и замишљен је као стрип чија ће се радња накнадно сама развијати, односно да није ограничена серија с унапред одређеним током.<ref>Phillips, Sean (November 24, 2016), "[http://theartofseanphillips.blogspot.com/2016_10_01_archive.html October 2016]," The Art Of Sean Phillips. Retrieved January 10, 2017</ref><ref>Smith, Alex (April 6, 2016), “[http://capelesscrusader.org/image-comics-announces-kill-killed-ed-brubaker-sean-phillips/ Image Comics Announces Kill or Be Killed From Ed Brubaker and Sean Phillips] {{Wayback|url=http://capelesscrusader.org/image-comics-announces-kill-killed-ed-brubaker-sean-phillips/ |date=20160410062726 }},” Capeless Crusader. Retrieved December 30, 2016</ref><ref name="imgint">(2016), "[https://imagecomics.com/features/kill-or-be-killed-debut-interview Brubaker, Phillips, & Breitweiser Kill or Be Killed Interview]," Image Comics. Retrieved December 30, 2016</ref> Сарадник ''Имиџ комикса'' Роберт Киркман предложио је Брубејкеру да изда најмање 50 бројева.<ref name="PWint">Brusio, Vince (November 18, 2016), "[https://www.previewsworld.com/Article/179937-Ed-Brubaker-Believes-Its-Kill-Or-Be-Killed Ed Brubaker Believes It's Kill Or Be Killed]," Previews World. Retrieved December 30, 2016</ref> [[Датотека:6.21.10EdBrubakerByLuigiNovi1.jpg|мини|214x214px|Сценариста овога стрипа Ед Брубејкер.|лево]] Концепт је произишао из Брубејкеровог напора да каналише своја осећања о стању света која су била екстремна. Недавни новински извештаји учинили су сценаристу овог стрипа да осети како у овом свету нема правде, да се сви лоши људи извуку и да се свет налази на рубу распада.<ref name="USAT">Truitt, Brian (April 6, 2016), “[https://www.usatoday.com/story/life/2016/04/06/exclusive-ed-brubaker-kill-or-be-killed-comic-book/82710922/ Exclusive: Ed Brubaker's next 'Kill' oozes with modern pulp],” [[USA Today]]. Retrieved December 30, 2016</ref> У причи је желео да изрази генерацијски бес који осећа.<ref name="annou9"/> Брубејкер радњу стрипа описује као радњу телевизијских серија ''[[Чиста хемија]]'' која се сусреће с пустоловинама Спајдермена 1970-их година.<ref name="USAT" /> Цртач Филипс је одлучио да ништа не зна о будућности радње, оставши „у мраку” док је цртао актуелна дешавања тј. сценарије.<ref name="imgint"/> За ''Убиј или буди убијен'', он је користио дигиталне алате и исти распоред панела који је користио у претходним радовима, али је уклонио оквир са спољних ивица јер је осетио да сцена без оквира чини причу [[Клаустрофобија|клаустрофобичнијом]], што је одлика душевно оболелих људи.<ref>Sava, Oliver (October 12, 2016), "[http://www.avclub.com/article/ed-brubaker-westworld-fade-out-and-his-immersion-h-243754 Ed Brubaker on Westworld, The Fade Out, and his immersion into Hollywood]," AV Club. Retrieved December 30, 2016</ref> Брејтвајсер је била саставни део тима, она је бојила Филипсове радове у ћудљивој палети с оштрим текстурама која укључује психологију боја.<ref name="imgint" /> === Објављивања === Прво издање је штампано у приближно 30.000 примерака, а објављено је 3. августа 2016. г.<ref name="salesfig1">Miller, John Jackson, "[http://www.comichron.com/monthlycomicssales/2016/2016-08.html August 2016 Comic Book Sales Figures]," Comichron. Retrieved December 30, 2016</ref><ref>(August 16, 2016), [https://comicsheatingup.net/2016/08/16/kill-or-be-killed-1-sold-out-and-getting-new-cover-for-2nd-print/ Kill or Be Killed #1 Sold out and getting New Cover for 2nd Print]," Comics Heating Up. Retrieved December 30, 2016</ref> Прво издање се одмах распордало, а доштампавање је уследило шест дана доцније.<ref>Bennett, Jason (August 9, 2016), “[http://www.popculthq.com/2016/08/09/kill-or-be-killed-1-headed-back-for-2nd-printing-image-comics/ Kill or Be Killed #1 Headed Back for 2nd Printing],” Pop Cult HQ. Retrieved December 30, 2016</ref><ref>Johnston, Rich (August 9, 2016), "[http://www.bleedingcool.com/2016/08/09/walking-dead-and-kill-or-be-killed-get-second-prints-from-image-comics/ Walking Dead And Kill Or Be Killed Get Second Prints From Image Comics]," Bleeding Cool. Retrieved December 30, 2016</ref> Број је и после другога штампања остао у великој потражњи, а до децембра су издата још два додатна издања.<ref name="jbreprint">Bennett, Jason (October 30, 2016), “[http://www.popculthq.com/2016/10/30/image-comics-kill-or-be-killed-heading-back-to-print-1116/ Image Comics: ‘Kill or Be Killed’ Heading Back to Print (11/16)],” Pop Cult HQ. Retrieved December 30, 2016</ref> Био је то 93. најпродаванији стрип тог месеца.<ref name="salesfig1" /> Други број је изашао у септембру са почетним тиражом од приближно 23.800 примерака.<ref>Miller, John Jackson, "[http://www.comichron.com/monthlycomicssales/2016/2016-09.html September 2016 Comic Book Sales Figures]," Comichron. Retrieved December 30, 2016</ref> Ово издање је такође распродато и добило је додатна доштампавања.<ref name="jbreprint" /> Наруџбе за трће издање биле су мало веће, процена је на отприлике 23.900.<ref>Miller, John Jackson, "[http://www.comichron.com/monthlycomicssales/2016/2016-10.html October 2016 Comic Book Sales Figures]," Comichron. Retrieved December 30, 2016</ref> Прва четири броја продата су у већем броју од било које претходне сарадње Брубејкера и Филипса.<ref name="kobk5">''Kill or Be Killed'' #5 (January 2016), (w)Ed Brubaker (a)Sean Phillips (p)Image Comics</ref> У оквиру обележавања четврт века издавачке куће ''Имиџ комикс'', ''Убиј или буди убијен'' је учествовао као почасни гост с алтернативном насловицом коју је нацртао Филипс и одао почаст култне ''Имиџ комиксове'' стриповске серије ''Окружен мртвима''.<ref>(January 15, 2017), "[http://www.newsarama.com/32763-modern-image-titles-homage-the-past.html Modern Image Titles Homage The Past]", [[Newsarama]]. Retrieved May 2, 2017</ref> Цео стрип је закључен двадесетим бројем јуна 2018. г.<ref>{{Cite web|url=https://www.monkeysfightingrobots.co/review-kill-or-be-killed-20/|title=Spoiler! Kill or Be Killed Comes To A Powerful End With A Final Issue|website=www.monkeysfightingrobots.co|language=en-US|access-date=2018-06-27}}</ref> Стрип је доживео убрзо и колекционарска издања у [[Меки повез|меким повезима]]. Први том колекционарскох издања је објављен средином јануара 2017. г., а садржи прва четири издања, други том је обављен почетком августа исте године и садржи приче од пете до десете.<ref>[https://imagecomics.com/comics/releases/kill-or-be-killed-vol.-1-tp Kill or Be Killed, Vol. 1 TP] {{Wayback|url=https://imagecomics.com/comics/releases/kill-or-be-killed-vol.-1-tp |date=20180627090915 }}, Image Comics. Retrieved January 10, 2017</ref> Трећи том је објављен у јануару следеће године обухватајући наредних пет прича.<ref>[https://imagecomics.com/comics/releases/kill-or-be-killed-vol.-3-tp Kill or Be Killed, Vol. 3 TP] {{Wayback|url=https://imagecomics.com/comics/releases/kill-or-be-killed-vol.-3-tp |date=20180627090834 }}, Image Comics. Retrieved January 25, 2018</ref> Последњи четврти том је такође објављен 2018. Сваки појединачни број укључује чланке и друге садржаје написане од стране гостујућих сарадника који нису укључени у обична издања.<ref>(November 15, 2016), "[http://www.comicbookcritic.net/kill-or-be-killed-4-brubaker-phillips-breitweiser/ Preview: Kill or Be Killed #4 by Brubaker, Phillips, & Breitweiser]," Comic Book Critic. Retrieved December 30, 2016</ref> У Србији је издавачка кућа ''Чаробна књига'' објавила 2021. г. целу причу у два једнака тома. У њој нема додатних прича, него само садржај из обичних издања сакупљених у два тома. == Радња == === Садржај === Брубејкер је желео да испита реалност маскираних осветника, а ''Убиј или буди убијен'' се усресређује на последице насиља и његов утицај на Диланове вољене.<ref name="PWint" /><ref name="USAT" /> Демонски елемент приче такође омогућава Брубејкеру да се поигра с идејом ''Да морате убити лошу особу, кога бисте изабрали?''.<ref name="imgint" /> Иако Дилан постаје убица на почетку приче, Брубејкер се нада да ће делање самога лика бити довољно саосећајно да ће читаоци навијати за њега.<ref name="USAT" /> Диланов договор са демоном тумачен је као коментар на [[Рат против тероризма]] и расно мотивисано насиље објављено у САД две године пре објављивања књиге.<ref name="GVr">Dimalanta, Zedric (August 14, 2016), "[http://thegeeksverse.com/2016/08/14/first-impressions-kill-or-be-killed-image-comics/ First Impressions: Kill or Be Killed] {{Wayback|url=http://thegeeksverse.com/2016/08/14/first-impressions-kill-or-be-killed-image-comics/ |date=20170113010422 }}," The Geeksverse. Retrieved December 30, 2016</ref> === Радња === {{упозорење}} Дилан је 28-годишњи студент постдипломских студија. Депресиван је јер је заљубљен у своју најбољу пријатељицу Киру, али она излази с Дилановим цимером Мејсоном. Он има циничан поглед на свет и критикује људе због њиховог материјализма, а истовремено жели да се боље повеже с људима у њему. Када његов цимер изађе накратко једну ноћ, Дилан и Кира започињу тајну везу. Међутим, доцније Дилан прислушкује разговор Кире и Мејсона, а Кира тада говори да је Дилан јадан и да јој је жао њега самога. Тада Дилан одлучи да изврши самоубиство. Он скочи с високе зграе, али преживи због сплета невероватних догађаја. Те ноћи га посећује демон који тврди да је он тај који је поштедео Диланов живот. Демон каже да дилан мора да убије једну особу за сваки додатни месец који жели да живи.<ref>''Kill or Be Killed'' #1 (August 2016), (w)Ed Brubaker (a)Sean Phillips (p)Image Comics</ref> Дилан убеђује себе да је то била халуцинација, али убрзо се тешко разболи пред крај месеца. Када се демон појави други пут, Дилан одлучује да пронађе човека који је злостављао његовог пријатеља у раном детињству. Дилан га упуцава, а болест волшебно нестаје.<ref>''Kill or Be Killed'' #2 (September 2016), (w)Ed Brubaker (a)Sean Phillips (p)Image Comics</ref> Следећег месеца Дилан тражи нову мету која, по његовом мишљењу, заслужује смрт. Он се инфилтрира у [[бордел]] који води руска банда. Успева да убије једног мушкарца, али га једна сексуална радница ([[Проституција|курва]]) добрано испребија пре него што утекне.<ref>''Kill or Be Killed'' #4 (November 2016), (w)Ed Brubaker (a)Sean Phillips (p)Image Comics</ref> Његове необјашњиве повреде наводе Киру да прекине тајну романсу с Диланом, али они остају пријатељи. Дилан почиње да узима часове [[бокс]]а и уходи нову мету, корумпиранога предузетника.<ref name="kobk5" /> Детективка Лили Шарп почиње да повезује тачке између Диланових убистава са руском мафијом те почиње да лови Дилана.<ref name="kobk6">''Kill or Be Killed'' #6 (February 2016), (w)Ed Brubaker (a)Sean Phillips (p)Image Comics</ref> == Пријем критичара == Стрип је дебитовао с веома позитивним критикама, зарадивши просечуну оцену 9 од 10 на основу 30 критика на веб-страници о стриповима ''Комик бук рандап''.<ref>"[http://comicbookroundup.com/comic-books/reviews/image-comics/kill-or-be-killed/1 Kill or Be Killed #1] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170113053532/http://comicbookroundup.com/comic-books/reviews/image-comics/kill-or-be-killed/1|date=2017-01-13}}," Comic Book Roundup. Retrieved December 30, 2016</ref> У својој рецензији, Ник Нафполитис је описао мане јунака као ''непријатно повезане''.<ref name="aipt">Nafpliotis, Nick (August 2, 2016), "[http://www.adventuresinpoortaste.com/2016/08/02/kill-or-be-killed-1-review/ Kill or Be Killed #1 Review]," Adventures in Poor Taste. Retrieved December 30, 2016</ref> Он и други рецензенти су приметили визуалне сличности стрипа и стриповског лика ''[[The Shadow|Сенке]]'' из филмова Спајдермен од [[Сем Рејми|Сема Рејмија]].<ref name="aipt" /><ref name="NaRr1">Pepose, David (August 2, 2016), "[http://www.newsarama.com/30475-best-shots-advance-review-kill-or-be-killed-1.html Best Shots Advance Review: Kill or Be Killed #1], Newsarama. Retrieved December 30, 2016</ref> Рецензент Зедрик Дималанта је одушевљен Филипсовим прецизним приказом брзог пуњења сачмарице.<ref name="GVr" /> Оцењивачи Дејвид Пепоуз и Дру Бредли похвалили су Брејтвајсер за приказ расположења, дубину и текстуру.<ref name="NaRr1" /> ''Нотинг бат комикс'' је овај стрип назвао најбољим стрипом 2016.<ref>(December 6, 2016), "[https://nothingbutcomics.net/2016/12/06/this-years-finest-2016-the-ten-best-new-series/ This Year's Finest 2016: The Ten Best New Series]," Nothing But Comics. Retrieved December 30, 2016</ref> У свом осврту на прво издање, Ник Хановер је рекао да је приложени рад изненађујуће вешт, али да се осим Брејтвајсерових боја не разликује од ранијих радова дуета Брубејкер-Филипс. Он је направио поређења са ''Fatale'' и ''Криминалом'', жалећи се да ''Убиј или буди убијен'' не испуњава обећање да ће бити различит од свега што су раније радили.<ref name="lcr">Hanover, Nick (August 4, 2016), "[http://loser-city.com/features/kill-or-be-killed-claims-to-be-new-and-different-but-its-business-as-usual-for-brubaker-and-phillips Kill or Be Killed Claims to Be New and Different, but It’s Business as Usual for Brubaker and Phillips]," Loser City. Retrieved December 30, 2016</ref> Метју Гарсија се сагласио са критиком ''Мултиверзити комикса'' да је ова прича забавна и добро направљена, али теме и садржај су предвидљиви.<ref>Garcia, Matthew (August 4, 2016), "[http://www.multiversitycomics.com/reviews/kill-or-be-killed-1/ Kill or Be Killed #1]," Multiversity Comics. Retrieved January 12, 2016</ref> Пепоуз је у свом прегледу за стриповски сајт ''Њусарама'' назвао договор са демоном који покреће причу и успоставља ''статус кво'' као најслабија тачка приче.<ref name="NaRr1" /> Године 2017. стрип је номинован за Ајзнерову награду у категоријама Најбоља серија која још увек излази, Најбољи писац, Најбољи цртач насловних страна и Најбоља боја.<ref>[http://smashpages.net/2017/05/02/sonny-liew-kill-or-be-killed-saga-top-this-years-eisner-nomination-list/ Sonny Liew, ‘Kill or Be Killed,’ ‘Saga’ top this year’s Eisner nomination list]</ref> Филипс је исто номинован за Ајзнера за најбољу оловку у тиму две године доцније.<ref>{{Cite web|url=https://www.comic-con.org/awards/2019-will-eisner-comic-industry-award-nominees|title=2019 Will Eisner Comic Industry Award Nominees|date=April 26, 2019|publisher=[[San Diego Comic-Con]]|access-date=June 14, 2019}}</ref> ==Жанр== Жанровски, стрип спада у праведнички или осветнички стрип у коме јунак (engl. vigilante) узима правду у своје руке, јер систем не функционише. Међутим, гкавну јунак није само праведник већ и анти-херој, који једва успева да се извуче из проблема. ”Убиј или буди убијен је очигледно инспирисан стриповима као што су ''В као вендета'', ''Бележница смрти'' или серијом ''Breaking Bad'' у којима се као праведници појављују обични људи, али који ипак (као и прави хероји) имају моћ коју остали немају. За разлику од њих, Дилан нема никакву надмоћ у односу на остали свет. Он успева у својој мисији захваљујући скупом пуких случајева. Преживљава опасне ситуације од случаја до случаја, све док се његова срећна звезда на крају не угаси.”<ref>Д. Павловић: "Анти-херој праведник", ''Данас'', 07.05.2022. https://www.danas.rs/nedelja/antiheroj-pravednik/</ref> == Филмска адаптација == У децембру 2017. године најављена је филмска адаптација стрипа. Сценариста ће бити Данијел Кејси, а режисер Чад Стахелски.<ref>{{Cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/heat-vision/john-wick-director-tackling-ed-brubaker-comic-kill-be-killed-1066847|title='John Wick' Director Tackling Ed Brubaker Comic 'Kill or Be Killed' (Exclusive)|last=Kit|first=Borys|date=2017-12-14|website=[[The Hollywood Reporter]]|access-date=2017-12-15}}</ref> == Извори == {{reflist|2}} [[Категорија:Романи 2016.]] [[Категорија:Стрипови]] nnwjpblrfg86bvfahm130oxpcm2ym3u 3 4272332 25115079 24928575 2022-07-20T05:59:44Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Корисник:ImStevan/заглавље}} {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 14:35 10. 11. 2021. == Евровизија 2021 == Јел можеш да склониш то "такмичење у певању"? Ја бих склонио само кад бих знао како... Поздрав. [[Корисник:009988aaabbbccc|009988aaabbbccc]] ([[Разговор са корисником:009988aaabbbccc|разговор]]) 13:02, 23. новембар 2021. (CET) Ostavio sam poruku vezano za to na stranici za razgovor za taj članak, jer iskreno ne znam kako se to uklanja [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 15:13, 23. новембар 2021. (CET) == Евровизија == Е мочим те значи, рекао сам да НЕ МОРА СВЕ ДА БУДЕ КАО ШТО ЈЕ НА ЕНГЛЕСКОЈ ВИКИПЕДИЈИ И НЕМАМ ВИШЕ ЖИВАЦА ДА СРЕЂУЈЕЂ ПОНОВО. Молио бих те да вратиш табеле са одвојеним поенима онакве какве су биле, јер Енглези су почели стално да измишљају врућу воду и свакакве компликације. Молио бих те да вратиш таблице какве су биле, ја стварно више немам живаца за овако нешто. Без приговора молим, само уради то. Хвала и поздрав. [[Корисник:009988aaabbbccc|009988aaabbbccc]] ([[Разговор са корисником:009988aaabbbccc|разговор]]) 20:49, 7. децембар 2021. (CET) {{Одговор|009988aaabbbccc}} Ovo nisu oni izmislili, ja sam izmislio. Neću ih vratiti jer su ovako korisnije za korišćenje. Uvođenje ove promene je na engleskoj vikipediji dočekano raširenih ruku i sa pozitivnim reakcijama sa evrofanovima sa kojima sam u komunikaciji i verujem da isto važi i za srpsku vikipediju. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 20:54, 7. децембар 2021. (CET) Не мора да важи. Већ 6 година уређујем дтранице везане за Песму Евровизије на српској википедији и свега сам се нагледао. Опет кажем, на енглеској страници нека раде како хоће, овде то не мора да важи. Хвала лепо. [[Корисник:009988aaabbbccc|009988aaabbbccc]] ([[Разговор са корисником:009988aaabbbccc|разговор]]) 21:13, 7. децембар 2021. (CET) {{Одговор|009988aaabbbccc}} nisi jedini korisnik niti je tvoje mišljenje zakon. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 21:17, 7. децембар 2021. (CET) Dobro. Radi kako hoces. Prepustam ti celu stranicu za 2022. [[Корисник:009988aaabbbccc|009988aaabbbccc]] ([[Разговор са корисником:009988aaabbbccc|разговор]]) 21:23, 7. децембар 2021. (CET) {{Одговор|009988aaabbbccc}} Диван си <3 [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 21:30, 7. децембар 2021. (CET) Ne znam koje si godiste, ali hocu da se izvinim sto sam bio sebican, tako da sam otvoren za saradnju. Izvini jer navikao sam da ja sam uredjujem stranicu za Evroviziju ranijih godina jer niko se time nije bavio. Nadam se da ces mi oprostiti moj ispad. [[Корисник:009988aaabbbccc|009988aaabbbccc]] ([[Разговор са корисником:009988aaabbbccc|разговор]]) 22:05, 7. децембар 2021. (CET) == Предлог за Евровизију == Још једном хоћу да ти се извиним што сам био безобразан, тако да хоћу да ми опростиш због тога. Имам предлог, ја ћу теби препустити табеле и сређивање учесника, а ја ћу преузети мапе и споредне информације које су од великог значаја. Може тако? Опрости ми још једном што сам био безобразан, нећу никако да завршимо на овоме. Опрости још једном. [[Корисник:009988aaabbbccc|009988aaabbbccc]] ([[Разговор са корисником:009988aaabbbccc|разговор]]) 22:27, 7. децембар 2021. (CET) {{одговор|009988aaabbbccc}} U redu je, izvinjenje je prihvaćeno. Ni ne moramo da delimo obaveze, samo tražim da kad postoje konstruktivna uređivanja, da se ona odbace ili povuku samo ako ima neki dobar razlog [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 23:44, 7. децембар 2021. (CET) Ok, onda ostavljamo sve ovo iza. Iskreno, zbog mojih privatnih i licnih problema sam malo i izgubio volju posle ovogodisnje Evrovizije, ali sto da ne, otvoren sam za pomoc. [[Корисник:009988aaabbbccc|009988aaabbbccc]] ([[Разговор са корисником:009988aaabbbccc|разговор]]) 08:58, 8. децембар 2021. (CET) == Савјет за даљи рад == Поздрав. Видјевши твоје измјене ових дана морам да те упозорим или дам савјет у вези са одређеним стварима. Прво, када у глави имаш идеју да зађеш по чланцима и ствараш женске облике занимања, то спада у категорију масовних измјена и о томе се мора изнијети идеја заједници (нарочито нови корисници). То се такође не ради ни селективно. Такве измјене се поништавају јер су неприхватљиве. Судећи по твојим коментарима на Тргу радиш то намјерно јер се твоји предлози своде на то да заобиђемо правопис и ми будемо ти који ће нормирати српски језик! Ми овдје пишемо чланке на енциклопедији на СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, а тај језик не нормирамо ми уредници као што не играмо умјесто репрезентације нити предајемо на факултетима умјесто професора, или још боље сједимо у влади умјесто министара. Ако ти се не свиђа српски језик, игра репрезентације, систем школства или рад владе не знам како си то замислио да мијењаш на Википедији?! Википедија је енциклопедија, а оне се пишу на одређеном језику и по одређеним правилима. Енциклопедије нису анархистичке шкработине и нису сврха саме себи, а посебно једна интернет енциклопедија при крају 2021. године. Ми уредници се трудимо да подаци на Википедији буду ажурни и стварамо неки темпо у вези са тим, а исто то са српским језиком раде лингвисти и имају свој темпо. Ако ми вишегодишњи уредници досад нисмо полудили од тог „неразвијеног” и назадног српског језика нећеш ни ти. Друго, шаблони који се користе на већем броју страница не могу се мијењати без консултација са заједницом (нарочито нови корисници). Шаблони имају свој утврђен изглед, неку своју логику, и не требају да се мијењају тек тако. Сви овдје знају додавати нове параметре у шаблоне, копирати са других википедија, али имају и искуство да ли је нешто сврсисходно да стоји у шаблону или не, треба ли га компликовати или не. Итд. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:38, 12. децембар 2021. (CET) с. р. :Већина измена које сам направио су у складу са нормама српског језика које се поштују на овој енциклопедији. Речи као што су премијерка, председница итд. постоје у речнику српског језика и нису никакве анархистичке шкработине нити ЛиБерАлНа ИзМиШљОтИнА која је ту да упропасти српски језик итдитд. Упозорен сам на мењање шаблона и јасно ми је да не треба даље да наставим са тим без консензуса заједнице, који се никад неће ни десити из разних разлога. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 23:50, 12. децембар 2021. (CET) :И да, стојим иза тога да Одбор нема везе са светом, да сами себи противрече и да не могу да ограничавају наш вокабулар, а да очекују да се језик развија. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 23:54, 12. децембар 2021. (CET) ::Лингвистика постоји дуже од Википедије и није уништила српски језик. Баш напротив. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:57, 12. децембар 2021. (CET) с. р. :::{{одговор|Жељко Тодоровић}} У сваком случају, хвала на савету или упозорењу. Усклађиваћу Википедију у складу са речником и користити феминутиве који су тамо наведени. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 00:10, 13. децембар 2021. (CET) == Опомена == Поздрав. Ово ти је и званична опомена због поновог тумбања по чланцима јер ето ти тако мислиш да треба. Ако сматраш да нешто треба мијењати у односу на садашње стање онда и покренеш расправу у вези са тим. Апсолутно немаш право да поново идеш и правиш масовне измјене као што је било у вези са женским облицима. Посебно подвлачим, свака енциклопедија је заснована на одређеним правилима а не анархији. Тако да увод у сваки твој предлог да су у Одбору „злочинци”, а да ми ево имамо мисију да развијамо српски језик, могао би се сматрати троловањем. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 11:35, 14. децембар 2021. (CET) с. р. :{{одговор|Жељко Тодоровић}} Роксен, Деми Ловато и Александр "Саша" Велур нису жене, какве то сад везе има са претходним упозорењем о женском роду? Избацио сам женски род из чланака о особама које нису жене поштујући сва правила српског и то је теби вандализам??? Да не причамо о твом сулудом враћању мојих измена на страници Деми Ловато иако је већина чланка већ написана у стилу који сам применио (родно неутралан, несвршени презент). Нисам прекршио НИ ЈЕДНО ПРАВИЛО како српског језика, тако и српске википедије. Огромно непоштовање показујеш тиме што инсистираш да људе који дебе не зову женама - ословљавамо као жене [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 13:04, 14. децембар 2021. (CET) ::Поздрав. Ти си покренуо расправу у вези са тим и тамо треба да даш аргументе. Ако желиш да увјериш заједницу да су неки чланци спорни и да треба да изгледају другачије онда их неколико попишеш, копираш у свој кориснички простор и ту уредиш како желиш. То је само нека могућа солуција. Онда те примјере понудиш заједници и пробаш их тако увјерити да је тако боље. Али не може се мијењати по свом науму, успут импровизовати, улазити у преклапања измјена са другим корисницима и сл. Ако се теби призна аргумент „ја то тако хоћу” онда се то мора и другом признати и тако укруг. Е да се то не би дешавало служи расправа на Тргу која се обично тиче већег броја чланака и проналажења рјешења. Све ван тога проузрокује импровизацију, оригинално истраживање, анархију. Не можеш неко питање покренути на Тргу онако ради реда, а у ствари по чланцима почети радити по своме. Судећи по томе, онда је за очекивати да ћеш ускоро почети премјештати Холандија у Низоземска. То не иде тако и треба те упозорити на то. Наравно да је ово твоје понашање везано са претходним везаним за женска занимања. Да си ИП корисник такве твоје измјене би се вратиле, а ако би био упоран онда би био блокиран или би се ти чланци закључали. Овако ти се као регистрованом уреднику који има циљ да унапређује енциклопедију објашњава на који то начин треба да радиш. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 14:29, 14. децембар 2021. (CET) с. р. :::Уопште се не позивам на "ја то тако хоћу" него "ово је већ пракса на српској википедији која не руши правила језика нити енциклопедије". Ми нисмо биолози нити психолози да дебатујемо штс је ко, већ да поштујемо њихове идентитете и чланке пишемо у складу да њима. Питање сам покренуо на тргу како би се ова пракса стандардизовала. Не можеш да пишеш у женском роду о особи која се тако не ословљава, и то није питање нити предлог. :::Такође, чланак о [[Деми Ловато]] је већином већ написан као родно неутралан, ја сам променио само пар реченица које су биле остале у женском роду. Сад, твојим опозивањем, чланак је пола женски пола неутралан. Ти си од нас двојце онај који прави анархију. :::Очекујем опозивање ових поништавања на страницама [[Деми Ловато]], [[Дискографија Деми Ловато]], [[Саша Велур]] и [[Роксен (певачица)]] [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 15:09, 14. децембар 2021. (CET) Поздрав. Не постоји пракса да се пјевачи или пјевачице називају „особама које пјевају”, глумци или глумице „особама које глуме” и сл. Нити постоји пракса да се сва граматика у таквим чланцима испретура и да не личи на граматику у остатку чланака. Не знам одакле ти то. Ако си примијетио да тога има у неким чланцима, то је неко самоиницијативно нешто мијењао, не представља никакав стандард. Покренуо си расправу и покушај убиједити заједницу да од сада треба да умјесто „пјевач или пјевачица” пишемо „особа која пјева” или „нешто што пјева”. То не зависи од мене. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:48, 14. децембар 2021. (CET) с. р. :Ево сад видим да су ти враћене измјене и на примјеру ''Деми се предозирала → Деми су /се/ предозирали''. Ти желиш да се бавиш неком импровизованом „граматиком” по чланцима, неким језичким конструкцијама које не постоје у српском језику. То је и разлог више да са тиме престанеш док се таква ствар озбиљно не расправи у заједници. Још једном ти понављам, не постоји пракса да се граматика у одређеним чланцима изокрене потпуно супротно од остатка Википедије. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:08, 14. децембар 2021. (CET) с. р. ::{{odgovor|Жељко Тодоровић}} Rečeno mi je da ne koristim množinu nego imperfekat, i onda je tako i nastavljeno. Gramatičke konstrukcije tipa "Peva na koncertu 2016" kao rodno neutralna POSTOJE u srpskom jeziku, tako da ne lupaj. Takođe, ljudi nisu NEŠTO, i zamoliću te da u daljem raspravljanju ne budeš transfobičan. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 16:16, 14. децембар 2021. (CET) Здраво. Не знам ни шта значи трансфобичан. Није у питању да ли нешто у граматици постоји већ да ли се користи овдје на енциклопедији. Као што сам ти рекао, а опет понављам, не постоји никаква пракса да се граматика у одређеним чланцима потпуно изокреће од остатка Википедије. Ако желиш да то уведеш, ето покренуо си расправу и убиједи заједницу. Не зависи од мене, како сам ти рекао. Не расправљам се са тобом суштински, што би се рекло формално ти враћам измјене јер желиш да мијењаш граматику у неким чланцима изван сваког консензуса о томе. Такве ствари се по аутоматизму враћају. Такође, други корисници се не вријеђају тако што им се изричито каже „не лупај”! Сутра се може појавити и логика да као што неко није ни род није ни особа, па како онда да пишемо неособа/нешто?! Зашто ти се не свиђа моја импровизација! — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:31, 14. децембар 2021. (CET) с. р. :{{odgovor|Жељко Тодоровић}}то што не знаш шта значи бити трансфобичан доста брине, нарочито јер транс особе ословљаваш са "нешто"[[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 18:45, 14. децембар 2021. (CET) == Категорије == Такође, немој да додајеш дупле категорије у чланке. Кат. ЛГВТ музичари се већ налази под кат. ЛГБЗ особе. Кат. ЛГБТ особе из БиХ се већ налази у кат. ЛГБТ особе итд. Постоји нешто што се зове категорисање и поткатегорисање. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 11:50, 14. децембар 2021. (CET) с. р. == Претпреглед == Ћао, Стеване! Обично ти пишем на Дискорду, али ћу сада написати овде да би било транспарентно и доследно. Замолио бих те да убудуће при објављивању измена употребљаваш дугме „Прикажи претпреглед”. Тако ћеш моћи да уочиш евентуалне грешке и да их исправиш пре објаве. Осим тога, моја препорука ти је да приликом гласања на ЧзБ-у непосредно гласаш у свим одељцима одмах, а не појединачно у појединачним изменама. Разлог лежи у томе што се гомилају промене у Скорашњим изменама, а ми — патролери — постајемо преоптерећени и не можемо све прегледати. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 16:18, 18. децембар 2021. (CET) :{{одговор|Aca}} Потпуно ми је јасно. Дугме и користим, али неке грешке ми се ипак провуку. Потрудићу се да их мало пажљивије тражим убудуће. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 16:33, 18. децембар 2021. (CET) == Празне категорије == Поздрав. Немој да правиш категорије које стоје празне. Ако их мислиш на брзину попунити онда то и мораш на брзину. Или најлакше, накадно, након што категоришеш чланке. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 22:44, 18. децембар 2021. (CET) с. р. :{{одговор|Жељко Тодоровић}} Већ ми је указано на то, правио сам их чисто да би имао неки план категорисања унапред уместо да касније размишљам шта где иде, али нећи их више правити. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 23:26, 18. децембар 2021. (CET) ::Ја сам ти рекао, идем за тобом и чистим све време. Што ме мучиш, не могу лепо да патролирам на осталим чланцима... — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:27, 18. децембар 2021. (CET) == Теме за земље Евровизије по годинама == Занимљиво је ово урађено, нисам знао да ово може и овде да се уради чланак типа Србија на избору за Песму Евроцизије 2022 итд. Ако ти није проблем, кад будеш могао, јел можеш то да урадиш и за ранија такмичења, најраније до 2016? [[Корисник:009988aaabbbccc|009988aaabbbccc]] ([[Разговор са корисником:009988aaabbbccc|разговор]]) 22:10, 24. децембар 2021. (CET) :Пази тренутно се фокусирам на 2022. тако да не знам када бих имао времена да преведем око 250 чланака на српски (2021-2016). Временом ћу деф урадити барем за земље окружења у оним годинама кад су имале национална финала. Ти ако можеш слободно почни да пишеш о земљама 2022. које интерно бирају јер то су релативно кратки чланци [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 22:28, 24. децембар 2021. (CET) == Роксен == Поздрав. Срећна Нова година. Не могу се тиме тренутно бавити, пиши како хоћеш. Ако нико не буде имао примједби, добро и јест. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:37, 1. јануар 2022. (CET) с. р. Већ смо закључили да овде нечији пол одређује наука, а не невладине организације и савест појединца. Лична убеђења су једно, чињенице нешто сасвим друго. А то како се неко осећа и шта се мува по његовој глави не мења ништа од чињеница. Надам се да си завршио са ескападама овог типа. И узгред буди речено, чланак је преведен полуписменим језиком достојним предшколског узраста [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 00:31, 2. јануар 2022. (CET) :{{одговор|НиколаБ}}Нечији РОД одређују осећања појединца о себи, као што сам већ навео. Ово што радиш је веома незрело и огромно непоштовање према Роксену. Чланак највећим делом нисам писао ја. Престани да вандализујеш странице и злоупотребљаваш свој положај администратора. {{одговор|Жељко Тодоровић}} очигледно људи о којима се пише не добијају никакво поштовање на енциклопедији ако се усуде да постоје као неко изван бинарних родних идентитета. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 00:34, 2. јануар 2022. (CET) ::Значи дошли смо до фазе да се род одређује на основу личних убеђења. Интересантно. И веома научно. Могли би да уведемо и казегоеију shemale јер ето некоме је пало на памет да задржи ђокицу а успут се нафилује и силиконима. Лична убеђења немају везе са биологијом. Свако себе може да доживљава како хоће, али неке ствари променити неможе. Постоје и људи који на све начине покушавају да имитираји животиње, да категоришемо посебно и њих јер ето неко се осећа као гуштер. И да се нњ понављам по сто пута, ево је још увек каква таква енциклопедија која се базира на чињеницама, а не на дијагнозама [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 00:49, 2. јануар 2022. (CET) :::{{одговор|НиколаБ}}1. sh*male је трансфобичан израз, молим те не користи га убудуће, мада ово није нешто што би неко требало да те учи. 2. Биологија и психологија тврде да не знају шта одређује родни идентитет појединца, не можеш да се позиваш на њих кад покушаваш да оспориш нечији идентитет. 3. Чланци су се увек писали према роду, не према тома да ли особа има курац или пичку. Осим ако ниси завиривао људима у гаће сваки пут кад си писао чланак о некоме. Енциклопедија се базира на чињеницама, да, ЧИЊЕНИЦА је да је Роксен небинарна особа. Није ти јасно да си у овој расправи ти тај који покушава да поруши конвенције психологије, биологије и лингвистике. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 00:56, 2. јануар 2022. (CET) ::::мада с обзиром на твоје писање овде а и на тргу, третирање транс особа као људе и показивање поштовања ти није јача страна, користиш погрдне израза без срама, испитујеш ШтА кАд Се НеКо иДеНТифИкУјЕ кАо ПаС итд. Замолио бих те да престанеш, али неки људи нису вредни труда. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 01:01, 2. јануар 2022. (CET) :::::Ипак ће бити да се биолошки род одређује према томе шта ко има међу ногама. Знаш оно, оду будући родитељи на ултразвук и кад лекар каже, беба је дечак или девојчица. Претпостављам да то одреде на основу детаљног снимка главе. А можда буде и оно, добићете бебу, а да ли је у питању дечак, девојчица или пак нешто треће сазнаћете за двадесетак година док се одлучи, и до тада га ословљавајте са оно. И молим те поштеди ме тих патетика о људским правима, фобијама и сличним глупостима. Роксен је чланак овде добила збох посла којим се бави (иако не баш уапешно), а не због својих осећања. [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 01:11, 2. јануар 2022. (CET) ::::::Биолошки род...мислиш пол јел тако? По жњ пут, чланци се не пишу и никада се нису писали по биолошком полу него по роду особе. "И молим те поштеди ме тих патетика о људским правима, фобијама и сличним глупостима" ти си болестан човек јел знаш? [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 01:14, 2. јануар 2022. (CET) :::::::Ти си се дефинитивно погубио у властитим ставовима и погледима. Знаш, мало је лицемерно (најблаже речено) константно се позивати на људска права и слободе и онда особама чије ставове не разумеш лепити дијагнозе. Признаћеш да је то ипак контрадикторно. А постоји и један проблемчић, на Википедији је то "дијагнозирање" и забрањено, па према томе сматрај да си управо добио жути картон. Потруди се да не добијеш и други картон исте боје, јер фудбалски речено жута на квадрат даје црвену, а симболика црвене боје у знаковном језику ти је ваљда позната. [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 01:26, 2. јануар 2022. (CET) :::::::: [[Слобода%20говора#Ограничења|Срећна нова година]]. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 01:31, 2. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Никола, надам се да си свестан да овакво понашање нимало није долично једном администратору и да овакве поруке нису примерене. Према расправи је одлучено да треба следити препоруке Одбора за стандардизацију, што значи да је мушки род неутралан. Колико видим, Стеван је чланак тако и преуредио (дакле, послушао је предлоге расправе), а ти си му вратио измене и закључао страницу. Једно велико разочарање с твоје стране. С друге стране, Стеване, ово ти је последња опомена у вези с личним нападима. Ако још једном коментаришеш људе, а не доприносе, бићу приморан да предузмем одговарајуће мере. Надам се да сам био јасан. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 01:18, 2. јануар 2022. (CET) :Хвала на интервенцији. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 01:32, 2. јануар 2022. (CET) :Видиш Ацо, препорука одбора за стандарсизацију се односи на писање занимања у множини и зато и користимо једну категорију за свако занимање, а не по две. Колега је у чланку на два места именицу певачица заменио именицом певач, што се може сматрати и коректном изменом. Проблем је што је он успут на десетак места променио личну заменицу она у он, а то баш нешто и нема везе са оним о чему причамо. А то шта неком администратору доликује или не остави за себе, ипак ово није суд части. [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 01:33, 2. јануар 2022. (CET) ::{{одговор|НиколаБ}} Цитат са трга: '''''they''' се на српски преводи као Он/Они и Она/Оне, зависно од рода именице. Преводи се прилагођавају језику на који се преводи. У српском, као и у неким другим европским језицима, употреба (не)личне замјенице зависи од рода именице. Они којима је енглески матерњи језик често имају проблема код учења других језика управо из тог разлога. Ево овдје мало томе: Many languages use gender-specific pronouns to refer to a variety of objects that are obviously without gender. Many of the Romance languages, for instance, refer to objects as '''he''' or '''she''', instead of the non-specific word it. Every object, animate and inanimate, is therefore ascribed a gender. This can be difficult for English speakers learning a foreign language, like French or Spanish, because with every new vocabulary word comes a corresponding pronoun. … Interestingly, though, the English language employs the word it as a gender-neutral term to refer to inanimate objects or animate objects that are not human beings. Additionally, you can use the gender-neutral they as a singular pronoun for individuals… (итд...) У нашем случају, ако је Роксен умјетничко име, онда '''Он''' пјевач Роксен, наравно без овог пјевач, дакле '''Он''' Роксен. Мисли се на пјевача са умјетничким именом Роксен, а не конкретно на пол или не-пол особе. Чак и да је Роксен ексер, а не пјевач, у српском би опет био '''Он''' ексер '''Роксен''' (односно '''Он''' Роксен), а не '''Оно''' ексер '''Роксен'''.'' — ''Корисник Славен Косановић'' [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 01:40, 2. јануар 2022. (CET) :: {{одговор|НиколаБ}} Не би било лоше прочитати поново одлуку Одбора. Она се не односи само на „писање занимања у множини”, него уопштено на писање занимања. Зато не кажемо „психолошкиња”, него „психолог”. Роксен се изјашњава заменицама they/them и требало би успоставити одговарајуће смернице како писати о људима који се тако изјашњавају. Промена из „певачица” у „певач” у начелу није погрешна и складна је одлуком Одбора. Промену из „она” у „он” лично не видим као исправну. Требало би служити се неким глаголским обликом којим би се избегао род а да звучи у духу језика, попут наративног презента. Наравно, то је само моје мишљење и требало би започети расправу о овој теми. Надам се да разумеш да је овај став и те како проблематичан „Постоје и људи који на све начине покушавају да имитираји животиње, да категоришемо посебно и њих јер ето неко се осећа као гуштер”. Дакле, господо, само стрпљиво и полако. Нигде не јурцати. Утврдити смернице па онда мењати. Без наглих потеза. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 01:46, 2. јануар 2022. (CET) :::{{одговор|Aca}} Ја мислим да сам мој став већ јасно изнео и да се слажем са писањем у наративном презенту и да не треба да се пише ни "он" ни "она" (наравно, ни "оно"). Ипак, старији чланови су током расправе рекли да се пише у мушком роду и ја сам ту одлуку испоштовао. Док се смернице не промене (и ако се промене), треба поштовати заједницу и писати онако како се већина сложила да је исправно, а то је у мушком роду. Жељко је такође предложио напомену да се ради о небинарној особи и ја сам тај предлог подржао и уврстио у чланак. Надам се да ће Никола отворити страницу и поништити своје измене које нису у складу са консензусом заједнице. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 01:51, 2. јануар 2022. (CET) == Деми Ловато == Поздрав и срећни празници. Као што си видео, претходних неколико дана сам уређивао чланак о Деми Ловато с намером да га касније кандидујем за изабрани чланак. Значило би ми уколико би погледао чланак јер је могуће да сам направио неке грешке везане за родни идентитет певача. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:08, 6. јануар 2022. (CET) :Наравно, погледаћу га :) [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 19:57, 6. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}}Има једна ствар која ми је запала за око, пример: :''Роберт Лојд из Los Angeles Times-а описао је глумачку способност „веома добром”'' и ''поставши најслабије продаван саундтрек овог извођача'' :Верујем да би било у духу српског језика да се напише ''Роберт Лојд из Los Angeles Times-а описао је Демину глумачку способност „веома добром”'' и ''поставши најслабије продаван Демин саундтрек''. Не верујем да је ово родна одредница, што можемо видети из примера у српском имена Вања. Без обзира на родни идентитет Вање, кажемо „Вањин” као присвојни придев. „Вања је рођен 10. јануара 1971. Вањин албум је изашао пре месец дана”. „Вања је рођена 10. јануара 1971. Вањин албум је изашао пре месец дана”. :Мислим да изгледа лепше, а не верујем да крши дате смернице. Нисам променио јер би то била већа промена и нисам сигуран да ли о томе треба дискутовати или не. :Немам неке замерке нити сам приметио неке велике грешке, све што сам приметио сам и исправио. Волео бих да ми пошаљеш разговор на ком је дискутовано писање страних имена (часописа, бендова, покрета, песама итд) јер волео бих да поштујем та правила, само их не познајем :) [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:42, 6. јануар 2022. (CET) ::Хвала што си га погледао и на изменама које си направио. Намерно нисам написао тако јер нема смисла да се у свакој реченици наводи као „Ловато”, а само у те две као „Деми”. Што се тиче писања изворном графијом, [[Википедија:Гласање/Предлог/Писање софтвера, компанија, музичких група и видео-игара изворном графијом|овде]] је изнет предлог, а [[Википедија:Гласање/Писање софтвера, компанија, музичких група и видео-игара изворном графијом|овде]] су уредници гласали. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:50, 7. јануар 2022. (CET) :::{{одговор|HoneymoonAve27}} Кад га будеш кандидовао, обавести ме да гласам. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 03:23, 9. јануар 2022. (CET) Покренуо сам расправу за стицање статуса. Значи, ако све прође како треба, гласање следи за седам дана. Хвала ти на помоћи око чланка. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:50, 10. јануар 2022. (CET) Поздрав. Покренуо сам [[Википедија:Сјајни чланци/Гласање#Деми Ловато|гласање]] за чланак о Деми Ловато, па би ми било драго уколико би се изјаснио. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 13:43, 17. јануар 2022. (CET) {{Шаблон:Обавештење — гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Деми Ловато | Датум почетка гласања = 17. фебруар 2022. | Датум краја гласања = 24. фебруар 2022. | Потпис = — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:22, 17. фебруар 2022. (CET) }} == ВО == Здраво друже, има доста црвених линкова, погледај [[Википедија:Вишезначна одредница|ову]] смерницу није пожељно имати пуно црвених линкова а овде их баш доста има што може отежати смернице корисницима. Don't be sad [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 20:29, 8. јануар 2022. (CET) :плаки, јел не може да се врати страница и да оставим линкове који постоје +1 интерленгуеџ за сам појам острва насупрот појму покрајине, јер прошли чланак на исту тему је та два појма побркао? [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:34, 8. јануар 2022. (CET) ::Вратићу ти али стави само тамо где имамо чланке то може да прође :) [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 20:37, 8. јануар 2022. (CET) :::Хвалаа [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:37, 8. јануар 2022. (CET) {{done}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 20:38, 8. јануар 2022. (CET) == Здраво == Желим да похвалим твој рад - постајеш све бољи са Вики техником и такође покрећеш занимљива питања на пројекту. Надам се да ћеш нам покрити сва досадашња појављивања Србије не Евровизији. Настави тако и ускоро имаш споменицу од мене. На располагању сам ти уколико је потребна било каква помоћ. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:03, 13. јануар 2022. (CET) :{{одговор|Садко}} Потрудићу се и хвала :) [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:41, 13. јануар 2022. (CET) == Esc 2022 полуфинала == Поздрав, спремио сам табеле за полуфинала, ти само смести земље кад буде био жреб, пошто ћу ја бити заузет око мапе. [[Корисник:009988aaabbbccc|009988aaabbbccc]] ([[Разговор са корисником:009988aaabbbccc|разговор]]) 21:17, 18. јануар 2022. (CET) == Извињење == Хоћу да ти се извиним, био сам јако безобразан. Оставићу овако како си наместио, штавипе прилагодићу страницу овако. Извини још једном, нема оправдања за све ово данас. [[Корисник:009988aaabbbccc|009988aaabbbccc]] ([[Разговор са корисником:009988aaabbbccc|разговор]]) 17:49, 25. јануар 2022. (CET) {{одговор|009988aaabbbccc}} Разумем твоју фрустрацију јер си годинама практично једини ово уређивао, али мораш да разумеш да то не значи да ди увек 100% управу. Нпр одустао сам од брисања превода јер сам се на тргу распитао и добио одговор да није вишак, али табеле морају да прсте неки редослед и логику, као и да информације које су сродне стоје заједно. Не радим ово да би те нервирао него да би побољшао изглед и читљивост странице. А што се тиче наводника, то је једноставно неписана конвенција (ускоро можда и писана). [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:31, 25. јануар 2022. (CET) Ок, стварно ми је ужасно непријатно због свега овога. Извини још једном. [[Корисник:009988aaabbbccc|009988aaabbbccc]] ([[Разговор са корисником:009988aaabbbccc|разговор]]) 18:33, 25. јануар 2022. (CET) == Премјештања чланака == Добро вече. Не можеш наслове мијењати на тај начин, постоји опција за промјену/премјештање назива чланка на врху међу картицама. Нешто си ти, чини ми се, и ранијих дана брљао са тим насловима (али код „својих” краткотрајних чланака), али то не може тако са дугогодишњим чланцима. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:44, 29. јануар 2022. (CET) с. р. :{{одговор|Жељко Тодоровић}} Знам да се иначе наслов мења картицом за премештање наслова, али то није увек могуће због оног "већ постоји страница под тим именом" а не знам како другачије да то заобиђем, иако је страница само преусмерење. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 00:46, 29. јануар 2022. (CET) ::Убудуће немој да никада заобилазиш премјештање наслова, а када постоје такве странице оне се означе шаблоном за брзо брисање гдје наведеш разлог и када их админ обрише онда се може извршити премјештање. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:50, 29. јануар 2022. (CET) с. р. :::Хвала [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 00:53, 29. јануар 2022. (CET) == Предлог == Можда би могао да одрадиш чланак за [https://en.wikipedia.org/wiki/Carl_Nassib Карла Насиба], тј. да преведеш. Добар дефанзивни линијаш, добар пас-рашер (у дуету са М. Крозбијем), тренутно брани боје ЛВ рејдерса. Ја немам времена, али бих дотерао чланак, ако би га ти превео, као што сам и све остале твоје. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:20, 15. фебруар 2022. (CET) :{{одговор|Ничим неизазван}} Можда га урадим ако будем имао времена, мада амерички спортисти генерално нису нешто што ме занима [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:24, 15. фебруар 2022. (CET) ::Помаже Бог, шта мислиш да се укључимо и да покренемо пројекат о формули један на овој вики, има нас неколико који би били на њему и активно доприносили. Мислим и сад су добри чланци о том спорту, али да покренемо пројекат (као Википројекат Жене) да га затегнемо, да буде бољи него на ен.вики. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:28, 27. март 2022. (CEST) :::{{одговор|Ничим неизазван}} Не пратим и не разумем се, тако да хвала, али не хвала [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:26, 27. март 2022. (CEST) == Књиге Агате Кристи == Здраво! Током свакодневног патролирања претходних неколико мјесеци, примјетио сам како један ИП уредник неколико мјесеци миц по миц ради дјело по дјело из обимног опуса [[Агата Кристи|Агате Кристи]]. Не знам да ли те нарочито занима тематика али рекох да заједно, свако по мало, помогнемо човјеку, тако да сам у посљедњих неколико недјеља урадио 5 чланака из шаблона. Уколико не будеш имао бољих идеја за писање у наредном периоду, можеш [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8 одавде] нешто урадити/превести, да заједно заплавимо што више. :) Унапред хвала и лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:16, 24. фебруар 2022. (CET) :{{одговор|Садко}} Хвала на позиву, али не хвала. Литература баш и није мој фах [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 15:31, 24. фебруар 2022. (CET) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 13:23, 5. јун 2022. (CEST) {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Општи избори у Србији 2022. | Датум почетка расправе = 28. марта 2022. | Датум краја расправе = 4. априла 2022. | Потпис = — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:28, 2. април 2022. (CEST) }} == 009988aaabbbccc == Поздрав Стеване, ја сам сад овде присутан под новим именом пошто је стари блокиран до марта 2023. па немој да те збуни да видиш да неки "Лигњославчић" уређује странице. 😉 [[Корисник:Squidwood|Squidwood]] ([[Разговор са корисником:Squidwood|разговор]]) 11:23, 13. јул 2022. (CEST) == Приштина == {{Обавештење — гласање за добар чланак | Назив чланка = Приштина | Датум почетка гласања = 19 | Датум краја гласања = 26. јула 2022. | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 07:59, 20. јул 2022. (CEST) }} akmsmv31d5nvd368r0fbml1zmcj3hf2 0 4273227 25115259 24418205 2022-07-20T10:33:16Z Tempo21 25745 /* Референце */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице|име=Душан Ђукић|војска={{зас_слика|Naval Ensign of the Kingdom of Yugoslavia.svg}} [[Југословенска војска у отаџбини]]|honorific prefix=примаријус др|потпис=|каснији_рад=|награде=|битке=[[Други светски рат]]|јединица=|род=|чин=|године_служења=|школа=|слика=Dušan_Đukić.jpg|држава_смрти={{застава|Србија}}|место_смрти=[[Београд]]|датум_смрти={{Датум смрти|2020|||1931||}}|држава_рођења={{застава|Краљевина Југославија}}|место_рођења=[[Београд]]|датум_рођења={{датум рођења|1931||}}|пуно_име=|опис_слике=Примаријус др Душан Ђукић држи говор на парастосу генералу [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Дражи Михаиловићу]] у [[Црква Светог Саве на Врачару|цркви Светог Саве на Врачару]] (17. јул 2017)|ширина_слике=200п|сродници=[[Светомир Ђукић]] (отац)}} '''Душан Ђукић''' ([[Београд]], [[1931]] – [[Београд]], [[2020]]) био је [[Срби|српски]] и [[Југославија|југословенски]] [[хирург]] и [[Primarijus|примаријус]]. Био је син дивизијског генерала [[Светомир Ђукић|Светомира Ђукића]], са којим је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био припадник [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у Отаџбини]], а касније је био председник [[Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945|Удружења припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945]]. == Биографија == Рођен је [[1931]]. године у [[Београд|Београду]]. Његов отац [[Светомир Ђукић]] је био [[дивизијски генерал]] [[Југословенска војска|Југословенске војске]], вођу прве олимпијске селекције [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] на Петим летњим олимпијским играма које су одржане у [[Стокхолм|Стокхолму]] [[1912]]. године, где је изабран за члана [[Међународни олимпијски комитет|Међународног олимпијског комитета]]. [[Датотека:Svetomir Đukić sa porodicom.png|лево|мини|212x212пискел|Дивизијски генерал [[Светомир Ђукић]] (стоји лево) са супругом Александром, сином Душаном (клечи), кћерком Татјаном и зетом [[Милан Стојановић Цига|Миланом Стојановићем]], негде у [[Босна|Босни]] (март [[1945]])]] Крајем [[1942]]. године, отац [[Светомир Ђукић|Светомир]] напушта кућу на Вождовцу и одлази на расположење [[Врховна команда ЈВуО|Врховној команди]] [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у Отаџбини]]. [[Гестапо]] због тога ставља породицу у кућни притвор и врши претрес, али их убрзо пуштају, те се и они од [[19. децембра]] [[1944]]. године придружују [[Светомир Ђукић|Светомиру]] и ступају у редове [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у Отаџбини]]. Душанова сестра Татјана се удала за мајора [[Милан Стојановић Цига|Милана Стојановића Цигу]], који је био ађутант генерала [[Драгољуб Дража Михаиловић|Драгољуба Драже Михаиловића]], те им је он био и венчани кум.<ref>{{Cite news|url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:373254-Porodica-trazi-rehabilitaciju-Svetomira-Djukica|title=Porodica traži rehabilitaciju Svetomira Đukića|date=30.03.2012.|publisher=Večernje novosti}}</ref> Душанов млађи брат Константин Ђукић је раније због повреде одлучио да се придружи [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићевцима]] и крене према [[Словенија|Словенији]], рачунајући на сигурнији пролаз. Међутим, воз у којем су се налазили су зауставиле [[усташе]] и побиле их у децембру [[1944]]. године.<ref name=":0">{{Cite news|url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:544178-Naciste-potukli-a-izmedju-sebe-ratuju|title=Naciste potukli, a između sebe ratuju|date=19.04.2015.|publisher=Večernje novosti}}</ref> Читава породица је учествовала у [[Босанска голгота|Босанског голготи]]. Генерал [[Светомир Ђукић|Ђукић]] се растао са породицом [[16. априла]] [[1945]]. године, када је по задатку генерала [[Драгољуб Дража Михаиловић|Михаиловића]] отишао у [[Загреб]], како би покушао да обезбеди несметан пролаз снага [[ЈВуО]] кроз [[НДХ]], али без успеха. Затим је емигрирао и најпре одлази у [[логор Еболи]], а потом у [[Дуизбург]]. Душан је са породицом остао уз генерала [[Драгољуб Дража Михаиловић|Михаиловића]] до [[6. маја]] [[1945]]. године, када их је он послао према Србији уочи [[Битка на Зеленгори|битке на Зеленгори]].<ref name=":0" /> Кретали су се по [[Босна|Босни]] до августа [[1945]]. године, а тада су их заробили припадници [[Одељење за заштиту народа|ОЗНЕ]] и одвели у [[Београд]]. Били су затворени у седишту [[Одељење за заштиту народа|ОЗНЕ]] на [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]] и постепено пуштани, а Душана Ђукића је саслушавао лично [[Слободан Пенезић Крцун]]. Породица је трпела прогон нових [[Савез комуниста Југославије|комунистичких]] власти, тако што им је одузета покретна и непокретна имовина, а вршени су и стални претреси у којима су одузета чак и одликовања генерала [[Светомир Ђукић|Ђукића]]. Услед тешке материјалне ситуације, мајка је морала да ради за пола хлеба дневно, Душан је радио као зидар, а сестра Татјана као дактилограф. Након студија медицине, Душан је добио лекарску службу у [[Пожега|Пожеги]]. Тамо је упознао Милета Нинчића, начелника полиције, који је након одређеног времена успео да му прибави пасош, како би отпутовао у иностранство и посетио оца. Раније му је захтев за пасош неколико пута одбио лично [[Светислав Стефановић Ћећа]]. У пензионерским данима, Душан Ђукић је био председник [[Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945|Удружења припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945]], које је било једно од иницијатора [[Процес рехабилитације Драгољуба Михаиловића|процеса рехабилитације генерала Михаиловића]]. Сахрањен је [[3. октобра]] [[2020]]. године на [[Централно гробље у Београду|Централном гробљу у Београду]]. Иза њега су остали кћерка Јасна и унука Ивана. == Види још == * [[Светомир Ђукић]] == Референце == <references /> {{DEFAULTSORT:Ђукић, Душан}} [[Категорија:Рођени 1931.]] [[Категорија:Умрли 2020.]] [[Категорија:Београђани у здравству]] [[Категорија:Српски лекари]] [[Категорија:Српски хирурзи]] [[Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини]] [[Категорија:Сахрањени на Централном гробљу у Београду]] qva3x1hypgny61hp6ynri1y2wcfzfr6 0 4278539 25115135 24921584 2022-07-20T08:35:15Z ImStevan 295267 Уклоњене референце из увода wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија Војни сукоб | ијекавица = | ширина = | сукоб = Грађански рат у Богенвилу | део = | слика = [[Датотека:BougainvilleBukaandNeighbourhood.png|250п]] | величина_слике = | опис_слике = Мапа острва Богенвил и Бука | алтернативни_текст = | датум = 1. децембар 1988 — 20. април 1998. | локација = [[Аутономна покрајина Богенвил|острва покрајине Богенвил]], [[Папуа Нова Гвинеја]], Северни Соломони | локација_генитив = Папуе Нове Гвинеје | координате = {{coord|-6.235178|155.299943}} | тип_мапе = | рељеф_мапе = | величина_мапе = | опис_мапе = | алтернативни_текст_мапе = | ознака_мапе = | величина_ознаке = | текст_ознаке = | географска_ширина = | географска_дужина = | територија = | акција = | повод = | узрок = | статус = | резултат = *Војни застој *Потписивање Богенвилског мировног споразума (30. август 2001) **Успостављање [[Аутономна покрајина Богенвил|Аутономне покрајине Богенвил]] **Референдум о независности у будућности ***Независност Богенвила до 2027. | вођство_сукобљених_страна = | страна1 = {{застава|Папуа Нова Гвинеја}}<br> *Покрет за ослобођење Буке *Отпор Богенвилу '''Подршка:'''<br>{{застава|Аустралија}}<br>{{застава|Индонезија}} | страна2 = [[Датотека:Flag of Bougainville.svg|25п|link=Аутономна покрајина Богенвил]] Богенвилска привремена влада * Богенвилска револуционарна армија '''Подршка:'''<br>{{застава|Соломонска Острва}}<br>{{застава|Фиџи}} (наводно) | командант1 = {{зас|Папуа Нова Гвинеја}} Раби Намалију<br><small>(1988—17. јул 1992)</small><br>{{зас|Папуа Нова Гвинеја}} Пајас Вингти<br><small>(17. јул 1992—30. август 1994)</small><br><small>(2 јун 1997—22. јул 1997)</small><br>{{зас|Папуа Нова Гвинеја}} Бил Скејт<br><small>(22. јул 1997—јануар 1998)</small><br>{{зас|Папуа Нова Гвинеја}} Џери Сингирок | командант2 = [[Датотека:Flag of Bougainville.svg|25п|link=Аутономна покрајина Богенвил]] Франсис Она<br>[[Датотека:Flag of Bougainville.svg|25п|link=Аутономна покрајина Богенвил]] Пајас Вингти<br>[[Датотека:Flag of Bougainville.svg|25п|link=Аутономна покрајина Богенвил]] Сем Кауона<br>[[Датотека:Flag of Bougainville.svg|25п|link=Аутономна покрајина Богенвил]] Теодор Миријунг<br>[[Датотека:Flag of Bougainville.svg|25п|link=Аутономна покрајина Богенвил]] Исмајел Тороама<br>[[Датотека:Flag of Bougainville.svg|25п|link=Аутономна покрајина Богенвил]] Џосеф Кабуи | јачина1 = ~800 војника<br>150 полицајаца<br>Више хиљада бораца отпора<br>4 -{UH}--1 Ириквој хеликоптера<br>4 патролна брода Пацифик класе | јачина2 = ~2000 бораца | губици1 = 300+ војника убијено<br>Више хиљада повређених | губици2 = 1000—2000 бораца убијено | губици3 = Процене: 15 000—20 000 цивила | напомене = | војна_кампања = }} '''Грађански рат у Богенвилу''' представљао је оружани конфликт са више страна у сукобу, који се водио од 1988. до 1998. у провинцији Северна Соломонова острва у [[Папуа Нова Гвинеја|Папуи Новој Гвинеји]] између војске Папуе Нове Гвинеје и сецесионистичких снага Богенвилске револуционарне армије, као и између Богенвилске револуционарне армије и других оружаних група на [[Богенвил]]у. Председник Богенвила Џон Момис описао је сукоб као највећи сукоб у [[Океанија|Океанији]] од краја [[Други светски рат|Другог светског рата]] 1945. године, при чему се неке процене броја погинулих међу становницима Богенвила крећу између 15 000 и 20 000 погинулих, док ниже процене говоре о око 1000-2000 жртава. Сукоб је окончан примирјем 1998. и потписивањем Богенвилског мировног споразума 2001. године. Влада Папуе Нове Гвинеје је пристала на оснивање аутономне владе Богенвила, као и на уступање одређених права и овлашћења која би аутономна влада имала над територијом која је постала позната као [[Аутономна покрајина Богенвил]], а која укључује и удаљена мала острва поред самог [[Богенвил (острво)|острва Богенвил]]. Према договору власти Папуе Нове Гвинеје и Богенвила, након референдума одржаног 2019. године, одлучено је да Богенвил постане независна држава до 2027. године. == Историјска позадина (1930–1988) == У време кад је Богенвил био под аустралијском влашћу, жила је први пут откривена на Богенвилу 1930. године.{{Sfn|Regan|Griffin|2005|p=26}} Откриће огромних налазишта руде бакра у планинском ланцу Краун Принс на [[Богенвил (острво)|острву Богенвил]] током 1960-их довело је до оснивања огромног рудника бакра Богенвил од стране аустралијске компаније [[Rio Tinto (корпорација)|Рио Тинто]]. Рудник Пангуна започео је са радом 1972. године под управом фирме Bougainville Copper Ltd, при чему је влада Папуа Нове Гвинеје као акционар задржала 20% власништва над рудником. У то време, рудник Пангуна је био највећи отворени рудник на свету. Овај рудник је доносио више од 45% националног прихода Папуе Нове Гвинеје од извоза, тако да је био од виталног значаја за економију земље.<ref name="nfsa_background">{{Cite web |url=http://dl.nfsa.gov.au/module/357/|title=Origins of the Bougainville Conflict |publisher=National Film and Sound Archive of Australia |access-date=2013-06-16}}</ref> Рудник је привукао више хиљада радника на острво, углавном држављана других острва у саставу Папуе Нове Гвинеје, које су староседеоци Богенвила прозвали „црвенокошцима“ због њихове боје коже. Насупрот томе, већина домородаца на острву сматра себе припадницима црне расе. У рудник су долазили и многи „белокошци“, углавном аустралијски држављани. Становници Богенвила нису желели ни мигранте ни имигранте на својој земљи; посебно су били неблагонаклони према „црвенокошцима“, због културолошких разлика између ове две популације.<ref name="c-r_origins">{{Cite web|url=http://www.c-r.org/accord-article/origins-conflict |title=The origins of the conflict |last=O'Callaghan |first=Mary-Louise |year=2002|publisher=Conciliation Resources |access-date=2013-06-16}}</ref> Са почетком рударских операција у Пангуни, почели су да се јављају сукоби. Многи локални земљопоседници заузели су став против рудника који је довео до прилива радне снаге из других делова Папуа Нове Гвинеје. Поред тога, староседеоци су били забринути због штетних утицаја на животну средину, док су запажали да већина профита од рудника напушта острво. Пре стицања независности Папуе Нове Гвинеје 1975. године, острво Богенвил је покушало да се отцепи и постане независно. Његови представници постигли су договор о даљој децентрализацији са аустралијском владом, што је донекле ублажило забринутост становништва Богенвила.{{Sfn|Londey|2004|pp=215–216}} == Сецесионистички покрет и избијање сукоба == До краја 1988. тензије око рудника довеле су до локалног насиља. Огромно загађење, онемогућавање пољопривредне производње, као и међунационална нетрпељивост довели су до све чешћих сукоба. Влада је стога распоредила мобилне одреде Краљевске полиције Папуе Нове Гвинеје и Одбрамбене снаге Папуе Нове Гвинеје у околину рудника Пангуна.{{Sfn|Londey|2004|p=216}} Иако је првобитно био ограничен на подручје око рудника, сукоб се касније интензивирао.{{Sfn|Wehner|Denoon|2001|p=3}} Обе стране су пријавиле случајеве злочина против староседелачког становништва током борби између владиних снага и побуњеника Богенвилске револуционарне армије. Сукоб је затим прерастао у општу сепаратистичку побуну. Компанија Рио Тинто је 1989. затворила рудник, а многи дошљаци напустили су острво. Борбе су трајале годину дана, а у том периоду је наводно дошло до широко распрострањеног кршења људских права, укључујући спаљивање бројних села.{{Sfn|Londey|2004|p=216}} Међутим, почетком 1990. Папуа Нова Гвинеја је повукла своје трупе, чиме је Богенвил потпао под пуну контролу Богенвилске револуционарне армије.{{Sfn|Londey|2004|p=216}} Упркос томе што је првобитно пристао на разоружање својих снага и почетак преговора, лидер Богенвилске револуционарне армије Франсис Она једнострано је прогласио независност Богенвила у мају 1990.{{Sfn|Woodbury|2015|p=6}}{{Sfn|Joint Standing Committee on Foreign Affairs, Defence and Trade|1999|p=23}} Услед једностраног проглашења независности, влада Папуе Нове Гвинеје је увела блокаду Богенвила.{{Sfn|Connell|2005|p=297}} Блокада је спроведена коришћењем [[Бел UH-1 Ироквојс Хјуи|хеликоптера UH-1 Ироквојс]] и патролних чамаца класе Пацифик који су испоручени Папуи Новој Гвинеји као помоћ аустралијске владе касних 1980-их у оквиру програма сарадње у области одбране који је трајао од проглашења независности Папуе Нове Гвинеје.{{Sfn|Wilson|1994|p=32}}<ref>{{Cite web|url=http://nautilus.org/publications/books/australian-forces-abroad/pacific-islands/pacific-patrol-boat-program/ |title=Pacific patrol boat program|publisher=Nautilus Institute |access-date=2015-08-07}}</ref> Други облици подршке Аустралије, који су представљали део њених напора за изградњу капацитета Папуе Нове Гвинеје, укључивали су финансирање Одбрамбених снага Папуе Нове Гвинеје, набавку оружја и муниције, логистику, обуку и слање појединих специјалистичких и техничких саветника и особља. Слична помоћ пружена је и полицијским снагама.{{Sfn|Raath|1991|pp=12–26}}{{Refn|During this period Australian Defence Force (ADF) loan personnel filled a number of key positions in the PNGDF on a regular basis, and as a result they were often at least indirectly involved in supporting most PNGDF operations, including those on Bougainville.{{sfn|Raath|1991|p=13}} Five members of the ADF on loan or exchange with the PNGDF are reported to have visited Bougainville during the crisis; however, their duties were restricted to the provision of technical advice.{{sfn|Raath|1991|p=18}}}} Аустралија је послала хеликоптере без наоружања и под условом да се неће користити у оружаним сукобима; међутим, Одбрамбене снаге Папуе Нове Гвинеје су накнадно уградиле митраљезе у супротности са споразумом и касније их користиле као борбене летелице.{{Sfn|Joint Standing Committee on Foreign Affairs, Defence and Trade|1999|p=23}}{{Sfn|Howe|Kiste|1994|p=305}}{{Sfn|Grey|2008|pp=259–260}} {{Refn|The helicopters were reported to have been maintained and operated by a private company contracted to the PNGDF at the time,<ref name=Callick>{{cite news|last=Callick|first=Rowan|title=Battle intensifies over Bougainville copper |url=http://www.theaustralian.com.au/news/inquirer/battle-intensifies-over-bougainville-copper/story-e6frg6z6-1226094940146 |newspaper=The Australian |publisher=News Corp Australia|location=Sydney |date=2011-07-16 |issn=1038-8761}}</ref> and were flown by Australian and New Zealand civilian pilots.{{sfn|Braithwaite|2010|p=30}}}} Блокада је остала на снази до примирја 1994. (иако је према неким деловима Богенвила блокада неформално продужена до 1997).{{Sfn|Joint Standing Committee on Foreign Affairs, Defence and Trade|1999|p=23}} Индонезија је такође помагала властима Папуе Нове Гвинеје у борби.<ref>{{cite web|url=https://www.lowyinstitute.org/publications/bougainville-referendum-and-beyond|title=The Bougainville Referendum And Beyond |date=2019-10-08 |last=Bohane|first=Ben |publisher=Lowy Institute}}</ref> Франсис Она је успоставио привремену владу Богенвила, самопрогласивши се за председника. Бивши премијер покрајинске владе Џозеф Кабуи именован је за потпредседника.{{Sfn|Joint Standing Committee on Foreign Affairs, Defence and Trade|1999|p=23}} За војног команданта Богенвилске револуционарне армије постављен је Сем Кауона, бивши официр Одбрамбених снага Папуе Нове Гвинеје.{{Sfn|Adams|2001|p=26}} Ипак, привремена влада Богенвила је поседовала мало стварне моћи и острво је почело да тоне у хаос.{{Sfn|Woodbury|2015|p=6}} {{Sfn|Londey|2004|p=216}} Командна структура коју је успоставила Богенвилска револуционарна армија у малој је мери имала стварну контролу над разним групама широм острва које су тврдиле да представљају део Богенвилске револуционарне армије.{{Sfn|Wehner|Denoon|2001|p=4}} Бројне криминалне банде које су биле повезане са Богенвилском револуционарном армијом, опремљене углавном оружјем сачуваним из борби у Другом светском рату, терорисале су села, почињавајући убиства, силовања и пљачку. Богенвил је подељен између неколико фракција,{{Sfn|Braithwaite|2010|p=29}} пошто је сукоб попримио етничке и сепаратистичке карактеристике.{{Sfn|Wehner|Denoon|2001|p=3}} Поделе у сукобу су углавном биле повучене по клановским линијама. Поред блокаде, постојало је 70–80 мањих племенских сукоба које је привремена влада Богенвила требало да реши.<ref name="Phillips">{{Cite news|url=http://www.abc.net.au/radionational/programs/rearvision/bougainville-at-a-crossroads/6514544|title=Bougainville at a crossroads: independence and the mine |last=Phillips|first=Keri |date=2015-06-02 |work=Rear Vision: Radio National |access-date=2015-08-07 |publisher=Australian Broadcasting Commission}}</ref> Пошто је привременом владом Богенвила, као и Богенвилском револуционарном армијом, доминирао клан Насиои, становници острва из других кланова су били скептични према њиховим циљевима, посебно на северном Богенвилу.{{Sfn|Woodbury|2015|p=6}} На острву Бука, северно од Богенвила, формирана је локална милиција која је успела да истисне Богенвилску револуционарну армију у септембру, уз помоћ папуанских трупа.{{Sfn|Wehner|Denoon|2001|p=4}} До краја 1990. Одбрамбене снаге Папуе Нове Гвинеје су контролисале Буку, док је Богенвилска револуционарна армија контролисала остатак Богенвила.{{Sfn|Woodbury|2015|p=6}} Рани покушаји решавања сукоба резултирали су потписивањем споразума 1990. и 1991. године; међутим, ниједна од страна није поштовала услове споразума.{{Sfn|Joint Standing Committee on Foreign Affairs, Defence and Trade|1999|p=26}} {{Sfn|Braithwaite|2010|p=32}} У међувремену, руководство Богенвилске револуционарне армије, које су предводили Она и Кауоне, дошло је у сукоб са некима од политичких лидера, као што је био Кабуи.{{Sfn|Braithwaite|2010|p=32}} Неколико других провладиних сеоских милиција, које су заједничким именом називане снагама отпора, а које су наоружавале Одбрамбене снаге Папуе Нове Гвинеје, истиснуле су Богенвилску револуционарну армију из својих области.{{Sfn|Braithwaite|2010|pp=32–33}} Током 1991–92, Одбрамбене снаге Папуе Нове Гвинеје су се постепено враћале у Богенвил, преузимајући контролу над севером и југозападом главног острва.{{Sfn|Joint Standing Committee on Foreign Affairs, Defence and Trade|1999|p=25}} Политика Папуе Нове Гвинеје према Богенвилу је постала агресивнија након пораза актуелне владе на изборима 1992. године. Нови премијер Пајас Вингти заузео је знатно ратоборнији став.{{Sfn|Wehner|Denoon|2001|p=4}} У периоду 1992–93, Одбрамбене снаге Папуе Нове Гвинеје су покренуле бројне неодобрене прекограничне упаде на [[Соломонова острва]] у потрази за присталицама Богенвилске револуционарне армије. Односи Папуе Нове Гвинеје са Соломоновим Острвима су постали затегнути, а једном приликом су се снаге Папуе Нове Гвинеје сукобиле са полицијом Соломонових острва, уз размену ватре. У другој ситуацији, трупе Одбрамбених снага Папуе Нове Гвинеје искрцале су се на острво Оема.{{Sfn|May|Selochan|2004|p=172}} Одбрамбене снаге Папуе Нове Гвинеје су, у савезу са снагама отпора, поново заузеле Араву, главни град провинције Богенвил, у фебруару 1993.{{Sfn|Braithwaite|2010|p=33}} Папуански министар иностраних послова сер Џулијус Чен покушао је да окупи мировне снаге сачињене од трупа из других држава подручја Пацифика, али је Вингти одбио ту идеју. Вингти је затим наредио војсци да поново заузме рудник Пангуна, у чему је у први мах био успешан. Међутим, његова влада је била кратког века и у августу 1994. на месту премијера га је заменио Џулијус Чен.{{Sfn|May|1996|}} Напад на Пангуну је након тога окончан неуспехом.{{Sfn|Adams|2001|p=27}} Одбрамбене снаге Папуе Нове Гвинеје су све више трпеле губитке од стране побуњеника у унутрашњости острва, где је џунгла ограничавала видљивост и ефикасност њених патрола.{{Sfn|Braithwaite|2010|p=33}} Чен је исказао намеру да пронађе мирно решење сукоба, договоривши прекид ватре на састанку са Кауоном на Соломоновим острвима у септембру. Сложили су се да одрже мировну конференцију у Арави тог октобра, уз обезбеђење мировних снага Јужног Пацифика, предвођених Аустралијом.<ref>[http://www.paclii.org/pits/en/treaty_database/1994/18.html Agreement between Papua New Guinea and Fiji, Tonga, Solomon Islands, Vanuatu, Australia and New Zealand, concerning the status of elements of the defence forces of those countries deployed in the North Solomon's Province of Papua New Guinea as part of the South Pacific Peacekeeping Force (1994) PITSE 18 (28 September 1994) ] ''Pacific Islands Treaty Series'' Pacific Islands Legal Information Institute. </ref> Међутим, лидери привремене владе Богенвила су бојкотовали конференцију, тврдећи да се њихова безбедност не може гарантовати.{{Sfn|Londey|2004|pp=216–217}} {{Sfn|Joint Standing Committee on Foreign Affairs, Defence and Trade|1999|pp=27–28}} У одсуству Оне, Кабуи и Кауона су се истакли као умеренији лидери Богенвилске револуционарне армије.{{Sfn|Joint Standing Committee on Foreign Affairs, Defence and Trade|1999|p=28}} Ченова влада је потом ушла у преговоре са групом поглавица из клана Насиои, на челу са Теодором Мирјунгом, бившим адвокатом Удружења земљопоседника Пангуне. То је резултирало успостављањем прелазне владе Богенвила у априлу 1995. године, са главним градом у Буки.{{Sfn|Braithwaite|2010|p=38}} Мирјунг је био именован за премијера компромисне владе, али на крају „није био у стању да премости јаз између тврдолинијаша на обе стране“.{{Sfn|Adams|2001|pp=28–29}} У међувремену, Чен је почео да испољава фрустрацију због изостанка напретка.{{Sfn|Adams|2001|p=29}} Након рунде преговора у [[Кернс|Кернсу]], Аустралија, у септембру и децембру 1995, између Богенвилске револуционарне армије, Богенвилске прелазне владе и владе Папуе Нове Гвинеје, у јануару 1996, након повратка у Богенвил, на представнике Богенвилске револуционарне армије/Богенвилске привремене владе, укључујући Кабуија, пуцали су припадници Одбрамбених снага Папуе Нове Гвинеје.{{Sfn|Braithwaite|2010|p=39}} Касније су на кућу представника Богенвилске привремене владе на Соломоновим острвима, Мартина Мирорија, бачене бомбе. Богенвилска револуционарна армија је потом предузела акцију одмазде на северном Богенвилу и на Буки.{{Sfn|Lal|Fortune|2000|p=265}} Чен је одлучио да одустане од покушаја да се дође до мирног решења и 21. марта 1996. одобрио је укидање примирја на Богенвилу.{{Sfn|Dorney|1998|p=109}} У обраћању нацији, објавио је своју одлуку да се приступи војном решењу.{{Sfn|Lal|Fortune|2000|p=265}} == Афера Сендлајн == Пошто је влада Аустралије одбила да пружи директну војну подршку Папуи Новој Гвинеји, заговарајући политичко решење сукоба, Чен је почео да тражи друге савезнике.{{Sfn|Adams|2001|p=28}} Афера Сендлајн започела је у марту 1996. године, када је влада Папуе Нове Гвинеје покушала да унајми плаћенике од приватне војне компаније са седиштем у Лондону Sandline International, која је након тога запослила јужноафричку фирму за извођење војних операција Executive Outcomes. Док су трајали преговори са компанијом Sandline,{{Sfn|Braithwaite|2010|pp=40–43}} у јулу су Одбрамбене снаге Папуе Нове Гвинеје покренуле нову офанзиву на Богенвил. Напад, међутим, није успео, због лошег логистичког планирања, недостатка обавештајних података о локацијама Богенвилске револуционарне армије и све већег броја жртава.{{Sfn|Joint Standing Committee on Foreign Affairs, Defence and Trade|1999|p=29}} У септембру су милитанти Богенвилске револуционарне армије напали војни камп Папуе Нове Гвинеје на плажи Кангу уз помоћ чланова локалне групе милиција, убивши дванаест војника Одбрамбених снага Папуе Нове Гвинеје и узевши пет талаца. Овај инцидент је представљао највећи појединачни губитак за Одбрамбене снаге Папуе Нове Гвинеје у целом току сукоба.{{Sfn|Braithwaite|2010|pp=41–42}} Следећег месеца, Теодор Мирјунг је убијен.{{Sfn|Braithwaite|2010|p=40}} Накнадна независна истрага оптужила је за овај атентат припаднике Одбрамбених снага Папуе Нове Гвинеје, као и милиције које су припадале снагама отпора.{{Sfn|Roberts|2002|p=40}} {{Sfn|Adams|2001|pp=28–29}} Дисциплина и морал су се брзо погоршавали у редовима војске Папуе Нове Гвинеје, чије су трупе стога повучене у августу, након што је дошло до застоја у офанзиви.{{Sfn|Joint Standing Committee on Foreign Affairs, Defence and Trade|1999|p=29}} {{Sfn|Braithwaite|2010|p=41}} У то време, Одбрамбене снаге Папуе Нове Гвинеје су, уз помоћ богенвилских снага отпора, имале „прихватљиву“ контролу над око 40 процената острва, али су ипак и даље биле рањиве на герилске нападе, тако да је Богенвилска револуционарна армија успоставила надмоћ над владиним снагама.{{Sfn|Aspinall|Jeffrey|Regan|2013|p=122}} Чен је донео закључак да највеће шансе да поврати рудник Пангуна има уз помоћ плаћеника компаније Sandline, тако да је уговор са компанијом потписан у јануару 1997. Међутим, вест о његовој намери да ангажује плаћенике процурила је у аустралијску штампу, након чега је уследила међународна осуда овог потеза. Иако је у почетку подржавао овај план, командант Одбрамбених снага Папуе Нове Гвинеје, Џери Сингирок, тада се успротивио плану и наредио да сви плаћеници буду притворени по доласку у земљу. У новонасталој ситуацији, Папуа Нова Гвинеја је дошла на ивицу војног удара, док је парламент био окружен демонстрантима и великим бројем војника. Аустралијска влада извршила је притисак на Папуу Нову Гвинеју да раскине уговор са компанијом Sandline и пресрела је контигент опреме која је допремљена за плаћенике. Чен је поднео оставку, а плаћеници су депортовани са територије Папуе Нове Гвинеје.{{Sfn|Braithwaite|2010|pp=43–44}} Након тога, сукоб се наставио све до 1997. године.{{Sfn|Aspinall|Jeffrey|Regan|2013|p=122}} У то време на острву је било распоређено приближно 800 припадника Одбрамбених снага Папуе Нове Гвинеје и 150 припадника „одреда за сузбијање побуне“, док су снаге отпора вероватно бројале око 1.500 људи. Припаднике ових снага су наоружале Одбрамбене снаге Папуе Нове Гвинеје и они су деловали углавном у улози локалних одбрамбених снага, док је само мањи број био укључен у патролирање са Одбрамбеним снагама Папуе Нове Гвинеје или директно укључен у борбе. Снага Богенвилске револуционарне армије процењена је на око 2000 људи наоружаних са око 500 комада модерног оружја (углавном преотетог или купљеног од припадника Одбрамбених снага Папуе Нове Гвинеје или „одреда за сузбијање побуне“) и неколико хиљада комада старог оружја из Другог светског рата или ручно израђеног оружја.{{Sfn|Londey|2004|p=219}} {{Sfn|Wehner|Denoon|2001|p=4}} == Завршетак рата и последице == [[Датотека:AMBULA~1.jpg|мини| Возила хитне помоћи у Арави, уништена у сукобу 1998.]] Избор новог премијера Папуе Нове Гвинеје Била Скејта, који се раније противио војном решењу, пружио је подстицај мирном решењу сукоба. Средином 1997. одржани су разговори у [[Хонијара|Хонијари]] и Бернаму на [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]] који су резултирали примирјем, као и споразумом о демилитаризацији острва. Након тога је распоређена ненаоружана Група за праћење примирја, коју је предводио Нови Зеланд, а коју су подржале Аустралија, Фиџи и Вануату.{{Sfn|Londey|2004|pp=219–220}} Од тада на острву углавном траје прекид ватре. Након што су прекинули повезаност са Оном, Кауона и Кабуи ушли су у мировне преговоре са Скејтовом владом у [[Крајстчерч|Крајстчерчу]], на Новом Зеланду, који су кулминирали потписивањем Линколнског споразума, потписаног на Универзитету Линколн у Крајстчерчу, у јануару 1998.{{Sfn|Londey|2004|pp=220–222}} Према условима споразума, Папуа Нова Гвинеја је почела да повлачи своје војнике са острва, а предузети су кораци за разоружавање Богенвилске револуционарне армије и богенвилских снага отпора, док је распоређена мултинационална Група за праћење мира, под вођством Аустралије, која је заменила Групу за праћење примирја. Закон којим би била успостављена богенвилска влада помирења није успео да буде изгласан у парламенту Папуе Нове Гвинеје у децембру 1998.{{Sfn|Wehner|Denoon|2001|pp=10–12}} Покрајинска влада Богенвила, која је добила исти статус као и владе осталих осамнаест провинција Папуе Нове Гвинеје, са Џоном Момисом као гувернером, успостављена је у јануару 1999. године. Ова влада је, међутим, суспендована након што је њено формирање наишло на противљење и привремених власти Буке/Богенвилске револуционарне армије, као и Богенвилске прелазне владе. Начињени су планови за измену система власти, која ће бити спроведена у две фазе: прву је чинило стварање Уставотворне скупштине Богенвила, а другу избори за Народни конгрес Богенвила. Избори су одржани у мају, а Кабуи је проглашен за председника. Међутим, Момис је оспорио законитост ових избора, уз подршку бројних племенских поглавица и вођа отпора. У новембру је основано ново тело, Привремена покрајинска влада Богенвила, на чијем је челу био Момис. Приближавање Кауоне и Момиса довело је до споразума кроз који би два тела деловала координисано. Организовани процес помирења почео је на племенском нивоу почетком 2000-их.{{Sfn|Wehner|Denoon|2001|pp=12–14}} Мировни споразум је постигнут 2001. године, што је довело до могућности стварања аутономне владе Богенвила.{{Sfn|Woodbury|2015|p=7}} Ипак, Она је одбио да на било који начин учествује у мировном процесу и, са малом групом бораца, одвојио се од Богенвилске револуционарне армије.{{Sfn|Woodbury|2015|p=6}} Током наредних година, наставио је да одбија учешће у новој влади, заузимајући област око рудника која је остала забрањена зона и проглашавајући себе 'краљем' Богенвила пре него што је умро од маларије 2005.<ref>{{Cite web|url=http://www.abc.net.au/foreign/content/2005/s1372909.htm |title=Bougainville – The Man Who Would Be King (Transcript) |last=McLeod |first=Shane |date=2005-05-17 |website=Foreign Correspondent|publisher=Australian Broadcasting Commission|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304043102/http://www.abc.net.au/foreign/content/2005/s1372909.htm# |archive-date=2016-03-04 |url-status=dead |access-date=2015-08-09}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.smh.com.au/news/world/onas-death-paves-way-for-mining-to-resume/2005/07/25/1122143784481.html|title=Ona's death paves way for mining to resume |last=Skehan |first=Craig |date=2005-07-26 |access-date=2015-08-09 |publisher=The Sydney Morning Herald}}</ref> У мају и јуну 2005. одржани су избори за прву аутономну владу Богенвила, на којима је Џозеф Кабуи изабран за председника.{{Sfn|de Matos|Gerster|2009|p=243}} У марту 2006. др Шаиста Шамим из радне групе [[Уједињене нације|Уједињених нација]] за плаћенике затражио је од [[Фиџи|Фиџија]] и Папуе Нове Гвинеје дозволу да пошаље тим који ће истражити наводе о присуству бивших војника из Фиџија у Богенвилу.<ref>{{Cite press release|title=Bougainville: UN Asks for Invitation to Investigate Mercenaries|url=http://www.unpo.org/article/3886|date=2006-03-02 |publisher=Unrepresented Nations and Peoples Organization (UNPO)|access-date=2015-08-07}}</ref> 2011. године, бивши премијер Папуе Нове Гвинеје сер [[Мајкл Сомаре]] дао је изјаву у којој је тврдио да је Рио Тинто играо улогу у грађанском рату, помажући у финансирању акција владе Папуе Нове Гвинеје током сукоба у Богенвилу, покушавајући да омогући поновно отварање рудника, који није у функцији од 1989. Влада Богенвила је добила контролу над рударством на острву након доношења Закона о рударству на Богенвилу у марту 2015. године; међутим, рудник Пангуна је и даље затворен.<ref name="Phillips"></ref> Јула 2021, власти Богенвила постигле су споразум са компанијом Рио Тинто, којим се, поред осталог, ова компанија обавезује да финансира спровођење независних испитивања о утицају који је функционисање рудника Пангуна на Богенвилу у периоду од 1972. до 1989. имало на животну средину, а што је, како се у документу који су представници компаније и власти Богенвила потписали, "довело до побуне против рудника и последичног грађанског рата". Истовремено, Рио Тинто се обавезао да учествује у санирању штете коју је функционисање рудника имало на локалне заједнице. Такође, Рио Тинто је пренео власништво 53,83% рудника на владе Папуе Нове Гвинеје и Богенвила.<ref>{{Cite web|url=https://www.businesswire.com/news/home/20210720006261/en/Rio-Tinto-and-Bougainville-community-residents-reach-agreement-to-assess-legacy-impacts-of-Panguna-mine|title=Rio Tinto and Bougainville community residents reach agreement to assess legacy impacts of Panguna mine |date=2021-07-20|website=www.businesswire.com|language=en |access-date=2021-12-05}}</ref> Џон Момис, председник аутономне области Богенвил, описао је овај рат као највећи сукоб у [[Океанија|Океанији]] од краја Другог светског рата.{{Sfn|Woodbury|2015|p=6}} Верује се да губици Одбрамбених снага Папуе Нове Гвинеје током борби укључују више од 300 убијених.{{Sfn|Aspinall|Jeffrey|Regan|2013|p=123}} Са друге стране, аустралијска влада је проценила да је између 15 000 и 20 000 људи могло да погине током сукоба на Богенвилу. Међутим, конзервативније процене наводе да је број погинулих у борби износио између 1000 и 2000.{{Sfn|Braithwaite|2010|pp=86–87}} Други извори процењују да је од 10 000 до 20 000 житеља Богенвила умрло од насиља или болести током овог периода,{{Sfn|Braithwaite|2010|pp=86–87}} док је до средине 1990-их преко 60 000 житеља Богенвила живело у камповима за интерно расељена лица, а хиљаде их је избегло на оближња Соломонска острва.{{Sfn|Woodbury|2015|p=6}} == Референдум о независности == Један од услова наведених у мировном споразуму био је да се референдум о политичком статусу Богенвила одржи у року од двадесет година, при чему је предвиђени термин референдума био између 2015. и 2020. године.{{Sfn|Woodbury|2015|p=3}} У јануару 2016. аутономна влада Богенвила и влада Папуе Нове Гвинеје постигле су споразум о оснивању Комисије о референдуму на Богенвилу. Комисија је добила задатак да обави припреме за гласање о будућем политичком статусу Богенвила 2019.<ref>{{Cite web |url=http://www.radionz.co.nz/international/pacific-news/323054/signing-paves-way-for-bougainville-independence-vote|title=Signing paves way for Bougainville independence vote |date=2017-01-25 |website=radionz.co.nz |access-date=2017-05-19}}</ref> Крајем новембра и почетком децембра 2019. одржан је необавезујући референдум о независности,<ref>{{Cite web |url=https://www.radionz.co.nz/international/pacific-news/384471/bougainville-referendum-not-binding-pm |title=Bougainville referendum not binding - PM |date=2019-03-11 |website=Radio New Zealand|language=en-nz |access-date=2019-03-18}}</ref><ref>{{cite web |title=Bougainville referendum: region votes overwhelmingly for independence from Papua New Guinea |url=https://www.theguardian.com/world/2019/dec/11/bougainville-referendum-region-votes-overwhelmingly-for-independence-from-papua-new-guinea |website=The Guardian |access-date=2019-12-11 }}</ref> у коме је огромна већина гласача (више од 98%) гласала за независност Богенвила.<ref name=":4">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-50739203|title=Bougainville referendum: PNG region votes overwhelmingly for independence |date=2019-12-11 |work=BBC|access-date=2019-12-11}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2019/dec/11/bougainville-referendum-region-votes-overwhelmingly-for-independence-from-papua-new-guinea|title=Bougainville referendum: region votes overwhelmingly for independence from Papua New Guinea |last=Lyons |first=Kate |date=2019-12-11 |work=The Guardian |access-date=2019-12-12 |language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> У јулу 2021. године постигнут је споразум између влада Папуе Нове Гвинеје и Богенвила, према коме ће Богенвил стећи независност до 2027. године.<ref>{{Cite web|url=https://postcourier.com.pg/png-bville-agree-on-latters-independence/|title=PNG, B’ville agree on latter’s independence|date=2021-07-07|website=Post Courier|language=en-US |access-date=2021-07-07}}</ref> == Уметнички прикази == Богенвилски сукоб је описан у роману ''Мистер Пип'' из 2006. године, који је написао новозеландски новинар Лојд Џонс, који је писао о рату, али није могао да посети Папуу Нову Гвинеју. Филмска адаптација овог романа снимљена је 2012. године, под називом ''Мистер Пип'', а у њој главне улоге тумаче [[Хју Лори]] и новогвинејска глумица Ксзанџа Матси.<ref>{{Cite web|url=http://www.screendaily.com/5004063.article|title=Andrew Adamson to direct adaptation of Mister Pip|website=www.screendaily.com |access-date=2016-04-09}}</ref> == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{Refbegin|30em}} * {{cite book|last=Adams|first=Rebecca|title=Peace on Bougainville: Truce Monitoring Group|url=https://books.google.com/books?id=Wy7eGt6RVIkC|year=2001|publisher=Centre for Strategic Studies New Zealand, Victoria University Press|isbn=9780864734082}} * {{cite book|last1=Aspinall|first1=Edward|last2=Jeffrey|first2=Robin|last3=Regan|first3=Anthony J.|title=Diminishing Conflicts in Asia and the Pacific: Why Some Subside and Others Don't|url=https://books.google.com/books?id=aKb9cFFu1xAC|year=2013|publisher=Routledge|location=London|isbn=9780415670319}} * {{cite book|last=Braithwaite|first=John|title=Reconciliation and Architectures of Commitment: Sequencing Peace in Bougainville|url=https://press.anu.edu.au/publications/series/peacebuilding-compared/reconciliation-and-architectures-commitment|year=2010|publisher=ANU Press|location=Canberra, Australian Capital Territory|isbn=9781921666681}} * {{cite book|last=Connell|first=John|title=Papua New Guinea: The Struggle for Development|url=https://books.google.com/books?id=jMeHAgAAQBAJ|year=2005|publisher=Routledge|location=New York|isbn=9780415054010}} * {{cite book|last1=de Matos|first=Christine|last2=Gerster|first2=Robin|title=Occupying the "Other": Australia and Military Occupations from Japan to Iraq|url=https://books.google.com/books?id=m58YBwAAQBAJ|year=2009|publisher=Cambridge Scholars Publishing|location=Newcastle upon Tyne, United Kingdom|isbn=9781443804387}} *{{cite book|last=Dorney|first=Sean|title=The Sandline Affair|year=1998|publisher=ABC Books|location=Sydney|isbn=9780733307010}} *{{cite book |last=Grey |first=Jeffrey |title=A Military History of Australia |publisher=Cambridge University Press |location=Port Melbourne |year=2008 |edition=Third |isbn=978-0-521-69791-0}} *{{cite book|last1=Howe|first1=K.R.|last2=Kiste|first2= Robert C.|title=Tides of History: The Pacific Islands in the Twentieth Century|url=https://books.google.com/books?id=P-ybBDLbKJIC&q=four+Iroquois+Australia+Papua+New+Guinea+1989|year=1994|publisher=University of Hawaii Press|location=Honolulu|isbn=9780824815974}} *{{cite book|author=Joint Standing Committee on Foreign Affairs, Defence and Trade|title=Bougainville: The Peace Process and Beyond|url= |year=1999|publisher=Commonwealth of Australia|location=Canberra|isbn=9780642366122}} *{{cite book|last1=Lal|first1=Brij V.|last2=Fortune|first2=Kate|title=The Pacific Islands: An Encyclopedia|volume=1|url=https://books.google.com/books?id=T5pPpJl8E5wC|year=2000|publisher=University of Hawaii Press|location=Honolulu|isbn=9780824822651}} *{{cite book|last=Londey|first=Peter|title=Other People's Wars: A History of Australian Peacekeeping|year=2004|publisher=Allen & Unwin|location=Crows Nest, New South Wales|isbn=1865086517}} *{{cite book|last=May|first=Ronald James|title=The Situation on Bougainville: Implications for Papua New Guinea, Australia and the Region|url=http://www.aph.gov.au/sitecore/content/Home/About_Parliament/Parliamentary_Departments/Parliamentary_Library/Publications_Archive/CIB/CIB9697/97cib9|series=Current Issues Brief 9 1996–97|year=1996|publisher=Parliamentary Research Service|location=Canberra|oclc=221898325}} *{{cite book|last1=May|first1=Ronald James|last2=Selochan|first2=Viberto|title=The Military and Democracy in Asia and the Pacific|url=https://press.anu.edu.au/publications/military-and-democracy-asia-and-pacific|year=2004|publisher=ANU E Press|location=Canberra|isbn=9781920942007}} * {{cite journal|last=Raath|first=Niki|title=Moral Support? Australia's Support to Papua New Guinea's Internal Security Problems|journal=Issues Brief|url=https://www.aph.gov.au/binaries/library/pubs/bp/1991/91bp33.pdf|date=1991-12-19 |publisher=Parliamentary Research Service|location=Canberra|issn=1037-2938}} * {{cite book|editor-last1=Regan|editor-first1=Anthony|editor-last2=Griffin|editor-first2=Helga|title=Bougainville Before the Conflict|year=2005|publisher=Pandanus Books|location=Canberra|isbn=9781740761383}} *{{cite thesis|last=Roberts|first=John|title=Reporting Military Conflict and Human Rights Abuse: The Australian Press and Bougainville, 1996|url=https://researchbank.rmit.edu.au/eserv/rmit:161071/Roberts.pdf|date=2002|degree=Master of Social Science|publisher=RMIT University}} *{{cite book|last1=Wehner|first1=Monica|last2=Denoon|first2=Donald|title=Without a Gun: Australians' Experiences Monitoring Peace in Bougainville, 1997–2001|year=2001|publisher=Pandanus Books|location=Canberra|isbn=1740760131}} *{{cite book|last=Wilson|first=Stewart|title=Military Aircraft of Australia|year=1994|publisher=Aerospace Publications|location=Weston Creek, Australian Capital Territory|isbn=1-875671-08-0}} *{{cite book|last=Woodbury|first=Jo|title=The Bougainville Independence Referendum: Assessing the Risks and Challenges Before, During and After the Referendum|url=http://www.defence.gov.au/ADC/Publications/IndoPac/Woodbury%20paper%20(IPSD%20version).pdf|series=Indo-Pacific Strategy Papers|date=2015-01|publisher=Centre for Defence and Strategic Studies (CDSS), Australian Defence College|location=Canberra}} * {{cite book|last=Bowd|first=Reuben|title=Doves over the Pacific: In Pursuit of Peace and Stability in Bougainville|year=2007|publisher=Australian Military Historical Publications|location=Loftus, New South Wales|isbn=9780980320480}} * {{cite book|last=Breen|first=Bob|title=The Good Neighbour: Australian Peace Support Operations in the Pacific Islands, 1980–2006|series= The Official History of Australian Peacekeeping, Humanitarian and Post-Cold War Operations |volume=Volume V|year=2016|publisher=Cambridge University Press|location=Port Melbourne, Victoria|isbn=978-1-107-01971-3}} *{{cite journal|last=Lavaka Ata|first=Ulukalala|title=The Bougainville Crisis and PNG-Australia relations|url=http://epublications.bond.edu.au/cgi/viewcontent.cgi?article=1041&context=cm|journal=Culture Mandala: The Bulletin of the Centre for East-West Cultural and Economic Studies|publisher=Centre for East-West Cultural and Economic Studies, School of Humanities and Social Sciences, Bond University|location=Gold Coast, Queensland|volume=3|issue=1|date=1998-01 |pages=41–55|issn=1322-6916|access-date=2015-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160424012826/http://epublications.bond.edu.au/cgi/viewcontent.cgi?article=1041&context=cm |archive-date=2016-04-24 |url-status=dead}} {{Refend}} == Спољашње везе == {{Commons category|Bougainville conflict}} * {{Cite AV media|url=http://www.pireport.org/articles/1999/05/11/bougainville-our-island-our-fight|title=Bougainville "Our Island, Our Fight"|last=Coles-Janess|first=Wayne|publisher=Ipso-facto Productions|year=1998}} * {{Cite AV media|url=https://www.abc.net.au/foreign/|title=Bougainville "Sandline"|last=Coles-Janess|first=Wayne|publisher=ABC and Ipso-facto Productions|year=1997}} * {{Cite AV media|url=https://www.abc.net.au/foreign/|title=Bougainville "Dirty War"|last=Coles-Janess|first=Wayne|publisher=ABC and Ipso-facto Productions|year=1994}} * {{Cite AV media|url=https://www.abc.net.au/foreign/|title=Bougainville "Forgotten"|last=Coles-Janess|first=Wayne|publisher=ABC and Ipso-facto Productions|year=1997}} * {{Cite web|url=https://kokodafoundation.wildapricot.org/Resources/Documents/SC10-2.pdf|title=The Military in Papua New Guinea: A 'Culture of Instability' But No Coup|last=Ron J. May|last2=Nicole Haley |date=2014|website=[[Security Challenges]]|pages=58, 59, 61, 62|access-date=2020-11-11|quote=Shortly after this, the acting PNGDF chief of staff, Colonel Leo Nuia, publicly rebuked the defence minister, saying he {{'}}should refrain from making wild statements on matters affecting the operations of the soldiers and police{{'}} on Bougainville.}} {{Authority control}} [[Категорија:Папуа Нова Гвинеја]] [[Категорија:Ратови у Океанији]] [[Категорија:Модерни ратови]] [[Категорија:Ратови у новом веку]] [[Категорија:Грађански ратови]] [[Категорија:Герилски ратови]] l035wmq8mk8rfh95ggb3rfprux270nb 1 4279878 25113949 24261327 2022-07-19T12:07:52Z Community Tech bot 248649 Датотеке које се користе на овој страници су предложене за брзо брисање wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Ијекавица}} == Кандидат за добар чланак на расправи == Испуњава ли услове за добар чланак? Расправа се завршава 23. децембра у 19.14. [[Корисник:Czomh|Czomh]] ([[Разговор са корисником:Czomh|разговор]]) 19:14, 16. децембар 2021. (CET) :'''Коментари''' {{коментар}} Одлично обрађена тема. Мој савет је да, уколико желиш и имаш времена, додаш још мало текста и кандидујеш чланак за одличан. Свака част у сваком случају. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:08, 18. децембар 2021. (CET) {{коментар}} Фантастичан чланак, покрили сте све важне делове историје клуба, податке као и утицајне људе. Постоји много извора у тексту, што је један огроман плус! Свака част на труду и на раду и слажем се са корисником HoneymoonAve27, могао би и за сјајне чланке. Само тако наставите! [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 19:53, 27. децембар 2021. (CET) == Датотека на Остави која се користи на овој страници предложена је за брзо брисање == Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање: * [[commons:File:640x360 historia escut.1317115158 02.v1392032464.jpg|640x360 historia escut.1317115158 02.v1392032464.jpg]]<!-- COMMONSBOT: speedy | 2022-07-19T12:07:43.606617 | 640x360 historia escut.1317115158 02.v1392032464.jpg --> Разлог за брисање можете да видите на горенаведеној страници описа. —[[Корисник:Community Tech bot|Community Tech bot]] ([[Разговор са корисником:Community Tech bot|разговор]]) 14:07, 19. јул 2022. (CEST) lp5bxtmw6kwma4wg0qs78opfe8hqy1k 0 4282350 25114635 24510250 2022-07-19T19:21:19Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{About|догађај Формуле 1 који се одржава од 2020. до данас|догађај Формуле 1 који је трајао од 1981.-2006.|Велика награда Сан Марина}} {{Ф1 Велика награда | назив_ВН = {{зас|ИТА}} Велика награда Емилије Ромање | време_победника = 1:32:07,986 | најбржи_круг = 1:18,446 | нк_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | нк_возач = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | време_трећепласираног = +34,834 | трећепласирани_тим = [[Макларен]] | трећепласирани = {{зас|УК}} [[Ландо Норис|Л.Норис]] | време_другопласираног = +16,527 | другопласирани_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | другопласирани = {{зас|МЕК}} [[Серхио Перез|С.Перез]] | победнички_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | слика = Imola 2009.svg | победник = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен|М.Верстапен]] | време_пп = 1:27,999 | пп_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | пп_возач = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | година_последње_трке = [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|2022]] | рекорд_круга = {{зас|УК}} [[Луис Хамилтон]]<br/>1:15,484 | дужина_трке = 309,049 | дужина_круга = 4,909 | број_кругова = 63 | назив_Велика_награда = [[Аутомобилска стаза Енцо и Дино Ферари]] | назив_стазе = [[Аутомобилска стаза Енцо и Дино Ферари]] |број_одржаних_трка=3|прва_трка=[[Велика награда Емилије Ромање 2020.|2020]]|највише_победа_возач={{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] (2)|највише_победа_тим={{зас|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] (2)}} '''Велика награда Емилије Ромање''' ({{Јез-итал|Gran Premio dell'Emilia Romagna}}) је трка Формуле 1 која се одржава на [[Аутомобилска стаза Енцо и Дино Ферари|Аутодрому Енцо и Дино Ферари]], често скраћена на „Имола“ по граду у коме се налази.<ref>{{cite news|url=https://www.autosport.com/f1/news/153148/what-is-the-f1-emilia-romagna-grand-prix|title=What is the F1 Emilia Romagna Grand Prix?|date=28 October 2020|work=Autosport.com|access-date=29 October 2020}}</ref> Стаза у Имоли је раније била домаћин [[Велика награда Италије|Велике награде Италије]] 1980. и [[Велика награда Сан Марина|Велике награде Сан Марина]] од 1981. до 2006. године. == Историја == === 2020 === [[Пандемија ковида 19|Пандемија ковид19]] у 2020. године довела је до поремећаја првобитно заказаног календара трка, при чему су бројне трке отказане. Велика награда Емилије Ромање додата је измењеном календару и замишљена је као „једнократна“ трка, као једна од неколико нових или поновних трка, како би се надокнадио губитак других трка. Догађај је користио једнократни, дводневни викенд формат, са једним тренингом, у суботу, уместо уобичајених три. <ref>{{Cite web|url=https://www.skysports.com/f1/news/12433/12035235/nurburgring-portugal-and-imola-races-added-to-f1-2020-calendar|title=Nurburgring, Portugal and Imola races added to F1 2020 calendar|last=Morlidge|first=Matt|date=25 August 2020|website=Sky Sports|language=en|access-date=28 August 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.breaking-formula-1-adds-portimao-nurburgring-and-2-day-event-in-imola-to.CGyDtalz9hBwCojE2QGCI.html|title=Nurburgring, Portugal and Imola races added to F1 2020 calendar|date=24 July 2020|website=Formula 1|language=en|access-date=28 August 2020}}</ref> [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедесов]] возач [[Валтери Ботас]] се квалификовао на пол, а трку је победио [[Луис Хамилтон]].<ref>{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/results.html/2020/races/1057/italy/race-result.html|title=Standings|website=Formula 1® - The Official F1® Website|language=en|access-date=2021-05-08}}</ref> === 2021 === {{main article|Велика награда Емилије Ромање 2021.}} Иако је првобитно планирано да се одржи као једнократни догађај 2020. године, због текуће природе [[Пандемија ковида 19|пандемије ковид19]], Велика награда Емилије Ромање се вратила у 2021. 18. априла, заменивши одложену [[Велика награда Кине|Велику награду Кине]] као другу рунду сезоне 2021.<ref name="revised">{{cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.f1-schedule-2021-bahrain-to-host-season-opener-as-australia-moves-later.4GpFlW2pc8sK9snFaVSHYg.html|title=F1 Schedule 2021 – Bahrain to host season opener as Australia moves later in calendar and Imola returns|date=12 January 2021|website=Formula1.com|access-date=12 January 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.motorsport.com/f1/news/2021-calendar-announced-imola-australia/4966186/|title=F1 adds Imola to 2021 calendar, Australian GP moved to November|last=Smith|first=Luke|date=12 January 2021|website=motorsport.com|access-date=12 January 2021}}</ref> Луис Хамилтон је узео пол али Макс Верстапен је победио у драматичној трци под утицајем кише.<ref>https://www.bbc.co.uk/sport/formula1/56795944</ref> === 2022 === {{main article|Велика награда Емилије Ромање 2022.}} Догађај се појавио у календару за [[Формула 1 — сезона 2022|2022]]. где ће се одржати треће узастопно издање, а требало би да по први пут угости један од три формата спринта током сезоне.<ref>{{cite web |title=Formula 1 announces 23-race calendar for 2022 |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.formula-1-announces-23-race-calendar-for-2022.2HcIP34fK3Zznx7YZfWL6P.html |website=www.formula1.com |publisher=Formula One Administration |access-date=15 October 2021}}</ref> Почетком 2022. организатори су објавили да је потписан уговор о наставку организовања трка до 2025.<ref>{{cite news |date=7 March 2022 |title=Formula 1 announces it will race at Imola until 2025 |website=Formula1.com |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.formula-1-announces-it-will-race-at-imola-until-2025.Rrtuijub7DtSJKD1uqmIq.html |access-date=7 March 2022}}</ref> Трку је победио [[Макс Верстапен]] и остварио свој други гренд слем пошто је победио у трци другу годину заредом. == Победници == === По години === Све Велике награде Емилије Ромање одржани су на [[Аутомобилска стаза Енцо и Дино Ферари|Аутодрому Енцо и Дино Ферари]].<ref>{{cite web|url=https://www.statsf1.com/en/circuit-imola.aspx|title=Imola|publisher=StatsF1|language=fr|accessdate=3 September 2021}}</ref> {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" !Година !Возач !Конструктор !Место |- !{{F1|2022}} |{{flagicon|NED}} [[Макс Верстапен]] |[[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |[[Имола]] |- !{{F1|2021}} |{{flagicon|NED}} [[Макс Верстапен]] |[[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |[[Имола]] |- !{{F1|2020}} |{{flagicon|GBR}} [[Луис Хамилтон]] |[[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] |[[Имола]] |- ! colspan="3" |Извор:<ref>{{cite web|url=https://www.chicanef1.com/indiv.pl?name=Emilia%20Romagna%20GP&type=o|title=Emilia Romagna GP|publisher=ChicaneF1|accessdate=3 September 2021}}</ref> ! |} == Референце == {{Reflist}} {{Трке Формуле 1}} [[Категорија:Велика награда Емилије Ромање]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1]] [[Категорија:Спорт у Италији]] n6roz6xknihhq3r69cc7clczl2syxuf 0 4287763 25114589 24292734 2022-07-19T18:46:07Z HoneymoonAve27 204002 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|америчка комедија ситуације из 2021. године}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Зовите ме Кет | слика = Зовите ме Кет.png | оригинални_назив = -{Call Me Kat}- | жанр = [[комедија ситуације]] | творац = Дарлин Хант | базирано_на = {{темељи се на|''[[Миранда (ТВ серија)|Миранда]]''|[[Миранда Харт|Миранде Харт]]}} | улоге = {{Plainlist| * [[Мајим Бјалик]] * [[Свуси Керц]] * [[Лесли Џордан]] * [[Кајла Прат]] * [[Јулијан Гант]] * [[Шајен Џексон]] * [[Кристофер Ривас]] }} | композитор = Ана Воронкер | земља = {{застава|Сједињене Америчке Државе}} | језик = {{Plainlist| * [[Енглески језик|енглески]] * + [[Српски језик|српски]] <small>(титл)</small> }} | број_сезона = 2 | број_епизода = 14 | време_трајања = 21—22 минута | извршни_продуцент = {{Plainlist| * Дарлин Хант * Мајим Бјалик * [[Џим Парсонс]] * Тод Спивак * Миранда Харт * Енци Стивенсон * Бет Макарти-Милер * Алиса Њубауер }} | продуцент = {{Plainlist| * Ерик Норсоф * Алисон Мо Меси * Макензи Габријел-Вот * Кели-Ен Ли * Адам Фаберман * Хауард Џордан Млађи }} | монтажер = Памела Маршал | кинематографија = {{Plainlist| * Пети Ли * Антар Абдерахман }} | продукција = {{Plainlist| * -{Farm Kid}- * -{[[BBC Studios|BBC Studios America]]}- * -{That's Wonderful Productions}- * -{Sad Clown Productions}- * -{[[Fox Entertainment]]}- * -{[[Warner Bros. Television]]}- }} | дистрибуција = {{Plainlist| * -{Fox Entertainment}- * -{[[Warner Bros. Television|Warner Bros. Television Distribution]]}- }} | канал = -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- | формат_слике = -{[[720p]]}- (-{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}-) | почетак_емитовања = {{датум почетка|2021|1|3}} | крај_емитовања = данас | сродно_приказивање = ''[[Миранда (ТВ серија)|Миранда]]'' | емитовање_у_Србији = | канал2 = -{[[Fox Life]]}- | формат_слике2 = -{[[720p]]}- (-{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}-) | почетак_емитовања2 = {{датум почетка|2022|1|12}} | крај_емитовања2 = данас | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = | канал4 = | формат_слике4 = | почетак_емитовања4 = | крај_емитовања4 = | веб-сајт = https://www.fox.com/call-me-kat/ }} '''''Зовите ме Кет''''' ({{јез-енгл|Call Me Kat}}) америчка је [[комедија ситуације]], углавном темељена на британској комедији ситуације [[Миранда Харт|Миранде Харт]], ''[[Миранда (ТВ серија)|Миранда]]''. Сценаристкиња серије је Дарлин Хант, а насловну улогу игра [[Мајим Бјалик]], док споредне улоге играју [[Шајен Џексон]], [[Кајла Прат]], [[Јулијан Гант]], [[Лесли Џордан]] и [[Свуси Керц]]. Премијера серије била је 3. јануара 2021. на -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}--у. У мају 2021. серија је обновљена за другу сезону, чија је премијера била 9. јануара 2022. године. Српска премијера серије била је 12. јануара 2022. на -{[[Fox Life]]}--у. ==Радња== Кет је 39-годишња жена која се сваки дан бори против друштва и своје мајке да докаже да не можете имати све што желите, а да ипак будете срећни.<ref name=Yates>{{cite news|url=https://www.courier-journal.com/story/entertainment/television/2020/12/30/fox-show-call-me-kat-set-louisville-stars-mayim-bialik/4058137001/?fbclid=IwAR1fdviW4aac4wlMlWDd2ygktMhyVI8Jhg6hwyV550sYFUIwQ_gFZQKNelk |title=How purrfect: New FOX show 'Call Me Kat,' about a fictional cat cafe, is set in Louisville |first=Kirby |last=Yates |newspaper=The Courier-Journal |date=December 30, 2020 |accessdate=December 30, 2020}}</ref> Због тога је потрошила своју животну уштеђевину да отвори кафић са мачкама у [[Луивил (Кентаки)|Луивилу]].<ref name="deadline">{{cite web |last1=Andreeva |first1=Nellie |title=Mayim Bialik To Star & EP, Jim Parsons To EP Fox Comedy Series 'Carla' Based On UK's 'Miranda' |url=https://deadline.com/2019/09/mayim-bialik-star-jim-parsons-produce-carla-comedy-series-fox-based-on-miranda-bbc-big-bang-reunion-1202738390 |website=[[Deadline Hollywood]] |accessdate=September 19, 2019 |language=en |date=September 19, 2019 |archive-date=September 20, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190920073223/https://deadline.com/2019/09/mayim-bialik-star-jim-parsons-produce-carla-comedy-series-fox-based-on-miranda-bbc-big-bang-reunion-1202738390/ |url-status=live }}</ref><ref name="variety">{{cite web |last1=Otterson |first1=Joe |title='Big Bang Theory' Alums Jim Parsons, Mayim Bialik Set Comedy at Fox With Series Commitment |url=https://variety.com/2019/tv/news/big-bang-theory-jim-parsons-mayim-bialik-fox-series-miranda-1203342321 |website=[[Variety (magazine)|Variety]] |accessdate=September 19, 2019 |language=en |date=September 19, 2019 |archive-date=September 20, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190920062629/https://variety.com/2019/tv/news/big-bang-theory-jim-parsons-mayim-bialik-fox-series-miranda-1203342321/ |url-status=live }}</ref> ==Улоге== ===Главне=== * [[Мајим Бјалик]] као Кет,<ref name="MainCast">{{cite web|url=https://www.foxflash.com/shows/call-me-kat/info/|title=Call Me Kat Show info|work=FOXFLASH|accessdate=February 14, 2021|archive-date=November 30, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201130024416/https://www.foxflash.com/shows/call-me-kat/info/|url-status=live}}</ref> 39-годишња слободна жена која води кафић са мачкама у Луивилу и бори се да пронађе равнотежу између свог испуњеног живота и сталног осећаја усамљености * [[Свуси Керц]] као Шејла,<ref name="MainCast"/> Кетина надмоћна мајка која не може да разуме зашто њена ћерка бира да буде сама и стално покушава да је наведе да упозна нове мушкарце * [[Лесли Џордан]] као Фил,<ref name="MainCast"/> слободни геј мушкарац који ради као главни пекар у Кетином кафићу * [[Кајла Прат]] као Ранди,<ref name="MainCast"/> конобарица у Кетином кафићу * [[Јулијан Гант]] као Картер,<ref name="MainCast"/> власник бара поред Катиног кафића * [[Шајен Џексон]] као Макс,<ref name="MainCast"/> Кетин пријатељи и бивша симпатија са колеџа који ради у Картеровом бару након што се врати кући после година путовања у иностранство * [[Кристофер Ривас]] као Оскар (2. сезона; споредна у 1. сезони), достављач пакета и Кетин дечко ===Споредне=== * [[Ламорн Морис]] као Данијел, муштерија у Кетином кафићу која одбија да даје напојницу из друштвених и политичких разлога и такође има везу са Ранди * [[Ванеса Лашеј]] као Тара Барнет, Кетина најбоља пријатељица од детињства која је удата и има троје деце ===Гостујуће=== * [[Џои Лоренс]] као себе * [[Џена фон Ој]] као себе * [[Мајкл Стојанов]] као себе ==Епизоде== {|class="wikitable" style="text-align: center" ! colspan="2" rowspan="2" |Сезона ! rowspan="2" |Епизоде ! colspan="3" |Оригинално емитовање ! colspan="3" |Емитовање у Србији |- !Премијера !Финале !Мрежа !Премијера !Финале !Мрежа |- | style="background-color: #1CA9C9" | | style="background-color: #EAECF0" |1. | 13 | {{датум почетка|2021|1|3}} | {{датум завршетка|2021|3|25}} | rowspan="2" |[[Датотека:Fox Broadcasting Company logo (2019).svg|x19px|link=Fox Broadcasting Company]] | {{датум почетка|2022|1|12}} | {{датум завршетка|2022|3|23}} | rowspan="2" |[[Датотека:Fox life logo.svg|x19px|link=Fox Life]] |- | style="background-color: #593BA4" | | style="background-color: #EAECF0" |2. | 18 | {{датум почетка|2022|1|9}} | {{датум завршетка|2022|5|5}} | {{датум почетка|2022|8|1}} | данас |} ==Референце== {{Reflist}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.fox.com/call-me-kat/}} * {{IMDb title|10985096}} [[Категорија:Америчке серије које су се почеле приказивати 2021.]] [[Категорија:Америчке комедије ситуације]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Оригинални програм ТВ мреже Fox Broadcasting Company]] [[Категорија:Телевизијске серије BBC Studios-а]] [[Категорија:Телевизијске серије Fox Entertainment-а]] [[Категорија:Телевизијске серије Warner Bros. Television Studios-а]] 9be94cq8miyj8dp9gwwoighjxicpccb 25114594 25114589 2022-07-19T18:52:48Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|америчка комедија ситуације из 2021. године}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Зовите ме Кет | слика = Зовите ме Кет.png | оригинални_назив = -{Call Me Kat}- | жанр = [[комедија ситуације]] | творац = Дарлин Хант | базирано_на = {{темељи се на|''[[Миранда (ТВ серија)|Миранда]]''|[[Миранда Харт|Миранде Харт]]}} | улоге = {{Plainlist| * [[Мајим Бјалик]] * [[Свуси Керц]] * [[Лесли Џордан]] * [[Кајла Прат]] * [[Јулијан Гант]] * [[Шајен Џексон]] * [[Кристофер Ривас]] }} | композитор = Ана Воронкер | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | број_сезона = 2 | број_епизода = 31 | време_трајања = 21—22 минута | извршни_продуцент = {{Plainlist| * Дарлин Хант * Мајим Бјалик * [[Џим Парсонс]] * Тод Спивак * Миранда Харт * Енци Стивенсон * Бет Макарти-Милер * Алиса Њубауер }} | продуцент = {{Plainlist| * Ерик Норсоф * Алисон Мо Меси * Макензи Габријел-Вот * Кели-Ен Ли * Адам Фаберман * Хауард Џордан Млађи }} | монтажер = Памела Маршал | кинематографија = {{Plainlist| * Пети Ли * Антар Абдерахман }} | продукција = {{Plainlist| * -{Farm Kid}- * -{[[BBC Studios|BBC Studios America]]}- * -{That's Wonderful Productions}- * -{Sad Clown Productions}- * -{[[Fox Entertainment]]}- * -{[[Warner Bros. Television]]}- }} | дистрибуција = {{Plainlist| * -{Fox Entertainment}- * -{[[Warner Bros. Television|Warner Bros. Television Distribution]]}- }} | канал = -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- | формат_слике = -{[[720p]]}- (-{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}-) | почетак_емитовања = {{датум почетка|2021|1|3}} | крај_емитовања = данас | сродно_приказивање = ''[[Миранда (ТВ серија)|Миранда]]'' | емитовање_у_Србији = да | канал2 = -{[[Fox Life]]}- | формат_слике2 = -{[[720p]]}- (-{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}-) | почетак_емитовања2 = {{датум почетка|2022|1|12}} | крај_емитовања2 = данас }} '''''Зовите ме Кет''''' ({{јез-енгл|Call Me Kat}}) америчка је [[комедија ситуације]], по британској комедији ситуације [[Миранда Харт|Миранде Харт]], ''[[Миранда (ТВ серија)|Миранда]]''. Сценаристкиња серије је Дарлин Хант, а насловну улогу глуми [[Мајим Бјалик]], док су у споредним улогама: [[Шајен Џексон]], [[Кајла Прат]], [[Јулијан Гант]], [[Лесли Џордан]] и [[Свуси Керц]]. Серију премијерно приказује -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- од 3. јануара 2021. У мају 2021. обновљена је за другу сезону, која је премијерно приказана 9. јануара 2022. У мају 2022. обновљена је за трећу сезону која ће бити приказана 29. септембра 2022. Серију у Србији приказује -{[[Fox Life]]}- 12. јануара 2022. == Премиса == Кет је 39-годишња жена која се сваки дан бори против друштва и своје мајке да докаже да не можете имати све што желите, а да ипак будете срећни.<ref name=Yates>{{cite news|url=https://www.courier-journal.com/story/entertainment/television/2020/12/30/fox-show-call-me-kat-set-louisville-stars-mayim-bialik/4058137001/?fbclid=IwAR1fdviW4aac4wlMlWDd2ygktMhyVI8Jhg6hwyV550sYFUIwQ_gFZQKNelk |title=How purrfect: New FOX show 'Call Me Kat,' about a fictional cat cafe, is set in Louisville |first=Kirby |last=Yates |newspaper=The Courier-Journal |date=December 30, 2020 |accessdate=December 30, 2020}}</ref> Због тога је потрошила своју животну уштеђевину да отвори кафић са мачкама у [[Луивил (Кентаки)|Луивилу]].<ref name="deadline">{{cite web |last1=Andreeva |first1=Nellie |title=Mayim Bialik To Star & EP, Jim Parsons To EP Fox Comedy Series 'Carla' Based On UK's 'Miranda' |url=https://deadline.com/2019/09/mayim-bialik-star-jim-parsons-produce-carla-comedy-series-fox-based-on-miranda-bbc-big-bang-reunion-1202738390 |website=[[Deadline Hollywood]] |accessdate=September 19, 2019 |language=en |date=September 19, 2019 |archive-date=September 20, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190920073223/https://deadline.com/2019/09/mayim-bialik-star-jim-parsons-produce-carla-comedy-series-fox-based-on-miranda-bbc-big-bang-reunion-1202738390/ |url-status=live }}</ref><ref name="variety">{{cite web |last1=Otterson |first1=Joe |title='Big Bang Theory' Alums Jim Parsons, Mayim Bialik Set Comedy at Fox With Series Commitment |url=https://variety.com/2019/tv/news/big-bang-theory-jim-parsons-mayim-bialik-fox-series-miranda-1203342321 |website=[[Variety (magazine)|Variety]] |accessdate=September 19, 2019 |language=en |date=September 19, 2019 |archive-date=September 20, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190920062629/https://variety.com/2019/tv/news/big-bang-theory-jim-parsons-mayim-bialik-fox-series-miranda-1203342321/ |url-status=live }}</ref> == Улоге == === Главне === * [[Мајим Бјалик]] као Кет,<ref name="MainCast">{{cite web|url=https://www.foxflash.com/shows/call-me-kat/info/|title=Call Me Kat Show info|work=FOXFLASH|accessdate=February 14, 2021|archive-date=November 30, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201130024416/https://www.foxflash.com/shows/call-me-kat/info/|url-status=live}}</ref> 39-годишња слободна жена која води кафић са мачкама у Луивилу и бори се да пронађе равнотежу између свог испуњеног живота и сталног осећаја усамљености * [[Свуси Керц]] као Шејла,<ref name="MainCast"/> Кетина надмоћна мајка која не може да разуме зашто њена ћерка бира да буде сама и стално покушава да је наведе да упозна нове мушкарце * [[Лесли Џордан]] као Фил,<ref name="MainCast"/> слободни геј мушкарац који ради као главни пекар у Кетином кафићу * [[Кајла Прат]] као Ренди,<ref name="MainCast"/> конобарица у Кетином кафићу * [[Јулијан Гант]] као Картер,<ref name="MainCast"/> власник бара поред Катиног кафића * [[Шајен Џексон]] као Макс,<ref name="MainCast"/> Кетин пријатељи и бивша симпатија са колеџа који ради у Картеровом бару након што се врати кући после година путовања у иностранство * [[Кристофер Ривас]] као Оскар (2. сезона; споредна у 1. сезони), достављач пакета и Кетин дечко === Споредне === * [[Ламорн Морис]] као Данијел, муштерија у Кетином кафићу која одбија да даје напојницу из друштвених и политичких разлога и такође има везу са Ранди * [[Ванеса Лашеј]] као Тара Барнет, Кетина најбоља пријатељица од детињства која је удата и има троје деце === Гостујуће === * [[Џои Лоренс]] као он * [[Џена фон Ој]] као она * [[Мајкл Стојанов]] као он == Епизоде == {|class="wikitable" style="text-align: center" ! colspan="2" rowspan="2" |Сезона ! rowspan="2" |Епизоде ! colspan="3" |Оригинално емитовање ! colspan="3" |Емитовање у Србији |- !Премијера !Финале !Мрежа !Премијера !Финале !Мрежа |- | style="background-color: #1CA9C9" | | style="background-color: #EAECF0" |1. | 13 | {{датум почетка|2021|1|3}} | {{датум завршетка|2021|3|25}} | rowspan="2" |[[Датотека:Fox Broadcasting Company logo (2019).svg|x19px|link=Fox Broadcasting Company]] | {{датум почетка|2022|1|12}} | {{датум завршетка|2022|3|23}} | rowspan="2" |[[Датотека:Fox life logo.svg|x19px|link=Fox Life]] |- | style="background-color: #593BA4" | | style="background-color: #EAECF0" |2. | 18 | {{датум почетка|2022|1|9}} | {{датум завршетка|2022|5|5}} | {{датум почетка|2022|8|1}} | данас |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.fox.com/call-me-kat/}} * {{IMDb наслов|10985096}} [[Категорија:Америчке серије које су се почеле приказивати 2021.]] [[Категорија:Америчке комедије ситуације]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Оригинални програм ТВ мреже Fox Broadcasting Company]] [[Категорија:Телевизијске серије BBC Studios-а]] [[Категорија:Телевизијске серије Fox Entertainment-а]] [[Категорија:Телевизијске серије Warner Bros. Television Studios-а]] r8e75ro8vbu3uxsky34giuc2ucgmshu 25114602 25114594 2022-07-19T19:05:03Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|америчка комедија ситуације из 2021. године}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Зовите ме Кет | слика = Зовите ме Кет.png | оригинални_назив = -{Call Me Kat}- | жанр = [[комедија ситуације]] | творац = Дарлин Хант | базирано_на = {{темељи се на|серија ''[[Миранда (ТВ серија)|Миранда]]''|[[Миранда Харт|Миранде Харт]]}} | улоге = {{Plainlist| * [[Мајим Бјалик]] * [[Свуси Керц]] * [[Лесли Џордан]] * [[Кајла Прат]] * [[Јулијан Гант]] * [[Шајен Џексон]] * [[Кристофер Ривас]] }} | композитор = Ана Воронкер | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | број_сезона = 2 | број_епизода = 31 | време_трајања = 21—22 минута | извршни_продуцент = {{Plainlist| * Дарлин Хант * Мајим Бјалик * [[Џим Парсонс]] * Тод Спивак * Миранда Харт * Енци Стивенсон * Бет Макарти-Милер * Алиса Њубауер }} | продуцент = {{Plainlist| * Ерик Норсоф * Алисон Мо Меси * Макензи Габријел-Вот * Кели-Ен Ли * Адам Фаберман * Хауард Џордан Млађи }} | монтажер = Памела Маршал | кинематографија = {{Plainlist| * Пети Ли * Антар Абдерахман }} | продукција = {{Plainlist| * -{Farm Kid}- * -{[[BBC Studios|BBC Studios America]]}- * -{That's Wonderful Productions}- * -{Sad Clown Productions}- * -{[[Fox Entertainment]]}- * -{[[Warner Bros. Television]]}- }} | дистрибуција = {{Plainlist| * -{Fox Entertainment}- * -{[[Warner Bros. Television|Warner Bros. Television Distribution]]}- }} | канал = -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- | формат_слике = -{[[720p]]}- (-{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}-) | почетак_емитовања = {{датум почетка|2021|1|3}} | крај_емитовања = данас | сродно_приказивање = ''[[Миранда (ТВ серија)|Миранда]]'' | емитовање_у_Србији = да | канал2 = -{[[Fox Life]]}- | формат_слике2 = -{[[720p]]}- (-{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}-) | почетак_емитовања2 = {{датум почетка|2022|1|12}} | крај_емитовања2 = данас }} '''''Зовите ме Кет''''' ({{јез-енгл|Call Me Kat}}) америчка је [[комедија ситуације]], по британској комедији ситуације [[Миранда Харт|Миранде Харт]], ''[[Миранда (ТВ серија)|Миранда]]''. Сценаристкиња серије је Дарлин Хант, а насловну улогу глуми [[Мајим Бјалик]], док су у споредним улогама: [[Шајен Џексон]], [[Кајла Прат]], [[Јулијан Гант]], [[Лесли Џордан]] и [[Свуси Керц]]. Серију премијерно приказује -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- од 3. јануара 2021. У мају 2021. обновљена је за другу сезону, која је премијерно приказана 9. јануара 2022. У мају 2022. обновљена је за трећу сезону која ће бити приказана 29. септембра 2022. Серију у Србији приказује -{[[Fox Life]]}- 12. јануара 2022. == Премиса == Кет је 39-годишња жена која се сваки дан бори против друштва и своје мајке да докаже да не можете имати све што желите, а да ипак будете срећни.<ref name=Yates>{{cite news|url=https://www.courier-journal.com/story/entertainment/television/2020/12/30/fox-show-call-me-kat-set-louisville-stars-mayim-bialik/4058137001/?fbclid=IwAR1fdviW4aac4wlMlWDd2ygktMhyVI8Jhg6hwyV550sYFUIwQ_gFZQKNelk |title=How purrfect: New FOX show 'Call Me Kat,' about a fictional cat cafe, is set in Louisville |first=Kirby |last=Yates |newspaper=The Courier-Journal |date=December 30, 2020 |accessdate=December 30, 2020}}</ref> Због тога је потрошила своју животну уштеђевину да отвори кафић са мачкама у [[Луивил (Кентаки)|Луивилу]].<ref name="deadline">{{cite web |last1=Andreeva |first1=Nellie |title=Mayim Bialik To Star & EP, Jim Parsons To EP Fox Comedy Series 'Carla' Based On UK's 'Miranda' |url=https://deadline.com/2019/09/mayim-bialik-star-jim-parsons-produce-carla-comedy-series-fox-based-on-miranda-bbc-big-bang-reunion-1202738390 |website=[[Deadline Hollywood]] |accessdate=September 19, 2019 |language=en |date=September 19, 2019 |archive-date=September 20, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190920073223/https://deadline.com/2019/09/mayim-bialik-star-jim-parsons-produce-carla-comedy-series-fox-based-on-miranda-bbc-big-bang-reunion-1202738390/ |url-status=live }}</ref><ref name="variety">{{cite web |last1=Otterson |first1=Joe |title='Big Bang Theory' Alums Jim Parsons, Mayim Bialik Set Comedy at Fox With Series Commitment |url=https://variety.com/2019/tv/news/big-bang-theory-jim-parsons-mayim-bialik-fox-series-miranda-1203342321 |website=[[Variety (magazine)|Variety]] |accessdate=September 19, 2019 |language=en |date=September 19, 2019 |archive-date=September 20, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190920062629/https://variety.com/2019/tv/news/big-bang-theory-jim-parsons-mayim-bialik-fox-series-miranda-1203342321/ |url-status=live }}</ref> == Улоге == === Главне === * [[Мајим Бјалик]] као Кет,<ref name="MainCast">{{cite web|url=https://www.foxflash.com/shows/call-me-kat/info/|title=Call Me Kat Show info|work=FOXFLASH|accessdate=February 14, 2021|archive-date=November 30, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201130024416/https://www.foxflash.com/shows/call-me-kat/info/|url-status=live}}</ref> 39-годишња слободна жена која води кафић са мачкама у Луивилу и бори се да пронађе равнотежу између свог испуњеног живота и сталног осећаја усамљености * [[Свуси Керц]] као Шејла,<ref name="MainCast"/> Кетина надмоћна мајка која не може да разуме зашто њена ћерка бира да буде сама и стално покушава да је наведе да упозна нове мушкарце * [[Лесли Џордан]] као Фил,<ref name="MainCast"/> слободни геј мушкарац који ради као главни пекар у Кетином кафићу * [[Кајла Прат]] као Ренди,<ref name="MainCast"/> конобарица у Кетином кафићу * [[Јулијан Гант]] као Картер,<ref name="MainCast"/> власник бара поред Катиног кафића * [[Шајен Џексон]] као Макс,<ref name="MainCast"/> Кетин пријатељи и бивша симпатија са колеџа који ради у Картеровом бару након што се врати кући после година путовања у иностранство * [[Кристофер Ривас]] као Оскар (2. сезона; споредна у 1. сезони), достављач пакета и Кетин дечко === Споредне === * [[Ламорн Морис]] као Данијел, муштерија у Кетином кафићу која одбија да даје напојницу из друштвених и политичких разлога и такође има везу са Ранди * [[Ванеса Лашеј]] као Тара Барнет, Кетина најбоља пријатељица од детињства која је удата и има троје деце === Гостујуће === * [[Џои Лоренс]] као он * [[Џена фон Ој]] као она * [[Мајкл Стојанов]] као он == Епизоде == {|class="wikitable" style="text-align: center" ! colspan="2" rowspan="2" |Сезона ! rowspan="2" |Епизоде ! colspan="3" |Оригинално емитовање ! colspan="3" |Емитовање у Србији |- !Премијера !Финале !Мрежа !Премијера !Финале !Мрежа |- | style="background-color: #1CA9C9" | | style="background-color: #EAECF0" |1. | 13 | {{датум почетка|2021|1|3}} | {{датум завршетка|2021|3|25}} | rowspan="2" |[[Датотека:Fox Broadcasting Company logo (2019).svg|x19px|link=Fox Broadcasting Company]] | {{датум почетка|2022|1|12}} | {{датум завршетка|2022|3|23}} | rowspan="2" |[[Датотека:Fox life logo.svg|x19px|link=Fox Life]] |- | style="background-color: #593BA4" | | style="background-color: #EAECF0" |2. | 18 | {{датум почетка|2022|1|9}} | {{датум завршетка|2022|5|5}} | {{датум почетка|2022|8|1}} | данас |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.fox.com/call-me-kat/}} * {{IMDb наслов|10985096}} [[Категорија:Америчке серије које су се почеле приказивати 2021.]] [[Категорија:Америчке комедије ситуације]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Оригинални програм ТВ мреже Fox Broadcasting Company]] [[Категорија:Телевизијске серије BBC Studios-а]] [[Категорија:Телевизијске серије Fox Entertainment-а]] [[Категорија:Телевизијске серије Warner Bros. Television Studios-а]] newzujl39399fm52w70svt12hop6o5a 25114603 25114602 2022-07-19T19:05:17Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|америчка комедија ситуације из 2021. године}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Зовите ме Кет | слика = Зовите ме Кет.png | оригинални_назив = -{Call Me Kat}- | жанр = [[комедија ситуације]] | творац = Дарлин Хант | базирано_на = {{темељи се на|серији ''[[Миранда (ТВ серија)|Миранда]]''|[[Миранда Харт|Миранде Харт]]}} | улоге = {{Plainlist| * [[Мајим Бјалик]] * [[Свуси Керц]] * [[Лесли Џордан]] * [[Кајла Прат]] * [[Јулијан Гант]] * [[Шајен Џексон]] * [[Кристофер Ривас]] }} | композитор = Ана Воронкер | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | број_сезона = 2 | број_епизода = 31 | време_трајања = 21—22 минута | извршни_продуцент = {{Plainlist| * Дарлин Хант * Мајим Бјалик * [[Џим Парсонс]] * Тод Спивак * Миранда Харт * Енци Стивенсон * Бет Макарти-Милер * Алиса Њубауер }} | продуцент = {{Plainlist| * Ерик Норсоф * Алисон Мо Меси * Макензи Габријел-Вот * Кели-Ен Ли * Адам Фаберман * Хауард Џордан Млађи }} | монтажер = Памела Маршал | кинематографија = {{Plainlist| * Пети Ли * Антар Абдерахман }} | продукција = {{Plainlist| * -{Farm Kid}- * -{[[BBC Studios|BBC Studios America]]}- * -{That's Wonderful Productions}- * -{Sad Clown Productions}- * -{[[Fox Entertainment]]}- * -{[[Warner Bros. Television]]}- }} | дистрибуција = {{Plainlist| * -{Fox Entertainment}- * -{[[Warner Bros. Television|Warner Bros. Television Distribution]]}- }} | канал = -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- | формат_слике = -{[[720p]]}- (-{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}-) | почетак_емитовања = {{датум почетка|2021|1|3}} | крај_емитовања = данас | сродно_приказивање = ''[[Миранда (ТВ серија)|Миранда]]'' | емитовање_у_Србији = да | канал2 = -{[[Fox Life]]}- | формат_слике2 = -{[[720p]]}- (-{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}-) | почетак_емитовања2 = {{датум почетка|2022|1|12}} | крај_емитовања2 = данас }} '''''Зовите ме Кет''''' ({{јез-енгл|Call Me Kat}}) америчка је [[комедија ситуације]], по британској комедији ситуације [[Миранда Харт|Миранде Харт]], ''[[Миранда (ТВ серија)|Миранда]]''. Сценаристкиња серије је Дарлин Хант, а насловну улогу глуми [[Мајим Бјалик]], док су у споредним улогама: [[Шајен Џексон]], [[Кајла Прат]], [[Јулијан Гант]], [[Лесли Џордан]] и [[Свуси Керц]]. Серију премијерно приказује -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- од 3. јануара 2021. У мају 2021. обновљена је за другу сезону, која је премијерно приказана 9. јануара 2022. У мају 2022. обновљена је за трећу сезону која ће бити приказана 29. септембра 2022. Серију у Србији приказује -{[[Fox Life]]}- 12. јануара 2022. == Премиса == Кет је 39-годишња жена која се сваки дан бори против друштва и своје мајке да докаже да не можете имати све што желите, а да ипак будете срећни.<ref name=Yates>{{cite news|url=https://www.courier-journal.com/story/entertainment/television/2020/12/30/fox-show-call-me-kat-set-louisville-stars-mayim-bialik/4058137001/?fbclid=IwAR1fdviW4aac4wlMlWDd2ygktMhyVI8Jhg6hwyV550sYFUIwQ_gFZQKNelk |title=How purrfect: New FOX show 'Call Me Kat,' about a fictional cat cafe, is set in Louisville |first=Kirby |last=Yates |newspaper=The Courier-Journal |date=December 30, 2020 |accessdate=December 30, 2020}}</ref> Због тога је потрошила своју животну уштеђевину да отвори кафић са мачкама у [[Луивил (Кентаки)|Луивилу]].<ref name="deadline">{{cite web |last1=Andreeva |first1=Nellie |title=Mayim Bialik To Star & EP, Jim Parsons To EP Fox Comedy Series 'Carla' Based On UK's 'Miranda' |url=https://deadline.com/2019/09/mayim-bialik-star-jim-parsons-produce-carla-comedy-series-fox-based-on-miranda-bbc-big-bang-reunion-1202738390 |website=[[Deadline Hollywood]] |accessdate=September 19, 2019 |language=en |date=September 19, 2019 |archive-date=September 20, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190920073223/https://deadline.com/2019/09/mayim-bialik-star-jim-parsons-produce-carla-comedy-series-fox-based-on-miranda-bbc-big-bang-reunion-1202738390/ |url-status=live }}</ref><ref name="variety">{{cite web |last1=Otterson |first1=Joe |title='Big Bang Theory' Alums Jim Parsons, Mayim Bialik Set Comedy at Fox With Series Commitment |url=https://variety.com/2019/tv/news/big-bang-theory-jim-parsons-mayim-bialik-fox-series-miranda-1203342321 |website=[[Variety (magazine)|Variety]] |accessdate=September 19, 2019 |language=en |date=September 19, 2019 |archive-date=September 20, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190920062629/https://variety.com/2019/tv/news/big-bang-theory-jim-parsons-mayim-bialik-fox-series-miranda-1203342321/ |url-status=live }}</ref> == Улоге == === Главне === * [[Мајим Бјалик]] као Кет,<ref name="MainCast">{{cite web|url=https://www.foxflash.com/shows/call-me-kat/info/|title=Call Me Kat Show info|work=FOXFLASH|accessdate=February 14, 2021|archive-date=November 30, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201130024416/https://www.foxflash.com/shows/call-me-kat/info/|url-status=live}}</ref> 39-годишња слободна жена која води кафић са мачкама у Луивилу и бори се да пронађе равнотежу између свог испуњеног живота и сталног осећаја усамљености * [[Свуси Керц]] као Шејла,<ref name="MainCast"/> Кетина надмоћна мајка која не може да разуме зашто њена ћерка бира да буде сама и стално покушава да је наведе да упозна нове мушкарце * [[Лесли Џордан]] као Фил,<ref name="MainCast"/> слободни геј мушкарац који ради као главни пекар у Кетином кафићу * [[Кајла Прат]] као Ренди,<ref name="MainCast"/> конобарица у Кетином кафићу * [[Јулијан Гант]] као Картер,<ref name="MainCast"/> власник бара поред Катиног кафића * [[Шајен Џексон]] као Макс,<ref name="MainCast"/> Кетин пријатељи и бивша симпатија са колеџа који ради у Картеровом бару након што се врати кући после година путовања у иностранство * [[Кристофер Ривас]] као Оскар (2. сезона; споредна у 1. сезони), достављач пакета и Кетин дечко === Споредне === * [[Ламорн Морис]] као Данијел, муштерија у Кетином кафићу која одбија да даје напојницу из друштвених и политичких разлога и такође има везу са Ранди * [[Ванеса Лашеј]] као Тара Барнет, Кетина најбоља пријатељица од детињства која је удата и има троје деце === Гостујуће === * [[Џои Лоренс]] као он * [[Џена фон Ој]] као она * [[Мајкл Стојанов]] као он == Епизоде == {|class="wikitable" style="text-align: center" ! colspan="2" rowspan="2" |Сезона ! rowspan="2" |Епизоде ! colspan="3" |Оригинално емитовање ! colspan="3" |Емитовање у Србији |- !Премијера !Финале !Мрежа !Премијера !Финале !Мрежа |- | style="background-color: #1CA9C9" | | style="background-color: #EAECF0" |1. | 13 | {{датум почетка|2021|1|3}} | {{датум завршетка|2021|3|25}} | rowspan="2" |[[Датотека:Fox Broadcasting Company logo (2019).svg|x19px|link=Fox Broadcasting Company]] | {{датум почетка|2022|1|12}} | {{датум завршетка|2022|3|23}} | rowspan="2" |[[Датотека:Fox life logo.svg|x19px|link=Fox Life]] |- | style="background-color: #593BA4" | | style="background-color: #EAECF0" |2. | 18 | {{датум почетка|2022|1|9}} | {{датум завршетка|2022|5|5}} | {{датум почетка|2022|8|1}} | данас |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.fox.com/call-me-kat/}} * {{IMDb наслов|10985096}} [[Категорија:Америчке серије које су се почеле приказивати 2021.]] [[Категорија:Америчке комедије ситуације]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Оригинални програм ТВ мреже Fox Broadcasting Company]] [[Категорија:Телевизијске серије BBC Studios-а]] [[Категорија:Телевизијске серије Fox Entertainment-а]] [[Категорија:Телевизијске серије Warner Bros. Television Studios-а]] n9hdeh0c180b5nip2yswf16lrziuo7e 3 4287887 25114086 25113511 2022-07-19T14:01:44Z Sadko 25741 архивирам wikitext text/x-wiki == Честитке == Честитам на избору за Википедијанца године! — [[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 19:02, 1. јануар 2022. (CET) :Хвала лијепо Ђорђе! Желим ти сретне тренутне и предстојеће празнике као и вишеструко успјешну и континуирано здраву нову 2022. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:34, 1. јануар 2022. (CET) == Уређивање чланака док су радови у току == Здраво! Ценим твој допринос, али замолио бих да се чланци не уређују док је налепљен [[Шаблон:Радови у току|шаблон Радови у току]]. То је општа пракса у заједници и ваља јој се придржавати. Друго, ја сам творац тог чланка, тако да сигурно не мењам нешто без важећег разлога. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:23, 6. јануар 2022. (CET) :Хвала ти. Све је то фино, међутим у тексту шаблона или правилима пројекта апсолутно нигдје не стоји да су други уредници онемогућени да уређују током поставке датог шаблона. :У питању је сопствена процјена, нахођење и добра воља, као што је моја измјена урађена са циљем унапређење и сређивања уводника у складу са расположивим чињеницама. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:29, 6. јануар 2022. (CET) == Pomoć. == Kako trg nije od velike pomoći, jer često zna mnogo vode da proteče dok se pomoć ne ukaže, stoga te kao friški vikipedijanac kao iskusnog kolegu i prijatelja pitam za pomoć... Šta se zbilo sa odeljcima sa profila mog vikipedijskog naloga? Od 23 - 24 odeljka mi je ostalo samo 11! U izmenama stranice nije upisano ko je izmenio dotadašnje izmene. To se zbilo u poslednjih nekoliko dana, sada ni sam ne znam tačno. Zahtevam da se sve vrati kako je bilo. Srdačan pozdrav. [[Корисник:Markon Padrino|Markon Padrino]] ([[Разговор са корисником:Markon Padrino|разговор]]) 12:56, 7. јануар 2022. (CET) :Здраво Марко, тренутно видим укупно 23 цјелине. Пробај да очистиш ''кеш'' или приступиш страници са другим интернет претраживачем. Лијеп поздрав, ту сам за сваку помоћ. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:00, 7. јануар 2022. (CET) Sad reših problem pre neki minut... Hvala ti, u svakom slučaju, kolega na pomoći. [[Корисник:Markon Padrino|Markon Padrino]] ([[Разговор са корисником:Markon Padrino|разговор]]) 13:15, 7. јануар 2022. (CET) == Ничим == Његово понашање јесте било дивљачко, јер је ушао у сукоб са неколико корисника. То што администратори не желе да то виде, није моја ствар. Он је за свега пар дана ове године ушао у сукоб са више корисника и увек исти манир понашања. Кажи ми јел то нормално и примерено понашање? — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:33, 11. јануар 2022. (CET) :Немам намјеру правдати ничије некоректно понашање. Да се једна шанса, друга шанса, питање је колико ће их још бити — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 12:16, 11. јануар 2022. (CET) == Са табле == Пошто сам кориснику Нимчевићу одговорио, пишем и теби. Поменуо те је на табли, одговорио си, ја то сматрам завршеним. Ни овоме ту није место, али ако се буде наставило бићу принуђен све да уклоним уз евентуално остављање везе ка првим коментарима. Све друго превазилази оквире пројекта. Довољно дуго сте ту и свесни сте да превелики набој емоција и уношење личних ставова и схватања може бити погубно по пројекат на дуже стазе. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:47, 12. јануар 2022. (CET) :{{ping|Lotom}} Не уносим емоције, иако се можда чини другачије - не интересује ме претјерано персона као ''персона''. Питање је става и принципа као и недозвољавања гажења законом признатих мањина Србије, што дотични итекако чини. Не качим линкове како не би испало да некога ''аутујем'' иако су свима доступни на интернету. Уважићу твој коментар као цијењеног колега и нећу даље коментарисати, уз наду да ћеш [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dungodung#%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BC%D1%80%D0%B6%D1%9A%D0%B5 овдје] интервенисати, пошто не дозвољавам да ме било ко етикетира. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:53, 12. јануар 2022. (CET) ::Не видим разлог за било какву формалну интервенцију. Ниси директно поменут, а коментар је на страници другог корисника, у овом случају администратора. Када бисмо се водили тиме шта пише између редова, верујем да би половина нас одавно била блокирана. Зато у томе и јесте „лепота” формалног обраћања. Не напишеш ништа, а кажеш све. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:35, 12. јануар 2022. (CET) == Иконице == Хвала Садко, али нисам те разумео за иконице. На шта си мислио? Где? — [[Корисник:Baba Mica|Baba Mica]] ([[Разговор са корисником:Baba Mica|разговор]]) 13:16, 15. јануар 2022. (CET) :{{ping|Baba Mica}} У биографијама, ако је особа рођена на примјер у СФРЈ, било којој садашњој или бившој држави - не требамо да ставимо заставицу тик поред. :) — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:19, 15. јануар 2022. (CET) == Звучни зид == Поздрав! Можете ли вратити страницу Звучни зид―музика за театар, филм и ТВ? ХВАЛА! :Можемо на ти, не преферирам персирање на пројекту. :) :Слободно објави чланак ако си га унапредила. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:42, 17. јануар 2022. (CET) == Фотографије == Поздрав Садко, грешку са претрпаним фотографијама је направио мој брат, он често заборави да се улогује на његов профил. Исправио сам све да текстови буду читки, а фотографије да не прелазе ван текстуалног дела чланка у спољашње везе и сл. Велики поздрав — [[Корисник:Srđan Popović|Srđan Popović]] ([[Разговор са корисником:Srđan Popović|разговор]]) 18:30, 17. јануар 2022. (CET) : У реду, хвала ти Срђане. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:07, 17. јануар 2022. (CET) == Референце == Здраво, замолио бих за појашњење на тачно које измене се односи порука. Поздрав — [[Корисник:BojanmJovanovic|BojanmJovanovic]] ([[Разговор са корисником:BojanmJovanovic|разговор]]) 11:59, 20. јануар 2022. (CET) :{{ping|BojanmJovanovic}} Ријеч је о страницама [[Српски рјечник]], [[Бокељски устанак 1869.]] и другим. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 12:01, 20. јануар 2022. (CET) == Заставе у инфокутијама == Поздрав, видим да уклањаш заставице из инфокутија, па ме занима када смо донели такво прваило!? — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:15, 24. јануар 2022. (CET) :Здраво друже Пинки. У питању су заиста основна правила која важе за све језичке варијетете пројекта. Жао ми је и изненађен сам што се до сада нијесу примјењивала на ср.вики, тиме је направљено много посла. Ваља нам свима у Новој години баталити неке лоше старе навике. Прочитај [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Manual_of_Style/Icons#Flags ово] и [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Manual_of_Style/Icons#Avoid_flag_icons_in_infoboxes ово]. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:09, 24. јануар 2022. (CET) ::Колико видим то су правила са Википедије на енглеском језику. Не разумем зашто смо ми „подређени” њима и њиховим правилима!? По чему смо обавезни да следимо њихова правила? Не разумем. Мислим да о оваквим ставрима треба да се изјасни заједница и донесе одлуку, да ли желимо или не заставе у инфокутији. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:06, 24. јануар 2022. (CET) :::Очекивао сам такав коментар. У питању су, подвлачим, основе. :::Том логиком можеш довести у питању: зашто морамам да ставим референцу, или означим наслов чланка масно црним словима или не користим блогове. :::Инфокутију не треба кинђурити заставама. Оне су прихватљиве у случају иконица за службу, када имамо сукоб више инволвираних страна и томе слично. :::Све је таксативно написано изнад. Нијесмо ми изопштени од универзалних правила као пројекат. Збиља сам непријатно изненађен што се толико година не примјењују заиста основе па тако своје волонтерске часове морам да посвјећујем нагомиланом нереду масе уредника, као што сам дословце недјељама чистио категорије на Остави градова АП Војводине. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:14, 24. јануар 2022. (CET) ::::Немој мешати бабе и жабе, референце су ствар Викитехнике, заставице нису. Заставице су наш избор. Не разумем како нешто што се изгласа на једној Википедији постаје основно правило и важи за друге. Каква је то врста културног фашизма. Они су главни и ми треба да их следимо. По чему!? Овде је сваки рад добровољан, нико те не тера да исправљаш туђе грешке. Поготово ако оне нису граматичке, већ тхеничке природе. Можда смо и ми неки уложили време док смо те заставе стављали у кутијице!? И даље мислим да о овоме треба да се изјасни наша заједница, а не да преузимамо слепо туђа правила. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:18, 24. јануар 2022. (CET) :::::Основно размишљање је исто. Таквим приступом се било шта да довести у питање или релативизовати. Нема потребе да се постављамо као жртва империјалних правила трансатлантске империје. Када смо већ код те теме, увјек сам за то да узмемо оно што је за нас добро и ако је могуће прилагодимо га нашим потребама и културном обрасцу. :::::Википедија није сликовница. Иконице треба пажљиво користити, само у одређеним случајевима. Да ли си прочитао шта пише у линковима које послах на енглеском језику или си унапред заузео опозициони став? :::::На ен.вики и већини других по дубини и ширини најуспешнијих пројеката се заставице и друга кићења редовно бришу, баш као што и треба. Цијеним да нијесу увели дато правило јер су докони. :::::Ствар не оставља превише предмета за дебату, правила постоје (не ''туђа'', већ универзална, наша), есеји о правилима постоје; у питању је лоша пракса и лоша навика, која ружи наш пројекат и чини да изгледамо неозбиљније. :::::Сличан став си имао за именовање чланака у уводнику, гдје си такође изразио негодовање на ''преузимање'' правила. И то треба да дође на ред, пошто тренутно постоји хаос у именовању чланака а правила су, опет, прилично јасна. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:33, 24. јануар 2022. (CET) ::::::Ваљда имам права на супротан став или је обавеѕно да имамо сви исти став!? Ја се не сматрам инфериорним према Википедији на енглеском језику, па самим тим и не пратим шта они тамо раде. Сматрам да то није никакво граматичко правило, па се о њему можемо изјаснити самостално. Видим да ниси разумео моју примедбу из сукоба са Ничим неизазваним и не замерам ти јер је све расправе троловао и ко би то све читао. Називи чланака треба да буду према познатијим именима, па стога треба да стоји → Момо Капор, Драган Николић и др. Али у уводној реченици треба да стоји право име и надимак → Момчило Момо Капор, Драгослав Драган Николић и др. Јер су и једно и друго надимци изведени од имена. Данас је Драган нормално име, а раније је то био надимак од сличних имена. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:47, 24. јануар 2022. (CET) :Ако могу да се укључим у ову дискусију. Надам се да @[[Корисник:Pinki|Pinki]] неће имати ништа против. :@[[Корисник:Sadko|Sadko]], јесте, постоји правило (ако се може и назвати правило) на енглеској Википедији где они не дозвољавају те заставе али нпр. на руској Википедији је код фудбалера (с обзиром да ја на томе радим највише) буквално постављена застава поред сваког клуба у којем је тај играч играо као и државе где су рођени и умрли а исто тако и репрезентација. Има много примера да их сада не листам. :Ја мислим да заставе не би требало да се постављају баш претерано као код руса али нпр. за државу рођења или ... не знам ... ја се слажем са Пинкијем да то треба да се постави на Трг па да видимо шта заједница мисли. :Поздрав ! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 16:16, 24. јануар 2022. (CET) И једно техничко питање до сада су у чланцима стајали шаблони → <nowiki>{{застава|СФР Југославија}}</nowiki> и <nowiki>{{застава|СР Југославија}}</nowiki> сада се оставља само преусмерење → <nowiki>[[СФР Југославија]]</nowiki> и <nowiki>[[СР Југославија]]</nowiki>. За ре ни било исправно да се ставља <nowiki>[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]</nowiki> и <nowiki>[[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]</nowiki>. На горе поменути налин се само оптерећују преусмерења. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:52, 24. јануар 2022. (CET) :Јавићу ти се зера касније са садржајнијим одговором. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:58, 24. јануар 2022. (CET) {{od}} {{ping|Pinki}} Нијесам сигуран да ли сам разумио поенту (''оптерећивање преусмјерења'') али чини ми се да је сасвим у реду да користимо скраћенице како се не би оптерећивала или затрпавала инфокутија, што је поента од старта. Не мора нужно овако али мислим да је, примјера ради, боља варијанта [[РСФСР]] у поређењу са Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република. Поменуто није једина систематски рђава ствар у нас. Још једна је (а има их неколико) - садржина уводника, односно шта све наводимо у загради, што је тема за неки наредни период. {{ping|Боки}} Хвала ти што си се укључио. Дакако можемо да дебатујемо на Тргу али мислим да је излишно. Изјашњавање о постулату који постоји на пројекту годинама није неопходно. Мада биће неопходно скретање пажње на тематику. Потрудиће се да преведем претходно линковани приручник када ми обавезе и тренутни план рада дозволе. Рецимо хипотетички да покренемо дебату, на крају, сума сумарум, правило подржавамо неколико уредника и ја, ти дајеш половичну подршку, Пинки је принципијелно против као и још неки колега. Исход је - немамо консензус. Неколико дана касније, уредник Х обриши иконице и линкује постулате искуцане на ен.вики (који јесу универзални, као и мање-више читав стилски приручник), други колега га поништи - ко је у праву? На основу чега ћемо дати предност нашем интерном (не)договору у односу на глобалну праксу? Да се разумијемо, нијесам ја открио Њуфаундленд са мојом акцијом нити сам у улози имагинарног Вики шефа, ријеч је просто о доброј пракси коју требамо увести због нас самих. За спортске теме је посебно наведено у [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Manual_of_Style/Icons#Flags приручнику]. Мислим да је у питању прилично избалансиран приступ. Провјерио сам праксе на другим пројектима, видим да неке од водећих као што су Вики на енглеском, мандаринском, шпанском, португалском и пољском језику избјегавају иконице за инфокутије спортиста, мада има и другачијих примјера. Упореди [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%98%D0%BE&oldid=24263159 верзију 1] и [[Никола Којо|верзију 2]]. Пуно поздрава обојици. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:41, 25. јануар 2022. (CET) :{{одговор|Pinki|Боки}} Надам се да се Садко не љути што овако „уклизавам” на сзр, да изнесем и ја неко своје виђење. На ен.вики је пракса да се избацују готово све иконице из инфокутије. Друге иконице, ако их има чланку и се задеси да су под поштеном употребом, лете под обавезно. На неким пројектима постоји пракса да се стављају заставице поред спортских клубова, ово што Боки наводи, али опет и ту постоје разлике у томе да ли користе државне или клупске боје. По мени потпуно непотребно и оптерећује инфокутију. С друге стране, врло често немамо неке чланке о тим клубовима па у пракси може да се зна из које су државе. У чланцима о фудбалерима које махом радим не видим ни потребу за тим, добро смо покривени унутрашњим везама, али за остале спортисте немамо ни јасан консензус а ни толико интересовања, рекао бих. Што се генерално тиче биографија, мени је начелно прихватљиво да стоји заставица за државу нечијег рођења / смрти и обележја у случају сукоба, све опет под условом да се не крши поштена употреба. Али пренатрпавање заставицама градова и осталог ми је сувишно и квари визуелни утисак. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 07:16, 25. јануар 2022. (CET) Уз дужно поштовање према теби као уреднику, даљу расправу о овоме покренућу на Тргу, да могу да се изјасне и остали корисници. Поздрав— [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:56, 25. јануар 2022. (CET) :{{ping||Lotom}} Управо је стављање заставице за државу рођењу по дефиницији оптерећивање инфокутије, што је горе јасно наведено у приручнику и више пута подвучено. Заставице за репрезентационе наступе или војну службу су прихватљиве. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 12:42, 25. јануар 2022. (CET) ==Коментар== Сматрам да не би требао да наставиш са уклањањем заставица, док се не постигне консентус. Такође, у шаблонима људи рођених или умрлих у ФНРЈ/СФРЈ уклањаш репувлику рођења/смрти што није добро. ФНРЈ/СФРЈ није била унитарна држава већ федерација и легитмно је наводити републику рођења. Исто је и код Совјетског Савеза. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:03, 26. јануар 2022. (CET) :Не могу се сложити. Истом логиком могу рећи да није ни било уврштено као правило (јер није), док постулат недвосмислено постоји годинама али се овдје из непознатог разлога не примјењује. Не видим ни да је текст везан за инфокутију преведен на српски језик. Могао бих порадити на томе. Наставићу са добром праксом а позивам и тебе да се придружиш и уредиш своје чланке. Дакле, заставице иду за војну службу и репрезентације спортиста. :Тачно, није нелегитимно оставити социјалистичку републику рођења, проблематично ми је што су наведене под параметром за место смрти, што није моја грешка а казао си ми да не морам да исправљам туђе грешке. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:21, 26. јануар 2022. (CET) ::Не бих желео да ме схватиш погрешно, нити све ово да схватиш лично, ја тебе ценим као активног уредника и гласао сам за тебе да будеш администратор, али ја сам овде јако дуго. Прошао сам разне фазе рада на Википедији на српском језику. Како углавном пишем биографске чланке желео бих да та тема буде коначно уређењеа. Многе ”грешке”, ако их тако можемо назвати, су део самовоље неких старих корисника. Баш то стављање социјалистичке републике рођења у одредницу место смрти, уместо у држава смрти је хир једног старог, тада веома активног корисника. Он је тада на томе јако инсистирао. То је само један пример и управо због њега треба да имамо јасна правила за писање биографских чланака да не бисмо губили време на исправке. У то такође спада и инфокутија. Сећам се времена када смо чланке писали без инфокутија, па после када су масовно увођене. Сећам се и када смо убацивали заставице и др. Мислим да се та правила требају дефинисати. Има нас овде довољно који пишемо биографске чланке и можемо се око тога договорити. Волео бих да ми сада кажеш шта предлажеш конкретно за писање уводних реченица у биографских чланака, да ли си за формулација Момчило Момо Капор или за Момчило Капор!? — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:19, 26. јануар 2022. (CET) :::Наравно да не схватам лично, без бриге. :::Гласање је било за Википедијанца године. :) :::Нијесам ни ја овдје од јуче, утолико више што сам годинама био активан на пројекту на енглеском језику, Остави и другим пројектима. Што се може промјенити - промјениће се. :::Вјерујем да ти је јасно да код мене став о иконицама никако није хир. Имам далеко паметнијег посла на пројекту али ако неке ствари не покренемо сада, питање је када ће бити покренуте. :::Мислим да је паметније да затворимо једно питање па да се посвјетимо другом званичним каналом, које је раније покренуто. Што се мене тиче (на основу проучавање пракси на другим пројектима и наравно сопственог промишљања) ријешење би могло бити сљедеће:<br> '''Момчило Капор''' ([[Сарајево]], [[8. април]] [[1937]] — [[Београд]], [[3. март]] [[2010]]), познатији као '''Момо Капор''', био је српски књижевник, сликар и академик. <br>— '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:51, 26. јануар 2022. (CET) Да, да помешао сам гласање за Википедијнца године са избором за администратора, али би свакако гласао за тебе, ако би се кандидовао. Питања треба решавати редом, али ова пракса коју наводиш → Момчило Капор познатији као Момо Капор, је добра ако се ради о особи која је позната под другим именом и презименом, рецимо Нада Полић познатија као Ана Бекута или Лепава Мујкић познатија као Лепа Лукић. Надимак Момо је настао од имена Момчило или Драган од Драгослав (за Драгана Николића). Ради се о томе да особе могу имати пседудониме, надимке од имена и надимке добијене без везе са именом или презименом. Мени су обилици попут → Боривоје Тодоровић познатији као Бора Тодоровић, Драгослав Николић познатији као Драган Николић у крајњој мери смешни. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:24, 26. јануар 2022. (CET) :Хвала ти. :Можемо је користити и на овај начин. Свакако у једном дијелу уводника (инфокутија је лоша солуција) треба да стоји пуно име и презиме човјека. Постоји опција да се надимак уметне између имена и презимена али под наводницима. Верзија које сам вратио, као одржање статуса кво (што не переферирам) није тако добро; види на [[Мира Марковић]]. :Биће неопходно, баш као за заставице и друга питања, да се преведе или састави детаљнији водич за дата питања којим се можемо користити. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:43, 26. јануар 2022. (CET) Надимак изведен од имена или везан за име треба да иде иза имена → Данило Бата Стојковић, Велимир Бата Живојиновић, Драгослав Драган Николић, Боривоје Бора Тодоровић; док надимци изведени од преизмена треба да иду иза презимена. Код треће групе надимака, треба их стављати на крај → Драгомир Бојанић Гидра, Жикица Јовановић Шпанац (Жикица је посебно интересантан за ову тематику јер му је право име Живорад, па онда пун назив дође Живорад Жикица Јовановић Шпанац), Момчило Поповић Озрен, Жељко Ражнатовић Аркан... Не разумем зашто би стављали наводнике за надимке? Шта каже правопис за то. У домаћим енциклопедијама нема наводника, а посебно је непотребно наводити наводнике код надимака насталих од имена тиа Момчило Момо... Што се тиче Мире Марковић, нисам сигуран да је њој уопште име Мирјана. На свим њеним књигама пише Мира Марковић, такође на гробу и споменику јој такође пише Мира. Она је име добила по мајчином илегалном имену, које је управо било Мира. Нисам те разумео шта је ту спорно!? Ако јој је име заиста Мирјана, онда треба да стоји Мирјана Мира Марковић то је то, не знам пта ту није добро. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:23, 27. јануар 2022. (CET) Такође, питање које треба отворитије и писање цртице код људи са два презимена. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:26, 27. јануар 2022. (CET) :На основу чега тврдиш било шта од наведеног? Који линк, водич, било шта конкретно ''на папиру'' је извор? Оно што сам навео је садржано у стилском водичу на ен.вики. Не мора уопште да буде тако. У једном дијелу се треба навести пуно име и презиме, без икаквих међууметака. У питању је давање основне информације под којим именом и презименом је особа рођена. Писати на примјер Иван Иво Војновић (без икаквог раздвајања надимка) је енциклопедијски неписмено (ми ни немамо националну енциклопедију на коју се можемо позвати као узор, кренуло се са па стало прије неколико година са радом) те супротно за постојећим стилслким водичима. :Не постоји питање људи писања цртице за људе са два презимена, пошто су наша граматичка правила прилично јасна и већ неколико година се не користи . — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 10:52, 27. јануар 2022. (CET) Онда ту цртицу треба уклонити има је у гомили чланака, као и у називима чланака. На оснонцу којих правила ти говориш. Погледај било коју писану енциклопедију и видећеш да нико не ставља наводнике на надимке. Превише ти гледаш како је на Википедији на енглеском језику, ово је други језик и друга правила. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:09, 27. јануар 2022. (CET) :Неће бити тако. Очито не схваташ да је Википедија на енглеском језику језгро из којег настају све језичке варијанте, није у питању само још један пројекат. Имаш погрешну премису а то је да ми, као ни друге језичке варијанте пројекта, немају никакве везе са основним пројектом на енглеском. Пошто ти је основно размишљање погрешно, логички су погрешни и закључци. :Упознат сам, међутим ово није писана енциклопедија а последња комплетна релевантна општа енциклопедија је објављена у Југославији, дакле не у Србији 2022. :Која тачно правила, гдје су наведена конкретно? Пошаљи ми конкретну везу гдје стоји да требамо писати '''Слободан Бода Нинковић''' а не '''Слободан „Бода” Нинковић''' или '''Слободан 'Бода' Нинковић''' или након заграде којој претходи име и презиме без надимка. Желио бих да видим такве смјернице написмено. :Апсолутно је енциклопедијски бизарно да нигдје не стоји пуно име и презиме човјека о којем је чланак. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:31, 27. јануар 2022. (CET) A gde u pravopisu piše da se nadimci pišu sa znakom navodnika!? Za upotrebu navodnika nigde nije navedeno da se stavljaju navodnici [https://www.pismenica.rs/kako-se-pise/pravilna-upotreba-navodnika/ ] Evo čak i ovaj deo → ''Navodnicima obeležavamo reči kojima se u tekstu daje značenje suprotno od onoga koje one inače imaju'' → iako nije konkretno vezan za nadimke, može se primeniti → Bora nije suprotno od Borivoje, već izvedeno od tog imena, Kao što je Boda izvedeno od Slobodan, Dragan od Dragoslav, Momčilo od Moma... To su jednostavno prirodno nastali nadimci. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:07, 27. јануар 2022. (CET) == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 21:37, 24. јануар 2022. (CET) :{{ping|Боки}} Коментарисао сам. Браво за чланак. Надам се да ћеш у будућности радити и наше најзначајније фудбалере. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:43, 25. јануар 2022. (CET) == Мирослав Клосе == Поздрав колега, поставио сам [[Списак репрезентативних голова Мирослава Клосеа]] на расправу за стицање статуса изабраног списка, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 17:24, 27. јануар 2022. (CET) :Огласих се. Поздрав Боки. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:55, 27. јануар 2022. (CET) == Надимци == Мало сам гледао по нету шта има о надимцима и на основу тога сам написао неке од предлога за коришћење, када стигнеш погледај [[Корисник:Pinki/Надимци|овде]]. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:38, 28. јануар 2022. (CET) :{{ping|Pinki}} Фино, погледаћу вечерас или сјутра детаљније. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:27, 28. јануар 2022. (CET) ::{{ping|Pinki}}:Није лоша основа, мада има и мањкавости, детаљније ћу писати када за то буде вријеме. ::Не знам какав ти је план за даље? Ваљало би додатно истражити тему и покретати расправу када се оне у току затворе. ::Био би велики успјех за пројекат када бисмо току 2022. разријешили и званично усвојили правила за разна нагомилана питања као што су иконице, надимци и још много шта. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:23, 29. јануар 2022. (CET) == РуТ == Пола сата сам едитовао табеле за [[Украјина на избору за Песму Евровизије 2022.|чланак Украјине на Песми Евровизије 2022.]] да не бих могао ни да их користим због сукобљених измена. Хвала. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:07, 29. јануар 2022. (CET) :{{ping|ImStevan}} Дешавало се свима. Нема потребе за [[Пасивно-агресивно понашање|пасивно-агресивним]] дјечачким приступом. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:22, 29. јануар 2022. (CET) ::{{одговор|Садко}} Само молим те убудуће не уређуј ако је постављен рут шаблон (и то релативно скоро) [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 13:10, 30. јануар 2022. (CET) :::Постављени шаблон ''РУТ'' не значи и забрану уређивања другим уредницима, што очито не разумијеш. Када током патролирања примјетим да нешто базично фали, наравно да ћу преправити. :::Још једном да подвучем: поруке попут уводне на мојој СЗР нијесу добродошле и молио бих да се не понављају. :::За континуирано понашање тог типа (попут оштре свађе са другим уредником који ради евровизијске теме, што јесам испратио) могу се сносити посљедице, али вјерујем да ћеш радити на томе и да ћемо избјећи лошији пут, на свачије велико задовољство. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:59, 30. јануар 2022. (CET) ::::Ипак се надам да разумеш моју фрустрацију кад сам видео да је велики део мог рада на страници избрисан. РуТ није забрана, али је ипак молба да се уреднику који тренутно ради допусти да заврши уређивање. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:04, 30. јануар 2022. (CET) == Studenti == Hvala ti za odgovor u vezi sa člancima koji pišu studenti. Šta se tiče ovih dva članka koji su premšteni u NS Nacrt: shvatio sam da kod prvog ([[Jozef Kajetan Til]]) ima još puno da se ispravi (transliteracija i slično). Šta se tiče drugog navedenog [[Нацрт:Ondrej Sekora]] možda ima neka pravila ili nešto drugo što nisam dobro shvatio tokom vikifikacije. Imam iskustva sa cs.wiki - šta tačno treba još dopuniti u ove nacrte da se mogu vratiti u glavni NS? Isto tako bih mogao da uradim i kod ostalih članaka. Hvala. [[Корисник:Aktron|Aktron]] ([[Разговор са корисником:Aktron|разговор]]) 22:43, 1. фебруар 2022. (CET) :Нема на чему. Чланак је по садржају коректно форматиран. Недостају референце, пошто тренутно нема нити једну. Није уопште немогуће да се чланак објави након сређивање нити пребацивање у нацрт треба да демотивише студенте. Сви су гријешили при почетку рада. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:45, 1. фебруар 2022. (CET) == Одговор == : Урађено,— [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 05:58, 3. фебруар 2022. (CET) ::Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 07:56, 3. фебруар 2022. (CET) == Абрахам и Адејеми == Поздрав, предложио сам два чланка ([[Тами Абрахам]] и [[Том Адејеми]]) за добре, па уколико стигнеш погледај их и евентуално дај свој коментар о њима. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 17:08, 4. фебруар 2022. (CET) :Одговорио сам. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:38, 4. фебруар 2022. (CET) == Страница о др Мирку == Добро вече, Садко. Направио сам чланак о др Мирку, али је мој чланак избрисан. Др Мирко Јанков је чувени офталмолог из Србије који је познат као један од најбољих стручњака у области офталмологије и рефрактивне хирургије. Ја сам писао Аци да ми помогне око чланка, али он вероватно није видео. Обраћам вам се зато што Аца није тренутно активан, а на његовој страници пише да се слободно можемо обратити неком од осталих уредника википедије ако он није у могућности да нам одговори. Да ли постоји могућност да моја страница буде враћена? Референце постоје, али пише да је страница обрисана зато што је дуже од недељу дана била означена као почетнички чланак. — [[Корисник:Ferencserb|Ferencserb]] ([[Разговор са корисником:Ferencserb|разговор]]) 18:01, 5. фебруар 2022. (CET) :Добро вече колега. Немам приступ садржини чланка како бих конкретно исцрпније одговорио. Предложио бих ти да поново кренеш са радом на чланку али првог у види нацрта, гдје можеш радити до развитка чланка до нивоа адекватног за објаву у главном простору. Најбоље је да структуру ископираш са неког постојећег чланка и наравно, неопходно је што више поузданих референци укључених у чланак. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:10, 5. фебруар 2022. (CET) == Порука коју сте ми оставили на зиду == Поштовани колега, Позабавићу се овом темом коју си ми предложили, само не могу да обећам да ћу то урадити у релативно кратком року с обзиром на то да нисам сигуран да ли ће ми то дозволити обавезе. Срдачан поздрав, М. П.С. Опрости што пишем на твом зиду, из неког разлога не могу да одговорим на твоју поруку путем коментара.{{БП|Volimistoriju}} :{{ping|Volimistoriju}} Хвала ти на одговору. Унапред се радујем ревитализацији две значајне странице. Пуно поздрава и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:23, 10. фебруар 2022. (CET) == Ранковић == Колико се сећам договор је био да се заставице, тамо где стоје не уклањају, док се не постигне консензус! Чланак је изабран са заставицама, нека тако и остане до коначне одлуке. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:27, 11. фебруар 2022. (CET) :Дебата је већ неко вријеме заглављена, вергла као југо флорида у каљузи. Договор између тебе и мене не обавезује друге уреднике и свакако није ваљан разлог да ратујеш измјенама. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:54, 11. фебруар 2022. (CET) == Страница Олга Милановић == Поштовани Садко, Уређивање чланка о Олги Милановић је мој први, после дуго времена, покушај да допринесем Википедији. Очигледно да сам преамбициозно кренуо па Вас молим да ми укажете на конкретне грешке како бих био у могућности да их исправим. Само да напоменем да су подаци које сам поставио потпуно тачни јер су добијени од саме госпође Милановић. Подаци који се наводе у извору, почев од њеног девојачког презимена, Гулан а не Гуљан, нису прецизни ни потпуни. Хвала унапред и срдачан поздрав, З. Рељин{{БП|З. Рељин}} :Здраво колега. Не мораш ми персирати, овдје смо, што се мене тиче, сви на ти. :Вратио сам твоје измјене јер су направљене без извора/референци, на којима почива повјерљивост података и читав пројекат Слободне енциклопедије. :Стојим ти на располагању за даљу помоћ и питања. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:55, 16. фебруар 2022. (CET) == Braća Kret == Da li bi mogao da vratiš uloge za braću Kret, imam u prepisci na mesindžeru potvrdu od tih glumaca i od vlasnika studija. Nisam samo lupio imena. [[Корисник:Leonikola0002|Leonikola0002]] ([[Разговор са корисником:Leonikola0002|разговор]]) 09:14, 17. фебруар 2022. (CET) :Вјерујем да нијеси али пројекат функционише на основу поузданих извора, макар у крајњој линији поставили снимке екрана из цртаних филмова на СЗР. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:55, 17. фебруар 2022. (CET) == Деми Ловато == {{Шаблон:Обавештење — гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Деми Ловато | Датум почетка гласања = 17. фебруар 2022. | Датум краја гласања = 24. фебруар 2022. | Потпис = — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:25, 17. фебруар 2022. (CET) }} == [[Општи избори у Србији 2022.]] разговор == Поздрав, да ли би могли да напишете поруку поново? Јер је порука неразумљиво написана. - [[Корисник:Gudi129|Gudi129]] ([[Разговор са корисником:Gudi129|разговор]]) 01:37, 18. фебруар 2022. (CET) :Не видим шта има бити нејасно. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:40, 18. фебруар 2022. (CET) ::Слажем се са вама - [[Корисник:Gudi129|Gudi129]] ([[Разговор са корисником:Gudi129|разговор]]) 01:45, 18. фебруар 2022. (CET) :::Са мном увјек можеш на ти. Персирање је често, генерално говорећи, пука ограда иза које не стоји нужно поштовање које можемо упутити као уредник уреднику и без званичног про форме оксбриџ манирисања. :::Свако добро и хвала ти на раду око табела и других политичких тема. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:53, 18. фебруар 2022. (CET) == Maks fon Sidou == Vidim da ste vratili izmenu u kojoj sam podatak da je fon Sidou imao francusko državljanstvo stavio u prošlo vreme. Pošto mrtav čovek ne može imati državljanstvo, podatak mora biti u prošlom vremenu. Ne razumem u čemu je problem. — [[Корисник:Commentator|commentator]] ([[Разговор са корисником:Commentator|разговор]]) 04:56, 18. фебруар 2022. (CET) :Нема проблема Коментатору; једино нам сада фали референца. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:58, 18. фебруар 2022. (CET) == Харисон Афул == Поздрав, предложио сам чланак [[Харисон Афул]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 18:00, 18. фебруар 2022. (CET) :{{ping|Боки}} Огласих се. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:58, 18. фебруар 2022. (CET) == Категорије == Мислим да сам то и радио, можда има пропуста. Хвала на поруци.— [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 20:56, 18. фебруар 2022. (CET) == Страница о шахисти == Добро вече, Садко. Видео сам да сте пре неколико месеци дали допринос и помогли уређивању моје прве странице коју сам направио о шахисти из Србије и хвала вам на томе. Скоро сам на интернету пронашао веб-сајт који припада њему па бих да додам веб-сајт на страницу коју сам направио. Трудим се да активно проналазим нове изворе и допуњујем новим информацијама чланке које сам направио као што сам се договорио са Ацом. Како могу да додам веб-сајт? — [[Корисник:Ferencserb|Ferencserb]] ([[Разговор са корисником:Ferencserb|разговор]]) 21:48, 19. фебруар 2022. (CET) :Добро вече. Слободно можемо на ти. Задовљство ми је помоћи новим уредницима. :Сугерисао бих да лични страницу особе форматираш и додаш као спољашњу везу (сегмент након ''Референци''). — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:02, 19. фебруар 2022. (CET) == [[Манастир Љубостиња]] == Здраво имењаче! Предложио сам чланак за добар. Баш сам се потрудио да пронађем добре изворе, па сам чак мало и путовао до манастира да упознам сестре и направим фотографије. Читај: изузетно сам поносан на резултат! {{осмех}} Баци поглед ако нађеш времена. Сваки твој савет би значио. —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 16:34, 21. фебруар 2022. (CET) :{{ping|Boleynn}} Здраво саборче! У суштини си урадио и више него добар посао. Ту и тамо фали референца (оптужба за другу проневјеру новца, узгајање меда од стране монахиња) али није страшно. Одличан посао. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:21, 21. фебруар 2022. (CET) ::Гле, сад видим да си ме поменуо. Додаћу те референце. Него, да ли направити категорију ''Игумани Љубостиње''? Да ли то искључује игуманије? Да ли је онда боље ''Старешине Љубостиње''? Да ли би то била поткатегорија унутар категорије ''Игумани СПЦ''? И глупо питање: како се праве поткатегорије? —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 00:50, 24. фебруар 2022. (CET) :::Категорија ''Игумани Љубостиње'' би, према ''природи и духу'' српског језика, могао обухватати игуманије. :::Укуцај у пољу за претрагу Категорија:Игумани Љубостиње, кликни на црвени линк и креирај категорију. Вјерујем да знаш категорисање на самим страницама. :::На ср.вики је устаљена пракса да барем три уноса морају бити дио категорије да она не би била обрисана. Слажем се, ''Игумани Љубостиње'' би могла бити дио шире категорије Игумани СПЦ. :::Пиши ми ако ти затреба додатна асистенција. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. фебруар 2022. (CET) ::::Супер, хвала! Само ми је то требало, да ми неко потврди да та категорија није сувишна. Већ смо накупили фин број чланака о старешинима манастира, па што да не. —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 11:39, 24. фебруар 2022. (CET) == Milorad Mažić, stranica na srpskom jeziku == Molim Vas za precizno obrazloženje zbog čega su uklonjene izmene u tekstu. Tekst obiluje potvrđenim i opštepoznatim i lako proverljivim činjenicama, u toku je unošenje dopunskih referenci i usklađen je sa zvaničnom, objavljenom stranicom na engleskom jeziku. Hvala unapred. Srdačno, TAM :Почео си са уређивањем а да нијесу савладао основна правила и постулате пројекта. Кућа се не зида од поткровља. :Провјерљивост информација почива на поузданим референцама, које у потпуности недостају у твојим измјенама. Види: [[ВП:ИНЛАЈН]]. :Вишеструко враћање измјена других корисника је неконструктивно и супротно правилима пројекта. Свако добро и сретно уређивање. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:47, 23. фебруар 2022. (CET) == Агата Кристи == Поздрав колега! Што се тиче Агате Кристи, веома радо бих помогао али нисам нешто у том фазону што се тиче књига. Исто тако, ових дана, као што можда видиш, пребацујем добре чланке са енглеске Вики па сам заузет тиме. Можда да се отвори нека акција у вези књига уопштено па да се прикључим тако овако имам ја доста занимације око фудбалера и добрих чланака са енглеске Вики. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 14:15, 24. фебруар 2022. (CET) :Наравно {{ping|Боки}}, сјајно радиш спортске чланке; само сам проследио идеју. :Размишљао сам нешто, могли бисмо у току ове године, ти, ја и још 2 корисника да се подјелимо и преведемо чланке о нашим славним војводама: [[Живојин Мишић]], [[Радомир Путник]], [[Степа Степановић]] и [[Петар Бојовић]], овога пута са српског на енглески. Излишно је рећи колико заслужују да имају једнако квалитне члане и на ен.вики. Није журба, можемо причати на ту тему током надолазећих мјесеци, ако си ЗА? — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:37, 24. фебруар 2022. (CET) {{ping|Sadko}} Са енглезима не сарађујем ни под тачком разно још од онда када су ми сасвим солидан чланак о [[Јелена Жигон|Јелени Жигон]] одбили а ја све лепо то направио и превео са референцама. Имају они довољно уредника па ако их занима нека раде и нек пишу а кога занима за војводе које си напоменуо, може лепо да преведе чланак са српског на енглески преко Гугл преводиоца (који се чак и појави у доста случајева аутоматски преко неких од претраживача) и мирна Бачка. Од њих ћу итекако да преписујем али да им помажем, јок ја, осим ако треба нека дискусија да се води за нешто на СЗР. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 16:50, 24. фебруар 2022. (CET) == Србијанска војска == Колико пута људи треба да промене ону милогорску глупост о србијанској војсци да би ти схватио да србијанска војска постоји само код Шуковића и сличних дилеја. Нађи ми једну озбиљну публикацију у којој се српска војска назива србијанском војском. Дакле дај неку књигу на српском језику неког озбиљног историчара где се употребљава израз србијанска војска. — [[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 21:39, 26. фебруар 2022. (CET) :{{пинг|Orion1964}}, бани на дискорд. Термин србијански се односи на људе који живе у ужој, односно средишњој Србији. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:44, 26. фебруар 2022. (CET) ::Не користим дискорд. Нема потребе да ми објашњаваш термин себијански. За српску војску у Првом светском рату ни један озбиљан историчар не користи израз србијанска војска. [[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 21:50, 26. фебруар 2022. (CET) ::: {{пинг|Orion1964}} Могу ли да видим везу ка проблему? — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:53, 26. фебруар 2022. (CET) :::: Наравно. [Црногорски комити]] - Погледај колико пута су људи то мењали и Садко то стално враћа!!!— [[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 22:00, 26. фебруар 2022. (CET) ::::: Србијанска (може и војска Србије) и црногорска војска (може и војска Црне Горе), двије српске војске у то вријеме. ::::: Једноставно није тачно, у Црној Гори тог периода се редовно користило ''србијански''. Можемо тражити и треће ријешење тако што би се додала биљешка/ноут након првог помињања ''србијаснски''. ::::: Даље {{пинг|Orion1964}}, у будуће, замолио бих те, не стартуј теме на мојој личној страници већ на страници за коју мислиш да може имати проблем. Исто тако, савјетујем примјену колегијалнијег и простојнијег а мање пасивно-агресивног тона. Са овим је тематика за писање на мојој корисничкој страници затворена и све даље одговоре ћу бити слободан да обришем - јер им овдје није мјесто. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:01, 26. фебруар 2022. (CET) == Агјеманг == Поздрав, предложио сам чланак [[Патрик Агјеманг]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] ^{[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]} 19:46, 28. фебруар 2022. (CET) :{{ping|Боки}} Огласио сам се. Хвала теби на труду. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:00, 1. март 2022. (CET) == Белорећки пешчар == Поздрав, видим да ми је текст Белоречки пешчар премештен у Нарт, о чему се ради? [[Корисник:DumiMld35|DumiMld35]] ([[Разговор са корисником:DumiMld35|разговор]]) 12:16, 3. март 2022. (CET)DumiMld35 :Чланак није имао адекватне референце, постојали су стилски проблеми, мањак садржаја и дјеловао је недовршено. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:12, 4. март 2022. (CET) ==Русија и Украјина== Видео сам твоју поруку. Али прескочићу. Гледам ове моје Холанђане по друштвеним мрежама, како моле НАТО да дође и заведе мир и буквално повраћам. А онда гледам ове неке моје Шумадинце, како носе мајице са сликом Путина, па повраћам и на то. {{осмех}} Приводим крају Љубостињу за сјајни, па крајем следеће недеље идем да се видим са игуманијом и свештеником, да извучем још понеку информацију и да направим пар фотографија које желим. У другом сам менталном склопу тренутно. Тако ми је рад на овом чланку (и поред превише утрошеног времена, и финансијских средстава) унео неки мир (упркос Украјини, Путину, изборима у априлу, бирању песме за Евровизију и осталим хистеријама). —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 01:23, 5. март 2022. (CET) :Недостатак памети и мјере ће нам колективно доћи главе. У ситуацијама попут текуће људи се дјеле у таборе, приступају навијачки и олако губе интелектуалну оштрицу и сагледавање из перспектива потлаченог али и из перспективе велике силе којој желе да упаркирају стране трупе надомак куће, као када би Иран изградио базу у Канади. Лудо вријеме за миран живот, на више фронтова. Наравно, разумијем те. :Увјерен сам да је русофилство у Срба дијелом и посљедица никада у Новом вијеку остварене и недосањане жеље из домена ван свјесног, жеље да поново будемо велика сила, какве црте имамо у одређеним сегментима понашња, као што смо били у неко далеко златно доба краља Милутина или цара Душана. Ту и је наклоност ка снажном вођи, која лако прераст у култ, што нам је међу почетним словима азбуке културолошке матрице. :Конципирао сам такмичење посве широко, како би било довољно луфта да се фокус удаљи од ратних пратоубилачких збивања. Не знам да ли је у твом крају, покушавам да добијем информацију више о изградњи [https://www.youtube.com/watch?v=k0WDM5zMROY Цркве Светих Архангела на Багдали]? — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:51, 5. март 2022. (CET) == Категорија:Војници из Београда == Стварно не знам чему ова категорија, јер је преопшта. Не разумем шат она уопште и значи. Трпати у исту категорију људе од Првог српског устанка до Нато агресије је сулуо. Категорије морају да буду конкретне, а не опште где се може ставити свако. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:33, 7. март 2022. (CET) :Не морају. Имамо категорију ''Књижевници из Београда'', не и засебне за пјеснике, писце кратких прича, есејисте, комедиографе, бајкописце и друге. Када завршим сређивање главне категорије, можеш слободно додатно категоризовати, ако се и друге активне колеге сложе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:58, 7. март 2022. (CET) ::Све што си набројао су занимања људи у смислу професије, а војник није занимање! — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:20, 7. март 2022. (CET) :::Стварно? Војници које познајем, запослени за плату и на основу уговора, би рекли другачије. :::Свакако је боље да све буде категоризовано и сређено, него да не буде. Посље додатно категоризуј како ти воља. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:22, 7. март 2022. (CET) Оно што лоше поче не може да се среди. Немој Емилију Јакшић да стављаш у категорију:Војници из Београда жена никада војник није била. Била је илегалац у Земуну, али војник не. Мешаш бабе и жабе, а уопште и не читаш чланак. Као друго Категорија:Функционери и државни службеници из Београда ти је још скандалознија. Када кренеш да радиш што је ширег значаја, можеш и да се консултујеш са неким. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:39, 7. март 2022. (CET) ::1) На пројекту си 15 година а не разумијеш да се дебата треба покретати на СЗР конкретне странице или категорије а не личној страници корисника. 2) Категорија је дорађена, хвала ти на пристојној и колегијалној сугестији саопштеном господским тоном београдског стила. Већина учесника ДСР су били војници, на одређени начин. 3) Паушалне уопштене оцјене су небитне и за њих не марим. 4) Не треба ми консултант за Википедију. Ако га и будем тражио, потрага ће бити усмјерена на уреднике који не крше основна правила и постулата пројекта у деструктвним тантрумима исказаним кроз сукобе са другим скорије регистрованим уредницима. Овим је дебата о покренутом питању на мојој личној страници - завршена. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:47, 7. март 2022. (CET) == Белова парализа == Поздрав, предложио сам чланак [[Белова парализа]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред! <nowiki>~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]} 23:03, 10. март 2022. (CET) == Акција Украјина и Русија == Повлачим се са рада за акцију о Украјини и Русији, могу се слободно обрисати сви моји доприноси.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:04, 12. март 2022. (CET) :{{ping|Soundwaweserb}}У реду. Желио бих да радови остану, просто не мораш више доприносоти, уколико си тако одлучио. Хвала ти на раду и труду! — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:08, 12. март 2022. (CET) ::Ипак сам се предомислио. Наставићу да доприносим акцији у складу са својим могућностима. Поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:36, 12. март 2022. (CET) ::: У реду. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:45, 12. март 2022. (CET) == Предлагач == Поздрав. Не рачуна се предлагач аутоматски као глас. Свако свој глас мора дати јасно, а можда предлагач некада и не жели сам да гласа (изузима се из неког субјективног разлога), можда понекад преноси туђу иницијативу на гласање и сл. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 01:04, 16. март 2022. (CET) с. р. :{{ping|Жељко Тодоровић}} Да ли би уврстио праксу да као предлагач чланака за брисање даш и глас за брисање? Или алтернативно да изнесемо идеју пред заједницу да се глас предлагача е аутоматски рачуна као глас за брисање осим уколико се не назначи другачије? Можда би помогло у преко потребном кворуму уредника за брисање лоших чланака који свако мало остају због недостатка активности. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 12:49, 16. март 2022. (CET) ::Мислим да сам у потпуности завршио са овим већим бројем чланака предложених за брисање (евентуално ако понеки још није остао). Убудуће ћу врло ријетко шта предлагати у личном својству, евентуално можда преносити нечији туђи захтјев. Не треба гањати неки кворум на силу, мислим да је минимум од пет гласова сасвим примјерен и да свако ко хоће да гласа он ће то и урадити. Просто, уколико не постоји жеља код уредништва да се јасно опредијели за брисање неког чланка онда се његово брисање неће ни десити. Није ту у питању да неко није видио гласање, да је то гласање кратко трајало па није стигао гласати и сл. Скоро сви уредници када нешто предлажу они први и дају глас тако да ту нема проблема. Ја лично не гласам дуже вријеме (можда годину-двије) зато што сматрам да више немамо вјеродостојна гласања. Овдје је гласање замишљено тако да нека неопходна форма произађе из суштинске расправе са квалитетним аргументима и досада се то одржавало са неких 2/3 успјешности (отприлике 1/3 корисника је увијек гласала политички, неаргументовано, непоштено, осветнички, како год — а мислим да без тога реално и не може). Међутим, проблем је што се та нека 1/3 данас значајно увећала и премашила 1/2, а можда достигла и 2/3 и обрнула игрицу. Посљедњих година нам све личи на „ботовско” гласање, „ботовско” коментарисање, не постоји уопште жеља да неко покрене расправу о википолитици/чланку како би се добило најбоље рјешење већ само рјешење које предлагач или група корисника жели да изгура итд. Због тога сам се више преорјентисао на неко техничко одржавање, патролирање, ваљда очекујући да ћемо некада почети озбиљније да радимо а да истовремено озбиљније не запустимо и ово што сада имамо. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:38, 16. март 2022. (CET) с. р. :::Разумијем твоју поенту и суштински се слажем са тобом. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:42, 16. март 2022. (CET) == Јелена Блечић == Два пута Биографија (?!), па мало је превише, јел да? Поздрав, — [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 10:15, 19. март 2022. (CET) :Дорађено. Среди нам уводник, тренутно није енциклопедијски. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 10:22, 19. март 2022. (CET) == Шаблон:Руско-украјински рат == Молим те друже, уреди овај шаблон. Негде сам направио грешку и повезало ме на '''[[Други светски рат]]'''. Уђи у опцију '''У'''реди и '''П'''огледај шаблон. Нема везе с' мозгом. {{/Шаблон:Руско-украјински рат/}} — [[Корисник:Baba Mica|Baba Mica]] ([[Разговор са корисником:Baba Mica|разговор]]) 21:33, 20. март 2022. (CET) :{{ping|Baba Mica}} Требало би да је сада у реду. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:51, 21. март 2022. (CET) :: Хвала ти друже до небеса. :) — [[Корисник:Baba Mica|Baba Mica]] ([[Разговор са корисником:Baba Mica|разговор]]) 09:08, 21. март 2022. (CET) ::: Служимо народу. :) — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 12:35, 21. март 2022. (CET) == [[Березњики]] == Большая российская энциклопедия[http://bre.mkrf.ru/geography/text/6075104],Словарь современных географических названий Статьи на букву "Березники"[http://otpusk-info.ru/journey/dictionary/geographic-names/fc/slovar-193-4.htm#zag-567][[Корисник:Налевайкин|Налевайкин]] ([[Разговор са корисником:Налевайкин|разговор]]) 16:11, 29. март 2022. (CEST) :Please use either English or Serbian language. Spasiba. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:15, 29. март 2022. (CEST) ::The Great Russian Encyclopedia[http://bre.mkrf.ru/geography/text/6075104], In 1869, the Bereznikovskaya dacha, together with the crafts, was purchased from the treasury by the Perm merchant I. I. Lyubimov, who reorganized the salt production at the Dedyukhinsky salt factory (in the provincial town of Dedyukhin, now does not exist) and he restored the Bereznikovsky (Dedyukhinsky 2nd) salt factory. Berezniki was part of the Lenvensky volost of Solikamsk (before 1918) and Usolsky (1918-1923) counties of Perm province. Soviet power in Berezniki was established in December 1917. The Berezniki soda plant was nationalized in 1918 [in 1923 it was transformed into the Berezniki Exemplary Soda Plant (Combine) named after V. I. Lenin], the Berezniki Salt Factory in 1919 was included in the Permsol trust (salt boiling continued until the end of the 1930s). At the end of December 1918, Berezniki was occupied by white troops, in July 1919 by Red Army units. Since 1923, Berezniki was part of the Verkhkamsky district of the Ural region, and after its zoning in 1924-1930. They were part of the Lenvensky (since 1925 Usolsko-Lenvensky) district, subordinate to the Vereti settlement Council. In 1930-1934 . Berezniki is the district center of the Ural region[https://translate.yandex.ru/?utm_source=main_stripe_big&lang=ru-en&text=В%201869%20г.%20Березниковская%20дача%20вместе%20с%20промыслами%20была%20приобретена%20у%20казны%20пермским%20купцом%20И.%20И.%20Любимовым%2C%20который%20реорганизовал%20солеваренное%20производство%20на%20Дедюхинском%20солева]. [[Корисник:Налевайкин|Налевайкин]] ([[Разговор са корисником:Налевайкин|разговор]]) 17:46, 29. март 2022. (CEST) :::Are you suggesting that we rename the article? Hvala. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:47, 29. март 2022. (CEST) ::::Year of education of Berezniki. The city has been since 1932, but the settlement was earlier. [[Корисник:Налевайкин|Налевайкин]] ([[Разговор са корисником:Налевайкин|разговор]]) 17:30, 30. март 2022. (CEST) :::::Go ahead and make those changes. Please link reliable sources while you're at it. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:16, 30. март 2022. (CEST) == Иконице == Поздрав колега Треба ли ти помоћ око иконица да се скидају ? Видим да си кренуо па чисто да упитам ако ти треба помоћ. Јави, ту сам. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]} 19:35, 29. март 2022. (CEST) :Слободно Бојане! Хвала ти на јављању. Радим колико сам у могућности. Мислим да би један бот посредио све систематски. Исто важи и за прекомјерну величину портрета у инфокутијама. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:49, 29. март 2022. (CEST) ::{{ping|Sadko}} Ајде видећу ја ових дана шта могу да урадим. Велики поздрав из Канаде. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]} 23:38, 29. март 2022. (CEST) == Браћа Бајић == Поздрав. Погледај историјат овог чланка гдје си додао референцу о смрти, али ко ће га знати. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:46, 31. март 2022. (CEST) с. р. :Сређено, за сада. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 04:44, 31. март 2022. (CEST) == Орден чојства и јунаштва == Хвала колега! Уљепшао си ми дан, нарочито одабиром „ордена” {{кез}}. Шалу на страну, ипак прија сазнање да колеге цијене моје активности на вп. <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 20:57, 3. април 2022. (CEST) :Наравно, увјек, и више него заслужено. Живио! — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:58, 3. април 2022. (CEST) == Изабрани списак == Чланак [[Награда Греми за најбољу хард рок изведбу]] је стављен на расправу за стицање статуса изабраног списка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала и поздрав. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:42, 5. април 2022. (CEST) == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 13:57, 8. април 2022. (CEST) :Жао ми је али нећу бити у могућности да значајније учествујем у акцији. Када се будем вратио редовнијем току уређивања, радо ћу се прикључити у наредне групне подухвате. Хвала ти на организацији традиционалне изванредне Вики акције. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:40, 8. април 2022. (CEST) == Способност увртања језика == {{Ping|Sadko}} Poz, zasto si ukinuo izmene kad sam stavio izvor? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D1%83%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0&oldid=prev&diff=24450952 [[Корисник:Бранко Илић|Бранко Илић]] ([[Разговор са корисником:Бранко Илић|разговор]]) 10:08, 11. април 2022. (CEST) :Формулације су упитне, нијесу енциклопедијске. Уколико различите извори наводе различите податке, онда поредимо шта је референтнији и који су извори бољи. Уколико за обе међусобно контрадикторне тврдње имамо поуздане изворе, онда се у формулацији реченице морају боље и неутралније формулисати. Употреба СЗР, за шири консензу или макар као коментар начињених промјена је такође добродошла у сличним ситуацијама. Лијеп поздрав господине Илићу. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:19, 11. април 2022. (CEST) == Брацо Циган == Сударамо се са изменама па ми је овде лакше да напишем одговор и теби а и Вуксу који упорно покушавам да поставим али неће ... : {{одговор|Vux33}} Ја мислим да би требали прво да се фокусирамо на то шта је релевантна особа или релевантан чланак. С обзиром на то да се бавим веб дизајном и оптимизацијом садржаја на сајтовима, могу ти рећи да по мом личном мишљењу већина мојих чланака које сам написао би требала да иде на брисање јер уопште нису релевантни. Ево само као један пример, чланак [[Пољопривреда у Велсу]] који сам написао јер ми ето дошло да пребацим неке добре чланке са енглеске Википедије на српску. Дакле, чланак је сасвим солидно урађен (чак сам хтео и да га ставим као кандидата за добар члана али по мом неком суду немам довољно референци али то сада није поента) али тај чланак нема ни 10 посета откако је написан тако да у очима Википедије, бољи њих уво шта се дешава, јер од тог чланка на којем сам ја радио немају никакву корист него дај само да се пише да би било што више посетилаца јер они живе од тога а [[SEO optimalizacija veb-sajta|SEO]] ради само тако ако су неке ствари популарне као нпр. чланак о дворанском СП у атлетици где је наша Ивана освојила злато, популаран и донео посету а изгледа да нико неће у Велс да ради пољопривреду али је тај чланак релевантан у очима Википедија и по начину на који је написан без обзира на то што нико и не гледа тај чланак. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]} 21:37, 11. април 2022. (CEST) :Жао ми је и без увриједе АЛИ мислим нијеси довољно прочитао о прагу релевантности и значају биографских чланака. Резон ти најкраће речено - није на мјесту. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:09, 11. април 2022. (CEST) ::{{одговор|Садко}} Ја само кажем онако како ја видим. Можда грешим и исправи ме ако грешим. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]} 16:54, 12. април 2022. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Kindness Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за љубазност''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Заслужено! [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 02:18, 15. април 2022. (CEST) |} :Хвала лијепо драги колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:27, 15. април 2022. (CEST) == Случајни реверт == Уопште нисам видео да сам повратио вандализам уместо да га поништим, хвала на исправци. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:31, 19. април 2022. (CEST) :Нема на чему, служимо народу, драги колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:32, 19. април 2022. (CEST) == Мисао == Поштовани, надам се да делимо мишљење да таблоидним информацијама није место у овом чланку. Било би лепо да одобрите њихово уклањање. Христос воскресе! [[Корисник:Jelakg|Jelakg]] ([[Разговор са корисником:Jelakg|разговор]]) 20:34, 22. април 2022. (CEST) :Здраво мадам ЈелоКГ, уклонио сам дио текста који је за рефернцу имао жутично жуту штампу у виду дневних новина Ало. Остатак текста може остати. Не треба једнострано уклањати критичке црте о некој личности, било из црквеног или свјетовног живота. Лијеп поздрав.— '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:46, 22. април 2022. (CEST) == Европска унија == {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Европска унија | Датум почетка расправе = 23. априла 2022 | Датум краја расправе = 30. априла 2022. | Потпис = — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:24, 23. април 2022. (CEST) }} == Nedoumica oko imena atletičara Jaše Bakova == Začudio sam se kada sam video da je upisano ime Jason za Jakima Jašu Bakova, predratnog jugoslovenskog rekordera u skoku motkom. Jason je ili Englesko, ili mitsko ili eventualo grčko ime, ali nikako rusinsko. Nema niko na svetu, među Risinima TAKVO ime. Stvar je jasna: Joakim ili Jakim Bakov, od milja nazvan Jaša, ima svoje kršteno ime Jakim. I to je to. Ne treba o tome previše raspravljati. Bio je prijatelj moga oca. Par puta je prenoćio kod nas kada je došao u Ruski Krstur. Znači, i lično ga znam i sećam ga se. [[Корисник:Keresturec|Keresturec]] ([[Разговор са корисником:Keresturec|разговор]]) 04:02, 30. април 2022. (CEST) Pozdrav Keresturec :{{ping|Keresturec}} У реду, ради се о томе да Википедија функцонише на основу поузданих извора. Пронађи поуздане референце, било са интернета, из штампе или књига које потврђују мени речено и свакако ћемо начинити промјене на чланку. Хвала ти на јављању и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:55, 30. април 2022. (CEST) == Help! == Poštovanje {{Ping|Sadko}}. Potrebna mi je pomoć u vezi sređivanja ove stranice, konkretno stranice koju sam napravila na vikipediji vezano za Baleta Bulatovića. Zašto su je administratori premestili u Nacrt? I šta treba sve da promenim kako bi mogla da je objavim? Hvala unapred! {{Непотписан|EdieSedgwick95|17:37, 5. мај 2022.‎‎}} :Поштовање колегинице EdieSedgwick95. Чланак треба да се доради. Потребно је још поузданих референци (које нијесу ЈТ, по могућности), сређивање текст да буде више енциклопедијски (неутралан тон) као и форматирање табела, уклањање масно црних слова за наслова дјела на којима је радио (могу искошена, италик). Када се текст посреди потребно је додати категорије. Лијеп поздрав и сретно уређивање. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:45, 5. мај 2022. (CEST) == Help == {{Ping|Sadko}} Poštovanje. Nakon što budem korigovala tekst, da li će onda moći da se objavi članak i ko to odobrava? :{{ping|EdieSedgwick95}} Јави се да бацим поглед па ћемо видјети. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 12:58, 6. мај 2022. (CEST) == Upomoooć! == Zdravo {{Ping|Sadko}} opet ja. Izmenila sam stvari koje si mi rekao da promenim. Baci pogled sad na Nacrt:Bale Bulatović i reci mi kako ti se čini? I ako bi mogao da mi odvojiš reference od eskternih linkova, ne mogu da se snađem uopšte! Ili mi bar reci kako ukratko. Volela bih da se stranica objavi što pre pošto je preko potrebna osobi za koju pravim ovu stranicu. Hvala unapred! Xoxo {{Непотписан|EdieSedgwick95}} :Здраво, треба још неколико ставки поправити: Референце нијесу форматиране у садржини текста, под сегментом Референце имаш оне које јесу правилно форматиране али нијесу додате у текст, скраћенице нијесу потребне у тексту, наводници нијесу правилно додати по правопису српског језика, Спољашње везе нијесу исправно форматиране, урадио сам једну да видиш како би требало. Фали још полирања али је чланак доста напредовао и мислим да ће у догледно вријеме, уз неколико корекција, бити спреман за објављивање. Нема на чему, сретан рад и хвала ти на доприносу. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:40, 10. мај 2022. (CEST) == Opet ja == Hej {{Ping|Sadko}} Zdravo, sredila sam reference, kao i spoljašnje veze, takođe sam ispravila i navodnike. Molim te mi reci je l' sad okej ? I šta treba još da se ispegla da bi se objavilo? Inače, kada bude objavljena stranica, da li možeš da ispraviš da se članak zove Zoran Bale Bulatović a ne Zoran Bulatović kao što sam ja stavila? Hvala unapred. Pozdrav! :Здраво, референце нијесу сређене. Мислим да би било сврсисходније да мало прочиташ о уређвиању Википедије па да потом радиш, овако такође учиш али на тежи начин. Референце требају бити уметнуте након завршене реченице, као доказ валидности написаног а не набацене у сегменту на крају чланка. {{Непотписан|EdieSedgwick95}} :Чланак треба да се зове Зоран Булатовић или Бале Булатовић, ако је више познат под тим именом, комбинација за именовање чланка није добра нити препоручена опција. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:33, 10. мај 2022. (CEST) == Okej == {{Ping|Sadko}} Poštovani, pravila za korišćenje vikipedije sam pročitala, to i dalje ne menja činjenicu da ne mogu da se snađem na polju referenci zato sam Vam i pisala. Onda neka se zove stranica Bale Bulatović. Istrazicu jos malo. {{Непотписан|EdieSedgwick95}} == Промена садржаја филма Мртав ладан == Здраво! Желео бих да питам зашто ми је одбијена промена на теми о радњи филма Мртав ладан коју сам извршио пре неколико сати. Унапред хвала. Срдачан поздрав! [[Корисник:Jose Maria Gutierez Hernandez Guti|Jose Maria Gutierez Hernandez Guti]] ([[Разговор са корисником:Jose Maria Gutierez Hernandez Guti|разговор]]) 03:45, 12. мај 2022. (CEST) :Претходна/садашња верзија је садржала адекватну референцу за приложени обим текста. Немам адекватног начина да провјерим све детаље и ток сцена о којима си писао/ла и за њих нема референци. Текст може бити враћен ако приложиш додатне референце. Лијеп пзодрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:58, 12. мај 2022. (CEST) == Пиво за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Export hell seidel steiner.png|70px]] |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Живео колега ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]} 16:52, 12. мај 2022. (CEST) |} :{{ping|Боки}} Хвала Бојане, живио! :) — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:03, 12. мај 2022. (CEST) == Руђер Бошковић == Поздрав колега! Мислим да ми имамо јаку референцу која потврђује да је Руђеров отац вјерски конвертит (из православца у католика). Са друге стране, његове везе са „хрватством” су смијешне... Тако да не треба уопште ни сумњати у његово српско поријекло. <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 16:34, 13. мај 2022. (CEST) :Здраво Радоване! Слободни измјени ако мислиш другачије, нећу враћати измјену без консензуса. У суштини постоји теорија да је родом од српске породице из данашње Херцеговине или са простора данашње Црне Горе. Хрватска страна, између осталог, тврди да постоји документ гдје поздравља ''моје храбре Хрвате'', за шта, колико ми је познато, не постоји оригиналан документ. Све и уколико је и тврдња тачна може означавати срдачан поздрав другом словенском народу. Тестирање хаплотипа самог Руђера и родова Бошковића у тим динарским предјелима би отклонило сваку дилема, све до тада, не знамо засигурно али најувјерљивија хипотеза јесте да је из српске породице по очевој линији. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:10, 13. мај 2022. (CEST) == Hej == {{Ping|Sadko}} Zdravo, kako ti se čini stranica? Poslušala sam te. Želim da čujem tvoje mišljenje. :И даље остаје проблем референци. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] == Zdravo! == Ej, long time no see.{{Ping|Sadko}} Kako ti se sad čini stranica Baleta Bulatovića? :Урадио сам једну измјену која показује шта не ваља и шта треба поправити. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:34, 22. мај 2022. (CEST) == EJ == Hej {{Ping|Sadko}} ispravila sam, šta kažeš sad? I da obrišem onda one reference pod linkovima? I neka se člank zove Zoran Bulatović - Bale. Ako može, ako ne, onda samo Zoran Bulatović. Hvala. :Референце и даље нијесу дио текста, односно нијесу додате према основним правилима Википедије, на шта указујем ево око двије недјеље. Такође, одјељак Литература мора бити правилно форматиран, примјер како можеш видјети на разним чланцима, рецимо [[Живојин Мишић]]. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:48, 22. мај 2022. (CEST) == Ref == {{Ping|Sadko}} Jasno mi je da mi ukazujete već dve nedelje, ali ja se takođe za dve nedelje aktivno angažujem i pokušavam da iskomuniciram, naravno i samim tim dođem do rešenja. Ja sam na osnovu tuđih članka napravila svoj, uzela sam za primer Slobodna Tišmu, Peđu Vranešević itd. I njihovi članci imaju dosta grešaka pa su objavljeni i to mi nije najjasnije ali okej, nije ni važno. Pogledaću ovo što si mi poslao pa ću nastaviti da uređujem dok ne bude savršeno za objavu. Hvala. :У реду, радујем се објављивању твог првог чланка. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:02, 22. мај 2022. (CEST) == Надимци == Чему наводници на надимку који је изведеница од имена? [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:23, 26. мај 2022. (CEST) :Од када је спорно да треба раздвојити надимак од рођеног/крштеног имена и презимена човјека? То што је тако започето на пројекту прије 15+ година не значи много; у питању је лоша па и неинтелигентна пракса. Употреба знакова навода је једна опција, друга је да се наводи име и презиме па потом запета и познатији под надмком '''Х'''. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:29, 26. мај 2022. (CEST) Још раније сам [[Корисник:Pinki/Надимци|овде]] изнео предлоге око коришћења надимака. То је написано у складу са препорука из правописа и правописних форума. Одвајање надимка од имена наводницима је непотребно, посебно када је надимак изведеница од имена.— [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:13, 26. мај 2022. (CEST) :Нијеси спровео свој идеју и тренутно остаје само оригинално истраживање у пјеску. Једноставно не може и нема смисла да надимак (још једном - надимак) буде наведен односно форматиран као податак из личних документа особе, у овом и сличним случајевима. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:16, 26. мај 2022. (CEST) Где у правопису стоји да се надимак одваја наводницима и да се наводи на крају. У мом песку је све лепо објашњено примерима, када су надимци изведенице од имена, када су надимци изведенице од презимена, када су надимци замена за име или презиме и када постоје уметничка имена. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 23:12, 26. мај 2022. (CEST) :Познато ти је која је процедура за усвајање новог правила. Све је боље него да се надимком пише у исту раван са именом и презименом, без било каквог одвајања, што је погрешно на више нивоа и чисто сумњам да правопис наводи да се надимак, приликом писања имена и презимена, пише на исти начин као да је друго име човјека. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:27, 26. мај 2022. (CEST) "Усвајање новог правила"!? Не знам од када је правило да се стављају наводници усвојено? Ја сам ту веома дуго и то правило ми није познато. То можда јесте пракса на Википедији на енглеском језику на коју ти волиш да се угледаш. А и то поштовање правила која се усвајају су ми добро позната, као што си игнорисао вољу заједнице да заставице стоје у инфокутијама, али не битно то сад. Погледај ти мало правопис и види шта каже, да ли се надимци одвајају наводницима. Успут погледај [http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3279.0 ово] и [https://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=235.0 ово] — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 07:34, 27. мај 2022. (CEST) :И ја сам на пројекту 13 и по година (глобално) па то не истиченм на сваком кораку нити ми треба значка на реверу. :Дакле, да би концепт који си исписао и послао мени, из твог пјеска прешао у редовно токове пројекта, мора проћи прописану процедуру. Да ли је то био случај? Није. Дакле, водиш се правилима које си сам написао, за себе, што је домен бизарности. Стављање надимка у исту раван са именом и презименом особе по рођењу, без било каквог одвајања, је противно елементарној логици. :Послао си ми 2 интернет форума као ''објашњење'', док си у уводној објави писао o и позивао се на '''''Правопис'''''. :Што се убогих иконица тиче - Неће бити тако, осим у свијету спина и домену личних наратива. Није постојао консензус заједнице по питању које си покренуо представиши га као нерегулисано, иако је било регулисано правилима, што је сцена достојна политичког трилера. Умјесто да ми се колегијално захвалиш на истрајности да радим, уредим и проредим пројекат од чирова које чврсто баштиниш деценију и по, још располажеш суфицитом дигнитета да ми исто спочитаваш као ексцес на корисничкој СЗР. И поред илегалности својих активности и форсирања одумирућих, одбачених, негативних трендова, наставио си да ратујеш измјенама по питању иконица (без икаквог описа измјене), што је додатак бизарности, у низу бизарности. :Свако рјешење, било одвјања знаковима наводима, или навођење имена и презимена па стављање црте, или засебно навођење надимка кроз ''познатији као Х'', је боље од твоје форсиране форме, која надимак третира као да је друго име, средње име или патроним. Суштина јесте да надимак треба, мора ако желиш, бити одвојен од имена и презимена личности. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 08:01, 27. мај 2022. (CEST) Некада си био корисник са којим је могло да се разговара, а сада ми све више личиш на НН. Послао сам ти форуме јер сам то прво нашао на нету. Не постоји никаква пракса коју ја намећем, већ устаљена пракса коју користи већина. Твоја "елементарна логика" је у истој равни са тим форумима, јер ни ти твоју тезу не поткрепљујеш Правописом. Чак се и у чланку [[Надимак]] не спомиње употреба наводника у српском језику. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 16:09, 27. мај 2022. (CEST) :Са мном се увјек могло, може и моћи ће разговарати; трудим се да будем човјек дијалога и разумјевања, укључујући разне ексцентричности. Таква ми је и идеолошка позиција. :То што ти се одговор не допада јер цијеним своје вријеме и стога имам ниску толеранцију на причање испричаних прича, лажне оптужбе, спиновање, псеудоаргументе и ћерање својих наума по сваку цијену, није нешто што ме тангира, ни сада нити било када. Пошто си се позивао на Правопис па послао линкове на интернет форуме, зашто једноставно не прошириш чланак са конкретним наводима према Правопису (под условом да је конкретно наша потреба и тема дефинисана)? Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:18, 27. мај 2022. (CEST) Наведеи правила где у Правопису пише да је надимак потребно одвојити од имена било наводницима или нечим другим — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 18:19, 27. мај 2022. (CEST) :Могао бих питати супротно и шта бих добио тиме? Гањаћеш по своме док не добијеш казнене поене, пошто си већ 4 пута ратовао измјенама, што ће рећи да не поштујеш чињеницу да немаш консензус и да други уредници мисле да не радиш како ваља. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:25, 27. мај 2022. (CEST) То нису никакви други корисници већ инаџије попут тебе и НН. Ти си тај који жели нешто да неметне јер по теби супротно није у складу са логиком. Пошто очито ауторима правописа то није било у складу са логиком. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:20, 27. мај 2022. (CEST) :Ма је ли, ти ћеш, са свог имагинарног крваво црвеног Парнаса, да осмислиш квази оправдање у циљу да одбациш и комплетно игноришеш аргументе и неслагање других корисника па ћеш још и да вријеђаш и етикетираш неистомишљенике, све успут ратјући измјенама? Многи себи допушташ, за сада. Са истом логиком, суштинским злодухом и за иоле честитог човјека недостојним системом (не)вриједности, су разноразни другови и другарице испуњавали јаме таме морем људских лешева, од Јадрана до Сибира преко Индокине, све у име идеологије, партије и прогреса, пошто ни то нијесу били ''никакви други људи'', већ само непријатељи. Браво ти и аферим, војводо, дослиједан си и добар друг. :Измјена ти је враћена и биће враћена, пошто није корисна, аргументована, рационална, смислена нити има утемељења у било којем ''Правопису'' српског језика. :Моја корисничка страница није мјесто за дебатовање (нити вријеђање других) и сви твоји даљи одговори биће уклоњени, пошто си себе дискредитовао као кредибилног саговорника, а када помислим да си спочитавао једном бркатом колеги исте прекршаје, не могу да се не насмијем. Нека ти је са срећом. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:56, 27. мај 2022. (CEST) == Уређивање Оставе == : Поштовање {{Ping|Sadko}}, не знам да ли си видео мој одговор на Твој допис у вези категорија на Остави из фебруара ове године? Потпуно сам сагласна да тамо влада поприличан хаос :/ : Ових дана почињем да уносим фотографије снимљене у Моравичком округу, па ми треба помоћ у вези категорисања предеоних области, конкретно Драгачева које обухвата целокупну територије општине Лучани, али и нека рубна села суседних општина. С обзиром да пишем чланке и објављујем фотографије углавном везане за 19. век, морам да водим рачуна и о некадашњој административној подели која се не поклапа са данашњом. : Такође, на Остави желим да доследно спроведем категорисање цркава, добродошле су све сугестије. : Свако добро и леп поздрав.[[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор са корисником:BrankaVV|разговор]]) 08:19, 4. јун 2022. (CEST) ::Поштована Бранка, нијесам видио одговор. Слободно ме пингуј приликом одговора, тако је засигурано да ћу видјети и одговорити. :) :: Био је хаос; посвјећеним вишемјесечним радом сам почистио главницу нагомиланог. Једино се Београд као најтежи за сређивање зато што је посље мога рада један кинески туриста током посјете граду направио неколико стотина фотографија и већину их бацио у категорију ''Београд.'' :: Стојим ти на располагању за помоћ око конкретних питања, помоћ у раду и консултације. Лијеп поздрав. :) — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:52, 4. јун 2022. (CEST) ==Љубостиња== Хеј, ако будеш имао времена, баци поглед на чланак. Предложио сам га за сјајан. Додао сам свеже фотографије и проширио садржај новим темама. —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 13:04, 4. јун 2022. (CEST) :Ђе си друже?! Прочитаћу чланак чим будем био слободнији и дати своје мишљење. Поздрављам те. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:53, 4. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:10, 5. јун 2022. (CEST) :Изјаснио сам се. Хвала ти на раду и развоју чланка до статуса доброг. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:31, 5. јун 2022. (CEST) ::Хвала ти на брзом одговору и позитивној и конструктивној критици. Надам се да су референце које сам додао коректне, а исправке које сам направио нису превише нагле. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:52, 5. јун 2022. (CEST) == Попадија (ТВ серија) == Поздрав колега, Ајде молим те, ако можеш провери [[Попадија (ТВ серија)|овај чланак]]. Видим да си враћао измене али је опет тај исти корисник дошао па кад имаш времена види да не би био рат измена. Ја сам враћао био али не вреди Живио [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]} 21:57, 6. јун 2022. (CEST) == Reverto si (mi) članak [Плави крајт] == Pozdrav Ja sam s hrvatske Wikipedije. Ponekad nešto pročitam na srpskoj pa ispravim. U ovom slučaju otišao sam na članak o toj zmiji i prebacio sve na latinicu. E sad, nije to baš iz nekog inata, ili da se ja tu pravim kako je latinica bolja, nego vjerujem da članci na ovoj wikipediji smiju biti pisani i na latinici i na ćirilici. Ono što je najvažnije u svemu tome i na što ti želim skrenuti pozornost je da osobe koje ne znaju ćirilicu u ovom slučaju ne mogu znati što piše, jer kad odaberu Latinica sustav ostavi na ćirilici. I u tom je nevolja. Možda ipak da poništiš revert? Ili da nađeš u čem je greška, pa da se vidi na oba pisma. Bio bih ti zahvalan. Lijep pozdrav. [[Корисник:Stribør|Stribør]] ([[Разговор са корисником:Stribør|разговор]]) 16:43, 9. јун 2022. (CEST) :Здраво колега. Уколико је чланак започет на ћирилици не пребацујемо га на латиницу нити обратно, осим уколико није урађено изразито значајно проширење чланка. Свакако разумијем твоју добру намјеру. За техничке проблеме пиши на [[Википедија:Трг/Техника]]. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:51, 9. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:08, 10. јун 2022. (CEST) == [[Старорумунски језик]] и Википодаци == Добро здравље! Напомињемо да [https://www.wikidata.org/wiki/Q11732757 на Википодацима] покушавају да [https://www.wikidata.org/w/index.php?title=Q11732757&diff=1649954375&oldid=1649926846 разбију српску и руску страницу]. [[Корисник:Лобачев Владимир|Лобачев Владимир]] ([[Разговор са корисником:Лобачев Владимир|разговор]]) 11:41, 11. јун 2022. (CEST) :{{ping|Лобачев Владимир}} Здраво, случајно вратих твоју измјену, уколико буде још проблема, пошаљи ми овдје поруку. Измјене у питању су заиста контроверзне, неосноване. Сличне измјене истог корисника сам примјетио и на Википедији на енглеском језику. Лијеп поздрав Владимире. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:04, 12. јун 2022. (CEST) == Нова корисничка страница == Поздрав колега, С обзиром да ценим твоје мишљење, ајде кад будеш имао времена, баци поглед на моју корисничку страницу, баш ме занима шта мислиш о новом дизајну који сам средио ? Живео ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 16:37, 14. јун 2022. (CEST) :{{ping|Боки}} Неупоредиво боље! Допада ми се фонт. :Можда је до мога великог монитора али нешто ми се чини да ти је глава испала мало већа. :) :Споменице бих поређао по хоризонтали или направио ''мрежицу'', као што је код мене. Овако имам да скролујем колико ти воља. :Можда раздвојити ''Мој допринос Википедији и корисне ствари'' на 2 сегмента? :ПП! — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:58, 14. јун 2022. (CEST) ::{{ping|Sadko}} Имао сам пре споменице уплетене али ми онда то није изгледало лепо преко мобилног а сад ме па зеза преко мобилног и неће уопште да ми отвори кад кликнеш на прошири. Мораћу и ја да направим посебне линкове ка посебним деловима јер овако неће па неће а тада ћу таман и раздвојити допринос од корисних ствари. Хвала колега ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 18:14, 14. јун 2022. (CEST) ::{{ping|Sadko}} Поправио сам линкове па види како ти се сад чини. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 19:21, 14. јун 2022. (CEST) :::{{ping|Боки}} Што би наши стари рекли - вери најс. Увјек ми се допадала оваква варијанта дизајна страница: једноставно је, елегенатна и лијепа. Сада у нове побједе са новом страницом! — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:39, 14. јун 2022. (CEST) ::::{{ping|Sadko}} С обзиром на то да сам сада добио нову позицију, ред би било и да на свом профилу мало покажем знање администрације интерфејса. Дошло доба да ја, а Боже здравља и ти, постанемо админи у својим "струкама". Срећно до краја гласања и хвала на сугестијама ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] ^{[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]} 19:44, 14. јун 2022. (CEST) :::::{{ping|Боки}} Нека и буде тако. Хвала на подршци. Увјек, колега. Живио! — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:45, 14. јун 2022. (CEST) == Иконице == Ја ћу своје иконице из чланака уклањати како будем имао времена. Већ сам уклонио из свих чланака о генералима ВРС које сам урадио. Тако да знаш, да не губиш вријеме на мојим чланцима. Наравно нећу се бунити ни да их урадиш,а ли мислим да ту посла има доста па да не радиш нешто што могу и ја. И да ти кажем да ти на врху странице гдје говориш о пинговима и обавјештењима недостаје једно слово О тј пише бавештења. Поздрав [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 11:08, 15. јун 2022. (CEST) :Нема проблема, драго ми је да ћеш то сам завршити, ионако има доста за чишћење. Видјећу да ли неко може направити бота. :Е добро си примјетио, исправих. :Хвала на подршци колега. Живио! — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:23, 15. јун 2022. (CEST) ::{{одговор|АРК9367}} према правилима је да заставице стоје у инфокутији војних лица у земљама службе. То не мора да се мења, види [[Благо Задро]]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 11:26, 15. јун 2022. (CEST) :::Да, може се укључити и заставе војне јединице, уколико постоји. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:28, 15. јун 2022. (CEST) {{Ping|Sadko}} У чланку [[Милорад Пелемиш]] имају разне иконице које нису само заставе. Можеш ли ту обрисати да видим шта остаје а шта се брише :) [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 14:01, 24. јун 2022. (CEST) == Надимци == Поздрав, ''Колико год мислио да је апсурдно не одвајати надимак од имена (макар цртицом као некада), чини се да ПСЈ наводи тренутно стање као правилно.'' Значи ли то да сам био у праву када сам говорио да наводници нису потребни. Да ли је сада тренутак да коначно средимо стање око стандардизације писања надимака у чланцима? [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:17, 18. јун 2022. (CEST) :Може бити, кроз неколико дана, ако будеш био у могућности. Свакако је неопходнан систематичан приступ са дугорочним циљем у виду и по том питању смо засигурно у сагласју. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:25, 18. јун 2022. (CEST) ::Надимак не треба да стоји у првој реченици, ама баш нигде. У првој реченици иде пуно име и презиме и све остало. Ако је неко познат по надимку онда иде у наслов надимак па презиме. Али и даље остаје пуно име у реченици. У инфокутији наслов треба да буде по надимку, а пуно име у одељку за пуно име. Одељак за надимак остаје празан јер је тако насловљена инфокутија по надимку, једино ако има још неки. У тексту се само у првој реченици спомиње приво име, све остало је по надимку, евентуално може се ословљавати пуним именом у раном детињству итд. Ово причам као хигијеничар. Твоја пракса је погубна јер у чланку о Лоли Рибару пише Иван Иво Лола Рибар, ту се не зна ко пије ко плаћа, шта је надимак, шта име. Исто за Јован Јово Капичић Капа. То је смешно и није хигијенски, то може свако да ти потврди, па ти и даље ратуј и дижи драму око свих мојих добронамерних савета за љепшу википедију. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:27, 18. јун 2022. (CEST) == Услови за кандидате за администратора, гласање == Здраво! Сигуран сам да ћеш се сетити да си недавно на предлогу дао подршку да се садашњи услови за кандидате за администратора промене, јер су прениски, па те позивам да [https://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор_о_Википедији:Гласање/Услови_за_кандидате_за_администраторе гласаш] . Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 16:57, 18. јун 2022. (CEST) :{{ping|Filipović Zoran}} [https://www.youtube.com/watch?v=YlRLfbONYgM Размотрићу позив, промјене су важне]. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:07, 18. јун 2022. (CEST) == Србизам за трибјут албум == Има, ево ти овај [https://www.danas.rs/kultura/scena/tribjut-album-posvecen-grupi-deep-purple/ линк] [[Корисник:EmiliaITČA|EmiliaITČA]] ([[Разговор са корисником:EmiliaITČA|разговор]]) 21:37, 20. јун 2022. (CEST) == Драге воље... == ... ти враћам споменицу, пошто си навео да ''Не знам једино за дјеловање колеге Ванилице, нијесам пратио његово дејствовање.'' Али је то било пре него си постао администратор. А опет, једноставно речено ниси достојан да ми додељујеш споменицу.{{ОЧЈ|И више него заслужено за досадашњи рад.|Садко}} — [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 16:12, 21. јун 2022. (CEST) :{{ping|Ванилица}} Твоје пуно право, које уважавам. Не тангира ме нити мало; твој губитак (или не). :Нијесам ''крив'' јер си банован; коментар је био за оптужбе на самој теми (уколико није схваћено) а не шири рад. Лупаш на погрешна врата. :Не каним ти одговорати на исти начин, што би било крајње лако. :Достојно ти савјетујем да мало избрусиш начин обраћања другим корисницима, вјерујем да то можеш, ако би желио. :Жив био и дуго достојно уређивао, без патоса који ти не приличи као озбиљном мушкарцу. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:03, 21. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг и сјајног чланка == {{пинг|HoneymoonAve27}} Чланци [[Песма за Евровизију ’22]] и [[ЛГБТ]] су стављени на расправу за стицање статуса доброг чланка, док је чланак [[Стоунволска побуна]] стављен на расправу за стицање статуса сјајног чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Стоунволска побуна | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = Песма за Евровизију ’22 | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = ЛГБТ | Датум почетка расправе = 22. јун 2022. | Датум краја расправе = 28. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} == Враћене? == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Моготојево&diff=24014586&oldid=24013931 Извор]?. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шаблон:Инфокутија_водена_површина/док&oldid=prev&diff=24617957 Категорија]? [[Корисник:Машъал|Машъал]] ([[Разговор са корисником:Машъал|разговор]]) 18:48, 23. јун 2022. (CEST) :{{ping|Машъал}} Рјешено у наредној измјени. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:24, 23. јун 2022. (CEST) ::{{ping|Машъал}} Care to explain why exactly are you removing links to Commons? Ty. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:03, 23. јун 2022. (CEST) == Добар дан == Поново имам проблем са истом мојом категоријом, не знам да ли је у питању исти корисник, не могу да испратим. Касније је корисник био блокиран и сзр је нестала. Међутим, пошто циља поново на страницу Здравка Чолића и категорију са поткатегоријама које су сада уклоњене, можда и јесте. Како не би било ратовања изменама, ја ћу се искључити, а молим да се неко укључи. (Категорија:Учесници српских избора песама за Евровизију) са поткатегоријама (Учесници Беовизије, Учесници Европесме, Учесници Југовизије, Учесници Монтевизије) Поздрав! [[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] ([[Разговор са корисником:ТриСвјетла|разговор]]) 21:28, 24. јун 2022. (CEST) :{{ping|ТриСвјетла}} Здраво колегинице. Страница Здравко Чолић је заштићена. Вратио сам измјену на категорији. Слободно врати, све док дајеш објашњење своје измјене и не улазиш у ратовања измјенама. Уколико примјетиш да је вандализовање странице настављено, можеш ми писати на СЗР или скренути пажњу широј бази корисника на админ. табли. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:12, 25. јун 2022. (CEST) sakfxc2f9dl23vt12o5v0nojvt4gpgj 2 4288531 25115309 25113936 2022-07-20T11:43:44Z Uw17 165959 /* Списак чланака */ wikitext text/x-wiki Циљ овог изазова је да током 2022. године сваког дана напишем бар по један чланак о хорор филмовима. == Списак чланака == {{Progress bar|201|height=6|total=365|text=завршено}} {| class="wikitable" style="width:100%" |+ !Р. бр. !style="width:75px"|Постер !Написан чланак о филму !Година !Познате звезде које су учествовале у стварању филма !Датум писања |- | 1. | [[Датотека:Смртоносни благослов.jpg|75п|]] | '''''[[Смртоносни благослов]]''''' | 1981. | [[Вес Крејвен]], [[Шерон Стоун]], [[Ернест Боргнајн]], [[Мајкл Бериман]], [[Џејмс Хорнер]] | 1. јануар 2022. |- | 2. | [[Датотека:Спремна или не.jpg|75п|]] | '''''[[Спремна или не]]''''' | 2019. | [[Самара Вивинг]], [[Хенри Черни]], [[Енди Макдауел]], [[Кристијан Брун]] |2. јануар 2022. |- | 3. | [[Датотека:Наслеђено зло.jpg|75п|]] | '''''[[Наслеђено зло]]''''' | 2018. | [[Тони Колет]], [[Габријел Берн]] | 3. јануар 2022. |- | 4. | [[Датотека:Чудовиште из мочваре 1982.jpg|75п|]] | '''''[[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]]''''' | 1982. | [[Вес Крејвен]], [[Реј Вајз]], [[Адријен Барбо]], [[Хари Манфредини]] | 4. јануар 2022. |- | 5. | [[Датотека:Vampir u Bruklinu.jpg|75п|]] | '''''[[Вампир у Бруклину]]''''' | 1995. | [[Вес Крејвен]], [[Еди Марфи]], [[Анџела Басет]], [[Чарли Марфи]], [[Џоана Касиди]] | 5. јануар 2022. |- | 6. | [[Датотека:Људи под степеницама.jpg|75п|]] | '''''[[Људи под степеницама]]''''' | 1991. | [[Вес Крејвен]], [[Винг Рејмс]], [[Бил Кобс]] | 6. јануар 2022. |- | 7. | [[Датотека:Последња кућа са леве стране 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране]]''''' | 2009. | [[Вес Крејвен]], [[Тони Голдвин]], [[Моника Потер]], [[Арон Пол]] | 7. јануар 2022. |- | 8. | [[Датотека:Шокер.jpg|75п|]] | '''''[[Шокер]]''''' | 1989. | [[Вес Крејвен]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Мич Пилеџи]], [[Мајкл Марфи]], [[Питер Берг]], [[Тимоти Лири]], [[Ричард Брукс]] | 8. јануар 2022. |- | 9. | [[Датотека:Ђаво филм.jpg|75п|]] | '''''[[Ђаво (филм)|Ђаво]]''''' | 2010. | [[Бојана Новаковић]], [[Крис Месина]], [[Логан Маршал Грин]] | 9. јануар 2022. |- | 10. | [[Датотека:Ђавоља кичма.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кичма]]''''' | 2001. | [[Гиљермо дел Торо]] | 10. јануар 2022. |- | 11. | [[Датотека:REC 4.jpg|75п|]] | '''''[[REC 4: Апокалипса]]''''' | 2014. | [[Мануела Веласко]] | 11. јануар 2022. |- | 12. | [[Датотека:Мртва зона.jpg|75п|]] | '''''[[Мртва зона]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Стивен Кинг]], [[Кристофер Вокен]], [[Том Скерит]], [[Мартин Шин]], [[Ентони Зербе]] | 12. јануар 2022. |- | 13. | [[Датотека:Еденско језеро.jpg|75п|]] | '''''[[Еденско језеро]]''''' | 2008. | [[Кели Рајли]], [[Мајкл Фасбендер]], [[Џек О'Конел]] | 13. јануар 2022. |- | 14. | [[Датотека:Менди.jpg|75п|]] | '''''[[Менди (филм)|Менди]]''''' | 2018. | [[Николас Кејџ]], [[Андреа Рајзборо]], [[Бил Дјук]], [[Елајџа Вуд]], [[Јохан Јохансон]] | 14. јануар 2022. |- | 15. | [[Датотека:Не окрећи се.jpg|75п|]] | '''''[[Не окрећи се]]''''' | 1973. | [[Џули Кристи]], [[Доналд Садерланд]], [[Дафне ди Морије]] | 15. јануар 2022. |- | 16. | [[Датотека:Полицајац манијак 3.jpg|75п|]] | '''''[[Полицајац манијак 3: Значка тишине]]''''' | 1993. | [[Роберт Дејви]] | 16. јануар 2022. |- | 17. | [[Датотека:Јама и клатно.jpg|75п|]] | '''''[[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]]''''' | 1961. | [[Винсент Прајс]], [[Барбара Стил]], [[Роџер Корман]], [[Ричард Матесон]] | 17. јануар 2022. |- | 18. | [[Датотека:Спаљивање.jpg|75п|]] | '''''[[Спаљивање (филм)|Спаљивање]]''''' | 1981. | [[Џејсон Александер]], [[Холи Хантер]], [[Том Савини]] | 18. јануар 2022. |- | 19. | [[Датотека:Дан дипломирања.jpg|75п|]] | '''''[[Дан дипломирања]]''''' | 1981. | [[Линеа Квигли]] | 19. јануар 2022. |- | 20. | [[Датотека:Створење из Црне лагуне .jpg|75п|]] | '''''[[Створење из Црне лагуне]]''''' | 1954. | [[Хенри Манчини]] | 20. јануар 2022. |- | 21. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду]]''''' | 1959. | [[Винсент Прајс]] | 21. јануар 2022. |- | 22. | [[Датотека:Соба лептира.jpg|75п|]] | '''''[[Соба лептира]]''''' | 2012. | [[Барбара Стил]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Ерика Лирсен]], [[Реј Вајз]], [[Камиј Китон]], [[Ејдријан Кинг]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Џо Данте]] | 22. јануар 2022. |- | 23. | [[Датотека:Људи мачке.jpg|75п|]] | '''''[[Људи мачке]]''''' | 1942. | [[Симон Симон]], [[Жак Турнер]] | 23. јануар 2022. |- | 24. | [[Датотека:Дечије игре 6.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]]''''' | 2013. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 24. јануар 2022. |- | 25. | [[Датотека:Дечије игре 7.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 7: Чакијев култ]]''''' | 2017. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 25. јануар 2022. |- | 26. | [[Датотека:Дечије игре 8.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8]]''''' | 2019. | [[Марк Хамил]], [[Обри Плаза]], [[Брајан Тајри Хенри]], [[Бер Макрири]] | 26. јануар 2022. |- | 27. | [[Датотека:Ђавоља кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кућа]]''''' | 2009. | [[Том Нунан]], [[Грета Гервиг]], [[Ди Волас]], [[Лина Данам]], [[Еј Џеј Боуен]] | 27. јануар 2022. |- | 28. | [[Датотека:Прикрада.jpg|75п|]] | '''''[[Прикрада]]''''' | 1981. | [[Том Савини]] | 28. јануар 2022. |- | 29. | [[Датотека:Шоу наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа]]''''' | 1982. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Хал Холбрук]], [[Адријен Барбо]], [[Лесли Нилсен]], [[Тед Дансон]], [[Том Аткинс]], [[Ричард Гир]], [[Нед Бити]], [[Том Савини]], [[Ед Харис]] | 29. јануар 2022. |- | 30. | [[Датотека:Шоу наказа 2.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 2]]''''' | 1987. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Џорџ Кенеди]], [[Дороти Ламур]], [[Том Савини]] | 30. јануар 2022. |- | 31. | [[Датотека:Шоу наказа 3.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 3]]''''' | 2006. | [[Еј Џеј Боуен]] | 31. јануар 2022. |- | 32. | [[Датотека:Уклети замак.jpg|75п|]] | '''''[[Уклети замак]]''''' | 1896. | [[Жорж Мелијес]] | 1. фебруар 2022. |- | 33. | [[Датотека:Мумија 1932.jpg|75п|]] | '''''[[Мумија (филм из 1932)|Мумија]]''''' | 1932. | [[Борис Карлоф]] | 2. фебруар 2022. |- | 34. | [[Датотека:Замена 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Замена (филм из 1980)|Замена]]''''' | 1980. | [[Џорџ Си Скот]], [[Мелвин Даглас]], [[Ерик Кристмас]] | 3. фебруар 2022. |- | 35. | [[Датотека:Џејкобова лествица кошмара.jpg|75п|]] | '''''[[Џејкобова лествица кошмара]]''''' | 1990. | [[Тим Робинс]], [[Елизабет Пења]], [[Дени Ајело]], [[Пруит Тејлор Винс]], [[Џејсон Александер]], [[Маколи Калкин]], [[Винг Рејмс]], [[Ш. Епата Меркерсон]] | 4. фебруар 2022. |- | 36. | [[Датотека:Секира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Секира (филм)|Секира]]''''' | 2006. | [[Кејн Ходер]], [[Роберт Инглунд]], [[Тони Тод]], [[Ричард Рил]] | 5. фебруар 2022. |- | 37. | [[Датотека:Секира 2.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 2]]''''' | 2010. | [[Данијела Харис]], [[Тони Тод]], [[Кејн Ходер]], [[Еј Џеј Боуен]] | 6. фебруар 2022. |- | 38. | [[Датотека:Секира 3.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 3]]''''' | 2013. | [[Данијела Харис]], [[Кејн Ходер]], [[Керолајн Вилијамс]] | 7. фебруар 2022. |- | 39. | [[Датотека:Воз терора.jpg|75п|]] | '''''[[Воз терора]]''''' | 1980. | [[Џејми Ли Кертис]], [[Дејвид Коперфилд (илузиониста)|Дејвид Коперфилд]] | 8. фебруар 2022. |- | 40. | [[Датотека:Невидљиви човек.jpg|75п|]] | '''''[[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]]''''' | 1933. | [[Глорија Стјуарт]], [[Херберт Џорџ Велс]] | 9. фебруар 2022. |- | 41. | [[Датотека:CHUD.jpg|75п|]] | '''''[[К. Х. С. П.]]''''' | 1984. | [[Данијел Стерн]], [[Френки Фејзон]], [[Џон Гудман]] | 10. фебруар 2022. |- | 42. | [[Датотека:Алис слатка Алис.jpg|75п|]] | '''''[[Алис, слатка Алис]]''''' | 1976. | [[Брук Шилдс]] | 11. фебруар 2022. |- | 43. | [[Датотека:Предсказање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање]]''''' | 1976. | [[Грегори Пек]], [[Ли Ремик]], [[Дејвид Ворнер]], [[Џери Голдсмит]] | 12. фебруар 2022. |- | 44. | [[Датотека:Предсказање 2.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 2: Демијан]]''''' | 1978. | [[Вилијам Холден]], [[Ли Грант]], [[Силвија Сидни]], [[Ленс Хенриксен]], [[Џери Голдсмит]] | 13. фебруар 2022. |- | 45. | [[Датотека:Предсказање 3.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 3: Коначни обрачун]]''''' | 1981. | [[Сем Нил]], [[Џери Голдсмит]] | 14. фебруар 2022. |- | 46. | [[Датотека:Предсказање 4.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 4: Буђење]]''''' | 1991. | [[Мајкл Лернер]] | 15. фебруар 2022. |- | 47. | [[Датотека:Предсказање 5.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5]]''''' | 2006. | [[Лијев Шрајбер]], [[Џулија Стајлс]], [[Мија Фароу]], [[Дејвид Тјулис]], [[Мајкл Гамбон]], [[Предраг Бјелац]] | 16. фебруар 2022. |- | 48. | [[Датотека:Отвори врата правом.jpg|75п|]] | '''''[[Отвори врата правом]]''''' | 2008. | [[Агнета Фелтског]] | 17. фебруар 2022. |- | 49. | [[Датотека:Пусти ме унутра.jpg|75п|]] | '''''[[Пусти ме унутра]]''''' | 2010. | [[Клои Грејс Морец]], [[Дилан Минет]], [[Мет Ривс]], [[Кара Буоно]] | 18. фебруар 2022. |- | 50. | [[Датотека:Чопинг мол.jpg|75п|]] | '''''[[Чопинг мол]]''''' | 1986. | [[Барбара Крамптон]], [[Роџер Корман]] | 19. фебруар 2022. |- | 51. | [[Датотека:Тексашки масакр моторном тестером 9.jpg|75п|]] | '''''[[Тексашки масакр моторном тестером 9]]''''' | 2022. | [[Алис Криге]], [[Џон Ларокет]] | 20. фебруар 2022. |- | 52. | [[Датотека:Повратак у школу страве.jpg|75п|]] | '''''[[Повратак у школу страве]]''''' | 1987. | [[Џорџ Клуни]] | 21. фебруар 2022. |- | 53. | [[Датотека:Пирана 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пирана 2: Мрешћење]]''''' | 1982. | [[Џејмс Камерон]], [[Ленс Хенриксен]] | 22. фебруар 2022. |- | 54. | [[Датотека:Вештица из Блера 2.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 2: Књига сенки]]''''' | 2000. | [[Ерика Лирсен]], [[Џефри Донован]] | 23. фебруар 2022. |- | 55. | [[Датотека:Вукодлак.jpg|75п|]] | '''''[[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]]''''' | 1941. | [[Бела Лугоси]], [[Марија Успенска]] | 24. фебруар 2022. |- | 56. | [[Датотека:Вештица из Блера 3.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 3]]''''' | 2016. | [[Адам Вингард]] | 25. фебруар 2022. |- | 57. | [[Датотека:Розмарина беба 2.jpg|75п|]] | '''''[[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]]''''' | 1976. | [[Пати Дјук]], [[Рут Гордон]], [[Реј Миланд]], [[Бродерик Крофорд]] | 26. фебруар 2022. |- | 58. | [[Датотека:Стигмата.jpg|75п|]] | '''''[[Стигмата (филм)|Стигмата]]''''' | 1999. | [[Патриша Аркет]], [[Габријел Берн]], [[Џонатан Прајс]], [[Нија Лонг]], [[Раде Шербеџија]], [[Порша де Роси]] | 27. фебруар 2022. |- | 59. | [[Датотека:Уклетост.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]]''''' | 1963. | [[Роберт Вајз]], [[Џули Харис]], [[Ширли Џексон]] | 28. фебруар 2022. |- | 60. | [[Датотека:Сви момци воле Менди Лејн.jpg|75п|]] | '''''[[Сви момци воле Менди Лејн]]''''' | 2006. | [[Амбер Херд]], [[Лук Грајмс]] | 1. март 2022. |- | 61. | [[Датотека:Реаниматор 1.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматор]]''''' | 1985. | [[Џефри Кумс]], [[Барбара Крамптон]], [[Брајан Јузна]] | 2. март 2022. |- | 62. | [[Датотека:Реаниматор 2.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматорова невеста]]''''' | 1990. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]] | 3. март 2022. |- | 63. | [[Датотека:Реаниматор 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изван Реаниматора]]''''' | 2003. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]], [[Елза Патаки]], [[Сантијаго Сегура]] | 4. март 2022. |- | 64. | [[Датотека:Амитивилски ужас 2.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]]''''' | 1982. | [[Берт Јанг]], [[Лало Шифрин]] | 5. март 2022. |- | 65. | [[Датотека:Амитивилски ужас 3.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 3: Ђаво]]''''' | 1983. | [[Мег Рајан]], [[Тони Робертс]], [[Роберт Џој]] | 6. март 2022. |- | 66. | [[Датотека:Амитивилски ужас 4.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]]''''' | 1989. | [[Пати Дјук]], [[Џејн Вајат]] | 7. март 2022. |- | 67. | [[Датотека:Кинг Конг 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг]]''''' | 1976. | [[Џеф Бриџиз]], [[Џесика Ланг]], [[Чарлс Гродин]], [[Рене Обержонуа]], [[Питер Кален]], [[Џон Бари (композитор)|Џон Бари]] | 8. март 2022. |- | 68. | [[Датотека:Видеодром.jpg|75п|]] | '''''[[Видеодром]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Џејмс Вудс]], [[Деби Хари]] | 9. март 2022. |- | 69. | [[Датотека:Средина лета.jpg|75п|]] | '''''[[Средина лета]]''''' | 2019. | [[Флоренс Пју]], [[Вил Полтер]] | 10. март 2022. |- | 70. | [[Датотека:Пирамида 2014.jpg|75п|]] | '''''[[Пирамида (филм)|Пирамида]]''''' | 2014. | [[Денис О’Хер]] | 11. март 2022. |- | 71. | [[Датотека:Грајндхаус.jpg|75п|]] | '''''[[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]]''''' | 2007. | [[Квентин Тарантино]], [[Роберт Родригез]], [[Роуз Макгауан]], [[Курт Расел]], [[Брус Вилис]], [[Џош Бролин]], [[Џеф Фејхи]], [[Мајкл Бин]], [[Навин Ендруз]], [[Ферги|Стејси Фергусон]], [[Том Савини]], [[Росарио Досон]], [[Мери Елизабет Винстед]], [[Шери Мун Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Николас Кејџ]], [[Сајмон Пег]], [[Ник Фрост]], [[Џејсон Ајзакс]], [[Вил Арнет]], [[Едгар Рајт]], [[Џеј Хернандез]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Илај Рот]], [[Удо Кир]] | 12. март 2022. |- | 72. | [[Датотека:Друштво 1989.jpg|75п|]] | '''''[[Друштво (филм)|Друштво]]''''' | 1989. | [[Брајан Јузна]] | 13. март 2022. |- | 73. | [[Датотека:Освета 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Освета (филм из 2017)|Освета]]''''' | 2017. | [[Матилда Лац]] | 14. март 2022. |- | 74. | [[Датотека:Карантин 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Карантин (филм)|Карантин]]''''' | 2008. | [[Џеј Хернандез]], [[Раде Шербеџија]], [[Марин Хинкле]], [[Џои Кинг]], [[Денис О'Хер]] | 15. март 2022. |- | 75. | [[Датотека:Село уклетих.jpg|75п|]] | '''''[[Село уклетих]]''''' | 1960. | [[Барбара Шели]] | 16. март 2022. |- | 76. | [[Датотека:Леприкон 5.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 5: У гету]]''''' | 2000. | [[Ворвик Дејвис]], [[Ice-T|Ајс Ти]], [[Кулио]] | 17. март 2022. |- | 77. | [[Датотека:Леприкон 6.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 6: Повратак у гето]]''''' | 2003. | [[Ворвик Дејвис]] | 18. март 2022. |- | 78. | [[Датотека:Страшно страшило 2.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 2]]''''' | 2003. | [[Франсис Форд Копола]], [[Реј Вајз]] | 19. март 2022. |- | 79. | [[Датотека:Мува 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мува 2]]''''' | 1989. | [[Кристофер Јанг]] | 20. март 2022. |- | 80. | [[Датотека:Вий.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1909)|Виј]]''''' | 1909. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 21. март 2022. |- | 81. | {{CSS image crop |Image = В полночь на кладбище (1910).jpg |bSize = 120 |cWidth = 75 |oLeft = 15 }} | '''''[[У поноћ на гробљу]]''''' | 1910. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 22. март 2022. |- | 82. | [[Датотека:Прочишћење 4.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 4: Прво прочишћење]]''''' | 2018. | [[Мајкл Беј]], [[Мариса Томеј]] | 23. март 2022. |- | 83. | [[Датотека:Прочишћење 5.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]]''''' | 2021. | [[Мајкл Беј]], [[Вил Патон]] | 24. март 2022. |- | 84. | [[Датотека:Гогољ 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Почетак]]''''' | 2017. | [[Олег Мењшиков]], [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 25. март 2022. |- | 85. | [[Датотека:Лепреикон 7.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 7: Порекло]]''''' | 2014. | [[Хорнсвогл|Дилан „Хорнсвогл” Постл]] | 26. март 2022. |- | 86. | [[Датотека:Гогољ 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Виј]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 27. март 2022. |- | 87. | [[Датотека:Леприкон 8.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 8: Повратак Леприкона]]''''' | 2018. | [[Тејлор Спрејтлер]] | 28. март 2022. |- | 88. | [[Датотека:Страшно страшило 3.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 3]]''''' | 2017. | [[Мег Фостер]], [[Џина Филипс]] | 29. март 2022. |- | 89. | [[Датотека:Гогољ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Страшна освета]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]], [[Олег Мењшиков]] | 30. март 2022. |- | 90. | [[Датотека:Виј 1967.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1967)|Виј]]''''' | 1967. | [[Леонид Курављов]] | 31. март 2022. |- | 91. | [[Датотека:Први април.jpg|75п|]] | '''''[[Први април (филм из 1986)|Први април]]''''' | 1986. | [[Ејми Стил]], [[Томас Ф. Вилсон]] | 1. април 2022. |- | 92. | [[Датотека:Бабадук.jpg|75п|]] | '''''[[Бабадук]]''''' | 2014. | [[Џенифер Кент]] | 2. април 2022. |- | 93. | [[Датотека:Дан живих мртваца 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца]]''''' | 2008. | [[Мина Сувари]], [[Винг Рејмс]] | 3. април 2022. |- | 94. | [[Датотека:Манијак 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 1980)|Манијак]]''''' | 1980. | [[Керолајн Манро]], [[Том Савини]] | 4. април 2022. |- | 95. | [[Датотека:Блоб 1.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица]]''''' | 1958. | [[Стив Маквин]] | 5. април 2022. |- | 96. | [[Датотека:Блоб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица 2: Чувај се!]]''''' | 1972. | [[Лари Хагман]] | 6. април 2022. |- | 97. | [[Датотека:Блоб 3.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3]]''''' | 1988. | [[Шони Смит]], [[Бил Мозли]] | 7. април 2022. |- | 98. | [[Датотека:Амитивилски ужас 5.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]]''''' | 1990. | [[Ким Коутс]] | 8. април 2022. |- | 99. | [[Датотека:Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]]''''' | 1989. | [[Бил Мозли]] | 9. април 2022. |- | '''100'''. | [[Датотека:Кућа хиљаду лешева.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа хиљаду лешева]]''''' | 2003. | [[Роб Зомби]], [[Карен Блек]], [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]] | 10. април 2022. |- | 101. | [[Датотека:Ђавољи шкарт.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавољи шкарт]]''''' | 2005. | [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]], [[Роб Зомби]], [[Вилијам Форсајт]], [[Кен Фори]], [[Дани Трехо]], [[Мајкл Бериман]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Данијел Роубак]], [[Тајлер Мејн]], [[Кејн Ходер]] | 11. април 2022. |- | 102. | [[Датотека:Троје из пакла.jpg|75п|]] | '''''[[Троје из пакла]]''''' | 2019. | [[Шери Мун Зомби]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Ди Волас]], [[Данијел Роубак]], [[Вејд Вилијамс]], [[Ричард Рил]] | 12. април 2022. |- | 103. | [[Датотека:VHS 1.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S]]''''' | 2012. | [[Адам Вингард]] | 13. април 2022. |- | 104. | [[Датотека:VHS 2.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/2]]''''' | 2013. | [[Адам Вингард]] | 14. април 2022. |- | 105. | [[Датотека:Накарадно.jpg|75п|]] | '''''[[Накарадно]]''''' | 2020. | [[Винс Вон]], [[Бер Макрири]] | 15. април 2022. |- | 106. | [[Датотека:Деца кукуруза 1.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза]]''''' | 1984. | [[Линда Хамилтон]], [[Стивен Кинг]] | 16. април 2022. |- | 107. | [[Датотека:Куџо.jpg|75п|]] | '''''[[Куџо (филм)|Куџо]]''''' | 1983. | [[Ди Волас]], [[Стивен Кинг]] | 17. април 2022. |- | 108. | [[Датотека:Девојчица која живи доле низ улицу.jpg|75п|]] | '''''[[Девојчица која живи доле низ улицу]]''''' | 1976. | [[Џоди Фостер]], [[Мартин Шин]], [[Алексис Смит]] | 18. април 2022. |- | 109. | [[Датотека:VHS 3.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S: Вирално]]''''' | 2014. | [[Џозеф Бишара]] | 19. април 2022. |- | 110. | [[Датотека:VHS 4.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/94]]''''' | 2021. | [[Џина Филипс]] | 20. април 2022. |- | 111. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца]]''''' | 1989. | [[Стивен Кинг]], [[Дениз Крозби]] | 21. април 2022. |- | 112. | [[Датотека:Гмизавци 2006.jpg|75п|]] | '''''[[Гмизавци (филм)|Гмизавци]]''''' | 2006. | [[Џејмс Ган]], [[Елизабет Бенкс]], [[Мајкл Рукер]], [[Грег Хенри]], [[Роб Зомби]] | 22. април 2022. |- | 113. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца 2]]''''' | 1992. | [[Едвард Ферлонг]], [[Кленси Браун]], [[Стивен Кинг]] | 23. април 2022. |- | 114. | [[Датотека:Смрт у очима.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт у очима]]''''' | 1960. | [[Лео Маркс]] | 24. април 2022. |- | 115. | [[Датотека:Ћорсокак.jpg|75п|]] | '''''[[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]]''''' | 2003. | [[Лин Шеј]], [[Реј Вајз]] | 25. април 2022. |- | 116. | [[Датотека:Напад парадајза убица.jpg|75п|]] | '''''[[Напад парадајза убица]]''''' | 1976. | [[Ерик Кристмас]] | 26. април 2022. |- | 117. | [[Датотека:Наказе.jpg|75п|]] | '''''[[Наказе]]''''' | 1932. | [[Ирвинг Талберг]] | 27. април 2022. |- | 118. | [[Датотека:Дракулина ћерка.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина ћерка]]''''' | 1936. | [[Дејвид О. Селзник]], [[Хеда Хопер]] | 28. април 2022. |- | 119. | [[Датотека:Његова кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Његова кућа]]''''' | 2020. | [[Мет Смит]] | 29. април 2022. |- | 120. | [[Датотека:Франкенштајнов син.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнов син]]''''' | 1939. | [[Борис Карлоф]], [[Бела Лугоси]] | 30. април 2022. |- | 121. | [[Датотека:X 2022.jpg|75п|]] | '''''[[X (филм из 2022)|X]]''''' | 2022. | [[Џена Ортега]] | 1. мај 2022. |- | 122. | [[Датотека:Глас 2010.jpg|75п|]] | '''''[[Глас (филм из 2010)|Глас]]''''' | 2010. | [[Мехмет Гунсур]] | 2. мај 2022. |- | 123. | [[Датотека:Аудиција 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]]''''' | 1999. | [[Рју Мураками]] | 3. мај 2022. |- | 124. | [[Датотека:Видим, видим.jpg|75п|]] | '''''[[Видим, видим]]''''' | 2014. | [[Улрих Сајдл]] | 4. мај 2022. |- | 125. | [[Датотека:Амитивилски ужас 6.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 6: Било је време]]''''' | 1992. | [[Шон Ведерли]] | 5. мај 2022. |- | 126. | [[Датотека:Ноћ демона 1.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]]''''' | 1988. | [[Линеа Квигли]] | 6. мај 2022. |- | 127. | [[Датотека:Острво живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Острво живих мртваца]]''''' | 1979. | [[Лучо Фулчи]] | 7. мај 2022. |- | 128. | [[Датотека:Град живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Град живих мртваца]]''''' | 1980. | [[Лучо Фулчи]] | 8. мај 2022. |- | 129. | [[Датотека:Ноћ наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ наказа]]''''' | 1986. | [[Том Аткинс]], [[Шејн Блек]] | 9. мај 2022. |- | 130. | [[Датотека:Мартин 1977.jpg|75п|]] | '''''[[Мартин (филм из 1977)|Мартин]]''''' | 1977. | [[Џорџ Ромеро]], [[Том Савини]], [[Дарио Арђенто]] | 10. мај 2022. |- | 131. | [[Датотека:Зубар 1.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар (филм)|Зубар]]''''' | 1996. | [[Брајан Јузна]], [[Кен Фори]], [[Марк Рафало]] | 11. мај 2022. |- | 132. | [[Датотека:Зубар 2.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар 2]]''''' | 1998. | [[Брајан Јузна]] | 12. мај 2022. |- | 133. | [[Датотека:Масакр на журци.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци]]''''' | 1982. | [[Рита Меј Браун]], [[Роџер Корман]] | 13. мај 2022. |- | 134. | [[Датотека:Изван 1981.jpg|75п|]] | '''''[[Изван (филм из 1981)|Изван]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 14. мај 2022. |- | 135. | [[Датотека:Кућа поред гробља.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа поред гробља]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 15. мај 2022. |- | 136. | [[Датотека:Масакр на журци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци 2]]''''' | 1987. | [[Роџер Корман]] | 16. мај 2022. |- | 137. | [[Датотека:Помахнитала пена.jpg|75п|]] | '''''[[Помахнитала пена]]''''' | 1985. | [[Мајкл Моријарти]], [[Пол Сорвино]], [[Дени Ајело]], [[Мира Сорвино]] | 17. мај 2022. |- | 138. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]]''''' | 1999. | [[Роберт Земекис]], [[Џефри Раш]], [[Фамке Јансен]], [[Али Лартер]], [[Питер Галагер]], [[Бриџет Вилсон]], [[Џефри Кумс]], [[Лиса Лоуб]], [[Џоел Силвер]], | 18. мај 2022. |- | 139. | [[Датотека:Уклетост 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]]''''' | 1999. | [[Стивен Спилберг]], [[Лијам Нисон]], [[Кетрин Зита-Џоунс]], [[Овен Вилсон]], [[Брус Дерн]], [[Вирџинија Мадсен]], [[Џери Голдсмит]] | 19. мај 2022. |- | 140. | [[Датотека:Два зла ока.jpg|75п|]] | '''''[[Два зла ока]]''''' | 1990. | [[Дарио Арђенто]], [[Џорџ Ромеро]], [[Адријен Барбо]], [[Харви Кајтел]], [[Том Аткинс]], [[Џон Ејмос]], [[Сали Киркланд]], [[Ким Хантер]], [[Том Савини]], [[Џули Бенз]], [[Азија Арђенто]] | 20. мај 2022. |- | 141. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 1.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе]]''''' | 1982. | [[Френк Хененлотер]] | 21. мај 2022. |- | 142. | [[Датотека:Крвави залив.jpg|75п|]] | '''''[[Крвави залив]]''''' | 1971. | [[Клодин Оже]], [[Марио Бава]] | 22. мај 2022. |- | 143. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 2.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 2]]''''' | 1990. | [[Френк Хененлотер]], [[Дејвид Емги]] | 23. мај 2022. |- | 144. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 3 Потомство.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]]''''' | 1991. | [[Френк Хененлотер]] | 24. мај 2022. |- | 145. | [[Датотека:Странци 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Странци (филм из 2008)|Странци]]''''' | 2008. | [[Лив Тајлер]] | 25. мај 2022. |- | 146. | [[Датотека:Странци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Странци 2: Плен у ноћи]]''''' | 2018. | [[Кристина Хендрикс]] | 26. мај 2022. |- | 147. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]]''''' | 1993. | [[Камиј Китон]] | 27. мај 2022. |- | 148. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 6.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]]''''' | 2019. | [[Камиј Китон]] | 28. мај 2022. |- | 149. | [[Датотека:Вољени 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Вољени (филм)|Вољени]]''''' | 2009. | [[Завијер Самјуел]], [[Кејси Чејмберс]] | 29. мај 2022. |- | 150. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 2: Племе]]''''' | 2008. | [[Кори Хејм]], [[Том Савини]], [[Александер Калверт]] | 30. мај 2022. |- | 151. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]]''''' | 2010. | [[Кори Хејм]] | 31. мај 2022. |- | 152. | [[Датотека:Зла смрт 4.jpg|75п|]] | '''''[[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]]''''' | 2013. | [[Брус Кембел]], [[Сем Рејми]] | 1. јун 2022. |- | 153. | [[Датотека:Мала продавница страве.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]]''''' | 1986. | [[Френк Оз]], [[Стив Мартин]], [[Џејмс Белуши]], [[Бил Мари]], [[Миријам Марголис]] | 2. јун 2022. |- | 154. | [[Датотека:Ковен.jpg|75п|]] | '''''[[Ковен (филм)|Ковен]]''''' | 1996. | [[Робин Тани]], [[Нев Кембел]], [[Клиф Дејанг]], [[Асумпта Серна]] | 3. јун 2022. |- | 155. | [[Датотека:Из пакла 2001.jpg|75п|]] | '''''[[Из пакла (филм)|Из пакла]]''''' | 2001. | [[Џони Деп]], [[Хедер Грејам]], [[Ијан Холм]], [[Роби Колтрејн]], [[Џејсон Флеминг]], [[Софија Мајлс]], [[Доминик Купер]] | 4. јун 2022. |- | 156. | [[Датотека:Руке Трбосека.jpg|75п|]] | '''''[[Руке Трбосека]]''''' | 1971. | [[Маржори Роудс]] | 5. јун 2022. |- | 157. | [[Датотека:Drakula halála.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина смрт]]''''' | 1921. | [[Мајкл Кертиз]] | 6. јун 2022. |- | 158. | [[Датотека:Голем 1915.jpg|75п|]] | '''''[[Голем (филм)|Голем]]''''' | 1915. | [[Пол Вегенер]] | 7. јун 2022. |- | 159. | [[Датотека:Голем и плесачица.jpg|75п|]] | '''''[[Голем и плесачица]]''''' | 1917. | [[Пол Вегенер]] | 8. јун 2022. |- | 160. | [[Датотека:Крв и црна чипка.jpg|75п|]] | '''''[[Крв и црна чипка]]''''' | 1964. | [[Марио Бава]] | 9. јун 2022. |- | 161. | [[Датотека:Ноћ страве 3.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве]]''''' | 2011. | [[Антон Јелчин]], [[Колин Фарел]], [[Дејвид Тенант]], [[Имоџен Путс]], [[Тони Колет]], [[Дејв Франко]], [[Лиса Лоуб]], [[Крис Сарандон]], [[Рамин Ђавади]], [[Стивен Спилберг]] | 10. јун 2022. |- | 162. | [[Датотека:Језиве приче из мрака.jpg|75п|]] | '''''[[Језиве приче из мрака]]''''' | 2019. | [[Гиљермо дел Торо]], [[Остин Ејбрамс]], [[Дин Норис]] | 11. јун 2022. |- | 163. | [[Датотека:Голем 3.jpg|75п|]] | '''''[[Голем: Како је дошао на свет]]''''' | 1920. | [[Пол Вегенер]] | 12. јун 2022. |- | 164. | [[Датотека:Деца кукуруза 2.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза 2: Последња жртва]]''''' | 1992. | [[Стивен Кинг]] | 13. јун 2022. |- | 165. | [[Датотека:Створ 2011.jpg|75п|]] | '''''[[Створ (филм из 2011)|Створ]]''''' | 2011. | [[Мери Елизабет Винстед]], [[Џоел Еџертон]], [[Адевале Акинуе-Агбаџе]] | 14. јун 2022. |- | 166. | [[Датотека:Елвира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Елвира, господарица таме]]''''' | 1988. | [[Трес Макнил]] | 15. јун 2022. |- | 167. | [[Датотека:Шта радимо у сенкама.jpg|75п|]] | '''''[[Шта радимо сакривени]]''''' | 2014. | [[Таика Ваитити]] | 16. јун 2022. |- | 168. | [[Датотека:Вампири 1998.jpg|75п|]] | '''''[[Вампири (филм из 1998)|Вампири]]''''' | 1998. | [[Џон Карпентер]], [[Џејмс Вудс]], [[Шерил Ли]], [[Максимилијан Шел]], [[Кари-Хиројуки Тагава]] | 17. јун 2022. |- | 169. | [[Датотека:Круг 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Круг (филм из 2015)|Круг]]''''' | 2015. | [[Џули Бенз]] | 18. јун 2022. |- | 170. | [[Датотека:Добри син.jpg|75п|]] | '''''[[Добри син]]''''' | 1993. | [[Маколи Калкин]], [[Елајџа Вуд]], [[Ијан Макјуан]], [[Дејвид Морс]] | 19. јун 2022. |- | 171. | [[Датотека:Мајка 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Мајка!]]''''' | 2017. | [[Дарен Аронофски]], [[Џенифер Лоренс]], [[Хавијер Бардем]], [[Ед Харис]], [[Мишел Фајфер]], [[Донал Глисон]], [[Кристен Виг]] | 20. јун 2022. |- | 172. | [[Датотека:Посета 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Посета (филм из 2015)|Посета]]''''' | 2015. | [[Кетрин Хан]] | 21. јун 2022. |- | 173. | [[Датотека:Операција сртах.jpg|75п|]] | '''''[[Операција страх]]''''' | 1966. | [[Марио Бава]] | 22. јун 2022. |- | 174. | [[Датотека:Бежање са часова.jpg|75п|]] | '''''[[Бежање са часова]]''''' | 1989. | [[Бред Пит]], [[Роди Макдауал]] | 23. јун 2022. |- | 175. | [[Датотека:Подрхтавање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Подрхтавање]]''''' | 1990. | [[Кевин Бејкон]], [[Фред Ворд]], [[Риба Макентајер]] | 24. јун 2022. |- | 176. | [[Датотека:Земља Минотаура.jpg|75п|]] | '''''[[Земља Минотаура]]''''' | 1976. | [[Доналд Плезенс]], [[Питер Кушинг]], [[Брајан Ино]] | 25. јун 2022. |- | 177. | [[Датотека:То је освојило свет.jpg|75п|]] | '''''[[То је освојило свет]]''''' | 1956. | [[Роџер Корман]], [[Ли ван Клиф]] | 26. јун 2022. |- | 178. | [[Датотека:Франкенштајнова освета.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнова освета]]''''' | 1958. | [[Питер Кушинг]], [[Јунис Гејсон]] | 27. јун 2022. |- | 179. | [[Датотека:Инвазија трећих бића 1956.jpg|75п|]] | '''''[[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]]''''' | 1956. | [[Дон Сигел]], [[Сем Пекинпо]] | 28. јун 2022. |- | 180. | [[Датотека:Мала продавница страве 1960.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]]''''' | 1960. | [[Роџер Корман]], [[Џек Николсон]] | 29. јун 2022. |- | 181. | [[Датотека:Језеро страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро страха]]''''' | 1999. | [[Бил Пулман]], [[Бриџет Фонда]], [[Брендан Глисон]], [[Бети Вајт]], [[Маришка Харгитеј]] | 30. јун 2022. |- | 182. | [[Датотека:Господари пакла 3.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]]''''' | 1992. | [[Клајв Баркер]], [[Даг Бредли]], [[Ешли Лоуренс]] | 1. јул 2022. |- | 183. | [[Датотека:Господари пакла 4.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 4: Крвна веза]]''''' | 1996. | [[Даг Бредли]], [[Адам Скот]], [[Клајв Баркер]] | 2. јул 2022. |- | 184. | [[Датотека:Очи без лица.jpg|75п|]] | '''''[[Очи без лица]]''''' | 1960. | [[Клод Соте]] | 3. јул 2022. |- | 185. | [[Датотека:Господари пакла 5.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 5: Инферно]]''''' | 2000. | [[Скот Дериксон]], [[Даг Бредли]], [[Крејг Шефер]], [[Џејмс Ремар]] | 4. јул 2022. |- | 186. | [[Датотека:Господари пакла 6.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 6: Трагач пакла]]''''' | 2002. | [[Ешли Лоуренс]], [[Даг Бредли]], [[Клајв Баркер]] | 5. јул 2022. |- | 187. | [[Датотека:Господари пакла 7.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 7: Мртвији]]''''' | 2005. | [[Даг Бредли]], [[Кари Верер]] | 6. јул 2022. |- | 188. | [[Датотека:Јазбина белог црва.jpg|75п|]] | '''''[[Јазбина белог црва]]''''' | 1988. | [[Хју Грант]], [[Катарина Оксенберг]], [[Питер Капалди]] | 7. јул 2022. |- | 189. | [[Датотека:Кери 2.jpg|75п|]] | '''''[[Кери 2: Бес]]''''' | 1999. | [[Мина Сувари]] | 8. јул 2022. |- | 190. | [[Датотека:Амерички вукодлак у Паризу.jpg|75п|]] | '''''[[Амерички вукодлак у Паризу]]''''' | 1997. | [[Жили Делпи]], [[Џули Боуен]], [[Тијери Лермит]] | 9. јул 2022. |- | 191. | [[Датотека:Лудаци 1973.jpg|75п|]] | '''''[[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]]''''' | 1973. | [[Џорџ Ромеро]] | 10. јул 2022. |- | 192. | [[Датотека:Улица страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 1. део: 1994.]]''''' | 2021. | [[Маја Хок]] | 11. јул 2022. |- | 193. | [[Датотека:Улица страха 2.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 2. део: 1978.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 12. јул 2022. |- | 194. | [[Датотека:Улица страха 3.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 3. део: 1666.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 13. јул 2022. |- | 195. | [[Датотека:Станар 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Станар (филм)|Станар]]''''' | 1976. | [[Роман Полански]], [[Изабел Ађани]], [[Мелвин Даглас]], [[Џо ван Флит]], [[Шели Винтерс]], [[Лила Кедрова]] | 14. јул 2022. |- | 196. | [[Датотека:Ноћ комете.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ комете]]''''' | 1984. | [[Роберт Белтран]] | 15. јул 2022. |- | 197. | [[Датотека:Манијак 2012.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]]''''' | 2012. | [[Елајџа Вуд]] | 16. јул 2022. |- | 198. | [[Датотека:Језеро Мунго.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро Мунго]]''''' | 2008. | [[Талија Цукер]] | 17. јул 2022. |- | 199. | [[Датотека:Мумијина рука.jpg|75п|]] | '''''[[Мумијина рука]]''''' | 1940. | [[Џорџ Зуко]] | 18. јул 2022. |- | 200. | [[Датотека:Сестринство 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Сестринство (филм)|Сестринство]]''''' | 2009. | [[Кери Фишер]], [[Бријана Евиган]] | 19. јул 2022. |- | 201. | [[Датотека:Смрт после смрти.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт после смрти]]''''' | 1986. | [[Вес Крејвен]], [[Кристи Свонсон]] | 20. јул 2022. |} == Статистика == {{Vertical bar chart|full_name=График по деценијама|position=left|color_10=blue|1890|1|1900|1|1910|3|1920|2|1930|5|1940|3|1950|6|1960|9|1970|16|1980|44|1990|29|2000|30|2010|42|2020|9|note=<small> {{legend|#0066cc|Тренутно са највише чланака — [[1980-е]]}} </small> }} {{Bar box2 |title=График по поджанровима |titlebar=#DDD |width=550px |barwidth=450px |bars= {{bar pixel|слешер|red|350||35}} {{bar pixel|наприродни|blue|310||31}} {{bar pixel|психолошки|yellow|200||20}} {{bar pixel|сплатер|orange|180||18}} {{bar pixel|комични|fuchsia|170||17}} {{bar pixel|научнофантастични|purple|170||17}} {{bar pixel|готички|maroon|140||14}} {{bar pixel|фолк|aqua|120||12}} {{bar pixel|пронађени снимак|dimgray|100||10}} {{bar pixel|акциони|lime|100||10}} {{bar pixel|природни|green|80||8}} {{bar pixel|телесни|olive|80||8}} }} qbupx4a0nt7ibjl3qli2zrp4fmdd8qs 25115311 25115309 2022-07-20T11:44:16Z Uw17 165959 /* Статистика */ wikitext text/x-wiki Циљ овог изазова је да током 2022. године сваког дана напишем бар по један чланак о хорор филмовима. == Списак чланака == {{Progress bar|201|height=6|total=365|text=завршено}} {| class="wikitable" style="width:100%" |+ !Р. бр. !style="width:75px"|Постер !Написан чланак о филму !Година !Познате звезде које су учествовале у стварању филма !Датум писања |- | 1. | [[Датотека:Смртоносни благослов.jpg|75п|]] | '''''[[Смртоносни благослов]]''''' | 1981. | [[Вес Крејвен]], [[Шерон Стоун]], [[Ернест Боргнајн]], [[Мајкл Бериман]], [[Џејмс Хорнер]] | 1. јануар 2022. |- | 2. | [[Датотека:Спремна или не.jpg|75п|]] | '''''[[Спремна или не]]''''' | 2019. | [[Самара Вивинг]], [[Хенри Черни]], [[Енди Макдауел]], [[Кристијан Брун]] |2. јануар 2022. |- | 3. | [[Датотека:Наслеђено зло.jpg|75п|]] | '''''[[Наслеђено зло]]''''' | 2018. | [[Тони Колет]], [[Габријел Берн]] | 3. јануар 2022. |- | 4. | [[Датотека:Чудовиште из мочваре 1982.jpg|75п|]] | '''''[[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]]''''' | 1982. | [[Вес Крејвен]], [[Реј Вајз]], [[Адријен Барбо]], [[Хари Манфредини]] | 4. јануар 2022. |- | 5. | [[Датотека:Vampir u Bruklinu.jpg|75п|]] | '''''[[Вампир у Бруклину]]''''' | 1995. | [[Вес Крејвен]], [[Еди Марфи]], [[Анџела Басет]], [[Чарли Марфи]], [[Џоана Касиди]] | 5. јануар 2022. |- | 6. | [[Датотека:Људи под степеницама.jpg|75п|]] | '''''[[Људи под степеницама]]''''' | 1991. | [[Вес Крејвен]], [[Винг Рејмс]], [[Бил Кобс]] | 6. јануар 2022. |- | 7. | [[Датотека:Последња кућа са леве стране 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране]]''''' | 2009. | [[Вес Крејвен]], [[Тони Голдвин]], [[Моника Потер]], [[Арон Пол]] | 7. јануар 2022. |- | 8. | [[Датотека:Шокер.jpg|75п|]] | '''''[[Шокер]]''''' | 1989. | [[Вес Крејвен]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Мич Пилеџи]], [[Мајкл Марфи]], [[Питер Берг]], [[Тимоти Лири]], [[Ричард Брукс]] | 8. јануар 2022. |- | 9. | [[Датотека:Ђаво филм.jpg|75п|]] | '''''[[Ђаво (филм)|Ђаво]]''''' | 2010. | [[Бојана Новаковић]], [[Крис Месина]], [[Логан Маршал Грин]] | 9. јануар 2022. |- | 10. | [[Датотека:Ђавоља кичма.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кичма]]''''' | 2001. | [[Гиљермо дел Торо]] | 10. јануар 2022. |- | 11. | [[Датотека:REC 4.jpg|75п|]] | '''''[[REC 4: Апокалипса]]''''' | 2014. | [[Мануела Веласко]] | 11. јануар 2022. |- | 12. | [[Датотека:Мртва зона.jpg|75п|]] | '''''[[Мртва зона]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Стивен Кинг]], [[Кристофер Вокен]], [[Том Скерит]], [[Мартин Шин]], [[Ентони Зербе]] | 12. јануар 2022. |- | 13. | [[Датотека:Еденско језеро.jpg|75п|]] | '''''[[Еденско језеро]]''''' | 2008. | [[Кели Рајли]], [[Мајкл Фасбендер]], [[Џек О'Конел]] | 13. јануар 2022. |- | 14. | [[Датотека:Менди.jpg|75п|]] | '''''[[Менди (филм)|Менди]]''''' | 2018. | [[Николас Кејџ]], [[Андреа Рајзборо]], [[Бил Дјук]], [[Елајџа Вуд]], [[Јохан Јохансон]] | 14. јануар 2022. |- | 15. | [[Датотека:Не окрећи се.jpg|75п|]] | '''''[[Не окрећи се]]''''' | 1973. | [[Џули Кристи]], [[Доналд Садерланд]], [[Дафне ди Морије]] | 15. јануар 2022. |- | 16. | [[Датотека:Полицајац манијак 3.jpg|75п|]] | '''''[[Полицајац манијак 3: Значка тишине]]''''' | 1993. | [[Роберт Дејви]] | 16. јануар 2022. |- | 17. | [[Датотека:Јама и клатно.jpg|75п|]] | '''''[[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]]''''' | 1961. | [[Винсент Прајс]], [[Барбара Стил]], [[Роџер Корман]], [[Ричард Матесон]] | 17. јануар 2022. |- | 18. | [[Датотека:Спаљивање.jpg|75п|]] | '''''[[Спаљивање (филм)|Спаљивање]]''''' | 1981. | [[Џејсон Александер]], [[Холи Хантер]], [[Том Савини]] | 18. јануар 2022. |- | 19. | [[Датотека:Дан дипломирања.jpg|75п|]] | '''''[[Дан дипломирања]]''''' | 1981. | [[Линеа Квигли]] | 19. јануар 2022. |- | 20. | [[Датотека:Створење из Црне лагуне .jpg|75п|]] | '''''[[Створење из Црне лагуне]]''''' | 1954. | [[Хенри Манчини]] | 20. јануар 2022. |- | 21. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду]]''''' | 1959. | [[Винсент Прајс]] | 21. јануар 2022. |- | 22. | [[Датотека:Соба лептира.jpg|75п|]] | '''''[[Соба лептира]]''''' | 2012. | [[Барбара Стил]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Ерика Лирсен]], [[Реј Вајз]], [[Камиј Китон]], [[Ејдријан Кинг]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Џо Данте]] | 22. јануар 2022. |- | 23. | [[Датотека:Људи мачке.jpg|75п|]] | '''''[[Људи мачке]]''''' | 1942. | [[Симон Симон]], [[Жак Турнер]] | 23. јануар 2022. |- | 24. | [[Датотека:Дечије игре 6.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]]''''' | 2013. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 24. јануар 2022. |- | 25. | [[Датотека:Дечије игре 7.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 7: Чакијев култ]]''''' | 2017. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 25. јануар 2022. |- | 26. | [[Датотека:Дечије игре 8.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8]]''''' | 2019. | [[Марк Хамил]], [[Обри Плаза]], [[Брајан Тајри Хенри]], [[Бер Макрири]] | 26. јануар 2022. |- | 27. | [[Датотека:Ђавоља кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кућа]]''''' | 2009. | [[Том Нунан]], [[Грета Гервиг]], [[Ди Волас]], [[Лина Данам]], [[Еј Џеј Боуен]] | 27. јануар 2022. |- | 28. | [[Датотека:Прикрада.jpg|75п|]] | '''''[[Прикрада]]''''' | 1981. | [[Том Савини]] | 28. јануар 2022. |- | 29. | [[Датотека:Шоу наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа]]''''' | 1982. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Хал Холбрук]], [[Адријен Барбо]], [[Лесли Нилсен]], [[Тед Дансон]], [[Том Аткинс]], [[Ричард Гир]], [[Нед Бити]], [[Том Савини]], [[Ед Харис]] | 29. јануар 2022. |- | 30. | [[Датотека:Шоу наказа 2.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 2]]''''' | 1987. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Џорџ Кенеди]], [[Дороти Ламур]], [[Том Савини]] | 30. јануар 2022. |- | 31. | [[Датотека:Шоу наказа 3.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 3]]''''' | 2006. | [[Еј Џеј Боуен]] | 31. јануар 2022. |- | 32. | [[Датотека:Уклети замак.jpg|75п|]] | '''''[[Уклети замак]]''''' | 1896. | [[Жорж Мелијес]] | 1. фебруар 2022. |- | 33. | [[Датотека:Мумија 1932.jpg|75п|]] | '''''[[Мумија (филм из 1932)|Мумија]]''''' | 1932. | [[Борис Карлоф]] | 2. фебруар 2022. |- | 34. | [[Датотека:Замена 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Замена (филм из 1980)|Замена]]''''' | 1980. | [[Џорџ Си Скот]], [[Мелвин Даглас]], [[Ерик Кристмас]] | 3. фебруар 2022. |- | 35. | [[Датотека:Џејкобова лествица кошмара.jpg|75п|]] | '''''[[Џејкобова лествица кошмара]]''''' | 1990. | [[Тим Робинс]], [[Елизабет Пења]], [[Дени Ајело]], [[Пруит Тејлор Винс]], [[Џејсон Александер]], [[Маколи Калкин]], [[Винг Рејмс]], [[Ш. Епата Меркерсон]] | 4. фебруар 2022. |- | 36. | [[Датотека:Секира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Секира (филм)|Секира]]''''' | 2006. | [[Кејн Ходер]], [[Роберт Инглунд]], [[Тони Тод]], [[Ричард Рил]] | 5. фебруар 2022. |- | 37. | [[Датотека:Секира 2.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 2]]''''' | 2010. | [[Данијела Харис]], [[Тони Тод]], [[Кејн Ходер]], [[Еј Џеј Боуен]] | 6. фебруар 2022. |- | 38. | [[Датотека:Секира 3.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 3]]''''' | 2013. | [[Данијела Харис]], [[Кејн Ходер]], [[Керолајн Вилијамс]] | 7. фебруар 2022. |- | 39. | [[Датотека:Воз терора.jpg|75п|]] | '''''[[Воз терора]]''''' | 1980. | [[Џејми Ли Кертис]], [[Дејвид Коперфилд (илузиониста)|Дејвид Коперфилд]] | 8. фебруар 2022. |- | 40. | [[Датотека:Невидљиви човек.jpg|75п|]] | '''''[[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]]''''' | 1933. | [[Глорија Стјуарт]], [[Херберт Џорџ Велс]] | 9. фебруар 2022. |- | 41. | [[Датотека:CHUD.jpg|75п|]] | '''''[[К. Х. С. П.]]''''' | 1984. | [[Данијел Стерн]], [[Френки Фејзон]], [[Џон Гудман]] | 10. фебруар 2022. |- | 42. | [[Датотека:Алис слатка Алис.jpg|75п|]] | '''''[[Алис, слатка Алис]]''''' | 1976. | [[Брук Шилдс]] | 11. фебруар 2022. |- | 43. | [[Датотека:Предсказање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање]]''''' | 1976. | [[Грегори Пек]], [[Ли Ремик]], [[Дејвид Ворнер]], [[Џери Голдсмит]] | 12. фебруар 2022. |- | 44. | [[Датотека:Предсказање 2.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 2: Демијан]]''''' | 1978. | [[Вилијам Холден]], [[Ли Грант]], [[Силвија Сидни]], [[Ленс Хенриксен]], [[Џери Голдсмит]] | 13. фебруар 2022. |- | 45. | [[Датотека:Предсказање 3.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 3: Коначни обрачун]]''''' | 1981. | [[Сем Нил]], [[Џери Голдсмит]] | 14. фебруар 2022. |- | 46. | [[Датотека:Предсказање 4.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 4: Буђење]]''''' | 1991. | [[Мајкл Лернер]] | 15. фебруар 2022. |- | 47. | [[Датотека:Предсказање 5.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5]]''''' | 2006. | [[Лијев Шрајбер]], [[Џулија Стајлс]], [[Мија Фароу]], [[Дејвид Тјулис]], [[Мајкл Гамбон]], [[Предраг Бјелац]] | 16. фебруар 2022. |- | 48. | [[Датотека:Отвори врата правом.jpg|75п|]] | '''''[[Отвори врата правом]]''''' | 2008. | [[Агнета Фелтског]] | 17. фебруар 2022. |- | 49. | [[Датотека:Пусти ме унутра.jpg|75п|]] | '''''[[Пусти ме унутра]]''''' | 2010. | [[Клои Грејс Морец]], [[Дилан Минет]], [[Мет Ривс]], [[Кара Буоно]] | 18. фебруар 2022. |- | 50. | [[Датотека:Чопинг мол.jpg|75п|]] | '''''[[Чопинг мол]]''''' | 1986. | [[Барбара Крамптон]], [[Роџер Корман]] | 19. фебруар 2022. |- | 51. | [[Датотека:Тексашки масакр моторном тестером 9.jpg|75п|]] | '''''[[Тексашки масакр моторном тестером 9]]''''' | 2022. | [[Алис Криге]], [[Џон Ларокет]] | 20. фебруар 2022. |- | 52. | [[Датотека:Повратак у школу страве.jpg|75п|]] | '''''[[Повратак у школу страве]]''''' | 1987. | [[Џорџ Клуни]] | 21. фебруар 2022. |- | 53. | [[Датотека:Пирана 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пирана 2: Мрешћење]]''''' | 1982. | [[Џејмс Камерон]], [[Ленс Хенриксен]] | 22. фебруар 2022. |- | 54. | [[Датотека:Вештица из Блера 2.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 2: Књига сенки]]''''' | 2000. | [[Ерика Лирсен]], [[Џефри Донован]] | 23. фебруар 2022. |- | 55. | [[Датотека:Вукодлак.jpg|75п|]] | '''''[[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]]''''' | 1941. | [[Бела Лугоси]], [[Марија Успенска]] | 24. фебруар 2022. |- | 56. | [[Датотека:Вештица из Блера 3.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 3]]''''' | 2016. | [[Адам Вингард]] | 25. фебруар 2022. |- | 57. | [[Датотека:Розмарина беба 2.jpg|75п|]] | '''''[[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]]''''' | 1976. | [[Пати Дјук]], [[Рут Гордон]], [[Реј Миланд]], [[Бродерик Крофорд]] | 26. фебруар 2022. |- | 58. | [[Датотека:Стигмата.jpg|75п|]] | '''''[[Стигмата (филм)|Стигмата]]''''' | 1999. | [[Патриша Аркет]], [[Габријел Берн]], [[Џонатан Прајс]], [[Нија Лонг]], [[Раде Шербеџија]], [[Порша де Роси]] | 27. фебруар 2022. |- | 59. | [[Датотека:Уклетост.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]]''''' | 1963. | [[Роберт Вајз]], [[Џули Харис]], [[Ширли Џексон]] | 28. фебруар 2022. |- | 60. | [[Датотека:Сви момци воле Менди Лејн.jpg|75п|]] | '''''[[Сви момци воле Менди Лејн]]''''' | 2006. | [[Амбер Херд]], [[Лук Грајмс]] | 1. март 2022. |- | 61. | [[Датотека:Реаниматор 1.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматор]]''''' | 1985. | [[Џефри Кумс]], [[Барбара Крамптон]], [[Брајан Јузна]] | 2. март 2022. |- | 62. | [[Датотека:Реаниматор 2.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматорова невеста]]''''' | 1990. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]] | 3. март 2022. |- | 63. | [[Датотека:Реаниматор 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изван Реаниматора]]''''' | 2003. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]], [[Елза Патаки]], [[Сантијаго Сегура]] | 4. март 2022. |- | 64. | [[Датотека:Амитивилски ужас 2.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]]''''' | 1982. | [[Берт Јанг]], [[Лало Шифрин]] | 5. март 2022. |- | 65. | [[Датотека:Амитивилски ужас 3.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 3: Ђаво]]''''' | 1983. | [[Мег Рајан]], [[Тони Робертс]], [[Роберт Џој]] | 6. март 2022. |- | 66. | [[Датотека:Амитивилски ужас 4.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]]''''' | 1989. | [[Пати Дјук]], [[Џејн Вајат]] | 7. март 2022. |- | 67. | [[Датотека:Кинг Конг 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг]]''''' | 1976. | [[Џеф Бриџиз]], [[Џесика Ланг]], [[Чарлс Гродин]], [[Рене Обержонуа]], [[Питер Кален]], [[Џон Бари (композитор)|Џон Бари]] | 8. март 2022. |- | 68. | [[Датотека:Видеодром.jpg|75п|]] | '''''[[Видеодром]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Џејмс Вудс]], [[Деби Хари]] | 9. март 2022. |- | 69. | [[Датотека:Средина лета.jpg|75п|]] | '''''[[Средина лета]]''''' | 2019. | [[Флоренс Пју]], [[Вил Полтер]] | 10. март 2022. |- | 70. | [[Датотека:Пирамида 2014.jpg|75п|]] | '''''[[Пирамида (филм)|Пирамида]]''''' | 2014. | [[Денис О’Хер]] | 11. март 2022. |- | 71. | [[Датотека:Грајндхаус.jpg|75п|]] | '''''[[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]]''''' | 2007. | [[Квентин Тарантино]], [[Роберт Родригез]], [[Роуз Макгауан]], [[Курт Расел]], [[Брус Вилис]], [[Џош Бролин]], [[Џеф Фејхи]], [[Мајкл Бин]], [[Навин Ендруз]], [[Ферги|Стејси Фергусон]], [[Том Савини]], [[Росарио Досон]], [[Мери Елизабет Винстед]], [[Шери Мун Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Николас Кејџ]], [[Сајмон Пег]], [[Ник Фрост]], [[Џејсон Ајзакс]], [[Вил Арнет]], [[Едгар Рајт]], [[Џеј Хернандез]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Илај Рот]], [[Удо Кир]] | 12. март 2022. |- | 72. | [[Датотека:Друштво 1989.jpg|75п|]] | '''''[[Друштво (филм)|Друштво]]''''' | 1989. | [[Брајан Јузна]] | 13. март 2022. |- | 73. | [[Датотека:Освета 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Освета (филм из 2017)|Освета]]''''' | 2017. | [[Матилда Лац]] | 14. март 2022. |- | 74. | [[Датотека:Карантин 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Карантин (филм)|Карантин]]''''' | 2008. | [[Џеј Хернандез]], [[Раде Шербеџија]], [[Марин Хинкле]], [[Џои Кинг]], [[Денис О'Хер]] | 15. март 2022. |- | 75. | [[Датотека:Село уклетих.jpg|75п|]] | '''''[[Село уклетих]]''''' | 1960. | [[Барбара Шели]] | 16. март 2022. |- | 76. | [[Датотека:Леприкон 5.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 5: У гету]]''''' | 2000. | [[Ворвик Дејвис]], [[Ice-T|Ајс Ти]], [[Кулио]] | 17. март 2022. |- | 77. | [[Датотека:Леприкон 6.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 6: Повратак у гето]]''''' | 2003. | [[Ворвик Дејвис]] | 18. март 2022. |- | 78. | [[Датотека:Страшно страшило 2.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 2]]''''' | 2003. | [[Франсис Форд Копола]], [[Реј Вајз]] | 19. март 2022. |- | 79. | [[Датотека:Мува 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мува 2]]''''' | 1989. | [[Кристофер Јанг]] | 20. март 2022. |- | 80. | [[Датотека:Вий.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1909)|Виј]]''''' | 1909. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 21. март 2022. |- | 81. | {{CSS image crop |Image = В полночь на кладбище (1910).jpg |bSize = 120 |cWidth = 75 |oLeft = 15 }} | '''''[[У поноћ на гробљу]]''''' | 1910. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 22. март 2022. |- | 82. | [[Датотека:Прочишћење 4.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 4: Прво прочишћење]]''''' | 2018. | [[Мајкл Беј]], [[Мариса Томеј]] | 23. март 2022. |- | 83. | [[Датотека:Прочишћење 5.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]]''''' | 2021. | [[Мајкл Беј]], [[Вил Патон]] | 24. март 2022. |- | 84. | [[Датотека:Гогољ 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Почетак]]''''' | 2017. | [[Олег Мењшиков]], [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 25. март 2022. |- | 85. | [[Датотека:Лепреикон 7.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 7: Порекло]]''''' | 2014. | [[Хорнсвогл|Дилан „Хорнсвогл” Постл]] | 26. март 2022. |- | 86. | [[Датотека:Гогољ 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Виј]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 27. март 2022. |- | 87. | [[Датотека:Леприкон 8.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 8: Повратак Леприкона]]''''' | 2018. | [[Тејлор Спрејтлер]] | 28. март 2022. |- | 88. | [[Датотека:Страшно страшило 3.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 3]]''''' | 2017. | [[Мег Фостер]], [[Џина Филипс]] | 29. март 2022. |- | 89. | [[Датотека:Гогољ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Страшна освета]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]], [[Олег Мењшиков]] | 30. март 2022. |- | 90. | [[Датотека:Виј 1967.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1967)|Виј]]''''' | 1967. | [[Леонид Курављов]] | 31. март 2022. |- | 91. | [[Датотека:Први април.jpg|75п|]] | '''''[[Први април (филм из 1986)|Први април]]''''' | 1986. | [[Ејми Стил]], [[Томас Ф. Вилсон]] | 1. април 2022. |- | 92. | [[Датотека:Бабадук.jpg|75п|]] | '''''[[Бабадук]]''''' | 2014. | [[Џенифер Кент]] | 2. април 2022. |- | 93. | [[Датотека:Дан живих мртваца 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца]]''''' | 2008. | [[Мина Сувари]], [[Винг Рејмс]] | 3. април 2022. |- | 94. | [[Датотека:Манијак 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 1980)|Манијак]]''''' | 1980. | [[Керолајн Манро]], [[Том Савини]] | 4. април 2022. |- | 95. | [[Датотека:Блоб 1.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица]]''''' | 1958. | [[Стив Маквин]] | 5. април 2022. |- | 96. | [[Датотека:Блоб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица 2: Чувај се!]]''''' | 1972. | [[Лари Хагман]] | 6. април 2022. |- | 97. | [[Датотека:Блоб 3.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3]]''''' | 1988. | [[Шони Смит]], [[Бил Мозли]] | 7. април 2022. |- | 98. | [[Датотека:Амитивилски ужас 5.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]]''''' | 1990. | [[Ким Коутс]] | 8. април 2022. |- | 99. | [[Датотека:Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]]''''' | 1989. | [[Бил Мозли]] | 9. април 2022. |- | '''100'''. | [[Датотека:Кућа хиљаду лешева.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа хиљаду лешева]]''''' | 2003. | [[Роб Зомби]], [[Карен Блек]], [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]] | 10. април 2022. |- | 101. | [[Датотека:Ђавољи шкарт.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавољи шкарт]]''''' | 2005. | [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]], [[Роб Зомби]], [[Вилијам Форсајт]], [[Кен Фори]], [[Дани Трехо]], [[Мајкл Бериман]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Данијел Роубак]], [[Тајлер Мејн]], [[Кејн Ходер]] | 11. април 2022. |- | 102. | [[Датотека:Троје из пакла.jpg|75п|]] | '''''[[Троје из пакла]]''''' | 2019. | [[Шери Мун Зомби]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Ди Волас]], [[Данијел Роубак]], [[Вејд Вилијамс]], [[Ричард Рил]] | 12. април 2022. |- | 103. | [[Датотека:VHS 1.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S]]''''' | 2012. | [[Адам Вингард]] | 13. април 2022. |- | 104. | [[Датотека:VHS 2.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/2]]''''' | 2013. | [[Адам Вингард]] | 14. април 2022. |- | 105. | [[Датотека:Накарадно.jpg|75п|]] | '''''[[Накарадно]]''''' | 2020. | [[Винс Вон]], [[Бер Макрири]] | 15. април 2022. |- | 106. | [[Датотека:Деца кукуруза 1.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза]]''''' | 1984. | [[Линда Хамилтон]], [[Стивен Кинг]] | 16. април 2022. |- | 107. | [[Датотека:Куџо.jpg|75п|]] | '''''[[Куџо (филм)|Куџо]]''''' | 1983. | [[Ди Волас]], [[Стивен Кинг]] | 17. април 2022. |- | 108. | [[Датотека:Девојчица која живи доле низ улицу.jpg|75п|]] | '''''[[Девојчица која живи доле низ улицу]]''''' | 1976. | [[Џоди Фостер]], [[Мартин Шин]], [[Алексис Смит]] | 18. април 2022. |- | 109. | [[Датотека:VHS 3.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S: Вирално]]''''' | 2014. | [[Џозеф Бишара]] | 19. април 2022. |- | 110. | [[Датотека:VHS 4.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/94]]''''' | 2021. | [[Џина Филипс]] | 20. април 2022. |- | 111. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца]]''''' | 1989. | [[Стивен Кинг]], [[Дениз Крозби]] | 21. април 2022. |- | 112. | [[Датотека:Гмизавци 2006.jpg|75п|]] | '''''[[Гмизавци (филм)|Гмизавци]]''''' | 2006. | [[Џејмс Ган]], [[Елизабет Бенкс]], [[Мајкл Рукер]], [[Грег Хенри]], [[Роб Зомби]] | 22. април 2022. |- | 113. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца 2]]''''' | 1992. | [[Едвард Ферлонг]], [[Кленси Браун]], [[Стивен Кинг]] | 23. април 2022. |- | 114. | [[Датотека:Смрт у очима.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт у очима]]''''' | 1960. | [[Лео Маркс]] | 24. април 2022. |- | 115. | [[Датотека:Ћорсокак.jpg|75п|]] | '''''[[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]]''''' | 2003. | [[Лин Шеј]], [[Реј Вајз]] | 25. април 2022. |- | 116. | [[Датотека:Напад парадајза убица.jpg|75п|]] | '''''[[Напад парадајза убица]]''''' | 1976. | [[Ерик Кристмас]] | 26. април 2022. |- | 117. | [[Датотека:Наказе.jpg|75п|]] | '''''[[Наказе]]''''' | 1932. | [[Ирвинг Талберг]] | 27. април 2022. |- | 118. | [[Датотека:Дракулина ћерка.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина ћерка]]''''' | 1936. | [[Дејвид О. Селзник]], [[Хеда Хопер]] | 28. април 2022. |- | 119. | [[Датотека:Његова кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Његова кућа]]''''' | 2020. | [[Мет Смит]] | 29. април 2022. |- | 120. | [[Датотека:Франкенштајнов син.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнов син]]''''' | 1939. | [[Борис Карлоф]], [[Бела Лугоси]] | 30. април 2022. |- | 121. | [[Датотека:X 2022.jpg|75п|]] | '''''[[X (филм из 2022)|X]]''''' | 2022. | [[Џена Ортега]] | 1. мај 2022. |- | 122. | [[Датотека:Глас 2010.jpg|75п|]] | '''''[[Глас (филм из 2010)|Глас]]''''' | 2010. | [[Мехмет Гунсур]] | 2. мај 2022. |- | 123. | [[Датотека:Аудиција 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]]''''' | 1999. | [[Рју Мураками]] | 3. мај 2022. |- | 124. | [[Датотека:Видим, видим.jpg|75п|]] | '''''[[Видим, видим]]''''' | 2014. | [[Улрих Сајдл]] | 4. мај 2022. |- | 125. | [[Датотека:Амитивилски ужас 6.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 6: Било је време]]''''' | 1992. | [[Шон Ведерли]] | 5. мај 2022. |- | 126. | [[Датотека:Ноћ демона 1.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]]''''' | 1988. | [[Линеа Квигли]] | 6. мај 2022. |- | 127. | [[Датотека:Острво живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Острво живих мртваца]]''''' | 1979. | [[Лучо Фулчи]] | 7. мај 2022. |- | 128. | [[Датотека:Град живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Град живих мртваца]]''''' | 1980. | [[Лучо Фулчи]] | 8. мај 2022. |- | 129. | [[Датотека:Ноћ наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ наказа]]''''' | 1986. | [[Том Аткинс]], [[Шејн Блек]] | 9. мај 2022. |- | 130. | [[Датотека:Мартин 1977.jpg|75п|]] | '''''[[Мартин (филм из 1977)|Мартин]]''''' | 1977. | [[Џорџ Ромеро]], [[Том Савини]], [[Дарио Арђенто]] | 10. мај 2022. |- | 131. | [[Датотека:Зубар 1.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар (филм)|Зубар]]''''' | 1996. | [[Брајан Јузна]], [[Кен Фори]], [[Марк Рафало]] | 11. мај 2022. |- | 132. | [[Датотека:Зубар 2.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар 2]]''''' | 1998. | [[Брајан Јузна]] | 12. мај 2022. |- | 133. | [[Датотека:Масакр на журци.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци]]''''' | 1982. | [[Рита Меј Браун]], [[Роџер Корман]] | 13. мај 2022. |- | 134. | [[Датотека:Изван 1981.jpg|75п|]] | '''''[[Изван (филм из 1981)|Изван]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 14. мај 2022. |- | 135. | [[Датотека:Кућа поред гробља.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа поред гробља]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 15. мај 2022. |- | 136. | [[Датотека:Масакр на журци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци 2]]''''' | 1987. | [[Роџер Корман]] | 16. мај 2022. |- | 137. | [[Датотека:Помахнитала пена.jpg|75п|]] | '''''[[Помахнитала пена]]''''' | 1985. | [[Мајкл Моријарти]], [[Пол Сорвино]], [[Дени Ајело]], [[Мира Сорвино]] | 17. мај 2022. |- | 138. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]]''''' | 1999. | [[Роберт Земекис]], [[Џефри Раш]], [[Фамке Јансен]], [[Али Лартер]], [[Питер Галагер]], [[Бриџет Вилсон]], [[Џефри Кумс]], [[Лиса Лоуб]], [[Џоел Силвер]], | 18. мај 2022. |- | 139. | [[Датотека:Уклетост 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]]''''' | 1999. | [[Стивен Спилберг]], [[Лијам Нисон]], [[Кетрин Зита-Џоунс]], [[Овен Вилсон]], [[Брус Дерн]], [[Вирџинија Мадсен]], [[Џери Голдсмит]] | 19. мај 2022. |- | 140. | [[Датотека:Два зла ока.jpg|75п|]] | '''''[[Два зла ока]]''''' | 1990. | [[Дарио Арђенто]], [[Џорџ Ромеро]], [[Адријен Барбо]], [[Харви Кајтел]], [[Том Аткинс]], [[Џон Ејмос]], [[Сали Киркланд]], [[Ким Хантер]], [[Том Савини]], [[Џули Бенз]], [[Азија Арђенто]] | 20. мај 2022. |- | 141. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 1.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе]]''''' | 1982. | [[Френк Хененлотер]] | 21. мај 2022. |- | 142. | [[Датотека:Крвави залив.jpg|75п|]] | '''''[[Крвави залив]]''''' | 1971. | [[Клодин Оже]], [[Марио Бава]] | 22. мај 2022. |- | 143. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 2.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 2]]''''' | 1990. | [[Френк Хененлотер]], [[Дејвид Емги]] | 23. мај 2022. |- | 144. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 3 Потомство.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]]''''' | 1991. | [[Френк Хененлотер]] | 24. мај 2022. |- | 145. | [[Датотека:Странци 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Странци (филм из 2008)|Странци]]''''' | 2008. | [[Лив Тајлер]] | 25. мај 2022. |- | 146. | [[Датотека:Странци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Странци 2: Плен у ноћи]]''''' | 2018. | [[Кристина Хендрикс]] | 26. мај 2022. |- | 147. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]]''''' | 1993. | [[Камиј Китон]] | 27. мај 2022. |- | 148. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 6.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]]''''' | 2019. | [[Камиј Китон]] | 28. мај 2022. |- | 149. | [[Датотека:Вољени 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Вољени (филм)|Вољени]]''''' | 2009. | [[Завијер Самјуел]], [[Кејси Чејмберс]] | 29. мај 2022. |- | 150. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 2: Племе]]''''' | 2008. | [[Кори Хејм]], [[Том Савини]], [[Александер Калверт]] | 30. мај 2022. |- | 151. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]]''''' | 2010. | [[Кори Хејм]] | 31. мај 2022. |- | 152. | [[Датотека:Зла смрт 4.jpg|75п|]] | '''''[[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]]''''' | 2013. | [[Брус Кембел]], [[Сем Рејми]] | 1. јун 2022. |- | 153. | [[Датотека:Мала продавница страве.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]]''''' | 1986. | [[Френк Оз]], [[Стив Мартин]], [[Џејмс Белуши]], [[Бил Мари]], [[Миријам Марголис]] | 2. јун 2022. |- | 154. | [[Датотека:Ковен.jpg|75п|]] | '''''[[Ковен (филм)|Ковен]]''''' | 1996. | [[Робин Тани]], [[Нев Кембел]], [[Клиф Дејанг]], [[Асумпта Серна]] | 3. јун 2022. |- | 155. | [[Датотека:Из пакла 2001.jpg|75п|]] | '''''[[Из пакла (филм)|Из пакла]]''''' | 2001. | [[Џони Деп]], [[Хедер Грејам]], [[Ијан Холм]], [[Роби Колтрејн]], [[Џејсон Флеминг]], [[Софија Мајлс]], [[Доминик Купер]] | 4. јун 2022. |- | 156. | [[Датотека:Руке Трбосека.jpg|75п|]] | '''''[[Руке Трбосека]]''''' | 1971. | [[Маржори Роудс]] | 5. јун 2022. |- | 157. | [[Датотека:Drakula halála.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина смрт]]''''' | 1921. | [[Мајкл Кертиз]] | 6. јун 2022. |- | 158. | [[Датотека:Голем 1915.jpg|75п|]] | '''''[[Голем (филм)|Голем]]''''' | 1915. | [[Пол Вегенер]] | 7. јун 2022. |- | 159. | [[Датотека:Голем и плесачица.jpg|75п|]] | '''''[[Голем и плесачица]]''''' | 1917. | [[Пол Вегенер]] | 8. јун 2022. |- | 160. | [[Датотека:Крв и црна чипка.jpg|75п|]] | '''''[[Крв и црна чипка]]''''' | 1964. | [[Марио Бава]] | 9. јун 2022. |- | 161. | [[Датотека:Ноћ страве 3.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве]]''''' | 2011. | [[Антон Јелчин]], [[Колин Фарел]], [[Дејвид Тенант]], [[Имоџен Путс]], [[Тони Колет]], [[Дејв Франко]], [[Лиса Лоуб]], [[Крис Сарандон]], [[Рамин Ђавади]], [[Стивен Спилберг]] | 10. јун 2022. |- | 162. | [[Датотека:Језиве приче из мрака.jpg|75п|]] | '''''[[Језиве приче из мрака]]''''' | 2019. | [[Гиљермо дел Торо]], [[Остин Ејбрамс]], [[Дин Норис]] | 11. јун 2022. |- | 163. | [[Датотека:Голем 3.jpg|75п|]] | '''''[[Голем: Како је дошао на свет]]''''' | 1920. | [[Пол Вегенер]] | 12. јун 2022. |- | 164. | [[Датотека:Деца кукуруза 2.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза 2: Последња жртва]]''''' | 1992. | [[Стивен Кинг]] | 13. јун 2022. |- | 165. | [[Датотека:Створ 2011.jpg|75п|]] | '''''[[Створ (филм из 2011)|Створ]]''''' | 2011. | [[Мери Елизабет Винстед]], [[Џоел Еџертон]], [[Адевале Акинуе-Агбаџе]] | 14. јун 2022. |- | 166. | [[Датотека:Елвира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Елвира, господарица таме]]''''' | 1988. | [[Трес Макнил]] | 15. јун 2022. |- | 167. | [[Датотека:Шта радимо у сенкама.jpg|75п|]] | '''''[[Шта радимо сакривени]]''''' | 2014. | [[Таика Ваитити]] | 16. јун 2022. |- | 168. | [[Датотека:Вампири 1998.jpg|75п|]] | '''''[[Вампири (филм из 1998)|Вампири]]''''' | 1998. | [[Џон Карпентер]], [[Џејмс Вудс]], [[Шерил Ли]], [[Максимилијан Шел]], [[Кари-Хиројуки Тагава]] | 17. јун 2022. |- | 169. | [[Датотека:Круг 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Круг (филм из 2015)|Круг]]''''' | 2015. | [[Џули Бенз]] | 18. јун 2022. |- | 170. | [[Датотека:Добри син.jpg|75п|]] | '''''[[Добри син]]''''' | 1993. | [[Маколи Калкин]], [[Елајџа Вуд]], [[Ијан Макјуан]], [[Дејвид Морс]] | 19. јун 2022. |- | 171. | [[Датотека:Мајка 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Мајка!]]''''' | 2017. | [[Дарен Аронофски]], [[Џенифер Лоренс]], [[Хавијер Бардем]], [[Ед Харис]], [[Мишел Фајфер]], [[Донал Глисон]], [[Кристен Виг]] | 20. јун 2022. |- | 172. | [[Датотека:Посета 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Посета (филм из 2015)|Посета]]''''' | 2015. | [[Кетрин Хан]] | 21. јун 2022. |- | 173. | [[Датотека:Операција сртах.jpg|75п|]] | '''''[[Операција страх]]''''' | 1966. | [[Марио Бава]] | 22. јун 2022. |- | 174. | [[Датотека:Бежање са часова.jpg|75п|]] | '''''[[Бежање са часова]]''''' | 1989. | [[Бред Пит]], [[Роди Макдауал]] | 23. јун 2022. |- | 175. | [[Датотека:Подрхтавање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Подрхтавање]]''''' | 1990. | [[Кевин Бејкон]], [[Фред Ворд]], [[Риба Макентајер]] | 24. јун 2022. |- | 176. | [[Датотека:Земља Минотаура.jpg|75п|]] | '''''[[Земља Минотаура]]''''' | 1976. | [[Доналд Плезенс]], [[Питер Кушинг]], [[Брајан Ино]] | 25. јун 2022. |- | 177. | [[Датотека:То је освојило свет.jpg|75п|]] | '''''[[То је освојило свет]]''''' | 1956. | [[Роџер Корман]], [[Ли ван Клиф]] | 26. јун 2022. |- | 178. | [[Датотека:Франкенштајнова освета.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнова освета]]''''' | 1958. | [[Питер Кушинг]], [[Јунис Гејсон]] | 27. јун 2022. |- | 179. | [[Датотека:Инвазија трећих бића 1956.jpg|75п|]] | '''''[[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]]''''' | 1956. | [[Дон Сигел]], [[Сем Пекинпо]] | 28. јун 2022. |- | 180. | [[Датотека:Мала продавница страве 1960.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]]''''' | 1960. | [[Роџер Корман]], [[Џек Николсон]] | 29. јун 2022. |- | 181. | [[Датотека:Језеро страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро страха]]''''' | 1999. | [[Бил Пулман]], [[Бриџет Фонда]], [[Брендан Глисон]], [[Бети Вајт]], [[Маришка Харгитеј]] | 30. јун 2022. |- | 182. | [[Датотека:Господари пакла 3.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]]''''' | 1992. | [[Клајв Баркер]], [[Даг Бредли]], [[Ешли Лоуренс]] | 1. јул 2022. |- | 183. | [[Датотека:Господари пакла 4.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 4: Крвна веза]]''''' | 1996. | [[Даг Бредли]], [[Адам Скот]], [[Клајв Баркер]] | 2. јул 2022. |- | 184. | [[Датотека:Очи без лица.jpg|75п|]] | '''''[[Очи без лица]]''''' | 1960. | [[Клод Соте]] | 3. јул 2022. |- | 185. | [[Датотека:Господари пакла 5.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 5: Инферно]]''''' | 2000. | [[Скот Дериксон]], [[Даг Бредли]], [[Крејг Шефер]], [[Џејмс Ремар]] | 4. јул 2022. |- | 186. | [[Датотека:Господари пакла 6.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 6: Трагач пакла]]''''' | 2002. | [[Ешли Лоуренс]], [[Даг Бредли]], [[Клајв Баркер]] | 5. јул 2022. |- | 187. | [[Датотека:Господари пакла 7.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 7: Мртвији]]''''' | 2005. | [[Даг Бредли]], [[Кари Верер]] | 6. јул 2022. |- | 188. | [[Датотека:Јазбина белог црва.jpg|75п|]] | '''''[[Јазбина белог црва]]''''' | 1988. | [[Хју Грант]], [[Катарина Оксенберг]], [[Питер Капалди]] | 7. јул 2022. |- | 189. | [[Датотека:Кери 2.jpg|75п|]] | '''''[[Кери 2: Бес]]''''' | 1999. | [[Мина Сувари]] | 8. јул 2022. |- | 190. | [[Датотека:Амерички вукодлак у Паризу.jpg|75п|]] | '''''[[Амерички вукодлак у Паризу]]''''' | 1997. | [[Жили Делпи]], [[Џули Боуен]], [[Тијери Лермит]] | 9. јул 2022. |- | 191. | [[Датотека:Лудаци 1973.jpg|75п|]] | '''''[[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]]''''' | 1973. | [[Џорџ Ромеро]] | 10. јул 2022. |- | 192. | [[Датотека:Улица страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 1. део: 1994.]]''''' | 2021. | [[Маја Хок]] | 11. јул 2022. |- | 193. | [[Датотека:Улица страха 2.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 2. део: 1978.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 12. јул 2022. |- | 194. | [[Датотека:Улица страха 3.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 3. део: 1666.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 13. јул 2022. |- | 195. | [[Датотека:Станар 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Станар (филм)|Станар]]''''' | 1976. | [[Роман Полански]], [[Изабел Ађани]], [[Мелвин Даглас]], [[Џо ван Флит]], [[Шели Винтерс]], [[Лила Кедрова]] | 14. јул 2022. |- | 196. | [[Датотека:Ноћ комете.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ комете]]''''' | 1984. | [[Роберт Белтран]] | 15. јул 2022. |- | 197. | [[Датотека:Манијак 2012.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]]''''' | 2012. | [[Елајџа Вуд]] | 16. јул 2022. |- | 198. | [[Датотека:Језеро Мунго.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро Мунго]]''''' | 2008. | [[Талија Цукер]] | 17. јул 2022. |- | 199. | [[Датотека:Мумијина рука.jpg|75п|]] | '''''[[Мумијина рука]]''''' | 1940. | [[Џорџ Зуко]] | 18. јул 2022. |- | 200. | [[Датотека:Сестринство 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Сестринство (филм)|Сестринство]]''''' | 2009. | [[Кери Фишер]], [[Бријана Евиган]] | 19. јул 2022. |- | 201. | [[Датотека:Смрт после смрти.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт после смрти]]''''' | 1986. | [[Вес Крејвен]], [[Кристи Свонсон]] | 20. јул 2022. |} == Статистика == {{Vertical bar chart|full_name=График по деценијама|position=left|color_10=blue|1890|1|1900|1|1910|3|1920|2|1930|5|1940|3|1950|6|1960|9|1970|16|1980|45|1990|29|2000|30|2010|42|2020|9|note=<small> {{legend|#0066cc|Тренутно са највише чланака — [[1980-е]]}} </small> }} {{Bar box2 |title=График по поджанровима |titlebar=#DDD |width=550px |barwidth=450px |bars= {{bar pixel|слешер|red|350||35}} {{bar pixel|наприродни|blue|310||31}} {{bar pixel|психолошки|yellow|200||20}} {{bar pixel|научнофантастични|purple|180||17}} {{bar pixel|сплатер|orange|180||18}} {{bar pixel|комични|fuchsia|170||17}} {{bar pixel|готички|maroon|140||14}} {{bar pixel|фолк|aqua|120||12}} {{bar pixel|пронађени снимак|dimgray|100||10}} {{bar pixel|акциони|lime|100||10}} {{bar pixel|природни|green|80||8}} {{bar pixel|телесни|olive|80||8}} }} io3c3v0ppdtd4h8iqecaus6i90e00yo 25115313 25115311 2022-07-20T11:44:26Z Uw17 165959 /* Статистика */ wikitext text/x-wiki Циљ овог изазова је да током 2022. године сваког дана напишем бар по један чланак о хорор филмовима. == Списак чланака == {{Progress bar|201|height=6|total=365|text=завршено}} {| class="wikitable" style="width:100%" |+ !Р. бр. !style="width:75px"|Постер !Написан чланак о филму !Година !Познате звезде које су учествовале у стварању филма !Датум писања |- | 1. | [[Датотека:Смртоносни благослов.jpg|75п|]] | '''''[[Смртоносни благослов]]''''' | 1981. | [[Вес Крејвен]], [[Шерон Стоун]], [[Ернест Боргнајн]], [[Мајкл Бериман]], [[Џејмс Хорнер]] | 1. јануар 2022. |- | 2. | [[Датотека:Спремна или не.jpg|75п|]] | '''''[[Спремна или не]]''''' | 2019. | [[Самара Вивинг]], [[Хенри Черни]], [[Енди Макдауел]], [[Кристијан Брун]] |2. јануар 2022. |- | 3. | [[Датотека:Наслеђено зло.jpg|75п|]] | '''''[[Наслеђено зло]]''''' | 2018. | [[Тони Колет]], [[Габријел Берн]] | 3. јануар 2022. |- | 4. | [[Датотека:Чудовиште из мочваре 1982.jpg|75п|]] | '''''[[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]]''''' | 1982. | [[Вес Крејвен]], [[Реј Вајз]], [[Адријен Барбо]], [[Хари Манфредини]] | 4. јануар 2022. |- | 5. | [[Датотека:Vampir u Bruklinu.jpg|75п|]] | '''''[[Вампир у Бруклину]]''''' | 1995. | [[Вес Крејвен]], [[Еди Марфи]], [[Анџела Басет]], [[Чарли Марфи]], [[Џоана Касиди]] | 5. јануар 2022. |- | 6. | [[Датотека:Људи под степеницама.jpg|75п|]] | '''''[[Људи под степеницама]]''''' | 1991. | [[Вес Крејвен]], [[Винг Рејмс]], [[Бил Кобс]] | 6. јануар 2022. |- | 7. | [[Датотека:Последња кућа са леве стране 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране]]''''' | 2009. | [[Вес Крејвен]], [[Тони Голдвин]], [[Моника Потер]], [[Арон Пол]] | 7. јануар 2022. |- | 8. | [[Датотека:Шокер.jpg|75п|]] | '''''[[Шокер]]''''' | 1989. | [[Вес Крејвен]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Мич Пилеџи]], [[Мајкл Марфи]], [[Питер Берг]], [[Тимоти Лири]], [[Ричард Брукс]] | 8. јануар 2022. |- | 9. | [[Датотека:Ђаво филм.jpg|75п|]] | '''''[[Ђаво (филм)|Ђаво]]''''' | 2010. | [[Бојана Новаковић]], [[Крис Месина]], [[Логан Маршал Грин]] | 9. јануар 2022. |- | 10. | [[Датотека:Ђавоља кичма.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кичма]]''''' | 2001. | [[Гиљермо дел Торо]] | 10. јануар 2022. |- | 11. | [[Датотека:REC 4.jpg|75п|]] | '''''[[REC 4: Апокалипса]]''''' | 2014. | [[Мануела Веласко]] | 11. јануар 2022. |- | 12. | [[Датотека:Мртва зона.jpg|75п|]] | '''''[[Мртва зона]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Стивен Кинг]], [[Кристофер Вокен]], [[Том Скерит]], [[Мартин Шин]], [[Ентони Зербе]] | 12. јануар 2022. |- | 13. | [[Датотека:Еденско језеро.jpg|75п|]] | '''''[[Еденско језеро]]''''' | 2008. | [[Кели Рајли]], [[Мајкл Фасбендер]], [[Џек О'Конел]] | 13. јануар 2022. |- | 14. | [[Датотека:Менди.jpg|75п|]] | '''''[[Менди (филм)|Менди]]''''' | 2018. | [[Николас Кејџ]], [[Андреа Рајзборо]], [[Бил Дјук]], [[Елајџа Вуд]], [[Јохан Јохансон]] | 14. јануар 2022. |- | 15. | [[Датотека:Не окрећи се.jpg|75п|]] | '''''[[Не окрећи се]]''''' | 1973. | [[Џули Кристи]], [[Доналд Садерланд]], [[Дафне ди Морије]] | 15. јануар 2022. |- | 16. | [[Датотека:Полицајац манијак 3.jpg|75п|]] | '''''[[Полицајац манијак 3: Значка тишине]]''''' | 1993. | [[Роберт Дејви]] | 16. јануар 2022. |- | 17. | [[Датотека:Јама и клатно.jpg|75п|]] | '''''[[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]]''''' | 1961. | [[Винсент Прајс]], [[Барбара Стил]], [[Роџер Корман]], [[Ричард Матесон]] | 17. јануар 2022. |- | 18. | [[Датотека:Спаљивање.jpg|75п|]] | '''''[[Спаљивање (филм)|Спаљивање]]''''' | 1981. | [[Џејсон Александер]], [[Холи Хантер]], [[Том Савини]] | 18. јануар 2022. |- | 19. | [[Датотека:Дан дипломирања.jpg|75п|]] | '''''[[Дан дипломирања]]''''' | 1981. | [[Линеа Квигли]] | 19. јануар 2022. |- | 20. | [[Датотека:Створење из Црне лагуне .jpg|75п|]] | '''''[[Створење из Црне лагуне]]''''' | 1954. | [[Хенри Манчини]] | 20. јануар 2022. |- | 21. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду]]''''' | 1959. | [[Винсент Прајс]] | 21. јануар 2022. |- | 22. | [[Датотека:Соба лептира.jpg|75п|]] | '''''[[Соба лептира]]''''' | 2012. | [[Барбара Стил]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Ерика Лирсен]], [[Реј Вајз]], [[Камиј Китон]], [[Ејдријан Кинг]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Џо Данте]] | 22. јануар 2022. |- | 23. | [[Датотека:Људи мачке.jpg|75п|]] | '''''[[Људи мачке]]''''' | 1942. | [[Симон Симон]], [[Жак Турнер]] | 23. јануар 2022. |- | 24. | [[Датотека:Дечије игре 6.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]]''''' | 2013. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 24. јануар 2022. |- | 25. | [[Датотека:Дечије игре 7.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 7: Чакијев култ]]''''' | 2017. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 25. јануар 2022. |- | 26. | [[Датотека:Дечије игре 8.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8]]''''' | 2019. | [[Марк Хамил]], [[Обри Плаза]], [[Брајан Тајри Хенри]], [[Бер Макрири]] | 26. јануар 2022. |- | 27. | [[Датотека:Ђавоља кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кућа]]''''' | 2009. | [[Том Нунан]], [[Грета Гервиг]], [[Ди Волас]], [[Лина Данам]], [[Еј Џеј Боуен]] | 27. јануар 2022. |- | 28. | [[Датотека:Прикрада.jpg|75п|]] | '''''[[Прикрада]]''''' | 1981. | [[Том Савини]] | 28. јануар 2022. |- | 29. | [[Датотека:Шоу наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа]]''''' | 1982. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Хал Холбрук]], [[Адријен Барбо]], [[Лесли Нилсен]], [[Тед Дансон]], [[Том Аткинс]], [[Ричард Гир]], [[Нед Бити]], [[Том Савини]], [[Ед Харис]] | 29. јануар 2022. |- | 30. | [[Датотека:Шоу наказа 2.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 2]]''''' | 1987. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Џорџ Кенеди]], [[Дороти Ламур]], [[Том Савини]] | 30. јануар 2022. |- | 31. | [[Датотека:Шоу наказа 3.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 3]]''''' | 2006. | [[Еј Џеј Боуен]] | 31. јануар 2022. |- | 32. | [[Датотека:Уклети замак.jpg|75п|]] | '''''[[Уклети замак]]''''' | 1896. | [[Жорж Мелијес]] | 1. фебруар 2022. |- | 33. | [[Датотека:Мумија 1932.jpg|75п|]] | '''''[[Мумија (филм из 1932)|Мумија]]''''' | 1932. | [[Борис Карлоф]] | 2. фебруар 2022. |- | 34. | [[Датотека:Замена 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Замена (филм из 1980)|Замена]]''''' | 1980. | [[Џорџ Си Скот]], [[Мелвин Даглас]], [[Ерик Кристмас]] | 3. фебруар 2022. |- | 35. | [[Датотека:Џејкобова лествица кошмара.jpg|75п|]] | '''''[[Џејкобова лествица кошмара]]''''' | 1990. | [[Тим Робинс]], [[Елизабет Пења]], [[Дени Ајело]], [[Пруит Тејлор Винс]], [[Џејсон Александер]], [[Маколи Калкин]], [[Винг Рејмс]], [[Ш. Епата Меркерсон]] | 4. фебруар 2022. |- | 36. | [[Датотека:Секира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Секира (филм)|Секира]]''''' | 2006. | [[Кејн Ходер]], [[Роберт Инглунд]], [[Тони Тод]], [[Ричард Рил]] | 5. фебруар 2022. |- | 37. | [[Датотека:Секира 2.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 2]]''''' | 2010. | [[Данијела Харис]], [[Тони Тод]], [[Кејн Ходер]], [[Еј Џеј Боуен]] | 6. фебруар 2022. |- | 38. | [[Датотека:Секира 3.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 3]]''''' | 2013. | [[Данијела Харис]], [[Кејн Ходер]], [[Керолајн Вилијамс]] | 7. фебруар 2022. |- | 39. | [[Датотека:Воз терора.jpg|75п|]] | '''''[[Воз терора]]''''' | 1980. | [[Џејми Ли Кертис]], [[Дејвид Коперфилд (илузиониста)|Дејвид Коперфилд]] | 8. фебруар 2022. |- | 40. | [[Датотека:Невидљиви човек.jpg|75п|]] | '''''[[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]]''''' | 1933. | [[Глорија Стјуарт]], [[Херберт Џорџ Велс]] | 9. фебруар 2022. |- | 41. | [[Датотека:CHUD.jpg|75п|]] | '''''[[К. Х. С. П.]]''''' | 1984. | [[Данијел Стерн]], [[Френки Фејзон]], [[Џон Гудман]] | 10. фебруар 2022. |- | 42. | [[Датотека:Алис слатка Алис.jpg|75п|]] | '''''[[Алис, слатка Алис]]''''' | 1976. | [[Брук Шилдс]] | 11. фебруар 2022. |- | 43. | [[Датотека:Предсказање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање]]''''' | 1976. | [[Грегори Пек]], [[Ли Ремик]], [[Дејвид Ворнер]], [[Џери Голдсмит]] | 12. фебруар 2022. |- | 44. | [[Датотека:Предсказање 2.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 2: Демијан]]''''' | 1978. | [[Вилијам Холден]], [[Ли Грант]], [[Силвија Сидни]], [[Ленс Хенриксен]], [[Џери Голдсмит]] | 13. фебруар 2022. |- | 45. | [[Датотека:Предсказање 3.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 3: Коначни обрачун]]''''' | 1981. | [[Сем Нил]], [[Џери Голдсмит]] | 14. фебруар 2022. |- | 46. | [[Датотека:Предсказање 4.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 4: Буђење]]''''' | 1991. | [[Мајкл Лернер]] | 15. фебруар 2022. |- | 47. | [[Датотека:Предсказање 5.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5]]''''' | 2006. | [[Лијев Шрајбер]], [[Џулија Стајлс]], [[Мија Фароу]], [[Дејвид Тјулис]], [[Мајкл Гамбон]], [[Предраг Бјелац]] | 16. фебруар 2022. |- | 48. | [[Датотека:Отвори врата правом.jpg|75п|]] | '''''[[Отвори врата правом]]''''' | 2008. | [[Агнета Фелтског]] | 17. фебруар 2022. |- | 49. | [[Датотека:Пусти ме унутра.jpg|75п|]] | '''''[[Пусти ме унутра]]''''' | 2010. | [[Клои Грејс Морец]], [[Дилан Минет]], [[Мет Ривс]], [[Кара Буоно]] | 18. фебруар 2022. |- | 50. | [[Датотека:Чопинг мол.jpg|75п|]] | '''''[[Чопинг мол]]''''' | 1986. | [[Барбара Крамптон]], [[Роџер Корман]] | 19. фебруар 2022. |- | 51. | [[Датотека:Тексашки масакр моторном тестером 9.jpg|75п|]] | '''''[[Тексашки масакр моторном тестером 9]]''''' | 2022. | [[Алис Криге]], [[Џон Ларокет]] | 20. фебруар 2022. |- | 52. | [[Датотека:Повратак у школу страве.jpg|75п|]] | '''''[[Повратак у школу страве]]''''' | 1987. | [[Џорџ Клуни]] | 21. фебруар 2022. |- | 53. | [[Датотека:Пирана 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пирана 2: Мрешћење]]''''' | 1982. | [[Џејмс Камерон]], [[Ленс Хенриксен]] | 22. фебруар 2022. |- | 54. | [[Датотека:Вештица из Блера 2.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 2: Књига сенки]]''''' | 2000. | [[Ерика Лирсен]], [[Џефри Донован]] | 23. фебруар 2022. |- | 55. | [[Датотека:Вукодлак.jpg|75п|]] | '''''[[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]]''''' | 1941. | [[Бела Лугоси]], [[Марија Успенска]] | 24. фебруар 2022. |- | 56. | [[Датотека:Вештица из Блера 3.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 3]]''''' | 2016. | [[Адам Вингард]] | 25. фебруар 2022. |- | 57. | [[Датотека:Розмарина беба 2.jpg|75п|]] | '''''[[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]]''''' | 1976. | [[Пати Дјук]], [[Рут Гордон]], [[Реј Миланд]], [[Бродерик Крофорд]] | 26. фебруар 2022. |- | 58. | [[Датотека:Стигмата.jpg|75п|]] | '''''[[Стигмата (филм)|Стигмата]]''''' | 1999. | [[Патриша Аркет]], [[Габријел Берн]], [[Џонатан Прајс]], [[Нија Лонг]], [[Раде Шербеџија]], [[Порша де Роси]] | 27. фебруар 2022. |- | 59. | [[Датотека:Уклетост.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]]''''' | 1963. | [[Роберт Вајз]], [[Џули Харис]], [[Ширли Џексон]] | 28. фебруар 2022. |- | 60. | [[Датотека:Сви момци воле Менди Лејн.jpg|75п|]] | '''''[[Сви момци воле Менди Лејн]]''''' | 2006. | [[Амбер Херд]], [[Лук Грајмс]] | 1. март 2022. |- | 61. | [[Датотека:Реаниматор 1.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматор]]''''' | 1985. | [[Џефри Кумс]], [[Барбара Крамптон]], [[Брајан Јузна]] | 2. март 2022. |- | 62. | [[Датотека:Реаниматор 2.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматорова невеста]]''''' | 1990. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]] | 3. март 2022. |- | 63. | [[Датотека:Реаниматор 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изван Реаниматора]]''''' | 2003. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]], [[Елза Патаки]], [[Сантијаго Сегура]] | 4. март 2022. |- | 64. | [[Датотека:Амитивилски ужас 2.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]]''''' | 1982. | [[Берт Јанг]], [[Лало Шифрин]] | 5. март 2022. |- | 65. | [[Датотека:Амитивилски ужас 3.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 3: Ђаво]]''''' | 1983. | [[Мег Рајан]], [[Тони Робертс]], [[Роберт Џој]] | 6. март 2022. |- | 66. | [[Датотека:Амитивилски ужас 4.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]]''''' | 1989. | [[Пати Дјук]], [[Џејн Вајат]] | 7. март 2022. |- | 67. | [[Датотека:Кинг Конг 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг]]''''' | 1976. | [[Џеф Бриџиз]], [[Џесика Ланг]], [[Чарлс Гродин]], [[Рене Обержонуа]], [[Питер Кален]], [[Џон Бари (композитор)|Џон Бари]] | 8. март 2022. |- | 68. | [[Датотека:Видеодром.jpg|75п|]] | '''''[[Видеодром]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Џејмс Вудс]], [[Деби Хари]] | 9. март 2022. |- | 69. | [[Датотека:Средина лета.jpg|75п|]] | '''''[[Средина лета]]''''' | 2019. | [[Флоренс Пју]], [[Вил Полтер]] | 10. март 2022. |- | 70. | [[Датотека:Пирамида 2014.jpg|75п|]] | '''''[[Пирамида (филм)|Пирамида]]''''' | 2014. | [[Денис О’Хер]] | 11. март 2022. |- | 71. | [[Датотека:Грајндхаус.jpg|75п|]] | '''''[[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]]''''' | 2007. | [[Квентин Тарантино]], [[Роберт Родригез]], [[Роуз Макгауан]], [[Курт Расел]], [[Брус Вилис]], [[Џош Бролин]], [[Џеф Фејхи]], [[Мајкл Бин]], [[Навин Ендруз]], [[Ферги|Стејси Фергусон]], [[Том Савини]], [[Росарио Досон]], [[Мери Елизабет Винстед]], [[Шери Мун Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Николас Кејџ]], [[Сајмон Пег]], [[Ник Фрост]], [[Џејсон Ајзакс]], [[Вил Арнет]], [[Едгар Рајт]], [[Џеј Хернандез]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Илај Рот]], [[Удо Кир]] | 12. март 2022. |- | 72. | [[Датотека:Друштво 1989.jpg|75п|]] | '''''[[Друштво (филм)|Друштво]]''''' | 1989. | [[Брајан Јузна]] | 13. март 2022. |- | 73. | [[Датотека:Освета 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Освета (филм из 2017)|Освета]]''''' | 2017. | [[Матилда Лац]] | 14. март 2022. |- | 74. | [[Датотека:Карантин 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Карантин (филм)|Карантин]]''''' | 2008. | [[Џеј Хернандез]], [[Раде Шербеџија]], [[Марин Хинкле]], [[Џои Кинг]], [[Денис О'Хер]] | 15. март 2022. |- | 75. | [[Датотека:Село уклетих.jpg|75п|]] | '''''[[Село уклетих]]''''' | 1960. | [[Барбара Шели]] | 16. март 2022. |- | 76. | [[Датотека:Леприкон 5.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 5: У гету]]''''' | 2000. | [[Ворвик Дејвис]], [[Ice-T|Ајс Ти]], [[Кулио]] | 17. март 2022. |- | 77. | [[Датотека:Леприкон 6.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 6: Повратак у гето]]''''' | 2003. | [[Ворвик Дејвис]] | 18. март 2022. |- | 78. | [[Датотека:Страшно страшило 2.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 2]]''''' | 2003. | [[Франсис Форд Копола]], [[Реј Вајз]] | 19. март 2022. |- | 79. | [[Датотека:Мува 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мува 2]]''''' | 1989. | [[Кристофер Јанг]] | 20. март 2022. |- | 80. | [[Датотека:Вий.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1909)|Виј]]''''' | 1909. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 21. март 2022. |- | 81. | {{CSS image crop |Image = В полночь на кладбище (1910).jpg |bSize = 120 |cWidth = 75 |oLeft = 15 }} | '''''[[У поноћ на гробљу]]''''' | 1910. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 22. март 2022. |- | 82. | [[Датотека:Прочишћење 4.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 4: Прво прочишћење]]''''' | 2018. | [[Мајкл Беј]], [[Мариса Томеј]] | 23. март 2022. |- | 83. | [[Датотека:Прочишћење 5.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]]''''' | 2021. | [[Мајкл Беј]], [[Вил Патон]] | 24. март 2022. |- | 84. | [[Датотека:Гогољ 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Почетак]]''''' | 2017. | [[Олег Мењшиков]], [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 25. март 2022. |- | 85. | [[Датотека:Лепреикон 7.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 7: Порекло]]''''' | 2014. | [[Хорнсвогл|Дилан „Хорнсвогл” Постл]] | 26. март 2022. |- | 86. | [[Датотека:Гогољ 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Виј]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 27. март 2022. |- | 87. | [[Датотека:Леприкон 8.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 8: Повратак Леприкона]]''''' | 2018. | [[Тејлор Спрејтлер]] | 28. март 2022. |- | 88. | [[Датотека:Страшно страшило 3.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 3]]''''' | 2017. | [[Мег Фостер]], [[Џина Филипс]] | 29. март 2022. |- | 89. | [[Датотека:Гогољ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Страшна освета]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]], [[Олег Мењшиков]] | 30. март 2022. |- | 90. | [[Датотека:Виј 1967.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1967)|Виј]]''''' | 1967. | [[Леонид Курављов]] | 31. март 2022. |- | 91. | [[Датотека:Први април.jpg|75п|]] | '''''[[Први април (филм из 1986)|Први април]]''''' | 1986. | [[Ејми Стил]], [[Томас Ф. Вилсон]] | 1. април 2022. |- | 92. | [[Датотека:Бабадук.jpg|75п|]] | '''''[[Бабадук]]''''' | 2014. | [[Џенифер Кент]] | 2. април 2022. |- | 93. | [[Датотека:Дан живих мртваца 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца]]''''' | 2008. | [[Мина Сувари]], [[Винг Рејмс]] | 3. април 2022. |- | 94. | [[Датотека:Манијак 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 1980)|Манијак]]''''' | 1980. | [[Керолајн Манро]], [[Том Савини]] | 4. април 2022. |- | 95. | [[Датотека:Блоб 1.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица]]''''' | 1958. | [[Стив Маквин]] | 5. април 2022. |- | 96. | [[Датотека:Блоб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица 2: Чувај се!]]''''' | 1972. | [[Лари Хагман]] | 6. април 2022. |- | 97. | [[Датотека:Блоб 3.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3]]''''' | 1988. | [[Шони Смит]], [[Бил Мозли]] | 7. април 2022. |- | 98. | [[Датотека:Амитивилски ужас 5.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]]''''' | 1990. | [[Ким Коутс]] | 8. април 2022. |- | 99. | [[Датотека:Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]]''''' | 1989. | [[Бил Мозли]] | 9. април 2022. |- | '''100'''. | [[Датотека:Кућа хиљаду лешева.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа хиљаду лешева]]''''' | 2003. | [[Роб Зомби]], [[Карен Блек]], [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]] | 10. април 2022. |- | 101. | [[Датотека:Ђавољи шкарт.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавољи шкарт]]''''' | 2005. | [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]], [[Роб Зомби]], [[Вилијам Форсајт]], [[Кен Фори]], [[Дани Трехо]], [[Мајкл Бериман]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Данијел Роубак]], [[Тајлер Мејн]], [[Кејн Ходер]] | 11. април 2022. |- | 102. | [[Датотека:Троје из пакла.jpg|75п|]] | '''''[[Троје из пакла]]''''' | 2019. | [[Шери Мун Зомби]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Ди Волас]], [[Данијел Роубак]], [[Вејд Вилијамс]], [[Ричард Рил]] | 12. април 2022. |- | 103. | [[Датотека:VHS 1.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S]]''''' | 2012. | [[Адам Вингард]] | 13. април 2022. |- | 104. | [[Датотека:VHS 2.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/2]]''''' | 2013. | [[Адам Вингард]] | 14. април 2022. |- | 105. | [[Датотека:Накарадно.jpg|75п|]] | '''''[[Накарадно]]''''' | 2020. | [[Винс Вон]], [[Бер Макрири]] | 15. април 2022. |- | 106. | [[Датотека:Деца кукуруза 1.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза]]''''' | 1984. | [[Линда Хамилтон]], [[Стивен Кинг]] | 16. април 2022. |- | 107. | [[Датотека:Куџо.jpg|75п|]] | '''''[[Куџо (филм)|Куџо]]''''' | 1983. | [[Ди Волас]], [[Стивен Кинг]] | 17. април 2022. |- | 108. | [[Датотека:Девојчица која живи доле низ улицу.jpg|75п|]] | '''''[[Девојчица која живи доле низ улицу]]''''' | 1976. | [[Џоди Фостер]], [[Мартин Шин]], [[Алексис Смит]] | 18. април 2022. |- | 109. | [[Датотека:VHS 3.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S: Вирално]]''''' | 2014. | [[Џозеф Бишара]] | 19. април 2022. |- | 110. | [[Датотека:VHS 4.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/94]]''''' | 2021. | [[Џина Филипс]] | 20. април 2022. |- | 111. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца]]''''' | 1989. | [[Стивен Кинг]], [[Дениз Крозби]] | 21. април 2022. |- | 112. | [[Датотека:Гмизавци 2006.jpg|75п|]] | '''''[[Гмизавци (филм)|Гмизавци]]''''' | 2006. | [[Џејмс Ган]], [[Елизабет Бенкс]], [[Мајкл Рукер]], [[Грег Хенри]], [[Роб Зомби]] | 22. април 2022. |- | 113. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца 2]]''''' | 1992. | [[Едвард Ферлонг]], [[Кленси Браун]], [[Стивен Кинг]] | 23. април 2022. |- | 114. | [[Датотека:Смрт у очима.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт у очима]]''''' | 1960. | [[Лео Маркс]] | 24. април 2022. |- | 115. | [[Датотека:Ћорсокак.jpg|75п|]] | '''''[[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]]''''' | 2003. | [[Лин Шеј]], [[Реј Вајз]] | 25. април 2022. |- | 116. | [[Датотека:Напад парадајза убица.jpg|75п|]] | '''''[[Напад парадајза убица]]''''' | 1976. | [[Ерик Кристмас]] | 26. април 2022. |- | 117. | [[Датотека:Наказе.jpg|75п|]] | '''''[[Наказе]]''''' | 1932. | [[Ирвинг Талберг]] | 27. април 2022. |- | 118. | [[Датотека:Дракулина ћерка.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина ћерка]]''''' | 1936. | [[Дејвид О. Селзник]], [[Хеда Хопер]] | 28. април 2022. |- | 119. | [[Датотека:Његова кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Његова кућа]]''''' | 2020. | [[Мет Смит]] | 29. април 2022. |- | 120. | [[Датотека:Франкенштајнов син.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнов син]]''''' | 1939. | [[Борис Карлоф]], [[Бела Лугоси]] | 30. април 2022. |- | 121. | [[Датотека:X 2022.jpg|75п|]] | '''''[[X (филм из 2022)|X]]''''' | 2022. | [[Џена Ортега]] | 1. мај 2022. |- | 122. | [[Датотека:Глас 2010.jpg|75п|]] | '''''[[Глас (филм из 2010)|Глас]]''''' | 2010. | [[Мехмет Гунсур]] | 2. мај 2022. |- | 123. | [[Датотека:Аудиција 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]]''''' | 1999. | [[Рју Мураками]] | 3. мај 2022. |- | 124. | [[Датотека:Видим, видим.jpg|75п|]] | '''''[[Видим, видим]]''''' | 2014. | [[Улрих Сајдл]] | 4. мај 2022. |- | 125. | [[Датотека:Амитивилски ужас 6.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 6: Било је време]]''''' | 1992. | [[Шон Ведерли]] | 5. мај 2022. |- | 126. | [[Датотека:Ноћ демона 1.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]]''''' | 1988. | [[Линеа Квигли]] | 6. мај 2022. |- | 127. | [[Датотека:Острво живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Острво живих мртваца]]''''' | 1979. | [[Лучо Фулчи]] | 7. мај 2022. |- | 128. | [[Датотека:Град живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Град живих мртваца]]''''' | 1980. | [[Лучо Фулчи]] | 8. мај 2022. |- | 129. | [[Датотека:Ноћ наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ наказа]]''''' | 1986. | [[Том Аткинс]], [[Шејн Блек]] | 9. мај 2022. |- | 130. | [[Датотека:Мартин 1977.jpg|75п|]] | '''''[[Мартин (филм из 1977)|Мартин]]''''' | 1977. | [[Џорџ Ромеро]], [[Том Савини]], [[Дарио Арђенто]] | 10. мај 2022. |- | 131. | [[Датотека:Зубар 1.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар (филм)|Зубар]]''''' | 1996. | [[Брајан Јузна]], [[Кен Фори]], [[Марк Рафало]] | 11. мај 2022. |- | 132. | [[Датотека:Зубар 2.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар 2]]''''' | 1998. | [[Брајан Јузна]] | 12. мај 2022. |- | 133. | [[Датотека:Масакр на журци.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци]]''''' | 1982. | [[Рита Меј Браун]], [[Роџер Корман]] | 13. мај 2022. |- | 134. | [[Датотека:Изван 1981.jpg|75п|]] | '''''[[Изван (филм из 1981)|Изван]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 14. мај 2022. |- | 135. | [[Датотека:Кућа поред гробља.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа поред гробља]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 15. мај 2022. |- | 136. | [[Датотека:Масакр на журци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци 2]]''''' | 1987. | [[Роџер Корман]] | 16. мај 2022. |- | 137. | [[Датотека:Помахнитала пена.jpg|75п|]] | '''''[[Помахнитала пена]]''''' | 1985. | [[Мајкл Моријарти]], [[Пол Сорвино]], [[Дени Ајело]], [[Мира Сорвино]] | 17. мај 2022. |- | 138. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]]''''' | 1999. | [[Роберт Земекис]], [[Џефри Раш]], [[Фамке Јансен]], [[Али Лартер]], [[Питер Галагер]], [[Бриџет Вилсон]], [[Џефри Кумс]], [[Лиса Лоуб]], [[Џоел Силвер]], | 18. мај 2022. |- | 139. | [[Датотека:Уклетост 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]]''''' | 1999. | [[Стивен Спилберг]], [[Лијам Нисон]], [[Кетрин Зита-Џоунс]], [[Овен Вилсон]], [[Брус Дерн]], [[Вирџинија Мадсен]], [[Џери Голдсмит]] | 19. мај 2022. |- | 140. | [[Датотека:Два зла ока.jpg|75п|]] | '''''[[Два зла ока]]''''' | 1990. | [[Дарио Арђенто]], [[Џорџ Ромеро]], [[Адријен Барбо]], [[Харви Кајтел]], [[Том Аткинс]], [[Џон Ејмос]], [[Сали Киркланд]], [[Ким Хантер]], [[Том Савини]], [[Џули Бенз]], [[Азија Арђенто]] | 20. мај 2022. |- | 141. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 1.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе]]''''' | 1982. | [[Френк Хененлотер]] | 21. мај 2022. |- | 142. | [[Датотека:Крвави залив.jpg|75п|]] | '''''[[Крвави залив]]''''' | 1971. | [[Клодин Оже]], [[Марио Бава]] | 22. мај 2022. |- | 143. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 2.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 2]]''''' | 1990. | [[Френк Хененлотер]], [[Дејвид Емги]] | 23. мај 2022. |- | 144. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 3 Потомство.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]]''''' | 1991. | [[Френк Хененлотер]] | 24. мај 2022. |- | 145. | [[Датотека:Странци 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Странци (филм из 2008)|Странци]]''''' | 2008. | [[Лив Тајлер]] | 25. мај 2022. |- | 146. | [[Датотека:Странци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Странци 2: Плен у ноћи]]''''' | 2018. | [[Кристина Хендрикс]] | 26. мај 2022. |- | 147. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]]''''' | 1993. | [[Камиј Китон]] | 27. мај 2022. |- | 148. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 6.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]]''''' | 2019. | [[Камиј Китон]] | 28. мај 2022. |- | 149. | [[Датотека:Вољени 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Вољени (филм)|Вољени]]''''' | 2009. | [[Завијер Самјуел]], [[Кејси Чејмберс]] | 29. мај 2022. |- | 150. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 2: Племе]]''''' | 2008. | [[Кори Хејм]], [[Том Савини]], [[Александер Калверт]] | 30. мај 2022. |- | 151. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]]''''' | 2010. | [[Кори Хејм]] | 31. мај 2022. |- | 152. | [[Датотека:Зла смрт 4.jpg|75п|]] | '''''[[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]]''''' | 2013. | [[Брус Кембел]], [[Сем Рејми]] | 1. јун 2022. |- | 153. | [[Датотека:Мала продавница страве.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]]''''' | 1986. | [[Френк Оз]], [[Стив Мартин]], [[Џејмс Белуши]], [[Бил Мари]], [[Миријам Марголис]] | 2. јун 2022. |- | 154. | [[Датотека:Ковен.jpg|75п|]] | '''''[[Ковен (филм)|Ковен]]''''' | 1996. | [[Робин Тани]], [[Нев Кембел]], [[Клиф Дејанг]], [[Асумпта Серна]] | 3. јун 2022. |- | 155. | [[Датотека:Из пакла 2001.jpg|75п|]] | '''''[[Из пакла (филм)|Из пакла]]''''' | 2001. | [[Џони Деп]], [[Хедер Грејам]], [[Ијан Холм]], [[Роби Колтрејн]], [[Џејсон Флеминг]], [[Софија Мајлс]], [[Доминик Купер]] | 4. јун 2022. |- | 156. | [[Датотека:Руке Трбосека.jpg|75п|]] | '''''[[Руке Трбосека]]''''' | 1971. | [[Маржори Роудс]] | 5. јун 2022. |- | 157. | [[Датотека:Drakula halála.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина смрт]]''''' | 1921. | [[Мајкл Кертиз]] | 6. јун 2022. |- | 158. | [[Датотека:Голем 1915.jpg|75п|]] | '''''[[Голем (филм)|Голем]]''''' | 1915. | [[Пол Вегенер]] | 7. јун 2022. |- | 159. | [[Датотека:Голем и плесачица.jpg|75п|]] | '''''[[Голем и плесачица]]''''' | 1917. | [[Пол Вегенер]] | 8. јун 2022. |- | 160. | [[Датотека:Крв и црна чипка.jpg|75п|]] | '''''[[Крв и црна чипка]]''''' | 1964. | [[Марио Бава]] | 9. јун 2022. |- | 161. | [[Датотека:Ноћ страве 3.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве]]''''' | 2011. | [[Антон Јелчин]], [[Колин Фарел]], [[Дејвид Тенант]], [[Имоџен Путс]], [[Тони Колет]], [[Дејв Франко]], [[Лиса Лоуб]], [[Крис Сарандон]], [[Рамин Ђавади]], [[Стивен Спилберг]] | 10. јун 2022. |- | 162. | [[Датотека:Језиве приче из мрака.jpg|75п|]] | '''''[[Језиве приче из мрака]]''''' | 2019. | [[Гиљермо дел Торо]], [[Остин Ејбрамс]], [[Дин Норис]] | 11. јун 2022. |- | 163. | [[Датотека:Голем 3.jpg|75п|]] | '''''[[Голем: Како је дошао на свет]]''''' | 1920. | [[Пол Вегенер]] | 12. јун 2022. |- | 164. | [[Датотека:Деца кукуруза 2.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза 2: Последња жртва]]''''' | 1992. | [[Стивен Кинг]] | 13. јун 2022. |- | 165. | [[Датотека:Створ 2011.jpg|75п|]] | '''''[[Створ (филм из 2011)|Створ]]''''' | 2011. | [[Мери Елизабет Винстед]], [[Џоел Еџертон]], [[Адевале Акинуе-Агбаџе]] | 14. јун 2022. |- | 166. | [[Датотека:Елвира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Елвира, господарица таме]]''''' | 1988. | [[Трес Макнил]] | 15. јун 2022. |- | 167. | [[Датотека:Шта радимо у сенкама.jpg|75п|]] | '''''[[Шта радимо сакривени]]''''' | 2014. | [[Таика Ваитити]] | 16. јун 2022. |- | 168. | [[Датотека:Вампири 1998.jpg|75п|]] | '''''[[Вампири (филм из 1998)|Вампири]]''''' | 1998. | [[Џон Карпентер]], [[Џејмс Вудс]], [[Шерил Ли]], [[Максимилијан Шел]], [[Кари-Хиројуки Тагава]] | 17. јун 2022. |- | 169. | [[Датотека:Круг 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Круг (филм из 2015)|Круг]]''''' | 2015. | [[Џули Бенз]] | 18. јун 2022. |- | 170. | [[Датотека:Добри син.jpg|75п|]] | '''''[[Добри син]]''''' | 1993. | [[Маколи Калкин]], [[Елајџа Вуд]], [[Ијан Макјуан]], [[Дејвид Морс]] | 19. јун 2022. |- | 171. | [[Датотека:Мајка 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Мајка!]]''''' | 2017. | [[Дарен Аронофски]], [[Џенифер Лоренс]], [[Хавијер Бардем]], [[Ед Харис]], [[Мишел Фајфер]], [[Донал Глисон]], [[Кристен Виг]] | 20. јун 2022. |- | 172. | [[Датотека:Посета 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Посета (филм из 2015)|Посета]]''''' | 2015. | [[Кетрин Хан]] | 21. јун 2022. |- | 173. | [[Датотека:Операција сртах.jpg|75п|]] | '''''[[Операција страх]]''''' | 1966. | [[Марио Бава]] | 22. јун 2022. |- | 174. | [[Датотека:Бежање са часова.jpg|75п|]] | '''''[[Бежање са часова]]''''' | 1989. | [[Бред Пит]], [[Роди Макдауал]] | 23. јун 2022. |- | 175. | [[Датотека:Подрхтавање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Подрхтавање]]''''' | 1990. | [[Кевин Бејкон]], [[Фред Ворд]], [[Риба Макентајер]] | 24. јун 2022. |- | 176. | [[Датотека:Земља Минотаура.jpg|75п|]] | '''''[[Земља Минотаура]]''''' | 1976. | [[Доналд Плезенс]], [[Питер Кушинг]], [[Брајан Ино]] | 25. јун 2022. |- | 177. | [[Датотека:То је освојило свет.jpg|75п|]] | '''''[[То је освојило свет]]''''' | 1956. | [[Роџер Корман]], [[Ли ван Клиф]] | 26. јун 2022. |- | 178. | [[Датотека:Франкенштајнова освета.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнова освета]]''''' | 1958. | [[Питер Кушинг]], [[Јунис Гејсон]] | 27. јун 2022. |- | 179. | [[Датотека:Инвазија трећих бића 1956.jpg|75п|]] | '''''[[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]]''''' | 1956. | [[Дон Сигел]], [[Сем Пекинпо]] | 28. јун 2022. |- | 180. | [[Датотека:Мала продавница страве 1960.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]]''''' | 1960. | [[Роџер Корман]], [[Џек Николсон]] | 29. јун 2022. |- | 181. | [[Датотека:Језеро страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро страха]]''''' | 1999. | [[Бил Пулман]], [[Бриџет Фонда]], [[Брендан Глисон]], [[Бети Вајт]], [[Маришка Харгитеј]] | 30. јун 2022. |- | 182. | [[Датотека:Господари пакла 3.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]]''''' | 1992. | [[Клајв Баркер]], [[Даг Бредли]], [[Ешли Лоуренс]] | 1. јул 2022. |- | 183. | [[Датотека:Господари пакла 4.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 4: Крвна веза]]''''' | 1996. | [[Даг Бредли]], [[Адам Скот]], [[Клајв Баркер]] | 2. јул 2022. |- | 184. | [[Датотека:Очи без лица.jpg|75п|]] | '''''[[Очи без лица]]''''' | 1960. | [[Клод Соте]] | 3. јул 2022. |- | 185. | [[Датотека:Господари пакла 5.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 5: Инферно]]''''' | 2000. | [[Скот Дериксон]], [[Даг Бредли]], [[Крејг Шефер]], [[Џејмс Ремар]] | 4. јул 2022. |- | 186. | [[Датотека:Господари пакла 6.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 6: Трагач пакла]]''''' | 2002. | [[Ешли Лоуренс]], [[Даг Бредли]], [[Клајв Баркер]] | 5. јул 2022. |- | 187. | [[Датотека:Господари пакла 7.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 7: Мртвији]]''''' | 2005. | [[Даг Бредли]], [[Кари Верер]] | 6. јул 2022. |- | 188. | [[Датотека:Јазбина белог црва.jpg|75п|]] | '''''[[Јазбина белог црва]]''''' | 1988. | [[Хју Грант]], [[Катарина Оксенберг]], [[Питер Капалди]] | 7. јул 2022. |- | 189. | [[Датотека:Кери 2.jpg|75п|]] | '''''[[Кери 2: Бес]]''''' | 1999. | [[Мина Сувари]] | 8. јул 2022. |- | 190. | [[Датотека:Амерички вукодлак у Паризу.jpg|75п|]] | '''''[[Амерички вукодлак у Паризу]]''''' | 1997. | [[Жили Делпи]], [[Џули Боуен]], [[Тијери Лермит]] | 9. јул 2022. |- | 191. | [[Датотека:Лудаци 1973.jpg|75п|]] | '''''[[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]]''''' | 1973. | [[Џорџ Ромеро]] | 10. јул 2022. |- | 192. | [[Датотека:Улица страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 1. део: 1994.]]''''' | 2021. | [[Маја Хок]] | 11. јул 2022. |- | 193. | [[Датотека:Улица страха 2.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 2. део: 1978.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 12. јул 2022. |- | 194. | [[Датотека:Улица страха 3.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 3. део: 1666.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 13. јул 2022. |- | 195. | [[Датотека:Станар 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Станар (филм)|Станар]]''''' | 1976. | [[Роман Полански]], [[Изабел Ађани]], [[Мелвин Даглас]], [[Џо ван Флит]], [[Шели Винтерс]], [[Лила Кедрова]] | 14. јул 2022. |- | 196. | [[Датотека:Ноћ комете.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ комете]]''''' | 1984. | [[Роберт Белтран]] | 15. јул 2022. |- | 197. | [[Датотека:Манијак 2012.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]]''''' | 2012. | [[Елајџа Вуд]] | 16. јул 2022. |- | 198. | [[Датотека:Језеро Мунго.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро Мунго]]''''' | 2008. | [[Талија Цукер]] | 17. јул 2022. |- | 199. | [[Датотека:Мумијина рука.jpg|75п|]] | '''''[[Мумијина рука]]''''' | 1940. | [[Џорџ Зуко]] | 18. јул 2022. |- | 200. | [[Датотека:Сестринство 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Сестринство (филм)|Сестринство]]''''' | 2009. | [[Кери Фишер]], [[Бријана Евиган]] | 19. јул 2022. |- | 201. | [[Датотека:Смрт после смрти.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт после смрти]]''''' | 1986. | [[Вес Крејвен]], [[Кристи Свонсон]] | 20. јул 2022. |} == Статистика == {{Vertical bar chart|full_name=График по деценијама|position=left|color_10=blue|1890|1|1900|1|1910|3|1920|2|1930|5|1940|3|1950|6|1960|9|1970|16|1980|45|1990|29|2000|30|2010|42|2020|9|note=<small> {{legend|#0066cc|Тренутно са највише чланака — [[1980-е]]}} </small> }} {{Bar box2 |title=График по поджанровима |titlebar=#DDD |width=550px |barwidth=450px |bars= {{bar pixel|слешер|red|350||35}} {{bar pixel|наприродни|blue|310||31}} {{bar pixel|психолошки|yellow|200||20}} {{bar pixel|научнофантастични|purple|180||18}} {{bar pixel|сплатер|orange|180||18}} {{bar pixel|комични|fuchsia|170||17}} {{bar pixel|готички|maroon|140||14}} {{bar pixel|фолк|aqua|120||12}} {{bar pixel|пронађени снимак|dimgray|100||10}} {{bar pixel|акциони|lime|100||10}} {{bar pixel|природни|green|80||8}} {{bar pixel|телесни|olive|80||8}} }} 5y3b4p42f2jhi6vfyh9643f1hhr1a3v 0 4289704 25115068 24607446 2022-07-20T05:52:12Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Ручни рад | омот = Rucni rad.jpg | извођач = [[Леб и сол]] | издат = {{датум почетка|1979|10|26}} | студио = Студио 5 [[ПГП РТБ]] | жанр = рок | издавач = ПГП РТБ | продуцент = Јосип Бочек | албум_пре = [[Леб и сол 2]] | албум_после = [[Бесконачно (албум групе Леб и сол)|Бесконачно]] | година0 = 1978 | година1 = 1979 | година2 = 1981 }} '''''Ручни рад''''' је трећи албум [[Северна Македонија|македонске]] групе [[Леб и сол]]. Албум садржи седам песама, међу којма су најзначајније: ''Верни пас'', ''Ручни рад'' и ''Кумова слама''. Објавила га је дискографска кућа [[ПГП РТБ]] 1979. године. == О албуму == Целокупан материјал је снимљен у Студију 5 [[ПГП РТБ|ПГП РТБ-а]]. Употребљени су стилови [[Џез|џеза]] и етно музике. Гост на албуму је био [[Миливоје Мића Марковић|Миливоје Марковић]] на [[Саксофон|саксофону]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.discogs.com/release/1706507-Leb-I-Sol-Ru%C4%8Dni-Rad|title=Ручни рад|website=Дискогс|url-status=live}}</ref><ref>{{cite book |last1=Rasmussen |first1=Ljerka V. |title=Newly Composed Folk Music of Yugoslavia |date=2013 |publisher=Routledge |isbn=978-1-136-71644-7 |url=https://books.google.fr/books?id=OVUS3Tkm2VsC&pg=PT100&lpg=PT100&dq=album+rucni+rad+makedonija&source=bl&ots=Je2rKK_nBk&sig=ACfU3U0Jt1SF64ClMhIOYZjln9HNY7hW5w&hl=fr&sa=X&ved=2ahUKEwjvwJDqpsr1AhWJxoUKHQPVAbgQ6AF6BAgXEAM#v=onepage&q=album%20rucni%20rad%20makedonija&f=false |language=en}}</ref> После овог албума, групу је напустио Никола Димушевски због сталног запослења у забавном оркестру [[РТВ Скопље|РТ Скопље]]<ref>{{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2016/06/koki-dimusevski-originalni.html|title=Koki Dimuševski, originalni klavijaturista grupe Leb i sol: Zašto sam napustio bend? Nisu bili fer...|language=Sh|url-status=live|access-date=2022-05-30}}</ref>, а на његово место је дошао [[Миодраг Мики Петковски|Миодраг Петковски Мики]]. == Списак песама == {{Песме на музичком албуму са извођачима|назив1=Лења песма|аутор1=[[Горан Стефановски|Г. Стефановски]] <small>(т)</small>, [[Влатко Стефановски|В. Стефановски]] <small>(м)</small>|трајање1=4:00|назив2=Ребус|трајање2=5:20|аутор2=К. Димушевски|назив3=Хогар|трајање3=4:30|аутор3=Гарабет Тавитијан|назив7=Верни пас (посвећено мојој мачкици)|трајање6=5:20|трајање5=5:30|трајање4=5:03|аутор7=Никола Димушевски|аутор4=Бодан Арсовски|аутор6=Гарабет Тавитијан|назив6=Пут у ведро|аутор5=Влатко Стефановски|назив5=Кумова слама|назив4=Ручни рад|трајање7=6:09}} == Занимљивости == * Рецензент овог албума је био [[Саша Хабић]]<ref name=":0" />. == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * [https://youtube.com/playlist?list=PLIUHMuuuACiPExJ7vY3buNJSgXBgDSYrp Ручни рад] на [[Јутјуб]] каналу [[ПГП РТС]] {{Леб и сол}} [[Категорија:Албуми 1979.]] [[Категорија:Албуми групе Леб и сол]] [[Категорија:Албуми издати за ПГП РТБ]] [[Категорија:Албуми које је продуцирао Јосип Бочек]] tvdbpqs1lcwrb2vi9sfan66t91dogq6 0 4293772 25114636 24578988 2022-07-19T19:21:49Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Ф1 Велика награда|назив_ВН={{зас|САД}} Велика награда Мајамија|победнички_тим=[[Ред бул рејсинг|Ред бул]]|нк_тим=[[Ред бул рејсинг|Ред бул]]|нк_возач={{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]]|време_трећепласираног=+8,229|трећепласирани_тим=[[Скудерија Ферари|Ферари]]|трећепласирани={{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|К.Саинз]]|време_другопласираног=+3,786|другопласирани_тим=[[Скудерија Ферари|Ферари]]|другопласирани={{зас|МОН}} [[Шарл Леклер|Ш.Леклер]]|време_победника=1:34:24,258|победник={{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен|М.Верстапен]]|слика=Hard Rock Stadium Circuit 2022.svg|време_пп=1:28,796|пп_тим=[[Скудерија Ферари|Ферари]]|пп_возач={{зас|МОН}} [[Шарл Леклер]]|година_последње_трке=[[Велика награда Мајамија 2022.|2022]]|рекорд_круга={{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]]<br/>1:31,361|дужина_трке=308,370|дужина_круга=5,410|број_кругова=57|назив_стазе=[[Међународни аутодром Мајами]]|најбржи_круг=1:31,361|прва_трка=[[Велика награда Мајамија 2022.|2022]]|број_одржаних_трка=1|највише_победа_возач={{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] (1)|највише_победа_тим={{зас|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] (1)}} '''Велика награда Мајамија''' је део светског шампионата [[Формула 1 — сезона 2022|Формуле 1 2022]]. године, а догађај се одржава на [[Међународни аутодром Мајами|Међународном аутодрому у Мајамију]] са десетогодишњим уговором. == Историја == Граду Мајамију је 2018. поднет предлог за Велику награду Мајамија као део светског шампионата [[Формула 1|Формуле 1]], при чему је [[Формула 1 — сезона 2019|2019]]. предложена као први термин за трку.<ref>{{cite news|url=https://www.autosport.com/f1/news/135799/first-images-of-miami-f1-track-revealed|title=First images of proposed Miami Formula 1 circuit layout revealed|last=Cooper|first=Adam|date=May 4, 2018|work=[[Autosport]].com|access-date=May 5, 2018|publisher=[[Motorsport Network]]}}</ref> Након што су настале компликације због планова изградње и развоја ПортМајамија, поднет је предлог за трку 2021. године на стадиону Хард рок.<ref>{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.agreement-in-principle-reached-to-host-the-first-ever-miami-grand-prix.7g1h0DlZ9jcye40dsJ4obG.html|title=Agreement in principle reached to host the first-ever Miami Grand Prix|date=October 16, 2019|website=Formula1.com}}</ref> Стаза је затим померила локације из центра града у област у близини [[Стадион Хард рок|Хард рок стадиона]] и његових оближњих паркинга. Трка није ушла у календар 2021, пошто се Формула 1 одлучила за трку на уличној стази у [[Џеда|Џеди]] за инаугуралну [[Велика награда Саудијске Арабије|Велику награду Саудијске Арабије]]. Догађај би требало да буде део светског шампионата [[Формула 1 — сезона 2022|Формуле 1 2022]], а трка се одржава на [[Међународни аутодром Мајами|Међународном аутодрому у Мајамију]] са десетогодишњим уговором.<ref name="official name">{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.miami-grand-prix-to-join-f1-calendar-in-2022.44Dqc0CfhQzb7bb7MIjkqX.html|title=Miami Grand Prix to join F1 calendar in 2022, with exciting new circuit planned|date=April 18, 2021|website=Formula1.com|language=en|url-status=live|access-date=April 18, 2021}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/sport/formula1/56792549|title=Miami to hold first Grand Prix in 2022|work=BBC Sport|access-date=April 18, 2021|language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.autosport.com/f1/news/miami-grand-prix-joins-2022-f1-calendar/6327360/|title=Miami Grand Prix joins F1 calendar for 2022 season|website=Autosport.com|language=en|access-date=April 18, 2021}}</ref> Трка ће се одржати 8. маја.<ref>{{cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.formula-1-announces-23-race-calendar-for-2022.2HcIP34fK3Zznx7YZfWL6P.html|title=Formula 1 announces 23-race calendar for 2022|date=October 15, 2021|website=Formula1.com|accessdate=October 16, 2021}}</ref> == Стаза == {{main|Међународни аутодром Мајами}} Стаза је посебно дизајнирана за догађај, са неколико потенцијалних дизајна стаза предложених и тестираних.<ref>{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.everything-you-need-to-know-about-the-f1-miami-grand-prix.6JTdOPphcU58I8TDLmssx.html|title=MIAMI GP: Everything you need to know about F1's newest race – including how the track was designed|website=Formula1.com|language=en|access-date=April 18, 2021}}</ref> Власник стадиона Стивен Рос је неколико година покушавао да изведе Велику награду Мајамија пре него што је успео.<ref>{{Cite web|url=https://www.racefans.net/2019/10/04/new-car-park-track-proposed-for-2021-miami-grand-prix/|title=F1: New car park track proposed for 2021 Miami Grand Prix|date=October 4, 2019|website=RaceFans|language=en-GB|access-date=April 18, 2021}}</ref> Изгледа стазе је дизајниран на начин да трке не ометају локално становништво. Стаза је са привременом инфраструктуром, као што су баријере и ограде, које ће бити уклоњене када нема трка.<ref>{{Cite web|date=October 4, 2019|title=F1: New car park track proposed for 2021 Miami Grand Prix|url=https://www.racefans.net/2019/10/04/new-car-park-track-proposed-for-2021-miami-grand-prix/|access-date=April 18, 2021|website=RaceFans|language=en-GB}}</ref> У априлу 2022. уочи дебија у мају пријављено је 95% завршене стазе.<ref>{{cite web|date=April 19, 2022|title=Miami F1 track '95% complete' ahead of first race next month|url=https://www.racefans.net/2022/04/19/miami-f1-track-95-complete-ahead-of-first-race-next-month/|access-date=April 25, 2021|website=RaceFans|language=en-GB}}</ref> == Победници == ===По годинама=== Све Велике награде Мајамија одржане су на [[Међународни аутодром Мајами|Међународном аутодрому у Мајамију]]. {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" ! Година ! Возач ! Конструктор |- ! {{F1|2022}} | {{flagicon|NED}} [[Макс Верстапен]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- ! colspan="3" |Извор:<ref>{{Cite web |title=Miami – Wins |url=https://www.statsf1.com/en/grand-prix-miami-chv.aspx |url-status=live |access-date=May 10, 2022 |website=StatsF1}}</ref> |} == Референце == {{reflist}} {{Трке Формуле 1}} [[Категорија:Велика награда Мајамија]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1]] [[Категорија:Спорт у Сједињеним Америчким Државама по градовима]] iua16hwytmlzf32gwxoxjj3asquknji 0 4295950 25114938 24925521 2022-07-19T22:19:25Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|30.9|19.0}} средњи [[олигоцен]] до рани [[миоцен]] |image = Thereutherium thylacodes 1.jpg |image_caption = илустрација лобање врсте<br>''[[Thereutherium|Thereutherium thylacodes]]'' |display_parents = 2 |taxon = Prionogalidae |authority = Morales, 2008<ref name="Morales2008">{{cite journal |last=Morales |first=Jorge |author2=Pickford, M. |last3=Salesa |first3=Manuel J. |title=Creodonta and Carnivora from the Early Miocene of the Northern Sperrgebiet, Namibia |url=https://www.researchgate.net/publication/235672779_Creodonta_and_Carnivora_from_the_Early_Miocene_of_the_Northern_Sperrgebiet_Namibia |year=2008 |journal=Memoir of the Geological Survey of Namibia |volume=20 |pages=291–310}}</ref> |type_genus = †''[[Prionogale]]'' |type_genus_authority = Schmidt-Kittler & Heizmann, 1991 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = * †''[[Namasector]]'' * †''[[Prionogale]]'' * †''[[Thereutherium]]'' |synonyms = }} '''Prionogalidae''' (Прионогалидае — „тестерасте ласице”) је [[Изумирање|изумрла]] породица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] натпородице [[Hyainailouroidea]], која је у периоду од средњег [[олигоцен]]а до раног [[миоцен]]а настањивала подручје [[Африка|Африке]] и [[Европа|Европе]].<ref name="Werdelin2010">L. Werdelin and S. M. Cote (2010.) "Prionogalidae (Mammalia, ''Incertae Sedis'')". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 567-568</ref><ref name="Prionogale">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=Taxonomic affinities of the enigmatic ''Prionogale breviceps'', early Miocene, Kenya |url=https://www.researchgate.net/publication/321107406_Taxonomic_affinities_of_the_enigmatic_Prionogale_breviceps_early_Miocene_Kenya |journal=Historical Biology: An International Journal of Paleobiology |volume=31 |issue=6 |pages=784–793 |doi=10.1080/08912963.2017.1393075}}</ref><ref name="JorgeMorales2018">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2018 |title=A reassessment of ''Prionogale'' and ''Namasector'' (Prionogalidae, Hyaenodonta, Mammalia) with descriptions of new fossils from Napak, Uganda and Koru, Kenya |journal=Communications of the Geological Survey of Namibia |volume=20 |pages=114–139 |url=http://www.mme.gov.na/files/publications/AA7%20Morales,%20Pickford2018_%20Prionogale-Namasector.pdf}}</ref><ref name="ref">{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> Ову породицу сисара су чинили родови ''[[Namasector]]'', ''[[Prionogale]]'' и ''[[Thereutherium]]''. Стручни назив за чланове ове породице сисара је '''прионогалиди'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Породица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Prionogalidae | * типског рода ''[[Prionogale]]'' * и таксономског наставка ''-idae'' |тестерасте ласице |} == Систематика == === Историја класификације === Од како је први пут описана, тачан положај породице Prionogalidae је био непознат. Раније је била уврштена као представник [[Изумирање|изумрлог]] реда [[Creodonta]].<ref name="Morales2008"/><ref name="Werdelin2010"/> У каснијим истраживањима се пак утврдило да је ред Creodonta [[Polifilija|полифилетски]] ред сисара, а ова породица је препозната као дио изумрлог реда [[Hyaenodonta]]<ref name="Prionogale"/> и изумрле натпородице [[Hyainailouroidea]].<ref name="JorgeMorales2018"/><ref name="Geodiversitas4213"/><ref name="hyaenodontsGeobios"/> === Класификација === Класификација породице Prionogalidae: {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Породица: [[Изумирање|†]]Prionogalidae {{small|(Morales, 2008)}} |- ! Род: !! Врсте: |- style="vertical-align:center;" |†''[[Namasector]]'' {{small|(Morales, 2008)}} | * †''N. soriae'' {{small|(Morales, 2008)}} |- style="vertical-align:center;" |†''[[Prionogale]]'' {{small|(Schmidt-Kittler & Heizmann, 1991)}} | * †''P. breviceps'' {{small|(Schmidt-Kittler & Heizmann, 1991)}} |- style="vertical-align:center;" |†''[[Thereutherium]]'' {{small|(Filhol, 1876)}} | * †''T. thylacodes'' {{small|(Filhol, 1876)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице Prionogalidae.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=27% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |style3=background-color:#E3F988 |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Prionogalidae'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Thereutherium]]''&nbsp; |color=green |1=†''Thereutherium thylacodes'' }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Namasector]]''&nbsp; |color=green |1=†''Namasector soriae'' |label2=&nbsp;†''[[Prionogale]]''&nbsp; |2=†''Prionogale breviceps'' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар парафилетске натпородице [[Hyainailouroidea]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:l-red value:rgb(1,0.3,0.4) id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-8.8 text:[[Teratodontidae]] bar:NAM2 color:orange from:-11.3 till:-42.0 text:[[Hyainailouridae]] <----(paraphyletic) bar:NAM3 color:yellow from:-30.9 till:-19.0 text:Prionogalidae </timeline> === Унутар породице Prionogalidae === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-35.0 till:-15.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-33.9 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-33.9 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-35.0 till:-33.9 color:orange text:<== from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-15.0 color:yellow text:==> bar:series-epoch-top from:-35.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-15.0 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] bar:system-period-top from:-35.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-15.0 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] bar:era-erathem-top from:-35.0 till:-15.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-35.0 till:-15.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-30.9 till:-25.4 text:[[Thereutherium|Thereutherium thylacodes]] bar:NAM2 color:orange from:-21.0 till:-19.0 text:[[Namasector|Namasector soriae]] bar:NAM3 color:yellow from:-20.0 till:-19.0 text:[[Prionogale|Prionogale breviceps]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailouroidea]] * [[Creodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Prionogalidae}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] c6pux6qardo1vvsspevew15mvd8agxs 0 4296002 25114954 24724508 2022-07-19T22:44:12Z Markon Padrino 289117 Markon Padrino преместио је страницу [[Пребонд (словенски aрхoнт)]] на [[Пeрбонд (словенски aрхoнт)]]: Reč treba pisati u originalnom obliku kako piše u delu i zbog čitanja na više jezika. wikitext text/x-wiki '''Пребонд''' [ [[Македонци (народ)|македон.]]: Првуд <ref>''Историја на македонскиот народ'', Институт за национална историја Скопје (1969), Книга прва, Дел Втори, Глава II, др Орде Иваноски и др Бранко Панов, ''Населување на Словените во Македонија и Создавање на македонските склавинии'', стр. 82., 83.</ref> {{напомена|Историчари из [[Северна Македонија|Македоније]] његово име тумаче и преводе као Првуд. Можда би требало његово име тумачити као Прибислав, Прибaн.}}, [[Грчки језик|грчки]]: Περβοῦνδος ] (630—675) је био [[Словени|словенски]] [[кнез]] из 7. века. Подстицао је побуну против [[Византијско царство|Византијe]] због грчке надмоћи. {{Инфокутија владар | име = Пребонд | владавина = {{цирка|[[7. век]]}} — [[675]]. | грб = | деца = | супружник = <!-- nema na wikipodacima --> | мајка = <!-- nema na wikipodacima --> | отац = ? | династија = ? | наследник = ? | претходник = ? | датум_крунисања = | функција ​ = [[Словени|словенски]] [[Кнез]] | слика = | сахрањен = | држава_смрти = [[Византијско царство]] | место_смрти = [[Цариград]], | датум_смрти = [[675]]. | држава_рођења = [[Византијско царство]] | место_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | датум_рођења = {{цирка|[[630]]}} | пуно_име = Пребонд | опис_слике = | опис_грба = }} == Биографија == У другој књизи ''Чуда Светог Димитрија'', помиње се извесни Пребонд, као краљ [[Ринхини|Ринхина]] (ὀ τῶν Ῥυγχίνων ρῆξ). {{sfn|PmbZ|loc=Perbundos (#5901)}}{{sfn|Curta|2006|p=97}} Према ''Чудима'' [[674]]. године Пребонд је привукао пажњу ромејског [[aрхoнт]]а града [[Солун]]а, будући да је наводно био непријатељски настројен према [[Византијско царство|Византији]] и планирао напад на Солун. Чувши то, цар [[Византијско царство|Византијe]] [[Константин IV|Константин]] (668—685) наредио је да се Пребонд ухапси. {{sfn|PmbZ|loc=Perbundos (#5901)}} Током цареве посете Солуну, Пребонд је на превару ухваћен, стављен у окове и послат у [[Цариград]]. {{sfn|PmbZ|loc=Perbundos (#5901)}}{{sfn|Curta|2006|p=97}} [[Ринхини]] и [[Струмљани]] послали су своје поклисаре цару, тражећи да пусте њиховог господара, и Константин је обећао да ће њихове молбе услишити чим оконча рат са [[Абасидски калифат|Арапима]].<ref name=":2">Lilie, Ralph-Johannes; Ludwig, Claudia; Pratsch, Thomas; Zielke, Beate (2000). "Perbundos (#5901)". Prosopographie der mittelbyzantinischen Zeit: 1. Abteilung (641–867), Band 3: Leon (# 4271) – Placentius (# 6265) (in German). Berlin and Boston: De Gruyter. стр. 556–557.</ref> {{sfn|PmbZ|loc=Perbundos (#5901)}}{{sfn|Curta|2006|p=97}} У међувремену, Пребонд се током свог ропства спријатељио са једним царским [[писар]]eм, који га је наговарао да побегне. Будући да је течно говорио [[Грчки језик|грчки]], Пребонд се прерушио у [[Грк|Ромеја]] и једноставно изашао из Цариграда кроз капије [[Влахерна|Влахерне]]. Након овога, сакрио се у писареву кућу код града [[Виза (град)|Визе]] у данашњој [[Турска|Турској]]. Разрајен, цар је послао своје људе у потеру за њим, и обавестио Солуњане да ће град вероватно убрзо бити нападнут. Потрага је завршена након 40 дана, када је писарева жена разоткривена када је носила храну у Пребондово склониште.<ref name=":2" /> {{sfn|PmbZ|loc=Perbundos (#5901)}} Читава писарева породица је убијена, док је Пребонд одведен на испитивање. Након што је поново пробао да побегне, а његова жеља да све Словене подигне против Ромејског царства постала очигледна, и он је погубљен.<ref name=":2" /> Сазнавши да им је владар убијен, Словени су кренули на Солун и поново га опсели, 677. године. {{sfn|PmbZ|loc=Perbundos (#5901)}}{{sfn|Curta|2006|p=97}} == Напомене == {{напомене}} == Референцe == {{reflist}} [[Категорија:Словени]] im7dvge03iyc80aycl0rvnfgwh5hlod 0 4296627 25114940 25111932 2022-07-19T22:22:05Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|30.9|25.4}} средњи [[олигоцен]] |image = Thereutherium thylacodes 1.jpg |image_caption = илустрација лобање врсте<br>''Thereutherium thylacodes'' |display_parents = 3 |taxon = Thereutherium |authority = Filhol, 1876 |type_species = †''Thereutherium thylacodes'' |type_species_authority = Filhol, 1876 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Thereutherium thylacodes'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Tereutherium'' {{small|(Filhol, 1877)}}<ref>{{Cite journal |last=Filhol |first=Henri |title=Recherches sur les phosphorites du Quercy. Étude des fossiles qu'on y recontre et spécialement des mammifères |year=1877 |journal=Annales des Sciences Géologiques, Paris |volume=8 |issue=1 |url=https://archive.org/stream/annalesdesscien33unkngoog#page/n10/mode/2up |ref=harv |pages=1–562}}</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''T. thylacodes'': |''Tereutherium thylacodes'' {{small|(Filhol, 1877)}} }} }} }} '''''Thereutherium''''' (Тхереутеријум — „ловачка звијер”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Prionogalidae]], који је у периоду средњег [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref>J. L. Wortman (1902.) [https://archive.org/details/americanjourna4131902newh/page/196/mode/2up?q=medius&view=theater "Studies of Eocene Mammalia in the Marsh Collection, Peabody Museum."] The American Journal of Science, series 4 13:197-206</ref><ref>L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="ref">{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Thereutherium'' | * старогрчке ријечи ''тхира'' ({{јез-стгрч|θήρα}}), која значи ''ловити'' * и старогрчке ријечи ''терион'' ({{јез-стгрч|θήριον}}), која значи ''звијер'' |ловачка звијер |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''T. thylacodes'' | * рода ''Thereutherium'' * изумрлог рода торбара ''[[Thylacinus]]'' * и старогрчке ријечи ''оидес'' ({{јез-стгрч|οειδής}}), која значи ''сличан'' или ''налик'' |Тхереутеријум сличан торбарском вуку |} == Опис == Врста ''Thereutherium thylacodes'' је по исхрани била мали [[месојед]], а по изгледу и величини је била слична [[Мала ласица|малој ласици]]. == Систематика == === Историја класификације === Раније је овај род сисара био уврштаван као представник изумрле потпородице сисара [[Machaeroidinae]], па касније унутар изумрле породице сисара [[Hyaenodontidae]],<ref name="McKenna & Bell"/> али у каснијим истраживањима је пак овај род сисара препознат као дио изумрле породице [[Prionogalidae]].<ref name="JorgeMorales2018">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2018 |title=A reassessment of ''Prionogale'' and ''Namasector'' (Prionogalidae, Hyaenodonta, Mammalia) with descriptions of new fossils from Napak, Uganda and Koru, Kenya |journal=Communications of the Geological Survey of Namibia |volume=20 |pages=114–139 |url=http://www.mme.gov.na/files/publications/AA7%20Morales,%20Pickford2018_%20Prionogale-Namasector.pdf}}</ref><ref name="Geodiversitas4213"/><ref name="hyaenodontsGeobios"/> === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Thereutherium'' {{small|(Filhol, 1876)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''T. thylacodes'' {{small|(Filhol, 1876)}}<ref>H. Filhol (1876.) [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k30396?rk=42918;4 "Mammifère fossiles nouveaux provenant des dépôt de phosphate de chaux du Quercy."] Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences 82(1):288-289</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Окситанија]])<ref>M. Vianey-Liaud, B. Comte, B. Marandat, S. Peigné, J.-C. Rage and J. Sudre (2014.) [https://www.researchgate.net/publication/276936173_A_new_early_Late_Oligocene_MP_26_continental_vertebrate_fauna_from_Saint-Privat-des-Vieux_Ales_Basin_Gard_Southern_France "A new early late Oligocene (MP 26) continental vertebrate fauna from Saint-Privat-des-Vieux (Alès Basin, Gard, Southern France)."] Geodiversitas 36(4):565-622</ref><ref>Floréal Solé, Valentin Fischer, Julien Denayer, Robert P. Speijer, Morgane Fournier, Kévin Le Verger, Sandrine Ladevèze, Annelise Folie & Thierry Smith (2020.) [https://popups.uliege.be/1374-8505/index.php?id=6648 "The upper Eocene-Oligocene carnivorous mammals from the Quercy Phosphorites (France) housed in Belgian collections"], Geologica Belgica 24(1-2)</ref> |30,9 до 25,4 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Thereutherium''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=27% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Prionogalidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Namasector]]'' |2=†''[[Prionogale]]'' }} |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Thereutherium'''''&nbsp; |color=green |1=†''Thereutherium thylacodes'' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Thereutherium'' унутар породице [[Prionogalidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-35.0 till:-15.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-33.9 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-33.9 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-35.0 till:-33.9 color:orange text:<== from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-15.0 color:yellow text:==> bar:series-epoch-top from:-35.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-15.0 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] bar:system-period-top from:-35.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-15.0 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] bar:era-erathem-top from:-35.0 till:-15.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-35.0 till:-15.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-30.9 till:-25.4 text:Thereutherium thylacodes bar:NAM2 color:orange from:-21.0 till:-19.0 text:[[Namasector]] bar:NAM3 color:yellow from:-20.0 till:-19.0 text:[[Prionogale]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Prionogalidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Thereutherium}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] oezayk7se6o1pde1v8wfco9ilqa9953 10 4297101 25114971 24911132 2022-07-19T22:58:10Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{1|}}} | УПТО = Велика награда Аустрије 2022. <!--Шаблон је унапређен после трке--> | АЛБ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|13.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|10.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|11.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|9.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 18. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|18.}} | МОН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МОН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|Оду}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|12.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|13.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|12.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 3 | ВШ = {{Coltit|x=}} 18. | поени2 = {{Coltit|x=}} 3 }} | АЛО = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|9.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|17.}} | ЕМИ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ЕМИ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|Оду}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|11.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|9.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|7.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|7.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|9.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|5.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|10.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 29 | ВШ = {{Coltit|x=}} 10. | поени2 = {{Coltit|x=}} 29 }} | БОТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|6.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|8.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|5.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|7.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|6.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|9.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|11.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|7.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|11.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 46 | ВШ = {{Coltit|x=}} 9. | поени2 = {{Coltit|x=}} 46 }} | ГАС = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | БАХ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|Оду}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|8.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|9.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|12.}} | МАЈ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЈ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|Оду}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|13.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|11.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|5.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|14.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|15.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 16 | ВШ = {{Coltit|x=}} 13. | поени2 = {{Coltit|x=}} 16 }} | ХАМ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | БАХ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|3.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|10.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|4.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|13.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|6.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|5.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|8.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|4.}} | КАН = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | КАН2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|3.}} | ВБР = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ВБР2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|3.}} | АУТ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | АУТ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|3.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 109 | ВШ = {{Coltit|x=}} 6. | поени2 = {{Coltit|x=}} 109 }} | ХИЛ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | БАХ2= {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br />{{small|17.}} | САУ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | САУ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|12.}} | поени = 0 | ВШ = {{Coltit|x=}} 21. | поени2 = {{Coltit|x=}} 0 }} | ЛАТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|16.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|16.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|16.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|14.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | ШПА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|16.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|15.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|15.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|16.}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|12.}} | АУТ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУТ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|Оду}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 0 | ВШ = {{Coltit|x=}} 20. | поени2 = {{Coltit|x=}} 0 }} | ЛЕК = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | БАХ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|1.}} | САУ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | САУ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|2.}} | АУС = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | АУС2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|1.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|6.}} | МАЈ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | МАЈ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|2.}} | ШПА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ШПА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|Оду}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|4.}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|5.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|4.}} | АУТ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | АУТ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|1.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 170 | ВШ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 2. | поени2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 170 }} | МАГ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|5.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|9.}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|14.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|9.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16.{{dagger}} | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|16.{{dagger}}}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|17.}} | МОН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МОН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|Оду}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|17.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|10.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|8.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 22 | ВШ = {{Coltit|x=}} 11. | поени2 = {{Coltit|x=}} 22 }} | НОР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|15.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|7.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|5.}} | ЕМИ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ЕМИ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|3.}} | МАЈ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЈ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|Оду}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|8.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|6.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|9.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|15.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|6.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|7.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 64 | ВШ = {{Coltit|x=}} 7. | поени2 = {{Coltit|x=}} 64 }} | ОКО = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|7.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|6.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|7.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|14.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|8.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|7.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|12.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|10.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|6.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|5.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 52 | ВШ = {{Coltit|x=}} 8. | поени2 = {{Coltit|x=}} 52 }} | ПЕР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | БАХ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|Оду}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|4.}} | АУС = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | АУС2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|2.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|2.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|4.}} | ШПА = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ШПА2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|2.}} | МОН = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | МОН2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|1.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|2.}} | КАН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | КАН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|Оду}} | ВБР = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ВБР2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|2.}} | АУТ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУТ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|Оду}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 151 | ВШ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 3. | поени2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 151 }} | РИК = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|14.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|6.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 18. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|18.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|13.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|12.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|13.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|8.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|11.}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|13.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|9.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 17 | ВШ = {{Coltit|x=}} 12. | поени2 = {{Coltit|x=}} 17 }} | РАС = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|4.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|5.}} | АУС = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | АУС2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|3.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|4.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|5.}} | ШПА = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ШПА2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|3.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|5.}} | АЗЕ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | АЗЕ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|3.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|4.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|4.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 128 | ВШ = {{Coltit|x=}} 5. | поени2 = {{Coltit|x=}} 128 }} | САИ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | БАХ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|2.}} | САУ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | САУ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|3.}} | АУС = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУС2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|Оду}} | ЕМИ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ЕМИ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|Оду}} | МАЈ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | МАЈ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|3.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|4.}} | МОН = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | МОН2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|2.}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | КАН2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|2.}} | ВБР = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ВБР2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|1.}} | АУТ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУТ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|Оду}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 133 | ВШ = {{Coltit|x=}} 4. | поени2 = {{Coltit|x=}} 133 }} | ШУМ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|11.}} | САУ = НС | САУ2 = [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|НС}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|13.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|17.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|15.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|14.}} | МОН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МОН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|Оду}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|14.}} | КАН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | КАН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|Оду}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|8.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|6.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 12 | ВШ = {{Coltit|x=}} 15. | поени2 = {{Coltit|x=}} 12 }} | СТР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|12.}} | САУ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | САУ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|13.}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|12.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|10.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|10.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|15.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|14.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|16.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|10.}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|11.}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|13.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 3 | ВШ = {{Coltit|x=}} 19. | поени2 = {{Coltit|x=}} 3 }} | ЦУН = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|8.}} | САУ = {{Coltit|FFFFFF|x=}} НК | САУ2 = [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|НК}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|15.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|7.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|12.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|10.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|17.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|13.}} | КАН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | КАН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|Оду}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|14.}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|16.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 11 | ВШ = {{Coltit|x=}} 16. | поени2 = {{Coltit|x=}} 11 }} | ВЕР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | БАХ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|Оду}} | САУ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | САУ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|1.}} | АУС = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУС2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|Оду}} | ЕМИ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ЕМИ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|1.}} | МАЈ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | МАЈ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|1.}} | ШПА = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ШПА2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|1.}} | МОН = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | МОН2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|3.}} | АЗЕ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | АЗЕ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|1.}} | КАН = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | КАН2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|1.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|7.}} | АУТ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | АУТ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|2.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 208 | ВШ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | поени2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 208 }} | ФЕТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = | БАХ2 = [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]] | САУ = | САУ2 = [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small| }} | АУС = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУС2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|Оду}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|8.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17.{{dagger}} | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|17.{{dagger}}}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|11.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|10.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|6.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|12.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|9.}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|17.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 15 | ВШ = {{Coltit|x=}} 14. | поени2 = {{Coltit|x=}} 15 }} | ЏОУ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|10.}} | САУ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | САУ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|11.}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|11.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|15.}} | МАЈ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЈ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|Оду}} | ШПА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ШПА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|Оду}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|16.}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|8.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|14.}} | ФРА = {{Coltit|x=}} | ФРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small| }} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 5 | ВШ = {{Coltit|x=}} 17. | поени2 = {{Coltit|x=}} 5 }} }}<noinclude> {{Документација}} [[Категорија:Шаблони за Формулу 1]] </noinclude> dwdp5xhh72gp67co1izb0ova01m2oyi 10 4297103 25114973 24445807 2022-07-19T22:59:03Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{documentation subpage}} {{notice|На крају сезоне [[Wikipedia:Супституција|супст]] овај шаблон: * Чланци тимова * Производи добављача мотора.}} Подаци су ажурирани од [[{{Ф1Т2022|УПТО}}]] {| |style="vertical-align:top"| ===Кодови возача=== {|class="wikitable" !Три слова код !Возач |- |АЛБ |[[Александер Албон]] |- |АЛО |[[Фернандо Алонсо]] |- |БОТ |[[Валтери Ботас]] |- |ГАС |[[Пјер Гасли]] |- |ХАМ |[[Луис Хамилтон]] |- |ХИЛ |[[Нико Хилкенберг]] |- |ЛАТ |[[Николас Латифи]] |- |ЛЕК |[[Шарл Леклер]] |- |МАГ |[[Кевин Магнусен]] |- |НОР |[[Ландо Норис]] |- |ОКО |[[Естебан Окон]] |- |ПЕР |[[Серхио Перез]] |- |РИК |[[Данијел Рикардо]] |- |РАС |[[Џорџ Расел]] |- |САИ |[[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]] |- |ШУМ |[[Мик Шумахер]] |- |СТР |[[Ланс Строл]] |- |ЦУН |[[Јуки Цунода]] |- |ВЕР |[[Макс Верстапен]] |- |ФЕТ |[[Себастијан Фетел]] |- |ЏОУ |[[Џоу Гуанју]] |} |style="vertical-align:top"| ===Велика награда код=== {|class="wikitable" !Три слова код !Трка |- |БАХ |[[Велика награда Бахреина 2022.]] |- |САУ |[[Велика награда Саудијске Арабије 2022.]] |- |АУС |[[Велика награда Аустралије 2022.]] |- |ЕМИ |[[Велика награда Емилије Ромање 2022.]] |- |МАЈ |[[Велика награда Мајамија 2022.]] |- |ШПА |[[Велика награда Шпаније 2022.]] |- |МОН |[[Велика награда Монака 2022.]] |- |АЗЕ |[[Велика награда Азербејџана 2022.]] |- |КАН |[[Велика награда Канаде 2022.]] |- |ВБР |[[Велика награда Велике Британије 2022.]] |- |АУТ |[[Велика награда Аустрије 2022.]] |- |ФРА |[[Велика награда Француске 2022.]] |- |МАЂ |[[Велика награда Мађарске 2022.]] |- |БЕЛ |[[Велика награда Белгије 2022.]] |- |ХОЛ |[[Велика награда Холандије 2022.]] |- |ИТА |[[Велика награда Италије 2022.]] |- |СИН |[[Велика награда Сингапура 2022.]] |- |ЈАП |[[Велика награда Јапана 2022.]] |- |САД |[[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.]] |- |МЕК |[[Велика награда Мексика 2022.]] |- |БРА |[[Велика награда Бразила 2022.]] |- |АБУ |[[Велика награда Абу Дабија 2022.]] |} ===Употреба=== <code><nowiki>{{</nowiki>Ф1Т2022|''три слова возача код''|''три слова трка код''}}</code><br> <code><nowiki>{{</nowiki>Ф1Т2022|''три слова возача код''|''три слова трка код код2''}}</code><br> <code><nowiki>{{</nowiki>Ф1Т2022|''три слова возача код''|''поени''}}</code><br> <code><nowiki>{{</nowiki>Ф1Т2022|''три слова возача код''|''ВШ''}}</code><br> <code><nowiki>{{</nowiki>Ф1Т2022|''три слова возача код''|''поени2''}}</code> ;Примери <code><nowiki>{{</nowiki>Ф1Т2022|ЦУН|АУТ}}</code> враћа резултат у ћелији табеле који је Јуки Цунода показао на Великој награди Аустрије 2022. године <code><nowiki>{{</nowiki>Ф1Т2022|ФЕТ|АУТ2}}</code> враћа резултат у ћелији табеле који је Себастијан Фетел показао на Великој награди Аустрије 2022. са везом за Велику награду <code><nowiki>{{</nowiki>Ф1Т2022|ВЕР|поени}}</code> враћа бодове које је Макс Верстапен освојио током светског шампионата у Формули 1 2022. године <code><nowiki>{{</nowiki>Ф1Т2022|БОТ|ВШ}}</code> враћа шампионску позицију коју Валтери Ботас заузима на светском шампионату Формуле 2022. са бојом позадине <code><nowiki>{{</nowiki>Ф1Т2022|БОТ|поени2}}</code> враћа бодове које је Валтери Ботас освојио током светског шампионату у Формули 1 2022. са бојом позадине |}<includeonly>{{Sandbox other|| }}</includeonly> 2pupi4mdpv9xxocwafgpk2ev54fzx84 0 4297176 25114314 25112250 2022-07-19T16:36:50Z UserNameSRB 198340 Ситна измена wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{кратак опис|велика ескалација руско-украјинског рата}} {{Актуелност}}{{Ажурирати}}{{Инфокутија Војни сукоб | сукоб = Инвазија Русије на Украјину 2022. | део = [[Руско-украјински рат|Руско-украјинског рата]] | слика = 2022 Russian invasion of Ukraine.svg{{!}}border | величина_слике = 280п | опис_слике = '''Војно стање од 19. јула 2022.'''<br />{{legend2|#e3d975}} Под контролом Украјине<br />{{legend2|#ebc0b3}} Под окупацијом Русије и проруских снага<br /> <small>За детаљнију мапу, види [[:en:Template:Russo-Ukrainian War detailed map|детаљнију мапу руско-украјинског рата]]</small> | алтернативни_текст = | датум = {{Start date|df=yes|2022|2|24}} — данас ({{age in years, months, weeks and days|month1=2|day1=24|year1=2022}}) | локација = [[Украјина]]{{efn|Дошло је до кратких обрачуна у [[Русија|Русији]], када су украјинске снаге са своје територије ракетирале војни аеродром у [[Милерово|Милерову]], који је близу украјинске границе.}} | локација_генитив = | координате = | тип_мапе = | рељеф_мапе = | величина_мапе = | опис_мапе = | алтернативни_текст_мапе = | ознака_мапе = | величина_ознаке = | текст_ознаке = | географска_ширина = | географска_дужина = | територија = | акција = | повод = | узрок = | статус = У току * [[Копнена војска Руске Федерације]] улази у Украјину из Русије, [[Крим]]а и [[Белорусија|Белорусије]]<ref name="CNN invasion routes">{{cite news |author-last1=Lister |author-first1=Tim |author-last2=Kesa |author-first2=Julia |title=Ukraine says it was attacked through Russian, Belarus and Crimea borders |url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/h_82bf44af2f01ad57f81c0760c6cb697c |access-date=24. 02. 2022. |work=[[CNN]] |date=24. 02. 2022. |location=[[Kyiv]] |archive-date=24. 02. 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224071121/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/h_82bf44af2f01ad57f81c0760c6cb697c |url-status=live}}</ref> * Руски [[Авијацијски напад|авијацијски]] и [[Ракетно оружје|ракетни]] напади на велике градове широм Украјине, укључујући престоницу [[Кијев]], [[Харков]] и [[Одеса|Одесу]] | резултат = | вођство_сукобљених_страна = | страна1 = {{plainlist| * '''{{застава|Русија}}''' * {{flagdeco|Доњецка Народна Република}} [[Доњецка Народна Република|Доњецка НР]]{{efn|name=DonetskLuhanskRecognition|[[Доњецка Народна Република]] и [[Луганска Народна Република]] су сепаратистичке државе које су прогласиле независност у мају 2014. године, док су једна од друге добиле признања, дефакто државе [[Јужна Осетија|Јужне Осетије]] и Русије (од 2022).<ref name="SouthOssetiaRecognizesDPRLPR">{{cite news|author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=South Ossetia recognises independence of Donetsk People's Republic |url=http://tass.ru/en/world/738110 |agency=Information Telegraph Agency of Russia |date=27. 06. 2014. |access-date=31. 01. 2022. |archive-date=17. 11. 2016. |archive-url=https://web.archive.org/web/20161117173807/http://tass.com/world/738110 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|date=06. 11. 2014. |title=Ukraine's rebel 'people's republics' begin work of building new states |author-first=Luhn |author-last=Alec |location=[[Donetsk]] |url=http://www.theguardian.com/world/2014/nov/06/ukraine-rebel-peoples-republic-states |access-date=31. 01. 2022. |quote=The two 'people's republics' carved out over the past seven months by pro-Russia rebels have not been recognised by any countries, and a rushed vote to elect governments for them on Sunday was declared illegal by Kiev, Washington and Brussels. |website=[[The Guardian]] |language=en |archive-date=26. 01. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220126045938/https://www.theguardian.com/world/2014/nov/06/ukraine-rebel-peoples-republic-states|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://glava-lnr.info/content/obshchaya-informaciya |title=Общая информация |website=Official site of the head of the Lugansk People's Republic |access-date=11. 03. 2018.|archive-url=https://web.archive.org/web/20180312022523/https://glava-lnr.info/content/obshchaya-informaciya |archive-date=12. 03. 2018. |url-status=dead |language=ru |trans-title=General Information |quote=11 июня 2014 года Луганская Народная Республика обратилась к Российской Федерации, а также к 14 другим государствам, с просьбой о признании её независимости. К настоящему моменту независимость республики признана провозглашенной Донецкой Народной Республикой и частично признанным государством Южная Осетия.}}</ref>}} * {{flagdeco|Луганска Народна Република}} {{nowrap|[[Луганска Народна Република|Луганска НР]]}}{{efn|name=DonetskLuhanskRecognition}} }} {{Collapsible list | expand = yes | title = Подржава: | {{застава|Белорусија}}{{efn|Одређене руске снаге извршиле су инвазију са белоруске територије.<ref name="CNN invasion routes" /> Белоруски председник [[Александар Лукашенко]] је такође изјавио да би белоруске трупе могле да учествују у инвазији ако буде потребно.<ref>{{cite web|author-last1=Rodionov|author-first1=Maxim|author-last2=Balmforth|author-first2=Tom|url=https://www.reuters.com/world/europe/belarusian-troops-could-be-used-operation-against-ukraine-if-needed-lukashenko-2022-02-24/|title=Belarusian troops could be used in operation against Ukraine if needed, Lukashenko says|website=Reuters|date=25. 02. 2022.|access-date=25. 02. 2022.|archive-date=25. 02. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225020021/https://www.reuters.com/world/europe/belarusian-troops-could-be-used-operation-against-ukraine-if-needed-lukashenko-2022-02-24/|url-status=live}}</ref>}} }} | страна2 = {{plainlist| * '''{{застава|Украјина}}'''}} {{Collapsible list | expand = yes | title = Подржава: | {{застава|НАТО}} | {{застава|ЕУ}} }} | командант1 = {{plainlist| * {{flagdeco|Русија}} '''[[Владимир Путин]]''' * {{flagdeco|Русија}} [[Сергеј Шојгу]] * {{flagdeco|Русија}} [[Валериј Герасимов]] * {{flagdeco|Русија}} [[Александар Дворников]] * {{flagdeco|Доњецка Народна Република}} [[Денис Пушилин]] * {{flagdeco|Луганска Народна Република}} [[Леонид Пасечник]] }} | командант2 = {{plainlist| * {{flagdeco|Украјина}} '''[[Володимир Зеленски]]''' * {{flagdeco|Украјина}} [[Олексиј Резњиков]] * {{flagdeco|Украјина}} [[Валериј Залужњи]] * {{flagdeco|Украјина}} [[Сергиј Шаптала]] }} | јачина1 = {{plainlist| * '''{{flagu|Русија}}:'''<br />~250.000<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2022/01/10/us/politics/russia-ukraine-helicopters.html |author-last1=Barnes |author-first1= Julian E.|author-last2=Crowley |author-first2=Michael |author-last3=Schmitt |author-first3=Eric |title=Russia Positioning Helicopters, in Possible Sign of Ukraine Plans |date=10. 01. 2022. |website=[[The New York Times]] |access-date=20. 01. 2022. |archive-date=22. 01. 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220122100818/https://www.nytimes.com/2022/01/10/us/politics/russia-ukraine-helicopters.html |url-status=live |url-access=subscription |language=en |quote=American officials had expected additional Russian troops to stream toward the Ukrainian border in December and early January, building toward a force of 240.000.}}</ref><ref>{{cite news|author-last=Bengali |author-first=Shashank |date=18. 02. 2022. |title=The U.S. says Russia's troop buildup could be as high as 190,000 in and near Ukraine. |language=en-US |work=[[The New York Times]] |url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/18/world/ukraine-russia-news |access-date=18. 02. 2022. |url-access=subscription |archive-date=18. 02. 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220218063637/https://www.nytimes.com/live/2022/02/18/world/ukraine-russia-news |url-status=live}}</ref> * {{flagdeco|Доњецка Народна Република}} '''Доњецка НР:''' * 20.000<ref name="The Military Balance2021" /> * {{flagdeco|Луганска Народна Република}} '''Луганска НР:''' * 14.000<ref name="The Military Balance2021" /> }} | јачина2 = {{plainlist| * '''{{flagu|Украјина}}:''' * 209.000 (оружане снаге) * 102.000 (паравојне снаге) * 900.000 (резервне снаге)<ref name="The Military Balance2021">{{cite book |title=The military balance 2021 |date=2021 |publisher=[[International Institute for Strategic Studies]] |location=Abingdon, Oxon |isbn=978-1032012278}}</ref> }} | јачина3 = | губици1 = {{flagicon|Русија}} <br />'''Према Русији:'''<br />1.351 војник убијен, 3.825 рањено (до 25. марта)<ref>[http://www.novosti.rs/planeta/svet/1104523/rat-ukrajini-najnovije-vesti-rusija-ukrajina-blog-minuta-minut Peskov: Rusija pretrpela značajne gubitke u Ukrajini]</ref><br />2 цивилна брода бомбардована (неколико жртава на броду)<ref>{{cite news|url=https://www.ynetnews.com/article/rygayyblc |title=Russian forces closing in on Kyiv, claiming dozens of casualties |work=Ynet |date=24. 02. 2022. |access-date=24. 02. 2022. |archive-date=24. 02. 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224150129/https://www.ynetnews.com/article/rygayyblc |url-status=live}}</ref><br />3 [[Сухој Су-25|Су-25]] оборена<ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/svet/oboren-ukrajinski-jurisni-avion-su-25/|title=Oboren ukrajinski jurišni avion SU-25|work=danas.rs|date=30. 4. 2022|accessdate=12. 6. 2022|first=|last=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/509475/Ruski-lovci-oborili-dva-jurisna-ukrajinska-aviona-Su-25|title=Ruski lovci oborili dva jurišna ukrajinska aviona Su-25|work=politika.rs|date=12. 6. 2022|accessdate=12. 6. 2022|first=|last=}}</ref><br / >1 [[Антонов Ан-26|Ан-26]] оборен (посада погинула)<ref>{{cite web |author-last1=Ostroukh |author-first1=Andrey |date=24 February 2022|title=Military transport aircraft crashes in southern Russia -Interfax |url=https://www.reuters.com/world/europe/military-transport-aircraft-crashes-southern-russia-interfax-2022-02-24/ |website=Reuters.com |publisher=[[Reuters]] |access-date=24 February 2022 |archive-date=24 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224195232/https://www.reuters.com/world/europe/military-transport-aircraft-crashes-southern-russia-interfax-2022-02-24/ |url-status=live }}</ref><br /> '''Према Украјини:'''<br />преко 33.000 погинулих<ref>[https://twitter.com/KyivIndependent/status/1538446015820341248 MFA of Ukraine : Losses of the Russian armed forces in Ukraine, June 19]</ref><br />преко 5.000 војника заробљено<ref>{{Cite web |url=https://gazeta.ua/articles/np/_putin-cinichno-obduriv-okupanti-prodovzhuyut-zdavatisya-v-polon-zsu/1072481 |title="Путін цинічно обдурив" – окупанти продовжують здаватися в полон ЗС |access-date=25 February 2022 |language=uk|archive-date=25 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220225040531/https://gazeta.ua/articles/np/_putin-cinichno-obduriv-okupanti-prodovzhuyut-zdavatisya-v-polon-zsu/1072481 |url-status=live}}</ref><br />преко 1.460 тенкова уништено<ref>[https://twitter.com/KyivIndependent/status/1538446015820341248 MFA of Ukraine : Losses of the Russian armed forces in Ukraine, June 19]</ref><br />преко 3.570 оклопних возила уништено<ref>[https://twitter.com/KyivIndependent/status/1538446015820341248 MFA of Ukraine : Losses of the Russian armed forces in Ukraine, June 19]</ref><br />преко 215 авиона оборено<ref>[https://twitter.com/KyivIndependent/status/1538446015820341248 MFA of Ukraine : Losses of the Russian armed forces in Ukraine, June 19]</ref><br />преко 180 хеликоптера уништено<ref>[https://twitter.com/KyivIndependent/status/1538446015820341248 MFA of Ukraine : Losses of the Russian armed forces in Ukraine, June 19]</ref><br />преко 590 дронова уништено<ref>[https://twitter.com/KyivIndependent/status/1538446015820341248 MFA of Ukraine : Losses of the Russian armed forces in Ukraine, June 19]</ref> | губици2 = {{flagicon|Украјина}}<br />'''Према Украјини:'''<br />~10.000 војника убијено; 25.000+ рањено<ref>[https://www.novosti.rs/planeta/svet/1125331/rat-ukrajini-najnovije-vesti-rat-ukrajini-minuta-minut-rusija-ukrajina-najnovije-vesti RAT U UKRAJINI: Civili počeli da napuštaju fabriku u kojoj su zabarikadirane ukrajinske snage]</ref><ref>{{cite web |title=Ukraine death toll: What we know so far |url=https://www.aljazeera.com/news/2022/2/24/russia-ukraine-invasion-casualties-death-toll |website=Al Jazeera |language=en}}</ref><br />1 транспортни авион оборен (пет погинулих)<ref>{{cite web |author-last1=Zinets|author-first1=Natalia|author-last2=Marrow|author-first2=Alexander|title=Ukrainian military plane shot down, five killed – authorities |url=https://www.reuters.com/world/europe/ukrainian-military-plane-shot-down-five-killed-authorities-2022-02-24/ |website=Reuters |language=en |date=24 February 2022 |access-date=24 February 2022 |archive-date=24 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224130305/https://www.reuters.com/world/europe/ukrainian-military-plane-shot-down-five-killed-authorities-2022-02-24/ |url-status=live}}</ref><br /> '''Према Русији:'''<br />Неутралисано 4.000+ војних објеката Украјине, уништено преко 350 система ПВО<ref>[https://www.novosti.rs/planeta/svet/1136622/najnovije-vesti-vladimir-putin-zelenski-rusija-ukrajina-rat-uzivo-blog-2022 RAT U UKRAJINI: Smenjen šef SBU; Oslobođenje Severska pa juriš na Slavjansk; Pobegla cela četa VSU iz rovova]</ref><br />преко 6.480 војника предато<ref>[https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3395/rat-u-ukrajini/4841799/rat-rusija-ukrajina-7.6.2022.html РТС: Шојгу тврди да су руске трупе заузеле већи део Луганске и Доњецке области; Кијев избацио "Рат и мир" из лектире]</ref><br />преко 4.080 тенкова и оклопних возила уништено<ref>[https://www.novosti.rs/planeta/svet/1136622/najnovije-vesti-vladimir-putin-zelenski-rusija-ukrajina-rat-uzivo-blog-2022 RAT U UKRAJINI: Smenjen šef SBU; Oslobođenje Severska pa juriš na Slavjansk; Pobegla cela četa VSU iz rovova]</ref><br />преко 255 оборених авиона<ref>[https://www.novosti.rs/planeta/svet/1136622/najnovije-vesti-vladimir-putin-zelenski-rusija-ukrajina-rat-uzivo-blog-2022 RAT U UKRAJINI: Smenjen šef SBU; Oslobođenje Severska pa juriš na Slavjansk; Pobegla cela četa VSU iz rovova]</ref><br />140 хеликоптера уништено<ref>[https://www.novosti.rs/planeta/svet/1136622/najnovije-vesti-vladimir-putin-zelenski-rusija-ukrajina-rat-uzivo-blog-2022 RAT U UKRAJINI: Smenjen šef SBU; Oslobođenje Severska pa juriš na Slavjansk; Pobegla cela četa VSU iz rovova]</ref><br />преко 1.550 дронова уништено<ref>[https://www.novosti.rs/planeta/svet/1136622/najnovije-vesti-vladimir-putin-zelenski-rusija-ukrajina-rat-uzivo-blog-2022 RAT U UKRAJINI: Smenjen šef SBU; Oslobođenje Severska pa juriš na Slavjansk; Pobegla cela četa VSU iz rovova]</ref> | губици3 = '''Према УН:''' најмање 5.024 цивила убијено, 6.520 повређено (до 12. јула)<ref>{{cite web |url=https://www.ohchr.org/en/news/2022/07/ukraine-civilian-casualty-update-12-july-2022 |website=[[United Nations]] |date=10. 06. 2022. |title=Ukraine: civilian casualty update 12 July 2022 |access-date=12. 07. 2022. |url-status=live}}</ref><ref>[https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3395/rat-u-ukrajini/4883723/ukrajina-rat-rusija-139-dan-zito.html РТС: УН: Од почетка рата убијено више од 5.000 цивила; Руске власти тврде да је гранатирано село код Брјанска]</ref><br />преко 8 милиона цивила напустило Украјину<ref name="UNHCR-Ukraine">{{cite web |title=Situation Ukraine Refugee Situation |date=<!--kept up-to-date--> |website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]] |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/ukraine |access-date=12. 07. 2022}}</ref><ref>[https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3395/rat-u-ukrajini/4857593/rat-rusija-ukrajina-22.6.2022.html РТС: Из Украјине избегло више од осам милиона људи; погођен ТВ центар у Доњецку]</ref><br />1 турски брод оштећен<ref>{{Cite web|author-last=Malsin|author-first=Jared|title=Turkish-Owned Ship Hit by Bomb Off Coast of Odessa|url=https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/sNvkBYqiINav8S5cDGaL|access-date=2022-02-25|website=WSJ|language=en|archive-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224193844/https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/sNvkBYqiINav8S5cDGaL|url-status=live}}</ref><br />'''Према Украјини:''' 6.250+ Украјинаца убијено, 9.000+ рањено<ref>{{cite news |title=Zelenskiy: 137 people have died in the Russian invasion |url=https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/24/russia-invades-ukraine-declares-war-latest-news-live-updates-russian-invasion-vladimir-putin-explosions-bombing-kyiv-kharkiv?filterKeyEvents=false&page=with:block-62180f188f0814262e7ca863#block-62180f188f0814262e7ca863 |access-date=24 February 2022 |work=The Guardian |date=24 February 2022 |language=en |archive-date=25 February 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20220225001236/https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/24/russia-invades-ukraine-declares-war-latest-news-live-updates-russian-invasion-vladimir-putin-explosions-bombing-kyiv-kharkiv?filterKeyEvents=false&page=with:block-62180f188f0814262e7ca863#block-62180f188f0814262e7ca863}}</ref> | напомене = | војна_кампања = }} {{Руско-украјински рат}} {{Сукоби у бившем Совјетском Савезу}} '''Инвазија Русије на Украјину''' почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену,<ref name=":13">{{cite web|url=https://www.politico.eu/article/putin-announces-special-military-operation-in-ukraine/|title=Battles flare across Ukraine after Putin declares war|website=[[Politico]]|last=Sheftalovich|first=Zoya|date=24. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022}}</ref> широком војном инвазијом [[Оружане снаге Руске Федерације|снага Руске Федерације]] на [[Украјина|Украјину]] из правца [[Русија|Русије]], [[Белорусија|Белорусије]] и [[Крим]]а,<ref>{{cite web |author= |url= https://dpsu.gov.ua/ua/news/Derzhavniy-kordon-Ukraini-piddavsya-ataci-rosiyskih-viysk-zi-storoni-RF-ta-RB/|title= Державний кордон України піддався атаці російських військ з боку РФ та РБ |language=руски|website=dpsu.gov.ua |publisher= |date=24. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022}}</ref> а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР). Војске су кренуле у офанзиву на четири главна правца – са севера према [[Кијев]]у, са североистока према [[Харков]]у, са југоистока од [[Донбас]]а и са југа од Крима.<ref>{{cite web|url=https://www.understandingwar.org/backgrounder/ukraine-conflict-update-9|title=Ukraine conflict update 9|website=Институт по изучению войны|accessdate=12. 6. 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://graphics.reuters.com/UKRAINE-CRISIS/zdpxokdxzvx/|title=Russia invades Ukraine|website=[[Reuters]]|accessdate=12. 6. 2022}}</ref> Сукоб између [[Русија|Руске Федерације]] и [[Украјина|Украјине]] почео је 2014. године после [[Евромајдан|Евромајдана]], након чега је уследило руско [[Руска анексија Крима|анектирање Крима]] и [[Рат у Донбасу|сукоби на подручју Донбаса]]. У Руској Федерацији и Белорусији се овај конфликт често назива као „специјална војна операција на територији Украјине, Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике”,<ref>[https://regulation.gov.ru/projects#npa=125330 О внесении изменений в Федеральный закон «О ветеранах»] // Федеральный портал проектов нормативных правовых актов, 28 февраля 2022 года</ref> док је у појединим државама позната и као „ратна [[Агресија (међународно право)|агресија]]”.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508804/Ruska-invazija-u-recima-i-brojevima|title=Руска инвазија у речима и бројевима|website=Politika Online|access-date=3. 6. 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.lawfareblog.com/putins-memory-laws-set-stage-his-war-ukraine|title=Putin’s Memory Laws Set the Stage for His War in Ukraine|date=28. 02. 2022|website=Lawfare|language=en|access-date=25 March 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cfr.org/article/can-russia-be-held-accountable-war-crimes-ukraine|title=Can Russia Be Held Accountable for War Crimes in Ukraine?|website=Council on Foreign Relations|language=en|access-date=25 March 2022}}</ref> Бројна упозорења о предстојећој инвазији објављена су у [[медији]]ма од октобра 2021. године, али су руски највиши званичници доследно порицали припреме за рат са Украјином.<ref name=":11">{{Cite web|url=https://www.dw.com/ru/putin-vral-chto-vojny-s-ukrainoj-ne-budet-hronologija-obmana/a-60904218|title=Путин врал, что войны с Украиной не будет. Хронология обмана президента РФ|last=Коваль |first=И.|website=[[Deutsche Welle]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225050843/https://www.dw.com/ru/putin-vral-chto-vojny-s-ukrainoj-ne-budet-hronologija-obmana/a-60904218|archive-date=25. 2. 2022|date=24. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022|language=ру}}</ref> Непосредно пре инвазије, Русија је тражила да се Украјини законски забрани улазак у војну алијансу [[НАТО]].<ref name=":2">{{cite news|author-first=Paul|author-last=Kirby|date=24 February 2022 |title=Why is Russia invading Ukraine and what does Putin want? |language=en-GB |work=[[BBC News]] |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-56720589 |access-date=24 February 2022 |archive-date=19 December 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211219125518/https://www.bbc.com/news/world-europe-56720589 |url-status=live}}</ref> Дана 21. фебруара 2022. Русија је признала [[Списак непризнатих и дјелимично признатих држава|две самопроглашене]] државе унутар граница Украјине — [[Доњецка Народна Република|Доњецку Народну Републику]] и [[Луганска Народна Република|Луганску Народну Републику]]. Путин је изразио руске иредентистичке ставове и довео у питање право Украјине на државност.<ref name="Putin Ukraine statehood">{{cite magazine |last=Perrigo |first=Billy |date=22 February 2022 |title=How Putin's Denial of Ukraine's Statehood Rewrites History |url=https://time.com/6150046/ukraine-statehood-russia-history-putin/ |magazine=[[Time (magazine)|Time]] |access-date=28 February 2022}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/22/putin-says-he-does-not-plan-to-restore-empire-a76519 |title=Putin Says He Does Not Plan to 'Restore Empire' |website=[[The Moscow Times]] |date=22 February 2022|access-date=2 March 2022}}</ref> Покушавајући да обезбеди ''-{[[casus belli]]}-'', Путин је оптужио Украјину да је извршила [[геноцид]] над својим руским говорницима; оптужба је нашироко описана као неоснована.<ref name="VPadd">{{cite news |title=Ukraine crisis: Vladimir Putin address fact-checked |url=https://www.bbc.co.uk/news/60477712 |access-date=24 February 2022 |publisher=[[BBC News]] |date=22 February 2022 |archive-date=23 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220223162137/http://www.bbc.co.uk/news/60477712 |url-status=live }}</ref><ref name="HinAle">{{cite web |last1=Hinton |first1=Alexander |title=Putin's claims that Ukraine is committing genocide are baseless, but not unprecedented |website=[[The Conversation (website)|The Conversation]] |date=24 February 2022 |url=https://theconversation.com/putins-claims-that-ukraine-is-committing-genocide-are-baseless-but-not-unprecedented-177511 |url-status=live |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://theconversation.com/putins-claims-that-ukraine-is-committing-genocide-are-baseless-but-not-unprecedented-177511 |archive-date=26 February 2022 |access-date=25 February 2022}}</ref> Експерти сматрају да је Русија створила сепаратистички покрет у Донбасу, након чега је користила признање ДНР и ЛНР као основу за инвазију.<ref name="автоссылка5">{{Cite web|url=https://abcnews.go.com/International/ukraine-separatist-regions-crux-russian-invasion/story?id=83084803|title=What are the Ukraine 'separatist' regions at the crux of the Russian invasion|last=Hutchinson |first=B.|last2=Reevell |first2=P.|website=ABC News|date=4. 3. 2022|accessdate=12. 6. 2022}}</ref><ref name="автоссылка14">{{Cite web|url=http://theconversation.com/ukraine-how-putin-used-a-long-proxy-conflict-to-justify-invasion-177652|title=Ukraine: how Putin used a long proxy conflict to justify invasion|last=Spatafora|first=Giuseppe |last2=Rauta|first2=Vladimir|website=The Conversation|accessdate=12. 6. 2022}}</ref> [[Оружане снаге Руске Федерације]] ушле су 21. фебруара у регион Донбас у [[Источна Украјина|источној Украјини]]. Дана 24. фебруара, око 5 часова по локалном времену, председник Русије — [[Владимир Путин]], најавио је „специјалну војну операцију” у источној Украјини.<ref name="rech-ng">{{cite web|url=https://novayagazeta.ru/articles/2022/02/24/my-budem-stremitsia-k-demilitarizatsii-i-denatsifikatsii-ukrainy-putin-obiavil-o-nachale-spetsoperatsii-v-ukraine-news|title=«Мы будем стремиться к демилитаризации и денацификации»: Путин объявил о начале спецоперации в Украине|publisher=Новая газета|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224070946/https://novayagazeta.ru/articles/2022/02/24/my-budem-stremitsia-k-demilitarizatsii-i-denatsifikatsii-ukrainy-putin-obiavil-o-nachale-spetsoperatsii-v-ukraine-news|archive-date=24. 2. 2022|date=24. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022|language=руски}}</ref> Неколико минута касније, почели су ракетни удари на локацијама широм Украјине, укључујући престоницу [[Кијев]]. Украјинска гранична служба саопштила је да су нападнути њени гранични прелази са Русијом и [[Белорусија|Белорусијом]].<ref>{{cite web|url=https://edition.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/h_ec5f24d5accb8f8503aabdc63e3fd22d |title=Russia attacks Ukraine |website=[[CNN]] |date=24 February 2022 |access-date=24 February 2022 |archive-date=24 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073725/https://edition.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/h_ec5f24d5accb8f8503aabdc63e3fd22d |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.interfax.ru/world/824058 |title=Украинские пограничники сообщили об атаке границы со стороны России и Белоруссии |website=[[Interfax]] |date=24 February 2022 |access-date=24 February 2022 |archive-date=24 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073737/https://www.interfax.ru/world/824058 |url-status=live}}</ref> Два сата касније копнена војска Русије је ушла у земљу.<ref name=":2" /> Председник Украјине [[Володимир Зеленски]] је одговорио доношењем [[Ванредно стање|ванредног стања]], прекидом дипломатских односа са Русијом и најавом [[Војна обавеза|опште мобилизације]]. Као оправдање за инвазију, Путин је навео потребу заштите ДНР и ЛНР и саме Русије, а такође је употребио карактеризацију Украјине као [[Неонацизам|неонацистичке]] државе.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/russian/news-60503311|title=Россия начала "военную операцию" на Украине|work=bbc.com|date=24. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022|language=руски|last=|first=}}</ref> Инвазија је добила широку међународну осуду, укључујући нове санкције уведене Русији, што је изазвало [[Финансијска криза у Русији 2022.|финансијску кризу]]. Против инвазије су одржани глобални протести, док су се током протеста у Русији догодила масовна хапшења.<ref>{{cite news |last=Morin |first=Rebecca |date=24 February 2022 |title=World leaders condemn Russian invasion of Ukraine; EU promises 'harshest' sanctions – live updates |url=https://www.usatoday.com/story/news/politics/2022/02/24/russia-ukraine-invasion/6920609001/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224110055/https://www.usatoday.com/story/news/politics/2022/02/24/russia-ukraine-invasion/6920609001/ |archive-date=24 February 2022 |access-date=24 February 2022 |work=[[USA Today]]}}</ref><ref>{{cite web|date=24 February 2022 |title=More than 1,700 people detained in widespread Russian protests against Ukraine invasion |url=https://www.cbc.ca/news/world/russia-protest-arrests-1.6362938 |last1=Stewart |first1=Briar |last2=Seminoff |first2=Corinne |last3=Kozlov |first3=Dmitry |access-date=24 February 2022 |publisher=[[CBC News]] |archive-date=24 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224193201/https://www.cbc.ca/news/world/russia-protest-arrests-1.6362938 |url-status=live}}</ref> И пре и током инвазије, разне државе су Украјини пружале страну помоћ, укључујући подршку у наоружању и другом материјалу. Инвазија је изазвала велику миграциону кризу: према подацима Уједињених нација, до 9. јуна 2022. 7,3 милиона избеглица је напустило Украјину,<ref name="un-refugees">{{cite web |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/ukraine |title=Refugees fleeing Ukraine (since 24 February 2022) |accessdate=12. 6. 2022|publisher=Управление Верховного комиссара ООН по делам беженцев}}</ref> док су, према подацима од 23. маја, око 7,1 милион људи постали [[интерно расељена лица]].<ref>{{cite web|url=https://www.internal-displacement.org/countries/ukraine|title=Ukraine|work=internal-displacement.org|date=|accessdate=12. 6. 2022}}</ref> Један број новинара назвао је инвазију највећим војним сукобом у Европи од краја Другог светског рата.<ref>{{Cite web|url=https://www.vox.com/2022/2/23/22948534/russia-ukraine-war-putin-explosions-invasion-explained|title=Putin’s invasion of Ukraine, explained|author=Jen Kirby|website=[[Vox (сайт)|Vox]]|date=23. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2022/02/24/politics/us-military-ukraine-russia/index.html|title=US orders 7,000 more troops to Europe following Russia's invasion of Ukraine|author=|website=[[CNN]]|date=24. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://abcnews.go.com/International/wireStory/russia-attacks-ukraine-defiant-putin-warns-us-nato-83078619|title=Russia presses invasion to outskirts of Ukrainian capital|author=|website=ABC News|date=25. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022}}</ref><ref>{{Cite web |first=Maria |last=Tsvetkova |date=27. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022|website=[[Reuters]]|title=Putin puts nuclear 'deterrence' forces on alert|url=https://www.reuters.com/world/europe/western-allies-expel-key-russian-banks-global-system-ukraine-fights-2022-02-27/}}</ref> == Позадина == === Постсовјетски контекст === Након [[Распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] 1991. године, Украјина и Русија су наставиле да одржавају [[руско-украјински односи|блиске везе]]. Украјина је 1994. пристала да напусти свој [[Нуклеарно оружје и Украјина|нуклеарни арсенал]] и потписала [[Будимпештански меморандум о безбедносним гаранцијама]] под условом да Русија, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе дају гаранције против претњи или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности Украјина. Пет година касније, Русија је била једна од потписница [[Повеља за европску безбедност|Повеље о европској безбедности]], где је „поново потврдила инхерентно право сваке државе учеснице да буде слободна да изабере или промени своје безбедносне аранжмане, укључујући уговоре о савезу, како буду еволуирали“.<ref>{{Cite web|url=http://www.osce.org/node/39569|title=Istanbul Document 1999|date=19 November 1999|publisher=Organization for Security and Co-operation in Europe|archive-url=https://web.archive.org/web/20140601124042/http://www.osce.org/node/39569|archive-date=1 June 2014|url-status=live|access-date=21 July 2015}}</ref> Из руске перспективе, први суседи Русије имају право избора, а то је да ли ће градити добросуседске односе, као што то чини [[Канада]] према [[САД]]-у или ући у зону конфронтације по својој или туђој жељи. Најбољи пример представља [[Белорусија]] која је први сусед Русији и која је изабрала "Канадски модел". Међутим, добросуседски односи између Белорусије и Русије нису у интересу одређеним западним структурама, којима би више одговарало да Белорусија уђе у конфронтацију са својим великим суседом. Тактика конфронтације најближих суседа Русије, од [[Балтик]]а до [[Делта Дунава|делте Дунава]], преко [[Кавказ]]а и [[Средња Азија|Средње Азије]], последњих година геостратешки је веома уочљива. Конфронтација се успоставља по устаљеном методу или шаблону "превратом или обојеном револуцијом" код првог суседа Русије, где новоуспостављени режим прекида политичке, привредне и културне везе са [[Москва|Москвом]] и исказује намере да жели чвршће политичке и привредне везе са "Западом" што је чак у већини случајева и физички неизводљиво. У овом случају, први сусед Русије постаје први сусед Америке. Држава која има добросуседске односе са Русијом код одређених западних центара квалификује се као проруска и ставља на листу за изолацију док се у њој помажу оне струје које су спремне на конфронтацију са Русијом. Интелектуалне и политичке елите, у овим земљама, немају трећу опцију већ две које се могу свести "да ли си за нас или против нас". Ове конфронтације заправо највише штете обичном становништву, док сукоби овог типа се у литератури обично називају [[Рат преко посредника|прокси ратови]]. [[НАТО]] пакт примајући бивше чланице [[Варшавски уговор|Варшавског уговора]] у своје чланство све више се приближавао границама Руске Федерације. Сматра се да је постављање ракетног штита код бивших совјетских сателита, у [[Пољска|Пољској]]<ref>[https://www.bbc.com/serbian/news/2008/08/080815_us_poland Антиракетни штит у Пољској (Би-Би-Си на српском, 2008.)]</ref> и [[Румунија|Румунији]] представљао прекретницу у безбедносном смислу за постсовјетску Русију. Русија и Европа у потенцијалном сукобу спадају у веома угрожене територије док [[САД|Америка]] због своје удаљености не дели такав степен ризика још од [[Кубанска криза|Кубанске кризе]]. Руски председник [[Владимир Путин]] је 2008. године говорио против потенцијалног придруживања Украјине [[НАТО]] пакту<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2008/apr/02/nato.georgia|title=Bush-Putin row grows as pact pushes east|date=2 April 2008|work=[[The Guardian]]|access-date=15 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220208091130/https://www.theguardian.com/world/2008/apr/02/nato.georgia|archive-date=8 February 2022|location=[[Moscow]]; [[Bucharest]]; [[Paris]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2008/apr/04/nato.russia|title=Putin warns Nato over expansion|date=4 April 2008|work=[[The Guardian]]|access-date=15 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220213213527/https://www.theguardian.com/world/2008/apr/04/nato.russia|archive-date=13 February 2022|quote=The Russian president, Vladimir Putin, today repeated his warning that Moscow would view any attempt to expand NATO to its borders as a 'direct threat'.}}</ref> Румунски аналитичар [[Јулијан Чифу]] и његови коаутори су 2009. године изнели мишљење да је Русија у погледу Украјине следила ажурирану верзију [[Брежњевљева доктрина|доктрине Брежњевљева]], који диктира да суверенитет Украјине не може бити већи од суверенитета држава чланица [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]] пре [[Револуције 1989.|колапса]] [[Совјетска сфера утицаја|совјетске сфере утицаја]] током касних 1980-их и почетком 1990-их.<ref name="Chifu">{{Cite book|title=The Russian Georgian War: A trilateral cognitive institutional approach of the crisis decision-making process|last=Chifu|first=Iulian|last2=Nantoi|first2=Oazu|last3=Sushko|first3=Oleksandr|publisher=Editura Curtea Veche|year=2009|isbn=978-973-1983-19-6|location=[[Bucharest]]|page=181|chapter=Russia–Georgia War of August 2008: Ukrainian Approach|quote=Conceptually, Russia sees Ukraine within the sphere of own 'privileged interests'; in fact, it means a modernized version of Brezhnev's doctrine of 'limited sovereignty', realized after the occupation of Czechoslovakia in 1968.|access-date=21 February 2016|chapter-url=http://www.cpc-ew.ro/pdfs/the_russian_georgian_war.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20180930233012/http://www.cpc-ew.ro/pdfs/the_russian_georgian_war.pdf|archive-date=30 September 2018}}</ref> Осим тога, старе и нове чланице НАТО и ЕУ такође имају ограничен суверенитет у одлучивању. Генерално мање чланице морају да прате, попут вазала, више циљеве САД и немачке ЕУ у супротном могу се наћи под притиском истих као суверенисти или проруски субјекти. Узрок проблема поједини историчари виде у обећањима датим [[Михаил Горбачов|Михаилу Горбачову]] и [[Едуард Шеварднадзе|Едуарду Шеварднадзеу]] да се, уколико Совјетски Савез дозволи уједињење Немачке, НАТО неће проширивати, како је то говорио Џејмс Бејкер, „ни педаљ према истоку”, а да су касније та обећања изневерена.<ref>{{cite news |last1=Ковић |first1=Милош |title=Порекло рата у Украјини |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/501155/Pogledi/Poreklo-rata-u-Ukrajini |access-date=17. 3. 2022 |work=Политика |date=8. 3. 2022}}</ref> === Украјинска револуција и рат === После вишенедељних протеста у склопу покрета [[Евромајдан]] (2013–2014), проруски украјински председник [[Виктор Јанукович]] и лидери украјинске парламентарне опозиције су 21. фебруара 2014. потписали [[Споразум о решавању политичке кризе у Украјини|споразум о нагодби]] којим су тражили превремене изборе. Следећег дана, Јанукович је побегао из [[Кијев|Кијева]] уочи [[Украјинска револуција 2014|гласања о опозиву]] којим су му одузета овлашћења председника.<ref name="interfax1">{{Cite news|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/192030.html|title=Rada removes Yanukovych from office, schedules new elections for May 25|date=24 February 2014|access-date=15 February 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20200210094859/https://en.interfax.com.ua/news/general/192030.html|archive-date=10 February 2020|agency=[[Interfax-Ukraine]]}}</ref><ref name="RadioFreeEurope">{{Cite news|url=http://www.rferl.org/content/was-yanukovychs-ouster-constitutional/25274346.html|title=Was Yanukovych's Ouster Constitutional?|date=23 February 2014|work=Radiofreeeurope/Radioliberty|access-date=25 February 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20200729143204/https://www.rferl.org/a/was-yanukovychs-ouster-constitutional/25274346.html|archive-date=29 July 2020|publisher=Radio Free Europe/Radio Liberty}}</ref><ref name="huffingtonpost1">{{Cite news|url=https://www.huffingtonpost.com/john-feffer/who-are-these-people-anyw_b_4964526.html|title=Who Are These 'People,' Anyway?|date=14 March 2014|work=[[HuffPost]]|access-date=17 March 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140318044043/http://www.huffingtonpost.com/john-feffer/who-are-these-people-anyw_b_4964526.html|archive-date=18 March 2014|publisher=[[Buzzfeed]]|quote=At that point, his own party abandoned him and called for a vote to take place. Parliament then voted to remove Yanukovych from office by a margin of 328 to 0.}}</ref> Лидери [[Руски језик у Украјини|руског говорног подручја]] [[Источна Украјина|источних региона Украјине]] прогласили су трајну лојалност Јануковичу што је изазвало [[Проруски немири у Украјини 2014.|проруске немире у Украјини 2014. године]].<ref>{{Cite news|url=https://in.reuters.com/article/ukraine-crisis-parliament-idINDEEA1L04L20140222|title=Ukraine parliament removes Yanukovich, who flees Kiev in "coup"|date=22 February 2014|work=[[Reuters]]|access-date=18 November 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20160609181723/http://in.reuters.com/article/ukraine-crisis-parliament-idINDEEA1L04L20140222|archive-date=9 June 2016|publisher=Thomson Corporation|editor-last=Roche|editor-first=Andrew|location=Kyiv|quote=Underscoring Ukraine's regional divisions, leaders of Russian-speaking eastern provinces loyal to Yanukovich voted to challenge anti-Yanukovich steps by the central parliament.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.vox.com/2014/9/3/18088560/ukraine-everything-you-need-to-know|title=Everything you need to know about the Ukraine crisis|last=Fisher|first=Max|date=3 September 2014|website=[[Vox (website)|Vox]]|publisher=[[Vox Media]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220122003807/https://www.vox.com/2014/9/3/18088560/ukraine-everything-you-need-to-know|archive-date=22 January 2022|url-status=live|access-date=24 January 2022}}</ref> Немире је пратила [[Руска анексија Крима|анексија Крима од стране Русије]] у марту 2014. и [[рат у Донбасу]], који је почео у априлу 2014<ref>{{Cite web|url=https://www.dniprotoday.com/article-260/Istoria-Nezakonna-aneksia-Rosieu-Krimu-ta-Sevastopola-v-2014-roci|title=Незаконна анексія Росією Криму та Севастополя в 2014 році|website=www.dniprotoday.com|language=uk-ua|access-date=2022-04-24}}</ref>. стварањем самопроглашених држава [[Доњецка Народна Република|Доњецке]] и [[Луганска Народна Република|Луганске Народне Републике]] које подржава Русија.<ref>{{Cite news|url=http://www.kyivpost.com/content/ukraine/armed-pro-russian-insurgents-in-luhansk-say-they-are-ready-for-police-raid-343167.html|title=Armed pro-Russian insurgents in Luhansk say they are ready for police raid|date=12 April 2014|work=[[Kyiv Post]]|access-date=1 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20140412131249/http://www.kyivpost.com/content/ukraine/armed-pro-russian-insurgents-in-luhansk-say-they-are-ready-for-police-raid-343167.html|archive-date=12 April 2014|publisher=Businessgroup LLC|location=Luhansk|quote=... their top aim is federalization of the country through all-Ukrainian referendum, one step from secession from the nation. 'It should be a federation in the borders of Ukraine, but with the right to separate if people demand this,' Kariakin said, confident that 85 percent of people in Luhansk Oblast, Ukraine's seventh most populous with 2.2 million people, support him.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/opinions/2019/3/16/annexation-of-crimea-a-masterclass-in-political-manipulation|title=Annexation of Crimea: A masterclass in political manipulation|last=Ragozin|first=Leonid|date=16 March 2019|website=aljazeera.com|publisher=[[Al Jazeera]]|location=[[Riga]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200528090201/https://www.aljazeera.com/indepth/opinion/annexation-crimea-masterclass-political-manipulation-190315174459207.html|archive-date=8 May 2020|url-status=live|access-date=24 January 2022|quote=Putin framed the invasion and eventual annexation of Crimea as an act of salvation rather than a clear violation of international law and turned a revolution which could have marked the end of his rule into a much-needed popularity booster ...}}</ref> Проамерички председник Украјине [[Владимир Зеленски|Володимир Зеленски]] је 14. септембра 2020. одобрио нову стратегију националне безбедности Украјине, „која предвиђа развој посебног партнерства са НАТО-ом у циљу чланства у НАТО-у“.<ref>{{Cite news|url=https://www.aljazeera.com/news/2022/1/25/infographic-military-capabilities-of-russia-and-ukraine-interactive|title=Infographic: Military capabilities of Russia and Ukraine|date=25 January 2022|work=aljazeera.com|access-date=15 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220215002641/https://www.aljazeera.com/news/2022/1/25/infographic-military-capabilities-of-russia-and-ukraine-interactive|archive-date=15 February 2022|publisher=[[Al Jazeera]]}}</ref><ref name="ua-nato-relations">{{Cite news|url=https://www.nato.int/cps/en/natohq/topics_37750.htm|title=Relations with Ukraine|date=11 January 2020|work=[[NATO]]|access-date=15 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220215011708/https://www.nato.int/cps/en/natohq/topics_37750.htm|archive-date=15 February 2022|publisher=NATO|quote=In September 2020, President Volodymyr Zelenskyy approved Ukraine's new National Security Strategy, which provides for the development of the distinctive partnership with NATO with the aim of membership in NATO.}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/russia-as-aggressor-nato-as-objective-ukraines-new-national-security-strategy/|title=Russia as aggressor, NATO as objective: Ukraine's new National Security Strategy|date=30. 09. 2020.|work=atlanticcouncil.org|access-date=15. 02. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220216000921/https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/russia-as-aggressor-nato-as-objective-ukraines-new-national-security-strategy/|archive-date=16 February 2022|publisher=[[Atlantic Council]]}}</ref> Зеленски је 24. марта 2021. године потписао ''Указ бр. 117/2021'' којим се одобрава „стратегија деокупације и реинтеграције привремено окупиране територије [[Аутономна Република Крим|Аутономне Републике Крим]] и града [[Севастопољ|Севастопоља]]“.<ref>{{Cite news|url=https://www.ukrinform.net/rubric-polytics/3214479-zelensky-enacts-strategy-for-deoccupation-and-reintegration-of-crimea.html|title=Zelensky enacts strategy for de-occupation and reintegration of Crimea|date=24. 03. 2021.|work=[[Ukrinform]]|access-date=15. 02. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20211212130511/https://www.ukrinform.net/rubric-polytics/3214479-zelensky-enacts-strategy-for-deoccupation-and-reintegration-of-crimea.html|archive-date=12 December 2021|publisher=[[Government of Ukraine]]|quote=''Decree No. 117/2021'' of March 24 on enactment of the relevant decision of the National Security and Defense Council was published on the website of the Head of State.}}</ref> [[Датотека:Volodymyr Zelenskyy and Ilham Aliyev (2019-12-17) 16.jpg|мини|Украјински председник [[Володимир Зеленски]] током инвазије није напуштао ни Украјину ни Кијев. Поједини извори га посматрају као националног хероја покрета отпора.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/ukraines-volodymyr-zelenskyy-from-comedian-to-national-hero/a-60924507|title=Ukraine's Volodymyr Zelenskyy: From comedian to national hero {{!}} DW {{!}} 26.02.2022|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=en-GB|access-date=2022-03-01}}</ref>|200x200пискел]] У јулу 2021, Путин је објавио есеј под насловом ''[[О историјском јединству Руса и Украјинаца]]'', у којем је поново потврдио свој став да су Руси и Украјинци „[[Сверуски народ|један народ]]“.<ref>{{Cite web|url=http://en.kremlin.ru/events/president/news/66181|title=Article by Vladimir Putin 'On the Historical Unity of Russians and Ukrainians'|last=Putin|first=Vladimir|authorlink=Vladimir Putin|date=12 July 2021|website=The Kremlin|publisher=[[Government of Russia]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125053520/http://en.kremlin.ru/events/president/news/66181|archive-date=25 January 2021|access-date=1 February 2022|quote=During the recent Direct Line, when I was asked about Russian-Ukrainian relations, I said that Russians and Ukrainians were one people – a single whole.}}</ref> Поједини новинари и аутори из Уједињеног Краљевства и САД критиковали су његову главну тврдњу као ''историјски ревизионизам, империјализам и искривљено виђење украјинске историје''.<ref>{{Cite web|url=https://www.thetimes.co.uk/article/why-putins-history-essay-requires-a-rewrite-6nzjzbqjb|title=Why Putin's history essay requires a rewrite|last=Lucas|first=Edward|date=15 September 2020|website=[[The Times]]|publisher=Times Newspapers|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125143913/https://www.thetimes.co.uk/article/why-putins-history-essay-requires-a-rewrite-6nzjzbqjb|archive-date=25 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/07/putins-ukraine-rhetoric-driven-by-distorted-view-of-neighbour|title=Putin's Ukraine rhetoric driven by distorted view of neighbour|last=Roth|first=Andrew|date=7 December 2021|website=[[The Guardian]]|publication-place=Moscow|archive-url=https://web.archive.org/web/20211207180813/https://www.theguardian.com/world/2021/dec/07/putins-ukraine-rhetoric-driven-by-distorted-view-of-neighbour|archive-date=7 December 2021|url-status=live|access-date=25 January 2021|quote=But that fear has gone hand-in-hand with chauvinistic bluster that indicates Moscow has a distorted view of modern Ukraine and the goals it wants to achieve there.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/putins-new-ukraine-essay-reflects-imperial-ambitions/|title=Putin's new Ukraine essay reveals imperial ambitions|last=Dickinson|first=Peter|date=15 July 2021|publisher=[[Atlantic Council]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210715191212/https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/putins-new-ukraine-essay-reflects-imperial-ambitions/|archive-date=15 July 2021|url-status=live|access-date=25 January 2021|quote=Vladimir Putin's inaccurate and distorted claims are neither new nor surprising. They are just the latest example of gaslighting by the Kremlin leader.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://rusi.org/explore-our-research/publications/commentary/russia-and-ukraine-one-people-putin-claims|title=Russia and Ukraine: 'One People' as Putin Claims?|last=Wilson|first=Andrew|date=23 December 2021|publisher=[[Royal United Services Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220124130721/https://rusi.org/explore-our-research/publications/commentary/russia-and-ukraine-one-people-putin-claims/|archive-date=24 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2022|quote=Putin's key trope is that Ukrainians and Russians are 'one people', and he calls them both 'Russian'. He starts with a myth of common origin: 'Russians, Ukrainians and Belarusians are all descendants of Ancient Rus', which was the largest state in Europe' from the 9th–13th centuries AD.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://snyder.substack.com/p/how-to-think-about-war-in-ukraine|title=How to think about war in Ukraine|last=Snyder|first=Timothy D.|authorlink=Timothy D. Snyder|date=18 January 2022|website=Thinking about... (newsletter)|publisher=[[Substack]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220119065436/https://snyder.substack.com/p/how-to-think-about-war-in-ukraine|archive-date=19 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2021|quote=Historically speaking, the idea that a dictator in another country decides who is a nation and who is not is known as imperialism.}}</ref> Русија је рекла да могући [[Односи Украјине и НАТО-а|улазак Украјине у НАТО]] и [[проширење НАТО-а]] уопште угрожавају [[национална безбедност|њену националну безбедност]].<ref>{{Cite news|url=https://www.politico.eu/article/ukraine-nato-georgia-europe-european-union-united-states/|title=Ukraine: NATO's original sin|date=23 November 2021|work=[[Politico]]|access-date=1 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220129135805/https://www.politico.eu/article/ukraine-nato-georgia-europe-european-union-united-states/|archive-date=29 January 2022|publisher=[[Axel Springer SE]]|quote=The result heightened Kremlin's fears of encirclement and of losing the strategic depth that enabled Russia to prevail over Western invaders twice ... no amount of assurances that NATO is not a threat to Russia, that its purpose is purely defensive or that none of its weapons would ever be used except in response to an attack could assuage Moscow.}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.vox.com/22900113/nato-ukraine-russia-crisis-clinton-expansion|title=How America's NATO expansion obsession plays into the Ukraine crisis|date=27 January 2022|work=[[Vox]]|access-date=20 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220218060139/https://www.vox.com/22900113/nato-ukraine-russia-crisis-clinton-expansion|archive-date=18 February 2022|publisher=Vox Media|quote=To the West, it's a statement of autonomy; to Russia, it's a threat.}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://apnews.com/article/europe-russia-ukraine-vladimir-putin-emmanuel-macron-4b0815a24bb98ca7e3b81aa0dc6b1838|title=US, NATO rule out halt to expansion, reject Russian demands|date=7 January 2022|work=[[AP News]]|access-date=24 January 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220124151428/https://apnews.com/article/europe-russia-ukraine-vladimir-putin-emmanuel-macron-4b0815a24bb98ca7e3b81aa0dc6b1838|archive-date=24 January 2022|agency=[[Associated Press]]|language=en}}</ref> Заузврат, Украјина и друге европске земље суседне Русије оптужују Путина за покушај [[Велика Русија|руског иредентизма]] и за вођење агресивне милитаристичке политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2014/sep/13/putin-destroy-restore-soviet-union-ukraine-pm|title=Putin wants to destroy Ukraine and restore Soviet Union, says Yatseniuk|last=Agencies|date=13 September 2014|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125154846/https://www.theguardian.com/world/2014/sep/13/putin-destroy-restore-soviet-union-ukraine-pm|archive-date=25 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/magazine-26769481|title=Vladimir Putin: The rebuilding of 'Soviet' Russia|last=Bullough|first=Oliver|date=28 March 2014|publisher=[[BBC]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220124104112/https://www.bbc.co.uk/news/magazine-26769481|archive-date=24 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2022|quote='He does not understand that the collapse of the Soviet system was predetermined, therefore he believes his mission is to restore the Soviet system as soon as possible,' he (Vladimir Bukovsky) says.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.inquirer.com/opinion/ukraine-putin-russia-nato-20220111.html|title=Putin wants to reestablish the Russian empire. Can NATO stop him without war?|last=Rubin|first=Trudy|date=11 January 2022|website=[[The Philadelphia Inquirer]]|publisher=[[Interstate General Media]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125155257/https://www.inquirer.com/opinion/ukraine-putin-russia-nato-20220111.html|archive-date=25 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2022|quote=He wants to rebuild the former Soviet sphere of influence that extended from Central Europe through Central Asia, and views this effort as a restoration of Russian greatness.}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.lrt.lt/en/news-in-english/19/1568409/lithuanian-president-russia-s-attempts-to-create-zones-of-influence-will-not-be-tolerated|title=Lithuanian president: Russia's attempts to create 'zones of influence' will not be tolerated|date=20 December 2021|work=LRT English|access-date=25 January 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125154846/https://www.lrt.lt/en/news-in-english/19/1568409/lithuanian-president-russia-s-attempts-to-create-zones-of-influence-will-not-be-tolerated|archive-date=25 January 2022|publisher=[[Lithuanian National Radio and Television]]|agency=[[Baltic News Service]]|others=Photograph by Office of the Lithuanian President}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-nato-poland-suwalki-idUSKCN0Z61XH|title=In push for equal NATO status, Poland asks for flashpoint troops|last=Wiktor|first=Szary|date=20 June 2016|editor-last=Boulton|editor-first=Ralph|website=[[Reuters]]|publisher=Thomson Corporation|location=[[Brussels]], [[Prague]], [[Vilnius]], [[Trondheim]]|url-access=registration|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125154850/https://www.reuters.com/article/us-nato-poland-suwalki-idUSKCN0Z61XH|archive-date=25 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2022}}</ref> == Почетак инвазије == Сукоб је почео великим војним јачањем, у почетку од марта до априла 2021, а затим од октобра 2021. до фебруара 2022. Током другог војног јачања, Русија је поставила захтеве Сједињеним Државама и НАТО-у, предлажући два нацрта уговора који су садржали захтеве за оно што је назвала „безбедносним гаранцијама“, укључујући правно обавезујуће обећање да Украјина неће ући у НАТО, као и смањење у трупама НАТО-а и војној опреми стационираним у источној Европи, и запретила неодређеним војним одговором ако НАТО настави да се држи „агресивне линије“.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/russia-unveils-security-guarantees-says-western-response-not-encouraging-2021-12-17/|title=Russia demands NATO roll back from East Europe and stay out of Ukraine|date=17 December 2021|work=[[Reuters]]|access-date=24. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222081106/https://www.reuters.com/world/russia-unveils-security-guarantees-says-western-response-not-encouraging-2021-12-17/|archive-date=22 February 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theglobeandmail.com/world/article-putin-warns-of-unspecified-military-response-if-us-and-nato-continue/|title=Putin warns of unspecified military response if U.S. and NATO continue 'aggressive line'|date=21 December 2021|work=The Globe and Mail|access-date=24. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220115165246/https://www.theglobeandmail.com/world/article-putin-warns-of-unspecified-military-response-if-us-and-nato-continue/|archive-date=15 January 2022|language=en-CA}}</ref> === Руске оптужбе === Руски председник Владимир Путин је 9. децембра 2021. говорио о дискриминацији оних који [[Географска распрострањеност говорника руског|говоре руски]] изван Русије, рекавши: „Морам да кажем да је [[русофобија]] први корак ка [[геноцид]]у. Ви и ја знамо шта се дешава у Донбасу. То свакако веома личи на геноцид.“<ref>{{Cite news|url=https://www.themoscowtimes.com/2021/12/10/putin-says-conflict-in-eastern-ukraine-looks-like-genocide-a75780|title=Putin Says Conflict in Eastern Ukraine 'Looks Like Genocide'|date=10 December 2021|work=AFP|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221082440/https://www.themoscowtimes.com/2021/12/10/putin-says-conflict-in-eastern-ukraine-looks-like-genocide-a75780|archive-date=21 February 2022|publisher=[[The Moscow Times]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://rg.ru/2021/12/09/putin-zaiavil-o-genocide-na-donbasse.html|title=Путин заявил о геноциде на Донбассе|date=9 December 2021|work=[[Rossiyskaya Gazeta]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222212644/https://rg.ru/2021/12/09/putin-zaiavil-o-genocide-na-donbasse.html|archive-date=22 February 2022|language=ru}}</ref> Русија је такође осудила [[Језичка политика у Украјини|украјински закон о језику]].<ref>{{Cite news|url=https://www.france24.com/en/live-news/20210401-new-law-stokes-ukraine-language-tensions|title=New law stokes Ukraine language tensions|date=1 April 2021|work=[[France 24]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224032739/https://www.france24.com/en/live-news/20210401-new-law-stokes-ukraine-language-tensions|archive-date=24 February 2022}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/08/ukraine-russia-language-putin/|title=The Ukrainian language is having a moment. To Putin's ears, it's a shot against Russian speakers|date=8 February 2022|work=The Washington Post|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220208194442/https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/08/ukraine-russia-language-putin/|archive-date=8 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.france24.com/en/live-news/20220213-ukraine-s-star-author-kurkov-says-his-native-russian-should-be-curbed|title=Ukraine's star author Kurkov says his native Russian should be curbed|date=13 February 2022|work=[[France 24]]|access-date=23. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220218203248/https://www.france24.com/en/live-news/20220213-ukraine-s-star-author-kurkov-says-his-native-russian-should-be-curbed|archive-date=18 February 2022}}</ref> Путин је 15. фебруара 2022. рекао новинарима: „Оно што се управо дешава у Донбасу је геноцид”.<ref name="france24genocide">{{Cite news|url=https://www.france24.com/en/live-news/20220216-us-accuses-moscow-of-creating-ukraine-invasion-pretext-with-genocide-claims|title=US accuses Moscow of creating Ukraine invasion pretext with 'genocide' claims|date=15 February 2021|work=AFP|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224034042/https://www.france24.com/en/live-news/20220216-us-accuses-moscow-of-creating-ukraine-invasion-pretext-with-genocide-claims|archive-date=24. 02. 2022|publisher=[[France 24]]}}</ref> Медији су навели да, упркос Путиновој оптужби за геноцид над говорницима који говоре руски, украјински председник [[Владимир Зеленски|Володимир Зеленски]] и сам говори руски језик.<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/19/russians-accuse-ukrainians-genocide-propaganda-blitz/|title=Russians accuse Ukrainians of genocide as they pave way for potential invasion|date=19. 02. 2022|work=[[The Telegraph]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223103730/https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/19/russians-accuse-ukrainians-genocide-propaganda-blitz/|archive-date=23 February 2022}}</ref> Руске тврдње о геноциду одбачене су као лажне од стране западних и других медија.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/60477712|title=Ukraine crisis: Vladimir Putin address fact-checked|date=22 February 2022|work=[[BBC News]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223162137/http://www.bbc.co.uk/news/60477712|archive-date=23 February 2022}}</ref> Неколико међународних организација, укључујући [[Високи комесаријат ОУН за људска права|Високог комесара Уједињених нација за људска права]], [[Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а у Украјини|Специјалну посматрачку мисију ОЕБС-а у Украјини]] и [[Савет Европе]], није нашло никакве доказе који подржавају руске тврдње.<ref>{{Cite web|url=https://www.ohchr.org/Documents/Countries/UA/HRMMUReport15June2014.pdf|title=Report on the human rights situation in Ukraine|date=15 June 2014|publisher=OHCHR|archive-url=https://web.archive.org/web/20220214151822/https://www.ohchr.org/Documents/Countries/UA/HRMMUReport15June2014.pdf|archive-date=14 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ohchr.org/Documents/Countries/UA/UkraineCivicSpace2021-EN.pdf|title=Civic Space and Fundamental Freedoms in Ukraine|year=2021|publisher=OHCHR|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209154320/https://www.ohchr.org/Documents/Countries/UA/UkraineCivicSpace2021-EN.pdf|archive-date=9 December 2021|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.osce.org/ukraine-smm/reports|title=Daily and spot reports from the Special Monitoring Mission to Ukraine|publisher=OSCE|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222080943/https://www.osce.org/ukraine-smm/reports|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://rm.coe.int/16800c5d6f|title=Ad hoc Report on the situation of national minorities in Ukraine adopted on 1 April 2014|date=2 April 2014|publisher=[[Council of Europe]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220204183556/https://rm.coe.int/16800c5d6f|archive-date=4 February 2022}}</ref> [[Европска комисија]] је одбацила оптужбе за геноцид као руску дезинформацију.<ref>{{Cite press release|date=24 January 2022|title=Disinformation About the Current Russia-Ukraine Conflict – Seven Myths Debunked|url=https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/news/disinformation-about-current-russia-ukraine-conflict-seven-myths-debunked-2022-01-24_en|access-date=22 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220218045942/https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/news/disinformation-about-current-russia-ukraine-conflict-seven-myths-debunked-2022-01-24_en|archive-date=18 February 2022|quote='''Myth 2:''' "The situation in Ukraine triggered this conflict. There is proof that Ukraine is committing atrocities against its Russian-speaking population in the country's east. Russia has to intervene, not least because Ukraine and Russia are 'one nation.' Ukraine simply belongs to Russia's "privileged sphere of influence". '''False.''' Allegations that Ukraine is attacking its own territory and persecuting its own citizens are absurd. To galvanize domestic support for Russia's military aggression, Russian state-controlled media have tirelessly sought to vilify Ukraine, accusing it of alleged genocide in eastern Ukraine, drawing groundless parallels with Nazism and World War Two, and fabricating stories aimed at striking a negative emotional chord with audiences.|language=en}}</ref> Америчка амбасада у Украјини описала је руску тврдњу о геноциду као „неистину за осуду“, док је портпарол америчког [[Стејт департмент|Стејт департмента]] [[Нед Прајс]] рекао да Москва такве тврдње износи као изговор за инвазију на Украјину.<ref>{{Cite news|url=https://www.ukrinform.net/rubric-polytics/3406104-united-states-russias-claim-of-genocide-in-ukraine-is-reprehensible-falsehood.html|title=United States: Russia's claim of 'genocide in Ukraine' is reprehensible falsehood|date=17 February 2022|work=[[Ukrinform]]|access-date=22 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220218120707/https://www.ukrinform.net/rubric-polytics/3406104-united-states-russias-claim-of-genocide-in-ukraine-is-reprehensible-falsehood.html|archive-date=18 February 2022|quote=The Embassy of the United States of America in Ukraine called Russia's claim of "genocide in Ukraine" reprehensible falsehood.}}</ref><ref name="france24genocide2">{{Cite news|url=https://www.france24.com/en/live-news/20220216-us-accuses-moscow-of-creating-ukraine-invasion-pretext-with-genocide-claims|title=US accuses Moscow of creating Ukraine invasion pretext with 'genocide' claims|date=15 February 2021|work=AFP|access-date=23. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224034042/https://www.france24.com/en/live-news/20220216-us-accuses-moscow-of-creating-ukraine-invasion-pretext-with-genocide-claims|archive-date=24 February 2022|publisher=[[France 24]]}}</ref> Дана 18. фебруара, руски амбасадор у САД [[Анатолиј Антонов]] оптужио је САД да одобравају „присилну [[Културолошка асимилација|асимилацију]] [[Руси у Украјини|Руса у Украјини]] “.<ref>{{Cite news|url=https://tass.com/russia/1405599|title=US condones forceful assimilation of Russians in Ukraine – Russian ambassador to US|date=18 February 2021|work=[[TASS]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220218033744/https://tass.com/russia/1405599|archive-date=18 February 2022|quote=}}</ref> У говору 21. фебруара, Путин је такође навео да је „украјинско друштво“ постало „неонацистичко“ без доказа.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2022/02/23/world/europe/putin-speech-russia-ukraine.html|title=Word by Word and Between the Lines: A Close Look at Putin’s Speech|date=23 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://archive.today/20220223115611/https://www.nytimes.com/2022/02/23/world/europe/putin-speech-russia-ukraine.html|archive-date=23. 02. 2022|url-status=live}}</ref><ref name=":02">{{Cite news|url=https://www.nbcnews.com/politics/politics-news/live-blog/russia-ukraine-conflict-live-updates-n1289655/ncrd1289673|title=Putin says he is fighting a resurgence of Nazism. That's not true.|date=24 February 2022|work=[[NBC News]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224112830/https://www.nbcnews.com/politics/politics-news/live-blog/russia-ukraine-conflict-live-updates-n1289655/ncrd1289673|archive-date=24 February 2022}}</ref> Према Џонатану Алену, нема доказа за такав крајње десничарски национализам у влади, војсци или бирачком телу. Украјински председник Зеленски је Јевреј, а три члана његове породице погинула су у [[Холокауст|Холокаусту]].<ref name=":02" /> Осврћући се посебно на руску тврдњу, Зеленски је рекао да се његов деда борио против нациста у совјетској пешадији.<ref>{{Cite web|url=https://www.axios.com/ukraine-russia-putin-zelensky-invasion-3e5b8783-c4b6-41e9-b6d5-b0706bfedfdf.html|title=Ukrainian President Zelensky says Putin has ordered invasion as country prepares for war|last=Lawler|first=Dave|date=24 February 2022|website=Axios|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224031305/https://www.axios.com/ukraine-russia-putin-zelensky-invasion-3e5b8783-c4b6-41e9-b6d5-b0706bfedfdf.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> === Сукоби === [[Рат у Донбасу|Борбе у Донбасу]] су значајно ескалирале 17. фебруара 2022. Док се дневни број напада током првих шест недеља 2022. кретао од два до пет, украјинска војска је пријавила 60 напада 17. фебруара.<ref name="Globe22">{{Cite news|title=Putin orders snap nuclear drill|work=[[The Globe and Mail]]|page=A3}}</ref> Руски државни медији су такође известили о преко 20 артиљеријских напада на положаје сепаратиста истог дана.<ref name="Globe22" /> Украјинска влада оптужила је [[Оружане снаге Новорусије|руске сепаратисте]] да су гранатирали [[обданиште]] у [[Станица Луганска|Станици Луганској]] користећи артиљерију, при чему су ранила три [[Цивили|цивила]]. Луганска Народна Република саопштила је да је украјинска влада напала њене снаге [[Мерзер|минобацачем]], [[Бацач граната|бацачима граната]] и [[Митраљез|митраљеском]] ватром.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-60158694|title=Ukraine: How big is Russia's military build-up?|date=17 February 2022|website=[[BBC News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223070711/https://www.bbc.com/news/world-europe-60158694|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.msn.com/en-us/news/world/west-accuses-russia-of-trying-to-create-pretext-for-invasion-after-shelling-in-east-ukraine/ar-AATZcQu?ocid=uxbndlbing|title=Ukraine, West accuse Russia of trying to create pretext for invasion after shelling in east|date=17 February 2022|website=[[MSN]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222062307/https://www.msn.com/en-us/news/world/west-accuses-russia-of-trying-to-create-pretext-for-invasion-after-shelling-in-east-ukraine/ar-AATZcQu?ocid=uxbndlbing|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref> Следећег дана, Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република наредиле су обавезну евакуацију цивила из својих главних градова, иако је примећено да ће за потпуну евакуацију бити потребни месеци.<ref name="MTRefugeesRostov">{{Cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/20/in-the-closest-russian-city-to-ukraines-separatist-region-there-are-few-signs-of-refugees-a76473|title=In the Closest Russian City to Ukraine's Separatist Region, There Are Few Signs of Refugees|last=Light|first=Felix|date=20 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220220074941/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/20/in-the-closest-russian-city-to-ukraines-separatist-region-there-are-few-signs-of-refugees-a76473|archive-date=20 February 2022|url-status=live|access-date=20 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nbcnews.com/news/world/east-ukraine-shelling-russian-invasion-fears-putin-pretext-rcna16773|title=Russian-backed separatists announce civilian evacuation from eastern Ukraine as escalation stokes Russian invasion fears|date=18 February 2022|website=[[NBC News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223132456/https://www.nbcnews.com/news/world/east-ukraine-shelling-russian-invasion-fears-putin-pretext-rcna16773|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.msn.com/en-us/news/world/warning-siren-sounds-in-rebel-held-capital-in-east-ukraine-reuters-witness/ar-AAU29BV?ocid=entnewsntp|title=Warning siren sounds in rebel-held capital in east Ukraine -Reuters witness|last=Smith|first=Alexander|date=18 February 2022|website=[[MSN News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224032724/https://www.msn.com/en-us/news/world/warning-siren-sounds-in-rebel-held-capital-in-east-ukraine-reuters-witness/ar-AAU29BV?ocid=entnewsntp|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-60443504|title=Ukraine conflict: Rebels declare general mobilisation as fighting grows|date=19 February 2022|work=[[BBC News]]|access-date=19 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220219100114/https://www.bbc.com/news/world-europe-60443504|archive-date=19 February 2022|language=en-GB}}</ref> Украјински медији известили су о порасту артиљеријског гранатирања милитаната предвођених Русијом у Донбасу као покушаја да се провоцира украјинска војска.<ref>{{Cite web|url=https://kyivindependent.com/national/over-40-shelling-incidents-leave-5-injured-in-donbas/|title=47 shelling incidents leave 5 injured in Donbas|date=18 February 2022|publisher=[[Kyiv Independent]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220217205001/https://kyivindependent.com/national/over-40-shelling-incidents-leave-5-injured-in-donbas/|archive-date=17 February 2022|url-status=live|access-date=18 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://english.nv.ua/nation/how-russian-proxies-are-attempting-to-provoke-the-ukrainian-army-lying-about-a-ukrainian-offensive-50218033.html|title=How Russian proxy forces are attempting to provoke the Ukrainian army and are lying about a new Ukrainian offensive|date=18 February 2022|publisher=NV.UA|archive-url=https://web.archive.org/web/20220218180147/https://english.nv.ua/nation/how-russian-proxies-are-attempting-to-provoke-the-ukrainian-army-lying-about-a-ukrainian-offensive-50218033.html|archive-date=18 February 2022|url-status=live|access-date=18 February 2022}}</ref> Руска [[Федерална служба безбједности|Федерална служба безбедности]] (ФСБ) је 21. фебруара објавила да је украјинско гранатирање уништило гранични објекат ФСБ-а удаљен 150 метара од границе између [[руско-украјинска граница|Русије и Украјине]] у [[Ростовска област|Ростовској области]].<ref>{{Cite news|url=https://www.rbc.ru/politics/21/02/2022/621360d79a79470fcd422edd|title=|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=21 February 2022|work=[[RBK Daily]]|access-date=22 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222023632/https://www.rbc.ru/politics/21/02/2022/621360d79a79470fcd422edd|archive-date=22 February 2022|publisher=[[RBK Group]]|language=ru|script-title=ru:ФСБ сообщила о попадании снаряда в погранпункт на границе с ДНР|trans-title=The FSB reported that a shell hit the border checkpoint on the border with the DPR|issn=1991-0703|oclc=849495462}}</ref> Одвојено, прес-служба [[Јужни војни округ|Јужног војног округа]] саопштила је да су руске снаге тог дана ујутро убиле групу од пет диверзаната у близини села Митјакинскаја у Ростовској области, која је продрла на границу из Украјине са два [[Борбено возило пешадије|борбена возила пешадије]], при чему су возила уништена.<ref>{{Cite news|url=https://tass.ru/proisshestviya/13784397?from=feed|title=Российские военнослужащие уничтожили пять диверсантов с Украины при нарушении границы|date=21 February 2022|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221163322/https://tass.ru/proisshestviya/13784397?from=feed|archive-date=21 February 2022|publisher=[[TASS]]|language=ru}}</ref> Украјина је негирала да је умешана у оба инцидента и назвала их [[Операција под лажном заставом|операцијом под лажном заставом]].<ref>{{Cite news|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/21/russia-says-border-facility-near-ukraine-destroyed-in-shell-attack-a76487|title=Russia Says Border Facility Near Ukraine Destroyed in Shell Attack|date=21 February 2022|access-date=21 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221123839/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/21/russia-says-border-facility-near-ukraine-destroyed-in-shell-attack-a76487|archive-date=21 February 2022|publisher=[[The Moscow Times]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/russia-says-it-prevented-border-breach-ukraine-kyiv-calls-it-fake-news-2022-02-21/|title=Russia says it prevented border breach from Ukraine, Kyiv calls it fake news|date=21 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=21 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221131855/https://www.reuters.com/world/europe/russia-says-it-prevented-border-breach-ukraine-kyiv-calls-it-fake-news-2022-02-21/|archive-date=21 February 2022}}</ref> Поред тога, пријављено је да су два украјинска војника и један цивил убијени гранатирањем у селу Зајцево, 30 километара северно од Доњецка.<ref>{{Cite web|url=https://english.alarabiya.net/News/world/2022/02/21/Two-Ukraine-soldiers-killed-in-shelling-Police|title=Two Ukraine soldiers, civilian killed in shelling|date=21 February 2022|website=[[Al-Arabiyah]]|language=English|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221203204/https://english.alarabiya.net/News/world/2022/02/21/Two-Ukraine-soldiers-killed-in-shelling-Police|archive-date=21 February 2022|url-status=live|access-date=22 February 2022}}</ref> Неколико аналитичара, укључујући истражни сајт [[Белингкат]], објавило је доказе да је многе нападе, експлозије и евакуације у Донбасу инсценирала Русија.<ref>{{Cite news|url=https://www.bellingcat.com/news/2022/02/23/documenting-and-debunking-dubious-footage-from-ukraines-frontlines/|title=Documenting and Debunking Dubious Footage from Ukraine's Frontlines|last=|first=|date=23 February 2022|work=[[Bellingcat]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223204058/https://www.bellingcat.com/news/2022/02/23/documenting-and-debunking-dubious-footage-from-ukraines-frontlines/|archive-date=23 February 2022|location=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2022/feb/21/dumb-and-lazy-the-flawed-films-of-ukrainian-attacks-made-by-russias-fake-factory|title='Dumb and lazy': the flawed films of Ukrainian 'attacks' made by Russia's 'fake factory'|date=21 February 2022|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221235946/https://www.theguardian.com/world/2022/feb/21/dumb-and-lazy-the-flawed-films-of-ukrainian-attacks-made-by-russias-fake-factory|archive-date=21 February 2022|url-status=live|access-date=22 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/21/five-russian-false-flags-comically-easy-debunk/|title=Four Russian false flags that are comically easy to debunk|date=21 February 2022|publisher=[[The Telegraph]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222050443/https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/21/five-russian-false-flags-comically-easy-debunk/|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=22 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.vice.com/en/article/88gdj3/russia-disinformation-campaign-bombing-ukraine|title=Russia's 'Idiotic' Disinformation Campaign Could Still Lead to War in Ukraine|date=21 February 2022|publisher=[[Vice Media]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221194550/https://www.vice.com/en/article/88gdj3/russia-disinformation-campaign-bombing-ukraine|archive-date=21 February 2022|url-status=live|access-date=22 February 2022}}</ref> Непознате снаге су 21. фебруара гранатирале Луганску термоелектрану у [[Луганска Народна Република|Луганској Народној Републици]].<ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-02-22/ukraine-power-plant-damaged-during-two-days-of-shelling|title=Ukraine Power Plant Damaged During Two Days of Shelling|last=Mazneva|first=Elena|date=22 February 2022|website=[[Bloomberg]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223065953/https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-02-22/ukraine-power-plant-damaged-during-two-days-of-shelling|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref> Украјинске вести су саопштиле да су због тога била принуђене да прекину програм.<ref>{{Cite web|url=https://ukranews.com/en/news/835470-luhansk-tpp-suspends-work-due-to-militants-shelling|title=Luhansk TPP Suspends Work Due To Militants Shelling|last=Gerasimova|first=Tanya|date=21 February 2022|website=ukranews_com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222162111/https://ukranews.com/en/news/835470-luhansk-tpp-suspends-work-due-to-militants-shelling|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref> === Ескалација === Дана 21. фебруара, након признања Доњецке и Луганске републике, председник Путин је наредио да се руске трупе (укључујући механизоване снаге) пошаљу у Донбас, у, како је Русија назвала „мировну мисију“.<ref name="ru-troops-donbas">{{Cite news|url=https://cnn.com/2022/02/21/europe/russia-ukraine-tensions-monday-intl/index.html|title=Putin orders troops into separatist-held parts of Ukraine|date=21 February 2022|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223102720/https://www.cnn.com/2022/02/21/europe/russia-ukraine-tensions-monday-intl/index.html|archive-date=23 February 2022|publisher=[[CNN]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/putin-sends-tanks-into-ukraine-75dj973v8|title=Putin sends Russian tanks into Ukraine|date=22 February 2022|work=[[The Times]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223032437/https://www.thetimes.co.uk/article/putin-sends-tanks-into-ukraine-75dj973v8|archive-date=23 February 2022|language=en}}</ref> Руска војска саопштила је да је убила пет украјинских "диверзаната" који су прешли границу са Русијом, што је оштро демантовао украјински министар спољних послова [[Дмитро Кулеба|Дмитриј Кулеба]].<ref>{{Cite news|url=https://www.timesofisrael.com/russia-claims-to-kill-5-ukrainian-saboteurs-who-crossed-border/|title=Russia claims to kill 5 Ukrainian 'saboteurs' who crossed border|work=[[The Times of Israel]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221232442/https://www.timesofisrael.com/russia-claims-to-kill-5-ukrainian-saboteurs-who-crossed-border/|archive-date=21 February 2022}}</ref> Касније тог дана, неколико независних медија потврдило је да руске снаге улазе у Донбас.<ref name="guard-troops-donbas">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2022/feb/21/ukraine-putin-decide-recognition-breakaway-states-today|title=Putin orders troops into eastern Ukraine on 'peacekeeping duties'|date=21 February 2022|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223175613/https://www.theguardian.com/world/2022/feb/21/ukraine-putin-decide-recognition-breakaway-states-today|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://video.repubblica.it/mondo/ucraina-i-primi-soldati-russi-nel-donbass/408788/409494|title=Ucraina, i primi soldati russi nel Donbass|date=22 February 2022|website=[[la Repubblica]]|language=it|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221231124/https://video.repubblica.it/mondo/ucraina-i-primi-soldati-russi-nel-donbass/408788/409494|archive-date=21 February 2022|url-status=live|access-date=21 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.newsweek.com/us-russian-troops-already-ukraines-donbas-no-plans-send-us-forces-1681206|title=Putin's Ukraine peacekeepers "aren't fooling anyone," US warns|date=21 February 2022|website=[[Newsweek]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223111027/https://www.newsweek.com/us-russian-troops-already-ukraines-donbas-no-plans-send-us-forces-1681206|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.skynews.com.au/world-news/chilling-social-media-footage-emerges-of-convoys-of-russian-military-equipment-entering-donbas-in-ukraine/news-story/ad0ec2c630b5e5aaaa8efdd85509e832|title=Chilling social media footage emerges of convoys of Russian military equipment entering Donbas in Ukraine|last=|first=|last2=|date=22 February 2022|website=[[Sky News]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224032732/https://www.skynews.com.au/world-news/chilling-social-media-footage-emerges-of-convoys-of-russian-military-equipment-entering-donbas-in-ukraine/news-story/ad0ec2c630b5e5aaaa8efdd85509e832|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=}}</ref> Напад на Донбас од 21. фебруара нашироко је осудио [[Савет безбедности Уједињених нација|Савет безбедности УН]] и није добила никакву подршку.<ref>{{Cite web|url=https://abcnews.go.com/US/wireStory/putin-support-security-council-ukraine-83037165|title=Putin gets no support from UN Security Council over Ukraine|website=[[ABC News]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223172555/https://abcnews.go.com/US/wireStory/putin-support-security-council-ukraine-83037165|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Амбасадор Кеније [[Мартин Кимани]] упоредио је Путинов потез са колонијализмом и рекао: „Морамо да завршимо опоравак од жара мртвих империја на начин који нас не гурне назад у нове облике доминације и угњетавања.”<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2022/02/23/europe/kenya-ukraine-russia-colonialism-intl/index.html|title=Kenya's UN ambassador slams Russia and compares Ukraine crisis to Africa's colonial past|last=Woodyatt|first=Amy|date=23 February 2022|website=[[CNN]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223161155/https://www.cnn.com/2022/02/23/europe/kenya-ukraine-russia-colonialism-intl/index.html|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Амерички председник [[Џо Бајден]] је 22. фебруара изјавио да се догодио „почетак руске инвазије на Украјину“. Генерални секретар [[НАТО]] -а [[Јенс Столтенберг]] и канадски премијер [[Жистен Тридо]] рекли су да је дошло до „даље инвазије”. Украјински министар спољних послова Кулеба је изјавио: „Не постоји таква ствар као што је мања, средња или велика инвазија. Инвазија је инвазија." [[високи представник Европске уније за спољне послове и безбедносну политику|Шеф спољне политике]] Европске уније Жозеп Борел изјавио је да су „руске трупе [стигле] на украјинско тло“ у „[не]пуноправној инвазији“.<ref>{{Cite web|url=https://globalnews.ca/news/8636852/russian-troops-in-east-ukraine-an-invasion-white-house-declares/|title=Russian troops in east Ukraine an 'invasion,' White House declares – National|website=Global News|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222153822/https://globalnews.ca/news/8636852/russian-troops-in-east-ukraine-an-invasion-white-house-declares/|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=22 February 2022}}</ref> Истог дана, [[Савјет Федерације|Савет Федерације]] је једногласно овластио Путина да употреби војну силу ван Русије. Заузврат, председник Зеленски је наредио регрутацију украјинских резервиста, а да се још није обавезао на општу [[Mobilizacija|мобилизацију]].<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/ukrainian-president-calls-up-reservists-launches-programme-economic-patriotism-2022-02-22/|title=Ukrainian president drafts reservists but rules out general mobilisation for now|date=22 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222235612/https://www.reuters.com/world/europe/ukrainian-president-calls-up-reservists-launches-programme-economic-patriotism-2022-02-22/|archive-date=22 February 2022|language=en}}</ref> [[Врховна рада Украјине]] прогласила је 23. фебруара 30-дневно [[ванредно стање]] широм земље, искључујући окупиране територије у Донбасу, које је ступило на снагу у поноћ. Парламент је такође наредио мобилизацију свих [[резервиста]] [[Оружане снаге Украјине|Оружаних снага Украјине]].<ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/russia-sanctions-ukraine-reservists-west-b2021165.html|title=Ukraine to introduce a state of emergency and tells its citizens to leave Russia immediately|date=23 February 2022|work=[[The Independent]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224032730/https://www.independent.co.uk/news/world/europe/russia-sanctions-ukraine-reservists-west-b2021165.html|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/world/europe/ukraines-parliament-approves-state-emergency-2022-02-23/|title=Ukraine's Parliament approves state of emergency|last=<!--Not stated-->|date=23 February 2022|website=reuters.com|publisher=[[Reuters]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223200424/https://www.reuters.com/world/europe/ukraines-parliament-approves-state-emergency-2022-02-23/|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022|quote="The state of emergency comes into force at midnight local time (1000 GMT). It will last 30 days and can be extended for another 30 days."}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cbsnews.com/news/russia-ukraine-news-miliatry-reservists-emergency-declaration/|title=Ukraine calls up reservists, declares national emergency as U.S. and allies hit Russia with new sanctions|website=[[CBS News]]|language=en-US|access-date=2022-02-24}}</ref> Истог дана, Русија је почела да евакуише своју амбасаду у Кијеву и такође је спустила руску заставу са врха зграде.<ref>{{Cite news|url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-europe-russia-moscow-kyiv-626a8c5ec22217bacb24ece60fac4fe1|title=Russia evacuates embassy in Ukraine as crisis escalates|date=23 February 2022|work=[[Associated Press]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223102040/https://apnews.com/article/russia-ukraine-europe-russia-moscow-kyiv-626a8c5ec22217bacb24ece60fac4fe1|archive-date=23 February 2022}}</ref> Сајтови украјинског парламента и владе, као и банкарски сајтови, погођени су [[DoS напад|ДоС]] нападима.<ref>{{Cite news|url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-technology-business-europe-russia-9e9f9e9b52eaf53cf9d8ade0588b661b|title=Ukraine hit by more cyberattacks, destructive malware|date=23 February 2022|work=[[Associated Press]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064547/https://apnews.com/article/russia-ukraine-technology-business-europe-russia-9e9f9e9b52eaf53cf9d8ade0588b661b|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> Још један састанак Савета безбедности УН одржан је 23-24. фебруара. Русија је извршила инвазију на Украјину током хитног састанка Савета безбедности УН са циљем да смири кризу. Генерални секретар [[Антонио Гутерес]] је изјавио: „Дајте шансу миру“.<ref name="'It's too late': Russian move roils UN meeting on Ukraine">{{Cite web|url=https://apnews.com/article/united-nations-general-assembly-russia-ukraine-europe-russia-united-nations-31c5af31d2a72163676459d317269b35|title='It's too late': Russian move roils UN meeting on Ukraine|date=23 February 2022|website=[[AP NEWS]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224021804/https://apnews.com/article/united-nations-general-assembly-russia-ukraine-europe-russia-united-nations-31c5af31d2a72163676459d317269b35|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Русија је извршила напад док је била [[Председништво Савета безбедности Уједињених нација|председавајућа Саветом безбедности УН]] у фебруару 2022. и има [[Вето у Савету безбедности Организације уједињених нација|право вета]] као једна од пет сталних чланица.<ref name=":0" /><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/pUrIX20rUPrwgE9WQPoX|title=U.S. Says Russia Will Face U.N. Security Council Resolution|website=[[Wall Street Journal]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064610/https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/pUrIX20rUPrwgE9WQPoX|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> У раним сатима 24. фебруара, Зеленски је одржао телевизијски говор у којем се обратио грађанима Русије на руском језику и замолио их да спрече рат.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/national-security/2022/02/23/ukraine-zelensky-russia-address/|title=Ukraine's Zelensky to Russians: 'What are you fighting for and with whom?'|date=24 February 2022|work=[[The Washington Post]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073748/https://www.washingtonpost.com/national-security/2022/02/23/ukraine-zelensky-russia-address/|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/24/world/russia-ukraine-putin|title=Ukraine Live Updates: Russia Begins Invasion From Land and Sea|date=23 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073730/https://www.nytimes.com/live/2022/02/24/world/russia-ukraine-putin/zelensky-makes-a-dramatic-appeal-to-the-russian-people-saying-the-people-of-ukraine-want-peace|archive-date=24. 02. 2022|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> == Ток инвазије == === 24. фебруар === [[Датотека:2022 Russian Invasion of Ukraine animated.gif|мини|Анимирана карта инвазије Украјине. <small>(Ажурирано: 4. март 2022.)]]</small> Нешто пре 04:00 по [[Московско време|московском времену]] 24. фебруара, Путин је саопштио да је донео одлуку о покретању војне операције у источној Украјини.<ref name="tassputspeech24">{{Cite news|url=https://tass.ru/politika/13825671|title=Путин принял решение о проведении операции по денацификации и демилитаризации Украины|date=24 February 2022|work=[[TASS]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224045055/https://tass.ru/politika/13825671|archive-date=24 February 2022|language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.msn.com/en-us/news/world/russian-president-vladimir-putin-announces-military-assault-against-ukraine-in-surprise-speech/ar-AAUebpI|title=Russian President Vladimir Putin announces military assault against Ukraine in surprise speech|website=[[MSN]]|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064559/https://www.msn.com/en-us/news/world/russian-president-vladimir-putin-announces-military-assault-against-ukraine-in-surprise-speech/ar-AAUebpI|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Путин је у свом обраћању тврдио да нема планова за окупацију украјинске територије и да подржава право народа Украјине на [[самоопредељење]].<ref name="tassputspeech24" /> Путин је такође навео да је Русија тражила „демилитаризацију и [[Денацификација|денацификацију]]“ Украјине — потоњу тврдњу коју је [[Си-Ен-Ен]] назвао „неоснованом“<ref>{{Cite news|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-24-22-intl/h_542ef6fc653f4404d483a5156ecc23e6|title=Kremlin spokesperson echoes Putin's baseless claims on invasion objectives|date=24 February 2022|work=[[CNN]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224132757/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-24-22-intl/index.html|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.cnn.com/2022/02/24/europe/ukraine-russia-invasion-thursday-intl/index.html|title=Ukraine vows defiance as Russia launches major invasion|date=24 February 2022|work=[[CNN]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224145336/https://www.cnn.com/2022/02/24/europe/ukraine-russia-invasion-thursday-intl/index.html|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> — и позвао украјинске војнике да положе оружје и оду својим кућама.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-60503037|title=Ukraine conflict: Russia announces special military operation in Donbas|date=24 February 2022|website=[[BBC News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064553/https://www.bbc.com/news/world-europe-60503037|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/russias-putin-announces-military-operation-in-ukraine-a76549|title=Russia's Putin Announces Military Operation in Ukraine|date=24 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064553/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/russias-putin-announces-military-operation-in-ukraine-a76549|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref name="krputspeech24">{{Cite news|url=http://kremlin.ru/events/president/news/67843|title=Обращение Президента Российской Федерации|date=24 February 2022|work=[[Kremlin.ru]]|access-date=24 February 2022|archive-url=|archive-date=|language=ru}}</ref> У светлу захтева [[Министарство одбране Руске Федерације|руског Министарства одбране]] којим се од јединица за контролу ваздушног саобраћаја Украјине тражи да обуставе летове, ваздушни простор изнад Украјине је ограничен на цивилни ваздушни саобраћај, а [[Европска агенција за ваздухопловну сигурност|Агенција за безбедност ваздухопловства Европске уније]] сматра цело подручје активном зоном сукоба.<ref>{{Cite web|url=https://www.easa.europa.eu/domains/air-operations/czibs/czib-2022-01|title=Operations in Flight Information Regions: FIR LVIV (UKLV), FIR KYIV (UKBV), FIR DNIPROPETROVSK (UKDV), FIR SIMFEROPOL (UKFV), FIR ODESA (UKOV)|website=EASA|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224042902/https://www.easa.europa.eu/domains/air-operations/czibs/czib-2022-01|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> У року од неколико минута од Путиновог саопштења, експлозије су забележене у Кијеву, Харкову, [[Одеса|Одеси]] и Донбасу.<ref>{{Cite web|url=https://www.politico.eu/article/putin-announces-special-military-operation-in-ukraine/|title=Putin announces 'special military operation' in Ukraine|date=24 February 2022|website=[[POLITICO]]|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064603/https://www.politico.eu/article/putin-announces-special-military-operation-in-ukraine/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Украјински званичници рекли су да је Русија искрцала трупе у [[Мариупољ|Мариупољу]] и лансирала [[Крстарећа ракета|крстареће]] и [[Балистичка ракета|балистичке ракете]] на аеродроме, војне штабове и војна складишта у Кијеву, Харкову и [[Дњепар (град)|Дњепру]].<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/putin-orders-military-operations-ukraine-demands-kyiv-forces-surrender-2022-02-24/|title=Russian forces invade Ukraine with strikes on major cities|date=23 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224033456/https://www.reuters.com/world/europe/putin-orders-military-operations-ukraine-demands-kyiv-forces-surrender-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/interactive/2022/world/europe/ukraine-maps.html|title=Maps: Tracking the Russian Invasion of Ukraine|date=23 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222221302/https://www.nytimes.com/interactive/2022/world/europe/ukraine-maps.html|archive-date=22 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-europe-russia-moscow-kyiv-626a8c5ec22217bacb24ece60fac4fe1|title=Russia attacks Ukraine as defiant Putin warns US, NATO|date=23 February 2022|work=[[AP News]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223102040/https://apnews.com/article/russia-ukraine-europe-russia-moscow-kyiv-626a8c5ec22217bacb24ece60fac4fe1|archive-date=23 February 2022}}</ref> Војна возила су у Украјину ушла преко [[Сенкивка (гранични пункт)|Сенкивке]] на месту где се Украјина граничи са Белорусијом и Русијом око 6:48. по локалном времену.<ref>{{Cite news|url=https://www.cnn.com/2022/02/23/europe/russia-ukraine-putin-military-operation-donbas-intl-hnk/index.html|title=Russia launches military attack on Ukraine with reports of explosions and troops crossing border|date=24 February 2022|work=[[CNN]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224060424/https://www.cnn.com/2022/02/23/europe/russia-ukraine-putin-military-operation-donbas-intl-hnk/index.html|archive-date=24 February 2022}}</ref> Видео приказује руске трупе које улазе у Украјину са Крима који је анексирала Русија.<ref>{{Cite news|url=https://multimedia.scmp.com/infographics/news/world/article/3168280/ukraine-crisis/|title=The war just started|date=February 24, 2022|work=South China Morning Post|access-date=February 24, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224153643/https://multimedia.scmp.com/infographics/news/world/article/3168280/ukraine-crisis/|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.thehindu.com/news/international/watch-russian-vehicles-enter-ukraine-via-crimea/article65080171.ece|title=Watch Russian vehicles enter Ukraine via Crimea|date=February 24, 2022|work=The Hindu|access-date=February 24, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224155313/https://www.thehindu.com/news/international/watch-russian-vehicles-enter-ukraine-via-crimea/article65080171.ece|archive-date=24 February 2022}}</ref> Амерички сенатор [[Марко Рубио]], високо рангирани члан Комитета за [[Одабрана комисија Сената Сједињених Држава за обавештајне послове|обавештајне послове]], тврдио је да су почетни циљеви Русије били да успостави [[Ваздушна супериорност|супериорност]] у ваздуху, покрене [[покрет клијешта]] из Белорусије и Крима да одсече украјинске копнене снаге на истоку од Кијева и обезглави украјинску владу преко напада на зграде, вође и системе [[Vojna komanda|командовања и контроле]].<ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/marcorubio/status/1496687747465158663|title=Archived copy|last=Rubio|first=Marco|website=Twitter|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224032545/https://twitter.com/marcorubio/status/1496687747465158663|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Датотека:Последствия_удара_ракеты_по_Голосеевскому_району_киева_(6).jpg|мини|Центар Кијева после бомбардовања|Центар [[Кијев]]а после дејства руске ракете земља-земља.|лево]] Према речима украјинског државног министра [[Антон Херашченко|Антона Херашченка]] нешто после 06:30 по локалном времену, руске снаге су извршиле инвазију преко копна у близини града Харкова<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/index.html|title=Ukraine-Russia crisis: Live updates|date=1 January 2000|publisher=Cnn.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224044234/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/index.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> и пријављено је велико [[Амфибијска операција|амфибијско искрцавање]] на град Мариупољ.<ref>{{Cite web|url=https://www.vox.com/2022/2/23/22948534/russia-ukraine-war-putin-explosions|title=Russia has launched its war in Ukraine|date=23 February 2022|publisher=[[Vox]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224055715/https://www.vox.com/2022/2/23/22948534/russia-ukraine-war-putin-explosions|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.aljazeera.com/news/2022/2/24/putin-orders-military-operations-in-eastern-ukraine-as-un-meets|title=Russia takes military action in Ukraine as UN meets|work=www.aljazeera.com|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224053027/https://www.aljazeera.com/news/2022/2/24/putin-orders-military-operations-in-eastern-ukraine-as-un-meets|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref><ref name="TroianovskiNYT">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/24/world/russia-ukraine-putin|title=Ukraine Live Updates: Russia Begins Invasion From Land and Sea|date=23 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224061947/https://www.nytimes.com/live/2022/02/24/world/russia-ukraine-putin|archive-date=24 February 2022|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> [[BBC]] је у 07:40 цитирао друге изворе и рекао да у земљу улазе и трупе из Белорусије.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60454795?ns_mchannel=social&ns_source=twitter&ns_campaign=bbc_live&ns_linkname=621718cc000e9e34d25a795c%26Ukraine%3A%20Troops%20moving%20in%20from%20Belarus%262022-02-24T05%3A40%3A57.391Z&ns_fee=0&pinned_post_locator=urn:asset:eab86d34-aa8d-4b91-874a-b71a45f3e7ad&pinned_post_asset_id=621718cc000e9e34d25a795c&pinned_post_type=share|title=Ukraine: Troops moving in from Belarus|last=<!--Not stated-->|date=24 February 2022|website=bbc.com|publisher=BBC|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064605/https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60454795?ns_mchannel=social&ns_source=twitter&ns_campaign=bbc_live&ns_linkname=621718cc000e9e34d25a795c%26Ukraine%3A+Troops+moving+in+from+Belarus%262022-02-24T05%3A40%3A57.391Z&ns_fee=0&pinned_post_locator=urn%3Aasset%3Aeab86d34-aa8d-4b91-874a-b71a45f3e7ad&pinned_post_asset_id=621718cc000e9e34d25a795c&pinned_post_type=share|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022|quote=Multiple reports are now quoting Ukrainian officials as saying troops in Belarus are joining the Russian attack, meaning the offensive is now also coming from Ukraine's north.}}</ref> [[Државна гранична служба Украјине|Украјинске граничне снаге]] известиле су о нападима на локације у [[Луганска област|Луганску]], [[Сумска област|Суми]], [[Харковска област|Харкову]], [[Черниговска област|Чернигову]] и [[Житомирска област|Житомиру]], као и са Крима.<ref>{{Cite web|url=https://www.interfax.ru/world/824058|title=Украинские пограничники сообщили об атаке границы со стороны России и Белоруссии|date=24 February 2022|website=Interfax|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073734/https://www.interfax.ru/world/824058|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Министарство одбране Руске Федерације|Руско Министарство одбране]] тврди да нема отпора украјинских граничних снага.<ref>{{Cite web|url=https://www.interfax.ru/russia/824062|title=Военные РФ заявили, что погранслужба Украины не оказывает сопротивления|date=24 February 2022|website=Interfax|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224075406/https://www.interfax.ru/russia/824062|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Украјинско министарство унутрашњих послова саопштило је да су руске снаге заузеле села Хородишће и [[Милове]] у Луганску.<ref name="TroianovskiNYT" /> Украјински центар за стратешке комуникације и стратешку безбедност известио је да је украјинска војска одбила напад код Луганска и вратила контролу над градом, са скоро 50 жртава са руске стране.<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.net/war/vsu-otvoevali-schaste-unichtozheny-okolo-50-vragov-novosti-donbassa-11715445.html|title=ВСУ отвоевали Счастье: уничтожено около 50 врагов|last=|date=|website=[[Unian]]|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092127/https://www.unian.net/war/vsu-otvoevali-schaste-unichtozheny-okolo-50-vragov-novosti-donbassa-11715445.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Након што је сат времена била ван мреже, веб страница украјинског министарства одбране је враћена. Министарство је тврдило да је у Луганску оборило пет авиона и један хеликоптер.<ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/kyivpost/status/1496743183644086274|title=KyivPost, Twitter|website=Twitter|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073842/https://twitter.com/kyivpost/status/1496743183644086274|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Нешто пре 07:00 по локалном времену, председник Зеленски је најавио увођење [[Ратно законодавство|ванредног стања]] у Украјини.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/23/ukraine-russia-news-crisis-latest-live-updates-putin-biden-europe-sanctions-russian-invasion-border-troops|title=Russia-Ukraine crisis live news: Putin has launched 'full-scale invasion', says Ukrainian foreign minister – latest updates &#124; World news|date=16 July 2018|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224054309/https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/23/ukraine-russia-news-crisis-latest-live-updates-putin-biden-europe-sanctions-russian-invasion-border-troops|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Касније је наредио украјинској војсци да „нанесе максималне губитке“ освајачима.<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.net/society/zelenskiy-otdal-prikaz-vsu-nanosit-maksimalnye-poteri-okkupantam-novosti-ukrainy-11715478.html|title=Зеленский отдал приказ ВСУ наносить максимальные потери оккупантам|last=|date=|website=[[Unian]]|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224082802/https://www.unian.net/society/zelenskiy-otdal-prikaz-vsu-nanosit-maksimalnye-poteri-okkupantam-novosti-ukrainy-11715478.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Зеленски је такође најавио да се прекидају [[руско-украјински односи|дипломатски односи са Русијом]], који ступају на снагу одмах.<ref>{{Cite web|url=https://www.interfax.ru/world/824153|title=Украина разорвала дипломатические отношения с Россией|date=24 February 2022|website=Interfax|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224095330/https://www.interfax.ru/world/824153|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Руске ракете гађале су украјинску инфраструктуру, укључујући и [[Аеродром Кијев-Бориспољ|кијевски аеродром Бориспољ]]. Украјина је затворила свој ваздушни простор за цивилне летове.<ref>{{Cite news|url=https://www.politico.eu/article/ukraine-closes-airspace-as-putin-orders-military-operation/|title=Ukraine closes airspace as Putin orders military operation|date=24 February 2022|work=[[Politico]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224102433/https://www.politico.eu/article/ukraine-closes-airspace-as-putin-orders-military-operation/|archive-date=24 February 2022|location=}}</ref> Руске снаге су напале војну јединицу у [[Подиљск|Подиљску]], у којој је шесторо погинуло и седам рањено. Још једна особа је убијена у граду [[Мариупољ|Мариупољу]]. Још деветнаест особа се такође води као нестало. Кућа у [[Чугујив|Чугујиву]] је оштећена од руске артиљерије; станари те куће су повређени, а један дечак је погинуо.<ref>{{Cite web|url=https://www.currenttime.tv/a/31720261.html|title=Россия обстреляла жилой дом в Чугуеве Харьковской области: видео последствий|last=|date=|website=[[Current Time TV]]|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092902/https://www.currenttime.tv/a/31720261.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref name="hromadske.online">{{Cite web|url=https://hromadske.ua/posts/rosijsko-ukrayinska-vijna-tekstovij-onlajn|title=Перші три дні повномасштабної російсько-української війни (текстовий онлайн)|last=|date=24 February 2022|website=[[Hromadske]]|language=uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224060243/https://hromadske.ua/posts/rosijsko-ukrayinska-vijna-tekstovij-onlajn|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Осамнаест људи је погинуло у руском бомбардовању у селу Липетске ([[Одешка област]]).<ref name="hromadske.online" /> У 10:00 по локалном времену на брифингу украјинске председничке администрације је саопштено да су руске трупе извршиле инвазију на Украјину са севера (до 5&nbsp;км дубоко). Речено је да су руске трупе биле активне у [[Харковска област|Харковској области]], [[Черниговска област|Черниговској области]] и у близини [[Суми|Сумија]].<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.net/war/voyska-rossii-na-severe-ukrainy-prodvinulis-vglub-do-pyati-kilometrov-arestovich-novosti-donbassa-11715571.html|title=Войска России на севере Украины продвинулись вглубь до пяти километров – Арестович|last=|date=|website=|language=|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224091205/https://www.unian.net/war/voyska-rossii-na-severe-ukrainy-prodvinulis-vglub-do-pyati-kilometrov-arestovich-novosti-donbassa-11715571.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Прес служба Зеленског је такође саопштила да је Украјина одбила напад у [[Волинска област|Волинској области]].<ref>{{Cite web|url=https://www.president.gov.ua/en/news/prezident-uhvaliv-usi-neobhidni-rishennya-dlya-zahistu-krayi-73117|title=President has made all necessary decisions to defend the country, the Armed Forces are actively resisting Russian troops – Adviser to the Head of the Office of the President|last=|date=|website=president.gov.ua|language=|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224102445/https://www.president.gov.ua/en/news/prezident-uhvaliv-usi-neobhidni-rishennya-dlya-zahistu-krayi-73117|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> У 10:30 по локалном времену украјинско министарство одбране је известило да су руске трупе у Черниговској области заустављене, велика битка код Харкова је у току, а Мариупољ и Шчастје су у потпуности враћени.<ref name="mil.2402.1030">{{Cite web|url=https://www.mil.gov.ua/en/news/2022/02/24/general-staff-of-the-armed-forces-of-ukraine-operative-information-as-of-10-30/|title=General Staff of the Armed Forces of Ukraine: Operative information as of 10.30|last=|date=|website=[[Ministry of Defence (Ukraine)|mil.gov.ua]]|language=|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224103548/https://www.mil.gov.ua/en/news/2022/02/24/general-staff-of-the-armed-forces-of-ukraine-operative-information-as-of-10-30/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Саопштено је да је уништено 6 руских авиона, 2 хеликоптера и десетине оклопних возила.<ref name="mil.2402.1030" /> Русија је негирала да је изгубила било какве авионе или оклопна возила.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/ukraine-says-50-russian-troops-killed-four-tanks-destroyed-2022-02-24/|title=Ukraine says 50 Russian troops killed, four tanks destroyed|last=|date=24 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224101222/https://www.reuters.com/world/europe/ukraine-says-50-russian-troops-killed-four-tanks-destroyed-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> Украјински главнокомандујући [[Валериј Залужниј|Валериј Залужњи]] објавио је фотографије 2 заробљена руска војника на којима се наводи да су из руског [[423. гардијски Јампољски моторни стрељачки пук|423. гардијског Јампољског моторног пука]] (војна јединица 91701).<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.net/war/voennye-vzyali-v-plen-pervyh-rossiyskih-okkupantov-kotorye-segodnya-vtorglis-v-ukrainu-foto-novosti-donbassa-11715970.html|title=Военные взяли в плен первых российских оккупантов, которые сегодня вторглись в Украину (фото)|last=|date=|website=[[Unian]]|language=ru|access-date=24 February 2022}}</ref> Руске снаге заузеле су [[међународни аеродром Антонов]] у [[Хостомел|Хостомелу]], предграђу Кијева.<ref>{{Cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/russia-attacks-ukraine-as-its-happening-a76553|title=Russia Attacks Ukraine: As It's Happening|last=[[The Moscow Times]]|date=24 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224122327/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/russia-attacks-ukraine-as-its-happening-a76553|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-24-22-intl/h_ab6cab437dff1920a9fcec2857593b70|title=On the ground: Russian forces take control of an air base near Kyiv, Ukraine|date=24 February 2022|work=[[CNN]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224145330/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-24-22-intl/h_ab6cab437dff1920a9fcec2857593b70|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> Белорусија је дала своју територију руским трупама за инвазију на Украјину са севера: у 11:00 по локалном времену. Украјински граничари пријавили су пробој границе у [[Вилча, Кијевска област|Вилчи]] ([[Кијевска област]]), а граничари у [[Житомирска област|Житомирској области]] су бомбардовани од стране МЛРС (вероватно [[БМ-21 Град]]).<ref name="hromadske.online2">{{Cite web|url=https://hromadske.ua/posts/rosijsko-ukrayinska-vijna-tekstovij-onlajn|title=Archived copy|last=|date=24 February 2022|website=[[Hromadske]]|language=uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224060243/https://hromadske.ua/posts/rosijsko-ukrayinska-vijna-tekstovij-onlajn|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Такође је саопштено да је хеликоптер без ознака бомбардовао положај граничне страже у Славутичу из Белорусије.<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.net/society/so-storony-belarusi-vertolet-bez-opoznavatelnyh-znakov-obstrelyal-rayon-pered-kpp-slavutich-novosti-ukrainy-11715628.html|title=Со стороны Беларуси вертолет без опознавательных знаков обстрелял район перед КПП "Славутич"|last=|date=|website=[[Unian]]|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224112325/https://www.unian.net/society/so-storony-belarusi-vertolet-bez-opoznavatelnyh-znakov-obstrelyal-rayon-pered-kpp-slavutich-novosti-ukrainy-11715628.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> У 11:30 по локалном времену почео је други талас руског ракетног бомбардовања Украјине: међу гађаним градовима били су [[Кијев]], [[Одеса]], [[Харков]] и [[Lavov|Лавов]]. Тешке копнене борбе вођене су у [[Доњецка област|Доњецкој]] и [[Луганска област|Луганској области]].<ref>{{Cite news|url=https://nationalpost.com/pmn/news-pmn/ukraine-hit-by-second-wave-of-missile-strikes-official|title=Ukraine hit by second wave of missile strikes – official|date=24 February 2022|work=[[National Post]]|access-date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224135835/https://nationalpost.com/pmn/news-pmn/ukraine-hit-by-second-wave-of-missile-strikes-official|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> Активисти за грађанска права у Пољској пријавили су пораст прелазака миграната из Белорусије у Пољску.<ref>{{Cite news|url=https://euobserver.com/migration/154425|title=Belarus seen stepping-up use of migrants as a weapon|date=24 February 2022|work=EUobserver|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224124429/https://euobserver.com/migration/154425|archive-date=24 February 2022}}</ref> Посматрачи сматрају да Белорусија прима наређења од Русије и користи мигранте на пољско-белоруској граници као оружје.<ref>{{Cite news|url=https://www.aljazeera.com/news/2021/11/15/whats-putins-gain-in-the-belarus-migrant-crisis|title=What’s Putin’s gain in the Belarus migrant crisis?|date=15 November 2021|work=[[Al Jazeera]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220115174702/https://www.aljazeera.com/news/2021/11/15/whats-putins-gain-in-the-belarus-migrant-crisis|archive-date=15 January 2022}}</ref> У 13:00 и 13:19 по локалном времену, украјинска гранична стража и Оружане снаге пријавиле су два нова сукоба — код [[Суми|Сумија]] („у правцу [[Конотоп|Конотопа]]“) и [[Старобиљск|Старобилска]] (Луганска област).<ref name="hromadske.online3">{{Cite web|url=https://hromadske.ua/posts/rosijsko-ukrayinska-vijna-tekstovij-onlajn|title=Archived copy|last=|date=24 February 2022|website=[[Hromadske]]|language=uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224060243/https://hromadske.ua/posts/rosijsko-ukrayinska-vijna-tekstovij-onlajn|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> У 13:32 по локалном времену Валериј Залужњи је известио о четири балистичке ракете лансиране са територије Белорусије у југозападном правцу.<ref name="hromadske.online3" /> Неколико станица [[кијевски метро|Кијевског метроа]] и [[Харков Метро|Харковског метроа]] коришћено је као склоништа за локално становништво.<ref name="hromadske.online3" /> Извештава се да је бомбардована локална болница у [[Вухледар|Вухледару]] (Доњецка област), при чему су четири цивила погинула и 10 рањено (укључујући 6 лекара).<ref name="hromadske.online3" /> Украјински граничари су известили да су два руска брода Василиј Биков ([[патролни брод пројекта 22160]]) и Москва напали и покушали да заузму мало [[Змијско острво]] у близини [[Делта Дунава|делте Дунава]].<ref name="hromadske.online3" /> У 16:00 по локалном времену украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да су избиле борбе између Русије и Украјине у [[Град духова|градовима духова]] [[Чернобиљ|Чернобиљу]] и [[Припјат|Припјату]], који су добро познати по катастрофи у [[Чернобиљска катастрофа|Чернобиљу 1986. године]].<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/chernobyl-nuclear-russia-attack-ukraine-b2022444.html|title=Fighting breaks out near Chernobyl, says Ukrainian president|last=Sullivan|first=Rory|date=2022-02-24|website=[[The Independent]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224151418/https://www.independent.co.uk/news/world/europe/chernobyl-nuclear-russia-attack-ukraine-b2022444.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=}}</ref> У 16:18 по локалном времену [[градоначелник Кијева]] [[Виталиј Кличко]] прогласио је полицијски час у трајању од 22:00 до 7:00.<ref>{{Cite web|url=https://ua.interfax.com.ua/news/general/801462.html|title=Kyiv imposes curfew from 22:00 to 7:00, transport not to work at this time – Klitschko|date=24 February 2022|website=[[Interfax-Ukraine]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224160553/https://ua.interfax.com.ua/news/general/801462.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=}}</ref> [[Високи комесаријат ОУН за избеглице|Високи комесар Уједињених нација за избеглице]] [[Филипо Гранди]] проценио је да је више од 100.000 Украјинаца [[Принудно померање|напустило своје домове]], а хиљаде њих је прешло у Молдавију и Румунију.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60454795?ns_mchannel=social&ns_source=twitter&ns_campaign=bbc_live&ns_linkname=6217ca57000e9e34d25a7ba4%26What%27s%20the%20latest%3F%262022-02-24T18%3A33%3A13.709Z&ns_fee=0&pinned_post_locator=urn:asset:becba973-98df-4728-bcce-9f0e082111d9&pinned_post_asset_id=6217ca57000e9e34d25a7ba4|title=Ukraine-Russia invasion: Russia launches attack on Ukraine from several fronts|date=24 February 2022|website=BBC News|language=en-gb|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224192206/https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60454795?ns_mchannel=social&ns_source=twitter&ns_campaign=bbc_live&ns_linkname=6217ca57000e9e34d25a7ba4%26What%27s+the+latest%3F%262022-02-24T18%3A33%3A13.709Z&ns_fee=0&pinned_post_locator=urn%3Aasset%3Abecba973-98df-4728-bcce-9f0e082111d9&pinned_post_asset_id=6217ca57000e9e34d25a7ba4|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> У 22:00 по локалном времену, [[Државна гранична служба Украјине|украјинска државна гранична стража]] саопштила је да су руске снаге заузеле [[Змијско острво]] након поморског и ваздушног бомбардовања.<ref>{{Cite news|url=https://gazeta.ua/articles/donbas/_ostriv-zmiyinij-zahopili-rosijski-okupanti-dpsu/1072429|title=Острів Зміїний захопили російські окупанти - ДПСУ|date=24 February 2022|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224202628/https://gazeta.ua/articles/donbas/_ostriv-zmiyinij-zahopili-rosijski-okupanti-dpsu/1072429|archive-date=24 February 2022|publisher=Gazeta UA}}</ref> Потврђено је да је убијено 17 цивила, укључујући 13 убијених у [[Јужна Украјина|јужној Украјини]], три у Мариупољу и један у [[Харков|Харкову]]<ref>{{Cite web|url=http://www.dailythanthi.com/News/TopNews/2022/02/24231956/South-Ukraine-region-says-13-civilians-9-troops-killed.vpf|title=ரஷ்ய தாக்குதல்: தெற்கு உக்ரைன் பகுதியில் 22 பேர் கொல்லப்பட்டதாக தகவல்|date=24 February 2022|website=Dailythanthi.com|language=Tamil|trans-title=Russian offensive: 22 killed in southern Ukraine|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224181739/https://www.dailythanthi.com/News/TopNews/2022/02/24231956/South-Ukraine-region-says-13-civilians-9-troops-killed.vpf|archive-date=24 February 2022|access-date=2022-02-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2022/2/24/russia-ukraine-invasion-casualties-death-toll|title=Ukraine death toll: What we know so far|website=www.aljazeera.com|language=en|access-date=2022-02-24}}</ref> === 25. фебруар === До 01:24 по локалном времену, Зеленски је наредио пуну мобилизацију украјинске војске у трајању од 90 дана.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/24/russia-invades-ukraine-declares-war-latest-news-live-updates-russian-invasion-vladimir-putin-explosions-bombing-kyiv-kharkiv|title=Russia-Ukraine latest news: Zelenskiy bans Ukrainian men aged 18–60 from leaving the country after invasion – live updates|last=Loc|first=Samantha|date=25 February 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224075414/https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/24/russia-invades-ukraine-declares-war-latest-news-live-updates-russian-invasion-vladimir-putin-explosions-bombing-kyiv-kharkiv|archive-date=24 February 2022|last2=Singh|first2=Maanvi|issn=0261-3077|last3=Oladipo|first3=Gloria|last4=Chao-Fong|first4=Léonie|last5=Rankin|first5=Jennifer|last6=Holmes|first6=Oliver|last7=Harding|first7=Luke|last8=Baloch|first8=Shah Meer}}</ref> Око 04:00 по локалном времену, Кијев су потресле две експлозије. Званичник украјинског министарства унутрашњих послова [[Антон Херашченко]] пренео је путем текстуалне поруке да су те експлозије биле крстареће и балистичке ракете које су гађане Кијевом.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2022/02/24/europe/ukraine-russia-invasion-friday-intl-hnk/index.html|title=Ukrainian capital Kyiv targeted with missile fire, official says|last=Regan|first=Helen|last2=Hallam|first2=Jonny|website=[[CNN]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225040530/https://www.cnn.com/2022/02/24/europe/ukraine-russia-invasion-friday-intl-hnk/index.html|archive-date=25 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref> Украјинска влада је саопштила да је оборила непријатељску летелицу изнад Кијева, која се потом срушила на стамбену зграду и запалила је.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/explosions-heard-kyiv-official-says-enemy-aircraft-downed-2022-02-25/|title=Explosions heard in Kyiv, official says enemy aircraft downed|date=25 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225050231/https://www.reuters.com/world/europe/explosions-heard-kyiv-official-says-enemy-aircraft-downed-2022-02-25/|archive-date=25 February 2022}}</ref> Касније је потврђено да је реч о украјинском [[Сухој Су-27|Су-27]]. Независни војни аналитичари су приметили да се чини да су руске снаге на северу земље биле у великој мери ангажоване од стране украјинске војске. Руске јединице су покушавале да опколе Кијев и напредују ка Харкову, али су заглибили у тешким борбама, а слике на друштвеним мрежама сугеришу да су неке руске оклопне колоне упале у заседу. Насупрот томе, руске операције на истоку и југу биле су ефикасније. Најбоље обучене и опремљене руске јединице биле су позициониране изван Донбаса на југоистоку и чинило се да су маневрисале око припремљених одбрамбених ровова и напале у позадини украјинских одбрамбених положаја. У међувремену, руске војне снаге које су напредовале са Крима биле су подељене у две колоне, а аналитичари сугеришу да су можда покушавале да опколе и заробе украјинске браниоце у Донбасу, приморавајући Украјинце да напусте своју припремљену одбрану и боре се на отвореном.<ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/24/world/russia-attacks-ukraine/russian-forces-are-meeting-more-resistance-near-kyiv-and-kharkiv-than-farther-south-analysts-say|title=Russian forces are meeting more resistance near Kyiv and Kharkiv than farther south, analysts say.|last=Barnes|first=Julian E.|date=25 February 2022|website=[[The New York Times]]|url-access=limited|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225045412/https://www.nytimes.com/live/2022/02/24/world/russia-attacks-ukraine/russian-forces-are-meeting-more-resistance-near-kyiv-and-kharkiv-than-farther-south-analysts-say|archive-date=25 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref> Ујутро 25. фебруара, Зеленски је у телевизијском обраћању оптужио Русију да гађа цивилне и војне објекте.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2022/feb/25/ukraine-invasion-explosions-in-kyiv-as-uk-reports-fierce-resistance-across-the-nation|title=Ukraine invasion: Zelenskiy strikes defiant tone as explosions ring out in Kyiv|last=Graham-Harrison|first=Emma|date=25 February 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225052024/https://www.theguardian.com/world/2022/feb/25/ukraine-invasion-explosions-in-kyiv-as-uk-reports-fierce-resistance-across-the-nation|archive-date=25 February 2022|last2=Harding|first2=Luke|last3=Boffey|first3=Daniel|last4=Elias|first4=Visontay}}</ref> Представник украјинског Министарства унутрашњих послова Вадим Денисенко рекао је да су у претходна 24 сата погођена 33 цивилна места.<ref>{{Cite news|url=https://finance.yahoo.com/news/ukraine-ministry-says-russia-hit-075824163.html|title=Ukraine ministry says Russia hit 33 civilian sites in last 24 hrs -Interfax|last=Polityuk|first=Pavel|work=[[Yahoo Finance]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225113721/https://finance.yahoo.com/news/ukraine-ministry-says-russia-hit-075824163.html|archive-date=25 February 2022|agency=[[Reuters]]/[[Interfax]]|last2=Baczynska|first2=Gabriela|last3=Lawson|first3=Hugh}}</ref> Министарство одбране Украјине саопштило је да су руске снаге ушле у округ [[Оболон, Кијев|Оболон у Кијеву]] и да су биле удаљене око 9 километара из зграде [[Зграда Врховне Раде|Врховне Раде]].<ref name="BBC-2022-02-25">{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/world-europe-60517447|title=Ukraine-Russia invasion: Ukraine says Russian rockets hit Kyiv overnight|publisher=[[BBC News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225085334/https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60517447|archive-date=25 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref> Министарство одбране је такође саопштило да сви украјински цивили имају право да се добровољно пријаве за војну службу без обзира на године.<ref name="OZ">{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/putin-orders-military-operations-ukraine-demands-kyiv-forces-surrender-2022-02-24/|title=Russian forces invade Ukraine with strikes on major cities|last=Osborn|first=Andrew|date=23 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224033456/https://www.reuters.com/world/europe/putin-orders-military-operations-ukraine-demands-kyiv-forces-surrender-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022|last2=Zinets|first2=Natalia}}</ref> Украјинске власти су саопштиле да је у нуклеарној електрани Чернобиљ након што су руске трупе заузеле то подручје откривено некритично повећање радијације која прелази контролне нивое, рекавши да је то због кретања тешких војних возила која дижу радиоактивну прашину у ваздух.<ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/chernobyl-update-nuclear-radiation-ukraine-b2023062.html|title=Chernobyl radiation 'exceeds control levels' in multiple areas being seized by Russia|last=Mathers|first=Matt|date=25 February 2022|work=[[The Independent]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225105519/https://www.independent.co.uk/news/world/europe/chernobyl-update-nuclear-radiation-ukraine-b2023062.html|archive-date=25 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/ukraine-nuclear-agency-reports-higher-chernobyl-radiation-levels-due-heavy-2022-02-25/|title=Ukraine reports higher but "not critical" Chernobyl radiation|last=Polityuk|first=Pavel|date=25 February 2022|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225113725/https://www.reuters.com/world/europe/ukraine-nuclear-agency-reports-higher-chernobyl-radiation-levels-due-heavy-2022-02-25/|archive-date=25 February 2022|publisher=[[Reuters]]}}</ref> Русија је тврдила да брани електрану од националистичких и терористичких група и да особље прати нивое радијације на локацији.<ref name="BBC-2022-02-252">{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/world-europe-60517447|title=Ukraine-Russia invasion: Ukraine says Russian rockets hit Kyiv overnight|publisher=[[BBC News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225085334/https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60517447|archive-date=25 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref> Градоначелник [[Горловка|Горловке]] у [[Доњецка Народна Република|Доњецкој Народној Републици]] коју подржава Русија известио је да је муниција коју је испалила украјинска војска погодила зграду локалне школе, убивши двоје наставника.<ref>{{Cite news|url=https://abcnews.go.com/International/wireStory/sorting-fact-disinformation-russian-attack-ukraine-83106752|title=Sorting fact, disinformation after Russian attack on Ukraine|date=26 February 2022|work=ABC News|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://abcnews.go.com/International/wireStory/sorting-fact-disinformation-russian-attack-ukraine-83106752|archive-date=27 February 2022}}</ref> Зеленски је указао да се украјинска влада „не плаши да говори о неутралном статусу“.<ref>{{Cite news|url=https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/U1YDTnzZnlMsI6A2uzcb|title=Zelensky Says Russia Is Striking Military and Civilian Targets|last=Marson|first=James|work=www.wsj.com|access-date=25 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/U1YDTnzZnlMsI6A2uzcb|archive-date=26 February 2022|publisher=[[Wall Street Journal]]}}</ref> Истог дана, председник Путин је указао кинеском председнику [[Си Ђинпинг|Си Ђинпингу]] да је „Русија вољна да води преговоре на високом нивоу са Украјином“.<ref>{{Cite web|url=https://financialpost.com/pmn/business-pmn/putin-tells-xi-that-russia-willing-to-hold-high-level-talks-with-ukraine-chinas-cctv|title=Putin tells Xi that Russia willing to hold high-level talks with Ukraine -China's CCTV|website=Financial Post|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://financialpost.com/pmn/business-pmn/putin-tells-xi-that-russia-willing-to-hold-high-level-talks-with-ukraine-chinas-cctv|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref> Док су се руске трупе приближавале Кијеву, Зеленски је замолио становнике да припреме [[Молотовљев коктел|молотовљеве коктеле]] како би „неутралисали“ непријатеља. Путин је у међувремену позвао украјинску војску да [[Државни удар|збаци владу]].<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/ukraine-russia-putin-war-kyiv-invasion-latest-b2022971.html|title=Putin tells Ukrainian military to overthrow Zelensky – follow live|date=25 February 2022|website=[[The Independent]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.independent.co.uk/news/world/europe/ukraine-russia-putin-war-kyiv-invasion-latest-b2022971.html|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/ukraine-russia-war-live-latest-news-putin-kyiv-invasion-12541713|title=Ukraine-Russia news live: Troops enter Kyiv as Putin makes offer of Minsk peace talks|website=[[Sky News]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://news.sky.com/story/ukraine-russia-war-live-latest-news-putin-kyiv-invasion-12541713|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref> Украјина је [[Закон о оружју у Украјини|поделила 18.000 пушака]] становницима Кијева који су изразили спремност да се боре и ангажовала [[Снаге територијалне одбране (Украјина)|Територијалне одбрамбене снаге]], резервну компоненту украјинске војске, за одбрану Кијева. <ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60517447|title=Kyiv residents take up arms as Russia advances|date=25 February 2022|publisher=BBC|access-date=25 February 2022}}</ref> Неке руске снаге су ушле у северни Кијев, али нису напредовале даље од тога.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/25/world/russia-ukraine-war|title=Ukrainian Fighters Battle to Hold Kyiv|last=Bengali|first=Shashank|date=25 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=26 February 2022|last2=Bigg|first2=Matthew Mpoke|issn=0362-4331}}</ref> Руске трупе [[Спетсназ|Спетсназа]] инфилтрирали су се у град са намером да „лове“ владине званичнике.<ref>{{Cite web|url=https://inews.co.uk/news/russia-special-forces-kyiv-ukraine-leaders-mercanaries-behind-lines-1483303|title=Russian special forces have entered Kyiv to hunt down Ukraine's leaders, says Zelensky|date=25 February 2022|website=inews.co.uk|publisher=[[i (newspaper)|i News]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://inews.co.uk/news/russia-special-forces-kyiv-ukraine-leaders-mercanaries-behind-lines-1483303|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=26 February 2022}}</ref> [[Пентагон]] је до краја вечери саопштио да Русија није успоставила [[Ваздушна превласт|ваздушну превласт]] над украјинским ваздушним простором, што су амерички аналитичари предвидели да ће се догодити брзо након почетка непријатељстава. Капацитети украјинске [[Противваздухопловна одбрана|противваздушне одбране]] су деградирани руским нападима, али су и даље оперативне. Војни авиони обе земље наставили су да лете изнад Украјине.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/25/ukraine-invasion-russia-news/#link-RCVQQO7CNFC33LEDYG2O3Q3JAE|title=Airspace over Ukraine remains contested, with no one in control, Pentagon says|last=Lamothe|first=Daniel|date=25 February 2022|work=[[The Washington Post]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/25/ukraine-invasion-russia-news/#link-RCVQQO7CNFC33LEDYG2O3Q3JAE|archive-date=26 February 2022}}</ref> Пентагон је такође рекао да руске трупе такође не напредују тако брзо колико су мислили ни америчке обавештајне службе ни Москва, да Русија није заузела ниједан центар становништва и да су украјинска команда и контрола још увек нетакнути. Пентагон је упозорио да је Русија послала у Украјину само 30 одсто од 150.000–190.000 војника које је окупила на граници.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/25/world/russia-ukraine-war/russian-forces-have-lost-some-momentum-pentagon-official-says|title=Russian forces have lost some momentum, Pentagon official says.|last=Cooper|first=Helene|date=25 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225191901/https://www.nytimes.com/live/2022/02/25/world/russia-ukraine-war/russian-forces-have-lost-some-momentum-pentagon-official-says|archive-date=25 February 2022}}</ref> Украјински ракетни напад покренут је на [[Милерово (ваздушна база)|ваздушну базу Милерово]] у Русији.<ref>{{Cite news|url=https://rostovgazeta.ru/news/politics/25-02-2022/vooruzhennye-sily-ukrainy-atakovali-millerovo-tochkoy-u|title=Вооруженные силы Украины атаковали Миллерово 'Точкой-У'|date=25 February 2022|work=Rostov Gazeta|access-date=25 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://rostovgazeta.ru/news/politics/25-02-2022/vooruzhennye-sily-ukrainy-atakovali-millerovo-tochkoy-u|archive-date=26 February 2022|language=ru|trans-title=Ukrainian Armed Forces attacked Millerovo with 'Tochka-U'}}</ref> Руски тенк из војне колоне снимљен је како гњечи цивилни аутомобил у северном Кијеву, скрећући преко пута да га смрви. Возач аутомобила, старији мушкарац, преживео је и помогли су му мештани.<ref>{{Cite web|url=https://www.gbnews.uk/news/tank-drives-over-mans-car-in-ukraine-and-he-lives-to-tell-the-tale-watch/235095|title=Tank drives over man's car in Ukraine... And he lives to tell the tale – WATCH|last=Wood|first=Aden-Jay|date=25 February 2022|publisher=[[GB News]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.gbnews.uk/news/tank-drives-over-mans-car-in-ukraine-and-he-lives-to-tell-the-tale-watch/235095|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=26 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/25/ukrainian-man-crushed-car-russian-tank-rolling-northern-kyiv/|title=Ukrainian man run over in car by Russian tank rolling into northern Kyiv|last=Chandler-Wilde|first=Helen|date=25 February 2022|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/25/ukrainian-man-crushed-car-russian-tank-rolling-northern-kyiv/|archive-date=26 February 2022|issn=0307-1235}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/tv/news/russian-tank-crushes-car-kyiv-b2023423.html|title=Russian tank swerves to crush civilian car in Kyiv, driver miraculously survives|work=[[The Independent]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.independent.co.uk/tv/news/russian-tank-crushes-car-kyiv-b2023423.html|archive-date=26 February 2022}}</ref> === 26. фебруар === [[Датотека:Житловий будинок на вул. Лобановського, 6-А після обстрілу.jpg|мини|Цивилни солитер у Кијеву после поготка ракете (26. фебруар 2022)<ref>{{Cite web|url=https://www.nedeljnik.rs/medunarodni-krivicni-sud-ce-istraziti-navodne-ratne-zlocine-u-ukrajini-postoji-osnov/|title=Međunarodni krivični sud će istražiti navodne ratne zločine u Ukrajini: "Postoji osnov..."|last=Nedeljnik.rs|date=2022-02-28|website=Nedeljnik|language=en-US|access-date=2022-03-01}}</ref>|200п]] У поноћ по локалном времену, тешке борбе вођене су јужно од Кијева, у близини града [[Васиљкив|Васиљкива]] и [[Ваздушна база Василков|његове ваздушне базе]].<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-25-22/index.html|title=Heavy fighting reported to the south of Kyiv|last=Sangal|first=Aditi|last2=Vogt|first2=Adrienne|date=25 February 2022|publisher=CNN|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-25-22/index.html|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022|last3=Woodyatt|first3=Amy|last4=Picheta|first4=Rob|last5=Upright|first5=Ed|last6=Yeung|first6=Jessie|last7=Renton|first7=Adam|last8=Macaya|first8=Melissa|last9=Wagner|first9=Meg}}</ref> [[Генералштаб Оружаних снага Украјине|Украјински генералштаб]] тврди да је украјински ловац Су-27 оборио руски транспортни авион [[Иљушин Ил-76|Ил-76]] који је превозио падобранце у близини града.<ref>{{Cite news|url=https://www.unian.net/war/mest-za-lugansk-2014-vozle-vasilkova-sbili-il-76-s-vrazheskimi-desantnikami-novosti-donbassa-11718622.html|title=Месть за Луганск 2014: возле Василькова сбили Ил-76 с вражескими десантниками|last=Давыгора|first=Олег|date=26 February 2022|work=[[Unian]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.unian.net/war/mest-za-lugansk-2014-vozle-vasilkova-sbili-il-76-s-vrazheskimi-desantnikami-novosti-donbassa-11718622.html|archive-date=26 February 2022|language=ru|trans-title=Revenge for Luhansk 2014: Il-76 with enemy paratroopers was shot down near Vasilkov}}</ref> Градоначелница Василкива Наталија Балашинович рекла је да су украјинске снаге успешно браниле њен град и да се борбе завршавају.<ref>{{Cite news|url=https://www.unian.net/war/boy-za-vasilkov-zavershilsya-pobedoy-vsu-novosti-kieva-11718874.html|title=Бой за Васильков завершился победой ВСУ|last=Робейко|first=Ольга|date=26 February 2022|work=[[Unian]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220226105516/https://www.unian.net/war/boy-za-vasilkov-zavershilsya-pobedoy-vsu-novosti-kieva-11718874.html|archive-date=26 February 2022|language=ru|trans-title=The battle for Vasilkov ended with the victory of the Armed Forces of Ukraine}}</ref> Око 03:00, више од 48 експлозија за 30 минута пријављено је у околини Кијева, пошто се наводи да се украјинска војска бори у близини електране CHP-6 у северном делу [[Троиесхцхина|Тројешчине]].<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/25/ukraine-invasion-russia-news/#link-TAIGHCFPGRBUVBQRFBISDQJSL4|title=Multiple explosions rock Kyiv as Russian forces target city|last=Grady|first=Siobhán|date=25 February 2022|work=[[The Washington Post]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/25/ukraine-invasion-russia-news/#link-TAIGHCFPGRBUVBQRFBISDQJSL4|archive-date=26 February 2022|last2=Kornfield|first2=Meryl}}</ref> [[BBC News|BBC]] је известио да би напад могао бити покушај да се граду искључи струја. Пријављене су тешке борбе у близини [[Кијевски зоолошки врт|Кијевског зоолошког врта]] и насеља [[Шуљавка]]. Рано 26. фебруара, украјинска војска је саопштила да је одбила руски напад на војну базу која се налази на авенији Перемохи, главном путу у Кијеву; <ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/russian-troops-attack-kyiv-military-base-are-repelled-ukraine-military-2022-02-26/|title=Ukraine military says it repels Russian troops' attack on Kyiv base|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.reuters.com/world/europe/russian-troops-attack-kyiv-military-base-are-repelled-ukraine-military-2022-02-26/|archive-date=26 February 2022|publisher=Reuters}}</ref> такође је тврдио да је одбио руски напад на град [[Николајев]] на Црном мору.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60517447|title=Heavy fighting reported around Kyiv|last=Perera|first=Ayeshea|date=25 February 2022|publisher=BBC|access-date=26 February 2022}}</ref> Амерички званичници рекли су да су украјинске снаге обориле руски транспортни авион Ил-76 у близини [[Бела Црква (Украјина)|Беле Цркве]], педесетак миља јужно од Кијева.<ref>{{Cite web|url=https://nypost.com/2022/02/26/ukraine-russian-war-updates-hundreds-of-casualties-as-russia-ukraine-fighting-spills-into-streets/|title=Battle for Kyiv: Hundreds of casualties as fighting spills into streets|date=26 February 2022|website=[[New York Post]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://nypost.com/2022/02/26/ukraine-russian-war-updates-hundreds-of-casualties-as-russia-ukraine-fighting-spills-into-streets/|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=26 February 2022}}</ref> Председник Зеленски је остао у Кијеву, а [[CNN]] је известио да је он одбио америчке понуде за евакуацију, уместо да је затражио више муниције за украјинске трупе.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2022/02/26/europe/ukraine-zelensky-evacuation-intl/index.html|title=Zelensky refuses US offer to evacuate, saying 'I need ammunition, not a ride'|last=Braithwaite|first=Sharon|date=26 February 2022|publisher=CNN|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.cnn.com/2022/02/26/europe/ukraine-zelensky-evacuation-intl/index.html|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Асошиејтед [[Associated Press|прес]] је известио о стотинама жртава током ноћних борби у Кијеву, рекавши да је гранатирање уништило стамбену зграду, мостове и школе. [[Министарство одбране Руске Федерације|Руско министарство одбране]] саопштило је да је заузело [[Мелитопољ]], у близини [[Азовско море|Азовског мора]], иако је британски министар Џејмс Хепи довео у питање ову тврдњу.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/heavy-fighting-kyiv-outskirts-russia-ukraine-signal-possibility-talks-2022-02-26/|title=Russian forces capture Ukrainian city, Interfax reports, amid missile strikes|last=Tsvetkova|first=Maria|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.reuters.com/world/europe/heavy-fighting-kyiv-outskirts-russia-ukraine-signal-possibility-talks-2022-02-26/|archive-date=26 February 2022|publisher=Reuters}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/uk-believes-russians-have-not-taken-melitopol-minister-heappey-says-2022-02-26/|title=Ukrainian city of Melitopol not in Russian hands, British minister says|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.reuters.com/world/europe/uk-believes-russians-have-not-taken-melitopol-minister-heappey-says-2022-02-26/|archive-date=26 February 2022|publisher=Reuters}}</ref> Украјински генералштаб је у 11.00 известио да је његова летелица извела 34 лета у последња 24 сата, што указује на то да Русија и даље неочекивано не успева да оствари надмоћ у ваздуху.<ref name="ISW Feb26">{{Cite web|url=https://www.understandingwar.org/backgrounder/russia-ukraine-warning-update-russian-offensive-campaign-assessment-february-26|title=Russia-Ukraine Warning Update: Russian Offensive Campaign Assessment, February 26|last=Clark|first=Mason|last2=Barros|first2=George|date=26 February 2022|website=Institute for the Study of War|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.understandingwar.org/backgrounder/russia-ukraine-warning-update-russian-offensive-campaign-assessment-february-26|archive-date=27 February 2022|url-status=live|access-date=27 February 2022|last3=Stepanenko|first3=Katya}}</ref> До поподнева, већина руских снага које су се окупиле око Украјине борила се у земљи. Градоначелник Кијева Кличко увео је полицијски час од 17 часова у суботу до 8 ујутру у понедељак, упозоравајући да ће се свако напољу у то време сматрати непријатељским диверзантским и извиђачким групама.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/26/world/ukraine-russia-war/ukrainian-forces-fight-back-as-russia-pushes-on-three-cities|title=Ukrainian forces slow Russian advance on three cities.|date=26 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220226122313/https://www.nytimes.com/live/2022/02/26/world/ukraine-russia-war/ukrainian-forces-fight-back-as-russia-pushes-on-three-cities|archive-date=26 February 2022}}</ref> [[Ројтерс]] је известио да су интернет везе прекинуте у деловима Украјине, посебно на југу и истоку.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/internet-ukraine-disrupted-russian-troops-advance-2022-02-26/|title=Internet in Ukraine disrupted as Russian troops advance|last=Pearson|first=James|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220226105525/https://www.reuters.com/world/europe/internet-ukraine-disrupted-russian-troops-advance-2022-02-26/|archive-date=26 February 2022|publisher=Reuters|last2=Satter|first2=Raphael}}</ref> Као одговор на захтев [[Михаил Федоров|Михаила Федорова]], [[премијер Украјине|премијера Украјине]], [[Илон Маск]] је објавио да је укључио своју услугу [[Старлинк]] у Украјини, са „више терминала на путу“.<ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/starlink-service-ukraine-elon-musk-b2024184.html|title=Elon Musk says SpaceX's Starlink satellites now active over Ukraine|date=27 February 2022|work=[[The Independent]]|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.independent.co.uk/news/world/europe/starlink-service-ukraine-elon-musk-b2024184.html|archive-date=27 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/technology/musk-says-starlink-active-ukraine-russian-invasion-disrupts-internet-2022-02-27/|title=Musk says Starlink active in Ukraine as Russian invasion disrupts internet|last=Jin|first=Hyunjoo|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.reuters.com/technology/musk-says-starlink-active-ukraine-russian-invasion-disrupts-internet-2022-02-27/|archive-date=27 February 2022|publisher=Reuters}}</ref> Представник украјинског Министарства унутрашњих послова Вадим Денисенко изјавио је да су руске снаге напредовале даље ка [[Енергодар|Енергодару]] и [[Запоришка нуклеарна електрана|Запоришкој нуклеарној електрани]]. Он је навео да тамо постављају ракете Град и упозорио да би могли да нападну фабрику.<ref>{{Cite news|url=https://www.polsatnews.pl/wiadomosc/2022-02-26/wojna-na-ukrainie-rosjanie-blisko-elektrowni-atomowej-jest-ryzyko-ze-zostanie-ostrzelana/|title=Wojna na Ukrainie. Rosjanie blisko elektrowni atomowej. Jest ryzyko, że zostanie ostrzelana|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.polsatnews.pl/wiadomosc/2022-02-26/wojna-na-ukrainie-rosjanie-blisko-elektrowni-atomowej-jest-ryzyko-ze-zostanie-ostrzelana/|archive-date=27 February 2022|publisher=[[Polsat News]]|language=pl|trans-title=The war in Ukraine. Russians close to the nuclear power plant. There is a risk that it will be shot at}}</ref> Запорошка обласна државна управа саопштила је да су се руске снаге које су напредовале на Енергодар касније вратиле у Болшу Белозерку, село удаљено 30 километара из града, истог дана.<ref>{{Cite web|url=https://nikopol.nikopolnews.net/ru/favorite/oficialno-o-situacii-v-energodare-27-fevralya/|title=Официально о ситуации в Энергодаре 27 февраля|last=Andrus|first=Ekaterina|date=27 February 2022|website=[[Nikopol News]]|language=Russian|trans-title=Officially about the situation in Energodar on February 27|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://nikopol.nikopolnews.net/ru/favorite/oficialno-o-situacii-v-energodare-27-fevralya/|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Теретни брод у власништву Јапана, MV ''Namura Queen'' са 20 чланова посаде, погођен је руском ракетом у Црном мору. Молдавски брод MV ''Millennial Spirit'' такође је гранатиран од стране руског ратног брода, при чему је начињена велика штета.<ref>{{Cite news|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-26-22/h_d79d1d542a90f15d7c38c6e3b03d73ab|title=Japanese-owned cargo ship hit by a missile off Ukrainian coast|last=Vogt|first=Adrienne|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-26-22/h_d79d1d542a90f15d7c38c6e3b03d73ab|archive-date=27 February 2022|publisher=CNN|last2=Said-Moorhouse|first2=Lauren|last3=Lendon|first3=Brad|last4=George|first4=Steve|last5=Wagner|first5=Meg}}</ref> [[Рамзан Кадиров]], [[шеф Чеченске Републике]], потврдио је да су [[Кадировци]], јединице лојалне [[Чеченија|Чеченској Републици]], распоређене и у Украјину.<ref>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2022/2/26/putins-chechen-ally-says-forces-deployed-ukraine-to-back-russia|title=Chechen leader, a Putin ally, says his forces deployed to Ukraine|date=26 February 2022|website=[[Al Jazeera]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.aljazeera.com/news/2022/2/26/putins-chechen-ally-says-forces-deployed-ukraine-to-back-russia|archive-date=27 February 2022|access-date=26 February 2022}}</ref> CNN је добио снимак руског система [[ТОС-1]], који носи [[Термобаричко оружје|термобаричко оружје]], у близини украјинске границе.<ref>{{Cite news|url=https://africa.businessinsider.com/news/russian-army-deploys-its-tos-1-heavy-flamethrower-capable-of-vaporizing-human-bodies/e8sgz30|title=Russian army deploys its TOS-1 heavy flamethrower capable of vaporizing human bodies near Ukrainian border, footage shows|last=Zitser|first=Joshua|date=26 February 2022|work=[[Business Insider]] Africa|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://africa.businessinsider.com/news/russian-army-deploys-its-tos-1-heavy-flamethrower-capable-of-vaporizing-human-bodies/e8sgz30|archive-date=27 February 2022}}</ref> ''[[The Daily Telegraph]]'' је известио да су западни званичници упозорили да ће такво оружје изазвати неселективно насиље.<ref>{{Cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/25/vladimir-putin-poised-unleash-terrifying-new-weapon-battle-kyiv/|title=Vladimir Putin poised to unleash terrifying new weapon in battle for Kyiv|last=Mendick|first=Robert|last2=Rothwell|first2=James|date=26 February 2022|publisher=[[The Daily Telegraph]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/25/vladimir-putin-poised-unleash-terrifying-new-weapon-battle-kyiv/|archive-date=27 February 2022|access-date=26 February 2022}}</ref> Руска војска је користила ову врсту оружја у [[Први чеченски рат|Првом чеченском рату]] 1990-их, а друге земље су га такође користиле у војним сукобима.<ref>{{Cite news|url=https://www.abc.net.au/news/2022-02-27/what-are-thermobaric-weapon-which-russia-may-use-against-ukraine/100865560|title=What are thermobaric weapons?|date=27 February 2022|work=[[ABC News (Australia)|ABC News]]|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.abc.net.au/news/2022-02-27/what-are-thermobaric-weapon-which-russia-may-use-against-ukraine/100865560|archive-date=27 February 2022}}</ref> Шестогодишњи дечак је погинуо, а више њих је рањено када је артиљеријска ватра погодила дечију болницу Окматдит у Кијеву.<ref>{{Cite news|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-26-22/h_60a7db10bfe4a64fb7fc9c2232fca43d|title=Six-year-old boy killed in Kyiv clashes, several more Ukrainian civilians wounded|last=Vogt|first=Adrienne|date=26 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-26-22/h_60a7db10bfe4a64fb7fc9c2232fca43d|archive-date=27 February 2022|publisher=CNN|last2=Moorhouse|first2=Lauren|last3=Ravindran|first3=Jeevan|last4=Yeung|first4=Jessie|last5=Lendon|first5=Brad|last6=George|first6=Steve|last7=Wagner|first7=Meg|last8=Amir|first8=Vera}}</ref> Украјинска војска је тврдила да је дигла у ваздух конвој од 56 танкера у [[Черниговска област|Черниговској области]] који су превозили дизел за руске снаге.<ref>{{Cite news|url=https://www.pravda.com.ua/eng/news/2022/02/26/7326282/|title=Ukrainian troops defending Chernihiv blow up 56 tanks of diesel fuel|date=26 February 2022|work=[[Pravda]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.pravda.com.ua/eng/news/2022/02/26/7326282/|archive-date=27 February 2022}}</ref> До краја дана, руске снаге нису успеле у својим покушајима да опколе и изолују Кијев, упркос механизованим и ваздушним нападима.<ref name="CT Update 9">{{Cite web|url=https://www.criticalthreats.org/analysis/ukraine-conflict-update-9|title=Ukraine Conflict Update 9: February 26, 2022|date=26 February 2022|website=Critical Threats|publisher=Institute for the Study of War|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.criticalthreats.org/analysis/ukraine-conflict-update-9|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Украјински генералштаб је известио да је Русија ангажовала своју оперативну северну резерву од 17 [[Батаљонска тактичка група|батаљонских тактичких група]] (БТГ) након што су украјинске снаге зауставиле напредовање 14 БТГ ка северу Кијева.<ref name="ISW Feb262">{{Cite web|url=https://www.understandingwar.org/backgrounder/russia-ukraine-warning-update-russian-offensive-campaign-assessment-february-26|title=Russia-Ukraine Warning Update: Russian Offensive Campaign Assessment, February 26|last=Clark|first=Mason|last2=Barros|first2=George|date=26 February 2022|website=Institute for the Study of War|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.understandingwar.org/backgrounder/russia-ukraine-warning-update-russian-offensive-campaign-assessment-february-26|archive-date=27 February 2022|url-status=live|access-date=27 February 2022|last3=Stepanenko|first3=Katya}}</ref> Русија је привремено одустала од покушаја да заузме Чернигов и Харков након што су напади одбијени одлучним украјинским отпором, и заобишла је те градове да би наставила ка Кијеву.<ref name="CT Update 9" /> На југу је Русија заузела [[Бердјанск]] и запретила да ће опколити [[Мариупољ]].<ref name="ISW Feb262" /> [[Институт за проучавање рата]] (ИСВ) је рекао да лоше планирање и извршење доводе до моралних и логистичких проблема за руску војску у северној Украјини.<ref name="CT Update 92">{{Cite web|url=https://www.criticalthreats.org/analysis/ukraine-conflict-update-9|title=Ukraine Conflict Update 9: February 26, 2022|date=26 February 2022|website=Critical Threats|publisher=Institute for the Study of War|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.criticalthreats.org/analysis/ukraine-conflict-update-9|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Амерички и британски званичници су известили да су се руске снаге суочиле са несташицом бензина и дизела, што је довело до застоја тенкова и оклопних возила и успоравања њиховог напредовања.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/uk/uk-says-russian-advance-has-slowed-likely-caused-by-logistical-problems-2022-02-26/|title=UK says Russian advance has slowed, likely caused by logistical problems, resistance|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.reuters.com/world/uk/uk-says-russian-advance-has-slowed-likely-caused-by-logistical-problems-2022-02-26/|archive-date=27 February 2022|publisher=Reuters}}</ref> На мрежи су се појавили и видео снимци руских тенкова и [[Оклопни транспортер|оклопних транспортера]] који су насукани поред пута.<ref>{{Cite news|url=https://www.rferl.org/a/31724528.html|title=U.S., British Officials Say Russia Slowed By Logistics, 'Viable Ukrainian Resistance'|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.rferl.org/a/31724528.html|archive-date=27 February 2022|publisher=[[Radio Free Europe/Radio Liberty]]}}</ref> Русија је наставила да не користи свој пуни арсенал; ИСВ је рекао да се овим вероватно желе избећи дипломатске последице и последице за односе са јавношћу масовних цивилних жртава, као и да се избегне стварање рушевина које би ометале напредовање сопствених снага.<ref name="ISW Feb263">{{Cite web|url=https://www.understandingwar.org/backgrounder/russia-ukraine-warning-update-russian-offensive-campaign-assessment-february-26|title=Russia-Ukraine Warning Update: Russian Offensive Campaign Assessment, February 26|last=Clark|first=Mason|last2=Barros|first2=George|date=26 February 2022|website=Institute for the Study of War|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.understandingwar.org/backgrounder/russia-ukraine-warning-update-russian-offensive-campaign-assessment-february-26|archive-date=27 February 2022|url-status=live|access-date=27 February 2022|last3=Stepanenko|first3=Katya}}</ref> === 27. фебруар === [[Датотека:Equipment_of_the_sabotage_and_reconnaissance_group_captured_in_Odessa_Oblast,_2022_(2)_(cropped).jpg|мини|Опрема руске диверзантско-извиђачке групе заробљена у [[Одешка област|Одеској области]]]] Током ноћи је саопштено да је гасовод изван Харкова дигнут у ваздух у руском нападу, док се складиште нафте у селу Криачки у близини Василкива запалило након што је погођено пројектилима.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60542877|title=What's happening in the Ukraine crisis now|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60542877|archive-date=27 February 2022|publisher=[[BBC News]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.ukrinform.net/rubric-ato/3414231-russia-hits-kyiv-regions-vasylkiv-with-cruise-or-ballistic-missiles.html|title=Update on Russian invasion: Vasylkiv hit with Russian missiles, oil depot nearby on fire|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.ukrinform.net/rubric-ato/3414231-russia-hits-kyiv-regions-vasylkiv-with-cruise-or-ballistic-missiles.html|archive-date=27 February 2022|publisher=UkrInform}}</ref> Тешке борбе у близини [[Ваздушна база Василков|ваздушне базе]] Василков спречиле су ватрогасце да угасе пожар.<ref>{{Cite news|url=https://www.unian.ua/war/pid-vasilkovom-prodovzhuyetsya-biy-za-aeroport-novini-donbasu-11720173.html|title=Під Васильковом продовжується бій за аеропорт|last=Орлова|first=Віолетта|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.unian.ua/war/pid-vasilkovom-prodovzhuyetsya-biy-za-aeroport-novini-donbasu-11720173.html|archive-date=27 February 2022|publisher=[[Unian]]|language=uk|trans-title=The battle for the airport continues near Vasylkiv}}</ref> Такође је објављено да је група [[украјински Роми|украјинских Рома]] (Цигана) запленила руски тенк у Лиубимовки, близу [[Каховка|Каховке]], у Херсонској области.<ref>{{Cite news|url=https://www.unian.ua/war/pid-kahovkoyu-ukrajinski-romi-vkrali-u-rosiyskih-okupantiv-tank-novini-donbasu-11720335.html|title=Під Каховкою українські роми вкрали у російських окупантів танк – місцеві|last=Orlova|first=Violetta|date=27 February 2022|work=Ukrainian Independent Information Agency|language=uk|trans-title=Near Kakhovka, Ukrainian Roma stole a local tank from the Russian occupiers}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.diglogs.com/cesko/the-ukrainian-roma-achieved-success-seizing-the-russian-tank/|title=The Ukrainian Roma achieved success, seizing the Russian tank|date=27 February 2022|work=DigLogs|access-date=28. 02. 2022|archive-date=01. 03. 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220301/https://www.diglogs.com/cesko/the-ukrainian-roma-achieved-success-seizing-the-russian-tank/|url-status=dead}}</ref> Штавише, председничка канцеларија је саопштила да је бомбардован и [[Међународни аеродром Кијев (Жуљани)|аеродром Жуљани]].<ref name="AP-2022-02-27">{{Cite web|url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-volodymyr-zelenskyy-kyiv-europe-united-nations-edc6df79755195b29473cfd6d38b1ebb|title=Russia hits Ukraine fuel supplies, airfields in new attacks|date=27 February 2022|publisher=[[Associated Press]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://apnews.com/article/russia-ukraine-volodymyr-zelenskyy-kyiv-europe-united-nations-edc6df79755195b29473cfd6d38b1ebb|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Сепаратисти које подржава Русија у провинцији Луганск саопштили су да је украјински пројектил погодио нафтни терминал у граду [[Ровењки]].<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/town-near-ukraines-kyiv-hit-by-missiles-oil-terminal-fire-2022-02-27/|title=Town near Ukraine's Kyiv hit by missiles, oil terminal on fire|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.reuters.com/world/europe/town-near-ukraines-kyiv-hit-by-missiles-oil-terminal-fire-2022-02-27/|archive-date=27 February 2022|publisher=[[Reuters]]}}</ref> [[Државна служба за ванредне ситуације Украјине]] спасила је 80 људи из деветоспратнице стамбене зграде у Харкову након што је руска артиљерија погодила зграду, тешко је оштетила и убила жену.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-26-22/h_b166502aee8fd3e6916eed56d4c443f5|title=Russian aircraft banned from German airspace|last=Vogt|first=Adrienne|last2=Said-Moorhouse|first2=Lauren|date=26 February 2022|website=[[CNN]]|access-date=27 February 2022|last3=Ravindran|first3=Jeevan|last4=Wilkinson|first4=Peter|last5=Yeung|first5=Jessie|last6=Lendon|first6=Brad|last7=George|first7=Steve|last8=Wagner|first8=Meg|last9=Vera|first9=Amir}}</ref> Градоначелник [[Нова Каховка|Нове Каховке]] Владимир Коваленко потврдио је да су град заузеле руске трупе и оптужио их да су уништили насеља [[Козатске]] и [[Веселе, Запоришка област|Веселе]].<ref>{{Cite news|url=https://korrespondent.net/ukraine/4452018-novaia-kakhovka-polnostui-pod-kontrolem-rossyiskykh-okkupantov-mer1|title=Новая Каховка полностью под контролем российских оккупантов – мэр|last=Vinogradova|first=Ulyana|work=[[Korrespondent]]|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://korrespondent.net/ukraine/4452018-novaia-kakhovka-polnostui-pod-kontrolem-rossyiskykh-okkupantov-mer1|archive-date=27 February 2022|language=uk|trans-title=New Kakhovka is completely under the control of Russian invaders – the mayor}}</ref> Руске трупе су такође ушле у Харков, а борбе су се водиле на градским улицама, укључујући и центар града.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/russian-troops-enter-ukraines-kharkiv-ukrainian-official-2022-02-27/|title=Russian troops enter Ukraine's Kharkiv -Ukrainian official|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.reuters.com/world/europe/russian-troops-enter-ukraines-kharkiv-ukrainian-official-2022-02-27/|archive-date=27 February 2022|publisher=[[Reuters]]}}</ref> У исто време, руски тенкови су почели да гурају у Суми. <ref>{{Cite web|url=https://kyivindependent.com/uncategorized/a-large-column-of-russian-vehicles-is-pushing-into-the-city-of-sumy-from-the-side-of-khimprom/|title=A large column of Russian vehicles is pushing into the city of Sumy from the side of Khimprom|date=27 February 2022|website=The Kyiv Independent|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://kyivindependent.com/uncategorized/a-large-column-of-russian-vehicles-is-pushing-into-the-city-of-sumy-from-the-side-of-khimprom/|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> У међувремену, руско Министарство одбране саопштило је да су руске снаге у потпуности опколиле Херсон и Бердјанск, поред заузимања Хеническа и [[Међународни аеродром Херсон|међународног аеродрома Херсон]] у Чернобајевки.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/russia-says-it-blocks-ukraines-kherson-berdyansk-ria-2022-02-27/|title=Russia says it "blocks" Ukraine's Kherson, Berdyansk – RIA|last=Auyezov|first=Olzhas|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.reuters.com/world/europe/russia-says-it-blocks-ukraines-kherson-berdyansk-ria-2022-02-27/|archive-date=27 February 2022|publisher=[[Reuters]]|last2=Mallard|first2=William}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.pnp.ru/politics/v-minoborony-soobshhili-ob-unichtozhenii-975-voennykh-obektov-ukrainy.html|title=В Минобороны сообщили об уничтожении 975 военных объектов Украины|date=27 February 2022|language=ru|trans-title=The Ministry of Defense announced the destruction of 975 military facilities of Ukraine|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.pnp.ru/politics/v-minoborony-soobshhili-ob-unichtozhenii-975-voennykh-obektov-ukrainy.html|archive-date=27 February 2022}}</ref> До раног поподнева, гувернер [[Харковска област|Харковске области]] [[Олех Синиехубов|Олех Сињехубов]] изјавио је да су украјинске снаге повратиле пуну контролу над Харковом, а украјинске власти су саопштиле да се десетине руских војника у граду предало.<ref>{{Cite web|url=https://www.dailysabah.com/world/ukraine-restores-full-control-over-kharkiv-city-governor/news|title=Ukraine restores full control over Kharkiv: City governor|date=27 February 2022|website=[[Daily Sabah]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.dailysabah.com/world/ukraine-restores-full-control-over-kharkiv-city-governor/news|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-27-22/index.html|title=Ukrainian commander in Kharkiv says dozens of Russians surrendered|date=27 February 2022|publisher=[[CNN]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-27-22/index.html|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Хенадиј Мацегора, градоначелник [[Купјанск|Купијанска]], касније је пристао да преда контролу над градом руским снагама.<ref>{{Cite web|url=https://www.pravda.com.ua/eng/news/2022/02/27/7326623/|title=In Kharkiv region, mayor admits to handing over city to occupiers|date=27 February 2022|website=[[Pravda]]|access-date=28 February 2022}}</ref> [[Сергеј Меликов]], [[шеф Републике Дагестан]], саопштио је да је убијен високи [[Дагестан|дагестански]] официр.<ref>{{Cite web|url=https://hindustannewshub.com/russia-ukraine-news/the-head-of-dagestan-announced-the-death-of-a-russian-soldier-in-ukraine-the-moscow-times/|title=The head of Dagestan announced the death of a Russian soldier in Ukraine – The Moscow Times|date=27 February 2022|website=Hindustan News Hub|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://hindustannewshub.com/russia-ukraine-news/the-head-of-dagestan-announced-the-death-of-a-russian-soldier-in-ukraine-the-moscow-times/|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> [[Врховна рада Украјине|Врховна рада]] је тврдила да је у Хостомелу поражена јединица [[Кадировци|кадировских]] војника.<ref>{{Cite web|url=https://www.ukrinform.net/rubric-ato/3414341-russian-invasion-update-ukrainian-military-destroy-kadyrov-forces-unit-near-hostomel.html|title=Russian invasion update: Ukrainian military destroy Kadyrov forces unit near Hostomel|website=Ukrinform|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.ukrinform.net/rubric-ato/3414341-russian-invasion-update-ukrainian-military-destroy-kadyrov-forces-unit-near-hostomel.html|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Путин је наредио руским нуклеарним снагама високу приправност, "посебан режим борбеног дежурства", као одговор на, како је рекао, "агресивне изјаве" чланица НАТО-а.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/politics/russia-hits-ukraine-fuel-supplies-airfields-in-new-attacks/2022/02/27/761e5432-9791-11ec-bb31-74fc06c0a3a5_story.html|title=Putin puts Russia's nuclear forces on alert, cites sanctions|last=Karmanau|first=Yuras|work=The Washington Post|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.washingtonpost.com/politics/russia-hits-ukraine-fuel-supplies-airfields-in-new-attacks/2022/02/27/761e5432-9791-11ec-bb31-74fc06c0a3a5_story.html|archive-date=27 February 2022|publisher=Associated Press|last2=Heintz|first2=Jim|last3=Isachenkov|first3=Vladimir}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.foxnews.com/world/putin-orders-nuclear-deterrent-forces-be-put-on-high-alert|title=Putin orders nuclear deterrent forces be put on high alert|last=Colton|first=Emma|date=27 February 2022|website=[[Fox News]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.foxnews.com/world/putin-orders-nuclear-deterrent-forces-be-put-on-high-alert|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2022/feb/27/vladimir-putin-puts-russia-nuclear-deterrence-forces-on-high-alert-ukraine|title=Vladimir Putin puts Russia's nuclear deterrence forces on high alert|last=Roth|first=Andrew|date=27 February 2022|work=The Guardian|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.theguardian.com/world/2022/feb/27/vladimir-putin-puts-russia-nuclear-deterrence-forces-on-high-alert-ukraine|archive-date=27 February 2022}}</ref> Ова изјава наишла је на оштре критике [[НАТО|НАТО-а]], [[Европска унија|Европске уније]] (ЕУ) и [[Уједињене нације|Уједињених нација]] (УН); Генерални секретар НАТО-а [[Јенс Столтенберг]] описао је то као "опасно и неодговорно", док је званичник УН Стефан Дижарик назвао идеју о нуклеарном рату "незамисливом".<ref>{{Cite web|url=http://tribune.com.pk/story/2345548/nato-chief-calls-putin-alert-order-irresponsible-cites-dangerous-rhetoric|title=NATO chief calls Putin's alert irresponsible, dangerous rhetoric|date=27 February 2022|website=[[The Express Tribune]]|access-date=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.timesofisrael.com/liveblog_entry/un-spokesman-says-idea-of-nuclear-conflict-inconceivable/|title=UN spokesman says idea of nuclear conflict 'inconceivable'|last=|date=27 February 2022|website=[[Times of Israel]]|access-date=}}</ref> Украјина је саопштила да ће послати делегацију да се састане са руском делегацијом за разговоре у [[Гомељ|Гомељу]]. Канцеларија Зеленског саопштила је да су пристали да се састану без предуслова.<ref>{{Cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/27/ukraine-says-will-meet-russia-as-putin-puts-nuclear-defenses-on-alert-a76629|title=Ukraine Says Will Meet Russia as Putin Puts Nuclear Defenses on Alert|date=27 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/27/ukraine-says-will-meet-russia-as-putin-puts-nuclear-defenses-on-alert-a76629|archive-date=27 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.interfax.ru/world/824950|title=Российская и украинская делегации выехали в Гомель на переговоры|date=27 February 2022|website=[[Interfax]]|language=ru|trans-title=Russian and Ukrainian delegations left for Gomel for negotiations|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.interfax.ru/world/824950|archive-date=27 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://meduza.io/news/2022/02/27/rossiya-snova-anonsirovala-peregovory-s-ukrainoy-istochniki-ukrainskih-smi-eto-podtverzhdayut|title=Делегации России и Украины встретятся на белорусско-украинской границе|date=27 February 2022|website=Meduza|language=ru|trans-title=Delegations of Russia and Ukraine will meet at the Belarusian-Ukrainian border|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://meduza.io/news/2022/02/27/rossiya-snova-anonsirovala-peregovory-s-ukrainoy-istochniki-ukrainskih-smi-eto-podtverzhdayut|archive-date=27 February 2022}}</ref> Зеленски је такође рекао да је телефоном разговарао са белоруским председником [[Александар Лукашенко|Александром Лукашенком]] и навео да му је обећано да белоруске трупе неће бити послате у Украјину.<ref>{{Cite web|url=https://www.interfax.ru/world/824987|title=Зеленский сообщил об обещании Лукашенко не посылать войска на Украину|date=27 February 2022|website=[[Interfax]]|language=ru|trans-title=Zelensky announced Lukashenka's promise not to send troops to Ukraine|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.interfax.ru/world/824987|archive-date=27 February 2022}}</ref> Према обавештајној аналитичарској фирми Rochan Consulting. Русија је успела да повеже Крим са областима у источној Украјини које држе проруске снаге опсадом Маријупоља и Бердјанска.<ref>{{Cite web|url=https://www.ft.com/content/dd28dd4c-ab02-4f06-a56a-e930d1ce0ffd|title=Russia homes in on Kyiv and Kharkiv and pushes across Black Sea coast|last=Foy|first=Henry|last2=Rathbone|first2=John Paul|date=28 February 2022|website=[[Financial Times]]|access-date=28 February 2022}}</ref> Олексиј Арестович, саветник председника Зеленског, изјавио је да су руске снаге заузеле Бердјанск.<ref>{{Cite web|url=https://fakty.com.ua/ua/ukraine/suspilstvo/20220228-melitopol-zahopyly-bojovyky-u-harkovi-ta-sumah-tysha-arestovych-pro-sytuacziyu-v-ukrayini/|title=Бердянськ захопили бойовики, у Харкові та Сумах – тиша: Арестович про ситуацію в Україні|last=Zakharchenko|first=Yulia|date=28 February 2022|website=Fakty i Kommentarii|language=Ukrainian|trans-title=Berdyansk captured by militants, silence in Kharkiv and Sumy: Arestovych on the situation in Ukraine|access-date=28 February 2022|archive-date=27. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220227225758/https://fakty.com.ua/ua/ukraine/suspilstvo/20220228-melitopol-zahopyly-bojovyky-u-harkovi-ta-sumah-tysha-arestovych-pro-sytuacziyu-v-ukrayini/|url-status=dead}}</ref> Главне руске снаге са Крима су напредовале на север ка [[Запорожје|Запорожју]], док су руске снаге на источној обали Дњепра претиле [[Николајев|Николајеву]].<ref name="ISW_update_10">{{Cite web|url=https://www.understandingwar.org/backgrounder/ukraine-conflict-update-10|title=Ukraine Conflict Update 10|date=27 February 2022|website=Institute for the Study of War|access-date=28 February 2022}}</ref> ''[[The Guardian]]'' је известио да су руске снаге потиснуте у [[Буча|Бучу]] и [[Ирпињ|Ирпињу]] северозападно од Кијева. Према британским војним обавештајцима, руске механизоване снаге су заобишле Чернигов док су се кретале ка Кијеву.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2022/feb/27/kyiv-surrounded-says-mayor-fighting-on-fourth-day-of-russian-invasion-of-ukraine|title=Russian forces advance on Kyiv: fighting on fourth day of invasion|last=Sabbagh|first=Dan|date=27 February 2022|work=The Guardian|access-date=28 February 2022}}</ref> Гувернер Луганске области [[Серхии Хаидаи|Серхи Хајдај]] оптужио је руске снаге да су уништиле Станицу Луханску и Шастију пре него што су их заузели, док их је гувернер [[Павло Кириленко|Доњецке области Павло Кириленко]] такође оптужио за уништавање [[Волноваха|Волновахе]].<ref>{{Cite news|url=https://www.rbc.ua/ukr/news/stanitsa-luganskaya-schaste-volnovaha-okazalis-1645985725.html|title=Станиця Луганська, Щастя і Волноваха опинилися на межі гуманітарної катастрофи|date=February 27, 2022|access-date=February 28, 2022|publisher=RBC Ukraine|language=uk}}</ref> ИСВ је саопштио да су руске снаге на северу Украјине вероватно направиле „оперативну паузу“ почевши од претходног дана како би распоредиле додатне снаге и залихе; Руски војни ресурси који раније нису били део снага за инвазију померали су се ка Украјини у очекивању тежег сукоба него што се очекивало.<ref name="ISW_update_102">{{Cite web|url=https://www.understandingwar.org/backgrounder/ukraine-conflict-update-10|title=Ukraine Conflict Update 10|date=27 February 2022|website=Institute for the Study of War|access-date=28 February 2022}}</ref> === 28. фебруар === Амерички званичник је рекао да се Белорусија спрема да пошаље своје војнике у Украјину као подршку руској инвазији, упркос претходним споразумима са Украјином.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/27/russia-ukraine-war-kyiv-news/|title=Belarus preparing to join Russian invasion of Ukraine, U.S. official says|date=27 February 2022|work=[[The Washington Post]]|access-date=28 February 2022}}</ref> ''The Kyiv Independent'' је пренео анонимни извештај неименованих белоруских опозиционих новинара да ће белоруски падобранци бити распоређени, вероватно у области Кијева или [[Житомир (град)|Житомира]].<ref>{{Cite web|url=https://kyivindependent.com/national/sources-belarus-to-join-russias-war-on-ukraine-within-hours/|title=Sources: Belarus to join Russia's war on Ukraine within hours|last=Ponomarenko|first=Illia|date=28 February 2022|website=The Kyiv Independent}}</ref> Борбе су се водиле око Мариупоља током целе ноћи.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/fighting-around-ukraines-mariupol-throughout-night-regional-governor-2022-02-28/|title=Fighting around Ukraine's Mariupol throughout the night – regional governor|date=28 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=28 February 2022}}</ref> Ујутро 28. фебруара, Министарство одбране Велике Британије је саопштило да је већина руских копнених снага остала преко 30 километара северно од Кијева, успорен украјинским отпором на аеродрому Гостомељ. Такође је речено да се борбе воде у близини Чернигова и Харкова и да су оба града остала под контролом Украјине.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-ukraine-crisis-britain-intelligence/uk-says-russian-advance-on-kyiv-slowed-by-staunch-ukrainian-resistance-idUSKBN2KX0LJ|title=UK says Russian advance on Kyiv slowed by staunch Ukrainian resistance|date=28 February 2022|work=[[Reuters]]}}</ref> Министарство одбране Русије најавило је заузимање Бердјанска и Енерходара, поред околине Запорошке [[Запорожска нуклеарна електрана|нуклеарне електране]]. Украјина је негирала да је изгубила контролу над фабриком.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/russias-isolation-deepens-ukraine-resists-invasion-2022-02-28/|title=Russian forces seize two cities in Ukraine, Interfax says, with ceasefire talks about to begin|date=28 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=28 February 2022}}</ref> Градоначелник Енерходара Дмитро Орлов негирао је да су град и фабрика били заробљени.<ref>{{Cite news|url=https://fakty.com.ua/ua/ukraine/20220228-energodar-i-zaporizka-aes-pid-kontrolem-zsu-mer-mista-prosyt-ne-viryty-fejkam/|title=Енергодар і Запорізька АЕС під контролем ЗСУ: мер міста просить не вірити фейкам|last=Letyak|first=Valentina|date=28 February 2022|work=[[Fakty i Kommentarii]]|access-date=28 February 2022|language=Ukrainian|trans-title=Energodar and Zaporizhzhya NPP under the control of the Armed Forces: the mayor asks not to believe the fakes|archive-date=28. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220228171301/https://fakty.com.ua/ua/ukraine/20220228-energodar-i-zaporizka-aes-pid-kontrolem-zsu-mer-mista-prosyt-ne-viryty-fejkam/|url-status=dead}}</ref> === 1. март === Више од 70 украјинских војника погинуло је након што је руска артиљерија погодила војну базу у [[Охтирка|Охтирки]] , граду између [[Харков|Харкова]] и [[Кијев|Кијева]].<ref>{{Cite web|url=https://www.washingtontimes.com/news/2022/feb/28/ukrainian-soldiers-killed-after-russian-artillery-/|title=More than 70 Ukrainian soldiers killed after Russian artillery hit Okhtyrka base|last=https://www.washingtontimes.com|first=The Washington Times|website=The Washington Times|language=en-US|access-date=10. 6. 2022}}</ref> Руска ракета је касније погодила зграду регионалне администрације на Тргу слободе, убивши најмање десет цивила, а ранивши још 35.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/kharkiv-official-russian-missiles-hit-city-administration-residential-areas-2022-03-01/|title=Kharkiv official says Russian missiles hit administration building, residential areas|last=Zinets|first=Natalia|date=1. 3. 2022|work=Reuters|access-date=10. 6. 2022|language=en}}</ref> На југу Украјине, град [[Херсон]] је нападнут од стране руских снага. Након што је руско министарство одбране објавило да ће погодити мете како би зауставило „информационе нападе“, пројектили су погодили инфраструктуру за емитовање примарних телевизијских и радио предајника у Кијеву.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/03/01/world/ukraine-russia-war|title=What Happened on Day 6 of Russia’s Invasion of Ukraine|last=Times|first=The New York|date=1. 3. 2022|work=The New York Times|access-date=10. 6. 2022|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/world-europe-60542877|title=As it happened: Ukraine live updates: Deadly blast at Kyiv TV tower after Russia warns capital|website=BBC News|language=en-gb|access-date=10. 6. 2022}}</ref> === 2. март === Украјинска војска пријавила је напад руских падобранаца на северозападни Харков, где је нападнута војна болница.<ref>{{Cite web|url=https://www.skynews.com.au/world-news/russian-paratroopers-launch-fresh-attack-on-embattled-kharkiv-with-battle-underway-at-military-hospital/news-story/4cbd5625944ddf500545c11291e46302|title=Russian paratroopers launch fresh attack on embattled Kharkiv|last=readMarch 2|first=Zoe ZaczekDigital Reporterless than 2 min|last2=2022 - 5:21 pm|date=2. 3. 2022|website=skynews|language=en|access-date=10. 6. 2022}}</ref> Украјински саветник [[Алексеј Арестович]] рекао је да су украјинске снаге по први пут прешле у офанзиву, напредујући на Хорливку.<ref>{{Cite web|url=https://en.interfax.com.ua/news/general/805456.html|title=First in 7 days of war Ukrainian units go on offensive advancing to Horlivka – Arestovych|website=Interfax-Ukraine|language=en|access-date=10. 6. 2022}}</ref> Руске трупе су заузеле град Херсон, започевши војну окупацију града и области.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/03/02/world/ukraine-russia-war|title=What Happened on Day 7 of Russia’s Invasion of Ukraine|last=Santora|first=Marc|date=2022-03-02|work=The New York Times|access-date=10. 6. 2022|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> [[Сергеј Лавров]], руски министар спољних послова, оптужио је НАТО и ЕУ да желе да започну нуклеарни рат и упозорио да би „Трећи светски рат био нуклеарни и деструктиван“.<ref>{{Cite news|url=https://nationalpost.com/news/world/russias-lavrov-says-a-third-world-war-would-be-nuclear-and-destructive-ria|title=Russia's Sergei Lavrov says a third world war would be nuclear|date=3. 3. 2022|work=National Post|access-date=10. 6. 2022|language=en}}</ref> === 3. март === Током друге рунде преговора, Русија и Украјина су се договориле да отворе хуманитарне коридоре за евакуацију цивила.<ref>{{Cite web|url=https://abcnews.go.com/International/2nd-round-talks-russia-ukraine-end-cease-fire/story?id=83226054|title=2nd round of talks between Russia and Ukraine end with no cease-fire|last=News|first=A. B. C.|website=ABC News|language=en|access-date=10. 6. 2022}}</ref> Немачко савезно министарство за економска питања одобрило је Украјини испоруку 2.700 ракета земља-ваздух.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/germany-to-ship-anti-aircraft-missiles-to-ukraine-reports/a-60995325|title=Germany to ship anti-aircraft missiles to Ukraine — reports {{!}} DW {{!}} 03.03.2022|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=en-GB|access-date=10. 6. 2022}}</ref> [[Володимир Зеленски|Зеленски]] је саопштио да су први међународни добровољци стигли у Украјину да се боре против руских снага. Он је додао да Украјина редовно добија оружје од западних земаља.<ref>{{Cite web|url=https://thehill.com/policy/international/europe/596718-zelensky-says-first-foreign-fighters-now-in-ukraine/|title=Zelensky says first foreign fighters now in Ukraine|last=Oshin|first=Olafimihan|date=3. 3. 2022|website=The Hill|language=en-US|access-date=10. 6. 2022}}</ref>{{ажурирати}} [[Датотека:20220302 Ambasada RP w Sarajewie, flagi PL i UA.jpg|мини|Украјинска застава на згради Амбасаде Пољске у [[Сарајево|Сарајеву]].]] == Осуде и санкције == Генерални секретар Уједињених нација [[Антонио Гутерес]] позвао је Русију да одмах прекине агресију на Украјину, док су француски и амерички амбасадори најавили да ће 25. фебруара 2022. поднети резолуцију Савету безбедности УН.<ref>{{Cite news|url=https://www.thejournal.ie/ukraine-reaction-invasion-5691713-Feb2022/|title='We will hold the Kremlin accountable': International anger as Russia attacks Ukraine|work=TheJournal.ie|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224052048/https://www.thejournal.ie/ukraine-reaction-invasion-5691713-Feb2022/|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref><ref name=":12">{{Cite web|url=https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/pUrIX20rUPrwgE9WQPoX|title=U.S. Says Russia Will Face U.N. Security Council Resolution|website=[[Wall Street Journal]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064610/https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/pUrIX20rUPrwgE9WQPoX|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Уједињено Краљевство]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]], [[Канада]] и Европска унија означиле су напад као непровоциран и неоправдан и обећале оштре санкције руским појединцима, предузећима и имовини.<ref>{{Cite news|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/boris-johnson-response-attack-russia-ukraine-putin_uk_621713afe4b0afc668baee29?d_id=3199306|title=Boris Johnson Condemns Russia's 'Unprovoked Attack' On Ukraine|date=24 February 2022|work=HuffPost UK|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064549/https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/boris-johnson-response-attack-russia-ukraine-putin_uk_621713afe4b0afc668baee29?d_id=3199306|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/biden-calls-putin-s-ukraine-actions-an-unprovoked-and-unjustified-attack-CGTFzK7GobHRwkC103AB|title=Biden Calls Putin's Ukraine Actions an 'Unprovoked and Unjustified' Attack|last=Parti|first=Tarini|date=24 February 2022|website=[[Wall Street Journal]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064548/https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/biden-calls-putin-s-ukraine-actions-an-unprovoked-and-unjustified-attack-CGTFzK7GobHRwkC103AB|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cp24.com/world/trudeau-condemns-russia-s-attack-on-ukraine-says-russia-will-suffer-consequences-1.5793901|title=Trudeau condemns Russia's attack on Ukraine, says Russia will suffer consequences|publisher=The Canadian Press|website=CP24|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224151318/https://www.cp24.com/world/trudeau-condemns-russia-s-attack-on-ukraine-says-russia-will-suffer-consequences-1.5793901|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/24/russia-invades-ukraine-declares-war-latest-news-live-updates-russian-invasion-vladimir-putin-explosions-bombing-kyiv-kharkiv|title=Ukraine crisis latest news: Russia invading on multiple fronts, former Ukrainian defence minister says|date=24 February 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224075414/https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/24/russia-invades-ukraine-declares-war-latest-news-live-updates-russian-invasion-vladimir-putin-explosions-bombing-kyiv-kharkiv|archive-date=24 February 2022|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> Напад су такође осудиле [[Француска]], [[Шпанија]], [[Јапан]], [[Италија]] и [[Грузија]].<ref>{{Cite web|url=https://english.alarabiya.net/News/world/2022/02/22/France-s-Macron-demands-targeted-European-sanctions-against-Russia-|title=France's Macron demands 'targeted European sanctions' against Russia|date=22 February 2022|website=[[Al Arabiya]] English|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222134620/https://english.alarabiya.net/News/world/2022/02/22/France-s-Macron-demands-targeted-European-sanctions-against-Russia-|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.thelocal.fr/20220221/macron-demands-targeted-european-sanctions-against-russia/|title=France condemns 'paranoid' Putin address as Macron demands sanctions against Russia|date=21 February 2022|website=The Local France|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222073456/https://www.thelocal.fr/20220221/macron-demands-targeted-european-sanctions-against-russia/|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.regjeringen.no/en/aktuelt/norway-condemns-russias-military-attack-on-ukraine/id2902136/|title=Norway condemns Russia's military attack on Ukraine|first=Office of the Prime Minister|date=24 February 2022|website=Government.no|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224104622/https://www.regjeringen.no/en/aktuelt/norway-condemns-russias-military-attack-on-ukraine/id2902136/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.conchovalleyhomepage.com/news/national-news/the-latest-europe-warns-of-airspace-risks-around-ukraine/|title=The Latest: EU plans 'harshest' sanctions against Russia|date=24 February 2022|website=ConchoValleyHomepage.com|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092119/https://www.conchovalleyhomepage.com/news/national-news/the-latest-europe-warns-of-airspace-risks-around-ukraine/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://1tv.ge/en/news/we-stand-in-solidarity-with-ukrainian-people-georgian-president-declares/|title=Georgian nation shocked by Russian aggression in Ukraine, President declares|date=24 February 2022|website=First Channel|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224130256/https://1tv.ge/en/news/we-stand-in-solidarity-with-ukrainian-people-georgian-president-declares/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Пољска]], [[Румунија]], [[Литванија]], [[Летонија]] и [[Естонија]] покренуле су безбедносне консултације НАТО-а према [[Северноатлантски споразум|члану 4]]. Естонска влада објавила је саопштење премијерке [[Каја Калас|Каје Калас:]] „Распрострањена агресија Русије представља претњу за цео свет и за све земље НАТО-а и морају се покренути консултације НАТО-а о јачању безбедности савезника како би се спровеле додатне мере за обезбеђење одбране НАТО савезника. Најефикаснији одговор на агресију Русије је јединство.“<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/h_e828bdb524147e7b3ca4a611b767d7b4|title=Poland and Baltic countries trigger consultations under NATO article 4|date=23 February 2022|website=[[CNN]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092134/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/h_e828bdb524147e7b3ca4a611b767d7b4|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Председник Чешке [[Милош Земан]] позвао је на избацивање Русије из [[Swift|Друштва за светску међубанкарску финансијску телекомуникацију]] (СВИФТ).<ref>{{Cite web|url=https://finance.yahoo.com/news/czech-president-russia-cut-off-102059014.html|title=Czech president: Russia should be cut off from SWIFT|date=24 February 2022|website=Yahoo Finance|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224124430/https://finance.yahoo.com/news/czech-president-russia-cut-off-102059014.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Аустралијски премијер [[Скот Морисон]] је 24. фебруара најавио циљане забране путовања и финансијске санкције против осам чланова руског савета за националну безбедност.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/23/world/russia-ukraine-putin|title=Live Updates: Ukraine Says Russia Has Begun Its Invasion – The New York Times|date=24 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224051512/https://www.nytimes.com/live/2022/02/23/world/russia-ukraine-putin|archive-date=24 February 2022|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Ујутро 24. фебруара, [[председник Европске комисије|председница Европске комисије]] [[Урзула фон дер Лајен]] најавила је "масовне" санкције ЕУ које ће блок усвојити. Санкције ће бити усмерене на технолошке трансфере, руске банке и руску имовину.<ref>{{Cite web|url=https://euobserver.com/world/154423|title='Massive' EU sanctions to target Putin's war chest|date=24 February 2022|website=EUobserver|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092204/https://euobserver.com/world/154423|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Хрватски премијер [[Андреј Пленковић]] објавио је на Твитеру саопштење у којем је рекао: „Најоштрије осуђујемо руску агресију и инвазију на Украјину. Овај ничим изазван напад је грубо кршење суверенитета Украјине и међународног права.“<ref name="n1-croatia">{{Cite web|url=https://hr.n1info.com/english/news/pm-plenkovic-we-strongly-condemn-russias-invasion-of-ukraine/|title=PM Plenkovic: We strongly condemn Russia's invasion of Ukraine|date=24 February 2022|website=N1|publisher=N1|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224133731/https://hr.n1info.com/english/news/pm-plenkovic-we-strongly-condemn-russias-invasion-of-ukraine/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Пленковић се састао и са амбасадором Украјине у Хрватској, уз напомену да ће Хрватска подржати санкције ЕУ и да је спремна да Украјини пружи хуманитарну и техничку помоћ.<ref name="tc-croatia">{{Cite web|url=https://www.total-croatia-news.com/politics/60565-plenkovic-croatia-will-support-sanctions-against-russia-help-ukraine|title=Plenković: Croatia Will Support Sanctions Against Russia, Help Ukraine|website=Total Croatia News|publisher=Total Croatia News|language=en-gb|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224133736/https://www.total-croatia-news.com/politics/60565-plenkovic-croatia-will-support-sanctions-against-russia-help-ukraine|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Председница Молдавије [[Маја Санду]] такође је објавила изјаву на Твитеру, у којој је рекла: „Снажно осуђујем чин рата Русије против Украјине, што је очигледно кршење међународног права и украјинског суверенитета и територијалног интегритета.“<ref>{{Cite web|url=https://www.timesofisrael.com/liveblog_entry/moldova-condemns-russia-calls-for-state-of-emergency-and-shuts-its-airspace/|title=Moldova condemns Russia, calls for state of emergency and shuts its airspace|last=Agencies|website=www.timesofisrael.com|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224155315/https://www.timesofisrael.com/liveblog_entry/moldova-condemns-russia-calls-for-state-of-emergency-and-shuts-its-airspace/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=2022-02-24}}</ref> Она је рекла да је [[Молдавија]] спремна да прихвати десетине хиљада људи који беже из Украјине након руског напада. Она је навела да је до 24. фебруара преко 4.000 украјинских држављана прешло у Молдавију.<ref>{{Cite web|url=https://metro.co.uk/2022/02/24/russia-ukraine-conflict-thousands-of-refugees-pour-over-borders-16163820/|title=Russia-Ukraine conflict: Thousands of refugees pour over borders|last=Elvin|first=Sian|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224155316/https://metro.co.uk/2022/02/24/russia-ukraine-conflict-thousands-of-refugees-pour-over-borders-16163820/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=2022-02-24}}</ref> Истог дана, [[Израел|израелски]] министар спољних послова [[Јаир Лапид]] издао је саопштење у којем је рекао: „Руски напад на Украјину представља озбиљно кршење међународног поретка. Израел осуђује напад и спреман је да пружи хуманитарну помоћ грађанима Украјине. [. . . ] Израел има дубоке, дуготрајне и добре односе са Русијом и Украјином. У обе земље има на десетине хиљада Израелаца, а у обе земље има стотине хиљада Јевреја. Одржавање њихове безбедности и безбедности је на врху нашег разматрања.“<ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/world/middle-east/israel-condemns-russian-attack-ukraine-2022-02-24/|title=Israel condemns Russian attack on Ukraine|date=24 February 2022|website=[[Reuters]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224110033/https://www.reuters.com/world/middle-east/israel-condemns-russian-attack-ukraine-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gov.il/en/departments/news/israel-condemns-attack-in-ukraine-24-feb-2022|title=Israel condemns attack in Ukraine|date=24 February 2022|website=[[Ministry of Foreign Affairs (Israel)|Ministry of Foreign Affairs of Israel]]|archive-url=|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Истог дана, Игор Полиха, изасланик Украјине у [[Индија|Индији]], изразио је дубоко незадовољство због става који је заузело [[Министарство спољних послова Индије|индијско Министарство спољних послова]]. Раније тог дана, Министарство спољних послова Индије је саопштило да „Индија помно прати развој догађаја у региону“.<ref>{{Cite web|url=https://www.ndtv.com/india-news/deeply-dissatisfied-with-india-position-ukraine-envoy-as-russia-attacks-2786823#pfrom=home-ndtv_topscroll|title="Deeply Dissatisfied" With India Position: Ukraine Envoy As Russia Attacks|date=24 February 2022|website=NDTV.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224111435/https://www.ndtv.com/india-news/deeply-dissatisfied-with-india-position-ukraine-envoy-as-russia-attacks-2786823#pfrom=home-ndtv_topscroll|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Портпарол [[Министарство иностраних послова (Индонезија)|индонежанског Министарства спољних послова]] Теуку Фаизасија изразио је забринутост Индонезије због ескалације сукоба. Индонезија је позвала Русију да поштује [[суверенитет]] и [[територијални интегритет]] Украјине.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnnindonesia.com/internasional/20220224133517-106-763488/indonesia-desak-rusia-hormati-kedaulatan-ukraina|title=Indonesia Desak Rusia Hormati Kedaulatan Ukraina|date=24 February 2022|publisher=[[CNN]] Indonesia|language=id|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224133154/https://www.cnnindonesia.com/internasional/20220224133517-106-763488/indonesia-desak-rusia-hormati-kedaulatan-ukraina|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[председник Индонезије|Индонежански председник]] [[Џоко Видодо]] је такође твитовао „Зауставите рат. Рат доноси патњу човечанству и угрожава свет.“ <ref>{{Cite web|url=https://www.channelnewsasia.com/world/putin-russia-ukraine-invasion-indonesia-thailand-philippines-malaysia-response-2517031|title=Indonesia calls for negotiation and diplomacy after Russia attacks Ukraine, will not impose sanctions|date=24 February 2022|publisher=Channel News Asia|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224133158/https://www.channelnewsasia.com/world/putin-russia-ukraine-invasion-indonesia-thailand-philippines-malaysia-response-2517031|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Организација америчких држава]] издала је саопштење у којем осуђује напад као „несумњив [напад] на мир и безбедност човечанства, као и на цивилизоване односе међу државама”.<ref>{{Cite web|url=https://www.oas.org/es/centro_noticias/comunicado_prensa.asp?sCodigo=C-008/22|title=Comunicado de la Secretaría General de la OEA sobre ataque ruso a Ucrania|language=es}}</ref> [[Герхард Шредер]], бивши канцелар Немачке, председник руске енергетске компаније [[Росњефт]] и пријатељ председника Путина позвао је на прекид непријатељстава, наводећи да „рат и повезане патње за народ у Украјини морају бити окончани што пре."<ref name="spiegel-schroeder">{{Cite news|url=https://www.spiegel.de/politik/deutschland/ukraine-gerhard-schroeder-fordert-wladimir-putin-zum-beenden-der-invasion-auf-a-75dcb51d-7890-4305-8911-543e3b1b4c18|title=Ex-Kanzler Schröder fordert Putin zum Beenden der Invasion auf|date=24 February 2022|work=Der Spiegel|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224153644/https://www.spiegel.de/politik/deutschland/ukraine-gerhard-schroeder-fordert-wladimir-putin-zum-beenden-der-invasion-auf-a-75dcb51d-7890-4305-8911-543e3b1b4c18|archive-date=24 February 2022|language=de|trans-title=Ex-Chancellor Schröder calls on Putin to end the invasion}}</ref><ref name="welt-schroeder">{{Cite news|url=https://www.welt.de/politik/ausland/article237111397/Ukraine-Gerhard-Schroeder-aeussert-sich-zur-Invasion.html|title=Ukraine: Gerhard Schröder äußert sich zur Invasion|last=Ott|first=Clara|date=24 February 2022|work=[[Die Welt]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224142615/https://www.welt.de/politik/ausland/article237111397/Ukraine-Gerhard-Schroeder-aeussert-sich-zur-Invasion.html|archive-date=24 February 2022|language=de|trans-title=Ukraine: Gerhard Schröder comments on the invasion}}</ref> <ref name="spiegel-schroeder" /> Он је окривио обе стране за грешке из прошлости, али је рекао да „чак ни безбедносни интереси Русије не оправдавају употребу војних средстава“.<ref name="welt-schroeder" /> Као одговор на напад, немачки фудбалски клуб [[ФК Шалке 04|Шалке 04]] најавио је да ће уклонити лого [[Гаспром|Гаспрома]], његовог главног спонзора, са својих униформи.<ref>{{Cite news|url=https://www.sueddeutsche.de/sport/uefa-ukraine-schalke-gazprom-champions-league-1.5535869|title=Schalke 04 nimmt Gazprom-Schriftzug vom Trikot|date=24 February 2022|work=[[Süddeutsche Zeitung]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224153817/https://www.sueddeutsche.de/sport/uefa-ukraine-schalke-gazprom-champions-league-1.5535869|archive-date=24 February 2022|language=de|trans-title=Schalke 04 removes Gazprom lettering from uniform}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/sport/football/schalke-gazprom-shirt-sponsor-russia-ukraine-b2022388.html|title=Schalke remove Russian sponsor from team shirts|date=24 February 2022|work=[[The Independent]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224153828/https://www.independent.co.uk/sport/football/schalke-gazprom-shirt-sponsor-russia-ukraine-b2022388.html|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> Аустралија је такође проширила већ постојеће санкције из 2014. године , тако да сада обухватају ограничења извоза или испоруке одређене робе , ограничења на увоз, куповину или транспорт одређене робе, ограничења одређених комерцијалних активности, ограничења у пружању одређених услуга , ограничења у пружању средстава одређеним лицима или ентитетима , ограничења у поступању са имовином одређених лица или ентитета и забране путовања назначеним лицима.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfat.gov.au/international-relations/security/sanctions/sanctions-regimes/russia-sanctions-regime|title=Russia sanctions regime|website=Australian Government Department of Foreign Affairs and Trade|language=en|access-date=2022-06-10}}</ref> === Кинеска и остале реакције === Руски надзор над медијима, [[Роскомнадзор]], наредио је медијима у земљи да "користе само информације и податке из званичних руских извора", упозоравајући да би непоштовање тога могло довести до новчаних казни и блокада.<ref>{{Cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/use-only-official-sources-about-ukraine-war-russian-media-watchdog-tells-journalists-a76567|title=Use Only Official Sources About Ukraine War, Russian Media Watchdog Tells Journalists|date=24 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224123216/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/use-only-official-sources-about-ukraine-war-russian-media-watchdog-tells-journalists-a76567|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против инвазије.<ref>{{Cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/dozens-of-russian-anti-war-picketers-detained-reports-a76559|title=Dozens of Russian Anti-War Picketers Detained – Reports|date=24 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224142927/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/dozens-of-russian-anti-war-picketers-detained-reports-a76559|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Кина|Народна Република Кина]] је 24. фебруара 2022. године изјавила да сукоб није инвазија и оптужила Сједињене Државе да агитирају за рат. Портпаролка министарства спољних послова НРК [[Хуа Чуњин]] позвала је обе стране да раде на миру, а не да ескалирају тензије. [[Асошиејтед прес]] је известио да ће Кина повећати свој увоз руске пшенице, ефективно ублажавајући санкције Запада Русији.<ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/asia/china/ukraine-crisis-china-russia-war-us-b2022237.html|title=China refuses to accept Russia has ‘invaded’ Ukraine, blames US for war|date=24 February 2022|work=[[The Independent]]|access-date=24 February 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-europe-russia-china-beijing-c73b5249d313d661ce1836911b1dbc45|title=China calls for talks on Ukraine, OKs Russian wheat imports|date=24 February 2022|work=[[Associated Press]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224153829/https://apnews.com/article/russia-ukraine-europe-russia-china-beijing-c73b5249d313d661ce1836911b1dbc45|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> [[Српска православна црква]] упутила је материјалну помоћ народу Украјине.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/500642/Patrijarh-Resili-smo-da-uputimo-materijalnu-pomoc-Ukrajini|title=Патријарх: Решили смо да упутимо материјалну помоћ Украјини|website=Politika Online|access-date=2022-02-27}}</ref> === Економске последице === [[Московска берза]] је привремено обуставила сво трговање на својим тржиштима 24. фебруара у 08:05 по московском времену, пре него што је настављена у 10:00.<ref>{{Cite web|url=https://www.moex.com/n41370|title=Moscow Exchange has suspended trading on all of its markets until further notice|date=24 February 2022|website=[[Moscow Exchange]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092135/https://www.moex.com/n41370|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/business/moscow-exchange-suspends-trading-all-markets-2022-02-24/|title=Moscow Exchange suspends trading on all markets|date=24 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224060330/https://www.reuters.com/business/moscow-exchange-suspends-trading-all-markets-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.moex.com/n41373|title=Moscow Exchange resumes trading on its markets at 10:00am|date=24 February 2022|website=[[Moscow Exchange]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092209/https://www.moex.com/n41373|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://economictimes.indiatimes.com/markets/stocks/news/russian-stocks-nosedive-20-as-trading-resumes-on-moscow-exchange/articleshow/89794446.cms|title=Russian stocks nosedive 20% as trading resumes on Moscow Exchange|date=24 February 2022|work=[[The Economic Times]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073740/https://economictimes.indiatimes.com/markets/stocks/news/russian-stocks-nosedive-20-as-trading-resumes-on-moscow-exchange/articleshow/89794446.cms|archive-date=24 February 2022}}</ref> [[Берза у Санкт Петербургу]] је такође обуставила трговање до даљњег.<ref>{{Cite news|url=https://www.barrons.com/news/moscow-stock-exchange-says-trading-suspended-01645679707?refsec=afp-news|title=Moscow, Saint Petersburg Exchanges Say Trading Suspended|date=24 February 2022|work=[[Agence France-Presse]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073804/https://www.barrons.com/news/moscow-stock-exchange-says-trading-suspended-01645679707?refsec=afp-news|archive-date=24 February 2022|publisher=[[Barron's]]}}</ref> [[Руска рубља|Рубља]] је 24. фебруара пала на рекордно низак ниво у односу на амерички долар. [[Централна банка Руске Федерације|Централна банка Русије]] најавила је своје прве тржишне интервенције од [[Руска анексија Крима|анексије Крима 2014.]] како би стабилизовала тржиште. Аналитичари су очекивали да ће руска тржишта наставити да се припремају за предвиђене санкције Запада и да ће централна банка повећати кључну каматну стопу како би се супротставила инфлаторним притисцима због пада рубље.<ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/world/europe/russian-cenbank-says-will-start-fx-interventions-rouble-tanks-2022-02-24/|title=Russian cenbank to start FX intervention as rouble skids to record low|last=Fabrichnaya|first=Elena|date=24 February 2022|website=[[Reuters]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224133154/https://www.reuters.com/world/europe/russian-cenbank-says-will-start-fx-interventions-rouble-tanks-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Национална банка Украјине|Народна банка Украјине]] је 24. фебруара суспендовала тржиште валута, најављујући да ће поправити званични курс. Централна банка је такође ограничила подизање готовине на 100.000 гривна дневно и забранила подизање у страној валути од стране јавности. [[ПФТС Украјинска берза|ПФТС берза]] је 24. фебруара саопштила да је трговање обустављено због ванредних догађаја.<ref>{{Cite web|url=https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/0FHSuPNxXCqIn8zfYptK|title=Ukraine Central Bank Halts Currency Market, Limits Cash Withdrawals|last=Ostroff|first=Caitlin|date=24 February 2022|website=[[Wall Street Journal]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224133156/https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/0FHSuPNxXCqIn8zfYptK|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Као резултат инвазије, [[Цена нафте|цене]] [[BREN OIL|нафте типа Брент]] су порасле изнад 100 долара по барелу први пут од 2014. док су тржишта у Азији пала.<ref>{{Cite web|url=https://www.ft.com/content/d67df525-94b2-4462-903f-0dae153d63b0|title=Oil rises above $100 a barrel for the first time since 2014|last=Lockett|first=Hudson|date=24 February 2022|publisher=The Financial Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092137/https://www.ft.com/content/d67df525-94b2-4462-903f-0dae153d63b0|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/markets/europe/global-markets-wrapup-1pix-2022-02-24/|title=Stocks dive, oil surges as Russia attacks Ukraine|last=Galbraith|first=Andrew|date=24 February 2022|publisher=[[Reuters]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224045321/https://www.reuters.com/markets/europe/global-markets-wrapup-1pix-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://asia.nikkei.com/Business/Markets/Stocks-dive-oil-surges-as-Putin-issues-warning-on-Ukraine|title=Stocks dive, oil surges as Putin issues warning on Ukraine|last=<!--Not stated-->|date=24 February 2022|publisher=Nikkei Asia|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092140/https://asia.nikkei.com/Business/Markets/Stocks-dive-oil-surges-as-Putin-issues-warning-on-Ukraine|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Слично, [[Океанија|океанска]] тржишта су пала, а [[Аустралијска берза хартија од вредности]] и [[новозеландска берза]] пале су за више од 3%.<ref>{{Cite news|url=https://www.abc.net.au/news/2022-02-24/australian-share-market-asx-business-global-stock-covid/100856304|title=ASX plunges by 3 per cent after Russia launches Ukraine invasion; Qantas COVID woes continue|date=24 February 2022|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224024512/https://www.abc.net.au/news/2022-02-24/australian-share-market-asx-business-global-stock-covid/100856304|archive-date=24 February 2022|publisher=[[Australian Broadcasting Corporation]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://abcnews.go.com/Business/wireStory/asian-stocks-plunge-putin-announces-action-ukraine-83078036|title=Shares dive, oil soars after Russian action in Ukraine|date=24 February 2022|work=[[ABC News]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092147/https://abcnews.go.com/Business/wireStory/asian-stocks-plunge-putin-announces-action-ukraine-83078036|archive-date=24 February 2022}}</ref> Индијски индекс [[НИФТИ 50|Нифти]] је 24. фебруара 2022. завршио за више од 5% ниже, док је [[Сенсек]] пао за више од 2.700 поена.<ref>{{Cite web|url=https://economictimes.indiatimes.com/sensex-nifty-live-today-2022-02-24/liveblog/89787402.cms|title=Sensex Today &#124; Stock Market Crash: CLOSING BELL: Sensex logs 4th worst fall ever, dives 2,702 PTS; Nifty plunges 5%, takes losing run to 7th day|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224110250/https://economictimes.indiatimes.com/sensex-nifty-live-today-2022-02-24/liveblog/89787402.cms|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> === Протести === Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против извршеног напада.<ref>{{cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/dozens-of-russian-anti-war-picketers-detained-reports-a76559|title=Dozens of Russian Anti-War Picketers Detained – Reports|date=24 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224142927/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/dozens-of-russian-anti-war-picketers-detained-reports-a76559|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Проукрајински протести су организовани испред неколико руских амбасада у иностранству, укључујући оне у Белгији, Исланду, Холандији, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама.<ref name="brusselsembassy">{{cite news|url=https://www.vrt.be/vrtnws/en/2022/02/24/russian-embassy-target-of-ukrainian-anger/|title=Russian embassy target of Ukrainian anger|author=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=24. 2. 2022.|work=[[VRT (broadcaster)]]|access-date=2. 3. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224164704/https://www.vrt.be/vrtnws/en/2022/02/24/russian-embassy-target-of-ukrainian-anger/|archive-date=24 February 2022|location=Brussels|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.visir.is/g/20222227209d/motmaeli-vid-sendiradid-erfitt-ad-lysa-thessu-med-ordum-|title=Mótmæli við sendiráðið: „Erfitt að lýsa þessu með orðum“|author=Snorri Másson|date=24. 2. 2022.|access-date=2. 3. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224163146/https://www.visir.is/g/20222227209d/motmaeli-vid-sendiradid-erfitt-ad-lysa-thessu-med-ordum-|archive-date=24. 2. 2022.|website=[[Vísir.is]]|language=is|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nu.nl/den-haag/6186109/tientallen-demonstranten-voor-russische-ambassade-en-op-plein.html|title=Tientallen demonstranten voor Russische ambassade en op Plein|date=24. 2. 2022.|work=NU.nl|access-date=2. 3. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224163206/https://myprivacy.dpgmedia.nl/consent/?siteKey=ucf98legs1caotgh&callbackUrl=https%3A%2F%2Fwww.nu.nl%2Fprivacy-gate%2Faccept%3FredirectUri%3Dhttps%253A%252F%252Fwww.nu.nl%252Fden-haag%252F6186109%252Ftientallen-demonstranten-voor-russische-ambassade-en-op-plein.html|archive-date=24. 2. 2022. |language=nl|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bigissue.com/news/activism/protesters-to-gather-outside-downing-street-to-demand-tougher-russia-sanctions/|title=Hundreds protest outside Downing Street to demand tougher sanctions on Russia after invasion of Ukraine|last=Barradale|first=Greg|date=24 February 2022|work=The Big Issue|access-date=2. 3. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224163156/https://www.bigissue.com/news/activism/protesters-to-gather-outside-downing-street-to-demand-tougher-russia-sanctions/|archive-date=24 February 2022|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.cbsnews.com/amp/news/demonstrators-russian-embassy-washington-after-russia-ukraine-invasion/|title=Demonstrators protest outside Russian Embassy in Washington after Russia invades Ukraine|date=February 24, 2022|work=CBS News|access-date=February 24, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224163145/https://www.cbsnews.com/amp/news/demonstrators-russian-embassy-washington-after-russia-ukraine-invasion/|archive-date=24 February 2022|url-status=live}}</ref> === Википедија === Федерални сервис за надзор комуникације, информационих технологија и медија Роскомнадзор који служи за надгледање и цензуру медија је 1. марта 2022. писао [[Задужбина Викимедија|задужбини Викимедија]] тражећи уклањање чланка о инвазији Русије на Украјину 2022. ''({{lang|ru|[[:ru:Вторжение_России_на_Украину_(2022)|Вторжение России на Украину (2022)]]|italic=no}})'' са [[Википедија на руском језику|Википедије на руском језику]], тврдећи да чланак садржи "илегално дистрибуиране информације", укључујући и "репортаже о бројим цивилним жртавама у редовима особља Руске Федерације, као и цивилног становништва Украјине, укључујући децу".<ref>{{cite web |last1=LaPorte |first1=Stephen |title=[Wikimedia-l] Re: Sanctions against the Russian Federation; support for Ukrainian Wikimedians |url=https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikimedia-l@lists.wikimedia.org/message/GX3HFJFJ3G3N5DNQZEXW5CH5K3ZLFC7S/ |date=02. 03. 2022. |access-date=02. 03. 2022.}}</ref><ref>{{Cite news |date=01. 03. 2022.|title=Moscow threatens to block Russian-language Wikipedia over invasion article |work=National Post |url=https://nationalpost.com/pmn/news-pmn/crime-pmn/moscow-threatens-to-block-russian-language-wikipedia-over-invasion-article |url-status=live |access-date=02. 03. 2022. |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220301/https://nationalpost.com/pmn/news-pmn/crime-pmn/moscow-threatens-to-block-russian-language-wikipedia-over-invasion-article |archive-date=01. 03. 2022.}}</ref> === Напади на Русе === Након почетка рата у Украјини 24. фебруара 2022. широм Европе је била изражена [[русофобија]] и напади на руску културу.<ref>{{cite web |title=Nemačka: vlasti upozoravaju na širenje rusofobije |url=https://www.dw.com/sr/nema%C4%8Dka-vlasti-upozoravaju-na-%C5%A1irenje-rusofobije/a-61029602|date=05. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> Уведене су санкције за руске спортисте и забрањено је приказивање и истицање државне заставе и химне Руске Федерације.<ref>{{cite web |title=Sankcije ruskim sportistima, klubovima i selekcijama bez međunarodnopravnog osnova |url=https://www.danas.rs/sport/sankcije-ruskim-sportistima-klubovima-i-selekcijama-bez-medjunarodnopravnog-osnova/ |date=02. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> У пакету санкција је било забрањено [[мачке|мачкама]] из Русије да иду на међународне изложбе,<ref>{{cite web |title=Санкције и за руске мачке – забрањено им учешће на међународним изложбама |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/500958/Sankcije-i-za-ruske-macke-zabranjeno-im-ucesce-na-medunarodnim-izlozbama |date=03. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> а дела руских писаца попут [[Фјодор Достојевски|Фјодора Достојевског]] су забрањивани у Италији.<ref>{{cite web |title=Zapadnjački kultur-fašizam: Zabranili Dostojevskog jer je ruski pisac |url=https://24sedam.rs/svet/vesti/116678/zapadnjacki-kultur-fasizam-zabranili-dostojevskog-jer-je-ruski-pisac/vest|date=05. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> Кардифска филхармонија је уклонила дела [[Петар Чајковски|Чајковског]] са репертоара.<ref>{{cite web |title=Kardifska filharmonija uklonila dela Čajkovskog sa repertoara |url=https://rs.n1info.com/kultura/kardifska-filharmonija-uklonila-dela-cajkovskog-sa-repertoara/ |date=09. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> Главни диригент Минхенске филхармоније Валериј Георгијев отпуштен је због тога што није осудио руску операцију.<ref>{{cite web |title=Dirigent Valerij Gergijev prva kulturna žrtva Putinove invazije |url=https://hr.n1info.com/svijet/dirigent-valerij-gergijev-prva-kulturna-zrtva-putinove-invazije/ |date=25. 02. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> Упоредо сa почетком напада на Украјину појачале су се и негативне тензије према грађанима [[Њемачка|Немачке]] руског порекла, а учестали су напади на трговине које држе људи руског порекла.<ref>{{cite web |title=Ruska zajednica u Nemačkoj na udaru |url=https://www.dw.com/sr/ruska-zajednica-u-nema%C4%8Dkoj-na-udaru/a-61076637 |date=10. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> Руски медији као што су [[Раша тудеј]] и Спутњик су забрањени у Европској унији и на платформи јутјуб.<ref>{{cite web |title=Ruski mediji - RT i Sputnjik zabranjeni u EU, Tass suspendovan iz EANA |url=https://novimagazin.rs/svet/267758-ruski-mediji---rt-i-sputnjik-zabranjeni-u-eu-tass-suspendovan-iz-eana |date=27. 02. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref><ref>{{cite web |title=YouTube blokira kanale povezane sa RT i Sputnik u Evropi |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/31729814.html |date=01. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Стрес и анксиозност изазвана ратом у Украјини]] == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * [https://www.consilium.europa.eu/en/documents-publications/library/library-blog/posts/think-tank-reports-on-the-invasion-of-ukraine/ Извештаји о инвазији на Украјину] на сајту -{consilium.europa.eu}- * [https://z.mil.ru/spec_mil_oper.htm Специјална војна операција] на сајту Руског министарства одбране * [https://gur.gov.ua/content/ofitsiini-derzhavni-kanaly-dlia-otrymannia-informatsii.html Званични државни канали Украјине за информације] * [https://ru.valdaiclub.com/a/highlights/voyna-rossii-i-ukrainy-bazovyy-stsenariy/ Рат између Русије и Украјине: основни подаци] на сајту -{ru.valdaiclub.com}- {{Послехладноратовски сукоби у Европи}} {{Нормативна контрола}}{{Портал бар|Русија|Украјина}} [[Категорија:Руско-украјински рат]] [[Категорија:2022.]] [[Категорија:Историја Украјине]] [[Категорија:Историја Русије]] [[Категорија:Доњецка Народна Република]] [[Категорија:Луганска Народна Република]] [[Категорија:Ратови у Европи]] [[Категорија:Модерни ратови]] pr1c034vyzosnnrmqw718uz2mgv3e8g 0 4297385 25114981 24510440 2022-07-19T23:15:16Z Bleki19 275725 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|председнички избори у Француској}} {{Инфокутија Избори | назив_избора = Председнички избори у Француској 2022. | држава = Француска | тип = presidential | ongoing = no | претходни_избори = Председнички избори у Француској 2017. | претходна_година = 2017. | следећа_година = 2027. | датум_избора = 10. април 2022. (1. круг)<br />{{nowrap|24. април 2022. (2. круг)}} | анкете = #Анкете | регистровано = 48.747.876 (1. круг)<ref name="results" /><br />{{nowrap|48.752.500 (2. круг)}}<ref name="results"/> | излазност = 73,69% (1. круг)<ref name="results" /><br>71,99% (2. круг)<ref name="results">{{Cite web |title=Election présidentielle 2022 |url=https://www.resultats-elections.interieur.gouv.fr/presidentielle-2022/FE.html |access-date=24 April 2022 |website=www.resultats-elections.interieur.gouv.fr}}</ref> | слика1 = {{CSS image crop|Image = Emmanuel Macron in 2019.jpg|bSize = 120|cWidth = 120|cHeight = 160|oTop = 0|oLeft = 0}} | кандидат1 = [[Емануел Макрон]] | боја1 = FFD600 | странка1 = [[Република у покрету|РУП]] | број_гласова1 = '''9.785.578''' (1. круг) '''18.779.641''' (2. круг) | проценат1 = '''27,84%''' (1. круг) '''58,54%''' (2. круг) | слика2 = {{CSS image crop|Image = Марин Ле Пен (28-01-2022) (cropped).jpg|bSize = 129|cWidth = 120|cHeight = 160|oTop = 0|oLeft = 0}} | кандидат2 = [[Марин ле Пен]] | боја2 = 004A77 | странка2 = [[Национални савез (Француска)|НС]] | коалиција2 = | матична_држава2 = | потпредседник2 = | електорски_гласови2 = | савезне_државе2 = | број_гласова2 = 8.136.369 (1. круг) 13.297.760 (2. круг) | проценат2 = 23,15% (1. круг) 41,46% (2. круг) | слика_мапе = 2022 French Presidential Election First Round Map.svg | опис_мапе = Мапа резултата председничких избора у Француској по регионима и департманима у првом кругу | слика_мапе2 = 2022 French Presidential Election Second Round Map.svg | опис_мапе2 = Мапа резултата председничких избора у Француској по регионима и департманима у другом кругу | title = Председник | before_election = [[Емануел Макрон]] | before_party = [[Република у покрету|РУП]] | posttitle = Изабрани председник | after_election = [[Емануел Макрон]] | after_party = [[Република у покрету|РУП]] }} Председнички избори у Француској одржани су 10. и 24. априла 2022. године. Пошто ниједан кандидат није освојио [[Апсолутна већина|апсолутну већину]] у првом кругу, одржан је други круг у којем је [[Емануел Макрон]] победио [[Марин ле Пен]] и поново изабран за [[Предсједник Француске Републике|председника Француске]]. Макрон, кандидат [[Република у покрету|Републике у покрету]] (РУП), који је победио на [[Председнички избори у Француској 2017.|председничким изборима 2017.]] и чији први мандат траје до 13. маја 2022. године, објавио је 3. марта 2022. да покреће своју кампању за други мандат. Противкандидаткиња у другом кругу му је била [[Марин ле Пен]], вођа [[Национални савез (Француска)|Националног савеза]], коју је победио 2017. године.<ref>{{Cite web |date=2022-04-10 |title=Nerves for EU and NATO as Le Pen heads into second round clash with Macron |url=https://www.politico.eu/article/macron-wins-ahead-of-le-pen-in-first-round-of-french-election-projection/ |access-date=2022-04-10 |website=POLITICO |language=en-US |archive-date=10 April 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220410214650/https://www.politico.eu/article/macron-wins-ahead-of-le-pen-in-first-round-of-french-election-projection/ |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |last=Corbet, Sylvie |first=Leicester, John |date=April 10, 2022 |title=In France, it's Macron vs. Le Pen, again, for presidency |url=https://www.bostonglobe.com/2022/04/10/world/france-its-macron-vs-le-pen-again-presidency/ |access-date=April 10, 2022 |website=[[Boston Globe]] |archive-date=10 April 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220410231458/https://www.bostonglobe.com/2022/04/10/world/france-its-macron-vs-le-pen-again-presidency/ |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news |last=Cohen |first=Roger |date=2022-04-10 |title=Macron to Face Le Pen for President as French Gravitate Toward Extremes |language=en-US |work=The New York Times |url=https://www.nytimes.com/2022/04/10/world/europe/french-presidential-election-macron-le-pen.html |access-date=2022-04-10 |issn=0362-4331 |archive-date=10 April 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220410223906/https://www.nytimes.com/2022/04/10/world/europe/french-presidential-election-macron-le-pen.html |url-status=live }}</ref> Први је председник Француске који је победио на два узастопна избора од 2002. године када је то успео [[Жак Ширак]]. У другом кругу, Макрон је победио ле Пенову са 58,5% гласова наспрам њених 41,5%, што је мања предност него на изборима 2017. године. Ле Пенова је признала пораз након што су пројекције изласка на изборе постале доступне. Излазност је била 71,9%, најнижа у другом кругу председничких избора од 1969. године. Избори су одржани непосредно пре парламентарних избора 2022. године, који ће бити одржани 12. јуна, а други круг 19. јуна, на којима ће бити изабрано 577 посланика [[Народна скупштина Француске Републике|Народне скупштине]], доњег дома Парламента Француске Републике. == Позадина == [[Датотека:Élection présidentielle française de 2022 - logo.png|мини|лево|Званични лого избора]] Према члану 7 Устава Француске, [[Предсједник Француске Републике|председник Републике]] се бира на петогодишњи мандат на изборима у два круга. Ако ниједан кандидат не добије апсолутну већину гласова у првом кругу, други круг се одржава две седмице касније између два кандидата који су добили највише гласова.<ref name=":2">{{cite web|title=Constitution du 4 octobre 1958 – Article 7|url=https://www.legifrance.gouv.fr/affichTexteArticle.do?idArticle=LEGIARTI000006527463&cidTexte=LEGITEXT000006071194|publisher=Légifrance|access-date=8 December 2017}}</ref> Према Уставу Француске, први круг председничких избора мора да се одржи између 20 и 35 дана пре промене власти на крају петогодишњег мандата актуелног носиоца функције. Пошто је [[Емануел Макрон]] преузео дужност 14. маја 2017, очекује се да ће се промена власти извршити 13. маја 2022. године. Сходно томе, први круг председничких избора биће одржан између 8. и 23. априла 2022. године, а други круг ће се одржати две седмице после првог.<ref>{{cite web|title=Comment les dates de l'élection sont-elles choisies ?|url=https://presidentielle2017.conseil-constitutionnel.fr/tout-savoir/organisation/dates-de-lelection-choisies/|publisher=Conseil constitutionnel présidentielle 2017|access-date=8 December 2017}}</ref> Гласноговорник владе Габријел Атал објавио је 13. јула 2021. датуме избора, односно 10. априла 2022. за први круг и 24. априла 2022. за евентуални други круг.<ref>{{cite web |title=France to hold presidential election in April 2022 – spokesman |date=13 July 2021 |url=https://www.reuters.com/world/europe/france-hold-presidential-election-april-2022-spokesman-2021-07-13/ |publisher=Reuters |access-date=15 July 2021}}</ref> Да би били наведени у првом кругу гласања, кандидати су морали да обезбеде 500 потписа од државних или локалних изабраних званичника из најмање 30 различитих [[Департмани Француске|департмана]] или прекоморских заједница, са не више од десетине ових потписника из било ког појединачног департмана. Потписи се достављају Уставном савету, који је једини надлежни за одређивање учесника.<ref>{{cite web|title=Concernant les parrainages, qu'est-ce qui a changé depuis 2012 ?|url=http://presidentielle2017.conseil-constitutionnel.fr/tout-savoir/parrainages/concernant-parrainages-quest-a-change-2012/|publisher=Conseil constitutionnel présidentielle 2017|access-date=8 December 2017}}</ref> == Кандидати == Уставни савет је 7. марта 2022. објавио имена дванаест кандидата који су добили 500 валидних спонзорстава, са жребом утврђеним редоследом листе. * [[Натали Арто]] * [[Фабијен Русел]] * [[Емануел Макрон]] * [[Жан Ласал]] * [[Марин Ле Пен]] * [[Ерик Земур]] * [[Жан-Лик Меланшон]] * [[Ан Идалго]] * [[Јаник Жадо]] * [[Валери Пекрес]] * [[Фиип Путу]] * [[Никола Дипон-Ењан]] == Анкете == Линије анкета су конструисане коришћењем локалних регресија.<ref>{{cite web|title=POLITICO Poll of Polls — French polls, trends and election news for France|url=https://www.politico.eu/europe-poll-of-polls/france/|access-date=2022-02-01|website=POLITICO|language=en-US|archive-date=1 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220201130021/https://www.politico.eu/europe-poll-of-polls/france/|url-status=live}}</ref> [[Датотека:Opinion polls France 2022.svg|1200п]] == Резултати == {{Import-blanktable}} {{Election table|title=Резиме резултата председничких избора у Француској 10. и 24. априла 2022.}}<ref>{{Cite web|url=https://www.resultats-elections.interieur.gouv.fr/presidentielle-2022/FE.html|title=Election présidentielle 2022|website=www.resultats-elections.interieur.gouv.fr|access-date=10 April 2022|archive-date=10 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220410234004/https://www.resultats-elections.interieur.gouv.fr/presidentielle-2022/FE.html|url-status=live}}</ref> |- style="background-color:#E9E9E9;text-align:center;" ! colspan="2" rowspan="2"| Кандидат ! rowspan="2" colspan="2"| Странка ! colspan="2"| 1. круг <br/> 10. април 2022. ! colspan="2"| 2. круг <br/> 24. април 2022. |- ! width="75"|Гласови ! width="30"|% ! width="75"|Гласови ! width="30"|% |- | style="background-color:#FFD600;"| | style="text-align:left;"| [[Емануел Макрон]] | style="text-align:left;"| [[Република у покрету]] | РУП | 9.785.578 | 27,84 | 18.779.641 | 58,54% |- | style="background-color:#004A77;"| | style="text-align:left;"| [[Марин ле Пен]] | style="text-align:left;"| [[Национални савез (Француска)|Национални савез]] | НС | 8.136.369 | 23,15 | 13.297.760 | 41,46% |- | style="background-color:#C9462C;"| | style="text-align:left;"| [[Жан-Лик Меланшон]] | style="text-align:left;"| [[Непокорена Француска]] | НФ | 7.714.949 | 21,95 | style="background-color:#F4F4F4;" colspan="2" rowspan="10"| |- | style="background-color:#0B0B66;"| | style="text-align:left;"| [[Ерик Земур]] | style="text-align:left;"| [[Поновно освајање]] | ПО | 2.485.935 | 7,07 |- | style="background-color:#0066CC;"| | style="text-align:left;"| [[Валери Пекрес]] | style="text-align:left;"| [[Републиканци (Француска)|Републиканци]] | Р | 1.679.470 | 4,78 |- | style="background-color:#79b41d;"| | style="text-align:left;"| [[Јаник Жадо]] | style="text-align:left;"| [[Европа, екологија — Зелени]] | ЕЕЗ | 1.628.337 | 4,63 |- | style="background-color:#ADC1FD;"| | style="text-align:left;"| [[Жан Ласал]] | style="text-align:left;" | [[Одупримо се!]] | ОС | 1.101.690 | 3,13 |- | style="background-color:#DD0000;"| | style="text-align:left;"| [[Фабијен Русел]] | style="text-align:left;"| [[Комунистичка партија Француске]] | КПФ | 802.615 | 2,28 |- | style="background-color:#0087CD;"| | style="text-align:left;"| [[Никола Дипон-Ењан]] | style="text-align:left;"| [[Устани, Француска]] | УФ | 725.356 | 2,06 |- | style="background-color:#ED1651;"| | style="text-align:left;"| [[Ан Идалго]] | style="text-align:left;"| [[Социјалистичка партија (Француска)|Социјалистичка партија]] | СП | 616.651 | 1,75 |- | style="background-color:#C0081F;"| | style="text-align:left;"| [[Филип Путу]] | style="text-align:left;"| [[Нова антикапиталистичка партија]] | НАП | 268.984 | 0,77 |- | style="background-color:#AA0000;"| | style="text-align:left;"| [[Натали Арто]] | style="text-align:left;"| [[Радничка борба]] | РБ | 197.184 | 0,56 |- | style="background-color:#E9E9E9;" colspan="8"| |- style="font-weight:bold" | style="text-align:left;" colspan="4"| Укупно | 35.143.118 | 100,00 | 32.077.541 | 100,00 |- | style="background-color:#E9E9E9;" colspan="8"| |- | style="text-align:left;" colspan="4"| Важећи гласови | 35.143.118 | 97,83 | 32.077.541 | 91,40 |- | style="text-align:left;" colspan="4"| Празни гласови | 543.638 | 1,51 | 2.228.012 | 6,35 |- | style="text-align:left;" colspan="4"| Неважећи гласови | 237.023 | 0,66 | 790.987 | 2,25 |- | style="text-align:left;" colspan="4"| Излазност | 35.923.779 | 73,69 | 35.096.540 | 71,99 |- | style="text-align:left;" colspan="4"| Уздржани | 12.824.135 | 26,31 | 13.655.960 | 28,01 |- | style="text-align:left;" colspan="4"| Регистровани бирачи | 48.747.914 | style="background-color:#F4F4F4;"| | 48.752.500 | style="background-color:#F4F4F4;"| |- | style="background-color:#F4F4F4;" colspan="8"| |- | style="text-align:left" colspan="8"| Званични резултати Уставног савета –[https://www.resultats-elections.interieur.gouv.fr/presidentielle-2022/FE.html 1. круг] |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{commons category}} *[https://presidentielle2022.conseil-constitutionnel.fr/ Званични веб-сајт Уставног савета] (на француском) {{Избори у Француској}} [[Категорија:Избори 2022.]] [[Категорија:Председнички избори у Француској]] dpf7jjd339c5ulutuijfsmomuhmip6g 0 4298379 25115098 24929150 2022-07-20T07:33:46Z Markon Padrino 289117 Dodat podatak sa izvorom. wikitext text/x-wiki '''Бодрог''' је био град у [[Бачка|Бачкој]]. Налазио се у околини града [[Сомбор]]а, уз реку [[Дунав]]. У време мађарског краља [[Стефан I Угарски|Стефана I Арпада]] (997–1038) је постао управно средиште [[Бодрошка жупанија|бодрошке жупаније]] у [[Краљевина Угарска (1000–1526)|Краљевини Мађарској]]. Био је [[тврђава|утврђен]] и то још од 11. столећа. Сама тврђава се спомиње [[1192]]. године. Забележено је да се у Бодрогу налазила [[препозитура (град)|препозитура]] где су столовали мађарски краљеви. У средњем веку на овом подручју су постојале две засебне жупаније, Бачка и Бодрошка, основанe су у [[11. век]]у. Бачка жупанија спада у најстарије жупаније [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевинe Мађарскe]], а први познати жупан ове жупаније, забележен [[1074]]. године, имао је [[Словени|словенско]] име Вид.<ref>Др Душан Ј. Поповић, ''Срби у Војводини'' (1990), књига 1, стр. 50., Нови Сад.</ref> Име Бачке жупаније настало је од имена града [[Бач]] ([[мађарски језик|мађ]]. Bács), док је име Бодрошке жупаније настало од имена средњовековног града Бодрог ([[мађарски језик|мађ]]. Bodrog, налазио се близу данашњег [[Бачки Моноштор|Бачког Моноштора]]), чије име води порекло од мађарског облика имена некадашњег словенског племићког рода [[Бодрићи|Бодрић]] ( [[Династијa Мекленбург| грофови Мекленбурзи]] ), које у време досељења [[Мађари|Мађара]] у [[Панонска низија|Панонску низију]] више није живело у [[Панонска низија|Панонскoj низији]]. Познато је да је још 1225. Бодрог био [[сајам]]ски град. У 13. веку историјски извори бележе постојање [[доминиканци|доминиканског самостана]]. Пре него што је постао доминикански, овај је самостан, посвећен св. Петру, припадао [[бенедиктинци]]ма. Други редовници који су били надлежни у Бодрогу су били [[павлини (град)|павлини]], који су на Сиги имали [[опатија (редовничка установа)|опатију]] светог Крижа. Бодрог је дословно разорен [[1241]]. године у време [[Монголска инвазија на Европу|инвазијe Монгола]] у Европи.<ref>[http://www.zvonik.rs/arhiva/160/povijesni.html Zvonik br.160] Stjepan Beretić: Nadbiskupija s dva sjedišta</ref>, као и сва насеља у Бачкој. Идуће, [[1242]]. године у близини Бодрога саграђена је тврђава [[Бортањ]] (Бартањ), у данашњој шуми Козара. Историјски извори из 14. столећа бележе и Бодрог и Бартањ. [[1256]]. године је Бодрог обновљен, укључујући и рад редовничких заједница које су до разарања деловале у Бодрогу. По научничким проценама ''[[oppidum]]'', Бодрог је у 1. половини 16. века имао око 1000 житеља и био је међу већим насељима у Бачкој. Забележено је да је Бодрог пре турских освајања имао и школу и цркву. [[1541]]. године су га заузели [[Турско Царство|Турци]]. [[1590.]] године је помицање Дунава почело подривати град. Сматра се да су трагови старог града Бодрога временом нестали због природног помицања тока реке Дунав. Према сведочењима старијег сведока [[1717]]. године, још у првој половини 17. столећа су се могли видети највиши објекти из Бодрога (црква и сл.) чији су врхови вирили из Дунава, а временом су били све више прекривени водом. Данас је на месту поред некадашњег Бодрога село [[Моноштор]], настало насељавањем [[Шокци|Шокаца]] у близини тог старог града. Претпоставља се да су још у 18. веку мештани из Моноштора с рушевина бодрошке тврђаве узимали цигле и од њих градили цркву, коју су после сами рушили од страха од одбора који је састављен да би се утврдило где се налазио Бодрог. За саму бодрошку тврђаву се претпостављало да се налазила на острву [[Сига|Сиги]], где су се 1898. године вршила ископавања. Онде су нађени остатци павлинске опатије св. Крижа. Након [[Mохачка битка|мохачке битке]] [[1526.]] године, подручје је посталo састав територије [[Joван Ненад|Joвана Ненада]], а након тога под [[Турско Царство|турску власт]] и било је део [[Сегедински санџак|Сегединског санџака]]. Након што је минула турска опасност до те мере да више није претило поновно освајање овог простора од стране Турака, а то је посебно било након [[Битка код Сенте|Великог бечког рата]] и [[Карловачки мир|Карловачког мира]], створили су се предуслoви за реорганизацију те територије. Тиме су ти крајеви губили на значају. Кроз 18. вeк је [[Бачко-бодрошка жупанија]] све више постојала само на папиру, но коначно укинуће је тек у 19. столећу. Краљ [[Карло III]] ју је покушао оживeти [[1712.]] годинe <ref name="Zvonik">[http://www.zvonik.rs/arhiva/185/povijesni.html ''Zvonik'', br. 185/2010.] Stjepan Beretić: Povijesni kutak</ref>, именовавши за жупана Павла Нáдасдyја, а исто је покушала [[Марија Терезија]] 1746. и 1759. годинe. [[1729.]] године су се Бачка и Бодрошка жупанија спориле окo граница.<ref name="Sekulić">Ante Sekulić, ''Hrvatski bački mjestopisi - povijest hrvatskih imena mjesta u Bačko-bodroškoj županiji'' (1994), Školska knjiga, Zagreb, str. 101.</ref> У Бодрогу је било средиште Бодрошке жупаније се, а након што је ослобођена од Турака се налазило у [[Баја|Баји]]. Једно време се размишљало о томе да средиште Бодрошке жупаније буде у Новом Саду.<ref name="Zvonik"/> Од 2005. године, другог викенда месеца августа, у Бачком Моноштору се одржава добро организован и добро посећен фестивал културе и традиције знан као „Бодрог фест”. <ref> https://www.ravnoplov.rs/mitski-bodrog/ </ref> == Референце == {{reflist}} == Спољање везе == *[http://www.hrvatskarijec.rs/source/index.php/Naselje-i-tvrdjava-Bodrog.html Hrvatska riječ] {{Neaktivna poveznica|bot=InternetArchiveBot }} Zsombor Szabó: Naselje i tvrđava Bodrog, 18. rujan 2009. *{{sr icon}} [http://www.backimonostor.com/rzn/MisterijaBodroga.pdf Bački Monoštor] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081201124238/http://www.backimonostor.com/rzn/MisterijaBodroga.pdf |date=1. prosinca 2008. }} Misterija Bodroga *[[Ante Sekulić]]: Hrvatski bački mjestopisi, Školska knjiga, Zagreb, 1984., str. 84-85, ISBN 953-0-60542-0 == Види још == * [[Бодрошка жупанија]] * [[Бачко-бодрошка жупанија]] * [[Бачко-барањска жупанија]] * [[Ободрити|Бодрићи]] * [[Династија Мекленбург]] * [[Мекленбург]] [[Категорија:Град Сомбор]] 570eibcfawpfqn0qj14new3vgkeuxxt 0 4299888 25115298 24423835 2022-07-20T11:30:52Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|филм из 2021. године}} {{Инфокутија Филм | назив = Кошница | слика = Кошница 2021.jpg | опис слике = Филмски постер | изворни назив = -{Zgjoi}- | режија = Блерта Башоли | сценарио = Блерта Башоли | продуцент = {{plainlist| * Iл Ука * Ваљон Бајгора * Агон Ука }} | главне улоге = {{plainlist| * Илка Гаши * Чун Лајчи * Аурита Агуши }} | музика = Џулијен Пајнот | кинематографија = Алекс Блум | монтажа = {{plainlist| * Феликс Сандри * Енис Сарачи }} | издавачка кућа = {{plainlist| * -{Ikone Studio}- * -{Industria Film}- * -{AlbaSky Film}- * -{Alva Film}- * -{Black Cat Production}- }} | дистрибутер = -{Zeitgeist Films}- | година = 2021. | трајање = 84 минута | земља = {{plainlist| * [[Србија]] * [[Швајцарска]] * [[Албанија]] * [[Северна Македонија]] }} | језик = [[Албански језик|албански]] | буџет = | зарада = }} '''''Кошница''''' ({{јез-алб|Zgjoi}}) српски је филм на албанском језику из 2021. године, у режији и по сценарију Блерте Башоли. Главне улоге глуме Илка Гаши, Чун Лајчи и Аурита Агуши.<ref name="VarietyInsight">{{cite web|url=https://www.varietyinsight.com/production_restart_full_view.php?track_id=186264 | title=Film and TV Projects Going Into Production - Hive|website=[[Variety Insight]] |access-date=March 24, 2021|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20210324214217/https://www.varietyinsight.com/production_restart_full_view.php?track_id=186264 |archive-date=March 24, 2021}}</ref> Премијерно је приказан 31. јануара 2021. на [[Филмски фестивал Санденс|Филмском фестивалу Санденс]], а постао је први филм у историји овог фестивала који је освојио све три главне награде.<ref>{{cite web|url=https://cineuropa.org/en/newsdetail/397151/|title=Sundance announces its award winners|first=Kaleem|last=Aftab|accessdate=February 3, 2021|language=en}}</ref> Био је косовски представник за [[Оскар за најбољи међународни филм|најбољи међународни филм]] на [[94. додела Оскара|94. додели Оскара]].<ref name="Kosovo">{{cite web |url=https://euronews.al/en/arts/2021/09/08/hive-to-be-kosovos-official-submission-for-the-oscars-2022/ |title="Hive" to be Kosovo's official submission for the Oscars 2022 |work=EuroNews Albania |date=8 September 2021 |access-date=8 September 2021}}</ref> == Радња == Филм се темељи на истинитој причи о Фахрије, жени која се противи [[Мизогинија|мизогиним]] друштвеним очекивањима, у жељи постане предузетница након што јој је муж нестао током [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]]. Почиње да продаје свој [[ајвар]] и [[мед]], а за то време регрутује друге жене.<ref>{{Cite web|last=|last2=|last3=|first3=|last4=|last5=|last6=|last7=|last8=|first8=|last9=|date=2021-11-11|title=Review: Widowed and oppressed, the women of 'Hive' assert a gritty independence|url=https://www.latimes.com/entertainment-arts/movies/story/2021-11-11/hive-drama-review-kosovo-yllka-gashi|access-date=2022-01-31|website=Los Angeles Times|language=en-US}}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | Илка Гаши || Фахрије |- | Чун Лајчи || Хаџи |- | Аурита Агуши || Замира |- | Кумрије Хоџа || Назмије |- | Адријана Матоши || Луме |- | Молике Маџуни || Емине |- | Блета Исмаили || Едона |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Vimeo |500015843 |Званична најава}} * {{IMDb title}} * {{Rottentomatoes}} [[Категорија:Филмови 2021.]] [[Категорија:Филмови на албанском језику]] [[Категорија:Филмске драме]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Швајцарски филмови]] [[Категорија:Албански филмови]] [[Категорија:Македонски филмови]] lxsosdbclbczqabwcpbrzr5uzkk7wu5 0 4300932 25115270 24591853 2022-07-20T10:51:38Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Јово |презиме = Латиновић |слика = Јово Латиновић.jpg |опис_слике = Јово на свом рођендану 2006. године |датум_рођења = {{Датум рођења|1901|8|19}} |место_рођења = [[Колунић]] |држава_рођења = [[Аустроугарска]] |датум_смрти = {{датум смрти|2011|4|16|1901|8|19}} |место_смрти = [[Београд]] |држава_смрти = [[Србија]] }} '''Јово Латиновић''' ([[19. август]] [[1901]] — [[16. април]] [[2011]]) био је српски стогодишњак који је у тренутку своје смрти био [[Најстарији људи у Србији|најстарија жива особа у Србији]]. Он такође важи за најстаријег мушкарца који је икада живео у Србији. ==Биографија== Јово Латиновић је рођен у селу [[Колунић]] у општини [[Општина Босански Петровац|Босански Петровац]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] (тада у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]]), [[19. август]]а [[1901]]. године, од оца Гњатија и мајке Симеуне Латиновић, као друго од осморо деце. Још као дечак је остао без оца, па је веома рано постао хранитељ породице. Са 14 година је отишао на рад у [[Срем]]. Завршио је гимназију у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] и [[Шибеник]]у. Године [[1923]]. постављен је за служитеља и болничара у Богословији у Сремским Карловцима. У [[Сомбор]]у је [[1930]]. године добио запослење телеграфисте, а [[1932]]. одлази у [[Суботица|Суботицу]], као службеник при железници. Јуна [[1933]]. у Сремским Карловцима се оженио Загорком Миљковић, са којом је добио ћерке Мирославу и Олгу. До пред [[Други светски рат у Југославији|Други светски рат]] живео је у Шебешићу код Суботице, да би се 1939. године преселио у околину Београда. Пензионисан је [[1956]]. године после рада на железници у Србији. Након пензионисања враћа се у родни [[Колунић]]. Бавио се пчеларством, вртларством и воћарством.<ref>{{Cite book|title=Колунић – Село, школа, људи|last=Латиновић|first=Рајко|last2=Смиљанић|first2=Аранђел|last3=Јеличић|first3=Чедо|publisher=Графид, Бањалука|year=2016.|isbn=978-99976-25-00-7|location=Колунић|pages=145-146}}</ref> У Београд се доселио [[1995]]. године, где је живео са ћерком, унуком и праунуком. Био је познат по надимцима Вова, Вово и „Дово“. У његовој читуљи се помиње да је рођен [[1901]]. године, али се у извештају из [[2007]]. помиње како је [[19. август]]а [[2006]]. напунио 104 године, што би значило да је био рођен 1902. године.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm|title=104. рођендан Јове Латиновића|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm|archive-date=03.02.2014.|url-status=live}}</ref> Ипак, на споменику који је себи подигао за живота, пише да је година рођења [[1901]], а тако сведоче и његови најближи.<ref>{{Cite web |url=https://drinic.rs.ba/o-opstini/istorija/seobe/ |title=Сеобе |website=Општина Петровац - Дринић |url-status=live}}</ref> Постао је најстарија позната жива особа у Србији, након смрти 109-годишње [[Костадинка Момировић|Костадинке Момировић]] 8. јула 2009. године. Латиновић је преминуо у [[Београд]]у, [[16. април]]а [[2011]]. године, у доби од 109 година и 240 дана, што га чини најстаријим познатим мушкарцем који је икада умро у [[Србија|Србији]], иако не и најстаријим етничким Србином икада (јер је [[Јово Јовановић|Јован Јовановић]] био старији). Сахрањен је на гробљу [[Гробље Орловача|Орловача]] у Београду, [[18. април]]а [[2011]]. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.umrlice.net/index.php?option=com_content&task=view&id=17244&Itemid=1|title=Београд, сахране на дан: 18.04.2011.|website=Umrlice.net|url-status=live}}</ref> Након његове смрти, најстарија позната жива особа у Србији постала је три године млађа [[Јелисавета Вељковић]]. ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *[https://gerontology.fandom.com/wiki/Jovo_Latinovic Jovo Latinovic (Gerontology Wiki)] {{Низ |списак=[[Најстарији људи у Србији|Најстарија жива особа у Србији]]|претходник=[[Костадинка Момировић]] |период='''[[8. јул]]а [[2009]] — [[16. април]]а [[2011]]'''|следбеник=[[Јелисавета Вељковић]] |списак2=[[Најстарији људи у Србији|Најстарији мушкарац у Србији икад]]<br>[[15. фебруар]]а [[2011]] — до данас |пре2=Антоније Младеновић |после2= — }} {{DEFAULTSORT:Латиновић, Јово}} [[Категорија:Рођени 1901.]] [[Категорија:Умрли 2011.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Орловача]] g1owlyd7tq35n9i2cgr6ge6xvxiadlx 25115272 25115270 2022-07-20T11:00:20Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Јово |презиме = Латиновић |слика = Јово Латиновић.jpg |опис_слике = Јово на свом рођендану 2006. године |датум_рођења = {{Датум рођења|1901|8|19}} |место_рођења = [[Колунић]] |држава_рођења = [[Аустроугарска]] |датум_смрти = {{датум смрти|2011|4|16|1901|8|19}} |место_смрти = [[Београд]] |држава_смрти = [[Србија]] }} '''Јово Латиновић''' ([[19. август]] [[1901]] — [[16. април]] [[2011]]) био је српски стогодишњак који је у тренутку своје смрти био [[Најстарији људи у Србији|најстарија жива особа у Србији]]. Он такође важи за најстаријег мушкарца који је икада живео у Србији. ==Биографија== Јово Латиновић је рођен у селу [[Колунић]] у општини [[Општина Босански Петровац|Босански Петровац]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] (тада у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]]), [[19. август]]а [[1901]]. године, од оца Гњатија и мајке Симеуне Латиновић, као друго од осморо деце. Још као дечак је остао без оца, па је веома рано постао хранитељ породице. Са 14 година је отишао на рад у [[Срем]]. Завршио је гимназију у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] и [[Шибеник]]у. Године [[1923]]. постављен је за служитеља и болничара у Богословији у Сремским Карловцима. У [[Сомбор]]у је [[1930]]. године добио запослење телеграфисте, а [[1932]]. одлази у [[Суботица|Суботицу]], као службеник при железници. Јуна [[1933]]. у Сремским Карловцима се оженио Загорком Миљковић, са којом је добио ћерке Мирославу и Олгу. До пред [[Други светски рат у Југославији|Други светски рат]] живео је у Шебешићу код Суботице, да би се 1939. године преселио у околину Београда. Пензионисан је [[1956]] или [[1957]] године после рада на железници у Србији. Након пензионисања враћа се у родни [[Колунић]]. Бавио се пчеларством, вртларством и воћарством.<ref>{{Cite book|title=Колунић – Село, школа, људи|last=Латиновић|first=Рајко|last2=Смиљанић|first2=Аранђел|last3=Јеличић|first3=Чедо|publisher=Графид, Бањалука|year=2016.|isbn=978-99976-25-00-7|location=Колунић|pages=145-146}}</ref> У Београд се доселио [[1995]]. године, где је живео са ћерком, унуком и праунуком. Био је познат по надимцима Вова, Вово и „Дово“. У његовој читуљи се помиње да је рођен [[1901]]. године, али се у извештају из [[2007]]. помиње како је [[19. август]]а [[2006]]. напунио 104 године, што би значило да је био рођен 1902. године.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm|title=104. рођендан Јове Латиновића|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm|archive-date=03.02.2014.|url-status=live}}</ref> Ипак, на споменику који је себи подигао за живота, пише да је година рођења [[1901]], а тако сведоче и његови најближи.<ref>{{Cite web |url=https://drinic.rs.ba/o-opstini/istorija/seobe/ |title=Сеобе |website=Општина Петровац - Дринић |url-status=live}}</ref> Постао је најстарија позната жива особа у Србији, након смрти 109-годишње [[Костадинка Момировић|Костадинке Момировић]] 8. јула 2009. године. Латиновић је преминуо у [[Београд]]у, [[16. април]]а [[2011]]. године, у доби од 109 година и 240 дана, што га чини најстаријим познатим мушкарцем који је икада умро у [[Србија|Србији]], иако не и најстаријим етничким Србином икада (јер је [[Јово Јовановић|Јован Јовановић]] био старији). Сахрањен је на гробљу [[Гробље Орловача|Орловача]] у Београду, [[18. април]]а [[2011]]. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.umrlice.net/index.php?option=com_content&task=view&id=17244&Itemid=1|title=Београд, сахране на дан: 18.04.2011.|website=Umrlice.net|url-status=live}}</ref> Након његове смрти, најстарија позната жива особа у Србији постала је три године млађа [[Јелисавета Вељковић]]. ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *[https://gerontology.fandom.com/wiki/Jovo_Latinovic Jovo Latinovic (Gerontology Wiki)] *[https://gerontology.fandom.com/wiki/List_of_oldest_people_from_Serbia List of oldest people from Serbia (Gerontology Wiki)] {{Низ |списак = [[Најстарији људи у Србији|Најстарија жива особа у Србији]] |претходник = [[Костадинка Момировић]] |период='''[[8. јул]]а [[2009]] — [[16. април]]а [[2011]]''' |следбеник = [[Јелисавета Вељковић]] |списак2 = [[Најстарији људи у Србији|Најстарији мушкарац у Србији икад]]<br>[[15. фебруар]]а [[2011]] — до данас |пре2 = Антоније Младеновић |после2 = — |}} {{DEFAULTSORT:Латиновић, Јово}} [[Категорија:Рођени 1901.]] [[Категорија:Умрли 2011.]] [[Категорија:Петровчани]] [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Орловача]] 5bawj6i2eig03x1emkucm2l1azu7l4t 0 4301112 25115275 24723625 2022-07-20T11:04:55Z CommonsDelinker 4757 Датотека Colonial-Red-Ensign.svg замењена је датотеком [[:c:File:Red_Ensign_of_Great_Britain_(1707–1800,_square_canton).svg|Red_Ensign_of_Great_Britain_(1707–1800,_square_canton).svg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR wikitext text/x-wiki {{Инфокутија бивша држава | Име државе = Британска Северна Америка | Изворно име државе = {{plainlist| *Колонија [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]] <small>(1783–1800)</small> *Колонија [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]] <small>{{nowrap|(1801–1907)}}</small>}} | Уобичајен назив = British North America | Слика_застава = Flag of the United Kingdom.svg | Слика_грб = [[Датотека:Coat of Arms of the United Kingdom (1837-1952).svg|x100px]] [[Датотека: Coat of Arms of the United Kingdom in Scotland (1837-1952).svg|x100px]] | Име_генитив = | Крилатица = | Химна = Боже, чувај краљицу! | Слика_карта = Claude Bernou Carte de lAmerique septentrionale.jpg | Текст_карта = | Текст_испод_карте = 1783 — 1907 | Континент = [[Северна Америка]] | Регија = | Земља = Британија | Главни град = [[Лондон]] | Службени језик = [[Енглески језик|Енглески]], [[Француски језик|Француски]], [[Шкотски гелски језик|Шкотски гелски]] | Религија = [[Црква Енглеске|Англикализам]], [[Католичка црква|католицизам]], [[Презвитеријанство]], [[Хришћанска адвентистичка црква|Адвентисти]], [[Војска спаса]], [[Методизам]], [[Пентекостализам]], [[Протестантизам]]<ref>{{cite journal |last1=Zinga |first1=Dawn |title=Ontario's Challenge: Denominational Rights in Public Education |journal=Canadian Journal of Educational Administration & Policy |date=19 August 2008 |issue=80 |page=19 |url=https://journalhosting.ucalgary.ca/index.php/cjeap/article/view/42761}}</ref> | Тип владавине = Монархија | Титула владара = 1783–1820 | Име владара = [[Џорџ III]] | Титула владара2 = 1820–1830 | Име владара2 = [[Џорџ IV]] | Титула владара3 = 1830–1837 | Име владара3 = [[Вилијам IV од Уједињеног Краљевства|Вилијам IV]] | Титула владара4 = 1837–1901 | Име владара4 = [[Викторија Хановерска|Викторија]] | Титула владара5 = 1901–1907 | Име владара5 = [[Едвард VII]] | Председник = | Премијер = | Законодавна власт = | Дом1 = | Дом2 = | Ера = | Година почетак = 1783 | Година крај = 1907 | Статус = | Површина = | Воде = | Година пописа = | Становништво = | Густина становништва = | Валута = [[Британска фунта]]<br />[[Мејд бивер]]<br />[[Канадска фунта]]<br />[[Њуфаундлендски долар]]<br />[[Новошкотски долар]]<br />[[Долар Њу Брансвика]]<br />[[Долар Острва Принца Едварда|Долар ОПЕ]]<br />[[Долар Британске Колумбије|Долар БиСија]]<br />[[Канадски долар]]|| | Код валуте = | Стоти део валуте = | Временска зона = | Домен = | Позивни број = | Застава_Претходник1 = Red Ensign of Great Britain (1707–1800, square canton).svg | Претходник1 = [[Британска Америка]] | Застава_Следбеник1 = Flag of Canada (1868–1921).svg | Следбеник1 = [[Канада]] | Застава_Претходник2 = | Претходник2 = | Застава_Следбеник2 = Dominion of Newfoundland Red Ensign.svg | Следбеник2 = [[Доминион Њуфаундленд]] | Застава_Претходник3 = | Претходник3 = | Застава_Следбеник3 = Flag of Bermuda.svg | Следбеник3 = [[Бермуди]] | Застава_Претходник4 = | Претходник4 = | Застава_Следбеник4 = | Следбеник4 = | Застава_Претходник5 = | Претходник5 = | Застава_Следбеник5 = | Следбеник5 = ⋮ | Застава_Претходник29 = | Претходник29 = | Застава_Следбеник29 = | Следбеник29 = | Застава_Претходник30 = | Претходник30 = | Застава_Следбеник30 = | Следбеник30 = | Напомене = Данас <br>{{Застава|Бермуди}} <br> {{Застава|Канада}} <br> {{Застава|САД}} | Портал = Канада }} '''Британска Северна Америка''' ({{Јез-енг|British North America}}, {{Јез-фра|Amérique du Nord britannique}}), је обухватао колонијалне територије [[Британска империја|Британског Краљевства]] у [[Северна Америка|Северној Америци]] од 1783. године. Енглеска колонизација Северне Америке почела је у 16. веку у [[Њуфаундленд]]у, затим јужније у [[Колонија Роаноук|Роаноуку]] и Џејмстауну у Вирџинији, и још значајније оснивањем [[Тринаест колонија]] дуж атлантске обале Северне Америке. Колонијалне територије Британског Краљевства у Северној Америци знатно су проширене [[Париски мир (1763)|Париским уговором (1763)]], којим је формално завршен [[Седмогодишњи рат]], који су енглеске колоније у Северној Америци називале [[Француски и индијански рат|Француским и Индијским ратом]], а Француске колоније као ''„la Guerre de la Conquête”''. Са коначном аквизицијом већег дела Нове Француске (''„Nouvelle-France”''), британска територија у Северној Америци је више него удвостручена, а искључење Француске је такође драматично променило политички изглед континента. Термин „Британска Америка” је коришћен за означавање колонијалних територија Британске империје у Северној Америци пре [[Декларација независности САД|Декларације независности Сједињених Држава]], најпознатије у обраћању [[Томас Џеферсон|Томаса Џеферсона]] [[Први Континентални конгрес|Првом континенталном конгресу из 1774.]] године под насловом: „Сажети поглед на права Британске Америке”.<ref>{{cite web|url=https://press-pubs.uchicago.edu/founders/documents/v1ch14s10.html|title=Thomas Jefferson, 1774. "A Summary View of the Rights of British America"|website=press-pubs.uchicago.edu}}</ref> Термин „Британска Северна Америка” је првобитно коришћен након [[Париски мир (1783)|Париског споразума (1783)]], којим је закључен [[амерички рат за независност]] и потврђена независност [[Тринаест колонија|тринаест британских колонија]] које су формирале [[Сједињене Америчке Државе]]. Изрази Британска Америка и Британска Северна Америка наставили су да се користе за преостале британске територије у Северној Америци, али је термин Британска Северна Америка почео да се користи доследније у вези са провинцијама које ће на крају формирати Доминион Канаде, након Дурхамовиг извештаја (1839).<ref name=ecodurham>[http://eco.canadiana.ca/view/oocihm.32374/2?r=0&s=1 Lord Durham, 1839. "Report on the Affairs of British North America from the Earl of Durham, Her Majesty's High Commissioner"]</ref> Доминион Канаде је формиран у складу са [[Уставни акт 1867.|Законом о Британској Северној Америци (БНА) из 1867.]] године, који се такође назива и Уставним актом, 1867. Након краљевске сагласности са Законом о БНА, три провинције Британске Северне Америке (Њу Брансвик, Нова Шкотска и Провинција Канада (која ће прерасти у канадске провинције Онтарио и Квебек)) удружиле су се да формирају „Један доминион под круном ''Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске'', са ''Уставом сличним у принципу Уставу Уједињеног Краљевства'' ,“ 1. јула 1867. године, датума [[Канадска конфедерација|Канадске конфедерације]].<ref name="justice1">{{cite web|url=http://laws-lois.justice.gc.ca/eng/Const/page-1.html|title=Constitution Act, 1867|date=2019-03-12|website=Justice Laws Website|publisher=Department of Justice Canada|access-date=2021-07-22}}</ref> Атлантско острво [[Бермуди]] (којим је првобитно управљала компанија Вирџинија и, са [[Бахаме|Бахамима]], које се сматрало Северном Америком пре 1783), било је груписано са поморским провинцијама од 1783. до формирања Доминиона Канаде 1867. године, а након тога се сврстало заједно са колонијама у Британској Западној Индији (иако је [[Енглеска црква]] наставила да ставља Бермуде под Њуфаундленд, до 1919). Током свог трајања, Британска Северна Америка је обухватала колонијалне територије Британског Краљевства у Северној Америци од 1783. до 1907. године, не укључујући Карибе. Ове територије укључују оне које чине данашњу Канаду, као и све или велике делове шест држава средњег запада САД ([[Охајо]], [[Индијана]], [[Илиној]], [[Мичиген]], [[Висконсин]] и североисточни део [[Минесота|Минесоте]]), које су формиране од северозападне територије, и велике делове [[Мејн]]а, који су првобитно били унутар [[Акадија (Нова Француска)|француске територије Акадије]]. ==Референце== {{Reflist}} ==Извори== *{{cite web |title=British Columbia Terms of Union |last=Maton |first=William F |year=1998 |url= http://www.solon.org/Constitutions/Canada/English/bctu.html |publisher=The Solon Law Archive |access-date=22 June 2016 |ref=Terms of Union}} *{{cite web|url=http://www.solon.org/Constitutions/Canada/English/peitu.html |last=Maton |first=William F. |title=Prince Edward Island Terms of Union |publisher=Solon.org |date=8 December 1995 |access-date=18 April 2013 |ref=Edward}} ==Литература== * Bailyn, Bernard. ''The Peopling of British North America: An Introduction'' (1988) [https://www.amazon.com/Peopling-British-North-America-Introduction/dp/0394757793/ excerpt and text search] * Cooke, Jacob E. ''Encyclopedia of the North American Colonies'' (3 vol 1993) * Foster, Stephen, ed. ''British North America in the Seventeenth and Eighteenth Centuries'' (Oxford History of the British Empire Companion) (2014) [https://books.google.com/books?id=LG9oAgAAQBAJ excerpt and text search]; 11 essays by scholars * Garner, John. ''The franchise and politics in British North America, 1755–1867'' (U of Toronto Press, 1969) * Gipson, Lawrence Henry. ''The British Empire Before the American Revolution'' (15 vol., 1936–70), extremely comprehensive study; Pulitzer Prize * Morton, W. L. ''The Kingdom of Canada: A General History from Earliest Times'' (1969) * Savelle, Max. ''Empires To Nations: Expansion In America 1713–1824'' (1974) [https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.117819 online] {{Портал|Канада|Историја|Северна Америка}} [[Категорија:Историја Канаде]] [[Категорија:Историја Уједињеног Краљевства]] [[Категорија:Историја Уједињеног Краљевства у новом веку]] [[Категорија:Историја САД]] kyrb9ggly13euwwx28h6q43k3oddh52 0 4303251 25114201 25112170 2022-07-19T15:56:45Z З.Вукобрат 126357 /* Освајачи медаља */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:2022 World Athletics Indoor Championships Logo.png|250п|десно]] [[Датотека:Athletics pictogram.svg|десно|100п]] {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2022.}} '''[[Скок удаљ]] у женској конкуренцији''' на '''18. [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022.|Светском првенству у атлетици у дворани 2022.]]''' одржано је [[20. март]]а у '''[[Београдска арена|Београдској арени]]''' (из спонзорских разлога позната и као '''Штарк арена''', раније '''Комбанк арена''') у [[Београд]]у ([[Србија]]). Титулу освојену у [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018.|Бирмингему 2018.]] одбранила је [[Ивана Шпановић]] из [[Србија|Србије]]. == Земље учеснице == Учествовало је 15 такмичарки из 12 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-7138985/women/long-jump/final/startlist Стартна листа финала на сајту WA] <small>Прибављено 24.3.2022.</small></ref> {{columns-list|2| # {{засАТЕП|БАР|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|НГР|Светском|у дворани|2022.}} (2) # {{засАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2022.|име=САД}} (2) # {{засАТЕП|СРБ|Светском|у дворани|2022.}} (2) # {{засАТЕП|ВБ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2022.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="570px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- | colspan="7"|[[Датотека:2022 World Athletics Indoor Championships Logo.png|250п]] |- style="background-color:#4180be; color:white;" | width="5%" bgcolor=gold|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] | width="5%" bgcolor=silver|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] | width="5%" bgcolor=cc9966|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|20п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Ivana Spanovic by Augustas Didzgalvis.jpg|x150п]] | | [[Датотека:Lorraine Ugen 2015.jpg|x150px]] |- | [[Ивана Шпановић|Ивана Вулета]] | [[Есе Бруме]] | [[Лорејн Јуџен]] |- | {{засАТЕП|СРБ|Светском|у дворани|2022.}} | {{засАТЕП|НГР|Светском|у дворани|2022.}} | {{засАТЕП|ВБ|Светском|у дворани|2022.|име=У.Краљевство}} |} == Рекорди пре почетка Светског првенства 2022. == Рекорди у скоку удаљ за жене пре почетка светског првенства 18. августа 2022. године: {| class="wikitable" |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2022. |- | '''[[Светски атлетски рекорди у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/indoor/women/senior?regionType=world&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Светска ранг листа скока удаљ до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 24.3.2022.</small> </ref> | [[Хајке Дрекслер]] | {{ДДР}} | '''7,37''' | [[Беч]], [[Аустрија]] | 13. фебруар 1988. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава]]''' | [[Бритни Рис]] | {{застава|САД}} | '''7,23''' | [[Истанбул]], [[Турска]] | 11. март 2012. |- | '''Најбољи резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2022"></ref> | [[Малајка Михамбо]] | {{НЕМ}} | '''6,96''' | [[Диселдорф]], [[Немачка]] | 20. фебруар 2022. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици у дворани|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/indoor/women/senior?regionType=area&region=africa&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Афричка ранг листа скока удаљ до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 24.3.2022.</small> </ref> | [[Чиома Аџунва]] | {{НГА}} | '''6,97''' | [[Ерфурт]], [[Немачка]] | 6. фебруар 1997. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/indoor/women/senior?regionType=area&region=asia&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Азијска ранг листа скока удаљ до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 24.3.2022.</small> </ref> | [[Јао Вејли]] | {{КИН}} | '''6,82''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 13. март 1992. |- | '''[[Северноамерички атлетски рекорди у дворани|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/indoor/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Северноамеричка ранг листа скока удаљ до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 24.3.2022.</small> </ref> || [[Бритни Рис]] | {{застава|САД}} | '''7,23''' | [[Истанбул]], [[Турска]] | 11. март 2012. |- | '''[[Јужноамерички атлетски рекорди у дворани|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/indoor/women/senior?regionType=area&region=south%20america&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Јужноамеричка ранг листа скока удаљ до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 24.3.2022.</small> </ref> | [[Морен Хига Маги]] | {{БРА}} | '''6,89''' | [[Валенсија]], [[Шпанија]] | 9. март 2008. |- | '''[[Европски атлетски рекорди у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/indoor/women/senior?regionType=area&region=europe&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Европска ранг листа скока удаљ до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 24.3.2022.</small> </ref> | [[Хајке Дрекслер]] | {{ДДР}} | '''7,37''' | [[Беч]], [[Аустрија]] | 13. фебруар 1988. |- | '''[[Океанијски атлетски рекорди у дворани|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/indoor/women/senior?regionType=area&region=oceania&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Океанијска ранг листа скока удаљ до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 24.3.2022.</small> </ref> | [[Никол Богман]] | {{АУС}} | '''6,81''' | [[Барселона]], [[Шпанија]] | 12. март 1995. |- ! colspan="6" | Рекорди после завршеног Светског првенства 2022. |- | '''Најбољи резултат сезоне''' | [[Ивана Шпановић|Ивана Вулета]] | {{СРБ}} | '''7,06''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |} === Најбољи резултати у 2022. години === Десет најбољих атлетичарки године у скоку удаљ у дворани пре почетка првенства (18. марта 2022), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2022">[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/indoor/women/senior?regionType=world&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2022-01-01&lastDay=2022-03-17 Годишња ранг листа до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 24.3.2022.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || [[Малајка Михамбо]] || {{НЕМ}} || '''6,96''' || 20. фебруар |- | 2. || '''[[Ивана Шпановић|Ивана Вулета]]''' || {{СРБ}} || '''6,88''' || 7. март |- | 3. || [[Тара Дејвис]] || {{САД}} || '''6,84''' || 11. фебруар |- | 4. || [[Јулимар Рохас]] || {{ВЕН}} || '''6,81''' || 17. фебруар |- | 5. || [[Акела Џонс]] || {{ВБ}} || '''6,80''' || 11. фебруар |- | 6. || [[Џасмин Мур]] || {{САД}} || rowspan="2" | '''6,75''' || 25. фебруар |- | 6. || '''[[Лорејн Јуџен]]''' || {{ВБ}} || rowspan="2" | 27. фебруар |- | 8. || [[Алина Ротару|Алина Ротару-Котман]] || {{РУМ}} || '''6,72''' |- | 9. || [[Марија Висенте]] || {{ШПА}} || rowspan="3" | '''6,70''' || 15. јануар |- | 9. || '''[[Флорентина Костина Јуско]]''' || {{РУМ}} || 16. јануар |- | 9. || '''[[Кади Сагнија]]''' || {{ШВЕ}} || 19. фебруар |- | colspan="4" | |- | 12. || '''[[Милица Гардашевић]]''' || {{СРБ}} || '''6,69''' || 7. март |} <small>''Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на СП 2022.''</small> == Квалификациона норма == {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !Дворана !Отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"| 6,80 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Ниво |-style=background:lemonchiffon | 20. март 2022. || <b/> 17:37 || <b/> [[#Финале|Финале]] |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 20. марта 2022. године у 17:37. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3 скока. <ref name="Стартна листа"></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-7138985/women/long-jump/final/series Резултати финала по серијама на сајту WA] <small>Прибављено 24.3.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7138985/AT-LJ-W-f----.RS6.pdf Резултати финала по серијама на сајту WA] Прибављено 24.3.2022.</ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/women/long-jump/final/result Резултати финала на сајту WA] <small>Прибављено 24.3.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Место !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Ивана Шпановић|Ивана Вулета]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|СРБ|Светском|у дворани|2022.}} || '''7,24''' || style="border-right:double" | 6,88 || x || 6,89 || x || '''7,06''' || x || x || '''7,06''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|НГР|Светском|у дворани|2022.}} || 7,17 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | || 6,22 || 6,47 || '''6,85''' || 6,66 || 6,76 || 6,67 || '''6,85''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|у дворани|2022.}} || 7,05 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 6,75 || x || x || '''6,82''' || x || 6,78 || x || '''6,82''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2022.|име=САД}} || 6,80 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 6,66 || 6,70 || '''6,78''' || 6,43 || 6,65 || 6,51 || x || '''6,78''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2022.|име=САД}} || 6,96 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 6,65 || '''6,77''' || 6,51 || 6,76 || 6,63 || 6,33 || 6,53 || '''6,77''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2022.}} || 6,96 || style="border-right:double" | || x || x || 6,68 || '''6,73''' || x || x || '''6,73''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Фатима Диаме]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2022.}} || 6,82 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 6,64 || x || 6,60 || '''6,71''' || x || x || x || '''6,71''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|НГР|Светском|у дворани|2022.}} || 6,82 || style="border-right:double" | 6,59 || '''6,69''' || 6,40 || x || 6,56 || x || x || '''6,69''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Милица Гардашевић]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|СРБ|Светском|у дворани|2022.}} || 6,69 || style="border-right:double" | 6,69 || x || x || '''6,59''' || colspan="3" | || '''6,59''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Лариса Јапичино]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2022.}} || 6,91 || style="border-right:double" | 6,59 || 6,55 || x || '''6,57''' || colspan="3" | || '''6,57''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Акела Џонс]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БАР|Светском|у дворани|2022.}} || '''6,80''' || style="border-right:double" | 6,80 || x || 6,55 || '''6,55''' || colspan="3" | || '''6,55''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2022.}} || 6,93 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 6,70 || x || 6,20 || '''6,42''' || colspan="3" | || '''6,42''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Anasztázia Nguyen]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2022.}} || 6,77 {{аббр|'''о'''|на отвореном}} || style="border-right:double" | 6,42 || x || '''6,39''' || 6,22 || colspan="3" | || '''6,39''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Флорентина Костина Јуско]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2022.}} || 6,92 {{аббр|'''о'''|на отвореном}} || style="border-right:double" | 6,70 || x || '''6,24''' || 6,07 || colspan="3" | || '''6,24''' || |- | — || style="text-align:left;" | [[Елајн Мартинс]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2022.}} || 6,74 {{аббр|'''о'''|на отвореном}} || style="border-right:double" | || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |} <small>Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичарка представља</small> == Референце == {{reflist|40em}} == Види још == * [[Победнице светских првенстава у атлетици на отвореном — скок удаљ]] * [[Победнице светских првенстава у атлетици у дворани — скок удаљ]] * [[Победници светских првенстава у атлетици на отвореном — скок удаљ]] * [[Победници светских првенстава у атлетици у дворани — скок удаљ]] == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/iaaf-world-indoor-championships-2022-7138985 Комплетни резултати са СП 2022. на сајту WA] {{СП скок удаљ}} {{Светски прваци у атлетици - скок удаљ}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2022.]] [[Категорија:Скок удаљ на Светском првенству у атлетици у дворани]] nqulqruom30gl4l8nx3uda9qpgx09co 0 4304634 25114242 24588545 2022-07-19T16:10:21Z З.Вукобрат 126357 /* Резултати */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:2022 World Athletics Indoor Championships Logo.png|300п|десно]] [[Датотека:Athletics pictogram.svg|десно|100п]] {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2022.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''18. [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022.|Светском првенству у атлетици у дворани 2022.]]''' одржано је [[20. март]]а у '''[[Београдска арена|Београдској арени]]''' (из спонзорских разлога позната и као '''Штарк арена''', раније '''Комбанк арена''') у [[Београд]]у ([[Србија]]). Титулу светског првака освојену у [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018.|Бирмингему 2018.]] одбранила је [[Јулимар Рохас]] из [[Венецуела|Венецуеле]]. == Земље учеснице == Учествовало је 16 такмичарки из 14 земаља. <ref name="Стартна листа">[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала на сајту WA] <small>Прибављено 29.3.2022.</small></ref> {{columns-list|2| # {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ИЗР|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2022.|име=САД}} (2) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2022.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"|[[Датотека:2022 World Athletics Indoor Championships Logo.png|250п]] |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Yulimar Rojas - Triple saut Femmes (cropped).jpg|x150px]] | [[Датотека:Maryna Bekh (2013 World Championships in Athletics) 02.jpg|x150px]] | [[Датотека:Kimberly Williams by Augustas Didzgalvis (cropped).jpg|x150п]] |- | [[Јулимар Рохас]] | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] | [[Кимберли Вилијамс]] |- | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|у дворани|2022.}} | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2022.}} | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2022.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 18. августа 2022. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2022. |- | '''[[Светски атлетски рекорди у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/indoor/women/senior?regionType=world&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Светска ранг листа троскока до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 29.3.2022.</small> </ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{ВЕН}} | '''15,43''' | [[Мадрид]], [[Шпанија]] | 21. фебруар 2020. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' | [[Татјана Лебедева]] | {{РУС}} | '''15,36''' | [[Будимпешта]], [[Мађарска]] | 6. март 2004. |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2022"></ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{ВЕН}} | '''15,41''' | [[Мадрид]], [[Шпанија]] | 2. март 2022. |- | '''[[Европски атлетски рекорди у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/indoor/women/senior?regionType=area&region=europe&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Европска ранг листа троскока до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 29.3.2022.</small></ref> | [[Теди Тамго]] | {{ФРА}} | '''17,92''' | [[Париз]], [[Француска]] | 6. март 2011. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/indoor/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Северноамеричка ранг листа троскока до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 29.3.2022.</small></ref> | [[Јархелис Савињ]] | {{КУБ}} | '''15,05''' | [[Валенсија]], [[Шпанија]] | 8. март 2008. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/indoor/women/senior?regionType=area&region=south%20america&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Јужноамеричка ранг листа троскока до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 29.3.2022.</small></ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{ВЕН}} | '''15,43''' | [[Мадрид]], [[Шпанија]] | 21. фебруар 2020. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/indoor/women/senior?regionType=area&region=africa&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Афричка ранг листа троскока до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 29.3.2022.</small></ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{СУД}} | '''14,90''' | [[Будимпешта]], [[Мађарска]] | 6. март 2004. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/indoor/women/senior?regionType=area&region=asia&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Азијска ранг листа троскока до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 29.3.2022.</small></ref> | [[Олга Рипакова]] | {{КАЗ}} | '''15,14''' | [[Доха]], [[Катар]] | 13. март 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/indoor/women/senior?regionType=area&region=oceania&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Океанијска ранг листа троскока до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 29.3.2022.</small></ref> | [[Никол Младенис]] | {{АУС}} | '''13,31''' | [[Будимпешта]], [[Мађарска]] | 5. март 2004. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2022. |- | '''[[Светски атлетски рекорди у дворани|Светски рекорд]]''' | rowspan="4" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="4" | {{ВЕН}} | rowspan="4" | '''15,74''' | rowspan="4" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="4" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' |- | '''Јужноамерички рекорд''' |} === Најбољи резултати у 2022. години === Десет најбољих троскокаша у мушкој конкуренцији у дворани пре почетка такмичења (18. март 2022), имали су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2022">[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/indoor/women/senior?regionType=world&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2022-01-01&lastDay=2022-03-17 Годишња ранг листа до 18.3.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 29.3.2022.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Јулимар Рохас]]''' || rowspan="2" | {{ВЕН}} || '''15,41''' || 2. март |- | 2. || '''[[Теа Лафонд]]''' || '''14,62''' || 22. јануар |- | 3. || [[Џасмин Мур]] || {{САД}} || '''14,57''' || rowspan="1" | 12. март |- | 4. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || {{КУБ}} || '''14,47''' || 4. фебруар |- | 5. || '''[[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]]''' || {{УКР}} || '''14,34''' || 29. јануар |- | 6. || '''[[Кимберли Вилијамс]]''' || {{ЈАМ}} || '''14,32''' || 12. фебруар |- | 7. || '''[[Кетура Орџи]]''' || {{САД}} || '''14,28''' || 27. фебруар |- | 8. || '''[[Дарија Деркач]]''' || {{ИТА}} || '''14,26''' || 26. фебруар |- | 9. || [[Ругуј Дијало]] || {{ФРА}} || '''14,24''' || 9. фебруар |- | 10. || '''[[Патрисија Мамона]]''' || {{ПОР}} || rowspan="2" | '''14,17''' || 4. фебруар |- | 10. || [[Фатима Диаме]] || {{ШПА}} || 12. фебруар |- | colspan="6" | |- | 46. || '''[[Јована Илић]]''' || {{СРБ}} || '''13,61''' || 1. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2022.''</small> == Квалификационе норме == {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,30 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 20. март 2022. || '''11:00''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 20. марта 2022. године у 11:00. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3. <ref name="Стартна листа"></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7138985/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf Резултати финала по серијама на сајту WA]. <small>Прибављено 29.3.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/women/triple-jump/final/result Резултати финала на сајту WA]. <small>Прибављено 29.3.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Јулимар Рохас]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|у дворани|2022.}} || 15,67 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 15,41 || 15,19 || x || 15,04 || x || 15,36 || '''15,74''' || '''15,74''' || [[Светски рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|'''РСП''']], <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, [[Јужноамерички атлетски рекорди у дворани|<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Венецуеле у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2022.}} || 14,34 || style="border-right:double" | 14,34 || 14,28 || 14,07 || x || x || x || '''14,74''' || '''14,74''' || {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2022.}} || 14,69 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 14,32 || 14,59 || x || 14,40 || 13,79 || x || '''14,62''' || '''14,62''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2022.}} || '''14,62''' || style="border-right:double" | 14,62 || '''14,53''' || x || 13,81 || 13,84 || 14,43 || x || '''14,53''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2022.}} || 14,93 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 14,08 || 14,16 || 14,37 || 14,22 || 14,43 || '''14,45''' || 14,15 || '''14,45''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Патрисија Мамона]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|у дворани|2022.}} || 15,01 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 14,17 || 14,27 || 14,24 || '''14,42''' || x || x || 14,42 || '''14,42''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2022.|име=САД}} || 14,92 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 14,28 || 14,25 || 14,35 || 14,39 || 14,19 || '''14,42''' || 14,36 || '''14,42''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2022.}} || 14,87 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 14,15 || '''14,30''' || 14,08 || x || 14,25 || x || 13,60 || '''14,30''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2022.}} || 14,41 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 13,75 || x || x || '''14,14''' || colspan="3" | || '''14,14''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2022.}} || 14,37 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 13,86 || '''14,13''' || x || 13,83 || colspan="3" | || '''14,13''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2022.}} || 14,53 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 14,47 || 13,76 || x || '''13,99''' || colspan="3" | || '''13,99''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Нел Екхарт|Нел Екхарт Ноак]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2022.}} || 14,52 || style="border-right:double" | 13,99 || x || 12,40 || '''13.96''' || colspan="3" | || '''13,96''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Тори Франклин]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2022.|име=САД}} || 14,84 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 13,96 || '''13,89''' || 13,63 || 13,71 || colspan="3" | || '''13,89''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Ана Књазјева-Миненко|Ана Миненко]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ИЗР|Светском|у дворани|2022.}} || 14,78 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 13,93 || x || '''13,83''' || x || colspan="3" | || '''13,83''' || |- | 15. || style="text-align:left;" | [[Дарија Деркач]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2022.}} || 14,47 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 14,26 || 13,67 || x || '''13,61''' || colspan="3" | || '''13,67''' || |- | 16. || style="text-align:left;" | [[Јована Илић]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|у дворани|2022.}} || 13,61 || style="border-right:double" | 13,61 || 13,09 || '''13,36''' || 13,00 || colspan="3" | || '''13,36''' || |} == Референце == {{рефлист|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/timetable Комплетни резултати са СП 2022. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2022.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] ou1ak7g7dh4ustcse3earyn2fz5xzly 0 4306442 25113968 24927852 2022-07-19T12:34:37Z З.Вукобрат 126357 /* Освајачи медаља */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:2022 World Athletics Indoor Championships Logo.png|300п|десно]] [[Датотека:Athletics pictogram.svg|десно|120п]] {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2022.}} '''[[Трка на 3.000 метара]] у женској конкуренцији''' на '''18. [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022.|Светском првенству у атлетици у дворани 2022.]]''' одржано је [[18. март]]а у '''[[Београдска арена|Београдској арени]]''' (из спонзорских разлога позната и као '''Штарк арена''', раније '''Комбанк арена''') у [[Београд]]у ([[Србија]]). Титулу освојену у [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018.|Бирмингему 2018.]] није бранила [[Гензебе Дибаба]] из [[Етиопија|Етиопије]]. == Земље учеснице == Учествовало је 20 такмичарки из 14 земаља. <ref name="Стартна листа">[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-7138985/results/women/3000-metres/final/startlist Стартна листа финала на сајту WA] <small>Прибављено 5.4.2022.</small></ref> {{col-begin}} {{col-2}} # {{засАТЕП|АЛБ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|АУС|Светском|у дворани|2022.}} (2) # {{засАТЕП|БОЛ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|ЕРИ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|у дворани|2022.}} (3) # {{засАТЕП|ИЗР|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|КАН|Светском|у дворани|2022.}} (2) {{col-break}} #<li value="8"> {{засАТЕП|КЕН|Светском|у дворани|2022.}} (2) # {{засАТЕП|МЕК|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2022.|име=САД}} (2) # {{засАТЕП|ВБ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2022.}} (1) # {{засАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2022.}} (1) {{col end}} == Освајачи медаља == <!-- [[Датотека:Muir Hassan Dibaba Birmingham 2022.jpg|д|450п|мини|Финиш трке на 3.000 м на СП 2022.]] --> {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"|[[Датотека:2022 World Athletics Indoor Championships Logo.png|250п]] |- style="background-color:#4180be; color:white;" | width="5%" bgcolor=gold|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] | width="5%" bgcolor=silver|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] | width="5%" bgcolor=cc9966|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|20п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | | [[Датотека:2019 Millrose Games (46336825534).jpg|x150px]] | |- | [[Лемлем Хаилу]] | [[Elle Purrier St. Pierre]] | [[Ejgayehu Taye]] |- | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|у дворани|2022.}} | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2022.|име=САД}} | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|у дворани|2022.}} |} == Рекорди пре почетка Светског првенства 2022. == Рекорди у трци на 3.000 метара за жене пре почетка светског првенства 18. марта 2022. године: {| class="wikitable" |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2016. |- | '''[[Светски атлетски рекорди у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/middle-long/3000-metres/indoor/women/senior?regionType=world&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Светска ранг листа трке на 3.000 м до 18.3.2022. − сајт WA] <small>Прибављено 5.4.2022.</small> </ref> | [[Гензебе Дибаба]] | {{ЕТИ}} | '''8:16,60''' | [[Стокхолм]], [[Шведска]] | 6. фебруар 2014. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава]]''' | [[Ели ван Хулст]] | {{ХОЛ}} | '''8:33,82''' | [[Будимпешта]], [[Мађарска]] | 4. март 1989. |- | '''Најбољи резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2022"></ref> | [[Давит Сејаум]] | rowspan="2" | {{ЕТИ}} | '''8:23,24''' | [[Лијевен]], [[Француска]] | 17. фебруар 2022. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици у дворани|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/middle-long/3000-metres/indoor/women/senior?regionType=area&region=africa&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Афричка ранг листа трке на 3.000 м до 18.3.2022. − сајт WA] <small>Прибављено 5.4.2022.</small> </ref> | [[Гензебе Дибаба]] | '''8:16,60''' | [[Стокхолм]], [[Шведска]] | 6. фебруар 2014. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/middle-long/3000-metres/indoor/women/senior?regionType=area&region=asia&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Азијска ранг листа трке на 3.000 м до 18.3.2022. − сајт WA] <small>Прибављено 5.4.2022.</small> </ref> | [[Винфред Мутиле Јави]] | {{БХР}} | '''8:39,64''' | [[Val-de-Reuil]], [[Француска]] | 14. фебруар 2020. |- | '''[[Северноамерички рекорди у атлетици у дворани|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/middle-long/3000-metres/indoor/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Северноамеричка ранг листа трке на 3.000 м до 18.3.2022. − сајт WA] <small>Прибављено 5.4.2022.</small> </ref> | [[Karissa Schweizer]] | {{САД}} | '''8:25,70''' | [[Бостон]], [[САД]] | 27. фебруар 2020. |- | '''[[Јужноамерички рекорди у атлетици у дворани|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/middle-long/3000-metres/indoor/women/senior?regionType=area&region=south%20america&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Јужноамеричка ранг листа трке на 3.000 м до 18.3.2022. − сајт WA] <small>Прибављено 5.4.2022.</small> </ref> | [[Хоселин Даниели Бреа]] | {{ВЕН}} | '''9:04,67''' | [[Сабадељ]], [[Шпанија]] | 8. фебруар 2022. |- | '''[[Европски атлетски рекорди у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/middle-long/3000-metres/indoor/women/senior?regionType=area&region=europe&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Европска ранг листа трке на 3.000 м до 18.3.2022. − сајт WA] <small>Прибављено 5.4.2022.</small> </ref> | [[Лора Мјур]] | {{ВБ}} | '''8:26,41''' | [[Карлсруе]], [[Немачка]] | 4. фебруар 2017. |- | '''[[Океанијски рекорди у атлетици у дворани|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/middle-long/3000-metres/indoor/women/senior?regionType=area&region=oceania&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-03-17 Океанијска ранг листа трке на 3.000 м до 18.3.2022. − сајт WA] <small>Прибављено 5.4.2022.</small> </ref> | [[Кимберли Смит]] | {{НЗЛ}} | '''8,38,14 ''' | [[Бостон]], [[САД]] | 27. јануар 2007. |} === Најбољи резултати у 2022. години === Десет најбољих атлетичарки на 3.000 метара у дворани пре почетка првенства (18. марта 2022) имале су следећи пласман. <ref name="Резултати у 2022">[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/middle-long/3000-metres/indoor/women/senior?regionType=world&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=2022-01-01&lastDay=2022-03-17 Годишња ранг листа до 18.3.2022. − сајт WA] <small>Прибављено 5.4.2022.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Давит Сејаум]]''' || rowspan="2" | {{ЕТИ}} || '''8:23,24''' || rowspan="2" | 17. фебруар |- | 2. || '''[[Ejgayehu Taye]]''' || '''8:26,77''' |- | 3. || '''[[Алиша Монсон]]''' || rowspan="2" | {{САД}} || '''8:31,62''' || 3. фебруар |- | 4. || [[Weini Kelati Frezghi]] || '''8:33,72''' || 29. јануар |- | 5. || '''[[Габријела Дебуес-Стафорд]]''' || {{КАН}} || '''8:33,92''' || rowspan="3" | 6. фебруар |- | 6. || [[Мекидес Абебе]] || {{ЕТИ}} || '''8:36,31''' |- | 7. || [[Josette Norris]] || {{САД}} || '''8:37,91''' |- | 8. || [[Фанту Ворку]] || {{ЕТИ}} || '''8:38,15''' || 17. фебруар |- | 9. || [[Констанце Клостерхалфен]] || {{НЕМ}} || '''8:39,36''' || rowspan="2" | 15. јануар |- | 10. || '''[[Џесика Хал]]''' || {{АУС}} || '''8:39,79''' |} <small>''Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на СП 2022.''</small> == Квалификационе норме == {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !Дворана !Отворено |- | style="text-align:center;" | 8:49,00 || style="text-align:center;" | 8:30,00 <br> (14:50,00 5.000 м) |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Ниво |-style=background:lemonchiffon | 18. март 2022. || <b/> 20:25 || <b/> [[#Финале|Финале]] |} == Резултати == === Финале === Финале је одржано 18. марта 2022. у 20:25. <ref name="Стартна листа"></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-7138985/results/women/3000-metres/final/result Резултати финалa на сајту WA]. <small>Приступљено 5.4.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Место !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбоље лични резултат сезоне}} !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лемлем Хаилу]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|у дворани|2022.}} || 8:29,28 || style="border-right:double" | || 8:41,82 || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Elle Purrier St. Pierre]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2022.|име=САД}} || 8:36,41 || style="border-right:double" | 8:41,53 || 8:42,04 || |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Ejgayehu Taye]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|у дворани|2022.}} || 8:19,52 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 8:26,77 || 8:42,23 || |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Габријела Стафорд|Габријела Дебуес-Стафорд]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КАН|Светском|у дворани|2022.}} || '''8:33,92''' || style="border-right:double" | 8:33,92 || 8:42,89 || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Давит Сејаум]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|у дворани|2022.}} || 8:23,24 || style="border-right:double" | 8:23,24 || 8:44,55 || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Џесика Хал]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|АУС|Светском|у дворани|2022.}} || 8:36,03 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 8:39,79 || 8:44,97 || |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Алиша Монсон]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2022.|име=САД}} || 8:31,62 || style="border-right:double" | 8:31,62 || 8:46,39 || |- | 8. || style="text-align:left;" | [[Рејчел Данијел]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЕРИ|Светском|у дворани|2022.}} || 9:46,33 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | || 8:46,53 || [[Атлетски рекорди Еритреје у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Лаура Галван]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МЕК|Светском|у дворани|2022.}} || '''8:42,29''' || style="border-right:double" | 8:42,29 || 8:46,65 || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Беатрис Чебет]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|у дворани|2022.}} || 8:27,49 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 8:41,92 || 8:47,50 || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Хана Клајн]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2022.}} || 8:44,61 || style="border-right:double" | 8:44,61 || 8:48,73 || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Селамавит Тефери]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИЗР|Светском|у дворани|2022.}} || '''8:48,11''' || style="border-right:double" | 8:48,11 || 8:50,91 || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Љуиза Гега]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|у дворани|2022.}} || '''8:44,46''' || style="border-right:double" | 8:47,53 || 8:50,91 || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Едина Јебиток]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|у дворани|2022.}} || 8:45,46 || style="border-right:double" | 8:45,46 || 8:53,25 || |- | 15. || style="text-align:left;" | [[Ејми-Елоиз Марковц]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|у дворани|2022.}} || 8:44,15 || style="border-right:double" | 8:44,15 || 8:53,57 || |- | 16. || style="text-align:left;" | [[Марта Перез]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2022.}} || 8:44,40 || style="border-right:double" | 8:44,40 || 8:57,81 || |- | 17. || style="text-align:left;" | [[Мераф Бахта]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2022.}} || 8:37,50 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} || style="border-right:double" | 8:55,75 || 8:58,68 || |- | 18. || style="text-align:left;" | [[Џули-Ен Стели]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КАН|Светском|у дворани|2022.}} || 8:43,55 || style="border-right:double" | 8:43,55 || 8:58,73 || |- | 19. || style="text-align:left;" | [[Лорен Рајан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|АУС|Светском|у дворани|2022.}} || 8:47,88 || style="border-right:double" | 8:47,88 || 9:13,93 || |- | 20. || style="text-align:left;" | [[Jhoselyn Camargo Aliaga]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БОЛ|Светском|у дворани|2022.}} || 9:44,10 || style="border-right:double" | 10:00,20 || 9:28,98 || [[Атлетски рекорди Боливије у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |} === Пролазна времена === {| class="wikitable" |- ! Дистанца !! Атлетичарка !! Земља !! Време |- | 1.000 м || [[Давит Сејаум]] || style="text-align:left" rowspan="2" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|у дворани|2022.}} || style="text-align:left" | 3:03,31 |- | rowspan="4" | 2.000 м || [[Ejgayehu Taye]] || style="text-align:left" rowspan="4" | 5:59,09 |- | [[Мераф Бахта]] || style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2022.}} |- | [[Марта Перез]] || style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2022.}} |- | [[Лорен Рајан]] || style="text-align:left" | {{засАТЕП|АУС|Светском|у дворани|2022.}} |} == Референце == {{reflist|40em}} == Спољашње везе == * [http://www.iaaf.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2022/iaaf-world-indoor-championships-7138985 Комплетни резултати са СП 2022. на сајту WA] {{СП трка на 3.000 метара}} {{Светски прваци у атлетици — 3.000 метара}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2022.]] [[Категорија:Трка на 3.000 метара на Светском првенству у атлетици у дворани]] kpy7qp5etkxm230p84k7grsuvmmjx9s 0 4307122 25114813 24561368 2022-07-19T20:59:15Z Dukae1969 184906 /* Prethodna obavljivanja u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS38A.png|мини|десно|250п|ZS38 ''Zagor protiv Zagora'' Korice A: Galijeno Feri, 1985.]] [[Датотека:ZS38c.JPG|мини|десно|250п|ZS38 ''Zagor protiv Zagora'' Korice C: L. Pilipović, 2022.]] '''''Zagor protiv Zagora''''' je #38 [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|obnovljene edicije]] [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|Zlatne serije]], koju je [[2018]]. godine pokrenuo [[Весели четвртак (издавачка кућа)|Veseli četvrtak]]. Sveska je izašla 19. maja 2022. godine i koštala 430 dinara (3,65 €, 4,12 $). Epizoda je imala ukupno 194 strane. U [[Србија|Srbiji]] je objavljena sa četiri različite naslovne strane. Korice A nacrtao je Galijeno Feri. Sveska sadrži dve epizode pod istim nazivom. Prva koja je nastala 1962. godine (str. 5-74) i druga koja je objavljena 1985. godine (str. 75-213). ==Kratak sadržaj== {{Expand section|date=May 2022}} == Originalna epizoda == Prva epizoda objavljena je premijerno u Italiji u #4-5 u 1962. godine pod nazivom ''Zagor contro Zagor''. Druga epizoda objavljena je premijerno u dva nastavka u marti i aprilu 1985. godine pod nazivom ''La grotta della mummie'' i ''Zagor contro Zagor'' u #236-237. <ref>Podaci u originalu:https://en.sergiobonelli.it/scheda/22481/Zagor-contro-Zagor.html?refresh_ce (Pristup 9.5.2022)</ref> Obe epizode je nacrtao Galiano Feri. Feri je takođe napisao scenario za prvu, dok je za drugi scenario napisao Marčelo Tonineli. ==Prethodna obavljivanja u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji== Prva epizoda objavljena je u LMS-42 pod nazivom ''[[Zagonetni dvojnik (strip)|Zagonetni dvojnik]]'' u decembru 1971. godine. Ova epizoda reprizirana je u ZS-475 pod nazivom ''Zagor protiv Zagora'' u septembru 1979. godine. Veseli četvrtak je takođe reprizirao ovu epizodu u #2 kolekcionarskog izdanja ''Biblioteka Zagor'' iz 2008. godine. Druga epizoda objavljena je 1986. godine u ZS-782 i 783 pod nazivima ''[[Pećina mumija (strip)|Pećina mumija]]'' i ''Dvojnik''.<ref>Kompletan spisak originalne Zlatne serije može se pogledati [[Златна серија (списак епизода)|ovde]].</ref> U Hrvatskoj je druga epizoda reprizirana u edicija Ludensa Extra Zagor #244 pod nazivom ''Zagor protiv Zagora'' 2015. godine. == Fusnote == {{reflist|30em}} [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Златна серија]] [[Категорија:Марти Мистерија]] d6kb4a8gjnxjcovzy1z14qpgx43p5wi 0 4307232 25114279 24928776 2022-07-19T16:26:51Z Stutty1456 309995 /* Улоге */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Време смрти}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Време смрти | слика = | величина_слике = | опис_слике = | оригинални_назив = | друго_име = | жанр = [[Драма (телевизијски жанр)|драма]] | формат = [[ТВ серија]] | творац = [[Горан Шушљик]] | базирано_на = ''[[Време смрти]]''<br> [[Добрица Ћосић|Добрице Ћосића]] | улоге = [[Жарко Лаушевић]] | писац = | сценарио = [[Сања Савић Милосављевић]]<br>[[Ђорђе Милосављевић]] | режија = [[Иван Живковић]] | музичка_тема = | композитор = | слоган = | земља = {{застава|Србија}} | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 2 | број_епизода = 30 | време_трајања = 55 минута | лого = | главни_продуцент = | извршни_продуцент = Никола Пантелић | продуцент = [[Горан Шушљик]]<br/> Драган Шолак | копродуцент = | уредник = | монтажер = | сценографија = | кинематографија = Марко Миловановић | камера = | продукција = -{[[Eye to Eye]]}-<br />-{[[United Media]]}- | производња = | дистрибуција = | канал = [[Нова С]] | мрежа = | формат_слике = | формат_тона = | канал_премијерног_приказивања = | почетак_емитовања = јесен [[2023]] | крај_емитовања = [[2024]] | статус = | претходник = ''[[Време зла (ТВ серија)]]'' | наследник = | сродно_приказивање = | емитовање_у_Српској = да | канал3 = [[Нова БХ]] | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | статус3 = | претходник3 = | наследник3 = | сродно_приказивање3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Нова М]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = | почетак_емитовања4 = | крај_емитовања4 = | статус4 = | претходник4 = | наследник4 = | сродно_приказивање4 = | веб-сајт = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Време смрти''''' [[Србија|српска]] је надолазећа [[Драма (телевизијски жанр)|драмска]] [[телевизијска серија]] чији је творац [[Горан Шушљик]]. Представља адаптацију романа ''[[Време смрти]]'' [[Добрица Ћосић|Добрице Ћосића]] и наставак серија ''[[Корени (ТВ серија)|Корени]]'' и ''[[Време зла (ТВ серија)]]''. == Радња == Радња серије прати Први светски рат и осликава широку фреску времена и људских судбина и прати најдраматичније и најузбудљивије догађаје одигране на овим просторима. Јунаци Времена смрти нису само чувене војсковође и политичари који су водили земљу у вероватно најкомплекснијој историјској позицији мале Србије, већ многобројне узбудљиве судбине наизглед обичног човека у застрашујућим околностима. Након пуцња Гаврила Принципа на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву започиње ратна епопеја која је заувек променила ток историје али и довела Србију пред трагичан избор. Капитулација и губитак идентитета и државе и народа или отпор несагледиво већем и снажнијем непријатељу. Ово је прича о људима који покушавају да се одбране и сачувају оно у шта верују да мора да се сачува; достојанство и вољу да преживи... Међу главним јунацима, осим чланова породице Катић, јављају се бројне историјске личности попут Живојина Мишића, Николе Пашића, регента Александра Карађорђевића. У касну јесен 1914, у селу Прерову, одакле потичу главни ликови породица Катић, добошар позива мештане да чују имена рањених, погинулих и несталих. Ту је Аћим Катић, бивши радикалски првак и сеоски газда, са сином Ђорђем, трговцем, док је његов унук, Ђорђев син јединац, Адам, на фронту. Ту је и Тола Дачић, први Аћимов комшија, сиромах и надничар. Четири сина је испратио у рат, а један је већ погинуо. На њихово огромно олакшање, Катића и Дачића нема на списковима. Главни ликови из породице Катић су и Аћимов старији син Вукашин, опозициони политичар, Вукашинова жена Олга, која касније одлази да волонтира у Ваљевској болници, и њихова деца Иван и Милена. Иван се вратио из Париза да би био један од 1300 каплара, док је Милена такође добровољац у Ваљевској болници. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Жарко Лаушевић]] || [[Живојин Мишић]] |- | [[Предраг Манојловић]] || |- | [[Војислав Брајовић]] || [[војвода Путник]] |- | [[Вања Милачић]] || [[Надежда Петровић]] |- | [[Драган Мићановић]] || Вукашин Катић |- | [[Нина Јанковић]] || Олга Катић |- | [[Слободан Нинковић]] || Тола Дачић |- | [[Денис Мурић]] || Алекса Дачић |- | [[Горан Шушљик]] || Лука Бог |- | [[Милан Марић]] || Гаврило Станковић |- | [[Aндреј Њежић]] || |- | [[Бојан Жировић]] || Коста Думовић |- | [[Никола Ракочевић]] || Паун Алексић |- | [[Радован Вујовић]] || Михајло Радић |- | [[Павле Менсур]] || Бора Луковић "Пуб" |- | [[Теодора Драгићевић]] || Милена Катић |- | [[Славко Штимац]] || Ђорђе Катић |- | [[Светозар Цветковић]] || [[Никола Пашић]] |- | [[Весна Станковић]] || |- | [[Драган Божа Марјановић]] || |- | [[Тамара Шустић]] || |- | [[Андрија Милошевић]] || |- | [[Љиљана Благојевић]] || Милунка |- | [[Павле Веселиновић]] || |- | [[Алексеј Бјелогрлић]] || |- | [[Михаило Ђоровић]] || |- | [[Чубрило Чупић]] || Адам Катић |- | [[Филип Станковски]] || |- | [[Виктор Савић]] || |- | [[Павле Чемерикић]] || |- | [[Будимир Стошић]] || |} == Референце == {{извори}} *[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/united-media-ekranizuje-dela-dobrice-cosica-vreme-smrti-i-vreme-zla/] - Јунајтед медија екранизује Време смрти *[https://rs.n1info.com/showbiz/veliko-interesovanje-za-novu-seriju-vreme-smrti-na-evropskom-festivalu/] - Припреме за реализацију *[https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1105136/cosiceva-epopeja-velikom-ratu-reditelj-ivan-zivkovic-seriji-vreme-smrti-cije-snimanje-pocinje-maju] - Интервју с редитељем надолазеће серије Време смрти *[https://nova.rs/kultura/pocelo-snimanje-serije-vreme-smrti/] - Почело снимање Време смрти ==Спољашње везе== * {{ИМДб наслов|id=|title=Време смрти}} {{Добрица Ћосић}} [[Категорија:Српске серије|Корени]] [[Категорија:Екранизација српских и југословенских књижевних дела]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2023.]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] [[Категорија:Добрица Ћосић]] qvp23whllxspee8rx0khbwkvfaqibbq 25114288 25114279 2022-07-19T16:27:53Z Stutty1456 309995 /* Улоге */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Време смрти}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Време смрти | слика = | величина_слике = | опис_слике = | оригинални_назив = | друго_име = | жанр = [[Драма (телевизијски жанр)|драма]] | формат = [[ТВ серија]] | творац = [[Горан Шушљик]] | базирано_на = ''[[Време смрти]]''<br> [[Добрица Ћосић|Добрице Ћосића]] | улоге = [[Жарко Лаушевић]] | писац = | сценарио = [[Сања Савић Милосављевић]]<br>[[Ђорђе Милосављевић]] | режија = [[Иван Живковић]] | музичка_тема = | композитор = | слоган = | земља = {{застава|Србија}} | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 2 | број_епизода = 30 | време_трајања = 55 минута | лого = | главни_продуцент = | извршни_продуцент = Никола Пантелић | продуцент = [[Горан Шушљик]]<br/> Драган Шолак | копродуцент = | уредник = | монтажер = | сценографија = | кинематографија = Марко Миловановић | камера = | продукција = -{[[Eye to Eye]]}-<br />-{[[United Media]]}- | производња = | дистрибуција = | канал = [[Нова С]] | мрежа = | формат_слике = | формат_тона = | канал_премијерног_приказивања = | почетак_емитовања = јесен [[2023]] | крај_емитовања = [[2024]] | статус = | претходник = ''[[Време зла (ТВ серија)]]'' | наследник = | сродно_приказивање = | емитовање_у_Српској = да | канал3 = [[Нова БХ]] | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | статус3 = | претходник3 = | наследник3 = | сродно_приказивање3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Нова М]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = | почетак_емитовања4 = | крај_емитовања4 = | статус4 = | претходник4 = | наследник4 = | сродно_приказивање4 = | веб-сајт = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Време смрти''''' [[Србија|српска]] је надолазећа [[Драма (телевизијски жанр)|драмска]] [[телевизијска серија]] чији је творац [[Горан Шушљик]]. Представља адаптацију романа ''[[Време смрти]]'' [[Добрица Ћосић|Добрице Ћосића]] и наставак серија ''[[Корени (ТВ серија)|Корени]]'' и ''[[Време зла (ТВ серија)]]''. == Радња == Радња серије прати Први светски рат и осликава широку фреску времена и људских судбина и прати најдраматичније и најузбудљивије догађаје одигране на овим просторима. Јунаци Времена смрти нису само чувене војсковође и политичари који су водили земљу у вероватно најкомплекснијој историјској позицији мале Србије, већ многобројне узбудљиве судбине наизглед обичног човека у застрашујућим околностима. Након пуцња Гаврила Принципа на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву започиње ратна епопеја која је заувек променила ток историје али и довела Србију пред трагичан избор. Капитулација и губитак идентитета и државе и народа или отпор несагледиво већем и снажнијем непријатељу. Ово је прича о људима који покушавају да се одбране и сачувају оно у шта верују да мора да се сачува; достојанство и вољу да преживи... Међу главним јунацима, осим чланова породице Катић, јављају се бројне историјске личности попут Живојина Мишића, Николе Пашића, регента Александра Карађорђевића. У касну јесен 1914, у селу Прерову, одакле потичу главни ликови породица Катић, добошар позива мештане да чују имена рањених, погинулих и несталих. Ту је Аћим Катић, бивши радикалски првак и сеоски газда, са сином Ђорђем, трговцем, док је његов унук, Ђорђев син јединац, Адам, на фронту. Ту је и Тола Дачић, први Аћимов комшија, сиромах и надничар. Четири сина је испратио у рат, а један је већ погинуо. На њихово огромно олакшање, Катића и Дачића нема на списковима. Главни ликови из породице Катић су и Аћимов старији син Вукашин, опозициони политичар, Вукашинова жена Олга, која касније одлази да волонтира у Ваљевској болници, и њихова деца Иван и Милена. Иван се вратио из Париза да би био један од 1300 каплара, док је Милена такође добровољац у Ваљевској болници. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Жарко Лаушевић]] || [[Живојин Мишић]] |- | [[Предраг Манојловић]] || |- | [[Војислав Брајовић]] || [[војвода Путник]] |- | [[Вања Милачић]] || [[Надежда Петровић]] |- | [[Драган Мићановић]] || Вукашин Катић |- | [[Нина Јанковић]] || Олга Катић |- | [[Слободан Нинковић]] || Тола Дачић |- | [[Денис Мурић]] || Алекса Дачић |- | [[Горан Шушљик]] || Лука Бог |- | [[Милан Марић]] || Гаврило Станковић |- | [[Aндреј Њежић]] || |- | [[Бојан Жировић]] || Коста Думовић |- | [[Никола Ракочевић]] || Паун Алексић |- | [[Радован Вујовић]] || Михајло Радић |- | [[Павле Менсур]] || Бора Луковић "Пуб" |- | [[Теодора Драгићевић]] || Милена Катић |- | [[Славко Штимац]] || Ђорђе Катић |- | [[Светозар Цветковић]] || [[Никола Пашић]] |- | [[Весна Станковић]] || |- | [[Драган Божа Марјановић]] || |- | [[Тамара Шустић]] || |- | [[Андрија Милошевић]] || [[Најдан]] |- | [[Љиљана Благојевић]] || Милунка |- | [[Павле Веселиновић]] || |- | [[Алексеј Бјелогрлић]] || |- | [[Михаило Ђоровић]] || |- | [[Чубрило Чупић]] || Адам Катић |- | [[Филип Станковски]] || |- | [[Виктор Савић]] || |- | [[Павле Чемерикић]] || |- | [[Будимир Стошић]] || |} == Референце == {{извори}} *[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/united-media-ekranizuje-dela-dobrice-cosica-vreme-smrti-i-vreme-zla/] - Јунајтед медија екранизује Време смрти *[https://rs.n1info.com/showbiz/veliko-interesovanje-za-novu-seriju-vreme-smrti-na-evropskom-festivalu/] - Припреме за реализацију *[https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1105136/cosiceva-epopeja-velikom-ratu-reditelj-ivan-zivkovic-seriji-vreme-smrti-cije-snimanje-pocinje-maju] - Интервју с редитељем надолазеће серије Време смрти *[https://nova.rs/kultura/pocelo-snimanje-serije-vreme-smrti/] - Почело снимање Време смрти ==Спољашње везе== * {{ИМДб наслов|id=|title=Време смрти}} {{Добрица Ћосић}} [[Категорија:Српске серије|Корени]] [[Категорија:Екранизација српских и југословенских књижевних дела]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2023.]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] [[Категорија:Добрица Ћосић]] iadfatcditao7fhvyrqpxnkns95qj6u 0 4308537 25115124 24654736 2022-07-20T08:22:00Z Faratnis 307462 wikitext text/x-wiki {{About|манга серији|играни филм из 2019. године|Алита: Борбени анђео}} {{Infobox animanga/Header |image = [[Датотека:Борбени анђео Алита.jpg|200п]] |caption = Насловна страна првог тома (српско издање) |ja_kanji = 銃夢 |ja_romaji = -{Ganmu}- |genre = {{ubl|[[Акциони филм|Акција]]<ref>{{cite web|title=Battle Angel Alita: Deluxe Edition - The Fall 2017 Manga Guide|url=http://www.animenewsnetwork.com/feature/2017-11-09/the-fall-2017-manga-guide/battle-angel-alita-deluxe-edition/.123819|website=[[Anime News Network]]|access-date=June 4, 2019|date=November 9, 2017}}</ref><ref>{{cite web|last=Volk|first=Adam|title=Battle Angel Alita v1: Rusty Angel|url=http://www.mangalife.com/reviews/BattleAngelAlitav1RustyAng.htm|website=Manga Life|access-date=January 17, 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20060219052023/http://www.mangalife.com/reviews/BattleAngelAlitav1RustyAng.htm|archive-date=February 19, 2006}}</ref>|[[Sajberpank|сајберпанк]]<ref>{{cite news|title=Announcing an All New Translation of the Iconic Battle Angel Alita Manga from Kodansha Comics and ComiXology Originals|url=https://www.animenewsnetwork.com/press-release/2017-05-25/announcing-an-all-new-translation-of-the-iconic-battle-angel-alita-manga-from-kodansha-comics-and-comixology-originals/.116583|work=[[Anime News Network]]|access-date=May 29, 2018|date=May 25, 2017}}</ref>|постапокалиптично<ref>{{cite web|title=Battle Angel Alita|url=https://kodanshacomics.com/series/battle-angel-alita/|publisher=[[Kodansha Comics]]|access-date=May 29, 2018}}</ref>}}<!-- Genres should be based on what reliable sources list them as and not on personal interpretations. Limit of the three most relevant genres in accordance with [[MOS:A&M]]. --> }} {{Infobox animanga/Print |type = manga |author = [[Јукито Киширо]] |publisher = {{flagicon|Japan}} -{[[Shueisha]]}- <br> {{flagicon|Serbia}} [[Чаробна књига (издавачка кућа)|Чаробна књига]] |demographic = [[Сеинен манга|Сеинен]] |magazine = -{[[Business Jump]]}- |first = 15. децембар 1990. |last = 1. април 1995. |volumes = 9 (укупно) <br /> 3 (Србија − тренутно) |volume_list = Списак томова серије Борбени анђео Алита }} {{Infobox animanga/Other |title = [[Оригинална видео анимација]] |content = * ''-{Battle Angel}-'' }} {{Infobox animanga/Other |title = [[Спиноф|Спин-оф]] манге и наставци |content = * ''-{Ashen Victor}-'' * ''-{Battle Angel Alita: Holy Night & Other Stories}-'' * ''-{Battle Angel Alita: Last Order}-'' * ''-{Battle Angel Alita: Mars Chronicle}-'' }} {{Infobox animanga/Other |title = Видео игра |content = * ''-{Gunnm: Martian Memory}-'' }} {{Infobox animanga/Other |title = Играни филм |content = * ''[[Алита: Борбени анђео]]'' }} {{Infobox animanga/Footer}} '''''Борбени анђео Алита''''', оригинално '''''-{Gunnm}-''''' ([[Јапански језик|јап]]. 銃夢 ''-{Ganmu}-'', прим. прев. „сан пиштоља“ ) јесте [[manga|манга]] серија коју је написао [[Јукито Киширо]]. Оригинално се објављивала у часопису ''-{[[Business Jump]]}-'' у периоду од [[1990]]. до [[1995]]. године, са укупно девет [[Танкобон|танкобона]]. Други од тих девет је [[1993]]. године адаптиран у дводелну [[ОВА|оригиналну видео анимацију]]. Наслов је такође [[2019]]. године адаптиран у играни филм, под називом ''[[Алита: Борбени анђео]]''. Од [[2022]]. године, на српски мангу преводи издавачка кућа ''[[Чаробна књига (издавачка кућа)|Чаробна књига]]''.<ref name="CK">{{cite web|title=Nova biblioteka: ČAROBNA KNJIGA MANGA|url=https://carobnaknjiga.rs/nova-biblioteka-Carobna-knjiga-manga?fbclid=IwAR34FFSHz_ya1EUoMOyuNHBn1z6tG6SQiwfDOaFFI_yUlMS9w66idbIcmuk|accessdate= 8. 4. 2022.}}</ref> Тренутно је непознато да ли ће се и наставци манге, ''-{Battle Angel Alita: Last Order}-'' и ''-{Battle Angel Alita: Mars Chronicle}-'', такође преводити. == Радња == Прича се одвија у постапокалиптичној будућности и [[Дистопија|дистопијском]] граду Сметлишту, над којим лебди [[Утопија|утопијски]] Залем. Доктор Идо Даисуке проналази на отпаду остатке женског [[Киборг|киборга]], којем даје име Алита („Гали“ у оригиналном јапанском, и још неким преводима). С временом открива да је Алита заправо борбени киборг из времена рата с колонијама на [[Марс|Марсу]] и да влада заборављеном борилачком вештином панцеркунст. Алита ће показати да поседује хуманије срце и снажнији осећај за правду од већине људских бића и покренуће низ догађаја који ће уздрмати човечанство.<ref name="CK"/> == Стварање == Алита се првобитно појављује у необјављеном делу ''-{Rainmaker}-'', у ком има улогу киборга-полицајке зване Гали.<ref>{{cite web|url=http://jajatom.moo.jp/y-shosai/cn8/chronicle_1980_32.html|title=ゆきとクロニクル 絵コンテ「RAINMAKER」(2)〜1989年|access-date=28 August 2021}}</ref> Издавачима из издавачке куће ''-{[[Shueisha]]}-'' се свидео лик Алите, па су затражили Киширу да напише причу у коме ће она бити главни лик. Он је то и учинио, након чега је плаћен да је настави.<ref>{{cite web|url=https://www.star2.com/culture/2019/02/12/who-is-alita-battle-angel-manga/|title=Who is Alita? The Manga Origins Of A Cyberpunk Icon|date=12 February 2019}}</ref> == Франшиза == === Манга === Манга се оригинално објављивала, поглавље по поглавље, у часопису ''-{[[Business Jump]]}-'' издавачке куће ''-{Shueisha}-''. Серијализовала се од [[1990]]. до [[1995]]. године, са укупно девет томова. Специјално издање од шест томова, названо ''-{Gunnm: Complete Edition}-'', објављено је у Јапану [[23. децембар|23. децембра]] [[1998]]. године. Поред оригиналне приче, ово издање садржи скице, хронолошку табелу и прве три кратке приче из серије ''-{Battle Angel Alita: Holy Night & Other Stories}-''. Наслов је произвео две [[Спиноф|спин-оф]] манге, ''-{Ashen Victor}-'' (јап. 灰者, ''-{Haisha}-'') и ''-{Battle Angel Alita: Holy Night & Other Stories}-'' (јап. 銃夢外伝, ''-{Ganmu Gaiden}-''). Прва се од септембра 1995. до јула [[1996]]. године објављивала у часопису ''-{[[Ultra Jump]]}-''. Поглавља су сакуљена у један том. Друга спин-оф манга се од [[24. јануар|24. јануара]] [[1997]]. до [[19. децембар|19. децембра]] [[2006]]. објављивала у истом часопису, са такође једним томом, и састоји се од четири кратке приче. Јукито Киширо је августа [[2010]]. прешао у издавачку кућу ''-{[[Kodansha]]}-'' када је компанија купила лиценцу за мангу.<ref>{{cite web|last=Loo|first=Egan|title=Battle Angel Alita/Gunnm: LO Manga's Return Planned|url=http://www.animenewsnetwork.com/news/2010-08-18/battle-angel-alita/gunnm/lo-manga-return-planned|website=[[Anime News Network]]|access-date=June 4, 2019|date=August 18, 2010}}</ref><ref>{{cite web|last=Loo|first=Egan|title=Battle Angel Alita/Gunnm: LO Manga to Resume in March|url=http://www.animenewsnetwork.com/news/2011-02-08/battle-angel-alita/gunnm/lo-manga-to-resume-in-march|website=[[Anime News Network]]|access-date=June 4, 2019|date=February 8, 2011}}</ref> Манга има два наставка ''-{Battle Angel Alita: Last Order}-'' и ''-{Battle Angel Alita: Mars Chronicle}-''. Први се објављивао од новембра [[2000]]. до јануара [[2014]]. године, испрва у ''-{Ultra Jump}-''-у па у часопису ''-{[[Evening (časopis)|Evening]]}-''. Други наставак, односно трећи део, се од октобра 2014. објављује у ''-{Evening}-''-у. === Оригинална видео анимација === Други том манге је [[1993]]. године адаптиран у дводелну [[ОВА|оригиналну видео анимацију]], са одређеним изменама. Киширо је рекао да није имао времена да надгледа продукцију нових епизода. Тренутно нису планиране нове анимиране адаптације.<ref>{{cite web|url=http://www.animenewsservice.com/archives/yukito.htm|title=MNS Exclusive Interview: Battle Angel (GUNNM) Creator Yukito Kishiro|publisher=Anime News Service|access-date=2007-12-14|archive-url= https://web.archive.org/web/20071117045332/http://www.animenewsservice.com/archives/yukito.htm|archive-date= 17 November 2007|url-status= live}}</ref> Уз шести том специјалног издања објављен је 3Д клип од три минута у коме је приказана кратка трка мотора између Алите и још неких ликова. === Играни филм === {{main article|Алита: Борбени анђео}} ''[[Алита: Борбени анђео]]'', играни филм базиран на манги, изашао је фебруара [[2019]]. године. [[Џејмс Камерон]], продуцент филма, рекао је да му је серију препоручио [[Гиљермо дел Торо]].<ref name="Landau MTV">{{cite web|url=http://www.mtv.com/news/2596073/avatar-producer-says-battle-angel-alita-has-a-new-name-will-follow-avatar-2/|title='Avatar' Producer Says 'Battle Angel Alita' Has A New Name, Will Follow 'Avatar 2'|last=Carroll|first=Larry|date=February 18, 2010|website=[[MTV News]]|access-date=May 3, 2016}}</ref> Филм покрива прва четири тома манге.<ref>{{cite web|url=http://collider.com/battle-angel-james-cameron/73916/|title=BATTLE ANGEL Update from James Cameron|publisher=Collider.com|access-date=2011-01-31 }}</ref> === Романи === Јасухиса Кавамура је [[4. април|4. априла]] [[1998]]. године адаптирао мангу у [[роман]]. Новембра [[2018]]. године, издавачка кућа ''-{Titan Books}-'' објавила је роман ''-{Alita: Battle Angel—Iron City}-'', који представља [[Prednastavak|преднаставак]] играном филму.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ompBDwAAQBAJ|title = Alita: Battle Angel - Iron City|isbn = 9781785658365|last1 = Cadigan|first1 = Pat|date = 20 November 2018}}</ref> === Видео игра === Компанија ''-{[[Banpresto]]}-'' је 1998. направила видео игру ''-{Gunnm: Martian Memory}-'' за -{[[PlayStation]]}- конзолу. Игрица садржи елементе које је Киширо желео да убаци у оригиналну мангу, али није успео. Касније је проширио причу, што је довело до стварања наставка ''-{Battle Angel Alita: Last Order}-''.<ref>{{cite web|url=http://jajatom.moo.jp/E-top/Egunnm/Egunnm%20LO.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20030716215734/http://jajatom.moo.jp/E-top/Egunnm/Egunnm%20LO.html|url-status=dead|archive-date=2003-07-16|title="GUNNM Last Order" notice by Yukito Kishiro.|work=Jajatom.moo.jp (English version of Yukito Kishiro's official website)|access-date=2007-08-15 }}</ref> == Извори == {{извори}} [[Категорија:Манга — серије]] mlhkhi144uezkvguwqhv3e9vjx8q9zo 0 4309339 25114941 24925534 2022-07-19T22:22:42Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|20.0|19.0}} рани [[миоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 3 |taxon = Prionogale |authority = Schmidt-Kittler & Heizmann, 1991 |type_species = †''Prionogale breviceps'' |type_species_authority = Schmidt-Kittler & Heizmann, 1991 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Prionogale breviceps'' |synonyms = }} '''''Prionogale''''' (Прионогале — „тестераста ласица”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Prionogalidae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="Morales2008">{{cite journal |last=Morales |first=Jorge |author2=Pickford, M. |last3=Salesa |first3=Manuel J. |title=Creodonta and Carnivora from the Early Miocene of the Northern Sperrgebiet, Namibia |url=https://www.researchgate.net/publication/235672779_Creodonta_and_Carnivora_from_the_Early_Miocene_of_the_Northern_Sperrgebiet_Namibia |year=2008 |journal=Memoir of the Geological Survey of Namibia |volume=20 |pages=291–310}}</ref><ref name="Werdelin2010">L. Werdelin and S. M. Cote (2010.) "Prionogalidae (Mammalia, ''Incertae Sedis'')". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 567-568</ref><ref name="JorgeMorales2018">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2018 |title=A reassessment of ''Prionogale'' and ''Namasector'' (Prionogalidae, Hyaenodonta, Mammalia) with descriptions of new fossils from Napak, Uganda and Koru, Kenya |journal=Communications of the Geological Survey of Namibia |volume=20 |pages=114–139 |url=http://www.mme.gov.na/files/publications/AA7%20Morales,%20Pickford2018_%20Prionogale-Namasector.pdf}}</ref><ref name="ref">{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Prionogale'' | * старогрчке ријечи ''прион'' ({{јез-стгрч|πρίων}}), која значи ''тестера'' * и старогрчке ријечи ''гале'' ({{јез-стгрч|γαλῆ}}), која значи ''[[ласица]]'' |тестераста ласица |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. breviceps'' | * рода ''Prionogale'' * латинске ријечи ''бревис'' ({{јез-лат|brevis}}), која значи ''кратко'' * и латинске ријечи ''цепс'' ({{јез-лат|ceps}}), која значи ''глава'' |краткоглави Прионогале |} == Опис == Врста ''Prionogale breviceps'' је по исхрани била мали [[месојед]], а по изгледу и величини је била слична [[Мала ласица|малој ласици]].<ref name="JorgeMorales2018"/> Зубна формула код врсте ''Prionogale breviceps'' је {{DentalFormula|upper=?.1.2.3|lower=2.1.1.3}}.<ref name="JorgeMorales2018"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Prionogale'' {{small|(Schmidt-Kittler & Heizmann, 1991)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. breviceps'' {{small|(Schmidt-Kittler & Heizmann, 1991)}}<ref>Schmidt-Kittler N., Heizmann P. J. (1991.) "''Prionogale breviceps'' n. gen. n. sp.: evidence of an unknown major clade of eutherians in the lower Miocene of East Africa." Münch Geowiss Abh A Geol Paläontol. 19:5–16.</ref> |{{Застава|Кенија}}<ref name="Prionogale">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=Taxonomic affinities of the enigmatic ''Prionogale breviceps'', early Miocene, Kenya |url=https://www.researchgate.net/publication/321107406_Taxonomic_affinities_of_the_enigmatic_Prionogale_breviceps_early_Miocene_Kenya |journal=Historical Biology: An International Journal of Paleobiology |volume=31 |issue=6 |pages=784–793 |doi=10.1080/08912963.2017.1393075}}</ref><br>{{Застава|Уганда}}<ref>J. Morales, M. Pickford and D. Soria (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/232665162_New_carnivoran_material_Creodonta_Carnivora_and_Incertae_sedis_from_the_Early_Miocene_of_Napak_Uganda "New carnivoran material (Creodonta, Carnivora and ''Incertae sedis'') from the Early Miocene of Napak, Uganda."] Paleontological Research 11(1):71-84</ref> |20,0 до 19,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Prionogale''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=27% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Prionogalidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Thereutherium]]'' |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Namasector]]'' |label2=&nbsp;†'''''Prionogale'''''&nbsp; |style2=background-color:#E3F988 |2=†''Prionogale breviceps'' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Prionogale'' унутар породице [[Prionogalidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-35.0 till:-15.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-33.9 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-33.9 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-35.0 till:-33.9 color:orange text:<== from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-15.0 color:yellow text:==> bar:series-epoch-top from:-35.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-15.0 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] bar:system-period-top from:-35.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-15.0 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] bar:era-erathem-top from:-35.0 till:-15.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-35.0 till:-15.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-30.9 till:-25.4 text:[[Thereutherium]] bar:NAM2 color:orange from:-21.0 till:-19.0 text:[[Namasector]] bar:NAM3 color:yellow from:-20.0 till:-19.0 text:Prionogale breviceps </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Prionogalidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] jqn3wa3gdmp4mcr6sisp41ea86t7x6q 0 4310219 25114942 24930334 2022-07-19T22:24:10Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|21.0|19.0}} рани [[миоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 3 |taxon = Namasector |authority = Morales, 2008 |type_species = †''Namasector soriae'' |type_species_authority = Morales, 2008 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Namasector soriae'' |synonyms = }} '''''Namasector''''' (Намасектор — „намски резач”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Prionogalidae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="Werdelin2010">L. Werdelin and S. M. Cote (2010) "Prionogalidae (Mammalia, ''Incertae Sedis'')". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 567-568</ref><ref name="Prionogale">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=Taxonomic affinities of the enigmatic ''Prionogale breviceps'', early Miocene, Kenya |url=https://www.researchgate.net/publication/321107406_Taxonomic_affinities_of_the_enigmatic_Prionogale_breviceps_early_Miocene_Kenya |journal=Historical Biology: An International Journal of Paleobiology |volume=31 |issue=6 |pages=784–793 |doi=10.1080/08912963.2017.1393075}}</ref><ref name="JorgeMorales2018">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2018 |title=A reassessment of ''Prionogale'' and ''Namasector'' (Prionogalidae, Hyaenodonta, Mammalia) with descriptions of new fossils from Napak, Uganda and Koru, Kenya |journal=Communications of the Geological Survey of Namibia |volume=20 |pages=114–139 |url=http://www.mme.gov.na/files/publications/AA7%20Morales,%20Pickford2018_%20Prionogale-Namasector.pdf}}</ref><ref name="ref">{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Namasector'' | * Нама регије у [[Намибија|Намибији]] * и латинске ријечи ''сектор'' ({{јез-лат|sector}}), која значи ''резач'' |намски резач |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''N. soriae'' | * рода ''Namasector'' * и презимена шпанске палеонтологиње Марије Долорес Сорија Мајор |соријин Намасектор |} == Опис == Врста ''Namasector soriae'' је по исхрани била мали [[месојед]], а по изгледу и величини је била слична [[Мала ласица|малој ласици]].<ref name="JorgeMorales2018"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Namasector'' {{small|(Morales, 2008)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''N. soriae'' {{small|(Morales, 2008)}}<ref name="Morales2008">{{cite journal |last=Morales |first=Jorge |author2=Pickford, M. |last3=Salesa |first3=Manuel J. |title=Creodonta and Carnivora from the Early Miocene of the Northern Sperrgebiet, Namibia |url=https://www.researchgate.net/publication/235672779_Creodonta_and_Carnivora_from_the_Early_Miocene_of_the_Northern_Sperrgebiet_Namibia |year=2008 |journal=Memoir of the Geological Survey of Namibia |volume=20 |pages=291–310}}</ref> |{{Застава|Намибија}} |21,0 до 19,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Namasector''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=27% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Prionogalidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Thereutherium]]'' |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Prionogale]]'' |label2=&nbsp;†'''''Namasector'''''&nbsp; |style2=background-color:#E3F988 |2=†''Namasector soriae'' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Namasector'' унутар породице [[Prionogalidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-35.0 till:-15.0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-33.9 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-33.9 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-35.0 till:-33.9 color:orange text:<== from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-15.0 color:yellow text:==> bar:series-epoch-top from:-35.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-15.0 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] bar:system-period-top from:-35.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-15.0 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] bar:era-erathem-top from:-35.0 till:-15.0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-35.0 till:-15.0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-30.9 till:-25.4 text:[[Thereutherium]] bar:NAM2 color:orange from:-21.0 till:-19.0 text:Namasector soriae bar:NAM3 color:yellow from:-20.0 till:-19.0 text:[[Prionogale]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Prionogalidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] lo11y1yfkywk0u5uri0xoodzkgfprqp 0 4310421 25114899 25111966 2022-07-19T21:42:40Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|49.3|8.8|earliest=57.8271}} срењи [[еоцен]] до касни [[миоцен]] |image = Brychotherium dentary Holotype Borths et al 2016.png |image_caption = доња вилица врсте<br>''[[Brychotherium|Brychotherium ephalmos]]'' |image2 = Masrasector cranium Borths et al 2017.tif |image2_caption = лобања врсте ''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |display_parents = 2 |taxon = Teratodontinae |parent_authority = Savage, 1965<ref>R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316</ref> |authority = Savage, 1965 |type_genus = †''[[Teratodon]]'' |type_genus_authority = Savage, 1965 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = <center>{{border|&nbsp;види [[#Класификација|текст]] '''↓'''&nbsp;|width=1px|style=solid|color=gray}}</center> |synonyms = }} '''Teratodontidae''' (Тератодонтидае — „чудовишни зуби”) је [[Изумирање|изумрла]] породица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] натпородице [[Hyainailouroidea]], која је у периоду од срењег [[еоцен]]а до касног [[миоцен]]а настањивала подручје [[Африка|Африке]] и [[Азија|Азије]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Erik R. Seiffert |year=2017 |title=Craniodental and humeral morphology of a new species of ''Masrasector'' (Teratodontinae, Hyaenodonta, Placentalia) from the late Eocene of Egypt and locomotor diversity in hyaenodonts |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=4 |pages=e0173527 |doi=10.1371/journal.pone.0173527 |pmid=28422967 |pmc=5396875 |bibcode=2017PLoSO..1273527B}}</ref><ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> Ову породицу сисара је чинила само потпородица '''Teratodontinae''', којој припадају племена [[Dissopsalini]] и [[Teratodon|Teratodontini]], родови ''[[Anasinopa]]'', ''[[Brychotherium]]'', ''[[Ekweeconfractus]]'' и ''[[Metasinopa]]'', [[Parafiletičnost|парафилетски]] род ''[[Masrasector]]'', као и несврстане врсте [[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')]] и [[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')]]. Стручни назив за чланове ове породице сисара је '''тератодонтиди'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Породица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Teratodontidae | * типског рода ''[[Teratodon]]'' * и таксономског наставка ''-idae'' |чудовишни зуби |} {|class="wikitable" ! Потпородица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Teratodontinae | * типског рода ''[[Teratodon]]'' * и таксономског наставка ''-inae'' |чудовишни зуби |} == Систематика == === Класификација === Класификација породице Teratodontidae: {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Породица: [[Изумирање|†]]Teratodontidae {{small|(Savage, 1965)}} ----Потпородица: †Teratodontinae {{small|(Savage, 1965)}} |- ! Племе: !! Род: !! Врсте: |- style="vertical-align:center;" ! rowspan="6" style="text-align:center;"| ||†''[[Anasinopa]]'' {{small|(Savage, 1965)}} || * †''A. haasi'' {{small|(Tchernov, 1987)}} * †''A. leakeyi'' {{small|(Savage, 1965)}} * †''A. libyca'' {{small|(Morales, 2010)}} * †''A. napaki'' {{small|(Savage 1965)}} |- style="vertical-align:center;" ||†''[[Brychotherium]]'' {{small|(Borths, 2016)}} || * †''B. atrox'' {{small|(Holroyd, 1994)}} * †''B. ephalmos'' {{small|(Borths, 2016)}} |- style="vertical-align:center;" ||†''[[Ekweeconfractus]]'' {{small|(Flink, 2021)}} || * †''E. amorui'' {{small|(Flink, 2021)}} |- style="vertical-align:center;background-color:#ACE1AF" ||{{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}}^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетски]] род)</small>} {{small|(Simons & Gingerich, 1974)}} || * †''M. aegypticum'' {{small|(Simons & Gingerich, 1974)}} * †''M. ligabuei'' {{small|(Crochet, 1990)}} * †''M. nananubis'' {{small|(Borths & Seiffert, 2017)}} * †''M. pithecodacos'' {{small|(Holroyd, 1994)}} |- style="vertical-align:center;" ||†''[[Metasinopa]]'' {{small|(Osborn, 1909)}} || * †''M. ethiopica'' {{small|(Andrews, 1906)}} * †''M. fraasii'' {{small|(Osborn, 1909)}} * †''M. osborni'' {{small|(Holroyd, 1994)}} * †''M.'' sp. [''DPC 4544'' & ''DPC 10199''] {{small|(Matthew, 2017)}} |- style="vertical-align:center;" ||''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'' || * †[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. [''BC 2’08'']]] {{small|(Pickford, 2008)}} * †[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. [''CBI-1-614'']]] {{small|(Solé, 2016)}} |- style="vertical-align:center;" ! rowspan="2" style="text-align:center;"|†[[Dissopsalini]]<br>{{small|(Morales & Pickford, 2017)}} ||†''[[Buhakia]]'' {{small|(Morlo, 2007)}} || * †''B. hyaenoides'' {{small|(Morales, 2003)}} * †''B. moghraensis'' {{small|(Morlo, 2007)}} * †''B.'' sp. I [Karungu, Kenya] {{small|(Savage, 1965)}} * †''B.'' sp. II [''GSN GT VI 22’17''] {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} |- style="vertical-align:center;" ||†''[[Dissopsalis]]'' {{small|(Pilgrim, 1910)}} || * †''D. carnifex'' {{small|(Pilgrim, 1910)}} * †''D. pyroclasticus'' {{small|(Savage, 1965)}} |- style="vertical-align:center;" ! rowspan="1" style="text-align:center;"|†[[Teratodon|Teratodontini]]<br>{{small|(Savage, 1965)}} ||†''[[Teratodon]]'' {{small|(Savage, 1965)}} || * †''T. enigmae'' {{small|(Savage, 1965)}} * †''T. spekei'' {{small|(Savage, 1965)}} * †''T.'' sp. [''DPC 8999''] {{small|(Morlo, 2007)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице Teratodontidae.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021"/> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=5% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=13% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=15% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=19% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=22% |label7={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}} |top7=36% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Teratodontidae'''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Teratodontinae'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodon|Teratodontini]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Teratodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Teratodon enigmae'' |2=†''Teratodon spekei'' |3=†''Teratodon'' sp. (''DPC 8999'') }} }} |label2=&nbsp;†''[[Anasinopa]]''&nbsp; |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Anasinopa haasi'' |2=†''Anasinopa leakeyi'' |3=†''Anasinopa libyca'' |4=†''Anasinopa napaki'' }} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Masrasector|Masrasector aegypticum]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Masrasector|Masrasector ligabuei]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Masrasector]]'' |2=†''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |bar2=#EE7F2D |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Masrasector|Masrasector pithecodacos]]'' |barend3=#EE7F2D }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Metasinopa]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Metasinopa ethiopica'' |2=†''Metasinopa fraasii'' |3=†''Metasinopa osborni'' |4=†''Metasinopa'' sp. (''DPC 4544'' & ''DPC 10199'') }} }} }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Brychotherium]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Brychotherium atrox'' |2=†''Brychotherium ephalmos'' }} |label2=&nbsp;†'''[[Dissopsalini]]'''&nbsp; |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Dissopsalis]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Dissopsalis carnifex'' |2=†''Dissopsalis pyroclasticus'' }} |label2=&nbsp;†''[[Buhakia]]''&nbsp; |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Buhakia hyaenoides'' |2=†''Buhakia moghraensis'' |3=†''Buhakia'' sp. I (Karungu, Kenya) |4=†''Buhakia'' sp. II (''GSN GT VI 22’17'') }} }} }} }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')]] |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')]] |4={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Ekweeconfractus]]''&nbsp; |color=green |1=†''Ekweeconfractus amorui'' }} }} }} }} |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар парафилетске натпородице [[Hyainailouroidea]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:l-red value:rgb(1,0.3,0.4) id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-8.8 text:Teratodontidae bar:NAM2 color:orange from:-11.3 till:-42.0 text:[[Hyainailouridae]] <----(paraphyletic) bar:NAM3 color:yellow from:-30.9 till:-19.0 text:[[Prionogalidae]] </timeline> === Унутар породице Teratodontidae === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-41.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-41.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 bar:NAM26 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] bar:NAM2 color:orange from:-47.8 till:-46.3 text:[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] bar:NAM3 color:yellow from:-33.9 till:-33.7 text:[[Metasinopa|Metasinopa ethiopica]] bar:NAM4 color:green from:-33.9 till:-30.0 text:[[Metasinopa|Metasinopa osborni]] bar:NAM5 color:blue from:-33.0 till:-30.0 text:[[Metasinopa|Metasinopa fraasii]] bar:NAM6 color:red from:-31.0 till:-31.0 text:[[Metasinopa|Metasinopa sp. (DPC 4544 & DPC 10199)]] bar:NAM7 color:orange from:-35.0 till:-33.9 text:[[Masrasector|Masrasector nananubis]] *** bar:NAM8 color:yellow from:-33.9 till:-30.6 text:[[Masrasector|Masrasector pithecodacos]] *** bar:NAM9 color:green from:-40.0 till:-30.6 text:[[Masrasector|Masrasector ligabuei]] *** bar:NAM10 color:blue from:-31.0 till:-30.6 text:[[Masrasector|Masrasector aegypticum]] *** bar:NAM11 color:red from:-23.0 till:-21.0 text:[[Teratodon|Teratodon spekei]] bar:NAM12 color:orange from:-20.0 till:-15.0 text:[[Teratodon|Teratodon enigmae]] bar:NAM13 color:yellow from:-18.0 till:-16.8 text:[[Teratodon|Teratodon sp. (DPC 8999)]] bar:NAM14 color:green from:-20.0 till:-16.0 text:[[Anasinopa|Anasinopa haasi]] bar:NAM15 color:blue from:-20.0 till:-15.0 text:[[Anasinopa|Anasinopa napaki]] bar:NAM16 color:red from:-19.0 till:-15.0 text:[[Anasinopa|Anasinopa libyca]] bar:NAM17 color:orange from:-17.8 till:-15.0 text:[[Anasinopa|Anasinopa leakeyi]] bar:NAM18 color:yellow from:-35.0 till:-33.9 text:[[Brychotherium|Brychotherium ephalmos]] bar:NAM19 color:green from:-35.0 till:-30.6 text:[[Brychotherium|Brychotherium atrox]] bar:NAM20 color:blue from:-20.0 till:-17.0 text:[[Buhakia|Buhakia hyaenoides]] bar:NAM21 color:red from:-18.0 till:-16.8 text:[[Buhakia|Buhakia moghraensis]] bar:NAM22 color:orange from:-17.8 till:-15.0 text:[[Buhakia|Buhakia sp. I (Karungu, Kenya)]] bar:NAM23 color:yellow from:-17.5 till:-17.0 text:[[Buhakia|Buhakia sp. II (GSN GT VI 22’17)]] bar:NAM24 color:green from:-16.1 till:-8.8 text:[[Dissopsalis|Dissopsalis carnifex]] bar:NAM25 color:blue from:-15.0 till:-9.0 text:[[Dissopsalis|Dissopsalis pyroclasticus]] bar:NAM26 color:red from:-17.7 till:-17.3 text:[[Ekweeconfractus|Ekweeconfractus amorui]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailouroidea]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * J. Morales, M. Pickford and D. Soria (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/232665162_New_carnivoran_material_Creodonta_Carnivora_and_Incertae_sedis_from_the_Early_Miocene_of_Napak_Uganda "New carnivoran material (Creodonta, Carnivora and ''Incertae sedis'') from the Early Miocene of Napak, Uganda."] Paleontological Research 11(1):71-84 * {{cite journal |last=Morales |first=Jorge |author2=Pickford, M. |last3=Salesa |first3=Manuel J. |title=Creodonta and Carnivora from the Early Miocene of the Northern Sperrgebiet, Namibia |url=https://www.researchgate.net/publication/235672779_Creodonta_and_Carnivora_from_the_Early_Miocene_of_the_Northern_Sperrgebiet_Namibia |year=2008 |journal=Memoir of the Geological Survey of Namibia |volume=20 |pages=291–310}} * Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560 * {{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}} * {{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}} * {{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}} {{refend}} {{Commonscat|Teratodontidae}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q34513937}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] px9xxc5prnz18xrzwkut9i2axf0w79r 0 4310763 25114901 24925536 2022-07-19T21:43:51Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|17.7|17.3}} рани [[миоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 3 |taxon = Ekweeconfractus |authority = Flink, 2021 |type_species = †''Ekweeconfractus amorui'' |type_species_authority = Flink, 2021 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Ekweeconfractus amorui'' |synonyms = }} '''''Ekweeconfractus''''' (Еквиконфрактус — „сломљена лисица”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле потпородице [[Teratodontidae|Teratodontinae]] унутар изумрле породице [[Teratodontidae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="Flink2021"/> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Ekweeconfractus'' | * ријечи ''екви'' (''ekwee'') из језика народа [[Туркана (народ)|Туркана]], која значи ''лисица'' или ''шакал''<ref name="Flink2021"/> * и латинске ријечи ''конфрактус'' ({{јез-лат|confractus}}), која значи ''сломљено'' или ''уништено'' |сломљена лисица |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''E. amorui'' | * рода ''Ekweeconfractus'' * и ријечи ''амору'' (''amoru'') из језика народа Туркана, која значи ''камен''<ref name="Flink2021"/> |сломљена лисица из камена |} == Опис == Врста ''Ekweeconfractus amorui'' је тежила између 15,6 до 15,8 kg и достизале су величину овеће [[риђа лисица|црвене лисице]].<ref name="Flink2021"/> Запремина мозга у лобањи код ове врсте је износила 40 до 41 ml.<ref name="Flink2021"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Ekweeconfractus'' {{small|(Flink, 2021)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''E. amorui'' {{small|(Flink, 2021)}}<ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> |{{Застава|Кенија}} |17,7 до 17,3 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Ekweeconfractus''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021"/> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=7% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=16% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=19% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=23% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=27% |label7={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}} |top7=36% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae|Teratodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Teratodon|Teratodontini]]''' |2=†''[[Anasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Masrasector|Masrasector aegypticum]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Masrasector|Masrasector ligabuei]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Masrasector]]'' |2=†''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |bar2=#EE7F2D |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Masrasector|Masrasector pithecodacos]]'' |barend3=#EE7F2D }} |2=†''[[Metasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Brychotherium]]'' |2=†'''[[Dissopsalini]]''' }} }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')]] |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')]] |style4=background-color:#E3F988 |4={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Ekweeconfractus'''''&nbsp; |color=green |1=†''Ekweeconfractus amorui'' }} }} }} }} |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Ekweeconfractus'' унутар породице [[Teratodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-41.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-41.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] bar:NAM2 color:orange from:-47.8 till:-46.3 text:[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] bar:NAM3 color:yellow from:-33.9 till:-30.0 text:[[Metasinopa]] bar:NAM4 color:green from:-40.0 till:-30.6 text:[[Masrasector]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-23.0 till:-15.0 text:[[Teratodon|Teratodontini]] bar:NAM6 color:red from:-20.0 till:-15.0 text:[[Anasinopa]] bar:NAM7 color:orange from:-35.0 till:-30.6 text:[[Brychotherium]] bar:NAM8 color:yellow from:-20.0 till:-8.8 text:[[Dissopsalini]] bar:NAM9 color:green from:-17.7 till:-17.3 text:Ekweeconfractus amorui </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Teratodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] 0390vraj0sqqvv4qww0395umo0cjm2v 0 4311697 25114905 24925540 2022-07-19T21:45:55Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|35.0|30.6}} касни [[еоцен]] до рани [[олигоцен]] |image = Brychotherium dentary Holotype Borths et al 2016.png |image_caption = доња вилица врсте<br>''Brychotherium ephalmos'' |display_parents = 3 |taxon = Brychotherium |authority = Borths, 2016 |type_species = †''Brychotherium ephalmos'' |type_species_authority = Borths, 2016 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Brychotherium atrox'' * †''Brychotherium ephalmos'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''B. atrox'': |''Sinopa atrox'' {{small|(Egi, 2005)}}<ref>{{Cite journal |last1=Egi |first1=N. |last2=Holroyd |first2=P. A. |last3=Tsubamoto |first3=T. |last4=Soe |first4=A. N. |last5=Takai |first5=M. |last6=Ciochon |first6=R. L. |title=Proviverrine hyaenodontids (Creodonta: Mammalia) from the Eocene of Myanmar and a phylogenetic analysis of the proviverrines from the Para‐Tethys area |journal=Journal of Systematic Palaeontology |year=2005 |volume=3 |issue=4 |pages=337 |doi=10.1017/S1477201905001707}}</ref> }} |{{collapsible list |bullets=true |title=''B. ephalmos'': |''Sinopa ephalmos'' {{small|(Egi, 2005)}} }} }} }} '''''Brychotherium''''' (Брикотеријум — „прождрљива звијер”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле потпородице [[Teratodontidae|Teratodontinae]] унутар изумрле породице [[Teratodontidae]], који је у периоду од касног [[еоцен]]а до раног [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref><ref name="Flink2021"/> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Brychotherium'' | * старогрчке ријечи ''брико'' ({{јез-стгрч|βρύκω}}), која значи ''прождирати'' * и старогрчке ријечи ''терион'' ({{јез-стгрч|θήριον}}), која значи ''звијер'' |прождрљива звијер |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''B. atrox'' | * рода ''Brychotherium'' * и латинске ријечи ''атрокс'' ({{јез-лат|atrox}}), која значи ''жесток'' или ''дивљи'' |дивљи Брикотеријум |- style="vertical-align:center;" |''B. ephalmos'' | * рода ''Brychotherium'' * и старогрчке ријечи ''ефалмос'' ({{јез-стгрч|έϕαλμος}}), која значи ''укисељено у сланој саламури''<ref name="Brychotherium"/> |укисељени Брикотеријум |} == Опис == Врста ''Brychotherium ephalmos'' је тежила између 5,24 до 6,2 kg.<ref name="Brychotherium"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Brychotherium'' {{small|(Borths, 2016)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''B. atrox'' {{small|(Holroyd, 1994)}}<ref>Holroyd, Patricia Ann (1994.) [https://www.proquest.com/openview/766f26b37f62813595d1fed271a6bd9e/1?pq-origsite=gscholar&cbl=18750&diss=y "An examination of dispersal origins of Fayum Mammalia"] Duke University, Ph.D. dissertation.</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]])<ref>F. Solé, E. M. Essid, W. Marzougui, R. Temani, H. K. Ammar, M. Mahboubi, L. Marivaux, M. Vianey-Liaud and R. Tabuce (2016.) "[https://palaeo-electronica.org/content/2016/1598-new-eocene-african-hyaenodonts New fossils of Hyaenodonta (Mammalia) from the Eocene localities of Chambi (Tunisia) and Bir el Ater (Algeria), and the evolution of the earliest African hyaenodonts.]" Palaeontologia Electronica 19(3):41A:1-23</ref> |35,0 до 30,6 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''B. ephalmos'' {{small|(Borths, 2016)}}<ref name="Brychotherium">{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |35,0 до 33,9 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Brychotherium''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=7% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=16% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=19% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=23% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=27% |label7={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}} |top7=36% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae|Teratodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Teratodon|Teratodontini]]''' |2=†''[[Anasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Masrasector|Masrasector aegypticum]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Masrasector|Masrasector ligabuei]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Masrasector]]'' |2=†''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |bar2=#EE7F2D |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Masrasector|Masrasector pithecodacos]]'' |barend3=#EE7F2D }} |2=†''[[Metasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Dissopsalini]]''' |label2=&nbsp;†'''''Brychotherium'''''&nbsp; |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Brychotherium atrox'' |2=†''Brychotherium ephalmos'' }} }} }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')]] |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')]] |4=†''[[Ekweeconfractus]]'' }} }} }} |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Brychotherium'' унутар породице [[Teratodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-41.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-41.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] bar:NAM2 color:orange from:-47.8 till:-46.3 text:[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] bar:NAM3 color:yellow from:-33.9 till:-30.0 text:[[Metasinopa]] bar:NAM4 color:green from:-40.0 till:-30.6 text:[[Masrasector]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-23.0 till:-15.0 text:[[Teratodon|Teratodontini]] bar:NAM6 color:red from:-20.0 till:-15.0 text:[[Anasinopa]] bar:NAM7 color:orange from:-35.0 till:-33.9 text:Brychotherium ephalmos bar:NAM8 color:yellow from:-35.0 till:-30.6 text:Brychotherium atrox bar:NAM9 color:green from:-20.0 till:-8.8 text:[[Dissopsalini]] bar:NAM10 color:blue from:-17.7 till:-17.3 text:[[Ekweeconfractus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Teratodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Brychotherium}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] 8bna8y5suqxmq30vbgxuzapbsj2h6ik 0 4311817 25114913 24931500 2022-07-19T21:49:36Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|23.0|15.0}} рани [[миоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 4 |taxon = Teratodon |parent_authority = Savage, 1965 |authority = Savage, 1965 |type_species = †''Teratodon spekei'' |type_species_authority = Savage, 1965 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Teratodon enigmae'' * †''Teratodon spekei'' |synonyms = }} '''''Teratodon''''' (Тератодон — „чудовишни зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог племена '''Teratodontini''' унутар изумрле потпородице [[Teratodontidae|Teratodontinae]] и изумрле породице [[Teratodontidae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>L. Van Valen (1967) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Племе: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Teratodontini | * типског рода ''Teratodon'' * и таксономског наставка ''-ini'' |чудовишни зуби |} {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Teratodon'' | * старогрчке ријечи ''терас'' ({{јез-стгрч|τέρας}}), која значи ''чудовиште'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |чудовишни зуб |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''T. enigmae'' | * рода ''Teratodon'' * и старогрчке ријечи ''аиниугма'' ({{јез-стгрч|αἴνιγμα}}), која значи ''загонетка'' |загонетни Тератодон |- style="vertical-align:center;" |''T. spekei'' | * рода ''Teratodon'' * и презимена енглеског истраживача Џона Хенинга Спика |спиков Тератодон |} == Опис == Врста ''Teratodon spekei'' је достизала величину [[Риђа лисица|црвене лисице]]. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Племе: [[Изумирање|†]]Teratodontini {{small|(Savage, 1965)}} ----Род: †''Teratodon'' {{small|(Savage, 1965)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''T. enigmae'' {{small|(Savage, 1965)}}<ref>R. J. G. Savage (1965) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316</ref> |{{Застава|Кенија}} |20,0 до 15,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''T. spekei'' {{small|(Savage, 1965)}} |{{Застава|Кенија}}<br>{{Застава|Уганда}}<ref>J. Morales, M. Pickford and D. Soria (2007) [https://www.researchgate.net/publication/232665162_New_carnivoran_material_Creodonta_Carnivora_and_Incertae_sedis_from_the_Early_Miocene_of_Napak_Uganda "New carnivoran material (Creodonta, Carnivora and ''Incertae sedis'') from the Early Miocene of Napak, Uganda."] Paleontological Research 11(1):71-84</ref> |23,0 до 21,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''T.'' sp. [''DPC 8999''] {{small|(Morlo, 2007)}}<ref>M. Morlo, E. R. Miller and A. N. El-Barkooky (2007) [https://www.researchgate.net/publication/233791185_Creodonta_and_Carnivora_from_Wadi_Moghra_Egypt "Creodonta and Carnivora from Wadi Moghra, Egypt."] Journal of Vertebrate Paleontology 27(1):145-159</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |18,0 до 16,8 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Teratodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=6% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=15% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=18% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=22% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=26% |label7={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}} |top7=38% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae|Teratodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Teratodontini'''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Teratodon'''''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Teratodon enigmae'' |2=†''Teratodon spekei'' |3=†''Teratodon'' sp. (''DPC 8999'') }} }} |2=†''[[Anasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Masrasector|Masrasector aegypticum]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Masrasector|Masrasector ligabuei]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Masrasector]]'' |2=†''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |bar2=#EE7F2D |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Masrasector|Masrasector pithecodacos]]'' |barend3=#EE7F2D }} |2=†''[[Metasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Brychotherium]]'' |2=†'''[[Dissopsalini]]''' }} }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')]] |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')]] |4=†''[[Ekweeconfractus]]'' }} }} }} |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Teratodon'' унутар породице [[Teratodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-41.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-41.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] bar:NAM2 color:orange from:-47.8 till:-46.3 text:[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] bar:NAM3 color:yellow from:-33.9 till:-30.0 text:[[Metasinopa]] bar:NAM4 color:green from:-40.0 till:-30.6 text:[[Masrasector]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-23.0 till:-21.0 text:Teratodon spekei bar:NAM6 color:red from:-20.0 till:-15.0 text:Teratodon enigmae bar:NAM7 color:orange from:-18.0 till:-16.8 text:Teratodon sp. (DPC 8999) bar:NAM8 color:yellow from:-20.0 till:-15.0 text:[[Anasinopa]] bar:NAM9 color:green from:-35.0 till:-30.6 text:[[Brychotherium]] bar:NAM10 color:blue from:-20.0 till:-8.8 text:[[Dissopsalini]] bar:NAM11 color:red from:-17.7 till:-17.3 text:[[Ekweeconfractus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Teratodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] d3qhfb1d337d5preddwy0ye6lsj7p8u 0 4312437 25114109 24926477 2022-07-19T14:34:28Z 31.223.128.195 ok wikitext text/x-wiki {{би}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Немирни | слика = | величина_слике = | опис_слике = | оригинални_назив = | друго_име = | жанр = [[трилер]], мистерија, фантастика | формат = | творац = | улоге = [[Николина Фригановић]]<br />[[Гордан Кичић]] | писац = | сценарио = [[Даница Николић]] | режија = [[Дарко Николић]] | музичка_тема = | композитор = Андрија Павловић | слоган = | земља = {{застава|Србија}} | локација = [[Београд]] | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 12 | списак_епизода = Списак епизода серије Немирни | време_трајања = 50 минута | лого = | главни_продуцент = | извршни_продуцент = | продуцент = | директор серије = | монтажер = [[Стеван Марић]] | сценографија = Јелена Терзић Станковић <br />Иван Денић | кинематографија = | камера = Владан Павић | продукција = From No Connection <br />[[Телеком Србија]] | производња = | дистрибуција = | канал = | мрежа = | формат_слике = | формат_тона = | канал_премијерног_приказивања = [[Суперстар ТВ]] | почетак_емитовања = {{датум почетка|2023||}} | крај_емитовања = {{датум завршетка|2023||}} | статус = | претходник = | наследник = | сродно_приказивање = | почетак2 = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | статус3 = | претходник3 = | наследник3 = | сродно_приказивање3 = | емитовање_у_Црној_Гори = | канал4 = | формат_слике4 = | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = | почетак_емитовања4 = | крај_емитовања4 = | статус4 = | претходник4 = | наследник4 = | емитовање_у_Хрватској = | канал5 = | формат_слике5 = | формат_тона5 = | канал_премијерног_приказивања5 = | почетак_емитовања5 = | крај_емитовања5 = | сродно_приказивање4 = | веб-сајт = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Немирни''''' је надолазећа српска телевизијска серија по сценарију Данице Николић , у режији Дарка Николића. == Синопсис == {{Упозорење-серија}} Инспекторка Мирна Палигорић истражује убиство медицинског стажисте Младена Воиновића, чији су посмртни остаци ископани на београдском градилишту. Главни осумњичени за убиство је Вукашин Бановић, Младенов ментор са Института за судску медицину, који је нестао чим је откривен леш. Полиција креће у потрагу за Вукашином. Током истраге, полицијска инспекторка Мирна, прогоњена сопственим немиром, игром случаја разоткрива спрегу државе, тајне службе и криминала. "Систем спојених судова" доводи до неочекиваних и отрежњујућих обрта. Оно што је на површини добија потпуно другачији изглед када се измакне једна коцкица, што све актере приче оставља немирним. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Николина Фригановић]] || Мирна Палигорић |- |[[Гордан Кичић]] || Момчило |- |[[Страхиња Блажић]] || Вукашин |- |[[Аница Добра]] || Светлана |- |[[Борис Пинговић]] || Убипарић |- |[[Радослав Миленковић]] || |- |[[Јанко Поповић Воларић]] || |- |[[Јелена Ступљанин]] || |- |[[Александра Јанковић (глумица)|Александра Јанковић]] || |- |[[Небојша Дугалић]] || |- |[[Горица Поповић]] || |- |[[Изудин Бајровић]] || |- |[[Дејан Аћимовић]] || |- |[[Милан Чучиловић]] || |- |[[Ваја Дујовић]] || |- |[[Денис Мурић]] || |- |[[Маринко Прга]] || |- |[[Маја Лукић]] || |- |[[Игор Бенчина]] || |- |[[Марко Гверо]] || |- |[[Вања Ејдус]] || |- |Ана Мандић || |- |[[Милена Предић]] || |- |[[Иван Ђорђевић]] || |- |[[Вукашин Јовановић]] || |} == Епизоде == {{Main|Списак епизода серије Немирни}} <onlyinclude> {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 = Немирни (1. сезона) | епизоде1 = 12 | премијера1 = {{датум почетка|2023||}} | финале1 = {{датум завршетка|2023||}} }}</onlyinclude> == Референце == {{reflist}} *[https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1111838/sprega-drzave-sluzbe-kriminala-maju-pada-prva-klapa-nove-serije-nemirni-reziji-darka-nikolica] - Немирни нови пројекат од аутора пројекта Једини излаз *[http://www.fcs.rs/56342/] - Почело снимање нове серије Немирни *[https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1131252/zamrseno-klupko-zlocina-krimi-triler-nemirni-motivima-knjige-jedan-pogresan-korak-marka-popovica] - Замршено клупко злочина == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=|title=Немирни}} [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] [[Категорија:Оригинални програм канала Суперстар ТВ]] 574xis27obtzruvx92kv2sickeen35q 0 4313282 25115278 24535166 2022-07-20T11:09:18Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|амерички филм из 2022.}} {{Инфокутија Филм | назив = Под туђим утицајем | слика = Под туђим утицајем (2022).jpg | опис слике = Филмски постер на енглеском језику | изворни назив = -{Persuasion}- | режија = Кари Крекнел | сценарио = {{Plainlist| * Роналд Бас * Алис Викторија Винслоу }} | продуцент = {{Plainlist| * Ендру Лејзар * Кристина Вајс Лури }} | на основу = {{темељи се на|роману ''[[Под туђим утицајем]]''|[[Џејн Остин]]}} | главне улоге = {{Plainlist| * [[Дакота Џонсон]] * [[Козмо Џарвис]] * [[Ники Амука Берд]] * [[Мија Макена Брус]] * [[Ричард Е. Грант]] * [[Хенри Џарвис]] }} | музика = Стјуарт Ерл | кинематографија = Џо Андерсон<ref>{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CRUU_itnUGM/ |archive-url=https://ghostarchive.org/iarchive/instagram/jandy/2617809610938859916 |archive-date=December 26, 2021 |url-access=registration|title=Wrapped.|website=[[Instagram]]|first=Joe|last=Anderson|date=July 14, 2021|access-date=July 14, 2021}}{{cbignore}}</ref> | монтажа = Пани Скот | издавачка кућа = {{Plainlist| * -{MRC}- * -{Bisous Pictures}- * -{Mad Chance}- * -{Fourth and Twenty Eight Films}- }} | дистрибутер = -{[[Netflix]]}- | година = 2022. | трајање = 109 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = | зарада = }} '''''Под туђим утицајем''''' ({{јез-енгл|Persuasion}}) амерички је [[Драма (филмски жанр)|драмски филм]] из 2022. године, у режији Кари Крекнел, по сценарију Роналда Баса и Алис Викторије Винслоу. Темељи се на [[Под туђим утицајем|истоименом роману]] [[Џејн Остин]]. Главне улоге глуме: [[Дакота Џонсон]], [[Козмо Џарвис]], [[Ники Амука Берд]], [[Мија Макена Брус]], [[Ричард Е. Грант]] и [[Хенри Џарвис]] Приказан је 15. јула 2022. за -{[[Netflix]]}-.<ref>{{Cite web |date=2022-04-21 |title=Carrie Cracknell's Adaptation of Jane Austen's ''Persuasion'' Starring Dakota Johnson Release Date Announced |url=https://maxblizz.com/carrie-cracknells-adaptation-of-jane-austens-persuasion-starring-dakota-johnson-release-date-announced/ |access-date=2022-04-21 |website=MAXBLIZZ |language=en-US}}</ref> == Радња == Осам година након што су је наговорили да се уда за сиромаха, Ен Елиот поново сретне тог шармантног мушкарца. Хоће ли искористити другу прилику за праву љубав? == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Дакота Џонсон]] || Ен Елиот |- | [[Козмо Џарвис]] || капетан Фредерик Вентворт |- | [[Хенри Голдинг]] || господин Вилијам Елиот |- | [[Ники Амука Берд]] || леди Расел |- | [[Ричард Е. Грант]] || сер Волтер Елиот |- | [[Бен Бејли]] || Чарлс Мазгроув |- | [[Нија Тоул]] || Луиза Мазгроув |- | [[Изука Хојл]] || Хенријета Мазгроув |- | [[Јоланда Кетл]] || Елизабет Елиот |- | [[Едвард Блумел]] || капетан Харвил |- | [[Афолаби Али]] || капетан Бенвик |- | [[Џени Рејнсфорд]] || госпођа Харвил |- | [[Лидија Роуз Були]] || госпођа Пенелопи Клеј |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{IMDb title|13456318}} [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Амерички драмски филмови]] [[Категорија:Оригинални филмови Netflix-а]] 2xhmlukbwy598wmxjy9bfew5an4kfi8 0 4313997 25114906 24925544 2022-07-19T21:46:40Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|20.0|8.8}} рани до касни [[миоцен]] |image = Dissopsalis carnifex.jpg |image_caption = илустрација лобање врсте<br>''[[Dissopsalis|Dissopsalis carnifex]]'' |display_parents = 3 |taxon = Dissopsalini |authority = Morales & Pickford, 2017<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> |type_genus = †''[[Dissopsalis]]'' |type_genus_authority = Pilgrim, 1910 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = * †''[[Buhakia]]'' * †''[[Dissopsalis]]'' |synonyms = }} '''Dissopsalini''' (Дисопсалини — „двоструке маказе”) је [[Изумирање|изумрло]] племе [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле потпородице [[Teratodontidae|Teratodontinae]] унутар изумрле породице [[Teratodontidae]], које је у периоду од раног до касног [[миоцен]]а настањивало подручје [[Африка|Африке]] и [[Азија|Азије]].<ref name="Morales & Pickford, 2017"/> Ову породицу сисара је чинила родови ''[[Buhakia]]'' и ''[[Dissopsalis]]''. Стручни назив за чланове овог племена сисара је '''дисопсалинини'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Племе: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Dissopsalini | * типског рода ''[[Dissopsalis]]'' * и таксономског наставка ''-ini'' |двоструке маказе |} == Систематика == === Класификација === Класификација племена Dissopsalini: {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Племе: [[Изумирање|†]]Dissopsalini {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} |- ! Род: !! Врсте: |- style="vertical-align:center;" |†''[[Buhakia]]'' {{small|(Morlo, 2007)}} | * †''B. hyaenoides'' {{small|(Morales, 2003)}} * †''B. moghraensis'' {{small|(Morlo, 2007)}} * †''B.'' sp. I [Karungu, Kenya] {{small|(Savage, 1965)}} * †''B.'' sp. II [''GSN GT VI 22’17''] {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} |- style="vertical-align:center;" |†''[[Dissopsalis]]'' {{small|(Pilgrim, 1910)}} | * †''D. carnifex'' {{small|(Pilgrim, 1910)}} * †''D. pyroclasticus'' {{small|(Savage, 1965)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе племена Dissopsalini.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=6% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=15% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=17% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=22% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=25% |label7={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}} |top7=34% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae|Teratodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Teratodon|Teratodontini]]''' |2=†''[[Anasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Masrasector|Masrasector aegypticum]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Masrasector|Masrasector ligabuei]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Masrasector]]'' |2=†''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |bar2=#EE7F2D |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Masrasector|Masrasector pithecodacos]]'' |barend3=#EE7F2D }} |2=†''[[Metasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Brychotherium]]'' |label2=&nbsp;†'''Dissopsalini'''&nbsp; |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Dissopsalis]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Dissopsalis carnifex'' |2=†''Dissopsalis pyroclasticus'' }} |label2=&nbsp;†''[[Buhakia]]''&nbsp; |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Buhakia hyaenoides'' |2=†''Buhakia moghraensis'' |3=†''Buhakia'' sp. I (Karungu, Kenya) |4=†''Buhakia'' sp. II (''GSN GT VI 22’17'') }} }} }} }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')]] |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')]] |4=†''[[Ekweeconfractus]]'' }} }} }} |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст племена Dissopsalini унутар породице [[Teratodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-41.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-41.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] bar:NAM2 color:orange from:-47.8 till:-46.3 text:[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] bar:NAM3 color:yellow from:-33.9 till:-30.0 text:[[Metasinopa]] bar:NAM4 color:green from:-40.0 till:-30.6 text:[[Masrasector]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-23.0 till:-15.0 text:[[Teratodon|Teratodontini]] bar:NAM6 color:red from:-20.0 till:-15.0 text:[[Anasinopa]] bar:NAM7 color:orange from:-35.0 till:-30.6 text:[[Brychotherium]] bar:NAM8 color:yellow from:-20.0 till:-17.0 text:[[Buhakia|Buhakia hyaenoides]] bar:NAM9 color:green from:-18.0 till:-16.8 text:[[Buhakia|Buhakia moghraensis]] bar:NAM10 color:blue from:-17.8 till:-15.0 text:[[Buhakia|Buhakia sp. I (Karungu, Kenya)]] bar:NAM11 color:red from:-17.5 till:-17.0 text:[[Buhakia|Buhakia sp. II (GSN GT VI 22’17)]] bar:NAM12 color:orange from:-16.1 till:-8.8 text:[[Dissopsalis|Dissopsalis carnifex]] bar:NAM13 color:yellow from:-15.0 till:-9.0 text:[[Dissopsalis|Dissopsalis pyroclasticus]] bar:NAM14 color:green from:-17.7 till:-17.3 text:[[Ekweeconfractus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Teratodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Dissopsalini}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] 91bfsvm37ptuq8ax20z1hz44gglqb9a 0 4314591 25114977 24545652 2022-07-19T23:02:47Z SrpskiAnonimac 140342 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[Полаби (племе)]] у [[Полапски Словени]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Полапски Словени]] iladamn0aej5yfmv43pjhpq9w90ssxu 0 4314783 25114876 24992349 2022-07-19T21:27:18Z 178.223.84.52 Promenio sam ono što sam dodao oko teksta koji sam napravio i wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Песма Евровизије 2 | наслов = Песма Евровизије | година = 2023. | изворни_слоган = | слика = ESC 2023 logo.png | величина_слике = 250px | опис_слике = | полуфинале1 = {{abbr|TBD|Биће накнадно одлучено; могући датуми: 9. мај, 16. мај или 23. мај}} [[мај]] [[2023]]. | полуфинале2 = {{abbr|TBD|Биће накнадно одлучено; могући датуми: 11. мај, 18. мај или 25. мај}} [[мај]] [[2023]]. | финале = {{abbr|TBD|Биће накнадно одлучено; могући датуми: 13. мај, 20. мај или 27. мај}} [[мај]] [[2023]]. | место_одржавања = | арена = | водитељи = | режисер = | извршни_супервизор = [[Мартин Естердал]] | извршни_продуцент = | емитер = | чин_отварања = | у_паузи = | репризни_чин = | слоган = | број_песама = 21 (до сада) | земље_дебитанти = — | земље_повратнице = — | повукле_се = | зелена = | зелена_2 = да | плава = | плава_2 = да | љубичаста = да | црвена = | жута = да | мапа = | легенда_љжз = | без_легенде = | систем_гласања = Свака земља додељује два пута бодове од 1—8, 10 и 12 поена; посебно гласове жирија, посебно гласове публике. | нула_поена = | победничка_песма = | претходна = 2022 | наредна = 2024 | назив = Песма Евровизије | фусноте = }} '''Песма Евровизије 2023.''' ({{јез-енгл|Eurovision Song Contest 2023}}; {{јез-фр|Concours Eurovision de la chanson 2023}}) биће 67. по реду избор за [[Песма Евровизије|Песму Евровизије]].Da želim da se evrovizija egasi == Избор града домаћина == На такмичењу [[Песма Евровизије 2022.|2022.]] године победила је [[Украјина на избору за Песму Евровизије|Украјина]], којој је прво било понуђено домаћинство такмичења, по евровизијској традицији.<ref>{{Cite web |date=15 January 2017 |title=How it works |url=https://eurovision.tv/about/how-it-works |access-date=7 May 2022 |website=Eurovision.tv |language=en-gb}}</ref> Ово би био трећи пут да Украјина буде домаћин, после [[Песма Евровизије 2005.|2005.]] и [[Песма Евровизије 2017.|2017.]] Међутим, због [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|руске инвазије на Украјину 2022]], спекулисало се о домаћинству неке друге државе која припада ''[[Велика петорка (Евровизија)|великој петорци]]'' (Француске, Немачке, Италије, Шпаније и другопласиране 2022. године, Уједињеног Краљевства)<ref>{{cite web|title=Ukraine wins 2022 Eurovision song contest as UK finishes second in Turin|last=Belam|first=Martin|last2=Cvorak|first2=Monika|publisher=[[The Guardian]]|url=https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2022/may/15/ukraine-wins-2022-eurovision-song-contest-as-uk-finishes-second-in-turin|date=15 May 2022|access-date=15 May 2022}}</ref> Дана 16. маја 2022, Микола Чернотицки, председавајући члан украјинског емитера Суспиљне, је изјавио да Украјина жели да одржи такмичење у мирној Украјини која може да загарантује безбедност свих такмичара и делегација.<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-05-16 |title=🇺🇦 Eurovision 2023: Suspilne Wants the Contest to be Held in a Peaceful Ukraine |url=https://eurovoix.com/2022/05/16/eurovision-2023-suspilne-host-peaceful-ukraine/ |access-date=2022-05-16 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Накнадно, украјински председник [[Володимир Зеленски]] је изјавио да се нада да ће такмичење бити у [[Мариупољ]]у.<ref>{{Cite Instagram|postid=CdjmOB7IRZU|user=zelenskiy_official|last=Zelenskyy|first=Volodymyr|author-link=Volodymyr Zelenskyy|script-title=uk:Наша мужність вражає світ, наша музика підкорює Європу! Наступного року Україна прийматиме «Євробачення»! Втретє у своїй історії. І вірю – не востаннє. Ми зробимо все, щоб одного дня учасників і гостей «Євробачення» приймав український Маріуполь. Вільний, мирний, відбудований! Дякую за перемогу @Kalush.official та всім, хто віддав за нас свої голоси! Впевнений, не за горами наш переможний акорд у битві з ворогом. Слава Україні!|language=uk|date=15 May 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://fakenews.rs/2022/05/20/ne-zelenski-nije-najavio-evroviziju-2023-u-mariupolju/|title=Ne, Zelenski nije najavio Evroviziju 2023. u Mariupolju|date=2022-05-20|website=FakeNews Tragač|language=en-US|access-date=2022-05-23}}</ref> Чернотицки је касније изјавио да ће Суспиљне почети преговоре са [[Европска радиодифузна унија|ЕРУ]] о домаћинству такмичења 20. маја.<ref>{{Cite press release |last= |date=2022-05-17 |title=Микола Чернотицький: Розпочинаємо консультації з ЄМС щодо проведення Євробачення-2023 в Україні |trans-title=Mykola Chernotytskyi: We are starting consultations with the EBU on holding Eurovision 2023 in Ukraine |url=https://corp.suspilne.media/newsdetails/5023 |access-date=2022-05-17 |website=suspilne.media |publisher=[[Suspilne]] |language=uk}}</ref><ref>{{Cite web |last=Washak |first=James |date=2022-05-17 |title=🇺🇦 Eurovision 2023: Discussions with Ukraine and the EBU Regarding Hosting to Commence on Friday |url=https://eurovoix.com/2022/05/17/eurovision-2023-discussions-with-ukraine-and-the-ebu-regarding-hosting-to-commence-on-friday/ |access-date=2022-05-17 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Следеће државе су биле изјавиле заинтересованост за домаћинство у случају да то Украјина не може да учини: Италија,<ref>{{Cite web |last=Bonetti |first=Andrea |date=15 May 2022 |title=Eurovision 2023, Coletta: la Rai a disposizione per l'edizione in Ucraina |url=https://www.eurofestivalnews.com/2022/05/15/eurovision-2023-coletta-rai-ucraina/ |access-date=15. 5. 2022 |website=Eurofestival News |language=it-IT}}</ref> Холандија, <ref>{{Cite web |date=2022-05-15 |title=Songfestivalregisseur zet editie in Rotterdam weer in optie |url=https://www.rtlboulevard.nl/special/songfestival/artikel/5308674/songfestivalregisseur-denkt-dat-editie-rotterdam-weer-kan |access-date=2022-05-17 |website=RTL Boulevard |language=nl}}</ref> Пољска, <ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=15. 5. 2022 |title=Poland: TVP is Willing to Help Host Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/05/15/%F0%9F%87%B5%F0%9F%87%B1-poland-tvp-is-willing-to-help-host-eurovision-2023/ |work=Eurovoix}}</ref> Уједињено Краљевство,<ref>{{cite news |last1=Dixon |first1=Hayley |last2=Vasilyeva |first2=Nataliya |date=15. 5. 2022 |title=Eurovision winner Oleh Psiuk heads home to serve Ukraine |newspaper=[[The Daily Telegraph]] |url=https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/05/15/eurovision-italy-thwarts-cyber-attacks-pro-russian-hackers/ |url-access=subscription |accessdate=16. 5. 2022}}</ref> Шведска, <ref>{{Cite web |last=McCaig |first=Ewan |date=10. 5 2022 |title=Eurovision 2022: Mayor Of Stockholm Offers To Host Eurovision 2023 In Event Of Ukraine Win |url=https://eurovoix.com/2022/05/10/🇮🇹-eurovision-2022-mayor-of-stockholm-offers-to-host-eurovision-2023-in-event-of-ukraine-win/ |work=Eurovoix}}</ref> и Шпанија (која је касније одустала од домаћинства).<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-14 |title=Spain: RTVE no longer in contention to host Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/06/14/spain-contention-host-eurovision-2023/ |access-date=2022-06-17 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> 16. јуна 2022. године украјинска телевизија -{Суспільне}- и ЕРУ су одржали састанак како би увидели могућности одржавања такмичења 2023. у Украјини.<ref name="UAprep">{{Cite press release |last= |title=Суспільне Мовлення спільно з Кабміном презентували перші кроки підготовки до проведення Євробачення-2023 |trans-title=Suspilne together with the Cabinet of Ministers presented the first steps of preparation for Eurovision 2023 |url=https://corp.suspilne.media/newsdetails/5088 |access-date=2022-06-16 |website=suspilne.media |publisher=Suspilne |language=uk, en}}</ref><ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-15 |title=Eurovision 2023: UA:PBC and Ukrainian Government Commence Preparations For Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/06/15/eurovision-2023-uapbc-ukrainian-government-preparations/ |access-date=2022-06-16 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Међутим, 17. јуна 2022. ЕРУ је дала званично саопштење да се такмичење 2023. неће одржати у Украјини због изразито лошег политичког и ратног стања изазваних руском инвазијом на Украјину, те је ЕРУ започела преговоре са -{[[BBC]]}--јем, као другопласираним на такмичењу 2022. за потенцијално одржавање такмичења у Уједињеном Краљевству. Биће то први пут после [[Песма Евровизије 1980.|1980.]] да се такмичење не одржи у земљи која је победила претходне године.<ref>{{Cite web |date=2022-06-17 |title=EBU Statement on Hosting of 2023 Eurovision Song Contest |url=https://eurovision.tv/mediacentre/release/ebu-statement-2023-eurovision-hosting |access-date=2022-06-17 |website=Eurovision.tv |publisher=European Broadcasting Union (EBU) |language=en-gb}}</ref> Као одговор на одлуку ЕРУ-а, Чернотски је у писму ЕРУ-у које су потписали и победници Евровизије [[Руслана]], [[Џамала]] и [[Kalush Orchestra|Олех Псијук]] (оснивач групе -{[[Kalush Orchestra]]}-) захтевао даље разговоре са ЕРУ.<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023: UA:PBC Requests Further Meetings with EBU After Ukraine Rejected as Host Country |url=https://eurovoix.com/2022/06/17/eurovision-2023-ukraine-further-meetings/ |access-date=2022-06-17 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web |last=Waterson |first=Jim |date=2022-06-17 |title=UK is asked to host Eurovision in 2023 after Ukraine ruled out |url=https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2022/jun/17/uk-is-asked-to-host-eurovision-in-2023-after-ukraine-ruled-out |access-date=2022-06-17 |website=The Guardian |language=en}}</ref><ref>{{Cite news |last=Marshall |first=Alex |date=2022-06-17 |title=Eurovision rules out Ukraine as host of next year’s song contest. |language=en-US |work=[[The New York Times]] |url=https://www.nytimes.com/2022/06/17/world/europe/eurovision-uk-ukraine.html |access-date=2022-06-17}}</ref> На то је ЕРУ одговорила да разуме разочарење украјинске делегације због одлуке, уз објашњење да такмичење не може бити одржано у Украјини из безбедносних разлога. Такође, ЕРУ инсистира да процес избора земље домаћина не сме бити коришћен у политичке сврхе. Услед преседана да се по први пут од увођења полуфиналних вечери такмичење неће одржати у земљи која је претходне године победила, још увек је непознато да ли ће Украјина као победник такмичења 2022. добити директан пласман у финалу.<ref>{{Cite web |date=2022-06-23 |title=EBU Statement on Hosting of the 2023 Eurovision Song Contest |url=https://eurovision.tv/mediacentre/release/ebu-statement-on-hosting-of-the-2023-eurovision |access-date=2022-06-23 |website=Eurovision.tv |publisher=EBU |language=en-gb}}</ref> == Земље учеснице == Следеће земље су изразиле интерес за учешће: === Полуфиналисти === {| class="sortable wikitable" |- ! style="width:4%;" | #‍ ! style="width:12%;" | Држава‍ ! style="width:18%;" | Извођач(и)‍ ! style="width:21%;" | Песма‍ ! style="width:12%;" | Језик ! style="width:21%;" | Српски превод ! style="width:6%;" | Пласман ! style="width:6%;" | Поени |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Албанија}}<ref name="Albania">{{Cite web |last=Jiandani |first=Sanjay |date=2022-06-03 |title=Albania: RTSH confirms participation at Eurovision 2023: FiK 61 preparations kick off |url=https://esctoday.com/187096/albania-rtsh-confirms-participation-at-eurovision-2023-fik-61-preparations-kick-off/ |access-date=2022-06-03 |website=ESCToday |language=en}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Аустрија}}<ref name="Austria">{{cite web|url=https://eurovoix.com/2022/05/13/austria-orf-approach-eurovision-2023-june/|title=Austria: ORF to Determine Approach to Eurovision 2023 In June|date=13 May 2022|work=Eurovoix|last=Granger|first=Anthony}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Белгија}}<ref>{{Cite web |last=Jiandani |first=Sanjay |date=2022-07-04 |title=Belgium: VRT confirms participation at Eurovision 2023 |url=https://esctoday.com/187375/belgium-vrt-confirms-participation-at-eurovision-2023/ |access-date=2022-07-04 |website=ESCToday |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Грчка}}<ref name="Greece">{{Cite web |date=2022-05-28 |title=The plans of Greece and Cyprus for Eurovision 2023! |url=https://eurovisionfun.com/en/2022/05/the-plans-of-greece-and-cyprus-for-eurovision-2023/ |access-date=2022-06-04 |website=Eurovision News {{!}} Music {{!}} Fun |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Данска}}<ref name="Denmark">{{Cite news |last=Ellegaard |first=Christian |date=11 May 2022 |title=DR's Grand Prix-chef svarer på kritik efter dansk nederlag: 'Det er da skide ærgerligt, at vi ikke er med på lørdag' |language=da |work=[[Danmarks Radio]] |url=https://www.dr.dk/nyheder/kultur/drs-grand-prix-chef-svarer-paa-kritik-efter-dansk-nederlag-det-er-da-skide-aergerligt |access-date=23 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Израел}}<ref name="Israel">{{cite web|date=8 February 2022|last=Brebner|first=Kayitz|work=[[Maariv (newspaper)|Maariv]]|title=ביי ל"אקס פקטור"? "כאן" פרסמה מכרז לתוכנית שתבחר נציג לאירוויזיון|language=he|url=https://m.maariv.co.il/culture/tv/Article-896704|accessdate=20 February 2022}}</ref> | <!--[[Ноа Кирел]]<ref>{{Cite web |last=Бокер |first=Ран |date=2022-07-11 |title=נועה קירל נבחרה לייצג את ישראל באירוויזיון 2023 |trans-title=Ноа Кирел је изабрана да представља Израел на Песми Евровизије 2023. |url=https://www.ynet.co.il/entertainment/article/byii11ytoq |url-status=live |access-date=2022-07-11 |website=Ynet}}</ref> --> | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Кипар}}<ref name="Cyprus">{{Cite web|date=2021-09-24|title=Cyprus: Through a talent show the representative at Eurovision 2023!|url=https://eurovisionfun.com/en/2021/09/cyprus-through-a-talent-show-the-representative-at-eurovision-2023/|url-status=live|access-date=2021-09-24|last=Argyriou|first=Giannis|work=Eurovision Fun}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Норвешка}}<ref name="Norway">{{Cite web |date=2022-06-06 |title=Norway: NRK confirms participation at Eurovision 2023|url=https://esctoday.com/?p=187120 |access-date=2022-06-06 |website=ESCToday |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Пољска}}<ref>{{Cite news |date=15 May 2022 |title=Jacek Kurski studzi oczekiwania przed finałem Eurowizji. "Europa produkuje dużo tandety" [TYLKO W PLEJADZIE] |language=pl |work=plejada.pl |url=https://plejada.pl/wywiady/eurowizja-2022-jacek-kurski-studzi-emocje-ochman-jest-dobry-ale-nie-wygra/q9mgw97 |access-date=15 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Сан Марино}}<ref name="San Marino">{{cite web|date=20 February 2022|last=Farren|first=Neil|work=Eurovoix|title=San Marino: Una Voce per San Marino to Remain as Eurovision Selection|url=https://eurovoix.com/2022/02/20/san-marino-una-voce-per-san-marino-remain-eurovision-selection/|accessdate=20 February 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Србија}}<ref name="Serbia">{{cite web|date=28 April 2022|last=Simonovic|first=Ivan|work=RTS|title=Olivera Kovačević: Serbia will continue to participate in Eurovision in the coming years|url=https://www.rts.rs/page/rts/ci/Evrosong/evrosong2022/story/3344/vesti/4795162/konstrakta-evrosong-ispracaj-torino-rts.html|accessdate=28 April 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Финска}}<ref>{{Cite news |last=Granger |first=Anthony |date=15 May 2022 |title=Finland: Eurovision 2023 Participation Confirmed |work=Eurovoix |url=https://eurovoix.com/2022/05/15/🇫🇮-finland-eurovision-2023-participation-confirmed/ |access-date=15 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Холандија}}<ref name="Netherlands">{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-05-16 |title=🇳🇱 Netherlands: Song Submissions Open For Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/05/16/netherlands-song-submissions-eurovision-2023/ |access-date=2022-05-16 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Швајцарска}}<ref>{{Cite web |date=2022-07-12 |title=«Eurovision Song Contest» 2023 |url=https://www.srf.ch/sendungen/eurovision-song-contest/esc-eurovision-song-contest-2023 |access-date=2022-07-12 |website=srf.ch |publisher=SRF |language=gsw}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Шведска}}<ref name="Sweden">{{Cite web|date=2022-06-01|title=Suecia participará en Eurovisión 2023|url=https://eurofestivales.blogspot.com/2022/06/suecia-participara-en-eurovision-2023.html|url-status=live|language=es-ES|access-date=2022-06-01|work=Eurofestivales}}</ref> | | | | | | |} === Финалисти === {| class="sortable wikitable" |- ! style="width:4%;" | #‍ ! style="width:12%;" | Држава‍ ! style="width:18%;" | Извођач(и)‍ ! style="width:21%;" | Песма‍ ! style="width:12%;" | Језик ! style="width:21%;" | Српски превод ! style="width:6%;" | Пласман ! style="width:6%;" | Поени |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Италија}}<ref name="Italy">{{Cite web |date=2022-05-15 |title=Eurovision 2023, Coletta: la Rai a disposizione per l'edizione in Ucraina |url=https://www.eurofestivalnews.com/2022/05/15/eurovision-2023-coletta-rai-ucraina/ |access-date=2022-06-04 |language=it-IT}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Немачка}}<ref name="Germany">{{Cite news |last=Terry |first=Connor |date=23 May 2022 |title=Germany’s HoD states that NDR is taking their “poor result very seriously” |url=https://www.escunited.com/germanys-hod-states-that-ndr-is-taking-their-poor-result-very-seriously/ |access-date=25 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Уједињено Краљевство}}<ref name="United Kingdom">{{cite web |last1=Savage |first1=Mark |title=Eurovision 2022: How Sam Ryder turned things around for the UK |url=https://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-61450874 |publisher=BBC |access-date=15 May 2022}}</ref> | | | | | | |- bgcolor="#ADDFFF" | style="text-align:center;"| | {{Евровизија|Украјина}}<ref name=Ukraine>{{Cite news |last=Farren |first=Neil |date=19 May 2022 |title=Ukraine: Public to Choose Eurovision 2023 Jurors |url=https://eurovoix.com/2022/05/19/ukraine-public-choose-eurovision-2023-jurors/ |access-date=19 May 2022}}</ref>{{efn|Није познато да ли ће Украјина морати да се такмичи у једном у полуфинала}} | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Француска}}<ref>{{cite news |last=Jiandani |first=Sanjay |date=1. 7. 2022 |title=France: France 2 confirms participation at Eurovision 2023 |url=https://esctoday.com/187357/france-france-2-confirms-participation-at-eurovision-2023/ |website=ESCToday |access-date=1. 7. 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Шпанија}}<ref name="Spain">{{Cite web|date=2022-01-26|title=Benidorm Fest, 'twelve points': comienza el festival para elegir representante español para Eurovisión|url=https://www.elpais.com/television/2022-01-26/benidorm-fest-twelve-points-comienza-el-festival-para-elegir-representante-espanol-para-eurovision.html|url-status=live|language=es-ES|access-date=2022-01-28|last=Burgos Martínez|first=Rafael|work=[[El País]]}}</ref> | | | | | | |} <small>''Напомене:''</small><br /> <small>{{напомене}}</small> == Остале земље == {{посебан чланак|Државе на изборима за Песму Евровизије}} Да би одређена држава могла да стекне право учешћа на такмичењу [[Песма Евровизије|Евросонга]], она мора да буде активна чланица [[Европска радиодифузна унија|Европске радиодифузне уније]] (ЕРУ-а).‍<ref name=Eligibility>{{cite web|title=Which countries? FAQs|url=http://www.eurovision.tv/page/about/which-countries-can-take-part#Which_countries?|website=eurovision.tv|publisher=EBU|accessdate=22. 5. 2014}}</ref> ЕРУ је послао позив за учешће на Песми Евровизије 2022. године свим активним члановима, којих је тренутно 54.‍<ref name=Eligibility/> Прикљученој чланици Аустралији није потребна посебна позивница пошто им је раније већ дозвољено учешће до 2023.<ref name="Australia"></ref> Своје учешће је до сада потврдило неколико земаља, а следеће државе исказале су јасну (не)заинтересованост. === Активни чланови ЕРУ === <!-- При навођењу емитера користити прво пуни назив телевизије или одредницу којом се означава (по могућности са адекватном унутрашњом везом), а потом скраћеницу у загради. На пример: „[[LRT (литванска ТВ станица)|Литванска национална {{nowrap|радио-телевизија}}]] (-{LRT}-)”. --> * {{Евровизија|Андора}}{{snd}}26. маја 2022, Дани Ортола, уредник програма -{[[Ràdio i Televisió d'Andorra|RTVA]]}-, је потврдио да је мало вероватно да ће се Андора вратити на такмичење у блиској будућности.<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-05-26 |title=Andorra: RTVA Unlikely to Participate in Eurovision in the Short or Medium Term |url=https://eurovoix.com/2022/05/26/andorra-participate-eurovision-short-medium-term/ |access-date=2022-05-26 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Земље које су учествовале на такмичењу 2022. године, али још ништа нису изјавиле везано за учешће на такмичењу 2023. годинеː {{Div col|colwidth=2}} * {{Евровизија|Азербејџан}} * {{Евровизија|Аустралија}} * {{Евровизија|Бугарска}} * {{Евровизија|Грузија}} * {{Евровизија|Естонија}} * {{Евровизија|Ирска}} * {{Евровизија|Исланд}} * {{Евровизија|Јерменија}} * {{Евровизија|Летонија}} * {{Евровизија|Литванија}} * {{Евровизија|Малта}} * {{Евровизија|Молдавија}} * {{Евровизија|Португал}} * {{Евровизија|Румунија}} * {{Евровизија|Северна Македонија}} * {{Евровизија|Словенија}} * {{Евровизија|Хрватска}} * {{Евровизија|Црна Гора}} * {{Евровизија|Чешка}} {{Div col end}} {{Div col end}} === Нису чланови ЕРУ === * {{Евровизија|Белорусија}} - 1. јула 2021. белоруска телевизија је избачена из ЕРУ, чиме је онемогућено учешће на такмичењу 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://euroradio.fm/belteleradyyokampaniyu-vyklyuchyli-z-eurapeyskaga-vyashchalnaga-sayuza/|title=Белтэлерадыёкампанію выключылі з Еўрапейскага вяшчальнага саюза|date=2021-06-30|website=euroradio.fm|url-status=live}}</ref> * {{Евровизија|Русија}} - 26. маја 2022. све три руске телевизије које су биле чланице ЕРУ избачене су из организације, чиме је онемогућено учешће на такмичењу 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://eurofestivales.blogspot.com/2022/05/todas-las-emisoras-rusas-han-sido.html|title=Eurofestivales: Todas las emisoras rusas han sido suspendidas de la UER|date=2022-05-26|website=eurofestivales.blogspot.com|url-status=live}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Eurovision Song Contest 2023}} * {{URL|http://www.eurovision.tv/|Званични веб-сајт‎}} {{Шаблон:Песма Евровизије 2023.}} {{Песма Евровизије}} {{Државе на изборима за Песму Евровизије}} {{Победници Песме Евровизије}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Песма Евровизије 2023.| ]] [[Категорија:Песма Евровизије по годинама]] [[Категорија:Музика у 2023.]] ju7jevqzl2l8yy3egypefqnqbpdgb5d 25115054 25114876 2022-07-20T04:33:23Z Kizule 176758 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/178.223.84.52|178.223.84.52]] ([[User talk:178.223.84.52|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:ImStevan|ImStevan]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Песма Евровизије 2 | наслов = Песма Евровизије | година = 2023. | изворни_слоган = | слика = ESC 2023 logo.png | величина_слике = 250px | опис_слике = | полуфинале1 = {{abbr|TBD|Биће накнадно одлучено; могући датуми: 9. мај, 16. мај или 23. мај}} [[мај]] [[2023]]. | полуфинале2 = {{abbr|TBD|Биће накнадно одлучено; могући датуми: 11. мај, 18. мај или 25. мај}} [[мај]] [[2023]]. | финале = {{abbr|TBD|Биће накнадно одлучено; могући датуми: 13. мај, 20. мај или 27. мај}} [[мај]] [[2023]]. | место_одржавања = | арена = | водитељи = | режисер = | извршни_супервизор = [[Мартин Естердал]] | извршни_продуцент = | емитер = | чин_отварања = | у_паузи = | репризни_чин = | слоган = | број_песама = 21 (до сада) | земље_дебитанти = — | земље_повратнице = — | повукле_се = | зелена = | зелена_2 = да | плава = | плава_2 = да | љубичаста = да | црвена = | жута = да | мапа = | легенда_љжз = | без_легенде = | систем_гласања = Свака земља додељује два пута бодове од 1—8, 10 и 12 поена; посебно гласове жирија, посебно гласове публике. | нула_поена = | победничка_песма = | претходна = 2022 | наредна = 2024 | назив = Песма Евровизије | фусноте = }} '''Песма Евровизије 2023.''' ({{јез-енгл|Eurovision Song Contest 2023}}; {{јез-фр|Concours Eurovision de la chanson 2023}}) биће 67. по реду избор за [[Песма Евровизије|Песму Евровизије]]. == Избор града домаћина == На такмичењу [[Песма Евровизије 2022.|2022.]] године победила је [[Украјина на избору за Песму Евровизије|Украјина]], којој је прво било понуђено домаћинство такмичења, по евровизијској традицији.<ref>{{Cite web |date=15 January 2017 |title=How it works |url=https://eurovision.tv/about/how-it-works |access-date=7 May 2022 |website=Eurovision.tv |language=en-gb}}</ref> Ово би био трећи пут да Украјина буде домаћин, после [[Песма Евровизије 2005.|2005.]] и [[Песма Евровизије 2017.|2017.]] Међутим, због [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|руске инвазије на Украјину 2022]], спекулисало се о домаћинству неке друге државе која припада ''[[Велика петорка (Евровизија)|великој петорци]]'' (Француске, Немачке, Италије, Шпаније и другопласиране 2022. године, Уједињеног Краљевства)<ref>{{cite web|title=Ukraine wins 2022 Eurovision song contest as UK finishes second in Turin|last=Belam|first=Martin|last2=Cvorak|first2=Monika|publisher=[[The Guardian]]|url=https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2022/may/15/ukraine-wins-2022-eurovision-song-contest-as-uk-finishes-second-in-turin|date=15 May 2022|access-date=15 May 2022}}</ref> Дана 16. маја 2022, Микола Чернотицки, председавајући члан украјинског емитера Суспиљне, је изјавио да Украјина жели да одржи такмичење у мирној Украјини која може да загарантује безбедност свих такмичара и делегација.<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-05-16 |title=🇺🇦 Eurovision 2023: Suspilne Wants the Contest to be Held in a Peaceful Ukraine |url=https://eurovoix.com/2022/05/16/eurovision-2023-suspilne-host-peaceful-ukraine/ |access-date=2022-05-16 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Накнадно, украјински председник [[Володимир Зеленски]] је изјавио да се нада да ће такмичење бити у [[Мариупољ]]у.<ref>{{Cite Instagram|postid=CdjmOB7IRZU|user=zelenskiy_official|last=Zelenskyy|first=Volodymyr|author-link=Volodymyr Zelenskyy|script-title=uk:Наша мужність вражає світ, наша музика підкорює Європу! Наступного року Україна прийматиме «Євробачення»! Втретє у своїй історії. І вірю – не востаннє. Ми зробимо все, щоб одного дня учасників і гостей «Євробачення» приймав український Маріуполь. Вільний, мирний, відбудований! Дякую за перемогу @Kalush.official та всім, хто віддав за нас свої голоси! Впевнений, не за горами наш переможний акорд у битві з ворогом. Слава Україні!|language=uk|date=15 May 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://fakenews.rs/2022/05/20/ne-zelenski-nije-najavio-evroviziju-2023-u-mariupolju/|title=Ne, Zelenski nije najavio Evroviziju 2023. u Mariupolju|date=2022-05-20|website=FakeNews Tragač|language=en-US|access-date=2022-05-23}}</ref> Чернотицки је касније изјавио да ће Суспиљне почети преговоре са [[Европска радиодифузна унија|ЕРУ]] о домаћинству такмичења 20. маја.<ref>{{Cite press release |last= |date=2022-05-17 |title=Микола Чернотицький: Розпочинаємо консультації з ЄМС щодо проведення Євробачення-2023 в Україні |trans-title=Mykola Chernotytskyi: We are starting consultations with the EBU on holding Eurovision 2023 in Ukraine |url=https://corp.suspilne.media/newsdetails/5023 |access-date=2022-05-17 |website=suspilne.media |publisher=[[Suspilne]] |language=uk}}</ref><ref>{{Cite web |last=Washak |first=James |date=2022-05-17 |title=🇺🇦 Eurovision 2023: Discussions with Ukraine and the EBU Regarding Hosting to Commence on Friday |url=https://eurovoix.com/2022/05/17/eurovision-2023-discussions-with-ukraine-and-the-ebu-regarding-hosting-to-commence-on-friday/ |access-date=2022-05-17 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Следеће државе су биле изјавиле заинтересованост за домаћинство у случају да то Украјина не може да учини: Италија,<ref>{{Cite web |last=Bonetti |first=Andrea |date=15 May 2022 |title=Eurovision 2023, Coletta: la Rai a disposizione per l'edizione in Ucraina |url=https://www.eurofestivalnews.com/2022/05/15/eurovision-2023-coletta-rai-ucraina/ |access-date=15. 5. 2022 |website=Eurofestival News |language=it-IT}}</ref> Холандија, <ref>{{Cite web |date=2022-05-15 |title=Songfestivalregisseur zet editie in Rotterdam weer in optie |url=https://www.rtlboulevard.nl/special/songfestival/artikel/5308674/songfestivalregisseur-denkt-dat-editie-rotterdam-weer-kan |access-date=2022-05-17 |website=RTL Boulevard |language=nl}}</ref> Пољска, <ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=15. 5. 2022 |title=Poland: TVP is Willing to Help Host Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/05/15/%F0%9F%87%B5%F0%9F%87%B1-poland-tvp-is-willing-to-help-host-eurovision-2023/ |work=Eurovoix}}</ref> Уједињено Краљевство,<ref>{{cite news |last1=Dixon |first1=Hayley |last2=Vasilyeva |first2=Nataliya |date=15. 5. 2022 |title=Eurovision winner Oleh Psiuk heads home to serve Ukraine |newspaper=[[The Daily Telegraph]] |url=https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/05/15/eurovision-italy-thwarts-cyber-attacks-pro-russian-hackers/ |url-access=subscription |accessdate=16. 5. 2022}}</ref> Шведска, <ref>{{Cite web |last=McCaig |first=Ewan |date=10. 5 2022 |title=Eurovision 2022: Mayor Of Stockholm Offers To Host Eurovision 2023 In Event Of Ukraine Win |url=https://eurovoix.com/2022/05/10/🇮🇹-eurovision-2022-mayor-of-stockholm-offers-to-host-eurovision-2023-in-event-of-ukraine-win/ |work=Eurovoix}}</ref> и Шпанија (која је касније одустала од домаћинства).<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-14 |title=Spain: RTVE no longer in contention to host Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/06/14/spain-contention-host-eurovision-2023/ |access-date=2022-06-17 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> 16. јуна 2022. године украјинска телевизија -{Суспільне}- и ЕРУ су одржали састанак како би увидели могућности одржавања такмичења 2023. у Украјини.<ref name="UAprep">{{Cite press release |last= |title=Суспільне Мовлення спільно з Кабміном презентували перші кроки підготовки до проведення Євробачення-2023 |trans-title=Suspilne together with the Cabinet of Ministers presented the first steps of preparation for Eurovision 2023 |url=https://corp.suspilne.media/newsdetails/5088 |access-date=2022-06-16 |website=suspilne.media |publisher=Suspilne |language=uk, en}}</ref><ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-15 |title=Eurovision 2023: UA:PBC and Ukrainian Government Commence Preparations For Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/06/15/eurovision-2023-uapbc-ukrainian-government-preparations/ |access-date=2022-06-16 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Међутим, 17. јуна 2022. ЕРУ је дала званично саопштење да се такмичење 2023. неће одржати у Украјини због изразито лошег политичког и ратног стања изазваних руском инвазијом на Украјину, те је ЕРУ започела преговоре са -{[[BBC]]}--јем, као другопласираним на такмичењу 2022. за потенцијално одржавање такмичења у Уједињеном Краљевству. Биће то први пут после [[Песма Евровизије 1980.|1980.]] да се такмичење не одржи у земљи која је победила претходне године.<ref>{{Cite web |date=2022-06-17 |title=EBU Statement on Hosting of 2023 Eurovision Song Contest |url=https://eurovision.tv/mediacentre/release/ebu-statement-2023-eurovision-hosting |access-date=2022-06-17 |website=Eurovision.tv |publisher=European Broadcasting Union (EBU) |language=en-gb}}</ref> Као одговор на одлуку ЕРУ-а, Чернотски је у писму ЕРУ-у које су потписали и победници Евровизије [[Руслана]], [[Џамала]] и [[Kalush Orchestra|Олех Псијук]] (оснивач групе -{[[Kalush Orchestra]]}-) захтевао даље разговоре са ЕРУ.<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023: UA:PBC Requests Further Meetings with EBU After Ukraine Rejected as Host Country |url=https://eurovoix.com/2022/06/17/eurovision-2023-ukraine-further-meetings/ |access-date=2022-06-17 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web |last=Waterson |first=Jim |date=2022-06-17 |title=UK is asked to host Eurovision in 2023 after Ukraine ruled out |url=https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2022/jun/17/uk-is-asked-to-host-eurovision-in-2023-after-ukraine-ruled-out |access-date=2022-06-17 |website=The Guardian |language=en}}</ref><ref>{{Cite news |last=Marshall |first=Alex |date=2022-06-17 |title=Eurovision rules out Ukraine as host of next year’s song contest. |language=en-US |work=[[The New York Times]] |url=https://www.nytimes.com/2022/06/17/world/europe/eurovision-uk-ukraine.html |access-date=2022-06-17}}</ref> На то је ЕРУ одговорила да разуме разочарење украјинске делегације због одлуке, уз објашњење да такмичење не може бити одржано у Украјини из безбедносних разлога. Такође, ЕРУ инсистира да процес избора земље домаћина не сме бити коришћен у политичке сврхе. Услед преседана да се по први пут од увођења полуфиналних вечери такмичење неће одржати у земљи која је претходне године победила, још увек је непознато да ли ће Украјина као победник такмичења 2022. добити директан пласман у финалу.<ref>{{Cite web |date=2022-06-23 |title=EBU Statement on Hosting of the 2023 Eurovision Song Contest |url=https://eurovision.tv/mediacentre/release/ebu-statement-on-hosting-of-the-2023-eurovision |access-date=2022-06-23 |website=Eurovision.tv |publisher=EBU |language=en-gb}}</ref> == Земље учеснице == Следеће земље су изразиле интерес за учешће: === Полуфиналисти === {| class="sortable wikitable" |- ! style="width:4%;" | #‍ ! style="width:12%;" | Држава‍ ! style="width:18%;" | Извођач(и)‍ ! style="width:21%;" | Песма‍ ! style="width:12%;" | Језик ! style="width:21%;" | Српски превод ! style="width:6%;" | Пласман ! style="width:6%;" | Поени |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Албанија}}<ref name="Albania">{{Cite web |last=Jiandani |first=Sanjay |date=2022-06-03 |title=Albania: RTSH confirms participation at Eurovision 2023: FiK 61 preparations kick off |url=https://esctoday.com/187096/albania-rtsh-confirms-participation-at-eurovision-2023-fik-61-preparations-kick-off/ |access-date=2022-06-03 |website=ESCToday |language=en}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Аустрија}}<ref name="Austria">{{cite web|url=https://eurovoix.com/2022/05/13/austria-orf-approach-eurovision-2023-june/|title=Austria: ORF to Determine Approach to Eurovision 2023 In June|date=13 May 2022|work=Eurovoix|last=Granger|first=Anthony}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Белгија}}<ref>{{Cite web |last=Jiandani |first=Sanjay |date=2022-07-04 |title=Belgium: VRT confirms participation at Eurovision 2023 |url=https://esctoday.com/187375/belgium-vrt-confirms-participation-at-eurovision-2023/ |access-date=2022-07-04 |website=ESCToday |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Грчка}}<ref name="Greece">{{Cite web |date=2022-05-28 |title=The plans of Greece and Cyprus for Eurovision 2023! |url=https://eurovisionfun.com/en/2022/05/the-plans-of-greece-and-cyprus-for-eurovision-2023/ |access-date=2022-06-04 |website=Eurovision News {{!}} Music {{!}} Fun |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Данска}}<ref name="Denmark">{{Cite news |last=Ellegaard |first=Christian |date=11 May 2022 |title=DR's Grand Prix-chef svarer på kritik efter dansk nederlag: 'Det er da skide ærgerligt, at vi ikke er med på lørdag' |language=da |work=[[Danmarks Radio]] |url=https://www.dr.dk/nyheder/kultur/drs-grand-prix-chef-svarer-paa-kritik-efter-dansk-nederlag-det-er-da-skide-aergerligt |access-date=23 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Израел}}<ref name="Israel">{{cite web|date=8 February 2022|last=Brebner|first=Kayitz|work=[[Maariv (newspaper)|Maariv]]|title=ביי ל"אקס פקטור"? "כאן" פרסמה מכרז לתוכנית שתבחר נציג לאירוויזיון|language=he|url=https://m.maariv.co.il/culture/tv/Article-896704|accessdate=20 February 2022}}</ref> | <!--[[Ноа Кирел]]<ref>{{Cite web |last=Бокер |first=Ран |date=2022-07-11 |title=נועה קירל נבחרה לייצג את ישראל באירוויזיון 2023 |trans-title=Ноа Кирел је изабрана да представља Израел на Песми Евровизије 2023. |url=https://www.ynet.co.il/entertainment/article/byii11ytoq |url-status=live |access-date=2022-07-11 |website=Ynet}}</ref> --> | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Кипар}}<ref name="Cyprus">{{Cite web|date=2021-09-24|title=Cyprus: Through a talent show the representative at Eurovision 2023!|url=https://eurovisionfun.com/en/2021/09/cyprus-through-a-talent-show-the-representative-at-eurovision-2023/|url-status=live|access-date=2021-09-24|last=Argyriou|first=Giannis|work=Eurovision Fun}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Норвешка}}<ref name="Norway">{{Cite web |date=2022-06-06 |title=Norway: NRK confirms participation at Eurovision 2023|url=https://esctoday.com/?p=187120 |access-date=2022-06-06 |website=ESCToday |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Пољска}}<ref>{{Cite news |date=15 May 2022 |title=Jacek Kurski studzi oczekiwania przed finałem Eurowizji. "Europa produkuje dużo tandety" [TYLKO W PLEJADZIE] |language=pl |work=plejada.pl |url=https://plejada.pl/wywiady/eurowizja-2022-jacek-kurski-studzi-emocje-ochman-jest-dobry-ale-nie-wygra/q9mgw97 |access-date=15 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Сан Марино}}<ref name="San Marino">{{cite web|date=20 February 2022|last=Farren|first=Neil|work=Eurovoix|title=San Marino: Una Voce per San Marino to Remain as Eurovision Selection|url=https://eurovoix.com/2022/02/20/san-marino-una-voce-per-san-marino-remain-eurovision-selection/|accessdate=20 February 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Србија}}<ref name="Serbia">{{cite web|date=28 April 2022|last=Simonovic|first=Ivan|work=RTS|title=Olivera Kovačević: Serbia will continue to participate in Eurovision in the coming years|url=https://www.rts.rs/page/rts/ci/Evrosong/evrosong2022/story/3344/vesti/4795162/konstrakta-evrosong-ispracaj-torino-rts.html|accessdate=28 April 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Финска}}<ref>{{Cite news |last=Granger |first=Anthony |date=15 May 2022 |title=Finland: Eurovision 2023 Participation Confirmed |work=Eurovoix |url=https://eurovoix.com/2022/05/15/🇫🇮-finland-eurovision-2023-participation-confirmed/ |access-date=15 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Холандија}}<ref name="Netherlands">{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-05-16 |title=🇳🇱 Netherlands: Song Submissions Open For Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/05/16/netherlands-song-submissions-eurovision-2023/ |access-date=2022-05-16 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Швајцарска}}<ref>{{Cite web |date=2022-07-12 |title=«Eurovision Song Contest» 2023 |url=https://www.srf.ch/sendungen/eurovision-song-contest/esc-eurovision-song-contest-2023 |access-date=2022-07-12 |website=srf.ch |publisher=SRF |language=gsw}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Шведска}}<ref name="Sweden">{{Cite web|date=2022-06-01|title=Suecia participará en Eurovisión 2023|url=https://eurofestivales.blogspot.com/2022/06/suecia-participara-en-eurovision-2023.html|url-status=live|language=es-ES|access-date=2022-06-01|work=Eurofestivales}}</ref> | | | | | | |} === Финалисти === {| class="sortable wikitable" |- ! style="width:4%;" | #‍ ! style="width:12%;" | Држава‍ ! style="width:18%;" | Извођач(и)‍ ! style="width:21%;" | Песма‍ ! style="width:12%;" | Језик ! style="width:21%;" | Српски превод ! style="width:6%;" | Пласман ! style="width:6%;" | Поени |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Италија}}<ref name="Italy">{{Cite web |date=2022-05-15 |title=Eurovision 2023, Coletta: la Rai a disposizione per l'edizione in Ucraina |url=https://www.eurofestivalnews.com/2022/05/15/eurovision-2023-coletta-rai-ucraina/ |access-date=2022-06-04 |language=it-IT}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Немачка}}<ref name="Germany">{{Cite news |last=Terry |first=Connor |date=23 May 2022 |title=Germany’s HoD states that NDR is taking their “poor result very seriously” |url=https://www.escunited.com/germanys-hod-states-that-ndr-is-taking-their-poor-result-very-seriously/ |access-date=25 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Уједињено Краљевство}}<ref name="United Kingdom">{{cite web |last1=Savage |first1=Mark |title=Eurovision 2022: How Sam Ryder turned things around for the UK |url=https://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-61450874 |publisher=BBC |access-date=15 May 2022}}</ref> | | | | | | |- bgcolor="#ADDFFF" | style="text-align:center;"| | {{Евровизија|Украјина}}<ref name=Ukraine>{{Cite news |last=Farren |first=Neil |date=19 May 2022 |title=Ukraine: Public to Choose Eurovision 2023 Jurors |url=https://eurovoix.com/2022/05/19/ukraine-public-choose-eurovision-2023-jurors/ |access-date=19 May 2022}}</ref>{{efn|Није познато да ли ће Украјина морати да се такмичи у једном у полуфинала}} | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Француска}}<ref>{{cite news |last=Jiandani |first=Sanjay |date=1. 7. 2022 |title=France: France 2 confirms participation at Eurovision 2023 |url=https://esctoday.com/187357/france-france-2-confirms-participation-at-eurovision-2023/ |website=ESCToday |access-date=1. 7. 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Шпанија}}<ref name="Spain">{{Cite web|date=2022-01-26|title=Benidorm Fest, 'twelve points': comienza el festival para elegir representante español para Eurovisión|url=https://www.elpais.com/television/2022-01-26/benidorm-fest-twelve-points-comienza-el-festival-para-elegir-representante-espanol-para-eurovision.html|url-status=live|language=es-ES|access-date=2022-01-28|last=Burgos Martínez|first=Rafael|work=[[El País]]}}</ref> | | | | | | |} <small>''Напомене:''</small><br /> <small>{{напомене}}</small> == Остале земље == {{посебан чланак|Државе на изборима за Песму Евровизије}} Да би одређена држава могла да стекне право учешћа на такмичењу [[Песма Евровизије|Евросонга]], она мора да буде активна чланица [[Европска радиодифузна унија|Европске радиодифузне уније]] (ЕРУ-а).‍<ref name=Eligibility>{{cite web|title=Which countries? FAQs|url=http://www.eurovision.tv/page/about/which-countries-can-take-part#Which_countries?|website=eurovision.tv|publisher=EBU|accessdate=22. 5. 2014}}</ref> ЕРУ је послао позив за учешће на Песми Евровизије 2022. године свим активним члановима, којих је тренутно 54.‍<ref name=Eligibility/> Прикљученој чланици Аустралији није потребна посебна позивница пошто им је раније већ дозвољено учешће до 2023.<ref name="Australia"></ref> Своје учешће је до сада потврдило неколико земаља, а следеће државе исказале су јасну (не)заинтересованост. === Активни чланови ЕРУ === <!-- При навођењу емитера користити прво пуни назив телевизије или одредницу којом се означава (по могућности са адекватном унутрашњом везом), а потом скраћеницу у загради. На пример: „[[LRT (литванска ТВ станица)|Литванска национална {{nowrap|радио-телевизија}}]] (-{LRT}-)”. --> * {{Евровизија|Андора}}{{snd}}26. маја 2022, Дани Ортола, уредник програма -{[[Ràdio i Televisió d'Andorra|RTVA]]}-, је потврдио да је мало вероватно да ће се Андора вратити на такмичење у блиској будућности.<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-05-26 |title=Andorra: RTVA Unlikely to Participate in Eurovision in the Short or Medium Term |url=https://eurovoix.com/2022/05/26/andorra-participate-eurovision-short-medium-term/ |access-date=2022-05-26 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Земље које су учествовале на такмичењу 2022. године, али још ништа нису изјавиле везано за учешће на такмичењу 2023. годинеː {{Div col|colwidth=2}} * {{Евровизија|Азербејџан}} * {{Евровизија|Аустралија}} * {{Евровизија|Бугарска}} * {{Евровизија|Грузија}} * {{Евровизија|Естонија}} * {{Евровизија|Ирска}} * {{Евровизија|Исланд}} * {{Евровизија|Јерменија}} * {{Евровизија|Летонија}} * {{Евровизија|Литванија}} * {{Евровизија|Малта}} * {{Евровизија|Молдавија}} * {{Евровизија|Португал}} * {{Евровизија|Румунија}} * {{Евровизија|Северна Македонија}} * {{Евровизија|Словенија}} * {{Евровизија|Хрватска}} * {{Евровизија|Црна Гора}} * {{Евровизија|Чешка}} {{Div col end}} {{Div col end}} === Нису чланови ЕРУ === * {{Евровизија|Белорусија}} - 1. јула 2021. белоруска телевизија је избачена из ЕРУ, чиме је онемогућено учешће на такмичењу 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://euroradio.fm/belteleradyyokampaniyu-vyklyuchyli-z-eurapeyskaga-vyashchalnaga-sayuza/|title=Белтэлерадыёкампанію выключылі з Еўрапейскага вяшчальнага саюза|date=2021-06-30|website=euroradio.fm|url-status=live}}</ref> * {{Евровизија|Русија}} - 26. маја 2022. све три руске телевизије које су биле чланице ЕРУ избачене су из организације, чиме је онемогућено учешће на такмичењу 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://eurofestivales.blogspot.com/2022/05/todas-las-emisoras-rusas-han-sido.html|title=Eurofestivales: Todas las emisoras rusas han sido suspendidas de la UER|date=2022-05-26|website=eurofestivales.blogspot.com|url-status=live}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Eurovision Song Contest 2023}} * {{URL|http://www.eurovision.tv/|Званични веб-сајт‎}} {{Шаблон:Песма Евровизије 2023.}} {{Песма Евровизије}} {{Државе на изборима за Песму Евровизије}} {{Победници Песме Евровизије}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Песма Евровизије 2023.| ]] [[Категорија:Песма Евровизије по годинама]] [[Категорија:Музика у 2023.]] e23mlwo9llsgd5hwy1v0zft9m2h8b0t 6 4314787 25114878 25111395 2022-07-19T21:28:18Z 178.223.84.52 Da nisam dodao umro bi wikitext text/x-wiki Učesnici Pesme Evrovizije 2023. == Лиценцирање == {{self|CC-BY-SA-4.0|ГЛСД|migration=redundant}} blud skjdjdbdb pz872bsofnbjwzxkkp6qsccg7etfe1k 0 4315017 25114910 24925568 2022-07-19T21:48:09Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|33.9|30.0}} рани [[олигоцен]] |image = Metasinopa ethiopica.jpg |image_caption = илустрација дјела доње вилице<br>врсте ''Metasinopa ethiopica'' |image2 = Metasinopa fraasii.jpg |image2_caption = илустрација доње вилице врсте<br>''Metasinopa fraasii'' |display_parents = 3 |taxon = Metasinopa |authority = Osborn, 1909 |type_species = †''Metasinopa fraasii'' |type_species_authority = Osborn, 1909 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Metasinopa ethiopica'' * †''Metasinopa fraasii'' * †''Metasinopa osborni'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''M. ethiopica'': |''Brychotherium ethiopica'' {{small|(Holroyd, 1994)}}<ref>Holroyd, Patricia Ann (1994.) [https://www.proquest.com/openview/766f26b37f62813595d1fed271a6bd9e/1?pq-origsite=gscholar&cbl=18750&diss=y "An examination of dispersal origins of Fayum Mammalia"] Duke University, Ph.D. dissertation.</ref> |''Sinopa aethiopica'' {{small|(Hopwood & Hollyfield, 1954)}}<ref>Arthur Tindell Hopwood, June Pamela Hollyfield (1954.) [https://archive.org/details/fossilmammalsofa8195brit/page/n5/mode/2up "An Annotated Bibliography of the Fossil Mammals of Africa (1742-1950)"], order of the Trustees of the British Museum</ref> |''Sinopa ethiopica'' {{small|(Andrews, 1906)}} }} }} }} '''''Metasinopa''''' (Метасинопа — „поред Синопе”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле потпородице [[Teratodontidae|Teratodontinae]] унутар изумрле породице [[Teratodontidae]], који је у периоду раног [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316</ref><ref>L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Metasinopa'' | * старогрчке ријечи ''мета'' ({{јез-стгрч|μετά}}), која значи ''између'' или ''поред'' * и изумрлог рода сисара ''[[Sinopa (род)|Sinopa]]'' |поред Синопе |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''M. ethiopica'' | * рода ''Metasinopa'' * и латинске ријечи ''аетиопикус'' ({{јез-лат|aethiopicus}}), која значи ''етиопско'' |етиопска Метасинопа |- style="vertical-align:center;" |''M. fraasii'' | * рода ''Metasinopa'' * и презимена њемачког палеонтолога Еберхарда Фраса |фрасова Метасинопа |- style="vertical-align:center;" |''M. osborni'' | * рода ''Metasinopa'' * и презимена америчког палеонтолога Хенрија Ферфилда Озборна |озборнова Метасинопа |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Metasinopa'' {{small|(Osborn, 1909)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''M. ethiopica'' {{small|(Andrews, 1906)}}<ref>C. W. Andrews (1906.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/115776#page/9/mode/1up "A Descriptive Catalogue of the Tertiary Vertebrata of Fayum, Egypt"] 1-324</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]])<ref name="Lewis2010"/> |33,9 до 33,7 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''M. fraasii'' {{small|(Osborn, 1909)}}<ref>H. F. Osborn (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1452//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B026a28.pdf?sequence=1&isAllowed=y "New carnivorous mammals from the Fayûm Oligocene, Egypt."] Bulletin of the American Museum of Natural History 26:415-424</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]])<ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref> |33,0 до 30,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''M. osborni'' {{small|(Holroyd, 1994)}}<ref>Holroyd, Patricia Ann (1994.) [https://www.proquest.com/openview/766f26b37f62813595d1fed271a6bd9e/1?pq-origsite=gscholar&cbl=18750&diss=y "An examination of dispersal origins of Fayum Mammalia"] Duke University, Ph.D. dissertation.</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]])<ref>F. Solé, E. M. Essid, W. Marzougui, R. Temani, H. K. Ammar, M. Mahboubi, L. Marivaux, M. Vianey-Liaud and R. Tabuce (2016.) "[https://palaeo-electronica.org/content/2016/1598-new-eocene-african-hyaenodonts New fossils of Hyaenodonta (Mammalia) from the Eocene localities of Chambi (Tunisia) and Bir el Ater (Algeria), and the evolution of the earliest African hyaenodonts.]" Palaeontologia Electronica 19(3):41A:1-23</ref> |33,9 до 30,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''M.'' sp. [''DPC 4544'' & ''DPC 10199''] {{small|(Matthew, 2017)}}<ref name="Matthew2017"/> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |период око 31,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Metasinopa''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=6% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=15% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=18% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=22% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=26% |label7={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}} |top7=34% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae|Teratodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Teratodon|Teratodontini]]''' |2=†''[[Anasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Masrasector|Masrasector aegypticum]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Masrasector|Masrasector ligabuei]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Masrasector]]'' |2=†''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |bar2=#EE7F2D |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Masrasector|Masrasector pithecodacos]]'' |barend3=#EE7F2D }} |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Metasinopa'''''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Metasinopa ethiopica'' |2=†''Metasinopa fraasii'' |3=†''Metasinopa osborni'' |4=†''Metasinopa'' sp. (''DPC 4544'' & ''DPC 10199'') }} }} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Brychotherium]]'' |2=†'''[[Dissopsalini]]''' }} }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')]] |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')]] |4=†''[[Ekweeconfractus]]'' }} }} }} |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Metasinopa'' унутар породице [[Teratodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-41.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-41.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] bar:NAM2 color:orange from:-47.8 till:-46.3 text:[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] bar:NAM3 color:yellow from:-33.9 till:-33.7 text:Metasinopa ethiopica bar:NAM4 color:green from:-33.9 till:-30.0 text:Metasinopa osborni bar:NAM5 color:blue from:-33.0 till:-30.0 text:Metasinopa fraasii bar:NAM6 color:red from:-31.0 till:-31.0 text:Metasinopa sp. (DPC 4544 & DPC 10199) bar:NAM7 color:orange from:-40.0 till:-30.6 text:[[Masrasector]] <----(paraphyletic) bar:NAM8 color:yellow from:-23.0 till:-15.0 text:[[Teratodon|Teratodontini]] bar:NAM9 color:green from:-20.0 till:-15.0 text:[[Anasinopa]] bar:NAM10 color:blue from:-35.0 till:-30.6 text:[[Brychotherium]] bar:NAM11 color:red from:-20.0 till:-8.8 text:[[Dissopsalini]] bar:NAM12 color:orange from:-17.7 till:-17.3 text:[[Ekweeconfractus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Teratodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Metasinopa}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] 65ai86kgxotz6owfmw4hc07wuc7togz 0 4315371 25114907 24925551 2022-07-19T21:47:08Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|20.0|15.0}} рани до средњи [[миоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 4 |taxon = Buhakia |authority = Morlo, 2007 |type_species = †''Buhakia moghraensis'' |type_species_authority = Morlo, 2007 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Buhakia hyaenoides'' * †''Buhakia moghraensis'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врста: |{{collapsible list |bullets=true |title=''B. hyaenoides:'' |''Africanictis hyaenoides'' {{small|(Morales, 2003)}} }} }} }} '''''Buhakia''''' (Бухакија — „бухакијина животиња”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог племена [[Dissopsalini]], унутар изумрле потпородице [[Teratodontidae|Teratodontinae]] и изумрле породице [[Teratodontidae]], који је у периоду од раног до средњег [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Buhakia'' |Бухакије, мачке фараона [[Аменхотеп I|Аменхотепа I]] |бухакијина животиња |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''B. hyaenoides'' | * рода ''Buhakia'' * рода хијена ''[[Hyaena]]'' * и старогрчке ријечи ''оидес'' ({{јез-стгрч|οειδής}}), која значи ''сличан'' или ''налик'' |хијенолика Бухакија |- style="vertical-align:center;" |''B. moghraensis'' | * рода ''Buhakia'' * и оазе Могра (која се налази у близини локалитета гдје су пронађени фосилни остаци ове врсте) |моградска Бухакија |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Buhakia'' {{small|(Morlo, 2007)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''B. hyaenoides'' {{small|(Morales, 2003)}}<ref>J. Morales, M. Pickford, S. Fraile, M. J. Salesa and D. Soria (2003.) [https://www.researchgate.net/publication/235672803_Creodonta_and_Carnivora_from_Arrisdrift_early_Middle_Miocene_of_Southern_Namibia "Creodonta and Carnivora from Arrisdrift, early Middle Miocene of southern Namibia."] Memoir of the Geological Survey of Namibia 19:177-194</ref> |{{Застава|Кенија}}<br>{{Застава|Намибија}} |20,0 до 17,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''B. moghraensis'' {{small|(Morlo, 2007)}}<ref>M. Morlo, E. R. Miller and A. N. El-Barkooky (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/233791185_Creodonta_and_Carnivora_from_Wadi_Moghra_Egypt "Creodonta and Carnivora from Wadi Moghra, Egypt."] Journal of Vertebrate Paleontology 27(1):145-159</ref> |{{Застава|Египат}} |18,0 до 16,8 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''B.'' sp. I [Karungu, Kenya] {{small|(Savage, 1965)}}<ref>R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316</ref> |{{Застава|Кенија}} |17,8 до 15,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''B.'' sp. II [''GSN GT VI 22’17''] {{small|(Morales & Pickford, 2017)}}<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> |{{Застава|Намибија}} |17,5 до 17,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Buhakia''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=6% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=15% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=18% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=22% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=26% |label7={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}} |top7=34% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae|Teratodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Teratodon|Teratodontini]]''' |2=†''[[Anasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Masrasector|Masrasector aegypticum]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Masrasector|Masrasector ligabuei]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Masrasector]]'' |2=†''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |bar2=#EE7F2D |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Masrasector|Masrasector pithecodacos]]'' |barend3=#EE7F2D }} |2=†''[[Metasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Brychotherium]]'' |label2=&nbsp;†'''[[Dissopsalini]]'''&nbsp; |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Dissopsalis]]'' |label2=&nbsp;†'''''Buhakia'''''&nbsp; |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Buhakia hyaenoides'' |2=†''Buhakia moghraensis'' |3=†''Buhakia'' sp. I (Karungu, Kenya) |4=†''Buhakia'' sp. II (''GSN GT VI 22’17'') }} }} }} }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')]] |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')]] |4=†''[[Ekweeconfractus]]'' }} }} }} |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Buhakia'' унутар породице [[Teratodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-41.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-41.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] bar:NAM2 color:orange from:-47.8 till:-46.3 text:[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] bar:NAM3 color:yellow from:-33.9 till:-30.0 text:[[Metasinopa]] bar:NAM4 color:green from:-40.0 till:-30.6 text:[[Masrasector]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-23.0 till:-15.0 text:[[Teratodon|Teratodontini]] bar:NAM6 color:red from:-20.0 till:-15.0 text:[[Anasinopa]] bar:NAM7 color:orange from:-35.0 till:-30.6 text:[[Brychotherium]] bar:NAM8 color:yellow from:-20.0 till:-17.0 text:Buhakia hyaenoides bar:NAM9 color:green from:-18.0 till:-16.8 text:Buhakia moghraensis bar:NAM10 color:blue from:-17.8 till:-15.0 text:Buhakia sp. I (Karungu, Kenya) bar:NAM11 color:red from:-17.5 till:-17.0 text:Buhakia sp. II (GSN GT VI 22’17) bar:NAM12 color:orange from:-16.1 till:-8.8 text:[[Dissopsalis]] bar:NAM13 color:yellow from:-17.7 till:-17.3 text:[[Ekweeconfractus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Dissopsalini]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] 5d13tp9a9jgp82u23q23oh19l1069kz 0 4316547 25114076 24565768 2022-07-19T13:49:29Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:LMS42.jpg|мини|upright=1.1|desno|Naslovna strana LMS42 ''Zagonetni dvojnik''. Autor naslovnice: [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1961.]] [[Датотека:Zagor475.jpg|мини|upright=1.1|desno|Naslovna strana ZS475 ''Zagor protiv Zagora''. Autor naslovnice: [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1961.]] '''''Zagonetni dvojnik''''' je 4. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u [[Lunov Magnus Strip|Lunov magnus stripu]] #42 u izdanju Dnevnika iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj Jugoslaviji se premijerno pojavila u decembru 1971. godine. Koštala je 3 dinara. == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u Italiji u #4-5 u 1962. godine pod nazivom ''Zagor contro Zagor''. ==Kratak sadržaj== U utvrđenju Kadar, pripiti vojnik Klark u gostionici priča dvojici prijatelja, Kleberu i Sajmonu, kako je upravo utovario tovar pun zlatnika u kola koja sutra kreću za drugo utvrđenje, a koja će prevoditi Zagor. Kleber predlaže Sajmonu da opljačkaju kola, a potom ga odvodi do fizičkog radnika po imenu Olaf Botegoski. Olaf je zarastao u bradu i nosi dugu kosu, ali kada se obrije, izgleda kao Zagor. Dok Zagor odlazi na jedan dan da proveri kolibu starog Bastera, Olaf, sada obučen u Zagorovo odelo, dolazi u Čikovu i Zagorovu kolibu i pretvara se da je pravi Zagor. Nakon poziva komandanta utvrđenja, Olaf samostalno (bez Čika) polazi u utvrđenje. Nakon što mu komandant puk. Farel objašnjava da je veliki broj razbojnika zainteresovan za kola koja prevoze zlatnike za Zejnvil, Olaf nagovara komandanta da najpre pošalje jedna lažna kola sa velikom pratnju, a da prava kola pod „Zagorovom“ pratnjom izađu krišom iz utvrđenja kasnije. Kom. Farel je međutim sumnnjičav prema Olafovom planu i krišom samostalno kreće za drugim kolima. Kada Olaf ubija vojnika da bi preuzeo komandu nad kolima, Farel se pojavljuje da bi sprečio krašu, ali na njega iz zasede puca Kleber. Pravi Zagor, koji je prolazio u blizini, čuo je pucnjeve i krenuo da mestu događaja. Našavši ranjenog puk. Farela, Zagor je iznenađen kada ga ovaj optužuje za izdaju. Dok se pukovnik bori sa Zagorom, nailazi Sajmon (kleberov saradnik), koji primorava Zagora da se preda. Oni vode Zagora u utvrđenje i Zagor završava u zatvoru pod optužbom za izdaju. Umesto da se zaustave na pljački kola, Kleber predlaže kako da opljačkaju banku u Virtonu u kojoj se nalaze vojničke plate. Njegov plan je da oslobode Zagora iz zatvora i naprave haos u utvrđenju, nakon čega niko neće obraćati pažnju na banku. Kleber i prijatelji pomažu Čiku da oslobodi Zagora iz zatvora. Zagor slučajno u šumi nailazi na Klebera, Sajmona i Olafa (koji je obučen kao on) i počinje da shvata o čemu se radi. Napada Olafa i posle teške borbe pesnicama jedva uspeva da ga savlada. Utom nailazi Čiko koji ne može da razlikuje pravog od lažnog Zagora. ==Reprize u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i Hrvatskoj== Epizoda je reprizirana u ZS-475 pod nazivom ''Zagor protiv Zagora'' u septembru 1979. godine. Veseli četvrtak je dva puta reprizirao ovu epizodu. Najpre 2008. gdine u #2 kolekcionarskog izdanja ''Biblioteka Zagor''. Potom u 2022. godine novoj Zlatnoj seriji #38 pod nazivom ''[[Zagor protiv Zagora (strip)|Zagor protiv Zagora]]''. U Hrvatskoj je reprizirana u ediciji Original Zagor u boji #7 koji je objavljen 2020. godine. == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] ajlgzd9cyg8hiuxvdzhb0lhlam8m6ow 0 4316851 25114909 24925553 2022-07-19T21:47:32Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|16.1|8.8}} средњи до касни [[миоцен]] |image = Dissopsalis carnifex.jpg |image_caption = илустрација лобање врсте<br>''Dissopsalis carnifex'' |display_parents = 4 |taxon = Dissopsalis |authority = Pilgrim, 1910 |type_species = †''Dissopsalis carnifex'' |type_species_authority = Pilgrim, 1910 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Dissopsalis carnifex'' * †''Dissopsalis pyroclasticus'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врста: |{{collapsible list |bullets=true |title=''D. carnifex:'' |''Dissopsalis ruber'' {{small|(Pilgrim, 1910)}} }} }} }} '''''Dissopsalis''''' (Дисопсалис — „двоструке маказе”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог племена [[Dissopsalini]], унутар изумрле потпородице [[Teratodontidae|Teratodontinae]] и изумрле породице [[Teratodontidae]], који је у периоду од средњег до касног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]] и [[Азија|Азије]].<ref>Colbert, E. H. (1933.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/2040//v2/dspace/ingest/pdfSource/nov/N0603.pdf?sequence=1&isAllowed=y "The skull of ''Dissopsalis carnifex'', Pilgrim, a Miocene Creodont of India."] American Museum Novitates, 603, 1-8.</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref><ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Dissopsalis'' | * старогрчке ријечи ''дисос'' ({{јез-стгрч|δισσός}}), која значи ''двоструко'' * старогрчке ријечи ''псалис'' ({{јез-стгрч|ψαλίς}}), која значи ''[[маказе]]'' |двоструке маказе |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''D. carnifex'' | * рода ''Dissopsalis'' * и латинске ријечи ''карнифекс'' ({{јез-лат|carnifex}}), која значи ''месар'' |Дисопсалис месар |- style="vertical-align:center;" |''D. pyroclasticus'' | * рода ''Dissopsalis'' * старогрчке ријечи ''пиро'' ({{јез-стгрч|πῦρ}}), која значи ''[[ватра]]'' * и старогрчке ријечи ''кластос'' ({{јез-стгрч|κλαστός}}), која значи ''сломљено'' |Дисопсалис од ватрени комада |} == Опис == Врсте из рода ''Dissopsalis'' су величину [[Риђа лисица|црвене лисице]]. Зубна формула код врсти из овог рода је {{DentalFormula|upper=?.1.4.3|lower=?.1.4.3}}.<ref name="Lewis2010"/> == Понашање и палеоекологија == Врсте из рода ''Dissopsalis'' су биле копнени [[Predacija|предатори]] који су у прошлости [[Африка|Африке]] и [[Азија|Азије]] настањивали плавне равнице и [[Kopneni ekosistem|копнене екосистеме]]. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Dissopsalis'' {{small|(Pilgrim, 1910)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''D. carnifex'' {{small|(Pilgrim, 1910)}}<ref>Pilgrim, G. E. (1910.) "Preliminary note on a revised classification of the Tertiary freshwater deposits in India." Records Geological Survey of India, 40, 185-205.</ref> |{{Застава|Индија}} ([[Панџаб (Индија)|Панџаб]]<ref>Pilgrim, G. E. (1914.) "Description of teeth referable to the Lower Siwaliks creodont genus ''Dissopsalis'', Pilgrim." Records Geological Survey of India, 44, 265-279.</ref> и [[Џаму и Кашмир]])<br>{{Застава|Пакистан}}<ref name="Barry1988">{{cite journal |last1=Barry |first1=J. C. |year=1988 |title=''Dissopsalis'', a middle and late Miocene proviverrine creodont (Mammalia) from Pakistan and Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=48 |issue=1 |pages=25–45 |doi=10.1080/02724634.1988.10011682}}</ref><ref>Abdul Ghaffar and Muhammad Akhtar (2009.) "[http://nceg.uop.edu.pk/GeologicalBulletin/Vol-42-2009/Vol-42-2009-Paper3.pdf New fossil remains of ''Dissopsalis cf. carnifex'' Pilgrim, 1910 from the Chinji Formation, Pakistan]" Journal of Himalayan Earth Sciences, 42, 37-43</ref> |16,1 до 8,8 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''D. pyroclasticus'' {{small|(Savage, 1965)}}<ref>R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316</ref> |{{Застава|Кенија}}<ref name="Barry1988"/> |15,0 до 9,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Dissopsalis''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=6% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=15% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=18% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=23% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=26% |label7={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}} |top7=35% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae|Teratodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Teratodon|Teratodontini]]''' |2=†''[[Anasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Masrasector|Masrasector aegypticum]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Masrasector|Masrasector ligabuei]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Masrasector]]'' |2=†''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |bar2=#EE7F2D |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Masrasector|Masrasector pithecodacos]]'' |barend3=#EE7F2D }} |2=†''[[Metasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Brychotherium]]'' |label2=&nbsp;†'''[[Dissopsalini]]'''&nbsp; |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Buhakia]]'' |label2=&nbsp;†'''''Dissopsalis'''''&nbsp; |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Dissopsalis carnifex'' |2=†''Dissopsalis pyroclasticus'' }} }} }} }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')]] |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')]] |4=†''[[Ekweeconfractus]]'' }} }} }} |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Dissopsalis'' унутар породице [[Teratodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-41.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-41.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] bar:NAM2 color:orange from:-47.8 till:-46.3 text:[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] bar:NAM3 color:yellow from:-33.9 till:-30.0 text:[[Metasinopa]] bar:NAM4 color:green from:-40.0 till:-30.6 text:[[Masrasector]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-23.0 till:-15.0 text:[[Teratodon|Teratodontini]] bar:NAM6 color:red from:-20.0 till:-15.0 text:[[Anasinopa]] bar:NAM7 color:orange from:-35.0 till:-30.6 text:[[Brychotherium]] bar:NAM8 color:yellow from:-20.0 till:-15.0 text:[[Buhakia]] bar:NAM9 color:green from:-16.1 till:-8.8 text:Dissopsalis carnifex bar:NAM10 color:blue from:-15.0 till:-9.0 text:Dissopsalis pyroclasticus bar:NAM11 color:red from:-17.7 till:-17.3 text:[[Ekweeconfractus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Dissopsalini]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458 * {{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}} * {{cite journal |last1=Borths |first1=M. R. |last2=Seiffert |first2=E. R. |date=April 2017 |title=Craniodental and humeral morphology of a new species of ''Masrasector'' (Teratodontinae, Hyaenodonta, Placentalia) from the late Eocene of Egypt and locomotor diversity in hyaenodonts |journal=PLoS ONE |volume=12 |issue=4 |pages=e0173527 |doi=10.1371/journal.pone.0173527}} {{refend}} {{Commonscat|Dissopsalis}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q906290}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије]] t2e6woqg6anu5m3a26y923ssjadt2hm 0 4317405 25115217 24928599 2022-07-20T09:49:57Z Faratnis 307462 wikitext text/x-wiki {{искошен наслов|string=Oštrica besmrtnika}} Mangu ''[[Oštrica besmrtnika]]'' napisao je i ilustrovao [[Hiroaki Samura]]. Objavljivala se od juna [[1993]], do decembra [[2012]]. godine u mesečnom [[Сеинен манга|seinen]] časopisu ''-{[[Afternoon]]}-'', i poglavlja su joj sakupljena u 30 [[Танкобон|tankobon]] toma. U [[Србија|Srbiji]], mangu od [[2022]]. godine prevodi izdavačka kuća ''-{[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]}-''.<ref name="CK">{{cite web|title=Nova biblioteka: ČAROBNA KNJIGA MANGA|url=https://carobnaknjiga.rs/nova-biblioteka-Carobna-knjiga-manga?fbclid=IwAR34FFSHz_ya1EUoMOyuNHBn1z6tG6SQiwfDOaFFI_yUlMS9w66idbIcmuk|accessdate= 10. 6. 2022.}}</ref> == Spisak tomova == {{Graphic novel list/header | Language=Japanese | SecondLanguage= на српском }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=1 |OriginalRelDate={{Start date|1994|9|19}}<ref name="MJ1">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063140903|script-title=ja:無限の住人（１）|publisher=[[Kodansha]]|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314090-3 |LicensedRelDate={{Start date|2022|5|11}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume1">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CdaXXh6tlfS/|title=Oštrica besmrtnika, 1. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0075-1 |ChapterList= * Prolog {{nihongo|„Kriminalac”|序幕 罪人| -{Jomaku Togabito}-}} * 1. {{nihongo|„Osvajanje”|第一幕 征服| -{Dai Ichi Maku Seifuku}-}} * 2. {{nihongo|„Genije”|第二幕 天才| -{Dai Ni Maku Tensai}-}} * 3. {{nihongo|„Fanatik”|第三幕 執人| -{Dai San Maku Shūjin}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=2 |OriginalRelDate={{Start date|1994|12|15}}<ref name="MJ2">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141016|script-title=ja:無限の住人（２）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314101-6 |LicensedRelDate={{Start date|2022|6|8}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume2">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CeiVWattZv4/|title=Oštrica besmrtnika, 2. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=June 8, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0089-8 |ChapterList= * 4. {{nihongo|„Pesma crva - Kazu”|第四幕 蟲の唄・火途| -{Dai Yon Maku Mushi no Uta - Kazu}-}} * 5. {{nihongo|„Pesma crva - Kecuzu”|第五幕 蟲の唄・血途| -{Dai Go Maku Mushi no Uta - Ketsuzu}-}} * 6. {{nihongo|„Pesma crva - Tozu”|第六幕 蟲の唄・刀途| -{Dai Roku Maku Mushi no Uta - Tozu}-}} * 7. {{nihongo|„Pesma snova (prvi deo)”|第七幕 夢弾＜其の一＞| -{Dai Nana Maku Yumebiki (Sono Ichi)}-}} * 8. {{nihongo|„Pesma snova (drugi deo)”|第八幕 夢弾＜其の二＞| -{Dai Hachi Maku Yumebiki (Sono Ni)}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=3 |OriginalRelDate={{Start date|1995|4|17}}<ref name="MJ3">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141092|script-title=ja:無限の住人（３）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314109-2 |LicensedRelDate={{Start date|2022|7|13}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume3">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/Cf8eyVkNhHu/|title=Oštrica besmrtnika, 3. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=July 13, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0112-3 |ChapterList= * 9. {{nihongo|„Pesma snova (treći deo)”|第九幕 夢弾＜其の三＞| -{Dai Kyu Maku Yumebiki (Sono San)}-}} * 10. {{nihongo|„Pesma snova (četvrti deo)”|第十幕 夢弾＜其の四＞| -{Dai Ju Maku Yumebiki (Sono Yon)}-}} * 11. {{nihongo|„Pesma snova (peti deo)”|第十一幕 夢弾＜其の五＞| -{Dai Ju Ichi Maku Yumebiki (Sono Go)}-}} * 12. {{nihongo|„Rinino iskušenje (prvi deo)”|第十二幕 斜凜＜其の一＞| -{Dai Ju Ni Maku Sharin (Sono Ichi)}-}} * 13. {{nihongo|„Rinino iskušenje (drugi deo)”|第十三幕 斜凜＜其の二＞| -{Dai Ju San Maku Sharin (Sono Ni)}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=4 |OriginalRelDate={{Start date|1995|10|18}}<ref name="MJ4">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141191|script-title=ja:無限の住人（４）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314119-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN=978-86-300-0113-0 |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=5 |OriginalRelDate={{Start date|1996|8|20}}<ref name="MJ5">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141375|script-title=ja:無限の住人（５）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314137-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=6 |OriginalRelDate={{Start date|1997|6|19}}<ref name="MJ6">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141511|script-title=ja:無限の住人（６）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314151-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=7 |OriginalRelDate={{Start date|1997|10|16}}<ref name="MJ7">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141658|script-title=ja:無限の住人（７）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=Japanese}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314165-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=8 |OriginalRelDate={{Start date|1998|7|17}}<ref name="MJ8">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141832|script-title=ja:無限の住人（８）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314183-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=9 |OriginalRelDate={{Start date|1999|6|18}}<ref name="MJ9">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142105|script-title=ja:無限の住人（９）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314210-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=10 |OriginalRelDate={{Start date|2000|4|17}}<ref name="MJ10">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142389|script-title=ja:無限の住人（１０）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314238-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=11 |OriginalRelDate={{Start date|2001|1|19}}<ref name="MJ11">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142594|script-title=ja:無限の住人（１１）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314259-4 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=12 |OriginalRelDate={{Start date|2002|2|19}}<ref name="MJ12">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142686|script-title=ja:無限の住人（１２）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314268-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=13 |OriginalRelDate={{Start date|2002|11|20}}<ref name="MJ13">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143065|script-title=ja:無限の住人（１３）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314306-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=14 |OriginalRelDate={{Start date|2003|7|17}}<ref name="MJ14">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143263|script-title=ja:無限の住人（１４）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314326-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=15 |OriginalRelDate={{Start date|2004|1|23}}<ref name="MJ15">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143379|script-title=ja:無限の住人（１５）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314337-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=16 |OriginalRelDate={{Start date|2004|5|21}}<ref name="MJ16">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143485|script-title=ja:無限の住人（１６）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314348-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=17 |OriginalRelDate={{Start date|2004|11|22}}<ref name="MJ17">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143638|script-title=ja:無限の住人（１７）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314363-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=18 |OriginalRelDate={{Start date|2005|6|23}}<ref name="MJ18">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143805|script-title=ja:無限の住人（１８）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314380-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=19 |OriginalRelDate={{Start date|2006|4|21}}<ref name="MJ19">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144093|script-title=ja:無限の住人（１９）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314409-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=20 |OriginalRelDate={{Start date|2006|10|23}}<ref name="MJ20">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144307|script-title=ja:無限の住人（２０）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314430-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=21 |OriginalRelDate={{Start date|2007|6|22}}<ref name="MJ21">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144550|script-title=ja:無限の住人（２１）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314455-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=22 |OriginalRelDate={{Start date|2006|12|21}}<ref name="MJ22">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144802|script-title=ja:無限の住人（２２）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314480-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=23 |OriginalRelDate={{Start date|2008|6|23}}<ref name="MJ23">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063145090|script-title=ja:無限の住人（２３）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314509-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=24 |OriginalRelDate={{Start date|2009|2|23}}<ref name="MJ24">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063145489|script-title=ja:無限の住人（２４）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314548-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=25 |OriginalRelDate={{Start date|2009|9|23}}<ref name="MJ25">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063145915|script-title=ja:無限の住人（２５）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314591-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=26 |OriginalRelDate={{Start date|2010|5|21}}<ref name="MJ26">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063106541|script-title=ja:無限の住人（２６）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-310654-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=27 |OriginalRelDate={{Start date|2011|1|21}}<ref name="MJ27">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063107227|script-title=ja:無限の住人（２７）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-310722-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=28 |OriginalRelDate={{Start date|2011|20|21}}<ref name="MJ28">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063107753|script-title=ja:無限の住人（２８）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-310775-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=29 |OriginalRelDate={{Start date|2012|5|23}}<ref name="MJ29">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063878189|script-title=ja:無限の住人（２９）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-387818-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=30 |OriginalRelDate={{Start date|2013|2|22}}<ref name="MJ30">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063878691|script-title=ja:無限の住人（３０） ＜完＞|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-387869-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list/footer}} == Izvori == {{izvori}} [[Категорија:Манга — спискови томова и поглавља серија]] qq99i89fdgsr88ttsw5788vn67vsmbh 25115221 25115217 2022-07-20T09:51:27Z Faratnis 307462 wikitext text/x-wiki {{искошен наслов|string=Oštrica besmrtnika}} Mangu ''[[Oštrica besmrtnika]]'' napisao je i ilustrovao [[Hiroaki Samura]]. Objavljivala se od juna [[1993]], do decembra [[2012]]. godine u mesečnom [[Сеинен манга|seinen]] časopisu ''-{[[Afternoon]]}-'', i poglavlja su joj sakupljena u 30 [[Танкобон|tankobon]] toma. U [[Србија|Srbiji]], mangu od [[2022]]. godine prevodi izdavačka kuća ''-{[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]}-''.<ref name="CK">{{cite web|title=Nova biblioteka: ČAROBNA KNJIGA MANGA|url=https://carobnaknjiga.rs/nova-biblioteka-Carobna-knjiga-manga?fbclid=IwAR34FFSHz_ya1EUoMOyuNHBn1z6tG6SQiwfDOaFFI_yUlMS9w66idbIcmuk|accessdate= 10. 6. 2022.}}</ref> == Spisak tomova == {{Graphic novel list/header | Language=Japanese | SecondLanguage= на српском }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=1 |OriginalRelDate={{Start date|1994|9|19}}<ref name="MJ1">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063140903|script-title=ja:無限の住人（１）|publisher=[[Kodansha]]|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314090-3 |LicensedRelDate={{Start date|2022|5|11}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume1">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CdaXXh6tlfS/|title=Oštrica besmrtnika, 1. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0075-1 |ChapterList= * Prolog {{nihongo|„Kriminalac”|序幕 罪人| -{Jomaku Togabito}-}} * 1. {{nihongo|„Osvajanje”|第一幕 征服| -{Dai Ichi Maku Seifuku}-}} * 2. {{nihongo|„Genije”|第二幕 天才| -{Dai Ni Maku Tensai}-}} * 3. {{nihongo|„Fanatik”|第三幕 執人| -{Dai San Maku Shujin}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=2 |OriginalRelDate={{Start date|1994|12|15}}<ref name="MJ2">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141016|script-title=ja:無限の住人（２）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314101-6 |LicensedRelDate={{Start date|2022|6|8}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume2">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CeiVWattZv4/|title=Oštrica besmrtnika, 2. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=June 8, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0089-8 |ChapterList= * 4. {{nihongo|„Pesma crva - Kazu”|第四幕 蟲の唄・火途| -{Dai Yon Maku Mushi no Uta - Kazu}-}} * 5. {{nihongo|„Pesma crva - Kecuzu”|第五幕 蟲の唄・血途| -{Dai Go Maku Mushi no Uta - Ketsuzu}-}} * 6. {{nihongo|„Pesma crva - Tozu”|第六幕 蟲の唄・刀途| -{Dai Roku Maku Mushi no Uta - Tozu}-}} * 7. {{nihongo|„Pesma snova (prvi deo)”|第七幕 夢弾＜其の一＞| -{Dai Nana Maku Yumebiki (Sono Ichi)}-}} * 8. {{nihongo|„Pesma snova (drugi deo)”|第八幕 夢弾＜其の二＞| -{Dai Hachi Maku Yumebiki (Sono Ni)}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=3 |OriginalRelDate={{Start date|1995|4|17}}<ref name="MJ3">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141092|script-title=ja:無限の住人（３）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314109-2 |LicensedRelDate={{Start date|2022|7|13}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume3">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/Cf8eyVkNhHu/|title=Oštrica besmrtnika, 3. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=July 13, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0112-3 |ChapterList= * 9. {{nihongo|„Pesma snova (treći deo)”|第九幕 夢弾＜其の三＞| -{Dai Kyu Maku Yumebiki (Sono San)}-}} * 10. {{nihongo|„Pesma snova (četvrti deo)”|第十幕 夢弾＜其の四＞| -{Dai Ju Maku Yumebiki (Sono Yon)}-}} * 11. {{nihongo|„Pesma snova (peti deo)”|第十一幕 夢弾＜其の五＞| -{Dai Ju Ichi Maku Yumebiki (Sono Go)}-}} * 12. {{nihongo|„Rinino iskušenje (prvi deo)”|第十二幕 斜凜＜其の一＞| -{Dai Ju Ni Maku Sharin (Sono Ichi)}-}} * 13. {{nihongo|„Rinino iskušenje (drugi deo)”|第十三幕 斜凜＜其の二＞| -{Dai Ju San Maku Sharin (Sono Ni)}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=4 |OriginalRelDate={{Start date|1995|10|18}}<ref name="MJ4">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141191|script-title=ja:無限の住人（４）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314119-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN=978-86-300-0113-0 |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=5 |OriginalRelDate={{Start date|1996|8|20}}<ref name="MJ5">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141375|script-title=ja:無限の住人（５）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314137-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=6 |OriginalRelDate={{Start date|1997|6|19}}<ref name="MJ6">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141511|script-title=ja:無限の住人（６）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314151-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=7 |OriginalRelDate={{Start date|1997|10|16}}<ref name="MJ7">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141658|script-title=ja:無限の住人（７）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=Japanese}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314165-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=8 |OriginalRelDate={{Start date|1998|7|17}}<ref name="MJ8">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141832|script-title=ja:無限の住人（８）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314183-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=9 |OriginalRelDate={{Start date|1999|6|18}}<ref name="MJ9">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142105|script-title=ja:無限の住人（９）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314210-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=10 |OriginalRelDate={{Start date|2000|4|17}}<ref name="MJ10">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142389|script-title=ja:無限の住人（１０）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314238-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=11 |OriginalRelDate={{Start date|2001|1|19}}<ref name="MJ11">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142594|script-title=ja:無限の住人（１１）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314259-4 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=12 |OriginalRelDate={{Start date|2002|2|19}}<ref name="MJ12">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142686|script-title=ja:無限の住人（１２）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314268-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=13 |OriginalRelDate={{Start date|2002|11|20}}<ref name="MJ13">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143065|script-title=ja:無限の住人（１３）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314306-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=14 |OriginalRelDate={{Start date|2003|7|17}}<ref name="MJ14">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143263|script-title=ja:無限の住人（１４）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314326-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=15 |OriginalRelDate={{Start date|2004|1|23}}<ref name="MJ15">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143379|script-title=ja:無限の住人（１５）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314337-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=16 |OriginalRelDate={{Start date|2004|5|21}}<ref name="MJ16">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143485|script-title=ja:無限の住人（１６）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314348-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=17 |OriginalRelDate={{Start date|2004|11|22}}<ref name="MJ17">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143638|script-title=ja:無限の住人（１７）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314363-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=18 |OriginalRelDate={{Start date|2005|6|23}}<ref name="MJ18">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143805|script-title=ja:無限の住人（１８）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314380-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=19 |OriginalRelDate={{Start date|2006|4|21}}<ref name="MJ19">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144093|script-title=ja:無限の住人（１９）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314409-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=20 |OriginalRelDate={{Start date|2006|10|23}}<ref name="MJ20">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144307|script-title=ja:無限の住人（２０）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314430-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=21 |OriginalRelDate={{Start date|2007|6|22}}<ref name="MJ21">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144550|script-title=ja:無限の住人（２１）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314455-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=22 |OriginalRelDate={{Start date|2006|12|21}}<ref name="MJ22">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144802|script-title=ja:無限の住人（２２）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314480-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=23 |OriginalRelDate={{Start date|2008|6|23}}<ref name="MJ23">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063145090|script-title=ja:無限の住人（２３）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314509-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=24 |OriginalRelDate={{Start date|2009|2|23}}<ref name="MJ24">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063145489|script-title=ja:無限の住人（２４）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314548-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=25 |OriginalRelDate={{Start date|2009|9|23}}<ref name="MJ25">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063145915|script-title=ja:無限の住人（２５）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314591-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=26 |OriginalRelDate={{Start date|2010|5|21}}<ref name="MJ26">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063106541|script-title=ja:無限の住人（２６）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-310654-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=27 |OriginalRelDate={{Start date|2011|1|21}}<ref name="MJ27">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063107227|script-title=ja:無限の住人（２７）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-310722-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=28 |OriginalRelDate={{Start date|2011|20|21}}<ref name="MJ28">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063107753|script-title=ja:無限の住人（２８）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-310775-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=29 |OriginalRelDate={{Start date|2012|5|23}}<ref name="MJ29">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063878189|script-title=ja:無限の住人（２９）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-387818-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=30 |OriginalRelDate={{Start date|2013|2|22}}<ref name="MJ30">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063878691|script-title=ja:無限の住人（３０） ＜完＞|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-387869-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list/footer}} == Izvori == {{izvori}} [[Категорија:Манга — спискови томова и поглавља серија]] nwi7o8vhxus6opmu62sr9kurhmrc8cf 25115280 25115221 2022-07-20T11:12:27Z Tira11 176838 Akcenat ostaje u romaji obliku wikitext text/x-wiki {{искошен наслов|string=Oštrica besmrtnika}} Mangu ''[[Oštrica besmrtnika]]'' napisao je i ilustrovao [[Hiroaki Samura]]. Objavljivala se od juna [[1993]], do decembra [[2012]]. godine u mesečnom [[Сеинен манга|seinen]] časopisu ''-{[[Afternoon]]}-'', i poglavlja su joj sakupljena u 30 [[Танкобон|tankobon]] toma. U [[Србија|Srbiji]], mangu od [[2022]]. godine prevodi izdavačka kuća ''-{[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]}-''.<ref name="CK">{{cite web|title=Nova biblioteka: ČAROBNA KNJIGA MANGA|url=https://carobnaknjiga.rs/nova-biblioteka-Carobna-knjiga-manga?fbclid=IwAR34FFSHz_ya1EUoMOyuNHBn1z6tG6SQiwfDOaFFI_yUlMS9w66idbIcmuk|accessdate= 10. 6. 2022.}}</ref> == Spisak tomova == {{Graphic novel list/header | Language=Japanese | SecondLanguage= на српском }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=1 |OriginalRelDate={{Start date|1994|9|19}}<ref name="MJ1">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063140903|script-title=ja:無限の住人（１）|publisher=[[Kodansha]]|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314090-3 |LicensedRelDate={{Start date|2022|5|11}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume1">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CdaXXh6tlfS/|title=Oštrica besmrtnika, 1. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0075-1 |ChapterList= * Prolog {{nihongo|„Kriminalac”|序幕 罪人| -{Jomaku Togabito}-}} * 1. {{nihongo|„Osvajanje”|第一幕 征服| -{Dai Ichi Maku Seifuku}-}} * 2. {{nihongo|„Genije”|第二幕 天才| -{Dai Ni Maku Tensai}-}} * 3. {{nihongo|„Fanatik”|第三幕 執人| -{Dai San Maku Shujin}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=2 |OriginalRelDate={{Start date|1994|12|15}}<ref name="MJ2">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141016|script-title=ja:無限の住人（２）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314101-6 |LicensedRelDate={{Start date|2022|6|8}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume2">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CeiVWattZv4/|title=Oštrica besmrtnika, 2. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=June 8, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0089-8 |ChapterList= * 4. {{nihongo|„Pesma crva - Kazu”|第四幕 蟲の唄・火途| -{Dai Yon Maku Mushi no Uta - Kazu}-}} * 5. {{nihongo|„Pesma crva - Kecuzu”|第五幕 蟲の唄・血途| -{Dai Go Maku Mushi no Uta - Ketsuzu}-}} * 6. {{nihongo|„Pesma crva - Tozu”|第六幕 蟲の唄・刀途| -{Dai Roku Maku Mushi no Uta - Tōzu}-}} * 7. {{nihongo|„Pesma snova (prvi deo)”|第七幕 夢弾＜其の一＞| -{Dai Nana Maku Yumebiki (Sono Ichi)}-}} * 8. {{nihongo|„Pesma snova (drugi deo)”|第八幕 夢弾＜其の二＞| -{Dai Hachi Maku Yumebiki (Sono Ni)}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=3 |OriginalRelDate={{Start date|1995|4|17}}<ref name="MJ3">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141092|script-title=ja:無限の住人（３）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314109-2 |LicensedRelDate={{Start date|2022|7|13}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume3">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/Cf8eyVkNhHu/|title=Oštrica besmrtnika, 3. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=July 13, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0112-3 |ChapterList= * 9. {{nihongo|„Pesma snova (treći deo)”|第九幕 夢弾＜其の三＞| -{Dai Kyū Maku Yumebiki (Sono San)}-}} * 10. {{nihongo|„Pesma snova (četvrti deo)”|第十幕 夢弾＜其の四＞| -{Dai Jū Maku Yumebiki (Sono Yon)}-}} * 11. {{nihongo|„Pesma snova (peti deo)”|第十一幕 夢弾＜其の五＞| -{Dai Jū Ichi Maku Yumebiki (Sono Go)}-}} * 12. {{nihongo|„Rinino iskušenje (prvi deo)”|第十二幕 斜凜＜其の一＞| -{Dai Jū Ni Maku Sharin (Sono Ichi)}-}} * 13. {{nihongo|„Rinino iskušenje (drugi deo)”|第十三幕 斜凜＜其の二＞| -{Dai Jū San Maku Sharin (Sono Ni)}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=4 |OriginalRelDate={{Start date|1995|10|18}}<ref name="MJ4">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141191|script-title=ja:無限の住人（４）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314119-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN=978-86-300-0113-0 |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=5 |OriginalRelDate={{Start date|1996|8|20}}<ref name="MJ5">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141375|script-title=ja:無限の住人（５）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314137-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=6 |OriginalRelDate={{Start date|1997|6|19}}<ref name="MJ6">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141511|script-title=ja:無限の住人（６）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314151-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=7 |OriginalRelDate={{Start date|1997|10|16}}<ref name="MJ7">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141658|script-title=ja:無限の住人（７）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=Japanese}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314165-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=8 |OriginalRelDate={{Start date|1998|7|17}}<ref name="MJ8">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141832|script-title=ja:無限の住人（８）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314183-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=9 |OriginalRelDate={{Start date|1999|6|18}}<ref name="MJ9">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142105|script-title=ja:無限の住人（９）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314210-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=10 |OriginalRelDate={{Start date|2000|4|17}}<ref name="MJ10">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142389|script-title=ja:無限の住人（１０）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314238-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=11 |OriginalRelDate={{Start date|2001|1|19}}<ref name="MJ11">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142594|script-title=ja:無限の住人（１１）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314259-4 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=12 |OriginalRelDate={{Start date|2002|2|19}}<ref name="MJ12">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142686|script-title=ja:無限の住人（１２）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314268-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=13 |OriginalRelDate={{Start date|2002|11|20}}<ref name="MJ13">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143065|script-title=ja:無限の住人（１３）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314306-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=14 |OriginalRelDate={{Start date|2003|7|17}}<ref name="MJ14">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143263|script-title=ja:無限の住人（１４）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314326-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=15 |OriginalRelDate={{Start date|2004|1|23}}<ref name="MJ15">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143379|script-title=ja:無限の住人（１５）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314337-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=16 |OriginalRelDate={{Start date|2004|5|21}}<ref name="MJ16">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143485|script-title=ja:無限の住人（１６）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314348-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=17 |OriginalRelDate={{Start date|2004|11|22}}<ref name="MJ17">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143638|script-title=ja:無限の住人（１７）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314363-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=18 |OriginalRelDate={{Start date|2005|6|23}}<ref name="MJ18">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143805|script-title=ja:無限の住人（１８）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314380-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=19 |OriginalRelDate={{Start date|2006|4|21}}<ref name="MJ19">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144093|script-title=ja:無限の住人（１９）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314409-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=20 |OriginalRelDate={{Start date|2006|10|23}}<ref name="MJ20">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144307|script-title=ja:無限の住人（２０）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314430-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=21 |OriginalRelDate={{Start date|2007|6|22}}<ref name="MJ21">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144550|script-title=ja:無限の住人（２１）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314455-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=22 |OriginalRelDate={{Start date|2006|12|21}}<ref name="MJ22">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144802|script-title=ja:無限の住人（２２）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314480-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=23 |OriginalRelDate={{Start date|2008|6|23}}<ref name="MJ23">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063145090|script-title=ja:無限の住人（２３）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314509-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=24 |OriginalRelDate={{Start date|2009|2|23}}<ref name="MJ24">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063145489|script-title=ja:無限の住人（２４）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314548-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=25 |OriginalRelDate={{Start date|2009|9|23}}<ref name="MJ25">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063145915|script-title=ja:無限の住人（２５）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314591-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=26 |OriginalRelDate={{Start date|2010|5|21}}<ref name="MJ26">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063106541|script-title=ja:無限の住人（２６）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-310654-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=27 |OriginalRelDate={{Start date|2011|1|21}}<ref name="MJ27">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063107227|script-title=ja:無限の住人（２７）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-310722-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=28 |OriginalRelDate={{Start date|2011|20|21}}<ref name="MJ28">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063107753|script-title=ja:無限の住人（２８）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-310775-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=29 |OriginalRelDate={{Start date|2012|5|23}}<ref name="MJ29">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063878189|script-title=ja:無限の住人（２９）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-387818-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=30 |OriginalRelDate={{Start date|2013|2|22}}<ref name="MJ30">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063878691|script-title=ja:無限の住人（３０） ＜完＞|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-387869-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list/footer}} == Izvori == {{izvori}} [[Категорија:Манга — спискови томова и поглавља серија]] 8dmni5abyfo9m2qhas2jjd32m8n895z 25115281 25115280 2022-07-20T11:12:45Z Tira11 176838 Поништена измена бр. 25115221 корисника [[Special:Contributions/Faratnis|Faratnis]] ([[User talk:Faratnis|разговор]]) wikitext text/x-wiki {{искошен наслов|string=Oštrica besmrtnika}} Mangu ''[[Oštrica besmrtnika]]'' napisao je i ilustrovao [[Hiroaki Samura]]. Objavljivala se od juna [[1993]], do decembra [[2012]]. godine u mesečnom [[Сеинен манга|seinen]] časopisu ''-{[[Afternoon]]}-'', i poglavlja su joj sakupljena u 30 [[Танкобон|tankobon]] toma. U [[Србија|Srbiji]], mangu od [[2022]]. godine prevodi izdavačka kuća ''-{[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]}-''.<ref name="CK">{{cite web|title=Nova biblioteka: ČAROBNA KNJIGA MANGA|url=https://carobnaknjiga.rs/nova-biblioteka-Carobna-knjiga-manga?fbclid=IwAR34FFSHz_ya1EUoMOyuNHBn1z6tG6SQiwfDOaFFI_yUlMS9w66idbIcmuk|accessdate= 10. 6. 2022.}}</ref> == Spisak tomova == {{Graphic novel list/header | Language=Japanese | SecondLanguage= на српском }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=1 |OriginalRelDate={{Start date|1994|9|19}}<ref name="MJ1">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063140903|script-title=ja:無限の住人（１）|publisher=[[Kodansha]]|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314090-3 |LicensedRelDate={{Start date|2022|5|11}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume1">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CdaXXh6tlfS/|title=Oštrica besmrtnika, 1. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0075-1 |ChapterList= * Prolog {{nihongo|„Kriminalac”|序幕 罪人| -{Jomaku Togabito}-}} * 1. {{nihongo|„Osvajanje”|第一幕 征服| -{Dai Ichi Maku Seifuku}-}} * 2. {{nihongo|„Genije”|第二幕 天才| -{Dai Ni Maku Tensai}-}} * 3. {{nihongo|„Fanatik”|第三幕 執人| -{Dai San Maku Shūjin}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=2 |OriginalRelDate={{Start date|1994|12|15}}<ref name="MJ2">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141016|script-title=ja:無限の住人（２）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314101-6 |LicensedRelDate={{Start date|2022|6|8}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume2">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CeiVWattZv4/|title=Oštrica besmrtnika, 2. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=June 8, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0089-8 |ChapterList= * 4. {{nihongo|„Pesma crva - Kazu”|第四幕 蟲の唄・火途| -{Dai Yon Maku Mushi no Uta - Kazu}-}} * 5. {{nihongo|„Pesma crva - Kecuzu”|第五幕 蟲の唄・血途| -{Dai Go Maku Mushi no Uta - Ketsuzu}-}} * 6. {{nihongo|„Pesma crva - Tozu”|第六幕 蟲の唄・刀途| -{Dai Roku Maku Mushi no Uta - Tōzu}-}} * 7. {{nihongo|„Pesma snova (prvi deo)”|第七幕 夢弾＜其の一＞| -{Dai Nana Maku Yumebiki (Sono Ichi)}-}} * 8. {{nihongo|„Pesma snova (drugi deo)”|第八幕 夢弾＜其の二＞| -{Dai Hachi Maku Yumebiki (Sono Ni)}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=3 |OriginalRelDate={{Start date|1995|4|17}}<ref name="MJ3">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141092|script-title=ja:無限の住人（３）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314109-2 |LicensedRelDate={{Start date|2022|7|13}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume3">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/Cf8eyVkNhHu/|title=Oštrica besmrtnika, 3. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=July 13, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0112-3 |ChapterList= * 9. {{nihongo|„Pesma snova (treći deo)”|第九幕 夢弾＜其の三＞| -{Dai Kyū Maku Yumebiki (Sono San)}-}} * 10. {{nihongo|„Pesma snova (četvrti deo)”|第十幕 夢弾＜其の四＞| -{Dai Jū Maku Yumebiki (Sono Yon)}-}} * 11. {{nihongo|„Pesma snova (peti deo)”|第十一幕 夢弾＜其の五＞| -{Dai Jū Ichi Maku Yumebiki (Sono Go)}-}} * 12. {{nihongo|„Rinino iskušenje (prvi deo)”|第十二幕 斜凜＜其の一＞| -{Dai Jū Ni Maku Sharin (Sono Ichi)}-}} * 13. {{nihongo|„Rinino iskušenje (drugi deo)”|第十三幕 斜凜＜其の二＞| -{Dai Jū San Maku Sharin (Sono Ni)}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=4 |OriginalRelDate={{Start date|1995|10|18}}<ref name="MJ4">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141191|script-title=ja:無限の住人（４）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314119-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN=978-86-300-0113-0 |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=5 |OriginalRelDate={{Start date|1996|8|20}}<ref name="MJ5">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141375|script-title=ja:無限の住人（５）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314137-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=6 |OriginalRelDate={{Start date|1997|6|19}}<ref name="MJ6">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141511|script-title=ja:無限の住人（６）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314151-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=7 |OriginalRelDate={{Start date|1997|10|16}}<ref name="MJ7">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141658|script-title=ja:無限の住人（７）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=Japanese}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314165-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=8 |OriginalRelDate={{Start date|1998|7|17}}<ref name="MJ8">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063141832|script-title=ja:無限の住人（８）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314183-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=9 |OriginalRelDate={{Start date|1999|6|18}}<ref name="MJ9">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142105|script-title=ja:無限の住人（９）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314210-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=10 |OriginalRelDate={{Start date|2000|4|17}}<ref name="MJ10">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142389|script-title=ja:無限の住人（１０）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314238-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=11 |OriginalRelDate={{Start date|2001|1|19}}<ref name="MJ11">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142594|script-title=ja:無限の住人（１１）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314259-4 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=12 |OriginalRelDate={{Start date|2002|2|19}}<ref name="MJ12">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063142686|script-title=ja:無限の住人（１２）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314268-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=13 |OriginalRelDate={{Start date|2002|11|20}}<ref name="MJ13">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143065|script-title=ja:無限の住人（１３）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314306-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=14 |OriginalRelDate={{Start date|2003|7|17}}<ref name="MJ14">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143263|script-title=ja:無限の住人（１４）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314326-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=15 |OriginalRelDate={{Start date|2004|1|23}}<ref name="MJ15">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143379|script-title=ja:無限の住人（１５）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314337-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=16 |OriginalRelDate={{Start date|2004|5|21}}<ref name="MJ16">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143485|script-title=ja:無限の住人（１６）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314348-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=17 |OriginalRelDate={{Start date|2004|11|22}}<ref name="MJ17">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143638|script-title=ja:無限の住人（１７）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314363-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=18 |OriginalRelDate={{Start date|2005|6|23}}<ref name="MJ18">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063143805|script-title=ja:無限の住人（１８）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314380-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=19 |OriginalRelDate={{Start date|2006|4|21}}<ref name="MJ19">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144093|script-title=ja:無限の住人（１９）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314409-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=20 |OriginalRelDate={{Start date|2006|10|23}}<ref name="MJ20">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144307|script-title=ja:無限の住人（２０）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314430-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=21 |OriginalRelDate={{Start date|2007|6|22}}<ref name="MJ21">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144550|script-title=ja:無限の住人（２１）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314455-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=22 |OriginalRelDate={{Start date|2006|12|21}}<ref name="MJ22">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063144802|script-title=ja:無限の住人（２２）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314480-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=23 |OriginalRelDate={{Start date|2008|6|23}}<ref name="MJ23">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063145090|script-title=ja:無限の住人（２３）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314509-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=24 |OriginalRelDate={{Start date|2009|2|23}}<ref name="MJ24">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063145489|script-title=ja:無限の住人（２４）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314548-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=25 |OriginalRelDate={{Start date|2009|9|23}}<ref name="MJ25">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063145915|script-title=ja:無限の住人（２５）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-314591-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=26 |OriginalRelDate={{Start date|2010|5|21}}<ref name="MJ26">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063106541|script-title=ja:無限の住人（２６）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-310654-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=27 |OriginalRelDate={{Start date|2011|1|21}}<ref name="MJ27">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063107227|script-title=ja:無限の住人（２７）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-310722-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=28 |OriginalRelDate={{Start date|2011|20|21}}<ref name="MJ28">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063107753|script-title=ja:無限の住人（２８）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-310775-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=29 |OriginalRelDate={{Start date|2012|5|23}}<ref name="MJ29">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063878189|script-title=ja:無限の住人（２９）|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-387818-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=30 |OriginalRelDate={{Start date|2013|2|22}}<ref name="MJ30">{{cite web|url=http://kc.kodansha.co.jp/product?isbn=9784063878691|script-title=ja:無限の住人（３０） ＜完＞|publisher=Kodansha|accessdate=April 1, 2015|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-06-387869-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list/footer}} == Izvori == {{izvori}} [[Категорија:Манга — спискови томова и поглавља серија]] f9fj863ue31cmvtl0ftn0snk5z33was 0 4317563 25115002 24568538 2022-07-20T00:57:13Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Apocalypse_vasnetsov.jpg|десно|мини|300x300пискел| На слици су приказана [[Četiri jahača Apokalipse|Четири јахаа Апокалипсе]] . Приказани с десна на лево су Освајање, Рат, Глад и Смрт.]] [[Датотека:Apocalypse_vasnetsov_(study).jpg|мини| Студија за слику]] '''''Четири коњаника апокалипсе''''' ({{Јез-рус|"Воины Апокалипсиса"}}) је слика руског уметника [[Виктор Васњецов|Виктора Васњецова]] из 1887. Слика приказује [[Četiri jahača Apokalipse|Четири коњаниказ Апокалипсе]] описане у [[Откривење Јованово|Књизи Откривења]]. [[Агнец|Јагње Божије]] је видљиво на врху. Слика је димензија {{Convert|72|x|136|cm}} и налази се у Државном централном музеју музичке културе Глинка у [[Москва|Москви]].<ref>{{Cite web|url=http://goskatalog.ru/portal/#/collections?id=6150119|title=Картина. Воины апокалипсиса (Warriors of the Apocalypse)|website=goskatalog.ru|language=ru|access-date=26. 05. 2022|archive-date=25. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171225035833/http://goskatalog.ru/portal/#/collections?id=6150119|url-status=dead}}</ref> Студију за слику налази се у Државном музеју Историје Религије у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]].<ref>{{Cite web|url=http://goskatalog.ru/portal/#/collections?id=1261139|title=Государственный каталог Музейного фонда Российской Федерации|access-date=26. 05. 2022|archive-date=25. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171225035833/http://goskatalog.ru/portal/#/collections?id=1261139|url-status=dead}}</ref> == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Слике]] kx7hcia41qg4pfc60xhqaucj5l41b6x 0 4317614 25115214 24603376 2022-07-20T09:48:27Z Faratnis 307462 dodao poglavlja i datum izlaska za treći tom wikitext text/x-wiki {{искошен наслов|string=Борбени анђео Алита}} Мангу ''[[Борбени анђео Алита]]'' написао је и илустровао [[Јукито Киширо]]. Објављивала се од децембра [[1990]], до априла [[1995]]. године у месечном [[Сеинен манга|сеинен]] часопису ''-{[[Business Jump]]}-'', и поглавља су јој сакупљена у 9 [[танкобон]] тома. У [[Србија|Србији]], мангу од [[2022]]. године преводи издавачка кућа ''-{[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Чаробна књига]]}-''.<ref name="CK">{{cite web|title=Nova biblioteka: ČAROBNA KNJIGA MANGA|url=https://carobnaknjiga.rs/nova-biblioteka-Carobna-knjiga-manga?fbclid=IwAR34FFSHz_ya1EUoMOyuNHBn1z6tG6SQiwfDOaFFI_yUlMS9w66idbIcmuk|accessdate= 9. 6. 2022.}}</ref> == Списак томова == {{Graphic novel list/header |Language=Japanese |SecondLanguage=на српском }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=1 |OriginalRelDate={{Start date|1991|9|19}}<ref name="Gunnm1">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875071-3|script-title=ja:銃夢　　1|publisher=[[Shueisha]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151856/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875071-3&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875071-2 |LicensedRelDate={{Start date|2022|5|18}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume1">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CdsMfk2tgCz/|title=Borbeni anđeo Alita, 1. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0074-4 |ChapterList= *Борба 1. {{nihongo|"Зарђали анђео"|錆びた天使| -{Sabita Tenshi}-}} *Борба 2. {{nihongo|"Борбени дух"|戦いの血|-{Tatakai no Chi}-}} *Борба 3. {{nihongo|"Вредности"|価値あるもの| -{Kachi Aru Mono}-}} *Борба 4. {{nihongo|"Препород"|甦る狂戦士| -{Yomigaeru Basaka}-}} *Борба 5. {{nihongo|"Уточиште у Одводу"|奈落の罠| -{Naraku no Wana}-}} *Борба 6. {{nihongo|"Борбени анђео"|戦う天使| -{Tatakau Tenshi}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=2 |OriginalRelDate={{Start date|1992|2|19}}<ref name="Gunnm2">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875072-1|script-title=ja:銃夢　　2|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151040/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875072-1&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875072-9 |LicensedRelDate= {{Start date|2022|6|15}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume2">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/Ce0XJBbtPBW/|title=Borbeni anđeo Alita, 2. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=June 15, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0086-7 |ChapterList= *Борба 7. {{nihongo|"Сузе анђела"|天使の涙| Tenshi no Namida}} *Борба 8. {{nihongo|"Из ведра неба"|空を見た少年|Sora o Mita Shonen}} *Борба 9. {{nihongo|"Гвоздена Девица"|鋼鉄の処女|Kotetsu no Shojo}} *Борба 10. {{nihongo|"Кишни дани"|逃亡者ユーゴ|Tobosha Yugo}} *Борба 11. {{nihongo|"Грешни снови"|苦い夢|Nigai Yume}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=3 |OriginalRelDate={{Start date|1992|7|17}}<ref name="Gunnm3">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875073-X|script-title=ja:銃夢　　3|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151402/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875073-X&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875073-6 |LicensedRelDate={{Start date|2022|7|20}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume3">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CgOaFLFNrmt/|title=Borbeni anđeo Alita, 3. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=July 20, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0114-7 |ChapterList= *Борба 12. {{nihongo|„Изнад неба”|雲の彼方| -{Kumo no Kanata}-}} *Борба 13. {{nihongo|„Смртоносни анђео”|殺戮の天使| -{Satsuriku no Enjeru}-}} *Борба 14. {{nihongo|„Краљ краљева”|帝王謁見| -{Teio Ekken}-}} *Борба 15. {{nihongo|„Ради да би владао”|頭蓋骨勝負| -{Zugaikotsu Shobu}-}} *Борба 16. {{nihongo|„Срце је једно”|ハートはひとつ| -{Hato wa Hitotsu}-}} *Борба 17. {{nihongo|„Друга фаза”|挑戦者への道| -{Chosensha e no Michi}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=4 |OriginalRelDate={{Start date|1993|5|19}}<ref name="Gunnm4">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875074-8|script-title=ja:銃夢　　4|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430150211/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875074-8&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875074-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN=978-86-300-0115-4 |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=5 |OriginalRelDate={{Start date|1993|9|17}}<ref name="Gunnm5">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875075-6|script-title=ja:銃夢　　5|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151611/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875075-6&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875075-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=6 |OriginalRelDate={{Start date|1994|1|19}}<ref name="Gunnm6">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875076-4|script-title=ja:銃夢　　6|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430150351/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875076-4&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875076-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=7 |OriginalRelDate={{Start date|1994|4|19}}<ref name="Gunnm7">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875077-2|script-title=ja:銃夢　　7|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151244/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875077-2&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875077-4 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=8 |OriginalRelDate={{Start date|1994|9|19}}<ref name="Gunnm8">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875078-0|script-title=ja:銃夢　　8|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430150553/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875078-0&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875078-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=9 |OriginalRelDate={{Start date|1995|7|19}}<ref name="Gunnm9">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875079-9|script-title=ja:銃夢　　9|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151718/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875079-9&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875079-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list/footer}} == Извори == {{извори}} [[Категорија:Манга — спискови томова и поглавља серија]] 2g68uivjmw8vla8x7cp6qicuhuky7v8 25115279 25115214 2022-07-20T11:10:48Z Tira11 176838 Akcenti ostaju u romaji obliku wikitext text/x-wiki {{искошен наслов|string=Борбени анђео Алита}} Мангу ''[[Борбени анђео Алита]]'' написао је и илустровао [[Јукито Киширо]]. Објављивала се од децембра [[1990]], до априла [[1995]]. године у месечном [[Сеинен манга|сеинен]] часопису ''-{[[Business Jump]]}-'', и поглавља су јој сакупљена у 9 [[танкобон]] тома. У [[Србија|Србији]], мангу од [[2022]]. године преводи издавачка кућа ''-{[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Чаробна књига]]}-''.<ref name="CK">{{cite web|title=Nova biblioteka: ČAROBNA KNJIGA MANGA|url=https://carobnaknjiga.rs/nova-biblioteka-Carobna-knjiga-manga?fbclid=IwAR34FFSHz_ya1EUoMOyuNHBn1z6tG6SQiwfDOaFFI_yUlMS9w66idbIcmuk|accessdate= 9. 6. 2022.}}</ref> == Списак томова == {{Graphic novel list/header |Language=Japanese |SecondLanguage=на српском }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=1 |OriginalRelDate={{Start date|1991|9|19}}<ref name="Gunnm1">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875071-3|script-title=ja:銃夢　　1|publisher=[[Shueisha]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151856/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875071-3&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875071-2 |LicensedRelDate={{Start date|2022|5|18}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume1">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CdsMfk2tgCz/|title=Borbeni anđeo Alita, 1. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0074-4 |ChapterList= *Борба 1. {{nihongo|"Зарђали анђео"|錆びた天使| -{Sabita Tenshi}-}} *Борба 2. {{nihongo|"Борбени дух"|戦いの血|-{Tatakai no Chi}-}} *Борба 3. {{nihongo|"Вредности"|価値あるもの| -{Kachi Aru Mono}-}} *Борба 4. {{nihongo|"Препород"|甦る狂戦士| -{Yomigaeru Bāsākā}-}} *Борба 5. {{nihongo|"Уточиште у Одводу"|奈落の罠| -{Naraku no Wana}-}} *Борба 6. {{nihongo|"Борбени анђео"|戦う天使| -{Tatakau Tenshi}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=2 |OriginalRelDate={{Start date|1992|2|19}}<ref name="Gunnm2">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875072-1|script-title=ja:銃夢　　2|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151040/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875072-1&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875072-9 |LicensedRelDate= {{Start date|2022|6|15}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume2">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/Ce0XJBbtPBW/|title=Borbeni anđeo Alita, 2. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=June 15, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0086-7 |ChapterList= *Борба 7. {{nihongo|"Сузе анђела"|天使の涙| Tenshi no Namida}} *Борба 8. {{nihongo|"Из ведра неба"|空を見た少年|Sora o Mita Shōnen}} *Борба 9. {{nihongo|"Гвоздена Девица"|鋼鉄の処女|Kōtetsu no Shojo}} *Борба 10. {{nihongo|"Кишни дани"|逃亡者ユーゴ|Tōbōsha Yūgo}} *Борба 11. {{nihongo|"Грешни снови"|苦い夢|Nigai Yume}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=3 |OriginalRelDate={{Start date|1992|7|17}}<ref name="Gunnm3">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875073-X|script-title=ja:銃夢　　3|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151402/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875073-X&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875073-6 |LicensedRelDate={{Start date|2022|7|20}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume3">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CgOaFLFNrmt/|title=Borbeni anđeo Alita, 3. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=July 20, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0114-7 |ChapterList= *Борба 12. {{nihongo|„Изнад неба”|雲の彼方| -{Kumo no Kanata}-}} *Борба 13. {{nihongo|„Смртоносни анђео”|殺戮の天使| -{Satsuriku no Enjeru}-}} *Борба 14. {{nihongo|„Краљ краљева”|帝王謁見| -{Teiō Ekken}-}} *Борба 15. {{nihongo|„Ради да би владао”|頭蓋骨勝負| -{Zugaikotsu Shōbu}-}} *Борба 16. {{nihongo|„Срце је једно”|ハートはひとつ| -{Hāto wa Hitotsu}-}} *Борба 17. {{nihongo|„Друга фаза”|挑戦者への道| -{Chōsensha e no Michi}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=4 |OriginalRelDate={{Start date|1993|5|19}}<ref name="Gunnm4">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875074-8|script-title=ja:銃夢　　4|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430150211/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875074-8&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875074-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN=978-86-300-0115-4 |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=5 |OriginalRelDate={{Start date|1993|9|17}}<ref name="Gunnm5">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875075-6|script-title=ja:銃夢　　5|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151611/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875075-6&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875075-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=6 |OriginalRelDate={{Start date|1994|1|19}}<ref name="Gunnm6">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875076-4|script-title=ja:銃夢　　6|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430150351/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875076-4&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875076-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=7 |OriginalRelDate={{Start date|1994|4|19}}<ref name="Gunnm7">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875077-2|script-title=ja:銃夢　　7|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151244/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875077-2&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875077-4 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=8 |OriginalRelDate={{Start date|1994|9|19}}<ref name="Gunnm8">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875078-0|script-title=ja:銃夢　　8|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430150553/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875078-0&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875078-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=9 |OriginalRelDate={{Start date|1995|7|19}}<ref name="Gunnm9">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875079-9|script-title=ja:銃夢　　9|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151718/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875079-9&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875079-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list/footer}} == Извори == {{извори}} [[Категорија:Манга — спискови томова и поглавља серија]] iesuxzlg1qwsm4xwkkw1jg613bonwr5 25115282 25115279 2022-07-20T11:17:34Z Tira11 176838 navodnici wikitext text/x-wiki {{искошен наслов|string=Борбени анђео Алита}} Мангу ''[[Борбени анђео Алита]]'' написао је и илустровао [[Јукито Киширо]]. Објављивала се од децембра [[1990]], до априла [[1995]]. године у месечном [[Сеинен манга|сеинен]] часопису ''-{[[Business Jump]]}-'', и поглавља су јој сакупљена у 9 [[танкобон]] тома. У [[Србија|Србији]], мангу од [[2022]]. године преводи издавачка кућа ''-{[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Чаробна књига]]}-''.<ref name="CK">{{cite web|title=Nova biblioteka: ČAROBNA KNJIGA MANGA|url=https://carobnaknjiga.rs/nova-biblioteka-Carobna-knjiga-manga?fbclid=IwAR34FFSHz_ya1EUoMOyuNHBn1z6tG6SQiwfDOaFFI_yUlMS9w66idbIcmuk|accessdate= 9. 6. 2022.}}</ref> == Списак томова == {{Graphic novel list/header |Language=Japanese |SecondLanguage=на српском }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=1 |OriginalRelDate={{Start date|1991|9|19}}<ref name="Gunnm1">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875071-3|script-title=ja:銃夢　　1|publisher=[[Shueisha]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151856/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875071-3&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875071-2 |LicensedRelDate={{Start date|2022|5|18}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume1">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CdsMfk2tgCz/|title=Borbeni anđeo Alita, 1. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0074-4 |ChapterList= *Борба 1. {{nihongo|„Зарђали анђео”|錆びた天使| -{Sabita Tenshi}-}} *Борба 2. {{nihongo|„Борбени дух”|戦いの血|-{Tatakai no Chi}-}} *Борба 3. {{nihongo|„Вредности”|価値あるもの| -{Kachi Aru Mono}-}} *Борба 4. {{nihongo|„Препород”|甦る狂戦士| -{Yomigaeru Bāsākā}-}} *Борба 5. {{nihongo|„Уточиште у Одводу”|奈落の罠| -{Naraku no Wana}-}} *Борба 6. {{nihongo|„Борбени анђео”|戦う天使| -{Tatakau Tenshi}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=2 |OriginalRelDate={{Start date|1992|2|19}}<ref name="Gunnm2">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875072-1|script-title=ja:銃夢　　2|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151040/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875072-1&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875072-9 |LicensedRelDate= {{Start date|2022|6|15}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume2">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/Ce0XJBbtPBW/|title=Borbeni anđeo Alita, 2. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=June 15, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0086-7 |ChapterList= *Борба 7. {{nihongo|„Сузе анђела”|天使の涙| Tenshi no Namida}} *Борба 8. {{nihongo|„Из ведра неба”|空を見た少年|Sora o Mita Shōnen}} *Борба 9. {{nihongo|„Гвоздена Девица”|鋼鉄の処女|Kōtetsu no Shojo}} *Борба 10. {{nihongo|„Кишни дани”|逃亡者ユーゴ|Tōbōsha Yūgo}} *Борба 11. {{nihongo|„Грешни снови”|苦い夢|Nigai Yume}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=3 |OriginalRelDate={{Start date|1992|7|17}}<ref name="Gunnm3">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875073-X|script-title=ja:銃夢　　3|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151402/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875073-X&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875073-6 |LicensedRelDate={{Start date|2022|7|20}}<ref name="OBČarobnaKnjigaVolume3">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/CgOaFLFNrmt/|title=Borbeni anđeo Alita, 3. tom|publisher=[[Čarobna knjiga (izdavačka kuća)|Čarobna knjiga]]|access-date=July 20, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-300-0114-7 |ChapterList= *Борба 12. {{nihongo|„Изнад неба”|雲の彼方| -{Kumo no Kanata}-}} *Борба 13. {{nihongo|„Смртоносни анђео”|殺戮の天使| -{Satsuriku no Enjeru}-}} *Борба 14. {{nihongo|„Краљ краљева”|帝王謁見| -{Teiō Ekken}-}} *Борба 15. {{nihongo|„Ради да би владао”|頭蓋骨勝負| -{Zugaikotsu Shōbu}-}} *Борба 16. {{nihongo|„Срце је једно”|ハートはひとつ| -{Hāto wa Hitotsu}-}} *Борба 17. {{nihongo|„Друга фаза”|挑戦者への道| -{Chōsensha e no Michi}-}} |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=4 |OriginalRelDate={{Start date|1993|5|19}}<ref name="Gunnm4">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875074-8|script-title=ja:銃夢　　4|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430150211/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875074-8&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875074-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN=978-86-300-0115-4 |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=5 |OriginalRelDate={{Start date|1993|9|17}}<ref name="Gunnm5">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875075-6|script-title=ja:銃夢　　5|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151611/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875075-6&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875075-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=6 |OriginalRelDate={{Start date|1994|1|19}}<ref name="Gunnm6">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875076-4|script-title=ja:銃夢　　6|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430150351/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875076-4&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875076-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=7 |OriginalRelDate={{Start date|1994|4|19}}<ref name="Gunnm7">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875077-2|script-title=ja:銃夢　　7|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151244/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875077-2&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875077-4 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=8 |OriginalRelDate={{Start date|1994|9|19}}<ref name="Gunnm8">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875078-0|script-title=ja:銃夢　　8|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430150553/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875078-0&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875078-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list |VolumeNumber=9 |OriginalRelDate={{Start date|1995|7|19}}<ref name="Gunnm9">{{cite web|url=http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875079-9|script-title=ja:銃夢　　9|publisher=Shueisha|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050430151718/http://books.shueisha.co.jp/CGI/search/syousai_put.cgi?isbn_cd=4-08-875079-9&mode=1|archivedate=April 30, 2005|accessdate=November 21, 2021|language=ja}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-875079-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |ChapterList= |Summary= }} {{Graphic novel list/footer}} == Извори == {{извори}} [[Категорија:Манга — спискови томова и поглавља серија]] raehxvcixuuxp63mklmbkn0typul3ly 0 4317656 25114515 24600070 2022-07-19T18:05:01Z 93.86.104.155 не може Агиа на српском + исправио сам приказ оригиналног грчког имена wikitext text/x-wiki {{Град на Кипру | назив = Аја Напа | изворни_назив = <small>{{јез-гр|Αγία Νάπα}} / {{јез-тур|Aya Napa}}</small> | слика = View of Agia Napa beach located in vicinity of Nelia Beach Hotel.jpg | опис_слике = Плажа у Аја Напи са Ртом Греко у позадини | градска_застава = | грб = | држава = | округ = [[Фамагуста (округ)|Фамагуста]] | оснивање = | становништво = 3200 (стално) <br /> 40000 (у сезони) | извор_становништво = | година_становништво = | становништво_година = 2011. | густина = | агломерација = | агломерација_година = | површина = 31.469 | гшир = 34.98 | гдуж = 34 | надморска_висина = 60 | дан_града = | веб-страна = [http://www.ayianapa.org.cy/ www.ayianapa.org.cy] | градоначелник = | позивни_број = | поштански_код = 5330 }} '''Аја Напа''' ({{јез-грч|Αγια Ναπα}}) туристичко је место на југоисточној обали [[Средоземно море|медитеранског острва]] [[Кипар]]. Припада округу [[Фамагуста (округ)|Фамагуста]]. Удаљена је од Ларнаке 47 километар а од главног града Никозије око 85 километара. Најближи аеродром је [[Аеродром Ларнака]]. == Популација == Број становника се рапидно повећава из године у годину. Према попису из 2011 године, број становника је био 3,212 <ref>[http://www.mof.gov.cy/mof/cystat/statistics.nsf/All/A5E0A9096615A568C2257122003FB72E/$file/POPULATION%20BY%20MUNICIPALITY_COMMUNITY-EN.xls?OpenElement ''Statistical Service of the Republic of Cyprus''] (MS Excel), 2001 Population Census</ref> , Већина становништва чине кипарских [[Грци]] али ту се налазе и колоније Енглеза, Швеђана и Руса. == Историја == [[Датотека:Споменик_Бици_код_Аје_Напе.jpg|лево|мини|220п| Споменик Бици код Аја Напе између Турака и Грка 1826. година ]] Пре [[Турска инвазија на Кипар|инвазије турске војске]] 1974. године, Агија Напа („Агиа“ = „света“, „Напа“ = архаични назив за „шума“) је била мало и мирно рибарско и пољопривредно село. Иначе, у давна времена, подручје око града било је прекривено густом шумом <ref>{{Cite web|url=http://www.world-guides.com/europe/cyprus/famagusta/ayia-napa/ayia_napa_history.html|title=Ayia Napa History Facts and Timeline: Ayia Napa, Famagusta, Cyprus|website=world-guides.com|access-date=12 March 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.imconstantias.org.cy/iera-moni-agias-napas-2/|title=Ιερά Μονή Αγίας Νάπας – Ιερά Μητρόπολη Κωνσταντίας και Αμμοχώστου |publisher=Diocese Of Constantia |language=el|access-date=12 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180225222005/http://www.imconstantias.org.cy/iera-moni-agias-napas-2/|archive-date=25 February 2018|url-status=dead}}</ref><ref name=monastery>{{Cite web|url=http://www.visitcyprus.com/index.php/en/discovercyprus/culture-religion/sites-monuments/item/165-agia-napa-monastery|title=Agia Napa Monastery|access-date=12 March 2018}}</ref>. Први пут се помиње 1530. године када је, према предању, у шумској пећини пронађена икона [[Богородица|Пресвете Богородице]]. Ово је виђено као божански знак, а у знак захвалности подигнут је [[манастир]] око којег је подигнуто касније језгро града. Око 2&nbsp;км западније сматра се да је живела [[Света Текла|Света Текла]], где је у њену част [[Катакомбе|уклесана катакомбна црквица.]] == Храмови и манастири == [[Датотека:Cyprus Agia-Napa Monastery OM99.JPG|мини|лево|220п| Манастир Аја Напе]] У самом центру села налази се древни манастир Аја Напа. Манастир, а по њему и област, добио је име захваљујући икони „Панагија Напа“ (може се превести као „Света Богородица (из) шуме“), пронађеној у шуми. Према једној верзији, у пећини гдје се сада налази црква, ловац је пронашао чудотворну икону Пресвете Богородице. Ловачки пас је први приметио сјајећу икону и, зауставивши се испред ње, почео је упорно да лаје, привлачећи пажњу власника. Сазнавши за проналазак иконе, бројни верници су почели да посећују ово место. [[Икона]] је по свој прилици била смештена у пећину у периоду [[иконоборство|иконоборства]] (7-8 век нове ере) и захваљујући томе је спасена. У XIV веку, пећина је била надграђена и тако је основана манастирска црква. Временом је именом иконе почело и само место да се зове Аја Напа. Име Аја Напа се први пут помиње 1366. године, међутим према доступним налазима, место је било насељено и раније. Манастир у данашњем облику основан је у 15. веку за време [[Млетачка република|млетачке]] владавине на Кипру <ref name=travellers>{{cite web |url=http://cyprusfortravellers.net/en/review/medieval-monastery-ayia-napa |title=The Medieval Monastery of Ayia Napa |website=Cyprus for Travellers |access-date=4 September 2021 }}</ref>. Сада манастир ради само као музеј. Дневне службе Кипарске православне цркве одржавају се у новој цркви изграђеној 50 метара од манастира тако да ту се можете исповедити и причестити. == Туризам == [[Датотека:Улица в Айя-Напе.jpg|мини|220п| Улица у Аја Напи]] Првобитно скромно село са пословима, чији становници су се бавили углавном пољопривредом и рибарством, за непуне две деценије постало је значајан [[Туризам|туристички центар]] . Тренутно Аја Напа је најзначајнија и највећа туристичка дестинација на Кипру, са капацитетом од 27.000 људи и преко 175 хотела и апартмана свих величина. У 2017. летовалиште је угостило преко 700.000 туриста и остварило 5 милиона ноћења<ref>{{Cite news|title=Οταν δεν μπορείς να κοιμηθείς |trans-title=When you can't sleep|last=Karousos|first=Yiannis|date=26 July 2017|work=Politis|page=11 |language=el}}</ref>, што је отприлике 30% свих ноћења на Кипру<ref>{{cite news |title=Αγία Νάπα 1974 VS Αγία Νάπα 2015, όπως τότε έτσι και τώρα |author-first=Yiannis |author-last=Karousos |work=Simerini, Sigmalive |date=19 June 2015 |url=http://www.sigmalive.com/simerini/analiseis/242544/agia-napa-1974-vs-agia-napa-2015-opos-tote-etsi-kai-tora |language=el |accessdate=2022-01-10 |archivedate=2017-10-22 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20171022175146/http://www.sigmalive.com/simerini/analiseis/242544/agia-napa-1974-vs-agia-napa-2015-opos-tote-etsi-kai-tora }}</ref>. Аја Напа има 27 плажа, од којих је 14 награђено [[Плава застава|Плавом заставом]]. То је више него било које друго одмаралиште на Кипру. Иначе, Кипар се налази на другом месту на свету по броју плажа са Плавим заставицама, одмах иза [[Хрватска|Хрватске]].<ref>{{Cite web|url=https://www.cyprusflag.net/cyprus-blue-flags.html|title=Cyprus Flag}}</ref><ref>{{Cite news |url=http://www.philenews.com/eidiseis/topika/article/534205/protathlitria-i-aga-napa-stis-glazies-simaies|title=Ayia Napa – Champion on Blue flags|website=Phileleftheros }}</ref> [[Датотека:Ayia Napa beach.JPG|мини|лево|алт=Ниси плажа|Ниси плажа]] У 2011. плажа Ниси је била на врху Tripadvisor листе најбољих плажа у Европи.<ref>{{Cite web|url=https://themaxtravel.com/gde-luchshie-plyazhi-na-kipre/|archive-url=https://web.archive.org/web/20220109200931/https://themaxtravel.com/gde-luchshie-plyazhi-na-kipre/|url-status=dead|archive-date=9 January 2022|title=Cyprus Tops the List of Europes 25 best beaches|date=15 April 2011|website=First Choice|access-date=23 June 2018}}</ref> У 2017. години, плажа Макронисос је изабрана од стране Travel Weekly-а као трећа најбоља плажа на Кипару и Грчкој.<ref>{{Cite web|url=http://www.travelweekly.co.uk/articles/271287/greece-and-cyprus-10-of-the-best-beaches|title=Greece and Cyprus 10 of the best beaches|date=19 January 2017|website=Travel Weekly |access-date=23 June 2018}}</ref> [[ЦНН]]-а је рангирао плажу Ниси као најбољу плажу за посету у јулу 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://edition.cnn.com/interactive/travel/best-beaches/month/july/|title=A year at the beach|date=2 January 2018|publisher=CNN|access-date=22 July 2018}}</ref> == Спорт == === Фудбал=== [[ФК Аја Напа|Фудбалски клуб Аја Напа]] је основан 1990 године. == Види још== *[[Аја Напа чудовиште]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commons category}} * [http://www.ayianapa.org.cy/?lang=en Agia Napa Municipality] (English) * {{dmoz|Regional/Middle_East/Cyprus/Famagusta_District/Agia_Napa|Agia Napa}} * [https://www.underwatersculpture.com/projects/ayia-napa-musan/ Museum of Underwater Sculpture Ayia Napa (Musan)] {{Authority control}} [[Категорија:Градови на Кипру]] jtk97yg10jy5dcah3zdjqukenmcew56 0 4317759 25114169 24569926 2022-07-19T15:45:11Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Мара Раденковић |слика = Мара Раденковић.jpeg |опис_слике = Мара Раденковић за њен 107. рођендан и тадашњи градоначелник Београда [[Синиша Мали]] |датум_рођења = {{Датум рођења|1909|3|24}} |држава_рођења = {{застава|Краљевина Србија}} |датум_смрти = {{датум смрти|2017|1|17|1909|3|24}} |место_смрти = [[Београд]] |држава_смрти = {{застава|Србија}} }} '''Мара Раденковић''' ([[24. март]] [[1909]] — [[17. јануар]] [[2017]]) била је српска стогодишњакиња која је у тренутку своје смрти била [[Најстарији људи у Србији|најстарија жива особа у Србији]].<ref>{{Cite web|url=https://gerontology.fandom.com/wiki/Mara_Radenkovic|title=Mara Radenkovic|website=Gerontology Wiki|url-status=live}}</ref> ==Биографија== Мара Раденковић је рођена [[24. март]]а [[1909]]. године у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] (данас Србија), а од четвртог разреда основне школе живела је у [[Београд]]у. Завршила је [[Гимназија|гимназију]] и Филозофски факултет у време када то није било доступно многим женама. Њен отац Боривоје је био први српски академски сликар који је завршио студије у [[Париз|Паризу]]. Мара је до своје 68. године радила као [[професор]] [[Историја|историје]] и [[Географија|географије]], а каријеру је завршила у Хемијској школи у [[Београд|Београду]].<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/a-m-p-article?uuid=733af418-c75d-4794-8c5e-b20519884f6d&type&id=PULS_CMS-Article-733af418-c75d-4794-8c5e-b20519884f6d&gem_id=zD3glD.iI8ED_ubbOnh7FcdS7zX8bQLmzZY1_x0bPtn.Z7&tpv=MOBILE_VESTI/BEOGRAD&tdv=BLIC_RS/blic/vesti/beograd/ART|title=PRIČA BEOGRAĐANKE Baka Mara sa 107 leta jedva čeka - IZBORE |website=Blic.rs|url-status=live}}</ref> Постала је најстарија позната жива особа у Србији, након смрти 112-годишње [[Јелисавета Вељковић|Јелисавете Вељковић]] 20. октобра [[2016]]. године. Она је такође била последња преживела особа у Србији, рођена у деценији [[1990-е|1900-их]]. Мара Раденковић је преминула у Београду, [[17. јануар|17. јануара]] [[2017]]. године, у доби од 107 година и 299 дана. Након њене смрти, тада 106-годишња [[Даринка Јандрић]] постала је најстарија позната жива особа у Србији. ==Извори== {{извори}} {{Низ|претходник=[[Јелисавета Вељковић]]|следбеник=[[Даринка Јандрић]]|титула=[[Најстарији људи у Србији|Најстарија жива особа у Србији]]|период='''[[20. октобар]] [[ 2016]] — [[17. јануар]] [[2017]]'''}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Умрли 2017.]] [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Београђани]] pbqa3a0h1mx6aggyva1ebvvstt64rae 25115219 25114169 2022-07-20T09:51:01Z Дејан2021 286992 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Мара Раденковић |слика = Мара Раденковић.jpeg |опис_слике = Мара Раденковић за њен 107. рођендан и тадашњи градоначелник Београда [[Синиша Мали]] |датум_рођења = {{Датум рођења|1909|3|24}} |држава_рођења = {{застава|Краљевина Србија}} |датум_смрти = {{датум смрти|2017|1|17|1909|3|24}} |место_смрти = [[Београд]] |држава_смрти = {{застава|Србија}} }} '''Мара Раденковић''' ([[24. март]] [[1909]] — [[17. јануар]] [[2017]]) била је српска стогодишњакиња која је у тренутку своје смрти била [[Најстарији људи у Србији|најстарија жива особа у Србији]].<ref>{{Cite web|url=https://gerontology.fandom.com/wiki/Mara_Radenkovic|title=Mara Radenkovic|website=Gerontology Wiki|url-status=live}}</ref> ==Биографија== Мара Раденковић је рођена [[24. март]]а [[1909]]. године у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] (данас Србија), а од четвртог разреда основне школе живела је у [[Београд]]у. Завршила је [[Гимназија|гимназију]] и Филозофски факултет у време када то није било доступно многим женама. Њен отац Боривоје је био први српски академски сликар који је завршио студије у [[Париз|Паризу]]. Мара је до своје 68. године радила као [[професор]] [[Историја|историје]] и [[Географија|географије]], а каријеру је завршила у Хемијској школи у [[Београд|Београду]].<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/a-m-p-article?uuid=733af418-c75d-4794-8c5e-b20519884f6d&type&id=PULS_CMS-Article-733af418-c75d-4794-8c5e-b20519884f6d&gem_id=zD3glD.iI8ED_ubbOnh7FcdS7zX8bQLmzZY1_x0bPtn.Z7&tpv=MOBILE_VESTI/BEOGRAD&tdv=BLIC_RS/blic/vesti/beograd/ART|title=PRIČA BEOGRAĐANKE Baka Mara sa 107 leta jedva čeka - IZBORE |website=Blic.rs|url-status=live}}</ref> Постала је најстарија позната жива особа у Србији, након смрти 112-годишње [[Јелисавета Вељковић|Јелисавете Вељковић]] 20. октобра [[2016]]. године. Она је такође била последња преживела особа у Србији, рођена у деценији [[1990-е|1900-их]]. Мара Раденковић је преминула у Београду, [[17. јануар|17. јануара]] [[2017]]. године, у доби од 107 година и 299 дана. Након њене смрти, тада 106-годишња [[Даринка Јандрић]] постала је најстарија позната жива особа у Србији. ==Спољашње везе== {{извори}} {{Низ|претходник=[[Јелисавета Вељковић]]|следбеник=[[Даринка Јандрић]]|титула=[[Најстарији људи у Србији|Најстарија жива особа у Србији]]|период='''[[20. октобар]] [[ 2016]] — [[17. јануар]] [[2017]]'''}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Умрли 2017.]] [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Београђани]] pfl5ei1d82ygwqi6nsmwe6m7c7x4vjz 0 4317767 25115115 24931760 2022-07-20T08:18:47Z Faratnis 307462 Dodao poglavja za 22. tom wikitext text/x-wiki {{iskošen naslov|string=One Piece}} Manga seriju ''[[One Piece]]'' je napisao i ilustrovao [[Еичиро Ода|Eičiro Oda]]. Mangu u [[Јапан|Japanu]] objavljuje izdavačka kuća ''-{[[Shueisha]]}-'' u svom časopisu ''-{[[Weekly Shōnen Jump]]}-'', i kasnije sakuplja poglavlja u dosad 102 [[Tankōbon|tankobon]] toma. U [[Србија|Srbiji]], izdavačka kuća ''-{[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]}-'' prevodi naslov od [[2013]]. godine, i trenutno je izdala 22 toma. ==Spisak tomova== {{Graphic novel list/header |Language=Japanese |SecondLanguage=на српском |Width=100% |WithTitle=yes}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=1 |OriginalRelDate={{Start date|1997|12|24}}<ref name="OnePieceShueishaVolume1">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872509-3|title=ONE PIECE 1|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872509-3 |LicensedRelDate={{Start date|2013|10|20}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume1">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=29855|title=One Piece, 1. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-155-9 |ChapterList= *1. {{nihongo|„Romantična zora - početak avanture”|ROMANCE DAWNロマンスドーン—冒険の夜明け—| -{Romansu Don - Bouken no Yoake}-}} *2. {{nihongo|„Lufi, dečak sa slamenim šeširom”|その男"麦わらのルフィ"| -{Sono Otoko "Mugiwara no Rufi"}-}} *3. {{nihongo|„Piratski lovac Zoro stupa na scenu”|"海賊狩りのゾロ"登場| -{"Kaizoku-gari no Zoro" Toujou}-}} *4. {{nihongo|„Kapetan mornarice sekiroruki Morgan”|海軍大佐"斧手のモーガン"| -{Kaigun Taisa "Onote no Mogan"}-}} *5. {{nihongo|„Kralj pirata i veliki mačevalac”|海賊王と大剣豪| -{Kaizoku-Ou to Daikengou}-}} *6. {{nihongo|„Prvi član posade”|一人目| -{Hitorime}-}} *7. {{nihongo|„Prijatelji”|友達| -{Tomodachi}-}} *8. {{nihongo|„Nami stupa na scenu”|ナミ登場| -{Nami Toujou}-}} |LicensedTitle=Romantična zora - početak avanture |OriginalTitle=ROMANCE DAWN—冒険の夜明け— |TranslitTitle=-{Romansu Don - Bouken no Yoake}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=2 |OriginalRelDate={{Start date|1998|4|3}}<ref name="OnePieceShueishaVolume2">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872544-1|title=ONE PIECE 2|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872544-1 |LicensedRelDate={{Start date|2014|1|17}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume2">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=29939|title=One Piece, 2. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-170-2 |ChapterList= *9. {{nihongo|„Đavolica”|魔性の女| -{Mashou no Onna}-}} *10. {{nihongo|„Incident u kafani”|酒場の一件| -{Sakaba no Ikken}-}} *11. {{nihongo|„Jurnjava”|敗走| -{Haisou}-}} *12. {{nihongo|„Pas”|犬| -{Inu}-}} *13. {{nihongo|„Moje blago”|宝物| -{Takaramono}-}} *14. {{nihongo|„Nesmotrenost”|無謀っ!!| -{Mubou!!}-}} *15. {{nihongo|„Gong”|GONG| -{Gongu}-}} *16. {{nihongo|„Protiv Bagijevih gusara”|VERSUS バギー海賊団| -{Basasu!! Bagi Kaizokudan}-}} *17. {{nihongo|„Razlika u nivou”|格| -{Kaku}-}} |LicensedTitle=Protiv Bagijevih gusara |OriginalTitle=VERSUS!! バギー海賊団 |TranslitTitle=-{Basasu!! Bagi Kaizokudan}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=3 |OriginalRelDate={{Start date|1998|6|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume3">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872569-7|title=ONE PIECE 3|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872569-7 |LicensedRelDate={{Start date|2014|3|26}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume3">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=30054|title=One Piece, 3. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-178-8 |ChapterList= *18. {{nihongo|„Pirat klovn Bagi”|海賊「道化のバギー」| -{Kaizoku "Doke no Bagi"}-}} *19. {{nihongo|„Đavolja voćka”|悪魔の実| -{Akuma no Mi}-}} *20. {{nihongo|„Lopovska filozofija”|泥棒道| -{Dorobodo}-}} *21. {{nihongo|„Gradić”|町| -{Machi}-}} *22. {{nihongo|„I ti si čudnovato stvorenje”|あんたが珍獣| -{Anta ga Chinju}-}} *23. {{nihongo|„Kapetan Usop stupa na scenu”|キャプテン・ウソップ登場| -{Kyaputen Usoppu Toujou}-}} *24. {{nihongo|„Stvari o kojima se ne laže”|偽れぬもの| -{Itsuwarenu Mono}-}} *25. {{nihongo|„Osamsto laži”|ウソ800| -{Uso 800}-}} *26. {{nihongo|„Plan kapetana Kuroa”|キャプテン・クロの一計| -{Kyaputen Kuro no Ikkei}-}} |LicensedTitle=Stvari o kojima se ne laže |OriginalTitle=偽れぬもの |TranslitTitle=-{Itsuwarenu Mono}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=4 |OriginalRelDate={{Start date|1998|8|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume4">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872594-8|title=ONE PIECE 4|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872594-8 |LicensedRelDate={{Start date|2014|5|20}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume4">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=30135|title=One Piece, 4. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 27, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-192-4 |ChapterList= *27. {{nihongo|„Glasnik”|筋| -{Suji}-}} *28. {{nihongo|„Mlad mesec”|三日月| -{Mikazuki}-}} *29. {{nihongo|„Na uskoj uzbrdici”|坂道| -{Sakamichi}-}} *30. {{nihongo|„Odlično!”|GREAT!!!| -{Gureito!!!}-}} *31. {{nihongo|„Istina”|真実| -{Shinjitsu}-}} *32. {{nihongo|„Loša sreća”|大凶| -{Daikyou}-}} *33. {{nihongo|„Tihi”|音無き男| -{Otonaki Otoko}-}} *34. {{nihongo|„Batler Krahador”|執事クラハドール| -{Shitsuji Kurahadoru}-}} *35. {{nihongo|„I dalje na uskoj uzbrdici”|ネオ坂道| -{Neo Sakamichi}-}} |LicensedTitle=Mlad Mesec |OriginalTitle=三日月 |TranslitTitle=-{Mikazuki}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=5 |OriginalRelDate={{Start date|1998|10|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume5">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872619-7|title=ONE PIECE 5|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872619-7 |LicensedRelDate={{Start date|2014|7|17}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume5">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=30208|title=One Piece, 5. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-208-2 |ChapterList= *36. {{nihongo|„Jurnjava”|追え!!| -{Oe!!}-}} *37. {{nihongo|„Kuro - pirat sa sto planova”|海賊「百計のクロ」| -{Kaizoku "Hyakkei no Kuro"}-}} *38. {{nihongo|„Piratska družina”|海賊団| -{Kaizokudan}-}} *39. {{nihongo|„Za kim zvono zvoni”|誰が為に鐘は鳴る| -{Taga Tame ni Kane wa Naru}-}} *40. {{nihongo|„Usopova piratska družina”|ウソップ海賊団| -{Usoppu Kaizokudan}-}} *41. {{nihongo|„Pravac more”|海へ| -{Umi-e}-}} *42. {{nihongo|„Josak i Džoni”|ヨサクとジョニー| -{Yosaku to Jonī}-}} *43. {{nihongo|„Sanđi stupa na scenu”|サンジ登場| -{Sanji Toujou}-}} *44. {{nihongo|„Tri kuvara”|三人のコック| -{Sannin no Kokku}-}} |LicensedTitle=Za kim zvono zvoni |OriginalTitle=誰が為に鐘は鳴る |TranslitTitle=-{Taga Tame ni Kane wa Naru}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=6 |OriginalRelDate={{Start date|1998|12|3}}<ref name="OnePieceShueishaVolume6">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872642-1|title=ONE PIECE 6|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872642-1 |LicensedRelDate={{Start date|2014|9|16}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume6">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=30280|title=One Piece, 6. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-212-9 |ChapterList= *45. {{nihongo|„Pred buru”|嵐前| -{Arashi Mae}-}} *46. {{nihongo|„Nepozvan gost”|招かれざる客| -{Manekarezaru Kyaku}-}} *47. {{nihongo|„Don Krik, admiral piratske flote”|海賊艦隊提督「首領・クリーク」| -{Kaizoku Kantai Teitoku "Don Kurīku"}-}} *48. {{nihongo|„Odustanite od tog kursa”|その航路、やめときな| -{Sono Koro, Yametoki na}-}} *49. {{nihongo|„Oluja”|嵐| -{Arashi}-}} *50. {{nihongo|„Svakom svoje”|己々が路| -{Onoono ga Michi}-}} *51. {{nihongo|„Zoro Roronoa upada u more”|ロロノア・ゾロ海に散る| -{Roronoa Zoro Umi ni Chiru}-}} *52. {{nihongo|„Zakletva”|誓い| -{Chikai}-}} *53. {{nihongo|„Sabagašira broj 1”|サバガシラ１号| -{Sabagashira Ichi-Go}-}} |LicensedTitle=Zakletva |OriginalTitle=誓い |TranslitTitle=-{Chikai}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=7 |OriginalRelDate={{Start date|1999|3|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume7">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872683-9|title=ONE PIECE 7|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872683-9 |LicensedRelDate={{Start date|2014|11|22}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume7">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=30428|title=One Piece, 7. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-251-8 |ChapterList= *54. {{nihongo|„Gospodin Biserko”|パールさん| -{Paru-san}-}} *55. {{nihongo|„Jungle Blood”|JUNGLE BLOOD| -{Janguru Buraddo}-}} *56. {{nihongo|„Taj film nećeš gledati”|やなこった| -{Ya na Kotta}-}} *57. {{nihongo|„Zbog snova”|夢在るがゆえ| -{Yumearu ga Yue}-}} *58. {{nihongo|„Staro gunđalo”|クソジジイ| -{Kuso Jiji}-}} *59. {{nihongo|„Dug”|義務| -{Gimu}-}} *60. {{nihongo|„Odluka”|ケジメ| -{Kejime}-}} *61. {{nihongo|„Demon”|鬼| -{Oni}-}} *62. {{nihongo|„MH5”|M・H・5| -{Emu-Eichi-Fuaibu}-}} |LicensedTitle=Staro gunđalo |OriginalTitle=クソジジイ |TranslitTitle=-{Kuso Jiji}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=8 |OriginalRelDate={{Start date|1999|4|30}}<ref name="OnePieceShueishaVolume8">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872712-6|title=ONE PIECE 8|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872712-6 |LicensedRelDate={{Start date|2015|1|19}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume8">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=30515|title=One Piece, 8. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-261-7 |ChapterList= *63. {{nihongo|„Ne smem umreti”|死なねェよ| -{Shinane yo}-}} *64. {{nihongo|„Veliko ratno koplje”|大戦槍| -{Daisenso}-}} *65. {{nihongo|„Spremnost”|覚悟| -{Kakugo}-}} *66. {{nihongo|„Kad pojedeš smrtonosno koplje”|噛み殺した槍| -{Kami Koroshita Yari}-}} *67. {{nihongo|„Supa”|SOUP| -{Supu}-}} *68. {{nihongo|„Četvrti čovek”|４人目| -{Yoninme}-}} *69. {{nihongo|„Aronov park”|アーロンパーク| -{Aron Paku}-}} *70. {{nihongo|„Usopova velika avantura”|男ウソップ大冒険| -{Otoko Usoppu Daibouken}-}} *71. {{nihongo|„Tvorac svih stvari”|万物の霊長| -{Banbutsu no Reicho}-}} |LicensedTitle=Ne smem umreti |OriginalTitle=死なねェよ |TranslitTitle=-{Shinane yo}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=9 |OriginalRelDate={{Start date|1999|7|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume9">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872735-5|title=ONE PIECE 9|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872735-5 |LicensedRelDate={{Start date|2015|6|9}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume9">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=30715|title=One Piece, 9. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-286-0 |ChapterList= *72. {{nihongo|„Svakom svoje”|分相応| -{Bunsoo}-}} *73. {{nihongo|„Čudovište iz opasne zone”|偉大なる航路から来た怪物| -{"Gurando Rain" Kara Kita Kaibutsu}-}} *74. {{nihongo|„Biznis”|仕事| -{Bijinesu}-}} *75. {{nihongo|„Pomorske mape i riboliki ljudi”|海図と魚人| -{Kaizu to Gyojin}-}} *76. {{nihongo|„Dremka”|ねる| -{Neru}-}} *77. {{nihongo|„Korak ka ostvarenju sna”|夢の一歩| -{Yume no Ippo}-}} *78. {{nihongo|„Belmer-san”|ベルメールさん| -{Berumeru-san}-}} *79. {{nihongo|„Živeti”|生きる| -{Ikiru}-}} *80. {{nihongo|„Zločin je zločin”|罪は罪| -{Tsumi wa Tsumi}-}} *81. {{nihongo|„Suza”|涙| -{Namida}-}} |LicensedTitle=Suze |OriginalTitle=涙 |TranslitTitle=-{Namida}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=10 |OriginalRelDate={{Start date|1999|10|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume10">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872773-8|title=ONE PIECE 10|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872773-8 |LicensedRelDate={{Start date|2015|9|3}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume10">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=30816|title=One Piece, 10. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-300-3 |ChapterList= *82. {{nihongo|„-{OK, Let's STAND UP!}-”| -{OK, Let's STAND UP!}-| -{Oke, Rettsu Sutan Dappu!}-}} *83. {{nihongo|„Lufi in black”|ルフィ IN BLACK| -{Rufi In Burakku}-}} *84. {{nihongo|„Zombi”|ゾンビ| -{Zonbi}-}} *85. {{nihongo|„Tri mača protiv šest mačeva”|三刀流対六刀流| -{Santoryu tai Rokutoryu}-}} *86. {{nihongo|„Viteštvo protiv karatea ribolikih”|騎士道VS魚人空手| -{Kishido Basasu Gyojin Karate}-}} *87. {{nihongo|„Završetak|終わったんだ!!| -{Owattanda!!}-}} *88. {{nihongo|„Smrt”|死んで!!!| -{Shinde!!!}-}} *89. {{nihongo|„Zamena”|交替| -{Kotai}-}} *90. {{nihongo|„Šta mogu?”|何ができる| -{Nani ga Dekiru}-}} |LicensedTitle= -{OK, Let's STAND UP!}- |OriginalTitle= -{OK, Let's STAND UP!}- |TranslitTitle=-{Oke, Rettsu Sutan Dappu!}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=11 |OriginalRelDate={{Start date|1999|12|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume11">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872797-5|title=ONE PIECE 11|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872797-5 |LicensedRelDate={{Start date|2016|3|2}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume11">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=31096|title=One Piece, 11. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-333-1 |ChapterList= *91. {{nihongo|„Pikado”|DARTS| -{Datsu}-}} *92. {{nihongo|„Sreća”|幸せ| -{Shiawase}-}} *93. {{nihongo|„Sletanje”|下へまいります| -{Shita e Mairimasu}-}} *94. {{nihongo|„Druga osoba”|二人目| -{Futarime}-}} *95. {{nihongo|„Ples vetrenjače”|まわれ風車| -{Maware Kazaguruma}-}} *96. {{nihongo|„Najozloglašeniji na istoku”|東一番の悪| -{Higashi Ichiban no Waru}-}} *97. {{nihongo|„Mač Sandai Kitetsu”|三代鬼徹| -{Sandai Kitetsu}-}} *98. {{nihongo|„Tamni oblaci”|暗雲| -{An'un}-}} *99. {{nihongo|„Lufi umire”|ルフィが死んだ| -{Rufi ga Shinda}-}} |LicensedTitle=Najozloglašeniji na istoku |OriginalTitle=東一番の悪 |TranslitTitle=-{Higashi Ichiban no Waru}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=12 |OriginalRelDate={{Start date|2000|2|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume12">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872822-X|title=ONE PIECE 12|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872822-X |LicensedRelDate={{Start date|2016|6|30}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume12">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=31240|title=One Piece, 12. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-337-9 |ChapterList= *100. {{nihongo|„Početak legende”|伝説は始まった| -{Densetsu wa Hajimatta}-}} *101. {{nihongo|„Izokrenuta planina”|リヴァースマウンテン| -{Rivasu Maunten}-}} *102. {{nihongo|„A sada: opasna zona”|さて、偉大なる航路| -{Sate, Gurando Rain}-}} *103. {{nihongo|„Kit”|クジラ| -{Kujira}-}} *104. {{nihongo|„Poluostrvo obećanja”|約束の岬| -{Yakusoku no Misaki}-}} *105. {{nihongo|„Logpouz”|記録指針| -{Rogu Posu}-}} *106. {{nihongo|„Grad dobrodošlice”|歓迎の町| -{Kangei no Machi}-}} *107. {{nihongo|„Mesečina i grob”|月光と墓標| -{Gekko to Bohyo}-}} *108. {{nihongo|„Sto lovaca na ucene”|100人の賞金稼ぎ| -{Hyakunin no Shokin Kasegi}-}} |LicensedTitle=Početak legende |OriginalTitle=伝説は始まった |TranslitTitle=-{Densetsu wa Hajimatta}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=13 |OriginalRelDate={{Start date|2000|4|28}}<ref name="OnePieceShueishaVolume13">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872863-7|title=ONE PIECE 13|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872863-7 |LicensedRelDate={{Start date|2016|10|31}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume13">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=31437|title=One Piece, 13. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-374-4 |ChapterList= *109. {{nihongo|„Pitanje odgovornosti”|責任問題| -{Sekinin Mondai}-}} *110. {{nihongo|„Veče još nije završeno”|夜は終わらない| -{Yoru ga Owaranai}-}} *111. {{nihongo|„Tajna kriminalna organizacija”|秘密犯罪会社| -{Himitsu Hanzai Gaisha}-}} *112. {{nihongo|„Lufi protiv Zoroa”|ルフィVSゾロ| -{Rufi Basasu Zoro}-}} *113. {{nihongo|„Sve je u redu”|大丈夫!!!| -{Daijobu!!!}-}} *114. {{nihongo|„Kurs”|進路| -{Shinro}-}} *115. {{nihongo|„Avantura na malom vrtu”|冒険のリトルガーデン| -{Boken no Ritoru Gaden}-}} *116. {{nihongo|„Ogromno”|でっけェ| -{Dekke}-}} *117. {{nihongo|„Dori i Brogi”|(ドリーとブロギー| -{Dori to Burogi}-}} |LicensedTitle=Sve je u redu |OriginalTitle=大丈夫!!! |TranslitTitle=-{Daijobu!!!}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=14 |OriginalRelDate={{Start date|2000|7|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume14">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-872888-2|title=ONE PIECE 14|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-872888-2 |LicensedRelDate={{Start date|2017|2|25}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume14">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=31641|title=One Piece, 14. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-408-6 |ChapterList= *118. {{nihongo|„Ko to ide?”|(誰かいる| -{Dareka Iru}-}} *119. {{nihongo|„Izbegavanje”|姑息| {Kosoku}-}} *120. {{nihongo|„Crveni div plače”|赤鬼が泣いた| -{Akaoni ga Naita}-}} *121. {{nihongo|„Shvatam”|赤鬼が泣いた| -{Wakatteita}-}} *122. {{nihongo|„Beskorisni mrtvac”|死人は役に立たぬ| -{Shinin wa Yaku ni Tatanu}-}} *123. {{nihongo|„Lufi VS Mister 3”|(ルフィVSMr.3| -{Rufi Basasu Misuta Suri}-}} *124. {{nihongo|„Čaj je preukusan”|お茶がうめェ| -{Ocha ga Ume}-}} *125. {{nihongo|„Šampion sveća”|キャンドルチャンピオン| -{Kyandoru Chanpion}-}} *126. {{nihongo|„Nagon”|本能| -{Honno}-}} |LicensedTitle=Nagon |OriginalTitle=本能 |TranslitTitle=-{Honno}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=15 |OriginalRelDate={{Start date|2000|9|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume15">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873009-7|title=ONE PIECE 15|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873009-7 |LicensedRelDate={{Start date|2017|11|8}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume15">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=32031|title=One Piece, 15. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-450-5 |ChapterList= *127. {{nihongo|„Mumlafon”|電伝虫| -{Dendenmushi}-}} *128. {{nihongo|„Zastava ponosa”|海賊簱| -{Hokori}-}} *129. {{nihongo|„Pravo napred!”|まっすぐ!!!| -{Massugu!!!}-}} *130. {{nihongo|„Maksimalna brzina”|最高速度| -{Saiko Sokudo}-}} *131. {{nihongo|„Parni limenko”|ブリキのワポル| -{Buriki no Waporu}-}} *132. {{nihongo|„Zar ne?”|ね| -{Ne}-}} *133. {{nihongo|„Avantura u bezimenoj zemlji”|名もなき国の冒険| -{Na mo Naki Kuni no Boken}-}} *134. {{nihongo|„Doktorka Kureha”|Dr.くれは| -{Dokuta Kureha}-}} *135. {{nihongo|„Zec”|ラパーン| -{Rapan}-}} *136. {{nihongo|„Čovek zvani Dalton”|ドルトンという男| -{Doruton to Iu Otoko}-}} |LicensedTitle=Pravo napred! |OriginalTitle=まっすぐ!!! |TranslitTitle=-{Massugu!!!}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=16 |OriginalRelDate={{Start date|2000|12|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume16">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873045-3|title=ONE PIECE 16|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873045-3 |LicensedRelDate={{Start date|2018|2|1}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume16">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=32129|title=One Piece, 16. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-469-7 |ChapterList= *137. {{nihongo|„Lavina”|雪崩| -{Nadare}-}} *138. {{nihongo|„Vrh planine”|頂上| -{Choujou}-}} *139. {{nihongo|„Irvin Irvin Secko stupa na scenu”|トニートニー・チョッパー登場| -{Toni Toni Choppa Toujou}-}} *140. {{nihongo|„Snežni dvorac”|雪の住む城| -{Yuki no Sumu Shiro}-}} *141. {{nihongo|„Nadrilekar”|ヤブ医者| -{Yabu Isha}-}} *142. {{nihongo|„Lobanja i trešnjin cvet”|ドクロと桜| -{Dokuro to Sakura}-}} *143. {{nihongo|„Žitokljunac”|不器用| -{Bukiyo}-}} *144. {{nihongo|„Snežna bajka”|雪物語| -{Yuki Monogatari}-}} *145. {{nihongo|„Njegovim tragom”|受け継がれる意志| -{Uke Tsugareru Ishi}-}} |LicensedTitle=Naslednici |OriginalTitle=受け継がれる意志 |TranslitTitle=-{Uke Tsugareru Ishi}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=17 |OriginalRelDate={{Start date|2001|2|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume17">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873073-9|title=ONE PIECE 17|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873073-9 |LicensedRelDate={{Start date|2018|6|1}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume17">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=32291|title=One Piece, 17. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-485-7 |ChapterList= *146. {{nihongo|„Borba za odbranu zemlje”|国防戦| -{Kokubousen}-}} *147. {{nihongo|„Lažov”|ウソッパチ| -{Usoppachi}-}} *148. {{nihongo|„Zastava se i dalje vijori”|折れない| -{Orenai}-}} *149. {{nihongo|„Urnebes”|RUMBLE!!| -{Ranburu}-}} *150. {{nihongo|„Sedmoglavi top, krunsko oružje Bubanj Otoka”|ロイヤルドラムクラウン７連散弾ブリキング大砲| -{Roiyaru Doramu Kuraun Nana-ren Shotto Burikingu Kyanon}-}} *151. {{nihongo|„Nebo nad bubnjem”|ドラムの空| -{Doramu no Sora}-}} *152. {{nihongo|„Pun mesec”|満月| -{Mangetsu}-}} *153. {{nihongo|„Hirurgove trešnje u cvatu”|ヒルルクの桜| -{Hiruruku no Sakura}-}} *154. {{nihongo|„Ka Arabasti”|アラバスタへ| -{Arabasuta e}-}} *155. {{nihongo|„Pirat zvani Ser Krokodil”|海賊　サー・クロコダイル| -{"Kaizoku" Sā Kurokodairu}-}} |LicensedTitle=Hirurgove trešnje u cvatu |OriginalTitle=ヒルルクの桜 |TranslitTitle=-{Hiruruku no Sakura}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=18 |OriginalRelDate={{Start date|2001|4|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume18">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873100-X|title=ONE PIECE 18|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873100-X |LicensedRelDate={{Start date|2020|5|27}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume18">{{cite web|url=http://www.darkwoodprodavnica.rs/izdanje.html?issueID=33277|title=One Piece, 18. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-521-2 |ChapterList= *156. {{nihongo|„Mestemično vedroblačno uz gospondame”|オカマ日和| -{Okama Biyori}-}} *157. {{nihongo|„As stupa na scenu”|エース登場| -{Esu Toujou}-}} *158. {{nihongo|„Iskrcavanje na Arabastu”|上陸のアラバスタ| -{Joriku no Arabasuta}-}} *159. {{nihongo|„Vidimo se na vrhu”|来いよ| -{Koi yo}-}} *160. {{nihongo|„U kafeu „Spajder” u 8 sati”|スパイダーズカフェに８時| -{Supaidazu Kafe ni Hachi-ji}-}} *161. {{nihongo|„Elmar, zeleni grad”|緑の町エルマル| -{Midori no Machi Erumaru}-}} *162. {{nihongo|„Avantura u pustinjskoj zemlji”|砂の国の冒険| -{Suna no Kuni no Bouken}-}} *163. {{nihongo|„Juba, grad pobunjenika”|反乱軍の町ユバ| -{Hanran-Gun no Machi Yuba}-}} *164. {{nihongo|„Volim svoju zemlju”|国が好き| -{Kuni ga Suki}-}} *165. {{nihongo|„Operacija „Utopija””|作戦名ユートピア| -{Sakusenmei Yutopia}-}} *166. {{nihongo|„Lufi VS Bibi”|ルフィVSビビ| -{Rufi Basasu Bibi}-}} |LicensedTitle=As stupa na scenu |OriginalTitle=エース登場 |TranslitTitle=-{Esu Toujou}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=19 |OriginalRelDate={{Start date|2001|7|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume19">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873133-6|title=ONE PIECE 19|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873133-6 |LicensedRelDate={{Start date|2021|5|13}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume19">{{cite web|url=https://www.facebook.com/darkwood.srbija/photos/a.655409657880090/3981806575240365/|title=One Piece, 19. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-550-2 |ChapterList= *167. {{nihongo|„Bojno polje”|戦線| -{Sensen}-}} *168. {{nihongo|„Rejnbejs, grad snova”|夢の町　レインベース| -{Yume no Machi Reinbesu}-}} *169. {{nihongo|„Najjači ratnik u kraljevstvu”|王国最強の戦士| -{Okoku Saikyou no Senshi}-}} *170. {{nihongo|„Početak”|始まる| -{Hajimaru}-}} *171. {{nihongo|„Koza, vođa pobunjenika”|反乱軍統率者コーザ| -{Hanran-Gun Rida Koza}-}} *172. {{nihongo|„Pobuna”|反乱| -{Uneri}-}} *173. {{nihongo|„Bananagator”|バナナワニ| -{Bananawani}-}} *174. {{nihongo|„Mister princ”|Mr.プリンス| -{Misuta Purinsu}-}} *175. {{nihongo|„Oslobođenje”|解放|-{Kaiho}-}} *176. {{nihongo|„Jurnjava”|Rush!!| -{Rasshu}-}} |LicensedTitle=Pobuna |OriginalTitle=反乱 |TranslitTitle=-{Uneri}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=20 |OriginalRelDate={{Start date|2001|9|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume20">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873158-1|title=ONE PIECE 20|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873158-1 |LicensedRelDate={{Start date|2021|10|29}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume20">{{cite web|url=https://www.facebook.com/darkwood.srbija/photos/a.655409657880090/4483417418412609/|title=One Piece, 20. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-562-5 |ChapterList= *177. {{nihongo|„81 milion protiv 30 miliona”|3000万VS8100万| -{Sanzenman Basasu Hassenhyakuman}-}} *178. {{nihongo|„Nivo opasna zona”|LEVEL G.L.| -{Reberu Gurandorain}-}} *179. {{nihongo|„Obračun u Albani”|決戦はアルバーナ| -{Kessen wa Arubana}-}} *180. {{nihongo|„Arabasta, zemlja životinja”|アラバスタ動物ランド| -{Arabasuta Dobutsu Rando}-}} *181. {{nihongo|„Superbrzi pačji kviz”|超カルガモクイズ| -{Chokarugamo Kuizu}-}} *182. {{nihongo|„Urlik”|怒号| -{Dogo}-}} *183. {{nihongo|„Kapetan Karu”|カルー隊長|-{Karu-Taichou}-}} *184. {{nihongo|„Krtičje brdo, 4. ulica”|モグラ塚４番街| -{Mogurazuka Yonban-gai}-}} *185. {{nihongo|„Aha... znači tako”|へーそう| -{He Sou}-}} *186. {{nihongo|„4”|4| -{Fou}-}} |LicensedTitle=Obračun u Albani |OriginalTitle=決戦はアルバーナ |TranslitTitle=-{Kessen wa Arubana}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=21 |OriginalRelDate={{Start date|2001|12|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume21">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873194-8|title=ONE PIECE 21|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873194-8 |LicensedRelDate={{Start date|2022|6|7}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume21">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/Cef6gm0sbU7/|title=One Piece, 21. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=June 7, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-579-3 |ChapterList= *187. {{nihongo|„Pat-pozicija”|互角| -{Gokaku}-}} *188. {{nihongo|„Borbeni stil labuda”|オカマ拳法| -{Okama Kenpo}-}} *189. {{nihongo|„2”|2| -{Tsu}-}} *190. {{nihongo|„Klimatska palica”|天候棒| -{Kurima Takuto}-}} *191. {{nihongo|„Žena koja kontroliše klimu”|天候を操る女| -{Tenko o Ayatsuru Onna}-}} *192. {{nihongo|„Tornado-alarm”|旋風注意報| -{Senpu Chui Ho}-}} *193. {{nihongo|„Utopija”|理想郷| -{Risokyo}-}} *194. {{nihongo|„Preseći čelik”|鉄を斬る| -{Tetsu o Kiru}-}} *195. {{nihongo|„Mister bušido”|Mr. 武士道| -{Misuta Bushido}-}} |LicensedTitle=Utopija |OriginalTitle=理想郷 |TranslitTitle=-{Risokyo}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=22 |OriginalRelDate={{Start date|2002|2|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume22">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873222-7|title=ONE PIECE 22|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873222-7 |LicensedRelDate={{Start date|2022|7|14}}<ref name="OnePieceDarkwoodVolume22">{{cite web|url=https://www.instagram.com/p/Cf_puF_Mmub/|title=One Piece, 22. tom|publisher=[[Darkwood (izdavačka kuća)|Darkwood]]|access-date=July 14, 2022}}</ref> |LicensedISBN=978-86-6163-584-7 |ChapterList= *196. {{nihongo|„1”|1| -{Wan}-}} *197. {{nihongo|„Vođe”|統率者達| -{Tosotsushatachi}-}} *198. {{nihongo|„4.15 po podne”|午後四時十五分| -{Gogo Yo-ji Jugo-fun}-}} *199. {{nihongo|„Nada”|HOPE!!| -{Hopu}-}} *200. {{nihongo|„Vodeni Lufi”|水ルフィ| -{Mizu Rufi}-}} *201. {{nihongo|„Niko Robin”|ニコ・ロビン| -{Niko Robin}-}} *202. {{nihongo|„Kraljevska grobnica”|王家の墓| -{Oke no Haka}-}} *203. {{nihongo|„Nalik krokodilu”|ワニっぽい| -{Wanippoi}-}} *204. {{nihongo|„Crveno”|RED| -{Reddo}-}} *205. {{nihongo|„Tajna baza peskadrona”|砂砂団秘密基地| -{Suna-Suna-Dan Himitsu Kichi}-}} |LicensedTitle=Nada! |OriginalTitle= -{HOPE}-!! |TranslitTitle=-{Hopu}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=23 |OriginalRelDate={{Start date|2002|4|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume23">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873252-9|title=ONE PIECE 23|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873252-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ビビの冒険 |TranslitTitle=-{Bibi no Boken}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=24 |OriginalRelDate={{Start date|2002|7|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume24">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873282-0|title=ONE PIECE 24|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873282-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=人の夢 |TranslitTitle=-{Hito no Yume}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=25 |OriginalRelDate={{Start date|2002|9|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume25">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873313-4|title=ONE PIECE 25|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873313-4 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=一億の男 |TranslitTitle=-{Ichioku no Otoko}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=26 |OriginalRelDate={{Start date|2002|12|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume26">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873336-3|title=ONE PIECE 26|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873336-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=神の島の冒険 |TranslitTitle=-{Kami no Shima no Bouken}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=27 |OriginalRelDate={{Start date|2003|2|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume27">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873379-7|title=ONE PIECE 27|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873379-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=序曲 |TranslitTitle=-{Obachua}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=28 |OriginalRelDate={{Start date|2003|5|1}}<ref name="OnePieceShueishaVolume28">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873418-1|title=ONE PIECE 28|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873418-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=「戦鬼」ワイパー |TranslitTitle=-{"Senki" Waipa}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=29 |OriginalRelDate={{Start date|2003|7|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume29">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873480-7|title=ONE PIECE 29|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873480-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=聖譚曲 |TranslitTitle=-{Oratorio}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=30 |OriginalRelDate={{Start date|2003|10|3}}<ref name="OnePieceShueishaVolume30">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873502-1|title=ONE PIECE 30|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873502-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=狂想曲 |TranslitTitle=-{Kapuritchio}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=31 |OriginalRelDate={{Start date|2003|12|19}}<ref name="OnePieceShueishaVolume31">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873551-X|title=ONE PIECE 31|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873551-X |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ここにいる |TranslitTitle=-{Koko ni Iru}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=32 |OriginalRelDate={{Start date|2004|3|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume32">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873571-4|title=ONE PIECE 32|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873571-4 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=島の歌声 |TranslitTitle=-{Rabu Songu}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=33 |OriginalRelDate={{Start date|2004|6|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume33">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873593-5|title=ONE PIECE 33|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873593-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=DAVY BACK FIGHT!! |TranslitTitle=-{Debi Bakku Faito!!}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=34 |OriginalRelDate={{Start date|2004|8|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume34">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873638-9|title=ONE PIECE 34|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873638-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=水の都ウォーターセブン |TranslitTitle=-{"Mizu no Miyako" Wota Sebun}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=35 |OriginalRelDate={{Start date|2004|11|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume35">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873667-2|title=ONE PIECE 35|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873667-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=船長 |TranslitTitle=-{Kyaputen}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=36 |OriginalRelDate={{Start date|2005|2|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume36">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873768-7|title=ONE PIECE 36|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873768-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=9番目の正義 |TranslitTitle=-{Kyu-banme no Seigi}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=37 |OriginalRelDate={{Start date|2005|4|28}}<ref name="OnePieceShueishaVolume37">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873802-0|title=ONE PIECE 37|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873802-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=トムさん |TranslitTitle=-{Tomu-san}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=38 |OriginalRelDate={{Start date|2005|7|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume38">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873839-X|title=ONE PIECE 38|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873839-X |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ロケットマン!! |TranslitTitle=-{Rokettoman!!}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=39 |OriginalRelDate={{Start date|2005|11|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume39">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-873872-1|title=ONE PIECE 39|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-873872-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=争奪戦 |TranslitTitle=-{Sodatsusen}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=40 |OriginalRelDate={{Start date|2005|12|26}}<ref name="OnePieceShueishaVolume40">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-874003-3|title=ONE PIECE 40|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-874003-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ギア |TranslitTitle=-{Gia}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=41 |OriginalRelDate={{Start date|2006|4|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume41">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-874047-5|title=ONE PIECE 41|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-874047-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=宣戦布告 |TranslitTitle=-{Sensen Fukoku}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=42 |OriginalRelDate={{Start date|2006|7|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume42">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-874127-7|title=ONE PIECE 42|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-874127-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=海賊 VS CP9 |TranslitTitle=-{Kaizoku Basasu Shi Pi Nain}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=43 |OriginalRelDate={{Start date|2006|9|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume43">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-874149-8|title=ONE PIECE 43|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-874149-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=英雄伝説 |TranslitTitle=-{Eiyuu Densetsu}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=44 |OriginalRelDate={{Start date|2006|12|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume44">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=4-08-874287-7|title=ONE PIECE 44|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=4-08-874287-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=帰ろう |TranslitTitle=-{Kaero}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=45 |OriginalRelDate={{Start date|2007|3|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume45">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-874314-1|title=ONE PIECE 45|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-874314-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=心中お察しする |TranslitTitle=-{Shinchu Osasshisuru}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=46 |OriginalRelDate={{Start date|2007|7|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume46">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-874382-0|title=ONE PIECE 46|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-874382-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ゴースト島の冒険 |TranslitTitle=-{Gosuto Airando no Bouken}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=47 |OriginalRelDate={{Start date|2007|9|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume47">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-874411-7|title=ONE PIECE 47|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-874411-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=くもり時々ホネ |TranslitTitle=-{Kumori Tokidoki Hone}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=48 |OriginalRelDate={{Start date|2007|12|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume48">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-874442-1|title=ONE PIECE 48|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-874442-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=オーズの冒険 |TranslitTitle=-{Ozu no Bouken}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=49 |OriginalRelDate={{Start date|2008|3|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume49">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-874485-8|title=ONE PIECE 49|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-874485-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ナイトメア・ルフィ |TranslitTitle=-{Naitomea Rufi}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=50 |OriginalRelDate={{Start date|2008|6|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume50">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-874521-3|title=ONE PIECE 50|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-874521-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=再び辿りつく |TranslitTitle=-{Futatabi Tadoritsuku}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=51 |OriginalRelDate={{Start date|2008|9|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume51">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-874563-3|title=ONE PIECE 51|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 28, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-874563-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=11人の超新星 |TranslitTitle=-{Juichinin no Chochinsei}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=52 |OriginalRelDate={{Start date|2008|12|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume52">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-874602-9|title=ONE PIECE 52|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-874602-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ロジャーとレイリー |TranslitTitle=-{Roja to Reirii}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=53 |OriginalRelDate={{Start date|2009|3|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume53">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-874640-1|title=ONE PIECE 53|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-874640-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=王の資質 |TranslitTitle=-{Ou no Shishitsu}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=54 |OriginalRelDate={{Start date|2009|6|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume54">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-874662-3|title=ONE PIECE 54|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-874662-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=もう誰にも止められない |TranslitTitle=-{Mou dare ni mo tomerarenai}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=55 |OriginalRelDate={{Start date|2009|9|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume55">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-874727-9|title=ONE PIECE 55|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-874727-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=地獄に仏 |TranslitTitle=-{Jigoku ni okama}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=56 |OriginalRelDate={{Start date|2009|12|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume56">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-874761-3|title=ONE PIECE 56|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-874761-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ありがとう |TranslitTitle=-{Arigatou}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=57 |OriginalRelDate={{Start date|2010|3|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume57">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870010-6|title=ONE PIECE 57|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870010-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=頂上決戦 |TranslitTitle=-{Choujou Kessen}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=58 |OriginalRelDate={{Start date|2010|6|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume58">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870045-8|title=ONE PIECE 58|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870045-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=この時代の名を"白ひげ"と呼ぶ |TranslitTitle=-{Kono Jidai no Na o "Shirohige" to Yobu}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=59 |OriginalRelDate={{Start date|2010|8|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume59">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870083-0|title=ONE PIECE 59|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870083-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ポートガス・D・エース死す |TranslitTitle=-{Potogasu Di Esu Shisu}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=60 |OriginalRelDate={{Start date|2010|11|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume60">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870125-7|title=ONE PIECE 60|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870125-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=弟よ |TranslitTitle=-{Otouto yo}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=61 |OriginalRelDate={{Start date|2011|2|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume61">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870175-2|title=ONE PIECE 61|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870175-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ROMANCE DAWN for the new world —新しい世界への冒険の夜明け— |TranslitTitle=-{Romansu Don fo za nyu warudo: Atarashii Sekai e no Boken no Yoake}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=62 |OriginalRelDate={{Start date|2011|5|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume62">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870217-9|title=ONE PIECE 62|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870217-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=魚人島の冒険 |TranslitTitle=-{Gyojintou no Bouken}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=63 |OriginalRelDate={{Start date|2011|8|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume63">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870270-4|title=ONE PIECE 63|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870270-4 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=オトヒメとタイガー |TranslitTitle=-{Otohime to Taiga}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=64 |OriginalRelDate={{Start date|2011|11|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume64">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870301-5|title=ONE PIECE 64|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870301-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=10万VS10 |TranslitTitle=-{Juman Basasu Ju}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=65 |OriginalRelDate={{Start date|2012|2|3}}<ref name="OnePieceShueishaVolume65">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870367-1|title=ONE PIECE 65|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870367-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ゼロに |TranslitTitle=-{Zero ni}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=66 |OriginalRelDate={{Start date|2012|5|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume66">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870416-6|title=ONE PIECE 66|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870416-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=タイヨウへと続く道 |TranslitTitle=-{Taiyo e to Tsuzuku Michi}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=67 |OriginalRelDate={{Start date|2012|8|3}}<ref name="OnePieceShueishaVolume67">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870476-0|title=ONE PIECE 67|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870476-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=COOL FIGHT |TranslitTitle=-{Kuru Faito}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=68 |OriginalRelDate={{Start date|2012|11|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume68">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870531-6|title=ONE PIECE 68|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870531-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=海賊同盟 |TranslitTitle=-{Kaizoku Domei}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=69 |OriginalRelDate={{Start date|2013|3|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume69">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870614-6|title=ONE PIECE 69|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870614-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=SAD |TranslitTitle=-{Esu-E-Di}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=70 |OriginalRelDate={{Start date|2013|6|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume70">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870660-3|title=ONE PIECE 70|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870660-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ドフラミンゴ現る |TranslitTitle=-{Dofuramingo Arawaru}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=71 |OriginalRelDate={{Start date|2013|8|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume71">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870781-5|title=ONE PIECE 71|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870781-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=曲者達のコロシアム |TranslitTitle=-{Kusemono-tachi no Koroshiamu}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=72 |OriginalRelDate={{Start date|2013|11|1}}<ref name="OnePieceShueishaVolume72">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-870833-1|title=ONE PIECE 72|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-870833-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ドレスローザの忘れ物 |TranslitTitle=-{Doresuroza no Wasuremono}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=73 |OriginalRelDate={{Start date|2014|3|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume73">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-880022-6|title=ONE PIECE 73|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-880022-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ドレスローザSOP作戦 |TranslitTitle=-{Doresuroza Esu-O-Pi Sakusen}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=74 |OriginalRelDate={{Start date|2014|6|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume74">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-880069-1|title=ONE PIECE 74|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-880069-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=いつでもキミのそばにいる |TranslitTitle=-{Itsudemo Kimi no Soba ni Iru}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=75 |OriginalRelDate={{Start date|2014|9|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume75">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-880171-1|title=ONE PIECE 75|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-880171-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=おれの恩返し |TranslitTitle=-{Ore no Ongaeshi}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=76 |OriginalRelDate={{Start date|2014|12|27}}<ref name="OnePieceShueishaVolume76">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-880219-0|title=ONE PIECE 76|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-880219-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=構わず進め |TranslitTitle=-{Kamawazu Susume}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=77 |OriginalRelDate={{Start date|2015|4|3}}<ref name="OnePieceShueishaVolume77">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-880326-5|title=ONE PIECE 77|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-880326-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=スマイル |TranslitTitle=-{Sumairu}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=78 |OriginalRelDate={{Start date|2015|7|3}}<ref name="OnePieceShueishaVolume78">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-880422-4|title=ONE PIECE 78|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-880422-4 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=悪のカリスマ |TranslitTitle=-{Aku no Karisuma}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=79 |OriginalRelDate={{Start date|2015|10|3}}<ref name="OnePieceShueishaVolume79">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-880496-5|title=ONE PIECE 79|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-880496-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=LUCY!! |TranslitTitle=-{Rushi!!}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=80 |OriginalRelDate={{Start date|2015|12|28}}<ref name="OnePieceShueishaVolume80">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-880578-8|title=ONE PIECE 80|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-880578-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=開幕宣言 |TranslitTitle=-{Kaimaku Sengen}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=81 |OriginalRelDate={{Start date|2016|4|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume81">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-880648-8|title=ONE PIECE 81|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-880648-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ネコマムシの旦那に会いに行こう |TranslitTitle=-{Nekomamushi no Dan'na ni Ai ni Yuko}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=82 |OriginalRelDate={{Start date|2016|7|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume82">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-880726-3|title=ONE PIECE 82|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-880726-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ざわつく世界 |TranslitTitle=-{Zawatsuku Sekai}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=83 |OriginalRelDate={{Start date|2016|11|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume83">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-880801-7|title=ONE PIECE 83|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-880801-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=海賊「四皇」シャーロット・リンリン |TranslitTitle=-{Kaizoku "Yonko" Sharotto Rinrin}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=84 |OriginalRelDate={{Start date|2017|2|3}}<ref name="OnePieceShueishaVolume84">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881002-7|title=ONE PIECE 84|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-881002-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ルフィVSサンジ |TranslitTitle=-{Rufi Basasu Sanji}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=85 |OriginalRelDate={{Start date|2017|5|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume85">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881070-6|title=ONE PIECE 85|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-881070-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=ウソつき |TranslitTitle=-{Usotsuki}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=86 |OriginalRelDate={{Start date|2017|8|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume86">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881198-7|title=ONE PIECE 86|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-881198-7 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=四皇暗殺作戦 |TranslitTitle=-{Yonko Ansatsu Sakusen}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=87 |OriginalRelDate={{Start date|2017|11|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume87">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881225-0|title=ONE PIECE 87|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-881225-0 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=甘くない |TranslitTitle=-{Amakunai}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=88 |OriginalRelDate={{Start date|2018|3|2}}<ref name="OnePieceShueishaVolume88">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881362-2|title=ONE PIECE 88|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-881362-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=獅子 |TranslitTitle=-{Shishi}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=89 |OriginalRelDate={{Start date|2018|6|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume89">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881496-4|title=ONE PIECE 89|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-881496-4 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=BADEND MUSICAL |TranslitTitle=-{Baddoendo Myujikaru}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=90 |OriginalRelDate={{Start date|2018|9|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume90">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881562-6|title=ONE PIECE 90|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-881562-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=聖地マリージョア |TranslitTitle=-{Seichi Marijoa}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=91 |OriginalRelDate={{Start date|2018|12|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume91">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881644-9|title=ONE PIECE 91|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-881644-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=侍の国の冒険 |TranslitTitle=-{Samurai no Kuni no Bouken}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=92 |OriginalRelDate={{Start date|2019|3|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume92">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881758-3|title=ONE PIECE 92|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-881758-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=花魁小紫登場 |TranslitTitle=-{Oiran Komurasaki Toujou}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=93 |OriginalRelDate={{Start date|2019|7|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume93">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881877-1|title=ONE PIECE 93|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-881877-1 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=えびす町の人気者 |TranslitTitle=-{Ebisu-cho no Ninkimono}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=94 |OriginalRelDate={{Start date|2019|10|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume94">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882054-5|title=ONE PIECE 94|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-882054-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=兵どもが夢 |TranslitTitle=-{Tsuwamono-domo ga Yume}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=95 |OriginalRelDate={{Start date|2019|12|28}}<ref name="OnePieceShueishaVolume95">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882169-6|title=ONE PIECE 95|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-882169-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=おでんの冒険 |TranslitTitle=-{Oden no Bouken}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=96 |OriginalRelDate={{Start date|2020|4|3}}<ref name="OnePieceShueishaVolume96">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882252-5|title=ONE PIECE 96|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-882252-5 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=煮えてなんぼのおでんに候 |TranslitTitle=-{Niete Nanbo no Oden ni Soro}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=97 |OriginalRelDate={{Start date|2020|9|16}}<ref name="OnePieceShueishaVolume97">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882347-8|title=ONE PIECE 97|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-882347-8 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=僕の聖書 |TranslitTitle=-{Boku no Baiburu}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=98 |OriginalRelDate={{Start date|2021|2|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume98">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882423-9|title=ONE PIECE 98|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-882423-9 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=忠臣錦 |TranslitTitle=-{Chushin-nishiki}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=99 |OriginalRelDate={{Start date|2021|6|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume99">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882691-2|title=ONE PIECE 99|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-882691-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=麦わらのルフィ |TranslitTitle=-{Mugiwara no Rufi}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=100 |OriginalRelDate={{Start date|2021|9|3}}<ref name="OnePieceShueishaVolume100">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882780-3|title=ONE PIECE 100|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-882780-3 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=覇王色 |TranslitTitle=-{Hao-shoku}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=101 |OriginalRelDate={{Start date|2021|12|3}}<ref name="OnePieceShueishaVolume101">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-883003-2|title=ONE PIECE 101|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-883003-2 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=花形登場 |TranslitTitle=-{Hanagata Toujou}-}} {{Graphic novel list |VolumeNumber=102 |OriginalRelDate={{Start date|2022|4|4}}<ref name="OnePieceShueishaVolume102">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-883120-6|title=ONE PIECE 102|language=ja|publisher=[[Shueisha]]|access-date=May 29, 2022}}</ref> |OriginalISBN=978-4-08-883120-6 |LicensedRelDate= — |LicensedISBN= |LicensedTitle= |OriginalTitle=天王山 |TranslitTitle=-{Tennouzan}-}} {{Graphic novel list/footer}} ==Izvori== {{izvori}} [[Категорија:One Piece]] [[Категорија:Манга — спискови томова и поглавља серија]] 9wvc8myx8ngzpdhbt5pkw5d1kis9fmy 0 4317936 25115237 24612208 2022-07-20T10:19:39Z CommonsDelinker 4757 Уклоњена датотека [[:c:File:Gustavo_Petro_Mayor_of_Bogota_(cropped2).jpg|Gustavo_Petro_Mayor_of_Bogota_(cropped2).jpg]]. [[:c:User:Explicit|Explicit]] ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: per [[:c:Commons:Deletion requests/Files in Category:Gustavo Petro| wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Густаво Петро | слика = | датум_рођења = {{Датум рођења|1960|4|19|год=да}} | место_рођења = [[Сјенага де Оро]] | држава_рођења = [[Колумбија]] | партија = [[Хумана Колумбија]] | потпис = Firma de Gustavo Petro.svg | занимање = | образовање = | супружник = | деца = | опис_слике = | функција_1 = Члан [[Сенат Колумбије|Сената Колумбије]] | датум_функције_1 = 20. јула 2018. | функција_2 = <hr> | почетак_функције_2 = 20. јул 2006. | крај_функције_2 = 20. јул 2010. | функција_3 = Градоначелник [[Богота|Боготе]] | почетак_функције_3 = 23. април 2014. | крај_функције_3 = 31. децембар 2015. | претходник_3 = Марија Мерседес Малдонадо (в.д) | наследник_3 = Енрике Пењалоса | функција_4 = <hr> | почетак_функције_4 = 1. јануар 2012. | крај_функције_4 = 19. март 2014. | претходник_4 = Клара Лопез Обрегон | наследник_4 = Рафаел Пардо (в.д) | функција_5 = Члан [[Представнички дом Колумбије|Представничког дома Колумбије]] | почетак_функције_5 = 20. јул 1998. | крај_функције_5 = 31. 20. јул 2006. | функција_6 = <hr> | почетак_функције_6 = 1. децембар 1991. | крај_функције_6 = 20. јул 1994 | амблем = }} '''Густаво Франсиско Петро Урего''' ({{Јез-шп|Gustavo Francisco Petro Urrego}}; [[Сјенага де Оро]], [[19. април]] [[1960]]) јесте [[Колумбија|колумбијски]] политичар, изабрани [[председник Колумбије]], лидер странке [[Хумана Колумбија]] и бивши градоначелник [[Богота|Боготе]] у два мандата.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-latin-america-15516914|title=Former Colombian rebel elected mayor of capital, Bogota|date=2011-10-31|work=BBC News|access-date=2022-05-28|language=en-GB}}</ref> Тренутно је члан [[Сенат Колумбије|Сената Колумбије]].<ref>{{Cite web|url=https://foreignpolicy.com/2022/05/28/colombia-election-president-gustavo-petro-leftist-latin-america/|title=The Realpolitik of Gustavo Petro|last=Freeman|first=Will|website=Foreign Policy|language=en-US|access-date=2022-05-28}}</ref> Победио је [[Родолфо Хернандез|Родолфа Хернандеза]] у другом кругу [[Председнички избори у Колумбији 2022.|председничких избора 2022. године]].<ref>{{Cite web|url=https://thebogotapost.com/gustavo-petro-elected-as-colombias-next-president/50368/|title=Gustavo Petro elected as Colombia’s next president|last=bogotapost|date=2022-06-19|website=The Bogotá Post|language=en-GB|access-date=2022-06-19}}</ref> Био је кандидат на изборима [[Председнички избори у Колумбији 2010.|2010]]. и [[Председнички избори у Колумбији 2018.|2018]]. године. Његови ставови су [[Левица|левичарски]], а у младости је био члан [[Герила|герилске]] организације [[Покрет 19. април]],<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20130807043512/http://www.canalrcnmsn.com/noticias/como_inteligente_y_corajudo_definen_sus_amigos_gustavo_petro?page=2|title="Triunfó la política del amor": Gustavo Petro {{!}} www.canalrcnmsn.com|date=2013-08-07|website=web.archive.org|access-date=2022-05-28}}</ref> који је касниje постао политичка странка. Провео је 18 месеци у затвору након што га је колумбијска војска ухапсила 1985. године због недозвољеног поседовања оружја.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20210524052721/http://www.colombia-politics.com/gustavo-petro-political-biography/|title=Gustavo Petro, a political biography - Colombia PoliticsColombia Politics|date=2021-05-24|website=web.archive.org|access-date=2022-05-28}}</ref> == Референце == <references /> [[Категорија:Рођени 1960.]] [[Категорија:Колумбијски политичари]] {{DEFAULTSORT:Петро, Густаво}} 7f61dyt8y122v67ry3ok5uuok4pomwg 0 4318405 25114911 24928705 2022-07-19T21:48:38Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |name = {{font color|black|#ACE1AF|{{Uline|c=green|&nbsp;''Masrasector''&nbsp;}}}}<br>^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетски]] род)</small>} |fossil_range = {{fossil_range|40.0|30.6}} касни [[еоцен]] до рани [[олигоцен]] |image = Masrasector cranium Borths et al 2017.tif |image_caption = лобања врсте ''Masrasector nananubis'' |display_parents = 3 |taxon = Masrasector |authority = Simons & Gingerich, 1974 |type_species = †''Masrasector aegypticum'' |type_species_authority = Simons & Gingerich, 1974 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Masrasector aegypticum'' * †''Masrasector ligabuei'' * †''Masrasector nananubis'' * †''Masrasector pithecodacos'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''M. ligabuei'': |''Masrasector ligabetti'' {{small|(Egi, 2005)}}<ref>{{Cite journal |last1=Egi |first1=N. |last2=Holroyd |first2=P. A. |last3=Tsubamoto |first3=T. |last4=Soe |first4=A. N. |last5=Takai |first5=M. |last6=Ciochon |first6=R. L. |title=Proviverrine hyaenodontids (Creodonta: Mammalia) from the Eocene of Myanmar and a phylogenetic analysis of the proviverrines from the Para‐Tethys area |journal=Journal of Systematic Palaeontology |year=2005 |volume=3 |issue=4 |pages=337 |doi=10.1017/S1477201905001707}}</ref> }} }} }} '''''Masrasector''''' (Масрасектор — „египатски резач”) је [[Изумирање|изумрли]] [[Parafiletičnost|парафилетски]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле потпородице [[Teratodontidae|Teratodontinae]] унутар изумрле породице [[Teratodontidae]], који је у периоду од касног [[еоцен]]а до раног [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]] и [[Азија|Азије]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458</ref><ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Masrasector'' | * арапске ријечи ''Маср'' ({{јез-арап|مِصَرّ}}), која значи [[Египат]] * и латинске ријечи ''сектор'' ({{јез-лат|sector}}), која значи ''резач'' |египатски резач |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''M. aegypticum'' | * рода ''Masrasector'' * и латинске ријечи ''аеџиптикус'' ({{јез-лат|aegypticus}}), која значи ''[[египат]]ско'' |египатски Масрасектор |- style="vertical-align:center;" |''M. ligabuei'' | * рода ''Masrasector'' * и презимена италијанског палеонтолога Ђанкарла Лигабуе |лигабуов Масрасектор |- style="vertical-align:center;" |''M. nananubis'' | * рода ''Masrasector'' * старогрчке ријечи ''нанос'' ({{јез-стгрч|νάνος}}), која значи ''мало'' * и египатског бога [[Анубис]]а |Масрасектор малог Анубиса |- style="vertical-align:center;" |''M. pithecodacos'' | * рода ''Masrasector'' * и '''...''' |'''...''' |} == Понашање и палеоекологија == Врста из парафилетског рода ''Masrasector'' су биле копнени [[сваштојед]]и који је у прошлости Африке и Азије настањивали плавне равнице и [[Kopneni ekosistem|копнене екосистеме]]. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ACE1AF" |Род: {{Uline|c=green|&nbsp;[[Изумирање|†]]''Masrasector''&nbsp;}}^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетски]] род)</small>} {{small|(Simons & Gingerich, 1974)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''M. aegypticum'' {{small|(Simons & Gingerich, 1974)}}<ref>Simons E. L., Gingerich P. D. (1974.) [http://www-personal.umich.edu/~gingeric/PDFfiles/PDG015_Masrasector.pdf "New carnivorous mammals from the Oligocene of Egypt."] Annals of the Geological Survey of Egypt; 4: 157–166.</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |31,0 до 30,6 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''M. ligabuei'' {{small|(Crochet, 1990)}}<ref>J.-Y. Crochet, H. Thomas and J. Roger (1990.) [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k6296922q/f565.image "Première découverte d'un créodonte dans la péninsule Arabique: ''Masrasector ligabuei'' nov. sp. (oligocène inférieur de Taqah, formation d'Ashawq, sultanat d'Oman)."] Comptes rendus de l'Académie des sciences de Paris, Série 2 311(12):1455-1460</ref> |{{Застава|Алжир}} (дистрикт Бир ел-Атер)<ref>F. Solé, E. M. Essid, W. Marzougui, R. Temani, H. K. Ammar, M. Mahboubi, L. Marivaux, M. Vianey-Liaud and R. Tabuce (2016.) "[https://palaeo-electronica.org/content/2016/1598-new-eocene-african-hyaenodonts New fossils of Hyaenodonta (Mammalia) from the Eocene localities of Chambi (Tunisia) and Bir el Ater (Algeria), and the evolution of the earliest African hyaenodonts.]" Palaeontologia Electronica 19(3):41A:1-23</ref><br>{{Застава|Оман}} |40,0 до 30,6 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''M. nananubis'' {{small|(Borths & Seiffert, 2017)}}<ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Erik R. Seiffert |year=2017 |title=Craniodental and humeral morphology of a new species of ''Masrasector'' (Teratodontinae, Hyaenodonta, Placentalia) from the late Eocene of Egypt and locomotor diversity in hyaenodonts |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=4 |pages=e0173527 |doi=10.1371/journal.pone.0173527 |pmid=28422967 |pmc=5396875 |bibcode=2017PLoSO..1273527B}}</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |35,0 до 33,9 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''M. pithecodacos'' {{small|(Holroyd, 1994)}}<ref>Holroyd, Patricia Ann (1994.) [https://www.proquest.com/openview/766f26b37f62813595d1fed271a6bd9e/1?pq-origsite=gscholar&cbl=18750&diss=y "An examination of dispersal origins of Fayum Mammalia"] Duke University, Ph.D. dissertation.</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]])<ref>F. Solé, E. M. Essid, W. Marzougui, R. Temani, H. K. Ammar, M. Mahboubi, L. Marivaux, M. Vianey-Liaud and R. Tabuce (2016.) "[https://palaeo-electronica.org/content/2016/1598-new-eocene-african-hyaenodonts New fossils of Hyaenodonta (Mammalia) from the Eocene localities of Chambi (Tunisia) and Bir el Ater (Algeria), and the evolution of the earliest African hyaenodonts.]" Palaeontologia Electronica 19(3):41A:1-23</ref> |33,9 до 30,6 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе парафилетског рода ''Masrasector''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=7% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=17% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=20% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=24% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=28% |label7={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}} |top7=38% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae|Teratodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Teratodon|Teratodontini]]''' |2=†''[[Anasinopa]]'' }} |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Masrasector aegypticum'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''Masrasector ligabuei'' |bar2=#EE7F2D }} }} |style2=background-color:#E3F988 |grouplabel2x=†'''''Masrasector''''' |2=†''Masrasector nananubis'' |bar2=#EE7F2D |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |style3=background-color:#E3F988 |state3=dotted |3=†''Masrasector pithecodacos'' |barend3=#EE7F2D }} |2=†''[[Metasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Brychotherium]]'' |2=†'''[[Dissopsalini]]''' }} }} |2=†''[[Ekweeconfractus]]'' }} }} }} |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст парафилетског рода ''Masrasector'' унутар породице [[Teratodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-41.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-41.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] bar:NAM2 color:orange from:-47.8 till:-46.3 text:[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] bar:NAM3 color:yellow from:-33.9 till:-30.0 text:[[Metasinopa]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:Masrasector nananubis *** bar:NAM5 color:blue from:-33.9 till:-30.6 text:Masrasector pithecodacos *** bar:NAM6 color:red from:-40.0 till:-30.6 text:Masrasector ligabuei *** bar:NAM7 color:orange from:-31.0 till:-30.6 text:Masrasector aegypticum *** bar:NAM8 color:yellow from:-23.0 till:-15.0 text:[[Teratodon|Teratodontini]] bar:NAM9 color:green from:-20.0 till:-15.0 text:[[Anasinopa]] bar:NAM10 color:blue from:-35.0 till:-30.6 text:[[Brychotherium]] bar:NAM11 color:red from:-20.0 till:-8.8 text:[[Dissopsalini]] bar:NAM12 color:orange from:-17.7 till:-17.3 text:[[Ekweeconfractus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Teratodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Masrasector}} * [https://www.livescience.com/58817-ancient-carnivore-named-for-egyptian-god-of-underworld.html Live Science - "Extinct Toothy Carnivore Named After Egyptian God of the Underworld"] * [https://www.cbc.ca/news/science/fossil-egyptian-slicer-1.4080030 CBC - "Fossil find reveals skunk-sized predator roamed Egypt 34 million years ago"] * [https://newatlas.com/masrasector-nananubis-fossil-egypt/49141/ New Atlas - "Meet the skunk-sized predator that topped the food chain 34 million years ago"] {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] [[Категорија:Полифилетски и парафилетски таксони сисара]] ehobxrixfszgmdkb3d9949nvrqhc7rp 0 4320102 25114912 24925575 2022-07-19T21:49:11Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|20.0|15.0}} рани [[миоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 4 |taxon = Anasinopa |authority = Savage, 1965 |type_species = †''Anasinopa leakeyi'' |type_species_authority = Savage, 1965 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Anasinopa haasi'' * †''Anasinopa leakeyi'' * †''Anasinopa libyca'' * †''Anasinopa napaki'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. libyca'': |''Apterodon libyca'' {{small|(Borths, 2017)}}<ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> }} |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. napaki'': |''Metasinopa napaki'' {{small|(Savage, 1965)}} |''Paracynohyaenodon napaki'' {{small|(Valen, 1967)}}<ref>L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref> }} }} }} '''''Anasinopa''''' (Анасинопа — „супротно Синопи”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле потпородице [[Teratodontidae|Teratodontinae]] и изумрле породице [[Teratodontidae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]] и [[Азија|Азије]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458</ref><ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Anasinopa'' | * старогрчке ријечи ''ана'' ({{јез-стгрч|ἀνά}}), која значи ''против'' * и изумрлог рода сисара ''[[Sinopa (род)|Sinopa]]'' |супротно Синопи |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''A. haasi'' | * рода ''Anasinopa'' * и презимена аустријско-израелског палеонтолога Георга Хаса |хасова Анасинопа |- style="vertical-align:center;" |''A. leakeyi'' | * рода ''Anasinopa'' * и презимена кенијског палеонтолога [[Ричард Лики|Ричарда Ликија]] |ликијева Анасинопа |- style="vertical-align:center;" |''A. libyca'' | * рода ''Anasinopa'' * и [[Либија|Либије]], државе на чијој су територији пронађени остаци ове врсте |либијска Анасинопа |- style="vertical-align:center;" |''A. napaki'' | * рода ''Anasinopa'' * и града Напака у [[Уганда|Уганди]] |Анасинопа из Напака |} == Опис == Зубна формула код врсти из овог рода је {{DentalFormula|upper=3.1.?4.3|lower=3.1.4.3}}.<ref name="Savage1965"/> Врста ''Anasinopa leakeyi'' је тежила око 25,42 kg и достизала величину [[Вук|сивог вука]].<ref name="Savage1965"/><ref name="Flink2019">Therese Flink (2019.) [http://www.diva-portal.org/smash/get/diva2:1346058/FULLTEXT01.pdf "The neurocranium of ''Anasinopa leakeyi'' (Hyaenodonta, Mammalia) – a First Insight into Teratodontine Brain Morphology"] Degree Project at the Department of Earth Sciences, Uppsala University, Uppsala</ref> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Anasinopa'' {{small|(Savage, 1965)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''A. haasi'' {{small|(Tchernov, 1987)}}<ref>Tchernov, E., Ginsburg, L., Tassy, P. & Goldsmith, N.F. (1987.) "[https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/02724634.1987.10011661 Miocene Mammals of the Negev (Israel).]" Journal of Vertebrate Paleontology, vol. 7(3), pp. 284-310.</ref> |{{Застава|Израел}} |20,0 до 16,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. leakeyi'' {{small|(Savage, 1965)}}<ref name="Savage1965">R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316</ref> |{{Застава|Кенија}} |17,8 до 15,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. libyca'' {{small|(Morales, 2010)}}<ref>Morales, J., Brewer, P. & Pickford, M. (2010.) "[https://www.researchgate.net/publication/261361595_Carnivores_Creodonta_and_Carnivora_from_the_basal_middle_Miocene_of_Gebel_Zelten_Libya_with_a_note_on_a_large_amphicyonid_from_the_middle_Miocene_of_Ngorora_Kenya Carnivores (Creodonta and Carnivora) from the basal Middle Miocene of Gebel Zelten, Libya, with a note on a large amphicyonid from the Middle Miocene of Ngorora, Kenya.]" Bulletin of the Tethys Geological Society, Cairo, vol. 5, pp. 43-54.</ref> |{{Застава|Либија}} |19,0 до 15,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. napaki'' {{small|(Savage, 1965)}} |{{Застава|Уганда}}<ref>J. Morales, M. Pickford and D. Soria (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/232665162_New_carnivoran_material_Creodonta_Carnivora_and_Incertae_sedis_from_the_Early_Miocene_of_Napak_Uganda "New carnivoran material (Creodonta, Carnivora and ''Incertae sedis'') from the Early Miocene of Napak, Uganda."] Paleontological Research 11(1):71-84</ref><ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> |20,0 до 15,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Anasinopa''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=6% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=15% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=18% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=22% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=26% |label7={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}} |top7=39% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae|Teratodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Anasinopa'''''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Anasinopa haasi'' |2=†''Anasinopa leakeyi'' |3=†''Anasinopa libyca'' |4=†''Anasinopa napaki'' }} |2=†'''[[Teratodon|Teratodontini]]''' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Masrasector|Masrasector aegypticum]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Masrasector|Masrasector ligabuei]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Masrasector]]'' |2=†''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |bar2=#EE7F2D |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Masrasector|Masrasector pithecodacos]]'' |barend3=#EE7F2D }} |2=†''[[Metasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Brychotherium]]'' |2=†'''[[Dissopsalini]]''' }} }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')]] |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')]] |4=†''[[Ekweeconfractus]]'' }} }} }} |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Anasinopa'' унутар породице [[Teratodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-41.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-41.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] bar:NAM2 color:orange from:-47.8 till:-46.3 text:[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] bar:NAM3 color:yellow from:-33.9 till:-30.0 text:[[Metasinopa]] bar:NAM4 color:green from:-40.0 till:-30.6 text:[[Masrasector]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-23.0 till:-15.0 text:[[Teratodon|Teratodontini]] bar:NAM6 color:red from:-20.0 till:-16.0 text:Anasinopa haasi bar:NAM7 color:orange from:-20.0 till:-15.0 text:Anasinopa napaki bar:NAM8 color:yellow from:-19.0 till:-15.0 text:Anasinopa libyca bar:NAM9 color:green from:-17.8 till:-15.0 text:Anasinopa leakeyi bar:NAM10 color:blue from:-35.0 till:-30.6 text:[[Brychotherium]] bar:NAM11 color:red from:-20.0 till:-8.8 text:[[Dissopsalini]] bar:NAM12 color:orange from:-17.7 till:-17.3 text:[[Ekweeconfractus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Teratodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] his0y1it3c4tghqhpyhvif9ofh4pi2u 0 4320198 25114037 25113934 2022-07-19T13:02:45Z PraviDrug 245116 /* Глумци и улоге */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у свој велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села, све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља, који се баш у том тренутку суочава са великим проблемом свог старијег брата Milana (Miodrag Berić)i огромним дугом од стотину хиљада евра, позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг, али у томе не успева, све док му Ђурђица не понуди новац. Бранко на то пристаје, враћа братов дуг, али се у том тренитку појављује непознати али опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић) - човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје. Одлуку да ожени Ђурђицу саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези... Тако започиње узбудљива серија о две жене и мушкарцу распетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости две породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђицине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Опис епизоде |- | 1 || 4.07.2022 ||Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице ||Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић ће чудним сплетом околности упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђицина мајка Мара ће затим ствар преузети у своје руке и Бранка ће позвати на ручак, јер је одмах уочила варнице између њих двоје. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђицина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке то ипак не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђициног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |- | 2 || 5.07.2022 ||Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак ||У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ доктор Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Милан, Бранков брат, ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |- | 3 || 6.07.2022 ||Милан је нестао и сви су се дигли на ноге ||Милан је нестао, због чега су забринути сви - и Бранко и Деса, Миланова ћерка и Јелисавета, Миланова супруга. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији, али Бранко ће је убедити да то не ради. Он ће Милану помоћи на сваки могући начин, а како трачеви по селу лако путују, и Марина и Ђурђина прва комшиница Оливера знаће детаље о Милановим финансијским дуговима што ће навести Ђурђу да пожели да му помогне, јер мисли да Бранко заслужује и то и много више од тога. Како ће Бранков и Ђурђин други сусрет проћи и шта ће то Ђурђа признати Ружи, погледајте у новој епизоди. |- | 4 || 7.07.2022 ||Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују ||У најновијој епизоди Мале супруге, Милан се вратио и коначно признао Бранку све. Између Бранка и Наде је ситуација све напетија, јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа је отишла на пиће у кафић, где је Даца започела разговор са њом о доктору и рекла јој колику свору новца он заправо дугује. Који ће бити Ђурђин наредни корак, погледајте у новој епизоди. |- | 5 || 8.07.2022 ||У Милановом дому је ситуација све напетија ||Мара је примила позив од мистериозне особе, због ког целу ноћ није ока склопила. Међутим, орасположила се због тога што су Ђурђа и Бранко отишли на свој први састанак. Сви су приметили колико је Ђурђа срећна, па тако и Ружа и Оливера. Након неколико чашица вина Мара и Оливера су почеле да се шале са Ружом на рачун њених бивших просиоца. Са друге стране, у Милановој кући је ситуација далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, а Деси су чак и директно претили, а затим је он Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре око стана који је требало да им препише, међутим искрсли су неки нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |- | 6/7 || 11.07.2022. ||Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију ||Ђурђа и Бранко су отишли на вечеру, где се Бранко отворио Ђурђи и рекао јој да мора да створи новац како зна и уме. Ђурђа је Мари и Ружи рекла колико јој је било лепо, и већ је испланирала још једно виђање са Бранком. Бранко је одмах након састанка са Ђурђом отишао код Наде, која је била јако забринута за њега јер јој се није јављао цео дан. Пожалила се и својој пријатељици Ани на то што Бранко нема пријатеље. Бранко сутрадан отишао у ординацију, где га је сачекао мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара је Радоју решила да каже нешто битно, а шта је тачно у питању, погледајте у новим епизодама. |- | 8/9 || 12.07.2022. ||Сви се питају како је Бранко набавио новац ||Сви сунњају у то одакле Бранку новац. Прво се Нада пожалила Ани на то што Бранко крије од ње како га је набавио, а Ана то сматра веома сумњивим и мисли да Нада мора од њега да захтева да јој каже истину. Затим је и Јелисавета Милану рекла да се Бранко највероватније упетљао у нешто како би дошао до тако велике своте новца, али Милан сумња у то. Она је Милану такође рекла и да сумња у то да Нада воли Бранка, јер га годинама крије. Миодраг Хаџи Орловић је коначно Бранку рекао шта од њега очекује, а затим му је поставио и једно питање. Шта га је тачно питао, погледајте у новим епизодама. |- | 10/11 || 13.07.2022. ||Ђурђа је свима рекла да се верила ||Радоје је коначно преломио и одлучио да се између Даце и њега нешто деси. Након тога јој је признао да је била у праву за све што је до сада рекла. Нада је изненадила Бранка и Ђурђу у ресторану, па их је Бранко упознао, а након тога је покушао да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа је свим укућанима пренела срећну вест и рекла да је верена, а игром случаја је и Радоје био ту, кога је ова вест непријатно изненадила. Отишао је да охлади главу и наишао је на Дигија, коме је припретио батинама. Диги му је рекао да пре батина мора нешто да му каже. Шта је тачно Диги испричао Бранку, погледајте у новим епизодама. |- | 12/13 || 14.07.2022. ||Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу ||Бранко и даље проналази низ начина да избегне блискост са Ђурђом. Мара мисли да се Ђурђа разболела јер се венчала на брзину. Ђурђа се поверила својој новој куми Љубици, али ју је замолила да то не каже Мари. Љубица је потом свом тати Миодрагу рекла да зна нешто што он не зна, али да ће то поделити са њим само уколико он њој открије шта зна. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку, тако што ће стати на пут Надиној и његовој вези. Како ће Бранко реаговати на Миланове коментаре о Нади и да ли ће прихватити његове сугестије, погледајте у новим епизодама. |- | 14/15 || 15.07.2022. ||Мистериозни господин је дошао у Симину кафану ||Бранко није могао да спава и одлучио је да се прошета, али је наишао на Мару и Миодрага. Миодраг му је рекао да има несаницу због гриже савести. Следеће јутро је рекао Ђурђи да је примио хитан позив и да пацијенту није добро, али је Ђурђа мало љубоморна. Мистериозни господин је дошао у кафану и испричао се са Дацом и Бранком, а потом и са Симом. Предложио је Сими да склопе договор, а уколико то не успеју, рекао је да ће склопити договор са Бранком. Ана саветује Наду како да се носи са читавом ситуацијом између ње и Бранка. Рекла јој је да га више не чека. Бранко се пожалио Деси и рекао јој да се осећа као да се врти у круг и као да је поред жене оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим је одлучио да јој призна нешто што ником другом није рекао. Шта је тачно Бранко рекао Деси и ко је мистериозни господин, сазнаћете у следећим епизодама Мале супруге. |- | 16/17 || 18.07.2022. ||Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу ||Бранко је у сред ноћи изашао да се нађе са Миланом, а Ђурђи је рекао да има хитан случај, због чега је она била сумњичава. Питао је Милана да ли човек може да заволи жену коју не воли, а Миодраг је читав њихов разговор чуо из прикрајка. Милан му је рекао да је то у теорији могуће, али да је пракса ’пакао’, на шта је Бранко рекао да се онда он налази у паклу. Рекао је да је то и због Наде, коју не успева да избије из главе. Љубица је пробала да утеши Ђурђу, рекавши да није добро што је љубоморна на Бранкове пацијенткиње. Такође је рекла да вероватно ни он ни она нису сигурни у себе и свој брак, али јој је Ђурђа рекла да не може да се опусти због тога што је пре неколико дана видела пацијеткињу у доњем вешу код Бранка у ординацији. Миодраг је покушао да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђицу, али да то још увек не зна. Рекао му је да он само жели да, док он то не схвати и сам, Ђурђица буде срећна. Бранко је рекао да мисли да је то најлуђа ствар коју је икада чуо. Бранко је затим отишао кући и почео је да се љуби са Ђурђом, желећи да наведе себе да је заволи. |- | 18/19 || 19.07.2022. ||Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм ||Бранко је рекао Нади да се опет љубака са маторцима, као што је то већ радила, али му Нада рекла да не може тако да разговара са њом и да се свет не врти око њега. Рекла му је да је одлепљен од реалности, јер је мислио да може да се ожени ’сељанчицом’, а да се онда ноћу увлачи у њен кревет. Радоје је рекао Ђурђи да се враћа код њих да ради, а она је признала да јој је јако драго због тога. Радоје јој је такође рекао да је почео да се зававља са Дацом, баш тад када се она удала. Мара је рекла Миодрагу да се Бранко потукао у кафани, а он је одглумио да не зна ништа о томе. Ана је фотографисала Наду и Симу, окачила је фотографију на инстаграм, а Нада јој је рекла да под хитно то мора да обрише, због Оливера. |- | 20/21 || 20.07.2022. || || |- | 22/23 || 21.07.2022. || || |- | 24/25 || 22.07.2022. || || |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | [[Милица Милша]] || |} ==Референце== * [https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 Mала супруга од 4. јула на Првој] ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} lvbiefakan42ixsvtm2ikif68zdt1dt 25115096 25114037 2022-07-20T07:16:34Z PraviDrug 245116 /* Садржај епизода */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у свој велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села, све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља, који се баш у том тренутку суочава са великим проблемом свог старијег брата Milana (Miodrag Berić)i огромним дугом од стотину хиљада евра, позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг, али у томе не успева, све док му Ђурђица не понуди новац. Бранко на то пристаје, враћа братов дуг, али се у том тренитку појављује непознати али опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић) - човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје. Одлуку да ожени Ђурђицу саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези... Тако започиње узбудљива серија о две жене и мушкарцу распетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости две породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђицине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Опис епизоде |- | 1 || 4.07.2022 ||Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице ||Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић ће чудним сплетом околности упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђицина мајка Мара ће затим ствар преузети у своје руке и Бранка ће позвати на ручак, јер је одмах уочила варнице између њих двоје. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђицина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке то ипак не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђициног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |- | 2 || 5.07.2022 ||Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак ||У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ доктор Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Милан, Бранков брат, ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |- | 3 || 6.07.2022 ||Милан је нестао и сви су се дигли на ноге ||Милан је нестао, због чега су забринути сви - и Бранко и Деса, Миланова ћерка и Јелисавета, Миланова супруга. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији, али Бранко ће је убедити да то не ради. Он ће Милану помоћи на сваки могући начин, а како трачеви по селу лако путују, и Марина и Ђурђина прва комшиница Оливера знаће детаље о Милановим финансијским дуговима што ће навести Ђурђу да пожели да му помогне, јер мисли да Бранко заслужује и то и много више од тога. Како ће Бранков и Ђурђин други сусрет проћи и шта ће то Ђурђа признати Ружи, погледајте у новој епизоди. |- | 4 || 7.07.2022 ||Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују ||У најновијој епизоди Мале супруге, Милан се вратио и коначно признао Бранку све. Између Бранка и Наде је ситуација све напетија, јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа је отишла на пиће у кафић, где је Даца започела разговор са њом о доктору и рекла јој колику свору новца он заправо дугује. Који ће бити Ђурђин наредни корак, погледајте у новој епизоди. |- | 5 || 8.07.2022 ||У Милановом дому је ситуација све напетија ||Мара је примила позив од мистериозне особе, због ког целу ноћ није ока склопила. Међутим, орасположила се због тога што су Ђурђа и Бранко отишли на свој први састанак. Сви су приметили колико је Ђурђа срећна, па тако и Ружа и Оливера. Након неколико чашица вина Мара и Оливера су почеле да се шале са Ружом на рачун њених бивших просиоца. Са друге стране, у Милановој кући је ситуација далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, а Деси су чак и директно претили, а затим је он Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре око стана који је требало да им препише, међутим искрсли су неки нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |- | 6/7 || 11.07.2022. ||Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију ||Ђурђа и Бранко су отишли на вечеру, где се Бранко отворио Ђурђи и рекао јој да мора да створи новац како зна и уме. Ђурђа је Мари и Ружи рекла колико јој је било лепо, и већ је испланирала још једно виђање са Бранком. Бранко је одмах након састанка са Ђурђом отишао код Наде, која је била јако забринута за њега јер јој се није јављао цео дан. Пожалила се и својој пријатељици Ани на то што Бранко нема пријатеље. Бранко сутрадан отишао у ординацију, где га је сачекао мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара је Радоју решила да каже нешто битно, а шта је тачно у питању, погледајте у новим епизодама. |- | 8/9 || 12.07.2022. ||Сви се питају како је Бранко набавио новац ||Сви сунњају у то одакле Бранку новац. Прво се Нада пожалила Ани на то што Бранко крије од ње како га је набавио, а Ана то сматра веома сумњивим и мисли да Нада мора од њега да захтева да јој каже истину. Затим је и Јелисавета Милану рекла да се Бранко највероватније упетљао у нешто како би дошао до тако велике своте новца, али Милан сумња у то. Она је Милану такође рекла и да сумња у то да Нада воли Бранка, јер га годинама крије. Миодраг Хаџи Орловић је коначно Бранку рекао шта од њега очекује, а затим му је поставио и једно питање. Шта га је тачно питао, погледајте у новим епизодама. |- | 10/11 || 13.07.2022. ||Ђурђа је свима рекла да се верила ||Радоје је коначно преломио и одлучио да се између Даце и њега нешто деси. Након тога јој је признао да је била у праву за све што је до сада рекла. Нада је изненадила Бранка и Ђурђу у ресторану, па их је Бранко упознао, а након тога је покушао да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа је свим укућанима пренела срећну вест и рекла да је верена, а игром случаја је и Радоје био ту, кога је ова вест непријатно изненадила. Отишао је да охлади главу и наишао је на Дигија, коме је припретио батинама. Диги му је рекао да пре батина мора нешто да му каже. Шта је тачно Диги испричао Бранку, погледајте у новим епизодама. |- | 12/13 || 14.07.2022. ||Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу ||Бранко и даље проналази низ начина да избегне блискост са Ђурђом. Мара мисли да се Ђурђа разболела јер се венчала на брзину. Ђурђа се поверила својој новој куми Љубици, али ју је замолила да то не каже Мари. Љубица је потом свом тати Миодрагу рекла да зна нешто што он не зна, али да ће то поделити са њим само уколико он њој открије шта зна. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку, тако што ће стати на пут Надиној и његовој вези. Како ће Бранко реаговати на Миланове коментаре о Нади и да ли ће прихватити његове сугестије, погледајте у новим епизодама. |- | 14/15 || 15.07.2022. ||Мистериозни господин је дошао у Симину кафану ||Бранко није могао да спава и одлучио је да се прошета, али је наишао на Мару и Миодрага. Миодраг му је рекао да има несаницу због гриже савести. Следеће јутро је рекао Ђурђи да је примио хитан позив и да пацијенту није добро, али је Ђурђа мало љубоморна. Мистериозни господин је дошао у кафану и испричао се са Дацом и Бранком, а потом и са Симом. Предложио је Сими да склопе договор, а уколико то не успеју, рекао је да ће склопити договор са Бранком. Ана саветује Наду како да се носи са читавом ситуацијом између ње и Бранка. Рекла јој је да га више не чека. Бранко се пожалио Деси и рекао јој да се осећа као да се врти у круг и као да је поред жене оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим је одлучио да јој призна нешто што ником другом није рекао. Шта је тачно Бранко рекао Деси и ко је мистериозни господин, сазнаћете у следећим епизодама Мале супруге. |- | 16/17 || 18.07.2022. ||Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу ||Бранко је у сред ноћи изашао да се нађе са Миланом, а Ђурђи је рекао да има хитан случај, због чега је она била сумњичава. Питао је Милана да ли човек може да заволи жену коју не воли, а Миодраг је читав њихов разговор чуо из прикрајка. Милан му је рекао да је то у теорији могуће, али да је пракса ’пакао’, на шта је Бранко рекао да се онда он налази у паклу. Рекао је да је то и због Наде, коју не успева да избије из главе. Љубица је пробала да утеши Ђурђу, рекавши да није добро што је љубоморна на Бранкове пацијенткиње. Такође је рекла да вероватно ни он ни она нису сигурни у себе и свој брак, али јој је Ђурђа рекла да не може да се опусти због тога што је пре неколико дана видела пацијеткињу у доњем вешу код Бранка у ординацији. Миодраг је покушао да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђицу, али да то још увек не зна. Рекао му је да он само жели да, док он то не схвати и сам, Ђурђица буде срећна. Бранко је рекао да мисли да је то најлуђа ствар коју је икада чуо. Бранко је затим отишао кући и почео је да се љуби са Ђурђом, желећи да наведе себе да је заволи. |- | 18/19 || 19.07.2022. ||Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм ||Бранко је рекао Нади да се опет љубака са маторцима, као што је то већ радила, али му Нада рекла да не може тако да разговара са њом и да се свет не врти око њега. Рекла му је да је одлепљен од реалности, јер је мислио да може да се ожени ’сељанчицом’, а да се онда ноћу увлачи у њен кревет. Радоје је рекао Ђурђи да се враћа код њих да ради, а она је признала да јој је јако драго због тога. Радоје јој је такође рекао да је почео да се зававља са Дацом, баш тад када се она удала. Мара је рекла Миодрагу да се Бранко потукао у кафани, а он је одглумио да не зна ништа о томе. Ана је фотографисала Наду и Симу, окачила је фотографију на инстаграм, а Нада јој је рекла да под хитно то мора да обрише, због Оливера. |- | 20/21 || 20.07.2022. ||Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога ||Бранко се наљутио на Ђурђу због тога што ју је затекао на базену са Радојем, који јој је мазао леђа. Рекао је да не мисли да јој је Радоје само друг, судећи по томе како ју је гледао. Такође је рекао да му је сада јасно зашто га је Радоје избегавао. Изневирао се због тога што сматра да га и Ђурђа и Мара и Миодраг држе под контролом, па је викао на Ђурђу. Изјавио је да се осећа као да су га опколили са свих страна. Нада је звала Симу, забринута за Ану, због СМСа који је примила са Аниног телефона. Љубица је саветовала Ђурђу и рекла је да, ако заиста воли Бранка, да онда он треба да јој направи дете. Ружа је ухватила Љубицу како тражи нешто по комодама и била је врло сумњичава. Ђурђа је рекла Радоју да би требало да је мало избегава док се не слегне прашина, како Бранко не би био више љубоморан. |- | 22/23 || 21.07.2022. || || |- | 24/25 || 22.07.2022. || || |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | [[Милица Милша]] || |} ==Референце== * [https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 Mала супруга од 4. јула на Првој] ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} csjuahw3x7rib40toeoq6qhn18nazeg 0 4320549 25114904 24925539 2022-07-19T21:45:23Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki '''Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')''' је [[Изумирање|изумрла]] врста [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Teratodontidae]], која је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивала подручје [[Африка|Африке]].<ref name="hyaenodontidansGourLazib">{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>F. Solé, E. M. Essid, W. Marzougui, R. Temani, H. K. Ammar, M. Mahboubi, L. Marivaux, M. Vianey-Liaud and R. Tabuce (2016.) "[https://palaeo-electronica.org/content/2016/1598-new-eocene-african-hyaenodonts New fossils of Hyaenodonta (Mammalia) from the Eocene localities of Chambi (Tunisia) and Bir el Ater (Algeria), and the evolution of the earliest African hyaenodonts.]" Palaeontologia Electronica 19(3):41A:1-23</ref> == Опис == Једини тренутно знани фосилни остатак ове врсте сисара је горњи лијеви P₄ [[Преткутњаци|преткутњак]] пронађен на фосилним локалитету Блек Кроу ({{јез-енг|Black Crow}}) у [[Намибија|Намибији]]. На основу остатака ове врсте је процјењено да је ово била једна од најмањи знани врсти сисара из реда [[Hyaenodonta]] на простору Африке. Тренутно, ова врста сисара још није стручно именована нити уврштена у одређени [[Род (биологија)|род]], те је зато још у научној литератури знана само под својим регистарским бројем фосила. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |- ! Врста: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |[[Изумирање|†]]Teratodontidae sp. [''BC 2’08''] {{small|(Pickford, 2008)}}<ref>Martin Pickford, Brigitte Senut, Jorge Morales, Pierre Mein and Israel M. Sanchez (2008.) [https://www.researchgate.net/publication/281760776_Mammalia_from_the_Lutetian_of_Namibia "Mammalia from the Lutetian of Namibia"] Memoir of the Geological Survey of Namibia 20(20):465-514</ref> |{{Застава|Намибија}} |47,8 до 46,3 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте Teratodontidae sp. (''BC 2’08'').<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=7% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=16% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=19% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=23% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=27% |label7={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}} |top7=36% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae|Teratodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Teratodon|Teratodontini]]''' |2=†''[[Anasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Masrasector|Masrasector aegypticum]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Masrasector|Masrasector ligabuei]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Masrasector]]'' |2=†''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |bar2=#EE7F2D |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Masrasector|Masrasector pithecodacos]]'' |barend3=#EE7F2D }} |2=†''[[Metasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Brychotherium]]'' |2=†'''[[Dissopsalini]]''' }} }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |style2=background-color:#E3F988 |2=†'''Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')''' |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)|Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')]] |4=†''[[Ekweeconfractus]]'' }} }} }} |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст врсте Teratodontidae sp. (''BC 2’08'') унутар породице [[Teratodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-41.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-41.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:[[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] bar:NAM2 color:orange from:-47.8 till:-46.3 text:Teratodontidae sp. (BC 2’08) bar:NAM3 color:yellow from:-33.9 till:-30.0 text:[[Metasinopa]] bar:NAM4 color:green from:-40.0 till:-30.6 text:[[Masrasector]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-23.0 till:-15.0 text:[[Teratodon|Teratodontini]] bar:NAM6 color:red from:-20.0 till:-15.0 text:[[Anasinopa]] bar:NAM7 color:orange from:-35.0 till:-30.6 text:[[Brychotherium]] bar:NAM8 color:yellow from:-20.0 till:-8.8 text:[[Dissopsalini]] bar:NAM9 color:green from:-17.7 till:-17.3 text:[[Ekweeconfractus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Teratodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] 1zqiesiz4ul2tokjmmxv1gdwqa1n1j5 2 4320569 25114747 24921537 2022-07-19T20:11:57Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Корисник:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{иконица за администраторе}} {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width: 100%; background-color: #ced1d5; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <!-- This is the start of the main container: --> [[Датотека:Tilisunahütte Panorama.jpg|no_border|left|900px]] <div style="position: absolute; right: 0.4em; top: 1em; z-index: 10; width: 250px; border: none; background-color:none;"> <!-- START RIGHT USERBOXES --> <div style="opacity: 0.8; -moz-opacity: 0.8;"> {{Корисник Вики/Хигијена}} {{Корисник Вики/УН-Женева}} {{Корисник Вики/Краљ-филозоф}} <!-- END RIGHT USERBOXES --> |} [[en:User:Sadko]] 3k83okqdxj9btopzhyjhanxhi90oth8 25114754 25114747 2022-07-19T20:15:28Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Корисник:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{иконица за администраторе}} {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width: 100%; background-color: #ced1d5; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <!-- This is the start of the main container: --> [[Датотека:Tilisunahütte Panorama.jpg|no_border|left|900px]] <div style="position: absolute; right: 0.4em; top: 1em; z-index: 10; width: 250px; border: none; background-color:none;"> <!-- START RIGHT USERBOXES --> <div style="opacity: 0.8; -moz-opacity: 0.8;"> {{Корисник Вики/Хигијена}} {{Корисник Вики/УН-Женева}} {{Корисник Вики/Краљ-филозоф}} {{Корисник Вики/ЦГиСРБ}} <!-- END RIGHT USERBOXES --> |} [[en:User:Sadko]] h6pe9rf3fbqriinqmkxut53klog0ng5 25114776 25114754 2022-07-19T20:36:24Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Корисник:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{иконица за администраторе}} {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width: 100%; background-color: #ced1d5; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <!-- This is the start of the main container: --> [[Датотека:Tilisunahütte Panorama.jpg|no_border|left|900px]] <div style="position: absolute; right: 0.4em; top: 1em; z-index: 10; width: 250px; border: none; background-color:none;"> <!-- START RIGHT USERBOXES --> <div style="opacity: 0.8; -moz-opacity: 0.8;"> {{Корисник Вики/ЦГиСРБ}} {{Корисник Вики/Хигијена}} {{Корисник Вики/УН-Женева}} {{Корисник Вики/Краљ-филозоф}} <!-- END RIGHT USERBOXES --> |} [[en:User:Sadko]] iv7bhl93do734gczkry021dzwy4kji0 0 4320714 25114988 24598629 2022-07-20T00:08:33Z Soundwaweserb 82964 wikitext text/x-wiki '''Светско првенство ФИВБ за одбојкашице 2022.''' биће 19. такмичење [[Светско првенство у одбојци за жене|ФИВБ светског првенства за жене у одбојци]], на којем учествују сениорске женске репрезентације чланица ''{{Јез|fr|[[Fédération Internationale de Volleyball]]}}'' (ФИВБ). Такмичење ће бити одржано у [[Холандија|Холандији]] и [[Пољска|Пољској]] које су изабране као двоструки домаћини за овај догађај. == Избор домаћина == Дана 19. јануара 2019, ФИВБ је саопштила да су Холандија и Пољска изабране као двоструки домаћини овог догађаја. То је први пут да су две земље домаћини Светског првенства за жене.<ref>{{Cite web|url=https://en.volleyballworld.com/volleyball/competitions/women-worldchampionship-2022/news/netherlands-and-poland-selected-as-dual-hosts-for-2022-fivb-volleyball-women-s-w|title=Netherlands and Poland selected as dual-hosts for 2022 FIVB Volleyball Women's World Championship}}</ref> == Квалификације == На такмичење су се аутоматски квалификовале земље домаћини [[Женска одбојкашка репрезентација Холандије|Холандија]] и [[Женска одбојкашка репрезентација Пољске|Пољска]], као и актуелни светски шампиони [[Женска одбојкашка репрезентација Србије|Србија]]. Два најбоља тима са сваког континенталног првенства 2021. обезбедила су квалификације. Последњих 11 места припадало је 11 најбољих тимова према [[ФИВБ светска ранг-листа|светској ранг листи ФИВБ]] који се још нису квалификовали.<ref>{{Cite news|url=https://www.fivb.com/en/about/news/qualification-system-for-fivb-volleyball-world-championships?id=91898|title=Qualification system for FIVB Volleyball World Championships 2022 revealed|date=1 December 2020|access-date=5 December 2020|publisher=FIVB}}</ref> ФИВБ је 1. марта 2022. прогласила Русију и Белорусију неподобним за међународна и континентална такмичења због [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|руске инвазије Украјине 2022]]. Као резултат тога, Русија је била ван првенства. == Референце == {{reflist}} {{СП у одбојци}} rzu33tc832m8ityqgw1ndr8lou7ejk9 25114989 25114988 2022-07-20T00:09:04Z Soundwaweserb 82964 додана категорија [[:Категорија:Светска првенства у одбојци за жене|Светска првенства у одбојци за жене]] помоћу геџета HotCat wikitext text/x-wiki '''Светско првенство ФИВБ за одбојкашице 2022.''' биће 19. такмичење [[Светско првенство у одбојци за жене|ФИВБ светског првенства за жене у одбојци]], на којем учествују сениорске женске репрезентације чланица ''{{Јез|fr|[[Fédération Internationale de Volleyball]]}}'' (ФИВБ). Такмичење ће бити одржано у [[Холандија|Холандији]] и [[Пољска|Пољској]] које су изабране као двоструки домаћини за овај догађај. == Избор домаћина == Дана 19. јануара 2019, ФИВБ је саопштила да су Холандија и Пољска изабране као двоструки домаћини овог догађаја. То је први пут да су две земље домаћини Светског првенства за жене.<ref>{{Cite web|url=https://en.volleyballworld.com/volleyball/competitions/women-worldchampionship-2022/news/netherlands-and-poland-selected-as-dual-hosts-for-2022-fivb-volleyball-women-s-w|title=Netherlands and Poland selected as dual-hosts for 2022 FIVB Volleyball Women's World Championship}}</ref> == Квалификације == На такмичење су се аутоматски квалификовале земље домаћини [[Женска одбојкашка репрезентација Холандије|Холандија]] и [[Женска одбојкашка репрезентација Пољске|Пољска]], као и актуелни светски шампиони [[Женска одбојкашка репрезентација Србије|Србија]]. Два најбоља тима са сваког континенталног првенства 2021. обезбедила су квалификације. Последњих 11 места припадало је 11 најбољих тимова према [[ФИВБ светска ранг-листа|светској ранг листи ФИВБ]] који се још нису квалификовали.<ref>{{Cite news|url=https://www.fivb.com/en/about/news/qualification-system-for-fivb-volleyball-world-championships?id=91898|title=Qualification system for FIVB Volleyball World Championships 2022 revealed|date=1 December 2020|access-date=5 December 2020|publisher=FIVB}}</ref> ФИВБ је 1. марта 2022. прогласила Русију и Белорусију неподобним за међународна и континентална такмичења због [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|руске инвазије Украјине 2022]]. Као резултат тога, Русија је била ван првенства. == Референце == {{reflist}} {{СП у одбојци}} [[Категорија:Светска првенства у одбојци за жене]] pw0ikrx0tgn2dbpqinfsgz652lrb249 25114990 25114989 2022-07-20T00:09:26Z Soundwaweserb 82964 додана категорија [[:Категорија:Одбојка у Пољској|Одбојка у Пољској]] помоћу геџета HotCat wikitext text/x-wiki '''Светско првенство ФИВБ за одбојкашице 2022.''' биће 19. такмичење [[Светско првенство у одбојци за жене|ФИВБ светског првенства за жене у одбојци]], на којем учествују сениорске женске репрезентације чланица ''{{Јез|fr|[[Fédération Internationale de Volleyball]]}}'' (ФИВБ). Такмичење ће бити одржано у [[Холандија|Холандији]] и [[Пољска|Пољској]] које су изабране као двоструки домаћини за овај догађај. == Избор домаћина == Дана 19. јануара 2019, ФИВБ је саопштила да су Холандија и Пољска изабране као двоструки домаћини овог догађаја. То је први пут да су две земље домаћини Светског првенства за жене.<ref>{{Cite web|url=https://en.volleyballworld.com/volleyball/competitions/women-worldchampionship-2022/news/netherlands-and-poland-selected-as-dual-hosts-for-2022-fivb-volleyball-women-s-w|title=Netherlands and Poland selected as dual-hosts for 2022 FIVB Volleyball Women's World Championship}}</ref> == Квалификације == На такмичење су се аутоматски квалификовале земље домаћини [[Женска одбојкашка репрезентација Холандије|Холандија]] и [[Женска одбојкашка репрезентација Пољске|Пољска]], као и актуелни светски шампиони [[Женска одбојкашка репрезентација Србије|Србија]]. Два најбоља тима са сваког континенталног првенства 2021. обезбедила су квалификације. Последњих 11 места припадало је 11 најбољих тимова према [[ФИВБ светска ранг-листа|светској ранг листи ФИВБ]] који се још нису квалификовали.<ref>{{Cite news|url=https://www.fivb.com/en/about/news/qualification-system-for-fivb-volleyball-world-championships?id=91898|title=Qualification system for FIVB Volleyball World Championships 2022 revealed|date=1 December 2020|access-date=5 December 2020|publisher=FIVB}}</ref> ФИВБ је 1. марта 2022. прогласила Русију и Белорусију неподобним за међународна и континентална такмичења због [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|руске инвазије Украјине 2022]]. Као резултат тога, Русија је била ван првенства. == Референце == {{reflist}} {{СП у одбојци}} [[Категорија:Светска првенства у одбојци за жене]] [[Категорија:Одбојка у Пољској]] 5pyzsakqb2loz4x2zjow1rac2srmiwp 25114991 25114990 2022-07-20T00:09:38Z Soundwaweserb 82964 додана категорија [[:Категорија:Одбојка у Холандији|Одбојка у Холандији]] помоћу геџета HotCat wikitext text/x-wiki '''Светско првенство ФИВБ за одбојкашице 2022.''' биће 19. такмичење [[Светско првенство у одбојци за жене|ФИВБ светског првенства за жене у одбојци]], на којем учествују сениорске женске репрезентације чланица ''{{Јез|fr|[[Fédération Internationale de Volleyball]]}}'' (ФИВБ). Такмичење ће бити одржано у [[Холандија|Холандији]] и [[Пољска|Пољској]] које су изабране као двоструки домаћини за овај догађај. == Избор домаћина == Дана 19. јануара 2019, ФИВБ је саопштила да су Холандија и Пољска изабране као двоструки домаћини овог догађаја. То је први пут да су две земље домаћини Светског првенства за жене.<ref>{{Cite web|url=https://en.volleyballworld.com/volleyball/competitions/women-worldchampionship-2022/news/netherlands-and-poland-selected-as-dual-hosts-for-2022-fivb-volleyball-women-s-w|title=Netherlands and Poland selected as dual-hosts for 2022 FIVB Volleyball Women's World Championship}}</ref> == Квалификације == На такмичење су се аутоматски квалификовале земље домаћини [[Женска одбојкашка репрезентација Холандије|Холандија]] и [[Женска одбојкашка репрезентација Пољске|Пољска]], као и актуелни светски шампиони [[Женска одбојкашка репрезентација Србије|Србија]]. Два најбоља тима са сваког континенталног првенства 2021. обезбедила су квалификације. Последњих 11 места припадало је 11 најбољих тимова према [[ФИВБ светска ранг-листа|светској ранг листи ФИВБ]] који се још нису квалификовали.<ref>{{Cite news|url=https://www.fivb.com/en/about/news/qualification-system-for-fivb-volleyball-world-championships?id=91898|title=Qualification system for FIVB Volleyball World Championships 2022 revealed|date=1 December 2020|access-date=5 December 2020|publisher=FIVB}}</ref> ФИВБ је 1. марта 2022. прогласила Русију и Белорусију неподобним за међународна и континентална такмичења због [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|руске инвазије Украјине 2022]]. Као резултат тога, Русија је била ван првенства. == Референце == {{reflist}} {{СП у одбојци}} [[Категорија:Светска првенства у одбојци за жене]] [[Категорија:Одбојка у Пољској]] [[Категорија:Одбојка у Холандији]] m01cdyc3zirmr7zxjo4ohgo68zfsqeb 25114992 25114991 2022-07-20T00:10:17Z Soundwaweserb 82964 додана категорија [[:Категорија:Одбојка у 2022.|Одбојка у 2022.]] помоћу геџета HotCat wikitext text/x-wiki '''Светско првенство ФИВБ за одбојкашице 2022.''' биће 19. такмичење [[Светско првенство у одбојци за жене|ФИВБ светског првенства за жене у одбојци]], на којем учествују сениорске женске репрезентације чланица ''{{Јез|fr|[[Fédération Internationale de Volleyball]]}}'' (ФИВБ). Такмичење ће бити одржано у [[Холандија|Холандији]] и [[Пољска|Пољској]] које су изабране као двоструки домаћини за овај догађај. == Избор домаћина == Дана 19. јануара 2019, ФИВБ је саопштила да су Холандија и Пољска изабране као двоструки домаћини овог догађаја. То је први пут да су две земље домаћини Светског првенства за жене.<ref>{{Cite web|url=https://en.volleyballworld.com/volleyball/competitions/women-worldchampionship-2022/news/netherlands-and-poland-selected-as-dual-hosts-for-2022-fivb-volleyball-women-s-w|title=Netherlands and Poland selected as dual-hosts for 2022 FIVB Volleyball Women's World Championship}}</ref> == Квалификације == На такмичење су се аутоматски квалификовале земље домаћини [[Женска одбојкашка репрезентација Холандије|Холандија]] и [[Женска одбојкашка репрезентација Пољске|Пољска]], као и актуелни светски шампиони [[Женска одбојкашка репрезентација Србије|Србија]]. Два најбоља тима са сваког континенталног првенства 2021. обезбедила су квалификације. Последњих 11 места припадало је 11 најбољих тимова према [[ФИВБ светска ранг-листа|светској ранг листи ФИВБ]] који се још нису квалификовали.<ref>{{Cite news|url=https://www.fivb.com/en/about/news/qualification-system-for-fivb-volleyball-world-championships?id=91898|title=Qualification system for FIVB Volleyball World Championships 2022 revealed|date=1 December 2020|access-date=5 December 2020|publisher=FIVB}}</ref> ФИВБ је 1. марта 2022. прогласила Русију и Белорусију неподобним за међународна и континентална такмичења због [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|руске инвазије Украјине 2022]]. Као резултат тога, Русија је била ван првенства. == Референце == {{reflist}} {{СП у одбојци}} [[Категорија:Светска првенства у одбојци за жене]] [[Категорија:Одбојка у Пољској]] [[Категорија:Одбојка у Холандији]] [[Категорија:Одбојка у 2022.]] mh1w1f7ch0uuz0ssixs15bz9f945gqs 0 4320752 25114903 24925537 2022-07-19T21:44:32Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki '''Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')''' је [[Изумирање|изумрла]] врста [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Teratodontidae]], која је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивала подручје [[Африка|Африке]]. == Опис == Једини тренутно знани фосилни остатак ове врсте сисара је горњи десни P₄ [[Преткутњаци|преткутњак]] пронађен на фосилним локалитету Чамби CBI-1 ({{јез-енг|Chambi CBI-1}}) у [[Тунис]]у. Тренутно, ова врста сисара још није стручно именована нити уврштена у одређени [[Род (биологија)|род]], те је зато још у научној литератури знана само под својим регистарским бројем фосила. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |- ! Врста: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |[[Изумирање|†]]Teratodontidae sp. [''CBI-1-614''] {{small|(Solé, 2016)}}<ref>F. Solé, E. M. Essid, W. Marzougui, R. Temani, H. K. Ammar, M. Mahboubi, L. Marivaux, M. Vianey-Liaud and R. Tabuce (2016.) "[https://palaeo-electronica.org/content/2016/1598-new-eocene-african-hyaenodonts New fossils of Hyaenodonta (Mammalia) from the Eocene localities of Chambi (Tunisia) and Bir el Ater (Algeria), and the evolution of the earliest African hyaenodonts.]" Palaeontologia Electronica 19(3):41A:1-23</ref> |{{Застава|Тунис}} |49,3 до 45,7 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'').<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=3% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=7% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=16% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=19% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=23% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=27% |label7={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Masrasector]]''&nbsp;}} |top7=36% |label8={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top8=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Teratodontidae|Teratodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Teratodon|Teratodontini]]''' |2=†''[[Anasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Masrasector|Masrasector aegypticum]]'' |barbegin1=#EE7F2D |2=†''[[Masrasector|Masrasector ligabuei]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2x=†''[[Masrasector]]'' |2=†''[[Masrasector|Masrasector nananubis]]'' |bar2=#EE7F2D |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Masrasector|Masrasector pithecodacos]]'' |barend3=#EE7F2D }} |2=†''[[Metasinopa]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Brychotherium]]'' |2=†'''[[Dissopsalini]]''' }} }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)|Teratodontidae sp. (''BC 2’08'')]] |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |style3=background-color:#E3F988 |3=†'''Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'')''' |4=†''[[Ekweeconfractus]]'' }} }} }} |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст врсте Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'') унутар породице [[Teratodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-41.2 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-41.2 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-45.7 text:Teratodontidae sp. (CBI-1-614) bar:NAM2 color:orange from:-47.8 till:-46.3 text:[[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] bar:NAM3 color:yellow from:-33.9 till:-30.0 text:[[Metasinopa]] bar:NAM4 color:green from:-40.0 till:-30.6 text:[[Masrasector]] <----(paraphyletic) bar:NAM5 color:blue from:-23.0 till:-15.0 text:[[Teratodon|Teratodontini]] bar:NAM6 color:red from:-20.0 till:-15.0 text:[[Anasinopa]] bar:NAM7 color:orange from:-35.0 till:-30.6 text:[[Brychotherium]] bar:NAM8 color:yellow from:-20.0 till:-8.8 text:[[Dissopsalini]] bar:NAM9 color:green from:-17.7 till:-17.3 text:[[Ekweeconfractus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Teratodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] kj3ym0aj6lzmywecxcshlp096yo6zt0 0 4320933 25114836 24928949 2022-07-19T21:04:06Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki '''Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)''' је [[Изумирање|изумрла]] врста [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Teratodontidae]], која је у периоду касног [[еоцен]]а настањивала подручје [[Африка|Африке]]. == Опис == Фосилни остатаци ове врсте сисара су пронађен на подручју гувернората [[Фајум (гувернорат)|Фајум]] у [[Египат|Египту]], и по својој грађи су слични роди ''[[Lahimia]]''. Тренутно, ова врста сисара још није стручно именована нити уврштена у одређени [[Род (биологија)|род]]. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |- ! Врста: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |[[Изумирање|†]]Hyaenodonta sp. [Quarry L-41, Fayum, Egypt] {{small|(Borths, 2020)}}<ref>Borths, Matthew R., Heritage, Steven, Gunnell, Gregg, Friscia, Anthony, Seiffert, Erik (2020) "Persistence of the oldest hyaenodont clade through the Eocene of Africa", in ''[https://vertpaleo.org/wp-content/uploads/2021/03/SVP_2020_Program-Abstracts-Volume-FINAL-for-Publishing-1.27.2021.pdf "The Society of Vertebrate Paleontology 80th annual meeting - Virtual 2020"]''</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |35,0 до 33,9 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt).<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref><ref name="Flink2021">{{cite journal |last1=Flink |first1=T. |last2=Cote |first2=S. |year=2021 |title=The neurocranium of ''Ekweeconfractus amorui'' gen. et sp. nov. (Hyaenodonta, Mammalia) and the evolution of the brain in some hyaenodontan carnivores |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=41 |issue=2 |pages=e1927748 |doi=10.1080/02724634.2021.1927748}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |sublabel1=&nbsp;''sensu stricto''<br>'''••••••>'''&nbsp; |state1=dashed |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |thickness1=2 |style1=background-color:#C0C0C0 |1=†'''Hyaenodonta sp. (Quarry ''L-41'', Fayum, Egypt)''' |barbegin1=purple |2=†''[[Boualitomus]]'' |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon]]tina)&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст врсте Teratodontidae sp. (''CBI-1-614'') унутар породице [[Teratodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-72.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-66.043 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-66.043 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-green value:rgb(0.3,0.9,0.4) id:green value:green id:s-blue value:rgb(0.3,0.6,0.9) id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:gray value:rgb(0.4,0.5,0.5) id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:<== from:-66.043 till:-61.2 color:orange text:[[Danian]] from:-61.2 till:-59.2 color:orange text:[[Selandian|Se.]] from:-59.2 till:-56.0 color:orange text:[[Thanetian|Tha.]] from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Pria.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian|Chatt.]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aq.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian|Burdig.]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|La.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Se.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian|Torto.]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Горња креда|Up. Cret.]] from:-66.043 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Paleocene]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-72.0 till:-66.043 color:l-green text:[[Креда (периода)|Cretaceous]] from:-66.043 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-72.0 till:-66.043 color:s-blue text:[[Мезозоик|Mesozoic]] from:-66.043 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-72.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-56.0 till:-55.2 text:[[Eoproviverra]] bar:NAM2 color:orange from:-61.6 till:-59.2 text:[[Lahimia]] bar:NAM3 color:yellow from:-55.8 till:-54.0 text:[[Boualitomus]] bar:NAM4 color:green from:-35.0 till:-33.9 text:Hyeanodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt) bar:NAM5 color:blue from:-57.0 till:-37.2 text:[[Limnocyonidae]] bar:NAM6 color:red from:-56.0 till:-48.6 text:[[Arfia|Arfia (Arfiidae)]] bar:NAM7 color:orange from:-56.0 till:-39.7 text:[[Sinopidae]] bar:NAM8 color:yellow from:-56.0 till:-16.9 text:[[Hyaenodontoidea]] bar:NAM9 color:green from:-56.0 till:-50.3 text:[[Galecyon]] bar:NAM10 color:blue from:-55.8 till:-50.3 text:[[Pyrocyon]] bar:NAM11 color:red from:-53.0 till:-50.3 text:[[Gazinocyon]] bar:NAM12 color:orange from:-54.51 till:-37.2 text:[[Indohyaenodontidae]] bar:NAM13 color:yellow from:-49.3 till:-45.7 text:[[Glibzegdouia]] bar:NAM14 color:green from:-49.3 till:-45.7 text:[[Parvavorodon]] bar:NAM15 color:blue from:-51.8 till:-51.0 text:[[Koholia|Koholia (Koholiidae)]] bar:NAM16 color:red from:-50.5 till:-46.2 text:[[Tritemnodon]] bar:NAM17 color:orange from:-49.3 till:-45.7 text:[[Furodon]] bar:NAM18 color:yellow from:-8.8 till:-49.3 text:[[Hyainailouroidea]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-49.0 till:-40.4 text:[[Paratritemnodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.1 till:-36.7 text:[[Kyawdawia]] bar:NAM21 color:gray from:-63.8 till:-33.9 text:[[Sarjeantipodidae]] bar:NAM22 color:gray from:-39.7 till:-37.0 text:[[Dischidodacylus]] bar:NAM23 color:gray from:-37.0 till:-33.9 text:[[Zanclonychopus]] bar:NAM24 color:gray from:-33.9 till:-28.4 text:[[Sarcotherichnus]] bar:NAM25 color:gray from:-33.8 till:-29.2 text:[[Creodontipus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodonta]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] asn26j269jwc0fvl202b9mifrdlm6zm 0 4321734 25114104 24928573 2022-07-19T14:24:57Z Dukae1969 184906 /* Originalna epizoda */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:DD21.jpg|desno|мини|upright=1.2|Naslovna strana DD-21: ''Prokleti dan''. Autor: Klaudio Vilja, 1988.]] '''''Prokleti dan''''' je 21. epizoda strip serijala [[Дилан Дог|Dilan Dog]].<ref>Spisak svih epizoda Dilan Doga objavljenih u Jugoslaviji i Srbiji mogu se pogledati [[Dilan Dog (spisak epizoda)|ovde]].</ref> Objavljena je u bivšoj Jugoslaviji kao specijalno izdanje [[Zlatna Serija|Zlatne serije]] u izdanju [[Дневник (Нови Сад)|Dnevnika]] iz [[Нови Сад|Novog Sada]] u aprilu [[1989]]. godine. Koštala je 4.000 dinara (0,69 DEM, 0,36 $). Imala je 94 strane. == Originalna epizoda == Naslov originalne epizode glasi ''Giorno maladeto''. Objavljena je premijerno u [[Италија|Italiji]] 1. juna 1988. Scenario je napisao Tonineli Mastelo, a nacrtao Montanari Giuseppe i Grassani Ernesto. Naslovnicu je nacrtao Klaudio Vilja.<ref>Podaci o originalnoj epizodi: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/5784/Giorno-maledetto.html (19.7.2022)</ref> == Prethodna i naredna epizoda == Prethodna epizoda nosi naslov ''[[Motel Bejts (strip)|Motel Bejts]]'' (#20), a naredna ''Tunel strave'' (#22). == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Italijanski strip junaci]] [[Категорија:Boneli]] [[Категорија:Izmišljeni likovi]] [[Категорија:Dilan Dog]] i7nuzphkeok9psfgz9jxs74tvl27vce 0 4321928 25114915 25112246 2022-07-19T21:51:05Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |name = {{font color|black|#ACE1AF|{{Uline|c=green|&nbsp;Hyainailouridae&nbsp;}}}}<br>^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] породица)</small>} |fossil_range = {{fossil_range|42.0|11.3|earliest=53.0703}} срењи [[еоцен]] до срењи [[миоцен]] |image = Simbakubwa-kutokaafrika 2.jpg |image_caption = реконструкција изгледа врсте<br>''[[Simbakubwa|Simbakubwa kutokaafrika]]'' |image2 = Apterodon rauenbergensis restoration.jpg |image2_caption = реконструкција изгледа врсте ''[[Apterodon|Apterodon rauenbergensis]]'' |display_parents = 2 |taxon = Hyainailouridae |authority = Pilgrim, 1932<ref>Pilgrim G. E. (1932.) [https://www.cambridge.org/core/journals/geological-magazine/article/abs/fossil-carnivora-of-india-by-guy-e-pilgrim-dsc-palaeontologia-indica-new-series-vol-xviii-pp-iii-232-calcutta-government-of-india-1932-price-22s-6d/86B306399D654CC4D032CA9D670354F7 "The fossil Carnivora of India."] Memoirs of the Geological Survey of India. Palaeontologica Indica, 18:1-232.</ref> |type_genus = {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;}}<br>^{<small>([[Polifilija|полифилетски]] род)</small>} |type_genus_authority = Biedermann, 1863 |subdivision_ranks = [[Породица (биологија)|Потпородице]] |subdivision = * †[[Apterodontinae]] * {{Uline|c=green|&nbsp;†[[Hyainailourinae]]&nbsp;}}<br>^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] потпородица)</small>} |synonyms = * Hyaenaelurinae {{small|(Pilgrim, 1932)}} * Pterodontidae {{small|(Polly, 1996)}}<ref>P. D. Polly (1996.) [https://pollylab.indiana.edu/doc/papers/Polly,%201996,%20Gazinocyon.pdf "The skeleton of ''Gazinocyon vulpeculus'' gen. et. comb nov. and the cladistic relationships of Hyaenodontidae (Eutheria, Mammalia)."] Journal of Vertebrate Paleontology 16(2):303-319</ref> * Pterodontinae {{small|(Polly, 1996)}} }} '''Hyainailouridae''' (Хијаинаилоуридае — „хијенске мачке”) је [[Изумирање|изумрла]] [[Parafiletičnost|парафилетска]] породица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] натпородице [[Hyainailouroidea]], која је у периоду од средњег [[еоцен]]а до средњег [[миоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Африка|Африке]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> Ову парафилетску породицу сисара су чинили потпородица [[Apterodontinae]] и парафилетска потпородица [[Hyainailourinae]]. Стручни назив за чланове ове парафилетске породице сисара је '''хијаинаилоуриди'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Породица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Hyainailouridae | * типског рода ''[[Hyainailouros]]'' * и таксономског наставка ''-idae'' |хијенске мачке |} == Систематика == === Класификација === Класификација парафилетске породице Hyainailouridae: {|class="wikitable" |- style="vertical-align:top;background-color:#D0F0C0" | {{Tree list}} * Породица: {{Uline|c=green|&nbsp;'''[[Изумирање|†]]Hyainailouridae'''&nbsp;}}^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] породица)</small>} {{small|(Pilgrim, 1932)}} ** Потпородица: †'''[[Apterodontinae]]''' {{small|(Szalay, 1967)}} *** Род: †''[[Apterodon]]'' {{small|(Fischer, 1880)}} **** †''Apterodon altidens'' {{small|(Schlosser, 1910)}} **** †''Apterodon gaudryi'' {{small|(Fischer, 1880)}} **** †''Apterodon intermedius'' {{small|(Lange-Badré & Böhme, 2005)}} **** †''Apterodon langebadreae'' {{small|(Grohé, 2012)}} **** †''Apterodon macrognathus'' {{small|(Andrews, 1904)}} **** †''Apterodon rauenbergensis'' {{small|(Frey, 2010)}} **** †''Apterodon saghensis'' {{small|(Simons & Gingerich, 1976)}} **** †''Apterodon'' sp. [Dur At-Talah escarpment, Libya] {{small|(Grohé, 2012)}} *** Род: †''[[Quasiapterodon]]'' {{small|(Lavrov, 1999)}} **** †''Quasiapterodon minutus'' {{small|(Schlosser, 1910)}} ** Потпородица: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailourinae]]'''&nbsp;}}^{<small>(парафилетска потпородица)</small>} {{small|(Pilgrim, 1932)}} *** Род: †''[[Megistotherium]]'' {{small|(Savage, 1973)}} **** †''Megistotherium osteothlastes'' {{small|(Savage, 1973)}} *** Род: †''[[Mlanyama]]'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}} **** †''Mlanyama sugu'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}} *** Род: †''[[Orienspterodon]]'' {{small|(Egi, 2007)}} **** †''Orienspterodon dahkoensis'' {{small|(Chow, 1975)}} *** Род: †''[[Pakakali]]'' {{small|(Borths & Stevens, 2017)}} **** †''Pakakali rukwaensis'' {{small|(Borths & Stevens, 2017)}} *** Род: †''[[Simbakubwa]]'' {{small|(Borths & Stevens, 2019)}} **** †''Simbakubwa kutokaafrika'' {{small|(Borths & Stevens, 2019)}} *** (нерангирано): †'''''Akhnatenavus'' група''' **** Род: †''[[Akhnatenavus]]'' {{small|(Holroyd, 1999)}} ***** †''Akhnatenavus leptognathus'' {{small|(Osborn, 1909)}} ***** †''Akhnatenavus nefertiticyon'' {{small|(Borths, 2016)}} **** Род: †''[[Hemipsalodon]]'' {{small|(Cope, 1885)}} ***** †''Hemipsalodon grandis'' {{small|(Cope, 1885)}} ***** †''Hemipsalodon viejaensis'' {{small|(Gustafson, 1986)}} **** Род: †''[[Ischnognathus]]'' {{small|(Stovall, 1948)}} ***** †''Ischnognathus savagei'' {{small|(Stovall, 1948)}} *** Племе: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailourini]]'''&nbsp;}}^{<small>([[Polifilija|полифилетско]] племе)</small>} {{small|(Ginsburg, 1980)}} **** Род: †''[[Exiguodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} ***** †''Exiguodon pilgrimi'' {{small|(Savage, 1965)}} **** Род: †''[[Falcatodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} ***** †''Falcatodon schlosseri'' {{small|(Holroyd, 1999)}} **** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;}}^{<small>(полифилетски род)</small>} {{small|(Biedermann, 1863)}} **** Род: †''[[Kerberos]]'' {{small|(Solé, 2015)}} ***** †''Kerberos langebadreae'' {{small|(Solé, 2015)}} **** Род: †''[[Parapterodon]]'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} ***** †''Parapterodon lostangensis'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} **** Род: †''[[Sectisodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} ***** †''Sectisodon markgrafi'' {{small|(Holroyd, 1999)}} ***** †''Sectisodon occultus'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} **** Род: †''[[Sivapterodon]]'' {{small|(Ginsburg, 1980)}} ***** †''Sivapterodon lahirii'' {{small|(Pilgrim, 1932)}} **** Потплеме: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]]'''&nbsp;}}^{<small>(полифилетско потплеме)</small>} {{small|(Lavrov, 1999)}} ***** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;}}^{<small>(полифилетски род)</small>} {{small|(Savage, 1965)}} **** Потплеме: †'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} ***** Род: †''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' {{small|(Blainville, 1839)}} ****** †''Pterodon dasyuroides'' {{small|(Blainville, 1839)}} **** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ***** †''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' {{small|(Andrews, 1903)}} ***** †''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' {{small|(Osborn, 1909)}} ***** †''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' {{small|(Holroyd, 1999)}} *** Племе: †'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} **** Род: †''[[Leakitherium]]'' {{small|(Savage, 1965)}} ***** †''Leakitherium hiwegi'' {{small|(Savage, 1965)}} *** Племе: †'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} **** Род: †''[[Metapterodon]]'' {{small|(Stromer, 1926)}} ***** †''Metapterodon kaiseri'' {{small|(Stromer, 1926)}} ***** †''Metapterodon stromeri'' {{small|(Morales, 1998)}} *** Племе: †'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' {{small|(Lavrov, 2007)}} **** Род: †''[[Paroxyaena]]'' {{small|(Martin, 1906)}} ***** †''Paroxyaena galliae'' {{small|(Filhol, 1881)}} ***** †''Paroxyaena pavlovi'' {{small|(Lavrov, 2007)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе парафилетске породице Hyainailouridae.<ref name="ReferenceA">{{cite journal |last1=Laudet |first1=V. |last2=Grohé |first2=C. |last3=Morlo |first3=M. |last4=Chaimanee |first4=Y. |last5=Blondel |first5=C. |last6=Coster |first6=P. |last7=Valentin |first7=X. |last8=Salem |first8=M. |last9=Bilal |first9=A. A. |last10=Jaeger |first10=J. J. |last11=Brunet |first11=M. |title=New Apterodontinae (Hyaenodontida) from the Eocene Locality of Dur At-Talah (Libya): Systematic, Paleoecological and Phylogenetical Implications |journal=PLOS ONE |volume=7 |issue=11 |year=2012 |pages=e49054 |doi=10.1371/journal.pone.0049054 |pmid=23185292 |pmc=3504055 |bibcode=2012PLoSO...749054G |doi-access=free}}</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=7% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=16% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=19% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=23% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=27% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''Hyainailouridae''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Apterodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Apterodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Apterodon altidens'' |barbegin1=brown |2=†''Apterodon gaudryi'' |bar2=brown |3=†''Apterodon intermedius'' |bar3=brown |label4=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state4=dotted |4=†''Apterodon rauenbergensis'' |bar4=brown }} |2=†''Apterodon langebadreae'' |bar2=brown }} |2=†''Apterodon macrognathus'' |bar2=brown }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''Apterodon'' sp. (Dur At-Talah escarpment, Libya) |bar2=brown |3=†''Apterodon saghensis'' |bar3=brown }} |label2=&nbsp;†''[[Quasiapterodon]]''&nbsp; |2=†''Quasiapterodon minutus'' |bar2=brown }} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Orienspterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Orienspterodon dahkoensis'' |bar1=brown }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Hemipsalodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Hemipsalodon grandis'' |barbegin1=magenta |2=†''Hemipsalodon viejaensis'' |bar2=magenta }} |label2=&nbsp;†''[[Ischnognathus]]''&nbsp; |sublabel2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''Ischnognathus savagei'' |bar2=magenta }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Akhnatenavus]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Akhnatenavus leptognathus'' |bar1=magenta |2=†''Akhnatenavus nefertiticyon'' |barend2=magenta }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Paroxyaena]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Paroxyaena galliae'' |bar1=brown |2=†''Paroxyaena pavlovi'' |bar2=brown }} }} }} |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Parapterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Parapterodon lostangensis'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Kerberos]]''&nbsp; |color=green |1=†''Kerberos langebadreae'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Pterodon dasyuroides'' }} }} }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#D0F0C0 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Sectisodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Sectisodon markgrafi'' |2=†''Sectisodon occultus'' }} }} |style2=background-color:#D0F0C0 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Falcatodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Falcatodon schlosseri'' }} |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Exiguodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Exiguodon pilgrimi'' |2={{Uuline|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{Uline|c=lime|†''[[Hyainailouros]]''}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |caption={{Uuline|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;&nbsp;(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |color=green |1={{Uuline|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''}} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Sivapterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Sivapterodon lahirii'' |2={{Uline|c=lime|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''}} }} }} |2={{Uline|c=lime|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{Uline|c=lime|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Simbakubwa]]''&nbsp; |color=green |1=†''Simbakubwa kutokaafrika'' }} }} |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Leakitherium]]''&nbsp; |color=green |1=†''Leakitherium hiwegi'' }} |label2=&nbsp;†''[[Megistotherium]]''&nbsp; |2=†''Megistotherium osteothlastes'' }} |6={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Mlanyama]]''&nbsp; |color=green |1=†''Mlanyama sugu'' |label2=&nbsp;†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]'''&nbsp; |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Metapterodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Metapterodon kaiseri'' |2=†''Metapterodon stromeri'' }} }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Pakakali]]''&nbsp; |color=green |1=†''Pakakali rukwaensis'' |barend1=brown }} |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар парафилетске натпородице [[Hyainailouroidea]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:l-red value:rgb(1,0.3,0.4) id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-8.8 text:[[Teratodontidae]] bar:NAM2 color:orange from:-11.3 till:-42.0 text:Hyainailouridae <----(paraphyletic) bar:NAM3 color:yellow from:-30.9 till:-19.0 text:[[Prionogalidae]] </timeline> === Унутар парафилетске породице Hyainailouridae === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-50.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-47.8 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-47.8 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 bar:NAM26 bar:NAM27 bar:NAM28 bar:NAM29 bar:NAM30 bar:NAM31 bar:NAM32 bar:NAM33 bar:NAM34 bar:NAM35 bar:NAM36 bar:NAM37 bar:NAM38 bar:NAM39 bar:NAM40 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-50.0 till:-47.8 color:orange text:<== from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-3.6 color:yellow text:[[Zanclean|Za.]] from:-3.6 till:-2.58 color:yellow text:[[Piacenzian|P.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-50.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Plio.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-50.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Quat.]] bar:era-erathem-top from:-50.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-50.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-42.0 till:-39.0 text:[[Orienspterodon|Orienspterodon dahkoensis]] bar:NAM2 color:orange from:-41.2 till:-37.8 text:[[Hemipsalodon|Hemipsalodon grandis]] bar:NAM3 color:yellow from:-39.7 till:-37.0 text:[[Hemipsalodon|Hemipsalodon viejaensis]] bar:NAM4 color:green from:-39.7 till:-37.0 text:[[Ischnognathus|Ischnognathus savagei]] bar:NAM5 color:blue from:-35.0 till:-33.9 text:[[Akhnatenavus|Akhnatenavus nefertiticyon]] bar:NAM6 color:red from:-33.9 till:-33.7 text:[[Akhnatenavus|Akhnatenavus leptognathus]] bar:NAM7 color:orange from:-40.0 till:-37.0 text:[[Paroxyaena|Paroxyaena galliae]] bar:NAM8 color:yellow from:-37.0 till:-34.0 text:[[Paroxyaena|Paroxyaena pavlovi]] bar:NAM9 color:green from:-40.0 till:-37.8 text:[[Kerberos|Kerberos langebadreae]] bar:NAM10 color:blue from:-30.0 till:-28.5 text:[[Pterodon syrtos|''Pterodon'' syrtos]] bar:NAM11 color:red from:-37.0 till:-33.9 text:[[Pterodon (сисар)|Pterodon dasyuroides]] bar:NAM12 color:orange from:-37.0 till:-34.0 text:[[Parapterodon|Parapterodon lostangensis]] bar:NAM13 color:yellow from:-33.9 till:-33.7 text:[[Pterodon africanus|''Pterodon'' phiomensis]] bar:NAM14 color:green from:-33.9 till:-33.7 text:[[Pterodon africanus|''Pterodon'' africanus]] bar:NAM15 color:blue from:-33.9 till:-30.0 text:[[Falcatodon|Falcatodon schlosseri]] bar:NAM16 color:red from:-33.9 till:-33.7 text:[[Sectisodon|Sectisodon markgrafi]] bar:NAM17 color:orange from:-20.43 till:-15.97 text:[[Sectisodon|Sectisodon occultus]] bar:NAM18 color:yellow from:-20.0 till:-15.0 text:[[Exiguodon|Exiguodon pilgrimi]] bar:NAM19 color:green bar:NAM20 color:blue bar:NAM21 color:red bar:NAM22 color:orange bar:NAM23 color:yellow from:-13.7 till:-11.3 text:[[Sivapterodon|Sivapterodon lahirii]] bar:NAM24 color:green bar:NAM25 color:blue bar:NAM26 color:red from:-23.0 till:-22.0 text:[[Simbakubwa|Simbakubwa kutokaafrika]] bar:NAM27 color:orange from:-24.0 till:-20.0 text:[[Mlanyama|Mlanyama sugu]] bar:NAM28 color:yellow from:-20.43 till:-15.97 text:[[Metapterodon|Metapterodon stromeri]] bar:NAM29 color:green from:-20.0 till:-15.0 text:[[Metapterodon|Metapterodon kaiseri]] bar:NAM30 color:blue from:-19.0 till:-14.0 text:[[Megistotherium|Megistotherium osteothlastes]] bar:NAM31 color:red from:-17.8 till:-15.0 text:[[Leakitherium|Leakitherium hiwegi]] bar:NAM32 color:orange from:-25.2 till:-24.95 text:[[Pakakali|Pakakali rukwaensis]] bar:NAM33 color:yellow from:-39.6 till:-31.0 text:[[Apterodon|Apterodon langebadreae]] bar:NAM34 color:green from:-33.9 till:-28.4 text:[[Apterodon|Apterodon altidens]] bar:NAM35 color:blue from:-33.7 till:-27.8 text:[[Apterodon|Apterodon gaudryi]] bar:NAM36 color:red from:-32.5 till:-30.9 text:[[Apterodon|Apterodon intermedius]] bar:NAM37 color:orange from:-32.5 till:-30.9 text:[[Apterodon|Apterodon rauenbergensis]] bar:NAM38 color:yellow from:-37.2 till:-33.9 text:[[Apterodon|Apterodon saghensis]] bar:NAM39 color:green from:-33.9 till:-33.7 text:[[Apterodon|Apterodon macrognathus]] bar:NAM40 color:blue from:-30.0 till:-29.2 text:[[Quasiapterodon|Quasiapterodon minutus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailouroidea]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Hyainailouridae}} * [https://www.youtube.com/watch?v=HnDrKAtwGHs Benjamin Burger - "Lecture 80a - Hyainailouroidea Creodonts: a post-Eocene group"] {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q34463943}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] [[Категорија:Полифилетски и парафилетски таксони сисара| ]] 3bfvhs6ujkdg2wwbf2unc68mv9t6vt8 0 4323186 25114916 25111968 2022-07-19T21:51:45Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|39.6|27.8|earliest=43.5487}} касни [[еоцен]] до средњи [[олигоцен]] |image = Apterodon rauenbergensis restoration.jpg |image_caption = реконструкција изгледа врсте ''[[Apterodon|Apterodon rauenbergensis]]'' |display_parents = 3 |taxon = Apterodontinae |authority = Szalay, 1967<ref>Szalay, F. S. (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/3088//v2/dspace/ingest/pdfSource/nov/N2293.pdf?sequence=1&isAllowed=y "The affinities of ''Apterodon'' (Deltatheridia, Hyaenodontdae)."] American Museum Novitates 2293, 1–17.</ref> |type_genus = †''[[Apterodon]]'' |type_genus_authority = Fischer, 1880 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = * †''[[Apterodon]]'' * †''[[Quasiapterodon]]'' |synonyms = * Apterodontini {{small|(Szalay, 1967)}} }} '''Apterodontinae''' (Аптеродонтинае — „без крилатог зуба”) је [[Изумирање|изумрла]] потпородица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] породице [[Hyainailouridae]], која је у периоду од касног [[еоцен]]а до средњег [[олигоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]] и [[Африка|Африке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>B. Lange-Badré and M. Böhme (2005.) [https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0753396905000479 "''Apterodon intermedius'', sp. nov., a new European Creodont Mammal from MP22 of Espenhain (Germany)."] Annales de Paléontologie 91:311-328</ref><ref>M. Morlo, E. R. Miller and A. N. El-Barkooky (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/233791185_Creodonta_and_Carnivora_from_Wadi_Moghra_Egypt "Creodonta and Carnivora from Wadi Moghra, Egypt."] Journal of Vertebrate Paleontology 27(1):145-159</ref><ref>{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> Ову потпородицу сисара су чинили родови ''[[Apterodon]]'' и ''[[Quasiapterodon]]''. Стручни назив за чланове ове потпородице сисара је '''аптеродонтини'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Потпородица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Apterodontinae | * типског рода ''[[Apterodon]]'' * и таксономског наставка ''-inae'' |без крилатог зуба |} == Понашање и екологија == Врсте из потпородице Apterodontinae су биле водоземни, [[Фосоријални организам|полуфосоријални]] сисари који су живјели слично као [[видре]]. Обитавале су уз обале [[Море|мора]] хранећи се [[пужеви]]ма, [[Шкољке|шкољкама]] и [[ракови]]ма.<ref name="ReferenceA"/> == Систематика == === Класификација === Класификација потпородице Apterodontinae: {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Потпородица: [[Изумирање|†]]Apterodontinae {{small|(Szalay, 1967)}} |- ! Род: !! Врсте: |- style="vertical-align:center;" |†''[[Apterodon]]'' {{small|(Fischer, 1880)}} | * †''A. altidens'' {{small|(Schlosser, 1910)}} * †''A. gaudryi'' {{small|(Fischer, 1880)}} * †''A. intermedius'' {{small|(Lange-Badré & Böhme, 2005)}} * †''A. langebadreae'' {{small|(Grohé, 2012)}} * †''A. macrognathus'' {{small|(Andrews, 1904)}} * †''A. rauenbergensis'' {{small|(Frey, 2010)}} * †''A. saghensis'' {{small|(Simons & Gingerich, 1976)}} * †''A.'' sp. [Dur At-Talah escarpment, Libya] {{small|(Grohé, 2012)}} |- style="vertical-align:center;" |†''[[Quasiapterodon]]'' {{small|(Lavrov, 1999)}} | * †''Q. minutus'' {{small|(Schlosser, 1910)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе потпородице Apterodontinae.<ref name="ReferenceA">{{cite journal |last1=Laudet |first1=V. |last2=Grohé |first2=C. |last3=Morlo |first3=M. |last4=Chaimanee |first4=Y. |last5=Blondel |first5=C. |last6=Coster |first6=P. |last7=Valentin |first7=X. |last8=Salem |first8=M. |last9=Bilal |first9=A. A. |last10=Jaeger |first10=J. J. |last11=Brunet |first11=M. |title=New Apterodontinae (Hyaenodontida) from the Eocene Locality of Dur At-Talah (Libya): Systematic, Paleoecological and Phylogenetical Implications |journal=PLOS ONE |volume=7 |issue=11 |year=2012 |pages=e49054 |doi=10.1371/journal.pone.0049054 |pmid=23185292 |pmc=3504055 |bibcode=2012PLoSO...749054G |doi-access=free}}</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=7% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=17% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=20% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=25% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=29% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Apterodontinae'''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Apterodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Apterodon altidens'' |barbegin1=brown |2=†''Apterodon gaudryi'' |bar2=brown |3=†''Apterodon intermedius'' |bar3=brown |label4=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state4=dotted |4=†''Apterodon rauenbergensis'' |bar4=brown }} |2=†''Apterodon langebadreae'' |bar2=brown }} |2=†''Apterodon macrognathus'' |bar2=brown }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''Apterodon'' sp. (Dur At-Talah escarpment, Libya) |bar2=brown |3=†''Apterodon saghensis'' |bar3=brown }} |label2=&nbsp;†''[[Quasiapterodon]]''&nbsp; |2=†''Quasiapterodon minutus'' |bar2=brown }} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст родова из потпородице Apterodontinae унутар парафилетске породице [[Hyainailouridae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-50.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-47.8 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-47.8 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-50.0 till:-47.8 color:orange text:<== from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-3.6 color:yellow text:[[Zanclean|Za.]] from:-3.6 till:-2.58 color:yellow text:[[Piacenzian|P.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-50.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Plio.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-50.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Quat.]] bar:era-erathem-top from:-50.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-50.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-42.0 till:-11.3 text:[[Hyainailourinae]] <----(paraphyletic) bar:NAM2 color:orange from:-39.6 till:-37.8 text:[[Apterodon|Apterodon sp. (Dur At-Talah escarpment, Libya)]] bar:NAM3 color:yellow from:-39.6 till:-31.0 text:[[Apterodon|Apterodon langebadreae]] bar:NAM4 color:green from:-33.9 till:-28.4 text:[[Apterodon|Apterodon altidens]] bar:NAM5 color:blue from:-33.7 till:-27.8 text:[[Apterodon|Apterodon gaudryi]] bar:NAM6 color:red from:-32.5 till:-30.9 text:[[Apterodon|Apterodon intermedius]] bar:NAM7 color:orange from:-32.5 till:-30.9 text:[[Apterodon|Apterodon rauenbergensis]] bar:NAM8 color:yellow from:-37.2 till:-33.9 text:[[Apterodon|Apterodon saghensis]] bar:NAM9 color:green from:-33.9 till:-33.7 text:[[Apterodon|Apterodon macrognathus]] bar:NAM10 color:blue from:-30.0 till:-29.2 text:[[Quasiapterodon|Quasiapterodon minutus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailouridae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Apterodontinae}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] l7godsy0za3mymvfghr5a89n782bt9v 0 4323290 25114917 24927214 2022-07-19T21:52:08Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|30.0|29.2}} средњи [[олигоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 4 |taxon = Quasiapterodon |authority = Lavrov, 1999<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> |type_species = †''Quasiapterodon minutus'' |type_species_authority = Schlosser, 1910 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Quasiapterodon minutus'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Qasiapterodon'' {{small|(Lavrov, 1999)}}<ref name="Lavrov1999"/> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''Q. minutus'': |''Apterodon minutus'' {{small|(Schlosser, 1910)}} |''Qasiapterodon minutus'' {{small|(Lavrov, 1999)}} }} }} }} '''''Quasiapterodon''''' (Квазиаптеродон — „као Аптеродон”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле потпородице [[Apterodontinae]] унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду средњег [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="Lavrov1999"/><ref>B. Lange-Badré and M. Böhme (2005.) [https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0753396905000479 "''Apterodon intermedius'', sp. nov., a new European Creodont Mammal from MP22 of Espenhain (Germany)."] Annales de Paléontologie 91:311-328</ref><ref name="ReferenceA"/><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Quasiapterodon'' | * латинске ријечи ''квази'' ({{јез-лат|quasi}}), која значи ''као да је'' или ''као'' * и изумрлог рода сисара ''[[Apterodon]]'' |као Аптеродон |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Q. minutus'' | * рода ''Quasiapterodon'' * и латинске ријечи ''минутус'' ({{јез-лат|minutus}}), која значи ''умањен'' |мали Квазиаптеродон |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Quasiapterodon'' {{small|(Lavrov, 1999)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''Q. minutus'' {{small|(Schlosser, 1910)}}<ref>Schlosser M. (1910.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/37586#page/514/mode/1up "Über einige fossil saügetiere aus dem Oligocän von Ägypten."] Zoologischer Anzeiger 35: 500–508.</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |30,0 до 29,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Quasiapterodon''.<ref name="ReferenceA">{{cite journal |last1=Laudet |first1=V. |last2=Grohé |first2=C. |last3=Morlo |first3=M. |last4=Chaimanee |first4=Y. |last5=Blondel |first5=C. |last6=Coster |first6=P. |last7=Valentin |first7=X. |last8=Salem |first8=M. |last9=Bilal |first9=A. A. |last10=Jaeger |first10=J. J. |last11=Brunet |first11=M. |title=New Apterodontinae (Hyaenodontida) from the Eocene Locality of Dur At-Talah (Libya): Systematic, Paleoecological and Phylogenetical Implications |journal=PLOS ONE |volume=7 |issue=11 |year=2012 |pages=e49054 |doi=10.1371/journal.pone.0049054 |pmid=23185292 |pmc=3504055 |bibcode=2012PLoSO...749054G |doi-access=free}}</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Apterodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Quasiapterodon]]''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1=†''Quasiapterodon minutus'' |barbegin1=brown |2=†''[[Apterodon]]'' |bar2=brown }} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Quasiapterodon'' унутар парафилетске породице [[Hyainailouridae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-50.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-47.8 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-47.8 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-50.0 till:-47.8 color:orange text:<== from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-3.6 color:yellow text:[[Zanclean|Za.]] from:-3.6 till:-2.58 color:yellow text:[[Piacenzian|P.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-50.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Plio.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-50.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Quat.]] bar:era-erathem-top from:-50.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-50.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-42.0 till:-11.3 text:[[Hyainailourinae]] <----(paraphyletic) bar:NAM2 color:orange from:-39.6 till:-27.8 text:[[Apterodon]] bar:NAM3 color:yellow from:-30.0 till:-29.2 text:Quasiapterodon minutus </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Apterodontinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] nz5eplkxsf6u36g7068p4euqv2c9kzs 0 4323610 25114919 25111969 2022-07-19T21:52:48Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|39.6|27.8|earliest=39.959}} касни [[еоцен]] до средњи [[олигоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 4 |taxon = Apterodon |authority = Fischer, 1880 |type_species = †''Apterodon gaudryi'' |type_species_authority = Fischer, 1880 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Apterodon altidens'' * †''Apterodon gaudryi'' * †''Apterodon intermedius'' * †''Apterodon langebadreae'' * †''Apterodon macrognathus'' * †''Apterodon rauenbergensis'' * †''Apterodon saghensis'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Dasyurodon'' {{small|(Andreae, 1887)}}<ref>Andreae, A. (1887.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/37305#page/205/mode/1up "Ein neues Raubtier aus dem mitteloligocänen Meeresand des Mainzer Beckens."] Bericht uber die Senckenbergische Naturforschende Gesellschaft (125–133).</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. gaudryi'': |''Apterodon flonheimensis '' {{small|(Andreae, 1887)}} |''Dasyurodon flonheimensis'' {{small|(Andreae, 1887)}} }} |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. macrognathus'': |''Pterodon macrognathus'' {{small|(Andrews, 1904)}} }} |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. saghensis'': |''Akhnatenavus saghensis'' {{small|(Holroyd, 1994)}}<ref>Holroyd, Patricia Ann (1994.) [https://www.proquest.com/openview/766f26b37f62813595d1fed271a6bd9e/1?pq-origsite=gscholar&cbl=18750&diss=y "An examination of dispersal origins of Fayum Mammalia"] Duke University, Ph.D. dissertation.</ref> |''Pterodon saghensis'' {{small|(Polly, 1993)}}<ref>P. D. Polly (1993.) [https://www.academia.edu/20068607/Hyaenodontidae_Creodonta_Mammalia_from_the_early_Eocene_Four_Mile_Fauna_and_their_biostratigraphic_implications "Hyaenodontidae (Creodonta, Mammalia) from the Early Eocene Four Mile Fauna and their biostratigraphic implications."] PaleoBios 14(4):1-10</ref> }} }} }} '''''Apterodon''''' (Аптеродон — „без крилатог зуба”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле потпородице [[Apterodontinae]] унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду од касног [[еоцен]]а до средњег [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]] и [[Африка|Африке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Apterodon'' | * латинске ријечи ''квази'' ({{јез-лат|quasi}}), која значи ''као да је'' или ''као'' * и изумрлог рода сисара ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' |без крилатог зуба |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''A. altidens'' | * рода ''Apterodon'' * латинске ријечи ''алтус'' ({{јез-лат|altus}}), која значи ''високо'' * и латинске ријечи ''денс'' ({{јез-лат|altus}}), која значи ''зуб'' |високозуби Аптеродон |- style="vertical-align:center;" |''A. gaudryi'' | * рода ''Apterodon'' * и презимена француског палентолога Жана Алберта Гаудрија |гаудријев Аптеродон |- style="vertical-align:center;" |''A. intermedius'' | * рода ''Apterodon'' * и латинске ријечи ''интермедијус'' ({{јез-лат|intermedius}}), која значи ''средњи'' |средњи Аптеродон |- style="vertical-align:center;" |''A. langebadreae'' | * рода ''Apterodon'' * и презимена француске палентологиње Брижит Ланге-Бадре |лангебадрин Аптеродон |- style="vertical-align:center;" |''A. macrognathus'' | * рода ''Apterodon'' * старогрчке ријечи ''макрос'' ({{јез-стгрч|μακρός}}), која значи ''дуго'' или ''високо'' * и старогрчке ријечи ''гнатос'' ({{јез-стгрч|γνάθος}}), која значи ''[[вилица]]'' |Аптеродон са дугом вилицом |- style="vertical-align:center;" |''A. rauenbergensis'' | * рода ''Apterodon'' * и њемачког града [[Рауенберг]]а (у чијој су близини пронађени фосилни остаци ове врсте) |рауенбергшки Аптеродон |- style="vertical-align:center;" |''A. saghensis'' | * рода ''Apterodon'' * и египатског храма Каср ел-Сагха (у чијој су близини пронађени фосилни остаци ове врсте) |сагхски Аптеродон |} == Опис == Врсте из рода ''Apterodon'' су посједовале снажне предње ноге сличне ногама код [[Јазавац|јазавца]], са којима су могле да копају земљу. Задње ноге, реп и торзо код ови сисара су биле сличне грађе као код [[Видре|видри]] и [[Перајари|перајара]].<ref name="ReferenceA"/> За разлику од [[Звери|звијери]], представници овог рода сисара су у току свог одрастања спорије мјењали своје зубе, из млијечних у трајне зубе.<ref name="Matthew2017"/> {{multiple image |align = center |perrow = 4 |total_width = 1000 |image1 = Apterodon langebadreae dentition.png |caption1 = <center>илустрација дјела доње вилице врсте<br>''Apterodon langebadreae''</center> |image2 = Apterodon macrognathus skull2.svg |caption2 = <center>илустрација лобање врсте<br>''Apterodon macrognathus''</center> |image3 = Apterodon rauenbergensis mandible.jpg |caption3 = <center>дио доње вилице<br>''Apterodon rauenbergensis''</center> |image4 = Apterodon rauenbergensis restoration.jpg |caption4 = <center>реконструкција изгледа врсте ''Apterodon rauenbergensis''</center> }} == Понашање и екологија == Врсте из рода ''Apterodon'' су биле водоземни, [[Фосоријални организам|полуфосоријални]] сисари који су живјели слично као видре. Обитавале су уз обале [[Море|мора]] хранећи се [[пужеви]]ма, [[Шкољке|шкољкама]] и [[ракови]]ма.<ref name="ReferenceA"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Apterodon'' {{small|(Fischer, 1880)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''A. altidens'' {{small|(Schlosser, 1910)}}<ref>Schlosser M. (1910.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/37586#page/514/mode/1up "Über einige fossil saügetiere aus dem Oligocän von Ägypten."] Zoologischer Anzeiger 35: 500–508.</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |33,0 до 28,4 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. gaudryi'' {{small|(Fischer, 1880)}}<ref>Fischer, P. (1880.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/181267#page/318/mode/1up "Note sur un nouveau genre de mammifère fossile (''Apterodon gaudryi'') des Phosphorites du Quercy."] Bulletin de la Société géologique de France 8, 288–290.</ref> |{{Застава|Кенија}}<br>{{Застава|Њемачка}} ([[Рајна-Палатинат]])<br>{{Застава|Француска}} ([[Окситанија]]) |33,7 до 27,8 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. intermedius'' {{small|(Lange-Badré & Böhme, 2005)}}<ref>B. Lange-Badré and M. Böhme (2005.) [https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0753396905000479 "''Apterodon intermedius'', sp. nov., a new European Creodont Mammal from MP22 of Espenhain (Germany)."] Annales de Paléontologie 91:311-328</ref> |{{Застава|Њемачка}} ([[Саксонија]]) |32,5 до 30,9 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. langebadreae'' {{small|(Grohé, 2012)}}<ref name="ReferenceA">{{cite journal |last1=Laudet |first1=V. |last2=Grohé |first2=C. |last3=Morlo |first3=M. |last4=Chaimanee |first4=Y. |last5=Blondel |first5=C. |last6=Coster |first6=P. |last7=Valentin |first7=X. |last8=Salem |first8=M. |last9=Bilal |first9=A. A. |last10=Jaeger |first10=J. J. |last11=Brunet |first11=M. |title=New Apterodontinae (Hyaenodontida) from the Eocene Locality of Dur At-Talah (Libya): Systematic, Paleoecological and Phylogenetical Implications |journal=PLOS ONE |volume=7 |issue=11 |year=2012 |pages=e49054 |doi=10.1371/journal.pone.0049054 |pmid=23185292 |pmc=3504055 |bibcode=2012PLoSO...749054G |doi-access=free}}</ref> |{{Застава|Либија}} |39,6 до 31,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. macrognathus'' {{small|(Andrews, 1904)}}<ref>C. W. Andrews (1904.) [https://www.cambridge.org/core/journals/geological-magazine/article/abs/iiifurther-notes-on-the-mammals-of-the-eocene-of-egypt/55567A631FB92340E91130702E6B2312 "Further notes on the mammals of the Eocene of Egypt. Part III."] Geological Magazine, London Ser. 5 1:211-215</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |33,9 до 33,7 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. rauenbergensis'' {{small|(Frey, 2010)}}<ref>E. Frey, W. Munk, M. Böhme, M. Morlo and M. Hensel (2010.) [https://www.researchgate.net/publication/233791131_First_creodont_carnivore_from_the_Rupelian_Clays_Oligocene_of_the_former_claypit_Unterfeld_at_Rauenberg_Neckar-Odenwald-Kreis_Baden-Wurttemberg_Apterodon_rauenbergensis_n_sp "First creodont carnivore from the Rupelian Clays (Oligocene) of the Clay Pit Unterfeld at Rauenberg (Rhein-Neckar-Kreis, Baden-Württemberg): ''Apterodon rauenbergensis'' n.sp."] Kaupia 17:103-113</ref> |{{Застава|Њемачка}} ([[Баден-Виртемберг]]) |32,5 до 30,9 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. saghensis'' {{small|(Simons & Gingerich, 1976)}}<ref>E. L. Simons and P. D. Gingerich (1976.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/28865004#page/3/mode/1up "A new species of ''Apterodon'' (Mammalia, Creodonta) from the upper Eocene Qasr el-Sagha Formation of Egypt."] Postilla 168:1-9</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |37,2 до 33,9 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A.'' sp. [Dur At-Talah escarpment, Libya] {{small|(Grohé, 2012)}}<ref name="ReferenceA"/> |{{Застава|Либија}} |39,6 до 37,8 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Apterodon''.<ref name="ReferenceA"/><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=7% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=17% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=20% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=25% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=29% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Apterodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Apterodon'''''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Apterodon altidens'' |barbegin1=brown |2=†''Apterodon gaudryi'' |bar2=brown |3=†''Apterodon intermedius'' |bar3=brown |label4=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state4=dotted |4=†''Apterodon rauenbergensis'' |bar4=brown }} |2=†''Apterodon langebadreae'' |bar2=brown }} |2=†''Apterodon macrognathus'' |bar2=brown }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''Apterodon'' sp. (Dur At-Talah escarpment, Libya) |bar2=brown |3=†''Apterodon saghensis'' |bar3=brown }} |2=†''[[Quasiapterodon]]'' |bar2=brown }} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Apterodon'' унутар парафилетске породице [[Hyainailouridae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-50.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-47.8 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-47.8 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-50.0 till:-47.8 color:orange text:<== from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-3.6 color:yellow text:[[Zanclean|Za.]] from:-3.6 till:-2.58 color:yellow text:[[Piacenzian|P.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-50.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Plio.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-50.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Quat.]] bar:era-erathem-top from:-50.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-50.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-42.0 till:-11.3 text:[[Hyainailourinae]] <----(paraphyletic) bar:NAM2 color:orange from:-39.6 till:-37.8 text:Apterodon sp. (Dur At-Talah escarpment, Libya) bar:NAM3 color:yellow from:-39.6 till:-31.0 text:Apterodon langebadreae bar:NAM4 color:green from:-33.9 till:-28.4 text:Apterodon altidens bar:NAM5 color:blue from:-33.7 till:-27.8 text:Apterodon gaudryi bar:NAM6 color:red from:-32.5 till:-30.9 text:Apterodon intermedius bar:NAM7 color:orange from:-32.5 till:-30.9 text:Apterodon rauenbergensis bar:NAM8 color:yellow from:-37.2 till:-33.9 text:Apterodon saghensis bar:NAM9 color:green from:-33.9 till:-33.7 text:Apterodon macrognathus bar:NAM10 color:blue from:-30.0 till:-29.2 text:[[Quasiapterodon]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Apterodontinae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * C. W. Andrews (1906.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/115776#page/9/mode/1up "A Descriptive Catalogue of the Tertiary Vertebrata of Fayum, Egypt"] 1-324 * R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316 * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian]. {{refend}} {{Commonscat|Apterodon}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q16829800}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] jbka9b2jj9mlmgswyqvi48wqqp5dtbp 4 4324233 25114725 25112774 2022-07-19T19:56:45Z ТриСвјетла 275648 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2/заглавље}} {| style="width:100%; background-color: #22427C; border: 1px solid #22427C; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-family:Trebuchet MS, sans-serif;" | == Укључење == Ако желите да учествујете у акцији, најпре направите страницу, тако што ћете унети ваше корисничко име у поље за унос текста и кликнути на дугме. <inputbox> type=create placeholder=Своје корисничко име упишите овде preload=Википедија:Акција писања чланака о Паризу/Пример‎ prefix=Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2/Евиденција/ buttonlabel=Направите своју страницу за евиденцију </inputbox> == Учесници акције == {| class="wikitable" !Корисничко име !Чланци |- | {{u|Acaalexaca}} | {{/Acaalexaca}} |- | {{u|Боки}} | {{/Боки}} |- | {{u|EmiliaITČA}} | {{/EmiliaITČA}} |- | {{u|Ljiljana Sundać}} | {{/Ljiljana Sundać}} |- | {{u|Tira11}} | {{/Tira11}} |- | {{u|MareBG}} | {{/MareBG}} |- | {{u|Soundwaweserb}} | {{/Soundwaweserb}} |- | {{u|Gzanag}} | {{/Gzanag}} |- | {{u|ImStevan}} | {{/ImStevan}} |- | {{u|Nikolina Šepić}} | {{/Nikolina Šepić}} |- | {{u|Uw17}} | {{/Uw17}} |- | {{u|ТриСвјетла}} | {{/ТриСвјетла}} |- | {{u|Sadko}} | {{/Sadko}} |- | {{u|Vux33}} | {{/Vux33}} |} [[Категорија:Википедијина Акција писања чланака о Паризу]] |} 3ostj3m9hev0br3pd4dzts40g4yvdp8 25115224 25114725 2022-07-20T09:55:13Z Lukijan 128923 /* Учесници акције */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2/заглавље}} {| style="width:100%; background-color: #22427C; border: 1px solid #22427C; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-family:Trebuchet MS, sans-serif;" | == Укључење == Ако желите да учествујете у акцији, најпре направите страницу, тако што ћете унети ваше корисничко име у поље за унос текста и кликнути на дугме. <inputbox> type=create placeholder=Своје корисничко име упишите овде preload=Википедија:Акција писања чланака о Паризу/Пример‎ prefix=Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2/Евиденција/ buttonlabel=Направите своју страницу за евиденцију </inputbox> == Учесници акције == {| class="wikitable" !Корисничко име !Чланци |- | {{u|Acaalexaca}} | {{/Acaalexaca}} |- | {{u|Боки}} | {{/Боки}} |- | {{u|EmiliaITČA}} | {{/EmiliaITČA}} |- | {{u|Ljiljana Sundać}} | {{/Ljiljana Sundać}} |- | {{u|Tira11}} | {{/Tira11}} |- | {{u|MareBG}} | {{/MareBG}} |- | {{u|Soundwaweserb}} | {{/Soundwaweserb}} |- | {{u|Gzanag}} | {{/Gzanag}} |- | {{u|ImStevan}} | {{/ImStevan}} |- | {{u|Nikolina Šepić}} | {{/Nikolina Šepić}} |- | {{u|Uw17}} | {{/Uw17}} |- | {{u|ТриСвјетла}} | {{/ТриСвјетла}} |- | {{u|Sadko}} | {{/Sadko}} |- | {{u|Vux33}} | {{/Vux33}} |- | {{u|Lukijan}} | {{/Lukijan}} |} [[Категорија:Википедијина Акција писања чланака о Паризу]] |} 52vdxxs7obnqlo0rpjvgexn7gsi5r8b 0 4324731 25114920 25111972 2022-07-19T21:55:15Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |name = {{font color|black|#ACE1AF|{{Uline|c=green|&nbsp;Hyainailourinae&nbsp;}}}}<br>^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] потпородица)</small>} |fossil_range = {{fossil_range|42.0|11.3|earliest=49.6587}} срењи [[еоцен]] до срењи [[миоцен]] |image = Simbakubwa-kutokaafrika 2.jpg |image_caption = реконструкција изгледа врсте<br>''[[Simbakubwa|Simbakubwa kutokaafrika]]'' |image2 = Megistotherium.png |image2_caption = илустрација лобање врсте<br>''[[Megistotherium|Megistotherium osteothlastes]]'' |display_parents = 3 |taxon = Hyainailourinae |authority = Pilgrim, 1932<ref>Pilgrim G. E. (1932.) [https://www.cambridge.org/core/journals/geological-magazine/article/abs/fossil-carnivora-of-india-by-guy-e-pilgrim-dsc-palaeontologia-indica-new-series-vol-xviii-pp-iii-232-calcutta-government-of-india-1932-price-22s-6d/86B306399D654CC4D032CA9D670354F7 "The fossil Carnivora of India."] Memoirs of the Geological Survey of India. Palaeontologica Indica, 18:1-232.</ref> |type_genus = {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;}}<br>^{<small>([[Polifilija|полифилетски]] род)</small>} |type_genus_authority = Biedermann, 1863 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = <center>{{border|&nbsp;види [[#Класификација|текст]] '''↓'''&nbsp;|width=1px|style=solid|color=gray}}</center> |synonyms = * Hyaenaelurinae {{small|(Pilgrim, 1932)}} * Pterodontinae {{small|(Polly, 1996)}}<ref>P. D. Polly (1996.) [https://pollylab.indiana.edu/doc/papers/Polly,%201996,%20Gazinocyon.pdf "The skeleton of ''Gazinocyon vulpeculus'' gen. et. comb nov. and the cladistic relationships of Hyaenodontidae (Eutheria, Mammalia)."] Journal of Vertebrate Paleontology 16(2):303-319</ref> }} '''Hyainailourinae''' (Хијаинаилоуринае — „хијенске мачке”) је [[Изумирање|изумрла]] [[Parafiletičnost|парафилетска]] потпородица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], која је у периоду од средњег [[еоцен]]а до средњег [[миоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Африка|Африке]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref name="Brychotherium">{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> Ову потпородицу сисара су чинили племена [[Leakitherium|Leakitheriini]], [[Metapterodon|Metapterodontini]] и [[Paroxyaena|Paroxyaenini]], родови ''[[Akhnatenavus]]'', ''[[Hemipsalodon]]'', ''[[Ischnognathus]]'', ''[[Megistotherium]]'', ''[[Mlanyama]]'', ''[[Orienspterodon]]'', ''[[Pakakali]]'' и ''[[Simbakubwa]]'', као и [[Polifilija|полифилетско]] племе [[Hyainailourini]]. Стручни назив за чланове ове парафилетске потпородице сисара је '''хијаинаилоурини'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Потпородица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Hyainailourinae | * типског рода ''[[Hyainailouros]]'' * и таксономског наставка ''-inae'' |хијенске мачке |} == Систематика == === Класификација === Класификација парафилетске потпородице Hyainailourinae: {|class="wikitable" |- style="vertical-align:top;background-color:#D0F0C0" | {{Tree list}} * Потпородица: {{Uline|c=green|&nbsp;'''[[Изумирање|†]]Hyainailourinae'''&nbsp;}}^{<small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] потпородица)</small>} {{small|(Pilgrim, 1932)}} ** Род: †''[[Megistotherium]]'' {{small|(Savage, 1973)}} *** †''Megistotherium osteothlastes'' {{small|(Savage, 1973)}} ** Род: †''[[Megistotherium]]'' {{small|(Savage, 1973)}} *** †''Megistotherium osteothlastes'' {{small|(Savage, 1973)}} ** Род: †''[[Mlanyama]]'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}} *** †''Mlanyama sugu'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}} ** Род: †''[[Orienspterodon]]'' {{small|(Egi, 2007)}} *** †''Orienspterodon dahkoensis'' {{small|(Chow, 1975)}} ** Род: †''[[Pakakali]]'' {{small|(Borths & Stevens, 2017)}} *** †''Pakakali rukwaensis'' {{small|(Borths & Stevens, 2017)}} ** Род: †''[[Simbakubwa]]'' {{small|(Borths & Stevens, 2019)}} *** †''Simbakubwa kutokaafrika'' {{small|(Borths & Stevens, 2019)}} ** (нерангирано): †'''''Akhnatenavus'' група''' *** Род: †''[[Akhnatenavus]]'' {{small|(Holroyd, 1999)}} **** †''Akhnatenavus leptognathus'' {{small|(Osborn, 1909)}} **** †''Akhnatenavus nefertiticyon'' {{small|(Borths, 2016)}} *** Род: †''[[Hemipsalodon]]'' {{small|(Cope, 1885)}} **** †''Hemipsalodon grandis'' {{small|(Cope, 1885)}} **** †''Hemipsalodon viejaensis'' {{small|(Gustafson, 1986)}} *** Род: †''[[Ischnognathus]]'' {{small|(Stovall, 1948)}} **** †''Ischnognathus savagei'' {{small|(Stovall, 1948)}} ** Племе: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailourini]]'''&nbsp;}}^{<small>([[Polifilija|полифилетско]] племе)</small>} {{small|(Ginsburg, 1980)}} *** Род: †''[[Exiguodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} *** Род: †''[[Falcatodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} *** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;}}^{<small>(полифилетски род)</small>} {{small|(Biedermann, 1863)}} *** Род: †''[[Kerberos]]'' {{small|(Solé, 2015)}} *** Род: †''[[Parapterodon]]'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} *** Род: †''[[Sectisodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} *** Род: †''[[Sivapterodon]]'' {{small|(Ginsburg, 1980)}} *** Потплеме: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]]'''&nbsp;}}^{<small>(полифилетско потплеме)</small>} {{small|(Lavrov, 1999)}} **** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;}}^{<small>(полифилетски род)</small>} {{small|(Savage, 1965)}} *** Потплеме: †'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} **** Род: †''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' {{small|(Blainville, 1839)}} *** ''[[Incertae sedis]]'': **** †''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' {{small|(Holroyd, 1999)}} ** Племе: †'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} *** Род: †''[[Leakitherium]]'' {{small|(Savage, 1965)}} ** Племе: †'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} *** Род: †''[[Metapterodon]]'' {{small|(Stromer, 1923)}} ** Племе: †'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' {{small|(Lavrov, 2007)}} *** Род: †''[[Paroxyaena]]'' {{small|(Martin, 1906)}} ** ''[[Incertae sedis]]'': *** †''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' {{small|(Andrews, 1903)}} *** †''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' {{small|(Osborn, 1909)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе парафилетске потпородице Hyainailourinae.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Orienspterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Orienspterodon dahkoensis'' |bar1=brown }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Hemipsalodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Hemipsalodon grandis'' |barbegin1=magenta |2=†''Hemipsalodon viejaensis'' |bar2=magenta }} |label2=&nbsp;†''[[Ischnognathus]]''&nbsp; |sublabel2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''Ischnognathus savagei'' |bar2=magenta }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Akhnatenavus]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Akhnatenavus leptognathus'' |bar1=magenta |2=†''Akhnatenavus nefertiticyon'' |barend2=magenta }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailouridae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * B. Lange-Badré and M. Böhme (2005.) [https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0753396905000479 "''Apterodon intermedius'', sp. nov., a new European Creodont Mammal from MP22 of Espenhain (Germany)."] Annales de Paléontologie 91:311-328 * M. Morlo, E. R. Miller and A. N. El-Barkooky (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/233791185_Creodonta_and_Carnivora_from_Wadi_Moghra_Egypt "Creodonta and Carnivora from Wadi Moghra, Egypt."] Journal of Vertebrate Paleontology 27(1):145-159 * S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458 * {{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}} {{refend}} {{Commonscat|Hyainailourinae}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] [[Категорија:Полифилетски и парафилетски таксони сисара| ]] fsfva0r9gud6ojerrhxf38u8yp2lj0q 0 4324972 25114921 24963892 2022-07-19T22:02:42Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|42.0|39.0}} средњи до касни [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 3 |taxon = Orienspterodon |authority = Egi, 2007<ref>{{cite journal |last1=Egi |first1=N. |last2=Tsubamato |first2=T. |last3=Takai |first3=M. |title=Systematic Status of Asian ''"Pterodon"'' and Early Evolution of Hyaenaelurine Hyaenodontid Creodonts |journal=Journal of Paleontology |date=2007 |volume=81 |issue=4 |pages=770–778 |doi=10.1666/pleo0022-3360(2007)081[0770:SSOAPA]2.0.CO;2 |jstor=4498825}}</ref> |type_species = †''Orienspterodon dahkoensis'' |type_species_authority = Chow, 1975 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Orienspterodon dahkoensis'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Chinapterodon'' {{small|(Lavrov, 1999)}}<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''O. dahkoensis'': |''Chinapterodon dahkoensis'' {{small|(Lavrov, 1999)}} |''Pterodon dahkoensis'' {{small|(Chow, 1975)}} |''Pterodon dakoensis'' {{small|(Lavrov, 1999)}} }} }} }} '''''Orienspterodon''''' (Оријенсптеродон — „источни Птеродон”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду од средњег до касног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Азија|Азије]].<ref>S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Orienspterodon'' | * латинске ријечи ''оријенс'' ({{јез-лат|oriens}}), која значи ''исток'' * и изумрлог рода сисара ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' |источни Птеродон |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''O. dahkoensis'' | * рода ''Orienspterodon'' * и фосилног локалитета Дахко |Оријенсптеродон из Дахкоа |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Orienspterodon'' {{small|(Egi, 2007)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''O. dahkoensis'' {{small|(Chow, 1975)}}<ref>{{cite journal |first=M.-C. |last=Chow |year=1975 |title=Some Carnivores from the Eocene of China |url=http://www.ivpp.cas.cn/cbw/gjzdwxb/xbwzxz/200905/W020090813377294971646.pdf |journal=Vertebrata PalAsiatica |volume=13 |issue=3 |pages=165–168}}</ref> |{{Застава|Кина}} (покрајине [[Јунан]] и [[Хенан]])<br>{{Застава|Мјанмар}} (средњи Мјанмар)<ref>{{Cite journal |author1=Louis de Bonis |author2=Floreal Solé |author3=Yaowalak Chaimanee |author4=Aung Naing Soe |author5=Chit Sein |author6=Vincent Lazzari |author7=Olivier Chavasseau |author8=Jean-Jacques Jaeger |year=2018 |title=New Hyaenodonta (Mammalia) from the middle Eocene of Myanmar |journal=Comptes Rendus Palevol |volume=17 |issue=6 |pages=357–365 |url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1631068318300010 |doi=10.1016/j.crpv.2017.12.003 |doi-access=free}}</ref> |42,0 до 39,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Orienspterodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#ACE1AF |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Orienspterodon'''''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1=†''Orienspterodon dahkoensis'' |bar1=brown }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије]] mt840bh7r8h1fopjhpux9uk89oz7zlu 0 4325283 25113994 25113828 2022-07-19T12:44:00Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Географија Париза]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 12. арондисман Париза | native_name = XII^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Town hall of Paris 12e arrondissement, 23 April 2006.jpg | image_caption = Градска кућа | image_map = File:Paris 12e arr jms.gif | map_caption = 12. арондисман Париза | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = Европска екологија-зелени | leader_title = Градоначелник | leader_name = Емануел Пјер-Мари | area_total_km2 = 6.38 | population_total = 139,297 | population_as_of = 2019 | population_density_km2 = 21,833 }} '''12. арондисман Париза''' је један од 20 арондисмана, или општина, главног града [[Француска|Француске]]. Арондисман се налази на десној обали [[Сена|реке Сене]]. == Историја == Управо у 12. арондисману пронађени су неки од најстаријих трагова људске окупације територије коју сада заузима Париз. Током изградње села Берси 1980-их, откривени су остаци [[Неолит|неолитског]] села (који датирају између 4500. и 3800. године пре нове ере). Накнадним ископавањима пронађени су дрвени кануи (Берси кануи), лукови и стреле, грнчарија и алатке од кости и камена. <ref>{{Cite book|title=Larousse Mémoire de Paris|url=https://archive.org/details/memoiredeparis0000unse|publisher=Editions Jacques Marseille|year=2003|isbn=2-03-575110-1|pages=[https://archive.org/details/memoiredeparis0000unse/page/14 14]|language=French}}</ref> Неки од ових предмета данас су изложени у Музеју карнавалета.<ref>{{Cite web|url=http://www.carnavalet.paris.fr/collections/pirogue-monoxyle-en-chene|title=Pirogue monoxyle en chêne {{!}} Carnavalet|website=www.carnavalet.paris.fr|language=fr|access-date=2021-12-21}}</ref> Током [[Римско доба|римског доба]], подручје које је сада 12. арондисман било је углавном ненасељено мочварно подручје које су се храниле потоцима који потичу из околних брда. Ову област је пресецао римски пут који је повезивао Париз са Шелом и Мом на истоку и са Мелуном на југоистоку. <ref name=":4">{{Cite book|title=Vie et Histoire du 12ème Arrondissement|last=Fierro|first=Alfred|publisher=Editions Hervas|year=1999|isbn=2 903118 33 7|location=Paris|language=French}}</ref> === Венсенска шума и дворац === У 11. веку шума која ће касније постати [[Венсенска шума]] сматрана је необрадивом земљом. Када се [[Иго Капет]], краљ Франака, настанио на Ил де ла Ците, користио је [[Венсенска шума|шуму]] као своје ловиште. Боис је тада био резервисан за искључиво коришћење краљева Француске. Под [[Филип II Август|Филипом Августом]] био је ограђен са 12&nbsp;км зид.<ref name=":5">{{Cite book|title=La Forêt de Vincennes aux Temps Royaux|last=Mentienne|first=M.|publisher=Librairie Honoré Champion|year=1923|location=Paris|pages=10|language=French}}</ref> [[Датотека:Rouget_-_Saint_Louis_rendant_la_justice_sous_le_chêne_de_Vincennes.jpg|лево|мини| Свети Луис, који дели правду под Венсенским храстом]] Ловачку кућу је изградио Луј 17 око 1150. године, коју је [[Филип II Август|Филип Август]] надоградио у кућу Манор, који је од ње направио краљевску резиденцију која је коришћена током периода 1150-1340. Легенда каже да је [[Луј IX Свети|Луј 9]], Свети Луј, делио правду испод храста у данашњој Венсенској шуми. <ref name=":3">{{Cite book|title=C'était hier ... le XIIème arrondissement|last=Couraud|first=Claude|publisher=Editions LM- Le Point|year=1990|isbn=2-904463-03-8|location=Paris|pages=23|language=French}}</ref> Дуги процес претварања ове резиденције у утврђени замак, Венсенски дворац, почео је око 1337. године, када је [[Филип VI Валоа|Филип ВИ]] де Валоа одлучио да изгради тамницу у близини Манор Хоусе-а. Прогресивне надоградње наредних краљева довеле су до изградње утврђења, Венсенска црква и неколико резиденција унутар утврђених зидова које су дизајниране да удовоље краљевским укусима и животним стандардима. Последњи краљ који је увелико користио замак као краљевску резиденцију био је [[Луј XIV|Луј 14]], који га је касније напустио у корист [[Версајски дворац|Версајског замка]].<ref>{{Cite web|url=https://www.hisour.com/fr/chateau-de-vincennes-france-34855/amp/|title=Château de Vincennes, France|date=5 July 2018|website=HiSoUR Art Culture|archive-url=https://web.archive.org/web/20211220124232/https://www.hisour.com/fr/chateau-de-vincennes-france-34855/amp/|archive-date=2021-12-20|url-status=live|access-date=20 December 2021}}</ref> === Појава заједнице занатлија === [[Датотека:L'abbaye_Saint_Antoine_des_Champs.jpg|лево|мини| Опатија Светог Антуна од Поља]] Године 1198, Фоулкес де Неуили, проповедник 4. крсташког рата, саградио је мали скит за реформисане проститутке у мочварама онога што је требало да постане 12. арондисман.<ref name=":3">{{Cite book|title=C'était hier ... le XIIème arrondissement|last=Couraud|first=Claude|publisher=Editions LM- Le Point|year=1990|isbn=2-904463-03-8|location=Paris|pages=23|language=French}}</ref> Године 1204., изван и источно од зидина Париза, основана је [[Цистерцити|цистерцитска]] опатија, Свети Антоније од Поља. Абаја је била заштићена утврђеним зидовима и јарком.<ref name=":5">{{Cite book|title=La Forêt de Vincennes aux Temps Royaux|last=Mentienne|first=M.|publisher=Librairie Honoré Champion|year=1923|location=Paris|pages=10|language=French}}</ref> Његова црква је била посвећена Светом Антоану, што је дало име, предграђе Светог Антуна, насељу које је израсло око опатије. У опатији су биле монахиње и, прилично брзо, постала је институција у којој су доминирале племкиње са директним везама и са краљевском кућом и са другим великим племићким породицама. Абес је има звање ''Даме ду Фауборг''. Током неколико векова, Опатија је имала користи од чињенице да су ове жене биле добро интегрисане у владајуће економске и политичке структуре моћи Париза. <ref>{{Cite web|url=http://theses.enc.sorbonne.fr/2007/szollosi|title=Les moniales de Saint-Antoine-des-Champs au XIIIème siècle|website=theses.enc.sorbonne.fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20120507131202/http://theses.enc.sorbonne.fr/2007/szollosi|archive-date=2012-05-07|url-status=live|access-date=2021-12-20}}</ref> ''Фаубург'' је развио специјалност у изради намештаја и, посебно, у изради ормана. Развој је био углавном због заштите и услуга које су краљеви Француске дали опатији и њеним зависним лицима, укључујући ослобађање од пореза занатлијама који раде на територији опатије. Штавише, 1471. [[Луј XI|Луј 11]] је овластио ове занатлије да раде слободно, без да буду под контролом [[Цех|цехова]] .<ref name=":4">{{Cite book|title=Vie et Histoire du 12ème Arrondissement|last=Fierro|first=Alfred|publisher=Editions Hervas|year=1999|isbn=2 903118 33 7|location=Paris|language=French}}</ref> Током година, занатлије ''Фаубоурга'' су развиле солидну међународну репутацију која је привукла веште занатлије из целе Европе. <ref name=":0">{{Cite book|title=Paris pour le Nuls|url=https://archive.org/details/parissonhistoire0000chad|last=Chadych|first=Danielle|last2=Leborgne|first2=Dominique|publisher=Éditions Générales First|year=2006|isbn=2-75400-168-9|location=Paris|pages=|language=French}}</ref> Пошто су многи од ових занатлија били протестанти, многи су убијени августа 1572. током [[Вартоломејска ноћ|масакра на дан Светог Вартоломеја]]. <ref name=":5">{{Cite book|title=La Forêt de Vincennes aux Temps Royaux|last=Mentienne|first=M.|publisher=Librairie Honoré Champion|year=1923|location=Paris|pages=10|language=French}}</ref> [[Датотека:P1000688_Paris_XII_Passage_du_Chantier_reductwk.JPG|мини| Пасаж ду Шантије, традиционално место за трговину, радионице и смештај за занатлије]] Почевши од 17. века, Краљевска мануфактура огледала је основана у ''Фаубургу'' и додатно је учврстила своју репутацију. Ова институција ће касније постати мултинационално предузеће Сен Гобен. <ref name=":6">{{Cite web|url=https://www.saint-gobain.com/fr/groupe/notre-histoire|title=Notre Histoire|website=Saint-Gobain|language=fr|access-date=2021-12-20}}</ref> Препознатљива дворишта и уски пролази који карактеришу ''Фаубург'' служили су групама занатлија који су живели и радили заједно у истој згради. Ова друштвена организација производње постепено је избледела и потпуно је нестала до последњих деценија 20. века.<ref name=":0">{{Cite book|title=Paris pour le Nuls|url=https://archive.org/details/parissonhistoire0000chad|last=Chadych|first=Danielle|last2=Leborgne|first2=Dominique|publisher=Éditions Générales First|year=2006|isbn=2-75400-168-9|location=Paris|pages=|language=French}}</ref> Са урбаним преуређењем 1980-их, план је био да се пренамењени лукови испод железничког вијадукта угашене пруге Париз-Венсен користе за смештај занатских радионица. Настали Вијадукт уметности пружа радионице за широк спектар специјализованих заната. Ипак, већина трагова делатности израде намештаја у ''Фаубургу'' је нестала, иако Екол Боул, чувена школа за дизајн намештаја основана 1886 <ref name=":4">{{Cite book|title=Vie et Histoire du 12ème Arrondissement|last=Fierro|first=Alfred|publisher=Editions Hervas|year=1999|isbn=2 903118 33 7|location=Paris|language=French}}</ref> и смештена у 12. арондисману, наставља да сведочи о овом древном занатлији. традиција.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://mairie12.paris.fr/pages/histoire-du-12e-10368|title=Histoire du 12e|website=mairie12.paris.fr|language=fr|access-date=2021-12-12}}</ref> === Сеоска имања племства === [[Датотека:Folie_Rambouillet.jpg|лево|мини| Ла Фоли Рамбуилет]] Област поред Сене која је сада 12. арондисман била је фаворизована од стране француске аристократије као место за своја луксузна сеоска имања. То је укључивало 'фоли Рамбуилет' који је изградио протестантски финансијер и краљевски саветник, Николас де Рамбује, између 1633. и 1635. године. Имање је даље развијала госпођа де ла Саблијер (1636-1693), која је тамо примила истакнуте некатоличке амбасадоре пре њиховог формалног уласка у Париз.<ref name=":2">{{Cite web|url=http://paris-atlas-historique.fr/28.html|title=Châteaux de l'est parisien - Atlas historique de Paris|website=paris-atlas-historique.fr|access-date=2021-12-21}}</ref> Тамо је такође приређивала елегантне пријеме и салоне и нудила смештај песнику [[Жан де Лафонтен|Жану де Лафонтену]] . Имање је било посебно познато по својим баштама, које су остављене отвореним за посету јавности. Године 1719. имање је продато банкару Џону Лоу, који је претворио баште у закупљене повртњаке. <ref name=":4">{{Cite book|title=Vie et Histoire du 12ème Arrondissement|last=Fierro|first=Alfred|publisher=Editions Hervas|year=1999|isbn=2 903118 33 7|location=Paris|language=French}}</ref> <ref name=":2" /> Смештено на месту где се тренутно налази Гаре де Лион, имање је било потпуно демонтирано до 1737. године, као што је приказано на мапи ове области датираној те године. [[Датотека:Gravure_Bercy.jpg|мини| Графикон складишта вина у Берсију из 19. века]] Још једно велико имање био је дворац Берси из 17. и 18. века, који је простирао село Шарентон и источни део 12. арондисмана.<ref name=":2">{{Cite web|url=http://paris-atlas-historique.fr/28.html|title=Châteaux de l'est parisien - Atlas historique de Paris|website=paris-atlas-historique.fr|access-date=2021-12-21}}</ref> Његове вртове развио је познати пејзажни архитекта [[Андре ле Нотр]]. Изграђен на рту са погледом на Сену, Шато је пружао широк поглед на формалне француске баште и реку. Почевши од 1804. године, нагли развој трговине вином у околини замка донео је густ речни и друмски саобраћај и покренуо оно што је требало да постане прогресивно напуштање имања. Сам замак је уништен 1861. године <ref name=":2" /> . === Револуција и политичка превирања 19. века === Занатлије и радници ''Фаубурга'' играли су кључну улогу у [[Француска револуција|Француској револуцији]] и насилним политичким превирањима у 19. веку. Становници ''Фаубурга'' су били кључни у заузимању Бастиље 14. јула 1789. године. У том тренутку у Бастиљи је остало само 7 затвореника, а акција је коштала живота 98 нападача, као и већине прилично малог контингента војника задужених за њену одбрану. Од 954 особе које су добиле званично признање да су 'освајачи Бастиље', већина су били занатлије и радници из ''Фаубоург Саинт Антоинеа'' . <ref name=":4">{{Cite book|title=Vie et Histoire du 12ème Arrondissement|last=Fierro|first=Alfred|publisher=Editions Hervas|year=1999|isbn=2 903118 33 7|location=Paris|language=French}}</ref> [[Датотека:The_Bastille_in_the_first_days_of_its_demolition,_by_Hubert_Robert.jpg|лево|мини| [[Бастиља]] у првим данима њеног рушења]] Неовлашћено рушење [[Бастиља|Бастиље]] почело је дан након што је Бастиља заузета када је предузетнички бизнисмен, Пјер Франсоа Палоа, регрутовао тим да сруши тврђаву. <ref>{{Cite web|url=https://www.geo.fr/histoire/la-bastille-400-ans-d-histoire-161952|title=La Bastille, 400 ans d'histoire du symbole de la Révolution française|last=Kubiak|first=Valérie|date=2021-07-13|website=Geo.fr|language=fr|access-date=2021-12-20}}</ref> Опорављени грађевински материјал је накнадно продат, заједно са разним успоменама на злогласну зграду (кључеви, утези за папир, итд.). <ref name=":0">{{Cite book|title=Paris pour le Nuls|url=https://archive.org/details/parissonhistoire0000chad|last=Chadych|first=Danielle|last2=Leborgne|first2=Dominique|publisher=Éditions Générales First|year=2006|isbn=2-75400-168-9|location=Paris|pages=|language=French}}</ref> Комшилук је такође играо истакнуту улогу у [[Јакобинска диктатура|владавини терора]] која је уследила. У јужном делу данашњег Пласе де ла Национ, [[гиљотина]] је подигнута у јуну 1794. године. Од 2.498 људи гиљотинираних у Паризу током Револуције, 1.306 је тамо обезглављено. Њихова тела су затим бачена у две масовне гробнице на данашњем оближњем гробљу Пикпус.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://mairie12.paris.fr/pages/histoire-du-12e-10368|title=Histoire du 12e|website=mairie12.paris.fr|language=fr|access-date=2021-12-12}}</ref> После Револуције, Фаубург је остао жариште револуционарних активности, укључујући током [[Julska revolucija|Јулске револуције]], револуције [[Револуције 1848. у Француској|1848.]] и [[Pariska komuna|Париске комуне]] . === Урбани развој у 19. веку === Од 1815. па надаље, квартови који ће касније постати 12. арондисман били су у фокусу далекосежних пројеката урбаног развоја. То укључује изградњу: Јулског стуба на месту Бастиље (1830); Хале Беауву (наткривена пијаца у улици д'Алигре, 1843); Гаре де Лион (1847-1852) и железничка линија Париз-Венсен (1855). Развој железничких линија имао је велики утицај на 12. арондисман; на својој висини, железничка мрежа (укључујући простор за њено опслуживање) чинила је 20% копнене површине 12. и у основи је пресекла на два дела.<ref name=":4">{{Cite book|title=Vie et Histoire du 12ème Arrondissement|last=Fierro|first=Alfred|publisher=Editions Hervas|year=1999|isbn=2 903118 33 7|location=Paris|language=French}}</ref> [[Датотека:Nation_-_Triomphe_de_la_République_05.jpg|мини| Детаљ са статуе, Тријумф Републике, у центру Трга нације]] Хаусман је такође био активан у овом сектору, стварајући артерије које ће касније понети имена булевара Дидро (1854), руе Калигни (1856), авеније Даумеснил (1859) и руе Црозатиер (1861). Између 1855. и 1866. године, [[Венсенска шума|Венсенска]] шума је реновиран по налогу [[Наполеон III Бонапарта|Наполеон 3]], који је желео да постане „огромни парк за радно становништво источног Париза“. [[Трг Нације|Трг нације]] добила је садашње име 14. јула 1880. године. Пре тог датума звало се место ду Троне, у част уласка у Париз [[Луј XIV|Луја 14]] и његове нове супруге [[Марија Тереза од Шпаније|Марије-Терезе од Аустрије]] . Стубови и повезани порески уреди који се још увек могу видети у источном делу места, били су део много ширег скупа од око 60 пореских баријера око Париза које је дизајнирао архитекта Клод Леду. Изграђен 1787. године, тамо су били стационирани порески службеници да прикупљају приходе од људи и њихове робе која је улазила у Париз. Током владавине [[Луј Филип I|Луја-Филипа]] (1830-1848), статуе два француска краља постављене су на врхове два стуба: Светог Луја ([[Луј IX Свети|Луј 9]]) је на страни 11. арондисмана и [[Филип II Август|Филипа Августа]] на страни 12. арондисмана. Скулптура која доминира централним делом Плаце, ''Ла Триомпхе де ла Републикуе'' Жила Далуа, првобитно је била кандидат, али не и победник, на конкурсу за скулптуру која ће бити постављена на Тргу репубилке. Међутим, 1880. године, одговарајући на популаран захтев, општинско веће је одлучило да наручи статуу за [[Трг Нације|Трг нације]]. Због разних кашњења, готова статуа у бронзи није постављена на локалитету тек 1899. <ref name=":6">{{Cite web|url=https://www.saint-gobain.com/fr/groupe/notre-histoire|title=Notre Histoire|website=Saint-Gobain|language=fr|access-date=2021-12-20}}</ref> === Стварање данашњег арондисмана === Са административне тачке гледишта, данашњи 12. арондисман настао је законом од 16. јуна 1859. године, који је преуредио Париз у 20 арондисмана које данас познајемо. Закон је такође проширио арондисман апсорбујући делове села Берси и [[Сен Манде]].<ref name=":1">{{Cite web|url=https://mairie12.paris.fr/pages/histoire-du-12e-10368|title=Histoire du 12e|website=mairie12.paris.fr|language=fr|access-date=2021-12-12}}</ref> Прву [[Градска кућа|градску кућу]], која се налази југоисточно од садашње градске куће, Комуна је спалила. Садашња градска већница изграђена је 1876. године на авенији Даумеснил, према плановима архитекте Антони-Јулијен Хенарда. <ref name=":1">{{Cite web|url=https://mairie12.paris.fr/pages/histoire-du-12e-10368|title=Histoire du 12e|website=mairie12.paris.fr|language=fr|access-date=2021-12-12}}</ref> [[Венсенска шума|Венсенску шуу]] је Наполеон 3 поклонио граду Паризу 1860. године, али је званично интегрисан у 12. арондисман тек 1926. године <ref name=":1">{{Cite web|url=https://mairie12.paris.fr/pages/histoire-du-12e-10368|title=Histoire du 12e|website=mairie12.paris.fr|language=fr|access-date=2021-12-12}}</ref> . == Галерија фотографија — Историја == <gallery mode="packed"> Датотека:Limbourg brothers - Les très riches heures du Duc de Berry - December (detail) - WGA13030.jpg|Дворац и венсенска шума, сцена лова из средњовековног рукописа Датотека:Plan de Paris vers 1550 porte St-Antoine.jpg|Ла Бастиља и опатија Свети Антоан, око 1550 Датотека:Anonymous - Prise de la Bastille.jpg|Заузимање Бастиље Датотека:Notre-Dame-de-la-Paix, Paris.JPG|Улазак на гробље Пикпус, последње почивалиште 1306 жртава локалне гиљотине </gallery> == Урбана обнова у 20. веку == [[Датотека:Paris,_Ministère_des_Finances.jpg|лево|мини| Министарство финансија]] Округ је имао користи од бројних пројеката урбане обнове и јавних радова, од којих су многи покренути током 1980-их. Два од осам ' Великих пројеката Франсоа Митерана ' који су били обележје његовог председништва налазила су се у 12. арондисману. То су били Опера Бастиља и Министарство финансија . Главни пројекти у источном делу арондисмана укључују француско Министарство финансија, Берси село, [[Парк Берси]] и [[Акорхотел арена|Берси арену]], сада преименовану у Акорхотел Арена.<ref name="ParisDigest">{{Cite web|url=https://www.parisdigest.com/sports/palais-omnisports.htm|title=Bercy district in Paris. Palais Omnisports.|year=2018|publisher=Paris Digest|access-date=2018-11-20}}</ref> Већи део земље коју ове структуре сада заузимају раније је био депо за вино које је стизало речним транспортом из Бургундије и Лоаре. <ref name=":0">{{Cite book|title=Paris pour le Nuls|url=https://archive.org/details/parissonhistoire0000chad|last=Chadych|first=Danielle|last2=Leborgne|first2=Dominique|publisher=Éditions Générales First|year=2006|isbn=2-75400-168-9|location=Paris|pages=|language=French}}</ref> ^:284 Даље на западу, арондисман такође има Оперу Бастиља, другу по величини оперу у Паризу. Инаугурисао га је [[Франсоа Митеран]] 1989. године, на 200. годишњицу [[Пад Бастиље|напада на Бастиљу]] . Променада планте развијена је у исто време када и Опера Бастиља. То је 47 км повишени линеарни парк изграђен на врху [[Вијадукт|застареле железничке инфраструктуре]] . Вијадукт уметности, низ радионица за веште занатлије, такође је део овог развоја. Налази се у подножју западног дела Зелене куле Рене-Думонт . == Места од интереса == Као и већина четврти у Паризу, 12. арондисман нуди богату лепезу историјски важних и естетски привлачних локација. Током 12., ови локалитети су настали углавном из развоја у 19. веку и из пројеката урбане обнове с краја 20. века. То укључује: * [[Трг Бастиље|Трг Бастиља]] (деле га [[4. арондисман Париза|4.]], 11. и 12. арондисман) * [[Опера Бастиља]] * [[Венсенска шума]] * [[Дворац Венсен]] * [[Акорхотел арена|Акорхтел арена]] * [[Парк Берси]] * Паришки зоолошки парк (познат и као зоолошки врт Винсент) == Галерија фотографија — Места од интереса == <gallery mode="packed"> Датотека:Coulée Verte René-Dumont @ Paris (28647219163).jpg|Источни део Зелене куле Датотека:Église du Saint-Esprit (Paris) 1.jpg|Трг Феликс Ебоја Датотека:Cascade du parc de Bercy, Paris 2017 001.jpg|Парк Берси Датотека:Paris-Opera.Bastille-Column-01.jpg|Јулска колона и Опера Бастиља Датотека:Bois de Vincennes 20060816 16.jpg|Венсенска шума Датотека:Vincennes - Chateau 02.jpg|Венсенски дворац Датотека:Train bleu 05 bearbeitet.jpg|Ресторан Плави воз, Гаре де Лион Датотека:Bassin de l'Arsenal July 2012 N08.jpg|Кеј Арсенал Датотека:P1340917 Paris XII avenue Daumesnil Viaduc des Arts rwk.jpg|Вијадукт уметности </gallery> == Географија == Површина овог арондисмана је 16.324&nbsp;км ², од чега две трећине чини парк [[Венсенска шума]]. Не рачунајући шуму, његова површина земљишта је 6.377&nbsp;км ². == Демографија == Врхунац броја становника у 12. арондисману Париза догодио се 1962. године, након чега су уследиле три деценије опадања. У скорије време, међутим, становништво је поново почело да расте, посебно од пројеката урбане обнове из 1990-их. Међутим, попис становништва из 2018. године показао је благи пад становништва. [[Датотека:Paris_12th.png|мини|286x286пискел| Мапа 12. арондисмана]] == Историја становништва == {| class="wikitable" !Година<br />(француских пописа) ! Становништво <ref name="pophist">[https://www.insee.fr/fr/statistiques/4515315?geo=COM-75112#ancre-POP_T1 Population en historique depuis 1968], INSEE</ref> ! Густина по км² |- | 1872. године | 87,678 | 13,749 |- | 1954. године | 158,437 | 24,845 |- | 1962. <small>(врхунац становништва)</small> | 161,574 | 25,337 |- | 1968 | 155,982 | 24,460 |- | 1975. године | 140,900 | 22,095 |- | 1982 | 138,015 | 21,643 |- | 1990 | 130,257 | 20,426 |- | 1999 | 136,591 | 21,419 |- | 2007 | 142,425 | 22,324 |- | 2012 | 144,925 | 22,716 |- | 2017 | 140,296 | 21,990 |- | 2018 | 139,665 | 21,891 |} == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Портал|Француска}} * [https://web.archive.org/web/20060902035526/http://www.mairie12.paris.fr/public/mairie12/ ''Mairie 12'' веб страница] {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] gonj5rzzb1gg9rkpqebkmbd4jr63ajm 0 4325290 25113983 25113829 2022-07-19T12:41:31Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Географија Париза]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 13. арондисман Париза | native_name = XIII^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Paris Mairie XIIIe façade 2014.jpg | image_caption = Градска кућа | image_map = File:Paris 13e arr jms.gif | map_caption = 13. арондисман Париза | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = Остала левица | leader_title = Градоначелник | leader_name = Жером Кумет | area_total_km2 = 7.15 | population_total = 180,005 | population_as_of = 2019 | population_density_km2 = 25,176 }} '''13. арондисман Париза''' је један од 20 арондисмана главног града [[Француска|Француске]]. Арондисман, назван Гобелинс, налази се на левој обали [[Сена|реке Сене]]. То је дом главне азијске заједнице у Паризу, азијска четврт, која се налази на југоистоку арондисмана у области која садржи многе [[Високоградња|вишеспратнице]]. У комшилуку је велика концентрација [[Кина|кинеских]] и [[Вијетнам|вијетнамских]] предузећа. <ref>Smith, Craig S. [http://www.iht.com/articles/2005/05/09/news/journal.php Face behind Paris 'bistro' counter becomes Asian] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20050514071435/http://www.iht.com/articles/2005/05/09/news/journal.php|date=2005-05-14}}. </ref> Тренутни градоначелник је [[Социјалистичка партија (Француска)|социјалиста]], кога је поново изабрало веће арондисмана 29. марта 2008. након што је листа на чијем је он челу добила 70% гласова у другом кругу француских општинских избора 2008. године, и поново је поново изабран 13. априла 2014. и 2020. године. У 13. арондисману се такође налази [[Nacionalna biblioteka Francuske|Библиотека Франсоа Митеран]] и новоизграђени пословни округ Париз Рив Гош . == Демографија == Број становника у 13. арондисману и даље расте, углавном због прилива азијских имиграната. Током касних 1970-их и раних 1980-их, први талас вијетнамских избеглица из [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] настанио се у арондисману, углавном концентрисаном у близини Булевара Масена. Каснији таласи избеглица и азијских имиграната прешли су са искључиво етничких Вијетнамаца на етничке Кинезе из Вијетнама, [[Лаос|Лаоса]] и [[Камбоџа|Камбоџанаца]]. Ови мигранти су се углавном населили у јужном делу арондисмана, стварајући азијску четврт и успостављајући комерцијални округ и институције заједнице. <ref>[http://eglasie.mepasie.org/divers-horizons/1995-10-16-la-diaspora-vietnamienne-en-france-un-cas La Diaspora Vietnamienne en France] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131203000103/http://eglasie.mepasie.org/divers-horizons/1995-10-16-la-diaspora-vietnamienne-en-france-un-cas|date=2013-12-03}} (in French)</ref> Многи становници заједнице говоре [[Кантонски језик|кантонски]], [[Вијетнамски језик|вијетнамски]], [[Лаоски језик|лаоски]] и [[Кмерски језик|кмерски]] . На последњем попису из 1999. године број становника је био 171.533. 13. арондисман такође брзо расте у пословној активности, захваљујући новој пословној четврти Парис Рив Гош . Године 1999. арондисман је садржавао 89.316 радних места, а верује се да их данас има више. === Становништво кроз историју === {| class="wikitable" !Година<br /> (француских пописа) ! Популација ! Густина<br />(ст. по км ² ) |- | 1872. | 69,431 | 12,342 |- | 1954. | 165,620 | 23,164 |- | 1962. | 166,709 | 23,329 |- | 1968 | 158,280 | 22,149 |- | 1975. | 163,313 | 22,854 |- | 1982 | 170,818 | 23,904 |- | 1990 | 171,098 | 23,943 |- | 1999 | 171,533 | 24,004 |- | 2009. <small>(врхунац становништва)</small> | 182,032 | 25,459 |} == Мапа == [[Датотека:Paris_13th.png|без|мини|350x350пискел| Мапа 13. арондисмана]] == Економија == Седиште је Акор-а, укључујући извршни менаџмент компаније, налази се у 13. арондисману.<ref name="HQ">"[http://www.accor.com/en/address-book.html Address book] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120414141820/http://www.accor.com/en/address-book.html|date=2012-04-14}}." </ref> Овај објекат је регистровано седиште компаније.<ref>"[http://www.accor.com/en/legal-information.html Legal information]." </ref> [[Ubisoft|Убисофт]] има своју пословну канцеларију у арондисману. <ref>"[http://ubisoftgroup.com/index.php?p=62&art_id=58&cart_id=6 World Presence France]." </ref> == Образовање == [[Датотека:P1000874_Paris_XIII_Boulevard_de_l'Hopital_ENSAM_reductwk.JPG|десно|мини| Главни кампус у [[Париз|Паризу]] (1912).]] У 13. арондисману се налазе постдипломске школе за инжењеринг. Центар за наставу и учење налази се на броју 151. == Град == === Места од интереса === * Главни азијски кварт Париза, азијска четврт, такође локално назван „Мала Азија“, налази се на југоистоку арондисмана . У овој области се може наћи следеће: * [[Nacionalna biblioteka Francuske|Национална библиотека Француске]] * Центар Универзитета у Чикагу у Паризу * 6 Гобленсових вила- резиденција [[Хо Ши Мин|Хо Ши Мина]] од јула 1919. до јула 1921. * Стадион Себастијан Шарлет, дом фудбалских клубова ФК Париз и [[ФК Париз Сен Жермен|Париз Сен-Жермен]] за жене * Улична уметност 13 мурала. <ref name="ParisDigest">{{Cite web|url=https://www.parisdigest.com/paris-news/street-art-13-arrondissement.htm|title=Street Art in 13 Arrondissement|year=2018|publisher=Paris Digest|access-date=2018-11-09}}</ref> * === Улице и тргови === * Булевар зоне * Трг Италије * Трг Жан-Мишел Баскија <gallery> Датотека:Paris13 city hall.jpg|[[Градска кућа]] у 13. арондисману Датотека:HLM Paris13 dsc00988.jpg|Јавни станови изграђени у првој половини 20. века Датотека:Paris Bd Vincent Auriol DSC00879.JPG|Булевар Винсент Ауриол Датотека:Paris 13th district skyline DSC06928.jpg|Велики део 13. арондисмана обновљен је у модернистичком стилу 1970-их Датотека:Paris-macdo.jpg|[[McDonald's|Мекдоналс]] у кинеској четврти 13. арондисмана Датотека:Chinese-new-year-clown-dragon.jpg|Прослава [[Chinese New Year|кинеске Нове године]] у 13. арондисману Датотека:GlacièreLibraryParis.JPG|Библиотека Гласијер Датотека:ENSA Ecole Nationale Superieure d'Architecture Paris Val de Seine.png|Национална архитектонска школа </gallery>{{Широка слика|Paris-13eme-panorama-annote.jpg|800px|Панорамски приказ}}{{Портал|Француска}} == Референце == {{Извори}} {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] ahwyn9f1mhdp7iojgfm14cu0ne8w84n 0 4325305 25114008 24914081 2022-07-19T12:50:16Z MareBG 12583 removed [[Category:Предузећа из Француске]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo "Louis Vuitton Logo: Design and History"]. FamousLogos.net<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">12 October</span> 2011</span>.</cite></ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|website=Twitter|language=en|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Париз]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] az1qabz0j7ko4hixrep3grxtyggijqr 25114009 25114008 2022-07-19T12:50:22Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo "Louis Vuitton Logo: Design and History"]. FamousLogos.net<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">12 October</span> 2011</span>.</cite></ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|website=Twitter|language=en|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] ci14kwvpdhrff83kvtokwlqcxbmqeec 25114029 25114009 2022-07-19T12:56:34Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Луј Витон]] на [[Louis Vuitton]] wikitext text/x-wiki {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo "Louis Vuitton Logo: Design and History"]. FamousLogos.net<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">12 October</span> 2011</span>.</cite></ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|website=Twitter|language=en|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] ci14kwvpdhrff83kvtokwlqcxbmqeec 25114035 25114029 2022-07-19T12:59:14Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo "Louis Vuitton Logo: Design and History"]. FamousLogos.net<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">12 October</span> 2011</span>.</cite></ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|website=Twitter|language=en|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 9sd68bawwz9ckytl3kmvxa5sxdmirbb 25114156 25114035 2022-07-19T15:39:01Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo "Louis Vuitton Logo: Design and History"]. FamousLogos.net<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">12 October</span> 2011</span>.</cite></ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|website=Twitter|language=en|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] i5ovxgv7uqdmbbuvheqjoq5r7gq8dd8 25114157 25114156 2022-07-19T15:39:37Z EmiliaITČA 298352 /* Рекламне кампање */ wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo "Louis Vuitton Logo: Design and History"]. FamousLogos.net<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">12 October</span> 2011</span>.</cite></ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|website=Twitter|language=en|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] rerc5ienzmjy409uh1w5xc01nfm7lcp 25114158 25114157 2022-07-19T15:40:10Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo "Louis Vuitton Logo: Design and History"]. FamousLogos.net<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">12 October</span> 2011</span>.</cite></ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|website=Twitter|language=en|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 2orkjudjobgv3yveycumzcc3x4wn5ab 25114159 25114158 2022-07-19T15:40:51Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo "Louis Vuitton Logo: Design and History"]. FamousLogos.net<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">12 October</span> 2011</span>.</cite></ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|website=Twitter|language=en|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] h5ixf0t078pqem7xynx7xfmcn02f2r3 25114160 25114159 2022-07-19T15:41:40Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo "Louis Vuitton Logo: Design and History"]. FamousLogos.net<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">12 October</span> 2011</span>.</cite></ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|website=Twitter|language=en|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] rc7yij8lsud68xkcxl9fqr7tjslbd7d 25114162 25114160 2022-07-19T15:42:56Z EmiliaITČA 298352 /* Рекламне кампање */ wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref name="fambrand">{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|title=Твитер објава на званичном налогу|website=Twitter|language=en|url-status=live|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] qwzbxh3l70p5ea4u72k2d30tjwfcpek 25114163 25114162 2022-07-19T15:43:53Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|title=Твитер објава на званичном налогу|website=Twitter|language=en|url-status=live|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] jcuekic8xq1oo5ecc7ab6nb3nz3ps9y 25114166 25114163 2022-07-19T15:44:33Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|title=Твитер објава на званичном налогу|website=Twitter|language=en|url-status=live|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 26lrirm7j8l00cw712rxvzu3vxkiki3 25114171 25114166 2022-07-19T15:45:25Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|title=Твитер објава на званичном налогу|website=Twitter|language=en|url-status=live|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] dgiwj8b5cd6ze7v4lhs7o9tnitom7cj 25114175 25114171 2022-07-19T15:46:33Z EmiliaITČA 298352 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|title=Твитер објава на званичном налогу|website=Twitter|language=en|url-status=live|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] [[Категорија:Предузећа из Француске]] 5kfznb278dlkvhtecdma3a7cj809ppr 25114176 25114175 2022-07-19T15:47:16Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Лоуис Вуиттон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини, <ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини. ) Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Луцара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа|Виз Кхалифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија Лоуис Вуиттон гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|title=Твитер објава на званичном налогу|website=Twitter|language=en|url-status=live|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разиа били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] [[Категорија:Предузећа из Француске]] qqb085lehph62zmfz3be0r3q1v43yjr 25115056 25114176 2022-07-20T04:42:00Z EmiliaITČA 298352 /* Марка */ wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Луј Витон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини,<ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини). Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Лукара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|title=Твитер објава на званичном налогу|website=Twitter|language=en|url-status=live|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разија били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] [[Категорија:Предузећа из Француске]] n8c44f9qyan3dqt6e66302sz397gskx 25115057 25115056 2022-07-20T04:43:11Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Луј Витон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини,<ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини). Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Лукара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|title=Твитер објава на званичном налогу|website=Twitter|language=en|url-status=live|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разија били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] [[Категорија:Предузећа из Француске]] 4rkfm8ivdycnjmgiy2qlrpg04ykp1wc 25115058 25115057 2022-07-20T04:44:01Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Луј Витон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини,<ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини). Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Лукара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|title=Твитер објава на званичном налогу|website=Twitter|language=en|url-status=live|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разија били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] [[Категорија:Предузећа из Француске]] 06kvvf2kfpa8lm1it7z13gfshf7he1g 25115059 25115058 2022-07-20T04:44:36Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Луј Витон | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија Прерада кожњ | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = Париз | производи = одећа, обућа | број_радника = 19.000 (2013) | веб_страница = {{URL|https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/homepage|louisvuitton.com}} }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Луј Витон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини,<ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини). Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Лукара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|title=Твитер објава на званичном налогу|website=Twitter|language=en|url-status=live|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разија били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] [[Категорија:Предузећа из Француске]] 5ie3fhgnwcz8ue2hl6zt65jbdslopwt 25115060 25115059 2022-07-20T04:46:37Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Louis Vuitton | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија <br> прерада коже | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = [[Париз]] | производи = [[одећа]], [[обућа]] | број_радника = 19.000 (2013) }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Луј Витон Малетиер''', познатији као '''Луј Витон''', је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Луј Витон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини,<ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини). Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Лукара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMartin,_Richard1995">Martin, Richard (1995). ''Contemporary fashion''. Guatemala: St. James Press. p.&nbsp;750. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/1-55862-173-3|<bdi>1-55862-173-3</bdi>]].</cite></ref> == Рекламне кампање == Компанија гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|title=Твитер објава на званичном налогу|website=Twitter|language=en|url-status=live|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разија били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] [[Категорија:Предузећа из Француске]] ch8uivagxgou57wa1qubmjbm00odwax 25115061 25115060 2022-07-20T04:48:16Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Почетник|19|7|2022}} {{Компанија | назив_компаније = Louis Vuitton | лого = File:Louis Vuitton logo and wordmark.svg | лого_величина = 200п | лого_текст = Званични лого | слика = File:Louis vuitton the home store.JPG | слика_величина = 150п | слика_текст = Седиште у Паризу | делатност = текстилна индустрија <br> прерада коже | основана = 1854. | место_оснивања = Париз | оснивачи = Луј Витон | седиште = [[Париз]] | производи = [[одећа]], [[обућа]] | број_радника = 19.000 (2013) }} [[Датотека:Louis_Vuitton,_Champs-Elysées_2.jpg|мини| Луј Витон бутик у авенији [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_or_shortened_to_LV,_is_a_French_fashion_house_founded_in_1854_by_Louis_Vuitton_Photography_by_david_adam_kess,_madrid_2016.jpg|десно|мини| ЛВ лого]] '''Louis Vuitton Malletier''', познатији као '''Louis Vuitton''' ([[Српски језик|срп]]. '''Луј Витон'''), је француска луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] и компанија коју је 1854. основао Луј Витон.<ref name="legal-notice">{{Cite web|url=https://eu.louisvuitton.com/eng-e1/legal-notice|title=Louis Vuitton Malletier SAS|website=louisvuitton.com|access-date=2020-09-09}}</ref> ЛВ [[монограм]] ове етикете појављује се на већини њених производа, од луксузних торби и кожне галантерије до конфекције, ципела, сатова, накита, додатака, наочара за сунце и књига. Луј Витон је једна од водећих светских модних кућа. Своје производе продаје кроз самосталне бутике, одељења за изнајмљивање у врхунским [[Робна кућа|робним кућама]] и кроз одељак за [[Електронска трговина|е-трговину]] на својој веб страници.<ref name="legal">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=AFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|title=Legal Notice|website=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20110501102919/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DAFYOJ1P4XBPV0CRBXUDVAFYKEG4RAUPU?direct2=ch_legal_notice&direct1=faq&langue=en_GB&buy=0|archive-date=1 May 2011|url-status=dead|access-date=24 April 2010}}</ref> <ref>{{Cite book|title=Contemporary fashion|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Шест узастопних година (2006–2012), Луј Витон је проглашен за највреднији луксузни [[бренд]] на свету. Њена процена за 2012. била је 25,9 милијарди долара. <ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/2012-05-21/louis-vuitton-tops-hermes-as-world-s-most-valuable-luxury-brand.html|title=Louis Vuitton Tops Hermes As World's Most Valuable Luxury Brand|last=Roberts|first=Andrew|publisher=Bloomberg L.P.|access-date=28 May 2012}}</ref> У 2013. години, процена бренда је била 28,4 милијарде долара са приходом од 9,4 милијарде долара. <ref>forbes.com [https://www.forbes.com/companies/louis-vuitton/ Louis Vuitton]</ref> Компанија послује у 50 земаља са више од 460 продавница широм света. <ref>''Globe and Mail'' [https://www.theglobeandmail.com/report-on-business/international-business/european-business/louis-vuitton-slows-expansion-to-protect-image/article8069266/ Louis Vuitton]</ref> == Историја == === Оснивање до Другог светског рата === Луј Витон је основао Витон 1854. године у [[Париз|Паризу]], Француска. Луј Витон је почео од 10.567 долара као продајна цена. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1858. Витон је представио своје ковчеге са равним врхом са Трианон платном, чинећи их лаганим и херметичким. <ref name="LV Timeline" /> Пре увођења Витонових ковчега, ковчези са заобљеним врхом су коришћени, углавном да би се подстакло отицање воде, и стога се нису могли слагати. Витонов сиви Трианон платнени равни ковчег је омогућио могућност да их слажете на други са лакоћом за путовања. Многи други произвођачи пртљага су касније имитирали Витонов стил и дизајн. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Компанија је учествовала на Светској изложби у Паризу 1867.<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 1871, Ојама Ивао је постао први забележени јапански купац, који је наручио комплет пртљага док је био у Паризу као војни посматрач током [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]].<ref>{{Cite book|title=Hubris: The Tragedy of War in the Twentieth|last=Horne|first=Alistair|date=2015|publisher=W&N|isbn=978-0297867623|page=30}}</ref> Да би заштитио од дуплирања свог изгледа, Витон је променио дизајн Трианон у дизајн са беж и браон пругама 1876. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> До 1885, компанија је отворила своју прву продавницу у [[Лондон|Лондону]] у [[Оксфорд стрит|улици Оксфорд]]. <ref name="LV Timeline" /> Убрзо након тога, због континуиране имитације његовог изгледа, 1888. године, Витон је креирао шаблон Дамијер Канвас, који је носио лого који гласи "регистровани бренд Л. Витон ", што се преводи у "Л. Витон регистровани [[Жиг|заштитни знак]] ". Године 1892. Луј Витон је умро, а управљање компанијом је прешло на његовог сина. <ref name="Contemporary Fashion" /> <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Advertisement_for_Louis_Vuitton_July_1898.jpg|лево|мини| Оглас за пртљаг Луј Витон, 1898]] Након смрти свог оца, Жорж Витон је започео кампању да изгради компанију у светску корпорацију, излажући производе компаније на Светском сајму у Чикагу 1893. године. Године 1896. компанија је лансирала Монограм Канвас са потписом и патентирала га широм света. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Његови графички симболи, укључујући четворолисне листове и цвеће (као и монограм ЛВ), засновани су на тренду коришћења јапанског Мон дизајна у касном [[Викторијанско доба|викторијанском добу]] . <ref>{{Cite web|url=http://eu.louisvuitton.com/eng-e1/articles/exhibition-in-tokyo-japan-room|title=News By Louis Vuitton: EXHIBITION IN TOKYO: INSPIRATIONAL JAPAN|last=Vuitton|first=Louis|website=eu.louisvuitton.com}}</ref> Касније се показало да су патенти били успешни у заустављању фалсификовања. Исте године, Жорж је отпутовао у Сједињене Државе, где је обишао градове као што су Њујорк, [[Филаделфија]] и Чикаго, продајући Витон производе. Године 1901. компанија Луј Витон представила је ''Парну ташну'', мањи комад пртљага дизајниран да се држи у Витон пртљажнику. До 1913. на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] је отворена зграда Луј Витона. Била је то највећа продавница путне робе на свету у то време. Продавнице су такође отворене у Њујорку, [[Мумбај|Бомбају]], [[Вашингтон|Вашингтону]], Лондону, [[Александрија|Александрији]] и [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]] када је почео [[Први светски рат]]. Након тога, 1930. године, представљена је торба Кипал. Током 1932. године, ЛВ је увео торбу ''Ное''. Ова торба је првобитно направљена за винаре шампањца за транспорт боца. Убрзо након тога, представљена је торба Луј Витон ''Спиди'' (обе се производе и данас).<ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> 1936. Жорж Витон је умро, а његов син, Гастон-Луј Витон, преузео је контролу над компанијом. <ref name="LV Timeline" /> === Нацистичка сарадња из Другог светског рата === Током Другог светског рата, Луј Витон је сарађивао са [[Нацизам|нацистима]] током немачке окупације Француске. Француска књига ''Луј Витон, француска сага,'' чији је аутор француска новинарка Стефани Бонвицини,<ref>{{Cite web|url=https://www.fayard.fr/|title=Fayard &#124; Editions Fayard|website=www.fayard.fr}}</ref> говори о томе како су чланови породице Витон активно помагали владу Вишија на челу са маршалом [[Филип Петен|Филипом Петеном]] и повећали своје богатство од њихове пословне послове са Немцима. Породица је основала фабрику посвећену производњи артефаката који величају Петена, укључујући више од 2.500 биста. Каролин Бабул, портпаролка издавача, рекла је: „Они нису оспорили ништа у књизи, али покушавају да је закопају претварајући се да не постоји“. <ref name="guardian.co.uk">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/secondworldwar/story/0,14058,1230301,00.html|title=''Louis Vuitton's links with Vichy regime exposed'', The Guardian, June&nbsp;3, 2004.|last=Willsher|first=Kim|date=3 June 2004|access-date=11 May 2010|location=London}}</ref> Одговарајући на издавање књиге 2004. године, портпарол ЛВМХ-а је рекао: „Ово је древна историја. Књига покрива период када је била у породичном власништву и много пре него што је постала део ЛВМХ-а. Разноврсни смо, толерантни и све оно што модерна компанија треба да буде.“ <ref name="guardian.co.uk" /> Портпарол ЛВМХ-а рекао је: „Не поричемо чињенице, али је, нажалост, аутор преувеличао Вишијеву епизоду. Нисмо вршили никакав притисак ни на кога. Ако новинари хоће да се цензуришу, онда нам то добро одговара“. Та публикација је била једини француски часопис који је помињао књигу, вероватно зато што је ЛВМХ највећи оглашивач у штампи у земљи. <ref name="guardian.co.uk" /> === 1945-2000 === [[Датотека:Le_magasin_Louis_Vuitton_Matsuya_Ginza_(Tokyo)_(28834352748).jpg|мини|220x220пискел| Продавница Луј Витон у [[Токио|Токију]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Via_Nassa_31_Lugano_2.JPG|мини| Продавница у [[Лугано|Лугану]], [[Швајцарска]] .]] [[Датотека:LouisVuittonYorkdale.JPG|мини| Продавница у [[Торонто|Торонту, Онтарио]], Канада.]] Током овог периода, Луј Витон је почео да уграђује кожу у већину својих производа, који су се кретали од малих торбица и новчаника до већих комада пртљага. Да би проширила своју линију, компанија је 1959. године реконструисала свој препознатљиви Монограм Канвас <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> како би га учинила податнијим, омогућавајући му да се користи за ташне, торбе и новчанике. Верује се да се 1920-их година фалсификовање вратило као већи проблем који се наставља у 21. веку. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> Године 1966. лансиран је ''Папилон'' (цилиндрична торба која је и данас популарна). До 1977. са годишњим приходом до 70&nbsp;милиона [[Француски франак|франака]] (14,27 долара&nbsp;милиона). <ref name="exchng77">{{Cite web|url=http://fx.sauder.ubc.ca/etc/USDpages.pdf|title=1977 Exchange Rates|access-date=16 May 2010}}</ref> Годину дана касније, етикета је отворила своје прве продавнице у Јапану: у Токију и [[Осака|Осаки]] . Године 1983. компанија се придружила [[Куп Америка|Америчком купу]] да би формирала Куп Луј Витон, прелиминарно такмичење (познато као елиминаторна регата) за трку јахти. Луј Витон је касније проширио своје присуство у Азији отварањем продавнице у [[Тајпеј|Тајпеју]] на Тајвану 1983. и [[Сеул|Сеулу]] у Јужној Кореји 1984. године. Следеће, 1985. године, представљена је линија коже Епи. <ref name="LV Timeline" /> 1987. је створен ЛВМХ . <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Моет ет Шандон и Хенеси, водећи произвођачи шампањца и [[Коњак|коњака]], спојили су се са Луј Витон-ом како би формирали конгломерат луксузне робе. Профит за 1988. годину је наводно повећан за 49% више него 1987. године. До 1989. Луј Витон је почео да управља са 130 продавница широм света. <ref name="LV Timeline" /> Уласком у 1990-е, Ив Карсел је именован за председника ЛВ, а 1992. Луј Витон је ушао у континенталну Кину отварањем своје прве продавнице у [[Пекинг|Пекингу]] у хотелу Палас. Уведени су и други производи као што је линија коже Таига 1993. године и збирка литературе ''Војажер Авек...'' 1994. године. Године 1996. у седам градова широм света одржана је прослава стогодишњице монограмског платна. <ref name="LV Timeline" /> Године 1997. Луј Витон је поставио Марка Џејкобса за свог уметничког директора. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.co.uk/front/#/eng_GB/Journeys-section/La-Maison/Marc-Jacobs|title=Marc Jacobs|publisher=Louis Vuitton|access-date=26 May 2012}}</ref> У марту наредне године дизајнирао је и представио прву линију одеће компаније прет-а-портер за мушкарце и жене. Такође, ове године представљени производи укључују линију Монограм Вернис, ЛВ албуме са споменарима. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Последњи догађаји у 20. веку били су издавање линије мини монограма 1999. године. Отварање прве продавнице у Африци у [[Маракеш|Маракешу, Мароко]], 2000. године. Коначно, аукција на Међународном филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији, Италија]], где је продата кофера „амфАР“ коју је дизајнирала [[Шерон Стоун]], а приход је ишао Фондацији за истраживање АИДС-а (такође 2000. године). <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> === 2001-2011 === [[Датотека:Louis_Vuitton_NYC_Flagship_(48064100952).jpg|мини| Продавница на [[Пета авенија|Петој авенији]] [[Менхетн|Менхетна]]]] [[Датотека:Crystals_-_Exterior_East_-_2010-03-06.JPG|мини| Продавница у [[Лас Вегас|Лас Вегасу]]]] [[Датотека:Louis_Vuitton_VIP_room_in_Vienna.JPG|мини| ВИП соба у Бечу за наручивање робе по мери]] [[Датотека:Lighted_polyhedral_building_Louis_Vuitton_in_Singapore.jpg|мини| Продавница у [[Сингапур|Сингапуру]]]] До 2001. Стивен Спроус, у [[Сарадња|сарадњи]] са Марком Џејкобсом, дизајнирао је ограничену серију Витон торби <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> на којима су били [[Графит (натпис на зиду)|графити]] исписани преко узорка монограма. На графитима је писало ''Луј Витон'' и, на одређеним торбама, назив торбе (као што су Кипал и Спиди). Одређени комади, који су представљали графите без позадине Монограм Канвас, били су доступни само на [[ВИП]] листи купаца Луј Витон-а. Исте године Џејкобс је креирао и шарм наруквицу, први комад накита из ЛВ. <ref name="LV Timeline" /> 2002. године представљена је колекција сатова Тамбоур. <ref name="LV Timeline">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US "Timeline"]. Louis Vuitton. Archived from [http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US the original] on 19 December 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">3 March</span> 2008</span>.</cite></ref> Током ове године отворена је зграда ЛВ у токијском округу Гинза, а бренд је сарађивао са Бобом Вилсоном на сценографији божићних прозора . Године 2003. Такаши Мураками, <ref name="LV Timeline" /> у сарадњи са Марком Џејкобсом, осмислио је нови Монограм Мултиколор платнени асортиман торбица и додатака. Овај асортиман је укључивао монограме стандардног Монограм Канваса, али у 33 различите боје на белој или црној позадини. (Класично платно садржи златне монограме на смеђој позадини). Мураками је такође креирао шаблон Трешњиног цвета, у којем су насмејана цртана лица усред ружичастог и жутог цвећа спорадично постављена на Монограм Канвас. Овај образац се појавио на ограниченом броју комада. Производња ове ограничене серије обустављена је у јуну 2003. Током 2003. године отворене су продавнице у Москви, Русија и Њу Делхију, Индија, пуштене су линије коже Јута и Сухали, а одржана је 20. годишњица ЛВ купа. <ref name="LV Timeline" /> [[Датотека:Louis-Vuitton-Paris.jpg|мини| Седиште који се налази на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]]]] [[Датотека:Night_Ekaterinburg_Louis_Vuitton.jpg|мини| Продавница у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]], Русија]] [[Датотека:Louis_Vuitton,_Briggate_(20th_February_2013).JPG|десно|мини| Продавница у [[Лидс|Лидсу]]]] Године 2004. Луј Витон је прославио своју 150. годишњицу. Бренд је такође отворио продавнице у Њујорку (на [[Пета авенија|Петој авенији]]), [[Сао Пауло|Сао Паулу]], [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[Канкун|Канкуну]] и [[Јоханезбург|Јоханесбургу]]. Такође је отворио своју прву глобалну продавницу у [[Шангај|Шангају]]. До 2005. Луј Витон је поново отворио своју продавницу на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у Паризу коју је дизајнирао амерички архитекта Ерик Карлсон и објавио колекцију сатова Спиди. 2006. ЛВ је одржао инаугурацију Ескејп Луј Витон-а на свом 7. спрату. <ref>{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp;jsessionid=QEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|title=Timeline|publisher=Louis Vuitton|archive-url=https://web.archive.org/web/20081219020321/http://www.louisvuitton.com/web/flash/index.jsp%3Bjsessionid%3DQEDUVBBTA0GZWCRBXUXFAHYKEG4RAUPU?buy=1&langue=en_US|archive-date=19 December 2008|url-status=dead|access-date=3 March 2008}}</ref> Године 2008. Луј Витон је објавио платно Дамијер Графит. Платно има класични Дамијер узорак, али у црној и сивој боји, дајући му мушки изглед и урбани осећај. Такође 2008. године, [[Фарел Вилијамс]] је ко-дизајнирао серију накита („Бласон“) и наочара за Луј Витон. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/arts/hip-hops-glittering-touchstone/story-e6frg8n6-1111118976796?nk=6d1373b7f7588c7850c08a211690b434|title=Hip-hop's glittering touchstone|publisher=The Australian|access-date=27 February 2009}}</ref> Године 2010. Луј Витон је отворио оно што се описује као њихова најлуксузнија радња у Лондону. <ref>{{Cite web|url=http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|title=Insidelux.com|last=Zenner|first=Brittany|publisher=Insidelux.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514035359/http://www.insidelux.com/2010/05/29/louis-vuitton-opens-most-luxurious-store-to-date/|archive-date=14 May 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Почетком 2011. Луј Витон је ангажовао Ким Џонса као свог „студија и директора стила за мушкарце“. Постао је водећи дизајнер мушке одеће док је радио под уметничким директором компаније Марк Џејкобс. <ref>{{Cite web|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8356946/Kim-Jones-takes-the-helm-at-Louis-Vuitton-menswear.html|title=Kim Jones takes the helm at Louis Vuitton menswear|last=White|first=Belinda|website=The Telegraph|access-date=26 May 2012}}</ref> 17. септембра 2011. компанија је отворила свој Луј Витон Исланд ''Маисон'' у Марина Беј Сендсу, [[Сингапур]] . <ref>{{Cite news|url=https://www.businessinsider.com/louis-vuitton-island-maison-unveiled-in-singapore-2011-10|title=Louis Vuitton Island Maison unveiled in Singapore|date=14 October 2011|access-date=10 November 2018|publisher=Pursuitist|agency=Business Insider}}</ref> === 2012 до данас === Од септембра 2013, компанија је ангажовала Дарена Спацијанија да води своју колекцију аксесоара.<ref name="accesory WWD 2013">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/accessories-news/leather-goods/louis-vuitton-taps-accessories-designer-darren-spaziani-7181023?src=nl/mornReport/20130924|title=Louis Vuitton Taps Accessories Designer Darren Spaziani|last=Socha, Miles|date=24 September 2013|publisher=WWD|access-date=24 September 2013}}</ref> Компанија је 4. новембра 2013. потврдила да је Николас Гескјер ангажован да замени Марка Џејкобса на месту уметничког директора женских колекција. Гескјерова прва линија за компанију приказана је у Паризу у марту 2014. <ref>{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/designer-luxury/vuitton-confirms-nicolas-ghesquire-hire-7262148?module=hp-fashion|title=Louis Vuitton Confirms Nicolas Ghesquière Hire|last=Socha, Miles|date=4 November 2013|publisher=WWD|access-date=4 November 2013}}</ref> Едуард Шнајдер је 7. априла 2014. постао шеф за штампу и односе са јавношћу у Луј Витону под водством Фредерика Винклера, који је Витонов директор комуникација и догађаја. <ref name="Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/media-news/fashion-memopad/new-recruit-7595288?src=nl/mornReport/20140317|title=Louis Vuitton Taps Edouard Schneider to Head P.R.|last=Socha, Miles|date=17 March 2014|publisher=WWD|access-date=18 March 2014}}</ref> Дана 26. марта 2018, Вирџил Аблох је именован за уметничког директора мушке одеће, заменивши Ким Џонс који је отишао у Диор <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/19/business/christian-dior-kim-jones.html|title=Dior Confirms Kim Jones as Men's Wear Artistic Director|last=Paton|first=Elizabeth|date=2018-03-19|work=The New York Times|access-date=2019-07-12|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> — био је први афроамерички уметнички директор ове куће и један од ретких црначких дизајнера велике европске модне куће. <ref name="auto">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/26/business/louis-vuitton-virgil-abloh.html|title=Louis Vuitton Names Virgil Abloh as Its New Men's Wear Designer|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Његова дебитантска ревија одржана је на Недељи мушке моде у Паризу 2018. и изведена је у историјском дворишту [[Краљевска палата (Париз)|Краљевске палате]]. <ref name="auto1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/22/fashion/louis-vuitton-virgil-abloh-paris.html|title=Virgil Abloh Tells Louis Vuitton's Story of Fashion|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/virgil-abloh-welcomes-his-first-ever-louis-vuitton-mens-collection-fashion-989763|title=Designer Virgil Abloh unveiled his first-ever Louis Vuitton collection at Fashion Week in Paris|date=2018-06-21|work=Newsweek|access-date=2018-08-12|language=en}}</ref> Дана 28. новембра 2021, Аблох је преминуо од срчаног ангиосаркома, са којим се приватно борио две године раније. ЛВ је био на првом месту10 највреднијих луксузних брендова у 2019. са вредношћу од 47,2 милијарде долара. Компанија је 15. јануара 2020. године купила дијамант Севело, који је други највећи необрађени дијамант икада пронађен у историји, од Лукара Дајмонда који га је копао из свог рудника у [[Боцвана|Боцвани]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/01/15/style/sewelo-diamond.html|title=The Second-Biggest Diamond in History Has a New Owner|last=Friedman|first=Vanessa|date=15 January 2020|work=[[New York Times]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/katematthams/2020/01/17/louis-vuitton-buys-second-biggest-diamond-sewelo/#322b9829743a|title=Louis Vuitton Buys Second-Biggest Rough Diamond Ever, Eyes Top-Five Jewelry Position|last=Matthams|first=Kate|date=17 January 2020|work=[[Forbes Magazine]]|access-date=9 February 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/style/article/louis-vuitton-sewelo-diamond-intl-hnk-scli/index.html|title=Louis Vuitton just bought the world's second-biggest diamond|last=Yeung|first=Jessie|date=17 January 2020|access-date=9 February 2020|publisher=CNN}}</ref> == Марка == Бренд Луј Витон и монограм ЛВ су међу највреднијим светским брендовима. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Према студији Милвард Браун 2010, Луј Витон је тада био 19. највреднији бренд на свету, а процењено је да је вредео преко 19 долара&nbsp;милијарде. <ref>{{Cite web|url=http://www.millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|title=Millwardbrown.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110101202431/http://millwardbrown.com/Libraries/Optimor_BrandZ_Files/2010_BrandZ_Top100_Report.sflb.ashx|archive-date=1 January 2011|url-status=dead|access-date=29 April 2011}}</ref> Шест узастопних година, Луј Витон је био број један од 10 најмоћнијих брендова на листи коју је објавила студија из 2011. са вредношћу од 24,3 долара.&nbsp;милијарде. Био је то више него двоструко већи од вредности другог рангираног бренда. <ref>{{Cite web|url=http://www.prlog.org/11481063-luxurydiffusioncom-highlights-louis-vuitton-most-valuable-luxury-brand-for-sixth-consecutive-year.html|title=LuxuryDiffusion.com Highlights Louis Vuitton Most Valuable Luxury Brand For Sixth Consecutive Year|last=LuxuryDiffusion.com|website=PRLog}}</ref> Луј Витон је један од најчешће фалсификованих брендова у модном свету због свог имиџа статусног симбола. <ref>{{Cite web|url=http://www.famouslogos.net/louis-vuitton-logo|title=Louis Vuitton Logo: Design and History|publisher=FamousLogos.net|access-date=12 October 2011}}</ref> Иронично, потпис Монограм Канвас је креиран да спречи фалсификовање. <ref>{{Cite web|url=http://www.iht.com/articles/2006/06/25/business/google.php|title=European trademarks vs. Google}}</ref> У 2004. лажне Луј Витон чиниле су 18% фалсификованих додатака заплењених у [[Европска унија|Европској унији]] . <ref>{{Cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|title=Times Online: Special Report: Trying to stub out the fakes|date=11 June 2006|work=The Times|access-date=11 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514090854/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/law/article673534.ece|archive-date=14 May 2011|location=London}}</ref> Компанија активно настоји да искорени фалсификовање и запошљава тим адвоката и специјалних истражних агенција за гоњење преступника пред судовима широм света. Компанија издваја отприлике половину свог буџета за комуникације за сузбијање фалсификовања своје робе. <ref name="Contemporary Fashion">{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> ЛВМХ, Витонова матична компанија, описао је „Око 60 људи на различитим нивоима одговорности који раде пуно радно време на борби против фалсификовања у сарадњи са широком мрежом спољних истражитеља и тимом адвоката“. Компанија блиско контролише дистрибуцију својих производа. <ref name="Contemporary Fashion" /> До 1980-их, Витонови производи су се широко продавали у [[Робна кућа|робним кућама]]. Данас су Витон производи првенствено доступни у бутицима Луј Витон у власништву компаније <ref name="Contemporary Fashion" /> са малим бројем изузетака који су примећени у луксузним трговачким четвртима или у луксузним робним кућама. Компанијски бутици у оквиру робних кућа раде самостално, а њима управљају менаџери и запослени у компанији. ЛВ има званичну онлајн продавницу, преко своје главне веб странице. <ref name="Louis Vuitton Website">{{Cite web|url=http://www.louisvuitton.com|title=Louis Vuitton: luxury leather luggage, French fashion designer|access-date=4 March 2008}}</ref> Неколико истакнутих [[Хип хоп музика|реп музичких]] уметника помиње компанију у текстовима песама, а посебно: [[Kanje Vest|Кање Вест]] и [[Виз Калифа]] . <ref>{{Citation|title=Wiz Khalifa – Fly You|url=https://genius.com/Wiz-khalifa-fly-you-lyrics|language=en|access-date=2017-03-21}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.purselvforum.com/post-868.html|title=Louis Vuitton – A Legendary|date=2016|website=Louis Vuitton}}</ref> Луј Витон послује у Кини већ 30 година и данас је ова земља главно тржиште за француски маисон, са око 40 офлајн продавница широм земље. <ref>{{Citation|title=Louis Vuitton in China: The king of luxury brands in China|url=https://daxueconsulting.com/louis-vuitton-in-china/|language=en|access-date=2022-06-23}}</ref> == Производи == [[Датотека:HK_CH_LV_Landmark_60421.jpg|мини|240x240пискел| Производи Луј Витон]] [[Датотека:Louis_vuitton_shop_window,_Galleria,_Houston.jpg|мини|180x180пискел| Излог Луј Витон (2019) [[Хјустон]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]]] Од 19. века, ковчези Луј Витон се израђују ручно. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> ''Савремена мода'' даје преглед стварања ЛВ гепека:<blockquote>Мајстори поређају кожу и платно, укуцавајући мале ексере један по један и причвршћујући браве од чврстог месинга од пет слова са појединачним ручно израђеним кључем, дизајнираним тако да путнику омогући да има само један кључ за све своје или њен пртљаг. Дрвени оквири сваког дебла су направљени од 30-годишње [[Топола (дрво)|тополе]] која је остављена да се суши најмање четири године. Сваки ковчег има серијски број и за његову израду може бити потребно до 60 сати, а кофер чак 15 сати. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref></blockquote>Иконичне торбе Луис Витона укључују Спиди и Неверфул торбе које долазе у три величине. Сваке сезоне Луј Витон производи ретке, ограничене торбе које су углавном доступне само уз резервацију у већим продавницама. Многи производи компаније користе браон Дамијер и Монограм Канвас материјале, који су први пут коришћени крајем 19. века. Сви производи компаније имају истоимене иницијале ЛВ. Компанија пласира своје производе преко сопствених продавница које се налазе широм света, што јој омогућава да контролише квалитет производа и цене. Такође омогућава ЛВ да спречи улазак фалсификованих производа у његове канале дистрибуције. Поред тога, компанија дистрибуира своје производе преко сопствене веб странице компаније. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/contemporaryfash0000unse|title=Contemporary fashion|last=Martin, Richard|publisher=St. James Press|year=1995|isbn=1-55862-173-3|location=Guatemala|page=750}}</ref> == Рекламне кампање == Компанија гаји следбенике познатих личности и представљала је познате моделе, музичаре и глумце, као што су [[Леа Седу]], [[Џенифер Лопез]], [[Kit Ričards|Кит Ричардс]], [[Мадона]], [[Анџелина Џоли|Анђелина Жоли]], [[Жизел Биндшен]] и [[Дејвид Боуи]] у својим маркетиншким кампањама. <ref name="nytimes20071105">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/05/business/media/05vuitton.html|title=Louis Vuitton Ad Shows Gorbachev Accompanied by Subversive Text|last=Levin|first=Dan|date=5 November 2007|work=The New York Times|access-date=5 November 2007}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/louisvuitton/status/1385428216966533122|title=Твитер објава на званичном налогу|website=Twitter|language=en|url-status=live|access-date=2021-04-23}}</ref> Компанија обично користи штампане огласе у часописима и билбордима у [[Мултикултуризам|космополитским]] градовима. Луј Витон постери компаније Разија били су популарни 1980-их. Раније се ослањао на одабрану штампу за своје рекламне кампање (које су често укључивале престижне звезде попут [[Штефи Граф]], [[Андре Агаси|Андре Агасија]] и [[Катрин Денев|Катарин Денев]]) које је снимила [[Ени Либовиц|Ени Лајбовиц]] . Међутим, Антоин Арнаулт, директор одељења за комуникације, недавно је одлучио да уђе у свет телевизије и биоскопа: реклама (90 секунди) истражује тему „Где ће те живот одвести?“ и преведен је на 13 различитих језика. Ово је први Витон комерцијални оглас икада, а режирао га је познати француски директор огласа Бруно Авеиллан . <ref name="titleFashion Week Daily – Dispatch -">{{Cite web|url=http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|title=Fashion Week Daily – Dispatch|archive-url=https://archive.today/20121209041916/http://www.fashionweekdaily.com/news/fullstory.sps?inewsid=52796|archive-date=9 December 2012|url-status=dead|access-date=4 March 2008}}</ref> == Контроверзе и правни спорови == === Спот Бритни Спирс === Дана 19. новембра 2007. Луј Витон је, у даљим напорима да спречи фалсификовање, успешно тужио [[Бритни Спирс]] због кршења закона против фалсификовања. Део музичког спота приказује прсте како тапкају по командној табли јарко ружичастог [[Hummer|Хамера]] са нечим што личи на дизајн Луј Витона са логотипом ЛВ. Сама Бритни Спирс није проглашена одговорном, али је грађански суд у Паризу наредио Сони БМГ и МТВ да престану са приказивањем видеа. Такође су кажњени по 80.000 евра за сваку групу. Анонимни портпарол ЛВМХ -а изјавио је да видео представља "напад" на брендове Луј Витона и његов луксузни имиџ. <ref name="The Associated Press 2007">{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0,4670,FranceBritneyBan,00.html|title=Louis Vuitton Wins Spears Video Lawsuit|date=20 November 2007|work=FOXNews|access-date=20 November 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071121113603/http://www.foxnews.com/wires/2007Nov20/0%2C4670%2CFranceBritneyBan%2C00.html|archive-date=21 November 2007|agency=Associated Press}}</ref> === Столица са узорком дама у берберници у Хонг Конгу === У фебруару 2013, Луј Витон је поднео тужбу против власника бербернице у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] због наводног кршења [[Intelektualna svojina|права интелектуалне својине]] у вези са столицом која користи премаз од тканине који је сличан узорку дама у торбицама Луј Витона. Према новинама ''Епл дејли'' са седиштем у Хонг Конгу, компанија је тражила одштету од 25.000 хк. долара (око 3.200 америчких долара) и објављивање извињења у облику новинског огласа. Власник је набавио основни намештај и опрему из НРК-а за покретање своје радње. Суочен са овом оптужбом, власник бербернице је рекао да нема средстава да се ухвати у коштац са Луј Витон-ом и да ће можда морати да затвори своју радњу која ради годину дана у удаљеном локалном округу на острву Хонг Конг. Контроверза је изазвала огромну забринутост на новинским форумима у Хонг Конгу и виралне протесте на страницама на Фејсбуку. <ref name="checkerstool">{{Cite news|url=http://hk.apple.nextmedia.com/realtime/news/20130305/51287232|title=Louis Vuitton sues Hong Kong Barber shop for a checkered stool|date=5 March 2013|work=[[Apple Daily]]|access-date=5 March 2013|location=Hong Kong}}</ref> === Наводно малтретирање модела === У мају 2017. медији су известили о наводном малтретирању ексклузивног модела Улрике Хојер која је требало да се појави на ревији у [[Кјото|Кјоту]] . Двадесетогодишња манекенка, која је по доласку измерено је 91.5 цм око кукова, речено јој је да је „превише надувана“ и „превелика“ за свој костим и упућена јој је да пије само воду 24 сата. Манекенка је навела да је била обавештена само преко свог агента у Француској, који је примио мејл са текстом „[она] је јуче дошла у [[Токио]] да уради своје последње монтажу, и више не стоји у истој хаљини. Она има стомак, лице јој је више натечено [сиц], а задњи део хаљине је отворен и видите да је уска." Упркос томе што је следила упутства, на крају је искључена из емисије. Манекенка је изјавила да је "примила стотине порука од модела" који су искусили слично малтретирање од истог директора кастинга. Директорка кастинга је демантовала оптужбе и као неспоразум објаснила инструкције у вези са узимањем воде, да је манекенки наложено да њен унос течности буде ограничен на воду. <ref>{{Cite news|url=http://www.eonline.com/news/854786/louis-vuitton-casting-director-responds-to-size-4-model-who-claims-she-was-sent-home-from-show-for-being-too-big|title=Louis Vuitton Casting Director Responds to Size 4 Model Who Claims She Was Sent Home From Show for Being ''Too Big''|last=Fisher|first=Kendall|date=2017-05-19|work=[[E!]]|access-date=2017-05-22}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.businessoffashion.com/articles/news-analysis/ashley-brokaw-responds-to-louis-vuitton-casting-controversy|title=Ashley Brokaw and Ulrikke Hoyer Speak on Louis Vuitton Casting Controversy|last=Ahmed|first=Osman|date=2017-05-19|work=[[businessoffashion.com]]|access-date=2017-05-22}}</ref> === Остали актуелни конкуренти === * [[Gucci|Гучи]] * [[Прада]] == Референце == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.louisvuitton.com}} [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] [[Категорија:Предузећа из Француске]] 44wg2xbcodlo57iv4zd46qp9cy11f71 0 4325329 25114021 24972395 2022-07-19T12:53:07Z MareBG 12583 ±[[Категорија:Париз]]→[[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]]; ±[[Категорија:Арене]]→[[Категорија:Музика у Паризу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Позориште|name=Олимпија|native_name=Olympia|image=Olympia, Paris 2 April 2018.jpg|image_size=220px|city=Париз|country=Француска|capacity=1985 седишта|built=1892|opened=12. април 1983.}} '''Олимпија''' (на енглеском говорном подручју као '''Олимпијска дворана''') <ref>{{Cite web|url=https://en.parisinfo.com/paris-museum-monument/71591/L-Olympia-Bruno-Coquatrix|title=Name of the venue|website=Paris tourist office|access-date=29 October 2018}}</ref> је концертно место у 9. арондисману Париза, Француска, које се налази на Булевару Капуцина 28, на једнакој удаљености од цркве Мадлен и [[Опера Гарније|Опере Гарније]], 300 метара северно од трга Вендом. Његове најближе метро/РЕР станице су Маделеин, Опера, Хавре – Каумартин и Абер. Салу је 1893. отворио један од двојице ко-креатора [[Мулен руж|Мулен Ружа]], и видела је много оперских, балетских и [[Мјузикхол|музичких]] представа. Позоришне представе су опадале крајем 1920-их и Олимпија је претворена у биоскоп, пре него што је поново отворена као место 1954. године са Бруном Кокватриксом као извршним директором. Од 1960-их, популарно је место за рок бендове. Олимпији је претило рушење почетком 1990-их, али је спасена налогом за очување. Неминовно укључен у групу објеката који су били део опсежног пројекта реновирања, цео здање је срушено и поново изграђено 1997. године. Сачувана је фасада и унутрашњост објекта. Вивенди је купио Олимпију 2001. године и и даље је популарно место. Место се лако препознаје по огромним црвеним светлећим словима који најављују његово име. == Историја == === Порекло === Године 1880, предузетник Џозеф Олер је купио земљиште и претворио га у место за [[Konjske trke|коњске трке]]. <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> Године 1882. створио је иновативне механизме за интеракцију излаза коња са дистрибуцијом карата. </ref> Године 1888. новцем зарађеним од ових улагања <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> је увезао дрвени тобоган из Енглеске. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} Исте године, Олер је сарађивао са Чарлсом Зидлером на изградњи тобогана у дворишту на Булевару Капуцина 28 у 9. арондисману Париза, у близини [[Опера Гарније|Опера Гарниер]], у време урбане обнове [[Жорж-Ежен Осман|Барона Османа]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|title=L'Olympia...|last=Benabs|first=Ana|date=12 April 2019|work=[[France 24]]|access-date=29 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516211626/https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite magazine|last=Thierry|first=Gaston|date=June 1930|title=L'Olympia, hier et aujourd'hui|trans-title=L'Olympa, yesterday and today|url=https://www.la-belle-equipe.fr/2015/06/12/lolympia-salle-de-cinema-cinemagazine-1930/|magazine=[[Cinémagazine]]|language=fr|issue=6|pages=64–65|archive-url=https://web.archive.org/web/20210506103949/https://www.la-belle-equipe.fr/2015/06/12/lolympia-salle-de-cinema-cinemagazine-1930/|archive-date=6 May 2021|access-date=17 May 2021|quote=See: last part of the page.}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Назван ''Монтагнес Русес'', сматрао би се једним од првих ширих [[Забавни парк|забавних паркова]] у историји. <ref name="Pessis2003" /> Године 1889, Олер и Зидлер су основали [[Мулен руж|Мулен Руж]] у Пигалу . <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=2sIrEAAAQBAJ&pg=PR3|title=Histoire culturelle de la France au XIXe siècle|last=Yon|first=Jean-Claude|date=2021|publisher=[[Armand Colin]]|isbn=978-2-2006-3246-5|edition=2|location=Paris|language=fr|trans-title=Cultural history of France in the 19th century|chapter=34}}</ref> <ref name=":2">{{Cite book|title=The Architecture Lover's Guide to Paris|last=Boukabou|first=Ruby|date=2021|publisher=White Owl|isbn=978-1-5267-7998-4|location=France|language=en|chapter=Entertainment Venues|chapter-url=https://books.google.com/books?id=OP0hEAAAQBAJ&pg=PT237}}</ref> Године 1892, префектура полиције се плашио [[Пожар|пожара]] и наредио је {{'}} се ''Монтагнес Русес'' затвори и забрани. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://monumentsdeparis.net/olympia|title=Olympia|last=<!--Not stated-->|date=2021|website=Monuments de Paris|language=fr|type=Paris monuments travel guide|archive-url=https://archive.today/20210515141927/http://monumentsdeparis.net/olympia|archive-date=15. 05. 2021|url-status=live|access-date=15 May 2021}}</ref> Тада је срушен. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} <ref name=":12">{{Cite news|url=https://www.lemonde.fr/archives/article/1992/12/22/patrimoine-l-olympia-entre-destruction-et-renovation-tous-sont-venus_3931106_1819218.html|title=Patrimoine − L'Olympia...|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=22 December 1992|work=[[Le Monde]]|access-date=21 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210521192425/https://www.lemonde.fr/archives/article/1992/12/22/patrimoine-l-olympia-entre-destruction-et-renovation-tous-sont-venus_3931106_1819218.html|archive-date=21 May 2021|language=fr}}</ref> Те године, под надзором архитекте Леона Карла, изграђена је и подигнута челична основа зграде на истом месту. <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Унутрашње уређење су осмислили декоратери и сликари Шарл Тош, Марсел Јамбон и Етин Корнелијер. <ref name=":15" /> Садржао је панеле у [[Саргемин]] [[Фајанс|фајансу]], а [[Мурал|мурали]] су наглашавали сликарску технику маруфлажу, илуструјући енглеске замкове и [[Предео|пејзаже]], одражавајући доминантни популарни стил. <ref name=":15" /> Жирандоле и [[Лустер|лустере]] израдила је фирма Бакарат од [[Кристал|кристалног]] стакла, док је електроинсталацијске радове извела фирма ''Еклериж Електрик''. <ref name=":15" /> Олерова примарна намера била је да предложи дефинишућу локацију луксуза и гламура у Паризу. <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> === Отварање и ране године === Дана 12. априла 1893. године, простор за 2.000 људи под називом Олимпија је инаугурисан као прва париска [[Мјузикхол|музичка дворана]], са [[Акробатика|акробатима]], [[Кросдресинг|крос-]] дресерима [[Кан кан|и]] плесном представом Ла Гул. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> <ref name="Benabs2019">{{Cite news|url=https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|title=L'Olympia...|last=Benabs|first=Ana|date=12 April 2019|work=[[France 24]]|access-date=29 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516211626/https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Свечано отварање Олимпије привукао је најбогатије, аристократске и моћне људе Париза. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} Улаз је био ограничен на неколико одабраних, принца-принцезу, [[Барон|барона]]-баронесу и грофа . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} Такође је представљао војводу од Морнија и личности из спортског клуба, [[Кабаре|кабареа]] Ле Мирлитон и џокеј клуба у ''улици Ројал'' . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} У граду који је имао само ''кафиће-концерте'', Олимпија је својом пространом салом привлачила све Парижане који су уживали у трбушњацима, [[Žongliranje|жонглерима]] и бројним балетима и ревијама. <ref>{{Cite news|url=https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|title=Pierre Philippe: Aujourd'hui, les maisons de disques font la loi|last=Chapuis|first=Dominique|date=4 February 2004|work=[[Les Echos (France)|Les Echos]]|access-date=16 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516183841/https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|trans-title=Pierre Philippe: Today, record companies are the law|url-status=live}}</ref> Мјузик сала је постављала [[Оперета|оперете]] и [[Пантомима|пантомиме]] . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Лој Фулер, Ла Гулу, Леополд Фреголи, <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|access-date=01. 07. 2022|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|url-status=live}}</ref> Дранем, Уврар и Мистингет су редовно наплаћивани на месту одржавања. <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/EBWA7|archive-date=23 May 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Олимпија је била „првокласно позориште“, иако је задржала колоквијалну атмосферу ''кафана-концерта'' на својој великој површини подељеној на две теме, концерт и позориште. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Да би се разликовала од Фолис Бержера, Олимпија је себи наметнула другачији систем распореда представљајући своје нове балетске креације у трајању од недеља, а не месеци, смењујући се са најстаријим обновљеним. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} ''Балет бланк'' је био први Олимпијин балет. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Место одржавања демонстрира доминацију [[стриптиз]] пантомиме, која је постала „најдуготрајнија и најпрофитабилнија емисија 1890-их“. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Заједно са Фоли Бержером, Олимпија је заказала наступе неких „звезда“ као што су [[Бел Отеро|Ла Бел Отеро]], Емилијен д'Аленкон и Лијен де Пуги . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Године 1895. Олер је, препун активности, отворио музеј [[Восак|воштаних]] фигура у подрумима Олимпије, који представљају визуелну историју света од Христових страдања до [[Француска револуција|Француске револуције]], па све до савремености тог времена. <ref name="Pessis2003">{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> Међутим, 1896. Олер није нашао више изазова у својим вишеструким пројектима и досада је преузела власт. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Именовао је шефа-диригента Оскара де Лагоанера за директора музичке сале, што је постало пословни неуспех. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=NFzUDwAAQBAJ&pg=PA1203|title=Hommage à Robert Jammes|last=Cerdan|first=Francis|date=2020|publisher=Presses universitaires du Midi|isbn=978-2-8107-0814-7|location=[[Toulouse]]|page=1203|language=fr|quote=See: first three sentences.}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> Исте године заказане су пројекције првих филмова [[Браћа Лимијер|браће Лимијер]], који су тада били нове технологије. <ref name=":15">{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/EBWA7|archive-date=23 May 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> === Развој === Године 1898, браћа Емил и Винсент Изола, два [[Магија (илузија)|мађионичара]] који су започели каријеру као извршни директори париских просторија, постали су комерцијални закупци Олимпије, као и најпопуларнијих позоришта у граду, као што су Фолис Берже 1901. и Гите-Лирик 1903. <ref>{{Cite magazine|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=15 October 2014|title=L'Olympia lève le rideau sur ses archives|trans-title=The Olympia lifts the curtain on its archives|url=https://magazine.interencheres.com/art-mobilier/lolympia-leve-le-rideau-sur-ses-archives/|magazine=Interencheres|language=fr|location=[[La Baule-Escoublac]]|archive-url=https://archive.today/20210515182227/https://magazine.interencheres.com/art-mobilier/lolympia-leve-le-rideau-sur-ses-archives/|archive-date=15. 05. 2021|access-date=15 May 2021|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}</ref> Браћа Изола су у Олимпију донела атракције из целог света, угостивши више врста забаве, и повећала пропорцију и спектакуларност. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Било је екстравагантних [[Циркус|циркуских]] журки са кловновима, конторционистима и укључивањем егзотичног певања и плеса. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} <ref name=":3" /> Место одржавања је такође представљало акробатске перформансе и дивље животиње као што су [[Перајари|фоке]], мајмуни, слонови и зебре. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Штавише, француска ауторка [[Колет]] је опонашала потпуно гола. <ref name=":3" /> Балети, пантомиме и оперете постали су истакнутији са већим продукцијама, што је довело до тога да Олимпија постане директан ривал Опери Гарније, посебно са балетима као што су ''Плавобрадат'' Шарла Лекока и Нерон Хенрија Хиршмана 1898. и Пол Видал.{{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Упркос успеху балета који су потврдили, преференције Емила и Винсента Изоле су се чврсто усталиле према оперетама, посебно према ревијама. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Од неколико балетских наступа, ограничен број поново постављених представа Луја Гана уследио је у Олимпији, као што је ''У Јапану'' 1903. године, први пут изведен у лондонској Алхамбри . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} ''Фрине'' је поново изведена 1904. године, првобитно изведена у Фолис Бержеру и у [[Роајан|Ројановом]] казину. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Ревије у Олимпији су кореографисале истакнуте личности, као што је Алфредо Курти, што су илустровали ''Олимпија ревија'' 1903. и ''У музичкој сали'' 1905. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1905, Пол Рвез је постављен за управника тог места. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Две балетске продукције настале су 1905. и 1906. године. Иако спектакуларан, имао је само мањи утицај пантомиме и балета и добио је различите критике. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1908. Виктор де Котенс и ХБ Маринели су преузели место директора музичке сале. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=bEAmEAAAQBAJ&pg=PT55|title=Strass: En Remontant Les Bas Résille du Music-Hall|last=Hardel|first=Alain|date=1977|publisher=FeniXX|isbn=978-2-3071-9447-7|location=Paris|language=fr|trans-title=Strass: Pulling Up The fishnet Stockings of The Music Hall|chapter=9}}</ref> Године 1908. ''Трианон Баллет'', а 1909. ''Авантуре Мила Кло-Кло'', били су балети о флертовању. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Кореографију Куртија, ''Пакита'' и ''Отмица психе'' дебитовали су на лондонској сцени 1909. односно 1910. године, док је ''Папилон д'Ор'' први пут изведен у Театру Емпијт уз музику коју је компоновао Леополд Венцел. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1911, Котенс и ХБ Маринели напустили су своје обавезе чиме је завршено четрнаест балета постављених од доласка Руеза. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Те године ''Нитокрис'' је био последњи пантомимски балет изведен на Олимпији. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} [[Датотека:Paris_Olympia_1913.jpg|мини|Олимпија 1913.]] Године 1911, Жака Шарла су обучавала оба брата и пробио се кроз Олимпију, и постао нови извршни директор, а затим га трансформисао у храм ревије, улазећи у „најлуксузнији период овог места“. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Costille|first=Marine|date=2016|title=Spectacles au music-hall. Le cas de quatre salles parisiennes, 1917–1940|url=https://dumas.ccsd.cnrs.fr/dumas-01417493/document|format=PDF|journal=[[:fr:Dépôt universitaire de mémoires après soutenance|Dumas]]|type=[[Open-access repository]]|series=Version:1|language=fr|location=Paris|publisher=[[French National Centre for Scientific Research|CNRS]]|page=61|id=dumas-01417493|access-date=21 May 2021}}</ref> Од 1911. до 1913. године, три ревије су укључивале кореографске сегменте Леа Статса, које су представљале плесне представе Наталије Троуханове и Стације Напиерковске . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} До 1912. Олимпија је представила бројне извођаче америчких музичких хола, као и француске певаче као што су Лусијен Бојер, Мистингет, Дамијен, Фрехел и Ивон Принтемпс. <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/VnYQJ|archive-date=15 May 2021|via=Paris Promeneurs}}</ref> Леон Волтера је у почетку био запослен у продавници аутомобила, а затим се придружио Чарлсу да би почео као продавац програма. Волтера је преговарао да преузме одговорност за продају прве плесне сале Олимпије под називом ''Палата плеса'', постајући све богатији. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> Олимпија је накратко затворила своја врата почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], док је Олер, још увек власник комерцијалне имовине, имао финансијске проблеме због кашњења у плаћању [[Изнајмљивање|станарине]] и неплаћања. <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> Волтера се удружио са главним диригентом Олимпије Рафаелом Беретом како би управљао сценским наступима, дајући новац Олеру, који је „изричито договорен“ и Шарловој агенцији за станаре, а затим је поново отворио музичку дворану месец дана након [[Прва битка на Марни|Прве битке на Марни]] . <ref name=":5" /> До тада је ревија постала омиљени избор позоришне продукције, а популарност балета је опала. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} 1914. Чарлс је напустио Олимпију <ref name=":3" /> и отишао у рат; тада је рањен на првим линијама прве битке код Шампања. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=eDMYAQAAIAAJ|title=Chronique de La Chanson Française|last=Leduc|first=Emilie|last2=Pessis|first2=Jacques|date=2003|publisher=Editions Chronique|isbn=978-2-2050-5521-4|location=Paris|page=20|language=fr|trans-title=Chronicle of French Song}}</ref> Године 1915. Волтера и Берета су купили Олимпију својим [[Профит|финансијским добицима]], истичући ''[[Шансона|шансоне]]'' са извођачима као што су Бојер, Дамија и Фрехел. <ref name=":5">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> Следеће године обојица су купили париски казино и Фолис Бержер. <ref name=":5" /> Како су се бомбе бачене са [[Цепелин|цепелина]] појачале преко ноћи, Париз је угасио своје активности, укључујући Олимпију. <ref>{{Cite web|url=https://www.unjourdeplusaparis.com/en/paris-reportage/paris-se-protegeait-contre-bombardements-allemands|title=First World War: Paris under the bombs|last=<!--Not stated-->|date=n.d.|website=Un Jour de Plus à Paris|archive-url=https://web.archive.org/web/20170616000042/https://www.unjourdeplusaparis.com/en/paris-reportage/paris-se-protegeait-contre-bombardements-allemands|archive-date=16 June 2017|url-status=live|access-date=17 May 2021}}</ref> <ref>{{Cite magazine|last=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=n.d.|title=L'Olympia|url=https://www.offi.fr/concerts/lolympia-2874.html|magazine=[[L'Officiel des Spectacles]]|language=fr|archive-url=https://archive.today/20210517170813/https://www.offi.fr/concerts/lolympia-2874.html|archive-date=17. 05. 2021|access-date=17 May 2021|quote=See: at the bottom of the page|url-status=live}}</ref> Године 1917. Волтера је отпуштен, остављајући Олимпију са генерисаним личним профитом од 1{{Размаци}}''[[Милион|милиона]] [[Француски франак|франака]]'' . {{Refn|1{{nbsp}}[[1,000,000|million]] of [[French Franc#World War I|franc]]s in 1917 is equal to [[United States dollar|US$]]{{formatnum:327000}} in May 2021.}} <ref name=":5" /> Године 1918, на крају рата, комичару Полу Франку је поверено пословање музичке сале и постављен је за извршног директора. <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> <ref name="Chapuis2004">{{Cite news|url=https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|title=Pierre Philippe: Aujourd'hui, les maisons de disques font la loi|last=Chapuis|first=Dominique|date=4 February 2004|work=[[Les Echos (France)|Les Echos]]|access-date=16 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516183841/https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|trans-title=Pierre Philippe: Today, record companies are the law|url-status=live}}</ref> Године 1922. оснивач Олимпије Олер је умро као богат човек. <ref>{{Cite book|title=Monsieur X: The incredible story of the most audacious gambler in history|last=Reid|first=Jamie|date=2018|publisher=[[Bloomsbury Publishing]]|isbn=978-1-4729-4231-9|location=UK|page=19|language=en-GB|chapter=1|chapter-url=https://books.google.com/books?id=D6sxDwAAQBAJ&pg=PT19}}</ref> Франк је открио нове таленте, као што је Мари Дубас, и вратио на сцену уметнике из раног века које су људи желели поново да виде. <ref name="Chapuis2004" /> <ref name=":3" /> Године 1928. Франк је напустио музичку салу, што је означило крај „златног доба”. <ref name="Chapuis2004" /> === Биоскоп === До 1929. музичка дворана се претворила у стагнирајући концепт, <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/VnYQJ|archive-date=15 May 2021|via=Paris Promeneurs}}</ref> док је [[звучни филм]] почео свој успон у Француској. <ref>{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Затим су дошле последице глобалне економске и финансијске кризе [[Велика криза|Велике депресије]], која је приморала Олимпију на банкрот. <ref name="Hotel2017">{{Cite news|url=https://www.hotel-etats-unis-opera.com/fr/actualites-quartier-paris/1139/le-music-hall-a-paris-c'est-l'olympia/|title=The music hall in Paris is Olympia|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=19 March 2017|work=Hôtel États-Unis Opéra|access-date=17 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210517163055/https://www.hotel-etats-unis-opera.com/fr/actualites-quartier-paris/1139/le-music-hall-a-paris-c%E2%80%99est-l%E2%80%99olympia/|archive-date=17. 05. 2021|location=Paris|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> Рођен у [[Тунис|Тунису]], Жак Хаик је био увозник и [[Канал маркетинга|дистрибутер]] филмова [[Чарли Чаплин|Чарлија Чаплина]] у Француској и изумитељ његовог надимка „ Шарло “ у земљи. <ref name="Haik-MR">{{Cite news|url=https://www.musee-resistance.com/du-cote-des-archives/limage-du-mois-6/|title=L'image du mois: grèves du Front populaire|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=29 June 2016|work=[[:fr:Musée de la Résistance nationale|Musée de la Résistance national]]|access-date=22 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128010409/https://www.musee-resistance.com/du-cote-des-archives/limage-du-mois-6/|archive-date=28 June 2021|location=[[Champigny-sur-Marne]]|language=fr|trans-title=Image of the month: Popular Front strikes}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Док се криза у Француској стално продубљивала, Хаик је купио Олимпију и потпуно трансформисао место у биоскоп. <ref name="Goldemberg">{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/VnYQJ|archive-date=15 May 2021|via=Paris Promeneurs}}<cite class="citation book cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFGoldemberg1997">Goldemberg, Maryse (1997). </cite></ref> <ref name=":6" /> 11. априла 1930. место је поново отворено за јавност, под називом „''Олимпија – Позориште Жак Хаик''“, након чега је уследила пројекција немог филма [[Кларенс Браун|Кларенса Брауна]], ''Траг '98'' . <ref>{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> Позориште је истраживало француску кинематографију 1930-их, славећи филмске ствараоце као што су [[Жан Реноар]], Морис Тарнер и Хенри Вулшлегер . <ref name=":8" /> Међутим, француска банка Курвоисијер банкротирала је због финансијске кризе. <ref name=":6">{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Године 1931. Хаик је изгубио све своје компаније за некретнине, али се вратио филмској продукцији, саградио неколико позоришта почевши од 1934. и током година повратио здраву финансијску ситуацију. <ref name=":6" /> Дана 6. децембра 1935. године, [[Metro-Goldwyn-Mayer|Метро-Голдвин-Маиер]] је одабрао ''Театар'' Олимпија Жака Хаика током Велике МГМ сезоне — на штету позоришта Мадлен — да емитује значајан број филмских серија које се завршавају након што је Француска објавила Роберта З. Леонарда ''[[Велики Зигфилд|Велики Зигфелд]]'' у септембру 1936. Затим се МГМ преселио у биоскоп ''Ле Парис'' на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] . <ref name=":8" /> Након тога, одговорност за пословање Олимпије, у њеној конфигурацији биоскопа, прешла је у нову комерцијалну филмску компанију под називом Гумонт Франко-Филм Ауберт, касније Пате, и коначно ју је преузео предузетник Леон Сирицки. <ref name=":8">{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> Дана 9. фебруара 1938. обновљена биоскопска сала Олимпија је инаугурисана на гала догађају са ексклузивном пројекцијом ''Ла Марсељезе'' Реноара. <ref>{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> == Занимљивости == Југословенски певачи који су наступали у Олимпији су [[Оливер Драгојевић]], [[Оливера Катарина]], [[Здравко Чолић]],<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/cola-u-pariskoj-olimpiji/sqqxk1w|title=Čola u pariskoj „Olimpiji“|last=Đura|first=V. Đ|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2022-07-01}}</ref> [[Тереза Кесовија]]... == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == * [http://www.olympiahall.com/ Олимпија (званична веб страница)] [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] [[Категорија:Музика у Паризу]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] opmese55i6lk2hqrgvcbcbzo7dn6dbu 25114128 25114021 2022-07-19T14:59:50Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 11 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{Позориште|name=Олимпија|native_name=Olympia|image=Olympia, Paris 2 April 2018.jpg|image_size=220px|city=Париз|country=Француска|capacity=1985 седишта|built=1892|opened=12. април 1983.}} '''Олимпија''' (на енглеском говорном подручју као '''Олимпијска дворана''') <ref>{{Cite web|url=https://en.parisinfo.com/paris-museum-monument/71591/L-Olympia-Bruno-Coquatrix|title=Name of the venue|website=Paris tourist office|access-date=29 October 2018}}</ref> је концертно место у 9. арондисману Париза, Француска, које се налази на Булевару Капуцина 28, на једнакој удаљености од цркве Мадлен и [[Опера Гарније|Опере Гарније]], 300 метара северно од трга Вендом. Његове најближе метро/РЕР станице су Маделеин, Опера, Хавре – Каумартин и Абер. Салу је 1893. отворио један од двојице ко-креатора [[Мулен руж|Мулен Ружа]], и видела је много оперских, балетских и [[Мјузикхол|музичких]] представа. Позоришне представе су опадале крајем 1920-их и Олимпија је претворена у биоскоп, пре него што је поново отворена као место 1954. године са Бруном Кокватриксом као извршним директором. Од 1960-их, популарно је место за рок бендове. Олимпији је претило рушење почетком 1990-их, али је спасена налогом за очување. Неминовно укључен у групу објеката који су били део опсежног пројекта реновирања, цео здање је срушено и поново изграђено 1997. године. Сачувана је фасада и унутрашњост објекта. Вивенди је купио Олимпију 2001. године и и даље је популарно место. Место се лако препознаје по огромним црвеним светлећим словима који најављују његово име. == Историја == === Порекло === Године 1880, предузетник Џозеф Олер је купио земљиште и претворио га у место за [[Konjske trke|коњске трке]]. <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> Године 1882. створио је иновативне механизме за интеракцију излаза коња са дистрибуцијом карата. </ref> Године 1888. новцем зарађеним од ових улагања <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> је увезао дрвени тобоган из Енглеске. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} Исте године, Олер је сарађивао са Чарлсом Зидлером на изградњи тобогана у дворишту на Булевару Капуцина 28 у 9. арондисману Париза, у близини [[Опера Гарније|Опера Гарниер]], у време урбане обнове [[Жорж-Ежен Осман|Барона Османа]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|title=L'Olympia...|last=Benabs|first=Ana|date=12 April 2019|work=[[France 24]]|access-date=29 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516211626/https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite magazine|last=Thierry|first=Gaston|date=June 1930|title=L'Olympia, hier et aujourd'hui|trans-title=L'Olympa, yesterday and today|url=https://www.la-belle-equipe.fr/2015/06/12/lolympia-salle-de-cinema-cinemagazine-1930/|magazine=[[Cinémagazine]]|language=fr|issue=6|pages=64–65|archive-url=https://web.archive.org/web/20210506103949/https://www.la-belle-equipe.fr/2015/06/12/lolympia-salle-de-cinema-cinemagazine-1930/|archive-date=6 May 2021|access-date=17 May 2021|quote=See: last part of the page.}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Назван ''Монтагнес Русес'', сматрао би се једним од првих ширих [[Забавни парк|забавних паркова]] у историји. <ref name="Pessis2003" /> Године 1889, Олер и Зидлер су основали [[Мулен руж|Мулен Руж]] у Пигалу . <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=2sIrEAAAQBAJ&pg=PR3|title=Histoire culturelle de la France au XIXe siècle|last=Yon|first=Jean-Claude|date=2021|publisher=[[Armand Colin]]|isbn=978-2-2006-3246-5|edition=2|location=Paris|language=fr|trans-title=Cultural history of France in the 19th century|chapter=34}}</ref> <ref name=":2">{{Cite book|title=The Architecture Lover's Guide to Paris|last=Boukabou|first=Ruby|date=2021|publisher=White Owl|isbn=978-1-5267-7998-4|location=France|language=en|chapter=Entertainment Venues|chapter-url=https://books.google.com/books?id=OP0hEAAAQBAJ&pg=PT237}}</ref> Године 1892, префектура полиције се плашио [[Пожар|пожара]] и наредио је {{'}} се ''Монтагнес Русес'' затвори и забрани. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://monumentsdeparis.net/olympia|title=Olympia|last=<!--Not stated-->|date=2021|website=Monuments de Paris|language=fr|type=Paris monuments travel guide|archive-url=https://archive.today/20210515141927/http://monumentsdeparis.net/olympia|archive-date=15. 05. 2021|url-status=live|access-date=15 May 2021}}</ref> Тада је срушен. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} <ref name=":12">{{Cite news|url=https://www.lemonde.fr/archives/article/1992/12/22/patrimoine-l-olympia-entre-destruction-et-renovation-tous-sont-venus_3931106_1819218.html|title=Patrimoine − L'Olympia...|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=22 December 1992|work=[[Le Monde]]|access-date=21 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210521192425/https://www.lemonde.fr/archives/article/1992/12/22/patrimoine-l-olympia-entre-destruction-et-renovation-tous-sont-venus_3931106_1819218.html|archive-date=21 May 2021|language=fr}}</ref> Те године, под надзором архитекте Леона Карла, изграђена је и подигнута челична основа зграде на истом месту. <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Унутрашње уређење су осмислили декоратери и сликари Шарл Тош, Марсел Јамбон и Етин Корнелијер. <ref name=":15" /> Садржао је панеле у [[Саргемин]] [[Фајанс|фајансу]], а [[Мурал|мурали]] су наглашавали сликарску технику маруфлажу, илуструјући енглеске замкове и [[Предео|пејзаже]], одражавајући доминантни популарни стил. <ref name=":15" /> Жирандоле и [[Лустер|лустере]] израдила је фирма Бакарат од [[Кристал|кристалног]] стакла, док је електроинсталацијске радове извела фирма ''Еклериж Електрик''. <ref name=":15" /> Олерова примарна намера била је да предложи дефинишућу локацију луксуза и гламура у Паризу. <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> === Отварање и ране године === Дана 12. априла 1893. године, простор за 2.000 људи под називом Олимпија је инаугурисан као прва париска [[Мјузикхол|музичка дворана]], са [[Акробатика|акробатима]], [[Кросдресинг|крос-]] дресерима [[Кан кан|и]] плесном представом Ла Гул. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> <ref name="Benabs2019">{{Cite news|url=https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|title=L'Olympia...|last=Benabs|first=Ana|date=12 April 2019|work=[[France 24]]|access-date=29 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516211626/https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Свечано отварање Олимпије привукао је најбогатије, аристократске и моћне људе Париза. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} Улаз је био ограничен на неколико одабраних, принца-принцезу, [[Барон|барона]]-баронесу и грофа . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} Такође је представљао војводу од Морнија и личности из спортског клуба, [[Кабаре|кабареа]] Ле Мирлитон и џокеј клуба у ''улици Ројал'' . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} У граду који је имао само ''кафиће-концерте'', Олимпија је својом пространом салом привлачила све Парижане који су уживали у трбушњацима, [[Žongliranje|жонглерима]] и бројним балетима и ревијама. <ref>{{Cite news|url=https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|title=Pierre Philippe: Aujourd'hui, les maisons de disques font la loi|last=Chapuis|first=Dominique|date=4 February 2004|work=[[Les Echos (France)|Les Echos]]|access-date=16 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516183841/https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|trans-title=Pierre Philippe: Today, record companies are the law|url-status=live}}</ref> Мјузик сала је постављала [[Оперета|оперете]] и [[Пантомима|пантомиме]] . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Лој Фулер, Ла Гулу, Леополд Фреголи, <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|access-date=01. 07. 2022|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|url-status=live}}</ref> Дранем, Уврар и Мистингет су редовно наплаћивани на месту одржавања. <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Олимпија је била „првокласно позориште“, иако је задржала колоквијалну атмосферу ''кафана-концерта'' на својој великој површини подељеној на две теме, концерт и позориште. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Да би се разликовала од Фолис Бержера, Олимпија је себи наметнула другачији систем распореда представљајући своје нове балетске креације у трајању од недеља, а не месеци, смењујући се са најстаријим обновљеним. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} ''Балет бланк'' је био први Олимпијин балет. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Место одржавања демонстрира доминацију [[стриптиз]] пантомиме, која је постала „најдуготрајнија и најпрофитабилнија емисија 1890-их“. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Заједно са Фоли Бержером, Олимпија је заказала наступе неких „звезда“ као што су [[Бел Отеро|Ла Бел Отеро]], Емилијен д'Аленкон и Лијен де Пуги . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Године 1895. Олер је, препун активности, отворио музеј [[Восак|воштаних]] фигура у подрумима Олимпије, који представљају визуелну историју света од Христових страдања до [[Француска револуција|Француске револуције]], па све до савремености тог времена. <ref name="Pessis2003">{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> Међутим, 1896. Олер није нашао више изазова у својим вишеструким пројектима и досада је преузела власт. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Именовао је шефа-диригента Оскара де Лагоанера за директора музичке сале, што је постало пословни неуспех. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=NFzUDwAAQBAJ&pg=PA1203|title=Hommage à Robert Jammes|last=Cerdan|first=Francis|date=2020|publisher=Presses universitaires du Midi|isbn=978-2-8107-0814-7|location=[[Toulouse]]|page=1203|language=fr|quote=See: first three sentences.}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> Исте године заказане су пројекције првих филмова [[Браћа Лимијер|браће Лимијер]], који су тада били нове технологије. <ref name=":15">{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> === Развој === Године 1898, браћа Емил и Винсент Изола, два [[Магија (илузија)|мађионичара]] који су започели каријеру као извршни директори париских просторија, постали су комерцијални закупци Олимпије, као и најпопуларнијих позоришта у граду, као што су Фолис Берже 1901. и Гите-Лирик 1903. <ref>{{Cite magazine|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=15 October 2014|title=L'Olympia lève le rideau sur ses archives|trans-title=The Olympia lifts the curtain on its archives|url=https://magazine.interencheres.com/art-mobilier/lolympia-leve-le-rideau-sur-ses-archives/|magazine=Interencheres|language=fr|location=[[La Baule-Escoublac]]|archive-url=https://archive.today/20210515182227/https://magazine.interencheres.com/art-mobilier/lolympia-leve-le-rideau-sur-ses-archives/|archive-date=15. 05. 2021|access-date=15 May 2021|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> Браћа Изола су у Олимпију донела атракције из целог света, угостивши више врста забаве, и повећала пропорцију и спектакуларност. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Било је екстравагантних [[Циркус|циркуских]] журки са кловновима, конторционистима и укључивањем егзотичног певања и плеса. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} <ref name=":3" /> Место одржавања је такође представљало акробатске перформансе и дивље животиње као што су [[Перајари|фоке]], мајмуни, слонови и зебре. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Штавише, француска ауторка [[Колет]] је опонашала потпуно гола. <ref name=":3" /> Балети, пантомиме и оперете постали су истакнутији са већим продукцијама, што је довело до тога да Олимпија постане директан ривал Опери Гарније, посебно са балетима као што су ''Плавобрадат'' Шарла Лекока и Нерон Хенрија Хиршмана 1898. и Пол Видал.{{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Упркос успеху балета који су потврдили, преференције Емила и Винсента Изоле су се чврсто усталиле према оперетама, посебно према ревијама. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Од неколико балетских наступа, ограничен број поново постављених представа Луја Гана уследио је у Олимпији, као што је ''У Јапану'' 1903. године, први пут изведен у лондонској Алхамбри . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} ''Фрине'' је поново изведена 1904. године, првобитно изведена у Фолис Бержеру и у [[Роајан|Ројановом]] казину. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Ревије у Олимпији су кореографисале истакнуте личности, као што је Алфредо Курти, што су илустровали ''Олимпија ревија'' 1903. и ''У музичкој сали'' 1905. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1905, Пол Рвез је постављен за управника тог места. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Две балетске продукције настале су 1905. и 1906. године. Иако спектакуларан, имао је само мањи утицај пантомиме и балета и добио је различите критике. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1908. Виктор де Котенс и ХБ Маринели су преузели место директора музичке сале. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=bEAmEAAAQBAJ&pg=PT55|title=Strass: En Remontant Les Bas Résille du Music-Hall|last=Hardel|first=Alain|date=1977|publisher=FeniXX|isbn=978-2-3071-9447-7|location=Paris|language=fr|trans-title=Strass: Pulling Up The fishnet Stockings of The Music Hall|chapter=9}}</ref> Године 1908. ''Трианон Баллет'', а 1909. ''Авантуре Мила Кло-Кло'', били су балети о флертовању. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Кореографију Куртија, ''Пакита'' и ''Отмица психе'' дебитовали су на лондонској сцени 1909. односно 1910. године, док је ''Папилон д'Ор'' први пут изведен у Театру Емпијт уз музику коју је компоновао Леополд Венцел. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1911, Котенс и ХБ Маринели напустили су своје обавезе чиме је завршено четрнаест балета постављених од доласка Руеза. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Те године ''Нитокрис'' је био последњи пантомимски балет изведен на Олимпији. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} [[Датотека:Paris_Olympia_1913.jpg|мини|Олимпија 1913.]] Године 1911, Жака Шарла су обучавала оба брата и пробио се кроз Олимпију, и постао нови извршни директор, а затим га трансформисао у храм ревије, улазећи у „најлуксузнији период овог места“. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Costille|first=Marine|date=2016|title=Spectacles au music-hall. Le cas de quatre salles parisiennes, 1917–1940|url=https://dumas.ccsd.cnrs.fr/dumas-01417493/document|format=PDF|journal=[[:fr:Dépôt universitaire de mémoires après soutenance|Dumas]]|type=[[Open-access repository]]|series=Version:1|language=fr|location=Paris|publisher=[[French National Centre for Scientific Research|CNRS]]|page=61|id=dumas-01417493|access-date=21 May 2021}}</ref> Од 1911. до 1913. године, три ревије су укључивале кореографске сегменте Леа Статса, које су представљале плесне представе Наталије Троуханове и Стације Напиерковске . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} До 1912. Олимпија је представила бројне извођаче америчких музичких хола, као и француске певаче као што су Лусијен Бојер, Мистингет, Дамијен, Фрехел и Ивон Принтемпс. <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> Леон Волтера је у почетку био запослен у продавници аутомобила, а затим се придружио Чарлсу да би почео као продавац програма. Волтера је преговарао да преузме одговорност за продају прве плесне сале Олимпије под називом ''Палата плеса'', постајући све богатији. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> Олимпија је накратко затворила своја врата почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], док је Олер, још увек власник комерцијалне имовине, имао финансијске проблеме због кашњења у плаћању [[Изнајмљивање|станарине]] и неплаћања. <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> Волтера се удружио са главним диригентом Олимпије Рафаелом Беретом како би управљао сценским наступима, дајући новац Олеру, који је „изричито договорен“ и Шарловој агенцији за станаре, а затим је поново отворио музичку дворану месец дана након [[Прва битка на Марни|Прве битке на Марни]] . <ref name=":5" /> До тада је ревија постала омиљени избор позоришне продукције, а популарност балета је опала. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} 1914. Чарлс је напустио Олимпију <ref name=":3" /> и отишао у рат; тада је рањен на првим линијама прве битке код Шампања. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=eDMYAQAAIAAJ|title=Chronique de La Chanson Française|last=Leduc|first=Emilie|last2=Pessis|first2=Jacques|date=2003|publisher=Editions Chronique|isbn=978-2-2050-5521-4|location=Paris|page=20|language=fr|trans-title=Chronicle of French Song}}</ref> Године 1915. Волтера и Берета су купили Олимпију својим [[Профит|финансијским добицима]], истичући ''[[Шансона|шансоне]]'' са извођачима као што су Бојер, Дамија и Фрехел. <ref name=":5">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> Следеће године обојица су купили париски казино и Фолис Бержер. <ref name=":5" /> Како су се бомбе бачене са [[Цепелин|цепелина]] појачале преко ноћи, Париз је угасио своје активности, укључујући Олимпију. <ref>{{Cite web|url=https://www.unjourdeplusaparis.com/en/paris-reportage/paris-se-protegeait-contre-bombardements-allemands|title=First World War: Paris under the bombs|last=<!--Not stated-->|date=n.d.|website=Un Jour de Plus à Paris|archive-url=https://web.archive.org/web/20170616000042/https://www.unjourdeplusaparis.com/en/paris-reportage/paris-se-protegeait-contre-bombardements-allemands|archive-date=16 June 2017|url-status=live|access-date=17 May 2021}}</ref> <ref>{{Cite magazine|last=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=n.d.|title=L'Olympia|url=https://www.offi.fr/concerts/lolympia-2874.html|magazine=[[L'Officiel des Spectacles]]|language=fr|archive-url=https://archive.today/20210517170813/https://www.offi.fr/concerts/lolympia-2874.html|archive-date=17. 05. 2021|access-date=17 May 2021|quote=See: at the bottom of the page|url-status=live}}</ref> Године 1917. Волтера је отпуштен, остављајући Олимпију са генерисаним личним профитом од 1{{Размаци}}''[[Милион|милиона]] [[Француски франак|франака]]'' . {{Refn|1{{nbsp}}[[1,000,000|million]] of [[French Franc#World War I|franc]]s in 1917 is equal to [[United States dollar|US$]]{{formatnum:327000}} in May 2021.}} <ref name=":5" /> Године 1918, на крају рата, комичару Полу Франку је поверено пословање музичке сале и постављен је за извршног директора. <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> <ref name="Chapuis2004">{{Cite news|url=https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|title=Pierre Philippe: Aujourd'hui, les maisons de disques font la loi|last=Chapuis|first=Dominique|date=4 February 2004|work=[[Les Echos (France)|Les Echos]]|access-date=16 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516183841/https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|trans-title=Pierre Philippe: Today, record companies are the law|url-status=live}}</ref> Године 1922. оснивач Олимпије Олер је умро као богат човек. <ref>{{Cite book|title=Monsieur X: The incredible story of the most audacious gambler in history|last=Reid|first=Jamie|date=2018|publisher=[[Bloomsbury Publishing]]|isbn=978-1-4729-4231-9|location=UK|page=19|language=en-GB|chapter=1|chapter-url=https://books.google.com/books?id=D6sxDwAAQBAJ&pg=PT19}}</ref> Франк је открио нове таленте, као што је Мари Дубас, и вратио на сцену уметнике из раног века које су људи желели поново да виде. <ref name="Chapuis2004" /> <ref name=":3" /> Године 1928. Франк је напустио музичку салу, што је означило крај „златног доба”. <ref name="Chapuis2004" /> === Биоскоп === До 1929. музичка дворана се претворила у стагнирајући концепт, <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> док је [[звучни филм]] почео свој успон у Француској. <ref>{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Затим су дошле последице глобалне економске и финансијске кризе [[Велика криза|Велике депресије]], која је приморала Олимпију на банкрот. <ref name="Hotel2017">{{Cite news|url=https://www.hotel-etats-unis-opera.com/fr/actualites-quartier-paris/1139/le-music-hall-a-paris-c'est-l'olympia/|title=The music hall in Paris is Olympia|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=19 March 2017|work=Hôtel États-Unis Opéra|access-date=17 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210517163055/https://www.hotel-etats-unis-opera.com/fr/actualites-quartier-paris/1139/le-music-hall-a-paris-c%E2%80%99est-l%E2%80%99olympia/|archive-date=17. 05. 2021|location=Paris|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> Рођен у [[Тунис|Тунису]], Жак Хаик је био увозник и [[Канал маркетинга|дистрибутер]] филмова [[Чарли Чаплин|Чарлија Чаплина]] у Француској и изумитељ његовог надимка „ Шарло “ у земљи. <ref name="Haik-MR">{{Cite news|url=https://www.musee-resistance.com/du-cote-des-archives/limage-du-mois-6/|title=L'image du mois: grèves du Front populaire|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=29 June 2016|work=[[:fr:Musée de la Résistance nationale|Musée de la Résistance national]]|access-date=22 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128010409/https://www.musee-resistance.com/du-cote-des-archives/limage-du-mois-6/|archive-date=28 June 2021|location=[[Champigny-sur-Marne]]|language=fr|trans-title=Image of the month: Popular Front strikes}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Док се криза у Француској стално продубљивала, Хаик је купио Олимпију и потпуно трансформисао место у биоскоп. <ref name="Goldemberg">{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}<cite class="citation book cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFGoldemberg1997">Goldemberg, Maryse (1997). </cite></ref> <ref name=":6" /> 11. априла 1930. место је поново отворено за јавност, под називом „''Олимпија – Позориште Жак Хаик''“, након чега је уследила пројекција немог филма [[Кларенс Браун|Кларенса Брауна]], ''Траг '98'' . <ref>{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> Позориште је истраживало француску кинематографију 1930-их, славећи филмске ствараоце као што су [[Жан Реноар]], Морис Тарнер и Хенри Вулшлегер . <ref name=":8" /> Међутим, француска банка Курвоисијер банкротирала је због финансијске кризе. <ref name=":6">{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Године 1931. Хаик је изгубио све своје компаније за некретнине, али се вратио филмској продукцији, саградио неколико позоришта почевши од 1934. и током година повратио здраву финансијску ситуацију. <ref name=":6" /> Дана 6. децембра 1935. године, [[Metro-Goldwyn-Mayer|Метро-Голдвин-Маиер]] је одабрао ''Театар'' Олимпија Жака Хаика током Велике МГМ сезоне — на штету позоришта Мадлен — да емитује значајан број филмских серија које се завршавају након што је Француска објавила Роберта З. Леонарда ''[[Велики Зигфилд|Велики Зигфелд]]'' у септембру 1936. Затим се МГМ преселио у биоскоп ''Ле Парис'' на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] . <ref name=":8" /> Након тога, одговорност за пословање Олимпије, у њеној конфигурацији биоскопа, прешла је у нову комерцијалну филмску компанију под називом Гумонт Франко-Филм Ауберт, касније Пате, и коначно ју је преузео предузетник Леон Сирицки. <ref name=":8">{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> Дана 9. фебруара 1938. обновљена биоскопска сала Олимпија је инаугурисана на гала догађају са ексклузивном пројекцијом ''Ла Марсељезе'' Реноара. <ref>{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> == Занимљивости == Југословенски певачи који су наступали у Олимпији су [[Оливер Драгојевић]], [[Оливера Катарина]], [[Здравко Чолић]],<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/cola-u-pariskoj-olimpiji/sqqxk1w|title=Čola u pariskoj „Olimpiji“|last=Đura|first=V. Đ|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2022-07-01}}</ref> [[Тереза Кесовија]]... == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == * [http://www.olympiahall.com/ Олимпија (званична веб страница)] [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] [[Категорија:Музика у Паризу]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] o2h82db9udby9q6pjtwwurlsptwlajq 25114153 25114128 2022-07-19T15:35:52Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Позориште|name=Олимпија|native_name=Olympia|image=Olympia, Paris 2 April 2018.jpg|image_size=220px|city=Париз|country=Француска|capacity=1985 седишта|built=1892|opened=12. април 1983.}} '''Олимпија''' (на енглеском говорном подручју као '''Олимпијска дворана''') <ref>{{Cite web|url=https://en.parisinfo.com/paris-museum-monument/71591/L-Olympia-Bruno-Coquatrix|title=Name of the venue|website=Paris tourist office|access-date=29 October 2018}}</ref> је концертно место у 9. арондисману Париза, Француска, које се налази на Булевару Капуцина 28, на једнакој удаљености од цркве Мадлен и [[Опера Гарније|Опере Гарније]], 300 метара северно од трга Вендом. Његове најближе метро/РЕР станице су Маделеин, Опера, Хавре – Каумартин и Абер. Салу је 1893. отворио један од двојице ко-креатора [[Мулен руж|Мулен Ружа]], и видела је много оперских, балетских и [[Мјузикхол|музичких]] представа. Позоришне представе су опадале крајем 1920-их и Олимпија је претворена у биоскоп, пре него што је поново отворена као место 1954. године са Бруном Кокватриксом као извршним директором. Од 1960-их, популарно је место за рок бендове. Олимпији је претило рушење почетком 1990-их, али је спасена налогом за очување. Неминовно укључен у групу објеката који су били део опсежног пројекта реновирања, цео здање је срушено и поново изграђено 1997. године. Сачувана је фасада и унутрашњост објекта. Вивенди је купио Олимпију 2001. године и и даље је популарно место. Место се лако препознаје по огромним црвеним светлећим словима који најављују његово име. == Историја == === Порекло === Године 1880, предузетник Џозеф Олер је купио земљиште и претворио га у место за [[Konjske trke|коњске трке]]. <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> Године 1882. створио је иновативне механизме за интеракцију излаза коња са дистрибуцијом карата. </ref> Године 1888. новцем зарађеним од ових улагања <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> је увезао дрвени тобоган из Енглеске. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} Исте године, Олер је сарађивао са Чарлсом Зидлером на изградњи тобогана у дворишту на Булевару Капуцина 28 у 9. арондисману Париза, у близини [[Опера Гарније|Опера Гарниер]], у време урбане обнове [[Жорж-Ежен Осман|Барона Османа]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|title=L'Olympia...|last=Benabs|first=Ana|date=12 April 2019|work=[[France 24]]|access-date=29 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516211626/https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite magazine|last=Thierry|first=Gaston|date=June 1930|title=L'Olympia, hier et aujourd'hui|trans-title=L'Olympa, yesterday and today|url=https://www.la-belle-equipe.fr/2015/06/12/lolympia-salle-de-cinema-cinemagazine-1930/|magazine=[[Cinémagazine]]|language=fr|issue=6|pages=64–65|archive-url=https://web.archive.org/web/20210506103949/https://www.la-belle-equipe.fr/2015/06/12/lolympia-salle-de-cinema-cinemagazine-1930/|archive-date=6 May 2021|access-date=17 May 2021|quote=See: last part of the page.}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Назван ''Монтагнес Русес'', сматрао би се једним од првих ширих [[Забавни парк|забавних паркова]] у историји. <ref name="Pessis2003" /> Године 1889, Олер и Зидлер су основали [[Мулен руж|Мулен Руж]] у Пигалу . <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=2sIrEAAAQBAJ&pg=PR3|title=Histoire culturelle de la France au XIXe siècle|last=Yon|first=Jean-Claude|date=2021|publisher=[[Armand Colin]]|isbn=978-2-2006-3246-5|edition=2|location=Paris|language=fr|trans-title=Cultural history of France in the 19th century|chapter=34}}</ref> <ref name=":2">{{Cite book|title=The Architecture Lover's Guide to Paris|last=Boukabou|first=Ruby|date=2021|publisher=White Owl|isbn=978-1-5267-7998-4|location=France|language=en|chapter=Entertainment Venues|chapter-url=https://books.google.com/books?id=OP0hEAAAQBAJ&pg=PT237}}</ref> Године 1892, префектура полиције се плашио [[Пожар|пожара]] и наредио је {{'}} се ''Монтагнес Русес'' затвори и забрани. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://monumentsdeparis.net/olympia|title=Olympia|last=<!--Not stated-->|date=2021|website=Monuments de Paris|language=fr|type=Paris monuments travel guide|archive-url=https://archive.today/20210515141927/http://monumentsdeparis.net/olympia|archive-date=15. 05. 2021|url-status=live|access-date=15 May 2021}}</ref> Тада је срушен. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} <ref name=":12">{{Cite news|url=https://www.lemonde.fr/archives/article/1992/12/22/patrimoine-l-olympia-entre-destruction-et-renovation-tous-sont-venus_3931106_1819218.html|title=Patrimoine − L'Olympia...|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=22 December 1992|work=[[Le Monde]]|access-date=21 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210521192425/https://www.lemonde.fr/archives/article/1992/12/22/patrimoine-l-olympia-entre-destruction-et-renovation-tous-sont-venus_3931106_1819218.html|archive-date=21 May 2021|language=fr}}</ref> Те године, под надзором архитекте Леона Карла, изграђена је и подигнута челична основа зграде на истом месту. <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Унутрашње уређење су осмислили декоратери и сликари Шарл Тош, Марсел Јамбон и Етин Корнелијер. <ref name=":15" /> Садржао је панеле у [[Саргемин]] [[Фајанс|фајансу]], а [[Мурал|мурали]] су наглашавали сликарску технику маруфлажу, илуструјући енглеске замкове и [[Предео|пејзаже]], одражавајући доминантни популарни стил. <ref name=":15" /> Жирандоле и [[Лустер|лустере]] израдила је фирма Бакарат од [[Кристал|кристалног]] стакла, док је електроинсталацијске радове извела фирма ''Еклериж Електрик''. <ref name=":15" /> Олерова примарна намера била је да предложи дефинишућу локацију луксуза и гламура у Паризу. <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> === Отварање и ране године === Дана 12. априла 1893. године, простор за 2.000 људи под називом Олимпија је инаугурисан као прва париска [[Мјузикхол|музичка дворана]], са [[Акробатика|акробатима]], [[Кросдресинг|крос-]] дресерима [[Кан кан|и]] плесном представом Ла Гул. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> <ref name="Benabs2019">{{Cite news|url=https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|title=L'Olympia...|last=Benabs|first=Ana|date=12 April 2019|work=[[France 24]]|access-date=29 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516211626/https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Свечано отварање Олимпије привукао је најбогатије, аристократске и моћне људе Париза. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} Улаз је био ограничен на неколико одабраних, принца-принцезу, [[Барон|барона]]-баронесу и грофа . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} Такође је представљао војводу од Морнија и личности из спортског клуба, [[Кабаре|кабареа]] Ле Мирлитон и џокеј клуба у ''улици Ројал'' . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} У граду који је имао само ''кафиће-концерте'', Олимпија је својом пространом салом привлачила све Парижане који су уживали у трбушњацима, [[Žongliranje|жонглерима]] и бројним балетима и ревијама. <ref>{{Cite news|url=https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|title=Pierre Philippe: Aujourd'hui, les maisons de disques font la loi|last=Chapuis|first=Dominique|date=4 February 2004|work=[[Les Echos (France)|Les Echos]]|access-date=16 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516183841/https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|trans-title=Pierre Philippe: Today, record companies are the law|url-status=live}}</ref> Мјузик сала је постављала [[Оперета|оперете]] и [[Пантомима|пантомиме]] . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Лој Фулер, Ла Гулу, Леополд Фреголи, <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|access-date=01. 07. 2022|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|url-status=live}}</ref> Дранем, Уврар и Мистингет су редовно наплаћивани на месту одржавања. <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Олимпија је била „првокласно позориште“, иако је задржала колоквијалну атмосферу ''кафана-концерта'' на својој великој површини подељеној на две теме, концерт и позориште. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Да би се разликовала од Фолис Бержера, Олимпија је себи наметнула другачији систем распореда представљајући своје нове балетске креације у трајању од недеља, а не месеци, смењујући се са најстаријим обновљеним. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} ''Балет бланк'' је био први Олимпијин балет. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Место одржавања демонстрира доминацију [[стриптиз]] пантомиме, која је постала „најдуготрајнија и најпрофитабилнија емисија 1890-их“. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Заједно са Фоли Бержером, Олимпија је заказала наступе неких „звезда“ као што су [[Бел Отеро|Ла Бел Отеро]], Емилијен д'Аленкон и Лијен де Пуги . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Године 1895. Олер је, препун активности, отворио музеј [[Восак|воштаних]] фигура у подрумима Олимпије, који представљају визуелну историју света од Христових страдања до [[Француска револуција|Француске револуције]], па све до савремености тог времена. <ref name="Pessis2003">{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> Међутим, 1896. Олер није нашао више изазова у својим вишеструким пројектима и досада је преузела власт. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Именовао је шефа-диригента Оскара де Лагоанера за директора музичке сале, што је постало пословни неуспех. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=NFzUDwAAQBAJ&pg=PA1203|title=Hommage à Robert Jammes|last=Cerdan|first=Francis|date=2020|publisher=Presses universitaires du Midi|isbn=978-2-8107-0814-7|location=[[Toulouse]]|page=1203|language=fr|quote=See: first three sentences.}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> Исте године заказане су пројекције првих филмова [[Браћа Лимијер|браће Лимијер]], који су тада били нове технологије. <ref name=":15">{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> === Развој === Године 1898, браћа Емил и Винсент Изола, два [[Магија (илузија)|мађионичара]] који су започели каријеру као извршни директори париских просторија, постали су комерцијални закупци Олимпије, као и најпопуларнијих позоришта у граду, као што су Фолис Берже 1901. и Гите-Лирик 1903. <ref>{{Cite magazine|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=15 October 2014|title=L'Olympia lève le rideau sur ses archives|trans-title=The Olympia lifts the curtain on its archives|url=https://magazine.interencheres.com/art-mobilier/lolympia-leve-le-rideau-sur-ses-archives/|magazine=Interencheres|language=fr|location=[[La Baule-Escoublac]]|archive-url=https://archive.today/20210515182227/https://magazine.interencheres.com/art-mobilier/lolympia-leve-le-rideau-sur-ses-archives/|archive-date=15. 05. 2021|access-date=15 May 2021|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> Браћа Изола су у Олимпију донела атракције из целог света, угостивши више врста забаве, и повећала пропорцију и спектакуларност. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Било је екстравагантних [[Циркус|циркуских]] журки са кловновима, конторционистима и укључивањем егзотичног певања и плеса. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} <ref name=":3" /> Место одржавања је такође представљало акробатске перформансе и дивље животиње као што су [[Перајари|фоке]], мајмуни, слонови и зебре. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Штавише, француска ауторка [[Колет]] је опонашала потпуно гола. <ref name=":3" /> Балети, пантомиме и оперете постали су истакнутији са већим продукцијама, што је довело до тога да Олимпија постане директан ривал Опери Гарније, посебно са балетима као што су ''Плавобрадат'' Шарла Лекока и Нерон Хенрија Хиршмана 1898. и Пол Видал.{{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Упркос успеху балета који су потврдили, преференције Емила и Винсента Изоле су се чврсто усталиле према оперетама, посебно према ревијама. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Од неколико балетских наступа, ограничен број поново постављених представа Луја Гана уследио је у Олимпији, као што је ''У Јапану'' 1903. године, први пут изведен у лондонској Алхамбри . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} ''Фрине'' је поново изведена 1904. године, првобитно изведена у Фолис Бержеру и у [[Роајан|Ројановом]] казину. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Ревије у Олимпији су кореографисале истакнуте личности, као што је Алфредо Курти, што су илустровали ''Олимпија ревија'' 1903. и ''У музичкој сали'' 1905. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1905, Пол Рвез је постављен за управника тог места. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Две балетске продукције настале су 1905. и 1906. године. Иако спектакуларан, имао је само мањи утицај пантомиме и балета и добио је различите критике. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1908. Виктор де Котенс и ХБ Маринели су преузели место директора музичке сале. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=bEAmEAAAQBAJ&pg=PT55|title=Strass: En Remontant Les Bas Résille du Music-Hall|last=Hardel|first=Alain|date=1977|publisher=FeniXX|isbn=978-2-3071-9447-7|location=Paris|language=fr|trans-title=Strass: Pulling Up The fishnet Stockings of The Music Hall|chapter=9}}</ref> Године 1908. ''Трианон Баллет'', а 1909. ''Авантуре Мила Кло-Кло'', били су балети о флертовању. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Кореографију Куртија, ''Пакита'' и ''Отмица психе'' дебитовали су на лондонској сцени 1909. односно 1910. године, док је ''Папилон д'Ор'' први пут изведен у Театру Емпијт уз музику коју је компоновао Леополд Венцел. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1911, Котенс и ХБ Маринели напустили су своје обавезе чиме је завршено четрнаест балета постављених од доласка Руеза. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Те године ''Нитокрис'' је био последњи пантомимски балет изведен на Олимпији. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} [[Датотека:Paris_Olympia_1913.jpg|мини|Олимпија 1913.]] Године 1911, Жака Шарла су обучавала оба брата и пробио се кроз Олимпију, и постао нови извршни директор, а затим га трансформисао у храм ревије, улазећи у „најлуксузнији период овог места“. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Costille|first=Marine|date=2016|title=Spectacles au music-hall. Le cas de quatre salles parisiennes, 1917–1940|url=https://dumas.ccsd.cnrs.fr/dumas-01417493/document|format=PDF|journal=[[:fr:Dépôt universitaire de mémoires après soutenance|Dumas]]|type=[[Open-access repository]]|series=Version:1|language=fr|location=Paris|publisher=[[French National Centre for Scientific Research|CNRS]]|page=61|id=dumas-01417493|access-date=21 May 2021}}</ref> Од 1911. до 1913. године, три ревије су укључивале кореографске сегменте Леа Статса, које су представљале плесне представе Наталије Троуханове и Стације Напиерковске . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} До 1912. Олимпија је представила бројне извођаче америчких музичких хола, као и француске певаче као што су Лусијен Бојер, Мистингет, Дамијен, Фрехел и Ивон Принтемпс. <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> Леон Волтера је у почетку био запослен у продавници аутомобила, а затим се придружио Чарлсу да би почео као продавац програма. Волтера је преговарао да преузме одговорност за продају прве плесне сале Олимпије под називом ''Палата плеса'', постајући све богатији. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> Олимпија је накратко затворила своја врата почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], док је Олер, још увек власник комерцијалне имовине, имао финансијске проблеме због кашњења у плаћању [[Изнајмљивање|станарине]] и неплаћања. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> Волтера се удружио са главним диригентом Олимпије Рафаелом Беретом како би управљао сценским наступима, дајући новац Олеру, који је „изричито договорен“ и Шарловој агенцији за станаре, а затим је поново отворио музичку дворану месец дана након [[Прва битка на Марни|Прве битке на Марни]] . <ref name=":5" /> До тада је ревија постала омиљени избор позоришне продукције, а популарност балета је опала. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} 1914. Чарлс је напустио Олимпију <ref name=":3" /> и отишао у рат; тада је рањен на првим линијама прве битке код Шампања. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=eDMYAQAAIAAJ|title=Chronique de La Chanson Française|last=Leduc|first=Emilie|last2=Pessis|first2=Jacques|date=2003|publisher=Editions Chronique|isbn=978-2-2050-5521-4|location=Paris|page=20|language=fr|trans-title=Chronicle of French Song}}</ref> Године 1915. Волтера и Берета су купили Олимпију својим [[Профит|финансијским добицима]], истичући ''[[Шансона|шансоне]]'' са извођачима као што су Бојер, Дамија и Фрехел. <ref name=":5">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> Следеће године обојица су купили париски казино и Фолис Бержер. <ref name=":5" /> Како су се бомбе бачене са [[Цепелин|цепелина]] појачале преко ноћи, Париз је угасио своје активности, укључујући Олимпију. <ref>{{Cite web|url=https://www.unjourdeplusaparis.com/en/paris-reportage/paris-se-protegeait-contre-bombardements-allemands|title=First World War: Paris under the bombs|last=<!--Not stated-->|date=n.d.|website=Un Jour de Plus à Paris|archive-url=https://web.archive.org/web/20170616000042/https://www.unjourdeplusaparis.com/en/paris-reportage/paris-se-protegeait-contre-bombardements-allemands|archive-date=16 June 2017|url-status=live|access-date=17 May 2021}}</ref> <ref>{{Cite magazine|last=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=n.d.|title=L'Olympia|url=https://www.offi.fr/concerts/lolympia-2874.html|magazine=[[L'Officiel des Spectacles]]|language=fr|archive-url=https://archive.today/20210517170813/https://www.offi.fr/concerts/lolympia-2874.html|archive-date=17. 05. 2021|access-date=17 May 2021|quote=See: at the bottom of the page|url-status=live}}</ref> Године 1917. Волтера је отпуштен, остављајући Олимпију са генерисаним личним профитом од 1{{Размаци}}''[[Милион|милиона]] [[Француски франак|франака]]'' . {{Refn|1{{nbsp}}[[1,000,000|million]] of [[French Franc#World War I|franc]]s in 1917 is equal to [[United States dollar|US$]]{{formatnum:327000}} in May 2021.}} <ref name=":5" /> Године 1918, на крају рата, комичару Полу Франку је поверено пословање музичке сале и постављен је за извршног директора. <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> <ref name="Chapuis2004">{{Cite news|url=https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|title=Pierre Philippe: Aujourd'hui, les maisons de disques font la loi|last=Chapuis|first=Dominique|date=4 February 2004|work=[[Les Echos (France)|Les Echos]]|access-date=16 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516183841/https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|trans-title=Pierre Philippe: Today, record companies are the law|url-status=live}}</ref> Године 1922. оснивач Олимпије Олер је умро као богат човек. <ref>{{Cite book|title=Monsieur X: The incredible story of the most audacious gambler in history|last=Reid|first=Jamie|date=2018|publisher=[[Bloomsbury Publishing]]|isbn=978-1-4729-4231-9|location=UK|page=19|language=en-GB|chapter=1|chapter-url=https://books.google.com/books?id=D6sxDwAAQBAJ&pg=PT19}}</ref> Франк је открио нове таленте, као што је Мари Дубас, и вратио на сцену уметнике из раног века које су људи желели поново да виде. <ref name="Chapuis2004" /> <ref name=":3" /> Године 1928. Франк је напустио музичку салу, што је означило крај „златног доба”. <ref name="Chapuis2004" /> === Биоскоп === До 1929. музичка дворана се претворила у стагнирајући концепт, <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> док је [[звучни филм]] почео свој успон у Француској. <ref>{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Затим су дошле последице глобалне економске и финансијске кризе [[Велика криза|Велике депресије]], која је приморала Олимпију на банкрот. <ref name="Hotel2017">{{Cite news|url=https://www.hotel-etats-unis-opera.com/fr/actualites-quartier-paris/1139/le-music-hall-a-paris-c'est-l'olympia/|title=The music hall in Paris is Olympia|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=19 March 2017|work=Hôtel États-Unis Opéra|access-date=17 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210517163055/https://www.hotel-etats-unis-opera.com/fr/actualites-quartier-paris/1139/le-music-hall-a-paris-c%E2%80%99est-l%E2%80%99olympia/|archive-date=17. 05. 2021|location=Paris|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> Рођен у [[Тунис|Тунису]], Жак Хаик је био увозник и [[Канал маркетинга|дистрибутер]] филмова [[Чарли Чаплин|Чарлија Чаплина]] у Француској и изумитељ његовог надимка „ Шарло “ у земљи. <ref name="Haik-MR">{{Cite news|url=https://www.musee-resistance.com/du-cote-des-archives/limage-du-mois-6/|title=L'image du mois: grèves du Front populaire|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=29 June 2016|work=[[:fr:Musée de la Résistance nationale|Musée de la Résistance national]]|access-date=22 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128010409/https://www.musee-resistance.com/du-cote-des-archives/limage-du-mois-6/|archive-date=28 June 2021|location=[[Champigny-sur-Marne]]|language=fr|trans-title=Image of the month: Popular Front strikes}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Док се криза у Француској стално продубљивала, Хаик је купио Олимпију и потпуно трансформисао место у биоскоп. <ref name="Goldemberg">{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}<cite class="citation book cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFGoldemberg1997">Goldemberg, Maryse (1997). </cite></ref> <ref name=":6" /> 11. априла 1930. место је поново отворено за јавност, под називом „''Олимпија – Позориште Жак Хаик''“, након чега је уследила пројекција немог филма [[Кларенс Браун|Кларенса Брауна]], ''Траг '98'' . <ref>{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> Позориште је истраживало француску кинематографију 1930-их, славећи филмске ствараоце као што су [[Жан Реноар]], Морис Тарнер и Хенри Вулшлегер . <ref name=":8" /> Међутим, француска банка Курвоисијер банкротирала је због финансијске кризе. <ref name=":6">{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Године 1931. Хаик је изгубио све своје компаније за некретнине, али се вратио филмској продукцији, саградио неколико позоришта почевши од 1934. и током година повратио здраву финансијску ситуацију. <ref name=":6" /> Дана 6. децембра 1935. године, [[Metro-Goldwyn-Mayer|Метро-Голдвин-Маиер]] је одабрао ''Театар'' Олимпија Жака Хаика током Велике МГМ сезоне — на штету позоришта Мадлен — да емитује значајан број филмских серија које се завршавају након што је Француска објавила Роберта З. Леонарда ''[[Велики Зигфилд|Велики Зигфелд]]'' у септембру 1936. Затим се МГМ преселио у биоскоп ''Ле Парис'' на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] . <ref name=":8" /> Након тога, одговорност за пословање Олимпије, у њеној конфигурацији биоскопа, прешла је у нову комерцијалну филмску компанију под називом Гумонт Франко-Филм Ауберт, касније Пате, и коначно ју је преузео предузетник Леон Сирицки. <ref name=":8">{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> Дана 9. фебруара 1938. обновљена биоскопска сала Олимпија је инаугурисана на гала догађају са ексклузивном пројекцијом ''Ла Марсељезе'' Реноара. <ref>{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> == Занимљивости == Југословенски певачи који су наступали у Олимпији су [[Оливер Драгојевић]], [[Оливера Катарина]], [[Здравко Чолић]],<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/cola-u-pariskoj-olimpiji/sqqxk1w|title=Čola u pariskoj „Olimpiji“|last=Đura|first=V. Đ|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2022-07-01}}</ref> [[Тереза Кесовија]]... == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == * [http://www.olympiahall.com/ Олимпија (званична веб страница)] [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] [[Категорија:Музика у Паризу]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] rekkkv6pgg4thuwkbqx8bh1i5zc798s 25114154 25114153 2022-07-19T15:36:23Z EmiliaITČA 298352 /* Порекло */ wikitext text/x-wiki {{Позориште|name=Олимпија|native_name=Olympia|image=Olympia, Paris 2 April 2018.jpg|image_size=220px|city=Париз|country=Француска|capacity=1985 седишта|built=1892|opened=12. април 1983.}} '''Олимпија''' (на енглеском говорном подручју као '''Олимпијска дворана''') <ref>{{Cite web|url=https://en.parisinfo.com/paris-museum-monument/71591/L-Olympia-Bruno-Coquatrix|title=Name of the venue|website=Paris tourist office|access-date=29 October 2018}}</ref> је концертно место у 9. арондисману Париза, Француска, које се налази на Булевару Капуцина 28, на једнакој удаљености од цркве Мадлен и [[Опера Гарније|Опере Гарније]], 300 метара северно од трга Вендом. Његове најближе метро/РЕР станице су Маделеин, Опера, Хавре – Каумартин и Абер. Салу је 1893. отворио један од двојице ко-креатора [[Мулен руж|Мулен Ружа]], и видела је много оперских, балетских и [[Мјузикхол|музичких]] представа. Позоришне представе су опадале крајем 1920-их и Олимпија је претворена у биоскоп, пре него што је поново отворена као место 1954. године са Бруном Кокватриксом као извршним директором. Од 1960-их, популарно је место за рок бендове. Олимпији је претило рушење почетком 1990-их, али је спасена налогом за очување. Неминовно укључен у групу објеката који су били део опсежног пројекта реновирања, цео здање је срушено и поново изграђено 1997. године. Сачувана је фасада и унутрашњост објекта. Вивенди је купио Олимпију 2001. године и и даље је популарно место. Место се лако препознаје по огромним црвеним светлећим словима који најављују његово име. == Историја == === Порекло === Године 1880, предузетник Џозеф Олер је купио земљиште и претворио га у место за [[Konjske trke|коњске трке]]. <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> Године 1882. створио је иновативне механизме за интеракцију излаза коња са дистрибуцијом карата. Године 1888. новцем зарађеним од ових улагања <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> је увезао дрвени тобоган из Енглеске. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} Исте године, Олер је сарађивао са Чарлсом Зидлером на изградњи тобогана у дворишту на Булевару Капуцина 28 у 9. арондисману Париза, у близини [[Опера Гарније|Опера Гарниер]], у време урбане обнове [[Жорж-Ежен Осман|Барона Османа]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|title=L'Olympia...|last=Benabs|first=Ana|date=12 April 2019|work=[[France 24]]|access-date=29 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516211626/https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite magazine|last=Thierry|first=Gaston|date=June 1930|title=L'Olympia, hier et aujourd'hui|trans-title=L'Olympa, yesterday and today|url=https://www.la-belle-equipe.fr/2015/06/12/lolympia-salle-de-cinema-cinemagazine-1930/|magazine=[[Cinémagazine]]|language=fr|issue=6|pages=64–65|archive-url=https://web.archive.org/web/20210506103949/https://www.la-belle-equipe.fr/2015/06/12/lolympia-salle-de-cinema-cinemagazine-1930/|archive-date=6 May 2021|access-date=17 May 2021|quote=See: last part of the page.}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Назван ''Монтагнес Русес'', сматрао би се једним од првих ширих [[Забавни парк|забавних паркова]] у историји. <ref name="Pessis2003" /> Године 1889, Олер и Зидлер су основали [[Мулен руж|Мулен Руж]] у Пигалу . <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=2sIrEAAAQBAJ&pg=PR3|title=Histoire culturelle de la France au XIXe siècle|last=Yon|first=Jean-Claude|date=2021|publisher=[[Armand Colin]]|isbn=978-2-2006-3246-5|edition=2|location=Paris|language=fr|trans-title=Cultural history of France in the 19th century|chapter=34}}</ref> <ref name=":2">{{Cite book|title=The Architecture Lover's Guide to Paris|last=Boukabou|first=Ruby|date=2021|publisher=White Owl|isbn=978-1-5267-7998-4|location=France|language=en|chapter=Entertainment Venues|chapter-url=https://books.google.com/books?id=OP0hEAAAQBAJ&pg=PT237}}</ref> Године 1892, префектура полиције се плашио [[Пожар|пожара]] и наредио је {{'}} се ''Монтагнес Русес'' затвори и забрани. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://monumentsdeparis.net/olympia|title=Olympia|last=<!--Not stated-->|date=2021|website=Monuments de Paris|language=fr|type=Paris monuments travel guide|archive-url=https://archive.today/20210515141927/http://monumentsdeparis.net/olympia|archive-date=15. 05. 2021|url-status=live|access-date=15 May 2021}}</ref> Тада је срушен. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} <ref name=":12">{{Cite news|url=https://www.lemonde.fr/archives/article/1992/12/22/patrimoine-l-olympia-entre-destruction-et-renovation-tous-sont-venus_3931106_1819218.html|title=Patrimoine − L'Olympia...|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=22 December 1992|work=[[Le Monde]]|access-date=21 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210521192425/https://www.lemonde.fr/archives/article/1992/12/22/patrimoine-l-olympia-entre-destruction-et-renovation-tous-sont-venus_3931106_1819218.html|archive-date=21 May 2021|language=fr}}</ref> Те године, под надзором архитекте Леона Карла, изграђена је и подигнута челична основа зграде на истом месту. <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Унутрашње уређење су осмислили декоратери и сликари Шарл Тош, Марсел Јамбон и Етин Корнелијер. <ref name=":15" /> Садржао је панеле у [[Саргемин]] [[Фајанс|фајансу]], а [[Мурал|мурали]] су наглашавали сликарску технику маруфлажу, илуструјући енглеске замкове и [[Предео|пејзаже]], одражавајући доминантни популарни стил. <ref name=":15" /> Жирандоле и [[Лустер|лустере]] израдила је фирма Бакарат од [[Кристал|кристалног]] стакла, док је електроинсталацијске радове извела фирма ''Еклериж Електрик''. <ref name=":15" /> Олерова примарна намера била је да предложи дефинишућу локацију луксуза и гламура у Паризу. <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> === Отварање и ране године === Дана 12. априла 1893. године, простор за 2.000 људи под називом Олимпија је инаугурисан као прва париска [[Мјузикхол|музичка дворана]], са [[Акробатика|акробатима]], [[Кросдресинг|крос-]] дресерима [[Кан кан|и]] плесном представом Ла Гул. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> <ref name="Benabs2019">{{Cite news|url=https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|title=L'Olympia...|last=Benabs|first=Ana|date=12 April 2019|work=[[France 24]]|access-date=29 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516211626/https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Свечано отварање Олимпије привукао је најбогатије, аристократске и моћне људе Париза. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} Улаз је био ограничен на неколико одабраних, принца-принцезу, [[Барон|барона]]-баронесу и грофа . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} Такође је представљао војводу од Морнија и личности из спортског клуба, [[Кабаре|кабареа]] Ле Мирлитон и џокеј клуба у ''улици Ројал'' . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} У граду који је имао само ''кафиће-концерте'', Олимпија је својом пространом салом привлачила све Парижане који су уживали у трбушњацима, [[Žongliranje|жонглерима]] и бројним балетима и ревијама. <ref>{{Cite news|url=https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|title=Pierre Philippe: Aujourd'hui, les maisons de disques font la loi|last=Chapuis|first=Dominique|date=4 February 2004|work=[[Les Echos (France)|Les Echos]]|access-date=16 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516183841/https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|trans-title=Pierre Philippe: Today, record companies are the law|url-status=live}}</ref> Мјузик сала је постављала [[Оперета|оперете]] и [[Пантомима|пантомиме]] . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Лој Фулер, Ла Гулу, Леополд Фреголи, <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|access-date=01. 07. 2022|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|url-status=live}}</ref> Дранем, Уврар и Мистингет су редовно наплаћивани на месту одржавања. <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Олимпија је била „првокласно позориште“, иако је задржала колоквијалну атмосферу ''кафана-концерта'' на својој великој површини подељеној на две теме, концерт и позориште. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Да би се разликовала од Фолис Бержера, Олимпија је себи наметнула другачији систем распореда представљајући своје нове балетске креације у трајању од недеља, а не месеци, смењујући се са најстаријим обновљеним. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} ''Балет бланк'' је био први Олимпијин балет. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Место одржавања демонстрира доминацију [[стриптиз]] пантомиме, која је постала „најдуготрајнија и најпрофитабилнија емисија 1890-их“. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Заједно са Фоли Бержером, Олимпија је заказала наступе неких „звезда“ као што су [[Бел Отеро|Ла Бел Отеро]], Емилијен д'Аленкон и Лијен де Пуги . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Године 1895. Олер је, препун активности, отворио музеј [[Восак|воштаних]] фигура у подрумима Олимпије, који представљају визуелну историју света од Христових страдања до [[Француска револуција|Француске револуције]], па све до савремености тог времена. <ref name="Pessis2003">{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> Међутим, 1896. Олер није нашао више изазова у својим вишеструким пројектима и досада је преузела власт. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Именовао је шефа-диригента Оскара де Лагоанера за директора музичке сале, што је постало пословни неуспех. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=NFzUDwAAQBAJ&pg=PA1203|title=Hommage à Robert Jammes|last=Cerdan|first=Francis|date=2020|publisher=Presses universitaires du Midi|isbn=978-2-8107-0814-7|location=[[Toulouse]]|page=1203|language=fr|quote=See: first three sentences.}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> Исте године заказане су пројекције првих филмова [[Браћа Лимијер|браће Лимијер]], који су тада били нове технологије. <ref name=":15">{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> === Развој === Године 1898, браћа Емил и Винсент Изола, два [[Магија (илузија)|мађионичара]] који су започели каријеру као извршни директори париских просторија, постали су комерцијални закупци Олимпије, као и најпопуларнијих позоришта у граду, као што су Фолис Берже 1901. и Гите-Лирик 1903. <ref>{{Cite magazine|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=15 October 2014|title=L'Olympia lève le rideau sur ses archives|trans-title=The Olympia lifts the curtain on its archives|url=https://magazine.interencheres.com/art-mobilier/lolympia-leve-le-rideau-sur-ses-archives/|magazine=Interencheres|language=fr|location=[[La Baule-Escoublac]]|archive-url=https://archive.today/20210515182227/https://magazine.interencheres.com/art-mobilier/lolympia-leve-le-rideau-sur-ses-archives/|archive-date=15. 05. 2021|access-date=15 May 2021|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> Браћа Изола су у Олимпију донела атракције из целог света, угостивши више врста забаве, и повећала пропорцију и спектакуларност. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Било је екстравагантних [[Циркус|циркуских]] журки са кловновима, конторционистима и укључивањем егзотичног певања и плеса. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} <ref name=":3" /> Место одржавања је такође представљало акробатске перформансе и дивље животиње као што су [[Перајари|фоке]], мајмуни, слонови и зебре. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Штавише, француска ауторка [[Колет]] је опонашала потпуно гола. <ref name=":3" /> Балети, пантомиме и оперете постали су истакнутији са већим продукцијама, што је довело до тога да Олимпија постане директан ривал Опери Гарније, посебно са балетима као што су ''Плавобрадат'' Шарла Лекока и Нерон Хенрија Хиршмана 1898. и Пол Видал.{{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Упркос успеху балета који су потврдили, преференције Емила и Винсента Изоле су се чврсто усталиле према оперетама, посебно према ревијама. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Од неколико балетских наступа, ограничен број поново постављених представа Луја Гана уследио је у Олимпији, као што је ''У Јапану'' 1903. године, први пут изведен у лондонској Алхамбри . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} ''Фрине'' је поново изведена 1904. године, првобитно изведена у Фолис Бержеру и у [[Роајан|Ројановом]] казину. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Ревије у Олимпији су кореографисале истакнуте личности, као што је Алфредо Курти, што су илустровали ''Олимпија ревија'' 1903. и ''У музичкој сали'' 1905. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1905, Пол Рвез је постављен за управника тог места. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Две балетске продукције настале су 1905. и 1906. године. Иако спектакуларан, имао је само мањи утицај пантомиме и балета и добио је различите критике. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1908. Виктор де Котенс и ХБ Маринели су преузели место директора музичке сале. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=bEAmEAAAQBAJ&pg=PT55|title=Strass: En Remontant Les Bas Résille du Music-Hall|last=Hardel|first=Alain|date=1977|publisher=FeniXX|isbn=978-2-3071-9447-7|location=Paris|language=fr|trans-title=Strass: Pulling Up The fishnet Stockings of The Music Hall|chapter=9}}</ref> Године 1908. ''Трианон Баллет'', а 1909. ''Авантуре Мила Кло-Кло'', били су балети о флертовању. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Кореографију Куртија, ''Пакита'' и ''Отмица психе'' дебитовали су на лондонској сцени 1909. односно 1910. године, док је ''Папилон д'Ор'' први пут изведен у Театру Емпијт уз музику коју је компоновао Леополд Венцел. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1911, Котенс и ХБ Маринели напустили су своје обавезе чиме је завршено четрнаест балета постављених од доласка Руеза. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Те године ''Нитокрис'' је био последњи пантомимски балет изведен на Олимпији. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} [[Датотека:Paris_Olympia_1913.jpg|мини|Олимпија 1913.]] Године 1911, Жака Шарла су обучавала оба брата и пробио се кроз Олимпију, и постао нови извршни директор, а затим га трансформисао у храм ревије, улазећи у „најлуксузнији период овог места“. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Costille|first=Marine|date=2016|title=Spectacles au music-hall. Le cas de quatre salles parisiennes, 1917–1940|url=https://dumas.ccsd.cnrs.fr/dumas-01417493/document|format=PDF|journal=[[:fr:Dépôt universitaire de mémoires après soutenance|Dumas]]|type=[[Open-access repository]]|series=Version:1|language=fr|location=Paris|publisher=[[French National Centre for Scientific Research|CNRS]]|page=61|id=dumas-01417493|access-date=21 May 2021}}</ref> Од 1911. до 1913. године, три ревије су укључивале кореографске сегменте Леа Статса, које су представљале плесне представе Наталије Троуханове и Стације Напиерковске . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} До 1912. Олимпија је представила бројне извођаче америчких музичких хола, као и француске певаче као што су Лусијен Бојер, Мистингет, Дамијен, Фрехел и Ивон Принтемпс. <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> Леон Волтера је у почетку био запослен у продавници аутомобила, а затим се придружио Чарлсу да би почео као продавац програма. Волтера је преговарао да преузме одговорност за продају прве плесне сале Олимпије под називом ''Палата плеса'', постајући све богатији. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> Олимпија је накратко затворила своја врата почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], док је Олер, још увек власник комерцијалне имовине, имао финансијске проблеме због кашњења у плаћању [[Изнајмљивање|станарине]] и неплаћања. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> Волтера се удружио са главним диригентом Олимпије Рафаелом Беретом како би управљао сценским наступима, дајући новац Олеру, који је „изричито договорен“ и Шарловој агенцији за станаре, а затим је поново отворио музичку дворану месец дана након [[Прва битка на Марни|Прве битке на Марни]] . <ref name=":5" /> До тада је ревија постала омиљени избор позоришне продукције, а популарност балета је опала. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} 1914. Чарлс је напустио Олимпију <ref name=":3" /> и отишао у рат; тада је рањен на првим линијама прве битке код Шампања. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=eDMYAQAAIAAJ|title=Chronique de La Chanson Française|last=Leduc|first=Emilie|last2=Pessis|first2=Jacques|date=2003|publisher=Editions Chronique|isbn=978-2-2050-5521-4|location=Paris|page=20|language=fr|trans-title=Chronicle of French Song}}</ref> Године 1915. Волтера и Берета су купили Олимпију својим [[Профит|финансијским добицима]], истичући ''[[Шансона|шансоне]]'' са извођачима као што су Бојер, Дамија и Фрехел. <ref name=":5">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}</ref> Следеће године обојица су купили париски казино и Фолис Бержер. <ref name=":5" /> Како су се бомбе бачене са [[Цепелин|цепелина]] појачале преко ноћи, Париз је угасио своје активности, укључујући Олимпију. <ref>{{Cite web|url=https://www.unjourdeplusaparis.com/en/paris-reportage/paris-se-protegeait-contre-bombardements-allemands|title=First World War: Paris under the bombs|last=<!--Not stated-->|date=n.d.|website=Un Jour de Plus à Paris|archive-url=https://web.archive.org/web/20170616000042/https://www.unjourdeplusaparis.com/en/paris-reportage/paris-se-protegeait-contre-bombardements-allemands|archive-date=16 June 2017|url-status=live|access-date=17 May 2021}}</ref> <ref>{{Cite magazine|last=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=n.d.|title=L'Olympia|url=https://www.offi.fr/concerts/lolympia-2874.html|magazine=[[L'Officiel des Spectacles]]|language=fr|archive-url=https://archive.today/20210517170813/https://www.offi.fr/concerts/lolympia-2874.html|archive-date=17. 05. 2021|access-date=17 May 2021|quote=See: at the bottom of the page|url-status=live}}</ref> Године 1917. Волтера је отпуштен, остављајући Олимпију са генерисаним личним профитом од 1{{Размаци}}''[[Милион|милиона]] [[Француски франак|франака]]'' . {{Refn|1{{nbsp}}[[1,000,000|million]] of [[French Franc#World War I|franc]]s in 1917 is equal to [[United States dollar|US$]]{{formatnum:327000}} in May 2021.}} <ref name=":5" /> Године 1918, на крају рата, комичару Полу Франку је поверено пословање музичке сале и постављен је за извршног директора. <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> <ref name="Chapuis2004">{{Cite news|url=https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|title=Pierre Philippe: Aujourd'hui, les maisons de disques font la loi|last=Chapuis|first=Dominique|date=4 February 2004|work=[[Les Echos (France)|Les Echos]]|access-date=16 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516183841/https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|trans-title=Pierre Philippe: Today, record companies are the law|url-status=live}}</ref> Године 1922. оснивач Олимпије Олер је умро као богат човек. <ref>{{Cite book|title=Monsieur X: The incredible story of the most audacious gambler in history|last=Reid|first=Jamie|date=2018|publisher=[[Bloomsbury Publishing]]|isbn=978-1-4729-4231-9|location=UK|page=19|language=en-GB|chapter=1|chapter-url=https://books.google.com/books?id=D6sxDwAAQBAJ&pg=PT19}}</ref> Франк је открио нове таленте, као што је Мари Дубас, и вратио на сцену уметнике из раног века које су људи желели поново да виде. <ref name="Chapuis2004" /> <ref name=":3" /> Године 1928. Франк је напустио музичку салу, што је означило крај „златног доба”. <ref name="Chapuis2004" /> === Биоскоп === До 1929. музичка дворана се претворила у стагнирајући концепт, <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> док је [[звучни филм]] почео свој успон у Француској. <ref>{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Затим су дошле последице глобалне економске и финансијске кризе [[Велика криза|Велике депресије]], која је приморала Олимпију на банкрот. <ref name="Hotel2017">{{Cite news|url=https://www.hotel-etats-unis-opera.com/fr/actualites-quartier-paris/1139/le-music-hall-a-paris-c'est-l'olympia/|title=The music hall in Paris is Olympia|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=19 March 2017|work=Hôtel États-Unis Opéra|access-date=17 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210517163055/https://www.hotel-etats-unis-opera.com/fr/actualites-quartier-paris/1139/le-music-hall-a-paris-c%E2%80%99est-l%E2%80%99olympia/|archive-date=17. 05. 2021|location=Paris|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> Рођен у [[Тунис|Тунису]], Жак Хаик је био увозник и [[Канал маркетинга|дистрибутер]] филмова [[Чарли Чаплин|Чарлија Чаплина]] у Француској и изумитељ његовог надимка „ Шарло “ у земљи. <ref name="Haik-MR">{{Cite news|url=https://www.musee-resistance.com/du-cote-des-archives/limage-du-mois-6/|title=L'image du mois: grèves du Front populaire|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=29 June 2016|work=[[:fr:Musée de la Résistance nationale|Musée de la Résistance national]]|access-date=22 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128010409/https://www.musee-resistance.com/du-cote-des-archives/limage-du-mois-6/|archive-date=28 June 2021|location=[[Champigny-sur-Marne]]|language=fr|trans-title=Image of the month: Popular Front strikes}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Док се криза у Француској стално продубљивала, Хаик је купио Олимпију и потпуно трансформисао место у биоскоп. <ref name="Goldemberg">{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|access-date=01. 07. 2022|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|url-status=live}}</ref> <ref name=":6" /> 11. априла 1930. место је поново отворено за јавност, под називом „''Олимпија – Позориште Жак Хаик''“, након чега је уследила пројекција немог филма [[Кларенс Браун|Кларенса Брауна]], ''Траг '98'' . <ref>{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> Позориште је истраживало француску кинематографију 1930-их, славећи филмске ствараоце као што су [[Жан Реноар]], Морис Тарнер и Хенри Вулшлегер . <ref name=":8" /> Међутим, француска банка Курвоисијер банкротирала је због финансијске кризе. <ref name=":6">{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Године 1931. Хаик је изгубио све своје компаније за некретнине, али се вратио филмској продукцији, саградио неколико позоришта почевши од 1934. и током година повратио здраву финансијску ситуацију. <ref name=":6" /> Дана 6. децембра 1935. године, [[Metro-Goldwyn-Mayer|Метро-Голдвин-Маиер]] је одабрао ''Театар'' Олимпија Жака Хаика током Велике МГМ сезоне — на штету позоришта Мадлен — да емитује значајан број филмских серија које се завршавају након што је Француска објавила Роберта З. Леонарда ''[[Велики Зигфилд|Велики Зигфелд]]'' у септембру 1936. Затим се МГМ преселио у биоскоп ''Ле Парис'' на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] . <ref name=":8" /> Након тога, одговорност за пословање Олимпије, у њеној конфигурацији биоскопа, прешла је у нову комерцијалну филмску компанију под називом Гумонт Франко-Филм Ауберт, касније Пате, и коначно ју је преузео предузетник Леон Сирицки. <ref name=":8">{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> Дана 9. фебруара 1938. обновљена биоскопска сала Олимпија је инаугурисана на гала догађају са ексклузивном пројекцијом ''Ла Марсељезе'' Реноара. <ref>{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> == Занимљивости == Југословенски певачи који су наступали у Олимпији су [[Оливер Драгојевић]], [[Оливера Катарина]], [[Здравко Чолић]],<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/cola-u-pariskoj-olimpiji/sqqxk1w|title=Čola u pariskoj „Olimpiji“|last=Đura|first=V. Đ|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2022-07-01}}</ref> [[Тереза Кесовија]]... == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == * [http://www.olympiahall.com/ Олимпија (званична веб страница)] [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] [[Категорија:Музика у Паризу]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] gs0g6vp6uhhlj52gwi70lf5l9ybxwk1 25114155 25114154 2022-07-19T15:37:07Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Позориште|name=Олимпија|native_name=Olympia|image=Olympia, Paris 2 April 2018.jpg|image_size=220px|city=Париз|country=Француска|capacity=1985 седишта|built=1892|opened=12. април 1983.}} '''Олимпија''' (на енглеском говорном подручју као '''Олимпијска дворана''') <ref>{{Cite web|url=https://en.parisinfo.com/paris-museum-monument/71591/L-Olympia-Bruno-Coquatrix|title=Name of the venue|website=Paris tourist office|access-date=29 October 2018}}</ref> је концертно место у 9. арондисману Париза, Француска, које се налази на Булевару Капуцина 28, на једнакој удаљености од цркве Мадлен и [[Опера Гарније|Опере Гарније]], 300 метара северно од трга Вендом. Његове најближе метро/РЕР станице су Маделеин, Опера, Хавре – Каумартин и Абер. Салу је 1893. отворио један од двојице ко-креатора [[Мулен руж|Мулен Ружа]], и видела је много оперских, балетских и [[Мјузикхол|музичких]] представа. Позоришне представе су опадале крајем 1920-их и Олимпија је претворена у биоскоп, пре него што је поново отворена као место 1954. године са Бруном Кокватриксом као извршним директором. Од 1960-их, популарно је место за рок бендове. Олимпији је претило рушење почетком 1990-их, али је спасена налогом за очување. Неминовно укључен у групу објеката који су били део опсежног пројекта реновирања, цео здање је срушено и поново изграђено 1997. године. Сачувана је фасада и унутрашњост објекта. Вивенди је купио Олимпију 2001. године и и даље је популарно место. Место се лако препознаје по огромним црвеним светлећим словима који најављују његово име. == Историја == === Порекло === Године 1880, предузетник Џозеф Олер је купио земљиште и претворио га у место за [[Konjske trke|коњске трке]]. <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> Године 1882. створио је иновативне механизме за интеракцију излаза коња са дистрибуцијом карата. Године 1888. новцем зарађеним од ових улагања <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> је увезао дрвени тобоган из Енглеске. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} Исте године, Олер је сарађивао са Чарлсом Зидлером на изградњи тобогана у дворишту на Булевару Капуцина 28 у 9. арондисману Париза, у близини [[Опера Гарније|Опера Гарниер]], у време урбане обнове [[Жорж-Ежен Осман|Барона Османа]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|title=L'Olympia...|last=Benabs|first=Ana|date=12 April 2019|work=[[France 24]]|access-date=29 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516211626/https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite magazine|last=Thierry|first=Gaston|date=June 1930|title=L'Olympia, hier et aujourd'hui|trans-title=L'Olympa, yesterday and today|url=https://www.la-belle-equipe.fr/2015/06/12/lolympia-salle-de-cinema-cinemagazine-1930/|magazine=[[Cinémagazine]]|language=fr|issue=6|pages=64–65|archive-url=https://web.archive.org/web/20210506103949/https://www.la-belle-equipe.fr/2015/06/12/lolympia-salle-de-cinema-cinemagazine-1930/|archive-date=6 May 2021|access-date=17 May 2021|quote=See: last part of the page.}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Назван ''Монтагнес Русес'', сматрао би се једним од првих ширих [[Забавни парк|забавних паркова]] у историји. <ref name="Pessis2003" /> Године 1889, Олер и Зидлер су основали [[Мулен руж|Мулен Руж]] у Пигалу . <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=2sIrEAAAQBAJ&pg=PR3|title=Histoire culturelle de la France au XIXe siècle|last=Yon|first=Jean-Claude|date=2021|publisher=[[Armand Colin]]|isbn=978-2-2006-3246-5|edition=2|location=Paris|language=fr|trans-title=Cultural history of France in the 19th century|chapter=34}}</ref> <ref name=":2">{{Cite book|title=The Architecture Lover's Guide to Paris|last=Boukabou|first=Ruby|date=2021|publisher=White Owl|isbn=978-1-5267-7998-4|location=France|language=en|chapter=Entertainment Venues|chapter-url=https://books.google.com/books?id=OP0hEAAAQBAJ&pg=PT237}}</ref> Године 1892, префектура полиције се плашио [[Пожар|пожара]] и наредио је {{'}} се ''Монтагнес Русес'' затвори и забрани. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://monumentsdeparis.net/olympia|title=Olympia|last=<!--Not stated-->|date=2021|website=Monuments de Paris|language=fr|type=Paris monuments travel guide|archive-url=https://archive.today/20210515141927/http://monumentsdeparis.net/olympia|archive-date=15. 05. 2021|url-status=live|access-date=15 May 2021}}</ref> Тада је срушен. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=293}} <ref name=":12">{{Cite news|url=https://www.lemonde.fr/archives/article/1992/12/22/patrimoine-l-olympia-entre-destruction-et-renovation-tous-sont-venus_3931106_1819218.html|title=Patrimoine − L'Olympia...|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=22 December 1992|work=[[Le Monde]]|access-date=21 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210521192425/https://www.lemonde.fr/archives/article/1992/12/22/patrimoine-l-olympia-entre-destruction-et-renovation-tous-sont-venus_3931106_1819218.html|archive-date=21 May 2021|language=fr}}</ref> Те године, под надзором архитекте Леона Карла, изграђена је и подигнута челична основа зграде на истом месту. <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Унутрашње уређење су осмислили декоратери и сликари Шарл Тош, Марсел Јамбон и Етин Корнелијер. <ref name=":15" /> Садржао је панеле у [[Саргемин]] [[Фајанс|фајансу]], а [[Мурал|мурали]] су наглашавали сликарску технику маруфлажу, илуструјући енглеске замкове и [[Предео|пејзаже]], одражавајући доминантни популарни стил. <ref name=":15" /> Жирандоле и [[Лустер|лустере]] израдила је фирма Бакарат од [[Кристал|кристалног]] стакла, док је електроинсталацијске радове извела фирма ''Еклериж Електрик''. <ref name=":15" /> Олерова примарна намера била је да предложи дефинишућу локацију луксуза и гламура у Паризу. <ref>{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> === Отварање и ране године === Дана 12. априла 1893. године, простор за 2.000 људи под називом Олимпија је инаугурисан као прва париска [[Мјузикхол|музичка дворана]], са [[Акробатика|акробатима]], [[Кросдресинг|крос-]] дресерима [[Кан кан|и]] плесном представом Ла Гул. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> <ref name="Benabs2019">{{Cite news|url=https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|title=L'Olympia...|last=Benabs|first=Ana|date=12 April 2019|work=[[France 24]]|access-date=29 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516211626/https://www.france24.com/fr/20190411-paris-olympia-anniversaire-126-ans-concert-musique-spectacle|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Свечано отварање Олимпије привукао је најбогатије, аристократске и моћне људе Париза. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} Улаз је био ограничен на неколико одабраних, принца-принцезу, [[Барон|барона]]-баронесу и грофа . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} Такође је представљао војводу од Морнија и личности из спортског клуба, [[Кабаре|кабареа]] Ле Мирлитон и џокеј клуба у ''улици Ројал'' . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|pp=43, 44}} У граду који је имао само ''кафиће-концерте'', Олимпија је својом пространом салом привлачила све Парижане који су уживали у трбушњацима, [[Žongliranje|жонглерима]] и бројним балетима и ревијама. <ref>{{Cite news|url=https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|title=Pierre Philippe: Aujourd'hui, les maisons de disques font la loi|last=Chapuis|first=Dominique|date=4 February 2004|work=[[Les Echos (France)|Les Echos]]|access-date=16 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516183841/https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|trans-title=Pierre Philippe: Today, record companies are the law|url-status=live}}</ref> Мјузик сала је постављала [[Оперета|оперете]] и [[Пантомима|пантомиме]] . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Лој Фулер, Ла Гулу, Леополд Фреголи, <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|access-date=01. 07. 2022|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|url-status=live}}</ref> Дранем, Уврар и Мистингет су редовно наплаћивани на месту одржавања. <ref>{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> Олимпија је била „првокласно позориште“, иако је задржала колоквијалну атмосферу ''кафана-концерта'' на својој великој површини подељеној на две теме, концерт и позориште. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Да би се разликовала од Фолис Бержера, Олимпија је себи наметнула другачији систем распореда представљајући своје нове балетске креације у трајању од недеља, а не месеци, смењујући се са најстаријим обновљеним. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} ''Балет бланк'' је био први Олимпијин балет. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Место одржавања демонстрира доминацију [[стриптиз]] пантомиме, која је постала „најдуготрајнија и најпрофитабилнија емисија 1890-их“. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Заједно са Фоли Бержером, Олимпија је заказала наступе неких „звезда“ као што су [[Бел Отеро|Ла Бел Отеро]], Емилијен д'Аленкон и Лијен де Пуги . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Године 1895. Олер је, препун активности, отворио музеј [[Восак|воштаних]] фигура у подрумима Олимпије, који представљају визуелну историју света од Христових страдања до [[Француска револуција|Француске револуције]], па све до савремености тог времена. <ref name="Pessis2003">{{Cite book|url=https://excerpts.numilog.com/books/9791036906886.pdf|title=Le Moulin Rouge|last=Pessis|first=jacques|last2=Crépineau|first2=Jacques|publisher=[[La Martinière Groupe]]|year=2003|isbn=978-2-7324-2913-7|location=Paris|pages=12–13|language=fr}}</ref> Међутим, 1896. Олер није нашао више изазова у својим вишеструким пројектима и досада је преузела власт. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=28}} Именовао је шефа-диригента Оскара де Лагоанера за директора музичке сале, што је постало пословни неуспех. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=NFzUDwAAQBAJ&pg=PA1203|title=Hommage à Robert Jammes|last=Cerdan|first=Francis|date=2020|publisher=Presses universitaires du Midi|isbn=978-2-8107-0814-7|location=[[Toulouse]]|page=1203|language=fr|quote=See: first three sentences.}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> Исте године заказане су пројекције првих филмова [[Браћа Лимијер|браће Лимијер]], који су тада били нове технологије. <ref name=":15">{{Cite web|url=https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|title=Les mémoires de l'Olympia|last=<!--Not stated-->|date=1999|website=[[Musée d'Orsay]]|language=fr|trans-title=Memories of Olympia|others=Under the [[Ministry of Culture (France)|Ministry of Culture]]|archive-url=https://archive.today/20210523162955/https://www.musee-orsay.fr/fr/evenements/expositions/archives/presentation-detaillee/browse/14/article/les-memoires-de-lolympia-6747.html?S=&cHash=226eb1e56d&print=1&no_cache=1&|archive-date=23. 05. 2021|url-status=live|access-date=23 May 2021}}</ref> === Развој === Године 1898, браћа Емил и Винсент Изола, два [[Магија (илузија)|мађионичара]] који су започели каријеру као извршни директори париских просторија, постали су комерцијални закупци Олимпије, као и најпопуларнијих позоришта у граду, као што су Фолис Берже 1901. и Гите-Лирик 1903. <ref>{{Cite magazine|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=15 October 2014|title=L'Olympia lève le rideau sur ses archives|trans-title=The Olympia lifts the curtain on its archives|url=https://magazine.interencheres.com/art-mobilier/lolympia-leve-le-rideau-sur-ses-archives/|magazine=Interencheres|language=fr|location=[[La Baule-Escoublac]]|archive-url=https://archive.today/20210515182227/https://magazine.interencheres.com/art-mobilier/lolympia-leve-le-rideau-sur-ses-archives/|archive-date=15. 05. 2021|access-date=15 May 2021|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> Браћа Изола су у Олимпију донела атракције из целог света, угостивши више врста забаве, и повећала пропорцију и спектакуларност. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Било је екстравагантних [[Циркус|циркуских]] журки са кловновима, конторционистима и укључивањем егзотичног певања и плеса. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} <ref name=":3" /> Место одржавања је такође представљало акробатске перформансе и дивље животиње као што су [[Перајари|фоке]], мајмуни, слонови и зебре. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Штавише, француска ауторка [[Колет]] је опонашала потпуно гола. <ref name=":3" /> Балети, пантомиме и оперете постали су истакнутији са већим продукцијама, што је довело до тога да Олимпија постане директан ривал Опери Гарније, посебно са балетима као што су ''Плавобрадат'' Шарла Лекока и Нерон Хенрија Хиршмана 1898. и Пол Видал.{{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Упркос успеху балета који су потврдили, преференције Емила и Винсента Изоле су се чврсто усталиле према оперетама, посебно према ревијама. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=29}} Од неколико балетских наступа, ограничен број поново постављених представа Луја Гана уследио је у Олимпији, као што је ''У Јапану'' 1903. године, први пут изведен у лондонској Алхамбри . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} ''Фрине'' је поново изведена 1904. године, првобитно изведена у Фолис Бержеру и у [[Роајан|Ројановом]] казину. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Ревије у Олимпији су кореографисале истакнуте личности, као што је Алфредо Курти, што су илустровали ''Олимпија ревија'' 1903. и ''У музичкој сали'' 1905. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1905, Пол Рвез је постављен за управника тог места. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Две балетске продукције настале су 1905. и 1906. године. Иако спектакуларан, имао је само мањи утицај пантомиме и балета и добио је различите критике. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1908. Виктор де Котенс и ХБ Маринели су преузели место директора музичке сале. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=bEAmEAAAQBAJ&pg=PT55|title=Strass: En Remontant Les Bas Résille du Music-Hall|last=Hardel|first=Alain|date=1977|publisher=FeniXX|isbn=978-2-3071-9447-7|location=Paris|language=fr|trans-title=Strass: Pulling Up The fishnet Stockings of The Music Hall|chapter=9}}</ref> Године 1908. ''Трианон Баллет'', а 1909. ''Авантуре Мила Кло-Кло'', били су балети о флертовању. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Кореографију Куртија, ''Пакита'' и ''Отмица психе'' дебитовали су на лондонској сцени 1909. односно 1910. године, док је ''Папилон д'Ор'' први пут изведен у Театру Емпијт уз музику коју је компоновао Леополд Венцел. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Године 1911, Котенс и ХБ Маринели напустили су своје обавезе чиме је завршено четрнаест балета постављених од доласка Руеза. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} Те године ''Нитокрис'' је био последњи пантомимски балет изведен на Олимпији. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} [[Датотека:Paris_Olympia_1913.jpg|мини|Олимпија 1913.]] Године 1911, Жака Шарла су обучавала оба брата и пробио се кроз Олимпију, и постао нови извршни директор, а затим га трансформисао у храм ревије, улазећи у „најлуксузнији период овог места“. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Costille|first=Marine|date=2016|title=Spectacles au music-hall. Le cas de quatre salles parisiennes, 1917–1940|url=https://dumas.ccsd.cnrs.fr/dumas-01417493/document|format=PDF|journal=[[:fr:Dépôt universitaire de mémoires après soutenance|Dumas]]|type=[[Open-access repository]]|series=Version:1|language=fr|location=Paris|publisher=[[French National Centre for Scientific Research|CNRS]]|page=61|id=dumas-01417493|access-date=21 May 2021}}</ref> Од 1911. до 1913. године, три ревије су укључивале кореографске сегменте Леа Статса, које су представљале плесне представе Наталије Троуханове и Стације Напиерковске . {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} До 1912. Олимпија је представила бројне извођаче америчких музичких хола, као и француске певаче као што су Лусијен Бојер, Мистингет, Дамијен, Фрехел и Ивон Принтемпс. <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> Леон Волтера је у почетку био запослен у продавници аутомобила, а затим се придружио Чарлсу да би почео као продавац програма. Волтера је преговарао да преузме одговорност за продају прве плесне сале Олимпије под називом ''Палата плеса'', постајући све богатији. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> Олимпија је накратко затворила своја врата почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], док је Олер, још увек власник комерцијалне имовине, имао финансијске проблеме због кашњења у плаћању [[Изнајмљивање|станарине]] и неплаћања. <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210515161556/https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans%23artistique|archive-date=15. 05. 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> Волтера се удружио са главним диригентом Олимпије Рафаелом Беретом како би управљао сценским наступима, дајући новац Олеру, који је „изричито договорен“ и Шарловој агенцији за станаре, а затим је поново отворио музичку дворану месец дана након [[Прва битка на Марни|Прве битке на Марни]] . <ref name=":5" /> До тада је ревија постала омиљени избор позоришне продукције, а популарност балета је опала. {{Sfn|Gutsche-Miller|2015|p=30}} 1914. Чарлс је напустио Олимпију <ref name=":3" /> и отишао у рат; тада је рањен на првим линијама прве битке код Шампања. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=eDMYAQAAIAAJ|title=Chronique de La Chanson Française|last=Leduc|first=Emilie|last2=Pessis|first2=Jacques|date=2003|publisher=Editions Chronique|isbn=978-2-2050-5521-4|location=Paris|page=20|language=fr|trans-title=Chronicle of French Song}}</ref> Године 1915. Волтера и Берета су купили Олимпију својим [[Профит|финансијским добицима]], истичући ''[[Шансона|шансоне]]'' са извођачима као што су Бојер, Дамија и Фрехел. <ref name=":5">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6HzVDwAAQBAJ&pg=PT14|title=Jacques Charles – De Gaby Deslys à Mistinguett|last=Charles|first=Jacques|date=1993|publisher=[[Éditions Gallimard]]|isbn=978-2-3070-4699-8|location=Paris|pages=13–15|language=fr|trans-title=From Gaby Deslys to Mistinguett|chapter=2}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}</ref> Следеће године обојица су купили париски казино и Фолис Бержер. <ref name=":5" /> Како су се бомбе бачене са [[Цепелин|цепелина]] појачале преко ноћи, Париз је угасио своје активности, укључујући Олимпију. <ref>{{Cite web|url=https://www.unjourdeplusaparis.com/en/paris-reportage/paris-se-protegeait-contre-bombardements-allemands|title=First World War: Paris under the bombs|last=<!--Not stated-->|date=n.d.|website=Un Jour de Plus à Paris|archive-url=https://web.archive.org/web/20170616000042/https://www.unjourdeplusaparis.com/en/paris-reportage/paris-se-protegeait-contre-bombardements-allemands|archive-date=16 June 2017|url-status=live|access-date=17 May 2021}}</ref> <ref>{{Cite magazine|last=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=n.d.|title=L'Olympia|url=https://www.offi.fr/concerts/lolympia-2874.html|magazine=[[L'Officiel des Spectacles]]|language=fr|archive-url=https://archive.today/20210517170813/https://www.offi.fr/concerts/lolympia-2874.html|archive-date=17. 05. 2021|access-date=17 May 2021|quote=See: at the bottom of the page|url-status=live}}</ref> Године 1917. Волтера је отпуштен, остављајући Олимпију са генерисаним личним профитом од 1{{Размаци}}''[[Милион|милиона]] [[Француски франак|франака]]'' . {{Refn|1{{nbsp}}[[1,000,000|million]] of [[French Franc#World War I|franc]]s in 1917 is equal to [[United States dollar|US$]]{{formatnum:327000}} in May 2021.}} <ref name=":5" /> Године 1918, на крају рата, комичару Полу Франку је поверено пословање музичке сале и постављен је за извршног директора. <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> <ref name="Chapuis2004">{{Cite news|url=https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|title=Pierre Philippe: Aujourd'hui, les maisons de disques font la loi|last=Chapuis|first=Dominique|date=4 February 2004|work=[[Les Echos (France)|Les Echos]]|access-date=16 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210516183841/https://www.lesechos.fr/2004/02/pierre-philippe-aujourdhui-les-maisons-de-disques-font-la-loi-629577|archive-date=16. 05. 2021|language=fr|trans-title=Pierre Philippe: Today, record companies are the law|url-status=live}}</ref> Године 1922. оснивач Олимпије Олер је умро као богат човек. <ref>{{Cite book|title=Monsieur X: The incredible story of the most audacious gambler in history|last=Reid|first=Jamie|date=2018|publisher=[[Bloomsbury Publishing]]|isbn=978-1-4729-4231-9|location=UK|page=19|language=en-GB|chapter=1|chapter-url=https://books.google.com/books?id=D6sxDwAAQBAJ&pg=PT19}}</ref> Франк је открио нове таленте, као што је Мари Дубас, и вратио на сцену уметнике из раног века које су људи желели поново да виде. <ref name="Chapuis2004" /> <ref name=":3" /> Године 1928. Франк је напустио музичку салу, што је означило крај „златног доба”. <ref name="Chapuis2004" /> === Биоскоп === До 1929. музичка дворана се претворила у стагнирајући концепт, <ref>{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|access-date=01. 07. 2022|url-status=live}}</ref> док је [[звучни филм]] почео свој успон у Француској. <ref>{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Затим су дошле последице глобалне економске и финансијске кризе [[Велика криза|Велике депресије]], која је приморала Олимпију на банкрот. <ref name="Hotel2017">{{Cite news|url=https://www.hotel-etats-unis-opera.com/fr/actualites-quartier-paris/1139/le-music-hall-a-paris-c'est-l'olympia/|title=The music hall in Paris is Olympia|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=19 March 2017|work=Hôtel États-Unis Opéra|access-date=17 May 2021|archive-url=https://archive.today/20210517163055/https://www.hotel-etats-unis-opera.com/fr/actualites-quartier-paris/1139/le-music-hall-a-paris-c%E2%80%99est-l%E2%80%99olympia/|archive-date=17. 05. 2021|location=Paris|language=fr|url-status=live}}</ref> <ref name=":3">{{Cite news|url=https://musique.rfi.fr/musique/20031230-lolympia-50-ans-111-ans|title=L'Olympia: 50 ans ou 111 ans?|last=Pouplain|first=Catherine|date=30 December 2003|work=[[Radio France Internationale]]|access-date=15 May 2021|archive-url=https://archive.today/SFK1z|archive-date=15 May 2021|language=fr|trans-title=The Olympia: 50 years or 111 years?}}<cite class="citation news cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPouplain2003">Pouplain, Catherine (30 December 2003). </cite></ref> Рођен у [[Тунис|Тунису]], Жак Хаик је био увозник и [[Канал маркетинга|дистрибутер]] филмова [[Чарли Чаплин|Чарлија Чаплина]] у Француској и изумитељ његовог надимка „ Шарло “ у земљи. <ref name="Haik-MR">{{Cite news|url=https://www.musee-resistance.com/du-cote-des-archives/limage-du-mois-6/|title=L'image du mois: grèves du Front populaire|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=29 June 2016|work=[[:fr:Musée de la Résistance nationale|Musée de la Résistance national]]|access-date=22 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128010409/https://www.musee-resistance.com/du-cote-des-archives/limage-du-mois-6/|archive-date=28 June 2021|location=[[Champigny-sur-Marne]]|language=fr|trans-title=Image of the month: Popular Front strikes}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Док се криза у Француској стално продубљивала, Хаик је купио Олимпију и потпуно трансформисао место у биоскоп. <ref name="Goldemberg">{{Cite book|url=https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|title=Guide du promeneur, 9e arrondissement − L'Olympia|last=Goldemberg|first=Maryse|date=1997|publisher=Parigramme|location=Paris|language=fr|oclc=465695608|access-date=01. 07. 2022|archive-url=https://archive.today/20210515210644/https://www.paris-promeneurs.com/Patrimoine-ancien/L-Olympia|archive-date=15. 05. 2021|via=Paris Promeneurs|url-status=live}}</ref> <ref name=":6" /> 11. априла 1930. место је поново отворено за јавност, под називом „''Олимпија – Позориште Жак Хаик''“, након чега је уследила пројекција немог филма [[Кларенс Браун|Кларенса Брауна]], ''Траг '98'' . <ref>{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> Позориште је истраживало француску кинематографију 1930-их, славећи филмске ствараоце као што су [[Жан Реноар]], Морис Тарнер и Хенри Вулшлегер . <ref name=":8" /> Међутим, француска банка Курвоисијер банкротирала је због финансијске кризе. <ref name=":6">{{Cite news|url=https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|title=Biographie: Jacques Haïk, de Charlot au Grand Rex|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=14 May 2019|work=[[Le Petit Journal (website)|Le Petit Journal]]|access-date=18 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201023062726/https://lepetitjournal.com/tunis/actualites/biographie-jacques-haik-de-charlot-au-grand-rex-52493|archive-date=23 October 2020|language=fr|trans-title=Biography: Jacques Haïk, from Charlot to the Grand Rex}}</ref> Године 1931. Хаик је изгубио све своје компаније за некретнине, али се вратио филмској продукцији, саградио неколико позоришта почевши од 1934. и током година повратио здраву финансијску ситуацију. <ref name=":6" /> Дана 6. децембра 1935. године, [[Metro-Goldwyn-Mayer|Метро-Голдвин-Маиер]] је одабрао ''Театар'' Олимпија Жака Хаика током Велике МГМ сезоне — на штету позоришта Мадлен — да емитује значајан број филмских серија које се завршавају након што је Француска објавила Роберта З. Леонарда ''[[Велики Зигфилд|Велики Зигфелд]]'' у септембру 1936. Затим се МГМ преселио у биоскоп ''Ле Парис'' на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] . <ref name=":8" /> Након тога, одговорност за пословање Олимпије, у њеној конфигурацији биоскопа, прешла је у нову комерцијалну филмску компанију под називом Гумонт Франко-Филм Ауберт, касније Пате, и коначно ју је преузео предузетник Леон Сирицки. <ref name=":8">{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> Дана 9. фебруара 1938. обновљена биоскопска сала Олимпија је инаугурисана на гала догађају са ексклузивном пројекцијом ''Ла Марсељезе'' Реноара. <ref>{{Cite web|url=https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|title=Cinéma Olympia à Paris|last=Béné|first=Thierry|date=7 October 2018|website=Salles-cinema.com|language=fr|via=[[Le Film français]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125195342/https://salles-cinema.com/anciens-cinemas/olympia-jacques-haik|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=18 May 2021}}</ref> == Занимљивости == Југословенски певачи који су наступали у Олимпији су [[Оливер Драгојевић]], [[Оливера Катарина]], [[Здравко Чолић]],<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/cola-u-pariskoj-olimpiji/sqqxk1w|title=Čola u pariskoj „Olimpiji“|last=Đura|first=V. Đ|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2022-07-01}}</ref> [[Тереза Кесовија]]... == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == * [http://www.olympiahall.com/ Олимпија (званична веб страница)] [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] [[Категорија:Музика у Паризу]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] pkpsfbv671mfb501gcn1r1asrwmyz82 1 4325350 25114031 24848726 2022-07-19T12:56:35Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Разговор:Луј Витон]] на [[Разговор:Louis Vuitton]] wikitext text/x-wiki {{Акција-Париз 2}} f83vq055ol6rjrk8fhs9oapyemje6p5 0 4325708 25113993 25112518 2022-07-19T12:43:55Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија предузеће | назив_компаније = Диор | лого = Dior Logo 2022.svg | лого_текст = Стари лого | слика = Christian Dior, 30 Avenue Montaigne, Paris 2016.jpg | слика_величина = 250px | слика_текст = Седиште у Паризу | врста_компаније = јавна | делатност = Мода | основана = {{start date and age|1946|12|16|df=y}} | оснивачи = [[Кристијан Диор]] | производи = козметика, висока мода, конфекција, накит | број_радника = 163.309 (2019) | веб_страница = {{URL|https://www.dior.com/|dior.com}} }} '''Кристијан Диор''',<ref name="dior-finance">{{Cite web|url=http://www.dior-finance.com/en-US/ProfilDuGroupe/pdf/Gouvernance/statuts-societe-europeenne-2020.pdf|title=Christian Dior SE – bylaws|website=dior-finance.com|access-date=2020-09-09}}</ref> познатији као '''Диор''' (стилизовано '''ДИОР'''), француска је луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] <ref>{{Cite web|url=https://www.infogreffe.com/entreprise-societe/582110987-christian-dior-750158B110980000.html?typeProduitOnglet=EXTRAIT&afficherretour=true&tab=entrep|title=Christian Dior|website=Infogreffe|access-date=2020-09-09}}</ref> којом управља и којом председава француски бизнисмен Бернар Арно, који такође води ЛВМХ, највећу светску луксузну групу. Сам Диор има 42,36% акција и 59,01% права гласа у ЛВМХ-у. <ref>{{Cite news|url=https://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601085&sid=aW9oFMUcKDkk&refer=europe|title=LVMH Cuts Store Budget After Profit Misses Estimates|last=Gay Forden|first=Sara|date=5 February 2009|access-date=1 January 2010|publisher=[[Bloomberg L.P.|Bloomberg]]|last2=Bauerova, Ladka}}</ref> Компанију је 1946. године основао француски модни дизајнер [[Кристијан Диор]], који је био пореклом из Нормандије. Овај бренд само продаје ципеле и одећу и може се купити само у продавницама Диор. [[Висока мода]] је у оквиру одељења ''Кристијан Диор котјур''. Пијетро Бекари је био извршни директор ''Кристијан Диор котјур'' од 2018. <ref>{{Cite web|url=https://fr.fashionnetwork.com/news/sidney-toledano-quitte-christian-dior-et-sera-remplace-par-pietro-beccari,889251.html|title=Sidney Toledano quitte Christian Dior et sera remplacé par Pietro Beccari|last=Godfrey Deeny|date=8 November 2017|publisher=Fashion Network}}</ref> == Историја == === Оснивање === Кућа Диор је основана 16. децембра 1946. <ref>[https://www.vogue.co.uk/article/christian-dior "Christian Dior"], by Bibby Sowray, ''Vogue'' magazine, 5 April 2012</ref> <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> на Авенији Монтењ 30 у Паризу. Међутим, садашња корпорација Диор слави „1947“ као годину отварања. <ref name="dior" /> Диор је финансијски подржавао богати бизнисмен Марсел Бусак . <ref>{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}</ref> Бусак је првобитно позвао Диор да дизајнира за Филип и Гастон, али је Диор одбио, желећи да направи нови почетак под својим именом, а не да оживи стари бренд. <ref>{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/christian-dior-s-a-history/|title=History of Christian Dior S.A. – FundingUniverse|website=www.fundinguniverse.com|access-date=2022-07-04}}</ref> Нова кућа моде постала је део „вертикално интегрисаног текстилног бизниса“ којим већ управља Бусак. <ref name="funding" /> Њен капитал је износио 6 милиона [[Француски франак|ФР]], а радна снага 80 запослених. === "Нови изглед" === [[Датотека:Christian_Dior_(Moscow_exhibition,_2011)_26.jpg|мини| „Бар“ одело, 1947, изложено у Москви, 2011]] Кристијан Диор је 12. фебруара 1947. лансирао своју прву модну колекцију за пролеће-лето 1947. Ревија "90 модела његове прве колекције на шест манекена " представљена је у салонима седишта компаније на Авенији Монтењ 30. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Међутим, нова колекција је ушла у историју моде као " ''Нови изглед'' " након што је главни уредник ''Харпер'с Базар'' Кармел Сноу узвикнуо: "То је тако нови изглед!" <ref name="dior" /> <ref>{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}</ref> Нови изглед је био револуционарна ера за жене крајем 1940-их. <ref name="dior.com">Dior. (1947). The New Look, a legend. Retrieved, from http://www.dior.com/couture/en_hk/the-house-of-dior/the-story-of-dior/the-new-look-revolution {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170328045217/http://www.dior.com/couture/en_hk/the-house-of-dior/the-story-of-dior/the-new-look-revolution|date=28 March 2017}}</ref> Приликом представљања збирке, и главни уредник је исказао признање речима; „То је права револуција, драги хришћане! <ref name="dior.com" /> Дебитантска колекција је заслужна за оживљавање модне индустрије Француске. <ref>{{Cite journal|last=Mistry|first=Meenal|date=1 March 2012|title=Spring's new look: Sixty-five years ago, Christian Dior started a revolution that's still influencing the designers of today|journal=Harper's Bazaar}}</ref> Уз то, Нови изглед је вратио дух високе моде у Француску јер се сматрао гламурозним и младоликим. <ref>Palmer, A., & Palmer, A. (2009). Dior.</ref> „Били смо сведоци револуције у моди и револуције у приказивању моде. <ref>Best, K. (2017). The history of fashion journalism. London: Bloomsbury Academic, an imprint of Bloomsbury Publishing Plc.</ref> Силуету су карактерисали мали, урезани струк и пуна сукња која је падала испод средине телета, која је наглашавала попрсје и бокове, што је оличење 'Бар' одела из прве колекције. <ref>{{Cite web|url=http://www.vam.ac.uk/vastatic/microsites/1486_couture/exhibHighBarSuit.php|title=The Golden Age of Couture – Exhibition Highlights: 'Bar' Suit & Hat – Christian Dior|publisher=Victoria & Albert Museum|archive-url=https://web.archive.org/web/20140125061114/http://www.vam.ac.uk/vastatic/microsites/1486_couture/exhibHighBarSuit.php|archive-date=25 January 2014|url-status=live|access-date=13 February 2014}}</ref> <ref>"Christian Dior: "Bar" suit" (C.I.58.34.30_C.I.69.40) In Heilbrunn Timeline of Art History . New York: The Metropolitan Museum of Art, 2000–. http://www.metmuseum.org/toah/works-of-art/C.I.58.34.30_C.I.69.40 {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140222020108/http://www.metmuseum.org/toah/works-of-art/C.I.58.34.30_C.I.69.40|date=22 February 2014}}. (October 2006) (Accessed 13 February 2014).</ref> Целокупна колекција је приказала више стереотипно женственог дизајна у супротности са популарном модом из ратног времена, са пуним сукњама, уским струком и меким раменима. Диор је задржао неке од мушких аспеката док су наставили да буду популарни током раних 1940-их, али је такође желео да укључи више женственог стила. <ref>{{Cite web|url=https://vintagedancer.com/1940s/1940s-fashion-history/|title=1940s Fashion History for Women and Men|last=Sessions|first=D.|date=26 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20180421233504/https://vintagedancer.com/1940s/1940s-fashion-history/|archive-date=21 April 2018|url-status=live|access-date=21 April 2018}}</ref> Нови изглед је постао изузетно популаран, његова пуна силуета је утицала на друге модне дизајнере све до 1950-их, а Диор је стекао бројне истакнуте клијенте из Холивуда, Сједињених Држава и европске аристократије. Као резултат тога, Париз, који је пао са своје позиције престонице света моде после [[Други светски рат|Другог светског рата]], поново је стекао своју превласт. <ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/fashion/events/how-haute-couture-rescued-war-torn-paris/|title=How Haute Couture rescued war torn Paris|last=Sebba|first=Anne|date=29 June 2016|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=11 February 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170212091359/http://www.telegraph.co.uk/fashion/events/how-haute-couture-rescued-war-torn-paris/|archive-date=12 February 2017}}</ref> <ref>{{Cite news|url=http://www.hautecouturenews.com/2015/story/christian-dior/|title=Revolutions in Fashion: Christian Dior|last=Zotoff|first=Lucy|date=25 December 2015|access-date=11 February 2017|publisher=Haute Couture News}}</ref> Нови изглед је дочекан у западној Европи као освежавајући противотров за ратну штедњу и дефеминизирајуће униформе, а прихватиле су га и жене са стилом као што је [[Принцеза Маргарета, грофица од Сноудона|принцеза Маргарет]] у Великој Британији. Према Харолду Кодију, Диор је приписао Чарлсу Џејмсу инспирацију за Нови изглед. <ref name="The Costume Institute Previews 'Charles James: Beyond Fashion'">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/fashion-features/the-costume-institute-previews-charles-james-beyond-fashion-7437029?src=n/newsAlert/20140211-3|title=The Costume Institute Previews 'Charles James: Beyond Fashion'|last=Feitelberg, Rosemary|date=11 February 2014|publisher=WWD|archive-url=https://web.archive.org/web/20140226054834/http://www.wwd.com/fashion-news/fashion-features/the-costume-institute-previews-charles-james-beyond-fashion-7437029?src=n%2FnewsAlert%2F20140211-3|archive-date=26 February 2014|url-status=live|access-date=12 February 2014}}</ref> Диоров дизајн из „Новог изгледа“ није утицао само на дизајнере 1950-их, већ и на новије дизајнере из 2000-их, укључујући Мјући Прада и Вивијен Виствуд. Диорове вечерње хаљине из тог времена и даље се помињу од стране многих дизајнера, а виђане су на различитим модним пистама са темом венчања са више слојева тканине испод малог струка (Јојо, 2011). Примери укључују колекцију Вивијен Виствуд за јесен/зиму 2011 и колекцију Александра Меквина за јесен/зиму 2011 (Јојо, 2011). Међутим, нису сви били задовољни Новим изгледом. Неки су сматрали да је количина материјала расипна, посебно након година рационирања платна. <ref>[[Rationing in the United Kingdom|The United Kingdom endured severe rationing]] for many years after World War II ended. According to the [https://www.iwm.org.uk/history/8-facts-about-clothes-rationing-in-britain-during-the-second-world-war Imperial War Museum], the government stopped clothes rationing in March 1949.</ref> Посебно су феминисткиње биле огорчене, сматрајући да су ови дизајни [[Корсет (одећа)|корсета]] били рестриктивни и регресивни, и да су одузимали жени независност. <ref name="DW">{{Cite news|url=http://www.dw.com/en/the-new-look-how-christian-dior-revolutionized-fashion-70-year-ago/a-37491236|title=The New Look: How Christian Dior revolutionized fashion 70 year [sic] ago|last=Tomes|first=Jan|date=10 February 2017|access-date=11 February 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170211000704/http://www.dw.com/en/the-new-look-how-christian-dior-revolutionized-fashion-70-year-ago/a-37491236|archive-date=11 February 2017|publisher=Deutsche Welle}}</ref> Било је неколико протестних група против дизајна, укључујући Лигу разбијених мужева, коју је чинило 30.000 мушкараца који су били против трошкова повезаних са количином тканине која је потребна за такве дизајне. Колега дизајнерка [[Коко Шанел]] је приметила: „Само мушкарац који никада није био интиман са женом могао је да дизајнира нешто тако непријатно. <ref name="hcn">{{Cite news|url=http://www.hautecouturenews.com/2015/story/christian-dior/|title=Revolutions in Fashion: Christian Dior|last=Zotoff|first=Lucy|date=25 December 2015|access-date=11 February 2017|publisher=Haute Couture News}}</ref> Упркос таквим протестима, Нови изглед је био веома утицајан, настављајући да информише рад других [[Дизајнер|дизајнера]] и моду све до 21. века. <ref name="mistry">{{Cite journal|last=Mistry|first=Meenal|date=1 March 2012|title=Spring's new look: Sixty-five years ago, Christian Dior started a revolution that's still influencing the designers of today|journal=Harper's Bazaar}}</ref> За 60. годишњицу новог изгледа 2007., Џон Галијано га је поново посетио за своју колекцију пролеће-лето за Диор. <ref name="alexander">{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/1540325/Gallianos-new-look-at-the-New-Look.html|title=Galliano's new look at the New Look|last=Alexander|first=Hilary|date=23 January 2007|work=The Daily Telegraph|access-date=20 April 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170421003744/http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/1540325/Gallianos-new-look-at-the-New-Look.html|archive-date=21 April 2017|location=London|language=en}}</ref> Галијано је користио струк осе и заобљена рамена, модернизован и ажуриран референцама на [[оригами]] и друге јапанске утицаје. <ref name="alexander" /> Године 2012. Раф Симонс је поново посетио Нев Лоок за своју дебитантску колекцију високе моде за Диор, желећи да ажурира своје идеје за 21. век на минималистички, али и сензуалан и секси начин. <ref name="mistry" /> <ref name="menkes">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2012/09/29/fashion/29iht-fdior29.html|title=At Dior, a Triumph of 21st Century Modernism|last=Menkes|first=Suzy|date=28 September 2012|work=The New York Times|access-date=20 April 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170420145748/http://www.nytimes.com/2012/09/29/fashion/29iht-fdior29.html|archive-date=20 April 2017}}</ref> Симонсов рад за Диор задржао је луксузне тканине и силуету, али је подстакао самопоштовање женског тела и ослобађање израза. <ref name="menkes" /> Процес дизајна за ову колекцију, која је произведена за само осам недеља, документован је у ''Диор и ја'', представљајући Симонсову употребу технологије и модернистичке реинтерпретације. <ref>{{Cite web|url=https://www.rogerebert.com/reviews/dior-and-i-2015|title=Dior and I Movie Review & Film Summary (2015)|last=Lemire|first=Christy|website=Roger Ebert|publisher=Ebert Digital|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20170420234841/http://www.rogerebert.com/reviews/dior-and-i-2015|archive-date=20 April 2017|url-status=live|access-date=20 April 2017}}</ref> === Диор === [[Датотека:Dior_NYC_Flagship_(48064046348).jpg|десно|мини| Диорова продавница у Њујорку (2019)]] Доступне референце су у супротности са тим да ли је ''Кристијан Диор Парфумс'' основан 1947. или 1948. године. Сама корпорација Диор наводи оснивање као 1947, са лансирањем свог првог парфема, ''Мис Диор'' . <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Диор је направио револуцију у парфимеријској индустрији лансирањем веома популарног ''парфема Мис Диор'', који је добио име по Катарини Диор (сестри Кристијана Диора). <ref name="dior" /> Диор Лтд је поседовао 25%, менаџер Цоти парфема је држао 35%, а Бусак је био власник 40% парфемског пословања, на чијем челу је био Серж Хефтлер Луиш. <ref name="dior" /> [[Пјер Карден]] је био шеф Диорове радионице од 1947. до 1950. године. Године 1948. основана је филијала у Њујорку - то би могао бити узрок проблема са датумом оснивања. <ref name="dior" /> Модерна корпорација Диор такође напомиње да је „луксузна конфекцијска кућа основана у Њујорку на углу [[Пета авенија|5. авеније]] и 57. улице, прва те врсте“, 1948. године <ref name="dior" /> . Године 1949. излази парфем "Диорама" и <ref name="dior" /> до 1949. године, само линија Нови изглед доноси профит од 12,7 милиона франака. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> === Експанзија и смрт Кристијана Диора === [[Датотека:Buenos_Aires_-_Eva_Perón_de_gala_en_fundación_del_Teatro_Colón.jpeg|десно|мини| [[Ева Перон]], прва дама Аргентине и једна од Диорових [[Музе|муза]], носи вечерњу хаљину по мери у [[Театар Колон|Театро Колон]], 1949.]] Експанзија из Француске почела је крајем 1949. отварањем бутика Диор у Њујорку. До краја године, Диор је чинио 75% париског модног извоза и 5% укупног прихода Француске од извоза. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1949. Даглас Кокс из [[Мелбурн|Мелбурна]], отпутовао је у Париз да се састане са Кристијаном Диором како би разговарао о могућности да се Диорови комади праве за аустралијско тржиште. Кристијан Диор и Даглас Кокс потписали су уговор да Диор производи оригиналне дизајне, а Даглас Кокс да их креира у својој радионици Флиндерс Лејн. <ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?nid=1300&dat=19490304&id=ErITAAAAIBAJ&pg=6152,4920691&hl=en|title=The Age – Google News Archive Search|website=news.google.com}}</ref> Млада Џил Вокер, која је још увек била у средњим тинејџерским годинама, била је један од многих радника Дагласа Кокса, модне куће која се сада скоро свакодневно налази у насловима аустралијских новина. Џил би наставила да формира модно наслеђе у Мелбурну са популарним етикетама као што су Жиноел и Марти са супругом Ноелом Кемелфилдом. <ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/lifestyle/fashion/photographer-in-race-to-document-living-history-of-melbourne-fashions-of-the-1950s-20160601-gp92qu.html|title=Photographer in race to document 'living history' of Melbourne fashions of the 1950s|last=Singer|first=Melissa|date=4 June 2016|website=The Sydney Morning Herald|archive-url=https://web.archive.org/web/20190129010220/https://www.smh.com.au/lifestyle/fashion/photographer-in-race-to-document-living-history-of-melbourne-fashions-of-the-1950s-20160601-gp92qu.html|archive-date=29 January 2019|url-status=live|access-date=28 January 2019}}</ref> Споразум између Диора и Дагласа Кокса заиста је ставио аустралијско кројење на глобалну сцену, али се на крају показало да су 60 Диорових модела превише авангардни за конзервативни аустралијски укус. Даглас Кокс није био у могућности да настави уговор након једне сезоне 1949. чинећи ове Диор-Кокс комаде једним од најређих колекционарских предмета у аустралијској моди. <ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?nid=1301&dat=19490501&id=OB0QAAAAIBAJ&pg=7309,197990&hl=en|title=The Sydney Morning Herald – Google News Archive Search|website=news.google.com}}</ref> Године 1950, Жак Руе, генерални директор Диора Лтд, осмислио је програм лиценцирања како би сада познато име „Диор“ ставио видљиво на разноврсну луксузну робу . <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Прво је стављен на кравате <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref>, а убрзо је примењен на чарапе, крзна, капе, рукавице, ташне, накит, доњи веш и шалове. <ref name="funding" /> Чланови Француске Коморе моде осудили су то као понижавајући поступак за имиџ високе моде. Ипак, лиценцирање је постало профитабилан потез и започео је тренд да се настави „у деценијама које долазе“, <ref name="funding" /> који су следиле све модне куће. <ref name="dior" /> Такође 1950. године, Кристијан Диор је био ексклузивни дизајнер хаљина [[Марлен Дитрих]] у филму [[Алфред Хичкок|Алфреда Хичкока]] Страва на ''позорници'' . Године 1951. Диор је објавио своју прву књигу. Упркос снажном европском следбенику компаније, више од половине њеног прихода је до тада остварено у Сједињеним Државама. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Диор Моделс Лимитед је настао у Лондону 1952. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Склопљен је споразум за њујоршке моделе Кристијан Диор. <ref name="dior" /> Лос Гобелинос у [[Сантијаго де Чиле|Сантјагу, Чиле]], склопио је уговор са Диором <ref name="dior" /> Прва Диор линија ципела лансирана је 1953. уз помоћ Роџера Вивијера. Компанија је до краја 1953. године имала чврсте локације у Мексику, Куби, Канади и Италији <ref name="funding" /> Како је расла популарност Диорове робе, расло је и фалсификовање. <ref name="funding" /> Овај илегални посао подржавале су жене које нису могле да приуште луксузну робу. Кристијан Диор се појавио на насловној страни часописа ''ТАЈМ'' од 4. марта 1957. Дизајнер је убрзо након тога преминуо од трећег срчаног удара 24. октобра 1957. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Задивљујући утицај Диоровог креативног модног генија донео му је признање као једну од највећих модних личности у историји. <ref name="funding" /> Кевин Алмонд за ''савремену моду'' написао је да је „у тренутку када је Диор умро његово име постало синоним за укус и луксуз“. <ref name="funding" /> === Диор без Кристијана Диора: од 1957. до 1970-их === Смрт главног дизајнера оставила је кућу Диор у хаосу, а генерални директор Жак Руе је размишљао о затварању операције широм света. Диорови власници лиценце и француска модна индустрија нису прихватили ову могућност; Маисон Диор је био превише важан за финансијску стабилност индустрије да би дозволио такву акцију. Да би подигао етикету на ноге, Руе је исте године промовисао 21-годишњег [[Ив Сен Лоран|Ива Сен Лорана]] у уметничког директора. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Лоран се придружио породици куће 1955. године након што га је сам оригинални дизајнер изабрао за позицију првог и јединог главног асистента. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> <ref name="funding" /> Лоран се у почетку показао као најприкладнији избор након дебија његове прве колекције за Диор (помињање ''Диора'' од овог тренутка се односи на компанију) 1958. <ref name="funding" /> Одећа је била педантно направљена и савршено пропорционална као Диорова од истих изузетних тканина, али ју је њихов млади дизајнер учинио мекшом, лакшом и лакшом за ношење. Сен Лоран је слављен као национални херој. Охрабрени његовим успехом, његови дизајни су постали смелији, што је кулминирало 1960. инспирисаном [[Egzistencijalizam|егзистенцијалистима]] у кафеима и џез клубовима. Његов боемски изглед из 1960. оштро је критикован. <ref name="funding" /> Марсел Бусак је био бесан, а у пролеће, када је Сен Лоран позван да се придружи француској војсци - што га је приморало да напусти кућу Диор - управа Диора није имала приговор. Сен Лоран је отишао након завршетка шест Диорових колекција. <ref name="dior" /> [[Датотека:Christian_Dior_Haute_Coutre_Suit_by_Marc_Bohan,_Spring-Summer_1973.jpg|лево|мини| Диоров костим из колекције високе моде пролеће/лето 1973]] Лоурана је у Диору заменио дизајнер Марк Боан крајем 1960. Боан је усадио свој конзервативни стил у колекције. Ребека Арнолд га је приписала као човека који је држао Диорову етикету „на челу моде док је и даље производио носиву, елегантну одећу“. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Боанови дизајни су били веома цењени од стране истакнутих друштвених личности. Глумица [[Елизабет Тејлор]] наручила је дванаест Диорових хаљина из Боанове колекције пролеће-лето 1961. Диоров парфем „Диорлинг“ изашао је 1963. године, а мушки мирис „ Еу Саваж “ 1966. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Боанов асистент Филип Жирбуж лансира прву француску конфекцијску колекцију "Мис Диор" 1967. године. Ово не треба мешати са већ постојећом радњом у Њујорку основаном 1948. Дизајниран од стране Боана, "Бејби Диор" отвара свој први бутик 1967. године. Управљање одељењем за модно крзно Диора преузима Фредерик Кастет. <ref name="dior" /> И ове године, Диор Парфумс је продат Моет-Хенесију (који ће и сам постати ЛВМХ ) због Бусакове посрнуле текстилне компаније (и даље власника Диора). <ref name="dior" /> <ref name="funding" /> То, међутим, није имало утицаја на пословање Куће Диор, тако да је бизнис ''Диор Козметикс'' рођен 1969. године са стварањем ексклузивне линије. Након тога, Боан је лансирао прву линију одеће ''Диор Хоме'' 1970. године. Парфем "Диорелла" је изашао 1972. године. Колекција крзна креирана је у Француској 1973. године, а затим произведена по лиценци у Сједињеним Државама, Канади и Јапану. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Први Диор сат "Блек мун" изашао је 1975. године у сарадњи са лиценцираним Бенедомом. Диор је украсио тела [[Грејс Кели|принцезе Грејс од Монака]], прве даме Никарагве Хопе Портокареро, [[Александра Карађорђевић|принцезе Александре од Југославије]] и леди Памеле Хикс (млађе ћерке лорда Маунтбатена од Бурме) за венчање [[Принц од Велса|принца од Велса]] и [[Дајана, принцеза од Велса|леди Дајане Спенсер]] . Године 1978. Група Бусак је поднела захтев за банкрот и тако је њену имовину (укључујући и имовину Диора) купила Вилот Груп уз дозволу Трговинског суда у Паризу . <ref name="dior" /> Парфем „Диоресенс“ је пуштен у продају 1979. <ref name="dior" /> === Долазак бизнисмена Арноа === [[Датотека:DiorBohan1.JPG|десно|мини| Хаљина из колекције високе моде пролеће 1983.]] Године 1980. Диор је издао мушки мирис "Јулс". <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Након што је Вилот Груп банкротирала 1981. године, Бернар Арно и његова инвестициона група су је купили за „ један симболичан франак “ децембра 1984. <ref name="dior" /> <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Диор парфем "Поисон" лансиран је 1985. године. Исте године, Арно је постао председник, главни извршни директор и генерални директор компаније. <ref name="dior" /> Преузевши вођство, Арно је одустао од осредњих текстилних операција компаније и фокусирао се на робну кућу Бон Марше и Диор. Операције за Цхристиан Диор драстично су се промениле на боље под Арном. Репозиционирао га је као [[Holding|холдинг компанију]] Цхристиан Диор СА модног бизниса Диор. <ref name="funding" /> На 40. годишњицу прве Диорове колекције, Музеј моде у Паризу посветио је изложбу Кристијану Диору. <ref name="dior" /> Године 1988, Арнаов Диор СА је преузео 32% удела у акцијском капиталу Моет-Хенеси • Луј Витона преко своје подружнице Жак Рубер, стварајући оно што ће постати једна од водећих и најутицајнијих компанија за луксузну робу на свету. Под овим прекретничним спајањем, операције Диор и Диор Парфумс поново су уједињене. Ђанфранко Фере, рођен у Италији, заменио је Боана на месту главног дизајнера 1989. <ref name="funding" /> Први такав не-[[Французи|Француз]], Фере је иза себе оставио традиционалне Диорове асоцијације флертовања и романтике и увео концепте и стил описан као „префињен, трезан и строг“. <ref name="funding" /> Фере је предводио дизајн за колекције високе моде, крзна и женске додатке. Његова прва колекција је награђена Де д'Ор 1989. <ref name="dior" /> Те године је отворен бутик на Хавајима и удео ЛВМХ-а Жака Рубера порастао је на 44%. <ref name="dior" /> Даљњи Диорови бутици отворени су 1990. у луксузним трговачким четвртима Њујорка, Лос Анђелеса и Токија. Удео у ЛВМХ је поново порастао, на 46%. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Још једна колекција сатова под називом "Багера"&nbsp;– инспирисан округлим дизајном сатова „Блек Мун“.&nbsp;– такође је објављен 1990. Након што је у децембру 1990. отпустио извршног директора компаније Беатрис Бонгбо, Арно је преузео ту позицију до септембра 1991. године, када је на ту функцију поставио бившег председника Бон Маршеа Филипа Виндрија. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1991, Диор је уврштен на спот тржиште, а затим и на тржиште месечног обрачуна Париске берзе, а лансиран је и парфем "Дина". <ref name="dior" /> Виндри је спустио цене конфекције за 10%. Ипак, вунено одело из Диора долазило би са ценом од 1.500 долара. <ref name="funding" /> Приход Диора из 1990. био је 129,3 америчких&nbsp;милиона, са нето приходом од 22 долара&nbsp;милиона. <ref name="funding" /> Диор је сада реорганизован у три категорије: 1) женска конфекција, доњи веш и дечија одећа 2) додаци и накит 3) мушка одећа. Корисници лиценци и франшизни бутици су почели да се смањују, како би се повећала контрола компаније над производима бренда. Лиценцирање је заправо смањено за скоро половину јер су се Арно и Виндри определили за „квалитет и ексклузивност уместо квантитета и приступачности“. <ref name="funding" /> Бутици у потпуном власништву компаније сада су отворени у Хонг Конгу, Сингапуру, [[Куала Лумпур|Куала Лумпуру]], [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]] и Ваикикију, додајући својим основним продавницама у Њујорку, Хавајима, Паризу и [[Женева|Женеви]] . Ово је имало потенцијал да повећа директну продају и профитне марже уз одржавање локација високог профила.“ <ref name="funding" /> Године 1992. Диор Хоме је стављен под уметничко руководство Патрика Лавоа, а парфем "МиссДиор" је поново лансиран. <ref name="dior" /> Франсоа Бауфум је наследио Виндрија 1993. и наставио да смањује лиценце за име Диор. <ref name="funding" /> [[Датотека:Grey_leather_and_fur_gloves_by_Christian_Dior_in_box.jpg|лево|мини| Кожне рукавице Диор]] Производња Диор високе моде је издвојена у подружницу 1995. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Такође, изашао је и модел сатова „Ла Паризијен“ – оличен у сату „Паризијски шик“. До те године приход ове етикете порастао је на 177 милиона долара, уз нето приход од 26,9 долара&nbsp;милиона. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Под утицајем Ане Винтур, уреднице и шефице Вога, извршни директор Арно је именовао британског дизајнера Џона Галијана да замени Ђанфранка Фереа 1997. (Галијано на Си-би-ес-у: „Без Ане Винтур сигурно не бих био у кући Диора“). <ref name="dior" /> <ref>{{Cite news|url=http://www.cbsnews.com/stories/2009/05/14/60minutes/main5013905.shtml|title=Anna Wintour, Behind The Shades|date=14 May 2009|access-date=4 November 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101114061328/http://www.cbsnews.com/stories/2009/05/14/60minutes/main5013905.shtml|archive-date=14 November 2010|publisher=[[CBS News]]}}</ref> Овај избор британског дизајнера, опет уместо француског, каже се да је „разбарушио неко француско перје“. Сам Арно је изјавио да би „више волео Француза”, али да „таленат нема националност”. <ref name="funding" /> Чак је упоредио Галијана са самим Кристијаном Диором, напомињући да „Галијано има креативни таленат веома близак Диору. Он има исту изванредну мешавину романтизма, феминизма и модерности која је симболизовала Монсјур Диор-а. У свим његовим креацијама – његовим оделима, његовим хаљинама – налазе се сличности са Диоровим стилом.“ <ref name="funding" /> Галијано је изазвао даље интересовање за Диор помало контроверзним модним ревијама, као што су „Представа бескућника“ (модели обучени у новине и папирне кесе) или „С&М Схов“. <ref name="funding" /> У међувремену, нови председник и извршни директор Сидни Толедано додатно је смањивао лиценце Диора. <ref name="funding" /> 15. октобра 1997. поново је отворена Диорова продавница на Авенији Монтењ.&nbsp;– затворио ју је и преуредио Петер Марино&nbsp;– на догађају са славним личностима укључујући [[Никол Кидман]], [[Деми Мур]] и [[Жак Ширак|Жака Ширака]]. Те године Диор је такође преузео свих тринаест бутик франшиза од јапанског Канеба. <ref name="dior" /> У мају 1998. године у Паризу је отворен још један бутик Диор. Овог пута продавница је отворила своја врата на левој обали, Пласе Сен-Жермен-де-Прес. Сам Париз ће бити сведок отварања првог париског бутика финог накита Диор следеће године. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Парфем " Ж адор " је објављен 1999. <ref name="dior" /> а 5. октобра 1999. Галијано је објавио модну ревију спремне ојеће Диор за пролеће-лето 2000, дебитујући нову торбу Седло. Исте године, Диоров дугогодишњи партнер сатова Бенедом придружио се ЛВМХ групи. Године 2000. Галијаново вођство је проширено на додатке, оглашавање и комуникације. Прву кампању под његовим вођством фотографисао је Ник Најт, а две жене су симулирале сношај. Док су други брендови касних 1990-их, посебно Гучи, <ref>[http://www.vogue.co.uk/news/daily/2003-02/030227-toms-pubic-ad-avoids-ban.aspx Tom Ford's latest Gucci shocker is approved by the Advertising Standards Authority (Vogue.com UK)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110611121641/http://www.vogue.co.uk/news/daily/2003-02/030227-toms-pubic-ad-avoids-ban.aspx|date=11 June 2011}}. Vogue.co.uk (27 February 2003). Retrieved 11 March 2011.</ref> прибегли порно шику да би привукли пажњу, Диорови огласи су имали такав утицај да је порно шик постао тренд у већини модних реклама. Галијано је подстакао ескалацију порно шик реклама, што је кулминирало Унгаровим зоофилским рекламама, <ref>{{Cite web|url=http://petgirl.unblog.fr/files/2010/01/ungaro3.jpg|title=Image|archive-url=https://web.archive.org/web/20110720234525/http://petgirl.unblog.fr/files/2010/01/ungaro3.jpg|archive-date=20 July 2011|url-status=live|access-date=4 November 2010}}</ref> које је снимио Марио Соренти, и Гучијевим рекламама, које су представљале модел са стидним длачицама у облику Гучијевог логотипа. У ствари, сматра се да је Галијано револуционисао Диор више кроз своје рекламне кампање него кроз дизајн. <ref>[http://thecrowdblog.blogspot.com/ The CROWD blog] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110708065710/http://thecrowdblog.blogspot.com/|date=8 July 2011}}. Thecrowdblog.blogspot.com. Retrieved 11 March 2011.</ref> <ref>[http://www.thecrowdmagazine.com/www.thecrowdmagazine.com/Vilnet_Interview.html Vilnet Interview] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110716231240/http://www.thecrowdmagazine.com/www.thecrowdmagazine.com/Vilnet_Interview.html|date=16 July 2011}}. Thecrowdmagazine.com. Retrieved 11 March 2011.</ref> Дана 17. јула 2000, водећег дизајнера Диор Хомеа Патрика Лавоа заменила је Хеди Слимане . Значајна Диорова издања те године су били сатови попут препознатљивог „Малис“, који садржи наруквице направљене од „ЦД“ карика, као и „Рива“. Хеди је напустио Диор Хоме 2007. и заменио га је Крис Ван Аше . === 21. век === Године 2001. бутик Диор Хоме поново је отворен са новим „савременим мушким концептом“ који је усадио његов дизајнер Хеди Слимане. Слимане је користио овај концепт у стварању своје прве колекције Диор Хоме. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Убрзо је Диор Хоме стекао истакнуту мушку клијентелу, укључујући [[Бред Пит|Бреда Пита]] и [[Мик Џегер|Мика Џегера]] . <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Џон Галијано је затим почео да издаје сопствене Диор сатове 2001. године, почевши од линије „Крис 47 Алуминијум“, обележавајући нову еру у дизајну Диор сатова. Затим су сатови „Малис“ и „Рива“ редизајнирани драгим камењем како би се створиле „Малиц Спарклинг“ и „Рива Спарклинг“ спин-оф колекције. Инспирисан колекцијом за пролеће-лето 2002, Диор је објавио сат "Диор 66", разбијајући многа женска традиционална очекивања у дизајну. [[File:Tokyo_Ginza-Shopping_Dior.JPG|мини| Водећи бутик Диор у луксузној трговачкој четврти Гинза у Токију. Први пут отворен 2004.]] Мушки мирис "Хајер" изашао је 2001. године, а затим парфем "Адкит" 2002. године. Компанија је затим отворила први [[Милано|милански]] бутик Диор Хоме 20. фебруара 2002. До 2002. године, 130 локација је било у пуном погону. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> 3. јуна 2002, Слимане је добио награду "Међународни дизајнер године" од стране ЦФДА . До 2002. године, Канебо је био власник лиценце Диор-а за конфекцијску одјећу у Јапану, а када је лиценца истекла, Диор је био у могућности да профитабилно директно продаје своју конфекцијску одјећу и додатке у властитим бутицима. <ref name="Luxury">{{Cite book|title=Luxury Brand Management|last=Chevalier, Michel|publisher=John Wiley & Sons|year=2012|isbn=978-1-118-17176-9|location=Singapore}}</ref> Сат "Крис 47 Стил" изашао је 2003. године као рођак оригиналног "Крис 47 Алуминијум". Бернард Арно, Хелене Мерсијер-Арно и Сиднеј Толедано присуствовали су отварању водећег бутика Диор у округу Омотесандо у Токију 7. децембра 2003. Друга водећа продавница Диор отворена је у луксузном трговачком округу Гинза у Токију 2004. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Ексклузивни бутик Диор Хоме отворен је такође те године у Паризу на Ру Ројал, који је представио целокупну Диор Хомме колекцију. Други Диор бутик финог накита у Паризу отворен је на 8 Пласе Вендом. <ref name="dior" /> Бутик Диор отворен је у Москви након што је компанија преузела контролу над лиценцираним пословањем свог московског агента. <ref name="dior" /> [[Датотека:Dior_Omotesando_2007.jpg|лево|мини| Диор Омотесандо, 2007]] [[Датотека:Dior,_Debenhams,_Sutton,_Surrey,_London.JPG|лево|мини| Диор знак у Лондону, Енглеска]] Парфем „Мис Диор Шери“ и мирис „Диор Хоме“ су пуштени у продају 2005. године <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> . Галијано је објавио своје сатове „Диор Кристал“ у којима је комбиновао челик и плаве сафире како би створио „креативну и иновативну колекцију“. Диор СА је тада прославио 13. годишњицу Диор сатова 2005. године, а у априлу те године, његова колекција "Шифра руж" је препозната на Светском сајму сатова и накита у [[Базел|Базелу, Швајцарска]] . Такође у години, модна кућа је прославила и 100. годишњицу рођења дизајнера Кристијана Диора. <ref name="dior" /> У Диоровом музеју у Гранвилу у Нормандији одржана је изложба „Кристијан Диор: Човек века“. Крис Ван Аше је 2007. године именован за новог уметничког директора Диор Хоме-а. Ван Аше је представио своју прву колекцију касније те године. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> И 2007. године званично је обележена 60. годишњица оснивања Маисон Диор-а. <ref name="dior" /> До фебруара 2011. Кућа Диор је била у скандалу након што су оптужбе да је Џон Галијано давао антисемитске примедбе доспеле у међународне наслове: компанија се нашла у „ноћној мори за односе с јавношћу“. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2012/07/05/fashion/raf-simonss-first-dior-collection.html|title=Past, Prologue, Dior|last=Horyn|first=Cathy|date=2 July 2012|work=The New York Times|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120705210724/http://www.nytimes.com/2012/07/05/fashion/raf-simonss-first-dior-collection.html|archive-date=5 July 2012}}</ref> Галијано је отпуштен у марту, а заказана презентација његове колекције конфекције за јесен-зиму 2011/2012 одржана је без њега, усред контроверзе, 4. марта. <ref>{{Cite news|url=https://www.huffingtonpost.com/2011/03/04/dior-show-john-galliano_n_831290.html#248916|title=Dior Autumn/Winter 2011 Show Goes on Without John Galliano (PHOTOS)|last=Moss|first=Hilary|date=4 March 2011|work=Huffington Post|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120823145047/http://www.huffingtonpost.com/2011/03/04/dior-show-john-galliano_n_831290.html#248916|archive-date=23 August 2012}}</ref> Пре почетка емисије, извршни директор Сиднеј Толедано одржао је сентиментални говор о вредностима Кристијана Диора и алудирао на породичне везе са [[Холокауст|Холокаустом]] . <ref>{{Cite news|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8362214/Sidney-Toledanos-emotional-speech-at-Christian-Dior-show.html|title=Sidney Toledano's emotional speech at Christian Dior show|date=4 March 2011|work=The Daily Telegraph|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120707172401/http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8362214/Sidney-Toledanos-emotional-speech-at-Christian-Dior-show.html|archive-date=7 July 2012|location=London}}</ref> Представа је затворена тако што је особље атељеа изашло да прихвати аплаузе у одсуству свог уметничког директора. (Претходна презентација високе моде пролеће-лето 2011. у јануару 2011. била је последње појављивање Галијана на Диоровој писти. ) Компанија је наставила и именовала Била Гајтена за главног дизајнера привремено у одсуству уметничког директора. <ref>{{Citation|url=http://www.vogue.co.uk/article/john-galliano-replaced-with-bill-gaytten|title=A New Era|publisher=Vogue.co.uk|date=2011-06-27|access-date=2 September 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160916093719/http://www.vogue.co.uk/article/john-galliano-replaced-with-bill-gaytten|archivedate=16 September 2016}}</ref> Гајтен је радио под Галијаном за Диор. Прва колекција високе моде (за сезону јесен-зима 2011.) под Гајтеновим управљањем представљена је у јулу и наишла је на углавном негативне критике. <ref>{{Cite web|url=http://www.ibtimes.co.uk/articles/328206/20120415/dior-john-galliano-bill-gaytten-raf-simons.htm|title=Bill Gaytten's Spring Summer 12 Haute Couture Shanghai Show for Dior [Pictures]|last=Thakur|first=Monami|date=15 April 2012|website=International Business Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20120831220130/http://www.ibtimes.co.uk/articles/328206/20120415/dior-john-galliano-bill-gaytten-raf-simons.htm|archive-date=31 August 2012|url-status=live|access-date=7 July 2012}}</ref> <ref name="Gayttenfirstshow">{{Cite web|url=https://nymag.com/daily/fashion/2011/07/dior_couture_suffers_without_j.html|title=Dior Couture Suffers Without John Galliano|last=Odell|first=Amy|date=5 July 2011|website=New York|archive-url=https://web.archive.org/web/20111104190056/http://nymag.com/daily/fashion/2011/07/dior_couture_suffers_without_j.html|archive-date=4 November 2011|url-status=live|access-date=7 July 2012}}</ref> У међувремену, спекулације су остале месецима јер није било познато ко ће бити изабран да замени Галијана. Током свог 13-месечног периода без уметничког директора, Диор је почео да пролази кроз суптилне промене у свом дизајну како је утицај театралног и блиставог Галијана избледео. Потпуно нови Диоров сајт покренут је крајем 2011.   Гајтен је 23. јануара 2012. представио своју другу х колекцију високе моде (за сезону пролеће-лето 2012.) за Диор и била је много боље прихваћена од његове прве колекције. <ref>{{Cite web|url=https://nymag.com/daily/fashion/2012/01/gayttens-dior-couture-show-was-an-improvement.html|title=Bill Gaytten's Dior Couture Show Was Much Better Than Last Season's|last=Cowels|first=Charlotte|date=23 January 2012|website=New York|archive-url=https://web.archive.org/web/20120708234602/http://nymag.com/daily/fashion/2012/01/gayttens-dior-couture-show-was-an-improvement.html|archive-date=8 July 2012|url-status=live|access-date=7 July 2012}}</ref> Белгијски дизајнер Раф Симонс проглашен је 11. априла 2012. за новог уметничког директора Кристијана Диора. Симонс је био познат по свом минималистичком дизајну, <ref name="guardianjuly2">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/fashion/2012/jul/02/raf-simons-show-christian-dior|title=Raf Simons puts doubts at rest with first show at Christian Dior|last=Cartner-Morley|first=Jess|date=2 July 2012|work=The Guardian|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20150618143253/http://www.theguardian.com/fashion/2012/jul/02/raf-simons-show-christian-dior|archive-date=18 June 2015|location=London}}</ref> и то је у супротности са драматичним претходним дизајном Диора под Галијаном. Штавише, сматрало се да се Симонс појавио као "тамни коњ" усред имена других дизајнера који су сматрани високим кандидатима. <ref name="NYTjuly2">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2012/07/05/fashion/raf-simonss-first-dior-collection.html|title=Past, Prologue, Dior|last=Horyn|first=Cathy|date=2 July 2012|work=The New York Times|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120705210724/http://www.nytimes.com/2012/07/05/fashion/raf-simonss-first-dior-collection.html|archive-date=5 July 2012}}</ref> Да би нагласила одговарајући избор Симонса као правог дизајнера, компанија је разметљиво направила поређења између Симонса и оригиналног дизајнера Диора. <ref>{{Cite web|url=http://www.dior.com/magazine/en_gb/News/Welcome-Mr-Simons|title=Welcome Mr Simons|date=11 April 2012|publisher=Christian Dior|archive-url=https://web.archive.org/web/20120618204055/http://www.dior.com/magazine/en_gb/News/Welcome-Mr-Simons|archive-date=18 June 2012|url-status=dead|access-date=7 July 2012}}</ref> Наводно, Бернард Арно и колеге директори у Диору и ЛВМХ-у били су жељни да пребаце Диор из Галијанових година. <ref name="NYTjuly2" /> Симонс је провео много времена у Диоровим архивама <ref name="thedailybeast">{{Cite web|url=http://www.thedailybeast.com/articles/2012/07/02/raf-simons-debuts-at-christian-dior-with-couture-collection.html|title=Raf Simons Debuts at Christian Dior With Couture Collection|last=Givhan|first=Robin|date=2 July 2012|website=The Daily Beast|archive-url=https://web.archive.org/web/20120707061816/http://www.thedailybeast.com/articles/2012/07/02/raf-simons-debuts-at-christian-dior-with-couture-collection.html|archive-date=7 July 2012|url-status=live|access-date=7 July 2012}}</ref> и упознајући се са високом модом (пошто није имао претходно искуство у тој ниши моде). <ref name="NYTjuly2" /> Симонс је тада требало да дебитује са својим дизајном у јулу. У међувремену, Гајтенова колекција високе моде за пролеће-лето 2012. представљена је као прва Диорова изложба високе моде икада одржана у Кини 14. априла у Шангају; <ref>{{Cite web|url=http://www.dior.com/magazine/en_gb/News/Night-falls-over-Shanghai|title=Night Falls Over Shanghai|date=15 April 2012|publisher=Christian Dior|archive-url=https://web.archive.org/web/20120628232505/http://www.dior.com/magazine/en_gb/News/Night-falls-over-Shanghai|archive-date=28 June 2012|url-status=dead|access-date=7 July 2012}}</ref> и то је био знак посвећености компаније свом присуству на кинеском тржишту. [[Датотека:Smith_&_Caughey's_Queen_Street_Dior_counter_double_view_2013.jpg|десно|мини| Козметички пулт у [[Нови Зеланд|новозеландској]] робној кући у [[Окланд|Окланду]], Нови Зеланд]] Емисија је била последња Гајтенова презентација за Диор, а он је остао као главни дизајнер за бренд Џон Галијано. <ref>{{Cite news|url=http://fashion.telegraph.co.uk/article/TMG9206407/LVMH-chief-Sidney-Toledano-on-how-the-stars-have-aligned-at-Dior-as-Bill-Gaytten-bows-out-in-China.html|title=LVMH chief Sidney Toledano on how the stars have aligned at Dior, as Bill Gaytten bows out in China|last=Bergin|first=Olivia|date=16 April 2012|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20130131125226/http://fashion.telegraph.co.uk/article/TMG9206407/LVMH-chief-Sidney-Toledano-on-how-the-stars-have-aligned-at-Dior-as-Bill-Gaytten-bows-out-in-China.html|archive-date=31 January 2013|publisher=Telegraph UK|location=London}}</ref> === "Амбасадори" славних === Диор је створио јака партнерства са холивудским познатим личностима и утицајним личностима на друштвеним мрежама, блиско сарађујући са овим појединцима како би досегли више демографије и поново успоставили свој идентитет као нови, модеран бренд, упркос чињеници да постоји већ неко време. <ref>{{Cite web|url=https://centricdigital.com/blog/digital-trends/why-guccis-digital-strategy-is-working/|title=Why Gucci's Digital Strategy Is Working|website=Centric Digital|archive-url=https://web.archive.org/web/20180315134336/https://centricdigital.com/blog/digital-trends/why-guccis-digital-strategy-is-working/|archive-date=15 March 2018|url-status=live|access-date=15 March 2018}}</ref> Ово је омогућило бренду да прикаже популистички имиџ и привуче ширу публику. <ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2015/12/02/fashion/luxury-brands-and-the-social-campaign.html|title=Luxury Brands and the Social Campaign|last=Scott|first=Mark|date=1 December 2015|website=The New York Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20180730021507/https://www.nytimes.com/2015/12/02/fashion/luxury-brands-and-the-social-campaign.html|archive-date=30 July 2018|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> Бренд је сарађивао и обукао иконе савременог стила попут [[Џенифер Лоренс]] и [[Лупита Нјонго|Лупита Њонго]], које би могле да одјекују миленијумима. <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.co.uk/gallery/were-all-wearing-dior|title=Red Carpet Retrospective: Dior|date=21 June 2012|website=Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20180316214635/http://www.vogue.co.uk/gallery/were-all-wearing-dior|archive-date=16 March 2018|url-status=live|access-date=16 March 2018}}</ref> Диор је ефикасно имплементирао друштвене медије у своју стратегију маркетиншке комуникације, у којој се слике и видео снимци из кампања деле и на званичном Диор профилу и на страницама друштвених медија славних амбасадора. Пример овог успеха може се видети у кампањи Тајна башта са [[Ријана|Ријаном]] . <ref>{{Cite web|url=http://www.instyle.com/news/rihanna-christian-dior-secret-garden-campaign|title=Here's Your First Look at Rihanna's Groundbreaking Dior Campaign|website=InStyle.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20180318120850/http://www.instyle.com/news/rihanna-christian-dior-secret-garden-campaign|archive-date=18 March 2018|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> У овој кампањи, Ријана је виђена како плеше уз песму са свог албума кроз дворану огледала. <ref>{{Cite web|url=http://wwd.com/fashion-news/fashion-scoops/rihanna-dior-secret-garden-campaign-10128811/|title=Rihanna's 'Secret Garden' Campaign for Dior Set to Debut|last=Iredale|first=Jessica|date=13 May 2015|website=WWD|archive-url=https://web.archive.org/web/20180318182814/http://wwd.com/fashion-news/fashion-scoops/rihanna-dior-secret-garden-campaign-10128811/|archive-date=18 March 2018|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> Повезивањем са Ријанином песмом, компанија је створила осећај повезаности са њеним брендом, што је било корисно за компанију пошто је она била рангирана као најпродаванија славна личност у 2016. <ref>{{Cite web|url=https://www.wgsn.com/blogs/how-rihanna-became-the-most-brand-savvy-celebrity/#|title=How Rihanna became the most brand savvy celebrity|website=wgsn.com/blogs|archive-url=https://web.archive.org/web/20190217201305/https://www.wgsn.com/blogs/how-rihanna-became-the-most-brand-savvy-celebrity/|archive-date=17 February 2019|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> Упркос томе што досег није у потпуности погодан за циљну публику Диора, сарадња са онима попут Ријане омогућава компанији да се ангажује са већим делом тржишта, пошто је Ријанино праћење на друштвеним мрежама четири пута веће него код модне куће. <ref name="nytimes.com">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2015/12/02/fashion/luxury-brands-and-the-social-campaign.html|title=Luxury Brands and the Social Campaign|last=Scott|first=Mark|date=1 December 2015|website=The New York Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20180730021507/https://www.nytimes.com/2015/12/02/fashion/luxury-brands-and-the-social-campaign.html|archive-date=30 July 2018|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> Испод су неки од амбасадора славних који су водили Диор кампање: * [[Изабел Ађани]] : Отровни парфем (1985–1990) <ref>{{Cite web|url=https://www.yahoo.com/news/isabelle-adjani-rihanna-30-years-dior-ambassadors-123815686.html?ref=gs|title=From Isabelle Adjani to Rihanna: 30 years of Dior ambassadors|date=16 March 2015|website=Yahoo|archive-url=https://web.archive.org/web/20170110211137/https://www.yahoo.com/news/isabelle-adjani-rihanna-30-years-dior-ambassadors-123815686.html?ref=gs|archive-date=10 January 2017|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Карла Бруни|Царла Бруни]] : Лејди Диор торбица (1996) <ref>{{Cite web|url=http://trendissimo.pl/iconic-bags-lady-dior-2/|title=Iconic bags – Lady Dior|website=Trendissimo|archive-url=https://web.archive.org/web/20161020172722/http://trendissimo.pl/iconic-bags-lady-dior-2/|archive-date=20 October 2016|url-status=live|access-date=20 October 2016}}</ref> * [[Мила Јововић]] : парфем (1999–2000) <ref>{{Cite web|url=http://www.millaj.com/model/christiandior.shtml|title=Christian Dior – Milla Jovovich|website=Milla Jovovich Official Website|archive-url=https://web.archive.org/web/20161128142302/http://www.millaj.com/model/christiandior.shtml|archive-date=28 November 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Шарлиз Терон]] : парфем Ж 'Адоре Диор (2004 – данас) * [[Шерон Стоун]] : Кепчур нега за кожу (2005-данас) <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.co.uk/article/sharon-stone-for-dior|title=Sharon Stone is confirmed as the new face of Christian Dior|date=4 October 2005|website=British Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010130248/http://www.vogue.co.uk/article/sharon-stone-for-dior|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Моника Белучи]] : Диор козметика (2006–2010), <ref>{{Cite web|url=http://www.mindfood.com/article/monica-bellucci-bellissimo-beauty-dior-makeup/|title=Bellissimo Bellucci|website=MiNDFOOD|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010211544/http://www.mindfood.com/article/monica-bellucci-bellissimo-beauty-dior-makeup/|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.it/en/beauty/beauty-news/2010/09/rouge-dior-at-rinascente|title=Rouge Dior at Rinascente|date=21 September 2010|website=[[Vogue (magazine)|Vogue]]}}</ref> Лејди Диор ташна (2006–2007), парфем Хипнотисани отров (2009–2010) <ref>{{Cite web|url=http://la-bellucci.ru/gallery/index.php?cat=80|title=Advertising Campaigns > Dior|website=La Bellucci|archive-url=https://web.archive.org/web/20161020115126/http://la-bellucci.ru/gallery/index.php?cat=80|archive-date=20 October 2016|url-status=live|access-date=20 October 2016}}</ref> * [[Ева Грен]] : Поноћни отров (2007–2008) <ref>{{Cite web|url=http://www.sassybella.com/2007/07/eva-greens-midnight-poison-dior-fragrance-ad-campaign/|title=Eva Green's Midnight Poison Dior Fragrance ad campaign|date=4 July 2007|website=Sassy Bella|archive-url=https://web.archive.org/web/20161012153635/http://www.sassybella.com/2007/07/eva-greens-midnight-poison-dior-fragrance-ad-campaign/|archive-date=12 October 2016|url-status=live|access-date=12 October 2016}}</ref> * [[Марион Котијар]] : Лејди Диор ташна (2008–2017), <ref>{{Cite web|url=http://people.com/style/marion-cotillards-next-role-dior-bag-lady/|title=Marion Cotillard's Next Role: Dior Bag Lady|date=28 October 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20170110235600/http://people.com/style/marion-cotillards-next-role-dior-bag-lady/|archive-date=10 January 2017|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://wwd.com/eye/people/2017-cannes-film-festival-marion-cotillard-supporting-young-designers-10894159/|title=2017 Cannes Film Festival: Marion Cotillard on Supporting Young Designers|date=24 May 2017|website=WWD|archive-url=https://web.archive.org/web/20190109111034/https://wwd.com/eye/people/2017-cannes-film-festival-marion-cotillard-supporting-young-designers-10894159/|archive-date=9 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> Мис Диор ташна (2011) <ref>{{Cite web|url=http://www.luxuo.com/handbag/marion-cotillard-miss-dior-handbags-fall-2011.html|title=Marion Cotillard for Miss Dior Handbags Fall 2011|date=9 September 2011|website=Luxuo|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010125448/http://www.luxuo.com/handbag/marion-cotillard-miss-dior-handbags-fall-2011.html|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Џуд Ло]] : Диор Хоме мирис (2008–2012) <ref>{{Cite web|url=http://www.marieclaire.co.uk/news/beauty-news/jude-law-new-face-at-christian-dior-191632|title=Jude Law is new face at Christian Dior|date=4 April 2008|website=Marie Claire|archive-url=https://web.archive.org/web/20170111004925/http://www.marieclaire.co.uk/news/beauty-news/jude-law-new-face-at-christian-dior-191632|archive-date=11 January 2017|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Натали Портман]] : мирис Мис Диор, козметика Диор (2010-данас) <ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=lECMrhnsYOs|title=Miss Dior Chérie with Natalie Portman Perfume|date=29 July 2013|via=[[YouTube]]|archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211030/lECMrhnsYOs|archive-date=2021-10-30}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.co.uk/article/christian-dior-sign-natalie-portman|title=Natalie Portman Signs With Christian Dior|date=7 June 2010|website=British Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010130312/http://www.vogue.co.uk/article/christian-dior-sign-natalie-portman|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Мелани Лоран]] : парфем Хипнотисани отров (2011-данас) <ref>{{Cite web|url=http://fashionetc.com/news/beauty/1731-dior-melanie-laurent-hypnotic-poison-ad-campaign|title=Dior Taps Mélanie Laurent for Hypnotic Poison Campaign|date=4 May 2011|website=FashionEtc.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170110211145/http://fashionetc.com/news/beauty/1731-dior-melanie-laurent-hypnotic-poison-ad-campaign|archive-date=10 January 2017|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Мила Кунис]] : торбица Мис Диор (2012) <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.co.uk/article/mila-kunis-lands-dior-handbag-campaign|title=Mila Kunis Lands Dior Handbag Campaign|date=5 January 2012|website=British Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010130220/http://www.vogue.co.uk/article/mila-kunis-lands-dior-handbag-campaign|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Џенифер Лоренс]] : торбица Мис Диор (2012 – данас), <ref>{{Cite web|url=http://www.harpersbazaar.com.au/news/fashion-buzz/2012/10/jennifer-lawrence-is-the-new-face-of-miss-dior/|title=Jennifer Lawrence is the new face of Miss Dior|date=11 October 2012|website=Harper's BAZAAR|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010131125/http://www.harpersbazaar.com.au/news/fashion-buzz/2012/10/jennifer-lawrence-is-the-new-face-of-miss-dior/|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> Џој парфем (2018 – данас) <ref>{{Cite web|url=https://www.vogue.com/article/jennifer-lawrence-dior-joy-perfume-hunger-games-workout-diet-body-blonde-hair/|title=Jennifer Lawrence Dominates in Red Lipstick and Jaw-Dropping Sex Appeal in Dior's New Campaign|date=29 August 2018|website=Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20190121232421/https://www.vogue.com/article/jennifer-lawrence-dior-joy-perfume-hunger-games-workout-diet-body-blonde-hair|archive-date=21 January 2019|url-status=live|access-date=20 January 2019}}</ref> * [[Robert Patinson|Роберт Патинсон]] : Диор Хоме мирис (2013-данас) <ref>{{Cite news|url=https://www.latimes.com/entertainment/gossip/la-et-mg-robert-pattinson-dior-homme-ad-20130903-story.html%3f_amp=true|title=Robert Pattinson's new Dior Homme ad|work=Los Angeles Times}}{{Мртва веза}}</ref> * [[Ријана]] : торба Диорама, парфем Ж адоре Диор, наочаре за сунце Диор (2015-данас) <ref>{{Cite web|url=http://www.fashionnstyle.com/articles/51609/20150312/rihanna-to-replace-charlize-theron-as-face-of-jadore-dior-diamonds-singer-spotted-filming-new-commercial-for-luxury-brand.htm|title=Rihanna to Replace Charlize Theron as Face of J'adore Dior|date=12 March 2015|website=Fashion Style|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010212648/http://www.fashionnstyle.com/articles/51609/20150312/rihanna-to-replace-charlize-theron-as-face-of-jadore-dior-diamonds-singer-spotted-filming-new-commercial-for-luxury-brand.htm|archive-date=10 October 2016|url-status=dead}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://wwd.com/fashion-news/fashion-features/rihanna-dior-sunglass-collection-10436563/|title=Rihanna and Dior Collaborate on Sunglass Collection|date=24 May 2016|website=WWD|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010130249/http://wwd.com/fashion-news/fashion-features/rihanna-dior-sunglass-collection-10436563/|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Џони Деп]] : Диор Саваж мирис (2015-данас) <ref>{{Cite web|url=https://www.lvmh.com/news-documents/news/johnny-depp-embodies-sauvage-the-new-mens-fragrance-from-dior/|title=Johnny Depp embodies Sauvage, the new men's fragrance from Dior|date=21 September 2015|website=LVMH.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20190109111240/https://www.lvmh.com/news-documents/news/johnny-depp-embodies-sauvage-the-new-mens-fragrance-from-dior/|archive-date=9 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> * [[Кара Делевин]] : ДИОР Адикт Столар кармин. (2019) <ref>{{Cite web|url=https://grazia.com.au/articles/exclusive-be-dior-be-pink-introducing-the-new-dior-addict-stellar-shine-campaign-with-cara-delevingne/|title=Exclusive: "Be Dior. Be Pink." Introducing The New Dior Addict Stellar Shine Campaign With Cara Delevingne|website=Grazia Australia|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20190415002812/https://grazia.com.au/articles/exclusive-be-dior-be-pink-introducing-the-new-dior-addict-stellar-shine-campaign-with-cara-delevingne/|archive-date=15 April 2019|url-status=live|access-date=2019-04-15}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.vogue.co.uk/article/cara-delevingne-dior-stellar-shine|title=Cara Delevingne Talks Pink, Punk And Her New Campaign For Dior Addict Stellar Shine|last=Murdoch-Smith|first=Lauren|date=7 March 2019|website=British Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20190415002811/https://www.vogue.co.uk/article/cara-delevingne-dior-stellar-shine|archive-date=15 April 2019|url-status=live|access-date=2019-04-15}}</ref> * [[Килијан Мбапе]] амбасадор бренда мушке колекције укључујући мирис Саваж <ref>{{Cite web|url=https://daman.co.id/kylian-mbappe-is-diors-new-brand-ambassador/|title=Kylian Mbappé is Dior's new Brand Ambassador {{!}} DA MAN MagazineDA MAN Magazine – Make Your Own Style! {{!}} A definitive guide to men's premium fashion and lifestyle, as well as Hollywood celebrities.|last=Harrison|first=Jovi|language=en-us|access-date=23 December 2021}}</ref> == Финансијски подаци == {| class="wikitable" |+'''Финансијски подаци у милионима евра''' <ref>{{Cite web|url=https://www.wallstreet-online.de/aktien/christian-dior-aktie/bilanz|title=Christian Dior Bilanz, Gewinn und Umsatz {{!}} Christian Dior Geschäftsbericht {{!}} 883123|website=wallstreet-online.de|archive-url=https://web.archive.org/web/20181105160808/https://www.wallstreet-online.de/aktien/christian-dior-aktie/bilanz|archive-date=5 November 2018|url-status=live|access-date=2018-11-05}}</ref> !Година ! 2013 ! 2014 ! 2015 ! 2016 ! 2017 |- | Приход | 29.881 | 30.984 | 35.081 | 37.968 | 43.666 |- | Нето приход | 3.926 | 3.883 | 6.165 | 4.164 | 5.753 |- | [[Aktiva|Средства]] | 55.555 | 61.161 | 60.030 | 62.904 | 72.762 |- | Запослени | 2535 | 2780 | 3033 | 3100 | 3800 |} == Критика == Године 2000. Галијанова колекција инспирисана бескућницима изазвала је критике, али и пажњу, на кућу Диор. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2000/01/23/opinion/liberties-haute-homeless.html|title=Liberties; Haute Homeless|last=Dowd|first=Maureen|date=23 January 2000|work=The New York Times|access-date=8 March 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110217040018/http://www.nytimes.com/2000/01/23/opinion/liberties-haute-homeless.html|archive-date=17 February 2011}}</ref> Почетком 2011. избио је скандал када је Џон Галијано оптужен да је давао [[Антисемитизам|антисемитске]] коментаре после пића у Паризу. Објављени су снимци на којима дизајнер под дејством алкохола каже „Волим Хитлера“ и „Људи попут тебе би данас били мртви. Ваше мајке, ваши преци би били ј*бено напушени гасом и мртви" жени која није Јеврејка. <ref name="nydailynews1">[http://www.nydailynews.com/news/world/2011/02/28/2011-02-28_john_galliano_antisemitic_rant_caught_on_video_nicole_kidman_wore_dior_by_gallia.html John Galliano anti-Semitic rant caught on video; Slurs on camera 'I love Hitler'] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110302055230/http://www.nydailynews.com/news/world/2011/02/28/2011-02-28_john_galliano_antisemitic_rant_caught_on_video_nicole_kidman_wore_dior_by_gallia.html|date=2 March 2011}}. Nydailynews.com (28 February 2011). Retrieved 11 March 2011.</ref> У Француској је противзаконито давање антисемитских изјава и кажњиво је казном до шест месеци затвора. <ref name="nydailynews1" /> Кристијан Диор је 1. марта 2011. званично објавио да је отпустио Галијана усред контроверзе. <ref>Keaten, Jamey. (3 January 2011) [https://web.archive.org/web/20110304181311/http://today.msnbc.msn.com/id/41848694/ns/today-today_fashion_and_beauty/?GT1=43001 "Galliano fired after reportedly praising Hitler in rant"]. MSNBC. Retrieved 11 March 2011.</ref> == Креативни директори == * [[Кристијан Диор]] – 1946–1957 * [[Ив Сен Лоран]] – 1957–1960 * Марк Бохан – 1960–1989 * Ђанфранко Фере – 1989–1997 * Џон Галијано – 1997–2011 * Бил Гејтен – 2011–2012 * Раф Симонс – 2012–2015 * Серж Руфик &amp;amp; Луси Мајер 2015–2016 * Мариа Гразиа Цхиури (жене) – 2016 – данас * Хеди Слимане (мушкарци) – 2000–2007 * Крис Ван Аше (мушкарци) – 2007–2018 * Ким Џонс (мушкарци) – 2018 – данас == Малопродајне локације == [[Датотека:The_Crystals_Las_Vegas_3.JPG|мини| Диор бутик у [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]], [[Аргентина]]]] Компанија послује са укупно 210 локација од септембра 2010 : * Азија: 109 * Африка: 1 ( [[Казабланка]], Мароко) * [[Кариби]] : 1 ( [[Сан Хуан|Сан Хуан, Порторико]] ) * Европа: 45 * Централна Америка (Панама): 1 * Блиски исток: 8 * Северна Америка (Канада, Мексико и Сједињене Државе): 48 * Океанија: 6 * Јужна Америка (Бразил, Аргентина): 4 == Галерија == <gallery> Датотека:1954 Christian Dior strapless evening dress called Nuit d'Espagne, white embroidered cotton 02.jpg|alt=|Хаљина из 1954 Датотека:Taffeta cocktail dress by Yves Saint Laurent for Christian Dior, Fall-Winter 1959-60.jpg|alt=|Коктел хаљина из колекције 1959/60 Датотека:Dior denver art10.jpg|alt=|Хаљина из 2017. Датотека:1959 blue satin strapless cocktail dress by Yves Saint Laurent for Christian Dior.jpg|alt=|Плава коктел хаљина из 1959. </gallery> == Референце == {{Извори}} == Додатна литература == * Џексон, Лесли. ''Нови изглед: Дизајн педесетих'' . Лондон: Темза и Хадсон, 1991.{{ISBN|0-500-27644-7}}. == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|http://www.dior.com}} * Dior – brand and company profile at Fashion Model Directory * [http://www.digitalcollection.chicagohistory.org/cdm/search/collection/p16029coll3/searchterm/dior/field/creato/mode/all/conn/and/order/title Christian Dior at Chicago History Museum Digital Collections] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150115041004/http://www.digitalcollection.chicagohistory.org/cdm/search/collection/p16029coll3/searchterm/dior/field/creato/mode/all/conn/and/order/title|date=15 January 2015}} * {{Cite web|url=http://www.vam.ac.uk/vastatic/microsites/1486_couture/explore.php|title=Interactive timeline of couture houses and couturier biographies|date=29 July 2015|publisher=[[Victoria and Albert Museum]]}} * [http://libmma.contentdm.oclc.org/cdm/compoundobject/collection/p15324coll10/id/48153/rec/108 ''Christian Dior''], exhibition catalog fully online as PDF from The Metropolitan Museum of Art {{LVMH}} [[Категорија:Предузећа из Француске]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] dm13ln44vmc2xmo0mmixxkp85jcw82j 25114469 25113993 2022-07-19T17:46:07Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија предузеће | назив_компаније = Диор | лого = Dior Logo 2022.svg | лого_текст = Стари лого | слика = Christian Dior, 30 Avenue Montaigne, Paris 2016.jpg | слика_величина = 250px | слика_текст = Седиште у Паризу | врста_компаније = јавна | делатност = Мода | основана = {{start date and age|1946|12|16|df=y}} | оснивачи = [[Кристијан Диор]] | производи = козметика, висока мода, конфекција, накит | број_радника = 163.309 (2019) | веб_страница = {{URL|https://www.dior.com/|dior.com}} }} '''Кристијан Диор''',<ref name="dior-finance">{{Cite web|url=http://www.dior-finance.com/en-US/ProfilDuGroupe/pdf/Gouvernance/statuts-societe-europeenne-2020.pdf|title=Christian Dior SE – bylaws|website=dior-finance.com|access-date=2020-09-09}}</ref> познатији као '''Диор''' (стилизовано '''ДИОР'''), француска је луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] <ref>{{Cite web|url=https://www.infogreffe.com/entreprise-societe/582110987-christian-dior-750158B110980000.html?typeProduitOnglet=EXTRAIT&afficherretour=true&tab=entrep|title=Christian Dior|website=Infogreffe|access-date=2020-09-09}}</ref> којом управља и којом председава француски бизнисмен Бернар Арно, који такође води ЛВМХ, највећу светску луксузну групу. Сам Диор има 42,36% акција и 59,01% права гласа у ЛВМХ-у. <ref>{{Cite news|url=https://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601085&sid=aW9oFMUcKDkk&refer=europe|title=LVMH Cuts Store Budget After Profit Misses Estimates|last=Gay Forden|first=Sara|date=5 February 2009|access-date=1 January 2010|publisher=[[Bloomberg L.P.|Bloomberg]]|last2=Bauerova, Ladka}}</ref> Компанију је 1946. године основао француски модни дизајнер [[Кристијан Диор]], који је био пореклом из Нормандије. Овај бренд само продаје ципеле и одећу и може се купити само у продавницама Диор. Висока мода је у оквиру одељења ''Кристијан Диор котјур''. Пијетро Бекари је био извршни директор ''Кристијан Диор котјур'' од 2018. <ref>{{Cite web|url=https://fr.fashionnetwork.com/news/sidney-toledano-quitte-christian-dior-et-sera-remplace-par-pietro-beccari,889251.html|title=Sidney Toledano quitte Christian Dior et sera remplacé par Pietro Beccari|last=Godfrey Deeny|date=8 November 2017|publisher=Fashion Network}}</ref> == Историја == === Оснивање === Кућа Диор је основана 16. децембра 1946. <ref>[https://www.vogue.co.uk/article/christian-dior "Christian Dior"], by Bibby Sowray, ''Vogue'' magazine, 5 April 2012</ref> <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> на Авенији Монтењ 30 у Паризу. Међутим, садашња корпорација Диор слави „1947“ као годину отварања. <ref name="dior" /> Диор је финансијски подржавао богати бизнисмен Марсел Бусак . <ref>{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}</ref> Бусак је првобитно позвао Диор да дизајнира за Филип и Гастон, али је Диор одбио, желећи да направи нови почетак под својим именом, а не да оживи стари бренд. <ref>{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/christian-dior-s-a-history/|title=History of Christian Dior S.A. – FundingUniverse|website=www.fundinguniverse.com|access-date=2022-07-04}}</ref> Нова кућа моде постала је део „вертикално интегрисаног текстилног бизниса“ којим већ управља Бусак. <ref name="funding" /> Њен капитал је износио 6 милиона [[Француски франак|ФР]], а радна снага 80 запослених. === "Нови изглед" === [[Датотека:Christian_Dior_(Moscow_exhibition,_2011)_26.jpg|мини| „Бар“ одело, 1947, изложено у Москви, 2011]] Кристијан Диор је 12. фебруара 1947. лансирао своју прву модну колекцију за пролеће-лето 1947. Ревија "90 модела његове прве колекције на шест манекена " представљена је у салонима седишта компаније на Авенији Монтењ 30. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Међутим, нова колекција је ушла у историју моде као " ''Нови изглед'' " након што је главни уредник ''Харпер'с Базар'' Кармел Сноу узвикнуо: "То је тако нови изглед!" <ref name="dior" /> <ref>{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}</ref> Нови изглед је био револуционарна ера за жене крајем 1940-их. <ref name="dior.com">Dior. (1947). The New Look, a legend. Retrieved, from http://www.dior.com/couture/en_hk/the-house-of-dior/the-story-of-dior/the-new-look-revolution {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170328045217/http://www.dior.com/couture/en_hk/the-house-of-dior/the-story-of-dior/the-new-look-revolution|date=28 March 2017}}</ref> Приликом представљања збирке, и главни уредник је исказао признање речима; „То је права револуција, драги хришћане! <ref name="dior.com" /> Дебитантска колекција је заслужна за оживљавање модне индустрије Француске. <ref>{{Cite journal|last=Mistry|first=Meenal|date=1 March 2012|title=Spring's new look: Sixty-five years ago, Christian Dior started a revolution that's still influencing the designers of today|journal=Harper's Bazaar}}</ref> Уз то, Нови изглед је вратио дух високе моде у Француску јер се сматрао гламурозним и младоликим. <ref>Palmer, A., & Palmer, A. (2009). Dior.</ref> „Били смо сведоци револуције у моди и револуције у приказивању моде. <ref>Best, K. (2017). The history of fashion journalism. London: Bloomsbury Academic, an imprint of Bloomsbury Publishing Plc.</ref> Силуету су карактерисали мали, урезани струк и пуна сукња која је падала испод средине телета, која је наглашавала попрсје и бокове, што је оличење 'Бар' одела из прве колекције. <ref>{{Cite web|url=http://www.vam.ac.uk/vastatic/microsites/1486_couture/exhibHighBarSuit.php|title=The Golden Age of Couture – Exhibition Highlights: 'Bar' Suit & Hat – Christian Dior|publisher=Victoria & Albert Museum|archive-url=https://web.archive.org/web/20140125061114/http://www.vam.ac.uk/vastatic/microsites/1486_couture/exhibHighBarSuit.php|archive-date=25 January 2014|url-status=live|access-date=13 February 2014}}</ref> <ref>"Christian Dior: "Bar" suit" (C.I.58.34.30_C.I.69.40) In Heilbrunn Timeline of Art History . New York: The Metropolitan Museum of Art, 2000–. http://www.metmuseum.org/toah/works-of-art/C.I.58.34.30_C.I.69.40 {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140222020108/http://www.metmuseum.org/toah/works-of-art/C.I.58.34.30_C.I.69.40|date=22 February 2014}}. (October 2006) (Accessed 13 February 2014).</ref> Целокупна колекција је приказала више стереотипно женственог дизајна у супротности са популарном модом из ратног времена, са пуним сукњама, уским струком и меким раменима. Диор је задржао неке од мушких аспеката док су наставили да буду популарни током раних 1940-их, али је такође желео да укључи више женственог стила. <ref>{{Cite web|url=https://vintagedancer.com/1940s/1940s-fashion-history/|title=1940s Fashion History for Women and Men|last=Sessions|first=D.|date=26 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20180421233504/https://vintagedancer.com/1940s/1940s-fashion-history/|archive-date=21 April 2018|url-status=live|access-date=21 April 2018}}</ref> Нови изглед је постао изузетно популаран, његова пуна силуета је утицала на друге модне дизајнере све до 1950-их, а Диор је стекао бројне истакнуте клијенте из Холивуда, Сједињених Држава и европске аристократије. Као резултат тога, Париз, који је пао са своје позиције престонице света моде после [[Други светски рат|Другог светског рата]], поново је стекао своју превласт. <ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/fashion/events/how-haute-couture-rescued-war-torn-paris/|title=How Haute Couture rescued war torn Paris|last=Sebba|first=Anne|date=29 June 2016|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=11 February 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170212091359/http://www.telegraph.co.uk/fashion/events/how-haute-couture-rescued-war-torn-paris/|archive-date=12 February 2017}}</ref> <ref>{{Cite news|url=http://www.hautecouturenews.com/2015/story/christian-dior/|title=Revolutions in Fashion: Christian Dior|last=Zotoff|first=Lucy|date=25 December 2015|access-date=11 February 2017|publisher=Haute Couture News}}</ref> Нови изглед је дочекан у западној Европи као освежавајући противотров за ратну штедњу и дефеминизирајуће униформе, а прихватиле су га и жене са стилом као што је [[Принцеза Маргарета, грофица од Сноудона|принцеза Маргарет]] у Великој Британији. Према Харолду Кодију, Диор је приписао Чарлсу Џејмсу инспирацију за Нови изглед. <ref name="The Costume Institute Previews 'Charles James: Beyond Fashion'">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/fashion-features/the-costume-institute-previews-charles-james-beyond-fashion-7437029?src=n/newsAlert/20140211-3|title=The Costume Institute Previews 'Charles James: Beyond Fashion'|last=Feitelberg, Rosemary|date=11 February 2014|publisher=WWD|archive-url=https://web.archive.org/web/20140226054834/http://www.wwd.com/fashion-news/fashion-features/the-costume-institute-previews-charles-james-beyond-fashion-7437029?src=n%2FnewsAlert%2F20140211-3|archive-date=26 February 2014|url-status=live|access-date=12 February 2014}}</ref> Диоров дизајн из „Новог изгледа“ није утицао само на дизајнере 1950-их, већ и на новије дизајнере из 2000-их, укључујући Мјући Прада и Вивијен Виствуд. Диорове вечерње хаљине из тог времена и даље се помињу од стране многих дизајнера, а виђане су на различитим модним пистама са темом венчања са више слојева тканине испод малог струка (Јојо, 2011). Примери укључују колекцију Вивијен Виствуд за јесен/зиму 2011 и колекцију Александра Меквина за јесен/зиму 2011 (Јојо, 2011). Међутим, нису сви били задовољни Новим изгледом. Неки су сматрали да је количина материјала расипна, посебно након година рационирања платна. <ref>[[Rationing in the United Kingdom|The United Kingdom endured severe rationing]] for many years after World War II ended. According to the [https://www.iwm.org.uk/history/8-facts-about-clothes-rationing-in-britain-during-the-second-world-war Imperial War Museum], the government stopped clothes rationing in March 1949.</ref> Посебно су феминисткиње биле огорчене, сматрајући да су ови дизајни [[Корсет (одећа)|корсета]] били рестриктивни и регресивни, и да су одузимали жени независност. <ref name="DW">{{Cite news|url=http://www.dw.com/en/the-new-look-how-christian-dior-revolutionized-fashion-70-year-ago/a-37491236|title=The New Look: How Christian Dior revolutionized fashion 70 year [sic] ago|last=Tomes|first=Jan|date=10 February 2017|access-date=11 February 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170211000704/http://www.dw.com/en/the-new-look-how-christian-dior-revolutionized-fashion-70-year-ago/a-37491236|archive-date=11 February 2017|publisher=Deutsche Welle}}</ref> Било је неколико протестних група против дизајна, укључујући Лигу разбијених мужева, коју је чинило 30.000 мушкараца који су били против трошкова повезаних са количином тканине која је потребна за такве дизајне. Колега дизајнерка [[Коко Шанел]] је приметила: „Само мушкарац који никада није био интиман са женом могао је да дизајнира нешто тако непријатно. <ref name="hcn">{{Cite news|url=http://www.hautecouturenews.com/2015/story/christian-dior/|title=Revolutions in Fashion: Christian Dior|last=Zotoff|first=Lucy|date=25 December 2015|access-date=11 February 2017|publisher=Haute Couture News}}</ref> Упркос таквим протестима, Нови изглед је био веома утицајан, настављајући да информише рад других [[Дизајнер|дизајнера]] и моду све до 21. века. <ref name="mistry">{{Cite journal|last=Mistry|first=Meenal|date=1 March 2012|title=Spring's new look: Sixty-five years ago, Christian Dior started a revolution that's still influencing the designers of today|journal=Harper's Bazaar}}</ref> За 60. годишњицу новог изгледа 2007., Џон Галијано га је поново посетио за своју колекцију пролеће-лето за Диор. <ref name="alexander">{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/1540325/Gallianos-new-look-at-the-New-Look.html|title=Galliano's new look at the New Look|last=Alexander|first=Hilary|date=23 January 2007|work=The Daily Telegraph|access-date=20 April 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170421003744/http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/1540325/Gallianos-new-look-at-the-New-Look.html|archive-date=21 April 2017|location=London|language=en}}</ref> Галијано је користио струк осе и заобљена рамена, модернизован и ажуриран референцама на [[оригами]] и друге јапанске утицаје. <ref name="alexander" /> Године 2012. Раф Симонс је поново посетио Нев Лоок за своју дебитантску колекцију високе моде за Диор, желећи да ажурира своје идеје за 21. век на минималистички, али и сензуалан и секси начин. <ref name="mistry" /> <ref name="menkes">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2012/09/29/fashion/29iht-fdior29.html|title=At Dior, a Triumph of 21st Century Modernism|last=Menkes|first=Suzy|date=28 September 2012|work=The New York Times|access-date=20 April 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170420145748/http://www.nytimes.com/2012/09/29/fashion/29iht-fdior29.html|archive-date=20 April 2017}}</ref> Симонсов рад за Диор задржао је луксузне тканине и силуету, али је подстакао самопоштовање женског тела и ослобађање израза. <ref name="menkes" /> Процес дизајна за ову колекцију, која је произведена за само осам недеља, документован је у ''Диор и ја'', представљајући Симонсову употребу технологије и модернистичке реинтерпретације. <ref>{{Cite web|url=https://www.rogerebert.com/reviews/dior-and-i-2015|title=Dior and I Movie Review & Film Summary (2015)|last=Lemire|first=Christy|website=Roger Ebert|publisher=Ebert Digital|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20170420234841/http://www.rogerebert.com/reviews/dior-and-i-2015|archive-date=20 April 2017|url-status=live|access-date=20 April 2017}}</ref> === Диор === [[Датотека:Dior_NYC_Flagship_(48064046348).jpg|десно|мини| Диорова продавница у Њујорку (2019)]] Доступне референце су у супротности са тим да ли је ''Кристијан Диор Парфумс'' основан 1947. или 1948. године. Сама корпорација Диор наводи оснивање као 1947, са лансирањем свог првог парфема, ''Мис Диор'' . <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Диор је направио револуцију у парфимеријској индустрији лансирањем веома популарног ''парфема Мис Диор'', који је добио име по Катарини Диор (сестри Кристијана Диора). <ref name="dior" /> Диор Лтд је поседовао 25%, менаџер Цоти парфема је држао 35%, а Бусак је био власник 40% парфемског пословања, на чијем челу је био Серж Хефтлер Луиш. <ref name="dior" /> [[Пјер Карден]] је био шеф Диорове радионице од 1947. до 1950. године. Године 1948. основана је филијала у Њујорку - то би могао бити узрок проблема са датумом оснивања. <ref name="dior" /> Модерна корпорација Диор такође напомиње да је „луксузна конфекцијска кућа основана у Њујорку на углу [[Пета авенија|5. авеније]] и 57. улице, прва те врсте“, 1948. године <ref name="dior" /> . Године 1949. излази парфем "Диорама" и <ref name="dior" /> до 1949. године, само линија Нови изглед доноси профит од 12,7 милиона франака. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}</ref> === Експанзија и смрт Кристијана Диора === [[Датотека:Buenos_Aires_-_Eva_Perón_de_gala_en_fundación_del_Teatro_Colón.jpeg|десно|мини| [[Ева Перон]], прва дама Аргентине и једна од Диорових [[Музе|муза]], носи вечерњу хаљину по мери у [[Театар Колон|Театро Колон]], 1949.]] Експанзија из Француске почела је крајем 1949. отварањем бутика Диор у Њујорку. До краја године, Диор је чинио 75% париског модног извоза и 5% укупног прихода Француске од извоза. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1949. Даглас Кокс из [[Мелбурн|Мелбурна]], отпутовао је у Париз да се састане са Кристијаном Диором како би разговарао о могућности да се Диорови комади праве за аустралијско тржиште. Кристијан Диор и Даглас Кокс потписали су уговор да Диор производи оригиналне дизајне, а Даглас Кокс да их креира у својој радионици Флиндерс Лејн. <ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?nid=1300&dat=19490304&id=ErITAAAAIBAJ&pg=6152,4920691&hl=en|title=The Age – Google News Archive Search|website=news.google.com}}</ref> Млада Џил Вокер, која је још увек била у средњим тинејџерским годинама, била је један од многих радника Дагласа Кокса, модне куће која се сада скоро свакодневно налази у насловима аустралијских новина. Џил би наставила да формира модно наслеђе у Мелбурну са популарним етикетама као што су Жиноел и Марти са супругом Ноелом Кемелфилдом. <ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/lifestyle/fashion/photographer-in-race-to-document-living-history-of-melbourne-fashions-of-the-1950s-20160601-gp92qu.html|title=Photographer in race to document 'living history' of Melbourne fashions of the 1950s|last=Singer|first=Melissa|date=4 June 2016|website=The Sydney Morning Herald|archive-url=https://web.archive.org/web/20190129010220/https://www.smh.com.au/lifestyle/fashion/photographer-in-race-to-document-living-history-of-melbourne-fashions-of-the-1950s-20160601-gp92qu.html|archive-date=29 January 2019|url-status=live|access-date=28 January 2019}}</ref> Споразум између Диора и Дагласа Кокса заиста је ставио аустралијско кројење на глобалну сцену, али се на крају показало да су 60 Диорових модела превише авангардни за конзервативни аустралијски укус. Даглас Кокс није био у могућности да настави уговор након једне сезоне 1949. чинећи ове Диор-Кокс комаде једним од најређих колекционарских предмета у аустралијској моди. <ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?nid=1301&dat=19490501&id=OB0QAAAAIBAJ&pg=7309,197990&hl=en|title=The Sydney Morning Herald – Google News Archive Search|website=news.google.com}}</ref> Године 1950, Жак Руе, генерални директор Диора Лтд, осмислио је програм лиценцирања како би сада познато име „Диор“ ставио видљиво на разноврсну луксузну робу . <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Прво је стављен на кравате <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref>, а убрзо је примењен на чарапе, крзна, капе, рукавице, ташне, накит, доњи веш и шалове. <ref name="funding" /> Чланови Француске Коморе моде осудили су то као понижавајући поступак за имиџ високе моде. Ипак, лиценцирање је постало профитабилан потез и започео је тренд да се настави „у деценијама које долазе“, <ref name="funding" /> који су следиле све модне куће. <ref name="dior" /> Такође 1950. године, Кристијан Диор је био ексклузивни дизајнер хаљина [[Марлен Дитрих]] у филму [[Алфред Хичкок|Алфреда Хичкока]] Страва на ''позорници'' . Године 1951. Диор је објавио своју прву књигу. Упркос снажном европском следбенику компаније, више од половине њеног прихода је до тада остварено у Сједињеним Државама. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Диор Моделс Лимитед је настао у Лондону 1952. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Склопљен је споразум за њујоршке моделе Кристијан Диор. <ref name="dior" /> Лос Гобелинос у [[Сантијаго де Чиле|Сантјагу, Чиле]], склопио је уговор са Диором <ref name="dior" /> Прва Диор линија ципела лансирана је 1953. уз помоћ Роџера Вивијера. Компанија је до краја 1953. године имала чврсте локације у Мексику, Куби, Канади и Италији <ref name="funding" /> Како је расла популарност Диорове робе, расло је и фалсификовање. <ref name="funding" /> Овај илегални посао подржавале су жене које нису могле да приуште луксузну робу. Кристијан Диор се појавио на насловној страни часописа ''ТАЈМ'' од 4. марта 1957. Дизајнер је убрзо након тога преминуо од трећег срчаног удара 24. октобра 1957. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Задивљујући утицај Диоровог креативног модног генија донео му је признање као једну од највећих модних личности у историји. <ref name="funding" /> Кевин Алмонд за ''савремену моду'' написао је да је „у тренутку када је Диор умро његово име постало синоним за укус и луксуз“. <ref name="funding" /> === Диор без Кристијана Диора: од 1957. до 1970-их === Смрт главног дизајнера оставила је кућу Диор у хаосу, а генерални директор Жак Руе је размишљао о затварању операције широм света. Диорови власници лиценце и француска модна индустрија нису прихватили ову могућност; Маисон Диор је био превише важан за финансијску стабилност индустрије да би дозволио такву акцију. Да би подигао етикету на ноге, Руе је исте године промовисао 21-годишњег [[Ив Сен Лоран|Ива Сен Лорана]] у уметничког директора. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Лоран се придружио породици куће 1955. године након што га је сам оригинални дизајнер изабрао за позицију првог и јединог главног асистента. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> <ref name="funding" /> Лоран се у почетку показао као најприкладнији избор након дебија његове прве колекције за Диор (помињање ''Диора'' од овог тренутка се односи на компанију) 1958. <ref name="funding" /> Одећа је била педантно направљена и савршено пропорционална као Диорова од истих изузетних тканина, али ју је њихов млади дизајнер учинио мекшом, лакшом и лакшом за ношење. Сен Лоран је слављен као национални херој. Охрабрени његовим успехом, његови дизајни су постали смелији, што је кулминирало 1960. инспирисаном [[Egzistencijalizam|егзистенцијалистима]] у кафеима и џез клубовима. Његов боемски изглед из 1960. оштро је критикован. <ref name="funding" /> Марсел Бусак је био бесан, а у пролеће, када је Сен Лоран позван да се придружи француској војсци - што га је приморало да напусти кућу Диор - управа Диора није имала приговор. Сен Лоран је отишао након завршетка шест Диорових колекција. <ref name="dior" /> [[Датотека:Christian_Dior_Haute_Coutre_Suit_by_Marc_Bohan,_Spring-Summer_1973.jpg|лево|мини| Диоров костим из колекције високе моде пролеће/лето 1973]] Лоурана је у Диору заменио дизајнер Марк Боан крајем 1960. Боан је усадио свој конзервативни стил у колекције. Ребека Арнолд га је приписала као човека који је држао Диорову етикету „на челу моде док је и даље производио носиву, елегантну одећу“. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Боанови дизајни су били веома цењени од стране истакнутих друштвених личности. Глумица [[Елизабет Тејлор]] наручила је дванаест Диорових хаљина из Боанове колекције пролеће-лето 1961. Диоров парфем „Диорлинг“ изашао је 1963. године, а мушки мирис „ Еу Саваж “ 1966. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Боанов асистент Филип Жирбуж лансира прву француску конфекцијску колекцију "Мис Диор" 1967. године. Ово не треба мешати са већ постојећом радњом у Њујорку основаном 1948. Дизајниран од стране Боана, "Бејби Диор" отвара свој први бутик 1967. године. Управљање одељењем за модно крзно Диора преузима Фредерик Кастет. <ref name="dior" /> И ове године, Диор Парфумс је продат Моет-Хенесију (који ће и сам постати ЛВМХ ) због Бусакове посрнуле текстилне компаније (и даље власника Диора). <ref name="dior" /> <ref name="funding" /> То, међутим, није имало утицаја на пословање Куће Диор, тако да је бизнис ''Диор Козметикс'' рођен 1969. године са стварањем ексклузивне линије. Након тога, Боан је лансирао прву линију одеће ''Диор Хоме'' 1970. године. Парфем "Диорелла" је изашао 1972. године. Колекција крзна креирана је у Француској 1973. године, а затим произведена по лиценци у Сједињеним Државама, Канади и Јапану. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Први Диор сат "Блек мун" изашао је 1975. године у сарадњи са лиценцираним Бенедомом. Диор је украсио тела [[Грејс Кели|принцезе Грејс од Монака]], прве даме Никарагве Хопе Портокареро, [[Александра Карађорђевић|принцезе Александре од Југославије]] и леди Памеле Хикс (млађе ћерке лорда Маунтбатена од Бурме) за венчање [[Принц од Велса|принца од Велса]] и [[Дајана, принцеза од Велса|леди Дајане Спенсер]] . Године 1978. Група Бусак је поднела захтев за банкрот и тако је њену имовину (укључујући и имовину Диора) купила Вилот Груп уз дозволу Трговинског суда у Паризу . <ref name="dior" /> Парфем „Диоресенс“ је пуштен у продају 1979. <ref name="dior" /> === Долазак бизнисмена Арноа === [[Датотека:DiorBohan1.JPG|десно|мини| Хаљина из колекције високе моде пролеће 1983.]] Године 1980. Диор је издао мушки мирис "Јулс". <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Након што је Вилот Груп банкротирала 1981. године, Бернар Арно и његова инвестициона група су је купили за „ један симболичан франак “ децембра 1984. <ref name="dior" /> <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Диор парфем "Поисон" лансиран је 1985. године. Исте године, Арно је постао председник, главни извршни директор и генерални директор компаније. <ref name="dior" /> Преузевши вођство, Арно је одустао од осредњих текстилних операција компаније и фокусирао се на робну кућу Бон Марше и Диор. Операције за Цхристиан Диор драстично су се промениле на боље под Арном. Репозиционирао га је као [[Holding|холдинг компанију]] Цхристиан Диор СА модног бизниса Диор. <ref name="funding" /> На 40. годишњицу прве Диорове колекције, Музеј моде у Паризу посветио је изложбу Кристијану Диору. <ref name="dior" /> Године 1988, Арнаов Диор СА је преузео 32% удела у акцијском капиталу Моет-Хенеси • Луј Витона преко своје подружнице Жак Рубер, стварајући оно што ће постати једна од водећих и најутицајнијих компанија за луксузну робу на свету. Под овим прекретничним спајањем, операције Диор и Диор Парфумс поново су уједињене. Ђанфранко Фере, рођен у Италији, заменио је Боана на месту главног дизајнера 1989. <ref name="funding" /> Први такав не-[[Французи|Француз]], Фере је иза себе оставио традиционалне Диорове асоцијације флертовања и романтике и увео концепте и стил описан као „префињен, трезан и строг“. <ref name="funding" /> Фере је предводио дизајн за колекције високе моде, крзна и женске додатке. Његова прва колекција је награђена Де д'Ор 1989. <ref name="dior" /> Те године је отворен бутик на Хавајима и удео ЛВМХ-а Жака Рубера порастао је на 44%. <ref name="dior" /> Даљњи Диорови бутици отворени су 1990. у луксузним трговачким четвртима Њујорка, Лос Анђелеса и Токија. Удео у ЛВМХ је поново порастао, на 46%. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Још једна колекција сатова под називом "Багера"&nbsp;– инспирисан округлим дизајном сатова „Блек Мун“.&nbsp;– такође је објављен 1990. Након што је у децембру 1990. отпустио извршног директора компаније Беатрис Бонгбо, Арно је преузео ту позицију до септембра 1991. године, када је на ту функцију поставио бившег председника Бон Маршеа Филипа Виндрија. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1991, Диор је уврштен на спот тржиште, а затим и на тржиште месечног обрачуна Париске берзе, а лансиран је и парфем "Дина". <ref name="dior" /> Виндри је спустио цене конфекције за 10%. Ипак, вунено одело из Диора долазило би са ценом од 1.500 долара. <ref name="funding" /> Приход Диора из 1990. био је 129,3 америчких&nbsp;милиона, са нето приходом од 22 долара&nbsp;милиона. <ref name="funding" /> Диор је сада реорганизован у три категорије: 1) женска конфекција, доњи веш и дечија одећа 2) додаци и накит 3) мушка одећа. Корисници лиценци и франшизни бутици су почели да се смањују, како би се повећала контрола компаније над производима бренда. Лиценцирање је заправо смањено за скоро половину јер су се Арно и Виндри определили за „квалитет и ексклузивност уместо квантитета и приступачности“. <ref name="funding" /> Бутици у потпуном власништву компаније сада су отворени у Хонг Конгу, Сингапуру, [[Куала Лумпур|Куала Лумпуру]], [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]] и Ваикикију, додајући својим основним продавницама у Њујорку, Хавајима, Паризу и [[Женева|Женеви]] . Ово је имало потенцијал да повећа директну продају и профитне марже уз одржавање локација високог профила.“ <ref name="funding" /> Године 1992. Диор Хоме је стављен под уметничко руководство Патрика Лавоа, а парфем "МиссДиор" је поново лансиран. <ref name="dior" /> Франсоа Бауфум је наследио Виндрија 1993. и наставио да смањује лиценце за име Диор. <ref name="funding" /> [[Датотека:Grey_leather_and_fur_gloves_by_Christian_Dior_in_box.jpg|лево|мини| Кожне рукавице Диор]] Производња Диор високе моде је издвојена у подружницу 1995. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Такође, изашао је и модел сатова „Ла Паризијен“ – оличен у сату „Паризијски шик“. До те године приход ове етикете порастао је на 177 милиона долара, уз нето приход од 26,9 долара&nbsp;милиона. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Под утицајем Ане Винтур, уреднице и шефице Вога, извршни директор Арно је именовао британског дизајнера Џона Галијана да замени Ђанфранка Фереа 1997. (Галијано на Си-би-ес-у: „Без Ане Винтур сигурно не бих био у кући Диора“). <ref name="dior" /> <ref>{{Cite news|url=http://www.cbsnews.com/stories/2009/05/14/60minutes/main5013905.shtml|title=Anna Wintour, Behind The Shades|date=14 May 2009|access-date=4 November 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101114061328/http://www.cbsnews.com/stories/2009/05/14/60minutes/main5013905.shtml|archive-date=14 November 2010|publisher=[[CBS News]]}}</ref> Овај избор британског дизајнера, опет уместо француског, каже се да је „разбарушио неко француско перје“. Сам Арно је изјавио да би „више волео Француза”, али да „таленат нема националност”. <ref name="funding" /> Чак је упоредио Галијана са самим Кристијаном Диором, напомињући да „Галијано има креативни таленат веома близак Диору. Он има исту изванредну мешавину романтизма, феминизма и модерности која је симболизовала Монсјур Диор-а. У свим његовим креацијама – његовим оделима, његовим хаљинама – налазе се сличности са Диоровим стилом.“ <ref name="funding" /> Галијано је изазвао даље интересовање за Диор помало контроверзним модним ревијама, као што су „Представа бескућника“ (модели обучени у новине и папирне кесе) или „С&М Схов“. <ref name="funding" /> У међувремену, нови председник и извршни директор Сидни Толедано додатно је смањивао лиценце Диора. <ref name="funding" /> 15. октобра 1997. поново је отворена Диорова продавница на Авенији Монтењ.&nbsp;– затворио ју је и преуредио Петер Марино&nbsp;– на догађају са славним личностима укључујући [[Никол Кидман]], [[Деми Мур]] и [[Жак Ширак|Жака Ширака]]. Те године Диор је такође преузео свих тринаест бутик франшиза од јапанског Канеба. <ref name="dior" /> У мају 1998. године у Паризу је отворен још један бутик Диор. Овог пута продавница је отворила своја врата на левој обали, Пласе Сен-Жермен-де-Прес. Сам Париз ће бити сведок отварања првог париског бутика финог накита Диор следеће године. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Парфем " Ж адор " је објављен 1999. <ref name="dior" /> а 5. октобра 1999. Галијано је објавио модну ревију спремне ојеће Диор за пролеће-лето 2000, дебитујући нову торбу Седло. Исте године, Диоров дугогодишњи партнер сатова Бенедом придружио се ЛВМХ групи. Године 2000. Галијаново вођство је проширено на додатке, оглашавање и комуникације. Прву кампању под његовим вођством фотографисао је Ник Најт, а две жене су симулирале сношај. Док су други брендови касних 1990-их, посебно Гучи, <ref>[http://www.vogue.co.uk/news/daily/2003-02/030227-toms-pubic-ad-avoids-ban.aspx Tom Ford's latest Gucci shocker is approved by the Advertising Standards Authority (Vogue.com UK)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110611121641/http://www.vogue.co.uk/news/daily/2003-02/030227-toms-pubic-ad-avoids-ban.aspx|date=11 June 2011}}. Vogue.co.uk (27 February 2003). Retrieved 11 March 2011.</ref> прибегли порно шику да би привукли пажњу, Диорови огласи су имали такав утицај да је порно шик постао тренд у већини модних реклама. Галијано је подстакао ескалацију порно шик реклама, што је кулминирало Унгаровим зоофилским рекламама, <ref>{{Cite web|url=http://petgirl.unblog.fr/files/2010/01/ungaro3.jpg|title=Image|archive-url=https://web.archive.org/web/20110720234525/http://petgirl.unblog.fr/files/2010/01/ungaro3.jpg|archive-date=20 July 2011|url-status=live|access-date=4 November 2010}}</ref> које је снимио Марио Соренти, и Гучијевим рекламама, које су представљале модел са стидним длачицама у облику Гучијевог логотипа. У ствари, сматра се да је Галијано револуционисао Диор више кроз своје рекламне кампање него кроз дизајн. <ref>[http://thecrowdblog.blogspot.com/ The CROWD blog] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110708065710/http://thecrowdblog.blogspot.com/|date=8 July 2011}}. Thecrowdblog.blogspot.com. Retrieved 11 March 2011.</ref> <ref>[http://www.thecrowdmagazine.com/www.thecrowdmagazine.com/Vilnet_Interview.html Vilnet Interview] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110716231240/http://www.thecrowdmagazine.com/www.thecrowdmagazine.com/Vilnet_Interview.html|date=16 July 2011}}. Thecrowdmagazine.com. Retrieved 11 March 2011.</ref> Дана 17. јула 2000, водећег дизајнера Диор Хомеа Патрика Лавоа заменила је Хеди Слимане . Значајна Диорова издања те године су били сатови попут препознатљивог „Малис“, који садржи наруквице направљене од „ЦД“ карика, као и „Рива“. Хеди је напустио Диор Хоме 2007. и заменио га је Крис Ван Аше . === 21. век === Године 2001. бутик Диор Хоме поново је отворен са новим „савременим мушким концептом“ који је усадио његов дизајнер Хеди Слимане. Слимане је користио овај концепт у стварању своје прве колекције Диор Хоме. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Убрзо је Диор Хоме стекао истакнуту мушку клијентелу, укључујући [[Бред Пит|Бреда Пита]] и [[Мик Џегер|Мика Џегера]] . <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Џон Галијано је затим почео да издаје сопствене Диор сатове 2001. године, почевши од линије „Крис 47 Алуминијум“, обележавајући нову еру у дизајну Диор сатова. Затим су сатови „Малис“ и „Рива“ редизајнирани драгим камењем како би се створиле „Малиц Спарклинг“ и „Рива Спарклинг“ спин-оф колекције. Инспирисан колекцијом за пролеће-лето 2002, Диор је објавио сат "Диор 66", разбијајући многа женска традиционална очекивања у дизајну. [[File:Tokyo_Ginza-Shopping_Dior.JPG|мини| Водећи бутик Диор у луксузној трговачкој четврти Гинза у Токију. Први пут отворен 2004.]] Мушки мирис "Хајер" изашао је 2001. године, а затим парфем "Адкит" 2002. године. Компанија је затим отворила први [[Милано|милански]] бутик Диор Хоме 20. фебруара 2002. До 2002. године, 130 локација је било у пуном погону. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> 3. јуна 2002, Слимане је добио награду "Међународни дизајнер године" од стране ЦФДА . До 2002. године, Канебо је био власник лиценце Диор-а за конфекцијску одјећу у Јапану, а када је лиценца истекла, Диор је био у могућности да профитабилно директно продаје своју конфекцијску одјећу и додатке у властитим бутицима. <ref name="Luxury">{{Cite book|title=Luxury Brand Management|last=Chevalier, Michel|publisher=John Wiley & Sons|year=2012|isbn=978-1-118-17176-9|location=Singapore}}</ref> Сат "Крис 47 Стил" изашао је 2003. године као рођак оригиналног "Крис 47 Алуминијум". Бернард Арно, Хелене Мерсијер-Арно и Сиднеј Толедано присуствовали су отварању водећег бутика Диор у округу Омотесандо у Токију 7. децембра 2003. Друга водећа продавница Диор отворена је у луксузном трговачком округу Гинза у Токију 2004. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Ексклузивни бутик Диор Хоме отворен је такође те године у Паризу на Ру Ројал, који је представио целокупну Диор Хомме колекцију. Други Диор бутик финог накита у Паризу отворен је на 8 Пласе Вендом. <ref name="dior" /> Бутик Диор отворен је у Москви након што је компанија преузела контролу над лиценцираним пословањем свог московског агента. <ref name="dior" /> [[Датотека:Dior_Omotesando_2007.jpg|лево|мини| Диор Омотесандо, 2007]] [[Датотека:Dior,_Debenhams,_Sutton,_Surrey,_London.JPG|лево|мини| Диор знак у Лондону, Енглеска]] Парфем „Мис Диор Шери“ и мирис „Диор Хоме“ су пуштени у продају 2005. године <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> . Галијано је објавио своје сатове „Диор Кристал“ у којима је комбиновао челик и плаве сафире како би створио „креативну и иновативну колекцију“. Диор СА је тада прославио 13. годишњицу Диор сатова 2005. године, а у априлу те године, његова колекција "Шифра руж" је препозната на Светском сајму сатова и накита у [[Базел|Базелу, Швајцарска]] . Такође у години, модна кућа је прославила и 100. годишњицу рођења дизајнера Кристијана Диора. <ref name="dior" /> У Диоровом музеју у Гранвилу у Нормандији одржана је изложба „Кристијан Диор: Човек века“. Крис Ван Аше је 2007. године именован за новог уметничког директора Диор Хоме-а. Ван Аше је представио своју прву колекцију касније те године. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> И 2007. године званично је обележена 60. годишњица оснивања Маисон Диор-а. <ref name="dior" /> До фебруара 2011. Кућа Диор је била у скандалу након што су оптужбе да је Џон Галијано давао антисемитске примедбе доспеле у међународне наслове: компанија се нашла у „ноћној мори за односе с јавношћу“. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2012/07/05/fashion/raf-simonss-first-dior-collection.html|title=Past, Prologue, Dior|last=Horyn|first=Cathy|date=2 July 2012|work=The New York Times|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120705210724/http://www.nytimes.com/2012/07/05/fashion/raf-simonss-first-dior-collection.html|archive-date=5 July 2012}}</ref> Галијано је отпуштен у марту, а заказана презентација његове колекције конфекције за јесен-зиму 2011/2012 одржана је без њега, усред контроверзе, 4. марта. <ref>{{Cite news|url=https://www.huffingtonpost.com/2011/03/04/dior-show-john-galliano_n_831290.html#248916|title=Dior Autumn/Winter 2011 Show Goes on Without John Galliano (PHOTOS)|last=Moss|first=Hilary|date=4 March 2011|work=Huffington Post|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120823145047/http://www.huffingtonpost.com/2011/03/04/dior-show-john-galliano_n_831290.html#248916|archive-date=23 August 2012}}</ref> Пре почетка емисије, извршни директор Сиднеј Толедано одржао је сентиментални говор о вредностима Кристијана Диора и алудирао на породичне везе са [[Холокауст|Холокаустом]] . <ref>{{Cite news|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8362214/Sidney-Toledanos-emotional-speech-at-Christian-Dior-show.html|title=Sidney Toledano's emotional speech at Christian Dior show|date=4 March 2011|work=The Daily Telegraph|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120707172401/http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8362214/Sidney-Toledanos-emotional-speech-at-Christian-Dior-show.html|archive-date=7 July 2012|location=London}}</ref> Представа је затворена тако што је особље атељеа изашло да прихвати аплаузе у одсуству свог уметничког директора. (Претходна презентација високе моде пролеће-лето 2011. у јануару 2011. била је последње појављивање Галијана на Диоровој писти. ) Компанија је наставила и именовала Била Гајтена за главног дизајнера привремено у одсуству уметничког директора. <ref>{{Citation|url=http://www.vogue.co.uk/article/john-galliano-replaced-with-bill-gaytten|title=A New Era|publisher=Vogue.co.uk|date=2011-06-27|access-date=2 September 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160916093719/http://www.vogue.co.uk/article/john-galliano-replaced-with-bill-gaytten|archivedate=16 September 2016}}</ref> Гајтен је радио под Галијаном за Диор. Прва колекција високе моде (за сезону јесен-зима 2011.) под Гајтеновим управљањем представљена је у јулу и наишла је на углавном негативне критике. <ref>{{Cite web|url=http://www.ibtimes.co.uk/articles/328206/20120415/dior-john-galliano-bill-gaytten-raf-simons.htm|title=Bill Gaytten's Spring Summer 12 Haute Couture Shanghai Show for Dior [Pictures]|last=Thakur|first=Monami|date=15 April 2012|website=International Business Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20120831220130/http://www.ibtimes.co.uk/articles/328206/20120415/dior-john-galliano-bill-gaytten-raf-simons.htm|archive-date=31 August 2012|url-status=live|access-date=7 July 2012}}</ref> <ref name="Gayttenfirstshow">{{Cite web|url=https://nymag.com/daily/fashion/2011/07/dior_couture_suffers_without_j.html|title=Dior Couture Suffers Without John Galliano|last=Odell|first=Amy|date=5 July 2011|website=New York|archive-url=https://web.archive.org/web/20111104190056/http://nymag.com/daily/fashion/2011/07/dior_couture_suffers_without_j.html|archive-date=4 November 2011|url-status=live|access-date=7 July 2012}}</ref> У међувремену, спекулације су остале месецима јер није било познато ко ће бити изабран да замени Галијана. Током свог 13-месечног периода без уметничког директора, Диор је почео да пролази кроз суптилне промене у свом дизајну како је утицај театралног и блиставог Галијана избледео. Потпуно нови Диоров сајт покренут је крајем 2011.   Гајтен је 23. јануара 2012. представио своју другу х колекцију високе моде (за сезону пролеће-лето 2012.) за Диор и била је много боље прихваћена од његове прве колекције. <ref>{{Cite web|url=https://nymag.com/daily/fashion/2012/01/gayttens-dior-couture-show-was-an-improvement.html|title=Bill Gaytten's Dior Couture Show Was Much Better Than Last Season's|last=Cowels|first=Charlotte|date=23 January 2012|website=New York|archive-url=https://web.archive.org/web/20120708234602/http://nymag.com/daily/fashion/2012/01/gayttens-dior-couture-show-was-an-improvement.html|archive-date=8 July 2012|url-status=live|access-date=7 July 2012}}</ref> Белгијски дизајнер Раф Симонс проглашен је 11. априла 2012. за новог уметничког директора Кристијана Диора. Симонс је био познат по свом минималистичком дизајну, <ref name="guardianjuly2">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/fashion/2012/jul/02/raf-simons-show-christian-dior|title=Raf Simons puts doubts at rest with first show at Christian Dior|last=Cartner-Morley|first=Jess|date=2 July 2012|work=The Guardian|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20150618143253/http://www.theguardian.com/fashion/2012/jul/02/raf-simons-show-christian-dior|archive-date=18 June 2015|location=London}}</ref> и то је у супротности са драматичним претходним дизајном Диора под Галијаном. Штавише, сматрало се да се Симонс појавио као "тамни коњ" усред имена других дизајнера који су сматрани високим кандидатима. <ref name="NYTjuly2">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2012/07/05/fashion/raf-simonss-first-dior-collection.html|title=Past, Prologue, Dior|last=Horyn|first=Cathy|date=2 July 2012|work=The New York Times|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120705210724/http://www.nytimes.com/2012/07/05/fashion/raf-simonss-first-dior-collection.html|archive-date=5 July 2012}}</ref> Да би нагласила одговарајући избор Симонса као правог дизајнера, компанија је разметљиво направила поређења између Симонса и оригиналног дизајнера Диора. <ref>{{Cite web|url=http://www.dior.com/magazine/en_gb/News/Welcome-Mr-Simons|title=Welcome Mr Simons|date=11 April 2012|publisher=Christian Dior|archive-url=https://web.archive.org/web/20120618204055/http://www.dior.com/magazine/en_gb/News/Welcome-Mr-Simons|archive-date=18 June 2012|url-status=dead|access-date=7 July 2012}}</ref> Наводно, Бернард Арно и колеге директори у Диору и ЛВМХ-у били су жељни да пребаце Диор из Галијанових година. <ref name="NYTjuly2" /> Симонс је провео много времена у Диоровим архивама <ref name="thedailybeast">{{Cite web|url=http://www.thedailybeast.com/articles/2012/07/02/raf-simons-debuts-at-christian-dior-with-couture-collection.html|title=Raf Simons Debuts at Christian Dior With Couture Collection|last=Givhan|first=Robin|date=2 July 2012|website=The Daily Beast|archive-url=https://web.archive.org/web/20120707061816/http://www.thedailybeast.com/articles/2012/07/02/raf-simons-debuts-at-christian-dior-with-couture-collection.html|archive-date=7 July 2012|url-status=live|access-date=7 July 2012}}</ref> и упознајући се са високом модом (пошто није имао претходно искуство у тој ниши моде). <ref name="NYTjuly2" /> Симонс је тада требало да дебитује са својим дизајном у јулу. У међувремену, Гајтенова колекција високе моде за пролеће-лето 2012. представљена је као прва Диорова изложба високе моде икада одржана у Кини 14. априла у Шангају; <ref>{{Cite web|url=http://www.dior.com/magazine/en_gb/News/Night-falls-over-Shanghai|title=Night Falls Over Shanghai|date=15 April 2012|publisher=Christian Dior|archive-url=https://web.archive.org/web/20120628232505/http://www.dior.com/magazine/en_gb/News/Night-falls-over-Shanghai|archive-date=28 June 2012|url-status=dead|access-date=7 July 2012}}</ref> и то је био знак посвећености компаније свом присуству на кинеском тржишту. [[Датотека:Smith_&_Caughey's_Queen_Street_Dior_counter_double_view_2013.jpg|десно|мини| Козметички пулт у [[Нови Зеланд|новозеландској]] робној кући у [[Окланд|Окланду]], Нови Зеланд]] Емисија је била последња Гајтенова презентација за Диор, а он је остао као главни дизајнер за бренд Џон Галијано. <ref>{{Cite news|url=http://fashion.telegraph.co.uk/article/TMG9206407/LVMH-chief-Sidney-Toledano-on-how-the-stars-have-aligned-at-Dior-as-Bill-Gaytten-bows-out-in-China.html|title=LVMH chief Sidney Toledano on how the stars have aligned at Dior, as Bill Gaytten bows out in China|last=Bergin|first=Olivia|date=16 April 2012|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20130131125226/http://fashion.telegraph.co.uk/article/TMG9206407/LVMH-chief-Sidney-Toledano-on-how-the-stars-have-aligned-at-Dior-as-Bill-Gaytten-bows-out-in-China.html|archive-date=31 January 2013|publisher=Telegraph UK|location=London}}</ref> === "Амбасадори" славних === Диор је створио јака партнерства са холивудским познатим личностима и утицајним личностима на друштвеним мрежама, блиско сарађујући са овим појединцима како би досегли више демографије и поново успоставили свој идентитет као нови, модеран бренд, упркос чињеници да постоји већ неко време. <ref>{{Cite web|url=https://centricdigital.com/blog/digital-trends/why-guccis-digital-strategy-is-working/|title=Why Gucci's Digital Strategy Is Working|website=Centric Digital|archive-url=https://web.archive.org/web/20180315134336/https://centricdigital.com/blog/digital-trends/why-guccis-digital-strategy-is-working/|archive-date=15 March 2018|url-status=live|access-date=15 March 2018}}</ref> Ово је омогућило бренду да прикаже популистички имиџ и привуче ширу публику. <ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2015/12/02/fashion/luxury-brands-and-the-social-campaign.html|title=Luxury Brands and the Social Campaign|last=Scott|first=Mark|date=1 December 2015|website=The New York Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20180730021507/https://www.nytimes.com/2015/12/02/fashion/luxury-brands-and-the-social-campaign.html|archive-date=30 July 2018|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> Бренд је сарађивао и обукао иконе савременог стила попут [[Џенифер Лоренс]] и [[Лупита Нјонго|Лупита Њонго]], које би могле да одјекују миленијумима. <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.co.uk/gallery/were-all-wearing-dior|title=Red Carpet Retrospective: Dior|date=21 June 2012|website=Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20180316214635/http://www.vogue.co.uk/gallery/were-all-wearing-dior|archive-date=16 March 2018|url-status=live|access-date=16 March 2018}}</ref> Диор је ефикасно имплементирао друштвене медије у своју стратегију маркетиншке комуникације, у којој се слике и видео снимци из кампања деле и на званичном Диор профилу и на страницама друштвених медија славних амбасадора. Пример овог успеха може се видети у кампањи Тајна башта са [[Ријана|Ријаном]] . <ref>{{Cite web|url=http://www.instyle.com/news/rihanna-christian-dior-secret-garden-campaign|title=Here's Your First Look at Rihanna's Groundbreaking Dior Campaign|website=InStyle.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20180318120850/http://www.instyle.com/news/rihanna-christian-dior-secret-garden-campaign|archive-date=18 March 2018|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> У овој кампањи, Ријана је виђена како плеше уз песму са свог албума кроз дворану огледала. <ref>{{Cite web|url=http://wwd.com/fashion-news/fashion-scoops/rihanna-dior-secret-garden-campaign-10128811/|title=Rihanna's 'Secret Garden' Campaign for Dior Set to Debut|last=Iredale|first=Jessica|date=13 May 2015|website=WWD|archive-url=https://web.archive.org/web/20180318182814/http://wwd.com/fashion-news/fashion-scoops/rihanna-dior-secret-garden-campaign-10128811/|archive-date=18 March 2018|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> Повезивањем са Ријанином песмом, компанија је створила осећај повезаности са њеним брендом, што је било корисно за компанију пошто је она била рангирана као најпродаванија славна личност у 2016. <ref>{{Cite web|url=https://www.wgsn.com/blogs/how-rihanna-became-the-most-brand-savvy-celebrity/#|title=How Rihanna became the most brand savvy celebrity|website=wgsn.com/blogs|archive-url=https://web.archive.org/web/20190217201305/https://www.wgsn.com/blogs/how-rihanna-became-the-most-brand-savvy-celebrity/|archive-date=17 February 2019|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> Упркос томе што досег није у потпуности погодан за циљну публику Диора, сарадња са онима попут Ријане омогућава компанији да се ангажује са већим делом тржишта, пошто је Ријанино праћење на друштвеним мрежама четири пута веће него код модне куће. <ref name="nytimes.com">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2015/12/02/fashion/luxury-brands-and-the-social-campaign.html|title=Luxury Brands and the Social Campaign|last=Scott|first=Mark|date=1 December 2015|website=The New York Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20180730021507/https://www.nytimes.com/2015/12/02/fashion/luxury-brands-and-the-social-campaign.html|archive-date=30 July 2018|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> Испод су неки од амбасадора славних који су водили Диор кампање: * [[Изабел Ађани]] : Отровни парфем (1985–1990) <ref>{{Cite web|url=https://www.yahoo.com/news/isabelle-adjani-rihanna-30-years-dior-ambassadors-123815686.html?ref=gs|title=From Isabelle Adjani to Rihanna: 30 years of Dior ambassadors|date=16 March 2015|website=Yahoo|archive-url=https://web.archive.org/web/20170110211137/https://www.yahoo.com/news/isabelle-adjani-rihanna-30-years-dior-ambassadors-123815686.html?ref=gs|archive-date=10 January 2017|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Карла Бруни|Царла Бруни]] : Лејди Диор торбица (1996) <ref>{{Cite web|url=http://trendissimo.pl/iconic-bags-lady-dior-2/|title=Iconic bags – Lady Dior|website=Trendissimo|archive-url=https://web.archive.org/web/20161020172722/http://trendissimo.pl/iconic-bags-lady-dior-2/|archive-date=20 October 2016|url-status=live|access-date=20 October 2016}}</ref> * [[Мила Јововић]] : парфем (1999–2000) <ref>{{Cite web|url=http://www.millaj.com/model/christiandior.shtml|title=Christian Dior – Milla Jovovich|website=Milla Jovovich Official Website|archive-url=https://web.archive.org/web/20161128142302/http://www.millaj.com/model/christiandior.shtml|archive-date=28 November 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Шарлиз Терон]] : парфем Ж 'Адоре Диор (2004 – данас) * [[Шерон Стоун]] : Кепчур нега за кожу (2005-данас) <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.co.uk/article/sharon-stone-for-dior|title=Sharon Stone is confirmed as the new face of Christian Dior|date=4 October 2005|website=British Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010130248/http://www.vogue.co.uk/article/sharon-stone-for-dior|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Моника Белучи]] : Диор козметика (2006–2010), <ref>{{Cite web|url=http://www.mindfood.com/article/monica-bellucci-bellissimo-beauty-dior-makeup/|title=Bellissimo Bellucci|website=MiNDFOOD|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010211544/http://www.mindfood.com/article/monica-bellucci-bellissimo-beauty-dior-makeup/|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.it/en/beauty/beauty-news/2010/09/rouge-dior-at-rinascente|title=Rouge Dior at Rinascente|date=21 September 2010|website=[[Vogue (magazine)|Vogue]]}}</ref> Лејди Диор ташна (2006–2007), парфем Хипнотисани отров (2009–2010) <ref>{{Cite web|url=http://la-bellucci.ru/gallery/index.php?cat=80|title=Advertising Campaigns > Dior|website=La Bellucci|archive-url=https://web.archive.org/web/20161020115126/http://la-bellucci.ru/gallery/index.php?cat=80|archive-date=20 October 2016|url-status=live|access-date=20 October 2016}}</ref> * [[Ева Грен]] : Поноћни отров (2007–2008) <ref>{{Cite web|url=http://www.sassybella.com/2007/07/eva-greens-midnight-poison-dior-fragrance-ad-campaign/|title=Eva Green's Midnight Poison Dior Fragrance ad campaign|date=4 July 2007|website=Sassy Bella|archive-url=https://web.archive.org/web/20161012153635/http://www.sassybella.com/2007/07/eva-greens-midnight-poison-dior-fragrance-ad-campaign/|archive-date=12 October 2016|url-status=live|access-date=12 October 2016}}</ref> * [[Марион Котијар]] : Лејди Диор ташна (2008–2017), <ref>{{Cite web|url=http://people.com/style/marion-cotillards-next-role-dior-bag-lady/|title=Marion Cotillard's Next Role: Dior Bag Lady|date=28 October 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20170110235600/http://people.com/style/marion-cotillards-next-role-dior-bag-lady/|archive-date=10 January 2017|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://wwd.com/eye/people/2017-cannes-film-festival-marion-cotillard-supporting-young-designers-10894159/|title=2017 Cannes Film Festival: Marion Cotillard on Supporting Young Designers|date=24 May 2017|website=WWD|archive-url=https://web.archive.org/web/20190109111034/https://wwd.com/eye/people/2017-cannes-film-festival-marion-cotillard-supporting-young-designers-10894159/|archive-date=9 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> Мис Диор ташна (2011) <ref>{{Cite web|url=http://www.luxuo.com/handbag/marion-cotillard-miss-dior-handbags-fall-2011.html|title=Marion Cotillard for Miss Dior Handbags Fall 2011|date=9 September 2011|website=Luxuo|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010125448/http://www.luxuo.com/handbag/marion-cotillard-miss-dior-handbags-fall-2011.html|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Џуд Ло]] : Диор Хоме мирис (2008–2012) <ref>{{Cite web|url=http://www.marieclaire.co.uk/news/beauty-news/jude-law-new-face-at-christian-dior-191632|title=Jude Law is new face at Christian Dior|date=4 April 2008|website=Marie Claire|archive-url=https://web.archive.org/web/20170111004925/http://www.marieclaire.co.uk/news/beauty-news/jude-law-new-face-at-christian-dior-191632|archive-date=11 January 2017|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Натали Портман]] : мирис Мис Диор, козметика Диор (2010-данас) <ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=lECMrhnsYOs|title=Miss Dior Chérie with Natalie Portman Perfume|date=29 July 2013|via=[[YouTube]]|archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211030/lECMrhnsYOs|archive-date=2021-10-30}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.co.uk/article/christian-dior-sign-natalie-portman|title=Natalie Portman Signs With Christian Dior|date=7 June 2010|website=British Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010130312/http://www.vogue.co.uk/article/christian-dior-sign-natalie-portman|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Мелани Лоран]] : парфем Хипнотисани отров (2011-данас) <ref>{{Cite web|url=http://fashionetc.com/news/beauty/1731-dior-melanie-laurent-hypnotic-poison-ad-campaign|title=Dior Taps Mélanie Laurent for Hypnotic Poison Campaign|date=4 May 2011|website=FashionEtc.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170110211145/http://fashionetc.com/news/beauty/1731-dior-melanie-laurent-hypnotic-poison-ad-campaign|archive-date=10 January 2017|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Мила Кунис]] : торбица Мис Диор (2012) <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.co.uk/article/mila-kunis-lands-dior-handbag-campaign|title=Mila Kunis Lands Dior Handbag Campaign|date=5 January 2012|website=British Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010130220/http://www.vogue.co.uk/article/mila-kunis-lands-dior-handbag-campaign|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Џенифер Лоренс]] : торбица Мис Диор (2012 – данас), <ref>{{Cite web|url=http://www.harpersbazaar.com.au/news/fashion-buzz/2012/10/jennifer-lawrence-is-the-new-face-of-miss-dior/|title=Jennifer Lawrence is the new face of Miss Dior|date=11 October 2012|website=Harper's BAZAAR|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010131125/http://www.harpersbazaar.com.au/news/fashion-buzz/2012/10/jennifer-lawrence-is-the-new-face-of-miss-dior/|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> Џој парфем (2018 – данас) <ref>{{Cite web|url=https://www.vogue.com/article/jennifer-lawrence-dior-joy-perfume-hunger-games-workout-diet-body-blonde-hair/|title=Jennifer Lawrence Dominates in Red Lipstick and Jaw-Dropping Sex Appeal in Dior's New Campaign|date=29 August 2018|website=Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20190121232421/https://www.vogue.com/article/jennifer-lawrence-dior-joy-perfume-hunger-games-workout-diet-body-blonde-hair|archive-date=21 January 2019|url-status=live|access-date=20 January 2019}}</ref> * [[Robert Patinson|Роберт Патинсон]] : Диор Хоме мирис (2013-данас) <ref>{{Cite news|url=https://www.latimes.com/entertainment/gossip/la-et-mg-robert-pattinson-dior-homme-ad-20130903-story.html%3f_amp=true|title=Robert Pattinson's new Dior Homme ad|work=Los Angeles Times}}{{Мртва веза}}</ref> * [[Ријана]] : торба Диорама, парфем Ж адоре Диор, наочаре за сунце Диор (2015-данас) <ref>{{Cite web|url=http://www.fashionnstyle.com/articles/51609/20150312/rihanna-to-replace-charlize-theron-as-face-of-jadore-dior-diamonds-singer-spotted-filming-new-commercial-for-luxury-brand.htm|title=Rihanna to Replace Charlize Theron as Face of J'adore Dior|date=12 March 2015|website=Fashion Style|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010212648/http://www.fashionnstyle.com/articles/51609/20150312/rihanna-to-replace-charlize-theron-as-face-of-jadore-dior-diamonds-singer-spotted-filming-new-commercial-for-luxury-brand.htm|archive-date=10 October 2016|url-status=dead}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://wwd.com/fashion-news/fashion-features/rihanna-dior-sunglass-collection-10436563/|title=Rihanna and Dior Collaborate on Sunglass Collection|date=24 May 2016|website=WWD|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010130249/http://wwd.com/fashion-news/fashion-features/rihanna-dior-sunglass-collection-10436563/|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Џони Деп]] : Диор Саваж мирис (2015-данас) <ref>{{Cite web|url=https://www.lvmh.com/news-documents/news/johnny-depp-embodies-sauvage-the-new-mens-fragrance-from-dior/|title=Johnny Depp embodies Sauvage, the new men's fragrance from Dior|date=21 September 2015|website=LVMH.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20190109111240/https://www.lvmh.com/news-documents/news/johnny-depp-embodies-sauvage-the-new-mens-fragrance-from-dior/|archive-date=9 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> * [[Кара Делевин]] : ДИОР Адикт Столар кармин. (2019) <ref>{{Cite web|url=https://grazia.com.au/articles/exclusive-be-dior-be-pink-introducing-the-new-dior-addict-stellar-shine-campaign-with-cara-delevingne/|title=Exclusive: "Be Dior. Be Pink." Introducing The New Dior Addict Stellar Shine Campaign With Cara Delevingne|website=Grazia Australia|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20190415002812/https://grazia.com.au/articles/exclusive-be-dior-be-pink-introducing-the-new-dior-addict-stellar-shine-campaign-with-cara-delevingne/|archive-date=15 April 2019|url-status=live|access-date=2019-04-15}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.vogue.co.uk/article/cara-delevingne-dior-stellar-shine|title=Cara Delevingne Talks Pink, Punk And Her New Campaign For Dior Addict Stellar Shine|last=Murdoch-Smith|first=Lauren|date=7 March 2019|website=British Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20190415002811/https://www.vogue.co.uk/article/cara-delevingne-dior-stellar-shine|archive-date=15 April 2019|url-status=live|access-date=2019-04-15}}</ref> * [[Килијан Мбапе]] амбасадор бренда мушке колекције укључујући мирис Саваж <ref>{{Cite web|url=https://daman.co.id/kylian-mbappe-is-diors-new-brand-ambassador/|title=Kylian Mbappé is Dior's new Brand Ambassador {{!}} DA MAN MagazineDA MAN Magazine – Make Your Own Style! {{!}} A definitive guide to men's premium fashion and lifestyle, as well as Hollywood celebrities.|last=Harrison|first=Jovi|language=en-us|access-date=23 December 2021}}</ref> == Финансијски подаци == {| class="wikitable" |+'''Финансијски подаци у милионима евра''' <ref>{{Cite web|url=https://www.wallstreet-online.de/aktien/christian-dior-aktie/bilanz|title=Christian Dior Bilanz, Gewinn und Umsatz {{!}} Christian Dior Geschäftsbericht {{!}} 883123|website=wallstreet-online.de|archive-url=https://web.archive.org/web/20181105160808/https://www.wallstreet-online.de/aktien/christian-dior-aktie/bilanz|archive-date=5 November 2018|url-status=live|access-date=2018-11-05}}</ref> !Година ! 2013 ! 2014 ! 2015 ! 2016 ! 2017 |- | Приход | 29.881 | 30.984 | 35.081 | 37.968 | 43.666 |- | Нето приход | 3.926 | 3.883 | 6.165 | 4.164 | 5.753 |- | [[Aktiva|Средства]] | 55.555 | 61.161 | 60.030 | 62.904 | 72.762 |- | Запослени | 2535 | 2780 | 3033 | 3100 | 3800 |} == Критика == Године 2000. Галијанова колекција инспирисана бескућницима изазвала је критике, али и пажњу, на кућу Диор. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2000/01/23/opinion/liberties-haute-homeless.html|title=Liberties; Haute Homeless|last=Dowd|first=Maureen|date=23 January 2000|work=The New York Times|access-date=8 March 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110217040018/http://www.nytimes.com/2000/01/23/opinion/liberties-haute-homeless.html|archive-date=17 February 2011}}</ref> Почетком 2011. избио је скандал када је Џон Галијано оптужен да је давао [[Антисемитизам|антисемитске]] коментаре после пића у Паризу. Објављени су снимци на којима дизајнер под дејством алкохола каже „Волим Хитлера“ и „Људи попут тебе би данас били мртви. Ваше мајке, ваши преци би били ј*бено напушени гасом и мртви" жени која није Јеврејка. <ref name="nydailynews1">[http://www.nydailynews.com/news/world/2011/02/28/2011-02-28_john_galliano_antisemitic_rant_caught_on_video_nicole_kidman_wore_dior_by_gallia.html John Galliano anti-Semitic rant caught on video; Slurs on camera 'I love Hitler'] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110302055230/http://www.nydailynews.com/news/world/2011/02/28/2011-02-28_john_galliano_antisemitic_rant_caught_on_video_nicole_kidman_wore_dior_by_gallia.html|date=2 March 2011}}. Nydailynews.com (28 February 2011). Retrieved 11 March 2011.</ref> У Француској је противзаконито давање антисемитских изјава и кажњиво је казном до шест месеци затвора. <ref name="nydailynews1" /> Кристијан Диор је 1. марта 2011. званично објавио да је отпустио Галијана усред контроверзе. <ref>Keaten, Jamey. (3 January 2011) [https://web.archive.org/web/20110304181311/http://today.msnbc.msn.com/id/41848694/ns/today-today_fashion_and_beauty/?GT1=43001 "Galliano fired after reportedly praising Hitler in rant"]. MSNBC. Retrieved 11 March 2011.</ref> == Креативни директори == * [[Кристијан Диор]] – 1946–1957 * [[Ив Сен Лоран]] – 1957–1960 * Марк Бохан – 1960–1989 * Ђанфранко Фере – 1989–1997 * Џон Галијано – 1997–2011 * Бил Гејтен – 2011–2012 * Раф Симонс – 2012–2015 * Серж Руфик &amp;amp; Луси Мајер 2015–2016 * Мариа Гразиа Цхиури (жене) – 2016 – данас * Хеди Слимане (мушкарци) – 2000–2007 * Крис Ван Аше (мушкарци) – 2007–2018 * Ким Џонс (мушкарци) – 2018 – данас == Малопродајне локације == [[Датотека:The_Crystals_Las_Vegas_3.JPG|мини| Диор бутик у [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]], [[Аргентина]]]] Компанија послује са укупно 210 локација од септембра 2010 : * Азија: 109 * Африка: 1 ( [[Казабланка]], Мароко) * [[Кариби]] : 1 ( [[Сан Хуан|Сан Хуан, Порторико]] ) * Европа: 45 * Централна Америка (Панама): 1 * Блиски исток: 8 * Северна Америка (Канада, Мексико и Сједињене Државе): 48 * Океанија: 6 * Јужна Америка (Бразил, Аргентина): 4 == Галерија == <gallery> Датотека:1954 Christian Dior strapless evening dress called Nuit d'Espagne, white embroidered cotton 02.jpg|alt=|Хаљина из 1954 Датотека:Taffeta cocktail dress by Yves Saint Laurent for Christian Dior, Fall-Winter 1959-60.jpg|alt=|Коктел хаљина из колекције 1959/60 Датотека:Dior denver art10.jpg|alt=|Хаљина из 2017. Датотека:1959 blue satin strapless cocktail dress by Yves Saint Laurent for Christian Dior.jpg|alt=|Плава коктел хаљина из 1959. </gallery> == Референце == {{Извори}} == Додатна литература == * Џексон, Лесли. ''Нови изглед: Дизајн педесетих'' . Лондон: Темза и Хадсон, 1991.{{ISBN|0-500-27644-7}}. == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|http://www.dior.com}} * Dior – brand and company profile at Fashion Model Directory * [http://www.digitalcollection.chicagohistory.org/cdm/search/collection/p16029coll3/searchterm/dior/field/creato/mode/all/conn/and/order/title Christian Dior at Chicago History Museum Digital Collections] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150115041004/http://www.digitalcollection.chicagohistory.org/cdm/search/collection/p16029coll3/searchterm/dior/field/creato/mode/all/conn/and/order/title|date=15 January 2015}} * {{Cite web|url=http://www.vam.ac.uk/vastatic/microsites/1486_couture/explore.php|title=Interactive timeline of couture houses and couturier biographies|date=29 July 2015|publisher=[[Victoria and Albert Museum]]}} * [http://libmma.contentdm.oclc.org/cdm/compoundobject/collection/p15324coll10/id/48153/rec/108 ''Christian Dior''], exhibition catalog fully online as PDF from The Metropolitan Museum of Art {{LVMH}} [[Категорија:Предузећа из Француске]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 5n3baev4yf6so3foaflvwnj68lth0ar 25114471 25114469 2022-07-19T17:46:52Z EmiliaITČA 298352 /* 21. век */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија предузеће | назив_компаније = Диор | лого = Dior Logo 2022.svg | лого_текст = Стари лого | слика = Christian Dior, 30 Avenue Montaigne, Paris 2016.jpg | слика_величина = 250px | слика_текст = Седиште у Паризу | врста_компаније = јавна | делатност = Мода | основана = {{start date and age|1946|12|16|df=y}} | оснивачи = [[Кристијан Диор]] | производи = козметика, висока мода, конфекција, накит | број_радника = 163.309 (2019) | веб_страница = {{URL|https://www.dior.com/|dior.com}} }} '''Кристијан Диор''',<ref name="dior-finance">{{Cite web|url=http://www.dior-finance.com/en-US/ProfilDuGroupe/pdf/Gouvernance/statuts-societe-europeenne-2020.pdf|title=Christian Dior SE – bylaws|website=dior-finance.com|access-date=2020-09-09}}</ref> познатији као '''Диор''' (стилизовано '''ДИОР'''), француска је луксузна [[Модни дизајн|модна кућа]] <ref>{{Cite web|url=https://www.infogreffe.com/entreprise-societe/582110987-christian-dior-750158B110980000.html?typeProduitOnglet=EXTRAIT&afficherretour=true&tab=entrep|title=Christian Dior|website=Infogreffe|access-date=2020-09-09}}</ref> којом управља и којом председава француски бизнисмен Бернар Арно, који такође води ЛВМХ, највећу светску луксузну групу. Сам Диор има 42,36% акција и 59,01% права гласа у ЛВМХ-у. <ref>{{Cite news|url=https://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601085&sid=aW9oFMUcKDkk&refer=europe|title=LVMH Cuts Store Budget After Profit Misses Estimates|last=Gay Forden|first=Sara|date=5 February 2009|access-date=1 January 2010|publisher=[[Bloomberg L.P.|Bloomberg]]|last2=Bauerova, Ladka}}</ref> Компанију је 1946. године основао француски модни дизајнер [[Кристијан Диор]], који је био пореклом из Нормандије. Овај бренд само продаје ципеле и одећу и може се купити само у продавницама Диор. Висока мода је у оквиру одељења ''Кристијан Диор котјур''. Пијетро Бекари је био извршни директор ''Кристијан Диор котјур'' од 2018. <ref>{{Cite web|url=https://fr.fashionnetwork.com/news/sidney-toledano-quitte-christian-dior-et-sera-remplace-par-pietro-beccari,889251.html|title=Sidney Toledano quitte Christian Dior et sera remplacé par Pietro Beccari|last=Godfrey Deeny|date=8 November 2017|publisher=Fashion Network}}</ref> == Историја == === Оснивање === Кућа Диор је основана 16. децембра 1946. <ref>[https://www.vogue.co.uk/article/christian-dior "Christian Dior"], by Bibby Sowray, ''Vogue'' magazine, 5 April 2012</ref> <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> на Авенији Монтењ 30 у Паризу. Међутим, садашња корпорација Диор слави „1947“ као годину отварања. <ref name="dior" /> Диор је финансијски подржавао богати бизнисмен Марсел Бусак . <ref>{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}</ref> Бусак је првобитно позвао Диор да дизајнира за Филип и Гастон, али је Диор одбио, желећи да направи нови почетак под својим именом, а не да оживи стари бренд. <ref>{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/christian-dior-s-a-history/|title=History of Christian Dior S.A. – FundingUniverse|website=www.fundinguniverse.com|access-date=2022-07-04}}</ref> Нова кућа моде постала је део „вертикално интегрисаног текстилног бизниса“ којим већ управља Бусак. <ref name="funding" /> Њен капитал је износио 6 милиона [[Француски франак|ФР]], а радна снага 80 запослених. === "Нови изглед" === [[Датотека:Christian_Dior_(Moscow_exhibition,_2011)_26.jpg|мини| „Бар“ одело, 1947, изложено у Москви, 2011]] Кристијан Диор је 12. фебруара 1947. лансирао своју прву модну колекцију за пролеће-лето 1947. Ревија "90 модела његове прве колекције на шест манекена " представљена је у салонима седишта компаније на Авенији Монтењ 30. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Међутим, нова колекција је ушла у историју моде као " ''Нови изглед'' " након што је главни уредник ''Харпер'с Базар'' Кармел Сноу узвикнуо: "То је тако нови изглед!" <ref name="dior" /> <ref>{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}</ref> Нови изглед је био револуционарна ера за жене крајем 1940-их. <ref name="dior.com">Dior. (1947). The New Look, a legend. Retrieved, from http://www.dior.com/couture/en_hk/the-house-of-dior/the-story-of-dior/the-new-look-revolution {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170328045217/http://www.dior.com/couture/en_hk/the-house-of-dior/the-story-of-dior/the-new-look-revolution|date=28 March 2017}}</ref> Приликом представљања збирке, и главни уредник је исказао признање речима; „То је права револуција, драги хришћане! <ref name="dior.com" /> Дебитантска колекција је заслужна за оживљавање модне индустрије Француске. <ref>{{Cite journal|last=Mistry|first=Meenal|date=1 March 2012|title=Spring's new look: Sixty-five years ago, Christian Dior started a revolution that's still influencing the designers of today|journal=Harper's Bazaar}}</ref> Уз то, Нови изглед је вратио дух високе моде у Француску јер се сматрао гламурозним и младоликим. <ref>Palmer, A., & Palmer, A. (2009). Dior.</ref> „Били смо сведоци револуције у моди и револуције у приказивању моде. <ref>Best, K. (2017). The history of fashion journalism. London: Bloomsbury Academic, an imprint of Bloomsbury Publishing Plc.</ref> Силуету су карактерисали мали, урезани струк и пуна сукња која је падала испод средине телета, која је наглашавала попрсје и бокове, што је оличење 'Бар' одела из прве колекције. <ref>{{Cite web|url=http://www.vam.ac.uk/vastatic/microsites/1486_couture/exhibHighBarSuit.php|title=The Golden Age of Couture – Exhibition Highlights: 'Bar' Suit & Hat – Christian Dior|publisher=Victoria & Albert Museum|archive-url=https://web.archive.org/web/20140125061114/http://www.vam.ac.uk/vastatic/microsites/1486_couture/exhibHighBarSuit.php|archive-date=25 January 2014|url-status=live|access-date=13 February 2014}}</ref> <ref>"Christian Dior: "Bar" suit" (C.I.58.34.30_C.I.69.40) In Heilbrunn Timeline of Art History . New York: The Metropolitan Museum of Art, 2000–. http://www.metmuseum.org/toah/works-of-art/C.I.58.34.30_C.I.69.40 {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140222020108/http://www.metmuseum.org/toah/works-of-art/C.I.58.34.30_C.I.69.40|date=22 February 2014}}. (October 2006) (Accessed 13 February 2014).</ref> Целокупна колекција је приказала више стереотипно женственог дизајна у супротности са популарном модом из ратног времена, са пуним сукњама, уским струком и меким раменима. Диор је задржао неке од мушких аспеката док су наставили да буду популарни током раних 1940-их, али је такође желео да укључи више женственог стила. <ref>{{Cite web|url=https://vintagedancer.com/1940s/1940s-fashion-history/|title=1940s Fashion History for Women and Men|last=Sessions|first=D.|date=26 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20180421233504/https://vintagedancer.com/1940s/1940s-fashion-history/|archive-date=21 April 2018|url-status=live|access-date=21 April 2018}}</ref> Нови изглед је постао изузетно популаран, његова пуна силуета је утицала на друге модне дизајнере све до 1950-их, а Диор је стекао бројне истакнуте клијенте из Холивуда, Сједињених Држава и европске аристократије. Као резултат тога, Париз, који је пао са своје позиције престонице света моде после [[Други светски рат|Другог светског рата]], поново је стекао своју превласт. <ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/fashion/events/how-haute-couture-rescued-war-torn-paris/|title=How Haute Couture rescued war torn Paris|last=Sebba|first=Anne|date=29 June 2016|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=11 February 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170212091359/http://www.telegraph.co.uk/fashion/events/how-haute-couture-rescued-war-torn-paris/|archive-date=12 February 2017}}</ref> <ref>{{Cite news|url=http://www.hautecouturenews.com/2015/story/christian-dior/|title=Revolutions in Fashion: Christian Dior|last=Zotoff|first=Lucy|date=25 December 2015|access-date=11 February 2017|publisher=Haute Couture News}}</ref> Нови изглед је дочекан у западној Европи као освежавајући противотров за ратну штедњу и дефеминизирајуће униформе, а прихватиле су га и жене са стилом као што је [[Принцеза Маргарета, грофица од Сноудона|принцеза Маргарет]] у Великој Британији. Према Харолду Кодију, Диор је приписао Чарлсу Џејмсу инспирацију за Нови изглед. <ref name="The Costume Institute Previews 'Charles James: Beyond Fashion'">{{Cite web|url=http://www.wwd.com/fashion-news/fashion-features/the-costume-institute-previews-charles-james-beyond-fashion-7437029?src=n/newsAlert/20140211-3|title=The Costume Institute Previews 'Charles James: Beyond Fashion'|last=Feitelberg, Rosemary|date=11 February 2014|publisher=WWD|archive-url=https://web.archive.org/web/20140226054834/http://www.wwd.com/fashion-news/fashion-features/the-costume-institute-previews-charles-james-beyond-fashion-7437029?src=n%2FnewsAlert%2F20140211-3|archive-date=26 February 2014|url-status=live|access-date=12 February 2014}}</ref> Диоров дизајн из „Новог изгледа“ није утицао само на дизајнере 1950-их, већ и на новије дизајнере из 2000-их, укључујући Мјући Прада и Вивијен Виствуд. Диорове вечерње хаљине из тог времена и даље се помињу од стране многих дизајнера, а виђане су на различитим модним пистама са темом венчања са више слојева тканине испод малог струка (Јојо, 2011). Примери укључују колекцију Вивијен Виствуд за јесен/зиму 2011 и колекцију Александра Меквина за јесен/зиму 2011 (Јојо, 2011). Међутим, нису сви били задовољни Новим изгледом. Неки су сматрали да је количина материјала расипна, посебно након година рационирања платна. <ref>[[Rationing in the United Kingdom|The United Kingdom endured severe rationing]] for many years after World War II ended. According to the [https://www.iwm.org.uk/history/8-facts-about-clothes-rationing-in-britain-during-the-second-world-war Imperial War Museum], the government stopped clothes rationing in March 1949.</ref> Посебно су феминисткиње биле огорчене, сматрајући да су ови дизајни [[Корсет (одећа)|корсета]] били рестриктивни и регресивни, и да су одузимали жени независност. <ref name="DW">{{Cite news|url=http://www.dw.com/en/the-new-look-how-christian-dior-revolutionized-fashion-70-year-ago/a-37491236|title=The New Look: How Christian Dior revolutionized fashion 70 year [sic] ago|last=Tomes|first=Jan|date=10 February 2017|access-date=11 February 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170211000704/http://www.dw.com/en/the-new-look-how-christian-dior-revolutionized-fashion-70-year-ago/a-37491236|archive-date=11 February 2017|publisher=Deutsche Welle}}</ref> Било је неколико протестних група против дизајна, укључујући Лигу разбијених мужева, коју је чинило 30.000 мушкараца који су били против трошкова повезаних са количином тканине која је потребна за такве дизајне. Колега дизајнерка [[Коко Шанел]] је приметила: „Само мушкарац који никада није био интиман са женом могао је да дизајнира нешто тако непријатно. <ref name="hcn">{{Cite news|url=http://www.hautecouturenews.com/2015/story/christian-dior/|title=Revolutions in Fashion: Christian Dior|last=Zotoff|first=Lucy|date=25 December 2015|access-date=11 February 2017|publisher=Haute Couture News}}</ref> Упркос таквим протестима, Нови изглед је био веома утицајан, настављајући да информише рад других [[Дизајнер|дизајнера]] и моду све до 21. века. <ref name="mistry">{{Cite journal|last=Mistry|first=Meenal|date=1 March 2012|title=Spring's new look: Sixty-five years ago, Christian Dior started a revolution that's still influencing the designers of today|journal=Harper's Bazaar}}</ref> За 60. годишњицу новог изгледа 2007., Џон Галијано га је поново посетио за своју колекцију пролеће-лето за Диор. <ref name="alexander">{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/1540325/Gallianos-new-look-at-the-New-Look.html|title=Galliano's new look at the New Look|last=Alexander|first=Hilary|date=23 January 2007|work=The Daily Telegraph|access-date=20 April 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170421003744/http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/1540325/Gallianos-new-look-at-the-New-Look.html|archive-date=21 April 2017|location=London|language=en}}</ref> Галијано је користио струк осе и заобљена рамена, модернизован и ажуриран референцама на [[оригами]] и друге јапанске утицаје. <ref name="alexander" /> Године 2012. Раф Симонс је поново посетио Нев Лоок за своју дебитантску колекцију високе моде за Диор, желећи да ажурира своје идеје за 21. век на минималистички, али и сензуалан и секси начин. <ref name="mistry" /> <ref name="menkes">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2012/09/29/fashion/29iht-fdior29.html|title=At Dior, a Triumph of 21st Century Modernism|last=Menkes|first=Suzy|date=28 September 2012|work=The New York Times|access-date=20 April 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170420145748/http://www.nytimes.com/2012/09/29/fashion/29iht-fdior29.html|archive-date=20 April 2017}}</ref> Симонсов рад за Диор задржао је луксузне тканине и силуету, али је подстакао самопоштовање женског тела и ослобађање израза. <ref name="menkes" /> Процес дизајна за ову колекцију, која је произведена за само осам недеља, документован је у ''Диор и ја'', представљајући Симонсову употребу технологије и модернистичке реинтерпретације. <ref>{{Cite web|url=https://www.rogerebert.com/reviews/dior-and-i-2015|title=Dior and I Movie Review & Film Summary (2015)|last=Lemire|first=Christy|website=Roger Ebert|publisher=Ebert Digital|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20170420234841/http://www.rogerebert.com/reviews/dior-and-i-2015|archive-date=20 April 2017|url-status=live|access-date=20 April 2017}}</ref> === Диор === [[Датотека:Dior_NYC_Flagship_(48064046348).jpg|десно|мини| Диорова продавница у Њујорку (2019)]] Доступне референце су у супротности са тим да ли је ''Кристијан Диор Парфумс'' основан 1947. или 1948. године. Сама корпорација Диор наводи оснивање као 1947, са лансирањем свог првог парфема, ''Мис Диор'' . <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Диор је направио револуцију у парфимеријској индустрији лансирањем веома популарног ''парфема Мис Диор'', који је добио име по Катарини Диор (сестри Кристијана Диора). <ref name="dior" /> Диор Лтд је поседовао 25%, менаџер Цоти парфема је држао 35%, а Бусак је био власник 40% парфемског пословања, на чијем челу је био Серж Хефтлер Луиш. <ref name="dior" /> [[Пјер Карден]] је био шеф Диорове радионице од 1947. до 1950. године. Године 1948. основана је филијала у Њујорку - то би могао бити узрок проблема са датумом оснивања. <ref name="dior" /> Модерна корпорација Диор такође напомиње да је „луксузна конфекцијска кућа основана у Њујорку на углу [[Пета авенија|5. авеније]] и 57. улице, прва те врсте“, 1948. године <ref name="dior" /> . Године 1949. излази парфем "Диорама" и <ref name="dior" /> до 1949. године, само линија Нови изглед доноси профит од 12,7 милиона франака. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}</ref> === Експанзија и смрт Кристијана Диора === [[Датотека:Buenos_Aires_-_Eva_Perón_de_gala_en_fundación_del_Teatro_Colón.jpeg|десно|мини| [[Ева Перон]], прва дама Аргентине и једна од Диорових [[Музе|муза]], носи вечерњу хаљину по мери у [[Театар Колон|Театро Колон]], 1949.]] Експанзија из Француске почела је крајем 1949. отварањем бутика Диор у Њујорку. До краја године, Диор је чинио 75% париског модног извоза и 5% укупног прихода Француске од извоза. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1949. Даглас Кокс из [[Мелбурн|Мелбурна]], отпутовао је у Париз да се састане са Кристијаном Диором како би разговарао о могућности да се Диорови комади праве за аустралијско тржиште. Кристијан Диор и Даглас Кокс потписали су уговор да Диор производи оригиналне дизајне, а Даглас Кокс да их креира у својој радионици Флиндерс Лејн. <ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?nid=1300&dat=19490304&id=ErITAAAAIBAJ&pg=6152,4920691&hl=en|title=The Age – Google News Archive Search|website=news.google.com}}</ref> Млада Џил Вокер, која је још увек била у средњим тинејџерским годинама, била је један од многих радника Дагласа Кокса, модне куће која се сада скоро свакодневно налази у насловима аустралијских новина. Џил би наставила да формира модно наслеђе у Мелбурну са популарним етикетама као што су Жиноел и Марти са супругом Ноелом Кемелфилдом. <ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/lifestyle/fashion/photographer-in-race-to-document-living-history-of-melbourne-fashions-of-the-1950s-20160601-gp92qu.html|title=Photographer in race to document 'living history' of Melbourne fashions of the 1950s|last=Singer|first=Melissa|date=4 June 2016|website=The Sydney Morning Herald|archive-url=https://web.archive.org/web/20190129010220/https://www.smh.com.au/lifestyle/fashion/photographer-in-race-to-document-living-history-of-melbourne-fashions-of-the-1950s-20160601-gp92qu.html|archive-date=29 January 2019|url-status=live|access-date=28 January 2019}}</ref> Споразум између Диора и Дагласа Кокса заиста је ставио аустралијско кројење на глобалну сцену, али се на крају показало да су 60 Диорових модела превише авангардни за конзервативни аустралијски укус. Даглас Кокс није био у могућности да настави уговор након једне сезоне 1949. чинећи ове Диор-Кокс комаде једним од најређих колекционарских предмета у аустралијској моди. <ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?nid=1301&dat=19490501&id=OB0QAAAAIBAJ&pg=7309,197990&hl=en|title=The Sydney Morning Herald – Google News Archive Search|website=news.google.com}}</ref> Године 1950, Жак Руе, генерални директор Диора Лтд, осмислио је програм лиценцирања како би сада познато име „Диор“ ставио видљиво на разноврсну луксузну робу . <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Прво је стављен на кравате <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref>, а убрзо је примењен на чарапе, крзна, капе, рукавице, ташне, накит, доњи веш и шалове. <ref name="funding" /> Чланови Француске Коморе моде осудили су то као понижавајући поступак за имиџ високе моде. Ипак, лиценцирање је постало профитабилан потез и започео је тренд да се настави „у деценијама које долазе“, <ref name="funding" /> који су следиле све модне куће. <ref name="dior" /> Такође 1950. године, Кристијан Диор је био ексклузивни дизајнер хаљина [[Марлен Дитрих]] у филму [[Алфред Хичкок|Алфреда Хичкока]] Страва на ''позорници'' . Године 1951. Диор је објавио своју прву књигу. Упркос снажном европском следбенику компаније, више од половине њеног прихода је до тада остварено у Сједињеним Државама. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Диор Моделс Лимитед је настао у Лондону 1952. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Склопљен је споразум за њујоршке моделе Кристијан Диор. <ref name="dior" /> Лос Гобелинос у [[Сантијаго де Чиле|Сантјагу, Чиле]], склопио је уговор са Диором <ref name="dior" /> Прва Диор линија ципела лансирана је 1953. уз помоћ Роџера Вивијера. Компанија је до краја 1953. године имала чврсте локације у Мексику, Куби, Канади и Италији <ref name="funding" /> Како је расла популарност Диорове робе, расло је и фалсификовање. <ref name="funding" /> Овај илегални посао подржавале су жене које нису могле да приуште луксузну робу. Кристијан Диор се појавио на насловној страни часописа ''ТАЈМ'' од 4. марта 1957. Дизајнер је убрзо након тога преминуо од трећег срчаног удара 24. октобра 1957. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Задивљујући утицај Диоровог креативног модног генија донео му је признање као једну од највећих модних личности у историји. <ref name="funding" /> Кевин Алмонд за ''савремену моду'' написао је да је „у тренутку када је Диор умро његово име постало синоним за укус и луксуз“. <ref name="funding" /> === Диор без Кристијана Диора: од 1957. до 1970-их === Смрт главног дизајнера оставила је кућу Диор у хаосу, а генерални директор Жак Руе је размишљао о затварању операције широм света. Диорови власници лиценце и француска модна индустрија нису прихватили ову могућност; Маисон Диор је био превише важан за финансијску стабилност индустрије да би дозволио такву акцију. Да би подигао етикету на ноге, Руе је исте године промовисао 21-годишњег [[Ив Сен Лоран|Ива Сен Лорана]] у уметничког директора. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Лоран се придружио породици куће 1955. године након што га је сам оригинални дизајнер изабрао за позицију првог и јединог главног асистента. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> <ref name="funding" /> Лоран се у почетку показао као најприкладнији избор након дебија његове прве колекције за Диор (помињање ''Диора'' од овог тренутка се односи на компанију) 1958. <ref name="funding" /> Одећа је била педантно направљена и савршено пропорционална као Диорова од истих изузетних тканина, али ју је њихов млади дизајнер учинио мекшом, лакшом и лакшом за ношење. Сен Лоран је слављен као национални херој. Охрабрени његовим успехом, његови дизајни су постали смелији, што је кулминирало 1960. инспирисаном [[Egzistencijalizam|егзистенцијалистима]] у кафеима и џез клубовима. Његов боемски изглед из 1960. оштро је критикован. <ref name="funding" /> Марсел Бусак је био бесан, а у пролеће, када је Сен Лоран позван да се придружи француској војсци - што га је приморало да напусти кућу Диор - управа Диора није имала приговор. Сен Лоран је отишао након завршетка шест Диорових колекција. <ref name="dior" /> [[Датотека:Christian_Dior_Haute_Coutre_Suit_by_Marc_Bohan,_Spring-Summer_1973.jpg|лево|мини| Диоров костим из колекције високе моде пролеће/лето 1973]] Лоурана је у Диору заменио дизајнер Марк Боан крајем 1960. Боан је усадио свој конзервативни стил у колекције. Ребека Арнолд га је приписала као човека који је држао Диорову етикету „на челу моде док је и даље производио носиву, елегантну одећу“. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Боанови дизајни су били веома цењени од стране истакнутих друштвених личности. Глумица [[Елизабет Тејлор]] наручила је дванаест Диорових хаљина из Боанове колекције пролеће-лето 1961. Диоров парфем „Диорлинг“ изашао је 1963. године, а мушки мирис „ Еу Саваж “ 1966. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Боанов асистент Филип Жирбуж лансира прву француску конфекцијску колекцију "Мис Диор" 1967. године. Ово не треба мешати са већ постојећом радњом у Њујорку основаном 1948. Дизајниран од стране Боана, "Бејби Диор" отвара свој први бутик 1967. године. Управљање одељењем за модно крзно Диора преузима Фредерик Кастет. <ref name="dior" /> И ове године, Диор Парфумс је продат Моет-Хенесију (који ће и сам постати ЛВМХ ) због Бусакове посрнуле текстилне компаније (и даље власника Диора). <ref name="dior" /> <ref name="funding" /> То, међутим, није имало утицаја на пословање Куће Диор, тако да је бизнис ''Диор Козметикс'' рођен 1969. године са стварањем ексклузивне линије. Након тога, Боан је лансирао прву линију одеће ''Диор Хоме'' 1970. године. Парфем "Диорелла" је изашао 1972. године. Колекција крзна креирана је у Француској 1973. године, а затим произведена по лиценци у Сједињеним Државама, Канади и Јапану. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Први Диор сат "Блек мун" изашао је 1975. године у сарадњи са лиценцираним Бенедомом. Диор је украсио тела [[Грејс Кели|принцезе Грејс од Монака]], прве даме Никарагве Хопе Портокареро, [[Александра Карађорђевић|принцезе Александре од Југославије]] и леди Памеле Хикс (млађе ћерке лорда Маунтбатена од Бурме) за венчање [[Принц од Велса|принца од Велса]] и [[Дајана, принцеза од Велса|леди Дајане Спенсер]] . Године 1978. Група Бусак је поднела захтев за банкрот и тако је њену имовину (укључујући и имовину Диора) купила Вилот Груп уз дозволу Трговинског суда у Паризу . <ref name="dior" /> Парфем „Диоресенс“ је пуштен у продају 1979. <ref name="dior" /> === Долазак бизнисмена Арноа === [[Датотека:DiorBohan1.JPG|десно|мини| Хаљина из колекције високе моде пролеће 1983.]] Године 1980. Диор је издао мушки мирис "Јулс". <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Након што је Вилот Груп банкротирала 1981. године, Бернар Арно и његова инвестициона група су је купили за „ један симболичан франак “ децембра 1984. <ref name="dior" /> <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Диор парфем "Поисон" лансиран је 1985. године. Исте године, Арно је постао председник, главни извршни директор и генерални директор компаније. <ref name="dior" /> Преузевши вођство, Арно је одустао од осредњих текстилних операција компаније и фокусирао се на робну кућу Бон Марше и Диор. Операције за Цхристиан Диор драстично су се промениле на боље под Арном. Репозиционирао га је као [[Holding|холдинг компанију]] Цхристиан Диор СА модног бизниса Диор. <ref name="funding" /> На 40. годишњицу прве Диорове колекције, Музеј моде у Паризу посветио је изложбу Кристијану Диору. <ref name="dior" /> Године 1988, Арнаов Диор СА је преузео 32% удела у акцијском капиталу Моет-Хенеси • Луј Витона преко своје подружнице Жак Рубер, стварајући оно што ће постати једна од водећих и најутицајнијих компанија за луксузну робу на свету. Под овим прекретничним спајањем, операције Диор и Диор Парфумс поново су уједињене. Ђанфранко Фере, рођен у Италији, заменио је Боана на месту главног дизајнера 1989. <ref name="funding" /> Први такав не-[[Французи|Француз]], Фере је иза себе оставио традиционалне Диорове асоцијације флертовања и романтике и увео концепте и стил описан као „префињен, трезан и строг“. <ref name="funding" /> Фере је предводио дизајн за колекције високе моде, крзна и женске додатке. Његова прва колекција је награђена Де д'Ор 1989. <ref name="dior" /> Те године је отворен бутик на Хавајима и удео ЛВМХ-а Жака Рубера порастао је на 44%. <ref name="dior" /> Даљњи Диорови бутици отворени су 1990. у луксузним трговачким четвртима Њујорка, Лос Анђелеса и Токија. Удео у ЛВМХ је поново порастао, на 46%. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Још једна колекција сатова под називом "Багера"&nbsp;– инспирисан округлим дизајном сатова „Блек Мун“.&nbsp;– такође је објављен 1990. Након што је у децембру 1990. отпустио извршног директора компаније Беатрис Бонгбо, Арно је преузео ту позицију до септембра 1991. године, када је на ту функцију поставио бившег председника Бон Маршеа Филипа Виндрија. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Године 1991, Диор је уврштен на спот тржиште, а затим и на тржиште месечног обрачуна Париске берзе, а лансиран је и парфем "Дина". <ref name="dior" /> Виндри је спустио цене конфекције за 10%. Ипак, вунено одело из Диора долазило би са ценом од 1.500 долара. <ref name="funding" /> Приход Диора из 1990. био је 129,3 америчких&nbsp;милиона, са нето приходом од 22 долара&nbsp;милиона. <ref name="funding" /> Диор је сада реорганизован у три категорије: 1) женска конфекција, доњи веш и дечија одећа 2) додаци и накит 3) мушка одећа. Корисници лиценци и франшизни бутици су почели да се смањују, како би се повећала контрола компаније над производима бренда. Лиценцирање је заправо смањено за скоро половину јер су се Арно и Виндри определили за „квалитет и ексклузивност уместо квантитета и приступачности“. <ref name="funding" /> Бутици у потпуном власништву компаније сада су отворени у Хонг Конгу, Сингапуру, [[Куала Лумпур|Куала Лумпуру]], [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]] и Ваикикију, додајући својим основним продавницама у Њујорку, Хавајима, Паризу и [[Женева|Женеви]] . Ово је имало потенцијал да повећа директну продају и профитне марже уз одржавање локација високог профила.“ <ref name="funding" /> Године 1992. Диор Хоме је стављен под уметничко руководство Патрика Лавоа, а парфем "МиссДиор" је поново лансиран. <ref name="dior" /> Франсоа Бауфум је наследио Виндрија 1993. и наставио да смањује лиценце за име Диор. <ref name="funding" /> [[Датотека:Grey_leather_and_fur_gloves_by_Christian_Dior_in_box.jpg|лево|мини| Кожне рукавице Диор]] Производња Диор високе моде је издвојена у подружницу 1995. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Такође, изашао је и модел сатова „Ла Паризијен“ – оличен у сату „Паризијски шик“. До те године приход ове етикете порастао је на 177 милиона долара, уз нето приход од 26,9 долара&nbsp;милиона. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Под утицајем Ане Винтур, уреднице и шефице Вога, извршни директор Арно је именовао британског дизајнера Џона Галијана да замени Ђанфранка Фереа 1997. (Галијано на Си-би-ес-у: „Без Ане Винтур сигурно не бих био у кући Диора“). <ref name="dior" /> <ref>{{Cite news|url=http://www.cbsnews.com/stories/2009/05/14/60minutes/main5013905.shtml|title=Anna Wintour, Behind The Shades|date=14 May 2009|access-date=4 November 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101114061328/http://www.cbsnews.com/stories/2009/05/14/60minutes/main5013905.shtml|archive-date=14 November 2010|publisher=[[CBS News]]}}</ref> Овај избор британског дизајнера, опет уместо француског, каже се да је „разбарушио неко француско перје“. Сам Арно је изјавио да би „више волео Француза”, али да „таленат нема националност”. <ref name="funding" /> Чак је упоредио Галијана са самим Кристијаном Диором, напомињући да „Галијано има креативни таленат веома близак Диору. Он има исту изванредну мешавину романтизма, феминизма и модерности која је симболизовала Монсјур Диор-а. У свим његовим креацијама – његовим оделима, његовим хаљинама – налазе се сличности са Диоровим стилом.“ <ref name="funding" /> Галијано је изазвао даље интересовање за Диор помало контроверзним модним ревијама, као што су „Представа бескућника“ (модели обучени у новине и папирне кесе) или „С&М Схов“. <ref name="funding" /> У међувремену, нови председник и извршни директор Сидни Толедано додатно је смањивао лиценце Диора. <ref name="funding" /> 15. октобра 1997. поново је отворена Диорова продавница на Авенији Монтењ.&nbsp;– затворио ју је и преуредио Петер Марино&nbsp;– на догађају са славним личностима укључујући [[Никол Кидман]], [[Деми Мур]] и [[Жак Ширак|Жака Ширака]]. Те године Диор је такође преузео свих тринаест бутик франшиза од јапанског Канеба. <ref name="dior" /> У мају 1998. године у Паризу је отворен још један бутик Диор. Овог пута продавница је отворила своја врата на левој обали, Пласе Сен-Жермен-де-Прес. Сам Париз ће бити сведок отварања првог париског бутика финог накита Диор следеће године. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Парфем " Ж адор " је објављен 1999. <ref name="dior" /> а 5. октобра 1999. Галијано је објавио модну ревију спремне ојеће Диор за пролеће-лето 2000, дебитујући нову торбу Седло. Исте године, Диоров дугогодишњи партнер сатова Бенедом придружио се ЛВМХ групи. Године 2000. Галијаново вођство је проширено на додатке, оглашавање и комуникације. Прву кампању под његовим вођством фотографисао је Ник Најт, а две жене су симулирале сношај. Док су други брендови касних 1990-их, посебно Гучи, <ref>[http://www.vogue.co.uk/news/daily/2003-02/030227-toms-pubic-ad-avoids-ban.aspx Tom Ford's latest Gucci shocker is approved by the Advertising Standards Authority (Vogue.com UK)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110611121641/http://www.vogue.co.uk/news/daily/2003-02/030227-toms-pubic-ad-avoids-ban.aspx|date=11 June 2011}}. Vogue.co.uk (27 February 2003). Retrieved 11 March 2011.</ref> прибегли порно шику да би привукли пажњу, Диорови огласи су имали такав утицај да је порно шик постао тренд у већини модних реклама. Галијано је подстакао ескалацију порно шик реклама, што је кулминирало Унгаровим зоофилским рекламама, <ref>{{Cite web|url=http://petgirl.unblog.fr/files/2010/01/ungaro3.jpg|title=Image|archive-url=https://web.archive.org/web/20110720234525/http://petgirl.unblog.fr/files/2010/01/ungaro3.jpg|archive-date=20 July 2011|url-status=live|access-date=4 November 2010}}</ref> које је снимио Марио Соренти, и Гучијевим рекламама, које су представљале модел са стидним длачицама у облику Гучијевог логотипа. У ствари, сматра се да је Галијано револуционисао Диор више кроз своје рекламне кампање него кроз дизајн. <ref>[http://thecrowdblog.blogspot.com/ The CROWD blog] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110708065710/http://thecrowdblog.blogspot.com/|date=8 July 2011}}. Thecrowdblog.blogspot.com. Retrieved 11 March 2011.</ref> <ref>[http://www.thecrowdmagazine.com/www.thecrowdmagazine.com/Vilnet_Interview.html Vilnet Interview] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110716231240/http://www.thecrowdmagazine.com/www.thecrowdmagazine.com/Vilnet_Interview.html|date=16 July 2011}}. Thecrowdmagazine.com. Retrieved 11 March 2011.</ref> Дана 17. јула 2000, водећег дизајнера Диор Хомеа Патрика Лавоа заменила је Хеди Слимане . Значајна Диорова издања те године су били сатови попут препознатљивог „Малис“, који садржи наруквице направљене од „ЦД“ карика, као и „Рива“. Хеди је напустио Диор Хоме 2007. и заменио га је Крис Ван Аше . === 21. век === Године 2001. бутик Диор Хоме поново је отворен са новим „савременим мушким концептом“ који је усадио његов дизајнер Хеди Слимане. Слимане је користио овај концепт у стварању своје прве колекције Диор Хоме. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Убрзо је Диор Хоме стекао истакнуту мушку клијентелу, укључујући [[Бред Пит|Бреда Пита]] и [[Мик Џегер|Мика Џегера]] . <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> Џон Галијано је затим почео да издаје сопствене Диор сатове 2001. године, почевши од линије „Крис 47 Алуминијум“, обележавајући нову еру у дизајну Диор сатова. Затим су сатови „Малис“ и „Рива“ редизајнирани драгим камењем како би се створиле „Малиц Спарклинг“ и „Рива Спарклинг“ спин-оф колекције. Инспирисан колекцијом за пролеће-лето 2002, Диор је објавио сат "Диор 66", разбијајући многа женска традиционална очекивања у дизајну. Мушки мирис "Хајер" изашао је 2001. године, а затим парфем "Адкит" 2002. године. Компанија је затим отворила први [[Милано|милански]] бутик Диор Хоме 20. фебруара 2002. До 2002. године, 130 локација је било у пуном погону. <ref name="funding">{{Cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|title=History of Christian Dior S.A.|website=fundinguniverse.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html|archive-date=17 October 2008|url-status=live|access-date=18 October 2008}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html "History of Christian Dior S.A."] ''fundinguniverse.com''. [https://web.archive.org/web/20081017050509/http://www.fundinguniverse.com/company-histories/Christian-Dior-SA-Company-History.html Archived] from the original on 17 October 2008<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">18 October</span> 2008</span>.</cite></ref> 3. јуна 2002, Слимане је добио награду "Међународни дизајнер године" од стране ЦФДА . До 2002. године, Канебо је био власник лиценце Диор-а за конфекцијску одјећу у Јапану, а када је лиценца истекла, Диор је био у могућности да профитабилно директно продаје своју конфекцијску одјећу и додатке у властитим бутицима. <ref name="Luxury">{{Cite book|title=Luxury Brand Management|last=Chevalier, Michel|publisher=John Wiley & Sons|year=2012|isbn=978-1-118-17176-9|location=Singapore}}</ref> Сат "Крис 47 Стил" изашао је 2003. године као рођак оригиналног "Крис 47 Алуминијум". Бернард Арно, Хелене Мерсијер-Арно и Сиднеј Толедано присуствовали су отварању водећег бутика Диор у округу Омотесандо у Токију 7. децембра 2003. Друга водећа продавница Диор отворена је у луксузном трговачком округу Гинза у Токију 2004. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> Ексклузивни бутик Диор Хоме отворен је такође те године у Паризу на Ру Ројал, који је представио целокупну Диор Хомме колекцију. Други Диор бутик финог накита у Паризу отворен је на 8 Пласе Вендом. <ref name="dior" /> Бутик Диор отворен је у Москви након што је компанија преузела контролу над лиценцираним пословањем свог московског агента. <ref name="dior" /> [[Датотека:Dior_Omotesando_2007.jpg|лево|мини| Диор Омотесандо, 2007]] [[Датотека:Dior,_Debenhams,_Sutton,_Surrey,_London.JPG|лево|мини| Диор знак у Лондону, Енглеска]] Парфем „Мис Диор Шери“ и мирис „Диор Хоме“ су пуштени у продају 2005. године <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> . Галијано је објавио своје сатове „Диор Кристал“ у којима је комбиновао челик и плаве сафире како би створио „креативну и иновативну колекцију“. Диор СА је тада прославио 13. годишњицу Диор сатова 2005. године, а у априлу те године, његова колекција "Шифра руж" је препозната на Светском сајму сатова и накита у [[Базел|Базелу, Швајцарска]] . Такође у години, модна кућа је прославила и 100. годишњицу рођења дизајнера Кристијана Диора. <ref name="dior" /> У Диоровом музеју у Гранвилу у Нормандији одржана је изложба „Кристијан Диор: Човек века“. Крис Ван Аше је 2007. године именован за новог уметничког директора Диор Хоме-а. Ван Аше је представио своју прву колекцију касније те године. <ref name="dior">[http://www.dior-finance.com/en/historique.asp Company History at Dior's website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081107025618/http://www.dior-finance.com/en/historique.asp|date=7 November 2008}}</ref> И 2007. године званично је обележена 60. годишњица оснивања Маисон Диор-а. <ref name="dior" /> До фебруара 2011. Кућа Диор је била у скандалу након што су оптужбе да је Џон Галијано давао антисемитске примедбе доспеле у међународне наслове: компанија се нашла у „ноћној мори за односе с јавношћу“. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2012/07/05/fashion/raf-simonss-first-dior-collection.html|title=Past, Prologue, Dior|last=Horyn|first=Cathy|date=2 July 2012|work=The New York Times|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120705210724/http://www.nytimes.com/2012/07/05/fashion/raf-simonss-first-dior-collection.html|archive-date=5 July 2012}}</ref> Галијано је отпуштен у марту, а заказана презентација његове колекције конфекције за јесен-зиму 2011/2012 одржана је без њега, усред контроверзе, 4. марта. <ref>{{Cite news|url=https://www.huffingtonpost.com/2011/03/04/dior-show-john-galliano_n_831290.html#248916|title=Dior Autumn/Winter 2011 Show Goes on Without John Galliano (PHOTOS)|last=Moss|first=Hilary|date=4 March 2011|work=Huffington Post|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120823145047/http://www.huffingtonpost.com/2011/03/04/dior-show-john-galliano_n_831290.html#248916|archive-date=23 August 2012}}</ref> Пре почетка емисије, извршни директор Сиднеј Толедано одржао је сентиментални говор о вредностима Кристијана Диора и алудирао на породичне везе са [[Холокауст|Холокаустом]] . <ref>{{Cite news|url=http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8362214/Sidney-Toledanos-emotional-speech-at-Christian-Dior-show.html|title=Sidney Toledano's emotional speech at Christian Dior show|date=4 March 2011|work=The Daily Telegraph|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120707172401/http://fashion.telegraph.co.uk/news-features/TMG8362214/Sidney-Toledanos-emotional-speech-at-Christian-Dior-show.html|archive-date=7 July 2012|location=London}}</ref> Представа је затворена тако што је особље атељеа изашло да прихвати аплаузе у одсуству свог уметничког директора. (Претходна презентација високе моде пролеће-лето 2011. у јануару 2011. била је последње појављивање Галијана на Диоровој писти. ) Компанија је наставила и именовала Била Гајтена за главног дизајнера привремено у одсуству уметничког директора. <ref>{{Citation|url=http://www.vogue.co.uk/article/john-galliano-replaced-with-bill-gaytten|title=A New Era|publisher=Vogue.co.uk|date=2011-06-27|access-date=2 September 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160916093719/http://www.vogue.co.uk/article/john-galliano-replaced-with-bill-gaytten|archivedate=16 September 2016}}</ref> Гајтен је радио под Галијаном за Диор. Прва колекција високе моде (за сезону јесен-зима 2011.) под Гајтеновим управљањем представљена је у јулу и наишла је на углавном негативне критике. <ref>{{Cite web|url=http://www.ibtimes.co.uk/articles/328206/20120415/dior-john-galliano-bill-gaytten-raf-simons.htm|title=Bill Gaytten's Spring Summer 12 Haute Couture Shanghai Show for Dior [Pictures]|last=Thakur|first=Monami|date=15 April 2012|website=International Business Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20120831220130/http://www.ibtimes.co.uk/articles/328206/20120415/dior-john-galliano-bill-gaytten-raf-simons.htm|archive-date=31 August 2012|url-status=live|access-date=7 July 2012}}</ref> <ref name="Gayttenfirstshow">{{Cite web|url=https://nymag.com/daily/fashion/2011/07/dior_couture_suffers_without_j.html|title=Dior Couture Suffers Without John Galliano|last=Odell|first=Amy|date=5 July 2011|website=New York|archive-url=https://web.archive.org/web/20111104190056/http://nymag.com/daily/fashion/2011/07/dior_couture_suffers_without_j.html|archive-date=4 November 2011|url-status=live|access-date=7 July 2012}}</ref> У међувремену, спекулације су остале месецима јер није било познато ко ће бити изабран да замени Галијана. Током свог 13-месечног периода без уметничког директора, Диор је почео да пролази кроз суптилне промене у свом дизајну како је утицај театралног и блиставог Галијана избледео. Потпуно нови Диоров сајт покренут је крајем 2011.   Гајтен је 23. јануара 2012. представио своју другу х колекцију високе моде (за сезону пролеће-лето 2012.) за Диор и била је много боље прихваћена од његове прве колекције. <ref>{{Cite web|url=https://nymag.com/daily/fashion/2012/01/gayttens-dior-couture-show-was-an-improvement.html|title=Bill Gaytten's Dior Couture Show Was Much Better Than Last Season's|last=Cowels|first=Charlotte|date=23 January 2012|website=New York|archive-url=https://web.archive.org/web/20120708234602/http://nymag.com/daily/fashion/2012/01/gayttens-dior-couture-show-was-an-improvement.html|archive-date=8 July 2012|url-status=live|access-date=7 July 2012}}</ref> Белгијски дизајнер Раф Симонс проглашен је 11. априла 2012. за новог уметничког директора Кристијана Диора. Симонс је био познат по свом минималистичком дизајну, <ref name="guardianjuly2">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/fashion/2012/jul/02/raf-simons-show-christian-dior|title=Raf Simons puts doubts at rest with first show at Christian Dior|last=Cartner-Morley|first=Jess|date=2 July 2012|work=The Guardian|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20150618143253/http://www.theguardian.com/fashion/2012/jul/02/raf-simons-show-christian-dior|archive-date=18 June 2015|location=London}}</ref> и то је у супротности са драматичним претходним дизајном Диора под Галијаном. Штавише, сматрало се да се Симонс појавио као "тамни коњ" усред имена других дизајнера који су сматрани високим кандидатима. <ref name="NYTjuly2">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2012/07/05/fashion/raf-simonss-first-dior-collection.html|title=Past, Prologue, Dior|last=Horyn|first=Cathy|date=2 July 2012|work=The New York Times|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120705210724/http://www.nytimes.com/2012/07/05/fashion/raf-simonss-first-dior-collection.html|archive-date=5 July 2012}}</ref> Да би нагласила одговарајући избор Симонса као правог дизајнера, компанија је разметљиво направила поређења између Симонса и оригиналног дизајнера Диора. <ref>{{Cite web|url=http://www.dior.com/magazine/en_gb/News/Welcome-Mr-Simons|title=Welcome Mr Simons|date=11 April 2012|publisher=Christian Dior|archive-url=https://web.archive.org/web/20120618204055/http://www.dior.com/magazine/en_gb/News/Welcome-Mr-Simons|archive-date=18 June 2012|url-status=dead|access-date=7 July 2012}}</ref> Наводно, Бернард Арно и колеге директори у Диору и ЛВМХ-у били су жељни да пребаце Диор из Галијанових година. <ref name="NYTjuly2" /> Симонс је провео много времена у Диоровим архивама <ref name="thedailybeast">{{Cite web|url=http://www.thedailybeast.com/articles/2012/07/02/raf-simons-debuts-at-christian-dior-with-couture-collection.html|title=Raf Simons Debuts at Christian Dior With Couture Collection|last=Givhan|first=Robin|date=2 July 2012|website=The Daily Beast|archive-url=https://web.archive.org/web/20120707061816/http://www.thedailybeast.com/articles/2012/07/02/raf-simons-debuts-at-christian-dior-with-couture-collection.html|archive-date=7 July 2012|url-status=live|access-date=7 July 2012}}</ref> и упознајући се са високом модом (пошто није имао претходно искуство у тој ниши моде). <ref name="NYTjuly2" /> Симонс је тада требало да дебитује са својим дизајном у јулу. У међувремену, Гајтенова колекција високе моде за пролеће-лето 2012. представљена је као прва Диорова изложба високе моде икада одржана у Кини 14. априла у Шангају; <ref>{{Cite web|url=http://www.dior.com/magazine/en_gb/News/Night-falls-over-Shanghai|title=Night Falls Over Shanghai|date=15 April 2012|publisher=Christian Dior|archive-url=https://web.archive.org/web/20120628232505/http://www.dior.com/magazine/en_gb/News/Night-falls-over-Shanghai|archive-date=28 June 2012|url-status=dead|access-date=7 July 2012}}</ref> и то је био знак посвећености компаније свом присуству на кинеском тржишту. [[Датотека:Smith_&_Caughey's_Queen_Street_Dior_counter_double_view_2013.jpg|десно|мини| Козметички пулт у [[Нови Зеланд|новозеландској]] робној кући у [[Окланд|Окланду]], Нови Зеланд]] Емисија је била последња Гајтенова презентација за Диор, а он је остао као главни дизајнер за бренд Џон Галијано. <ref>{{Cite news|url=http://fashion.telegraph.co.uk/article/TMG9206407/LVMH-chief-Sidney-Toledano-on-how-the-stars-have-aligned-at-Dior-as-Bill-Gaytten-bows-out-in-China.html|title=LVMH chief Sidney Toledano on how the stars have aligned at Dior, as Bill Gaytten bows out in China|last=Bergin|first=Olivia|date=16 April 2012|access-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20130131125226/http://fashion.telegraph.co.uk/article/TMG9206407/LVMH-chief-Sidney-Toledano-on-how-the-stars-have-aligned-at-Dior-as-Bill-Gaytten-bows-out-in-China.html|archive-date=31 January 2013|publisher=Telegraph UK|location=London}}</ref> === "Амбасадори" славних === Диор је створио јака партнерства са холивудским познатим личностима и утицајним личностима на друштвеним мрежама, блиско сарађујући са овим појединцима како би досегли више демографије и поново успоставили свој идентитет као нови, модеран бренд, упркос чињеници да постоји већ неко време. <ref>{{Cite web|url=https://centricdigital.com/blog/digital-trends/why-guccis-digital-strategy-is-working/|title=Why Gucci's Digital Strategy Is Working|website=Centric Digital|archive-url=https://web.archive.org/web/20180315134336/https://centricdigital.com/blog/digital-trends/why-guccis-digital-strategy-is-working/|archive-date=15 March 2018|url-status=live|access-date=15 March 2018}}</ref> Ово је омогућило бренду да прикаже популистички имиџ и привуче ширу публику. <ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2015/12/02/fashion/luxury-brands-and-the-social-campaign.html|title=Luxury Brands and the Social Campaign|last=Scott|first=Mark|date=1 December 2015|website=The New York Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20180730021507/https://www.nytimes.com/2015/12/02/fashion/luxury-brands-and-the-social-campaign.html|archive-date=30 July 2018|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> Бренд је сарађивао и обукао иконе савременог стила попут [[Џенифер Лоренс]] и [[Лупита Нјонго|Лупита Њонго]], које би могле да одјекују миленијумима. <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.co.uk/gallery/were-all-wearing-dior|title=Red Carpet Retrospective: Dior|date=21 June 2012|website=Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20180316214635/http://www.vogue.co.uk/gallery/were-all-wearing-dior|archive-date=16 March 2018|url-status=live|access-date=16 March 2018}}</ref> Диор је ефикасно имплементирао друштвене медије у своју стратегију маркетиншке комуникације, у којој се слике и видео снимци из кампања деле и на званичном Диор профилу и на страницама друштвених медија славних амбасадора. Пример овог успеха може се видети у кампањи Тајна башта са [[Ријана|Ријаном]] . <ref>{{Cite web|url=http://www.instyle.com/news/rihanna-christian-dior-secret-garden-campaign|title=Here's Your First Look at Rihanna's Groundbreaking Dior Campaign|website=InStyle.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20180318120850/http://www.instyle.com/news/rihanna-christian-dior-secret-garden-campaign|archive-date=18 March 2018|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> У овој кампањи, Ријана је виђена како плеше уз песму са свог албума кроз дворану огледала. <ref>{{Cite web|url=http://wwd.com/fashion-news/fashion-scoops/rihanna-dior-secret-garden-campaign-10128811/|title=Rihanna's 'Secret Garden' Campaign for Dior Set to Debut|last=Iredale|first=Jessica|date=13 May 2015|website=WWD|archive-url=https://web.archive.org/web/20180318182814/http://wwd.com/fashion-news/fashion-scoops/rihanna-dior-secret-garden-campaign-10128811/|archive-date=18 March 2018|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> Повезивањем са Ријанином песмом, компанија је створила осећај повезаности са њеним брендом, што је било корисно за компанију пошто је она била рангирана као најпродаванија славна личност у 2016. <ref>{{Cite web|url=https://www.wgsn.com/blogs/how-rihanna-became-the-most-brand-savvy-celebrity/#|title=How Rihanna became the most brand savvy celebrity|website=wgsn.com/blogs|archive-url=https://web.archive.org/web/20190217201305/https://www.wgsn.com/blogs/how-rihanna-became-the-most-brand-savvy-celebrity/|archive-date=17 February 2019|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> Упркос томе што досег није у потпуности погодан за циљну публику Диора, сарадња са онима попут Ријане омогућава компанији да се ангажује са већим делом тржишта, пошто је Ријанино праћење на друштвеним мрежама четири пута веће него код модне куће. <ref name="nytimes.com">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2015/12/02/fashion/luxury-brands-and-the-social-campaign.html|title=Luxury Brands and the Social Campaign|last=Scott|first=Mark|date=1 December 2015|website=The New York Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20180730021507/https://www.nytimes.com/2015/12/02/fashion/luxury-brands-and-the-social-campaign.html|archive-date=30 July 2018|url-status=live|access-date=18 March 2018}}</ref> Испод су неки од амбасадора славних који су водили Диор кампање: * [[Изабел Ађани]] : Отровни парфем (1985–1990) <ref>{{Cite web|url=https://www.yahoo.com/news/isabelle-adjani-rihanna-30-years-dior-ambassadors-123815686.html?ref=gs|title=From Isabelle Adjani to Rihanna: 30 years of Dior ambassadors|date=16 March 2015|website=Yahoo|archive-url=https://web.archive.org/web/20170110211137/https://www.yahoo.com/news/isabelle-adjani-rihanna-30-years-dior-ambassadors-123815686.html?ref=gs|archive-date=10 January 2017|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Карла Бруни|Царла Бруни]] : Лејди Диор торбица (1996) <ref>{{Cite web|url=http://trendissimo.pl/iconic-bags-lady-dior-2/|title=Iconic bags – Lady Dior|website=Trendissimo|archive-url=https://web.archive.org/web/20161020172722/http://trendissimo.pl/iconic-bags-lady-dior-2/|archive-date=20 October 2016|url-status=live|access-date=20 October 2016}}</ref> * [[Мила Јововић]] : парфем (1999–2000) <ref>{{Cite web|url=http://www.millaj.com/model/christiandior.shtml|title=Christian Dior – Milla Jovovich|website=Milla Jovovich Official Website|archive-url=https://web.archive.org/web/20161128142302/http://www.millaj.com/model/christiandior.shtml|archive-date=28 November 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Шарлиз Терон]] : парфем Ж 'Адоре Диор (2004 – данас) * [[Шерон Стоун]] : Кепчур нега за кожу (2005-данас) <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.co.uk/article/sharon-stone-for-dior|title=Sharon Stone is confirmed as the new face of Christian Dior|date=4 October 2005|website=British Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010130248/http://www.vogue.co.uk/article/sharon-stone-for-dior|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Моника Белучи]] : Диор козметика (2006–2010), <ref>{{Cite web|url=http://www.mindfood.com/article/monica-bellucci-bellissimo-beauty-dior-makeup/|title=Bellissimo Bellucci|website=MiNDFOOD|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010211544/http://www.mindfood.com/article/monica-bellucci-bellissimo-beauty-dior-makeup/|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.it/en/beauty/beauty-news/2010/09/rouge-dior-at-rinascente|title=Rouge Dior at Rinascente|date=21 September 2010|website=[[Vogue (magazine)|Vogue]]}}</ref> Лејди Диор ташна (2006–2007), парфем Хипнотисани отров (2009–2010) <ref>{{Cite web|url=http://la-bellucci.ru/gallery/index.php?cat=80|title=Advertising Campaigns > Dior|website=La Bellucci|archive-url=https://web.archive.org/web/20161020115126/http://la-bellucci.ru/gallery/index.php?cat=80|archive-date=20 October 2016|url-status=live|access-date=20 October 2016}}</ref> * [[Ева Грен]] : Поноћни отров (2007–2008) <ref>{{Cite web|url=http://www.sassybella.com/2007/07/eva-greens-midnight-poison-dior-fragrance-ad-campaign/|title=Eva Green's Midnight Poison Dior Fragrance ad campaign|date=4 July 2007|website=Sassy Bella|archive-url=https://web.archive.org/web/20161012153635/http://www.sassybella.com/2007/07/eva-greens-midnight-poison-dior-fragrance-ad-campaign/|archive-date=12 October 2016|url-status=live|access-date=12 October 2016}}</ref> * [[Марион Котијар]] : Лејди Диор ташна (2008–2017), <ref>{{Cite web|url=http://people.com/style/marion-cotillards-next-role-dior-bag-lady/|title=Marion Cotillard's Next Role: Dior Bag Lady|date=28 October 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20170110235600/http://people.com/style/marion-cotillards-next-role-dior-bag-lady/|archive-date=10 January 2017|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://wwd.com/eye/people/2017-cannes-film-festival-marion-cotillard-supporting-young-designers-10894159/|title=2017 Cannes Film Festival: Marion Cotillard on Supporting Young Designers|date=24 May 2017|website=WWD|archive-url=https://web.archive.org/web/20190109111034/https://wwd.com/eye/people/2017-cannes-film-festival-marion-cotillard-supporting-young-designers-10894159/|archive-date=9 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> Мис Диор ташна (2011) <ref>{{Cite web|url=http://www.luxuo.com/handbag/marion-cotillard-miss-dior-handbags-fall-2011.html|title=Marion Cotillard for Miss Dior Handbags Fall 2011|date=9 September 2011|website=Luxuo|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010125448/http://www.luxuo.com/handbag/marion-cotillard-miss-dior-handbags-fall-2011.html|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Џуд Ло]] : Диор Хоме мирис (2008–2012) <ref>{{Cite web|url=http://www.marieclaire.co.uk/news/beauty-news/jude-law-new-face-at-christian-dior-191632|title=Jude Law is new face at Christian Dior|date=4 April 2008|website=Marie Claire|archive-url=https://web.archive.org/web/20170111004925/http://www.marieclaire.co.uk/news/beauty-news/jude-law-new-face-at-christian-dior-191632|archive-date=11 January 2017|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Натали Портман]] : мирис Мис Диор, козметика Диор (2010-данас) <ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=lECMrhnsYOs|title=Miss Dior Chérie with Natalie Portman Perfume|date=29 July 2013|via=[[YouTube]]|archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211030/lECMrhnsYOs|archive-date=2021-10-30}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.co.uk/article/christian-dior-sign-natalie-portman|title=Natalie Portman Signs With Christian Dior|date=7 June 2010|website=British Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010130312/http://www.vogue.co.uk/article/christian-dior-sign-natalie-portman|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Мелани Лоран]] : парфем Хипнотисани отров (2011-данас) <ref>{{Cite web|url=http://fashionetc.com/news/beauty/1731-dior-melanie-laurent-hypnotic-poison-ad-campaign|title=Dior Taps Mélanie Laurent for Hypnotic Poison Campaign|date=4 May 2011|website=FashionEtc.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170110211145/http://fashionetc.com/news/beauty/1731-dior-melanie-laurent-hypnotic-poison-ad-campaign|archive-date=10 January 2017|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Мила Кунис]] : торбица Мис Диор (2012) <ref>{{Cite web|url=http://www.vogue.co.uk/article/mila-kunis-lands-dior-handbag-campaign|title=Mila Kunis Lands Dior Handbag Campaign|date=5 January 2012|website=British Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010130220/http://www.vogue.co.uk/article/mila-kunis-lands-dior-handbag-campaign|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Џенифер Лоренс]] : торбица Мис Диор (2012 – данас), <ref>{{Cite web|url=http://www.harpersbazaar.com.au/news/fashion-buzz/2012/10/jennifer-lawrence-is-the-new-face-of-miss-dior/|title=Jennifer Lawrence is the new face of Miss Dior|date=11 October 2012|website=Harper's BAZAAR|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010131125/http://www.harpersbazaar.com.au/news/fashion-buzz/2012/10/jennifer-lawrence-is-the-new-face-of-miss-dior/|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> Џој парфем (2018 – данас) <ref>{{Cite web|url=https://www.vogue.com/article/jennifer-lawrence-dior-joy-perfume-hunger-games-workout-diet-body-blonde-hair/|title=Jennifer Lawrence Dominates in Red Lipstick and Jaw-Dropping Sex Appeal in Dior's New Campaign|date=29 August 2018|website=Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20190121232421/https://www.vogue.com/article/jennifer-lawrence-dior-joy-perfume-hunger-games-workout-diet-body-blonde-hair|archive-date=21 January 2019|url-status=live|access-date=20 January 2019}}</ref> * [[Robert Patinson|Роберт Патинсон]] : Диор Хоме мирис (2013-данас) <ref>{{Cite news|url=https://www.latimes.com/entertainment/gossip/la-et-mg-robert-pattinson-dior-homme-ad-20130903-story.html%3f_amp=true|title=Robert Pattinson's new Dior Homme ad|work=Los Angeles Times}}{{Мртва веза}}</ref> * [[Ријана]] : торба Диорама, парфем Ж адоре Диор, наочаре за сунце Диор (2015-данас) <ref>{{Cite web|url=http://www.fashionnstyle.com/articles/51609/20150312/rihanna-to-replace-charlize-theron-as-face-of-jadore-dior-diamonds-singer-spotted-filming-new-commercial-for-luxury-brand.htm|title=Rihanna to Replace Charlize Theron as Face of J'adore Dior|date=12 March 2015|website=Fashion Style|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010212648/http://www.fashionnstyle.com/articles/51609/20150312/rihanna-to-replace-charlize-theron-as-face-of-jadore-dior-diamonds-singer-spotted-filming-new-commercial-for-luxury-brand.htm|archive-date=10 October 2016|url-status=dead}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://wwd.com/fashion-news/fashion-features/rihanna-dior-sunglass-collection-10436563/|title=Rihanna and Dior Collaborate on Sunglass Collection|date=24 May 2016|website=WWD|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010130249/http://wwd.com/fashion-news/fashion-features/rihanna-dior-sunglass-collection-10436563/|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=10 October 2016}}</ref> * [[Џони Деп]] : Диор Саваж мирис (2015-данас) <ref>{{Cite web|url=https://www.lvmh.com/news-documents/news/johnny-depp-embodies-sauvage-the-new-mens-fragrance-from-dior/|title=Johnny Depp embodies Sauvage, the new men's fragrance from Dior|date=21 September 2015|website=LVMH.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20190109111240/https://www.lvmh.com/news-documents/news/johnny-depp-embodies-sauvage-the-new-mens-fragrance-from-dior/|archive-date=9 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> * [[Кара Делевин]] : ДИОР Адикт Столар кармин. (2019) <ref>{{Cite web|url=https://grazia.com.au/articles/exclusive-be-dior-be-pink-introducing-the-new-dior-addict-stellar-shine-campaign-with-cara-delevingne/|title=Exclusive: "Be Dior. Be Pink." Introducing The New Dior Addict Stellar Shine Campaign With Cara Delevingne|website=Grazia Australia|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20190415002812/https://grazia.com.au/articles/exclusive-be-dior-be-pink-introducing-the-new-dior-addict-stellar-shine-campaign-with-cara-delevingne/|archive-date=15 April 2019|url-status=live|access-date=2019-04-15}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.vogue.co.uk/article/cara-delevingne-dior-stellar-shine|title=Cara Delevingne Talks Pink, Punk And Her New Campaign For Dior Addict Stellar Shine|last=Murdoch-Smith|first=Lauren|date=7 March 2019|website=British Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20190415002811/https://www.vogue.co.uk/article/cara-delevingne-dior-stellar-shine|archive-date=15 April 2019|url-status=live|access-date=2019-04-15}}</ref> * [[Килијан Мбапе]] амбасадор бренда мушке колекције укључујући мирис Саваж <ref>{{Cite web|url=https://daman.co.id/kylian-mbappe-is-diors-new-brand-ambassador/|title=Kylian Mbappé is Dior's new Brand Ambassador {{!}} DA MAN MagazineDA MAN Magazine – Make Your Own Style! {{!}} A definitive guide to men's premium fashion and lifestyle, as well as Hollywood celebrities.|last=Harrison|first=Jovi|language=en-us|access-date=23 December 2021}}</ref> == Финансијски подаци == {| class="wikitable" |+'''Финансијски подаци у милионима евра''' <ref>{{Cite web|url=https://www.wallstreet-online.de/aktien/christian-dior-aktie/bilanz|title=Christian Dior Bilanz, Gewinn und Umsatz {{!}} Christian Dior Geschäftsbericht {{!}} 883123|website=wallstreet-online.de|archive-url=https://web.archive.org/web/20181105160808/https://www.wallstreet-online.de/aktien/christian-dior-aktie/bilanz|archive-date=5 November 2018|url-status=live|access-date=2018-11-05}}</ref> !Година ! 2013 ! 2014 ! 2015 ! 2016 ! 2017 |- | Приход | 29.881 | 30.984 | 35.081 | 37.968 | 43.666 |- | Нето приход | 3.926 | 3.883 | 6.165 | 4.164 | 5.753 |- | [[Aktiva|Средства]] | 55.555 | 61.161 | 60.030 | 62.904 | 72.762 |- | Запослени | 2535 | 2780 | 3033 | 3100 | 3800 |} == Критика == Године 2000. Галијанова колекција инспирисана бескућницима изазвала је критике, али и пажњу, на кућу Диор. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2000/01/23/opinion/liberties-haute-homeless.html|title=Liberties; Haute Homeless|last=Dowd|first=Maureen|date=23 January 2000|work=The New York Times|access-date=8 March 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110217040018/http://www.nytimes.com/2000/01/23/opinion/liberties-haute-homeless.html|archive-date=17 February 2011}}</ref> Почетком 2011. избио је скандал када је Џон Галијано оптужен да је давао [[Антисемитизам|антисемитске]] коментаре после пића у Паризу. Објављени су снимци на којима дизајнер под дејством алкохола каже „Волим Хитлера“ и „Људи попут тебе би данас били мртви. Ваше мајке, ваши преци би били ј*бено напушени гасом и мртви" жени која није Јеврејка. <ref name="nydailynews1">[http://www.nydailynews.com/news/world/2011/02/28/2011-02-28_john_galliano_antisemitic_rant_caught_on_video_nicole_kidman_wore_dior_by_gallia.html John Galliano anti-Semitic rant caught on video; Slurs on camera 'I love Hitler'] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110302055230/http://www.nydailynews.com/news/world/2011/02/28/2011-02-28_john_galliano_antisemitic_rant_caught_on_video_nicole_kidman_wore_dior_by_gallia.html|date=2 March 2011}}. Nydailynews.com (28 February 2011). Retrieved 11 March 2011.</ref> У Француској је противзаконито давање антисемитских изјава и кажњиво је казном до шест месеци затвора. <ref name="nydailynews1" /> Кристијан Диор је 1. марта 2011. званично објавио да је отпустио Галијана усред контроверзе. <ref>Keaten, Jamey. (3 January 2011) [https://web.archive.org/web/20110304181311/http://today.msnbc.msn.com/id/41848694/ns/today-today_fashion_and_beauty/?GT1=43001 "Galliano fired after reportedly praising Hitler in rant"]. MSNBC. Retrieved 11 March 2011.</ref> == Креативни директори == * [[Кристијан Диор]] – 1946–1957 * [[Ив Сен Лоран]] – 1957–1960 * Марк Бохан – 1960–1989 * Ђанфранко Фере – 1989–1997 * Џон Галијано – 1997–2011 * Бил Гејтен – 2011–2012 * Раф Симонс – 2012–2015 * Серж Руфик &amp;amp; Луси Мајер 2015–2016 * Мариа Гразиа Цхиури (жене) – 2016 – данас * Хеди Слимане (мушкарци) – 2000–2007 * Крис Ван Аше (мушкарци) – 2007–2018 * Ким Џонс (мушкарци) – 2018 – данас == Малопродајне локације == [[Датотека:The_Crystals_Las_Vegas_3.JPG|мини| Диор бутик у [[Буенос Ајрес|Буенос Ајресу]], [[Аргентина]]]] Компанија послује са укупно 210 локација од септембра 2010 : * Азија: 109 * Африка: 1 ( [[Казабланка]], Мароко) * [[Кариби]] : 1 ( [[Сан Хуан|Сан Хуан, Порторико]] ) * Европа: 45 * Централна Америка (Панама): 1 * Блиски исток: 8 * Северна Америка (Канада, Мексико и Сједињене Државе): 48 * Океанија: 6 * Јужна Америка (Бразил, Аргентина): 4 == Галерија == <gallery> Датотека:1954 Christian Dior strapless evening dress called Nuit d'Espagne, white embroidered cotton 02.jpg|alt=|Хаљина из 1954 Датотека:Taffeta cocktail dress by Yves Saint Laurent for Christian Dior, Fall-Winter 1959-60.jpg|alt=|Коктел хаљина из колекције 1959/60 Датотека:Dior denver art10.jpg|alt=|Хаљина из 2017. Датотека:1959 blue satin strapless cocktail dress by Yves Saint Laurent for Christian Dior.jpg|alt=|Плава коктел хаљина из 1959. </gallery> == Референце == {{Извори}} == Додатна литература == * Џексон, Лесли. ''Нови изглед: Дизајн педесетих'' . Лондон: Темза и Хадсон, 1991.{{ISBN|0-500-27644-7}}. == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|http://www.dior.com}} * Dior – brand and company profile at Fashion Model Directory * [http://www.digitalcollection.chicagohistory.org/cdm/search/collection/p16029coll3/searchterm/dior/field/creato/mode/all/conn/and/order/title Christian Dior at Chicago History Museum Digital Collections] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150115041004/http://www.digitalcollection.chicagohistory.org/cdm/search/collection/p16029coll3/searchterm/dior/field/creato/mode/all/conn/and/order/title|date=15 January 2015}} * {{Cite web|url=http://www.vam.ac.uk/vastatic/microsites/1486_couture/explore.php|title=Interactive timeline of couture houses and couturier biographies|date=29 July 2015|publisher=[[Victoria and Albert Museum]]}} * [http://libmma.contentdm.oclc.org/cdm/compoundobject/collection/p15324coll10/id/48153/rec/108 ''Christian Dior''], exhibition catalog fully online as PDF from The Metropolitan Museum of Art {{LVMH}} [[Категорија:Предузећа из Француске]] [[Категорија:Предузећа из Париза]] [[Категорија:Мода]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 8zhwifaw8ozbxcgje46x6v44ov4q5an 0 4325720 25114014 24878183 2022-07-19T12:51:47Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Култура у Паризу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Споменик | име = Мадам Артур | изворно_име = Madame Arthur | локација = [[Улица Мученика]] 75, [[Париз]], [[Француска]] | тип = Кабаре, ноћни клуб | отворен = 1946. | обновљен = 2015. | координате = 48°52'57.328"N, 2°20'22.358"E }} '''Мадам Артур''' је [[дрег]] [[кабаре]] који се налази у [[Rue des Martyrs|улици Мученика]]<ref name=":0">{{Cite web|url=https://next.liberation.fr/theatre/2018/07/05/madame-arthur-rien-ne-se-perd-tout-se-transforme_1664391|title=Madame Arthur : rien ne se perd, tout se transforme|date=2018-07-05|website=Libération.fr|language=fr|access-date=2019-07-29}}</ref>, у срцу комшилука [[Пигале]], у [[18. арондисман Париза|18. арондисману]] [[Париз|Париза]]. Ово је био први [[трансвестит]]ски кабаре у Паризу и отворен је 1946.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://next.liberation.fr/theatre/2018/07/05/madame-arthur-rien-ne-se-perd-tout-se-transforme_1664391|title=Madame Arthur : rien ne se perd, tout se transforme|date=2018-07-05|website=Libération.fr|language=fr|access-date=2019-07-29}}</ref> и носи име по истоименој чувеној песми коју је 1850. године написао {{ill|en|Пол де Кок|Charles Paul de Kock}} и извела {{ill|en|Ивета Гиљбер|Yvette Guilbert}}.<ref>{{Cite book |url=https://books.google.fr/books?id=sk12XUZEbCkC&pg=PT17&dq=Madame+Arthur |title=Les chansons qui ont tout changé|last=Dicale|first=Bertrand|date=2011-06-22 |publisher=[[Librairie Arthème Fayard|Fayard]]|isbn=978-2-213-66536-8 |pages=360|language=fr |access-date=2021-07-02}}</ref> . Иако је био затворен дуги низ година, потпуно га је обновила и поново отворила у новембру 2015. {{ill|en|Диван ду Монде|Le Divan du Monde}}<ref name=":0">{{Cite web|url=https://next.liberation.fr/theatre/2018/07/05/madame-arthur-rien-ne-se-perd-tout-se-transforme_1664391|title=Madame Arthur : rien ne se perd, tout se transforme|date=2018-07-05|website=Libération.fr|language=fr|access-date=2019-07-29}}</ref> , <ref>{{Cite journal|date=2022-06-26|title=A Pigalle, la joyeuse renaissance de Madame Arthur, le tout premier cabaret travesti parisien|url=https://www.lemonde.fr/m-le-mag/article/2022/06/26/a-pigalle-la-joyeuse-renaissance-de-madame-arthur-le-tout-premier-cabaret-travesti-parisien_6132072_4500055.html|journal=Le Monde.fr|language=fr|access-date=2022-06-27}}</ref>, сала за перформансе која се налази на броју 75 у истој улици, као и нова трупа певача и музичара која сваког викенда нуди представу. Глумица {{ill|en|Кочинел|Coccinelle}} је у започела своју каријеру у Мадам Артур. {{ill|en|Мари Пјер Прувот|Marie-Pierre Pruvot}} (познатија као Бамби) је такође своју каријеру започела тамо.<ref>{{cite book |first=Marie-Pierre |last=Pruvot| title=Madame Arthur - J'inventais ma vie|language=fr|volume=2 |publisher=Ex Æquo |year=2013 |isbn=978-2-35962-446-5}}</ref> Група уметника нуди публици обраде песама на француском, из тог периода или модерније, интерпретиране на клавиру и хармоници. == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Дрег]] [[Категорија:ЛГБТ+ култура у Француској]] [[Категорија:ЛГБТ+ ноћни клубови]] [[Категорија:Култура у Паризу]] hvbkczaqcro4w4jl54kfz3ps1blmes3 0 4325732 25114022 24878405 2022-07-19T12:53:12Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Позориште | name = Опера Бастиља | image = Opéra_Bastille,_Paris_6_August_2015.jpg | image_size = | image_alt = | caption = Опера Бастиља, 2015. | address = | city = | country = {{зас|Француска}} [[Француска]] | designation = | latitude = | longitude = | architect = Карлос От | owner = | operator = | capacity = 2,745 | type = опера | opened = 1989 | yearsactive = | rebuilt = | othernames = | production = | currentuse = | website = https://www.operadeparis.fr/ }} '''Опера Бастиља''' (Opéra Bastille) је модерна оперска кућа у 12. арондисману Париза, Француска. Отворена 1989. као део ''Великих пројеката'' председника [[Франсоа Митеран|Франсоа Митерана]], постала је главни објекат Париске националне опере, главне оперске трупе Француске, поред старије [[Опера Гарније|Опере Гарније]]; већина [[Опера|оперских]] представа се приказује у Бастиљи заједно са неким [[Балет|балетским]] представама и [[Концерт|симфонијским концертима]], док Опера Гарније представља мешавину оперских и балетских представа. Дизајнирана од стране уругвајског архитекте Карлоса Ота, налази се на Тргу Бастиље. Може да прими укупно 2.723 људи, са главном сценом, концертном салом и позориштем у студију. == Историја == === Позадина и конструкција === Идеја за нову „популарну и модерну” оперу у Паризу први пут се појавила 1880-их, само неколико година након отварања [[Опера Гарније|Палате Гарније]]. <ref> Patureau, Frédérique: ''le Palais Garnier dans la société parisienne (1875–1914)''. Liège: Mardaga, 1991, p. 393 sqq.</ref> Остала је виртуелна током једног века и периодично се појављивала због понављајуће „кризе у Опери“ и ограничења која је наметала модерна оперска продукција Опери Гарније. Године 1981, новоизабрани председник [[Франсоа Митеран]] укључио је нову оперу у свој велики програм изградње споменика познат као "''Велики пројекти''". Пројекат је првобитно био део ''Cité de la Musique'', комплекса музичких институција у североисточном Паризу. Брзо је одлучено да се одвоји и изгради у области [[Бастиља|Бастиље]] у Паризу, релативно радничкој четврти која је такође евоцирала на [[Француска револуција|Француску револуцију]] и која је била традиционална полазна или завршна тачка за [[демонстрације]]. Следеће године покренут је међународни конкурс, под надзором Јавне корпорације Опера Бастиље, за избор архитекте. Пристигло је 756 пријава, а у новембру 1983. на конкурсу је победио тада мало познати архитекта Карлос От, [[Уругвај|Уругвајац]] који живи у [[Канада|Канади]]. Причало се да је жири, који — као што је то уобичајено код архитектонских конкурса — није познавао ауторе поднесака, погрешно претпоставио да је дизајнер био амерички архитекта [[Ričard Mejer|Ричард Мејер]]. [[Датотека:Opéra Bastille in Paris, France.jpg|мини|Опера Бастиља]] Изградња је почела 1984. рушењем железничке станице Бастиља, која је отворена 1859. и затворена 1969. године, и где су након тога одржаване уметничке изложбе. Године 1986. нова десничарска влада предвођена [[Жак Ширак|Жаком Шираком]] разматрала је отказивање пројекта, али је на крају одлучила да је превише напредовао и поново му је дала зелено светло. Председник Митеран је остао лично укључен током процеса изградње, до те мере да га је тим за планирање упутио да одлучи о боји седишта након унутрашњег неслагања. (Изабрао је црну боју.) У првобитном пројекту, кућа је укључивала и малу концертну салу и вишенаменску салу („''salle modulable''“). Ово друго је био јавни захтев Пјера Булеза, који је дуго јавно жалио на недостатак одговарајућег места за [[Savremena klasična muzika|савремену музику]] и [[Експериментална музика|експерименталне наступе]] у Паризу. Међутим, због кашњења у изградњи, на крају је одложен, а сличан објекат је на крају изграђен као део ''Cité de la Musique''. Концертна сала, позната као Амфитеатар Бастиља (''amphithéâtre Bastille''), је настављена и изграђена. Након великих прекорачења буџета, коначни трошак изградње износио је 2,8 милијарди [[Француски франак|француских франака]]. Зграду је свечано отворио Франсоа Митеран 13. јула 1989. године, уочи 200. годишњице [[Пад Бастиље|пада Бастиље]], у присуству тридесет три шефа држава или влада. Полу-сценским гала концертом, који је режирао Роберт Вилсон под називом ''la Nuit avant le jour'' (''Ноћ пре дана''), дириговао је Жорж Претр, а наступили су певачи као што су Тереза Берганца и [[Пласидо Доминго]]. Ту је сутрадан одржан традиционални бесплатни концерт Париске опере на [[Дан Бастиље]]. <ref> Longchampt, Jacques: "L’inauguration de l'Opéra Bastille : soirée heureuse, acoustique radieuse". ''[[Le Monde]]'', 1989-07-15.</ref> [[Датотека:Foyer Bastille.jpg|мини|лево|Фоаје опере Бастиља]] Кућа, која је била недовршена у време званичне инаугурације, своју прву оперску представу имала је тек 17. марта 1990. године, са опером Хектора Берлиоза ''Les Troyens'', у режији Пјера Луиђија Пизија. === Невоље и контроверзе === Менаџмент и перцепција Опере Бастиља били су праћени разним контроверзама и скандалима у првој деценији куће, па чак и пре њеног отварања. Године 1987, диригент [[Данијел Баренбојм]], који је претходно водио Париски оркестар, ангажован је да постане први уметнички директор куће и почео је да планира прве сезоне. У јануару 1989, шест месеци пре инаугурације, председник одбора компаније Пјер Берже, иначе шеф модне куће Ив Сен Лоран, отпустио је Баренбојма, наводно након што је диригент одбио да преполови своју плату, као и због његовог модернистичког става, који је Берже сматрао неподобним за „популарну” оперу. Такође је примећено да је Баренбојм био ангажован од стране десничарске владе, док је Берже био истакнути присталица и донатор [[Социјалистичка партија (Француска)|Социјалистичке партије]]. Ова одлука се показала изузетно контроверзном на уметничком пољу: Патрис Шеро је одустао од инаугурационе гала, композитор Пјер Булез је поднео оставку из Управног одбора, а [[Херберт фон Карајан]] и [[Џорџ Шолти]], заједно са неколико других истакнутих диригента, потписали су писмо протеста и позвали на [[бојкот]] опере Бастиља, отказујући сопствене концерте у њој. То је отежавало потрагу за новим уметничким директором; у мају, Берже је коначно могао да објави именовање корејског пијанисте и диригента Мјунг-вун Чунга, тада младог и практично непознатог у Француској. Чунг је дириговао првом опером у мају 1990. године. Иако је његов мандат касније продужен до 2000. године, Чунг је отпуштен 1994. након победе десничарске коалиције на изборима, краја мандата Пјера Бержеа у управном одбору и утицаја именованог директора компаније, Хјуга Гала, који је отказао уговор; на врхунцу сукоба, Чунг је физички спречен да уђе у зграду упркос судској пресуди у његову корист. <ref> Erikson, Franck: "[http://www.lexpress.fr/informations/vendredi-14-octobre-chung-triomphe-enfin-a-l-opera-bastille_601315.html Chung triomphe enfin à l’Opéra Bastille]". ''[[Л'Екпресс|L’Express]]'', 1994-12-22.</ref> Зграда је била извор невоља колико и унутрашњи сукоби. Већ 1991. неколико од 36.000 бургундских кречњачких плоча које покривају фасаду почело је да пада, што је довело до постављања заштитних мрежа преко неких спољних зидова 1996. године; незадовољни директор их је назвао „кондомима са рупама“. <ref> Higuinen, Erwan: "[http://www.liberation.fr/metro/0101188347-l-opera-bastille-se-dote-d-un-preservatif-a-trous-les-plaques-de-pierre-de-la-facade-menacent-de-tomber-des-filets-ont-ete-disposes-pour-proteger-les-passants L’Opéra Bastille se dote d’un « préservatif à trous »]. ''[[Либератион|Libération]]'', 1996-08-22.</ref> Неколико других великих реновирања је морало да се спроведе у наредним годинама, укључујући реновирање [[Звучна заштита|звучно-изолационе]] конструкције и акустике оркестарске јаме, сваки пут уз сложене, а понекад и судске процедуре како би се утврдило ко је одговоран. <ref> Leloup, Michèle: [http://www.lexpress.fr/informations/opera-bastille-vous-avez-dit-populaire_642368.html Opéra Bastille : Vous avez dit « populaire » ?]". ''[[Л'Екпресс|L’Express]], 2001-05-10.''</ref> Фасадни проблеми су решени тек 2009. године постављањем нових плоча од композитног материјала и другачије причвршћених. <ref> Vergne, Frédérique: "[http://www.lemoniteur.fr/181-innovation-chantiers/article/solutions-techniques/695674-avec-sa-facade-refaite-a-neuf-l-opera-bastille-retrouve-sa-serenite Avec sa façade refaite à neuf, l’Opéra Bastille retrouve sa sérénité]". ''Le Moniteur'', 2010-01-19.</ref> === Активности === Првобитно се очекивало да Опера Бастиља постане једини оперски простор компаније, а Палата Гарније је претворена искључиво у [[Балет|балетско]] место. Међутим, ова строга подела је напуштена 1990-их када су неке опере изведене у Палати Гарније, а балет компаније се такође играо у Бастиљи. Од тада се већина оперских представа одвија у модерној кући са неким балетским представама и неколико симфонијских концерата сваке сезоне, док традиционална кућа представља донекле уједначену мешавину оперских и балетских представа. Хјуг Гал, који је преузео дужност директора Париске националне опере 1995. године, првобитно је био противник концепције Бастиље, славно се шалећи да је нова опера била „погрешан одговор на проблем који није постојао“. У свом деветогодишњем мандату, он је, међутим, заслужан за стабилизацију административне, уметничке и финансијске ситуације компаније, што је делом и последица могућности које нуди модерно позориште: већи приходи због већег капацитета седишта, шири спектар техничких средстава за режисере, боље радно окружење, већа флексибилност распореда. <ref>Agid, Philippe; Tarondeau, Jean-Claude: ''l'Opéra de Paris. Gouverner une grande institution culturelle''. Paris: Vuibert, 2006. Philippe Agid was Hugues Gall's Deputy Director.</ref> == Дизајн == Опера Бастиља се налази на тргу Бастиља. Лева страна фасаде остављена је делом скривена иза старије и мање зграде тако да се очекивало да остави утисак да је опера била део тог подручја веома дуго. Зграда се затим издужује иза фасаде пратећи углавном троугласти облик, скривен другим зградама около. Позориште је „надкривено непрозирном коцком сценске зграде и умотано у решеткасте стаклене зидове. Опера је друштвено отворена према спољашњем свету, док фоајеи, са широким погледом на град, имају глатки, безлични изглед салона на аеродрому“. <ref>Beauvert, p. 236.</ref> Ови фоајеи се простиру око гледалишта позоришта на неколико нивоа и дају спољашњој стакленој фасади округли облик. [[Датотека:Opéra Bastille @ Paris (29160010622).jpg|мини|Опера Бастиља]] Приступ улазном холу је директно са трга у нивоу улице. Иако су изграђене монументалне спољне степенице које воде до фоајеа првог нивоа и директан подземни приступ од станице метроа Бастиља до улазног хола, они су на крају затворени. Гледалиште позоришта је пројектовано са 2.723 места, касније смањено на 2.703; организовано је у формату [[Арена|арене]] са два огромна [[Балкон|балкона]] позади, са неколико уских балкона са стране. За разлику од Палате Гарније, која има неколико десетина типова седишта и не нуди видљивост бине са свих њих, свако седиште у Опери Бастиља пружа неограничен поглед на сцену, то је исти тип седишта са истим нивоом удобности. [[Титловање|Титлови]] су видљиви са сваког седишта осим са оних на самом задњем делу арене и на првом балкону. Године 2005. отворене су две мале просторије за стајање у задњем делу арене; карте се продају по цени од 5 €, само увече. Не постоји „краљевска“ или „председничка ложа“; уместо тога, једно од редовних седишта у арени, у "[[ВИП]]" реду (ред 15) одмах после централног пролаза, сматра се председничким седиштем, иако нису сви председници од 1989. били страствени гледаоци опере. <ref> Bavelier, Ariane: "[http://www.lefigaro.fr/musique/2009/04/25/03006-20090425ARTFIG00279-les-privilegies-du-rang-15-de-l-opera-bastille-.php Les privilégiés du rang 15 de l’Opéra Bastille]". ''[[Ле Фигаро|Le Figaro]]'', 2009-04-25.</ref> Због своје величине, гледалиште се често — и неповољно — назива „казан или шерпа“, а у поређењу са другим оперским кућама светске класе, акустика је у најбољем случају описана као разочаравајућа. Једна техничка карактеристика која је предодређена да га учини бољим је то што је под оркестарске јаме заправо мали лифт, који омогућава прилагођавање јаме захтевима извођења, подизањем за мањи оркестар и спуштањем за већи и гласнији; у својој највећој конфигурацији, јама има места за 130 играча. Сала је углавном хладне боје због истакнутог сивог [[Гранит|гранита]], црног или белог [[Стена|камена]] и црне [[Текстил|тканине]] у структури и декорацији, као и због осветлења са џиновског белог стакленог плафона, иако коришћено [[Крушка|дрво крушке]] за седишта и рукохвате и [[храст]] за под доноси топлију, светло браон ноту. Овај модеран дизајн је контроверзан још од отварања куће, а део публике преферира раскошно украшену и блиставу декорацију традиционалније Палате Гарније. Бекстејџ заузима огромну површину (5.000 м²), шест пута већу од [[Позорница|позорнице]]: сценски простор је фланкиран лево и десно са површинама исте величине, а ове три области су реплициране према задњем делу позоришта. Систем шина и ротирајућа конструкција омогућавају да се читаве гарнитуре унесу и изнесу на џиновским моторизованим платформама за неколико минута и да те платформе стоје на доступним местима иза позорнице; брзе промене сцене омогућавају уметницима да поподне увежбају једно дело, а увече да изведу још једно, што је немогуће у Палати Гарније. Употреба оваквих платформи такође знатно олакшава коришћење тродимензионалних сетова уместо традиционалних равних приказа. Испод бине је џиновски лифт, који се користи за спуштање неискоришћених постављених платформи у подземно складиште велико колико и сам бекстејџ. Зграда такође укључује просторију за пробе која реплицира позоришну јаму и сцену. == Референце == '''Напомене''' {{reflist}} '''Извори''' * Beauvert, Thierry: ''Opera Houses of the World''. New York: The Vendome Press, 1995. {{ISBN|0-86565-978-8}} * Jourdaa, Frédérique: ''À l'Opéra aujourd’hui. De Garnier à Bastille''. Paris: Hachette, 2004. * [[:en:Pierre-Jean_Rémy|Rémy, Pierre-Jean]] [a.k.a. Angrémy, Jean-Pierre]: ''Bastille, rêver un opéra''. Paris: Plon, 1989. * [[:en:Maryvonne_de_Saint-Pulgent|Saint-Pulgent, Maryvonne de]]: ''le Syndrome de l'opéra''. Paris: Robert Laffont, 1991. * Urfalino, Philippe (ed.): ''Quatre voix pour un opéra. Une histoire de l'opéra Bastille''. Paris: Métailié, 1990. == Спољашње везе == * [https://www.operadeparis.fr/en/visits/opera-bastille/decouvrir-le-lieu Опера Бастилле на веб страници Париске националне опере] (на енглеском) [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 27100dufkkeovxcfhb7mqt3vz6whrys 25114023 25114022 2022-07-19T12:53:33Z MareBG 12583 added [[Category:Музика у Паризу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Позориште | name = Опера Бастиља | image = Opéra_Bastille,_Paris_6_August_2015.jpg | image_size = | image_alt = | caption = Опера Бастиља, 2015. | address = | city = | country = {{зас|Француска}} [[Француска]] | designation = | latitude = | longitude = | architect = Карлос От | owner = | operator = | capacity = 2,745 | type = опера | opened = 1989 | yearsactive = | rebuilt = | othernames = | production = | currentuse = | website = https://www.operadeparis.fr/ }} '''Опера Бастиља''' (Opéra Bastille) је модерна оперска кућа у 12. арондисману Париза, Француска. Отворена 1989. као део ''Великих пројеката'' председника [[Франсоа Митеран|Франсоа Митерана]], постала је главни објекат Париске националне опере, главне оперске трупе Француске, поред старије [[Опера Гарније|Опере Гарније]]; већина [[Опера|оперских]] представа се приказује у Бастиљи заједно са неким [[Балет|балетским]] представама и [[Концерт|симфонијским концертима]], док Опера Гарније представља мешавину оперских и балетских представа. Дизајнирана од стране уругвајског архитекте Карлоса Ота, налази се на Тргу Бастиље. Може да прими укупно 2.723 људи, са главном сценом, концертном салом и позориштем у студију. == Историја == === Позадина и конструкција === Идеја за нову „популарну и модерну” оперу у Паризу први пут се појавила 1880-их, само неколико година након отварања [[Опера Гарније|Палате Гарније]]. <ref> Patureau, Frédérique: ''le Palais Garnier dans la société parisienne (1875–1914)''. Liège: Mardaga, 1991, p. 393 sqq.</ref> Остала је виртуелна током једног века и периодично се појављивала због понављајуће „кризе у Опери“ и ограничења која је наметала модерна оперска продукција Опери Гарније. Године 1981, новоизабрани председник [[Франсоа Митеран]] укључио је нову оперу у свој велики програм изградње споменика познат као "''Велики пројекти''". Пројекат је првобитно био део ''Cité de la Musique'', комплекса музичких институција у североисточном Паризу. Брзо је одлучено да се одвоји и изгради у области [[Бастиља|Бастиље]] у Паризу, релативно радничкој четврти која је такође евоцирала на [[Француска револуција|Француску револуцију]] и која је била традиционална полазна или завршна тачка за [[демонстрације]]. Следеће године покренут је међународни конкурс, под надзором Јавне корпорације Опера Бастиље, за избор архитекте. Пристигло је 756 пријава, а у новембру 1983. на конкурсу је победио тада мало познати архитекта Карлос От, [[Уругвај|Уругвајац]] који живи у [[Канада|Канади]]. Причало се да је жири, који — као што је то уобичајено код архитектонских конкурса — није познавао ауторе поднесака, погрешно претпоставио да је дизајнер био амерички архитекта [[Ričard Mejer|Ричард Мејер]]. [[Датотека:Opéra Bastille in Paris, France.jpg|мини|Опера Бастиља]] Изградња је почела 1984. рушењем железничке станице Бастиља, која је отворена 1859. и затворена 1969. године, и где су након тога одржаване уметничке изложбе. Године 1986. нова десничарска влада предвођена [[Жак Ширак|Жаком Шираком]] разматрала је отказивање пројекта, али је на крају одлучила да је превише напредовао и поново му је дала зелено светло. Председник Митеран је остао лично укључен током процеса изградње, до те мере да га је тим за планирање упутио да одлучи о боји седишта након унутрашњег неслагања. (Изабрао је црну боју.) У првобитном пројекту, кућа је укључивала и малу концертну салу и вишенаменску салу („''salle modulable''“). Ово друго је био јавни захтев Пјера Булеза, који је дуго јавно жалио на недостатак одговарајућег места за [[Savremena klasična muzika|савремену музику]] и [[Експериментална музика|експерименталне наступе]] у Паризу. Међутим, због кашњења у изградњи, на крају је одложен, а сличан објекат је на крају изграђен као део ''Cité de la Musique''. Концертна сала, позната као Амфитеатар Бастиља (''amphithéâtre Bastille''), је настављена и изграђена. Након великих прекорачења буџета, коначни трошак изградње износио је 2,8 милијарди [[Француски франак|француских франака]]. Зграду је свечано отворио Франсоа Митеран 13. јула 1989. године, уочи 200. годишњице [[Пад Бастиље|пада Бастиље]], у присуству тридесет три шефа држава или влада. Полу-сценским гала концертом, који је режирао Роберт Вилсон под називом ''la Nuit avant le jour'' (''Ноћ пре дана''), дириговао је Жорж Претр, а наступили су певачи као што су Тереза Берганца и [[Пласидо Доминго]]. Ту је сутрадан одржан традиционални бесплатни концерт Париске опере на [[Дан Бастиље]]. <ref> Longchampt, Jacques: "L’inauguration de l'Opéra Bastille : soirée heureuse, acoustique radieuse". ''[[Le Monde]]'', 1989-07-15.</ref> [[Датотека:Foyer Bastille.jpg|мини|лево|Фоаје опере Бастиља]] Кућа, која је била недовршена у време званичне инаугурације, своју прву оперску представу имала је тек 17. марта 1990. године, са опером Хектора Берлиоза ''Les Troyens'', у режији Пјера Луиђија Пизија. === Невоље и контроверзе === Менаџмент и перцепција Опере Бастиља били су праћени разним контроверзама и скандалима у првој деценији куће, па чак и пре њеног отварања. Године 1987, диригент [[Данијел Баренбојм]], који је претходно водио Париски оркестар, ангажован је да постане први уметнички директор куће и почео је да планира прве сезоне. У јануару 1989, шест месеци пре инаугурације, председник одбора компаније Пјер Берже, иначе шеф модне куће Ив Сен Лоран, отпустио је Баренбојма, наводно након што је диригент одбио да преполови своју плату, као и због његовог модернистичког става, који је Берже сматрао неподобним за „популарну” оперу. Такође је примећено да је Баренбојм био ангажован од стране десничарске владе, док је Берже био истакнути присталица и донатор [[Социјалистичка партија (Француска)|Социјалистичке партије]]. Ова одлука се показала изузетно контроверзном на уметничком пољу: Патрис Шеро је одустао од инаугурационе гала, композитор Пјер Булез је поднео оставку из Управног одбора, а [[Херберт фон Карајан]] и [[Џорџ Шолти]], заједно са неколико других истакнутих диригента, потписали су писмо протеста и позвали на [[бојкот]] опере Бастиља, отказујући сопствене концерте у њој. То је отежавало потрагу за новим уметничким директором; у мају, Берже је коначно могао да објави именовање корејског пијанисте и диригента Мјунг-вун Чунга, тада младог и практично непознатог у Француској. Чунг је дириговао првом опером у мају 1990. године. Иако је његов мандат касније продужен до 2000. године, Чунг је отпуштен 1994. након победе десничарске коалиције на изборима, краја мандата Пјера Бержеа у управном одбору и утицаја именованог директора компаније, Хјуга Гала, који је отказао уговор; на врхунцу сукоба, Чунг је физички спречен да уђе у зграду упркос судској пресуди у његову корист. <ref> Erikson, Franck: "[http://www.lexpress.fr/informations/vendredi-14-octobre-chung-triomphe-enfin-a-l-opera-bastille_601315.html Chung triomphe enfin à l’Opéra Bastille]". ''[[Л'Екпресс|L’Express]]'', 1994-12-22.</ref> Зграда је била извор невоља колико и унутрашњи сукоби. Већ 1991. неколико од 36.000 бургундских кречњачких плоча које покривају фасаду почело је да пада, што је довело до постављања заштитних мрежа преко неких спољних зидова 1996. године; незадовољни директор их је назвао „кондомима са рупама“. <ref> Higuinen, Erwan: "[http://www.liberation.fr/metro/0101188347-l-opera-bastille-se-dote-d-un-preservatif-a-trous-les-plaques-de-pierre-de-la-facade-menacent-de-tomber-des-filets-ont-ete-disposes-pour-proteger-les-passants L’Opéra Bastille se dote d’un « préservatif à trous »]. ''[[Либератион|Libération]]'', 1996-08-22.</ref> Неколико других великих реновирања је морало да се спроведе у наредним годинама, укључујући реновирање [[Звучна заштита|звучно-изолационе]] конструкције и акустике оркестарске јаме, сваки пут уз сложене, а понекад и судске процедуре како би се утврдило ко је одговоран. <ref> Leloup, Michèle: [http://www.lexpress.fr/informations/opera-bastille-vous-avez-dit-populaire_642368.html Opéra Bastille : Vous avez dit « populaire » ?]". ''[[Л'Екпресс|L’Express]], 2001-05-10.''</ref> Фасадни проблеми су решени тек 2009. године постављањем нових плоча од композитног материјала и другачије причвршћених. <ref> Vergne, Frédérique: "[http://www.lemoniteur.fr/181-innovation-chantiers/article/solutions-techniques/695674-avec-sa-facade-refaite-a-neuf-l-opera-bastille-retrouve-sa-serenite Avec sa façade refaite à neuf, l’Opéra Bastille retrouve sa sérénité]". ''Le Moniteur'', 2010-01-19.</ref> === Активности === Првобитно се очекивало да Опера Бастиља постане једини оперски простор компаније, а Палата Гарније је претворена искључиво у [[Балет|балетско]] место. Међутим, ова строга подела је напуштена 1990-их када су неке опере изведене у Палати Гарније, а балет компаније се такође играо у Бастиљи. Од тада се већина оперских представа одвија у модерној кући са неким балетским представама и неколико симфонијских концерата сваке сезоне, док традиционална кућа представља донекле уједначену мешавину оперских и балетских представа. Хјуг Гал, који је преузео дужност директора Париске националне опере 1995. године, првобитно је био противник концепције Бастиље, славно се шалећи да је нова опера била „погрешан одговор на проблем који није постојао“. У свом деветогодишњем мандату, он је, међутим, заслужан за стабилизацију административне, уметничке и финансијске ситуације компаније, што је делом и последица могућности које нуди модерно позориште: већи приходи због већег капацитета седишта, шири спектар техничких средстава за режисере, боље радно окружење, већа флексибилност распореда. <ref>Agid, Philippe; Tarondeau, Jean-Claude: ''l'Opéra de Paris. Gouverner une grande institution culturelle''. Paris: Vuibert, 2006. Philippe Agid was Hugues Gall's Deputy Director.</ref> == Дизајн == Опера Бастиља се налази на тргу Бастиља. Лева страна фасаде остављена је делом скривена иза старије и мање зграде тако да се очекивало да остави утисак да је опера била део тог подручја веома дуго. Зграда се затим издужује иза фасаде пратећи углавном троугласти облик, скривен другим зградама около. Позориште је „надкривено непрозирном коцком сценске зграде и умотано у решеткасте стаклене зидове. Опера је друштвено отворена према спољашњем свету, док фоајеи, са широким погледом на град, имају глатки, безлични изглед салона на аеродрому“. <ref>Beauvert, p. 236.</ref> Ови фоајеи се простиру око гледалишта позоришта на неколико нивоа и дају спољашњој стакленој фасади округли облик. [[Датотека:Opéra Bastille @ Paris (29160010622).jpg|мини|Опера Бастиља]] Приступ улазном холу је директно са трга у нивоу улице. Иако су изграђене монументалне спољне степенице које воде до фоајеа првог нивоа и директан подземни приступ од станице метроа Бастиља до улазног хола, они су на крају затворени. Гледалиште позоришта је пројектовано са 2.723 места, касније смањено на 2.703; организовано је у формату [[Арена|арене]] са два огромна [[Балкон|балкона]] позади, са неколико уских балкона са стране. За разлику од Палате Гарније, која има неколико десетина типова седишта и не нуди видљивост бине са свих њих, свако седиште у Опери Бастиља пружа неограничен поглед на сцену, то је исти тип седишта са истим нивоом удобности. [[Титловање|Титлови]] су видљиви са сваког седишта осим са оних на самом задњем делу арене и на првом балкону. Године 2005. отворене су две мале просторије за стајање у задњем делу арене; карте се продају по цени од 5 €, само увече. Не постоји „краљевска“ или „председничка ложа“; уместо тога, једно од редовних седишта у арени, у "[[ВИП]]" реду (ред 15) одмах после централног пролаза, сматра се председничким седиштем, иако нису сви председници од 1989. били страствени гледаоци опере. <ref> Bavelier, Ariane: "[http://www.lefigaro.fr/musique/2009/04/25/03006-20090425ARTFIG00279-les-privilegies-du-rang-15-de-l-opera-bastille-.php Les privilégiés du rang 15 de l’Opéra Bastille]". ''[[Ле Фигаро|Le Figaro]]'', 2009-04-25.</ref> Због своје величине, гледалиште се често — и неповољно — назива „казан или шерпа“, а у поређењу са другим оперским кућама светске класе, акустика је у најбољем случају описана као разочаравајућа. Једна техничка карактеристика која је предодређена да га учини бољим је то што је под оркестарске јаме заправо мали лифт, који омогућава прилагођавање јаме захтевима извођења, подизањем за мањи оркестар и спуштањем за већи и гласнији; у својој највећој конфигурацији, јама има места за 130 играча. Сала је углавном хладне боје због истакнутог сивог [[Гранит|гранита]], црног или белог [[Стена|камена]] и црне [[Текстил|тканине]] у структури и декорацији, као и због осветлења са џиновског белог стакленог плафона, иако коришћено [[Крушка|дрво крушке]] за седишта и рукохвате и [[храст]] за под доноси топлију, светло браон ноту. Овај модеран дизајн је контроверзан још од отварања куће, а део публике преферира раскошно украшену и блиставу декорацију традиционалније Палате Гарније. Бекстејџ заузима огромну површину (5.000 м²), шест пута већу од [[Позорница|позорнице]]: сценски простор је фланкиран лево и десно са површинама исте величине, а ове три области су реплициране према задњем делу позоришта. Систем шина и ротирајућа конструкција омогућавају да се читаве гарнитуре унесу и изнесу на џиновским моторизованим платформама за неколико минута и да те платформе стоје на доступним местима иза позорнице; брзе промене сцене омогућавају уметницима да поподне увежбају једно дело, а увече да изведу још једно, што је немогуће у Палати Гарније. Употреба оваквих платформи такође знатно олакшава коришћење тродимензионалних сетова уместо традиционалних равних приказа. Испод бине је џиновски лифт, који се користи за спуштање неискоришћених постављених платформи у подземно складиште велико колико и сам бекстејџ. Зграда такође укључује просторију за пробе која реплицира позоришну јаму и сцену. == Референце == '''Напомене''' {{reflist}} '''Извори''' * Beauvert, Thierry: ''Opera Houses of the World''. New York: The Vendome Press, 1995. {{ISBN|0-86565-978-8}} * Jourdaa, Frédérique: ''À l'Opéra aujourd’hui. De Garnier à Bastille''. Paris: Hachette, 2004. * [[:en:Pierre-Jean_Rémy|Rémy, Pierre-Jean]] [a.k.a. Angrémy, Jean-Pierre]: ''Bastille, rêver un opéra''. Paris: Plon, 1989. * [[:en:Maryvonne_de_Saint-Pulgent|Saint-Pulgent, Maryvonne de]]: ''le Syndrome de l'opéra''. Paris: Robert Laffont, 1991. * Urfalino, Philippe (ed.): ''Quatre voix pour un opéra. Une histoire de l'opéra Bastille''. Paris: Métailié, 1990. == Спољашње везе == * [https://www.operadeparis.fr/en/visits/opera-bastille/decouvrir-le-lieu Опера Бастилле на веб страници Париске националне опере] (на енглеском) [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] [[Категорија:Музика у Паризу]] gx54hxwnr6vmpmkukzfu48hbygr9hag 0 4325765 25114012 24890427 2022-07-19T12:51:05Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Саобраћај у Паризу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија улица | име = Трг Бастиље | изворно_име = Place de la Bastille | изворно_име_јез = | слика = Place de la Bastille, avril 2021.jpg | величина_слике = | алт_слике = | слика_мапе = | опис_слике = Трг Бастиље, Париз, април 2021. | мапа = | координате = | величина_мапе = | опис_мапе = | алт_мапе = | друга_имена = | бивша_имена = | део = | названа_по = | тип = | власник = | одржава = | дужина = | ширина = | површина = | addresses = | локација = [[4.]], 11. и 12. арондисман [[Париз]], [[Француска]] | поштански_број = | метро = | датум_почетка_изградње = 1370. и 1383. тврђава Бастиља,<br> 17. век затвор Бастиља | датум_завршетка = | датум_рушења = | дизајнер = | позната_по = | статус = | веб-сајт = }} '''Трг Бастиље''' је трг у [[Париз|Паризу]] на коме се некада налазио [[Бастиља|затвор Бастиља]], све до [[Пад Бастиље|пада Бастиље]] и накнадног физичког уништења између 14. јула 1789. и 14. јула 1790. током [[Француска револуција|Француске револуције]]. Од затвора није остало ни трага. Трг се простире на 3 [[арондисман]]а Париза, односно [[4. арондисман Париза|4]], 11. и 12. Трг и околна подручја се обично називају једноставно ''Бастиља.'' Јулски стуб (''Colonne de Juillet'') која обележава догађаје из [[Julska revolucija|Јулске револуције]] (1830) стоји у центру трга. Остале значајне карактеристике укључују [[Опера Бастиља|оперу Бастиља]], станицу метроа Бастиља и део канала Сен Мартин. Пре 1984. године на месту где се сада налази опера налазила се бивша железничка станица Бастиља. Трг је место одржавања концерата и сличних догађаја. Североисточна област Бастиље је посећена ноћу, због својих бројних кафића, барова, ноћних клубова и концертних сала. Као последица његовог историјског значаја, трг је често место или полазна тачка политичких демонстрација, укључујући масовне демонстрације против СРЕ - ''contrat première embauche'' (првог уговора о запошљавању) 28. марта 2006. године. == Историја == === Рана историја Бастиље === Бастиља је изграђена између 1370. и 1383. за време владавине краља [[Шарл V Мудри|Карла V]] као део одбране Париза, структуру је у 17. веку претворио у затвор [[Арман Жан ди Плеси де Ришеље|Ришеље]], који је био главни министар краља [[Луј XIII|Луја XIII]]. У то време у њој су били првенствено смештени [[Политички затвореник|политички затвореници]], али и верски затвореници, писци и млади криминалци затворени на захтев својих породица. Почео је да стиче лошу репутацију када је постао главни затвор за оне за које су издате наредбе директно од стране краља Француске. До краја 18. века, зграда је била састављена од осам збијених кула, високих око 24 м, окружујући два дворишта и оружарницу. Затвореници су држани у кулама од 5-7 спратова, од којих је свака имала просторију пречника око 4,6 м са различитим намештајем. Злогласне тамнице (''cachot''), подземне ћелије пуне гамади, више нису биле у употреби од времена владавине [[Луј XV|Луја XV]] и [[Луј XVI|Луја XVI]], који су радили на реформи казненог система у Француској. Управник затвора добијао је дневницу по затворенику, износ који зависи од њиховог статуса - од деветнаест ливра дневнице за научнике и академике до три за обичне људе. Иако су услови за затворенике били бољи него у многим другим затворима у Француској, популарни књижевни извештаји су се фокусирали на Бастиљу као на место ужаса и угњетавања и симбол аутократске окрутности. === Пад Бастиље === Сукоб између обичних људи и [[Стари поредак|Старог поретка]] на крају је довео до тога да су грађани Париза 14. јула 1789. упали на Бастиљу, након вишедневних немира. У том тренутку, затвор је био скоро празан, са само седам затвореника: четири фалсификатора, два лудака и млади аристократа којим је био незадовољан његов отац. Редовни гарнизон се састојао од око 80 "инвалида" (војника ветерана који више нису били способни да служе на терену) под гувернером Бернаром-Ренеом де Лунеом. Они су били појачани одредом од 32 [[Гренадири|гренадира]] из једног од швајцарских [[Najamnik|најамничких]] пукова које је Монархија позвала у Париз нешто пре 14. јула. [[Датотека:Prise_de_la_Bastille.jpg|мини|250x250пискел| "Заузимање Бастиље" (1789), Жан-Пјер-Луј-Лоран Уел]] Око 600 људи окупило се напољу око средине јутра, позивајући на предају затвора, уклањање оружја и ослобађање оружја и барута. Двојица изабраних да представљају окупљене су позвани у тврђаву и почели су спори преговори. У раним поподневним сатима, маса је провалила у небрањено спољашње двориште, и пресекла ланце на покретном мосту до унутрашњег дворишта. Почела је грчевита размена пуцњаве; средином поподнева гомила је била појачана побуњеном Француском гардом Краљевске војске и два топа. Де Луне је наредио прекид ватре; упркос томе што су његови захтеви за предају одбијени, он је капитулирао и победници су упали да ослободе тврђаву око 5:30. === Каснија историја === [[Датотека:Elephant-siderography-LaBastille2.jpg|лево|мини| Сидерограф (челична гравура) слона у пуној величини који је требало да буде изграђен, од стране Аугустуса Велбија Нортмор Пугина, 1830.]] Дана 16. јуна 1792. године, подручје које је заузимала [[Бастиља]] претворено је у трг који слави [[Слобода|слободу]] где ће бити подигнут [[стуб]]. Први камен је положио Пјер Франсоа Палој; међутим, до изградње никада није дошло, а уместо ње је 1793. изграђена [[фонтана]]. Године 1808, као део неколико пројеката урбаног унапређења Париза, [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је планирао да овде изгради споменик у облику слона, Слона Бастиље. Дизајниран је да буде висине 24 м, и да буде изливен од бронзе [[Топ|топова]] узетих од Шпанаца. Приступ врху требало је да се оствари степеницама постављеним у једној од ногу. Међутим, изграђен је само модел од гипса у пуној величини. [[Виктор Иго]] је овековечио споменик у роману ''[[Јадници]]'' где га Гаврош користи као склониште. Споменик је срушен 1846. године. Године 1833. [[Луј Филип I|Луј-Филип I]] је одлучио да изгради Јулски стуб како је првобитно планирано 1792. године. Свечано је отворен 1840. == Подручје данас == Некадашња локација тврђаве сада се зове ''Place de la Bastille''. На њему се налази [[Опера Бастиља]]. Велики јарак (''fossé'') иза тврђаве претворен је у марину за излетничке бродове, ''Bassin de l'Arsenal'', на југу, који се граничи са Булеваром Бастиље. На северу, покривени [[Канал (вештачки)|канал]], Канал Сен-Мартен, протеже се на север од марине испод кружног тока за возила који се граничи са локацијом тврђаве, а затим се наставља око 4,4 километра до Трга Стаљинградске битке (''Place de la Bataille-de-Stalingrad''). Четвртком и недељом, велика пијаца на отвореном заузима део парка северно од Трга Бастиље, дуж булевара Ришар-Леноар. Потрошачи могу пронаћи свеже воће, рибу, месо, сир и хлеб, као и одећу и типичне артикле са бувљака. Неки несрушени остаци једне куле тврђаве откривени су током ископавања за [[Париски метро|метро]] 1899. године и пребачени су у парк (Трг Анри-Гали) неколико стотина метара даље, где су изложени и данас. Првобитни обрис утврђења такође је обележен на коловозу улица и путева који пролазе преко некадашње локације, у виду посебних поплочаних каменова. == Галерија == <gallery widths="130" heights="130"> Датотека:Place Bastille - Paris IV (FR75) - 2021-05-23 - 2.jpg|Пешачка зона на сверној страни споменика Датотека:Traces Sol Bastille Place Bastille - Paris IV (FR75) - 2021-11-26 - 1.jpg|Контуре бивше тврђаве Бастиља Датотека:Opéra Bastille.jpg|Опера Бастиља Датотека:Place de la Bastille, Paris 25 April 2020.jpg|Трг Бастиља Датотека:Carousel Place Bastille & Colonne Juillet - Paris XII (FR75) - 2021-12-21 - 1.jpg|Трг Бастиље и Јулски стуб Датотека:Colonne Juillet & Sapin Noël Place Bastille - Paris IV (FR75) - 2021-12-21 - 1.jpg|Новогодишњи празници на тргу Датотека:Sapins Noël Place Bastille - Paris IV (FR75) - 2021-12-21 - 5.jpg|Новогодишње јелке на тргу <gallery widths="130" heights="130"> Place Bastille 20040914 A.jpg|Јулски стуб P1290434_Paris_IV-XI-XII_place_de_la_Bastille_rwk.jpg|Трг Бастиље Place Bastille 20040914 B.jpg|Трг Бастиље </gallery> == Види још == * [[Бастиља]] * [[Дан Бастиље]] * [[Опера Бастиља]] * [[Јулски стуб]] == Спољашње везе == * [https://maps.google.com/maps?q=paris,+france&ll=48.853230,2.369152&spn=0.003005,0.010274&t=h&hl=en Satellite image from Google Maps] * [https://web.archive.org/web/20070930195123/http://www.insecula.com/oeuvre/photo_O0012305.html Images of the July Column] ([[:en:Insecula|Insecula]]) * [http://archive.wikiwix.com/cache/20110628054016/http://community.webshots.com/photo/521237726/1521367708041169831iQEDXa Gilded statue, Génie de la Liberté, at the summit of the Column] ([[:en:Webshots|Webshots]] user photo - links to bigger version) * [http://www.france-pittoresque.com/anecdotes/84.htm L'Éléphant de la Bastille] * [https://web.archive.org/web/20071229023653/http://paris1900.lartnouveau.com/paris12/la_bastille_actuelle.htm Place de la Bastille] current photographs and of the years 1900 * [https://www.youtube.com/watch?v=zb5V2sS6-DA The 1974 Bastille day Parade onf the Place de la Bastille], full video broadcast by the French [[:en:Institut_national_de_l'audiovisuel|National Audiovisual Institute]] [[Категорија:Грађевине у Францускoj]] [[Категорија:Саобраћај у Паризу]] 8qrkkls9nx4zpg9eury1yjhbcojbkta 0 4325768 25114017 24890349 2022-07-19T12:52:12Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Споменик културе |Име= Јулски стуб |Слика=Colonne_de_Juillet_972.jpg |Опис слике=Јулски стуб |Место=[[Париз]] |Општина= [[4. арондисман Париза|4. арондисман]] |Врста= |Време=(1831–1840) |Тип= |Степен= |Власник= |Установа= |Седиште= |Позивни= |Пошта= |Адреса=[[Трг Бастиље]] |Телефон= |Факс= |Веб= |Емајл= | гширина =48.853056 | гдужина =2.369167 }} [[Датотека:Genie_de_la_bastille2.jpg|десно|мини|315x315пискел|Дух Слободе, Аугустин Думон]] '''Јулски стуб''' ({{Јез-франц|Colonne de Juillet}}) је монументални стуб у [[Париз|Паризу]] постављен у знак сећања на [[Julska revolucija|Револуцију из 1830]]. Налази се у центру Трга Бастиље и слави {{Јез|fr|Trois Glorieuses}} — „три славна“ дана 27–29. јула 1830. када је пао [[Шарл X|Шарл X, краљ Француске]], и почетак „Јулске монархије“ [[Луј Филип I|Луја-Филипа, краља Француске]]. Грађен је између 1835. и 1840. године. == Историја == Први пројекат за један комеморативни стуб, онај који би обележио [[пад Бастиље]], био је предвиђен 1792. године, а камен темељац је постављен 14. јула 1792. године; али пројекат никада није стигао даље од тога. Кружни базен у коме се налази постоље настао је за време [[Прво француско царство|Царства]] као део Слона Бастиље, фонтане са слоном у центру. Слон је завршен по нацртима Персијеа и Фонтена у полутрајној штукатури, али стална бронзана скулптура никада није поручена због ограничених финансија у последњим данима Царства. Његова ниска база је задржана да подупире постоље стуба. Споменик, израђен као [[Коринтски ред|коринтски стуб]], пројектовао је архитекта Жан-Антоан Алавоан, по налогу Луја-Филипа: Трг Бастиље је званично изабран за локацију 9. марта 1831, а грађанин-краљ поставио први камен 28. јула 1831. године, на годишњицу револуције која га је довела на власт; у [[Пантеон (Париз)|Пантеону]] је том приликом отпевана химна са речима [[Виктор Иго|Виктора Игоа]] и музиком Фердинанда Еролда. ''Јулски стуб'' је изградио Алавоанов партнер у пројекту, Жозеф-Луј Дик. Свечано је отворен 28. јула 1840. <ref>Baedeker, ''Paris and Its Environs'' 1874:61f.</ref> Музика компонована за ту прилику била је ''Grande symphonie funèbre et triomphale'' [[Ектор Берлиоз|Хектора Берлиоза]], која је изведена на отвореном под диригентском палицом самог Берлиоза, предводећи поворку музичара која се завршила на Тргу Бастиље. <ref>Berlioz, ''Memoirs'' chapter 50, noted by [http://www.hberlioz.com/Paris/BPColJuillet.html The Hector Berlioz website].</ref> Жан-Пјер Монтањи је том приликом доделио спомен медаље. <ref>[http://multicollec.net/2-me-h/2h1.php Jean-Pierre Montagny]</ref> У основи је уређен колумбаријум за пријем посмртних остатака 615 жртава Јулске револуције. Још 200 жртава [[Револуције 1848. у Француској|Револуције 1848.]] касније је сахрањено у том простору; на тргу је симболично спаљен трон Луја-Филипа, јула 1848. године. == Опис == ''Јулски стуб'' се састоји од двадесет и једног ваљкастог дела од ливене бронзе, тежине је преко 74 000 кг; висине 47 м, а садржи унутрашње спирално степениште, и почива на бази од белог мермера украшеној бронзаним барељефима, од којих је најпознатији лав <ref>The sun is in the zodiac sign of [[Leo (astrology)|Leo]] in July.</ref> Антоана-Луја Барија. Петлови на угловима су такође од Барија. [[Стуб]] је гравиран именима у [[Злато|злату]] оних који су погинули током јулске револуције 1830. године. <ref>A commemorative plaque at the base reads "À la gloire des citoyens français qui s'armèrent et combattirent pour la défense des libertés publiques dans les mémorables journées des 27, 28, 29 juillet 1830".</ref> Над коринтским капиталом је галерија ширине 4,9 м, надвишена позлаћеним глобусом, на коме стоји колосална позлаћена фигура, Огистена Димоа, ''Génie de la Liberté'' („Дух слободе“). <ref>A repetition is conserved at the [[Musée du Louvre]]: ([http://cartelfr.louvre.fr/cartelfr/visite?srv=car_not_frame&idNotice=2654 On-line catalogue entry])</ref> Смештен на једној нози у маниру [[Ђамболоња|Ђамболоњовог]] ''Меркура'', звездама овенчани акт маше бакљом цивилизације и остацима својих поломљених ланаца. Раније се ова фигура појављивала и на француским кованицама од десет франака. [[Гистав Флобер]], у ''Сентименталном образовању'', упоређује статуу са великом златном звездом која сија на истоку. <ref>Flaubert, ''L'éducation sentimentale,'' Gallimard, Paris, 1965 p.84</ref> == Види још == * [[Трг Бастиље]] * [[Бастиља]] == Референце == {{reflist|}} == Спољашње везе == * [http://www.colonne-de-juillet.fr/en/ Official website] * [https://web.archive.org/web/20070930170926/http://www.insecula.com/oeuvre/O0012305.html (Insecula) Images of the Column] * [http://community.webshots.com/photo/521237726/1521367708041169831iQEDXa# Génie de la Liberté] ([[:en:Webshots|Webshots]] user photo - links to bigger version) [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] 7bgpayn8u2vvunp3cqetwai6sjam51n 0 4325830 25114011 24901683 2022-07-19T12:50:56Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Зграде и објекти у Паризу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki [[Датотека:Model_of_the_Elephant_for_the_Place_de_la_Bastille,_1831.jpg|мини|324x324пискел| Челична гравура гипсаног модела у пуној величини.]] [[Датотека:Elefant_der_Bastille.jpg|мини|240x240пискел| Изглед слона Бастиље како би изгледао ''на лицу места'']] [[Датотека:L'éléphant_de_la_Bastille,_mangé_par_les_rats,_change_de_place.jpg|десно|мини|240x240пискел| Цртеж из 1844. приказује пацове како трче около по статуи]] [[Датотека:Eléphant_Bastille_Les_Misérables.jpg|мини|357x357пискел| Илустрација Гистава Бриона из 1865. за ''Јаднике'']] '''Слон Бастиље''' је био споменик у Паризу који је постојао између 1813. и 1846. године. Првобитно осмишљен 1808. од стране [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона I]], колосална статуа је требало да буде направљена од [[Бронза|бронзе]] и постављена на [[Трг Бастиље]], али је направљен само [[Gipsani malter|гипсани]] модел у пуној величини. Висине 24 м, сам модел је постао препознатљива конструкција и овековечио га је [[Виктор Иго]] у свом роману ''[[Јадници]]'' (1862) у коме га је као склониште користио Гаврош. Изграђен је на месту [[Бастиља|Бастиље]] и, иако је део првобитне конструкције остао, сам слон је неколико година касније замењен [[Јулски стуб|Јулским стубом]] (1835–40) изграђеним на истом месту. == Идеја == Када је [[Пад Бастиље|Бастиља пала]] у јулу 1789. године, водила се расправа о томе шта би требало да је замени, или заиста да ли треба да остане као споменик прошлости. Пјер Франсоа Палоа је обезбедио уговор за рушење грађевине, при чему је обрађено камење поново коришћено за изградњу Моста Конкорд и других делова које је Палоа продао као сувенире. <ref name="CAS">[http://cultureandstuff.com/2011/05/24/lost-paris-the-elephant-on-the-place-de-la-bastille/ Lost Paris: The Elephant on the Place de la Bastille] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120330235710/http://cultureandstuff.com/2011/05/24/lost-paris-the-elephant-on-the-place-de-la-bastille/|date=2012-03-30}}. 24 May 2011. Accessed 20 August 2011.</ref> Већи део зграде је уклоњен током наредних месеци од стране до 1.000 радника. <ref name="DF">[http://www.discoverfrance.net/France/Paris/Monuments-Paris/Bastille5.shtml Place de la Bastille, Part 5], Discover France. Accessed 20 August 2011.</ref> Године 1792. ово подручје је претворено у Трг Бастиље, а остали су само трагови тврђаве која је некада доминирала тим подручјем. На тргу је 1793. године изграђена [[фонтана]]. Позната као "Фонтана регенерације", имала је дизајн инспирисан Египтом и приказивала је жену којој вода тече из груди. <ref name="Schama">[[Simon Schama|Schama, Simon]]. ''Citizens: A Chronicle of the French Revolution''. Penguin; New Ed edition 26 Aug 2004.</ref> <ref>[[Jules Michelet|Michelet, Jules]], ''Histoire de la Révolution française'', t. 6, Paris, Chamerot, 1853, p. 220-221.</ref> Наполеон је планирао многе пројекте урбане регенерације Париза и посебно је волео [[споменик]]<nowiki/>е посвећене његовим победама. Желео је да створи значајну тријумфалну структуру како би показао своју војну снагу и започео је процес пројектовања бронзаног слона висине 24 м. <ref name="Lepage">Lepage, Jean-Denis GG. ''French Fortifications, 1715-1815: An Illustrated History''. McFarland & Co Inc. 15 Dec 2009. p. 183</ref> У царском декрету од 24. фебруара 1811. прецизирао је да се колосални бронзани слон излива од пушака заробљених у [[Битка код Фридланда|бици код Фридланда]]. <ref name="Bingham">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=cblCAAAAYAAJ&pg=PA447|title=The Bastille, Volume 2|last=Bingham|first=Denis|date=1901|publisher=J. Pott|location=Princeton University|page=447|format=eBook}}</ref> Степениште би омогућило посетиоцима да се попну кроз једну од слонових ногу до платформе за посматрање - на леђима, <ref name="Schama">[[Simon Schama|Schama, Simon]]. ''Citizens: A Chronicle of the French Revolution''. Penguin; New Ed edition 26 Aug 2004.</ref> <ref name="Frey">Katia Frey, ''L'Enterprise napoléonienne'', in ''Paris et ses fontaines'', pp. 120-21.</ref> стилизоване као ''howdah (''арапски'': носиљка на леђима слона)''. == Конструкција == Доминик Виван је добио задатак да надгледа пројекат. Првобитно, Жак Селерије је изабран за архитекту и радови су започели 1810. године са земљаним радовима, а сводови и подземне цеви су завршене до 1812. године. <ref name="Bruyère">Bruyère, Louis, ''Études relatives à l'art des constructions'', t. XII (''Mélanges''), Paris, 1828. p. 7 –11. (French)</ref> У том тренутку Жан-Антоан Алавоан је изабран да га замени и главни базен је убрзо завршен. Алавоан, схватајући потребу да се покаже како ће готов рад изгледати, ангажовао је Пјер-Шарла Бридана да направи модел у пуној величини користећи гипс преко дрвеног оквира. <ref name="Schama">[[Simon Schama|Schama, Simon]]. ''Citizens: A Chronicle of the French Revolution''. Penguin; New Ed edition 26 Aug 2004.</ref> <ref name="vol">''Paris à vol d'oiseau'', "Monuments", Paris, 1845, p. 108. (French)</ref> Завршен 1814. године, модел је штитио чувар по имену Левасер који је живео у једној од слонових ногу. <ref name="Schama" /> Грађевински радови су прекинути 1815. године након пораза Наполеона у [[Битка код Ватерлоа|бици код Ватерлоа]]. <ref name="Frey">Katia Frey, ''L'Enterprise napoléonienne'', in ''Paris et ses fontaines'', pp. 120-21.</ref> Међутим, Алавоан је и даље тражио подршку за завршетак пројекта 1833. године, а други су такође показали интересовање за завршетак Наполеонових амбициозних планова. Године 1841. и 1843. градско веће је расправљало о могућностима да се посао заврши коришћењем [[Бронза|бронзе]], [[Гвожђе|гвожђа]] или [[Бакар|бакра]], али ниједан од предлога није прихваћен. == Рушење == Становници у близини почели су да се жале да пацови насељавају слона и од касних 1820-их подносе молбу за рушење. Модел слона није уклоњен све до 1846. године када је већ био знатно оштећен. <ref name="Hillairet">Hillairet, Jacques. ''Connaissance du Vieux Paris''. 1956. p. 9-10. (French)</ref> == Наслеђе == Кружни базен на коме је стајао слон остао је до данас и сада подржава постоље [[Јулски стуб|Јулског стуба]][[Јулски стуб|.]] [[Виктор Иго]] је негативно описао самог слона у ''Јадницима''; мало је другог приказа савремене јавне перцепције доступно. У априлу 2012. у [[Гринич|Гриничу]] је направљена мања реплика слона као део сета [[Јадници (филм из 2012)|филмске верзије]] [[Мјузикл|мјузикла]] ''[[Јадници (мјузикл)|Јадници]]'' из 2012. године. Симон Шама, у првом поглављу ''Грађани: Хроника Француске револуције'' (1989), прича причу о слону из Бастиље, коју користи као симбол пропалих нада Француске револуције. == Галерија == <gallery> Датотека:Elephant de la Bastille aquarelle de Jean Alavoine.jpg|Акварел архитекте Жан-Антоана Алавоана Датотека:Fontaine de la Bastille, par Louis Bruyère.jpg|Приказ фонтане из 1828. од Луја Брујера Датотека:Vue du canal de l'Ourcq sous la fontaine de la Bastille, par Louis Bruyère.jpg|Приказ канала испод фонтане из 1828. Луја Брујера Датотека:Eléphant Bastille (2).jpg|Гавура непознатог уметника из 1834. Датотека:Eléphant bastille.JPG|Цртеж Габријела Роука из 1853. </gallery> == Види још == * [[:en:Cultural_depictions_of_elephants|Cultural depictions of elephants]] * [[:en:Elephantine_Colossus|Elephantine Colossus]] * [[:en:Lucy_the_Elephant|Lucy the Elephant]] * [[:en:Elephant_and_Castle|Elephant and Castle]] * [[:en:Charles_Ribart|Charles Ribart]], a French architect who also made plans for a giant elephant in Paris * [[Трг Бастиље]] == Референце == {{reflist|}} [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] ev0jjij1g4o39nqgcpxxylwm4mjhsd8 0 4325924 25114018 24910931 2022-07-19T12:52:16Z MareBG 12583 removed [[Category:CS1 maint: url-status]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki [[Датотека:Luxor Obelisk, Place de la Concorde, Paris 2014.jpg|мини|Обелиск из Луксора на Тргу Конкорд]] '''Луксорски обелисци''' (француски: ''Obélisques de Louxor'') су пар староегипатских обелиска, старих преко 3.000 година, исклесаних да стоје са обе стране портала Луксорског [[Храм у Луксору|храма]] у време владавине [[Рамзес II|Рамзеса II]] (око 1250 п.н.е.). Десни (западни) стуб, висок 23 м, премештен је 1830-их на [[Трг Конкорд]] у [[Париз|Паризу]], [[Француска]], док је леви (источни) обелиск остао на својој локацији у Египту. [[Датотека:Pylons and obelisk Luxor temple.JPG|мини|Преостали обелиск у Луксору]] Луксорски обелиск у Паризу званично је класификован као ''историјски споменик'' 1936. == Заједно у Египту == === Стварање === [[Храм у Луксору|Луксорски храм]] је претходио Рамзесу II око 150 година. Током његове владавине обављене су реновације које су укључивале додавање два обелиска. Сваки од обелиска је био исклесан од једног комада црвеног гранита, извађеног око 160 км јужно од Луксора у [[Асуан|Асуану]], транспортован на специјално дизајнираној баржи и спуштен на место уз помоћ ужади и песка. <ref>{{Citation|journal=History|title=Building the Great Obelisks at Luxor|url=https://www.history.com/topics/ancient-history/building-the-great-obelisks-at-luxor-video|language=en|access-date=2021-10-08}}</ref> === Физичке особине === Два обелиска су била мало различите висине, а онај који је остао у Луксору је виши. Краћи обелиск је постављен на више постоље и постављен даље од пилона од другог. Гледаоцу који прилази обелисци су можда изгледали исте висине, а овај избор дизајна је можда био намеран. <ref name=>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ|title=Egyptian Obelisks|last=Gorringe|first=Henry Honeychurch|publisher=author|year=1882|pages=119|language=en}}</ref> <ref>{{Cite book|url=https://oi.uchicago.edu/sites/oi.uchicago.edu/files/uploads/shared/docs/saoc35.pdf|title=Illusionism in Egyptian Architecture|last=|first=|year=1969|pages=23}}</ref> Обелиск који је остао у Луксору је нагнут. <ref name=>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1990-07-22-mn-679-story.html|title=Egypt's Obelisks Are No Longer Standing Tall|last=|last2=|date=1990-07-22|website=Los Angeles Times|language=en-US|url-status=live|access-date=2021-10-08|last3=|first3=|last4=|last6=|last7=|last8=|first8=|last9=}}</ref> Париски обелиск има пукотину у оригиналном камену. <ref>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ|title=Egyptian Obelisks|last=Gorringe|first=Henry Honeychurch|publisher=|year=1882|pages=86|language=en}}</ref> Источна и западна страна сваког обелиска била је благо конвексна, то су једина два античка обелиска са таквом карактеристиком, а разлог томе није познат. <ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ|title=Egyptian Obelisks|last=Gorringe|first=Henry Honeychurch|publisher=author|year=1882|pages=119|language=en}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFGorringe1882">Gorringe, Henry Honeychurch (1882). [https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ ''Egyptian Obelisks'']. author. p.&nbsp;119.</cite></ref> === Хијероглифи === Оба обелиска су обележена [[Египатски хијероглифи|хијероглифима]]. Током 1800-их Франсоа Чабас урадио је потпуни превод западног (Париског) обелиска, који говори о Рамзесу , [[Ра|Амону-Ра]] и [[Хорус|Хорусу]], и може се прочитати [https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ?gbpv=1&bsq=%22gives%20the%20following%20translation%20of%20the%20characters%20on%20the%20Paris%20obelisk%22 у делу Хенрија Горинџа - Египатски обелисци]. == Луксорски обелиск у Паризу == [[Датотека:Gravure_Obélisque_Louxor.jpg|мини| Уклањање обелиска]] === Идеја === Идеја да се луксорски обелисци пренесу у Париз појавила се први пут током [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновог]] [[Наполеонова инвазија на Египат и Сирију|похода на Египат]]. Дана 21. марта 1799. године, [[Луј Дезе|генерал Луј-Шарл-Антоан Дезе]] написао је писмо Наполеону у коме га је обавестио о постојању два обелиска у [[Теба (Египат)|Теби]] који ће представљати изузетан призор када се једном донесу у Париз. <ref>{{Cite book|title=Desaix, le sultan juste|last=Sauzet|first=Armand|page=234}}</ref> Слично, Виван Денон подсећа у свом ''Voyage dans la basse et la Haute Égypte'' из 1802. године на могућност да се обелисци донесу у Париз као трофеј француског освајања. <ref>{{Cite book|title=Voyage dans la basse et la haute Égypte|last=Denon|first=Vivant|date=1989|publisher=Institut français d'archéologie orientale|publication-place=Le Caire|page=21}}</ref> Коначно, 8. октобра 1800. [[Жан Кутел]] изнео је пред Институт Египта у Каиру прва техничка разматрања о транспорту и постављању једног од обелиска на Тргу Конкорд. <ref>{{Cite journal|last=Bret|first=Patrice|date=2001|title=Le Guerrier Philosophie Desaix, L'institut d'Égypte et la commission des sciences et arts|journal=Annales historiques de la Révolution française|volume=324|pages=72}}</ref> Са окончањем француске кампање у Египту, ови планови, међутим, никада нису реализовани. Под Наполеоновим наследником, [[Луј XVIII|Лујем XVIII]], Французи су стекли права на обелиск Клеопатрину иглу у [[Александрија|Александрији]], иако овај обелиск никада није премештен у Француску и завршио је у Њујорку 1881. [[Шарл X|Краљ Шарл X]] је 1820-их отворио египатски музеј и тражио обелиск као египатско уметничко дело. Отприлике у то време, [[Жан Франсоа Шамполион|Жан-Франсоа Шамполион]], који се недавно прославио дешифровањем хијероглифа Розете, први пут је видео луксорске обелиске и позвао француску владу да их набави. <ref>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ|title=Egyptian Obelisks|last=Gorringe|first=Henry Honeychurch|publisher=|year=1882|pages=77|language=en}}</ref> === Поклон === [[Датотека:Citadel_of_Saladin_2.jpg|мини| Сат на цитадели у Каиру, који су наводно дали Французи 1840-их, испред џамије Мухамеда Алија]] Новембра 1830. [[Мухамед Али Египатски|Мухамед Али-паша]], владар [[Египатски пашалук|отоманског Египта]], званично је поклонио луксорске обелиске Француској. Ово се десило упркос чињеници да су обелисци претходно били предати Британцима и чињеници да је француског дипломату који је организовао куповину, барона Тејлора, за то овластио Шарл X, који је [[Julska revolucija|збачен у јулској револуцији]]. <ref>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ|title=Egyptian Obelisks|last=Gorringe|first=Henry Honeychurch|publisher=|year=1882|pages=78|language=en}}</ref> Као узврат за поклон, Француска је Османлијама дала механички сат 1840-их, данас познат као Сат цитаделе у Каиру. <ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1990-07-22-mn-679-story.html|title=Egypt's Obelisks Are No Longer Standing Tall|last=|last2=|date=1990-07-22|website=Los Angeles Times|language=en-US|url-status=live|access-date=2021-10-08|last3=|first3=|last4=|last6=|last7=|last8=|first8=|last9=}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1990-07-22-mn-679-story.html "Egypt's Obelisks Are No Longer Standing Tall"]. ''Los Angeles Times''. 22 July 1990<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">8 October</span> 2021</span>.</cite><span class="cs1-maint citation-comment" data-ve-ignore="true"><code class="cs1-code"><nowiki>{{</nowiki>[[Шаблон:Cite web|cite web]]<nowiki>}}</nowiki></code>: CS1 maint: url-status ([[:Категорија:ЦС1 маинт: урл-статус|link]])</span> </ref> Сат је ретко радио од свог доласка у Каиро, али је 2021. Врховни савет за антиквитете објавио да „Египат жели да поправи сат на цитадели, један од најстаријих те врсте на свету, како би поново радио. <ref>Nevine El-Aref. [https://english.ahram.org.eg/NewsContent/50/1207/410591/AlAhram-Weekly/Heritage/yearold-Cairo-Citadel-clock-to-be-repaired.aspx "175-year-old Cairo Citadel clock to be repaired"]. ahramonline, 6 May 2021.</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.al-monitor.com/originals/2021/10/egypts-first-ticking-clock-ticks-again|title=Egypt's first ticking clock ticks again - Al-Monitor: The Pulse of the Middle East|website=www.al-monitor.com|language=en|access-date=2021-10-09}}</ref> Француски [[Франсоа Митеран|председник Франсоа Митеран]] се 1981. године дефинитивно одрекао поседовања другог обелиска, чиме је Египту вратио његову имовину.{{Чињеница|датум=October 2021}} === Транспорт и поновно постављање === [[Датотека:Sphinx_IMG_7024.JPG|лево|мини| Корвета ''Сфинга'' вуче баржу Луксор која превози Луксорски обелиск у Француску]] Одлучено је да се најпре помери западни (краћи) обелиск, који је 1831. године срушен. Превезен је бродом који је направљен по мери за транспорт, ''Луксор''. У Париз је стигао 1833. године, а подигао га је краљ [[Луј Филип I|Луј Филип]] 1836. године у центру Трга Конкорд. Укупни трошкови премештања обелиска процењени су на 2,5 милиона франака (што је еквивалентно процењеним 16 милиона евра или 19 милиона долара у 2020. години). <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Fpx9pqp_d5AC&q=%2210,432,000+francs%22+triomphe&pg=PP252|title=L'Abeille|date=1848|publisher=Petit Séminaire de Québec|language=fr}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.historicalstatistics.org/Currencyconverter.html|title=Historical Currency Converter|website=www.historicalstatistics.org|access-date=2021-10-05}}</ref> Висока цена може бити разлог зашто други обелиск никада није пресељен. === Постамент === [[Датотека:Concorde_Obelix_(5).jpg|мини| Детаљ модерног постамента у Паризу]] Садашњи постамент првобитно је био намењен статуи [[Луј XVI|Луја XVI]] Жан-Пјер Кортоа, али статуа је уништена током Јулске револуције 1830. Оригинална египатска постоља укључивала су скулптуре [[Павијан|павијана]] са истакнутим мушким гениталијама, са подигнутим рукама ка сунцу. Фрагмент овог оригиналног постамента са задње стране преосталог обелиска донет је у Париз у исто време када и обелиск, намењен да буде изложен са њим. Сматран је превише опсценим за јавну изложбу, и послат је у египатски део [[Лувр|Лувра]]. <ref>{{Cite web|url=http://www.louvre.fr/en/oeuvre-notices/four-baboons-adoring-rising-sun|title=Four baboons adoring the rising sun {{!}} Louvre Museum {{!}} Paris|date=2015-07-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20150708021403/http://www.louvre.fr/en/oeuvre-notices/four-baboons-adoring-rising-sun|archive-date=8 July 2015|access-date=2021-10-09}}</ref> === Пирамидион === Француска је додала пирамидалну капу са златним листовима на врх обелиска 1998. <ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/paris-obelisk-finally-gets-its-gold-cap-1159117.html|title=Paris obelisk finally gets its gold cap|date=2011-10-23|website=The Independent|language=en|access-date=2021-10-09}}</ref> Дуго се сумњало да је пирамидион првобитно био прекривен бронзаном, златном или [[Elektrum|електрумском]] капом <ref>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ|title=Egyptian Obelisks|last=Gorringe|first=Henry Honeychurch|publisher=|year=1882|pages=82|language=en}}</ref>, можда чак украденом 500-их година пре нове ере.{{Чињеница|датум=October 2021}} Са постољем и капом, висина споменика је приближно 33,37 м. <ref name=>{{Cite news|url=https://www.wsj.com/articles/SB936923404365030932|title=Millennial Countdown Is Aided by a Sundial|last=Burke|first=Rose Marie|date=1999-09-10|work=Wall Street Journal|access-date=2021-10-08|language=en-US|issn=0099-9660}}</ref> == Савремени догађаји == * 1. децембра 1993. демонстранти из организације посвећене борби против [[Сида|сиде]], прекрили су париски обелиск огромним ружичастим кондомом у знак обележавања [[Светски дан борбе против сиде|Светског дана борбе против сиде]]. <ref>{{Cite web|url=http://www.civismemoria.fr/contribution/?module=contrib&contrib=862|title=Civismemoria.fr - Interviews en tout genre !|archive-url=https://web.archive.org/web/20090308090322/http://www.civismemoria.fr/contribution/?module=contrib&contrib=862|archive-date=8 March 2009|url-status=dead}}</ref> * Године 1998. Ален "Спајдермен" Роберт, француски урбани пењач, илегално се попео на париски обелиск без употребе ужади или друге опреме за пењање или сигурносних уређаја. <ref>{{Cite web|url=http://www.aparchive.com/metadata/youtube/b60c233d748245106c28c4829013bce2|title=FRANCE: PARIS: 'SPIDERMAN' ALAIN ROBERT STRIKES AGAIN {{!}} AP Archive|website=www.aparchive.com|access-date=2021-10-02}}</ref> * 1999. године, као део активности прославе миленијума у Паризу, око обелиска је постављено 300 месинганих дискова и скоро 1.000 стопа жутих термоосетљивих трака како би се користио као [[гномон]] функционалног [[Сунчани часовник|сунчаног сата]]. Остали су до краја 2000. године <ref name=":2">{{Cite news|url=https://www.wsj.com/articles/SB936923404365030932|title=Millennial Countdown Is Aided by a Sundial|last=Burke|first=Rose Marie|date=1999-09-10|work=Wall Street Journal|access-date=2021-10-08|language=en-US|issn=0099-9660}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFBurke1999">Burke, Rose Marie (10 September 1999). [https://www.wsj.com/articles/SB936923404365030932 "Millennial Countdown Is Aided by a Sundial"]. ''Wall Street Journal''. [[Međunarodni standardni serijski broj|ISSN]]&nbsp;[//www.worldcat.org/issn/0099-9660 0099-9660]<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">8 October</span> 2021</span>.</cite></ref>. * Године 2015. монументална интерактивна скулптура ''PHARES'' <ref>{{Cite web|url=http://www.mileneguermont.com/en/artworks/phares.html|title=Phares (2015)}}</ref> Милене Гермонт је неколико месеци била изложена поред обелиска, где је била дизајнирана да осветли обелиск. == Види још == * [[:en:Obelisk_making_technology_in_ancient_Egypt|Obelisk making technology in ancient Egypt]] * [[:en:Cleopatra's_Needle_(London)|Cleopatra's Needle]] * [[:en:List_of_Egyptian_obelisks|List of Egyptian obelisks]] == Референце == {{reflist|}} == Спољашње везе == * {{Cite journal|last=Bret|first=Patrice|date=2001|title=Le Guerrier Philosophie Desaix, L'institut d'Égypte et la commission des sciences et arts|journal=Annales historiques de la Révolution française|volume=324|pages=69–82|doi=10.3406/ahrf.2001.2517}} * Follert, Michael. (2014). [https://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=mZ__kDrt8doC&oi=fnd&pg=PA123&dq=french+luxor+obelisk&ots=fyV1qLy5L9&sig=L1gdapp8ATJr1lwkitxv7F5CAZ0#v=onepage&q=french%20luxor%20obelisk&f=false Enjoyment Petrification: The Luxor obelisk in a melancholic century.] * Levin, William C. (2006). [http://vc.bridgew.edu/br_rev/vol25/iss1/13 Cultural Commentary: Le Vin in Paris]. Bridgewater Review, 25(1), 30-32. Available at: * [http://www.discoverfrance.net/France/Paris/Monuments-Paris/Obelisque.shtml Place de la Concorde: Obélisque de Luxor] [[Категорија:Париз]] [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] ohw1jx5xp9adzhigu09dgywffub729n 25114020 25114018 2022-07-19T12:52:43Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki [[Датотека:Luxor Obelisk, Place de la Concorde, Paris 2014.jpg|мини|Обелиск из Луксора на Тргу Конкорд]] '''Луксорски обелисци''' (француски: ''Obélisques de Louxor'') су пар староегипатских обелиска, старих преко 3.000 година, исклесаних да стоје са обе стране портала Луксорског [[Храм у Луксору|храма]] у време владавине [[Рамзес II|Рамзеса II]] (око 1250 п.н.е.). Десни (западни) стуб, висок 23 м, премештен је 1830-их на [[Трг Конкорд]] у [[Париз|Паризу]], [[Француска]], док је леви (источни) обелиск остао на својој локацији у Египту. [[Датотека:Pylons and obelisk Luxor temple.JPG|мини|Преостали обелиск у Луксору]] Луксорски обелиск у Паризу званично је класификован као ''историјски споменик'' 1936. == Заједно у Египту == === Стварање === [[Храм у Луксору|Луксорски храм]] је претходио Рамзесу II око 150 година. Током његове владавине обављене су реновације које су укључивале додавање два обелиска. Сваки од обелиска је био исклесан од једног комада црвеног гранита, извађеног око 160 км јужно од Луксора у [[Асуан|Асуану]], транспортован на специјално дизајнираној баржи и спуштен на место уз помоћ ужади и песка. <ref>{{Citation|journal=History|title=Building the Great Obelisks at Luxor|url=https://www.history.com/topics/ancient-history/building-the-great-obelisks-at-luxor-video|language=en|access-date=2021-10-08}}</ref> === Физичке особине === Два обелиска су била мало различите висине, а онај који је остао у Луксору је виши. Краћи обелиск је постављен на више постоље и постављен даље од пилона од другог. Гледаоцу који прилази обелисци су можда изгледали исте висине, а овај избор дизајна је можда био намеран. <ref name=>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ|title=Egyptian Obelisks|last=Gorringe|first=Henry Honeychurch|publisher=author|year=1882|pages=119|language=en}}</ref> <ref>{{Cite book|url=https://oi.uchicago.edu/sites/oi.uchicago.edu/files/uploads/shared/docs/saoc35.pdf|title=Illusionism in Egyptian Architecture|last=|first=|year=1969|pages=23}}</ref> Обелиск који је остао у Луксору је нагнут. <ref name=>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1990-07-22-mn-679-story.html|title=Egypt's Obelisks Are No Longer Standing Tall|last=|last2=|date=1990-07-22|website=Los Angeles Times|language=en-US|url-status=live|access-date=2021-10-08|last3=|first3=|last4=|last6=|last7=|last8=|first8=|last9=}}</ref> Париски обелиск има пукотину у оригиналном камену. <ref>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ|title=Egyptian Obelisks|last=Gorringe|first=Henry Honeychurch|publisher=|year=1882|pages=86|language=en}}</ref> Источна и западна страна сваког обелиска била је благо конвексна, то су једина два античка обелиска са таквом карактеристиком, а разлог томе није познат. <ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ|title=Egyptian Obelisks|last=Gorringe|first=Henry Honeychurch|publisher=author|year=1882|pages=119|language=en}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFGorringe1882">Gorringe, Henry Honeychurch (1882). [https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ ''Egyptian Obelisks'']. author. p.&nbsp;119.</cite></ref> === Хијероглифи === Оба обелиска су обележена [[Египатски хијероглифи|хијероглифима]]. Током 1800-их Франсоа Чабас урадио је потпуни превод западног (Париског) обелиска, који говори о Рамзесу , [[Ра|Амону-Ра]] и [[Хорус|Хорусу]], и може се прочитати [https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ?gbpv=1&bsq=%22gives%20the%20following%20translation%20of%20the%20characters%20on%20the%20Paris%20obelisk%22 у делу Хенрија Горинџа - Египатски обелисци]. == Луксорски обелиск у Паризу == [[Датотека:Gravure_Obélisque_Louxor.jpg|мини| Уклањање обелиска]] === Идеја === Идеја да се луксорски обелисци пренесу у Париз појавила се први пут током [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновог]] [[Наполеонова инвазија на Египат и Сирију|похода на Египат]]. Дана 21. марта 1799. године, [[Луј Дезе|генерал Луј-Шарл-Антоан Дезе]] написао је писмо Наполеону у коме га је обавестио о постојању два обелиска у [[Теба (Египат)|Теби]] који ће представљати изузетан призор када се једном донесу у Париз. <ref>{{Cite book|title=Desaix, le sultan juste|last=Sauzet|first=Armand|page=234}}</ref> Слично, Виван Денон подсећа у свом ''Voyage dans la basse et la Haute Égypte'' из 1802. године на могућност да се обелисци донесу у Париз као трофеј француског освајања. <ref>{{Cite book|title=Voyage dans la basse et la haute Égypte|last=Denon|first=Vivant|date=1989|publisher=Institut français d'archéologie orientale|publication-place=Le Caire|page=21}}</ref> Коначно, 8. октобра 1800. [[Жан Кутел]] изнео је пред Институт Египта у Каиру прва техничка разматрања о транспорту и постављању једног од обелиска на Тргу Конкорд. <ref>{{Cite journal|last=Bret|first=Patrice|date=2001|title=Le Guerrier Philosophie Desaix, L'institut d'Égypte et la commission des sciences et arts|journal=Annales historiques de la Révolution française|volume=324|pages=72}}</ref> Са окончањем француске кампање у Египту, ови планови, међутим, никада нису реализовани. Под Наполеоновим наследником, [[Луј XVIII|Лујем XVIII]], Французи су стекли права на обелиск Клеопатрину иглу у [[Александрија|Александрији]], иако овај обелиск никада није премештен у Француску и завршио је у Њујорку 1881. [[Шарл X|Краљ Шарл X]] је 1820-их отворио египатски музеј и тражио обелиск као египатско уметничко дело. Отприлике у то време, [[Жан Франсоа Шамполион|Жан-Франсоа Шамполион]], који се недавно прославио дешифровањем хијероглифа Розете, први пут је видео луксорске обелиске и позвао француску владу да их набави. <ref>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ|title=Egyptian Obelisks|last=Gorringe|first=Henry Honeychurch|publisher=|year=1882|pages=77|language=en}}</ref> === Поклон === [[Датотека:Citadel_of_Saladin_2.jpg|мини| Сат на цитадели у Каиру, који су наводно дали Французи 1840-их, испред џамије Мухамеда Алија]] Новембра 1830. [[Мухамед Али Египатски|Мухамед Али-паша]], владар [[Египатски пашалук|отоманског Египта]], званично је поклонио луксорске обелиске Француској. Ово се десило упркос чињеници да су обелисци претходно били предати Британцима и чињеници да је француског дипломату који је организовао куповину, барона Тејлора, за то овластио Шарл X, који је [[Julska revolucija|збачен у јулској револуцији]]. <ref>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ|title=Egyptian Obelisks|last=Gorringe|first=Henry Honeychurch|publisher=|year=1882|pages=78|language=en}}</ref> Као узврат за поклон, Француска је Османлијама дала механички сат 1840-их, данас познат као Сат цитаделе у Каиру. <ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1990-07-22-mn-679-story.html|title=Egypt's Obelisks Are No Longer Standing Tall|last=|last2=|date=1990-07-22|website=Los Angeles Times|language=en-US|url-status=live|access-date=2021-10-08|last3=|first3=|last4=|last6=|last7=|last8=|first8=|last9=}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1990-07-22-mn-679-story.html "Egypt's Obelisks Are No Longer Standing Tall"]. ''Los Angeles Times''. 22 July 1990<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">8 October</span> 2021</span>.</cite><span class="cs1-maint citation-comment" data-ve-ignore="true"><code class="cs1-code"><nowiki>{{</nowiki>[[Шаблон:Cite web|cite web]]<nowiki>}}</nowiki></code>: CS1 maint: url-status ([[:Категорија:ЦС1 маинт: урл-статус|link]])</span> </ref> Сат је ретко радио од свог доласка у Каиро, али је 2021. Врховни савет за антиквитете објавио да „Египат жели да поправи сат на цитадели, један од најстаријих те врсте на свету, како би поново радио. <ref>Nevine El-Aref. [https://english.ahram.org.eg/NewsContent/50/1207/410591/AlAhram-Weekly/Heritage/yearold-Cairo-Citadel-clock-to-be-repaired.aspx "175-year-old Cairo Citadel clock to be repaired"]. ahramonline, 6 May 2021.</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.al-monitor.com/originals/2021/10/egypts-first-ticking-clock-ticks-again|title=Egypt's first ticking clock ticks again - Al-Monitor: The Pulse of the Middle East|website=www.al-monitor.com|language=en|access-date=2021-10-09}}</ref> Француски [[Франсоа Митеран|председник Франсоа Митеран]] се 1981. године дефинитивно одрекао поседовања другог обелиска, чиме је Египту вратио његову имовину.{{Чињеница|датум=October 2021}} === Транспорт и поновно постављање === [[Датотека:Sphinx_IMG_7024.JPG|лево|мини| Корвета ''Сфинга'' вуче баржу Луксор која превози Луксорски обелиск у Француску]] Одлучено је да се најпре помери западни (краћи) обелиск, који је 1831. године срушен. Превезен је бродом који је направљен по мери за транспорт, ''Луксор''. У Париз је стигао 1833. године, а подигао га је краљ [[Луј Филип I|Луј Филип]] 1836. године у центру Трга Конкорд. Укупни трошкови премештања обелиска процењени су на 2,5 милиона франака (што је еквивалентно процењеним 16 милиона евра или 19 милиона долара у 2020. години). <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Fpx9pqp_d5AC&q=%2210,432,000+francs%22+triomphe&pg=PP252|title=L'Abeille|date=1848|publisher=Petit Séminaire de Québec|language=fr}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.historicalstatistics.org/Currencyconverter.html|title=Historical Currency Converter|website=www.historicalstatistics.org|access-date=2021-10-05}}</ref> Висока цена може бити разлог зашто други обелиск никада није пресељен. === Постамент === [[Датотека:Concorde_Obelix_(5).jpg|мини| Детаљ модерног постамента у Паризу]] Садашњи постамент првобитно је био намењен статуи [[Луј XVI|Луја XVI]] Жан-Пјер Кортоа, али статуа је уништена током Јулске револуције 1830. Оригинална египатска постоља укључивала су скулптуре [[Павијан|павијана]] са истакнутим мушким гениталијама, са подигнутим рукама ка сунцу. Фрагмент овог оригиналног постамента са задње стране преосталог обелиска донет је у Париз у исто време када и обелиск, намењен да буде изложен са њим. Сматран је превише опсценим за јавну изложбу, и послат је у египатски део [[Лувр|Лувра]]. <ref>{{Cite web|url=http://www.louvre.fr/en/oeuvre-notices/four-baboons-adoring-rising-sun|title=Four baboons adoring the rising sun {{!}} Louvre Museum {{!}} Paris|date=2015-07-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20150708021403/http://www.louvre.fr/en/oeuvre-notices/four-baboons-adoring-rising-sun|archive-date=8 July 2015|access-date=2021-10-09}}</ref> === Пирамидион === Француска је додала пирамидалну капу са златним листовима на врх обелиска 1998. <ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/paris-obelisk-finally-gets-its-gold-cap-1159117.html|title=Paris obelisk finally gets its gold cap|date=2011-10-23|website=The Independent|language=en|access-date=2021-10-09}}</ref> Дуго се сумњало да је пирамидион првобитно био прекривен бронзаном, златном или [[Elektrum|електрумском]] капом <ref>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Egyptian_Obelisks/Gf4-AQAAMAAJ|title=Egyptian Obelisks|last=Gorringe|first=Henry Honeychurch|publisher=|year=1882|pages=82|language=en}}</ref>, можда чак украденом 500-их година пре нове ере.{{Чињеница|датум=October 2021}} Са постољем и капом, висина споменика је приближно 33,37 м. <ref name=>{{Cite news|url=https://www.wsj.com/articles/SB936923404365030932|title=Millennial Countdown Is Aided by a Sundial|last=Burke|first=Rose Marie|date=1999-09-10|work=Wall Street Journal|access-date=2021-10-08|language=en-US|issn=0099-9660}}</ref> == Савремени догађаји == * 1. децембра 1993. демонстранти из организације посвећене борби против [[Сида|сиде]], прекрили су париски обелиск огромним ружичастим кондомом у знак обележавања [[Светски дан борбе против сиде|Светског дана борбе против сиде]]. <ref>{{Cite web|url=http://www.civismemoria.fr/contribution/?module=contrib&contrib=862|title=Civismemoria.fr - Interviews en tout genre !|archive-url=https://web.archive.org/web/20090308090322/http://www.civismemoria.fr/contribution/?module=contrib&contrib=862|archive-date=8 March 2009|url-status=dead}}</ref> * Године 1998. Ален "Спајдермен" Роберт, француски урбани пењач, илегално се попео на париски обелиск без употребе ужади или друге опреме за пењање или сигурносних уређаја. <ref>{{Cite web|url=http://www.aparchive.com/metadata/youtube/b60c233d748245106c28c4829013bce2|title=FRANCE: PARIS: 'SPIDERMAN' ALAIN ROBERT STRIKES AGAIN {{!}} AP Archive|website=www.aparchive.com|access-date=2021-10-02}}</ref> * 1999. године, као део активности прославе миленијума у Паризу, око обелиска је постављено 300 месинганих дискова и скоро 1.000 стопа жутих термоосетљивих трака како би се користио као [[гномон]] функционалног [[Сунчани часовник|сунчаног сата]]. Остали су до краја 2000. године <ref name=":2">{{Cite news|url=https://www.wsj.com/articles/SB936923404365030932|title=Millennial Countdown Is Aided by a Sundial|last=Burke|first=Rose Marie|date=1999-09-10|work=Wall Street Journal|access-date=2021-10-08|language=en-US|issn=0099-9660}}<cite class="citation news cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFBurke1999">Burke, Rose Marie (10 September 1999). [https://www.wsj.com/articles/SB936923404365030932 "Millennial Countdown Is Aided by a Sundial"]. ''Wall Street Journal''. [[Međunarodni standardni serijski broj|ISSN]]&nbsp;[//www.worldcat.org/issn/0099-9660 0099-9660]<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">8 October</span> 2021</span>.</cite></ref>. * Године 2015. монументална интерактивна скулптура ''PHARES'' <ref>{{Cite web|url=http://www.mileneguermont.com/en/artworks/phares.html|title=Phares (2015)}}</ref> Милене Гермонт је неколико месеци била изложена поред обелиска, где је била дизајнирана да осветли обелиск. == Види још == * [[:en:Obelisk_making_technology_in_ancient_Egypt|Obelisk making technology in ancient Egypt]] * [[:en:Cleopatra's_Needle_(London)|Cleopatra's Needle]] * [[:en:List_of_Egyptian_obelisks|List of Egyptian obelisks]] == Референце == {{reflist|}} == Спољашње везе == * {{Cite journal|last=Bret|first=Patrice|date=2001|title=Le Guerrier Philosophie Desaix, L'institut d'Égypte et la commission des sciences et arts|journal=Annales historiques de la Révolution française|volume=324|pages=69–82|doi=10.3406/ahrf.2001.2517}} * Follert, Michael. (2014). [https://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=mZ__kDrt8doC&oi=fnd&pg=PA123&dq=french+luxor+obelisk&ots=fyV1qLy5L9&sig=L1gdapp8ATJr1lwkitxv7F5CAZ0#v=onepage&q=french%20luxor%20obelisk&f=false Enjoyment Petrification: The Luxor obelisk in a melancholic century.] * Levin, William C. (2006). [http://vc.bridgew.edu/br_rev/vol25/iss1/13 Cultural Commentary: Le Vin in Paris]. Bridgewater Review, 25(1), 30-32. Available at: * [http://www.discoverfrance.net/France/Paris/Monuments-Paris/Obelisque.shtml Place de la Concorde: Obélisque de Luxor] [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] f2uc4wl48o1ilvdpt7zcb1g57blfcs6 0 4325964 25114925 24927224 2022-07-19T22:08:06Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|41.2|37.0}} средњи до касни [[еоцен]] |image = Hemipsalodon skull.jpg |image_caption = лобања врсте ''Hemipsalodon grandis'' |display_parents = 3 |taxon = Hemipsalodon |authority = Cope, 1885 |type_species = †''Hemipsalodon grandis'' |type_species_authority = Cope, 1885 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Hemipsalodon grandis'' * †''Hemipsalodon viejaensis'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''H. grandis'': |''Hemipsalodon cooki'' {{small|(Schlaikjer, 1935)}}<ref>{{cite journal |last=Schlaikjer |first=Erich M. |year=1935 |title=Contributions to the stratigraphy and paleontology of the Goshen Hole area, Wyoming. III. A new basal Oligocene formation |journal=Bulletin of the Museum of Comparative Zoology |volume=76 |issue=3 |pages=71–93 |url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/28866353}}</ref> }} }} }} '''''Hemipsalodon''''' (Хемипсалодон — „полумаказасти зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду од средњег до касног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="Gunnell1998">G. F. Gunnell (1998.) "Creodonta". In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), [https://books.google.ba/books/about/Evolution_of_Tertiary_Mammals_of_North_A.html?id=I-RgojcDyWYC&redir_esc=y "Evolution of Tertiary Mammals of North America, Volume 1: Terrestrial Carnivores, Ungulates, and Ungulate like Mammals"], Cambridge University Press, 703 pages {{page|year=|isbn=9780521355193|pages=}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Hemipsalodon'' | * старогрчке ријечи ''хеми'' ({{јез-стгрч|ἡμι}}), која значи ''пола'' * старогрчке ријечи ''псалис'' ({{јез-стгрч|ψαλίς}}), која значи ''[[маказе]]'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |полумаказасти зуб |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''H. grandis'' | * рода ''Hemipsalodon'' * и латинске ријечи ''грандис'' ({{јез-лат|grandis}}), која значи ''велико'' |велики Хемипсалодон |- style="vertical-align:center;" |''H. viejaensis'' | * рода ''Hemipsalodon'' * и планинског ланца Сијера Вијеха |Хемипсалодон са Сијера Вијеха планина |} == Опис == Врсте из рода ''Hemipsalodon'' су биле највећи знани представници из реда [[Hyaenodonta]] који су живјели на простору Сјеверне Америке. Врста ''Hemipsalodon grandis'' је достизала величину [[Кодијачки медвед|кодијачког мрког медвједа]], а врста ''Hemipsalodon viejaensis'' величину [[гризли]]ја.<ref name="Gustafson1986"/> Лобање врсте ''Hemipsalodon grandis'' је била дуга 45 cm, са доњом вилицом дужине од 34 cm.<ref name="Silvan1969">{{cite journal |last=Mellett |first=James Silvan |year=1969 |title=A skull of ''Hemipsalodon'' (Mammalia, Deltatheridia) from the Clarno Formation of Oregon |journal=American Museum Novitates |issue=2387 |url=https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/2597 |hdl=2246/2597}}</ref> Носни отвори на лобањама ови сисара су били велики. Зубна формула код врсти из овог рода је {{DentalFormula|upper=3.1.4.3|lower=3.1.4.3}}.<ref name="Silvan1969"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Hemipsalodon'' {{small|(Cope, 1885)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''H. grandis'' {{small|(Cope, 1885)}}<ref>E. D. Cope (1885.) [https://www.jstor.org/stable/2450040?seq=1 "The White River beds of Swift Current River, Northwest Territory."] American Naturalist 19(2):163</ref> |{{Застава|Канада}} (покрајина [[Саскачеван]])<ref>E. D. Cope (1891.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/85898#page/6/mode/1up "On vertebrata from the Tertiary and Cretaceous rocks of the North West Territory: The species from the Oligocene or Lower Miocene beds of the Cypress Hills."] Contributions to Canadian Palaeontology 3:1-25</ref><ref>L. M. Lambe (1908.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/131256#page/1/mode/1up "The Vertebrata of the Oligocene of the Cypress Hills, Saskatchewan."] Contributions to Canadian Palaeontology 3(4):1-65</ref><br>{{Застава|САД}} ([[Вајоминг]],<ref>W. D. Matthew (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/5744 "The Carnivora and Insectivora of the Bridger Basin, middle Eocene."] Memoirs of the American Museum of Natural History 9:289-567</ref><ref>A. J. Kihm (1987.) "Mammalian paleontology and geology of the Yoder Member, Chadron Formation, east-central Wyoming." Dakoterra 3:28-45</ref> [[Нови Мексико]] и [[Орегон]]<ref name="Silvan1969"/>) |41,2 до 37,8 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''H. viejaensis'' {{small|(Gustafson, 1986)}}<ref name="Gustafson1986">E. P. Gustafson (1986.) [https://www.researchgate.net/publication/278410371_Carnivorous_mammals_of_the_Late_Eocene_and_Early_Oligocene_of_Trans-Pecos_Texas "Carnivorous mammals of the Late Eocene and Early Oligocene of Trans-Pecos Texas."] Texas Memorial Museum Bulletin 33:1-66</ref> |{{Застава|САД}} ([[Тексас]]) |39,7 до 37,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Hemipsalodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Hemipsalodon]]''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Hemipsalodon grandis'' |barbegin1=magenta |2=†''Hemipsalodon viejaensis'' |bar2=magenta }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * W. B. Scott (1892.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/84884#page/313/mode/1up "A revision of the North American Creodonta with notes on some genera which have been referred to that group."] Proceedings of the Academy of Natural Sciences, Philadelphia 44:291-323 * O. P. Hay (1902.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/59973#page/9/mode/1up "Bibliography and Catalogue of the Fossil Vertebrata of North America."] Bulletin of the United States Geological Survey 179:1-868 * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * J. S. Mellett (1977.) "Paleobiology of North American ''Hyaenodon'' (Mammalia, Creodonta)." Contributions to Vertebrate Evolution 1:1-134 {{refend}} {{Commonscat|Hemipsalodon}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q107547795}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке]] podjvvsf85ep73wctzcn1zgcikgsu1z 0 4326288 25114007 24912913 2022-07-19T12:49:29Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Фонтане]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki [[Датотека:Fontaine_des_Fleuves.jpg|десно|мини|250x250пискел| Фонтана на Тргу Конкорд ноћу]] [[Датотека:Place-de-la-concorde.jpg|десно|мини|250x250пискел| Две фонтане на тргу Конкорд, са фонтаном поморске пловидбе у првом плану]] [[Датотека:Fontaines_de_la_Concorde_(Fontaine_des_Fleuves).jpg|десно|мини|250x250пискел| Фонтана речне трговине и пловидбе]] [[Датотека:Fontaine_place_concorde_bordercropped.jpg|десно|мини|250x250пискел| Фонтана (детаљ)]] [[Датотека:Fontaine-Place_de_la_Concorde.jpg|десно|мини|333x333пискел| Фонтана (детаљ)]] [[Датотека:Concorde_Fontaine_03.jpg|десно|мини|333x333пискел| Фонтана (детаљ)]] [[Датотека:Buste_de_néréide_Fontaine_des_Fleuves_Place_Concorde_Paris.jpg|десно|мини|376x376пискел| Биста Нереиде]] '''Фонтане на Тргу Конкорд''' су две монументалне фонтане које се налазе на [[Трг Конкорд|Тргу Конкорд]] у центру [[Париз|Париза]]. Дизајнирао их је Жак Ињас Хиторф, а завршене су 1840. године за време владавине краља [[Луј Филип I|Луја-Филипа]]. Јужна фонтана обележава поморску трговину и индустрију Француске, а северна фонтана обележава пловидбу и трговину на рекама Француске. == Историја == Пре [[Француска револуција|Француске револуције]], у периоду 1753–1772, када се трг звао Трг [[Луј XV]], архитекта Жак-Анж Габријел је дизајнирао план за монументалну статуу Луја XV са две фонтане, али због недостатка воде, то никада није спроведено. Габријел је завршио зграду Министарства морнарице са погледом на трг - њено присуство је касније утицало на избор тема за фонтане на тргу. <ref>''The Fountain as Propaganda'', by Maria Ann Conelli and Marilyn Symmes, in ''Fountains - Splash and Spectacle''. pg. 90-95.</ref> Током Француске револуције, трг је преименован у Трг Револуције, тамо је постављена [[гиљотина]], а краљ [[Луј XVI]] и хиљаде других су гиљотинирани у близини места садашњих фонтана. 1795. године, након завршетка [[Јакобинска диктатура|Јакобинске диктатуре]], трг је преименован у Трг Конкорд. Након обнове Монархије 1816. године, трг је преименован у знак сећања на краља Луја XVI. Завршетак канала Урк 1824. године, који је доводио воду изван града у центар Париза, омогућио је изградњу нових фонтана на тргу. Године 1829, за време владавине [[Шарл X|краља Шарла X]], град је расписао конкурс за нови план трга, који је требало да садржи не мање од четири фонтане. Један од учесника на конкурсу био је Жак Ињас Хиторф, Немац по рођењу, који је претходно дизајнирао декорацију за фестивале, сахране и крунисање Карла X, 1825. године. План Хиторфа садржао је четири фонтане у четири квадранта око коњичке статуе Луја XVI. Његов план није изабран. Након [[Julska revolucija|Јулске револуције 1830. године]], нови краљ Луј-Филип преименовао је трг Конкорд и одбацио ранији пројекат. Године 1831, када је египатски владар [[Мухамед Али Египатски|Мухамед Али]] поклонио краљу [[обелиск]] који датира из времена [[Рамзес II|Рамзеса II]] из [[Луксор|Луксора]], Луј-Филип је изабрао Хиторфа да дизајнира поставку за обелиск на време за јулски фестивал 1833. намењен обележавању годишњице његове владавине. Убрзо након тога Луј-Филип му је дао налог да редизајнира цео трг. Хиторф је радио на дизајну трга и четири фонтане од 1833. до 1840. године, блиско се консултујући са Клодом Филипом Бартелоом Рамбутоом, префектом Сене. Главни утицај на његов дизајн фонтана имале су две фонтане на [[Трг Светог Петра|Тргу Светог Петра]] у [[Рим|Риму]], које су такође постављене са обе стране обелиска, а које је Хиторф видео током посете Риму 1820-их. Други утицај је имао Трг Навона у Риму, где су такође две фонтане биле постављене са обе стране обелиска. Као и фонтане на Тргу Навона, фонтане на Тргу Конкорд су постављене на осовину која је повезивала цркву Мадлен и улицу Ројал на северу и мост ка Палати Бурбон на југу. На статуару фонтана радило је дванаест различитих вајара, под помним надзором Хиторфа, који се старао да цео ансамбл буде хармоничан и уравнотежен. Истакнута карактеристика дизајна обе фонтане била је капа у облику печурке изнад централног базена. Вода је требало да цури са врха капе, а затим каскадно пада у кружни базен, а затим у велики кружни базен испод. <ref>Conelli and Symmes, pg. 94</ref> Главне фигуре фонтана биле су од [[Ливено гвожђе|ливеног гвожђа]], обојене бронзаном и златном бојом. Мање фигуре [[Тритон (митологија)|тритона]] и [[Нереиде|нереида]] биле су од [[Бронза|бронзе]]. Између 1833. и 1840. Хиторф је модификовао планове неколико пута. Године 1835, када је владин комитет известио да водоснабдевање неће бити довољно за четири нове фонтане, смањио је број на две. Обелиск је постављен на тргу 25. октобра 1836. године. Обе фонтане су завршене у мају 1840. године. 1862–1863, фонтане су обновљене, а бронзана и златна боја замењена бронзаним премазом. == Скулптори == * Огист-Хиасант Дебе (Атлантик и Медитеран) * Антоан Дебо (Корали и рибе) * Ашил-Жозеф-Етјен Валоа (Шкољке и бисери) * Исидор-Иполит Брион (Поморска пловидба, астрономија и трговина) * Жан Франсоа Теодор Гештер (Рона и Рајна) * Франсоа-Гаспар Лано (Цвеће и воће) * Оноре-Жан Хусон (Пшеница и грожђе) * Жан-Жак Фушер (Речна пловидба, индустрија и пољопривреда) * Жан-Жак Елшушт, Луј-Перфе Мерлије, Антонен-Мари Моан (Тритони и неријаде). <ref>Beatrice Lamoitier, ''L'Essor des fontaines monumentales (1830–1848)'', in ''Paris et ses Fontaines''.</ref> == Симболизам == '''Поморска фонтана''', на југу, ближе реци Сени, представља поморски дух Француске. Велике полунаге фигуре које подржавају базен представљају [[Средоземно море]] и [[Атлантски океан]]. Друге фигуре испод базена представљају садржај мора; [[Корал|корале]], [[рибе]], [[шкољке]] и [[Бисер|бисере]]. <ref>Connelli and Symmes, pg. 94</ref> Фигуре су смештене на прамцу брода, симбол града Париза, а окружене су делфинима који прскају воду кроз ноздрве. Изнад базена, која подржава капу у облику печурке, налазе се фигуре које представљају духове поморске пловидбе, астрономије и трговине. Поред њих су лабудови који избацују воду у базен испод. У басену, [[Тритон (митологија)|тритони]] и [[нереиде]] држе рибе које изливају воду нагоре до ивице базена. '''Фонтана река''', на северу, ближе цркви Мадлен, има велике фигуре које подржавају базен које представљају реку [[Рона|Рону]] и реку [[Рајна|Рајну]]. Друге главне фигуре представљају главне жетве Француске - пшеница и грожђе, цвеће и воће. Фигуре изнад базена које носе капу представљају духове речне пловидбе, пољопривреде и индустрије. == Водоснабдевање и дизајн фонтане == Воду за фонтане снабдевао је канал Урк, што је започео Наполеон на почетку своје владавине. Првобитне фонтане нису имале пумпе и радиле су помоћу гравитације - вода је текла из базена у [[Парк Вилет|Парку Вилет]], где је вода из канала стизала у Париз, на вишој надморској висини од Трга Конкорд. Преливна вода је одлазила у Сену. Почев од 1840. 6.000 кубних метара воде дневно из Парка Вилет издвајано је за фонтане на тргу. <ref>''Projet de distribution des eaux de la place de la Concorde et d'embelisssement des Champs-Elysees'', Prefecture du departement de la Seine, 1837. Cited in ''Paris et ses Fontaines'', pg. 193.</ref> Фонтане су биле пажљиво пројектоване тако да је вода равномерно текла са обода базена, чак и ако је ветар био јак и доток воде био неуједначен. Мали канал скривен унутар обода базена ублажава проток воде. <ref>Schneider, pg. 400</ref> У 20. веку гравитациони систем је замењен пумпама, које рециклирају воду. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|title=Paris de Fontaine en Fontaine|last=Barozzi|first=Jacques|publisher=Parigramme|year=2010|isbn=978-2-84096-658-6|location=Paris}} * Marilyn Symmes (editor), ''Fountains - Splash and Spectacle - Water and Design from the Renaissance to the Present''. Thames and Hudson, in association with Cooper Hewitt National Design Museum, Smithsonian Institution, 1998 * Beatrice de Andia (editor), ''Paris et ses Fontaines, de la Renaissance a nos jours'', Collection Paris et son Patrimoine, Paris, 1995 * Schneider, Donald, ''The Works and Doctrine of Jacques Ignace Hittorff'' (1792–1867), 2 vols. New York, 1977. [[Категорија:Фонтане]] [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] sh0rgc26t032ra66rv2fgxom7diry44 0 4326367 25114930 25111973 2022-07-19T22:11:10Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|35.0|33.7|earliest=36.9212}} касни [[еоцен]] до рани [[олигоцен]] |image = Pterodon leptognathus.jpg |image_caption = илустрација доње вилице врсте<br>''Akhnatenavus leptognathus'' |image2 = Akhnatenavus skull Borths et al. 2016.png |image2_caption = лобања врсте<br>''Akhnatenavus nefertiticyon'' |display_parents = 3 |taxon = Akhnatenavus |authority = Holroyd, 1999<ref>P. A. Holroyd (1999.) [https://docubase.berkeley.edu/cgi-bin/pl_dochome?query_src=pl_search&collection=PaleoBios+Archive+Public&id=141 "New Pterodontinae (Creodonta: Hyaenodontidae) from the late Eocene-early Oligocene Jebel Qatrani Formation, Fayum province, Egypt."] PaleoBios 19(2):1-18</ref> |type_species = †''Akhnatenavus leptognathus'' |type_species_authority = Osborn, 1909 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Akhnatenavus leptognathus'' * †''Akhnatenavus nefertiticyon'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. leptognathus'': |''Pterodon leptognathus'' {{small|(Osborn, 1909)}} }} }} }} '''''Akhnatenavus''''' (Ахнатенавус — „ехнатонов предак”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду од касног [[еоцен]]а до раног [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>E. L. Simons (1968.) [https://images.peabody.yale.edu/publications/bulletin/Bulletin28_1968.pdf "African Oligocene mammals: introduction, history of study, and faunal succession."] Peabody Museum of Natural History Bulletin 28:1-21</ref><ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref><ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Akhnatenavus'' | * египатског [[фараон]]а [[Ехнатон|Ехнатона IV]] * и латинске ријечи ''авус'' ({{јез-лат|avus}}), која значи ''предак'' или ''старац'' |ехнатонов предак |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''A. leptognathus'' | * рода ''Akhnatenavus'' * старогрчке ријечи ''лептос'' ({{јез-стгрч|λεπτός}}), која значи ''танко'', ''мало'', ''лагано'' или ''уско'' * и старогрчке ријечи ''гнатос'' ({{јез-стгрч|γνάθος}}), која значи ''[[вилица]]'' |Ахнатенавус са уском вилицом |- style="vertical-align:center;" |''A. nefertiticyon'' | * рода ''Akhnatenavus'' * [[Нефертити]], жене египатског фараона Ехнатона IV * и старогрчке ријечи ''кион'' ({{јез-стгрч|κύων}}), која значи ''[[пас]]'' |нефертитин Ахнатенавус-пас |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Akhnatenavus'' {{small|(Holroyd, 1999)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''A. leptognathus'' {{small|(Osborn, 1909)}}<ref>H. F. Osborn (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1452//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B026a28.pdf?sequence=1&isAllowed=y "New carnivorous mammals from the Fayûm Oligocene, Egypt."] Bulletin of the American Museum of Natural History 26:415-424</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |33,9 до 33,7 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. nefertiticyon'' {{small|(Borths, 2016)}}<ref>{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |35,0 до 33,9 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Akhnatenavus''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Akhnatenavus'''''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Akhnatenavus leptognathus'' |bar1=magenta |2=†''Akhnatenavus nefertiticyon'' |barend2=magenta }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Akhnatenavus}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] mdcuk2f7lc006061b883wpafv8au8q4 25114949 25114930 2022-07-19T22:33:38Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|35.0|33.7|earliest=36.9212}} касни [[еоцен]] до рани [[олигоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 3 |taxon = Akhnatenavus |authority = Holroyd, 1999<ref>P. A. Holroyd (1999.) [https://docubase.berkeley.edu/cgi-bin/pl_dochome?query_src=pl_search&collection=PaleoBios+Archive+Public&id=141 "New Pterodontinae (Creodonta: Hyaenodontidae) from the late Eocene-early Oligocene Jebel Qatrani Formation, Fayum province, Egypt."] PaleoBios 19(2):1-18</ref> |type_species = †''Akhnatenavus leptognathus'' |type_species_authority = Osborn, 1909 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Akhnatenavus leptognathus'' * †''Akhnatenavus nefertiticyon'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. leptognathus'': |''Pterodon leptognathus'' {{small|(Osborn, 1909)}} }} }} }} '''''Akhnatenavus''''' (Ахнатенавус — „ехнатонов предак”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду од касног [[еоцен]]а до раног [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>E. L. Simons (1968.) [https://images.peabody.yale.edu/publications/bulletin/Bulletin28_1968.pdf "African Oligocene mammals: introduction, history of study, and faunal succession."] Peabody Museum of Natural History Bulletin 28:1-21</ref><ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref><ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Akhnatenavus'' | * египатског [[фараон]]а [[Ехнатон|Ехнатона IV]] * и латинске ријечи ''авус'' ({{јез-лат|avus}}), која значи ''предак'' или ''старац'' |ехнатонов предак |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''A. leptognathus'' | * рода ''Akhnatenavus'' * старогрчке ријечи ''лептос'' ({{јез-стгрч|λεπτός}}), која значи ''танко'', ''мало'', ''лагано'' или ''уско'' * и старогрчке ријечи ''гнатос'' ({{јез-стгрч|γνάθος}}), која значи ''[[вилица]]'' |Ахнатенавус са уском вилицом |- style="vertical-align:center;" |''A. nefertiticyon'' | * рода ''Akhnatenavus'' * [[Нефертити]], жене египатског фараона Ехнатона IV * и старогрчке ријечи ''кион'' ({{јез-стгрч|κύων}}), која значи ''[[пас]]'' |нефертитин Ахнатенавус-пас |} {{multiple image |align = center |perrow = 2 |total_width = 600 |image1 = Pterodon leptognathus.jpg |caption1 = <center>илустрација доње вилице врсте<br>''Akhnatenavus leptognathus''</center> |image2 = Akhnatenavus skull Borths et al. 2016.png |caption2 = <center>лобања врсте ''Akhnatenavus nefertiticyon''</center> }} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Akhnatenavus'' {{small|(Holroyd, 1999)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''A. leptognathus'' {{small|(Osborn, 1909)}}<ref>H. F. Osborn (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1452//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B026a28.pdf?sequence=1&isAllowed=y "New carnivorous mammals from the Fayûm Oligocene, Egypt."] Bulletin of the American Museum of Natural History 26:415-424</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |33,9 до 33,7 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. nefertiticyon'' {{small|(Borths, 2016)}}<ref>{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |35,0 до 33,9 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Akhnatenavus''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Akhnatenavus'''''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Akhnatenavus leptognathus'' |bar1=magenta |2=†''Akhnatenavus nefertiticyon'' |barend2=magenta }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Akhnatenavus}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] tu2yz66q2lslv7brb41w0ixeyftctn8 0 4326505 25114013 24918047 2022-07-19T12:51:18Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Саобраћај у Паризу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki [[Датотека:Place_Vendome,_Paris_20_April_2011.jpg|мини|400x400пискел| Трг Вандом, Париз]] '''Трг Вандом''' (Place Vendôme), раније познат као '''Place Louis-le-Grand''', као и '''Place Internationale''', је трг у [[1. арондисман Париза|1. арондисману Париза]], [[Француска]], који се налази северно од [[Парк Тиљерије|парка Тиљерије]] и источно од цркве Мадлен. То је почетна тачка Улице мира (Rue de la Paix). Правилна архитектура [[Жил Арден-Мансар|Жила Арден-Мансара]] даје правоугаоном тргу облик осмоугла. Оригинални стуб у центру трга подигао је [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] у знак сећања на [[Битка код Аустерлица|битку код Аустерлица]]; срушен је 16. маја 1871. декретом [[Pariska komuna|Париске комуне]], али је накнадно поново подигнут и данас је истакнуто обележје трга. == Историја == [[Датотека:Place_Vendome,_Paris,_France,_ca._1890-1900.jpg|лево|мини| Трг Вандом, око 1900.]] Изградња Трга Вандом је започета 1698. као споменик славе војске [[Луј XIV|Луја XIV, краља Француске]] <ref>[https://books.google.com/books?id=YCcJvonb5kIC&pg=PA177 "Louis XIV (Le Grand Monarque)"] in M. S. Fitzgerald, ''The Kings of Europe, Past and Present, and Their Families'' (London, Longman, Green, and Co., 1879).</ref> и назван је Place des Conquêtes (Трг освајања), да би се преименовао у Place Louis le Grand (Трг Луј Велики), када су се освајања показала привремена. Коњичку статуу краља у природној величини, аутора Франсоа Жирардона (1699), донирале су градске власти и поставиле је у центру трга. Верује се да је то прва велика модерна коњичка статуа која је изливена у једном комаду. Уништена је у [[Француска револуција|Француској револуцији]]; међутим, постоји мала верзија у [[Лувр|Лувру]]. <ref>[[:File:Louis XIV statue equestre.JPG|Louvre picture]]</ref> То је довело до популарне шале да док је [[Анри IV]] боравио међу људима поред [[Понт Неуф|Понт Неуфа]], а [[Луј XIII]] међу аристократама Трга Вож, [[Луј XIV]] је више волео друштво пореских фармера на Тргу Вандом; сваки од њих одражава групу коју су фаворизовали у животу. <ref>[http://frogblog-lavache.blogspot.com/2006/04/promenades-de-paris-la-place-vendme.html Walks in Paris]</ref> [[Датотека:Foire_St_Ovide,_Musée_de_la_Révolution_française_-_Vizille.jpg|мини|250x250пискел| Сајам Сант-Овид око 1770. године, Жак-Габријел Укије, Музеј француске револуције]] Место трга је раније био хотел Цезара де Бурбона, војводе од Вандома, ванбрачног сина [[Анри IV|Анрија IV]] и његове љубавнице Габријеле д'Естре. Ардуан-Мансар је купио зграду и њене паркове, са идејом да је претвори у грађевинске парцеле као профитабилну шпекулацију. План се није остварио, а министар финансија Луја XIV, Лувоа, купио је комад земље, са циљем да изгради трг, по узору на успешан Трг Вож из претходног века. Лувоа је дошао у финансијске потешкоће, те ни од његовог пројекта ништа није било. Након његове смрти, краљ је купио плац и наручио од Ардуан-Мансара да дизајнира прочеље куће којег би купци парцела око трга пристали да се придржавају. Када су државне финансије понестале, финансијер Џон Лоу је преузео пројекат, изградио себи резиденцију иза једне од фасада, а трг је био завршен до 1720. године, баш када је његов мехур од папирног новца из Мисисипија пукао. Лоу је претрпео велики ударац када је био приморан да плати заостале порезе у износу од неколико десетина милиона долара. Пошто није могао да плати толики износ, био је приморан да прода имовину коју је поседовао на тргу. Купци су били чланови прогнаног огранка Конде из куће Бурбона који су се касније вратили у земљу да поврате своју земљу у самом граду Вандому. Између 1720. и 1797. године стекли су већи део трга, укључујући слободну својину на делове локације на којима се сада налази Хотел Риц Париз и у којима још увек имају апартмане. Њихова намера да обнове породичну палату на том месту зависила је од могућих намера суседног Министарства правде да прошири своје просторије. Сајамско позориште Сант-Овид (Théâtre de la foire) се населило 1764. године на месту до 1771. године. Када је Француска успоставила дипломатске односе са краткотрајном [[Република Тексас|Републиком Тексас]], тексашка мисија је била смештена у хотелу на тргу Вандом. <ref>{{Cite web|url=https://frenchmoments.eu/texas-embassy-in-paris/|title=Where to find the Texas Embassy in Paris?|date=11 February 2017}}</ref><gallery mode="packed" heights="250" caption="Два погледа из птичје перспективе на Трг Луј Велики 1705. године"> Датотека:V. Antier, 'La place Louis-le-Grand, les Capucines, le boulevard en 1705' – Musée Carnavalet – Action artistique de la ville de Paris 2002.jpg|alt=View to the north with the Couvent des Capucines in the background and Montmartre in the distance|Поглед на север са [[Montmartre|Монмартром]] у даљини Датотека:V. Antier, 'La place Louis-le-Grand, faubourg Saint-Honoré en 1705' – Musée Carnavalet – Action artistique de la ville de Paris 2002.jpg|alt=View to the west with the domed Church of the Daughters of the Assumption visible on the south side of the Rue Saint-Honoré|Поглед на запад са куполастом црквом Кћери Успења која се види на јужној страни улици Сант-Онор </gallery> == Стуб на тргу Вандом == [[Датотека:Paris_Colonne_Vendôme_2012_1.jpg|лево|мини| Стуб на тргу Вандом]] === Стварање === [[Датотека:La_Colonne_de_la_Grande_Armée_d'Austerlitz_(1833),_Statue_colossale_de_Napoléon,_engraving_–_Gallica_bpt6k6568851m_(adjusted).jpg|мини| Статуа Наполеона аутора Антоана-Денија Шодеа]] Првобитни стуб је започет 1806. по [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновом]] упутству и завршен 1810. године. Направљен је по узору на [[Трајанов стуб]], да прослави [[Битка код Аустерлица|победу код Аустерлица]]; обложен је са 425 спиралних бас-рељефних бронзаних плоча направљених од топова узетих из комбинованих европских војски, према његовој пропаганди (уобичајена цифра која се даје је веома преувеличана: 180 топова је заправо заробљено код Аустерлица <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hNYWXeVcbkMC|title=The Campaigns of Napoleon|last=Chandler|first=David G.|publisher=[[Simon & Schuster]]|year=1995|isbn=9781439131039|location=New York|page=320|author-link=David G. Chandler}}</ref>). Ове плоче је дизајнирао вајар Пјер-Ноласк Бержере, а извео их је тим од око 30 вајара. На врху стуба постављена је статуа Наполеона аутора Антоана-Денија Шодеа. Наполеон је приказан обучен у римску одећу, гологлав, овенчан ловорима, у десној руци држи мач а глобус са статуом [[Викторија (митологија)|победе]] у левој руци. <ref name="Tardieu">Ambroise Tardieu, ''La Colonne de la Grande Armée d'Austerlitz ou de la Victoire, monument triomphal élevé à la gloire de la grande armée par Napoléon''. Paris, 1822, [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k6568851m/f6.item p. 4 (list of sculptors)] and [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k6568851m/f77.item plate 36 (statue of Napoleon)].</ref> Године 1816, користећи предност савезничке окупационе силе, гомила људи и коња је причврстила кабл за врат Наполеонове статуе на врху стуба, али је она одбила да се помакне. Након [[Бурбонска рестаурација|Бурбонске рестаурације]], статуа је, али не и стуб, срушена и истопљена да би се обезбедила бронза за прерађену коњичку статуу [[Анри IV|Анрија IV]] на [[Понт Неуф|Понт Неуфу]], иако се статуета Победе још увек може видети у салону Наполеон у Хотелу Моне (који такође садржи модел стуба и лик Наполеоновог лица копиран са његове посмртне маске).{{Чињеница|датум=February 2014}} Замену статуе Наполеона у модерној одећи (двороги шешир, чизме и редингот), међутим, подигао је [[Луј Филип I|Луј-Филип]], а бољу, снажније класификујућу статуу [[Наполеон III Бонапарта|Луј-Наполеон (]]<nowiki/>касније [[Наполеон III Бонапарта|Наполеон III)]]. <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/judgmentofparisr00king/page/303|title=The Judgement of Paris|last=King|first=Ross|date=2006|publisher=Walker and Company|isbn=9780802715166|location=New York|pages=[https://archive.org/details/judgmentofparisr00king/page/303 303–305]}}</ref> === Париска комуна и крај стуба на Вандому === [[Карл Маркс]] је предвидео крах Вандомског стуба много пре него што се то догодило. Ово предвиђање је дао у политичком памфлету ''Der 18te Brumaire des Louis Napoleon'' из 1852. године. Овај памфлет, оштро критичан према политичкој личности Наполеона III, завршава се речима: „Али ако царска мантија коначно падне на рамена Луја Бонапарте, бронзана статуа Наполеона ће пасти са висине Вандомске колоне“. <ref>Маркс К., Энгельс Ф. Полное собрание сочиений. Москва. 2-е изд., т. 8, с. 217/Marx, K., and Engels, F. Complete collection of compositions. Moscow. 2nd ed., vol. 8, p. 217</ref> Током догађаја уочи оснивања Комуне, 22. марта 1871. дошло је до немира испред Националне гарде када су демонстранти који су држали транспаренте на којима су се проглашавали „Пријатељима мира“ спречени да уђу на трг Вандом од стране гардиста који су, након што је на њих пуцано, отворили је ватру на гомилу. Најмање 12 људи је погинуло, а много је рањено. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=_4h7VyVr4mgC&q=22+March+1871+paris+vendome&pg=PA143|title=Art, War and Revolution in France, 1870-1871: Myth, Reportage and Reality|last=Milner|first=John|date=2000|publisher=Yale University Press|isbn=0300084072|location=New Haven and London|pages=143–145|access-date=1 May 2018}}</ref> [[Датотека:Colonne_vendome.jpg|десно|мини|325x325пискел| ''Комунари'' позирају са статуом Наполеона I са обореног стуба на Вандому, 1871.]] Током [[Pariska komuna|Париске комуне]] 1871. године, сликар [[Гистав Курбе]], председник Савеза уметника и изабрани члан Комуне, <ref>Linda Nochlin. 2007. 'Courbet, The Commune and the Visual Arts.' in ''Courbet''. New York: Thames & Hudson. pp. 84–94.</ref> који је раније изразио ужаснутост што се овај споменик рату налази на Улици мира, предложио је да се стуб растави и чува у [[Палата инвалида|Палати Инвалида]]. Његов предлог није усвојен, иако је 12. априла 1871. усвојен закон којим се дозвољава демонтажа империјалног симбола. Када је стуб срушен 16. маја, сачуване су његове бронзане плоче. Након што су ангажовали низ конопаца и радника из каменолома, посматрачи су видели да је статуа. . . {{Quote|...пала на гомилу песка припремљену за то, уз снажан тресак. На тлу, колона се распала скоро пре него што је стигла до свог корита, и лежала је на земљи, огромна маса рушевина. Огромна прашина и дим од камења и глине подигао се и тренутак након тога је гомила људи, Националне гарде, комуниста и Енглеза који је то гледала, долетела, и почела да узима комадиће за успомену, али узбуђење био толико интензивно да су се људи кретали као у сну...<ref>{{cite book |title=The Fall of Paris: The Siege and the Commune 1870-1 |author=Horne, Alistair |author-link=Alistair Horne |publisher=St. Martin's Press, New York |year=1965 |chapter=Chapter 23: 'Floreal 79' |page=351 }} </ref>}} Непосредно након уништења стуба и у знак одбацивања уоченог величања националног шовинизма и ратоборности, Вандомски трг је преименован у ''Place Internationale'' у част промоције међународног братства од стране комуниста. <ref>{{Cite book|title=Communal Luxury: The Political Imaginary of the Paris Commune|last=Ross|first=Kristin|publisher=[[Verso Books]]|year=2016|isbn=9781784780548|location=London|page=23}}</ref> === После Париске комуне === Након гушења Париске комуне од стране [[Луј Адолф Тјер|Адолфа Тјера]], донета је одлука да се стуб са статуом Наполеона рестаурира. Због своје улоге у Комуни, Курбе је био осуђен да плати трошкове обнове споменика, процењене на 323.000 франака, у годишњим ратама од 10.000 франака. У немогућности да плати, Курбе је отишао у само-наметнуто изгнанство у Швајцарску, француска влада је запленила и продала уметникове слике за мањи износ, а Курбе је умро у егзилу у децембру 1877. <ref>Linda Nochlin. 2007. 'The De-Politicization of Gustave Courbet: Transformation and Rehabilitation under the Third Republic.' in ''Courbet''. New York: Thames & Hudson. pp. 116–127.</ref> <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/judgmentofparisr00king/page/349|title=The Judgement of Paris|last=King|first=Ross|date=2006|publisher=Walker and Company|isbn=9780802715166|location=New York|pages=[https://archive.org/details/judgmentofparisr00king/page/349 349–350]}}</ref> Године 1874. стуб је поново подигнут у центру трга Вандом са копијом оригиналне статуе на врху.{{Чињеница|датум=February 2014}} Унутрашње степениште које води до врха више није отворено за јавност.{{Чињеница|датум=February 2014}} == Карактеристике == Првобитно је трг био доступан само једном улицом и сачувао је аристократски мир, осим када се тамо одржавао годишњи сајам. Тада је Наполеон отворио Улицу мира, а 19. век је испунио трг Вандом саобраћајем. Тек након што је 1875. отворена [[Опера Гарније]] на другој страни Улице мира, центар париског монденског живота почео је да гравитира око ове улице и трга Вандом. <ref>{{Cite book|title=Fashioning the Bourgeoisie: A History of Clothing in the Nineteenth Century|last=Perrot|first=Philippe|publisher=[[Princeton University Press]]|year=1996|isbn=0-691-00081-6|location=Princeton|page=41}}</ref> {| width="100%" | | |} == У популарној култури == Трг Вандом је познат по својим модерним и луксузним хотелима као што је Риц. Многи познати дизајнери одеће су имали своје салоне на тргу. Једина преостала два су произвођач кошуља ''Charvet'', на броју 28, чија се радња налази на Вандомском тргу од 1877, <ref>{{Cite book|title=La Place Vendôme: art, pouvoir et fortune|last=Sarmant|first=Thierry|last2=Luce Gaume|publisher=Action artistique de la ville de Paris|year=2003|location=Paris|page=250|language=fr}}</ref> и дизајнер ''Chéruit'', на броју 21, поново основано 2008. <ref>[http://www.cheruit.com/ Chéruit, 21 Place Vendôme, Paris], website</ref> Од 1718. године, Министарство правде, познато и као „Канцеларија“, налази се у Хотелу де Бурвале који се налази на бројевима 11 и 13. Десно са друге стране трга, на броју 14 налази се париска канцеларија [[JPMorgan Chase|ЈП Морган]], инвестиционе банке, а број 20 канцеларија Ардиана (раније AXA Private Equity). После његове смрти 1990. године, амерички уметник Кит Харинг је кремиран, а његов пепео је посут на падини у близини [[Kutztown, Pennsylvania|Куцтауна у Пенсилванији]], осим једне шаке коју је [[Јоко Оно]] донела на трг Вандом јер је веровала да јој је то рекао дух Харинга. ''Трг Вандом'' је био [[филм]] Никол Гарсије из 1998. са [[Катрин Денев]] у главној улози. <gallery mode="packed" heights="220"> Датотека:AX Place Vendome 20080718.jpg|Панорамски поглед на Вандомски трг </gallery> == Метро == Трг Вандом је лоциран у близини метро станица: Опера, Пирамиде, Мадлен и Тиљерије. Ту пролазе линије[[File:Paris_Metro_1.svg|18x18пискел]],[[File:Paris_m_3_jms.svg|18x18пискел]],[[File:Paris_m_7_jms.svg|18x18пискел]],[[File:Paris_m_8_jms.svg|18x18пискел]],[[File:Paris_m_12_jms.svg|18x18пискел]],[[File:Paris_m_14_jms.svg|18x18пискел]]. [[Датотека:Place_Vendôme_-_Panorama.jpg|центар|мини|600x600пискел| Трг Вандом ноћу]] == Референце == {{reflist|}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20041204211941/http://www.oldandsold.com/articles03/paris2.shtml Place Vendôme and its history] * [http://www.comite-vendome.com/flash/index.html Comité Vendôme] [[Категорија:Саобраћај у Паризу]] [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] jdl15abm9239nwwp4a4b3tjncfwo1b8 0 4326607 25114310 25065982 2022-07-19T16:34:29Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Књига | име = Париз | аутор = Едвард Радерфурд | жанр = роман | држава = Уједињено Краљевство | језик = [[Енглески језик|енглески]] | издавач оригинала = | датум оригинала = [[2013]]. | датум објављивања = | преводилац = | наслов оригинала = | издавач = Лагуна | слика = Париз 1 и 2, књига.jpg | текст слике = Насловне стране српског издања првог и другог тома из 2017. | дизајнер = | artiste_couverture = | серијал = | тип медија = | страна = | исбн = | исбн оригинала =9780385535304 | претходна књига = | наредна књига = | коментар = }} '''''Париз''''' ({{Јез-енг|Paris}}) је историјски роман из [[2013]]. године, аутора [[Едвард Радерфурд|Едварда Радерфурда]] ({{Јез-енг|Edward Rutherfurd}}), чије је право име Франсис Едвард Винтл ({{Јез-енг|Francis Edward Wintle}}).<ref name="goodreads.com">{{cite web |title=Paris |url=https://www.goodreads.com/book/show/15786792-paris |website=goodreads.com |access-date=7. 7. 2022}}</ref> Српско издање је објавила издавачка кућа "Лагуна" из [[Београд|Београда]] [[2017]]. године у преводу Александре Чабраја.<ref name="plus.cobiss.net">{{cite web |title=Pariz |url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/search/advanced?ax=Edvard+Raderfurd&ti=Pariz&kw&db=gbso&mat=allmaterials |website=plus.cobiss.net |access-date=7. 7. 2022}}</ref> Оригинално издање је штампано у једној књизи<ref name="goodreads.com" />, док је српско издање објављено у два тома.<ref name="Tom 1" /><ref name="Tom 2" /> == О аутору == [[Едвард Радерфурд]] је књижевни псеудоним Франсиса Едварда Винтла. Рођен је у [[Енглеска|Енглеској]], у Солзберију, школовао се у родном граду, као и на универзитетима у Кембриџу и Стенфорду у [[Калифорнија|Калифорнији]]. Редерфуд се бавио политичким истраживањима, продајом књига и издаваштвом. Живео је у [[Лондон|Лондону]] и [[Њујорк|Њујорку]], али већ више од двадесет година станије у [[Даблин|Даблину]]. Године [[1983]]. напушта трговину књигама и почиње да пише романе. Прво је написао ''Сарум'', историјски роман са причом која обухвата раздобље од десет хиљада година и чија се радња одвија у области око древног споменика Стоунхенџа и Солзберија. Касније је написао ''Руску'', ''Лондон'' и ''Њујорк''.<ref name="laguna.rs">{{cite web |title=Edvard Raderfurd |url=https://www.laguna.rs/a566_autor_edvard_raderfurd_laguna.html |website=laguna.rs |access-date=16. 7. 2022}}</ref> == О делу == На почетку књиге Париз писац је написао:<ref name="Tom 1" /> {{цитат3|''Париз. Град снова. Град раскоши''. ''Град светаца и научника''. ''Град весеља''. ''Легло порока''. ''За две хиљаде година, Париз је видео све''.}} ''Париз'' је еп о величанственом граду [[Париз|Паризу]]. Аутор нас води кроз време, кроз интимне и узбудљиве приче. Роман је прича која обилује историјским појединостима и мноштвом разноврсних ликова, измишљених и стварних, обухватајући векове и нараштаје. Град који са својом уметношћу, архитектуром, културом и модом јесте главни јунак ове књиге. У роману ликови одрастају, траже своју срећу, заљубљују се и одљубљују, прати племиће који тврде да потичу од јунака ''Песме о Роланду'', затим једну скромну породицу, која представља оличење идеала [[Француска револуција|Француске револуције]]. Ту је прича браће из сиротињске четврти поред Монмартра, од којих један ради на изградњи Ајфелове куле а други се препушта подземљу у околини Мулен ружа и, коначно, епопеју трговаца који су све изгубили за владавине [[Луј XVI|Луја XV]], поново се уздигли у доба [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] и помогли да Париз постане важан центар културе и уметности. Радерфурдова прича о Паризу дочарава призоре, мирисе и укусе града.<ref name="laguna.rs1">{{cite web |title=Pariz – I tom |url=https://www.laguna.rs/n3417_knjiga_pariz_i_tom_laguna.html |website=laguna.rs |access-date=16. 7. 2022}}</ref> У роману ''Париз'' плете се прича о четири породице која се протеже кроз векове, од лажи о пореклу лозе Де Сињ до револуционарних Ле Сурових, који су тежили да затру Де Сињеве, затим Бланшарове, којима буржоаски углед нуди слабу заштиту од скандала, до вредних Гасконових и њихових све већих амбиција. Ове четири породице стотинама година повезивале су забрањене љубави и бракови из рачуна, разарале су их освета и смртоносне тајне, раздирале непомирљиве разлике у пореклу и вери, и спајала бурна историја њиховог града.<ref name="laguna.rs2">{{cite web |title=Pariz – II tom Odlomak Format: 13x20 cm Broj strana: 516 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 9. jun 2017. ISBN: 978-86-521-2549-4 Prevodilac: Aleksandra Čabraja Rasprodato Obavesti me kad knjiga bude dostupna Elektronska knjiga Pariz – II tom |url=https://www.laguna.rs/n3418_knjiga_pariz_ii_tom_laguna.html |website=laguna.rs |access-date=16. 7. 2022}}</ref> Едвард Радерфурд је овом књигом осветлио Париз приказујући љубави и свакодневне драме мушкараца и жена који су, за две хиљаде година, преобразили оскромну трговачку луку на блатњавим улицама поред [[Сена|Сене]] у најславнији град на свету.<ref name="laguna.rs2" /> == Садржај == Садржај 1. тома романа ''Париз'' чини тринаест поглавља, тј. до [[1898]]. године, а 2. тома до двадесет шестог поглавља, као и епилога, и [[1968]]. године.<ref name="Tom 1">{{cite book |last1=Raderfurd |first1=Edvard |title=Pariz. 1 Tom |date=2017 |publisher=Laguna |location=Beograd |isbn=978-86-521-2548-7}}</ref><ref name="Tom 2">{{cite book |last1=Raderfurd |first1=Edvard |title=Pariz. 2 Tom |date=2017 |publisher=Laguna |location=Beograd |isbn=978-86-521-2549-4}}</ref> {{refbegin|3}} * Прво поглавље [[1875]]. * Друго поглавље [[1883]]. * Треће поглавље [[1261]]. * Четврто поглавље [[1885]]. * Пето поглавље [[1887]]. * Шесто поглавље [[1307]]. * Седмо поглавље [[1887]]. * Осмо поглавље [[1462]]. * Девето поглавље [[1897]]. * десето поглавље [[1572]]. * Једанаесто поглавље [[1604]]. * Дванаесто поглавље [[1898]]. * Тринаесто поглавље [[1898]]. * Четрнаесто поглавље [[1903]]. * Петнаесто поглавље [[1907]]. * Шеснаесто поглавље [[1911]]. * Седамнаесто поглавље [[1637]]. * Осамнаесто поглавље [[1914]]. * Деветнаесто поглавље 1917. * Двадесето поглавље [[1918]]. * Двадесет прво поглавље [[1920]]. * Двадесет друго поглавље [[1924]]. * Двадесет треће поглавље [[1936]]. * Двадесет четврто поглавље [[1794]]. * Двадесет пето поглавље [[1936]]. * Двадесет шесто поглавље [[1940]]. * Епилог [[1968]]. {{refend}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-prikaz-romana-pariz-edvarda-raderfurda-unos-9773.html Prikaz romana „Pariz“, Edvarda Raderfurda] * [https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-edvard-raderfurd-pitanja-i-odgovori-o-porodici-i-precima-unos-6600.html Edvard Raderfurd – pitanja i odgovori o porodici i precima] * [https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-sto-je-publika-veca-to-je-veca-nasa-odgovornost-edvard-r-unos-1102.html „Što je publika veća to je veća naša odgovornost“ - Edvard Raderfurd odgovara na pitanja svojih čitalaca] * [https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-omiljeni-pisac-istorijske-fikcije-edvard-raderfurd-unos-1084.html Omiljeni pisac istorijske fikcije – Edvard Raderfurd] {{портал бар|Књижевност|Француска}} [[Категорија:Књиге 2013.]] [[Категорија:Историја Париза]] a6zp2y9kkx88wklwjnv26js0edr1gnj 0 4326696 25113992 25113839 2022-07-19T12:43:38Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Географија Париза]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 20. арондисман Париза | native_name = XX^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 20 ième arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Градска кућа | image_map = File:Paris 20e arr jms.gif | map_caption = 20. арондисман Париза | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = Остала левица | leader_title = Градоначелник | leader_name = Ерик Пилез | area_total_km2 = 5.98 | population_total = 194,994 | population_as_of = 2019 | population_density_km2 = 32,608 }} '''20.''' '''арондисман Париза''' је последњи од узастопно нумерисаних арондисмана главног града [[Француска|Француске]] . Такође познат као '''Менилмонтант''', налази се на десној обали [[Сена|реке Сене]] и садржи градске космополитске четврти Менилмонтан и Белвил . 20. арондисман је такође међународно познат по [[Пер Лашез|гробљу Пер Лашез]] где се могу наћи гробнице многих познатих уметника. == Географија == Површина овог арондисмана је 5.984&nbsp;км². == Демографија == Број становника 20. арондисмана Париза достигао је врхунац 1936. године, када је имао 208.115 становника. Данас је и даље веома густо насељено и пословном активношћу са 197.067 становника 2009. године и 54.786 радних места према последњем попису из 1999. године. === Историја становништва === {| class="wikitable" !Година<br />(француских пописа) ! Популација ! Густина(ст. по км²) |- | 1872. године | 92,772 | 15,503 |- | 1936. {{Мало|(peak of population)}} | 208,115 | 34,779 |- | 1954. године | 200,208 | 33,457 |- | 1962. године | 199,310 | 33,307 |- | 1968 | 188,921 | 31,571 |- | 1975. године | 175,795 | 29,378 |- | 1982 | 171,971 | 28,738 |- | 1990 | 184,478 | 30,829 |- | 1999 | 182,952 | 30,574 |- | 2009 | 197,067 | 32,954 |} == Град == === Места од интереса === * [[Парк Белвил]] * [[Пер Лашез|Гробље Пер Лашез]]<br />Садржи гробнице многих познатих уметника: композитора (као што су [[Фредерик Шопен]] и [[Ђоакино Росини]] ), писаца (укључујући [[Оскар Вајлд|Оскара Вајлда]], [[Оноре де Балзак|Онореа де Балзака]] и [[Марсел Пруст|Марсела Пруста]]), сликара ( [[Камиј Писаро|Камил Писаро]], [[Жак-Луј Давид]], [[Ежен Делакроа|Ежен Дела]] и други), музичари ([[Џим Морисон]] и [[Едит Пијаф|Едит Пјаф]] између осталих) и драмски писац [[Молијер]] . === Важни окрузи === * Округ Белвил * Округ Менилмонтан == Влада и инфраструктура == Генерални директорат за спољну безбедност има седиште у арондисману. <ref>"[http://lannuaire.service-public.fr/services_nationaux/administration-centrale-ou-ministere_171654.html Direction générale de la sécurité extérieure (DGSE)]". </ref> == Медији == Хуморна публикација ''[[Шарли ебдо]]'' има седиште у арондисману. <ref>"[http://www.charliehebdo.fr/Contact.html Contact] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120918092803/http://www.charliehebdo.fr/Contact.html|date=2012-09-18}}." </ref> [[Датотека:Lycée_Hélène-Boucher.JPG|мини| Лицеј Хелене Бушер]] Више средње школе укључују: * Лицеј Хелене Бушер * Лицеј Шарл де Гол * Лицеј Бет Јаков == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Портал|Француска}} * [https://www.nytimes.com/slideshow/2010/10/05/travel/20101010-surfacing.html Joining the Locals In Paris’s East] – slideshow by ''[[The New York Times]]'' {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] n2mdajakn8h31nel9yn0xqhb25kvmty 0 4327345 25114006 24923473 2022-07-19T12:49:23Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Фонтане]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki [[Датотека:Fontaine_des_Innocents,_2011.JPG|десно|мини|374x374пискел| Фонтана невиних]] [[Датотека:Goujon1.jpg|десно|мини|250x250пискел| [[Барељеф]] [[Нимфа|нимфе]] и [[Тритон (митологија)|тритона]] (сада у [[Лувр|Лувру]])]] [[Датотека:Fontaine_des_Innocents1.jpg|десно|мини|250x250пискел| Предњи и бочни погледи на Фонтану невиних у оригиналном облику, око1670.]] [[Датотека:Fontaine_des_Innocents2.jpg|десно|мини|250x250пискел| Фонтана невиних на својој првобитној локацији у 17. веку ([[гравура]] из 19. века)]] [[Датотека:Fontaine_des_Innocents_reliefs._Louvre,_Paris.jpg|мини| Фонтана невиних (рељефи); Лувр, Париз, Архив Бруклинског музеја, Архивска збирка Гудјеар]] [[Датотека:French_constitution_proclamation_1791.jpg|десно|мини|250x250пискел| Фонтана каква је изгледала 1791. када је француски устав проглашен на Тргу невиних]] [[Датотека:FontaineDesInnocents(detail).JPG|десно|мини|250x250пискел| Фонтана невиних данас (детаљ)]] '''Фонтана невиних''' је монументална јавна [[фонтана]] која се налази на тргу Жоаким-ду-Беле у округу Ле Ал у [[1. арондисман Париза|1. арондисману]] [[Париз|Париза]], [[Француска|у Француск]]<nowiki/>ој. Првобитно названа ''Фонтана нимфи'', а изградили су је између 1547. и 1550. године архитекта Пјер Леско и вајар Жан Гужон у новом стилу [[Француска ренесанса|француске ренесансе]]. То је најстарија монументална фонтана у Паризу. <ref>Marion Boudon, "La fontaine des Innocents", in ''Paris et ses fontaines, de la Renaissance à nos jours'', see bibliography.</ref> == Историја == Фонтана је наручена као део декорације града у знак сећања на свечани краљевски улазак краља [[Анри II Валоа|Анрија II Валоа]] у Париз 1549. године. Уметници су добили задатак да изграде сложене споменике, углавном привремене, дуж његове руте, од Порт Сан Дени до Палате Сите, пролазећи поред Шателет, Понт Нотр-Дам и Катедрале. Фонтана је постављена на месту раније фонтане која датира из владавине [[Филип II Август|Филипа II Августа]], уз зид гробља Светих Невиних, на углу улице Сан Дени (куда је прошла краљева поворка) и данашње улице Бергер, са две фасаде у једној улици, једном фасадом у другој. Требало је да служи као фонтана, као и велики балкон за локалне угледнике; подсећала је на зидове велике резиденције, са чесмама за воду дуж улице на нивоу улице, и степеништем за лођу на горњем нивоу, где су званичници стајали на балкону да поздраве краља. Њен првобитни назив је био Фонтана нимфи. <ref>Carved placed on the pilasters have the inscription, 'fontium nymphis'. See Marion Boudon, "La fontaine des Innocents," in ''Paris et ses fontaines'', p. 53</ref> Када је поворка прошла, структура је постала обична фонтана за суседство, са чесмама, украшеним лављим главама, које су стално пропуштале воду. <ref>Boudon, p. 54</ref> Горњи спрат фонтане је на крају претворен у резиденцију, са прозорима и димњаком. <ref>See Quatremere de Quincy, op. cit.</ref> Године 1787, из санитарних разлога, париска гробља су измештена ван градских зидина, а некадашње гробље цркве Светих невиних, уз чији је зид стајала фонтана, претворено је у тржни трг, Трг невиних. Чесма је била предвиђена за рушење. Спашена је углавном захваљујући напорима писца Катрмера де Кансија, који је написао писмо ''Париском Журналу'' позивајући се на очување "ремек-дела француске скулптуре". <ref>Cited by Marion Bourdon, p. 54</ref> Фонтана је премештена на средину великог базена на пијаци, подигнута на камено постоље украшено са четири лава и четири базена. Вајар Августин Пажу је добио задатак да изради четврту фасаду за фонтану, у истом стилу као и остале три, како би могла да буде самостојећа. Због лошег система водоснабдевања Париза, фонтана је производила само мали проток воде. Под [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоном Бонапартом]], изграђен је нови [[аквадукт]] из [[Урк|реке Урк]], и коначно је фонтана шикнула водом, у толиком обиљу да је угрозила скулптуралну декорацију. Мањи барељефи у подножју фонтане уклоњени су 1810. године и постављени у [[Лувр|Музеј Лувр]] 1824. године. Године 1858, за време [[Друго француско царство|Другог француског царства]] [[Наполеон III Бонапарта|Луја Наполеона III]], фонтана је поново премештена, на садашњу локацију на скромном постољу на средини трга; а на свакој фасади додато је шест базена са водом за изливање, један изнад другог. <ref>Jacques Hillairet and Pascal Payen-Appenzeller, ''Dictionnaire historique des rues de Paris'', Éditions de minuit, Paris, 1985</ref> == Архитектура == Пјер Леско (1510–1578), архитекта фонтане, био је одговоран за увођење класичних модела и [[Француска ренесанса|француске ренесансне]] архитектуре у Париз. [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]] га је именовао за главног архитекту [[Палата Лувр|Палате Лувр]], а током наредних година трансформисао је зграду из средњовековног замка у ренесансну палату. Са Жан Гужоном је радио на декорацији две фасаде палате Лувр. Архитектура фонтане инспирисана је нимфеумом старог Рима, грађевином или спомеником украшеним статуама [[нимфа]], [[Тритон (митологија)|тритона]] и других божанстава воде. == Скулптурална декорација == Године 1547. Жан Гужон (1510–1572) постао је дворски вајар Анрија II, а ова фонтана је била једна од његових првих важних налога. Исте године направио је илустрације за француски превод [[Марко Витрувије|Витрувијеве]] књиге архитектуре, главног класичног извора архитектуре [[Италијанска ренесанса|италијанске ренесансе]] и [[Француска ренесанса|француске ренесансе]]. Касније је поново радио са Пјером Лескоом на барељефима за палату Лувр. Иако је био дворски вајар Анрија II, Гужон је био протестант, а побегао је у Италију током [[Хугенотски ратови|француских верских ратова]], када је Анри II започео озбиљан прогон француских протестаната. Гужон је био један од првих француских вајара који је црпео инспирацију из скулптура старог Рима, посебно скулптура барељефа на римским [[Sarkofag|саркофазима]]. [[Нимфа]] и [[Тритон (митологија)|тритон]] на једном од панела фонтане подсећали су на римски саркофаг у [[Гротаферата|Гротаферати]], који је био изложен када је Гужон био у Риму, а који је био тема неколико уметника из 16. века. Тритонова коса је личила на ону на древној статуи реке [[Тибар]], која је откривена у Риму 1512. Гужонов рад на фонтани инспирисан је и италијанским уметницима који су дошли да раде за [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]] у [[Дворац Фонтенбло|замак Фонтенбло]], Росом Фјорентином (1495-1540) и Франческом Приматичом (1504-1570). Нимфа и морски змај на фонтани имали су исту позу као нимфа из Фонтенблоа, од Роса, у Галерији [[Франсоа I|Франсоа]] [[Франсоа I Валоа|I]] у замку, а женски облици нимфи, са својим издуженим телима, уским раменима и малим, високим грудима, личиле су на идеализоване женске фигуре Приматичија. Гужонов лични допринос био је декоративни вртложни покрет у скулптурама, са валовитим драперијама и увијеним свицима направљеним од морских шкољки и реповима морских створења. == Види још == * [[:en:Fountains_in_Paris|Fountains in Paris]] == Извори и цитати == {{reflist}} == Литература == * ''Paris et ses fontaines, de la Renaissance à nos jours'', texts assembled by Dominque Massounie, Pauline-Prevost-Marchilhacy and Daniel Rabreau, Délegation a l'action artistique de la Ville de Paris * Jacques Hillairet and Pascal Payen-Appenzeller, ''Dictionnaire historique des rues de Paris'', Éditions de minuit, Paris, 1985, ({{ISBN|2-707-310549}}) * H. Sauval, ''Histoire et recherche des antiquités de la ville de Paris'', Paris, 1724, t.1., p.&nbsp;21 * G. Brice, ''Description nouvelle de ce qu'il y a de plus remarquable dans la Ville de Paris'', Paris, 1725, 8th ed. p.&nbsp;325 * J.-A. Piganiol de la Force, ''Description historique de la Ville de Paris et de ses environs'', Paris, 1778, 6th edition, p.&nbsp;325 * J.-C. Quatremère de Quincy, ''Encyclopédie méthodique'', Paris, 1800, pp.&nbsp;475–7 [[Категорија:Фонтане]] [[Категорија:Зграде и објекти у Паризу]] f8j9ylme9cm2dlzcirhw84gw1pb5s0i 0 4327409 25114587 25104951 2022-07-19T18:42:40Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Хасан Мартин | слика = 2022-03-10_ALBA_Berlin_gegen_Olympiacos_Piraeus_(EuroLeague_2021-22)_by_Sandro_Halank–073.jpg | опис_слике = Мартин у дресу Олимпијакоса (2022) | пуно_име = Хасан Мартин | надимак = | држављанство = [[САД]] | датум_рођења = {{датум рођења|1995|11|12|год=да}} | место_рођења = [[Статен Ајланд]], [[Њујорк (држава)|Њујорк]] | држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,01 m | тежина = | позиција = [[крилни центар]] / [[Центар (кошарка)|центар]] | драфт = 2017. / није изабран | одабрао = | каријера = 2017— | клуб = | број = | младе_године = 2013—2017 | млади_клубови = Роуд Ајланд рамси | године = 2017—2018 <br /> 2018 <br /> 2019—2020 <br /> 2020—2022 <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022]]— | клубови = [[Рјукју голден кингси]] <br /> [[КК Бајројт|Бајројт]] <br /> [[КК Будућност|Будућност]] <br /> [[КК Олимпијакос|Олимпијакос]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] | рептим = | тренерске_године = | тренерски_клубови = }} '''Хасан Мартин''' ({{јез-енг|Hassan Martin}}; [[Статен Ајланд]], [[Њујорк (држава)|Њујорк]], [[12. новембар]] [[1995]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[Кошарка|кошаркаш]]. Игра на позицијама [[крилни центар|крилног центра]] и [[Центар (кошарка)|центра]], а тренутно наступа за [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]]. == Каријера == === Колеџ === Мартин је од 2013. до 2017. године похађао Универзитет Роуд Ајланда у [[Кингстон (Роуд Ајланд)|Кингстон]]у. У дресу Роуд Ајланд рамса уписао је 121 наступ, а просечно је по мечу бележио 10,7 поена, 6,5 скокова, 0,6 асистенција и 2,6 блокада.<ref>{{cite web|url=https://www.sports-reference.com/cbb/players/hassan-martin-1.html |title=Статистика играча на Универзитету Роуд Ајланда |publisher= -{sports-reference.com}- |accessdate=10. 7. 2022}}</ref> === Клупска === Дана 9. јула 2022. године потписао је двогодишњи уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite web|url=https://kkcrvenazvezda.rs/2022/07/09/hasan-martin-novo-pojacanje-crvene-zvezde/ |title=Хасан Мартин ново појачање Црвене звезде! |publisher=kkcrvenazvezda.rs |date=9. 7. 2022. |accessdate=10. 7. 2022.}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Будућност|Будућност]]''': ** [[Куп Црне Горе у кошарци|Куп Црне Горе]] (1): 2022. * '''[[КК Олимпијакос|Олимпијакос]]''': ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2021/22. ** [[Куп Грчке у кошарци|Куп Грчке]] (1): 2022. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.basketball-reference.com/international/players/hassan-martin-1.html Хасан Мартин] на сајту -{basketball-reference.com}- {{КК Црвена звезда — тим}} {{DEFAULTSORT:Мартин, Хасан}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Амерички кошаркаши]] [[Категорија:Крилни центри]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Будућности]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпијакоса]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] adtibeanuwdr4fgt0n5h113kkwagmn8 2 4327517 25115126 25113889 2022-07-20T08:24:36Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник | име = Мирјана Катић | слика = mirjana-katic.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Мирјана Катић, директор Математичке гимназије | датум_рођења = {{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}} | место_рођења = [[Земун]] | држава_рођења = {{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]] | институција =Математичка гимназија }} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]])<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/profil/matematicka-gimnazija-je-nasa-porodica/|title=Mirjana Katic, Matematička gimnazija: Matematička gimnazija je naša porodica|last=Magazine|first=CorD|date=2021-01-31|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref>, српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]].<ref>{{Citation|title=Prva žena direktor Matematičke gimnazije u Beogradu {{!}} prof. Mirjana Katić {{!}} RTS 2 {{!}} Profil i profit|url=https://www.youtube.com/watch?v=sR5TCDDJH00|accessdate=2022-07-19|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Едукација == * Похађа мастер студије „Лидерство у образовању“, [[Педагошки факултет Јагодина]] * 1998/99. године проглашена за најбољег студента Математичког факултета Универзитета у Београду * 1995-1999. [[Математички факултет Универзитета у Београду]] * 1991-1995. завршила Математичку гимназију у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Кретања у служби == * 2019.године директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије у Београду]]<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/organizacija/zaposleni/direktor|title=Директор Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2001. године запослена на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији, Београд * 2018-2021 спољни сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]] * 2009-2021. спољни сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|Завода за унапређивање образовања и васпитања]], Београд * 2008-2019.  председник Стручног већа математике у [[Математичка гимназија|Математичкој гимназији]] * 2000-2002. асистент на [[Факултет за Градитељски менаџмент, Београд|Факултету за Градитељски менаџмент, Београд]] * 2000-2001. спољни сарадник у Математичкој гимназији, Београд * 1999-2001. асистент на предмету математика, [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду]] * 1999. професор на предмету математика у [[Земунска гимназија, Београд|Земунској гимназији, Београд]]<br /> == Међународна сарадња == Упозната са организацијом и радом школа сличних образовних профила у вишегодишњој међународној сарадњи са више држава чланица Европске уније, уз посебан педагошки осврт на однос и унапређење у преносу знања у непосредном раду. Том приликом су не само размењена искуства у раду и организацији наставе у образовним центрима високоразвијених земаља, већ је и узвраћено гостопримство ђацима и професорима истих школа, приликом чега су Математичка гимназија и њени ђаци презентовани у најбољем светлу, са циљем стицања међународног угледа. * 2019.сарадња Математичке гимназије са XV-ом гимназијом из Загреба и III-ом гимназијом из Сплита, Хрватска * 2019. сарадња Математичке гимназија и школе Малмо Боргарскола у Малмеу, Шведска * 2018. сарадња Математичке гимназија и школе Ларкан у Хелсинкију, Финска * 2016. сарадња Математичке гимназије и школе Фениџ из Вегерида, града из околине Гетеборга, Шведска * 2010. сарадња Математичке гимназија и школе Малмо Боргарскола у Малмеу, Шведска * 2005-2009. сарадња са школском управом града Темишвара, Румунија == Организација скупова и такмичења, сарадња и чланства == * 2022. Члан управног одбора [[Друштво математичара Србије|ДМС]] * 2022. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а,као члан комисије за промену програма математичких предмета у четвртом разреду у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2022. Предавач на државном семинару ДМС-а * 2021. Предавач на XI међународном симпозијуму ''Математика и примене'', МАТФ, Београд назив предавања „Методе унапређивања знања математички надарених ученика основних школа из области геометрије“ <ref>{{Cite web|url=https://alas.matf.bg.ac.rs/~konferencija/|title=Једанаести симпозијум „Математика и примене“ 2021|url-status=live}}</ref> * 2021. Председник организационог одбора прославе 55 година Математичке гимназије <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2021/09/55-godina-mg|title=55 година МГ|url-status=live}}</ref> * 2021. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у другом разреду и трећем у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у првом разреда у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Пленарно предавање на државном семинару ДМС „Математичка гимназија јуче, данас и сутра“<ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/drzavni-seminar-2021/|title=Државни семинар 2021.|url-status=live}}</ref> * 2021. Члан жирија HACKITgirl у организацији AFA-е и учесник панел дискусије „Кад порастем радићу у [[Математика, инжењерство, технологија и наука|STEM]]-у“ * 2021. Члан панел дискусије на међународној конференцији (Загреб, Хрватска) "Побудимо једнакост! Једнакост је IN стереотипи су OUT!" * 2018-2021. Сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]], као члан комисије која пише тест способности за упис у 7. разред ОШ при Математичкој гимназији * 2019. Предавач на међународној конференцији ''Сусрет математичара Србије и Црне Горе'', назив предавања „Математичка гимназија, јединствена школа у региону“<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2019/10/susret-matematicara-srbije-i-crne-gore|title=Сусрет математичара Србије и Црне Горе|url-status=live}}</ref> * 2011-2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а у процесу одобравања уџбеника из математике * Члан Педагошког колегијума и члан Тима за обезбеђивање квалитета и развоја Математичке гимназије у Београду * 2020. Организација државног такмичења из математике за ОШ и СШ (за А-категорију), Београд * 2020. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2019. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2018. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2017. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2016-2019. Сарадња са [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичким факултетом Универзитета у Београду]], у оквиру предмета Педагогија 5 * 2016-2021. Члан Радне групе за оцену радова приспелих на конкурсу „Сазнали на семинару и применили у пракси“, Београд * 2018. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2016. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2015. и 2016. Реализатор „Летње школе математике“ у Математичкој гимназији, Београд * 2015. Организациони одбор Јуниорске математичке балканијаде, Београд * 2015. Комисија за прегледање резултата такмичења Јуниорске балканијаде, Београд * 2015. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2014. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2013. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2010-2021. Саставља тестове способности за упис у 7. разред Математичке гимназије<ref>{{Cite web|url=https://upisusedmi.mg.edu.rs/resenja.php|title=Тестови способности за упис у седми разред Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2009-2019. Члан Комисије за одобравање уџбеника из математике * 2009-2021. Члан Комисије за одобравање програма сталног стручног усавршавања * 2009-2010. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008-2019. Организатор Оштинског и Окружног такмичења из математике у А категорији у Београду * 2008/2009. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008. Члан Организационог одбора Државног такмичења из математике одржаног у Математичкој гимназији, Београд * 2007-2008. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2005-2008. Организатор семинара за наставнике „Математика у свету“, Математичка гимназија, Београд == Фондације == 2011-2019. Управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] <ref>{{Cite web|url=https://almagi.mg.edu.rs/#gsc.tab=0|title=Алумни Математичке гимназије - АЛМАГИ|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == * 2022. Добитник награде SUMMIT SUCCESS 2022 за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2022/04/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-summit-success-2022|title=Мирјана Катић добитник награде Summit success|url-status=live}}</ref> * 2021. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [https://www.mit.edu/ Massachusetts Institute of Technology, САД] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Добрицом Јовановићем * 2021. Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2021/11/mirjani-katic-uruceno-priznanje-za-izuzetne-rezultate-u-oblasti-prosvete-nauke-i-tehnoloskog-razvoja|title=Мирјани Катић уручено признање за изузетне резултате у области просвете науке и технолошког развоја|url-status=live}}</ref> * 2021. Захвалница за допринос и учешће у манифестацији ''Мај месец математике'' <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti?utf8=%E2%9C%93&q%5Btranslations_naslov_cont%5D=%D0%BC%D0%B0%D1%98+%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86&q%5Bza_jednu_od_kategorija%5D%5B%5D=&q%5Bobjavljeno_od%5D=&q%5Bobjavljeno_do%5D=|title=Мирјани Катић уручена захвалница за допринос у манифестацији "Мај месец математике"|url-status=live}}</ref> * 2021. Добитник награде "Београдски победник" за област образовање<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2021/10/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-beogradski-pobednik#gsc.tab=0|title=Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник"|url-status=live}}</ref> * 2021. Добитник награде BUSINESS WOMEN AWARDS за област образовања <ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=U hotelu Hyatt Regency, održana je prestižna manifestacija BUSINESS WOMEN AWARDS|url-status=live}}</ref>       * 2020. У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" изабрана у 100 Најмоћнијих жена у Србији <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> * 2017. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [[Massachusetts Institute of Technology|Massachusetts Institute of Technology, САД]] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Николом Раичевићем * 2017. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученице Данице Зечевић, која је постигла врхунске резултате на такмичењу * 2015. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученика Огњена Тошића, који је постигао врхунске резултате на такмичењу == Публикације == * 2021. уредник Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду'', Јовшић Принтинг Центар, Београд <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2013. Збирка задатака, 1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године, ДМС, Београд * 2010-2011. Збирка тестова из математике за математичку гимназију, Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIN] * {{C-SPAN|billgates}} * {{IMDb name|0309540}} * {{Twitter | id = BillGates}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Математика|Србија}} {{DEFAULTSORT:Гејтс, Бил}} [[Категорија:Рођени 1976]] [[Категорија:Српски математичари]] [[Категорија:Директор Математичке гимназије]] sznqd5ncxc6ikxl6pr8logc432evenz 25115136 25115126 2022-07-20T08:35:48Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник | име = Мирјана Катић | слика = mirjana-katic.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Мирјана Катић, директор Математичке гимназије | датум_рођења = {{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}} | место_рођења = [[Земун]] | држава_рођења = {{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]] | институција =Математичка гимназија }} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]])<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/profil/matematicka-gimnazija-je-nasa-porodica/|title=Mirjana Katic, Matematička gimnazija: Matematička gimnazija je naša porodica|last=Magazine|first=CorD|date=2021-01-31|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref>, српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]].<ref>{{Citation|title=Prva žena direktor Matematičke gimnazije u Beogradu {{!}} prof. Mirjana Katić {{!}} RTS 2 {{!}} Profil i profit|url=https://www.youtube.com/watch?v=sR5TCDDJH00|accessdate=2022-07-19|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Едукација == * Похађа мастер студије „Лидерство у образовању“, [[Педагошки факултет Јагодина]] * 1998/99. године проглашена за најбољег студента Математичког факултета Универзитета у Београду * 1995-1999. [[Математички факултет Универзитета у Београду]] * 1991-1995. завршила Математичку гимназију у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Кретања у служби == * 2019.године директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије у Београду]]<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/organizacija/zaposleni/direktor|title=Директор Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2001. године запослена на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији, Београд * 2018-2021 спољни сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]] * 2009-2021. спољни сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|Завода за унапређивање образовања и васпитања]], Београд * 2008-2019.  председник Стручног већа математике у [[Математичка гимназија|Математичкој гимназији]] * 2000-2002. асистент на [[Факултет за Градитељски менаџмент, Београд|Факултету за Градитељски менаџмент, Београд]] * 2000-2001. спољни сарадник у Математичкој гимназији, Београд * 1999-2001. асистент на предмету математика, [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду]] * 1999. професор на предмету математика у [[Земунска гимназија, Београд|Земунској гимназији, Београд]]<br /> == Међународна сарадња == Упозната са организацијом и радом школа сличних образовних профила у вишегодишњој међународној сарадњи са више држава чланица Европске уније, уз посебан педагошки осврт на однос и унапређење у преносу знања у непосредном раду. Том приликом су не само размењена искуства у раду и организацији наставе у образовним центрима високоразвијених земаља, већ је и узвраћено гостопримство ђацима и професорима истих школа, приликом чега су Математичка гимназија и њени ђаци презентовани у најбољем светлу, са циљем стицања међународног угледа. * 2019.сарадња Математичке гимназије са [https://www.mioc.hr/wp/ XV-ом гимназијом из Загреба] и [https://trema.hr/ III-ом гимназијом из Сплита], [[Хрватска]] * 2019. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2018. сарадња Математичке гимназија и школе [https://www.hel.fi/en/childhood-and-education/gymnasiet-larkan-upper-secondary-school Ларкан у Хелсинкију], [[Финска]] * 2016. сарадња Математичке гимназије и школе Фениџ из Вегерида, града из околине [[Гетеборг|Гетеборга]], [[Шведска]] * 2010. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2005-2009. сарадња са школском управом града [[Темишвар|Темишвара]], [[Румунија]] == Организација скупова и такмичења, сарадња и чланства == * 2022. Члан управног одбора [[Друштво математичара Србије|ДМС]] * 2022. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а,као члан комисије за промену програма математичких предмета у четвртом разреду у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2022. Предавач на државном семинару ДМС-а * 2021. Предавач на XI међународном симпозијуму ''Математика и примене'', МАТФ, Београд назив предавања „Методе унапређивања знања математички надарених ученика основних школа из области геометрије“ <ref>{{Cite web|url=https://alas.matf.bg.ac.rs/~konferencija/|title=Једанаести симпозијум „Математика и примене“ 2021|url-status=live}}</ref> * 2021. Председник организационог одбора прославе 55 година Математичке гимназије <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2021/09/55-godina-mg|title=55 година МГ|url-status=live}}</ref> * 2021. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у другом разреду и трећем у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у првом разреда у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Пленарно предавање на државном семинару ДМС „Математичка гимназија јуче, данас и сутра“<ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/drzavni-seminar-2021/|title=Државни семинар 2021.|url-status=live}}</ref> * 2021. Члан жирија HACKITgirl у организацији AFA-е и учесник панел дискусије „Кад порастем радићу у [[Математика, инжењерство, технологија и наука|STEM]]-у“ * 2021. Члан панел дискусије на међународној конференцији (Загреб, Хрватска) "Побудимо једнакост! Једнакост је IN стереотипи су OUT!" * 2018-2021. Сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]], као члан комисије која пише тест способности за упис у 7. разред ОШ при Математичкој гимназији * 2019. Предавач на међународној конференцији ''Сусрет математичара Србије и Црне Горе'', назив предавања „Математичка гимназија, јединствена школа у региону“<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2019/10/susret-matematicara-srbije-i-crne-gore|title=Сусрет математичара Србије и Црне Горе|url-status=live}}</ref> * 2011-2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а у процесу одобравања уџбеника из математике * Члан Педагошког колегијума и члан Тима за обезбеђивање квалитета и развоја Математичке гимназије у Београду * 2020. Организација државног такмичења из математике за ОШ и СШ (за А-категорију), Београд * 2020. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2019. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2018. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2017. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2016-2019. Сарадња са [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичким факултетом Универзитета у Београду]], у оквиру предмета Педагогија 5 * 2016-2021. Члан Радне групе за оцену радова приспелих на конкурсу „Сазнали на семинару и применили у пракси“, Београд * 2018. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2016. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2015. и 2016. Реализатор „Летње школе математике“ у Математичкој гимназији, Београд * 2015. Организациони одбор Јуниорске математичке балканијаде, Београд * 2015. Комисија за прегледање резултата такмичења Јуниорске балканијаде, Београд * 2015. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2014. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2013. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2010-2021. Саставља тестове способности за упис у 7. разред Математичке гимназије<ref>{{Cite web|url=https://upisusedmi.mg.edu.rs/resenja.php|title=Тестови способности за упис у седми разред Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2009-2019. Члан Комисије за одобравање уџбеника из математике * 2009-2021. Члан Комисије за одобравање програма сталног стручног усавршавања * 2009-2010. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008-2019. Организатор Оштинског и Окружног такмичења из математике у А категорији у Београду * 2008/2009. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008. Члан Организационог одбора Државног такмичења из математике одржаног у Математичкој гимназији, Београд * 2007-2008. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2005-2008. Организатор семинара за наставнике „Математика у свету“, Математичка гимназија, Београд == Фондације == 2011-2019. Управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] <ref>{{Cite web|url=https://almagi.mg.edu.rs/#gsc.tab=0|title=Алумни Математичке гимназије - АЛМАГИ|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == * 2022. Добитник награде SUMMIT SUCCESS 2022 за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2022/04/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-summit-success-2022|title=Мирјана Катић добитник награде Summit success|url-status=live}}</ref> * 2021. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [https://www.mit.edu/ Massachusetts Institute of Technology, САД] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Добрицом Јовановићем * 2021. Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2021/11/mirjani-katic-uruceno-priznanje-za-izuzetne-rezultate-u-oblasti-prosvete-nauke-i-tehnoloskog-razvoja|title=Мирјани Катић уручено признање за изузетне резултате у области просвете науке и технолошког развоја|url-status=live}}</ref> * 2021. Захвалница за допринос и учешће у манифестацији ''Мај месец математике'' <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti?utf8=%E2%9C%93&q%5Btranslations_naslov_cont%5D=%D0%BC%D0%B0%D1%98+%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86&q%5Bza_jednu_od_kategorija%5D%5B%5D=&q%5Bobjavljeno_od%5D=&q%5Bobjavljeno_do%5D=|title=Мирјани Катић уручена захвалница за допринос у манифестацији "Мај месец математике"|url-status=live}}</ref> * 2021. Добитник награде "Београдски победник" за област образовање<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2021/10/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-beogradski-pobednik#gsc.tab=0|title=Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник"|url-status=live}}</ref> * 2021. Добитник награде BUSINESS WOMEN AWARDS за област образовања <ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=U hotelu Hyatt Regency, održana je prestižna manifestacija BUSINESS WOMEN AWARDS|url-status=live}}</ref>       * 2020. У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" изабрана у 100 Најмоћнијих жена у Србији <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> * 2017. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [[Massachusetts Institute of Technology|Massachusetts Institute of Technology, САД]] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Николом Раичевићем * 2017. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученице Данице Зечевић, која је постигла врхунске резултате на такмичењу * 2015. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученика Огњена Тошића, који је постигао врхунске резултате на такмичењу == Публикације == * 2021. уредник Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду'', Јовшић Принтинг Центар, Београд <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2013. Збирка задатака, 1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године, ДМС, Београд * 2010-2011. Збирка тестова из математике за математичку гимназију, Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIN] * {{C-SPAN|billgates}} * {{IMDb name|0309540}} * {{Twitter | id = BillGates}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Математика|Србија}} {{DEFAULTSORT:Гејтс, Бил}} [[Категорија:Рођени 1976]] [[Категорија:Српски математичари]] [[Категорија:Директор Математичке гимназије]] 5wr0n0n0scdt3pkru51k6aspfb7oqws 25115140 25115136 2022-07-20T08:44:23Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник | име = Мирјана Катић | слика = mirjana-katic.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Мирјана Катић, директор Математичке гимназије | датум_рођења = {{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}} | место_рођења = [[Земун]] | држава_рођења = {{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]] | институција =Математичка гимназија }} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]])<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/profil/matematicka-gimnazija-je-nasa-porodica/|title=Mirjana Katic, Matematička gimnazija: Matematička gimnazija je naša porodica|last=Magazine|first=CorD|date=2021-01-31|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref>, српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]].<ref>{{Citation|title=Prva žena direktor Matematičke gimnazije u Beogradu {{!}} prof. Mirjana Katić {{!}} RTS 2 {{!}} Profil i profit|url=https://www.youtube.com/watch?v=sR5TCDDJH00|accessdate=2022-07-19|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Едукација == * Похађа мастер студије „Лидерство у образовању“, [[Педагошки факултет Јагодина]] * 1998/99. године проглашена за најбољег студента Математичког факултета Универзитета у Београду * 1995-1999. [[Математички факултет Универзитета у Београду]] * 1991-1995. завршила Математичку гимназију у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Кретања у служби == * 2019.године директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије у Београду]]<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/organizacija/zaposleni/direktor|title=Директор Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2001. године запослена на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији, Београд * 2018-2021 спољни сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]] * 2009-2021. спољни сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|Завода за унапређивање образовања и васпитања]], Београд * 2008-2019.  председник Стручног већа математике у [[Математичка гимназија|Математичкој гимназији]] * 2000-2002. асистент на [[Факултет за Градитељски менаџмент, Београд|Факултету за Градитељски менаџмент, Београд]] * 2000-2001. спољни сарадник у Математичкој гимназији, Београд * 1999-2001. асистент на предмету математика, [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду]] * 1999. професор на предмету математика у [[Земунска гимназија, Београд|Земунској гимназији, Београд]]<br /> == Међународна сарадња == Упозната са организацијом и радом школа сличних образовних профила у вишегодишњој међународној сарадњи са више држава чланица Европске уније, уз посебан педагошки осврт на однос и унапређење у преносу знања у непосредном раду. Том приликом су не само размењена искуства у раду и организацији наставе у образовним центрима високоразвијених земаља, већ је и узвраћено гостопримство ђацима и професорима истих школа, приликом чега су Математичка гимназија и њени ђаци презентовани у најбољем светлу, са циљем стицања међународног угледа. * 2019.сарадња Математичке гимназије са [https://www.mioc.hr/wp/ XV-ом гимназијом из Загреба] и [https://trema.hr/ III-ом гимназијом из Сплита], [[Хрватска]] * 2019. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2018. сарадња Математичке гимназија и школе [https://www.hel.fi/en/childhood-and-education/gymnasiet-larkan-upper-secondary-school Ларкан у Хелсинкију], [[Финска]] * 2016. сарадња Математичке гимназије и школе Фениџ из Вегерида, града из околине [[Гетеборг|Гетеборга]], [[Шведска]] * 2010. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2005-2009. сарадња са школском управом града [[Темишвар|Темишвара]], [[Румунија]] == Организација скупова и такмичења, сарадња и чланства == * 2022. Члан управног одбора [[Друштво математичара Србије|ДМС]] * 2022. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а,као члан комисије за промену програма математичких предмета у четвртом разреду у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2022. Предавач на државном семинару ДМС-а * 2021. Предавач на XI међународном симпозијуму ''Математика и примене'', МАТФ, Београд назив предавања „Методе унапређивања знања математички надарених ученика основних школа из области геометрије“ <ref>{{Cite web|url=https://alas.matf.bg.ac.rs/~konferencija/|title=Једанаести симпозијум „Математика и примене“ 2021|url-status=live}}</ref> * 2021. Председник организационог одбора прославе 55 година Математичке гимназије <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2021/09/55-godina-mg|title=55 година МГ|url-status=live}}</ref> * 2021. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у другом разреду и трећем у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у првом разреда у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Пленарно предавање на државном семинару ДМС „Математичка гимназија јуче, данас и сутра“<ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/drzavni-seminar-2021/|title=Државни семинар 2021.|url-status=live}}</ref> * 2021. Члан жирија HACKITgirl у организацији AFA-е и учесник панел дискусије „Кад порастем радићу у [[Математика, инжењерство, технологија и наука|STEM]]-у“ * 2021. Члан панел дискусије на међународној конференцији (Загреб, Хрватска) "Побудимо једнакост! Једнакост је IN стереотипи су OUT!" * 2018-2021. Сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]], као члан комисије која пише тест способности за упис у 7. разред ОШ при Математичкој гимназији * 2019. Предавач на међународној конференцији ''Сусрет математичара Србије и Црне Горе'', назив предавања „Математичка гимназија, јединствена школа у региону“<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2019/10/susret-matematicara-srbije-i-crne-gore|title=Сусрет математичара Србије и Црне Горе|url-status=live}}</ref> * 2011-2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а у процесу одобравања уџбеника из математике * Члан Педагошког колегијума и члан Тима за обезбеђивање квалитета и развоја Математичке гимназије у Београду * 2020. Организација државног такмичења из математике за ОШ и СШ (за А-категорију), Београд * 2020. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2019. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2018. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2017. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2016-2019. Сарадња са [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичким факултетом Универзитета у Београду]], у оквиру предмета Педагогија 5 * 2016-2021. Члан Радне групе за оцену радова приспелих на конкурсу „Сазнали на семинару и применили у пракси“, Београд * 2018. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2016. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2015. и 2016. Реализатор „Летње школе математике“ у Математичкој гимназији, Београд * 2015. Организациони одбор Јуниорске математичке балканијаде, Београд * 2015. Комисија за прегледање резултата такмичења Јуниорске балканијаде, Београд * 2015. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2014. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2013. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2010-2021. Саставља тестове способности за упис у 7. разред Математичке гимназије<ref>{{Cite web|url=https://upisusedmi.mg.edu.rs/resenja.php|title=Тестови способности за упис у седми разред Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2009-2019. Члан Комисије за одобравање уџбеника из математике * 2009-2021. Члан Комисије за одобравање програма сталног стручног усавршавања * 2009-2010. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008-2019. Организатор Оштинског и Окружног такмичења из математике у А категорији у Београду * 2008/2009. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008. Члан Организационог одбора Државног такмичења из математике одржаног у Математичкој гимназији, Београд * 2007-2008. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2005-2008. Организатор семинара за наставнике „Математика у свету“, Математичка гимназија, Београд == Фондације == 2011-2019. Управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] <ref>{{Cite web|url=https://almagi.mg.edu.rs/#gsc.tab=0|title=Алумни Математичке гимназије - АЛМАГИ|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == [[Датотека:beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20.10.2020. ]] * 2022. Добитник награде SUMMIT SUCCESS 2022 за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2022/04/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-summit-success-2022|title=Мирјана Катић добитник награде Summit success|url-status=live}}</ref> * 2021. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [https://www.mit.edu/ Massachusetts Institute of Technology, САД] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Добрицом Јовановићем * 2021. Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2021/11/mirjani-katic-uruceno-priznanje-za-izuzetne-rezultate-u-oblasti-prosvete-nauke-i-tehnoloskog-razvoja|title=Мирјани Катић уручено признање за изузетне резултате у области просвете науке и технолошког развоја|url-status=live}}</ref> * 2021. Захвалница за допринос и учешће у манифестацији ''Мај месец математике'' <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti?utf8=%E2%9C%93&q%5Btranslations_naslov_cont%5D=%D0%BC%D0%B0%D1%98+%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86&q%5Bza_jednu_od_kategorija%5D%5B%5D=&q%5Bobjavljeno_od%5D=&q%5Bobjavljeno_do%5D=|title=Мирјани Катић уручена захвалница за допринос у манифестацији "Мај месец математике"|url-status=live}}</ref> * 2021. Добитник награде "Београдски победник" за област образовање<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2021/10/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-beogradski-pobednik#gsc.tab=0|title=Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник"|url-status=live}}</ref> * 2021. Добитник награде BUSINESS WOMEN AWARDS за област образовања <ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=U hotelu Hyatt Regency, održana je prestižna manifestacija BUSINESS WOMEN AWARDS|url-status=live}}</ref>       * 2020. У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" изабрана у 100 Најмоћнијих жена у Србији <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> * 2017. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [[Massachusetts Institute of Technology|Massachusetts Institute of Technology, САД]] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Николом Раичевићем * 2017. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученице Данице Зечевић, која је постигла врхунске резултате на такмичењу * 2015. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученика Огњена Тошића, који је постигао врхунске резултате на такмичењу == Публикације == * 2021. уредник Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду'', Јовшић Принтинг Центар, Београд <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2013. Збирка задатака, 1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године, ДМС, Београд * 2010-2011. Збирка тестова из математике за математичку гимназију, Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIN] * {{C-SPAN|billgates}} * {{IMDb name|0309540}} * {{Twitter | id = BillGates}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Математика|Србија}} {{DEFAULTSORT:Гејтс, Бил}} [[Категорија:Рођени 1976]] [[Категорија:Српски математичари]] [[Категорија:Директор Математичке гимназије]] 4e6blla5ejyfz1fbp6bwgu381t2ifwv 25115151 25115140 2022-07-20T08:54:56Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник | име = Мирјана Катић | слика = mirjana-katic.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Мирјана Катић, директор Математичке гимназије | датум_рођења = {{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}} | место_рођења = [[Земун]] | држава_рођења = {{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]] | институција =Математичка гимназија }} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]])<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/profil/matematicka-gimnazija-je-nasa-porodica/|title=Mirjana Katic, Matematička gimnazija: Matematička gimnazija je naša porodica|last=Magazine|first=CorD|date=2021-01-31|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref>, српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]].<ref>{{Citation|title=Prva žena direktor Matematičke gimnazije u Beogradu {{!}} prof. Mirjana Katić {{!}} RTS 2 {{!}} Profil i profit|url=https://www.youtube.com/watch?v=sR5TCDDJH00|accessdate=2022-07-19|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Едукација == * Похађа мастер студије „Лидерство у образовању“, [[Педагошки факултет Јагодина]] * 1998/99. године проглашена за најбољег студента Математичког факултета Универзитета у Београду * 1995-1999. [[Математички факултет Универзитета у Београду]] * 1991-1995. завршила Математичку гимназију у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Кретања у служби == * 2019.године директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије у Београду]]<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/organizacija/zaposleni/direktor|title=Директор Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2001. године запослена на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији, Београд * 2018-2021 спољни сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]] * 2009-2021. спољни сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|Завода за унапређивање образовања и васпитања]], Београд * 2008-2019.  председник Стручног већа математике у [[Математичка гимназија|Математичкој гимназији]] * 2000-2002. асистент на [[Факултет за Градитељски менаџмент, Београд|Факултету за Градитељски менаџмент, Београд]] * 2000-2001. спољни сарадник у Математичкој гимназији, Београд * 1999-2001. асистент на предмету математика, [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду]] * 1999. професор на предмету математика у [[Земунска гимназија, Београд|Земунској гимназији, Београд]]<br /> == Међународна сарадња == Упозната са организацијом и радом школа сличних образовних профила у вишегодишњој међународној сарадњи са више држава чланица Европске уније, уз посебан педагошки осврт на однос и унапређење у преносу знања у непосредном раду. Том приликом су не само размењена искуства у раду и организацији наставе у образовним центрима високоразвијених земаља, већ је и узвраћено гостопримство ђацима и професорима истих школа, приликом чега су Математичка гимназија и њени ђаци презентовани у најбољем светлу, са циљем стицања међународног угледа. * 2019.сарадња Математичке гимназије са [https://www.mioc.hr/wp/ XV-ом гимназијом из Загреба] и [https://trema.hr/ III-ом гимназијом из Сплита], [[Хрватска]] * 2019. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2018. сарадња Математичке гимназија и школе [https://www.hel.fi/en/childhood-and-education/gymnasiet-larkan-upper-secondary-school Ларкан у Хелсинкију], [[Финска]] * 2016. сарадња Математичке гимназије и школе Фениџ из Вегерида, града из околине [[Гетеборг|Гетеборга]], [[Шведска]] * 2010. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2005-2009. сарадња са школском управом града [[Темишвар|Темишвара]], [[Румунија]] == Организација скупова и такмичења, сарадња и чланства == * 2022. Члан управног одбора [[Друштво математичара Србије|ДМС]] * 2022. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а,као члан комисије за промену програма математичких предмета у четвртом разреду у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2022. Предавач на државном семинару ДМС-а * 2021. Предавач на XI међународном симпозијуму ''Математика и примене'', МАТФ, Београд назив предавања „Методе унапређивања знања математички надарених ученика основних школа из области геометрије“ <ref>{{Cite web|url=https://alas.matf.bg.ac.rs/~konferencija/|title=Једанаести симпозијум „Математика и примене“ 2021|url-status=live}}</ref> * 2021. Председник организационог одбора прославе 55 година Математичке гимназије <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2021/09/55-godina-mg|title=55 година МГ|url-status=live}}</ref> * 2021. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у другом разреду и трећем у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у првом разреда у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Пленарно предавање на државном семинару ДМС „Математичка гимназија јуче, данас и сутра“<ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/drzavni-seminar-2021/|title=Државни семинар 2021.|url-status=live}}</ref> * 2021. Члан жирија HACKITgirl у организацији AFA-е и учесник панел дискусије „Кад порастем радићу у [[Математика, инжењерство, технологија и наука|STEM]]-у“ * 2021. Члан панел дискусије на међународној конференцији (Загреб, Хрватска) "Побудимо једнакост! Једнакост је IN стереотипи су OUT!" * 2018-2021. Сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]], као члан комисије која пише тест способности за упис у 7. разред ОШ при Математичкој гимназији * 2019. Предавач на међународној конференцији ''Сусрет математичара Србије и Црне Горе'', назив предавања „Математичка гимназија, јединствена школа у региону“<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2019/10/susret-matematicara-srbije-i-crne-gore|title=Сусрет математичара Србије и Црне Горе|url-status=live}}</ref> * 2011-2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а у процесу одобравања уџбеника из математике * Члан Педагошког колегијума и члан Тима за обезбеђивање квалитета и развоја Математичке гимназије у Београду * 2020. Организација државног такмичења из математике за ОШ и СШ (за А-категорију), Београд * 2020. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2019. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2018. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2017. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2016-2019. Сарадња са [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичким факултетом Универзитета у Београду]], у оквиру предмета Педагогија 5 * 2016-2021. Члан Радне групе за оцену радова приспелих на конкурсу „Сазнали на семинару и применили у пракси“, Београд * 2018. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2016. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2015. и 2016. Реализатор „Летње школе математике“ у Математичкој гимназији, Београд * 2015. Организациони одбор Јуниорске математичке балканијаде, Београд * 2015. Комисија за прегледање резултата такмичења Јуниорске балканијаде, Београд * 2015. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2014. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2013. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2010-2021. Саставља тестове способности за упис у 7. разред Математичке гимназије<ref>{{Cite web|url=https://upisusedmi.mg.edu.rs/resenja.php|title=Тестови способности за упис у седми разред Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2009-2019. Члан Комисије за одобравање уџбеника из математике * 2009-2021. Члан Комисије за одобравање програма сталног стручног усавршавања * 2009-2010. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008-2019. Организатор Оштинског и Окружног такмичења из математике у А категорији у Београду * 2008/2009. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008. Члан Организационог одбора Државног такмичења из математике одржаног у Математичкој гимназији, Београд * 2007-2008. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2005-2008. Организатор семинара за наставнике „Математика у свету“, Математичка гимназија, Београд == Фондације == 2011-2019. Управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] <ref>{{Cite web|url=https://almagi.mg.edu.rs/#gsc.tab=0|title=Алумни Математичке гимназије - АЛМАГИ|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == [[Датотека:beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20.10.2020. ]] * 2022. Добитник награде SUMMIT SUCCESS 2022 за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2022/04/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-summit-success-2022|title=Мирјана Катић добитник награде Summit success|url-status=live}}</ref> * 2021. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [https://www.mit.edu/ Massachusetts Institute of Technology, САД] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Добрицом Јовановићем * 2021. Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2021/11/mirjani-katic-uruceno-priznanje-za-izuzetne-rezultate-u-oblasti-prosvete-nauke-i-tehnoloskog-razvoja|title=Мирјани Катић уручено признање за изузетне резултате у области просвете науке и технолошког развоја|url-status=live}}</ref> * 2021. Захвалница за допринос и учешће у манифестацији ''Мај месец математике'' <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti?utf8=%E2%9C%93&q%5Btranslations_naslov_cont%5D=%D0%BC%D0%B0%D1%98+%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86&q%5Bza_jednu_od_kategorija%5D%5B%5D=&q%5Bobjavljeno_od%5D=&q%5Bobjavljeno_do%5D=|title=Мирјани Катић уручена захвалница за допринос у манифестацији "Мај месец математике"|url-status=live}}</ref> * 2021. Добитник награде "Београдски победник" за област образовање<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2021/10/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-beogradski-pobednik#gsc.tab=0|title=Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник"|url-status=live}}</ref> * 2021. Добитник награде BUSINESS WOMEN AWARDS за област образовања <ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=U hotelu Hyatt Regency, održana je prestižna manifestacija BUSINESS WOMEN AWARDS|url-status=live}}</ref>       * 2020. У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" изабрана у 100 Најмоћнијих жена у Србији <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> * 2017. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [[Massachusetts Institute of Technology|Massachusetts Institute of Technology, САД]] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Николом Раичевићем * 2017. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученице Данице Зечевић, која је постигла врхунске резултате на такмичењу * 2015. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученика Огњена Тошића, који је постигао врхунске резултате на такмичењу == Публикације == * 2021. уредник Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду'', Јовшић Принтинг Центар, Београд <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2013. Збирка задатака, 1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године, ДМС, Београд * 2010-2011. Збирка тестова из математике за математичку гимназију, Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIN] {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Математика|Србија}} 4aabk19ykcy3lb8ihjmmun7yskbco59 25115158 25115151 2022-07-20T09:06:40Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник | име = Мирјана Катић | слика = mirjana-katic.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Мирјана Катић, директор Математичке гимназије | датум_рођења = {{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}} | место_рођења = [[Земун]] | држава_рођења = {{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]] | институција =Математичка гимназија }} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]])<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/profil/matematicka-gimnazija-je-nasa-porodica/|title=Mirjana Katic, Matematička gimnazija: Matematička gimnazija je naša porodica|last=Magazine|first=CorD|date=2021-01-31|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref>, српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]].<ref>{{Citation|title=Prva žena direktor Matematičke gimnazije u Beogradu {{!}} prof. Mirjana Katić {{!}} RTS 2 {{!}} Profil i profit|url=https://www.youtube.com/watch?v=sR5TCDDJH00|accessdate=2022-07-19|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Едукација == * Похађа мастер студије „Лидерство у образовању“, [[Педагошки факултет Јагодина]] * 1998/99. године проглашена за најбољег студента Математичког факултета Универзитета у Београду * 1995-1999. [[Математички факултет Универзитета у Београду]] * 1991-1995. завршила Математичку гимназију у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Кретања у служби == * 2019.године директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије у Београду]]<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/organizacija/zaposleni/direktor|title=Директор Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2001. године запослена на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији, Београд * 2018-2021 спољни сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]] * 2009-2021. спољни сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|Завода за унапређивање образовања и васпитања]], Београд * 2008-2019.  председник Стручног већа математике у [[Математичка гимназија|Математичкој гимназији]] * 2000-2002. асистент на [[Факултет за Градитељски менаџмент, Београд|Факултету за Градитељски менаџмент, Београд]] * 2000-2001. спољни сарадник у Математичкој гимназији, Београд * 1999-2001. асистент на предмету математика, [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду]] * 1999. професор на предмету математика у [[Земунска гимназија, Београд|Земунској гимназији, Београд]]<br /> == Међународна сарадња == Упозната са организацијом и радом школа сличних образовних профила у вишегодишњој међународној сарадњи са више држава чланица Европске уније, уз посебан педагошки осврт на однос и унапређење у преносу знања у непосредном раду. Том приликом су не само размењена искуства у раду и организацији наставе у образовним центрима високоразвијених земаља, већ је и узвраћено гостопримство ђацима и професорима истих школа, приликом чега су Математичка гимназија и њени ђаци презентовани у најбољем светлу, са циљем стицања међународног угледа. * 2019.сарадња Математичке гимназије са [https://www.mioc.hr/wp/ XV-ом гимназијом из Загреба] и [https://trema.hr/ III-ом гимназијом из Сплита], [[Хрватска]] * 2019. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2018. сарадња Математичке гимназија и школе [https://www.hel.fi/en/childhood-and-education/gymnasiet-larkan-upper-secondary-school Ларкан у Хелсинкију], [[Финска]] * 2016. сарадња Математичке гимназије и школе Фениџ из Вегерида, града из околине [[Гетеборг|Гетеборга]], [[Шведска]] * 2010. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2005-2009. сарадња са школском управом града [[Темишвар|Темишвара]], [[Румунија]] == Организација скупова и такмичења, сарадња и чланства == * 2022. Члан управног одбора [[Друштво математичара Србије|ДМС]] * 2022. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а,као члан комисије за промену програма математичких предмета у четвртом разреду у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2022. Предавач на државном семинару ДМС-а * 2021. Предавач на XI међународном симпозијуму ''Математика и примене'', МАТФ, Београд назив предавања „Методе унапређивања знања математички надарених ученика основних школа из области геометрије“ <ref>{{Cite web|url=https://alas.matf.bg.ac.rs/~konferencija/|title=Једанаести симпозијум „Математика и примене“ 2021|url-status=live}}</ref> * 2021. Председник организационог одбора прославе 55 година Математичке гимназије * 2021. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у другом разреду и трећем у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у првом разреда у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Пленарно предавање на државном семинару ДМС „Математичка гимназија јуче, данас и сутра“<ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/drzavni-seminar-2021/|title=Државни семинар 2021.|url-status=live}}</ref> * 2021. Члан жирија HACKITgirl у организацији AFA-е и учесник панел дискусије „Кад порастем радићу у [[Математика, инжењерство, технологија и наука|STEM]]-у“ * 2021. Члан панел дискусије на међународној конференцији (Загреб, Хрватска) "Побудимо једнакост! Једнакост је IN стереотипи су OUT!" * 2018-2021. Сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]], као члан комисије која пише тест способности за упис у 7. разред ОШ при Математичкој гимназији * 2019. Предавач на међународној конференцији ''Сусрет математичара Србије и Црне Горе'', назив предавања „Математичка гимназија, јединствена школа у региону“<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2019/10/susret-matematicara-srbije-i-crne-gore|title=Сусрет математичара Србије и Црне Горе|url-status=live}}</ref> * 2011-2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а у процесу одобравања уџбеника из математике * Члан Педагошког колегијума и члан Тима за обезбеђивање квалитета и развоја Математичке гимназије у Београду * 2020. Организација државног такмичења из математике за ОШ и СШ (за А-категорију), Београд * 2020. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2019. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2018. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2017. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2016-2019. Сарадња са [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичким факултетом Универзитета у Београду]], у оквиру предмета Педагогија 5 * 2016-2021. Члан Радне групе за оцену радова приспелих на конкурсу „Сазнали на семинару и применили у пракси“, Београд * 2018. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2016. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2015. и 2016. Реализатор „Летње школе математике“ у Математичкој гимназији, Београд * 2015. Организациони одбор Јуниорске математичке балканијаде, Београд * 2015. Комисија за прегледање резултата такмичења Јуниорске балканијаде, Београд * 2015. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2014. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2013. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2010-2021. Саставља тестове способности за упис у 7. разред Математичке гимназије * 2009-2019. Члан Комисије за одобравање уџбеника из математике * 2009-2021. Члан Комисије за одобравање програма сталног стручног усавршавања * 2009-2010. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008-2019. Организатор Оштинског и Окружног такмичења из математике у А категорији у Београду * 2008/2009. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008. Члан Организационог одбора Државног такмичења из математике одржаног у Математичкој гимназији, Београд * 2007-2008. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2005-2008. Организатор семинара за наставнике „Математика у свету“, Математичка гимназија, Београд == Фондације == 2011-2019. Управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] == Награде и признања == [[Датотека:beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20.10.2020. ]] * 2022. Добитник награде SUMMIT SUCCESS 2022 за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2022/04/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-summit-success-2022|title=Мирјана Катић добитник награде Summit success|url-status=live}}</ref> * 2021. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [https://www.mit.edu/ Massachusetts Institute of Technology, САД] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Добрицом Јовановићем * 2021. Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * 2021. Захвалница за допринос и учешће у манифестацији ''Мај месец математике'' * 2021. Добитник награде "Београдски победник" за област образовање * 2021. Добитник награде BUSINESS WOMEN AWARDS за област образовања <ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=U hotelu Hyatt Regency, održana je prestižna manifestacija BUSINESS WOMEN AWARDS|url-status=live}}</ref>       * 2020. У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" изабрана у 100 Најмоћнијих жена у Србији <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> * 2017. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [[Massachusetts Institute of Technology|Massachusetts Institute of Technology, САД]] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Николом Раичевићем * 2017. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученице Данице Зечевић, која је постигла врхунске резултате на такмичењу * 2015. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученика Огњена Тошића, који је постигао врхунске резултате на такмичењу == Публикације == * 2021. уредник Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду'', Јовшић Принтинг Центар, Београд <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2013. Збирка задатака, 1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године, ДМС, Београд * 2010-2011. Збирка тестова из математике за математичку гимназију, Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIN] {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Математика|Србија}} m2rs14fbyzrou4r9lz3qp11fcysxgiq 25115161 25115158 2022-07-20T09:08:01Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник | име = Мирјана Катић | слика = mirjana-katic.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Мирјана Катић, директор Математичке гимназије | датум_рођења = {{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}} | место_рођења = [[Земун]] | држава_рођења = {{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]] | институција =Математичка гимназија }} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]])<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/profil/matematicka-gimnazija-je-nasa-porodica/|title=Mirjana Katic, Matematička gimnazija: Matematička gimnazija je naša porodica|last=Magazine|first=CorD|date=2021-01-31|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref>, српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]].<ref>{{Citation|title=Prva žena direktor Matematičke gimnazije u Beogradu {{!}} prof. Mirjana Katić {{!}} RTS 2 {{!}} Profil i profit|url=https://www.youtube.com/watch?v=sR5TCDDJH00|accessdate=2022-07-19|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Едукација == * Похађа мастер студије „Лидерство у образовању“, [[Педагошки факултет Јагодина]] * 1998/99. године проглашена за најбољег студента Математичког факултета Универзитета у Београду * 1995-1999. [[Математички факултет Универзитета у Београду]] * 1991-1995. завршила Математичку гимназију у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Кретања у служби == * 2019.године директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије у Београду]]<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/organizacija/zaposleni/direktor|title=Директор Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2001. године запослена на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији, Београд * 2018-2021 спољни сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]] * 2009-2021. спољни сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|Завода за унапређивање образовања и васпитања]], Београд * 2008-2019.  председник Стручног већа математике у [[Математичка гимназија|Математичкој гимназији]] * 2000-2002. асистент на [[Факултет за Градитељски менаџмент, Београд|Факултету за Градитељски менаџмент, Београд]] * 2000-2001. спољни сарадник у Математичкој гимназији, Београд * 1999-2001. асистент на предмету математика, [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду]] * 1999. професор на предмету математика у [[Земунска гимназија, Београд|Земунској гимназији, Београд]]<br /> == Међународна сарадња == Упозната са организацијом и радом школа сличних образовних профила у вишегодишњој међународној сарадњи са више држава чланица Европске уније, уз посебан педагошки осврт на однос и унапређење у преносу знања у непосредном раду. Том приликом су не само размењена искуства у раду и организацији наставе у образовним центрима високоразвијених земаља, већ је и узвраћено гостопримство ђацима и професорима истих школа, приликом чега су Математичка гимназија и њени ђаци презентовани у најбољем светлу, са циљем стицања међународног угледа. * 2019.сарадња Математичке гимназије са [https://www.mioc.hr/wp/ XV-ом гимназијом из Загреба] и [https://trema.hr/ III-ом гимназијом из Сплита], [[Хрватска]] * 2019. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2018. сарадња Математичке гимназија и школе [https://www.hel.fi/en/childhood-and-education/gymnasiet-larkan-upper-secondary-school Ларкан у Хелсинкију], [[Финска]] * 2016. сарадња Математичке гимназије и школе Фениџ из Вегерида, града из околине [[Гетеборг|Гетеборга]], [[Шведска]] * 2010. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2005-2009. сарадња са школском управом града [[Темишвар|Темишвара]], [[Румунија]] == Организација скупова и такмичења, сарадња и чланства == * 2022. Члан управног одбора [[Друштво математичара Србије|ДМС]] * 2022. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а,као члан комисије за промену програма математичких предмета у четвртом разреду у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2022. Предавач на државном семинару ДМС-а * 2021. Предавач на XI међународном симпозијуму ''Математика и примене'', МАТФ, Београд назив предавања „Методе унапређивања знања математички надарених ученика основних школа из области геометрије“ <ref>{{Cite web|url=https://alas.matf.bg.ac.rs/~konferencija/|title=Једанаести симпозијум „Математика и примене“ 2021|url-status=live}}</ref> * 2021. Председник организационог одбора прославе 55 година Математичке гимназије * 2021. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у другом разреду и трећем у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у првом разреда у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Пленарно предавање на државном семинару ДМС „Математичка гимназија јуче, данас и сутра“<ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/drzavni-seminar-2021/|title=Државни семинар 2021.|url-status=live}}</ref> * 2021. Члан жирија HACKITgirl у организацији AFA-е и учесник панел дискусије „Кад порастем радићу у [[Математика, инжењерство, технологија и наука|STEM]]-у“ * 2021. Члан панел дискусије на међународној конференцији (Загреб, Хрватска) "Побудимо једнакост! Једнакост је IN стереотипи су OUT!" * 2018-2021. Сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]], као члан комисије која пише тест способности за упис у 7. разред ОШ при Математичкој гимназији * 2019. Предавач на међународној конференцији ''Сусрет математичара Србије и Црне Горе'', назив предавања „Математичка гимназија, јединствена школа у региону“<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2019/10/susret-matematicara-srbije-i-crne-gore|title=Сусрет математичара Србије и Црне Горе|url-status=live}}</ref> * 2011-2021. Сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|ЗУОВ]]-а у процесу одобравања уџбеника из математике * Члан Педагошког колегијума и члан Тима за обезбеђивање квалитета и развоја Математичке гимназије у Београду * 2020. Организација државног такмичења из математике за ОШ и СШ (за А-категорију), Београд * 2020. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2019. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2018. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2017. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2016-2019. Сарадња са [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичким факултетом Универзитета у Београду]], у оквиру предмета Педагогија 5 * 2016-2021. Члан Радне групе за оцену радова приспелих на конкурсу „Сазнали на семинару и применили у пракси“, Београд * 2018. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2016. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2015. и 2016. Реализатор „Летње школе математике“ у Математичкој гимназији, Београд * 2015. Организациони одбор Јуниорске математичке балканијаде, Београд * 2015. Комисија за прегледање резултата такмичења Јуниорске балканијаде, Београд * 2015. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2014. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2013. Организација Међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2010-2021. Саставља тестове способности за упис у 7. разред Математичке гимназије * 2009-2019. Члан Комисије за одобравање уџбеника из математике * 2009-2021. Члан Комисије за одобравање програма сталног стручног усавршавања * 2009-2010. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008-2019. Организатор Оштинског и Окружног такмичења из математике у А категорији у Београду * 2008/2009. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008. Члан Организационог одбора Државног такмичења из математике одржаног у Математичкој гимназији, Београд * 2007-2008. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2005-2008. Организатор семинара за наставнике „Математика у свету“, Математичка гимназија, Београд == Фондације == 2011-2019. Управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] == Награде и признања == [[Датотека:beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20.10.2020. ]] * 2022. Добитник награде SUMMIT SUCCESS 2022 за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2022/04/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-summit-success-2022|title=Мирјана Катић добитник награде Summit success|url-status=live}}</ref> * 2021. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [https://www.mit.edu/ Massachusetts Institute of Technology, САД] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Добрицом Јовановићем * 2021. Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * 2021. Захвалница за допринос и учешће у манифестацији ''Мај месец математике'' * 2021. Добитник награде "Београдски победник" за област образовање * 2021. Добитник награде BUSINESS WOMEN AWARDS за област образовања <ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=U hotelu Hyatt Regency, održana je prestižna manifestacija BUSINESS WOMEN AWARDS|url-status=live}}</ref>       * 2020. У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" изабрана у 100 Најмоћнијих жена у Србији <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> * 2017. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [[Massachusetts Institute of Technology|Massachusetts Institute of Technology, САД]] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Николом Раичевићем * 2017. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученице Данице Зечевић, која је постигла врхунске резултате на такмичењу * 2015. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученика Огњена Тошића, који је постигао врхунске резултате на такмичењу == Публикације == * 2021. уредник [https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду''], Јовшић Принтинг Центар, Београд * 2013. Збирка задатака, 1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године, ДМС, Београд * 2010-2011. Збирка тестова из математике за математичку гимназију, Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIN] {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Математика|Србија}} kvydwdrmkfgqs79y1g2mdfs3m27pdw4 25115231 25115161 2022-07-20T10:05:27Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник | име = Мирјана Катић | слика = mirjana-katic.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Мирјана Катић, директор Математичке гимназије | датум_рођења = {{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}} | место_рођења = [[Земун]] | држава_рођења = {{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]] | институција =Математичка гимназија }} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]])<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/profil/matematicka-gimnazija-je-nasa-porodica/|title=Mirjana Katic, Matematička gimnazija: Matematička gimnazija je naša porodica|last=Magazine|first=CorD|date=2021-01-31|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref>, српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]].<ref>{{Citation|title=Prva žena direktor Matematičke gimnazije u Beogradu {{!}} prof. Mirjana Katić {{!}} RTS 2 {{!}} Profil i profit|url=https://www.youtube.com/watch?v=sR5TCDDJH00|accessdate=2022-07-19|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Едукација == * Похађа мастер студије „Лидерство у образовању“, [[Педагошки факултет Јагодина]] * 1998/99. године проглашена за најбољег студента Математичког факултета Универзитета у Београду * 1995-1999. [[Математички факултет Универзитета у Београду]] * 1991-1995. завршила Математичку гимназију у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Кретања у служби == * 2019.године директор Математичке гимназије у Београду<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/organizacija/zaposleni/direktor|title=Директор Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2001. године запослена на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији, Београд * 2018-2021 спољни сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]] * 2009-2021. спољни сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|Завода за унапређивање образовања и васпитања]], Београд * 2008-2019.  председник Стручног већа математике у Математичкој гимназији * 2000-2002. асистент на [[Факултет за Градитељски менаџмент, Београд|Факултету за Градитељски менаџмент, Београд]] * 2000-2001. спољни сарадник у Математичкој гимназији, Београд * 1999-2001. асистент на предмету математика, [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду]] * 1999. професор на предмету математика у [[Земунска гимназија, Београд|Земунској гимназији, Београд]]<br /> == Међународна сарадња == Упозната са организацијом и радом школа сличних образовних профила у вишегодишњој међународној сарадњи са више држава чланица Европске уније, уз посебан педагошки осврт на однос и унапређење у преносу знања у непосредном раду. Том приликом су не само размењена искуства у раду и организацији наставе у образовним центрима високоразвијених земаља, већ је и узвраћено гостопримство ђацима и професорима истих школа, приликом чега су Математичка гимназија и њени ђаци презентовани у најбољем светлу, са циљем стицања међународног угледа. * 2019.сарадња Математичке гимназије са [https://www.mioc.hr/wp/ XV-ом гимназијом из Загреба] и [https://trema.hr/ III-ом гимназијом из Сплита], [[Хрватска]] * 2019. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2018. сарадња Математичке гимназија и школе [https://www.hel.fi/en/childhood-and-education/gymnasiet-larkan-upper-secondary-school Ларкан у Хелсинкију], [[Финска]] * 2016. сарадња Математичке гимназије и школе Фениџ из Вегерида, града из околине [[Гетеборг|Гетеборга]], [[Шведска]] * 2010. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2005-2009. сарадња са школском управом града [[Темишвар|Темишвара]], [[Румунија]] == Организација скупова и такмичења, сарадња и чланства == * 2022. Члан управног одбора [[Друштво математичара Србије|ДМС]] * 2022. Сарадник ЗУОВ-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у четвртом разреду у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2022. Предавач на државном семинару ДМС-а * 2021. Предавач на XI међународном симпозијуму ''Математика и примене'', МАТФ, Београд назив предавања „Методе унапређивања знања математички надарених ученика основних школа из области геометрије“ <ref>{{Cite web|url=https://alas.matf.bg.ac.rs/~konferencija/|title=Једанаести симпозијум „Математика и примене“ 2021|url-status=live}}</ref> * 2021. Председник организационог одбора прославе 55 година Математичке гимназије * 2021. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2021. Сарадник ЗУОВ-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у другом разреду и трећем у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Сарадник ЗУОВ-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у првом разреда у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Пленарно предавање на државном семинару ДМС „Математичка гимназија јуче, данас и сутра“<ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/drzavni-seminar-2021/|title=Државни семинар 2021.|url-status=live}}</ref> * 2021. Члан жирија HACKITgirl у организацији AFA-е и учесник панел дискусије „Кад порастем радићу у [[Математика, инжењерство, технологија и наука|STEM]]-у“ * 2021. Члан панел дискусије на међународној конференцији (Загреб, Хрватска) "Побудимо једнакост! Једнакост је IN стереотипи су OUT!" * 2018-2021. Сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]], као члан комисије која пише тест способности за упис у 7. разред ОШ при Математичкој гимназији * 2019. Предавач на међународној конференцији ''Сусрет математичара Србије и Црне Горе'', назив предавања „Математичка гимназија, јединствена школа у региону“<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2019/10/susret-matematicara-srbije-i-crne-gore|title=Сусрет математичара Србије и Црне Горе|url-status=live}}</ref> * 2011-2021. Сарадник ЗУОВ-а у процесу одобравања уџбеника из математике * Члан Педагошког колегијума и члан Тима за обезбеђивање квалитета и развоја Математичке гимназије у Београду * 2020. Организација државног такмичења из математике за ОШ и СШ (за А-категорију), Београд * 2020. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2019. Организација међународног такмичења МГ КУП,Београд * 2018. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2017. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2016-2019. Сарадња са Математичким факултетом Универзитета у Београду, у оквиру предмета Педагогија 5 * 2016-2021. Члан Радне групе за оцену радова приспелих на конкурсу „Сазнали на семинару и применили у пракси“, Београд * 2018. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2016. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2015. и 2016. Реализатор „Летње школе математике“ у Математичкој гимназији, Београд * 2015. Организациони одбор Јуниорске математичке балканијаде, Београд * 2015. Комисија за прегледање резултата такмичења Јуниорске балканијаде, Београд * 2015. Организација Међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2014. Организација Међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2013. Организација Међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2010-2021. Саставља тестове способности за упис у 7. разред Математичке гимназије * 2009-2019. Члан Комисије за одобравање уџбеника из математике * 2009-2021. Члан Комисије за одобравање програма сталног стручног усавршавања * 2009-2010. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008-2019. Организатор Оштинског и Окружног такмичења из математике у А категорији у Београду * 2008/2009. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008. Члан Организационог одбора Државног такмичења из математике одржаног у Математичкој гимназији, Београд * 2007-2008. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2005-2008. Организатор семинара за наставнике „Математика у свету“, Математичка гимназија, Београд == Фондације == 2011-2019. Управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] == Награде и признања == [[Датотека:beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2020. ]] * 2022. Добитник награде SUMMIT SUCCESS 2022 за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2022/04/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-summit-success-2022|title=Мирјана Катић добитник награде Summit success|url-status=live}}</ref> * 2021. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [https://www.mit.edu/ Massachusetts Institute of Technology, САД] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Добрицом Јовановићем * 2021. Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * 2021. Захвалница за допринос и учешће у манифестацији ''Мај месец математике'' * 2021. Добитник награде "Београдски победник" за област образовање * 2021. Добитник награде BUSINESS WOMEN AWARDS за област образовања <ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=U hotelu Hyatt Regency, održana je prestižna manifestacija BUSINESS WOMEN AWARDS|url-status=live}}</ref>       * 2020. У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" изабрана у 100 Најмоћнијих жена у Србији <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> * 2017. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету Massachusetts Institute of Technology, САД за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Николом Раичевићем * 2017. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученице Данице Зечевић, која је постигла врхунске резултате на такмичењу * 2015. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученика Огњена Тошића, који је постигао врхунске резултате на такмичењу == Публикације == * 2021. уредник [https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду''], Јовшић Принтинг Центар, Београд * 2013. Збирка задатака, 1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године, ДМС, Београд * 2010-2011. Збирка тестова из математике за математичку гимназију, Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIN] {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Математика|Србија}} 0vm43j10g4w9lvz1dczenlrdkxvmzos 25115232 25115231 2022-07-20T10:09:51Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник | име = Мирјана Катић | слика = mirjana-katic.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Мирјана Катић, директор Математичке гимназије | датум_рођења = {{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}} | место_рођења = [[Земун]] | држава_рођења = {{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]] | институција =Математичка гимназија }} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]])<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/profil/matematicka-gimnazija-je-nasa-porodica/|title=Mirjana Katic, Matematička gimnazija: Matematička gimnazija je naša porodica|last=Magazine|first=CorD|date=2021-01-31|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref>, српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]].<ref>{{Citation|title=Prva žena direktor Matematičke gimnazije u Beogradu {{!}} prof. Mirjana Katić {{!}} RTS 2 {{!}} Profil i profit|url=https://www.youtube.com/watch?v=sR5TCDDJH00|accessdate=2022-07-19|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Едукација == * Похађа мастер студије „Лидерство у образовању“, [[Педагошки факултет Јагодина]] * 1998/99. године проглашена за најбољег студента Математичког факултета Универзитета у Београду * 1995-1999. [[Математички факултет Универзитета у Београду]] * 1991-1995. завршила Математичку гимназију у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Кретања у служби == * 2019.године директор Математичке гимназије у Београду<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/organizacija/zaposleni/direktor|title=Директор Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2001. године запослена на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији, Београд * 2018-2021 спољни сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]] * 2009-2021. спољни сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|Завода за унапређивање образовања и васпитања]], Београд * 2008-2019.  председник Стручног већа математике у Математичкој гимназији * 2000-2002. асистент на [[Факултет за Градитељски менаџмент, Београд|Факултету за Градитељски менаџмент, Београд]] * 2000-2001. спољни сарадник у Математичкој гимназији, Београд * 1999-2001. асистент на предмету математика, [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду]] * 1999. професор на предмету математика у [[Земунска гимназија, Београд|Земунској гимназији, Београд]]<br /> == Међународна сарадња == Упозната са организацијом и радом школа сличних образовних профила у вишегодишњој међународној сарадњи са више држава чланица Европске уније, уз посебан педагошки осврт на однос и унапређење у преносу знања у непосредном раду. Том приликом су не само размењена искуства у раду и организацији наставе у образовним центрима високоразвијених земаља, већ је и узвраћено гостопримство ђацима и професорима истих школа, приликом чега су Математичка гимназија и њени ђаци презентовани у најбољем светлу, са циљем стицања међународног угледа. * 2019.сарадња Математичке гимназије са [https://www.mioc.hr/wp/ XV-ом гимназијом из Загреба] и [https://trema.hr/ III-ом гимназијом из Сплита], [[Хрватска]] * 2019. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2018. сарадња Математичке гимназија и школе [https://www.hel.fi/en/childhood-and-education/gymnasiet-larkan-upper-secondary-school Ларкан у Хелсинкију], [[Финска]] * 2016. сарадња Математичке гимназије и школе Фениџ из Вегерида, града из околине [[Гетеборг|Гетеборга]], [[Шведска]] * 2010. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2005-2009. сарадња са школском управом града [[Темишвар|Темишвара]], [[Румунија]] == Организација скупова и такмичења, сарадња и чланства == * 2022. Члан управног одбора ДМС <ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/|title=Друштво математичара Србије|url-status=live}}</ref> * 2022. Сарадник ЗУОВ-а <ref>{{Cite web|url=https://zuov.gov.rs/|title=Завод за унапређивање образовања и васпитања|url-status=live}}</ref>, као члан комисије за промену програма математичких предмета у четвртом разреду у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2022. Предавач на државном семинару ДМС-а * 2021. Предавач на XI међународном симпозијуму ''Математика и примене'', МАТФ, Београд назив предавања „Методе унапређивања знања математички надарених ученика основних школа из области геометрије“ <ref>{{Cite web|url=https://alas.matf.bg.ac.rs/~konferencija/|title=Једанаести симпозијум „Математика и примене“ 2021|url-status=live}}</ref> * 2021. Председник организационог одбора прославе 55 година Математичке гимназије * 2021. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2021. Сарадник ЗУОВ-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у другом разреду и трећем у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Сарадник ЗУОВ-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у првом разреда у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Пленарно предавање на државном семинару ДМС „Математичка гимназија јуче, данас и сутра“<ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/drzavni-seminar-2021/|title=Државни семинар 2021.|url-status=live}}</ref> * 2021. Члан жирија HACKITgirl у организацији AFA-е и учесник панел дискусије „Кад порастем радићу у [[Математика, инжењерство, технологија и наука|STEM]]-у“ * 2021. Члан панел дискусије на међународној конференцији (Загреб, Хрватска) "Побудимо једнакост! Једнакост је IN стереотипи су OUT!" * 2018-2021. Сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]], као члан комисије која пише тест способности за упис у 7. разред ОШ при Математичкој гимназији * 2019. Предавач на међународној конференцији ''Сусрет математичара Србије и Црне Горе'', назив предавања „Математичка гимназија, јединствена школа у региону“<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2019/10/susret-matematicara-srbije-i-crne-gore|title=Сусрет математичара Србије и Црне Горе|url-status=live}}</ref> * 2011-2021. Сарадник ЗУОВ-а у процесу одобравања уџбеника из математике * Члан Педагошког колегијума и члан Тима за обезбеђивање квалитета и развоја Математичке гимназије у Београду * 2020. Организација државног такмичења из математике за ОШ и СШ (за А-категорију), Београд * 2020. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2019. Организација међународног такмичења МГ КУП,Београд * 2018. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2017. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2016-2019. Сарадња са Математичким факултетом Универзитета у Београду, у оквиру предмета Педагогија 5 * 2016-2021. Члан Радне групе за оцену радова приспелих на конкурсу „Сазнали на семинару и применили у пракси“, Београд * 2018. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2016. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2015. и 2016. Реализатор „Летње школе математике“ у Математичкој гимназији, Београд * 2015. Организациони одбор Јуниорске математичке балканијаде, Београд * 2015. Комисија за прегледање резултата такмичења Јуниорске балканијаде, Београд * 2015. Организација Међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2014. Организација Међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2013. Организација Међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2010-2021. Саставља тестове способности за упис у 7. разред Математичке гимназије * 2009-2019. Члан Комисије за одобравање уџбеника из математике * 2009-2021. Члан Комисије за одобравање програма сталног стручног усавршавања * 2009-2010. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008-2019. Организатор Оштинског и Окружног такмичења из математике у А категорији у Београду * 2008/2009. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008. Члан Организационог одбора Државног такмичења из математике одржаног у Математичкој гимназији, Београд * 2007-2008. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2005-2008. Организатор семинара за наставнике „Математика у свету“, Математичка гимназија, Београд == Фондације == 2011-2019. Управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] == Награде и признања == [[Датотека:beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2020. ]] * 2022. Добитник награде SUMMIT SUCCESS 2022 за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2022/04/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-summit-success-2022|title=Мирјана Катић добитник награде Summit success|url-status=live}}</ref> * 2021. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [https://www.mit.edu/ Massachusetts Institute of Technology, САД] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Добрицом Јовановићем * 2021. Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * 2021. Захвалница за допринос и учешће у манифестацији ''Мај месец математике'' * 2021. Добитник награде "Београдски победник" за област образовање * 2021. Добитник награде BUSINESS WOMEN AWARDS за област образовања <ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=U hotelu Hyatt Regency, održana je prestižna manifestacija BUSINESS WOMEN AWARDS|url-status=live}}</ref>       * 2020. У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" изабрана у 100 Најмоћнијих жена у Србији <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> * 2017. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету Massachusetts Institute of Technology, САД за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Николом Раичевићем * 2017. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученице Данице Зечевић, која је постигла врхунске резултате на такмичењу * 2015. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученика Огњена Тошића, који је постигао врхунске резултате на такмичењу == Публикације == * 2021. уредник [https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду''], Јовшић Принтинг Центар, Београд * 2013. Збирка задатака, 1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године, ДМС, Београд * 2010-2011. Збирка тестова из математике за математичку гимназију, Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIN] {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Математика|Србија}} m4tvnywlugjl93tvcmvb7wip91jxmjz 25115247 25115232 2022-07-20T10:28:53Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{Инфокутија Научник | име = Мирјана Катић | слика = mirjana-katic.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Мирјана Катић, директор Математичке гимназије | датум_рођења = {{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}} | место_рођења = [[Земун]] | држава_рођења = {{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]] | институција =Математичка гимназија }} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]])<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/profil/matematicka-gimnazija-je-nasa-porodica/|title=Mirjana Katic, Matematička gimnazija: Matematička gimnazija je naša porodica|last=Magazine|first=CorD|date=2021-01-31|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref>, српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]].<ref>{{Citation|title=Prva žena direktor Matematičke gimnazije u Beogradu {{!}} prof. Mirjana Katić {{!}} RTS 2 {{!}} Profil i profit|url=https://www.youtube.com/watch?v=sR5TCDDJH00|accessdate=2022-07-19|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Едукација == * Похађа мастер студије „Лидерство у образовању“, [[Педагошки факултет Јагодина]] * 1998/99. године проглашена за најбољег студента Математичког факултета Универзитета у Београду * 1995-1999. [[Математички факултет Универзитета у Београду]] * 1991-1995. завршила Математичку гимназију у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Кретања у служби == * 2019.године директор Математичке гимназије у Београду<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/organizacija/zaposleni/direktor|title=Директор Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2001. године запослена на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији, Београд * 2018-2021 спољни сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]] * 2009-2021. спољни сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|Завода за унапређивање образовања и васпитања]], Београд * 2008-2019.  председник Стручног већа математике у Математичкој гимназији * 2000-2002. асистент на [[Факултет за Градитељски менаџмент, Београд|Факултету за Градитељски менаџмент, Београд]] * 2000-2001. спољни сарадник у Математичкој гимназији, Београд * 1999-2001. асистент на предмету математика, [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду]] * 1999. професор на предмету математика у [[Земунска гимназија, Београд|Земунској гимназији, Београд]]<br /> == Међународна сарадња == Упозната са организацијом и радом школа сличних образовних профила у вишегодишњој међународној сарадњи са више држава чланица Европске уније, уз посебан педагошки осврт на однос и унапређење у преносу знања у непосредном раду. Том приликом су не само размењена искуства у раду и организацији наставе у образовним центрима високоразвијених земаља, већ је и узвраћено гостопримство ђацима и професорима истих школа, приликом чега су Математичка гимназија и њени ђаци презентовани у најбољем светлу, са циљем стицања међународног угледа. * 2019.сарадња Математичке гимназије са [https://www.mioc.hr/wp/ XV-ом гимназијом из Загреба] и [https://trema.hr/ III-ом гимназијом из Сплита], [[Хрватска]] * 2019. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2018. сарадња Математичке гимназија и школе [https://www.hel.fi/en/childhood-and-education/gymnasiet-larkan-upper-secondary-school Ларкан у Хелсинкију], [[Финска]] * 2016. сарадња Математичке гимназије и школе Фениџ из Вегерида, града из околине [[Гетеборг|Гетеборга]], [[Шведска]] * 2010. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2005-2009. сарадња са школском управом града [[Темишвар|Темишвара]], [[Румунија]] == Организација скупова и такмичења, сарадња и чланства == * 2022. Члан управног одбора ДМС <ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/|title=Друштво математичара Србије|url-status=live}}</ref> * 2022. Сарадник ЗУОВ-а <ref>{{Cite web|url=https://zuov.gov.rs/|title=Завод за унапређивање образовања и васпитања|url-status=live}}</ref>, као члан комисије за промену програма математичких предмета у четвртом разреду у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2022. Предавач на државном семинару ДМС-а * 2021. Предавач на XI међународном симпозијуму ''Математика и примене'', МАТФ, Београд назив предавања „Методе унапређивања знања математички надарених ученика основних школа из области геометрије“ <ref>{{Cite web|url=https://alas.matf.bg.ac.rs/~konferencija/|title=Једанаести симпозијум „Математика и примене“ 2021|url-status=live}}</ref> * 2021. Председник организационог одбора прославе 55 година Математичке гимназије * 2021. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2021. Сарадник ЗУОВ-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у другом разреду и трећем у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Сарадник ЗУОВ-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у првом разреда у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Пленарно предавање на државном семинару ДМС „Математичка гимназија јуче, данас и сутра“<ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/drzavni-seminar-2021/|title=Државни семинар 2021.|url-status=live}}</ref> * 2021. Члан жирија HACKITgirl у организацији AFA-е и учесник панел дискусије „Кад порастем радићу у [[Математика, инжењерство, технологија и наука|STEM]]-у“ * 2021. Члан панел дискусије на међународној конференцији (Загреб, Хрватска) "Побудимо једнакост! Једнакост је IN стереотипи су OUT!" * 2018-2021. Сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]], као члан комисије која пише тест способности за упис у 7. разред ОШ при Математичкој гимназији * 2019. Предавач на међународној конференцији ''Сусрет математичара Србије и Црне Горе'', назив предавања „Математичка гимназија, јединствена школа у региону“<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2019/10/susret-matematicara-srbije-i-crne-gore|title=Сусрет математичара Србије и Црне Горе|url-status=live}}</ref> * 2011-2021. Сарадник ЗУОВ-а у процесу одобравања уџбеника из математике * Члан Педагошког колегијума и члан Тима за обезбеђивање квалитета и развоја Математичке гимназије у Београду * 2020. Организација државног такмичења из математике за ОШ и СШ (за А-категорију), Београд * 2020. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2019. Организација међународног такмичења МГ КУП,Београд * 2018. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2017. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2016-2019. Сарадња са Математичким факултетом Универзитета у Београду, у оквиру предмета Педагогија 5 * 2016-2021. Члан Радне групе за оцену радова приспелих на конкурсу „Сазнали на семинару и применили у пракси“, Београд * 2018. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2016. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2015. и 2016. Реализатор „Летње школе математике“ у Математичкој гимназији, Београд * 2015. Организациони одбор Јуниорске математичке балканијаде, Београд * 2015. Комисија за прегледање резултата такмичења Јуниорске балканијаде, Београд * 2015. Организација Међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2014. Организација Међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2013. Организација Међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2010-2021. Саставља тестове способности за упис у 7. разред Математичке гимназије * 2009-2019. Члан Комисије за одобравање уџбеника из математике * 2009-2021. Члан Комисије за одобравање програма сталног стручног усавршавања * 2009-2010. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008-2019. Организатор Оштинског и Окружног такмичења из математике у А категорији у Београду * 2008/2009. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008. Члан Организационог одбора Државног такмичења из математике одржаног у Математичкој гимназији, Београд * 2007-2008. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2005-2008. Организатор семинара за наставнике „Математика у свету“, Математичка гимназија, Београд == Фондације == 2011-2019. Управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] == Награде и признања == [[Датотека:beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2020. ]] * 2022. Добитник награде SUMMIT SUCCESS 2022 за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2022/04/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-summit-success-2022|title=Мирјана Катић добитник награде Summit success|url-status=live}}</ref> * 2021. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [https://www.mit.edu/ Massachusetts Institute of Technology, САД] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Добрицом Јовановићем * 2021. Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * 2021. Захвалница за допринос и учешће у манифестацији ''Мај месец математике'' * 2021. Добитник награде "Београдски победник" за област образовање * 2021. Добитник награде BUSINESS WOMEN AWARDS за област образовања <ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=U hotelu Hyatt Regency, održana je prestižna manifestacija BUSINESS WOMEN AWARDS|url-status=live}}</ref>       * 2020. У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" изабрана у 100 Најмоћнијих жена у Србији <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> * 2017. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету Massachusetts Institute of Technology, САД за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Николом Раичевићем * 2017. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученице Данице Зечевић, која је постигла врхунске резултате на такмичењу * 2015. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученика Огњена Тошића, који је постигао врхунске резултате на такмичењу == Публикације == * 2021. уредник [https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду''], Јовшић Принтинг Центар, Београд * 2013. Збирка задатака, 1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године, ДМС, Београд * 2010-2011. Збирка тестова из математике за математичку гимназију, Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIN] {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Математика|Србија}} [[Категорија:Биографије]] [[Категорија:Српски математичари]] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} p2xsm6nbxcrd7xt1mefc675b7cll8og 0 4327688 25114963 24927576 2022-07-19T22:54:11Z 178.237.223.182 /* Дискографија */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албанска реперка}} __БЕЗКН__ {{Инфокутија биографија | име = -{Tayna}- | слика = Prince Cafe Billboard featuring Kosovo-Albanian rapper Tayna in it; Pristina, Kosovo.jpg | опис_слике = -{Tayna}- приказана на билборду у [[Приштина|Приштини]], 2019. | име_по_рођењу = Дорунтина Шаља | датум_рођења = {{датум рођења|1996|12|14|год=да}} | место_рођења = [[Призрен]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | занимање = {{hlist|реперка|певачица}} | активни_период = 2018—данас | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = {{flatlist| *[[Хип хоп музика|хип хоп]]<ref name="TeksteShqip">{{cite web |publisher=TeksteShqip |title=Tayna{{spaced ndash}}Biografia |url=https://www.teksteshqip.com/tayna/biografia |access-date=2 February 2020 |language=sq}}</ref> *-{[[Савремени ритам и блуз|R&B]]}-<ref name="TeksteShqip"/> *[[електронска музика]]<ref>{{cite web |publisher=[[All Media Network]] |title=Tayna{{spaced ndash}}Credits |url=https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |access-date=21 December 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211202035411/https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |archive-date=21 December 2021 |url-status=live}}</ref>}} | издавачке_куће = {{flatlist| *-{Friends Entertainment}- *-{[[Sony Music|Sony]]}-}} }} }} '''Дорунтина Шаља''' ({{јез-енгл|Doruntina Shala}}; [[Призрен]], [[14. децембар]] [[1996]]), позната као '''-{Tayna}-''', албанска је реперка и певачица са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Постала је позната 2018. године, након што је објавила три сингла који су остварили велике успехе. Године 2020. потписала је уговор са дискографском кућом -{[[Sony Music]]}-. == Биографија == Рођена је 14. децембра 1996. године у [[Призрен]]у, као део [[Албанци|албанске]] породице.<ref name="TeksteShqip"/><ref>{{cite web |publisher=[[Bota Sot]] |title=E njohim si Tayna, por ky është emri i vërtetë i reperes |url=https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173142/https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=26 August 2018 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Senzacioni i vitit – Tayna: 2018 ishte një vit i jashtëzakonshëm, këtë vit do vazhdoj akoma me më shumë punë |url=https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173437/https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=2 January 2019 |url-status=live}}</ref> Године 2016. била је на аудицији за -{Talent X}-, али није прошла у други круг.<ref>{{cite web |last=Gashi |first=Fjolla |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna, Enca Haxhia dhe Rina Balaj – Rrugëtimi i artisteve nga 'talent show' në majat e suksesit |url=https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |access-date=15 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210103231852/https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |archive-date=3 January 2021 |language=sq |date=3 January 2021 |url-status=live}}</ref> Славу је стекла 2020. године када је објавила синглове „-{Columbiana}-” и „-{Shqip}-”, који су се нашли на врху топ-листа у Албанији.<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna në njëvjetorin e publikimit të këngë "Columbiana": Populli të rrëzon dhe të ngritë |url=https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174022/https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=1 June 2019 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |publisher=[[RTV21|Radio Televizioni 21]] (RTV21) |title=Pas 'Columbianës', Tayna vjen me 'Shqipe' |url=http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202195645/http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=30 June 2018 |url-status=live}}</ref> У августу 2018. била је једна од извођача на фестивалу -{[[Sunny Hill Festival]]}- у [[Приштина|Приштини]], где су такође наступили -{Action Bronson}-, [[Мартин Гарикс]] и [[Дуа Липа]].<ref>{{cite web |publisher=Lajmi |title=Tayna 'thyhet' në mes për të pasme të mëdha, gati për 'Sunny Hill Festival' |url=https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174326/https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=10 August 2018 |url-status=live}}</ref> У децембру 2018. објавила је сингл „-{Aje}-” са репером [[Ледри Вуља|Ледријем Вуља]].<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna dhe Ledri Vula publikojnë bashkëpunimin e ri 'Aje' |url=https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174553/https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=18 December 2018 |url-status=live}}</ref> Истог месеца, проглашена је за личност године од стране телевизијског програма -{[[Klan Kosova|Privé]]}-.<ref>{{cite web |publisher=[[Klan Kosova|Privé]] |title=Personazhi i vitit 2018: Tayna |url=https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |access-date=27 December 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201227154756/https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |archive-date=27 December 2020 |language=sq |date=1 January 2019 |url-status=live}}</ref> == Дискографија == 2018 Columbian 2018 shiqptaret 2019 Sicko 2019 Qe Qe 2021 taka === Албуми === * ''-{Bipolar}-'' (2022) == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{AllMusic|id=tayna-mn0002909899|title=-{Tayna}-}} *{{IMDb name|10565345|-{Tayna}-}} *{{Discogs artist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1996.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Музичари из Призрена]] [[Категорија:Албански репери]] [[Категорија:Албанске певачице]] [[Категорија:Албански текстописци]] [[Категорија:Албански хип хоп музичари]] [[Категорија:Албанци у Србији]] 11tc4lwmvvkddsm4ykbvh0kxgf6sl6y 25114970 25114963 2022-07-19T22:56:21Z 178.237.223.182 /* Дискографија */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албанска реперка}} __БЕЗКН__ {{Инфокутија биографија | име = -{Tayna}- | слика = Prince Cafe Billboard featuring Kosovo-Albanian rapper Tayna in it; Pristina, Kosovo.jpg | опис_слике = -{Tayna}- приказана на билборду у [[Приштина|Приштини]], 2019. | име_по_рођењу = Дорунтина Шаља | датум_рођења = {{датум рођења|1996|12|14|год=да}} | место_рођења = [[Призрен]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | занимање = {{hlist|реперка|певачица}} | активни_период = 2018—данас | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = {{flatlist| *[[Хип хоп музика|хип хоп]]<ref name="TeksteShqip">{{cite web |publisher=TeksteShqip |title=Tayna{{spaced ndash}}Biografia |url=https://www.teksteshqip.com/tayna/biografia |access-date=2 February 2020 |language=sq}}</ref> *-{[[Савремени ритам и блуз|R&B]]}-<ref name="TeksteShqip"/> *[[електронска музика]]<ref>{{cite web |publisher=[[All Media Network]] |title=Tayna{{spaced ndash}}Credits |url=https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |access-date=21 December 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211202035411/https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |archive-date=21 December 2021 |url-status=live}}</ref>}} | издавачке_куће = {{flatlist| *-{Friends Entertainment}- *-{[[Sony Music|Sony]]}-}} }} }} '''Дорунтина Шаља''' ({{јез-енгл|Doruntina Shala}}; [[Призрен]], [[14. децембар]] [[1996]]), позната као '''-{Tayna}-''', албанска је реперка и певачица са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Постала је позната 2018. године, након што је објавила три сингла који су остварили велике успехе. Године 2020. потписала је уговор са дискографском кућом -{[[Sony Music]]}-. == Биографија == Рођена је 14. децембра 1996. године у [[Призрен]]у, као део [[Албанци|албанске]] породице.<ref name="TeksteShqip"/><ref>{{cite web |publisher=[[Bota Sot]] |title=E njohim si Tayna, por ky është emri i vërtetë i reperes |url=https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173142/https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=26 August 2018 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Senzacioni i vitit – Tayna: 2018 ishte një vit i jashtëzakonshëm, këtë vit do vazhdoj akoma me më shumë punë |url=https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173437/https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=2 January 2019 |url-status=live}}</ref> Године 2016. била је на аудицији за -{Talent X}-, али није прошла у други круг.<ref>{{cite web |last=Gashi |first=Fjolla |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna, Enca Haxhia dhe Rina Balaj – Rrugëtimi i artisteve nga 'talent show' në majat e suksesit |url=https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |access-date=15 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210103231852/https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |archive-date=3 January 2021 |language=sq |date=3 January 2021 |url-status=live}}</ref> Славу је стекла 2020. године када је објавила синглове „-{Columbiana}-” и „-{Shqip}-”, који су се нашли на врху топ-листа у Албанији.<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna në njëvjetorin e publikimit të këngë "Columbiana": Populli të rrëzon dhe të ngritë |url=https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174022/https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=1 June 2019 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |publisher=[[RTV21|Radio Televizioni 21]] (RTV21) |title=Pas 'Columbianës', Tayna vjen me 'Shqipe' |url=http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202195645/http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=30 June 2018 |url-status=live}}</ref> У августу 2018. била је једна од извођача на фестивалу -{[[Sunny Hill Festival]]}- у [[Приштина|Приштини]], где су такође наступили -{Action Bronson}-, [[Мартин Гарикс]] и [[Дуа Липа]].<ref>{{cite web |publisher=Lajmi |title=Tayna 'thyhet' në mes për të pasme të mëdha, gati për 'Sunny Hill Festival' |url=https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174326/https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=10 August 2018 |url-status=live}}</ref> У децембру 2018. објавила је сингл „-{Aje}-” са репером [[Ледри Вуља|Ледријем Вуља]].<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna dhe Ledri Vula publikojnë bashkëpunimin e ri 'Aje' |url=https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174553/https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=18 December 2018 |url-status=live}}</ref> Истог месеца, проглашена је за личност године од стране телевизијског програма -{[[Klan Kosova|Privé]]}-.<ref>{{cite web |publisher=[[Klan Kosova|Privé]] |title=Personazhi i vitit 2018: Tayna |url=https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |access-date=27 December 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201227154756/https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |archive-date=27 December 2020 |language=sq |date=1 January 2019 |url-status=live}}</ref> == Дискографија == 2018 - Columbiana 2018 - shqipe 2019 - Sicko 2019 - Qe Qe 2021 - Taka === Албуми === * ''-{Bipolar}-'' (2022) == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{AllMusic|id=tayna-mn0002909899|title=-{Tayna}-}} *{{IMDb name|10565345|-{Tayna}-}} *{{Discogs artist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1996.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Музичари из Призрена]] [[Категорија:Албански репери]] [[Категорија:Албанске певачице]] [[Категорија:Албански текстописци]] [[Категорија:Албански хип хоп музичари]] [[Категорија:Албанци у Србији]] lxeysagu6bpsetemu8w64ads4rhtidf 25114972 25114970 2022-07-19T22:58:12Z 178.237.223.182 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албанска реперка}} __БЕЗКН__ {{Инфокутија биографија | име = -{Tayna}- | слика = Prince Cafe Billboard featuring Kosovo-Albanian rapper Tayna in it; Pristina, Kosovo.jpg | опис_слике = -{Tayna}- приказана на билборду у [[Приштина|Приштини]], 2019. | име_по_рођењу = Дорунтина Шаља | датум_рођења = {{датум рођења|1996|12|14|год=да}} | место_рођења = [[Призрен]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | занимање = {{hlist|реперка|певачица}} | активни_период = 2018—данас | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = {{flatlist| *[[Хип хоп музика|хип хоп]]<ref name="TeksteShqip">{{cite web |publisher=TeksteShqip |title=Tayna{{spaced ndash}}Biografia |url=https://www.teksteshqip.com/tayna/biografia |access-date=2 February 2020 |language=sq}}</ref> *-{[[Савремени ритам и блуз|R&B]]}-<ref name="TeksteShqip"/> *[[електронска музика]]<ref>{{cite web |publisher=[[All Media Network]] |title=Tayna{{spaced ndash}}Credits |url=https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |access-date=21 December 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211202035411/https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |archive-date=21 December 2021 |url-status=live}}</ref>}} | издавачке_куће = {{flatlist| *-{Friends Entertainment}- *-{[[Sony Music|Sony]]}-}} }} }} '''Дорунтина Шаља''' ({{јез-енгл|Doruntina Shala}}; [[Призрен]], [[14. децембар]] [[1996]]), позната као '''-{Tayna}-''', албанска је реперка и певачица са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Постала је позната 2018. године, након што је објавила три сингла који су остварили велике успехе. Године 2020. потписала је уговор са дискографском кућом -{[[Sony Music]]}-. == Биографија == Рођена је 14. децембра 1996. године у [[Призрен]]у, као део [[Албанци|албанске]] породице.<ref name="TeksteShqip"/><ref>{{cite web |publisher=[[Bota Sot]] |title=E njohim si Tayna, por ky është emri i vërtetë i reperes |url=https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |access-date=2 February 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173142/https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=26 August 2018 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Senzacioni i vitit – Tayna: 2018 ishte një vit i jashtëzakonshëm, këtë vit do vazhdoj akoma me më shumë punë |url=https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173437/https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=2 January 2019 |url-status=live}}</ref> Године 2016. била је на аудицији за -{Talent X}-, али није прошла у други круг.<ref>{{cite web |last=Gashi |first=Fjolla |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna, Enca Haxhia dhe Rina Balaj – Rrugëtimi i artisteve nga 'talent show' në majat e suksesit |url=https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |access-date=15 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210103231852/https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |archive-date=3 January 2021 |language=sq |date=3 January 2021 |url-status=live}}</ref> Славу је стекла 2020. године када је објавила синглове „-{Columbiana}-” и „-{Shqip}-”, који су се нашли на врху топ-листа у Албанији.<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna në njëvjetorin e publikimit të këngë "Columbiana": Populli të rrëzon dhe të ngritë |url=https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174022/https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=1 June 2019 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |publisher=[[RTV21|Radio Televizioni 21]] (RTV21) |title=Pas 'Columbianës', Tayna vjen me 'Shqipe' |url=http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202195645/http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=30 June 2018 |url-status=live}}</ref> У августу 2018. била је једна од извођача на фестивалу -{[[Sunny Hill Festival]]}- у [[Приштина|Приштини]], где су такође наступили -{Action Bronson}-, [[Мартин Гарикс]] и [[Дуа Липа]].<ref>{{cite web |publisher=Lajmi |title=Tayna 'thyhet' në mes për të pasme të mëdha, gati për 'Sunny Hill Festival' |url=https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174326/https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=10 August 2018 |url-status=live}}</ref> У децембру 2018. објавила је сингл „-{Aje}-” са репером [[Ледри Вуља|Ледријем Вуља]].<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna dhe Ledri Vula publikojnë bashkëpunimin e ri 'Aje' |url=https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174553/https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=18 December 2018 |url-status=live}}</ref> Истог месеца, проглашена је за личност године од стране телевизијског програма -{[[Klan Kosova|Privé]]}-.<ref>{{cite web |publisher=[[Klan Kosova|Privé]] |title=Personazhi i vitit 2018: Tayna |url=https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |access-date=27 December 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201227154756/https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |archive-date=27 December 2020 |language=sq |date=1 January 2019 |url-status=live}}</ref> == Дискографија == 2018 - Columbiana 2018 - shqipe 2019 - Sicko 2019 - Qe Qe 2021 - Taka === Албуми === * ''-{Bipolar}-'' (2022) == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{AllMusic|id=tayna-mn0002909899|title=-{Tayna}-}} *{{IMDb name|10565345|-{Tayna}-}} *{{Discogs artist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1996.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Музичари из Призрена]] [[Категорија:Албански репери]] [[Категорија:Албанске певачице]] [[Категорија:Албански текстописци]] [[Категорија:Албански хип хоп музичари]] [[Категорија:Албанци у Србији]] bh5x7wwrvbuh2nme97hslajox1z0g6g 25114974 25114972 2022-07-19T22:59:15Z 178.237.223.182 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албанска реперка}} __БЕЗКН__ {{Инфокутија биографија | име = -{Tayna}- | слика = Prince Cafe Billboard featuring Kosovo-Albanian rapper Tayna in it; Pristina, Kosovo.jpg | опис_слике = -{Tayna}- приказана на билборду у [[Приштина|Приштини]], 2019. | име_по_рођењу = Дорунтина Шаља | датум_рођења = {{датум рођења|1996|12|14|год=да}} | место_рођења = [[Призрен]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | занимање = {{hlist|реперка|певачица}} | активни_период = 2018—данас | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = {{flatlist| *[[Хип хоп музика|хип хоп]]<ref name="TeksteShqip">{{cite web |publisher=TeksteShqip |title=Tayna{{spaced ndash}}Biografia |url=https://www.teksteshqip.com/tayna/biografia |access-date=2 February 2020 |language=sq}}</ref> *-{[[Савремени ритам и блуз|R&B]]}-<ref name="TeksteShqip"/> *[[електронска музика]]<ref>{{cite web |publisher=[[All Media Network]] |title=Tayna{{spaced ndash}}Credits |url=https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |access-date=21 December 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211202035411/https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |archive-date=21 December 2021 |url-status=live}}</ref>}} | издавачке_куће = {{flatlist| *-{Friends Entertainment}- *-{[[Sony Music|Sony]]}-}} }} }} '''Дорунтина Шаља''' ({{јез-енгл|Doruntina Shala}}; [[Призрен]], [[14. децембар]] [[1996]]), позната као '''-{Tayna}-''', албанска је реперка и певачица са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Постала је позната 2018. године, након што је објавила три сингла који су остварили велике успехе. Године 2020. потписала је уговор са дискографском кућом -{[[Sony Music]]}-. == Биографија == Рођена је 14. децембра 1996. године у [[Призрен]]у, u [[Албанци|албанске]] породице.<ref name="TeksteShqip"/><ref>{{cite web |publisher=[[Bota Sot]] |title=E njohim si Tayna, por ky është emri i vërtetë i reperes |url=https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |access-date=2 February 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173142/https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=26 August 2018 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Senzacioni i vitit – Tayna: 2018 ishte një vit i jashtëzakonshëm, këtë vit do vazhdoj akoma me më shumë punë |url=https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173437/https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=2 January 2019 |url-status=live}}</ref> Године 2016. била је на аудицији за -{Talent X}-, али није прошла у други круг.<ref>{{cite web |last=Gashi |first=Fjolla |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna, Enca Haxhia dhe Rina Balaj – Rrugëtimi i artisteve nga 'talent show' në majat e suksesit |url=https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |access-date=15 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210103231852/https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |archive-date=3 January 2021 |language=sq |date=3 January 2021 |url-status=live}}</ref> Славу је стекла 2020. године када је објавила синглове „-{Columbiana}-” и „-{Shqip}-”, који су се нашли на врху топ-листа у Албанији.<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna në njëvjetorin e publikimit të këngë "Columbiana": Populli të rrëzon dhe të ngritë |url=https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174022/https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=1 June 2019 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |publisher=[[RTV21|Radio Televizioni 21]] (RTV21) |title=Pas 'Columbianës', Tayna vjen me 'Shqipe' |url=http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202195645/http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=30 June 2018 |url-status=live}}</ref> У августу 2018. била је једна од извођача на фестивалу -{[[Sunny Hill Festival]]}- у [[Приштина|Приштини]], где су такође наступили -{Action Bronson}-, [[Мартин Гарикс]] и [[Дуа Липа]].<ref>{{cite web |publisher=Lajmi |title=Tayna 'thyhet' në mes për të pasme të mëdha, gati për 'Sunny Hill Festival' |url=https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174326/https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=10 August 2018 |url-status=live}}</ref> У децембру 2018. објавила је сингл „-{Aje}-” са репером [[Ледри Вуља|Ледријем Вуља]].<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna dhe Ledri Vula publikojnë bashkëpunimin e ri 'Aje' |url=https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174553/https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=18 December 2018 |url-status=live}}</ref> Истог месеца, проглашена је за личност године од стране телевизијског програма -{[[Klan Kosova|Privé]]}-.<ref>{{cite web |publisher=[[Klan Kosova|Privé]] |title=Personazhi i vitit 2018: Tayna |url=https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |access-date=27 December 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201227154756/https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |archive-date=27 December 2020 |language=sq |date=1 January 2019 |url-status=live}}</ref> == Дискографија == 2018 - Columbiana 2018 - shqipe 2019 - Sicko 2019 - Qe Qe 2021 - Taka === Албуми === * ''-{Bipolar}-'' (2022) == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{AllMusic|id=tayna-mn0002909899|title=-{Tayna}-}} *{{IMDb name|10565345|-{Tayna}-}} *{{Discogs artist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1996.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Музичари из Призрена]] [[Категорија:Албански репери]] [[Категорија:Албанске певачице]] [[Категорија:Албански текстописци]] [[Категорија:Албански хип хоп музичари]] [[Категорија:Албанци у Србији]] cte604efgrh2bg3jzwldwknrkvvjzbj 25114975 25114974 2022-07-19T22:59:39Z 178.237.223.182 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албанска реперка}} __БЕЗКН__ {{Инфокутија биографија | име = -{Tayna}- | слика = Prince Cafe Billboard featuring Kosovo-Albanian rapper Tayna in it; Pristina, Kosovo.jpg | опис_слике = -{Tayna}- приказана на билборду у [[Приштина|Приштини]], 2019. | име_по_рођењу = Дорунтина Шаља | датум_рођења = {{датум рођења|1996|12|14|год=да}} | место_рођења = [[Призрен]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | занимање = {{hlist|реперка|певачица}} | активни_период = 2018—данас | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = {{flatlist| *[[Хип хоп музика|хип хоп]]<ref name="TeksteShqip">{{cite web |publisher=TeksteShqip |title=Tayna{{spaced ndash}}Biografia |url=https://www.teksteshqip.com/tayna/biografia |access-date=2 February 2020 |language=sq}}</ref> *-{[[Савремени ритам и блуз|R&B]]}-<ref name="TeksteShqip"/> *[[електронска музика]]<ref>{{cite web |publisher=[[All Media Network]] |title=Tayna{{spaced ndash}}Credits |url=https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |access-date=21 December 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211202035411/https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |archive-date=21 December 2021 |url-status=live}}</ref>}} | издавачке_куће = {{flatlist| *-{Friends Entertainment}- *-{[[Sony Music|Sony]]}-}} }} }} '''Дорунтина Шаља''' ({{јез-енгл|Doruntina Shala}}; [[Призрен]], [[14. децембар]] [[1996]]), позната као '''-{Tayna}-''', албанска је реперка и певачица са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Постала је позната 2018. године, након што је објавила три сингла који су остварили велике успехе. Године 2020. потписала је уговор са дискографском кућом -{[[Sony Music]]}-. == Биографија == Рођена је 14. децембра 1996. године у [[Призрен]]у, u [[Албанци|албанскoj]] породице.<ref name="TeksteShqip"/><ref>{{cite web |publisher=[[Bota Sot]] |title=E njohim si Tayna, por ky është emri i vërtetë i reperes |url=https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |access-date=2 February 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173142/https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=26 August 2018 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Senzacioni i vitit – Tayna: 2018 ishte një vit i jashtëzakonshëm, këtë vit do vazhdoj akoma me më shumë punë |url=https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173437/https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=2 January 2019 |url-status=live}}</ref> Године 2016. била је на аудицији за -{Talent X}-, али није прошла у други круг.<ref>{{cite web |last=Gashi |first=Fjolla |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna, Enca Haxhia dhe Rina Balaj – Rrugëtimi i artisteve nga 'talent show' në majat e suksesit |url=https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |access-date=15 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210103231852/https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |archive-date=3 January 2021 |language=sq |date=3 January 2021 |url-status=live}}</ref> Славу је стекла 2020. године када је објавила синглове „-{Columbiana}-” и „-{Shqip}-”, који су се нашли на врху топ-листа у Албанији.<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna në njëvjetorin e publikimit të këngë "Columbiana": Populli të rrëzon dhe të ngritë |url=https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174022/https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=1 June 2019 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |publisher=[[RTV21|Radio Televizioni 21]] (RTV21) |title=Pas 'Columbianës', Tayna vjen me 'Shqipe' |url=http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202195645/http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=30 June 2018 |url-status=live}}</ref> У августу 2018. била је једна од извођача на фестивалу -{[[Sunny Hill Festival]]}- у [[Приштина|Приштини]], где су такође наступили -{Action Bronson}-, [[Мартин Гарикс]] и [[Дуа Липа]].<ref>{{cite web |publisher=Lajmi |title=Tayna 'thyhet' në mes për të pasme të mëdha, gati për 'Sunny Hill Festival' |url=https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174326/https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=10 August 2018 |url-status=live}}</ref> У децембру 2018. објавила је сингл „-{Aje}-” са репером [[Ледри Вуља|Ледријем Вуља]].<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna dhe Ledri Vula publikojnë bashkëpunimin e ri 'Aje' |url=https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174553/https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=18 December 2018 |url-status=live}}</ref> Истог месеца, проглашена је за личност године од стране телевизијског програма -{[[Klan Kosova|Privé]]}-.<ref>{{cite web |publisher=[[Klan Kosova|Privé]] |title=Personazhi i vitit 2018: Tayna |url=https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |access-date=27 December 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201227154756/https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |archive-date=27 December 2020 |language=sq |date=1 January 2019 |url-status=live}}</ref> == Дискографија == 2018 - Columbiana 2018 - shqipe 2019 - Sicko 2019 - Qe Qe 2021 - Taka === Албуми === * ''-{Bipolar}-'' (2022) == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{AllMusic|id=tayna-mn0002909899|title=-{Tayna}-}} *{{IMDb name|10565345|-{Tayna}-}} *{{Discogs artist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1996.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Музичари из Призрена]] [[Категорија:Албански репери]] [[Категорија:Албанске певачице]] [[Категорија:Албански текстописци]] [[Категорија:Албански хип хоп музичари]] [[Категорија:Албанци у Србији]] bbmzf90mryydqmzl5aaermd2t2d9zrk 25115050 25114975 2022-07-20T04:32:07Z Kizule 176758 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/178.237.223.182|178.237.223.182]] ([[User talk:178.237.223.182|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албанска реперка}} __БЕЗКН__ {{Инфокутија биографија | име = -{Tayna}- | слика = Prince Cafe Billboard featuring Kosovo-Albanian rapper Tayna in it; Pristina, Kosovo.jpg | опис_слике = -{Tayna}- приказана на билборду у [[Приштина|Приштини]], 2019. | име_по_рођењу = Дорунтина Шаља | датум_рођења = {{датум рођења|1996|12|14|год=да}} | место_рођења = [[Призрен]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | занимање = {{hlist|реперка|певачица}} | активни_период = 2018—данас | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = {{flatlist| *[[Хип хоп музика|хип хоп]]<ref name="TeksteShqip">{{cite web |publisher=TeksteShqip |title=Tayna{{spaced ndash}}Biografia |url=https://www.teksteshqip.com/tayna/biografia |access-date=2 February 2020 |language=sq}}</ref> *-{[[Савремени ритам и блуз|R&B]]}-<ref name="TeksteShqip"/> *[[електронска музика]]<ref>{{cite web |publisher=[[All Media Network]] |title=Tayna{{spaced ndash}}Credits |url=https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |access-date=21 December 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211202035411/https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |archive-date=21 December 2021 |url-status=live}}</ref>}} | издавачке_куће = {{flatlist| *-{Friends Entertainment}- *-{[[Sony Music|Sony]]}-}} }} }} '''Дорунтина Шаља''' ({{јез-енгл|Doruntina Shala}}; [[Призрен]], [[14. децембар]] [[1996]]), позната као '''-{Tayna}-''', албанска је реперка и певачица са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Постала је позната 2018. године, након што је објавила три сингла који су остварили велике успехе. Године 2020. потписала је уговор са дискографском кућом -{[[Sony Music]]}-. == Биографија == Рођена је 14. децембра 1996. године у [[Призрен]]у, као део [[Албанци|албанске]] породице.<ref name="TeksteShqip"/><ref>{{cite web |publisher=[[Bota Sot]] |title=E njohim si Tayna, por ky është emri i vërtetë i reperes |url=https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173142/https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=26 August 2018 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Senzacioni i vitit – Tayna: 2018 ishte një vit i jashtëzakonshëm, këtë vit do vazhdoj akoma me më shumë punë |url=https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173437/https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=2 January 2019 |url-status=live}}</ref> Године 2016. била је на аудицији за -{Talent X}-, али није прошла у други круг.<ref>{{cite web |last=Gashi |first=Fjolla |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna, Enca Haxhia dhe Rina Balaj – Rrugëtimi i artisteve nga 'talent show' në majat e suksesit |url=https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |access-date=15 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210103231852/https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |archive-date=3 January 2021 |language=sq |date=3 January 2021 |url-status=live}}</ref> Славу је стекла 2020. године када је објавила синглове „-{Columbiana}-” и „-{Shqip}-”, који су се нашли на врху топ-листа у Албанији.<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna në njëvjetorin e publikimit të këngë "Columbiana": Populli të rrëzon dhe të ngritë |url=https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174022/https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=1 June 2019 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |publisher=[[RTV21|Radio Televizioni 21]] (RTV21) |title=Pas 'Columbianës', Tayna vjen me 'Shqipe' |url=http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202195645/http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=30 June 2018 |url-status=live}}</ref> У августу 2018. била је једна од извођача на фестивалу -{[[Sunny Hill Festival]]}- у [[Приштина|Приштини]], где су такође наступили -{Action Bronson}-, [[Мартин Гарикс]] и [[Дуа Липа]].<ref>{{cite web |publisher=Lajmi |title=Tayna 'thyhet' në mes për të pasme të mëdha, gati për 'Sunny Hill Festival' |url=https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174326/https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=10 August 2018 |url-status=live}}</ref> У децембру 2018. објавила је сингл „-{Aje}-” са репером [[Ледри Вуља|Ледријем Вуља]].<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna dhe Ledri Vula publikojnë bashkëpunimin e ri 'Aje' |url=https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174553/https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=18 December 2018 |url-status=live}}</ref> Истог месеца, проглашена је за личност године од стране телевизијског програма -{[[Klan Kosova|Privé]]}-.<ref>{{cite web |publisher=[[Klan Kosova|Privé]] |title=Personazhi i vitit 2018: Tayna |url=https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |access-date=27 December 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201227154756/https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |archive-date=27 December 2020 |language=sq |date=1 January 2019 |url-status=live}}</ref> == Дискографија == === Албуми === * ''-{Bipolar}-'' (2022) == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{AllMusic|id=tayna-mn0002909899|title=-{Tayna}-}} *{{IMDb name|10565345|-{Tayna}-}} *{{Discogs artist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1996.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Музичари из Призрена]] [[Категорија:Албански репери]] [[Категорија:Албанске певачице]] [[Категорија:Албански текстописци]] [[Категорија:Албански хип хоп музичари]] [[Категорија:Албанци у Србији]] d2dvbboojc3aiitnl406k8i7prxm1it 25115181 25115050 2022-07-20T09:28:48Z HoneymoonAve27 204002 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албанска реперка}} __БЕЗКН__ {{Инфокутија биографија | име = -{Tayna}- | слика = Prince Cafe Billboard featuring Kosovo-Albanian rapper Tayna in it; Pristina, Kosovo.jpg | опис_слике = -{Tayna}- приказана на билборду у [[Приштина|Приштини]], 2019. | име_по_рођењу = Дорунтина Шаља | датум_рођења = {{датум рођења|1996|12|14|год=да}} | место_рођења = [[Призрен]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | занимање = {{hlist|реперка|певачица}} | активни_период = 2018—данас | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = {{flatlist| *[[Хип хоп музика|хип хоп]]<ref name="TeksteShqip">{{cite web |publisher=TeksteShqip |title=Tayna{{spaced ndash}}Biografia |url=https://www.teksteshqip.com/tayna/biografia |access-date=2 February 2020 |language=sq}}</ref> *-{[[Савремени ритам и блуз|R&B]]}-<ref name="TeksteShqip"/> *[[електронска музика]]<ref>{{cite web |publisher=[[All Media Network]] |title=Tayna{{spaced ndash}}Credits |url=https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |access-date=21 December 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211202035411/https://www.allmusic.com/artist/tayna-mn0002909899 |archive-date=21 December 2021 |url-status=live}}</ref>}} | издавачке_куће = {{flatlist| *-{Friends Entertainment}- *-{[[Sony Music|Sony]]}-}} }} }} '''Дорунтина Шаља''' ({{јез-енгл|Doruntina Shala}}; [[Призрен]], [[14. децембар]] [[1996]]), позната као '''-{Tayna}-''', албанска је реперка и певачица са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Постала је позната 2018. године, након што је објавила три сингла који су остварили велике успехе. Године 2020. потписала је уговор са дискографском кућом -{[[Sony Music]]}-. == Биографија == Рођена је 14. децембра 1996. године у [[Призрен]]у, као део [[Албанци|албанске]] породице.<ref name="TeksteShqip"/><ref>{{cite web |publisher=[[Bota Sot]] |title=E njohim si Tayna, por ky është emri i vërtetë i reperes |url=https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173142/https://www.botasot.info/mediale-vip-showbiz/941090/e-njohim-si-tayna-por-ky-eshte-emri-i-vertete-i-reperes/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=26 August 2018 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Senzacioni i vitit – Tayna: 2018 ishte një vit i jashtëzakonshëm, këtë vit do vazhdoj akoma me më shumë punë |url=https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219173437/https://telegrafi.com/senzacioni-vitit-tayna-2018-ishte-nje-vit-jashtezakonshem-kete-vit-vazhdoj-akoma-shume-pune/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=2 January 2019 |url-status=live}}</ref> Године 2016. била је на аудицији за -{Talent X}-, али није прошла у други круг.<ref>{{cite web |last=Gashi |first=Fjolla |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna, Enca Haxhia dhe Rina Balaj – Rrugëtimi i artisteve nga 'talent show' në majat e suksesit |url=https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |access-date=15 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210103231852/https://telegrafi.com/tayna-enca-haxhia-dhe-rina-balaj-rrugetimi-artisteve-nga-talent-show-ne-majat-e-suksesit/ |archive-date=3 January 2021 |language=sq |date=3 January 2021 |url-status=live}}</ref> Славу је стекла 2020. године када је објавила синглове „-{Columbiana}-” и „-{Shqip}-”, који су се нашли на врху топ-листа у Албанији.<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna në njëvjetorin e publikimit të këngë "Columbiana": Populli të rrëzon dhe të ngritë |url=https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174022/https://telegrafi.com/tayna-ne-njevjetorin-e-publikimit-te-kenge-columbiana-populli-te-rrezon-dhe-te-ngrite/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=1 June 2019 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |publisher=[[RTV21|Radio Televizioni 21]] (RTV21) |title=Pas 'Columbianës', Tayna vjen me 'Shqipe' |url=http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202195645/http://rtv21.tv/pas-columbianes-tayna-vjen-me-shqipe/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=30 June 2018 |url-status=live}}</ref> У августу 2018. била је једна од извођача на фестивалу -{[[Sunny Hill Festival]]}- у [[Приштина|Приштини]], где су такође наступили -{Action Bronson}-, [[Мартин Гарикс]] и [[Дуа Липа]].<ref>{{cite web |publisher=Lajmi |title=Tayna 'thyhet' në mes për të pasme të mëdha, gati për 'Sunny Hill Festival' |url=https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174326/https://lajmi.net/tayna-thyhet-ne-mes-per-te-pasme-te-medha-gati-per-sunny-hill-festival/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=10 August 2018 |url-status=live}}</ref> У децембру 2018. објавила је сингл „-{Aje}-” са репером [[Ледри Вуља|Ледријем Вуљом]].<ref>{{cite web |work=[[Telegrafi]] |title=Tayna dhe Ledri Vula publikojnë bashkëpunimin e ri 'Aje' |url=https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |access-date=2 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201219174553/https://telegrafi.com/tayna-dhe-ledri-vula-publikojne-bashkepunimin-e-ri-aje/ |archive-date=19 December 2020 |language=sq |date=18 December 2018 |url-status=live}}</ref> Истог месеца, проглашена је за личност године од стране телевизијског програма -{[[Klan Kosova|Privé]]}-.<ref>{{cite web |publisher=[[Klan Kosova|Privé]] |title=Personazhi i vitit 2018: Tayna |url=https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |access-date=27 December 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201227154756/https://prive.al/personazhi-i-vitit-2018-tayna-video/ |archive-date=27 December 2020 |language=sq |date=1 January 2019 |url-status=live}}</ref> == Дискографија == === Албуми === * ''-{Bipolar}-'' (2022) == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{AllMusic|id=tayna-mn0002909899|title=-{Tayna}-}} *{{IMDb name|10565345|-{Tayna}-}} *{{Discogs artist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1996.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Музичари из Призрена]] [[Категорија:Албански репери]] [[Категорија:Албанске певачице]] [[Категорија:Албански текстописци]] [[Категорија:Албански хип хоп музичари]] [[Категорија:Албанци у Србији]] h9tyn5qbw75fo9wsab7ws6iebe7eh3o 0 4328014 25113987 25113834 2022-07-19T12:41:45Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Географија Париза]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 16. арондисман Париза | native_name = XVI^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Fondation Louis Vuitton - Paris (50569906682).jpg | image_caption = Зграда Фондације Луј Витон | image_map = File:Paris 16e arr jms.gif | map_caption = 16. арондисман Париза | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = Републиканци | leader_title = Градоначелник | leader_name = Франсис Спинер | area_total_km2 = 7.85 | population_total = 165,523 | population_as_of = 2019 | population_density_km2 = 21,086 }} '''16. арондисман Париза''' је један од 20 арондисмана главног града [[Француска|Француске]]. У говорном француском, овај арондисман се назива ''seizième.'' Округ обухвата део [[Тријумфална капија у Паризу|Тријумфалне капије]] и концентрацију музеја, коју је 2014. допунила Фондација Луј Витон. <ref name="ParisDigest">{{Cite web|url=https://www.parisdigest.com/monument/fondation_louis_vuitton_paris.htm|title=Fondation Louis Vuitton in Paris|year=2018|publisher=Paris Digest|archive-url=https://web.archive.org/web/20181103210130/https://www.parisdigest.com/monument/fondation_louis_vuitton_paris.htm|archive-date=2018-11-03|url-status=live|access-date=2018-11-28}}</ref> Са својим китњастим зградама из 19. века, великим авенијама, престижним школама, музејима и разним парковима, овај арондисман је дуго био познат као једно од омиљених места становања француског високог друштва (упоредиво са лондонским [[Лондонска општина Кенсингтон и Челси|Кенсингтоном и Челсијем]] <ref>{{Cite web|url=http://www.parislogue.com/places-in-paris/deciphering-the-16th-arrondissement.html|title=Deciphering the 16th Arrondissement|date=2007-11-06|website=WhyGo Paris|archive-url=https://web.archive.org/web/20131024092229/http://www.parislogue.com/places-in-paris/deciphering-the-16th-arrondissement.html|archive-date=2013-10-24|url-status=dead|access-date=2020-09-06}}</ref> до те мере да је фраза {{Јез|fr|le 16^e}} је повезан са великим богатством у француској популарној култури. Заиста, 16. арондисман Париза је трећи најбогатији округ Француске по просечном приходу домаћинства. <ref>{{Cite news|url=http://www.capital.fr/finances-perso/dossiers/les-80-communes-ou-se-concentrent-les-plus-hauts-revenus|title=Les 80 communes où se concentrent les plus haut revenus|last=Drouin|first=Olivier|date=August 27, 2013|work=[[Capital (French magazine)|Capital]]|access-date=January 28, 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20170606051900/https://www.capital.fr/votre-argent/les-80-communes-ou-se-concentrent-les-plus-hauts-revenus-866459|archive-date=June 6, 2017|language=fr}}</ref> 16. арондисман је домаћин неколико великих спортских објеката, укључујући: Парк принчева, који је стадион на којем се налази [[Париз-Сен Жермен]] фудбалски клуб игра своје домаће утакмице; [[стадион Ролан Гарос]], где се одржава [[Ролан Гарос|Отворено првенство Француске у тенису]] итд. == Географија == Површина овог арондисмана је 16.305&nbsp;км ² ( {{Nowrap|6.295&nbsp;sq mi}} миља или 4.029&nbsp;хектара), од којих нешто више од половине чини парк [[Булоњска шума]]. Не рачунајући шуму, његова површина земљишта је 7.846&nbsp;км ² ( {{Nowrap|3.029&nbsp;sq mi}} миља или 1.939&nbsp;хектара). То је највећи арондисман у Паризу по површини.<gallery> Датотека:Paris arrondissement XVI.jpg|Стамбене зграде у 16. арондисману Париза Датотека:Parc des Princes.jpg|alt=Навијачи рагбија Стаде Францаис на Парку принчева|Навијачи рагбија [[Стад Франс|Стаде Франс]] на [[Parc des Princes|Парку принчева]] </gallery> == Демографија и политика == [[Датотека:Trocadero_and_cemetery.jpg|мини| Поглед на трг Трокадеро]] Обично се сматра да је 16. арондисман један од најбогатијих делова Париза и садржи неке од најскупљих [[некретнина]] у Француској, укључујући чувене Аутеуил "виле", <ref group="note">Најважније виле Аутел су: Вила Монтморенки, Хаме Болеу, Вила де ла Реунион и Вила Викторијен Сарду; које све насељавају неки од најбогатијих и најпознатијих грађана Француске, укључујући бившу прву даму [[Карла Бруни|Карлу Бруни]] (и председника [[Никола Саркози|Николу Саркозија]]) или мултимилијардере Венсанта Болореа, Арно Лагардера, Доминика Десена и Алена Афлуа и познате певачице Милен Фармер и Силви Вартан</ref> наследнике 19. века сеоске куће високог друштва, то су ексклузивне затворене заједнице са огромним кућама окруженим баштама, што је изузетно ретко у Паризу. То је такође једини арондисман у Паризу који је подељен на два одвојена поштанска броја . Јужни део арондисмана носи поштански број 75016, док северни део има шифру 75116. === Политика === 16. арондисман је једна од најјачих области у земљи за француску десницу. 2017. дала је преко 58% својих гласова у првом кругу десничарском кандидату [[Франсоа Фијон|Франсоа Фијону]] ; усред лошег националног резултата од само 20%. Потом је гласало за [[Емануел Макрон|Емануела Макрона]], преокретом у другом кругу. {| class="wikitable" !Избори ! Победнички кандидат ! Странка ! % |- |2017 | [[Емануел Макрон]] | [[Република у покрету|ЕМ]] | 87.37 |- |2012 | rowspan="2" | [[Никола Саркози]] | rowspan="2" | [[Унија за народни покрет|УМП]] | 78.01 |- |2007 | 80.81 |- |2002 | [[Жак Ширак]] | РПР | 87,99 |- |1981 | [[Валери Жискар д’Естен|Валери Жискар д'Естен]] | УДФ | 76.58 |} === Историја становништва === {| class="wikitable" !Година (француских пописа) ! Популација ! Густина <ref name="area" group="note">Нерачунајући [[Булоњска шума|Булоњску шуму]]</ref>(ст. по км ² ) |- | 1872. године | 43,332 | 5,523 |- | 1954. године | 214,042 | 27,280 |- | 1962. <small>(врхунац становништва)</small> | 227,418 | 28,985 |- | 1968 | 214,120 | 27,290 |- | 1975. године | 193,590 | 24,674 |- | 1982 | 179,446 | 22,871 |- | 1990 | 169,863 | 21,650 |- | 1999 | 161,773 | 20,619 |- | 2009 | 169,372 | 21,347 |} == Економија == Четири Фортун Глобал 500 имају своје централе у овом округу: [[ПСА група]], <ref>{{Cite web|url=http://www.psa-peugeot-citroen.com/en/fonctionnelle/contact.php|title=Contact|website=[[PSA Peugeot Citroën]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20120328124031/http://www.psa-peugeot-citroen.com/en/fonctionnelle/contact.php|archive-date=March 28, 2012|access-date=July 7, 2010|quote=Head office PSA Peugeot Citroën Paris Grande Armée 75, avenue de la Grande Armée 75116 PARIS}}</ref> Лафарге и Веолиа. <ref>{{Cite web|url=http://www.veolia.com/en/legal-notice.htm|title=Legal Notice|website=Veolia Environment|archive-url=https://web.archive.org/web/20110717193756/http://www.veolia.com/en/legal-notice.htm|archive-date=July 17, 2011|url-status=dead|access-date=February 9, 2011|quote=It is published by Veolia Environnement, a corporation with capital of €2,495,631,835 ; Paris Corporate & Trade Register No. 403 210 032, headquartered at 36/38 avenue Kléber, 75016 Paris, France[...]}}</ref> Поред тога, Лагардере и Текнип имају своје седиште у овом арондисману. <ref>{{Cite web|url=https://www.lagardere.com/group/legal-notices-486.html|title=Legal notices|website=[[Lagardère Group|Lagardère]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140209202306/http://www.lagardere.com/group/legal-notices-486.html|archive-date=February 9, 2014|url-status=live|access-date=April 17, 2011|quote=Address : Lagardère Ressources Human Relations and Communication Department 121, av de Malakoff 75216 Paris Cedex 16}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.technip.com/sites/default/files/technip/page/attachments/Plan_acces_TCS.pdf|title=Plan d'accès|website=[[Technip]]|language=fr|trans-title=Access Map|archive-url=https://web.archive.org/web/20121029130722/https://www.technip.com/sites/default/files/technip/page/attachments/Plan_acces_TCS.pdf|archive-date=October 29, 2012|url-status=dead|access-date=December 26, 2012|quote=89 avenue de la Grande Armée Paris 16}}</ref> Својевремено је Аероспатиале имао своју централу у арондисману. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=CvtrAAAAIAAJ&q=%22A%C3%A9rospatiale%22+%2237+boulevard+de+Montmorency%22|title=Who Owns Whom: Continental Europe|publisher=[[Dun & Bradstreet]]|year=1990|volume=1|page=555|quote=SA NATIONALE INDUSTRIELLE AÉROSPATIALE 372 1 . 3724 SA, 37 Boulevard de Montmorency, F-75016 Paris}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.aerospatiale.fr/groupe/etabliss/indexa.htm|title=Offices and facilities|website=[[Aérospatiale]]|archive-url=https://web.archive.org/web/19980205075025/http://www.aerospatiale.fr/groupe/etabliss/indexa.htm|archive-date=February 5, 1998|access-date=August 31, 2011|quote=HEADQUARTERS PARIS Aerospatiale 37, boulevard de Montmorency – 75781 Paris cedex 16}}</ref> == Филмови снимљени у 16. арондисману == У једној од почетних сцена филма о [[Операција Гром|''Џејмсу Бонду'']] из 1965. године, лик Емилио Ларго се види како стиже у седиште ''Међународног братства за помоћ лицима без држављанства'' . Ова сцена је снимљена на Авенији д'Еилау у 16. арондисману. <ref>{{Cite web|url=https://www.imdb.com/title/tt0059800/locations|title=Thunderball (1965)|via=www.imdb.com|access-date=17 March 2018}}</ref> Филм ''[[Последњи танго у Паризу]]'' из 1972. сниман је на различитим локацијама у 16. арондисману, а стан у коме су ликови боравили налазио се у Пасију. <ref>{{Cite web|url=http://www.movie-locations.com/movies/l/lasttango.html#.VkfOLN7TkdV|title=Filming Locations for Last Tango in Paris (1972)|last=Reeves|first=Tony|website=movie-locations.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180318054810/http://www.movie-locations.com/movies/l/lasttango.html#.VkfOLN7TkdV|archive-date=March 18, 2018|url-status=dead|access-date=March 17, 2018}}</ref> == Образовање == === Основне и средње школе === [[Датотека:Facade-lycée-Janson-de-Sailly-(Paris).JPG|мини| Лицеј Жансон-де-Саили]] Неке од домаћих француских колеџа/средњих школа шестог разреда у арондисману: * Лицеј Клод-Бернар * Лицеj Молиеjр Међународне школе: * Школа руске амбасаде у Паризу, <ref>{{Cite web|url=http://franceschool.narod.ru/School/kontakt1.html|title=Nous contacter|website=Russian Embassy School in Paris|archive-url=https://web.archive.org/web/20160410020825/http://franceschool.narod.ru/School/kontakt1.html|archive-date=April 10, 2016|url-status=live|access-date=March 24, 2016|quote=40–50, bd. Lannes, 75116 – Paris Ambassade de la Fédération de la Russie en France, Ecole secondaire avec l’enseignement approfondi des langues étrangères, Ecole associée de l’UNESCO RER: Av. Henri Martin Metro: Rue de la Pompe Bus: PC1, Dufrenoy}}</ref> у просторијама {{Међујезичка веза|Russian Embassy in Paris|fr|Ambassade de Russie en France|ru|Посольство России во Франции}}. <ref>{{Cite web|url=https://france.mid.ru/fr/|title=Ambassade de la Fédération de Russie en France|website=Russian Embassy in Paris|language=fr|trans-title=Embassy of the Russian Federation in France|archive-url=https://web.archive.org/web/20160312085720/http://ambassade-de-russie.fr/index.php/fr/|archive-date=March 12, 2016|url-status=live|access-date=March 24, 2016|quote=75116 Paris 40–50 boulevard Lannes}}</ref> * Два кампуса Међународне школе у Паризу <ref>{{Cite web|url=https://www.isparis.edu/page.cfm?p=636|title=Map and Directions|website=[[International School of Paris]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20131030130136/http://www.isparis.edu/page.cfm?p=636|archive-date=October 30, 2013|url-status=live|access-date=January 3, 2014|quote=Rue du Ranelagh: Primary School" "96 Bis Rue du Ranelagh 75016 Paris, France" et "Rue Beethoven/Chardin: Secondary School/Administration & Admissions" et "ISP's Secondary School is located in three buildings at 6 and 13 rue Beethoven and 7 rue Chardin.}}</ref> * Међународна школа Кингсворт <ref>{{Cite web|url=http://www.kingsworth.fr/contact2/26586.html|title=Contact|website=Kingsworth International School|archive-url=https://web.archive.org/web/20160128221535/http://www.kingsworth.fr/contact-us/17.html|archive-date=2016-01-28|url-status=live|access-date=2020-09-07|quote=56 rue de Passy 75016 Paris France}}</ref> === Основне и постдипломске студије === У арондисману се налази Универзитет Париз-Дуфин, као и Париски институт за технологију, део Париског универзитета Декарт, једног од највећих јавних универзитета у Паризу. === Допунске школе === Школа јапанског језика у Паризу, допунски јапански образовни програм, одржава се у 16. арондисману. <ref>{{Cite web|url=http://www.mext.go.jp/a_menu/shotou/clarinet/002/006/001/002/004.htm|title=欧州の補習授業校一覧（平成25年4月15日現在）|website=[[Ministry of Education, Culture, Sports, Science and Technology]] (MEXT)|language=ja, fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20140330190146/http://www.mext.go.jp/a_menu/shotou/clarinet/002/006/001/002/004.htm|archive-date=2014-03-30|url-status=dead|access-date=2014-05-10|quote=パリ ECOLE DE LANGUE JAPONAISE DE PARIS Ecole Maternelle et Primaire Saint Francois d'Eylau 20 av. Bugeaud 75116 Paris, France}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://parisnihongohoshuko.com/home/classes.html|title=パリ日本語補習校 概要|website=École de langue japonaise de Paris|language=ja|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402131055/https://parisnihongohoshuko.com/home/classes.html|archive-date=April 2, 2015|access-date=April 2, 2015|quote=教　室 水曜・土曜クラスともに Ecole Saint Francois教室 Ecole Maternelle et Primaire Saint Francois 住所：20 Av. Bugeaud 75116 Paris メトロ：Victor HUGO(2号線） 徒歩5分 / BOISSIERE(6号線)　徒歩9分}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://parisnihongohoshuko.com/home/telecharger/annai2014-15.pdf|title=2014～2015 年度 年間予定 教室の都合により、変更される場合がございます。|website=École de langue japonaise de Paris|language=ja|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402211828/https://parisnihongohoshuko.com/home/telecharger/annai2014-15.pdf|archive-date=April 2, 2015|url-status=live|access-date=April 2, 2015|quote=水曜・土曜クラスともに Saint François d'Eylau 校 教室 Ecole Maternelle et Primaire Saint François d'Eylau 住所：20 av. Bugeaud 75116 Paris メトロ：2 番線 Victor HUGO 徒歩 5 分}}</ref> Школа има своје канцеларије у [[8. арондисман Париза|8. арондисману]]. <ref>{{Cite web|url=https://parisnihongohoshuko.com/home/telecharger/moushikomi2013-14.pdf|title=日本人会「パリ日本語補習校」2013~14年度申込書]|website=École de langue japonaise de Paris|language=ja, fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20140512220711/https://parisnihongohoshuko.com/home/telecharger/moushikomi2013-14.pdf|archive-date=2014-05-12|url-status=live|access-date=2014-05-10|quote=AARJF 19, rue de Chaillot 75116 Paris}}</ref> == Град == === Места од интереса === [[Датотека:Palais_de_Tokyo_20030101w.JPG|десно|мини| Поглед на Палату Токио, Музеј савремене уметности (лево) и Музеј модерне уметности у Паризу (десно)]] [[Датотека:Viaduc_de_Passy_-_Paris_-_novembre_2005.jpg|десно|мини| Понт де Бир-Хаким]] * [[Парк принчева]] * [[Балзакова кућа]] * [[Музеј Пјер Фуша]] * [[Организација за економску сарадњу и развој]] === Главне улице и тргови === * [[Авенија Фош, Париз|Авенија Фош]] * [[Тријумфална капија у Паризу|Тријумфална капија]] (делимично) == Напомене == <references group="note" responsive="a"></references> == Референце == <references group="" responsive="1"></references> {{париз}} [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] [[Категорија:Географија Париза]] apztafyv3laeddfcfhwk9thc3w8l7kz 0 4328100 25114932 25113227 2022-07-19T22:13:36Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|40.0|34.0}} касни [[еоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 4 |taxon = Paroxyaena |parent_authority = Lavrov, 2007 |authority = Martin, 1906<ref>R. Martin (1906.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/9972648#page/7/mode/1up "Revision der obereocænen und unteroligocænen Creodonten Europas."] Rev. Suisse Zool., 14, (3), pp. 405-500</ref> |type_species = †''Paroxyaena galliae'' |type_species_authority = Filhol, 1881 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Paroxyaena galliae'' * †''Paroxyaena pavlovi'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Schizophagus'' {{small|(Lange-Badré, 1975)}}<ref>Lange-Badré B. (1975.) "Données récentes sur les Créodontes européens" In: Colloque International C.N.R.S. (218) 1973: Évolution des Vertébrés: 675-682, 3 fig.</ref> }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''P. galliae'': |''Oxyaena galliae'' {{small|(Filhol, 1881)}} |''Pterodon magnum'' {{small|(Rütimeyer, 1891)}}<ref>Rütimeyer L. (1891.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/265968#page/3/mode/1up "Die eocäne Säugethier-Welt von Egerkingen."] Abhandlungen der Schweizerischen Palaeontologischen Gesellschaft, 18, 1–153.</ref> |''Pterodon magnus'' {{small|(Rütimeyer, 1891)}} |''Schizophagus dilatatus'' {{small|(Lange-Badré, 1975)}} }} }} }} '''''Paroxyaena''''' (Пароксијаена — „близак Оксијаени”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог племена '''Paroxyaenini''' унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду касног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref>L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Племе: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Paroxyaenini | * типског рода ''Paroxyaena'' * и таксономског наставка ''-ini'' |блиски Оксијаени |} {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Paroxyaena'' | * старогрчке ријечи ''пара'' ({{јез-стгрч|παρά}}), која значи ''близак'' или ''поред'' * и изумрлог рода сисара ''[[Oxyaena]]'' |близак Оксијаени |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. galliae'' | * рода ''Paroxyaena'' * и историског простора [[Галија]] |галијска Пароксијаена |- style="vertical-align:center;" |''P. pavlovi'' | * рода ''Paroxyaena'' * и презимена руског палеонтолога Алексеја Петровича Павлова |павлова Пароксијаена |} == Опис == Врста ''Paroxyaena galliae'' је тежила око 52,78 kg,<ref name="Geodiversitas4213"/> а врста ''Paroxyaena pavlovi'' око 46,72 kg.<ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Племе: [[Изумирање|†]]Paroxyaenini {{small|(Lavrov, 2007)}} ----Род: †''Paroxyaena'' {{small|(Martin, 1906)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. galliae'' {{small|(Filhol, 1881)}}<ref>H. Filhol (1881.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/98733#page/310/mode/1up "Note relative a la presence du genre ''Oxyaena parmi'' les Mammiferes fossiles du Quercy"] Bull. Soc. Philos. 7 (5–6), 120–121.</ref> |{{Застава|Швајцарска}} (кантон [[Кантон Берн|Берн]]) |40,0 до 37,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''P. pavlovi'' {{small|(Lavrov, 2007)}}<ref>A. V. Lavrov (2007.) [https://link.springer.com/article/10.1134/S0031030107030094 "New Species of ''Paroxyaena'' (Hyaenodontidae, Creodonta) from Phosphorites of Quercy, Late Eocene, France."] Paleontological Journal 41(3):298-311</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Окситанија]]) |37,0 до 34,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Paroxyaena''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Paroxyaenini'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Paroxyaena'''''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Paroxyaena galliae'' |bar1=brown |2=†''Paroxyaena pavlovi'' |bar2=brown }} }} }} |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Paroxyaena}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] cv5wlyfxhyrls5r6zvqww4s3vd558cb 0 4328114 25114016 24931619 2022-07-19T12:52:00Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Музика у Паризу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki [[Датотека:Paris_school_fo_music_perfoming_in_the_square.jpg|десно|мини|300x300пискел| Ученици музичке школе свирају на једном париском тргу]] [[Датотека:Concert_Laplage.JPG|десно|мини|300x300пискел| Концерт у париском клубу ''LaPlage de Glazar'']] Музика у граду [[Париз|Паризу]], обухвата различите жанрове, од опере и симфонијске музике до музичког позоришта, џеза, рока, [[Реповање|репа]], [[Хип хоп музика|хип-хопа]], традиционалног Бал-музета и [[Ромски џез|џипси џеза]], и свих врсте светске музике, посебно музика из Африке и Северне Африке. као што је музика настала у Алжиру позната као [[Рај музика|Рај]]. Водеће музичке институције су [[Париска опера]], Париски оркестар и Париски конзерваторијум, први државни музички конзерваторијум у Европи. ''Cité de la Musique'' у Ла Вилетеу је седиште нове париске симфонијске сале, Конзерваторијума, музеја музичких инструмената и Ле Зенита, главног простора за извођење популарне музике. Многе цркве у Паризу имају величанствене старе оргуље и често су место одржавања концерата. Град је такође познат по својим музичким салама и клубовима. == Париска опера == [[Датотека:Les_Contes_d'Hoffmann_à_l'Opéra_Bastille_Paris_2.jpg|лево|мини| Представа ''Приче о Хофману'' у [[Опера Бастиља|Опери Бастиља]] (2007)]] Париска опера, званично названа ''Opéra National de Paris'', основана је 1669. године, најстарија је и најпознатија [[Опера|оперска]] институција Француске. Углавном производи опере у свом модерном позоришту [[Опера Бастиља|Опера Бастилле]] са 2700 седишта које је отворено 1989. и [[Балет|балете]] и неке класичне опере у старијој [[Опера Гарније|Палати Гарније]] са 1970 седишта која је отворена 1875. У амфитеатру са 500 седишта испод Опере Бастиља изводе се и дела мањег обима као и савремена дела. Годишњи буџет опере је оквирно 200 милиона евра, од чега 100 милиона долази из француске државе, а 70 милиона из благајничких прихода.<ref>[http://www.artistikrezo.com/musique/decouverte-portrait/interview-bernard-stirn-president-du-conseil-dadministration-de-lopera-de-paris.html Interview] with the President of the Board of the Opéra</ref> Овим новцем компанија води две куће и издржава велики стални кадар, који укључује [[оркестар]] од 170, [[хор]] од 110 и ''[[Тело балета|кор де балет]]'' од 150.<ref name="tola">Company profile, [http://www.tous-a-lopera.fr/2011/contenu/dp.pdf Tous à l'Opéra 2012 press release] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160303205416/http://www.tous-a-lopera.fr/2011/contenu/dp.pdf|date=2016-03-03}} pp 52,53 </ref> Сваке године Опера има око 380 извођења оперских, балетских и других концерата, пред укупном публиком од око 800.000 људи (од којих 17% долази из иностранства), са просечном попуњености седишта од 94%.<ref name="tola" /> == Балет Париске опере == Балет Париске опере ([[Француски језик|франц]]. ''Ballet de l'Opéra de Paris'') је најстарија национална балетска компанија на свету, основана 1669. године, одмах после Опере; и многе европске и међународне балетске компаније, могу да прате своје порекло од балета париске опере. Многе познате романтичне балете, укључујући ''[[Жизела|Жизел]]'' и ''Корсера'', прво је извела Париске опере. == Париски оркестар == [[Датотека:Paris-Philharmonie1.jpg|десно|мини|300x300пискел| Сцена Париске филхармоније]] Париски оркестар је основан 1967. године, након распуштања ''Orchestre de la Société des Concerts du Conservatoire'', када је министар културе [[Андре Маљро]] позвао диригента Чарлса Манка да оснује нови оркестар у Паризу.<ref name="andante">{{Cite web|url=http://www.andante.com/article/article.cfm?id=23207|title=Orchestre de Paris|last=Andante|year=2004|publisher=Andante.com|access-date=3 July 2013}}</ref> Међу претходним музичким директорима су били и [[Херберт фон Карајан]] је био ангажован као привремени музички саветник од 1969. до 1971. године. Касније музички директори су сер [[Џорџ Шолти]], [[Данијел Баренбојм|Данијел Баренбој]] и Семјон Бичков. == Класична музика и плес == Париз има неколико других важних оркестара и места за извођење класичне музике и плес. Оркестар Ламоре, званично познат као ''Société des Nouveaux-Concerts'', који је основао Клод Ламоре 1881. године, имао је сјајну улогу у париској музици. У њој су извођене прве представе ''Ноктурно'' [[Клод Дебиси|Клода Дебисија]] (1900. и 1901.) и ''Ла мер'' (1905). Садашњи уметнички директор је Пјер Тилоа, а изводи и класична и савремена дела. Представе се одржавају у Театру Шатлет, [[Позориште Јелисејских поља|Театру Јелисејских поља]], а понекад и у биоскопу [[Гранд Рекс]], симболима [[Ар деко|ар декоа]] у граду. == ''Град музике'' == ''Cité de la Musique'' (Град музике) је комплекс музичких институција који је настао 1990-их у [[Парк Вилет]] у 19. арондисману, некадашњој индустријској зони близу ивице града. Пројекат је осмислио председник [[Франсоа Митеран]] као средство за стварање новог културног центра у радничком насељу изван центра града. Дизајнирао га је архитекта Кристијан де Порцампарк и отворен 1995. године. У септембру 1990. године ту је премештен Париски музички конзерваторијум, а године отворена је велика сала за рок концерте и друге догађаје Ле Зенит. Драгуљ ансамбла, Париска филхармонија, дом Париског оркестра, који је дизајнирао архитекта Жан Нувел, свечано отворен 2015. године. == Музика у катедралама и црквама == [[Датотека:Organ_of_Notre-Dame_de_Paris.jpg|лево|мини|224x224пискел| Оргуље катедрале [[Нотр Дам|Нотре Дам]]]] Најпознатије оргуље у Паризу су оргуље катедрале [[Нотр Дам]]. Израдио их је у 18. веку познати градитељ Франсоа-Анри Клико. Положај титуларног оргуљаша (или „главног” оргуљаша) у Нотр Даму је једно од најпрестижнијих оргуљашких места у Француској, заједно са местом титуларног оргуљаша у Сен Сулпис у у Паризу. Поједине оргуље су регистроване историјске знаменитости Француске.<ref>Sources Vives, ''L'èglise Saint-Gervais'', pages 119-123</ref> Афроамерички госпел музичари су добро познати у Паризу и неки од њих су се преселили у Париз.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/magazine-19345151|title=Gospel music in Paris flourishes|last=Laurenson|first=John|date=22 August 2012|work=BBC News Magazine}}</ref> Многе цркве у Паризу одржавају бесплатне концерте недељом поподне. Неколико познатих примера укључују недељне концерте „Les Dimanches Musicaux“<ref>{{Cite web|url=http://www.lagv.org/fr/dimanches-musicaux|title=Les dimanches musicaux - les Arts George V}}</ref> у америчкој катедрали у Паризу, као и сличне програме у другим црквама широм Париза, укључујући Ла Мадлен.<ref>http://www.concerts-lamadeleine.com/</ref> == Opéra-Comique == Позориште Opéra-Comique има дугу и славну историју; основано је 1753. године, било је домаћин првих извођења Бизеове ''[[Кармен (опера)|Кармен]]'' и ''[[Пелеас и Мелисанда|Пелеаса и Мелисанде]]'' [[Клод Дебиси|Клода Дебисија]], као и француских премијера Пучинијевих опера. Последњих година позориште је пролазило кроз економске потешкоће, а стална поставка трупе је распуштена 1972. године, али позориште наставља да приказује продукције неколико различитих трупа како класичних тако и нових дела опере и музичког театра. Зграда је затворена 2015. године због осамнаест месеци опсежног реновирања.{{Sfn|Fierro|1996|pp=1033-1035}} == Музичко позориште == [[Мјузикл|Музичко позориште]] је постало веома популарно у Паризу средином 19. века, углавном због духовитих и добро израђених музичких дела [[Жак Офенбах|Жака Офенбаха]], али је жанр скоро нестао у 20. веку, великим делом због високих трошкова и конкуренције филмске слике. Током 1980-их и 1990-их, Париз је преокренуо тренд где су премијерно приказана два мега-мјузикла, ''[[Јадници (мјузикл)|Јадници]]'', засновано на роману Виктора Игоа, уз музику Клод-Мишела Шенберга и оригиналне француске текстове Алена Бублила и Жан-Марка Натела, отворена у Паризу 1980. и ''Нотре Даме де Парис'', такође по роману [[Виктор Иго|Виктора Игоа]], са музиком коју је компоновао Рикардо Кокијанте и текстове Луке Пламондона, која је отворена 16. септембра 1998. године. Оба мјузикла су почела у Паризу и наставили са успехом у Лондону, Њујорку и широм света. Данас је главно место за мјузикле ''Théatre du Châtele'', који редовно приказују [[Brodvejski teatar|бродвејске мјузикле]] из Њујорка у Париз. Године 2015, мјузикл ''Американац у Паризу'' је прво приказан у Паризу да би потом имао приказивање у Њујорку и глобално. == Музичке сале == [[Датотека:Moulinrouge.jpg|лево|мини|200x200пискел| [[Мулен руж]]]] Концепт музичке дворане је први пут увезена у Париз из Лондона 1862. године и постао је изузетно популарна, са играчима, певачима, акробатима, мађионичарима дресираним животињама. Током 1920-их и 1930-их година фокусирали су се на музику и представили многе познате певаче, укључујући Мистингета, [[Жозефина Бекер|Жозефину Бејкер]] и [[Едит Пијаф|Едит Пјаф]]. Традиционални клубови укључују Фолие-Бергере, основан 1869. године, а затим [[Мулен руж]] основан 1889. године, који је први представио плес познат као [[Кан кан|француски кан кан]]. [[Датотека:Olympia_facade.jpg|десно|мини|226x226пискел| Музичка дворана [[Олимпија (Париз)|Олимпија]]]] [[Олимпија (Париз)|Олимпија]], основана 1893. године, 1911. године постала је прва музичка сала која је своје представе изводила на огромном степеништу. Музичка дворана [[Олимпија (Париз)|Олимпија]] је претворена у концертну дворану, у којој се представљају познати певачи и бендови. Појавило се неколико нових музичких сала, укључујући ''Крејзи хорс салун''. == Бал-музет == Бал-музет је стил француске музике и плеса који је први пут постао популаран у Паризу 1870-их и 1880-их; до 1880. Париз је имао око 150 плесних сала у радничким деловима града.{{Sfn|Dregni|2008|p=19}} Француски и италијански музичари који су свирали [[Хармоника|хармонику]] усвојили су стил и афирмисали се у баровима Аувергнат, посебно у 19. [[Арондисман|арондисману]].{{Sfn|Dregni|2008|p=32}} Еволуирао је у неколико различитих музичких и плесних стилова и подтипова. Његова популарност је опала након Другог светског рата, суочена са конкуренцијом рокенрола и других облика забаве. Неколико џез и плесних клубова представља музику, а неколико аутентичних балова и даље се одржава у насељима града. Клуб ''Vieux Belleville'' посвећен је оживљавању музике и плеса бал-музет. == Рок и популарна музика == [[Датотека:Madonna_-_Rebel_Heart_Tour_2015_-_Paris_2_(24036818281).jpg|десно|мини| [[Мадона]] у [[Акорхотел арена|арени Акорхотел]] (2015)]] Париз нуди концерте француских и међународних рок група свих жанрова рок и популарне музике. Највећи концерти се одржавају на [[Стад де Франс|Стаде де Франс]], националном спортском стадиону који се налази недалеко од Париза у Сен Денију и може да прими осамдесет хиљаду људи. Током 2015. био је место одржавања концерата[[AC/DC]] -а и [[Пол Макартни|Пола Макартнија]], а 2016. био је домаћин концерата [[Бијонсе]] и [[Ријана|Ријане]]. Највеће концертно место у самом граду је [[Акорхотел арена]].Тамо су наступали [[Мадона]], [[U2|У2]], [[Селин Дион]] и [[Фил Колинс]], а Џони Хелидеј је снимио четири своја концерта у арени. [[Џенет Џексон]] и [[Адел]] би требало да тамо наступају 2016. године. Још један велики концертни простор је Ле Зенитх у Ците де ла Мусикуе, који је отворен 1983. и прима 6.293 особе. Током година, место је угостило многе француске уметнике, укључујући: Џенифер, Жан-Жака Голдмана, [[Ванеса Паради|Ванесу Паради]], Џонија Холидеја и Мишела Сардуа. Такође, међународни уметници међу којима су: [[Бритни Спирс]], [[Кристина Агилера]], [[Брус Спрингстин]], [[Grateful Dead|Грејтфул дед]], [[Ališa Kiz|Алиша Киз]], [[Ејми Вајнхаус]]. Неколико бивших музичких позоришта сада редовно одржавају концерте рок музике. Међу њима је и музичка дворана Бобино, основана 1873. године, која је угостила многе од најпознатијих француских певача, укључујући Жозефину Бејкер и Жилијет Греко. Затворен је 1983. године, али је поново отворен 1991. године. Године 2007. претворен је у кабаре. Концентрације музичких клубова налазе се у улицама између Шатела, Ле Ал и Помпиду центра и око Бастиље, док се други налазе у спољним окрузима. Популарни музички клубови су ''Le Klub'' у улици Сен-Денис 14 у 1. арондисману; ''La Mechanique Ondulatoire'' у близини Бастиље, познат по панк-у и металу. Клубови у спољним арондисманима укључују ''LaPlage de Glazart'', бившу аутобуску станицу која је претворена у подземно музичко место, у 1915 Авенуе де ла Порте де ла Виллетте у 19. арондисману; ''Ле Батофар'', бивши ирски плутајући светионик који сада има малу концертну дворану, у Порте де ла Гаре у 13. арондисману, познат по регеу, хеви металу и аеробу; и ''L'Alimentation Générale'', велики клуб који садржи избор бразилског, кубанског, западноафричког хај лајфа, источноевропског џеза и француског хип-хопа и електро-фанка. Други познати клубови укључују ''Flèche d'Or'', у бившој железничкој станици у улици 102 ''rue de Bagndet'' у 20. арондисману; ''Le China'', кинески ресторан и рок клуб у улици Цхаретон 50, познат по мануш, Р&Б, фанк и соул музици; ''Le Pompon'', у авенији Опере 5, познат по независним бендовима и електро-поп ди-џеј наступима. ''Les Trois Baudets је'' угледни клуб и концертна сала у којој су некада свирали музичари, укључујући Жоржа Брасена, [[Жак Брел|Жака Брела]], Жилијет Греко и [[Serž Gensbur|Сержа Генсбура]], који сада представља француску поп, електро и реп музику, која се налази на Булевару Клише 64 у 18. арондисману.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/travel/2011/may/06/10-best-paris-music-venues|title=10 best music clubs in Paris|last=The Guardian|date=5 May 2011|website=[[TheGuardian.com]]|access-date=1 March 2016}}</ref> == Џез клубови == [[Датотека:Le_Caveau_de_la_Huchette.jpg|лево|мини| ''Caveau de la Huchette'' џез клуб]] Џез је у Париз током Првог светског рата увео афроамерички војни бенд који је предводио Џејмс Риз Европа. Популарност је поново постала популарна након Другог светског рата, где су џез клубови цветали у подрумима кварта Сен Жермен де Пре.{{Sfn|Vila|2007|pp=268-269}} Данас се велики избор џеза свира у париским клубовима, који често имају два наступа ноћу и остају отворени до четири ујутру. Значајни клубови који су наведени у истраживању најбољих париских џез клубова из марта 2015. од стране ''[[The Washington Post|Вашингон Поста]]'' укључују ''Caveau de la Huchette'', последњег преживелог од подрумских клубова из 1950-их, који се налази у подруму зграде из 16. века у 5. арондисману; ''Improviste'', који се налази на баржи на Сени, познат по [[би-бап]] музици; ''Bab-Ilo'' поред Монмартра, познат по бразилском и карипском џезу; ''Café Universel'' популаран међу студентима и препопознат по вокалној музици. [[Датотека:Sunset-Sunside_-_Paris.jpg|десно|мини| Џез клуб ''Sunset-Sunside'']] Три џез клуба која цитира ''Washington Post'', сви постоје од 1980-их, налазе се у истом насељу у Rue des Lombardsс у близини ''Les Halles''; 'Duc des Lombards', 'Sunset-Sunside<nowiki>''</nowiki>, које представљају познате француске и интернационалне групе, и 'Le Baiser Sale', која представља фјужн и светску музику, и многе групе из западне Африке. ''Manouche'', или џипси џез, традиционалнији стил који су прославили џез музичари [[Џанго Ренарт]] и [[Стефан Грапели]] 1930-их, је у ужем фокусу неких клубова, посебно „Атеље Шарон“ и „Новог јутра“ у 10. арондисман, где такође наступају рок и фанк групе.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/lifestyle/travel/vive-le-jazz-parisian-style/2015/03/05/43c5ed34-bd40-11e4-b274-e5209a3bc9a9_story.html|title=The best jazz clubs in Paris|last=Washington Post|work=[[The Washington Post]]|access-date=28 February 2016}}</ref> == Музичке школе == [[Датотека:New_Era_Orchestra,_Cortot_Hall,_École_normale_de_musique_de_Paris,_2011.jpg|лево|мини| Концерт припадника ''École Normale de Musique de Paris'']] Град Париз има неколико важних академских институција посвећених музичком образовању. Први и најпознатији је Париски конзерваторијум, основан 1795. убрзо након Француске револуције, формално познат као ''Conservatoire national supérieur de musique et de danse de Paris'' или CNSMDP. Био је то први државни музички конзерваторијум у Европи; међу познатим студентима и факултетима били су композитори [[Ектор Берлиоз|Хектор Берлиоз]], [[Морис Равел]], [[Габријел Форе]], [[Клод Дебиси]] и Надија Буланже. Школа се сада налази у Cité de la Musique, у близини Филхармоније, у 19. арондисману. Прва и најпознатија балетска школа у Француској, ''École de danse de l'Opéra national de Paris'', школа плеса париске опере, основана 1669. за одрасле плесаче, а почела је да узима децу као студенте од 1776. године. Практично сви водећи играчи париског балета су дипломци школе. Године 1987. балетска школа је измештена из Опере у предграђе [[Нантер|Нантера]].{{Sfn|Fierro|1996|p=702}} ''Schola Cantorum de Paris'' је основана 1896. као ривал Конзерваторијуму; акценат је ставила на технику музицирања, и на проучавање каснобарокних и раних класичних дела, грегоријанског корала и ренесансне полифоније. Међу познатим студентима били су композитори [[Даријус Мијо]], [[Оливије Месијан]] и Албер Русел . Школа се налази у некадашњем самостану у 5. арондисману. ''École Normale de Musique de Paris'' су 1919. године основали Огист Манжо и пијаниста Алфред Корто, а данас је под патронатом Министарства спољних послова.<ref name="Ecole Normale de Musique de Paris">{{Cite web|url=http://www.ecolenormalecortot.com/rep1/index.html|title=ENMP|publisher=Ecole Normale de Musique de Paris|archive-url=https://web.archive.org/web/20130705074807/http://www.ecolenormalecortot.com/rep1/index.html|archive-date=5 July 2013|url-status=dead|access-date=11 July 2013}}</ref> У школи су предавали многи значајни музички педагози. Конзерваторијум Рахмањинов је приватна музичка школа коју су између 1923. и 1931. основали емигранти који су бежали од руске револуције, укључујући [[Фјодор Шаљапин|Феодора Шаљапина]] и [[Александар Глазунов|Александра Глазунова]]. Њен почасни председник био је композитор [[Сергеј Рахмањинов]]. Данас пружа музичку наставу на француском и руском језику. == Војна музика == [[Датотека:Republican_Guard_Bastille_Day_2013_Paris_t113112.jpg|лево|мини| Парада на [[Дан Бастиље]] 2013]] Француска војска у Паризу има неколико музичких ансамбала, бендова и хорских група. Најпознатији је бенд Гарде Републицаине, од којих неки музичари наступају на коњима. Они су традиционални део годишње параде на Јелисејским пољима којом се слави [[Дан Бастиље]] 14. јула. Бенд и гудачки оркестар који припада Гарде Републицаине, свирају на председничким пријемима у Јелисејској палати и другим званичним приликама. Министарство одбране има музичку школу, Конзерваторијум војне музике Копнене војске, који се налази у Версају. [[Жандармерија]], или национална полиција, формално део француске војске, има свој бенд и оркестар. Префектура полиције у Паризу, одвојена од Жандармерије, има свој оркестар под називом ''Мусикуе дес Гардиенс де ла Паик'', који припада ''Compagnies Républicaines de Sécurité'' или ЦРС, најпознатијој као Париска полиција за нереде. Налази се у Велизију, у предграђу Париза. Бригада париских ватрогасаца, такође формално припадника војске, има музичку јединицу под називом ''Musique de la brigade de sapeurs-pompiers de Paris.'' Укључује оркестар, бенд, мали џез-рок бенд и неколико мањих ансамбала. == Извођачи на улици и метроу == Улични свирача у Паризу постоји још од средњег века – улични певачи и музичари су имали свој професионални цех. Почевши од 17. века. Данас се улични музичари свих варијанти могу наћи на трговима и улицама у центру Париза, где год се људи окупљају. Музичари који наступају у тунелима [[Париски метро|париског метроа]] спадају у посебну категорију; због ограниченог простора, они морају на аудицију и бивају изабрани за доделу одређених локација.<ref>{{Citation|last=YouOriginal|title=Amazing Violinist Busking in The Subway|date=2017-07-14|url=https://www.youtube.com/watch?v=m1vOg52FYRY|access-date=2017-10-24}}</ref><gallery mode="packed" heights="150"> Датотека:Doshpuluur player, Paris 2010.jpg|alt=A Mongolian Tovshuur player|Монголски свирач товшура Датотека:The Hot Sugar Band, Paris July 2013.jpg|alt=The Hot Sugar Band at Saint=Germain-des-Pres|''The Hot Sugar Band'' током наступа Датотека:Paris Metro orchestra.jpg|alt=Musicians in the Paris Metro stations must pass an audition to have a place|Музичари у станицама париског метроа морају проћи аудицију да би имали своје место Датотека:Brass band on Pont des Arts, Paris.jpg|alt=A brass band on the Pont des Arts|Дувачки оркестар на Мосту уметности </gallery> == Фестивали == [[Датотека:La_fête_de_la_musique_au_centre_culturel_dEgypte_(Paris)_(7421982098).jpg|десно|мини| Египатски плесачи, ''Fete de la Musique'', 2013]] Бројни музички фестивали се ануално одржавају у Паризу, укључујући Париски џез фестивал и рок фестивал ''Rock en Seine''.<ref>{{Cite web|url=http://www.efestivals.co.uk/festivals/rockenseine/2013/|title=Rock en Seine '13|publisher=Efestivals.co.uk|access-date=23 April 2013}}</ref> ''Fete de la Musique'', који се одржава сваке године 21. јуна ([[Letnja dugodnevica|Летња дугодневница]]), укључује бесплатне наступе рок музике, класичне музике, џеза и светске музике на местима широм Париза. == Види још == * [[Уметност у Паризу]] == Референце == {{Извори|3}} == Спољашње везе == {{Commons category-inline|Music of Paris}} [[Категорија:Музика у Паризу| ]] c77i7fbsbrv5yhukfo4e95zgrdh28o9 0 4328206 25115045 24936259 2022-07-20T04:29:46Z Kizule 176758 Поправљено двоструко преусмерење wikitext text/x-wiki #Преусмери [[ТАП Португал]] b5yjod1t327nnup7g8tqsjohr3wzjyx 0 4328232 25114934 25086880 2022-07-19T22:16:01Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|23.0|22.0}} рани [[миоцен]] |image = Simbakubwa-kutokaafrika 2.jpg |image_caption = реконструкција изгледа врсте<br>''Simbakubwa kutokaafrika'' |image2 = Simbakubwa_kutokaafrika.jpg |image2_caption = врста ''Simbakubwa kutokaafrika'' у<br>поређењу са одраслим [[човјек]]ом |display_parents = 3 |taxon = Simbakubwa |authority = Borths & Stevens, 2019 |type_species = †''Simbakubwa kutokaafrika'' |type_species_authority = Borths & Stevens, 2019 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Simbakubwa kutokaafrika'' |synonyms = }} '''''Simbakubwa''''' (Симбакубва — „велики лав”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="Simbakubwa"/> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Simbakubwa'' | * [[Свахили (језик)|свахилиске]] ријечи ''симба'' (''simba''), која значи ''[[лав]]'' * и свахилиске ријечи ''кубва'' (''kubwa''), која значи ''велико'' |велики лав |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''S. kutokaafrika'' | * рода ''Simbakubwa'' * свахилиске ријечи ''кутока'' (''kutoka''), која значи ''од'' или ''из'' * и континента [[Африка]], гдје су пронађени фосилни остаци ове врсте |велики афрички лав |} == Опис == Врста ''Simbakubwa kutokaafrika'' је била највећи знани представник реда [[Hyaenodonta]], која је била већа и од [[Бели медвед|поларног медвједа]] и тежила је до 1500 kg.<ref name="Simbakubwa"/><ref name="Zuckerman2019"/> Ова врста се кретала [[Дигитиградно кретање|полудигитиградно]]. == Понашање и палеоекологија == Врста ''Simbakubwa kutokaafrika'' је била велики копнени [[Predacija|предатор]] који је у прошлости Африке настањивао [[Kopneni ekosistem|копнене екосистеме]], хранећи се великим сисарима и лешевима. == Систематика == === Историја класификације === Остаци врсте ''Simbakubwa kutokaafrika'' су ископани на фосилном локалитету Месва Бриџ ({{јез-енг|Meswa Bridge}}) у западној [[Кенија|Кенији]], у периоду између [[1978]]. и [[1980]]. године. Ови остаци су били описани као остаци изумрле врсте [[хијене]], али су у истраживању из [[2019]]. препознати као остаци сисара из изумрлог реда Hyaenodonta.<ref name="Simbakubwa"/><ref name="Zuckerman2019">{{cite web |last=Zuckerman |first=C. |title=This new species of ancient carnivore was bigger than a polar bear |url=https://www.nationalgeographic.com/science/2019/04/new-species-ancient-carnivore-was-bigger-than-polar-bear-hyaenodonts/ |date=18 April 2019 |publisher=National Geographic}}</ref> === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Simbakubwa'' {{small|(Borths & Stevens, 2019)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''S. kutokaafrika'' {{small|(Borths & Stevens, 2019)}}<ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref> |{{Застава|Кенија}} |23,0 до 22,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Simbakubwa''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa"/><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#ACE1AF |color=green |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |style3=background-color:#E3F988 |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Simbakubwa'''''&nbsp; |color=green |1=†''Simbakubwa kutokaafrika'' }} }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Simbakubwa}} * [https://www.youtube.com/watch?v=rK2nvNxAuk4 PBS Eons - "When Giant Hypercarnivores Prowled Africa"] {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from1=Q63203949|from2=Q63203734}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] 3uwfv4n1eywmkd4gzek4e7nl4rbrkc2 0 4328255 25113948 25113942 2022-07-19T12:03:15Z З.Вукобрат 126357 /* Мушкарци */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2022 World Championships in Athletics | година = 2022. | домаћин = [[Јуџин (Орегон)|Јуџин]] | држава = {{застава|САД}} | време = [[15. јул]] — [[24. јул]] [[2022]]. | стадион = [[Khalifa International Stadium]] | слика = Logo for 2022 World Athletics Championships.png | величина_слике = 300px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|2019. Доха]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023.|2023. Будимпешта]] }} ''' XVIII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Доха|Дохи]] ([[Катар]]) у периоду од [[27. септембар|27. септембра]] до [[6. октобар|6. октобра]] [[2022]], на [[Khalifa International Stadium]]-у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2022. World Athletics је дао следеће норме. <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 15.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,10 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,24 |- ! 20,40 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 23,02 |- ! 45,30 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 52,00 |- ! 1:46,00 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 2:01,00 |- ! 3:36,00 <br /> 3:53,10 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]]<br /> 1. миља || 4:06,50<br />4:25,20 |- ! 13:22,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:22,00 |- ! 27:40,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:50,00 |- ! 2:16:00 || [[Маратон]] || 2:37:00 |- ! 13,46 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,98 |- ! 49:30 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 56,20 |- ! 8:29.00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:40,00 |- ! 1:22:30 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:33:30 |- ! 3:59:00 || [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 4:30:00 |- ! 2,30 м || [[Скок увис]] || 1,94 м |- ! 5,71 м || [[Скок мотком]] || 4,56 м |- ! 8,17 м || [[Скок удаљ]] || 6,72 м |- ! 16,95 м || [[Троскок]] || 14,20 м |- ! 20,70 м || [[Бацање кугле]] || 18,00 м |- ! 65,00 м || [[Бацање диска]] || 61.20 м |- ! 76,00 м || [[Бацање кладива]] || 71,00 м |- ! 83,00 м || [[Бацање копља]] || 61,50 м |- ! 8.200 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.300 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама : 10.000 м, маратон, штафете, ходања и вишебоји је од 7. марта 2018. до 6. септембра 2022. године. : За остале дисциплине 7. септембар 2018. до 6. октобра 2022. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3"style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | style="background:#d0a9f5; "colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" colspan="3" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!--2.9.2022, 3.10.2022. и 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2022. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за жене|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|скок мотком]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|кладиво]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!-- 2.9.2022. 3.10.2022 и 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2022. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2022 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9,86 <br /> | [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9,88 <br /> | [[Трејвон Бромел]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9.88 <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Џастин Гатлин]]<br /> [[Мајк Роџерс]] <br />[[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''37,10''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Адам Џемили]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,36''' <br /> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за мушкарце|'''НР''']] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,43''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Јапана на отвореном за мушкарце|'''НР''']] |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''2:56,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Тери Томас]] <br /> [[Демиш Геј]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:57,90''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Жонатан Сакор]] <br /> [[Робин Вандербемден]] <br /> [[Дилан Борле]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,78''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> -' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(13,09 - 1,95 - 13,86 - 23,08 - 6,77 - 43,93 - 2:07,26) | colspan="2" | <small>(13,36 - 1,95 - 15,22 - 24,60 - 6,40 - 48,04 - 2:18,93) | colspan="2" | <small>(13,25 - 1,77 - 14,21 - 23,96 - 6,36 - 46,48 - 2:08,88) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | '''3:09,34''' <br /> <br /> [[Светски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | '''3:18,26''' <br /> [[Атлетски рекорди Јамајке на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | '''3:11,82''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Бахреина на отвореном|'''НР''']] |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || || || || |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || || || || |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || || || || |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || || || || |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || || || || |- ! || Укупно || || || || |} == Табела успешности на Светском првенству 2022. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/placingtable Табела успешности на СП 2022. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2022]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2022. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2022. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2022. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2022. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2022. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2022. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2022. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2022. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2022. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2022. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2022.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2022.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2022.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2022.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2022.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2022.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2022.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2022.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033 Комплетни резултати СП 2022. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2022 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2022.}} {{СПА 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2022.]] k54040b7479kkeiyx656q4n0n5l3hlv 25114461 25113948 2022-07-19T17:35:39Z З.Вукобрат 126357 /* Мешовито */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2022 World Championships in Athletics | година = 2022. | домаћин = [[Јуџин (Орегон)|Јуџин]] | држава = {{застава|САД}} | време = [[15. јул]] — [[24. јул]] [[2022]]. | стадион = [[Khalifa International Stadium]] | слика = Logo for 2022 World Athletics Championships.png | величина_слике = 300px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|2019. Доха]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023.|2023. Будимпешта]] }} ''' XVIII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Доха|Дохи]] ([[Катар]]) у периоду од [[27. септембар|27. септембра]] до [[6. октобар|6. октобра]] [[2022]], на [[Khalifa International Stadium]]-у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2022. World Athletics је дао следеће норме. <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 15.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,10 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,24 |- ! 20,40 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 23,02 |- ! 45,30 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 52,00 |- ! 1:46,00 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 2:01,00 |- ! 3:36,00 <br /> 3:53,10 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]]<br /> 1. миља || 4:06,50<br />4:25,20 |- ! 13:22,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:22,00 |- ! 27:40,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:50,00 |- ! 2:16:00 || [[Маратон]] || 2:37:00 |- ! 13,46 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,98 |- ! 49:30 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 56,20 |- ! 8:29.00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:40,00 |- ! 1:22:30 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:33:30 |- ! 3:59:00 || [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 4:30:00 |- ! 2,30 м || [[Скок увис]] || 1,94 м |- ! 5,71 м || [[Скок мотком]] || 4,56 м |- ! 8,17 м || [[Скок удаљ]] || 6,72 м |- ! 16,95 м || [[Троскок]] || 14,20 м |- ! 20,70 м || [[Бацање кугле]] || 18,00 м |- ! 65,00 м || [[Бацање диска]] || 61.20 м |- ! 76,00 м || [[Бацање кладива]] || 71,00 м |- ! 83,00 м || [[Бацање копља]] || 61,50 м |- ! 8.200 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.300 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама : 10.000 м, маратон, штафете, ходања и вишебоји је од 7. марта 2018. до 6. септембра 2022. године. : За остале дисциплине 7. септембар 2018. до 6. октобра 2022. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3"style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | style="background:#d0a9f5; "colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" colspan="3" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!--2.9.2022, 3.10.2022. и 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2022. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за жене|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|скок мотком]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|кладиво]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!-- 2.9.2022. 3.10.2022 и 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2022. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2022 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9,86 <br /> | [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9,88 <br /> | [[Трејвон Бромел]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9.88 <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Џастин Гатлин]]<br /> [[Мајк Роџерс]] <br />[[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''37,10''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Адам Џемили]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,36''' <br /> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за мушкарце|'''НР''']] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,43''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Јапана на отвореном за мушкарце|'''НР''']] |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''2:56,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Тери Томас]] <br /> [[Демиш Геј]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:57,90''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Жонатан Сакор]] <br /> [[Робин Вандербемден]] <br /> [[Дилан Борле]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,78''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> -' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(13,09 - 1,95 - 13,86 - 23,08 - 6,77 - 43,93 - 2:07,26) | colspan="2" | <small>(13,36 - 1,95 - 15,22 - 24,60 - 6,40 - 48,04 - 2:18,93) | colspan="2" | <small>(13,25 - 1,77 - 14,21 - 23,96 - 6,36 - 46,48 - 2:08,88) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лидио Андрес Фелиз]] <small>(м)</small> <br /> [[Марилејди Паулино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Алекандер Огандо]] <small>(м)</small> <br /> [[Фиордализа Кофил]] <small>(ж)</small> | '''3:09,82''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лимарвин Боневасија]] <small>(м)</small> <br /> [[Лике Клавер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тони вон Дипен]] <small>(м)</small> <br /> [[Фемке Бол]] <small>(ж)</small> | '''3:09,90''' <br />[[Атлетски рекорди Холандије на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Елија Годвин]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Вернон Норвуд]] <small>(м)</small> <br /> [[Кенеди Симон]] <small>(ж)</small> | '''3:10,16''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || || || || |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || || || || |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || || || || |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || || || || |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || || || || |- ! || Укупно || || || || |} == Табела успешности на Светском првенству 2022. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/placingtable Табела успешности на СП 2022. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2022]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2022. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2022. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2022. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2022. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2022. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2022. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2022. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2022. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2022. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2022. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2022.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2022.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2022.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2022.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2022.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2022.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2022.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2022.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033 Комплетни резултати СП 2022. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2022 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2022.}} {{СПА 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2022.]] 97dim1yo5aac7i0drsrb5lmxxor6njx 25114563 25114461 2022-07-19T18:18:05Z З.Вукобрат 126357 /* Биланс медаља, мешовито */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2022 World Championships in Athletics | година = 2022. | домаћин = [[Јуџин (Орегон)|Јуџин]] | држава = {{застава|САД}} | време = [[15. јул]] — [[24. јул]] [[2022]]. | стадион = [[Khalifa International Stadium]] | слика = Logo for 2022 World Athletics Championships.png | величина_слике = 300px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|2019. Доха]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023.|2023. Будимпешта]] }} ''' XVIII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Доха|Дохи]] ([[Катар]]) у периоду од [[27. септембар|27. септембра]] до [[6. октобар|6. октобра]] [[2022]], на [[Khalifa International Stadium]]-у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2022. World Athletics је дао следеће норме. <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 15.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,10 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,24 |- ! 20,40 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 23,02 |- ! 45,30 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 52,00 |- ! 1:46,00 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 2:01,00 |- ! 3:36,00 <br /> 3:53,10 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]]<br /> 1. миља || 4:06,50<br />4:25,20 |- ! 13:22,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:22,00 |- ! 27:40,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:50,00 |- ! 2:16:00 || [[Маратон]] || 2:37:00 |- ! 13,46 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,98 |- ! 49:30 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 56,20 |- ! 8:29.00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:40,00 |- ! 1:22:30 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:33:30 |- ! 3:59:00 || [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 4:30:00 |- ! 2,30 м || [[Скок увис]] || 1,94 м |- ! 5,71 м || [[Скок мотком]] || 4,56 м |- ! 8,17 м || [[Скок удаљ]] || 6,72 м |- ! 16,95 м || [[Троскок]] || 14,20 м |- ! 20,70 м || [[Бацање кугле]] || 18,00 м |- ! 65,00 м || [[Бацање диска]] || 61.20 м |- ! 76,00 м || [[Бацање кладива]] || 71,00 м |- ! 83,00 м || [[Бацање копља]] || 61,50 м |- ! 8.200 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.300 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама : 10.000 м, маратон, штафете, ходања и вишебоји је од 7. марта 2018. до 6. септембра 2022. године. : За остале дисциплине 7. септембар 2018. до 6. октобра 2022. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3"style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | style="background:#d0a9f5; "colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" colspan="3" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!--2.9.2022, 3.10.2022. и 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2022. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за жене|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|скок мотком]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|кладиво]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!-- 2.9.2022. 3.10.2022 и 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2022. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2022 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9,86 <br /> | [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9,88 <br /> | [[Трејвон Бромел]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9.88 <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Џастин Гатлин]]<br /> [[Мајк Роџерс]] <br />[[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''37,10''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Адам Џемили]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,36''' <br /> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за мушкарце|'''НР''']] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,43''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Јапана на отвореном за мушкарце|'''НР''']] |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''2:56,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Тери Томас]] <br /> [[Демиш Геј]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:57,90''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Жонатан Сакор]] <br /> [[Робин Вандербемден]] <br /> [[Дилан Борле]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,78''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> -' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(13,09 - 1,95 - 13,86 - 23,08 - 6,77 - 43,93 - 2:07,26) | colspan="2" | <small>(13,36 - 1,95 - 15,22 - 24,60 - 6,40 - 48,04 - 2:18,93) | colspan="2" | <small>(13,25 - 1,77 - 14,21 - 23,96 - 6,36 - 46,48 - 2:08,88) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лидио Андрес Фелиз]] <small>(м)</small> <br /> [[Марилејди Паулино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Алекандер Огандо]] <small>(м)</small> <br /> [[Фиордализа Кофил]] <small>(ж)</small> | '''3:09,82''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лимарвин Боневасија]] <small>(м)</small> <br /> [[Лике Клавер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тони вон Дипен]] <small>(м)</small> <br /> [[Фемке Бол]] <small>(ж)</small> | '''3:09,90''' <br />[[Атлетски рекорди Холандије на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Елија Годвин]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Вернон Норвуд]] <small>(м)</small> <br /> [[Кенеди Симон]] <small>(ж)</small> | '''3:10,16''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || || || || |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || || || || |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || || || || |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || || || || |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || || || || |- ! || Укупно || || || || |} == Табела успешности на Светском првенству 2022. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/placingtable Табела успешности на СП 2022. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2022]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2022. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2022. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2022. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2022. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2022. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2022. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2022. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2022. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2022. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2022. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2022.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2022.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2022.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2022.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2022.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2022.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2022.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2022.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033 Комплетни резултати СП 2022. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2022 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2022.}} {{СПА 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2022.]] g85mvfmx72m9neyvza5eu10jvhwtdj6 25114688 25114563 2022-07-19T19:32:45Z З.Вукобрат 126357 /* Жене */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2022 World Championships in Athletics | година = 2022. | домаћин = [[Јуџин (Орегон)|Јуџин]] | држава = {{застава|САД}} | време = [[15. јул]] — [[24. јул]] [[2022]]. | стадион = [[Khalifa International Stadium]] | слика = Logo for 2022 World Athletics Championships.png | величина_слике = 300px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|2019. Доха]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023.|2023. Будимпешта]] }} ''' XVIII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Доха|Дохи]] ([[Катар]]) у периоду од [[27. септембар|27. септембра]] до [[6. октобар|6. октобра]] [[2022]], на [[Khalifa International Stadium]]-у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2022. World Athletics је дао следеће норме. <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 15.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,10 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,24 |- ! 20,40 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 23,02 |- ! 45,30 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 52,00 |- ! 1:46,00 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 2:01,00 |- ! 3:36,00 <br /> 3:53,10 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]]<br /> 1. миља || 4:06,50<br />4:25,20 |- ! 13:22,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:22,00 |- ! 27:40,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:50,00 |- ! 2:16:00 || [[Маратон]] || 2:37:00 |- ! 13,46 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,98 |- ! 49:30 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 56,20 |- ! 8:29.00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:40,00 |- ! 1:22:30 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:33:30 |- ! 3:59:00 || [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 4:30:00 |- ! 2,30 м || [[Скок увис]] || 1,94 м |- ! 5,71 м || [[Скок мотком]] || 4,56 м |- ! 8,17 м || [[Скок удаљ]] || 6,72 м |- ! 16,95 м || [[Троскок]] || 14,20 м |- ! 20,70 м || [[Бацање кугле]] || 18,00 м |- ! 65,00 м || [[Бацање диска]] || 61.20 м |- ! 76,00 м || [[Бацање кладива]] || 71,00 м |- ! 83,00 м || [[Бацање копља]] || 61,50 м |- ! 8.200 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.300 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама : 10.000 м, маратон, штафете, ходања и вишебоји је од 7. марта 2018. до 6. септембра 2022. године. : За остале дисциплине 7. септембар 2018. до 6. октобра 2022. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3"style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | style="background:#d0a9f5; "colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" colspan="3" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!--2.9.2022, 3.10.2022. и 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2022. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за жене|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|скок мотком]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|кладиво]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!-- 2.9.2022. 3.10.2022 и 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2022. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2022 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9,86 <br /> | [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9,88 <br /> | [[Трејвон Бромел]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9.88 <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Џастин Гатлин]]<br /> [[Мајк Роџерс]] <br />[[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''37,10''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Адам Џемили]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,36''' <br /> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за мушкарце|'''НР''']] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,43''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Јапана на отвореном за мушкарце|'''НР''']] |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''2:56,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Тери Томас]] <br /> [[Демиш Геј]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:57,90''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Жонатан Сакор]] <br /> [[Робин Вандербемден]] <br /> [[Дилан Борле]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,78''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> -' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | [[Нафисату Тијам]] <br /> {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.947''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Анаук Ветер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.867''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Ана Хол]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6.755''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | colspan="2" | <small>(13,21 - 1,95 - 15,03 - 24,39 - 6,59 - 53,01 - 2:13,00) | colspan="2" | <small>(13,30 - 1,80 - 16,25 - 23,73 - 6,52 - 58,29 - 2:20,09) | colspan="2" | <small>(13,20 - 1,86 - 13,67 - 23,08 - 6,39 - 45,75 - 2:06,67) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лидио Андрес Фелиз]] <small>(м)</small> <br /> [[Марилејди Паулино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Алекандер Огандо]] <small>(м)</small> <br /> [[Фиордализа Кофил]] <small>(ж)</small> | '''3:09,82''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лимарвин Боневасија]] <small>(м)</small> <br /> [[Лике Клавер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тони вон Дипен]] <small>(м)</small> <br /> [[Фемке Бол]] <small>(ж)</small> | '''3:09,90''' <br />[[Атлетски рекорди Холандије на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Елија Годвин]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Вернон Норвуд]] <small>(м)</small> <br /> [[Кенеди Симон]] <small>(ж)</small> | '''3:10,16''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || || || || |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || || || || |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || || || || |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || || || || |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || || || || |- ! || Укупно || || || || |} == Табела успешности на Светском првенству 2022. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/placingtable Табела успешности на СП 2022. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2022]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2022. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2022. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2022. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2022. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2022. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2022. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2022. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2022. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2022. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2022. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2022.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2022.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2022.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2022.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2022.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2022.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2022.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2022.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033 Комплетни резултати СП 2022. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2022 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2022.}} {{СПА 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2022.]] 88yezcg3goql1vrg18x70inql4d56vm 25115093 25114688 2022-07-20T06:20:22Z З.Вукобрат 126357 /* Биланс медаља, мешовито */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2022 World Championships in Athletics | година = 2022. | домаћин = [[Јуџин (Орегон)|Јуџин]] | држава = {{застава|САД}} | време = [[15. јул]] — [[24. јул]] [[2022]]. | стадион = [[Khalifa International Stadium]] | слика = Logo for 2022 World Athletics Championships.png | величина_слике = 300px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|2019. Доха]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023.|2023. Будимпешта]] }} ''' XVIII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Доха|Дохи]] ([[Катар]]) у периоду од [[27. септембар|27. септембра]] до [[6. октобар|6. октобра]] [[2022]], на [[Khalifa International Stadium]]-у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2022. World Athletics је дао следеће норме. <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 15.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,10 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,24 |- ! 20,40 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 23,02 |- ! 45,30 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 52,00 |- ! 1:46,00 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 2:01,00 |- ! 3:36,00 <br /> 3:53,10 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]]<br /> 1. миља || 4:06,50<br />4:25,20 |- ! 13:22,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:22,00 |- ! 27:40,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:50,00 |- ! 2:16:00 || [[Маратон]] || 2:37:00 |- ! 13,46 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,98 |- ! 49:30 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 56,20 |- ! 8:29.00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:40,00 |- ! 1:22:30 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:33:30 |- ! 3:59:00 || [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 4:30:00 |- ! 2,30 м || [[Скок увис]] || 1,94 м |- ! 5,71 м || [[Скок мотком]] || 4,56 м |- ! 8,17 м || [[Скок удаљ]] || 6,72 м |- ! 16,95 м || [[Троскок]] || 14,20 м |- ! 20,70 м || [[Бацање кугле]] || 18,00 м |- ! 65,00 м || [[Бацање диска]] || 61.20 м |- ! 76,00 м || [[Бацање кладива]] || 71,00 м |- ! 83,00 м || [[Бацање копља]] || 61,50 м |- ! 8.200 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.300 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама : 10.000 м, маратон, штафете, ходања и вишебоји је од 7. марта 2018. до 6. септембра 2022. године. : За остале дисциплине 7. септембар 2018. до 6. октобра 2022. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="2" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3"style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | style="background:#d0a9f5; "colspan="2" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" colspan="3" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!--2.9.2022, 3.10.2022. и 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2022. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 27. [[септембар|сеп]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 28. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 29. [[септембар|сеп]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 30. [[септембар|сеп]]. | style="width:44px;" colspan="2" | 1. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 2. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 3. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 4. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 5. [[октобар|окт]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 6. [[октобар|окт]] |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 27.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 28.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 29.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 30.9.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 1.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 2.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 3.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 4.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="3" | ПО <!-- 5.10.2022. --> ! style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 28.9.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за жене|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|скок мотком]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|кугла]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|кладиво]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 1.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 2.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 3.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 6.10.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 27.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 28.9.2022. --> | colspan="3" | <!-- 29.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 30.9.2022. --> | colspan="2" | <!-- 1.10.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="6" | Ф <!-- 2.9.2022. 3.10.2022 и 4.10.2022. --> | colspan="3" | <!-- 5.10.2022. --> | colspan="2" | <!-- 5.10.2022. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2022 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9,86 <br /> | [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9,88 <br /> | [[Трејвон Бромел]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 9.88 <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Џастин Гатлин]]<br /> [[Мајк Роџерс]] <br />[[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''37,10''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Адам Џемили]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,36''' <br /> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за мушкарце|'''НР''']] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,43''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Јапана на отвореном за мушкарце|'''НР''']] |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''2:56,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Тери Томас]] <br /> [[Демиш Геј]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:57,90''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Жонатан Сакор]] <br /> [[Робин Вандербемден]] <br /> [[Дилан Борле]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,78''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> -' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | [[Нафисату Тијам]] <br /> {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.947''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Анаук Ветер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.867''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Ана Хол]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6.755''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | colspan="2" | <small>(13,21 - 1,95 - 15,03 - 24,39 - 6,59 - 53,01 - 2:13,00) | colspan="2" | <small>(13,30 - 1,80 - 16,25 - 23,73 - 6,52 - 58,29 - 2:20,09) | colspan="2" | <small>(13,20 - 1,86 - 13,67 - 23,08 - 6,39 - 45,75 - 2:06,67) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лидио Андрес Фелиз]] <small>(м)</small> <br /> [[Марилејди Паулино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Алекандер Огандо]] <small>(м)</small> <br /> [[Фиордализа Кофил]] <small>(ж)</small> | '''3:09,82''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лимарвин Боневасија]] <small>(м)</small> <br /> [[Лике Клавер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тони вон Дипен]] <small>(м)</small> <br /> [[Фемке Бол]] <small>(ж)</small> | '''3:09,90''' <br />[[Атлетски рекорди Холандије на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Елија Годвин]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Вернон Норвуд]] <small>(м)</small> <br /> [[Кенеди Симон]] <small>(ж)</small> | '''3:10,16''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || || || || |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || || || || |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || || || || |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || || || || |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || || || || |- ! || Укупно || || || || |} == Табела успешности на Светском првенству 2022. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/placingtable Табела успешности на СП 2022. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2022]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2022. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2022. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2022. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2022. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2022. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2022. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2022. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2022. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2022. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2022. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2022.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2022.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2022.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2022.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2022.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2022.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2022.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2022.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033 Комплетни резултати СП 2022. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2022 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2022.}} {{СПА 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2022.]] k5dwlyg6y2j1g5xfncnhev52s9pmwrq 0 4328263 25115227 24987259 2022-07-20T10:01:38Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Зграда | име_зграде = Административна кула Дом штампе | слика = Edificio del gobierno, Pristina, Kosovo, 2014-04-16, DD 17.JPG | наслов = Административна кула Дом штампе, 2014. | локација = [[Приштина]], [[Србија]] | координате = {{coord|42|39|35|N|21|9|18|E}} | статус = завршена | саграђена = 1978. | висина = 72,4 -{m}- | број_спратова = 18 | архитекта = [[Георги Константиновски]] }} '''Административна кула Дом штампе''' је [[Торањ|кула]] која се налази у [[Приштина|Приштини]]. Највиша је кула на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], а њен архитекта је [[Георги Константиновски]]. Нове друштвене околности, укључујући општи развој [[Медији|писаних медија]] и [[Издаваштво|издаваштва]], детерминисале су неизбежну неминовност за једну озбиљну зграду у Приштини где би се могле развијати све ове активности. Објекат Дома штампе је један од пројеката који су почетком 1970-их година имали тенденцију да развијају град у висине. Са својих осамнаест етажа, иде до висине од 72,4 -{m}- изнад улазне коте призмеља. Целокупан садржај зграде се састоји од: штампарије, књижаре, сале, простора за администрацију и станова за запослене; ови последњи нису реализовани. Све ове функционалне групације су организоване унутар посебних волумена зграде који чине укупну композицију. Сви остали садржаји су смештени на хоризонталном волумену, осим администрације која се организује вертикално у кули од П+17 спратова и која доминира над целом композицијом. Реконструкција је обављена 2000-их година, те је објекат значајно променио свој претходни изглед. == Историја == [[Датотека:Dom štampe u Prištini.JPG|мини|лево|180|Дом штампе пре [[Рат на Косову и Метохији|Рата на Косову и Метохији]] и реконструкције.]] Идејни архитектонски пројекат Дома штампе у [[Приштина|Приштини]] постојао је још од 1962. године на локацији неколико метара источно од изграђене зграде. Овај пројекат је израдио атеље Архитектура и урбанизам из Београда са аутором архитектом Милорадом Мацуром. Како се наводи у осврту тадашњег одељење за комуналне послове и послове урбанизма Народног одбора општине Приштина, овај предлог је одбијен „сматрајући да решење не садржи у себи позитивна својства које објекат по својој функцији има, а будући да је један од најважнијих не само за град Приштину већ и за целу област, предлаже се да се распише конкурс југословенског значаја који би обезбедио квалитетније решење, што овај објекат и заслужује.” Сматрајући да је таква зграда неопходност у Приштини, архитекта Башким Фехмију 1969. године развија скицу рашчлањености волумена делова зграде под слоганом: „Не луксузни декор — већ хумани комфор” где, поред принципа обликовања композиције, одређује и дијаграм комуникација свих функционалних јединица. Без обзира на захтев градског одбора за урбанизам и лично инсистирање професора Фехмијуа да се организује отворени архитектонски конкурс југословенског карактера, пројекат је 1972. године уговорен директно са скопским архитектом [[Георги Константиновски|Георгијем Контантиновским]]. Изградња објекта је почела 1977. године на основу идејног пројекта љубљанског архитекте и професора Едварда Равникара, као првонаграђени рад на архитектонском позваном конкурсу за комплекс Техничког факултета Универзитета у Приштини, организованом 1976. године. Главни пројекат је урадио београдски архитектонски Инвест биро, са одговорним пројектантом архитектом Рајком Џанкићем. == Литература == * {{cite book |last1=Садики |first1=Арбер И. |title=Архитектура јавних објеката Приштине у раздобљу од 1945. до 1990. године: Друштвени и обликовни фактори |date=2019 |page=6.1.1. |url=http://www.arh.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2019/07/Arber_Sadiki_Doktorska_Disertacija.pdf |access-date=15. 7. 2022}} {{Град Приштина}} [[Категорија:Грађевине у Приштини]] [[Категорија:Знаменитости Приштине]] n67dllu5a0lpeh8kn941scv15j9mxtw 25115228 25115227 2022-07-20T10:02:08Z HoneymoonAve27 204002 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Зграда | име_зграде = Административна кула Дом штампе | слика = Edificio del gobierno, Pristina, Kosovo, 2014-04-16, DD 17.JPG | наслов = Административна кула Дом штампе, 2014. | локација = [[Приштина]], [[Србија]] | координате = {{coord|42|39|35|N|21|9|18|E}} | статус = завршена | саграђена = 1978. | висина = 72,4 -{m}- | број_спратова = 18 | архитекта = [[Георги Константиновски]] }} '''Административна кула Дом штампе''' је [[Торањ|кула]] која се налази у [[Приштина|Приштини]]. Највиша је кула на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], а њен архитекта је [[Георги Константиновски]]. Нове друштвене околности, укључујући општи развој [[Медији|писаних медија]] и [[Издаваштво|издаваштва]], детерминисале су неизбежну неминовност за једну озбиљну зграду у Приштини где би се могле развијати све ове активности. Објекат Дома штампе је један од пројеката који су почетком 1970-их година имали тенденцију да развијају град у висине. Са својих осамнаест етажа, иде до висине од 72,4 -{m}- изнад улазне коте призмеља. Целокупан садржај зграде се састоји од: штампарије, књижаре, сале, простора за администрацију и станова за запослене; ови последњи нису реализовани. Све ове функционалне групације су организоване унутар посебних волумена зграде који чине укупну композицију. Сви остали садржаји су смештени на хоризонталном волумену, осим администрације која се организује вертикално у кули од П+17 спратова и која доминира над целом композицијом. Реконструкција је обављена 2000-их година, те је објекат значајно променио свој претходни изглед. == Историја == [[Датотека:Dom štampe u Prištini.JPG|мини|лево|180|Дом штампе пре [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] и реконструкције.]] Идејни архитектонски пројекат Дома штампе у [[Приштина|Приштини]] постојао је још од 1962. године на локацији неколико метара источно од изграђене зграде. Овај пројекат је израдио атеље Архитектура и урбанизам из Београда са аутором архитектом Милорадом Мацуром. Како се наводи у осврту тадашњег одељење за комуналне послове и послове урбанизма Народног одбора општине Приштина, овај предлог је одбијен „сматрајући да решење не садржи у себи позитивна својства које објекат по својој функцији има, а будући да је један од најважнијих не само за град Приштину већ и за целу област, предлаже се да се распише конкурс југословенског значаја који би обезбедио квалитетније решење, што овај објекат и заслужује.” Сматрајући да је таква зграда неопходност у Приштини, архитекта Башким Фехмију 1969. године развија скицу рашчлањености волумена делова зграде под слоганом: „Не луксузни декор — већ хумани комфор” где, поред принципа обликовања композиције, одређује и дијаграм комуникација свих функционалних јединица. Без обзира на захтев градског одбора за урбанизам и лично инсистирање професора Фехмијуа да се организује отворени архитектонски конкурс југословенског карактера, пројекат је 1972. године уговорен директно са скопским архитектом [[Георги Константиновски|Георгијем Контантиновским]]. Изградња објекта је почела 1977. године на основу идејног пројекта љубљанског архитекте и професора Едварда Равникара, као првонаграђени рад на архитектонском позваном конкурсу за комплекс Техничког факултета Универзитета у Приштини, организованом 1976. године. Главни пројекат је урадио београдски архитектонски Инвест биро, са одговорним пројектантом архитектом Рајком Џанкићем. == Литература == * {{cite book |last1=Садики |first1=Арбер И. |title=Архитектура јавних објеката Приштине у раздобљу од 1945. до 1990. године: Друштвени и обликовни фактори |date=2019 |page=6.1.1. |url=http://www.arh.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2019/07/Arber_Sadiki_Doktorska_Disertacija.pdf |access-date=15. 7. 2022}} {{Град Приштина}} [[Категорија:Грађевине у Приштини]] [[Категорија:Знаменитости Приштине]] esl7l24w0ng7x0v6i3udgdgt9v51upb 4 4328381 25115222 25052944 2022-07-20T09:53:43Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" ! Име чланка ! Напомена !Статус |- | [[10. арондисман Париза]] || Нов чланак|| |- | [[чланак 2]] || Нов чланак/Проширен чланак || |- | [[чланак 3]] || Нов чланак/Проширен чланак || |- | [[чланак 4]] || Нов чланак/Проширен чланак || |- | [[чланак 5]] || Нов чланак/Проширен чланак || |- | colspan="3" |'''Укупно:''' |} [[Категорија:Википедијина Акција писања чланака о Паризу]] 0e5ff0ppdtnhad6s16mac4j00g436mt 25115248 25115222 2022-07-20T10:29:05Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" ! Име чланка ! Напомена !Статус |- | [[10. арондисман Париза]] || Нов чланак|| |- | [[Сен-Мартен (канал)]] || Нов чланак || |- | [[чланак 3]] || Нов чланак/Проширен чланак || |- | [[чланак 4]] || Нов чланак/Проширен чланак || |- | [[чланак 5]] || Нов чланак/Проширен чланак || |- | colspan="3" |'''Укупно:''' |} [[Категорија:Википедијина Акција писања чланака о Паризу]] 5x0nma5199mbix40aibhazrh73erebj 0 4328390 25115064 25113870 2022-07-20T05:23:22Z Intermedichbo 31422 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Инфокутија болница | име = Војномедицинска академија С. М. Киров | групација = | лого =Great emblem of the S.M. Kirov Military Medical Academy.svg | лого_ширина = 100px | слика = 262. St. Petersburg. Military Medical Academy. Main building.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Војномедицинска академија С. М. Киров | координате = | адреса = ''Академика Лебедева, д. 6, лит. Ж'' | место = [[Санкт Петербург]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 29. децембар 1798. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране Руске Федерације | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 59 | ширина-минута = 57 | ширина-секунда = 26 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 30 | дужина-минута = 21 | дужина-секунда = 03 | дужина-ознака = E }} '''Војномедицинска академија С. М. Киров у Санкт Петербургу''' прва је и најстарија школа војне медицине у Санкт Петербургу и медицински војни универзитет у Руској Федерацији. Она обучава виши медицински кадар за [[Оружане снаге Руске Федерације|Оружане снаге Руске федерације]] како би били у стању да пруже квалитетну медицинску помоћ у потпуности и у било којем од најекстремнијих услова. Академија непрестано расте из године у годину, јер је обим посла војне медицинске струке веома велик и намеће потребу за бројним истраживањима у свим војномедицинским службама.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html|title=Историческая справка об Академии|date=2015-10-24|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17}}</ref> Када је основана, академија је имала 7 одељења, после 50 година било их је 18, а до 100. годишњице - 33 одељења и клинике. Број одељења и клиника академије значајно се повећао током година совјетске власти због проширења задатака за обуку војномедицинског особља за Оружане снаге СССР-а и као резултат појаве низа нових гране медицинске науке. До 150. годишњице ВМА постојало је 50 одељења и клиника.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://xn--90aw5c.xn--c1avg/index.php/%D0%92%D0%9E%D0%95%D0%9D%D0%9D%D0%9E-%D0%9C%D0%95%D0%94%D0%98%D0%A6%D0%98%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%90%D0%AF_%D0%90%D0%9A%D0%90%D0%94%D0%95%D0%9C%D0%98%D0%AF|title=ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ — Большая Медицинская Энциклопедия|website=xn--90aw5c.xn--c1avg|access-date=2022-07-20}}</ref> Током њеног постојања кроз академију је прошло 25 хиљада војних лекара, више од 900 професора и 18 хиљада војних лекара на разним усавршавањима.<ref name=":2" /> Академија се и данас налази у историјским зградама у центру [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], изграђеним почев од краја 18. века, које су уврштене у ''Државни кодекс посебно вредних објекта културног наслеђа народа Руске Федерације.'' Да би се избегле грешке и забуна приликом проучавања историјских чињеница, треба имати на уму да је у периоду од 1939. до 1942. године постојала и 2. Војномедицинска академија у граду [[Кујбишев|Кујбишеву]]. == Назив == [[Датотека:Киров Сергей Миронович (фото М. Калашникова).jpg|116x116px|мини|лево|С. М. Киров]] Војномедицинска академија С. М. Киров ово име је добила 1944. године у част Сергеja Мироновичa Кирова (1886-1934), совјетског државника, политичара и револуционара, кога је 1. децембра 1934. убио Леонид Николајев . Убиство Кирова послужило је као изговор за почетак масовних репресија у СССР-у.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Sergei-Kirov|title=Sergei Kirov {{!}} Biography, Assassination, & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-07-18}}</ref> Пуни назив академије (од 2015. године) је ''Савезна државна буџетска војнообразовна установа високог образовања „Војномедицинска академија С. М. Киров“ Министарства одбране Руске Федерације''. {{-}} === Историја промене имена академије === * Главна медицинска школа (од 1787) * Санкт Петербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) * Медицинско-хируршка академија (МКСА) (од 1799.) * Царска медицинско-хируршка академија (ИМХА) (од 1808) * Царска војномедицинска академија (од 1881) * Војномедицинска академија (од 1917) * Војномедицинска академија Радничко-сељачке Црвене армије (од 1929) * Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1935) * Лењинградска војномедицинска академија (1940) * Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1941) * Војномедицинска академија Ордена Лењина названа по С. М. Кирову (од 1954) * Војно-медицинска академија Лењина са црвеном заставом. С. М. Кирова (ВМОЛКА) (од 1968) * Државна образовна установа високог стручног образовања ВМА. С. М. Киров (до 2008) * Федерална државна образовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2010. године) * Савезна државна војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2011. године) * Савезна државна буџетска војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА име С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2012. године) * Савезна државна војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 4. октобра 2013. године) * Федерална државна буџетска војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (од 4. октобра 2013.) * Федерална државна буџетска војнообразовна установа високог образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (од 1. септембра 2015.) == Положај == [[Датотека:Vma by Bulla.jpg|мини|Историјској зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Виллију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.)]] Академија се налази у историјским зградама у центру Санкт Петербурга, изграђеним крајем 18. века и у 19. веку. [[Датотека:Spb-locator.svg|мини|[[Виборгска страна]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија]] Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог [[Класицизам|класицизма]] и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,<ref>Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [рус.] // Архив анатомии, гистологии и эмбриологии. — 1991 (сентябрь—октябрь). — № 101(9—10). — С. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.</ref> налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Болшој Сампсонијевском проспекту, на [[Виборгска страна|Виборгсој страни]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга,<ref name=":10">{{Cite web|url=https://geosfera.org/evropa/russia/2698-vyborgskaya-storona-sankt-peterburg.html|title=Выборгская сторона (Санкт-Петербург) — Россия|website=Планета Земля|language=ru-RU|access-date=2022-07-18}}</ref> који се налази  на десној обали [[Нева|реке Неве]] и Болшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији 1917]]. Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку [[Унеско|УНЕСКО-а]] и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.<ref name=":10" /> == Циљеви и задаци == Војномедицинска академија С.М. Киров настала је као нужна потреба за школованим војним лекарима још од давних времена. Сваку битку прати велики број рањених војника. Да би се смањио морталитет међу рањеницима и спасио живот војника, у војску су уведени и војни лекари који су збрињавали рањениике у свим условима ратовања и свим фазама обуке, и тиме спречавали губитак живота војника. Имајући ово у виду Војномедицинска академија С.М. Киров која је настала као прва виша медицинска установа Русије дана има задатака да врши обуку војних медицинара на седам факултета и медицинских јединица, не само за све огранке оружаних снага Руске Федерације, веч и војно-медицинске јединице страних војски.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://sr.puntomarinero.com/russian-military-universities-list-and/|title=Војномедицинска академија названа СМ Киров У: Руски војни универзитети: листа и рејтинг|date=27. 6. 2019.|url-status=live|access-date=19.7.2022}}</ref> Међутим, како ови стручњаци поседују оружје, задатак академије је да их поред употребе хируршког скалпела, обучи и да постану добри оперативци заједно са другим војницима.<ref name=":1" /> == Историја == Почеци војне медицине у Русији датирају из прве трећине 18. века, тачније 1715. године, када је указом [[Петар Велики|Петра Великог]], у [[Виборг (Русија)|Виборгу]], у такозваној болници Слобода, основане Адмиралитетска и земаљска општа болница за пружање медицинске неге „ услужним људима “, а годину дана касније – Адмиралитетска болница у [[Кронштат|Кронштату]], [[Кронштатски рејон|у Кронштатском рејону]] федералног града [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], на острву [[Котлин]], 30 km западно од градског језгра Санкт Петербурга, на почетку [[Фински залив|Финског залива]] У овим болницама, званим општим, као и при болници основаној 1706. године у Москви, у првој половини 18. века основане су болничке (медицинско-хируршке) школе, које су поставиле темељ изворном систему војномедицинског образовања на тлу Царске Русије. Ове школе су 1786. спојене у Главну медицинску школу.   === Царска медицинско-хируршка академија === Званичан датум оснивања претече данашње академије је 29. децембар  1798. године, када је [[Павле I Петрович]] потписао указ о изградњи просторија за едукативни аудиторијом (публику) медицинске школе и интернат његових ученика. Датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије, иако је она почела са радом 1800. године.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/funds/17/imperatorskaya-voenno-medicinskaya-akademiya-1798-1918|title=Императорская военно-медицинская академия (1798-1918) {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-20}}</ref> Године 1808. цар [[Александар I Павлович]] академију је уздигао у ранг „прве образовне институције Царства“ која је тиме добила сва права Академије наука, којој је било дозвољено да бира своје академике и постане позната као Царска медицинска и хируршка академија.<ref name=":3" /> У периоду од 1798. до 1845. радила је и московска филијала академије која је обучила око 2.000 војних лекара. Током 19. века, под рукмоводством В. Вилијема и његових наследника, на академији, формирана су прва одељења и клинике у [[Руско царство|Руском царству]] за гинекологију, психијатрију, офталмологију, оперативну хирургију, педијатрију, оториноларингологију и друге гране медицине, које су постале прототип постдипломских студија. Оснивањем „Посебног медицинског курса за образовање бабица” 1872. године, академија је посталаи први светски покретач медицинског образовања жена. ВМА је имала значајну улогу у формирању и развоју домаћег медицинске индустрије. Дуго времена професори-хирурзи академије (И. В. Бујалски, [[Nikolaj Pirogov|Николај Иванович Пирогов]], итд.) били су хонорарни управници Санкт Петербуршке фабрике алата - јединог предузећа у Русији у то време које је производило хируршке инструменте.<ref name=":2" /> У периоду од 1910. до 1911. године, дипломци и студенти академије учествовали су у елиминацији епидемије манџуријске куге. === Академија у постреволуционарном периоду === После [[Октобарска револуција|Октобарске револуције 1917.]] део наставног особља [[Царска медицинско-хируршка академија|Војномедицинске академије Царске русије]] подржао је нову власт и наставио да ради на академији, међу њима И.П. Павлов, В.Н. Тонков (који је водио академију од 1917. до 1925. године), Г.В. Хлопин, В.А. Оппел, С.С. Гирголав, В.Н. Шевкуненко, С.П. Федоров. Они су путовали по фронтовима грађанског рата, водили санитетску и санитарну службу армија и фронтова, и наставили да раде на одељењима и клиникама у најтежим условима разарања и глади, док је на фронтовима беснео тифус и колера. Од почетка 1920-их година академија почиње да организује посебну наставу из специјалних војномедицинских дисциплина. Од 1923. године на академији су почели да се предају организационо-тактичке, војно-санитарне дисциплине, војне дисциплине, а од 1922. Н.А. Иванов покренуо је и курс војне хигијене. После Велике октобарске социјалистичке револуције, научници Војномедицинске академије (В. И. Воиацхек, П. А. Купријанов, Х. Н. Савицки и други), заједно са дизајнерима Санкт Петербуршке фабрике алата створили су много нових оригиналних узорака медицинских инструменте и апарата.<ref name=":2" /> У новонасталом СССР академија наставља медицински рад, па је тако од 1917, до 1927. урађено око 46 хиљада операција, од којих је трећина била високог ризика и високог степена сложености. Током 1917. године академију су завршила 164 лекара. Током 1920. године на академији су покренути посебни курсеви за болничаре, на којима је обучено више од 1.500 средњих и млађих медицинских специјалиста, и објављено 210 научних радова релевантних за СССР и војску. Дипломци и запослени на ВМА, обављали су дужности у Народним комесаријатима одбране и / посебне задатака, укључујући и оне у иностранство. Међу добровољцима који су се борили против фашизма у Шпанији од 1936, до 1939. године, било је много наставника ВМА и њених дипломаца. Дужности главног саветника санитетске службе републичке војске 1937-1938 обављао је И. А. Кљус (касније је постао истакнути војни хирург и организатор војног здравства). А.Г. је као саветник допринео медицинској подршци Републичког ваздухопловства. Ратгауз. П.М. Журавлев је радио у Шпанији, касније је био заменик шефа ГВСУ и И.С. Колесников (један од оснивача плућне хирургије, који је касније постао познати научник, Херој социјалистичког рада, заслужни научник, академик). Академија је добила име Војномедицинска академија С. М. Киров након убиства Сергеја Кирова 1934. године. Академија је пружала помоћ санитетској служби Монголске народне армије у којој су И.А.Клиусс и А.А. Калинкин били начелници Оружаних снага ове армије. Значајна је била улога ВМА у медицинској подршци борби на реци Халхин Гол 1939. године. Поред великог броја дипломаца ВМА, у Монголију и у Забајкалски војни округ упућена је и велика група запослених и студената Академије (Д.А. Ентин, Н.Н. Елански, С.С. Гирголав, С.А. Новотелнов и други). . Војни хирург је био ученик В.А. Оппела М.Н. Акхутина. За учешће у совјетско-финском рату (1939-1940), 678 људи је напустило академију, а на фронту је радило: 291 студент 5. године (цео дипломски курс), 72 стално запослених, 10 студената-добровољаца 4. године као болничари ски батаљони, 176 лекара КУМС-а, 128 државних службеника. === Академија у Другом светском рату === Током Другог светског рата од новембра 1941. до јануару 1942. године академија је евакуисана у [[Самарканд]], а 1944. поново враћена у [[Санкт Петербург]].<ref>{{Cite web|url=http://www.peterburg.biz/imperatorskaya-voenno-meditsinskaya-akademiya.html|title=Императорская военно-медицинская академия в Санкт-Петербурге|website=www.peterburg.biz|access-date=2022-07-19}}</ref> Указом Државног комитета одбране СССР-а, усвојеном у новембру 1942. године, у саставу Војномедицинске академије формирана су три факултета: командно-медицински, медицински стручни и примарна обука виших доктора пукова. Прва два факултета са двогодишњим роком студирања била су намењена за обуку санитетских начелника и висококвалификованих специјалиста и других стручњака у разним областима војне медицине.<ref name=":2" /> Током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]], академија је обучила око 1.800 војних лекара. Леон Орбели, један од Павловљевих ученика, водио је Академију од 1943–1950. године кроз опсаду Лењинграда и Други светски рат. === Академија у другој половини 20.века === Године 1956. Војномедицинска академија С. М. Кирова уједињена је са Морнаричком медицинском академијом основаном од Обуховске болнице и Трећег лењинградског медицинског института основаног 1940. године. Указом Президијума Врховног совјета СССР-а од 21. јула 1954. академија је одликована Орденом Лењина за заслуге у обуци војномедицинског особља и развоју медицинске науке, а 1968. године поводом педесете годишњице Оружаних снага СССР-а, академија је одликована Орденом Црвене заставе . Од 1957. године у ВМА је организован меморијални музеј у коме су приказане главне фазе њене историје. Вишеструку делатност академије у овом периоду обезбеђују и њене услужне јединице:<ref name=":2" /> * експерименталне радионице, * виваријијум са фармом за огледне животиње, * централна апотека, * штампарија, * централна клиничка лабораторија и др. Непосредно пре почетка прославе 200. годишњице оснивања академије, Указом председника Руске Федерације од 17. децембра 1998. године, комплекс историјских зграда академије уврштен је у Државни кодекс посебно вредних објекта културног наслеђа народа Руске Федерације. === Академија у 21. веку === Академија је у свом саставу имала 2002. године: * 6 факултета, * 61 одсек, * 30 клиника, * 16 истраживачких лабораторија и * две истраживачка центра. [[Датотека:Russian Military Medical Academy main building.jpg |мини|Историјска зграда академије са статуом Хигије]] Од 2008. до 2010. године у саставу ВМА. С. М. Киров, као огранци укључени су Саратовски војномедицински институт, Самарски војномедицински институт и Томски војномедицински институт . Од 24. децембра 2008. до 28. априла 2015. године, Војни институт за физичку културу био је у саставу ВМА као посебна оррганизациона јединица . До 2011. године као организационас јединице ВМА. С. М. Кирова, постојала је Савезна државна установа „Државни истраживачки и испитни институт за војну медицину Министарства одбране Руске Федерације“, која је била носилац три реформисане истраживачке институције: * Државног истраживачког института за екстремну медицину, теренске фармације и Медицинска опрема Министарства одбране Русије, * Истраживачког института војне медицине Министарства одбране Русије и * Државног истраживачког института (ваздухопловна и космичка медицина) Министарства одбране Русије, који се састојао од три истраживачко-опитна центра: војне медицине, војне медицинске опреме и апотеке; ваздухопловна медицина и војна ергономија; медицинске и биолошке заштите. Министар одбране Руске Федерације А.Сердјуков је крајем 2011. године донео одлуку о измештању Војномедицинске академије. С. М. Кирова у округ Курортни Санкт Петербурга. У близини села Горскаја, у близини спортског аеродрома, 275 хектара земљишта додељено је за смештај клиничких објеката, медицинских и дијагностичких центара, истраживачког комплекса и образовних зграда, конференцијских сала, хелиодрома, стамбених комплекса за кадете и медицинско особље, саобраћаја и социјалне инфраструктуре. Пројектовање новог мултифункционалног медицинског центра Војномедицинске академије код Сестрорецка , у складу са уговором закљученим са Главним одељењем за распоређивање трупа ОЈСЦ. Планирано је да се пројектантски радови заврше до краја 2013. године, након чега би још један извођач радова, који је требало да буде изабран на конкурсу, започео изградњу медицинске зграде за 1.600 кревета и зграде за обуку за 3.000 кревета. Према прелиминарним проценама, трошкови пребацивања Морнарице у Курортни округ могли би да буду 15-20 милијарди рубаља. Постојећи простор ВМА. С. М. Киров у улици Академик Лебедев било је планиран за смештај Војног института за физичку културу. Међутим, 5. децембра 2012. године, на скупу о проблемима војне медицине, министар одбране Руске Федерације С. К. Шојгу је саопштио да је измештање ВМА назван по С. М. Кирову из центра Санкт Петербурга у Сестрорецк отказан. Од 2014. године, одлуком С. К. Шојгуа, на територији Академије је почела изградња Мултидисциплинарне клинике (комплекс зграда за одељења (клинике) и научна одељења Академије), који се састоји од 7 зграда . Почела је изградња Ситуационог центра који је требало да повеже све војномедицинске установе Оружаних снага Русије у свим регионима земље, а у саастав академије ушла је и 8. научна чета Државног војномедицинског универзитета . У мају 2015. године, први пут у Русији, академија је извела успешну операцију трансплантације ткива лица (32. успешна операција у свету). У децембру 2018. године на академији је отворен музеј Николаја Ивановича Пирогова . == Студије на академији и стицање звања == Трајање студија је 6 година. Они који заврше 6. смер добијају војни чин потпоручника санитетске службе. По обављеном приправничком стажу (годину дана од завршетка 6. године) добија се војни чин потпоручника санитетске службе. Од краја 1990-их до почетка 2000-их, кадети који су студирали на факултету за обуку лекара за ратну морнарицу или факултету за обуку лекара за ратно ваздухопловство и који су прешли на 5. годину студија добијали су војни чин мл. потпоручник санитетске службе. Дипломци академије се постављају као официри са лекарским акредитивима. Институција такође пружа напредну обуку за војне лекаре средњег стажа и обучава дипломиране студенте на докторским студијама. Заснована на савременим стандардима, то је комплексна медицинска школа са мрежом наставних и истраживачких клиника и придружених болница. Дипломци се постављају као официри са лекарским акредитивима. Институција такође пружа напредну обуку за војне лекаре и дипломиране студенте на докторским студијама. [[Датотека:Russian Medical Military Academy in SPB.jpg|600px|центар]] == Кадровска структура академије == Академија данас има високо квалификовано и искусно наставно особље, које између осталог чини:<ref name=":0">{{Cite web|url=http://web.archive.org/web/20150925120908/http://www.vmeda.org/gmsmorf.html|title=Главные медицинские специалисты Министерства обороны Российской Федерации|date=2015-09-25|website=web.archive.org|access-date=2022-07-18}}</ref> * 13 лауреата Државне награде СССР, * 7 лауреата Државне награде РСФСР и Руске Федерације, * 2 лауреата Награде Савета министара СССР, * 8 лауреата Награде Владе Русије Федерације, * 23 заслужна научника РСФСР и Руске Федерације, * више од 100 заслужних доктора СССР-а и Русије, * 35 заслужних радника високог образовања СССР-а и Руске Федерације, * 5 академика и 8 дописних чланова Руске академије наука, * више од 100 академика и дописних чланова јавних академија. Од 2016. године, Академија запошљава 13 главних лекара специјалиста и два заменика главног лекара специјалисте Министарства одбране Русије.<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * ''Георгиевский А. С.'' Военно-медицинская академия // Большая медицинская энциклопедия : в 30 т. / гл. ред. Б. В. Петровский. — 3-е изд. — <abbr>М.</abbr> : Советская энциклопедия, 1977. — Т. 4 : Валин — Гамбия. — С. 360—362. — 576 с. : ил. * ''Жолус Б. И.'' Военно-медицинская академия в моей жизни // ЛитРес, 2019. — 180 с., ил. <nowiki>ISBN 978-5-532-97208-7</nowiki>. * ''Волков С. В.'' Русский офицерский корпус. — <abbr>М.</abbr>: Воениздат, 1993. — 368 с. — (Редкая книга). — 30000 экз. — <nowiki>ISBN 5-203-01334-9</nowiki> * Академии Медико-Хирургические // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * Императорская военно-медицинская академия // [Елисавета Петровна — Инициатива]. — <abbr>СПб.</abbr> ; [<abbr>М.</abbr>] : <abbr>Тип.</abbr> т-ва И. Д. Сытина, 1912. — С. 596—597. — (Военная энциклопедия : [в 18 т.] / под ред. К. И. Величко … [и др.] ; 1911—1915, т. 10). * Военно-медицинская академия / Иванов Н. Г. // Вавилон — «Гражданская война в Северной Америке» / [под общ. ред. Н. В. Огаркова]. — <abbr>М.</abbr> : Военное изд-во М-ва обороны СССР, 1979. — С. 225—226. — (Советская военная энциклопедия : [в 8 т.] ; 1976—1980, т. 2). * ''Иванов Н. Г.'' Военно-медицинская академия // Военная энциклопедия : в 8 тт. Т. 2 / Предс. гл. ред. комисс. П. С. Грачёв. — <abbr>М.</abbr>: Воениздат, 1994. — 10000 экз. — С. 163—164. — <nowiki>ISBN 5-203-01334-9</nowiki> * ''Кузьмин-Караваев В. Д.'' Медицинская академия // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * Профессора Военно-медицинской (Медико-хирургической) академии (1798—1998): Справочник / Редкол.: Ю. Л. Шевченко (гл. ред.), В. С. Новиков (отв. ред.) и др. — <abbr>СПб.</abbr>: Наука, 1998. — 313 с. — <nowiki>ISBN 5-02-026061-4</nowiki> == Спољашње везе == {{commonscat|Kirov Military Medical Academy}} * [https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html Федеральное государственное бюджетное военное образовательное учреждение высшего профессионального образования ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ ИМЕНИ С. М. КИРОВА МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ]- веб страница {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Санкт Петербургу]] nbfpbqzcep1utxok1uis30gp5k9l8fg 25115067 25115064 2022-07-20T05:50:20Z Intermedichbo 31422 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Инфокутија болница | име = Војномедицинска академија С. М. Киров | групација = | лого =Great emblem of the S.M. Kirov Military Medical Academy.svg | лого_ширина = 100px | слика = 262. St. Petersburg. Military Medical Academy. Main building.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Војномедицинска академија С. М. Киров | координате = | адреса = ''Академика Лебедева, д. 6, лит. Ж'' | место = [[Санкт Петербург]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 29. децембар 1798. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране Руске Федерације | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 59 | ширина-минута = 57 | ширина-секунда = 26 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 30 | дужина-минута = 21 | дужина-секунда = 03 | дужина-ознака = E }} '''Војномедицинска академија С. М. Киров у Санкт Петербургу''' прва је и најстарија школа војне медицине у Санкт Петербургу и медицински војни универзитет у Руској Федерацији. Она обучава виши медицински кадар за [[Оружане снаге Руске Федерације|Оружане снаге Руске федерације]] како би били у стању да пруже квалитетну медицинску помоћ у потпуности и у било којем од најекстремнијих услова. Академија непрестано расте из године у годину, јер је обим посла војне медицинске струке веома велик и намеће потребу за бројним истраживањима у свим војномедицинским службама.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html|title=Историческая справка об Академии|date=2015-10-24|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17}}</ref> Када је основана, академија је имала 7 одељења, после 50 година било их је 18, а до 100. годишњице - 33 одељења и клинике. Број одељења и клиника академије значајно се повећао током година совјетске власти због проширења задатака за обуку војномедицинског особља за Оружане снаге СССР-а и као резултат појаве низа нових гране медицинске науке. До 150. годишњице ВМА постојало је 50 одељења и клиника.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://xn--90aw5c.xn--c1avg/index.php/%D0%92%D0%9E%D0%95%D0%9D%D0%9D%D0%9E-%D0%9C%D0%95%D0%94%D0%98%D0%A6%D0%98%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%90%D0%AF_%D0%90%D0%9A%D0%90%D0%94%D0%95%D0%9C%D0%98%D0%AF|title=ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ — Большая Медицинская Энциклопедия|website=xn--90aw5c.xn--c1avg|access-date=2022-07-20}}</ref> Током њеног постојања кроз академију је прошло 25 хиљада војних лекара, више од 900 професора и 18 хиљада војних лекара на разним усавршавањима.<ref name=":2" /> Академија се и данас налази у историјским зградама у центру [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], изграђеним почев од краја 18. века, које су уврштене у ''Државни кодекс посебно вредних објекта културног наслеђа народа Руске Федерације.'' Да би се избегле грешке и забуна приликом проучавања историјских чињеница, треба имати на уму да је у периоду од 1939. до 1942. године постојала и 2. Војномедицинска академија у граду [[Кујбишев|Кујбишеву]], коју су основали и у њој радили бројни лекари Војномедицинске академије из Санкт Петербурга. == Назив == [[Датотека:Киров Сергей Миронович (фото М. Калашникова).jpg|116x116px|мини|лево|С. М. Киров]] Војномедицинска академија С. М. Киров ово име је добила 1944. године у част Сергеja Мироновичa Кирова (1886-1934), совјетског државника, политичара и револуционара, кога је 1. децембра 1934. убио Леонид Николајев . Убиство Кирова послужило је као изговор за почетак масовних репресија у СССР-у.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Sergei-Kirov|title=Sergei Kirov {{!}} Biography, Assassination, & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-07-18}}</ref> Пуни назив академије (од 2015. године) је ''Савезна државна буџетска војнообразовна установа високог образовања „Војномедицинска академија С. М. Киров“ Министарства одбране Руске Федерације''. {{-}} === Историја промене имена академије === * Главна медицинска школа (од 1787) * Санкт Петербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) * Медицинско-хируршка академија (МКСА) (од 1799.) * Царска медицинско-хируршка академија (ИМХА) (од 1808) * Царска војномедицинска академија (од 1881) * Војномедицинска академија (од 1917) * Војномедицинска академија Радничко-сељачке Црвене армије (од 1929) * Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1935) * Лењинградска војномедицинска академија (1940) * Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1941) * Војномедицинска академија Ордена Лењина названа по С. М. Кирову (од 1954) * Војно-медицинска академија Лењина са црвеном заставом. С. М. Кирова (ВМОЛКА) (од 1968) * Државна образовна установа високог стручног образовања ВМА. С. М. Киров (до 2008) * Федерална државна образовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2010. године) * Савезна државна војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2011. године) * Савезна државна буџетска војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА име С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2012. године) * Савезна државна војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 4. октобра 2013. године) * Федерална државна буџетска војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (од 4. октобра 2013.) * Федерална државна буџетска војнообразовна установа високог образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (од 1. септембра 2015.) == Положај == [[Датотека:Vma by Bulla.jpg|мини|Историјској зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Виллију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.)]] Академија се налази у историјским зградама у центру Санкт Петербурга, изграђеним крајем 18. века и у 19. веку. [[Датотека:Spb-locator.svg|мини|[[Виборгска страна]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија]] Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог [[Класицизам|класицизма]] и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,<ref>Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [рус.] // Архив анатомии, гистологии и эмбриологии. — 1991 (сентябрь—октябрь). — № 101(9—10). — С. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.</ref> налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Болшој Сампсонијевском проспекту, на [[Виборгска страна|Виборгсој страни]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга,<ref name=":10">{{Cite web|url=https://geosfera.org/evropa/russia/2698-vyborgskaya-storona-sankt-peterburg.html|title=Выборгская сторона (Санкт-Петербург) — Россия|website=Планета Земля|language=ru-RU|access-date=2022-07-18}}</ref> који се налази  на десној обали [[Нева|реке Неве]] и Болшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији 1917]]. Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку [[Унеско|УНЕСКО-а]] и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.<ref name=":10" /> == Циљеви и задаци == Војномедицинска академија С.М. Киров настала је као нужна потреба за школованим војним лекарима још од давних времена. Сваку битку прати велики број рањених војника. Да би се смањио морталитет међу рањеницима и спасио живот војника, у војску су уведени и војни лекари који су збрињавали рањениике у свим условима ратовања и свим фазама обуке, и тиме спречавали губитак живота војника. Имајући ово у виду Војномедицинска академија С.М. Киров која је настала као прва виша медицинска установа Русије дана има задатака да врши обуку војних медицинара на седам факултета и медицинских јединица, не само за све огранке оружаних снага Руске Федерације, веч и војно-медицинске јединице страних војски.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://sr.puntomarinero.com/russian-military-universities-list-and/|title=Војномедицинска академија названа СМ Киров У: Руски војни универзитети: листа и рејтинг|date=27. 6. 2019.|url-status=live|access-date=19.7.2022}}</ref> Међутим, како ови стручњаци поседују оружје, задатак академије је да их поред употребе хируршког скалпела, обучи и да постану добри оперативци заједно са другим војницима.<ref name=":1" /> == Историја == Почеци војне медицине у Русији датирају из прве трећине 18. века, тачније 1715. године, када је указом [[Петар Велики|Петра Великог]], у [[Виборг (Русија)|Виборгу]], у такозваној болници Слобода, основане Адмиралитетска и земаљска општа болница за пружање медицинске неге „ услужним људима “, а годину дана касније – Адмиралитетска болница у [[Кронштат|Кронштату]], [[Кронштатски рејон|у Кронштатском рејону]] федералног града [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], на острву [[Котлин]], 30 km западно од градског језгра Санкт Петербурга, на почетку [[Фински залив|Финског залива]] У овим болницама, званим општим, као и при болници основаној 1706. године у Москви, у првој половини 18. века основане су болничке (медицинско-хируршке) школе, које су поставиле темељ изворном систему војномедицинског образовања на тлу Царске Русије. Ове школе су 1786. спојене у Главну медицинску школу.   === Царска медицинско-хируршка академија === Званичан датум оснивања претече данашње академије је 29. децембар  1798. године, када је [[Павле I Петрович]] потписао указ о изградњи просторија за едукативни аудиторијом (публику) медицинске школе и интернат његових ученика. Датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије, иако је она почела са радом 1800. године.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/funds/17/imperatorskaya-voenno-medicinskaya-akademiya-1798-1918|title=Императорская военно-медицинская академия (1798-1918) {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-20}}</ref> Године 1808. цар [[Александар I Павлович]] академију је уздигао у ранг „прве образовне институције Царства“ која је тиме добила сва права Академије наука, којој је било дозвољено да бира своје академике и постане позната као Царска медицинска и хируршка академија.<ref name=":3" /> У периоду од 1798. до 1845. радила је и московска филијала академије која је обучила око 2.000 војних лекара. Током 19. века, под рукмоводством В. Вилијема и његових наследника, на академији, формирана су прва одељења и клинике у [[Руско царство|Руском царству]] за гинекологију, психијатрију, офталмологију, оперативну хирургију, педијатрију, оториноларингологију и друге гране медицине, које су постале прототип постдипломских студија. Оснивањем „Посебног медицинског курса за образовање бабица” 1872. године, академија је посталаи први светски покретач медицинског образовања жена. ВМА је имала значајну улогу у формирању и развоју домаћег медицинске индустрије. Дуго времена професори-хирурзи академије (И. В. Бујалски, [[Nikolaj Pirogov|Николај Иванович Пирогов]], итд.) били су хонорарни управници Санкт Петербуршке фабрике алата - јединог предузећа у Русији у то време које је производило хируршке инструменте.<ref name=":2" /> У периоду од 1910. до 1911. године, дипломци и студенти академије учествовали су у елиминацији епидемије манџуријске куге. === Академија у постреволуционарном периоду === После [[Октобарска револуција|Октобарске револуције 1917.]] део наставног особља [[Царска медицинско-хируршка академија|Војномедицинске академије Царске русије]] подржао је нову власт и наставио да ради на академији, међу њима И.П. Павлов, В.Н. Тонков (који је водио академију од 1917. до 1925. године), Г.В. Хлопин, В.А. Оппел, С.С. Гирголав, В.Н. Шевкуненко, С.П. Федоров. Они су путовали по фронтовима грађанског рата, водили санитетску и санитарну службу армија и фронтова, и наставили да раде на одељењима и клиникама у најтежим условима разарања и глади, док је на фронтовима беснео тифус и колера. Од почетка 1920-их година академија почиње да организује посебну наставу из специјалних војномедицинских дисциплина. Од 1923. године на академији су почели да се предају организационо-тактичке, војно-санитарне дисциплине, војне дисциплине, а од 1922. Н.А. Иванов покренуо је и курс војне хигијене. После Велике октобарске социјалистичке револуције, научници Војномедицинске академије (В. И. Воиацхек, П. А. Купријанов, Х. Н. Савицки и други), заједно са дизајнерима Санкт Петербуршке фабрике алата створили су много нових оригиналних узорака медицинских инструменте и апарата.<ref name=":2" /> У новонасталом СССР академија наставља медицински рад, па је тако од 1917, до 1927. урађено око 46 хиљада операција, од којих је трећина била високог ризика и високог степена сложености. Током 1917. године академију су завршила 164 лекара. Током 1920. године на академији су покренути посебни курсеви за болничаре, на којима је обучено више од 1.500 средњих и млађих медицинских специјалиста, и објављено 210 научних радова релевантних за СССР и војску. Дипломци и запослени на ВМА, обављали су дужности у Народним комесаријатима одбране и / посебне задатака, укључујући и оне у иностранство. Међу добровољцима који су се борили против фашизма у Шпанији од 1936, до 1939. године, било је много наставника ВМА и њених дипломаца. Дужности главног саветника санитетске службе републичке војске 1937-1938 обављао је И. А. Кљус (касније је постао истакнути војни хирург и организатор војног здравства). А.Г. је као саветник допринео медицинској подршци Републичког ваздухопловства. Ратгауз. П.М. Журавлев је радио у Шпанији, касније је био заменик шефа ГВСУ и И.С. Колесников (један од оснивача плућне хирургије, који је касније постао познати научник, Херој социјалистичког рада, заслужни научник, академик). Академија је добила име Војномедицинска академија С. М. Киров након убиства Сергеја Кирова 1934. године. Академија је пружала помоћ санитетској служби Монголске народне армије у којој су И.А.Клиусс и А.А. Калинкин били начелници Оружаних снага ове армије. Значајна је била улога ВМА у медицинској подршци борби на реци Халхин Гол 1939. године. Поред великог броја дипломаца ВМА, у Монголију и у Забајкалски војни округ упућена је и велика група запослених и студената Академије (Д.А. Ентин, Н.Н. Елански, С.С. Гирголав, С.А. Новотелнов и други). . Војни хирург је био ученик В.А. Оппела М.Н. Акхутина.<ref>Павловски Е.Н. Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров за 140 година (1798 - 1933), Л., 1940</ref> За учешће у совјетско-финском рату (1939-1940), 678 људи је напустило академију, а на фронту је радило: 291 студент 5. године (цео дипломски курс), 72 стално запослених, 10 студената-добровољаца 4. године као болничари ски батаљони, 176 лекара КУМС-а, 128 државних службеника. === Академија у Другом светском рату === Током Другог светског рата од новембра 1941. до јануару 1942. године академија је евакуисана у [[Самарканд]], а 1944. поново враћена у [[Санкт Петербург]].<ref>{{Cite web|url=http://www.peterburg.biz/imperatorskaya-voenno-meditsinskaya-akademiya.html|title=Императорская военно-медицинская академия в Санкт-Петербурге|website=www.peterburg.biz|access-date=2022-07-19}}</ref> Указом Државног комитета одбране СССР-а, усвојеном у новембру 1942. године, у саставу Војномедицинске академије формирана су три факултета: командно-медицински, медицински стручни и примарна обука виших доктора пукова. Прва два факултета са двогодишњим роком студирања била су намењена за обуку санитетских начелника и висококвалификованих специјалиста и других стручњака у разним областима војне медицине.<ref name=":2" /> Током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]], академија је обучила око 1.800 војних лекара. Леон Орбели, један од Павловљевих ученика, водио је Академију од 1943–1950. године кроз опсаду Лењинграда и Други светски рат. === Академија у другој половини 20.века === Године 1956. Војномедицинска академија С. М. Кирова уједињена је са Морнаричком медицинском академијом основаном од Обуховске болнице и Трећег лењинградског медицинског института основаног 1940. године. Указом Президијума Врховног совјета СССР-а од 21. јула 1954. академија је одликована Орденом Лењина за заслуге у обуци војномедицинског особља и развоју медицинске науке, а 1968. године поводом педесете годишњице Оружаних снага СССР-а, академија је одликована Орденом Црвене заставе . Од 1957. године у ВМА је организован меморијални музеј у коме су приказане главне фазе њене историје. Вишеструку делатност академије у овом периоду обезбеђују и њене услужне јединице:<ref name=":2" /> * експерименталне радионице, * виваријијум са фармом за огледне животиње, * централна апотека, * штампарија, * централна клиничка лабораторија и др. Непосредно пре почетка прославе 200. годишњице оснивања академије, Указом председника Руске Федерације од 17. децембра 1998. године, комплекс историјских зграда академије уврштен је у Државни кодекс посебно вредних објекта културног наслеђа народа Руске Федерације. === Академија у 21. веку === Академија је у свом саставу имала 2002. године: * 6 факултета, * 61 одсек, * 30 клиника, * 16 истраживачких лабораторија и * две истраживачка центра. [[Датотека:Russian Military Medical Academy main building.jpg |мини|Историјска зграда академије са статуом Хигије]] Од 2008. до 2010. године у саставу ВМА. С. М. Киров, као огранци укључени су Саратовски војномедицински институт, Самарски војномедицински институт и Томски војномедицински институт . Од 24. децембра 2008. до 28. априла 2015. године, Војни институт за физичку културу био је у саставу ВМА као посебна оррганизациона јединица . До 2011. године као организационас јединице ВМА. С. М. Кирова, постојала је Савезна државна установа „Државни истраживачки и испитни институт за војну медицину Министарства одбране Руске Федерације“, која је била носилац три реформисане истраживачке институције: * Државног истраживачког института за екстремну медицину, теренске фармације и Медицинска опрема Министарства одбране Русије, * Истраживачког института војне медицине Министарства одбране Русије и * Државног истраживачког института (ваздухопловна и космичка медицина) Министарства одбране Русије, који се састојао од три истраживачко-опитна центра: војне медицине, војне медицинске опреме и апотеке; ваздухопловна медицина и војна ергономија; медицинске и биолошке заштите. Министар одбране Руске Федерације А.Сердјуков је крајем 2011. године донео одлуку о измештању Војномедицинске академије. С. М. Кирова у округ Курортни Санкт Петербурга. У близини села Горскаја, у близини спортског аеродрома, 275 хектара земљишта додељено је за смештај клиничких објеката, медицинских и дијагностичких центара, истраживачког комплекса и образовних зграда, конференцијских сала, хелиодрома, стамбених комплекса за кадете и медицинско особље, саобраћаја и социјалне инфраструктуре. Пројектовање новог мултифункционалног медицинског центра Војномедицинске академије код Сестрорецка , у складу са уговором закљученим са Главним одељењем за распоређивање трупа ОЈСЦ. Планирано је да се пројектантски радови заврше до краја 2013. године, након чега би још један извођач радова, који је требало да буде изабран на конкурсу, започео изградњу медицинске зграде за 1.600 кревета и зграде за обуку за 3.000 кревета. Према прелиминарним проценама, трошкови пребацивања Морнарице у Курортни округ могли би да буду 15-20 милијарди рубаља. Постојећи простор ВМА. С. М. Киров у улици Академик Лебедев било је планиран за смештај Војног института за физичку културу. Међутим, 5. децембра 2012. године, на скупу о проблемима војне медицине, министар одбране Руске Федерације С. К. Шојгу је саопштио да је измештање ВМА назван по С. М. Кирову из центра Санкт Петербурга у Сестрорецк отказан. Од 2014. године, одлуком С. К. Шојгуа, на територији Академије је почела изградња Мултидисциплинарне клинике (комплекс зграда за одељења (клинике) и научна одељења Академије), који се састоји од 7 зграда . Почела је изградња Ситуационог центра који је требало да повеже све војномедицинске установе Оружаних снага Русије у свим регионима земље, а у саастав академије ушла је и 8. научна чета Државног војномедицинског универзитета . У мају 2015. године, први пут у Русији, академија је извела успешну операцију трансплантације ткива лица (32. успешна операција у свету). У децембру 2018. године на академији је отворен музеј Николаја Ивановича Пирогова . == Студије на академији и стицање звања == Трајање студија је 6 година. Они који заврше 6. смер добијају војни чин потпоручника санитетске службе. По обављеном приправничком стажу (годину дана од завршетка 6. године) добија се војни чин потпоручника санитетске службе. Од краја 1990-их до почетка 2000-их, кадети који су студирали на факултету за обуку лекара за ратну морнарицу или факултету за обуку лекара за ратно ваздухопловство и који су прешли на 5. годину студија добијали су војни чин мл. потпоручник санитетске службе. Дипломци академије се постављају као официри са лекарским акредитивима. Институција такође пружа напредну обуку за војне лекаре средњег стажа и обучава дипломиране студенте на докторским студијама. Заснована на савременим стандардима, то је комплексна медицинска школа са мрежом наставних и истраживачких клиника и придружених болница. Дипломци се постављају као официри са лекарским акредитивима. Институција такође пружа напредну обуку за војне лекаре и дипломиране студенте на докторским студијама. [[Датотека:Russian Medical Military Academy in SPB.jpg|600px|центар]] == Кадровска структура академије == Академија данас има високо квалификовано и искусно наставно особље, које између осталог чини:<ref name=":0">{{Cite web|url=http://web.archive.org/web/20150925120908/http://www.vmeda.org/gmsmorf.html|title=Главные медицинские специалисты Министерства обороны Российской Федерации|date=2015-09-25|website=web.archive.org|access-date=2022-07-18}}</ref> * 13 лауреата Државне награде СССР, * 7 лауреата Државне награде РСФСР и Руске Федерације, * 2 лауреата Награде Савета министара СССР, * 8 лауреата Награде Владе Русије Федерације, * 23 заслужна научника РСФСР и Руске Федерације, * више од 100 заслужних доктора СССР-а и Русије, * 35 заслужних радника високог образовања СССР-а и Руске Федерације, * 5 академика и 8 дописних чланова Руске академије наука, * више од 100 академика и дописних чланова јавних академија. Од 2016. године, Академија запошљава 13 главних лекара специјалиста и два заменика главног лекара специјалисте Министарства одбране Русије.<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * ''Георгиевский А. С.'' Военно-медицинская академия // Большая медицинская энциклопедия : в 30 т. / гл. ред. Б. В. Петровский. — 3-е изд. — <abbr>М.</abbr> : Советская энциклопедия, 1977. — Т. 4 : Валин — Гамбия. — С. 360—362. — 576 с. : ил. * ''Жолус Б. И.'' Военно-медицинская академия в моей жизни // ЛитРес, 2019. — 180 с., ил. <nowiki>ISBN 978-5-532-97208-7</nowiki>. * ''Волков С. В.'' Русский офицерский корпус. — <abbr>М.</abbr>: Воениздат, 1993. — 368 с. — (Редкая книга). — 30000 экз. — <nowiki>ISBN 5-203-01334-9</nowiki> * Академии Медико-Хирургические // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * Императорская военно-медицинская академия // [Елисавета Петровна — Инициатива]. — <abbr>СПб.</abbr> ; [<abbr>М.</abbr>] : <abbr>Тип.</abbr> т-ва И. Д. Сытина, 1912. — С. 596—597. — (Военная энциклопедия : [в 18 т.] / под ред. К. И. Величко … [и др.] ; 1911—1915, т. 10). * Военно-медицинская академия / Иванов Н. Г. // Вавилон — «Гражданская война в Северной Америке» / [под общ. ред. Н. В. Огаркова]. — <abbr>М.</abbr> : Военное изд-во М-ва обороны СССР, 1979. — С. 225—226. — (Советская военная энциклопедия : [в 8 т.] ; 1976—1980, т. 2). * ''Иванов Н. Г.'' Военно-медицинская академия // Военная энциклопедия : в 8 тт. Т. 2 / Предс. гл. ред. комисс. П. С. Грачёв. — <abbr>М.</abbr>: Воениздат, 1994. — 10000 экз. — С. 163—164. — <nowiki>ISBN 5-203-01334-9</nowiki> * ''Кузьмин-Караваев В. Д.'' Медицинская академия // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * Профессора Военно-медицинской (Медико-хирургической) академии (1798—1998): Справочник / Редкол.: Ю. Л. Шевченко (гл. ред.), В. С. Новиков (отв. ред.) и др. — <abbr>СПб.</abbr>: Наука, 1998. — 313 с. — <nowiki>ISBN 5-02-026061-4</nowiki> == Спољашње везе == {{commonscat|Kirov Military Medical Academy}} * [https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html Федеральное государственное бюджетное военное образовательное учреждение высшего профессионального образования ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ ИМЕНИ С. М. КИРОВА МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ]- веб страница {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Санкт Петербургу]] apwm0yr1vg1w48rl8isc5i83dxntq6n 25115070 25115067 2022-07-20T05:52:51Z Intermedichbo 31422 /* Царска медицинско-хируршка академија */ 006 Illustrated description of the changes in the uniforms.jpg wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Инфокутија болница | име = Војномедицинска академија С. М. Киров | групација = | лого =Great emblem of the S.M. Kirov Military Medical Academy.svg | лого_ширина = 100px | слика = 262. St. Petersburg. Military Medical Academy. Main building.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Војномедицинска академија С. М. Киров | координате = | адреса = ''Академика Лебедева, д. 6, лит. Ж'' | место = [[Санкт Петербург]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 29. децембар 1798. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране Руске Федерације | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 59 | ширина-минута = 57 | ширина-секунда = 26 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 30 | дужина-минута = 21 | дужина-секунда = 03 | дужина-ознака = E }} '''Војномедицинска академија С. М. Киров у Санкт Петербургу''' прва је и најстарија школа војне медицине у Санкт Петербургу и медицински војни универзитет у Руској Федерацији. Она обучава виши медицински кадар за [[Оружане снаге Руске Федерације|Оружане снаге Руске федерације]] како би били у стању да пруже квалитетну медицинску помоћ у потпуности и у било којем од најекстремнијих услова. Академија непрестано расте из године у годину, јер је обим посла војне медицинске струке веома велик и намеће потребу за бројним истраживањима у свим војномедицинским службама.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html|title=Историческая справка об Академии|date=2015-10-24|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17}}</ref> Када је основана, академија је имала 7 одељења, после 50 година било их је 18, а до 100. годишњице - 33 одељења и клинике. Број одељења и клиника академије значајно се повећао током година совјетске власти због проширења задатака за обуку војномедицинског особља за Оружане снаге СССР-а и као резултат појаве низа нових гране медицинске науке. До 150. годишњице ВМА постојало је 50 одељења и клиника.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://xn--90aw5c.xn--c1avg/index.php/%D0%92%D0%9E%D0%95%D0%9D%D0%9D%D0%9E-%D0%9C%D0%95%D0%94%D0%98%D0%A6%D0%98%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%90%D0%AF_%D0%90%D0%9A%D0%90%D0%94%D0%95%D0%9C%D0%98%D0%AF|title=ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ — Большая Медицинская Энциклопедия|website=xn--90aw5c.xn--c1avg|access-date=2022-07-20}}</ref> Током њеног постојања кроз академију је прошло 25 хиљада војних лекара, више од 900 професора и 18 хиљада војних лекара на разним усавршавањима.<ref name=":2" /> Академија се и данас налази у историјским зградама у центру [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], изграђеним почев од краја 18. века, које су уврштене у ''Државни кодекс посебно вредних објекта културног наслеђа народа Руске Федерације.'' Да би се избегле грешке и забуна приликом проучавања историјских чињеница, треба имати на уму да је у периоду од 1939. до 1942. године постојала и 2. Војномедицинска академија у граду [[Кујбишев|Кујбишеву]], коју су основали и у њој радили бројни лекари Војномедицинске академије из Санкт Петербурга. == Назив == [[Датотека:Киров Сергей Миронович (фото М. Калашникова).jpg|116x116px|мини|лево|С. М. Киров]] Војномедицинска академија С. М. Киров ово име је добила 1944. године у част Сергеja Мироновичa Кирова (1886-1934), совјетског државника, политичара и револуционара, кога је 1. децембра 1934. убио Леонид Николајев . Убиство Кирова послужило је као изговор за почетак масовних репресија у СССР-у.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Sergei-Kirov|title=Sergei Kirov {{!}} Biography, Assassination, & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-07-18}}</ref> Пуни назив академије (од 2015. године) је ''Савезна државна буџетска војнообразовна установа високог образовања „Војномедицинска академија С. М. Киров“ Министарства одбране Руске Федерације''. {{-}} === Историја промене имена академије === * Главна медицинска школа (од 1787) * Санкт Петербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) * Медицинско-хируршка академија (МКСА) (од 1799.) * Царска медицинско-хируршка академија (ИМХА) (од 1808) * Царска војномедицинска академија (од 1881) * Војномедицинска академија (од 1917) * Војномедицинска академија Радничко-сељачке Црвене армије (од 1929) * Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1935) * Лењинградска војномедицинска академија (1940) * Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1941) * Војномедицинска академија Ордена Лењина названа по С. М. Кирову (од 1954) * Војно-медицинска академија Лењина са црвеном заставом. С. М. Кирова (ВМОЛКА) (од 1968) * Државна образовна установа високог стручног образовања ВМА. С. М. Киров (до 2008) * Федерална државна образовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2010. године) * Савезна државна војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2011. године) * Савезна државна буџетска војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА име С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2012. године) * Савезна државна војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 4. октобра 2013. године) * Федерална државна буџетска војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (од 4. октобра 2013.) * Федерална државна буџетска војнообразовна установа високог образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (од 1. септембра 2015.) == Положај == [[Датотека:Vma by Bulla.jpg|мини|Историјској зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Виллију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.)]] Академија се налази у историјским зградама у центру Санкт Петербурга, изграђеним крајем 18. века и у 19. веку. [[Датотека:Spb-locator.svg|мини|[[Виборгска страна]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија]] Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог [[Класицизам|класицизма]] и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,<ref>Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [рус.] // Архив анатомии, гистологии и эмбриологии. — 1991 (сентябрь—октябрь). — № 101(9—10). — С. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.</ref> налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Болшој Сампсонијевском проспекту, на [[Виборгска страна|Виборгсој страни]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга,<ref name=":10">{{Cite web|url=https://geosfera.org/evropa/russia/2698-vyborgskaya-storona-sankt-peterburg.html|title=Выборгская сторона (Санкт-Петербург) — Россия|website=Планета Земля|language=ru-RU|access-date=2022-07-18}}</ref> који се налази  на десној обали [[Нева|реке Неве]] и Болшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији 1917]]. Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку [[Унеско|УНЕСКО-а]] и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.<ref name=":10" /> == Циљеви и задаци == Војномедицинска академија С.М. Киров настала је као нужна потреба за школованим војним лекарима још од давних времена. Сваку битку прати велики број рањених војника. Да би се смањио морталитет међу рањеницима и спасио живот војника, у војску су уведени и војни лекари који су збрињавали рањениике у свим условима ратовања и свим фазама обуке, и тиме спречавали губитак живота војника. Имајући ово у виду Војномедицинска академија С.М. Киров која је настала као прва виша медицинска установа Русије дана има задатака да врши обуку војних медицинара на седам факултета и медицинских јединица, не само за све огранке оружаних снага Руске Федерације, веч и војно-медицинске јединице страних војски.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://sr.puntomarinero.com/russian-military-universities-list-and/|title=Војномедицинска академија названа СМ Киров У: Руски војни универзитети: листа и рејтинг|date=27. 6. 2019.|url-status=live|access-date=19.7.2022}}</ref> Међутим, како ови стручњаци поседују оружје, задатак академије је да их поред употребе хируршког скалпела, обучи и да постану добри оперативци заједно са другим војницима.<ref name=":1" /> == Историја == Почеци војне медицине у Русији датирају из прве трећине 18. века, тачније 1715. године, када је указом [[Петар Велики|Петра Великог]], у [[Виборг (Русија)|Виборгу]], у такозваној болници Слобода, основане Адмиралитетска и земаљска општа болница за пружање медицинске неге „ услужним људима “, а годину дана касније – Адмиралитетска болница у [[Кронштат|Кронштату]], [[Кронштатски рејон|у Кронштатском рејону]] федералног града [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], на острву [[Котлин]], 30 km западно од градског језгра Санкт Петербурга, на почетку [[Фински залив|Финског залива]] У овим болницама, званим општим, као и при болници основаној 1706. године у Москви, у првој половини 18. века основане су болничке (медицинско-хируршке) школе, које су поставиле темељ изворном систему војномедицинског образовања на тлу Царске Русије. Ове школе су 1786. спојене у Главну медицинску школу.   === Царска медицинско-хируршка академија === [[Датотека:006 Illustrated description of the changes in the uniforms.jpg|мини|Студенати ВМА из 1881.]] Званичан датум оснивања претече данашње академије је 29. децембар  1798. године, када је [[Павле I Петрович]] потписао указ о изградњи просторија за едукативни аудиторијом (публику) медицинске школе и интернат његових ученика. Датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије, иако је она почела са радом 1800. године.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/funds/17/imperatorskaya-voenno-medicinskaya-akademiya-1798-1918|title=Императорская военно-медицинская академия (1798-1918) {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-20}}</ref> Године 1808. цар [[Александар I Павлович]] академију је уздигао у ранг „прве образовне институције Царства“ која је тиме добила сва права Академије наука, којој је било дозвољено да бира своје академике и постане позната као Царска медицинска и хируршка академија.<ref name=":3" /> У периоду од 1798. до 1845. радила је и московска филијала академије која је обучила око 2.000 војних лекара. Током 19. века, под рукмоводством В. Вилијема и његових наследника, на академији, формирана су прва одељења и клинике у [[Руско царство|Руском царству]] за гинекологију, психијатрију, офталмологију, оперативну хирургију, педијатрију, оториноларингологију и друге гране медицине, које су постале прототип постдипломских студија. Оснивањем „Посебног медицинског курса за образовање бабица” 1872. године, академија је посталаи први светски покретач медицинског образовања жена. ВМА је имала значајну улогу у формирању и развоју домаћег медицинске индустрије. Дуго времена професори-хирурзи академије (И. В. Бујалски, [[Nikolaj Pirogov|Николај Иванович Пирогов]], итд.) били су хонорарни управници Санкт Петербуршке фабрике алата - јединог предузећа у Русији у то време које је производило хируршке инструменте.<ref name=":2" /> У периоду од 1910. до 1911. године, дипломци и студенти академије учествовали су у елиминацији епидемије манџуријске куге. === Академија у постреволуционарном периоду === После [[Октобарска револуција|Октобарске револуције 1917.]] део наставног особља [[Царска медицинско-хируршка академија|Војномедицинске академије Царске русије]] подржао је нову власт и наставио да ради на академији, међу њима И.П. Павлов, В.Н. Тонков (који је водио академију од 1917. до 1925. године), Г.В. Хлопин, В.А. Оппел, С.С. Гирголав, В.Н. Шевкуненко, С.П. Федоров. Они су путовали по фронтовима грађанског рата, водили санитетску и санитарну службу армија и фронтова, и наставили да раде на одељењима и клиникама у најтежим условима разарања и глади, док је на фронтовима беснео тифус и колера. Од почетка 1920-их година академија почиње да организује посебну наставу из специјалних војномедицинских дисциплина. Од 1923. године на академији су почели да се предају организационо-тактичке, војно-санитарне дисциплине, војне дисциплине, а од 1922. Н.А. Иванов покренуо је и курс војне хигијене. После Велике октобарске социјалистичке револуције, научници Војномедицинске академије (В. И. Воиацхек, П. А. Купријанов, Х. Н. Савицки и други), заједно са дизајнерима Санкт Петербуршке фабрике алата створили су много нових оригиналних узорака медицинских инструменте и апарата.<ref name=":2" /> У новонасталом СССР академија наставља медицински рад, па је тако од 1917, до 1927. урађено око 46 хиљада операција, од којих је трећина била високог ризика и високог степена сложености. Током 1917. године академију су завршила 164 лекара. Током 1920. године на академији су покренути посебни курсеви за болничаре, на којима је обучено више од 1.500 средњих и млађих медицинских специјалиста, и објављено 210 научних радова релевантних за СССР и војску. Дипломци и запослени на ВМА, обављали су дужности у Народним комесаријатима одбране и / посебне задатака, укључујући и оне у иностранство. Међу добровољцима који су се борили против фашизма у Шпанији од 1936, до 1939. године, било је много наставника ВМА и њених дипломаца. Дужности главног саветника санитетске службе републичке војске 1937-1938 обављао је И. А. Кљус (касније је постао истакнути војни хирург и организатор војног здравства). А.Г. је као саветник допринео медицинској подршци Републичког ваздухопловства. Ратгауз. П.М. Журавлев је радио у Шпанији, касније је био заменик шефа ГВСУ и И.С. Колесников (један од оснивача плућне хирургије, који је касније постао познати научник, Херој социјалистичког рада, заслужни научник, академик). Академија је добила име Војномедицинска академија С. М. Киров након убиства Сергеја Кирова 1934. године. Академија је пружала помоћ санитетској служби Монголске народне армије у којој су И.А.Клиусс и А.А. Калинкин били начелници Оружаних снага ове армије. Значајна је била улога ВМА у медицинској подршци борби на реци Халхин Гол 1939. године. Поред великог броја дипломаца ВМА, у Монголију и у Забајкалски војни округ упућена је и велика група запослених и студената Академије (Д.А. Ентин, Н.Н. Елански, С.С. Гирголав, С.А. Новотелнов и други). . Војни хирург је био ученик В.А. Оппела М.Н. Акхутина.<ref>Павловски Е.Н. Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров за 140 година (1798 - 1933), Л., 1940</ref> За учешће у совјетско-финском рату (1939-1940), 678 људи је напустило академију, а на фронту је радило: 291 студент 5. године (цео дипломски курс), 72 стално запослених, 10 студената-добровољаца 4. године као болничари ски батаљони, 176 лекара КУМС-а, 128 државних службеника. === Академија у Другом светском рату === Током Другог светског рата од новембра 1941. до јануару 1942. године академија је евакуисана у [[Самарканд]], а 1944. поново враћена у [[Санкт Петербург]].<ref>{{Cite web|url=http://www.peterburg.biz/imperatorskaya-voenno-meditsinskaya-akademiya.html|title=Императорская военно-медицинская академия в Санкт-Петербурге|website=www.peterburg.biz|access-date=2022-07-19}}</ref> Указом Државног комитета одбране СССР-а, усвојеном у новембру 1942. године, у саставу Војномедицинске академије формирана су три факултета: командно-медицински, медицински стручни и примарна обука виших доктора пукова. Прва два факултета са двогодишњим роком студирања била су намењена за обуку санитетских начелника и висококвалификованих специјалиста и других стручњака у разним областима војне медицине.<ref name=":2" /> Током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]], академија је обучила око 1.800 војних лекара. Леон Орбели, један од Павловљевих ученика, водио је Академију од 1943–1950. године кроз опсаду Лењинграда и Други светски рат. === Академија у другој половини 20.века === Године 1956. Војномедицинска академија С. М. Кирова уједињена је са Морнаричком медицинском академијом основаном од Обуховске болнице и Трећег лењинградског медицинског института основаног 1940. године. Указом Президијума Врховног совјета СССР-а од 21. јула 1954. академија је одликована Орденом Лењина за заслуге у обуци војномедицинског особља и развоју медицинске науке, а 1968. године поводом педесете годишњице Оружаних снага СССР-а, академија је одликована Орденом Црвене заставе . Од 1957. године у ВМА је организован меморијални музеј у коме су приказане главне фазе њене историје. Вишеструку делатност академије у овом периоду обезбеђују и њене услужне јединице:<ref name=":2" /> * експерименталне радионице, * виваријијум са фармом за огледне животиње, * централна апотека, * штампарија, * централна клиничка лабораторија и др. Непосредно пре почетка прославе 200. годишњице оснивања академије, Указом председника Руске Федерације од 17. децембра 1998. године, комплекс историјских зграда академије уврштен је у Државни кодекс посебно вредних објекта културног наслеђа народа Руске Федерације. === Академија у 21. веку === Академија је у свом саставу имала 2002. године: * 6 факултета, * 61 одсек, * 30 клиника, * 16 истраживачких лабораторија и * две истраживачка центра. [[Датотека:Russian Military Medical Academy main building.jpg |мини|Историјска зграда академије са статуом Хигије]] Од 2008. до 2010. године у саставу ВМА. С. М. Киров, као огранци укључени су Саратовски војномедицински институт, Самарски војномедицински институт и Томски војномедицински институт . Од 24. децембра 2008. до 28. априла 2015. године, Војни институт за физичку културу био је у саставу ВМА као посебна оррганизациона јединица . До 2011. године као организационас јединице ВМА. С. М. Кирова, постојала је Савезна државна установа „Државни истраживачки и испитни институт за војну медицину Министарства одбране Руске Федерације“, која је била носилац три реформисане истраживачке институције: * Државног истраживачког института за екстремну медицину, теренске фармације и Медицинска опрема Министарства одбране Русије, * Истраживачког института војне медицине Министарства одбране Русије и * Државног истраживачког института (ваздухопловна и космичка медицина) Министарства одбране Русије, који се састојао од три истраживачко-опитна центра: војне медицине, војне медицинске опреме и апотеке; ваздухопловна медицина и војна ергономија; медицинске и биолошке заштите. Министар одбране Руске Федерације А.Сердјуков је крајем 2011. године донео одлуку о измештању Војномедицинске академије. С. М. Кирова у округ Курортни Санкт Петербурга. У близини села Горскаја, у близини спортског аеродрома, 275 хектара земљишта додељено је за смештај клиничких објеката, медицинских и дијагностичких центара, истраживачког комплекса и образовних зграда, конференцијских сала, хелиодрома, стамбених комплекса за кадете и медицинско особље, саобраћаја и социјалне инфраструктуре. Пројектовање новог мултифункционалног медицинског центра Војномедицинске академије код Сестрорецка , у складу са уговором закљученим са Главним одељењем за распоређивање трупа ОЈСЦ. Планирано је да се пројектантски радови заврше до краја 2013. године, након чега би још један извођач радова, који је требало да буде изабран на конкурсу, започео изградњу медицинске зграде за 1.600 кревета и зграде за обуку за 3.000 кревета. Према прелиминарним проценама, трошкови пребацивања Морнарице у Курортни округ могли би да буду 15-20 милијарди рубаља. Постојећи простор ВМА. С. М. Киров у улици Академик Лебедев било је планиран за смештај Војног института за физичку културу. Међутим, 5. децембра 2012. године, на скупу о проблемима војне медицине, министар одбране Руске Федерације С. К. Шојгу је саопштио да је измештање ВМА назван по С. М. Кирову из центра Санкт Петербурга у Сестрорецк отказан. Од 2014. године, одлуком С. К. Шојгуа, на територији Академије је почела изградња Мултидисциплинарне клинике (комплекс зграда за одељења (клинике) и научна одељења Академије), који се састоји од 7 зграда . Почела је изградња Ситуационог центра који је требало да повеже све војномедицинске установе Оружаних снага Русије у свим регионима земље, а у саастав академије ушла је и 8. научна чета Државног војномедицинског универзитета . У мају 2015. године, први пут у Русији, академија је извела успешну операцију трансплантације ткива лица (32. успешна операција у свету). У децембру 2018. године на академији је отворен музеј Николаја Ивановича Пирогова . == Студије на академији и стицање звања == Трајање студија је 6 година. Они који заврше 6. смер добијају војни чин потпоручника санитетске службе. По обављеном приправничком стажу (годину дана од завршетка 6. године) добија се војни чин потпоручника санитетске службе. Од краја 1990-их до почетка 2000-их, кадети који су студирали на факултету за обуку лекара за ратну морнарицу или факултету за обуку лекара за ратно ваздухопловство и који су прешли на 5. годину студија добијали су војни чин мл. потпоручник санитетске службе. Дипломци академије се постављају као официри са лекарским акредитивима. Институција такође пружа напредну обуку за војне лекаре средњег стажа и обучава дипломиране студенте на докторским студијама. Заснована на савременим стандардима, то је комплексна медицинска школа са мрежом наставних и истраживачких клиника и придружених болница. Дипломци се постављају као официри са лекарским акредитивима. Институција такође пружа напредну обуку за војне лекаре и дипломиране студенте на докторским студијама. [[Датотека:Russian Medical Military Academy in SPB.jpg|600px|центар]] == Кадровска структура академије == Академија данас има високо квалификовано и искусно наставно особље, које између осталог чини:<ref name=":0">{{Cite web|url=http://web.archive.org/web/20150925120908/http://www.vmeda.org/gmsmorf.html|title=Главные медицинские специалисты Министерства обороны Российской Федерации|date=2015-09-25|website=web.archive.org|access-date=2022-07-18}}</ref> * 13 лауреата Државне награде СССР, * 7 лауреата Државне награде РСФСР и Руске Федерације, * 2 лауреата Награде Савета министара СССР, * 8 лауреата Награде Владе Русије Федерације, * 23 заслужна научника РСФСР и Руске Федерације, * више од 100 заслужних доктора СССР-а и Русије, * 35 заслужних радника високог образовања СССР-а и Руске Федерације, * 5 академика и 8 дописних чланова Руске академије наука, * више од 100 академика и дописних чланова јавних академија. Од 2016. године, Академија запошљава 13 главних лекара специјалиста и два заменика главног лекара специјалисте Министарства одбране Русије.<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * ''Георгиевский А. С.'' Военно-медицинская академия // Большая медицинская энциклопедия : в 30 т. / гл. ред. Б. В. Петровский. — 3-е изд. — <abbr>М.</abbr> : Советская энциклопедия, 1977. — Т. 4 : Валин — Гамбия. — С. 360—362. — 576 с. : ил. * ''Жолус Б. И.'' Военно-медицинская академия в моей жизни // ЛитРес, 2019. — 180 с., ил. <nowiki>ISBN 978-5-532-97208-7</nowiki>. * ''Волков С. В.'' Русский офицерский корпус. — <abbr>М.</abbr>: Воениздат, 1993. — 368 с. — (Редкая книга). — 30000 экз. — <nowiki>ISBN 5-203-01334-9</nowiki> * Академии Медико-Хирургические // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * Императорская военно-медицинская академия // [Елисавета Петровна — Инициатива]. — <abbr>СПб.</abbr> ; [<abbr>М.</abbr>] : <abbr>Тип.</abbr> т-ва И. Д. Сытина, 1912. — С. 596—597. — (Военная энциклопедия : [в 18 т.] / под ред. К. И. Величко … [и др.] ; 1911—1915, т. 10). * Военно-медицинская академия / Иванов Н. Г. // Вавилон — «Гражданская война в Северной Америке» / [под общ. ред. Н. В. Огаркова]. — <abbr>М.</abbr> : Военное изд-во М-ва обороны СССР, 1979. — С. 225—226. — (Советская военная энциклопедия : [в 8 т.] ; 1976—1980, т. 2). * ''Иванов Н. Г.'' Военно-медицинская академия // Военная энциклопедия : в 8 тт. Т. 2 / Предс. гл. ред. комисс. П. С. Грачёв. — <abbr>М.</abbr>: Воениздат, 1994. — 10000 экз. — С. 163—164. — <nowiki>ISBN 5-203-01334-9</nowiki> * ''Кузьмин-Караваев В. Д.'' Медицинская академия // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * Профессора Военно-медицинской (Медико-хирургической) академии (1798—1998): Справочник / Редкол.: Ю. Л. Шевченко (гл. ред.), В. С. Новиков (отв. ред.) и др. — <abbr>СПб.</abbr>: Наука, 1998. — 313 с. — <nowiki>ISBN 5-02-026061-4</nowiki> == Спољашње везе == {{commonscat|Kirov Military Medical Academy}} * [https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html Федеральное государственное бюджетное военное образовательное учреждение высшего профессионального образования ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ ИМЕНИ С. М. КИРОВА МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ]- веб страница {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Санкт Петербургу]] bocuwtwi2f1qwclat8flblrhxbc7f5p 25115075 25115070 2022-07-20T05:56:26Z Intermedichbo 31422 /* Царска медицинско-хируршка академија */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Инфокутија болница | име = Војномедицинска академија С. М. Киров | групација = | лого =Great emblem of the S.M. Kirov Military Medical Academy.svg | лого_ширина = 100px | слика = 262. St. Petersburg. Military Medical Academy. Main building.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Војномедицинска академија С. М. Киров | координате = | адреса = ''Академика Лебедева, д. 6, лит. Ж'' | место = [[Санкт Петербург]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 29. децембар 1798. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране Руске Федерације | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 59 | ширина-минута = 57 | ширина-секунда = 26 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 30 | дужина-минута = 21 | дужина-секунда = 03 | дужина-ознака = E }} '''Војномедицинска академија С. М. Киров у Санкт Петербургу''' прва је и најстарија школа војне медицине у Санкт Петербургу и медицински војни универзитет у Руској Федерацији. Она обучава виши медицински кадар за [[Оружане снаге Руске Федерације|Оружане снаге Руске федерације]] како би били у стању да пруже квалитетну медицинску помоћ у потпуности и у било којем од најекстремнијих услова. Академија непрестано расте из године у годину, јер је обим посла војне медицинске струке веома велик и намеће потребу за бројним истраживањима у свим војномедицинским службама.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html|title=Историческая справка об Академии|date=2015-10-24|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17}}</ref> Када је основана, академија је имала 7 одељења, после 50 година било их је 18, а до 100. годишњице - 33 одељења и клинике. Број одељења и клиника академије значајно се повећао током година совјетске власти због проширења задатака за обуку војномедицинског особља за Оружане снаге СССР-а и као резултат појаве низа нових гране медицинске науке. До 150. годишњице ВМА постојало је 50 одељења и клиника.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://xn--90aw5c.xn--c1avg/index.php/%D0%92%D0%9E%D0%95%D0%9D%D0%9D%D0%9E-%D0%9C%D0%95%D0%94%D0%98%D0%A6%D0%98%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%90%D0%AF_%D0%90%D0%9A%D0%90%D0%94%D0%95%D0%9C%D0%98%D0%AF|title=ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ — Большая Медицинская Энциклопедия|website=xn--90aw5c.xn--c1avg|access-date=2022-07-20}}</ref> Током њеног постојања кроз академију је прошло 25 хиљада војних лекара, више од 900 професора и 18 хиљада војних лекара на разним усавршавањима.<ref name=":2" /> Академија се и данас налази у историјским зградама у центру [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], изграђеним почев од краја 18. века, које су уврштене у ''Државни кодекс посебно вредних објекта културног наслеђа народа Руске Федерације.'' Да би се избегле грешке и забуна приликом проучавања историјских чињеница, треба имати на уму да је у периоду од 1939. до 1942. године постојала и 2. Војномедицинска академија у граду [[Кујбишев|Кујбишеву]], коју су основали и у њој радили бројни лекари Војномедицинске академије из Санкт Петербурга. == Назив == [[Датотека:Киров Сергей Миронович (фото М. Калашникова).jpg|116x116px|мини|лево|С. М. Киров]] Војномедицинска академија С. М. Киров ово име је добила 1944. године у част Сергеja Мироновичa Кирова (1886-1934), совјетског државника, политичара и револуционара, кога је 1. децембра 1934. убио Леонид Николајев . Убиство Кирова послужило је као изговор за почетак масовних репресија у СССР-у.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Sergei-Kirov|title=Sergei Kirov {{!}} Biography, Assassination, & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-07-18}}</ref> Пуни назив академије (од 2015. године) је ''Савезна државна буџетска војнообразовна установа високог образовања „Војномедицинска академија С. М. Киров“ Министарства одбране Руске Федерације''. {{-}} === Историја промене имена академије === * Главна медицинска школа (од 1787) * Санкт Петербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) * Медицинско-хируршка академија (МКСА) (од 1799.) * Царска медицинско-хируршка академија (ИМХА) (од 1808) * Царска војномедицинска академија (од 1881) * Војномедицинска академија (од 1917) * Војномедицинска академија Радничко-сељачке Црвене армије (од 1929) * Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1935) * Лењинградска војномедицинска академија (1940) * Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1941) * Војномедицинска академија Ордена Лењина названа по С. М. Кирову (од 1954) * Војно-медицинска академија Лењина са црвеном заставом. С. М. Кирова (ВМОЛКА) (од 1968) * Државна образовна установа високог стручног образовања ВМА. С. М. Киров (до 2008) * Федерална државна образовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2010. године) * Савезна државна војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2011. године) * Савезна државна буџетска војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА име С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2012. године) * Савезна државна војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 4. октобра 2013. године) * Федерална државна буџетска војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (од 4. октобра 2013.) * Федерална државна буџетска војнообразовна установа високог образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (од 1. септембра 2015.) == Положај == [[Датотека:Vma by Bulla.jpg|мини|Историјској зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Виллију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.)]] Академија се налази у историјским зградама у центру Санкт Петербурга, изграђеним крајем 18. века и у 19. веку. [[Датотека:Spb-locator.svg|мини|[[Виборгска страна]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија]] Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог [[Класицизам|класицизма]] и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,<ref>Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [рус.] // Архив анатомии, гистологии и эмбриологии. — 1991 (сентябрь—октябрь). — № 101(9—10). — С. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.</ref> налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Болшој Сампсонијевском проспекту, на [[Виборгска страна|Виборгсој страни]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга,<ref name=":10">{{Cite web|url=https://geosfera.org/evropa/russia/2698-vyborgskaya-storona-sankt-peterburg.html|title=Выборгская сторона (Санкт-Петербург) — Россия|website=Планета Земля|language=ru-RU|access-date=2022-07-18}}</ref> који се налази  на десној обали [[Нева|реке Неве]] и Болшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији 1917]]. Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку [[Унеско|УНЕСКО-а]] и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.<ref name=":10" /> == Циљеви и задаци == Војномедицинска академија С.М. Киров настала је као нужна потреба за школованим војним лекарима још од давних времена. Сваку битку прати велики број рањених војника. Да би се смањио морталитет међу рањеницима и спасио живот војника, у војску су уведени и војни лекари који су збрињавали рањениике у свим условима ратовања и свим фазама обуке, и тиме спречавали губитак живота војника. Имајући ово у виду Војномедицинска академија С.М. Киров која је настала као прва виша медицинска установа Русије дана има задатака да врши обуку војних медицинара на седам факултета и медицинских јединица, не само за све огранке оружаних снага Руске Федерације, веч и војно-медицинске јединице страних војски.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://sr.puntomarinero.com/russian-military-universities-list-and/|title=Војномедицинска академија названа СМ Киров У: Руски војни универзитети: листа и рејтинг|date=27. 6. 2019.|url-status=live|access-date=19.7.2022}}</ref> Међутим, како ови стручњаци поседују оружје, задатак академије је да их поред употребе хируршког скалпела, обучи и да постану добри оперативци заједно са другим војницима.<ref name=":1" /> == Историја == Почеци војне медицине у Русији датирају из прве трећине 18. века, тачније 1715. године, када је указом [[Петар Велики|Петра Великог]], у [[Виборг (Русија)|Виборгу]], у такозваној болници Слобода, основане Адмиралитетска и земаљска општа болница за пружање медицинске неге „ услужним људима “, а годину дана касније – Адмиралитетска болница у [[Кронштат|Кронштату]], [[Кронштатски рејон|у Кронштатском рејону]] федералног града [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], на острву [[Котлин]], 30 km западно од градског језгра Санкт Петербурга, на почетку [[Фински залив|Финског залива]] У овим болницама, званим општим, као и при болници основаној 1706. године у Москви, у првој половини 18. века основане су болничке (медицинско-хируршке) школе, које су поставиле темељ изворном систему војномедицинског образовања на тлу Царске Русије. Ове школе су 1786. спојене у Главну медицинску школу.   === Царска медицинско-хируршка академија === [[Датотека:006 Illustrated description of the changes in the uniforms.jpg|мини|Студенати ВМА из 1881.]] Званичан датум оснивања претече данашње академије је 29. децембар  1798. године, када је [[Павле I Петрович]] потписао указ о изградњи просторија за едукативни аудиторијом (публику) медицинске школе и интернат његових ученика. Датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије, иако је она почела са радом 1800. године.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/funds/17/imperatorskaya-voenno-medicinskaya-akademiya-1798-1918|title=Императорская военно-медицинская академия (1798-1918) {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-20}}</ref> Године 1808. цар [[Александар I Павлович]] академију је уздигао у ранг „прве образовне институције Царства“ која је тиме добила сва права Академије наука, којој је било дозвољено да бира своје академике и постане позната као Царска медицинска и хируршка академија.<ref name=":3" /> [[Датотека:077 Illustrated description of the changes in the uniforms.jpg|мини|Чиновници и студенти академије из 1885.]] У периоду од 1798. до 1845. радила је и московска филијала академије која је обучила око 2.000 војних лекара. Током 19. века, под рукмоводством В. Вилијема и његових наследника, на академији, формирана су прва одељења и клинике у [[Руско царство|Руском царству]] за гинекологију, психијатрију, офталмологију, оперативну хирургију, педијатрију, оториноларингологију и друге гране медицине, које су постале прототип постдипломских студија. Оснивањем „Посебног медицинског курса за образовање бабица” 1872. године, академија је посталаи први светски покретач медицинског образовања жена. ВМА је имала значајну улогу у формирању и развоју домаћег медицинске индустрије. Дуго времена професори-хирурзи академије (И. В. Бујалски, [[Nikolaj Pirogov|Николај Иванович Пирогов]], итд.) били су хонорарни управници Санкт Петербуршке фабрике алата - јединог предузећа у Русији у то време које је производило хируршке инструменте.<ref name=":2" /> У периоду од 1910. до 1911. године, дипломци и студенти академије учествовали су у елиминацији епидемије манџуријске куге. === Академија у постреволуционарном периоду === После [[Октобарска револуција|Октобарске револуције 1917.]] део наставног особља [[Царска медицинско-хируршка академија|Војномедицинске академије Царске русије]] подржао је нову власт и наставио да ради на академији, међу њима И.П. Павлов, В.Н. Тонков (који је водио академију од 1917. до 1925. године), Г.В. Хлопин, В.А. Оппел, С.С. Гирголав, В.Н. Шевкуненко, С.П. Федоров. Они су путовали по фронтовима грађанског рата, водили санитетску и санитарну службу армија и фронтова, и наставили да раде на одељењима и клиникама у најтежим условима разарања и глади, док је на фронтовима беснео тифус и колера. Од почетка 1920-их година академија почиње да организује посебну наставу из специјалних војномедицинских дисциплина. Од 1923. године на академији су почели да се предају организационо-тактичке, војно-санитарне дисциплине, војне дисциплине, а од 1922. Н.А. Иванов покренуо је и курс војне хигијене. После Велике октобарске социјалистичке револуције, научници Војномедицинске академије (В. И. Воиацхек, П. А. Купријанов, Х. Н. Савицки и други), заједно са дизајнерима Санкт Петербуршке фабрике алата створили су много нових оригиналних узорака медицинских инструменте и апарата.<ref name=":2" /> У новонасталом СССР академија наставља медицински рад, па је тако од 1917, до 1927. урађено око 46 хиљада операција, од којих је трећина била високог ризика и високог степена сложености. Током 1917. године академију су завршила 164 лекара. Током 1920. године на академији су покренути посебни курсеви за болничаре, на којима је обучено више од 1.500 средњих и млађих медицинских специјалиста, и објављено 210 научних радова релевантних за СССР и војску. Дипломци и запослени на ВМА, обављали су дужности у Народним комесаријатима одбране и / посебне задатака, укључујући и оне у иностранство. Међу добровољцима који су се борили против фашизма у Шпанији од 1936, до 1939. године, било је много наставника ВМА и њених дипломаца. Дужности главног саветника санитетске службе републичке војске 1937-1938 обављао је И. А. Кљус (касније је постао истакнути војни хирург и организатор војног здравства). А.Г. је као саветник допринео медицинској подршци Републичког ваздухопловства. Ратгауз. П.М. Журавлев је радио у Шпанији, касније је био заменик шефа ГВСУ и И.С. Колесников (један од оснивача плућне хирургије, који је касније постао познати научник, Херој социјалистичког рада, заслужни научник, академик). Академија је добила име Војномедицинска академија С. М. Киров након убиства Сергеја Кирова 1934. године. Академија је пружала помоћ санитетској служби Монголске народне армије у којој су И.А.Клиусс и А.А. Калинкин били начелници Оружаних снага ове армије. Значајна је била улога ВМА у медицинској подршци борби на реци Халхин Гол 1939. године. Поред великог броја дипломаца ВМА, у Монголију и у Забајкалски војни округ упућена је и велика група запослених и студената Академије (Д.А. Ентин, Н.Н. Елански, С.С. Гирголав, С.А. Новотелнов и други). . Војни хирург је био ученик В.А. Оппела М.Н. Акхутина.<ref>Павловски Е.Н. Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров за 140 година (1798 - 1933), Л., 1940</ref> За учешће у совјетско-финском рату (1939-1940), 678 људи је напустило академију, а на фронту је радило: 291 студент 5. године (цео дипломски курс), 72 стално запослених, 10 студената-добровољаца 4. године као болничари ски батаљони, 176 лекара КУМС-а, 128 државних службеника. === Академија у Другом светском рату === Током Другог светског рата од новембра 1941. до јануару 1942. године академија је евакуисана у [[Самарканд]], а 1944. поново враћена у [[Санкт Петербург]].<ref>{{Cite web|url=http://www.peterburg.biz/imperatorskaya-voenno-meditsinskaya-akademiya.html|title=Императорская военно-медицинская академия в Санкт-Петербурге|website=www.peterburg.biz|access-date=2022-07-19}}</ref> Указом Државног комитета одбране СССР-а, усвојеном у новембру 1942. године, у саставу Војномедицинске академије формирана су три факултета: командно-медицински, медицински стручни и примарна обука виших доктора пукова. Прва два факултета са двогодишњим роком студирања била су намењена за обуку санитетских начелника и висококвалификованих специјалиста и других стручњака у разним областима војне медицине.<ref name=":2" /> Током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]], академија је обучила око 1.800 војних лекара. Леон Орбели, један од Павловљевих ученика, водио је Академију од 1943–1950. године кроз опсаду Лењинграда и Други светски рат. === Академија у другој половини 20.века === Године 1956. Војномедицинска академија С. М. Кирова уједињена је са Морнаричком медицинском академијом основаном од Обуховске болнице и Трећег лењинградског медицинског института основаног 1940. године. Указом Президијума Врховног совјета СССР-а од 21. јула 1954. академија је одликована Орденом Лењина за заслуге у обуци војномедицинског особља и развоју медицинске науке, а 1968. године поводом педесете годишњице Оружаних снага СССР-а, академија је одликована Орденом Црвене заставе . Од 1957. године у ВМА је организован меморијални музеј у коме су приказане главне фазе њене историје. Вишеструку делатност академије у овом периоду обезбеђују и њене услужне јединице:<ref name=":2" /> * експерименталне радионице, * виваријијум са фармом за огледне животиње, * централна апотека, * штампарија, * централна клиничка лабораторија и др. Непосредно пре почетка прославе 200. годишњице оснивања академије, Указом председника Руске Федерације од 17. децембра 1998. године, комплекс историјских зграда академије уврштен је у Државни кодекс посебно вредних објекта културног наслеђа народа Руске Федерације. === Академија у 21. веку === Академија је у свом саставу имала 2002. године: * 6 факултета, * 61 одсек, * 30 клиника, * 16 истраживачких лабораторија и * две истраживачка центра. [[Датотека:Russian Military Medical Academy main building.jpg |мини|Историјска зграда академије са статуом Хигије]] Од 2008. до 2010. године у саставу ВМА. С. М. Киров, као огранци укључени су Саратовски војномедицински институт, Самарски војномедицински институт и Томски војномедицински институт . Од 24. децембра 2008. до 28. априла 2015. године, Војни институт за физичку културу био је у саставу ВМА као посебна оррганизациона јединица . До 2011. године као организационас јединице ВМА. С. М. Кирова, постојала је Савезна државна установа „Државни истраживачки и испитни институт за војну медицину Министарства одбране Руске Федерације“, која је била носилац три реформисане истраживачке институције: * Државног истраживачког института за екстремну медицину, теренске фармације и Медицинска опрема Министарства одбране Русије, * Истраживачког института војне медицине Министарства одбране Русије и * Државног истраживачког института (ваздухопловна и космичка медицина) Министарства одбране Русије, који се састојао од три истраживачко-опитна центра: војне медицине, војне медицинске опреме и апотеке; ваздухопловна медицина и војна ергономија; медицинске и биолошке заштите. Министар одбране Руске Федерације А.Сердјуков је крајем 2011. године донео одлуку о измештању Војномедицинске академије. С. М. Кирова у округ Курортни Санкт Петербурга. У близини села Горскаја, у близини спортског аеродрома, 275 хектара земљишта додељено је за смештај клиничких објеката, медицинских и дијагностичких центара, истраживачког комплекса и образовних зграда, конференцијских сала, хелиодрома, стамбених комплекса за кадете и медицинско особље, саобраћаја и социјалне инфраструктуре. Пројектовање новог мултифункционалног медицинског центра Војномедицинске академије код Сестрорецка , у складу са уговором закљученим са Главним одељењем за распоређивање трупа ОЈСЦ. Планирано је да се пројектантски радови заврше до краја 2013. године, након чега би још један извођач радова, који је требало да буде изабран на конкурсу, започео изградњу медицинске зграде за 1.600 кревета и зграде за обуку за 3.000 кревета. Према прелиминарним проценама, трошкови пребацивања Морнарице у Курортни округ могли би да буду 15-20 милијарди рубаља. Постојећи простор ВМА. С. М. Киров у улици Академик Лебедев било је планиран за смештај Војног института за физичку културу. Међутим, 5. децембра 2012. године, на скупу о проблемима војне медицине, министар одбране Руске Федерације С. К. Шојгу је саопштио да је измештање ВМА назван по С. М. Кирову из центра Санкт Петербурга у Сестрорецк отказан. Од 2014. године, одлуком С. К. Шојгуа, на територији Академије је почела изградња Мултидисциплинарне клинике (комплекс зграда за одељења (клинике) и научна одељења Академије), који се састоји од 7 зграда . Почела је изградња Ситуационог центра који је требало да повеже све војномедицинске установе Оружаних снага Русије у свим регионима земље, а у саастав академије ушла је и 8. научна чета Државног војномедицинског универзитета . У мају 2015. године, први пут у Русији, академија је извела успешну операцију трансплантације ткива лица (32. успешна операција у свету). У децембру 2018. године на академији је отворен музеј Николаја Ивановича Пирогова . == Студије на академији и стицање звања == Трајање студија је 6 година. Они који заврше 6. смер добијају војни чин потпоручника санитетске службе. По обављеном приправничком стажу (годину дана од завршетка 6. године) добија се војни чин потпоручника санитетске службе. Од краја 1990-их до почетка 2000-их, кадети који су студирали на факултету за обуку лекара за ратну морнарицу или факултету за обуку лекара за ратно ваздухопловство и који су прешли на 5. годину студија добијали су војни чин мл. потпоручник санитетске службе. Дипломци академије се постављају као официри са лекарским акредитивима. Институција такође пружа напредну обуку за војне лекаре средњег стажа и обучава дипломиране студенте на докторским студијама. Заснована на савременим стандардима, то је комплексна медицинска школа са мрежом наставних и истраживачких клиника и придружених болница. Дипломци се постављају као официри са лекарским акредитивима. Институција такође пружа напредну обуку за војне лекаре и дипломиране студенте на докторским студијама. [[Датотека:Russian Medical Military Academy in SPB.jpg|600px|центар]] == Кадровска структура академије == Академија данас има високо квалификовано и искусно наставно особље, које између осталог чини:<ref name=":0">{{Cite web|url=http://web.archive.org/web/20150925120908/http://www.vmeda.org/gmsmorf.html|title=Главные медицинские специалисты Министерства обороны Российской Федерации|date=2015-09-25|website=web.archive.org|access-date=2022-07-18}}</ref> * 13 лауреата Државне награде СССР, * 7 лауреата Државне награде РСФСР и Руске Федерације, * 2 лауреата Награде Савета министара СССР, * 8 лауреата Награде Владе Русије Федерације, * 23 заслужна научника РСФСР и Руске Федерације, * више од 100 заслужних доктора СССР-а и Русије, * 35 заслужних радника високог образовања СССР-а и Руске Федерације, * 5 академика и 8 дописних чланова Руске академије наука, * више од 100 академика и дописних чланова јавних академија. Од 2016. године, Академија запошљава 13 главних лекара специјалиста и два заменика главног лекара специјалисте Министарства одбране Русије.<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * ''Георгиевский А. С.'' Военно-медицинская академия // Большая медицинская энциклопедия : в 30 т. / гл. ред. Б. В. Петровский. — 3-е изд. — <abbr>М.</abbr> : Советская энциклопедия, 1977. — Т. 4 : Валин — Гамбия. — С. 360—362. — 576 с. : ил. * ''Жолус Б. И.'' Военно-медицинская академия в моей жизни // ЛитРес, 2019. — 180 с., ил. <nowiki>ISBN 978-5-532-97208-7</nowiki>. * ''Волков С. В.'' Русский офицерский корпус. — <abbr>М.</abbr>: Воениздат, 1993. — 368 с. — (Редкая книга). — 30000 экз. — <nowiki>ISBN 5-203-01334-9</nowiki> * Академии Медико-Хирургические // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * Императорская военно-медицинская академия // [Елисавета Петровна — Инициатива]. — <abbr>СПб.</abbr> ; [<abbr>М.</abbr>] : <abbr>Тип.</abbr> т-ва И. Д. Сытина, 1912. — С. 596—597. — (Военная энциклопедия : [в 18 т.] / под ред. К. И. Величко … [и др.] ; 1911—1915, т. 10). * Военно-медицинская академия / Иванов Н. Г. // Вавилон — «Гражданская война в Северной Америке» / [под общ. ред. Н. В. Огаркова]. — <abbr>М.</abbr> : Военное изд-во М-ва обороны СССР, 1979. — С. 225—226. — (Советская военная энциклопедия : [в 8 т.] ; 1976—1980, т. 2). * ''Иванов Н. Г.'' Военно-медицинская академия // Военная энциклопедия : в 8 тт. Т. 2 / Предс. гл. ред. комисс. П. С. Грачёв. — <abbr>М.</abbr>: Воениздат, 1994. — 10000 экз. — С. 163—164. — <nowiki>ISBN 5-203-01334-9</nowiki> * ''Кузьмин-Караваев В. Д.'' Медицинская академия // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * Профессора Военно-медицинской (Медико-хирургической) академии (1798—1998): Справочник / Редкол.: Ю. Л. Шевченко (гл. ред.), В. С. Новиков (отв. ред.) и др. — <abbr>СПб.</abbr>: Наука, 1998. — 313 с. — <nowiki>ISBN 5-02-026061-4</nowiki> == Спољашње везе == {{commonscat|Kirov Military Medical Academy}} * [https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html Федеральное государственное бюджетное военное образовательное учреждение высшего профессионального образования ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ ИМЕНИ С. М. КИРОВА МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ]- веб страница {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Санкт Петербургу]] iz9sq62c86muzk44v03ds2wrb7lpthl 25115077 25115075 2022-07-20T05:57:08Z Intermedichbo 31422 /* Царска медицинско-хируршка академија */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Инфокутија болница | име = Војномедицинска академија С. М. Киров | групација = | лого =Great emblem of the S.M. Kirov Military Medical Academy.svg | лого_ширина = 100px | слика = 262. St. Petersburg. Military Medical Academy. Main building.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Војномедицинска академија С. М. Киров | координате = | адреса = ''Академика Лебедева, д. 6, лит. Ж'' | место = [[Санкт Петербург]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 29. децембар 1798. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране Руске Федерације | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 59 | ширина-минута = 57 | ширина-секунда = 26 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 30 | дужина-минута = 21 | дужина-секунда = 03 | дужина-ознака = E }} '''Војномедицинска академија С. М. Киров у Санкт Петербургу''' прва је и најстарија школа војне медицине у Санкт Петербургу и медицински војни универзитет у Руској Федерацији. Она обучава виши медицински кадар за [[Оружане снаге Руске Федерације|Оружане снаге Руске федерације]] како би били у стању да пруже квалитетну медицинску помоћ у потпуности и у било којем од најекстремнијих услова. Академија непрестано расте из године у годину, јер је обим посла војне медицинске струке веома велик и намеће потребу за бројним истраживањима у свим војномедицинским службама.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html|title=Историческая справка об Академии|date=2015-10-24|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17}}</ref> Када је основана, академија је имала 7 одељења, после 50 година било их је 18, а до 100. годишњице - 33 одељења и клинике. Број одељења и клиника академије значајно се повећао током година совјетске власти због проширења задатака за обуку војномедицинског особља за Оружане снаге СССР-а и као резултат појаве низа нових гране медицинске науке. До 150. годишњице ВМА постојало је 50 одељења и клиника.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://xn--90aw5c.xn--c1avg/index.php/%D0%92%D0%9E%D0%95%D0%9D%D0%9D%D0%9E-%D0%9C%D0%95%D0%94%D0%98%D0%A6%D0%98%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%90%D0%AF_%D0%90%D0%9A%D0%90%D0%94%D0%95%D0%9C%D0%98%D0%AF|title=ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ — Большая Медицинская Энциклопедия|website=xn--90aw5c.xn--c1avg|access-date=2022-07-20}}</ref> Током њеног постојања кроз академију је прошло 25 хиљада војних лекара, више од 900 професора и 18 хиљада војних лекара на разним усавршавањима.<ref name=":2" /> Академија се и данас налази у историјским зградама у центру [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], изграђеним почев од краја 18. века, које су уврштене у ''Државни кодекс посебно вредних објекта културног наслеђа народа Руске Федерације.'' Да би се избегле грешке и забуна приликом проучавања историјских чињеница, треба имати на уму да је у периоду од 1939. до 1942. године постојала и 2. Војномедицинска академија у граду [[Кујбишев|Кујбишеву]], коју су основали и у њој радили бројни лекари Војномедицинске академије из Санкт Петербурга. == Назив == [[Датотека:Киров Сергей Миронович (фото М. Калашникова).jpg|116x116px|мини|лево|С. М. Киров]] Војномедицинска академија С. М. Киров ово име је добила 1944. године у част Сергеja Мироновичa Кирова (1886-1934), совјетског државника, политичара и револуционара, кога је 1. децембра 1934. убио Леонид Николајев . Убиство Кирова послужило је као изговор за почетак масовних репресија у СССР-у.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Sergei-Kirov|title=Sergei Kirov {{!}} Biography, Assassination, & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-07-18}}</ref> Пуни назив академије (од 2015. године) је ''Савезна државна буџетска војнообразовна установа високог образовања „Војномедицинска академија С. М. Киров“ Министарства одбране Руске Федерације''. {{-}} === Историја промене имена академије === * Главна медицинска школа (од 1787) * Санкт Петербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) * Медицинско-хируршка академија (МКСА) (од 1799.) * Царска медицинско-хируршка академија (ИМХА) (од 1808) * Царска војномедицинска академија (од 1881) * Војномедицинска академија (од 1917) * Војномедицинска академија Радничко-сељачке Црвене армије (од 1929) * Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1935) * Лењинградска војномедицинска академија (1940) * Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1941) * Војномедицинска академија Ордена Лењина названа по С. М. Кирову (од 1954) * Војно-медицинска академија Лењина са црвеном заставом. С. М. Кирова (ВМОЛКА) (од 1968) * Државна образовна установа високог стручног образовања ВМА. С. М. Киров (до 2008) * Федерална државна образовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2010. године) * Савезна државна војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2011. године) * Савезна државна буџетска војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА име С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2012. године) * Савезна државна војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 4. октобра 2013. године) * Федерална државна буџетска војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (од 4. октобра 2013.) * Федерална државна буџетска војнообразовна установа високог образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (од 1. септембра 2015.) == Положај == [[Датотека:Vma by Bulla.jpg|мини|Историјској зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Виллију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.)]] Академија се налази у историјским зградама у центру Санкт Петербурга, изграђеним крајем 18. века и у 19. веку. [[Датотека:Spb-locator.svg|мини|[[Виборгска страна]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија]] Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог [[Класицизам|класицизма]] и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,<ref>Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [рус.] // Архив анатомии, гистологии и эмбриологии. — 1991 (сентябрь—октябрь). — № 101(9—10). — С. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.</ref> налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Болшој Сампсонијевском проспекту, на [[Виборгска страна|Виборгсој страни]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга,<ref name=":10">{{Cite web|url=https://geosfera.org/evropa/russia/2698-vyborgskaya-storona-sankt-peterburg.html|title=Выборгская сторона (Санкт-Петербург) — Россия|website=Планета Земля|language=ru-RU|access-date=2022-07-18}}</ref> који се налази  на десној обали [[Нева|реке Неве]] и Болшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији 1917]]. Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку [[Унеско|УНЕСКО-а]] и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.<ref name=":10" /> == Циљеви и задаци == Војномедицинска академија С.М. Киров настала је као нужна потреба за школованим војним лекарима још од давних времена. Сваку битку прати велики број рањених војника. Да би се смањио морталитет међу рањеницима и спасио живот војника, у војску су уведени и војни лекари који су збрињавали рањениике у свим условима ратовања и свим фазама обуке, и тиме спречавали губитак живота војника. Имајући ово у виду Војномедицинска академија С.М. Киров која је настала као прва виша медицинска установа Русије дана има задатака да врши обуку војних медицинара на седам факултета и медицинских јединица, не само за све огранке оружаних снага Руске Федерације, веч и војно-медицинске јединице страних војски.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://sr.puntomarinero.com/russian-military-universities-list-and/|title=Војномедицинска академија названа СМ Киров У: Руски војни универзитети: листа и рејтинг|date=27. 6. 2019.|url-status=live|access-date=19.7.2022}}</ref> Међутим, како ови стручњаци поседују оружје, задатак академије је да их поред употребе хируршког скалпела, обучи и да постану добри оперативци заједно са другим војницима.<ref name=":1" /> == Историја == Почеци војне медицине у Русији датирају из прве трећине 18. века, тачније 1715. године, када је указом [[Петар Велики|Петра Великог]], у [[Виборг (Русија)|Виборгу]], у такозваној болници Слобода, основане Адмиралитетска и земаљска општа болница за пружање медицинске неге „ услужним људима “, а годину дана касније – Адмиралитетска болница у [[Кронштат|Кронштату]], [[Кронштатски рејон|у Кронштатском рејону]] федералног града [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], на острву [[Котлин]], 30 km западно од градског језгра Санкт Петербурга, на почетку [[Фински залив|Финског залива]] У овим болницама, званим општим, као и при болници основаној 1706. године у Москви, у првој половини 18. века основане су болничке (медицинско-хируршке) школе, које су поставиле темељ изворном систему војномедицинског образовања на тлу Царске Русије. Ове школе су 1786. спојене у Главну медицинску школу.   === Царска медицинско-хируршка академија === [[Датотека:006 Illustrated description of the changes in the uniforms.jpg|мини|Студенати ВМА из 1881.]] [[Датотека:077 Illustrated description of the changes in the uniforms.jpg|мини|Чиновници и студенти академије из 1885.]] Званичан датум оснивања претече данашње академије је 29. децембар  1798. године, када је [[Павле I Петрович]] потписао указ о изградњи просторија за едукативни аудиторијом (публику) медицинске школе и интернат његових ученика. Датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије, иако је она почела са радом 1800. године.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/funds/17/imperatorskaya-voenno-medicinskaya-akademiya-1798-1918|title=Императорская военно-медицинская академия (1798-1918) {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-20}}</ref> Године 1808. цар [[Александар I Павлович]] академију је уздигао у ранг „прве образовне институције Царства“ која је тиме добила сва права Академије наука, којој је било дозвољено да бира своје академике и постане позната као Царска медицинска и хируршка академија.<ref name=":3" /> У периоду од 1798. до 1845. радила је и московска филијала академије која је обучила око 2.000 војних лекара. Током 19. века, под рукмоводством В. Вилијема и његових наследника, на академији, формирана су прва одељења и клинике у [[Руско царство|Руском царству]] за гинекологију, психијатрију, офталмологију, оперативну хирургију, педијатрију, оториноларингологију и друге гране медицине, које су постале прототип постдипломских студија. Оснивањем „Посебног медицинског курса за образовање бабица” 1872. године, академија је посталаи први светски покретач медицинског образовања жена. ВМА је имала значајну улогу у формирању и развоју домаћег медицинске индустрије. Дуго времена професори-хирурзи академије (И. В. Бујалски, [[Nikolaj Pirogov|Николај Иванович Пирогов]], итд.) били су хонорарни управници Санкт Петербуршке фабрике алата - јединог предузећа у Русији у то време које је производило хируршке инструменте.<ref name=":2" /> У периоду од 1910. до 1911. године, дипломци и студенти академије учествовали су у елиминацији епидемије манџуријске куге. === Академија у постреволуционарном периоду === После [[Октобарска револуција|Октобарске револуције 1917.]] део наставног особља [[Царска медицинско-хируршка академија|Војномедицинске академије Царске русије]] подржао је нову власт и наставио да ради на академији, међу њима И.П. Павлов, В.Н. Тонков (који је водио академију од 1917. до 1925. године), Г.В. Хлопин, В.А. Оппел, С.С. Гирголав, В.Н. Шевкуненко, С.П. Федоров. Они су путовали по фронтовима грађанског рата, водили санитетску и санитарну службу армија и фронтова, и наставили да раде на одељењима и клиникама у најтежим условима разарања и глади, док је на фронтовима беснео тифус и колера. Од почетка 1920-их година академија почиње да организује посебну наставу из специјалних војномедицинских дисциплина. Од 1923. године на академији су почели да се предају организационо-тактичке, војно-санитарне дисциплине, војне дисциплине, а од 1922. Н.А. Иванов покренуо је и курс војне хигијене. После Велике октобарске социјалистичке револуције, научници Војномедицинске академије (В. И. Воиацхек, П. А. Купријанов, Х. Н. Савицки и други), заједно са дизајнерима Санкт Петербуршке фабрике алата створили су много нових оригиналних узорака медицинских инструменте и апарата.<ref name=":2" /> У новонасталом СССР академија наставља медицински рад, па је тако од 1917, до 1927. урађено око 46 хиљада операција, од којих је трећина била високог ризика и високог степена сложености. Током 1917. године академију су завршила 164 лекара. Током 1920. године на академији су покренути посебни курсеви за болничаре, на којима је обучено више од 1.500 средњих и млађих медицинских специјалиста, и објављено 210 научних радова релевантних за СССР и војску. Дипломци и запослени на ВМА, обављали су дужности у Народним комесаријатима одбране и / посебне задатака, укључујући и оне у иностранство. Међу добровољцима који су се борили против фашизма у Шпанији од 1936, до 1939. године, било је много наставника ВМА и њених дипломаца. Дужности главног саветника санитетске службе републичке војске 1937-1938 обављао је И. А. Кљус (касније је постао истакнути војни хирург и организатор војног здравства). А.Г. је као саветник допринео медицинској подршци Републичког ваздухопловства. Ратгауз. П.М. Журавлев је радио у Шпанији, касније је био заменик шефа ГВСУ и И.С. Колесников (један од оснивача плућне хирургије, који је касније постао познати научник, Херој социјалистичког рада, заслужни научник, академик). Академија је добила име Војномедицинска академија С. М. Киров након убиства Сергеја Кирова 1934. године. Академија је пружала помоћ санитетској служби Монголске народне армије у којој су И.А.Клиусс и А.А. Калинкин били начелници Оружаних снага ове армије. Значајна је била улога ВМА у медицинској подршци борби на реци Халхин Гол 1939. године. Поред великог броја дипломаца ВМА, у Монголију и у Забајкалски војни округ упућена је и велика група запослених и студената Академије (Д.А. Ентин, Н.Н. Елански, С.С. Гирголав, С.А. Новотелнов и други). . Војни хирург је био ученик В.А. Оппела М.Н. Акхутина.<ref>Павловски Е.Н. Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров за 140 година (1798 - 1933), Л., 1940</ref> За учешће у совјетско-финском рату (1939-1940), 678 људи је напустило академију, а на фронту је радило: 291 студент 5. године (цео дипломски курс), 72 стално запослених, 10 студената-добровољаца 4. године као болничари ски батаљони, 176 лекара КУМС-а, 128 државних службеника. === Академија у Другом светском рату === Током Другог светског рата од новембра 1941. до јануару 1942. године академија је евакуисана у [[Самарканд]], а 1944. поново враћена у [[Санкт Петербург]].<ref>{{Cite web|url=http://www.peterburg.biz/imperatorskaya-voenno-meditsinskaya-akademiya.html|title=Императорская военно-медицинская академия в Санкт-Петербурге|website=www.peterburg.biz|access-date=2022-07-19}}</ref> Указом Државног комитета одбране СССР-а, усвојеном у новембру 1942. године, у саставу Војномедицинске академије формирана су три факултета: командно-медицински, медицински стручни и примарна обука виших доктора пукова. Прва два факултета са двогодишњим роком студирања била су намењена за обуку санитетских начелника и висококвалификованих специјалиста и других стручњака у разним областима војне медицине.<ref name=":2" /> Током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]], академија је обучила око 1.800 војних лекара. Леон Орбели, један од Павловљевих ученика, водио је Академију од 1943–1950. године кроз опсаду Лењинграда и Други светски рат. === Академија у другој половини 20.века === Године 1956. Војномедицинска академија С. М. Кирова уједињена је са Морнаричком медицинском академијом основаном од Обуховске болнице и Трећег лењинградског медицинског института основаног 1940. године. Указом Президијума Врховног совјета СССР-а од 21. јула 1954. академија је одликована Орденом Лењина за заслуге у обуци војномедицинског особља и развоју медицинске науке, а 1968. године поводом педесете годишњице Оружаних снага СССР-а, академија је одликована Орденом Црвене заставе . Од 1957. године у ВМА је организован меморијални музеј у коме су приказане главне фазе њене историје. Вишеструку делатност академије у овом периоду обезбеђују и њене услужне јединице:<ref name=":2" /> * експерименталне радионице, * виваријијум са фармом за огледне животиње, * централна апотека, * штампарија, * централна клиничка лабораторија и др. Непосредно пре почетка прославе 200. годишњице оснивања академије, Указом председника Руске Федерације од 17. децембра 1998. године, комплекс историјских зграда академије уврштен је у Државни кодекс посебно вредних објекта културног наслеђа народа Руске Федерације. === Академија у 21. веку === Академија је у свом саставу имала 2002. године: * 6 факултета, * 61 одсек, * 30 клиника, * 16 истраживачких лабораторија и * две истраживачка центра. [[Датотека:Russian Military Medical Academy main building.jpg |мини|Историјска зграда академије са статуом Хигије]] Од 2008. до 2010. године у саставу ВМА. С. М. Киров, као огранци укључени су Саратовски војномедицински институт, Самарски војномедицински институт и Томски војномедицински институт . Од 24. децембра 2008. до 28. априла 2015. године, Војни институт за физичку културу био је у саставу ВМА као посебна оррганизациона јединица . До 2011. године као организационас јединице ВМА. С. М. Кирова, постојала је Савезна државна установа „Државни истраживачки и испитни институт за војну медицину Министарства одбране Руске Федерације“, која је била носилац три реформисане истраживачке институције: * Државног истраживачког института за екстремну медицину, теренске фармације и Медицинска опрема Министарства одбране Русије, * Истраживачког института војне медицине Министарства одбране Русије и * Државног истраживачког института (ваздухопловна и космичка медицина) Министарства одбране Русије, који се састојао од три истраживачко-опитна центра: војне медицине, војне медицинске опреме и апотеке; ваздухопловна медицина и војна ергономија; медицинске и биолошке заштите. Министар одбране Руске Федерације А.Сердјуков је крајем 2011. године донео одлуку о измештању Војномедицинске академије. С. М. Кирова у округ Курортни Санкт Петербурга. У близини села Горскаја, у близини спортског аеродрома, 275 хектара земљишта додељено је за смештај клиничких објеката, медицинских и дијагностичких центара, истраживачког комплекса и образовних зграда, конференцијских сала, хелиодрома, стамбених комплекса за кадете и медицинско особље, саобраћаја и социјалне инфраструктуре. Пројектовање новог мултифункционалног медицинског центра Војномедицинске академије код Сестрорецка , у складу са уговором закљученим са Главним одељењем за распоређивање трупа ОЈСЦ. Планирано је да се пројектантски радови заврше до краја 2013. године, након чега би још један извођач радова, који је требало да буде изабран на конкурсу, започео изградњу медицинске зграде за 1.600 кревета и зграде за обуку за 3.000 кревета. Према прелиминарним проценама, трошкови пребацивања Морнарице у Курортни округ могли би да буду 15-20 милијарди рубаља. Постојећи простор ВМА. С. М. Киров у улици Академик Лебедев било је планиран за смештај Војног института за физичку културу. Међутим, 5. децембра 2012. године, на скупу о проблемима војне медицине, министар одбране Руске Федерације С. К. Шојгу је саопштио да је измештање ВМА назван по С. М. Кирову из центра Санкт Петербурга у Сестрорецк отказан. Од 2014. године, одлуком С. К. Шојгуа, на територији Академије је почела изградња Мултидисциплинарне клинике (комплекс зграда за одељења (клинике) и научна одељења Академије), који се састоји од 7 зграда . Почела је изградња Ситуационог центра који је требало да повеже све војномедицинске установе Оружаних снага Русије у свим регионима земље, а у саастав академије ушла је и 8. научна чета Државног војномедицинског универзитета . У мају 2015. године, први пут у Русији, академија је извела успешну операцију трансплантације ткива лица (32. успешна операција у свету). У децембру 2018. године на академији је отворен музеј Николаја Ивановича Пирогова . == Студије на академији и стицање звања == Трајање студија је 6 година. Они који заврше 6. смер добијају војни чин потпоручника санитетске службе. По обављеном приправничком стажу (годину дана од завршетка 6. године) добија се војни чин потпоручника санитетске службе. Од краја 1990-их до почетка 2000-их, кадети који су студирали на факултету за обуку лекара за ратну морнарицу или факултету за обуку лекара за ратно ваздухопловство и који су прешли на 5. годину студија добијали су војни чин мл. потпоручник санитетске службе. Дипломци академије се постављају као официри са лекарским акредитивима. Институција такође пружа напредну обуку за војне лекаре средњег стажа и обучава дипломиране студенте на докторским студијама. Заснована на савременим стандардима, то је комплексна медицинска школа са мрежом наставних и истраживачких клиника и придружених болница. Дипломци се постављају као официри са лекарским акредитивима. Институција такође пружа напредну обуку за војне лекаре и дипломиране студенте на докторским студијама. [[Датотека:Russian Medical Military Academy in SPB.jpg|600px|центар]] == Кадровска структура академије == Академија данас има високо квалификовано и искусно наставно особље, које између осталог чини:<ref name=":0">{{Cite web|url=http://web.archive.org/web/20150925120908/http://www.vmeda.org/gmsmorf.html|title=Главные медицинские специалисты Министерства обороны Российской Федерации|date=2015-09-25|website=web.archive.org|access-date=2022-07-18}}</ref> * 13 лауреата Државне награде СССР, * 7 лауреата Државне награде РСФСР и Руске Федерације, * 2 лауреата Награде Савета министара СССР, * 8 лауреата Награде Владе Русије Федерације, * 23 заслужна научника РСФСР и Руске Федерације, * више од 100 заслужних доктора СССР-а и Русије, * 35 заслужних радника високог образовања СССР-а и Руске Федерације, * 5 академика и 8 дописних чланова Руске академије наука, * више од 100 академика и дописних чланова јавних академија. Од 2016. године, Академија запошљава 13 главних лекара специјалиста и два заменика главног лекара специјалисте Министарства одбране Русије.<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * ''Георгиевский А. С.'' Военно-медицинская академия // Большая медицинская энциклопедия : в 30 т. / гл. ред. Б. В. Петровский. — 3-е изд. — <abbr>М.</abbr> : Советская энциклопедия, 1977. — Т. 4 : Валин — Гамбия. — С. 360—362. — 576 с. : ил. * ''Жолус Б. И.'' Военно-медицинская академия в моей жизни // ЛитРес, 2019. — 180 с., ил. <nowiki>ISBN 978-5-532-97208-7</nowiki>. * ''Волков С. В.'' Русский офицерский корпус. — <abbr>М.</abbr>: Воениздат, 1993. — 368 с. — (Редкая книга). — 30000 экз. — <nowiki>ISBN 5-203-01334-9</nowiki> * Академии Медико-Хирургические // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * Императорская военно-медицинская академия // [Елисавета Петровна — Инициатива]. — <abbr>СПб.</abbr> ; [<abbr>М.</abbr>] : <abbr>Тип.</abbr> т-ва И. Д. Сытина, 1912. — С. 596—597. — (Военная энциклопедия : [в 18 т.] / под ред. К. И. Величко … [и др.] ; 1911—1915, т. 10). * Военно-медицинская академия / Иванов Н. Г. // Вавилон — «Гражданская война в Северной Америке» / [под общ. ред. Н. В. Огаркова]. — <abbr>М.</abbr> : Военное изд-во М-ва обороны СССР, 1979. — С. 225—226. — (Советская военная энциклопедия : [в 8 т.] ; 1976—1980, т. 2). * ''Иванов Н. Г.'' Военно-медицинская академия // Военная энциклопедия : в 8 тт. Т. 2 / Предс. гл. ред. комисс. П. С. Грачёв. — <abbr>М.</abbr>: Воениздат, 1994. — 10000 экз. — С. 163—164. — <nowiki>ISBN 5-203-01334-9</nowiki> * ''Кузьмин-Караваев В. Д.'' Медицинская академия // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * Профессора Военно-медицинской (Медико-хирургической) академии (1798—1998): Справочник / Редкол.: Ю. Л. Шевченко (гл. ред.), В. С. Новиков (отв. ред.) и др. — <abbr>СПб.</abbr>: Наука, 1998. — 313 с. — <nowiki>ISBN 5-02-026061-4</nowiki> == Спољашње везе == {{commonscat|Kirov Military Medical Academy}} * [https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html Федеральное государственное бюджетное военное образовательное учреждение высшего профессионального образования ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ ИМЕНИ С. М. КИРОВА МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ]- веб страница {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Санкт Петербургу]] 0mvnswtauffdptvcxuwwz02xf0ijhpo 25115133 25115077 2022-07-20T08:29:35Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Војномедицинска академија С. М. Киров | групација = | лого =Great emblem of the S.M. Kirov Military Medical Academy.svg | лого_ширина = 100px | слика = 262. St. Petersburg. Military Medical Academy. Main building.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Војномедицинска академија С. М. Киров | координате = | адреса = ''Академика Лебедева, д. 6, лит. Ж'' | место = [[Санкт Петербург]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 29. децембар 1798. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране Руске Федерације | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 59 | ширина-минута = 57 | ширина-секунда = 26 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 30 | дужина-минута = 21 | дужина-секунда = 03 | дужина-ознака = E }} '''Војномедицинска академија С. М. Киров у Санкт Петербургу''' прва је и најстарија школа војне медицине у Санкт Петербургу и медицински војни универзитет у Руској Федерацији. Она обучава виши медицински кадар за [[Оружане снаге Руске Федерације|Оружане снаге Руске федерације]] како би били у стању да пруже квалитетну медицинску помоћ у потпуности и у било којем од најекстремнијих услова. Академија непрестано расте из године у годину, јер је обим посла војне медицинске струке веома велик и намеће потребу за бројним истраживањима у свим војномедицинским службама.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html|title=Историческая справка об Академии|date=2015-10-24|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17}}</ref> Када је основана, академија је имала 7 одељења, после 50 година било их је 18, а до 100. годишњице - 33 одељења и клинике. Број одељења и клиника академије значајно се повећао током година совјетске власти због проширења задатака за обуку војномедицинског особља за Оружане снаге СССР-а и као резултат појаве низа нових гране медицинске науке. До 150. годишњице ВМА постојало је 50 одељења и клиника.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://xn--90aw5c.xn--c1avg/index.php/%D0%92%D0%9E%D0%95%D0%9D%D0%9D%D0%9E-%D0%9C%D0%95%D0%94%D0%98%D0%A6%D0%98%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%90%D0%AF_%D0%90%D0%9A%D0%90%D0%94%D0%95%D0%9C%D0%98%D0%AF|title=ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ — Большая Медицинская Энциклопедия|website=xn--90aw5c.xn--c1avg|access-date=2022-07-20}}</ref> Током њеног постојања кроз академију је прошло 25 хиљада војних лекара, више од 900 професора и 18 хиљада војних лекара на разним усавршавањима.<ref name=":2" /> Академија се и данас налази у историјским зградама у центру [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], изграђеним почев од краја 18. века, које су уврштене у ''Државни кодекс посебно вредних објекта културног наслеђа народа Руске Федерације.'' Да би се избегле грешке и забуна приликом проучавања историјских чињеница, треба имати на уму да је у периоду од 1939. до 1942. године постојала и 2. Војномедицинска академија у граду [[Кујбишев|Кујбишеву]], коју су основали и у њој радили бројни лекари Војномедицинске академије из Санкт Петербурга. == Назив == [[Датотека:Киров Сергей Миронович (фото М. Калашникова).jpg|116x116px|мини|лево|С. М. Киров]] Војномедицинска академија С. М. Киров ово име је добила 1944. године у част Сергеja Мироновичa Кирова (1886-1934), совјетског државника, политичара и револуционара, кога је 1. децембра 1934. убио Леонид Николајев . Убиство Кирова послужило је као изговор за почетак масовних репресија у СССР-у.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Sergei-Kirov|title=Sergei Kirov {{!}} Biography, Assassination, & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-07-18}}</ref> Пуни назив академије (од 2015. године) је ''Савезна државна буџетска војнообразовна установа високог образовања „Војномедицинска академија С. М. Киров“ Министарства одбране Руске Федерације''. {{-}} === Историја промене имена академије === * Главна медицинска школа (од 1787) * Санкт Петербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) * Медицинско-хируршка академија (МКСА) (од 1799.) * Царска медицинско-хируршка академија (ИМХА) (од 1808) * Царска војномедицинска академија (од 1881) * Војномедицинска академија (од 1917) * Војномедицинска академија Радничко-сељачке Црвене армије (од 1929) * Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1935) * Лењинградска војномедицинска академија (1940) * Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1941) * Војномедицинска академија Ордена Лењина названа по С. М. Кирову (од 1954) * Војно-медицинска академија Лењина са црвеном заставом. С. М. Кирова (ВМОЛКА) (од 1968) * Државна образовна установа високог стручног образовања ВМА. С. М. Киров (до 2008) * Федерална државна образовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2010. године) * Савезна државна војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2011. године) * Савезна државна буџетска војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА име С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 2012. године) * Савезна државна војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (до 4. октобра 2013. године) * Федерална државна буџетска војнообразовна установа високог стручног образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (од 4. октобра 2013.) * Федерална државна буџетска војнообразовна установа високог образовања "ВМА С. М. Кирова" Министарства одбране Руске Федерације (од 1. септембра 2015.) == Положај == [[Датотека:Vma by Bulla.jpg|мини|Историјској зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Виллију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.)]] Академија се налази у историјским зградама у центру Санкт Петербурга, изграђеним крајем 18. века и у 19. веку. [[Датотека:Spb-locator.svg|мини|[[Виборгска страна]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија]] Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог [[Класицизам|класицизма]] и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,<ref>Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [рус.] // Архив анатомии, гистологии и эмбриологии. — 1991 (сентябрь—октябрь). — № 101(9—10). — С. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.</ref> налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Болшој Сампсонијевском проспекту, на [[Виборгска страна|Виборгсој страни]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга,<ref name=":10">{{Cite web|url=https://geosfera.org/evropa/russia/2698-vyborgskaya-storona-sankt-peterburg.html|title=Выборгская сторона (Санкт-Петербург) — Россия|website=Планета Земля|language=ru-RU|access-date=2022-07-18}}</ref> који се налази  на десној обали [[Нева|реке Неве]] и Болшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији 1917]]. Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку [[Унеско|УНЕСКО-а]] и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.<ref name=":10" /> == Циљеви и задаци == Војномедицинска академија С.М. Киров настала је као нужна потреба за школованим војним лекарима још од давних времена. Сваку битку прати велики број рањених војника. Да би се смањио морталитет међу рањеницима и спасио живот војника, у војску су уведени и војни лекари који су збрињавали рањениике у свим условима ратовања и свим фазама обуке, и тиме спречавали губитак живота војника. Имајући ово у виду Војномедицинска академија С.М. Киров која је настала као прва виша медицинска установа Русије дана има задатака да врши обуку војних медицинара на седам факултета и медицинских јединица, не само за све огранке оружаних снага Руске Федерације, веч и војно-медицинске јединице страних војски.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://sr.puntomarinero.com/russian-military-universities-list-and/|title=Војномедицинска академија названа СМ Киров У: Руски војни универзитети: листа и рејтинг|date=27. 6. 2019.|url-status=live|access-date=19.7.2022}}</ref> Међутим, како ови стручњаци поседују оружје, задатак академије је да их поред употребе хируршког скалпела, обучи и да постану добри оперативци заједно са другим војницима.<ref name=":1" /> == Историја == Почеци војне медицине у Русији датирају из прве трећине 18. века, тачније 1715. године, када је указом [[Петар Велики|Петра Великог]], у [[Виборг (Русија)|Виборгу]], у такозваној болници Слобода, основане Адмиралитетска и земаљска општа болница за пружање медицинске неге „ услужним људима “, а годину дана касније – Адмиралитетска болница у [[Кронштат|Кронштату]], [[Кронштатски рејон|у Кронштатском рејону]] федералног града [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], на острву [[Котлин]], 30 km западно од градског језгра Санкт Петербурга, на почетку [[Фински залив|Финског залива]] У овим болницама, званим општим, као и при болници основаној 1706. године у Москви, у првој половини 18. века основане су болничке (медицинско-хируршке) школе, које су поставиле темељ изворном систему војномедицинског образовања на тлу Царске Русије. Ове школе су 1786. спојене у Главну медицинску школу.   === Царска медицинско-хируршка академија === [[Датотека:006 Illustrated description of the changes in the uniforms.jpg|мини|Студенати ВМА из 1881.]] [[Датотека:077 Illustrated description of the changes in the uniforms.jpg|мини|Чиновници и студенти академије из 1885.]] Званичан датум оснивања претече данашње академије је 29. децембар  1798. године, када је [[Павле I Петрович]] потписао указ о изградњи просторија за едукативни аудиторијом (публику) медицинске школе и интернат његових ученика. Датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије, иако је она почела са радом 1800. године.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/funds/17/imperatorskaya-voenno-medicinskaya-akademiya-1798-1918|title=Императорская военно-медицинская академия (1798-1918) {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-20}}</ref> Године 1808. цар [[Александар I Павлович]] академију је уздигао у ранг „прве образовне институције Царства“ која је тиме добила сва права Академије наука, којој је било дозвољено да бира своје академике и постане позната као Царска медицинска и хируршка академија.<ref name=":3" /> У периоду од 1798. до 1845. радила је и московска филијала академије која је обучила око 2.000 војних лекара. Током 19. века, под рукмоводством В. Вилијема и његових наследника, на академији, формирана су прва одељења и клинике у [[Руско царство|Руском царству]] за гинекологију, психијатрију, офталмологију, оперативну хирургију, педијатрију, оториноларингологију и друге гране медицине, које су постале прототип постдипломских студија. Оснивањем „Посебног медицинског курса за образовање бабица” 1872. године, академија је посталаи први светски покретач медицинског образовања жена. ВМА је имала значајну улогу у формирању и развоју домаћег медицинске индустрије. Дуго времена професори-хирурзи академије (И. В. Бујалски, [[Nikolaj Pirogov|Николај Иванович Пирогов]], итд.) били су хонорарни управници Санкт Петербуршке фабрике алата - јединог предузећа у Русији у то време које је производило хируршке инструменте.<ref name=":2" /> У периоду од 1910. до 1911. године, дипломци и студенти академије учествовали су у елиминацији епидемије манџуријске куге. === Академија у постреволуционарном периоду === После [[Октобарска револуција|Октобарске револуције 1917.]] део наставног особља [[Царска медицинско-хируршка академија|Војномедицинске академије Царске русије]] подржао је нову власт и наставио да ради на академији, међу њима И.П. Павлов, В.Н. Тонков (који је водио академију од 1917. до 1925. године), Г.В. Хлопин, В.А. Оппел, С.С. Гирголав, В.Н. Шевкуненко, С.П. Федоров. Они су путовали по фронтовима грађанског рата, водили санитетску и санитарну службу армија и фронтова, и наставили да раде на одељењима и клиникама у најтежим условима разарања и глади, док је на фронтовима беснео тифус и колера. Од почетка 1920-их година академија почиње да организује посебну наставу из специјалних војномедицинских дисциплина. Од 1923. године на академији су почели да се предају организационо-тактичке, војно-санитарне дисциплине, војне дисциплине, а од 1922. Н.А. Иванов покренуо је и курс војне хигијене. После Велике октобарске социјалистичке револуције, научници Војномедицинске академије (В. И. Воиацхек, П. А. Купријанов, Х. Н. Савицки и други), заједно са дизајнерима Санкт Петербуршке фабрике алата створили су много нових оригиналних узорака медицинских инструменте и апарата.<ref name=":2" /> У новонасталом СССР академија наставља медицински рад, па је тако од 1917, до 1927. урађено око 46 хиљада операција, од којих је трећина била високог ризика и високог степена сложености. Током 1917. године академију су завршила 164 лекара. Током 1920. године на академији су покренути посебни курсеви за болничаре, на којима је обучено више од 1.500 средњих и млађих медицинских специјалиста, и објављено 210 научних радова релевантних за СССР и војску. Дипломци и запослени на ВМА, обављали су дужности у Народним комесаријатима одбране и / посебне задатака, укључујући и оне у иностранство. Међу добровољцима који су се борили против фашизма у Шпанији од 1936, до 1939. године, било је много наставника ВМА и њених дипломаца. Дужности главног саветника санитетске службе републичке војске 1937-1938 обављао је И. А. Кљус (касније је постао истакнути војни хирург и организатор војног здравства). А.Г. је као саветник допринео медицинској подршци Републичког ваздухопловства. Ратгауз. П.М. Журавлев је радио у Шпанији, касније је био заменик шефа ГВСУ и И.С. Колесников (један од оснивача плућне хирургије, који је касније постао познати научник, Херој социјалистичког рада, заслужни научник, академик). Академија је добила име Војномедицинска академија С. М. Киров након убиства Сергеја Кирова 1934. године. Академија је пружала помоћ санитетској служби Монголске народне армије у којој су И.А.Клиусс и А.А. Калинкин били начелници Оружаних снага ове армије. Значајна је била улога ВМА у медицинској подршци борби на реци Халхин Гол 1939. године. Поред великог броја дипломаца ВМА, у Монголију и у Забајкалски војни округ упућена је и велика група запослених и студената Академије (Д.А. Ентин, Н.Н. Елански, С.С. Гирголав, С.А. Новотелнов и други). . Војни хирург је био ученик В.А. Оппела М.Н. Акхутина.<ref>Павловски Е.Н. Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров за 140 година (1798 - 1933), Л., 1940</ref> За учешће у совјетско-финском рату (1939-1940), 678 људи је напустило академију, а на фронту је радило: 291 студент 5. године (цео дипломски курс), 72 стално запослених, 10 студената-добровољаца 4. године као болничари ски батаљони, 176 лекара КУМС-а, 128 државних службеника. === Академија у Другом светском рату === Током Другог светског рата од новембра 1941. до јануару 1942. године академија је евакуисана у [[Самарканд]], а 1944. поново враћена у [[Санкт Петербург]].<ref>{{Cite web|url=http://www.peterburg.biz/imperatorskaya-voenno-meditsinskaya-akademiya.html|title=Императорская военно-медицинская академия в Санкт-Петербурге|website=www.peterburg.biz|access-date=2022-07-19}}</ref> Указом Државног комитета одбране СССР-а, усвојеном у новембру 1942. године, у саставу Војномедицинске академије формирана су три факултета: командно-медицински, медицински стручни и примарна обука виших доктора пукова. Прва два факултета са двогодишњим роком студирања била су намењена за обуку санитетских начелника и висококвалификованих специјалиста и других стручњака у разним областима војне медицине.<ref name=":2" /> Током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]], академија је обучила око 1.800 војних лекара. Леон Орбели, један од Павловљевих ученика, водио је Академију од 1943–1950. године кроз опсаду Лењинграда и Други светски рат. === Академија у другој половини 20.века === Године 1956. Војномедицинска академија С. М. Кирова уједињена је са Морнаричком медицинском академијом основаном од Обуховске болнице и Трећег лењинградског медицинског института основаног 1940. године. Указом Президијума Врховног совјета СССР-а од 21. јула 1954. академија је одликована Орденом Лењина за заслуге у обуци војномедицинског особља и развоју медицинске науке, а 1968. године поводом педесете годишњице Оружаних снага СССР-а, академија је одликована Орденом Црвене заставе . Од 1957. године у ВМА је организован меморијални музеј у коме су приказане главне фазе њене историје. Вишеструку делатност академије у овом периоду обезбеђују и њене услужне јединице:<ref name=":2" /> * експерименталне радионице, * виваријијум са фармом за огледне животиње, * централна апотека, * штампарија, * централна клиничка лабораторија и др. Непосредно пре почетка прославе 200. годишњице оснивања академије, Указом председника Руске Федерације од 17. децембра 1998. године, комплекс историјских зграда академије уврштен је у Државни кодекс посебно вредних објекта културног наслеђа народа Руске Федерације. === Академија у 21. веку === Академија је у свом саставу имала 2002. године: * 6 факултета, * 61 одсек, * 30 клиника, * 16 истраживачких лабораторија и * две истраживачка центра. [[Датотека:Russian Military Medical Academy main building.jpg |мини|Историјска зграда академије са статуом Хигије]] Од 2008. до 2010. године у саставу ВМА. С. М. Киров, као огранци укључени су Саратовски војномедицински институт, Самарски војномедицински институт и Томски војномедицински институт . Од 24. децембра 2008. до 28. априла 2015. године, Војни институт за физичку културу био је у саставу ВМА као посебна оррганизациона јединица . До 2011. године као организационас јединице ВМА. С. М. Кирова, постојала је Савезна државна установа „Државни истраживачки и испитни институт за војну медицину Министарства одбране Руске Федерације“, која је била носилац три реформисане истраживачке институције: * Државног истраживачког института за екстремну медицину, теренске фармације и Медицинска опрема Министарства одбране Русије, * Истраживачког института војне медицине Министарства одбране Русије и * Државног истраживачког института (ваздухопловна и космичка медицина) Министарства одбране Русије, који се састојао од три истраживачко-опитна центра: војне медицине, војне медицинске опреме и апотеке; ваздухопловна медицина и војна ергономија; медицинске и биолошке заштите. Министар одбране Руске Федерације А.Сердјуков је крајем 2011. године донео одлуку о измештању Војномедицинске академије. С. М. Кирова у округ Курортни Санкт Петербурга. У близини села Горскаја, у близини спортског аеродрома, 275 хектара земљишта додељено је за смештај клиничких објеката, медицинских и дијагностичких центара, истраживачког комплекса и образовних зграда, конференцијских сала, хелиодрома, стамбених комплекса за кадете и медицинско особље, саобраћаја и социјалне инфраструктуре. Пројектовање новог мултифункционалног медицинског центра Војномедицинске академије код Сестрорецка , у складу са уговором закљученим са Главним одељењем за распоређивање трупа ОЈСЦ. Планирано је да се пројектантски радови заврше до краја 2013. године, након чега би још један извођач радова, који је требало да буде изабран на конкурсу, започео изградњу медицинске зграде за 1.600 кревета и зграде за обуку за 3.000 кревета. Према прелиминарним проценама, трошкови пребацивања Морнарице у Курортни округ могли би да буду 15-20 милијарди рубаља. Постојећи простор ВМА. С. М. Киров у улици Академик Лебедев било је планиран за смештај Војног института за физичку културу. Међутим, 5. децембра 2012. године, на скупу о проблемима војне медицине, министар одбране Руске Федерације С. К. Шојгу је саопштио да је измештање ВМА назван по С. М. Кирову из центра Санкт Петербурга у Сестрорецк отказан. Од 2014. године, одлуком С. К. Шојгуа, на територији Академије је почела изградња Мултидисциплинарне клинике (комплекс зграда за одељења (клинике) и научна одељења Академије), који се састоји од 7 зграда . Почела је изградња Ситуационог центра који је требало да повеже све војномедицинске установе Оружаних снага Русије у свим регионима земље, а у саастав академије ушла је и 8. научна чета Државног војномедицинског универзитета . У мају 2015. године, први пут у Русији, академија је извела успешну операцију трансплантације ткива лица (32. успешна операција у свету). У децембру 2018. године на академији је отворен музеј Николаја Ивановича Пирогова . == Студије на академији и стицање звања == Трајање студија је 6 година. Они који заврше 6. смер добијају војни чин потпоручника санитетске службе. По обављеном приправничком стажу (годину дана од завршетка 6. године) добија се војни чин потпоручника санитетске службе. Од краја 1990-их до почетка 2000-их, кадети који су студирали на факултету за обуку лекара за ратну морнарицу или факултету за обуку лекара за ратно ваздухопловство и који су прешли на 5. годину студија добијали су војни чин мл. потпоручник санитетске службе. Дипломци академије се постављају као официри са лекарским акредитивима. Институција такође пружа напредну обуку за војне лекаре средњег стажа и обучава дипломиране студенте на докторским студијама. Заснована на савременим стандардима, то је комплексна медицинска школа са мрежом наставних и истраживачких клиника и придружених болница. Дипломци се постављају као официри са лекарским акредитивима. Институција такође пружа напредну обуку за војне лекаре и дипломиране студенте на докторским студијама. [[Датотека:Russian Medical Military Academy in SPB.jpg|600px|центар]] == Кадровска структура академије == Академија данас има високо квалификовано и искусно наставно особље, које између осталог чини:<ref name=":0">{{Cite web|url=http://web.archive.org/web/20150925120908/http://www.vmeda.org/gmsmorf.html|title=Главные медицинские специалисты Министерства обороны Российской Федерации|date=2015-09-25|website=web.archive.org|access-date=2022-07-18}}</ref> * 13 лауреата Државне награде СССР, * 7 лауреата Државне награде РСФСР и Руске Федерације, * 2 лауреата Награде Савета министара СССР, * 8 лауреата Награде Владе Русије Федерације, * 23 заслужна научника РСФСР и Руске Федерације, * више од 100 заслужних доктора СССР-а и Русије, * 35 заслужних радника високог образовања СССР-а и Руске Федерације, * 5 академика и 8 дописних чланова Руске академије наука, * више од 100 академика и дописних чланова јавних академија. Од 2016. године, Академија запошљава 13 главних лекара специјалиста и два заменика главног лекара специјалисте Министарства одбране Русије.<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * ''Георгиевский А. С.'' Военно-медицинская академия // Большая медицинская энциклопедия : в 30 т. / гл. ред. Б. В. Петровский. — 3-е изд. — <abbr>М.</abbr> : Советская энциклопедия, 1977. — Т. 4 : Валин — Гамбия. — С. 360—362. — 576 с. : ил. * ''Жолус Б. И.'' Военно-медицинская академия в моей жизни // ЛитРес, 2019. — 180 с., ил. <nowiki>ISBN 978-5-532-97208-7</nowiki>. * ''Волков С. В.'' Русский офицерский корпус. — <abbr>М.</abbr>: Воениздат, 1993. — 368 с. — (Редкая книга). — 30000 экз. — <nowiki>ISBN 5-203-01334-9</nowiki> * Академии Медико-Хирургические // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * Императорская военно-медицинская академия // [Елисавета Петровна — Инициатива]. — <abbr>СПб.</abbr> ; [<abbr>М.</abbr>] : <abbr>Тип.</abbr> т-ва И. Д. Сытина, 1912. — С. 596—597. — (Военная энциклопедия : [в 18 т.] / под ред. К. И. Величко … [и др.] ; 1911—1915, т. 10). * Военно-медицинская академия / Иванов Н. Г. // Вавилон — «Гражданская война в Северной Америке» / [под общ. ред. Н. В. Огаркова]. — <abbr>М.</abbr> : Военное изд-во М-ва обороны СССР, 1979. — С. 225—226. — (Советская военная энциклопедия : [в 8 т.] ; 1976—1980, т. 2). * ''Иванов Н. Г.'' Военно-медицинская академия // Военная энциклопедия : в 8 тт. Т. 2 / Предс. гл. ред. комисс. П. С. Грачёв. — <abbr>М.</abbr>: Воениздат, 1994. — 10000 экз. — С. 163—164. — <nowiki>ISBN 5-203-01334-9</nowiki> * ''Кузьмин-Караваев В. Д.'' Медицинская академия // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — <abbr>СПб.</abbr>, 1890—1907. * Профессора Военно-медицинской (Медико-хирургической) академии (1798—1998): Справочник / Редкол.: Ю. Л. Шевченко (гл. ред.), В. С. Новиков (отв. ред.) и др. — <abbr>СПб.</abbr>: Наука, 1998. — 313 с. — <nowiki>ISBN 5-02-026061-4</nowiki> == Спољашње везе == {{commonscat|Kirov Military Medical Academy}} * [https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html Федеральное государственное бюджетное военное образовательное учреждение высшего профессионального образования ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ ИМЕНИ С. М. КИРОВА МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ]- веб страница {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Санкт Петербургу]] cxkf9mrh2thidpr99djo5z75d91zy6r 4 4328392 25114317 25113943 2022-07-19T16:38:16Z Strickerin 253032 wikitext text/x-wiki Вођен искуством учешћа на за мене првом наградном такмичењу текуће године (ЦЕЕ), примјетио сам неколико значајних недостатака у нашим правилима. Нерјешавање мањкавости изложених у наставку текста даје отворен простор за различито самоинтересно коришћење ''рупа у систему'' ради остварења непринципијелне предности у односу на друге такмичаре. Свјестан сам да правила може да регулише организатор или финансијер такмичења али мислим да одређене појединости које су лоше по заједницу и цјелину просе поштеног такмичења, може и треба да регулише наша заједница. Конкретно је у питању сљедеће: 1) Тренутно не постоји одређен рок у којем корисник мора додати написани или допуњени чланак на списак евиденције свог удјела у такмичењу, што отвара могућност ''сакривања'' написаних чланака ради потоњег масовног додавања на списак пред крај такмичења. Предлажем да се уведе правило - корисник написани или допуњени чланак мора додати на званични списак у року од 48 часова. Чланци додати ван предвиђеног рока неће бити узети за оцјењивање жирија. 2) Друга ставка ће бити можда контроверзна: редован начин злоупотребе јесте да Википедиста сачува завршене чланке ван Википедије да би их у кратком року објавио пред крај такмичења или када процјени за сходно ради остварења сопствене преваге. Тешко је сузбити дату могућност злоупотребе, међутим, окуражио бих се и дао лимит објављених чланака по дану такмичења - на пет. Сматрам да је ова мјера оптимална. Свакако можемо разговарати на тему и занима ме шта мислите. 3) Приликом оцјењивања чланака од стране жирија, оригинални чланци односно продукт самосталног рада уредника а не превођења са других језичких пројеката, бивају скрајнути и маргинализовани. Такви чланци се једнако мјере са сјајним или добрим чланцима преведених са углавном Википедије на енглеском, што доводи до дисбаланса у оцјењивању рада корисника фокусарних на писање ''сопствених'' чланака. Оригинални радови углавном чине мањински удио спрам укупно броја објављених чланака током такмичења. Сматрам да требамо писања непостојећих оригиналних чланака додатно стимулисати тако што ће се након одјељка за број бајтова ([[Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2022./евиденција|примјер]]) додати нова колона - Тип (чланка), гдје ће се преводи означавати са П а чланци које су сами корисници писали са О. Или ово може бити рјешено са колоном ''Напомене'', гдје би се нагласило да је чланак ''ауторски''. Укупна оцјена ''оригиналних чланака'', након множења оцјене жирија и бајтаже, би се поможнила са два. Тиме ћемо стимулисати више писање квалитетних сопствених чланака, за које треба далеко више рада него за превођење. Сматрам да би предложено правило значајно помогло да се такмичења суштински не буду борба за хрљење ка награди кроз истрајност у штанцања превода квалитетних чланак са других језичких пројеката. Наравно да нема ништа лоше у томе али бисмо овако надодали више балансирајућих додатака у систем. 4) Како бисмо макар мало растеретили жири наших волонтера, предлажем да корисници сами уносе укупан број бајтова нових односно допуњених чланака. Не вјерујем да би наши уредници ''крали'' на бајтажи, тако да остаје могућност да жири може провјерити тачност и евентуално опомене ако дође до случаја фризирања бројки. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:42, 16. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Здраво колега, идеје су добре али... - за ову идеју сам сагласан, ја сам током једног такмичења [Разговор о Википедији:Такмичење у писању чланака/Књиге/евиденција[смањивао поене]]. Не бих одузео чланак од оцењивања али бих смањио оцену, на пример поен мање (па и -1 ако је добио/ла 0). - Не знам да ли је добра идеја ставити ниво написаних чланака, можда је корисник баш тог дана слободан па може написати више ( такмичење служи како би побољшали Википедију и обогатили је чланцима) ово ми је мало „тешко” правило. - Добра идеја али је отежавајућа жирију. Као неко ко је био у жирију знам да почињемо оцењивање када се такмичење заврши (лоша мана) и да нам то одузме доста времена, поготову када се ради о ЦЕЕ такмичењу где имамо и по 100 чланака за оцењивање. Ако се уз то дода и провера да ли је ауторски чланак, па проверити колико је то тачно (можда корисник није намерно повезао на Википодацима) има да се одужи. - Дискутабилно под условом да корисници знају како да додају бајтове. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 18:46, 16. јул 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару колега. Имаш ли идеје како да дорадимо примарни нацрт прије гласања? Шта би промнјенио, шта не би итс? Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:38, 16. јул 2022. (CEST) :: За прву ставку можемо да нагласимо да ће жири узети у обзир датум када је чланак написан и стављен у списак или да временски обавежемо кориснике да актуализују евиденцију иначе скидамо поене, то би исто било везано као и за другу ставку, примети се ако корисник неколико сати пред крај дода више чланака, што може да буде и негативно током оцењивања. ::Што се тиче бајтаже за сада је увек Викимедија уносила исте, можда током организације такмичења, у току избора жирија можда изабрати још једну особу која ће пратити ток такмичења и на пример унети бајтове. ::Ја сам имао једну идеју али не знам да ли је ок, мислим није „православна” (француска изрека)... да победник једног такмичења не може да учествује на следећем као такмичар. Размишљао сам о овоме након разговора са неким корисницима који су ми рекли да не желе да учествују зато што „увек исти побеђују”. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:58, 17. јул 2022. (CEST) {{коментар}} На последњем такмичењу ЦЕЕ прољеће било је чланака у којима је дио текста остао на енглеском језику, а ипак су добили високе оцјене од стране жирија, што значи да жири не обраћа много пажње на то. То је проблем за организаторе, какав квалитет желе, а онда и за заједницу јер нико те чланке не исправља. Десило се тако нешто и мени на такмичењу прошле године, па сам за свој чланак од преко 100,000 бајтова добио оцјену 2 и наравно касније исправио текст. Када пишеш чланак, много је лакше преводити са готовим референцама него истраживати па колико нађеш и урадиш. Тај дио треба да буде одредба организатора а не заједнице и треба њих укључити у дискусију. Једино бих подржао први дио, у којем би се јасно навело вријеме које је дозвољено да протекне од објављивања чланка на википедији до постављања на списак евиденције. Оно што бих ја можда предложио, не у смислу правила већ организаторима такмичења, јесте да сваки члан жирија оцијени један најбољи чланак на цијелом такмичењу оцјеном 6, како би га издвојио и наградио и то може да буде чланак који је производ самосталног рада такмичара. Овако, нема много смисла оцијенити чланак од 100,000 бајтова одлично одрађен и без грешака, преведен са ен вики са 4, само да би се издвојио чланак који је уредник самостално урадио, а који је доста оскуднији од преведеног. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 05:29, 17. јул 2022. (CEST) :: Здраво колега, уз дужно поштовање (као члан жирија ЦЕЕ ове године) мораћу да одговорим на твој коментар. Сваки члан жирија је слободан да оцени чланак како жели. Ако нам се чланак допао наравно да ће добити добру оцену. Напомињем да си и ти био део тог жирија... Ако желиш објаснићу ти како оцењујем: ја нисам овде да делим јединице и двојке иако има проблема у сам чланак (једино ако је прекратак), свако има своје критеријуме имам и ја своје али нећу делити тако лоше оцене ако се корисник барем мало потрудио да преведе и уреди чланак. Жао ми је што си добио лошу оцену током такмичења али ако је тај члан жирија дао ту оцену онда има своје разлоге. Криво ми је што критикујеш ЦЕЕ а и чланове жирија који су урадили изванредан посао. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:58, 17. јул 2022. (CEST) То дефинитивно није злонамјерна критика, већ једноставно другачије мишљење. Тај неко се јесте потрудио, свака част, али по мом мишљењу, не заслужује 5 чланак који није у потпуности преведен са енглеског језика, а уз то је препун грешака и нико не обраћа пажњу на датуме у референцама. Такмичари их једноставно копирају са ен вики и стоје називи мјесеци на енглеском, датум када је референца постављена од прије неколико година иако је постављена ове године, гдје је ту труд? Мало смо скренули са теме, али то је чисто мој критички осврт и на такмичаре и на чланове жирија. И ја сам као такмичар у почетку исто тако поступао, временом сам научио да је то погрешно и чисто желим да скренем пажњу на то. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 13:13, 17. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Здраво! Пре нешто више од две године учествовао сам на једној акцији и једном такмичењу. Иако сам на акцији освојио друго, а на такмичењу треће место, које ми је тад донело мобилни телефон, толико сам био разочаран некоректним понашањем појединих колега, а још више тиме што су организатори то прећутно одобравали, да сам одлучио да више не учествујем ни на једној акцији/такмичењу, бар не са намером да освојим неку награду. Видим да се за ове две године ништа набоље није променило и да се поједини уредници и даље користе сличним „тактикама” како би дошли до предности. Због тога ми је драго што је ова расправа коначно покренута и хвала [[Корисник:Садко|Садку]] на томе. Први предлог је потпуно оправдан и лако се може спровести, али је предлог број 2 проблематичан. Проблем је што свако може да сачува вики-код локално, на свом рачунару, и да објави гомилу енормних чланака у последњем тренутку. Ограничење на 5 чланака дневно ми не делује поштено, јер поједини уредници прикупљају поене писањем већег броја мањих чланака, што је тежи, али легитиман пут, па би они тиме били оштећени. Слажем се и са трећим предлогом јер је, тренутно, превођење чланака једини начин да се победи на такмичењу, а ако је већ оригинални чланак лоше написан, свакако може добити ниску оцену. Поента је у томе да се опсег оцена за оригиналне чланке прошири са 0—5 на 0—10. Предлог број 4 ми исто делује у реду. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 15:18, 17. јул 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:26, 18. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Здраво. За први предлог се слажем и подржавам. Нисам за то да се даје лимит јер имаш такмичара који напишу доста чланака са малим бајтажама. Ту тактику си и ти користио на прошлом такмичењу. Идеја да се ауторски чланци боље оцењују је разумна али је не подржавам. Ауторски чланци су обично мањих бајтажа осим ако тема такмичења нема везе са Србијом. Циљ такмичења је да добијемо што више разноврснијих чланака са већом количином текста. На прошлом такмичењу си писао углавном ауторске чланке па ти је требало 200 чланака да би добио неку конкурентну бајтажу. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 19:10, 17. јул 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:26, 18. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав! Слажем се са прва три предлога, али не и са четвртим. Учествовала сам у такмичењима са "обе стране" - и као такмичар и као члан жирија. У сваком случају не бих препустила такмичарима да сами броје бајтове, јер се такмиче и допуњени чланци, па би ту могло доћи до баш великих забуна (најблаже речено). Посебно бих акценат ставила на преведене чланке, где би требало дати упутство и члановима жирија - сваки преведен чланак чији превод није усклађен са српским језиком требало би дисквалификовати. Чланци који су само аутоматски преведени често су потпуно нечитљиви и потребан је озбиљан рад да се поправе. Има ту још недоследности о којима би се могло причати.— [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 13:36, 18. јул 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару колегинице. Додај своја додатна разматрања и допуне како бисмо за гласање имали свеобухватан предлог који неће остати само де јуре акт. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:26, 18. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Здраво. Прву и другу ставку подржавам, није коректно када такмичар ,,крије" чланке до задњег тренутка (на пример [[Корисник:Vux33|Vux33]] на такмичењу[[Википедија:Такмичење_у_писању_чланака/Градови_свијета]], наводим име корисника јер је укључен у расправу и може да допринесе у дефинисању овог правила јер је користио ,,рупе у правилнику"). Што се ограничења тиче мислим да је боље неко дневно ограничење у бајтовима, нпр. 100.000-150.000. Што се тиче четврте ставке сматрам да бајтове због регуларности треба да уноси жири. -- [[Корисник:Strickerin|Strickerin]] ([[Разговор са корисником:Strickerin|разговор]]) 0:54, 19. јул 2022. (CEST) : Потпуно је ок навести примјер, на википедији је све отворено и транспарентно, тако да сви могу да виде шта ко ради. Ја сам и у горњем коментару напоменуо да сам на неким ранијим такмичењима користио бројне рупе и систему и да нисам водио рачуна о неким стварима. Свакако да ми је криво због тога и промијенио сам начин рада и размишљања. Сличан примјер је и Миљан Симоновић на такмичењу живи свијет вода, он ми паде на памет. И Јован је на примјер на такмичењу о храмовима додао чланке у списак евиденције тек пред крај, иако је исту направио на почетку такмичења и додао неколико чланака како их је завршавао, остале је на крају. Тако да, ако већ крпимо рупе, треба обратити пажњу на све, да се тачно прецизира колико времена је максимално могуће да прође од објављивања чланка до његовог додавања на списак евиденције. То у суштини није тешко јер смо сви за то, али последњу ријеч има организатор такмичења који прописује правила, јер ово није питање од значаја за функционисање википедије. Организатор има права да више и не организује такмичење, тако да ми не можемо усвајати правила а да се претходно нико није потрудио ни да означи или обавијести људе из викимедије Србије и Републике Српске, како би и они дали своје мишљење. Што се ограничења тиче, нисам за то. Ја на примјер и на такмичењима (фудбалска репрезентација Њемачке, Пољске, Ашер, Коби Брајант итд) и ван такмичења (фудбалска репрезентација Колумбије, Ђиро д’Италија итд), објављујем чланке тек након што их завршим, а они често буду и 200.000 или више бајтова, тако да је јако непотребно уводити ограничења и ометати нечији начин рада, ограничавати га колико ће да пише дневно о шта. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 09:00, 19. јул 2022. (CEST) ::Твоји додатни примјери уључујући и лични су доказ да је, као што сам и сумњао, систематска ствар и да се мора исправљати. ::У уводнику сам прецизирао да је највише 48 часова лимит да се написани чланак дода на списак евиденције. Мислим да је 24 часа прекратко а све више од 48 превише. ::Не видим како би организатор такмичења на Википедији могао бити изузет од правила Википедије које изгласа заједница. Такав сценарио није могућ. ::Нико се није потрудио да их означи? Рачунам и вјерујем да уважене колеге којима је ово посао и чији рад је директно повезан са успјесима које остварује заједница односно волонтери, посјећују пројекат и прате шта се дешава. Уколико ме вријеме демантује, нека тако буде. Дакле, буди слободан да означиш кога год мислиш да је потребно, што више коментара на расправи, то вјероватно боље. ::Против сам одређивањња квоте по бајтажи на дневном нивоу и то сигурно неће бити тачка на гласању. ::Умјесто скретања теме на личне прекршаје, показивања прстом, реплика ''Нијесам само ја крив и други су тако радили'' (што је посве упитно као став), волио бих и цијенио додатно давање конструктивних коментара. Хвала. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:55, 19. јул 2022. (CEST) :::Колико је времена потребно теби да напишеш чланак од 200.000 бајтова? Може да буде спорна ситуација да неко последњег дана објави нпр. 5 чланака од по 200.000, мени то није реално да може да се напише за 1 дан. Све је то по правилу али мало нефер према другим такмичарима. ЦЕЕ такмичење дуго траје и има доста времена за тактизирање са објавама. Уколико би свако објављивао чланак када га одради можда би и укупни допринос на такмичењу био већи. -- [[Корисник:Strickerin|Strickerin]] ([[Разговор са корисником:Strickerin|разговор]]) 18:37, 19. јул 2022. (CEST) cix262tcpn9jjgfm52al5f1dt3qn6p8 25114343 25114317 2022-07-19T16:56:57Z Vux33 178022 /* Коментари */ одговор wikitext text/x-wiki Вођен искуством учешћа на за мене првом наградном такмичењу текуће године (ЦЕЕ), примјетио сам неколико значајних недостатака у нашим правилима. Нерјешавање мањкавости изложених у наставку текста даје отворен простор за различито самоинтересно коришћење ''рупа у систему'' ради остварења непринципијелне предности у односу на друге такмичаре. Свјестан сам да правила може да регулише организатор или финансијер такмичења али мислим да одређене појединости које су лоше по заједницу и цјелину просе поштеног такмичења, може и треба да регулише наша заједница. Конкретно је у питању сљедеће: 1) Тренутно не постоји одређен рок у којем корисник мора додати написани или допуњени чланак на списак евиденције свог удјела у такмичењу, што отвара могућност ''сакривања'' написаних чланака ради потоњег масовног додавања на списак пред крај такмичења. Предлажем да се уведе правило - корисник написани или допуњени чланак мора додати на званични списак у року од 48 часова. Чланци додати ван предвиђеног рока неће бити узети за оцјењивање жирија. 2) Друга ставка ће бити можда контроверзна: редован начин злоупотребе јесте да Википедиста сачува завршене чланке ван Википедије да би их у кратком року објавио пред крај такмичења или када процјени за сходно ради остварења сопствене преваге. Тешко је сузбити дату могућност злоупотребе, међутим, окуражио бих се и дао лимит објављених чланака по дану такмичења - на пет. Сматрам да је ова мјера оптимална. Свакако можемо разговарати на тему и занима ме шта мислите. 3) Приликом оцјењивања чланака од стране жирија, оригинални чланци односно продукт самосталног рада уредника а не превођења са других језичких пројеката, бивају скрајнути и маргинализовани. Такви чланци се једнако мјере са сјајним или добрим чланцима преведених са углавном Википедије на енглеском, што доводи до дисбаланса у оцјењивању рада корисника фокусарних на писање ''сопствених'' чланака. Оригинални радови углавном чине мањински удио спрам укупно броја објављених чланака током такмичења. Сматрам да требамо писања непостојећих оригиналних чланака додатно стимулисати тако што ће се након одјељка за број бајтова ([[Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2022./евиденција|примјер]]) додати нова колона - Тип (чланка), гдје ће се преводи означавати са П а чланци које су сами корисници писали са О. Или ово може бити рјешено са колоном ''Напомене'', гдје би се нагласило да је чланак ''ауторски''. Укупна оцјена ''оригиналних чланака'', након множења оцјене жирија и бајтаже, би се поможнила са два. Тиме ћемо стимулисати више писање квалитетних сопствених чланака, за које треба далеко више рада него за превођење. Сматрам да би предложено правило значајно помогло да се такмичења суштински не буду борба за хрљење ка награди кроз истрајност у штанцања превода квалитетних чланак са других језичких пројеката. Наравно да нема ништа лоше у томе али бисмо овако надодали више балансирајућих додатака у систем. 4) Како бисмо макар мало растеретили жири наших волонтера, предлажем да корисници сами уносе укупан број бајтова нових односно допуњених чланака. Не вјерујем да би наши уредници ''крали'' на бајтажи, тако да остаје могућност да жири може провјерити тачност и евентуално опомене ако дође до случаја фризирања бројки. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:42, 16. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Здраво колега, идеје су добре али... - за ову идеју сам сагласан, ја сам током једног такмичења [Разговор о Википедији:Такмичење у писању чланака/Књиге/евиденција[смањивао поене]]. Не бих одузео чланак од оцењивања али бих смањио оцену, на пример поен мање (па и -1 ако је добио/ла 0). - Не знам да ли је добра идеја ставити ниво написаних чланака, можда је корисник баш тог дана слободан па може написати више ( такмичење служи како би побољшали Википедију и обогатили је чланцима) ово ми је мало „тешко” правило. - Добра идеја али је отежавајућа жирију. Као неко ко је био у жирију знам да почињемо оцењивање када се такмичење заврши (лоша мана) и да нам то одузме доста времена, поготову када се ради о ЦЕЕ такмичењу где имамо и по 100 чланака за оцењивање. Ако се уз то дода и провера да ли је ауторски чланак, па проверити колико је то тачно (можда корисник није намерно повезао на Википодацима) има да се одужи. - Дискутабилно под условом да корисници знају како да додају бајтове. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 18:46, 16. јул 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару колега. Имаш ли идеје како да дорадимо примарни нацрт прије гласања? Шта би промнјенио, шта не би итс? Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:38, 16. јул 2022. (CEST) :: За прву ставку можемо да нагласимо да ће жири узети у обзир датум када је чланак написан и стављен у списак или да временски обавежемо кориснике да актуализују евиденцију иначе скидамо поене, то би исто било везано као и за другу ставку, примети се ако корисник неколико сати пред крај дода више чланака, што може да буде и негативно током оцењивања. ::Што се тиче бајтаже за сада је увек Викимедија уносила исте, можда током организације такмичења, у току избора жирија можда изабрати још једну особу која ће пратити ток такмичења и на пример унети бајтове. ::Ја сам имао једну идеју али не знам да ли је ок, мислим није „православна” (француска изрека)... да победник једног такмичења не може да учествује на следећем као такмичар. Размишљао сам о овоме након разговора са неким корисницима који су ми рекли да не желе да учествују зато што „увек исти побеђују”. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:58, 17. јул 2022. (CEST) {{коментар}} На последњем такмичењу ЦЕЕ прољеће било је чланака у којима је дио текста остао на енглеском језику, а ипак су добили високе оцјене од стране жирија, што значи да жири не обраћа много пажње на то. То је проблем за организаторе, какав квалитет желе, а онда и за заједницу јер нико те чланке не исправља. Десило се тако нешто и мени на такмичењу прошле године, па сам за свој чланак од преко 100,000 бајтова добио оцјену 2 и наравно касније исправио текст. Када пишеш чланак, много је лакше преводити са готовим референцама него истраживати па колико нађеш и урадиш. Тај дио треба да буде одредба организатора а не заједнице и треба њих укључити у дискусију. Једино бих подржао први дио, у којем би се јасно навело вријеме које је дозвољено да протекне од објављивања чланка на википедији до постављања на списак евиденције. Оно што бих ја можда предложио, не у смислу правила већ организаторима такмичења, јесте да сваки члан жирија оцијени један најбољи чланак на цијелом такмичењу оцјеном 6, како би га издвојио и наградио и то може да буде чланак који је производ самосталног рада такмичара. Овако, нема много смисла оцијенити чланак од 100,000 бајтова одлично одрађен и без грешака, преведен са ен вики са 4, само да би се издвојио чланак који је уредник самостално урадио, а који је доста оскуднији од преведеног. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 05:29, 17. јул 2022. (CEST) :: Здраво колега, уз дужно поштовање (као члан жирија ЦЕЕ ове године) мораћу да одговорим на твој коментар. Сваки члан жирија је слободан да оцени чланак како жели. Ако нам се чланак допао наравно да ће добити добру оцену. Напомињем да си и ти био део тог жирија... Ако желиш објаснићу ти како оцењујем: ја нисам овде да делим јединице и двојке иако има проблема у сам чланак (једино ако је прекратак), свако има своје критеријуме имам и ја своје али нећу делити тако лоше оцене ако се корисник барем мало потрудио да преведе и уреди чланак. Жао ми је што си добио лошу оцену током такмичења али ако је тај члан жирија дао ту оцену онда има своје разлоге. Криво ми је што критикујеш ЦЕЕ а и чланове жирија који су урадили изванредан посао. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:58, 17. јул 2022. (CEST) То дефинитивно није злонамјерна критика, већ једноставно другачије мишљење. Тај неко се јесте потрудио, свака част, али по мом мишљењу, не заслужује 5 чланак који није у потпуности преведен са енглеског језика, а уз то је препун грешака и нико не обраћа пажњу на датуме у референцама. Такмичари их једноставно копирају са ен вики и стоје називи мјесеци на енглеском, датум када је референца постављена од прије неколико година иако је постављена ове године, гдје је ту труд? Мало смо скренули са теме, али то је чисто мој критички осврт и на такмичаре и на чланове жирија. И ја сам као такмичар у почетку исто тако поступао, временом сам научио да је то погрешно и чисто желим да скренем пажњу на то. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 13:13, 17. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Здраво! Пре нешто више од две године учествовао сам на једној акцији и једном такмичењу. Иако сам на акцији освојио друго, а на такмичењу треће место, које ми је тад донело мобилни телефон, толико сам био разочаран некоректним понашањем појединих колега, а још више тиме што су организатори то прећутно одобравали, да сам одлучио да више не учествујем ни на једној акцији/такмичењу, бар не са намером да освојим неку награду. Видим да се за ове две године ништа набоље није променило и да се поједини уредници и даље користе сличним „тактикама” како би дошли до предности. Због тога ми је драго што је ова расправа коначно покренута и хвала [[Корисник:Садко|Садку]] на томе. Први предлог је потпуно оправдан и лако се може спровести, али је предлог број 2 проблематичан. Проблем је што свако може да сачува вики-код локално, на свом рачунару, и да објави гомилу енормних чланака у последњем тренутку. Ограничење на 5 чланака дневно ми не делује поштено, јер поједини уредници прикупљају поене писањем већег броја мањих чланака, што је тежи, али легитиман пут, па би они тиме били оштећени. Слажем се и са трећим предлогом јер је, тренутно, превођење чланака једини начин да се победи на такмичењу, а ако је већ оригинални чланак лоше написан, свакако може добити ниску оцену. Поента је у томе да се опсег оцена за оригиналне чланке прошири са 0—5 на 0—10. Предлог број 4 ми исто делује у реду. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 15:18, 17. јул 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:26, 18. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Здраво. За први предлог се слажем и подржавам. Нисам за то да се даје лимит јер имаш такмичара који напишу доста чланака са малим бајтажама. Ту тактику си и ти користио на прошлом такмичењу. Идеја да се ауторски чланци боље оцењују је разумна али је не подржавам. Ауторски чланци су обично мањих бајтажа осим ако тема такмичења нема везе са Србијом. Циљ такмичења је да добијемо што више разноврснијих чланака са већом количином текста. На прошлом такмичењу си писао углавном ауторске чланке па ти је требало 200 чланака да би добио неку конкурентну бајтажу. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 19:10, 17. јул 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:26, 18. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав! Слажем се са прва три предлога, али не и са четвртим. Учествовала сам у такмичењима са "обе стране" - и као такмичар и као члан жирија. У сваком случају не бих препустила такмичарима да сами броје бајтове, јер се такмиче и допуњени чланци, па би ту могло доћи до баш великих забуна (најблаже речено). Посебно бих акценат ставила на преведене чланке, где би требало дати упутство и члановима жирија - сваки преведен чланак чији превод није усклађен са српским језиком требало би дисквалификовати. Чланци који су само аутоматски преведени често су потпуно нечитљиви и потребан је озбиљан рад да се поправе. Има ту још недоследности о којима би се могло причати.— [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 13:36, 18. јул 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару колегинице. Додај своја додатна разматрања и допуне како бисмо за гласање имали свеобухватан предлог који неће остати само де јуре акт. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:26, 18. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Здраво. Прву и другу ставку подржавам, није коректно када такмичар ,,крије" чланке до задњег тренутка (на пример [[Корисник:Vux33|Vux33]] на такмичењу[[Википедија:Такмичење_у_писању_чланака/Градови_свијета]], наводим име корисника јер је укључен у расправу и може да допринесе у дефинисању овог правила јер је користио ,,рупе у правилнику"). Што се ограничења тиче мислим да је боље неко дневно ограничење у бајтовима, нпр. 100.000-150.000. Што се тиче четврте ставке сматрам да бајтове због регуларности треба да уноси жири. -- [[Корисник:Strickerin|Strickerin]] ([[Разговор са корисником:Strickerin|разговор]]) 0:54, 19. јул 2022. (CEST) : Потпуно је ок навести примјер, на википедији је све отворено и транспарентно, тако да сви могу да виде шта ко ради. Ја сам и у горњем коментару напоменуо да сам на неким ранијим такмичењима користио бројне рупе и систему и да нисам водио рачуна о неким стварима. Свакако да ми је криво због тога и промијенио сам начин рада и размишљања. Сличан примјер је и Миљан Симоновић на такмичењу живи свијет вода, он ми паде на памет. И Јован је на примјер на такмичењу о храмовима додао чланке у списак евиденције тек пред крај, иако је исту направио на почетку такмичења и додао неколико чланака како их је завршавао, остале је на крају. Тако да, ако већ крпимо рупе, треба обратити пажњу на све, да се тачно прецизира колико времена је максимално могуће да прође од објављивања чланка до његовог додавања на списак евиденције. То у суштини није тешко јер смо сви за то, али последњу ријеч има организатор такмичења који прописује правила, јер ово није питање од значаја за функционисање википедије. Организатор има права да више и не организује такмичење, тако да ми не можемо усвајати правила а да се претходно нико није потрудио ни да означи или обавијести људе из викимедије Србије и Републике Српске, како би и они дали своје мишљење. Што се ограничења тиче, нисам за то. Ја на примјер и на такмичењима (фудбалска репрезентација Њемачке, Пољске, Ашер, Коби Брајант итд) и ван такмичења (фудбалска репрезентација Колумбије, Ђиро д’Италија итд), објављујем чланке тек након што их завршим, а они често буду и 200.000 или више бајтова, тако да је јако непотребно уводити ограничења и ометати нечији начин рада, ограничавати га колико ће да пише дневно о шта. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 09:00, 19. јул 2022. (CEST) ::Твоји додатни примјери уључујући и лични су доказ да је, као што сам и сумњао, систематска ствар и да се мора исправљати. ::У уводнику сам прецизирао да је највише 48 часова лимит да се написани чланак дода на списак евиденције. Мислим да је 24 часа прекратко а све више од 48 превише. ::Не видим како би организатор такмичења на Википедији могао бити изузет од правила Википедије које изгласа заједница. Такав сценарио није могућ. ::Нико се није потрудио да их означи? Рачунам и вјерујем да уважене колеге којима је ово посао и чији рад је директно повезан са успјесима које остварује заједница односно волонтери, посјећују пројекат и прате шта се дешава. Уколико ме вријеме демантује, нека тако буде. Дакле, буди слободан да означиш кога год мислиш да је потребно, што више коментара на расправи, то вјероватно боље. ::Против сам одређивањња квоте по бајтажи на дневном нивоу и то сигурно неће бити тачка на гласању. ::Умјесто скретања теме на личне прекршаје, показивања прстом, реплика ''Нијесам само ја крив и други су тако радили'' (што је посве упитно као став), волио бих и цијенио додатно давање конструктивних коментара. Хвала. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:55, 19. јул 2022. (CEST) :::Колико је времена потребно теби да напишеш чланак од 200.000 бајтова? Може да буде спорна ситуација да неко последњег дана објави нпр. 5 чланака од по 200.000, мени то није реално да може да се напише за 1 дан. Све је то по правилу али мало нефер према другим такмичарима. ЦЕЕ такмичење дуго траје и има доста времена за тактизирање са објавама. Уколико би свако објављивао чланак када га одради можда би и укупни допринос на такмичењу био већи. -- [[Корисник:Strickerin|Strickerin]] ([[Разговор са корисником:Strickerin|разговор]]) 18:37, 19. јул 2022. (CEST) ::::Па чланак о Геренту Томасу сам радио око пет дана, да би био спреман до краја Тур де Франса те године. Лично сматрам да није могуће ни један велики чланак завршити за само дан, а не више њих, али имамо и ситуацију када је на овогодишњем такмичењу о православним храмовима побједник (не могу да му потрефим корисничко име) тек два дана пред крај направио евиденцију и објавио чланке, све што би било по овим новоустановљеним правилима и како ми да знамо да ли се он тек тада заиста прикључио и може ли да у једном дану напише пет, десет или не знам колико великих чланака? И то је начин да се вара и по новим правилима, али ће она дефинитивно бити боља него раније. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 18:56, 19. јул 2022. (CEST) g8wjorkloni16dacdoni4ss3at90eol 25114882 25114343 2022-07-19T21:30:22Z Dungodung 490 wikitext text/x-wiki Вођен искуством учешћа на за мене првом наградном такмичењу текуће године (ЦЕЕ), примјетио сам неколико значајних недостатака у нашим правилима. Нерјешавање мањкавости изложених у наставку текста даје отворен простор за различито самоинтересно коришћење ''рупа у систему'' ради остварења непринципијелне предности у односу на друге такмичаре. Свјестан сам да правила може да регулише организатор или финансијер такмичења али мислим да одређене појединости које су лоше по заједницу и цјелину просе поштеног такмичења, може и треба да регулише наша заједница. Конкретно је у питању сљедеће: 1) Тренутно не постоји одређен рок у којем корисник мора додати написани или допуњени чланак на списак евиденције свог удјела у такмичењу, што отвара могућност ''сакривања'' написаних чланака ради потоњег масовног додавања на списак пред крај такмичења. Предлажем да се уведе правило - корисник написани или допуњени чланак мора додати на званични списак у року од 48 часова. Чланци додати ван предвиђеног рока неће бити узети за оцјењивање жирија. 2) Друга ставка ће бити можда контроверзна: редован начин злоупотребе јесте да Википедиста сачува завршене чланке ван Википедије да би их у кратком року објавио пред крај такмичења или када процјени за сходно ради остварења сопствене преваге. Тешко је сузбити дату могућност злоупотребе, међутим, окуражио бих се и дао лимит објављених чланака по дану такмичења - на пет. Сматрам да је ова мјера оптимална. Свакако можемо разговарати на тему и занима ме шта мислите. 3) Приликом оцјењивања чланака од стране жирија, оригинални чланци односно продукт самосталног рада уредника а не превођења са других језичких пројеката, бивају скрајнути и маргинализовани. Такви чланци се једнако мјере са сјајним или добрим чланцима преведених са углавном Википедије на енглеском, што доводи до дисбаланса у оцјењивању рада корисника фокусарних на писање ''сопствених'' чланака. Оригинални радови углавном чине мањински удио спрам укупно броја објављених чланака током такмичења. Сматрам да требамо писања непостојећих оригиналних чланака додатно стимулисати тако што ће се након одјељка за број бајтова ([[Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2022./евиденција|примјер]]) додати нова колона - Тип (чланка), гдје ће се преводи означавати са П а чланци које су сами корисници писали са О. Или ово може бити рјешено са колоном ''Напомене'', гдје би се нагласило да је чланак ''ауторски''. Укупна оцјена ''оригиналних чланака'', након множења оцјене жирија и бајтаже, би се поможнила са два. Тиме ћемо стимулисати више писање квалитетних сопствених чланака, за које треба далеко више рада него за превођење. Сматрам да би предложено правило значајно помогло да се такмичења суштински не буду борба за хрљење ка награди кроз истрајност у штанцања превода квалитетних чланак са других језичких пројеката. Наравно да нема ништа лоше у томе али бисмо овако надодали више балансирајућих додатака у систем. 4) Како бисмо макар мало растеретили жири наших волонтера, предлажем да корисници сами уносе укупан број бајтова нових односно допуњених чланака. Не вјерујем да би наши уредници ''крали'' на бајтажи, тако да остаје могућност да жири може провјерити тачност и евентуално опомене ако дође до случаја фризирања бројки. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:42, 16. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Здраво колега, идеје су добре али... - за ову идеју сам сагласан, ја сам током једног такмичења [Разговор о Википедији:Такмичење у писању чланака/Књиге/евиденција[смањивао поене]]. Не бих одузео чланак од оцењивања али бих смањио оцену, на пример поен мање (па и -1 ако је добио/ла 0). - Не знам да ли је добра идеја ставити ниво написаних чланака, можда је корисник баш тог дана слободан па може написати више ( такмичење служи како би побољшали Википедију и обогатили је чланцима) ово ми је мало „тешко” правило. - Добра идеја али је отежавајућа жирију. Као неко ко је био у жирију знам да почињемо оцењивање када се такмичење заврши (лоша мана) и да нам то одузме доста времена, поготову када се ради о ЦЕЕ такмичењу где имамо и по 100 чланака за оцењивање. Ако се уз то дода и провера да ли је ауторски чланак, па проверити колико је то тачно (можда корисник није намерно повезао на Википодацима) има да се одужи. - Дискутабилно под условом да корисници знају како да додају бајтове. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 18:46, 16. јул 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару колега. Имаш ли идеје како да дорадимо примарни нацрт прије гласања? Шта би промнјенио, шта не би итс? Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:38, 16. јул 2022. (CEST) :: За прву ставку можемо да нагласимо да ће жири узети у обзир датум када је чланак написан и стављен у списак или да временски обавежемо кориснике да актуализују евиденцију иначе скидамо поене, то би исто било везано као и за другу ставку, примети се ако корисник неколико сати пред крај дода више чланака, што може да буде и негативно током оцењивања. ::Што се тиче бајтаже за сада је увек Викимедија уносила исте, можда током организације такмичења, у току избора жирија можда изабрати још једну особу која ће пратити ток такмичења и на пример унети бајтове. ::Ја сам имао једну идеју али не знам да ли је ок, мислим није „православна” (француска изрека)... да победник једног такмичења не може да учествује на следећем као такмичар. Размишљао сам о овоме након разговора са неким корисницима који су ми рекли да не желе да учествују зато што „увек исти побеђују”. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:58, 17. јул 2022. (CEST) {{коментар}} На последњем такмичењу ЦЕЕ прољеће било је чланака у којима је дио текста остао на енглеском језику, а ипак су добили високе оцјене од стране жирија, што значи да жири не обраћа много пажње на то. То је проблем за организаторе, какав квалитет желе, а онда и за заједницу јер нико те чланке не исправља. Десило се тако нешто и мени на такмичењу прошле године, па сам за свој чланак од преко 100,000 бајтова добио оцјену 2 и наравно касније исправио текст. Када пишеш чланак, много је лакше преводити са готовим референцама него истраживати па колико нађеш и урадиш. Тај дио треба да буде одредба организатора а не заједнице и треба њих укључити у дискусију. Једино бих подржао први дио, у којем би се јасно навело вријеме које је дозвољено да протекне од објављивања чланка на википедији до постављања на списак евиденције. Оно што бих ја можда предложио, не у смислу правила већ организаторима такмичења, јесте да сваки члан жирија оцијени један најбољи чланак на цијелом такмичењу оцјеном 6, како би га издвојио и наградио и то може да буде чланак који је производ самосталног рада такмичара. Овако, нема много смисла оцијенити чланак од 100,000 бајтова одлично одрађен и без грешака, преведен са ен вики са 4, само да би се издвојио чланак који је уредник самостално урадио, а који је доста оскуднији од преведеног. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 05:29, 17. јул 2022. (CEST) :: Здраво колега, уз дужно поштовање (као члан жирија ЦЕЕ ове године) мораћу да одговорим на твој коментар. Сваки члан жирија је слободан да оцени чланак како жели. Ако нам се чланак допао наравно да ће добити добру оцену. Напомињем да си и ти био део тог жирија... Ако желиш објаснићу ти како оцењујем: ја нисам овде да делим јединице и двојке иако има проблема у сам чланак (једино ако је прекратак), свако има своје критеријуме имам и ја своје али нећу делити тако лоше оцене ако се корисник барем мало потрудио да преведе и уреди чланак. Жао ми је што си добио лошу оцену током такмичења али ако је тај члан жирија дао ту оцену онда има своје разлоге. Криво ми је што критикујеш ЦЕЕ а и чланове жирија који су урадили изванредан посао. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:58, 17. јул 2022. (CEST) То дефинитивно није злонамјерна критика, већ једноставно другачије мишљење. Тај неко се јесте потрудио, свака част, али по мом мишљењу, не заслужује 5 чланак који није у потпуности преведен са енглеског језика, а уз то је препун грешака и нико не обраћа пажњу на датуме у референцама. Такмичари их једноставно копирају са ен вики и стоје називи мјесеци на енглеском, датум када је референца постављена од прије неколико година иако је постављена ове године, гдје је ту труд? Мало смо скренули са теме, али то је чисто мој критички осврт и на такмичаре и на чланове жирија. И ја сам као такмичар у почетку исто тако поступао, временом сам научио да је то погрешно и чисто желим да скренем пажњу на то. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 13:13, 17. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Здраво! Пре нешто више од две године учествовао сам на једној акцији и једном такмичењу. Иако сам на акцији освојио друго, а на такмичењу треће место, које ми је тад донело мобилни телефон, толико сам био разочаран некоректним понашањем појединих колега, а још више тиме што су организатори то прећутно одобравали, да сам одлучио да више не учествујем ни на једној акцији/такмичењу, бар не са намером да освојим неку награду. Видим да се за ове две године ништа набоље није променило и да се поједини уредници и даље користе сличним „тактикама” како би дошли до предности. Због тога ми је драго што је ова расправа коначно покренута и хвала [[Корисник:Садко|Садку]] на томе. Први предлог је потпуно оправдан и лако се може спровести, али је предлог број 2 проблематичан. Проблем је што свако може да сачува вики-код локално, на свом рачунару, и да објави гомилу енормних чланака у последњем тренутку. Ограничење на 5 чланака дневно ми не делује поштено, јер поједини уредници прикупљају поене писањем већег броја мањих чланака, што је тежи, али легитиман пут, па би они тиме били оштећени. Слажем се и са трећим предлогом јер је, тренутно, превођење чланака једини начин да се победи на такмичењу, а ако је већ оригинални чланак лоше написан, свакако може добити ниску оцену. Поента је у томе да се опсег оцена за оригиналне чланке прошири са 0—5 на 0—10. Предлог број 4 ми исто делује у реду. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 15:18, 17. јул 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:26, 18. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Здраво. За први предлог се слажем и подржавам. Нисам за то да се даје лимит јер имаш такмичара који напишу доста чланака са малим бајтажама. Ту тактику си и ти користио на прошлом такмичењу. Идеја да се ауторски чланци боље оцењују је разумна али је не подржавам. Ауторски чланци су обично мањих бајтажа осим ако тема такмичења нема везе са Србијом. Циљ такмичења је да добијемо што више разноврснијих чланака са већом количином текста. На прошлом такмичењу си писао углавном ауторске чланке па ти је требало 200 чланака да би добио неку конкурентну бајтажу. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 19:10, 17. јул 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:26, 18. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав! Слажем се са прва три предлога, али не и са четвртим. Учествовала сам у такмичењима са "обе стране" - и као такмичар и као члан жирија. У сваком случају не бих препустила такмичарима да сами броје бајтове, јер се такмиче и допуњени чланци, па би ту могло доћи до баш великих забуна (најблаже речено). Посебно бих акценат ставила на преведене чланке, где би требало дати упутство и члановима жирија - сваки преведен чланак чији превод није усклађен са српским језиком требало би дисквалификовати. Чланци који су само аутоматски преведени често су потпуно нечитљиви и потребан је озбиљан рад да се поправе. Има ту још недоследности о којима би се могло причати.— [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 13:36, 18. јул 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару колегинице. Додај своја додатна разматрања и допуне како бисмо за гласање имали свеобухватан предлог који неће остати само де јуре акт. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:26, 18. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Здраво. Прву и другу ставку подржавам, није коректно када такмичар ,,крије" чланке до задњег тренутка (на пример [[Корисник:Vux33|Vux33]] на такмичењу[[Википедија:Такмичење_у_писању_чланака/Градови_свијета]], наводим име корисника јер је укључен у расправу и може да допринесе у дефинисању овог правила јер је користио ,,рупе у правилнику"). Што се ограничења тиче мислим да је боље неко дневно ограничење у бајтовима, нпр. 100.000-150.000. Што се тиче четврте ставке сматрам да бајтове због регуларности треба да уноси жири. -- [[Корисник:Strickerin|Strickerin]] ([[Разговор са корисником:Strickerin|разговор]]) 0:54, 19. јул 2022. (CEST) : Потпуно је ок навести примјер, на википедији је све отворено и транспарентно, тако да сви могу да виде шта ко ради. Ја сам и у горњем коментару напоменуо да сам на неким ранијим такмичењима користио бројне рупе и систему и да нисам водио рачуна о неким стварима. Свакако да ми је криво због тога и промијенио сам начин рада и размишљања. Сличан примјер је и Миљан Симоновић на такмичењу живи свијет вода, он ми паде на памет. И Јован је на примјер на такмичењу о храмовима додао чланке у списак евиденције тек пред крај, иако је исту направио на почетку такмичења и додао неколико чланака како их је завршавао, остале је на крају. Тако да, ако већ крпимо рупе, треба обратити пажњу на све, да се тачно прецизира колико времена је максимално могуће да прође од објављивања чланка до његовог додавања на списак евиденције. То у суштини није тешко јер смо сви за то, али последњу ријеч има организатор такмичења који прописује правила, јер ово није питање од значаја за функционисање википедије. Организатор има права да више и не организује такмичење, тако да ми не можемо усвајати правила а да се претходно нико није потрудио ни да означи или обавијести људе из викимедије Србије и Републике Српске, како би и они дали своје мишљење. Што се ограничења тиче, нисам за то. Ја на примјер и на такмичењима (фудбалска репрезентација Њемачке, Пољске, Ашер, Коби Брајант итд) и ван такмичења (фудбалска репрезентација Колумбије, Ђиро д’Италија итд), објављујем чланке тек након што их завршим, а они често буду и 200.000 или више бајтова, тако да је јако непотребно уводити ограничења и ометати нечији начин рада, ограничавати га колико ће да пише дневно о шта. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 09:00, 19. јул 2022. (CEST) ::Твоји додатни примјери уључујући и лични су доказ да је, као што сам и сумњао, систематска ствар и да се мора исправљати. ::У уводнику сам прецизирао да је највише 48 часова лимит да се написани чланак дода на списак евиденције. Мислим да је 24 часа прекратко а све више од 48 превише. ::Не видим како би организатор такмичења на Википедији могао бити изузет од правила Википедије које изгласа заједница. Такав сценарио није могућ. ::Нико се није потрудио да их означи? Рачунам и вјерујем да уважене колеге којима је ово посао и чији рад је директно повезан са успјесима које остварује заједница односно волонтери, посјећују пројекат и прате шта се дешава. Уколико ме вријеме демантује, нека тако буде. Дакле, буди слободан да означиш кога год мислиш да је потребно, што више коментара на расправи, то вјероватно боље. ::Против сам одређивањња квоте по бајтажи на дневном нивоу и то сигурно неће бити тачка на гласању. ::Умјесто скретања теме на личне прекршаје, показивања прстом, реплика ''Нијесам само ја крив и други су тако радили'' (што је посве упитно као став), волио бих и цијенио додатно давање конструктивних коментара. Хвала. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:55, 19. јул 2022. (CEST) :::Колико је времена потребно теби да напишеш чланак од 200.000 бајтова? Може да буде спорна ситуација да неко последњег дана објави нпр. 5 чланака од по 200.000, мени то није реално да може да се напише за 1 дан. Све је то по правилу али мало нефер према другим такмичарима. ЦЕЕ такмичење дуго траје и има доста времена за тактизирање са објавама. Уколико би свако објављивао чланак када га одради можда би и укупни допринос на такмичењу био већи. -- [[Корисник:Strickerin|Strickerin]] ([[Разговор са корисником:Strickerin|разговор]]) 18:37, 19. јул 2022. (CEST) ::::Па чланак о Геренту Томасу сам радио око пет дана, да би био спреман до краја Тур де Франса те године. Лично сматрам да није могуће ни један велики чланак завршити за само дан, а не више њих, али имамо и ситуацију када је на овогодишњем такмичењу о православним храмовима побједник (не могу да му потрефим корисничко име) тек два дана пред крај направио евиденцију и објавио чланке, све што би било по овим новоустановљеним правилима и како ми да знамо да ли се он тек тада заиста прикључио и може ли да у једном дану напише пет, десет или не знам колико великих чланака? И то је начин да се вара и по новим правилима, али ће она дефинитивно бити боља него раније. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 18:56, 19. јул 2022. (CEST) Пре свега мислим да такмичења нису кључни део рада Википедије, већ активности које се организују од стране махом екстерних ентитета, па стога ми нема смисла да се креирају правила, политике или било шта слично везане за њих. Просто, мислим да организатор такмичења има права да одреди услове које жели (а који се не косе са другим правилима), али не видим разлог да се постављају одређена "основна начела" везана за такмичења. Није то НТГ или БЖИ, који важе као постулати и који се тичу уређивачке политике и садржаја. Што се тиче конкретних предлога, и њих бих прокоментарисао: # Не видим потребу за овим. Ако је неко заборавио да дода чланак након 2 дана, зашто би био санкционисан? Да ли та 2 дана крећу да важе од прве измене на чланку (у ком случају, шта ако се чланак, природно, допуњује временом?) или од последње измене на чланку (у ком случају такмичар увек може да прави ситне измене и помера "рок"). # Врло слично тачки 1 (не разликује се превише суштински), те не видим потребу за тиме. Слажем се да некад буде нефер када такмичар иштанца чланке, сачува их "офлајн" и на крају их убаци (и пријави) пред крај такмичења. Али ко спречава остале такмичаре да раде исто? Можемо то назвати тактиком или неморалношћу, али чињеница је да то можемо радити и ван такмичења (а виђао сам да неки корисници то раде) -- и то није забрањено. Мислим да се мало маши поента такмичења -- награде су ту да мотивишу људе да пишу чланке (награде као средство за циљ), а не да се људи надмећу ко ће освојити прво место (награде као циљ). Мислим да никад нећемо моћи да нађемо правично правило које ће с једне стране сузбити овакве "малверзације" (или методе, зависи кога питаш), а с друге неће реметити рад одређених такмичара. # Не видим потребу за овим. Чланак мислим да треба мерити по његовом квалитету, без обзира на који начин је настао. На страну што се овде приказује лажна дихотомија, иако је реч о спектру. Чланак може бити 37% написан оригинално, а остатак да буде преведен са 5 различитих Википедија. Да ли му је тиме смањена интринзична вредност? Па не бих рекао, докле год је квалитет на нивоу. Мислим да увођење још једне метрике само компликује ствари и да чланови жирија треба да буду у стању да оцене квалитет свеобухватно, невезано за то како је такмичар саставио тај чланак. Можда бих, уместо увођења правила, фокус пребацио на чланове жирија који можда не раде свој посао "како треба" (односно ако има учесталих приговора на нечије жирирање, за шта треба да постоји простор, онда организатор треба да узме у обзир те приговоре и евентуално не ангажује тог корисника као члана жирија у наредним такмичењима). # Не видим потребу за овим. Рачунање бајтова је заметна аритметика у којој може лако да се погреши, а такође је непотребна, јер машина уради то сама -- ја већ дужи низ година пуштам упит над репликом базе Википедије којом се до прецизности бајта израчунава укупан допринос сваког такмичара за сваки наведени чланак, што онда шаљем Ивани, која ради провере (контролу квалитета, ако хоћете) и до сада није било проблема. Штавише, намеравао сам да то преточим у алатку која би онда била свима доступна, како би људи сами могли да рачунају доприносе бајтове својих доприноса на такмичењима (и како не би више ништа зависило од мене у процесу такмичења). Да закључим: сматрам да правила на Википедији треба да се односе на ствари које су значајне за нормално функционисање Википедије, а такмичења мислим да нису саставни део тог "основног пакета". Јасно је да некад може доћи до не сасвим фер ситуација, али мислим да претерана бирократизација и креирање регулација компликују процес (стално се подсећамо која су беше правила), стварају нервозу и обесмишљавају намењени карактер такмичења -- да буду лагани догађаји са циљем побољшања квантитета и квалитета чланака на Википедији, уз такмичарски дух. Немам проблема са тим да потенцијално променимо правила у будућим такмичењима, али опет мислим да организатор о томе треба да одлучи. Сигурно се нека правила могу променити, али са предложенима се просто не слажем и не видим како би њихова промена довела до квалитативног побољшања такмичења. --[[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:30, 19. јул 2022. (CEST) 28a2a6zcaqw1mk7yfiblm254nykr4hc 4 4328394 25114093 25112373 2022-07-19T14:11:28Z Ivan VA 80882 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki Предлажем неколико измјена по питању критеријума за избор: 1) Учестала критика на гласањима за добре или сјајне чланке дјела заједница била је да су чланци прекратки. Ми немамо конкретно правило која се тичу минималне бајтаже кандидованих чланака, што је отворило слободан простор за лична тумачења. Сугестија је: доњи минимум бајтаже доброг чланка јесте 20К бајтова, док је за сјајан 40К бајтова. Добри чланци, уколико су комплетно квалитетно референцирани, садржински обухватају суштину теме, немају стилских и других проблема, не морају бити обимнији. 2) Тренутно правило је - Ако се током седмодневне расправе изјасни мање од три уредника, чланак иде на седмодневно гласање. Промјенио бих умјесто три у четири или још боље - пет. Три је просто пренизак критеријум. 3) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања, предлажем да се праг спусти на 2/3 66,66% односно двије трећине. Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. Молим вас да допуните, разрадите идеје или дајте конструктивне критике. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:47, 16. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{Коментар}} Разумни су предлози, једино би за коментарисање чланка оставио да буду два корисника плус предлагач. Што значи минимум три корисника да оставе коментар о статусу доброг или сјајног. Што јесте по мени оптималан број људи за нашу Википедију. Ако не буде минимум 3 корисника, расправа није прошла или ако нема негативних коментара предложени чланак иде на гласање где је две трећине гласова ЗА сасвим довољно.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:13, 16. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Тачке 2 и 3 подржавам, а тачку 1 не. Ако неко разради тему у потпуности и опет не испуни бајтажу, да ли треба да почне да убацује по 10 референци за сваку тврдњу да би испунио бајтажу? Ако неко сматра чланак прекратким, нек се пожали током расправе па нек се уредници изјасне гласањем. Тачку 3 има моју пуну подршку, док сам равнодушан око тачке 2 јер по мени, сваки чланак може да иде на гласање. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:20, 16. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Без обзира на тему, мислим да ниједан чланак који је мањи од 20,000 бајтова не заслужује статус и мислим да ми немамо ниједан такав, можда је добро ограничити, а током расправе, уредници ће свакако примијетити да ли има превише референци по реченици и да ли број референци превазилази текст и могу да реагују како чланак не би добио статус у том тренутку. Наша заједница није велика, на расправама не учествује велики број људи и треба прије свега радити на побољшању видљивости тих чланака, а не на смањењу прага. Саунд је раније имао неке идеје, не знам је ли шта било од тога. Ја начелно јесам за повећање, али мислим да би то било контрапродуктивно у овом тренутку. Имамо свакако и ситуацију у којој се одлучује (или се одлучивало, не знам је ли промијењено) о додјели статуса аутоматски патролираног, патролера и враћача на основу само једног гласа, што свакако није добро. Треба тежити ка томе да се више њих изјашњава, само не знам колико је то реално у овом тренутку. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 05:53, 17. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Што се тачке '''1.''' тиче ја бих праг за добре чланке поставио на 30.000 бајтова, а за сјајне на 70.000 бајтова. У вези са тачком '''2.''' ја бих правила избрисао јер се не поштују. Што се тачке '''3.''' тиче у потпуности се слажем. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:00, 17. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Лично сам да мерило за добре или сјајне чланке буде покривеност теме, пошто постоје неке теме које када се у целости обраде не могу да покрију 20к бајтова, али схватам да просто мерење покривености теме физички није могуће, тако да сам задовољан идејом да се постави минимум. Двадесет и четрдесет ми се чини као врло добар минимум иако бих ја повећао за још пет хиљада. Такође бих додао услов који онемогућава поновно кандидовање за звездицу ако примедбе прошлог гласања нису испуњене или ако није начињено X измена у односу на прошло гласање (нпр. минимум разлика 1 000 бајтова између кандидовања). Остали предлози су сасвим коректни што се мене тиче. Такође бих похвалио Садка што се исцимао и започео ова силна гласања, јер није имало ништа ново да се ради на овом сајту до сад. -'''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 19.54 ч, 17. јун 2022. (CEST) {{Коментар}} Ne bih podržao ovaj predlog. Jedino mi se tačka tri čini ok. Prvi predlog maši poentu suštine dobrog članka. Jer se dobar članak može napisati i ispod ponuđenog broja bajtova. Mereno sadašnjim kriterijumima. Trenutno sam u prilici da pišem takve članke. Naprosto tema je tog obima i literatura je tog obima da se napiše dobar članak ispod količine bajtova u predlogu. I onda se pojave izvrsni članci, a ima ih dosta i na drugim vikipedijama, koji ne mogu da dobiju zvezdicu ovde jer je eto neko odokativno rekao da je nešto kao malo. Na engleskoj viki ima dosta sjajnih članaka koji ovde ne bi proči za dobre ako se vodimo ovim kriterijumom. Što se tiče tačke 2) mislim da ne bi proširivao broj recenzija, imajući u vidu gabarite ovog projekta. A oni su prilično ograničeni u ovim stvarima. Zajednica se jedino aktivira ako je nešto pisao sam članak i o nečemu zanimljivom, prevodi se ugalvnom ne čitaju i lepe se glasovi zbog prijateljstva. Ako bi povećali kriterijum većina članaka bi se razvlačila ovde po pola godine. Tačka 3) mi je prihvatljiva. Negativni glasovi su poželjni jer su obično obrazloženi što je ustvari recenzija. Pozitivni uglavnom nisu, i kao što rekoh, daju se po difoltu. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:11, 19. јул 2022. (CEST) osb11bp36t9cqv52eoax89xhdhn1huo 25114094 25114093 2022-07-19T14:12:28Z Ivan VA 80882 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki Предлажем неколико измјена по питању критеријума за избор: 1) Учестала критика на гласањима за добре или сјајне чланке дјела заједница била је да су чланци прекратки. Ми немамо конкретно правило која се тичу минималне бајтаже кандидованих чланака, што је отворило слободан простор за лична тумачења. Сугестија је: доњи минимум бајтаже доброг чланка јесте 20К бајтова, док је за сјајан 40К бајтова. Добри чланци, уколико су комплетно квалитетно референцирани, садржински обухватају суштину теме, немају стилских и других проблема, не морају бити обимнији. 2) Тренутно правило је - Ако се током седмодневне расправе изјасни мање од три уредника, чланак иде на седмодневно гласање. Промјенио бих умјесто три у четири или још боље - пет. Три је просто пренизак критеријум. 3) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања, предлажем да се праг спусти на 2/3 66,66% односно двије трећине. Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. Молим вас да допуните, разрадите идеје или дајте конструктивне критике. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:47, 16. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{Коментар}} Разумни су предлози, једино би за коментарисање чланка оставио да буду два корисника плус предлагач. Што значи минимум три корисника да оставе коментар о статусу доброг или сјајног. Што јесте по мени оптималан број људи за нашу Википедију. Ако не буде минимум 3 корисника, расправа није прошла или ако нема негативних коментара предложени чланак иде на гласање где је две трећине гласова ЗА сасвим довољно.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:13, 16. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Тачке 2 и 3 подржавам, а тачку 1 не. Ако неко разради тему у потпуности и опет не испуни бајтажу, да ли треба да почне да убацује по 10 референци за сваку тврдњу да би испунио бајтажу? Ако неко сматра чланак прекратким, нек се пожали током расправе па нек се уредници изјасне гласањем. Тачку 3 има моју пуну подршку, док сам равнодушан око тачке 2 јер по мени, сваки чланак може да иде на гласање. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:20, 16. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Без обзира на тему, мислим да ниједан чланак који је мањи од 20,000 бајтова не заслужује статус и мислим да ми немамо ниједан такав, можда је добро ограничити, а током расправе, уредници ће свакако примијетити да ли има превише референци по реченици и да ли број референци превазилази текст и могу да реагују како чланак не би добио статус у том тренутку. Наша заједница није велика, на расправама не учествује велики број људи и треба прије свега радити на побољшању видљивости тих чланака, а не на смањењу прага. Саунд је раније имао неке идеје, не знам је ли шта било од тога. Ја начелно јесам за повећање, али мислим да би то било контрапродуктивно у овом тренутку. Имамо свакако и ситуацију у којој се одлучује (или се одлучивало, не знам је ли промијењено) о додјели статуса аутоматски патролираног, патролера и враћача на основу само једног гласа, што свакако није добро. Треба тежити ка томе да се више њих изјашњава, само не знам колико је то реално у овом тренутку. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 05:53, 17. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Што се тачке '''1.''' тиче ја бих праг за добре чланке поставио на 30.000 бајтова, а за сјајне на 70.000 бајтова. У вези са тачком '''2.''' ја бих правила избрисао јер се не поштују. Што се тачке '''3.''' тиче у потпуности се слажем. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:00, 17. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Лично сам да мерило за добре или сјајне чланке буде покривеност теме, пошто постоје неке теме које када се у целости обраде не могу да покрију 20к бајтова, али схватам да просто мерење покривености теме физички није могуће, тако да сам задовољан идејом да се постави минимум. Двадесет и четрдесет ми се чини као врло добар минимум иако бих ја повећао за још пет хиљада. Такође бих додао услов који онемогућава поновно кандидовање за звездицу ако примедбе прошлог гласања нису испуњене или ако није начињено X измена у односу на прошло гласање (нпр. минимум разлика 1 000 бајтова између кандидовања). Остали предлози су сасвим коректни што се мене тиче. Такође бих похвалио Садка што се исцимао и започео ова силна гласања, јер није имало ништа ново да се ради на овом сајту до сад. -'''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 19.54 ч, 17. јун 2022. (CEST) {{Коментар}} Ne bih podržao ovaj predlog. Jedino mi se tačka tri čini ok. Prvi predlog maši poentu suštine dobrog članka. Jer se dobar članak može napisati i ispod ponuđenog broja bajtova. Mereno sadašnjim kriterijumima. Trenutno sam u prilici da pišem takve članke. Naprosto tema je tog obima i literatura je tog obima da se napiše dobar članak ispod količine bajtova u predlogu. I onda se pojave izvrsni članci, a ima ih dosta i na drugim vikipedijama, koji ne mogu da dobiju zvezdicu ovde jer je eto neko odokativno rekao da je nešto kao malo. Na engleskoj viki ima dosta sjajnih članaka koji ovde ne bi prošli za dobre ako se vodimo ovim kriterijumom. Što se tiče tačke 2) mislim da ne bi proširivao broj recenzija, imajući u vidu gabarite ovog projekta. A oni su prilično ograničeni u ovim stvarima. Zajednica se jedino aktivira ako je nešto pisao sam članak i o nečemu zanimljivom, prevodi se ugalvnom ne čitaju i lepe se glasovi zbog prijateljstva. Ako bi povećali kriterijum većina članaka bi se razvlačila ovde po pola godine. Tačka 3) mi je prihvatljiva. Negativni glasovi su poželjni jer su obično obrazloženi što je ustvari recenzija. Pozitivni uglavnom nisu, i kao što rekoh, daju se po difoltu. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:11, 19. јул 2022. (CEST) l6rurfcmwjnbg1tf7hx6glegveh34rr 25114095 25114094 2022-07-19T14:13:06Z Ivan VA 80882 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki Предлажем неколико измјена по питању критеријума за избор: 1) Учестала критика на гласањима за добре или сјајне чланке дјела заједница била је да су чланци прекратки. Ми немамо конкретно правило која се тичу минималне бајтаже кандидованих чланака, што је отворило слободан простор за лична тумачења. Сугестија је: доњи минимум бајтаже доброг чланка јесте 20К бајтова, док је за сјајан 40К бајтова. Добри чланци, уколико су комплетно квалитетно референцирани, садржински обухватају суштину теме, немају стилских и других проблема, не морају бити обимнији. 2) Тренутно правило је - Ако се током седмодневне расправе изјасни мање од три уредника, чланак иде на седмодневно гласање. Промјенио бих умјесто три у четири или још боље - пет. Три је просто пренизак критеријум. 3) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања, предлажем да се праг спусти на 2/3 66,66% односно двије трећине. Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. Молим вас да допуните, разрадите идеје или дајте конструктивне критике. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:47, 16. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{Коментар}} Разумни су предлози, једино би за коментарисање чланка оставио да буду два корисника плус предлагач. Што значи минимум три корисника да оставе коментар о статусу доброг или сјајног. Што јесте по мени оптималан број људи за нашу Википедију. Ако не буде минимум 3 корисника, расправа није прошла или ако нема негативних коментара предложени чланак иде на гласање где је две трећине гласова ЗА сасвим довољно.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:13, 16. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Тачке 2 и 3 подржавам, а тачку 1 не. Ако неко разради тему у потпуности и опет не испуни бајтажу, да ли треба да почне да убацује по 10 референци за сваку тврдњу да би испунио бајтажу? Ако неко сматра чланак прекратким, нек се пожали током расправе па нек се уредници изјасне гласањем. Тачку 3 има моју пуну подршку, док сам равнодушан око тачке 2 јер по мени, сваки чланак може да иде на гласање. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 18:20, 16. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Без обзира на тему, мислим да ниједан чланак који је мањи од 20,000 бајтова не заслужује статус и мислим да ми немамо ниједан такав, можда је добро ограничити, а током расправе, уредници ће свакако примијетити да ли има превише референци по реченици и да ли број референци превазилази текст и могу да реагују како чланак не би добио статус у том тренутку. Наша заједница није велика, на расправама не учествује велики број људи и треба прије свега радити на побољшању видљивости тих чланака, а не на смањењу прага. Саунд је раније имао неке идеје, не знам је ли шта било од тога. Ја начелно јесам за повећање, али мислим да би то било контрапродуктивно у овом тренутку. Имамо свакако и ситуацију у којој се одлучује (или се одлучивало, не знам је ли промијењено) о додјели статуса аутоматски патролираног, патролера и враћача на основу само једног гласа, што свакако није добро. Треба тежити ка томе да се више њих изјашњава, само не знам колико је то реално у овом тренутку. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 05:53, 17. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Што се тачке '''1.''' тиче ја бих праг за добре чланке поставио на 30.000 бајтова, а за сјајне на 70.000 бајтова. У вези са тачком '''2.''' ја бих правила избрисао јер се не поштују. Што се тачке '''3.''' тиче у потпуности се слажем. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:00, 17. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Лично сам да мерило за добре или сјајне чланке буде покривеност теме, пошто постоје неке теме које када се у целости обраде не могу да покрију 20к бајтова, али схватам да просто мерење покривености теме физички није могуће, тако да сам задовољан идејом да се постави минимум. Двадесет и четрдесет ми се чини као врло добар минимум иако бих ја повећао за још пет хиљада. Такође бих додао услов који онемогућава поновно кандидовање за звездицу ако примедбе прошлог гласања нису испуњене или ако није начињено X измена у односу на прошло гласање (нпр. минимум разлика 1 000 бајтова између кандидовања). Остали предлози су сасвим коректни што се мене тиче. Такође бих похвалио Садка што се исцимао и започео ова силна гласања, јер није имало ништа ново да се ради на овом сајту до сад. -'''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 19.54 ч, 17. јун 2022. (CEST) {{Коментар}} Ne bih podržao ovaj predlog. Jedino mi se tačka tri čini ok. Prvi predlog maši poentu suštine dobrog članka. Jer se dobar članak može napisati i ispod ponuđenog broja bajtova. Mereno sadašnjim kriterijumima. Trenutno sam u prilici da pišem takve članke. Naprosto tema je tog obima i literatura je tog obima da se napiše dobar članak ispod količine bajtova u predlogu. I onda se pojave izvrsni članci, a ima ih dosta i na drugim vikipedijama, koji ne mogu da dobiju zvezdicu ovde jer je eto neko odokativno rekao da je nešto kao malo. Na engleskoj viki ima dosta sjajnih članaka koji ovde ne bi prošli za dobre ako se vodimo ovim kriterijumom. Što se tiče tačke 2) mislim da ne bi proširivao broj recenzija, imajući u vidu gabarite ovog projekta. A oni su prilično ograničeni u ovim stvarima. Zajednica se jedino aktivira ako je neko pisao sam članak i o nečemu zanimljivom, prevodi se ugalvnom ne čitaju i lepe se glasovi zbog prijateljstva. Ako bi povećali kriterijum većina članaka bi se razvlačila ovde po pola godine. Tačka 3) mi je prihvatljiva. Negativni glasovi su poželjni jer su obično obrazloženi što je ustvari recenzija. Pozitivni uglavnom nisu, i kao što rekoh, daju se po difoltu. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:11, 19. јул 2022. (CEST) iqfvben2sbk1xxc5h8h78klgo6qjbxf 0 4328667 25114361 25113881 2022-07-19T17:08:29Z Intermedichbo 31422 /* Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Царска медицинско-хируршка академија (1798—1918) | групација = | лого = | лого_ширина = | слика = Vma by Bulla.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија | координате = | адреса = | место = [[Санкт Петербург]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 29. децембар 1798. | затворена = Трансформисана у Војномедицинску академију 1917. године | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = [[Руска Империја]] | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 59 | ширина-минута = 57 | ширина-секунда = 27 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 30 | дужина-минута = 21 | дужина-секунда = 02 | дужина-ознака = E }} '''Царска медицинско-хируршка академија, Империјална медицинско-хируршка академија''' или '''Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија''' била је највиша специјализована образовна установа [[Руска Империја|Руске Империје (Царевина)]] за обуку лекара, углавном војне и поморске катедре, која је по структури одговарала медицинским факултетима универзитетима.<ref>Б.И. Ивановский, ''История императорской Военно-медицинской (бывшей медико-хирургической) академии за сто лет. 1798-1898.'' Военно-медицинская академия 337 с., 17 л. ил., 4 л. схем. 1898 Санкт-Петербург</ref> Децембра 1798. године у Санкт Петербургу је, према указу [[Павле I Петрович|'''Павла I Петровича''']], основана је прво Медицинско-хируршка академија, која је августа 1808. године добила назив Царска, а јула 1881. године је преименована у Царску војно-медицинску академију.<ref name=":3">{{Cite web|url=http://www.peterburg.biz/imperatorskaya-voenno-meditsinskaya-akademiya.html#ixzz7ZTqAq25p|title=Императорская военно-медицинская академия в Санкт-Петербурге|website=www.peterburg.biz|access-date=2022-07-19}}</ref> Пре оснивања академије у Санкт Петербургу, медицинско образовање се стицало на Царском медицинско-хируршком институту, основаном 1783. године, где је настава била искључиво на [[Немачки језик|немачком језику]]. Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.<ref name=":3" /> Године 1918. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/funds/17/imperatorskaya-voenno-medicinskaya-akademiya-1798-1918|title=Императорская военно-медицинская академия (1798-1918) {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-19}}</ref> == Називи == Кроз два века постојања Царска медицинско-хируршка академија више путав је мењала назив: * Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798.) * Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799.) * Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) * Царска војномедицинска академија (од 1881) * Војномедицинска академија (од 1917) == Положај и изглед == [[Датотека:Vma by Bulla.jpg|мини|Историјска зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Виллију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.)]] Академија се налази у историјској згради у центру Санкт Петербурга, изграђеној крајем 18. века и у 19. веку. [[Датотека:Spb-locator.svg|мини|[[Виборгска страна]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија]] Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог [[Класицизам|класицизма]] и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,<ref>Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [рус.] // Архив анатомии, гистологии и эмбриологии. — 1991 (сентябрь—октябрь). — № 101(9—10). — С. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.</ref> налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Болшој Сампсонијевском проспекту, на [[Виборгска страна|Виборгсој страни]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга,<ref name=":10">{{Cite web|url=https://geosfera.org/evropa/russia/2698-vyborgskaya-storona-sankt-peterburg.html|title=Выборгская сторона (Санкт-Петербург) — Россия|website=Планета Земля|language=ru-RU|access-date=2022-07-18}}</ref> који се налази  на десној обали [[Нева|реке Неве]] и Болшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији 1917]]. Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку [[Унеско|УНЕСКО-а]] и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.<ref name=":10" /> Војномедицинска академија је била двоспратна зграда, изграђена (изграђена 1798) која се по пројекту састојала од централне зграде, и два симетрична бочна крила која су гледала на улицу. Природа композиције била је типична за руски класицизам. Средиште главне зграде крунисано је ниском куполом. Унутрашњост академије је више пута обнављано.<ref name=":3" /> У парку академије подигнут је споменик Ј. В. Вилију (председнику академије 1808-1838), а на главном улазу у академију споменик С. П. Боткину.<ref name=":3" /> == Циљеви, задаци, организација == Царска војномедицинска академија је била виша војнообразовна установа, чији је задатак био да оспособљава лекаре, углавном за војне и поморске одсеке, као и да усавршава лекаре који су били у војној служби и припрема их за звање професора. Такође, академија се сматрала великим научним центром који је допринео развоју медицинске науке у Руском царству.<ref name=":3" /> Академија је одиграла значајну улогу у Царској Русији у:<ref name=":3" /> * развоју свих грана медицине, * организацији медицинског образовања, * стварању нових типова клиника (хируршких, болничких, терапијских), * оснивању клиничких лабораторија, * организацији курсева за усавршавање војних лекара итд.<ref name=":2">''Императорская военно-медицинская академия (1798-1918)'', Ф. 316, 43567 ед. хр., крайние даты: 1800-1918. Оп. 1-69, 71</ref> Академију су водили: збор професора на челу са председавајућим (1798-1808), председником (1808-1867), начелником (1867-1917). Док је Конференција академије била задужена за едукативни део. Године 1838-1854. на челу руководеће структуре академије налазио се управник академије, под којом је радила управа (од 1846). Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.<ref name=":1" />Академија је у различито времеу свом саставу имала:<ref name=":1" /> * институте (анатомско-физиолошке, хемијске, физичке и хируршке), * клинике, * 2. земаљску болницу (од 1869. - клиничку) и поморске болнице, * музеј, * ботаничку башту, * библиотеку и др. институције.<ref name=":2" /> Године 1808-1844. постојао је и огранак академије у Москви.<ref name=":1" /> Студенти су већину времена проводили у болници, чували болесне и тамо слушали предавања. Обука је извођена на латинском језику. == Историја == === Предисторија === Порекло академије сеже у године владавине [[Петар Велики|Петра Великог]], када је он 1715. године, издао указ ''„о ... изградњи посебне зграде за медицинску школу и образовну установу при главним болницама“.''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html|title=Историческая справка об Академии|date=2015-10-24|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17}}</ref> По царском наређењу, камен темељац за изградњу ових установа положен је 1715. године, прво за Адмиралитетску болницу на Виборшкој страни [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], а потом 1717. године и за Копнену болницу. Почев од 1773. године у њима су почеле са радом хируршке школе за обуку војних лекара, које су 1786. спојене у Главну медицинску школу, која је обучавала лекаре за копнену војску и морнарицу Царске Русије.<ref name=":0" /> === Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) === Иницијатор рођења медицинско-хируршка школе, будуће медицинске академије, био је главни директор Медицинског факултета, барон А.И. Васиљев, који је цару поднео посебан извештај, у коме је на убедљив начин образложио потребу за стварањем Медицинске и хируршке школе, као центра за обуку квалификованог медицинског особља. Званичан датум оснивања медицинске академије под називом Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа је 29. децембар 1798. године када је [[Павле I Петрович|Павле I]] Петрович потписао указ о изградњи просторија за учионице медицинске школе и ученички интернат. <ref>Именной Указ Государя Императора Павла I от {{OldStyleDate|29|декабря|1798|18}}, данный Действительному Тайному Советнику Барону Васильеву «Об устройстве при главных госпиталях особого здания для Врачебного Училища и учебных театров» ([[Комплетна збирка закона Руске империје|Полное собрание законов Российской империи]]. Собрание 1-е (1649—1825). Том XXV (1798—1799). — № 18.783. — C. 484)</ref> Иако је свечано отварање академиј обављено 1800. године <ref>[http://www.adjudant.ru/officer/06.htm Военно-медицинская академия] {{Wayback}} // ''Волков С. В.'', Русский офицерский корпус. — {{М}}, Воениздат, 1993. — (Редкая книга). — ISBN 5-203-01334-9, ISBN 978-5-203-01334-7</ref> када и почела предавања, датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије. === Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799) === Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија, како је био први назив ове ове академије, 1799. године мења назив у Медицинско-хируршка академија (МХА). Академија је основана у складу са пројектом главног директора [[лекарски одбор|Медицинског колеџа]] сенатора [[Васиљев, Алексеј Иванович|А. В. Васиљева]], трансформацијом (1799) од раније постојеће Санктпетербуршке медицинско-хируршке школе[[Санкт Петербург|.]] Академија је одмах након оснивања стављена у надлежност Медицинског факултета и њоме је управљала скупштина професора, од којих је најстарији био именован за председника. За првог председник академије постављен је [[Рингеброиг, Карл Јохан Кристијан|Карл Рингеброиг]] а за пофесоре: [[Соболевски, Григориј Фјодорович|Г. Ф. Соболевски]], [[Севергин, Василиј Михајлович|В. М. Севергин]], [[Буш, Иван Фјодорович|И. Ф. Буш]], [[Загорски, Петар Андрејевич|П. А. Загорски]], [[Петров, Василиј Владимирович|В. В. Петров]] и помоћници: [[Смеловски, Иван Андрејевич|И. А. Смеловски]] и [[Сухарев, Григориј Иванович|Г. И. Сухарев]] === Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) === Када је Медицинско-хируршкојакадемији (МХА) 1808. [[Александар I Павлович]] дао право да се зове Царска, академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) Академија је у свом саставу имала 7 одељења: * анатомско-физиолошко, * патолошко-терапијско, * хируршко, * материњско (фармаколошко), * акушерско и судско-медицинско, * ботаничко и хемијско, * математичко и физичко. Студиј је трајао 4 године (настава); ђаци 1. и 2. разреда звали су се ђаци, а 3. и 4. – студенти. Њихов главни контингент послат је из Богословија, иако је међу њима по одобрењу војних власти било и добровољаца. За практичну наставу уређене су учионице за анатомију, физику и друге предмете. ЦМХА не само да је поставила основу за високо ветеринарско и фармацеутско образовање, већ је постао и први и главни научни, образовни и медицински центар у Русији, у коме су објављени први руски оригинални медицински уџбеници и где су почели да се школују професори за медицинске факултете руских универзитета. Године 1803. Медицинско-хируршка академија је прешла под надлежност [[Министарство унутрашњих послова Руске Империје|Министарства унутрашњих послова]], и добила је јаснију административну структуру и проширена је затварањем [[ММХА|Московске медицинско-хируршке академије]], чији су сви студенти пребачени у Санкт Петербург. Повећан је број државних [[Треасури|студената]] (до 160), а отворен је и пријем [[ревизор|волонтера]] . Повећани су захтеви за кандидате у погледу њихове опште спреме и уведени испити. За оне који су завршили академију установљено је звање [[Универзитет др|кандидата хирургије]], док је за стицање звања лекара било потребна једногодишње искуство које се стицало радом у војној болници. Нова ера у животу и раду академије почела је 1805. године, када је професор [[Јохан Петер Франк|И.П.Франк]], позван да реформише и руководи њоме. Он је на почетку свог рада представио пројекат по коме је настава распоређена на 4 године. У првој години предавали су: латински, немачки, аритметика, алгебра, геометрија, физика, природна историја, хемија, анатомија и физиологија. У другој години предавани су исти предмети са додатком опште патологије и хигијене и са практичним клиничким вежбама. Трећа година је била посвећена општој медицинској терапији са материјом медиком хирургијом, акушерством, патологијом, интерном медицином, клиникама и ветерином. Током четврте године студенти су изучавали оперативну хирургију, практично акушерство, приватну медицину, амбулантни рад, ветерину, медицинску полицију и судску медицину. Године 1806. при академији су основане клинике, а 1808. године ветеринарско-фармацеутско одељење. Те године академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА). Професори и помоћници бирани су конкурсом у присуству чланова конференције и лекарског савета. Године 1835. додата је 5. година студија, а Царска медицинско-хируршка академија прелази у надлежност [[Војно министарство Руске Империје|Министарства војног]] (1838), а управљањеу надлежност Одељења [[војних насеља|за војна насеља]], на челу са [[Клајнмикел, Петар Андрејевич|грофом Клајнмихелом]] . Године 1842. академија је прешла је у надлежност Војно-медицинског савета, да би 1844. године дошло је до њеног секундарног и коначног спајања са [[Московска медицинско-хируршка академија|Московском медицинско-хируршком академијом]]. Образовна база ЦМХА наставља континуирано да расте. Године 1840. академији је припојена 2. војна копнена болница, захваљујући којој је за студенте придодат веома значајан контингент пацијената. Године 1846. отворен је анатомски институт, који је био у надлежност познатог анатома [[Грубер, Венцеслав Леополдович|В.]] [[Грубер, Венцеслав Леополдович|Л.]] [[Грубер, Венцеслав Леополдович|Грубер]]<nowiki/>а. {{цитирање|''Веома значајно у историји академије је активно учешће њених студената у друштвеним и политичким догађајима и револуционарном покрету, на шта указује података да је 1860-их и 1870-их година студентска библиотека академије носила је назив „Јакубински цлуб”. Због студентских немира 1881. године два млађа курса академије су распуштена, а 1913. године била је и привремено затворена. Студенти Академије учествовали су у раду револуционарних марксистичких кругова и организација: В. И. Игнатов у групи за еманципацију рада, В. Н. Катин-Иартсев у организацији Ст. В. Гусаров, В. П. Краснуха, В. В. Куибисхев, И. Д. Орахелашвили и др.''<ref>''Багдасариан С. М. Чињенице и датуми из активности Војно-медицинске академије Лењина. С. М. Киров (1798-1954)'', Лењинград, 1954;</ref>}} Бриљантан процват академије почео је касних 1850-их, од времена председавања [[Дубовитски, Петар Александрович|П. А. Дубовицког]]. На његово инсистирање, многи млади људи су послати у иностранство ради научног усавршавања, који су, вративши се на почетак 1860-их и узевши професорска места, дали академији невиђени сјај и славу. Међу овим младим људима били су [[Боткин, Сергеј Петрович|С.]] [[Боткин, Сергеј Петрович|П.]] [[Боткин, Сергеј Петрович|Боткин]] , [[Иван Сеченов|И.]] [[Иван Сеченов|М.]] [[Иван Сеченов|Сецхенов]] , [[Овсианников, Филип Васиљевич|Ф.]] [[Овсианников, Филип Васиљевич|АТ.]] [[Овсианников, Филип Васиљевич|Овсианников]] , [[Јунге, Едуард Андрејевич|Е.]] [[Јунге, Едуард Андрејевич|АЛИ.]] [[Јунге, Едуард Андрејевич|Јунге]] , [[Неммерт, Петр Јулиевич|П.]] [[Неммерт, Петр Јулиевич|ИУ.]] [[Неммерт, Петр Јулиевич|Неммерт]]. Истовремено су створени бројни помоћни институти академије и добили средства за свој развој, као што је, на пример, хемијски, на чијем је челу био познати хемичар [[Зинин, Николај Николајевич|Н.]] [[Зинин, Николај Николајевич|Н.]] [[Зинин, Николај Николајевич|Зинин]] и сл. Академија је такође била међу пионирима у медицинског образовања за жене , покренувши курсеве за медицинске сестре-бабице 1872. године  Надежда Суслова , прва жена лекар у Русији, похађала је часове Сеченова на овој академији. Током руско-турског рата (1877-1878) професор С.П. Коломнин је први у свету применио трансфузију крви на терену. Хирург Н.В. Склифосовски је активно увео употребу асепсе и антисепсе на терену. Као резултат овог рата, Н.И. Пирогов објављује један од својих најпознатијих научних радова – „''Военно-врачебное дело и частная помощь на театре войны в Болгарии и в тылу действующей армии в 1877–1878 гг.“'', у коме формулише главне одредбе како војно-пољске хирургије, тако и организовање трупа медицинске подршке, што је касније чинило основу савремене војномедицинске доктрине.<ref name=":5">{{Cite web|url=https://www.vmeda.org/history/|title=Историческая справка|website=Военно-медицинская Академия имени С. М. Кирова|language=ru-RU|access-date=2022-07-19}}</ref> Ступањем на престо цара Александра III 1881. године започела је нова етапа у историји Царске медицинско-хируршке академије, која је коначно учврстила свој однос као установе са војним одсеком. Царска влада, незадовољна духом слободоумља и еманципације у друштву после победе у Отаџбинском рату 1812. и посебно после пораза у Кримском рату 1853-1856. одлучује о већој милитаризацији живота и образовног процеса и преименовању академије у Војномедицинску академију (1881). У складу са новим Правилником о Академији она је била дужна да школује лекаре и хирурге искључиво за потребе војног и поморског одељења. Ветеринарско и фармацеутско одељење искључено је из њеног састава.<ref name=":4">{{Cite web|url=https://www.vmeda.org/old_calendar/10-iyunya-1881-goda-imperatorskaya-mediko-hirurgicheskaya-akademiya-pereimenovana-v-imperatorskuyu-voenno-mediczinskuyu-akademiyu/|title=10 июня 1881 года Императорская Медико-хирургическая академия переименована в Императорскую Военно-медицинскую академию|website=Военно-медицинская Академия имени С. М. Кирова|language=ru-RU|access-date=2022-07-17}}</ref> Прва два предмета на којима су се предавале опште и природне науке су затворена. Трећи, четврти и пети курс су преименовани у млађи, средњи и старији курс. За слушаоце су примани само студенти медицинских факултета који су положили 3. годину и завршили Природњачки факултет.<ref name=":5" /> Број ученика је био ограничен на 500, од чега су 362 били стипендиста војног одсека и 50 морнарице. За време боравка на академији студенти су се сматрали активним припадницима војске. Како су ове новине од почетка увођења негативно прихваћене од стране медицинска заједница и студенти академије, 1884. године постављено је питање ревизије уредбе из 1881. године. Како су студенти који су дошли на Царску војномедицинску академију били слабо припремљени из анатомије и хистологије, одлучено је да се отвори свих пет курсева. После вишемесечног рада чланова Конференције Академије и расправа у посебној комисији 1888. године, царским указом од 15. јуна 1890. одобрена је нова повеља (уредба) о устројству Царске војномедицинске академије.<ref name=":4" /> У рату са Јапаном 1904-1905. први пут у руској војсци за дијагностику на иницијативу Н.А. Вељамов је почео је да се користи рендгенски апарат, што је дало допринос развоју нових метода хируршких интервенција.<ref name=":5" /> === Академија након Октобарске револуције === Године 1917. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије, прво под називом Војномедицинска академија (1917), затим као Војномедицинска академија Радничко-сељачке Црвене армије (од 1929) и Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1935), а данас носи назив [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинска академија С. М. Киров.]]<ref name=":1" /> == Види још == * [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{commonscat|Kirov Military Medical Academy}} * [https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html Федеральное государственное бюджетное военное образовательное учреждение высшего профессионального образования ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ ИМЕНИ С. М. КИРОВА МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ]- веб страница {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Санкт Петербургу]] jhpcu7mtd0w6wzszjope1oenwry75dv 25114383 25114361 2022-07-19T17:15:01Z Intermedichbo 31422 /* Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Царска медицинско-хируршка академија (1798—1918) | групација = | лого = | лого_ширина = | слика = Vma by Bulla.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија | координате = | адреса = | место = [[Санкт Петербург]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 29. децембар 1798. | затворена = Трансформисана у Војномедицинску академију 1917. године | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = [[Руска Империја]] | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 59 | ширина-минута = 57 | ширина-секунда = 27 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 30 | дужина-минута = 21 | дужина-секунда = 02 | дужина-ознака = E }} '''Царска медицинско-хируршка академија, Империјална медицинско-хируршка академија''' или '''Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија''' била је највиша специјализована образовна установа [[Руска Империја|Руске Империје (Царевина)]] за обуку лекара, углавном војне и поморске катедре, која је по структури одговарала медицинским факултетима универзитетима.<ref>Б.И. Ивановский, ''История императорской Военно-медицинской (бывшей медико-хирургической) академии за сто лет. 1798-1898.'' Военно-медицинская академия 337 с., 17 л. ил., 4 л. схем. 1898 Санкт-Петербург</ref> Децембра 1798. године у Санкт Петербургу је, према указу [[Павле I Петрович|'''Павла I Петровича''']], основана је прво Медицинско-хируршка академија, која је августа 1808. године добила назив Царска, а јула 1881. године је преименована у Царску војно-медицинску академију.<ref name=":3">{{Cite web|url=http://www.peterburg.biz/imperatorskaya-voenno-meditsinskaya-akademiya.html#ixzz7ZTqAq25p|title=Императорская военно-медицинская академия в Санкт-Петербурге|website=www.peterburg.biz|access-date=2022-07-19}}</ref> Пре оснивања академије у Санкт Петербургу, медицинско образовање се стицало на Царском медицинско-хируршком институту, основаном 1783. године, где је настава била искључиво на [[Немачки језик|немачком језику]]. Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.<ref name=":3" /> Године 1918. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/funds/17/imperatorskaya-voenno-medicinskaya-akademiya-1798-1918|title=Императорская военно-медицинская академия (1798-1918) {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-19}}</ref> == Називи == Кроз два века постојања Царска медицинско-хируршка академија више путав је мењала назив: * Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798.) * Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799.) * Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) * Царска војномедицинска академија (од 1881) * Војномедицинска академија (од 1917) == Положај и изглед == [[Датотека:Vma by Bulla.jpg|мини|Историјска зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Виллију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.)]] Академија се налази у историјској згради у центру Санкт Петербурга, изграђеној крајем 18. века и у 19. веку. [[Датотека:Spb-locator.svg|мини|[[Виборгска страна]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија]] Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог [[Класицизам|класицизма]] и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,<ref>Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [рус.] // Архив анатомии, гистологии и эмбриологии. — 1991 (сентябрь—октябрь). — № 101(9—10). — С. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.</ref> налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Болшој Сампсонијевском проспекту, на [[Виборгска страна|Виборгсој страни]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга,<ref name=":10">{{Cite web|url=https://geosfera.org/evropa/russia/2698-vyborgskaya-storona-sankt-peterburg.html|title=Выборгская сторона (Санкт-Петербург) — Россия|website=Планета Земля|language=ru-RU|access-date=2022-07-18}}</ref> који се налази  на десној обали [[Нева|реке Неве]] и Болшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији 1917]]. Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку [[Унеско|УНЕСКО-а]] и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.<ref name=":10" /> Војномедицинска академија је била двоспратна зграда, изграђена (изграђена 1798) која се по пројекту састојала од централне зграде, и два симетрична бочна крила која су гледала на улицу. Природа композиције била је типична за руски класицизам. Средиште главне зграде крунисано је ниском куполом. Унутрашњост академије је више пута обнављано.<ref name=":3" /> У парку академије подигнут је споменик Ј. В. Вилију (председнику академије 1808-1838), а на главном улазу у академију споменик С. П. Боткину.<ref name=":3" /> == Циљеви, задаци, организација == Царска војномедицинска академија је била виша војнообразовна установа, чији је задатак био да оспособљава лекаре, углавном за војне и поморске одсеке, као и да усавршава лекаре који су били у војној служби и припрема их за звање професора. Такође, академија се сматрала великим научним центром који је допринео развоју медицинске науке у Руском царству.<ref name=":3" /> Академија је одиграла значајну улогу у Царској Русији у:<ref name=":3" /> * развоју свих грана медицине, * организацији медицинског образовања, * стварању нових типова клиника (хируршких, болничких, терапијских), * оснивању клиничких лабораторија, * организацији курсева за усавршавање војних лекара итд.<ref name=":2">''Императорская военно-медицинская академия (1798-1918)'', Ф. 316, 43567 ед. хр., крайние даты: 1800-1918. Оп. 1-69, 71</ref> Академију су водили: збор професора на челу са председавајућим (1798-1808), председником (1808-1867), начелником (1867-1917). Док је Конференција академије била задужена за едукативни део. Године 1838-1854. на челу руководеће структуре академије налазио се управник академије, под којом је радила управа (од 1846). Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.<ref name=":1" />Академија је у различито времеу свом саставу имала:<ref name=":1" /> * институте (анатомско-физиолошке, хемијске, физичке и хируршке), * клинике, * 2. земаљску болницу (од 1869. - клиничку) и поморске болнице, * музеј, * ботаничку башту, * библиотеку и др. институције.<ref name=":2" /> Године 1808-1844. постојао је и огранак академије у Москви.<ref name=":1" /> Студенти су већину времена проводили у болници, чували болесне и тамо слушали предавања. Обука је извођена на латинском језику. == Историја == === Предисторија === Порекло академије сеже у године владавине [[Петар Велики|Петра Великог]], када је он 1715. године, издао указ ''„о ... изградњи посебне зграде за медицинску школу и образовну установу при главним болницама“.''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html|title=Историческая справка об Академии|date=2015-10-24|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17}}</ref> По царском наређењу, камен темељац за изградњу ових установа положен је 1715. године, прво за Адмиралитетску болницу на Виборшкој страни [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], а потом 1717. године и за Копнену болницу. Почев од 1773. године у њима су почеле са радом хируршке школе за обуку војних лекара, које су 1786. спојене у Главну медицинску школу, која је обучавала лекаре за копнену војску и морнарицу Царске Русије.<ref name=":0" /> === Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) === Иницијатор рођења медицинско-хируршка школе, будуће медицинске академије, био је главни директор Медицинског факултета, барон А.И. Васиљев, који је цару поднео посебан извештај, у коме је на убедљив начин образложио потребу за стварањем Медицинске и хируршке школе, као центра за обуку квалификованог медицинског особља. Званичан датум оснивања медицинске академије под називом Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа је 29. децембар 1798. године када је [[Павле I Петрович|Павле I]] Петрович потписао указ о изградњи просторија за учионице медицинске школе и ученички интернат. <ref>Именной Указ Государя Императора Павла I от {{OldStyleDate|29|декабря|1798|18}}, данный Действительному Тайному Советнику Барону Васильеву «Об устройстве при главных госпиталях особого здания для Врачебного Училища и учебных театров» ([[Комплетна збирка закона Руске империје|Полное собрание законов Российской империи]]. Собрание 1-е (1649—1825). Том XXV (1798—1799). — № 18.783. — C. 484)</ref> Иако је свечано отварање академиј обављено 1800. године <ref>[http://www.adjudant.ru/officer/06.htm Военно-медицинская академия] {{Wayback}} // ''Волков С. В.'', Русский офицерский корпус. — {{М}}, Воениздат, 1993. — (Редкая книга). — ISBN 5-203-01334-9, ISBN 978-5-203-01334-7</ref> када и почела предавања, датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије. === Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799) === Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија, како је био први назив ове ове академије, 1799. године мења назив у Медицинско-хируршка академија (МХА). Академија је основана у складу са пројектом главног директора [[лекарски одбор|Медицинског колеџа]] сенатора [[Васиљев, Алексеј Иванович|А. В. Васиљева]], трансформацијом (1799) од раније постојеће Санктпетербуршке медицинско-хируршке школе[[Санкт Петербург|.]] Академија је одмах након оснивања стављена у надлежност Медицинског факултета и њоме је управљала скупштина професора, од којих је најстарији био именован за председника. За првог председник академије постављен је [[Рингеброиг, Карл Јохан Кристијан|Карл Рингеброиг]] а за пофесоре: [[Соболевски, Григориј Фјодорович|Г. Ф. Соболевски]], [[Севергин, Василиј Михајлович|В. М. Севергин]], [[Буш, Иван Фјодорович|И. Ф. Буш]], [[Загорски, Петар Андрејевич|П. А. Загорски]], [[Петров, Василиј Владимирович|В. В. Петров]] и помоћници: [[Смеловски, Иван Андрејевич|И. А. Смеловски]] и [[Сухарев, Григориј Иванович|Г. И. Сухарев]] === Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) === Када је Медицинско-хируршкојакадемији (МХА) 1808. [[Александар I Павлович]] дао право да се зове Царска, академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) Академија је у свом саставу имала 7 одељења: * анатомско-физиолошко, * патолошко-терапијско, * хируршко, * материњско (фармаколошко), * акушерско и судско-медицинско, * ботаничко и хемијско, * математичко и физичко. Студиј је трајао 4 године (настава); ђаци 1. и 2. разреда звали су се ђаци, а 3. и 4. – студенти. Њихов главни контингент послат је из Богословија, иако је међу њима по одобрењу војних власти било и добровољаца. За практичну наставу уређене су учионице за анатомију, физику и друге предмете. ЦМХА не само да је поставила основу за високо ветеринарско и фармацеутско образовање, већ је постао и први и главни научни, образовни и медицински центар у Русији, у коме су објављени први руски оригинални медицински уџбеници и где су почели да се школују професори за медицинске факултете руских универзитета. Године 1803. Медицинско-хируршка академија је прешла под надлежност [[Министарство унутрашњих послова Руске Империје|Министарства унутрашњих послова]], и добила је јаснију административну структуру и проширена је затварањем [[ММХА|Московске медицинско-хируршке академије]], чији су сви студенти пребачени у Санкт Петербург. Повећан је број државних [[Треасури|студената]] (до 160), а отворен је и пријем [[ревизор|волонтера]] . Повећани су захтеви за кандидате у погледу њихове опште спреме и уведени испити. За оне који су завршили академију установљено је звање [[Универзитет др|кандидата хирургије]], док је за стицање звања лекара било потребна једногодишње искуство које се стицало радом у војној болници. Нова ера у животу и раду академије почела је 1805. године, када је професор [[Јохан Петер Франк|И.П.Франк]], позван да реформише и руководи њоме. Он је на почетку свог рада представио пројекат по коме је настава распоређена на 4 године. У првој години предавали су: латински, немачки, аритметика, алгебра, геометрија, физика, природна историја, хемија, анатомија и физиологија. У другој години предавани су исти предмети са додатком опште патологије и хигијене и са практичним клиничким вежбама. Трећа година је била посвећена општој медицинској терапији са материјом медиком хирургијом, акушерством, патологијом, интерном медицином, клиникама и ветерином. Током четврте године студенти су изучавали оперативну хирургију, практично акушерство, приватну медицину, амбулантни рад, ветерину, медицинску полицију и судску медицину. Године 1806. при академији су основане клинике, а 1808. године ветеринарско-фармацеутско одељење. Те године академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА). Професори и помоћници бирани су конкурсом у присуству чланова конференције и лекарског савета. Године 1835. додата је 5. година студија, а Царска медицинско-хируршка академија прелази у надлежност [[Војно министарство Руске Империје|Министарства војног]] (1838), а управљањеу надлежност Одељења [[војних насеља|за војна насеља]], на челу са [[Клајнмикел, Петар Андрејевич|грофом Клајнмихелом]] . Године 1842. академија је прешла је у надлежност Војно-медицинског савета, да би 1844. године дошло је до њеног секундарног и коначног спајања са [[Московска медицинско-хируршка академија|Московском медицинско-хируршком академијом]]. Образовна база ЦМХА наставља континуирано да расте. Године 1840. академији је припојена 2. војна копнена болница, захваљујући којој је за студенте придодат веома значајан контингент пацијената. Године 1846. отворен је анатомски институт, који је био у надлежност познатог анатома [[Грубер, Венцеслав Леополдович|В.]] [[Грубер, Венцеслав Леополдович|Л.]] [[Грубер, Венцеслав Леополдович|Грубер]]<nowiki/>а. {{цитирање|''Веома значајно у историји академије је активно учешће њених студената у друштвеним и политичким догађајима и револуционарном покрету, на шта указује података да је 1860-их и 1870-их година студентска библиотека академије носила је назив „Јакубински цлуб”. Због студентских немира 1881. године два млађа курса академије су распуштена, а 1913. године била је и привремено затворена. Студенти Академије учествовали су у раду револуционарних марксистичких кругова и организација: В. И. Игнатов у групи за еманципацију рада, В. Н. Катин-Иартсев у организацији Ст. В. Гусаров, В. П. Краснуха, В. В. Куибисхев, И. Д. Орахелашвили и др.''<ref>''Багдасариан С. М. Чињенице и датуми из активности Војно-медицинске академије Лењина. С. М. Киров (1798-1954)'', Лењинград, 1954;</ref>}} Бриљантан процват академије почео је касних 1850-их, од времена председавања [[Дубовитски, Петар Александрович|П. А. Дубовицког]]. На његово инсистирање, многи млади људи су послати у иностранство ради научног усавршавања, који су, вративши се на почетак 1860-их и узевши професорска места, дали академији невиђени сјај и славу. Међу овим младим људима били су [[Боткин, Сергеј Петрович|С.]] [[Боткин, Сергеј Петрович|П.]] [[Боткин, Сергеј Петрович|Боткин]] , [[Иван Сеченов|И.]] [[Иван Сеченов|М.]] [[Иван Сеченов|Сецхенов]] , [[Овсианников, Филип Васиљевич|Ф.]] [[Овсианников, Филип Васиљевич|АТ.]] [[Овсианников, Филип Васиљевич|Овсианников]] , [[Јунге, Едуард Андрејевич|Е.]] [[Јунге, Едуард Андрејевич|АЛИ.]] [[Јунге, Едуард Андрејевич|Јунге]] , [[Неммерт, Петр Јулиевич|П.]] [[Неммерт, Петр Јулиевич|ИУ.]] [[Неммерт, Петр Јулиевич|Неммерт]]. Истовремено су створени бројни помоћни институти академије и добили средства за свој развој, као што је, на пример, хемијски, на чијем је челу био познати хемичар [[Зинин, Николај Николајевич|Н.]] [[Зинин, Николај Николајевич|Н.]] [[Зинин, Николај Николајевич|Зинин]] и сл. Академија је такође била међу пионирима у медицинског образовања за жене. У њој су покренути курсеви за медицинске сестре-бабице 1872. године  [[Надежда Суслова]], била је прва жена лекар у Русији, која је похађала часове Сеченова на овој академији. [[Датотека:Zar Alejandro III.jpg|мини|Ступањем на престо цара [[Александар III Александрович|Александра III Александровича]] 1881. године започела је нова етапа у историји Царске медицинско-хируршке академије]] Током руско-турског рата (1877-1878) професор С.П. Коломнин је први у свету применио трансфузију крви на терену. Хирург Н.В. Склифосовски је активно увео употребу асепсе и антисепсе на терену. Као резултат овог рата, Н.И. Пирогов објављује један од својих најпознатијих научних радова – „''Военно-врачебное дело и частная помощь на театре войны в Болгарии и в тылу действующей армии в 1877–1878 гг.“'', у коме формулише главне одредбе како војно-пољске хирургије, тако и организовање трупа медицинске подршке, што је касније чинило основу савремене војномедицинске доктрине.<ref name=":5">{{Cite web|url=https://www.vmeda.org/history/|title=Историческая справка|website=Военно-медицинская Академия имени С. М. Кирова|language=ru-RU|access-date=2022-07-19}}</ref> Ступањем на престо цара [[Александар III Александрович|Александра III Александровича]] 1881. године започела је нова етапа у историји Царске медицинско-хируршке академије, која је коначно учврстила свој однос као установе са војним одсеком. Царска влада, незадовољна духом слободоумља и еманципације у друштву после победе у Отаџбинском рату 1812. и посебно после пораза у Кримском рату 1853-1856. одлучује о већој милитаризацији живота и образовног процеса и преименовању академије у Војномедицинску академију (1881). У складу са новим Правилником о Академији она је била дужна да школује лекаре и хирурге искључиво за потребе војног и поморског одељења. Ветеринарско и фармацеутско одељење искључено је из њеног састава.<ref name=":4">{{Cite web|url=https://www.vmeda.org/old_calendar/10-iyunya-1881-goda-imperatorskaya-mediko-hirurgicheskaya-akademiya-pereimenovana-v-imperatorskuyu-voenno-mediczinskuyu-akademiyu/|title=10 июня 1881 года Императорская Медико-хирургическая академия переименована в Императорскую Военно-медицинскую академию|website=Военно-медицинская Академия имени С. М. Кирова|language=ru-RU|access-date=2022-07-17}}</ref> Прва два предмета на којима су се предавале опште и природне науке су затворена. Трећи, четврти и пети курс су преименовани у млађи, средњи и старији курс. За слушаоце су примани само студенти медицинских факултета који су положили 3. годину и завршили Природњачки факултет.<ref name=":5" /> Број ученика је био ограничен на 500, од чега су 362 били стипендиста војног одсека и 50 морнарице. За време боравка на академији студенти су се сматрали активним припадницима војске. Како су ове новине од почетка увођења негативно прихваћене од стране медицинска заједница и студенти академије, 1884. године постављено је питање ревизије уредбе из 1881. године. Како су студенти који су дошли на Царску војномедицинску академију били слабо припремљени из анатомије и хистологије, одлучено је да се отвори свих пет курсева. После вишемесечног рада чланова Конференције Академије и расправа у посебној комисији 1888. године, царским указом од 15. јуна 1890. одобрена је нова повеља (уредба) о устројству Царске војномедицинске академије.<ref name=":4" /> У рату са Јапаном 1904-1905. први пут у руској војсци за дијагностику на иницијативу Н.А. Вељамов је почео је да се користи рендгенски апарат, што је дало допринос развоју нових метода хируршких интервенција.<ref name=":5" /> === Академија након Октобарске револуције === Године 1917. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије, прво под називом Војномедицинска академија (1917), затим као Војномедицинска академија Радничко-сељачке Црвене армије (од 1929) и Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1935), а данас носи назив [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинска академија С. М. Киров.]]<ref name=":1" /> == Види још == * [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{commonscat|Kirov Military Medical Academy}} * [https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html Федеральное государственное бюджетное военное образовательное учреждение высшего профессионального образования ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ ИМЕНИ С. М. КИРОВА МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ]- веб страница {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Санкт Петербургу]] 4kcea6m52tb6ac7ktfe9dl6ugos8w1w 25114396 25114383 2022-07-19T17:18:32Z Intermedichbo 31422 /* Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Царска медицинско-хируршка академија (1798—1918) | групација = | лого = | лого_ширина = | слика = Vma by Bulla.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија | координате = | адреса = | место = [[Санкт Петербург]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 29. децембар 1798. | затворена = Трансформисана у Војномедицинску академију 1917. године | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = [[Руска Империја]] | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 59 | ширина-минута = 57 | ширина-секунда = 27 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 30 | дужина-минута = 21 | дужина-секунда = 02 | дужина-ознака = E }} '''Царска медицинско-хируршка академија, Империјална медицинско-хируршка академија''' или '''Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија''' била је највиша специјализована образовна установа [[Руска Империја|Руске Империје (Царевина)]] за обуку лекара, углавном војне и поморске катедре, која је по структури одговарала медицинским факултетима универзитетима.<ref>Б.И. Ивановский, ''История императорской Военно-медицинской (бывшей медико-хирургической) академии за сто лет. 1798-1898.'' Военно-медицинская академия 337 с., 17 л. ил., 4 л. схем. 1898 Санкт-Петербург</ref> Децембра 1798. године у Санкт Петербургу је, према указу [[Павле I Петрович|'''Павла I Петровича''']], основана је прво Медицинско-хируршка академија, која је августа 1808. године добила назив Царска, а јула 1881. године је преименована у Царску војно-медицинску академију.<ref name=":3">{{Cite web|url=http://www.peterburg.biz/imperatorskaya-voenno-meditsinskaya-akademiya.html#ixzz7ZTqAq25p|title=Императорская военно-медицинская академия в Санкт-Петербурге|website=www.peterburg.biz|access-date=2022-07-19}}</ref> Пре оснивања академије у Санкт Петербургу, медицинско образовање се стицало на Царском медицинско-хируршком институту, основаном 1783. године, где је настава била искључиво на [[Немачки језик|немачком језику]]. Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.<ref name=":3" /> Године 1918. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/funds/17/imperatorskaya-voenno-medicinskaya-akademiya-1798-1918|title=Императорская военно-медицинская академия (1798-1918) {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-19}}</ref> == Називи == Кроз два века постојања Царска медицинско-хируршка академија више путав је мењала назив: * Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798.) * Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799.) * Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) * Царска војномедицинска академија (од 1881) * Војномедицинска академија (од 1917) == Положај и изглед == [[Датотека:Vma by Bulla.jpg|мини|Историјска зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Виллију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.)]] Академија се налази у историјској згради у центру Санкт Петербурга, изграђеној крајем 18. века и у 19. веку. [[Датотека:Spb-locator.svg|мини|[[Виборгска страна]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија]] Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог [[Класицизам|класицизма]] и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,<ref>Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [рус.] // Архив анатомии, гистологии и эмбриологии. — 1991 (сентябрь—октябрь). — № 101(9—10). — С. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.</ref> налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Болшој Сампсонијевском проспекту, на [[Виборгска страна|Виборгсој страни]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга,<ref name=":10">{{Cite web|url=https://geosfera.org/evropa/russia/2698-vyborgskaya-storona-sankt-peterburg.html|title=Выборгская сторона (Санкт-Петербург) — Россия|website=Планета Земля|language=ru-RU|access-date=2022-07-18}}</ref> који се налази  на десној обали [[Нева|реке Неве]] и Болшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији 1917]]. Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку [[Унеско|УНЕСКО-а]] и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.<ref name=":10" /> Војномедицинска академија је била двоспратна зграда, изграђена (изграђена 1798) која се по пројекту састојала од централне зграде, и два симетрична бочна крила која су гледала на улицу. Природа композиције била је типична за руски класицизам. Средиште главне зграде крунисано је ниском куполом. Унутрашњост академије је више пута обнављано.<ref name=":3" /> У парку академије подигнут је споменик Ј. В. Вилију (председнику академије 1808-1838), а на главном улазу у академију споменик С. П. Боткину.<ref name=":3" /> == Циљеви, задаци, организација == Царска војномедицинска академија је била виша војнообразовна установа, чији је задатак био да оспособљава лекаре, углавном за војне и поморске одсеке, као и да усавршава лекаре који су били у војној служби и припрема их за звање професора. Такође, академија се сматрала великим научним центром који је допринео развоју медицинске науке у Руском царству.<ref name=":3" /> Академија је одиграла значајну улогу у Царској Русији у:<ref name=":3" /> * развоју свих грана медицине, * организацији медицинског образовања, * стварању нових типова клиника (хируршких, болничких, терапијских), * оснивању клиничких лабораторија, * организацији курсева за усавршавање војних лекара итд.<ref name=":2">''Императорская военно-медицинская академия (1798-1918)'', Ф. 316, 43567 ед. хр., крайние даты: 1800-1918. Оп. 1-69, 71</ref> Академију су водили: збор професора на челу са председавајућим (1798-1808), председником (1808-1867), начелником (1867-1917). Док је Конференција академије била задужена за едукативни део. Године 1838-1854. на челу руководеће структуре академије налазио се управник академије, под којом је радила управа (од 1846). Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.<ref name=":1" />Академија је у различито времеу свом саставу имала:<ref name=":1" /> * институте (анатомско-физиолошке, хемијске, физичке и хируршке), * клинике, * 2. земаљску болницу (од 1869. - клиничку) и поморске болнице, * музеј, * ботаничку башту, * библиотеку и др. институције.<ref name=":2" /> Године 1808-1844. постојао је и огранак академије у Москви.<ref name=":1" /> Студенти су већину времена проводили у болници, чували болесне и тамо слушали предавања. Обука је извођена на латинском језику. == Историја == === Предисторија === Порекло академије сеже у године владавине [[Петар Велики|Петра Великог]], када је он 1715. године, издао указ ''„о ... изградњи посебне зграде за медицинску школу и образовну установу при главним болницама“.''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html|title=Историческая справка об Академии|date=2015-10-24|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17}}</ref> По царском наређењу, камен темељац за изградњу ових установа положен је 1715. године, прво за Адмиралитетску болницу на Виборшкој страни [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], а потом 1717. године и за Копнену болницу. Почев од 1773. године у њима су почеле са радом хируршке школе за обуку војних лекара, које су 1786. спојене у Главну медицинску школу, која је обучавала лекаре за копнену војску и морнарицу Царске Русије.<ref name=":0" /> === Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) === Иницијатор рођења медицинско-хируршка школе, будуће медицинске академије, био је главни директор Медицинског факултета, барон А.И. Васиљев, који је цару поднео посебан извештај, у коме је на убедљив начин образложио потребу за стварањем Медицинске и хируршке школе, као центра за обуку квалификованог медицинског особља. Званичан датум оснивања медицинске академије под називом Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа је 29. децембар 1798. године када је [[Павле I Петрович|Павле I]] Петрович потписао указ о изградњи просторија за учионице медицинске школе и ученички интернат. <ref>Именной Указ Государя Императора Павла I от {{OldStyleDate|29|декабря|1798|18}}, данный Действительному Тайному Советнику Барону Васильеву «Об устройстве при главных госпиталях особого здания для Врачебного Училища и учебных театров» ([[Комплетна збирка закона Руске империје|Полное собрание законов Российской империи]]. Собрание 1-е (1649—1825). Том XXV (1798—1799). — № 18.783. — C. 484)</ref> Иако је свечано отварање академиј обављено 1800. године <ref>[http://www.adjudant.ru/officer/06.htm Военно-медицинская академия] {{Wayback}} // ''Волков С. В.'', Русский офицерский корпус. — {{М}}, Воениздат, 1993. — (Редкая книга). — ISBN 5-203-01334-9, ISBN 978-5-203-01334-7</ref> када и почела предавања, датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије. === Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799) === Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија, како је био први назив ове ове академије, 1799. године мења назив у Медицинско-хируршка академија (МХА). Академија је основана у складу са пројектом главног директора [[лекарски одбор|Медицинског колеџа]] сенатора [[Васиљев, Алексеј Иванович|А. В. Васиљева]], трансформацијом (1799) од раније постојеће Санктпетербуршке медицинско-хируршке школе[[Санкт Петербург|.]] Академија је одмах након оснивања стављена у надлежност Медицинског факултета и њоме је управљала скупштина професора, од којих је најстарији био именован за председника. За првог председник академије постављен је [[Рингеброиг, Карл Јохан Кристијан|Карл Рингеброиг]] а за пофесоре: [[Соболевски, Григориј Фјодорович|Г. Ф. Соболевски]], [[Севергин, Василиј Михајлович|В. М. Севергин]], [[Буш, Иван Фјодорович|И. Ф. Буш]], [[Загорски, Петар Андрејевич|П. А. Загорски]], [[Петров, Василиј Владимирович|В. В. Петров]] и помоћници: [[Смеловски, Иван Андрејевич|И. А. Смеловски]] и [[Сухарев, Григориј Иванович|Г. И. Сухарев]] === Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) === [[Датотека:Alexander I of Russia by F.Kruger (1837, Hermitage).jpg|мини|[[Александар I Павлович]] одобрио је промену назива Царска, академија у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА)]] Када је Медицинско-хируршкојакадемији (МХА) 1808. [[Александар I Павлович]] дао право да се зове Царска, академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) Академија је у свом саставу имала 7 одељења: * анатомско-физиолошко, * патолошко-терапијско, * хируршко, * материњско (фармаколошко), * акушерско и судско-медицинско, * ботаничко и хемијско, * математичко и физичко. Студиј је трајао 4 године (настава); ђаци 1. и 2. разреда звали су се ђаци, а 3. и 4. – студенти. Њихов главни контингент послат је из Богословија, иако је међу њима по одобрењу војних власти било и добровољаца. За практичну наставу уређене су учионице за анатомију, физику и друге предмете. ЦМХА не само да је поставила основу за високо ветеринарско и фармацеутско образовање, већ је постао и први и главни научни, образовни и медицински центар у Русији, у коме су објављени први руски оригинални медицински уџбеници и где су почели да се школују професори за медицинске факултете руских универзитета. Године 1803. Медицинско-хируршка академија је прешла под надлежност [[Министарство унутрашњих послова Руске Империје|Министарства унутрашњих послова]], и добила је јаснију административну структуру и проширена је затварањем [[ММХА|Московске медицинско-хируршке академије]], чији су сви студенти пребачени у Санкт Петербург. Повећан је број државних [[Треасури|студената]] (до 160), а отворен је и пријем [[ревизор|волонтера]] . Повећани су захтеви за кандидате у погледу њихове опште спреме и уведени испити. За оне који су завршили академију установљено је звање [[Универзитет др|кандидата хирургије]], док је за стицање звања лекара било потребна једногодишње искуство које се стицало радом у војној болници. Нова ера у животу и раду академије почела је 1805. године, када је професор [[Јохан Петер Франк|И.П.Франк]], позван да реформише и руководи њоме. Он је на почетку свог рада представио пројекат по коме је настава распоређена на 4 године. У првој години предавали су: латински, немачки, аритметика, алгебра, геометрија, физика, природна историја, хемија, анатомија и физиологија. У другој години предавани су исти предмети са додатком опште патологије и хигијене и са практичним клиничким вежбама. Трећа година је била посвећена општој медицинској терапији са материјом медиком хирургијом, акушерством, патологијом, интерном медицином, клиникама и ветерином. Током четврте године студенти су изучавали оперативну хирургију, практично акушерство, приватну медицину, амбулантни рад, ветерину, медицинску полицију и судску медицину. Године 1806. при академији су основане клинике, а 1808. године ветеринарско-фармацеутско одељење. Те године академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА). Професори и помоћници бирани су конкурсом у присуству чланова конференције и лекарског савета. Године 1835. додата је 5. година студија, а Царска медицинско-хируршка академија прелази у надлежност [[Војно министарство Руске Империје|Министарства војног]] (1838), а управљањеу надлежност Одељења [[војних насеља|за војна насеља]], на челу са [[Клајнмикел, Петар Андрејевич|грофом Клајнмихелом]] . Године 1842. академија је прешла је у надлежност Војно-медицинског савета, да би 1844. године дошло је до њеног секундарног и коначног спајања са [[Московска медицинско-хируршка академија|Московском медицинско-хируршком академијом]]. Образовна база ЦМХА наставља континуирано да расте. Године 1840. академији је припојена 2. војна копнена болница, захваљујући којој је за студенте придодат веома значајан контингент пацијената. Године 1846. отворен је анатомски институт, који је био у надлежност познатог анатома [[Грубер, Венцеслав Леополдович|В.]] [[Грубер, Венцеслав Леополдович|Л.]] [[Грубер, Венцеслав Леополдович|Грубер]]<nowiki/>а. {{цитирање|''Веома значајно у историји академије је активно учешће њених студената у друштвеним и политичким догађајима и револуционарном покрету, на шта указује података да је 1860-их и 1870-их година студентска библиотека академије носила је назив „Јакубински цлуб”. Због студентских немира 1881. године два млађа курса академије су распуштена, а 1913. године била је и привремено затворена. Студенти Академије учествовали су у раду револуционарних марксистичких кругова и организација: В. И. Игнатов у групи за еманципацију рада, В. Н. Катин-Иартсев у организацији Ст. В. Гусаров, В. П. Краснуха, В. В. Куибисхев, И. Д. Орахелашвили и др.''<ref>''Багдасариан С. М. Чињенице и датуми из активности Војно-медицинске академије Лењина. С. М. Киров (1798-1954)'', Лењинград, 1954;</ref>}} Бриљантан процват академије почео је касних 1850-их, од времена председавања [[Дубовитски, Петар Александрович|П. А. Дубовицког]]. На његово инсистирање, многи млади људи су послати у иностранство ради научног усавршавања, који су, вративши се на почетак 1860-их и узевши професорска места, дали академији невиђени сјај и славу. Међу овим младим људима били су [[Боткин, Сергеј Петрович|С.]] [[Боткин, Сергеј Петрович|П.]] [[Боткин, Сергеј Петрович|Боткин]] , [[Иван Сеченов|И.]] [[Иван Сеченов|М.]] [[Иван Сеченов|Сецхенов]] , [[Овсианников, Филип Васиљевич|Ф.]] [[Овсианников, Филип Васиљевич|АТ.]] [[Овсианников, Филип Васиљевич|Овсианников]] , [[Јунге, Едуард Андрејевич|Е.]] [[Јунге, Едуард Андрејевич|АЛИ.]] [[Јунге, Едуард Андрејевич|Јунге]] , [[Неммерт, Петр Јулиевич|П.]] [[Неммерт, Петр Јулиевич|ИУ.]] [[Неммерт, Петр Јулиевич|Неммерт]]. Истовремено су створени бројни помоћни институти академије и добили средства за свој развој, као што је, на пример, хемијски, на чијем је челу био познати хемичар [[Зинин, Николај Николајевич|Н.]] [[Зинин, Николај Николајевич|Н.]] [[Зинин, Николај Николајевич|Зинин]] и сл. Академија је такође била међу пионирима у медицинског образовања за жене. У њој су покренути курсеви за медицинске сестре-бабице 1872. године  [[Надежда Суслова]], била је прва жена лекар у Русији, која је похађала часове Сеченова на овој академији. [[Датотека:Zar Alejandro III.jpg|мини|Ступањем на престо цара [[Александар III Александрович|Александра III Александровича]] 1881. године започела је нова етапа у историји Царске медицинско-хируршке академије]] Током руско-турског рата (1877-1878) професор С.П. Коломнин је први у свету применио трансфузију крви на терену. Хирург Н.В. Склифосовски је активно увео употребу асепсе и антисепсе на терену. Као резултат овог рата, Н.И. Пирогов објављује један од својих најпознатијих научних радова – „''Военно-врачебное дело и частная помощь на театре войны в Болгарии и в тылу действующей армии в 1877–1878 гг.“'', у коме формулише главне одредбе како војно-пољске хирургије, тако и организовање трупа медицинске подршке, што је касније чинило основу савремене војномедицинске доктрине.<ref name=":5">{{Cite web|url=https://www.vmeda.org/history/|title=Историческая справка|website=Военно-медицинская Академия имени С. М. Кирова|language=ru-RU|access-date=2022-07-19}}</ref> Ступањем на престо цара [[Александар III Александрович|Александра III Александровича]] 1881. године започела је нова етапа у историји Царске медицинско-хируршке академије, која је коначно учврстила свој однос као установе са војним одсеком. Царска влада, незадовољна духом слободоумља и еманципације у друштву после победе у Отаџбинском рату 1812. и посебно после пораза у Кримском рату 1853-1856. одлучује о већој милитаризацији живота и образовног процеса и преименовању академије у Војномедицинску академију (1881). У складу са новим Правилником о Академији она је била дужна да школује лекаре и хирурге искључиво за потребе војног и поморског одељења. Ветеринарско и фармацеутско одељење искључено је из њеног састава.<ref name=":4">{{Cite web|url=https://www.vmeda.org/old_calendar/10-iyunya-1881-goda-imperatorskaya-mediko-hirurgicheskaya-akademiya-pereimenovana-v-imperatorskuyu-voenno-mediczinskuyu-akademiyu/|title=10 июня 1881 года Императорская Медико-хирургическая академия переименована в Императорскую Военно-медицинскую академию|website=Военно-медицинская Академия имени С. М. Кирова|language=ru-RU|access-date=2022-07-17}}</ref> Прва два предмета на којима су се предавале опште и природне науке су затворена. Трећи, четврти и пети курс су преименовани у млађи, средњи и старији курс. За слушаоце су примани само студенти медицинских факултета који су положили 3. годину и завршили Природњачки факултет.<ref name=":5" /> Број ученика је био ограничен на 500, од чега су 362 били стипендиста војног одсека и 50 морнарице. За време боравка на академији студенти су се сматрали активним припадницима војске. Како су ове новине од почетка увођења негативно прихваћене од стране медицинска заједница и студенти академије, 1884. године постављено је питање ревизије уредбе из 1881. године. Како су студенти који су дошли на Царску војномедицинску академију били слабо припремљени из анатомије и хистологије, одлучено је да се отвори свих пет курсева. После вишемесечног рада чланова Конференције Академије и расправа у посебној комисији 1888. године, царским указом од 15. јуна 1890. одобрена је нова повеља (уредба) о устројству Царске војномедицинске академије.<ref name=":4" /> У рату са Јапаном 1904-1905. први пут у руској војсци за дијагностику на иницијативу Н.А. Вељамов је почео је да се користи рендгенски апарат, што је дало допринос развоју нових метода хируршких интервенција.<ref name=":5" /> === Академија након Октобарске револуције === Године 1917. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије, прво под називом Војномедицинска академија (1917), затим као Војномедицинска академија Радничко-сељачке Црвене армије (од 1929) и Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1935), а данас носи назив [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинска академија С. М. Киров.]]<ref name=":1" /> == Види још == * [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{commonscat|Kirov Military Medical Academy}} * [https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html Федеральное государственное бюджетное военное образовательное учреждение высшего профессионального образования ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ ИМЕНИ С. М. КИРОВА МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ]- веб страница {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Санкт Петербургу]] rpfwn1camtjjebc90lkvajboaozyiqn 25114439 25114396 2022-07-19T17:29:28Z Intermedichbo 31422 /* Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Царска медицинско-хируршка академија (1798—1918) | групација = | лого = | лого_ширина = | слика = Vma by Bulla.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија | координате = | адреса = | место = [[Санкт Петербург]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 29. децембар 1798. | затворена = Трансформисана у Војномедицинску академију 1917. године | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = [[Руска Империја]] | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 59 | ширина-минута = 57 | ширина-секунда = 27 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 30 | дужина-минута = 21 | дужина-секунда = 02 | дужина-ознака = E }} '''Царска медицинско-хируршка академија, Империјална медицинско-хируршка академија''' или '''Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија''' била је највиша специјализована образовна установа [[Руска Империја|Руске Империје (Царевина)]] за обуку лекара, углавном војне и поморске катедре, која је по структури одговарала медицинским факултетима универзитетима.<ref>Б.И. Ивановский, ''История императорской Военно-медицинской (бывшей медико-хирургической) академии за сто лет. 1798-1898.'' Военно-медицинская академия 337 с., 17 л. ил., 4 л. схем. 1898 Санкт-Петербург</ref> Децембра 1798. године у Санкт Петербургу је, према указу [[Павле I Петрович|'''Павла I Петровича''']], основана је прво Медицинско-хируршка академија, која је августа 1808. године добила назив Царска, а јула 1881. године је преименована у Царску војно-медицинску академију.<ref name=":3">{{Cite web|url=http://www.peterburg.biz/imperatorskaya-voenno-meditsinskaya-akademiya.html#ixzz7ZTqAq25p|title=Императорская военно-медицинская академия в Санкт-Петербурге|website=www.peterburg.biz|access-date=2022-07-19}}</ref> Пре оснивања академије у Санкт Петербургу, медицинско образовање се стицало на Царском медицинско-хируршком институту, основаном 1783. године, где је настава била искључиво на [[Немачки језик|немачком језику]]. Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.<ref name=":3" /> Године 1918. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/funds/17/imperatorskaya-voenno-medicinskaya-akademiya-1798-1918|title=Императорская военно-медицинская академия (1798-1918) {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-19}}</ref> == Називи == Кроз два века постојања Царска медицинско-хируршка академија више путав је мењала назив: * Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798.) * Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799.) * Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) * Царска војномедицинска академија (од 1881) * Војномедицинска академија (од 1917) == Положај и изглед == [[Датотека:Vma by Bulla.jpg|мини|Историјска зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Виллију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.)]] Академија се налази у историјској згради у центру Санкт Петербурга, изграђеној крајем 18. века и у 19. веку. [[Датотека:Spb-locator.svg|мини|[[Виборгска страна]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија]] Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог [[Класицизам|класицизма]] и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,<ref>Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [рус.] // Архив анатомии, гистологии и эмбриологии. — 1991 (сентябрь—октябрь). — № 101(9—10). — С. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.</ref> налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Болшој Сампсонијевском проспекту, на [[Виборгска страна|Виборгсој страни]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга,<ref name=":10">{{Cite web|url=https://geosfera.org/evropa/russia/2698-vyborgskaya-storona-sankt-peterburg.html|title=Выборгская сторона (Санкт-Петербург) — Россия|website=Планета Земля|language=ru-RU|access-date=2022-07-18}}</ref> који се налази  на десној обали [[Нева|реке Неве]] и Болшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији 1917]]. Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку [[Унеско|УНЕСКО-а]] и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.<ref name=":10" /> Војномедицинска академија је била двоспратна зграда, изграђена (изграђена 1798) која се по пројекту састојала од централне зграде, и два симетрична бочна крила која су гледала на улицу. Природа композиције била је типична за руски класицизам. Средиште главне зграде крунисано је ниском куполом. Унутрашњост академије је више пута обнављано.<ref name=":3" /> У парку академије подигнут је споменик Ј. В. Вилију (председнику академије 1808-1838), а на главном улазу у академију споменик С. П. Боткину.<ref name=":3" /> == Циљеви, задаци, организација == Царска војномедицинска академија је била виша војнообразовна установа, чији је задатак био да оспособљава лекаре, углавном за војне и поморске одсеке, као и да усавршава лекаре који су били у војној служби и припрема их за звање професора. Такође, академија се сматрала великим научним центром који је допринео развоју медицинске науке у Руском царству.<ref name=":3" /> Академија је одиграла значајну улогу у Царској Русији у:<ref name=":3" /> * развоју свих грана медицине, * организацији медицинског образовања, * стварању нових типова клиника (хируршких, болничких, терапијских), * оснивању клиничких лабораторија, * организацији курсева за усавршавање војних лекара итд.<ref name=":2">''Императорская военно-медицинская академия (1798-1918)'', Ф. 316, 43567 ед. хр., крайние даты: 1800-1918. Оп. 1-69, 71</ref> Академију су водили: збор професора на челу са председавајућим (1798-1808), председником (1808-1867), начелником (1867-1917). Док је Конференција академије била задужена за едукативни део. Године 1838-1854. на челу руководеће структуре академије налазио се управник академије, под којом је радила управа (од 1846). Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.<ref name=":1" />Академија је у различито времеу свом саставу имала:<ref name=":1" /> * институте (анатомско-физиолошке, хемијске, физичке и хируршке), * клинике, * 2. земаљску болницу (од 1869. - клиничку) и поморске болнице, * музеј, * ботаничку башту, * библиотеку и др. институције.<ref name=":2" /> Године 1808-1844. постојао је и огранак академије у Москви.<ref name=":1" /> Студенти су већину времена проводили у болници, чували болесне и тамо слушали предавања. Обука је извођена на латинском језику. == Историја == === Предисторија === Порекло академије сеже у године владавине [[Петар Велики|Петра Великог]], када је он 1715. године, издао указ ''„о ... изградњи посебне зграде за медицинску школу и образовну установу при главним болницама“.''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html|title=Историческая справка об Академии|date=2015-10-24|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17}}</ref> По царском наређењу, камен темељац за изградњу ових установа положен је 1715. године, прво за Адмиралитетску болницу на Виборшкој страни [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], а потом 1717. године и за Копнену болницу. Почев од 1773. године у њима су почеле са радом хируршке школе за обуку војних лекара, које су 1786. спојене у Главну медицинску школу, која је обучавала лекаре за копнену војску и морнарицу Царске Русије.<ref name=":0" /> === Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) === [[Датотека:Vassiliev (GRM).jpg|мини|Иницијатор рођења медицинско-хируршка школе, будуће медицинске академије, био је главни директор Медицинског факултета, барон А.И. Васиљев]] Иницијатор рођења медицинско-хируршка школе, будуће медицинске академије, био је главни директор Лекарског одбора Медицинског факултета, барон Александар Иванович Васиљев, велики финансијер и законодавац на прелазу из 18. у 19. век, први министар финансија Руског царства (1802-1807), почасни члан Академије наука (1796), члан руске Академије (1801),<ref>Васильев // Малый энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 4 т. — <abbr>СПб.</abbr>, 1907—1909.</ref> који је цару поднео посебан извештај, у коме је на убедљив начин образложио потребу за стварањем Медицинске и хируршке школе, као центра за обуку квалификованог медицинског особља. Званичан датум оснивања медицинске академије под називом Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа је 29. децембар 1798. године када је [[Павле I Петрович|Павле I]] Петрович потписао указ о изградњи просторија за учионице медицинске школе и ученички интернат. <ref>Именной Указ Государя Императора Павла I от {{OldStyleDate|29|декабря|1798|18}}, данный Действительному Тайному Советнику Барону Васильеву «Об устройстве при главных госпиталях особого здания для Врачебного Училища и учебных театров» ([[Комплетна збирка закона Руске империје|Полное собрание законов Российской империи]]. Собрание 1-е (1649—1825). Том XXV (1798—1799). — № 18.783. — C. 484)</ref> Иако је свечано отварање академиј обављено 1800. године <ref>[http://www.adjudant.ru/officer/06.htm Военно-медицинская академия] {{Wayback}} // ''Волков С. В.'', Русский офицерский корпус. — {{М}}, Воениздат, 1993. — (Редкая книга). — ISBN 5-203-01334-9, ISBN 978-5-203-01334-7</ref> када и почела предавања, датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије. === Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799) === Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија, како је био први назив ове ове академије, 1799. године мења назив у Медицинско-хируршка академија (МХА). Академија је основана у складу са пројектом главног директора Лекарског одбора Александар Иванович Васиљева, трансформацијом (1799) од раније постојеће Санктпетербуршке медицинско-хируршке школе[[Санкт Петербург|.]] Академија је одмах након оснивања стављена у надлежност Медицинског факултета и њоме је управљала скупштина професора, од којих је најстарији био именован за председника. За првог председник академије постављен је [[Рингеброиг, Карл Јохан Кристијан|Карл Рингеброиг]] а за пофесоре: [[Соболевски, Григориј Фјодорович|Г. Ф. Соболевски]], [[Севергин, Василиј Михајлович|В. М. Севергин]], [[Буш, Иван Фјодорович|И. Ф. Буш]], [[Загорски, Петар Андрејевич|П. А. Загорски]], [[Петров, Василиј Владимирович|В. В. Петров]] и помоћници: [[Смеловски, Иван Андрејевич|И. А. Смеловски]] и [[Сухарев, Григориј Иванович|Г. И. Сухарев]] === Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) === [[Датотека:Alexander I of Russia by F.Kruger (1837, Hermitage).jpg|мини|[[Александар I Павлович]] одобрио је промену назива Царска, академија у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА)]] Када је Медицинско-хируршкојакадемији (МХА) 1808. [[Александар I Павлович]] дао право да се зове Царска, академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) Академија је у свом саставу имала 7 одељења: * анатомско-физиолошко, * патолошко-терапијско, * хируршко, * материњско (фармаколошко), * акушерско и судско-медицинско, * ботаничко и хемијско, * математичко и физичко. Студиј је трајао 4 године (настава); ђаци 1. и 2. разреда звали су се ђаци, а 3. и 4. – студенти. Њихов главни контингент послат је из Богословија, иако је међу њима по одобрењу војних власти било и добровољаца. За практичну наставу уређене су учионице за анатомију, физику и друге предмете. ЦМХА не само да је поставила основу за високо ветеринарско и фармацеутско образовање, већ је постао и први и главни научни, образовни и медицински центар у Русији, у коме су објављени први руски оригинални медицински уџбеници и где су почели да се школују професори за медицинске факултете руских универзитета. Године 1803. Медицинско-хируршка академија је прешла под надлежност [[Министарство унутрашњих послова Руске Империје|Министарства унутрашњих послова]], и добила је јаснију административну структуру и проширена је затварањем [[ММХА|Московске медицинско-хируршке академије]], чији су сви студенти пребачени у Санкт Петербург. Повећан је број државних [[Треасури|студената]] (до 160), а отворен је и пријем [[ревизор|волонтера]] . Повећани су захтеви за кандидате у погледу њихове опште спреме и уведени испити. За оне који су завршили академију установљено је звање [[Универзитет др|кандидата хирургије]], док је за стицање звања лекара било потребна једногодишње искуство које се стицало радом у војној болници. Нова ера у животу и раду академије почела је 1805. године, када је професор [[Јохан Петер Франк|И.П.Франк]], позван да реформише и руководи њоме. Он је на почетку свог рада представио пројекат по коме је настава распоређена на 4 године. У првој години предавали су: латински, немачки, аритметика, алгебра, геометрија, физика, природна историја, хемија, анатомија и физиологија. У другој години предавани су исти предмети са додатком опште патологије и хигијене и са практичним клиничким вежбама. Трећа година је била посвећена општој медицинској терапији са материјом медиком хирургијом, акушерством, патологијом, интерном медицином, клиникама и ветерином. Током четврте године студенти су изучавали оперативну хирургију, практично акушерство, приватну медицину, амбулантни рад, ветерину, медицинску полицију и судску медицину. Године 1806. при академији су основане клинике, а 1808. године ветеринарско-фармацеутско одељење. Те године академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА). Професори и помоћници бирани су конкурсом у присуству чланова конференције и лекарског савета. Године 1835. додата је 5. година студија, а Царска медицинско-хируршка академија прелази у надлежност [[Војно министарство Руске Империје|Министарства војног]] (1838), а управљањеу надлежност Одељења [[војних насеља|за војна насеља]], на челу са [[Клајнмикел, Петар Андрејевич|грофом Клајнмихелом]] . Године 1842. академија је прешла је у надлежност Војно-медицинског савета, да би 1844. године дошло је до њеног секундарног и коначног спајања са [[Московска медицинско-хируршка академија|Московском медицинско-хируршком академијом]]. Образовна база ЦМХА наставља континуирано да расте. Године 1840. академији је припојена 2. војна копнена болница, захваљујући којој је за студенте придодат веома значајан контингент пацијената. Године 1846. отворен је анатомски институт, који је био у надлежност познатог анатома [[Грубер, Венцеслав Леополдович|В.]] [[Грубер, Венцеслав Леополдович|Л.]] [[Грубер, Венцеслав Леополдович|Грубер]]<nowiki/>а. {{цитирање|''Веома значајно у историји академије је активно учешће њених студената у друштвеним и политичким догађајима и револуционарном покрету, на шта указује података да је 1860-их и 1870-их година студентска библиотека академије носила је назив „Јакубински цлуб”. Због студентских немира 1881. године два млађа курса академије су распуштена, а 1913. године била је и привремено затворена. Студенти Академије учествовали су у раду револуционарних марксистичких кругова и организација: В. И. Игнатов у групи за еманципацију рада, В. Н. Катин-Иартсев у организацији Ст. В. Гусаров, В. П. Краснуха, В. В. Куибисхев, И. Д. Орахелашвили и др.''<ref>''Багдасариан С. М. Чињенице и датуми из активности Војно-медицинске академије Лењина. С. М. Киров (1798-1954)'', Лењинград, 1954;</ref>}} Бриљантан процват академије почео је касних 1850-их, од времена председавања [[Дубовитски, Петар Александрович|П. А. Дубовицког]]. На његово инсистирање, многи млади људи су послати у иностранство ради научног усавршавања, који су, вративши се на почетак 1860-их и узевши професорска места, дали академији невиђени сјај и славу. Међу овим младим људима били су [[Боткин, Сергеј Петрович|С.]] [[Боткин, Сергеј Петрович|П.]] [[Боткин, Сергеј Петрович|Боткин]] , [[Иван Сеченов|И.]] [[Иван Сеченов|М.]] [[Иван Сеченов|Сецхенов]] , [[Овсианников, Филип Васиљевич|Ф.]] [[Овсианников, Филип Васиљевич|АТ.]] [[Овсианников, Филип Васиљевич|Овсианников]] , [[Јунге, Едуард Андрејевич|Е.]] [[Јунге, Едуард Андрејевич|АЛИ.]] [[Јунге, Едуард Андрејевич|Јунге]] , [[Неммерт, Петр Јулиевич|П.]] [[Неммерт, Петр Јулиевич|ИУ.]] [[Неммерт, Петр Јулиевич|Неммерт]]. Истовремено су створени бројни помоћни институти академије и добили средства за свој развој, као што је, на пример, хемијски, на чијем је челу био познати хемичар [[Зинин, Николај Николајевич|Н.]] [[Зинин, Николај Николајевич|Н.]] [[Зинин, Николај Николајевич|Зинин]] и сл. Академија је такође била међу пионирима у медицинског образовања за жене. У њој су покренути курсеви за медицинске сестре-бабице 1872. године  [[Надежда Суслова]], била је прва жена лекар у Русији, која је похађала часове Сеченова на овој академији. [[Датотека:Zar Alejandro III.jpg|мини|Ступањем на престо цара [[Александар III Александрович|Александра III Александровича]] 1881. године започела је нова етапа у историји Царске медицинско-хируршке академије]] Током руско-турског рата (1877-1878) професор С.П. Коломнин је први у свету применио трансфузију крви на терену. Хирург Н.В. Склифосовски је активно увео употребу асепсе и антисепсе на терену. Као резултат овог рата, Н.И. Пирогов објављује један од својих најпознатијих научних радова – „''Военно-врачебное дело и частная помощь на театре войны в Болгарии и в тылу действующей армии в 1877–1878 гг.“'', у коме формулише главне одредбе како војно-пољске хирургије, тако и организовање трупа медицинске подршке, што је касније чинило основу савремене војномедицинске доктрине.<ref name=":5">{{Cite web|url=https://www.vmeda.org/history/|title=Историческая справка|website=Военно-медицинская Академия имени С. М. Кирова|language=ru-RU|access-date=2022-07-19}}</ref> Ступањем на престо цара [[Александар III Александрович|Александра III Александровича]] 1881. године започела је нова етапа у историји Царске медицинско-хируршке академије, која је коначно учврстила свој однос као установе са војним одсеком. Царска влада, незадовољна духом слободоумља и еманципације у друштву после победе у Отаџбинском рату 1812. и посебно после пораза у Кримском рату 1853-1856. одлучује о већој милитаризацији живота и образовног процеса и преименовању академије у Војномедицинску академију (1881). У складу са новим Правилником о Академији она је била дужна да школује лекаре и хирурге искључиво за потребе војног и поморског одељења. Ветеринарско и фармацеутско одељење искључено је из њеног састава.<ref name=":4">{{Cite web|url=https://www.vmeda.org/old_calendar/10-iyunya-1881-goda-imperatorskaya-mediko-hirurgicheskaya-akademiya-pereimenovana-v-imperatorskuyu-voenno-mediczinskuyu-akademiyu/|title=10 июня 1881 года Императорская Медико-хирургическая академия переименована в Императорскую Военно-медицинскую академию|website=Военно-медицинская Академия имени С. М. Кирова|language=ru-RU|access-date=2022-07-17}}</ref> Прва два предмета на којима су се предавале опште и природне науке су затворена. Трећи, четврти и пети курс су преименовани у млађи, средњи и старији курс. За слушаоце су примани само студенти медицинских факултета који су положили 3. годину и завршили Природњачки факултет.<ref name=":5" /> Број ученика је био ограничен на 500, од чега су 362 били стипендиста војног одсека и 50 морнарице. За време боравка на академији студенти су се сматрали активним припадницима војске. Како су ове новине од почетка увођења негативно прихваћене од стране медицинска заједница и студенти академије, 1884. године постављено је питање ревизије уредбе из 1881. године. Како су студенти који су дошли на Царску војномедицинску академију били слабо припремљени из анатомије и хистологије, одлучено је да се отвори свих пет курсева. После вишемесечног рада чланова Конференције Академије и расправа у посебној комисији 1888. године, царским указом од 15. јуна 1890. одобрена је нова повеља (уредба) о устројству Царске војномедицинске академије.<ref name=":4" /> У рату са Јапаном 1904-1905. први пут у руској војсци за дијагностику на иницијативу Н.А. Вељамов је почео је да се користи рендгенски апарат, што је дало допринос развоју нових метода хируршких интервенција.<ref name=":5" /> === Академија након Октобарске револуције === Године 1917. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије, прво под називом Војномедицинска академија (1917), затим као Војномедицинска академија Радничко-сељачке Црвене армије (од 1929) и Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1935), а данас носи назив [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинска академија С. М. Киров.]]<ref name=":1" /> == Види још == * [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{commonscat|Kirov Military Medical Academy}} * [https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html Федеральное государственное бюджетное военное образовательное учреждение высшего профессионального образования ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ ИМЕНИ С. М. КИРОВА МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ]- веб страница {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Санкт Петербургу]] 0cpqkjnf3ghtyzkdsmk4hg0mfbij8nh 25114443 25114439 2022-07-19T17:30:23Z Intermedichbo 31422 /* Извори */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Царска медицинско-хируршка академија (1798—1918) | групација = | лого = | лого_ширина = | слика = Vma by Bulla.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија | координате = | адреса = | место = [[Санкт Петербург]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 29. децембар 1798. | затворена = Трансформисана у Војномедицинску академију 1917. године | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = [[Руска Империја]] | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 59 | ширина-минута = 57 | ширина-секунда = 27 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 30 | дужина-минута = 21 | дужина-секунда = 02 | дужина-ознака = E }} '''Царска медицинско-хируршка академија, Империјална медицинско-хируршка академија''' или '''Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија''' била је највиша специјализована образовна установа [[Руска Империја|Руске Империје (Царевина)]] за обуку лекара, углавном војне и поморске катедре, која је по структури одговарала медицинским факултетима универзитетима.<ref>Б.И. Ивановский, ''История императорской Военно-медицинской (бывшей медико-хирургической) академии за сто лет. 1798-1898.'' Военно-медицинская академия 337 с., 17 л. ил., 4 л. схем. 1898 Санкт-Петербург</ref> Децембра 1798. године у Санкт Петербургу је, према указу [[Павле I Петрович|'''Павла I Петровича''']], основана је прво Медицинско-хируршка академија, која је августа 1808. године добила назив Царска, а јула 1881. године је преименована у Царску војно-медицинску академију.<ref name=":3">{{Cite web|url=http://www.peterburg.biz/imperatorskaya-voenno-meditsinskaya-akademiya.html#ixzz7ZTqAq25p|title=Императорская военно-медицинская академия в Санкт-Петербурге|website=www.peterburg.biz|access-date=2022-07-19}}</ref> Пре оснивања академије у Санкт Петербургу, медицинско образовање се стицало на Царском медицинско-хируршком институту, основаном 1783. године, где је настава била искључиво на [[Немачки језик|немачком језику]]. Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.<ref name=":3" /> Године 1918. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/funds/17/imperatorskaya-voenno-medicinskaya-akademiya-1798-1918|title=Императорская военно-медицинская академия (1798-1918) {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-19}}</ref> == Називи == Кроз два века постојања Царска медицинско-хируршка академија више путав је мењала назив: * Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798.) * Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799.) * Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) * Царска војномедицинска академија (од 1881) * Војномедицинска академија (од 1917) == Положај и изглед == [[Датотека:Vma by Bulla.jpg|мини|Историјска зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Виллију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.)]] Академија се налази у историјској згради у центру Санкт Петербурга, изграђеној крајем 18. века и у 19. веку. [[Датотека:Spb-locator.svg|мини|[[Виборгска страна]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија]] Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог [[Класицизам|класицизма]] и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,<ref>Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [рус.] // Архив анатомии, гистологии и эмбриологии. — 1991 (сентябрь—октябрь). — № 101(9—10). — С. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.</ref> налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Болшој Сампсонијевском проспекту, на [[Виборгска страна|Виборгсој страни]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга,<ref name=":10">{{Cite web|url=https://geosfera.org/evropa/russia/2698-vyborgskaya-storona-sankt-peterburg.html|title=Выборгская сторона (Санкт-Петербург) — Россия|website=Планета Земля|language=ru-RU|access-date=2022-07-18}}</ref> који се налази  на десној обали [[Нева|реке Неве]] и Болшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији 1917]]. Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку [[Унеско|УНЕСКО-а]] и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.<ref name=":10" /> Војномедицинска академија је била двоспратна зграда, изграђена (изграђена 1798) која се по пројекту састојала од централне зграде, и два симетрична бочна крила која су гледала на улицу. Природа композиције била је типична за руски класицизам. Средиште главне зграде крунисано је ниском куполом. Унутрашњост академије је више пута обнављано.<ref name=":3" /> У парку академије подигнут је споменик Ј. В. Вилију (председнику академије 1808-1838), а на главном улазу у академију споменик С. П. Боткину.<ref name=":3" /> == Циљеви, задаци, организација == Царска војномедицинска академија је била виша војнообразовна установа, чији је задатак био да оспособљава лекаре, углавном за војне и поморске одсеке, као и да усавршава лекаре који су били у војној служби и припрема их за звање професора. Такође, академија се сматрала великим научним центром који је допринео развоју медицинске науке у Руском царству.<ref name=":3" /> Академија је одиграла значајну улогу у Царској Русији у:<ref name=":3" /> * развоју свих грана медицине, * организацији медицинског образовања, * стварању нових типова клиника (хируршких, болничких, терапијских), * оснивању клиничких лабораторија, * организацији курсева за усавршавање војних лекара итд.<ref name=":2">''Императорская военно-медицинская академия (1798-1918)'', Ф. 316, 43567 ед. хр., крайние даты: 1800-1918. Оп. 1-69, 71</ref> Академију су водили: збор професора на челу са председавајућим (1798-1808), председником (1808-1867), начелником (1867-1917). Док је Конференција академије била задужена за едукативни део. Године 1838-1854. на челу руководеће структуре академије налазио се управник академије, под којом је радила управа (од 1846). Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.<ref name=":1" />Академија је у различито времеу свом саставу имала:<ref name=":1" /> * институте (анатомско-физиолошке, хемијске, физичке и хируршке), * клинике, * 2. земаљску болницу (од 1869. - клиничку) и поморске болнице, * музеј, * ботаничку башту, * библиотеку и др. институције.<ref name=":2" /> Године 1808-1844. постојао је и огранак академије у Москви.<ref name=":1" /> Студенти су већину времена проводили у болници, чували болесне и тамо слушали предавања. Обука је извођена на латинском језику. == Историја == === Предисторија === Порекло академије сеже у године владавине [[Петар Велики|Петра Великог]], када је он 1715. године, издао указ ''„о ... изградњи посебне зграде за медицинску школу и образовну установу при главним болницама“.''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html|title=Историческая справка об Академии|date=2015-10-24|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17}}</ref> По царском наређењу, камен темељац за изградњу ових установа положен је 1715. године, прво за Адмиралитетску болницу на Виборшкој страни [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], а потом 1717. године и за Копнену болницу. Почев од 1773. године у њима су почеле са радом хируршке школе за обуку војних лекара, које су 1786. спојене у Главну медицинску школу, која је обучавала лекаре за копнену војску и морнарицу Царске Русије.<ref name=":0" /> === Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) === [[Датотека:Vassiliev (GRM).jpg|мини|Иницијатор рођења медицинско-хируршка школе, будуће медицинске академије, био је главни директор Медицинског факултета, барон А.И. Васиљев]] Иницијатор рођења медицинско-хируршка школе, будуће медицинске академије, био је главни директор Лекарског одбора Медицинског факултета, барон Александар Иванович Васиљев, велики финансијер и законодавац на прелазу из 18. у 19. век, први министар финансија Руског царства (1802-1807), почасни члан Академије наука (1796), члан руске Академије (1801),<ref>Васильев // Малый энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 4 т. — <abbr>СПб.</abbr>, 1907—1909.</ref> који је цару поднео посебан извештај, у коме је на убедљив начин образложио потребу за стварањем Медицинске и хируршке школе, као центра за обуку квалификованог медицинског особља. Званичан датум оснивања медицинске академије под називом Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа је 29. децембар 1798. године када је [[Павле I Петрович|Павле I]] Петрович потписао указ о изградњи просторија за учионице медицинске школе и ученички интернат. <ref>Именной Указ Государя Императора Павла I от {{OldStyleDate|29|декабря|1798|18}}, данный Действительному Тайному Советнику Барону Васильеву «Об устройстве при главных госпиталях особого здания для Врачебного Училища и учебных театров» ([[Комплетна збирка закона Руске империје|Полное собрание законов Российской империи]]. Собрание 1-е (1649—1825). Том XXV (1798—1799). — № 18.783. — C. 484)</ref> Иако је свечано отварање академиј обављено 1800. године <ref>[http://www.adjudant.ru/officer/06.htm Военно-медицинская академия] {{Wayback}} // ''Волков С. В.'', Русский офицерский корпус. — {{М}}, Воениздат, 1993. — (Редкая книга). — ISBN 5-203-01334-9, ISBN 978-5-203-01334-7</ref> када и почела предавања, датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије. === Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799) === Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија, како је био први назив ове ове академије, 1799. године мења назив у Медицинско-хируршка академија (МХА). Академија је основана у складу са пројектом главног директора Лекарског одбора Александар Иванович Васиљева, трансформацијом (1799) од раније постојеће Санктпетербуршке медицинско-хируршке школе[[Санкт Петербург|.]] Академија је одмах након оснивања стављена у надлежност Медицинског факултета и њоме је управљала скупштина професора, од којих је најстарији био именован за председника. За првог председник академије постављен је [[Рингеброиг, Карл Јохан Кристијан|Карл Рингеброиг]] а за пофесоре: [[Соболевски, Григориј Фјодорович|Г. Ф. Соболевски]], [[Севергин, Василиј Михајлович|В. М. Севергин]], [[Буш, Иван Фјодорович|И. Ф. Буш]], [[Загорски, Петар Андрејевич|П. А. Загорски]], [[Петров, Василиј Владимирович|В. В. Петров]] и помоћници: [[Смеловски, Иван Андрејевич|И. А. Смеловски]] и [[Сухарев, Григориј Иванович|Г. И. Сухарев]] === Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) === [[Датотека:Alexander I of Russia by F.Kruger (1837, Hermitage).jpg|мини|[[Александар I Павлович]] одобрио је промену назива Царска, академија у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА)]] Када је Медицинско-хируршкојакадемији (МХА) 1808. [[Александар I Павлович]] дао право да се зове Царска, академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) Академија је у свом саставу имала 7 одељења: * анатомско-физиолошко, * патолошко-терапијско, * хируршко, * материњско (фармаколошко), * акушерско и судско-медицинско, * ботаничко и хемијско, * математичко и физичко. Студиј је трајао 4 године (настава); ђаци 1. и 2. разреда звали су се ђаци, а 3. и 4. – студенти. Њихов главни контингент послат је из Богословија, иако је међу њима по одобрењу војних власти било и добровољаца. За практичну наставу уређене су учионице за анатомију, физику и друге предмете. ЦМХА не само да је поставила основу за високо ветеринарско и фармацеутско образовање, већ је постао и први и главни научни, образовни и медицински центар у Русији, у коме су објављени први руски оригинални медицински уџбеници и где су почели да се школују професори за медицинске факултете руских универзитета. Године 1803. Медицинско-хируршка академија је прешла под надлежност [[Министарство унутрашњих послова Руске Империје|Министарства унутрашњих послова]], и добила је јаснију административну структуру и проширена је затварањем [[ММХА|Московске медицинско-хируршке академије]], чији су сви студенти пребачени у Санкт Петербург. Повећан је број државних [[Треасури|студената]] (до 160), а отворен је и пријем [[ревизор|волонтера]] . Повећани су захтеви за кандидате у погледу њихове опште спреме и уведени испити. За оне који су завршили академију установљено је звање [[Универзитет др|кандидата хирургије]], док је за стицање звања лекара било потребна једногодишње искуство које се стицало радом у војној болници. Нова ера у животу и раду академије почела је 1805. године, када је професор [[Јохан Петер Франк|И.П.Франк]], позван да реформише и руководи њоме. Он је на почетку свог рада представио пројекат по коме је настава распоређена на 4 године. У првој години предавали су: латински, немачки, аритметика, алгебра, геометрија, физика, природна историја, хемија, анатомија и физиологија. У другој години предавани су исти предмети са додатком опште патологије и хигијене и са практичним клиничким вежбама. Трећа година је била посвећена општој медицинској терапији са материјом медиком хирургијом, акушерством, патологијом, интерном медицином, клиникама и ветерином. Током четврте године студенти су изучавали оперативну хирургију, практично акушерство, приватну медицину, амбулантни рад, ветерину, медицинску полицију и судску медицину. Године 1806. при академији су основане клинике, а 1808. године ветеринарско-фармацеутско одељење. Те године академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА). Професори и помоћници бирани су конкурсом у присуству чланова конференције и лекарског савета. Године 1835. додата је 5. година студија, а Царска медицинско-хируршка академија прелази у надлежност [[Војно министарство Руске Империје|Министарства војног]] (1838), а управљањеу надлежност Одељења [[војних насеља|за војна насеља]], на челу са [[Клајнмикел, Петар Андрејевич|грофом Клајнмихелом]] . Године 1842. академија је прешла је у надлежност Војно-медицинског савета, да би 1844. године дошло је до њеног секундарног и коначног спајања са [[Московска медицинско-хируршка академија|Московском медицинско-хируршком академијом]]. Образовна база ЦМХА наставља континуирано да расте. Године 1840. академији је припојена 2. војна копнена болница, захваљујући којој је за студенте придодат веома значајан контингент пацијената. Године 1846. отворен је анатомски институт, који је био у надлежност познатог анатома [[Грубер, Венцеслав Леополдович|В.]] [[Грубер, Венцеслав Леополдович|Л.]] [[Грубер, Венцеслав Леополдович|Грубер]]<nowiki/>а. {{цитирање|''Веома значајно у историји академије је активно учешће њених студената у друштвеним и политичким догађајима и револуционарном покрету, на шта указује података да је 1860-их и 1870-их година студентска библиотека академије носила је назив „Јакубински цлуб”. Због студентских немира 1881. године два млађа курса академије су распуштена, а 1913. године била је и привремено затворена. Студенти Академије учествовали су у раду револуционарних марксистичких кругова и организација: В. И. Игнатов у групи за еманципацију рада, В. Н. Катин-Иартсев у организацији Ст. В. Гусаров, В. П. Краснуха, В. В. Куибисхев, И. Д. Орахелашвили и др.''<ref>''Багдасариан С. М. Чињенице и датуми из активности Војно-медицинске академије Лењина. С. М. Киров (1798-1954)'', Лењинград, 1954;</ref>}} Бриљантан процват академије почео је касних 1850-их, од времена председавања [[Дубовитски, Петар Александрович|П. А. Дубовицког]]. На његово инсистирање, многи млади људи су послати у иностранство ради научног усавршавања, који су, вративши се на почетак 1860-их и узевши професорска места, дали академији невиђени сјај и славу. Међу овим младим људима били су [[Боткин, Сергеј Петрович|С.]] [[Боткин, Сергеј Петрович|П.]] [[Боткин, Сергеј Петрович|Боткин]] , [[Иван Сеченов|И.]] [[Иван Сеченов|М.]] [[Иван Сеченов|Сецхенов]] , [[Овсианников, Филип Васиљевич|Ф.]] [[Овсианников, Филип Васиљевич|АТ.]] [[Овсианников, Филип Васиљевич|Овсианников]] , [[Јунге, Едуард Андрејевич|Е.]] [[Јунге, Едуард Андрејевич|АЛИ.]] [[Јунге, Едуард Андрејевич|Јунге]] , [[Неммерт, Петр Јулиевич|П.]] [[Неммерт, Петр Јулиевич|ИУ.]] [[Неммерт, Петр Јулиевич|Неммерт]]. Истовремено су створени бројни помоћни институти академије и добили средства за свој развој, као што је, на пример, хемијски, на чијем је челу био познати хемичар [[Зинин, Николај Николајевич|Н.]] [[Зинин, Николај Николајевич|Н.]] [[Зинин, Николај Николајевич|Зинин]] и сл. Академија је такође била међу пионирима у медицинског образовања за жене. У њој су покренути курсеви за медицинске сестре-бабице 1872. године  [[Надежда Суслова]], била је прва жена лекар у Русији, која је похађала часове Сеченова на овој академији. [[Датотека:Zar Alejandro III.jpg|мини|Ступањем на престо цара [[Александар III Александрович|Александра III Александровича]] 1881. године започела је нова етапа у историји Царске медицинско-хируршке академије]] Током руско-турског рата (1877-1878) професор С.П. Коломнин је први у свету применио трансфузију крви на терену. Хирург Н.В. Склифосовски је активно увео употребу асепсе и антисепсе на терену. Као резултат овог рата, Н.И. Пирогов објављује један од својих најпознатијих научних радова – „''Военно-врачебное дело и частная помощь на театре войны в Болгарии и в тылу действующей армии в 1877–1878 гг.“'', у коме формулише главне одредбе како војно-пољске хирургије, тако и организовање трупа медицинске подршке, што је касније чинило основу савремене војномедицинске доктрине.<ref name=":5">{{Cite web|url=https://www.vmeda.org/history/|title=Историческая справка|website=Военно-медицинская Академия имени С. М. Кирова|language=ru-RU|access-date=2022-07-19}}</ref> Ступањем на престо цара [[Александар III Александрович|Александра III Александровича]] 1881. године започела је нова етапа у историји Царске медицинско-хируршке академије, која је коначно учврстила свој однос као установе са војним одсеком. Царска влада, незадовољна духом слободоумља и еманципације у друштву после победе у Отаџбинском рату 1812. и посебно после пораза у Кримском рату 1853-1856. одлучује о већој милитаризацији живота и образовног процеса и преименовању академије у Војномедицинску академију (1881). У складу са новим Правилником о Академији она је била дужна да школује лекаре и хирурге искључиво за потребе војног и поморског одељења. Ветеринарско и фармацеутско одељење искључено је из њеног састава.<ref name=":4">{{Cite web|url=https://www.vmeda.org/old_calendar/10-iyunya-1881-goda-imperatorskaya-mediko-hirurgicheskaya-akademiya-pereimenovana-v-imperatorskuyu-voenno-mediczinskuyu-akademiyu/|title=10 июня 1881 года Императорская Медико-хирургическая академия переименована в Императорскую Военно-медицинскую академию|website=Военно-медицинская Академия имени С. М. Кирова|language=ru-RU|access-date=2022-07-17}}</ref> Прва два предмета на којима су се предавале опште и природне науке су затворена. Трећи, четврти и пети курс су преименовани у млађи, средњи и старији курс. За слушаоце су примани само студенти медицинских факултета који су положили 3. годину и завршили Природњачки факултет.<ref name=":5" /> Број ученика је био ограничен на 500, од чега су 362 били стипендиста војног одсека и 50 морнарице. За време боравка на академији студенти су се сматрали активним припадницима војске. Како су ове новине од почетка увођења негативно прихваћене од стране медицинска заједница и студенти академије, 1884. године постављено је питање ревизије уредбе из 1881. године. Како су студенти који су дошли на Царску војномедицинску академију били слабо припремљени из анатомије и хистологије, одлучено је да се отвори свих пет курсева. После вишемесечног рада чланова Конференције Академије и расправа у посебној комисији 1888. године, царским указом од 15. јуна 1890. одобрена је нова повеља (уредба) о устројству Царске војномедицинске академије.<ref name=":4" /> У рату са Јапаном 1904-1905. први пут у руској војсци за дијагностику на иницијативу Н.А. Вељамов је почео је да се користи рендгенски апарат, што је дало допринос развоју нових метода хируршких интервенција.<ref name=":5" /> === Академија након Октобарске револуције === Године 1917. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије, прво под називом Војномедицинска академија (1917), затим као Војномедицинска академија Радничко-сељачке Црвене армије (од 1929) и Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1935), а данас носи назив [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинска академија С. М. Киров.]]<ref name=":1" /> == Види још == * [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] == Извори == {{извори|20em}} == Спољашње везе == {{commonscat|Kirov Military Medical Academy}} * [https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html Федеральное государственное бюджетное военное образовательное учреждение высшего профессионального образования ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ ИМЕНИ С. М. КИРОВА МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ]- веб страница {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Санкт Петербургу]] 3g3c4l1jlnqhc8nac45m2quvv721exo 25115078 25114443 2022-07-20T05:58:49Z Intermedichbo 31422 /* Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) */ [[Датотека:006 Illustrated description of the changes in the uniforms.jpg|мини|Студенати ВМА из 1881.]] [[Датотека:077 Illustrated description of the changes in the uniforms.jpg|мини|Чиновници и студенти академије из 1885.]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Царска медицинско-хируршка академија (1798—1918) | групација = | лого = | лого_ширина = | слика = Vma by Bulla.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија | координате = | адреса = | место = [[Санкт Петербург]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 29. децембар 1798. | затворена = Трансформисана у Војномедицинску академију 1917. године | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = [[Руска Империја]] | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 59 | ширина-минута = 57 | ширина-секунда = 27 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 30 | дужина-минута = 21 | дужина-секунда = 02 | дужина-ознака = E }} '''Царска медицинско-хируршка академија, Империјална медицинско-хируршка академија''' или '''Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија''' била је највиша специјализована образовна установа [[Руска Империја|Руске Империје (Царевина)]] за обуку лекара, углавном војне и поморске катедре, која је по структури одговарала медицинским факултетима универзитетима.<ref>Б.И. Ивановский, ''История императорской Военно-медицинской (бывшей медико-хирургической) академии за сто лет. 1798-1898.'' Военно-медицинская академия 337 с., 17 л. ил., 4 л. схем. 1898 Санкт-Петербург</ref> Децембра 1798. године у Санкт Петербургу је, према указу [[Павле I Петрович|'''Павла I Петровича''']], основана је прво Медицинско-хируршка академија, која је августа 1808. године добила назив Царска, а јула 1881. године је преименована у Царску војно-медицинску академију.<ref name=":3">{{Cite web|url=http://www.peterburg.biz/imperatorskaya-voenno-meditsinskaya-akademiya.html#ixzz7ZTqAq25p|title=Императорская военно-медицинская академия в Санкт-Петербурге|website=www.peterburg.biz|access-date=2022-07-19}}</ref> Пре оснивања академије у Санкт Петербургу, медицинско образовање се стицало на Царском медицинско-хируршком институту, основаном 1783. године, где је настава била искључиво на [[Немачки језик|немачком језику]]. Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.<ref name=":3" /> Године 1918. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/funds/17/imperatorskaya-voenno-medicinskaya-akademiya-1798-1918|title=Императорская военно-медицинская академия (1798-1918) {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-19}}</ref> == Називи == Кроз два века постојања Царска медицинско-хируршка академија више путав је мењала назив: * Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798.) * Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799.) * Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) * Царска војномедицинска академија (од 1881) * Војномедицинска академија (од 1917) == Положај и изглед == [[Датотека:Vma by Bulla.jpg|мини|Историјска зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Виллију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.)]] Академија се налази у историјској згради у центру Санкт Петербурга, изграђеној крајем 18. века и у 19. веку. [[Датотека:Spb-locator.svg|мини|[[Виборгска страна]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија]] Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог [[Класицизам|класицизма]] и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,<ref>Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [рус.] // Архив анатомии, гистологии и эмбриологии. — 1991 (сентябрь—октябрь). — № 101(9—10). — С. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.</ref> налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Болшој Сампсонијевском проспекту, на [[Виборгска страна|Виборгсој страни]] у једаном од историјских делова Санкт Петербурга,<ref name=":10">{{Cite web|url=https://geosfera.org/evropa/russia/2698-vyborgskaya-storona-sankt-peterburg.html|title=Выборгская сторона (Санкт-Петербург) — Россия|website=Планета Земля|language=ru-RU|access-date=2022-07-18}}</ref> који се налази  на десној обали [[Нева|реке Неве]] и Болшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији 1917]]. Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку [[Унеско|УНЕСКО-а]] и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.<ref name=":10" /> Војномедицинска академија је била двоспратна зграда, изграђена (изграђена 1798) која се по пројекту састојала од централне зграде, и два симетрична бочна крила која су гледала на улицу. Природа композиције била је типична за руски класицизам. Средиште главне зграде крунисано је ниском куполом. Унутрашњост академије је више пута обнављано.<ref name=":3" /> У парку академије подигнут је споменик Ј. В. Вилију (председнику академије 1808-1838), а на главном улазу у академију споменик С. П. Боткину.<ref name=":3" /> == Циљеви, задаци, организација == Царска војномедицинска академија је била виша војнообразовна установа, чији је задатак био да оспособљава лекаре, углавном за војне и поморске одсеке, као и да усавршава лекаре који су били у војној служби и припрема их за звање професора. Такође, академија се сматрала великим научним центром који је допринео развоју медицинске науке у Руском царству.<ref name=":3" /> Академија је одиграла значајну улогу у Царској Русији у:<ref name=":3" /> * развоју свих грана медицине, * организацији медицинског образовања, * стварању нових типова клиника (хируршких, болничких, терапијских), * оснивању клиничких лабораторија, * организацији курсева за усавршавање војних лекара итд.<ref name=":2">''Императорская военно-медицинская академия (1798-1918)'', Ф. 316, 43567 ед. хр., крайние даты: 1800-1918. Оп. 1-69, 71</ref> Академију су водили: збор професора на челу са председавајућим (1798-1808), председником (1808-1867), начелником (1867-1917). Док је Конференција академије била задужена за едукативни део. Године 1838-1854. на челу руководеће структуре академије налазио се управник академије, под којом је радила управа (од 1846). Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.<ref name=":1" />Академија је у различито времеу свом саставу имала:<ref name=":1" /> * институте (анатомско-физиолошке, хемијске, физичке и хируршке), * клинике, * 2. земаљску болницу (од 1869. - клиничку) и поморске болнице, * музеј, * ботаничку башту, * библиотеку и др. институције.<ref name=":2" /> Године 1808-1844. постојао је и огранак академије у Москви.<ref name=":1" /> Студенти су већину времена проводили у болници, чували болесне и тамо слушали предавања. Обука је извођена на латинском језику. == Историја == === Предисторија === Порекло академије сеже у године владавине [[Петар Велики|Петра Великог]], када је он 1715. године, издао указ ''„о ... изградњи посебне зграде за медицинску школу и образовну установу при главним болницама“.''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html|title=Историческая справка об Академии|date=2015-10-24|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17}}</ref> По царском наређењу, камен темељац за изградњу ових установа положен је 1715. године, прво за Адмиралитетску болницу на Виборшкој страни [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], а потом 1717. године и за Копнену болницу. Почев од 1773. године у њима су почеле са радом хируршке школе за обуку војних лекара, које су 1786. спојене у Главну медицинску школу, која је обучавала лекаре за копнену војску и морнарицу Царске Русије.<ref name=":0" /> === Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) === [[Датотека:Vassiliev (GRM).jpg|мини|Иницијатор рођења медицинско-хируршка школе, будуће медицинске академије, био је главни директор Медицинског факултета, барон А.И. Васиљев]] Иницијатор рођења медицинско-хируршка школе, будуће медицинске академије, био је главни директор Лекарског одбора Медицинског факултета, барон Александар Иванович Васиљев, велики финансијер и законодавац на прелазу из 18. у 19. век, први министар финансија Руског царства (1802-1807), почасни члан Академије наука (1796), члан руске Академије (1801),<ref>Васильев // Малый энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 4 т. — <abbr>СПб.</abbr>, 1907—1909.</ref> који је цару поднео посебан извештај, у коме је на убедљив начин образложио потребу за стварањем Медицинске и хируршке школе, као центра за обуку квалификованог медицинског особља. Званичан датум оснивања медицинске академије под називом Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа је 29. децембар 1798. године када је [[Павле I Петрович|Павле I]] Петрович потписао указ о изградњи просторија за учионице медицинске школе и ученички интернат. <ref>Именной Указ Государя Императора Павла I от {{OldStyleDate|29|декабря|1798|18}}, данный Действительному Тайному Советнику Барону Васильеву «Об устройстве при главных госпиталях особого здания для Врачебного Училища и учебных театров» ([[Комплетна збирка закона Руске империје|Полное собрание законов Российской империи]]. Собрание 1-е (1649—1825). Том XXV (1798—1799). — № 18.783. — C. 484)</ref> Иако је свечано отварање академиј обављено 1800. године <ref>[http://www.adjudant.ru/officer/06.htm Военно-медицинская академия] {{Wayback}} // ''Волков С. В.'', Русский офицерский корпус. — {{М}}, Воениздат, 1993. — (Редкая книга). — ISBN 5-203-01334-9, ISBN 978-5-203-01334-7</ref> када и почела предавања, датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије. === Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799) === Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија, како је био први назив ове ове академије, 1799. године мења назив у Медицинско-хируршка академија (МХА). Академија је основана у складу са пројектом главног директора Лекарског одбора Александар Иванович Васиљева, трансформацијом (1799) од раније постојеће Санктпетербуршке медицинско-хируршке школе[[Санкт Петербург|.]] Академија је одмах након оснивања стављена у надлежност Медицинског факултета и њоме је управљала скупштина професора, од којих је најстарији био именован за председника. За првог председник академије постављен је [[Рингеброиг, Карл Јохан Кристијан|Карл Рингеброиг]] а за пофесоре: [[Соболевски, Григориј Фјодорович|Г. Ф. Соболевски]], [[Севергин, Василиј Михајлович|В. М. Севергин]], [[Буш, Иван Фјодорович|И. Ф. Буш]], [[Загорски, Петар Андрејевич|П. А. Загорски]], [[Петров, Василиј Владимирович|В. В. Петров]] и помоћници: [[Смеловски, Иван Андрејевич|И. А. Смеловски]] и [[Сухарев, Григориј Иванович|Г. И. Сухарев]] === Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) === [[Датотека:Alexander I of Russia by F.Kruger (1837, Hermitage).jpg|мини|[[Александар I Павлович]] одобрио је промену назива Царска, академија у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА)]] Када је Медицинско-хируршкојакадемији (МХА) 1808. [[Александар I Павлович]] дао право да се зове Царска, академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) Академија је у свом саставу имала 7 одељења: * анатомско-физиолошко, * патолошко-терапијско, * хируршко, * материњско (фармаколошко), * акушерско и судско-медицинско, * ботаничко и хемијско, * математичко и физичко. Студиј је трајао 4 године (настава); ђаци 1. и 2. разреда звали су се ђаци, а 3. и 4. – студенти. Њихов главни контингент послат је из Богословија, иако је међу њима по одобрењу војних власти било и добровољаца. За практичну наставу уређене су учионице за анатомију, физику и друге предмете. ЦМХА не само да је поставила основу за високо ветеринарско и фармацеутско образовање, већ је постао и први и главни научни, образовни и медицински центар у Русији, у коме су објављени први руски оригинални медицински уџбеници и где су почели да се школују професори за медицинске факултете руских универзитета. Године 1803. Медицинско-хируршка академија је прешла под надлежност [[Министарство унутрашњих послова Руске Империје|Министарства унутрашњих послова]], и добила је јаснију административну структуру и проширена је затварањем [[ММХА|Московске медицинско-хируршке академије]], чији су сви студенти пребачени у Санкт Петербург. Повећан је број државних [[Треасури|студената]] (до 160), а отворен је и пријем [[ревизор|волонтера]] . Повећани су захтеви за кандидате у погледу њихове опште спреме и уведени испити. За оне који су завршили академију установљено је звање [[Универзитет др|кандидата хирургије]], док је за стицање звања лекара било потребна једногодишње искуство које се стицало радом у војној болници. Нова ера у животу и раду академије почела је 1805. године, када је професор [[Јохан Петер Франк|И.П.Франк]], позван да реформише и руководи њоме. Он је на почетку свог рада представио пројекат по коме је настава распоређена на 4 године. У првој години предавали су: латински, немачки, аритметика, алгебра, геометрија, физика, природна историја, хемија, анатомија и физиологија. У другој години предавани су исти предмети са додатком опште патологије и хигијене и са практичним клиничким вежбама. Трећа година је била посвећена општој медицинској терапији са материјом медиком хирургијом, акушерством, патологијом, интерном медицином, клиникама и ветерином. Током четврте године студенти су изучавали оперативну хирургију, практично акушерство, приватну медицину, амбулантни рад, ветерину, медицинску полицију и судску медицину. Године 1806. при академији су основане клинике, а 1808. године ветеринарско-фармацеутско одељење. Те године академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА). Професори и помоћници бирани су конкурсом у присуству чланова конференције и лекарског савета. Године 1835. додата је 5. година студија, а Царска медицинско-хируршка академија прелази у надлежност [[Војно министарство Руске Империје|Министарства војног]] (1838), а управљањеу надлежност Одељења [[војних насеља|за војна насеља]], на челу са [[Клајнмикел, Петар Андрејевич|грофом Клајнмихелом]] . Године 1842. академија је прешла је у надлежност Војно-медицинског савета, да би 1844. године дошло је до њеног секундарног и коначног спајања са [[Московска медицинско-хируршка академија|Московском медицинско-хируршком академијом]]. Образовна база ЦМХА наставља континуирано да расте. Године 1840. академији је припојена 2. војна копнена болница, захваљујући којој је за студенте придодат веома значајан контингент пацијената. Године 1846. отворен је анатомски институт, који је био у надлежност познатог анатома [[Грубер, Венцеслав Леополдович|В.]] [[Грубер, Венцеслав Леополдович|Л.]] [[Грубер, Венцеслав Леополдович|Грубер]]<nowiki/>а. {{цитирање|''Веома значајно у историји академије је активно учешће њених студената у друштвеним и политичким догађајима и револуционарном покрету, на шта указује података да је 1860-их и 1870-их година студентска библиотека академије носила је назив „Јакубински цлуб”. Због студентских немира 1881. године два млађа курса академије су распуштена, а 1913. године била је и привремено затворена. Студенти Академије учествовали су у раду револуционарних марксистичких кругова и организација: В. И. Игнатов у групи за еманципацију рада, В. Н. Катин-Иартсев у организацији Ст. В. Гусаров, В. П. Краснуха, В. В. Куибисхев, И. Д. Орахелашвили и др.''<ref>''Багдасариан С. М. Чињенице и датуми из активности Војно-медицинске академије Лењина. С. М. Киров (1798-1954)'', Лењинград, 1954;</ref>}} Бриљантан процват академије почео је касних 1850-их, од времена председавања [[Дубовитски, Петар Александрович|П. А. Дубовицког]]. На његово инсистирање, многи млади људи су послати у иностранство ради научног усавршавања, који су, вративши се на почетак 1860-их и узевши професорска места, дали академији невиђени сјај и славу. Међу овим младим људима били су [[Боткин, Сергеј Петрович|С.]] [[Боткин, Сергеј Петрович|П.]] [[Боткин, Сергеј Петрович|Боткин]] , [[Иван Сеченов|И.]] [[Иван Сеченов|М.]] [[Иван Сеченов|Сецхенов]] , [[Овсианников, Филип Васиљевич|Ф.]] [[Овсианников, Филип Васиљевич|АТ.]] [[Овсианников, Филип Васиљевич|Овсианников]] , [[Јунге, Едуард Андрејевич|Е.]] [[Јунге, Едуард Андрејевич|АЛИ.]] [[Јунге, Едуард Андрејевич|Јунге]] , [[Неммерт, Петр Јулиевич|П.]] [[Неммерт, Петр Јулиевич|ИУ.]] [[Неммерт, Петр Јулиевич|Неммерт]]. Истовремено су створени бројни помоћни институти академије и добили средства за свој развој, као што је, на пример, хемијски, на чијем је челу био познати хемичар [[Зинин, Николај Николајевич|Н.]] [[Зинин, Николај Николајевич|Н.]] [[Зинин, Николај Николајевич|Зинин]] и сл. Академија је такође била међу пионирима у медицинског образовања за жене. У њој су покренути курсеви за медицинске сестре-бабице 1872. године  [[Надежда Суслова]], била је прва жена лекар у Русији, која је похађала часове Сеченова на овој академији. [[Датотека:Zar Alejandro III.jpg|мини|Ступањем на престо цара [[Александар III Александрович|Александра III Александровича]] 1881. године започела је нова етапа у историји Царске медицинско-хируршке академије]] Током руско-турског рата (1877-1878) професор С.П. Коломнин је први у свету применио трансфузију крви на терену. Хирург Н.В. Склифосовски је активно увео употребу асепсе и антисепсе на терену. Као резултат овог рата, Н.И. Пирогов објављује један од својих најпознатијих научних радова – „''Военно-врачебное дело и частная помощь на театре войны в Болгарии и в тылу действующей армии в 1877–1878 гг.“'', у коме формулише главне одредбе како војно-пољске хирургије, тако и организовање трупа медицинске подршке, што је касније чинило основу савремене војномедицинске доктрине.<ref name=":5">{{Cite web|url=https://www.vmeda.org/history/|title=Историческая справка|website=Военно-медицинская Академия имени С. М. Кирова|language=ru-RU|access-date=2022-07-19}}</ref> Ступањем на престо цара [[Александар III Александрович|Александра III Александровича]] 1881. године започела је нова етапа у историји Царске медицинско-хируршке академије, која је коначно учврстила свој однос као установе са војним одсеком. [[Датотека:006_Illustrated_description_of_the_changes_in_the_uniforms.jpg|мини|Студенати ВМА из 1881.]] [[Датотека:077_Illustrated_description_of_the_changes_in_the_uniforms.jpg|мини|Чиновници и студенти академије из 1885.]] Царска влада, незадовољна духом слободоумља и еманципације у друштву после победе у Отаџбинском рату 1812. и посебно после пораза у Кримском рату 1853-1856. одлучује о већој милитаризацији живота и образовног процеса и преименовању академије у Војномедицинску академију (1881). У складу са новим Правилником о Академији она је била дужна да школује лекаре и хирурге искључиво за потребе војног и поморског одељења. Ветеринарско и фармацеутско одељење искључено је из њеног састава.<ref name=":4">{{Cite web|url=https://www.vmeda.org/old_calendar/10-iyunya-1881-goda-imperatorskaya-mediko-hirurgicheskaya-akademiya-pereimenovana-v-imperatorskuyu-voenno-mediczinskuyu-akademiyu/|title=10 июня 1881 года Императорская Медико-хирургическая академия переименована в Императорскую Военно-медицинскую академию|website=Военно-медицинская Академия имени С. М. Кирова|language=ru-RU|access-date=2022-07-17}}</ref> Прва два предмета на којима су се предавале опште и природне науке су затворена. Трећи, четврти и пети курс су преименовани у млађи, средњи и старији курс. За слушаоце су примани само студенти медицинских факултета који су положили 3. годину и завршили Природњачки факултет.<ref name=":5" /> Број ученика је био ограничен на 500, од чега су 362 били стипендиста војног одсека и 50 морнарице. За време боравка на академији студенти су се сматрали активним припадницима војске. Како су ове новине од почетка увођења негативно прихваћене од стране медицинска заједница и студенти академије, 1884. године постављено је питање ревизије уредбе из 1881. године. Како су студенти који су дошли на Царску војномедицинску академију били слабо припремљени из анатомије и хистологије, одлучено је да се отвори свих пет курсева. После вишемесечног рада чланова Конференције Академије и расправа у посебној комисији 1888. године, царским указом од 15. јуна 1890. одобрена је нова повеља (уредба) о устројству Царске војномедицинске академије.<ref name=":4" /> У рату са Јапаном 1904-1905. први пут у руској војсци за дијагностику на иницијативу Н.А. Вељамов је почео је да се користи рендгенски апарат, што је дало допринос развоју нових метода хируршких интервенција.<ref name=":5" /> === Академија након Октобарске револуције === Године 1917. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије, прво под називом Војномедицинска академија (1917), затим као Војномедицинска академија Радничко-сељачке Црвене армије (од 1929) и Војномедицинска академија Црвене армије. С. М. Киров (од 1935), а данас носи назив [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинска академија С. М. Киров.]]<ref name=":1" /> == Види још == * [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] == Извори == {{извори|20em}} == Спољашње везе == {{commonscat|Kirov Military Medical Academy}} * [https://web.archive.org/web/20151024070739/http://www.vmeda-mil.ru/istoria_akadem.html Федеральное государственное бюджетное военное образовательное учреждение высшего профессионального образования ВОЕННО-МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ ИМЕНИ С. М. КИРОВА МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ]- веб страница {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Санкт Петербургу]] 1t91ms4lupst150o3xg3unpgp9jf0q2 0 4328682 25114937 25113285 2022-07-19T22:18:18Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|25.2|24.95|earliest=52.39}} касни [[олигоцен]] |image = Pakakali maxilla Borths et al 2017.png |image_caption = дио горње вилице врсте<br>''Pakakali rukwaensis'' |display_parents = 3 |taxon = Pakakali |authority = Borths & Stevens, 2017 |type_species = †''Pakakali rukwaensis'' |type_species_authority = Borths & Stevens, 2017 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Pakakali rukwaensis'' |synonyms = }} '''''Pakakali''''' (Пакакали — „свирепа мачка”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду касног [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]]. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Pakakali'' | * [[Свахили (језик)|свахилиске]] ријечи ''пака'' (''paka''), која значи ''[[мачка]]'' * и свахилиске ријечи ''кали'' (''kali''), која значи ''свиреп'' |свирепа мачка |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. rukwaensis'' | * рода ''Pakakali'' * и административног региона [[Руква]], гдје су пронађени фосилни остаци ове врсте |руквански Пакакали |} == Опис == Врста ''Pakakali rukwaensis'' је достизала величину [[Риђи рис|риђег риса]] и тежила је између 5,8 до 10,1 kg. == Понашање и палеоекологија == Врста ''Pakakali rukwaensis'' је била велики копнени [[сваштојед]] који је у прошлости Африке настањивао плавне равнице прекривене дрвећем, хранећи се малим кичмењацима (малим [[сисари]]ма, малим [[Птице|птицама]], малим [[гмизавци]]ма и сл.). == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Pakakali'' {{small|(Borths & Stevens, 2017)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. rukwaensis'' {{small|(Borths & Stevens, 2017)}}<ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> |{{Застава|Танзанија}} ([[Руква]]) |25,2 до 24,95 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Pakakali''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#ACE1AF |color=green |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Pakakali'''''&nbsp; |color=green |1=†''Pakakali rukwaensis'' |barend1=brown }} |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Pakakali}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] h7i2nid7w79kahbvhqb4f53a9ofqm4p 0 4328767 25114767 25112725 2022-07-19T20:19:21Z Drazetad 3301 допуна текста wikitext text/x-wiki {{рут}} [[Датотека:EAA.gif|лево|150п]] {{Држава на ЕП у атлетици у дворани | година = 1976 | код = YUG | опис_слике = Застава Југославије | држава = Југославија | национални_савез = [[Атлетски савез Југославије]] | веб_сајт = | такмичара = 4 (3 м + 1ж) | злато = | сребро = 1 | бронза = 1 | претходно_првенство = 1975 | следеће_првенство = 1977 }} '''[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]]''' је учествовала на '''7. [[Европско првенство у атлетици у дворани 1976.|Европском првенству у дворани 1976.]]''' одржаном [[8. март|8]]. и [[9. март]]ау Атлетском делу олимпијске хале у [[Минхен]]у ([[Западна Немачка]]).Репрезентацију Југославије у њеном 7 учешћу [[Европско првенство у атлетици у дворани|европским првенствима у дворани]] представљало је четворо спортиста (3 мушкараца и 1 жена) који су се такмичили у 4 дисциплинае (3 мушке и 1 женска). На првенству у Минхену Југославија је освојила две медаље (1. сребрнu и 1 бронзану). Према броју освојених медаља Југославија је са две медаље 1 сребрном и 1.бронзаном делила 11. место са [[Белгија|Белгијом]] и [[Мађарска|Мађарском]]. Медаље је освајало 16 земаља, од 24 које су учествовале. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Југославија је са две освојене медаље учесника у финалу и 13 освојених бодова делила 11. место, од 15 земаља које су имале представнике у финалу<ref>[https://www.european-athletics.org/competitions/european-athletics-indoor-championships/history/year=1976/results/index.html Табела успешности на сајту ЕАА]</ref>. {| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:90%" width="65%" |- !scope=col| Пл. !scope=col| Земља !scope=col| 1. место !scope=col| 2. место !scope=col| 3. место !scope=col| 4. место !scope=col| 5. место !scope=col| 6. место !scope=col| 7. место !scope=col| 8. место !scope=col| Бр. фин. <br /> Бод. |- | 16. || style="text-align:left" | {{застава|Југославија}} || − || 1 − 7|| 1 − 6 || − || − || − || − || − || 2 − '''13''' |} == Учесници == {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !Бр. !Дисциплина !Мушкарци !Жене !Укупно |- |1. | align="left" |[[Трка на 400 метара|400 м]] | align="left" |[[Лучано Сушањ]], [[АК Кварнер]], [[Ријека (град)|Ријека]] | align="left" |[[Јелица Павличић]], [[АК словонија]], [[Осијек]] | 2 |- | 2. | align="left" |[[Трка на 800 метара|800 м]] | align="left" |[[Милован Савић]], [[ ]], [[ ]] | | 1 |- |3. | align="left" |[[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | align="left" | [[Драган Стојичевић]], [[ ]], [[ ]] | | 1 |- ! ||Укупно (4)|| 3||1|| 4 |} == Освајачи медаља == * [[Датотека:Silver medal europe.svg|20п]], Сребро 1. [[Јелица Павличић]] — [[Трка на 400 метара|400 метара]] * [[Датотека:Bronze medal europe.svg|20п]], Бронза 1. [[Милован Савић]] — [[Трка на 800 метара|800 метара]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.european-athletics.org/competitions/european-athletics-indoor-championships/history/year=1976/results/index.html Комплетни резултати ЕПд 1976. на сајту ЕАА] * [http://www.maik-richter.de/results/indoor/europe/1976/ecs76.html Комплетни резултати ЕПд 1975. на сајту maik-richter] {{Југославија на ЕП у атлетици}} {{ЕПА 1976д.}} [[Категорија:Земље учеснице на Европском првенству у атлетици у дворани 1976.]] [[Категорија:Југославија на Европском првенству у атлетици у дворани]] 87x14i3nf3zp0ururjmfvx7m3cwk1g2 0 4328819 25113977 25113826 2022-07-19T12:39:58Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Географија Париза]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 11. арондисман [[Париз]]а | other_name = XI^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = A la Gloire de la République Française.jpg | image_caption = Трг Републике | image_map = Paris 11e arr jms.gif | map_caption = 11. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = [[Социјалистичка партија (Француска)|Социјалистичка партија]] | leader_title = Градоначелник | leader_name = Франсоа Вауглин | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 3.67 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 145,208 | pop_est_as_of = 2019 | population_density_km2 = 39,566 }} '''11. арондисман Париза''' је један од 20 арондисмана главног града [[Француска|Француске]]. У говорном француском, овај арондисман се назива ''onzième''. Арондисман налази се на десној обали [[Сена|реке Сене]] . Овај арондисман је један од најгушће насељених урбаних округа у било ком европском граду. == Опис == Једанаести арондисман је разнолика и занимљива област. На западу се налази трг Републике, који је повезан са [[Трг Бастиље|тргом Бастиље]], на истоку, широким булеваром Ришар Леноар са дрворедима, са својим великим пијацама и дечијим парковима. Трг Бастиља и улица Фауборга Сен-Антонија препуне су модерних кафића, ресторана и ноћног живота, а садрже и низ бутика и галерија. Округ Оберкампф на северу је још једно популарно подручје за ноћни живот. Исток је више стамбени, са више трговине на велико, док су области око Булевара Волтер и Авеније Парментиер живахније раскрснице за локалну заједницу. Последњих година овај округ се појавио као један од најмодернијих региона Париза. То је 13. новембра 2015. године било место [[Напади у Паризу 13. новембра 2015.|координисаних пуцњава и бомбашких напада у којима су погинуле 132 особе]]. Отприлике 20 година раније, догодио се још један напад. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=vh8xDwAAQBAJ&q=lyon+bombing+1995+Villeurbanne&pg=PT96|title=The Globalization of Terror: The Challenge of Al-Qaida and the Response of the International Community|last=Shay|first=Shaul|date=5 July 2017|isbn=9781351482165}}</ref> == Географија == Површина овог арондисмана је 3.666&nbsp;км² или 906 хектара. == Демографија == Највећи број становника 11. арондисмана Париза догодио се 1911. са 242.295 становника. Данас, арондисман остаје најгушће насељени у Паризу, праћен великим обимом пословних активности: 149.102 становника и 71.962 радна места на последњем попису, 1999. године. Становништво се састоји од великог броја одраслих самаца, иако су њени источни делови више оријентисани на породицу. У већини области једанаесте постоји снажан дух заједнице, а испресецан је пријатним трговима и парковима. === Историјско становништво === {| class="wikitable" !Година (француски пописи) ! Популација ! Густина<br /> (ст. по км ² ) |- | 1872. године | 167,393 | 45,611 |- | 1911. <small>(врхунац становништва)</small> | 242,295 | 66,092 |- | 1954. године | 200,440 | 54,616 |- | 1962. године | 193,349 | 52,741 |- | 1968 | 179,727 | 49,025 |- | 1975. године | 159,317 | 43,458 |- | 1982 | 146,931 | 40,079 |- | 1990 | 154,165 | 42,053 |- | 1999 | 149,102 | 40,672 |- | 2009 | 152,744 | 41,620 |} == Мапа == [[Датотека:Paris_11th.png|без|мини|350x350пискел| Мапа 11. арондисмана]] == Места од интереса == [[Датотека:Metro_11o_arrodisement.png|десно|мини|300x300пискел]] * [[ESCP Business School|ЕСЦП-ЕАП]] * Музеј Едит Пијаф * Зимски циркус <gallery> Датотека:Jielbeaumadier cirque dhiver paris 2008.jpg|alt=Cirque d'hiver|Зимски циркус Датотека:Jielbeaumadier eglise st-ambroise paris 2007.jpg|alt=Église Saint-Ambroise|Црква Светог Амвросија Датотека:Jielbeaumadier mairie 11e arr paris 2006.jpg|alt=Arrondissement hall|Градска кућа Датотека:Place Bastille 20040914 A.jpg|alt=Bastille|Бастиља </gallery> == Референце == {{Извори}}{{Категорија на Остави}} {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] 374nrqe70ug7mf5lezkmgs6eyvneqz1 0 4328826 25113985 25113831 2022-07-19T12:41:37Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Географија Париза]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 14. арондисман Париза | native_name = XIV^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = La Fondation Cartier pour l'art contemporain (15907035710).jpg | image_caption = Зграда Фондације Картије за примењену уметност | image_map = File:Paris 14e arr jms.gif | map_caption = 14. арондисман Париза | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = Génération.s | leader_title = Градоначелник | leader_name = Карин Петит | area_total_km2 = 5.62 | population_total = 135,592 | population_as_of = 2019 | population_density_km2 = 24,127 }} '''14. арондисман Париза''', (званично назван „арондисман Опсерваторије“, по [[Париска опсерваторија|Париској опсерваторији]]), <ref>Code général des collectivités territoriales R2512-1</ref> је један од 20 арондисмана главног града [[Француска|Француске]]. Налази се на левој обали [[Сена|реке Сене]] и обухвата већи део округа [[Монпарнас]] . Иако је данас Монпарнас најпознатији по свом небодеру [[Торањ Монпарнас|Торањ Монпарнассе]] и његовом главном [[Жељезничка станица|железничком терминалу]] Гаре Монпарнас, оба се заправо налазе у суседном 15. арондисману . Округ је традиционално био дом многих уметника, као и [[Бретонци|бретонске заједнице]], која је стигла почетком 20. века након стварања [[Жељезничка станица|железничке станице]] на Монпарнасу. == Географија == Површина овог арондисмана је 5.621&nbsp;км² или 1.389 хектара. == Демографија == 14. арондисман је достигао врхунац становништва 1954. године када је имао 181.414 становника. И даље има високу густину становништва и пословне активности са 132.844 становника и 71.836 радних места од последњег пописа, 1999. године. === Историја становништва === {| class="wikitable" !Година<br />(француски пописи) ! Популација ! Густина (ст. по км²) |- | 1872. године | 69,611 | 12,384 |- | 1954. <small>(врхунац становништва)</small> | 181,414 | 32,274 |- | 1962. године | 178,149 | 31,693 |- | 1968 | 167,093 | 29,727 |- | 1975. године | 149,137 | 26,532 |- | 1982 | 138,596 | 24,657 |- | 1990 | 136,574 | 24,297 |- | 1999 | 132,844 | 23,634 |- | 2009 | 137,189 | 24,324 |} == Економија == Аеродроми Париа има седиште у арондисману. <ref>"[http://www.aeroportsdeparis.fr/ADP/en-GB/Group/EspacePresse/Contacts/ Contacts] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140702131858/http://www.aeroportsdeparis.fr/ADP/en-GB/Group/EspacePresse/Contacts/|date=2014-07-02}}." </ref> Поред тога '', Недељна оперативна компанија Ле Поинт'', компанија која управља ''Ле Поинтом'', има седиште у округу. <ref>"[http://www.lepoint.fr/html/conditions/mentions_legales.jsp Mentions légales]." </ref> СНЦФ, француска железничка компанија, раније је имала седиште на [[Монпарнас|Монпарнасу]] и у 14. арондисману. <ref>"[http://www.sncf.com/en_EN/html/media/WS_MENTION.html Legal information]." </ref> <ref name="HautLESeCHOS">"[http://search.lesechos.fr/archives/1999/LesEchos/17903-137-ECH.htm?xtor=AL-4001 Le siège haut perché de la SNCF à Montparnasse]{{Мртва веза|date=September 2016|fix-attempted=yes}}." </ref> == Влада и инфраструктура == Затвор Ла Санте, којим управља [[Министарство правде Републике Француске|Министарство правде]], налази се у арондисману. Седиште Агенције за француско образовање у иностранству, француске међународне школске мреже, налази се у арондисману. <ref>"[http://www.aefe.fr/plan-dacces Plan d'accès]." </ref> == Култура == Седиште [[Međunarodna astronomska unija|Међународне астрономске уније]] налази се на другом спрату Париског института за астрофизику. <ref>"[https://web.archive.org/web/20100407150225/http://www.iau.org/administration/secretariat/ IAU Secretariat]." </ref> Позориште Рив Гауш се налази на адреси 6, улици Гаите. Неколико галерија савремене уметности такође се налази у 14. арондисману, као што су Фондација Картије за примењену уметност, Музеј Адзак и Галерија Монпарнаса . == Град == === Места од интереса === * Музеј [[Париске катакомбе|париских катакомби]] * Статуа [[Miguel Serveto|Мигуела Сервета]] * [[Монпарнас]] * [[Париска опсерваторија]] * [[Торањ Монпарнас]] === Главне улице и тргови === [[Датотека:Paris_rue_Daguerre.jpg|мини| Пешачка улица у 14. арондисману Париза]] * Улица Деламбре * Трг Едгар Квинет * Булевар Монпарнаса == Референце == {{Портал|Француска}}{{Извори}} {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] obmnoi7yw3uktht58656j2ppoq5z2da 0 4328830 25113986 25113832 2022-07-19T12:41:41Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Географија Париза]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 15. арондисман Париза | native_name = XV^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Town hall of Paris 15e arrondissement, 31 August 2018.jpg | image_caption = Градска кућа | image_map = File:Paris 15e arr jms.gif | map_caption = 15. арондисман Париза | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = Републиканци | leader_title = Градоначелник | leader_name = Филип Гујон | area_total_km2 = 8.50 | population_total = 230,981 | population_as_of = 2019 | population_density_km2 = 27,174 }} [[Датотека:Front_de_Seine_as_seen_from_Pont_Mirabeau,_22_April_2014.jpg|мини| Фронт Сене како се види са Понт Мирабоа, 22. априла 2014]] '''15. арондисман Париза''' је један од 20 арондисмана главног града [[Француска|Француске]]. Налази се на левој обали [[Сена|реке Сене]] . Делећи округ [[Монпарнас]] са [[6. арондисман Париза|6.]] и [[14. арондсиман Париза|14.]] арондисманом, то је најнасељенији арондисман у граду. ''[[Торањ Монпарнас]]'' – највиши небодер у Паризу – и суседни Гар Монпарнас налазе се у 15. арондисману, на граници са [[14. арондсиман Париза|14]]. Такође је дом[[Високоградња|вишеспратнице]] ''Фронт Сене'' 2026. године у 180 метара високом Торањ Троуглу биће смештен хотел са 120 соба и 70.000 квадратних метара пословног простора. <ref name="ParisDigest">{{Cite web|url=https://www.parisdigest.com/business/porte-de-versailles.htm|title=Porte de Versailles Exhibition Center|year=2018|publisher=Paris Digest|access-date=2018-11-10}}</ref> == Историја == ''Законом 16 јуна 1859'' је присајединио Паризу подручје између старог ''зида Ферме генерале'' и зида Тијерс. [[Француске општине|Комуне]] Гренел, Вожижар и Жавел укључене су у Париз 1860. Шарл Мишелс (р. 1903), изабран је за заменика за 15. арондисман од стране [[Народни фронт у Француској|Народне]] фронте; Узели су га за таоца и стрељали [[Нацизам|нацисти]] 1941. године. == Четврти == Као и у свим париским ''арондисманима'', петнаести се састоји од четири административна кварта. [[Датотека:Paris_15e_arrondissement_-_Quartiers.svg|мини| Четири административна кварта 15. арондисмана.]] * На југу, ''четврт Сен-Ламберт'' заузима некадашње место села Ваугирард, изграђено дуж древног [[Римски путеви|римског пута]]. Географија овог подручја била је посебно погодна за производњу вина, као и за вађење камена. У ствари, многи париски споменици, као што је Војна школа, изграђени су од Вожижар камена. Село, које још није било део Париза, Парижани су сматрали пријатним предграђем, пријатним за сеоске шетње или његове кабарее и луткарске представе. Године 1860. Ваугирард је припојен Паризу, заједно са суседним селима. * На истоку, ''кварт Некер'' је првобитно био ненасељен простор између Париза и Вожирара. Најпознатије знаменитости у овој области су железничка станица ''Гар Монпарнас'' и пословни торањ ''[[Торањ Монпарнас]]'' који се назире. Подручје око железничке станице је реновирано и сада садржи низ канцеларијских и стамбених блокова, парк и тржни центар. Коначно, ''кварт'' садржи низ јавних зграда: ''Лицеј Буфон'', Дечју болницу Некер, као и приватну фондацију '''[[Пастеров институт]]''' . * На северу, ''кварт Гренел'' је првобитно био истоимено село. Равница Гренел се простирала од садашњег Хотела инвалида до предграђа [[Иси ле Мулино|Иси-ле-Мулино]] на другој страни Сене, али је у прошлим вековима остала углавном ненасељена због потешкоћа у обради земље. Почетком 19. века, предузетник по имену Виолет одвојио је део равнице: ово је постало село Богренел, познато по низу равних улица и блокова, који су остали и данас. Цела област се одвојила од [[Француске општине|комуне]] Вожирар 1830. године, постајући комуна Гренел, која је заузврат припојена Паризу 1860. године. Век касније, низ стамбених и канцеларијских кула изграђени су дуж Сене, Фронт Сене заједно са тржним центром Бугренел . * На западу, ''кварт Жавел'' лежи јужно од равнице Гренел. Ранијих година, то је била индустријска област ''округа'' : прво са хемијским компанијама, затим електрокомпанијама и на крају произвођачима аутомобила ('''[[Ситроен]]'''), чије фабрике заузимао велики део ''кварта'' све до раних 1970-их. Индустријска подручја су од тада обновљена, а у сусједству се сада налазе '''Парк Андре Ситроен''', [[Evropska bolnica Žorž Pompidu|Европска болница Жорж Помпиду]] и низ великих пословних зграда и телевизијских студија ( [[Сажем]], Канал Плус, Француска Телевизија итд.). Поред тога, јужно од кружног аутопута, продужетка 15., некадашњег аеродрома почетком 20. века, сада је хелиодром, теретана и рекреативни центар. [[Датотека:Musée_Pasteur.JPG|лево|мини| Пастеров музеј.]] Рани аеродром овде је захваћен урбаним развојем и спортским центром, али преостала површина, углавном под травом, наставља да служи Паризу као [[Хелидром|хелиодром]]. Царински објекти су доступни и посебно заузети током аеромитинга који се одржавају у [[Бурже|Буржеу]] на другој страни града. == Географија == 15. арондисман се налази у југозападном делу Париза, на левој обали Сене. Укључује једно од три острва у Паризу, Острво Цигана . Са 8,5 км² или 2.100 хектара, то је трећи највећи арондисман у Паризу, и био би највећи да се велики паркови [[Булоњска шума]] и [[Венсенска шума]] не рачунају као део 16. и 12. арондисмана . == Демографија == Врхунац броја становника 15. арондисмана Париза догодио се 1962. године, када је имао 250.551 становника. Од тада је изгубио отприлике једну десетину свог становништва, али је и даље најнасељенији арондисман Париза, са 225.362 становника на последњем попису из 1999. године. Са 144.667 радних места на истом попису, 15. је такође веома густ у пословним активностима. Овај арондисман је дом многих породица и познат је у Паризу као један од најтиших делова у Паризу. Већину арондисмана релативно мало посећују туристи, што је реткост за један од најпосећенијих градова на свету.<gallery> Датотека:Paris - Pont Mirabeau detail (1).JPG|alt=Paris – Pont Mirabeau detail|Париз – детаљ Понт Мирабо Датотека:Colonnes d'eau Parc Andre Citroen Paris.JPG|alt=Colonnes d'eau Parc Andre Citroen Paris|Фонтане у парку Андре Ситроен Датотека:P1050133 Paris XV rue Alain Chartier fontaine Wallace rwk.jpg|alt=Paris XV, rue Alain Chartier, Wallace fountain|Волис фонтана Датотека:Paris-ile-des-cygnes-statue-de-la-liberte-tour-eiffel-seine.jpg|alt=Statue of Liberty (with Eiffel Tower in background)|Кип слободе (са Ајфеловом кулом у позадини) Датотека:Tour montparnasse view arc.jpg|alt=Tour Montparnasse|[[Торањ Монпарнас]] Датотека:Paris parc georges brassens4.jpg|alt=Parc Georges-Brassens|Парк Жорж-Брасенс </gallery> === Историја становништва === {| class="wikitable" !Година<br />(француски пописо) ! Популација ! Густина (ст. по км² ) |- | 1872. године | 75,449 | 8,874 |- | 1954. године | 250,124 | 29,419 |- | 1962. <small>(врхунац становништва)</small> | 250,551 | 29,470 |- | 1968 | 244,080 | 28,709 |- | 1975. године | 231,301 | 27,205 |- | 1982 | 225,596 | 26,534 |- | 1990 | 223,940 | 26,340 |- | 1999 | 225,362 | 26,507 |- | 2009 | 236,491 | 27,888 |} == Места од интереса == <gallery> Датотека:Piscine keller.JPG|alt=Keller Swimming pool|Базен Келер Датотека:Green Citroen 2CV.jpg|alt=Citroën models|[[Ситроен]] модели Датотека:Le Ciel de Paris restaurant, Tour Montparnasse, Paris 20 May 2014.jpg|alt=Panoramic restaurant|Панорамски ресторан Датотека:France televisions.JPG|alt=France Télévisions|Зграда јавног сервиса Француске </gallery> * Делови области [[Монпарнас|Монпарнаса]] . * Некадашња радионица (више не постоји) [[Константин Бранкуши|Константина Бранкусија]], у којој је вајар радио од 1925. до 1957. године, сада је измештена испред [[Центар Жорж Помпиду|Центра Жорж Помпиду]] * Вила [[Алберто Сантос Думон|Сантос Думон]] у којој [[Осип Задкин|су Осип Задкин]] и [[Fernan Leže|Фернан Леже]] <ref>{{Cite web|url=http://www.gavroche-pere-et-fils.fr/rue-et-villa-santos-dumont/|title=Rue et villa Santos-Dumont|date=18 November 2010|website=Gavroche père & fils|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20170811143516/http://www.gavroche-pere-et-fils.fr/rue-et-villa-santos-dumont/|archive-date=11 August 2017|url-status=dead|access-date=11 August 2017}}</ref> имали своју радионицу, такође је представљена у књизи Гејл Алберт Халабан ''Из мог прозора, Париз'' . <ref>{{Cite web|url=http://aperture.org/shop/gail-albert-halaban-villa-santos-dumont-5th-arrondissement-paris-2013-limited-edition|title=Villa Santos-Dumont, 15th arrondissement, Paris, 2013|website=Aperture.org|access-date=11 August 2017}}</ref> * Трг [[Бела Барток|Бела Бартока]] где се може видети скулптура-фонтана Жан-Ива Лешевалијеа . * Реплика [[Кип слободе|статуе слободе]] на острву Цигана где је Бартолди радио. == Влада и инфраструктура == * Од новембра 2015. француско Министарство оружаних снага налази се у наменској згради у близини станице метроа Балард . <ref>{{Cite web|url=http://www.slate.com/blogs/the_eye/2015/11/13/hexagone_balard_why_france_s_new_pentagon_inspired_defense_ministry_is_a.html|title=France's New Defense Building, Inspired by the Pentagon, Is...a Hexagon|last=Hohenadel|first=Kristin|date=13 November 2015|website=[[Slate (magazine)|Slate]]|access-date=11 August 2017}}</ref> * Аустралијска амбасада * Јапански културни центар у Паризу <ref>{{Cite web|url=http://www.mcjp.fr/fr/mentions-legales|title=Mentions legales|website=Maison de la culture du Japon à Paris|language=fr|access-date=11 August 2017|quote=101 bis, quai Branly, 75015 Paris.}}</ref> * Француски институт <ref>{{Cite web|url=http://www.institutfrancais.com/fr/contact|title=Contact|website=Institut Français|language=fr|access-date=11 August 2017}}</ref> == Економија == [[Датотека:Immeuble_rue_de_l'église_détail_1.jpg|мини| Зграда [[Сецесија|сецесије]], детаљан приказ.]] * Пре завршетка садашњег седишта [[Ер Франс|Ер Франса]] у [[Трамбле ан Франс|Трамбле-ан-Франсу]] у децембру 1995. <ref name="GEMO">{{Cite web|url=http://www.gemo-paris.com/eng/pdf/New_Fiche_AF_HQ_Eng.pdf|title=Air France Head Quarters – Roissypole|website=Groupement d'Etudes et de Méthodes d'Ordonnancement (GEMO)|language=fr|access-date=20 September 2009}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.tremblay-en-france.fr/page/p-108/art_id-1617/|title=Roissy Charles-de-Gaulle|website=[[Tremblay-en-France]]|language=fr|access-date=20 September 2009}}</ref> Ер Франс је имао седиште у торњу који се налазио поред железничке станице Гаре Монпарнас на [[Монпарнас|Монпарнасу]] и у 15. арондисману; Ер Франс је имао своје седиште у торњу око 30 година. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/1992/12/27/business/air-france-s-big-challenge.html|title=Air France's Big Challenge|last=Salpukas|first=Agis|date=27 December 1992|work=[[The New York Times]]|access-date=13 May 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090618144013/http://www.nytimes.com/1992/12/27/business/air-france-s-big-challenge.html|archive-date=18 June 2009}}</ref> <ref>{{Cite magazine|date=20 March 1975|title=World Airline Directory|url=http://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1975/1975%20-%200530.html|magazine=[[Flight International]]|volume=108|page=466}}</ref> <ref>{{Cite news|url=http://www.lemonde.fr/cgi-bin/ACHATS/257106.html|title=Air France vole vers ses avions, destination Roissy|last=Mlekuz|first=Nathalie|date=2 April 1997|work=[[Le Monde]]|access-date=22 September 2009|language=fr}}</ref> * Раније на ''[[Торањ Монпарнас|Торњу Монпарнас]]'', у 15. арондисману Париза, била је смештена извршна управа Акор-а. <ref>{{Cite web|url=http://www.accor.com/gb/commun/contact/adresses.asp|title=Address book|website=Accor|archive-url=https://web.archive.org/web/20061017071844/http://www.accor.com/gb/commun/contact/adresses.asp|archive-date=17 October 2006|access-date=19 March 2012|quote=Executive Management Tour Maine-Montparnasse 33, avenue du Maine 75755 Paris Cedex 15 France.}}</ref> * [[Фудбалски савез Француске]] * [[Европска свемирска агенција]] * [[Међународни савет музеја]] * [[Evropska bolnica Žorž Pompidu|Европска болница Жорж-Помпиду]] <gallery> Датотека:Palais des Sports de Paris.jpg|alt=Palais des Sports de Paris|Дворана Спортова Датотека:Marché rue de la Convention 3, Paris May 2011.jpg|alt=Marché rue de la Convention|Пијачни дани Датотека:Ile des Cygnes and St Christophe Church.jpg|alt=Ile des Cygnes and St Christophe Church|Острво Цигана и Црква Светог Кристофа Датотека:Hôpital européen Georges-Pompidou Hall.JPG|alt=European Hospital Georges-Pompidou, Hall|Европска болница Жорж-Помпиду, сала </gallery> == Образовање и истраживање == [[Датотека:Pantheon-Assas_University_-_Vaugirard.jpg|мини| Универзитет Пантеон-Асас ]] * Међународни универзитет Шилер има кампус у арондисману. Налази се у близини трга Конвенције. <ref>{{Cite web|url=https://www.schiller.edu/paris/|title=Schiller Paris|website=[[Schiller International University]]|access-date=28 August 2011|quote=Schiller International University 9, rue Yvart 75015 – Paris FRANCE.}}</ref> * [[Пастеров институт]] == Значајни људи == [[Датотека:Brigitte_Bardot_-_1962.jpg|мини| [[Брижит Бардо]] - 1962.]] [[Датотека:Louis_Pasteur.jpg|мини| [[Луј Пастер|Луја Пастер]] 1878.]] * [[Брижит Бардо]], глумица * [[Самјуел Бекет|Семјуел Бекет]], писац, који је живео у 15. арондисману већи део свог одраслог живота * [[Лик Бесон]], режисер * [[Емил Антоан Бурдел|Антоан Бурдел]], уметник * [[Александер Колдер|Александар Калдер]], уметник * [[Марк Шагал]], уметник * [[Дитрих фон Холтиц]], војни гувернер Париза, 1944–1945. * [[Андре Ситроен]], индустријалац * [[Робер Деснос|Роберт Деснос]], песник и члан француског покрета отпора * [[Франсоа Оланд]], председник Француске (2012–2017) * [[Рене Магрит]], уметник * [[Софи Марсо]], глумица * [[Андре Масон]], уметник * [[Хенри Милер]], писац, живео је у 15. где је радио на ''[[Северни повратник|Тропику рака]]'' . <ref>{{Cite web|url=http://www.pbase.com/image/56454767|title=Henry Miller & Richard Galen Osborn's apartment|website=PBase|access-date=11 August 2017}}</ref> * [[Жуан Миро|Жоан Миро]], уметник * [[Жак Моно|Жак Монод]] и [[Франсоа Жакоб]] открили су механизам регулације транскрипције гена, дело награђено Нобеловом наградом за физиологију и медицину 1965. године. * [[Лик Монтањије|Лу Монтањије]], [[Франсоаз Баре Синуси|Франсоаз Баре-Синуси]] и колеге открили су два вируса ХИВ-а који изазивају СИДУ, 1983. и 1985. године, награђени Нобеловом наградом за физиологију и медицину 2008. године. * [[Луј Пастер]], микробиолог * [[Осип Задкин]], уметник == Референце == {{Извори|30em}} === Библиографија === * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8LpVAAAAYAAJ&q=15th+arrondissement+of+Paris|title=Around and About Paris: Vol.3: New Horizons: Haussmann's Annexation (Arrondissements 13–20)|last=Vallois|first=Thirza|date=1999|publisher=Iliad Books|isbn=978-0-9525378-2-3|pages=80–104|access-date=29 April 2015}} * {{Cite news|url=https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9D04E3DE1431F931A35752C1A961958260&sec=&spon=&pagewanted=3|title=The 15th, a World of Its Own|last=Pringle-Harris|first=Ann|date=2 November 1997|work=[[The New York Times]]|access-date=7 April 2015}} {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] e1xlho1yxoowwjf8rvun5rtdjmlw2q0 4 4328833 25114721 25112800 2022-07-19T19:49:29Z ТриСвјетла 275648 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" ! Име чланка ! Напомена !Статус |- | [[Париски синдром]] || Нов чланак ||{{Готово}} |- | [[Искакање из шина на Монпарнасу]]|| Нов чланак ||{{Готово}} |- | [[Париски парламент]]|| Нов чланак ||{{Готово}} |- | [[Туризам у Паризу]]|| Нов чланак ||{{Готово}} |- | [[Недеља моде у Паризу]]|| Нов чланак ||{{Готово}} |- | colspan="3" |'''Укупно: 5''' |} [[Категорија:Википедијина Акција писања чланака о Паризу]] fnh2ofdxaluud56zs1an5zipn2ojxb3 0 4328843 25113976 25113897 2022-07-19T12:38:10Z З.Вукобрат 126357 /* Жене */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:2022 World Athletics Indoor Championships Logo.png|250п|лево]] {{Држава на СП у атлетици у дворани | година = 2022 | код = USA | опис_слике = Застава САД | држава = Сједињене Америчке Државе | национални_савез = [[Атлетски савез САД]] | веб_сајт = http://www.usatf.org/Home.aspx | такмичара = 52 (26 м + 26 ж) | злато = 3 | сребро = 7 | бронза = 9 | претходно_првенство = 2018 | следеће_првенство = 2023 }} '''[[Сједињене Америчке Државе|САД]]''' су учествовалена '''18. [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022.|Светском првенству у атлетици у дворани 2022.]]''' одржаном у [[Београд]]у од [[18. март|18.]] до [[20. март]]а осамнаести, односно учествовале су на свим [[Светско првенство у атлетици у дворани|светским првенствима у дворани]] до данас. САД су пријавиле 52 учесника (26 мушкараца и 26 жена), који су се такмичили у 26 дисциплине (13 мушких и 13 женских).<ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6880/athletes?countryCode=USA Листа учесника САД-а на СП] <small>Прибављено 18.7.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6880/country/serbia/united-states Резултати такмичара из САД-а на СП] <small> Прибављено 18.7.2022.</small></ref> На овом првенству САД је по броју освојених медаља заузела 2 место са 19 освојених медаља (3 златне, 7 сребрних и 9 бронзаних). <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6880/medaltable Табела медаља на СП] <small>Прибављено 18.7.2022.</small></ref> У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) САД су са 33 финалиста и 177 бодова заузеле прво место. <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6880/placingtable Табела успешних земаља на СП]<small>Прибављено 18.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; font-size:90%" width:75%;" |- !scope=col| Плас. !scope=col| Земља !scope=col| '''1. место''' !scope=col| 2. место !scope=col| 3. место !scope=col| 4. место !scope=col| 5. место !scope=col| 6. место !scope=col| 7. место !scope=col| 8. место !scope=col| Бр. финал. !scope=col| Бод. |- | 1. || style="text-align:left" | {{САД}} || 3 || 7 || 9 || 4 || 4 || 2 || 4 || 0 || 33 || 177 |} == Учесници == {{col-start}} {{col-2}} :: '''Мушкарци''': * [[Кристијан Колман]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Марвин Брејси]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Тревор Басит]] — [[Трка на 400 метара|400 м]] * [[Маркиз Вашингтон]] — [[Трка на 400 метара|400 м]] * [[Брајс Хопел]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Ајзаја Харис]] — [[Трка на 800 метара|800 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Семјуел Пракал]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Џошуа Томпсон]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Дилон Мегард]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Грант Холовеј]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Џарет Итон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Арон Малет]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Ноа Вилијамс]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Донаван Брејжер]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Амер Латин]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Дерил Саливан млађи]] — [[Скок увис]] * [[Крис Нилсен]] — [[Скок мотком]] * [[KC Lightfoot]] — [[Скок мотком]] * [[Маркиз Денди]] — [[Скок удаљ]] * [[Џарион Лосон]] — [[Скок удаљ]] * [[Доналд Скот]] — [[Троскок]] * [[Вил Клеј]] — [[Троскок]] * [[Рајан Кроузер]] — [[Бацање кугле]] * [[Џош Авотунде]] — [[Бацање кугле]] * [[Стивен Бастијан]] — [[Седмобој]] * [[Герет Скантлинг]] — [[Седмобој]] {{col-2}} :: '''Жене''': * [[Микија Бриско]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Мерибет Сан Прајс]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Џесика Бирд]] — [[Трка на 400 метара|400 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Лина Ирби]] — [[Трка на 400 метара|400 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Аџе Вилсон]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Оливија Бејкер]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Josette Norris]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Хедер Меклин]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Elle Purrier St. Pierre]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Алиша Монсон]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Габријел Канингем]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Алејша Џонсон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Na'Asha Robinson]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Британи Авени]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Наташија Џексон]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Рејчел Мекој]] — [[Скок увис]] * [[Санди Морис]] — [[Скок мотком]] * [[Кејти Нагеот]] — [[Скок мотком]] * [[Тифани Флин]] — [[Скок удаљ]] * [[Кванеша Беркс]] — [[Скок удаљ]] * [[Кетура Орџи]] — [[Троскок]] * [[Тори Франклин]] — [[Троскок]] * [[Chase Ealey]] — [[Бацање кугле]] * [[Меги Евен]] — [[Бацање кугле]] * [[Кендел Вилијамс]] — [[Седмобој]] * [[Чари Хокинс]] — [[Седмобој]] {{col-end}} == Освајачи медаља (19) == === [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] Злато (3) === * [[Грант Холовеј]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Аџе Вилсон]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Санди Морис]] — [[Скок мотком]] === [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] Сребро (7) === * [[Кристијан Колеман]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Тревор Басит]] — [[Трка на 400 метара|400 м]] * [[Рајан Кроузер]] — [[Бацање кугле]] * [[Микија Бриско]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Elle Purrier St. Pierre]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Кејти Нагеот]] — [[Скок мотком]] * [[Chase Ealey]] — [[Бацање кугле]] === [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|20п]] Бронза (9) === * [[Марвин Брејси]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Аџе Вилсон]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Џарет Итон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Крис Нилсен]] — [[Скок мотком]] * [[Маркиз Денди]] — [[Скок удаљ]] * [[Доналд Скот]] — [[Троскок]] * [[Мерибет Сан Прајс]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Габријел Канингем]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Кендел Вилијамс]] — [[Петобој]] == Резултати == === Мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Атлетичар !rowspan="2"|Дисциплина !rowspan="2"|Лични рекорд !colspan="2"|Квалификације !colspan="2"|Полуфинале !colspan="2"|Финале !rowspan="2"|Детаљи |- !Резултат !Место !Резултат !Место !Резултат !Место |- | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 60 метара за мушкарце|60 м]] | 6,34 [[Светски атлетски рекорди у дворани|'''СР''']], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|'''НР''']] | 6,51 '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 6,51(.506) '''КВ''' | 1. у гр. 3 | 6,41(.410) <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span> | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/60-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Марвин Брејси]] | 6,48 | 6,46 '''КВ''', {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 1. у гр. 1 | 6,51(.506) '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 6,44 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Тревор Басит]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | 45,53 | 46,99 (.988) '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 46,26 '''КВ''' | 2. у гр. 2 | 45,05 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/400-metres/final/result] |- | style="text-align:left" |[[Маркиз Вашингтон]] | 45,24 | 46,66 '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 46,36 '''КВ''' | 3. у гр. 3 | 46,85 | '''6''' / 24 (25) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Брајс Хопел]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | 1:43,23 | 1:48,77 '''КВ''' | 2. у гр. 1 | rowspan="5" colspan="2" style="background:wheat;"| | 1:46,51 | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/800-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Ајзаја Харис]] | 1:44,42 | 1:47,00 '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 1:47,00 | '''7''' / 23 (24) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Семјуел Пракал]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | 3:35,28 | 3:38,69 '''кв''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | 3. у гр. 1 | 3:38,40 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''9''' / 30 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/1500-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Џошуа Томпсон]] | 3:34,77 | 3:38,61(.604) '''кв''' | 3. у гр. 1 | 3:44,48 | '''12''' / 30 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Дилон Мегард]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 3.000 метара за мушкарце|3.000 м]] | 7:47,21 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 7:48,58 '''КВ''' | 4. у гр. 1 | 7:46,18 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | '''9''' / 33 (34) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/3000-metres/final/result] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Грант Холовеј]] | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 60 метара препоне за мушкарце|60 м препоне]] | 7,29 [[Светски рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|'''НР''']] | 7,40 '''КВ''' | 1. у гр. 5 | 7,29 '''КВ''', [[Светски рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди у дворани|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 1. у гр. 2 | 7,39 | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/60-metres-hurdles/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Џарет Итон]] | 7,43 | 7,66(.652) '''КВ''' | 2. у гр. 1 | 7,52 '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 7,53 | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |- | style="text-align:left" | [[Арон Малет]] | 7,54 | 7,61 '''КВ''' | 2. у гр. 4 | 7,67(.661) | 6. у гр. 3 | rowspan="2" style="background:honeydew;"| ''Нису се квалификовали | '''17''' / 37 (38) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/60-metres-hurdles/semi-final/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" , , , | style="text-align:left" | [[Ноа Вилијамс]] <br /> [[Донаван Брејжер]] <br /> [[Амер Латин]] <br /> [[Ајзаја Харис]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 х 400 м]] | 3:01,39 '''[[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|НР]]''' | 3:09,11 {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} | 2. у гр. 1 | colspan="2" style="background:wheat;"| | '''8''' / 12 (13) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/4x400-metres-relay/heats/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Дерил Саливан млађи]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок увис за мушкарце|Скок увис]] | 2,33 | rowspan="9" colspan="4" style="background:wheat;"| | 2,24 | '''10''' / 12 | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/high-jump/final/result] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Крис Нилсен|Кристофер Нилсен]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок мотком за мушкарце|Скок мотком]] | 6,05 | 5,90 | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/pole-vault/final/series] |- | style="text-align:left" | [[KC Lightfoot]] | 6,00 | 5,60 | '''10''' / 13 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Маркиз Денди]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок удаљ за мушкарце|Скок удаљ]] | 8,42 | 8,27 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/long-jump/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Џарион Лосон]] | 8,58 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 8,19 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''4''' / 14 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Доналд Скот]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — троскок за мушкарце|Троскок]] | 17,43 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 17,21 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/triple-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Вил Клеј]] | 18,14 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 17,19 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''4''' / 12 (13) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Рајан Кроузер]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — бацање кугле за мушкарце|Бацање кугле]] | 23,37 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 22,44 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/shot-put/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Џош Авотунде]] | 22,00 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 21,70 | '''5''' / 17 (18) |} ==== [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — седмобој за мушкарце|Седмобој]] ==== {{col-start}} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Дисциплина !colspan="6" | [[Герет Скантлинг]] [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/heptathlon/1000-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |- | [[Трка на 60 метара|60 м]] | 6,86 || 6,84 || 940 || 4. || 940 || 4. |- | [[Скок удаљ]] | 7,56 || 7,40 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 910 || 9. || 1.850 || 7. |- | [[Бацање кугле]] | 16,25 || 16,37 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} || 874 || 1. || 2.724 || 4. |- | [[Скок увис]] | 2,13 || 2,02 || 822 || 6. || 3.546 || 4. |- | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 7,75 || {{аббр|'''НС'''|Није стартовао}} || 0 || || 3.546 || |- | [[Скок мотком]] | 5,22 || {{аббр|'''НС'''|Није стартовао}} || 0 || || 3.546 || |- | [[Трка на 1.000 метара|1.000 м]] | 2:43,04 || || || || || |- style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Седмобој]] || '''6.382''' || || || || {{аббр|'''НЗ'''|Није завршио такмичење}} || |} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Дисциплина !colspan="6" | [[Стивен Бастијен]] [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/heptathlon/1000-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |- | [[Трка на 60 метара|60 м]] | 6,84 || 6,94 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 904 || 7. || 904 || 7. |- | [[Скок удаљ]] | 7,65 || 7,56 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 950 || 6. || 1.854 || 6. |- | [[Бацање кугле]] | 14,47 || 13,19 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 679 || 12. || 2.533 || 9. |- | [[Скок увис]] | 2,08 || 2,08 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} || 878 || 1. || 3.411 || 8. |- | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 8,12 || 8,14 || 947 || 8. || 4.358 || 6. |- | [[Скок мотком]] | 4,95 || 4,70 || 819 || 9. || 5.177 || 8. |- | [[Трка на 1.000 метара|1.000 м]] | 2:36,85 || 2:37,89 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 897 || 1. || 6.074 || 6. |- style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Седмобој]] || '''5.810''' || || || || '''6.074''' {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} || '''6''' / 9 (12) |} {{col-end}} === Жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2" |Атлетичарка !rowspan="2" |Дисциплина !rowspan="2" |Лични рекорд !colspan="2"|Квалификације !colspan="2"|Полуфинале !colspan="2"|Финале !rowspan="2" |Детаљи |- !Резултат !Место !Резултат !Место !Резултат !Место |- | style="text-align:left" | [[Микија Бриско]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 60 метара за жене|60 м]] | 7,04 | 7,03 '''КВ''', {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 1. у гр. 3 | 7,03(.028) '''КВ''', {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 1. у гр. 2 | 6,99 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/60-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Мерибет Сан Прајс]] | 7,04 | 7,07 '''КВ''' | 1. у гр. 3 | 7,05 '''КВ''' | 2. у гр. 1 | 7,04(.032) {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Џесика Бирд]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | 50,08 | 52,72 | 3. у гр. 2 | rowspan="2" colspan="3" style="background:honeydew;"| ''Нису се квалификовале | '''14''' / 28 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/400-metres/heats/summary] |- | style="text-align:left" | [[Лина Ирби]] | 49,80 | 52,78 | 4. у гр. 4 | '''15''' / 28 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Аџе Вилсон]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | 1:55,61 | 2:03,42 '''КВ''' | 1. у гр. 2 | rowspan="4" colspan="2" style="background:wheat;"| | 1:58,99 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/800-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Оливија Бејкер]] | 2:00,08 | 2:02,35(.350) | 6. у гр. 1 | style="background:honeydew;"| ''Није се квалификовала | '''11''' / 14 (15) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/800-metres/heats/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Josette Norris]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | 3:59,72 | 4:06,27 '''КВ''' | 2. у гр. 2 | 4:04,71 | '''5''' / 19 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/1500-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Хедер Меклин]] | 4:02,09 | 4:08,13 '''кв''' | 4. у гр. 3 | 4:06,38 | '''7''' / 19 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Elle Purrier St. Pierre]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 3.000 метара за жене|3.000 м]] | 8:36,41 | rowspan="2" colspan="4" style="background:wheat;"| | 8:42,04 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/3000-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Алиша Монсон]] | 8:31,62 | 8:46,39 | '''7''' / 20 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Кендра Харисон]] | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 60 метара препоне за жене|60 м препоне]] | 7,72 | 7,77 '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 7,79 '''КВ''' | 1. у гр. 2 | 7,70 [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|'''РСП''']], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|'''=НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="3" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/60-metres-hurdles/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Кристина Менинг]] | 7,73 | 7,96 (.956) '''КВ''' | 2. у гр. 2 | 7,83 (.827) '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 7,79 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] |- | style="text-align:left" | [[Шарика Нелвис]] | 7,70 [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|'''НР''']] | 7,97 (.961) '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 7,86 (.855) '''КВ''' | 2. у пф. 3 | 7,86 | '''4''' / 36 (37) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Кванера Хејз]]<br />[[Џорџен Молин]]<br />[[Шакима Вимбли]]<br />[[Кортни Около]]<br /> [[Џоана Аткинс]]*<br />[[Ревин Роџерс]]* | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — штафета 4 х 400 метара за жене|4 х 400 м]] | 3:24,83 '''[[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|НР]]''' | 3:30,54 '''КВ | 1. у гр. 1 | rowspan="1" colspan="2" style="background:wheat;"| | 3:23,85 [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|'''РСП''']], {{аббр|'''СРС'''|Најбољи резултат сезоне у дворани}}, [[Северноамерички рекорди у атлетици у дворани|'''САР''']], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|'''НР''']] | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/4x400-metres-relay/final/result] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Вашти Канингам]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок увис за жене|Скок увис]] | 1,99 | rowspan="10" colspan="4" style="background:wheat;"| | 1,93 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/high-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Иника Макферсон]] | 1,94 | 1,84 | '''7''' / 13 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Санди Морис]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком]] | 4,95 | 4,95 [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|'''РСП''']], {{аббр|'''СРС'''|Најбољи резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/pole-vault/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Кејти Нагеот]] | 4,71 | 4,55 | '''5''' / 12 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Бритни Рис]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок удаљ за жене|Скок удаљ]] | 7,23 [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|'''НР''']] | 6,89 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/long-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] | 6,80 | 6,81 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | '''4''' / 13 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Кетурах Орји]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — троскок за жене|Троскок]] | 14,53 | 14,31 | '''5''' / 17 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/triple-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Тори Франклин]] | 14,15 | 14,03 | '''8''' / 17 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Џенива Стивенс]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — бацање кугле за жене|Бацање кугле]] | 19,10 | 18,18 | '''8''' / 15 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/shot-put/final] |- | style="text-align:left" | [[Данијел Хил]] | 18,87 | 17,26 | '''12''' / 15 |} * <small>''Такмичарке у штафети обележене звездицом су трчале у квалификацијама, не и у финалу, а обележене бројевима учествовали су у онолико дисциплина колико износи број.</small> ==== [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — петобој за жене|Петобој]] ==== {{col-start}} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2" | Дисциплина !colspan="6" | [[Кендел Вилијамс]] [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/pentathlon/800-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |-style="text-align:center; border-top:double;" | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 8,03 || 8,20 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 1.084 || 3. || 1.084 || 3. |- | [[Скок увис]] | 1,88 || 1,80 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 978 || 8. || 2.062 || 4. |- | [[Бацање кугле]] | 13,55 || 12,81 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 715 || 9. || 2.777 || 4. |- | [[Скок удаљ]] | 7,00 || 6,69 [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани#Петобој|'''РПс''']] || 1.069 || 1. || 3.846 || 3. |- | [[Трка на 800 метара|800 м]] | 2:15,31 || 2:19,23 || 834 || 9. || 4.680 || 3. |-style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Петобој]] || '''4.703''' || || || || '''4.680''' {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2" | Дисциплина !colspan="6" | [[Чари Хокинс]] [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/pentathlon/800-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |-style="text-align:center; border-top:double;" | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 8,17 || 8,15(.147) {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} || 1.095 || 2. || 1.095 || 2. |- | [[Скок увис]] | 1,84 || 1,83 || 1.016 || 4. || 2.091 || 3. |- | [[Бацање кугле]] | 14,26 || 14,02 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 795 || 2. || 2.886 || 3. |- | [[Скок удаљ]] | 6,29 || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног хица}} || 0 || || 2.886 || 12. |- | [[Трка на 800 метара|800 м]] | 2:15,01 || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || || || 2.886 || |-style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Петобој]] || '''4.492''' || || || || {{аббр|'''НЗ'''|Није завршила такмичење}} || |} {{col-end}} == Референце == {{рефлист|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880 Комплетни резултати СП 2022.] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{Сједињене Америчке Државе на СП у атлетици}} {{СПА 2022. у дворани}} [[Категорија:Земље учеснице на Светском првенству у атлетици у дворани 2022.]] [[Категорија:Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици у дворани]] mancxlts8ja1erkoh7no1ej8o1fiiiz 25114254 25113976 2022-07-19T16:17:57Z З.Вукобрат 126357 /* Жене */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:2022 World Athletics Indoor Championships Logo.png|250п|лево]] {{Држава на СП у атлетици у дворани | година = 2022 | код = USA | опис_слике = Застава САД | држава = Сједињене Америчке Државе | национални_савез = [[Атлетски савез САД]] | веб_сајт = http://www.usatf.org/Home.aspx | такмичара = 52 (26 м + 26 ж) | злато = 3 | сребро = 7 | бронза = 9 | претходно_првенство = 2018 | следеће_првенство = 2023 }} '''[[Сједињене Америчке Државе|САД]]''' су учествовалена '''18. [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022.|Светском првенству у атлетици у дворани 2022.]]''' одржаном у [[Београд]]у од [[18. март|18.]] до [[20. март]]а осамнаести, односно учествовале су на свим [[Светско првенство у атлетици у дворани|светским првенствима у дворани]] до данас. САД су пријавиле 52 учесника (26 мушкараца и 26 жена), који су се такмичили у 26 дисциплине (13 мушких и 13 женских).<ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6880/athletes?countryCode=USA Листа учесника САД-а на СП] <small>Прибављено 18.7.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6880/country/serbia/united-states Резултати такмичара из САД-а на СП] <small> Прибављено 18.7.2022.</small></ref> На овом првенству САД је по броју освојених медаља заузела 2 место са 19 освојених медаља (3 златне, 7 сребрних и 9 бронзаних). <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6880/medaltable Табела медаља на СП] <small>Прибављено 18.7.2022.</small></ref> У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) САД су са 33 финалиста и 177 бодова заузеле прво место. <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6880/placingtable Табела успешних земаља на СП]<small>Прибављено 18.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; font-size:90%" width:75%;" |- !scope=col| Плас. !scope=col| Земља !scope=col| '''1. место''' !scope=col| 2. место !scope=col| 3. место !scope=col| 4. место !scope=col| 5. место !scope=col| 6. место !scope=col| 7. место !scope=col| 8. место !scope=col| Бр. финал. !scope=col| Бод. |- | 1. || style="text-align:left" | {{САД}} || 3 || 7 || 9 || 4 || 4 || 2 || 4 || 0 || 33 || 177 |} == Учесници == {{col-start}} {{col-2}} :: '''Мушкарци''': * [[Кристијан Колман]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Марвин Брејси]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Тревор Басит]] — [[Трка на 400 метара|400 м]] * [[Маркиз Вашингтон]] — [[Трка на 400 метара|400 м]] * [[Брајс Хопел]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Ајзаја Харис]] — [[Трка на 800 метара|800 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Семјуел Пракал]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Џошуа Томпсон]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Дилон Мегард]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Грант Холовеј]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Џарет Итон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Арон Малет]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Ноа Вилијамс]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Донаван Брејжер]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Амер Латин]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Дерил Саливан млађи]] — [[Скок увис]] * [[Крис Нилсен]] — [[Скок мотком]] * [[KC Lightfoot]] — [[Скок мотком]] * [[Маркиз Денди]] — [[Скок удаљ]] * [[Џарион Лосон]] — [[Скок удаљ]] * [[Доналд Скот]] — [[Троскок]] * [[Вил Клеј]] — [[Троскок]] * [[Рајан Кроузер]] — [[Бацање кугле]] * [[Џош Авотунде]] — [[Бацање кугле]] * [[Стивен Бастијан]] — [[Седмобој]] * [[Герет Скантлинг]] — [[Седмобој]] {{col-2}} :: '''Жене''': * [[Микија Бриско]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Мерибет Сан Прајс]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Џесика Бирд]] — [[Трка на 400 метара|400 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Лина Ирби]] — [[Трка на 400 метара|400 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Аџе Вилсон]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Оливија Бејкер]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Josette Norris]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Хедер Меклин]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Elle Purrier St. Pierre]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Алиша Монсон]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Габријел Канингем]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Алејша Џонсон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Na'Asha Robinson]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Британи Авени]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Наташија Џексон]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Рејчел Мекој]] — [[Скок увис]] * [[Санди Морис]] — [[Скок мотком]] * [[Кејти Нагеот]] — [[Скок мотком]] * [[Тифани Флин]] — [[Скок удаљ]] * [[Кванеша Беркс]] — [[Скок удаљ]] * [[Кетура Орџи]] — [[Троскок]] * [[Тори Франклин]] — [[Троскок]] * [[Chase Ealey]] — [[Бацање кугле]] * [[Меги Евен]] — [[Бацање кугле]] * [[Кендел Вилијамс]] — [[Седмобој]] * [[Чари Хокинс]] — [[Седмобој]] {{col-end}} == Освајачи медаља (19) == === [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] Злато (3) === * [[Грант Холовеј]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Аџе Вилсон]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Санди Морис]] — [[Скок мотком]] === [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] Сребро (7) === * [[Кристијан Колеман]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Тревор Басит]] — [[Трка на 400 метара|400 м]] * [[Рајан Кроузер]] — [[Бацање кугле]] * [[Микија Бриско]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Elle Purrier St. Pierre]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Кејти Нагеот]] — [[Скок мотком]] * [[Chase Ealey]] — [[Бацање кугле]] === [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|20п]] Бронза (9) === * [[Марвин Брејси]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Аџе Вилсон]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Џарет Итон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Крис Нилсен]] — [[Скок мотком]] * [[Маркиз Денди]] — [[Скок удаљ]] * [[Доналд Скот]] — [[Троскок]] * [[Мерибет Сан Прајс]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Габријел Канингем]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Кендел Вилијамс]] — [[Петобој]] == Резултати == === Мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Атлетичар !rowspan="2"|Дисциплина !rowspan="2"|Лични рекорд !colspan="2"|Квалификације !colspan="2"|Полуфинале !colspan="2"|Финале !rowspan="2"|Детаљи |- !Резултат !Место !Резултат !Место !Резултат !Место |- | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 60 метара за мушкарце|60 м]] | 6,34 [[Светски атлетски рекорди у дворани|'''СР''']], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|'''НР''']] | 6,51 '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 6,51(.506) '''КВ''' | 1. у гр. 3 | 6,41(.410) <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span> | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/60-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Марвин Брејси]] | 6,48 | 6,46 '''КВ''', {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 1. у гр. 1 | 6,51(.506) '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 6,44 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Тревор Басит]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | 45,53 | 46,99 (.988) '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 46,26 '''КВ''' | 2. у гр. 2 | 45,05 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/400-metres/final/result] |- | style="text-align:left" |[[Маркиз Вашингтон]] | 45,24 | 46,66 '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 46,36 '''КВ''' | 3. у гр. 3 | 46,85 | '''6''' / 24 (25) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Брајс Хопел]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | 1:43,23 | 1:48,77 '''КВ''' | 2. у гр. 1 | rowspan="5" colspan="2" style="background:wheat;"| | 1:46,51 | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/800-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Ајзаја Харис]] | 1:44,42 | 1:47,00 '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 1:47,00 | '''7''' / 23 (24) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Семјуел Пракал]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | 3:35,28 | 3:38,69 '''кв''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | 3. у гр. 1 | 3:38,40 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''9''' / 30 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/1500-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Џошуа Томпсон]] | 3:34,77 | 3:38,61(.604) '''кв''' | 3. у гр. 1 | 3:44,48 | '''12''' / 30 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Дилон Мегард]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 3.000 метара за мушкарце|3.000 м]] | 7:47,21 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 7:48,58 '''КВ''' | 4. у гр. 1 | 7:46,18 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | '''9''' / 33 (34) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/3000-metres/final/result] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Грант Холовеј]] | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 60 метара препоне за мушкарце|60 м препоне]] | 7,29 [[Светски рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|'''НР''']] | 7,40 '''КВ''' | 1. у гр. 5 | 7,29 '''КВ''', [[Светски рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди у дворани|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 1. у гр. 2 | 7,39 | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/60-metres-hurdles/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Џарет Итон]] | 7,43 | 7,66(.652) '''КВ''' | 2. у гр. 1 | 7,52 '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 7,53 | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |- | style="text-align:left" | [[Арон Малет]] | 7,54 | 7,61 '''КВ''' | 2. у гр. 4 | 7,67(.661) | 6. у гр. 3 | rowspan="2" style="background:honeydew;"| ''Нису се квалификовали | '''17''' / 37 (38) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/60-metres-hurdles/semi-final/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" , , , | style="text-align:left" | [[Ноа Вилијамс]] <br /> [[Донаван Брејжер]] <br /> [[Амер Латин]] <br /> [[Ајзаја Харис]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 х 400 м]] | 3:01,39 '''[[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|НР]]''' | 3:09,11 {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} | 2. у гр. 1 | colspan="2" style="background:wheat;"| | '''8''' / 12 (13) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/4x400-metres-relay/heats/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Дерил Саливан млађи]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок увис за мушкарце|Скок увис]] | 2,33 | rowspan="9" colspan="4" style="background:wheat;"| | 2,24 | '''10''' / 12 | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/high-jump/final/result] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Крис Нилсен|Кристофер Нилсен]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок мотком за мушкарце|Скок мотком]] | 6,05 | 5,90 | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/pole-vault/final/series] |- | style="text-align:left" | [[KC Lightfoot]] | 6,00 | 5,60 | '''10''' / 13 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Маркиз Денди]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок удаљ за мушкарце|Скок удаљ]] | 8,42 | 8,27 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/long-jump/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Џарион Лосон]] | 8,58 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 8,19 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''4''' / 14 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Доналд Скот]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — троскок за мушкарце|Троскок]] | 17,43 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 17,21 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/triple-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Вил Клеј]] | 18,14 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 17,19 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''4''' / 12 (13) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Рајан Кроузер]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — бацање кугле за мушкарце|Бацање кугле]] | 23,37 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 22,44 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/shot-put/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Џош Авотунде]] | 22,00 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 21,70 | '''5''' / 17 (18) |} ==== [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — седмобој за мушкарце|Седмобој]] ==== {{col-start}} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Дисциплина !colspan="6" | [[Герет Скантлинг]] [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/heptathlon/1000-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |- | [[Трка на 60 метара|60 м]] | 6,86 || 6,84 || 940 || 4. || 940 || 4. |- | [[Скок удаљ]] | 7,56 || 7,40 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 910 || 9. || 1.850 || 7. |- | [[Бацање кугле]] | 16,25 || 16,37 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} || 874 || 1. || 2.724 || 4. |- | [[Скок увис]] | 2,13 || 2,02 || 822 || 6. || 3.546 || 4. |- | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 7,75 || {{аббр|'''НС'''|Није стартовао}} || 0 || || 3.546 || |- | [[Скок мотком]] | 5,22 || {{аббр|'''НС'''|Није стартовао}} || 0 || || 3.546 || |- | [[Трка на 1.000 метара|1.000 м]] | 2:43,04 || || || || || |- style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Седмобој]] || '''6.382''' || || || || {{аббр|'''НЗ'''|Није завршио такмичење}} || |} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Дисциплина !colspan="6" | [[Стивен Бастијен]] [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/heptathlon/1000-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |- | [[Трка на 60 метара|60 м]] | 6,84 || 6,94 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 904 || 7. || 904 || 7. |- | [[Скок удаљ]] | 7,65 || 7,56 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 950 || 6. || 1.854 || 6. |- | [[Бацање кугле]] | 14,47 || 13,19 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 679 || 12. || 2.533 || 9. |- | [[Скок увис]] | 2,08 || 2,08 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} || 878 || 1. || 3.411 || 8. |- | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 8,12 || 8,14 || 947 || 8. || 4.358 || 6. |- | [[Скок мотком]] | 4,95 || 4,70 || 819 || 9. || 5.177 || 8. |- | [[Трка на 1.000 метара|1.000 м]] | 2:36,85 || 2:37,89 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 897 || 1. || 6.074 || 6. |- style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Седмобој]] || '''5.810''' || || || || '''6.074''' {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} || '''6''' / 9 (12) |} {{col-end}} === Жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2" |Атлетичарка !rowspan="2" |Дисциплина !rowspan="2" |Лични рекорд !colspan="2"|Квалификације !colspan="2"|Полуфинале !colspan="2"|Финале !rowspan="2" |Детаљи |- !Резултат !Место !Резултат !Место !Резултат !Место |- | style="text-align:left" | [[Микија Бриско]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 60 метара за жене|60 м]] | 7,04 | 7,03 '''КВ''', {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 1. у гр. 3 | 7,03(.028) '''КВ''', {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 1. у гр. 2 | 6,99 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/60-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Мерибет Сан Прајс]] | 7,04 | 7,07 '''КВ''' | 1. у гр. 3 | 7,05 '''КВ''' | 2. у гр. 1 | 7,04(.032) {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Џесика Бирд]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | 50,08 | 52,72 | 3. у гр. 2 | rowspan="2" colspan="3" style="background:honeydew;"| ''Нису се квалификовале | '''14''' / 28 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/400-metres/heats/summary] |- | style="text-align:left" | [[Лина Ирби]] | 49,80 | 52,78 | 4. у гр. 4 | '''15''' / 28 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Аџе Вилсон]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | 1:55,61 | 2:03,42 '''КВ''' | 1. у гр. 2 | rowspan="4" colspan="2" style="background:wheat;"| | 1:58,99 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/800-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Оливија Бејкер]] | 2:00,08 | 2:02,35(.350) | 6. у гр. 1 | style="background:honeydew;"| ''Није се квалификовала | '''11''' / 14 (15) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/800-metres/heats/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Josette Norris]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | 3:59,72 | 4:06,27 '''КВ''' | 2. у гр. 2 | 4:04,71 | '''5''' / 19 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/1500-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Хедер Меклин]] | 4:02,09 | 4:08,13 '''кв''' | 4. у гр. 3 | 4:06,38 | '''7''' / 19 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Elle Purrier St. Pierre]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 3.000 метара за жене|3.000 м]] | 8:36,41 | rowspan="2" colspan="4" style="background:wheat;"| | 8:42,04 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/3000-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Алиша Монсон]] | 8:31,62 | 8:46,39 | '''7''' / 20 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Габријел Канингем]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 60 метара препоне за жене|60 м препоне]] | 7,82 | 7,93 '''КВ''' | 1. у гр. 3 | 8,00 '''кв''' | 3. у гр. 3 | 7,87 | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/60-metres-hurdles/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Алејша Џонсон]] | 7,90 | 8,03(.023) '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 8,02 | 5. у гр. 2 | style="background:honeydew;"| ''Није се квалификовала | '''11''' / 41 (45) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/60-metres-hurdles/semi-final/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Na'Asha Robinson]]<br />[[Џесика Бирд]]<br />[[Британи Авени]]<br />[[Лина Ирби]]<br /> [[Наташија Џексон]]* | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — штафета 4 х 400 метара за жене|4 х 400 м]] | 3:23,85 '''[[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|НР]]''' | 3:28,82 '''КВ''', {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} | 1. у гр. 1 | colspan="2" style="background:wheat;"| | 3:28,63 {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} | '''4''' / 10 | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/4x400-metres-relay/final/result] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Рејчел Мекој]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок увис за жене|Скок увис]] | 1,96 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | rowspan="9" colspan="4" style="background:wheat;"| | 1,84 | '''12''' / 12 | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/high-jump/final/series]12 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Санди Морис]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком]] | 5,00 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 4,80 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/pole-vault/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Кејти Нагеот]] | 4,95 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 4,75 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок удаљ за жене|Скок удаљ]] | 6,80 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 6,78 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''4''' / 14 (15) | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/long-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] | 6,96 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 6,77 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''5''' / 14 (15) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Кетура Орџи]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — троскок за жене|Троскок]] | 14,92 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 14,42 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''7''' / 16 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/triple-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Тори Франклин]] | 14,84 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 13,89 | '''13''' / 16 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Chase Ealey]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — бацање кугле за жене|Бацање кугле]] | 19,68 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 20,21 [[Северноамерички атлетски рекорди у дворани|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/shot-put/final] |- | style="text-align:left" | [[Меги Евен]] | 19,79 | 19,15 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''5''' / 15 |} * <small>''Такмичарке у штафети обележене звездицом су трчале у квалификацијама.</small> ==== [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — петобој за жене|Петобој]] ==== {{col-start}} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2" | Дисциплина !colspan="6" | [[Кендел Вилијамс]] [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/pentathlon/800-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |-style="text-align:center; border-top:double;" | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 8,03 || 8,20 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 1.084 || 3. || 1.084 || 3. |- | [[Скок увис]] | 1,88 || 1,80 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 978 || 8. || 2.062 || 4. |- | [[Бацање кугле]] | 13,55 || 12,81 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 715 || 9. || 2.777 || 4. |- | [[Скок удаљ]] | 7,00 || 6,69 [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани#Петобој|'''РПс''']] || 1.069 || 1. || 3.846 || 3. |- | [[Трка на 800 метара|800 м]] | 2:15,31 || 2:19,23 || 834 || 9. || 4.680 || 3. |-style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Петобој]] || '''4.703''' || || || || '''4.680''' {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2" | Дисциплина !colspan="6" | [[Чари Хокинс]] [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/pentathlon/800-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |-style="text-align:center; border-top:double;" | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 8,17 || 8,15(.147) {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} || 1.095 || 2. || 1.095 || 2. |- | [[Скок увис]] | 1,84 || 1,83 || 1.016 || 4. || 2.091 || 3. |- | [[Бацање кугле]] | 14,26 || 14,02 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 795 || 2. || 2.886 || 3. |- | [[Скок удаљ]] | 6,29 || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног хица}} || 0 || || 2.886 || 12. |- | [[Трка на 800 метара|800 м]] | 2:15,01 || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || || || 2.886 || |-style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Петобој]] || '''4.492''' || || || || {{аббр|'''НЗ'''|Није завршила такмичење}} || |} {{col-end}} == Референце == {{рефлист|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880 Комплетни резултати СП 2022.] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{Сједињене Америчке Државе на СП у атлетици}} {{СПА 2022. у дворани}} [[Категорија:Земље учеснице на Светском првенству у атлетици у дворани 2022.]] [[Категорија:Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици у дворани]] nt5dr3k07qyuzyocrl91djvwfgl6nrq 25114257 25114254 2022-07-19T16:19:09Z З.Вукобрат 126357 /* Жене */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:2022 World Athletics Indoor Championships Logo.png|250п|лево]] {{Држава на СП у атлетици у дворани | година = 2022 | код = USA | опис_слике = Застава САД | држава = Сједињене Америчке Државе | национални_савез = [[Атлетски савез САД]] | веб_сајт = http://www.usatf.org/Home.aspx | такмичара = 52 (26 м + 26 ж) | злато = 3 | сребро = 7 | бронза = 9 | претходно_првенство = 2018 | следеће_првенство = 2023 }} '''[[Сједињене Америчке Државе|САД]]''' су учествовалена '''18. [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022.|Светском првенству у атлетици у дворани 2022.]]''' одржаном у [[Београд]]у од [[18. март|18.]] до [[20. март]]а осамнаести, односно учествовале су на свим [[Светско првенство у атлетици у дворани|светским првенствима у дворани]] до данас. САД су пријавиле 52 учесника (26 мушкараца и 26 жена), који су се такмичили у 26 дисциплине (13 мушких и 13 женских).<ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6880/athletes?countryCode=USA Листа учесника САД-а на СП] <small>Прибављено 18.7.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6880/country/serbia/united-states Резултати такмичара из САД-а на СП] <small> Прибављено 18.7.2022.</small></ref> На овом првенству САД је по броју освојених медаља заузела 2 место са 19 освојених медаља (3 златне, 7 сребрних и 9 бронзаних). <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6880/medaltable Табела медаља на СП] <small>Прибављено 18.7.2022.</small></ref> У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) САД су са 33 финалиста и 177 бодова заузеле прво место. <ref>[https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-6880/placingtable Табела успешних земаља на СП]<small>Прибављено 18.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; font-size:90%" width:75%;" |- !scope=col| Плас. !scope=col| Земља !scope=col| '''1. место''' !scope=col| 2. место !scope=col| 3. место !scope=col| 4. место !scope=col| 5. место !scope=col| 6. место !scope=col| 7. место !scope=col| 8. место !scope=col| Бр. финал. !scope=col| Бод. |- | 1. || style="text-align:left" | {{САД}} || 3 || 7 || 9 || 4 || 4 || 2 || 4 || 0 || 33 || 177 |} == Учесници == {{col-start}} {{col-2}} :: '''Мушкарци''': * [[Кристијан Колман]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Марвин Брејси]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Тревор Басит]] — [[Трка на 400 метара|400 м]] * [[Маркиз Вашингтон]] — [[Трка на 400 метара|400 м]] * [[Брајс Хопел]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Ајзаја Харис]] — [[Трка на 800 метара|800 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Семјуел Пракал]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Џошуа Томпсон]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Дилон Мегард]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Грант Холовеј]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Џарет Итон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Арон Малет]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Ноа Вилијамс]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Донаван Брејжер]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Амер Латин]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Дерил Саливан млађи]] — [[Скок увис]] * [[Крис Нилсен]] — [[Скок мотком]] * [[KC Lightfoot]] — [[Скок мотком]] * [[Маркиз Денди]] — [[Скок удаљ]] * [[Џарион Лосон]] — [[Скок удаљ]] * [[Доналд Скот]] — [[Троскок]] * [[Вил Клеј]] — [[Троскок]] * [[Рајан Кроузер]] — [[Бацање кугле]] * [[Џош Авотунде]] — [[Бацање кугле]] * [[Стивен Бастијан]] — [[Седмобој]] * [[Герет Скантлинг]] — [[Седмобој]] {{col-2}} :: '''Жене''': * [[Микија Бриско]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Мерибет Сан Прајс]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Џесика Бирд]] — [[Трка на 400 метара|400 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Лина Ирби]] — [[Трка на 400 метара|400 м]], [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Аџе Вилсон]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Оливија Бејкер]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Josette Norris]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Хедер Меклин]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] * [[Elle Purrier St. Pierre]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Алиша Монсон]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Габријел Канингем]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Алејша Џонсон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Na'Asha Robinson]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Британи Авени]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Наташија Џексон]] — [[штафета 4 х 400 метара|4х400 м]] * [[Рејчел Мекој]] — [[Скок увис]] * [[Санди Морис]] — [[Скок мотком]] * [[Кејти Нагеот]] — [[Скок мотком]] * [[Тифани Флин]] — [[Скок удаљ]] * [[Кванеша Беркс]] — [[Скок удаљ]] * [[Кетура Орџи]] — [[Троскок]] * [[Тори Франклин]] — [[Троскок]] * [[Chase Ealey]] — [[Бацање кугле]] * [[Меги Евен]] — [[Бацање кугле]] * [[Кендел Вилијамс]] — [[Седмобој]] * [[Чари Хокинс]] — [[Седмобој]] {{col-end}} == Освајачи медаља (19) == === [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] Злато (3) === * [[Грант Холовеј]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Аџе Вилсон]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Санди Морис]] — [[Скок мотком]] === [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] Сребро (7) === * [[Кристијан Колеман]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Тревор Басит]] — [[Трка на 400 метара|400 м]] * [[Рајан Кроузер]] — [[Бацање кугле]] * [[Микија Бриско]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Elle Purrier St. Pierre]] — [[Трка на 3.000 метара|3.000 м]] * [[Кејти Нагеот]] — [[Скок мотком]] * [[Chase Ealey]] — [[Бацање кугле]] === [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|20п]] Бронза (9) === * [[Марвин Брејси]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Аџе Вилсон]] — [[Трка на 800 метара|800 м]] * [[Џарет Итон]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Крис Нилсен]] — [[Скок мотком]] * [[Маркиз Денди]] — [[Скок удаљ]] * [[Доналд Скот]] — [[Троскок]] * [[Мерибет Сан Прајс]] — [[Трка на 60 метара|60 м]] * [[Габријел Канингем]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Кендел Вилијамс]] — [[Петобој]] == Резултати == === Мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Атлетичар !rowspan="2"|Дисциплина !rowspan="2"|Лични рекорд !colspan="2"|Квалификације !colspan="2"|Полуфинале !colspan="2"|Финале !rowspan="2"|Детаљи |- !Резултат !Место !Резултат !Место !Резултат !Место |- | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 60 метара за мушкарце|60 м]] | 6,34 [[Светски атлетски рекорди у дворани|'''СР''']], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|'''НР''']] | 6,51 '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 6,51(.506) '''КВ''' | 1. у гр. 3 | 6,41(.410) <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span> | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/60-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Марвин Брејси]] | 6,48 | 6,46 '''КВ''', {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 1. у гр. 1 | 6,51(.506) '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 6,44 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Тревор Басит]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | 45,53 | 46,99 (.988) '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 46,26 '''КВ''' | 2. у гр. 2 | 45,05 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/400-metres/final/result] |- | style="text-align:left" |[[Маркиз Вашингтон]] | 45,24 | 46,66 '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 46,36 '''КВ''' | 3. у гр. 3 | 46,85 | '''6''' / 24 (25) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Брајс Хопел]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | 1:43,23 | 1:48,77 '''КВ''' | 2. у гр. 1 | rowspan="5" colspan="2" style="background:wheat;"| | 1:46,51 | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/800-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Ајзаја Харис]] | 1:44,42 | 1:47,00 '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 1:47,00 | '''7''' / 23 (24) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Семјуел Пракал]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | 3:35,28 | 3:38,69 '''кв''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | 3. у гр. 1 | 3:38,40 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''9''' / 30 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/1500-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Џошуа Томпсон]] | 3:34,77 | 3:38,61(.604) '''кв''' | 3. у гр. 1 | 3:44,48 | '''12''' / 30 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Дилон Мегард]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 3.000 метара за мушкарце|3.000 м]] | 7:47,21 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 7:48,58 '''КВ''' | 4. у гр. 1 | 7:46,18 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | '''9''' / 33 (34) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/3000-metres/final/result] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Грант Холовеј]] | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 60 метара препоне за мушкарце|60 м препоне]] | 7,29 [[Светски рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|'''НР''']] | 7,40 '''КВ''' | 1. у гр. 5 | 7,29 '''КВ''', [[Светски рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди у дворани|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 1. у гр. 2 | 7,39 | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/60-metres-hurdles/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Џарет Итон]] | 7,43 | 7,66(.652) '''КВ''' | 2. у гр. 1 | 7,52 '''КВ''' | 1. у гр. 1 | 7,53 | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |- | style="text-align:left" | [[Арон Малет]] | 7,54 | 7,61 '''КВ''' | 2. у гр. 4 | 7,67(.661) | 6. у гр. 3 | rowspan="2" style="background:honeydew;"| ''Нису се квалификовали | '''17''' / 37 (38) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/60-metres-hurdles/semi-final/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" , , , | style="text-align:left" | [[Ноа Вилијамс]] <br /> [[Донаван Брејжер]] <br /> [[Амер Латин]] <br /> [[Ајзаја Харис]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 х 400 м]] | 3:01,39 '''[[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за мушкарце|НР]]''' | 3:09,11 {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} | 2. у гр. 1 | colspan="2" style="background:wheat;"| | '''8''' / 12 (13) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/4x400-metres-relay/heats/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Дерил Саливан млађи]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок увис за мушкарце|Скок увис]] | 2,33 | rowspan="9" colspan="4" style="background:wheat;"| | 2,24 | '''10''' / 12 | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/high-jump/final/result] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Крис Нилсен|Кристофер Нилсен]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок мотком за мушкарце|Скок мотком]] | 6,05 | 5,90 | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/pole-vault/final/series] |- | style="text-align:left" | [[KC Lightfoot]] | 6,00 | 5,60 | '''10''' / 13 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Маркиз Денди]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок удаљ за мушкарце|Скок удаљ]] | 8,42 | 8,27 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/long-jump/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Џарион Лосон]] | 8,58 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 8,19 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''4''' / 14 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Доналд Скот]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — троскок за мушкарце|Троскок]] | 17,43 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 17,21 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/triple-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Вил Клеј]] | 18,14 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 17,19 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''4''' / 12 (13) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Рајан Кроузер]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — бацање кугле за мушкарце|Бацање кугле]] | 23,37 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 22,44 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/shot-put/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Џош Авотунде]] | 22,00 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 21,70 | '''5''' / 17 (18) |} ==== [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — седмобој за мушкарце|Седмобој]] ==== {{col-start}} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Дисциплина !colspan="6" | [[Герет Скантлинг]] [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/heptathlon/1000-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |- | [[Трка на 60 метара|60 м]] | 6,86 || 6,84 || 940 || 4. || 940 || 4. |- | [[Скок удаљ]] | 7,56 || 7,40 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 910 || 9. || 1.850 || 7. |- | [[Бацање кугле]] | 16,25 || 16,37 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} || 874 || 1. || 2.724 || 4. |- | [[Скок увис]] | 2,13 || 2,02 || 822 || 6. || 3.546 || 4. |- | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 7,75 || {{аббр|'''НС'''|Није стартовао}} || 0 || || 3.546 || |- | [[Скок мотком]] | 5,22 || {{аббр|'''НС'''|Није стартовао}} || 0 || || 3.546 || |- | [[Трка на 1.000 метара|1.000 м]] | 2:43,04 || || || || || |- style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Седмобој]] || '''6.382''' || || || || {{аббр|'''НЗ'''|Није завршио такмичење}} || |} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Дисциплина !colspan="6" | [[Стивен Бастијен]] [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/men/heptathlon/1000-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |- | [[Трка на 60 метара|60 м]] | 6,84 || 6,94 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 904 || 7. || 904 || 7. |- | [[Скок удаљ]] | 7,65 || 7,56 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 950 || 6. || 1.854 || 6. |- | [[Бацање кугле]] | 14,47 || 13,19 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 679 || 12. || 2.533 || 9. |- | [[Скок увис]] | 2,08 || 2,08 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} || 878 || 1. || 3.411 || 8. |- | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 8,12 || 8,14 || 947 || 8. || 4.358 || 6. |- | [[Скок мотком]] | 4,95 || 4,70 || 819 || 9. || 5.177 || 8. |- | [[Трка на 1.000 метара|1.000 м]] | 2:36,85 || 2:37,89 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 897 || 1. || 6.074 || 6. |- style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Седмобој]] || '''5.810''' || || || || '''6.074''' {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} || '''6''' / 9 (12) |} {{col-end}} === Жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2" |Атлетичарка !rowspan="2" |Дисциплина !rowspan="2" |Лични рекорд !colspan="2"|Квалификације !colspan="2"|Полуфинале !colspan="2"|Финале !rowspan="2" |Детаљи |- !Резултат !Место !Резултат !Место !Резултат !Место |- | style="text-align:left" | [[Микија Бриско]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 60 метара за жене|60 м]] | 7,04 | 7,03 '''КВ''', {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 1. у гр. 3 | 7,03(.028) '''КВ''', {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | 1. у гр. 2 | 6,99 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/60-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Мерибет Сан Прајс]] | 7,04 | 7,07 '''КВ''' | 1. у гр. 3 | 7,05 '''КВ''' | 2. у гр. 1 | 7,04(.032) {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Џесика Бирд]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | 50,08 | 52,72 | 3. у гр. 2 | rowspan="2" colspan="3" style="background:honeydew;"| ''Нису се квалификовале | '''14''' / 28 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/400-metres/heats/summary] |- | style="text-align:left" | [[Лина Ирби]] | 49,80 | 52,78 | 4. у гр. 4 | '''15''' / 28 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Аџе Вилсон]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | 1:55,61 | 2:03,42 '''КВ''' | 1. у гр. 2 | rowspan="4" colspan="2" style="background:wheat;"| | 1:58,99 {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/800-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Оливија Бејкер]] | 2:00,08 | 2:02,35(.350) | 6. у гр. 1 | style="background:honeydew;"| ''Није се квалификовала | '''11''' / 14 (15) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/800-metres/heats/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Josette Norris]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | 3:59,72 | 4:06,27 '''КВ''' | 2. у гр. 2 | 4:04,71 | '''5''' / 19 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/1500-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Хедер Меклин]] | 4:02,09 | 4:08,13 '''кв''' | 4. у гр. 3 | 4:06,38 | '''7''' / 19 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Elle Purrier St. Pierre]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 3.000 метара за жене|3.000 м]] | 8:36,41 | rowspan="2" colspan="4" style="background:wheat;"| | 8:42,04 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/3000-metres/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Алиша Монсон]] | 8:31,62 | 8:46,39 | '''7''' / 20 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Габријел Канингем]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — 60 метара препоне за жене|60 м препоне]] | 7,82 | 7,93 '''КВ''' | 1. у гр. 3 | 8,00 '''кв''' | 3. у гр. 3 | 7,87 | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/60-metres-hurdles/final/result] |- | style="text-align:left" | [[Алејша Џонсон]] | 7,90 | 8,03(.023) '''КВ''' | 1. у гр. 4 | 8,02 | 5. у гр. 2 | style="background:honeydew;"| ''Није се квалификовала | '''11''' / 41 (45) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/60-metres-hurdles/semi-final/summary] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Na'Asha Robinson]]<br />[[Џесика Бирд]]<br />[[Британи Авени]]<br />[[Лина Ирби]]<br /> [[Наташија Џексон]]* | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — штафета 4 х 400 метара за жене|4 х 400 м]] | 3:23,85 '''[[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|НР]]''' | 3:28,82 '''КВ''', {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} | 1. у гр. 1 | colspan="2" style="background:wheat;"| | 3:28,63 {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} | '''4''' / 10 | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/4x400-metres-relay/final/result] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Рејчел Мекој]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок увис за жене|Скок увис]] | 1,96 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | rowspan="9" colspan="4" style="background:wheat;"| | 1,84 | '''12''' / 12 | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/high-jump/final/series] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Санди Морис]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком]] | 5,00 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 4,80 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/pole-vault/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Кејти Нагеот]] | 4,95 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 4,75 | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок удаљ за жене|Скок удаљ]] | 6,80 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 6,78 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''4''' / 14 (15) | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/long-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] | 6,96 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 6,77 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''5''' / 14 (15) |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Кетура Орџи]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — троскок за жене|Троскок]] | 14,92 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 14,42 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''7''' / 16 | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/triple-jump/final/series] |- | style="text-align:left" | [[Тори Франклин]] | 14,84 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 13,89 | '''13''' / 16 |- style="text-align:center; border-top:double;" | style="text-align:left" | [[Chase Ealey]] | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — бацање кугле за жене|Бацање кугле]] | 19,68 {{аббр|'''о'''|резултат постигнут на отвореном}} | 20,21 [[Северноамерички атлетски рекорди у дворани|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|15п]] | rowspan="2" | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/shot-put/final] |- | style="text-align:left" | [[Меги Евен]] | 19,79 | 19,15 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''5''' / 15 |} * <small>''Такмичарке у штафети обележене звездицом су трчале у квалификацијама.</small> ==== [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — петобој за жене|Петобој]] ==== {{col-start}} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2" | Дисциплина !colspan="6" | [[Кендел Вилијамс]] [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/pentathlon/800-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |-style="text-align:center; border-top:double;" | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 8,03 || 8,20 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 1.084 || 3. || 1.084 || 3. |- | [[Скок увис]] | 1,88 || 1,80 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 978 || 8. || 2.062 || 4. |- | [[Бацање кугле]] | 13,55 || 12,81 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 715 || 9. || 2.777 || 4. |- | [[Скок удаљ]] | 7,00 || 6,69 [[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани#Петобој|'''РПс''']] || 1.069 || 1. || 3.846 || 3. |- | [[Трка на 800 метара|800 м]] | 2:15,31 || 2:19,23 || 834 || 9. || 4.680 || 3. |-style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Петобој]] || '''4.703''' || || || || '''4.680''' {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|15п]] |} {{col-2}} {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2" | Дисциплина !colspan="6" | [[Чари Хокинс]] [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880/women/pentathlon/800-metres/points] |- !Лич. рек. !Резултат !Бод. !Плас. !Укупно !Плас. |-style="text-align:center; border-top:double;" | [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | 8,17 || 8,15(.147) {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} || 1.095 || 2. || 1.095 || 2. |- | [[Скок увис]] | 1,84 || 1,83 || 1.016 || 4. || 2.091 || 3. |- | [[Бацање кугле]] | 14,26 || 14,02 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} || 795 || 2. || 2.886 || 3. |- | [[Скок удаљ]] | 6,29 || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног хица}} || 0 || || 2.886 || 12. |- | [[Трка на 800 метара|800 м]] | 2:15,01 || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || || || 2.886 || |-style="text-align:center; border-top:double;" | '''[[Петобој]] || '''4.492''' || || || || {{аббр|'''НЗ'''|Није завршила такмичење}} || |} {{col-end}} == Референце == {{рефлист|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2022/world-athletics-indoor-championships-6880 Комплетни резултати СП 2022.] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{Сједињене Америчке Државе на СП у атлетици}} {{СПА 2022. у дворани}} [[Категорија:Земље учеснице на Светском првенству у атлетици у дворани 2022.]] [[Категорија:Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици у дворани]] i5u3xiaongfk22v0mghvm93wctoq8xp 0 4328868 25114088 25113165 2022-07-19T14:02:00Z Laslovarga 2101 /* Такмичарски рекорд */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Данске <br/>(-{Danmarks kvindefodboldlandshold}-) | грб = Dansk boldspil union logo.svg | надимак = Црвенобеле<br />(''-{De rød-hvide}-'') | савез = [[Фудбалски савез Данске|DBU]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Данска}} Ларс Сенденгорд | капитен = Пернил Хардер | највише наступа = Катрин Педерсен (210) <ref name="caps">[https://www.dbu.dk/landshold/kvindelandshold/a-landsholdstruppen/flest_kampe Denmark – Caps]</ref> | најбољи стрелац = Пернил Хардер (68)<ref name="goals">[https://www.dbu.dk/landshold/kvindelandshold/a-landsholdet/ Denmark – Goals]</ref> | фифа шифра = -{DEN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|DEN}}}} | фифа макс = 6. | фифа макс датум = март 2007. | фифа мин = 20. | фифа мин датум = јун 2016. | pattern_la1 = _den22hf | pattern_b1 = _den22hf | pattern_ra1 = _den22hf | pattern_sh1 = _den22hf | pattern_so1 = | leftarm1 = F30101 | body1 = F30101 | rightarm1 = F30101 | shorts1 = FFFFFF | socks1 = F30101 | pattern_la2 = _den22af | pattern_b2 = _den22af | pattern_ra2 = _den22af | pattern_sh2 = _den22af | pattern_so2 = | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = F30101 | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Данска}} 1 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />(Маркусбеле, [[Финска]]; [[27. јул]] [[1974]]) | највећа победа = {{рпфж|Данска}} 15 : 0 {{рпфжД|Грузија}}<br />([[Вејле]], [[Данска]]; [[24. октобар]] [[2009]])) | највећи пораз = {{рпфж|САД}} 7 : 0 {{рпфжД|Данска}}<br />([[Орландо]], [[САД]]; [[24. фебруар]] [[1995]]) | број учешћа = 4 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 1991.|1991]]. | најбољи резултат = Четвртфинале ([[Светско првенство у фудбалу 1995.|1995]], [[Светско првенство у фудбалу 1995.|1995]]) | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 10 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 1984.|1984]]. | најбољи резултат (регионално) = другопласиране [[Европско првенство у фудбалу за жене 2017.|2017]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Данске''' ({{јез-дан|Danmarks kvindefodboldlandshold}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Данска|Данску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Данске|Фудбалског савеза Данске]] ({{јез-дан|Dansk Boldspil-Union}}), владајућег тела за фудбал у Данској. Данска се четири пута квалификовала за Светско првенство у фудбалу за жене и девет пута за УЕФА првенство за жене, пласиравши се у финале 2017. године На Европском првенству за жене 2017. у Холандији, Данска је извучена у групу А са Холандијом, Норвешком и Белгијом. Обезбедили су победу од 1 : 0 над Белгијом и Норвешком, али су изгубили 1 : 0 од Холандије. Упркос томе успели су да се пласирају као другопласирани у групи, у четвртфинале против Немачке. Данци су победили 22-годишње шампионе Европе и пласирали се у полуфинале, победом од 2 : 1.<ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/sport/av/football/40768704 |title=Women's Euro 2017 highlights: Denmark stun holders Germany to reach semis|publisher=BBC Sport |date=31 July 2017 |access-date=9 June 2022}}</ref> Данска је победила Аустрију са 3 : 0 на пенале и први пут стигла до финала, након што је меч завршен без голова.<ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/sport/live/football/40335319/page/5 |title=Women's Euro 2017 semi-final: Denmark defeat Austria on penalties|publisher=BBC Sport |date=3 August 2017 |access-date=9 June 2022}}</ref> У финалу, тим се састао са Холандијом на тадиону Де Гролс Весте, [[Енсхеде]]у, играјући испред 28.182 гледалаца. Холандски тим је победио Данску, резултатом од 4 : 2 и освојио своју прву титулу УЕФА Европског првенства.<ref>{{cite web |url=http://www.uefa.com/womenseuro/news/newsid=2491105.html |title=Dutch delight: how the Netherlands won Women's EURO |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=6 August 2017 |access-date=9 June 2022}}</ref> У марту 2007. Данска је била шеста на ФИФА светској ранг листи за жене, достигавши највиши ранг од када је почето са рангирањем репрезентација. Најгори пласман до сада био је 16. место у децембру 2014. године. ==Рекорди играчица== :''Активне играчице '''подебљана имена'''<ref name="caps goals">[https://www.dbu.dk/landshold/kvindelandshold/a-landsholdet/ Данска утакмица−голови]</ref> {{Updated|16 July 2022}} {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- !# !Име !Каријера !Утакмица |- |1 |align="left"|{{sortname|Катрин|Педерсен}} |1994–2013 |210 |- |2 |align="left"|'''{{sortname|Сане|Нилсен}}''' |2008–present |169 |- |3 |align="left"|{{sortname|Јохана|Расмусен}} |2002–2018 |153 |- |4 |align="left"|'''{{sortname|Катрин|Веје}}''' |2009–present |140 |- |5 |align="left"|'''{{sortname|Пернил|Хардер}}''' |2009–present |137 |- |6 |align="left"|{{sortname|Мерет|Педерсен}} |1993–2009 |136 |- |7 |align="left"|{{sortname|Тереза|Еслунд}} |2008–2020 |133 |- |8 |align="left"|{{sortname|Лине|Родик Хансен}} |2006–2020 |132 |- |9 |align="left"|{{sortname|Катрин|Поске Серенсен}} |2000–2010 |121 |- |10 |align="left"|{{sortname|Ане Дот|Егерс Нилсен}} |1993–2007 |118 |} {{col-break|width=49%}} ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- !# !Играчица !Каријера !Голова !Утакмица !Просек |- |1 |style="text-align:left;"|'''{{sortname|Пернил|Хардер}}''' |2009–present |69 |137 |{{#expr:69/137 round 2}} |- |2 |style="text-align:left;"|{{sortname|Мерет|Педерсен}} |1993–2009 |65 |136 |{{#expr:65/136 round 2}} |- |3 |style="text-align:left;"|'''{{sortname|Сане|Нилсен}}''' |2008–present |55 |169 |{{#expr:55/169 round 2}} |- |4 |style="text-align:left;"|{{sortname|Јите|Крог}} |1994–2001 |46 |90 |{{#expr:46/90 round 2}} |- |5 |style="text-align:left;"|{{sortname|Јохана|Расмусен}} |2002–2018 |41 |153 |{{#expr:41/153 round 2}} |- |rowspan=2|6 |style="text-align:left;"|{{sortname|Хеле|Јенсен}} |1987–1996 |38 |77 |{{#expr:38/77 round 2}} |- |style="text-align:left;"|'''{{sortname|Надија|Надим}}''' |2009–present |38 |103 |{{#expr:38/103 round 2}} |- |8 |style="text-align:left;"|{{sortname|Катрин|Поске Серенсен}} |2000–2010 |36 |121 |{{#expr:36/121 round 2}} |- |rowspan=2|9 |style="text-align:left;"|{{sortname|Лене|Јенсен}} |1996–2010 |rowspan=2|26 |109 |{{#expr:26/109 round 2}} |- |style="text-align:left;"|{{sortname|Ане Дот|Егерс Нислен}} |1993–2007 |118 |{{#expr:26/118 round 2}} |} |} ==Такмичарски рекорд== [[Датотека:Sweden - Denmark, 8 April 2015 (16900046570).jpg|thumb|260px|Данска играла против Шведске 2015.]] ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=12| !colspan=7|Квалификациони резултати |- !|Година !Коло !{{Tooltip|Ута|утакмица играно}} !{{Tooltip|Поб|победа}} !{{Tooltip|Нер|нерешено}}* !{{Tooltip|Изг|изгубљене}} !{{Tooltip|ГД|голова дато}} !{{Tooltip|ГП|голова примљено}} !{{Tooltip|ГР|гол разлика}} !{{Tooltip|Ута|утакмица играно}} !{{Tooltip|Поб|победа}} !{{Tooltip|Нер|нерешено}} !{{Tooltip|Изг|изгубљене}} !{{Tooltip|ГД|голова дато}} !{{Tooltip|ГП|голова примљено}} !{{Tooltip|ГР|гол разлика}} |- ||{{зас|Кина|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||Четвртфинале||4||1||1||2||7||6||+1 |colspan=7|[[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|''УЕФА 1991'']] |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||Четвртфинале||4||1||0||3||7||8||−1 |colspan=7|[[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|''УЕФА 1995'']] |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||Групна фаза||3||0||0||3||1||8||−7 ||6||6||0||0||22||3||+19 |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' ||8||5||1||2||22||11||+11 |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||Групна фаза||3||1||0||2||4||4||0 ||8||6||1||1||22||6||+16 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||colspan=8 rowspan=3|''Нису се квалификовале'' ||12||6||4||2||49||7||+42 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] ||10||5||3||2||25||6||+19 |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] ||10||5||1||4||23||12||+11 |- ||{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan=8|''Квалификовале се'' |colspan=7|''Није одлучено'' |- !Укупно||5/9||14||3||1||10||19||26||−7 !54||33||10||11||163||45||+118 |} :''*Означава нерешене утакмице које укључују нокаут мечеве одлучене са [[Једанаестерац|пеналима]].'' ===Европско првенство у фудбалу за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=8|[[Европско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=16| !colspan=6|Квалификациони резултати |- !|Година !Коло !{{Tooltip|Ута|утакмица играно}} !{{Tooltip|Поб|победа}} !{{Tooltip|Нер|нерешено}}* !{{Tooltip|Изг|изгубљене}} !{{Tooltip|ГД|голова дато}} !{{Tooltip|ГП|голова примљено}} !{{Tooltip|Ута|утакмица играно}} !{{Tooltip|Поб|победа}} !{{Tooltip|Нер|нерешено}} !{{Tooltip|Изг|изгубљене}} !{{Tooltip|ГД|голова дато}} !{{Tooltip|ГП|голова примљено}} |- style="background:#9acdff" |[[Европско првенство у фудбалу за жене 1984.|1984]]||'''Полуфинале'''||'''2'''||'''0'''||'''0'''||'''2'''||'''1'''||'''3''' ||6||3||2||1||8||5 |- |{{flagicon|NOR}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1987.|1987]]||colspan=7 rowspan=2|''Нису се квалификовале'' ||6||2||2||2||10||10 |- |{{flagicon|FRG}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1989.|1989]] ||8||5||1||2||14||12 |- style="background:#cc9966;" |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|DEN}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||'''Треће место'''||'''2'''||'''1'''||'''1'''||'''0'''||'''2'''||'''1''' ||8||6||2||0||19||2 |- style="background:#cc9966;" |{{flagicon|ITA}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1993|1993]]||'''Треће место'''||'''2'''||'''1'''||'''0'''||'''1'''||'''3'''||'''2''' ||6||4||2||0||17||4 |- |{{flagicon|ENG}} {{flagicon|GER}} {{flagicon|NOR}} {{flagicon|SWE}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=7|''Нису се квалификовале'' ||6||5||0||1||34||4 |- |{{flagicon|NOR}} {{flagicon|SWE}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1997.|1997]]||Групна фаза||3||0||1||2||2||9 ||8||6||0||2||26||6 |- style="background:#9acdff" |{{flagicon|GER}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2001.|2001]]||'''Полуфинале'''||'''4'''||'''2'''||'''0'''||'''2'''||'''6'''||'''6''' ||8||5||0||3||32||15 |- |{{flagicon|ENG}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]||Групна фаза||3||1||1||1||4||4 ||8||7||1||0||26||4 |- |{{flagicon|FIN}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2009.|2009]]||Групна фаза|| 3 || 1 || 0 || 2 || 3 || 4 ||8||7||0||1||23||5 |- style="background:#9acdff" |{{flagicon|SWE}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2013.|2013]]|||'''Полуфинале'''|| '''5''' || '''0''' || '''4''' || '''1''' || '''5''' || '''6''' ||8||7||0||1||28||3 |- style="background:silver;" |{{flagicon|NED}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2017.|2017]]||'''Другопласиране'''|| '''6''' || '''3''' || '''1''' || '''2''' || '''6''' || '''6''' ||8||6||1||1||22||1 |- |{{flagicon|ENG}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2022.|2022]]||Групна фаза|| 3 || 1 || 0 || 2 || 1 || 5 ||10||9||1||0||48||1 |- !Укупно||10/13||33||10||8||15||33||46 !98||72||12||14||307||72 |} ===Олимпијске игре=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП |- |{{flagicon|USA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]]||Групна фаза||3||0||0||3||2||11 |- |{{flagicon|AUS}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]]||colspan=7 rowspan=6|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|GRE}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] |- |{{flagicon|PRC}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2008]] |- |{{flagicon|GBR}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] |- |{{flagicon|BRA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] |- |{{flagicon|JPN}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2020]] |- !Укупно||1/7||3||0||0||3||2||11 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Sweden women's national association football team}} *[http://www.dbu.dk/ Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20070607013842/http://www.fifa.com/associations/association=den/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Данске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Д]] [[Категорија:Фудбал у Данској]] [[Категорија:Репрезентације Данске|Ф]] smtgxbfiq0s3p1b7x8ayz6lacxh0u9x 0 4328885 25114336 25113313 2022-07-19T16:47:25Z BuhaM 169435 допуна текста wikitext text/x-wiki {{rut}} '''Кулнинг''' ({{јез-шв|kulning, lockrop}}) је посебна вокална техника којом су у Скандинавији пастири комуницирали једни са другима и са својом стоком ([[Овца (род)|оваце]], [[Козе|козе]], [[Domaće govedo|краве]]) на великим удаљеностима. То је [[Традиција|традиционални]] зов којим се [[Стока|стока]] позива да се врати са високих планинских пашњака на којима је током дана пасла. [[Музикологија|Музиколози]] га сматрају суштинским звуком нордијске народне музичке традиције. Верује се да потиче из древне [[Нордијске земље|нордијске]] културе и преноси се у усменој традицији све до данашњих дана. Савремени кулнинг сматра се типично шведским наслеђем<ref name="Smithsonian">{{cite news |last1=Tiderman-Österberg |first1=Jennie |title=Kulning: The Swedish Herding Calls of the North |url=https://folklife.si.edu/magazine/kulning-swedish-herding-calls |access-date=18. 7. 2022 |publisher=Smithsonian Institution |date=2.9.2020}}</ref> и асимилован је у модерну народну музику.<ref name="Helle Thun">{{cite web |last1=Thun |first1=Helle |title=Kulning |url=https://nordicvoice.dk/about-kulning/ |website=Nordic Voice by Helle Thun |access-date=18. 7. 2022}}</ref> == Етимологија == Шведски израз „кулнинг“ настао је од речи речи „''kuh''“ (крава) и „''lock''“ (позвати, наговорити).<ref name="Helle Thun" /> == Историја == Кулнинг потиче из древне нордијске културе и преноси се у непрекинутој усменој традицији све до данас. Није познато колико је традиција стара, али постоји општа сагласност око чињенице да су викиншке свештенице интонирале своје инкантације на начин који се може односити на овај древни нордијски вокални звук. У [[16. век|16. веку]] свештеник Олаус Магнус у свом извештају цркви помиње пољопривреднике у Шведској, али се ови гласовни сигнали помињу много касније. Крајем 80-их година [[17. век|17. века]] професор на универзитету у [[Упсала |Упсали]] Јоханес Колумбо пише о „веома чудним позивима пастирица у шведским планинама“. Крајем 18. века јавио се покрет за „поновно откривање“ европске руралне музике, што је кулминирало сто година касније, током периода националног романтизма крајем [[19. век|19. века]]. Кулнинг, који је вековима био део пастирске свакодневице и што би до тада мало ко могао назвати музиком, уздигнут је и додељене су му нове културне вредности. Појавиле су се разгледнице, слике, песме и такмичења као део прославе руралне културе и њене карактеристичне музике. Појавиле су се и транскрипције ових шведских пастирских мелодија. Уз [[Природни рог|крављи рог]] и [[дуги рог|лур]] (дуги рог), кулнинг је био важно оруђе скандинавских пастира све до половине 20. века. Служио је као гласовно музичко средство комуникације међу сточарима, као и са њихових животињама. Током летње сезоне, због недостатка пашњака у близини насеобина, сточари су морали своја стада да одводе на удаљене пашњаке. За надгледање стада, као и за прављење сира и сурутке и прикупљање залиха за зиму углавном су били задужени жене и деца, па је тако и кулнинг углавном женска уметност певања. Пастирице су познавале уобичајене сигналне позиве за комуникацију са животињама и другим пастирима, али су имале и своје личне позиве и мелодије којима су се изражавале.<ref name="Helle Thun" /> Са [[Пољопривреда|пољопривредним]] реформама почетком [[20. век|20. века]] смањила се потреба за сеобама стада на планинске пашњаке. Унапређена пољопривредна производња омогућила је да сеоске пољопривредне површине дају довољно приноса за исхрану и људи и животиња. Половином 20. века индустријализована је и производње млека, па су постепено напуштени многи планински пашњаци, а песма пастирица је готово потпуно утихнула. Али неки су наставили традицију фебода.<ref name="Smithsonian" /> == Кулнинг данас == Данас је кулнинг асимилован у модерну народну музику. Музиколози га сматрају суштинским звуком нордијске народне музичке традиције. Нуди могућности за вокално извођење на свим нивоима вештина — од једноставних позива стада и традиционалних мелодија до изазовних импровизација са јединственим звуком.<ref name="Helle Thun" /> Последњих деценија, како се место жена у друштву променило, ове мелодије су се од пастирске потребе претворили у готово оперске арије.<ref>{{cite journal |last1=Stanković |first1=Tila |title=Farmeri u Švedskoj prizivaju svoje životinje pomoću magične melodije: Evo kako ona zvuči |journal=Telegraf |date=10.1.2021 |url=https://www.telegraf.rs/putovanja/oko-sveta/3286544-farmeri-u-svedskoj-prizivaju-svoje-zivotinje-pomocu-magicne-melodije-evo-kako-ona-zvuci |access-date=18. 7. 2022}}</ref> <!-- Кулнинг је постао церемонијална пракса и перформанс. Ова песма је егзотизована, институционализована, академизована и културно уздигнута. Сматра се јединственом, тешком за учење савладавање. Предаје се у вишим школским институцијама, попут Краљевске музичке академије у [[Стокхолм|Стокхолму]]. Неколико носилаца традиције нуди своје курсеве. Изводи се у различитим приликама и на разним местима — од паузе на [[Хокеј на леду|хокејашким]] утакмицама и отварања сајмова, до краљевског замка, пред краљем Шведске и његовим гостима. Кулнинг се изводи широм света, део је неких [[Опера|опера]], а може се чути и у [[The Walt Disney Company|Дизнијевом]] филмском хиту ''[[Залеђено краљевство]]''. Из ових примера можемо видети да је кулнинг вокални израз који многи славе у наше време. Данас се креће у и између дихотомија; оно је и градско и сеоско, изводе га и фармери, стари и млади, и високообразовани певачи који су учили на краљевским факултетима или од своје баке или тетке. Данас је кулнинг и оперско и традиционално певање, компоновано и импровизовано. Кулнинг је путовао далеко кроз векове, али се његов највећи утицај и даље осећа у заједницама и породицама. Многе жене које сам интервјуисала кажу да извођење кулнинга чини да се осећају повезаним са нашим културним наслеђем и да се осећају оснаженим као жене. Да би се укључили у овај експлицитни и моћни вокални израз, њихови гласови који одјекују према хоризонту, заузимајући простор, утичу на њих на веома дубок начин. У пракси кулнинга и улагању у културу која га окружује, они не само да изражавају наслеђе, већ га концептуализују и преговарају. Њихова истраживања нуде изнутра познавање гласовних пракси, заната и рада фебод жена, стварајући материјализовану везу са прошлошћу и осветљавајући наше нематеријално наслеђе. Дискурс наслеђа се често критикује да је романтичан, јер понекад жели да замрзне традиције какве су некада биле и да их изложи у смислу носталгије. Да бисмо уравнотежили једначину, требало би још једном да погледамо ко води испитивање. Вредности и изрази сеоских пољопривредних жена из фебода су често искривљени када се посматрају кроз градску, националну или средњу класу, често од стране мушкараца образованих у градовима. Културно наслеђе као што је фабод нуди нам основу из које можемо боље да видимо и схватимо наш данашњи свет. Многима доноси осећај доследности и поноса и сигнализира шта је најбоље сачувати и реализовати у нашој култури. Процес дефинисања наслеђа је, и требало би да буде, органски ток мисли и активности који чини наше сусрете са историјом занимљивим. Учешће у праксама наслеђа изазива радозналост да се научи више. Када се витализује, то нас доводи до разумевања зашто живимо у условима и друштвеним структурама какве живимо — јер наслеђе тада није било. Сада је.<ref name="Smithsonian" /> --> == Техника певања == Техника певања кулнинга је нека врста вика у веома високом вокалном регистру, а звук је истовремено веома моћан и веома леп.<ref name="Helle Thun" /> == Види још == * [[Jodlovanje|Јодловање]] == Референце == {{извори|2}} == Спољашње везе == {{commonscat|Kulning}} * <!-- https://footprints.mariamisgeld.se/introduction-to-kulning-technique/ https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0892199721004069 https://folklorethursday.com/folk-music/kulning-ancient-scandinavian-herding-call/ https://www.atlasobscura.com/articles/what-is-kulning https://www.deezer-blog.com/curious-sounds-kulning/ -->[[Категорија:Музика]] [[Категорија:Шведска музика]] [[Категорија:Шведска култура]] [[Категорија:Сточарство]] [[Категорија:Традиционална музика]] 6ruqsk06y7t3xemm2emsqy2mbuiex3o 0 4328894 25114936 25113397 2022-07-19T22:17:17Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|19.0|14.0}} рани [[миоцен]] |image = Megistotherium.png |image_caption = илустрација лобање врсте<br>''Megistotherium osteothlastes'' |image2 = Megistotherium osteothlastes head.jpg |image2_caption = реконструкција изгледа главе врсте<br>''Megistotherium osteothlastes'' |display_parents = 3 |taxon = Megistotherium |authority = Savage, 1973 |type_species = †''Megistotherium osteothlastes'' |type_species_authority = Savage, 1973 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Megistotherium osteothlastes'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''M. osteothlastes'': |''Hyainailouros osteothlastes '' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}}<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> }} }} }} '''''Megistotherium''''' (Мегистотеријум — „највећа звијер”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="Morales2008">{{cite journal |last=Morales |first=Jorge |author2=Pickford, M. |last3=Salesa |first3=Manuel J. |title=Creodonta and Carnivora from the Early Miocene of the Northern Sperrgebiet, Namibia |url=https://www.researchgate.net/publication/235672779_Creodonta_and_Carnivora_from_the_Early_Miocene_of_the_Northern_Sperrgebiet_Namibia |year=2008 |journal=Memoir of the Geological Survey of Namibia |volume=20 |pages=291–310}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Megistotherium'' | * старогрчке ријечи ''мегистон'' ({{јез-стгрч|μέγιστον}}), која значи ''највеће'' * и старогрчке ријечи ''терион'' ({{јез-стгрч|θήριον}}), која значи ''звијер'' |највећа звијер |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''M. osteothlastes'' | * рода ''Megistotherium'' * старогрчке ријечи ''остеон'' ({{јез-стгрч|ὀστέον}}), која значи ''[[кост]]'' * и старогрчке ријечи ''тластос'' ({{јез-стгрч|θλᾰστός}}), која значи ''скрхан'' или ''згњечен'' |Мегистотеријум костоломац |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Megistotherium'' {{small|(Savage, 1973)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''M. osteothlastes'' {{small|(Savage, 1973)}}<ref name="Savage1973">{{cite journal |last=Savage |first=R. J. G. |year=1973 |title=''Megistotherium'', gigantic hyaenodont from Miocene of Gebel Zelten, Libya |url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/36949982#page/661/mode/1up |journal=Bulletin of the British Museum (Natural History), Geology |volume=22 |issue=7 |pages=483–511}}</ref> |{{Застава|Египат}}<ref>M. Morlo, E. R. Miller and A. N. El-Barkooky (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/233791185_Creodonta_and_Carnivora_from_Wadi_Moghra_Egypt "Creodonta and Carnivora from Wadi Moghra, Egypt."] Journal of Vertebrate Paleontology 27(1):145-159</ref><br>{{Застава|Кенија}}<br>{{Застава|Либија}} |19,0 до 14,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Megistotherium''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#ACE1AF |color=green |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |style2=background-color:#E3F988 |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Megistotherium'''''&nbsp; |color=green |1=†''Megistotherium osteothlastes'' }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Megistotherium}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q1175482}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] b3wz53yf42bd20hvz6sr3fk2d2nolo4 0 4328907 25113988 25113836 2022-07-19T12:41:48Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Географија Париза]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 17. арондисман Париза | native_name = XII^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Paris 75017 Concorde-Lafayette from the Arc de Triomphe 2010-04-18.jpg | image_caption = Хотел Конкорд Лафајет | image_map = File:Paris 17e arr jms.gif | map_caption = 17. арондисман Париза | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = Републиканци | leader_title = Градоначелник | leader_name = Џофрој Булард | area_total_km2 = 5.67 | population_total = 166,543 | population_as_of = 2019 | population_density_km2 = 29,373 }} '''17. арондисман Париза''' је један од 20 арондисмана главног града [[Француска|Француске]]. Налази се на десној обали [[Сена|реке Сене]] . == Географија == Површина земљишта овог арондисмана је 5.669&nbsp;км² или 1.401 хектара. Смештен на десној обали [[Сена|реке Сене]], овај арондисман је подељен на 4 административна округа: Тернес и Монсо у југозападном делу, два округа више класе који су више по Хаусмановом стилу; у средини арондисмана, округ Батињнол, подручје које углавном заузимају младе породице или парови, са израженим процесом гентрификације; у североисточном делу, округ Епинетес, бивши индустријски округ који је престао да живи, који је углавном средња класа и такође доживљава мање напредан процес гентрификације. <ref>" Sur la piste des bonnes affaires ", ''[[Le Figaro]]'', 20 October 2010</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.durififiauxbatignolles.com/spip.php?article334|title=Les Epinettes, conservatoire d'architecture|website=durififiauxbatignolles.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20120323142814/http://www.durififiauxbatignolles.com/spip.php?article334|archive-date=23 March 2012|url-status=dead}}</ref> Градска већница 17. арондисмана налази се у Батинњолској улици. То је једина градска кућа у Паризу која се налази у модерној згради. Првобитна зграда је срушена 1971. године како би се направио простор за садашње здање. <ref>{{Cite web|url=http://www.mairie17.paris.fr/mairie17/jsp/site/Portal.jsp?page_id=7|title=Archived copy|archive-url=https://web.archive.org/web/20080829195614/http://www.mairie17.paris.fr/mairie17/jsp/site/Portal.jsp?page_id=7|archive-date=29 August 2008|url-status=dead|access-date=28 August 2008}}</ref> У 17. арондисману се налази и [[Конгресна дворана у Паризу|Палата конгреса у Паризу]], која је велики изложбени центар са припадајућим високим хотелом, Хајат Реџенси, највећим у граду. == Демографија == [[Датотека:Jean_Leclaire's_statue,_2009-07-31_016.jpg|мини| Статуа на тргу Епинетес]] Највећи број становника 17. арондисман Париза достигао је 1954. године, када је имао 231.987 становника. Данас, арондисман остаје густ у броју становника и пословних активности, са 160.860 становника и 92.267 радних места према последњем попису (1999). === Историја становништва === {| class="wikitable" !Година<br />(француски пописи) ! Популација ! Густина (ст. по км² ) |- | 1872. године | 101,804 | 17,955 |- | 1954. <small>(врхунац становништва)</small> | 231,987 | 40,922 |- | 1962. године | 227,687 | 40,164 |- | 1968 | 210,299 | 37,096 |- | 1975. године | 186,293 | 32,862 |- | 1982 | 169,513 | 29,902 |- | 1990 | 161,935 | 28,565 |- | 1999 | 160,860 | 28,375 |- | 2009 | 168,454 | 29,710 |} == Економија == Југозападни део арондисмана је веома густ у канцеларијама, углавном услужним. Тамо има седиште неколико великих компанија. Седиште [[Dailymotion|Дејлимоушн]]-а се налази у ''Имуб Хоризонс 17'' . <ref name="NouvelHQ">Giusti, Nathalie. </ref> <ref>"[http://www.dailymotion.com/cn/about About]" ([https://web.archive.org/web/20140525200622/http://www.dailymotion.com/cn/about Archive]). </ref> Када је постојао, Газ де Франс је имао седиште у 17. арондисману. <ref>"Appendix 3a ACCORD DE CONFIDENTIALITÉ." </ref> Батињнол и Епинетес, две некадашње индустријске области, сада су углавном стамбене. Област око авеније Клиши, коју дели са [[8. арондисман Париза|8.]], [[9. арондисман Париза|9.]] и 18. арондисманом Париза, заузима много продавница. Ово је трећа највећа авенија Париза по продаји. == Град == === Места од интереса === * [[Тријумфална капија у Паризу|Тријумфална капија]] (делимична) * Левисова улица * Национални музеј Жан-Жак Хенер * [[Конгресна дворана у Паризу|Палата конгреса]] и Хотел Конкорд Лафајет == Образовање == У арондисману се налази шведска школа. <ref>[http://svenskaskolanparis.com/ecole-suedoise-a-paris/ French home page]. </ref> == Галерија == <gallery> Датотека:Henner museum facade.jpg|alt=|Национални музеј Жан-Жак Хенер Датотека:Cinéma Mac Mahon Paris.jpg|alt=|Биоскоп Мек Махон Датотека:Temple Batignolles Paris 1.jpg|alt=|Протестантска црква Батињнол </gallery> == Референце == {{Извори}}{{Портал|Француска}} {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] lmnlimk3smv08pjoz0a99bt7vsjcj64 0 4328908 25113990 25113825 2022-07-19T12:43:34Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Географија Париза]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 18. арондисман Париза | native_name = XVIIIe arrondissement | image_skyline = EgliseSaintDenysEtBalisqueSteJeannedArc.jpg | image_caption = Црква Јованке Орлеанке }} '''18. арондисман Париза''' је један од 20 арондисмана [[Париз|главног града]] Француске. Налази се на десној обали [[Сена|реке Сене]] . Највише је познат по томе што је домаћин округа [[Монмартр]] који садржи брдо познато по својој уметничкој историји, Бато-Лавоар где су [[Пабло Пикасо]], [[Жорж Брак]] и [[Амедео Модиљани]] живели и радили почетком 20. века, <ref name="ParisDigest">{{Cite web|url=https://www.parisdigest.com/paris/montmartre.htm|title=Montmartre, Paris' last village. Facts.|year=2018|publisher=Paris Digest|access-date=2018-11-26}}</ref> кућа музичке диве [[Далида]], кабаре [[Мулен руж|Мулен Руж]], друга историјска обележја и истакнута [[Сакре кер|базилика Сакре Кер]] која се налази на врху брда. У 18. арондисману се налазе и северноафрички и афрички округ Готе д'Ор који је познат по својој пијаци, марше Барбес, где се могу наћи разни производи са афричког континента. == Географија == Површина земљишта овог арондисмана је тачно 6.005&nbsp;км ² или 1.484 хектара. == Демографија == Број становника 18. арондисмана Париза достигао је врхунац 1931. са 288.810 становника. Данас је арондисман и даље веома густ у броју становника и пословних активности са 200.631 становником према последњем попису (2009). === Историја становништва === {| class="wikitable" !Година<br /> (француски пописи) ! Популација ! Густина (ст. по км² ) |- | 1872. године | 138,109 | 22,980 |- | 1931 <small>(врхунац становништва)</small> | 288,810 | 48,095 |- | 1954. године | 266,825 | 44,397 |- | 1962. године | 254,974 | 42,460 |- | 1968 | 236,776 | 39,430 |- | 1975. године | 208,970 | 34,799 |- | 1982 | 186,866 | 31,118 |- | 1990 | 187,657 | 31,250 |- | 1999 | 184,586 | 30,739 |- | 2009 | 200,631 | 33,383 |} === Имиграција === Џон Хенли из ''[[The Guardian|Гардијана]]'' је 2012. рекао да је 18. арондисман „подручје које се на много начина може упоредити са [[Лондон|лондонским]] Тауер Хамлетсом “. <ref>Henley, John. </ref> == Град == === Места од интереса === * [[Сакре кер]] * Црква Јованке Орлеанке * [[Мулен руж|Мулен Руж]] * Музеј наивне уметности - Мак Фурни [[Епархија западноевропска|Српска православна епархија западноевропска]] има седиште у арондисману. <ref>"[https://web.archive.org/web/20040603072118/http://www.egliseorthodoxeserbe.org/fr/fparohi/index.php Paroisses]." </ref> === Окрузи у оквиру 18. арондисмана === * [[Монмартр]] * Пижал * Готе д'Ор, радничко насеље у арондисману [[Dailymotion|Дејлимоушн]] је раније имао своје седиште у арондисману. <ref>"[http://www.dailymotion.com/us/about About us]." </ref> Поред тога, Даргауд такође има своје седиште тамо. <ref>"[http://www.dargaud.com/popup/mentions-legales.html Mentions légales] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110407065022/http://www.dargaud.com/popup/mentions-legales.html|date=2011-04-07}}." </ref> == Референце == {{Извори|30em}}{{Портал|Француска}} {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] 3gzrks7rfrzlltjihatdi0xoozenjjz 25114147 25113990 2022-07-19T15:20:53Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 18. арондисман Париза | native_name = XVIIIe arrondissement | image_skyline = EgliseSaintDenysEtBalisqueSteJeannedArc.jpg | image_caption = Црква Јованке Орлеанке | image_map = File:Paris 18e arr jms.gif | map_caption = 18. арондисман Париза | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = [[Социјалистичка партија (Француска)|Социјалистичка партија]] | leader_title = Градоначелник | leader_name = Ерик Лежоиндр | area_total_km2 = 6.01 | population_total = 192,468 | population_as_of = 2019 | population_density_km2 = 32,025 }} '''18. арондисман Париза''' је један од 20 арондисмана [[Париз|главног града]] Француске. Налази се на десној обали [[Сена|реке Сене]] . Највише је познат по томе што је домаћин округа [[Монмартр]] који садржи брдо познато по својој уметничкој историји, Бато-Лавоар где су [[Пабло Пикасо]], [[Жорж Брак]] и [[Амедео Модиљани]] живели и радили почетком 20. века, <ref name="ParisDigest">{{Cite web|url=https://www.parisdigest.com/paris/montmartre.htm|title=Montmartre, Paris' last village. Facts.|year=2018|publisher=Paris Digest|access-date=2018-11-26}}</ref> кућа музичке диве [[Далида]], кабаре [[Мулен руж|Мулен Руж]], друга историјска обележја и истакнута [[Сакре кер|базилика Сакре Кер]] која се налази на врху брда. У 18. арондисману се налазе и северноафрички и афрички округ Готе д'Ор који је познат по својој пијаци, марше Барбес, где се могу наћи разни производи са афричког континента. == Географија == Површина земљишта овог арондисмана је тачно 6.005&nbsp;км ² или 1.484 хектара. == Демографија == Број становника 18. арондисмана Париза достигао је врхунац 1931. са 288.810 становника. Данас је арондисман и даље веома густ у броју становника и пословних активности са 200.631 становником према последњем попису (2009). === Историја становништва === {| class="wikitable" !Година<br /> (француски пописи) ! Популација ! Густина (ст. по км² ) |- | 1872. године | 138,109 | 22,980 |- | 1931 <small>(врхунац становништва)</small> | 288,810 | 48,095 |- | 1954. године | 266,825 | 44,397 |- | 1962. године | 254,974 | 42,460 |- | 1968 | 236,776 | 39,430 |- | 1975. године | 208,970 | 34,799 |- | 1982 | 186,866 | 31,118 |- | 1990 | 187,657 | 31,250 |- | 1999 | 184,586 | 30,739 |- | 2009 | 200,631 | 33,383 |} === Имиграција === Џон Хенли из ''[[The Guardian|Гардијана]]'' је 2012. рекао да је 18. арондисман „подручје које се на много начина може упоредити са [[Лондон|лондонским]] Тауер Хамлетсом “. <ref>Henley, John. </ref> == Град == === Места од интереса === * [[Сакре кер]] * Црква Јованке Орлеанке * [[Мулен руж|Мулен Руж]] * Музеј наивне уметности - Мак Фурни [[Епархија западноевропска|Српска православна епархија западноевропска]] има седиште у арондисману. <ref>"[https://web.archive.org/web/20040603072118/http://www.egliseorthodoxeserbe.org/fr/fparohi/index.php Paroisses]." </ref> === Окрузи у оквиру 18. арондисмана === * [[Монмартр]] * Пижал * Готе д'Ор, радничко насеље у арондисману [[Dailymotion|Дејлимоушн]] је раније имао своје седиште у арондисману. <ref>"[http://www.dailymotion.com/us/about About us]." </ref> Поред тога, Даргауд такође има своје седиште тамо. <ref>"[http://www.dargaud.com/popup/mentions-legales.html Mentions légales] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110407065022/http://www.dargaud.com/popup/mentions-legales.html|date=2011-04-07}}." </ref> == Референце == {{Извори|30em}}{{Портал|Француска}} {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] dsyv4qui4byp3r0chados1e7o2wixc9 0 4328909 25113991 25113838 2022-07-19T12:43:36Z MareBG 12583 removed [[Category:Париз]]; added [[Category:Географија Париза]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki '''19. арондисман Париза''' је један од 20 арондисмана главног града [[Француска|Француске]]. Налази се на десној обали [[Сена|реке Сене]]. Пресецају га два канала, канал Сен-Денис и Канал де л'Оурк, који се састају у близини [[Парк Вилет|Парк Виллет]]. 19. арондисман, мешајући [[Боем|старофранцуски боемизам]] и париски [[Kosmopolitizam|космополитизам]], укључује два јавна парка који се налази на брду и [[Парк Вилет]], у којем се налази Град науке и индустрије, музеј и изложбени центар, Париски конзерваторијум, једна од најпознатијих музичких школа у [[Европа|Европи]], Кабаре Саваж и Париска филхармонија, <ref name="ParisDigest">{{Cite web|url=https://www.parisdigest.com/map_paris/map_of_paris_arrondissements.htm|title=Map of Paris arrondissements|year=2018|publisher=Paris Digest|access-date=2018-11-28}}</ref> оба су део Града музике . == Географија == Површина арондисмана је 6.786&nbsp;км². == Демографија == Становништво 19. арондисмана се стално повећава од 1975. године. На последњем попису, 2009. године, број становника је био 184.787 становника. 68.101 особа радила је у арондисману 1999. године. Овај сектор је постао дом за многе имигранте у Француску, посебно из северне Африке. {| class="wikitable" |+Историја становништва ! Година<br />(француски пописи) ! Популација ! Густина (ст. по км² ) |- | 1872. године | 93,174 | 13,730 |- | 1954. године | 155,058 | 22,845 |- | 1962. године | 159,568 | 23,514 |- | 1968 | 148,862 | 21,937 |- | 1975. године | 144,357 | 21,273 |- | 1982 | 162,649 | 23,968 |- | 1990 | 165,062 | 24,324 |- | 1999 | 172,730 | 25,454 |- | 2009. {{Мало|(peak of population)}} | 184,787 | 27,215 |} == Места од интереса == * [[Парк Вилет]] * Центар уметности Цент Кватре == Референце == {{Извори}} {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] f7fcfn8g6pvsskbdxoid7xohbnzhka2 25114149 25113991 2022-07-19T15:24:53Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 19. арондисман Париза | native_name = XIV^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = P1080900 Paris XIX theatre Paris-Villette rwk.JPG | image_caption = Позориште Вилет | image_map = File:Paris 19e arr jms.gif | map_caption = 19. арондисман Париза | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = Социјалистичка партија | leader_title = Градоначелник | leader_name = Франсоа Дагунд | area_total_km2 = 6.79 | population_total = 184,573 | population_as_of = 2019 | population_density_km2 = 27,183 }} '''19. арондисман Париза''' је један од 20 арондисмана главног града [[Француска|Француске]]. Налази се на десној обали [[Сена|реке Сене]]. Пресецају га два канала, канал Сен-Денис и Канал де л'Оурк, који се састају у близини [[Парк Вилет|Парк Виллет]]. 19. арондисман, мешајући [[Боем|старофранцуски боемизам]] и париски [[Kosmopolitizam|космополитизам]], укључује два јавна парка који се налази на брду и [[Парк Вилет]], у којем се налази Град науке и индустрије, музеј и изложбени центар, Париски конзерваторијум, једна од најпознатијих музичких школа у [[Европа|Европи]], Кабаре Саваж и Париска филхармонија, <ref name="ParisDigest">{{Cite web|url=https://www.parisdigest.com/map_paris/map_of_paris_arrondissements.htm|title=Map of Paris arrondissements|year=2018|publisher=Paris Digest|access-date=2018-11-28}}</ref> оба су део Града музике . == Географија == Површина арондисмана је 6.786&nbsp;км². == Демографија == Становништво 19. арондисмана се стално повећава од 1975. године. На последњем попису, 2009. године, број становника је био 184.787 становника. 68.101 особа радила је у арондисману 1999. године. Овај сектор је постао дом за многе имигранте у Француску, посебно из северне Африке. {| class="wikitable" |+Историја становништва ! Година<br />(француски пописи) ! Популација ! Густина (ст. по км² ) |- | 1872. године | 93,174 | 13,730 |- | 1954. године | 155,058 | 22,845 |- | 1962. године | 159,568 | 23,514 |- | 1968 | 148,862 | 21,937 |- | 1975. године | 144,357 | 21,273 |- | 1982 | 162,649 | 23,968 |- | 1990 | 165,062 | 24,324 |- | 1999 | 172,730 | 25,454 |- | 2009. {{Мало|(peak of population)}} | 184,787 | 27,215 |} == Места од интереса == * [[Парк Вилет]] * Центар уметности Цент Кватре == Референце == {{Извори}} {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] f23zzng8ur5womb3gkm5zcxkrvu061q 25114150 25114149 2022-07-19T15:25:20Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 19. арондисман Париза | native_name = XIV^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = P1080900 Paris XIX theatre Paris-Villette rwk.JPG | image_caption = Позориште Вилет | image_map = File:Paris 19e arr jms.gif | map_caption = 19. арондисман Париза | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = [[Социјалистичка партија (Француска)|Социјалистичка партија]] | leader_title = Градоначелник | leader_name = Франсоа Дагунд | area_total_km2 = 6.79 | population_total = 184,573 | population_as_of = 2019 | population_density_km2 = 27,183 }} '''19. арондисман Париза''' је један од 20 арондисмана главног града [[Француска|Француске]]. Налази се на десној обали [[Сена|реке Сене]]. Пресецају га два канала, канал Сен-Денис и Канал де л'Оурк, који се састају у близини [[Парк Вилет|Парк Виллет]]. 19. арондисман, мешајући [[Боем|старофранцуски боемизам]] и париски [[Kosmopolitizam|космополитизам]], укључује два јавна парка који се налази на брду и [[Парк Вилет]], у којем се налази Град науке и индустрије, музеј и изложбени центар, Париски конзерваторијум, једна од најпознатијих музичких школа у [[Европа|Европи]], Кабаре Саваж и Париска филхармонија, <ref name="ParisDigest">{{Cite web|url=https://www.parisdigest.com/map_paris/map_of_paris_arrondissements.htm|title=Map of Paris arrondissements|year=2018|publisher=Paris Digest|access-date=2018-11-28}}</ref> оба су део Града музике . == Географија == Површина арондисмана је 6.786&nbsp;км². == Демографија == Становништво 19. арондисмана се стално повећава од 1975. године. На последњем попису, 2009. године, број становника је био 184.787 становника. 68.101 особа радила је у арондисману 1999. године. Овај сектор је постао дом за многе имигранте у Француску, посебно из северне Африке. {| class="wikitable" |+Историја становништва ! Година<br />(француски пописи) ! Популација ! Густина (ст. по км² ) |- | 1872. године | 93,174 | 13,730 |- | 1954. године | 155,058 | 22,845 |- | 1962. године | 159,568 | 23,514 |- | 1968 | 148,862 | 21,937 |- | 1975. године | 144,357 | 21,273 |- | 1982 | 162,649 | 23,968 |- | 1990 | 165,062 | 24,324 |- | 1999 | 172,730 | 25,454 |- | 2009. {{Мало|(peak of population)}} | 184,787 | 27,215 |} == Места од интереса == * [[Парк Вилет]] * Центар уметности Цент Кватре == Референце == {{Извори}} {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] i4qkdaxpng7vrg8h7drw2s8ebs1s5c1 25114152 25114150 2022-07-19T15:33:51Z EmiliaITČA 298352 /* Места од интереса */ wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 19. арондисман Париза | native_name = XIV^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = P1080900 Paris XIX theatre Paris-Villette rwk.JPG | image_caption = Позориште Вилет | image_map = File:Paris 19e arr jms.gif | map_caption = 19. арондисман Париза | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = [[Социјалистичка партија (Француска)|Социјалистичка партија]] | leader_title = Градоначелник | leader_name = Франсоа Дагунд | area_total_km2 = 6.79 | population_total = 184,573 | population_as_of = 2019 | population_density_km2 = 27,183 }} '''19. арондисман Париза''' је један од 20 арондисмана главног града [[Француска|Француске]]. Налази се на десној обали [[Сена|реке Сене]]. Пресецају га два канала, канал Сен-Денис и Канал де л'Оурк, који се састају у близини [[Парк Вилет|Парк Виллет]]. 19. арондисман, мешајући [[Боем|старофранцуски боемизам]] и париски [[Kosmopolitizam|космополитизам]], укључује два јавна парка који се налази на брду и [[Парк Вилет]], у којем се налази Град науке и индустрије, музеј и изложбени центар, Париски конзерваторијум, једна од најпознатијих музичких школа у [[Европа|Европи]], Кабаре Саваж и Париска филхармонија, <ref name="ParisDigest">{{Cite web|url=https://www.parisdigest.com/map_paris/map_of_paris_arrondissements.htm|title=Map of Paris arrondissements|year=2018|publisher=Paris Digest|access-date=2018-11-28}}</ref> оба су део Града музике . == Географија == Површина арондисмана је 6.786&nbsp;км². == Демографија == Становништво 19. арондисмана се стално повећава од 1975. године. На последњем попису, 2009. године, број становника је био 184.787 становника. 68.101 особа радила је у арондисману 1999. године. Овај сектор је постао дом за многе имигранте у Француску, посебно из [[Северна Африка|северне Африке.]] {| class="wikitable" |+Историја становништва ! Година<br />(француски пописи) ! Популација ! Густина (ст. по км² ) |- | 1872 | 93,174 | 13,730 |- | 1954 | 155,058 | 22,845 |- | 1962 | 159,568 | 23,514 |- | 1968 | 148,862 | 21,937 |- | 1975 | 144,357 | 21,273 |- | 1982 | 162,649 | 23,968 |- | 1990 | 165,062 | 24,324 |- | 1999 | 172,730 | 25,454 |- | 2009 | 184,787 | 27,215 |} == Места од интереса == * [[Парк Вилет]] * Центар уметности Цент Кватре == Галерија == <gallery> Датотека:L'Hôtel Ibis près du parc de la Villette.jpg|alt=|Хотел Ибис Датотека:Pavillon Villette - Paris XIX (FR75) - 2021-06-02 - 4.jpg|alt=|Павиљон Вилет Датотека:Église Saint-Jacques Saint-Christophe de la Villette and Centre de secours Bitche, Paris 13 August 2016.jpg|alt=|Ватрогасна станица Датотека:Façade CNSMDP.jpg|alt=|Конзерваторијум Вилет Датотека:La mairie du 19e arrondissement 2010.jpg|alt=|Градска кућа Датотека:Butte Bergeyre @ Paris (33113989853).jpg|alt=|Вила Зивели </gallery> == Референце == {{Извори}} {{париз}} [[Категорија:Географија Париза]] lfb9mw7cvwwx1i47cf4ora6qt0u4by0 0 4328935 25114313 25113929 2022-07-19T16:36:29Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Сестринство | слика = Сестринство 2009.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Сестре куће Тета Пи умиру да би сачувале тајну.'' | изворни назив = ''Sorority Row''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:2.5 stars.svg|60п]] 5,1/10 (30 723 гласа) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = Стјуарт Хендлер | сценарио = Џош Столберг<br />Пит Голдфингер | продуцент = Џорџи Невил<br />Дејвид Рапси | уредник = | прича = | на основу = ''[[Кућа сестринства|Кући сестринства]]'' Марка Росмана | главне улоге = [[Бријана Евиган]]<br />[[Лија Пајпс]]<br />[[Румер Вилис]]<br />[[Џејми Чунг]]<br />[[Џулијан Морис]]<br />[[Мет Лантер]]<br />[[Кери Фишер]] | наратор = | музика = Лукијан Пијен | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Кен Сенг | сценографија = | камера = | монтажа = Елиот Гринберг | дизајнер продукције = | издавачка кућа = | студио = | дистрибутер = ''-{House Row Productions}-''<br />''-{Karz Entertainment}-'' | година = [[2009]]. | трајање = 101 минут | земља = {{застава|САД}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 12,5 милиона $<ref>{{Cite web| url=http://latimesblogs.latimes.com/entertainmentnewsbuzz/2009/09/1-tyler-perrys-i-can-do-bad-all-by-myself-lions-gate-24-million-opening-weekend2-9-focus-features-109-million-wee.html | title=Tyler Perry: The brand that keeps on delivering | work=[[Los Angeles Times]] | date=2009-09-13}}</ref> | зарада = 27,2 милиона $<ref name="mojo">{{mojo title|sororityrow}}</ref> | награде = | претходни = | следећи = | веб-сајт = | IMDb = 1232783 | COBISS = }} '''''Сестринство''''' ({{јез-ен|Sorority Row}}) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[слешер филм|слешер]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[2009]]. године, редитеља [[Стјуарт Хендлер|Стјуарта Хендлера]], са [[Бријана Евиган|Бријаном Евиган]], [[Лија Пајпс|Лијом Пајпс]], [[Румер Вилис]] и [[Кери Фишер]] у главним улогама. Представља лабави римејк филма ''[[Кућа сестринства]]'' (1982) редитеља Марка Росмана. Радња прати групу девојака из куће сестринства које прогони маскирани [[серијски убица]]. Филм је сниман на неколико локација у [[Пенсилванија|Пенсилванији]], углавном у [[Манхол (Пенсилванија)|Манхолу]] и [[Крафтон (Пенсилванија)|Крафтону]].<ref name="post">{{Cite web| url=http://www.post-gazette.com/pg/08302/923347-60.stm | title=City sets the scene for sorority thriller | last=Owen | first=Rob | date=2008-10-28 | publisher=post-gazette.com | access-date=2008-12-17}}</ref> Снимање је завршено 26. марта 2009, а премијера је била 11. септембра исте године.<ref name="Sorority Row - Red Carpet Report">[http://www.dreadcentral.com/news/33367/sorority-row-red-carpet-report Sorority Row - Red Carpet Report]</ref> Филм је добио негативне оцене критичара и нешто позитивније оцене публике.<ref>{{cite web |url=https://www.rottentomatoes.com/m/sorority_row/ |title=Sorority Row (2009) |work=[[Rotten Tomatoes]] |access-date=December 16, 2020 }}</ref> Разлика је поготово уочљива на сајту [[Метакритик]], где су му критичари дали 24%, а публика 85%.<ref>{{Cite web| url=http://www.metacritic.com/film/titles/sororityrow | title=Sorority Row (2009): Reviews | work=[[Metacritic]] | publisher=CNET Networks, Inc | access-date=September 17, 2020}}</ref> Зарадио је преко 27 милиона долара са двоструко мањим буџетом.<ref name="mojo" /> == Радња == {{упозорење-филм}} Меган Блер тражи помоћ од својих другарица из исте куће сестринства, како би се нашалила са својим дечком Гаретом. Шала креће по злу и Гарет случајно убија Меган. Сестре бацају њен леш у оближње рударско окно и заклињу се са Гаретом да никоме неће рећи о несрећи. Осам месеци касније, на прослави њиховог дипломирања, девојке почиње да прогања маскирани [[серијски убица]]. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Бријана Евиган]] || Кесиди Тапан |- | [[Лија Пајпс]] || Џесика Пирсон |- | [[Румер Вилис]] || Ели Морис |- | [[Џејми Чунг]] || Клер Вен |- | [[Марго Харшман]] || Шарлин „Чагс” Бредли |- | [[Џулијан Морис]] || Енди Ричардс |- | [[Одрина Патриџ]] || Меган Блер |- | [[Кери Фишер]] || госпођа Креншо |- | [[Мет О'Лири]] || Гарет Бредли |- | [[Мет Лантер]] || Кајлс Тајсон |- | Макс Хенард || Мики Доналдсон |- | Рик Еплгејт || сенатор Тајсон |- | Кен Болден || доктор Розенберг |- | Никол Мур || Џоана |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Sorority Row}} * {{ИМДб наслов| id = 1232783| title = Сестринство}} * {{rotten-tomatoes|sorority_row}} * {{AllMovie title |473052}} * {{mojo title|sororityrow}} * {{Metacritic film|sorority-row}} {{портал|Филм}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филмови 2009.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Амерички слешер филмови]] [[Категорија:Тинејџерски филмови]] [[Категорија:Независни филмови]] jyy2bq3v603zp6rup82dgpannp6xtw3 0 4328937 25113947 2022-07-19T12:01:55Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Skupi]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Skupi]] b0rzia8mesa76x527oqgsju3vio7f2m 0 4328938 25113969 2022-07-19T12:36:22Z Markon Padrino 289117 Otvorena stranica: Protospatar Jovan (kapetan Raške). wikitext text/x-wiki '''Јован''' (10. век), био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Рашке]] са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|2008}} == Биографија == Био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Капетанатa Рашке]], државе наследнице [[Властимировићи|Властимировићкe]] [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевинe Србијe]] и државе претходнице [[Војислављевићи|Војислављевићкe]] и [[Немањићи|Немањићкe]] [[Краљевина Србија (1217—1345)|Србијe]], са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|2008}} Подаци о капетанату током владавине цара Јованa Цимискија не постоје. Сигилографски материјал допуњује сликa нових функционера балканских провинција након [[Византија|ромејскe]] реокупације [[Балканско полуострво|Балканa]]. Пронађен је његов печат из времена владавине [[Византија|ромејског]] [[цар]]а [[Јован Цимискијe|Јована Цимискија]] (969–976) или његовог наследника, царa [[Василије II Бугароубица|Василија II Македонца]] (976–1025). == Види још == * [[Капетанат Рас]] == Извори == == Референце == 2cbldmmh6zmp9gmej536rt1uwe2qpbs 25114034 25113969 2022-07-19T12:58:44Z Markon Padrino 289117 /* Референце */Dodata kategorija. wikitext text/x-wiki '''Јован''' (10. век), био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Рашке]] са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|2008}} == Биографија == Био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Капетанатa Рашке]], државе наследнице [[Властимировићи|Властимировићкe]] [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевинe Србијe]] и државе претходнице [[Војислављевићи|Војислављевићкe]] и [[Немањићи|Немањићкe]] [[Краљевина Србија (1217—1345)|Србијe]], са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|2008}} Подаци о капетанату током владавине цара Јованa Цимискија не постоје. Сигилографски материјал допуњује сликa нових функционера балканских провинција након [[Византија|ромејскe]] реокупације [[Балканско полуострво|Балканa]]. Пронађен је његов печат из времена владавине [[Византија|ромејског]] [[цар]]а [[Јован Цимискијe|Јована Цимискија]] (969–976) или његовог наследника, царa [[Василије II Бугароубица|Василија II Македонца]] (976–1025). == Види још == * [[Капетанат Рас]] == Извори == == Референце == [[Категорија:Протоспатри]] 8estah1lxh4jb3sxztuetxaaqwwqjkb 25114046 25114034 2022-07-19T13:18:24Z Markon Padrino 289117 /* Референце */Dodat obrazac klice. wikitext text/x-wiki '''Јован''' (10. век), био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Рашке]] са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|2008}} == Биографија == Био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Капетанатa Рашке]], државе наследнице [[Властимировићи|Властимировићкe]] [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевинe Србијe]] и државе претходнице [[Војислављевићи|Војислављевићкe]] и [[Немањићи|Немањићкe]] [[Краљевина Србија (1217—1345)|Србијe]], са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|2008}} Подаци о капетанату током владавине цара Јованa Цимискија не постоје. Сигилографски материјал допуњује сликa нових функционера балканских провинција након [[Византија|ромејскe]] реокупације [[Балканско полуострво|Балканa]]. Пронађен је његов печат из времена владавине [[Византија|ромејског]] [[цар]]а [[Јован Цимискијe|Јована Цимискија]] (969–976) или његовог наследника, царa [[Василије II Бугароубица|Василија II Македонца]] (976–1025). == Види још == * [[Капетанат Рас]] == Извори == == Референце == {{клица-историја}} [[Категорија:Протоспатри]] i1wrwz0y5xjagubtjnosby0x4j3rd7h 25114729 25114046 2022-07-19T20:01:14Z Markon Padrino 289117 Ispravka izvora. wikitext text/x-wiki '''Јован''' (10. век), био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Рашке]] са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} == Биографија == Био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Капетанатa Рашке]], државе наследнице [[Властимировићи|Властимировићкe]] [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевинe Србијe]] и државе претходнице [[Војислављевићи|Војислављевићкe]] и [[Немањићи|Немањићкe]] [[Краљевина Србија (1217—1345)|Србијe]], са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|2008}} Подаци о капетанату током владавине цара Јованa Цимискија не постоје. Сигилографски материјал допуњује сликa нових функционера балканских провинција након [[Византија|ромејскe]] реокупације [[Балканско полуострво|Балканa]]. Пронађен је његов печат из времена владавине [[Византија|ромејског]] [[цар]]а [[Јован Цимискијe|Јована Цимискија]] (969–976) или његовог наследника, царa [[Василије II Бугароубица|Василија II Македонца]] (976–1025). == Види још == * [[Капетанат Рас]] == Извори == == Референце == {{клица-историја}} [[Категорија:Протоспатри]] lpnptnwbg8nclker418higwnyv36qvb 25114732 25114729 2022-07-19T20:04:09Z Markon Padrino 289117 /* Биографија */Izmena i dodavanje izvora. wikitext text/x-wiki '''Јован''' (10. век), био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Рашке]] са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} == Биографија == Био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Капетанатa Рашке]], државе наследнице [[Властимировићи|Властимировићкe]] [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевинe Србијe]] и државе претходнице [[Војислављевићи|Војислављевићкe]] и [[Немањићи|Немањићкe]] [[Краљевина Србија (1217—1345)|Србијe]], са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} Подаци о капетанату током владавине цара Јованa Цимискија не постоје. Сигилографски материјал допуњује сликa нових функционера балканских провинција након [[Византија|ромејскe]] реокупације [[Балканско полуострво|Балканa]]. Пронађен је његов печат из времена владавине [[Византија|ромејског]] [[цар]]а [[Јован Цимискијe|Јована Цимискија]] (969–976) или његовог наследника, царa [[Василије II Бугароубица|Василија II Македонца]] (976–1025). Извори о њему су прилично оскудни. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} == Види још == * [[Капетанат Рас]] == Извори == == Референце == {{клица-историја}} [[Категорија:Протоспатри]] h5rk0f6iknc8lleqnkfdj5930aattie 25114734 25114732 2022-07-19T20:07:05Z Markon Padrino 289117 /* Извори */Dodat izvor. wikitext text/x-wiki '''Јован''' (10. век), био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Рашке]] са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} == Биографија == Био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Капетанатa Рашке]], државе наследнице [[Властимировићи|Властимировићкe]] [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевинe Србијe]] и државе претходнице [[Војислављевићи|Војислављевићкe]] и [[Немањићи|Немањићкe]] [[Краљевина Србија (1217—1345)|Србијe]], са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} Подаци о капетанату током владавине цара Јованa Цимискија не постоје. Сигилографски материјал допуњује сликa нових функционера балканских провинција након [[Византија|ромејскe]] реокупације [[Балканско полуострво|Балканa]]. Пронађен је његов печат из времена владавине [[Византија|ромејског]] [[цар]]а [[Јован Цимискијe|Јована Цимискија]] (969–976) или његовог наследника, царa [[Василије II Бугароубица|Василија II Македонца]] (976–1025). Извори о њему су прилично оскудни. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} == Види још == * [[Капетанат Рас]] == Извори == * {{Cite book| ref=harv|last=Крсмановић|first=Бојана|first2=Љубомир|last2=Максимовић|first3=Taxiarchis G.|last3=Kolias|year=2008|url=https://books.google.com/books?id=kjsjAQAAIAAJ&q=tzimiskes+ras|title=The Byzantine province in change: on the threshold between the 10th and the 11th century|publisher=Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts}} == Референце == {{клица-историја}} [[Категорија:Протоспатри]] lxi54ln0oi0aubdqcg7vpge5bp23ekz 25114792 25114734 2022-07-19T20:55:49Z Markon Padrino 289117 Dodata infokutija. wikitext text/x-wiki '''Јован''' ([[10. век]] – 10. век / [[11. век]]), био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Рашке]] са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} {{Инфокутија владар | име = Јован | слика = | опис_слике = | пуно_име = Јован | датум_рођења = [[10. век]] | место_рођења = -, | држава_рођења = - | датум_смрти = [[10. век]] / [[11. век]] | место_смрти = [[Стари Рас|Рас]]?, | држава_смрти = [[Капетанат Рас]] | сахрањен = - | функција = [[капетан]] [[Капетанат Рас|Рашкe]] | владавина = [[971]]–[[976]] / [[1008]] | претходник = [[Љутомир]] (као кнез [[Стари Рас|рашкe]] [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Србијe]]) | наследник =[[Петар Дукљански|Петар]] (као кнез [[Зета (река)|зећанске]] [[Дукља|Србијe]]) | династија = - | отац = - | мајка = - | супружник = | деца = <!-- nema na wikipodacima --> | грб = | опис_грба = }} == Биографија == Био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Капетанатa Рашке]], државе наследнице [[Властимировићи|Властимировићкe]] [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевинe Србијe]] и државе претходнице [[Војислављевићи|Војислављевићкe]] и [[Немањићи|Немањићкe]] [[Краљевина Србија (1217—1345)|Србијe]], са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} Подаци о капетанату током владавине цара Јованa Цимискија не постоје. Сигилографски материјал допуњује сликa нових функционера балканских провинција након [[Византија|ромејскe]] реокупације [[Балканско полуострво|Балканa]]. Пронађен је његов печат из времена владавине [[Византија|ромејског]] [[цар]]а [[Јован Цимискијe|Јована Цимискија]] (969–976) или његовог наследника, царa [[Василије II Бугароубица|Василија II Македонца]] (976–1025). Извори о њему су прилично оскудни. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} == Види још == * [[Капетанат Рас]] == Извори == * {{Cite book| ref=harv|last=Крсмановић|first=Бојана|first2=Љубомир|last2=Максимовић|first3=Taxiarchis G.|last3=Kolias|year=2008|url=https://books.google.com/books?id=kjsjAQAAIAAJ&q=tzimiskes+ras|title=The Byzantine province in change: on the threshold between the 10th and the 11th century|publisher=Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts}} == Референце == {{клица-историја}} [[Категорија:Протоспатри]] h05qnrqj5nwnctvtawd12lztx2l6vpq 25114866 25114792 2022-07-19T21:15:11Z Markon Padrino 289117 /* Биографија */Dodat sadržaj sa izvorima. wikitext text/x-wiki '''Јован''' ([[10. век]] – 10. век / [[11. век]]), био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Рашке]] са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} {{Инфокутија владар | име = Јован | слика = | опис_слике = | пуно_име = Јован | датум_рођења = [[10. век]] | место_рођења = -, | држава_рођења = - | датум_смрти = [[10. век]] / [[11. век]] | место_смрти = [[Стари Рас|Рас]]?, | држава_смрти = [[Капетанат Рас]] | сахрањен = - | функција = [[капетан]] [[Капетанат Рас|Рашкe]] | владавина = [[971]]–[[976]] / [[1008]] | претходник = [[Љутомир]] (као кнез [[Стари Рас|рашкe]] [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Србијe]]) | наследник =[[Петар Дукљански|Петар]] (као кнез [[Зета (река)|зећанске]] [[Дукља|Србијe]]) | династија = - | отац = - | мајка = - | супружник = | деца = <!-- nema na wikipodacima --> | грб = | опис_грба = }} == Биографија == Био је [[Византија|ромејски]] [[стратег]], [[протоспатар]] и владар [[Капетанат Рас|Капетанатa Рашке]], државе наследнице [[Властимировићи|Властимировићкe]] [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевинe Србијe]] и државе претходнице [[Војислављевићи|Војислављевићкe]] и [[Немањићи|Немањићкe]] [[Краљевина Србија (1217—1345)|Србијe]], са титулом [[капетан]]а. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} Та држава je била [[Византијско царство|византијска]] вазална држава у виду византијскe провинцијe, постојала je у периоду од 971. до 976. године {{sfn|Живковић|2004|p=85}}. Цар [[Јован Цимискије|Јован Цимискије]] је 970. године освојио територијe [[Прво бугарско царство|Првог бугарског царства]], Византија се сада по први пут граничила са Србијом. У долини [[Велика Морава|Велике Мораве]] формиран је капетанат Рас. Под њеном управом нашли су се вeћи делови некадашње [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевинe Србије]], пре свега Рашкa земља. {{sfn|Острогорски|1969|p=268}} Подаци о капетанату током владавине цара Јованa Цимискија не постоје. Сигилографски материјал допуњује сликa нових функционера балканских провинција након [[Византија|ромејскe]] реокупације [[Балканско полуострво|Балканa]]. Пронађен је његов печат из времена владавине [[Византија|ромејског]] [[цар]]а [[Јован Цимискијe|Јована Цимискија]] (969–976) или његовог наследника, царa [[Василије II Бугароубица|Василија II Македонца]] (976–1025). Извори о њему су прилично оскудни. {{sfn|Крсмановић|Максимовић|Kolias|2008}} == Види још == * [[Капетанат Рас]] == Извори == * {{Cite book| ref=harv|last=Крсмановић|first=Бојана|first2=Љубомир|last2=Максимовић|first3=Taxiarchis G.|last3=Kolias|year=2008|url=https://books.google.com/books?id=kjsjAQAAIAAJ&q=tzimiskes+ras|title=The Byzantine province in change: on the threshold between the 10th and the 11th century|publisher=Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts}} == Референце == {{клица-историја}} [[Категорија:Протоспатри]] 8qx80q73wqpqeeyse4o3xrfvpumb42u 0 4328939 25113970 2022-07-19T12:36:46Z Laslovarga 2101 Нова страница: {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://ww… wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Данска}} 1 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />(Маркусбеле, [[Финска]]; [[27. јул]] [[1974]]) | највећа победа = {{рпфж|Данска}} 15 : 0 {{рпфжД|Грузија}}<br />([[Вејле]], [[Данска]]; [[24. октобар]] [[2009]])) | највећи пораз = {{рпфж|САД}} 7 : 0 {{рпфжД|Данска}}<br />([[Орландо]], [[САД]]; [[24. фебруар]] [[1995]]) | број учешћа = 4 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 1991.|1991]]. | најбољи резултат = Четвртфинале ([[Светско првенство у фудбалу 1995.|1995]], [[Светско првенство у фудбалу 1995.|1995]]) | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 10 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 1984.|1984]]. | најбољи резултат (регионално) = другопласиране [[Европско првенство у фудбалу за жене 2017.|2017]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. == Спољашње везе == {{Commonscat|Sweden women's national association football team}} *[http://www.dbu.dk/ Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20070607013842/http://www.fifa.com/associations/association=den/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] illec5tti6d2ehhtwchschb08mjp70y 25113995 25113970 2022-07-19T12:44:10Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Данска}} 1 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />(Маркусбеле, [[Финска]]; [[27. јул]] [[1974]]) | највећа победа = {{рпфж|Данска}} 15 : 0 {{рпфжД|Грузија}}<br />([[Вејле]], [[Данска]]; [[24. октобар]] [[2009]])) | највећи пораз = {{рпфж|САД}} 7 : 0 {{рпфжД|Данска}}<br />([[Орландо]], [[САД]]; [[24. фебруар]] [[1995]]) | број учешћа = 4 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 1991.|1991]]. | најбољи резултат = Четвртфинале ([[Светско првенство у фудбалу 1995.|1995]], [[Светско првенство у фудбалу 1995.|1995]]) | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 10 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 1984.|1984]]. | најбољи резултат (регионално) = другопласиране [[Европско првенство у фудбалу за жене 2017.|2017]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] 40wz4uerj9jjpj0jkqlk1w2ddgrvli4 25114010 25113995 2022-07-19T12:50:41Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Финска}} 0 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />([[Маријехамн]], [[Оландска Острва|Оланд]], [[Финска]]; [[25. август]] [[1973]]) | највећа победа = {{рпфж|Бугарска}} 0 : 8 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Ловеч]], [[Бугарска]]; [[21. август]] [[2014]])) | највећи пораз = {{рпфж|Данска}} 9 : 0 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Вејен]], [[Данска]]; [[26. јул]] [[1975]]) | број учешћа = 4 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 1991.|1991]]. | најбољи резултат = Четвртфинале ([[Светско првенство у фудбалу 1995.|1995]], [[Светско првенство у фудбалу 1995.|1995]]) | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 10 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 1984.|1984]]. | најбољи резултат (регионално) = другопласиране [[Европско првенство у фудбалу за жене 2017.|2017]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] dx02kh40v19oqzjufx2naedxmqoem92 25114028 25114010 2022-07-19T12:55:59Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Финска}} 0 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />([[Маријехамн]], [[Оландска Острва|Оланд]], [[Финска]]; [[25. август]] [[1973]]) | највећа победа = {{рпфж|Бугарска}} 0 : 8 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Ловеч]], [[Бугарска]]; [[21. август]] [[2014]])) | највећи пораз = {{рпфж|Данска}} 9 : 0 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Вејен]], [[Данска]]; [[26. јул]] [[1975]]) | број учешћа = 0 | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | најбољи резултат (регионално) = Полуфинале [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] b968piogoiuf5rzrke5i1nwnz0bco0w 25114058 25114028 2022-07-19T13:40:57Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Финска}} 0 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />([[Маријехамн]], [[Оландска Острва|Оланд]], [[Финска]]; [[25. август]] [[1973]]) | највећа победа = {{рпфж|Бугарска}} 0 : 8 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Ловеч]], [[Бугарска]]; [[21. август]] [[2014]])) | највећи пораз = {{рпфж|Данска}} 9 : 0 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Вејен]], [[Данска]]; [[26. јул]] [[1975]]) | број учешћа = 0 | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | најбољи резултат (регионално) = Полуфинале [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. ==Рекорди играчица== :''Активне играчице '''подебљана имена''', ''*{{Updated|9 јул 2022}}'' {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style=text-align:center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Ута !width=40|Гол !width=80|Година |-bgcolor=#6495ED |1 |align=left|'''Ана Вестерлунд''' | '''145''' | 4 | 2008– |- |2 |align=left|Лаура Естерберг Калмари | '''130''' | 41 | 1996–2011 |- |-bgcolor=#6495ED |3 |align=left|'''Тујра Хјиринен''' | '''121''' |3 |2007– |- |rowspan=2|4 |align=left|Сана Валконен |rowspan=2| '''120''' | 7 | 1995–2009 |-bgcolor=#6495ED |align=left|'''Линда Селстрем''' | 51 | 2007– |- |rowspan=2|6 |align=left|Ане Мекинен |rowspan=2| '''118''' | 16 | 1991–2009 |- |align=left|Јесика Јулин | 4 | 1997–2009 |- |-bgcolor=#6495ED |8 |align=left|'''Тиња-Рика Корпела''' [[Датотека:Righthand.svg|15px]][[Датотека:Lefthand.svg|15px]] | '''109''' | 0 | 2007– |- |9 |align=left|Ана-Каиса Рантанен | '''105''' | 8 | 1996–2011 |- |10 |align=left|Сана Талонен | '''103''' | 36 | 2004–2014 |- |11 |align=left|Катри Матсон | '''100''' | 2 | 1999–2015 |- |} Извор:<ref>[https://www.rsssf.org/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html Рекорди на рсссф]</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] 9f9l5zm8d3qszumv02uirdnmyvzng5r 25114075 25114058 2022-07-19T13:48:38Z Laslovarga 2101 /* Играчице са највише утакмица */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Финска}} 0 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />([[Маријехамн]], [[Оландска Острва|Оланд]], [[Финска]]; [[25. август]] [[1973]]) | највећа победа = {{рпфж|Бугарска}} 0 : 8 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Ловеч]], [[Бугарска]]; [[21. август]] [[2014]])) | највећи пораз = {{рпфж|Данска}} 9 : 0 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Вејен]], [[Данска]]; [[26. јул]] [[1975]]) | број учешћа = 0 | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | најбољи резултат (регионално) = Полуфинале [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. ==Рекорди играчица== :''Активне играчице '''подебљана имена''', ''*{{Updated|9 јул 2022}}'' {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style=text-align:center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Ута !width=40|Гол !width=80|Година |-bgcolor=#6495ED |1 |align=left|'''Ана Вестерлунд''' | '''145''' | 4 | 2008– |- |2 |align=left|Лаура Естерберг Калмари | '''130''' | 41 | 1996–2011 |- |-bgcolor=#6495ED |3 |align=left|'''Тујра Хјиринен''' | '''121''' |3 |2007– |- |rowspan=2|4 |align=left|Сана Валконен |rowspan=2| '''120''' | 7 | 1995–2009 |-bgcolor=#6495ED |align=left|'''Линда Селстрем''' | 51 | 2007– |- |rowspan=2|6 |align=left|Ане Мекинен |rowspan=2| '''118''' | 16 | 1991–2009 |- |align=left|Јесика Јулин | 4 | 1997–2009 |- |-bgcolor=#6495ED |8 |align=left|'''Тиња-Рика Корпела''' [[Датотека:Righthand.svg|15px]][[Датотека:Lefthand.svg|15px]] | '''109''' | 0 | 2007– |- |9 |align=left|Ана-Каиса Рантанен | '''105''' | 8 | 1996–2011 |- |10 |align=left|Сана Талонен | '''103''' | 36 | 2004–2014 |- |11 |align=left|Катри Матсон | '''100''' | 2 | 1999–2015 |- |} Извор:<ref>[https://www.rsssf.org/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html Рекорди на рсссф]</ref> ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Гол !width=40|Ута !width=80|Година !width=50|{{tooltip|Про|Просек}} |-bgcolor=#6495ED | 1 | '''Линда Селстрем''' | 51 | 120 | 2007– | 0,425 |- | 2 | Лаура Естерберг Калмари | 41 | 130 | 1996–2011 | 0,315 |- | 3 | Сана Талонен | 36 | 103 | 2004–2014 | 0,35 |-bgcolor=#6495ED | 4 | '''Еми Аланен''' | 21 | 97 | 2010– | 0,216 |- | 5 | Аника Сјелунд | 17 | 69 | 2006–2014 | 0,246 |- | 6 | Ане Мекинен | 16 | 118 | 1991–2009 | 0,136 |- | rowspan=2|7 | Хјди Какур] | 12 | 48 | 1999–2005 | 0,25 |-bgcolor=#6495ED | '''Аделина Енгман''' | 12 | 85 | 2012– | 0,141 |- | 9 | Маија Сори | 11 | 94 | 2007–2016 | 0,117 |-bgcolor=#6495ED | 10 | '''Риа Елинг''' | 9 | 62 | 2015– | 0,145 |- | rowspan=3|11 | Ану Тоика | 8 | 29 | 1979–1992 | 0,276 |- | Сусана Хеикари | 8 | 44 | 1994–2002 | 0,182 |- | Ана-Каиса Рантанен | 8 | 105 | 1996–2011 | 0,076 |- |} Извор:<ref name=Finland-WomenInternationalPlayerRecords>{{cite web |title=Finland – Women International Player Records |url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF).Published October 8, 2019, retrieved and Updated data June 15, 2021.}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] qweb2wersrl0dygjuupz0v94v0si77f 25114077 25114075 2022-07-19T13:50:41Z Laslovarga 2101 /* Играчице са највише погодака */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Финска}} 0 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />([[Маријехамн]], [[Оландска Острва|Оланд]], [[Финска]]; [[25. август]] [[1973]]) | највећа победа = {{рпфж|Бугарска}} 0 : 8 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Ловеч]], [[Бугарска]]; [[21. август]] [[2014]])) | највећи пораз = {{рпфж|Данска}} 9 : 0 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Вејен]], [[Данска]]; [[26. јул]] [[1975]]) | број учешћа = 0 | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | најбољи резултат (регионално) = Полуфинале [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. ==Рекорди играчица== :''Активне играчице '''подебљана имена''', ''*{{Updated|9 јул 2022}}'' {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style=text-align:center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Ута !width=40|Гол !width=80|Година |-bgcolor=#6495ED |1 |align=left|'''Ана Вестерлунд''' | '''145''' | 4 | 2008– |- |2 |align=left|Лаура Естерберг Калмари | '''130''' | 41 | 1996–2011 |- |-bgcolor=#6495ED |3 |align=left|'''Тујра Хјиринен''' | '''121''' |3 |2007– |- |rowspan=2|4 |align=left|Сана Валконен |rowspan=2| '''120''' | 7 | 1995–2009 |-bgcolor=#6495ED |align=left|'''Линда Селстрем''' | 51 | 2007– |- |rowspan=2|6 |align=left|Ане Мекинен |rowspan=2| '''118''' | 16 | 1991–2009 |- |align=left|Јесика Јулин | 4 | 1997–2009 |- |-bgcolor=#6495ED |8 |align=left|'''Тиња-Рика Корпела''' [[Датотека:Righthand.svg|15px]][[Датотека:Lefthand.svg|15px]] | '''109''' | 0 | 2007– |- |9 |align=left|Ана-Каиса Рантанен | '''105''' | 8 | 1996–2011 |- |10 |align=left|Сана Талонен | '''103''' | 36 | 2004–2014 |- |11 |align=left|Катри Матсон | '''100''' | 2 | 1999–2015 |- |} Извор:<ref>[https://www.rsssf.org/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html Рекорди на рсссф]</ref> ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Гол !width=40|Ута !width=80|Година !width=50|{{tooltip|Про|Просек}} |-bgcolor=#6495ED | 1 | '''Линда Селстрем''' | 51 | 120 | 2007– | 0,425 |- | 2 | Лаура Естерберг Калмари | 41 | 130 | 1996–2011 | 0,315 |- | 3 | Сана Талонен | 36 | 103 | 2004–2014 | 0,35 |-bgcolor=#6495ED | 4 | '''Еми Аланен''' | 21 | 97 | 2010– | 0,216 |- | 5 | Аника Сјелунд | 17 | 69 | 2006–2014 | 0,246 |- | 6 | Ане Мекинен | 16 | 118 | 1991–2009 | 0,136 |- | rowspan=2|7 | Хјди Какур] | 12 | 48 | 1999–2005 | 0,25 |-bgcolor=#6495ED | '''Аделина Енгман''' | 12 | 85 | 2012– | 0,141 |- | 9 | Маија Сори | 11 | 94 | 2007–2016 | 0,117 |-bgcolor=#6495ED | 10 | '''Риа Елинг''' | 9 | 62 | 2015– | 0,145 |- | rowspan=3|11 | Ану Тоика | 8 | 29 | 1979–1992 | 0,276 |- | Сусана Хеикари | 8 | 44 | 1994–2002 | 0,182 |- | Ана-Каиса Рантанен | 8 | 105 | 1996–2011 | 0,076 |- |} Извор:<ref name=Finland-WomenInternationalPlayerRecords>{{cite web |title=Finland – Women International Player Records |url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF).Published October 8, 2019, retrieved and Updated data June 15, 2021.}}</ref> ==Такмичарски рекорд== [[Датотека:Finland-LineUp.jpg|thumb|260px|Финска репрезентација 2009.]] ===Светско првенство за жене=== == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] j1jukabq8qhcicm8zgw3wg4w91pffx2 25114078 25114077 2022-07-19T13:51:50Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Финска}} 0 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />([[Маријехамн]], [[Оландска Острва|Оланд]], [[Финска]]; [[25. август]] [[1973]]) | највећа победа = {{рпфж|Бугарска}} 0 : 8 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Ловеч]], [[Бугарска]]; [[21. август]] [[2014]])) | највећи пораз = {{рпфж|Данска}} 9 : 0 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Вејен]], [[Данска]]; [[26. јул]] [[1975]]) | број учешћа = 0 | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | најбољи резултат (регионално) = Полуфинале [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Finland-LineUp.jpg|thumb|260px|десно|Финска репрезентација 2009.]] '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. ==Рекорди играчица== :''Активне играчице '''подебљана имена''', ''*{{Updated|9 јул 2022}}'' {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style=text-align:center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Ута !width=40|Гол !width=80|Година |-bgcolor=#6495ED |1 |align=left|'''Ана Вестерлунд''' | '''145''' | 4 | 2008– |- |2 |align=left|Лаура Естерберг Калмари | '''130''' | 41 | 1996–2011 |- |-bgcolor=#6495ED |3 |align=left|'''Тујра Хјиринен''' | '''121''' |3 |2007– |- |rowspan=2|4 |align=left|Сана Валконен |rowspan=2| '''120''' | 7 | 1995–2009 |-bgcolor=#6495ED |align=left|'''Линда Селстрем''' | 51 | 2007– |- |rowspan=2|6 |align=left|Ане Мекинен |rowspan=2| '''118''' | 16 | 1991–2009 |- |align=left|Јесика Јулин | 4 | 1997–2009 |- |-bgcolor=#6495ED |8 |align=left|'''Тиња-Рика Корпела''' [[Датотека:Righthand.svg|15px]][[Датотека:Lefthand.svg|15px]] | '''109''' | 0 | 2007– |- |9 |align=left|Ана-Каиса Рантанен | '''105''' | 8 | 1996–2011 |- |10 |align=left|Сана Талонен | '''103''' | 36 | 2004–2014 |- |11 |align=left|Катри Матсон | '''100''' | 2 | 1999–2015 |- |} Извор:<ref>[https://www.rsssf.org/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html Рекорди на рсссф]</ref> ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Гол !width=40|Ута !width=80|Година !width=50|{{tooltip|Про|Просек}} |-bgcolor=#6495ED | 1 | '''Линда Селстрем''' | 51 | 120 | 2007– | 0,425 |- | 2 | Лаура Естерберг Калмари | 41 | 130 | 1996–2011 | 0,315 |- | 3 | Сана Талонен | 36 | 103 | 2004–2014 | 0,35 |-bgcolor=#6495ED | 4 | '''Еми Аланен''' | 21 | 97 | 2010– | 0,216 |- | 5 | Аника Сјелунд | 17 | 69 | 2006–2014 | 0,246 |- | 6 | Ане Мекинен | 16 | 118 | 1991–2009 | 0,136 |- | rowspan=2|7 | Хјди Какур] | 12 | 48 | 1999–2005 | 0,25 |-bgcolor=#6495ED | '''Аделина Енгман''' | 12 | 85 | 2012– | 0,141 |- | 9 | Маија Сори | 11 | 94 | 2007–2016 | 0,117 |-bgcolor=#6495ED | 10 | '''Риа Елинг''' | 9 | 62 | 2015– | 0,145 |- | rowspan=3|11 | Ану Тоика | 8 | 29 | 1979–1992 | 0,276 |- | Сусана Хеикари | 8 | 44 | 1994–2002 | 0,182 |- | Ана-Каиса Рантанен | 8 | 105 | 1996–2011 | 0,076 |- |} Извор:<ref name=Finland-WomenInternationalPlayerRecords>{{cite web |title=Finland – Women International Player Records |url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF).Published October 8, 2019, retrieved and Updated data June 15, 2021.}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] jliqt2e2aapwizitdzru869l0xo6v5t 25114082 25114078 2022-07-19T13:58:14Z Laslovarga 2101 /* Светско првенство за жене */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Финска}} 0 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />([[Маријехамн]], [[Оландска Острва|Оланд]], [[Финска]]; [[25. август]] [[1973]]) | највећа победа = {{рпфж|Бугарска}} 0 : 8 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Ловеч]], [[Бугарска]]; [[21. август]] [[2014]])) | највећи пораз = {{рпфж|Данска}} 9 : 0 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Вејен]], [[Данска]]; [[26. јул]] [[1975]]) | број учешћа = 0 | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | најбољи резултат (регионално) = Полуфинале [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Finland-LineUp.jpg|thumb|260px|десно|Финска репрезентација 2009.]] '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. ==Рекорди играчица== :''Активне играчице '''подебљана имена''', ''*{{Updated|9 јул 2022}}'' {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style=text-align:center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Ута !width=40|Гол !width=80|Година |-bgcolor=#6495ED |1 |align=left|'''Ана Вестерлунд''' | '''145''' | 4 | 2008– |- |2 |align=left|Лаура Естерберг Калмари | '''130''' | 41 | 1996–2011 |- |-bgcolor=#6495ED |3 |align=left|'''Тујра Хјиринен''' | '''121''' |3 |2007– |- |rowspan=2|4 |align=left|Сана Валконен |rowspan=2| '''120''' | 7 | 1995–2009 |-bgcolor=#6495ED |align=left|'''Линда Селстрем''' | 51 | 2007– |- |rowspan=2|6 |align=left|Ане Мекинен |rowspan=2| '''118''' | 16 | 1991–2009 |- |align=left|Јесика Јулин | 4 | 1997–2009 |- |-bgcolor=#6495ED |8 |align=left|'''Тиња-Рика Корпела''' [[Датотека:Righthand.svg|15px]][[Датотека:Lefthand.svg|15px]] | '''109''' | 0 | 2007– |- |9 |align=left|Ана-Каиса Рантанен | '''105''' | 8 | 1996–2011 |- |10 |align=left|Сана Талонен | '''103''' | 36 | 2004–2014 |- |11 |align=left|Катри Матсон | '''100''' | 2 | 1999–2015 |- |} Извор:<ref>[https://www.rsssf.org/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html Рекорди на рсссф]</ref> ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Гол !width=40|Ута !width=80|Година !width=50|{{tooltip|Про|Просек}} |-bgcolor=#6495ED | 1 | '''Линда Селстрем''' | 51 | 120 | 2007– | 0,425 |- | 2 | Лаура Естерберг Калмари | 41 | 130 | 1996–2011 | 0,315 |- | 3 | Сана Талонен | 36 | 103 | 2004–2014 | 0,35 |-bgcolor=#6495ED | 4 | '''Еми Аланен''' | 21 | 97 | 2010– | 0,216 |- | 5 | Аника Сјелунд | 17 | 69 | 2006–2014 | 0,246 |- | 6 | Ане Мекинен | 16 | 118 | 1991–2009 | 0,136 |- | rowspan=2|7 | Хјди Какур] | 12 | 48 | 1999–2005 | 0,25 |-bgcolor=#6495ED | '''Аделина Енгман''' | 12 | 85 | 2012– | 0,141 |- | 9 | Маија Сори | 11 | 94 | 2007–2016 | 0,117 |-bgcolor=#6495ED | 10 | '''Риа Елинг''' | 9 | 62 | 2015– | 0,145 |- | rowspan=3|11 | Ану Тоика | 8 | 29 | 1979–1992 | 0,276 |- | Сусана Хеикари | 8 | 44 | 1994–2002 | 0,182 |- | Ана-Каиса Рантанен | 8 | 105 | 1996–2011 | 0,076 |- |} Извор:<ref name=Finland-WomenInternationalPlayerRecords>{{cite web |title=Finland – Women International Player Records |url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF).Published October 8, 2019, retrieved and Updated data June 15, 2021.}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=12| !colspan=7|Квалификациони резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan="8" rowspan="8" | ''Нису се квалификовале'' |colspan=7|''[[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|''УЕФА 1991'']]'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]] |colspan=7|''[[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|''УЕФА 1995'']]'' |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]] ||8||3||1||4||8||9||−1 |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] ||6||1||0||5||4||24||−20 |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] ||8||5||1||2||16||5||+11 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] ||8||6||1||1||25||6||+19 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] ||10||7||0||3||27||9||+18 |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] ||8||3||1||4||9||13||−4 |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan="8" | ''Није одлучено'' |colspan=7|''Није одлучено'' |- !Укупно||-||-||-||-||-||-||-||- !48||25||4||19||89||66||+23 |} :''*Означава нерешене утакмице које укључују нокаут мечеве одлучене са [[Једанаестерац|пеналима]].' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] 9uznjcm0ptvlevcb4s0obtere3ef1i6 25114089 25114082 2022-07-19T14:05:37Z Laslovarga 2101 /* Светско првенство за жене */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Финска}} 0 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />([[Маријехамн]], [[Оландска Острва|Оланд]], [[Финска]]; [[25. август]] [[1973]]) | највећа победа = {{рпфж|Бугарска}} 0 : 8 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Ловеч]], [[Бугарска]]; [[21. август]] [[2014]])) | највећи пораз = {{рпфж|Данска}} 9 : 0 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Вејен]], [[Данска]]; [[26. јул]] [[1975]]) | број учешћа = 0 | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | најбољи резултат (регионално) = Полуфинале [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Finland-LineUp.jpg|thumb|260px|десно|Финска репрезентација 2009.]] '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. ==Рекорди играчица== :''Активне играчице '''подебљана имена''', ''*{{Updated|9 јул 2022}}'' {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style=text-align:center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Ута !width=40|Гол !width=80|Година |-bgcolor=#6495ED |1 |align=left|'''Ана Вестерлунд''' | '''145''' | 4 | 2008– |- |2 |align=left|Лаура Естерберг Калмари | '''130''' | 41 | 1996–2011 |- |-bgcolor=#6495ED |3 |align=left|'''Тујра Хјиринен''' | '''121''' |3 |2007– |- |rowspan=2|4 |align=left|Сана Валконен |rowspan=2| '''120''' | 7 | 1995–2009 |-bgcolor=#6495ED |align=left|'''Линда Селстрем''' | 51 | 2007– |- |rowspan=2|6 |align=left|Ане Мекинен |rowspan=2| '''118''' | 16 | 1991–2009 |- |align=left|Јесика Јулин | 4 | 1997–2009 |- |-bgcolor=#6495ED |8 |align=left|'''Тиња-Рика Корпела''' [[Датотека:Righthand.svg|15px]][[Датотека:Lefthand.svg|15px]] | '''109''' | 0 | 2007– |- |9 |align=left|Ана-Каиса Рантанен | '''105''' | 8 | 1996–2011 |- |10 |align=left|Сана Талонен | '''103''' | 36 | 2004–2014 |- |11 |align=left|Катри Матсон | '''100''' | 2 | 1999–2015 |- |} Извор:<ref>[https://www.rsssf.org/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html Рекорди на рсссф]</ref> ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Гол !width=40|Ута !width=80|Година !width=50|{{tooltip|Про|Просек}} |-bgcolor=#6495ED | 1 | '''Линда Селстрем''' | 51 | 120 | 2007– | 0,425 |- | 2 | Лаура Естерберг Калмари | 41 | 130 | 1996–2011 | 0,315 |- | 3 | Сана Талонен | 36 | 103 | 2004–2014 | 0,35 |-bgcolor=#6495ED | 4 | '''Еми Аланен''' | 21 | 97 | 2010– | 0,216 |- | 5 | Аника Сјелунд | 17 | 69 | 2006–2014 | 0,246 |- | 6 | Ане Мекинен | 16 | 118 | 1991–2009 | 0,136 |- | rowspan=2|7 | Хјди Какур] | 12 | 48 | 1999–2005 | 0,25 |-bgcolor=#6495ED | '''Аделина Енгман''' | 12 | 85 | 2012– | 0,141 |- | 9 | Маија Сори | 11 | 94 | 2007–2016 | 0,117 |-bgcolor=#6495ED | 10 | '''Риа Елинг''' | 9 | 62 | 2015– | 0,145 |- | rowspan=3|11 | Ану Тоика | 8 | 29 | 1979–1992 | 0,276 |- | Сусана Хеикари | 8 | 44 | 1994–2002 | 0,182 |- | Ана-Каиса Рантанен | 8 | 105 | 1996–2011 | 0,076 |- |} Извор:<ref name=Finland-WomenInternationalPlayerRecords>{{cite web |title=Finland – Women International Player Records |url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF).Published October 8, 2019, retrieved and Updated data June 15, 2021.}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=12| !colspan=7|Квалификациони резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan="8" rowspan="8" | ''Нису се квалификовале'' |colspan=7|''[[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|''УЕФА 1991'']]'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]] |colspan=7|''[[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|''УЕФА 1995'']]'' |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]] ||8||3||1||4||8||9||−1 |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] ||6||1||0||5||4||24||−20 |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] ||8||5||1||2||16||5||+11 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] ||8||6||1||1||25||6||+19 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] ||10||7||0||3||27||9||+18 |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] ||8||3||1||4||9||13||−4 |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan="8" | ''Није одлучено'' |colspan=7|''Није одлучено'' |- !Укупно||-||-||-||-||-||-||-||- !48||25||4||19||89||66||+23 |} :''*Означава нерешене утакмице које укључују нокаут мечеве одлучене са [[Једанаестерац|пеналима]].'' ===Европско првенство у фудбалу за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Европско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=16| !colspan=7|Квалификациони резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр |- || [[Европско првенство у фудбалу за жене 1984.|1984]]||rowspan="8" colspan="8"|''Нису се квалификовале'' ||6||2||0||4||5||17||−12 |- ||{{flagicon|Norway}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1987.|1987]] ||6||1||2||3||2||6||−4 |- ||{{flagicon|West Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1989.|1989]] ||6||1||2||3||9||11||−2 |- ||{{flagicon|Denmark}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]] ||6||1||2||3||3||6||−3 |- ||{{flagicon|Italy}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1993.|1993]] ||4||0||2||2||3||12||−9 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]] ||6||2||3||1||8||7||+1 |- ||{{flagicon|Norway}} {{flagicon|Sweden}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1997.|1997]] ||8||1||1||6||2||24||−22 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2001.|2001]] ||8||2||0||6||8||21||−13 |- style="background:#9acdff;" ||{{flagicon|England}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]||'''Полуфинале'''||'''4'''||'''1'''||'''1'''||'''2'''||'''5'''||'''8'''||'''−3''' ||10||4||4||2||16||7||+9 |- |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|Finland}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2009.|2009]]||Четвртфинале||4||2||0||2||5||5||0 |colspan=7| ''Квалификовале се као домаћин'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2013.|2013]]||Групна фаза||3||0||2||1||1||6||−5 ||8||6||1||1||22||4||+18 |- ||{{flagicon|Netherlands}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2017.|2017]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' ||8||4||1||3||17||12||+5 |- ||{{flagicon|England}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2022.|2022]]||Групна фаза||3||0||0||3||1||8||−7 ||8||7||1||0||24||2||+22 |- !Total||4/13||14||3||3||8||12||27||−15 !84||31||19||34||119||129||−10 |} :''*Означава нерешене утакмице које укључују нокаут мечеве одлучене са [[Једанаестерац|пеналима]].'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] pfbrefqwpxbak81aued4rijvs0gtc0l 25114090 25114089 2022-07-19T14:05:55Z Laslovarga 2101 /* Европско првенство у фудбалу за жене */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Финска}} 0 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />([[Маријехамн]], [[Оландска Острва|Оланд]], [[Финска]]; [[25. август]] [[1973]]) | највећа победа = {{рпфж|Бугарска}} 0 : 8 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Ловеч]], [[Бугарска]]; [[21. август]] [[2014]])) | највећи пораз = {{рпфж|Данска}} 9 : 0 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Вејен]], [[Данска]]; [[26. јул]] [[1975]]) | број учешћа = 0 | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | најбољи резултат (регионално) = Полуфинале [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Finland-LineUp.jpg|thumb|260px|десно|Финска репрезентација 2009.]] '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. ==Рекорди играчица== :''Активне играчице '''подебљана имена''', ''*{{Updated|9 јул 2022}}'' {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style=text-align:center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Ута !width=40|Гол !width=80|Година |-bgcolor=#6495ED |1 |align=left|'''Ана Вестерлунд''' | '''145''' | 4 | 2008– |- |2 |align=left|Лаура Естерберг Калмари | '''130''' | 41 | 1996–2011 |- |-bgcolor=#6495ED |3 |align=left|'''Тујра Хјиринен''' | '''121''' |3 |2007– |- |rowspan=2|4 |align=left|Сана Валконен |rowspan=2| '''120''' | 7 | 1995–2009 |-bgcolor=#6495ED |align=left|'''Линда Селстрем''' | 51 | 2007– |- |rowspan=2|6 |align=left|Ане Мекинен |rowspan=2| '''118''' | 16 | 1991–2009 |- |align=left|Јесика Јулин | 4 | 1997–2009 |- |-bgcolor=#6495ED |8 |align=left|'''Тиња-Рика Корпела''' [[Датотека:Righthand.svg|15px]][[Датотека:Lefthand.svg|15px]] | '''109''' | 0 | 2007– |- |9 |align=left|Ана-Каиса Рантанен | '''105''' | 8 | 1996–2011 |- |10 |align=left|Сана Талонен | '''103''' | 36 | 2004–2014 |- |11 |align=left|Катри Матсон | '''100''' | 2 | 1999–2015 |- |} Извор:<ref>[https://www.rsssf.org/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html Рекорди на рсссф]</ref> ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Гол !width=40|Ута !width=80|Година !width=50|{{tooltip|Про|Просек}} |-bgcolor=#6495ED | 1 | '''Линда Селстрем''' | 51 | 120 | 2007– | 0,425 |- | 2 | Лаура Естерберг Калмари | 41 | 130 | 1996–2011 | 0,315 |- | 3 | Сана Талонен | 36 | 103 | 2004–2014 | 0,35 |-bgcolor=#6495ED | 4 | '''Еми Аланен''' | 21 | 97 | 2010– | 0,216 |- | 5 | Аника Сјелунд | 17 | 69 | 2006–2014 | 0,246 |- | 6 | Ане Мекинен | 16 | 118 | 1991–2009 | 0,136 |- | rowspan=2|7 | Хјди Какур] | 12 | 48 | 1999–2005 | 0,25 |-bgcolor=#6495ED | '''Аделина Енгман''' | 12 | 85 | 2012– | 0,141 |- | 9 | Маија Сори | 11 | 94 | 2007–2016 | 0,117 |-bgcolor=#6495ED | 10 | '''Риа Елинг''' | 9 | 62 | 2015– | 0,145 |- | rowspan=3|11 | Ану Тоика | 8 | 29 | 1979–1992 | 0,276 |- | Сусана Хеикари | 8 | 44 | 1994–2002 | 0,182 |- | Ана-Каиса Рантанен | 8 | 105 | 1996–2011 | 0,076 |- |} Извор:<ref name=Finland-WomenInternationalPlayerRecords>{{cite web |title=Finland – Women International Player Records |url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF).Published October 8, 2019, retrieved and Updated data June 15, 2021.}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=12| !colspan=7|Квалификациони резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan="8" rowspan="8" | ''Нису се квалификовале'' |colspan=7|''[[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|''УЕФА 1991'']]'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]] |colspan=7|''[[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|''УЕФА 1995'']]'' |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]] ||8||3||1||4||8||9||−1 |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] ||6||1||0||5||4||24||−20 |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] ||8||5||1||2||16||5||+11 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] ||8||6||1||1||25||6||+19 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] ||10||7||0||3||27||9||+18 |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] ||8||3||1||4||9||13||−4 |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan="8" | ''Није одлучено'' |colspan=7|''Није одлучено'' |- !Укупно||-||-||-||-||-||-||-||- !48||25||4||19||89||66||+23 |} :''*Означава нерешене утакмице које укључују нокаут мечеве одлучене са [[Једанаестерац|пеналима]].'' ===Европско првенство у фудбалу за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Европско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=16| !colspan=7|Квалификациони резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр |- || [[Европско првенство у фудбалу за жене 1984.|1984]]||rowspan="8" colspan="8"|''Нису се квалификовале'' ||6||2||0||4||5||17||−12 |- ||{{flagicon|Norway}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1987.|1987]] ||6||1||2||3||2||6||−4 |- ||{{flagicon|West Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1989.|1989]] ||6||1||2||3||9||11||−2 |- ||{{flagicon|Denmark}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]] ||6||1||2||3||3||6||−3 |- ||{{flagicon|Italy}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1993.|1993]] ||4||0||2||2||3||12||−9 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]] ||6||2||3||1||8||7||+1 |- ||{{flagicon|Norway}} {{flagicon|Sweden}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1997.|1997]] ||8||1||1||6||2||24||−22 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2001.|2001]] ||8||2||0||6||8||21||−13 |- style="background:#9acdff;" ||{{flagicon|England}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]||'''Полуфинале'''||'''4'''||'''1'''||'''1'''||'''2'''||'''5'''||'''8'''||'''−3''' ||10||4||4||2||16||7||+9 |- |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|Finland}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2009.|2009]]||Четвртфинале||4||2||0||2||5||5||0 |colspan=7| ''Квалификовале се као домаћини'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2013.|2013]]||Групна фаза||3||0||2||1||1||6||−5 ||8||6||1||1||22||4||+18 |- ||{{flagicon|Netherlands}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2017.|2017]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' ||8||4||1||3||17||12||+5 |- ||{{flagicon|England}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2022.|2022]]||Групна фаза||3||0||0||3||1||8||−7 ||8||7||1||0||24||2||+22 |- !Total||4/13||14||3||3||8||12||27||−15 !84||31||19||34||119||129||−10 |} :''*Означава нерешене утакмице које укључују нокаут мечеве одлучене са [[Једанаестерац|пеналима]].'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] q45bblof1v8cg755l2ow7o4jc3c4n0q 25114096 25114090 2022-07-19T14:13:19Z Laslovarga 2101 /* Европско првенство у фудбалу за жене */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Финска}} 0 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />([[Маријехамн]], [[Оландска Острва|Оланд]], [[Финска]]; [[25. август]] [[1973]]) | највећа победа = {{рпфж|Бугарска}} 0 : 8 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Ловеч]], [[Бугарска]]; [[21. август]] [[2014]])) | највећи пораз = {{рпфж|Данска}} 9 : 0 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Вејен]], [[Данска]]; [[26. јул]] [[1975]]) | број учешћа = 0 | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | најбољи резултат (регионално) = Полуфинале [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Finland-LineUp.jpg|thumb|260px|десно|Финска репрезентација 2009.]] '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. ==Рекорди играчица== :''Активне играчице '''подебљана имена''', ''*{{Updated|9 јул 2022}}'' {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style=text-align:center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Ута !width=40|Гол !width=80|Година |-bgcolor=#6495ED |1 |align=left|'''Ана Вестерлунд''' | '''145''' | 4 | 2008– |- |2 |align=left|Лаура Естерберг Калмари | '''130''' | 41 | 1996–2011 |- |-bgcolor=#6495ED |3 |align=left|'''Тујра Хјиринен''' | '''121''' |3 |2007– |- |rowspan=2|4 |align=left|Сана Валконен |rowspan=2| '''120''' | 7 | 1995–2009 |-bgcolor=#6495ED |align=left|'''Линда Селстрем''' | 51 | 2007– |- |rowspan=2|6 |align=left|Ане Мекинен |rowspan=2| '''118''' | 16 | 1991–2009 |- |align=left|Јесика Јулин | 4 | 1997–2009 |- |-bgcolor=#6495ED |8 |align=left|'''Тиња-Рика Корпела''' [[Датотека:Righthand.svg|15px]][[Датотека:Lefthand.svg|15px]] | '''109''' | 0 | 2007– |- |9 |align=left|Ана-Каиса Рантанен | '''105''' | 8 | 1996–2011 |- |10 |align=left|Сана Талонен | '''103''' | 36 | 2004–2014 |- |11 |align=left|Катри Матсон | '''100''' | 2 | 1999–2015 |- |} Извор:<ref>[https://www.rsssf.org/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html Рекорди на рсссф]</ref> ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Гол !width=40|Ута !width=80|Година !width=50|{{tooltip|Про|Просек}} |-bgcolor=#6495ED | 1 | '''Линда Селстрем''' | 51 | 120 | 2007– | 0,425 |- | 2 | Лаура Естерберг Калмари | 41 | 130 | 1996–2011 | 0,315 |- | 3 | Сана Талонен | 36 | 103 | 2004–2014 | 0,35 |-bgcolor=#6495ED | 4 | '''Еми Аланен''' | 21 | 97 | 2010– | 0,216 |- | 5 | Аника Сјелунд | 17 | 69 | 2006–2014 | 0,246 |- | 6 | Ане Мекинен | 16 | 118 | 1991–2009 | 0,136 |- | rowspan=2|7 | Хјди Какур] | 12 | 48 | 1999–2005 | 0,25 |-bgcolor=#6495ED | '''Аделина Енгман''' | 12 | 85 | 2012– | 0,141 |- | 9 | Маија Сори | 11 | 94 | 2007–2016 | 0,117 |-bgcolor=#6495ED | 10 | '''Риа Елинг''' | 9 | 62 | 2015– | 0,145 |- | rowspan=3|11 | Ану Тоика | 8 | 29 | 1979–1992 | 0,276 |- | Сусана Хеикари | 8 | 44 | 1994–2002 | 0,182 |- | Ана-Каиса Рантанен | 8 | 105 | 1996–2011 | 0,076 |- |} Извор:<ref name=Finland-WomenInternationalPlayerRecords>{{cite web |title=Finland – Women International Player Records |url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF).Published October 8, 2019, retrieved and Updated data June 15, 2021.}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=12| !colspan=7|Квалификациони резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan="8" rowspan="8" | ''Нису се квалификовале'' |colspan=7|''[[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|''УЕФА 1991'']]'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]] |colspan=7|''[[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|''УЕФА 1995'']]'' |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]] ||8||3||1||4||8||9||−1 |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] ||6||1||0||5||4||24||−20 |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] ||8||5||1||2||16||5||+11 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] ||8||6||1||1||25||6||+19 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] ||10||7||0||3||27||9||+18 |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] ||8||3||1||4||9||13||−4 |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan="8" | ''Није одлучено'' |colspan=7|''Није одлучено'' |- !Укупно||-||-||-||-||-||-||-||- !48||25||4||19||89||66||+23 |} :''*Означава нерешене утакмице које укључују нокаут мечеве одлучене са [[Једанаестерац|пеналима]].'' ===Европско првенство у фудбалу за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Европско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=16| !colspan=7|Квалификациони резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр |- || [[Европско првенство у фудбалу за жене 1984.|1984]]||rowspan="8" colspan="8"|''Нису се квалификовале'' ||6||2||0||4||5||17||−12 |- ||{{flagicon|Norway}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1987.|1987]] ||6||1||2||3||2||6||−4 |- ||{{flagicon|West Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1989.|1989]] ||6||1||2||3||9||11||−2 |- ||{{flagicon|Denmark}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]] ||6||1||2||3||3||6||−3 |- ||{{flagicon|Italy}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1993.|1993]] ||4||0||2||2||3||12||−9 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]] ||6||2||3||1||8||7||+1 |- ||{{flagicon|Norway}} {{flagicon|Sweden}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1997.|1997]] ||8||1||1||6||2||24||−22 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2001.|2001]] ||8||2||0||6||8||21||−13 |- style="background:#9acdff;" ||{{flagicon|England}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]||'''Полуфинале'''||'''4'''||'''1'''||'''1'''||'''2'''||'''5'''||'''8'''||'''−3''' ||10||4||4||2||16||7||+9 |- |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|Finland}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2009.|2009]]||Четвртфинале||4||2||0||2||5||5||0 |colspan=7| ''Квалификовале се као домаћини'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2013.|2013]]||Групна фаза||3||0||2||1||1||6||−5 ||8||6||1||1||22||4||+18 |- ||{{flagicon|Netherlands}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2017.|2017]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' ||8||4||1||3||17||12||+5 |- ||{{flagicon|England}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2022.|2022]]||Групна фаза||3||0||0||3||1||8||−7 ||8||7||1||0||24||2||+22 |- !Укупно||4/13||14||3||3||8||12||27||−15 !84||31||19||34||119||129||−10 |} :''*Означава нерешене утакмице које укључују нокаут мечеве одлучене са [[Једанаестерац|пеналима]].'' ===Куп Кипра за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Куп Кипра за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||[[Куп Кипра за жене 2012.|2012]]||''7. место''||4||1||1||2||6||7||−1 |- ||[[Куп Кипра за жене 2013.|2013]]||''7. место''||4||1||1||2||5||6||−1 |- ||[[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]||''12. место''||4||0||1||3||1||8||−7 |- ||[[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]||''9. место''||4||1||1||2||3||7||−4 |- ||[[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]||''8. место''||4||0||1||3||3||8||−5 |- ||[[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]||''11. место''||4||1||1||2||4||7||−3 |- ||[[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]||''9. место''||4||1||1||2||3||6||−3 |- ||[[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]||''Другопласиране''||3||1||1||1||7||6||−3 |- !Укупно||||24||6||8||17||22||43||−21 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] l8yoyw3qb3ro9olgiz8r5wd4mja666m 25114099 25114096 2022-07-19T14:17:43Z Laslovarga 2101 /* Куп Кипра за жене */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Финска}} 0 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />([[Маријехамн]], [[Оландска Острва|Оланд]], [[Финска]]; [[25. август]] [[1973]]) | највећа победа = {{рпфж|Бугарска}} 0 : 8 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Ловеч]], [[Бугарска]]; [[21. август]] [[2014]])) | највећи пораз = {{рпфж|Данска}} 9 : 0 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Вејен]], [[Данска]]; [[26. јул]] [[1975]]) | број учешћа = 0 | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | најбољи резултат (регионално) = Полуфинале [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Finland-LineUp.jpg|thumb|260px|десно|Финска репрезентација 2009.]] '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. ==Рекорди играчица== :''Активне играчице '''подебљана имена''', ''*{{Updated|9 јул 2022}}'' {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style=text-align:center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Ута !width=40|Гол !width=80|Година |-bgcolor=#6495ED |1 |align=left|'''Ана Вестерлунд''' | '''145''' | 4 | 2008– |- |2 |align=left|Лаура Естерберг Калмари | '''130''' | 41 | 1996–2011 |- |-bgcolor=#6495ED |3 |align=left|'''Тујра Хјиринен''' | '''121''' |3 |2007– |- |rowspan=2|4 |align=left|Сана Валконен |rowspan=2| '''120''' | 7 | 1995–2009 |-bgcolor=#6495ED |align=left|'''Линда Селстрем''' | 51 | 2007– |- |rowspan=2|6 |align=left|Ане Мекинен |rowspan=2| '''118''' | 16 | 1991–2009 |- |align=left|Јесика Јулин | 4 | 1997–2009 |- |-bgcolor=#6495ED |8 |align=left|'''Тиња-Рика Корпела''' [[Датотека:Righthand.svg|15px]][[Датотека:Lefthand.svg|15px]] | '''109''' | 0 | 2007– |- |9 |align=left|Ана-Каиса Рантанен | '''105''' | 8 | 1996–2011 |- |10 |align=left|Сана Талонен | '''103''' | 36 | 2004–2014 |- |11 |align=left|Катри Матсон | '''100''' | 2 | 1999–2015 |- |} Извор:<ref>[https://www.rsssf.org/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html Рекорди на рсссф]</ref> ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Гол !width=40|Ута !width=80|Година !width=50|{{tooltip|Про|Просек}} |-bgcolor=#6495ED | 1 | '''Линда Селстрем''' | 51 | 120 | 2007– | 0,425 |- | 2 | Лаура Естерберг Калмари | 41 | 130 | 1996–2011 | 0,315 |- | 3 | Сана Талонен | 36 | 103 | 2004–2014 | 0,35 |-bgcolor=#6495ED | 4 | '''Еми Аланен''' | 21 | 97 | 2010– | 0,216 |- | 5 | Аника Сјелунд | 17 | 69 | 2006–2014 | 0,246 |- | 6 | Ане Мекинен | 16 | 118 | 1991–2009 | 0,136 |- | rowspan=2|7 | Хјди Какур] | 12 | 48 | 1999–2005 | 0,25 |-bgcolor=#6495ED | '''Аделина Енгман''' | 12 | 85 | 2012– | 0,141 |- | 9 | Маија Сори | 11 | 94 | 2007–2016 | 0,117 |-bgcolor=#6495ED | 10 | '''Риа Елинг''' | 9 | 62 | 2015– | 0,145 |- | rowspan=3|11 | Ану Тоика | 8 | 29 | 1979–1992 | 0,276 |- | Сусана Хеикари | 8 | 44 | 1994–2002 | 0,182 |- | Ана-Каиса Рантанен | 8 | 105 | 1996–2011 | 0,076 |- |} Извор:<ref name=Finland-WomenInternationalPlayerRecords>{{cite web |title=Finland – Women International Player Records |url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF).Published October 8, 2019, retrieved and Updated data June 15, 2021.}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=12| !colspan=7|Квалификациони резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan="8" rowspan="8" | ''Нису се квалификовале'' |colspan=7|''[[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|''УЕФА 1991'']]'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]] |colspan=7|''[[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|''УЕФА 1995'']]'' |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]] ||8||3||1||4||8||9||−1 |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] ||6||1||0||5||4||24||−20 |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] ||8||5||1||2||16||5||+11 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] ||8||6||1||1||25||6||+19 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] ||10||7||0||3||27||9||+18 |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] ||8||3||1||4||9||13||−4 |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan="8" | ''Није одлучено'' |colspan=7|''Није одлучено'' |- !Укупно||-||-||-||-||-||-||-||- !48||25||4||19||89||66||+23 |} :''*Означава нерешене утакмице које укључују нокаут мечеве одлучене са [[Једанаестерац|пеналима]].'' ===Европско првенство у фудбалу за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Европско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=16| !colspan=7|Квалификациони резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр |- || [[Европско првенство у фудбалу за жене 1984.|1984]]||rowspan="8" colspan="8"|''Нису се квалификовале'' ||6||2||0||4||5||17||−12 |- ||{{flagicon|Norway}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1987.|1987]] ||6||1||2||3||2||6||−4 |- ||{{flagicon|West Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1989.|1989]] ||6||1||2||3||9||11||−2 |- ||{{flagicon|Denmark}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]] ||6||1||2||3||3||6||−3 |- ||{{flagicon|Italy}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1993.|1993]] ||4||0||2||2||3||12||−9 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]] ||6||2||3||1||8||7||+1 |- ||{{flagicon|Norway}} {{flagicon|Sweden}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1997.|1997]] ||8||1||1||6||2||24||−22 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2001.|2001]] ||8||2||0||6||8||21||−13 |- style="background:#9acdff;" ||{{flagicon|England}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]||'''Полуфинале'''||'''4'''||'''1'''||'''1'''||'''2'''||'''5'''||'''8'''||'''−3''' ||10||4||4||2||16||7||+9 |- |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|Finland}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2009.|2009]]||Четвртфинале||4||2||0||2||5||5||0 |colspan=7| ''Квалификовале се као домаћини'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2013.|2013]]||Групна фаза||3||0||2||1||1||6||−5 ||8||6||1||1||22||4||+18 |- ||{{flagicon|Netherlands}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2017.|2017]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' ||8||4||1||3||17||12||+5 |- ||{{flagicon|England}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2022.|2022]]||Групна фаза||3||0||0||3||1||8||−7 ||8||7||1||0||24||2||+22 |- !Укупно||4/13||14||3||3||8||12||27||−15 !84||31||19||34||119||129||−10 |} :''*Означава нерешене утакмице које укључују нокаут мечеве одлучене са [[Једанаестерац|пеналима]].'' ===Куп Кипра за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Куп Кипра за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||[[Куп Кипра за жене 2012.|2012]]||''7. место''||4||1||1||2||6||7||−1 |- ||[[Куп Кипра за жене 2013.|2013]]||''7. место''||4||1||1||2||5||6||−1 |- ||[[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]||''12. место''||4||0||1||3||1||8||−7 |- ||[[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]||''9. место''||4||1||1||2||3||7||−4 |- ||[[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]||''8. место''||4||0||1||3||3||8||−5 |- ||[[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]||''11. место''||4||1||1||2||4||7||−3 |- ||[[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]||''9. место''||4||1||1||2||3||6||−3 |- ||[[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]||''Другопласиране''||3||1||1||1||7||6||−3 |- !Укупно||||24||6||8||17||22||43||−21 |} ==Нордијско првенство у фудбалу=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Нордијско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|Finland}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1974.|1974]]||''Треће место''||2||0||0||2||0||6||−6 |- ||{{flagicon|Denmark}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1975.|1975]]||''Треће место''||2||0||0||2||0||13||−13 |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1976.|1976]]||''Треће место''||2||0||0||2||1||5||−4 |- ||{{flagicon|Finland}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1977.|1977]]||''Треће место''||2||0||0||2||0||5||−5 |- ||{{flagicon|Denmark}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1978.|1978]]||''Треће место''||3||1||1||1||1||4||−3 |- ||{{flagicon|Norway}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1979.|1979]]||''Треће место''||3||1||1||1||2||5||−3 |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1980.|1980]]||''Четврто место''||3||0||2||1||1||8||−7 |- ||{{flagicon|Finland}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1981.|1981]]||''Друго место''||3||1||1||1||3||4||−1 |- ||{{flagicon|Denmark}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1982.|1982]]||''Четврто место''||3||0||1||2||1||6||−5 |- !Укупно||9/9||23||3||6||14||9||56||−47 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] 82hlpey09xj4vpzh532uulgmw9tdohg 25114100 25114099 2022-07-19T14:18:01Z Laslovarga 2101 /* Нордијско првенство у фудбалу= */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Финске <br/>(-{Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}-) | грб = Huuhkajat logo.svg | надимак = Северне сове<br />(''-{Helmarit}-'') <ref name="helmari">{{Cite web | title = Helmarit nimetty MM-karsinta-avaukseen Serbiaa vastaan | publisher = Football Association of Finland | access-date = 22 June 2018 | url = https://www.palloliitto.fi/jalkapallouutiset/helmarit-nimetty-mm-karsinta-avaukseen-serbiaa-vastaan | language = fi }}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Финске|SPL/FBF]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|Финска}} Ана Сигњољ | капитен = Тиња Рика Корпела | највише наступа = Ана Вестерлунд (136) | најбољи стрелац = Линда Салстрем (49) | фифа шифра = -{FIN}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|FIN}}}} | фифа макс = 14. | фифа макс датум = септембар 2005. | фифа мин = 32. | фифа мин датум = март 2019. | pattern_la1 = _fin20H | pattern_b1 = _fin20H | pattern_ra1 = _fin20H | pattern_sh1 = _svn20H | pattern_so1 = _fin20h | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _fin20A | pattern_b2 = _fin20A | pattern_ra2 = _fin20A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00004B | body2 = 00004B | rightarm2 = 00004B | shorts2 = 00004B | socks2 = 00004B | прва међународна утакмица = {{рпфж|Финска}} 0 : 0 {{рпфжД|Шведска}}<br />([[Маријехамн]], [[Оландска Острва|Оланд]], [[Финска]]; [[25. август]] [[1973]]) | највећа победа = {{рпфж|Бугарска}} 0 : 8 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Ловеч]], [[Бугарска]]; [[21. август]] [[2014]])) | највећи пораз = {{рпфж|Данска}} 9 : 0 {{рпфжД|Финска}}<br />([[Вејен]], [[Данска]]; [[26. јул]] [[1975]]) | број учешћа = 0 | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу за жене|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | најбољи резултат (регионално) = Полуфинале [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Finland-LineUp.jpg|thumb|260px|десно|Финска репрезентација 2009.]] '''Женска фудбалска репрезентација Финске''' ({{јез-фин|Suomen naisten jalkapallomaajoukkue}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Финска|Финску]] на међународним такмичењима и под контролом је [[Фудбалски савез Финске|Фудбалског савеза Финске]] ({{јез-фин|Suomen Palloliitto}}), владајућег тела за фудбал у Финској. Репрезентација је стигла до полуфинала Европског првенства 2005. године, изненадивши свет женског фудбала ремизирајући са [[Женска фудбалска репрезентација Шведске|репрезентацијом Шведске]] и победивши [[Женска фудбалска репрезентација Данске|репрезентацију Данске]]. Финска је била домаћин финала ЕП 2009.<ref>{{cite web |url=http://www.finemb.org.uk/public/default.aspx?contentid=169593&nodeid=46684&contentlan=2&culture=en-GB |title=Women's Euro 2009 in Finland |date=2009 |website=Embassy of Finland |access-date= 28 December 2016}}</ref> Фински тим је имао неколико играчица које се сматрају међу најбољима у женском фудбалу, као што су Лаура Остерберг Калмари, Сана Валконен и Ане Мекинен. Од марта 2017. године, тим се налази на 28. месту ФИФА светске ранг листе. Ово је најнижи статус од када је рангирање почело 2003. Од 2004. до 2010. репрезентација Финске се у просеку налазила око 16. места. ==Рекорди играчица== :''Активне играчице '''подебљана имена''', ''*{{Updated|9 јул 2022}}'' {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style=text-align:center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Ута !width=40|Гол !width=80|Година |-bgcolor=#6495ED |1 |align=left|'''Ана Вестерлунд''' | '''145''' | 4 | 2008– |- |2 |align=left|Лаура Естерберг Калмари | '''130''' | 41 | 1996–2011 |- |-bgcolor=#6495ED |3 |align=left|'''Тујра Хјиринен''' | '''121''' |3 |2007– |- |rowspan=2|4 |align=left|Сана Валконен |rowspan=2| '''120''' | 7 | 1995–2009 |-bgcolor=#6495ED |align=left|'''Линда Селстрем''' | 51 | 2007– |- |rowspan=2|6 |align=left|Ане Мекинен |rowspan=2| '''118''' | 16 | 1991–2009 |- |align=left|Јесика Јулин | 4 | 1997–2009 |- |-bgcolor=#6495ED |8 |align=left|'''Тиња-Рика Корпела''' [[Датотека:Righthand.svg|15px]][[Датотека:Lefthand.svg|15px]] | '''109''' | 0 | 2007– |- |9 |align=left|Ана-Каиса Рантанен | '''105''' | 8 | 1996–2011 |- |10 |align=left|Сана Талонен | '''103''' | 36 | 2004–2014 |- |11 |align=left|Катри Матсон | '''100''' | 2 | 1999–2015 |- |} Извор:<ref>[https://www.rsssf.org/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html Рекорди на рсссф]</ref> ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !width=35|Ранг !Играчица !width=40|Гол !width=40|Ута !width=80|Година !width=50|{{tooltip|Про|Просек}} |-bgcolor=#6495ED | 1 | '''Линда Селстрем''' | 51 | 120 | 2007– | 0,425 |- | 2 | Лаура Естерберг Калмари | 41 | 130 | 1996–2011 | 0,315 |- | 3 | Сана Талонен | 36 | 103 | 2004–2014 | 0,35 |-bgcolor=#6495ED | 4 | '''Еми Аланен''' | 21 | 97 | 2010– | 0,216 |- | 5 | Аника Сјелунд | 17 | 69 | 2006–2014 | 0,246 |- | 6 | Ане Мекинен | 16 | 118 | 1991–2009 | 0,136 |- | rowspan=2|7 | Хјди Какур] | 12 | 48 | 1999–2005 | 0,25 |-bgcolor=#6495ED | '''Аделина Енгман''' | 12 | 85 | 2012– | 0,141 |- | 9 | Маија Сори | 11 | 94 | 2007–2016 | 0,117 |-bgcolor=#6495ED | 10 | '''Риа Елинг''' | 9 | 62 | 2015– | 0,145 |- | rowspan=3|11 | Ану Тоика | 8 | 29 | 1979–1992 | 0,276 |- | Сусана Хеикари | 8 | 44 | 1994–2002 | 0,182 |- | Ана-Каиса Рантанен | 8 | 105 | 1996–2011 | 0,076 |- |} Извор:<ref name=Finland-WomenInternationalPlayerRecords>{{cite web |title=Finland – Women International Player Records |url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/fin-wom-recintlp.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF).Published October 8, 2019, retrieved and Updated data June 15, 2021.}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=12| !colspan=7|Квалификациони резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan="8" rowspan="8" | ''Нису се квалификовале'' |colspan=7|''[[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|''УЕФА 1991'']]'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]] |colspan=7|''[[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|''УЕФА 1995'']]'' |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]] ||8||3||1||4||8||9||−1 |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] ||6||1||0||5||4||24||−20 |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] ||8||5||1||2||16||5||+11 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] ||8||6||1||1||25||6||+19 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] ||10||7||0||3||27||9||+18 |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] ||8||3||1||4||9||13||−4 |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan="8" | ''Није одлучено'' |colspan=7|''Није одлучено'' |- !Укупно||-||-||-||-||-||-||-||- !48||25||4||19||89||66||+23 |} :''*Означава нерешене утакмице које укључују нокаут мечеве одлучене са [[Једанаестерац|пеналима]].'' ===Европско првенство у фудбалу за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Европско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |rowspan=16| !colspan=7|Квалификациони резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !Гр |- || [[Европско првенство у фудбалу за жене 1984.|1984]]||rowspan="8" colspan="8"|''Нису се квалификовале'' ||6||2||0||4||5||17||−12 |- ||{{flagicon|Norway}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1987.|1987]] ||6||1||2||3||2||6||−4 |- ||{{flagicon|West Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1989.|1989]] ||6||1||2||3||9||11||−2 |- ||{{flagicon|Denmark}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]] ||6||1||2||3||3||6||−3 |- ||{{flagicon|Italy}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1993.|1993]] ||4||0||2||2||3||12||−9 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]] ||6||2||3||1||8||7||+1 |- ||{{flagicon|Norway}} {{flagicon|Sweden}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 1997.|1997]] ||8||1||1||6||2||24||−22 |- ||{{flagicon|Germany}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2001.|2001]] ||8||2||0||6||8||21||−13 |- style="background:#9acdff;" ||{{flagicon|England}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2005.|2005]]||'''Полуфинале'''||'''4'''||'''1'''||'''1'''||'''2'''||'''5'''||'''8'''||'''−3''' ||10||4||4||2||16||7||+9 |- |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|Finland}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2009.|2009]]||Четвртфинале||4||2||0||2||5||5||0 |colspan=7| ''Квалификовале се као домаћини'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2013.|2013]]||Групна фаза||3||0||2||1||1||6||−5 ||8||6||1||1||22||4||+18 |- ||{{flagicon|Netherlands}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2017.|2017]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' ||8||4||1||3||17||12||+5 |- ||{{flagicon|England}} [[Европско првенство у фудбалу за жене 2022.|2022]]||Групна фаза||3||0||0||3||1||8||−7 ||8||7||1||0||24||2||+22 |- !Укупно||4/13||14||3||3||8||12||27||−15 !84||31||19||34||119||129||−10 |} :''*Означава нерешене утакмице које укључују нокаут мечеве одлучене са [[Једанаестерац|пеналима]].'' ===Куп Кипра за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Куп Кипра за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||[[Куп Кипра за жене 2012.|2012]]||''7. место''||4||1||1||2||6||7||−1 |- ||[[Куп Кипра за жене 2013.|2013]]||''7. место''||4||1||1||2||5||6||−1 |- ||[[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]||''12. место''||4||0||1||3||1||8||−7 |- ||[[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]||''9. место''||4||1||1||2||3||7||−4 |- ||[[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]||''8. место''||4||0||1||3||3||8||−5 |- ||[[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]||''11. место''||4||1||1||2||4||7||−3 |- ||[[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]||''9. место''||4||1||1||2||3||6||−3 |- ||[[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]||''Другопласиране''||3||1||1||1||7||6||−3 |- !Укупно||||24||6||8||17||22||43||−21 |} ===Нордијско првенство у фудбалу=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Нордијско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|Finland}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1974.|1974]]||''Треће место''||2||0||0||2||0||6||−6 |- ||{{flagicon|Denmark}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1975.|1975]]||''Треће место''||2||0||0||2||0||13||−13 |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1976.|1976]]||''Треће место''||2||0||0||2||1||5||−4 |- ||{{flagicon|Finland}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1977.|1977]]||''Треће место''||2||0||0||2||0||5||−5 |- ||{{flagicon|Denmark}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1978.|1978]]||''Треће место''||3||1||1||1||1||4||−3 |- ||{{flagicon|Norway}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1979.|1979]]||''Треће место''||3||1||1||1||2||5||−3 |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1980.|1980]]||''Четврто место''||3||0||2||1||1||8||−7 |- ||{{flagicon|Finland}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1981.|1981]]||''Друго место''||3||1||1||1||3||4||−1 |- ||{{flagicon|Denmark}} [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1982.|1982]]||''Четврто место''||3||0||1||2||1||6||−5 |- !Укупно||9/9||23||3||6||14||9||56||−47 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Finland women's national football team}} *[https://www.palloliitto.fi/english Званичан веб сајт] *[https://web.archive.org/web/20071105140637/http://fifa.com/associations/association=fin/ Профил на ФИФА] {{УЕФА женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Финске| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Ф]] [[Категорија:Фудбал у Финској]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Ф]] bmovni7zy7qie7qt6kwbb5onbrqksq0 0 4328940 25113979 2022-07-19T12:40:25Z Markon Padrino 289117 Markon Padrino преместио је страницу [[Катепанат Рас]] на [[Капетанат Рас]]: Ispravka pravopisne greške. wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Капетанат Рас]] 87betv6pc43rqrwdt8a95ar519mfwf9 1 4328941 25113981 2022-07-19T12:40:25Z Markon Padrino 289117 Markon Padrino преместио је страницу [[Разговор:Катепанат Рас]] на [[Разговор:Капетанат Рас]]: Ispravka pravopisne greške. wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор:Капетанат Рас]] bydt5z2y6siqmg91oyodh7ve9lsgcz3 0 4328942 25113982 2022-07-19T12:41:12Z Dilic 1754 Нова страница: [[Датотека:Gerasim Bold-litograf.jpg|мини|Герасим Болдински]] '''Герасим Болдински''' (рођ. Григорије; [[1489]], [[Переслављ Залески]] — 1. мај [[1554]], Болдин Тројицки манастир) — монах [[Руска православна црква|Руске православне цркве]], оснивач Болдинског манастира код Дорогоб… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Gerasim Bold-litograf.jpg|мини|Герасим Болдински]] '''Герасим Болдински''' (рођ. Григорије; [[1489]], [[Переслављ Залески]] — 1. мај [[1554]], Болдин Тројицки манастир) — монах [[Руска православна црква|Руске православне цркве]], оснивач Болдинског манастира код [[Дорогобуж|Дорогобужа]] и Жиздринског Тројичког манастира. Рођен је 1489. године у Перејаслављу Заљеском <ref>{{Cite journal|last=Крушельницкая|first=Ольга|last2=Светлова|first2=Александрина|date=2015-02-26|title=Представления спортсменов-юниоров о профессионально важных качествах тренера|url=http://dx.doi.org/10.54359/ps.v8i39.570|journal=Психологические исследования|volume=8|issue=39|doi=10.54359/ps.v8i39.570|issn=2075-7999}}</ref>. Провео 26 година у послушању код преподобног [[Данило Перејаславски|Данила Перејаславског]], где је био обућар и по налогу настојатеља усрдно служио братији својим занатом. Око 1508. године је примио монашки постриг у Тројице Даниловом манастиру и у монаштву узео име Герасим <ref>{{Cite journal|last=Крушельницкая|first=Ольга|last2=Светлова|first2=Александрина|date=2015-02-26|title=Представления спортсменов-юниоров о профессионально важных качествах тренера|url=http://dx.doi.org/10.54359/ps.v8i39.570|journal=Психологические исследования|volume=8|issue=39|doi=10.54359/ps.v8i39.570|issn=2075-7999}}</ref>. Он је ревносно вршио подвиге поста и молитве: узимао је храну другог или трећег дана, стално извршавао келијско правило, а понекад по сву ноћ стајао на молитви. Много и много побожних лица обраћали су се за савет великом подвижнику. Али преподобни, жељан пустињачког усамљеништва и молитвеног тиховања, пређе у дивљу шуму, у [[Дорогобушки рејон|Дорогобужком округу]] Смоленске епархије, где осим змија и звериња није било никога. Након посебног виђењу прешао је да живуи на Болдинској гори. Његов строг подвижнички живот привукао је ревнитеље побожности и он је на Болдиној гори подигао манастир <ref>{{Cite journal|last=Крушельницкая|first=Ольга|last2=Светлова|first2=Александрина|date=2015-02-26|title=Представления спортсменов-юниоров о профессионально важных качествах тренера|url=http://dx.doi.org/10.54359/ps.v8i39.570|journal=Психологические исследования|volume=8|issue=39|doi=10.54359/ps.v8i39.570|issn=2075-7999}}</ref>. Године 1535. Герасим и његов ученик Симеон долазе у Вјазму, где је касније основао манастир Јована Крститеља <ref>{{Citation|title=English-Russian thematic dictionary|url=http://dx.doi.org/10.33029/9704-6678-0-erd-2022-1-144|publisher=OOO «GEOTAR-Media» Publishing Group|date=2022|accessdate=2022-07-19|pages=1–144|first=S.V.|last=Polosa}}</ref>. Герасим је умро 1554. године. Његове свете мошти се чувају у цркви Болдинског манастира <ref>{{Cite journal|last=Pleshkevich|first=E. A.|date=2018|title=A brief chronology of librarianship in Russia: status and prospects of development|url=http://dx.doi.org/10.20913/1815-3186-2018-3-14-18|journal=BIBLIOSPHERE|issue=3|pages=14–18|doi=10.20913/1815-3186-2018-3-14-18|issn=1815-3186}}</ref>. == Извори == <references /> [[Категорија:Руски светитељи]] 11qf2om3oq0wthxg5z7htlu200ut65o 14 4328943 25114003 2022-07-19T12:48:05Z MareBG 12583 Нова страница: {{Commons category|Music of Paris}} wikitext text/x-wiki {{Commons category|Music of Paris}} t4r0sgto0er4m93wp4kh98yu4twbzx6 25114004 25114003 2022-07-19T12:48:35Z MareBG 12583 +[[Категорија:Култура у Паризу]]; +[[Категорија:Париз]]; +[[Категорија:Музика у Француској]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Commons category|Music of Paris}} [[Категорија:Култура у Паризу|М]] [[Категорија:Париз|М]] [[Категорија:Музика у Француској|П]] qf97kh0ubb34y4vvk4f95su0v7srx4o 14 4328944 25114015 2022-07-19T12:51:52Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Фудбалска репрезентација Финске|Ж]] [[Категорија:Европске фудбалске репрезентације|Финска]] [[Категорија:Фудбал у Финској|Р]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Фудбал]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбалска репрезентација Финске|Ж]] [[Категорија:Европске фудбалске репрезентације|Финска]] [[Категорија:Фудбал у Финској|Р]] [[Категорија:Репрезентације Финске|Фудбал]] k66ulvv1ylbpjy4bhfwh94v7mr8ubmc 14 4328945 25114025 2022-07-19T12:53:42Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Фудбал у Финској]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбал у Финској]] 4ez94nkbcgbypvbvu0fdcz6vw489zja 0 4328946 25114030 2022-07-19T12:56:35Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Луј Витон]] на [[Louis Vuitton]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Louis Vuitton]] eldit4fe7wdqg8lnmrcizciu6ds0piy 1 4328947 25114032 2022-07-19T12:56:35Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Разговор:Луј Витон]] на [[Разговор:Louis Vuitton]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор:Louis Vuitton]] 9ade81om68vnl9txiou46m32y05li7i 0 4328948 25114056 2022-07-19T13:37:47Z Dukae1969 184906 nova stranica wikitext text/x-wiki [[Датотека:MM57.png|мини|desno|270p|Naslovna strana #57. ''Za-Te-Nejeva senka''. Autor naslovnice: Đankarlo Alesandrini, 2014.]] '''''Za-Te-Nejeva senka''''' je redovna epizoda strip serijala [[Марти Мистерија|Marti Misterije]] premijerno objavljena u Srbiji u svesci #57. u izdanju [[Весели четвртак (издавачка кућа)|Veselog četvrtka]]. Sveska je objavljena 25. februara 2021. Koštala je 380 din (4,1 €; 4,8 $). Imala je 158 strana.<ref>Spisak svih epizoda Marti Misterije objavljenih u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji nalazi se [[Marti Misterija (spisak epizoda)|ovde]].</ref> == Originalna epizoda == Originalna epizoda pod nazivom ''L'ombra di Za-Te-Nay'' objavljena je premijerno u #335. regularne edicije Marti Misterije koja je u Italiji u izdanju [[Серђо Бонели едиторе|Bonelija]] izašla 10. oktobra 2014. Epizodu su nacrtali Franko Deveskovi i Đovani Romanini, a scenario napisali Alfredo Kasteli i Mirko Perniola. Naslovnu stranu je nacrtao Đankarlo Alesandrini. Koštala je 6,3 €.<ref>Podaci o originalnoj epizodi: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/37693/L-ombra-di-Za-Te-Nay.html (Pristup: 19.7.2022)</ref> ==Fusnote== {{reflist}} [[Категорија:Стрип]] [[Категорија:Boneli]] [[Категорија:Stripovi o Marti Misteriji]] [[Категорија:Марти Мистерија]] iewsakh1jrjcl610a4r4arv8cb2r8ds 25114060 25114056 2022-07-19T13:41:28Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:MM57.png|мини|desno|270p|Naslovna strana #57. ''Za-Te-Nejeva senka''. Autor naslovnice: Đankarlo Alesandrini, 2014.]] '''''Za-Te-Nejeva senka''''' je redovna epizoda strip serijala [[Марти Мистерија|Marti Misterije]] premijerno objavljena u Srbiji u svesci #57. u izdanju [[Весели четвртак (издавачка кућа)|Veselog četvrtka]]. Sveska je objavljena 25. februara 2021. Koštala je 380 din (4,1 €; 4,8 $). Imala je 158 strana.<ref>Spisak svih epizoda Marti Misterije objavljenih u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji nalazi se [[Marti Misterija (spisak epizoda)|ovde]].</ref> == Originalna epizoda == Originalna epizoda pod nazivom ''L'ombra di Za-Te-Nay'' objavljena je premijerno u #335. regularne edicije Marti Misterije koja je u Italiji u izdanju [[Серђо Бонели едиторе|Bonelija]] izašla 10. oktobra 2014. Epizodu su nacrtali Franko Deveskovi i Đovani Romanini, a scenario napisali Alfredo Kasteli i Mirko Perniola. Naslovnu stranu je nacrtao Đankarlo Alesandrini. Koštala je 6,3 €.<ref>Podaci o originalnoj epizodi: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/37693/L-ombra-di-Za-Te-Nay.html (Pristup: 19.7.2022)</ref> ==Prethodno pojavljivanje Za-Te-Neja== Sveska je nastavak epizode ''[[Tajna nemoguće sekire (strip)|Tajna nemoguće sekire]]'', koja je objavljena u #24 nove Zlatne serije 8. oktobra 2020. ==Prethodna i naredna sveska== Prethodna sveska Marti Misterije nosila je naziv ''[[Grabljivci Svete šume (strip)|Grabljivci Svete šume]]'' (#56), a naredna ''Mračna Tantra'' (#58). ==Fusnote== {{reflist}} [[Категорија:Стрип]] [[Категорија:Boneli]] [[Категорија:Stripovi o Marti Misteriji]] [[Категорија:Марти Мистерија]] bvsqi86rv0a5e3hbc5zrf33e31qhmsc 0 4328949 25114114 2022-07-19T14:46:48Z 31.223.128.195 Нова страница: {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Клан (3. сезона) | bgcolour = red | слика = | наслов = | серија = | двд = | двд формат = | држава = {{застава|Србија}} | мрежа = [[Суперстар ТВ]]<br /> [[РТС 1]] | прва = 30. јул [[2022]]. | последња = | број епизода = 8 | претходна сезона = Клан (2. сезона) | п… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Клан (3. сезона) | bgcolour = red | слика = | наслов = | серија = | двд = | двд формат = | држава = {{застава|Србија}} | мрежа = [[Суперстар ТВ]]<br /> [[РТС 1]] | прва = 30. јул [[2022]]. | последња = | број епизода = 8 | претходна сезона = Клан (2. сезона) | претходна серија = | следећа сезона = | следећа серија = }} Tрећа и финална сезона [[Криминалистички филм|криминалистичко]]-[[Драма (телевизијски жанр)|драмске]] [[Телевизијска серија|телевизијске серије]] ''[[Клан (серија)|Клан]]'' емитује се од 30. јула 2022. године на [[Суперстар ТВ]]. Трећа сезона се састоји од 8 епизода. == Радња == {{Упозорење-серија}} == Епизоде == {{главни|Списак епизода серије Клан}} <onlyinclude> {{Episode table |background=red |overall=2 |season=7 |title=16 |director=12 |writer=39 |airdate=13 |episodes= {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Клан | EpisodeNumber = 17 | EpisodeNumber2 = 1 | RTitle = | DirectedBy = [[Бобан Скерлић]] | WrittenBy = [[Бобан Скерлић]] и Кристина Ђуковић | OriginalAirDate = {{start date|2022|7|30}} | ShortSummary = | LineColor = red }} }}</onlyinclude> ==Извори== {{reflist}} == Спољашње везе == [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2022.]] k3ahkkodb46bg54ooouvcfeqmb7rmm0 10 4328950 25114120 2022-07-19T14:55:43Z Laslovarga 2101 Нова страница: {{Navbox | name = Куп Кипра за жене | title = [[Куп Кипра за жене]] | state = {{{state|autocollapse}}} |listclass = hlist | group1 = Tournaments | list1 = * [[Куп Кипра за жене 2008.|2008]] * [[Куп Кипра за жене 2009.|2009]] * [[Куп Кипра за жене 2010.|2010]] * [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]] * [[Куп Кипра за жене 2012.|2012]] * Куп Кипра за жене 201… wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Куп Кипра за жене | title = [[Куп Кипра за жене]] | state = {{{state|autocollapse}}} |listclass = hlist | group1 = Tournaments | list1 = * [[Куп Кипра за жене 2008.|2008]] * [[Куп Кипра за жене 2009.|2009]] * [[Куп Кипра за жене 2010.|2010]] * [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]] * [[Куп Кипра за жене 2012.|2012]] * [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]] * [[Куп Кипра за жене 2014.|2014]] * [[Куп Кипра за жене 2015.|2015]] * [[Куп Кипра за жене 2016.|2016]] * [[Куп Кипра за жене 2017.|2017]] * [[Куп Кипра за жене 2018.|2018]] * [[Куп Кипра за жене 2019.|2019]] * [[Куп Кипра за жене 2020.|2020]] * {{strikethrough|2021}} * {{strikethrough|2022}} | group2 = Састави | list2 = * [[Куп Кипра за жене 2008. састави|2008]] * [[Куп Кипра за жене 2009. састави|2009]] * [[Куп Кипра за жене 2010. састави|2010]] * [[Куп Кипра за жене 2011. састави|2011]] * [[Куп Кипра за жене 2012. састави|2012]] * [[Куп Кипра за жене 2013. састави|2013]] * [[Куп Кипра за жене 2014. састави|2014]] * [[Куп Кипра за жене 2015. састави|2015]] * [[Куп Кипра за жене 2016. састави|2016]] * [[Куп Кипра за жене 2017. састави|2017]] * [[Куп Кипра за жене 2018. састави|2018]] * [[Куп Кипра за жене 2019. састави|2019]] * [[Куп Кипра за жене 2020. састави|2020]] }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Куп Кипра за жене]] [[Категорија:Навигациони шаблони за међународна фудбалска такмичења]] </noinclude> sdcaljuw1t29b8opa5xpwbhdounioj4 25114441 25114120 2022-07-19T17:30:05Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Куп Кипра за жене | title = [[Куп Кипра за жене]] | state = {{{state|autocollapse}}} |listclass = hlist | group1 = Такмичења | list1 = * [[Куп Кипра за жене 2008.|2008]] * [[Куп Кипра за жене 2009.|2009]] * [[Куп Кипра за жене 2010.|2010]] * [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]] * [[Куп Кипра за жене 2012.|2012]] * [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]] * [[Куп Кипра за жене 2014.|2014]] * [[Куп Кипра за жене 2015.|2015]] * [[Куп Кипра за жене 2016.|2016]] * [[Куп Кипра за жене 2017.|2017]] * [[Куп Кипра за жене 2018.|2018]] * [[Куп Кипра за жене 2019.|2019]] * [[Куп Кипра за жене 2020.|2020]] * {{strikethrough|2021}} * {{strikethrough|2022}} | group2 = Састави | list2 = * [[Куп Кипра за жене 2008. састави|2008]] * [[Куп Кипра за жене 2009. састави|2009]] * [[Куп Кипра за жене 2010. састави|2010]] * [[Куп Кипра за жене 2011. састави|2011]] * [[Куп Кипра за жене 2012. састави|2012]] * [[Куп Кипра за жене 2013. састави|2013]] * [[Куп Кипра за жене 2014. састави|2014]] * [[Куп Кипра за жене 2015. састави|2015]] * [[Куп Кипра за жене 2016. састави|2016]] * [[Куп Кипра за жене 2017. састави|2017]] * [[Куп Кипра за жене 2018. састави|2018]] * [[Куп Кипра за жене 2019. састави|2019]] * [[Куп Кипра за жене 2020. састави|2020]] }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Куп Кипра за жене]] [[Категорија:Навигациони шаблони за међународна фудбалска такмичења]] </noinclude> p7bdkmpafnnr4gtfwvuppgj321e6t8n 0 4328951 25114126 2022-07-19T14:57:38Z Laslovarga 2101 Нова страница: {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/… wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2020.]] }} ==References== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] 4u54ay8tt07n31uwj9i16ghvdzxa0p7 25114129 25114126 2022-07-19T14:59:55Z Laslovarga 2101 /* References */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2020.]] }} ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] oinlioscqng3zubm7gail9jtcgxoiuo 25114134 25114129 2022-07-19T15:06:30Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2020.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] l7we50ussgv462n75xu22bbzmqe6o9t 25114141 25114134 2022-07-19T15:08:37Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2020.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) је глобални турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу. Одржава се сваке године на Кипру од 2008. године. Иако се такмичење одржава на Кипру, домаћини тек треба да учествују у такмичењу. Турнир се игра крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и Куп Алгарвеа, Куп Турске за жене, Куп Шебеливес, Куп Арнолда Кларка, Куп Пинатара и Турно де Франс. ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] bd6lvtbs274nwjoxhwuabk8u2cviicy 25114144 25114141 2022-07-19T15:09:22Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2023.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) је глобални турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу. Одржава се сваке године на Кипру од 2008. године. Иако се такмичење одржава на Кипру, домаћини тек треба да учествују у такмичењу. Турнир се игра крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и Куп Алгарвеа, Куп Турске за жене, Куп Шебеливес, Куп Арнолда Кларка, Куп Пинатара и Турно де Франс. ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] nrboee1rjzx2r6u4ysdho8iisy7949f 25114146 25114144 2022-07-19T15:13:00Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2023.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) је глобални турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу. Одржава се сваке године на Кипру од 2008. године. Иако се такмичење одржава на Кипру, домаћини тек треба да учествују у такмичењу. Турнир се игра крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и Куп Алгарвеа, Куп Турске за жене, Куп Шебеливес, Куп Арнолда Кларка, Куп Пинатара и Турно де Франс. ==Формат такмичења== Куп за жене Кипра користи следећи двофазни формат:<ref>{{cite web |url=http://www.cypruswomenscup.net/#!regulations/c1lmq |title=Regulations |access-date=13 March 2014}}</ref> Прва фаза је групна фаза у којој је дванаест позваних тимова подељено у три групе по четири тима. Слично као у Купу Алгарвеа, тимови у Групи А и Групи Б састоје се од тимова са вишим рангом и једини су тимови који се стварно боре за првенство; Групу Ц чине нижерангиране екипе. Свака група игра [[Бергеров систем|раунд-робин формат]] од шест утакмица, при чему сваки тим игра по једну утакмицу против сваког од осталих тимова у истој групи. Друга фаза је један „финални дан“ у којем се игра шест утакмица у којима учествује свих дванаест тимова како би се одредио коначан пласман на турниру, са следећим мечевима: ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] pucvankdqcjp7756cq0zuf7tfv8rvle 25114218 25114146 2022-07-19T16:02:19Z Laslovarga 2101 /* Формат такмичења */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2023.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) је глобални турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу. Одржава се сваке године на Кипру од 2008. године. Иако се такмичење одржава на Кипру, домаћини тек треба да учествују у такмичењу. Турнир се игра крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и Куп Алгарвеа, Куп Турске за жене, Куп Шебеливес, Куп Арнолда Кларка, Куп Пинатара и Турно де Франс. ==Формат такмичења== Куп за жене Кипра користи следећи двофазни формат:<ref>{{cite web |url=http://www.cypruswomenscup.net/#!regulations/c1lmq |title=Regulations |access-date=13 March 2014}}</ref> Прва фаза је групна фаза у којој је дванаест позваних тимова подељено у три групе по четири тима. Слично као у Купу Алгарвеа, тимови у Групи А и Групи Б састоје се од тимова са вишим рангом и једини су тимови који се стварно боре за првенство; Групу Ц чине нижерангиране екипе. Свака група игра [[Бергеров систем|раунд-робин формат]] од шест утакмица, при чему сваки тим игра по једну утакмицу против сваког од осталих тимова у истој групи. Друга фаза је један „финални дан“ у којем се игра шест утакмица у којима учествује свих дванаест тимова како би се одредио коначан пласман на турниру, са следећим мечевима: *Утакмица за 11. место: Четвртопласирани тим у групи Ц и бољи четвртопласирани тим из групе А и Б. *Утакмица за 9. место: Трећепласирани тим у групи Ц и најбољи четвртопласирани из групе А и Б. *Утакмица за 7. место: Трећепласиране екипе у групама А и Б. *Утакмица за 5. место: Другопласирани у групи Ц и други бољи другопласирани из група А и Б. *Утакмица за 3. место: Победник групе Ц и бољи другопласирани из група А и Б. *Финале: Победник групе А против победника групе Б ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] ijwaq0iuyo7ie76qhum3eatvuoji1hw 25114243 25114218 2022-07-19T16:16:02Z Laslovarga 2101 /* Формат такмичења */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2023.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) је глобални турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу. Одржава се сваке године на Кипру од 2008. године. Иако се такмичење одржава на Кипру, домаћини тек треба да учествују у такмичењу. Турнир се игра крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и Куп Алгарвеа, Куп Турске за жене, Куп Шебеливес, Куп Арнолда Кларка, Куп Пинатара и Турно де Франс. ==Формат такмичења== Куп за жене Кипра користи следећи двофазни формат:<ref>{{cite web |url=http://www.cypruswomenscup.net/#!regulations/c1lmq |title=Regulations |access-date=13 March 2014}}</ref> Прва фаза је групна фаза у којој је дванаест позваних тимова подељено у три групе по четири тима. Слично као у Купу Алгарвеа, тимови у Групи А и Групи Б састоје се од тимова са вишим рангом и једини су тимови који се стварно боре за првенство; Групу Ц чине нижерангиране екипе. Свака група игра [[Бергеров систем|раунд-робин формат]] од шест утакмица, при чему сваки тим игра по једну утакмицу против сваког од осталих тимова у истој групи. Друга фаза је један „финални дан“ у којем се игра шест утакмица у којима учествује свих дванаест тимова како би се одредио коначан пласман на турниру, са следећим мечевима: *Утакмица за 11. место: Четвртопласирани тим у групи Ц и бољи четвртопласирани тим из групе А и Б. *Утакмица за 9. место: Трећепласирани тим у групи Ц и најбољи четвртопласирани из групе А и Б. *Утакмица за 7. место: Трећепласиране екипе у групама А и Б. *Утакмица за 5. место: Другопласирани у групи Ц и други бољи другопласирани из група А и Б. *Утакмица за 3. место: Победник групе Ц и бољи другопласирани из група А и Б. *Финале: Победник групе А против победника групе Б ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !rowspan=2 width=5%|Година |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Финале |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Утакмица за треће место |- !width=15%|Победник !width=8%|Резултат !width=15%|Финалиста !width=15%|Треће место !width=8%|Резултат !width=15%|Четврто место |- |[[2008 Cyprus Women's Cup|2008]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|USA}} (U20) |{{Рпфж-велико|JPN}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |- |[[2009 Cyprus Women's Cup|2009]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>6 : 5 ([[Једанаестерац|пен.]]) |{{Рпфж-велико|NZL}} |- |[[2010 Cyprus Women's Cup|2010]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|NZL}} |{{Рпфж-велико|NED}} |'''4 : 0''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[2011 Cyprus Women's Cup|2011]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''3 : 0''' |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[2012 Cyprus Women's Cup|2012]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |- |[[2013 Cyprus Women's Cup|2013]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|NZL}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[2014 Cyprus Women's Cup|2014]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |{{Рпфж-велико|KOR}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>3 : 1 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[2015 Cyprus Women's Cup|2015]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |- |[[2016 Cyprus Women's Cup|2016]] |'''{{Рпфж-велико|AUT}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|POL}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |[[2017 Cyprus Women's Cup|2017]] |'''{{Рпфж-велико|SUI}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|KOR}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|IRL}} |- |[[2018 Cyprus Women's Cup|2018]] |'''{{Рпфж-велико|ESP}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[2019 Cyprus Women's Cup|2019]] |'''{{Рпфж-велико|PRK}}''' |'''3 : 3 '''<br>7 : 6 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|BEL}} |'''0 : 0'''<br>3 : 2 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|AUT}} |- |[[2020 Cyprus Women's Cup|2020]] |{{Рпфж-велико|CRO}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|FIN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |2021 |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |- |2022 |} ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] o7xk7t6mcxou8gflot184416s7xhxuc 25114256 25114243 2022-07-19T16:18:23Z Laslovarga 2101 /* Резултати */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2023.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) је глобални турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу. Одржава се сваке године на Кипру од 2008. године. Иако се такмичење одржава на Кипру, домаћини тек треба да учествују у такмичењу. Турнир се игра крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и Куп Алгарвеа, Куп Турске за жене, Куп Шебеливес, Куп Арнолда Кларка, Куп Пинатара и Турно де Франс. ==Формат такмичења== Куп за жене Кипра користи следећи двофазни формат:<ref>{{cite web |url=http://www.cypruswomenscup.net/#!regulations/c1lmq |title=Regulations |access-date=13 March 2014}}</ref> Прва фаза је групна фаза у којој је дванаест позваних тимова подељено у три групе по четири тима. Слично као у Купу Алгарвеа, тимови у Групи А и Групи Б састоје се од тимова са вишим рангом и једини су тимови који се стварно боре за првенство; Групу Ц чине нижерангиране екипе. Свака група игра [[Бергеров систем|раунд-робин формат]] од шест утакмица, при чему сваки тим игра по једну утакмицу против сваког од осталих тимова у истој групи. Друга фаза је један „финални дан“ у којем се игра шест утакмица у којима учествује свих дванаест тимова како би се одредио коначан пласман на турниру, са следећим мечевима: *Утакмица за 11. место: Четвртопласирани тим у групи Ц и бољи четвртопласирани тим из групе А и Б. *Утакмица за 9. место: Трећепласирани тим у групи Ц и најбољи четвртопласирани из групе А и Б. *Утакмица за 7. место: Трећепласиране екипе у групама А и Б. *Утакмица за 5. место: Другопласирани у групи Ц и други бољи другопласирани из група А и Б. *Утакмица за 3. место: Победник групе Ц и бољи другопласирани из група А и Б. *Финале: Победник групе А против победника групе Б ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !rowspan=2 width=5%|Година |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Финале |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Утакмица за треће место |- !width=15%|Победник !width=8%|Резултат !width=15%|Финалиста !width=15%|Треће место !width=8%|Резултат !width=15%|Четврто место |- |[[Куп Кипра за жене 2008.|2008]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|USA}} (U20) |{{Рпфж-велико|JPN}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |- |[[Куп Кипра за жене 2009.|2009]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>6 : 5 ([[Једанаестерац|пен.]]) |{{Рпфж-велико|NZL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2010.|2010]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|NZL}} |{{Рпфж-велико|NED}} |'''4 : 0''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2011.|2011]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''3 : 0''' |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2012.|2012]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |- |[[Куп Кипра за жене 2013.|2013]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|NZL}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2014.|2014]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |{{Рпфж-велико|KOR}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>3 : 1 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2015.|2015]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |- |[[Куп Кипра за жене 2016.|2016]] |'''{{Рпфж-велико|AUT}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|POL}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |[[Куп Кипра за жене 2017.|2017]] |'''{{Рпфж-велико|SUI}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|KOR}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|IRL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2018.|2018]] |'''{{Рпфж-велико|ESP}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2019.|2019]] |'''{{Рпфж-велико|PRK}}''' |'''3 : 3 '''<br>7 : 6 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|BEL}} |'''0 : 0'''<br>3 : 2 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|AUT}} |- |[[Куп Кипра за жене 2020.|2020]] |{{Рпфж-велико|CRO}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|FIN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |2021 |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |- |2022 |} ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] bvzjcqxg669d2ttd7acfcg7cmm6i80h 25114258 25114256 2022-07-19T16:19:17Z Laslovarga 2101 /* Резултати */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2023.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) је глобални турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу. Одржава се сваке године на Кипру од 2008. године. Иако се такмичење одржава на Кипру, домаћини тек треба да учествују у такмичењу. Турнир се игра крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и Куп Алгарвеа, Куп Турске за жене, Куп Шебеливес, Куп Арнолда Кларка, Куп Пинатара и Турно де Франс. ==Формат такмичења== Куп за жене Кипра користи следећи двофазни формат:<ref>{{cite web |url=http://www.cypruswomenscup.net/#!regulations/c1lmq |title=Regulations |access-date=13 March 2014}}</ref> Прва фаза је групна фаза у којој је дванаест позваних тимова подељено у три групе по четири тима. Слично као у Купу Алгарвеа, тимови у Групи А и Групи Б састоје се од тимова са вишим рангом и једини су тимови који се стварно боре за првенство; Групу Ц чине нижерангиране екипе. Свака група игра [[Бергеров систем|раунд-робин формат]] од шест утакмица, при чему сваки тим игра по једну утакмицу против сваког од осталих тимова у истој групи. Друга фаза је један „финални дан“ у којем се игра шест утакмица у којима учествује свих дванаест тимова како би се одредио коначан пласман на турниру, са следећим мечевима: *Утакмица за 11. место: Четвртопласирани тим у групи Ц и бољи четвртопласирани тим из групе А и Б. *Утакмица за 9. место: Трећепласирани тим у групи Ц и најбољи четвртопласирани из групе А и Б. *Утакмица за 7. место: Трећепласиране екипе у групама А и Б. *Утакмица за 5. место: Другопласирани у групи Ц и други бољи другопласирани из група А и Б. *Утакмица за 3. место: Победник групе Ц и бољи другопласирани из група А и Б. *Финале: Победник групе А против победника групе Б ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !rowspan=2 width=5%|Година |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Финале |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Утакмица за треће место |- !width=15%|Победник !width=8%|Резултат !width=15%|Финалиста !width=15%|Треће место !width=8%|Резултат !width=15%|Четврто место |- |[[Куп Кипра за жене 2008.|2008]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|USA}} (U20) |{{Рпфж-велико|JPN}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |- |[[Куп Кипра за жене 2009.|2009]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>6 : 5 ([[Једанаестерац|пен.]]) |{{Рпфж-велико|NZL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2010.|2010]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|NZL}} |{{Рпфж-велико|NED}} |'''4 : 0''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2011.|2011]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''3 : 0''' |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2012.|2012]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |- |[[Куп Кипра за жене 2013.|2013]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|NZL}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2014.|2014]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |{{Рпфж-велико|KOR}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>3 : 1 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2015.|2015]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |- |[[Куп Кипра за жене 2016.|2016]] |'''{{Рпфж-велико|AUT}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|POL}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |[[Куп Кипра за жене 2017.|2017]] |'''{{Рпфж-велико|SUI}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|KOR}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|IRL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2018.|2018]] |'''{{Рпфж-велико|ESP}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2019.|2019]] |'''{{Рпфж-велико|PRK}}''' |'''3 : 3 '''<br>7 : 6 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|BEL}} |'''0 : 0'''<br>3 : 2 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|AUT}} |- |[[Куп Кипра за жене 2020.|2020]] |{{Рпфж-велико|CRO}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|FIN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |{{strikethrough|2021}} |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |- |{{strikethrough|2022}} |} ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] m2zmq8tivvt9foqyb67riimk5sftr7d 25114311 25114258 2022-07-19T16:35:09Z Laslovarga 2101 /* Резултати */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2023.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) је глобални турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу. Одржава се сваке године на Кипру од 2008. године. Иако се такмичење одржава на Кипру, домаћини тек треба да учествују у такмичењу. Турнир се игра крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и Куп Алгарвеа, Куп Турске за жене, Куп Шебеливес, Куп Арнолда Кларка, Куп Пинатара и Турно де Франс. ==Формат такмичења== Куп за жене Кипра користи следећи двофазни формат:<ref>{{cite web |url=http://www.cypruswomenscup.net/#!regulations/c1lmq |title=Regulations |access-date=13 March 2014}}</ref> Прва фаза је групна фаза у којој је дванаест позваних тимова подељено у три групе по четири тима. Слично као у Купу Алгарвеа, тимови у Групи А и Групи Б састоје се од тимова са вишим рангом и једини су тимови који се стварно боре за првенство; Групу Ц чине нижерангиране екипе. Свака група игра [[Бергеров систем|раунд-робин формат]] од шест утакмица, при чему сваки тим игра по једну утакмицу против сваког од осталих тимова у истој групи. Друга фаза је један „финални дан“ у којем се игра шест утакмица у којима учествује свих дванаест тимова како би се одредио коначан пласман на турниру, са следећим мечевима: *Утакмица за 11. место: Четвртопласирани тим у групи Ц и бољи четвртопласирани тим из групе А и Б. *Утакмица за 9. место: Трећепласирани тим у групи Ц и најбољи четвртопласирани из групе А и Б. *Утакмица за 7. место: Трећепласиране екипе у групама А и Б. *Утакмица за 5. место: Другопласирани у групи Ц и други бољи другопласирани из група А и Б. *Утакмица за 3. место: Победник групе Ц и бољи другопласирани из група А и Б. *Финале: Победник групе А против победника групе Б ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !rowspan=2 width=5%|Година |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Финале |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Утакмица за треће место |- !width=15%|Победник !width=8%|Резултат !width=15%|Финалиста !width=15%|Треће место !width=8%|Резултат !width=15%|Четврто место |- |[[Куп Кипра за жене 2008.|2008]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|USA}} (U20) |{{Рпфж-велико|JPN}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |- |[[Куп Кипра за жене 2009.|2009]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>6 : 5 ([[Једанаестерац|пен.]]) |{{Рпфж-велико|NZL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2010.|2010]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|NZL}} |{{Рпфж-велико|NED}} |'''4 : 0''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2011.|2011]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''3 : 0''' |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2012.|2012]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |- |[[Куп Кипра за жене 2013.|2013]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|NZL}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2014.|2014]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |{{Рпфж-велико|KOR}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>3 : 1 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2015.|2015]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |- |[[Куп Кипра за жене 2016.|2016]] |'''{{Рпфж-велико|AUT}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|POL}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |[[Куп Кипра за жене 2017.|2017]] |'''{{Рпфж-велико|SUI}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|KOR}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|IRL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2018.|2018]] |'''{{Рпфж-велико|ESP}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2019.|2019]] |'''{{Рпфж-велико|PRK}}''' |'''3 : 3 '''<br>7 : 6 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|BEL}} |'''0 : 0'''<br>3 : 2 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|AUT}} |- |[[Куп Кипра за жене 2020.|2020]] |{{Рпфж-велико|CRO}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|FIN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |{{strikethrough|2021}} |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |- |{{strikethrough|2022}} |} ==Репрезентације које су стигле до прва четири места== {| class="wikitable" |- !Репрезентација !Победник !Финалиста !Треће место !Четврто место !Укупно прва четири |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|CAN}} |bgcolor=#FFF68F|3 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]], [[Куп Кипра за жене 2010.|2010]], [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) |4 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) | | |7 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|ENG}} |bgcolor=#FFF68F|3 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |1 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]]) |5 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|FRA}} |bgcolor=#FFF68F|2 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |2 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) | |4 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|PRK}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) | |2 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]], [[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) | |3 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|SUI}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) | | |3 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) |4 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|AUT}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) |2 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|ESP}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) | | | |1 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|CRO}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | | | |1 |- |{{рпфж|ITA}} | |2 ([[Куп Кипра за жене 2018.|2018]], [[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) |2 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) |5 |- |{{рпфж|NED}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) |3 |- |{{рпфж|NZL}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2013.|2013]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]]) |3 |- |{{рпфж|KOR}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |2 |- |{{рпфж|POL}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) | | |1 |- |{{рпфж|USA}} (U20) | |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) | | |1 |- |{{рпфж|FIN}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | | |1 |- |{{рпфж|MEX}} | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2015.|2015]], [[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | |2 |- |{{рпфж|JPN}} | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) | |1 |- |{{рпфж|BEL}} | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) | |1 |- |{{рпфж|CZE}} | | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]], [[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) |2 |- |{{рпфж|SCO}} | | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2011.|2011]], [[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) |2 |- |{{рпфж|IRL}} | | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) |1 |- !Укупно (21. репрезентација) ! 13 ! 13 ! 13 ! 13 ! 52 |} ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] our0j5g8j7pc8sxamn00v5459t897hz 25114329 25114311 2022-07-19T16:45:00Z Laslovarga 2101 /* Репрезентације које су стигле до прва четири места */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2023.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) је глобални турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу. Одржава се сваке године на Кипру од 2008. године. Иако се такмичење одржава на Кипру, домаћини тек треба да учествују у такмичењу. Турнир се игра крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и Куп Алгарвеа, Куп Турске за жене, Куп Шебеливес, Куп Арнолда Кларка, Куп Пинатара и Турно де Франс. ==Формат такмичења== Куп за жене Кипра користи следећи двофазни формат:<ref>{{cite web |url=http://www.cypruswomenscup.net/#!regulations/c1lmq |title=Regulations |access-date=13 March 2014}}</ref> Прва фаза је групна фаза у којој је дванаест позваних тимова подељено у три групе по четири тима. Слично као у Купу Алгарвеа, тимови у Групи А и Групи Б састоје се од тимова са вишим рангом и једини су тимови који се стварно боре за првенство; Групу Ц чине нижерангиране екипе. Свака група игра [[Бергеров систем|раунд-робин формат]] од шест утакмица, при чему сваки тим игра по једну утакмицу против сваког од осталих тимова у истој групи. Друга фаза је један „финални дан“ у којем се игра шест утакмица у којима учествује свих дванаест тимова како би се одредио коначан пласман на турниру, са следећим мечевима: *Утакмица за 11. место: Четвртопласирани тим у групи Ц и бољи четвртопласирани тим из групе А и Б. *Утакмица за 9. место: Трећепласирани тим у групи Ц и најбољи четвртопласирани из групе А и Б. *Утакмица за 7. место: Трећепласиране екипе у групама А и Б. *Утакмица за 5. место: Другопласирани у групи Ц и други бољи другопласирани из група А и Б. *Утакмица за 3. место: Победник групе Ц и бољи другопласирани из група А и Б. *Финале: Победник групе А против победника групе Б ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !rowspan=2 width=5%|Година |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Финале |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Утакмица за треће место |- !width=15%|Победник !width=8%|Резултат !width=15%|Финалиста !width=15%|Треће место !width=8%|Резултат !width=15%|Четврто место |- |[[Куп Кипра за жене 2008.|2008]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|USA}} (U20) |{{Рпфж-велико|JPN}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |- |[[Куп Кипра за жене 2009.|2009]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>6 : 5 ([[Једанаестерац|пен.]]) |{{Рпфж-велико|NZL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2010.|2010]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|NZL}} |{{Рпфж-велико|NED}} |'''4 : 0''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2011.|2011]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''3 : 0''' |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2012.|2012]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |- |[[Куп Кипра за жене 2013.|2013]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|NZL}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2014.|2014]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |{{Рпфж-велико|KOR}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>3 : 1 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2015.|2015]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |- |[[Куп Кипра за жене 2016.|2016]] |'''{{Рпфж-велико|AUT}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|POL}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |[[Куп Кипра за жене 2017.|2017]] |'''{{Рпфж-велико|SUI}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|KOR}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|IRL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2018.|2018]] |'''{{Рпфж-велико|ESP}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2019.|2019]] |'''{{Рпфж-велико|PRK}}''' |'''3 : 3 '''<br>7 : 6 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|BEL}} |'''0 : 0'''<br>3 : 2 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|AUT}} |- |[[Куп Кипра за жене 2020.|2020]] |{{Рпфж-велико|CRO}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|FIN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |{{strikethrough|2021}} |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |- |{{strikethrough|2022}} |} ==Репрезентације које су стигле до прва четири места== {| class="wikitable" |- !Репрезентација !Победник !Финалиста !Треће место !Четврто место !Укупно прва четири |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|CAN}} |bgcolor=#FFF68F|3 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]], [[Куп Кипра за жене 2010.|2010]], [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) |4 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) | | |7 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|ENG}} |bgcolor=#FFF68F|3 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |1 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]]) |5 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|FRA}} |bgcolor=#FFF68F|2 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |2 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) | |4 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|PRK}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) | |2 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]], [[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) | |3 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|SUI}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) | | |3 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) |4 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|AUT}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) |2 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|ESP}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) | | | |1 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|CRO}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | | | |1 |- |{{рпфж|ITA}} | |2 ([[Куп Кипра за жене 2018.|2018]], [[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) |2 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) |5 |- |{{рпфж|NED}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) |3 |- |{{рпфж|NZL}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2013.|2013]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]]) |3 |- |{{рпфж|KOR}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |2 |- |{{рпфж|POL}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) | | |1 |- |{{рпфж|USA}} (U20) | |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) | | |1 |- |{{рпфж|FIN}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | | |1 |- |{{рпфж|MEX}} | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2015.|2015]], [[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | |2 |- |{{рпфж|JPN}} | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) | |1 |- |{{рпфж|BEL}} | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) | |1 |- |{{рпфж|CZE}} | | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]], [[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) |2 |- |{{рпфж|SCO}} | | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2011.|2011]], [[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) |2 |- |{{рпфж|IRL}} | | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) |1 |- !Укупно (21. репрезентација) ! 13 ! 13 ! 13 ! 13 ! 52 |} ==Participating nations== {| class="wikitable sortable" |- style="font-size:90%;" !Team ![[2008 Cyprus Women's Cup|08]] ![[2009 Cyprus Women's Cup|09]] ![[2010 Cyprus Women's Cup|10]] ![[2011 Cyprus Women's Cup|11]] ![[2012 Cyprus Women's Cup|12]] ![[2013 Cyprus Women's Cup|13]] ![[2014 Cyprus Women's Cup|14]] ![[2015 Cyprus Women's Cup|15]] ![[2016 Cyprus Women's Cup|16]] ![[2017 Cyprus Women's Cup|17]] ![[2018 Cyprus Women's Cup|18]] ![[2019 Cyprus Women's Cup|19]] ![[2020 Cyprus Women's Cup|20]] !Years |- |{{fbw|AUS}} | – | – | – | – | – | – | 7th | 5th | – | – | – | – | – | 2 |- |{{fbw|AUT}} | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1st | 8th | 7th | 4th | – | 4 |- |{{fbw|BEL}} | – | – | – | – | – | – | – | 12th | – | 7th | 5th | bgcolor=#cc9966|3rd | – | 4 |- |{{fbw|CAN}} | bgcolor=gold|1st | bgcolor=silver|2nd | bgcolor=gold|1st | bgcolor=gold|1st | bgcolor=silver|2nd | bgcolor=silver|2nd | 5th | bgcolor=silver|2nd | – | – | – | – | – | 8 |- |{{fbw|CRO}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1st | 1 |- |{{fbw|CZE}} | – | – | – | – | – | – | – | 6th | 4th | 12th | 9th | 6th | 4th | 6 |- |{{рпфж|ENG}} | – | bgcolor=gold|1. | 5. | 5. | 4. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=gold|1. | – | – | – | – | – | 7 |- |{{рпфж|FIN}} | – | – | – | – | 6. | 7. | 12. | 9. | 8. | – | 11. | 9. | bgcolor=silver|2. | 8 |- |{{рпфж|FRA}} | – | bgcolor=#cc9966|3. | – | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=gold|1. | – | bgcolor=gold|1. | – | – | – | – | – | – | 4 |- |{{рпфж|HUN}} | – | – | – | – | – | – | – | – | 5. | 10. | 12. | 11. | – | 4 |- |{{рпфж|IRL}} | – | – | – | – | – | 8. | 6. | – | 7. | 4. | – | – | – | 4 |- |{{рпфж|ITA}} | – | – | 6. | 9. | bgcolor=#cc9966|3. | 9. | 8. | 4. | bgcolor=#cc9966|3. | 11. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=silver|2. | – | 10 |- |{{рпфж|JPN}} | bgcolor=#cc9966|3. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 1 |- |{{рпфж|MEX}} | – | – | – | 7. | – | – | – | 3. | – | – | – | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | 4 |- |{{рпфж|NED}} | 4. | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=silver|2. | 7. | 6. | 9. | 8. | – | – | – | – | – | 8 |- |{{рпфж|NZL}} | – | 4th | bgcolor=silver|2. | 8. | 8. | bgcolor=#cc9966|3. | 11. | – | – | 9. | – | – | – | 7 |- |{{рпфж|NGR}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 7. | – | 1 |- |{{рпфж|NIR}} | – | – | – | 12. | 12. | 12. | – | – | – | – | – | – | – | 3 |- |{{рпфж|PRK}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=gold|1. | – | 3 |- |{{рпфж|POL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | 1 |- |{{рпфж|RUS}} | 5. | 8. | – | 10. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 3 |- |{{рпфж|SCO}} | 6. | 7. | 7. | 4. | 9. | 5. | 4. | 7. | – | 5. | – | – | – | 9 |- |{{рпфж|SVK}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 10. | 12. | 5. | 3 |- |{{рпфж|RSA}} | – | 6. | 8. | – | 10. | 11. | – | 10. | – | – | 6. | 10. | – | 7 |- |{{рпфж|KOR}} | – | – | – | 6. | 5. | 10. | bgcolor=#cc9966|3. | 11. | – | bgcolor=silver|2. | – | – | – | 6 |- |{{рпфж|ESP}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | – | – | 1 |- |{{рпфж|SUI}} | – | – | 4. | 11. | 11. | 4. | 10. | – | – | bgcolor=gold|1. | 4. | – | – | 7 |- |{{рпфж|THA}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 8. | Од | 1 |- |{{рпфж|USA}} (U20) | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 1 |- |{{рпфж|WAL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | 6. | 6. | 8. | – | – | 3 |- |align=center|'''Укупно (30. репрезентација)''' | 6 | 8 | 8 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 5 | – |} ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] bhqu3ctd76t1rnq12pmnzhkesle36oh 25114337 25114329 2022-07-19T16:48:51Z Laslovarga 2101 /* Participating nations */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2023.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) је глобални турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу. Одржава се сваке године на Кипру од 2008. године. Иако се такмичење одржава на Кипру, домаћини тек треба да учествују у такмичењу. Турнир се игра крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и Куп Алгарвеа, Куп Турске за жене, Куп Шебеливес, Куп Арнолда Кларка, Куп Пинатара и Турно де Франс. ==Формат такмичења== Куп за жене Кипра користи следећи двофазни формат:<ref>{{cite web |url=http://www.cypruswomenscup.net/#!regulations/c1lmq |title=Regulations |access-date=13 March 2014}}</ref> Прва фаза је групна фаза у којој је дванаест позваних тимова подељено у три групе по четири тима. Слично као у Купу Алгарвеа, тимови у Групи А и Групи Б састоје се од тимова са вишим рангом и једини су тимови који се стварно боре за првенство; Групу Ц чине нижерангиране екипе. Свака група игра [[Бергеров систем|раунд-робин формат]] од шест утакмица, при чему сваки тим игра по једну утакмицу против сваког од осталих тимова у истој групи. Друга фаза је један „финални дан“ у којем се игра шест утакмица у којима учествује свих дванаест тимова како би се одредио коначан пласман на турниру, са следећим мечевима: *Утакмица за 11. место: Четвртопласирани тим у групи Ц и бољи четвртопласирани тим из групе А и Б. *Утакмица за 9. место: Трећепласирани тим у групи Ц и најбољи четвртопласирани из групе А и Б. *Утакмица за 7. место: Трећепласиране екипе у групама А и Б. *Утакмица за 5. место: Другопласирани у групи Ц и други бољи другопласирани из група А и Б. *Утакмица за 3. место: Победник групе Ц и бољи другопласирани из група А и Б. *Финале: Победник групе А против победника групе Б ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !rowspan=2 width=5%|Година |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Финале |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Утакмица за треће место |- !width=15%|Победник !width=8%|Резултат !width=15%|Финалиста !width=15%|Треће место !width=8%|Резултат !width=15%|Четврто место |- |[[Куп Кипра за жене 2008.|2008]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|USA}} (U20) |{{Рпфж-велико|JPN}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |- |[[Куп Кипра за жене 2009.|2009]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>6 : 5 ([[Једанаестерац|пен.]]) |{{Рпфж-велико|NZL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2010.|2010]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|NZL}} |{{Рпфж-велико|NED}} |'''4 : 0''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2011.|2011]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''3 : 0''' |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2012.|2012]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |- |[[Куп Кипра за жене 2013.|2013]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|NZL}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2014.|2014]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |{{Рпфж-велико|KOR}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>3 : 1 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2015.|2015]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |- |[[Куп Кипра за жене 2016.|2016]] |'''{{Рпфж-велико|AUT}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|POL}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |[[Куп Кипра за жене 2017.|2017]] |'''{{Рпфж-велико|SUI}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|KOR}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|IRL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2018.|2018]] |'''{{Рпфж-велико|ESP}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2019.|2019]] |'''{{Рпфж-велико|PRK}}''' |'''3 : 3 '''<br>7 : 6 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|BEL}} |'''0 : 0'''<br>3 : 2 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|AUT}} |- |[[Куп Кипра за жене 2020.|2020]] |{{Рпфж-велико|CRO}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|FIN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |{{strikethrough|2021}} |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |- |{{strikethrough|2022}} |} ==Репрезентације које су стигле до прва четири места== {| class="wikitable" |- !Репрезентација !Победник !Финалиста !Треће место !Четврто место !Укупно прва четири |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|CAN}} |bgcolor=#FFF68F|3 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]], [[Куп Кипра за жене 2010.|2010]], [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) |4 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) | | |7 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|ENG}} |bgcolor=#FFF68F|3 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |1 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]]) |5 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|FRA}} |bgcolor=#FFF68F|2 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |2 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) | |4 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|PRK}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) | |2 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]], [[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) | |3 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|SUI}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) | | |3 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) |4 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|AUT}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) |2 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|ESP}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) | | | |1 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|CRO}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | | | |1 |- |{{рпфж|ITA}} | |2 ([[Куп Кипра за жене 2018.|2018]], [[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) |2 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) |5 |- |{{рпфж|NED}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) |3 |- |{{рпфж|NZL}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2013.|2013]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]]) |3 |- |{{рпфж|KOR}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |2 |- |{{рпфж|POL}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) | | |1 |- |{{рпфж|USA}} (U20) | |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) | | |1 |- |{{рпфж|FIN}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | | |1 |- |{{рпфж|MEX}} | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2015.|2015]], [[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | |2 |- |{{рпфж|JPN}} | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) | |1 |- |{{рпфж|BEL}} | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) | |1 |- |{{рпфж|CZE}} | | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]], [[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) |2 |- |{{рпфж|SCO}} | | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2011.|2011]], [[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) |2 |- |{{рпфж|IRL}} | | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) |1 |- !Укупно (21. репрезентација) ! 13 ! 13 ! 13 ! 13 ! 52 |} ==Нације учеснице== {| class="wikitable sortable" |- style="font-size:90%;" !Репрезентација ![[Куп Кипра за жене 2008.|08]] ![[Куп Кипра за жене 2009.|09]] ![[Куп Кипра за жене 2010.|10]] ![[Куп Кипра за жене 2011.|11]] ![[Куп Кипра за жене 2012.|12]] ![[Куп Кипра за жене 2013.|13]] ![[Куп Кипра за жене 2014.|14]] ![[Куп Кипра за жене 2015.|15]] ![[Куп Кипра за жене 2016.|16]] ![[Куп Кипра за жене 2017.|17]] ![[Куп Кипра за жене 2018.|18]] ![[Куп Кипра за жене 2019.|19]] ![[Куп Кипра за жене 2020.|20]] !Године |- |{{рпфж|AUS}} | – | – | – | – | – | – | 7. | 5. | – | – | – | – | – | 2 |- |{{рпфж|AUT}} | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | 8. | 7. | 4. | – | 4 |- |{{рпфж|BEL}} | – | – | – | – | – | – | – | 12. | – | 7. | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | – | 4 |- |{{рпфж|CAN}} | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=silver|2. | 5. | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | – | 8 |- |{{рпфж|CRO}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | 1 |- |{{рпфж|CZE}} | – | – | – | – | – | – | – | 6. | 4. | 12. | 9. | 6. | 4. | 6 |- |{{рпфж|ENG}} | – | bgcolor=gold|1. | 5. | 5. | 4. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=gold|1. | – | – | – | – | – | 7 |- |{{рпфж|FIN}} | – | – | – | – | 6. | 7. | 12. | 9. | 8. | – | 11. | 9. | bgcolor=silver|2. | 8 |- |{{рпфж|FRA}} | – | bgcolor=#cc9966|3. | – | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=gold|1. | – | bgcolor=gold|1. | – | – | – | – | – | – | 4 |- |{{рпфж|HUN}} | – | – | – | – | – | – | – | – | 5. | 10. | 12. | 11. | – | 4 |- |{{рпфж|IRL}} | – | – | – | – | – | 8. | 6. | – | 7. | 4. | – | – | – | 4 |- |{{рпфж|ITA}} | – | – | 6. | 9. | bgcolor=#cc9966|3. | 9. | 8. | 4. | bgcolor=#cc9966|3. | 11. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=silver|2. | – | 10 |- |{{рпфж|JPN}} | bgcolor=#cc9966|3. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 1 |- |{{рпфж|MEX}} | – | – | – | 7. | – | – | – | 3. | – | – | – | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | 4 |- |{{рпфж|NED}} | 4. | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=silver|2. | 7. | 6. | 9. | 8. | – | – | – | – | – | 8 |- |{{рпфж|NZL}} | – | 4th | bgcolor=silver|2. | 8. | 8. | bgcolor=#cc9966|3. | 11. | – | – | 9. | – | – | – | 7 |- |{{рпфж|NGR}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 7. | – | 1 |- |{{рпфж|NIR}} | – | – | – | 12. | 12. | 12. | – | – | – | – | – | – | – | 3 |- |{{рпфж|PRK}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=gold|1. | – | 3 |- |{{рпфж|POL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | 1 |- |{{рпфж|RUS}} | 5. | 8. | – | 10. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 3 |- |{{рпфж|SCO}} | 6. | 7. | 7. | 4. | 9. | 5. | 4. | 7. | – | 5. | – | – | – | 9 |- |{{рпфж|SVK}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 10. | 12. | 5. | 3 |- |{{рпфж|RSA}} | – | 6. | 8. | – | 10. | 11. | – | 10. | – | – | 6. | 10. | – | 7 |- |{{рпфж|KOR}} | – | – | – | 6. | 5. | 10. | bgcolor=#cc9966|3. | 11. | – | bgcolor=silver|2. | – | – | – | 6 |- |{{рпфж|ESP}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | – | – | 1 |- |{{рпфж|SUI}} | – | – | 4. | 11. | 11. | 4. | 10. | – | – | bgcolor=gold|1. | 4. | – | – | 7 |- |{{рпфж|THA}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 8. | Од | 1 |- |{{рпфж|USA}} (U20) | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 1 |- |{{рпфж|WAL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | 6. | 6. | 8. | – | – | 3 |- |align=center|'''Укупно (30. репрезентација)''' | 6 | 8 | 8 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 5 | – |} ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] tvv3ez3y4hnla3stmbpt1mx7glf4cme 25114339 25114337 2022-07-19T16:49:20Z Laslovarga 2101 /* Нације учеснице */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2023.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) је глобални турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу. Одржава се сваке године на Кипру од 2008. године. Иако се такмичење одржава на Кипру, домаћини тек треба да учествују у такмичењу. Турнир се игра крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и Куп Алгарвеа, Куп Турске за жене, Куп Шебеливес, Куп Арнолда Кларка, Куп Пинатара и Турно де Франс. ==Формат такмичења== Куп за жене Кипра користи следећи двофазни формат:<ref>{{cite web |url=http://www.cypruswomenscup.net/#!regulations/c1lmq |title=Regulations |access-date=13 March 2014}}</ref> Прва фаза је групна фаза у којој је дванаест позваних тимова подељено у три групе по четири тима. Слично као у Купу Алгарвеа, тимови у Групи А и Групи Б састоје се од тимова са вишим рангом и једини су тимови који се стварно боре за првенство; Групу Ц чине нижерангиране екипе. Свака група игра [[Бергеров систем|раунд-робин формат]] од шест утакмица, при чему сваки тим игра по једну утакмицу против сваког од осталих тимова у истој групи. Друга фаза је један „финални дан“ у којем се игра шест утакмица у којима учествује свих дванаест тимова како би се одредио коначан пласман на турниру, са следећим мечевима: *Утакмица за 11. место: Четвртопласирани тим у групи Ц и бољи четвртопласирани тим из групе А и Б. *Утакмица за 9. место: Трећепласирани тим у групи Ц и најбољи четвртопласирани из групе А и Б. *Утакмица за 7. место: Трећепласиране екипе у групама А и Б. *Утакмица за 5. место: Другопласирани у групи Ц и други бољи другопласирани из група А и Б. *Утакмица за 3. место: Победник групе Ц и бољи другопласирани из група А и Б. *Финале: Победник групе А против победника групе Б ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !rowspan=2 width=5%|Година |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Финале |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Утакмица за треће место |- !width=15%|Победник !width=8%|Резултат !width=15%|Финалиста !width=15%|Треће место !width=8%|Резултат !width=15%|Четврто место |- |[[Куп Кипра за жене 2008.|2008]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|USA}} (U20) |{{Рпфж-велико|JPN}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |- |[[Куп Кипра за жене 2009.|2009]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>6 : 5 ([[Једанаестерац|пен.]]) |{{Рпфж-велико|NZL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2010.|2010]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|NZL}} |{{Рпфж-велико|NED}} |'''4 : 0''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2011.|2011]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''3 : 0''' |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2012.|2012]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |- |[[Куп Кипра за жене 2013.|2013]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|NZL}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2014.|2014]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |{{Рпфж-велико|KOR}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>3 : 1 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2015.|2015]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |- |[[Куп Кипра за жене 2016.|2016]] |'''{{Рпфж-велико|AUT}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|POL}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |[[Куп Кипра за жене 2017.|2017]] |'''{{Рпфж-велико|SUI}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|KOR}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|IRL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2018.|2018]] |'''{{Рпфж-велико|ESP}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2019.|2019]] |'''{{Рпфж-велико|PRK}}''' |'''3 : 3 '''<br>7 : 6 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|BEL}} |'''0 : 0'''<br>3 : 2 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|AUT}} |- |[[Куп Кипра за жене 2020.|2020]] |{{Рпфж-велико|CRO}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|FIN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |{{strikethrough|2021}} |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |- |{{strikethrough|2022}} |} ==Репрезентације које су стигле до прва четири места== {| class="wikitable" |- !Репрезентација !Победник !Финалиста !Треће место !Четврто место !Укупно прва четири |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|CAN}} |bgcolor=#FFF68F|3 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]], [[Куп Кипра за жене 2010.|2010]], [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) |4 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) | | |7 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|ENG}} |bgcolor=#FFF68F|3 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |1 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]]) |5 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|FRA}} |bgcolor=#FFF68F|2 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |2 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) | |4 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|PRK}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) | |2 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]], [[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) | |3 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|SUI}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) | | |3 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) |4 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|AUT}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) |2 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|ESP}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) | | | |1 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|CRO}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | | | |1 |- |{{рпфж|ITA}} | |2 ([[Куп Кипра за жене 2018.|2018]], [[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) |2 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) |5 |- |{{рпфж|NED}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) |3 |- |{{рпфж|NZL}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2013.|2013]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]]) |3 |- |{{рпфж|KOR}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |2 |- |{{рпфж|POL}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) | | |1 |- |{{рпфж|USA}} (U20) | |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) | | |1 |- |{{рпфж|FIN}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | | |1 |- |{{рпфж|MEX}} | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2015.|2015]], [[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | |2 |- |{{рпфж|JPN}} | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) | |1 |- |{{рпфж|BEL}} | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) | |1 |- |{{рпфж|CZE}} | | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]], [[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) |2 |- |{{рпфж|SCO}} | | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2011.|2011]], [[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) |2 |- |{{рпфж|IRL}} | | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) |1 |- !Укупно (21. репрезентација) ! 13 ! 13 ! 13 ! 13 ! 52 |} ==Нације учеснице== {| class="wikitable sortable" |- style="font-size:90%;" !Репрезентација ![[Куп Кипра за жене 2008.|08]] ![[Куп Кипра за жене 2009.|09]] ![[Куп Кипра за жене 2010.|10]] ![[Куп Кипра за жене 2011.|11]] ![[Куп Кипра за жене 2012.|12]] ![[Куп Кипра за жене 2013.|13]] ![[Куп Кипра за жене 2014.|14]] ![[Куп Кипра за жене 2015.|15]] ![[Куп Кипра за жене 2016.|16]] ![[Куп Кипра за жене 2017.|17]] ![[Куп Кипра за жене 2018.|18]] ![[Куп Кипра за жене 2019.|19]] ![[Куп Кипра за жене 2020.|20]] !Године |- |{{рпфж|AUS}} | – | – | – | – | – | – | 7. | 5. | – | – | – | – | – | 2 |- |{{рпфж|AUT}} | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | 8. | 7. | 4. | – | 4 |- |{{рпфж|BEL}} | – | – | – | – | – | – | – | 12. | – | 7. | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | – | 4 |- |{{рпфж|CAN}} | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=silver|2. | 5. | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | – | 8 |- |{{рпфж|CRO}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | 1 |- |{{рпфж|CZE}} | – | – | – | – | – | – | – | 6. | 4. | 12. | 9. | 6. | 4. | 6 |- |{{рпфж|ENG}} | – | bgcolor=gold|1. | 5. | 5. | 4. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=gold|1. | – | – | – | – | – | 7 |- |{{рпфж|FIN}} | – | – | – | – | 6. | 7. | 12. | 9. | 8. | – | 11. | 9. | bgcolor=silver|2. | 8 |- |{{рпфж|FRA}} | – | bgcolor=#cc9966|3. | – | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=gold|1. | – | bgcolor=gold|1. | – | – | – | – | – | – | 4 |- |{{рпфж|HUN}} | – | – | – | – | – | – | – | – | 5. | 10. | 12. | 11. | – | 4 |- |{{рпфж|IRL}} | – | – | – | – | – | 8. | 6. | – | 7. | 4. | – | – | – | 4 |- |{{рпфж|ITA}} | – | – | 6. | 9. | bgcolor=#cc9966|3. | 9. | 8. | 4. | bgcolor=#cc9966|3. | 11. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=silver|2. | – | 10 |- |{{рпфж|JPN}} | bgcolor=#cc9966|3. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 1 |- |{{рпфж|MEX}} | – | – | – | 7. | – | – | – | 3. | – | – | – | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | 4 |- |{{рпфж|NED}} | 4. | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=silver|2. | 7. | 6. | 9. | 8. | – | – | – | – | – | 8 |- |{{рпфж|NZL}} | – | 4. | bgcolor=silver|2. | 8. | 8. | bgcolor=#cc9966|3. | 11. | – | – | 9. | – | – | – | 7 |- |{{рпфж|NGR}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 7. | – | 1 |- |{{рпфж|NIR}} | – | – | – | 12. | 12. | 12. | – | – | – | – | – | – | – | 3 |- |{{рпфж|PRK}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=gold|1. | – | 3 |- |{{рпфж|POL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | 1 |- |{{рпфж|RUS}} | 5. | 8. | – | 10. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 3 |- |{{рпфж|SCO}} | 6. | 7. | 7. | 4. | 9. | 5. | 4. | 7. | – | 5. | – | – | – | 9 |- |{{рпфж|SVK}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 10. | 12. | 5. | 3 |- |{{рпфж|RSA}} | – | 6. | 8. | – | 10. | 11. | – | 10. | – | – | 6. | 10. | – | 7 |- |{{рпфж|KOR}} | – | – | – | 6. | 5. | 10. | bgcolor=#cc9966|3. | 11. | – | bgcolor=silver|2. | – | – | – | 6 |- |{{рпфж|ESP}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | – | – | 1 |- |{{рпфж|SUI}} | – | – | 4. | 11. | 11. | 4. | 10. | – | – | bgcolor=gold|1. | 4. | – | – | 7 |- |{{рпфж|THA}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 8. | Од | 1 |- |{{рпфж|USA}} (U20) | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 1 |- |{{рпфж|WAL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | 6. | 6. | 8. | – | – | 3 |- |align=center|'''Укупно (30. репрезентација)''' | 6 | 8 | 8 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 5 | – |} ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] aae7f92ubcwo6xa4ufygc95c2ppor9e 25114341 25114339 2022-07-19T16:53:53Z Laslovarga 2101 /* Нације учеснице */ wikitext text/x-wiki {{Infobox football tournament | logo = | caption = | name = Куп Кипра за жене<br>(-{Cyprus Women's Cup}-) | founded = 2008. | region = {{CYP}} | number of teams = 12. | current champions = {{рпфж|CRO}}<br>(1. титула) | most successful team = {{рпфж|CAN}}<br>{{рпфж|ENG}}<br>(по 3 титуле) | website = [http://www.cypruswomenscup.net/ Званична страница] | current = [[Куп Кипра за жене 2023.]] }} '''Куп Кипра за жене''' ({{јез-енг|Cyprus Women's Cup}}) је глобални турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу. Одржава се сваке године на Кипру од 2008. године. Иако се такмичење одржава на Кипру, домаћини тек треба да учествују у такмичењу. Турнир се игра крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и Куп Алгарвеа, Куп Турске за жене, Куп Шебеливес, Куп Арнолда Кларка, Куп Пинатара и Турно де Франс. ==Формат такмичења== Куп за жене Кипра користи следећи двофазни формат:<ref>{{cite web |url=http://www.cypruswomenscup.net/#!regulations/c1lmq |title=Regulations |access-date=13 March 2014}}</ref> Прва фаза је групна фаза у којој је дванаест позваних тимова подељено у три групе по четири тима. Слично као у Купу Алгарвеа, тимови у Групи А и Групи Б састоје се од тимова са вишим рангом и једини су тимови који се стварно боре за првенство; Групу Ц чине нижерангиране екипе. Свака група игра [[Бергеров систем|раунд-робин формат]] од шест утакмица, при чему сваки тим игра по једну утакмицу против сваког од осталих тимова у истој групи. Друга фаза је један „финални дан“ у којем се игра шест утакмица у којима учествује свих дванаест тимова како би се одредио коначан пласман на турниру, са следећим мечевима: *Утакмица за 11. место: Четвртопласирани тим у групи Ц и бољи четвртопласирани тим из групе А и Б. *Утакмица за 9. место: Трећепласирани тим у групи Ц и најбољи четвртопласирани из групе А и Б. *Утакмица за 7. место: Трећепласиране екипе у групама А и Б. *Утакмица за 5. место: Другопласирани у групи Ц и други бољи другопласирани из група А и Б. *Утакмица за 3. место: Победник групе Ц и бољи другопласирани из група А и Б. *Финале: Победник групе А против победника групе Б ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !rowspan=2 width=5%|Година |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Финале |width=1% rowspan=17| !colspan=3|Утакмица за треће место |- !width=15%|Победник !width=8%|Резултат !width=15%|Финалиста !width=15%|Треће место !width=8%|Резултат !width=15%|Четврто место |- |[[Куп Кипра за жене 2008.|2008]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|USA}} (U20) |{{Рпфж-велико|JPN}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |- |[[Куп Кипра за жене 2009.|2009]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>6 : 5 ([[Једанаестерац|пен.]]) |{{Рпфж-велико|NZL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2010.|2010]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|NZL}} |{{Рпфж-велико|NED}} |'''4 : 0''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2011.|2011]] |'''{{Рпфж-велико|CAN}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|NED}} |{{Рпфж-велико|FRA}} |'''3 : 0''' |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2012.|2012]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |- |[[Куп Кипра за жене 2013.|2013]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|NZL}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2014.|2014]] |'''{{Рпфж-велико|FRA}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ENG}} |{{Рпфж-велико|KOR}} |'''1 : 1''' {{aet}}<br>3 : 1 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|SCO}} |- |[[Куп Кипра за жене 2015.|2015]] |'''{{Рпфж-велико|ENG}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|CAN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |'''3 : 2''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |- |[[Куп Кипра за жене 2016.|2016]] |'''{{Рпфж-велико|AUT}}''' |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|POL}} |{{Рпфж-велико|ITA}} |'''3 : 1''' |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |[[Куп Кипра за жене 2017.|2017]] |'''{{Рпфж-велико|SUI}}''' |'''1 : 0''' |{{Рпфж-велико|KOR}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|IRL}} |- |[[Куп Кипра за жене 2018.|2018]] |'''{{Рпфж-велико|ESP}}''' |'''2 : 0''' |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|PRK}} |'''2 : 1''' |{{Рпфж-велико|SUI}} |- |[[Куп Кипра за жене 2019.|2019]] |'''{{Рпфж-велико|PRK}}''' |'''3 : 3 '''<br>7 : 6 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|ITA}} |{{Рпфж-велико|BEL}} |'''0 : 0'''<br>3 : 2 ([[Једанаестерац|пен]]) |{{Рпфж-велико|AUT}} |- |[[Куп Кипра за жене 2020.|2020]] |{{Рпфж-велико|CRO}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|FIN}} |{{Рпфж-велико|MEX}} |Бергеров систем |{{Рпфж-велико|CZE}} |- |{{strikethrough|2021}} |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |colspan=3 rowspan=2|<center>''Отказано због [[Ковид 19|пандемије ковида 19]]''</center> |- |{{strikethrough|2022}} |} ==Репрезентације које су стигле до прва четири места== {| class="wikitable" |- !Репрезентација !Победник !Финалиста !Треће место !Четврто место !Укупно прва четири |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|CAN}} |bgcolor=#FFF68F|3 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]], [[Куп Кипра за жене 2010.|2010]], [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) |4 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) | | |7 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|ENG}} |bgcolor=#FFF68F|3 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |1 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]]) |5 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|FRA}} |bgcolor=#FFF68F|2 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |2 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]], [[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) | |4 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|PRK}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) | |2 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]], [[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) | |3 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|SUI}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) | | |3 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]], [[Куп Кипра за жене 2013.|2013]], [[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) |4 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|AUT}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) |2 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|ESP}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2018.|2018]]) | | | |1 |- |bgcolor=#FFF68F|{{рпфж|CRO}} |bgcolor=#FFF68F|1 ([[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | | | |1 |- |{{рпфж|ITA}} | |2 ([[Куп Кипра за жене 2018.|2018]], [[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) |2 ([[Куп Кипра за жене 2012.|2012]], [[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2015.|2015]]) |5 |- |{{рпфж|NED}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2011.|2011]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) |3 |- |{{рпфж|NZL}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2010.|2010]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2013.|2013]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2009.|2009]]) |3 |- |{{рпфж|KOR}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) |1 ([[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) | |2 |- |{{рпфж|POL}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]]) | | |1 |- |{{рпфж|USA}} (U20) | |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) | | |1 |- |{{рпфж|FIN}} | |1 ([[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | | |1 |- |{{рпфж|MEX}} | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2015.|2015]], [[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) | |2 |- |{{рпфж|JPN}} | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2008.|2008]]) | |1 |- |{{рпфж|BEL}} | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2019.|2019]]) | |1 |- |{{рпфж|CZE}} | | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2016.|2016]], [[Куп Кипра за жене 2020.|2020]]) |2 |- |{{рпфж|SCO}} | | | |2 ([[Куп Кипра за жене 2011.|2011]], [[Куп Кипра за жене 2014.|2014]]) |2 |- |{{рпфж|IRL}} | | | |1 ([[Куп Кипра за жене 2017.|2017]]) |1 |- !Укупно (21. репрезентација) ! 13 ! 13 ! 13 ! 13 ! 52 |} ==Нације учеснице== {| class="wikitable sortable" |- style="font-size:90%;" !Репрезентација ![[Куп Кипра за жене 2008.|08]] ![[Куп Кипра за жене 2009.|09]] ![[Куп Кипра за жене 2010.|10]] ![[Куп Кипра за жене 2011.|11]] ![[Куп Кипра за жене 2012.|12]] ![[Куп Кипра за жене 2013.|13]] ![[Куп Кипра за жене 2014.|14]] ![[Куп Кипра за жене 2015.|15]] ![[Куп Кипра за жене 2016.|16]] ![[Куп Кипра за жене 2017.|17]] ![[Куп Кипра за жене 2018.|18]] ![[Куп Кипра за жене 2019.|19]] ![[Куп Кипра за жене 2020.|20]] !Године |- |{{рпфж|AUS}} | – | – | – | – | – | – | 7. | 5. | – | – | – | – | – | 2 |- |{{рпфж|AUT}} | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | 8. | 7. | 4. | – | 4 |- |{{рпфж|BEL}} | – | – | – | – | – | – | – | 12. | – | 7. | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | – | 4 |- |{{рпфж|CAN}} | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=silver|2. | 5. | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | – | 8 |- |{{рпфж|CRO}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | 1 |- |{{рпфж|CZE}} | – | – | – | – | – | – | – | 6. | 4. | 12. | 9. | 6. | 4. | 6 |- |{{рпфж|ENG}} | – | bgcolor=gold|1. | 5. | 5. | 4. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=gold|1. | – | – | – | – | – | 7 |- |{{рпфж|FIN}} | – | – | – | – | 6. | 7. | 12. | 9. | 8. | – | 11. | 9. | bgcolor=silver|2. | 8 |- |{{рпфж|FRA}} | – | bgcolor=#cc9966|3. | – | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=gold|1. | – | bgcolor=gold|1. | – | – | – | – | – | – | 4 |- |{{рпфж|HUN}} | – | – | – | – | – | – | – | – | 5. | 10. | 12. | 11. | – | 4 |- |{{рпфж|IRL}} | – | – | – | – | – | 8. | 6. | – | 7. | 4. | – | – | – | 4 |- |{{рпфж|ITA}} | – | – | 6. | 9. | bgcolor=#cc9966|3. | 9. | 8. | 4. | bgcolor=#cc9966|3. | 11. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=silver|2. | – | 10 |- |{{рпфж|JPN}} | bgcolor=#cc9966|3. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 1 |- |{{рпфж|MEX}} | – | – | – | 7. | – | – | – | 3. | – | – | – | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | 4 |- |{{рпфж|NED}} | 4. | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=silver|2. | 7. | 6. | 9. | 8. | – | – | – | – | – | 8 |- |{{рпфж|NZL}} | – | 4. | bgcolor=silver|2. | 8. | 8. | bgcolor=#cc9966|3. | 11. | – | – | 9. | – | – | – | 7 |- |{{рпфж|NGR}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 7. | – | 1 |- |{{рпфж|NIR}} | – | – | – | 12. | 12. | 12. | – | – | – | – | – | – | – | 3 |- |{{рпфж|PRK}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=gold|1. | – | 3 |- |{{рпфж|POL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | 1 |- |{{рпфж|RUS}} | 5. | 8. | – | 10. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 3 |- |{{рпфж|SCO}} | 6. | 7. | 7. | 4. | 9. | 5. | 4. | 7. | – | 5. | – | – | – | 9 |- |{{рпфж|SVK}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 10. | 12. | 5. | 3 |- |{{рпфж|RSA}} | – | 6. | 8. | – | 10. | 11. | – | 10. | – | – | 6. | 10. | – | 7 |- |{{рпфж|KOR}} | – | – | – | 6. | 5. | 10. | bgcolor=#cc9966|3. | 11. | – | bgcolor=silver|2. | – | – | – | 6 |- |{{рпфж|ESP}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | – | – | 1 |- |{{рпфж|SUI}} | – | – | 4. | 11. | 11. | 4. | 10. | – | – | bgcolor=gold|1. | 4. | – | – | 7 |- |{{рпфж|THA}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 8. | Од | 1 |- |{{рпфж|USA}} (U20) | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 1 |- |{{рпфж|WAL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | 6. | 6. | 8. | – | – | 3 |- |align=center|'''Укупно (30. репрезентација)''' | 6 | 8 | 8 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 5 | – |} ==Општа статистика== Ажурирано 2018. {|class="wikitable sortable" width=65% style="text-align:center" !width=5%|Ранг !width=19%|Репрезентација !width=5%|Уче !width=5%|Ута !width=5%|Поб !width=5%|Нер !width=5%|Изг !width=5%|ГД !width=5%|ГП !width=5%|ГР !width=5%|Бод |- |1 |style="text-align:left;"|{{рпфж|CAN}} |8||32||25||1||6||51||24||+27||76 |- |2 |style="text-align:left;"|{{рпфж|ENG}} |7||28||18||4||6||56||30||+26||58 |- |3 |style="text-align:left;"|{{рпфж|SCO}} |9||36||14||5||17||48||60||−12||47 |- |4 |style="text-align:left;"|{{рпфж|ITA}} |9||36||12||6||18||50||61||−11||42 |- |5 |style="text-align:left;"|{{рпфж|FRA}} |4||16||12||3||1||38||13||+25||39 |- |6 |style="text-align:left;"|{{рпфж|NED}} |8||32||10||8||14||47||49||−2||38 |- |7 |style="text-align:left;"|{{рпфж|NZL}} |7||28||10||7||11||39||48||−11||37 |- |8 |style="text-align:left;"|{{рпфж|KOR}} |6||24||9||9||6||30||19||+11||36 |- |9 |style="text-align:left;"|{{рпфж|SUI}} |7||28||9||5||14||40||49||−9||32 |- |10 |style="text-align:left;"|{{рпфж|IRL}} |4||16||6||5||5||17||13||+4||23 |- |11 |style="text-align:left;"|{{рпфж|PRK}} |2||8||6||1||1||14||3||+11||19 |- |12 |style="text-align:left;"|{{рпфж|RSA}} |6||24||5||4||15||17||38||−21||19 |- |13 |style="text-align:left;"|{{рпфж|MEX}} |2||8||5||3||0||15||4||+11||18 |- |14 |style="text-align:left;"|{{рпфж|FIN}} |6||24||4||6||14||22||43||−21||18 |- |15 |style="text-align:left;"|{{рпфж|AUT}} |3||12||5||2||5||14||11||+3||17 |- |16 |style="text-align:left;"|{{рпфж|CZE}} |4||16||5||2||9||20||31||−11||17 |- |17 |style="text-align:left;"|{{рпфж|BEL}} |3||12||3||6||3||16||15||+1||15 |- |18 |style="text-align:left;"|{{рпфж|AUS}} |2||8||4||1||3||21||16||+5||13 |- |19 |style="text-align:left;"|{{рпфж|RUS}} |3||12||4||1||7||16||20||−4||13 |- |20 |style="text-align:left;"|{{рпфж|WAL}} |3||12||2||6||4||8||11||−3||11 |- |21 |style="text-align:left;"|{{рпфж|HUN}} |3||12||3||2||7||8||17||−9||11 |- |21 |style="text-align:left;|{{рпфж|ESP}} |1||4||3||1||0||6||0||+6||10 |- |22 |style="text-align:left;"|{{рпфж|JPN}} |1||4||3||0||1||8||6||+2||9 |- |24 |style="text-align:left;"|{{рпфж|POL}} |1||4||2||1||1||4||3||+1||7 |- |25 |style="text-align:left;"|{{рпфж|USA}} (U20) |1||4||2||0||2||6||6||0||6 |- |26 |style="text-align:left;|{{рпфж|SVK}} |1||4||0||2||2||3||7||−4||2 |- |25 |style="text-align:left;"|{{рпфж|NIR}} |3||12||0||1||11||7||31||−24||1 |} ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *{{Official website|1=http://www.cypruswomenscup.net}} *[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-cypcup08.html Куп Кипра за жене на RSSSF.com ] *[https://web.archive.org/web/20120123160557/http://www.womenssoccerunited.com/group/cypruswomenscup Куп Кипра за жене на WomensSoccerUnited.com] {{Куп Кипра за жене}} [[Category:Куп Кипра за жене| ]] [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Фудбал у 2008.]] 1208toz7ev84yk8dbkp1mzu5cqnwaxe 14 4328952 25114127 2022-07-19T14:58:01Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] agcj5nogbq3q4zhnyaj5ctloblbk7cl 0 4328953 25114131 2022-07-19T15:02:09Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Pretraživač (računarstvo)]] wikitext text/x-wiki #Redirect [[Pretraživač (računarstvo)]] a4da84g2ry732511zub0batbvd8db72 0 4328954 25114384 2022-07-19T17:15:12Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Логор Јасеновац]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Логор Јасеновац]] fpomiin0nnwjx7dzpg2ccw8kr8l0ibc 0 4328955 25114465 2022-07-19T17:42:50Z Laslovarga 2101 Нова страница: {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу за жене<br>(-{Women's Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1974 | укинуто = 1982 | регија = [[Нордијске земље]] | број_т… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу за жене<br>(-{Women's Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1974 | укинуто = 1982 | регија = [[Нордијске земље]] | број_тимова = 3 до 4 | првак = {{рпфж|Финска}} | најуспешнији_тим = {{рпфж|SWE}} (5) <br> {{рпфж|DEN}} (4) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу за жене''' ({{јез-фин|Jalkapallon naisten Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале женске фудбалске репрезентације [[Нордијске земље|нордијских земаља]]. Турнир се одржавао сваке године између 1974. и 1982. године. Финска, Данска и Шведска су се такмичиле од почетка, Норвешка се придружила турниру 1978. године. Исланд и Фарска Острва нису учествовали на овом такмичењу.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u21.html Nordic Nordic Cup (Women U-20/U-21/U-23)]</ref><ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u17.html Nordic Cup (Women U-17)]</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesw/wnordic.html Нордијско првенство (жене) - Преглед] {{Nordic Football Championship}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу за жене| ]] mc626nur9up5dlljrn0gzy5bya5p6nq 25114472 25114465 2022-07-19T17:47:19Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу за жене<br>(-{Women's Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1974 | укинуто = 1982 | регија = [[Нордијске земље]] | број_тимова = 3 до 4 | првак = {{рпфж|Финска}} | најуспешнији_тим = {{рпфж|SWE}} (5) <br> {{рпфж|DEN}} (4) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу за жене''' ({{јез-фин|Jalkapallon naisten Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале женске фудбалске репрезентације [[Нордијске земље|нордијских земаља]]. Турнир се одржавао сваке године између 1974. и 1982. године. Финска, Данска и Шведска су се такмичиле од почетка, Норвешка се придружила турниру 1978. године. Исланд и Фарска Острва нису учествовали на овом такмичењу.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u21.html Nordic Nordic Cup (Women U-20/U-21/U-23)]</ref><ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u17.html Nordic Cup (Women U-17)]</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesw/wnordic.html Нордијско првенство (жене) - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу за жене| ]] jrb1dcyvs6ps6e6x41zqnvv6l0d3bis 25114523 25114472 2022-07-19T18:06:26Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу за жене<br>(-{Women's Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1974 | укинуто = 1982 | регија = [[Нордијске земље]] | број_тимова = 3 до 4 | првак = {{рпфж|Финска}} | најуспешнији_тим = {{рпфж|SWE}} (5) <br> {{рпфж|DEN}} (4) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу за жене''' ({{јез-фин|Jalkapallon naisten Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале женске фудбалске репрезентације [[Нордијске земље|нордијских земаља]]. Турнир се одржавао сваке године између 1974. и 1982. године. Финска, Данска и Шведска су се такмичиле од почетка, Норвешка се придружила турниру 1978. године. Исланд и Фарска Острва нису учествовали на овом такмичењу.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u21.html Nordic Nordic Cup (Women U-20/U-21/U-23)]</ref><ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u17.html Nordic Cup (Women U-17)]</ref> ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !width=10%|Година !width=10%|Домаћин !width=19%|Победник !width=19%|Финалиста !width=19%|Треће место !width=19%|Четврто место |- |1974<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1974.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1975<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1975.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1976<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1976.|Детаљније]]'' |{{SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1977<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1977.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1978<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1978.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1979<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1979.|Детаљније]]'' |{{NOR}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1980<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1980.|Детаљније]]'' |{{SWE}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|NOR}} |{{рпфж|FIN}} |- |1981<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1981.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1982<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1982.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|NOR}} |{{рпфж|FIN}} |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesw/wnordic.html Нордијско првенство (жене) - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу за жене| ]] 1uu14h6hldhle3js2wb7y9z0ljx5cz4 25114527 25114523 2022-07-19T18:09:49Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу за жене<br>(-{Women's Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1974 | укинуто = 1982 | регија = [[Нордијске земље]] | број_тимова = 3 до 4 | првак = {{рпфж|Финска}} | најуспешнији_тим = {{рпфж|SWE}} (5) <br> {{рпфж|DEN}} (4) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу за жене''' ({{јез-фин|Jalkapallon naisten Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале женске фудбалске репрезентације [[Нордијске земље|нордијских земаља]]. Турнир се одржавао сваке године између 1974. и 1982. године. Финска, Данска и Шведска су се такмичиле од почетка, Норвешка се придружила турниру 1978. године. Исланд и Фарска Острва нису учествовали на овом такмичењу.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u21.html Nordic Nordic Cup (Women U-20/U-21/U-23)]</ref><ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u17.html Nordic Cup (Women U-17)]</ref> ==Статистика== {|class="wikitable sortable" width=65% style="text-align:center" !width=5%|Поз !width=15%|Репрезентација !width=5%|Уче !width=5%|Ута !width=5%|Поб !width=5%|Нер !width=5%|Изг !width=5%|ГД !width=5%|ГП !width=5%|ГР !width=5%|Бод |- |1 |style="text-align:left;"|{{рпфж|DEN}} |9||23||14||5||4||48||15||+33||47 |- |2 |style="text-align:left;"|{{рпфж|SWE}} |9||23||14||5||4||46||17||+29||47 |- |3 |style="text-align:left;"|{{рпфж|FIN}} |9||23||3||6||14||9||56||-47||15 |- |4 |style="text-align:left;"|{{рпфж|NOR}} |5||15||0||6||9||10||25||-15||6 |- |} ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !width=10%|Година !width=10%|Домаћин !width=19%|Победник !width=19%|Финалиста !width=19%|Треће место !width=19%|Четврто место |- |1974<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1974.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1975<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1975.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1976<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1976.|Детаљније]]'' |{{SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1977<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1977.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1978<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1978.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1979<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1979.|Детаљније]]'' |{{NOR}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1980<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1980.|Детаљније]]'' |{{SWE}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|NOR}} |{{рпфж|FIN}} |- |1981<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1981.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1982<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1982.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|NOR}} |{{рпфж|FIN}} |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesw/wnordic.html Нордијско првенство (жене) - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу за жене| ]] iribpqw45947wqtapzpqqmvn2579of4 25114544 25114527 2022-07-19T18:13:42Z Laslovarga 2101 /* Статистика */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу за жене<br>(-{Women's Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1974 | укинуто = 1982 | регија = [[Нордијске земље]] | број_тимова = 3 до 4 | првак = {{рпфж|Финска}} | најуспешнији_тим = {{рпфж|SWE}} (5) <br> {{рпфж|DEN}} (4) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу за жене''' ({{јез-фин|Jalkapallon naisten Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале женске фудбалске репрезентације [[Нордијске земље|нордијских земаља]]. Турнир се одржавао сваке године између 1974. и 1982. године. Финска, Данска и Шведска су се такмичиле од почетка, Норвешка се придружила турниру 1978. године. Исланд и Фарска Острва нису учествовали на овом такмичењу.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u21.html Nordic Nordic Cup (Women U-20/U-21/U-23)]</ref><ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u17.html Nordic Cup (Women U-17)]</ref> ==Статистика== {|class="wikitable sortable" width=65% style="text-align:center" !width=5%|Поз !width=15%|Репрезентација !width=5%|Уче !width=5%|Ута !width=5%|Поб !width=5%|Нер !width=5%|Изг !width=5%|ГД !width=5%|ГП !width=5%|ГР !width=5%|Бод |- |1 |style="text-align:left;"|{{рпфж|DEN}} |9||23||14||5||4||48||15||+33||47 |- |2 |style="text-align:left;"|{{рпфж|SWE}} |9||23||14||5||4||46||17||+29||47 |- |3 |style="text-align:left;"|{{рпфж|FIN}} |9||23||3||6||14||9||56||-47||15 |- |4 |style="text-align:left;"|{{рпфж|NOR}} |5||15||0||6||9||10||25||-15||6 |- |} ==Голгетери== {{Col-begin|width=500px}} {{Col-break}} ;10 голова * {{flagicon|Sweden}} Пиа Сундхаге ;8 голова * {{flagicon|Denmark}} Лоне Смит Нилсен ;7 голова * {{flagicon|Denmark}} Анете Фредериксен * {{flagicon|Denmark}} Сусане Нејман * {{flagicon|Sweden}} Биргита Седерстрем ;6 голова * {{flagicon|Sweden}} Ан Јансон {{Col-break}} ;5 голова * {{flagicon|Sweden}} Герел Синторн * {{flagicon|Sweden}} Карин Едлунд ;4 гола * {{flagicon|Denmark}} Ане Грете Холст ;3 гола * {{flagicon|Sweden}} Ева Андерсон * {{flagicon|Denmark}} [[Britta Ehmsen]] * {{flagicon|Denmark}} [[Inge Hindkjær]] {{col-end}} ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !width=10%|Година !width=10%|Домаћин !width=19%|Победник !width=19%|Финалиста !width=19%|Треће место !width=19%|Четврто место |- |1974<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1974.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1975<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1975.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1976<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1976.|Детаљније]]'' |{{SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1977<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1977.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1978<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1978.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1979<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1979.|Детаљније]]'' |{{NOR}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1980<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1980.|Детаљније]]'' |{{SWE}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|NOR}} |{{рпфж|FIN}} |- |1981<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1981.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1982<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1982.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|NOR}} |{{рпфж|FIN}} |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesw/wnordic.html Нордијско првенство (жене) - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу за жене| ]] 2y6443mdhf4f6ndbro1oa97ihjkyibv 25114545 25114544 2022-07-19T18:14:24Z Laslovarga 2101 /* Голгетери */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу за жене<br>(-{Women's Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1974 | укинуто = 1982 | регија = [[Нордијске земље]] | број_тимова = 3 до 4 | првак = {{рпфж|Финска}} | најуспешнији_тим = {{рпфж|SWE}} (5) <br> {{рпфж|DEN}} (4) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу за жене''' ({{јез-фин|Jalkapallon naisten Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале женске фудбалске репрезентације [[Нордијске земље|нордијских земаља]]. Турнир се одржавао сваке године између 1974. и 1982. године. Финска, Данска и Шведска су се такмичиле од почетка, Норвешка се придружила турниру 1978. године. Исланд и Фарска Острва нису учествовали на овом такмичењу.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u21.html Nordic Nordic Cup (Women U-20/U-21/U-23)]</ref><ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u17.html Nordic Cup (Women U-17)]</ref> ==Статистика== {|class="wikitable sortable" width=65% style="text-align:center" !width=5%|Поз !width=15%|Репрезентација !width=5%|Уче !width=5%|Ута !width=5%|Поб !width=5%|Нер !width=5%|Изг !width=5%|ГД !width=5%|ГП !width=5%|ГР !width=5%|Бод |- |1 |style="text-align:left;"|{{рпфж|DEN}} |9||23||14||5||4||48||15||+33||47 |- |2 |style="text-align:left;"|{{рпфж|SWE}} |9||23||14||5||4||46||17||+29||47 |- |3 |style="text-align:left;"|{{рпфж|FIN}} |9||23||3||6||14||9||56||-47||15 |- |4 |style="text-align:left;"|{{рпфж|NOR}} |5||15||0||6||9||10||25||-15||6 |- |} ==Голгетери== {{Col-begin|width=500px}} {{Col-break}} ;10 голова * {{flagicon|Sweden}} Пиа Сундхаге ;8 голова * {{flagicon|Denmark}} Лоне Смит Нилсен ;7 голова * {{flagicon|Denmark}} Анете Фредериксен * {{flagicon|Denmark}} Сусане Нејман * {{flagicon|Sweden}} Биргита Седерстрем ;6 голова * {{flagicon|Sweden}} Ан Јансон {{Col-break}} ;5 голова * {{flagicon|Sweden}} Герел Синторн * {{flagicon|Sweden}} Карин Едлунд ;4 гола * {{flagicon|Denmark}} Ане Грете Холст ;3 гола * {{flagicon|Sweden}} Ева Андерсон * {{flagicon|Denmark}} Брита Емсен * {{flagicon|Denmark}} Инге Хиндкјар {{col-end}} ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !width=10%|Година !width=10%|Домаћин !width=19%|Победник !width=19%|Финалиста !width=19%|Треће место !width=19%|Четврто место |- |1974<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1974.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1975<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1975.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1976<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1976.|Детаљније]]'' |{{SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1977<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1977.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1978<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1978.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1979<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1979.|Детаљније]]'' |{{NOR}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1980<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1980.|Детаљније]]'' |{{SWE}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|NOR}} |{{рпфж|FIN}} |- |1981<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1981.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1982<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1982.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|NOR}} |{{рпфж|FIN}} |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesw/wnordic.html Нордијско првенство (жене) - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу за жене| ]] hazxuhfiaxvf2m4c77bbl5xw01hgwnw 25115293 25114545 2022-07-20T11:28:53Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу за жене<br>(-{Women's Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1974 | укинуто = 1982 | регија = [[Нордијске земље]] | број_тимова = 3 до 4 | првак = {{рпфж|Финска}} | најуспешнији_тим = {{рпфж|SWE}} (5) <br> {{рпфж|DEN}} (4) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу за жене''' ({{јез-фин|Jalkapallon naisten Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале женске фудбалске репрезентације [[Нордијске земље|нордијских земаља]]. Турнир се одржавао сваке године између 1974. и 1982. године. Финска, Данска и Шведска су се такмичиле од почетка, Норвешка се придружила турниру 1978. године. Исланд и Фарска Острва нису учествовали на овом такмичењу.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u21.html Nordic Nordic Cup (Women U-20/U-21/U-23)]</ref><ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u17.html Nordic Cup (Women U-17)]</ref> ==Медаље== {{Табела освојених медаља | caption = | host = | flag_template = fbw | event = | team = | gold_SWE = 5 | silver_SWE = 4 | bronze_SWE = 0 | gold_DEN = 4 | silver_DEN = 4 | bronze_DEN = 1 | gold_FIN = 0 | silver_FIN = 1 | bronze_FIN = 6 | gold_NOR = 0 | silver_NOR = 0 | bronze_NOR = 2 }} ==Статистика== {|class="wikitable sortable" width=65% style="text-align:center" !width=5%|Поз !width=15%|Репрезентација !width=5%|Уче !width=5%|Ута !width=5%|Поб !width=5%|Нер !width=5%|Изг !width=5%|ГД !width=5%|ГП !width=5%|ГР !width=5%|Бод |- |1 |style="text-align:left;"|{{рпфж|DEN}} |9||23||14||5||4||48||15||+33||47 |- |2 |style="text-align:left;"|{{рпфж|SWE}} |9||23||14||5||4||46||17||+29||47 |- |3 |style="text-align:left;"|{{рпфж|FIN}} |9||23||3||6||14||9||56||-47||15 |- |4 |style="text-align:left;"|{{рпфж|NOR}} |5||15||0||6||9||10||25||-15||6 |- |} ==Голгетери== {{Col-begin|width=500px}} {{Col-break}} ;10 голова * {{flagicon|Sweden}} Пиа Сундхаге ;8 голова * {{flagicon|Denmark}} Лоне Смит Нилсен ;7 голова * {{flagicon|Denmark}} Анете Фредериксен * {{flagicon|Denmark}} Сусане Нејман * {{flagicon|Sweden}} Биргита Седерстрем ;6 голова * {{flagicon|Sweden}} Ан Јансон {{Col-break}} ;5 голова * {{flagicon|Sweden}} Герел Синторн * {{flagicon|Sweden}} Карин Едлунд ;4 гола * {{flagicon|Denmark}} Ане Грете Холст ;3 гола * {{flagicon|Sweden}} Ева Андерсон * {{flagicon|Denmark}} Брита Емсен * {{flagicon|Denmark}} Инге Хиндкјар {{col-end}} ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !width=10%|Година !width=10%|Домаћин !width=19%|Победник !width=19%|Финалиста !width=19%|Треће место !width=19%|Четврто место |- |1974<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1974.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1975<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1975.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1976<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1976.|Детаљније]]'' |{{SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1977<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1977.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1978<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1978.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1979<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1979.|Детаљније]]'' |{{NOR}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1980<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1980.|Детаљније]]'' |{{SWE}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|NOR}} |{{рпфж|FIN}} |- |1981<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1981.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1982<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1982.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|NOR}} |{{рпфж|FIN}} |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesw/wnordic.html Нордијско првенство (жене) - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу за жене| ]] o2g0mwcgqt9q8zmo4qtff7nmnvv2o3n 25115296 25115293 2022-07-20T11:29:19Z Laslovarga 2101 /* Медаље */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу за жене<br>(-{Women's Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1974 | укинуто = 1982 | регија = [[Нордијске земље]] | број_тимова = 3 до 4 | првак = {{рпфж|Финска}} | најуспешнији_тим = {{рпфж|SWE}} (5) <br> {{рпфж|DEN}} (4) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу за жене''' ({{јез-фин|Jalkapallon naisten Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале женске фудбалске репрезентације [[Нордијске земље|нордијских земаља]]. Турнир се одржавао сваке године између 1974. и 1982. године. Финска, Данска и Шведска су се такмичиле од почетка, Норвешка се придружила турниру 1978. године. Исланд и Фарска Острва нису учествовали на овом такмичењу.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u21.html Nordic Nordic Cup (Women U-20/U-21/U-23)]</ref><ref>[http://www.rsssf.com/tablesn/nordiccup-wom-u17.html Nordic Cup (Women U-17)]</ref> ==Медаље== {{Табела освојених медаља | caption = | host = | flag_template = рпфж | event = | team = | gold_SWE = 5 | silver_SWE = 4 | bronze_SWE = 0 | gold_DEN = 4 | silver_DEN = 4 | bronze_DEN = 1 | gold_FIN = 0 | silver_FIN = 1 | bronze_FIN = 6 | gold_NOR = 0 | silver_NOR = 0 | bronze_NOR = 2 }} ==Статистика== {|class="wikitable sortable" width=65% style="text-align:center" !width=5%|Поз !width=15%|Репрезентација !width=5%|Уче !width=5%|Ута !width=5%|Поб !width=5%|Нер !width=5%|Изг !width=5%|ГД !width=5%|ГП !width=5%|ГР !width=5%|Бод |- |1 |style="text-align:left;"|{{рпфж|DEN}} |9||23||14||5||4||48||15||+33||47 |- |2 |style="text-align:left;"|{{рпфж|SWE}} |9||23||14||5||4||46||17||+29||47 |- |3 |style="text-align:left;"|{{рпфж|FIN}} |9||23||3||6||14||9||56||-47||15 |- |4 |style="text-align:left;"|{{рпфж|NOR}} |5||15||0||6||9||10||25||-15||6 |- |} ==Голгетери== {{Col-begin|width=500px}} {{Col-break}} ;10 голова * {{flagicon|Sweden}} Пиа Сундхаге ;8 голова * {{flagicon|Denmark}} Лоне Смит Нилсен ;7 голова * {{flagicon|Denmark}} Анете Фредериксен * {{flagicon|Denmark}} Сусане Нејман * {{flagicon|Sweden}} Биргита Седерстрем ;6 голова * {{flagicon|Sweden}} Ан Јансон {{Col-break}} ;5 голова * {{flagicon|Sweden}} Герел Синторн * {{flagicon|Sweden}} Карин Едлунд ;4 гола * {{flagicon|Denmark}} Ане Грете Холст ;3 гола * {{flagicon|Sweden}} Ева Андерсон * {{flagicon|Denmark}} Брита Емсен * {{flagicon|Denmark}} Инге Хиндкјар {{col-end}} ==Резултати== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !width=10%|Година !width=10%|Домаћин !width=19%|Победник !width=19%|Финалиста !width=19%|Треће место !width=19%|Четврто место |- |1974<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1974.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1975<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1975.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1976<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1976.|Детаљније]]'' |{{SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1977<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1977.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |''Играле су три репрезентације'' |- |1978<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1978.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1979<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1979.|Детаљније]]'' |{{NOR}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1980<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1980.|Детаљније]]'' |{{SWE}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|NOR}} |{{рпфж|FIN}} |- |1981<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1981.|Детаљније]]'' |{{FIN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|FIN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|NOR}} |- |1982<br>''[[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1982.|Детаљније]]'' |{{DEN}} |{{рпфж|DEN}} |{{рпфж|SWE}} |{{рпфж|NOR}} |{{рпфж|FIN}} |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesw/wnordic.html Нордијско првенство (жене) - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу за жене| ]] 2enjrlnhcgn9gyzne3k0fjre0720gag 14 4328956 25114467 2022-07-19T17:43:08Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] agcj5nogbq3q4zhnyaj5ctloblbk7cl 0 4328957 25114478 2022-07-19T17:53:34Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Милош Вучевић]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Милош Вучевић]] 17akgr1wk7pri7bkfixy5e0rz23vtgi 10 4328958 25114479 2022-07-19T17:54:13Z Laslovarga 2101 Нова страница: {{Navbox | name = Нордијско првенство у фудбалу | title = [[Нордијско првенство у фудбалу]] | state = {{{state|autocollapse}}} |listclass = hlist | group1 = [[Нордијско првенство у фудбалу за жене|Жене]] | list1 = * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1974.|1974]] * Нордијско првенство у фудбалу за жене 1975… wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Нордијско првенство у фудбалу | title = [[Нордијско првенство у фудбалу]] | state = {{{state|autocollapse}}} |listclass = hlist | group1 = [[Нордијско првенство у фудбалу за жене|Жене]] | list1 = * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1974.|1974]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1975.|1975]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1976.|1976]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1977.|1977]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1978.|1978]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1979.|1979]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1980.|1980]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1981.|1981]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1982.|1982]] | group2 = [[Нордијско првенство у фудбалу|Мушки]] | list2 = * [[Нордијско првенство у фудбалу 1924/28.|1924/28]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1929/32.|1929/32]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1933/36.|1933/36]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1937/47.|1937/47]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1948/51.|1948/51]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1952/55.|1952/55]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1956/59.|1956/59]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1960/63.|1960/63]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1964/67.|1964/67]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1968/71.|1968/71]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1972/77.|1972/77]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1978/80.|1978/80]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1981/85.|1981/85]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 2000/01.|2000/01]] }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу]] [[Категорија:Навигациони шаблони за међународна фудбалска такмичења]] </noinclude> 0zka9i0kci8b35i1koltn7z8rt8f6e2 25114484 25114479 2022-07-19T17:58:20Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Нордијско првенство у фудбалу | title = [[Нордијско првенство у фудбалу]] и [[Нордијско првенство у фудбалу за жене]] | state = {{{state|autocollapse}}} |listclass = hlist | group1 = [[Нордијско првенство у фудбалу за жене|Жене]] | list1 = * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1974.|1974]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1975.|1975]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1976.|1976]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1977.|1977]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1978.|1978]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1979.|1979]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1980.|1980]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1981.|1981]] * [[Нордијско првенство у фудбалу за жене 1982.|1982]] | group2 = [[Нордијско првенство у фудбалу|Мушки]] | list2 = * [[Нордијско првенство у фудбалу 1924/28.|1924/28]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1929/32.|1929/32]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1933/36.|1933/36]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1937/47.|1937/47]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1948/51.|1948/51]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1952/55.|1952/55]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1956/59.|1956/59]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1960/63.|1960/63]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1964/67.|1964/67]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1968/71.|1968/71]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1972/77.|1972/77]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1978/80.|1978/80]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 1981/85.|1981/85]] * [[Нордијско првенство у фудбалу 2000/01.|2000/01]] }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу]] [[Категорија:Навигациони шаблони за међународна фудбалска такмичења]] </noinclude> sj5dgbmkznalr9489ljqwn3ri0pa0ce 14 4328959 25114481 2022-07-19T17:55:43Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу]] [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу за жене]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу]] [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу за жене]] o3lq2838s5m7ahlwx5qaew8vitbdg90 25114482 25114481 2022-07-19T17:56:16Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу за жене]] 4lsojm1onlvkbvymwsoej6dymh95tv8 25114597 25114482 2022-07-19T18:53:36Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Међународна фудбалска такмичења у Европи]] agcj5nogbq3q4zhnyaj5ctloblbk7cl 0 4328960 25114588 2022-07-19T18:43:06Z Laslovarga 2101 Нова страница: {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу<br>(-{Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1924 | укинуто = 2001 | регија = [[Нордијске земље]] ([[УЕФА]]) | број_тимов… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу<br>(-{Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1924 | укинуто = 2001 | регија = [[Нордијске земље]] ([[УЕФА]]) | број_тимова = 4 | првак = {{рпф|Финска}} (1. титула) | најуспешнији_тим = {{рпф|SWE}} (9. титула) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу''' ({{јез-дан|Nordisk Mesterskab}}, {{јез-нор|Nordisk Mesterskap}}, {{јез-шве|Nordiska Mästerskapet}}, {{јез-фин|Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале мушке фудбалске репрезентације нордијских земаља. На првом турниру одиграном 1924/28., такмичиле су се само Данска, Норвешка и Шведска, али се на другом турниру придружила Финска, а на последњем турниру одиграном 2000/2001 такмичили су се и Исланд и Фарска Острва.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html |title=Nordic Championships - Overview |work=RSSSF |access-date=2 June 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html Нордијско првенство - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу| ]] 2sqcxnyjwzsnp3yn8ixkwpkpis5kmrs 25114592 25114588 2022-07-19T18:50:35Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу<br>(-{Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1924 | укинуто = 2001 | регија = [[Нордијске земље]] ([[УЕФА]]) | број_тимова = 4 | првак = {{рпф|Финска}} (1. титула) | најуспешнији_тим = {{рпф|SWE}} (9. титула) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу''' ({{јез-дан|Nordisk Mesterskab}}, {{јез-нор|Nordisk Mesterskap}}, {{јез-шве|Nordiska Mästerskapet}}, {{јез-фин|Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале мушке фудбалске репрезентације нордијских земаља. На првом турниру одиграном 1924/28., такмичиле су се само Данска, Норвешка и Шведска, али се на другом турниру придружила Финска, а на последњем турниру одиграном 2000/2001 такмичили су се и Исланд и Фарска Острва.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html |title=Nordic Championships - Overview |work=RSSSF |access-date=2 June 2022}}</ref> == Историја == Турнир је настао на иницијативу Данске да замени уговор, који је окончан 1919. године, између Данског (ДБУ), Норвешког (НФФ) и Шведског фудбалског савеза (СвФФ) у којем је стајало да репрезентације три савеза играју две годишње утакмице једне против другог. Међутим, идеја је реализована тек четири године касније, када је дански савез прославио 35. годишњицу и када је покренут први турнир. Организовао га је ДБУ и играло се као једна група где су се три тима састала пет пута по укупно десет мечева. ДБУ је такође обезбедио трофеј првог издања, трофеј који је Данска освојила када је турнир завршен 1928. Други турнир је организовао СвФФ који је прославио 25 година постојања, а овога пута позван је и Фудбалски савез Финске (СПФ). Такође је одлучено да се турнири играју током четири године, при чему ће сваки тим одиграти 12 утакмица, четири против сваке друге екипе, два код куће и два у гостима. Турнир је освојила Норвешка, али је наредних девет турнира, одиграних између 1933. и 1977. године, у потпуности доминирала Шведска која је све освојила. Четврти турнир прекинут је Другим светским ратом и тако се играо једанаест година, од 1937. до 1947. године. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html Нордијско првенство - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу| ]] qdbcar98tb9dscm058impqwyx7q3th8 25114595 25114592 2022-07-19T18:53:04Z Laslovarga 2101 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу<br>(-{Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1924 | укинуто = 2001 | регија = [[Нордијске земље]] ([[УЕФА]]) | број_тимова = 4 | првак = {{рпф|Финска}} (1. титула) | најуспешнији_тим = {{рпф|SWE}} (9. титула) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу''' ({{јез-дан|Nordisk Mesterskab}}, {{јез-нор|Nordisk Mesterskap}}, {{јез-шве|Nordiska Mästerskapet}}, {{јез-фин|Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале мушке фудбалске репрезентације нордијских земаља. На првом турниру одиграном 1924/28., такмичиле су се само Данска, Норвешка и Шведска, али се на другом турниру придружила Финска, а на последњем турниру одиграном 2000/2001 такмичили су се и Исланд и Фарска Острва.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html |title=Nordic Championships - Overview |work=RSSSF |access-date=2 June 2022}}</ref> == Историја == Турнир је настао на иницијативу Данске да замени уговор, који је окончан 1919. године, између Данског (ДБУ), Норвешког (НФФ) и Шведског фудбалског савеза (СвФФ) у којем је стајало да репрезентације три савеза играју две годишње утакмице једне против другог. Међутим, идеја је реализована тек четири године касније, када је дански савез прославио 35. годишњицу и када је покренут први турнир. Организовао га је ДБУ и играло се као једна група где су се три тима састала пет пута по укупно десет мечева. ДБУ је такође обезбедио трофеј првог издања, трофеј који је Данска освојила када је турнир завршен 1928. Други турнир је организовао СвФФ који је прославио 25 година постојања, а овога пута позван је и Фудбалски савез Финске (СПФ). Такође је одлучено да се турнири играју током четири године, при чему ће сваки тим одиграти 12 утакмица, четири против сваке друге екипе, два код куће и два у гостима. Турнир је освојила Норвешка, али је наредних девет турнира, одиграних између 1933. и 1977. године, у потпуности доминирала Шведска која је све освојила. Четврти турнир прекинут је [[Други светски рат|Другим светским ратом]] и тако се играо једанаест година, од 1937. до 1947. године. Турнир је стекао популарност након рата и утакмице су биле важне за нордијске репрезентације као припрема за веће турнире као што су Светско првенство и Олимпијске игре. Али турнир је изгубио на значају 1970-их, делимично због повећаног броја мечева против других међународних противника, тако да су последња три турнира одиграна 1970-их и 1980-их варирала по дужини и формату. Последњи меч на турниру 1981-1983, између Шведске и Норвешке, није ни одигран пошто је Данска већ победила. Али меч је ипак одигран тек 1985. године. У сезони 2000/01 одиграно је једнократно издање турнира на које су позвани [[Фудбалски савез Исланда]] и [[Фудбалски савез Фарских острва]]. Неки од мечева су одиграни током заједничког тренинг кампа у клубу Ла Манга у [[Шпанија|Шпанији]], а остали су играни код куће, неки у затвореним аренама. Једна утакмица, између Норвешке и Фарских Острва, никада није одиграна. Турнир је по први пут освојила Финска.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesn/nord2001.html |title=Nordic Championships 2000-01 |work=RSSSF |access-date=2 June 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html Нордијско првенство - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу| ]] foodlb7j08u21k67ikkwd0rbcobf87r 25114638 25114595 2022-07-19T19:22:40Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу<br>(-{Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1924 | укинуто = 2001 | регија = [[Нордијске земље]] ([[УЕФА]]) | број_тимова = 4 | првак = {{рпф|Финска}} (1. титула) | најуспешнији_тим = {{рпф|SWE}} (9. титула) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу''' ({{јез-дан|Nordisk Mesterskab}}, {{јез-нор|Nordisk Mesterskap}}, {{јез-шве|Nordiska Mästerskapet}}, {{јез-фин|Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале мушке фудбалске репрезентације нордијских земаља. На првом турниру одиграном 1924/28., такмичиле су се само Данска, Норвешка и Шведска, али се на другом турниру придружила Финска, а на последњем турниру одиграном 2000/2001 такмичили су се и Исланд и Фарска Острва.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html |title=Nordic Championships - Overview |work=RSSSF |access-date=2 June 2022}}</ref> == Историја == Турнир је настао на иницијативу Данске да замени уговор, који је окончан 1919. године, између Данског (ДБУ), Норвешког (НФФ) и Шведског фудбалског савеза (СвФФ) у којем је стајало да репрезентације три савеза играју две годишње утакмице једне против другог. Међутим, идеја је реализована тек четири године касније, када је дански савез прославио 35. годишњицу и када је покренут први турнир. Организовао га је ДБУ и играло се као једна група где су се три тима састала пет пута по укупно десет мечева. ДБУ је такође обезбедио трофеј првог издања, трофеј који је Данска освојила када је турнир завршен 1928. Други турнир је организовао СвФФ који је прославио 25 година постојања, а овога пута позван је и Фудбалски савез Финске (СПФ). Такође је одлучено да се турнири играју током четири године, при чему ће сваки тим одиграти 12 утакмица, четири против сваке друге екипе, два код куће и два у гостима. Турнир је освојила Норвешка, али је наредних девет турнира, одиграних између 1933. и 1977. године, у потпуности доминирала Шведска која је све освојила. Четврти турнир прекинут је [[Други светски рат|Другим светским ратом]] и тако се играо једанаест година, од 1937. до 1947. године. Турнир је стекао популарност након рата и утакмице су биле важне за нордијске репрезентације као припрема за веће турнире као што су Светско првенство и Олимпијске игре. Али турнир је изгубио на значају 1970-их, делимично због повећаног броја мечева против других међународних противника, тако да су последња три турнира одиграна 1970-их и 1980-их варирала по дужини и формату. Последњи меч на турниру 1981-1983, између Шведске и Норвешке, није ни одигран пошто је Данска већ победила. Али меч је ипак одигран тек 1985. године. У сезони 2000/01 одиграно је једнократно издање турнира на које су позвани [[Фудбалски савез Исланда]] и [[Фудбалски савез Фарских острва]]. Неки од мечева су одиграни током заједничког тренинг кампа у клубу Ла Манга у [[Шпанија|Шпанији]], а остали су играни код куће, неки у затвореним аренама. Једна утакмица, између Норвешке и Фарских Острва, никада није одиграна. Турнир је по први пут освојила Финска.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesn/nord2001.html |title=Nordic Championships 2000-01 |work=RSSSF |access-date=2 June 2022}}</ref> ==Резиме медаља== {{Табела освојених медаља | caption = | host = | flag_template = fb | event = | team = | gold_SWE = 9 | silver_SWE = 4 | bronze_SWE = 0 | gold_DEN = 3 | silver_DEN = 7 | bronze_DEN = 4 | gold_NOR = 1 | silver_NOR = 2 | bronze_NOR = 9 | gold_FIN = 1 | silver_FIN = 0 | bronze_FIN = 1 | gold_ISL = 0 | silver_ISL = 1 | bronze_ISL = 0 }} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html Нордијско првенство - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу| ]] djbtr3vls9v182klxuckjhh2x7n2v9t 25115297 25114638 2022-07-20T11:30:07Z Laslovarga 2101 /* Резиме медаља */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу<br>(-{Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1924 | укинуто = 2001 | регија = [[Нордијске земље]] ([[УЕФА]]) | број_тимова = 4 | првак = {{рпф|Финска}} (1. титула) | најуспешнији_тим = {{рпф|SWE}} (9. титула) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу''' ({{јез-дан|Nordisk Mesterskab}}, {{јез-нор|Nordisk Mesterskap}}, {{јез-шве|Nordiska Mästerskapet}}, {{јез-фин|Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале мушке фудбалске репрезентације нордијских земаља. На првом турниру одиграном 1924/28., такмичиле су се само Данска, Норвешка и Шведска, али се на другом турниру придружила Финска, а на последњем турниру одиграном 2000/2001 такмичили су се и Исланд и Фарска Острва.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html |title=Nordic Championships - Overview |work=RSSSF |access-date=2 June 2022}}</ref> == Историја == Турнир је настао на иницијативу Данске да замени уговор, који је окончан 1919. године, између Данског (ДБУ), Норвешког (НФФ) и Шведског фудбалског савеза (СвФФ) у којем је стајало да репрезентације три савеза играју две годишње утакмице једне против другог. Међутим, идеја је реализована тек четири године касније, када је дански савез прославио 35. годишњицу и када је покренут први турнир. Организовао га је ДБУ и играло се као једна група где су се три тима састала пет пута по укупно десет мечева. ДБУ је такође обезбедио трофеј првог издања, трофеј који је Данска освојила када је турнир завршен 1928. Други турнир је организовао СвФФ који је прославио 25 година постојања, а овога пута позван је и Фудбалски савез Финске (СПФ). Такође је одлучено да се турнири играју током четири године, при чему ће сваки тим одиграти 12 утакмица, четири против сваке друге екипе, два код куће и два у гостима. Турнир је освојила Норвешка, али је наредних девет турнира, одиграних између 1933. и 1977. године, у потпуности доминирала Шведска која је све освојила. Четврти турнир прекинут је [[Други светски рат|Другим светским ратом]] и тако се играо једанаест година, од 1937. до 1947. године. Турнир је стекао популарност након рата и утакмице су биле важне за нордијске репрезентације као припрема за веће турнире као што су Светско првенство и Олимпијске игре. Али турнир је изгубио на значају 1970-их, делимично због повећаног броја мечева против других међународних противника, тако да су последња три турнира одиграна 1970-их и 1980-их варирала по дужини и формату. Последњи меч на турниру 1981-1983, између Шведске и Норвешке, није ни одигран пошто је Данска већ победила. Али меч је ипак одигран тек 1985. године. У сезони 2000/01 одиграно је једнократно издање турнира на које су позвани [[Фудбалски савез Исланда]] и [[Фудбалски савез Фарских острва]]. Неки од мечева су одиграни током заједничког тренинг кампа у клубу Ла Манга у [[Шпанија|Шпанији]], а остали су играни код куће, неки у затвореним аренама. Једна утакмица, између Норвешке и Фарских Острва, никада није одиграна. Турнир је по први пут освојила Финска.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesn/nord2001.html |title=Nordic Championships 2000-01 |work=RSSSF |access-date=2 June 2022}}</ref> ==Резиме медаља== {{Табела освојених медаља | caption = | host = | flag_template = рпф | event = | team = | gold_SWE = 9 | silver_SWE = 4 | bronze_SWE = 0 | gold_DEN = 3 | silver_DEN = 7 | bronze_DEN = 4 | gold_NOR = 1 | silver_NOR = 2 | bronze_NOR = 9 | gold_FIN = 1 | silver_FIN = 0 | bronze_FIN = 1 | gold_ISL = 0 | silver_ISL = 1 | bronze_ISL = 0 }} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html Нордијско првенство - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу| ]] taugudnuezw2xm20liuz4zt96ie0184 25115301 25115297 2022-07-20T11:37:43Z Laslovarga 2101 /* Резиме медаља */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу<br>(-{Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1924 | укинуто = 2001 | регија = [[Нордијске земље]] ([[УЕФА]]) | број_тимова = 4 | првак = {{рпф|Финска}} (1. титула) | најуспешнији_тим = {{рпф|SWE}} (9. титула) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу''' ({{јез-дан|Nordisk Mesterskab}}, {{јез-нор|Nordisk Mesterskap}}, {{јез-шве|Nordiska Mästerskapet}}, {{јез-фин|Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале мушке фудбалске репрезентације нордијских земаља. На првом турниру одиграном 1924/28., такмичиле су се само Данска, Норвешка и Шведска, али се на другом турниру придружила Финска, а на последњем турниру одиграном 2000/2001 такмичили су се и Исланд и Фарска Острва.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html |title=Nordic Championships - Overview |work=RSSSF |access-date=2 June 2022}}</ref> == Историја == Турнир је настао на иницијативу Данске да замени уговор, који је окончан 1919. године, између Данског (ДБУ), Норвешког (НФФ) и Шведског фудбалског савеза (СвФФ) у којем је стајало да репрезентације три савеза играју две годишње утакмице једне против другог. Међутим, идеја је реализована тек четири године касније, када је дански савез прославио 35. годишњицу и када је покренут први турнир. Организовао га је ДБУ и играло се као једна група где су се три тима састала пет пута по укупно десет мечева. ДБУ је такође обезбедио трофеј првог издања, трофеј који је Данска освојила када је турнир завршен 1928. Други турнир је организовао СвФФ који је прославио 25 година постојања, а овога пута позван је и Фудбалски савез Финске (СПФ). Такође је одлучено да се турнири играју током четири године, при чему ће сваки тим одиграти 12 утакмица, четири против сваке друге екипе, два код куће и два у гостима. Турнир је освојила Норвешка, али је наредних девет турнира, одиграних између 1933. и 1977. године, у потпуности доминирала Шведска која је све освојила. Четврти турнир прекинут је [[Други светски рат|Другим светским ратом]] и тако се играо једанаест година, од 1937. до 1947. године. Турнир је стекао популарност након рата и утакмице су биле важне за нордијске репрезентације као припрема за веће турнире као што су Светско првенство и Олимпијске игре. Али турнир је изгубио на значају 1970-их, делимично због повећаног броја мечева против других међународних противника, тако да су последња три турнира одиграна 1970-их и 1980-их варирала по дужини и формату. Последњи меч на турниру 1981-1983, између Шведске и Норвешке, није ни одигран пошто је Данска већ победила. Али меч је ипак одигран тек 1985. године. У сезони 2000/01 одиграно је једнократно издање турнира на које су позвани [[Фудбалски савез Исланда]] и [[Фудбалски савез Фарских острва]]. Неки од мечева су одиграни током заједничког тренинг кампа у клубу Ла Манга у [[Шпанија|Шпанији]], а остали су играни код куће, неки у затвореним аренама. Једна утакмица, између Норвешке и Фарских Острва, никада није одиграна. Турнир је по први пут освојила Финска.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesn/nord2001.html |title=Nordic Championships 2000-01 |work=RSSSF |access-date=2 June 2022}}</ref> ==Резиме медаља== {{Табела освојених медаља | caption = | host = | flag_template = рпф | event = | team = | gold_SWE = 9 | silver_SWE = 4 | bronze_SWE = 0 | gold_DEN = 3 | silver_DEN = 7 | bronze_DEN = 4 | gold_NOR = 1 | silver_NOR = 2 | bronze_NOR = 9 | gold_FIN = 1 | silver_FIN = 0 | bronze_FIN = 1 | gold_ISL = 0 | silver_ISL = 1 | bronze_ISL = 0 }} == Резултати == {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !width=10%|Година !width=10%|Трофеј |width=1% rowspan=15| !width=19%|Победник !width=19%|Другопласирани !width=19%|Треће место !width=19%|Четврто место |- |1924&ndash;28<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1924/28.|Детаљније]]'' |''Jubilæumspokal'' |{{fb|DEN}} |{{fb|SWE}} |{{fb|NOR}} |Три учесника |- |1929&ndash;32<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1929/32.|Детаљније]]'' |''Guldkrus'' |{{fb|NOR}} |{{fb|SWE}} |{{fb|DEN}} |{{fb|FIN}} |- |1933&ndash;36<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1933/36.|Детаљније]]'' |''Nordiske Pokal'' |{{fb|SWE}} |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1937&ndash;47<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1937/47.|Детаљније]]'' |''Suomen Karhut'' |{{fb|SWE}} (2) |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1948&ndash;51<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1948/51.|Детаљније]]'' |''DBU's Vase'' |{{fb|SWE}} (3) |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1952&ndash;55<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1952/55.|Детаљније]]'' |''SvFF:s pokal'' |{{fb|SWE}} (4) |{{fb|NOR}} |{{fb|DEN}} |{{fb|FIN}} |- |1956&ndash;59<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1956/59.|Детаљније]]'' |''Eventyr og Lek'' |{{fb|SWE}} (5) |{{fb|NOR}} |{{fb|DEN}} |{{fb|FIN}} |- |1960&ndash;63<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1960/63.|Детаљније]]'' |''SPL's Pokal'' |{{fb|SWE}} (6) |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1964&ndash;67<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1964/67.|Детаљније]]'' |''Fodboldspillere'' |{{fb|SWE}} (7) |{{fb|DEN}} |{{fb|FIN}} |{{fb|NOR}} |- |1968&ndash;71<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1968/71.|Детаљније]]'' |''SvFF:s pokal'' |{{fb|SWE}} (8) |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1972&ndash;77<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1972/77.|Детаљније]]'' |&mdash; |{{fb|SWE}} (9) |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1978&ndash;80<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1978/80.|Детаљније]]'' |&mdash; |{{fb|DEN}} (2) |{{fb|SWE}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1981&ndash;85<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1981/85.|Детаљније]]'' |&mdash; |{{fb|DEN}} (3) |{{fb|SWE}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |2000&ndash;01<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 2000/01.|Детаљније]]'' |&mdash; |{{fb|FIN}} |{{fb|ISL}} |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html Нордијско првенство - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу| ]] cl4zvejyjmycsnyqlq6v2qgbaf6lw1o 25115305 25115301 2022-07-20T11:41:11Z Laslovarga 2101 /* Резултати */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Нордијско првенство у фудбалу<br>(-{Nordic Football Championship}-) | слика = Nordic countries orthographic.svg | опис = Нордијске земље | основано = 1924 | укинуто = 2001 | регија = [[Нордијске земље]] ([[УЕФА]]) | број_тимова = 4 | првак = {{рпф|Финска}} (1. титула) | најуспешнији_тим = {{рпф|SWE}} (9. титула) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона = }} '''Нордијско првенство у фудбалу''' ({{јез-дан|Nordisk Mesterskab}}, {{јез-нор|Nordisk Mesterskap}}, {{јез-шве|Nordiska Mästerskapet}}, {{јез-фин|Pohjoismaiden-mestaruusturnaus}}) је било међународно фудбалско такмичење на којем су учествовале мушке фудбалске репрезентације нордијских земаља. На првом турниру одиграном 1924/28., такмичиле су се само Данска, Норвешка и Шведска, али се на другом турниру придружила Финска, а на последњем турниру одиграном 2000/2001 такмичили су се и Исланд и Фарска Острва.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html |title=Nordic Championships - Overview |work=RSSSF |access-date=2 June 2022}}</ref> == Историја == Турнир је настао на иницијативу Данске да замени уговор, који је окончан 1919. године, између Данског (ДБУ), Норвешког (НФФ) и Шведског фудбалског савеза (СвФФ) у којем је стајало да репрезентације три савеза играју две годишње утакмице једне против другог. Међутим, идеја је реализована тек четири године касније, када је дански савез прославио 35. годишњицу и када је покренут први турнир. Организовао га је ДБУ и играло се као једна група где су се три тима састала пет пута по укупно десет мечева. ДБУ је такође обезбедио трофеј првог издања, трофеј који је Данска освојила када је турнир завршен 1928. Други турнир је организовао СвФФ који је прославио 25 година постојања, а овога пута позван је и Фудбалски савез Финске (СПФ). Такође је одлучено да се турнири играју током четири године, при чему ће сваки тим одиграти 12 утакмица, четири против сваке друге екипе, два код куће и два у гостима. Турнир је освојила Норвешка, али је наредних девет турнира, одиграних између 1933. и 1977. године, у потпуности доминирала Шведска која је све освојила. Четврти турнир прекинут је [[Други светски рат|Другим светским ратом]] и тако се играо једанаест година, од 1937. до 1947. године. Турнир је стекао популарност након рата и утакмице су биле важне за нордијске репрезентације као припрема за веће турнире као што су Светско првенство и Олимпијске игре. Али турнир је изгубио на значају 1970-их, делимично због повећаног броја мечева против других међународних противника, тако да су последња три турнира одиграна 1970-их и 1980-их варирала по дужини и формату. Последњи меч на турниру 1981-1983, између Шведске и Норвешке, није ни одигран пошто је Данска већ победила. Али меч је ипак одигран тек 1985. године. У сезони 2000/01 одиграно је једнократно издање турнира на које су позвани [[Фудбалски савез Исланда]] и [[Фудбалски савез Фарских острва]]. Неки од мечева су одиграни током заједничког тренинг кампа у клубу Ла Манга у [[Шпанија|Шпанији]], а остали су играни код куће, неки у затвореним аренама. Једна утакмица, између Норвешке и Фарских Острва, никада није одиграна. Турнир је по први пут освојила Финска.<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesn/nord2001.html |title=Nordic Championships 2000-01 |work=RSSSF |access-date=2 June 2022}}</ref> ==Резиме медаља== {{Табела освојених медаља | caption = | host = | flag_template = рпф | event = | team = | gold_SWE = 9 | silver_SWE = 4 | bronze_SWE = 0 | gold_DEN = 3 | silver_DEN = 7 | bronze_DEN = 4 | gold_NOR = 1 | silver_NOR = 2 | bronze_NOR = 9 | gold_FIN = 1 | silver_FIN = 0 | bronze_FIN = 1 | gold_ISL = 0 | silver_ISL = 1 | bronze_ISL = 0 }} == Резултати == {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !width=10%|Година !width=10%|Трофеј |width=1% rowspan=15| !width=19%|Победник !width=19%|Другопласирани !width=19%|Треће место !width=19%|Четврто место |- |1924&ndash;28<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1924/28.|Детаљније]]'' |''Jubilæumspokal'' |{{fb|DEN}} |{{fb|SWE}} |{{fb|NOR}} |Три учесника |- |1929&ndash;32<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1929/32.|Детаљније]]'' |''Guldkrus'' |{{fb|NOR}} |{{fb|SWE}} |{{fb|DEN}} |{{fb|FIN}} |- |1933&ndash;36<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1933/36.|Детаљније]]'' |''Nordiske Pokal'' |{{fb|SWE}} |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1937&ndash;47<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1937/47.|Детаљније]]'' |''Suomen Karhut'' |{{fb|SWE}} (2) |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1948&ndash;51<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1948/51.|Детаљније]]'' |''DBU's Vase'' |{{fb|SWE}} (3) |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1952&ndash;55<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1952/55.|Детаљније]]'' |''SvFF:s pokal'' |{{fb|SWE}} (4) |{{fb|NOR}} |{{fb|DEN}} |{{fb|FIN}} |- |1956&ndash;59<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1956/59.|Детаљније]]'' |''Eventyr og Lek'' |{{fb|SWE}} (5) |{{fb|NOR}} |{{fb|DEN}} |{{fb|FIN}} |- |1960&ndash;63<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1960/63.|Детаљније]]'' |''SPL's Pokal'' |{{fb|SWE}} (6) |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1964&ndash;67<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1964/67.|Детаљније]]'' |''Fodboldspillere'' |{{fb|SWE}} (7) |{{fb|DEN}} |{{fb|FIN}} |{{fb|NOR}} |- |1968&ndash;71<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1968/71.|Детаљније]]'' |''SvFF:s pokal'' |{{fb|SWE}} (8) |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1972&ndash;77<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1972/77.|Детаљније]]'' |&mdash; |{{fb|SWE}} (9) |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1978&ndash;80<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1978/80.|Детаљније]]'' |&mdash; |{{fb|DEN}} (2) |{{fb|SWE}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |1981&ndash;85<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 1981/85.|Детаљније]]'' |&mdash; |{{fb|DEN}} (3) |{{fb|SWE}} |{{fb|NOR}} |{{fb|FIN}} |- |2000&ndash;01<br />''[[Нордијско првенство у фудбалу 2000/01.|Детаљније]]'' |&mdash; |{{fb|FIN}} |{{fb|ISL}} |{{fb|DEN}} |{{fb|NOR}} |} == Општа статистика == {|class="wikitable sortable" width=65% style="text-align:center" !width=5%|Поз !width=15%|Репрезентација !width=5%|Уче !width=5%|Ута !width=5%|Поб !width=5%|Нер !width=5%|Изг !width=5%|ГД !width=5%|ГП !width=5%|ГР !width=5%|Бод |- |1 |style="text-align:left;"|{{fb|SWE}} |14||147||89||26||32||382||198||+184||293 |- |2 |style="text-align:left;"|{{fb|DEN}} |14||147||75||23||49||323||218||+105||248 |- |3 |style="text-align:left;"|{{fb|NOR}} |14||145||52||31||62||265||300||–35||187 |- |4 |style="text-align:left;"|{{fb|FIN}} |13||137||21||24||92||150||401||–251||66 |- |5 |style="text-align:left;"|{{fb|ISL}} |1||5||3||1||1||7||5||+2||10 |- |6 |style="text-align:left;"|{{рпф|Фарска острва}} |1||4||0||1||3||2||6||–4||1 |- |} *http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.rsssf.com/tablesn/nordic.html Нордијско првенство - Преглед] {{Нордијско првенство у фудбалу}} [[Категорија:Нордијско првенство у фудбалу| ]] 57qsfqfi5yae3ojewzexshaqd0xr14v 1 4328961 25114590 2022-07-19T18:50:04Z 88.142.166.226 /* kandidat za revizuju */ нови одељак wikitext text/x-wiki == kandidat za revizuju == Kontradiktorne informacije u tekstu. Prvo se kaze da je koren lekovit, anda se kaze da je otrovan. Nejasno sta je 'kaara zeluca'. Itd. [[Special:Contributions/88.142.166.226|88.142.166.226]] ([[User talk:88.142.166.226|разговор]]) 20:50, 19. јул 2022. (CEST) q87hzue8rp6rnk697mkylex6zkmgdyt 25114591 25114590 2022-07-19T18:50:26Z 88.142.166.226 wikitext text/x-wiki == kandidat za revizuju == Kontradiktorne informacije u tekstu. Prvo se kaze da je koren lekovit, a onda se kaze da je otrovan. Nejasno sta je 'kaara zeluca'. Itd. [[Special:Contributions/88.142.166.226|88.142.166.226]] ([[User talk:88.142.166.226|разговор]]) 20:50, 19. јул 2022. (CEST) i0nnm8ycll1vr86h19erkteeb14k3lc 0 4328962 25114712 2022-07-19T19:42:03Z ТриСвјетла 275648 Направљено превођењем странице „[[:en:Special:Redirect/revision/1062647373|Tourism in Paris]]” wikitext text/x-wiki [[Датотека:Notre_dame-paris-view.jpg|мини| Гротеска [[Нотр Дам|Нотр Дама]]]] '''Туризам у Паризу''' је главни извор прихода. Париз је 2020. године примио 12,6 милиона посетилаца, мерено боравцима у хотелима, што је пад од 73% у односу на 2019. годину, због [[САРС-КоВ-2|короне]]. <ref>"Le tourisme à Paris - Chiffres clés 2020 (édition 2021)", Official Website of the Paris Convention and Visitor Bureau, retrieved September 10, 2021</ref> Музеји су поново отворени 2021. године, са ограничењем броја посетилаца у исто време и захтевом да посетиоци носе маске. У 2018. години, 17,95 милиона међународних туриста који су преноћили посетило је град, углавном због разгледања и куповине. <ref name="ParisDigest">{{Cite web|url=https://www.parisdigest.com/paris/paris-facts.htm|title=10 Paris facts|year=2018|publisher=Paris Digest|access-date=2018-09-08}}</ref> == Туристичке атракције == === Ајфелова кула === [[Датотека:Eiffel_Tower_from_Palais_de_Chaillot,_18_April_2011.jpg|мини| Ајфелова кула]] [[Ајфелова кула]] је призната као универзални симбол Париза и Француске. Првобитно су га дизајнирали Емил Ноугуијер и Маурице Коелин. У марту 1885. године, [[Гистав Ајфел]], познат првенствено као успешан инжењер гвожђа, поднео је план за торањ француском Министарству трговине и индустрије. <ref name="Eiffel Tower">{{Cite journal|last=LaGuardia|first=Cheryl|last2=Tallent|first2=Ed|date=1 September 1998|title=Musee D'Orsay|journal=Library Journal|volume=123|issue=14|page=228|id={{ProQuest|196782958}}}}<templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css" /></ref> Пријавио се на конкурс за студенте који студирају на универзитету. Ајфелова је била једна од преко 100 пријава. Ајфелов предлог је коначно изабран у јуну 1886. Ајфелова кула је коначно свечано отворена 31. марта 1889. године. <ref name="Eiffel Tower" /> Тренутно, око 6,9 милиона људи посети Ајфелов торањ сваке године. <ref>{{Cite web|url=http://www.french-property.com/reference/paris/sightseeing-tours/eiffel-tower-musee-orsay/|title=Eiffel Tower - Musee d'Orsay|access-date=2013-06-20}}</ref> === Центар Жорж Помпиду === [[Центар Жорж Помпиду]] је званично отворио председник [[Валери Жискар д’Естен|Валери Жискар д'Естен]] 31. јануара 1977. године. <ref name="Pompidou">{{Cite journal|last=Kearney|first=Fiona|date=2000|title=Centre Pompidou|journal=Circa|issue=94|pages=37|doi=10.2307/25563643|jstor=25563643}}</ref> Дизајнери Помпидуа су [[Ренцо Пјано]], Ричард Роџерс и Питер Рајс. <ref>{{Cite web|url=http://www.greatbuildings.com/buildings/Centre_Pompidou.html|title=Centre Pompidou - Rogers and Piano - Great Buildings Architecture}}</ref> Центар Помпиду је од 1977. године имао преко 150 милиона посетилаца <ref name="Pompidou" /> Унутрашња обнова је углавном урађена да би се зграда омогућила да се носи са притиском све већег броја посетилаца. Реновирањем је такође развијен капацитет центра да угости сценске уметности и повећан простор за излагање Музеја модерне уметности. <ref name="Pompidou" /> === Тријумфална капија === [[Датотека:Arc_by_night,_Paris_27_June_2012.jpg|мини| Тријумфална капија]] [[Тријумфална капија у Паризу|Тријумфална капија]] је један од најпознатијих споменика у Паризу. Налази се у центру на западном крају [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејских поља]]. <ref>The ''étoile'' (in English: "star") is formed by twelve radiating avenues.</ref> Не треба га мешати са мањим луком, [[Тријумфална капија Карусел|Тријумфалном капијом Карусел]], који се налази западно од [[Палата Лувр|Лувра]]. Тријумфална капија одаје почаст онима који су се борили и погинули за Француску у [[Француски револуционарни ратови|Француским револуционарним]] и [[Наполеонови ратови|Наполеоновим ратовима]], са именима свих француских победа и генерала исписаним на унутрашњој и спољашњој површини. Испод његовог свода налази се [[Тријумфална капија у Паризу|Гроб непознатог војника]] из Првог светског рата. === Музеј Орсе === [[Датотека:MuseeDOrsay.jpg|мини| Музеј Орсе]] [[Музеј Орсе]] је музеј уметности на левој обали [[Сена|Сене]], првобитно изграђен као железничка станица касних 1890-их година. <ref>{{Cite web|url=http://www.musee-orsay.fr/en/collections/history-of-the-museum/the-station.html|title=Musée d'Orsay: The station}}</ref> Музеј је отворен 1986. године и излаже уметничка дела од 1848. до 1914. са нагласком на француски [[импресионизам]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.citytripparijs.eu/bezienswaardigheden-parijs/wat-te-doen-in-parijs/|title=Wat te doen in Parijs? 20 bezienswaardigheden op een rij!|work=Citytrip Paris|access-date=2017-04-16|language=nl-NL}}</ref> <ref name="Eiffel Tower" /> <ref name="museum">{{Cite journal|date=1 January 1987|title=The Musée d'Orsay|journal=The Burlington Magazine|volume=129|issue=1006|pages=3–2|jstor=882883}}</ref> === Музеј Лувр === [[Датотека:Louvre_Museum_Wikimedia_Commons.jpg|мини| Палата Лувр и [[пирамида Лувра]]]] [[Палата Лувр]], првобитно изграђена као средњовековна тврђава 1190. године од стране [[Филип II Август|краља Филипа Другог Августа]], трансформисана је од стране узастопних влада. Од [[Француска револуција|Француске револуције]], у њему се налази [[Лувр|Музеј Лувр]], један од највећих музеја западног света. <ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.louvre.fr/en/history-louvre|title=History Of The Louvre|date=11 August 2013|website=Louvre}}</ref> У њему се налазе неки од најпопуларнијих и културно етничких облика уметности. <ref>{{Cite web|url=http://www.aviewoncities.com/paris/louvre.htm|title=Louvre - Musée du Louvre|date=11 August 2013|website=A View On Cities}}</ref> Нека од најпознатијих уметничких дела у Лувру су ''[[Мона Лиза]]'' [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]], [[Милоска Венера]], [[Ника са Самотраке]], ''Слобода која води народ'' и ''Умирући роб'' [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела]]. === Нотр Дам === [[Датотека:Notre_Dame_de_Paris.JPG|мини| Нотр Дам]] [[Нотр Дам]] је највећа катедрала у [[Париз|Паризу]]. Почео је да га гради 1163. године Морис де Сули, тада именовани бискуп Париза. <ref>{{Cite web|url=http://www.notredamedeparis.fr/spip.php?article380|title=Building History|date=11 August 2013|website=Cathedrale Notre Dame De Paris}}</ref> Било је потребно више од 100 година да се у потпуности изгради. Саграђена је у част [[Богородица|Богородице]], чиме је постала епископска црква, канонска црква и [[крстионица]]. <ref name=":2">{{Cite web|url=http://www.notredamedeparis.fr/spip.php?article461|title=THE GREAT HISTORY OF NOTRE-DAME DE PARIS|date=11 August 2013|website=Cathédrale Notre Dame de Paris}}</ref> Ово је један од главних симбола Париза. <ref>{{Cite web|url=http://www.aviewoncities.com/paris/notredame.htm|title=NOTRE DAME|date=11 August 2013|website=A View On Cities}}</ref> === Сакре кер === [[Датотека:Sacre_Coeur,_Paris_August_2014.jpg|мини| Секре кер]] [[Сакре кер|Секре кер]] је римокатоличка [[базилика]] која је саграђена 1914. и освећена 1919. године. <ref>{{Cite web|url=http://www.linkparis.com/sacre-coeur.htm|title=Basilique du Sacre Coeur|date=11 August 2013|website=Link Paris}}</ref> Налази се на највећој надморској висини у Паризу, на [[Монмартр|Монмартру]]. У цркви се налази један од највећих светских [[Мозаик|мозаика]] [[Исус|Исуса Христа]], раширених руку. Базилика је подигнута у част 58.000 живота изгубљених у [[Француско-пруски рат|француско-пруском рату]] 1870. године. <ref>{{Cite web|url=http://www.worldsiteguides.com/europe/france/paris/sacre-coeur-basilica/|title=Sacré-Coeur Basilica, Paris|date=11 August 2013|website=World Site Guides}}</ref> [[Пол Абади]], победник конкурса за проналажење правог архитектонског дизајна, био је архитекта за базилику. <ref>{{Cite web|url=http://www.uquebec.ca/musique/orgues/france/scoeurp.html|title=Musique et musiciens / Music and musicians}}</ref> === The Musée du Quai Branly === The Musée du Quai Branly је музеј у [[Париз|Паризу]], који представља аутохтону уметност, културе и цивилизације из [[Африка|Африке]], [[Азија|Азије]], [[Океанија|Океаније]] и [[Америка|Америке]]. Добио је име по својој локацији на кеју Бранли, који је добио име по физичару [[Едуар Бранли|Едуару Бранлију]]. === Јелисејска поља === [[Јелисејска поља (Париз)|Авенија Јелисејска поља]] је улица са биоскопима, кафићима, луксузним специјализованим продавницама и ошишаним [[Дивљи кестен|стаблима дивљег кестена]]. Око 7 милиона људи годишње посети Јелисејска поља. Јелисејска поља су вероватно једна од најпознатијих светских улица и једна од најскупљих трака некретнина на свету. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/news/executive-lifestyle/retail-rents-in-sydneys-pitt-st-mall-are-higher-than-luxury-shopping-strips-the-champs-elysees-and-londons-bond-street/story-e6frg9zo-1226127259264|title=Retail rents in Sydney's Pitt St Mall are higher than luxury shopping strips the Champs Elysees and London's Bond Street|date=1 September 2011|publisher=[[The Australian]]}}</ref> Неколико француских споменика се такође налази на улици, укључујући [[Тријумфална капија у Паризу|Тријумфалну капију]] и [[Трг Конкорд]]. <ref>{{Cite web|url=http://www.paris-architecture.info/TEN/TEN-Parks.htm|title=Top Ten Paris Architecture- Squares, Areas and Parks|publisher=Paris-architecture.info|access-date=31 May 2011}}</ref> === Палата инвалида === [[Датотека:Tomb_of_Napoleon,_Paris_7_October_2012_003.jpg|мини| Наполеонова гробница у Палати инвалида]] [[Палата инвалида]], званично познат као „L'Hôtel national des Invalides” је комплекс зграда у [[7. арондисман Париза|7. арондисману]], који садржи [[Музеј|музеје]] и споменике, који се сви односе на [[Војна историја Француске|војну историју Француске]], као и болница и дом пензионера за ратне ветеране. === Сен Шапел === [[Датотека:Sainte_chapelle_-_Upper_level.jpg|мини| Сен Шапел]] [[Сен Шапел]] је краљевска [[Готичка архитектура|средњовековна готичка]] капела на [[Сите (острво)|острву Сите]] у срцу [[Париз|Париза]], [[Француска]]. Започета нешто после 1239. и [[Консекрација|освећена]] 26. априла 1248. године. <ref>[[Alain Erlande-Brandenburg]], ''the Ste Chapelle'' (Paris-Buildings) in ''Grove Encyclopedia of Art''</ref> Сматра се међу највишим достигнућима Рајонантског периода [[Готичка архитектура|готичке архитектуре]]. Његово подизање наручио је [[Луј IX Свети|француски краљ Луј Девети Свети]] како би се сместила његова збирка [[Мошти|моштију]] страсти, укључујући Христову круну од трња - једну од најважнијих реликвија у средњовековном хришћанству. Иако је оштећена током Француске револуције, и рестаурирана у 19. веку. === Дизниленд Париз === [[Дизниленд (Париз)|Дизниленд]] је забавни парк у париском региону. То је најпопуларнији забавни парк у Европи по рекордној посећености. === Cité des Sciences et de l'Industrie === Cité des Sciences et de l'Industrie је највећи научни музеј у [[Европа|Европи]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/travel/destinations/europe/france/4177043/France-Insiders-guide-to-Paris.html|title=France: Insider's guide to Paris|last=Arfin|first=Ferne|date=11 January 2009|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=6 September 2009}}</ref> Смештен је у [[Парк Вилет|парку Вилет]] у [[Париз|Паризу]], налази се у срцу [[:fr:centre de culture scientifique, technique et industrielle|Културног центра науке, технологије и индустрије]], центра који промовише науку и научну културу. Око пет милиона људи посети Cité сваке године. Атракције укључују [[планетаријум]], [[Подморница|подморницу]], [[IMAX|ИМАКС]] позориште и посебне просторе за децу и тинејџере. == Референце == <references group="" responsive="1"></references> == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Tourism in Paris}} {{Википутовање|Paris}} * {{Званични веб-сајт|1=www.paris.fr/portail/english/Portal.lut?page_id=8118|2=Official Paris website}} * [http://en.parisinfo.com Official tourism site] [[Категорија:Туризам у Паризу]] 71utb8r9ebai7bao32u6cfec4nbm3tz 25114713 25114712 2022-07-19T19:43:39Z ТриСвјетла 275648 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Notre_dame-paris-view.jpg|мини| Гротеска [[Нотр Дам|Нотр Дама]]]] '''Туризам у Паризу''' је главни извор прихода. Париз је 2020. године примио 12,6 милиона посетилаца, мерено боравцима у хотелима, што је пад од 73% у односу на 2019. годину, због [[САРС-КоВ-2|короне]]. <ref>"Le tourisme à Paris - Chiffres clés 2020 (édition 2021)", Official Website of the Paris Convention and Visitor Bureau, retrieved September 10, 2021</ref> Музеји су поново отворени 2021. године, са ограничењем броја посетилаца у исто време и захтевом да посетиоци носе маске. У 2018. години, 17,95 милиона међународних туриста који су преноћили посетило је град, углавном због разгледања и куповине. <ref name="ParisDigest">{{Cite web|url=https://www.parisdigest.com/paris/paris-facts.htm|title=10 Paris facts|year=2018|publisher=Paris Digest|access-date=2018-09-08}}</ref> == Туристичке атракције == === Ајфелова кула === [[Датотека:Eiffel_Tower_from_Palais_de_Chaillot,_18_April_2011.jpg|мини| Ајфелова кула]] [[Ајфелова кула]] је призната као универзални симбол Париза и Француске. Првобитно су га дизајнирали Емил Ноугуијер и Маурице Коелин. У марту 1885. године, [[Гистав Ајфел]], познат првенствено као успешан инжењер гвожђа, поднео је план за торањ француском Министарству трговине и индустрије. <ref name="Eiffel Tower">{{Cite journal|last=LaGuardia|first=Cheryl|last2=Tallent|first2=Ed|date=1 September 1998|title=Musee D'Orsay|journal=Library Journal|volume=123|issue=14|page=228|id={{ProQuest|196782958}}}}<templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css" /></ref> Пријавио се на конкурс за студенте који студирају на универзитету. Ајфелова је била једна од преко 100 пријава. Ајфелов предлог је коначно изабран у јуну 1886. Ајфелова кула је коначно свечано отворена 31. марта 1889. године. <ref name="Eiffel Tower" /> Тренутно, око 6,9 милиона људи посети Ајфелов торањ сваке године. <ref>{{Cite web|url=http://www.french-property.com/reference/paris/sightseeing-tours/eiffel-tower-musee-orsay/|title=Eiffel Tower - Musee d'Orsay|access-date=2013-06-20}}</ref> === Центар Жорж Помпиду === [[Центар Жорж Помпиду]] је званично отворио председник [[Валери Жискар д’Естен|Валери Жискар д'Естен]] 31. јануара 1977. године. <ref name="Pompidou">{{Cite journal|last=Kearney|first=Fiona|date=2000|title=Centre Pompidou|journal=Circa|issue=94|pages=37|doi=10.2307/25563643|jstor=25563643}}</ref> Дизајнери Помпидуа су [[Ренцо Пјано]], Ричард Роџерс и Питер Рајс. <ref>{{Cite web|url=http://www.greatbuildings.com/buildings/Centre_Pompidou.html|title=Centre Pompidou - Rogers and Piano - Great Buildings Architecture}}</ref> Центар Помпиду је од 1977. године имао преко 150 милиона посетилаца <ref name="Pompidou" /> Унутрашња обнова је углавном урађена да би се зграда омогућила да се носи са притиском све већег броја посетилаца. Реновирањем је такође развијен капацитет центра да угости сценске уметности и повећан простор за излагање Музеја модерне уметности. <ref name="Pompidou" />[[Датотека:Arc_by_night,_Paris_27_June_2012.jpg|мини| Тријумфална капија]] === Тријумфална капија === [[Тријумфална капија у Паризу|Тријумфална капија]] је један од најпознатијих споменика у Паризу. Налази се у центру на западном крају [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејских поља]]. <ref>The ''étoile'' (in English: "star") is formed by twelve radiating avenues.</ref> Не треба га мешати са мањим луком, [[Тријумфална капија Карусел|Тријумфалном капијом Карусел]], који се налази западно од [[Палата Лувр|Лувра]]. Тријумфална капија одаје почаст онима који су се борили и погинули за Француску у [[Француски револуционарни ратови|Француским револуционарним]] и [[Наполеонови ратови|Наполеоновим ратовима]], са именима свих француских победа и генерала исписаним на унутрашњој и спољашњој површини. Испод његовог свода налази се [[Тријумфална капија у Паризу|Гроб непознатог војника]] из Првог светског рата. [[Датотека:MuseeDOrsay.jpg|мини| Музеј Орсе]] === Музеј Орсе === [[Музеј Орсе]] је музеј уметности на левој обали [[Сена|Сене]], првобитно изграђен као железничка станица касних 1890-их година. <ref>{{Cite web|url=http://www.musee-orsay.fr/en/collections/history-of-the-museum/the-station.html|title=Musée d'Orsay: The station}}</ref> Музеј је отворен 1986. године и излаже уметничка дела од 1848. до 1914. са нагласком на француски [[импресионизам]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.citytripparijs.eu/bezienswaardigheden-parijs/wat-te-doen-in-parijs/|title=Wat te doen in Parijs? 20 bezienswaardigheden op een rij!|work=Citytrip Paris|access-date=2017-04-16|language=nl-NL}}</ref> <ref name="Eiffel Tower" /> <ref name="museum">{{Cite journal|date=1 January 1987|title=The Musée d'Orsay|journal=The Burlington Magazine|volume=129|issue=1006|pages=3–2|jstor=882883}}</ref>[[Датотека:Louvre_Museum_Wikimedia_Commons.jpg|мини| Палата Лувр и [[пирамида Лувра]]]] === Музеј Лувр === [[Палата Лувр]], првобитно изграђена као средњовековна тврђава 1190. године од стране [[Филип II Август|краља Филипа Другог Августа]], трансформисана је од стране узастопних влада. Од [[Француска револуција|Француске револуције]], у њему се налази [[Лувр|Музеј Лувр]], један од највећих музеја западног света. <ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.louvre.fr/en/history-louvre|title=History Of The Louvre|date=11 August 2013|website=Louvre}}</ref> У њему се налазе неки од најпопуларнијих и културно етничких облика уметности. <ref>{{Cite web|url=http://www.aviewoncities.com/paris/louvre.htm|title=Louvre - Musée du Louvre|date=11 August 2013|website=A View On Cities}}</ref> Нека од најпознатијих уметничких дела у Лувру су ''[[Мона Лиза]]'' [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]], [[Милоска Венера]], [[Ника са Самотраке]], ''Слобода која води народ'' и ''Умирући роб'' [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела]].[[Датотека:Notre_Dame_de_Paris.JPG|мини| Нотр Дам]] === Нотр Дам === [[Нотр Дам]] је највећа катедрала у [[Париз|Паризу]]. Почео је да га гради 1163. године Морис де Сули, тада именовани бискуп Париза. <ref>{{Cite web|url=http://www.notredamedeparis.fr/spip.php?article380|title=Building History|date=11 August 2013|website=Cathedrale Notre Dame De Paris}}</ref> Било је потребно више од 100 година да се у потпуности изгради. Саграђена је у част [[Богородица|Богородице]], чиме је постала епископска црква, канонска црква и [[крстионица]]. <ref name=":2">{{Cite web|url=http://www.notredamedeparis.fr/spip.php?article461|title=THE GREAT HISTORY OF NOTRE-DAME DE PARIS|date=11 August 2013|website=Cathédrale Notre Dame de Paris}}</ref> Ово је један од главних симбола Париза. <ref>{{Cite web|url=http://www.aviewoncities.com/paris/notredame.htm|title=NOTRE DAME|date=11 August 2013|website=A View On Cities}}</ref> === Сакре кер === [[Датотека:Sacre_Coeur,_Paris_August_2014.jpg|мини| Секре кер]] [[Сакре кер|Секре кер]] је римокатоличка [[базилика]] која је саграђена 1914. и освећена 1919. године. <ref>{{Cite web|url=http://www.linkparis.com/sacre-coeur.htm|title=Basilique du Sacre Coeur|date=11 August 2013|website=Link Paris}}</ref> Налази се на највећој надморској висини у Паризу, на [[Монмартр|Монмартру]]. У цркви се налази један од највећих светских [[Мозаик|мозаика]] [[Исус|Исуса Христа]], раширених руку. Базилика је подигнута у част 58.000 живота изгубљених у [[Француско-пруски рат|француско-пруском рату]] 1870. године. <ref>{{Cite web|url=http://www.worldsiteguides.com/europe/france/paris/sacre-coeur-basilica/|title=Sacré-Coeur Basilica, Paris|date=11 August 2013|website=World Site Guides}}</ref> [[Пол Абади]], победник конкурса за проналажење правог архитектонског дизајна, био је архитекта за базилику. <ref>{{Cite web|url=http://www.uquebec.ca/musique/orgues/france/scoeurp.html|title=Musique et musiciens / Music and musicians}}</ref> === The Musée du Quai Branly === The Musée du Quai Branly је музеј у [[Париз|Паризу]], који представља аутохтону уметност, културе и цивилизације из [[Африка|Африке]], [[Азија|Азије]], [[Океанија|Океаније]] и [[Америка|Америке]]. Добио је име по својој локацији на кеју Бранли, који је добио име по физичару [[Едуар Бранли|Едуару Бранлију]]. === Јелисејска поља === [[Јелисејска поља (Париз)|Авенија Јелисејска поља]] је улица са биоскопима, кафићима, луксузним специјализованим продавницама и ошишаним [[Дивљи кестен|стаблима дивљег кестена]]. Око 7 милиона људи годишње посети Јелисејска поља. Јелисејска поља су вероватно једна од најпознатијих светских улица и једна од најскупљих трака некретнина на свету. <ref>{{Cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/news/executive-lifestyle/retail-rents-in-sydneys-pitt-st-mall-are-higher-than-luxury-shopping-strips-the-champs-elysees-and-londons-bond-street/story-e6frg9zo-1226127259264|title=Retail rents in Sydney's Pitt St Mall are higher than luxury shopping strips the Champs Elysees and London's Bond Street|date=1 September 2011|publisher=[[The Australian]]}}</ref> Неколико француских споменика се такође налази на улици, укључујући [[Тријумфална капија у Паризу|Тријумфалну капију]] и [[Трг Конкорд]]. <ref>{{Cite web|url=http://www.paris-architecture.info/TEN/TEN-Parks.htm|title=Top Ten Paris Architecture- Squares, Areas and Parks|publisher=Paris-architecture.info|access-date=31 May 2011}}</ref>[[Датотека:Tomb_of_Napoleon,_Paris_7_October_2012_003.jpg|мини| Наполеонова гробница у Палати инвалида]] === Палата инвалида === [[Палата инвалида]], званично познат као „L'Hôtel national des Invalides” је комплекс зграда у [[7. арондисман Париза|7. арондисману]], који садржи [[Музеј|музеје]] и споменике, који се сви односе на [[Војна историја Француске|војну историју Француске]], као и болница и дом пензионера за ратне ветеране. === Сен Шапел === [[Датотека:Sainte_chapelle_-_Upper_level.jpg|мини| Сен Шапел]] [[Сен Шапел]] је краљевска [[Готичка архитектура|средњовековна готичка]] капела на [[Сите (острво)|острву Сите]] у срцу [[Париз|Париза]], [[Француска]]. Започета нешто после 1239. и [[Консекрација|освећена]] 26. априла 1248. године. <ref>[[Alain Erlande-Brandenburg]], ''the Ste Chapelle'' (Paris-Buildings) in ''Grove Encyclopedia of Art''</ref> Сматра се међу највишим достигнућима Рајонантског периода [[Готичка архитектура|готичке архитектуре]]. Његово подизање наручио је [[Луј IX Свети|француски краљ Луј Девети Свети]] како би се сместила његова збирка [[Мошти|моштију]] страсти, укључујући Христову круну од трња - једну од најважнијих реликвија у средњовековном хришћанству. Иако је оштећена током Француске револуције, и рестаурирана у 19. веку. === Дизниленд Париз === [[Дизниленд (Париз)|Дизниленд]] је забавни парк у париском региону. То је најпопуларнији забавни парк у Европи по рекордној посећености. === Cité des Sciences et de l'Industrie === Cité des Sciences et de l'Industrie је највећи научни музеј у [[Европа|Европи]]. <ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/travel/destinations/europe/france/4177043/France-Insiders-guide-to-Paris.html|title=France: Insider's guide to Paris|last=Arfin|first=Ferne|date=11 January 2009|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=6 September 2009}}</ref> Смештен је у [[Парк Вилет|парку Вилет]] у [[Париз|Паризу]], налази се у срцу [[:fr:centre de culture scientifique, technique et industrielle|Културног центра науке, технологије и индустрије]], центра који промовише науку и научну културу. Око пет милиона људи посети Cité сваке године. Атракције укључују [[планетаријум]], [[Подморница|подморницу]], [[IMAX|ИМАКС]] позориште и посебне просторе за децу и тинејџере. == Референце == <references group="" responsive="1"></references> == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Tourism in Paris}} {{Википутовање|Paris}} * {{Званични веб-сајт|1=www.paris.fr/portail/english/Portal.lut?page_id=8118|2=Official Paris website}} * [http://en.parisinfo.com Official tourism site] [[Категорија:Туризам у Паризу]] sharwmd7vvstuvp8x41zvzuu2nlqp0k 1 4328963 25114714 2022-07-19T19:46:58Z ТриСвјетла 275648 Нова страница: {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Blason paris 75.svg|70п]] | textstyle = text-align: center; | text = Овај чланак је написан у оквиру:<br /><big>'''[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акције писања чланака о Паризу II]]'''</big><br />датум уноса: од 1. до 20. јула 2022. }}Категорија:Википеди… wikitext text/x-wiki {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Blason paris 75.svg|70п]] | textstyle = text-align: center; | text = Овај чланак је написан у оквиру:<br /><big>'''[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акције писања чланака о Паризу II]]'''</big><br />датум уноса: од 1. до 20. јула 2022. }}[[Категорија:Википедијина Акција писања чланака о Паризу|*]] 3o45gj6wzzhau7vfdtn7rteph3aw3gz 1 4328964 25114715 2022-07-19T19:47:46Z ТриСвјетла 275648 Нова страница: {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Blason paris 75.svg|70п]] | textstyle = text-align: center; | text = Овај чланак је написан у оквиру:<br /><big>'''[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акције писања чланака о Паризу II]]'''</big><br />датум уноса: од 1. до 20. јула 2022. }}Категорија:Википеди… wikitext text/x-wiki {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Blason paris 75.svg|70п]] | textstyle = text-align: center; | text = Овај чланак је написан у оквиру:<br /><big>'''[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акције писања чланака о Паризу II]]'''</big><br />датум уноса: од 1. до 20. јула 2022. }}[[Категорија:Википедијина Акција писања чланака о Паризу|*]] 3o45gj6wzzhau7vfdtn7rteph3aw3gz 1 4328965 25114716 2022-07-19T19:47:58Z ТриСвјетла 275648 Нова страница: {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Blason paris 75.svg|70п]] | textstyle = text-align: center; | text = Овај чланак је написан у оквиру:<br /><big>'''[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акције писања чланака о Паризу II]]'''</big><br />датум уноса: од 1. до 20. јула 2022. }}Категорија:Википеди… wikitext text/x-wiki {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Blason paris 75.svg|70п]] | textstyle = text-align: center; | text = Овај чланак је написан у оквиру:<br /><big>'''[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акције писања чланака о Паризу II]]'''</big><br />датум уноса: од 1. до 20. јула 2022. }}[[Категорија:Википедијина Акција писања чланака о Паризу|*]] 3o45gj6wzzhau7vfdtn7rteph3aw3gz 1 4328966 25114718 2022-07-19T19:48:14Z ТриСвјетла 275648 Нова страница: {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Blason paris 75.svg|70п]] | textstyle = text-align: center; | text = Овај чланак је написан у оквиру:<br /><big>'''[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акције писања чланака о Паризу II]]'''</big><br />датум уноса: од 1. до 20. јула 2022. }}Категорија:Википеди… wikitext text/x-wiki {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Blason paris 75.svg|70п]] | textstyle = text-align: center; | text = Овај чланак је написан у оквиру:<br /><big>'''[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акције писања чланака о Паризу II]]'''</big><br />датум уноса: од 1. до 20. јула 2022. }}[[Категорија:Википедијина Акција писања чланака о Паризу|*]] 3o45gj6wzzhau7vfdtn7rteph3aw3gz 1 4328967 25114720 2022-07-19T19:48:26Z ТриСвјетла 275648 Нова страница: {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Blason paris 75.svg|70п]] | textstyle = text-align: center; | text = Овај чланак је написан у оквиру:<br /><big>'''[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акције писања чланака о Паризу II]]'''</big><br />датум уноса: од 1. до 20. јула 2022. }}Категорија:Википеди… wikitext text/x-wiki {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Blason paris 75.svg|70п]] | textstyle = text-align: center; | text = Овај чланак је написан у оквиру:<br /><big>'''[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акције писања чланака о Паризу II]]'''</big><br />датум уноса: од 1. до 20. јула 2022. }}[[Категорија:Википедијина Акција писања чланака о Паризу|*]] 3o45gj6wzzhau7vfdtn7rteph3aw3gz 3 4328968 25114727 2022-07-19T20:00:52Z Dungodung 490 Нова страница: {{Добродошли}} --~~~~ wikitext text/x-wiki {{Добродошли}} --[[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:00, 19. јул 2022. (CEST) 9f8luj99abht7hue2z143kkaio29nwg 4 4328969 25114728 2022-07-19T20:01:12Z ТриСвјетла 275648 Нова страница: {| class="wikitable" ! Име чланка ! Напомена !Статус |- | [[Париски синдром]] || Нов чланак ||{{Готово}} |- | [[Искакање из шина на Монпарнасу]]|| Нов чланак ||{{Готово}} |- | [[Париски парламент]]|| Нов чланак ||{{Готово}} |- | [[Туризам у Паризу]]|| Нов чланак ||{{Готово}} |- | Недеља моде у Пар… wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" ! Име чланка ! Напомена !Статус |- | [[Париски синдром]] || Нов чланак ||{{Готово}} |- | [[Искакање из шина на Монпарнасу]]|| Нов чланак ||{{Готово}} |- | [[Париски парламент]]|| Нов чланак ||{{Готово}} |- | [[Туризам у Паризу]]|| Нов чланак ||{{Готово}} |- | [[Недеља моде у Паризу]]|| Нов чланак ||{{Готово}} |- | colspan="3" |'''Укупно: 5''' |} [[Категорија:Википедијина Акција писања чланака о Паризу]] fnh2ofdxaluud56zs1an5zipn2ojxb3 3 4328970 25114735 2022-07-19T20:07:55Z Dungodung 490 Нова страница: {{Добродошли}} --~~~~ wikitext text/x-wiki {{Добродошли}} --[[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:07, 19. јул 2022. (CEST) 9mh1hj8bhx5g8y39ffjey4uxae1e4pn 3 4328971 25114745 2022-07-19T20:11:34Z Dungodung 490 Нова страница: {{Добродошли}} --~~~~ wikitext text/x-wiki {{Добродошли}} --[[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:11, 19. јул 2022. (CEST) t79p0e8m2v38sfwo05x98sa85al41xy 6 4328972 25114746 2022-07-19T20:11:52Z Dukae1969 184906 Naslovna strana Zlatne serije #782. Zagor: Pećina mumija. Dnevnik, Novi Sad, 1986. wikitext text/x-wiki == Опис измене == Naslovna strana Zlatne serije #782. Zagor: Pećina mumija. Dnevnik, Novi Sad, 1986. == Лиценцирање == {{корице стрипа}} 1zfj89w8wgxpg6oruntpzfrsp1z614e 2 4328974 25114765 2022-07-19T20:19:00Z Sadko 25741 Нова страница: {{RUT}} wikitext text/x-wiki {{RUT}} ssz0w8bxc3kwtstl2ewa5ax2hg2wq73 25114766 25114765 2022-07-19T20:19:10Z Sadko 25741 Заштићена страница [[Корисник:Sadko/додаци/инфокутије]] ([уређивање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (трајно) [премештање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (трајно)) wikitext text/x-wiki {{RUT}} ssz0w8bxc3kwtstl2ewa5ax2hg2wq73 25114769 25114766 2022-07-19T20:29:55Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{RUT}} # Радови & споменице (memento mori) # Ризница # Радионица (корисно + простор за рад) # Его (корисничке кутијце) rgi59wlcmblgpr7igfv0v0weu7m1359 0 4328976 25114777 2022-07-19T20:37:43Z Soundwaweserb 82964 Преусмерена страница на [[Куп Кипра за жене]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Куп Кипра за жене]] ok6lsmgarq1ihkjedsgcrjz3mnblbll 0 4328977 25114782 2022-07-19T20:51:24Z Dukae1969 184906 nova stranica wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS782.jpg|мини|upright=1.1|desno|Naslovna strana ZS782 ''Pećina mmumija''. Autor naslovnice: [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1985.]] '''''Pećina mumija''''' je 236. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #782 u izdanju Dnevnika iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj Jugoslaviji se premijerno pojavila u 1986. godine. Koštala je 100 dinara. == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u Italiji u #236 u 1. marta 1985. godine pod nazivom ''La grotta della mummie''.<ref>Podaci o originalnoj epziodi nalaze se ovde: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3981/La-grotta-delle-mummie.html</ref> Scenario je napisao Marčelo Toneli, a nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]]. ==Reprize u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i Hrvatskoj== Veseli četvrtak je reprizirao ovu epizodu u novoj Zlatnoj seriji #38 pod nazivom ''[[Zagor protiv Zagora (strip)|Zagor protiv Zagora]]''. == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] 774ei9brynear2ybugxg76gslf8emow 25114783 25114782 2022-07-19T20:51:39Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS782.jpg|мини|upright=1.1|desno|Naslovna strana ZS782 ''Pećina mmumija''. Autor naslovnice: [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1985.]] '''''Pećina mumija''''' je 236. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #782 u izdanju Dnevnika iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj Jugoslaviji se premijerno pojavila u 1986. godine. Koštala je 100 dinara. == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u Italiji u #236 u 1. marta 1985. godine pod nazivom ''La grotta della mummie''.<ref>Podaci o originalnoj epziodi nalaze se ovde: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3981/La-grotta-delle-mummie.html</ref> Scenario je napisao Marčelo Toneli, a nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]]. ==Reprize u Srbiji== Veseli četvrtak je reprizirao ovu epizodu u novoj Zlatnoj seriji #38 pod nazivom ''[[Zagor protiv Zagora (strip)|Zagor protiv Zagora]]''. == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] 28iy0h5246iaktxrpnd2v56m6fpwpyt 25114784 25114783 2022-07-19T20:52:56Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS782.jpg|мини|upright=1.1|desno|Naslovna strana ZS782 ''Pećina mmumija''. Autor naslovnice: [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1985.]] '''''Pećina mumija''''' je 236. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #782 u izdanju Dnevnika iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj [[Југославија|Jugoslaviji]] se premijerno pojavila u 1986. godine. Koštala je 100 dinara. == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u [[Италија|Italiji]] u #236 u 1. marta 1985. godine pod nazivom ''La grotta della mummie''.<ref>Podaci o originalnoj epziodi nalaze se ovde: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3981/La-grotta-delle-mummie.html</ref> Scenario je napisao Marčelo Toneli, a nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]]. ==Reprize u Srbiji== Veseli četvrtak je reprizirao ovu epizodu u novoj Zlatnoj seriji #38 pod nazivom ''[[Zagor protiv Zagora (strip)|Zagor protiv Zagora]]''. == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] kijzxtr348p6qt2i16n9nzza7ayvbs1 25114786 25114784 2022-07-19T20:54:46Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS782.jpg|мини|upright=1.1|desno|Naslovna strana ZS782 ''Pećina mmumija''. Autor naslovnice: [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1985.]] '''''Pećina mumija''''' je 236. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #782 u izdanju Dnevnika iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj [[Југославија|Jugoslaviji]] se premijerno pojavila u 1986. godine. Koštala je 100 dinara. == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u [[Италија|Italiji]] u #236 u 1. marta 1985. godine pod nazivom ''La grotta della mummie''.<ref>Podaci o originalnoj epziodi nalaze se ovde: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3981/La-grotta-delle-mummie.html</ref> Scenario je napisao Marčelo Toneli, a nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]]. ==Likovi koji se ponovo pojavljuju== U ovoj epizodi ponovo se pojavljuje Zagorov dvojnik Olaf Botegoski (debitovao u epizodi ''[[Zagonetni dvojnik (strip)|Zagonetni dvojnik]]''), te Zimska Zmija, poglavica Kajova, koji je debitovao u epizodi ''[[Zimska Zmija (strip)|Zimska Zmija]]''. ==Reprize u Srbiji== Veseli četvrtak je reprizirao ovu epizodu u novoj Zlatnoj seriji #38 pod nazivom ''[[Zagor protiv Zagora (strip)|Zagor protiv Zagora]]''. == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] isf5rn7ztyg51ebq13e3lnb0nw04f0j 25115138 25114786 2022-07-20T08:40:47Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS782.jpg|мини|upright=1.1|desno|Naslovna strana ZS782 ''Pećina mmumija''. Autor naslovnice: [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1985.]] '''''Pećina mumija''''' je 236. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #782 u izdanju [[Дневник (Нови Сад)|Dnevnika]] iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj [[Југославија|Jugoslaviji]] se premijerno pojavila u 1986. godine. Koštala je 100 dinara. == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u [[Италија|Italiji]] u #236 u 1. marta 1985. godine pod nazivom ''La grotta della mummie''.<ref>Podaci o originalnoj epziodi nalaze se ovde: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3981/La-grotta-delle-mummie.html</ref> Scenario je napisao Marčelo Toneli, a nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]]. ==Likovi koji se ponovo pojavljuju== U ovoj epizodi ponovo se pojavljuje Zagorov dvojnik Olaf Botegoski (debitovao u epizodi ''[[Zagonetni dvojnik (strip)|Zagonetni dvojnik]]''), te Zimska Zmija, poglavica Kajova, koji je debitovao u epizodi ''[[Zimska Zmija (strip)|Zimska Zmija]]''. ==Reprize u Srbiji== Veseli četvrtak je reprizirao ovu epizodu u novoj Zlatnoj seriji #38 pod nazivom ''[[Zagor protiv Zagora (strip)|Zagor protiv Zagora]]''. ==Prethodna i naredna epizoda Zlatne serije== Prethodna epizoda Zlatne serije o Komandantu Marku nosila je naziv ''Prokleta planina'' (#781), a naredna o Zagoru ''Dvojnik'' (#783) == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] 7pms2xn8fe1n5zxrz2vz1sgzsix9ui7 25115146 25115138 2022-07-20T08:47:58Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS782.jpg|мини|upright=1.1|desno|Naslovna strana ZS782 ''Pećina mmumija''. Autor naslovnice: [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1985.]] '''''Pećina mumija''''' je 236. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #782 u izdanju [[Дневник (Нови Сад)|Dnevnika]] iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj [[Југославија|Jugoslaviji]] se premijerno pojavila u 1986. godine. Koštala je 100 dinara (0,77 DEM; 0,32 $). == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u [[Италија|Italiji]] u #236 u 1. marta 1985. godine pod nazivom ''La grotta della mummie''.<ref>Podaci o originalnoj epziodi nalaze se ovde: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3981/La-grotta-delle-mummie.html</ref> Scenario je napisao Marčelo Toneli, a nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]]. ==Likovi koji se ponovo pojavljuju== U ovoj epizodi ponovo se pojavljuje Zagorov dvojnik Olaf Botegoski (debitovao u epizodi ''[[Zagonetni dvojnik (strip)|Zagonetni dvojnik]]''), te Zimska Zmija, poglavica Kajova, koji je debitovao u epizodi ''[[Zimska Zmija (strip)|Zimska Zmija]]''. ==Reprize u Srbiji== Veseli četvrtak je reprizirao ovu epizodu u novoj Zlatnoj seriji #38 pod nazivom ''[[Zagor protiv Zagora (strip)|Zagor protiv Zagora]]''. ==Prethodna i naredna epizoda Zlatne serije== Prethodna epizoda Zlatne serije o Komandantu Marku nosila je naziv ''Prokleta planina'' (#781), a naredna o Zagoru ''Dvojnik'' (#783) == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] l0b56c8bft7fttd6n9qpfzcmvkyud5w 0 4328978 25114884 2022-07-19T21:31:23Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Рујини]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Рујини]] jrgfavog6izm3dahq1h813o4sw82l73 0 4328979 25114918 2022-07-19T21:52:16Z Nikola3636 310255 Направљена страница wikitext text/x-wiki Орикалкум је древна врста [[Метал|метала]] коришћена и описивана у [[Стари век|старом веку]] од [[Стара Грчка|старе Грчке]] и [[Римско царство|Римског царства]]. [[Датотека:Sestertius Nero CdM Paris BNCMER II-65.jpg|мини|341x341пискел|Слика I : [[Сестерциј]], римски новчић од орикалкума]] До данас се уствари не зна шта је Орикалкум. Неки сматрају да је то била мешавина [[Калај|калаја]], [[Цинк|цинка]] и [[Бакар|бакра]], други сматрају да је Орикалкум (ὀρείχαλκος) само била грчка реч за [[Платина|платину]],<ref>{{Cite web|url=https://www.mgsrefining.com/blog/2012/03/27/orichalcum-extinct-metal-or-common-alloy/|title=Orichalcum: Extinct Metal or Common Alloy?|date=2012-03-27|website=Manhattan Gold & Silver|language=en-US|access-date=2022-07-19}}</ref> а трећи мисле да је то био назив за [[Halkopirit|Халкопирит]], руду бакра. == Помињања == Орикалкум се први пут помиње од стране [[Вергилије|Вергилија]], [[Платон|Платона]] и у Хомерској химни посвећеној [[Афродита|Афродити]] у 7. веку П.Н.Е. По [[Хомер|Хомеру]], Афродита је носила [[Наушнице|минђуше]] од орикалкума, док је Платон писао о црвеном орикалкумском светлу који је светлио из унутрашњих зидова [[Атлантида|Атлантиде]], и да су [[Посејдонови закони]] исписани на плочи од орикалкума. Писао је о веровању Атлантиђана да је орикалкум други највреднији материјал после злата и да су га стављали на зидове и храмове.<ref>{{Cite web|url=http://classics.mit.edu/Plato/critias.html|title=The Internet Classics Archive {{!}} Critias by Plato|website=classics.mit.edu|access-date=2022-07-19}}</ref> Вергилије помиње да је оклоп за груди [[Турно|краља Турноа]] био од орикалкумa. == Име == Име орикалкум потиче од грчке речи "ὀρείχαλκος" (изговорено као Ореикалкос) што у буквалном преводу на грчки значи "Планински бакар". [[Датотека:Oricalco Gela.jpg|мини|250x250пискел|Слика II : Орикалкумске полуге, откривене у олупини брода старој више од 2 и по хиљаде година близу [[Сицилија|Сицилије]]]] [[Римљани]], при открићу чудног метала, су погрешно превели назив Орикалкум као Аурикалкум (Златни бакар). == Коришћење орикалкума == У Римском царству, орикалкум је имао велику корист у нумизматици и производњи новца, где је коришћен за ковање новчића [[Сестерциј]] (Слика I) и [[Дупондиј]]. У још једном делу Платонове [[Критија|Критије]], он помиње да је орикалкум био коришћен и у изградњи [[Посејдонов храм|Посејдоновог храма]]. Унутрашњи зидови, под и једним делом и сам кров су били прекривени орикалкумом. <ref>{{Cite web|url=http://classics.mit.edu/Plato/critias.html|title=The Internet Classics Archive {{!}} Critias by Plato|website=classics.mit.edu|access-date=2022-07-19}}</ref> == Састав орикалкума == У истраживању састава орикалкума за које су се користиле 40 полуге пронађене 2015. год. близу Сицилије (Слика II) утврђено је [[Рендгенска флуоресценција|рендгенском флуоресценцијом]] да су орикалкумске полуге биле сачињене од легуре цинка и бакра. <ref>{{Cite journal|last=Caponetti|first=Eugenio|last2=Armetta|first2=Francesco|last3=Brusca|first3=Lorenzo|last4=Ferrante|first4=Marco|last5=Chillura Martino|first5=Delia|last6=Saladino|first6=Maria Luisa|last7=Guastella|first7=Dario|last8=Chirco|first8=Gabriella|last9=Berrettoni|first9=Mario|date=2021-06-01|title=Newly discovered orichalcum ingots from Mediterranean sea: Further investigation|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X21001139|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|language=en|volume=37|pages=102901|doi=10.1016/j.jasrep.2021.102901|issn=2352-409X}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.archaeology.org/news/2874-150107-sicily-orichalcum-metal|title=Unusual Metal Recovered from Ancient Greek Shipwreck - Archaeology Magazine|website=www.archaeology.org|access-date=2022-07-19}}</ref> eghg62w01hxn77ac0aqa4ttzdh2c0rl 0 4328980 25114922 2022-07-19T22:03:08Z Асена 270577 израда чланка wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Догађај|наслов=Групно силовање у Мирјангу|датум=2004. година|локација=Мирјанг, Јужна Кореја|изворно_име=밀양지역 여중생 집단 강간 사건}} '''Групно силовање у Мирјангу''', познат је као инцидент силовања девојчица у средњим школама у [[Мирјанг|Мирјангу]], [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]], који се догодио 2004. године. Најмање 41 средњошколац силовао је више средњошколки у току од 11 месеци.<ref>{{Cite web|url=https://koreajoongangdaily.joins.com/2008/06/16/socialAffairs/Court-orders-state-to-pay-for-ID-leak-of-rape-victims/2891213.html|title=Court orders state to pay for ID leak of rape victims|website=koreajoongangdaily.joins.com|language=en|access-date=2022-07-19}}</ref> Случај је изазвао контроверзу због полицијског малтретирања жртава и благог поступања према преступницима.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20050419130038/http://times.hankooki.com/lpage/200412/kt2004121217002910230.htm|title=The Korea Times : Sexual Assault Case Provokes Uproar|date=2005-04-19|website=web.archive.org|access-date=2022-07-19}}</ref> == Напади == Жртве су живеле у [[Улсан|Улсану]] и [[Чангвон|Чангвону]], док су починиоци били из [[Мирјанг|Мирјанга]] и [[Чангвон|Чангвона]].<ref>{{Cite web|url=http://legacy.www.hani.co.kr/section-005000000/2004/12/005000000200412091732001.html|title=집단성폭행 가해자 41명외 ‘70여명’ 더 있다 : 사회 : 인터넷한겨레|website=legacy.www.hani.co.kr|access-date=2022-07-19}}</ref> У почетку се веровало да су починиоци чланови средњошколске банде,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20121103094710/http://koreajoongangdaily.joinsmsn.com/news/article/article.aspx?aid=2503972|title=Outrage sparked by serial rape case-INSIDE Korea JoongAng Daily|date=2012-11-03|website=web.archive.org|access-date=2022-07-19}}</ref> али је пронађено мало доказа за то.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20111125022216/http://english.donga.com/srv/service.php3?biid=2004121329028|title=donga.com[English donga]|date=2011-11-25|website=web.archive.org|access-date=2022-07-19}}</ref> Преко телефона су упознали прву 14-годишњу жртву. Када их је посетила, сексуално је нападнута, а сцена је снимљена ради уцене.<ref name=":0" /> Према полицији, силовали су је око десет пута од 3 до 24 средњошколца, раду уживања и/или освете због раскида. Девојци је наређено да доведе своју 13-годишњу сестру и 16-годишњу рођаку у Мирјанг,<ref name=":1" /> где је рођака силована.<ref name=":0" /> У оригиналном полицијском извештају је наведено да је и млађа сестра била сексуално злостављана, али да је можда у питању био само физички напад.<ref name=":2" /> Дечаци су такође оптужени да су силовали још две девојчице.<ref name=":0" /> Они су наводно изнуђивали новац од својих жртава.<ref>{{Citation|title=The Sexual Politics of Difference in Post-IMF Korea: Challenges of the Lesbian Rights and Sex Workers’ Movements|url=http://dx.doi.org/10.5040/9781350219762.ch-007|publisher=Zed Books|date=2008|accessdate=2022-07-19|first=Cho|last=Joo-Hyun}}</ref> == Референце == {{извори}} [[Категорија:Историја Јужне Кореје]] [[Категорија:Силовање]] jpozt07t22nxz4m4jrkej7zgzg6r1qp 25114928 25114922 2022-07-19T22:09:20Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Догађај|наслов=Групно силовање у Мирјангу|датум=2004. година|локација=Мирјанг, Јужна Кореја|изворно_име=밀양지역 여중생 집단 강간 사건}} '''Групно силовање у Мирјангу''', познат је као инцидент силовања девојчица у средњим школама у [[Мирјанг|Мирјангу]], [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]], који се догодио 2004. године. Најмање 41 средњошколац силовао је више средњошколки у току од 11 месеци.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://koreajoongangdaily.joins.com/2008/06/16/socialAffairs/Court-orders-state-to-pay-for-ID-leak-of-rape-victims/2891213.html|title=Court orders state to pay for ID leak of rape victims|website=koreajoongangdaily.joins.com|language=en|access-date=2022-07-19}}</ref> Случај је изазвао контроверзу због полицијског малтретирања жртава и благог поступања према преступницима.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20050419130038/http://times.hankooki.com/lpage/200412/kt2004121217002910230.htm|title=The Korea Times : Sexual Assault Case Provokes Uproar|date=2005-04-19|website=web.archive.org|access-date=2022-07-19}}</ref> == Напади == Жртве су живеле у [[Улсан|Улсану]] и [[Чангвон|Чангвону]], док су починиоци били из [[Мирјанг|Мирјанга]] и [[Чангвон|Чангвона]].<ref>{{Cite web|url=http://legacy.www.hani.co.kr/section-005000000/2004/12/005000000200412091732001.html|title=집단성폭행 가해자 41명외 ‘70여명’ 더 있다 : 사회 : 인터넷한겨레|website=legacy.www.hani.co.kr|access-date=2022-07-19}}</ref> У почетку се веровало да су починиоци чланови средњошколске банде,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20121103094710/http://koreajoongangdaily.joinsmsn.com/news/article/article.aspx?aid=2503972|title=Outrage sparked by serial rape case-INSIDE Korea JoongAng Daily|date=2012-11-03|website=web.archive.org|access-date=2022-07-19}}</ref> али је пронађено мало доказа за то.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20111125022216/http://english.donga.com/srv/service.php3?biid=2004121329028|title=donga.com[English donga]|date=2011-11-25|website=web.archive.org|access-date=2022-07-19}}</ref> Преко телефона су упознали прву 14-годишњу жртву. Када их је посетила, сексуално је нападнута, а сцена је снимљена ради уцене.<ref name=":0" /> Према полицији, силовали су је око десет пута од 3 до 24 средњошколца, раду уживања и/или освете због раскида. Девојци је наређено да доведе своју 13-годишњу сестру и 16-годишњу рођаку у Мирјанг,<ref name=":1" /> где је рођака силована.<ref name=":0" /> У оригиналном полицијском извештају је наведено да је и млађа сестра била сексуално злостављана, али да је можда у питању био само физички напад.<ref name=":2" /> Дечаци су такође оптужени да су силовали још две девојчице.<ref name=":0" /> Они су наводно изнуђивали новац од својих жртава.<ref name=":4">{{Citation|title=The Sexual Politics of Difference in Post-IMF Korea: Challenges of the Lesbian Rights and Sex Workers’ Movements|url=http://dx.doi.org/10.5040/9781350219762.ch-007|publisher=Zed Books|date=2008|accessdate=2022-07-19|first=Cho|last=Joo-Hyun}}</ref> == Последице == Након што је тетка сестара пријавила силовања полицији,<ref name=":3" /> тројица дечака су ухапшена. Након протеста жртава и јавности, ухапшено је још девет студената, а 29 је задржано без притвора.<ref name=":0" /> Чланови породица починилаца претили су жртвама,<ref name=":0" /> упозоравајући их да „би требало да пазе, јер су пријавили наше синове полицији“.<ref name=":1" /> У телевизијском интервјуу, родитељ једног од починилаца је изјавио: „Зашто зашто? да ли треба да сажалимо породицу жртве? Зашто не узмете у обзир нашу патњу? Ко може да одоли искушењу када девојке покушавају да заведу дечаке? Требало је да науче своје ћерке како да се понашају да би избегле овакву несрећу."<ref name=":4" /> Једна девојчица је наводно напустила школу након поновљених посета и вербалних напада родитеља преступника.<ref>{{Cite web|url=https://www.koreaherald.com/view.php?ud=20150305001225|title=Korea educates families of juvenile sex offenders|last=Lee|first=Claire|date=2015-03-05|website=The Korea Herald|language=en|access-date=2022-07-19}}</ref> Избила је контроверза око навода да је полиција малтретирала жртве, што је кулминирало бдењем уз свеће 150 демонстраната.<ref name=":0" /> Жртве су тражиле да их испита полицајка, али је њихов захтев игнорисан.<ref name=":0" /> Један полицајац је наводно рекао жртвама: „Јесте ли покушале да намамите момке? Уништиле сте репутацију Мирјанга. Момци који ће у будућности водити град сада су сви ухапшени захваљујући вама. Шта ћете да радите? ? [...] Бојим се да ће моја ћерка испасти као ти.“<ref>{{Cite web|url=https://koreajoongangdaily.joins.com/2007/08/17/socialAffairs/Damages-ordered-paid-in-Milyang-assault-case/2879431.html|title=Damages ordered paid in Milyang assault case|website=koreajoongangdaily.joins.com|language=en|access-date=2022-07-19}}</ref> Полиција је такође процурила довољно информација у медије да би се жртве идентификовале. Штавише, приморали су жртве да идентификују осумњичене лицем у лице, а не кроз једносмерно огледало,<ref name=":3" /> при чему је полицајац питао жртву: „Да ли је ти убацио [то] или није?“<ref name=":4" /> Једна од жртви је морала бити хоспитализована на психијатријском лечењу након ових искустава.<ref name=":4" /> У августу 2007. Високи суд у [[Сеул|Сеулу]] прогласио је полицајце Мирјанга кривим за немар у заштити жртава и наложио им да плате одштету од укупно 50 милиона вона двема жртвама и њиховој породици.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20111005181646/http://www.koreatimes.co.kr/www/news/nation/nation_view.asp?newsIdx=8523&categoryCode=117|title=Police Found Guilty of Insulting Rape Victims|date=2011-10-05|website=web.archive.org|access-date=2022-07-19}}</ref> Одлуку је потврдио Врховни суд Јужне Кореје у јуну 2008. године, који је одредио одштету на 70 милиона вона.<ref name=":3" /> == Референце == {{извори}} [[Категорија:Историја Јужне Кореје]] [[Категорија:Силовање]] 2l3ek1ns5sazfcr2c8gb1yubvlo0a1s 25114933 25114928 2022-07-19T22:14:20Z Асена 270577 /* Последице */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Догађај|наслов=Групно силовање у Мирјангу|датум=2004. година|локација=Мирјанг, Јужна Кореја|изворно_име=밀양지역 여중생 집단 강간 사건}} '''Групно силовање у Мирјангу''', познат је као инцидент силовања девојчица у средњим школама у [[Мирјанг|Мирјангу]], [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]], који се догодио 2004. године. Најмање 41 средњошколац силовао је више средњошколки у току од 11 месеци.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://koreajoongangdaily.joins.com/2008/06/16/socialAffairs/Court-orders-state-to-pay-for-ID-leak-of-rape-victims/2891213.html|title=Court orders state to pay for ID leak of rape victims|website=koreajoongangdaily.joins.com|language=en|access-date=2022-07-19}}</ref> Случај је изазвао контроверзу због полицијског малтретирања жртава и благог поступања према преступницима.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20050419130038/http://times.hankooki.com/lpage/200412/kt2004121217002910230.htm|title=The Korea Times : Sexual Assault Case Provokes Uproar|date=2005-04-19|website=web.archive.org|access-date=2022-07-19}}</ref> == Напади == Жртве су живеле у [[Улсан|Улсану]] и [[Чангвон|Чангвону]], док су починиоци били из [[Мирјанг|Мирјанга]] и [[Чангвон|Чангвона]].<ref>{{Cite web|url=http://legacy.www.hani.co.kr/section-005000000/2004/12/005000000200412091732001.html|title=집단성폭행 가해자 41명외 ‘70여명’ 더 있다 : 사회 : 인터넷한겨레|website=legacy.www.hani.co.kr|access-date=2022-07-19}}</ref> У почетку се веровало да су починиоци чланови средњошколске банде,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20121103094710/http://koreajoongangdaily.joinsmsn.com/news/article/article.aspx?aid=2503972|title=Outrage sparked by serial rape case-INSIDE Korea JoongAng Daily|date=2012-11-03|website=web.archive.org|access-date=2022-07-19}}</ref> али је пронађено мало доказа за то.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20111125022216/http://english.donga.com/srv/service.php3?biid=2004121329028|title=donga.com[English donga]|date=2011-11-25|website=web.archive.org|access-date=2022-07-19}}</ref> Преко телефона су упознали прву 14-годишњу жртву. Када их је посетила, сексуално је нападнута, а сцена је снимљена ради уцене.<ref name=":0" /> Према полицији, силовали су је око десет пута од 3 до 24 средњошколца, раду уживања и/или освете због раскида. Девојци је наређено да доведе своју 13-годишњу сестру и 16-годишњу рођаку у Мирјанг,<ref name=":1" /> где је рођака силована.<ref name=":0" /> У оригиналном полицијском извештају је наведено да је и млађа сестра била сексуално злостављана, али да је можда у питању био само физички напад.<ref name=":2" /> Дечаци су такође оптужени да су силовали још две девојчице.<ref name=":0" /> Они су наводно изнуђивали новац од својих жртава.<ref name=":4">{{Citation|title=The Sexual Politics of Difference in Post-IMF Korea: Challenges of the Lesbian Rights and Sex Workers’ Movements|url=http://dx.doi.org/10.5040/9781350219762.ch-007|publisher=Zed Books|date=2008|accessdate=2022-07-19|first=Cho|last=Joo-Hyun}}</ref> == Последице == Након што је тетка сестара пријавила силовања полицији,<ref name=":3" /> тројица дечака су ухапшена. Након протеста жртава и јавности, ухапшено је још девет студената, а 29 је задржано без притвора.<ref name=":0" /> Чланови породица починилаца претили су жртвама,<ref name=":0" /> упозоравајући их да „би требало да пазе, јер су пријавили наше синове полицији“.<ref name=":1" /> У телевизијском интервјуу, родитељ једног од починилаца је изјавио: „Зашто зашто? да ли треба да сажалимо породицу жртве? Зашто не узмете у обзир нашу патњу? Ко може да одоли искушењу када девојке покушавају да заведу дечаке? Требало је да науче своје ћерке како да се понашају да би избегле овакву несрећу."<ref name=":4" /> Једна девојчица је наводно напустила школу након поновљених посета и вербалних напада родитеља преступника.<ref>{{Cite web|url=https://www.koreaherald.com/view.php?ud=20150305001225|title=Korea educates families of juvenile sex offenders|last=Lee|first=Claire|date=2015-03-05|website=The Korea Herald|language=en|access-date=2022-07-19}}</ref> Избила је контроверза око навода да је полиција малтретирала жртве, што је кулминирало бдењем уз свеће 150 демонстраната.<ref name=":0" /> Жртве су тражиле да их испита полицајка, али је њихов захтев игнорисан.<ref name=":0" /> Један полицајац је наводно рекао жртвама: „Јесте ли покушале да намамите момке? Уништиле сте репутацију Мирјанга. Момци који ће у будућности водити град сада су сви ухапшени захваљујући вама. Шта ћете да радите? ? [...] Бојим се да ће моја ћерка испасти као ти.“<ref name=":5">{{Cite web|url=https://koreajoongangdaily.joins.com/2007/08/17/socialAffairs/Damages-ordered-paid-in-Milyang-assault-case/2879431.html|title=Damages ordered paid in Milyang assault case|website=koreajoongangdaily.joins.com|language=en|access-date=2022-07-19}}</ref> Полиција је такође процурила довољно информација у медије да би се жртве идентификовале. Штавише, приморали су жртве да идентификују осумњичене лицем у лице, а не кроз једносмерно огледало,<ref name=":3" /> при чему је полицајац питао жртву: „Да ли је ти убацио [то] или није?“<ref name=":4" /> Једна од жртви је морала бити хоспитализована на психијатријском лечењу након ових искустава.<ref name=":4" /> У августу 2007. Високи суд у [[Сеул|Сеулу]] прогласио је полицајце Мирјанга кривим за немар у заштити жртава и наложио им да плате одштету од укупно 50 милиона вона двема жртвама и њиховој породици.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20111005181646/http://www.koreatimes.co.kr/www/news/nation/nation_view.asp?newsIdx=8523&categoryCode=117|title=Police Found Guilty of Insulting Rape Victims|date=2011-10-05|website=web.archive.org|access-date=2022-07-19}}</ref> Одлуку је потврдио Врховни суд Јужне Кореје у јуну 2008. године, који је одредио одштету на 70 милиона вона.<ref name=":3" /> Тужиоци су већину оптужених послали на суд за малолетнике или су одустали од оптужби. Још десеторо је званично оптужено за групни сексуални напад, а тужиоци су тражили две до четири године затвора са трогодишњим одлагањем извршења. Позивајући се на млад узраст починилаца и чињеницу да су неки већ примљени на факултет или ангажовани на радном месту, судије су одбиле оптужбе и против ових десеторо, већ су их послале на суд за малолетнике.<ref name=":4" /> Један од фактора за ову одлуку био је то што је отац једне од жртава склопио споразум са неким од преступника да моле за благост након што је примио велику суму новца. Отац је био алкохоличар који се три године раније развео од жртвине мајке због насиља у породици, али је задржао родитељска права над ћерком и убедио је да прихвати споразум.<ref name=":4" /> На крају, само пет осумњичених је послато у центар за малолетнике, а нико није осуђен за кривичне пријаве.<ref name=":5" /> == Види још == * [[Хан Гонг-ју]], филм инспирисан овим догађајима * ''[[Џорџија (2020)|Џорџија]]'', филм инспирисан овим догађајима * ''Сигнал'', случај групног силовања Ињу у овој серији је делимично заснован на овом догађају == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=xpb7EF1s5Tk Филм ''Џорџија'' на платформи Јутјуб] == Референце == {{извори}} [[Категорија:Историја Јужне Кореје]] [[Категорија:Силовање]] hhqm9xm861neds6kmbhlafjfguf76bp 0 4328981 25114943 2022-07-19T22:26:19Z Асена 270577 израда чланка wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Џек Стаубер | датум_рођења = {{Датум рођења|1996|04|06}} | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = музичар, кантаутор, продуцент, аниматор, дизајнер и Јутјубер | веб-сајт = https://jackstauber.com/ }} '''Џек Стаубер''' (рођен 6. априла 1996.) је амерички музичар, кантаутор, продуцент, аниматор, дизајнер и Јутјубер са седиштем у [[Питсбург|Питсбургу]], [[Пенсилванија]]. Познат је по својим [[VHS]]-естетским акцијама и компјутерским анимираним музичким видео записима који садрже упечатљиве и чудне текстове, као и по његовим песмама које се налазе у разним интернет мимовима на Јутјубу и ТикТоку. Стаубер је први пут објавио видео на Јутјубу 20. априла 2013. Његов веб-сајт је покренут крајем 2017; међутим, углавном садржи везе до другог садржаја као што су његови друштвени медији и продавнице робе.<ref>{{Cite web|url=https://jackstauber.com/|website=jackstauber.com|access-date=2022-07-19}}</ref> Стаубер је био члан бендова Џус и Заки.<ref>{{Cite web|url=https://pittnews.com/article/128801/arts-and-entertainment/zaki-defies-genre-in-debut-of-self-titled-album/|title=Zaki defies genre in debut of self-titled album|last=culturedesk|last2=Connor|first2=Sarah|date=2018-03-13|website=The Pitt News|access-date=2022-07-19}}</ref> Године 2020. освојио је награду Шорти за најбољи филм Weird.<ref>{{Cite web|url=http://shortyawards.com/12th/jackstauber|title=jackstauber - The Shorty Awards|website=shortyawards.com|access-date=2022-07-19}}</ref> Његов деби албум, ''Finite Form'' (2013), објављен је 18. марта 2013. када је имао 16 година. Инспирисан народном музиком, његов други албум, ''Viator'' (2015), изашао је две године касније, 18. септембра 2015. године. Стауберов трећи студијски албум ''Pop Food'' (2017) експериментисао је са попом, ло-фи и естетиком из 1980-их и 90-их. Прве две песме, „Buttercup“ и „Oh Klahoma“, постале су виралне на ТикТоку и могу се похвалити са 375 милиона [[Spotify|Спотифај]] стримова од јула 2021. Његов последњи албум, ''HiLo'' (2018), садржи елементе фанка, попа и рока . == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/c/JackStauber Канал Џек Стаубера на платформи Јутјуб] == Референце == {{извори}} skdrbu2sxfj8nzrrk6va7uoc14yww1y 25114944 25114943 2022-07-19T22:27:41Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Џек Стаубер | датум_рођења = {{Датум рођења|1996|04|06}} | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = музичар, кантаутор, продуцент, аниматор, дизајнер и Јутјубер | активни_период = 2007 - | веб-сајт = https://jackstauber.com/ }} '''Џек Стаубер''' (рођен 6. априла 1996.) је амерички музичар, кантаутор, продуцент, аниматор, дизајнер и Јутјубер са седиштем у [[Питсбург|Питсбургу]], [[Пенсилванија]]. Познат је по својим [[VHS]]-естетским акцијама и компјутерским анимираним музичким видео записима који садрже упечатљиве и чудне текстове, као и по његовим песмама које се налазе у разним интернет мимовима на Јутјубу и ТикТоку. Стаубер је први пут објавио видео на Јутјубу 20. априла 2013. Његов веб-сајт је покренут крајем 2017; међутим, углавном садржи везе до другог садржаја као што су његови друштвени медији и продавнице робе.<ref>{{Cite web|url=https://jackstauber.com/|website=jackstauber.com|access-date=2022-07-19}}</ref> Стаубер је био члан бендова Џус и Заки.<ref>{{Cite web|url=https://pittnews.com/article/128801/arts-and-entertainment/zaki-defies-genre-in-debut-of-self-titled-album/|title=Zaki defies genre in debut of self-titled album|last=culturedesk|last2=Connor|first2=Sarah|date=2018-03-13|website=The Pitt News|access-date=2022-07-19}}</ref> Године 2020. освојио је награду Шорти за најбољи филм Weird.<ref>{{Cite web|url=http://shortyawards.com/12th/jackstauber|title=jackstauber - The Shorty Awards|website=shortyawards.com|access-date=2022-07-19}}</ref> Његов деби албум, ''Finite Form'' (2013), објављен је 18. марта 2013. када је имао 16 година. Инспирисан народном музиком, његов други албум, ''Viator'' (2015), изашао је две године касније, 18. септембра 2015. године. Стауберов трећи студијски албум ''Pop Food'' (2017) експериментисао је са попом, ло-фи и естетиком из 1980-их и 90-их. Прве две песме, „Buttercup“ и „Oh Klahoma“, постале су виралне на ТикТоку и могу се похвалити са 375 милиона [[Spotify|Спотифај]] стримова од јула 2021. Његов последњи албум, ''HiLo'' (2018), садржи елементе фанка, попа и рока . == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/c/JackStauber Канал Џек Стаубера на платформи Јутјуб] == Референце == {{извори}} prs7t4polxo8jismvwtiec31uhkldud 25114946 25114944 2022-07-19T22:30:50Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Џек Стаубер | датум_рођења = {{Датум рођења|1996|04|06}} | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = музичар, кантаутор, продуцент, аниматор, дизајнер и Јутјубер | активни_период = 2007 - | веб-сајт = https://jackstauber.com/ }} '''Џек Стаубер''' (рођен 6. априла 1996.) је амерички музичар, кантаутор, продуцент, аниматор, дизајнер и Јутјубер са седиштем у [[Питсбург|Питсбургу]], [[Пенсилванија]]. Познат је по својим [[VHS]]-естетским акцијама и компјутерским анимираним музичким видео записима који садрже упечатљиве и чудне текстове, као и по његовим песмама које се налазе у разним интернет мимовима на Јутјубу и ТикТоку. Стаубер је први пут објавио видео на Јутјубу 20. априла 2013. Његов веб-сајт је покренут крајем 2017; међутим, углавном садржи везе до другог садржаја као што су његови друштвени медији и продавнице робе.<ref>{{Cite web|url=https://jackstauber.com/|website=jackstauber.com|access-date=2022-07-19}}</ref> Стаубер је био члан бендова Џус и Заки.<ref>{{Cite web|url=https://pittnews.com/article/128801/arts-and-entertainment/zaki-defies-genre-in-debut-of-self-titled-album/|title=Zaki defies genre in debut of self-titled album|last=culturedesk|last2=Connor|first2=Sarah|date=2018-03-13|website=The Pitt News|access-date=2022-07-19}}</ref> Године 2020. освојио је награду Шорти за најбољи филм Weird.<ref>{{Cite web|url=http://shortyawards.com/12th/jackstauber|title=jackstauber - The Shorty Awards|website=shortyawards.com|access-date=2022-07-19}}</ref> Његов деби албум, ''Finite Form'' (2013), објављен је 18. марта 2013. када је имао 16 година. Инспирисан народном музиком, његов други албум, ''Viator'' (2015), изашао је две године касније, 18. септембра 2015. године. Стауберов трећи студијски албум ''Pop Food'' (2017) експериментисао је са попом, ло-фи и естетиком из 1980-их и 90-их. Прве две песме, „Buttercup“ и „Oh Klahoma“, постале су виралне на ТикТоку и могу се похвалити са 375 милиона [[Spotify|Спотифај]] стримова од јула 2021. Његов последњи албум, ''HiLo'' (2018), садржи елементе фанка, попа и рока . == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/c/JackStauber Канал Џек Стаубера на платформи Јутјуб] == Референце == {{извори}} [[Категорија:Рођени 1996.]] [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Амерички музичари]] [[Категорија:Амерички јутјубери]] jew29b3z9vp6djh6cfbcezqht7k1w4m 0 4328982 25114955 2022-07-19T22:44:12Z Markon Padrino 289117 Markon Padrino преместио је страницу [[Пребонд (словенски aрхoнт)]] на [[Пeрбонд (словенски aрхoнт)]]: Reč treba pisati u originalnom obliku kako piše u delu i zbog čitanja na više jezika. wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Пeрбонд (словенски aрхoнт)]] d2keqk5sgvt70covxn3siyw8t2htd5m 0 4328983 25114960 2022-07-19T22:52:47Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Рујини]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Рујини]] jrgfavog6izm3dahq1h813o4sw82l73 0 4328984 25114962 2022-07-19T22:53:22Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Рујини]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Рујини]] jrgfavog6izm3dahq1h813o4sw82l73 0 4328985 25114969 2022-07-19T22:56:06Z SrpskiAnonimac 140342 SrpskiAnonimac преместио је страницу [[Рујини]] на [[Рујани]] преко преусмерења wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Рујани]] su78gugmzke2cj0o62mwsz47s4ocf4w 0 4328986 25114998 2022-07-20T00:52:40Z Bleki19 275725 Нова страница: {{Инфокутија Избори|датум_избора=13. јул 2022. надаље|кандидат1=[[Риши Сунак]]|кандидат2=[[Пени Мордонт]]|кандидат3=[[Лиз Трас]]}} Текући '''избори за руководство Конзервативне странке 2022.''' одредиће следећег лидера Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конз… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Избори|датум_избора=13. јул 2022. надаље|кандидат1=[[Риши Сунак]]|кандидат2=[[Пени Мордонт]]|кандидат3=[[Лиз Трас]]}} Текући '''избори за руководство Конзервативне странке 2022.''' одредиће следећег лидера [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативне партије]], а тиме и следећег [[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера Уједињеног Краљевства]]. Избори су покренути када је [[Борис Џонсон]] 7. јула 2022. објавио да ће поднети оставку на место лидера странке. Почело је 12. јула, а резултати се очекују до 5. септембра.<ref name="date2">{{cite web|url=https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|title=New UK prime minister to be chosen by early September|last=Payne|first=Sebastian|date=7 July 2022|website=[[Financial Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708120527/https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Џонсон је изабран да наследи [[Тереза Меј|Терезу Меј]] након што Меј није успела да обезбеди већину за свој [[споразум о повлачењу из Брегзита]]. Џонсон је победио Џеремија Ханта у последњој рунди избора за руководство Конзервативне странке 2019., а касније је расписао опште изборе у Уједињеном Краљевству 2019. на основу платформе завршетка повлачења [[Брегзит|Велике Британије из Европске уније]] након што је изгубио радну већину због пребегавања и сопствених суспензија чланова побуњеника парламента (посланици). Конзервативци су освојили највећу већину од 1987. и Џонсон је успео да усвоји ревидирану верзију Мејовог споразума о повлачењу. Пандемија ЦОВИД-19 проширила се у Уједињеном Краљевству почетком 2020. Влада је увела рестрикције јавног здравља, укључујући ограничења друштвене интеракције за која је касније откривено да су Џонсон и неко од његовог особља прекршили у скандалу Партигејт. Џонсонову премијерску функцију карактерише низ полити чких контроверзи, које новинарски извори такође описују као скандале, откако је постао премијер. Џонсону је гласало о поверењу конзервативних посланика у јуну 2022. Од 5. до 7. јула, након скандала Крис Пинчер, преко 60 министара владе, парламентарних приватних секретара, трговинских изасланика и председника партија поднело је оставке. Ово је била највећа серија таквих оставки у британској историји, а многи посланици који су их раније подржавали позвали су Џонсона да поднесе оставку. То је довело до кризе владе. Џонсон је 7. јула најавио да ће поднети оставку на место лидера странке, али да ће остати на месту премијера док се не изабере наследник.<ref>{{cite news|url=https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|title='Sad to be giving up': Johnson confirms he is resigning as prime minister|author=Peston, Robert|date=7 July 2022|work=[[ITV News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707190309/https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|archive-date=7 July 2022|author-link=Robert Peston|url-status=live}}</ref> Очекује се да ће следећи лидер конзервативаца, који ће постати и нови премијер, бити познат до 5. септембра 2022. године..<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> == Позадина == === Изгласавање поверења јуна 2022 === Дана 6. јуна 2022, након платинастог јубилеја [[Елизабета II|Елизабете II]] , [[Грејем Брејди]] је објавио да је праг од 54 писма неповерења достигнут и да ће гласање о поверењу Џонсону бити одржано увече истог дана. Већина конзервативних посланика изгласала је поверење Џонсону да остане лидер странке. Више од 40 одсто посланика конзервативаца изгласало је неповерење, што је Гардијан описао као "побуну већу од очекиване". Гласање о поверењу руководству Конзервативне странке Бориса Џонсона 2022. године. === Криза владе === [[Датотека:Prime_Minister_Boris_Johnson's_statement_in_Downing_Street_7_July_2022.png|десно|мини|250x250пискел|Џонсон објављује своју оставку на чекању испред Даунинг стрита 10, 7. јула 2022.; он ће напустити функцију након што 5. септембра буде изабран нови лидер]] Крајем јуна 2022, посланик конзервативаца Крис Пинчер поднео је оставку на место заменика шефа владе након што су изнете оптужбе да је опипао двојицу мушкараца.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|title=Chris Pincher: Tory whip resigns saying he 'embarrassed himself'|date=1 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705220059/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref>Џонсон је првобитно одбио да му суспендује бич, а његов портпарол је бранио његово првобитно именовање, рекавши да Џонсон није знао за оптужбе против њега.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|title=Chris Pincher: a timeline of allegations and investigations|last=Mason|first=Rowena|date=4 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183806/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Против Пинчера је изнето више навода о пипању. Бивши стални секретар Министарства иностраних послова Сајмон Мекдоналд написао је да је Џонсон био лично обавештен о претходним оптужбама против Пинчера 2019.<ref name=":12">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|title=Boris the cat with nine lives has finally been neutered|last=Shipman|first=Tim|newspaper=[[The Times]]|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709172315/https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|archive-date=9 July 2022|issn=0140-0460|url-status=live}}</ref> Џонсон је 4. јула признао да је знао за оптужбе у време када га је именовао.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|title=Johnson aware of some claims about Chris Pincher in February, No 10 admits|date=4 July 2022|work=The Guardian|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705085320/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико министара је поднело оставке 5. јула, укључујући канцелара министарства финансија Сунака и министра здравља Џавида.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|title=Cabinet resignations: Who's staying and who's going? Ministers reveal if they are backing Boris Johnson after Rishi Sunak and Sajid Javid quit|publisher=Sky News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706062441/https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|archive-date=6 July 2022|url-status=live|access-date=6 July 2022}}</ref>Неколико политичара о којима се разговарало као о потенцијалним кандидатима за лидере, укључујући и Труса, изразило је сталну подршку Џонсону.<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|title=Dominic Raab, Liz Truss and Priti Patel stand by Boris Johnson as Cabinet implodes|date=5 July 2022|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183234/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|archive-date=5 July 2022|website=The Independent|url-status=live}}</ref> Новинар Тим Шипман написао је у Тајмсу да је секретар за транспорт Грант Шапс, који је водио евиденцију присталица на ранијем гласању о поверењу, рекао Џонсону да може да гарантује само 28 гласова поверења ако се распише ново гласање.<ref name=":12" /> Џонсон је именовао потенцијалног кандидата за лидера Надхима Захавија за канцелара, уз извештаје да је Захави претио да ће поднети оставку ако му се не додели улога.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|title=Sajid Javid and Rishi Sunak quit – throwing Boris Johnson's future into doubt|date=5 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705182454/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Именовао је Мишел Донелан за секретара за образовање, Захавијева претходна улога.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|title=Who is Michelle Donelan and what is the new education secretary facing?|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707031603/https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Много више министара поднело је оставке 6. јула.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|title=Government resignations: Who has gone, who is staying?|date=6 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705211035/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико конзервативних посланика, укључујући секретара за подизање нивоа Гова, рекли су Џонсону да треба да поднесе оставку.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|title=Boris Johnson: Embattled PM vows to keep going amid Tory revolt|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706120259/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Џонсон је истог дана отпустио Гоува, наводећи као разлог нелојалност.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|title=Michael Gove sacked 'for disloyalty': allies reveal how it happened|author=Elgot, Jessica|date=6 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706210916/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Следећег дана, Захави и Донелан су позвали Џонсона да поднесе оставку, а сама Донелан је поднела оставку из кабинета.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|title=New Education Secretary Michelle Donelan quits as Nadhim Zahawi tells Boris Johnson "go now"|author=Scott, Jennifer|work=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707075448/https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|archive-date=7 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Анкета ЈуГов-а показала је да је 59 одсто чланова Конзервативне партије желело да Џонсон поднесе оставку.<ref>{{cite web|url=https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|title=Most Conservative party members want Boris Johnson to resign|author=Smith, Matthew|date=7 July 2022|website=[[YouGov]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708121946/https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=18 July 2022}}</ref> Џонсон је истог дана, 7. јула, најавио своју оставку на чекању, рекавши да ће нови лидер преузети дужност пре октобра 2022. <ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|title=Boris Johnson to resign leaving power vacuum at top of Tory party|last=Maidment|first=Jack|date=7 July 2022|work=The Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060750/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|archive-date=7 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name=":5">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|title=Boris Johnson to resign as Conservative leader|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707103305/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Остаће на месту премијера до избора свог наследника. Неколико конзервативних посланика рекло је да би требало да се повуче са места премијера, а Кир Стармер, лидер Лабуристичке партије, рекао је да ће расписати парламентарно гласање о неповерењу влади ако Џонсон брзо не поднесе оставку на место премијера. <ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|title=Boris Johnson resigns as Conservative leader after cabinet revolt|last=Mason|first=Rowena|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707113557/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> == Процедура == Процес за изборе за руководство 2022. одобрио је Комитет из 1922. 11. јула.<ref name=":9">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|author=Allegretti, Aubrey|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> Номинације су отворене и затворене 12. јула, а сваки кандидат мора да има номинације од најмање 20 конзервативних посланика да би дошао до првог гласања. <ref name=":9" /> Џонсон, као одлазећи вођа, није имао право да се кандидује на следећим изборима.<ref name=":3">{{cite web|url=https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|title=Constitution of the Conservative Party|date=January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210920212357/https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|archive-date=20 September 2021|url-status=live|access-date=28 May 2022}}</ref> Према новим правилима за такмичење 2022. године, у првом кругу, 13. јула, кандидатима је потребно 30 гласова посланика да не би испали.<ref name=":9" /> У сваком наредном кругу, почевши од другог 14. јула, кандидат са најмање гласова биће елиминисан.<ref name=":9" /> Трећи круг одржан је у понедељак, 18. јула, којим је елиминисан још један кандидат, а резултати су објављени у 20 часова. Четврто гласање, којим је поље смањено на три, одржано је 19. јула, са резултатима представљеним у 15 часова, а пето 20. јула, при чему су последња два имена позната око 16 часова. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|title=When is the next Tory leadership vote?|last=Stone|first=Jon|date=15 July 2022|work=[[The Independent]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220717134538/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|archive-date=17 July 2022|url-status=live|access-date=17 July 2022}}</ref> Коначно, када преостају само два кандидата, чланови Конзервативне странке ће гласати да одлучују између њих по принципу један члан-један глас.<ref name="HoCL-briefing">{{cite web|url=https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|title=Leadership elections: Conservative Party|last=Johnston|first=Neil|date=24 May 2019|publisher=[[House of Commons Library]]|page=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160820172114/https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|archive-date=20 August 2016|url-status=live|access-date=28 May 2022|department=}}</ref><ref name=":3" /> Кандидат који добије највише гласова побеђује на конкурсу.<ref name=":3" /> Током летњих месеци биће низ јавних хајки. Очекује се да ће нови лидер конзервативаца, а тиме и премијер, бити проглашен 5. септембра, када се Доњи дом врати са летње паузе. <ref name=":9" /> Џонсон је 13. јула изјавио да планира да оде у Бакингемску палату и да поднесе оставку у уторак 6. септембра, а новог премијера ће именовати краљица Елизабета II касније тог дана.<ref>{{cite news|url=https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|title=Boris Johnson reveals exact date he will hand letter of resignation to the Queen|last=Doody|first=Kieran|work=The Northern Echo|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222802/https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> == Candidates == === Nominated === Осам кандидата је потврђено 12. јула, након што су добили подршку најмање 20 других конзервативних посланика: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 140px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 100px;" |Датум кад је проглашен ! scope="col" style="width: 200px;" |Статус кампање ! scope="col" style="width: 170px;" |Предлагач/секундар/ ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official portrait of Mrs Kemi Badenoch crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Кеми|Баденоч}} |[[Датотека:Kemi_for_Prime_Minister_logo.svg|100x100пискел|Kemi for Prime Minister]][https://www.kemiforprimeminister.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="1" |Елиминисана после четвртог гласања. |[[Ли Роули]][[Џулија Лопез]] |<ref>{{cite news|url=https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|title=Former equalities minister Kemi Badenoch announces Tory leadership bid|last=McFadden|first=Brendan|date=8 July 2022|work=inews.co.uk|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708233909/https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Suella_Braverman_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Суела|Браверман}} |[[Датотека:Sulla_4_Leader_Logo.png|100x100пискел|Suella 4 Leader]][https://web.archive.org/web/20220712120617/https://suella4leader.com/ Веб-сајт] |6 July 2022 | data-sort-value="3" |Елиминисан после 2. круга, одобрила Лиз Трас |[[Давид Џонс]][[Мириам Кејтс]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|title=Watch: Suella Braverman announces leadership bid on live TV|last1=Diver|first1=Tony|date=6 July 2022|work=The Telegraph|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060828/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|archive-date=7 July 2022|last2=Riley-Smith|first2=Ben|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name="SecondRoundBallotEliminated">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|title=Suella Braverman out of Tory leadership race after second round of voting|date=2022-07-14|website=the Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714160111/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-14}}</ref><ref name=":28">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|title=Suella Braverman backs Liz Truss after exit from Conservative leadership race|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714193757/https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Jeremy_Hunt_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Џереми|Хант}} |[[Датотека:Win_Back_Trust_Wordmark.png|100x100пискел|Win Back Trust]][https://jeremyhunt2022.co.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 1. круга, одобрио Риши Сунак |[[Естер Макви]][[Ентони Магнали]] |<ref name="HuntJavid">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|title=Ex-health secretaries Sajid Javid and Jeremy Hunt join Tory leadership race|date=9 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709205512/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|title=Jeremy Hunt and Nadhim Zahawi knocked out of Tory leadership race|date=13 July 2022|website=The Guardian|archive-url=https://web.archive.org/web/20220713163657/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|archive-date=13 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":27">{{cite news|url=https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|title=Conservative leadership race: Jeremy Hunt backs Rishi Sunak after being knocked out of contest|last1=Scott|first1=Jennifer|work=Sky News|access-date=14 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Пени|Мордонт}} |[[Датотека:PM4PM_logo.svg|100x100пискел|PM4PM]][https://www.pm4pm.com/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активна |[[Андреа Лидсом]][[Крејг Трејси]] |<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|title=Penny Mordaunt launches leadership bid with bombastic video featuring Boris Johnson|date=2022-07-10|website=The Independent|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220715013954/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|archive-date=15 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Риши|Сунак}} |[[Датотека:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|100x100пискел|Ready for Rishi]][https://www.ready4rishi.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="0" |Активан |[[Доминик Раб]][[Мел Страјд]] |<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=8 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Лиз|Трас}} |[[Датотека:Liz_For_Leader_logo.png|100x100пискел|Liz For Leader]][https://lizforleader.co.uk/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активн |[[Сајмон Кларк]][[Тереза Кофи]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|title=Liz Truss: I would cut taxes from day one as prime minister|last=Truss|first=Liz|date=10 July 2022|work=The Telegraph|access-date=10 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710204721/http://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|archive-date=10 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Tom_Tugendhat_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Том|Тугендат}} |[[Датотека:Tom_Tugendhat_A_Clean_Start_logo_Secondary.png|100x100пискел|Tom: A Clean Start]][https://web.archive.org/web/20220711060356/https://timefortugendhat.com/ Веб-сајт] |7 July 2022 | data-sort-value="2" |Елиминисан после 3. круга |[[Ен-Мари Тревелјан]][[Џејмс Дејли (Енглески политичар)|Џејмс Дејли]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|title=I have served before. Now I hope to answer the call as prime minister|last=Tugendhat|first=Tom|date=7 July 2022|newspaper=The Daily Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://archive.today/20220707201954/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref><ref name=":31">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|title=Tom Tugendhat knocked out of Tory leadership race as field narrows to final four|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719001330/https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-19}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Nadhim_Zahawi_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Надхим|Захави}} |[[Датотека:NZ4PM.png|100x100пискел|NZ4PM]] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 2. круга |[[Брендон Луис]][[Аманда Милинг]] |<ref name="GutteridgeZahawi">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|title=Nadhim Zahawi joins Tory leadership race with a bid to revive low-tax Thatcherism|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174359/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated" /> |} === Withdrew === The following MPs announced that they would seek the leadership of the Conservative Party but subsequently withdrew from the race before they could be nominated, due to insufficient support or other reasons: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 100px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 80px;" |Проглашен ! scope="col" style="width: 80px;" |Повучен ! scope="col" style="width: 100px;" |Одобрио ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rehman_Chishti_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Рехман|Чишти}} | |10 July 2022 |12 July 2022 |[[Том Тугендат]], онда [[Риши Сунак]] |<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|title=UK MP Rehman Chishti to run for next UK PM|last=Reuters|date=10 July 2022|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710234803/https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|archive-date=10 July 2022|publisher=[[Reuters]]|url-status=live}}</ref><ref name=":22">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|title=Rehman Chishti's unlikely Tory leadership bid ends with zero backers|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222814/https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":26">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|title=Chishti backs Tugendhat for Tory leader|date=2022-07-13|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714201632/https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref><ref>{{cite web|url=https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|title=Rehman Chishti on Twitter|date=19 July 2022|publisher=Twitter|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719195154/https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=19 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Sajid_Javid_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Саџид|Џавид}} |[[Датотека:Teamsajlogotop1.png|100x100пискел|Team Saj]][https://www.teamsaj.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 |12 July 2022 | |<ref name="HuntJavid" /><ref name=":23">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|title=Sajid Javid pulls out of Tory leadership race|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Grant_Shapps_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Грант|Шапс}} |[[Датотека:Grant_Shapps_logo.svg|100x100пискел|Grant Shapps]] |9 July 2022 |12 July 2022 |[[Риши Сунак]] |<ref name="GutteridgeShapps">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|title=Grant Shapps bids to become Prime Minister with pledge to boost defence spending|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174248/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name=":24">{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|title=Grant Shapps pulls out of Tory leadership race and backs Rishi Sunak|author=Merrick, Rob|date=12 July 2022|work=[[The Independent]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220712110520/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|archive-date=12 July 2022|url-status=live}}</ref> |} == Резултати == {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:95%;line-height:18px" |} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:right" ! rowspan="2" |Кандидат ! colspan="2" |1. круг: 13. јул 2022. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|title=Tory leadership vote: The first round results in full|date=13 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222823/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":25">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|title=Tory leadership election: full results|work=[[The Guardian]]|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222803/https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> ! colspan="3" |2. круг: 14. јул 2022. <ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|title=Tory leadership vote: The second round results in full|author=Stone, John|date=2022-07-14|work=[[The Independent]]|access-date=2022-07-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222805/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref><ref name=":25" /> ! colspan="3" |3. круг: 18. јул 2022. <ref name=":25" /> ! colspan="3" |4. круг: 19. јул 2022. ! colspan="3" |5. круг: 20. јул 2022. |- ! style="width: 50px" |Бр. гласова ! style="width: 40px" |% ! style="width: 50px" |Бр. гласова !+/− ! style="width: 40px" |% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% |- | style="width: 170px; text-align:left" |[[Риши Сунак]] |'''88''' |'''24.6''' |'''101''' | +13 |'''28.2''' |'''115''' | +14 |'''32.1''' |'''118''' | +3 |'''33.2''' | | | |- | style="width: 170px; text-align:left" |[[Пени Мордонт]] |67 |18.7 |83 | +16 |23.2 |82 |−1 |22.9 |92 | +10 |25.9 | | | |- | style="width: 170px; text-align:left" |[[Лиз Трас]] |50 |14.0 |64 | +14 |17.9 |71 | +7 |19.8 |86 | +15 |24.2 | | | |- | style="width: 170px; text-align:left" |[[Кеми Баденоч]] |40 |11.2 |49 | +9 |13.7 |58 | +9 |16.2 |59 | +1 |16.6|colspan="3" {{N/A|Eliminated}} |- | style="width: 170px; text-align:left" |[[Том Тугендат]] |37 |10.3 |32 |−5 |8.9 |31 |−1 |8.7|colspan="6" {{N/A|Eliminated}} |- | style="width: 170px; text-align:left" |[[Суела Браверман]] |32 |8.9 |27 |−5 |7.5|colspan="9" {{N/A|Eliminated}} |- | style="width: 170px; text-align:left" |[[Надхим Захави]] |25 |7.0|colspan="12" {{N/A|Eliminated}} |- | style="width: 170px; text-align:left" |[[Џереми Хант]] |18 |5.0|colspan="12" {{N/A|Eliminated}} |- ! style="text-align:right;" |Дали гласови !357 !99.7 !356 !−1 !99.4 !357 !+1 !99.7 !355 !−2 !99.4 ! ! ! |- | style="text-align:right;" |[[Покварени гласачки листићи]] |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |1 | +1 |0.3 | | | |- | style="text-align:right;" |[[Уздржаних]] |1 |0.3 |2 | +1 |0.6 |1 |−1 |0.3 |1 |0 |0.3 | | | |- ! style="text-align:right;" |Регистровани гласачи !358 !100.0 !358 !0 !100.0 !358 !0 !100.0 !357 !−1 !100.0 ! ! ! |} == Референце == {{reflist|colwidth=30em}} {{2022 Conservative Party leadership election}} {{Conservative Party (UK)}} 5w5v39uqhup7ycpems13zucsc9t1q0l 25114999 25114998 2022-07-20T00:53:21Z Bleki19 275725 /* Резултати */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Избори|датум_избора=13. јул 2022. надаље|кандидат1=[[Риши Сунак]]|кандидат2=[[Пени Мордонт]]|кандидат3=[[Лиз Трас]]}} Текући '''избори за руководство Конзервативне странке 2022.''' одредиће следећег лидера [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативне партије]], а тиме и следећег [[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера Уједињеног Краљевства]]. Избори су покренути када је [[Борис Џонсон]] 7. јула 2022. објавио да ће поднети оставку на место лидера странке. Почело је 12. јула, а резултати се очекују до 5. септембра.<ref name="date2">{{cite web|url=https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|title=New UK prime minister to be chosen by early September|last=Payne|first=Sebastian|date=7 July 2022|website=[[Financial Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708120527/https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Џонсон је изабран да наследи [[Тереза Меј|Терезу Меј]] након што Меј није успела да обезбеди већину за свој [[споразум о повлачењу из Брегзита]]. Џонсон је победио Џеремија Ханта у последњој рунди избора за руководство Конзервативне странке 2019., а касније је расписао опште изборе у Уједињеном Краљевству 2019. на основу платформе завршетка повлачења [[Брегзит|Велике Британије из Европске уније]] након што је изгубио радну већину због пребегавања и сопствених суспензија чланова побуњеника парламента (посланици). Конзервативци су освојили највећу већину од 1987. и Џонсон је успео да усвоји ревидирану верзију Мејовог споразума о повлачењу. Пандемија ЦОВИД-19 проширила се у Уједињеном Краљевству почетком 2020. Влада је увела рестрикције јавног здравља, укључујући ограничења друштвене интеракције за која је касније откривено да су Џонсон и неко од његовог особља прекршили у скандалу Партигејт. Џонсонову премијерску функцију карактерише низ полити чких контроверзи, које новинарски извори такође описују као скандале, откако је постао премијер. Џонсону је гласало о поверењу конзервативних посланика у јуну 2022. Од 5. до 7. јула, након скандала Крис Пинчер, преко 60 министара владе, парламентарних приватних секретара, трговинских изасланика и председника партија поднело је оставке. Ово је била највећа серија таквих оставки у британској историји, а многи посланици који су их раније подржавали позвали су Џонсона да поднесе оставку. То је довело до кризе владе. Џонсон је 7. јула најавио да ће поднети оставку на место лидера странке, али да ће остати на месту премијера док се не изабере наследник.<ref>{{cite news|url=https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|title='Sad to be giving up': Johnson confirms he is resigning as prime minister|author=Peston, Robert|date=7 July 2022|work=[[ITV News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707190309/https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|archive-date=7 July 2022|author-link=Robert Peston|url-status=live}}</ref> Очекује се да ће следећи лидер конзервативаца, који ће постати и нови премијер, бити познат до 5. септембра 2022. године..<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> == Позадина == === Изгласавање поверења јуна 2022 === Дана 6. јуна 2022, након платинастог јубилеја [[Елизабета II|Елизабете II]] , [[Грејем Брејди]] је објавио да је праг од 54 писма неповерења достигнут и да ће гласање о поверењу Џонсону бити одржано увече истог дана. Већина конзервативних посланика изгласала је поверење Џонсону да остане лидер странке. Више од 40 одсто посланика конзервативаца изгласало је неповерење, што је Гардијан описао као "побуну већу од очекиване". Гласање о поверењу руководству Конзервативне странке Бориса Џонсона 2022. године. === Криза владе === [[Датотека:Prime_Minister_Boris_Johnson's_statement_in_Downing_Street_7_July_2022.png|десно|мини|250x250пискел|Џонсон објављује своју оставку на чекању испред Даунинг стрита 10, 7. јула 2022.; он ће напустити функцију након што 5. септембра буде изабран нови лидер]] Крајем јуна 2022, посланик конзервативаца Крис Пинчер поднео је оставку на место заменика шефа владе након што су изнете оптужбе да је опипао двојицу мушкараца.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|title=Chris Pincher: Tory whip resigns saying he 'embarrassed himself'|date=1 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705220059/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref>Џонсон је првобитно одбио да му суспендује бич, а његов портпарол је бранио његово првобитно именовање, рекавши да Џонсон није знао за оптужбе против њега.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|title=Chris Pincher: a timeline of allegations and investigations|last=Mason|first=Rowena|date=4 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183806/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Против Пинчера је изнето више навода о пипању. Бивши стални секретар Министарства иностраних послова Сајмон Мекдоналд написао је да је Џонсон био лично обавештен о претходним оптужбама против Пинчера 2019.<ref name=":12">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|title=Boris the cat with nine lives has finally been neutered|last=Shipman|first=Tim|newspaper=[[The Times]]|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709172315/https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|archive-date=9 July 2022|issn=0140-0460|url-status=live}}</ref> Џонсон је 4. јула признао да је знао за оптужбе у време када га је именовао.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|title=Johnson aware of some claims about Chris Pincher in February, No 10 admits|date=4 July 2022|work=The Guardian|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705085320/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико министара је поднело оставке 5. јула, укључујући канцелара министарства финансија Сунака и министра здравља Џавида.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|title=Cabinet resignations: Who's staying and who's going? Ministers reveal if they are backing Boris Johnson after Rishi Sunak and Sajid Javid quit|publisher=Sky News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706062441/https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|archive-date=6 July 2022|url-status=live|access-date=6 July 2022}}</ref>Неколико политичара о којима се разговарало као о потенцијалним кандидатима за лидере, укључујући и Труса, изразило је сталну подршку Џонсону.<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|title=Dominic Raab, Liz Truss and Priti Patel stand by Boris Johnson as Cabinet implodes|date=5 July 2022|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183234/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|archive-date=5 July 2022|website=The Independent|url-status=live}}</ref> Новинар Тим Шипман написао је у Тајмсу да је секретар за транспорт Грант Шапс, који је водио евиденцију присталица на ранијем гласању о поверењу, рекао Џонсону да може да гарантује само 28 гласова поверења ако се распише ново гласање.<ref name=":12" /> Џонсон је именовао потенцијалног кандидата за лидера Надхима Захавија за канцелара, уз извештаје да је Захави претио да ће поднети оставку ако му се не додели улога.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|title=Sajid Javid and Rishi Sunak quit – throwing Boris Johnson's future into doubt|date=5 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705182454/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Именовао је Мишел Донелан за секретара за образовање, Захавијева претходна улога.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|title=Who is Michelle Donelan and what is the new education secretary facing?|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707031603/https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Много више министара поднело је оставке 6. јула.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|title=Government resignations: Who has gone, who is staying?|date=6 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705211035/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико конзервативних посланика, укључујући секретара за подизање нивоа Гова, рекли су Џонсону да треба да поднесе оставку.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|title=Boris Johnson: Embattled PM vows to keep going amid Tory revolt|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706120259/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Џонсон је истог дана отпустио Гоува, наводећи као разлог нелојалност.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|title=Michael Gove sacked 'for disloyalty': allies reveal how it happened|author=Elgot, Jessica|date=6 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706210916/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Следећег дана, Захави и Донелан су позвали Џонсона да поднесе оставку, а сама Донелан је поднела оставку из кабинета.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|title=New Education Secretary Michelle Donelan quits as Nadhim Zahawi tells Boris Johnson "go now"|author=Scott, Jennifer|work=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707075448/https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|archive-date=7 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Анкета ЈуГов-а показала је да је 59 одсто чланова Конзервативне партије желело да Џонсон поднесе оставку.<ref>{{cite web|url=https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|title=Most Conservative party members want Boris Johnson to resign|author=Smith, Matthew|date=7 July 2022|website=[[YouGov]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708121946/https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=18 July 2022}}</ref> Џонсон је истог дана, 7. јула, најавио своју оставку на чекању, рекавши да ће нови лидер преузети дужност пре октобра 2022. <ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|title=Boris Johnson to resign leaving power vacuum at top of Tory party|last=Maidment|first=Jack|date=7 July 2022|work=The Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060750/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|archive-date=7 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name=":5">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|title=Boris Johnson to resign as Conservative leader|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707103305/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Остаће на месту премијера до избора свог наследника. Неколико конзервативних посланика рекло је да би требало да се повуче са места премијера, а Кир Стармер, лидер Лабуристичке партије, рекао је да ће расписати парламентарно гласање о неповерењу влади ако Џонсон брзо не поднесе оставку на место премијера. <ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|title=Boris Johnson resigns as Conservative leader after cabinet revolt|last=Mason|first=Rowena|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707113557/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> == Процедура == Процес за изборе за руководство 2022. одобрио је Комитет из 1922. 11. јула.<ref name=":9">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|author=Allegretti, Aubrey|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> Номинације су отворене и затворене 12. јула, а сваки кандидат мора да има номинације од најмање 20 конзервативних посланика да би дошао до првог гласања. <ref name=":9" /> Џонсон, као одлазећи вођа, није имао право да се кандидује на следећим изборима.<ref name=":3">{{cite web|url=https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|title=Constitution of the Conservative Party|date=January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210920212357/https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|archive-date=20 September 2021|url-status=live|access-date=28 May 2022}}</ref> Према новим правилима за такмичење 2022. године, у првом кругу, 13. јула, кандидатима је потребно 30 гласова посланика да не би испали.<ref name=":9" /> У сваком наредном кругу, почевши од другог 14. јула, кандидат са најмање гласова биће елиминисан.<ref name=":9" /> Трећи круг одржан је у понедељак, 18. јула, којим је елиминисан још један кандидат, а резултати су објављени у 20 часова. Четврто гласање, којим је поље смањено на три, одржано је 19. јула, са резултатима представљеним у 15 часова, а пето 20. јула, при чему су последња два имена позната око 16 часова. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|title=When is the next Tory leadership vote?|last=Stone|first=Jon|date=15 July 2022|work=[[The Independent]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220717134538/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|archive-date=17 July 2022|url-status=live|access-date=17 July 2022}}</ref> Коначно, када преостају само два кандидата, чланови Конзервативне странке ће гласати да одлучују између њих по принципу један члан-један глас.<ref name="HoCL-briefing">{{cite web|url=https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|title=Leadership elections: Conservative Party|last=Johnston|first=Neil|date=24 May 2019|publisher=[[House of Commons Library]]|page=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160820172114/https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|archive-date=20 August 2016|url-status=live|access-date=28 May 2022|department=}}</ref><ref name=":3" /> Кандидат који добије највише гласова побеђује на конкурсу.<ref name=":3" /> Током летњих месеци биће низ јавних хајки. Очекује се да ће нови лидер конзервативаца, а тиме и премијер, бити проглашен 5. септембра, када се Доњи дом врати са летње паузе. <ref name=":9" /> Џонсон је 13. јула изјавио да планира да оде у Бакингемску палату и да поднесе оставку у уторак 6. септембра, а новог премијера ће именовати краљица Елизабета II касније тог дана.<ref>{{cite news|url=https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|title=Boris Johnson reveals exact date he will hand letter of resignation to the Queen|last=Doody|first=Kieran|work=The Northern Echo|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222802/https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> == Candidates == === Nominated === Осам кандидата је потврђено 12. јула, након што су добили подршку најмање 20 других конзервативних посланика: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 140px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 100px;" |Датум кад је проглашен ! scope="col" style="width: 200px;" |Статус кампање ! scope="col" style="width: 170px;" |Предлагач/секундар/ ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official portrait of Mrs Kemi Badenoch crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Кеми|Баденоч}} |[[Датотека:Kemi_for_Prime_Minister_logo.svg|100x100пискел|Kemi for Prime Minister]][https://www.kemiforprimeminister.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="1" |Елиминисана после четвртог гласања. |[[Ли Роули]][[Џулија Лопез]] |<ref>{{cite news|url=https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|title=Former equalities minister Kemi Badenoch announces Tory leadership bid|last=McFadden|first=Brendan|date=8 July 2022|work=inews.co.uk|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708233909/https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Suella_Braverman_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Суела|Браверман}} |[[Датотека:Sulla_4_Leader_Logo.png|100x100пискел|Suella 4 Leader]][https://web.archive.org/web/20220712120617/https://suella4leader.com/ Веб-сајт] |6 July 2022 | data-sort-value="3" |Елиминисан после 2. круга, одобрила Лиз Трас |[[Давид Џонс]][[Мириам Кејтс]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|title=Watch: Suella Braverman announces leadership bid on live TV|last1=Diver|first1=Tony|date=6 July 2022|work=The Telegraph|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060828/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|archive-date=7 July 2022|last2=Riley-Smith|first2=Ben|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name="SecondRoundBallotEliminated">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|title=Suella Braverman out of Tory leadership race after second round of voting|date=2022-07-14|website=the Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714160111/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-14}}</ref><ref name=":28">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|title=Suella Braverman backs Liz Truss after exit from Conservative leadership race|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714193757/https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Jeremy_Hunt_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Џереми|Хант}} |[[Датотека:Win_Back_Trust_Wordmark.png|100x100пискел|Win Back Trust]][https://jeremyhunt2022.co.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 1. круга, одобрио Риши Сунак |[[Естер Макви]][[Ентони Магнали]] |<ref name="HuntJavid">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|title=Ex-health secretaries Sajid Javid and Jeremy Hunt join Tory leadership race|date=9 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709205512/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|title=Jeremy Hunt and Nadhim Zahawi knocked out of Tory leadership race|date=13 July 2022|website=The Guardian|archive-url=https://web.archive.org/web/20220713163657/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|archive-date=13 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":27">{{cite news|url=https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|title=Conservative leadership race: Jeremy Hunt backs Rishi Sunak after being knocked out of contest|last1=Scott|first1=Jennifer|work=Sky News|access-date=14 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Пени|Мордонт}} |[[Датотека:PM4PM_logo.svg|100x100пискел|PM4PM]][https://www.pm4pm.com/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активна |[[Андреа Лидсом]][[Крејг Трејси]] |<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|title=Penny Mordaunt launches leadership bid with bombastic video featuring Boris Johnson|date=2022-07-10|website=The Independent|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220715013954/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|archive-date=15 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Риши|Сунак}} |[[Датотека:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|100x100пискел|Ready for Rishi]][https://www.ready4rishi.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="0" |Активан |[[Доминик Раб]][[Мел Страјд]] |<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=8 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Лиз|Трас}} |[[Датотека:Liz_For_Leader_logo.png|100x100пискел|Liz For Leader]][https://lizforleader.co.uk/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активн |[[Сајмон Кларк]][[Тереза Кофи]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|title=Liz Truss: I would cut taxes from day one as prime minister|last=Truss|first=Liz|date=10 July 2022|work=The Telegraph|access-date=10 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710204721/http://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|archive-date=10 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Tom_Tugendhat_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Том|Тугендат}} |[[Датотека:Tom_Tugendhat_A_Clean_Start_logo_Secondary.png|100x100пискел|Tom: A Clean Start]][https://web.archive.org/web/20220711060356/https://timefortugendhat.com/ Веб-сајт] |7 July 2022 | data-sort-value="2" |Елиминисан после 3. круга |[[Ен-Мари Тревелјан]][[Џејмс Дејли (Енглески политичар)|Џејмс Дејли]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|title=I have served before. Now I hope to answer the call as prime minister|last=Tugendhat|first=Tom|date=7 July 2022|newspaper=The Daily Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://archive.today/20220707201954/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref><ref name=":31">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|title=Tom Tugendhat knocked out of Tory leadership race as field narrows to final four|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719001330/https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-19}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Nadhim_Zahawi_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Надхим|Захави}} |[[Датотека:NZ4PM.png|100x100пискел|NZ4PM]] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 2. круга |[[Брендон Луис]][[Аманда Милинг]] |<ref name="GutteridgeZahawi">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|title=Nadhim Zahawi joins Tory leadership race with a bid to revive low-tax Thatcherism|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174359/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated" /> |} === Withdrew === The following MPs announced that they would seek the leadership of the Conservative Party but subsequently withdrew from the race before they could be nominated, due to insufficient support or other reasons: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 100px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 80px;" |Проглашен ! scope="col" style="width: 80px;" |Повучен ! scope="col" style="width: 100px;" |Одобрио ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rehman_Chishti_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Рехман|Чишти}} | |10 July 2022 |12 July 2022 |[[Том Тугендат]], онда [[Риши Сунак]] |<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|title=UK MP Rehman Chishti to run for next UK PM|last=Reuters|date=10 July 2022|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710234803/https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|archive-date=10 July 2022|publisher=[[Reuters]]|url-status=live}}</ref><ref name=":22">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|title=Rehman Chishti's unlikely Tory leadership bid ends with zero backers|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222814/https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":26">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|title=Chishti backs Tugendhat for Tory leader|date=2022-07-13|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714201632/https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref><ref>{{cite web|url=https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|title=Rehman Chishti on Twitter|date=19 July 2022|publisher=Twitter|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719195154/https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=19 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Sajid_Javid_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Саџид|Џавид}} |[[Датотека:Teamsajlogotop1.png|100x100пискел|Team Saj]][https://www.teamsaj.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 |12 July 2022 | |<ref name="HuntJavid" /><ref name=":23">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|title=Sajid Javid pulls out of Tory leadership race|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Grant_Shapps_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Грант|Шапс}} |[[Датотека:Grant_Shapps_logo.svg|100x100пискел|Grant Shapps]] |9 July 2022 |12 July 2022 |[[Риши Сунак]] |<ref name="GutteridgeShapps">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|title=Grant Shapps bids to become Prime Minister with pledge to boost defence spending|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174248/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name=":24">{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|title=Grant Shapps pulls out of Tory leadership race and backs Rishi Sunak|author=Merrick, Rob|date=12 July 2022|work=[[The Independent]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220712110520/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|archive-date=12 July 2022|url-status=live}}</ref> |} == Референце == {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:95%;line-height:18px" |} == Референце == {{reflist|colwidth=30em}} {{2022 Conservative Party leadership election}} {{Conservative Party (UK)}} o1knffbigm47o13ip4elgo0hng7a2lj 25115099 25114999 2022-07-20T07:36:37Z Bleki19 275725 wikitext text/x-wiki Текући '''избори за руководство Конзервативне странке 2022.''' одредиће следећег лидера [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативне партије]], а тиме и следећег [[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера Уједињеног Краљевства]]. Избори су покренути када је [[Борис Џонсон]] 7. јула 2022. објавио да ће поднети оставку на место лидера странке. Почело је 12. јула, а резултати се очекују до 5. септембра.<ref name="date2">{{cite web|url=https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|title=New UK prime minister to be chosen by early September|last=Payne|first=Sebastian|date=7 July 2022|website=[[Financial Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708120527/https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Џонсон је изабран да наследи [[Тереза Меј|Терезу Меј]] након што Меј није успела да обезбеди већину за свој [[споразум о повлачењу из Брегзита]]. Џонсон је победио Џеремија Ханта у последњој рунди избора за руководство Конзервативне странке 2019., а касније је расписао опште изборе у Уједињеном Краљевству 2019. на основу платформе завршетка повлачења [[Брегзит|Велике Британије из Европске уније]] након што је изгубио радну већину због пребегавања и сопствених суспензија чланова побуњеника парламента (посланици). Конзервативци су освојили највећу већину од 1987. и Џонсон је успео да усвоји ревидирану верзију Мејовог споразума о повлачењу.{{Инфокутија Избори|датум_избора=13. јул 2022. надаље|кандидат1=[[Риши Сунак]]|кандидат2=[[Пени Мордонт]]|кандидат3=[[Лиз Трас]]|слика1=Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|слика2=Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|слика3=Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|број_гласова1=1. круг: '''88 (24.6)''' 2. круг: '''101 (28.2%)''' 3. круг: '''115 (32.1%)''' 4. круг: '''118 (33.0%)'''|број_гласова2=1. круг: 67 (18.7%) 2. круг: 83 (23.2%) 3. круг: 82 (22.9%) 4. круг: 92 (25.8%)|број_гласова3=1. круг: 50 (14.0%) 2. круг: 64 (17.9%) 3. круг: 71 (19.8%) 4. круг: 86 (24.1%)|претходни_избори=[[Избори за руководство конзервативне странке 2019. (УК)]]|next_election=''''Следећи''''|проценат1=|previous_election=''''Следећи''''|претходна_година=[[Избори за руководство конзервативне странке 2019. (УК)|2019.]]}} Пандемија ЦОВИД-19 проширила се у Уједињеном Краљевству почетком 2020. Влада је увела рестрикције јавног здравља, укључујући ограничења друштвене интеракције за која је касније откривено да су Џонсон и неко од његовог особља прекршили у скандалу Партигејт. Џонсонову премијерску функцију карактерише низ полити чких контроверзи, које новинарски извори такође описују као скандале, откако је постао премијер. Џонсону је гласало о поверењу конзервативних посланика у јуну 2022. Од 5. до 7. јула, након скандала Крис Пинчер, преко 60 министара владе, парламентарних приватних секретара, трговинских изасланика и председника партија поднело је оставке. Ово је била највећа серија таквих оставки у британској историји, а многи посланици који су их раније подржавали позвали су Џонсона да поднесе оставку. То је довело до кризе владе. Џонсон је 7. јула најавио да ће поднети оставку на место лидера странке, али да ће остати на месту премијера док се не изабере наследник.<ref>{{cite news|url=https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|title='Sad to be giving up': Johnson confirms he is resigning as prime minister|author=Peston, Robert|date=7 July 2022|work=[[ITV News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707190309/https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|archive-date=7 July 2022|author-link=Robert Peston|url-status=live}}</ref> Очекује се да ће следећи лидер конзервативаца, који ће постати и нови премијер, бити познат до 5. септембра 2022. године..<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> == Позадина == === Изгласавање поверења јуна 2022 === Дана 6. јуна 2022, након платинастог јубилеја [[Елизабета II|Елизабете II]] , [[Грејем Брејди]] је објавио да је праг од 54 писма неповерења достигнут и да ће гласање о поверењу Џонсону бити одржано увече истог дана. Већина конзервативних посланика изгласала је поверење Џонсону да остане лидер странке. Више од 40 одсто посланика конзервативаца изгласало је неповерење, што је Гардијан описао као "побуну већу од очекиване". Гласање о поверењу руководству Конзервативне странке Бориса Џонсона 2022. године. === Криза владе === [[Датотека:Prime_Minister_Boris_Johnson's_statement_in_Downing_Street_7_July_2022.png|десно|мини|250x250пискел|Џонсон објављује своју оставку на чекању испред Даунинг стрита 10, 7. јула 2022.; он ће напустити функцију након што 5. септембра буде изабран нови лидер]] Крајем јуна 2022, посланик конзервативаца Крис Пинчер поднео је оставку на место заменика шефа владе након што су изнете оптужбе да је опипао двојицу мушкараца.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|title=Chris Pincher: Tory whip resigns saying he 'embarrassed himself'|date=1 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705220059/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref>Џонсон је првобитно одбио да му суспендује бич, а његов портпарол је бранио његово првобитно именовање, рекавши да Џонсон није знао за оптужбе против њега.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|title=Chris Pincher: a timeline of allegations and investigations|last=Mason|first=Rowena|date=4 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183806/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Против Пинчера је изнето више навода о пипању. Бивши стални секретар Министарства иностраних послова Сајмон Мекдоналд написао је да је Џонсон био лично обавештен о претходним оптужбама против Пинчера 2019.<ref name=":12">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|title=Boris the cat with nine lives has finally been neutered|last=Shipman|first=Tim|newspaper=[[The Times]]|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709172315/https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|archive-date=9 July 2022|issn=0140-0460|url-status=live}}</ref> Џонсон је 4. јула признао да је знао за оптужбе у време када га је именовао.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|title=Johnson aware of some claims about Chris Pincher in February, No 10 admits|date=4 July 2022|work=The Guardian|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705085320/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико министара је поднело оставке 5. јула, укључујући канцелара министарства финансија Сунака и министра здравља Џавида.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|title=Cabinet resignations: Who's staying and who's going? Ministers reveal if they are backing Boris Johnson after Rishi Sunak and Sajid Javid quit|publisher=Sky News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706062441/https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|archive-date=6 July 2022|url-status=live|access-date=6 July 2022}}</ref>Неколико политичара о којима се разговарало као о потенцијалним кандидатима за лидере, укључујући и Труса, изразило је сталну подршку Џонсону.<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|title=Dominic Raab, Liz Truss and Priti Patel stand by Boris Johnson as Cabinet implodes|date=5 July 2022|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183234/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|archive-date=5 July 2022|website=The Independent|url-status=live}}</ref> Новинар Тим Шипман написао је у Тајмсу да је секретар за транспорт Грант Шапс, који је водио евиденцију присталица на ранијем гласању о поверењу, рекао Џонсону да може да гарантује само 28 гласова поверења ако се распише ново гласање.<ref name=":12" /> Џонсон је именовао потенцијалног кандидата за лидера Надхима Захавија за канцелара, уз извештаје да је Захави претио да ће поднети оставку ако му се не додели улога.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|title=Sajid Javid and Rishi Sunak quit – throwing Boris Johnson's future into doubt|date=5 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705182454/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Именовао је Мишел Донелан за секретара за образовање, Захавијева претходна улога.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|title=Who is Michelle Donelan and what is the new education secretary facing?|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707031603/https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Много више министара поднело је оставке 6. јула.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|title=Government resignations: Who has gone, who is staying?|date=6 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705211035/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико конзервативних посланика, укључујући секретара за подизање нивоа Гова, рекли су Џонсону да треба да поднесе оставку.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|title=Boris Johnson: Embattled PM vows to keep going amid Tory revolt|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706120259/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Џонсон је истог дана отпустио Гоува, наводећи као разлог нелојалност.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|title=Michael Gove sacked 'for disloyalty': allies reveal how it happened|author=Elgot, Jessica|date=6 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706210916/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Следећег дана, Захави и Донелан су позвали Џонсона да поднесе оставку, а сама Донелан је поднела оставку из кабинета.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|title=New Education Secretary Michelle Donelan quits as Nadhim Zahawi tells Boris Johnson "go now"|author=Scott, Jennifer|work=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707075448/https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|archive-date=7 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Анкета ЈуГов-а показала је да је 59 одсто чланова Конзервативне партије желело да Џонсон поднесе оставку.<ref>{{cite web|url=https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|title=Most Conservative party members want Boris Johnson to resign|author=Smith, Matthew|date=7 July 2022|website=[[YouGov]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708121946/https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=18 July 2022}}</ref> Џонсон је истог дана, 7. јула, најавио своју оставку на чекању, рекавши да ће нови лидер преузети дужност пре октобра 2022. <ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|title=Boris Johnson to resign leaving power vacuum at top of Tory party|last=Maidment|first=Jack|date=7 July 2022|work=The Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060750/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|archive-date=7 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name=":5">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|title=Boris Johnson to resign as Conservative leader|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707103305/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Остаће на месту премијера до избора свог наследника. Неколико конзервативних посланика рекло је да би требало да се повуче са места премијера, а Кир Стармер, лидер Лабуристичке партије, рекао је да ће расписати парламентарно гласање о неповерењу влади ако Џонсон брзо не поднесе оставку на место премијера. <ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|title=Boris Johnson resigns as Conservative leader after cabinet revolt|last=Mason|first=Rowena|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707113557/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> == Процедура == Процес за изборе за руководство 2022. одобрио је Комитет из 1922. 11. јула.<ref name=":9">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|author=Allegretti, Aubrey|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> Номинације су отворене и затворене 12. јула, а сваки кандидат мора да има номинације од најмање 20 конзервативних посланика да би дошао до првог гласања. <ref name=":9" /> Џонсон, као одлазећи вођа, није имао право да се кандидује на следећим изборима.<ref name=":3">{{cite web|url=https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|title=Constitution of the Conservative Party|date=January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210920212357/https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|archive-date=20 September 2021|url-status=live|access-date=28 May 2022}}</ref> Према новим правилима за такмичење 2022. године, у првом кругу, 13. јула, кандидатима је потребно 30 гласова посланика да не би испали.<ref name=":9" /> У сваком наредном кругу, почевши од другог 14. јула, кандидат са најмање гласова биће елиминисан.<ref name=":9" /> Трећи круг одржан је у понедељак, 18. јула, којим је елиминисан још један кандидат, а резултати су објављени у 20 часова. Четврто гласање, којим је поље смањено на три, одржано је 19. јула, са резултатима представљеним у 15 часова, а пето 20. јула, при чему су последња два имена позната око 16 часова. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|title=When is the next Tory leadership vote?|last=Stone|first=Jon|date=15 July 2022|work=[[The Independent]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220717134538/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|archive-date=17 July 2022|url-status=live|access-date=17 July 2022}}</ref> Коначно, када преостају само два кандидата, чланови Конзервативне странке ће гласати да одлучују између њих по принципу један члан-један глас.<ref name="HoCL-briefing">{{cite web|url=https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|title=Leadership elections: Conservative Party|last=Johnston|first=Neil|date=24 May 2019|publisher=[[House of Commons Library]]|page=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160820172114/https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|archive-date=20 August 2016|url-status=live|access-date=28 May 2022|department=}}</ref><ref name=":3" /> Кандидат који добије највише гласова побеђује на конкурсу.<ref name=":3" /> Током летњих месеци биће низ јавних хајки. Очекује се да ће нови лидер конзервативаца, а тиме и премијер, бити проглашен 5. септембра, када се Доњи дом врати са летње паузе. <ref name=":9" /> Џонсон је 13. јула изјавио да планира да оде у Бакингемску палату и да поднесе оставку у уторак 6. септембра, а новог премијера ће именовати краљица Елизабета II касније тог дана.<ref>{{cite news|url=https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|title=Boris Johnson reveals exact date he will hand letter of resignation to the Queen|last=Doody|first=Kieran|work=The Northern Echo|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222802/https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> == Candidates == === Номиновани === Осам кандидата је потврђено 12. јула, након што су добили подршку најмање 20 других конзервативних посланика: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 140px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 100px;" |Датум кад је проглашен ! scope="col" style="width: 200px;" |Статус кампање ! scope="col" style="width: 170px;" |Предлагач/секундар/ ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official portrait of Mrs Kemi Badenoch crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Кеми|Баденоч}} |[[Датотека:Kemi_for_Prime_Minister_logo.svg|100x100пискел|Kemi for Prime Minister]][https://www.kemiforprimeminister.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="1" |Елиминисана после четвртог гласања. |[[Ли Роули]][[Џулија Лопез]] |<ref>{{cite news|url=https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|title=Former equalities minister Kemi Badenoch announces Tory leadership bid|last=McFadden|first=Brendan|date=8 July 2022|work=inews.co.uk|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708233909/https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Suella_Braverman_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Суела|Браверман}} |[[Датотека:Sulla_4_Leader_Logo.png|100x100пискел|Suella 4 Leader]][https://web.archive.org/web/20220712120617/https://suella4leader.com/ Веб-сајт] |6 July 2022 | data-sort-value="3" |Елиминисан после 2. круга, одобрила Лиз Трас |[[Давид Џонс]][[Мириам Кејтс]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|title=Watch: Suella Braverman announces leadership bid on live TV|last1=Diver|first1=Tony|date=6 July 2022|work=The Telegraph|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060828/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|archive-date=7 July 2022|last2=Riley-Smith|first2=Ben|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name="SecondRoundBallotEliminated">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|title=Suella Braverman out of Tory leadership race after second round of voting|date=2022-07-14|website=the Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714160111/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-14}}</ref><ref name=":28">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|title=Suella Braverman backs Liz Truss after exit from Conservative leadership race|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714193757/https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Jeremy_Hunt_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Џереми|Хант}} |[[Датотека:Win_Back_Trust_Wordmark.png|100x100пискел|Win Back Trust]][https://jeremyhunt2022.co.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 1. круга, одобрио Риши Сунак |[[Естер Макви]][[Ентони Магнали]] |<ref name="HuntJavid">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|title=Ex-health secretaries Sajid Javid and Jeremy Hunt join Tory leadership race|date=9 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709205512/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|title=Jeremy Hunt and Nadhim Zahawi knocked out of Tory leadership race|date=13 July 2022|website=The Guardian|archive-url=https://web.archive.org/web/20220713163657/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|archive-date=13 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":27">{{cite news|url=https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|title=Conservative leadership race: Jeremy Hunt backs Rishi Sunak after being knocked out of contest|last1=Scott|first1=Jennifer|work=Sky News|access-date=14 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Пени|Мордонт}} |[[Датотека:PM4PM_logo.svg|100x100пискел|PM4PM]][https://www.pm4pm.com/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активна |[[Андреа Лидсом]][[Крејг Трејси]] |<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|title=Penny Mordaunt launches leadership bid with bombastic video featuring Boris Johnson|date=2022-07-10|website=The Independent|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220715013954/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|archive-date=15 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Риши|Сунак}} |[[Датотека:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|100x100пискел|Ready for Rishi]][https://www.ready4rishi.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="0" |Активан |[[Доминик Раб]][[Мел Страјд]] |<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=8 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Лиз|Трас}} |[[Датотека:Liz_For_Leader_logo.png|100x100пискел|Liz For Leader]][https://lizforleader.co.uk/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активн |[[Сајмон Кларк]][[Тереза Кофи]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|title=Liz Truss: I would cut taxes from day one as prime minister|last=Truss|first=Liz|date=10 July 2022|work=The Telegraph|access-date=10 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710204721/http://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|archive-date=10 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Tom_Tugendhat_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Том|Тугендат}} |[[Датотека:Tom_Tugendhat_A_Clean_Start_logo_Secondary.png|100x100пискел|Tom: A Clean Start]][https://web.archive.org/web/20220711060356/https://timefortugendhat.com/ Веб-сајт] |7 July 2022 | data-sort-value="2" |Елиминисан после 3. круга |[[Ен-Мари Тревелјан]][[Џејмс Дејли (Енглески политичар)|Џејмс Дејли]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|title=I have served before. Now I hope to answer the call as prime minister|last=Tugendhat|first=Tom|date=7 July 2022|newspaper=The Daily Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://archive.today/20220707201954/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref><ref name=":31">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|title=Tom Tugendhat knocked out of Tory leadership race as field narrows to final four|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719001330/https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-19}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Nadhim_Zahawi_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Надхим|Захави}} |[[Датотека:NZ4PM.png|100x100пискел|NZ4PM]] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 2. круга |[[Брендон Луис]][[Аманда Милинг]] |<ref name="GutteridgeZahawi">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|title=Nadhim Zahawi joins Tory leadership race with a bid to revive low-tax Thatcherism|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174359/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated" /> |} === Повучени === Следећи посланици су најавили да ће тражити вођство Конзервативне странке, али су се накнадно повукли из трке пре него што су могли да буду номиновани, због недовољне подршке или других разлога: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 100px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 80px;" |Проглашен ! scope="col" style="width: 80px;" |Повучен ! scope="col" style="width: 100px;" |Одобрио ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rehman_Chishti_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Рехман|Чишти}} | |10 July 2022 |12 July 2022 |[[Том Тугендат]], онда [[Риши Сунак]] |<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|title=UK MP Rehman Chishti to run for next UK PM|last=Reuters|date=10 July 2022|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710234803/https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|archive-date=10 July 2022|publisher=[[Reuters]]|url-status=live}}</ref><ref name=":22">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|title=Rehman Chishti's unlikely Tory leadership bid ends with zero backers|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222814/https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":26">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|title=Chishti backs Tugendhat for Tory leader|date=2022-07-13|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714201632/https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref><ref>{{cite web|url=https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|title=Rehman Chishti on Twitter|date=19 July 2022|publisher=Twitter|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719195154/https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=19 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Sajid_Javid_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Саџид|Џавид}} |[[Датотека:Teamsajlogotop1.png|100x100пискел|Team Saj]][https://www.teamsaj.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 |12 July 2022 | |<ref name="HuntJavid" /><ref name=":23">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|title=Sajid Javid pulls out of Tory leadership race|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Grant_Shapps_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Грант|Шапс}} |[[Датотека:Grant_Shapps_logo.svg|100x100пискел|Grant Shapps]] |9 July 2022 |12 July 2022 |[[Риши Сунак]] |<ref name="GutteridgeShapps">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|title=Grant Shapps bids to become Prime Minister with pledge to boost defence spending|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174248/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name=":24">{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|title=Grant Shapps pulls out of Tory leadership race and backs Rishi Sunak|author=Merrick, Rob|date=12 July 2022|work=[[The Independent]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220712110520/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|archive-date=12 July 2022|url-status=live}}</ref> |} == Резултати == {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Кандидат ! colspan="2" |1. круг: 13. јул 2022. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|title=Tory leadership vote: The first round results in full|date=13 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222823/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":25">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|title=Tory leadership election: full results|work=[[The Guardian]]|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222803/https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> ! colspan="3" |2. круг: 14. јул 2022. <ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|title=Tory leadership vote: The second round results in full|author=Stone, John|date=2022-07-14|work=[[The Independent]]|access-date=2022-07-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222805/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref><ref name=":25" /> ! colspan="3" |3. круг: 18. јул 2022. <ref name=":25" /> ! colspan="3" |4. круг: 19. јул 2022. ! colspan="3" |5. круг: 20. јул 2022. |- !Бр. гласова !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% |- |[[Риши Сунак]] |'''88''' |'''24.6''' |'''101''' | +13 |'''28.2''' |'''115''' | +14 |'''32.1''' |'''118''' | +3 |'''33.2''' | | | |- |[[Пени Мордонт]] |67 |18.7 |83 | +16 |23.2 |82 |−1 |22.9 |92 | +10 |25.9 | | | |- |[[Лиз Трас]] |50 |14.0 |64 | +14 |17.9 |71 | +7 |19.8 |86 | +15 |24.2 | | | |- |[[Кеми Баденоч]] |40 |11.2 |49 | +9 |13.7 |58 | +9 |16.2 |59 | +1 ! colspan="4" |Елиминисана |- |[[Том Тугендат]] |37 |10.3 |32 |−5 |8.9 |31 |−1 ! colspan="7" |Елиминисан |- |[[Суела Браверман]] |32 |8.9 |27 |−5 ! colspan="10" |Елиминисана |- |[[Надхим Захави]] |25 ! colspan="13" |Елиминисан |- |[[Џереми Хант]] |18 ! colspan="13" |Елиминисан |- !Дали гласови !357 !99.7 !356 !−1 !99.4 !357 !+1 !99.7 !355 !−2 !99.4 ! ! ! |- |[[Покварени гласачки листићи]] |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |1 | +1 |0.3 | | | |- |[[Уздржаних]] |1 |0.3 |2 | +1 |0.6 |1 |−1 |0.3 |1 |0 |0.3 | | | |- !Регистровани гласачи !358 !100.0 !358 !0 !100.0 !358 !0 !100.0 !357 !−1 !100.0 ! ! ! |} {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:95%;line-height:18px" |} == Референце == {{reflist|colwidth=30em}} {{2022 Conservative Party leadership election}} {{Conservative Party (UK)}} fv5b4kb02qfz5m6wu3a8ub12sdbslja 25115100 25115099 2022-07-20T07:38:18Z Bleki19 275725 /* Candidates */ wikitext text/x-wiki Текући '''избори за руководство Конзервативне странке 2022.''' одредиће следећег лидера [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативне партије]], а тиме и следећег [[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера Уједињеног Краљевства]]. Избори су покренути када је [[Борис Џонсон]] 7. јула 2022. објавио да ће поднети оставку на место лидера странке. Почело је 12. јула, а резултати се очекују до 5. септембра.<ref name="date2">{{cite web|url=https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|title=New UK prime minister to be chosen by early September|last=Payne|first=Sebastian|date=7 July 2022|website=[[Financial Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708120527/https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Џонсон је изабран да наследи [[Тереза Меј|Терезу Меј]] након што Меј није успела да обезбеди већину за свој [[споразум о повлачењу из Брегзита]]. Џонсон је победио Џеремија Ханта у последњој рунди избора за руководство Конзервативне странке 2019., а касније је расписао опште изборе у Уједињеном Краљевству 2019. на основу платформе завршетка повлачења [[Брегзит|Велике Британије из Европске уније]] након што је изгубио радну већину због пребегавања и сопствених суспензија чланова побуњеника парламента (посланици). Конзервативци су освојили највећу већину од 1987. и Џонсон је успео да усвоји ревидирану верзију Мејовог споразума о повлачењу.{{Инфокутија Избори|датум_избора=13. јул 2022. надаље|кандидат1=[[Риши Сунак]]|кандидат2=[[Пени Мордонт]]|кандидат3=[[Лиз Трас]]|слика1=Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|слика2=Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|слика3=Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|број_гласова1=1. круг: '''88 (24.6)''' 2. круг: '''101 (28.2%)''' 3. круг: '''115 (32.1%)''' 4. круг: '''118 (33.0%)'''|број_гласова2=1. круг: 67 (18.7%) 2. круг: 83 (23.2%) 3. круг: 82 (22.9%) 4. круг: 92 (25.8%)|број_гласова3=1. круг: 50 (14.0%) 2. круг: 64 (17.9%) 3. круг: 71 (19.8%) 4. круг: 86 (24.1%)|претходни_избори=[[Избори за руководство конзервативне странке 2019. (УК)]]|next_election=''''Следећи''''|проценат1=|previous_election=''''Следећи''''|претходна_година=[[Избори за руководство конзервативне странке 2019. (УК)|2019.]]}} Пандемија ЦОВИД-19 проширила се у Уједињеном Краљевству почетком 2020. Влада је увела рестрикције јавног здравља, укључујући ограничења друштвене интеракције за која је касније откривено да су Џонсон и неко од његовог особља прекршили у скандалу Партигејт. Џонсонову премијерску функцију карактерише низ полити чких контроверзи, које новинарски извори такође описују као скандале, откако је постао премијер. Џонсону је гласало о поверењу конзервативних посланика у јуну 2022. Од 5. до 7. јула, након скандала Крис Пинчер, преко 60 министара владе, парламентарних приватних секретара, трговинских изасланика и председника партија поднело је оставке. Ово је била највећа серија таквих оставки у британској историји, а многи посланици који су их раније подржавали позвали су Џонсона да поднесе оставку. То је довело до кризе владе. Џонсон је 7. јула најавио да ће поднети оставку на место лидера странке, али да ће остати на месту премијера док се не изабере наследник.<ref>{{cite news|url=https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|title='Sad to be giving up': Johnson confirms he is resigning as prime minister|author=Peston, Robert|date=7 July 2022|work=[[ITV News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707190309/https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|archive-date=7 July 2022|author-link=Robert Peston|url-status=live}}</ref> Очекује се да ће следећи лидер конзервативаца, који ће постати и нови премијер, бити познат до 5. септембра 2022. године..<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> == Позадина == === Изгласавање поверења јуна 2022 === Дана 6. јуна 2022, након платинастог јубилеја [[Елизабета II|Елизабете II]] , [[Грејем Брејди]] је објавио да је праг од 54 писма неповерења достигнут и да ће гласање о поверењу Џонсону бити одржано увече истог дана. Већина конзервативних посланика изгласала је поверење Џонсону да остане лидер странке. Више од 40 одсто посланика конзервативаца изгласало је неповерење, што је Гардијан описао као "побуну већу од очекиване". Гласање о поверењу руководству Конзервативне странке Бориса Џонсона 2022. године. === Криза владе === [[Датотека:Prime_Minister_Boris_Johnson's_statement_in_Downing_Street_7_July_2022.png|десно|мини|250x250пискел|Џонсон објављује своју оставку на чекању испред Даунинг стрита 10, 7. јула 2022.; он ће напустити функцију након што 5. септембра буде изабран нови лидер]] Крајем јуна 2022, посланик конзервативаца Крис Пинчер поднео је оставку на место заменика шефа владе након што су изнете оптужбе да је опипао двојицу мушкараца.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|title=Chris Pincher: Tory whip resigns saying he 'embarrassed himself'|date=1 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705220059/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref>Џонсон је првобитно одбио да му суспендује бич, а његов портпарол је бранио његово првобитно именовање, рекавши да Џонсон није знао за оптужбе против њега.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|title=Chris Pincher: a timeline of allegations and investigations|last=Mason|first=Rowena|date=4 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183806/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Против Пинчера је изнето више навода о пипању. Бивши стални секретар Министарства иностраних послова Сајмон Мекдоналд написао је да је Џонсон био лично обавештен о претходним оптужбама против Пинчера 2019.<ref name=":12">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|title=Boris the cat with nine lives has finally been neutered|last=Shipman|first=Tim|newspaper=[[The Times]]|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709172315/https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|archive-date=9 July 2022|issn=0140-0460|url-status=live}}</ref> Џонсон је 4. јула признао да је знао за оптужбе у време када га је именовао.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|title=Johnson aware of some claims about Chris Pincher in February, No 10 admits|date=4 July 2022|work=The Guardian|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705085320/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико министара је поднело оставке 5. јула, укључујући канцелара министарства финансија Сунака и министра здравља Џавида.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|title=Cabinet resignations: Who's staying and who's going? Ministers reveal if they are backing Boris Johnson after Rishi Sunak and Sajid Javid quit|publisher=Sky News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706062441/https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|archive-date=6 July 2022|url-status=live|access-date=6 July 2022}}</ref>Неколико политичара о којима се разговарало као о потенцијалним кандидатима за лидере, укључујући и Труса, изразило је сталну подршку Џонсону.<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|title=Dominic Raab, Liz Truss and Priti Patel stand by Boris Johnson as Cabinet implodes|date=5 July 2022|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183234/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|archive-date=5 July 2022|website=The Independent|url-status=live}}</ref> Новинар Тим Шипман написао је у Тајмсу да је секретар за транспорт Грант Шапс, који је водио евиденцију присталица на ранијем гласању о поверењу, рекао Џонсону да може да гарантује само 28 гласова поверења ако се распише ново гласање.<ref name=":12" /> Џонсон је именовао потенцијалног кандидата за лидера Надхима Захавија за канцелара, уз извештаје да је Захави претио да ће поднети оставку ако му се не додели улога.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|title=Sajid Javid and Rishi Sunak quit – throwing Boris Johnson's future into doubt|date=5 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705182454/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Именовао је Мишел Донелан за секретара за образовање, Захавијева претходна улога.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|title=Who is Michelle Donelan and what is the new education secretary facing?|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707031603/https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Много више министара поднело је оставке 6. јула.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|title=Government resignations: Who has gone, who is staying?|date=6 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705211035/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико конзервативних посланика, укључујући секретара за подизање нивоа Гова, рекли су Џонсону да треба да поднесе оставку.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|title=Boris Johnson: Embattled PM vows to keep going amid Tory revolt|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706120259/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Џонсон је истог дана отпустио Гоува, наводећи као разлог нелојалност.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|title=Michael Gove sacked 'for disloyalty': allies reveal how it happened|author=Elgot, Jessica|date=6 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706210916/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Следећег дана, Захави и Донелан су позвали Џонсона да поднесе оставку, а сама Донелан је поднела оставку из кабинета.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|title=New Education Secretary Michelle Donelan quits as Nadhim Zahawi tells Boris Johnson "go now"|author=Scott, Jennifer|work=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707075448/https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|archive-date=7 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Анкета ЈуГов-а показала је да је 59 одсто чланова Конзервативне партије желело да Џонсон поднесе оставку.<ref>{{cite web|url=https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|title=Most Conservative party members want Boris Johnson to resign|author=Smith, Matthew|date=7 July 2022|website=[[YouGov]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708121946/https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=18 July 2022}}</ref> Џонсон је истог дана, 7. јула, најавио своју оставку на чекању, рекавши да ће нови лидер преузети дужност пре октобра 2022. <ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|title=Boris Johnson to resign leaving power vacuum at top of Tory party|last=Maidment|first=Jack|date=7 July 2022|work=The Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060750/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|archive-date=7 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name=":5">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|title=Boris Johnson to resign as Conservative leader|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707103305/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Остаће на месту премијера до избора свог наследника. Неколико конзервативних посланика рекло је да би требало да се повуче са места премијера, а Кир Стармер, лидер Лабуристичке партије, рекао је да ће расписати парламентарно гласање о неповерењу влади ако Џонсон брзо не поднесе оставку на место премијера. <ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|title=Boris Johnson resigns as Conservative leader after cabinet revolt|last=Mason|first=Rowena|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707113557/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> == Процедура == Процес за изборе за руководство 2022. одобрио је Комитет из 1922. 11. јула.<ref name=":9">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|author=Allegretti, Aubrey|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> Номинације су отворене и затворене 12. јула, а сваки кандидат мора да има номинације од најмање 20 конзервативних посланика да би дошао до првог гласања. <ref name=":9" /> Џонсон, као одлазећи вођа, није имао право да се кандидује на следећим изборима.<ref name=":3">{{cite web|url=https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|title=Constitution of the Conservative Party|date=January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210920212357/https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|archive-date=20 September 2021|url-status=live|access-date=28 May 2022}}</ref> Према новим правилима за такмичење 2022. године, у првом кругу, 13. јула, кандидатима је потребно 30 гласова посланика да не би испали.<ref name=":9" /> У сваком наредном кругу, почевши од другог 14. јула, кандидат са најмање гласова биће елиминисан.<ref name=":9" /> Трећи круг одржан је у понедељак, 18. јула, којим је елиминисан још један кандидат, а резултати су објављени у 20 часова. Четврто гласање, којим је поље смањено на три, одржано је 19. јула, са резултатима представљеним у 15 часова, а пето 20. јула, при чему су последња два имена позната око 16 часова. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|title=When is the next Tory leadership vote?|last=Stone|first=Jon|date=15 July 2022|work=[[The Independent]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220717134538/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|archive-date=17 July 2022|url-status=live|access-date=17 July 2022}}</ref> Коначно, када преостају само два кандидата, чланови Конзервативне странке ће гласати да одлучују између њих по принципу један члан-један глас.<ref name="HoCL-briefing">{{cite web|url=https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|title=Leadership elections: Conservative Party|last=Johnston|first=Neil|date=24 May 2019|publisher=[[House of Commons Library]]|page=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160820172114/https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|archive-date=20 August 2016|url-status=live|access-date=28 May 2022|department=}}</ref><ref name=":3" /> Кандидат који добије највише гласова побеђује на конкурсу.<ref name=":3" /> Током летњих месеци биће низ јавних хајки. Очекује се да ће нови лидер конзервативаца, а тиме и премијер, бити проглашен 5. септембра, када се Доњи дом врати са летње паузе. <ref name=":9" /> Џонсон је 13. јула изјавио да планира да оде у Бакингемску палату и да поднесе оставку у уторак 6. септембра, а новог премијера ће именовати краљица Елизабета II касније тог дана.<ref>{{cite news|url=https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|title=Boris Johnson reveals exact date he will hand letter of resignation to the Queen|last=Doody|first=Kieran|work=The Northern Echo|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222802/https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> == Кандидати == === Номиновани === Осам кандидата је потврђено 12. јула, након што су добили подршку најмање 20 других конзервативних посланика: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 140px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 100px;" |Датум кад је проглашен ! scope="col" style="width: 200px;" |Статус кампање ! scope="col" style="width: 170px;" |Предлагач/секундар/ ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official portrait of Mrs Kemi Badenoch crop 2.jpg|133x133пискел]][[Кеми Баденоч]] |[[Датотека:Kemi_for_Prime_Minister_logo.svg|100x100пискел|Kemi for Prime Minister]][https://www.kemiforprimeminister.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="1" |Елиминисана после четвртог гласања. |[[Ли Роули]][[Џулија Лопез]] |<ref>{{cite news|url=https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|title=Former equalities minister Kemi Badenoch announces Tory leadership bid|last=McFadden|first=Brendan|date=8 July 2022|work=inews.co.uk|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708233909/https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Suella_Braverman_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Суела|Браверман}} |[[Датотека:Sulla_4_Leader_Logo.png|100x100пискел|Suella 4 Leader]][https://web.archive.org/web/20220712120617/https://suella4leader.com/ Веб-сајт] |6 July 2022 | data-sort-value="3" |Елиминисан после 2. круга, одобрила Лиз Трас |[[Давид Џонс]][[Мириам Кејтс]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|title=Watch: Suella Braverman announces leadership bid on live TV|last1=Diver|first1=Tony|date=6 July 2022|work=The Telegraph|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060828/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|archive-date=7 July 2022|last2=Riley-Smith|first2=Ben|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name="SecondRoundBallotEliminated">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|title=Suella Braverman out of Tory leadership race after second round of voting|date=2022-07-14|website=the Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714160111/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-14}}</ref><ref name=":28">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|title=Suella Braverman backs Liz Truss after exit from Conservative leadership race|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714193757/https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Jeremy_Hunt_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Џереми|Хант}} |[[Датотека:Win_Back_Trust_Wordmark.png|100x100пискел|Win Back Trust]][https://jeremyhunt2022.co.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 1. круга, одобрио Риши Сунак |[[Естер Макви]][[Ентони Магнали]] |<ref name="HuntJavid">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|title=Ex-health secretaries Sajid Javid and Jeremy Hunt join Tory leadership race|date=9 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709205512/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|title=Jeremy Hunt and Nadhim Zahawi knocked out of Tory leadership race|date=13 July 2022|website=The Guardian|archive-url=https://web.archive.org/web/20220713163657/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|archive-date=13 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":27">{{cite news|url=https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|title=Conservative leadership race: Jeremy Hunt backs Rishi Sunak after being knocked out of contest|last1=Scott|first1=Jennifer|work=Sky News|access-date=14 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|133x133пискел]][[Пени Мордонт]] |[[Датотека:PM4PM_logo.svg|100x100пискел|PM4PM]][https://www.pm4pm.com/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активна |[[Андреа Лидсом]][[Крејг Трејси]] |<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|title=Penny Mordaunt launches leadership bid with bombastic video featuring Boris Johnson|date=2022-07-10|website=The Independent|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220715013954/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|archive-date=15 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Риши|Сунак}} |[[Датотека:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|100x100пискел|Ready for Rishi]][https://www.ready4rishi.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="0" |Активан |[[Доминик Раб]][[Мел Страјд]] |<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=8 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|133x133пискел]][[Лиз Трас]] |[[Датотека:Liz_For_Leader_logo.png|100x100пискел|Liz For Leader]][https://lizforleader.co.uk/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активн |[[Сајмон Кларк]][[Тереза Кофи]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|title=Liz Truss: I would cut taxes from day one as prime minister|last=Truss|first=Liz|date=10 July 2022|work=The Telegraph|access-date=10 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710204721/http://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|archive-date=10 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Tom_Tugendhat_crop_2.jpg|133x133пискел]][[Том Тугендат]] |[[Датотека:Tom_Tugendhat_A_Clean_Start_logo_Secondary.png|100x100пискел|Tom: A Clean Start]][https://web.archive.org/web/20220711060356/https://timefortugendhat.com/ Веб-сајт] |7 July 2022 | data-sort-value="2" |Елиминисан после 3. круга |[[Ен-Мари Тревелјан]][[Џејмс Дејли (Енглески политичар)|Џејмс Дејли]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|title=I have served before. Now I hope to answer the call as prime minister|last=Tugendhat|first=Tom|date=7 July 2022|newspaper=The Daily Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://archive.today/20220707201954/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref><ref name=":31">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|title=Tom Tugendhat knocked out of Tory leadership race as field narrows to final four|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719001330/https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-19}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Nadhim_Zahawi_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Надхим|Захави}} |[[Датотека:NZ4PM.png|100x100пискел|NZ4PM]] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 2. круга |[[Брендон Луис]][[Аманда Милинг]] |<ref name="GutteridgeZahawi">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|title=Nadhim Zahawi joins Tory leadership race with a bid to revive low-tax Thatcherism|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174359/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated" /> |} === Повучени === Следећи посланици су најавили да ће тражити вођство Конзервативне странке, али су се накнадно повукли из трке пре него што су могли да буду номиновани, због недовољне подршке или других разлога: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 100px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 80px;" |Проглашен ! scope="col" style="width: 80px;" |Повучен ! scope="col" style="width: 100px;" |Одобрио ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rehman_Chishti_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Рехман|Чишти}} | |10 July 2022 |12 July 2022 |[[Том Тугендат]], онда [[Риши Сунак]] |<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|title=UK MP Rehman Chishti to run for next UK PM|last=Reuters|date=10 July 2022|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710234803/https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|archive-date=10 July 2022|publisher=[[Reuters]]|url-status=live}}</ref><ref name=":22">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|title=Rehman Chishti's unlikely Tory leadership bid ends with zero backers|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222814/https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":26">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|title=Chishti backs Tugendhat for Tory leader|date=2022-07-13|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714201632/https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref><ref>{{cite web|url=https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|title=Rehman Chishti on Twitter|date=19 July 2022|publisher=Twitter|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719195154/https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=19 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Sajid_Javid_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Саџид|Џавид}} |[[Датотека:Teamsajlogotop1.png|100x100пискел|Team Saj]][https://www.teamsaj.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 |12 July 2022 | |<ref name="HuntJavid" /><ref name=":23">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|title=Sajid Javid pulls out of Tory leadership race|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Grant_Shapps_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Грант|Шапс}} |[[Датотека:Grant_Shapps_logo.svg|100x100пискел|Grant Shapps]] |9 July 2022 |12 July 2022 |[[Риши Сунак]] |<ref name="GutteridgeShapps">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|title=Grant Shapps bids to become Prime Minister with pledge to boost defence spending|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174248/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name=":24">{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|title=Grant Shapps pulls out of Tory leadership race and backs Rishi Sunak|author=Merrick, Rob|date=12 July 2022|work=[[The Independent]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220712110520/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|archive-date=12 July 2022|url-status=live}}</ref> |} == Резултати == {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Кандидат ! colspan="2" |1. круг: 13. јул 2022. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|title=Tory leadership vote: The first round results in full|date=13 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222823/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":25">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|title=Tory leadership election: full results|work=[[The Guardian]]|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222803/https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> ! colspan="3" |2. круг: 14. јул 2022. <ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|title=Tory leadership vote: The second round results in full|author=Stone, John|date=2022-07-14|work=[[The Independent]]|access-date=2022-07-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222805/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref><ref name=":25" /> ! colspan="3" |3. круг: 18. јул 2022. <ref name=":25" /> ! colspan="3" |4. круг: 19. јул 2022. ! colspan="3" |5. круг: 20. јул 2022. |- !Бр. гласова !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% |- |[[Риши Сунак]] |'''88''' |'''24.6''' |'''101''' | +13 |'''28.2''' |'''115''' | +14 |'''32.1''' |'''118''' | +3 |'''33.2''' | | | |- |[[Пени Мордонт]] |67 |18.7 |83 | +16 |23.2 |82 |−1 |22.9 |92 | +10 |25.9 | | | |- |[[Лиз Трас]] |50 |14.0 |64 | +14 |17.9 |71 | +7 |19.8 |86 | +15 |24.2 | | | |- |[[Кеми Баденоч]] |40 |11.2 |49 | +9 |13.7 |58 | +9 |16.2 |59 | +1 ! colspan="4" |Елиминисана |- |[[Том Тугендат]] |37 |10.3 |32 |−5 |8.9 |31 |−1 ! colspan="7" |Елиминисан |- |[[Суела Браверман]] |32 |8.9 |27 |−5 ! colspan="10" |Елиминисана |- |[[Надхим Захави]] |25 ! colspan="13" |Елиминисан |- |[[Џереми Хант]] |18 ! colspan="13" |Елиминисан |- !Дали гласови !357 !99.7 !356 !−1 !99.4 !357 !+1 !99.7 !355 !−2 !99.4 ! ! ! |- |[[Покварени гласачки листићи]] |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |1 | +1 |0.3 | | | |- |[[Уздржаних]] |1 |0.3 |2 | +1 |0.6 |1 |−1 |0.3 |1 |0 |0.3 | | | |- !Регистровани гласачи !358 !100.0 !358 !0 !100.0 !358 !0 !100.0 !357 !−1 !100.0 ! ! ! |} {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:95%;line-height:18px" |} == Референце == {{reflist|colwidth=30em}} {{2022 Conservative Party leadership election}} {{Conservative Party (UK)}} toc75h5sd7zh3rje4s4i4zxz68eb2gb 25115102 25115100 2022-07-20T07:41:43Z Bleki19 275725 /* Номиновани */ wikitext text/x-wiki Текући '''избори за руководство Конзервативне странке 2022.''' одредиће следећег лидера [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативне партије]], а тиме и следећег [[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера Уједињеног Краљевства]]. Избори су покренути када је [[Борис Џонсон]] 7. јула 2022. објавио да ће поднети оставку на место лидера странке. Почело је 12. јула, а резултати се очекују до 5. септембра.<ref name="date2">{{cite web|url=https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|title=New UK prime minister to be chosen by early September|last=Payne|first=Sebastian|date=7 July 2022|website=[[Financial Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708120527/https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Џонсон је изабран да наследи [[Тереза Меј|Терезу Меј]] након што Меј није успела да обезбеди већину за свој [[споразум о повлачењу из Брегзита]]. Џонсон је победио Џеремија Ханта у последњој рунди избора за руководство Конзервативне странке 2019., а касније је расписао опште изборе у Уједињеном Краљевству 2019. на основу платформе завршетка повлачења [[Брегзит|Велике Британије из Европске уније]] након што је изгубио радну већину због пребегавања и сопствених суспензија чланова побуњеника парламента (посланици). Конзервативци су освојили највећу већину од 1987. и Џонсон је успео да усвоји ревидирану верзију Мејовог споразума о повлачењу.{{Инфокутија Избори|датум_избора=13. јул 2022. надаље|кандидат1=[[Риши Сунак]]|кандидат2=[[Пени Мордонт]]|кандидат3=[[Лиз Трас]]|слика1=Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|слика2=Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|слика3=Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|број_гласова1=1. круг: '''88 (24.6)''' 2. круг: '''101 (28.2%)''' 3. круг: '''115 (32.1%)''' 4. круг: '''118 (33.0%)'''|број_гласова2=1. круг: 67 (18.7%) 2. круг: 83 (23.2%) 3. круг: 82 (22.9%) 4. круг: 92 (25.8%)|број_гласова3=1. круг: 50 (14.0%) 2. круг: 64 (17.9%) 3. круг: 71 (19.8%) 4. круг: 86 (24.1%)|претходни_избори=[[Избори за руководство конзервативне странке 2019. (УК)]]|next_election=''''Следећи''''|проценат1=|previous_election=''''Следећи''''|претходна_година=[[Избори за руководство конзервативне странке 2019. (УК)|2019.]]}} Пандемија ЦОВИД-19 проширила се у Уједињеном Краљевству почетком 2020. Влада је увела рестрикције јавног здравља, укључујући ограничења друштвене интеракције за која је касније откривено да су Џонсон и неко од његовог особља прекршили у скандалу Партигејт. Џонсонову премијерску функцију карактерише низ полити чких контроверзи, које новинарски извори такође описују као скандале, откако је постао премијер. Џонсону је гласало о поверењу конзервативних посланика у јуну 2022. Од 5. до 7. јула, након скандала Крис Пинчер, преко 60 министара владе, парламентарних приватних секретара, трговинских изасланика и председника партија поднело је оставке. Ово је била највећа серија таквих оставки у британској историји, а многи посланици који су их раније подржавали позвали су Џонсона да поднесе оставку. То је довело до кризе владе. Џонсон је 7. јула најавио да ће поднети оставку на место лидера странке, али да ће остати на месту премијера док се не изабере наследник.<ref>{{cite news|url=https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|title='Sad to be giving up': Johnson confirms he is resigning as prime minister|author=Peston, Robert|date=7 July 2022|work=[[ITV News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707190309/https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|archive-date=7 July 2022|author-link=Robert Peston|url-status=live}}</ref> Очекује се да ће следећи лидер конзервативаца, који ће постати и нови премијер, бити познат до 5. септембра 2022. године..<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> == Позадина == === Изгласавање поверења јуна 2022 === Дана 6. јуна 2022, након платинастог јубилеја [[Елизабета II|Елизабете II]] , [[Грејем Брејди]] је објавио да је праг од 54 писма неповерења достигнут и да ће гласање о поверењу Џонсону бити одржано увече истог дана. Већина конзервативних посланика изгласала је поверење Џонсону да остане лидер странке. Више од 40 одсто посланика конзервативаца изгласало је неповерење, што је Гардијан описао као "побуну већу од очекиване". Гласање о поверењу руководству Конзервативне странке Бориса Џонсона 2022. године. === Криза владе === [[Датотека:Prime_Minister_Boris_Johnson's_statement_in_Downing_Street_7_July_2022.png|десно|мини|250x250пискел|Џонсон објављује своју оставку на чекању испред Даунинг стрита 10, 7. јула 2022.; он ће напустити функцију након што 5. септембра буде изабран нови лидер]] Крајем јуна 2022, посланик конзервативаца Крис Пинчер поднео је оставку на место заменика шефа владе након што су изнете оптужбе да је опипао двојицу мушкараца.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|title=Chris Pincher: Tory whip resigns saying he 'embarrassed himself'|date=1 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705220059/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref>Џонсон је првобитно одбио да му суспендује бич, а његов портпарол је бранио његово првобитно именовање, рекавши да Џонсон није знао за оптужбе против њега.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|title=Chris Pincher: a timeline of allegations and investigations|last=Mason|first=Rowena|date=4 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183806/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Против Пинчера је изнето више навода о пипању. Бивши стални секретар Министарства иностраних послова Сајмон Мекдоналд написао је да је Џонсон био лично обавештен о претходним оптужбама против Пинчера 2019.<ref name=":12">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|title=Boris the cat with nine lives has finally been neutered|last=Shipman|first=Tim|newspaper=[[The Times]]|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709172315/https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|archive-date=9 July 2022|issn=0140-0460|url-status=live}}</ref> Џонсон је 4. јула признао да је знао за оптужбе у време када га је именовао.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|title=Johnson aware of some claims about Chris Pincher in February, No 10 admits|date=4 July 2022|work=The Guardian|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705085320/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико министара је поднело оставке 5. јула, укључујући канцелара министарства финансија Сунака и министра здравља Џавида.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|title=Cabinet resignations: Who's staying and who's going? Ministers reveal if they are backing Boris Johnson after Rishi Sunak and Sajid Javid quit|publisher=Sky News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706062441/https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|archive-date=6 July 2022|url-status=live|access-date=6 July 2022}}</ref>Неколико политичара о којима се разговарало као о потенцијалним кандидатима за лидере, укључујући и Труса, изразило је сталну подршку Џонсону.<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|title=Dominic Raab, Liz Truss and Priti Patel stand by Boris Johnson as Cabinet implodes|date=5 July 2022|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183234/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|archive-date=5 July 2022|website=The Independent|url-status=live}}</ref> Новинар Тим Шипман написао је у Тајмсу да је секретар за транспорт Грант Шапс, који је водио евиденцију присталица на ранијем гласању о поверењу, рекао Џонсону да може да гарантује само 28 гласова поверења ако се распише ново гласање.<ref name=":12" /> Џонсон је именовао потенцијалног кандидата за лидера Надхима Захавија за канцелара, уз извештаје да је Захави претио да ће поднети оставку ако му се не додели улога.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|title=Sajid Javid and Rishi Sunak quit – throwing Boris Johnson's future into doubt|date=5 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705182454/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Именовао је Мишел Донелан за секретара за образовање, Захавијева претходна улога.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|title=Who is Michelle Donelan and what is the new education secretary facing?|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707031603/https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Много више министара поднело је оставке 6. јула.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|title=Government resignations: Who has gone, who is staying?|date=6 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705211035/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико конзервативних посланика, укључујући секретара за подизање нивоа Гова, рекли су Џонсону да треба да поднесе оставку.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|title=Boris Johnson: Embattled PM vows to keep going amid Tory revolt|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706120259/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Џонсон је истог дана отпустио Гоува, наводећи као разлог нелојалност.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|title=Michael Gove sacked 'for disloyalty': allies reveal how it happened|author=Elgot, Jessica|date=6 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706210916/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Следећег дана, Захави и Донелан су позвали Џонсона да поднесе оставку, а сама Донелан је поднела оставку из кабинета.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|title=New Education Secretary Michelle Donelan quits as Nadhim Zahawi tells Boris Johnson "go now"|author=Scott, Jennifer|work=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707075448/https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|archive-date=7 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Анкета ЈуГов-а показала је да је 59 одсто чланова Конзервативне партије желело да Џонсон поднесе оставку.<ref>{{cite web|url=https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|title=Most Conservative party members want Boris Johnson to resign|author=Smith, Matthew|date=7 July 2022|website=[[YouGov]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708121946/https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=18 July 2022}}</ref> Џонсон је истог дана, 7. јула, најавио своју оставку на чекању, рекавши да ће нови лидер преузети дужност пре октобра 2022. <ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|title=Boris Johnson to resign leaving power vacuum at top of Tory party|last=Maidment|first=Jack|date=7 July 2022|work=The Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060750/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|archive-date=7 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name=":5">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|title=Boris Johnson to resign as Conservative leader|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707103305/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Остаће на месту премијера до избора свог наследника. Неколико конзервативних посланика рекло је да би требало да се повуче са места премијера, а Кир Стармер, лидер Лабуристичке партије, рекао је да ће расписати парламентарно гласање о неповерењу влади ако Џонсон брзо не поднесе оставку на место премијера. <ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|title=Boris Johnson resigns as Conservative leader after cabinet revolt|last=Mason|first=Rowena|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707113557/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> == Процедура == Процес за изборе за руководство 2022. одобрио је Комитет из 1922. 11. јула.<ref name=":9">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|author=Allegretti, Aubrey|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> Номинације су отворене и затворене 12. јула, а сваки кандидат мора да има номинације од најмање 20 конзервативних посланика да би дошао до првог гласања. <ref name=":9" /> Џонсон, као одлазећи вођа, није имао право да се кандидује на следећим изборима.<ref name=":3">{{cite web|url=https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|title=Constitution of the Conservative Party|date=January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210920212357/https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|archive-date=20 September 2021|url-status=live|access-date=28 May 2022}}</ref> Према новим правилима за такмичење 2022. године, у првом кругу, 13. јула, кандидатима је потребно 30 гласова посланика да не би испали.<ref name=":9" /> У сваком наредном кругу, почевши од другог 14. јула, кандидат са најмање гласова биће елиминисан.<ref name=":9" /> Трећи круг одржан је у понедељак, 18. јула, којим је елиминисан још један кандидат, а резултати су објављени у 20 часова. Четврто гласање, којим је поље смањено на три, одржано је 19. јула, са резултатима представљеним у 15 часова, а пето 20. јула, при чему су последња два имена позната око 16 часова. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|title=When is the next Tory leadership vote?|last=Stone|first=Jon|date=15 July 2022|work=[[The Independent]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220717134538/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|archive-date=17 July 2022|url-status=live|access-date=17 July 2022}}</ref> Коначно, када преостају само два кандидата, чланови Конзервативне странке ће гласати да одлучују између њих по принципу један члан-један глас.<ref name="HoCL-briefing">{{cite web|url=https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|title=Leadership elections: Conservative Party|last=Johnston|first=Neil|date=24 May 2019|publisher=[[House of Commons Library]]|page=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160820172114/https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|archive-date=20 August 2016|url-status=live|access-date=28 May 2022|department=}}</ref><ref name=":3" /> Кандидат који добије највише гласова побеђује на конкурсу.<ref name=":3" /> Током летњих месеци биће низ јавних хајки. Очекује се да ће нови лидер конзервативаца, а тиме и премијер, бити проглашен 5. септембра, када се Доњи дом врати са летње паузе. <ref name=":9" /> Џонсон је 13. јула изјавио да планира да оде у Бакингемску палату и да поднесе оставку у уторак 6. септембра, а новог премијера ће именовати краљица Елизабета II касније тог дана.<ref>{{cite news|url=https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|title=Boris Johnson reveals exact date he will hand letter of resignation to the Queen|last=Doody|first=Kieran|work=The Northern Echo|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222802/https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> == Кандидати == === Номиновани === Осам кандидата је потврђено 12. јула, након што су добили подршку најмање 20 других конзервативних посланика: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! colspan="2" scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 140px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 100px;" |Датум кад је проглашен ! scope="col" style="width: 200px;" |Статус кампање ! scope="col" style="width: 170px;" |Предлагач/секундар/ ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official portrait of Mrs Kemi Badenoch crop 2.jpg|133x133пискел]] |[[Кеми Баденоч]] |[[Датотека:Kemi_for_Prime_Minister_logo.svg|100x100пискел|Kemi for Prime Minister]][https://www.kemiforprimeminister.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="1" |Елиминисана после четвртог гласања. |[[Ли Роули]][[Џулија Лопез]] |<ref>{{cite news|url=https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|title=Former equalities minister Kemi Badenoch announces Tory leadership bid|last=McFadden|first=Brendan|date=8 July 2022|work=inews.co.uk|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708233909/https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Suella_Braverman_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Суела Браверман]] |[[Датотека:Sulla_4_Leader_Logo.png|100x100пискел|Suella 4 Leader]][https://web.archive.org/web/20220712120617/https://suella4leader.com/ Веб-сајт] |6 July 2022 | data-sort-value="3" |Елиминисана после 2. круга, одобрила Лиз Трас |[[Давид Џонс]][[Мириам Кејтс]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|title=Watch: Suella Braverman announces leadership bid on live TV|last1=Diver|first1=Tony|date=6 July 2022|work=The Telegraph|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060828/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|archive-date=7 July 2022|last2=Riley-Smith|first2=Ben|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name="SecondRoundBallotEliminated">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|title=Suella Braverman out of Tory leadership race after second round of voting|date=2022-07-14|website=the Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714160111/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-14}}</ref><ref name=":28">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|title=Suella Braverman backs Liz Truss after exit from Conservative leadership race|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714193757/https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Jeremy_Hunt_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Џереми Хант]] |[[Датотека:Win_Back_Trust_Wordmark.png|100x100пискел|Win Back Trust]][https://jeremyhunt2022.co.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 1. круга, одобрио Риши Сунак |[[Естер Макви]][[Ентони Магнали]] |<ref name="HuntJavid">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|title=Ex-health secretaries Sajid Javid and Jeremy Hunt join Tory leadership race|date=9 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709205512/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|title=Jeremy Hunt and Nadhim Zahawi knocked out of Tory leadership race|date=13 July 2022|website=The Guardian|archive-url=https://web.archive.org/web/20220713163657/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|archive-date=13 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":27">{{cite news|url=https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|title=Conservative leadership race: Jeremy Hunt backs Rishi Sunak after being knocked out of contest|last1=Scott|first1=Jennifer|work=Sky News|access-date=14 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|133x133пискел]] |[[Пени Мордонт]] |[[Датотека:PM4PM_logo.svg|100x100пискел|PM4PM]][https://www.pm4pm.com/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активна |[[Андреа Лидсом]][[Крејг Трејси]] |<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|title=Penny Mordaunt launches leadership bid with bombastic video featuring Boris Johnson|date=2022-07-10|website=The Independent|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220715013954/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|archive-date=15 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|133x133пискел]] |[[Риши Сунак]] |[[Датотека:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|100x100пискел|Ready for Rishi]][https://www.ready4rishi.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="0" |Активан |[[Доминик Раб]][[Мел Страјд]] |<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=8 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|133x133пискел|безоквира]] |[[Лиз Трас]] |[[Датотека:Liz_For_Leader_logo.png|100x100пискел|Liz For Leader]][https://lizforleader.co.uk/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активн |[[Сајмон Кларк]][[Тереза Кофи]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|title=Liz Truss: I would cut taxes from day one as prime minister|last=Truss|first=Liz|date=10 July 2022|work=The Telegraph|access-date=10 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710204721/http://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|archive-date=10 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Tom_Tugendhat_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Том Тугендат]] |[[Датотека:Tom_Tugendhat_A_Clean_Start_logo_Secondary.png|100x100пискел|Tom: A Clean Start]][https://web.archive.org/web/20220711060356/https://timefortugendhat.com/ Веб-сајт] |7 July 2022 | data-sort-value="2" |Елиминисан после 3. круга |[[Ен-Мари Тревелјан]][[Џејмс Дејли (Енглески политичар)|Џејмс Дејли]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|title=I have served before. Now I hope to answer the call as prime minister|last=Tugendhat|first=Tom|date=7 July 2022|newspaper=The Daily Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://archive.today/20220707201954/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref><ref name=":31">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|title=Tom Tugendhat knocked out of Tory leadership race as field narrows to final four|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719001330/https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-19}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Nadhim_Zahawi_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Надхим Захави]] |[[Датотека:NZ4PM.png|100x100пискел|NZ4PM]] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 2. круга |[[Брендон Луис]][[Аманда Милинг]] |<ref name="GutteridgeZahawi">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|title=Nadhim Zahawi joins Tory leadership race with a bid to revive low-tax Thatcherism|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174359/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated" /> |} === Повучени === Следећи посланици су најавили да ће тражити вођство Конзервативне странке, али су се накнадно повукли из трке пре него што су могли да буду номиновани, због недовољне подршке или других разлога: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 100px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 80px;" |Проглашен ! scope="col" style="width: 80px;" |Повучен ! scope="col" style="width: 100px;" |Одобрио ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rehman_Chishti_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Рехман|Чишти}} | |10 July 2022 |12 July 2022 |[[Том Тугендат]], онда [[Риши Сунак]] |<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|title=UK MP Rehman Chishti to run for next UK PM|last=Reuters|date=10 July 2022|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710234803/https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|archive-date=10 July 2022|publisher=[[Reuters]]|url-status=live}}</ref><ref name=":22">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|title=Rehman Chishti's unlikely Tory leadership bid ends with zero backers|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222814/https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":26">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|title=Chishti backs Tugendhat for Tory leader|date=2022-07-13|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714201632/https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref><ref>{{cite web|url=https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|title=Rehman Chishti on Twitter|date=19 July 2022|publisher=Twitter|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719195154/https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=19 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Sajid_Javid_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Саџид|Џавид}} |[[Датотека:Teamsajlogotop1.png|100x100пискел|Team Saj]][https://www.teamsaj.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 |12 July 2022 | |<ref name="HuntJavid" /><ref name=":23">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|title=Sajid Javid pulls out of Tory leadership race|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Grant_Shapps_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Грант|Шапс}} |[[Датотека:Grant_Shapps_logo.svg|100x100пискел|Grant Shapps]] |9 July 2022 |12 July 2022 |[[Риши Сунак]] |<ref name="GutteridgeShapps">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|title=Grant Shapps bids to become Prime Minister with pledge to boost defence spending|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174248/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name=":24">{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|title=Grant Shapps pulls out of Tory leadership race and backs Rishi Sunak|author=Merrick, Rob|date=12 July 2022|work=[[The Independent]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220712110520/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|archive-date=12 July 2022|url-status=live}}</ref> |} == Резултати == {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Кандидат ! colspan="2" |1. круг: 13. јул 2022. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|title=Tory leadership vote: The first round results in full|date=13 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222823/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":25">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|title=Tory leadership election: full results|work=[[The Guardian]]|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222803/https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> ! colspan="3" |2. круг: 14. јул 2022. <ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|title=Tory leadership vote: The second round results in full|author=Stone, John|date=2022-07-14|work=[[The Independent]]|access-date=2022-07-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222805/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref><ref name=":25" /> ! colspan="3" |3. круг: 18. јул 2022. <ref name=":25" /> ! colspan="3" |4. круг: 19. јул 2022. ! colspan="3" |5. круг: 20. јул 2022. |- !Бр. гласова !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% |- |[[Риши Сунак]] |'''88''' |'''24.6''' |'''101''' | +13 |'''28.2''' |'''115''' | +14 |'''32.1''' |'''118''' | +3 |'''33.2''' | | | |- |[[Пени Мордонт]] |67 |18.7 |83 | +16 |23.2 |82 |−1 |22.9 |92 | +10 |25.9 | | | |- |[[Лиз Трас]] |50 |14.0 |64 | +14 |17.9 |71 | +7 |19.8 |86 | +15 |24.2 | | | |- |[[Кеми Баденоч]] |40 |11.2 |49 | +9 |13.7 |58 | +9 |16.2 |59 | +1 ! colspan="4" |Елиминисана |- |[[Том Тугендат]] |37 |10.3 |32 |−5 |8.9 |31 |−1 ! colspan="7" |Елиминисан |- |[[Суела Браверман]] |32 |8.9 |27 |−5 ! colspan="10" |Елиминисана |- |[[Надхим Захави]] |25 ! colspan="13" |Елиминисан |- |[[Џереми Хант]] |18 ! colspan="13" |Елиминисан |- !Дали гласови !357 !99.7 !356 !−1 !99.4 !357 !+1 !99.7 !355 !−2 !99.4 ! ! ! |- |[[Покварени гласачки листићи]] |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |1 | +1 |0.3 | | | |- |[[Уздржаних]] |1 |0.3 |2 | +1 |0.6 |1 |−1 |0.3 |1 |0 |0.3 | | | |- !Регистровани гласачи !358 !100.0 !358 !0 !100.0 !358 !0 !100.0 !357 !−1 !100.0 ! ! ! |} {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:95%;line-height:18px" |} == Референце == {{reflist|colwidth=30em}} {{2022 Conservative Party leadership election}} {{Conservative Party (UK)}} 9fvaglmclliq4crpefoxjanstjhapzm 25115104 25115102 2022-07-20T07:43:31Z Bleki19 275725 /* Номиновани */ wikitext text/x-wiki Текући '''избори за руководство Конзервативне странке 2022.''' одредиће следећег лидера [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативне партије]], а тиме и следећег [[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера Уједињеног Краљевства]]. Избори су покренути када је [[Борис Џонсон]] 7. јула 2022. објавио да ће поднети оставку на место лидера странке. Почело је 12. јула, а резултати се очекују до 5. септембра.<ref name="date2">{{cite web|url=https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|title=New UK prime minister to be chosen by early September|last=Payne|first=Sebastian|date=7 July 2022|website=[[Financial Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708120527/https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Џонсон је изабран да наследи [[Тереза Меј|Терезу Меј]] након што Меј није успела да обезбеди већину за свој [[споразум о повлачењу из Брегзита]]. Џонсон је победио Џеремија Ханта у последњој рунди избора за руководство Конзервативне странке 2019., а касније је расписао опште изборе у Уједињеном Краљевству 2019. на основу платформе завршетка повлачења [[Брегзит|Велике Британије из Европске уније]] након што је изгубио радну већину због пребегавања и сопствених суспензија чланова побуњеника парламента (посланици). Конзервативци су освојили највећу већину од 1987. и Џонсон је успео да усвоји ревидирану верзију Мејовог споразума о повлачењу.{{Инфокутија Избори|датум_избора=13. јул 2022. надаље|кандидат1=[[Риши Сунак]]|кандидат2=[[Пени Мордонт]]|кандидат3=[[Лиз Трас]]|слика1=Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|слика2=Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|слика3=Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|број_гласова1=1. круг: '''88 (24.6)''' 2. круг: '''101 (28.2%)''' 3. круг: '''115 (32.1%)''' 4. круг: '''118 (33.0%)'''|број_гласова2=1. круг: 67 (18.7%) 2. круг: 83 (23.2%) 3. круг: 82 (22.9%) 4. круг: 92 (25.8%)|број_гласова3=1. круг: 50 (14.0%) 2. круг: 64 (17.9%) 3. круг: 71 (19.8%) 4. круг: 86 (24.1%)|претходни_избори=[[Избори за руководство конзервативне странке 2019. (УК)]]|next_election=''''Следећи''''|проценат1=|previous_election=''''Следећи''''|претходна_година=[[Избори за руководство конзервативне странке 2019. (УК)|2019.]]}} Пандемија ЦОВИД-19 проширила се у Уједињеном Краљевству почетком 2020. Влада је увела рестрикције јавног здравља, укључујући ограничења друштвене интеракције за која је касније откривено да су Џонсон и неко од његовог особља прекршили у скандалу Партигејт. Џонсонову премијерску функцију карактерише низ полити чких контроверзи, које новинарски извори такође описују као скандале, откако је постао премијер. Џонсону је гласало о поверењу конзервативних посланика у јуну 2022. Од 5. до 7. јула, након скандала Крис Пинчер, преко 60 министара владе, парламентарних приватних секретара, трговинских изасланика и председника партија поднело је оставке. Ово је била највећа серија таквих оставки у британској историји, а многи посланици који су их раније подржавали позвали су Џонсона да поднесе оставку. То је довело до кризе владе. Џонсон је 7. јула најавио да ће поднети оставку на место лидера странке, али да ће остати на месту премијера док се не изабере наследник.<ref>{{cite news|url=https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|title='Sad to be giving up': Johnson confirms he is resigning as prime minister|author=Peston, Robert|date=7 July 2022|work=[[ITV News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707190309/https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|archive-date=7 July 2022|author-link=Robert Peston|url-status=live}}</ref> Очекује се да ће следећи лидер конзервативаца, који ће постати и нови премијер, бити познат до 5. септембра 2022. године..<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> == Позадина == === Изгласавање поверења јуна 2022 === Дана 6. јуна 2022, након платинастог јубилеја [[Елизабета II|Елизабете II]] , [[Грејем Брејди]] је објавио да је праг од 54 писма неповерења достигнут и да ће гласање о поверењу Џонсону бити одржано увече истог дана. Већина конзервативних посланика изгласала је поверење Џонсону да остане лидер странке. Више од 40 одсто посланика конзервативаца изгласало је неповерење, што је Гардијан описао као "побуну већу од очекиване". Гласање о поверењу руководству Конзервативне странке Бориса Џонсона 2022. године. === Криза владе === [[Датотека:Prime_Minister_Boris_Johnson's_statement_in_Downing_Street_7_July_2022.png|десно|мини|250x250пискел|Џонсон објављује своју оставку на чекању испред Даунинг стрита 10, 7. јула 2022.; он ће напустити функцију након што 5. септембра буде изабран нови лидер]] Крајем јуна 2022, посланик конзервативаца Крис Пинчер поднео је оставку на место заменика шефа владе након што су изнете оптужбе да је опипао двојицу мушкараца.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|title=Chris Pincher: Tory whip resigns saying he 'embarrassed himself'|date=1 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705220059/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref>Џонсон је првобитно одбио да му суспендује бич, а његов портпарол је бранио његово првобитно именовање, рекавши да Џонсон није знао за оптужбе против њега.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|title=Chris Pincher: a timeline of allegations and investigations|last=Mason|first=Rowena|date=4 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183806/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Против Пинчера је изнето више навода о пипању. Бивши стални секретар Министарства иностраних послова Сајмон Мекдоналд написао је да је Џонсон био лично обавештен о претходним оптужбама против Пинчера 2019.<ref name=":12">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|title=Boris the cat with nine lives has finally been neutered|last=Shipman|first=Tim|newspaper=[[The Times]]|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709172315/https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|archive-date=9 July 2022|issn=0140-0460|url-status=live}}</ref> Џонсон је 4. јула признао да је знао за оптужбе у време када га је именовао.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|title=Johnson aware of some claims about Chris Pincher in February, No 10 admits|date=4 July 2022|work=The Guardian|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705085320/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико министара је поднело оставке 5. јула, укључујући канцелара министарства финансија Сунака и министра здравља Џавида.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|title=Cabinet resignations: Who's staying and who's going? Ministers reveal if they are backing Boris Johnson after Rishi Sunak and Sajid Javid quit|publisher=Sky News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706062441/https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|archive-date=6 July 2022|url-status=live|access-date=6 July 2022}}</ref>Неколико политичара о којима се разговарало као о потенцијалним кандидатима за лидере, укључујући и Труса, изразило је сталну подршку Џонсону.<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|title=Dominic Raab, Liz Truss and Priti Patel stand by Boris Johnson as Cabinet implodes|date=5 July 2022|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183234/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|archive-date=5 July 2022|website=The Independent|url-status=live}}</ref> Новинар Тим Шипман написао је у Тајмсу да је секретар за транспорт Грант Шапс, који је водио евиденцију присталица на ранијем гласању о поверењу, рекао Џонсону да може да гарантује само 28 гласова поверења ако се распише ново гласање.<ref name=":12" /> Џонсон је именовао потенцијалног кандидата за лидера Надхима Захавија за канцелара, уз извештаје да је Захави претио да ће поднети оставку ако му се не додели улога.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|title=Sajid Javid and Rishi Sunak quit – throwing Boris Johnson's future into doubt|date=5 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705182454/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Именовао је Мишел Донелан за секретара за образовање, Захавијева претходна улога.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|title=Who is Michelle Donelan and what is the new education secretary facing?|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707031603/https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Много више министара поднело је оставке 6. јула.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|title=Government resignations: Who has gone, who is staying?|date=6 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705211035/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико конзервативних посланика, укључујући секретара за подизање нивоа Гова, рекли су Џонсону да треба да поднесе оставку.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|title=Boris Johnson: Embattled PM vows to keep going amid Tory revolt|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706120259/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Џонсон је истог дана отпустио Гоува, наводећи као разлог нелојалност.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|title=Michael Gove sacked 'for disloyalty': allies reveal how it happened|author=Elgot, Jessica|date=6 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706210916/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Следећег дана, Захави и Донелан су позвали Џонсона да поднесе оставку, а сама Донелан је поднела оставку из кабинета.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|title=New Education Secretary Michelle Donelan quits as Nadhim Zahawi tells Boris Johnson "go now"|author=Scott, Jennifer|work=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707075448/https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|archive-date=7 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Анкета ЈуГов-а показала је да је 59 одсто чланова Конзервативне партије желело да Џонсон поднесе оставку.<ref>{{cite web|url=https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|title=Most Conservative party members want Boris Johnson to resign|author=Smith, Matthew|date=7 July 2022|website=[[YouGov]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708121946/https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=18 July 2022}}</ref> Џонсон је истог дана, 7. јула, најавио своју оставку на чекању, рекавши да ће нови лидер преузети дужност пре октобра 2022. <ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|title=Boris Johnson to resign leaving power vacuum at top of Tory party|last=Maidment|first=Jack|date=7 July 2022|work=The Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060750/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|archive-date=7 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name=":5">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|title=Boris Johnson to resign as Conservative leader|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707103305/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Остаће на месту премијера до избора свог наследника. Неколико конзервативних посланика рекло је да би требало да се повуче са места премијера, а Кир Стармер, лидер Лабуристичке партије, рекао је да ће расписати парламентарно гласање о неповерењу влади ако Џонсон брзо не поднесе оставку на место премијера. <ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|title=Boris Johnson resigns as Conservative leader after cabinet revolt|last=Mason|first=Rowena|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707113557/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> == Процедура == Процес за изборе за руководство 2022. одобрио је Комитет из 1922. 11. јула.<ref name=":9">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|author=Allegretti, Aubrey|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> Номинације су отворене и затворене 12. јула, а сваки кандидат мора да има номинације од најмање 20 конзервативних посланика да би дошао до првог гласања. <ref name=":9" /> Џонсон, као одлазећи вођа, није имао право да се кандидује на следећим изборима.<ref name=":3">{{cite web|url=https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|title=Constitution of the Conservative Party|date=January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210920212357/https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|archive-date=20 September 2021|url-status=live|access-date=28 May 2022}}</ref> Према новим правилима за такмичење 2022. године, у првом кругу, 13. јула, кандидатима је потребно 30 гласова посланика да не би испали.<ref name=":9" /> У сваком наредном кругу, почевши од другог 14. јула, кандидат са најмање гласова биће елиминисан.<ref name=":9" /> Трећи круг одржан је у понедељак, 18. јула, којим је елиминисан још један кандидат, а резултати су објављени у 20 часова. Четврто гласање, којим је поље смањено на три, одржано је 19. јула, са резултатима представљеним у 15 часова, а пето 20. јула, при чему су последња два имена позната око 16 часова. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|title=When is the next Tory leadership vote?|last=Stone|first=Jon|date=15 July 2022|work=[[The Independent]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220717134538/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|archive-date=17 July 2022|url-status=live|access-date=17 July 2022}}</ref> Коначно, када преостају само два кандидата, чланови Конзервативне странке ће гласати да одлучују између њих по принципу један члан-један глас.<ref name="HoCL-briefing">{{cite web|url=https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|title=Leadership elections: Conservative Party|last=Johnston|first=Neil|date=24 May 2019|publisher=[[House of Commons Library]]|page=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160820172114/https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|archive-date=20 August 2016|url-status=live|access-date=28 May 2022|department=}}</ref><ref name=":3" /> Кандидат који добије највише гласова побеђује на конкурсу.<ref name=":3" /> Током летњих месеци биће низ јавних хајки. Очекује се да ће нови лидер конзервативаца, а тиме и премијер, бити проглашен 5. септембра, када се Доњи дом врати са летње паузе. <ref name=":9" /> Џонсон је 13. јула изјавио да планира да оде у Бакингемску палату и да поднесе оставку у уторак 6. септембра, а новог премијера ће именовати краљица Елизабета II касније тог дана.<ref>{{cite news|url=https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|title=Boris Johnson reveals exact date he will hand letter of resignation to the Queen|last=Doody|first=Kieran|work=The Northern Echo|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222802/https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> == Кандидати == === Номиновани === Осам кандидата је потврђено 12. јула, након што су добили подршку најмање 20 других конзервативних посланика: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! colspan="2" scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 140px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 100px;" |Датум кад је проглашен ! scope="col" style="width: 200px;" |Статус кампање ! scope="col" style="width: 170px;" |Предлагач/секундар/ ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official portrait of Mrs Kemi Badenoch crop 2.jpg|133x133пискел]] |[[Кеми Баденоч]] |[[Датотека:Kemi_for_Prime_Minister_logo.svg|100x100пискел|Kemi for Prime Minister]][https://www.kemiforprimeminister.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="1" |Елиминисана после четвртог гласања. |[[Ли Роули]], [[Џулија Лопез]] |<ref>{{cite news|url=https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|title=Former equalities minister Kemi Badenoch announces Tory leadership bid|last=McFadden|first=Brendan|date=8 July 2022|work=inews.co.uk|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708233909/https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Suella_Braverman_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Суела Браверман]] |[[Датотека:Sulla_4_Leader_Logo.png|100x100пискел|Suella 4 Leader]][https://web.archive.org/web/20220712120617/https://suella4leader.com/ Веб-сајт] |6 July 2022 | data-sort-value="3" |Елиминисана после 2. круга, одобрила Лиз Трас |[[Давид Џонс]], [[Мириам Кејтс]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|title=Watch: Suella Braverman announces leadership bid on live TV|last1=Diver|first1=Tony|date=6 July 2022|work=The Telegraph|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060828/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|archive-date=7 July 2022|last2=Riley-Smith|first2=Ben|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name="SecondRoundBallotEliminated">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|title=Suella Braverman out of Tory leadership race after second round of voting|date=2022-07-14|website=the Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714160111/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-14}}</ref><ref name=":28">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|title=Suella Braverman backs Liz Truss after exit from Conservative leadership race|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714193757/https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Jeremy_Hunt_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Џереми Хант]] |[[Датотека:Win_Back_Trust_Wordmark.png|100x100пискел|Win Back Trust]][https://jeremyhunt2022.co.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 1. круга, одобрио Риши Сунак |[[Естер Макви]], [[Ентони Магнали]] |<ref name="HuntJavid">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|title=Ex-health secretaries Sajid Javid and Jeremy Hunt join Tory leadership race|date=9 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709205512/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|title=Jeremy Hunt and Nadhim Zahawi knocked out of Tory leadership race|date=13 July 2022|website=The Guardian|archive-url=https://web.archive.org/web/20220713163657/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|archive-date=13 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":27">{{cite news|url=https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|title=Conservative leadership race: Jeremy Hunt backs Rishi Sunak after being knocked out of contest|last1=Scott|first1=Jennifer|work=Sky News|access-date=14 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|133x133пискел]] |[[Пени Мордонт]] |[[Датотека:PM4PM_logo.svg|100x100пискел|PM4PM]][https://www.pm4pm.com/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активна |[[Андреа Лидсом]], [[Крејг Трејси]] |<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|title=Penny Mordaunt launches leadership bid with bombastic video featuring Boris Johnson|date=2022-07-10|website=The Independent|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220715013954/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|archive-date=15 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|133x133пискел]] |[[Риши Сунак]] |[[Датотека:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|100x100пискел|Ready for Rishi]][https://www.ready4rishi.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="0" |Активан |[[Доминик Раб]], [[Мел Страјд]] |<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=8 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|133x133пискел|безоквира]] |[[Лиз Трас]] |[[Датотека:Liz_For_Leader_logo.png|100x100пискел|Liz For Leader]][https://lizforleader.co.uk/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активн |[[Сајмон Кларк]], [[Тереза Кофи]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|title=Liz Truss: I would cut taxes from day one as prime minister|last=Truss|first=Liz|date=10 July 2022|work=The Telegraph|access-date=10 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710204721/http://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|archive-date=10 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Tom_Tugendhat_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Том Тугендат]] |[[Датотека:Tom_Tugendhat_A_Clean_Start_logo_Secondary.png|100x100пискел|Tom: A Clean Start]][https://web.archive.org/web/20220711060356/https://timefortugendhat.com/ Веб-сајт] |7 July 2022 | data-sort-value="2" |Елиминисан после 3. круга |[[Ен-Мари Тревелјан]], [[Џејмс Дејли (Енглески политичар)|Џејмс Дејли]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|title=I have served before. Now I hope to answer the call as prime minister|last=Tugendhat|first=Tom|date=7 July 2022|newspaper=The Daily Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://archive.today/20220707201954/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref><ref name=":31">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|title=Tom Tugendhat knocked out of Tory leadership race as field narrows to final four|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719001330/https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-19}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Nadhim_Zahawi_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Надхим Захави]] |[[Датотека:NZ4PM.png|100x100пискел|NZ4PM]] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 2. круга |[[Брендон Луис]], [[Аманда Милинг]] |<ref name="GutteridgeZahawi">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|title=Nadhim Zahawi joins Tory leadership race with a bid to revive low-tax Thatcherism|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174359/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated" /> |} === Повучени === Следећи посланици су најавили да ће тражити вођство Конзервативне странке, али су се накнадно повукли из трке пре него што су могли да буду номиновани, због недовољне подршке или других разлога: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 100px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 80px;" |Проглашен ! scope="col" style="width: 80px;" |Повучен ! scope="col" style="width: 100px;" |Одобрио ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rehman_Chishti_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Рехман|Чишти}} | |10 July 2022 |12 July 2022 |[[Том Тугендат]], онда [[Риши Сунак]] |<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|title=UK MP Rehman Chishti to run for next UK PM|last=Reuters|date=10 July 2022|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710234803/https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|archive-date=10 July 2022|publisher=[[Reuters]]|url-status=live}}</ref><ref name=":22">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|title=Rehman Chishti's unlikely Tory leadership bid ends with zero backers|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222814/https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":26">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|title=Chishti backs Tugendhat for Tory leader|date=2022-07-13|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714201632/https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref><ref>{{cite web|url=https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|title=Rehman Chishti on Twitter|date=19 July 2022|publisher=Twitter|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719195154/https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=19 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Sajid_Javid_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Саџид|Џавид}} |[[Датотека:Teamsajlogotop1.png|100x100пискел|Team Saj]][https://www.teamsaj.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 |12 July 2022 | |<ref name="HuntJavid" /><ref name=":23">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|title=Sajid Javid pulls out of Tory leadership race|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Grant_Shapps_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Грант|Шапс}} |[[Датотека:Grant_Shapps_logo.svg|100x100пискел|Grant Shapps]] |9 July 2022 |12 July 2022 |[[Риши Сунак]] |<ref name="GutteridgeShapps">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|title=Grant Shapps bids to become Prime Minister with pledge to boost defence spending|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174248/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name=":24">{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|title=Grant Shapps pulls out of Tory leadership race and backs Rishi Sunak|author=Merrick, Rob|date=12 July 2022|work=[[The Independent]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220712110520/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|archive-date=12 July 2022|url-status=live}}</ref> |} == Резултати == {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Кандидат ! colspan="2" |1. круг: 13. јул 2022. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|title=Tory leadership vote: The first round results in full|date=13 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222823/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":25">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|title=Tory leadership election: full results|work=[[The Guardian]]|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222803/https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> ! colspan="3" |2. круг: 14. јул 2022. <ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|title=Tory leadership vote: The second round results in full|author=Stone, John|date=2022-07-14|work=[[The Independent]]|access-date=2022-07-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222805/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref><ref name=":25" /> ! colspan="3" |3. круг: 18. јул 2022. <ref name=":25" /> ! colspan="3" |4. круг: 19. јул 2022. ! colspan="3" |5. круг: 20. јул 2022. |- !Бр. гласова !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% |- |[[Риши Сунак]] |'''88''' |'''24.6''' |'''101''' | +13 |'''28.2''' |'''115''' | +14 |'''32.1''' |'''118''' | +3 |'''33.2''' | | | |- |[[Пени Мордонт]] |67 |18.7 |83 | +16 |23.2 |82 |−1 |22.9 |92 | +10 |25.9 | | | |- |[[Лиз Трас]] |50 |14.0 |64 | +14 |17.9 |71 | +7 |19.8 |86 | +15 |24.2 | | | |- |[[Кеми Баденоч]] |40 |11.2 |49 | +9 |13.7 |58 | +9 |16.2 |59 | +1 ! colspan="4" |Елиминисана |- |[[Том Тугендат]] |37 |10.3 |32 |−5 |8.9 |31 |−1 ! colspan="7" |Елиминисан |- |[[Суела Браверман]] |32 |8.9 |27 |−5 ! colspan="10" |Елиминисана |- |[[Надхим Захави]] |25 ! colspan="13" |Елиминисан |- |[[Џереми Хант]] |18 ! colspan="13" |Елиминисан |- !Дали гласови !357 !99.7 !356 !−1 !99.4 !357 !+1 !99.7 !355 !−2 !99.4 ! ! ! |- |[[Покварени гласачки листићи]] |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |1 | +1 |0.3 | | | |- |[[Уздржаних]] |1 |0.3 |2 | +1 |0.6 |1 |−1 |0.3 |1 |0 |0.3 | | | |- !Регистровани гласачи !358 !100.0 !358 !0 !100.0 !358 !0 !100.0 !357 !−1 !100.0 ! ! ! |} {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:95%;line-height:18px" |} == Референце == {{reflist|colwidth=30em}} {{2022 Conservative Party leadership election}} {{Conservative Party (UK)}} tp54m262kzqhi3ql20ca09iocuslhxl 25115105 25115104 2022-07-20T07:46:34Z Bleki19 275725 wikitext text/x-wiki Текући '''избори за руководство Конзервативне странке 2022.''' одредиће следећег лидера [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативне партије]], а тиме и следећег [[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера Уједињеног Краљевства]]. Избори су покренути када је [[Борис Џонсон]] 7. јула 2022. објавио да ће поднети оставку на место лидера странке. Почело је 12. јула, а резултати се очекују до 5. септембра.<ref name="date2">{{cite web|url=https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|title=New UK prime minister to be chosen by early September|last=Payne|first=Sebastian|date=7 July 2022|website=[[Financial Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708120527/https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Џонсон је изабран да наследи [[Тереза Меј|Терезу Меј]] након што Меј није успела да обезбеди већину за свој [[споразум о повлачењу из Брегзита]]. Џонсон је победио Џеремија Ханта у последњој рунди избора за руководство Конзервативне странке 2019., а касније је расписао опште изборе у Уједињеном Краљевству 2019. на основу платформе завршетка повлачења [[Брегзит|Велике Британије из Европске уније]] након што је изгубио радну већину због пребегавања и сопствених суспензија чланова побуњеника парламента (посланици). Конзервативци су освојили највећу већину од 1987. и Џонсон је успео да усвоји ревидирану верзију Мејовог споразума о повлачењу.{{Инфокутија Избори|датум_избора=13. јул 2022. надаље|кандидат1=[[Риши Сунак]]|кандидат2=[[Пени Мордонт]]|кандидат3=[[Лиз Трас]]|слика1=Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|слика2=Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|слика3=Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|број_гласова1=1. круг: '''88 (24.6)''' 2. круг: '''101 (28.2%)''' 3. круг: '''115 (32.1%)''' 4. круг: '''118 (33.0%)'''|број_гласова2=1. круг: 67 (18.7%) 2. круг: 83 (23.2%) 3. круг: 82 (22.9%) 4. круг: 92 (25.8%)|број_гласова3=1. круг: 50 (14.0%) 2. круг: 64 (17.9%) 3. круг: 71 (19.8%) 4. круг: 86 (24.1%)|претходни_избори=[[Избори за руководство конзервативне странке 2019. (УК)]]|next_election=''''Следећи''''|проценат1=|previous_election=''''Следећи''''|претходна_година=[[Избори за руководство конзервативне странке 2019. (УК)|2019.]]|before_election=[[Борис Џонсон]]|пре_избора=[[Борис Џонсон]]|титула=Лидер}} Пандемија ЦОВИД-19 проширила се у Уједињеном Краљевству почетком 2020. Влада је увела рестрикције јавног здравља, укључујући ограничења друштвене интеракције за која је касније откривено да су Џонсон и неко од његовог особља прекршили у скандалу Партигејт. Џонсонову премијерску функцију карактерише низ полити чких контроверзи, које новинарски извори такође описују као скандале, откако је постао премијер. Џонсону је гласало о поверењу конзервативних посланика у јуну 2022. Од 5. до 7. јула, након скандала Крис Пинчер, преко 60 министара владе, парламентарних приватних секретара, трговинских изасланика и председника партија поднело је оставке. Ово је била највећа серија таквих оставки у британској историји, а многи посланици који су их раније подржавали позвали су Џонсона да поднесе оставку. То је довело до кризе владе. Џонсон је 7. јула најавио да ће поднети оставку на место лидера странке, али да ће остати на месту премијера док се не изабере наследник.<ref>{{cite news|url=https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|title='Sad to be giving up': Johnson confirms he is resigning as prime minister|author=Peston, Robert|date=7 July 2022|work=[[ITV News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707190309/https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|archive-date=7 July 2022|author-link=Robert Peston|url-status=live}}</ref> Очекује се да ће следећи лидер конзервативаца, који ће постати и нови премијер, бити познат до 5. септембра 2022. године..<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> == Позадина == === Изгласавање поверења јуна 2022 === Дана 6. јуна 2022, након платинастог јубилеја [[Елизабета II|Елизабете II]] , [[Грејем Брејди]] је објавио да је праг од 54 писма неповерења достигнут и да ће гласање о поверењу Џонсону бити одржано увече истог дана. Већина конзервативних посланика изгласала је поверење Џонсону да остане лидер странке. Више од 40 одсто посланика конзервативаца изгласало је неповерење, што је Гардијан описао као "побуну већу од очекиване". Гласање о поверењу руководству Конзервативне странке Бориса Џонсона 2022. године. === Криза владе === [[Датотека:Prime_Minister_Boris_Johnson's_statement_in_Downing_Street_7_July_2022.png|десно|мини|250x250пискел|Џонсон објављује своју оставку на чекању испред Даунинг стрита 10, 7. јула 2022.; он ће напустити функцију након што 5. септембра буде изабран нови лидер]] Крајем јуна 2022, посланик конзервативаца Крис Пинчер поднео је оставку на место заменика шефа владе након што су изнете оптужбе да је опипао двојицу мушкараца.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|title=Chris Pincher: Tory whip resigns saying he 'embarrassed himself'|date=1 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705220059/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref>Џонсон је првобитно одбио да му суспендује бич, а његов портпарол је бранио његово првобитно именовање, рекавши да Џонсон није знао за оптужбе против њега.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|title=Chris Pincher: a timeline of allegations and investigations|last=Mason|first=Rowena|date=4 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183806/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Против Пинчера је изнето више навода о пипању. Бивши стални секретар Министарства иностраних послова Сајмон Мекдоналд написао је да је Џонсон био лично обавештен о претходним оптужбама против Пинчера 2019.<ref name=":12">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|title=Boris the cat with nine lives has finally been neutered|last=Shipman|first=Tim|newspaper=[[The Times]]|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709172315/https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|archive-date=9 July 2022|issn=0140-0460|url-status=live}}</ref> Џонсон је 4. јула признао да је знао за оптужбе у време када га је именовао.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|title=Johnson aware of some claims about Chris Pincher in February, No 10 admits|date=4 July 2022|work=The Guardian|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705085320/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико министара је поднело оставке 5. јула, укључујући канцелара министарства финансија Сунака и министра здравља Џавида.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|title=Cabinet resignations: Who's staying and who's going? Ministers reveal if they are backing Boris Johnson after Rishi Sunak and Sajid Javid quit|publisher=Sky News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706062441/https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|archive-date=6 July 2022|url-status=live|access-date=6 July 2022}}</ref>Неколико политичара о којима се разговарало као о потенцијалним кандидатима за лидере, укључујући и Труса, изразило је сталну подршку Џонсону.<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|title=Dominic Raab, Liz Truss and Priti Patel stand by Boris Johnson as Cabinet implodes|date=5 July 2022|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183234/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|archive-date=5 July 2022|website=The Independent|url-status=live}}</ref> Новинар Тим Шипман написао је у Тајмсу да је секретар за транспорт Грант Шапс, који је водио евиденцију присталица на ранијем гласању о поверењу, рекао Џонсону да може да гарантује само 28 гласова поверења ако се распише ново гласање.<ref name=":12" /> Џонсон је именовао потенцијалног кандидата за лидера Надхима Захавија за канцелара, уз извештаје да је Захави претио да ће поднети оставку ако му се не додели улога.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|title=Sajid Javid and Rishi Sunak quit – throwing Boris Johnson's future into doubt|date=5 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705182454/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Именовао је Мишел Донелан за секретара за образовање, Захавијева претходна улога.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|title=Who is Michelle Donelan and what is the new education secretary facing?|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707031603/https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Много више министара поднело је оставке 6. јула.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|title=Government resignations: Who has gone, who is staying?|date=6 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705211035/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико конзервативних посланика, укључујући секретара за подизање нивоа Гова, рекли су Џонсону да треба да поднесе оставку.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|title=Boris Johnson: Embattled PM vows to keep going amid Tory revolt|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706120259/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Џонсон је истог дана отпустио Гоува, наводећи као разлог нелојалност.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|title=Michael Gove sacked 'for disloyalty': allies reveal how it happened|author=Elgot, Jessica|date=6 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706210916/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Следећег дана, Захави и Донелан су позвали Џонсона да поднесе оставку, а сама Донелан је поднела оставку из кабинета.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|title=New Education Secretary Michelle Donelan quits as Nadhim Zahawi tells Boris Johnson "go now"|author=Scott, Jennifer|work=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707075448/https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|archive-date=7 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Анкета ЈуГов-а показала је да је 59 одсто чланова Конзервативне партије желело да Џонсон поднесе оставку.<ref>{{cite web|url=https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|title=Most Conservative party members want Boris Johnson to resign|author=Smith, Matthew|date=7 July 2022|website=[[YouGov]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708121946/https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=18 July 2022}}</ref> Џонсон је истог дана, 7. јула, најавио своју оставку на чекању, рекавши да ће нови лидер преузети дужност пре октобра 2022. <ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|title=Boris Johnson to resign leaving power vacuum at top of Tory party|last=Maidment|first=Jack|date=7 July 2022|work=The Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060750/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|archive-date=7 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name=":5">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|title=Boris Johnson to resign as Conservative leader|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707103305/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Остаће на месту премијера до избора свог наследника. Неколико конзервативних посланика рекло је да би требало да се повуче са места премијера, а Кир Стармер, лидер Лабуристичке партије, рекао је да ће расписати парламентарно гласање о неповерењу влади ако Џонсон брзо не поднесе оставку на место премијера. <ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|title=Boris Johnson resigns as Conservative leader after cabinet revolt|last=Mason|first=Rowena|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707113557/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> == Процедура == Процес за изборе за руководство 2022. одобрио је Комитет из 1922. 11. јула.<ref name=":9">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|author=Allegretti, Aubrey|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> Номинације су отворене и затворене 12. јула, а сваки кандидат мора да има номинације од најмање 20 конзервативних посланика да би дошао до првог гласања. <ref name=":9" /> Џонсон, као одлазећи вођа, није имао право да се кандидује на следећим изборима.<ref name=":3">{{cite web|url=https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|title=Constitution of the Conservative Party|date=January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210920212357/https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|archive-date=20 September 2021|url-status=live|access-date=28 May 2022}}</ref> Према новим правилима за такмичење 2022. године, у првом кругу, 13. јула, кандидатима је потребно 30 гласова посланика да не би испали.<ref name=":9" /> У сваком наредном кругу, почевши од другог 14. јула, кандидат са најмање гласова биће елиминисан.<ref name=":9" /> Трећи круг одржан је у понедељак, 18. јула, којим је елиминисан још један кандидат, а резултати су објављени у 20 часова. Четврто гласање, којим је поље смањено на три, одржано је 19. јула, са резултатима представљеним у 15 часова, а пето 20. јула, при чему су последња два имена позната око 16 часова. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|title=When is the next Tory leadership vote?|last=Stone|first=Jon|date=15 July 2022|work=[[The Independent]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220717134538/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|archive-date=17 July 2022|url-status=live|access-date=17 July 2022}}</ref> Коначно, када преостају само два кандидата, чланови Конзервативне странке ће гласати да одлучују између њих по принципу један члан-један глас.<ref name="HoCL-briefing">{{cite web|url=https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|title=Leadership elections: Conservative Party|last=Johnston|first=Neil|date=24 May 2019|publisher=[[House of Commons Library]]|page=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160820172114/https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|archive-date=20 August 2016|url-status=live|access-date=28 May 2022|department=}}</ref><ref name=":3" /> Кандидат који добије највише гласова побеђује на конкурсу.<ref name=":3" /> Током летњих месеци биће низ јавних хајки. Очекује се да ће нови лидер конзервативаца, а тиме и премијер, бити проглашен 5. септембра, када се Доњи дом врати са летње паузе. <ref name=":9" /> Џонсон је 13. јула изјавио да планира да оде у Бакингемску палату и да поднесе оставку у уторак 6. септембра, а новог премијера ће именовати краљица Елизабета II касније тог дана.<ref>{{cite news|url=https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|title=Boris Johnson reveals exact date he will hand letter of resignation to the Queen|last=Doody|first=Kieran|work=The Northern Echo|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222802/https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> == Кандидати == === Номиновани === Осам кандидата је потврђено 12. јула, након што су добили подршку најмање 20 других конзервативних посланика: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! colspan="2" scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 140px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 100px;" |Датум кад је проглашен ! scope="col" style="width: 200px;" |Статус кампање ! scope="col" style="width: 170px;" |Предлагач/секундар/ ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official portrait of Mrs Kemi Badenoch crop 2.jpg|133x133пискел]] |[[Кеми Баденоч]] |[[Датотека:Kemi_for_Prime_Minister_logo.svg|100x100пискел|Kemi for Prime Minister]][https://www.kemiforprimeminister.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="1" |Елиминисана после четвртог гласања. |[[Ли Роули]], [[Џулија Лопез]] |<ref>{{cite news|url=https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|title=Former equalities minister Kemi Badenoch announces Tory leadership bid|last=McFadden|first=Brendan|date=8 July 2022|work=inews.co.uk|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708233909/https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Suella_Braverman_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Суела Браверман]] |[[Датотека:Sulla_4_Leader_Logo.png|100x100пискел|Suella 4 Leader]][https://web.archive.org/web/20220712120617/https://suella4leader.com/ Веб-сајт] |6 July 2022 | data-sort-value="3" |Елиминисана после 2. круга, одобрила Лиз Трас |[[Давид Џонс]], [[Мириам Кејтс]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|title=Watch: Suella Braverman announces leadership bid on live TV|last1=Diver|first1=Tony|date=6 July 2022|work=The Telegraph|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060828/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|archive-date=7 July 2022|last2=Riley-Smith|first2=Ben|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name="SecondRoundBallotEliminated">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|title=Suella Braverman out of Tory leadership race after second round of voting|date=2022-07-14|website=the Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714160111/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-14}}</ref><ref name=":28">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|title=Suella Braverman backs Liz Truss after exit from Conservative leadership race|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714193757/https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Jeremy_Hunt_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Џереми Хант]] |[[Датотека:Win_Back_Trust_Wordmark.png|100x100пискел|Win Back Trust]][https://jeremyhunt2022.co.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 1. круга, одобрио Риши Сунак |[[Естер Макви]], [[Ентони Магнали]] |<ref name="HuntJavid">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|title=Ex-health secretaries Sajid Javid and Jeremy Hunt join Tory leadership race|date=9 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709205512/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|title=Jeremy Hunt and Nadhim Zahawi knocked out of Tory leadership race|date=13 July 2022|website=The Guardian|archive-url=https://web.archive.org/web/20220713163657/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|archive-date=13 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":27">{{cite news|url=https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|title=Conservative leadership race: Jeremy Hunt backs Rishi Sunak after being knocked out of contest|last1=Scott|first1=Jennifer|work=Sky News|access-date=14 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|133x133пискел]] |[[Пени Мордонт]] |[[Датотека:PM4PM_logo.svg|100x100пискел|PM4PM]][https://www.pm4pm.com/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активна |[[Андреа Лидсом]], [[Крејг Трејси]] |<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|title=Penny Mordaunt launches leadership bid with bombastic video featuring Boris Johnson|date=2022-07-10|website=The Independent|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220715013954/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|archive-date=15 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|133x133пискел]] |[[Риши Сунак]] |[[Датотека:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|100x100пискел|Ready for Rishi]][https://www.ready4rishi.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="0" |Активан |[[Доминик Раб]], [[Мел Страјд]] |<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=8 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|133x133пискел|безоквира]] |[[Лиз Трас]] |[[Датотека:Liz_For_Leader_logo.png|100x100пискел|Liz For Leader]][https://lizforleader.co.uk/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активн |[[Сајмон Кларк]], [[Тереза Кофи]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|title=Liz Truss: I would cut taxes from day one as prime minister|last=Truss|first=Liz|date=10 July 2022|work=The Telegraph|access-date=10 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710204721/http://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|archive-date=10 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Tom_Tugendhat_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Том Тугендат]] |[[Датотека:Tom_Tugendhat_A_Clean_Start_logo_Secondary.png|100x100пискел|Tom: A Clean Start]][https://web.archive.org/web/20220711060356/https://timefortugendhat.com/ Веб-сајт] |7 July 2022 | data-sort-value="2" |Елиминисан после 3. круга |[[Ен-Мари Тревелјан]], [[Џејмс Дејли (Енглески политичар)|Џејмс Дејли]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|title=I have served before. Now I hope to answer the call as prime minister|last=Tugendhat|first=Tom|date=7 July 2022|newspaper=The Daily Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://archive.today/20220707201954/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref><ref name=":31">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|title=Tom Tugendhat knocked out of Tory leadership race as field narrows to final four|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719001330/https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-19}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Nadhim_Zahawi_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Надхим Захави]] |[[Датотека:NZ4PM.png|100x100пискел|NZ4PM]] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 2. круга |[[Брендон Луис]], [[Аманда Милинг]] |<ref name="GutteridgeZahawi">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|title=Nadhim Zahawi joins Tory leadership race with a bid to revive low-tax Thatcherism|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174359/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated" /> |} === Повучени === Следећи посланици су најавили да ће тражити вођство Конзервативне странке, али су се накнадно повукли из трке пре него што су могли да буду номиновани, због недовољне подршке или других разлога: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 100px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 80px;" |Проглашен ! scope="col" style="width: 80px;" |Повучен ! scope="col" style="width: 100px;" |Одобрио ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rehman_Chishti_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Рехман|Чишти}} | |10 July 2022 |12 July 2022 |[[Том Тугендат]], онда [[Риши Сунак]] |<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|title=UK MP Rehman Chishti to run for next UK PM|last=Reuters|date=10 July 2022|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710234803/https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|archive-date=10 July 2022|publisher=[[Reuters]]|url-status=live}}</ref><ref name=":22">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|title=Rehman Chishti's unlikely Tory leadership bid ends with zero backers|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222814/https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":26">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|title=Chishti backs Tugendhat for Tory leader|date=2022-07-13|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714201632/https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref><ref>{{cite web|url=https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|title=Rehman Chishti on Twitter|date=19 July 2022|publisher=Twitter|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719195154/https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=19 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Sajid_Javid_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Саџид|Џавид}} |[[Датотека:Teamsajlogotop1.png|100x100пискел|Team Saj]][https://www.teamsaj.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 |12 July 2022 | |<ref name="HuntJavid" /><ref name=":23">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|title=Sajid Javid pulls out of Tory leadership race|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Grant_Shapps_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Грант|Шапс}} |[[Датотека:Grant_Shapps_logo.svg|100x100пискел|Grant Shapps]] |9 July 2022 |12 July 2022 |[[Риши Сунак]] |<ref name="GutteridgeShapps">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|title=Grant Shapps bids to become Prime Minister with pledge to boost defence spending|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174248/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name=":24">{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|title=Grant Shapps pulls out of Tory leadership race and backs Rishi Sunak|author=Merrick, Rob|date=12 July 2022|work=[[The Independent]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220712110520/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|archive-date=12 July 2022|url-status=live}}</ref> |} == Резултати == {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Кандидат ! colspan="2" |1. круг: 13. јул 2022. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|title=Tory leadership vote: The first round results in full|date=13 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222823/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":25">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|title=Tory leadership election: full results|work=[[The Guardian]]|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222803/https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> ! colspan="3" |2. круг: 14. јул 2022. <ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|title=Tory leadership vote: The second round results in full|author=Stone, John|date=2022-07-14|work=[[The Independent]]|access-date=2022-07-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222805/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref><ref name=":25" /> ! colspan="3" |3. круг: 18. јул 2022. <ref name=":25" /> ! colspan="3" |4. круг: 19. јул 2022. ! colspan="3" |5. круг: 20. јул 2022. |- !Бр. гласова !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% |- |[[Риши Сунак]] |'''88''' |'''24.6''' |'''101''' | +13 |'''28.2''' |'''115''' | +14 |'''32.1''' |'''118''' | +3 |'''33.2''' | | | |- |[[Пени Мордонт]] |67 |18.7 |83 | +16 |23.2 |82 |−1 |22.9 |92 | +10 |25.9 | | | |- |[[Лиз Трас]] |50 |14.0 |64 | +14 |17.9 |71 | +7 |19.8 |86 | +15 |24.2 | | | |- |[[Кеми Баденоч]] |40 |11.2 |49 | +9 |13.7 |58 | +9 |16.2 |59 | +1 ! colspan="4" |Елиминисана |- |[[Том Тугендат]] |37 |10.3 |32 |−5 |8.9 |31 |−1 ! colspan="7" |Елиминисан |- |[[Суела Браверман]] |32 |8.9 |27 |−5 ! colspan="10" |Елиминисана |- |[[Надхим Захави]] |25 ! colspan="13" |Елиминисан |- |[[Џереми Хант]] |18 ! colspan="13" |Елиминисан |- !Дали гласови !357 !99.7 !356 !−1 !99.4 !357 !+1 !99.7 !355 !−2 !99.4 ! ! ! |- |[[Покварени гласачки листићи]] |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |1 | +1 |0.3 | | | |- |[[Уздржаних]] |1 |0.3 |2 | +1 |0.6 |1 |−1 |0.3 |1 |0 |0.3 | | | |- !Регистровани гласачи !358 !100.0 !358 !0 !100.0 !358 !0 !100.0 !357 !−1 !100.0 ! ! ! |} {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:95%;line-height:18px" |} == Референце == {{reflist|colwidth=30em}} {{2022 Conservative Party leadership election}} {{Conservative Party (UK)}} fli8qg26aobte3iqmgcppdj2sno8rdr 25115251 25115105 2022-07-20T10:29:23Z Bleki19 275725 /* Кандидати */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Избори|датум_избора=13. јул 2022. надаље|кандидат1=[[Риши Сунак]]|кандидат2=[[Пени Мордонт]]|кандидат3=[[Лиз Трас]]|слика1=Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|слика2=Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|слика3=Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|број_гласова1=1. круг: '''88 (24.6)''' 2. круг: '''101 (28.2%)''' 3. круг: '''115 (32.1%)''' 4. круг: '''118 (33.0%)'''|број_гласова2=1. круг: 67 (18.7%) 2. круг: 83 (23.2%) 3. круг: 82 (22.9%) 4. круг: 92 (25.8%)|број_гласова3=1. круг: 50 (14.0%) 2. круг: 64 (17.9%) 3. круг: 71 (19.8%) 4. круг: 86 (24.1%)|претходни_избори=[[Избори за руководство конзервативне странке 2019. (УК)]]|next_election=''''Следећи''''|проценат1=|previous_election=''''Следећи''''|претходна_година=[[Избори за руководство конзервативне странке 2019. (УК)|2019.]]|before_election=[[Борис Џонсон]]|пре_избора=[[Борис Џонсон]]|титула=Лидер}}Текући '''избори за руководство Конзервативне странке 2022.''' одредиће следећег лидера [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативне партије]], а тиме и следећег [[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера Уједињеног Краљевства]]. Избори су покренути када је [[Борис Џонсон]] 7. јула 2022. објавио да ће поднети оставку на место лидера странке. Почело је 12. јула, а резултати се очекују до 5. септембра.<ref name="date2">{{cite web|url=https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|title=New UK prime minister to be chosen by early September|last=Payne|first=Sebastian|date=7 July 2022|website=[[Financial Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708120527/https://www.ft.com/content/87af8858-e427-47f9-b801-be7a50f65d6e|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Џонсон је изабран да наследи [[Тереза Меј|Терезу Меј]] након што Меј није успела да обезбеди већину за свој [[споразум о повлачењу из Брегзита]]. Џонсон је победио Џеремија Ханта у последњој рунди избора за руководство Конзервативне странке 2019., а касније је расписао опште изборе у Уједињеном Краљевству 2019. на основу платформе завршетка повлачења [[Брегзит|Велике Британије из Европске уније]] након што је изгубио радну већину због пребегавања и сопствених суспензија чланова побуњеника парламента (посланици). Конзервативци су освојили највећу већину од 1987. и Џонсон је успео да усвоји ревидирану верзију Мејовог споразума о повлачењу. Пандемија ЦОВИД-19 проширила се у Уједињеном Краљевству почетком 2020. Влада је увела рестрикције јавног здравља, укључујући ограничења друштвене интеракције за која је касније откривено да су Џонсон и неко од његовог особља прекршили у скандалу Партигејт. Џонсонову премијерску функцију карактерише низ полити чких контроверзи, које новинарски извори такође описују као скандале, откако је постао премијер. Џонсону је гласало о поверењу конзервативних посланика у јуну 2022. Од 5. до 7. јула, након скандала Крис Пинчер, преко 60 министара владе, парламентарних приватних секретара, трговинских изасланика и председника партија поднело је оставке. Ово је била највећа серија таквих оставки у британској историји, а многи посланици који су их раније подржавали позвали су Џонсона да поднесе оставку. То је довело до кризе владе. Џонсон је 7. јула најавио да ће поднети оставку на место лидера странке, али да ће остати на месту премијера док се не изабере наследник.<ref>{{cite news|url=https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|title='Sad to be giving up': Johnson confirms he is resigning as prime minister|author=Peston, Robert|date=7 July 2022|work=[[ITV News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707190309/https://www.itv.com/news/2022-07-07/boris-johnson-set-to-resign-say-reports|archive-date=7 July 2022|author-link=Robert Peston|url-status=live}}</ref> Очекује се да ће следећи лидер конзервативаца, који ће постати и нови премијер, бити познат до 5. септембра 2022. године..<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> == Позадина == === Изгласавање поверења јуна 2022 === Дана 6. јуна 2022, након платинастог јубилеја [[Елизабета II|Елизабете II]] , [[Грејем Брејди]] је објавио да је праг од 54 писма неповерења достигнут и да ће гласање о поверењу Џонсону бити одржано увече истог дана. Већина конзервативних посланика изгласала је поверење Џонсону да остане лидер странке. Више од 40 одсто посланика конзервативаца изгласало је неповерење, што је Гардијан описао као "побуну већу од очекиване". Гласање о поверењу руководству Конзервативне странке Бориса Џонсона 2022. године. === Криза владе === [[Датотека:Prime_Minister_Boris_Johnson's_statement_in_Downing_Street_7_July_2022.png|десно|мини|250x250пискел|Џонсон објављује своју оставку на чекању испред Даунинг стрита 10, 7. јула 2022.; он ће напустити функцију након што 5. септембра буде изабран нови лидер]] Крајем јуна 2022, посланик конзервативаца Крис Пинчер поднео је оставку на место заменика шефа владе након што су изнете оптужбе да је опипао двојицу мушкараца.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|title=Chris Pincher: Tory whip resigns saying he 'embarrassed himself'|date=1 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705220059/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62002088|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref>Џонсон је првобитно одбио да му суспендује бич, а његов портпарол је бранио његово првобитно именовање, рекавши да Џонсон није знао за оптужбе против њега.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|title=Chris Pincher: a timeline of allegations and investigations|last=Mason|first=Rowena|date=4 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183806/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/chris-pincher-a-timeline-of-allegations-and-investigations|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Против Пинчера је изнето више навода о пипању. Бивши стални секретар Министарства иностраних послова Сајмон Мекдоналд написао је да је Џонсон био лично обавештен о претходним оптужбама против Пинчера 2019.<ref name=":12">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|title=Boris the cat with nine lives has finally been neutered|last=Shipman|first=Tim|newspaper=[[The Times]]|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709172315/https://www.thetimes.co.uk/article/boris-the-cat-with-nine-lives-has-finally-been-neutered-nq7hnwndv|archive-date=9 July 2022|issn=0140-0460|url-status=live}}</ref> Џонсон је 4. јула признао да је знао за оптужбе у време када га је именовао.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|title=Johnson aware of some claims about Chris Pincher in February, No 10 admits|date=4 July 2022|work=The Guardian|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705085320/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/04/no-10-pm-was-aware-of-some-claims-about-chris-pincher-in-february|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико министара је поднело оставке 5. јула, укључујући канцелара министарства финансија Сунака и министра здравља Џавида.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|title=Cabinet resignations: Who's staying and who's going? Ministers reveal if they are backing Boris Johnson after Rishi Sunak and Sajid Javid quit|publisher=Sky News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706062441/https://news.sky.com/story/cabinet-resignations-whos-staying-and-whos-going-ministers-reveal-if-they-are-backing-boris-johnson-after-rishi-sunak-and-sajid-javid-quit-12646480|archive-date=6 July 2022|url-status=live|access-date=6 July 2022}}</ref>Неколико политичара о којима се разговарало као о потенцијалним кандидатима за лидере, укључујући и Труса, изразило је сталну подршку Џонсону.<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|title=Dominic Raab, Liz Truss and Priti Patel stand by Boris Johnson as Cabinet implodes|date=5 July 2022|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705183234/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/boris-johnson-raab-truss-patel-b2116445.html|archive-date=5 July 2022|website=The Independent|url-status=live}}</ref> Новинар Тим Шипман написао је у Тајмсу да је секретар за транспорт Грант Шапс, који је водио евиденцију присталица на ранијем гласању о поверењу, рекао Џонсону да може да гарантује само 28 гласова поверења ако се распише ново гласање.<ref name=":12" /> Џонсон је именовао потенцијалног кандидата за лидера Надхима Захавија за канцелара, уз извештаје да је Захави претио да ће поднети оставку ако му се не додели улога.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|title=Sajid Javid and Rishi Sunak quit – throwing Boris Johnson's future into doubt|date=5 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705182454/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/sajid-javid-and-rishi-sunak-quit-throwing-boris-johnsons-future-into-doubt|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Именовао је Мишел Донелан за секретара за образовање, Захавијева претходна улога.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|title=Who is Michelle Donelan and what is the new education secretary facing?|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707031603/https://www.bbc.co.uk/news/education-62061251|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Много више министара поднело је оставке 6. јула.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|title=Government resignations: Who has gone, who is staying?|date=6 July 2022|work=BBC News|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705211035/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058278|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> Неколико конзервативних посланика, укључујући секретара за подизање нивоа Гова, рекли су Џонсону да треба да поднесе оставку.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|title=Boris Johnson: Embattled PM vows to keep going amid Tory revolt|date=6 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706120259/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62065534|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Џонсон је истог дана отпустио Гоува, наводећи као разлог нелојалност.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|title=Michael Gove sacked 'for disloyalty': allies reveal how it happened|author=Elgot, Jessica|date=6 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220706210916/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/06/michael-gove-sacked-for-disloyalty-allies-reveal-how-it-happened|archive-date=6 July 2022|url-status=live}}</ref> Следећег дана, Захави и Донелан су позвали Џонсона да поднесе оставку, а сама Донелан је поднела оставку из кабинета.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|title=New Education Secretary Michelle Donelan quits as Nadhim Zahawi tells Boris Johnson "go now"|author=Scott, Jennifer|work=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707075448/https://news.sky.com/story/nadhim-zahawi-tells-boris-johnson-you-must-do-the-right-thing-and-go-now-12647338|archive-date=7 July 2022|url-status=live|access-date=7 July 2022}}</ref> Анкета ЈуГов-а показала је да је 59 одсто чланова Конзервативне партије желело да Џонсон поднесе оставку.<ref>{{cite web|url=https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|title=Most Conservative party members want Boris Johnson to resign|author=Smith, Matthew|date=7 July 2022|website=[[YouGov]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708121946/https://yougov.co.uk/topics/politics/articles-reports/2022/07/07/most-conservative-party-members-want-boris-johnson|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=18 July 2022}}</ref> Џонсон је истог дана, 7. јула, најавио своју оставку на чекању, рекавши да ће нови лидер преузети дужност пре октобра 2022. <ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|title=Boris Johnson to resign leaving power vacuum at top of Tory party|last=Maidment|first=Jack|date=7 July 2022|work=The Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060750/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/boris-johnson-resign-news-government-resignations-gove-zahawi/|archive-date=7 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name=":5">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|title=Boris Johnson to resign as Conservative leader|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707103305/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-to-resign-as-conservative-leader|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> Остаће на месту премијера до избора свог наследника. Неколико конзервативних посланика рекло је да би требало да се повуче са места премијера, а Кир Стармер, лидер Лабуристичке партије, рекао је да ће расписати парламентарно гласање о неповерењу влади ако Џонсон брзо не поднесе оставку на место премијера. <ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|title=Boris Johnson resigns as Conservative leader after cabinet revolt|last=Mason|first=Rowena|date=7 July 2022|work=The Guardian|access-date=7 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707113557/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/07/boris-johnson-resigns-as-conservative-leader-after-cabinet-revolt|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref> == Процедура == Процес за изборе за руководство 2022. одобрио је Комитет из 1922. 11. јула.<ref name=":9">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|title=Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced|author=Allegretti, Aubrey|date=11 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711234943/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/11/britain-new-pm-5-september-tory-leadership-rules-announced|archive-date=11 July 2022|url-status=live}}</ref> Номинације су отворене и затворене 12. јула, а сваки кандидат мора да има номинације од најмање 20 конзервативних посланика да би дошао до првог гласања. <ref name=":9" /> Џонсон, као одлазећи вођа, није имао право да се кандидује на следећим изборима.<ref name=":3">{{cite web|url=https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|title=Constitution of the Conservative Party|date=January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210920212357/https://public.conservatives.com/organisation-department/202101/Conservative%20Party%20Constitution%20%20as%20amended%20January%202021.pdf|archive-date=20 September 2021|url-status=live|access-date=28 May 2022}}</ref> Према новим правилима за такмичење 2022. године, у првом кругу, 13. јула, кандидатима је потребно 30 гласова посланика да не би испали.<ref name=":9" /> У сваком наредном кругу, почевши од другог 14. јула, кандидат са најмање гласова биће елиминисан.<ref name=":9" /> Трећи круг одржан је у понедељак, 18. јула, којим је елиминисан још један кандидат, а резултати су објављени у 20 часова. Четврто гласање, којим је поље смањено на три, одржано је 19. јула, са резултатима представљеним у 15 часова, а пето 20. јула, при чему су последња два имена позната око 16 часова. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|title=When is the next Tory leadership vote?|last=Stone|first=Jon|date=15 July 2022|work=[[The Independent]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220717134538/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-timetable-2022-when-vote-b2123969.html|archive-date=17 July 2022|url-status=live|access-date=17 July 2022}}</ref> Коначно, када преостају само два кандидата, чланови Конзервативне странке ће гласати да одлучују између њих по принципу један члан-један глас.<ref name="HoCL-briefing">{{cite web|url=https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|title=Leadership elections: Conservative Party|last=Johnston|first=Neil|date=24 May 2019|publisher=[[House of Commons Library]]|page=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160820172114/https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/SN01366/SN01366.pdf|archive-date=20 August 2016|url-status=live|access-date=28 May 2022|department=}}</ref><ref name=":3" /> Кандидат који добије највише гласова побеђује на конкурсу.<ref name=":3" /> Током летњих месеци биће низ јавних хајки. Очекује се да ће нови лидер конзервативаца, а тиме и премијер, бити проглашен 5. септембра, када се Доњи дом врати са летње паузе. <ref name=":9" /> Џонсон је 13. јула изјавио да планира да оде у Бакингемску палату и да поднесе оставку у уторак 6. септембра, а новог премијера ће именовати краљица Елизабета II касније тог дана.<ref>{{cite news|url=https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|title=Boris Johnson reveals exact date he will hand letter of resignation to the Queen|last=Doody|first=Kieran|work=The Northern Echo|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222802/https://www.thenorthernecho.co.uk/news/20276279.pmqs-boris-johnson-reveals-exact-date-will-hand-letter-resignation-queen/|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> == Кандидати == === Номиновани === Осам кандидата је потврђено 12. јула, након што су добили подршку најмање 20 других конзервативних посланика: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! colspan="2" scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 140px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 100px;" |Датум кад је проглашен ! scope="col" style="width: 200px;" |Статус кампање ! scope="col" style="width: 170px;" |Предлагач/секундар/ ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official portrait of Mrs Kemi Badenoch crop 2.jpg|133x133пискел]] |[[Кеми Баденоч]] |[[Датотека:Kemi_for_Prime_Minister_logo.svg|100x100пискел|Kemi for Prime Minister]][https://www.kemiforprimeminister.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="1" |Елиминисана после четвртог гласања. |[[Ли Роули]], [[Џулија Лопез]] |<ref>{{cite news|url=https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|title=Former equalities minister Kemi Badenoch announces Tory leadership bid|last=McFadden|first=Brendan|date=8 July 2022|work=inews.co.uk|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708233909/https://inews.co.uk/news/former-equalities-minister-kemi-badenoch-announced-tory-leadership-bid-1733814|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Suella_Braverman_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Суела Браверман]] |[[Датотека:Sulla_4_Leader_Logo.png|100x100пискел|Suella 4 Leader]][https://web.archive.org/web/20220712120617/https://suella4leader.com/ Веб-сајт] |6 July 2022 | data-sort-value="3" |Елиминисана после 2. круга, одобрила Лиз Трас |[[Давид Џонс]], [[Мириам Кејтс]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|title=Watch: Suella Braverman announces leadership bid on live TV|last1=Diver|first1=Tony|date=6 July 2022|work=The Telegraph|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707060828/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/06/tory-leadership-hopefuls-prepare-bids-succeed-boris-johnson/|archive-date=7 July 2022|last2=Riley-Smith|first2=Ben|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref><ref name="SecondRoundBallotEliminated">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|title=Suella Braverman out of Tory leadership race after second round of voting|date=2022-07-14|website=the Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714160111/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/14/suella-braverman-out-of-tory-leadership-race-after-second-round-of-voting|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-14}}</ref><ref name=":28">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|title=Suella Braverman backs Liz Truss after exit from Conservative leadership race|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714193757/https://news.sky.com/story/suella-braverman-knocked-out-of-conservative-leadership-race-in-second-round-of-voting-12651874|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Jeremy_Hunt_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Џереми Хант]] |[[Датотека:Win_Back_Trust_Wordmark.png|100x100пискел|Win Back Trust]][https://jeremyhunt2022.co.uk/ Веб-сајт] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 1. круга, одобрио Риши Сунак |[[Естер Макви]], [[Ентони Магнали]] |<ref name="HuntJavid">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|title=Ex-health secretaries Sajid Javid and Jeremy Hunt join Tory leadership race|date=9 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709205512/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62110114|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|title=Jeremy Hunt and Nadhim Zahawi knocked out of Tory leadership race|date=13 July 2022|website=The Guardian|archive-url=https://web.archive.org/web/20220713163657/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/jeremy-hunt-and-nadhim-zahawi-knocked-out-of-tory-leadership-race|archive-date=13 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":27">{{cite news|url=https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|title=Conservative leadership race: Jeremy Hunt backs Rishi Sunak after being knocked out of contest|last1=Scott|first1=Jennifer|work=Sky News|access-date=14 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://news.sky.com/story/zahawi-and-hunt-knocked-out-of-tory-leadership-race-after-first-round-of-voting-12651366|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Penny Mordaunt crop 2.jpg|133x133пискел]] |[[Пени Мордонт]] |[[Датотека:PM4PM_logo.svg|100x100пискел|PM4PM]][https://www.pm4pm.com/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активна |[[Андреа Лидсом]], [[Крејг Трејси]] |<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|title=Penny Mordaunt launches leadership bid with bombastic video featuring Boris Johnson|date=2022-07-10|website=The Independent|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220715013954/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/penny-mordaunt-tories-video-boris-johnson-b2119787.html|archive-date=15 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Rishi Sunak crop 2.jpg|133x133пискел]] |[[Риши Сунак]] |[[Датотека:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|100x100пискел|Ready for Rishi]][https://www.ready4rishi.com/ Веб-сајт] |8 July 2022 | data-sort-value="0" |Активан |[[Доминик Раб]], [[Мел Страјд]] |<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live|access-date=8 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official portrait of Elizabeth Truss crop 2.jpg|133x133пискел|безоквира]] |[[Лиз Трас]] |[[Датотека:Liz_For_Leader_logo.png|100x100пискел|Liz For Leader]][https://lizforleader.co.uk/ Веб-сајт] |10 July 2022 | data-sort-value="0" |Активн |[[Сајмон Кларк]], [[Тереза Кофи]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|title=Liz Truss: I would cut taxes from day one as prime minister|last=Truss|first=Liz|date=10 July 2022|work=The Telegraph|access-date=10 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710204721/http://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/10/liz-truss-would-cut-taxes-day-one-prime-minister/|archive-date=10 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Tom_Tugendhat_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Том Тугендат]] |[[Датотека:Tom_Tugendhat_A_Clean_Start_logo_Secondary.png|100x100пискел|Tom: A Clean Start]][https://web.archive.org/web/20220711060356/https://timefortugendhat.com/ Веб-сајт] |7 July 2022 | data-sort-value="2" |Елиминисан после 3. круга |[[Ен-Мари Тревелјан]], [[Џејмс Дејли (Енглески политичар)|Џејмс Дејли]] |<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|title=I have served before. Now I hope to answer the call as prime minister|last=Tugendhat|first=Tom|date=7 July 2022|newspaper=The Daily Telegraph|access-date=7 July 2022|archive-url=https://archive.today/20220707201954/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/tom-tugendhat-have-served-now-hope-answer-call-prime-minister/|archive-date=7 July 2022|url-status=live}}</ref><ref name=":31">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|title=Tom Tugendhat knocked out of Tory leadership race as field narrows to final four|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719001330/https://news.sky.com/story/tom-tugendhat-knocked-out-of-tory-leadership-race-as-field-narrows-to-final-four-12654470|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-19}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Nadhim_Zahawi_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]] |[[Надхим Захави]] |[[Датотека:NZ4PM.png|100x100пискел|NZ4PM]] |9 July 2022 | data-sort-value="4" |Елиминисан после 2. круга |[[Брендон Луис]], [[Аманда Милинг]] |<ref name="GutteridgeZahawi">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|title=Nadhim Zahawi joins Tory leadership race with a bid to revive low-tax Thatcherism|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174359/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/nadhim-zahawi-joins-tory-leadership-race-bid-revive-low-tax/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name="FirstRoundBallotEliminated" /> |} === Повучени === Следећи посланици су најавили да ће тражити вођство Конзервативне странке, али су се накнадно повукли из трке пре него што су могли да буду номиновани, због недовољне подршке или других разлога: {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" ! scope="col" style="width: 120px;" |Кандидат ! scope="col" style="width: 100px;" class="unsortable" |Кампања ! scope="col" style="width: 80px;" |Проглашен ! scope="col" style="width: 80px;" |Повучен ! scope="col" style="width: 100px;" |Кандидати који су га подржали ! scope="col" style="width: 40px;" class="unsortable" |{{Define|Ref.|Reference(s)}} |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rehman_Chishti_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Рехман|Чишти}} | |10. јула 2022. |12. јула 2022. |[[Том Тугендат]], онда [[Риши Сунак]] |<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|title=UK MP Rehman Chishti to run for next UK PM|last=Reuters|date=10 July 2022|access-date=12 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710234803/https://www.reuters.com/world/uk/uk-mp-rehman-chishti-run-next-uk-pm-2022-07-10/|archive-date=10 July 2022|publisher=[[Reuters]]|url-status=live}}</ref><ref name=":22">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|title=Rehman Chishti's unlikely Tory leadership bid ends with zero backers|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222814/https://www.independent.co.uk/news/uk/foreign-office-mps-grant-shapps-government-boris-johnson-b2121593.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":26">{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|title=Chishti backs Tugendhat for Tory leader|date=2022-07-13|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714201632/https://news.sky.com/story/tory-leadership-live-updates-sunak-and-truss-into-final-five-of-race-davis-condemns-black-ops-attacks-against-mordaunt-12593360|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=2022-07-15}}</ref><ref>{{cite web|url=https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|title=Rehman Chishti on Twitter|date=19 July 2022|publisher=Twitter|archive-url=https://web.archive.org/web/20220719195154/https://twitter.com/Rehman_Chishti/status/1549356876055412738?ref_src=twsrc%5Egoogle%7Ctwcamp%5Eserp%7Ctwgr%5Etweet|archive-date=19 July 2022|url-status=live|access-date=19 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Sajid_Javid_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Саџид|Џавид}} |[[Датотека:Teamsajlogotop1.png|100x100пискел|Team Saj]][https://www.teamsaj.uk/ Веб-сајт] |10. јула 2022. |12. јула 2022. | |<ref name="HuntJavid" /><ref name=":23">{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|title=Sajid Javid pulls out of Tory leadership race|date=12 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222820/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/sajid-javid-withdraws-tory-leadership-b2121559.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref> |- |[[Датотека:Official_portrait_of_Rt_Hon_Grant_Shapps_MP_crop_2.jpg|133x133пискел]]{{Sortname|Грант|Шапс}} |[[Датотека:Grant_Shapps_logo.svg|100x100пискел|Grant Shapps]] |9. јула 2022. |12. јула 2022. |[[Риши Сунак]] |<ref name="GutteridgeShapps">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|title=Grant Shapps bids to become Prime Minister with pledge to boost defence spending|last=Gutteridge|first=Nick|date=9 July 2022|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|issn=0307-1235|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709174248/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/grant-shapps-bids-become-prime-minister-pledge-boost-defence/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref><ref name=":24">{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|title=Grant Shapps pulls out of Tory leadership race and backs Rishi Sunak|author=Merrick, Rob|date=12 July 2022|work=[[The Independent]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220712110520/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rishi-sunak-grant-shapps-tory-leadership-b2121148.html|archive-date=12 July 2022|url-status=live}}</ref> |} == Резултати == {| class="wikitable" ! rowspan="2" |Кандидат ! colspan="2" |1. круг: 13. јул 2022. <ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|title=Tory leadership vote: The first round results in full|date=13 July 2022|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222823/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-hunt-mordaunt-b2122419.html|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref><ref name=":25">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|title=Tory leadership election: full results|work=[[The Guardian]]|access-date=13 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222803/https://www.theguardian.com/politics/ng-interactive/2022/jul/13/tory-leadership-election-full-results|archive-date=14 July 2022|url-status=live}}</ref> ! colspan="3" |2. круг: 14. јул 2022. <ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|title=Tory leadership vote: The second round results in full|author=Stone, John|date=2022-07-14|work=[[The Independent]]|access-date=2022-07-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714222805/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/tory-leadership-vote-results-sunak-braverman-mordaunt-b2123231.html|archive-date=14 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref><ref name=":25" /> ! colspan="3" |3. круг: 18. јул 2022. <ref name=":25" /> ! colspan="3" |4. круг: 19. јул 2022. ! colspan="3" |5. круг: 20. јул 2022. |- !Бр. гласова !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% !Бр. гласова !+/− !% |- |[[Риши Сунак]] |'''88''' |'''24.6''' |'''101''' | +13 |'''28.2''' |'''115''' | +14 |'''32.1''' |'''118''' | +3 |'''33.2''' | | | |- |[[Пени Мордонт]] |67 |18.7 |83 | +16 |23.2 |82 |−1 |22.9 |92 | +10 |25.9 | | | |- |[[Лиз Трас]] |50 |14.0 |64 | +14 |17.9 |71 | +7 |19.8 |86 | +15 |24.2 | | | |- |[[Кеми Баденоч]] |40 |11.2 |49 | +9 |13.7 |58 | +9 |16.2 |59 | +1 ! colspan="4" |Елиминисана |- |[[Том Тугендат]] |37 |10.3 |32 |−5 |8.9 |31 |−1 ! colspan="7" |Елиминисан |- |[[Суела Браверман]] |32 |8.9 |27 |−5 ! colspan="10" |Елиминисана |- |[[Надхим Захави]] |25 ! colspan="13" |Елиминисан |- |[[Џереми Хант]] |18 ! colspan="13" |Елиминисан |- !Дали гласови !357 !99.7 !356 !−1 !99.4 !357 !+1 !99.7 !355 !−2 !99.4 ! ! ! |- |[[Покварени гласачки листићи]] |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |0 |0 |0.0 |1 | +1 |0.3 | | | |- |[[Уздржаних]] |1 |0.3 |2 | +1 |0.6 |1 |−1 |0.3 |1 |0 |0.3 | | | |- !Регистровани гласачи !358 !100.0 !358 !0 !100.0 !358 !0 !100.0 !357 !−1 !100.0 ! ! ! |} {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:95%;line-height:18px" |} == Референце == {{reflist|colwidth=30em}} {{2022 Conservative Party leadership election}} {{Conservative Party (UK)}} 94co7177v66hw4ntfaj1xkww7spmqvf 1 4328987 25115044 2022-07-20T04:23:43Z Vux33 178022 Нова страница: {{сзр}} {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Blason paris 75.svg|70п]] | textstyle = text-align: center; | text = Овај чланак је написан у оквиру:<br /><big>'''[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акције писања чланака о Паризу II]]'''</big><br />датум уноса: од 1. до 20. јула 2022. }} Категорија:Ви… wikitext text/x-wiki {{сзр}} {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Blason paris 75.svg|70п]] | textstyle = text-align: center; | text = Овај чланак је написан у оквиру:<br /><big>'''[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акције писања чланака о Паризу II]]'''</big><br />датум уноса: од 1. до 20. јула 2022. }} [[Категорија:Википедијина Акција писања чланака о Паризу|Википедијина Акција писања чланака о Паризу]] tg2kkt82su6id0xwy41nbnlesyz7bi5 3 4328988 25115047 2022-07-20T04:31:15Z MdsShakil 281389 MdsShakil преместио је страницу [[Разговор са корисником:GabrielKuriyama]] на [[Разговор са корисником:SilentHill 333]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/GabrielKuriyama|GabrielKuriyama]] у [[Special:CentralAuth/SilentHill 333|SilentHill 333]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор са корисником:SilentHill 333]] scwcsc7nwroe052aovfibkor4n0u8p7 10 4328989 25115095 2022-07-20T06:43:03Z EmiliaITČA 298352 Нова страница: {{Navbox musical artist |name=Леб и сол |title=[[Леб и сол]] |bodyclass = hlist |background = group_or_band |above= * '''Мичо Божиков''' * '''[[Бодан Арсовски]]''' * '''Никола Димушевски''' * '''Михаил Парушев''' * [[Кирил Џајковски]] * [[Влатко Стефановски]] * [[Гарабет Тавитјан]] * Валентино Скендеровски * Dragoljub Đuričić|… wikitext text/x-wiki {{Navbox musical artist |name=Леб и сол |title=[[Леб и сол]] |bodyclass = hlist |background = group_or_band |above= * '''Мичо Божиков''' * '''[[Бодан Арсовски]]''' * '''Никола Димушевски''' * '''Михаил Парушев''' * [[Кирил Џајковски]] * [[Влатко Стефановски]] * [[Гарабет Тавитјан]] * Валентино Скендеровски * [[Dragoljub Đuričić|Драгољуб Ђуричић]] |group1=Студијски албуми |list1= *''[[Леб и сол (албум)|Леб и сол]]'' (1978) *''[[Леб и сол 2]]'' (1978) *''[[Ручни рад (албум групе Леб и сол)|Ручни рад]]'' (1979) *''[[Бесконачно (албум групе Леб и сол)|Бесконачно]]'' (1981) * ''[[Следовање (албум групе Леб и сол)|Следовање]]'' (1982) *''[[Калабалак]]'' (1983) *''[[Тангента (албум групе Леб и сол)|Тангента]]'' (1984) *''[[Звучни зид — музика за театар, филм и ТВ]]'' (1986) *''[[Као какао]]'' (1987) *''[[Путујемо (албум групе Леб и сол)|Путујемо]]'' (1989) *''[[И така натака]]'' (2008) |group2=Уживо албуми |list2= *''[[Акустична траума (албум)|Акустична траума]]'' *''[[Live in New York]]'' (1991) *''[[Live in Macedonia]]'' (2006) }} [[Категорија:Леб и сол|*]] 0lshwgon2yij9rj9neixhto9tf9mvm6 0 4328990 25115103 2022-07-20T07:41:58Z HoneymoonAve27 204002 Нова страница: {{кратак опис|самопроглашена држана у Југоисточној Европи}} {{о страници|квазидржави која је постојала између 1991. и 1999|делимично признату државу основану 2008.|Република Косово}} {{Инфокутија бивша држава | Име државе = Република Косово | Изворно име држав… wikitext text/x-wiki {{кратак опис|самопроглашена држана у Југоисточној Европи}} {{о страници|квазидржави која је постојала између 1991. и 1999|делимично признату државу основану 2008.|Република Косово}} {{Инфокутија бивша држава | Име државе = Република Косово | Изворно име државе = {{lang|sq|Republika e Kosovës}} | Име_генитив = Републике Косово | Слика_застава = Flag of Kosova (1991–1999).svg | Слика_грб = [[Датотека:Variant of albanian eagle 1.svg|70п]] | Химна = [[Химна Албаније|Химна застави]]<br />{{small|({{јез-алб|Himni i Flamurit}})}} | Слика_карта = Kosovo1999 location map.png | Текст_испод_карте = Положај Републике Косово у односу на [[Савезна Република Југославија|СР Југославију]] (1999) | Главни град = [[Приштина]] | Службени језик = [[Албански језик|албански]] | Тип владавине = Република | Титула владара = [[Председник Републике Косово|Председник]] | Име владара = [[Ибрахим Ругова]]<br><small>(1992—2000)</small> | Титула владара2 = [[Премијер Републике Косово|Премијер]] | Име владара2 = [[Јусуф Зејнулаху]]<br><small>(1990—1991)</small><br>[[Бујар Букоши]]<br><small>(1991—2000)</small> | Година почетак = 22. септембар 1991. | Година крај = 1. фебруар 1999. | Статус = признавала је само [[Албанија]] | Година пописа = 1995. | Становништво = 2.100.000 | Валута = [[југословенски динар]]<br>[[албански лек]]<br>[[немачка марка]] | Застава_Претходник1 = Flag of the Socialist Republic of Serbia.svg | Претходник1 = [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косово]] | Застава_Следбеник1 = Flag of Serbia.svg | Следбеник1 = {{nowrap|[[Косово и Метохија|АП Косово и Метохија]]}} }} '''Република Косово''' ({{јез-алб|Republika e Kosovës}}) била је самопроглашена [[Списак непризнатих и дјелимично признатих држава|квазидржава]] у [[Југоисточна Европа|Југоисточној Европи]], основана 1991. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.keshilliministrave.al/index.php?fq=brenda&m=news&lid=7323&gj=gj2|title=Statement of Albanian PM Sali Berisha during the recognition of the Republic of Kosovo, stating that this is based on a 1991 Albanian law, which recognized the Republic of Kosova|date=2008-02-18|website=Keshilli i Ministrave|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120316032633/http://www.keshilliministrave.al/index.php?fq=brenda&m=news&lid=7323&gj=gj2|archive-date=2012-03-16|access-date=2020-02-06}}</ref> Током свог врхунца, настојала је да успостави сопствене паралелне политичке институције насупрот онима [[Косово и Метохија|Аутономне Покрајине Косова и Метохије]] којима је управљала [[Република Србија (1990—2006)|Република Србија]]. Застава коју је користила Република Косово била је веома слична [[Застава Албаније|застави Албаније]], са истим симболом на истој позадини у боји. == Историја == {{детаљније|Косово и Метохија}} === Оснивање === Крајем јуна 1990. [[Албанци у Србији|албански]] посланици покрајинске Скупштине предложили су гласање о томе да ли да се формира независна република. Председник скупштине етнички [[Срби]]н одмах ју је прекинуо и обећао да ће поново отворити Скупштину 2. јула, што је касније одложено. Дана 2. јула велика већина албанских посланика вратила се у Скупштину, али је она била закључана, те су на улици испред гласали да се Косово прогласи републиком у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]].<ref>Noel Malcolm, ''A Short History of Kosovo'', p.346.</ref> Влада Србије је одговорила распуштањем Скупштине и Владе Косова, као и укидањем преостале аутономије. Влада Србије је потом донела још један закон о радним односима којим је отпуштено додатних 80.000 радника албанске националности. Етнички Албанци, чланови сада званично распуштене Скупштине Косова састали су се тајно 7. септембра у [[Качаник]]у и прогласили „Републику Косово” у којој ће закони Југославије важити само ако су у складу са Уставом Косова. Скупштина је 22. септембра 1991. прогласила „Републику Косово” независном државом.<ref>Jure Vidmar [https://www.vanderbilt.edu/wp-content/uploads/sites/78/Vidmar-cr_final_final1.pdf International Legal Responses to Kosovo’s Declaration of Independence] ''Vanderbilt Journal of Transitional Law'', Vol 42, p789</ref><ref>{{Cite journal|last=Jure Vidmar|date=2009|title=International Legal Responses to Kosovo's Declaration of Independence|url=https://www.vanderbilt.edu/wp-content/uploads/sites/78/Vidmar-cr_final_final1.pdf|url-status=dead|journal=Vanderbilt Journal of Transitional Law|volume=42|pages=789|archive-url=https://web.archive.org/web/20191220094447/https://www.vanderbilt.edu/wp-content/uploads/sites/78/Vidmar-cr_final_final1.pdf|archive-date=2019-12-20}}</ref> Ову декларацију је подржало 99% бирача на незваничном [[Референдум о независности Косова|референдуму]] одржаном неколико дана касније.<ref name="DD">[http://www.sudd.ch/event.php?lang=en&id=ks011991 Kosovo (Yugoslavia), 30 September 1991: Independence] Direct Democracy</ref> [[Албанија]] је једина држава која је признала Републику Косово. === Паралелне институције === Албанци су организовали покрет отпора, стварајући низ паралелних институција у областима образовања, медицине и опорезивања.<ref>Clark, Howard. ''Civil Resistance in Kosovo''. London: Pluto Press, 2000. {{ISBN|0-7453-1569-0}}</ref> Отворене су нове школе, а куће су претворене у школске објекте, укључујући средње школе и универзитете. На паралелним изборима изабрани су нови лидери, формирајући нову државу у земљи. Због репресије, нова власт је имала седиште у егзилу. Постојала је паралелна фудбалска лига, након што су сви спортисти протерани са стадиона и спортских објеката.<ref>[https://prishtinainsight.com/build-parallel-state-mag/ How to build a parallel state], Agron Demi for Prishtina Insight, 2018</ref><ref>[https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0090599042000296131?src=recsys&journalCode=cnap20 Forming a parallel state], Besnik Pula</ref> === Интервенција НАТО-а === {{детаљније|Рат на Косову и Метохији}} Од 1995. године надаље, тензије у региону су ескалирале и довеле до [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] који је почео 1998. године, а водио се између [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и терористичке [[Ослободилачка војска Косова|Ослободилачке војске Косова]] (ОВК).<ref>{{cite book |first=Misha |last=Glenny |date=2012 |title=The Balkans |location=USA |publisher=Penguin Books |page=652 |isbn=978-0-14-242256-4}}</ref> Кампања коју је предводила ОВК наставила се у јануару 1999. године, а светским медијима је скренута пажња [[Случај Рачак|случајем Рачак]]. Касније тог пролећа у [[Рамбује]]у одржана је међународна конференција која је довела до предлога мировног споразума ([[преговори у Рамбујеу]]). Неуспех преговора у Рамбујеу довело је до [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]] СР Југославије које је трајало од 24. марта до 11. јуна, када су југословенске власти потписале војно-технички споразум којим је снагама НАТО-а ([[КФОР]]) и међународној цивилној мисији ([[УНМИК]]) омогућено да уђу на Косово и Метохију. УНМИК је преузео контролу над Косметом. [[Привремене институције самоуправе]] су успостављене да би се омогућило политичким лидерима на Космету да буду заступљени у одлукама. ОВК је распуштена и замењена је Косовским заштитним корпусом, лако наоружаном цивилном организацијом за реаговање у ванредним ситуацијама. == Влада == {| class="wikitable" |- !Функција !Име !Период !Напомене !{{скраћеница|Реф.|Референце}} |- |Председник |[[Ибрахим Ругова]] |1992—2000. |У егзилу у [[Италија|Италији]] од 5. маја до 15. јула 1999 |align="center" rowspan="5"|<ref>{{cite web|url=https://www.worldstatesmen.org/Kosovo.html#Kosova|title=Alternative government: Republic of Kosovo|website=WorldStatesmen.org}}</ref> |- |rowspan="3"|Премијер |- |[[Бујар Букоши]] |1991—2000. |У егзилу у [[Љубљана|Љубљани]], затим од маја 1992. до августа 1999. у [[Бон]]у |- |[[Хашим Тачи]] |1999—2000. |Привремени премијер у опозицији |- |Председник Скупштине |Иљаз Рамајли |1990—1992. | |} == Види још == * [[ФАРК]] * [[Ослободилачка војска Косова]] == Референце == {{извори}} {{DEFAULTSORT:Република Косово}} [[Категорија:Историја Косова и Метохије]] [[Категорија:Историја Републике Косово]] [[Категорија:Бивше непризнате државе]] 9922jfly2wstevyet39yrz1uwy9aakg 0 4328991 25115106 2022-07-20T07:53:08Z Intermedichbo 31422 Нова страница: '''Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије''' (КВМА) била је једна од привремених војномедидицинских установа у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] од 1939. до 1942. године, проистекла из Кујбишевског медицинског института у коју су радил… wikitext text/x-wiki '''Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије''' (КВМА) била је једна од привремених војномедидицинских установа у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] од 1939. до 1942. године, проистекла из Кујбишевског медицинског института у коју су радили бројни лекари професори [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]] и наставницима Кујбишевског медицинског института. == '''Историја''' == Приближавањем Другог светског рата наметнуло је постепену реформом Радничко-сељачке Црвене армије (РСЦА), којој је хитно био потребан све већи број обучених војних лекара за јачање одбрамбених способности земље. Пролазни војни сукоби на језеру Хасан и [[Битка на Халкин Голу|битка на реци Халхин Гол]] у великој мери открили низ слабости у организацији целокупног система војне медицине у Црвеној армији. Ове слабости наметнуле су проширење броја образовних установа у којима би се за кратко време обучавало медицинско особље за војску. Стога је у априлу 1939. Кујбишевски медицински институт реорганизован у Кујбишевску војномедицинску академију Црвене армије. Стални састав наставника КВМА био је попуњен особљем ВМА. С. М. Киров из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]](тадашњег Лењинграда) и наставницима Кујбишевског медицинског института. Док су студенти одабрани тако што су и хитно, у потребном броју, позвани на служење војног рока студенти са других медицинских института у СССР. У исту сврху, наставни кадар КВМА додатно су попуниле познате личности домаће медицине. На пример, истакнути совјетски научници постали су шефови клиничких одељења - професори М.Н.Ахутин, В.В.Закусов, В.А.Бејер, И.А.Кљус, А.Н.Беркутов и други. Они су уложили сво знање и много труда да у што краћем року побољшају медицинску подршку Црвене армије. Велики отаџбински рат није био само трагични догађај у животу совјетског народа, већ и манифестација успона патриотских и грађанских осећања, солидарности са народима који су се борили против фашизма. Кујбишевски медицински научници заузимали су посебно место у заједничкој борби против непријатеља. Добили су најважнији задатак – да развију такав систем и пронађу таква средства за лечење рањених и болесних војника Црвене армије и морнарице, која би им обезбедила брз повратак на дужност. Током тешких ратних година, особље Кујбишевске војномедицинске академије (а потом и Кујбишевског медицинског института) живело је и радило заједно са целим совјетским народом веома храбро, и понашало се по основном и гвозденом принципу: ''„Све за фронт, све за победу!”'' Можда један од најзначајнијих докумената који се чувају у архиви је следећи телеграм председника Државног комитета за одбрану директору медицинског института, секретару партијског бироа, професорима , докторима медицинских наука Каветском, Шиловцеву, Шљапникову, секретару. комсомолског комитета: , <blockquote>''Радници и службеници Кујбишевског државног медицинског института, који су прикупили 181.780 рубаља у новцу и 56.380 рубаља државних обвезница за санитарне авионе назване по Кујбишевском државном медицинском институту, мој братски поздрав и хвала Црвеној армији. Жеља радника и студената института биће испуњена. И. Стаљин.''</blockquote> == Резултати == До октобра 1942. године (за три године) у Војномедицинској академију у Кујбишеву обучено је 1793 војна лекара. == Престанак рада == У октобру 1942. одлуком Савета народних комесара Кујбишевска војномедицинска академија је распуштена. Одељења војномедицинског блока КВМА измештена су заједно са [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из Санк Петербурга у [[Самарканд]]. Са особљем академије у Самарканд је отишао и њен начелник, генерал-мајор медицинске службе В. И. Вилесов. Пре распуштања Кујбишевска војномедицинска академија Савет народних комесара СССР-а 4. септембра 1942. године, донео је одлуку да се уместо ликвидиране Војномедицинске академије, поново формиара Кујбишевски медицински институт и истиу потчини Народном комесаријату здравља РСФСР-а, пуковнику медицинске службе и директору ванредном професору В. И. Савељеву. == Извори == == Спољашње везе == a1ryu9yjjye77m2j8s3gyi4cz8dslbq 25115129 25115106 2022-07-20T08:26:23Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki '''Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије''' (КВМА) била је једна од привремених војномедидицинских установа у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] од 1939. до 1942. године, проистекла из Кујбишевског медицинског института у коју су радили бројни лекари професори [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]] и наставницима Кујбишевског медицинског института. == Историја == Приближавањем Другог светског рата наметнуло је постепену реформом Радничко-сељачке Црвене армије (РСЦА), којој је хитно био потребан све већи број обучених војних лекара за јачање одбрамбених способности земље. Пролазни војни сукоби на језеру Хасан и [[Битка на Халкин Голу|битка на реци Халхин Гол]] у великој мери открили низ слабости у организацији целокупног система војне медицине у Црвеној армији. Ове слабости наметнуле су проширење броја образовних установа у којима би се за кратко време обучавало медицинско особље за војску. Стога је у априлу 1939. Кујбишевски медицински институт реорганизован у Кујбишевску војномедицинску академију Црвене армије. Стални састав наставника КВМА био је попуњен особљем ВМА. С. М. Киров из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]](тадашњег Лењинграда) и наставницима Кујбишевског медицинског института. Док су студенти одабрани тако што су и хитно, у потребном броју, позвани на служење војног рока студенти са других медицинских института у СССР. У исту сврху, наставни кадар КВМА додатно су попуниле познате личности домаће медицине. На пример, истакнути совјетски научници постали су шефови клиничких одељења - професори М.Н.Ахутин, В.В.Закусов, В.А.Бејер, И.А.Кљус, А.Н.Беркутов и други. Они су уложили сво знање и много труда да у што краћем року побољшају медицинску подршку Црвене армије. Велики отаџбински рат није био само трагични догађај у животу совјетског народа, већ и манифестација успона патриотских и грађанских осећања, солидарности са народима који су се борили против фашизма. Кујбишевски медицински научници заузимали су посебно место у заједничкој борби против непријатеља. Добили су најважнији задатак – да развију такав систем и пронађу таква средства за лечење рањених и болесних војника Црвене армије и морнарице, која би им обезбедила брз повратак на дужност. Током тешких ратних година, особље Кујбишевске војномедицинске академије (а потом и Кујбишевског медицинског института) живело је и радило заједно са целим совјетским народом веома храбро, и понашало се по основном и гвозденом принципу: <center>''„Све за фронт, све за победу!”''</center> Можда један од најзначајнијих докумената који се чувају у архиви је следећи телеграм председника Државног комитета за одбрану директору медицинског института, секретару партијског бироа, професорима, докторима медицинских наука Каветском, Шиловцеву, Шљапникову, секретару комсомолског комитета: ''{{citat|Радницима и службеницима Кујбишевског државног медицинског института, који су прикупили 181.780 рубаља у новцу и 56.380 рубаља државних обвезница за санитарне авионе назван по Кујбишевском државном медицинском институту, мој братски поздрав и хвала Црвеној армији. Жеља радника и студената института биће испуњена. И. Стаљин.}}'' == Резултати == Од априла 1939. до октобра 1942. године (за три године) у Војномедицинској академију у Кујбишеву обучено је 1.793 војних лекара. == Престанак рада == У октобру 1942. одлуком Савета народних комесара Кујбишевска војномедицинска академија је распуштена. Одељења војномедицинског блока КВМА измештена су заједно са [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из Санк Петербурга у [[Самарканд]]. Са особљем академије у Самарканд је отишао и њен начелник, генерал-мајор медицинске службе В. И. Вилесов. Пре распуштања Кујбишевска војномедицинска академија Савет народних комесара СССР-а 4. септембра 1942. године, донео је одлуку да се уместо ликвидиране Војномедицинске академије, поново формиара Кујбишевски медицински институт и истиу потчини Народном комесаријату здравља РСФСР-а, пуковнику медицинске службе и директору ванредном професору В. И. Савељеву. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == 3clqya5pwzv7rgd38wrcwh4eu2gh4m3 25115139 25115129 2022-07-20T08:44:01Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије | групација = | лого = | лого_ширина = 100px | слика = | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = '' '' | место = [[Самара|Кујбишево]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = април 1939. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране СССР | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 53 | ширина-минута = 12 | ширина-секунда = 00 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 50 | дужина-минута = 11 | дужина-секунда = 00 | дужина-ознака = E }} '''Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије''' (КВМА) била је једна од привремених војномедидицинских установа у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] од 1939. до 1942. године, проистекла из Кујбишевског медицинског института у коју су радили бројни лекари професори [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]] и наставницима Кујбишевског медицинског института. == Историја == Приближавањем Другог светског рата наметнуло је постепену реформом Радничко-сељачке Црвене армије (РСЦА), којој је хитно био потребан све већи број обучених војних лекара за јачање одбрамбених способности земље. Пролазни војни сукоби на језеру Хасан и [[Битка на Халкин Голу|битка на реци Халхин Гол]] у великој мери открили низ слабости у организацији целокупног система војне медицине у Црвеној армији. Ове слабости наметнуле су проширење броја образовних установа у којима би се за кратко време обучавало медицинско особље за војску. Стога је у априлу 1939. Кујбишевски медицински институт реорганизован у Кујбишевску војномедицинску академију Црвене армије. Стални састав наставника КВМА био је попуњен особљем ВМА. С. М. Киров из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]](тадашњег Лењинграда) и наставницима Кујбишевског медицинског института. Док су студенти одабрани тако што су и хитно, у потребном броју, позвани на служење војног рока студенти са других медицинских института у СССР. У исту сврху, наставни кадар КВМА додатно су попуниле познате личности домаће медицине. На пример, истакнути совјетски научници постали су шефови клиничких одељења - професори М.Н.Ахутин, В.В.Закусов, В.А.Бејер, И.А.Кљус, А.Н.Беркутов и други. Они су уложили сво знање и много труда да у што краћем року побољшају медицинску подршку Црвене армије. Велики отаџбински рат није био само трагични догађај у животу совјетског народа, већ и манифестација успона патриотских и грађанских осећања, солидарности са народима који су се борили против фашизма. Кујбишевски медицински научници заузимали су посебно место у заједничкој борби против непријатеља. Добили су најважнији задатак – да развију такав систем и пронађу таква средства за лечење рањених и болесних војника Црвене армије и морнарице, која би им обезбедила брз повратак на дужност. Током тешких ратних година, особље Кујбишевске војномедицинске академије (а потом и Кујбишевског медицинског института) живело је и радило заједно са целим совјетским народом веома храбро, и понашало се по основном и гвозденом принципу: <center>''„Све за фронт, све за победу!”''</center> Можда један од најзначајнијих докумената који се чувају у архиви је следећи телеграм председника Државног комитета за одбрану директору медицинског института, секретару партијског бироа, професорима, докторима медицинских наука Каветском, Шиловцеву, Шљапникову, секретару комсомолског комитета: ''{{citat|Радницима и службеницима Кујбишевског државног медицинског института, који су прикупили 181.780 рубаља у новцу и 56.380 рубаља државних обвезница за санитарне авионе назван по Кујбишевском државном медицинском институту, мој братски поздрав и хвала Црвеној армији. Жеља радника и студената института биће испуњена. И. Стаљин.}}'' == Резултати == Од априла 1939. до октобра 1942. године (за три године) у Војномедицинској академију у Кујбишеву обучено је 1.793 војних лекара. == Престанак рада == У октобру 1942. одлуком Савета народних комесара Кујбишевска војномедицинска академија је распуштена. Одељења војномедицинског блока КВМА измештена су заједно са [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из Санк Петербурга у [[Самарканд]]. Са особљем академије у Самарканд је отишао и њен начелник, генерал-мајор медицинске службе В. И. Вилесов. Пре распуштања Кујбишевска војномедицинска академија Савет народних комесара СССР-а 4. септембра 1942. године, донео је одлуку да се уместо ликвидиране Војномедицинске академије, поново формиара Кујбишевски медицински институт и истиу потчини Народном комесаријату здравља РСФСР-а, пуковнику медицинске службе и директору ванредном професору В. И. Савељеву. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == czvu16yuap7eou4prlxjw5xrmrjntxt 25115142 25115139 2022-07-20T08:45:15Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије | групација = | лого = | лого_ширина = 100px | слика = | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = '' '' | место = [[Самара|Кујбишево]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = април 1939. | затворена = октобар 1942. | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране СССР | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 53 | ширина-минута = 12 | ширина-секунда = 00 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 50 | дужина-минута = 11 | дужина-секунда = 00 | дужина-ознака = E }} '''Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије''' (КВМА) била је једна од привремених војномедидицинских установа у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] од 1939. до 1942. године, проистекла из Кујбишевског медицинског института у коју су радили бројни лекари професори [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]] и наставницима Кујбишевског медицинског института. == Историја == Приближавањем Другог светског рата наметнуло је постепену реформом Радничко-сељачке Црвене армије (РСЦА), којој је хитно био потребан све већи број обучених војних лекара за јачање одбрамбених способности земље. Пролазни војни сукоби на језеру Хасан и [[Битка на Халкин Голу|битка на реци Халхин Гол]] у великој мери открили низ слабости у организацији целокупног система војне медицине у Црвеној армији. Ове слабости наметнуле су проширење броја образовних установа у којима би се за кратко време обучавало медицинско особље за војску. Стога је у априлу 1939. Кујбишевски медицински институт реорганизован у Кујбишевску војномедицинску академију Црвене армије. Стални састав наставника КВМА био је попуњен особљем ВМА. С. М. Киров из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]](тадашњег Лењинграда) и наставницима Кујбишевског медицинског института. Док су студенти одабрани тако што су и хитно, у потребном броју, позвани на служење војног рока студенти са других медицинских института у СССР. У исту сврху, наставни кадар КВМА додатно су попуниле познате личности домаће медицине. На пример, истакнути совјетски научници постали су шефови клиничких одељења - професори М.Н.Ахутин, В.В.Закусов, В.А.Бејер, И.А.Кљус, А.Н.Беркутов и други. Они су уложили сво знање и много труда да у што краћем року побољшају медицинску подршку Црвене армије. Велики отаџбински рат није био само трагични догађај у животу совјетског народа, већ и манифестација успона патриотских и грађанских осећања, солидарности са народима који су се борили против фашизма. Кујбишевски медицински научници заузимали су посебно место у заједничкој борби против непријатеља. Добили су најважнији задатак – да развију такав систем и пронађу таква средства за лечење рањених и болесних војника Црвене армије и морнарице, која би им обезбедила брз повратак на дужност. Током тешких ратних година, особље Кујбишевске војномедицинске академије (а потом и Кујбишевског медицинског института) живело је и радило заједно са целим совјетским народом веома храбро, и понашало се по основном и гвозденом принципу: <center>''„Све за фронт, све за победу!”''</center> Можда један од најзначајнијих докумената који се чувају у архиви је следећи телеграм председника Државног комитета за одбрану директору медицинског института, секретару партијског бироа, професорима, докторима медицинских наука Каветском, Шиловцеву, Шљапникову, секретару комсомолског комитета: ''{{citat|Радницима и службеницима Кујбишевског државног медицинског института, који су прикупили 181.780 рубаља у новцу и 56.380 рубаља државних обвезница за санитарне авионе назван по Кујбишевском државном медицинском институту, мој братски поздрав и хвала Црвеној армији. Жеља радника и студената института биће испуњена. И. Стаљин.}}'' == Резултати == Од априла 1939. до октобра 1942. године (за три године) у Војномедицинској академију у Кујбишеву обучено је 1.793 војних лекара. == Престанак рада == У октобру 1942. одлуком Савета народних комесара Кујбишевска војномедицинска академија је распуштена. Одељења војномедицинског блока КВМА измештена су заједно са [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из Санк Петербурга у [[Самарканд]]. Са особљем академије у Самарканд је отишао и њен начелник, генерал-мајор медицинске службе В. И. Вилесов. Пре распуштања Кујбишевска војномедицинска академија Савет народних комесара СССР-а 4. септембра 1942. године, донео је одлуку да се уместо ликвидиране Војномедицинске академије, поново формиара Кујбишевски медицински институт и истиу потчини Народном комесаријату здравља РСФСР-а, пуковнику медицинске службе и директору ванредном професору В. И. Савељеву. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == lavh641nr1wurhrwhxvwc3j1e0ul32e 25115148 25115142 2022-07-20T08:51:30Z Intermedichbo 31422 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије | групација = | лого = | лого_ширина = 100px | слика = | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = '' '' | место = [[Самара|Кујбишево]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = април 1939. | затворена = октобар 1942. | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране СССР | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 53 | ширина-минута = 12 | ширина-секунда = 00 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 50 | дужина-минута = 11 | дужина-секунда = 00 | дужина-ознака = E }} '''Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије''' (КВМА) била је једна од привремених војномедидицинских установа у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] од 1939. до 1942. године, проистекла из Кујбишевског медицинског института у коју су радили бројни лекари професори [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]] и наставницима Кујбишевског медицинског института. == Положај == [[Датотека:Samara 50.15002E 53.19987N.jpg|мини|Поглед на Самару из ваздуха]] Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије налазила се у Кујбишеву на ушћу реке [[Самара (притока Волге)|Самаре]] у [[Волга|Волгу]]. Град који је основан [[1586]]. године од [[1935]]. до [[1991]]. носио је име ''Кујбишев'' по [[Валеријан Кујбишев|Валеријану Кујбишеву]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетском]] политичару, а данас носи име Самара. У време [[Други светски рат|Другог светског рата]] град је био резервна престоница [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] када су [[Немци]] угрозили [[Москва|Москву]]. == Историја == Приближавањем Другог светског рата наметнуло је постепену реформом Радничко-сељачке Црвене армије (РСЦА), којој је хитно био потребан све већи број обучених војних лекара за јачање одбрамбених способности земље. Пролазни војни сукоби на језеру Хасан и [[Битка на Халкин Голу|битка на реци Халхин Гол]] у великој мери открили низ слабости у организацији целокупног система војне медицине у Црвеној армији. Ове слабости наметнуле су проширење броја образовних установа у којима би се за кратко време обучавало медицинско особље за војску. Стога је у априлу 1939. Кујбишевски медицински институт реорганизован у Кујбишевску војномедицинску академију Црвене армије. Стални састав наставника КВМА био је попуњен особљем ВМА. С. М. Киров из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]](тадашњег Лењинграда) и наставницима Кујбишевског медицинског института. Док су студенти одабрани тако што су и хитно, у потребном броју, позвани на служење војног рока студенти са других медицинских института у СССР. У исту сврху, наставни кадар КВМА додатно су попуниле познате личности домаће медицине. На пример, истакнути совјетски научници постали су шефови клиничких одељења - професори М.Н.Ахутин, В.В.Закусов, В.А.Бејер, И.А.Кљус, А.Н.Беркутов и други. Они су уложили сво знање и много труда да у што краћем року побољшају медицинску подршку Црвене армије. Велики отаџбински рат није био само трагични догађај у животу совјетског народа, већ и манифестација успона патриотских и грађанских осећања, солидарности са народима који су се борили против фашизма. Кујбишевски медицински научници заузимали су посебно место у заједничкој борби против непријатеља. Добили су најважнији задатак – да развију такав систем и пронађу таква средства за лечење рањених и болесних војника Црвене армије и морнарице, која би им обезбедила брз повратак на дужност. Током тешких ратних година, особље Кујбишевске војномедицинске академије (а потом и Кујбишевског медицинског института) живело је и радило заједно са целим совјетским народом веома храбро, и понашало се по основном и гвозденом принципу: <center>''„Све за фронт, све за победу!”''</center> Можда један од најзначајнијих докумената који се чувају у архиви је следећи телеграм председника Државног комитета за одбрану директору медицинског института, секретару партијског бироа, професорима, докторима медицинских наука Каветском, Шиловцеву, Шљапникову, секретару комсомолског комитета: ''{{citat|Радницима и службеницима Кујбишевског државног медицинског института, који су прикупили 181.780 рубаља у новцу и 56.380 рубаља државних обвезница за санитарне авионе назван по Кујбишевском државном медицинском институту, мој братски поздрав и хвала Црвеној армији. Жеља радника и студената института биће испуњена. И. Стаљин.}}'' == Резултати == Од априла 1939. до октобра 1942. године (за три године) у Војномедицинској академију у Кујбишеву обучено је 1.793 војних лекара. == Престанак рада == У октобру 1942. одлуком Савета народних комесара Кујбишевска војномедицинска академија је распуштена. Одељења војномедицинског блока КВМА измештена су заједно са [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из Санк Петербурга у [[Самарканд]]. Са особљем академије у Самарканд је отишао и њен начелник, генерал-мајор медицинске службе В. И. Вилесов. Пре распуштања Кујбишевска војномедицинска академија Савет народних комесара СССР-а 4. септембра 1942. године, донео је одлуку да се уместо ликвидиране Војномедицинске академије, поново формиара Кујбишевски медицински институт и истиу потчини Народном комесаријату здравља РСФСР-а, пуковнику медицинске службе и директору ванредном професору В. И. Савељеву. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == d1zn25de1lk27e08309cxr71ijikbqz 25115182 25115148 2022-07-20T09:28:54Z Intermedichbo 31422 /* Положај */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије | групација = | лого = | лого_ширина = 100px | слика = | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = '' '' | место = [[Самара|Кујбишево]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = април 1939. | затворена = октобар 1942. | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране СССР | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 53 | ширина-минута = 12 | ширина-секунда = 00 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 50 | дужина-минута = 11 | дужина-секунда = 00 | дужина-ознака = E }} '''Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије''' (КВМА) била је једна од привремених војномедидицинских установа у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] од 1939. до 1942. године, проистекла из Кујбишевског медицинског института у коју су радили бројни лекари професори [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]] и наставницима Кујбишевског медицинског института. == Положај == [[Датотека:Samara 50.15002E 53.19987N.jpg|мини|Поглед на Самару из ваздуха]] Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије налазила се у Кујбишеву на ушћу реке [[Самара (притока Волге)|Самаре]] у [[Волга|Волгу]]. Град који је основан [[1586]]. године од [[1935]]. до [[1991]]. носио је име ''Кујбишев'' по [[Валеријан Кујбишев|Валеријану Кујбишеву]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетском]] политичару, а данас носи име Самара. У време [[Други светски рат|Другог светског рата]] град је био резервна престоница [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] када су [[Немци]] угрозили [[Москва|Москву]]. У октобру 1941. [[Комунистичка партија Совјетског Савеза]] и владине установе, дипломатске мисије страних држава, водеће културне установе и њихово особље су били евакуисани у град.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20131026163652/http://regsamarh.ru/State_archival_institutions/Central_Archive/putevoditel/atd/#|title=Официальный сайт управления государственной архивной службы Самарской области {{!}} Краткая справка по истории административно-территориального деления Самарской губернии – области|date=2013-10-26|website=web.archive.org|access-date=2022-07-20}}</ref> == Историја == Приближавање Другог светског рата наметнуло је с краја 1930-тих постепену реформу [[Црвена армија|Радничко-сељачке Црвене армије]] (РСЦА), којој је хитно био потребан све већи број обучених војних лекара за јачање одбрамбених способности земље. Војни сукоби на језеру Хасан и [[Битка на Халкин Голу|битка на реци Халхин Гол]] у великој мери открили низ слабости у организацији целокупног система војне медицине у Црвеној армији. Ове слабости наметнуле су проширење броја образовних установа у којима би се за кратко време обучило медицинско особље за војску. Стога је у априлу 1939. Кујбишевски медицински институт реорганизован у Кујбишевску војномедицинску академију Црвене армије. Самарски војномедицински институт 1939. године, у складу са указом Савета народних комесара СССР од 1. фебруара 1939. године и наредбом НПО СССР број 035 од 3. априла 1939. године о организацији у земљи прерастао је у Кујбишевску војномедицинску академије и у склопу 5 курсева обућавао је1.500 студената. Стални састав наставника КВМА био је попуњен особљем [[Војномедицинска академија С. М. Киров|ВМА С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]](тадашњег Лењинграда) и наставницима Кујбишевског медицинског института. Док су студенти одабрани тако што су и хитно, у потребном броју, позвани на служење војног рока студенти са других медицинских института у СССР. Истакнути научници, организатори Војно-медицинске службе Црвене армије и други војни специјалисти М. А. Ахутин , В. Н. Аркхангелски, А. И . Барабанов, А. С. Георгиевски , Т. Е. Болдирев именовани су за шефове одељења и наставнике. Формирање академије помогли су и познати научници и велики организатори војног здравства као што су И. А. Клиусс , А. Н. Беркутов, С. И. Банаитис, Н. И. Завалисхин и многи други. Настава на академији почела је 1. септембра 1939. године. У августу – октобру 1941. као и у марту и септембру 1942. године вршене су редовне матуре војних лекара. == Значај и резултати == Велики отаџбински рат није био само трагични догађај у животу совјетског народа, већ и манифестација успона патриотских и грађанских осећања, солидарности са народима који су се борили против фашизма. Кујбишевски медицински научници заузимали су посебно место у заједничкој борби против непријатеља. Добили су најважнији задатак – да развију такав систем и пронађу таква средства за лечење рањених и болесних војника Црвене армије и морнарице, која би им обезбедила брз повратак на дужност. Крајем 1939. и почетком 1940. године 300 студената 5. године и један број наставника академије послат је у војску на совјетско-фински фронт . За исказану храброст и јунаштво у борбама, орденима и медаљама је одликовало 9 наставника и ученика. Дана 23. јуна 1941. године, 200 студената 5. године послато је као лекари на Западни и Југозападни фронт, а остали - у састав Ваздушно- десантних снага и на располагање Војном савету Посебне Далекоисточне војне области . Током тешких ратних година, особље Кујбишевске војномедицинске академије (а потом и Кујбишевског медицинског института) живело је и радило заједно са целим совјетским народом веома храбро, и понашало се по основном и гвозденом принципу:<center>''„Све за фронт, све за победу!”''</center> Можда један од најзначајнијих докумената који се чувају у архиви је следећи телеграм председника Државног комитета за одбрану директору медицинског института, секретару партијског бироа, професорима, докторима медицинских наука Каветском, Шиловцеву, Шљапникову, секретару комсомолског комитета: ''{{citat|Радницима и службеницима Кујбишевског државног медицинског института, који су прикупили 181.780 рубаља у новцу и 56.380 рубаља државних обвезница за санитарне авионе назван по Кујбишевском државном медицинском институту, мој братски поздрав и хвала Црвеној армији. Жеља радника и студената института биће испуњена. И. Стаљин.}}Од априла 1939. до октобра 1942. године (за три године) у Војномедицинској академију у Кујбишеву обучено је 1.793 војних лекара. == Престанак рада == У октобру 1942. одлуком Савета народних комесара (наредба НВО бр. 0660 од 28. септембра 1942.) Кујбишевска војномедицинска академија је распуштена. Одељења војномедицинског блока КВМА измештена су заједно са [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из Санк Петербурга у [[Самарканд]]. Са особљем академије у Самарканд је отишао и њен начелник, генерал-мајор медицинске службе В. И. Вилесов. Пре распуштања Кујбишевска војномедицинска академија Савет народних комесара СССР-а 4. септембра 1942. године, донео је одлуку да се уместо ликвидиране Војномедицинске академије, поново формиара Кујбишевски медицински институт и истиу потчини Народном комесаријату здравља РСФСР-а, пуковнику медицинске службе и директору ванредном професору В. И. Савељеву. == Признања == Бивши шефови одељења академије одликовани су војним орденима: * генерал-потпуковник медицинске службе М. Н. Акхутин (главни хирург више фронтова ), * И. А. Кљус (шеф војно-санитарне службе 3. украјинског фронта ), * бивши наставник академије, генерал-потпуковник санитетске службе А. Ј. Барабанов (шеф војно-санитарне службе 1. белоруског фронта) – . Више од 70% дипломаца академије добило је ордене СССР-а током ратних година. Многи дипломци академије, испуњавајући своју свету дужност заштиту отаџбине, дали су своје животе. ЊСима у част постављена је спомен плоча на згради Института. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == t092kzv999h93gga5cvs5a2vi5drd3z 25115197 25115182 2022-07-20T09:37:10Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије | групација = | лого = | лого_ширина = 100px | слика = Особняк Сурошникова.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Вила Суросхников М.А. у којој се налазила Управа КВМИ | координате = | адреса = ''Самара, Пионерская улица, 22 '' | место = [[Самара|Кујбишево (данас Самара)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = април 1939. | затворена = октобар 1942. | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране СССР | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 53 | ширина-минута = 12 | ширина-секунда = 00 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 50 | дужина-минута = 11 | дужина-секунда = 00 | дужина-ознака = E }} '''Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије''' (КВМА) била је једна од привремених војномедидицинских установа у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] од 1939. до 1942. године, проистекла из Кујбишевског медицинског института у коју су радили бројни лекари професори [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]] и наставницима Кујбишевског медицинског института. == Положај == Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије налазила се у Кујбишеву на ушћу реке [[Самара (притока Волге)|Самаре]] у [[Волга|Волгу]]. Град који је основан [[1586]]. године од [[1935]]. до [[1991]]. носио је име ''Кујбишев'' по [[Валеријан Кујбишев|Валеријану Кујбишеву]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетском]] политичару, а данас носи име Самара. У време [[Други светски рат|Другог светског рата]] град је био резервна престоница [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] када су [[Немци]] угрозили [[Москва|Москву]]. У октобру 1941. [[Комунистичка партија Совјетског Савеза]] и владине установе, дипломатске мисије страних држава, водеће културне установе и њихово особље су били евакуисани у град.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20131026163652/http://regsamarh.ru/State_archival_institutions/Central_Archive/putevoditel/atd/#|title=Официальный сайт управления государственной архивной службы Самарской области {{!}} Краткая справка по истории административно-территориального деления Самарской губернии – области|date=2013-10-26|website=web.archive.org|access-date=2022-07-20}}</ref> [[Датотека:Samara 50.15002E 53.19987N.jpg|мини|центар|350п|Поглед на Самару из ваздуха]] == Историја == Приближавање Другог светског рата наметнуло је с краја 1930-тих постепену реформу [[Црвена армија|Радничко-сељачке Црвене армије]] (РСЦА), којој је хитно био потребан све већи број обучених војних лекара за јачање одбрамбених способности земље. Војни сукоби на језеру Хасан и [[Битка на Халкин Голу|битка на реци Халхин Гол]] у великој мери открили низ слабости у организацији целокупног система војне медицине у Црвеној армији. Ове слабости наметнуле су проширење броја образовних установа у којима би се за кратко време обучило медицинско особље за војску. Стога је у априлу 1939. Кујбишевски медицински институт реорганизован у Кујбишевску војномедицинску академију Црвене армије. [[Датотека:Samara Military Medical Institute 2.jpg|мини|Зграда у којој је била смештена КВМА]] Кујбишевски војномедицински институт је 1939. године, у складу са указом Савета народних комесара СССР од 1. фебруара 1939. године и наредбом НПО СССР број 035 од 3. априла 1939. године о организацији у земљи прерастао је у Кујбишевску војномедицинску академије и у склопу 5 курсева обућавао је1.500 студената. Стални састав наставника КВМА био је попуњен особљем [[Војномедицинска академија С. М. Киров|ВМА С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]](тадашњег Лењинграда) и наставницима Кујбишевског медицинског института. Док су студенти одабрани тако што су и хитно, у потребном броју, позвани на служење војног рока студенти са других медицинских института у СССР. Истакнути научници, организатори Војно-медицинске службе Црвене армије и други војни специјалисти М. А. Ахутин , В. Н. Аркхангелски, А. И . Барабанов, А. С. Георгиевски , Т. Е. Болдирев именовани су за шефове одељења и наставнике. Формирање академије помогли су и познати научници и велики организатори војног здравства као што су И. А. Клиусс , А. Н. Беркутов, С. И. Банаитис, Н. И. Завалисхин и многи други. Настава на академији почела је 1. септембра 1939. године. У августу – октобру 1941. као и у марту и септембру 1942. године вршене су редовне матуре војних лекара. == Значај и резултати == Велики отаџбински рат није био само трагични догађај у животу совјетског народа, већ и манифестација успона патриотских и грађанских осећања, солидарности са народима који су се борили против фашизма. Кујбишевски медицински научници заузимали су посебно место у заједничкој борби против непријатеља. Добили су најважнији задатак – да развију такав систем и пронађу таква средства за лечење рањених и болесних војника Црвене армије и морнарице, која би им обезбедила брз повратак на дужност. Крајем 1939. и почетком 1940. године 300 студената 5. године и један број наставника академије послат је у војску на совјетско-фински фронт . За исказану храброст и јунаштво у борбама, орденима и медаљама је одликовало 9 наставника и ученика. Дана 23. јуна 1941. године, 200 студената 5. године послато је као лекари на Западни и Југозападни фронт, а остали - у састав Ваздушно- десантних снага и на располагање Војном савету Посебне Далекоисточне војне области . Током тешких ратних година, особље Кујбишевске војномедицинске академије (а потом и Кујбишевског медицинског института) живело је и радило заједно са целим совјетским народом веома храбро, и понашало се по основном и гвозденом принципу:<center>''„Све за фронт, све за победу!”''</center> Можда један од најзначајнијих докумената који се чувају у архиви је следећи телеграм председника Државног комитета за одбрану директору медицинског института, секретару партијског бироа, професорима, докторима медицинских наука Каветском, Шиловцеву, Шљапникову, секретару комсомолског комитета: ''{{citat|Радницима и службеницима Кујбишевског државног медицинског института, који су прикупили 181.780 рубаља у новцу и 56.380 рубаља државних обвезница за санитарне авионе назван по Кујбишевском државном медицинском институту, мој братски поздрав и хвала Црвеној армији. Жеља радника и студената института биће испуњена. И. Стаљин.}}Од априла 1939. до октобра 1942. године (за три године) у Војномедицинској академију у Кујбишеву обучено је 1.793 војних лекара. == Престанак рада == У октобру 1942. одлуком Савета народних комесара (наредба НВО бр. 0660 од 28. септембра 1942.) Кујбишевска војномедицинска академија је распуштена. Одељења војномедицинског блока КВМА измештена су заједно са [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из Санк Петербурга у [[Самарканд]]. Са особљем академије у Самарканд је отишао и њен начелник, генерал-мајор медицинске службе В. И. Вилесов. Пре распуштања Кујбишевска војномедицинска академија Савет народних комесара СССР-а 4. септембра 1942. године, донео је одлуку да се уместо ликвидиране Војномедицинске академије, поново формиара Кујбишевски медицински институт и истиу потчини Народном комесаријату здравља РСФСР-а, пуковнику медицинске службе и директору ванредном професору В. И. Савељеву. == Признања == Бивши шефови одељења академије одликовани су војним орденима: * генерал-потпуковник медицинске службе М. Н. Акхутин (главни хирург више фронтова ), * И. А. Кљус (шеф војно-санитарне службе 3. украјинског фронта ), * бивши наставник академије, генерал-потпуковник санитетске службе А. Ј. Барабанов (шеф војно-санитарне службе 1. белоруског фронта) – . Више од 70% дипломаца академије добило је ордене СССР-а током ратних година. Многи дипломци академије, испуњавајући своју свету дужност заштиту отаџбине, дали су своје животе. ЊСима у част постављена је спомен плоча на згради Института. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == mjszf4q4yxcurxpuyhnyjt5ef2bofj7 25115199 25115197 2022-07-20T09:37:56Z Intermedichbo 31422 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије | групација = | лого = | лого_ширина = 100px | слика = Особняк Сурошникова.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Вила Суросхников М.А. у којој се налазила Управа КВМИ | координате = | адреса = ''Самара, Пионерская улица, 22 '' | место = [[Самара|Кујбишево (данас Самара)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = април 1939. | затворена = октобар 1942. | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране СССР | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 53 | ширина-минута = 12 | ширина-секунда = 00 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 50 | дужина-минута = 11 | дужина-секунда = 00 | дужина-ознака = E }} '''Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије''' (КВМА) била је једна од привремених војномедидицинских установа у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] од 1939. до 1942. године, проистекла из Кујбишевског медицинског института у коју су радили бројни лекари професори [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]] и наставницима Кујбишевског медицинског института. == Положај == Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије налазила се у Кујбишеву на ушћу реке [[Самара (притока Волге)|Самаре]] у [[Волга|Волгу]]. Град који је основан [[1586]]. године од [[1935]]. до [[1991]]. носио је име ''Кујбишев'' по [[Валеријан Кујбишев|Валеријану Кујбишеву]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетском]] политичару, а данас носи име Самара. У време [[Други светски рат|Другог светског рата]] град је био резервна престоница [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] када су [[Немци]] угрозили [[Москва|Москву]]. У октобру 1941. [[Комунистичка партија Совјетског Савеза]] и владине установе, дипломатске мисије страних држава, водеће културне установе и њихово особље су били евакуисани у град.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20131026163652/http://regsamarh.ru/State_archival_institutions/Central_Archive/putevoditel/atd/#|title=Официальный сайт управления государственной архивной службы Самарской области {{!}} Краткая справка по истории административно-территориального деления Самарской губернии – области|date=2013-10-26|website=web.archive.org|access-date=2022-07-20}}</ref> [[Датотека:Samara 50.15002E 53.19987N.jpg|мини|центар|350п|Поглед на Самару из ваздуха]] == Историја == Приближавање Другог светског рата наметнуло је с краја 1930-тих постепену реформу [[Црвена армија|Радничко-сељачке Црвене армије]] (РСЦА), којој је хитно био потребан све већи број обучених војних лекара за јачање одбрамбених способности земље. Војни сукоби на језеру Хасан и [[Битка на Халкин Голу|битка на реци Халхин Гол]] у великој мери открили низ слабости у организацији целокупног система војне медицине у Црвеној армији. Ове слабости наметнуле су проширење броја образовних установа у којима би се за кратко време обучило медицинско особље за војску. Стога је у априлу 1939. Кујбишевски медицински институт реорганизован у Кујбишевску војномедицинску академију Црвене армије.<ref>{{Cite web|url=https://samsmu.ru/university/history/|title=Сетевая защита СамГМУ|website=samsmu.ru|access-date=2022-07-20}}</ref> [[Датотека:Samara Military Medical Institute 2.jpg|мини|Зграда у којој је била смештена КВМА]] Кујбишевски војномедицински институт је 1939. године, у складу са указом Савета народних комесара СССР од 1. фебруара 1939. године и наредбом НПО СССР број 035 од 3. априла 1939. године о организацији у земљи прерастао је у Кујбишевску војномедицинску академије и у склопу 5 курсева обућавао је1.500 студената. Стални састав наставника КВМА био је попуњен особљем [[Војномедицинска академија С. М. Киров|ВМА С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]](тадашњег Лењинграда) и наставницима Кујбишевског медицинског института. Док су студенти одабрани тако што су и хитно, у потребном броју, позвани на служење војног рока студенти са других медицинских института у СССР. Истакнути научници, организатори Војно-медицинске службе Црвене армије и други војни специјалисти М. А. Ахутин , В. Н. Аркхангелски, А. И . Барабанов, А. С. Георгиевски , Т. Е. Болдирев именовани су за шефове одељења и наставнике. Формирање академије помогли су и познати научници и велики организатори војног здравства као што су И. А. Клиусс , А. Н. Беркутов, С. И. Банаитис, Н. И. Завалисхин и многи други. Настава на академији почела је 1. септембра 1939. године. У августу – октобру 1941. као и у марту и септембру 1942. године вршене су редовне матуре војних лекара. == Значај и резултати == Велики отаџбински рат није био само трагични догађај у животу совјетског народа, већ и манифестација успона патриотских и грађанских осећања, солидарности са народима који су се борили против фашизма. Кујбишевски медицински научници заузимали су посебно место у заједничкој борби против непријатеља. Добили су најважнији задатак – да развију такав систем и пронађу таква средства за лечење рањених и болесних војника Црвене армије и морнарице, која би им обезбедила брз повратак на дужност. Крајем 1939. и почетком 1940. године 300 студената 5. године и један број наставника академије послат је у војску на совјетско-фински фронт . За исказану храброст и јунаштво у борбама, орденима и медаљама је одликовало 9 наставника и ученика. Дана 23. јуна 1941. године, 200 студената 5. године послато је као лекари на Западни и Југозападни фронт, а остали - у састав Ваздушно- десантних снага и на располагање Војном савету Посебне Далекоисточне војне области . Током тешких ратних година, особље Кујбишевске војномедицинске академије (а потом и Кујбишевског медицинског института) живело је и радило заједно са целим совјетским народом веома храбро, и понашало се по основном и гвозденом принципу:<center>''„Све за фронт, све за победу!”''</center> Можда један од најзначајнијих докумената који се чувају у архиви је следећи телеграм председника Државног комитета за одбрану директору медицинског института, секретару партијског бироа, професорима, докторима медицинских наука Каветском, Шиловцеву, Шљапникову, секретару комсомолског комитета: ''{{citat|Радницима и службеницима Кујбишевског државног медицинског института, који су прикупили 181.780 рубаља у новцу и 56.380 рубаља државних обвезница за санитарне авионе назван по Кујбишевском државном медицинском институту, мој братски поздрав и хвала Црвеној армији. Жеља радника и студената института биће испуњена. И. Стаљин.}}Од априла 1939. до октобра 1942. године (за три године) у Војномедицинској академију у Кујбишеву обучено је 1.793 војних лекара. == Престанак рада == У октобру 1942. одлуком Савета народних комесара (наредба НВО бр. 0660 од 28. септембра 1942.) Кујбишевска војномедицинска академија је распуштена. Одељења војномедицинског блока КВМА измештена су заједно са [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из Санк Петербурга у [[Самарканд]]. Са особљем академије у Самарканд је отишао и њен начелник, генерал-мајор медицинске службе В. И. Вилесов. Пре распуштања Кујбишевска војномедицинска академија Савет народних комесара СССР-а 4. септембра 1942. године, донео је одлуку да се уместо ликвидиране Војномедицинске академије, поново формиара Кујбишевски медицински институт и истиу потчини Народном комесаријату здравља РСФСР-а, пуковнику медицинске службе и директору ванредном професору В. И. Савељеву. == Признања == Бивши шефови одељења академије одликовани су војним орденима: * генерал-потпуковник медицинске службе М. Н. Акхутин (главни хирург више фронтова ), * И. А. Кљус (шеф војно-санитарне службе 3. украјинског фронта ), * бивши наставник академије, генерал-потпуковник санитетске службе А. Ј. Барабанов (шеф војно-санитарне службе 1. белоруског фронта) – . Више од 70% дипломаца академије добило је ордене СССР-а током ратних година. Многи дипломци академије, испуњавајући своју свету дужност заштиту отаџбине, дали су своје животе. ЊСима у част постављена је спомен плоча на згради Института. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == qz3234qz3jnak44ydlbe61sukz30bbd 25115203 25115199 2022-07-20T09:40:14Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије | групација = | лого = | лого_ширина = 100px | слика = Особняк Сурошникова.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Вила Суросхников М.А. у којој се налазила Управа КВМИ | координате = | адреса = ''Самара, Пионерская улица, 22 '' | место = [[Самара|Кујбишево (данас Самара)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = април 1939. | затворена = октобар 1942. | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране СССР | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 53 | ширина-минута = 12 | ширина-секунда = 00 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 50 | дужина-минута = 11 | дужина-секунда = 00 | дужина-ознака = E }} '''Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије''' (КВМА) била је једна од привремених војномедидицинских установа у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] од 1939. до 1942. године, проистекла из Кујбишевског медицинског института у коју су радили бројни лекари професори [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]] и наставницима Кујбишевског медицинског института. == Положај == Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије налазила се у Кујбишеву на ушћу реке [[Самара (притока Волге)|Самаре]] у [[Волга|Волгу]]. Град који је основан [[1586]]. године од [[1935]]. до [[1991]]. носио је име ''Кујбишев'' по [[Валеријан Кујбишев|Валеријану Кујбишеву]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетском]] политичару, а данас носи име Самара. У време [[Други светски рат|Другог светског рата]] град је био резервна престоница [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] када су [[Немци]] угрозили [[Москва|Москву]]. У октобру 1941. [[Комунистичка партија Совјетског Савеза]] и владине установе, дипломатске мисије страних држава, водеће културне установе и њихово особље су били евакуисани у град.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20131026163652/http://regsamarh.ru/State_archival_institutions/Central_Archive/putevoditel/atd/#|title=Официальный сайт управления государственной архивной службы Самарской области {{!}} Краткая справка по истории административно-территориального деления Самарской губернии – области|date=2013-10-26|website=web.archive.org|access-date=2022-07-20}}</ref> [[Датотека:Samara 50.15002E 53.19987N.jpg|мини|центар|350п|Поглед на Самару из ваздуха]] == Историја == Приближавање Другог светског рата наметнуло је с краја 1930-тих постепену реформу [[Црвена армија|Радничко-сељачке Црвене армије]] (РСЦА), којој је хитно био потребан све већи број обучених војних лекара за јачање одбрамбених способности земље. Војни сукоби на језеру Хасан и [[Битка на Халкин Голу|битка на реци Халхин Гол]] у великој мери открили низ слабости у организацији целокупног система војне медицине у Црвеној армији. Ове слабости наметнуле су проширење броја образовних установа у којима би се за кратко време обучило медицинско особље за војску. Стога је у априлу 1939. Кујбишевски медицински институт реорганизован у Кујбишевску војномедицинску академију Црвене армије.<ref>{{Cite web|url=https://samsmu.ru/university/history/|title=Сетевая защита СамГМУ|website=samsmu.ru|access-date=2022-07-20}}</ref> [[Датотека:Samara Military Medical Institute 2.jpg|мини|Зграда у којој је била смештена КВМА]] Кујбишевски војномедицински институт је 1939. године, у складу са указом Савета народних комесара СССР од 1. фебруара 1939. године и наредбом НПО СССР број 035 од 3. априла 1939. године о организацији у земљи прерастао је у Кујбишевску војномедицинску академије и у склопу 5 курсева обућавао је1.500 студената. Стални састав наставника КВМА био је попуњен особљем [[Војномедицинска академија С. М. Киров|ВМА С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]](тадашњег Лењинграда) и наставницима Кујбишевског медицинског института. Док су студенти одабрани тако што су и хитно, у потребном броју, позвани на служење војног рока студенти са других медицинских института у СССР. Истакнути научници, организатори Војно-медицинске службе Црвене армије и други војни специјалисти М. А. Ахутин , В. Н. Аркхангелски, А. И . Барабанов, А. С. Георгиевски , Т. Е. Болдирев именовани су за шефове одељења и наставнике. Формирање академије помогли су и познати научници и велики организатори војног здравства као што су И. А. Клиусс , А. Н. Беркутов, С. И. Банаитис, Н. И. Завалисхин и многи други. Настава на академији почела је 1. септембра 1939. године. У августу – октобру 1941. као и у марту и септембру 1942. године вршене су редовне матуре војних лекара. == Значај и резултати == Велики отаџбински рат није био само трагични догађај у животу совјетског народа, већ и манифестација успона патриотских и грађанских осећања, солидарности са народима који су се борили против фашизма. Кујбишевски медицински научници заузимали су посебно место у заједничкој борби против непријатеља. Добили су најважнији задатак – да развију такав систем и пронађу таква средства за лечење рањених и болесних војника Црвене армије и морнарице, која би им обезбедила брз повратак на дужност. Крајем 1939. и почетком 1940. године 300 студената 5. године и један број наставника академије послат је у војску на совјетско-фински фронт . За исказану храброст и јунаштво у борбама, орденима и медаљама је одликовало 9 наставника и ученика. Дана 23. јуна 1941. године, 200 студената 5. године послато је као лекари на Западни и Југозападни фронт, а остали - у састав Ваздушно- десантних снага и на располагање Војном савету Посебне Далекоисточне војне области . Током тешких ратних година, особље Кујбишевске војномедицинске академије (а потом и Кујбишевског медицинског института) живело је и радило заједно са целим совјетским народом веома храбро, и понашало се по основном и гвозденом принципу:<center>''„Све за фронт, све за победу!”''</center> Можда један од најзначајнијих докумената који се чувају у архиви је следећи телеграм председника Државног комитета за одбрану директору медицинског института, секретару партијског бироа, професорима, докторима медицинских наука Каветском, Шиловцеву, Шљапникову, секретару комсомолског комитета: ''{{citat|Радницима и службеницима Кујбишевског државног медицинског института, који су прикупили 181.780 рубаља у новцу и 56.380 рубаља државних обвезница за санитарне авионе назван по Кујбишевском државном медицинском институту, мој братски поздрав и хвала Црвеној армији. Жеља радника и студената института биће испуњена. И. Стаљин.}}Од априла 1939. до октобра 1942. године (за три године) у Војномедицинској академију у Кујбишеву обучено је 1.793 војних лекара. == Престанак рада == У октобру 1942. одлуком Савета народних комесара (наредба НВО бр. 0660 од 28. септембра 1942.) Кујбишевска војномедицинска академија је распуштена. Одељења војномедицинског блока КВМА измештена су заједно са [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из Санк Петербурга у [[Самарканд]]. Са особљем академије у Самарканд је отишао и њен начелник, генерал-мајор медицинске службе В. И. Вилесов. Пре распуштања Кујбишевска војномедицинска академија Савет народних комесара СССР-а 4. септембра 1942. године, донео је одлуку да се уместо ликвидиране Војномедицинске академије, поново формиара Кујбишевски медицински институт и истиу потчини Народном комесаријату здравља РСФСР-а, пуковнику медицинске службе и директору ванредном професору В. И. Савељеву. == Признања == Бивши шефови одељења академије одликовани су војним орденима: * генерал-потпуковник медицинске службе М. Н. Акхутин (главни хирург више фронтова ), * И. А. Кљус (шеф војно-санитарне службе 3. украјинског фронта ), * бивши наставник академије, генерал-потпуковник санитетске службе А. Ј. Барабанов (шеф војно-санитарне службе 1. белоруског фронта) – . Више од 70% дипломаца академије добило је ордене СССР-а током ратних година. Многи дипломци академије, испуњавајући своју свету дужност заштиту отаџбине, дали су своје животе. ЊСима у част постављена је спомен плоча на згради Института. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Самари]] te7ugcikr8bmq6he8wxxl3bkpgtixlu 0 4328992 25115111 2022-07-20T08:12:28Z HoneymoonAve27 204002 Нова страница: {{Инфокутија биографија | титула_префикс = др | име = Бујар Букоши | датум_рођења = {{датум рођења|год=да|1947|05|13}} | место_рођења = [[Сува Река]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_рођења = Социјалистичка Федеративна Република Ју… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | титула_префикс = др | име = Бујар Букоши | датум_рођења = {{датум рођења|год=да|1947|05|13}} | место_рођења = [[Сува Река]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | алма_матер = [[Универзитет у Београду]] | занимање = {{hlist|уролог|политичар}} | потпис = Bujar Bukoshi (nënshkrim).svg }} '''Бујар Букоши''' ({{јез-алб|Bujar Bukoshi}}; [[Сува Река]], [[13. мај]] [[1947]]) албански је уролог и бивши политичар са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Био је премијер самопроглашене [[Република Косово (1991—1999)|Републике Косово]] између 1991. и 2000. године, а затим министара здравља [[Република Косово|Републике Косово]].<ref>{{cite web|url=http://www.worldstatesmen.org/Yugoslavia.html|title=Worlds Statesmen - Yugoslavia|publisher=}}</ref> Дипломирао је на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Fnbw1wsacSAC&q=Bujar+Bukoshi+university+of+belgrade&pg=PA33|title=Historical Dictionary of Kosova|first=Robert|last=Elsie|date=2 May 2018|publisher=Scarecrow Press|isbn=9780810853096|via=Google Books}}</ref> Букоши је један од оснивача [[Демократска лига Косова|Демократске лиге Косова]] и изабран је за вођу странке. == Референце == {{извори}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Букоши, Бујар}} [[Категорија:Рођени 1947.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Суворечани]] [[Категорија:Албански политичари са Косова и Метохије]] tfjm7g4020d4w1ywqtg1t21c9hzd5zk 25115156 25115111 2022-07-20T09:04:27Z HoneymoonAve27 204002 /* Референце */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | титула_префикс = др | име = Бујар Букоши | датум_рођења = {{датум рођења|год=да|1947|05|13}} | место_рођења = [[Сува Река]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | алма_матер = [[Универзитет у Београду]] | занимање = {{hlist|уролог|политичар}} | потпис = Bujar Bukoshi (nënshkrim).svg }} '''Бујар Букоши''' ({{јез-алб|Bujar Bukoshi}}; [[Сува Река]], [[13. мај]] [[1947]]) албански је уролог и бивши политичар са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Био је премијер самопроглашене [[Република Косово (1991—1999)|Републике Косово]] између 1991. и 2000. године, а затим министара здравља [[Република Косово|Републике Косово]].<ref>{{cite web|url=http://www.worldstatesmen.org/Yugoslavia.html|title=Worlds Statesmen - Yugoslavia|publisher=}}</ref> Дипломирао је на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Fnbw1wsacSAC&q=Bujar+Bukoshi+university+of+belgrade&pg=PA33|title=Historical Dictionary of Kosova|first=Robert|last=Elsie|date=2 May 2018|publisher=Scarecrow Press|isbn=9780810853096|via=Google Books}}</ref> Букоши је један од оснивача [[Демократска лига Косова|Демократске лиге Косова]] и изабран је за вођу странке. == Референце == {{извори}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Букоши, Бујар}} [[Категорија:Рођени 1947.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Суворечани]] [[Категорија:Албански политичари са Косова и Метохије]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Сепаратисти у Србији]] 8wqocu0ffulgdvzkkt55wqp59xalah4 0 4328993 25115112 2022-07-20T08:12:49Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Бујар Букоши]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Бујар Букоши]] 0buvi0gj7jtl7n7i3c29uf1u92fw8xg 0 4328994 25115113 2022-07-20T08:13:36Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Бујар Букоши]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Бујар Букоши]] 0buvi0gj7jtl7n7i3c29uf1u92fw8xg 0 4328995 25115118 2022-07-20T08:19:16Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Бехђет Пацоли]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Бехђет Пацоли]] 5wm3w75mkyp9czl7g4yiw98n3yaq4gh 0 4328996 25115119 2022-07-20T08:19:31Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Бехђет Пацоли]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Бехђет Пацоли]] 5wm3w75mkyp9czl7g4yiw98n3yaq4gh 0 4328997 25115120 2022-07-20T08:19:44Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Бехђет Пацоли]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Бехђет Пацоли]] 5wm3w75mkyp9czl7g4yiw98n3yaq4gh 0 4328998 25115121 2022-07-20T08:20:03Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Бехђет Пацоли]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Бехђет Пацоли]] 5wm3w75mkyp9czl7g4yiw98n3yaq4gh 6 4328999 25115137 2022-07-20T08:37:44Z Dukae1969 184906 Naslovna strana Zlatne serija #783. Zagor: Dvojnik. Dnevnik, Novi Sad, 1986. wikitext text/x-wiki == Опис измене == Naslovna strana Zlatne serija #783. Zagor: Dvojnik. Dnevnik, Novi Sad, 1986. == Лиценцирање == {{корице стрипа}} 3qqyu0ckutudvoc5kkczmyw89p0nf4q 0 4329000 25115141 2022-07-20T08:44:33Z Dukae1969 184906 nova stranica wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS783.jpg|мини|upright=1.1|desno|Naslovna strana ZS783 ''Dvojnik''. Autor naslovnice: [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1985.]] '''''Dvojnik''''' je 237. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #783 u izdanju [[Дневник (Нови Сад)|Dnevnika]] iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj [[Југославија|Jugoslaviji]] se premijerno pojavila u januaru 1986. godine. Koštala je 100 dinara. == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u [[Италија|Italiji]] u #237. u 1. aprila 1985. godine pod nazivom ''Zagor contro Zagor''.<ref>Podaci o originalnoj epziodi nalaze se ovde: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3982/Zagor-contro-Zagor.html</ref> Scenario je napisao Marčelo Toneli, a nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]]. ==Likovi koji se ponovo pojavljuju== U ovoj epizodi ponovo se pojavljuje Zagorov dvojnik Olaf Botegoski (debitovao u epizodi ''[[Zagonetni dvojnik (strip)|Zagonetni dvojnik]]''), te Zimska Zmija, poglavica Kajova, koji je debitovao u epizodi ''[[Zimska Zmija (strip)|Zimska Zmija]]''. ==Reprize u Srbiji== Veseli četvrtak je reprizirao ovu epizodu u novoj Zlatnoj seriji #38. pod nazivom ''[[Zagor protiv Zagora (strip)|Zagor protiv Zagora]]'' 19. maja 2022. godine. ==Prethodna i naredna epizoda Zlatne serije== Prethodna epizoda Zlatne serije o Zagoru nosila je naziv ''Pećina mumija'' (#782), a naredna o Komandantu Marku ''Markovo venčanje'' (#784). == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] cvsjjciaejheedlfhlsz28qfb4sckn8 25115143 25115141 2022-07-20T08:47:11Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS783.jpg|мини|upright=1.1|desno|Naslovna strana ZS783 ''Dvojnik''. Autor naslovnice: [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1985.]] '''''Dvojnik''''' je 237. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #783 u izdanju [[Дневник (Нови Сад)|Dnevnika]] iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj [[Југославија|Jugoslaviji]] se premijerno pojavila u januaru 1986. godine. Koštala je 100 dinara (0,77 DEM; 0,32 $). == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u [[Италија|Italiji]] u #237. u 1. aprila 1985. godine pod nazivom ''Zagor contro Zagor''.<ref>Podaci o originalnoj epziodi nalaze se ovde: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3982/Zagor-contro-Zagor.html</ref> Scenario je napisao Marčelo Toneli, a nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]]. ==Likovi koji se ponovo pojavljuju== U ovoj epizodi ponovo se pojavljuje Zagorov dvojnik Olaf Botegoski (debitovao u epizodi ''[[Zagonetni dvojnik (strip)|Zagonetni dvojnik]]''), te Zimska Zmija, poglavica Kajova, koji je debitovao u epizodi ''[[Zimska Zmija (strip)|Zimska Zmija]]''. ==Reprize u Srbiji== Veseli četvrtak je reprizirao ovu epizodu u novoj Zlatnoj seriji #38. pod nazivom ''[[Zagor protiv Zagora (strip)|Zagor protiv Zagora]]'' 19. maja 2022. godine. ==Prethodna i naredna epizoda Zlatne serije== Prethodna epizoda Zlatne serije o Zagoru nosila je naziv ''Pećina mumija'' (#782), a naredna o Komandantu Marku ''Markovo venčanje'' (#784). == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] 4avvpqc0p5e9rej7owj2r3t06oy3i1m 25115144 25115143 2022-07-20T08:47:44Z Dukae1969 184906 /* Prethodna i naredna epizoda Zlatne serije */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:ZS783.jpg|мини|upright=1.1|desno|Naslovna strana ZS783 ''Dvojnik''. Autor naslovnice: [[Галијено Фери|Galijeno Feri]], 1985.]] '''''Dvojnik''''' je 237. epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Zlatnoj seriji #783 u izdanju [[Дневник (Нови Сад)|Dnevnika]] iz Novog Sada. Na kioscima u bivšoj [[Југославија|Jugoslaviji]] se premijerno pojavila u januaru 1986. godine. Koštala je 100 dinara (0,77 DEM; 0,32 $). == Originalna epizoda == Ova epizoda objavljena je premijerno u [[Италија|Italiji]] u #237. u 1. aprila 1985. godine pod nazivom ''Zagor contro Zagor''.<ref>Podaci o originalnoj epziodi nalaze se ovde: https://shop.sergiobonelli.it/scheda/3982/Zagor-contro-Zagor.html</ref> Scenario je napisao Marčelo Toneli, a nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]]. ==Likovi koji se ponovo pojavljuju== U ovoj epizodi ponovo se pojavljuje Zagorov dvojnik Olaf Botegoski (debitovao u epizodi ''[[Zagonetni dvojnik (strip)|Zagonetni dvojnik]]''), te Zimska Zmija, poglavica Kajova, koji je debitovao u epizodi ''[[Zimska Zmija (strip)|Zimska Zmija]]''. ==Reprize u Srbiji== Veseli četvrtak je reprizirao ovu epizodu u novoj Zlatnoj seriji #38. pod nazivom ''[[Zagor protiv Zagora (strip)|Zagor protiv Zagora]]'' 19. maja 2022. godine. ==Prethodna i naredna epizoda Zlatne serije== Prethodna epizoda Zlatne serije o Zagoru nosila je naziv ''[[Pećina mumija (strip)|Pećina mumija]]'' (#782), a naredna o Komandantu Marku ''Markovo venčanje'' (#784). == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] 2i6ljv7f0kklr337keu3135hwcr5y0t 6 4329001 25115150 2022-07-20T08:53:49Z Dukae1969 184906 Naslovna strana LMS-1 Teks: Tajna zlatnog rudnika. Dnevnik, Novi Sad, 1968. god. wikitext text/x-wiki == Опис измене == Naslovna strana LMS-1 Teks: Tajna zlatnog rudnika. Dnevnik, Novi Sad, 1968. god. == Лиценцирање == {{корице стрипа}} cw5bk6nwef9fh31d8sxbmh6wgoh3p7p 6 4329002 25115154 2022-07-20T09:00:00Z Uw17 165959 Постер филма ''[[Смрт после смрти]]'', извор: [https://www.imdb.com/title/tt0090917/ имдб] wikitext text/x-wiki == Опис измене == Постер филма ''[[Смрт после смрти]]'', извор: [https://www.imdb.com/title/tt0090917/ имдб] == Лиценцирање == {{Филмски постер}} qfotkm0n7va84d78ozdgtqy7j1xy51w 0 4329003 25115174 2022-07-20T09:20:47Z Lukijan 128923 Направљено превођењем странице „[[:ru:Special:Redirect/revision/122769475|X округ Парижа]]” wikitext text/x-wiki {{Административное деление Парижа|округ=10}}'''10. арондисман (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} је једна од 20 '''арондисманa''' [[Париз|Париза]] . Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу и 3.]] [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == Кварт бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. [[Датотека:Paris_10th.png|мини|300x300пискел| Мапа округа]] {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Управљајућа тела == [[Датотека:Mairie_du_10e_arrondissement_de_Paris.jpg|мини| Градска вијећница]] * [[Датотека:Canal_saint_martin.jpg|мини| Канал Саинт Мартин]] * [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == 2r4d2yd3w7ji76xqmviz2m60hoaif15 25115178 25115174 2022-07-20T09:24:12Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki 10. арондисман (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} је једна од 20 '''арондисманa''' [[Париз|Париза]] . Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу и 3.]] [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == Арондисмани се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. [[Датотека:Paris_10th.png|мини|300x300пискел| Мапа округа]] {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} [[Датотека:Mairie_du_10e_arrondissement_de_Paris.jpg|мини| Градска вијећница]] [[Датотека:Canal_saint_martin.jpg|мини| Канал Саинт Мартин]] == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == h6yy26gkwz2y0y7mthma8h64xk0wn8o 25115183 25115178 2022-07-20T09:29:55Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} је једна од 20 '''арондисманa''' [[Париз|Париза]] . Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу и 3.]] [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == Арондисмани се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. [[Датотека:Paris_10th.png|мини|300x300пискел| Мапа округа]] {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} [[Датотека:Mairie_du_10e_arrondissement_de_Paris.jpg|мини| Градска вијећница]] [[Датотека:Canal_saint_martin.jpg|мини| Канал Саинт Мартин]] == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == 8a2r0jh32nbspmx8cdubvexwsr4xzt3 25115184 25115183 2022-07-20T09:30:31Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} је једна од 20 '''арондисманa''' [[Париз|Париза]] . Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу и 3.]] [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == Арондисмани се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. [[Датотека:Paris_10th.png|мини|300x300пискел| Мапа округа]] {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} [[Датотека:Canal_saint_martin.jpg|мини| Канал Саинт Мартин]] == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == 0vzjxats6ttinfntjfxnlsuvkcexloz 25115186 25115184 2022-07-20T09:31:49Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} је једна од 20 '''арондисманa''' [[Париз|Париза]] . Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу и 3.]] [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == Арондисмани се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} [[Датотека:Canal_saint_martin.jpg|мини| Канал Саинт Мартин]] == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == nuxvqq3idpkx0ksb3imvnlffe2dlj3p 25115192 25115186 2022-07-20T09:34:18Z Lukijan 128923 /* Административне поделе */ wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} је једна од 20 '''арондисманa''' [[Париз|Париза]] . Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу и 3.]] [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} [[Датотека:Canal_saint_martin.jpg|мини| Канал Саинт Мартин]] == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == 1hbyd0tf0voshbxf3tl3hi9ynz0d7q2 25115193 25115192 2022-07-20T09:34:52Z Lukijan 128923 /* Административне поделе */ wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} је једна од 20 '''арондисманa''' [[Париз|Париза]] . Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу и 3.]] [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} [[Датотека:Canal_saint_martin.jpg|мини| Канал Саинт Мартин]] == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == hqdpfgs5g4d89bfh1azrncjda7m6nc1 25115196 25115193 2022-07-20T09:35:58Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} је једна од 20 '''арондисманa''' [[Париз|Париза]] . Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу и 3.]] [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == jcufa8cdevojn8q57mds96ggc7dyb5v 25115198 25115196 2022-07-20T09:37:51Z Lukijan 128923 /* Становништво */ wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} је једна од 20 '''арондисманa''' [[Париз|Париза]] . Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу и 3.]] [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. Због велике турске мањине, 10. арондисман се често назива „La Petite Turquie“ (Мала Турска).<ref name=LaPetiteJournal>{{cite web|author=Le Petit Journal|title="LA PETITE TURQUIE" - Balade dans le quartier turc de Paris|url=http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|access-date=2014-12-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20140530103833/http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|archive-date=2014-05-30|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == 0036eif1u0hqy8ufcce5ovxxnkbi0es 25115202 25115198 2022-07-20T09:39:38Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} је једна од 20 '''арондисманa''' [[Париз|Париза]] . Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу и 3.]] [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. Због велике турске мањине, 10. арондисман се често назива „La Petite Turquie“ (Мала Турска).<ref name=LaPetiteJournal>{{cite web|author=Le Petit Journal|title="LA PETITE TURQUIE" - Balade dans le quartier turc de Paris|url=http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|access-date=2014-12-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20140530103833/http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|archive-date=2014-05-30|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == {{Commons category}} * {{Wikivoyage-inline|Paris/10th arrondissement|10th arrondissement}} annyl5w16lvn1esbvvng49w5noxj0dl 25115204 25115202 2022-07-20T09:41:00Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} је један од 20 арондисманa''' [[Париз|Париза]] . Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу и 3.]] [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. Због велике турске мањине, 10. арондисман се често назива „La Petite Turquie“ (Мала Турска).<ref name=LaPetiteJournal>{{cite web|author=Le Petit Journal|title="LA PETITE TURQUIE" - Balade dans le quartier turc de Paris|url=http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|access-date=2014-12-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20140530103833/http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|archive-date=2014-05-30|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == {{Commons category}} * {{Wikivoyage-inline|Paris/10th arrondissement|10th arrondissement}} hmpa4uhfwjphxma2kv2q0rhtdh9ejjb 25115205 25115204 2022-07-20T09:41:37Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} ''') је један од 20 арондисманa [[Париз|Париза]] . Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу и 3.]] [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. Због велике турске мањине, 10. арондисман се често назива „La Petite Turquie“ (Мала Турска).<ref name=LaPetiteJournal>{{cite web|author=Le Petit Journal|title="LA PETITE TURQUIE" - Balade dans le quartier turc de Paris|url=http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|access-date=2014-12-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20140530103833/http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|archive-date=2014-05-30|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == {{Commons category}} * {{Wikivoyage-inline|Paris/10th arrondissement|10th arrondissement}} g0e8gjfkp5b6w1kd29t24iuoh2y57za 25115207 25115205 2022-07-20T09:42:15Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} ''') је један од 20 арондисманa [[Париз|Париза]]. Површинe је 289 хектара. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу]] и 3. [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. Због велике турске мањине, 10. арондисман се често назива „La Petite Turquie“ (Мала Турска).<ref name=LaPetiteJournal>{{cite web|author=Le Petit Journal|title="LA PETITE TURQUIE" - Balade dans le quartier turc de Paris|url=http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|access-date=2014-12-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20140530103833/http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|archive-date=2014-05-30|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == {{Commons category}} * {{Wikivoyage-inline|Paris/10th arrondissement|10th arrondissement}} kflbtcvmd30kutz2p50vzb4ysh9b49i 25115211 25115207 2022-07-20T09:47:14Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} ''') је један од 20 арондисманa [[Париз|Париза]]. Површинe је 289 хектара. У овом арондисману се налазе две од шест главних железничких станица Париза: Gare du Nord (северна) и Gare de l'Est (источна). Кроз 10. арондисман пролази и велики део [[Сен-Мартен (канал)|Канала Сен-Мартен]], који повезује североисточне делове Париза са реком Сеном. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу]] и 3. [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. Због велике турске мањине, 10. арондисман се често назива „La Petite Turquie“ (Мала Турска).<ref name=LaPetiteJournal>{{cite web|author=Le Petit Journal|title="LA PETITE TURQUIE" - Balade dans le quartier turc de Paris|url=http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|access-date=2014-12-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20140530103833/http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|archive-date=2014-05-30|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == {{Commons category}} * {{Wikivoyage-inline|Paris/10th arrondissement|10th arrondissement}} dslxwhv2pdld0ides89x3358gw232c0 25115212 25115211 2022-07-20T09:47:40Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} ''') је један од 20 арондисманa [[Париз|Париза]]. Површинe је 289 хектара. У овом арондисману се налазе две од шест главних железничких станица Париза: Gare du Nord (северна) и Gare de l'Est (источна). Кроз 10. арондисман пролази и велики део [[Сен-Мартен (канал)|Канала Сен-Мартен]], који повезује североисточне делове Париза са реком Сеном. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу]] и 3. [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. Због велике турске мањине, 10. арондисман се често назива „La Petite Turquie“ (Мала Турска).<ref name=LaPetiteJournal>{{cite web|author=Le Petit Journal|title="LA PETITE TURQUIE" - Balade dans le quartier turc de Paris|url=http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|access-date=2014-12-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20140530103833/http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|archive-date=2014-05-30|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Напомене == {{Извори}} == Спољашне везе == {{Commons category}} * {{Wikivoyage-inline|Paris/10th arrondissement|10th arrondissement}} jazl8yjuh4rs40amrxdsaji1g4n1dc4 25115216 25115212 2022-07-20T09:49:08Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} ''') је један од 20 арондисманa [[Париз|Париза]]. Површинe је 289 хектара. У овом арондисману се налазе две од шест главних железничких станица Париза: Gare du Nord (северна) и Gare de l'Est (источна). Кроз 10. арондисман пролази и велики део [[Сен-Мартен (канал)|Канала Сен-Мартен]], који повезује североисточне делове Париза са реком Сеном. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу]] и 3. [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. Због велике турске мањине, 10. арондисман се често назива „La Petite Turquie“ (Мала Турска).<ref name=LaPetiteJournal>{{cite web|author=Le Petit Journal|title="LA PETITE TURQUIE" - Balade dans le quartier turc de Paris|url=http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|access-date=2014-12-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20140530103833/http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|archive-date=2014-05-30|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Референце == {{Извори}} == Спољашне везе == {{Commons category}} * {{Wikivoyage-inline|Paris/10th arrondissement|10th arrondissement}} a0bqao9wfm7nf7jdszjs0q2j8t5aa1t 25115218 25115216 2022-07-20T09:50:05Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} ''') је један од 20 арондисманa [[Париз|Париза]]. Површинe је 289 хектара. У овом арондисману се налазе две од шест главних железничких станица Париза: Gare du Nord (северна) и Gare de l'Est (источна). Кроз 10. арондисман пролази и велики део [[Сен-Мартен (канал)|Канала Сен-Мартен]], који повезује североисточне делове Париза са реком Сеном. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу]] и 3. [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. Због велике турске мањине, 10. арондисман се често назива „La Petite Turquie“ (Мала Турска).<ref name=LaPetiteJournal>{{cite web|author=Le Petit Journal|title="LA PETITE TURQUIE" - Balade dans le quartier turc de Paris|url=http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|access-date=2014-12-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20140530103833/http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|archive-date=2014-05-30|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Референце == {{Извори}} == Спољашне везе == {{Commons category}} * {{Wikivoyage-inline|Paris/10th arrondissement|10th arrondissement}} 58dgl1lcz3u6vahjxznsab09eyu0w9u 25115261 25115218 2022-07-20T10:36:10Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} ''') је један од 20 арондисманa [[Париз|Париза]]. Површинe је 289 хектара. У овом арондисману се налазе две од шест главних железничких станица Париза: Gare du Nord (северна) и Gare de l'Est (источна). Кроз 10. арондисман пролази и велики део [[Сен-Мартен (канал)|Канала Сен-Мартен]], који повезује североисточне делове Париза са реком Сеном. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу]] и 3. [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. Због велике турске мањине, 10. арондисман се често назива „La Petite Turquie“ (Мала Турска).<ref name=LaPetiteJournal>{{cite web|author=Le Petit Journal|title="LA PETITE TURQUIE" - Balade dans le quartier turc de Paris|url=http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|access-date=2014-12-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20140530103833/http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|archive-date=2014-05-30|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Референце == {{Извори}} == Спољашне везе == {{Commons category}} * {{Wikivoyage-inline|Paris/10th arrondissement|10th arrondissement}} {{париз}} 6tf86vkkc4efd46paylcg64u9is2ux0 25115262 25115261 2022-07-20T10:37:35Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement | name = 10. арондисман [[Париз]]а | other_name = X^e arrondissement | settlement_type = [[Списак Париских општина]] | image_skyline = Mairie du 10e arrondissement de Paris.jpg | image_caption = Вијећница | image_map = Paris 10e arr jms.gif | map_caption = 10. арондисман Париза | coordinates = | subdivision_type = Држава | subdivision_name = {{застава|Француска}} | subdivision_type1 = [[Региони Француске|Регион]] | subdivision_name1 = [[Ил де Франс]] | subdivision_type2 = [[Департмани Француске|Департман]] | subdivision_name2 = [[Париз]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | subdivision_type5 = Комуна | subdivision_name5 = [[Париз]] | leader_party = | leader_title = Градоначелник | leader_name = Александра Кордебар | leader_title1 = | leader_name1 = | unit_pref = Metric<!-- or US or UK --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.89 | elevation_m = | elevation_max_m = | elevation_min_m = | population_total = | population_as_of = | population_footnotes = | population_est = 89.600 | pop_est_as_of = 2005 | population_density_km2 = 31.004/km2 | population_demonym = | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = Area code | area_code = | blank_name_sec1 = | blank_info_sec1 = | footnotes = }} '''10. арондисман''' (''' {{Јез-франц|Arrondissement de l’Entrepôt}} ''') је један од 20 арондисманa [[Париз|Париза]]. Површинe је 289 хектара. У овом арондисману се налазе две од шест главних железничких станица Париза: Gare du Nord (северна) и Gare de l'Est (источна). Кроз 10. арондисман пролази и велики део [[Сен-Мартен (канал)|Канала Сен-Мартен]], који повезује североисточне делове Париза са реком [[Сена|Сеном]]. == Географија == 10. арондисман се налази на десној обали [[Сена|Сене]] . Граничи се [[11. арондисман Париза|11.]] на истоку, [[9. арондисман Париза|9.]] на западу, [[18. арондисман Париза|18. на северу]] и 3. [[3. арондисман Париза|на]] југу. == Административне поделе == [[Датотека:Paris_10th.png|мини|лево|300x300пискел| Мапа округа]] Сваки арондисман у Паризу је подељен на четири кварта, који су везано за поделу на арондисмане, нумерисани бројевима од 1 до 80.Арондисман се дели на четири градске четврти:<ref>{{cite web |title=A la découverte du 9e arrondissement de Paris |url=https://www.parisinfo.com/decouvrir-paris/arrondissements-paris/a-la-decouverte-du-9e-arrondissement-de-paris |access-date=17. 7. 2022}}</ref>. Овај арондисман је подељен на квартове бр. 37-40: * ''Saint-Vincent-de-Paul'' * ''Porte-Saint-Denis'' * ''Porte-Saint-Martin'' * ''Hôpital-Saint-Louis'' == Становништво == Према попису из 2005. године, 89.600 становника живи у 10. арондисману, са густином насељености од 31.004 човека /км². Ово је 4,2% париског становништва. Због велике турске мањине, 10. арондисман се често назива „La Petite Turquie“ (Мала Турска).<ref name=LaPetiteJournal>{{cite web|author=Le Petit Journal|title="LA PETITE TURQUIE" - Balade dans le quartier turc de Paris|url=http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|access-date=2014-12-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20140530103833/http://www.lepetitjournal.com/istanbul/a-voir-a-faire/balades/133566-la-petite-turquie-balade-dans-le-quartier-turc-de-paris|archive-date=2014-05-30|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" !Година ! Популација ! Густина насељености |- | 1881 | 159 809 | 55 259 |- | 1962 | 124 497 | 43 049 |- | 1968 | 113 372 | 39 202 |- | 1975 | 94 046 | 32 519 |- | 1982 | 86 970 | 30 073 |- | 1990 | 90 083 | 31 149 |- | 1999 | 89 612 | 30 986 |- | 2009 | 95 911 | 33 187 |} == Саобраћај== [[Датотека:Gare_de_d'Est_Paris_2007_a3.jpg|мини|300x300пискел| Источна станица]] У 10. округу налазе се две железничке станице - Северна и Источна . * [[Париски метро|Метро]] : линије 4, 5, 7 * [[Регионална експресна мрежа Ил-де-Франс|РЕР]] : линија Е, Б, Д, станица ''Gare du Nord'' == Референце == {{Извори}} == Спољашне везе == {{Commons category}} * {{Wikivoyage-inline|Paris/10th arrondissement|10th arrondissement}} {{париз}} lypcxblbtjg7jfctq4ghb9dy716mm8o 0 4329004 25115188 2022-07-20T09:32:57Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Историцизам (уметност)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Историцизам (уметност)]] ixfn1pa0ft6cdhqhcn0fbdo4ttu2ihm 0 4329005 25115190 2022-07-20T09:33:40Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Историцизам (уметност)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Историцизам (уметност)]] ixfn1pa0ft6cdhqhcn0fbdo4ttu2ihm 25115206 25115190 2022-07-20T09:41:53Z SrpskiAnonimac 140342 Уклоњено преусмерење на [[Историцизам (уметност)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Историцизам (уметност)] pkubictq3cntl5eb5altxttqk07j343 25115208 25115206 2022-07-20T09:42:25Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Историцизам (уметност)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Историцизам (уметност)]] ixfn1pa0ft6cdhqhcn0fbdo4ttu2ihm 0 4329006 25115191 2022-07-20T09:34:18Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Историцизам (уметност)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Историцизам (уметност)]] ixfn1pa0ft6cdhqhcn0fbdo4ttu2ihm 0 4329007 25115200 2022-07-20T09:38:11Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Историцизам (уметност)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Историцизам (уметност)]] ixfn1pa0ft6cdhqhcn0fbdo4ttu2ihm 0 4329008 25115201 2022-07-20T09:38:39Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Историцизам (уметност)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Историцизам (уметност)]] ixfn1pa0ft6cdhqhcn0fbdo4ttu2ihm 14 4329009 25115210 2022-07-20T09:43:03Z Intermedichbo 31422 Нова страница: [[Категорија:Здравство у Русији]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Здравство у Русији]] t2j8mp3v9p1zvgj309vesc311mcxf9m 0 4329010 25115233 2022-07-20T10:18:29Z Lukijan 128923 Направљено превођењем странице „[[:ru:Special:Redirect/revision/114920275|Сен-Мартен (канал)]]” wikitext text/x-wiki  <span></span> [[Категория:Каналы по алфавиту]] <span></span> [[Категория:Карточка канала: заполнить: Длина]] Сен-Мартен ({{Јез-франц|canal Saint-Martin}} ) је [[Канал (вештачки)|канал]] у [[Париз|Паризу]] дугачак 4,55 км. Прокопан је у периоду од 1822 па до 1826 у сврху снабдевање водом париских фонтана и олакшавање речне пловидбе. Тада је, у ту сврху, одлучено да се притока реке [[Марна|Марне]] - [[Урк]] - претвори у канал који пролазио кроз источни део престонице од десне обале [[Сена|Сене]] до [[Трг Бастиље|Бастиље]]. За финансирање пројекта уведена је париска такса на продају вина. Под [[Наполеон III Бонапарта|Наполеоном III]], канал је делимично прекривен да би се створили париски булевари. == Туризам == [[Датотека:Alfred_Sisley_001.jpg|лево|мини| Поглед на канал Сен-Мартен у Паризу, уметност. [[Алфред Сисли]], ( [[Музеј Орсе|Музеј Орсеј]], 1870)]] Данас је канал популарна дестинација како за Парижане тако и за туристе. Неки крстаре каналом путничким чамцима. Други гледају како барже и други чамци плове низ уставе и пролазе испод атрактивних мостова од ливеног гвожђа. Дуж отвореног дела канала, који је популаран и међу студенатима, налази се много популарних ресторана и барова. == У кинематографији == Канал Сен-Мартен се може видети у многим познатим филмовима, на пример у " Северном хотелу " ( ''Hôtel du Nord) из'' 1938 или у филму " [[Чудесна судбина Амели Пулен|Амели]] " из 2001. * [[Категорија:Географија Париза]] 45jpxrglgacx7yr3rddhsadbs87nhhm 25115236 25115233 2022-07-20T10:19:32Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki Сен-Мартен ({{Јез-франц|canal Saint-Martin}} ) је [[Канал (вештачки)|канал]] у [[Париз|Паризу]] дугачак 4,55 км. Прокопан је у периоду од 1822 па до 1826 у сврху снабдевање водом париских фонтана и олакшавање речне пловидбе. Тада је, у ту сврху, одлучено да се притока реке [[Марна|Марне]] - [[Урк]] - претвори у канал који пролазио кроз источни део престонице од десне обале [[Сена|Сене]] до [[Трг Бастиље|Бастиље]]. За финансирање пројекта уведена је париска такса на продају вина. Под [[Наполеон III Бонапарта|Наполеоном III]], канал је делимично прекривен да би се створили париски булевари. == Туризам == [[Датотека:Alfred_Sisley_001.jpg|лево|мини| Поглед на канал Сен-Мартен у Паризу, уметност. [[Алфред Сисли]], ( [[Музеј Орсе|Музеј Орсеј]], 1870)]] Данас је канал популарна дестинација како за Парижане тако и за туристе. Неки крстаре каналом путничким чамцима. Други гледају како барже и други чамци плове низ уставе и пролазе испод атрактивних мостова од ливеног гвожђа. Дуж отвореног дела канала, који је популаран и међу студенатима, налази се много популарних ресторана и барова. == У кинематографији == Канал Сен-Мартен се може видети у многим познатим филмовима, на пример у " Северном хотелу " ( ''Hôtel du Nord) из'' 1938 или у филму " [[Чудесна судбина Амели Пулен|Амели]] " из 2001. * [[Категорија:Географија Париза]] dfhtas7ahk4gnt1w7k5iedhrtac12g0 25115238 25115236 2022-07-20T10:20:27Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Paris city canals location.jpg|мини]] Сен-Мартен ({{Јез-франц|canal Saint-Martin}} ) је [[Канал (вештачки)|канал]] у [[Париз|Паризу]] дугачак 4,55 км. Прокопан је у периоду од 1822 па до 1826 у сврху снабдевање водом париских фонтана и олакшавање речне пловидбе. Тада је, у ту сврху, одлучено да се притока реке [[Марна|Марне]] - [[Урк]] - претвори у канал који пролазио кроз источни део престонице од десне обале [[Сена|Сене]] до [[Трг Бастиље|Бастиље]]. За финансирање пројекта уведена је париска такса на продају вина. Под [[Наполеон III Бонапарта|Наполеоном III]], канал је делимично прекривен да би се створили париски булевари. == Туризам == [[Датотека:Alfred_Sisley_001.jpg|лево|мини| Поглед на канал Сен-Мартен у Паризу, уметност. [[Алфред Сисли]], ( [[Музеј Орсе|Музеј Орсеј]], 1870)]] Данас је канал популарна дестинација како за Парижане тако и за туристе. Неки крстаре каналом путничким чамцима. Други гледају како барже и други чамци плове низ уставе и пролазе испод атрактивних мостова од ливеног гвожђа. Дуж отвореног дела канала, који је популаран и међу студенатима, налази се много популарних ресторана и барова. == У кинематографији == Канал Сен-Мартен се може видети у многим познатим филмовима, на пример у " Северном хотелу " ( ''Hôtel du Nord) из'' 1938 или у филму " [[Чудесна судбина Амели Пулен|Амели]] " из 2001. * [[Категорија:Географија Париза]] i2jugcbm2bjrw0zm5ok4lxd0pmij29p 25115240 25115238 2022-07-20T10:24:46Z Lukijan 128923 /* У кинематографији */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:Paris city canals location.jpg|мини]] Сен-Мартен ({{Јез-франц|canal Saint-Martin}} ) је [[Канал (вештачки)|канал]] у [[Париз|Паризу]] дугачак 4,55 км. Прокопан је у периоду од 1822 па до 1826 у сврху снабдевање водом париских фонтана и олакшавање речне пловидбе. Тада је, у ту сврху, одлучено да се притока реке [[Марна|Марне]] - [[Урк]] - претвори у канал који пролазио кроз источни део престонице од десне обале [[Сена|Сене]] до [[Трг Бастиље|Бастиље]]. За финансирање пројекта уведена је париска такса на продају вина. Под [[Наполеон III Бонапарта|Наполеоном III]], канал је делимично прекривен да би се створили париски булевари. == Туризам == [[Датотека:Alfred_Sisley_001.jpg|лево|мини| Поглед на канал Сен-Мартен у Паризу, уметност. [[Алфред Сисли]], ( [[Музеј Орсе|Музеј Орсеј]], 1870)]] Данас је канал популарна дестинација како за Парижане тако и за туристе. Неки крстаре каналом путничким чамцима. Други гледају како барже и други чамци плове низ уставе и пролазе испод атрактивних мостова од ливеног гвожђа. Дуж отвореног дела канала, који је популаран и међу студенатима, налази се много популарних ресторана и барова. == У кинематографији == Канал Сен-Мартен се може видети у многим познатим филмовима, на пример у " Северном хотелу " (''Hôtel du Nord) <ref>However, the film was shot in the studios of Boulogne-Billancourt where the scenery of the canal was rebuilt by [[Alexandre Trauner]].</ref>из'' 1938 или у филму " [[Чудесна судбина Амели Пулен|Амели]] " из 2001. * [[Категорија:Географија Париза]] 3ec8e3eskr37w4qy0ec5941si7i8k0c 25115241 25115240 2022-07-20T10:25:41Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Paris city canals location.jpg|мини]] Сен-Мартен ({{Јез-франц|canal Saint-Martin}} ) је [[Канал (вештачки)|канал]] у [[Париз|Паризу]] дугачак 4,55 км. Прокопан је у периоду од 1822 па до 1826 у сврху снабдевање водом париских фонтана и олакшавање речне пловидбе. Тада је, у ту сврху, одлучено да се притока реке [[Марна|Марне]] - [[Урк]] - претвори у канал који пролазио кроз источни део престонице од десне обале [[Сена|Сене]] до [[Трг Бастиље|Бастиље]]. За финансирање пројекта уведена је париска такса на продају вина. Под [[Наполеон III Бонапарта|Наполеоном III]], канал је делимично прекривен да би се створили париски булевари. == Туризам == [[Датотека:Alfred_Sisley_001.jpg|лево|мини| Поглед на канал Сен-Мартен у Паризу, уметност. [[Алфред Сисли]], ( [[Музеј Орсе|Музеј Орсеј]], 1870)]] Данас је канал популарна дестинација како за Парижане тако и за туристе. Неки крстаре каналом путничким чамцима. Други гледају како барже и други чамци плове низ уставе и пролазе испод атрактивних мостова од ливеног гвожђа. Дуж отвореног дела канала, који је популаран и међу студенатима, налази се много популарних ресторана и барова. == У кинематографији == Канал Сен-Мартен се може видети у многим познатим филмовима, на пример у " Северном хотелу " (''Hôtel du Nord) <ref>However, the film was shot in the studios of Boulogne-Billancourt where the scenery of the canal was rebuilt by [[Alexandre Trauner]].</ref>из'' 1938 или у филму " [[Чудесна судбина Амели Пулен|Амели]] " из 2001. == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Географија Париза]] s34v46ggs79tdo5eszvfou0vdit6qxz 25115242 25115241 2022-07-20T10:26:19Z Lukijan 128923 /* У кинематографији */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:Paris city canals location.jpg|мини]] Сен-Мартен ({{Јез-франц|canal Saint-Martin}} ) је [[Канал (вештачки)|канал]] у [[Париз|Паризу]] дугачак 4,55 км. Прокопан је у периоду од 1822 па до 1826 у сврху снабдевање водом париских фонтана и олакшавање речне пловидбе. Тада је, у ту сврху, одлучено да се притока реке [[Марна|Марне]] - [[Урк]] - претвори у канал који пролазио кроз источни део престонице од десне обале [[Сена|Сене]] до [[Трг Бастиље|Бастиље]]. За финансирање пројекта уведена је париска такса на продају вина. Под [[Наполеон III Бонапарта|Наполеоном III]], канал је делимично прекривен да би се створили париски булевари. == Туризам == [[Датотека:Alfred_Sisley_001.jpg|лево|мини| Поглед на канал Сен-Мартен у Паризу, уметност. [[Алфред Сисли]], ( [[Музеј Орсе|Музеј Орсеј]], 1870)]] Данас је канал популарна дестинација како за Парижане тако и за туристе. Неки крстаре каналом путничким чамцима. Други гледају како барже и други чамци плове низ уставе и пролазе испод атрактивних мостова од ливеног гвожђа. Дуж отвореног дела канала, који је популаран и међу студенатима, налази се много популарних ресторана и барова. == У кинематографији == Канал Сен-Мартен се може видети у многим познатим филмовима, на пример у " Северном хотелу " (''Hôtel du Nord)<ref>However, the film was shot in the studios of Boulogne-Billancourt where the scenery of the canal was rebuilt by Alexandre Trauner.</ref> из'' 1938 или у филму " [[Чудесна судбина Амели Пулен|Амели]] " из 2001. == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Географија Париза]] gwdxuaoswxxad5ba2y971uldyvjyk9r 25115244 25115242 2022-07-20T10:27:53Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Paris city canals location.jpg|мини]] Сен-Мартен ({{Јез-франц|canal Saint-Martin}} ) је [[Канал (вештачки)|канал]] у [[Париз|Паризу]] дугачак 4,55 км. Прокопан је у периоду од 1822 па до 1826 у сврху снабдевање водом париских фонтана и олакшавање речне пловидбе. Тада је, у ту сврху, одлучено да се притока реке [[Марна|Марне]] - [[Урк]] - претвори у канал који пролазио кроз источни део престонице од десне обале [[Сена|Сене]] до [[Трг Бастиље|Бастиље]]. За финансирање пројекта уведена је париска такса на продају вина. Под [[Наполеон III Бонапарта|Наполеоном III]], канал је делимично прекривен да би се створили париски булевари <ref>{{Cite book|title=Inland Waterways of France|last=Edwards-May|first=David|publisher=Imray|year=2010|isbn=978-1-846230-14-1|location=St Ives, Cambs., UK|pages=90–94}}</ref>. == Туризам == [[Датотека:Alfred_Sisley_001.jpg|лево|мини| Поглед на канал Сен-Мартен у Паризу, уметност. [[Алфред Сисли]], ( [[Музеј Орсе|Музеј Орсеј]], 1870)]] Данас је канал популарна дестинација како за Парижане тако и за туристе. Неки крстаре каналом путничким чамцима. Други гледају како барже и други чамци плове низ уставе и пролазе испод атрактивних мостова од ливеног гвожђа. Дуж отвореног дела канала, који је популаран и међу студенатима, налази се много популарних ресторана и барова. == У кинематографији == Канал Сен-Мартен се може видети у многим познатим филмовима, на пример у " Северном хотелу " (''Hôtel du Nord)<ref>However, the film was shot in the studios of Boulogne-Billancourt where the scenery of the canal was rebuilt by Alexandre Trauner.</ref> из'' 1938 или у филму " [[Чудесна судбина Амели Пулен|Амели]] " из 2001. == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Географија Париза]] 3xkcu0cdkuxarfkunjtalg7jqa65u68 0 4329012 25115250 2022-07-20T10:29:07Z SrpskiAnonimac 140342 SrpskiAnonimac преместио је страницу [[Сјеланд]] на [[Сјеланд (вишезначна одредница)]] преко преусмерења wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Сјеланд (вишезначна одредница)]] icjb4jozldrds55g22u4wjvov3cxh0w 25115255 25115250 2022-07-20T10:31:28Z SrpskiAnonimac 140342 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[Сјеланд (вишезначна одредница)]] у [[Селанд]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Селанд]] lk54vzqs11xq44j006qyhb31u0ger20 0 4329013 25115260 2022-07-20T10:33:32Z Mirjanakatic 309709 Нова страница: {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]… wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]])<ref>{{Cite web|url=https://cordmagazine.com/sr/profil/matematicka-gimnazija-je-nasa-porodica/|title=Mirjana Katic, Matematička gimnazija: Matematička gimnazija je naša porodica|last=Magazine|first=CorD|date=2021-01-31|website=CorD Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-07-19}}</ref>, српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]].<ref>{{Citation|title=Prva žena direktor Matematičke gimnazije u Beogradu {{!}} prof. Mirjana Katić {{!}} RTS 2 {{!}} Profil i profit|url=https://www.youtube.com/watch?v=sR5TCDDJH00|accessdate=2022-07-19|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Едукација == * Похађа мастер студије „Лидерство у образовању“, [[Педагошки факултет Јагодина]] * 1998/99. године проглашена за најбољег студента Математичког факултета Универзитета у Београду * 1995-1999. [[Математички факултет Универзитета у Београду]] * 1991-1995. завршила Математичку гимназију у Београду <ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Кретања у служби == * 2019.године директор Математичке гимназије у Београду<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/organizacija/zaposleni/direktor|title=Директор Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> * 2001. године запослена на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији, Београд * 2018-2021 спољни сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]] * 2009-2021. спољни сарадник [[Завод за унапређивање образовања и васпитања|Завода за унапређивање образовања и васпитања]], Београд * 2008-2019. председник Стручног већа математике у Математичкој гимназији * 2000-2002. асистент на [[Факултет за Градитељски менаџмент, Београд|Факултету за Градитељски менаџмент, Београд]] * 2000-2001. спољни сарадник у Математичкој гимназији, Београд * 1999-2001. асистент на предмету математика, [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду]] * 1999. професор на предмету математика у [[Земунска гимназија, Београд|Земунској гимназији, Београд]]<br /> == Међународна сарадња == Упозната са организацијом и радом школа сличних образовних профила у вишегодишњој међународној сарадњи са више држава чланица Европске уније, уз посебан педагошки осврт на однос и унапређење у преносу знања у непосредном раду. Том приликом су не само размењена искуства у раду и организацији наставе у образовним центрима високоразвијених земаља, већ је и узвраћено гостопримство ђацима и професорима истих школа, приликом чега су Математичка гимназија и њени ђаци презентовани у најбољем светлу, са циљем стицања међународног угледа. * 2019.сарадња Математичке гимназије са [https://www.mioc.hr/wp/ XV-ом гимназијом из Загреба] и [https://trema.hr/ III-ом гимназијом из Сплита], [[Хрватска]] * 2019. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2018. сарадња Математичке гимназија и школе [https://www.hel.fi/en/childhood-and-education/gymnasiet-larkan-upper-secondary-school Ларкан у Хелсинкију], [[Финска]] * 2016. сарадња Математичке гимназије и школе Фениџ из Вегерида, града из околине [[Гетеборг|Гетеборга]], [[Шведска]] * 2010. сарадња Математичке гимназија и школе [https://malmo.se/International-Baccalaureate-at-Malmo-Borgarskola/Welcome-to-Malmo-Borgarskola.html Малмо Боргарскола у Малмеу], [[Шведска]] * 2005-2009. сарадња са школском управом града [[Темишвар|Темишвара]], [[Румунија]] == Организација скупова и такмичења, сарадња и чланства == * 2022. Члан управног одбора ДМС <ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/|title=Друштво математичара Србије|url-status=live}}</ref> * 2022. Сарадник ЗУОВ-а <ref>{{Cite web|url=https://zuov.gov.rs/|title=Завод за унапређивање образовања и васпитања|url-status=live}}</ref>, као члан комисије за промену програма математичких предмета у четвртом разреду у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2022. Предавач на државном семинару ДМС-а * 2021. Предавач на XI међународном симпозијуму ''Математика и примене'', МАТФ, Београд назив предавања „Методе унапређивања знања математички надарених ученика основних школа из области геометрије“ <ref>{{Cite web|url=https://alas.matf.bg.ac.rs/~konferencija/|title=Једанаести симпозијум „Математика и примене“ 2021|url-status=live}}</ref> * 2021. Председник организационог одбора прославе 55 година Математичке гимназије * 2021. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП, Београд] * 2021. Сарадник ЗУОВ-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у другом разреду и трећем у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Сарадник ЗУОВ-а, као члан комисије за промену програма математичких предмета у првом разреда у специјализованим одељењима Обдарени у Математичкој гимназији * 2021. Пленарно предавање на државном семинару ДМС „Математичка гимназија јуче, данас и сутра“<ref>{{Cite web|url=https://dms.rs/drzavni-seminar-2021/|title=Државни семинар 2021.|url-status=live}}</ref> * 2021. Члан жирија HACKITgirl у организацији AFA-е и учесник панел дискусије „Кад порастем радићу у [[Математика, инжењерство, технологија и наука|STEM]]-у“ * 2021. Члан панел дискусије на међународној конференцији (Загреб, Хрватска) "Побудимо једнакост! Једнакост је IN стереотипи су OUT!" * 2018-2021. Сарадник [[Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања|Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања]], као члан комисије која пише тест способности за упис у 7. разред ОШ при Математичкој гимназији * 2019. Предавач на међународној конференцији ''Сусрет математичара Србије и Црне Горе'', назив предавања „Математичка гимназија, јединствена школа у региону“<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2019/10/susret-matematicara-srbije-i-crne-gore|title=Сусрет математичара Србије и Црне Горе|url-status=live}}</ref> * 2011-2021. Сарадник ЗУОВ-а у процесу одобравања уџбеника из математике * Члан Педагошког колегијума и члан Тима за обезбеђивање квалитета и развоја Математичке гимназије у Београду * 2020. Организација државног такмичења из математике за ОШ и СШ (за А-категорију), Београд * 2020. Организација међународног такмичења [https://www.cup.mg.edu.rs/ МГ КУП,Београд] * 2019. Организација међународног такмичења МГ КУП,Београд * 2018. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2017. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2016-2019. Сарадња са Математичким факултетом Универзитета у Београду, у оквиру предмета Педагогија 5 * 2016-2021. Члан Радне групе за оцену радова приспелих на конкурсу „Сазнали на семинару и применили у пракси“, Београд * 2018. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2016. Организација међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2015. и 2016. Реализатор „Летње школе математике“ у Математичкој гимназији, Београд * 2015. Организациони одбор Јуниорске математичке балканијаде, Београд * 2015. Комисија за прегледање резултата такмичења Јуниорске балканијаде, Београд * 2015. Организација Међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2014. Организација Међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2013. Организација Међународног такмичења МГ КУП, Београд * 2010-2021. Саставља тестове способности за упис у 7. разред Математичке гимназије * 2009-2019. Члан Комисије за одобравање уџбеника из математике * 2009-2021. Члан Комисије за одобравање програма сталног стручног усавршавања * 2009-2010. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008-2019. Организатор Оштинског и Окружног такмичења из математике у А категорији у Београду * 2008/2009. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2008. Члан Организационог одбора Државног такмичења из математике одржаног у Математичкој гимназији, Београд * 2007-2008. Члан Државне комисије за такмичења из математике ученика основних школа * 2005-2008. Организатор семинара за наставнике „Математика у свету“, Математичка гимназија, Београд == Фондације == 2011-2019. Управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2020. ]] * 2022. Добитник награде SUMMIT SUCCESS 2022 за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2022/04/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-summit-success-2022|title=Мирјана Катић добитник награде Summit success|url-status=live}}</ref> * 2021. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету [https://www.mit.edu/ Massachusetts Institute of Technology, САД] за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Добрицом Јовановићем * 2021. Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * 2021. Захвалница за допринос и учешће у манифестацији ''Мај месец математике'' * 2021. Добитник награде "Београдски победник" за област образовање * 2021. Добитник награде BUSINESS WOMEN AWARDS за област образовања <ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=U hotelu Hyatt Regency, održana je prestižna manifestacija BUSINESS WOMEN AWARDS|url-status=live}}</ref> * 2020. У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" изабрана у 100 Најмоћнијих жена у Србији <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> * 2017. Похвала најпрестижнијег факултета за техничке науке на свету Massachusetts Institute of Technology, САД за изузетан рад са студентом наведеног факултета, Николом Раичевићем * 2017. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученице Данице Зечевић, која је постигла врхунске резултате на такмичењу * 2015. Награда Аутономне Покрајине Војводине, као ментору ученика Огњена Тошића, који је постигао врхунске резултате на такмичењу == Публикације == * 2021. уредник [https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду''], Јовшић Принтинг Центар, Београд * 2013. Збирка задатака, 1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године, ДМС, Београд * 2010-2011. Збирка тестова из математике за математичку гимназију, Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIN] {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Математика|Србија}} [[Категорија:Биографије]] [[Категорија:Српски математичари]] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} gd8pu51k1r6khya96sdu034hc7g6m6s 0 4329014 25115267 2022-07-20T10:43:57Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Селанд]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Селанд]] lk54vzqs11xq44j006qyhb31u0ger20 6 4329015 25115269 2022-07-20T10:48:19Z HoneymoonAve27 204002 отпремање неслободног омота путем [[Википедија:Водич_за_отпремање|Водича за отпремање]] wikitext text/x-wiki ==Опис== {{Non-free use rationale 2 |Description = Филмски постер |Source = https://www.themoviedb.org/t/p/original/dPZbr4RfHIEOfarMY7ShIChDeZL.jpg |Author = Netflix |Article = Под туђим утицајем (филм из 2022) |Purpose = да служи као примарно средство визуелне идентификације при врху чланка посвећеног дјелу у питању. |Replaceability = Н/Д |Minimality = Постер ће бити коришћен при врху чланка. |Commercial = Н/Д }} ==Лиценцирање== {{Non-free movie poster}} f2bjh8y4ctcmavk70bpjxvvdx2znw7w 0 4329016 25115287 2022-07-20T11:19:16Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Сјеланд (покрајина)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Сјеланд (покрајина)]] aam7qwd8jduphfqe1b4z8f9lnngzmif 10 4329017 25115292 2022-07-20T11:27:24Z Laslovarga 2101 Преусмерена страница на [[Шаблон:Рпфж]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Шаблон:Рпфж]] 49dopgyf2edf7cooiib04iu8nlzk4bq 0 4329018 25115302 2022-07-20T11:39:14Z Uw17 165959 Нова страница: {{Инфокутија Филм | назив = Смрт после смрти | слика = Смрт после смрти.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Од редитеља „[[Страва у Улици брестова|Страве у Улици брестова]]”<br />долази његова најстрашнија креација.'' | изворни… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Смрт после смрти | слика = Смрт после смрти.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Од редитеља „[[Страва у Улици брестова|Страве у Улици брестова]]”<br />долази његова најстрашнија креација.'' | изворни назив = ''Deadly Friend''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,5/10 (7 796 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]]<br />[[Научнофантастични филм|научнофантастични]] | творац = | режија = [[Вес Крејвен]] | сценарио = Брус Џоел Рубин | продуцент = Ендру Лејн<br />Вејн Крофорд | уредник = | прича = | на основу = роману ''Пријатељ'' Дајане Хенстел | главне улоге = [[Метју Лабиорто]]<br />[[Кристи Свонсон]]<br />[[Мајкл Шарет]]<br />[[Ен Твоми]] | наратор = | музика = Чарлс Бернштајн | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Филип Х. Латроп | сценографија = | камера = | монтажа = Мајкл Елиот | дизајнер продукције = | издавачка кућа = | студио = | дистрибутер = [[Ворнер брос]] | година = [[1986]]. | трајање = 91 минут | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 11 милиона $<ref>{{Cite web|url=https://movieweb.com/deadly-friend-1986-restrospective-wes-craven/|title=Deadly Friend: How a Forgotten 80s Film Foretold the Future in 2019 &#91;Rewind&#93;|date=12 March 2019}}</ref> | зарада = 8,9 милиона $<ref name=numbers>{{cite web |url=https://the-numbers.com/movies/1986/0DEFR.php |title=Deadly Friend - Box Office Data, DVD Sales, Movie News, Cast Information - The Numbers |website=The-numbers.com |access-date=8 August 2012}}</ref> | награде = | претходни = | следећи = | веб-сајт = | IMDb = 0090917 | COBISS = }} '''''Смрт после смрти''''' ({{јез-ен|Deadly Friend}}; [[дослован превод|досл]]. ''Смртоносна пријатељица'') [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[научнофантастични филм|научнофантастични]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[1984]]. године, режисера [[Вес Крејвен|Веса Крејвена]], са [[Метју Лабиорто|Метјуом Лабиортом]], [[Кристи Свонсон]], [[Мајкл Шарет|Мајклом Шаретом]], [[Ен Твоми]], [[Ричард Маркус|Ричардом Маркусом]] и [[Ен Ремзи]] у главним улогама. Радња прати [[вундеркинд]] тинејџера, стручњака за рачунаре, који ставља [[процесор]] робота на место мозга своје другарице, којој су лекари констатовали [[мождана смрт|мождану смрт]], након што ју је отац претукао. Његов експеримент је наизглед успешан, али она почиње да се понаша агресивно и убија људе из суседства, који су је малтретирали. Филм је [[филмска премијера|премијерно приказан]] 10. октобра 1986, у дистрибуцији продукцијске куће [[Ворнер брос]]. Остварио је комерцијални неуспех и добио претежно негативне оцене критичара.<ref>{{cite web |url=https://allmovie.com/movie/deadly-friend-v12777/review |title=Deadly Friend (1986) - Review - AllMovie |last=Guarisco |first=Donald |work=[[AllRovi|AllMovie]] |access-date=8 August 2012}}</ref> Упркос томе, стекао је [[култни филм|култни статус]], првенствено због препознатљиве сцене са кошаркашком лоптом.<ref>{{cite web |url=https://www.rottentomatoes.com/m/deadly_friend |title=Deadly Friend (1986) |website=[[Rotten Tomatoes]] |publisher=[[Fandango Media]] |access-date=March 16, 2022 }}</ref> У интервјуу за ''Фангорију'', Крејвен је изјавио да се рок за завршетак снимања поклапао са роком за предају сценарија за филм ''[[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]]'' (1987) и да му је било тешко да ради паралелно на две различите ствари.<ref>Fangoria #57, "Wes Craven's Deadly Doubleheader, Page 53</ref> Оригинална верзија филма је била знатно другачија, па је 2014. покренута петиција да се и она објави.{{sfn|Maddrey|2015|p=10}} == Радња == {{упозорење-филм}} Тинејџер Пол Конвеј, млади стручњак за рачунаре и људски мозак, сели се у Велинг са својом мајком Џини и роботом Би-Бијем кога је сам направио. Он убрзо развија близак однос са комшиницом Самантом Прингл, коју непрестано злоставља њен отац, алкохоличар. Током свађе са њим једне ноћи, гурнуо ју је низ степенице, чиме је задобила тешке повреде главе. Лекари су констатовали [[мождана смрт|мождану смрт]]. Заједно са својим пријатељем Томом, Пол покушава да је спасе тако што ће ставити Би-Бијев процесор на место њеног мозга. Експеримент, наизглед, пролази успешно и Саманта се враћа у живот, али убро почиње да се понаша веома агресивно и убија људе из њиховог суседства, који су је малтретирали, почев од њеног оца... == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Метју Лабиорто]] || Пол Конвеј |- | [[Кристи Свонсон]] || Саманта „Сем” Прингл |- | [[Мајкл Шарет]] || Том Туми |- | [[Ен Твоми]] || Џини Конвеј |- | [[Ричард Маркус]] || Хари Прингл |- | [[Ем Ремзи]] || Елвира Паркер |- | [[Ендру Роперто]] || Карл Дентон |- | [[Ли Пол]] || наредник Чарли Волчек |- | [[Чарл Флајшер]] || Би-Бијев глас |- | [[Том Спретли]] || комшија |- | [[Џим Ишида]] || иследник |- | [[Рас Марин]] || др Хенри Јохансон |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Deadly Friend}} * {{ИМДб наслов| id = 0090917}} * {{rotten-tomatoes|deadly_friend}} * {{mojo title|deadlyfriend}} * {{Tcmdb title|16693}} * {{AllMovie title |12777|title=Смрт после смрти}} * {{AFI film|57301}} {{Вес Крејвен}} {{портал|Филм}} [[Категорија:Филмови 1986.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Научнофантастични хорор филмови]] [[Категорија:Тинејџерски филмови]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] 2pawmmik8e9ysai5932cn7y1psxd596 1 4329019 25115307 2022-07-20T11:41:58Z Uw17 165959 Нова страница: {{страница за разговор}} {{Википројекат Филм}} wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат Филм}} 1tl51cqy7vhiopx7sh02b2c2p4x9rj3